• quote 6
  • а 1108
  • А 316
  • абдицира 1
  • Авај 1
  • августа 1
  • авет 4
  • авијатичарем 1
  • авлија 2
  • авлијама 1
  • авлије 6
  • авлији 4
  • авлију 5
  • Ага 1
  • ага 13
  • агенат 1
  • агента 1
  • агонији 1
  • Агу 1
  • адвокат 2
  • адвоката 1
  • адвокатска 1
  • Ади 1
  • административног 4
  • адмирал 1
  • адмирали 1
  • Ађутант 6
  • ађутант 9
  • ађутанта 4
  • ађутантове 1
  • ађутанту 3
  • аероплан 4
  • аероплана 6
  • аероплане 2
  • аероплани 4
  • аеропланима 2
  • аждаја 4
  • аждајина 1
  • ажији 1
  • ажију 1
  • азбуци 1
  • аи 1
  • Ај 1
  • ајд 2
  • Ајд 2
  • Ајде 20
  • ајде 8
  • ајкуле 1
  • Ајте 1
  • Академије 1
  • академији 1
  • аката 1
  • ако 224
  • Ако 53
  • акорада 1
  • акорд 1
  • акт 5
  • акта 3
  • Акција 1
  • акција 4
  • акције 6
  • акцији 1
  • акцију 5
  • Ал 14
  • ал 49
  • ала 1
  • алај 1
  • алакање 1
  • алапљиво 2
  • алате 5
  • алатима 1
  • Алаху 1
  • Албаније 1
  • Албанији 1
  • Албанијом 1
  • Албанију 1
  • албанске 8
  • албански 1
  • албанским 2
  • албанских 1
  • алве 1
  • алеји 2
  • алејом 2
  • Александровац 1
  • Александру 1
  • Алексинац 1
  • али 406
  • Али 88
  • алком 2
  • алкохол 1
  • алкохоличар 1
  • Ало 5
  • ама 3
  • Ама 43
  • амбис 4
  • амбисе 3
  • амбисима 1
  • амбиција 2
  • амбиције 1
  • амбицију 1
  • амбулантна 2
  • американац 1
  • американске 1
  • Амин 1
  • амо 2
  • амова 1
  • амове 1
  • амови 1
  • амовима 4
  • Анвера 1
  • ангажовали 1
  • Андрија 1
  • Андрије 1
  • Андријевица 1
  • Андријевице 1
  • Андријевици 1
  • Андријевицу 4
  • Андрију 1
  • Андрића 1
  • анђелака 2
  • анђелчета 1
  • Аој 1
  • апарат 1
  • апаратом 1
  • апарату 1
  • апатију 1
  • апатична 2
  • аплаудира 1
  • апотекар 2
  • апотекару 1
  • апотеке 1
  • апсолутно 2
  • ар 1
  • Арамбашића 1
  • Аранђеловцу 1
  • Араса 1
  • арбанаса 1
  • Арбанаса 1
  • арбанашких 1
  • аргуменат 2
  • арену 1
  • Ариља 1
  • Ариље 1
  • арлук 8
  • арлукала 1
  • арлукање 2
  • арлуче 5
  • Арман 1
  • Армија 3
  • армија 8
  • армијама 1
  • Армије 15
  • армије 5
  • армији 1
  • Армији 1
  • армијске 1
  • Армијски 1
  • армијским 1
  • армијском 1
  • армију 1
  • армонику 1
  • Арнаута 7
  • Арнаути 10
  • арнаути 4
  • Арнаутима 1
  • арнаутин 2
  • Арнаутин 5
  • Арнаутина 1
  • арнаутина 2
  • арнаутова 1
  • арнаутска 2
  • арнаутске 4
  • Арнаутски 1
  • арнаутски 2
  • арнаутским 2
  • арнаутских 3
  • арнаутско 1
  • арнаучићи 1
  • арњеве 1
  • арњевима 6
  • арови 1
  • аровима 2
  • Арсит 2
  • артикли 1
  • артиљерац 1
  • артиљерија 4
  • артиљерије 5
  • артиљерији 1
  • артиљеријом 1
  • артиљеријска 1
  • артиљеријске 1
  • артиљеријским 1
  • артиљеријског 1
  • артиљеријску 1
  • артиљерију 1
  • артиљерци 2
  • Арханђела 3
  • археолошки 1
  • архива 6
  • архивама 2
  • архиве 9
  • архивом 1
  • архиву 1
  • архиепископа 1
  • архимандрит 1
  • архимандрити 2
  • архипастира 1
  • астали 1
  • асталчетом 1
  • атентат 1
  • атмосфери 2
  • Аустријанаца 4
  • аустријанце 1
  • Аустријанце 1
  • Аустријанци 19
  • Аустријанцима 4
  • Аустрије 2
  • аустријска 1
  • аустријске 4
  • аустријски 4
  • аустријских 3
  • аустријско 2
  • аустријској 1
  • Аустрију 3
  • Аустро 2
  • аустроугарска 1
  • Аутомобил 1
  • аутомобил 20
  • аутомобила 10
  • аутомобиле 3
  • аутомобили 5
  • Аутомобилима 1
  • аутомобилима 2
  • аутомобилом 4
  • аутомобилском 1
  • аутомобилу 5
  • ауторитативном 1
  • ауторитета 1
  • афричких 1
  • Ах 2
  • Аха 1
  • ашов 2
  • баба 9
  • Бабе 2
  • бабе 5
  • баби 2
  • Баби 4
  • бабина 1
  • бабину 1
  • бабо 31
  • Бабо 6
  • бабове 1
  • Бабском 1
  • бабу 3
  • Бабунски 1
  • Баварске 1
  • бавећи 1
  • бави 1
  • бавила 1
  • бавили 1
  • бавио 3
  • бављења 1
  • Багрдан 3
  • Багрдана 2
  • багрдански 1
  • Багрдану 2
  • Бадава 1
  • бадава 5
  • база 1
  • бајаги 2
  • Бајазитове 2
  • Бајазитовом 1
  • бајака 3
  • Бајир 1
  • Бајка 4
  • бајка 8
  • бајкама 1
  • бајке 1
  • бајонет 2
  • бајонетима 2
  • Бају 3
  • бајци 1
  • бакала 1
  • бакали 1
  • бакалин 6
  • бакалске 1
  • бакарне 1
  • балвана 1
  • балвани 1
  • балегама 1
  • Балкан 3
  • Балкана 2
  • балканска 2
  • балканске 2
  • балкански 3
  • балканских 3
  • балканског 1
  • балканскога 2
  • балканској 1
  • балканском 2
  • балканскоме 2
  • Балкану 9
  • Балшић 1
  • Балшићи 1
  • БАН 1
  • бана 2
  • Банат 2
  • банатске 1
  • банде 1
  • Бандиска 1
  • Бане 1
  • Банка 1
  • Банком 1
  • банкротира 1
  • банку 1
  • Баново 2
  • Бановог 1
  • Бановом 1
  • Бањи 1
  • Бањице 1
  • Бањици 2
  • Бањицу 1
  • бању 2
  • Бању 2
  • Бар 1
  • бар 72
  • барама 1
  • Барбалушу 1
  • баре 4
  • барице 1
  • барјак 5
  • барјаком 1
  • барјактаре 1
  • барјакчић 1
  • барјаци 2
  • барјаче 1
  • барјачић 3
  • барометарска 1
  • барометру 1
  • барутног 1
  • барутнога 3
  • басамаке 1
  • басен 1
  • баснословно 1
  • баснословну 1
  • Бат 1
  • бат 12
  • бата 1
  • Бата 5
  • батаљон 8
  • батаљона 6
  • батаљони 3
  • батаљонима 1
  • батаљону 1
  • Батерија 2
  • батерија 32
  • батеријама 1
  • батерије 16
  • батерији 5
  • батеријом 10
  • батерију 16
  • Бати 1
  • батина 1
  • батине 1
  • батином 4
  • батину 2
  • Бату 1
  • Баћушка 1
  • баца 5
  • бацај 1
  • Бацајте 1
  • Бацају 1
  • бацају 5
  • бацајући 1
  • бацале 4
  • бацамо 1
  • бацана 1
  • бацане 1
  • бацано 1
  • бацао 2
  • бацати 2
  • бацаће 1
  • баце 2
  • Баци 1
  • баци 4
  • бацила 2
  • бациле 1
  • бацили 4
  • бацим 5
  • бацимо 2
  • Бацио 1
  • бацио 9
  • бацити 9
  • Бацићемо 1
  • Бацићу 1
  • бациш 2
  • бачен 1
  • бачена 4
  • бачене 2
  • бачени 1
  • бачено 4
  • Бачке 1
  • Бачкој 1
  • Бачку 2
  • баш 44
  • Баш 6
  • баште 1
  • башти 2
  • бдења 1
  • бдење 2
  • бдењем 1
  • бди 7
  • бдију 2
  • бдила 1
  • бдило 1
  • бег 1
  • бега 21
  • бегај 1
  • Бегај 1
  • бегају 6
  • бегала 2
  • Бегали 2
  • бегали 4
  • Бегало 1
  • бегало 2
  • бегам 4
  • бегамо 3
  • бегања 1
  • бегао 3
  • бегате 1
  • бегати 3
  • бегаш 1
  • бего 2
  • бегова 1
  • беговских 1
  • бегства 7
  • Бегство 1
  • бегство 11
  • бегунац 2
  • бегунаца 22
  • бегунце 13
  • бегунци 27
  • Бегунци 3
  • бегунцима 6
  • беда 2
  • беде 2
  • бедема 3
  • бедемима 2
  • бедна 4
  • бедне 3
  • бедни 4
  • бедније 1
  • бедник 1
  • бедним 2
  • беднима 1
  • бедних 3
  • бедници 1
  • бедно 3
  • бедног 1
  • беднога 1
  • бедној 1
  • бедном 1
  • бедну 1
  • бедом 1
  • бедру 1
  • беду 4
  • бежанија 3
  • бежанијску 1
  • бежанију 1
  • беже 1
  • бежи 1
  • без 188
  • безбедан 1
  • безбедна 2
  • безбеднима 1
  • безбедно 2
  • безбедност 2
  • безбедности 1
  • безбедношћу 1
  • безбрижан 2
  • безбрижна 1
  • безбрижно 2
  • безброј 2
  • безбројни 1
  • безбројним 1
  • безбројних 1
  • безвлашћа 3
  • безгранични 1
  • безизразна 2
  • безизразно 1
  • безкрајних 1
  • безнадежна 1
  • безначајно 1
  • безопаснију 1
  • безочну 1
  • безпућу 1
  • безразложни 1
  • безциљна 1
  • Бековић 1
  • Бековића 1
  • Бела 1
  • бела 10
  • беласа 3
  • беласају 1
  • беласао 1
  • беласне 1
  • Беле 1
  • беле 11
  • бележака 1
  • бележећи 1
  • бележи 6
  • бележила 1
  • Бележио 1
  • бележио 3
  • бели 10
  • Бели 3
  • белим 12
  • белином 1
  • бело 7
  • белога 4
  • белој 2
  • белом 2
  • беломе 3
  • Белу 1
  • белу 3
  • бензином 1
  • бензинском 1
  • бео 1
  • БЕОГРАД 1
  • Београд 29
  • Београда 33
  • Београдом 1
  • београдска 4
  • београдске 7
  • београдски 6
  • београдским 3
  • београдских 5
  • београдској 2
  • београдском 1
  • београдскоме 1
  • Београду 10
  • београђани 1
  • Београђанин 1
  • београђанин 3
  • беогрђанин 1
  • Берана 1
  • Беране 1
  • Беранима 1
  • берберин 1
  • бере 1
  • Берлина 2
  • бес 1
  • беса 2
  • бесане 2
  • бескрајан 3
  • бескрајна 6
  • бескрајне 3
  • бескрајни 3
  • бескрајним 4
  • бескрајних 1
  • бескрајно 1
  • бескрајност 1
  • бескрајности 1
  • бескрајње 1
  • бескућници 3
  • бескућницима 1
  • бесмислени 1
  • бесна 1
  • бесни 1
  • бесним 1
  • бесно 1
  • беснога 2
  • бесној 1
  • бесну 3
  • бесом 2
  • беспослена 1
  • беспослених 1
  • бесправна 1
  • беспутне 1
  • беспућу 2
  • бесу 1
  • бесцење 2
  • беху 1
  • беше 10
  • бешње 2
  • Би 1
  • би 682
  • библиотеке 1
  • бива 10
  • Бива 3
  • бивају 1
  • бивала 2
  • бивало 2
  • Бивало 2
  • бивати 3
  • бившег 1
  • бивши 4
  • бивших 1
  • бившу 1
  • бије 12
  • Бијеле 1
  • бијем 2
  • бијемо 1
  • Бију 1
  • бију 6
  • Била 17
  • била 196
  • Биле 2
  • биле 41
  • билетен 1
  • билетени 1
  • Били 3
  • били 97
  • Било 20
  • било 273
  • бина 1
  • Биначка 1
  • Биначке 1
  • Биначкој 1
  • Бињачке 2
  • Бињачку 1
  • био 251
  • Био 41
  • биографија 1
  • бир 1
  • бираних 1
  • бирати 1
  • биртијом 1
  • бисаге 1
  • бисери 1
  • Бистрица 5
  • Бистрице 3
  • Бистрицу 3
  • бистричин 1
  • бистричина 1
  • бистричине 1
  • бистричини 1
  • бистричиним 2
  • бистричиних 1
  • бистричином 2
  • Бистрички 1
  • бити 131
  • битисало 1
  • битка 5
  • биткама 1
  • битке 1
  • битку 2
  • Битољ 14
  • Битоља 1
  • Битољу 5
  • бића 1
  • Биће 12
  • биће 23
  • бићемо 8
  • бих 53
  • Бицан 1
  • Бицана 2
  • бича 1
  • Бјелици 1
  • благ 3
  • блага 4
  • благајна 1
  • благајне 4
  • благајник 2
  • благе 1
  • благи 2
  • благим 2
  • Благо 1
  • благо 10
  • Благовештенски 1
  • благодаран 1
  • благодарећи 4
  • благодари 1
  • благодарио 1
  • благодарни 3
  • благодарним 1
  • благодарно 2
  • благодарност 2
  • благодарности 1
  • благодати 1
  • благом 2
  • благосиљаће 1
  • благословен 1
  • благословена 1
  • благословену 1
  • благослови 2
  • благословила 1
  • благословим 1
  • благословио 1
  • благословом 4
  • благости 1
  • благошћу 1
  • благу 1
  • блаженство 1
  • блаженством 1
  • блажи 1
  • блажији 1
  • блата 21
  • блатима 1
  • блатна 3
  • блатних 1
  • блатно 1
  • блатњав 1
  • блатњаве 1
  • блатњаво 1
  • блатњавом 1
  • блатњавоме 2
  • блато 42
  • блатом 27
  • блату 26
  • Блаце 1
  • Блацу 1
  • блед 3
  • Бледа 2
  • бледа 9
  • бледе 2
  • бледи 3
  • бледило 3
  • бледим 1
  • бледих 2
  • бледо 4
  • бледој 1
  • бледом 3
  • бледоме 1
  • блеђе 2
  • блеђи 1
  • блену 1
  • блесава 1
  • блесави 1
  • блесаво 1
  • блесасто 1
  • блеснуло 1
  • ближа 1
  • ближе 30
  • ближи 4
  • ближила 2
  • ближили 1
  • ближимо 1
  • ближио 1
  • ближих 1
  • ближњега 2
  • ближом 1
  • близа 2
  • близине 2
  • близини 14
  • близину 3
  • близо 3
  • близу 14
  • блиске 1
  • блиског 1
  • блиском 2
  • блискост 1
  • блиста 2
  • блистава 1
  • блуди 1
  • блудити 1
  • блуза 1
  • блузама 1
  • блузе 2
  • блузу 1
  • бљештале 1
  • бљеште 2
  • бљешти 1
  • бљује 5
  • бљују 1
  • бљунула 1
  • бобоњао 1
  • Бог 43
  • Бога 13
  • бога 7
  • богазе 2
  • богами 1
  • богат 2
  • богата 2
  • богаташе 1
  • богаташи 1
  • богате 4
  • богатији 1
  • богатијих 2
  • богатим 1
  • богатих 1
  • богато 3
  • богатога 1
  • богатоме 1
  • богату 1
  • Богдане 1
  • богиње 1
  • богме 1
  • Богова 1
  • боговетни 1
  • боговетну 1
  • Богом 2
  • богоради 1
  • Богословије 3
  • богословији 1
  • богочовекове 1
  • богу 1
  • Богу 49
  • Бодином 1
  • божанства 2
  • Боже 29
  • Божићу 1
  • Божја 1
  • Божје 2
  • божје 3
  • божјега 1
  • Божјега 1
  • Божјем 1
  • божји 3
  • Божји 4
  • Божју 4
  • божур 1
  • божури 1
  • бој 1
  • боја 3
  • бојажљиво 3
  • бојала 3
  • Бојала 3
  • Бојали 1
  • бојали 2
  • бојама 2
  • Бојани 2
  • Бојао 2
  • бојао 6
  • боје 7
  • Бојећи 1
  • бојећи 8
  • боји 3
  • бојим 2
  • Бојим 2
  • бојишта 15
  • бојиште 4
  • бојишту 6
  • Бојка 5
  • Бојко 28
  • Бојкова 2
  • Бојкове 2
  • Бојком 1
  • Бојку 2
  • Бојна 1
  • Бојне 1
  • бојне 3
  • бојни 1
  • бојним 2
  • бојних 1
  • бојном 1
  • бојноме 2
  • Бојовића 2
  • бојом 4
  • боју 5
  • бока 4
  • бокова 1
  • бокове 2
  • боку 2
  • Бол 1
  • бол 57
  • бола 18
  • болан 9
  • боле 1
  • болела 1
  • Болела 1
  • Болело 1
  • Болесни 1
  • болесни 2
  • болесник 5
  • болесника 2
  • болеснике 2
  • болеснику 2
  • болесних 2
  • болесници 6
  • болесничким 1
  • болесничко 1
  • болесно 2
  • болеснога 3
  • болест 4
  • болестан 1
  • болести 6
  • болећив 1
  • болешљиви 1
  • болештине 1
  • болешћу 3
  • болније 1
  • болнију 1
  • болним 1
  • болница 11
  • болницама 5
  • болнице 18
  • болници 14
  • болницом 2
  • болницу 21
  • Болничари 1
  • болничари 2
  • болничарка 6
  • болничарке 2
  • болничарку 2
  • болничарске 2
  • болничка 3
  • болничке 4
  • болничким 3
  • болничких 1
  • болно 4
  • болнога 1
  • болноме 1
  • болова 18
  • боловала 1
  • боловао 1
  • боловаћемо 1
  • болове 12
  • Болови 2
  • болови 4
  • боловима 3
  • болом 17
  • болу 9
  • болује 1
  • боља 1
  • боље 33
  • Боље 8
  • Бољевца 1
  • бољега 2
  • бољи 3
  • бољих 2
  • бомба 2
  • бомбама 1
  • бомбардовања 1
  • бомбардовање 2
  • бомбардовањем 2
  • бомбардовању 1
  • Бомбардоваће 1
  • бомбардују 1
  • бомбе 6
  • бомбом 1
  • бомбу 1
  • Боме 1
  • боме 10
  • Бона 1
  • бона 5
  • боне 4
  • бони 2
  • бонију 1
  • боним 2
  • боних 1
  • боно 17
  • боног 2
  • бонога 1
  • боном 2
  • бономе 1
  • бону 2
  • Боп 2
  • бора 1
  • бораба 5
  • боравила 1
  • борац 1
  • бораца 6
  • борба 30
  • Борба 5
  • борбама 11
  • Борбе 1
  • борбе 48
  • борби 22
  • борбом 2
  • Борбу 1
  • борбу 33
  • боре 13
  • борећи 3
  • бори 8
  • борила 2
  • бориле 1
  • Борили 1
  • борили 9
  • борило 2
  • борим 4
  • боримо 3
  • борио 12
  • Борио 2
  • Борити 1
  • борити 5
  • борићемо 1
  • бориш 2
  • Борово 1
  • борце 1
  • босанци 1
  • босе 1
  • боси 2
  • босиљак 1
  • босиљка 1
  • босих 1
  • Босно 2
  • Босну 1
  • босо 1
  • босоноги 1
  • боца 1
  • бочне 1
  • бочних 1
  • бочном 1
  • бочну 1
  • Бошка 1
  • Бошко 1
  • бошча 2
  • бошчама 5
  • бошче 2
  • бошчи 4
  • бошчицу 2
  • бошчом 1
  • бошчу 3
  • бравар 1
  • бравара 1
  • браве 2
  • Браво 1
  • брада 3
  • бради 1
  • брадом 1
  • бразда 1
  • браздама 2
  • бразде 3
  • бразду 1
  • брајко 2
  • брак 1
  • бране 6
  • бранећи 4
  • брани 14
  • бранилац 1
  • бранили 7
  • браним 1
  • бранимо 1
  • Бранио 1
  • бранио 7
  • БРАНИСЛАВ 2
  • бранитеља 1
  • бранитеље 1
  • бранити 4
  • Бранковићем 1
  • брањен 1
  • Брат 1
  • брат 13
  • брата 6
  • братац 1
  • брате 16
  • братић 1
  • братића 1
  • братићем 1
  • братњеву 1
  • братом 2
  • братске 1
  • братски 2
  • братскога 1
  • брату 4
  • браћа 5
  • браће 3
  • браћо 4
  • браћом 1
  • браћу 5
  • брашна 11
  • брашно 5
  • брашном 2
  • брда 10
  • брдима 1
  • Брдица 2
  • Брдо 2
  • брдо 4
  • брдом 1
  • Брду 1
  • брду 3
  • Бре 1
  • бре 8
  • брег 5
  • Брегалница 1
  • Брегалнице 5
  • Брегалници 3
  • брегалничка 1
  • брегалничком 1
  • бректање 3
  • брекће 6
  • брекћу 4
  • бреша 1
  • брешу 1
  • Брже 1
  • брже 3
  • бржим 1
  • брза 2
  • брзи 2
  • брзим 1
  • брзином 2
  • Брзо 1
  • брзо 27
  • брзометна 2
  • брзометне 1
  • брзометних 1
  • брзу 3
  • Брига 1
  • брига 30
  • бригама 3
  • бриге 11
  • бригом 21
  • бригу 21
  • бриди 1
  • брижан 1
  • брижљиво 2
  • брижна 4
  • брижне 9
  • брижним 2
  • брижних 5
  • брижно 13
  • брижну 1
  • бризи 4
  • Бризнуле 1
  • Брине 2
  • брине 4
  • бринем 1
  • бринемо 1
  • брини 1
  • брину 2
  • бринула 1
  • бринули 1
  • бринуо 3
  • бринути 1
  • бринући 3
  • брисала 5
  • брисали 1
  • брише 3
  • бришући 1
  • бркова 2
  • бркове 1
  • брља 1
  • брод 2
  • брода 3
  • бродове 1
  • бродови 2
  • бродовима 1
  • бродоломници 2
  • бродоломницима 1
  • бродом 1
  • броду 1
  • број 22
  • броја 1
  • бројала 2
  • бројали 1
  • бројао 1
  • броје 1
  • бројеве 1
  • бројем 1
  • броји 4
  • бројимо 2
  • бројно 2
  • бројном 1
  • бројност 1
  • броју 4
  • бронзе 1
  • брујали 1
  • брујања 1
  • брујање 1
  • бруку 1
  • Брус 1
  • брусом 1
  • бубица 1
  • бубице 1
  • Бугара 7
  • Бугаре 4
  • Бугари 47
  • Бугарима 6
  • Бугарин 1
  • Бугарина 1
  • Бугарска 13
  • бугарска 5
  • Бугарске 5
  • бугарске 7
  • бугарски 4
  • бугарским 1
  • бугарских 4
  • бугарскога 4
  • бугарској 3
  • Бугарској 4
  • Бугарском 2
  • бугарскоме 2
  • Бугарску 1
  • бугарску 2
  • буд 1
  • будака 1
  • будала 1
  • Будан 1
  • будан 4
  • будаци 1
  • буде 63
  • будем 7
  • будемо 8
  • будете 2
  • будећи 1
  • буди 15
  • будила 1
  • будиле 1
  • будили 1
  • будило 1
  • Будите 1
  • будити 5
  • будна 5
  • будни 1
  • будно 1
  • будном 1
  • буду 11
  • будућа 2
  • будуће 2
  • Будући 1
  • будући 3
  • будућност 5
  • будућности 4
  • будућој 4
  • будућом 1
  • будућу 1
  • буђења 1
  • буђење 2
  • буђењу 1
  • буздован 1
  • буја 3
  • бујала 2
  • бујан 1
  • бујати 1
  • бујица 6
  • бујици 1
  • бујицу 2
  • бујна 1
  • бујне 2
  • бујнога 1
  • бујну 1
  • буквицу 1
  • букнути 1
  • Букнуше 1
  • буковички 1
  • буктала 2
  • буктање 1
  • буктао 7
  • букти 2
  • букће 5
  • букћу 2
  • Букуљу 1
  • букурешки 1
  • Букурешки 1
  • букурешким 1
  • Букурешт 1
  • Булиних 1
  • булка 1
  • буљинама 1
  • бундеве 1
  • бундеву 1
  • бунду 1
  • буни 10
  • бунила 1
  • буниле 1
  • Бунило 1
  • буним 1
  • бунио 1
  • буновном 1
  • бура 6
  • бурад 3
  • бурадима 1
  • Бургасу 2
  • буре 8
  • бури 1
  • бурне 1
  • бурнији 1
  • бурних 2
  • бурноме 2
  • буром 1
  • буру 6
  • буса 1
  • бусена 1
  • бусије 1
  • бусију 1
  • бутна 1
  • бучи 1
  • вагон 21
  • вагона 26
  • вагоне 8
  • Вагони 1
  • вагони 5
  • вагонима 10
  • вагоном 2
  • вагонски 1
  • вагонским 1
  • вагонских 1
  • вагонском 1
  • вагонску 1
  • вагону 13
  • вадећи 1
  • вадио 3
  • важан 1
  • важе 1
  • важна 2
  • важније 1
  • важним 2
  • важних 1
  • важно 2
  • важном 1
  • важност 1
  • важну 1
  • вазда 1
  • ваздух 27
  • ваздуха 2
  • ваздухом 3
  • ваздуху 11
  • Вај 1
  • вајара 1
  • Вајка 1
  • вајка 6
  • вајкали 2
  • вајкање 1
  • вајкао 4
  • Вајфертове 1
  • вал 1
  • вала 1
  • Вала 2
  • Валандова 1
  • валандовских 1
  • вале 3
  • вали 4
  • валијски 1
  • валима 6
  • валова 4
  • валове 3
  • ваља 32
  • Ваља 4
  • ваљада 5
  • ваљају 6
  • ваљала 4
  • ваљали 3
  • Ваљало 5
  • ваљало 7
  • ваљам 1
  • ваљаних 1
  • ваљао 1
  • ваљати 1
  • Ваљда 1
  • ваљда 91
  • Ваљева 4
  • Ваљево 6
  • Ваљеву 2
  • вам 58
  • Вама 1
  • вама 15
  • Ван 2
  • ван 27
  • ванредних 1
  • вапију 1
  • вапијућу 1
  • вара 1
  • Варадин 1
  • варам 1
  • варани 1
  • варате 1
  • Вардар 1
  • Вардара 11
  • Вардарева 1
  • вардареве 1
  • Вардаром 2
  • вардарска 1
  • вардарске 2
  • Вардару 5
  • вардарци 1
  • Вардиште 1
  • вареником 1
  • варенику 1
  • варљива 1
  • варљиве 1
  • Варни 6
  • варница 3
  • Варнице 1
  • Варну 2
  • Варош 3
  • варош 63
  • варошанин 1
  • вароши 78
  • варошима 1
  • варошица 1
  • варошице 3
  • варошицу 2
  • варошка 1
  • Варошка 1
  • варошки 1
  • варошку 1
  • Варшавом 1
  • Вас 3
  • вас 47
  • васкрс 1
  • Васкрса 1
  • васкрсава 1
  • васкрсла 1
  • васкрсли 1
  • васпитањем 1
  • васпитао 1
  • васпостављену 1
  • ватара 23
  • Ватра 2
  • ватра 24
  • ватрама 2
  • ватре 102
  • Ватре 7
  • ватрена 3
  • ватрене 1
  • ватрени 1
  • ватрено 2
  • ватреном 1
  • ватри 19
  • Ватрица 1
  • ватрица 5
  • ватрице 2
  • ватрицу 1
  • ватрогаску 1
  • ватром 6
  • ватромет 1
  • ватру 40
  • ватруштина 1
  • Ваш 1
  • ваш 4
  • Ваша 2
  • ваша 7
  • вашар 2
  • вашаришта 1
  • вашарских 1
  • ваше 5
  • вашега 1
  • ваши 1
  • вашим 1
  • ваших 1
  • вашу 6
  • ведар 2
  • ведра 8
  • ведри 2
  • ведрије 2
  • ведрим 5
  • Ведрина 1
  • ведрина 3
  • ведрини 2
  • ведрином 2
  • ведрину 3
  • ведрити 1
  • ведрих 1
  • ведро 2
  • ведрога 1
  • ведром 2
  • вежбала 1
  • веже 1
  • вежем 1
  • веза 6
  • везале 1
  • везан 1
  • везана 7
  • везане 2
  • везани 2
  • Везани 2
  • везаних 2
  • везано 1
  • везаног 1
  • везао 3
  • везати 2
  • везе 19
  • везен 1
  • вези 2
  • везивали 1
  • везивало 1
  • везивао 2
  • везивати 1
  • везу 17
  • везује 2
  • везујете 1
  • везују 2
  • везујући 1
  • век 3
  • века 5
  • векова 7
  • Векови 1
  • Вековима 2
  • вековима 3
  • вековних 1
  • веку 1
  • веле 16
  • Веле 8
  • Велес 2
  • Велеса 2
  • Велесу 1
  • Вели 4
  • вели 92
  • Велика 2
  • велика 33
  • велике 21
  • велики 38
  • великим 21
  • великима 1
  • великих 11
  • Велико 1
  • велико 8
  • Великог 1
  • великог 2
  • великога 8
  • великодушност 1
  • великодушности 1
  • великој 15
  • великом 3
  • великоме 3
  • Велику 1
  • велику 15
  • велим 6
  • Велимир 2
  • велимо 1
  • велите 3
  • Величанствен 1
  • величанствен 2
  • величанствена 2
  • величанствене 1
  • Величанствене 1
  • величанствени 2
  • величанствено 1
  • величанствену 1
  • Величанство 10
  • величина 1
  • Величина 1
  • величине 3
  • величини 3
  • величином 2
  • величину 7
  • велиш 1
  • велом 3
  • велосипедског 1
  • Венедичани 1
  • Венецијо 1
  • Венизелос 1
  • Венизелоса 2
  • Венизелосов 1
  • венца 2
  • венце 1
  • венцем 2
  • вео 2
  • веома 1
  • Вера 1
  • вера 24
  • веран 1
  • вере 21
  • вереницу 1
  • вери 3
  • верни 1
  • верно 1
  • веровала 2
  • Веровали 1
  • веровали 11
  • Веровало 1
  • веровало 3
  • веровања 2
  • веровању 2
  • веровао 14
  • Веровао 6
  • веровати 5
  • Вероватно 1
  • вероватно 31
  • Вероваћу 1
  • вером 15
  • верску 1
  • веру 9
  • Веруј 2
  • веруј 4
  • верује 13
  • верујем 16
  • верујемо 2
  • Верујете 1
  • верујете 3
  • Верујеш 1
  • верујеш 2
  • Верујте 4
  • верујте 5
  • верују 3
  • Верујући 1
  • верујући 8
  • веселим 1
  • веселимо 1
  • веселих 1
  • весело 4
  • весео 2
  • весло 1
  • веслом 1
  • вест 31
  • Вести 1
  • вести 61
  • вестима 11
  • Ветар 1
  • ветар 13
  • Ветерника 1
  • ветерниковој 1
  • Ветернику 1
  • ветра 2
  • Ветрић 1
  • ветрић 7
  • ветровима 1
  • ветровој 1
  • ветром 3
  • ветрометини 1
  • ветру 2
  • Већ 22
  • већ 696
  • већа 13
  • већано 1
  • већао 1
  • веће 7
  • већем 1
  • већи 18
  • већим 1
  • већина 2
  • већином 1
  • већих 2
  • већма 1
  • већој 1
  • већом 1
  • већу 7
  • Вече 2
  • вече 23
  • Вечера 1
  • вечера 6
  • вечерале 1
  • вечерао 1
  • вечерас 14
  • вечерашње 1
  • вечере 1
  • вечери 20
  • вечерња 1
  • вечерњача 1
  • вечерње 2
  • вечерњега 1
  • вечерњи 2
  • вечерњом 1
  • вечерњу 2
  • вечером 1
  • вечеру 4
  • вечита 2
  • вечитих 1
  • вечитога 1
  • вечиту 2
  • вечних 1
  • вечно 1
  • вечност 1
  • Вешала 1
  • вештице 2
  • вештичину 1
  • вешто 2
  • Ви 24
  • ви 80
  • вид 2
  • виде 31
  • видела 23
  • Видела 5
  • виделе 5
  • видели 16
  • Видели 2
  • видело 13
  • Видео 4
  • видео 40
  • видесмо 3
  • видети 24
  • видеће 2
  • видећемо 1
  • Видећемо 1
  • Видећете 1
  • видећеш 1
  • видећи 4
  • Видех 1
  • видех 2
  • Види 2
  • види 50
  • видик 1
  • видим 25
  • Видим 5
  • видимо 13
  • Видина 1
  • видите 30
  • Видите 7
  • видићеш 1
  • видиш 55
  • Видиш 8
  • видну 1
  • Видо 1
  • видо 8
  • Видов 2
  • видова 1
  • Видовдану 1
  • Видосаве 1
  • виђа 1
  • виђала 1
  • Виђала 1
  • виђам 1
  • Виђам 1
  • Виђао 1
  • виђао 3
  • виђење 3
  • Византије 1
  • византијској 1
  • византијском 1
  • Византинце 1
  • вије 3
  • вика 4
  • викала 2
  • викао 1
  • викати 1
  • викну 1
  • викнути 1
  • викнух 1
  • викнуше 1
  • вила 7
  • виле 2
  • вили 2
  • вилица 2
  • вилице 4
  • вилици 1
  • вилицу 3
  • Вилка 3
  • Вилке 1
  • Вило 1
  • Виљем 2
  • Виљемове 1
  • вина 5
  • Винковце 4
  • вино 2
  • виноград 1
  • винограда 2
  • винограде 3
  • виноградима 1
  • вином 1
  • Вио 2
  • вире 6
  • вири 2
  • вирила 2
  • вирили 1
  • Виртенберга 1
  • вис 4
  • виса 2
  • висе 6
  • виси 8
  • висила 3
  • висили 1
  • висина 4
  • висине 3
  • висини 2
  • висином 2
  • висину 1
  • висио 1
  • висова 2
  • висови 1
  • висок 2
  • висока 4
  • високе 2
  • Високи 1
  • високи 4
  • високим 2
  • Високих 1
  • високих 6
  • Високо 1
  • високо 5
  • високога 1
  • високој 1
  • високом 1
  • високу 2
  • висоравни 1
  • Височанство 2
  • Витановаца 1
  • Витановцу 1
  • витез 3
  • витеза 5
  • витезе 1
  • витезова 3
  • витезови 1
  • витезовима 1
  • вити 2
  • витлала 1
  • вито 1
  • виче 10
  • вичем 2
  • Виш 3
  • виш 4
  • више 340
  • Више 5
  • вишегласни 1
  • Вишеграда 1
  • вишедневне 1
  • вишем 4
  • виши 15
  • вишим 4
  • виших 3
  • Вишњице 1
  • вишој 1
  • вишу 1
  • вјерују 1
  • Влага 1
  • влага 3
  • влаге 5
  • влагом 2
  • влада 16
  • Влада 19
  • владавине 1
  • владала 6
  • владалац 1
  • владало 1
  • владама 3
  • владаоцу 1
  • владар 2
  • владара 1
  • Владе 3
  • владе 8
  • Влади 1
  • влади 5
  • владике 2
  • Владимировом 1
  • Владина 1
  • владина 2
  • владине 1
  • владинога 1
  • Владином 1
  • Владичинога 1
  • Владом 1
  • Владу 1
  • владу 3
  • влажан 4
  • влажи 1
  • влажиле 1
  • влажна 6
  • влажне 2
  • влажни 2
  • влажним 3
  • влажних 2
  • влажно 3
  • влажнога 1
  • влажној 4
  • влажноме 1
  • влажну 1
  • власима 1
  • Власини 1
  • власт 5
  • властеле 1
  • власти 21
  • властима 2
  • влат 1
  • Влауца 1
  • влашки 1
  • во 7
  • Вога 1
  • вод 4
  • Вода 1
  • вода 8
  • водали 1
  • воде 57
  • водећи 3
  • Води 1
  • води 50
  • водила 9
  • водиле 8
  • водили 11
  • водило 1
  • водиља 1
  • водим 4
  • водимо 2
  • водио 11
  • Водите 1
  • водите 2
  • водити 6
  • Водиће 1
  • водићу 1
  • водица 1
  • водице 1
  • Водице 1
  • Водна 3
  • Водне 1
  • Водник 1
  • водник 3
  • водника 1
  • Водном 1
  • водњикава 1
  • водњикаста 1
  • водови 1
  • водом 3
  • воду 19
  • водци 1
  • вођа 5
  • вође 2
  • вођена 5
  • вођом 1
  • Воз 3
  • воз 46
  • воза 25
  • возе 5
  • вози 5
  • возио 1
  • возити 1
  • возова 5
  • возове 4
  • возови 5
  • возом 7
  • возу 14
  • Војвода 11
  • војвода 39
  • Војводе 1
  • војводе 12
  • војводи 3
  • војводин 3
  • војводине 1
  • војводиној 1
  • војводином 1
  • војводину 1
  • војводо 2
  • Војводу 1
  • војводу 11
  • Војислав 1
  • војна 3
  • Војне 2
  • војне 4
  • Војни 1
  • војни 9
  • Војник 5
  • војник 64
  • војника 47
  • војнике 13
  • војников 2
  • војникове 1
  • војником 4
  • војнику 8
  • војних 2
  • Војници 14
  • војници 49
  • војницима 8
  • војниче 4
  • Војничка 1
  • војничка 3
  • војничке 4
  • војнички 8
  • војничким 2
  • војничких 1
  • војничкога 2
  • војничком 5
  • војничкоме 4
  • војничку 2
  • војног 1
  • војнога 2
  • Војној 1
  • војној 2
  • Војном 1
  • војном 2
  • војну 2
  • војсака 2
  • Војска 2
  • војска 75
  • војске 70
  • војсковођа 1
  • војсковође 1
  • војском 15
  • војску 37
  • војсци 21
  • војује 1
  • воко 1
  • вола 7
  • воле 3
  • волела 2
  • Волела 2
  • волели 1
  • Волем 3
  • волем 5
  • Волео 1
  • волео 10
  • волете 1
  • волети 2
  • волеш 3
  • воли 4
  • волим 2
  • волиш 1
  • волишна 1
  • волова 3
  • волове 6
  • Волови 2
  • волови 6
  • воловима 1
  • воловска 11
  • воловским 1
  • воловских 7
  • воловском 1
  • волом 1
  • волу 1
  • волујар 2
  • волујари 2
  • воља 3
  • воље 9
  • вољи 6
  • вољни 1
  • вољно 2
  • вољу 3
  • воња 2
  • воњу 1
  • восак 2
  • воћа 1
  • воће 1
  • вочића 7
  • вочиће 4
  • Вочићи 1
  • вочићи 4
  • вочићима 2
  • воштана 3
  • воштане 1
  • воштаним 1
  • воштаница 1
  • воштаницу 1
  • воштано 3
  • воштаноме 1
  • вране 1
  • Врановац 1
  • вранце 1
  • вранци 3
  • Врања 1
  • Врање 5
  • Врањи 3
  • врат 2
  • Врата 2
  • врата 93
  • врате 6
  • врати 16
  • вратила 1
  • Вратила 1
  • вратили 8
  • вратим 9
  • вратима 37
  • вратимо 1
  • вратио 13
  • Вратио 3
  • вратисмо 1
  • вратите 3
  • вратити 18
  • Вратиће 1
  • Вратићемо 1
  • Вратићу 1
  • вратих 3
  • вратиш 3
  • вратише 2
  • вратница 1
  • вратницама 2
  • вратнице 2
  • вратоломно 1
  • врату 2
  • враћа 11
  • Враћају 1
  • враћају 8
  • Враћајући 3
  • враћајући 5
  • враћала 7
  • враћали 2
  • Враћао 1
  • враћао 11
  • враћаш 1
  • Враћаш 1
  • врбе 1
  • Врбовац 1
  • врвцу 1
  • Врдник 1
  • Врдника 2
  • врдничке 1
  • врдну 1
  • Врева 1
  • врева 2
  • вреву 1
  • вреди 2
  • вредна 1
  • вредно 2
  • вредност 5
  • вредности 2
  • вређајте 1
  • вређале 1
  • вређам 2
  • вређати 1
  • Време 1
  • време 68
  • времена 34
  • временом 1
  • времену 4
  • врео 1
  • вреће 3
  • врећу 2
  • врзинама 2
  • врзла 1
  • ври 7
  • врило 1
  • врио 1
  • Врисак 1
  • врисак 11
  • врискала 3
  • вриском 2
  • вриснем 1
  • врисну 2
  • вриснула 1
  • Вриснула 2
  • вриснух 1
  • врити 1
  • вриштала 1
  • вриште 3
  • вришти 1
  • врлетима 1
  • врлине 1
  • врлином 1
  • Врло 1
  • врло 60
  • Врњце 1
  • врпцом 1
  • врпцу 1
  • врста 3
  • врсте 3
  • врсту 3
  • врте 1
  • вртела 1
  • врти 2
  • вртлог 1
  • вртлогу 2
  • врућине 1
  • врућу 1
  • врх 9
  • Врха 1
  • врха 3
  • врхова 2
  • врхове 6
  • врхови 5
  • врховима 4
  • врховна 1
  • Врховна 34
  • Врховне 34
  • врховни 2
  • Врховној 6
  • Врховном 4
  • Врховну 7
  • врхом 2
  • Врху 1
  • врху 5
  • врхунац 1
  • врцају 1
  • врцале 2
  • вршак 1
  • врше 3
  • вршена 1
  • вршењу 1
  • вршећи 1
  • врши 5
  • вршилац 1
  • вршили 3
  • вршим 2
  • вршио 2
  • вршити 1
  • вршњак 1
  • Вук 1
  • вука 3
  • вукао 2
  • Вукашин 2
  • Вукашина 1
  • вукле 1
  • вукли 2
  • вукло 2
  • вуко 1
  • Вукова 1
  • вукова 3
  • вуку 18
  • вукући 1
  • вулкан 1
  • вунено 1
  • Вуци 1
  • вуци 2
  • вуче 15
  • Вучитрна 1
  • вучитрнски 1
  • г 8
  • га 581
  • Гаврани 1
  • гаврани 3
  • гавранова 1
  • гад 1
  • гадни 1
  • гадови 1
  • гађа 1
  • гађају 2
  • гађајући 1
  • гађали 1
  • гађана 1
  • гађањем 1
  • гађао 2
  • гађаш 1
  • гађење 1
  • гажење 1
  • газда 5
  • газе 2
  • газећи 2
  • Гази 6
  • гази 8
  • газибабску 1
  • газили 3
  • газило 1
  • газиместанске 1
  • газио 1
  • газићемо 1
  • Газиш 1
  • гајтанима 1
  • галама 3
  • галије 1
  • Галипољ 1
  • Галипоља 1
  • Галипољка 1
  • Галипољком 1
  • Галипољку 1
  • Галипољу 1
  • галопом 1
  • Гамбета 1
  • гамиже 6
  • ганути 1
  • гања 1
  • гарда 2
  • Гарде 1
  • гарде 5
  • гардом 1
  • Гарду 1
  • Гарибалдија 1
  • гарнизона 2
  • гасе 2
  • гасећи 1
  • Гаси 1
  • гаси 11
  • гасила 1
  • гасиле 1
  • гасио 2
  • гачући 1
  • гвирне 1
  • гвожђа 2
  • гвожђе 4
  • гвозден 1
  • Гвозден 1
  • гвоздена 1
  • гвоздене 2
  • гвоздени 3
  • гвозденим 1
  • гвоздених 2
  • гвозденога 1
  • Где 32
  • где 484
  • гдегде 1
  • гдегод 1
  • гдекад 10
  • гдекоја 1
  • гдекоје 1
  • гдекоји 1
  • гегају 1
  • гегуца 1
  • гегуцају 1
  • гејачки 1
  • генерали 3
  • генералски 1
  • генералских 1
  • генералштаб 1
  • генерација 4
  • генерацији 1
  • генерацију 1
  • географски 1
  • германофилу 1
  • германских 1
  • гест 1
  • гестима 1
  • гестом 1
  • гигантској 1
  • Гилана 8
  • Гилане 1
  • Гиланом 2
  • гиланскога 2
  • Гиланској 1
  • гиланскоме 1
  • Гилану 1
  • Гиљане 1
  • Гиљанскоме 1
  • Гиљево 1
  • гимназија 1
  • гимназијску 1
  • гимназиста 2
  • гине 7
  • гинем 1
  • гините 1
  • гину 8
  • гинула 1
  • гинули 2
  • Гинуо 1
  • гинуо 3
  • гинути 3
  • гипкошћу 1
  • глава 10
  • главама 6
  • главе 83
  • глави 9
  • Главица 1
  • главица 2
  • главице 2
  • главицу 2
  • главна 1
  • главне 3
  • Главни 1
  • главница 1
  • Главно 1
  • главној 1
  • главном 3
  • главну 3
  • главом 32
  • главу 119
  • глад 19
  • Глад 2
  • Гладан 2
  • гладан 6
  • глади 17
  • гладна 2
  • гладне 4
  • гладни 6
  • гладних 3
  • гладну 1
  • гладовала 1
  • гладовали 2
  • гладовао 2
  • Гладоваћемо 1
  • гладује 1
  • гладују 2
  • глађу 3
  • гламња 3
  • гламње 2
  • гламњу 1
  • Глас 2
  • глас 75
  • гласа 2
  • гласан 1
  • гласи 3
  • гласила 1
  • гласина 1
  • гласине 1
  • Гласинцу 1
  • гласио 1
  • гласити 1
  • гласићем 1
  • гласније 1
  • гласнији 1
  • гласника 1
  • гласно 26
  • гласнога 1
  • гласова 2
  • гласове 5
  • Гласови 1
  • гласови 18
  • гласовима 2
  • гласом 40
  • гласу 3
  • гле 2
  • Гле 4
  • гледа 29
  • гледај 2
  • Гледај 2
  • гледајте 1
  • Гледајте 2
  • гледају 9
  • гледајући 8
  • гледала 13
  • гледали 5
  • гледало 4
  • Гледам 2
  • гледам 5
  • гледамо 3
  • гледао 20
  • Гледао 4
  • гледате 4
  • гледати 1
  • гледаш 5
  • гледиште 4
  • глиб 1
  • глиба 1
  • Глигор 1
  • Глигора 1
  • глисте 1
  • Глишић 1
  • Глишића 1
  • Глишићу 1
  • глодати 1
  • глођу 1
  • гломазан 1
  • гломазна 3
  • гломазне 2
  • гломазни 1
  • гломазним 1
  • гломазно 1
  • гломазну 1
  • глува 1
  • Глува 1
  • глуво 2
  • глуву 2
  • Глумац 1
  • глумац 2
  • глумаца 1
  • глумица 1
  • глуму 1
  • глухо 1
  • Гмиже 1
  • гмиже 2
  • гмизала 2
  • гнев 2
  • гневне 1
  • гневом 2
  • гнезда 4
  • гнездо 4
  • гнушала 1
  • гњурања 1
  • го 1
  • говор 6
  • говоре 9
  • говорено 1
  • говорећи 9
  • Говори 2
  • говори 29
  • говорила 7
  • Говорили 1
  • говорили 4
  • говорило 12
  • Говорило 4
  • говорим 9
  • говоримо 1
  • Говорио 1
  • говорио 25
  • Говорите 2
  • говорите 4
  • говорити 12
  • говориш 1
  • говорник 1
  • говорника 2
  • говору 1
  • год 38
  • годе 1
  • годила 1
  • Годила 1
  • годило 3
  • година 55
  • годинама 10
  • године 57
  • години 2
  • годиницу 1
  • годину 13
  • годишње 1
  • гојазност 1
  • Гојко 1
  • Гојковић 2
  • гола 2
  • Голгота 1
  • Голготу 1
  • голе 8
  • голема 1
  • големе 3
  • големи 1
  • големо 1
  • Голечом 1
  • Голеш 1
  • Голијати 1
  • голих 1
  • голо 2
  • Гологлав 1
  • гологлав 2
  • гологлаво 1
  • голом 1
  • голоме 1
  • голу 1
  • голуб 2
  • голуба 1
  • голубије 1
  • гомила 58
  • Гомила 8
  • гомилама 8
  • гомиле 74
  • гомили 26
  • гомилица 12
  • гомилицама 2
  • гомилице 31
  • Гомилице 4
  • гомилици 11
  • гомилицом 1
  • гомилицу 2
  • гомилом 12
  • гомилу 38
  • Гомсића 1
  • гоне 5
  • гони 2
  • гонило 1
  • гоњени 2
  • Гора 3
  • гора 4
  • горак 4
  • горама 1
  • горда 1
  • гордељивости 1
  • Горе 12
  • горе 51
  • Горела 1
  • горела 3
  • гореле 4
  • горело 4
  • гори 17
  • горим 1
  • горице 2
  • горка 4
  • Горким 1
  • горким 5
  • горко 13
  • горкога 1
  • горку 4
  • горње 1
  • горњег 1
  • Горњег 1
  • горњега 1
  • Горњем 1
  • горњем 12
  • горњи 6
  • горњих 1
  • горњом 1
  • горњу 1
  • горостасне 1
  • горостасни 1
  • Гору 1
  • горчине 2
  • госпа 20
  • Госпа 9
  • Госпе 1
  • госпе 8
  • госпи 1
  • госпо 7
  • господа 5
  • господара 2
  • господаре 1
  • Господареве 1
  • господарем 1
  • господари 1
  • господарима 1
  • господарио 1
  • Господаром 1
  • господарства 2
  • Господару 10
  • господару 3
  • Господе 1
  • господе 2
  • Господин 3
  • господин 34
  • господина 5
  • Господине 4
  • господине 46
  • господином 1
  • господину 1
  • Господњег 2
  • Господњега 1
  • господњем 2
  • Господњи 1
  • господо 1
  • Господо 1
  • господу 1
  • Господу 1
  • Госпођа 1
  • госпођа 14
  • Госпође 1
  • госпође 9
  • госпођи 3
  • госпођица 1
  • госпођо 5
  • госпођу 2
  • госпочићи 1
  • госпу 3
  • Госпу 5
  • гост 1
  • госте 5
  • гости 3
  • Гостивар 3
  • Гостивара 1
  • гостима 1
  • готов 3
  • готова 2
  • готоване 1
  • готове 1
  • готови 2
  • Готово 2
  • готово 30
  • готовост 1
  • готовости 1
  • готовошћу 1
  • гоч 1
  • грабе 3
  • грабеж 1
  • граби 4
  • грабиле 1
  • грабимо 1
  • грабити 2
  • грабљивице 1
  • град 13
  • Град 2
  • града 10
  • граде 1
  • градећи 1
  • гради 1
  • градила 1
  • градимо 1
  • градио 1
  • градова 2
  • градове 4
  • градом 1
  • градских 1
  • градској 1
  • Граду 1
  • граду 4
  • Грађана 1
  • грађана 12
  • грађане 3
  • Грађани 1
  • грађани 4
  • грађанима 3
  • грађанин 9
  • грађанина 1
  • Грађаниново 1
  • грађанска 2
  • Грађанске 1
  • грађанске 2
  • грађанском 1
  • Грађанство 1
  • грађанство 4
  • грађе 1
  • грађевина 1
  • грађевине 2
  • граја 1
  • грају 1
  • гракну 1
  • гракнусмо 2
  • гракнуше 1
  • гракћу 1
  • гракћући 1
  • грана 1
  • гранама 1
  • граната 13
  • Граната 2
  • гранатама 1
  • Гранате 3
  • гранате 5
  • гранатом 3
  • гране 5
  • граница 9
  • границама 1
  • границе 12
  • граници 5
  • границу 11
  • граничи 1
  • граничне 1
  • граничном 1
  • граном 1
  • Грантовца 1
  • грану 5
  • грануло 1
  • гранчица 1
  • гранчице 2
  • грање 4
  • Грас 1
  • Грацкога 1
  • Грацу 1
  • Грачаница 4
  • Грачанице 2
  • Грачаници 1
  • Грачаницу 6
  • грба 1
  • грбећи 1
  • грбина 2
  • грбине 1
  • грбину 1
  • грдан 1
  • грдећи 1
  • грдили 1
  • грдно 1
  • грдној 1
  • грдну 1
  • грејање 1
  • грејати 1
  • грејаћемо 1
  • греје 8
  • грејем 1
  • грејеш 1
  • грејте 2
  • Грејте 2
  • греју 6
  • грејући 3
  • грех 2
  • Грехота 2
  • грехота 3
  • грехоте 1
  • грехоту 1
  • грешна 2
  • грешне 2
  • Грешни 2
  • грешни 3
  • грешник 2
  • грешника 1
  • грешнике 1
  • грешници 1
  • грешницима 1
  • грешно 1
  • грешнога 1
  • гриве 1
  • Гривна 1
  • Григ 1
  • грижом 1
  • гризао 1
  • гризе 5
  • гризла 1
  • грицка 1
  • Гришине 2
  • Гришу 1
  • Грке 1
  • гркљан 1
  • грла 6
  • грле 5
  • грлећи 1
  • грли 6
  • грлила 2
  • грлили 1
  • грлио 2
  • грлити 4
  • грло 6
  • грлом 1
  • грлу 12
  • грмело 1
  • грми 1
  • грмљавина 10
  • Грмљавина 2
  • грмљавине 1
  • грмљавином 4
  • грмљавину 3
  • грмљаву 1
  • грмну 2
  • Гроб 2
  • гроб 31
  • гроба 18
  • гробар 1
  • гробари 1
  • Гробари 2
  • гробља 7
  • Гробљанска 1
  • Гробље 1
  • гробље 9
  • гробљишту 1
  • Гробљу 1
  • гробљу 7
  • гробни 1
  • гробним 1
  • гробница 3
  • гробнице 1
  • гробници 4
  • гробницом 1
  • гробницу 3
  • гробну 1
  • гробова 7
  • гробове 14
  • гробови 5
  • гробовима 10
  • гробу 11
  • гроздићи 2
  • Грозница 1
  • грозница 9
  • грознице 2
  • грозници 3
  • грозницом 1
  • грозницу 4
  • грозничаво 2
  • грозничавој 1
  • грозничавом 3
  • гроктали 1
  • грокће 1
  • грокћу 1
  • гротло 1
  • гроша 1
  • груб 2
  • грубе 2
  • грубих 1
  • грубљи 2
  • грубо 7
  • грубој 1
  • грубости 2
  • грубошћу 2
  • грубу 1
  • грувају 1
  • грувајући 1
  • грувале 1
  • грували 1
  • груди 41
  • грудима 24
  • грудни 2
  • груну 3
  • грунуше 4
  • група 9
  • групама 1
  • групе 14
  • групи 3
  • групице 1
  • групу 4
  • грца 1
  • грцајући 2
  • грцам 1
  • грцао 1
  • Грци 4
  • грч 1
  • грчевит 1
  • грчевито 15
  • грчем 1
  • грчи 1
  • грчило 2
  • грчка 2
  • Грчка 4
  • Грчке 1
  • грчке 2
  • грчки 6
  • грчким 3
  • грчких 1
  • грчкој 1
  • Грчкој 1
  • грчком 1
  • грчкоме 1
  • Грчку 1
  • Губе 1
  • губе 3
  • губећи 1
  • губи 7
  • губимо 1
  • губио 2
  • губитак 3
  • губити 1
  • губитком 1
  • губитку 1
  • гудуре 1
  • гужва 3
  • гужвајући 1
  • гужвању 1
  • гужве 1
  • гужви 1
  • гужву 2
  • гумама 2
  • гуме 2
  • Гунђа 1
  • гунђа 10
  • гунђају 1
  • гунђајући 1
  • гунђала 1
  • гунђали 1
  • гунђања 3
  • гунђање 3
  • гунђању 1
  • гунђати 1
  • гунчету 1
  • гура 4
  • гурај 1
  • гурали 1
  • гурања 1
  • гурање 3
  • гурању 1
  • гурати 1
  • гурнеш 1
  • гурну 4
  • гурнула 1
  • гурнуо 1
  • гурнуће 1
  • гусала 1
  • гусеница 1
  • гусенице 1
  • Гусиње 3
  • гуслама 1
  • гусле 1
  • густ 8
  • густа 5
  • густе 2
  • густи 4
  • густим 3
  • густих 1
  • густо 2
  • густога 2
  • густом 3
  • густоме 1
  • густу 2
  • гута 2
  • гутале 1
  • гутамо 1
  • гутао 2
  • гутљај 1
  • гуче 1
  • Гуче 2
  • Гучи 2
  • Гучу 2
  • гуше 1
  • гуши 13
  • гушила 2
  • гушиле 1
  • гушили 1
  • Гушило 1
  • гушило 2
  • гушио 2
  • гушити 1
  • гуштер 2
  • гушћа 2
  • гушћега 1
  • гушћи 1
  • гушћим 1
  • гушћу 1
  • гушу 1
  • Да 117
  • да 3665
  • Дабића 1
  • Дабоме 1
  • дабоме 8
  • давала 3
  • давале 1
  • давали 4
  • давало 1
  • давао 1
  • давили 1
  • давити 1
  • давићемо 1
  • дављеник 2
  • дављеника 2
  • дављенику 1
  • дављеници 2
  • давно 10
  • Давно 2
  • давну 1
  • Даде 1
  • даде 9
  • дадох 2
  • Дадоше 1
  • даду 7
  • дажда 1
  • дај 10
  • Дај 9
  • даје 19
  • дајте 1
  • Дајте 2
  • дају 4
  • дајући 2
  • дакле 5
  • Дакле 9
  • дала 8
  • дале 1
  • далека 8
  • далеке 2
  • далеки 5
  • далеким 1
  • далеких 7
  • Далеко 8
  • далеко 88
  • далеког 1
  • далекој 3
  • далеком 1
  • далекоме 2
  • далеку 3
  • Дали 1
  • дали 8
  • дало 4
  • Даља 1
  • даља 2
  • даље 204
  • Даље 3
  • даљем 2
  • даљи 7
  • даљим 1
  • даљине 7
  • даљини 8
  • даљину 1
  • даљих 1
  • даљна 1
  • даљој 1
  • даљу 1
  • дам 2
  • дама 1
  • дамама 1
  • даме 2
  • Дамњанове 1
  • дамо 2
  • дан 113
  • Дан 4
  • дана 187
  • данас 57
  • Данас 6
  • Данашња 1
  • данашњега 1
  • данашњем 2
  • данашњи 4
  • данашњу 1
  • дане 19
  • данемо 1
  • дани 4
  • данима 11
  • даном 1
  • дану 14
  • данусмо 1
  • дању 4
  • Дао 1
  • дао 17
  • Дара 1
  • дара 2
  • Дарданела 3
  • Дарданеле 1
  • Дарданелима 1
  • Дарданелска 1
  • дарданелске 5
  • Дарданелским 1
  • дарданелској 1
  • дарежљиве 1
  • Дарица 1
  • дарова 1
  • Дарче 1
  • дасака 2
  • даскама 5
  • даске 8
  • даску 4
  • дата 1
  • дате 3
  • дати 11
  • дато 1
  • датум 1
  • датуме 1
  • Даће 1
  • Даћу 1
  • Дах 2
  • дах 7
  • даха 2
  • дахијске 1
  • дахијским 1
  • дахире 1
  • дахом 10
  • дахће 1
  • дахћу 2
  • дахчу 1
  • два 136
  • Два 6
  • двадесет 11
  • двадесетак 1
  • двадесетогодишњи 1
  • дванаест 3
  • двапут 2
  • Две 2
  • две 62
  • двеју 5
  • двема 4
  • двеста 10
  • двобој 1
  • двоглавога 1
  • двоја 7
  • двоје 8
  • двоји 2
  • двојином 1
  • двојица 5
  • двојице 3
  • двојици 1
  • двоколицама 1
  • двоколице 5
  • двокрилна 3
  • двомесечне 1
  • двоножац 1
  • двор 1
  • двора 2
  • дворац 1
  • двораца 5
  • дворе 3
  • двори 3
  • дворим 2
  • дворио 1
  • дворишнога 1
  • дворишта 10
  • двориште 16
  • двориштима 4
  • дворишту 9
  • дворнице 1
  • дворовима 1
  • дворска 5
  • дворске 1
  • двору 3
  • двоспратна 1
  • двоспратне 1
  • двоспратном 1
  • Де 1
  • де 2
  • дебанжова 1
  • дебанжових 1
  • дебанжовој 1
  • Дебар 9
  • дебела 4
  • дебеле 2
  • дебели 6
  • дебелим 6
  • дебелих 1
  • дебело 1
  • дебелога 1
  • дебелој 1
  • дебелом 2
  • дебеломе 1
  • дебелу 1
  • дебео 1
  • дебљи 1
  • дебљим 2
  • Дебра 3
  • Дебру 2
  • девер 1
  • девером 1
  • девет 3
  • девета 1
  • деветнаест 1
  • деветнаести 1
  • девето 1
  • деветога 3
  • Деветоро 1
  • ДЕВЕТСТО 1
  • деветсто 2
  • девојака 4
  • девојачка 3
  • девојачке 1
  • девојачких 1
  • девојка 2
  • девојке 7
  • девојком 1
  • девојку 2
  • девојци 1
  • Девојче 5
  • девојче 9
  • девојчета 5
  • девојчету 1
  • девојчица 4
  • девојчицу 1
  • дед 1
  • Деда 1
  • деда 4
  • деде 1
  • Дедеагач 1
  • Дедеагачу 1
  • Дедер 1
  • дедер 3
  • дедова 1
  • дедови 3
  • дедом 1
  • деду 1
  • дежмекасти 2
  • дежурању 1
  • дежурао 1
  • дежурне 1
  • дежурства 2
  • дејство 3
  • декор 1
  • декрет 1
  • дела 7
  • деле 3
  • делегата 2
  • дели 1
  • делила 1
  • делио 3
  • делити 2
  • делић 3
  • дело 3
  • делове 5
  • делови 2
  • деловима 2
  • делом 8
  • Делу 1
  • делу 6
  • демантују 1
  • демобилисала 1
  • демонстрације 1
  • демонстрацији 1
  • дењкова 2
  • дењкове 1
  • дењкови 2
  • дењковима 2
  • дењку 1
  • дењцима 1
  • дењчићима 1
  • Део 1
  • део 41
  • депеша 3
  • депеши 1
  • депешу 1
  • депоа 1
  • депутацију 1
  • дерала 1
  • Дервена 1
  • дере 9
  • дерњаве 1
  • деру 1
  • десет 9
  • десетак 1
  • десети 1
  • десетина 4
  • десетине 2
  • десетином 1
  • десетину 1
  • десетицу 1
  • десетковане 1
  • десетковаће 1
  • десеторице 1
  • десеторицу 1
  • деси 4
  • Десило 1
  • десило 2
  • десио 2
  • десити 1
  • Десна 1
  • десна 3
  • десне 8
  • десница 2
  • десницу 1
  • Десно 1
  • десно 17
  • десној 3
  • десном 5
  • десну 4
  • деснују 1
  • Дет 1
  • детаља 1
  • детаље 2
  • детаљи 2
  • детаљима 4
  • детаљни 1
  • Дете 11
  • дете 84
  • детенце 1
  • детета 18
  • дететом 15
  • детету 13
  • детиња 2
  • детињасти 1
  • Детиње 1
  • детиње 9
  • детињег 1
  • детињи 7
  • детињим 3
  • детињих 1
  • детињом 2
  • детињским 1
  • детињства 3
  • детињство 3
  • детињству 1
  • детињу 1
  • дефинитиван 1
  • дефинитивне 1
  • дефинитивно 2
  • дефинитивну 1
  • Деца 7
  • деца 92
  • деце 35
  • деценије 1
  • деци 11
  • децо 10
  • децом 22
  • Децу 1
  • децу 57
  • Дечана 2
  • Дечане 1
  • Дечани 1
  • Дечанима 1
  • дечанско 1
  • Дечанскова 1
  • Дечанскога 1
  • дечаци 2
  • дечија 1
  • дечије 1
  • дечијих 1
  • дечица 17
  • Дечица 2
  • дечице 8
  • дечици 1
  • Дечици 1
  • дечицом 6
  • дечицу 10
  • дечја 5
  • дечје 5
  • дечји 4
  • дечју 2
  • дечка 4
  • Дечко 2
  • дечко 5
  • дешава 12
  • дешавају 2
  • дешавали 1
  • дешавало 3
  • Дивал 1
  • дивизија 13
  • Дивизија 5
  • дивизијар 2
  • дивизијара 1
  • дивизијару 1
  • дивизије 22
  • Дивизије 9
  • дивизији 1
  • Дивизији 1
  • дивизијске 1
  • дивизијских 1
  • дивизију 4
  • Дивизију 4
  • дивизиски 1
  • дивили 1
  • дивим 1
  • дивља 2
  • дивљакуше 1
  • дивљацима 1
  • дивљачке 1
  • дивљачки 2
  • дивљачким 1
  • Дивљачко 1
  • дивљаштва 1
  • дивље 1
  • дивљи 2
  • дивљим 1
  • дивљих 3
  • дивљу 1
  • Дивна 1
  • дивни 1
  • диг 1
  • дигао 8
  • Дигла 3
  • дигла 7
  • дигли 3
  • дигне 3
  • дигнем 1
  • дигнуте 2
  • дигнутим 1
  • диго 2
  • дигосмо 2
  • Дигох 1
  • дигох 3
  • дигоше 4
  • Диже 1
  • диже 62
  • дижемо 1
  • Дижемо 1
  • дижете 1
  • дижеш 2
  • дижи 1
  • Дижи 1
  • Дижу 2
  • дижу 6
  • дижући 1
  • дизала 5
  • дизале 1
  • дизали 3
  • дизао 3
  • дизаше 1
  • дизгине 5
  • Дим 2
  • дим 26
  • дима 25
  • Димитријев 1
  • димњака 2
  • димњаке 2
  • димови 1
  • димом 3
  • диму 1
  • динар 4
  • динара 14
  • династије 1
  • дипломата 7
  • дипломате 5
  • дипломатија 6
  • дипломатије 5
  • дипломатији 3
  • дипломатију 1
  • дипломатске 2
  • дипломатски 1
  • дипломатских 2
  • дипломату 1
  • дипломација 2
  • дира 1
  • дирај 1
  • дирек 3
  • директиве 1
  • директно 1
  • директора 1
  • диреци 1
  • дирецима 1
  • диречић 1
  • дирљиве 1
  • дисала 3
  • Дисало 1
  • дисање 3
  • дисати 2
  • дискусија 1
  • дискусији 1
  • дићи 5
  • дице 1
  • дише 5
  • дишем 1
  • дишемо 1
  • дишући 2
  • длаке 1
  • длаку 1
  • длан 2
  • дланове 1
  • длановима 1
  • длето 1
  • длетом 1
  • дна 6
  • дневне 1
  • дневни 1
  • дневник 1
  • дневно 3
  • дневном 1
  • дно 2
  • дну 16
  • До 16
  • до 404
  • Доба 1
  • доба 46
  • Добар 1
  • добар 10
  • добаци 5
  • добацује 1
  • Добегао 1
  • добегли 1
  • добеглица 1
  • добеглице 1
  • добегло 1
  • доби 5
  • добивеним 1
  • добија 7
  • добијају 2
  • добијања 1
  • добијати 1
  • добије 2
  • добијем 3
  • добију 2
  • Добила 1
  • добила 5
  • добиле 4
  • добили 4
  • добило 1
  • добио 13
  • добити 14
  • добих 2
  • добише 1
  • Добош 1
  • добоши 1
  • добра 5
  • добре 9
  • добри 7
  • добрим 5
  • добрих 2
  • добро 59
  • Добро 9
  • добровољаца 1
  • добровољно 1
  • добровољци 1
  • добродошлице 1
  • добродушни 1
  • добродушно 1
  • доброј 3
  • добротворне 1
  • доброћудан 1
  • доброћудним 1
  • доброћудности 1
  • добру 6
  • Добрун 1
  • Добруџе 1
  • доваљаном 1
  • Довде 1
  • довде 16
  • доведе 1
  • доведемо 1
  • доведен 1
  • Доведен 1
  • доведете 1
  • доведите 1
  • доведоше 1
  • довезли 1
  • довела 1
  • довео 3
  • довече 1
  • довешће 1
  • довикати 1
  • довикивала 1
  • довикивање 3
  • довикивати 1
  • довикује 4
  • довикују 5
  • довикујући 1
  • довлаче 1
  • довлачи 1
  • доводи 1
  • довозили 1
  • довољан 3
  • довољна 3
  • довољне 1
  • довољно 35
  • довршене 1
  • довршио 1
  • Довукао 1
  • довукле 3
  • догађа 2
  • догађај 9
  • догађаја 19
  • догађаје 9
  • догађаји 12
  • Догађаји 2
  • догађајима 6
  • догађају 5
  • догађати 1
  • доглед 1
  • догледа 24
  • догледају 9
  • догледала 5
  • догледале 1
  • Догледали 1
  • догледали 6
  • догледало 4
  • догледамо 6
  • Догледао 1
  • догледао 7
  • догледати 4
  • догледаш 1
  • догледу 4
  • договарамо 1
  • договарао 1
  • договарати 1
  • договор 1
  • договорисмо 1
  • догод 3
  • догорева 4
  • догоревају 2
  • догоревајући 1
  • догоревала 4
  • догоревао 1
  • догорела 3
  • догореле 4
  • догорели 2
  • догорелим 1
  • догорети 1
  • догурају 1
  • додавали 3
  • додаде 59
  • Додадох 1
  • Додаје 1
  • додаје 40
  • додајући 3
  • додатак 1
  • додаће 3
  • додаше 1
  • доделила 1
  • доделио 1
  • доделити 1
  • додељен 1
  • додиривали 1
  • дође 37
  • Дође 4
  • дођемо 1
  • дођете 1
  • дођеш 1
  • Дођи 1
  • дођоше 1
  • дођу 4
  • доживела 1
  • Доживели 1
  • доживео 1
  • доживети 5
  • доживех 1
  • доживимо 1
  • доживио 1
  • доживљује 1
  • дозвао 1
  • дозволе 3
  • дозволила 1
  • дозволимо 1
  • дозволио 3
  • дозволите 2
  • дозволити 4
  • дозволом 1
  • дозволу 2
  • дозвољавала 2
  • дозвољавао 1
  • дозвољене 1
  • дозива 1
  • дозивају 2
  • дозивања 1
  • дозивање 1
  • дозивао 1
  • дозове 1
  • дозу 1
  • доиста 1
  • доји 1
  • Дојила 1
  • дојке 2
  • Дојрана 1
  • дојранскога 1
  • дојури 1
  • дојурио 4
  • дојучерашњега 1
  • док 110
  • Док 30
  • доказ 3
  • доказе 1
  • доказивања 1
  • доказује 1
  • доказујући 1
  • докле 4
  • доконали 1
  • доконаше 1
  • доксата 2
  • доксату 1
  • Доктор 1
  • доктор 10
  • доктора 1
  • докторе 2
  • докторова 1
  • доктору 1
  • докуменат 1
  • докумената 1
  • документа 1
  • документи 1
  • документима 1
  • докучити 1
  • долазак 10
  • долазака 1
  • Долазе 1
  • долазе 13
  • долази 5
  • долазила 4
  • долазиле 1
  • долазили 1
  • долазимо 1
  • Долазио 1
  • долазио 12
  • доламама 1
  • долапом 1
  • долапу 1
  • доласка 4
  • доласку 4
  • Доле 1
  • доле 42
  • долетео 1
  • доликовало 1
  • долина 1
  • долинама 1
  • долине 5
  • долини 8
  • долиници 1
  • долином 4
  • долину 6
  • доље 2
  • дољу 1
  • дом 3
  • дома 2
  • домаку 2
  • домало 1
  • домалочашња 1
  • домалочашњи 1
  • домаћин 12
  • домаћина 5
  • домаћине 1
  • Домаћини 1
  • домаћини 9
  • домаћинова 1
  • домаћица 2
  • домаћице 2
  • домашаја 2
  • домашају 1
  • доминирају 1
  • домова 3
  • домове 4
  • домовине 1
  • домовином 1
  • Домороваца 1
  • дому 2
  • Дон 1
  • Донде 4
  • донде 7
  • донекле 2
  • Донела 1
  • донела 6
  • донели 1
  • донело 2
  • донео 16
  • донесе 11
  • донесемо 1
  • донеси 1
  • донесу 1
  • донет 1
  • донета 2
  • Донете 1
  • донете 3
  • донети 9
  • донету 1
  • донеће 1
  • донеше 6
  • доносе 2
  • доноси 5
  • доносила 2
  • доносили 2
  • доношено 1
  • Доњем 1
  • доњем 9
  • доњи 2
  • доњим 1
  • доњих 1
  • доњој 4
  • допадати 1
  • Допао 1
  • допирала 2
  • допирале 1
  • допирали 4
  • допирало 1
  • допирао 6
  • допирати 1
  • Допире 1
  • допире 12
  • допиру 5
  • дописника 1
  • допратили 1
  • допре 4
  • допремо 3
  • допрео 2
  • допрети 5
  • допреше 1
  • допринети 1
  • доприносе 1
  • допрла 4
  • Допрле 1
  • допрле 2
  • допрли 2
  • допрло 2
  • допро 4
  • допру 1
  • допуне 2
  • допуни 1
  • допунио 1
  • допуњава 4
  • допуњавају 1
  • допуњавајући 1
  • допуњавала 1
  • допуњавали 2
  • допуњавао 2
  • допуњавати 1
  • допуњене 1
  • допуњујући 1
  • допустити 1
  • допушио 1
  • допуштам 2
  • дорасла 1
  • дорасле 2
  • дорасли 4
  • дорастао 1
  • дорекао 1
  • дорекле 1
  • Дорћол 2
  • Дорћола 5
  • Дорћолу 5
  • досад 1
  • досадањи 1
  • досадањим 1
  • досадањих 1
  • досадашњим 1
  • досади 2
  • досадише 1
  • досађујем 1
  • досађујеш 1
  • досети 1
  • досећа 1
  • досећајући 1
  • досећам 1
  • доситијеву 1
  • доспела 2
  • доспемо 1
  • доспети 1
  • доспеће 2
  • доста 19
  • Доста 3
  • доставе 1
  • достигао 1
  • достизале 1
  • достојна 1
  • дотакао 1
  • дотакло 1
  • дотаћи 1
  • дотерани 1
  • дотични 1
  • дотичу 1
  • дотле 47
  • Дотле 9
  • дотрајало 2
  • дотрајалу 1
  • дотрајао 1
  • дотрајати 3
  • дотраје 1
  • дотрча 1
  • Дотрчала 1
  • Дотрчао 1
  • доћи 39
  • Доћи 4
  • дохакао 1
  • дохвата 4
  • дохватају 1
  • дохвати 1
  • дохватисмо 1
  • дохватити 1
  • дохватише 1
  • доходила 1
  • доходили 1
  • доходио 1
  • доцент 1
  • доцкан 18
  • доцније 17
  • Доцније 5
  • доцнијем 1
  • доцнијих 1
  • дочек 2
  • дочека 2
  • дочекала 1
  • дочекале 1
  • дочекали 6
  • дочекамо 3
  • дочекао 4
  • дочекати 1
  • дочекаше 1
  • дочекивала 3
  • дочекивали 1
  • дочекивао 1
  • дочекивати 1
  • дочекује 3
  • дочекујем 1
  • дочекују 2
  • дочепа 3
  • дочепавши 1
  • дочепају 1
  • дочепала 4
  • дочепали 6
  • Дочепао 1
  • дочепао 3
  • дочепасмо 1
  • дочепати 1
  • дочепаше 2
  • дошао 12
  • дошаптавало 1
  • Дошла 1
  • дошла 7
  • дошле 2
  • Дошли 1
  • дошли 9
  • Дошло 1
  • дошло 8
  • др 1
  • драг 1
  • драга 3
  • драгачевску 1
  • драге 1
  • драги 2
  • драгим 5
  • драгих 3
  • драго 11
  • драгога 2
  • Драгомир 2
  • Драгомире 1
  • драгоцене 1
  • драгоцени 1
  • Драгче 1
  • драж 3
  • драже 1
  • дражење 1
  • дражи 4
  • дражили 1
  • дражим 1
  • дражити 1
  • драо 2
  • Драчем 1
  • дрва 31
  • дрваца 1
  • Дрвен 2
  • дрвена 1
  • дрвенарије 1
  • дрвене 2
  • дрвени 1
  • дрвених 1
  • дрвену 2
  • дрвета 5
  • дрветом 4
  • дрвету 2
  • дрвећа 1
  • дрвећу 1
  • дрвљаницима 1
  • Дрво 1
  • дрво 14
  • древно 1
  • древнога 1
  • дреждала 1
  • дреждања 1
  • дреждање 1
  • дрежде 3
  • дрежди 4
  • дрека 3
  • дреке 2
  • дрекну 6
  • дреком 1
  • дреку 3
  • дрема 1
  • дремају 2
  • дремежом 1
  • дремежу 2
  • дремљива 1
  • дремовном 1
  • Дреницом 1
  • Дреницу 2
  • Дренички 1
  • Дреновца 1
  • дречи 1
  • Дреши 1
  • дрешио 1
  • држава 20
  • државе 13
  • држави 4
  • државица 1
  • државна 7
  • државне 6
  • државни 9
  • државнику 1
  • државним 2
  • државних 5
  • државно 1
  • државнога 5
  • државној 1
  • државном 1
  • државом 1
  • државу 14
  • држала 4
  • држале 2
  • држали 2
  • држало 1
  • држан 1
  • држана 1
  • држања 1
  • држањем 2
  • држању 3
  • држао 13
  • држати 4
  • држаћемо 1
  • Држе 1
  • држе 8
  • држећи 9
  • држи 16
  • Држи 4
  • држим 1
  • држите 1
  • Држите 1
  • дрзак 1
  • дрзнула 1
  • Дрим 14
  • Дрима 4
  • Дримове 3
  • Дримових 4
  • Дримовој 1
  • Дримову 1
  • Дримом 1
  • Дримским 1
  • дримских 1
  • Дриму 3
  • Дрине 7
  • Дринска 1
  • дринске 1
  • Дринске 3
  • дринскога 1
  • дринском 1
  • Дрину 1
  • дрмусају 1
  • дробе 1
  • дроњав 1
  • дроњаве 1
  • дроњке 1
  • дрпам 1
  • дрпну 1
  • дрским 1
  • дрско 2
  • дрскост 1
  • друг 9
  • Друга 1
  • друга 33
  • другарицама 1
  • другарски 1
  • другарских 1
  • другарчић 1
  • другаче 8
  • другачи 3
  • другачији 1
  • другачим 1
  • другачом 1
  • Друге 3
  • друге 48
  • Други 13
  • други 151
  • Другим 1
  • другим 27
  • другима 2
  • других 21
  • Друго 1
  • друго 51
  • другова 5
  • друговала 1
  • другове 4
  • другови 2
  • друговима 3
  • Другог 1
  • другог 10
  • другога 30
  • другој 17
  • Другом 1
  • другом 27
  • другоме 13
  • другу 21
  • другче 1
  • дружим 1
  • Друкче 1
  • друкче 11
  • друкчије 3
  • Друм 6
  • друм 63
  • друма 93
  • друмова 3
  • друмове 4
  • Друмови 1
  • друмови 2
  • друмовима 9
  • друмом 43
  • Друмом 7
  • друмски 1
  • друму 53
  • друштва 4
  • Друштво 1
  • друштво 5
  • друштву 3
  • дрхтавица 2
  • дрхтавицу 1
  • дрхтавом 1
  • дрхтај 2
  • дрхтала 7
  • дрхтале 1
  • дрхтало 3
  • дрхтање 1
  • дрхтао 4
  • дрхтати 2
  • дрхће 5
  • дрхћем 1
  • дрхћу 1
  • дрхћући 1
  • дршку 1
  • дршће 1
  • дршћем 1
  • дршћу 2
  • дршћући 1
  • дубина 2
  • дубине 9
  • дубини 17
  • дубину 1
  • дубља 1
  • дубље 22
  • дубљи 2
  • дубљу 2
  • дубок 10
  • Дубока 1
  • дубока 13
  • Дубоке 2
  • дубоке 8
  • дубоки 4
  • дубоким 9
  • дубоких 4
  • дубоко 39
  • Дубоко 4
  • дубокој 7
  • дубоком 2
  • дубокоме 2
  • дубоку 6
  • дубравама 1
  • Дубровчани 1
  • дува 2
  • дуван 4
  • дувана 6
  • дувански 1
  • дуванским 1
  • дуванскога 1
  • дувао 1
  • дуваровима 1
  • дувару 1
  • дуг 4
  • дуга 14
  • дугачак 2
  • дугачке 1
  • дуге 15
  • Дуги 1
  • дуги 10
  • Дугим 1
  • дугим 7
  • дугих 6
  • дугмад 1
  • дугмета 1
  • Дуго 6
  • дуго 89
  • дугог 4
  • дугога 2
  • дугогодишњем 1
  • дугој 1
  • дугоме 1
  • дуготрајним 1
  • дуготрајних 1
  • дугу 6
  • дуж 7
  • дужан 2
  • дуже 11
  • дужег 1
  • дужега 1
  • дужи 2
  • дужине 2
  • дужином 5
  • дужину 1
  • дужна 2
  • дужност 18
  • дужности 8
  • дужностима 1
  • Дукађина 1
  • Дукађинских 2
  • Дукађинског 1
  • Дулцињо 1
  • Дуље 2
  • Думаче 2
  • Дунав 6
  • Дунава 9
  • дунавске 1
  • Дунавске 1
  • дунавских 2
  • дунавском 1
  • Дунаву 4
  • дуне 1
  • дуну 2
  • дунуо 4
  • дунух 1
  • дупља 2
  • дупљама 3
  • дупље 5
  • дупљи 1
  • дупљу 2
  • дусима 4
  • дућан 2
  • дућана 11
  • дућане 2
  • дућани 6
  • дућанима 4
  • дућаном 3
  • дућански 1
  • дућанским 1
  • дућанских 2
  • дућанског 1
  • дућанском 1
  • дућану 1
  • дућанче 1
  • дух 4
  • духа 4
  • духова 1
  • духове 1
  • духови 1
  • духом 2
  • Душа 1
  • душа 33
  • душама 7
  • Душан 2
  • Душана 3
  • Душанов 2
  • Душанова 4
  • Душаново 1
  • Душановој 3
  • Душановом 3
  • душе 38
  • душевна 1
  • душевне 5
  • душевним 1
  • душевних 1
  • душевног 1
  • душеке 1
  • души 57
  • душом 6
  • душу 47
  • Ђ 1
  • ђавола 1
  • ђак 2
  • ђака 3
  • Ђаковице 4
  • Ђаковици 4
  • Ђаковицу 10
  • ђаковичким 1
  • Ђаци 1
  • ђаци 4
  • ђачка 1
  • ђачкој 1
  • ђачку 1
  • Ђевђелија 1
  • Ђевђелији 1
  • Ђенерал 11
  • ђенерал 16
  • ђенерала 12
  • ђенерале 1
  • ђенерали 9
  • ђенералове 2
  • ђенералом 1
  • ђенералу 5
  • ђенералштабна 1
  • ђенералштабног 1
  • ђенералштабном 2
  • Ђорђе 1
  • ђубре 1
  • ђубрета 7
  • ђубрету 1
  • ђубришта 1
  • Ђунис 2
  • Ђуниској 1
  • Ђунису 2
  • Ђурђем 1
  • е 3
  • Е 33
  • Евакуација 1
  • евакуација 2
  • евакуацији 2
  • евакуацију 3
  • евакуисала 1
  • евакуисали 1
  • евакуисан 2
  • евакуисано 1
  • евакуисање 1
  • евакуисању 1
  • евакуисати 1
  • евакуише 1
  • Евакуише 1
  • евакуишемо 1
  • евакуишу 2
  • еванђелским 1
  • евентуални 1
  • евентуално 2
  • евентуалну 1
  • Ево 19
  • ево 54
  • Европа 5
  • Европе 1
  • Европи 2
  • европска 1
  • европске 1
  • европскога 1
  • егзистенцију 1
  • Египат 1
  • Еј 2
  • екскурзије 1
  • експанзије 1
  • експедиција 1
  • експедиције 6
  • експлозија 1
  • експлозије 1
  • Елбасан 1
  • Елбасану 1
  • елегантан 1
  • елеменат 4
  • елемента 1
  • Енглеза 3
  • Енглезе 1
  • Енглези 5
  • Енглезима 1
  • Енглеска 1
  • енглеска 2
  • Енглеске 1
  • енглеске 3
  • енглески 3
  • енглеским 1
  • енглескиња 1
  • Енглескиња 2
  • енглеско 1
  • енглеског 1
  • енергије 1
  • Ено 16
  • ено 21
  • Енрик 1
  • Енрика 1
  • еп 1
  • епитрахиљ 2
  • еполетама 1
  • епска 1
  • Ердута 1
  • Есад 1
  • есадових 1
  • ескадрон 1
  • ескадрона 1
  • ескадрону 1
  • ескорти 1
  • еспап 5
  • еспапа 1
  • етажер 1
  • Ето 38
  • ето 47
  • Ех 11
  • ех 2
  • жаба 1
  • жагор 12
  • Жагор 4
  • жагора 2
  • жагором 1
  • Жалећи 1
  • жали 5
  • Жалила 2
  • жалила 3
  • жалили 1
  • жалим 4
  • жалимо 1
  • Жалио 1
  • жалио 8
  • жалити 2
  • жалиш 1
  • жалосна 1
  • жалосне 2
  • жалосним 1
  • Жалосно 1
  • жалост 5
  • жалости 1
  • жамор 1
  • жандар 1
  • жандара 1
  • жандари 2
  • жандарм 4
  • жандарма 6
  • жандарме 1
  • жандармерија 3
  • жандармерије 2
  • жандармеријом 1
  • жандармерију 1
  • жандарми 5
  • жандармима 1
  • жандарму 1
  • жандарске 1
  • Жао 2
  • жао 5
  • жар 12
  • жара 7
  • жарачем 1
  • жаре 1
  • жарка 1
  • Жаркова 1
  • Жарково 1
  • жаром 2
  • жацне 1
  • жбунов 1
  • жбуње 1
  • жваће 1
  • жглавкови 1
  • ждерала 2
  • ждере 7
  • ждеру 1
  • ждрела 1
  • жегла 1
  • жедна 1
  • Жедна 1
  • жедних 1
  • жеђ 4
  • жеђу 1
  • жеже 3
  • желе 1
  • Железника 1
  • Железнику 1
  • железница 1
  • железнице 2
  • железницом 3
  • железничар 1
  • железничаре 2
  • железничка 3
  • железничке 6
  • железнички 2
  • железничким 1
  • железничких 1
  • железничког 1
  • железничкој 9
  • железничком 1
  • железничку 2
  • желела 2
  • Желео 2
  • желео 8
  • желећи 4
  • жели 4
  • желим 1
  • жеља 3
  • жеље 1
  • жељезнице 2
  • жељезничке 1
  • жељезничкој 1
  • жељезничку 3
  • жељена 1
  • жељно 1
  • жељу 1
  • Жена 3
  • жена 61
  • Женама 1
  • женама 6
  • Жене 1
  • жене 57
  • жени 7
  • жено 2
  • женом 2
  • женске 7
  • Женски 1
  • женски 5
  • женскињу 1
  • женских 1
  • женско 1
  • женском 1
  • жену 5
  • жеравица 4
  • жеравице 5
  • Жестока 1
  • Жив 1
  • жив 13
  • Жива 1
  • жива 11
  • живац 1
  • живаца 2
  • Живе 1
  • живе 13
  • живела 2
  • живеле 1
  • живели 1
  • живети 7
  • живи 12
  • живим 5
  • живима 1
  • живио 1
  • живих 2
  • живиш 1
  • Живковић 2
  • живља 1
  • Живље 1
  • живље 4
  • живљи 1
  • живо 24
  • живог 1
  • живога 1
  • живом 1
  • живоме 1
  • живописности 1
  • Живот 1
  • живот 50
  • Живота 1
  • живота 26
  • животе 4
  • животи 3
  • животиња 3
  • животиње 1
  • животињске 1
  • животињски 2
  • животињским 3
  • животне 1
  • Животом 1
  • животом 8
  • животу 17
  • живу 5
  • живце 4
  • живци 2
  • жигица 3
  • жигице 1
  • жигицу 1
  • Жижак 1
  • жижак 5
  • жижица 1
  • жила 1
  • жилава 1
  • жиле 2
  • Жировници 1
  • житка 1
  • житким 1
  • житко 2
  • житкога 1
  • жиће 1
  • жица 1
  • жицама 1
  • жишку 1
  • Жлеба 1
  • жљебове 1
  • жмирава 1
  • жмири 1
  • жмируца 1
  • жмурећки 1
  • жмурила 1
  • жрвањ 1
  • жртава 5
  • жртва 2
  • жртвама 2
  • жртве 5
  • жртвеник 1
  • жртвовала 1
  • жртвовао 1
  • жртву 2
  • жртвујем 1
  • жубор 5
  • жуборе 1
  • жубором 1
  • жудно 9
  • жудње 1
  • жудњом 2
  • жуљи 2
  • жур 1
  • журби 1
  • журе 10
  • журећи 1
  • жури 14
  • Журила 2
  • журила 5
  • журиле 2
  • журили 1
  • Журило 1
  • журим 2
  • журимо 2
  • журио 1
  • журити 3
  • журније 1
  • журно 11
  • жуте 2
  • жути 1
  • жутим 1
  • жучи 1
  • жучно 2
  • За 52
  • за 744
  • забаве 2
  • забавља 1
  • забављајући 1
  • забављала 2
  • забављали 1
  • забављам 1
  • забада 1
  • забадо 2
  • забачена 1
  • забачене 5
  • забачених 1
  • забачено 1
  • забаченом 1
  • забачену 1
  • забележе 1
  • забележила 1
  • забележим 1
  • забележио 2
  • забележите 1
  • забележити 1
  • забележих 1
  • заблагодари 1
  • забленута 1
  • заблудама 1
  • заблуде 1
  • заблуди 1
  • забобоња 1
  • забобоњају 1
  • забога 1
  • забоде 1
  • забодем 1
  • забодоше 1
  • забола 1
  • Заболе 1
  • заболе 5
  • заболела 1
  • заболети 1
  • заборави 1
  • заборавила 2
  • заборавили 2
  • заборавимо 1
  • заборавио 2
  • заборавите 5
  • заборавити 1
  • Заборавиће 1
  • заборавља 1
  • заборављала 1
  • заборављао 1
  • заборављати 1
  • заборављено 1
  • Забравим 1
  • Забрађене 1
  • забранчића 1
  • забрину 4
  • забринула 1
  • забринуле 1
  • забринули 1
  • забринуо 1
  • забринусмо 4
  • забринута 11
  • забринуте 3
  • забринути 7
  • забринутих 2
  • Забринуто 1
  • забринуто 12
  • забринутој 1
  • забринутом 1
  • забринутост 2
  • забринутошћу 1
  • забрујали 1
  • забуни 1
  • завада 1
  • заваде 1
  • завалио 1
  • Заваљене 1
  • завапи 2
  • заварава 1
  • заваравајући 1
  • заваравала 1
  • заваравамо 1
  • заваравани 1
  • заваравања 1
  • заваравати 3
  • заварају 1
  • заварам 1
  • завејава 2
  • завејао 1
  • завело 1
  • завеса 1
  • завесама 1
  • завесе 6
  • завет 1
  • заветини 1
  • заветовати 1
  • заветрини 1
  • завештаоца 1
  • зави 1
  • завиде 1
  • завидели 2
  • завидимо 1
  • завидиће 1
  • завија 1
  • завиле 1
  • зависи 5
  • зависила 1
  • завитла 3
  • завитлала 2
  • завитлали 1
  • завитлани 1
  • завитлао 3
  • завичаја 3
  • завичају 1
  • завлада 4
  • завладала 2
  • завладао 1
  • Завлаци 1
  • завлачи 1
  • завлачила 2
  • завода 1
  • заводу 1
  • завој 1
  • завоја 1
  • завојевачи 1
  • завојем 2
  • завоју 2
  • заволела 1
  • заврискаше 1
  • завртањ 1
  • заврте 1
  • завртеле 1
  • завртео 1
  • заврти 1
  • завршава 4
  • завршен 1
  • завршетку 1
  • заврши 12
  • завршила 6
  • Завршиле 1
  • завршили 4
  • завршио 5
  • завршите 1
  • завршити 2
  • завукао 1
  • завукли 1
  • Завукох 1
  • завукоше 1
  • завуку 1
  • завући 1
  • завуче 2
  • загаде 1
  • загазила 1
  • Загазисмо 1
  • загазити 1
  • загасила 1
  • заглавила 2
  • заглављен 1
  • заглађене 1
  • Загледа 1
  • загледа 6
  • загледала 3
  • загледао 1
  • заглибили 1
  • заглибио 1
  • заглибљују 1
  • заглуши 1
  • заглушивало 1
  • заговорио 1
  • загонетка 1
  • загореле 1
  • Загреб 1
  • загребачки 1
  • загрева 1
  • загреваше 1
  • загреја 1
  • загрејала 6
  • загрејале 1
  • загрејали 3
  • загрејало 1
  • загрејан 2
  • загрејану 1
  • загрејати 3
  • загрејаће 1
  • загреје 3
  • загрејем 1
  • загрејеш 1
  • загреју 2
  • загриза 1
  • загрле 2
  • загрли 4
  • загрлила 2
  • загрлили 1
  • загрлим 3
  • загрлио 1
  • загрлити 1
  • загрлише 1
  • загрљај 7
  • загрљајем 3
  • загрљају 4
  • загрљена 1
  • Загрљени 2
  • Загрнте 1
  • загрокта 1
  • загрокташе 1
  • загрцну 1
  • загубљених 1
  • загусти 4
  • загустила 1
  • загустили 1
  • загустило 3
  • загустио 1
  • загустише 1
  • загушеним 1
  • загуши 3
  • загушила 1
  • загушиле 1
  • загушили 3
  • загушило 4
  • загушио 5
  • загушише 2
  • загушљив 4
  • Загушљива 1
  • загушљива 3
  • загушљиво 1
  • загушљивога 1
  • загушује 1
  • задаје 1
  • задали 1
  • задало 1
  • задао 1
  • задатака 1
  • задаћа 1
  • задаћом 2
  • задаћу 6
  • задах 7
  • задаха 1
  • задахните 1
  • задахну 2
  • заденутим 1
  • задесио 1
  • задивљују 1
  • задиру 1
  • задихан 1
  • задње 3
  • задњега 1
  • задњем 1
  • задњи 3
  • задњим 1
  • задњих 4
  • задњу 1
  • задовољан 3
  • задовољи 2
  • задовољити 1
  • задовољни 1
  • задовољно 3
  • задовољстава 1
  • задовољства 4
  • задовољство 4
  • задовољством 2
  • задојавала 1
  • задојена 1
  • задоји 1
  • задојила 1
  • задоцнела 1
  • задоцнеле 1
  • задоцнели 2
  • задоцнелога 1
  • задоцнење 2
  • Задоцњење 1
  • задрема 1
  • задремало 1
  • задремати 2
  • задржа 8
  • задржавају 5
  • задржавајући 3
  • задржавале 1
  • задржавали 1
  • задржавало 1
  • задржавања 1
  • задржавао 1
  • задржавати 1
  • задржала 1
  • задржале 1
  • задржали 2
  • задржао 3
  • задржати 6
  • задрже 2
  • задржи 5
  • задржим 2
  • задржиш 1
  • задригли 1
  • задруге 2
  • задругу 1
  • задрхта 7
  • Задрхтала 2
  • задрхтала 3
  • задрхтале 2
  • задрхтао 4
  • задрхташе 2
  • задрхће 1
  • задрхћем 1
  • задуван 2
  • задужила 1
  • задужили 2
  • зађе 2
  • зађевици 1
  • зађи 1
  • зађосмо 1
  • Зађоше 1
  • зађу 1
  • зажарене 1
  • зажарило 1
  • заждили 1
  • зажени 1
  • зажмурим 1
  • зазвоне 1
  • зазвони 3
  • зазвонила 1
  • зазвонише 1
  • зазврји 1
  • зазврча 1
  • зазебе 1
  • зазирао 1
  • зазире 1
  • зазори 1
  • заигра 6
  • заигравала 1
  • заиграју 1
  • заиграла 1
  • заиграло 2
  • заиграше 3
  • зајапурена 2
  • зајаука 1
  • зајаукао 1
  • заједница 1
  • заједнице 1
  • заједницу 1
  • заједничка 3
  • заједничке 3
  • заједнички 15
  • заједничким 1
  • заједничких 2
  • заједничкога 1
  • заједничком 1
  • заједничку 1
  • заједно 25
  • Зајечара 1
  • зајми 1
  • зајчеве 1
  • закатанчене 1
  • закачи 1
  • закачила 1
  • закачио 2
  • закива 1
  • закивало 1
  • заклања 1
  • заклањајући 1
  • заклањао 1
  • заклањаћемо 1
  • заклањаш 1
  • заклањујући 1
  • заклао 1
  • Заклаће 1
  • заклетве 1
  • заклецала 1
  • заклона 2
  • заклоне 2
  • заклони 1
  • заклонима 1
  • заклонио 2
  • Заклонисмо 1
  • заклонита 1
  • заклонити 3
  • заклонитим 1
  • Заклонито 1
  • заклоном 1
  • заклоњена 2
  • заклоњени 1
  • заклопац 1
  • заклопила 1
  • заклопотале 1
  • закључа 1
  • закључава 1
  • закључај 1
  • закључасмо 1
  • закључати 1
  • Закључати 1
  • закључењу 1
  • закључи 1
  • заковало 1
  • закољем 1
  • закољу 1
  • закон 1
  • закона 1
  • закону 1
  • закопчавајући 1
  • закопчан 1
  • закопчани 1
  • закорачио 1
  • закрвавио 1
  • закрче 1
  • закрчен 1
  • закрчи 1
  • закрчила 3
  • закрчили 3
  • закрчио 4
  • закрчити 1
  • закрчише 1
  • закунемо 1
  • закуца 1
  • закуцају 1
  • закуцала 1
  • закуцати 2
  • зала 2
  • залагали 1
  • залагивали 2
  • залагује 1
  • залаже 1
  • залажу 1
  • залажући 1
  • залазе 6
  • залазећи 1
  • залази 5
  • залазила 1
  • залазили 2
  • залазимо 2
  • залазио 1
  • залазиш 1
  • Залазиш 1
  • залегла 1
  • залеђе 2
  • залеђем 1
  • залеђена 1
  • залелека 1
  • залелуја 1
  • залелујаше 1
  • залепршала 1
  • залепршати 1
  • залив 1
  • заливати 1
  • заливени 1
  • заливу 1
  • залила 1
  • залити 2
  • залогај 7
  • залогаје 2
  • заложе 1
  • заложена 1
  • заложи 1
  • заложили 1
  • заложим 1
  • заложио 1
  • заложити 2
  • залуд 1
  • залупало 1
  • залупаше 1
  • залутала 4
  • залутале 1
  • залуталу 1
  • залутао 1
  • заљубљенога 1
  • заљуља 3
  • заљуљала 1
  • заљуљати 1
  • замаглила 1
  • Замаглило 1
  • замагљене 1
  • замагљеним 1
  • замагљених 1
  • замагљено 1
  • замагљену 1
  • замазати 1
  • замаја 1
  • замака 1
  • замакао 2
  • замакла 1
  • замакли 1
  • замакне 1
  • замаку 1
  • замандаљених 1
  • замандаљили 1
  • замандаљило 1
  • замашно 1
  • замени 2
  • заменио 2
  • заменити 6
  • замерам 1
  • замерити 2
  • замесићу 1
  • заметну 1
  • заметнуо 1
  • Замисли 1
  • замисли 9
  • замислио 2
  • замислисмо 1
  • Замислите 1
  • замишља 1
  • замишљала 4
  • замишљало 1
  • замишљао 4
  • замишљенога 1
  • замишљену 1
  • Замном 1
  • замном 6
  • замоли 4
  • замолим 2
  • Замолио 1
  • замолио 2
  • замолити 1
  • Замолих 1
  • замолих 2
  • замомчио 1
  • заморан 1
  • заморен 2
  • заморене 1
  • заморени 1
  • заморила 3
  • заморних 1
  • заморно 1
  • замрачи 1
  • замрзле 1
  • замрзло 1
  • замрзнутога 1
  • замрчене 1
  • замршене 1
  • замути 1
  • занатлија 1
  • занатске 1
  • занату 1
  • занела 1
  • занеме 5
  • занеможе 3
  • занео 3
  • занесена 1
  • занет 1
  • Занет 1
  • Занета 1
  • Занетој 1
  • занешењак 1
  • занешењака 1
  • занима 2
  • занимало 1
  • занимању 1
  • заниха 1
  • занихао 1
  • заноса 2
  • заносне 2
  • заносни 1
  • заносним 1
  • заносних 2
  • заносом 1
  • заносу 1
  • заноће 3
  • заноћи 1
  • Заноћила 1
  • заноћили 2
  • заноћио 3
  • заноћити 5
  • зањиха 4
  • зањихала 1
  • зао 4
  • заобиђу 1
  • заобилазним 1
  • заогрнуо 1
  • заостала 1
  • заостале 1
  • заостали 6
  • заостало 2
  • заосталом 1
  • заосталу 1
  • заостанем 1
  • заостао 1
  • заоштравала 1
  • запад 3
  • Запада 1
  • запада 5
  • западни 1
  • западним 1
  • западну 1
  • Западну 1
  • западњачких 1
  • западом 1
  • западоше 1
  • Западоше 1
  • западу 3
  • запазе 1
  • запази 2
  • запазила 1
  • запазиле 2
  • запазили 1
  • запазио 10
  • запазити 2
  • запазише 1
  • запала 4
  • запалења 1
  • запали 1
  • запалиле 1
  • запалило 1
  • запалим 1
  • запаљених 1
  • запамтила 1
  • запањен 1
  • запао 1
  • запара 1
  • запаре 2
  • запе 2
  • запева 1
  • запевају 1
  • запевале 1
  • запевати 1
  • запеваше 1
  • запевку 2
  • запео 2
  • запис 1
  • записана 1
  • записано 1
  • записао 1
  • записати 1
  • записи 1
  • записивала 1
  • записивао 1
  • записивати 1
  • записнице 1
  • записује 1
  • запита 19
  • Запитајте 1
  • запитају 1
  • запитала 1
  • Запитала 3
  • запитали 1
  • запитамо 2
  • запитао 1
  • запитасмо 1
  • запитати 2
  • Запитаће 1
  • запитаће 6
  • запитаћемо 1
  • Запитах 1
  • запитах 15
  • запиташ 2
  • запиташе 2
  • запиткује 1
  • запитује 1
  • запишите 1
  • запишта 1
  • заплака 2
  • заплакала 1
  • заплакали 1
  • заплакало 1
  • заплакао 3
  • заплакати 1
  • заплакаће 1
  • заплакаше 1
  • заплаче 1
  • запливао 1
  • запљускује 1
  • Заповедајте 1
  • заподену 1
  • запојен 1
  • запојио 1
  • запомагање 2
  • запомаже 1
  • запомажући 1
  • запостављао 1
  • запрега 3
  • запреге 1
  • запрегнута 1
  • запрегом 2
  • запрези 2
  • запрепашћено 1
  • запрепашћеност 1
  • запрепашћење 1
  • запрепашћењем 1
  • запретали 1
  • запретише 1
  • зар 38
  • Зар 44
  • зараде 2
  • зарадовала 1
  • зарадујем 1
  • заражавају 1
  • зараза 2
  • заразе 1
  • зарази 1
  • заразило 1
  • заразна 1
  • заразно 1
  • зарана 6
  • заратити 1
  • заратише 1
  • зарђала 1
  • зарива 1
  • заривала 1
  • заривена 1
  • заривено 1
  • зариглала 1
  • зарили 1
  • зарио 2
  • заробе 1
  • заробили 1
  • заробимо 1
  • заробио 1
  • заробљен 7
  • заробљена 1
  • заробљени 1
  • заробљеник 14
  • Заробљеник 2
  • Заробљеника 1
  • заробљеника 10
  • заробљенике 2
  • заробљениковој 1
  • Заробљеници 1
  • заробљеници 7
  • заробљеницима 3
  • заробљенички 1
  • Заробљенички 1
  • заробљено 1
  • заробљење 2
  • зароњава 1
  • засветли 1
  • засветлише 1
  • засвира 1
  • засвираше 3
  • засводила 1
  • засебно 3
  • заседа 1
  • заседе 5
  • заседу 1
  • засејао 1
  • засекло 1
  • засија 1
  • засијале 1
  • засиктале 1
  • засипа 17
  • засипавати 1
  • засипају 4
  • засипала 2
  • засипале 2
  • Засипали 1
  • засипали 4
  • засипати 1
  • Засипаће 1
  • засјакти 1
  • засјактише 1
  • засјаше 1
  • заслуга 1
  • заслуге 1
  • заслужила 1
  • заслужује 1
  • заслужују 1
  • заспа 1
  • заспала 1
  • заспали 1
  • заспало 1
  • заспао 2
  • заспати 1
  • Заспаће 1
  • заспе 1
  • заспим 5
  • застава 6
  • заставама 8
  • заставе 11
  • застави 1
  • заставица 1
  • заставу 1
  • застаде 12
  • застадох 1
  • застајала 1
  • застаје 3
  • застају 1
  • Застају 1
  • застаклише 1
  • застала 6
  • Застали 2
  • застали 3
  • застало 3
  • застане 1
  • застанемо 1
  • застану 1
  • Застао 1
  • застао 7
  • застати 1
  • застења 1
  • застире 1
  • застиру 1
  • застој 1
  • застра 1
  • застрашила 1
  • застрла 2
  • застрли 3
  • застрло 1
  • застро 1
  • застрта 1
  • застртим 3
  • застртих 1
  • застрто 1
  • застртом 1
  • заструг 1
  • заступале 2
  • Засузила 1
  • засузите 1
  • засула 1
  • засуло 1
  • засуо 1
  • засут 1
  • засуте 1
  • засуто 1
  • засуше 1
  • затандркаше 1
  • затвара 3
  • затварај 1
  • Затварај 1
  • затварати 1
  • затворен 5
  • затворена 7
  • затворене 5
  • Затворени 1
  • затворени 4
  • затвореним 2
  • затворено 1
  • затвореној 1
  • затворену 1
  • затвори 6
  • затворила 1
  • затворили 2
  • затворимо 1
  • затворио 1
  • затворити 1
  • затворише 1
  • затегнута 1
  • затегнутом 1
  • затеже 1
  • затезати 2
  • Затекао 1
  • затекао 4
  • Затекла 1
  • затекли 7
  • затекосмо 1
  • затећи 3
  • затече 5
  • затечеш 1
  • затим 104
  • Затим 24
  • затиру 1
  • затискује 1
  • затискујемо 1
  • затисла 1
  • затисли 1
  • затисло 1
  • затисне 1
  • Затичући 1
  • затишја 1
  • затишје 2
  • Зато 12
  • зато 24
  • затражи 2
  • затражио 1
  • затре 1
  • затреба 1
  • затребати 1
  • затрепери 1
  • затреперио 1
  • Затреперих 1
  • затресе 4
  • Затреска 1
  • затресла 2
  • затресло 1
  • затресох 1
  • затресоше 1
  • затрпава 1
  • затрпан 1
  • затурио 1
  • затутњао 1
  • затутњи 1
  • заћи 1
  • Заћи 1
  • заћута 4
  • заћутали 1
  • заћутасмо 1
  • заћуташе 1
  • заузе 2
  • заузела 1
  • заузеле 1
  • Заузели 1
  • заузели 8
  • заузео 6
  • заузет 3
  • заузета 2
  • заузети 2
  • заузећа 1
  • Заузећемо 1
  • заузећу 1
  • заузима 2
  • заузимају 1
  • заузимајући 1
  • заузимали 2
  • заузме 1
  • заурлао 1
  • заурлика 1
  • заурлука 1
  • заустави 13
  • зауставила 2
  • зауставили 1
  • зауставило 1
  • Зауставио 2
  • зауставио 4
  • заустависмо 1
  • Заустависмо 1
  • Зауставите 1
  • зауставити 2
  • зауставићу 1
  • зауставише 2
  • зауставља 4
  • заустављале 1
  • заустављамо 1
  • заустављати 1
  • заустављен 1
  • заусти 5
  • заустили 1
  • заустисмо 1
  • Заустих 1
  • заустих 5
  • захвално 1
  • захвалности 1
  • захвати 1
  • захватила 1
  • захватио 2
  • захватити 1
  • захитим 1
  • захори 1
  • захрђале 1
  • захрђаће 1
  • захтева 3
  • захтевајте 1
  • захтевају 1
  • захтевала 1
  • захтевали 1
  • захтевао 3
  • захтевати 1
  • захтеве 1
  • захтеви 1
  • захтевима 1
  • зацари 1
  • зацарила 2
  • зацарио 2
  • зацвокота 1
  • зацени 1
  • заценило 1
  • зацика 1
  • Зацика 1
  • зацрвенели 2
  • зачела 2
  • зачели 1
  • зачетку 1
  • зачеће 1
  • зачешљала 1
  • зачињавају 1
  • зачу 4
  • зачуђена 1
  • зачуђено 2
  • зачух 1
  • зачуше 1
  • зашао 7
  • зашиљене 1
  • зашкрипали 1
  • зашла 5
  • зашли 4
  • зашо 1
  • зашта 1
  • заштита 5
  • заштите 9
  • заштити 5
  • заштитити 1
  • заштитиш 1
  • заштитник 1
  • заштитом 1
  • заштиту 5
  • заштићаван 1
  • заштићене 2
  • заштићени 1
  • Зашто 26
  • зашто 54
  • збацивање 1
  • збацила 1
  • збацити 1
  • Збег 2
  • збег 26
  • збега 1
  • збегова 2
  • збегове 2
  • збегови 1
  • збеговима 2
  • збегом 1
  • збегу 1
  • збере 1
  • зберемо 1
  • зберу 1
  • збива 1
  • збивале 1
  • збијају 1
  • збије 1
  • збијена 1
  • збијене 1
  • збијени 2
  • збијеним 2
  • збило 1
  • збиља 2
  • Збира 1
  • збира 9
  • збирају 8
  • збирала 1
  • збирале 2
  • збирали 2
  • збирани 1
  • збирао 1
  • збирати 4
  • збирке 1
  • збићемо 1
  • зближила 2
  • зближује 1
  • зближују 1
  • због 28
  • Због 3
  • збогом 2
  • Збогом 3
  • Збор 1
  • збор 5
  • зборећи 1
  • збори 3
  • зборила 2
  • зборио 1
  • зборисање 1
  • збору 1
  • збрине 1
  • збрину 1
  • збринуло 1
  • збринути 1
  • збрисаше 1
  • збркани 1
  • збуни 2
  • збунили 2
  • збунио 1
  • збунисмо 1
  • збуних 1
  • збунише 2
  • збуњена 1
  • збуњено 3
  • збуњеност 1
  • Звала 1
  • звала 2
  • звали 2
  • званичне 1
  • званични 3
  • званичније 1
  • званичним 2
  • Званично 1
  • званично 5
  • звао 5
  • звате 1
  • звати 1
  • зваћу 1
  • Звезда 3
  • звезда 7
  • звездама 1
  • Звезде 3
  • звезде 4
  • звездица 2
  • звездицама 1
  • звездице 3
  • звезду 1
  • Звезду 1
  • звер 3
  • звера 5
  • звери 4
  • зверовима 1
  • зверском 1
  • зверствима 1
  • звечанској 1
  • звижде 2
  • звиждуком 1
  • звона 10
  • звонаре 1
  • звонару 1
  • звоне 4
  • звони 3
  • звонила 1
  • Звониле 1
  • звонило 1
  • звонио 2
  • звонкији 1
  • звонког 1
  • звоно 3
  • зврјање 2
  • зврје 1
  • зврчао 1
  • Звук 1
  • звук 9
  • звуке 2
  • звуком 2
  • звуку 2
  • звуци 4
  • звуцима 1
  • звучним 1
  • звучно 1
  • згазила 1
  • згазио 1
  • згазиш 1
  • зглавкова 1
  • згледаше 2
  • згодио 1
  • згодније 2
  • згоднијим 1
  • згодно 1
  • згодну 1
  • згомилаше 1
  • згомили 1
  • зграби 1
  • зграбио 1
  • Зграда 1
  • зграда 8
  • зградама 1
  • зграде 10
  • згради 6
  • зградом 1
  • зграду 10
  • зграњава 2
  • Згрејаће 1
  • згрејете 1
  • згреју 1
  • згрозио 1
  • згрувала 1
  • згрчила 1
  • згужване 1
  • згужвано 1
  • згушњавало 1
  • здање 1
  • здера 1
  • Здрав 1
  • здрав 2
  • здрава 2
  • здраве 5
  • здравећи 4
  • здрави 3
  • здравијим 1
  • здравили 1
  • здравим 1
  • здравио 1
  • здрависмо 1
  • здравих 1
  • здравици 1
  • здравицу 3
  • Здравковић 1
  • Здравковића 1
  • здравља 3
  • здравље 2
  • здраво 1
  • здравом 1
  • здрах 1
  • здружила 1
  • здружили 2
  • здружимо 1
  • здружује 1
  • зебао 2
  • зебе 1
  • зебња 1
  • зебњом 5
  • зејтин 2
  • зејтина 1
  • Зејтинлик 1
  • зејтином 1
  • зелена 1
  • зелене 2
  • зелени 1
  • Зелениково 1
  • зеленило 1
  • зеленилом 3
  • зеленим 3
  • зелених 2
  • зеленоме 2
  • зелену 1
  • земаљских 1
  • земаљску 1
  • земана 1
  • земља 32
  • земљане 1
  • земље 27
  • Земљи 1
  • земљи 39
  • земљин 1
  • земљино 1
  • земљиште 1
  • земљишту 6
  • земљом 2
  • земљу 42
  • зенице 2
  • зеници 1
  • зенуо 1
  • Зетом 1
  • зец 1
  • зид 18
  • зида 10
  • зидала 1
  • зидали 2
  • зидамо 1
  • зидању 1
  • зидина 4
  • зидинама 4
  • зидине 2
  • зидова 6
  • зидове 6
  • зидови 6
  • зидовима 2
  • зиду 10
  • зима 8
  • зиме 13
  • зимзелено 1
  • зими 3
  • зимницу 2
  • зимска 1
  • зимске 3
  • зимских 1
  • зимско 2
  • зимског 1
  • зимскога 1
  • зиму 1
  • зимус 2
  • зинуо 1
  • зјала 1
  • зјапе 1
  • зјапи 1
  • Зла 1
  • зла 7
  • злата 1
  • златна 4
  • златне 2
  • златни 1
  • златним 1
  • златног 1
  • злато 1
  • златом 3
  • зле 5
  • Злетова 1
  • Зли 1
  • зли 2
  • злим 5
  • злима 1
  • злих 1
  • зло 10
  • Зло 4
  • злобно 1
  • зловољом 3
  • злој 4
  • злокобне 1
  • злокобно 1
  • злокобнога 1
  • злом 2
  • злопатио 1
  • злопатити 1
  • злослути 1
  • злослутих 1
  • злослуту 1
  • злоупотребљава 1
  • злоупотребу 1
  • Злочин 1
  • злочин 8
  • злочинац 1
  • злочиначки 1
  • злочинства 1
  • злочинчево 1
  • злу 5
  • злурадога 1
  • змаја 3
  • змајеву 1
  • змија 4
  • змијаста 1
  • змије 2
  • змији 1
  • змијска 1
  • змијурина 2
  • змијурини 1
  • Зна 1
  • зна 86
  • знају 14
  • Знајући 2
  • знајући 33
  • знак 5
  • знаке 1
  • знаком 3
  • Знала 1
  • знала 18
  • знале 1
  • знали 17
  • Знало 1
  • знало 6
  • зналце 1
  • знам 110
  • Знам 15
  • знаменита 2
  • знаменити 1
  • знамења 1
  • знамење 3
  • знамењима 1
  • знамо 13
  • знанац 1
  • знаним 1
  • знанца 1
  • знање 2
  • знао 37
  • Знао 5
  • Знате 1
  • знате 14
  • знати 17
  • знатна 1
  • знаци 1
  • значај 6
  • значаја 1
  • значајне 1
  • значајнији 1
  • значајно 1
  • значају 1
  • значе 1
  • значења 1
  • значење 1
  • значи 50
  • Значи 7
  • значило 8
  • значио 1
  • значити 1
  • значку 1
  • знаш 24
  • Знаш 8
  • зној 4
  • зноја 5
  • знојем 3
  • зоб 1
  • зоби 1
  • зобнице 1
  • зобницу 1
  • зова 1
  • зове 8
  • зовите 1
  • зовне 1
  • Зовну 1
  • зову 5
  • зора 16
  • Зора 3
  • зоре 26
  • зори 4
  • зором 7
  • зору 18
  • Зору 2
  • зрак 10
  • зрака 3
  • зраке 3
  • зракова 2
  • зраком 3
  • зраку 4
  • зрацима 4
  • зрачак 1
  • зрачан 1
  • зрачи 1
  • зрачиле 1
  • зрачић 1
  • зреле 1
  • Зрињског 2
  • Зрињскога 2
  • зрна 8
  • зрно 7
  • зрном 1
  • Зуавка 3
  • Зуавком 1
  • Зуавку 1
  • зуавски 3
  • зуба 2
  • зубе 3
  • зубима 8
  • зубића 1
  • зубићи 1
  • зубићима 1
  • зузук 1
  • зујало 1
  • зујање 3
  • зурла 1
  • И 398
  • и 7292
  • Ибар 1
  • Ибарски 1
  • Ибра 1
  • Ибром 5
  • Иване 1
  • иваничким 1
  • иверку 1
  • ивица 1
  • ивицама 1
  • ивице 1
  • ивици 4
  • ивицом 1
  • ивицу 2
  • игде 1
  • иглица 1
  • иглице 1
  • игра 6
  • играју 3
  • играјући 1
  • играла 3
  • играли 2
  • играло 1
  • играње 1
  • играо 1
  • играчка 1
  • играчкама 1
  • играчке 1
  • играш 2
  • игре 1
  • игру 3
  • Игуманова 1
  • Иде 4
  • иде 53
  • идеал 1
  • идеалиста 1
  • идеје 1
  • идеји 3
  • идем 18
  • Идем 7
  • идемо 21
  • Идемо 3
  • идеш 4
  • иди 1
  • Иди 1
  • Идите 2
  • идите 3
  • идолопоклоничком 1
  • Иду 3
  • иду 36
  • идуће 1
  • идући 6
  • ижљуби 1
  • ижљубила 1
  • Из 46
  • из 709
  • Иза 2
  • иза 63
  • изабра 2
  • изабрала 1
  • Изабрали 1
  • изабраник 1
  • изабрано 1
  • изабрао 8
  • изабрати 1
  • изабраше 1
  • изагнан 1
  • изађе 21
  • изађем 2
  • Изађемо 1
  • изађемо 2
  • Изађосмо 1
  • изађох 1
  • изађоше 1
  • изазва 4
  • изазвала 5
  • изазвали 1
  • изазвало 4
  • изазваним 1
  • изазвано 1
  • изазвао 2
  • изазвати 2
  • изазива 6
  • изазивају 2
  • изазивајући 1
  • изазивала 1
  • изазивале 1
  • изазивало 2
  • изазивање 1
  • изазивате 1
  • изаслало 1
  • изаткало 1
  • изаткан 2
  • изатканог 1
  • изаћи 5
  • Изашао 1
  • изашао 8
  • Изашла 3
  • изашла 7
  • изашле 1
  • изашли 5
  • изашло 3
  • избаци 2
  • избацивати 1
  • избацио 1
  • избациће 1
  • избачен 1
  • избачена 1
  • избачене 1
  • избачени 2
  • избачено 1
  • избе 1
  • избегава 1
  • избегавајте 1
  • избегавајући 3
  • избегавала 1
  • избегавали 2
  • избегавао 2
  • избегавати 1
  • избегао 2
  • избегла 6
  • Избегле 1
  • избегле 3
  • избегли 2
  • избеглих 1
  • избеглица 20
  • избеглицама 2
  • избеглице 19
  • избегличке 2
  • избеглички 2
  • избеглога 1
  • избегне 3
  • избегнем 2
  • избегнете 1
  • избегоше 1
  • избележена 1
  • изберу 2
  • избећи 7
  • изби 1
  • избија 12
  • избијају 1
  • избијати 1
  • избије 2
  • избију 1
  • избила 1
  • избили 3
  • избих 1
  • избледели 1
  • изблесавели 1
  • изближе 1
  • изблиза 1
  • избодена 1
  • изболованога 1
  • изборана 1
  • избразданоме 1
  • избрецну 3
  • избријан 1
  • избријана 1
  • избрисала 2
  • избрисали 2
  • избрисало 1
  • избрисана 1
  • избрисао 3
  • избрише 1
  • избришем 3
  • избрљани 1
  • избу 1
  • избуде 1
  • избуди 1
  • Избудили 1
  • избудили 3
  • избудио 1
  • Избудио 1
  • избудите 1
  • избуљених 1
  • Извади 1
  • извади 5
  • извадио 1
  • изваја 1
  • извајала 1
  • изван 1
  • изварах 1
  • изведе 1
  • изведене 1
  • изведено 1
  • Изведоше 1
  • изведоше 3
  • изведу 1
  • извезеним 1
  • извела 1
  • извели 3
  • извео 1
  • извесан 2
  • Извесна 1
  • извесна 2
  • извесне 5
  • извесни 1
  • извесним 7
  • извесно 27
  • Извесно 6
  • извесног 4
  • извеснога 1
  • извесном 3
  • извесну 2
  • известе 2
  • извести 3
  • извеша 1
  • извешана 1
  • извештава 2
  • извештај 4
  • извештаја 2
  • извештаје 6
  • Извештаји 1
  • извештаји 5
  • извештајима 4
  • извештају 1
  • извештена 1
  • извештени 1
  • извешћа 1
  • извидница 4
  • извидницу 1
  • извиђања 1
  • извини 1
  • извините 1
  • Извините 1
  • извињава 2
  • извирао 1
  • извире 3
  • извиривала 1
  • извиривали 1
  • извиру 1
  • извирује 1
  • извирују 3
  • извлаче 3
  • извлачена 1
  • извлачено 1
  • извлачећи 4
  • извлачи 6
  • извлачили 2
  • извлачио 3
  • изводи 1
  • извођења 1
  • извођење 1
  • извојује 1
  • изволе 1
  • изволте 1
  • Изволте 2
  • извор 4
  • извора 10
  • изворима 1
  • извору 1
  • изврнутим 1
  • изврше 3
  • извршен 1
  • извршене 1
  • извршења 2
  • извршење 2
  • извршењу 2
  • изврши 6
  • извршили 1
  • извршимо 1
  • извршио 1
  • извршити 5
  • Извукао 1
  • извукао 2
  • извукла 2
  • извукли 5
  • извуку 3
  • извући 5
  • Извућиће 1
  • извуче 8
  • извучена 1
  • извученог 1
  • изгажене 1
  • Изгибе 1
  • изгибоше 1
  • изгинемо 2
  • изгину 2
  • изгинула 2
  • изгинули 7
  • изгинулима 1
  • Изгинуло 1
  • изгинуло 3
  • изгинуо 1
  • изгинути 2
  • изгладила 1
  • изгладнела 2
  • изгладнеле 1
  • изгладнели 5
  • Изгладнело 1
  • изгладнео 3
  • изглед 2
  • изгледа 45
  • Изгледа 9
  • Изгледају 1
  • изгледају 12
  • Изгледала 2
  • изгледала 9
  • изгледале 3
  • изгледали 5
  • Изгледало 13
  • изгледало 23
  • Изгледам 1
  • изгледамо 2
  • изгледао 5
  • изгледима 1
  • изгнана 1
  • изгнаника 2
  • изгнаних 1
  • изгнаници 4
  • изгнанога 3
  • изгнанства 4
  • изгнанству 2
  • изговара 1
  • изговарају 1
  • изговарајући 1
  • изговарали 1
  • изговарана 1
  • изговарао 4
  • изговор 1
  • Изговорена 1
  • изговори 4
  • изговорио 4
  • изговорити 1
  • изговорих 1
  • изговору 1
  • изгореле 1
  • изгорео 1
  • изградио 1
  • изгризао 1
  • изгубе 3
  • изгуби 5
  • изгубила 10
  • Изгубила 3
  • изгубили 6
  • изгубило 2
  • изгубим 1
  • изгубио 7
  • изгубити 4
  • Изгубиће 1
  • изгубих 1
  • Изгубих 1
  • изгубљена 1
  • изгубљене 1
  • изгубљено 2
  • изгубљеној 2
  • изда 2
  • издавајући 1
  • издавала 1
  • издавано 1
  • издаде 2
  • издаје 1
  • издајника 1
  • издајством 1
  • издају 1
  • издала 2
  • издали 1
  • издани 1
  • издану 1
  • издануо 1
  • издао 6
  • издата 1
  • издате 5
  • издати 1
  • издато 1
  • издахнуло 1
  • издваја 4
  • издвајају 1
  • Издвајају 1
  • издвајала 1
  • издвајали 1
  • издвојена 1
  • издвојила 1
  • издвојили 1
  • издвојиће 1
  • издиже 1
  • издижу 1
  • издирања 1
  • издире 2
  • издисај 1
  • издише 1
  • Издише 1
  • издржати 4
  • издрже 1
  • издржи 4
  • издрпани 1
  • изиђосмо 1
  • изићи 1
  • изишао 1
  • изјава 2
  • изјаве 3
  • изјави 3
  • изјавила 1
  • изјавили 1
  • изјавим 1
  • изјавио 2
  • изјавом 1
  • изјаха 1
  • изједначава 1
  • Изједначени 1
  • изједначи 1
  • изједначила 1
  • изједначило 1
  • изјурила 1
  • изјутра 1
  • излагали 1
  • излаз 3
  • излазак 4
  • Излазе 1
  • излазе 4
  • Излазећи 2
  • излази 6
  • излазила 4
  • излазили 1
  • излазило 1
  • излазим 2
  • излазио 2
  • излазом 1
  • излазу 1
  • изласка 1
  • изласку 4
  • излепила 1
  • излепљен 1
  • излетали 1
  • излива 1
  • излије 1
  • излију 1
  • излила 1
  • излишна 2
  • излишних 1
  • излишно 2
  • изложбама 2
  • изложен 1
  • изложене 1
  • изложени 1
  • изложи 1
  • Изложивши 1
  • изложим 1
  • изложио 2
  • изложити 2
  • излокан 1
  • излоканога 1
  • изломиле 1
  • изломио 1
  • изломљени 2
  • изломљеноме 1
  • измађ 1
  • измакао 8
  • измакла 4
  • измакли 10
  • измакнемо 1
  • измакнете 1
  • измакну 1
  • измако 1
  • измакох 1
  • измакоше 2
  • измамим 1
  • изманеврисао 1
  • изманевровала 1
  • измахујем 1
  • измаче 4
  • Измеђ 4
  • измеђ 52
  • између 7
  • измене 4
  • измени 2
  • изменила 2
  • изменили 1
  • изменио 1
  • изменише 1
  • Изменише 1
  • измењујући 2
  • измесила 1
  • измет 1
  • изметом 1
  • измеша 1
  • измешало 3
  • измешане 1
  • измешани 2
  • измешао 1
  • измешаше 1
  • измилили 1
  • измирена 1
  • измирени 3
  • измирено 1
  • Измирено 1
  • измирио 1
  • измирити 1
  • измислио 1
  • измицала 1
  • измицали 1
  • измицало 1
  • измицао 1
  • измиче 1
  • Измичем 1
  • измичемо 1
  • измичу 2
  • измичући 1
  • измолио 1
  • изморени 1
  • Изморени 1
  • измрежану 1
  • измршавели 1
  • измучен 2
  • Изнад 3
  • изнад 38
  • изнела 3
  • изнели 2
  • изнело 1
  • изнемогао 2
  • изнемогли 3
  • Изненада 1
  • изненада 5
  • изненадан 1
  • изненади 2
  • Изненади 2
  • изненадила 1
  • изненадило 1
  • изненадио 1
  • изненадих 3
  • изненадише 1
  • изненадна 1
  • изненадно 1
  • изненађен 4
  • изненађени 3
  • изненађено 3
  • изненађења 3
  • изненађење 2
  • изненађењем 2
  • изнео 4
  • Изнесе 1
  • изнесе 3
  • изнесемо 1
  • изнесене 1
  • изнесеш 2
  • изнесоше 1
  • изнети 4
  • изнету 1
  • изнеше 1
  • Изнеше 1
  • изникле 1
  • изнова 2
  • Износе 1
  • износе 9
  • износећи 2
  • износи 2
  • износили 3
  • износио 2
  • износити 1
  • изношење 1
  • изнурене 1
  • Изнурени 1
  • изнурени 4
  • изнутра 5
  • Изонцу 1
  • изорано 1
  • изостаје 1
  • изостају 1
  • изостала 1
  • изостао 2
  • изостати 1
  • изравнати 1
  • израдио 1
  • израђен 1
  • израђивале 2
  • изражава 1
  • изражавају 1
  • изражавала 1
  • изражавао 1
  • изражен 2
  • израз 10
  • израза 9
  • изразе 1
  • изрази 3
  • изразим 1
  • изразио 1
  • изразитих 2
  • изразиту 1
  • изразом 1
  • израни 1
  • израније 1
  • израслији 1
  • израсте 3
  • израстемо 1
  • израчунао 1
  • изређа 1
  • изрезан 2
  • изрекао 2
  • изречена 1
  • изривен 1
  • изродила 1
  • изручен 1
  • изузетака 2
  • изузетан 2
  • изуједао 1
  • изумирала 1
  • изумире 3
  • изумре 1
  • изумро 2
  • изусти 1
  • изцеђена 1
  • изчезава 2
  • изчезао 1
  • ии 1
  • икада 1
  • икакве 4
  • икаквих 1
  • ико 1
  • икона 2
  • иконама 1
  • иконом 4
  • икону 2
  • ил 2
  • иланинца 1
  • Или 13
  • или 320
  • илуминације 1
  • им 151
  • има 131
  • Има 23
  • Имају 1
  • имају 14
  • имајући 1
  • Имала 1
  • имала 28
  • имале 1
  • Имали 2
  • имали 21
  • имало 11
  • Имало 2
  • Имам 10
  • имам 12
  • Имамо 2
  • имамо 9
  • имања 4
  • имање 6
  • имању 2
  • имао 34
  • Имате 2
  • имате 4
  • имати 12
  • Имаће 1
  • имаћете 1
  • Имаћете 2
  • имаш 2
  • Имаш 3
  • име 25
  • имена 7
  • именима 1
  • именоване 1
  • именом 1
  • имену 7
  • иметак 1
  • имитујући 1
  • имовина 2
  • имовине 4
  • имовини 1
  • имовином 1
  • имовину 3
  • император 1
  • императору 1
  • империјализма 1
  • империји 1
  • импоновала 1
  • импровизиране 1
  • импровизираних 1
  • иначе 26
  • Иначе 4
  • индиферентан 1
  • инжињер 2
  • иницијативе 1
  • иницијативу 2
  • инквизиторске 1
  • иностранства 1
  • иностранство 2
  • инспектора 1
  • инспекторов 1
  • инспирисати 1
  • инстикт 1
  • инстиктивно 2
  • инстиктом 1
  • инстинктом 1
  • инструментима 1
  • интелигентних 1
  • интендантуре 1
  • интерес 4
  • интересе 2
  • интереси 1
  • интересима 1
  • интересовале 1
  • интересовали 1
  • интересовањем 2
  • интересовао 1
  • интересује 1
  • интересујући 1
  • интернирати 1
  • Ипак 11
  • ипак 97
  • Ипру 1
  • иронијом 1
  • иронично 1
  • Исајија 1
  • Исајији 1
  • исвесно 1
  • исекао 1
  • искаже 1
  • искажем 1
  • искажемо 2
  • искажу 1
  • исказао 2
  • исказаћу 1
  • исказе 2
  • искази 2
  • исказивала 2
  • исказивао 1
  • исказивати 1
  • исказује 3
  • исказују 2
  • искакао 1
  • искаља 1
  • искварен 1
  • искваренога 1
  • исквашене 1
  • искидане 1
  • искиснуће 1
  • искити 1
  • искитило 2
  • искитио 1
  • искићен 1
  • искићена 1
  • искићене 3
  • искићени 1
  • искићеним 1
  • искићених 2
  • искићено 3
  • искључиво 3
  • исколачених 2
  • ископа 1
  • ископају 1
  • ископала 1
  • ископали 3
  • ископам 1
  • ископана 2
  • ископао 2
  • ископати 3
  • искоренити 1
  • искористи 2
  • искочи 1
  • искочиле 1
  • искраде 1
  • искрвавили 1
  • искрвављени 2
  • искрвављену 2
  • искреним 3
  • искрено 13
  • искренога 1
  • искреноме 1
  • искреност 2
  • искрену 1
  • искриви 1
  • искрпљеним 2
  • искру 1
  • искрца 1
  • искрцавају 4
  • искрцавање 1
  • искрцавању 2
  • искрцају 2
  • искрцали 1
  • искрцао 2
  • искрцати 2
  • искуљале 1
  • искуљаше 1
  • Искупили 1
  • искупили 2
  • искупило 1
  • искупимо 2
  • искупио 1
  • искуписмо 2
  • искупише 1
  • Искусни 1
  • искуснога 1
  • искуства 1
  • искушења 1
  • иснесе 1
  • Иснесе 1
  • испадала 1
  • испаде 1
  • испадне 3
  • испала 1
  • испали 1
  • испалио 1
  • испао 1
  • испарава 4
  • испаравају 1
  • испарења 1
  • испеку 1
  • испела 1
  • испели 1
  • испесмо 1
  • испети 1
  • испи 2
  • испивена 1
  • испивеноме 1
  • испијали 1
  • испијен 1
  • испијена 2
  • испијени 1
  • испијено 1
  • испила 2
  • испили 1
  • испио 2
  • исписа 4
  • исписале 1
  • исписан 3
  • исписана 2
  • исписане 2
  • исписани 1
  • исписано 3
  • исписао 1
  • исписати 2
  • исписаћу 1
  • исписивале 1
  • исписивало 1
  • исписивао 1
  • исписује 3
  • испита 1
  • испитивала 1
  • испитивани 1
  • Испитивао 1
  • испитивао 2
  • исплакане 1
  • Исповедају 1
  • исповедају 2
  • исповедала 1
  • исповедила 2
  • исповедим 1
  • исповедио 1
  • исповедићу 1
  • исповест 2
  • исповешћу 1
  • испод 25
  • Испод 3
  • испочетка 1
  • испошље 1
  • исправе 1
  • исправи 2
  • исправили 1
  • исправља 1
  • исправљају 1
  • исправљане 1
  • испрала 1
  • испране 1
  • испратила 2
  • испратиле 1
  • испратимо 1
  • испратио 2
  • испраћа 3
  • испраћају 1
  • испраћала 1
  • испраћао 1
  • испраћен 1
  • испрегнута 1
  • испрегоше 1
  • Испред 2
  • испред 56
  • испредају 1
  • испрежи 1
  • испрекидане 3
  • испрекиданим 1
  • испрекидано 1
  • испреплетала 1
  • испреплетало 1
  • испреплетане 3
  • испреплетанога 1
  • испречила 2
  • испржити 1
  • исприча 2
  • испричала 1
  • испричали 1
  • испричао 1
  • испроси 1
  • испросити 1
  • испрсавајући 1
  • испрси 3
  • испрсио 1
  • испрскан 1
  • испрскана 1
  • испрскани 1
  • испрскано 1
  • Испружи 1
  • испружи 2
  • испружила 1
  • испружили 1
  • испуне 1
  • испуни 3
  • испунила 1
  • испунили 3
  • испунило 3
  • испунио 3
  • испунити 1
  • Испунише 1
  • испунише 2
  • испуњава 4
  • испуњавају 1
  • испуњавала 4
  • испуњавало 2
  • испуњене 1
  • испуњеним 1
  • испуњеног 1
  • испусти 3
  • Испустивши 1
  • испустили 1
  • испустисмо 1
  • испустити 1
  • Испуцала 1
  • испуцале 1
  • испуцало 1
  • испуцам 1
  • испуцаних 1
  • испуцаће 1
  • испуштао 1
  • испуштати 1
  • испуштен 1
  • иста 6
  • истакнуте 1
  • истакнутијима 1
  • исте 8
  • истекла 1
  • истекне 1
  • истерали 1
  • Истерали 1
  • истесани 1
  • исти 13
  • истим 10
  • истина 23
  • Истина 8
  • истине 1
  • истини 4
  • истинит 1
  • истински 1
  • истинску 1
  • истину 14
  • истицала 1
  • истицале 1
  • истицао 1
  • истиче 3
  • истичу 1
  • Исто 1
  • исто 55
  • истоваренога 1
  • истовари 1
  • истоварили 1
  • истоветним 1
  • истовремено 1
  • истог 2
  • истога 8
  • истој 2
  • Истока 1
  • истока 8
  • истоку 6
  • истом 4
  • истоме 2
  • Историја 1
  • историја 14
  • историје 17
  • историји 5
  • историјин 1
  • историјом 1
  • Историјска 1
  • историјске 2
  • историјски 5
  • историјским 2
  • историјских 3
  • историјског 1
  • историјску 1
  • историју 9
  • источи 1
  • источни 1
  • источних 2
  • источно 1
  • источнога 2
  • источноме 1
  • источну 2
  • источњачких 2
  • источњачкој 1
  • истрајнога 1
  • истрајност 1
  • истрајности 1
  • Истребиће 1
  • истреса 1
  • истресе 1
  • истрљају 1
  • иструлели 1
  • иструлио 1
  • истрчати 1
  • исту 5
  • истурен 1
  • истуреним 2
  • истурених 1
  • истури 2
  • истурчимо 1
  • исушила 1
  • исушиле 1
  • исушиће 1
  • исхладити 1
  • исход 1
  • исхране 2
  • исхрани 4
  • исхранила 2
  • исхраним 1
  • исхрану 3
  • исцеђена 1
  • исцепан 1
  • исцепане 1
  • исцепао 1
  • исцрпе 1
  • исцрпео 1
  • исцрпла 1
  • исцрпни 1
  • Италије 1
  • Ићи 2
  • ићи 23
  • Их 16
  • их 397
  • ичега 2
  • ичијих 1
  • Ишао 1
  • ишао 17
  • ишла 19
  • Ишла 6
  • ишли 13
  • Ишли 9
  • Ишло 1
  • ишло 5
  • ишту 1
  • ишчезава 3
  • ишчезавају 2
  • ишчезао 2
  • ишчезе 1
  • ишчезли 1
  • ишчезло 1
  • ишчезнути 2
  • ишчуђава 1
  • ишчупа 2
  • ишчупао 1
  • ишчупаш 1
  • Ја 137
  • ја 434
  • јаблан 2
  • јаблана 1
  • Јабланицом 1
  • јабланова 4
  • јабука 1
  • Јабука 1
  • јабуке 3
  • јабуком 1
  • јабучица 3
  • јабучицом 1
  • јабучицу 1
  • јаван 1
  • јаве 3
  • јави 9
  • јавила 1
  • јавили 1
  • јавило 1
  • јавим 2
  • јавимо 1
  • јавио 1
  • Јавите 2
  • јавити 1
  • јавиће 1
  • јавиш 1
  • јавише 1
  • Јавише 1
  • јавља 11
  • јављају 8
  • јављајући 1
  • јављала 1
  • јављале 1
  • јављали 1
  • јављало 2
  • јављања 1
  • јављао 2
  • јављати 1
  • јављено 1
  • јавним 1
  • јавно 3
  • Јавор 1
  • Јагодине 1
  • Јагодином 1
  • Јагодину 2
  • Јагодње 1
  • Јагодњу 2
  • јад 5
  • јада 3
  • јадају 1
  • јадан 1
  • јадања 1
  • јадање 1
  • јадао 1
  • Јадар 1
  • јаде 3
  • јадима 1
  • Јадна 1
  • јадника 1
  • јаднике 1
  • јадници 1
  • јадниче 3
  • јаднога 1
  • јадом 1
  • Јадра 1
  • Јадранска 1
  • јадранске 2
  • јадранским 2
  • Јадранско 1
  • јадранског 1
  • јадранскога 2
  • Јадранском 1
  • Јадром 1
  • јаду 1
  • јаз 1
  • јазбина 1
  • јазови 1
  • јака 1
  • јаке 4
  • јаки 1
  • јако 1
  • јаком 1
  • јаку 3
  • јал 1
  • Јалију 1
  • Јанковић 6
  • Јанковићевих 1
  • Јанковој 2
  • Јанкову 1
  • Јањева 1
  • Јаој 2
  • јара 2
  • јарак 7
  • јаре 3
  • Јаребица 1
  • јаребице 1
  • јарка 1
  • јаркова 1
  • јарку 4
  • јарма 3
  • јармови 1
  • јаругама 1
  • јаружици 1
  • јарцима 1
  • јасан 1
  • Јасенице 1
  • јасна 1
  • јасне 3
  • јасни 1
  • јаснија 5
  • јасније 18
  • јаснији 2
  • јасним 2
  • Јасно 2
  • јасно 44
  • Јастребца 1
  • јастук 2
  • јастуком 2
  • јастуцима 1
  • јастучић 2
  • јата 1
  • јатагане 1
  • јатима 2
  • јато 2
  • јатомице 1
  • јаук 3
  • јаукали 1
  • јаукао 1
  • јауке 1
  • јаукну 2
  • јаукнуо 1
  • јауком 2
  • јахала 1
  • јахали 1
  • јахао 2
  • јахач 1
  • јача 11
  • јаче 14
  • јачи 5
  • јачима 1
  • јачини 1
  • јачих 1
  • јачом 1
  • Јашар 1
  • јаше 3
  • јашећи 1
  • јашио 1
  • јашу 1
  • јашући 1
  • Је 43
  • је 4496
  • Јеванђеље 1
  • јевреја 1
  • Јевропу 1
  • јегејскога 1
  • Јегејскога 1
  • јегерке 1
  • једа 2
  • једак 1
  • један 419
  • Један 48
  • једанаест 2
  • једанаести 3
  • једанпут 13
  • једаред 1
  • Једва 16
  • једва 60
  • једвите 1
  • једе 4
  • једем 1
  • једемо 1
  • једеш 1
  • Једина 2
  • једина 4
  • јединац 3
  • једине 1
  • једини 19
  • Једини 2
  • јединим 1
  • јединица 5
  • јединицама 1
  • јединици 1
  • јединицу 1
  • једино 10
  • Једино 3
  • јединог 2
  • јединородноме 1
  • јединосушноме 1
  • јединство 1
  • јединца 8
  • јединцу 1
  • јединче 2
  • јединчевим 1
  • једна 118
  • Једна 15
  • једнака 1
  • једнаки 1
  • Једнако 2
  • једнако 26
  • Једне 2
  • једне 70
  • једни 11
  • Једни 11
  • једним 46
  • једних 2
  • Једно 1
  • једно 94
  • једновремена 1
  • једновремено 12
  • једновременом 1
  • једног 35
  • једнога 105
  • ЈЕДНОГА 2
  • Једнога 9
  • једнодушна 1
  • Једној 1
  • једној 36
  • једном 107
  • Једном 2
  • једноме 32
  • једноставан 2
  • једноставна 5
  • једноставне 1
  • једноставније 1
  • једноставним 1
  • једноставно 1
  • једноставну 1
  • Једну 1
  • једну 97
  • Једрена 1
  • Једрене 2
  • Једрену 2
  • једрила 1
  • једу 5
  • јежевачких 1
  • Јежевице 2
  • Јежевици 5
  • јежевичке 1
  • јежевичкој 1
  • јежевичком 1
  • јежевичку 1
  • јежи 1
  • језа 9
  • језе 2
  • језера 5
  • језеро 1
  • Језерске 2
  • Језерца 2
  • језиви 1
  • језиво 1
  • језик 3
  • језиком 9
  • језику 1
  • језовит 1
  • језовите 3
  • језовитим 1
  • језовито 1
  • језовиту 2
  • језом 1
  • језу 4
  • јејина 2
  • јејинама 1
  • јејине 1
  • јек 2
  • јекне 1
  • јекну 1
  • јеком 1
  • јексеру 2
  • јеку 1
  • Јел 1
  • Јела 1
  • јела 5
  • јеле 1
  • јелен 1
  • јели 4
  • Јелисија 1
  • јелице 1
  • Јелице 2
  • Јелицом 2
  • Јелицу 3
  • јеличкога 1
  • јело 2
  • Јело 2
  • јеловник 2
  • јелом 2
  • јендек 3
  • јендеке 2
  • јендецима 1
  • јео 1
  • јер 229
  • Јер 8
  • јереси 1
  • Јерусалим 1
  • Јерусалиму 1
  • јес 1
  • Јес 4
  • јесам 4
  • Јесам 6
  • Јесен 1
  • јесен 7
  • јесенас 1
  • јесени 5
  • јесенска 1
  • јесења 3
  • јесење 4
  • јесењега 1
  • јесењем 1
  • јесењим 1
  • јесењих 2
  • јесењска 1
  • јесењу 1
  • јеси 4
  • Јеси 6
  • Јесмо 1
  • јесмо 5
  • јест 4
  • Јест 5
  • Јесте 14
  • јесте 18
  • јести 8
  • јестива 1
  • Јесу 1
  • јесу 2
  • јетко 1
  • јефтино 2
  • јефтину 1
  • јецала 1
  • јецало 1
  • јецао 3
  • јеци 1
  • јечали 1
  • јечање 1
  • јечао 3
  • јечи 1
  • Јован 1
  • Јована 7
  • Јованом 1
  • Јовану 2
  • јогунасто 2
  • јој 138
  • Јок 2
  • јоргане 1
  • јорганом 1
  • Још 31
  • још 650
  • јоште 1
  • Јоште 1
  • Ју 1
  • ју 8
  • Југ 2
  • југ 7
  • Југа 1
  • југа 5
  • Југовићи 1
  • Југовићка 1
  • Југовићу 1
  • југозапада 1
  • југозападно 1
  • југозападу 1
  • југу 5
  • јужне 2
  • јужним 1
  • јужних 1
  • јужнога 1
  • јужноме 3
  • јуна 1
  • јунак 4
  • јунака 4
  • јунаке 3
  • јунакове 1
  • јунаци 1
  • јунацима 1
  • јуначке 2
  • јуначки 5
  • јуначких 1
  • јунаштва 1
  • јунаштвом 1
  • јуни 1
  • јуре 2
  • јури 4
  • јурили 3
  • јурио 2
  • јуриш 6
  • јуриша 1
  • Јуришић 3
  • јурну 1
  • јурњаве 1
  • јутарња 2
  • јутарње 1
  • јутарњој 1
  • јутарњу 1
  • јутра 10
  • јутреној 1
  • јутро 9
  • јутром 3
  • Јутрос 4
  • јутрос 56
  • јутрошње 2
  • јутру 4
  • јуче 46
  • Јуче 7
  • Јучерање 1
  • јучерањега 1
  • јучерањем 2
  • јучерањи 1
  • к 9
  • ка 79
  • кабинета 1
  • кабинети 1
  • кабла 1
  • Каблара 1
  • кавез 1
  • каву 1
  • Кавура 1
  • Кавуре 1
  • Кад 133
  • кад 551
  • када 121
  • Када 58
  • кадар 2
  • кадгод 6
  • Кадибогаза 2
  • кадра 8
  • кадре 3
  • кадри 5
  • кадро 1
  • кадровски 1
  • Каже 1
  • каже 36
  • кажем 29
  • Кажем 3
  • Кажемо 1
  • Кажете 1
  • кажете 4
  • кажеш 3
  • Кажи 1
  • кажи 2
  • кажипрст 1
  • кажипрста 1
  • кажите 1
  • Кажте 1
  • кажу 12
  • Кажу 8
  • казала 2
  • Казала 2
  • казале 1
  • казали 2
  • казаљка 2
  • казамата 1
  • казан 1
  • казана 2
  • казану 2
  • казао 20
  • казати 9
  • казаћу 1
  • Казивала 3
  • казивала 9
  • казивале 4
  • казивали 5
  • Казивало 1
  • казивало 2
  • казивана 1
  • казивања 4
  • казивање 21
  • казивањем 3
  • казивањима 1
  • казивао 17
  • Казивао 2
  • казивати 11
  • казнећи 1
  • казни 1
  • казнила 1
  • казо 1
  • казуј 2
  • Казује 1
  • казује 39
  • казујем 8
  • казујеш 2
  • казују 9
  • кајала 1
  • кајиша 1
  • кајишеви 1
  • кају 1
  • какав 38
  • Какав 4
  • Каква 2
  • каква 21
  • какве 19
  • Какве 2
  • какви 2
  • каквим 4
  • Каквих 2
  • каквих 3
  • какво 11
  • каквог 5
  • каквога 4
  • каквој 6
  • каквом 5
  • какву 9
  • како 350
  • Како 47
  • калдрме 5
  • калдрми 6
  • калдрмом 1
  • калдрму 4
  • Калемегдан 1
  • Калемегдана 2
  • Калемегдану 1
  • калибра 1
  • калпаке 1
  • калуђери 3
  • каљава 1
  • каљаве 1
  • каљавим 1
  • каљуге 1
  • камен 25
  • камена 9
  • камене 6
  • камени 11
  • каменим 2
  • камених 3
  • каменовати 1
  • каменог 1
  • каменога 2
  • каменој 1
  • каменом 4
  • камену 4
  • камења 1
  • камење 9
  • камењем 2
  • камењу 1
  • камилина 1
  • камина 1
  • камину 2
  • Камичку 1
  • камо 7
  • камџијом 1
  • канали 1
  • каналима 2
  • канапом 2
  • канаринком 1
  • канда 3
  • Кандила 1
  • кандила 8
  • кандило 8
  • кандилу 2
  • кандиоца 1
  • кане 3
  • Кантакузен 1
  • канте 1
  • канти 1
  • кануле 1
  • канути 1
  • канцеларија 6
  • канцеларијама 3
  • канцеларије 14
  • канцеларији 11
  • канцеларијска 1
  • канцеларијски 2
  • канцеларију 7
  • канџом 1
  • Као 33
  • као 795
  • кап 2
  • капа 2
  • капак 1
  • капала 1
  • капаш 1
  • капе 5
  • капела 1
  • капели 2
  • капелу 1
  • Капетан 31
  • капетан 66
  • Капетана 2
  • капетана 5
  • капетане 14
  • капетанова 4
  • капетановим 1
  • капетановој 1
  • капетаном 2
  • капетану 12
  • Капетану 2
  • капи 2
  • капија 9
  • капијама 2
  • капије 15
  • капији 5
  • капијицама 1
  • капијом 3
  • капију 11
  • капителом 1
  • капитулација 1
  • Капитулација 1
  • капитулације 1
  • капитулацији 1
  • капитулацију 3
  • капитулирати 1
  • капиџике 2
  • капиџику 1
  • капиџици 2
  • капиџицима 2
  • капка 1
  • капке 2
  • каплар 6
  • каплара 1
  • капљама 1
  • капље 1
  • капљица 1
  • капљу 2
  • капу 12
  • капут 2
  • капута 1
  • капутима 1
  • капутића 1
  • капутићу 2
  • капци 5
  • кара 2
  • каравани 1
  • Карадаг 1
  • Карадага 1
  • Карадаговим 1
  • Карадагом 1
  • Карађорђев 1
  • Карађорђева 2
  • Карађорђеве 2
  • Карађорђевић 1
  • Карађорђевића 1
  • Карађорђевићи 1
  • Карађорђевих 2
  • Карађорђево 1
  • Карађорђевог 1
  • Карађорђеву 2
  • Карађорђем 3
  • Карађорђу 1
  • карактер 1
  • карактеру 1
  • карата 1
  • караулица 2
  • карбола 1
  • каре 16
  • кари 1
  • каријера 1
  • каријеру 1
  • Карл 1
  • Карпатима 1
  • карта 3
  • карте 7
  • картеч 1
  • картеча 1
  • картечку 1
  • карти 3
  • картом 3
  • карту 3
  • кару 2
  • каса 1
  • Каса 1
  • касапскога 1
  • Касарне 1
  • касарне 7
  • касарни 1
  • касарнске 1
  • касарну 2
  • касе 1
  • касине 1
  • касна 1
  • касни 1
  • касније 1
  • катанцима 1
  • катастрофа 4
  • катастрофама 3
  • катастрофе 5
  • катастрофи 1
  • катастрофом 1
  • катастрофу 3
  • Катлановску 1
  • кафа 2
  • кафана 2
  • кафанама 4
  • кафане 15
  • Кафане 3
  • кафани 10
  • кафаницама 3
  • кафанице 4
  • кафаници 1
  • кафаницу 1
  • кафански 2
  • кафанским 1
  • кафанскога 2
  • кафанскоме 1
  • кафану 6
  • кафеџија 8
  • кафеџије 1
  • кафеџијин 1
  • кафи 1
  • кафу 3
  • Качаник 10
  • Качаника 9
  • Качанику 4
  • качанички 2
  • Качаничким 1
  • Качаничкога 2
  • качаничкога 3
  • Качаничкоме 1
  • качаничкоме 2
  • качаничку 1
  • качице 1
  • качкетом 1
  • кашаљ 2
  • кашља 1
  • квака 1
  • кваку 1
  • квалитета 1
  • кварт 1
  • квартирима 1
  • квартове 1
  • квасе 1
  • кваси 2
  • квасила 1
  • квасили 4
  • кезећи 2
  • кези 1
  • кезили 1
  • Кеј 1
  • кеју 2
  • келнера 1
  • кермеса 1
  • кеси 1
  • кефалијама 1
  • кецељама 1
  • кецеље 2
  • кида 1
  • кидају 1
  • кијамету 1
  • Кијева 1
  • кикот 2
  • кила 1
  • кило 1
  • километара 1
  • килу 1
  • ким 7
  • кинематографски 2
  • кип 1
  • кирију 1
  • кисао 1
  • киселим 1
  • кисле 1
  • кисли 1
  • кисне 1
  • киснемо 1
  • кисну 1
  • киснуло 1
  • киснути 1
  • ките 4
  • китећи 1
  • кити 3
  • китила 1
  • китили 1
  • китио 1
  • китити 1
  • китњаста 1
  • китњасте 1
  • китњасти 1
  • Кичево 2
  • Киченер 1
  • кичица 1
  • кичице 1
  • кичицом 1
  • киша 41
  • Киша 8
  • кишама 2
  • кише 35
  • киши 4
  • кишна 1
  • кишне 1
  • кишни 2
  • кишних 2
  • кишобран 1
  • кишобраном 1
  • кишовито 1
  • кишом 10
  • кишу 4
  • клабријаса 1
  • Кладова 1
  • кланац 9
  • кланаца 6
  • кланица 1
  • кланице 1
  • кланицу 2
  • Кланца 1
  • кланца 10
  • кланце 2
  • кланцем 1
  • кланци 1
  • кланцима 4
  • Кланцу 1
  • кланцу 4
  • клања 1
  • класе 2
  • класичних 1
  • клати 1
  • клаће 1
  • клекнула 1
  • клекнуше 1
  • клеко 1
  • клепало 1
  • клепеће 1
  • клета 2
  • клетва 1
  • клетвом 1
  • клетву 1
  • клети 1
  • клецају 1
  • клечећи 1
  • клечи 1
  • Клиза 1
  • клиза 2
  • клизају 2
  • клијало 1
  • клик 1
  • кликну 7
  • кликнуло 1
  • кликнуше 2
  • кликће 1
  • кликћу 1
  • клима 1
  • Климно 1
  • климну 3
  • клип 1
  • клисуре 1
  • Клисури 2
  • Клисуру 1
  • клисуру 2
  • клицало 1
  • клицао 1
  • кличући 1
  • клобуци 1
  • клокотање 2
  • клоне 3
  • клонем 2
  • клону 4
  • клонула 5
  • Клонули 1
  • клонули 3
  • клонуло 9
  • клонулост 3
  • клонулости 2
  • клонулу 2
  • Клонуо 1
  • клонуо 2
  • клонути 1
  • клонуше 1
  • клопка 1
  • клопке 1
  • клопци 4
  • клуба 1
  • клубови 2
  • клупама 2
  • клупе 1
  • клупи 1
  • клупу 2
  • клупчад 1
  • клупче 2
  • клупчета 2
  • кљештама 3
  • кљеште 1
  • кљују 1
  • кљун 3
  • кљуном 3
  • кљуну 1
  • кључ 4
  • кључа 2
  • кључаницу 2
  • кључеве 1
  • кључем 1
  • кмет 1
  • кмета 1
  • кмету 1
  • кнез 1
  • Кнез 3
  • кнеза 2
  • Книћанина 1
  • Књажевца 3
  • Књажевцу 2
  • књига 5
  • књигама 2
  • књиге 16
  • књигу 4
  • књижевник 2
  • књижевника 1
  • књижевнику 1
  • књижевници 1
  • књизи 1
  • ко 164
  • Ко 45
  • коб 1
  • кобајаги 1
  • кобан 1
  • кобна 1
  • ковано 1
  • коварника 1
  • коверти 1
  • коверту 1
  • ковитлац 1
  • ковчега 1
  • ковчеге 1
  • ког 2
  • кога 53
  • когод 4
  • код 133
  • Код 9
  • кожа 4
  • коже 1
  • кожи 1
  • кожицу 1
  • кожна 1
  • кожом 2
  • кожухом 1
  • коза 1
  • козе 1
  • козерију 1
  • Козјака 1
  • козје 1
  • козјих 1
  • Кој 2
  • кој 7
  • Која 2
  • која 532
  • Које 5
  • које 544
  • којег 2
  • којега 73
  • којему 1
  • којешта 1
  • који 1058
  • Који 5
  • Којим 2
  • којим 84
  • којима 124
  • којих 58
  • којој 71
  • којом 53
  • коју 199
  • кокоши 1
  • кокошињак 1
  • Кола 10
  • кола 211
  • колане 1
  • Коларцу 1
  • колац 1
  • колач 1
  • колача 1
  • Колашину 1
  • колеба 1
  • колебати 1
  • колебљиве 1
  • колевка 1
  • колевке 1
  • колега 2
  • колеге 2
  • колеги 1
  • колегом 2
  • колекција 1
  • колена 19
  • коленима 4
  • колено 7
  • колену 4
  • колиба 2
  • колибе 3
  • колиби 1
  • колибу 1
  • колика 3
  • колики 1
  • коликим 1
  • Колико 10
  • колико 116
  • колику 1
  • колима 52
  • колица 3
  • колицина 1
  • Колицина 1
  • количинама 1
  • количини 2
  • количину 2
  • Коло 1
  • коло 5
  • колона 11
  • колонама 1
  • колоне 6
  • колони 2
  • колонијална 1
  • колонијица 1
  • колоном 1
  • колону 2
  • колоса 1
  • колосеке 1
  • колу 1
  • Колубаре 1
  • Колубари 1
  • Колубаром 1
  • колута 3
  • колутало 1
  • коље 1
  • кољу 1
  • ком 2
  • комад 6
  • комадима 2
  • комадић 1
  • комађе 1
  • команда 11
  • Команда 43
  • командама 4
  • команданата 6
  • командант 13
  • Командант 2
  • Команданта 3
  • команданта 7
  • команданте 3
  • Команданти 1
  • команданти 7
  • командантима 5
  • командантов 2
  • командантом 1
  • команданту 2
  • командат 1
  • команде 15
  • Команде 35
  • команди 6
  • Команди 6
  • Командир 2
  • командир 9
  • командира 1
  • командиром 3
  • командовао 1
  • Командом 5
  • командом 6
  • Команду 7
  • команду 9
  • командује 4
  • комбинација 1
  • комбинације 2
  • комбинова 1
  • коме 107
  • Коме 3
  • коментара 1
  • коментари 1
  • коментаришу 1
  • комесар 1
  • коминике 2
  • комисије 2
  • комисију 2
  • Комита 1
  • комитаџија 1
  • комите 2
  • комитско 1
  • Комове 1
  • коморе 3
  • комори 2
  • коморска 1
  • комору 1
  • коморџија 3
  • композиције 1
  • композицију 1
  • комуникације 2
  • комуникеи 1
  • комшије 1
  • комшика 1
  • комшике 3
  • комшилук 1
  • комшилука 1
  • комшилуку 1
  • конак 5
  • конака 5
  • конаке 1
  • конаку 1
  • конац 1
  • Коначари 1
  • коначару 1
  • конзеквенце 1
  • конзервама 1
  • конзерве 4
  • конкурент 1
  • конопцима 1
  • Константин 5
  • Константину 1
  • консул 5
  • консулат 1
  • Консуле 1
  • консулима 1
  • консулом 1
  • контакту 1
  • контигенат 1
  • контра 1
  • контролише 2
  • контузован 3
  • контура 1
  • контуре 4
  • конференције 1
  • концентрација 1
  • концентришу 2
  • концерата 2
  • концерта 1
  • концерте 1
  • концертима 1
  • кончић 3
  • коњ 17
  • Коњ 4
  • коња 63
  • Коњаник 2
  • коњаник 6
  • коњаника 6
  • коњанике 1
  • коњаником 2
  • коњанику 2
  • коње 21
  • коњем 3
  • коњи 17
  • Коњи 2
  • коњима 10
  • Коњић 1
  • коњић 6
  • коњића 2
  • коњиће 2
  • коњићи 3
  • коњићима 2
  • коњићу 1
  • коњица 2
  • коњице 4
  • коњичка 2
  • коњички 1
  • коњска 1
  • коњске 1
  • коњских 1
  • коњског 1
  • коњском 1
  • коњу 8
  • коњушнице 1
  • копа 1
  • копају 1
  • копали 3
  • копаља 1
  • копао 2
  • Копаоник 1
  • Копаоника 5
  • копати 1
  • копита 1
  • Копите 1
  • копите 2
  • копити 1
  • копитом 1
  • копља 3
  • копљима 1
  • копну 1
  • кора 1
  • корак 20
  • корака 11
  • кораке 3
  • коракнула 1
  • кораком 6
  • кораку 11
  • корала 2
  • коралима 1
  • корапа 1
  • кораци 1
  • Кораци 1
  • корацима 3
  • корача 6
  • корачају 1
  • корачајући 1
  • корачам 1
  • корачамо 1
  • корачао 2
  • корачаш 2
  • корен 2
  • кореном 1
  • корење 2
  • корзета 1
  • корзете 1
  • корзети 1
  • корзо 2
  • корзу 1
  • корисније 1
  • корисно 1
  • корист 4
  • користе 1
  • користећи 2
  • користи 4
  • користим 1
  • користио 2
  • користити 3
  • Коритник 1
  • Коритника 1
  • корито 2
  • корице 1
  • корњача 1
  • коров 2
  • кором 2
  • корпама 1
  • корпе 4
  • корпом 1
  • корпуса 1
  • корсем 1
  • корсети 1
  • корсиканских 1
  • кору 4
  • коса 5
  • Косанчић 1
  • Косачице 1
  • Косачицу 1
  • косе 8
  • коси 6
  • косило 1
  • косих 2
  • косица 1
  • косице 5
  • косици 1
  • косицу 2
  • Космај 1
  • коснула 1
  • коснуле 1
  • косо 2
  • Косова 17
  • Косово 32
  • Косовом 3
  • Косовска 2
  • косовска 3
  • косовске 2
  • Косовске 4
  • косовски 4
  • косовским 3
  • косовских 3
  • косовско 1
  • Косовскога 3
  • косовскога 6
  • косовској 2
  • Косовском 1
  • косовску 2
  • Косовску 2
  • Косову 16
  • косом 5
  • кост 8
  • Кости 1
  • кости 8
  • костима 1
  • костиме 1
  • костимима 1
  • костура 1
  • костурнице 1
  • костурницу 1
  • косу 6
  • коте 1
  • котлини 1
  • котур 1
  • кофе 1
  • кофера 1
  • кофере 1
  • кофери 3
  • коцељевачки 1
  • коцкају 1
  • Кочанима 1
  • кочија 1
  • кочијаш 3
  • кочијаша 1
  • кочијаше 1
  • Кочијаши 1
  • кочије 3
  • кочницу 1
  • кош 4
  • кошару 1
  • кошевима 1
  • кошнице 1
  • кошници 1
  • кошницу 1
  • коштац 1
  • коштуњав 1
  • коштуњава 2
  • коштуњави 1
  • коштуњавим 1
  • коштуњаво 1
  • коштуњавом 1
  • кошу 1
  • кошуља 2
  • кошуље 4
  • кошуљи 1
  • кошуљици 1
  • кошуљу 4
  • крави 1
  • кравица 4
  • крагну 2
  • Крагујевац 6
  • крагујевачким 1
  • Крагујевца 4
  • Крагујевцу 3
  • краде 1
  • крађу 1
  • Крај 13
  • крај 241
  • краја 7
  • крајева 5
  • крајеве 5
  • Крајеви 1
  • крајевима 1
  • Крајињани 1
  • крајичак 2
  • крајичку 2
  • Крајња 2
  • крајње 3
  • крајњи 2
  • крајњим 1
  • крајњој 1
  • крајњу 2
  • крају 13
  • Краљ 112
  • краљ 5
  • Краља 48
  • краља 7
  • краљев 1
  • Краљев 2
  • Краљева 7
  • краљевати 1
  • краљеве 2
  • Краљеве 6
  • Краљеви 1
  • краљеви 3
  • Краљевим 1
  • краљевине 1
  • Краљевине 9
  • Краљевину 1
  • Краљевић 5
  • Краљевића 1
  • Краљево 4
  • Краљевог 1
  • Краљевом 2
  • Краљевска 5
  • Краљевске 1
  • краљевске 5
  • Краљевског 1
  • краљевском 1
  • Краљевску 2
  • Краљеву 7
  • Краљем 2
  • Краљу 9
  • красио 3
  • красити 1
  • красно 1
  • крати 1
  • кратка 1
  • кратко 1
  • кратковиди 1
  • кратковидношћу 1
  • кратковидости 1
  • кратковремено 1
  • кратку 1
  • краћи 2
  • крах 2
  • крв 26
  • Крв 3
  • крвав 3
  • крвава 6
  • крваве 11
  • крвави 6
  • крвавија 1
  • крвавило 2
  • крвавим 6
  • крвавих 4
  • крваво 7
  • крвавога 2
  • крвавом 3
  • крви 25
  • крвљу 18
  • крвнике 1
  • крвничка 1
  • крвнички 2
  • крвожедних 1
  • крвожедном 1
  • крволочноме 1
  • кревет 9
  • кревета 3
  • креветац 1
  • кревете 1
  • кревети 1
  • креветима 3
  • кревету 1
  • креманско 1
  • креманскоме 2
  • Крематоријум 1
  • крене 12
  • кренем 2
  • кренемо 7
  • крену 23
  • Кренула 3
  • кренула 8
  • кренуле 5
  • Кренули 3
  • кренули 42
  • кренуло 2
  • Кренуо 2
  • кренуо 39
  • Кренусмо 1
  • кренусмо 2
  • кренути 20
  • кренуће 2
  • кренућемо 1
  • кренуше 2
  • крепио 1
  • крепка 1
  • крепост 1
  • крепошћу 1
  • кресао 1
  • кресати 1
  • кретала 9
  • кретале 2
  • кретали 4
  • кретало 1
  • кретање 6
  • кретањем 1
  • кретању 1
  • кретао 2
  • кретати 6
  • крете 11
  • Кретосмо 1
  • кретосмо 2
  • кретоше 3
  • креће 34
  • крећем 2
  • крећемо 15
  • Крећемо 4
  • крећете 1
  • крећеш 1
  • Крећеш 1
  • Крећи 2
  • Крећите 1
  • крећите 2
  • Крећу 2
  • крећу 20
  • крећући 1
  • кречне 1
  • креше 1
  • кржљаве 2
  • кржљави 1
  • крив 1
  • Крива 3
  • крива 4
  • Криве 1
  • криви 1
  • кривица 1
  • кривицу 1
  • криво 3
  • Кривој 1
  • Криволака 2
  • Криволаку 1
  • кривудавих 1
  • кривца 1
  • криза 1
  • кризи 1
  • крије 5
  • кријући 3
  • крик 3
  • крила 9
  • крилати 1
  • крилима 6
  • крилна 1
  • крило 9
  • крилом 1
  • крилу 10
  • крио 1
  • критичним 1
  • критичном 1
  • крици 1
  • кришку 1
  • кришом 1
  • кркља 1
  • кркљанац 1
  • кркљање 1
  • Кров 1
  • кров 25
  • крова 23
  • кровињару 1
  • кровова 7
  • кровове 7
  • кровови 2
  • крововима 1
  • кровом 17
  • крову 3
  • Кроз 23
  • кроз 266
  • кроја 1
  • кромпира 1
  • крпам 1
  • крпама 3
  • крпе 7
  • крпице 1
  • крпу 1
  • крпчићи 2
  • крсна 1
  • Крст 1
  • крст 5
  • крста 1
  • крстарило 1
  • крстаче 2
  • крстачи 1
  • крсташа 1
  • крсти 4
  • крстине 1
  • крстио 1
  • Крститеља 2
  • крстити 3
  • крстића 1
  • крстићем 1
  • крстићи 1
  • крстова 2
  • крстове 2
  • крстови 1
  • крстовима 1
  • крстом 3
  • крсту 1
  • крти 3
  • круг 2
  • кругом 1
  • кругу 1
  • круна 3
  • Круна 6
  • Круне 3
  • круне 9
  • круни 1
  • Круни 1
  • крунисани 2
  • крунисања 1
  • крунисању 1
  • крунисао 1
  • круном 1
  • Круну 1
  • круну 3
  • крупна 1
  • крупне 6
  • крупним 8
  • Крупња 1
  • Крупњу 1
  • крупова 1
  • крупових 1
  • круповој 1
  • Крушевац 3
  • крушевачки 1
  • крушевачкој 1
  • Крушевца 7
  • Крушевцем 1
  • Крушевцу 6
  • крха 5
  • крхају 1
  • крхајући 1
  • крхали 1
  • крхало 2
  • крхање 2
  • крхао 1
  • Крхаш 1
  • крца 1
  • крцале 1
  • крцао 1
  • крчање 3
  • крчка 1
  • крше 1
  • кршева 2
  • кршеве 3
  • кршећи 3
  • крши 1
  • кршио 1
  • кршних 1
  • кубета 1
  • кубетима 1
  • кубетом 1
  • кубурлијама 1
  • кувај 1
  • кувају 1
  • куванога 1
  • куд 12
  • Куд 2
  • куда 24
  • Куда 7
  • Кујна 1
  • кујна 7
  • кујне 2
  • кујни 1
  • кујнски 1
  • кују 1
  • кукавица 4
  • кукавице 3
  • кукавички 1
  • кукавичлука 2
  • кукавне 1
  • кукова 2
  • куку 1
  • кукуреком 2
  • кукуруза 2
  • кукурузима 1
  • кукурузишту 1
  • кукурузом 1
  • кукурузу 2
  • Кула 1
  • кула 2
  • Куле 10
  • куле 3
  • Кули 4
  • културе 2
  • културне 1
  • културни 1
  • културно 1
  • културнога 1
  • културом 1
  • кулу 1
  • Кулу 3
  • куља 5
  • куљају 2
  • куљала 2
  • куљао 2
  • Куманова 10
  • Куманово 5
  • Кумановом 2
  • Кумановске 1
  • кумановски 4
  • кумановских 1
  • Куманову 4
  • куми 1
  • кумим 1
  • кундак 1
  • кундаком 2
  • кундаци 1
  • кундацима 1
  • купатила 1
  • купатилу 1
  • купац 1
  • купаца 1
  • купе 3
  • купеа 3
  • купеу 1
  • купи 3
  • купила 1
  • купим 1
  • купио 2
  • купити 3
  • купљена 1
  • куповали 2
  • Куповало 1
  • куповао 2
  • куповина 2
  • купује 7
  • купују 1
  • купуса 3
  • купусом 2
  • купци 1
  • купцима 1
  • курјачји 1
  • курсу 2
  • куршум 4
  • куршума 3
  • Куршумлије 9
  • Куршумлију 5
  • кут 1
  • кутак 1
  • кутака 1
  • кутија 4
  • кутијама 1
  • кутије 3
  • кутији 1
  • кутијом 1
  • кутију 3
  • кутић 2
  • кутка 2
  • кутку 2
  • куту 2
  • Кућа 2
  • кућа 61
  • кућама 24
  • кућаница 2
  • куће 105
  • кућевни 1
  • кућевним 1
  • кућерака 2
  • Кући 1
  • кући 62
  • кућили 1
  • кућица 3
  • кућице 5
  • кућици 6
  • кућицом 1
  • кућицу 10
  • кућне 3
  • кућнем 1
  • кућни 6
  • кућним 1
  • кућом 14
  • Кућу 1
  • кућу 51
  • куфера 2
  • куфери 1
  • куферима 2
  • куферче 1
  • куца 1
  • куцање 1
  • куцаће 1
  • куцаћемо 2
  • куцну 1
  • куче 2
  • кученце 1
  • кученцета 1
  • л 57
  • Лаба 1
  • Лабове 1
  • Лабом 2
  • лабски 3
  • лабским 3
  • лабуда 1
  • лаве 1
  • лавеж 1
  • лавина 5
  • лавином 3
  • лавину 2
  • лагали 1
  • лаганим 4
  • Лагано 2
  • лагано 30
  • лаганој 2
  • лагану 1
  • лагати 1
  • лагума 1
  • лагуме 3
  • лагуми 1
  • ладна 1
  • лађа 2
  • Лађа 2
  • лађе 6
  • лаж 2
  • Лаже 1
  • лаже 3
  • лажемо 1
  • лажеш 1
  • лажи 3
  • лажне 1
  • лажни 1
  • лажним 2
  • лажно 1
  • лажу 2
  • Лазар 7
  • Лазара 5
  • Лазарев 1
  • Лазарево 1
  • Лазаревцу 1
  • Лазаром 2
  • Лазару 1
  • Лази 1
  • Лазиће 1
  • Лазо 1
  • лак 5
  • лака 6
  • лаке 2
  • лаки 1
  • лаким 2
  • Лако 1
  • лако 11
  • лакован 2
  • лаком 3
  • лакоћом 1
  • лакта 2
  • лактова 1
  • лактовима 1
  • лакше 18
  • Лакше 5
  • лакши 1
  • лампа 5
  • лампе 3
  • лампи 1
  • лампин 1
  • лампиони 1
  • лампу 3
  • Ланац 1
  • ланац 4
  • ланаца 1
  • лане 1
  • ланце 1
  • лањске 1
  • Лањске 2
  • лањској 1
  • лапавици 2
  • ларма 1
  • ларме 3
  • лафете 3
  • Леарт 1
  • Лебана 1
  • Лебанима 1
  • Лебану 1
  • лебде 1
  • лебдела 3
  • лебделе 1
  • лебдело 2
  • лебдео 3
  • лебди 4
  • лебдила 1
  • левак 1
  • леве 7
  • леви 1
  • левка 2
  • Лево 1
  • лево 21
  • левој 8
  • левом 4
  • левоме 2
  • леву 3
  • легале 1
  • легалу 1
  • легање 1
  • Легао 2
  • легао 8
  • легенда 3
  • легендама 1
  • Легла 1
  • легла 2
  • легле 1
  • легли 2
  • легло 1
  • легне 4
  • легнем 1
  • легнеш 1
  • легну 2
  • легу 1
  • леда 2
  • Ледена 1
  • ледени 3
  • леденим 2
  • леденом 1
  • Леди 1
  • ледини 1
  • леђа 15
  • леђима 29
  • Лежала 1
  • лежала 15
  • лежале 2
  • лежали 3
  • лежало 8
  • лежао 12
  • Лежао 2
  • Леже 1
  • леже 24
  • лежећи 1
  • лежи 50
  • лежиште 2
  • лек 1
  • лека 1
  • лекар 4
  • лекара 3
  • Лекари 1
  • лекари 3
  • лекарима 2
  • лекарског 1
  • лекару 2
  • Леке 2
  • лектире 1
  • леку 1
  • лекцију 1
  • лелек 1
  • лелечући 1
  • лелуја 1
  • лелујају 1
  • лелујали 1
  • лењо 2
  • Леп 1
  • леп 10
  • лепа 1
  • Лепа 1
  • лепе 2
  • Лепенца 1
  • лепи 1
  • лепим 1
  • лепо 27
  • лепоме 1
  • лепотицу 2
  • лепотом 1
  • лепршале 1
  • лептири 1
  • лепу 2
  • лепшега 1
  • лепши 2
  • лепшу 1
  • Лесковац 3
  • лесковачким 1
  • Лесковца 2
  • Лесковцу 2
  • летајте 1
  • лете 3
  • летели 1
  • летећи 1
  • летилице 1
  • летњег 1
  • лето 3
  • летос 1
  • лећи 7
  • леш 1
  • лешева 2
  • лешина 1
  • лешинама 2
  • лешине 3
  • лешиница 1
  • лешину 3
  • лешкарили 1
  • ли 347
  • либила 1
  • ливада 4
  • ливаде 3
  • лиже 2
  • лижу 1
  • лизала 1
  • лизао 1
  • лијандери 1
  • лијандерима 1
  • лијандером 1
  • лије 4
  • Лијежа 1
  • Лијона 1
  • лију 2
  • лила 3
  • лили 1
  • лименом 1
  • лимену 1
  • Лимом 1
  • лине 1
  • Линија 1
  • линија 9
  • линијама 2
  • линије 6
  • линији 2
  • линијски 1
  • линију 2
  • Липар 1
  • Липљан 6
  • Липљана 6
  • липљанске 4
  • липљанској 1
  • Липљанској 1
  • Липљану 9
  • липсава 1
  • липсавати 1
  • липсала 1
  • липсали 1
  • липсало 1
  • липше 1
  • Лисац 1
  • лист 7
  • листа 2
  • листове 2
  • листом 1
  • литерарно 1
  • лити 3
  • литургију 1
  • лићемо 1
  • лиферант 4
  • лиферанта 1
  • лиферације 2
  • лиферују 1
  • Лица 5
  • лица 66
  • Лице 1
  • лице 38
  • лицем 3
  • лицима 11
  • лицу 20
  • Личи 1
  • личи 6
  • личила 4
  • личило 1
  • личио 5
  • личити 1
  • лична 1
  • личним 1
  • лично 8
  • личност 1
  • личностима 1
  • личну 1
  • лишће 4
  • лишћем 1
  • лобања 1
  • лов 3
  • лова 1
  • лови 2
  • ловимо 1
  • Ловћена 1
  • лову 1
  • логор 10
  • логора 2
  • логоре 2
  • логори 5
  • логорима 2
  • логорских 1
  • логору 1
  • ложимо 3
  • ложити 1
  • Лозницу 1
  • лојалности 1
  • локалан 1
  • локални 1
  • локве 2
  • локомотиве 1
  • лом 1
  • ломача 1
  • ломе 2
  • ломи 4
  • ломила 2
  • ломиле 1
  • ломили 3
  • ломио 4
  • ломити 2
  • лонац 1
  • лондонске 1
  • лоптица 4
  • лопту 1
  • Лорд 1
  • лотра 2
  • лотру 1
  • лубеница 1
  • луд 3
  • лудака 1
  • лудилу 1
  • луднице 1
  • лудо 1
  • Луја 1
  • лукаво 1
  • лукавство 1
  • Луке 1
  • луку 2
  • лулом 1
  • лулу 2
  • луња 1
  • Лупа 1
  • лупа 7
  • лупај 1
  • Лупају 1
  • лупајући 1
  • лупали 1
  • лупам 1
  • лупање 2
  • лупао 1
  • лупати 3
  • лупе 2
  • лупила 1
  • лупом 1
  • лупу 1
  • лута 7
  • лутају 4
  • лутајући 3
  • лутала 1
  • лутале 1
  • лутали 1
  • лутам 1
  • Лутам 1
  • лутамо 1
  • лутање 1
  • лутати 3
  • Љеш 1
  • Љеша 1
  • љубав 13
  • љубави 8
  • љубављу 3
  • љубавницу 1
  • љубазна 1
  • љубазни 1
  • љубазнији 2
  • љубазно 2
  • љубе 1
  • љубећи 1
  • љуби 1
  • љубила 3
  • љубили 1
  • љубимац 1
  • љубимо 1
  • љубитељ 1
  • љубити 3
  • Љубића 2
  • Љубићу 1
  • љубомора 1
  • људе 14
  • људи 107
  • Људи 9
  • људима 11
  • људске 3
  • људски 1
  • људског 1
  • људскога 2
  • људство 1
  • љуља 1
  • љуљају 1
  • љуљали 1
  • љуљање 3
  • Љум 17
  • Љуме 2
  • Љумска 1
  • Љупке 1
  • љупкога 1
  • љупку 1
  • љут 1
  • љуте 1
  • љути 3
  • Љутила 1
  • љутњу 1
  • љуто 1
  • љутога 1
  • Ма 11
  • ма 71
  • Маваркиних 1
  • магарета 1
  • магарци 1
  • Магацин 1
  • магацин 2
  • магацина 12
  • магацине 3
  • магацини 3
  • магацинима 3
  • магационар 1
  • магиским 1
  • магичким 1
  • магла 5
  • магле 3
  • магленим 1
  • магли 2
  • маглино 1
  • маглица 3
  • маглицом 1
  • Магловита 1
  • маглом 1
  • маглу 2
  • магновењу 1
  • мађара 1
  • мађарима 2
  • мађарска 1
  • мађарске 1
  • мађарски 2
  • мађијска 1
  • мазурских 1
  • мајака 9
  • мајали 2
  • маје 1
  • Мајка 12
  • мајка 84
  • Мајкама 1
  • мајкама 3
  • Мајке 1
  • мајке 33
  • Мајки 1
  • мајко 1
  • мајком 6
  • мајку 21
  • мајор 1
  • Мајор 1
  • мајору 1
  • мајстор 1
  • мајушна 1
  • мајушно 1
  • мајци 17
  • мајчин 1
  • мајчина 3
  • мајчину 1
  • макар 5
  • македонским 1
  • Макензен 2
  • макне 1
  • макнем 1
  • макнеш 1
  • макни 1
  • макну 3
  • макнуше 1
  • максимално 1
  • Мал 1
  • мал 5
  • Мала 2
  • мала 22
  • малаксава 5
  • малаксавају 1
  • малаксавали 1
  • малаксавам 1
  • малаксала 2
  • малаксале 2
  • малаксали 3
  • малаксало 1
  • малаксалог 1
  • малаксалога 1
  • малаксао 8
  • малакше 1
  • малакшем 1
  • Мале 1
  • мале 10
  • малена 1
  • малене 2
  • малени 1
  • малено 3
  • маленоме 1
  • Мали 2
  • мали 22
  • малим 8
  • малих 4
  • малишан 1
  • малишане 1
  • мало 242
  • Мало 26
  • малобројне 1
  • Малобројност 1
  • малог 1
  • малога 7
  • малодушна 2
  • малодушни 1
  • малодушнији 1
  • малодушно 1
  • малодушност 2
  • малодушности 1
  • малодушношћу 1
  • Малој 1
  • малој 2
  • малокрвно 1
  • малом 1
  • Маломе 1
  • маломе 3
  • малопређашњу 1
  • Малочас 1
  • малочас 13
  • малочашњи 2
  • малу 7
  • маљаве 1
  • маљама 1
  • мама 1
  • Мама 1
  • мами 1
  • мамузу 1
  • манастира 1
  • манастирским 1
  • мангал 2
  • мангала 13
  • мангалу 1
  • мандали 1
  • маневар 1
  • маневрисати 1
  • маневришу 1
  • Манелика 1
  • манити 1
  • манифестацијама 1
  • ману 8
  • мања 6
  • мање 20
  • мањерка 1
  • мањерке 2
  • мањерку 3
  • мањим 1
  • мањих 1
  • марамама 1
  • мараме 5
  • марамице 1
  • марамицом 1
  • марамом 6
  • мараму 6
  • Марашу 3
  • марвени 2
  • мари 1
  • марила 1
  • Марице 1
  • Марици 2
  • маричкога 2
  • Марка 7
  • Марко 4
  • Марков 1
  • Марковом 1
  • Маркову 1
  • марљиво 1
  • Марне 1
  • Марсеља 1
  • Марсељезу 1
  • марта 1
  • Марта 1
  • Марту 1
  • Марушине 1
  • марш 2
  • Марш 2
  • маршалску 1
  • маршевој 1
  • маршевом 1
  • маршем 2
  • маршира 1
  • марширају 3
  • Марширамо 1
  • марширао 1
  • маса 18
  • Маса 2
  • масама 1
  • масе 18
  • масивна 1
  • масне 1
  • масним 1
  • масом 2
  • мастилом 1
  • мастиљаве 1
  • мастиљави 1
  • мастиљаву 2
  • масу 6
  • мат 4
  • матер 3
  • матера 2
  • матере 1
  • матери 1
  • материјал 7
  • материјала 8
  • материн 2
  • материна 2
  • материне 1
  • материним 3
  • материно 3
  • материног 2
  • материном 4
  • материнска 4
  • материнске 3
  • матерински 2
  • материнским 6
  • материнских 1
  • Материнско 1
  • материнско 4
  • материнској 4
  • материнском 6
  • материнску 5
  • материну 1
  • Мати 1
  • матица 1
  • Маћедонији 1
  • Маћедонију 1
  • маћедонска 1
  • маћијски 1
  • мах 36
  • маха 5
  • махалама 2
  • махале 4
  • махали 3
  • махну 1
  • маховина 1
  • маху 1
  • Мацинија 1
  • Мациније 1
  • мач 1
  • мача 1
  • Мачва 1
  • Мачве 1
  • маче 3
  • мачеви 1
  • Маџарева 2
  • маџарским 1
  • маше 1
  • машина 3
  • машинама 1
  • машини 1
  • машински 1
  • машинским 1
  • машинског 1
  • машту 1
  • машћу 1
  • машући 2
  • ме 337
  • мегдана 1
  • мегдане 1
  • медаља 1
  • медаље 1
  • медаљом 1
  • медаљу 5
  • медвед 1
  • Медини 1
  • Медова 1
  • Медове 2
  • Медови 2
  • Медову 1
  • Међ 1
  • међ 30
  • Међу 8
  • међу 85
  • међународне 1
  • међународних 1
  • међуратном 1
  • међусобна 1
  • међусобно 1
  • Међутим 1
  • међутим 4
  • мезимче 5
  • мезимчета 1
  • мезимчетом 1
  • Меки 1
  • меким 1
  • меком 1
  • меку 2
  • Мелентије 1
  • мелодију 1
  • меље 1
  • мемла 1
  • мемљива 2
  • мене 104
  • Мене 4
  • мени 73
  • Мени 9
  • мења 2
  • мењају 2
  • мењала 1
  • мењао 1
  • мењати 1
  • мера 1
  • мере 2
  • мери 3
  • меркају 1
  • меркајући 1
  • мермера 1
  • меса 9
  • Месец 2
  • месец 8
  • месеца 15
  • месецима 3
  • месецу 1
  • месечев 1
  • месечевим 1
  • Месечина 1
  • месечина 3
  • месечином 4
  • месила 1
  • месинганим 1
  • месни 1
  • месо 9
  • месом 1
  • Места 1
  • места 58
  • месташца 1
  • месташце 1
  • местима 11
  • местимичним 1
  • местимичну 1
  • Место 4
  • место 58
  • месту 37
  • месу 1
  • мета 1
  • метајући 1
  • метак 8
  • металне 1
  • метални 1
  • металним 1
  • метанише 1
  • метар 1
  • метара 12
  • мете 1
  • метеж 1
  • метежу 1
  • метка 4
  • метке 1
  • метком 1
  • метне 1
  • Метни 1
  • метни 2
  • метну 1
  • метнуле 1
  • метнуо 6
  • метнути 3
  • Метохија 2
  • Метохије 2
  • Метохијом 1
  • Метохију 4
  • метра 5
  • мету 1
  • метути 1
  • метци 2
  • мећава 4
  • мећаве 1
  • мећаву 2
  • меће 1
  • мећу 3
  • механама 1
  • механе 4
  • механи 2
  • механом 3
  • механу 2
  • мехова 1
  • мехови 2
  • мехурићи 1
  • мешали 2
  • мешало 1
  • мешине 1
  • мешкољи 1
  • мештана 3
  • мештани 1
  • Мештани 1
  • мештанин 1
  • Ми 40
  • ми 780
  • миг 1
  • мигну 1
  • мила 1
  • Мила 1
  • Милан 1
  • Милане 1
  • Милановац 2
  • Милановца 2
  • Милановцу 1
  • Миланче 1
  • миле 1
  • Миле 1
  • мили 5
  • милијарде 1
  • милила 1
  • милим 1
  • Милина 1
  • милих 3
  • Милица 2
  • мило 2
  • миловали 1
  • Миловали 1
  • милога 1
  • милој 1
  • милом 1
  • милосним 1
  • милосрдне 1
  • милосрђа 1
  • милосрђе 2
  • милост 8
  • милости 4
  • милостиви 1
  • милостивија 1
  • Милош 1
  • Милоша 1
  • милошта 1
  • милоште 1
  • Милошу 2
  • милује 4
  • милујући 1
  • Милутин 1
  • Милутина 1
  • Милутинов 1
  • Милутинова 1
  • Милутиново 1
  • Милутиновом 1
  • Милутинову 1
  • Милче 1
  • мимо 7
  • мимоиђе 2
  • мимоићи 5
  • мимоишао 1
  • мимоишла 1
  • минаре 1
  • минарета 6
  • миндерлук 2
  • мине 4
  • минер 1
  • минери 1
  • Министар 1
  • министар 7
  • министара 4
  • министарска 1
  • министарске 1
  • министарства 1
  • Министарства 1
  • Министарству 1
  • Министра 1
  • министре 1
  • министри 4
  • министрима 1
  • министров 1
  • министру 1
  • минула 2
  • минуле 1
  • минулих 1
  • минуло 3
  • Минуо 1
  • минута 3
  • минуте 1
  • Минхен 1
  • мио 1
  • Миодраг 1
  • Мир 1
  • мир 13
  • мира 15
  • Миран 1
  • миран 2
  • мире 1
  • мири 1
  • миримо 1
  • мирис 3
  • мирити 1
  • мирише 1
  • Мирка 1
  • мирна 5
  • мирне 4
  • мирни 2
  • мирнија 1
  • мирније 2
  • мирнији 1
  • Мирно 1
  • мирно 36
  • мирнодопског 1
  • мирну 1
  • миром 3
  • Мироточивога 1
  • мирте 1
  • миру 6
  • Мисао 2
  • мисао 37
  • мисија 1
  • мисије 7
  • мисле 10
  • мислећи 4
  • мисли 44
  • мислила 4
  • Мислила 4
  • Мислили 2
  • мислили 9
  • мислило 2
  • мислим 26
  • Мислим 3
  • мислима 21
  • мислимо 4
  • мислио 24
  • Мислио 9
  • Мислите 6
  • мислите 9
  • мислити 6
  • Мислиш 3
  • мислиш 8
  • мистичан 1
  • мистична 1
  • мистичне 1
  • мистичном 1
  • мистичну 1
  • мистрал 2
  • митраљеза 3
  • митраљези 1
  • Митраљези 1
  • митраљезом 1
  • митровачки 1
  • Митровица 1
  • Митровице 6
  • Митровици 4
  • Митровицом 2
  • Митровицу 8
  • митровички 1
  • митровичког 2
  • митрополије 1
  • Мића 1
  • Мица 9
  • Мицало 1
  • мицао 2
  • Мице 1
  • Мицом 2
  • Мицу 2
  • миче 1
  • мичу 2
  • миш 1
  • Мишару 2
  • мишеве 1
  • мишић 2
  • Мишић 25
  • Мишића 4
  • Мишићу 1
  • мишице 1
  • мишке 1
  • мишком 3
  • мишљах 1
  • мишљења 1
  • мишљење 9
  • мишљу 5
  • мишоловку 1
  • мишоловци 1
  • млад 7
  • млада 16
  • Млада 2
  • младе 10
  • младеж 1
  • младенаца 2
  • Младеновац 7
  • Младеновца 4
  • Младеновцу 5
  • млади 28
  • Млади 9
  • младим 1
  • младину 1
  • Младић 2
  • младић 8
  • младића 6
  • младиће 1
  • младићевих 1
  • младићи 7
  • младићска 1
  • младићске 1
  • младићски 2
  • младићским 2
  • младићских 1
  • младићско 1
  • младићском 1
  • младићу 3
  • младих 6
  • младице 3
  • младицу 1
  • Младо 1
  • младо 2
  • младог 2
  • младога 7
  • младожења 1
  • младожењи 1
  • младој 1
  • младолика 1
  • младом 1
  • младоме 1
  • Младоме 2
  • младост 12
  • Младост 4
  • младости 4
  • младошћу 1
  • младу 3
  • Млађа 1
  • млађе 1
  • Млађи 1
  • млађи 5
  • млаз 1
  • млазеви 2
  • млазевима 2
  • млазић 1
  • млаком 1
  • млатара 1
  • млате 1
  • млека 2
  • млетачке 1
  • млетачких 1
  • млетачкога 1
  • млечни 1
  • млина 1
  • мљаскање 1
  • многе 14
  • Многи 12
  • многи 15
  • многим 1
  • многих 3
  • много 71
  • Много 8
  • многобројан 1
  • многобројна 1
  • многобројне 2
  • многобројни 1
  • многобројних 4
  • множи 1
  • множина 1
  • множине 1
  • множином 1
  • множити 1
  • мном 4
  • мноме 1
  • мо 1
  • мобилизација 5
  • мобилизације 1
  • мобилизацији 2
  • мобилизацију 5
  • мобилисане 1
  • мобилисани 1
  • мобилисаног 1
  • мобилисану 1
  • мобилише 4
  • мобилишу 7
  • моблизација 1
  • мог 1
  • мога 19
  • могадоше 1
  • Могао 2
  • могао 68
  • Могла 1
  • могла 62
  • могле 10
  • Моглену 1
  • могли 31
  • Могли 4
  • Могло 3
  • могло 72
  • могосте 1
  • Могу 3
  • могу 87
  • могућа 1
  • могуће 9
  • могућег 1
  • могући 9
  • могућих 2
  • могућност 4
  • могућности 6
  • могућношћу 2
  • модар 1
  • модра 2
  • модре 5
  • модри 2
  • модрим 2
  • модро 2
  • Можда 17
  • можда 80
  • може 188
  • Може 8
  • Можемо 2
  • можемо 32
  • Можете 3
  • можете 8
  • можеш 14
  • Можеш 2
  • Можуре 2
  • мозак 1
  • Мој 5
  • мој 55
  • моја 24
  • Моја 3
  • Моје 2
  • моје 33
  • мојега 1
  • моји 5
  • мојим 21
  • мојима 1
  • мојих 12
  • мојој 13
  • мојом 4
  • моју 15
  • мокре 1
  • Мокре 1
  • мокрим 1
  • мокрих 2
  • мокро 2
  • молба 1
  • молбе 1
  • молбу 1
  • моле 3
  • молећи 5
  • моли 7
  • Молила 2
  • молила 5
  • Молиле 3
  • молиле 5
  • Молили 3
  • молили 7
  • молим 14
  • Молим 4
  • молио 3
  • молитава 1
  • молитва 7
  • молитве 8
  • молитви 2
  • молитву 10
  • молите 1
  • Молиш 1
  • мом 1
  • момак 3
  • момака 1
  • моме 14
  • моменат 1
  • момената 1
  • момента 2
  • моменталној 1
  • моментима 2
  • моменту 12
  • момкових 1
  • момци 3
  • момцима 1
  • момчади 1
  • момче 4
  • момчић 1
  • монотон 1
  • Мора 8
  • мора 81
  • Морава 2
  • Мораве 17
  • Морави 5
  • Моравине 1
  • моравиног 1
  • Моравом 1
  • моравска 2
  • Моравска 5
  • моравске 3
  • Моравске 4
  • моравских 3
  • Моравској 1
  • моравском 1
  • Моравском 1
  • Моравску 3
  • Мораву 5
  • Моравце 1
  • Моравци 1
  • морају 8
  • морал 2
  • морала 12
  • Морала 2
  • Морали 1
  • морали 10
  • моралне 3
  • моралној 1
  • морало 14
  • Морало 2
  • моралу 1
  • морам 15
  • Морам 4
  • морамо 24
  • Морамо 3
  • морао 21
  • Морао 4
  • Морате 1
  • морате 7
  • морати 4
  • мораће 1
  • мораћемо 1
  • мораш 10
  • Мораш 3
  • Море 13
  • море 30
  • мори 3
  • морила 2
  • мориле 1
  • морио 1
  • морити 1
  • морнар 1
  • морнара 1
  • морнари 1
  • морске 2
  • морски 2
  • морским 4
  • морских 3
  • морско 1
  • морскога 1
  • морској 1
  • морскоме 1
  • мору 10
  • морфијум 2
  • морфијума 1
  • Москве 2
  • Москов 1
  • мост 19
  • Мост 2
  • моста 12
  • мостове 1
  • мостом 5
  • мосту 2
  • мотива 2
  • мотике 4
  • моткама 1
  • мотке 3
  • мотку 1
  • Мотор 1
  • мотор 2
  • мотори 1
  • мотором 2
  • мотоцикла 1
  • Мотоциклиста 1
  • моћ 4
  • моћи 33
  • моћне 1
  • моћних 2
  • моћно 1
  • мочар 1
  • мочара 1
  • мочари 3
  • мочарне 1
  • мочарнога 1
  • мочарну 1
  • Моштаници 1
  • Моштаницу 1
  • мрав 1
  • мрави 2
  • мравињак 2
  • мравињака 1
  • мравињаку 1
  • мраз 19
  • Мраз 4
  • мраза 9
  • мразна 1
  • мразне 1
  • мразни 1
  • мразним 1
  • мразној 1
  • мразну 1
  • мразом 8
  • мразу 5
  • Мрак 1
  • мрак 29
  • мрака 15
  • мраком 2
  • мраку 18
  • Мраморно 1
  • Мраморнога 2
  • мраморном 1
  • мраморноме 1
  • Мраморским 1
  • мрамору 1
  • Мрачна 1
  • мрачна 6
  • мрачне 11
  • мрачни 2
  • мрачним 1
  • мрачних 2
  • мрачно 2
  • мрачнога 1
  • мрачној 5
  • мрачном 1
  • мрачноме 2
  • мрачну 4
  • мрва 1
  • мрве 2
  • мрвица 1
  • мрвице 2
  • мрдне 1
  • мрднеш 1
  • мрежа 2
  • мреже 3
  • мрежи 1
  • мрежу 1
  • мрети 1
  • мржње 1
  • мржњом 1
  • мржњу 1
  • Мрзи 1
  • мрзи 2
  • мрзла 1
  • мрзли 1
  • мрзнемо 1
  • мрзну 1
  • мрзнути 1
  • мрзовоља 1
  • мрзовољан 1
  • мрзовољни 2
  • мрзовољно 2
  • мрзовољом 1
  • мрзовољу 1
  • мрка 1
  • Мрка 1
  • мрке 1
  • мрки 2
  • мрким 1
  • мрких 1
  • мркла 4
  • мркли 1
  • мрклога 3
  • мрко 1
  • мрку 2
  • мрља 1
  • мрмљати 1
  • мрмор 1
  • мрморење 1
  • Мрњавчевић 1
  • Мрњавчевића 2
  • Мрњавчевићи 1
  • мрси 1
  • мртав 6
  • мртва 23
  • мртвац 2
  • мртваца 3
  • мртвацем 2
  • мртваче 5
  • мртвачета 1
  • мртвачки 2
  • мртвачкога 1
  • мртвачку 1
  • мртве 23
  • Мртви 1
  • мртви 14
  • мртвило 4
  • мртвим 1
  • мртвима 4
  • мртвих 10
  • мртво 9
  • мртвог 3
  • мртвога 2
  • мртвој 4
  • мртвом 3
  • мртвоме 3
  • мртву 13
  • мрцину 1
  • мрчев 1
  • мрчило 2
  • мршав 1
  • мршава 6
  • мршави 1
  • мршавим 1
  • мршаво 1
  • мршавоме 1
  • мршаву 1
  • му 469
  • мувама 1
  • мудра 1
  • мудре 1
  • мудрица 1
  • мудрошћу 1
  • Муж 1
  • муж 6
  • мужа 4
  • мужанској 1
  • мужева 1
  • мужеве 2
  • мужеви 1
  • мужевљев 1
  • мужевљеве 1
  • мужем 1
  • мужичким 1
  • мужу 1
  • музеј 4
  • музеји 2
  • музика 1
  • музиканта 1
  • музике 1
  • музичком 1
  • мука 4
  • муке 5
  • мукла 3
  • мукли 1
  • муклим 2
  • мукло 1
  • муком 3
  • муку 1
  • муљ 3
  • муљу 1
  • мундире 1
  • Муниција 1
  • муниција 2
  • муниције 9
  • муницијом 1
  • муницију 5
  • мунициона 4
  • муниционе 2
  • муниционих 3
  • муње 1
  • Муселинског 1
  • муслимана 2
  • Муслиманско 1
  • Мусломани 1
  • мутан 2
  • мутвак 1
  • мутесарифски 1
  • мути 1
  • мутила 1
  • мутило 1
  • мутна 3
  • мутне 4
  • мутним 3
  • мутних 1
  • мутно 8
  • мутном 2
  • мутноме 1
  • мутну 1
  • мухамеданских 1
  • мухамеданску 1
  • мухамеданци 1
  • мучан 7
  • муче 1
  • мученик 1
  • мученика 4
  • мученима 1
  • мученици 1
  • мученички 1
  • мучење 1
  • мучи 4
  • мучиле 1
  • мучили 2
  • мучило 3
  • мучим 2
  • мучио 2
  • мучионицу 1
  • мучки 2
  • мучкога 1
  • мучна 2
  • мучни 1
  • мучним 2
  • мучно 5
  • мучнога 1
  • мучном 1
  • мушебака 1
  • мушице 1
  • мушка 1
  • мушкарац 1
  • мушкарчић 1
  • мушкарчића 2
  • мушке 3
  • мушки 3
  • мушкињу 1
  • мушких 1
  • мушко 1
  • мушком 2
  • мушку 1
  • муштрали 1
  • Н 2
  • На 114
  • на 2267
  • набаве 1
  • набави 1
  • набавили 2
  • набавило 1
  • набавио 1
  • Набавити 1
  • набавити 4
  • набављали 1
  • набављао 2
  • набацали 1
  • набацане 3
  • набацано 1
  • набере 1
  • набијеном 1
  • набио 2
  • наборано 1
  • набрала 2
  • набрале 1
  • набрало 1
  • набрекла 2
  • набрекле 2
  • набрекло 1
  • набројано 1
  • набујала 8
  • набујалога 1
  • набусито 1
  • Навала 1
  • навала 3
  • навале 2
  • навали 2
  • навалиле 1
  • навалили 1
  • навалише 1
  • навалом 1
  • навалу 3
  • наваљао 1
  • наваљивало 1
  • наваљивањима 1
  • наваљује 1
  • наведите 1
  • навек 2
  • навео 1
  • Навео 1
  • навикао 1
  • навике 1
  • навикли 2
  • навикнут 3
  • навикнута 1
  • навикнуте 1
  • Навикнути 1
  • навикнути 5
  • навиљку 1
  • навиривао 1
  • навирила 1
  • навирим 1
  • навириш 1
  • навлаче 1
  • навлачи 1
  • навлачили 1
  • навлачио 1
  • наводили 1
  • наводима 1
  • наводио 2
  • наводите 2
  • наврео 1
  • наврети 1
  • навреше 1
  • навукао 3
  • навукла 1
  • навукло 1
  • навући 2
  • навуче 2
  • навучено 1
  • нагађајући 1
  • нагађањима 1
  • нагађати 1
  • нагазих 1
  • нагао 1
  • нагињала 1
  • нагиње 1
  • нагињући 1
  • нагласак 1
  • нагласимо 1
  • нагласио 1
  • Наглашава 1
  • наглашава 2
  • наглашавајући 1
  • наглашујући 1
  • наглије 1
  • нагло 32
  • нагна 2
  • нагнало 1
  • нагнана 1
  • нагнути 1
  • наговештавао 1
  • наговештаји 1
  • нагомилана 1
  • нагомилани 1
  • нагомилао 1
  • нагон 1
  • Нагоричане 1
  • Нагоричану 1
  • нагох 1
  • наградићеш 1
  • награду 1
  • награђена 1
  • награђујући 1
  • нагрижена 1
  • нагрнуо 1
  • нагрнуше 1
  • Над 7
  • над 86
  • Нада 1
  • нада 25
  • надајући 1
  • надам 1
  • надама 7
  • надамо 2
  • надања 2
  • надао 1
  • надахнем 1
  • надвикао 1
  • надвикивали 1
  • надвикивања 2
  • надвикује 1
  • надвикују 3
  • надвишава 1
  • надвишује 1
  • надгробна 1
  • надгробни 1
  • надгробном 1
  • наде 20
  • надживљава 1
  • надзиравања 1
  • надимају 3
  • надирања 1
  • надирање 1
  • надирању 1
  • надирао 1
  • надире 3
  • надиру 5
  • надлежан 1
  • надлежне 1
  • Надлежни 1
  • надлежни 2
  • надлежних 2
  • надлетале 1
  • надлетао 1
  • надлећу 1
  • надлештава 2
  • надлештва 3
  • надлештвима 1
  • надмоћност 1
  • наднео 1
  • наднесена 1
  • наднет 1
  • надносе 1
  • надносећи 1
  • надносила 1
  • надносио 1
  • надовезује 1
  • надолази 1
  • надом 5
  • надошле 1
  • надрла 2
  • надрли 1
  • надробити 1
  • наду 5
  • надчовечанске 1
  • надчовечански 2
  • надчовечанских 1
  • Нађе 3
  • нађе 31
  • нађем 12
  • нађемо 4
  • нађен 1
  • нађена 2
  • нађени 2
  • нађено 1
  • нађенога 1
  • нађеш 1
  • нађи 1
  • Нађи 1
  • нађох 2
  • нађоше 3
  • нађу 5
  • наже 3
  • назвати 2
  • назебеш 1
  • назебло 1
  • називали 1
  • назидала 1
  • назидали 3
  • назирала 1
  • назирале 1
  • назирали 2
  • назирало 1
  • назирао 2
  • назирати 2
  • назире 5
  • назиру 3
  • назове 1
  • назрем 1
  • наивно 2
  • наивности 2
  • наиђе 12
  • Наиђе 4
  • наиђосмо 3
  • Наиђоше 3
  • наиђоше 9
  • наиђу 6
  • наизменичних 1
  • наизменично 1
  • наилазе 1
  • Наилазе 1
  • наилази 5
  • наилазила 1
  • наилазили 3
  • наилазимо 4
  • наименовању 2
  • наићи 7
  • Наишао 1
  • наишао 6
  • наишла 1
  • Наишле 1
  • наишли 3
  • наишло 3
  • најашила 1
  • најближа 2
  • најближе 1
  • најближим 1
  • најближима 1
  • најболнији 1
  • најбоља 1
  • најбоље 3
  • најбољи 2
  • најважнија 1
  • најважније 1
  • највернији 1
  • највећа 3
  • највеће 2
  • највећега 1
  • Највећи 1
  • највећи 9
  • највећим 2
  • највећих 1
  • највећој 1
  • највећом 1
  • највећу 2
  • Највише 1
  • највише 7
  • најглавније 1
  • најгоре 1
  • најгором 1
  • најгушће 1
  • најдаље 1
  • најдаљим 1
  • најдрагоценијим 1
  • најдраже 1
  • најдражи 3
  • најдражији 1
  • најдубљега 1
  • наједан 1
  • најежи 1
  • најежила 1
  • најжалоснијих 1
  • најживљем 1
  • Најзад 34
  • најзад 44
  • Најзначајнија 1
  • најизразитија 1
  • најјасније 1
  • најкраћи 1
  • најкраћу 1
  • најкрвавијој 1
  • најлепше 1
  • најлепшим 1
  • најљућа 1
  • најмања 1
  • Најмања 1
  • најмање 3
  • најмањи 1
  • најмању 1
  • најмлађе 2
  • најмлађој 1
  • најмучнијих 2
  • најнезначајнију 1
  • најобичнија 1
  • најогорченије 1
  • најодлучнија 1
  • најопаснијих 1
  • најочајнији 1
  • најпотребније 1
  • најпоузданије 2
  • најпре 36
  • Најпре 5
  • најпреча 1
  • најпрече 1
  • најранијем 1
  • најраскошнији 1
  • најрођенија 1
  • најрођенијем 1
  • најрођенији 1
  • најрођенијим 1
  • најсветије 1
  • најсветлијега 1
  • најсвирепије 1
  • најсилнију 1
  • најскорије 1
  • најславније 1
  • најсломљенији 1
  • најсретнијим 1
  • најсрећнији 1
  • најстарија 1
  • најстарије 1
  • Најстарије 1
  • најстаријега 3
  • најстаријем 1
  • најстарији 3
  • најстрасније 1
  • најстрашнијим 1
  • најстрашнију 1
  • најсуровију 1
  • најтеже 2
  • најтежи 1
  • најтежим 1
  • најтежих 3
  • најтежој 1
  • најтежу 1
  • најтоплија 1
  • најтоплију 1
  • најудаљенијих 1
  • најужу 1
  • најуморнији 1
  • најупорније 1
  • најурена 1
  • најхитнијим 1
  • најхладнија 1
  • најцрња 1
  • најчешће 1
  • накваси 1
  • наквасила 1
  • наквасиле 1
  • наквашено 1
  • накит 2
  • након 1
  • налагале 1
  • налажаху 1
  • налазе 7
  • налази 14
  • налазила 4
  • налазили 2
  • налазим 2
  • налазимо 1
  • налазио 4
  • налазиш 1
  • налетила 1
  • налетом 1
  • налету 1
  • налили 1
  • наложила 1
  • наложили 1
  • наложимо 1
  • наложио 1
  • наложити 3
  • наложише 1
  • наљућене 1
  • нам 203
  • Нама 1
  • нама 141
  • Намамиће 1
  • намах 3
  • наменила 1
  • наменили 1
  • наменио 1
  • намењен 1
  • намењене 1
  • намењено 3
  • намера 4
  • намерама 1
  • намере 6
  • намери 2
  • намерили 1
  • Намерио 1
  • Намерно 1
  • намерно 2
  • намером 1
  • намеру 5
  • намести 3
  • наместио 1
  • наметала 4
  • наметало 1
  • наметао 3
  • намеће 6
  • намећу 1
  • намешта 2
  • намештај 1
  • намештаје 1
  • намештају 1
  • намештати 1
  • намештене 1
  • намирим 1
  • намирисали 1
  • Намо 1
  • намо 4
  • намучити 1
  • нана 6
  • нанели 2
  • нанело 1
  • нанео 2
  • нанету 1
  • нанине 1
  • нанину 1
  • нанишани 2
  • нанишаните 1
  • нано 1
  • нанова 1
  • наново 3
  • наносе 1
  • наноси 3
  • наносили 1
  • наодговарати 1
  • наопако 5
  • Наоружани 1
  • наоружао 1
  • наочари 1
  • наочарима 2
  • напад 8
  • напада 4
  • нападају 3
  • нападима 1
  • нападне 1
  • нападну 3
  • нападу 1
  • напала 2
  • напали 9
  • напамет 1
  • напао 2
  • напасти 5
  • напатиле 1
  • Напашће 1
  • наперен 3
  • напињала 1
  • напис 1
  • написа 2
  • написала 1
  • написали 1
  • написао 1
  • Написао 1
  • наплата 1
  • наплатака 1
  • напоје 1
  • напојница 1
  • напојницу 1
  • наполеона 1
  • Наполеонова 2
  • Наполеонове 1
  • Наполеоново 1
  • Напоље 3
  • напоље 8
  • Напољу 2
  • напољу 4
  • напомене 1
  • напомену 1
  • напор 4
  • напора 9
  • напоре 5
  • напоредо 2
  • напори 3
  • напорима 2
  • напорним 1
  • напорно 1
  • напором 6
  • направи 5
  • направила 1
  • направиле 1
  • направили 1
  • направисмо 1
  • направиш 1
  • Напрегла 1
  • напрегну 2
  • напрегнуте 1
  • напрегнутим 1
  • напрегнућу 1
  • напрегосмо 1
  • Напред 3
  • напред 36
  • напредних 1
  • напредно 1
  • напредовали 1
  • напредовање 1
  • напредовао 2
  • напредује 4
  • напредују 9
  • напреже 1
  • напрезањем 2
  • напретком 1
  • напрсла 1
  • напрслих 1
  • напуне 2
  • напунила 1
  • напунио 1
  • Напуните 1
  • напунише 1
  • напусте 4
  • напусти 14
  • напустила 7
  • напустиле 5
  • Напустили 1
  • напустили 14
  • напустим 1
  • напустимо 4
  • напустио 10
  • Напустио 2
  • напустите 1
  • напустити 9
  • напустише 1
  • напушта 9
  • напуштајмо 2
  • напуштају 7
  • напуштајући 4
  • напуштала 2
  • напуштали 3
  • напуштам 1
  • напуштамо 1
  • напуштања 3
  • напуштање 6
  • напуштању 2
  • напуштао 2
  • напуштате 1
  • напуштати 5
  • напушташ 1
  • Напушташ 1
  • напуштен 5
  • напуштена 3
  • напуштене 1
  • Напуштене 1
  • напуштени 2
  • напуштеним 2
  • напуштених 4
  • напуштеном 1
  • напуштену 1
  • Нарави 1
  • нарамак 1
  • нарамљује 1
  • нарасла 1
  • нарасли 1
  • нарастао 2
  • нарасте 1
  • нарастоше 1
  • наредаба 2
  • наредба 19
  • Наредба 3
  • наредбама 2
  • наредбе 24
  • наредби 3
  • наредбом 2
  • наредбу 22
  • Нареди 1
  • нареди 17
  • наредила 2
  • Наредили 1
  • наредили 2
  • Наредио 1
  • наредио 3
  • наредите 1
  • Наредите 1
  • наредити 1
  • Наредише 1
  • наредише 3
  • наредник 14
  • Наредник 4
  • наредника 1
  • наредников 1
  • нареднику 1
  • наређена 1
  • наређено 2
  • наређења 1
  • наређење 4
  • наређивала 1
  • наређује 7
  • Наређујем 1
  • наређујете 1
  • нарицању 1
  • нарицати 1
  • нариче 2
  • наричући 1
  • Народ 2
  • народ 58
  • Народа 2
  • НАРОДА 2
  • народа 64
  • народи 1
  • Народна 2
  • народна 4
  • народне 4
  • народни 5
  • народним 1
  • народних 3
  • народно 1
  • народног 1
  • народној 2
  • Народном 1
  • народноме 1
  • народну 2
  • народом 8
  • народу 3
  • нарочита 1
  • нарочити 5
  • нарочитим 3
  • нарочито 30
  • нарочитом 1
  • нарочиту 4
  • наручио 1
  • наручити 1
  • наручја 3
  • наручје 5
  • наручју 5
  • наручује 1
  • нас 299
  • Нас 4
  • населе 1
  • насеља 2
  • насеље 1
  • насељу 1
  • насилника 1
  • насилно 1
  • насиља 6
  • насиље 1
  • наслања 1
  • наслањају 1
  • наслањајући 2
  • наслањао 2
  • наследника 1
  • наследником 1
  • наслика 1
  • насликао 1
  • Насликао 1
  • наслов 1
  • Насловни 1
  • наслони 6
  • наслонила 4
  • Наслонила 4
  • наслонили 2
  • наслонио 6
  • наслонити 2
  • наслоних 2
  • наслону 1
  • наслоњен 3
  • наслоњена 2
  • наслоњене 1
  • наслоњених 2
  • наслућивати 1
  • наслушаш 1
  • насмеја 2
  • насмејало 1
  • насмејано 1
  • насменувши 1
  • насмеши 3
  • насмешио 1
  • насркали 1
  • насртљиво 1
  • Наста 1
  • наста 6
  • наставе 3
  • настави 80
  • наставила 1
  • Наставили 1
  • наставили 6
  • наставило 2
  • наставим 3
  • наставимо 1
  • наставио 9
  • Настависмо 1
  • настависмо 5
  • наставити 7
  • наставиће 2
  • наставићу 1
  • наставих 1
  • наставише 1
  • наставља 17
  • настављају 4
  • настављајући 2
  • настављала 2
  • настављали 2
  • настављам 1
  • настављамо 2
  • настављао 1
  • настављаш 1
  • настављена 2
  • настављеним 1
  • настаде 12
  • Настаде 6
  • настадоше 1
  • Настадоше 1
  • настајала 2
  • настаје 11
  • Настаје 2
  • настају 2
  • Настала 1
  • настала 10
  • Настале 1
  • настале 2
  • настали 1
  • настало 3
  • настаљао 1
  • настане 2
  • настао 5
  • настати 3
  • настрадао 1
  • наступа 3
  • наступају 2
  • наступали 1
  • наступамо 1
  • наступање 4
  • наступању 2
  • наступао 1
  • наступате 1
  • наступати 1
  • наступила 1
  • наступило 1
  • наступио 2
  • наступити 1
  • насумце 1
  • натакли 1
  • натакнута 1
  • натапа 1
  • натапати 1
  • натеже 1
  • натера 2
  • натерају 2
  • натерали 1
  • натерати 1
  • натераћете 1
  • натераше 1
  • натицала 1
  • натичући 1
  • натоварен 2
  • Натоварена 1
  • натоварена 6
  • натоварене 5
  • натоварени 2
  • натоварених 2
  • натоварено 3
  • натовари 1
  • натоварила 1
  • натоварили 2
  • натоварио 2
  • натопила 2
  • натопили 1
  • натопило 1
  • натопљена 1
  • натопљене 2
  • натопљено 1
  • Наточи 1
  • натписом 1
  • Натраг 1
  • натраг 12
  • натрапа 1
  • натрчали 1
  • натукао 1
  • натуко 1
  • натурао 1
  • натури 1
  • натуче 1
  • натучена 1
  • натучене 1
  • натученом 1
  • натуштило 1
  • Наћеш 1
  • Наћи 1
  • наћи 45
  • наћићемо 2
  • наук 4
  • наука 1
  • научи 3
  • научила 2
  • научило 1
  • научио 1
  • научите 1
  • научити 1
  • научише 1
  • научне 1
  • нахерио 1
  • нахођења 1
  • нахођењу 1
  • нахране 1
  • нахранимо 1
  • нацртао 1
  • начелне 1
  • начелник 26
  • Начелник 8
  • начелника 8
  • начелников 2
  • начелникове 1
  • начелниковим 1
  • начелникових 1
  • начелниковој 2
  • начелниковом 1
  • начелником 1
  • начелнику 5
  • начелства 22
  • Начелство 1
  • начелство 7
  • начелством 8
  • начелству 6
  • начети 1
  • начетиле 3
  • начетили 2
  • начетило 1
  • начин 11
  • начина 8
  • начини 5
  • начинили 3
  • начинио 1
  • начиниш 1
  • начину 3
  • начичкала 1
  • наш 30
  • Наш 5
  • наша 43
  • Наша 6
  • нашав 1
  • нашавши 1
  • нашалити 1
  • нашао 13
  • наше 106
  • Наше 6
  • нашег 5
  • нашега 6
  • нашем 10
  • Наши 10
  • наши 59
  • нашим 24
  • нашима 2
  • Наших 1
  • наших 27
  • нашла 11
  • Нашла 2
  • нашле 2
  • Нашли 1
  • нашли 14
  • нашло 1
  • Нашло 1
  • нашој 11
  • нашом 10
  • нашта 3
  • Нашто 1
  • Нашу 1
  • нашу 19
  • не 1149
  • Не 160
  • неба 5
  • небесима 1
  • небеским 1
  • небеских 1
  • Небеско 1
  • небеско 4
  • небесно 1
  • небесном 1
  • небо 38
  • Небо 9
  • Небом 2
  • небом 8
  • неборачке 1
  • небригу 1
  • небу 18
  • неважећи 1
  • неваљалица 1
  • неваљало 1
  • неваљалство 1
  • неверице 3
  • невероватно 1
  • невесели 1
  • невестинских 1
  • невесто 1
  • невештину 2
  • невидљив 1
  • невидљивим 1
  • невидовном 1
  • невиђене 1
  • невина 1
  • невинашце 3
  • невино 1
  • невиног 1
  • невином 1
  • невојничка 1
  • невојнички 2
  • невоља 28
  • Невоља 3
  • невољама 6
  • невоље 31
  • невољи 15
  • невољна 1
  • невољни 1
  • невољних 2
  • невољно 1
  • невољом 6
  • невољу 18
  • нег 1
  • нега 1
  • негативан 1
  • негда 17
  • Негде 2
  • негде 51
  • неге 1
  • негирали 1
  • Него 7
  • него 79
  • неговала 2
  • неговали 1
  • неговао 1
  • неговати 1
  • негодовања 1
  • негодовање 1
  • негодовањем 1
  • Неготину 1
  • негу 1
  • Недалеко 1
  • недалеко 10
  • недара 5
  • недаћи 3
  • недаћу 1
  • недеља 8
  • недеље 3
  • недељом 1
  • недељу 5
  • недоба 1
  • недовољан 1
  • недовољна 1
  • недовољне 1
  • Недовољно 1
  • недовољно 6
  • недовршен 2
  • недовршена 2
  • недовршеним 1
  • недогледне 2
  • недогледним 1
  • недогледно 1
  • Недогореле 1
  • недогорелих 1
  • недозрела 1
  • недозрели 1
  • недолечен 1
  • недолечена 1
  • недопечено 1
  • недорасла 1
  • недорасле 1
  • недорасли 1
  • недораслој 1
  • недорече 1
  • недостајали 1
  • недостајало 1
  • недра 8
  • недрага 3
  • недрима 6
  • недузи 1
  • нежељену 1
  • нежне 1
  • нежни 4
  • нежним 1
  • нежно 2
  • нежнога 1
  • незадовољно 1
  • незадовољства 1
  • незадовољством 1
  • незасушене 1
  • незачешљану 1
  • незаштићене 2
  • незаштићени 1
  • незбринута 1
  • незбринутом 1
  • незванични 1
  • незгодно 2
  • незграпно 1
  • нези 1
  • незнабоштву 1
  • незнан 1
  • незнани 1
  • незнаним 2
  • незнаних 2
  • незнано 2
  • незнатни 1
  • неизбријан 2
  • неизвеност 1
  • неизвесном 1
  • неизвесности 1
  • неизмењива 1
  • неизмернога 1
  • неискреност 2
  • неискрености 1
  • неискуснога 1
  • неиспаван 1
  • неиспавана 2
  • неиспаваних 1
  • неиспитана 1
  • неисхрањена 1
  • нејака 1
  • нејакога 1
  • нејасан 1
  • нејасна 2
  • нејасне 6
  • нејасни 2
  • нејасно 3
  • нејасну 1
  • нејач 2
  • неједнаке 1
  • нек 28
  • Нек 3
  • Нека 12
  • нека 73
  • некад 11
  • некада 15
  • Некада 2
  • некадање 1
  • некадањег 1
  • некадањем 1
  • некадањи 1
  • некадањим 2
  • некадањих 1
  • некадању 1
  • некакав 4
  • некаква 2
  • некаквим 1
  • некаквих 1
  • некаквог 1
  • некаквој 1
  • некако 15
  • некалдрмисаном 1
  • неканцеларијског 1
  • неке 36
  • Неки 1
  • неки 50
  • неким 20
  • неких 2
  • Неко 9
  • неко 90
  • Неког 1
  • неког 9
  • некога 10
  • некој 3
  • Неколико 3
  • неколико 85
  • неколицина 2
  • неколицином 1
  • неколицину 2
  • неком 13
  • некоме 1
  • некорисна 1
  • неку 16
  • некуд 14
  • некуда 1
  • некултурног 1
  • нелагодност 2
  • Нема 12
  • нема 95
  • немају 10
  • немајући 5
  • Немам 4
  • немам 9
  • Немамо 1
  • немамо 5
  • неман 4
  • немани 2
  • Немања 1
  • Немањину 2
  • немарно 2
  • немару 1
  • немате 2
  • Немате 2
  • немац 1
  • Немац 2
  • Немаца 6
  • немачка 2
  • Немачка 2
  • немачке 1
  • Немачке 2
  • немачки 2
  • немачких 2
  • немачкога 1
  • Немачкој 1
  • немачком 1
  • Немачком 1
  • Немачку 1
  • немаш 1
  • Немаш 1
  • неме 1
  • неми 3
  • немила 3
  • немиле 1
  • немилим 1
  • немило 2
  • немилој 1
  • немиломе 1
  • немилосрдно 2
  • немилост 7
  • немилостив 1
  • немилостива 1
  • немилостиви 1
  • немилостиво 9
  • немим 2
  • неминован 2
  • неминовно 1
  • Немира 1
  • немирна 1
  • немирне 1
  • немирно 2
  • немирноме 1
  • немиром 1
  • немо 18
  • немогућ 1
  • Немогуће 3
  • немогуће 5
  • немогући 3
  • немогућим 1
  • немогућност 1
  • немој 5
  • Немој 5
  • Немојте 1
  • немојте 8
  • немоћан 3
  • немоћна 1
  • немоћне 4
  • немоћно 1
  • нему 1
  • Немца 1
  • Немце 2
  • Немци 15
  • Немцима 3
  • ненадлежне 1
  • ненадлежних 1
  • ненадлежно 1
  • ненасите 1
  • ненахрањена 2
  • необавештени 1
  • необезбеђена 1
  • необичан 1
  • необична 2
  • необичне 1
  • необичнији 1
  • необично 6
  • необјављена 1
  • необјашњив 1
  • необјашњиве 1
  • необјашњиво 1
  • необојених 1
  • необоривих 1
  • необријан 2
  • необувена 1
  • необувени 1
  • необучена 1
  • необучени 2
  • неогарених 1
  • неодважан 1
  • неодважно 1
  • неодевени 1
  • неодлучни 1
  • неодлучно 1
  • неодлучношћу 1
  • неодморен 1
  • Неодољива 1
  • неодољиве 2
  • Неодољиви 1
  • неодољиви 2
  • неодољиву 2
  • неодређена 1
  • неодређене 1
  • неодређеним 1
  • неодређених 1
  • неодређено 3
  • неодређеном 2
  • неожаљеног 1
  • неоздравели 1
  • неопажен 1
  • неопажени 1
  • неописано 1
  • неопојане 1
  • неопојаног 1
  • неоправданом 1
  • неопредељен 1
  • неопремљена 1
  • неорганизовану 1
  • неосветљеним 1
  • неоскрнављена 2
  • неотопљен 1
  • неочекиван 2
  • неочекивани 1
  • неочекиваном 1
  • неочекиваноме 1
  • неочекивану 1
  • неочешљане 1
  • неочишћена 1
  • непажљивог 1
  • непитан 2
  • неповезану 1
  • неповерењем 2
  • неповерљиво 1
  • неповољне 3
  • неповољних 2
  • неповредности 1
  • непогода 5
  • непогоде 10
  • непогодом 2
  • непогоду 1
  • непозване 1
  • непознавањем 1
  • непознат 4
  • непозната 4
  • непознате 3
  • непознати 4
  • непознатим 4
  • непознатих 2
  • непознатога 1
  • непознатом 1
  • непоколебљива 1
  • непоколебљиве 1
  • непоколебљивим 1
  • непоколебљиво 1
  • непокретни 1
  • непомичан 1
  • непомични 3
  • непомично 6
  • непосвећену 1
  • непосредне 1
  • непосредних 1
  • непосредно 4
  • непосредној 1
  • непосредном 1
  • непосредност 1
  • непосредну 2
  • непотопљена 1
  • непотребно 1
  • непоуздан 1
  • непоуздане 1
  • непоуздани 1
  • непоузданим 1
  • непоуздано 2
  • непоузданом 1
  • Непоузданом 1
  • непоузданоме 1
  • непоуздану 1
  • непоуздање 1
  • неправде 2
  • неправду 6
  • непрегледан 1
  • непрегледни 1
  • непрекидна 1
  • непрекидно 2
  • непрекидној 3
  • непрекинута 1
  • непреорана 1
  • непрестане 1
  • непрестано 9
  • Непријатељ 12
  • непријатељ 72
  • непријатеља 38
  • непријатеље 1
  • непријатељев 4
  • непријатељева 1
  • непријатељеве 1
  • непријатељевог 1
  • непријатељевој 1
  • непријатељеву 2
  • непријатељем 4
  • непријатељи 2
  • Непријатељска 1
  • непријатељска 10
  • непријатељске 18
  • непријатељски 6
  • непријатељским 4
  • непријатељских 2
  • Непријатељско 1
  • непријатељско 2
  • непријатељској 1
  • непријатељском 3
  • непријатељску 4
  • непријатељству 1
  • непријатељу 14
  • непријатну 1
  • неприкидне 1
  • неприлика 1
  • неприликама 1
  • неприлике 1
  • неприступачних 1
  • неприхваћен 1
  • непробојна 1
  • непровидни 1
  • непролазних 1
  • непромишљене 1
  • непрописно 1
  • непроспаваних 1
  • непроходан 1
  • непроходне 2
  • непроходни 1
  • неравна 1
  • неравној 1
  • нераду 1
  • неразвијене 1
  • неразговетне 1
  • нераздвојна 1
  • нераздвојни 2
  • неразумљива 1
  • нерасположен 1
  • нервира 1
  • нервозније 1
  • нервозно 7
  • нервозну 1
  • нереда 1
  • нередовне 2
  • нереду 2
  • неремећен 1
  • нерешени 1
  • Неродимку 1
  • Неродимља 1
  • Неродимље 1
  • несавитљиви 1
  • несаломљива 1
  • несан 1
  • несаницу 1
  • несвесна 1
  • несвесне 1
  • несвесни 2
  • несвесно 1
  • несвести 1
  • несклоњена 1
  • нескривеним 1
  • нескромно 1
  • неслућене 1
  • несносна 1
  • несноснога 1
  • неспавање 1
  • неспавањем 1
  • неспремна 1
  • несретан 1
  • Несретна 1
  • несретна 10
  • Несретне 1
  • несретне 4
  • несретни 4
  • Несретник 1
  • несретник 6
  • несретника 6
  • несретниковим 1
  • несретнику 4
  • несретним 2
  • несретних 9
  • Несретница 1
  • несретница 3
  • несретнице 1
  • несретници 3
  • несретниче 1
  • несретно 2
  • несретнога 3
  • несретној 2
  • несретноме 1
  • несретну 5
  • несрећа 9
  • несреће 5
  • несрећи 4
  • несрећниче 1
  • несрећом 2
  • несрећу 5
  • нестаје 2
  • нестало 5
  • несташно 1
  • несташнога 1
  • нестечене 1
  • нестрпељиво 3
  • нестрпљењем 2
  • Нестрпљиво 1
  • нестрпљиво 5
  • нестругане 1
  • несумњиво 3
  • нетакнута 1
  • нетакнуту 1
  • нетачна 1
  • нетачно 1
  • нетремице 1
  • нетренимице 1
  • нетримице 1
  • Неће 8
  • неће 86
  • нећемо 13
  • Нећемо 2
  • Нећете 3
  • нећете 5
  • Нећеш 1
  • нећеш 2
  • нећка 1
  • нећу 19
  • Нећу 8
  • неувиђавности 1
  • неугашена 1
  • неуговорена 1
  • неугодност 1
  • Неугодности 1
  • неузнемирено 1
  • неукаљаном 1
  • неуки 1
  • Неумешно 1
  • неумивена 2
  • неумивене 1
  • неумитну 1
  • неуспех 6
  • неуспеха 1
  • неутралност 2
  • нехотећи 1
  • нехотице 4
  • нехотичан 1
  • нехотично 1
  • нечастивих 2
  • нечег 1
  • нечега 14
  • нечем 4
  • нечему 4
  • нечијим 1
  • нечију 1
  • нечувена 1
  • нечувеним 1
  • нечувених 2
  • нечујем 1
  • нечујно 4
  • нештедимице 3
  • нешто 134
  • Нешто 6
  • Ни 16
  • ни 407
  • нигде 29
  • Нигде 3
  • ниже 6
  • Нижи 1
  • нижих 1
  • нижу 5
  • низ 30
  • низа 3
  • низала 1
  • низале 1
  • низали 2
  • низати 2
  • низом 2
  • низу 2
  • нија 1
  • нијати 1
  • није 433
  • Није 53
  • никад 34
  • Никад 4
  • Никада 1
  • никада 3
  • никакав 5
  • никаква 1
  • никакве 6
  • никаквим 1
  • никаквих 2
  • никаквој 1
  • никакву 4
  • никако 15
  • никао 2
  • никла 4
  • никленим 2
  • никлену 1
  • никли 5
  • никлих 1
  • никло 2
  • никловане 1
  • никлованим 2
  • никлованом 1
  • никне 1
  • Нико 30
  • нико 88
  • никог 5
  • никога 9
  • Никола 5
  • ником 4
  • никоме 3
  • нисам 128
  • Нисам 53
  • ниси 15
  • Ниси 2
  • Ниска 1
  • ниска 2
  • ниских 2
  • ниско 8
  • ниској 1
  • ниском 1
  • ниску 1
  • нисмо 32
  • Нисмо 6
  • Нисте 1
  • нисте 6
  • нису 106
  • Нису 9
  • нит 4
  • нити 55
  • Нити 9
  • нићи 2
  • ниче 2
  • ничег 1
  • ничега 5
  • ничије 1
  • ничим 5
  • ничке 1
  • ничу 2
  • Ниш 20
  • Ниша 17
  • Нишави 1
  • нишан 1
  • нишани 2
  • нишанити 1
  • Нишем 3
  • нишка 1
  • нишке 2
  • нишки 6
  • нишким 2
  • нишких 2
  • нишкога 3
  • нишкој 2
  • нишкоме 1
  • Нишом 1
  • Ништа 5
  • ништа 73
  • ниште 1
  • ништи 2
  • ништио 1
  • Нишу 11
  • но 109
  • Но 5
  • нов 15
  • Нов 2
  • Нова 1
  • нова 18
  • новац 6
  • новаца 1
  • нове 35
  • новембар 1
  • новембарских 2
  • новембарској 1
  • новембра 12
  • Нови 1
  • нови 25
  • новије 1
  • новим 10
  • новина 5
  • новинарски 1
  • новинарских 1
  • Новине 1
  • новине 11
  • нових 9
  • Новица 15
  • Новице 3
  • Новицу 3
  • Новичин 1
  • Новичину 2
  • Ново 3
  • ново 4
  • новога 3
  • новој 4
  • Новом 1
  • новом 5
  • новоме 1
  • новост 2
  • новости 7
  • новостима 3
  • новошћу 1
  • Нову 1
  • нову 13
  • новца 2
  • новчане 4
  • новчаница 1
  • новчанога 1
  • новчаном 1
  • нога 3
  • ногама 19
  • Ноге 2
  • ноге 24
  • ногом 8
  • ногу 23
  • нож 4
  • ножа 2
  • ножеве 1
  • ножевима 1
  • ножем 2
  • ножића 1
  • ножићем 1
  • Ножица 1
  • ножице 2
  • ножицом 1
  • ноздрва 3
  • ноздрве 3
  • нокте 1
  • носа 4
  • носала 1
  • носачи 1
  • носе 19
  • носем 1
  • Носећи 1
  • носећи 23
  • носи 32
  • Носила 2
  • носила 9
  • носилац 3
  • носиле 1
  • носили 6
  • носилима 1
  • носиљке 1
  • носиљком 1
  • носиљку 1
  • носим 3
  • носимо 3
  • носио 12
  • носиоца 1
  • носите 1
  • носити 6
  • носиш 2
  • носу 1
  • ноћ 140
  • Ноћ 15
  • Ноћас 1
  • ноћас 49
  • ноћашње 2
  • ноћашњем 2
  • ноћашњи 2
  • ноћашњој 1
  • ноћашњу 1
  • Ноћи 1
  • ноћи 104
  • ноћивале 1
  • ноћивао 1
  • ноћили 1
  • ноћима 3
  • ноћите 1
  • ноћиште 1
  • ноћна 1
  • ноћне 1
  • ноћни 3
  • ноћним 1
  • ноћница 2
  • ноћну 7
  • ноћу 15
  • ношена 2
  • ношњи 1
  • нуде 1
  • нудећи 2
  • нуди 4
  • нудили 1
  • нудимо 1
  • нужди 1
  • нужду 1
  • нуле 1
  • нумера 1
  • НУШИЋ 3
  • њ 4
  • ње 49
  • Њега 4
  • њега 78
  • његов 50
  • Његов 6
  • Његова 3
  • његова 33
  • Његове 2
  • његове 29
  • Његови 1
  • његови 4
  • његовим 22
  • његових 16
  • његово 20
  • Његово 7
  • његовог 5
  • његовога 5
  • његовој 15
  • његовом 9
  • Његовоме 1
  • његовоме 6
  • његову 15
  • Њему 5
  • њему 85
  • Њен 1
  • њен 16
  • њена 20
  • Њена 4
  • њене 16
  • Њене 2
  • њени 3
  • њеним 8
  • њених 2
  • њено 13
  • Њено 2
  • њенога 9
  • њеној 6
  • њеном 2
  • њеноме 6
  • њену 8
  • њива 4
  • њивама 3
  • њиве 13
  • њивом 1
  • њиву 4
  • Њим 2
  • њим 52
  • Њима 2
  • њима 96
  • њиме 9
  • Њина 1
  • њине 1
  • Њих 2
  • њих 87
  • њиха 1
  • њихати 2
  • Њихов 3
  • њихов 8
  • Њихова 1
  • њихова 12
  • Њихове 1
  • њихове 18
  • њихови 4
  • њиховим 8
  • њихових 15
  • њихово 6
  • њиховог 2
  • њиховога 2
  • њиховој 3
  • њиховом 5
  • Њихову 1
  • њихову 2
  • њишти 1
  • Њој 1
  • њој 43
  • њом 22
  • њоме 8
  • њу 30
  • Њу 8
  • О 20
  • о 403
  • оазе 1
  • Оба 1
  • оба 6
  • обавеза 1
  • обавезна 1
  • обавезу 1
  • обавести 1
  • обавестиле 1
  • обавестили 1
  • обавестите 1
  • обавештава 2
  • обавештавају 1
  • обавештавали 1
  • обавештајни 1
  • обавештена 1
  • Обавештене 1
  • обавештени 1
  • обавештенији 2
  • обавештења 9
  • обавештење 1
  • обавештењима 1
  • обавештењу 1
  • обави 1
  • обавија 5
  • обавије 1
  • обавијена 1
  • обавијени 1
  • обавио 5
  • обазирући 1
  • обазрем 1
  • обазрео 1
  • обазриво 6
  • обазривост 1
  • Обала 1
  • обала 18
  • обалама 24
  • Обале 2
  • обале 31
  • обали 13
  • обалом 6
  • Обалу 1
  • обалу 10
  • обаљено 1
  • обамрла 1
  • обамрли 1
  • обамрломе 1
  • обамро 1
  • обара 3
  • обарају 3
  • обарао 1
  • обарати 2
  • обасипа 1
  • обасјавала 1
  • обасјала 1
  • обасјан 1
  • обасјани 1
  • обасјати 1
  • обасула 1
  • обасут 1
  • обасути 1
  • обвезник 2
  • обвезника 2
  • обвијена 1
  • обвили 1
  • обвојем 1
  • обгрли 2
  • обгрливши 1
  • обгрлила 1
  • обгрлиле 1
  • обгрлио 1
  • обгрлише 1
  • обдарио 2
  • обе 10
  • обезбеди 3
  • обезбедила 1
  • обезбедили 2
  • обезбедило 2
  • обезбедио 2
  • обезбедити 3
  • обезбеђен 2
  • обезбеђена 2
  • обезбеђени 2
  • обезбеђених 1
  • обезбеђено 1
  • обезбеђења 1
  • обезбеђивала 1
  • обележава 2
  • обележавају 2
  • обележе 2
  • обележене 1
  • обележени 1
  • обележи 1
  • обележио 2
  • обележје 2
  • обема 1
  • обеси 1
  • обесили 2
  • обесило 1
  • Обесио 1
  • обесио 2
  • обесити 1
  • обесиће 1
  • обесна 1
  • обеснаженој 1
  • обест 1
  • обећа 1
  • обећава 5
  • обећавају 1
  • обећавала 3
  • обећавали 1
  • обећавао 3
  • Обећала 1
  • обећања 2
  • обећао 3
  • обешен 1
  • обешена 1
  • обешеним 1
  • обзир 3
  • обзира 6
  • обзирала 1
  • обзире 7
  • обзирем 1
  • обзиреш 1
  • обзири 1
  • обзирима 1
  • обзирући 8
  • обзорју 1
  • обиђе 6
  • обиђем 4
  • обиђемо 1
  • обиђите 2
  • Обијала 1
  • обијене 1
  • обилази 3
  • обилазила 2
  • обилазити 1
  • Обилић 3
  • Обилића 1
  • Обилиће 1
  • Обилићеву 3
  • обиловао 1
  • обиталишта 3
  • обиталиште 1
  • обићи 1
  • обичају 2
  • обичан 4
  • обична 3
  • обичне 1
  • обичних 4
  • Обично 1
  • обично 13
  • обичног 1
  • обичнога 2
  • обичном 1
  • обичноме 1
  • обишла 1
  • обишли 2
  • објавила 3
  • објавиле 1
  • објавили 1
  • објавило 1
  • објавио 2
  • објављена 1
  • објављује 2
  • објаву 1
  • објасне 2
  • објасни 6
  • Објаснићу 1
  • објасниш 1
  • објахати 1
  • објашњава 6
  • објашњавају 1
  • објашњавали 1
  • објашњавамо 1
  • објашњавање 1
  • Објашњавање 1
  • објашњавао 1
  • објашњавати 3
  • објашњења 3
  • објашњење 1
  • објашњењима 2
  • облак 15
  • облака 7
  • облаке 4
  • Облакова 2
  • Облаково 2
  • Облакову 1
  • области 9
  • областима 1
  • Облаци 1
  • облаци 13
  • облацима 2
  • облачак 1
  • облачан 1
  • облаче 1
  • облачи 1
  • облачић 1
  • облачна 1
  • облачно 1
  • облесавели 1
  • обли 4
  • обливено 1
  • обливеном 1
  • облије 1
  • Облије 1
  • облик 5
  • облика 5
  • облике 1
  • облику 3
  • облила 1
  • облиле 1
  • облици 2
  • облицима 1
  • облише 2
  • облоге 1
  • обмана 3
  • обманем 1
  • обманула 1
  • обмањује 1
  • обмотало 2
  • обнавља 3
  • Обнова 1
  • обнове 1
  • обнови 2
  • обновимо 1
  • обновио 1
  • обогаљеног 1
  • обогатило 1
  • ободе 5
  • ободоше 1
  • ободравајући 1
  • ободри 1
  • обојака 1
  • обоје 2
  • обојених 1
  • обојено 1
  • обојила 1
  • обојити 1
  • обојица 1
  • оболела 1
  • обор 1
  • Оборе 1
  • оборена 1
  • оборене 15
  • оборени 1
  • оборених 1
  • оборено 1
  • обореноме 1
  • обори 3
  • оборила 3
  • оборили 1
  • оборило 1
  • оборио 3
  • оборисмо 1
  • оборих 1
  • оборише 2
  • обосили 1
  • обосио 1
  • обрадовала 2
  • обрадовао 1
  • обрадовати 1
  • образ 5
  • образа 2
  • образе 10
  • Образи 1
  • образи 3
  • образима 1
  • образовали 1
  • образован 1
  • образована 1
  • образованоме 1
  • образовање 1
  • образовању 1
  • образовао 1
  • образоваће 1
  • Образоваћемо 1
  • образу 1
  • образује 3
  • образују 4
  • обрасла 1
  • обратан 1
  • обрате 2
  • обрати 5
  • обратили 1
  • обратим 1
  • Обратисмо 1
  • обратисмо 4
  • обратити 1
  • Обратих 1
  • обратих 2
  • обратише 2
  • обраћа 2
  • обраћају 1
  • обраћајући 4
  • обраћала 1
  • обраћана 1
  • обраћао 2
  • обрашчића 1
  • обрвама 1
  • обрве 1
  • обред 3
  • обреда 1
  • обриса 3
  • обрну 2
  • оброк 1
  • обрсте 1
  • обрт 1
  • обрта 1
  • обртала 1
  • обувено 1
  • обузе 2
  • Обузе 3
  • обузела 1
  • обузело 1
  • обузео 1
  • обузет 2
  • обузима 2
  • обузимала 1
  • обузимао 1
  • обузме 1
  • обујмило 1
  • обујмити 1
  • обукао 1
  • Обукао 1
  • обукла 1
  • обуко 1
  • обустави 3
  • обуставити 2
  • обустављала 2
  • обућа 1
  • обуће 1
  • обућу 2
  • обухвата 4
  • обухватају 1
  • обухватајући 1
  • обухватала 1
  • обухватао 3
  • обухвати 3
  • обухватила 3
  • обухватио 1
  • обухватити 3
  • обуци 1
  • Обуци 1
  • обучем 1
  • обучен 1
  • обучена 4
  • обучени 1
  • Обхрван 1
  • обхрваше 1
  • Ова 2
  • ова 65
  • овај 76
  • Овај 8
  • оваква 1
  • оваквим 8
  • овакво 1
  • оваквој 1
  • оваквом 1
  • овакву 1
  • оваке 1
  • овако 69
  • Овако 7
  • овакој 1
  • оваку 2
  • овамо 57
  • Овамо 7
  • оваплоћавала 1
  • овдашњи 1
  • овде 107
  • Овде 13
  • Ове 2
  • ове 75
  • овеселило 1
  • ови 25
  • Ови 7
  • Овим 1
  • овим 44
  • Овима 1
  • овима 9
  • ових 38
  • овладала 4
  • овладао 1
  • овладати 1
  • овлажена 1
  • овлажи 2
  • овлажило 1
  • овлажише 2
  • ово 100
  • Ово 20
  • овог 12
  • овога 61
  • овој 27
  • оволике 2
  • оволики 4
  • оволико 3
  • оволику 1
  • овом 26
  • овоме 51
  • ову 37
  • Овуда 2
  • овуда 8
  • овца 2
  • овце 2
  • Овчара 1
  • Овче 1
  • Овчега 1
  • Овчем 5
  • овчепољским 1
  • Овчија 1
  • ог 2
  • огањ 5
  • огарити 1
  • оглавника 1
  • огласе 1
  • огласи 3
  • Огласиле 1
  • огласим 1
  • оглашава 3
  • оглашавати 1
  • оглашена 1
  • оглашујући 1
  • огледала 1
  • огледало 1
  • огледалца 1
  • огледао 1
  • оглодана 2
  • огњевита 1
  • огњем 1
  • огњишта 5
  • огњиште 3
  • огњиштима 1
  • огњишту 2
  • оголела 4
  • оголеле 1
  • оголели 2
  • оголелим 3
  • оголелих 2
  • оголело 1
  • оголелом 1
  • оголи 1
  • огорчена 1
  • огорчени 1
  • огорченија 2
  • огорчења 1
  • огорчити 1
  • ограде 6
  • огради 1
  • ограду 5
  • ограђена 3
  • ограђује 1
  • ограђују 1
  • огранака 1
  • огранка 1
  • огрезла 1
  • огрејали 2
  • огрејати 2
  • огреје 4
  • огрејем 2
  • огрејемо 3
  • огреју 1
  • огрнем 1
  • огрнули 1
  • огрнут 2
  • огрнута 1
  • Огрнута 1
  • огрнути 1
  • огрнутој 1
  • огрнуше 1
  • огроман 1
  • Огроман 1
  • огромна 3
  • огромне 5
  • огромни 3
  • огромно 2
  • огромног 1
  • огромнога 2
  • огромној 1
  • огромну 2
  • огртач 1
  • огрубили 1
  • Од 35
  • од 874
  • ода 3
  • одабраних 1
  • Одавде 1
  • одавде 14
  • одавна 1
  • Одавна 1
  • одавно 7
  • одагнају 1
  • одагнао 1
  • одагната 1
  • одагнати 1
  • одазва 4
  • одазове 1
  • одаја 3
  • одајама 3
  • одаје 5
  • одајем 1
  • одаји 2
  • одају 4
  • одакле 40
  • Одакле 6
  • одан 1
  • оданде 2
  • одано 1
  • оданост 1
  • одану 1
  • одао 2
  • одапе 1
  • одапету 1
  • одати 2
  • одатле 17
  • Одатле 6
  • одах 1
  • одбачен 1
  • одби 1
  • одбија 2
  • одбијају 1
  • одбијајући 1
  • одбијали 1
  • одбијања 1
  • одбијем 1
  • одбио 3
  • одбити 1
  • одбор 4
  • одбора 4
  • одборима 1
  • одборника 1
  • Одборници 1
  • одборницима 1
  • одбором 1
  • одбрамбено 1
  • Одбрана 1
  • одбране 4
  • одбрани 1
  • Одбрани 1
  • одбранили 1
  • одбрану 1
  • одбројавати 1
  • одброји 1
  • одважи 2
  • одважила 1
  • одважио 1
  • одважно 1
  • одваја 4
  • одвајају 5
  • одвајајући 3
  • Одвајала 1
  • одвајали 1
  • одвајао 5
  • одвајати 1
  • одведе 5
  • Одведи 1
  • Одведоше 2
  • одведоше 4
  • одведу 1
  • одвеза 2
  • одвезла 1
  • одвеле 1
  • одвели 2
  • одвело 1
  • одвео 5
  • одвести 4
  • одвешће 1
  • одвикује 1
  • одвлачила 1
  • одводе 3
  • одводи 3
  • одводио 2
  • одвојена 2
  • одвојено 1
  • Одвоји 1
  • одвоји 3
  • одвојила 2
  • одвојили 2
  • одвојило 1
  • одвојим 3
  • одвојимо 1
  • Одвојио 1
  • одвојио 5
  • одвојити 6
  • одврати 1
  • одвратили 1
  • одвратише 1
  • одвратна 1
  • одвратне 1
  • одвратни 2
  • одвратнији 1
  • одвратнијом 1
  • одвратно 2
  • одвратност 5
  • одвратности 1
  • одвратношћу 1
  • одвратну 1
  • одгајана 1
  • одгања 1
  • одговара 59
  • одговарају 7
  • одговарајући 3
  • одговарала 1
  • одговарали 2
  • одговарало 1
  • одговарам 2
  • одговарао 2
  • одговарати 3
  • одговор 15
  • одговора 5
  • одговорају 1
  • одговоре 3
  • одговори 82
  • Одговорила 1
  • одговорила 2
  • одговорили 1
  • одговорило 1
  • одговорим 1
  • одговорима 1
  • Одговорио 1
  • одговорио 8
  • одговорити 2
  • одговорих 9
  • одговорност 3
  • одговорности 4
  • одгурнуо 1
  • оде 28
  • одевен 1
  • одевена 2
  • одевени 2
  • одевену 1
  • одела 7
  • оделења 2
  • оделењима 1
  • одело 9
  • оделом 1
  • оделу 9
  • одељаним 1
  • одељене 1
  • одељења 10
  • одељење 2
  • одељењу 1
  • одем 3
  • Одесе 1
  • одеш 2
  • одзив 1
  • одзива 6
  • Оди 1
  • оди 3
  • одиграва 1
  • одигравати 1
  • одиграли 2
  • одиграти 1
  • одили 1
  • одило 1
  • одим 1
  • одимо 4
  • одио 4
  • Одиста 3
  • одиста 42
  • Одите 1
  • одите 2
  • одити 1
  • одиш 1
  • одишла 1
  • одјармише 1
  • одједном 3
  • одјек 1
  • одјекивало 1
  • одјекивао 1
  • одјекује 6
  • одјурили 1
  • одјурио 3
  • одкуд 1
  • одлагало 1
  • одлагање 1
  • одлагати 1
  • Одлазак 1
  • одлазак 2
  • одлазе 7
  • одлазећи 1
  • одлази 6
  • одлазила 1
  • одлазили 2
  • одлазио 6
  • одласка 1
  • одласку 2
  • одлете 1
  • одлетео 1
  • одливала 1
  • одливаш 1
  • одликује 1
  • одлио 1
  • одлично 3
  • одличном 2
  • одлука 8
  • одлукама 2
  • одлуке 10
  • одлуком 1
  • одлуку 12
  • одлуци 1
  • одлучан 1
  • одлуче 2
  • одлучена 1
  • одлучено 2
  • одлучи 1
  • одлучила 1
  • одлучимо 1
  • одлучио 4
  • одлучите 1
  • одлучити 1
  • одлучна 7
  • одлучне 1
  • одлучније 1
  • одлучнији 1
  • одлучним 3
  • одлучно 14
  • одлучној 1
  • одлучну 3
  • Одлучује 1
  • одма 1
  • Одмакао 1
  • одмакао 2
  • одмакли 1
  • одмако 1
  • одмара 3
  • одмарале 1
  • одмарали 2
  • одмарамо 1
  • Одмах 10
  • одмах 73
  • одмахивао 1
  • одмахнуо 1
  • одмахнуше 1
  • одмахује 3
  • одмахују 1
  • одмахујући 1
  • одмаче 3
  • одмени 1
  • одмену 2
  • одмерава 1
  • одмеравајући 1
  • одмерен 1
  • одмерени 1
  • одмереним 3
  • одмерено 3
  • одмери 2
  • одмерили 1
  • одмерише 1
  • одметне 1
  • одметнуше 1
  • одмицала 1
  • одмицали 1
  • одмицао 1
  • одмиче 2
  • одмичући 1
  • одмор 6
  • одмора 9
  • одморак 2
  • одморан 1
  • одморе 3
  • одморен 1
  • Одмори 1
  • одмори 9
  • Одморила 1
  • одморили 1
  • одморим 2
  • одморимо 2
  • одморио 1
  • одморите 1
  • одморити 4
  • Одморићу 1
  • одмориш 1
  • одмориште 1
  • одмориштима 1
  • одморишту 2
  • одморка 2
  • одморку 2
  • одмором 1
  • одмору 2
  • однекуд 5
  • Однели 1
  • однесе 4
  • однеси 1
  • Однесите 1
  • однесоше 1
  • однет 1
  • однета 1
  • однети 4
  • однеше 1
  • Однеше 2
  • односе 2
  • односи 2
  • односила 1
  • односили 1
  • односно 2
  • одобрава 2
  • одобравају 1
  • одобравајући 1
  • одобравања 2
  • одобравање 1
  • одобравао 1
  • Одобрише 1
  • одобровољити 1
  • одовуд 3
  • одојило 1
  • одојчад 1
  • одојче 3
  • одојчетом 2
  • одоле 1
  • одом 1
  • одомаћи 1
  • одонуд 1
  • одох 5
  • одоцнење 1
  • одоше 8
  • одрали 1
  • одрасла 3
  • одраслија 1
  • одрастеш 1
  • одред 4
  • одреда 1
  • одредио 1
  • одређен 2
  • одређена 2
  • одређене 2
  • одређенијом 1
  • одређеном 2
  • одређеноме 1
  • одређености 1
  • одређивање 1
  • одређивао 1
  • одрећи 3
  • одрешене 1
  • одреши 1
  • одрешиле 1
  • одрешио 2
  • одржа 1
  • одржава 3
  • одржавају 1
  • одржавајући 1
  • одржавали 1
  • одржавало 1
  • одржавао 2
  • одржала 2
  • одржали 2
  • одржало 1
  • одржана 2
  • одржање 1
  • одржању 1
  • одржати 4
  • одржаћеш 2
  • одрже 1
  • одржи 2
  • одржим 1
  • одрицања 1
  • одрицање 4
  • одричу 1
  • одронила 1
  • одрпани 1
  • одсек 1
  • Одсео 1
  • одсео 3
  • одсече 1
  • одсечена 1
  • Одсечена 2
  • одсечна 1
  • одскочило 1
  • одслужену 1
  • одслужи 1
  • одслужио 1
  • одстојања 3
  • одстојао 1
  • одстојаћу 1
  • одстрани 1
  • одстрањујући 1
  • одступа 5
  • одступају 6
  • одступајући 1
  • одступала 3
  • одступали 3
  • одступања 6
  • Одступање 1
  • одступање 18
  • одступању 3
  • одступао 1
  • одступате 1
  • одступати 3
  • одступили 1
  • одступио 1
  • одступити 4
  • одступише 1
  • одступницу 1
  • оду 1
  • одуговлачили 1
  • одужи 1
  • одужиле 1
  • одужили 1
  • одужити 1
  • одужује 1
  • одузела 1
  • одузели 2
  • одузео 1
  • одузети 1
  • одузима 1
  • одујми 1
  • одупирао 1
  • одупире 2
  • одупирући 1
  • одупре 1
  • одупру 1
  • одустаде 1
  • одустаје 2
  • одустало 1
  • одустанемо 1
  • одустану 1
  • Одустао 1
  • одушевљава 1
  • одушевљавало 1
  • одушевљавао 1
  • Одушевљени 3
  • одушевљени 5
  • одушевљено 3
  • одушевљенога 1
  • одушевљење 3
  • одушевљењем 1
  • одуши 2
  • одушило 1
  • Одушило 1
  • одушке 2
  • одушује 1
  • одхранило 1
  • ожалимо 1
  • ожалио 1
  • ожалисмо 1
  • ожалошћенога 1
  • ожедни 1
  • ожени 1
  • оженим 1
  • оженио 3
  • оживе 1
  • оживети 1
  • оживеше 1
  • оживљују 1
  • ожиљак 1
  • ожиљцима 1
  • озарена 1
  • озари 3
  • озбиљан 3
  • озбиљнија 1
  • озбиљнији 1
  • озбиљно 3
  • озбиљног 1
  • озбиљном 1
  • озбиљност 3
  • озбиљности 1
  • озго 18
  • Оздо 1
  • оздо 10
  • озеленеле 1
  • озелени 1
  • озеленила 1
  • озледила 1
  • озледим 1
  • означава 5
  • означавају 1
  • означавала 1
  • означи 1
  • означио 1
  • ознојених 2
  • ознојену 1
  • ознојио 1
  • оивичену 1
  • ој 1
  • ојађена 3
  • оједеним 1
  • ојеле 1
  • ока 17
  • окаменио 1
  • окамењене 1
  • окамењени 1
  • окануше 1
  • окваси 1
  • оквасила 1
  • оквасише 1
  • оквашена 1
  • оквир 1
  • Оке 1
  • океанске 1
  • оките 3
  • окитиле 3
  • окитиће 1
  • окитише 1
  • окићен 4
  • окићена 1
  • окићени 1
  • окићених 2
  • окићеном 1
  • оклоп 2
  • оклопи 1
  • оклопу 1
  • окна 1
  • окно 3
  • око 164
  • Око 17
  • оковане 1
  • оковом 1
  • околина 3
  • околине 1
  • околини 4
  • околином 1
  • околину 5
  • околна 1
  • околним 1
  • околних 1
  • околно 1
  • околност 7
  • околности 4
  • околностима 3
  • оком 7
  • окорела 1
  • окрвави 2
  • окрвавило 1
  • окрвављена 1
  • окрвављени 1
  • окрвављених 1
  • окрвављено 1
  • окрвављеног 1
  • окрвављеноме 1
  • окренем 1
  • окрену 2
  • окренув 1
  • окренули 2
  • окренуо 2
  • окренут 1
  • окренута 1
  • окренути 1
  • окренутим 1
  • окрепи 3
  • окрепљава 1
  • Окретала 1
  • окретала 2
  • окретали 1
  • окретао 1
  • окретати 1
  • окрете 26
  • окретосмо 1
  • Окретох 1
  • окретоше 1
  • окреће 3
  • Окрећеш 1
  • окрећу 1
  • окрећући 3
  • окривљујући 1
  • окрпио 1
  • округ 1
  • округа 2
  • округао 1
  • округлих 2
  • округломе 1
  • окружне 2
  • окружног 1
  • окружној 1
  • окршаја 1
  • октобар 7
  • октобра 21
  • оку 4
  • окукама 2
  • окуњено 1
  • окупала 1
  • окупације 1
  • окупила 3
  • Окупили 1
  • окупили 2
  • окупио 2
  • окупира 1
  • окупиће 1
  • окупише 2
  • Окупише 3
  • окупла 1
  • окупљају 1
  • окупљале 1
  • окупљали 1
  • окупљао 1
  • окупљене 1
  • окупу 1
  • окуражи 1
  • окусила 1
  • окусили 1
  • окусио 2
  • олако 4
  • олаку 1
  • олакша 1
  • олакшавало 1
  • олакшавна 4
  • олакшавне 1
  • олакшала 1
  • олакшале 1
  • олакшао 1
  • олепљене 2
  • Олимпа 1
  • оловне 1
  • оловним 1
  • олтаром 2
  • олтарски 1
  • олтару 1
  • олуј 6
  • олујина 3
  • олујинама 1
  • олујине 1
  • олујину 2
  • олују 1
  • омађијане 1
  • омален 5
  • омалена 1
  • Омалила 1
  • омањиле 1
  • омекшала 1
  • омела 1
  • омели 2
  • омело 1
  • омести 1
  • ометају 3
  • омладина 2
  • омладине 3
  • омлитавели 1
  • омлитавило 1
  • омогућило 1
  • омогућио 1
  • оморина 2
  • оморине 1
  • оморином 1
  • омотану 1
  • омрзли 1
  • Он 133
  • он 436
  • она 238
  • Она 52
  • Онај 12
  • онај 160
  • онакажен 2
  • онакажене 1
  • Онакажени 1
  • онакаженог 1
  • онаква 1
  • онаквим 1
  • онаквог 1
  • онаквога 1
  • онакву 1
  • Онако 2
  • онако 41
  • онамо 12
  • Онамо 5
  • онда 147
  • Онда 8
  • онде 13
  • Онде 3
  • оне 136
  • Оне 3
  • онемели 1
  • онемиле 2
  • онемогуће 1
  • онемогућила 1
  • онеспособио 1
  • они 190
  • Они 42
  • оним 26
  • онима 21
  • оних 79
  • оно 158
  • Оно 20
  • оног 12
  • Онога 2
  • онога 51
  • оној 25
  • онолико 4
  • онолику 1
  • оном 18
  • Ономе 1
  • ономе 26
  • Ону 2
  • ону 34
  • опажало 2
  • опажања 1
  • опажао 2
  • опази 1
  • опазила 1
  • опазили 3
  • опазио 3
  • опазити 2
  • опазих 1
  • опака 1
  • опаки 1
  • Опали 1
  • опали 3
  • опалим 1
  • опалимо 1
  • опаљено 1
  • опанак 1
  • опанака 5
  • опанка 1
  • опанке 1
  • опанцима 1
  • опасали 1
  • опасао 1
  • опасача 1
  • опасна 1
  • опасни 1
  • опасније 1
  • опасним 2
  • Опасност 1
  • опасност 10
  • опасности 17
  • опасностима 2
  • опасношћу 1
  • опевале 1
  • опеваће 1
  • опела 1
  • опелу 1
  • оперативни 1
  • операција 1
  • операцијама 2
  • операције 2
  • опервази 1
  • оперем 1
  • оперемо 1
  • оперисати 1
  • оперише 1
  • оперу 3
  • опет 203
  • Опет 9
  • опече 1
  • опијена 1
  • опијени 1
  • опипа 2
  • опипам 1
  • опипати 1
  • опипах 1
  • опирале 1
  • опирао 2
  • опире 1
  • описе 1
  • Описи 1
  • описима 1
  • опкаљале 1
  • опкаљали 1
  • опкаљују 1
  • опколи 1
  • опколила 1
  • опколисмо 2
  • опколите 1
  • опколити 1
  • опкољавају 1
  • опкољени 2
  • Опленачке 1
  • оплођена 1
  • опљачка 1
  • опљачкан 1
  • опљачкана 1
  • опојати 2
  • опоје 3
  • опомена 1
  • опомену 1
  • Опоменуо 1
  • опоменуо 2
  • опоменути 1
  • опоменуше 1
  • опомињали 1
  • опомињу 1
  • опорављала 1
  • опортуно 1
  • оправдан 1
  • оправданим 1
  • оправдано 1
  • оправданом 1
  • оправданост 1
  • оправдања 1
  • оправдање 1
  • оправдати 1
  • оправити 1
  • оправљају 2
  • опрали 1
  • опрана 1
  • опраштао 1
  • определе 1
  • определило 2
  • определити 1
  • опредељивале 1
  • опредељивало 1
  • опредељивању 1
  • опредељујемо 1
  • Опредељујте 1
  • опредељују 1
  • опрези 1
  • опрезно 1
  • опрезу 2
  • опрема 1
  • опремали 1
  • опремао 1
  • опремати 1
  • опреме 4
  • опреми 1
  • опремила 1
  • опремиле 1
  • опремили 2
  • опремио 1
  • опремљени 2
  • опремом 1
  • опрему 2
  • опробаним 1
  • опробанога 1
  • опрости 2
  • опростила 1
  • опростиле 1
  • опростити 5
  • Опростиће 1
  • опроштена 1
  • опружене 1
  • опружених 1
  • опружено 1
  • опружила 1
  • опружио 2
  • Опсађени 1
  • опсађени 2
  • опсађивана 1
  • опседнута 1
  • опсежна 1
  • Опсерваторије 1
  • оптеретило 1
  • оптерећен 1
  • оптерећени 1
  • Оптимиста 1
  • оптимисте 2
  • опточеним 1
  • Оптужујем 1
  • оптужујем 4
  • оптужујете 1
  • опустеле 1
  • опустила 2
  • опустиле 1
  • опустили 1
  • опустио 1
  • опустити 1
  • опуштене 3
  • опуштених 2
  • опчињавала 1
  • опчињавале 2
  • опширно 1
  • општа 2
  • опште 7
  • општега 2
  • општем 1
  • општи 2
  • општија 1
  • општијих 1
  • општина 2
  • општине 3
  • општини 2
  • општином 1
  • општинске 1
  • општински 3
  • општинских 1
  • општинскога 1
  • општинској 1
  • општинску 1
  • општину 4
  • општих 1
  • општој 1
  • општу 3
  • оранџе 1
  • орању 1
  • орао 3
  • орашачког 1
  • орашачкога 1
  • Орашцу 1
  • органи 1
  • организација 1
  • организацијом 1
  • организирало 1
  • организованог 1
  • организује 2
  • органом 1
  • орден 3
  • ордена 3
  • ордене 3
  • ордења 1
  • ордење 1
  • ордењу 1
  • ордонанс 1
  • Ордонанс 2
  • ордонанса 2
  • ордонансе 1
  • ордонансу 1
  • ореол 1
  • ори 2
  • оријенталском 1
  • оркан 2
  • оркестар 2
  • орла 1
  • орлушине 1
  • орману 1
  • ороди 1
  • ородити 1
  • оронулим 1
  • оронуло 1
  • оронулом 1
  • оросиле 1
  • орошава 1
  • оружан 1
  • оружана 2
  • оружане 4
  • оружани 2
  • оружаних 4
  • оружаном 1
  • оружја 8
  • Оружје 1
  • оружје 3
  • оружјем 4
  • оружју 1
  • оружном 1
  • осакаћена 1
  • осам 13
  • осамарени 2
  • осамдесет 2
  • осамдесетих 2
  • осамим 1
  • осамљена 1
  • осамљености 1
  • осамнаесту 1
  • Осана 1
  • осваја 12
  • освајају 5
  • освајала 2
  • освајало 1
  • освајао 3
  • освајачком 1
  • освајаше 1
  • освану 1
  • осванула 1
  • освежава 1
  • освежавају 1
  • освежавајућа 1
  • освежавајућег 1
  • освеже 1
  • освежи 5
  • освежило 1
  • освежио 1
  • Освестило 1
  • освете 1
  • осветили 1
  • осветли 3
  • осветлиле 1
  • осветлише 1
  • осветљава 4
  • осветљавају 2
  • осветљавајући 2
  • осветљавала 2
  • осветљавале 1
  • осветљавао 1
  • осветљен 1
  • осветљена 5
  • осветљене 3
  • Осветљени 1
  • осветљени 3
  • осветљеним 2
  • осветљених 2
  • осветљено 2
  • осветљеног 1
  • осветљеној 1
  • осветљеном 1
  • осветљујући 1
  • освећене 1
  • освећено 1
  • освећеној 1
  • освоје 2
  • освојене 2
  • освојеним 1
  • освојено 1
  • освојеној 1
  • освојеноме 1
  • освојењу 1
  • освоји 4
  • освојила 4
  • освојили 2
  • освојило 1
  • освојио 2
  • освојити 1
  • Освојиће 1
  • осврне 1
  • осврну 1
  • осврнули 1
  • осврнуо 1
  • Осврнусмо 1
  • осврнути 2
  • освртала 1
  • освртао 1
  • освртати 1
  • осврте 3
  • освртох 1
  • осврће 1
  • осврћући 4
  • оседео 2
  • осенчи 1
  • осенчили 1
  • осенчило 1
  • осети 9
  • осетив 1
  • Осетила 1
  • осетила 12
  • осетили 3
  • осетим 1
  • Осетио 1
  • осетио 12
  • Осетисмо 1
  • осетих 4
  • осетиш 2
  • осетише 1
  • осетљивост 1
  • Осећа 2
  • осећа 9
  • осећај 20
  • осећаја 2
  • осећаје 3
  • осећаји 2
  • осећајима 3
  • осећају 2
  • Осећајући 1
  • осећајући 24
  • Осећала 2
  • осећала 9
  • осећале 2
  • осећали 4
  • Осећам 1
  • осећам 9
  • осећамо 3
  • осећања 7
  • Осећање 1
  • осећање 21
  • осећањем 4
  • осећањима 1
  • осећању 1
  • осећао 15
  • Осећао 5
  • осећати 2
  • осећаш 2
  • Осечине 1
  • Осечини 1
  • осим 2
  • Осим 2
  • осионих 1
  • осироти 1
  • осица 1
  • оскрнављенога 1
  • оскудевало 1
  • Оскудица 1
  • оскудица 5
  • оскудици 1
  • оскудни 1
  • ослабљена 1
  • ослањајући 3
  • ослобађа 1
  • ослобађају 2
  • ослобађајући 1
  • ослобађали 1
  • ослободе 1
  • ослободи 4
  • ослободилац 1
  • ослободилачкој 1
  • ослободилачком 1
  • Ослободили 1
  • ослободили 2
  • ослободимо 2
  • ослободио 1
  • ослободиоца 1
  • ослободити 5
  • ослободише 1
  • ослобођена 1
  • ослобођени 4
  • ослобођених 2
  • ослобођено 3
  • ослобођења 6
  • ослобођење 3
  • Ослобођењем 1
  • ослони 1
  • ослонивши 1
  • ослонила 1
  • ослонио 1
  • ослоњен 4
  • ослоњена 2
  • ослоњене 1
  • ослухивала 2
  • ослухивале 1
  • ослухивали 1
  • ослухивао 2
  • ослухну 2
  • ослухујемо 1
  • ослухују 3
  • ослушкујем 1
  • Ослушну 1
  • ослушнух 1
  • осма 1
  • осматра 2
  • осматрају 1
  • осмејак 2
  • Осмех 1
  • осмех 14
  • осмеха 1
  • осмехнули 1
  • осмехом 4
  • осмо 1
  • осмога 2
  • осмотри 1
  • оснажи 1
  • оснажити 1
  • оснивалац 1
  • оснивања 3
  • основати 1
  • основе 1
  • основи 1
  • основицу 1
  • основна 1
  • основне 1
  • основни 3
  • основних 1
  • основу 2
  • особени 1
  • особи 2
  • особито 1
  • особље 3
  • осовине 1
  • Осогово 1
  • Осогову 1
  • осокољена 1
  • осорне 1
  • оспорих 1
  • осрамотише 1
  • Оста 1
  • оста 4
  • оставе 1
  • Остави 3
  • остави 6
  • Оставила 1
  • оставила 8
  • оставиле 1
  • оставили 10
  • оставило 1
  • оставим 2
  • оставио 10
  • Оставио 5
  • остависмо 1
  • оставите 1
  • Оставите 4
  • оставити 7
  • оставиће 1
  • Оставиће 1
  • оставих 1
  • оставише 4
  • оставља 3
  • остављају 2
  • остављајућ 1
  • Остављајући 1
  • остављајући 2
  • остављала 3
  • остављале 1
  • остављам 1
  • остављати 1
  • остављен 3
  • остављена 2
  • остављене 1
  • остављено 1
  • остаде 8
  • остадох 3
  • остадоше 1
  • остајали 2
  • Остаје 1
  • остаје 11
  • остајем 3
  • Остају 1
  • остају 4
  • Остала 2
  • остала 22
  • остале 17
  • остали 52
  • Остали 7
  • осталим 10
  • осталих 9
  • остало 14
  • осталог 1
  • осталом 9
  • осталу 2
  • останак 1
  • остане 12
  • останем 7
  • останемо 2
  • останеш 1
  • Остани 1
  • Останите 2
  • остану 11
  • остао 27
  • Остао 3
  • остарија 1
  • остарији 1
  • остарио 1
  • остарићете 1
  • остасте 1
  • остатак 3
  • остатака 1
  • остати 23
  • остатка 1
  • остатке 10
  • остатком 2
  • остатци 2
  • остатцима 1
  • остаће 3
  • Остаћемо 1
  • остаци 7
  • остацима 1
  • осташе 4
  • остварити 1
  • острва 3
  • острвце 1
  • Остружнице 2
  • остружничке 1
  • осуди 1
  • осудио 1
  • осуђен 2
  • осуђена 1
  • осуђеник 3
  • осуђених 2
  • осујетили 1
  • осујетио 1
  • осула 1
  • осуло 1
  • осуто 1
  • осуше 1
  • осушила 1
  • осушиле 1
  • отад 1
  • Отада 1
  • отап 1
  • отац 26
  • Отац 5
  • отаџбина 5
  • Отаџбина 5
  • отаџбине 15
  • Отаџбине 9
  • отаџбини 3
  • Отаџбини 7
  • отаџбино 1
  • Отаџбином 2
  • отаџбином 3
  • Отаџбину 12
  • отаџбину 9
  • отвара 2
  • отварајте 1
  • отварају 1
  • отварајући 1
  • отварани 1
  • отварање 2
  • отварао 2
  • отвор 2
  • отворе 4
  • отворен 2
  • отворена 7
  • отворене 4
  • отворени 3
  • отвореним 3
  • отворених 1
  • отворено 4
  • отворенога 1
  • отвори 13
  • Отворила 1
  • отворила 2
  • отвориле 1
  • отворили 4
  • отворим 2
  • Отворио 1
  • отворио 7
  • Отворисмо 1
  • отворити 7
  • отвориш 1
  • отворише 3
  • отвору 1
  • отврдла 1
  • оте 1
  • отегох 1
  • отежали 1
  • отежано 1
  • отежао 1
  • отеже 2
  • отерали 1
  • отеран 1
  • отерани 1
  • отерао 3
  • Отерасмо 1
  • отерати 2
  • отераше 1
  • отети 2
  • Отиди 1
  • отидите 1
  • отима 4
  • отимају 2
  • отимајући 1
  • отимали 1
  • отимању 1
  • отимао 1
  • отимати 1
  • отисак 2
  • отискује 2
  • отисла 1
  • отисне 2
  • отисну 1
  • отиснуо 4
  • отиснути 2
  • Отићи 2
  • отићи 5
  • Отишао 1
  • отишао 24
  • отишла 13
  • Отишла 8
  • отишли 7
  • отишло 1
  • отказује 1
  • откида 2
  • откидала 2
  • откиде 1
  • откинемо 1
  • откину 1
  • откинула 1
  • откинуло 2
  • Откинуо 1
  • откинута 1
  • откинути 1
  • откинуто 2
  • отклоним 1
  • отклонити 1
  • откосе 1
  • откочили 1
  • откочите 1
  • открави 2
  • открављено 1
  • откри 1
  • открили 1
  • открити 1
  • откуд 1
  • Откуд 1
  • откупили 1
  • откупио 1
  • откупити 2
  • откупљује 1
  • откуцао 1
  • отмем 2
  • отму 1
  • отојичашња 1
  • отпадају 1
  • отпадака 1
  • отпаса 1
  • отпатке 1
  • отпевају 1
  • отпоздраве 1
  • отпоздравили 1
  • отпор 3
  • отпора 2
  • отпорне 1
  • отпору 1
  • отпоче 5
  • отпочела 5
  • отпочеле 1
  • отпочело 2
  • отпочео 2
  • отпочети 2
  • Отпочеће 1
  • отпочех 1
  • отпочеше 1
  • отпочинуло 1
  • отпочне 1
  • отпутује 2
  • отпушта 1
  • отргнем 2
  • отргнут 1
  • отргнути 1
  • отреса 1
  • отресао 1
  • Отресао 1
  • отров 2
  • отрча 1
  • отрчим 1
  • отскакуће 1
  • Отуд 5
  • отуд 63
  • Отуда 10
  • отуда 14
  • отуђује 1
  • отумарао 1
  • отупели 1
  • отхрањивали 1
  • отшкринула 1
  • отшкринуте 1
  • отшкринуту 1
  • отшкринуше 1
  • офанзива 6
  • офанзиве 5
  • офанзиви 3
  • офанзивом 2
  • офанзиву 9
  • официр 46
  • Официр 5
  • официра 22
  • официре 1
  • официреве 1
  • официрево 1
  • Официрево 1
  • официри 14
  • Официри 3
  • официрима 3
  • официром 1
  • официрске 3
  • официрским 1
  • официрску 2
  • официру 1
  • Ох 12
  • охоло 1
  • охрабре 2
  • Охрабрен 1
  • охрабрен 4
  • охрабрени 1
  • охрабри 4
  • охрабрила 2
  • охрабрило 1
  • охрабримо 1
  • охрабрио 3
  • охрабрих 1
  • Охрид 2
  • Охрида 1
  • охридских 1
  • охридскога 1
  • Охриду 1
  • Оца 1
  • оца 20
  • оцатом 1
  • оцева 1
  • оцеви 1
  • оцевима 1
  • оцедитом 1
  • оцењују 1
  • оцртава 6
  • оцртавају 3
  • оцртавала 2
  • оцртавале 1
  • оцртавали 1
  • оцртавао 1
  • оцртавати 1
  • оцртала 1
  • оцртан 1
  • оцртане 1
  • оцу 3
  • очајан 2
  • очајања 1
  • очајање 1
  • очајањем 1
  • очајна 7
  • очајне 6
  • очајни 5
  • очајнија 1
  • Очајник 1
  • очајнику 1
  • очајним 2
  • очајних 3
  • очајницима 1
  • очајничких 1
  • Очајно 1
  • очајно 34
  • очајнога 2
  • очајном 2
  • очајноме 1
  • очајну 1
  • Очас 1
  • очас 10
  • очвршћао 1
  • Оче 7
  • очев 2
  • очева 2
  • очеве 2
  • очевидно 3
  • очево 1
  • очевој 1
  • очеву 1
  • очекивала 6
  • очекивале 2
  • очекивали 8
  • очекиване 1
  • очекивању 2
  • Очекивао 2
  • очекивао 9
  • очекивати 1
  • очекне 1
  • очекује 7
  • очекујемо 1
  • очекујеш 1
  • очекују 4
  • очекујући 16
  • оченаш 1
  • очеша 1
  • Очи 2
  • очи 91
  • очигледан 1
  • очигледна 1
  • очигледно 3
  • очију 45
  • очима 75
  • очински 2
  • очинско 2
  • очинској 1
  • очисти 1
  • очистити 1
  • очитам 1
  • очице 4
  • очишћена 1
  • очни 2
  • очним 1
  • очну 1
  • очувану 1
  • очупана 1
  • очупати 1
  • оџака 1
  • оџаклији 1
  • оџаци 2
  • ошине 1
  • ошкрину 1
  • ошкринуту 1
  • оштар 2
  • оштети 1
  • оштетити 1
  • оштра 4
  • оштре 2
  • оштри 1
  • оштрији 1
  • оштрим 3
  • оштрих 2
  • оштро 3
  • оштрој 1
  • Па 188
  • па 664
  • Павле 1
  • Пад 1
  • пад 4
  • пада 21
  • падају 18
  • падала 1
  • падале 1
  • Падали 1
  • падали 4
  • падало 2
  • Падам 1
  • падати 2
  • падаћемо 1
  • падаш 1
  • паде 12
  • Паде 9
  • падина 1
  • падинама 2
  • падине 2
  • падини 1
  • падином 1
  • Падне 1
  • падне 10
  • падну 2
  • падом 2
  • падоше 2
  • паду 4
  • пажа 1
  • пажљивије 1
  • пажљиво 11
  • пажња 2
  • пажњом 4
  • пажњу 25
  • Пазар 1
  • пазаре 1
  • пазаривали 2
  • пазару 1
  • Пазару 1
  • пазе 1
  • пази 3
  • Пази 5
  • пазим 1
  • пазио 3
  • пазите 1
  • Пазите 1
  • пазити 1
  • пазухом 6
  • Пајевића 2
  • пајтон 1
  • пајтони 1
  • пакао 1
  • пакла 3
  • пакленој 2
  • паклу 1
  • пакосника 1
  • пакосно 4
  • пакује 1
  • Пала 1
  • пала 26
  • паланачком 1
  • паланка 1
  • Паланка 3
  • Паланке 2
  • Паланци 1
  • паланчицом 1
  • Паласиоса 1
  • палата 1
  • пале 5
  • палећи 1
  • пали 16
  • Пали 3
  • палила 2
  • палиле 1
  • палилулске 1
  • Палилулу 1
  • палилулци 1
  • палим 1
  • палити 1
  • палицу 1
  • пало 13
  • Паљба 1
  • паљба 3
  • паљбе 1
  • паљби 1
  • паљбом 3
  • паљбу 3
  • паљени 1
  • памет 22
  • памети 9
  • паметна 1
  • паметне 1
  • Паметнији 1
  • паметних 1
  • паметну 1
  • памећу 2
  • памти 1
  • памтим 1
  • памтите 1
  • памћења 1
  • памћењу 2
  • памука 1
  • памуком 1
  • паника 2
  • панике 1
  • панику 1
  • паници 1
  • панорами 1
  • панталоне 1
  • пантеон 2
  • Пантина 1
  • пантљика 1
  • пањ 4
  • пања 2
  • пањева 1
  • Пао 2
  • пао 35
  • папиру 1
  • папучама 2
  • пар 4
  • пара 7
  • параде 1
  • парадира 1
  • парадна 1
  • парадом 1
  • паралелне 1
  • Параћин 2
  • Параћина 1
  • паре 4
  • парком 1
  • парку 2
  • парламенат 1
  • паром 2
  • партију 1
  • пару 6
  • парчад 5
  • парчадима 1
  • Парче 1
  • парче 15
  • парчета 4
  • парчетом 1
  • парчету 2
  • пас 8
  • пасјих 1
  • пасоша 1
  • пасоше 1
  • пасошем 1
  • пасти 8
  • пастуви 1
  • пасуљ 1
  • пасуља 1
  • пате 1
  • пати 5
  • патила 2
  • патили 2
  • патило 1
  • патим 2
  • патимо 4
  • патио 1
  • патите 1
  • патити 2
  • патиш 1
  • патња 6
  • патњама 5
  • патње 10
  • патњи 1
  • патос 2
  • патоса 2
  • патосом 1
  • патосу 3
  • Патријархом 1
  • Патријаршија 1
  • Патријаршије 8
  • патријаршијске 1
  • патријаршиске 1
  • патролама 1
  • Патроле 1
  • патроле 8
  • патролирајући 1
  • патролом 1
  • пауза 1
  • паузе 5
  • паузу 2
  • Пауновом 1
  • паучина 1
  • паучине 3
  • пацови 1
  • Пацови 1
  • Пачу 1
  • паша 1
  • пашаларских 1
  • паше 2
  • пашин 1
  • Пашић 9
  • Пашића 1
  • Пашићевог 1
  • Паштрик 3
  • Паштрика 1
  • пашћемо 1
  • пашћу 1
  • пашу 1
  • пева 3
  • певају 3
  • певајући 1
  • Певала 1
  • певали 1
  • педаљ 1
  • педесет 7
  • педесетак 1
  • педља 1
  • пекарница 1
  • пекарницама 1
  • пекло 1
  • пеку 2
  • пела 1
  • пели 4
  • Пелијем 1
  • пена 1
  • пене 1
  • пензионар 1
  • пензионер 3
  • Пензионисан 1
  • пену 5
  • пењање 2
  • пење 17
  • пењемо 2
  • пењу 6
  • пењући 1
  • пео 3
  • пепела 1
  • пепелу 1
  • пепељузи 1
  • пепео 14
  • пераја 1
  • первазе 2
  • пере 1
  • перемо 1
  • перикама 1
  • периферији 1
  • периферијске 1
  • периферијских 1
  • перјанице 1
  • перје 2
  • перо 2
  • пером 2
  • перон 1
  • перону 5
  • перспективи 1
  • перу 1
  • перушкама 1
  • перце 1
  • песак 2
  • песама 1
  • песимист 1
  • песимиста 15
  • Песимиста 2
  • песимисте 1
  • песимисти 1
  • песимистичко 1
  • песимисту 1
  • песковитој 1
  • песма 3
  • песмарице 1
  • песме 4
  • песми 1
  • песму 12
  • песник 3
  • песницама 1
  • песнице 1
  • песници 1
  • песницом 3
  • песницу 2
  • пет 38
  • Пет 6
  • пета 1
  • Петар 2
  • пете 1
  • пети 5
  • петицу 2
  • петљао 1
  • петнаест 5
  • ПЕТНАЕСТА 1
  • петнаесте 2
  • петог 1
  • петога 2
  • петој 1
  • петом 1
  • петоро 1
  • Петра 9
  • Петрич 1
  • Петров 2
  • Петрове 1
  • петролеја 1
  • петролејска 2
  • петролејске 3
  • петролејских 1
  • петролејској 1
  • Петру 3
  • пећ 1
  • Пећ 16
  • пећани 1
  • Пећемо 1
  • пећи 2
  • Пећи 22
  • пећима 1
  • пећина 2
  • пећинама 1
  • пећине 6
  • пећини 7
  • пећину 5
  • пећским 1
  • пећских 1
  • пећскога 1
  • пече 2
  • Пеџет 1
  • пешадија 4
  • пешадије 6
  • пешадији 2
  • пешадијски 1
  • пешадијских 1
  • пешадију 1
  • пешак 4
  • пешака 4
  • пешаци 2
  • Пешаци 4
  • пешацима 2
  • пешачење 1
  • пешачи 4
  • пешачимо 1
  • пешачити 1
  • пешачка 1
  • пешачке 1
  • пешице 2
  • пешке 24
  • пешкири 1
  • пешкирић 1
  • пива 4
  • пиваре 1
  • пиво 3
  • пивских 1
  • пијана 3
  • пијане 1
  • пијанство 1
  • пијаце 1
  • пијаци 5
  • пијацу 1
  • пије 2
  • пијетет 1
  • пију 1
  • пијука 1
  • пиле 1
  • пиљара 1
  • пио 1
  • пионирским 1
  • пипала 2
  • пиринач 1
  • писак 5
  • писали 2
  • писаљке 1
  • писаљком 4
  • писаљку 3
  • писање 2
  • Писао 1
  • писао 2
  • Писар 1
  • писар 3
  • писара 1
  • писарева 2
  • писари 2
  • писаром 1
  • ПИСАЦ 1
  • пискав 2
  • пискави 1
  • пискавим 3
  • пискала 1
  • пискале 1
  • писком 1
  • писмени 1
  • писмо 7
  • писне 1
  • писну 4
  • Пита 1
  • пита 64
  • питај 1
  • питајте 2
  • Питајте 3
  • Питају 1
  • питају 8
  • питајући 3
  • Питала 1
  • питала 6
  • питали 2
  • Питали 2
  • питало 2
  • питам 15
  • Питам 3
  • питамо 1
  • питања 17
  • Питање 1
  • питање 36
  • питањем 6
  • питањима 6
  • питању 2
  • Питао 1
  • питао 11
  • питате 1
  • питати 1
  • питаш 2
  • питом 1
  • питома 2
  • питомац 1
  • питоме 4
  • питомијих 1
  • питомих 1
  • питомо 2
  • питомога 1
  • питомој 1
  • питому 2
  • пића 1
  • пиће 1
  • пише 5
  • пиштало 1
  • пишти 4
  • пиштољ 1
  • пиштољи 1
  • плав 1
  • Плав 3
  • плаве 6
  • плаветнило 1
  • плави 5
  • плавили 1
  • плавило 1
  • плавим 3
  • плавих 1
  • плавог 1
  • плаву 1
  • плакала 6
  • Плакали 1
  • плакали 3
  • плакало 3
  • плакао 1
  • Плакао 2
  • плакати 4
  • пламен 30
  • Пламен 5
  • пламена 8
  • пламене 1
  • пламени 1
  • пламених 1
  • пламенова 1
  • пламенови 2
  • пламеном 4
  • пламену 12
  • пламичци 1
  • пламтели 1
  • пламтео 1
  • пламти 5
  • план 8
  • плана 1
  • плане 1
  • Плане 1
  • планина 26
  • планинама 15
  • планине 61
  • планини 15
  • планином 3
  • планинске 5
  • планински 2
  • планинских 1
  • планинскога 1
  • Планину 1
  • планину 15
  • планове 1
  • плановима 1
  • плану 11
  • планула 1
  • плануле 1
  • плануо 1
  • планути 1
  • плануше 1
  • пласирају 1
  • пласт 4
  • пласта 2
  • пластове 1
  • пластови 1
  • пластовима 1
  • платана 2
  • плати 1
  • платим 1
  • Платио 1
  • платио 2
  • платити 1
  • Платиће 1
  • платна 3
  • платнени 1
  • платненим 2
  • платно 9
  • платном 1
  • платну 1
  • плаћа 1
  • плаћали 1
  • плаћамо 1
  • плаћао 1
  • плаћене 2
  • плаћено 1
  • плаха 1
  • плаховите 1
  • плаховито 1
  • плаца 1
  • плач 3
  • плача 2
  • плаче 5
  • Плачем 1
  • плачем 2
  • плачеш 1
  • плачи 1
  • плачу 3
  • плачући 2
  • плашила 2
  • плашим 1
  • плашио 2
  • плеле 1
  • племена 1
  • племенит 1
  • племенита 2
  • племенитог 1
  • племенитој 1
  • племићске 1
  • плен 3
  • плена 1
  • плести 1
  • плетених 1
  • плетенице 1
  • плећа 8
  • плећатим 1
  • плећима 1
  • плећке 1
  • пливају 1
  • пливач 1
  • плитке 1
  • плиш 2
  • плове 3
  • плови 5
  • пловидбе 2
  • пловио 1
  • плод 1
  • плодна 1
  • плодне 1
  • плодом 2
  • плот 1
  • плота 6
  • плотова 5
  • плотове 2
  • плоту 1
  • плотун 1
  • плотуна 2
  • плотуни 2
  • плоча 3
  • плочи 2
  • плочу 2
  • плугови 1
  • плућа 1
  • пљас 1
  • пљасак 1
  • пљаскали 1
  • пљаскање 3
  • пљачкају 2
  • пљачкали 1
  • пљачкама 1
  • пљачкању 1
  • пљачке 3
  • пљачки 1
  • пљачку 2
  • пљаште 1
  • пљуну 1
  • пљусак 2
  • По 31
  • по 559
  • побацамо 1
  • побацане 1
  • побацано 1
  • побегао 2
  • побегла 2
  • Побегли 1
  • побегло 1
  • побегне 4
  • победама 1
  • победе 2
  • Победилац 1
  • победилац 3
  • победио 1
  • победиоца 1
  • победиоци 1
  • победити 1
  • Победићемо 1
  • победнички 1
  • победничким 1
  • победничком 1
  • победом 2
  • победоносне 1
  • победоносно 3
  • победу 5
  • побеђен 1
  • побеђена 2
  • побеђује 1
  • побеже 1
  • побере 1
  • побећи 3
  • побијају 1
  • побијем 2
  • побијен 1
  • побијени 1
  • побили 2
  • побити 1
  • побожних 1
  • побожно 1
  • побожност 2
  • побожности 1
  • побоја 1
  • побојавам 1
  • поболи 1
  • побрали 1
  • побране 1
  • побрао 1
  • побратими 1
  • Побратца 1
  • побрине 1
  • Побуђена 1
  • повадише 1
  • поваљен 1
  • поваљена 1
  • поведе 8
  • поведем 1
  • поведен 1
  • Поведен 1
  • поведена 3
  • поведени 1
  • Поведосмо 1
  • поведоше 3
  • поведу 1
  • повезане 2
  • повезао 1
  • повезете 1
  • повела 4
  • повели 1
  • повео 1
  • Повео 1
  • поверени 1
  • повереник 2
  • поверења 1
  • поверење 2
  • поверењем 2
  • повери 2
  • поверила 3
  • поверили 1
  • поверио 1
  • поверљива 3
  • Поверљиве 1
  • поверљиве 3
  • поверљиво 6
  • поверљивог 2
  • поверовала 1
  • Поверовала 1
  • поверовати 2
  • повести 10
  • повећи 1
  • пови 1
  • повивају 1
  • повија 9
  • повијају 1
  • повијала 2
  • повијане 1
  • повијао 3
  • повијараца 1
  • повијарке 1
  • повијарце 1
  • повијати 1
  • повијен 1
  • повијена 3
  • повијене 2
  • повикаше 1
  • повила 1
  • повиле 1
  • повили 1
  • повио 1
  • Повио 1
  • повише 1
  • повлађиван 1
  • повлаче 8
  • повлачења 3
  • Повлачење 2
  • повлачење 9
  • повлачењу 8
  • Повлачи 1
  • повлачи 14
  • повлачим 1
  • повлачио 1
  • повлачите 1
  • повлачити 1
  • повода 2
  • поводи 1
  • поводио 1
  • повољне 2
  • повољније 1
  • повољнији 1
  • повољних 3
  • повољно 1
  • повољност 1
  • Поворка 1
  • поворка 12
  • поворкама 1
  • поворке 9
  • поворку 7
  • поворци 2
  • повратак 6
  • поврате 1
  • повратила 2
  • повратили 1
  • повратило 1
  • повратисмо 1
  • повратити 2
  • повратку 3
  • повраћала 1
  • повреди 2
  • повредио 1
  • поврне 1
  • поврнуте 4
  • поврнуту 1
  • поврх 2
  • површину 1
  • повукао 12
  • Повукла 1
  • повукла 7
  • Повукли 1
  • повукли 9
  • повукло 4
  • повуко 1
  • повуку 1
  • повући 8
  • Повуците 1
  • повуче 10
  • повучемо 2
  • повучени 1
  • погађања 1
  • погађати 1
  • погажено 1
  • погазио 1
  • погасила 1
  • погасиле 3
  • погаче 1
  • погачом 1
  • погачу 1
  • погашене 2
  • погашено 1
  • погибе 1
  • погибија 1
  • погибије 1
  • погибији 1
  • погине 6
  • погинем 5
  • погино 1
  • погинули 1
  • погинуло 1
  • Погинуо 1
  • погинуо 24
  • Погинути 1
  • погинути 6
  • погинуће 1
  • Поглед 3
  • поглед 50
  • Погледа 1
  • погледа 70
  • погледај 1
  • Погледајте 1
  • погледајте 5
  • погледају 5
  • погледајући 6
  • погледала 4
  • погледали 4
  • погледало 1
  • Погледам 1
  • погледам 4
  • погледамо 1
  • погледао 7
  • Погледасмо 1
  • погледати 5
  • погледах 3
  • Погледах 6
  • Погледаше 1
  • погледаше 2
  • погледе 11
  • погледи 4
  • погледима 3
  • погледом 50
  • погледу 18
  • погло 1
  • погнуте 4
  • ПОГОВОР 1
  • поговора 1
  • погодбама 1
  • Погоди 1
  • погоди 3
  • погодило 1
  • погодио 1
  • Погодио 1
  • погођен 2
  • погоне 1
  • погонише 2
  • погорша 1
  • погоршавале 1
  • погоршати 1
  • пограничне 1
  • погрбљени 1
  • погрбљену 1
  • погреб 1
  • погреба 1
  • погребена 1
  • погребом 1
  • погребу 3
  • погрешили 1
  • погрешкама 1
  • погружено 2
  • погубе 1
  • погубили 5
  • погубимо 1
  • погубићемо 1
  • Погубише 1
  • погурен 1
  • погушила 1
  • Под 19
  • под 282
  • пода 1
  • подавали 1
  • подавао 1
  • подајемо 1
  • подајући 4
  • подала 1
  • подали 1
  • подамном 2
  • поданика 1
  • поданицима 2
  • података 1
  • податке 3
  • податци 1
  • податцима 1
  • подбула 2
  • подбули 1
  • подваљка 1
  • подвезица 1
  • подвезице 1
  • подви 1
  • подвиг 2
  • подвига 3
  • подвијена 1
  • подвијених 1
  • подвикнемо 1
  • подвикнуо 1
  • подвила 1
  • подвлачена 1
  • подвлачећи 1
  • подводни 3
  • подвозна 1
  • подворити 1
  • подвукао 1
  • подвуче 2
  • Подгорица 1
  • Подгорице 1
  • поделе 1
  • подели 4
  • поделили 3
  • поделимо 1
  • поделио 1
  • поделисмо 1
  • поделити 1
  • поделише 1
  • подељена 1
  • подељеној 1
  • подешава 1
  • подешавати 1
  • подземне 1
  • подземни 1
  • подземним 1
  • подземну 1
  • подземњи 1
  • подивљају 1
  • подивљала 1
  • подивљали 1
  • подигао 1
  • подигла 3
  • подигле 1
  • подигло 1
  • подигосмо 1
  • Подигоше 1
  • подиђе 2
  • подиже 1
  • подижући 1
  • подизала 1
  • подизали 1
  • подизао 1
  • подићи 2
  • подједнака 1
  • подједнаки 1
  • подједнаким 1
  • подједнако 11
  • подједнаком 2
  • подкрепљавао 1
  • подла 1
  • подлаже 1
  • подлажу 1
  • подлегао 1
  • подлегла 1
  • подлегли 1
  • подлегнем 1
  • подлегоше 1
  • подлеже 2
  • подло 1
  • подложи 1
  • подметали 1
  • подметнем 1
  • подметнуо 3
  • подметнути 1
  • подмеће 3
  • подмећу 1
  • подмећући 2
  • подмукло 1
  • поднадула 1
  • поднадуле 1
  • поднадули 1
  • поднадулих 1
  • поднаредник 16
  • Поднаредник 2
  • поднаредника 1
  • поднареднику 1
  • поднаредниче 1
  • поднаредничким 1
  • поднаша 1
  • Подне 1
  • подне 66
  • подневним 1
  • поднела 1
  • поднели 3
  • поднело 1
  • поднео 1
  • Поднео 1
  • поднесе 1
  • поднесем 2
  • поднете 1
  • поднети 4
  • подножја 2
  • подножје 1
  • подножјима 2
  • подножју 1
  • Подноси 1
  • подноси 3
  • подносила 1
  • подносили 2
  • подносим 1
  • подносио 2
  • подобности 1
  • подофицир 2
  • подофицира 1
  • подофицири 1
  • подофицирска 1
  • подофицирску 1
  • подписа 1
  • подразумевајући 1
  • подржава 2
  • подржавајући 1
  • подржавала 2
  • подржавале 1
  • подржавали 2
  • подржавати 1
  • подржали 1
  • подржао 2
  • подрже 1
  • подржи 2
  • подржимо 1
  • подржите 1
  • Подримља 1
  • Подримље 2
  • Подримљем 2
  • Подримској 1
  • подробније 1
  • подрпају 1
  • подрпали 1
  • подрпан 1
  • подрпани 1
  • подрпано 1
  • подрпанога 1
  • подрте 2
  • подрум 5
  • подрума 2
  • подруме 3
  • подрумске 1
  • подрумских 1
  • подрумском 1
  • подсети 1
  • подсећало 1
  • подстицала 1
  • поду 7
  • подуже 3
  • подужега 1
  • подупресмо 1
  • подхрањивали 1
  • Пође 2
  • пође 39
  • пођем 7
  • пођемо 4
  • пођете 1
  • пођеш 1
  • Пођи 3
  • пођи 4
  • пођите 2
  • Пођите 4
  • Пођосмо 2
  • пођосмо 6
  • пођох 4
  • Пођох 4
  • пођоше 8
  • пођу 4
  • пожали 2
  • пожалити 1
  • пожалих 1
  • пожар 14
  • Пожар 4
  • пожара 9
  • Пожаревца 1
  • пожаром 1
  • пожару 2
  • пождерао 1
  • пождра 1
  • пождрао 1
  • пождрвљиво 1
  • Пожегу 1
  • пожелео 2
  • пожелети 1
  • пожелеће 1
  • пожелех 1
  • пожњевеним 1
  • пожртвовања 1
  • пожртвовање 1
  • пожртвовањем 2
  • пожудни 1
  • Пожури 2
  • пожури 5
  • пожуриле 2
  • пожурим 1
  • пожурио 2
  • пожурити 2
  • позабави 2
  • позабависмо 1
  • позавидело 1
  • позади 5
  • позадине 1
  • позадини 5
  • позадину 2
  • позајмили 1
  • позва 3
  • позван 4
  • позвао 2
  • позвати 1
  • позвах 1
  • поздрав 5
  • поздрава 3
  • поздраве 2
  • Поздрави 1
  • поздрави 2
  • поздравило 1
  • поздравим 1
  • поздравио 4
  • поздравите 1
  • поздравити 1
  • поздравиш 1
  • поздравља 3
  • поздрављају 2
  • поздрављајући 2
  • поздрављала 2
  • поздрављали 1
  • поздрављао 1
  • поздрављен 1
  • поздравни 1
  • позив 6
  • позива 16
  • позивајући 1
  • позивате 1
  • позивац 3
  • позиве 1
  • позиву 1
  • позивци 1
  • позиција 1
  • позицијска 1
  • позицијском 1
  • позледа 1
  • позлеђује 1
  • Позлеђује 1
  • позлеђујем 1
  • позна 3
  • познавајући 1
  • познавала 2
  • познавале 1
  • познавао 3
  • познаде 3
  • познадоше 1
  • познаду 1
  • познаје 8
  • познајем 2
  • Познајем 2
  • познајемо 3
  • познајете 2
  • Познајеш 1
  • познају 1
  • познали 1
  • познам 1
  • познаник 8
  • познаника 3
  • познанике 3
  • познаници 1
  • познаницом 1
  • Познао 1
  • познао 2
  • познат 2
  • позната 2
  • познате 3
  • познати 4
  • познато 1
  • познатог 1
  • познатога 1
  • познату 4
  • познаш 1
  • позније 1
  • познијим 1
  • позно 2
  • позовем 1
  • позовемо 1
  • позову 1
  • позоришни 1
  • позоришну 1
  • позоришта 2
  • Позоришта 3
  • позоришту 1
  • позорница 2
  • позорници 2
  • поиспадали 1
  • појава 15
  • појавама 2
  • појаве 11
  • Појави 1
  • појави 12
  • појавила 6
  • Појавио 1
  • појавио 4
  • појавити 1
  • појавише 5
  • појављивати 1
  • појављује 2
  • појављују 3
  • појавом 1
  • појаву 4
  • појам 1
  • појас 1
  • појаса 3
  • појасе 1
  • појаха 2
  • Појахали 1
  • појахао 1
  • појача 3
  • појачавају 1
  • појачање 2
  • појачању 1
  • поје 2
  • поједе 1
  • Поједе 1
  • поједена 1
  • поједи 1
  • поједина 2
  • појединац 1
  • Појединац 1
  • појединаца 4
  • појединачно 1
  • Поједине 3
  • поједине 4
  • Поједини 2
  • поједини 5
  • Појединим 1
  • појединим 4
  • појединима 1
  • појединих 6
  • појединости 4
  • појединце 1
  • појединци 1
  • појединцима 1
  • појезију 1
  • појели 1
  • појести 1
  • појма 1
  • појме 1
  • појми 2
  • појмили 1
  • појмио 3
  • појмити 1
  • појури 1
  • појурих 1
  • покаже 1
  • показа 11
  • показано 1
  • показао 3
  • показати 1
  • показивала 1
  • показивао 1
  • показује 1
  • показујући 8
  • покајање 1
  • покајао 1
  • покају 1
  • покапао 1
  • покара 1
  • покварене 1
  • покида 1
  • покидана 2
  • покисао 1
  • покисла 2
  • покисло 1
  • покислог 1
  • покислу 2
  • поклали 1
  • поклана 1
  • поклано 1
  • поклањати 1
  • поклао 1
  • поклецнула 1
  • поклецнуо 1
  • поклецујући 1
  • поклисари 2
  • поклича 2
  • поклонење 2
  • поклоницима 1
  • поклоном 1
  • поклоњење 1
  • покој 5
  • покојни 1
  • покојник 2
  • Покојник 2
  • покојника 1
  • покојникове 1
  • покојнога 1
  • поколеба 1
  • поколебали 1
  • поколебаност 1
  • поколења 3
  • поколење 3
  • поколењима 1
  • покољ 1
  • покоље 1
  • покољења 3
  • покопа 1
  • покопали 1
  • покопамо 1
  • покопане 2
  • покорно 1
  • покосио 2
  • покосити 2
  • покошени 1
  • покошених 1
  • Покрет 3
  • покрет 35
  • покрета 4
  • покрете 1
  • покретима 1
  • покретом 2
  • покрету 5
  • покри 3
  • покрива 11
  • покривајући 2
  • покривала 5
  • покривали 1
  • покривао 3
  • покривати 1
  • покривач 5
  • покривача 1
  • покривен 4
  • покривена 6
  • покривене 4
  • покривени 2
  • покривених 1
  • покривено 2
  • покрије 1
  • покријем 1
  • покријеш 1
  • Покрила 1
  • покрила 4
  • покриле 1
  • покрили 3
  • покрило 3
  • покрио 5
  • покрити 3
  • покров 1
  • покрова 1
  • покровом 6
  • покрхано 1
  • покуља 1
  • покуљале 1
  • покупи 1
  • покупим 1
  • покупише 1
  • покућанством 2
  • покућства 1
  • покућство 1
  • Покуша 1
  • покуша 3
  • Покушава 1
  • покушава 5
  • покушавају 1
  • покушавајући 2
  • покушавала 1
  • Покушавала 1
  • Покушавали 1
  • покушавам 3
  • покушавао 11
  • покушавати 1
  • покушај 4
  • покушаја 1
  • покушаје 2
  • покушаји 1
  • покушају 1
  • покушала 2
  • покушале 2
  • покушали 1
  • покушам 1
  • покушао 4
  • покушати 1
  • Покушах 2
  • покушах 7
  • покушаше 1
  • пола 6
  • полагали 2
  • полаже 3
  • полазак 6
  • полазе 7
  • полазећи 5
  • полази 7
  • полазила 1
  • полазили 1
  • полазимо 1
  • полазио 3
  • полако 9
  • поласка 2
  • поласком 1
  • полегала 1
  • Полегали 1
  • полегали 9
  • полегало 2
  • полегао 6
  • полегасмо 1
  • полегла 2
  • полегли 4
  • поледица 1
  • полеђини 1
  • полеђушке 1
  • полеже 3
  • полезте 1
  • полемику 4
  • полемици 1
  • полемишу 1
  • полетао 1
  • полете 1
  • полетеше 1
  • полети 1
  • полетим 1
  • полијеш 1
  • полила 1
  • политику 2
  • политици 1
  • политичка 1
  • политички 2
  • политичкога 1
  • политичкој 1
  • полицајац 1
  • полиције 1
  • Полицијски 2
  • полицијски 6
  • полицијским 1
  • половина 3
  • половине 3
  • половином 4
  • половину 5
  • положај 9
  • положаја 16
  • положаје 19
  • положајем 1
  • положаји 2
  • положајима 8
  • положају 2
  • положена 1
  • положених 1
  • положи 8
  • положисмо 1
  • положити 1
  • положише 1
  • поломише 1
  • поломљен 2
  • поломљена 2
  • поломљене 2
  • поломљеним 1
  • поломљено 1
  • поломљеном 1
  • поломом 1
  • полугласно 3
  • полудео 1
  • полуди 1
  • полуескадрон 2
  • полумрак 2
  • полумрака 1
  • полумраку 1
  • полумртав 2
  • полуобразованог 1
  • полуострва 2
  • полуострву 1
  • полуотворених 1
  • полуотшкринутога 1
  • полупане 3
  • полупаних 2
  • полусан 5
  • полусветлост 2
  • полусветлости 1
  • полусветлошћу 1
  • полусна 1
  • полусну 1
  • полутаме 1
  • полутами 1
  • Поља 3
  • поља 33
  • пољана 1
  • пољане 1
  • пољани 5
  • пољаници 1
  • пољану 1
  • пољацима 1
  • поље 10
  • Поље 3
  • пољем 2
  • пољима 5
  • пољска 4
  • пољске 4
  • пољски 1
  • пољских 1
  • пољској 3
  • пољском 1
  • пољску 1
  • пољу 11
  • Пољу 6
  • пољуби 4
  • пољупца 2
  • пољупце 1
  • пољупцем 1
  • пољупцима 3
  • пољупцу 2
  • Помагајте 1
  • помагала 1
  • помагали 2
  • Помагао 1
  • помагао 2
  • помаже 8
  • помажемо 1
  • помажу 1
  • помажући 2
  • помаља 4
  • помаљају 1
  • помамни 1
  • помамно 4
  • помамну 1
  • помела 1
  • помели 1
  • помен 3
  • помена 1
  • помене 3
  • поменеш 1
  • Помени 1
  • поменима 1
  • помену 6
  • поменула 1
  • поменуло 1
  • Поменуо 2
  • поменусте 1
  • Поменусте 1
  • помео 1
  • померана 1
  • помете 1
  • пометених 1
  • пометеност 1
  • пометености 1
  • пометња 5
  • пометње 1
  • пометњу 2
  • помилова 1
  • помиловао 1
  • помилуј 1
  • помињао 1
  • помињати 1
  • помињу 1
  • помирени 1
  • помирено 1
  • помиримо 1
  • помисао 2
  • помисли 3
  • помислила 1
  • Помислила 1
  • помислили 1
  • помислим 1
  • помислимо 1
  • помислио 4
  • помислити 1
  • помислише 1
  • помиче 1
  • помичу 1
  • помишљао 3
  • помишљати 2
  • помишљу 2
  • помно 2
  • помогао 3
  • помогла 1
  • помогле 1
  • помогли 3
  • Помогло 1
  • помогло 2
  • помогне 7
  • помогнем 5
  • помогнемо 3
  • помогну 3
  • помого 1
  • Помого 1
  • Помогох 1
  • помогох 2
  • помогоше 1
  • помози 3
  • помоле 1
  • помоли 2
  • помолим 1
  • помолио 1
  • помолиће 1
  • помолиш 1
  • помор 1
  • поморанџе 1
  • поморац 1
  • поморске 1
  • помоћ 33
  • помоћи 24
  • Помоћник 3
  • помоћник 9
  • помоћника 1
  • помоћниковим 1
  • помоћници 1
  • помоћницима 1
  • помраченоме 1
  • помрачила 1
  • помрачити 1
  • помреше 1
  • Помрчина 1
  • помрчини 1
  • помрчином 1
  • помрчину 1
  • помутиле 1
  • понавља 3
  • понављају 1
  • понављајући 1
  • понављала 1
  • понављамо 1
  • понављан 1
  • понављање 1
  • понављао 1
  • понављати 1
  • понаособ 1
  • понаша 1
  • понегујеш 1
  • понедељак 3
  • понедеоника 1
  • понела 5
  • понели 7
  • понело 1
  • Понео 2
  • понео 8
  • понесе 13
  • понесем 5
  • понесемо 2
  • понесена 1
  • Понеси 2
  • понесо 1
  • понестало 1
  • Понестало 1
  • понесу 2
  • понети 24
  • понећемо 1
  • Понећемо 2
  • понижен 1
  • понижена 1
  • понижења 1
  • понизно 1
  • поникао 1
  • поникла 2
  • понире 1
  • понова 56
  • понован 1
  • понови 23
  • поновила 5
  • поновио 1
  • поновите 1
  • поновити 3
  • поновиће 1
  • понових 5
  • поново 3
  • понора 1
  • поноре 1
  • понос 6
  • поносан 3
  • поносити 1
  • поноситих 1
  • поносна 3
  • Поносни 1
  • поносни 3
  • поносно 3
  • поносом 1
  • поноћ 18
  • Поноћ 3
  • поноћи 17
  • поноћна 1
  • Поноћни 1
  • поноћних 1
  • поноћну 2
  • понуда 1
  • понуде 1
  • понуди 3
  • понудила 1
  • Понудила 1
  • понудиле 1
  • понудили 1
  • Понудим 1
  • понудим 2
  • понудио 2
  • Понудио 3
  • понудити 2
  • понудих 1
  • Понудих 2
  • поњавица 1
  • поњавицом 3
  • поњавицу 1
  • поњавче 2
  • пообарала 1
  • Поостајали 1
  • поп 2
  • Поп 2
  • попа 13
  • Попа 3
  • попадала 1
  • попадале 4
  • попадали 3
  • попадалих 2
  • Попадаћемо 1
  • попадаше 1
  • попе 8
  • попела 1
  • попео 4
  • попети 2
  • попине 1
  • попио 1
  • попити 1
  • поплава 5
  • поплаве 5
  • поплави 1
  • поплавила 1
  • поплавили 1
  • поплављен 1
  • поплавом 1
  • поплаву 1
  • поплеснивиле 1
  • поплочане 1
  • попне 1
  • попнем 1
  • попнемо 1
  • Поповић 1
  • Поповића 1
  • поподали 1
  • поправи 1
  • поправити 2
  • поправке 1
  • попреко 3
  • попрскали 1
  • попрскам 1
  • попрскан 1
  • попрскана 2
  • попрсканих 2
  • попусти 1
  • попустила 1
  • попустио 2
  • попустише 1
  • Попушили 1
  • попушта 2
  • попуштају 1
  • попуштала 1
  • поражавајућа 1
  • поражени 1
  • поражено 1
  • пораз 3
  • пораза 1
  • Поразболеваше 1
  • поразише 1
  • поранити 1
  • порасла 1
  • порашћете 1
  • поребарке 1
  • Поред 1
  • поред 9
  • поређане 1
  • порезник 1
  • порекло 1
  • поремети 1
  • пореметила 1
  • поремећај 2
  • пореске 1
  • поретка 1
  • поретку 2
  • поречем 1
  • поричем 1
  • поробљену 2
  • пород 4
  • породица 18
  • породице 21
  • породици 9
  • породицом 14
  • породицу 15
  • породичне 1
  • породичних 1
  • породичној 3
  • породичну 1
  • породу 2
  • порозно 1
  • порок 2
  • портре 1
  • портрете 2
  • поруке 2
  • поручик 3
  • поручика 1
  • поручимо 1
  • поручник 9
  • поручнику 1
  • поручује 1
  • поручујући 1
  • поруше 1
  • порушена 2
  • порушеним 1
  • поруши 3
  • порушила 2
  • порушили 1
  • порције 1
  • посаветова 1
  • посаветоваше 1
  • посаветује 2
  • посаветујем 1
  • посади 1
  • посадих 1
  • посађују 1
  • посакривали 1
  • посао 30
  • посвете 1
  • Посветила 2
  • посветио 1
  • посветити 1
  • Посветни 1
  • посебном 1
  • поседала 1
  • поседале 1
  • Поседали 1
  • поседали 4
  • Поседало 1
  • поседим 1
  • поседну 1
  • поседнута 2
  • поседнуте 4
  • поседнути 2
  • поседнутим 1
  • посејала 1
  • посејали 2
  • посејани 1
  • посекли 1
  • поселе 2
  • посео 2
  • посети 1
  • посетиоци 1
  • посећивао 2
  • посећује 1
  • посећују 1
  • посече 2
  • посеченог 1
  • посечену 1
  • посилни 2
  • посилнога 1
  • посилном 2
  • посипа 1
  • посипала 1
  • посише 1
  • поскака 1
  • поскида 1
  • поскидају 1
  • поскидаше 2
  • поскочише 1
  • посла 9
  • послала 2
  • послале 1
  • послали 2
  • посланик 3
  • посланика 8
  • посланици 8
  • посланицима 3
  • послао 9
  • послат 2
  • послате 1
  • послати 1
  • послаћу 1
  • после 102
  • После 19
  • последица 2
  • последице 2
  • последња 28
  • Последња 3
  • Последње 2
  • последње 39
  • последњег 2
  • последњега 7
  • последњем 14
  • последњему 1
  • последњи 59
  • Последњи 7
  • последњим 12
  • последњих 8
  • последњој 3
  • последњом 1
  • последњу 12
  • послетку 1
  • послова 1
  • Послова 1
  • послове 1
  • послови 1
  • пословима 1
  • послом 4
  • послу 5
  • послуга 1
  • послужи 2
  • послужила 1
  • послужиле 1
  • послужитељ 1
  • послужити 4
  • послуша 2
  • послушала 2
  • послушао 2
  • Послушао 2
  • послушати 1
  • послушаше 1
  • посљедна 1
  • посљедња 1
  • посматра 3
  • посматрају 3
  • Посматрајући 1
  • посматрајући 6
  • посматрала 1
  • посматрали 10
  • посматрамо 2
  • посматрања 1
  • Посматрао 1
  • посматрао 7
  • посматрати 1
  • посматраш 1
  • посматраше 1
  • посмртно 1
  • поспалим 1
  • поспалих 1
  • поспалу 1
  • поспани 1
  • посред 1
  • посркао 1
  • посрне 3
  • посрнула 6
  • посрнуо 4
  • посрнућу 1
  • посртали 1
  • посрте 1
  • Посрће 1
  • посрће 3
  • посрћу 1
  • посрћући 2
  • постави 1
  • поставила 1
  • поставим 2
  • поставио 7
  • поставља 1
  • постављају 1
  • постављајући 1
  • постављала 1
  • постављао 1
  • постављен 3
  • постављена 1
  • постаде 2
  • постаје 4
  • постају 2
  • постала 3
  • постале 1
  • постали 1
  • постало 2
  • постану 1
  • постао 2
  • постара 2
  • постарају 1
  • постарала 1
  • постарао 1
  • постарати 1
  • постати 1
  • постеља 4
  • постеље 14
  • постељи 4
  • постељу 5
  • постепено 7
  • пости 1
  • постигла 1
  • постигле 1
  • постигло 1
  • постигну 1
  • постигнутим 1
  • постиђено 1
  • постићи 2
  • постојала 1
  • постојале 1
  • постојало 1
  • постојати 1
  • Постоји 3
  • постоји 9
  • постојим 1
  • постојимо 1
  • пострадали 2
  • пострадалима 1
  • пострадао 1
  • постројавају 1
  • постројени 1
  • построји 1
  • поступа 1
  • Поступак 1
  • поступак 3
  • поступи 1
  • поступцима 1
  • посукнуо 1
  • посула 2
  • посумња 1
  • посумњали 1
  • посустали 2
  • посустао 1
  • посут 1
  • посутом 1
  • посуше 1
  • потаји 1
  • потајна 1
  • потаман 1
  • потаманиће 1
  • потамнело 1
  • потврда 1
  • потврде 1
  • потврди 10
  • потврдили 1
  • потврдило 1
  • потврдити 2
  • потврдих 3
  • потврдно 1
  • потврду 2
  • потврђивали 1
  • потврђивао 1
  • потврђује 1
  • потегао 1
  • потегла 3
  • Потегли 1
  • потегли 2
  • потеглили 1
  • потегло 1
  • Потегосмо 1
  • потегосмо 2
  • потегох 1
  • потегоше 1
  • потеже 4
  • потежу 2
  • потезали 1
  • потезао 1
  • потезима 2
  • потезом 2
  • потекла 2
  • потекле 2
  • потера 2
  • потерају 1
  • потерали 3
  • потерано 1
  • потерао 2
  • потерасмо 1
  • потерати 1
  • потере 1
  • потече 2
  • потискивали 1
  • потискујеш 1
  • потискују 1
  • потискујући 1
  • потисли 1
  • потисну 2
  • потиснут 2
  • потиснута 1
  • потиче 1
  • потка 1
  • поткивају 2
  • потковицу 1
  • поткрала 1
  • поткрепи 3
  • поткрепило 1
  • поткрепљавао 1
  • поткрепљења 1
  • поткрепљење 1
  • Потмула 1
  • потмула 3
  • потмули 2
  • потмуло 2
  • потовари 1
  • потоварио 1
  • потоварите 1
  • поток 7
  • потока 4
  • потоке 3
  • потоком 2
  • потоку 1
  • потонула 1
  • потопа 1
  • потоци 2
  • потоцима 1
  • поточари 1
  • поточића 1
  • поточићи 1
  • потписана 1
  • потписује 1
  • потпишем 1
  • потпомогне 1
  • потпора 1
  • потпоре 1
  • потпору 2
  • Потпоручик 1
  • потпоручик 5
  • потпоручика 1
  • потпоручиком 1
  • потпоручику 1
  • Потпоручник 1
  • потпоручник 5
  • потпоручниче 1
  • Потпуковник 3
  • потпуковник 8
  • потпуковника 2
  • потпуковница 1
  • потпуковнице 1
  • потпуковници 1
  • потпуковницу 1
  • потпуковничина 1
  • Потпун 1
  • потпуна 1
  • потпуни 1
  • потпуно 25
  • потпуном 1
  • потпуну 1
  • потражи 9
  • потражила 1
  • потражим 3
  • потражимо 2
  • потражите 1
  • потражити 3
  • Потражићу 1
  • Потраја 1
  • потрајало 1
  • потреба 3
  • потребама 1
  • потребан 3
  • потребе 4
  • потребна 2
  • потребне 4
  • потребни 1
  • потребнији 1
  • потребним 1
  • Потребно 1
  • потребно 5
  • потребном 1
  • потребом 1
  • потребу 12
  • потрес 1
  • Потрес 1
  • потресају 1
  • потресен 4
  • потресеним 4
  • потресло 1
  • потресна 1
  • потрле 1
  • потрча 2
  • потрчала 1
  • потрчале 1
  • потрчао 1
  • Потрчасмо 2
  • потрчах 1
  • потсети 1
  • Потсетио 1
  • потстиче 1
  • потуцала 1
  • Потуцао 1
  • потуцати 1
  • потуцаћемо 1
  • потхрањивале 1
  • потцењивали 2
  • поћи 29
  • Поћи 3
  • Поћорек 3
  • Поћорекова 1
  • Поћореком 2
  • поћута 6
  • поуздан 1
  • поуздана 1
  • поуздани 1
  • поузданија 1
  • поузданије 4
  • поузданији 1
  • поузданијих 1
  • поузданим 2
  • поуздано 19
  • поузданога 1
  • поуздања 7
  • Поуздање 2
  • поуздање 21
  • поуздањем 10
  • поуку 1
  • поуми 3
  • Поумих 2
  • поучи 1
  • похваљујући 1
  • похватају 3
  • похватали 2
  • похватани 1
  • похватаним 1
  • похита 3
  • похитала 1
  • похитали 1
  • похитао 1
  • походе 1
  • походити 1
  • поцепан 3
  • поцепани 2
  • Поцерине 1
  • поцрпених 1
  • поцрпсти 1
  • почађали 1
  • почађалом 1
  • почасна 1
  • почасни 1
  • Поче 3
  • поче 93
  • почев 2
  • Почела 2
  • почела 27
  • почеле 8
  • почели 12
  • Почело 1
  • почело 15
  • Почео 2
  • почео 21
  • почесмо 7
  • почетак 3
  • почети 7
  • почетка 3
  • почетку 8
  • почеће 1
  • почећемо 1
  • почех 4
  • почеше 37
  • Почеше 5
  • почива 4
  • почивају 1
  • почивала 3
  • почивали 3
  • почивао 1
  • почивке 1
  • почивком 1
  • почиње 9
  • почињеш 1
  • Почињу 2
  • почињу 9
  • почињући 1
  • почисти 2
  • почистимо 1
  • почистише 1
  • почне 7
  • почнем 1
  • почнемо 1
  • почну 3
  • почујте 1
  • почупала 1
  • почупали 1
  • почупана 1
  • почупао 1
  • пошаљемо 1
  • Пошао 1
  • пошао 35
  • пошла 14
  • Пошла 3
  • пошле 1
  • пошли 4
  • Пошли 4
  • Пошло 2
  • пошло 3
  • пошље 1
  • пошљем 1
  • пошта 1
  • поштанске 2
  • поштар 1
  • поштарев 1
  • поште 2
  • поштеда 1
  • поштеде 2
  • поштедети 3
  • поштеду 1
  • поштеђен 1
  • Поштеђена 1
  • поштеђене 1
  • поштено 1
  • поштења 1
  • пошто 25
  • Пошто 4
  • поштовање 2
  • поштовањем 1
  • пр 1
  • Права 1
  • права 11
  • правац 6
  • правда 8
  • правдам 2
  • правдао 1
  • правдати 1
  • правде 3
  • правду 3
  • праве 5
  • праведних 2
  • правећи 1
  • прави 10
  • правили 1
  • правилно 2
  • правилу 1
  • правим 1
  • правимо 1
  • правио 3
  • правити 2
  • правићемо 1
  • правих 1
  • Право 3
  • право 31
  • правога 1
  • правој 1
  • правом 2
  • правоугаону 1
  • праву 7
  • правца 1
  • правце 2
  • правцем 8
  • правцима 2
  • правцу 10
  • праг 4
  • прага 3
  • прагматику 1
  • прагове 4
  • прагу 3
  • Прагу 3
  • празан 5
  • празна 8
  • празне 7
  • празник 1
  • празним 4
  • празнина 2
  • празнине 1
  • празнину 1
  • празних 3
  • празници 1
  • празној 3
  • празном 3
  • празну 4
  • прамен 4
  • праменове 1
  • прањем 1
  • прасак 2
  • праскали 1
  • праске 1
  • прате 6
  • пратећи 3
  • прати 15
  • Пратила 1
  • пратила 12
  • пратилац 1
  • пратили 7
  • пратило 1
  • пратим 1
  • пратио 5
  • пратиоце 1
  • пратити 2
  • пратња 2
  • Праћен 1
  • праћен 2
  • праћени 2
  • праћених 1
  • праћено 1
  • прах 1
  • прахом 1
  • прашине 1
  • праштају 2
  • праштајући 4
  • праштала 1
  • праштали 1
  • праштам 1
  • праштања 1
  • праштање 3
  • праштао 1
  • праште 1
  • прашти 4
  • прашума 1
  • прва 15
  • Прва 5
  • Прве 12
  • прве 22
  • Први 5
  • први 91
  • првим 10
  • првина 1
  • првих 12
  • прво 10
  • Прво 2
  • првобитна 1
  • првобитно 1
  • Првовенчанога 1
  • првог 4
  • првога 14
  • првој 5
  • првом 9
  • првоме 8
  • прву 12
  • пргави 1
  • пргаво 1
  • пре 167
  • Пре 8
  • пребаци 2
  • пребацивала 1
  • пребацивали 1
  • пребацивања 1
  • пребацивање 1
  • пребацивањем 2
  • пребацивао 3
  • пребацила 1
  • пребацио 3
  • пребацити 2
  • пребацише 2
  • Пребацујете 1
  • пребачен 2
  • пребачена 1
  • пребачене 1
  • пребачени 1
  • пребаченим 1
  • пребегао 2
  • пребегли 1
  • пребећи 1
  • преби 1
  • пребијена 2
  • пребијене 3
  • пребијено 1
  • пребио 1
  • преболе 1
  • преболео 1
  • преболети 1
  • пребраја 2
  • пребрине 1
  • преброди 1
  • пребродили 2
  • пребродио 1
  • пребродити 3
  • пребројаше 1
  • преброје 1
  • превали 3
  • превалила 6
  • превалили 2
  • превалило 5
  • превалити 1
  • превари 1
  • преварио 2
  • преварити 2
  • преваром 1
  • превезе 1
  • превелико 1
  • превиђајући 1
  • превиђали 1
  • превија 1
  • Превијала 1
  • превијалиште 1
  • превијање 1
  • превијаш 1
  • превије 1
  • превијем 1
  • превијене 1
  • превију 1
  • превила 2
  • Превио 1
  • превлачећи 1
  • превлачи 1
  • превлачила 1
  • превода 1
  • преводио 1
  • превојима 1
  • превре 1
  • превртала 1
  • преврћу 2
  • превучена 1
  • прегажен 1
  • прегажени 1
  • прегазе 1
  • прегази 2
  • прегазила 1
  • прегазили 3
  • прегазити 1
  • преглед 1
  • прегледа 1
  • Прегледа 1
  • прегледају 1
  • прегледали 1
  • прегледао 1
  • преговора 1
  • прегорела 2
  • прегореле 1
  • прегорелих 1
  • прегорело 1
  • прегорелој 1
  • прегорео 3
  • прегршт 2
  • прегршти 4
  • пред 264
  • Пред 31
  • преда 3
  • предавало 1
  • предавати 3
  • предаде 4
  • предадох 1
  • предаду 2
  • предај 1
  • предаје 4
  • предајем 1
  • предајеш 1
  • предаји 1
  • предајом 1
  • предају 7
  • предајући 3
  • предала 3
  • предали 5
  • предало 2
  • предам 2
  • Предамном 1
  • предамном 5
  • предамо 1
  • предамом 1
  • предано 2
  • преданошћу 2
  • предао 4
  • предасе 5
  • предати 4
  • предато 1
  • предаћу 2
  • предахну 1
  • предахнуо 1
  • Предвече 1
  • предвече 7
  • предвидела 1
  • предвидети 1
  • предвиди 3
  • предвиђају 1
  • предвиђао 2
  • предвојише 1
  • Предејана 2
  • Предејане 1
  • предела 1
  • пределе 2
  • предзнак 2
  • предлагала 2
  • предлагао 1
  • предлаже 2
  • предлог 4
  • предлоге 1
  • предлогу 3
  • предложене 1
  • предложи 3
  • предложила 1
  • предмет 4
  • предмета 3
  • предмете 4
  • предмети 7
  • предметом 1
  • предмету 1
  • предње 3
  • предњег 1
  • предњем 1
  • предњи 4
  • предњим 4
  • предњих 2
  • предњој 1
  • предомислио 1
  • Предомислио 1
  • предомишљам 1
  • предомишљао 2
  • предосетити 1
  • предосећа 4
  • предосећајући 4
  • предосећали 2
  • предосећање 3
  • предосећањем 1
  • предосећао 1
  • предочи 1
  • предочили 1
  • предрасуда 1
  • Председник 1
  • председник 8
  • Председника 1
  • председнику 1
  • предсказања 2
  • представе 2
  • представи 1
  • представим 1
  • представља 8
  • представљају 3
  • представљала 2
  • представљале 1
  • представљали 1
  • представљао 1
  • представника 1
  • представнике 1
  • представници 1
  • Предстојало 1
  • предстоје 1
  • предстоји 1
  • предстража 3
  • предуга 1
  • предугачак 1
  • предугог 1
  • предузе 2
  • предузела 1
  • предузео 1
  • предузета 1
  • предузећа 1
  • предузима 1
  • предузимамо 1
  • предузимати 1
  • предузме 1
  • предузму 1
  • предусрете 2
  • предусретне 1
  • предухитрио 1
  • предходи 1
  • предходница 1
  • предходницама 1
  • предходнице 2
  • предходницу 1
  • пређашњем 1
  • пређе 10
  • пређем 1
  • пређемо 2
  • пређеш 1
  • Пређи 1
  • пређоше 1
  • Пређоше 2
  • пређу 3
  • прежива 2
  • преживају 1
  • преживање 1
  • преживела 7
  • преживели 4
  • преживело 1
  • преживео 3
  • преживети 3
  • преживимо 4
  • преживљавала 2
  • преживљавали 1
  • преживљује 1
  • преживљујем 2
  • преживљујемо 1
  • преживљују 1
  • прежу 1
  • презали 1
  • презао 1
  • Прездравио 1
  • презиме 2
  • презимићемо 1
  • презирања 1
  • презирањем 1
  • презире 1
  • презрењем 2
  • прекадите 1
  • прекадити 1
  • прекаљен 1
  • прекаљени 1
  • прекаљује 1
  • прекид 1
  • прекида 8
  • Прекидајући 1
  • прекидао 2
  • прекидати 1
  • Прекиде 1
  • прекиде 21
  • Прекидох 1
  • прекидох 4
  • преким 1
  • прекинем 2
  • прекину 3
  • прекинула 1
  • Прекинули 1
  • прекинуо 3
  • прекинут 1
  • прекинуто 1
  • прекинух 1
  • прекјуче 12
  • преклан 1
  • преклана 2
  • преклане 1
  • преклапала 1
  • преклињала 1
  • преклињали 1
  • преклињања 1
  • преклињање 1
  • преклиње 1
  • преклињем 1
  • преклињући 1
  • преко 133
  • прекога 2
  • прекор 1
  • прекосутра 6
  • Прекратио 1
  • прекрилила 1
  • прекрилило 1
  • прекрсти 5
  • прекрстила 2
  • прекрстим 1
  • прекрстих 2
  • прекрши 1
  • прекрштеним 1
  • прексиноћ 1
  • прелаз 3
  • прелазак 3
  • прелазе 1
  • Прелазе 1
  • прелазећи 1
  • прелази 11
  • прелазили 4
  • прелазио 2
  • прелазити 2
  • прелама 1
  • преламао 1
  • прележале 1
  • прележао 1
  • прелетала 2
  • прелетале 4
  • Прелетали 1
  • прелетао 3
  • прелете 2
  • прелетела 1
  • прелетели 1
  • прелетети 1
  • прелетеше 1
  • Прелети 1
  • прелећу 2
  • прелива 1
  • преливају 1
  • преливајући 1
  • преливали 1
  • преливани 1
  • преливен 1
  • преливена 1
  • преливено 1
  • прелије 1
  • прелијте 1
  • прелила 2
  • прелиставао 1
  • прелити 2
  • преломи 1
  • преломила 1
  • преломили 2
  • преломити 1
  • преломлену 1
  • Према 5
  • према 73
  • преметали 1
  • премештај 1
  • премијерама 1
  • премијером 1
  • преминуо 3
  • премиру 1
  • премишљајући 1
  • Премишљајући 1
  • премишљао 3
  • преморена 4
  • преморене 1
  • преморени 1
  • премореној 1
  • преморио 1
  • Преморио 1
  • премошћава 1
  • премошћује 1
  • премрзо 1
  • пренео 1
  • пренеражено 1
  • пренет 1
  • пренос 5
  • преносе 4
  • преноси 3
  • преноћи 1
  • преноћили 2
  • преноћити 4
  • преноћишта 2
  • преноћиште 9
  • преноћишту 1
  • преношени 1
  • прену 1
  • пренух 1
  • пренуше 1
  • преобрази 1
  • преобразила 1
  • преобука 2
  • преобуком 1
  • преобуку 2
  • преокупирана 1
  • преорана 2
  • преостало 2
  • препад 2
  • препадом 1
  • препаду 1
  • препао 1
  • препатили 1
  • Препатили 1
  • препирка 2
  • препирке 1
  • препиру 1
  • преписује 1
  • преплавила 2
  • преплавио 1
  • преплавити 1
  • преплавља 1
  • преплављен 1
  • Преплављен 1
  • преплављена 2
  • преплављену 1
  • препланула 5
  • препланулим 1
  • преплануло 1
  • препланулом 1
  • преплашен 1
  • преплашена 2
  • преплашене 2
  • преплашени 2
  • преплашених 1
  • преплашено 5
  • преплашеност 1
  • преплашену 2
  • преплаши 2
  • преплашила 3
  • преплашили 1
  • преплашило 3
  • преплашио 1
  • преплаших 1
  • преплета 1
  • преплетало 1
  • Преполац 1
  • преполовили 1
  • Преполца 1
  • препорођена 1
  • препратни 1
  • препричава 1
  • препричавају 1
  • препричавала 1
  • препричавам 2
  • препричавати 1
  • препричао 1
  • препукло 1
  • препун 1
  • препуне 2
  • препуни 2
  • прерађује 1
  • преруче 1
  • пресбиром 1
  • пресвиснуо 1
  • пресвлачи 2
  • Преседела 1
  • Преседећемо 1
  • пресекли 2
  • пресекосмо 1
  • Пресекосмо 1
  • пресеку 1
  • пресећи 4
  • пресеца 2
  • пресецајући 1
  • пресецањем 1
  • пресече 12
  • пресечен 4
  • пресита 1
  • пресите 1
  • прескакање 1
  • прескакати 4
  • прескачу 1
  • Прескачући 1
  • прескачући 2
  • прескочи 3
  • Прескочих 1
  • преслављати 1
  • пресну 1
  • преспава 1
  • преспавала 2
  • преспављује 2
  • преспављују 1
  • пресретају 1
  • пресретали 1
  • пресретало 1
  • преставе 1
  • преставља 1
  • престављају 1
  • престављала 2
  • престављао 1
  • престављен 1
  • престаде 1
  • престајала 1
  • престаје 1
  • престала 11
  • престану 1
  • престарео 1
  • престати 1
  • престо 1
  • престола 4
  • Престолонаследник 19
  • престолонаследнику 1
  • Престолонаследнику 2
  • престолу 3
  • престоница 1
  • престонице 3
  • престоници 1
  • престоницу 3
  • престрављена 5
  • престрављене 2
  • престрављени 3
  • престрављених 1
  • престрављено 14
  • престрављеној 1
  • престрављеност 1
  • престрављену 1
  • пресуда 4
  • пресуде 2
  • пресудним 1
  • пресуду 1
  • пресушиле 1
  • пресушили 1
  • Пресушиће 1
  • пресушише 1
  • претапа 1
  • претапају 1
  • претварају 1
  • претвараше 1
  • претворене 2
  • претворила 1
  • претвориле 2
  • прете 2
  • претеже 1
  • претендују 2
  • претенсија 1
  • претенсије 1
  • претенциозан 1
  • претераним 1
  • претераном 1
  • претећи 4
  • претече 1
  • прети 4
  • претила 2
  • претиле 1
  • претило 2
  • претио 2
  • претиче 1
  • претоварена 5
  • претоварене 1
  • претоварено 3
  • претоварују 2
  • претпоставио 1
  • претпоставити 3
  • претпоставкама 2
  • претпоставку 2
  • Претпостављајући 1
  • претпостављали 1
  • претресају 1
  • претресали 2
  • претресе 1
  • претресу 1
  • претрну 1
  • претрнула 2
  • претрнуле 1
  • претрнуло 1
  • Претрнуо 1
  • претрнусмо 1
  • претрнух 3
  • претрпа 1
  • претрпава 7
  • претрпавају 2
  • претрпавати 3
  • претрпала 1
  • претрпале 1
  • претрпан 1
  • претрпана 1
  • претрпано 2
  • претрпаности 1
  • претрпану 1
  • претрпао 2
  • претрпати 1
  • претукао 1
  • претурао 1
  • претурила 1
  • претурили 1
  • Претурио 1
  • претурио 3
  • претурисмо 1
  • Претуци 1
  • претучени 1
  • претходи 1
  • претходно 1
  • прећи 8
  • прећуткивала 1
  • преувеличавају 1
  • преформирање 1
  • прехране 1
  • прехрањивао 1
  • прецењивао 1
  • пречицом 1
  • пречу 1
  • прешао 5
  • прешевско 1
  • прешла 5
  • Прешли 1
  • прешли 11
  • Прешло 1
  • прешло 4
  • Прешовским 1
  • пржи 2
  • При 2
  • при 49
  • прибежишта 1
  • прибежиште 3
  • прибере 6
  • приберем 1
  • приберемо 3
  • приберите 1
  • приберу 3
  • прибијене 1
  • прибили 1
  • прибио 1
  • прибира 3
  • прибирају 5
  • прибирајући 1
  • прибирала 2
  • прибирали 3
  • прибирам 1
  • прибирања 1
  • прибирање 2
  • прибирати 2
  • приближава 1
  • приближавају 1
  • приближе 1
  • приближи 3
  • приближили 1
  • приближимо 1
  • приближио 2
  • приближисмо 1
  • приближиће 1
  • приближно 1
  • приближнога 1
  • приближује 1
  • Прибоја 1
  • прибојавајући 1
  • прибра 3
  • прибрала 7
  • прибрале 3
  • прибрали 2
  • прибрало 1
  • прибрана 1
  • прибране 1
  • прибрани 1
  • прибрано 1
  • прибрао 4
  • прибраће 1
  • прибраше 1
  • приватним 1
  • приватних 2
  • привезани 1
  • привезао 1
  • привидних 1
  • привиђала 1
  • привиђао 1
  • привиђење 2
  • привилегисане 1
  • привремено 3
  • привременост 1
  • привукао 1
  • привуку 1
  • привуче 1
  • приганице 2
  • пригладнео 1
  • приграби 1
  • пригреје 1
  • пригушен 1
  • пригушеним 4
  • пригушено 1
  • пригушила 1
  • придају 1
  • придајућим 1
  • придигла 1
  • придигли 1
  • придиже 1
  • придобио 1
  • придолазак 1
  • Придолазе 1
  • придолазе 7
  • придолази 1
  • придолазила 2
  • придолазили 2
  • придолазило 1
  • придошли 1
  • придошлице 1
  • придремао 1
  • придржана 1
  • придржасмо 1
  • придржим 1
  • придруже 1
  • придружи 7
  • придруживали 1
  • придруживало 1
  • придружила 1
  • придружиле 2
  • придружили 1
  • придружио 2
  • придружити 1
  • придружујемо 1
  • придружују 3
  • придружујући 1
  • придушеним 1
  • Приђе 2
  • приђе 22
  • Приђосмо 2
  • приђох 5
  • прижељкује 1
  • призва 2
  • призвао 2
  • приземље 1
  • приземна 1
  • призна 2
  • признадох 1
  • Признајем 1
  • признајем 4
  • признање 2
  • признањем 1
  • признао 1
  • признати 2
  • призор 4
  • призора 2
  • Призрен 40
  • Призрена 41
  • Призреном 7
  • призренске 6
  • призренски 2
  • Призренски 2
  • призренским 1
  • призренских 3
  • призренском 1
  • призренску 1
  • Призрену 41
  • Призренци 1
  • пријави 1
  • Пријатељ 1
  • пријатељ 15
  • пријатеља 9
  • пријатеље 3
  • пријатељи 4
  • пријатељицама 2
  • пријатељице 3
  • пријатељски 4
  • пријатељским 1
  • пријатељу 7
  • пријатна 1
  • пријатне 1
  • пријатно 2
  • пријатнога 1
  • пријатноме 1
  • прије 1
  • Пријепоље 1
  • приказе 1
  • приказује 1
  • прикована 1
  • приковани 1
  • прикопча 1
  • прикопчан 1
  • прикопчао 1
  • прикрада 1
  • прикрадајући 1
  • прикрије 1
  • прикријеш 1
  • прикрио 1
  • прикупљене 1
  • прикуца 1
  • прикучио 1
  • прилагодити 1
  • прилазе 2
  • прилазећи 1
  • Прилазећи 1
  • Прилази 1
  • прилази 6
  • прилазимо 1
  • Прилазимо 1
  • прилазио 2
  • Прилеп 1
  • прилепили 1
  • прилепско 1
  • Прилепу 1
  • прилећи 1
  • прилика 5
  • приликама 18
  • прилике 15
  • приликовало 1
  • приликом 15
  • прилику 5
  • Прилипу 1
  • прилици 1
  • прилично 2
  • приложио 1
  • приљубљују 1
  • прима 7
  • примајући 1
  • примакли 2
  • примали 1
  • примам 1
  • Примам 1
  • примао 2
  • приме 8
  • примедбама 2
  • примедбе 2
  • примедби 1
  • примедбу 1
  • применили 1
  • пример 15
  • примера 1
  • примере 1
  • примети 5
  • приметиле 1
  • приметили 1
  • приметити 1
  • приметиће 1
  • приметих 1
  • Приметих 1
  • приметише 1
  • примећује 3
  • Прими 1
  • прими 9
  • примила 5
  • примиле 1
  • примили 7
  • примим 1
  • Примио 2
  • примио 6
  • примирја 1
  • примити 20
  • примиће 1
  • примиче 1
  • примиш 1
  • примише 1
  • примљен 1
  • примљена 1
  • приморским 1
  • принесе 2
  • принесмо 1
  • принесох 1
  • принети 1
  • принуђен 1
  • принуђени 3
  • принц 2
  • принца 1
  • припада 2
  • припадају 3
  • припаде 1
  • припазите 1
  • припале 1
  • припали 3
  • припалила 2
  • припалиле 1
  • припалили 1
  • Припалили 1
  • припалим 2
  • припалио 4
  • припалиће 1
  • припалише 1
  • припаљује 2
  • припаљујући 2
  • припасти 1
  • припија 2
  • припијају 2
  • приписивала 1
  • приписивали 1
  • приписују 1
  • припита 1
  • припитавао 1
  • припитај 1
  • припитају 1
  • припитала 1
  • припитали 1
  • припитам 2
  • припитао 1
  • припиташе 1
  • Припитујемо 1
  • Приповедач 1
  • приповедач 3
  • приповедачки 1
  • приправна 1
  • приправно 1
  • припремају 1
  • припремале 1
  • припремао 1
  • припреме 7
  • припреми 1
  • припремити 1
  • припремљена 1
  • припретила 1
  • Припуца 1
  • приређивање 1
  • Природа 1
  • природа 4
  • природе 3
  • природи 2
  • природин 1
  • природино 1
  • природиног 3
  • природна 1
  • природније 1
  • присваја 1
  • присвоје 1
  • присвојила 2
  • присвојио 2
  • присети 1
  • прискочила 1
  • прискочити 1
  • прислањајући 1
  • прислонили 1
  • Прислоним 1
  • прислоњени 1
  • приспели 1
  • приспеће 2
  • пристаде 1
  • Пристаде 1
  • пристадоше 1
  • пристајали 1
  • пристајао 1
  • пристаје 4
  • пристајем 1
  • пристала 1
  • присталицама 1
  • присталицу 1
  • пристанак 1
  • пристане 1
  • пристао 7
  • Присташе 1
  • пристигло 1
  • пристигне 1
  • пристојну 1
  • приступа 1
  • приступи 2
  • приступило 1
  • приступише 1
  • присуство 2
  • присуствовати 1
  • присуством 2
  • присуству 1
  • присутних 2
  • притајава 1
  • притајала 1
  • притајио 1
  • притварајући 1
  • Притворише 1
  • притворно 2
  • притврђује 1
  • притегао 1
  • притежалац 1
  • притеже 1
  • притера 1
  • притисак 2
  • притиска 1
  • притискала 2
  • притискало 1
  • притискивала 1
  • притискивало 1
  • притискох 1
  • Притисла 1
  • притисла 3
  • притисли 2
  • Притисло 1
  • притисне 1
  • притиснуо 4
  • притиснут 1
  • притиснуте 1
  • притичу 1
  • притрча 1
  • Притрчасмо 1
  • прићи 4
  • прихвата 4
  • прихватају 3
  • прихватајући 1
  • прихватао 1
  • прихвате 3
  • прихвати 12
  • прихватила 2
  • прихватили 2
  • прихватим 1
  • прихватимо 1
  • Прихватио 1
  • прихватио 3
  • прихватите 1
  • прихватити 5
  • прихватих 1
  • прихватише 1
  • прихваћена 2
  • прихрани 3
  • прихрањивати 1
  • Прича 1
  • прича 22
  • Причају 2
  • причају 3
  • причајући 2
  • Причала 3
  • причала 7
  • причали 5
  • причало 2
  • причама 1
  • Причамо 1
  • причања 3
  • причање 2
  • причању 1
  • Причао 3
  • причао 8
  • причати 4
  • причаш 2
  • причаше 1
  • приче 6
  • Причекајте 1
  • причекам 1
  • причести 1
  • причестим 1
  • причешћу 1
  • причинило 1
  • причиња 1
  • причињава 2
  • причињавају 1
  • причињавало 2
  • Причу 1
  • причу 25
  • причучнули 1
  • пришао 11
  • Пришао 2
  • пришла 2
  • Пришли 1
  • приштевске 1
  • приштевску 1
  • приштевци 1
  • Приштевци 1
  • Приштина 4
  • Приштине 26
  • Приштини 17
  • Приштином 1
  • Приштинска 1
  • приштинске 8
  • приштински 1
  • приштинским 4
  • приштинских 1
  • приштинској 2
  • приштинском 2
  • приштинскоме 1
  • приштинску 1
  • Приштину 19
  • пркосно 1
  • Прљав 1
  • прљав 3
  • прљава 3
  • прљаве 4
  • прљави 5
  • прљавим 2
  • прљавих 1
  • прљаво 1
  • прљавога 1
  • прљавом 3
  • прљаву 3
  • прну 1
  • прнуше 2
  • Прњавора 1
  • прње 1
  • пробавила 2
  • пробавили 1
  • пробавио 3
  • пробавити 1
  • пробављао 1
  • пробдије 3
  • пробдију 1
  • Пробдила 1
  • пробдиле 1
  • пробдили 1
  • пробдио 1
  • пробдити 2
  • проби 2
  • пробија 5
  • пробијају 1
  • пробијајући 1
  • пробијали 1
  • пробијање 2
  • пробијао 1
  • пробијати 1
  • пробије 7
  • пробијена 1
  • пробију 1
  • Пробила 1
  • пробила 3
  • пробили 1
  • пробио 4
  • пробира 1
  • пробирају 2
  • пробирали 1
  • пробити 4
  • пробоја 1
  • пробуди 14
  • пробудила 6
  • пробудиле 1
  • Пробудили 1
  • пробудили 4
  • пробудило 1
  • пробудим 2
  • пробудимо 1
  • пробудио 7
  • пробудисмо 1
  • пробудити 2
  • пробудиће 1
  • пробудих 1
  • пробудише 2
  • пробуђена 4
  • пробуђенога 1
  • провале 1
  • провалија 2
  • провалије 2
  • провалила 2
  • провалило 1
  • провалиће 1
  • проведе 1
  • проведем 1
  • проведене 1
  • проведох 1
  • проведоше 1
  • проведу 1
  • провејава 1
  • провејане 1
  • провела 4
  • провеле 1
  • провели 6
  • провео 2
  • проверите 1
  • провидан 1
  • провиди 1
  • провидним 2
  • провиђењем 1
  • провирују 2
  • провлачећи 2
  • провлачи 1
  • Провлачила 1
  • провлачили 2
  • провлачио 1
  • провога 1
  • проводи 2
  • проводим 2
  • проводимо 1
  • проводио 1
  • проводити 1
  • проводићемо 1
  • провукао 1
  • провукла 1
  • провуку 1
  • провући 1
  • прогањати 1
  • прогледао 1
  • прогнаним 1
  • прогнаних 1
  • прогнаници 2
  • прогнози 1
  • проговори 8
  • проговорила 2
  • проговорили 1
  • проговорим 3
  • проговорио 1
  • проговорисмо 1
  • проговорити 2
  • прогонења 1
  • прогорео 1
  • програм 1
  • прогунђа 1
  • прогунђаше 1
  • прогура 1
  • прогута 2
  • прогутао 1
  • продавала 1
  • продавале 1
  • продавали 2
  • продаван 1
  • продаване 1
  • Продавао 1
  • продавац 1
  • продаваца 3
  • продавачица 1
  • продавцима 1
  • продавцу 1
  • продаду 1
  • продај 1
  • Продаје 2
  • продаје 6
  • продајем 1
  • Продају 1
  • продају 5
  • продам 1
  • продат 1
  • продирала 4
  • продирао 5
  • продире 9
  • продиру 2
  • продирући 1
  • продра 1
  • продре 1
  • продреш 1
  • продрла 1
  • продрли 2
  • продро 2
  • продужило 2
  • продужио 1
  • продужисмо 2
  • прође 29
  • Прође 5
  • прођем 1
  • прођемо 2
  • прођеш 2
  • Прођи 1
  • прођите 1
  • прођосмо 1
  • Прођосмо 2
  • прођоше 3
  • прођу 6
  • прождере 1
  • прождеру 1
  • прождирао 1
  • прождрвљива 1
  • проживео 1
  • проживећете 1
  • прожима 4
  • прозвати 1
  • прозебао 3
  • прозебе 1
  • прозебла 1
  • Прозебли 2
  • прозебли 9
  • прозеблим 1
  • прозире 1
  • прозор 17
  • прозора 18
  • прозоре 15
  • прозори 12
  • прозорима 10
  • прозором 2
  • прозорско 1
  • прозорскога 1
  • прозорску 1
  • прозору 8
  • прозорчету 1
  • прозрачан 1
  • прозрачна 3
  • прозрачним 1
  • прозрачно 1
  • прозрачну 1
  • произвео 1
  • проја 1
  • проје 1
  • пројектовала 1
  • пројектовале 1
  • пројина 1
  • пројино 2
  • пројинога 1
  • проју 1
  • прокисла 1
  • прокисле 5
  • прокисли 3
  • прокисло 1
  • прокисломе 2
  • прокислу 2
  • Проклета 1
  • Проклетија 1
  • Проклетије 3
  • Проклетију 1
  • проклијала 1
  • прокоментарисане 1
  • прокоментаришу 1
  • проконтролиса 1
  • проконтролишем 1
  • прокупачки 2
  • Прокупља 7
  • Прокупље 4
  • Прокупљу 3
  • пролаз 2
  • Пролазак 1
  • пролазак 4
  • пролазе 14
  • Пролазе 3
  • Пролазећи 1
  • пролазећи 6
  • пролази 17
  • Пролази 3
  • пролазила 4
  • пролазиле 1
  • Пролазили 2
  • пролазили 5
  • пролазило 1
  • пролазимо 1
  • пролазио 4
  • пролазите 1
  • пролазити 1
  • пролазиш 2
  • пролазник 3
  • пролазника 3
  • пролазнике 1
  • пролазниковом 1
  • пролазнику 1
  • Пролазници 2
  • пролазници 3
  • пролазницима 1
  • пролазу 4
  • Пролајаће 1
  • пролама 1
  • проласка 1
  • проласку 2
  • пролетала 1
  • пролетале 1
  • пролетао 1
  • пролетњи 1
  • пролећа 1
  • пролеће 5
  • пролећу 3
  • проли 2
  • пролива 1
  • пролије 4
  • пролила 1
  • пролиле 1
  • пролока 1
  • пролокан 1
  • пролоке 4
  • проломи 3
  • проломило 2
  • промаја 1
  • промаје 2
  • Промакао 2
  • промакли 1
  • промаљам 1
  • промаћи 1
  • промаче 1
  • промашила 1
  • промена 2
  • промене 4
  • промени 3
  • променили 1
  • променити 2
  • променом 1
  • промену 1
  • промењеним 1
  • промерио 1
  • промерите 1
  • промета 1
  • промешан 1
  • промешкољи 1
  • Проминцла 1
  • промислити 1
  • Промислиће 1
  • промислиш 1
  • промицала 6
  • промицале 1
  • промицали 2
  • промицао 1
  • Промиче 1
  • промиче 13
  • Промичу 2
  • промичу 9
  • промолила 1
  • Промрзла 3
  • промрзла 4
  • промрзле 2
  • промрзли 6
  • промрзлу 1
  • промрзнути 1
  • промрзнуће 1
  • промрзо 1
  • промрзосмо 1
  • промуклим 4
  • пронашао 1
  • пронела 1
  • Пронела 1
  • пронели 1
  • пронесе 1
  • прононсираноме 1
  • проносе 1
  • проноси 4
  • проносио 4
  • пропада 2
  • пропадамо 1
  • пропадао 1
  • пропадне 1
  • пропаднем 1
  • пропала 5
  • пропале 1
  • пропали 1
  • пропало 3
  • пропалу 1
  • пропаст 6
  • пропасти 9
  • пропац 1
  • пропере 1
  • прописан 1
  • пропитују 1
  • пропиштала 1
  • проплакао 1
  • пропланка 1
  • пропланку 1
  • пропланци 1
  • проплаче 1
  • пропљувао 1
  • пропојала 2
  • пропоје 1
  • пропрати 1
  • пропраћа 1
  • пропраћају 1
  • пропраћене 1
  • пропусте 1
  • пропусти 5
  • Пропустила 1
  • пропустила 2
  • пропустио 1
  • пропушта 1
  • пропуштају 1
  • пропуштала 1
  • прорадили 1
  • проредили 1
  • проређена 1
  • проређени 1
  • проређује 1
  • пророк 1
  • пророковао 1
  • пророку 1
  • пророци 1
  • пророчанским 1
  • пророчанства 1
  • пророчанствима 1
  • пророчанство 4
  • пророчанству 4
  • просвете 2
  • просвира 2
  • просед 1
  • проседе 1
  • проседи 7
  • проседог 1
  • проседоме 1
  • просејати 1
  • просеко 2
  • просеца 1
  • просецају 1
  • просецам 1
  • просецаш 1
  • просече 1
  • просим 1
  • просипа 1
  • просипати 1
  • просићемо 1
  • Просјак 1
  • просјак 2
  • просјаке 2
  • просјаку 3
  • просјаци 2
  • просјачким 2
  • просјачку 1
  • прославе 1
  • прославиле 1
  • прославио 1
  • прослављао 1
  • прослављене 1
  • проспавај 1
  • проспавамо 1
  • проспавао 1
  • проспавати 2
  • проспе 1
  • просте 1
  • прости 5
  • простирала 4
  • простире 8
  • простиру 2
  • просто 13
  • простодушан 1
  • простор 6
  • простора 4
  • просторе 4
  • просторијама 1
  • просторије 3
  • просторију 1
  • просторима 1
  • простору 3
  • простран 3
  • пространа 9
  • Простране 1
  • простране 2
  • пространи 1
  • пространим 1
  • пространога 1
  • пространој 4
  • пространоме 1
  • пространу 2
  • прострете 1
  • прострети 1
  • прострла 2
  • прострли 1
  • простро 1
  • прострто 2
  • простртоме 1
  • проструја 1
  • просу 3
  • просула 2
  • просуло 1
  • просуо 3
  • просуте 1
  • просуто 2
  • просуше 1
  • просушим 1
  • прота 1
  • протегле 1
  • протегли 1
  • протеглио 1
  • протеже 4
  • протекло 1
  • протеран 1
  • Протераше 1
  • протеста 2
  • протествује 1
  • протествујем 1
  • протестовали 1
  • протећи 1
  • против 17
  • противио 1
  • противна 3
  • противне 1
  • противник 1
  • противу 5
  • противуречи 1
  • противуречни 1
  • проткала 1
  • проткивало 1
  • протокол 1
  • протрчавали 1
  • протрчаше 2
  • протумаче 1
  • протумачи 1
  • протумачила 1
  • протумачио 1
  • протутњала 1
  • протутњати 1
  • протутњи 1
  • Протутњио 1
  • Проћи 1
  • проћи 17
  • проучавање 1
  • проучавао 1
  • профанисани 1
  • профанише 1
  • професији 1
  • Професор 1
  • професор 9
  • професора 7
  • Професори 1
  • професорове 1
  • професоровом 1
  • професором 1
  • профијантских 2
  • проходало 1
  • проходили 1
  • проходна 1
  • проходности 1
  • прохујао 2
  • прохујаше 1
  • процедих 1
  • проценат 1
  • процене 1
  • процепано 1
  • процепу 1
  • процес 1
  • прочита 4
  • прочитали 2
  • прочитало 1
  • прочитам 1
  • прочитао 2
  • прочитате 1
  • прочитати 3
  • прочиташе 1
  • Прошао 1
  • прошао 11
  • прошапта 4
  • прошаптах 1
  • прошапута 1
  • прошапуташе 1
  • прошета 2
  • прошива 1
  • Проширене 1
  • прошири 1
  • проширила 1
  • проширују 1
  • прошиша 1
  • прошла 11
  • Прошла 2
  • Прошле 1
  • прошле 14
  • прошли 9
  • прошло 4
  • прошлогодишња 1
  • прошлогодишњега 1
  • прошлост 21
  • прошлости 13
  • прошлу 2
  • проштац 1
  • прошца 1
  • прошце 1
  • прошци 1
  • прса 6
  • прска 2
  • прскајући 1
  • прскоше 1
  • прсне 1
  • прсну 1
  • прст 1
  • прсте 4
  • прстен 1
  • прстена 1
  • прсти 3
  • прстима 5
  • прстићи 1
  • прстом 6
  • пртљаг 1
  • пруга 1
  • пруге 1
  • пругу 1
  • пружа 3
  • пружају 2
  • пружајући 1
  • пружамо 1
  • пружана 1
  • пружати 1
  • пружи 6
  • пружила 1
  • пружио 4
  • пружити 3
  • пружиће 1
  • пружих 2
  • пруски 2
  • пруским 1
  • пруском 1
  • прштао 1
  • Прште 1
  • прште 3
  • пршти 2
  • пса 5
  • пси 6
  • психи 1
  • псовао 1
  • псовати 1
  • псовка 4
  • псовке 2
  • псовку 1
  • псује 2
  • псују 1
  • псујући 2
  • птица 1
  • птице 2
  • пудер 2
  • пудера 1
  • пуж 1
  • пузају 1
  • пузати 1
  • пузи 1
  • Пук 1
  • пук 18
  • пука 4
  • пукао 1
  • Пукло 1
  • пукова 2
  • пукове 1
  • пукови 2
  • пуковник 23
  • Пуковник 7
  • пуковника 14
  • пуковникова 1
  • пуковниковим 1
  • пуковниково 1
  • пуковниковој 1
  • пуковникову 1
  • пуковником 1
  • пуковнику 1
  • Пуковници 1
  • пуковници 2
  • Пуковниче 1
  • пуковниче 2
  • пуковнички 1
  • пуковских 1
  • пуком 1
  • пукотина 1
  • пукотине 1
  • пуку 2
  • пун 11
  • пуна 4
  • пуне 14
  • пуни 10
  • пунија 3
  • пуним 3
  • пунио 1
  • пуних 11
  • Пуно 1
  • пуно 29
  • пунога 1
  • пуној 2
  • пуном 4
  • пуну 7
  • пунцати 2
  • пупољак 1
  • пупољци 1
  • пурпурна 1
  • пуст 1
  • Пуста 1
  • пуста 8
  • пусте 16
  • пусти 5
  • пустила 2
  • пустили 3
  • пустим 5
  • пустимо 1
  • пустиња 1
  • пустите 1
  • Пустите 5
  • пустити 2
  • пустих 7
  • пусто 9
  • пустог 1
  • пустога 3
  • пустој 5
  • пустоловска 1
  • пустом 1
  • пустоме 4
  • пустош 2
  • пусту 3
  • пут 187
  • Пут 3
  • пута 67
  • путева 4
  • путеве 8
  • путеви 5
  • путевима 9
  • Путем 1
  • путем 50
  • путник 2
  • Путник 2
  • Путника 4
  • путника 6
  • путнике 1
  • путници 6
  • путницима 2
  • путничка 1
  • Путничка 1
  • путничког 1
  • путничком 1
  • путовали 1
  • Путовали 1
  • путовања 8
  • путовање 3
  • путовањем 2
  • путовањима 1
  • путовању 1
  • путовао 4
  • путовати 3
  • путу 45
  • путује 2
  • Путујем 1
  • путујем 2
  • путујемо 1
  • Путујемо 1
  • путујете 2
  • путујеш 2
  • Путују 1
  • путујући 1
  • пухне 1
  • пухора 1
  • пухором 2
  • пуца 12
  • пуцај 1
  • Пуцајте 1
  • Пуцају 1
  • пуцају 5
  • пуцале 1
  • пуцали 3
  • пуцам 1
  • пуцамо 1
  • Пуцањ 1
  • пуцањ 4
  • пуцање 4
  • пуцању 1
  • пуцао 5
  • пуцати 1
  • пуцета 1
  • пуцкарање 2
  • пуцњава 6
  • пуцњаве 1
  • пуцњаву 1
  • пуцњи 3
  • пуче 2
  • пучине 2
  • пучини 2
  • пучином 1
  • пучину 5
  • пушака 10
  • пуше 4
  • пушећи 1
  • пуши 8
  • пушили 1
  • пушило 1
  • пушио 1
  • пушка 20
  • пушкама 7
  • пушкаран 1
  • пушкарања 2
  • Пушкарање 1
  • пушкарање 5
  • пушкарању 1
  • Пушке 1
  • пушке 19
  • пушком 11
  • Пушку 1
  • пушку 28
  • пушта 1
  • пуштај 1
  • Пуштајте 1
  • пуштала 1
  • пуштали 2
  • пушци 1
  • пушчана 1
  • Пушчана 1
  • пушчане 4
  • пушчани 1
  • пушчаних 2
  • пушчано 1
  • пушчаној 1
  • пушчаном 2
  • пчела 1
  • Пчињи 2
  • пшенице 1
  • р 1
  • рабаџије 1
  • раван 2
  • Раваници 2
  • Раваницу 3
  • Равна 1
  • равни 5
  • равница 2
  • равницама 1
  • равнице 6
  • равници 2
  • равницом 1
  • равницу 5
  • равништа 1
  • равно 1
  • равнога 1
  • равнодушни 1
  • равнодушних 2
  • равнодушно 1
  • равнодушношћу 1
  • равном 1
  • равноме 1
  • равномерно 2
  • равну 4
  • рад 5
  • рада 2
  • раде 2
  • раденик 2
  • раденике 1
  • раденици 1
  • Раденко 1
  • ради 34
  • радије 4
  • радила 1
  • Радила 1
  • радили 6
  • радило 4
  • радим 2
  • радимо 2
  • радио 5
  • радионици 1
  • радионицу 1
  • радиотелеграм 1
  • Радите 1
  • радити 3
  • радићу 1
  • радња 1
  • радње 5
  • радњи 1
  • радњом 1
  • Радо 1
  • радо 6
  • радовала 1
  • Радовали 1
  • радове 1
  • Радове 1
  • радозналаца 1
  • радознале 1
  • Радознали 1
  • радозналих 1
  • радознало 5
  • радозналошћу 1
  • радозналци 2
  • Радојица 1
  • Радојицу 2
  • Радославовљев 1
  • радосна 2
  • радосним 1
  • радосно 1
  • радосну 1
  • радост 5
  • радости 6
  • радошћу 2
  • раду 2
  • радујемо 2
  • рађа 4
  • рађају 3
  • рађам 1
  • рађати 1
  • Рађевине 1
  • разаберем 1
  • разабрао 1
  • разазнавала 1
  • разазнаду 1
  • разапели 1
  • разапео 1
  • разапет 1
  • разапета 5
  • разапето 1
  • разапетом 1
  • разапеће 1
  • разапињу 2
  • разапне 1
  • разасла 1
  • разастире 1
  • разастирући 1
  • разастрли 1
  • разастрте 1
  • разастртом 1
  • разбегао 1
  • разбегле 1
  • разбегли 1
  • разбегло 1
  • разбеси 1
  • разбеснелога 1
  • разбивена 1
  • разбија 3
  • разбијају 1
  • разбијале 1
  • разбијали 1
  • разбијао 1
  • разбијен 1
  • разбијена 1
  • разбијене 3
  • разбијених 1
  • разбирајући 1
  • разбити 1
  • разблудној 1
  • разбојиште 1
  • разбојиштем 1
  • разбојишту 2
  • разбојника 3
  • разбојнике 1
  • разбојници 1
  • разбојничке 1
  • разболе 2
  • разболела 1
  • Разболела 1
  • разборитих 1
  • разборито 1
  • разборитога 1
  • разбуђених 1
  • разбуктала 1
  • разбуктале 1
  • разбуктало 1
  • разбуктао 1
  • развала 2
  • развалинама 1
  • развалине 2
  • разваљује 1
  • разведри 1
  • разведрило 1
  • Развезали 1
  • развезао 1
  • развејава 1
  • развејавати 1
  • развејао 1
  • развејаше 1
  • развеје 2
  • разви 4
  • Развија 1
  • развија 4
  • развијају 3
  • развијала 2
  • развијало 1
  • развијање 1
  • развијао 4
  • развијати 1
  • развије 2
  • развију 1
  • развила 3
  • развили 1
  • Развио 1
  • развио 6
  • развити 2
  • Развише 1
  • развој 2
  • развратни 1
  • развукоше 1
  • развуче 1
  • развучени 1
  • разгали 1
  • разгалио 1
  • разгаљавало 1
  • разглављеним 1
  • разгласити 1
  • разгледају 1
  • разговара 7
  • разговарају 8
  • разговарајући 1
  • разговарала 1
  • разговарале 1
  • разговарали 8
  • разговарало 1
  • разговарамо 2
  • разговарао 6
  • разговарати 3
  • разговараће 1
  • Разговор 3
  • разговор 66
  • разговора 17
  • разговоран 1
  • разговоре 20
  • Разговори 3
  • разговори 8
  • разговорили 1
  • разговорима 4
  • разговором 2
  • разговору 10
  • разгонили 1
  • разгонио 1
  • разгоревао 1
  • разгорео 2
  • разграбили 1
  • разграђену 1
  • разгреја 1
  • разгрејали 1
  • разгрејао 1
  • разгреју 1
  • разгрни 1
  • разгрнути 1
  • разгрће 3
  • раздани 1
  • раздао 1
  • раздвајају 1
  • раздвајао 1
  • раздвоји 1
  • раздвојише 1
  • раздељене 1
  • раздиру 1
  • раздрагале 1
  • раздрагана 1
  • раздражена 2
  • раздражени 1
  • раздражених 1
  • раздробљен 1
  • раздробљене 2
  • раздробљени 1
  • разигнације 1
  • разигранога 1
  • разиђе 1
  • разиђоше 1
  • разишле 1
  • разишли 1
  • разјарен 1
  • разјури 1
  • разлаже 1
  • разлегале 1
  • разлеже 2
  • разлетели 1
  • разлети 1
  • разли 2
  • разлива 1
  • разливала 1
  • разливеним 1
  • разлика 2
  • разлике 1
  • разликовати 2
  • разликом 1
  • разликују 1
  • разлила 6
  • разлило 1
  • разлио 1
  • различне 1
  • разлог 4
  • разлога 9
  • разлоге 7
  • разлозима 5
  • разлупане 1
  • разлупани 1
  • разлупану 1
  • размазивала 1
  • разматрана 1
  • размаче 1
  • размена 1
  • разменим 1
  • размењивале 1
  • размењивати 1
  • размењују 1
  • размилићемо 1
  • размимоилази 1
  • размимоилазили 1
  • размисли 1
  • размислили 1
  • размицала 2
  • размишља 4
  • размишљају 1
  • размишљајући 4
  • размишљала 3
  • размишљале 1
  • размишљам 1
  • размишљања 6
  • размишљање 1
  • размишљањем 1
  • размишљањима 1
  • размишљању 1
  • размишљао 5
  • размишљени 1
  • размрдавају 1
  • размрскало 2
  • размрскана 1
  • разна 3
  • разне 7
  • разнети 1
  • разни 2
  • разним 6
  • разних 25
  • разнобојна 3
  • разнобојни 1
  • разнога 1
  • разнолика 1
  • разнолике 4
  • разнолики 3
  • разноликим 2
  • разноликих 1
  • разноликости 2
  • разносе 2
  • разносећи 1
  • разноси 1
  • разносио 1
  • разонођења 1
  • разор 1
  • разорава 1
  • разоравајући 1
  • разорена 2
  • разорени 4
  • разори 3
  • разорила 4
  • разорио 2
  • разорити 1
  • разорише 1
  • разорно 2
  • разочара 1
  • разочарава 1
  • разочаравају 1
  • разочаравам 1
  • разочарало 1
  • разочарамо 1
  • разочаран 1
  • Разочарана 2
  • разочарано 1
  • разочарање 1
  • разочарати 1
  • разочараће 1
  • разочарења 3
  • разочарење 6
  • разполажемо 1
  • разположењем 1
  • разположењу 1
  • разрађивали 1
  • разрачунавање 1
  • разрачунати 1
  • разреди 3
  • разредили 1
  • разредио 2
  • разредите 1
  • разређен 2
  • разређене 1
  • разређени 1
  • разређеног 1
  • разређеном 1
  • разређивати 1
  • разређује 5
  • разривају 1
  • разривен 1
  • разрили 1
  • разрогачених 1
  • разрогачи 1
  • разрушене 1
  • разудале 1
  • разуздан 1
  • разум 2
  • разуме 11
  • Разуме 5
  • разумевајући 3
  • разумевање 1
  • разумеде 1
  • разумела 4
  • разумели 1
  • Разумем 5
  • разумем 9
  • разумео 8
  • Разумете 1
  • разумете 3
  • разумети 5
  • Разумеш 1
  • разумеш 3
  • разумом 1
  • разуму 1
  • раја 2
  • рајерима 1
  • Рајић 3
  • Рајићу 1
  • рака 2
  • раке 2
  • ракија 1
  • ракије 3
  • ракију 2
  • Раковици 1
  • раку 4
  • рало 1
  • Раље 1
  • Рама 3
  • раме 13
  • рамена 14
  • раменима 21
  • раменом 1
  • рамену 4
  • Раму 1
  • рана 10
  • Рана 2
  • ранаца 1
  • ране 21
  • рани 3
  • раније 31
  • ранијим 1
  • ранијих 3
  • ранијој 1
  • ранију 2
  • ранимо 1
  • ранитељ 1
  • ранити 1
  • раница 1
  • раницу 3
  • Ранка 1
  • Ранко 3
  • рано 18
  • раном 1
  • рану 11
  • ранца 1
  • ранцу 1
  • Рањен 1
  • рањен 15
  • рањена 7
  • рањене 1
  • рањени 7
  • Рањеник 1
  • рањеник 11
  • рањеника 8
  • рањенике 9
  • рањенику 2
  • рањенима 1
  • рањених 6
  • Рањеници 1
  • рањеници 20
  • рањеницима 3
  • рањено 3
  • рањенога 3
  • рапорт 5
  • рапортира 2
  • рапортирао 1
  • рапорту 1
  • расе 1
  • расејано 2
  • Расином 1
  • расипа 5
  • расипају 3
  • расипала 1
  • расипао 1
  • раскаљала 1
  • раскаљан 1
  • раскаљаној 1
  • раскаљужене 1
  • раскаљужену 1
  • раскинута 1
  • расклања 1
  • расклањао 1
  • раскопали 1
  • раскопчан 1
  • раскопчане 1
  • раскопчани 1
  • Раскопчах 1
  • раскошна 1
  • раскошним 1
  • раскошно 5
  • раскошну 1
  • раскрави 1
  • раскравио 1
  • раскрвавила 1
  • раскрвављене 3
  • раскрвављених 3
  • раскрвављено 1
  • раскрвављеном 1
  • раскрстити 1
  • раскрчује 1
  • расла 2
  • расле 1
  • расло 1
  • расни 1
  • распада 1
  • распадају 1
  • распадало 1
  • распали 2
  • распаљује 2
  • распаљују 1
  • распе 2
  • распири 1
  • распита 5
  • распитај 1
  • распитајте 2
  • Распитајте 3
  • распитам 3
  • распитамо 1
  • распитао 1
  • Распитао 1
  • распитати 1
  • Распитивала 1
  • распитивала 6
  • распитивали 1
  • распитивања 1
  • распитивао 5
  • распитује 6
  • распитују 5
  • распитујући 4
  • расплака 2
  • расплести 1
  • расплетале 1
  • расплетене 2
  • расплинуо 1
  • расплињавају 1
  • расплиће 1
  • Распни 1
  • располаже 1
  • располажем 1
  • располажемо 1
  • расположења 1
  • Расположење 1
  • расположење 12
  • расположењем 1
  • расположењу 3
  • располутим 1
  • располућена 1
  • распоред 4
  • распоредом 2
  • распореду 4
  • распорио 1
  • расправљало 2
  • распрегоше 1
  • распремити 1
  • распродао 1
  • распростирала 1
  • распростире 2
  • распростра 1
  • распростру 1
  • распрсла 1
  • распрте 1
  • распртили 1
  • Распртисмо 1
  • распршта 1
  • распрштали 1
  • распу 1
  • распукао 1
  • распуштеница 2
  • раставиле 1
  • раставити 1
  • раставља 1
  • растављају 1
  • растадосмо 1
  • растајали 2
  • растаје 2
  • растају 1
  • Растајући 1
  • растала 3
  • растали 3
  • растанак 4
  • растанем 2
  • растанка 5
  • растанку 1
  • растану 3
  • растанци 1
  • растао 5
  • растати 5
  • расте 9
  • растежете 1
  • растерао 1
  • растоваривао 1
  • растојања 1
  • растопљено 2
  • расточава 1
  • расточавати 1
  • расточене 1
  • расточила 1
  • расточиле 1
  • расточише 1
  • растргне 1
  • растргну 3
  • растргнуће 1
  • растројена 1
  • растројени 1
  • растројено 1
  • растројство 1
  • расту 3
  • растура 1
  • растурајући 1
  • растурање 1
  • растурене 1
  • растурених 1
  • растурено 1
  • растурену 1
  • растури 2
  • растурила 1
  • растурио 2
  • растурите 1
  • растурити 1
  • растурише 1
  • расуђивање 1
  • расула 3
  • расуле 2
  • расули 3
  • расуло 6
  • расуо 2
  • расуте 3
  • расути 2
  • расутој 1
  • расутом 1
  • расуту 2
  • расуше 3
  • расушене 1
  • расхлади 3
  • рат 26
  • рата 12
  • ратар 1
  • ратара 1
  • ратарске 3
  • ратарску 1
  • Ратко 1
  • ратна 1
  • ратне 1
  • ратни 4
  • ратник 1
  • ратника 1
  • ратнике 1
  • ратницима 1
  • ратничким 1
  • ратног 1
  • ратној 1
  • ратова 1
  • ратовања 1
  • ратове 1
  • ратом 1
  • рату 15
  • ратује 1
  • ратују 2
  • рафови 1
  • рачвала 1
  • рачун 10
  • рачуна 7
  • рачунајући 2
  • рачунали 1
  • рачунам 1
  • рачунао 2
  • рачунате 1
  • рачунати 6
  • рачунаш 1
  • рачунске 6
  • рачунским 2
  • раширио 1
  • Рашић 1
  • Рашке 2
  • Рашкој 6
  • рашћишћену 1
  • рашчеречио 1
  • рашчисти 1
  • рашчистити 1
  • рашчишћено 1
  • рашчишћеном 1
  • рашчула 1
  • рашчуло 1
  • Рашчуло 1
  • рашчупали 2
  • рвајући 1
  • рвати 1
  • рђав 1
  • рђавих 2
  • рђаво 3
  • рђавом 1
  • ребара 2
  • ребра 4
  • ребрећи 1
  • ребрима 1
  • реви 1
  • ревносно 2
  • револвер 2
  • револвера 3
  • револвере 1
  • револверима 2
  • револвером 2
  • револуције 1
  • револуцију 2
  • регрут 1
  • регрута 2
  • регрути 8
  • регрутовати 1
  • регулационим 1
  • ред 32
  • реда 15
  • редова 8
  • редован 2
  • редове 17
  • редови 8
  • редовима 9
  • редовна 2
  • редовним 3
  • редовних 1
  • редовно 2
  • редовнога 1
  • Редом 1
  • редом 22
  • реду 14
  • ређа 1
  • ређају 1
  • ређега 1
  • ређи 1
  • реже 6
  • режима 2
  • режу 1
  • резерве 1
  • резервисале 1
  • резервиста 1
  • резервне 1
  • резервни 4
  • резервним 1
  • резервног 2
  • резигнације 1
  • резигнацијом 2
  • резонује 1
  • резултат 1
  • резултата 2
  • река 11
  • Река 2
  • рекао 24
  • Рекао 3
  • реквирирали 2
  • реквириран 1
  • Реке 1
  • реке 14
  • Рекла 1
  • рекла 7
  • рекли 12
  • Рекли 4
  • рекло 2
  • рекне 1
  • Реко 1
  • реко 7
  • Реком 1
  • реком 3
  • рекосте 2
  • рекох 26
  • Рекох 7
  • рекоше 16
  • Рекоше 8
  • рекрута 1
  • рекрутоване 1
  • рекрутујемо 1
  • ректор 1
  • Реку 1
  • реку 9
  • религијским 1
  • ремете 1
  • реметећи 1
  • ремети 1
  • реметио 1
  • реметити 1
  • реон 1
  • реп 2
  • репа 3
  • репатица 1
  • репом 1
  • републиканска 1
  • Ресник 3
  • Реснику 1
  • ресничку 1
  • ресторан 1
  • ретке 1
  • ретко 1
  • Рећи 1
  • рећи 47
  • рећиће 1
  • реферат 1
  • реферисао 1
  • реферише 1
  • рецепту 2
  • Реци 2
  • реци 3
  • рецимо 1
  • Рецимо 1
  • реците 1
  • Реците 2
  • Реч 1
  • реч 70
  • Рече 2
  • рече 74
  • реченица 2
  • реченицама 1
  • реченице 2
  • реченицу 2
  • речи 117
  • речима 13
  • речитијега 1
  • речито 1
  • речитост 1
  • речице 1
  • речицу 1
  • речју 6
  • речна 1
  • Реџеп 2
  • Реџепа 1
  • решава 3
  • Решавајте 1
  • решавају 4
  • решавала 2
  • решавале 1
  • решавали 4
  • решавања 1
  • решавање 1
  • решавати 1
  • реше 1
  • решен 1
  • решени 1
  • Решено 1
  • решено 5
  • решености 1
  • решења 2
  • решење 3
  • реши 2
  • Решила 1
  • решила 3
  • решиле 2
  • решили 3
  • решио 2
  • решише 1
  • рибара 1
  • рибарска 1
  • Рибарској 1
  • Рибарску 1
  • рибице 1
  • рибу 1
  • рикање 1
  • рикну 1
  • рилска 1
  • рипа 1
  • ритама 1
  • ритер 1
  • ритера 1
  • ритови 1
  • риче 1
  • ркање 2
  • роб 6
  • роба 5
  • робе 2
  • робијаш 1
  • робијашем 1
  • робље 3
  • робова 1
  • робовала 1
  • робовали 1
  • робовања 2
  • робовањем 1
  • робовању 1
  • Робовао 1
  • робовати 1
  • робоваће 5
  • робове 1
  • робови 1
  • ров 2
  • рова 1
  • ровова 1
  • ровове 1
  • рововима 2
  • роволвере 1
  • рову 3
  • рогати 1
  • Рогача 1
  • Рогаче 1
  • рогова 2
  • Рогово 1
  • Рогозне 1
  • рода 1
  • родбина 1
  • родбину 1
  • роде 1
  • роди 1
  • родила 1
  • родили 1
  • Родили 1
  • родило 2
  • родитељ 6
  • родитеља 6
  • родитеље 4
  • родитељем 1
  • родитељи 4
  • родитељима 1
  • родитељска 4
  • родитељске 2
  • родитељским 5
  • родитељских 1
  • родитељскога 2
  • родитељској 1
  • родитељску 1
  • родити 1
  • родољубивим 1
  • родољубивом 1
  • родољубиву 1
  • рођак 1
  • рођака 2
  • рођаке 7
  • рођаче 1
  • рођачки 1
  • рођена 1
  • рођени 1
  • рођеним 3
  • рођено 1
  • рођеног 1
  • рођенога 1
  • рођеној 1
  • рођеноме 1
  • Рожај 3
  • Рожаја 3
  • рој 3
  • роја 1
  • ројеви 1
  • ројем 1
  • роле 1
  • роман 1
  • Роман 1
  • романа 2
  • романима 1
  • романсу 1
  • ромиња 1
  • ромињала 2
  • ромињати 1
  • ромор 1
  • ромори 1
  • ропац 1
  • Ропац 1
  • ропства 2
  • роптања 1
  • ропцем 1
  • ропцу 1
  • роса 3
  • роси 1
  • рсуза 1
  • рубље 2
  • ругобне 1
  • ругобу 1
  • Ругова 1
  • Ругове 1
  • Ругово 1
  • рудама 1
  • руде 3
  • Рудник 1
  • Рудника 1
  • рудникових 1
  • Руднику 4
  • рудом 1
  • ружама 2
  • руже 1
  • ружичасто 1
  • ружне 2
  • ружним 1
  • ружних 1
  • ружно 4
  • ружну 1
  • Рујан 1
  • Рујна 1
  • рука 16
  • рукав 2
  • рукава 3
  • рукаве 1
  • рукавице 4
  • рукавом 2
  • рукаву 1
  • рукама 28
  • руке 59
  • руководе 1
  • руководили 1
  • руководио 1
  • руком 38
  • рукописи 1
  • руку 69
  • рукују 1
  • рукунице 1
  • румелијских 1
  • румен 2
  • Румена 1
  • румена 8
  • румени 4
  • руменило 3
  • руменилом 3
  • руменилу 1
  • руменом 1
  • румену 1
  • Румије 1
  • Румунија 11
  • Румуније 3
  • Румунији 3
  • Румунију 1
  • Румунима 2
  • румунске 1
  • румунски 1
  • румунских 1
  • рупа 2
  • рупе 5
  • рупом 1
  • рупу 1
  • рупчаге 1
  • Руса 2
  • Русе 1
  • Руси 12
  • Русија 4
  • Русије 1
  • Русији 3
  • Русијом 1
  • Русима 2
  • руска 3
  • руске 3
  • руски 10
  • руским 2
  • руских 1
  • рускога 1
  • Рускога 1
  • Рускоме 1
  • руци 28
  • руча 1
  • ручати 1
  • Ручаш 1
  • ручица 1
  • ручицама 1
  • ручице 10
  • ручицу 2
  • ручка 1
  • ручни 1
  • руше 3
  • рушевинама 1
  • рушевине 1
  • рушећи 2
  • руши 8
  • рушила 1
  • рушити 1
  • рче 1
  • С 22
  • с 253
  • са 1008
  • Са 37
  • сабијеном 1
  • сабиле 1
  • сабио 3
  • сабирају 1
  • сабирамо 1
  • сабља 1
  • сабље 2
  • Сабор 1
  • Саборној 1
  • сабра 1
  • сабрала 2
  • Сабрале 1
  • сабрале 5
  • сабрали 2
  • сабрало 2
  • сабран 1
  • сабране 3
  • сабрани 4
  • сабраних 2
  • сабрано 1
  • сабраној 1
  • сабрао 1
  • сабрати 1
  • Сав 1
  • сав 16
  • Сава 3
  • Саве 9
  • савез 1
  • савезник 1
  • савезника 8
  • савезнике 3
  • савезници 10
  • Савезници 3
  • савезницима 6
  • Савезничка 1
  • савезничка 6
  • Савезничке 1
  • савезничке 6
  • савезнички 2
  • савезничким 4
  • савезничких 9
  • савезничког 1
  • савезничкога 1
  • савезничкој 2
  • савезничку 2
  • савезнога 1
  • савезу 1
  • савесно 1
  • савест 4
  • савести 1
  • савет 6
  • савета 1
  • савете 1
  • саветници 1
  • саветовала 1
  • саветовали 1
  • саветовања 6
  • саветовање 2
  • саветовао 3
  • саветовати 1
  • савету 1
  • саветује 1
  • саветујем 1
  • саветују 3
  • сави 3
  • Сави 4
  • савија 3
  • савијала 2
  • савијеш 1
  • савиле 1
  • савили 2
  • савило 1
  • Савинац 1
  • савиначки 1
  • савио 3
  • савлада 4
  • савладамо 1
  • Савладан 1
  • савладан 2
  • савладана 1
  • савладани 1
  • савладао 9
  • савладати 1
  • савладо 1
  • савлађивао 1
  • савских 2
  • Саву 2
  • сагао 1
  • сагињу 1
  • сагла 1
  • Сагла 1
  • сагледа 7
  • сагледавши 1
  • сагледала 3
  • сагледале 1
  • сагледали 4
  • сагледам 3
  • сагледамо 1
  • сагледао 4
  • сагледасмо 1
  • сагледати 4
  • сагледаћемо 1
  • сагнувши 1
  • саговорник 2
  • саговорника 2
  • сагоре 1
  • сагорева 2
  • сагоревају 1
  • сагоревамо 1
  • сагорели 1
  • сагорело 1
  • саградим 1
  • саградимо 1
  • саградити 3
  • Саграђена 1
  • саграђена 2
  • сад 305
  • Сад 32
  • сада 22
  • садање 1
  • садањи 1
  • садашњост 3
  • садашњости 1
  • садељан 1
  • садржавала 1
  • садржати 1
  • сађу 1
  • сажалења 1
  • сажалењем 1
  • сажаљења 2
  • сажаљење 1
  • сажаљењем 3
  • саже 3
  • сажиже 1
  • сазван 1
  • сазваше 1
  • саздан 1
  • саздана 1
  • сазна 5
  • сазнавали 1
  • сазнаде 1
  • сазнаду 2
  • сазнаје 1
  • сазнају 1
  • сазнала 5
  • сазнале 2
  • сазнали 7
  • сазнам 2
  • сазнамо 1
  • сазнање 3
  • сазнањем 2
  • сазнањима 2
  • сазнао 12
  • сазнати 3
  • сазнаће 1
  • сазове 1
  • сајмови 1
  • саката 2
  • сакаџијске 2
  • саковану 1
  • сакрије 1
  • сакрију 1
  • сакрила 2
  • сакрили 3
  • сакрио 2
  • сакрити 4
  • саксије 1
  • Саксонске 1
  • сакупљати 1
  • сакупљени 2
  • сакупљеним 1
  • саливених 1
  • салило 1
  • саломио 1
  • салонима 1
  • салонски 1
  • салутира 4
  • салутирам 3
  • Салчу 1
  • сам 1184
  • Сам 4
  • Сама 5
  • сама 55
  • самар 2
  • самаре 2
  • самарима 1
  • самару 1
  • саме 13
  • Сами 2
  • сами 35
  • самим 5
  • самих 5
  • самном 7
  • Само 25
  • само 326
  • самог 1
  • самога 9
  • самој 5
  • самом 5
  • самоме 4
  • самоодрицање 1
  • самоодрицањем 3
  • самопоуздања 1
  • самотиња 1
  • самоубиства 1
  • самоубиство 3
  • самоубиству 2
  • самохрана 1
  • самохране 1
  • самохраној 1
  • самртник 1
  • самртника 7
  • самртнике 1
  • самртникова 1
  • самртникове 1
  • самртником 1
  • самртнику 1
  • самртници 1
  • самртнички 1
  • самртничкој 1
  • саму 6
  • самцит 1
  • самцита 1
  • самцити 1
  • сан 23
  • сандук 5
  • сандука 7
  • сандуке 6
  • сандуку 1
  • сандуци 6
  • сандуцима 9
  • сандучић 2
  • сане 1
  • санитетска 1
  • санитетски 2
  • санитетских 1
  • Санџаку 2
  • сања 1
  • Сањала 1
  • сањала 8
  • сањалачке 1
  • сањалачкој 1
  • сањам 4
  • Сањао 1
  • сањао 2
  • Сањива 1
  • саобраћај 2
  • саобраћаја 3
  • саопштава 2
  • саопштавају 1
  • Саопштавајући 1
  • саопштавање 1
  • саопштена 1
  • саопштено 1
  • саопштења 2
  • саопштење 4
  • саопштењима 1
  • саопшти 9
  • саопштили 1
  • саопштио 2
  • саопштите 1
  • саопштиш 1
  • саопштише 1
  • саосећала 2
  • саосећао 1
  • сапи 2
  • саплиће 2
  • саплићем 1
  • сапуницу 1
  • сапутник 3
  • сапутника 1
  • сапутнике 1
  • сапутником 1
  • сапутницу 1
  • сарадника 1
  • сарадником 1
  • сараднику 1
  • сарадници 1
  • сарађивати 1
  • Сарајево 1
  • Сарајевом 1
  • сасама 2
  • Сасвим 1
  • сасвим 18
  • саслуша 1
  • Саслушавши 1
  • саслушао 2
  • саспу 1
  • састав 4
  • састављен 1
  • састављена 1
  • састајати 1
  • састали 1
  • састанак 1
  • састанка 3
  • Састанку 1
  • састану 3
  • састати 1
  • сасула 1
  • сасути 1
  • сасушена 2
  • сасушило 1
  • сасушио 1
  • сасушити 1
  • Сат 1
  • сат 34
  • сата 20
  • сатански 1
  • сате 5
  • сатера 1
  • сатерани 1
  • сатерује 1
  • сати 10
  • сатима 1
  • сатире 1
  • сатиру 1
  • сатовима 1
  • сатрвена 1
  • сатрвено 1
  • Сатреће 1
  • сатрти 1
  • саучествовао 1
  • саучешћа 9
  • Саучешће 1
  • саучешће 10
  • саучешћем 9
  • сахрана 1
  • сахране 3
  • сахрани 2
  • сахранила 2
  • Сахранили 1
  • сахранило 1
  • сахраним 2
  • сахранимо 2
  • сахранио 3
  • сахранити 1
  • сахраном 1
  • сахрану 3
  • сахрањена 7
  • сахрањивани 1
  • сахрањивања 1
  • сахрањивању 1
  • сахрањује 1
  • Сахрањује 1
  • сахрањујемо 1
  • сахрањују 1
  • сачека 3
  • сачекава 1
  • сачекавају 1
  • сачекавао 1
  • сачекају 5
  • сачекала 1
  • сачекало 1
  • сачекам 4
  • сачекамо 1
  • сачекати 3
  • сачекаћемо 1
  • сачекаш 1
  • сачињавају 1
  • сачувај 1
  • сачувајте 1
  • сачувају 1
  • сачувала 6
  • сачувало 1
  • сачуван 2
  • сачувани 1
  • сачувао 12
  • сачувати 5
  • Св 3
  • сва 39
  • Сва 4
  • Свагда 1
  • свагдашњега 1
  • свађа 5
  • свађају 1
  • свађе 1
  • свађи 2
  • свађу 1
  • свак 6
  • Свака 2
  • свака 28
  • свакад 1
  • сваке 15
  • сваки 60
  • Сваки 9
  • сваким 6
  • сваких 2
  • Свако 12
  • свако 78
  • сваког 8
  • свакога 10
  • Свакога 3
  • свакодневно 1
  • свакој 11
  • свакојако 5
  • Сваком 1
  • сваком 15
  • Свакоме 1
  • свакоме 3
  • Сваку 1
  • сваку 14
  • сване 4
  • свану 2
  • сванула 1
  • свануло 3
  • свануо 5
  • сванути 3
  • сванућа 1
  • свануће 1
  • сванућем 1
  • свастике 1
  • свачему 2
  • свачије 1
  • свачијем 2
  • Све 59
  • све 734
  • свег 4
  • свега 19
  • сведок 5
  • сведоци 1
  • свеж 4
  • свежа 3
  • свежањ 3
  • свеже 4
  • свежег 1
  • свежега 1
  • свежи 2
  • свежина 1
  • свежини 1
  • свежом 1
  • свели 1
  • свему 15
  • свесан 2
  • Свесни 1
  • свесно 1
  • свесрдно 3
  • свестан 1
  • свести 2
  • свестрано 1
  • Свет 15
  • свет 46
  • света 16
  • светао 4
  • светац 1
  • светаца 2
  • свете 1
  • свети 1
  • светиљака 1
  • светиљка 6
  • Светиљке 2
  • светиљке 6
  • светиљком 1
  • светиљку 11
  • светим 3
  • светина 24
  • Светина 6
  • светине 6
  • светини 3
  • светином 1
  • Светину 1
  • светину 8
  • светињама 1
  • светиње 2
  • светињу 1
  • светитељски 1
  • светитељском 2
  • светити 1
  • светковинама 1
  • светла 9
  • светле 8
  • светлећи 1
  • светлија 1
  • светлије 1
  • светлим 1
  • светлих 4
  • светло 1
  • светлој 1
  • светлосне 1
  • светлосним 1
  • Светлост 1
  • светлост 30
  • светлости 14
  • светлошћу 25
  • свето 2
  • светога 5
  • Светога 7
  • Светој 1
  • светом 8
  • светоме 2
  • светски 3
  • светским 1
  • светских 2
  • свету 11
  • Свећа 1
  • свећа 3
  • свећама 1
  • свеће 7
  • свећи 1
  • свећица 3
  • свећицама 1
  • свећице 8
  • свећицу 6
  • свећњаку 1
  • свећу 8
  • свеца 1
  • свеци 2
  • свечан 4
  • свечани 1
  • свечанији 1
  • свечаним 2
  • свечано 1
  • свечаног 1
  • свечаност 4
  • свечаности 2
  • свечану 1
  • Свештеник 1
  • свештеник 8
  • свештеника 4
  • свештеникова 1
  • свештеником 1
  • свештенику 1
  • свештеници 4
  • свештеничкој 1
  • сви 166
  • Сви 56
  • свиђа 1
  • свија 1
  • свије 1
  • свију 9
  • свикао 1
  • свикли 1
  • свим 1
  • Свима 2
  • свима 36
  • свира 1
  • свирају 1
  • свирали 1
  • Свирали 1
  • свирао 2
  • свирача 1
  • Свирачи 2
  • свирачи 4
  • свирепа 1
  • свирепи 1
  • свирепо 1
  • свисне 1
  • свисну 2
  • свитац 2
  • свите 1
  • свиту 1
  • свитци 1
  • свих 44
  • свлачио 1
  • свог 6
  • свога 55
  • свод 1
  • свода 2
  • сводове 2
  • сводовима 4
  • сводом 1
  • свој 77
  • своја 13
  • своје 160
  • својега 5
  • својим 117
  • својима 14
  • својих 48
  • својој 45
  • својом 43
  • својствен 2
  • својству 1
  • своју 113
  • свока 1
  • свом 6
  • своме 50
  • Сврати 1
  • свратили 1
  • свратилиште 1
  • свратим 1
  • свратити 1
  • свратићу 1
  • свраћају 1
  • сврдло 1
  • сврнусмо 1
  • сврћу 1
  • Сврчин 1
  • свршава 3
  • свршавао 1
  • сврше 1
  • свршен 5
  • свршена 1
  • свршеним 1
  • Свршено 4
  • свршено 6
  • свршетак 1
  • свршетку 1
  • сврши 7
  • свршила 1
  • свршили 2
  • Свршило 1
  • Свршио 1
  • свршио 4
  • свршити 1
  • свршише 2
  • Сву 1
  • сву 31
  • Свуд 2
  • свуд 9
  • свуда 4
  • свукао 1
  • свукла 1
  • свуко 1
  • се 4531
  • Себастијана 1
  • себе 90
  • себи 106
  • себична 1
  • себични 2
  • себичније 1
  • себичних 1
  • себично 1
  • себичнога 1
  • себичност 4
  • себичности 3
  • себичношћу 1
  • себичну 1
  • севају 1
  • севала 1
  • севап 1
  • севастопољске 1
  • Севастопољу 1
  • север 4
  • севера 9
  • северац 1
  • Северне 1
  • северне 2
  • северни 1
  • северним 1
  • северних 2
  • севернога 2
  • северном 1
  • северо 1
  • северозапада 1
  • североистока 1
  • североистоку 1
  • североисточно 2
  • северу 6
  • седа 2
  • седајући 2
  • седала 2
  • седали 1
  • седам 8
  • седамдесет 1
  • Седамдесет 1
  • седамдесетогодишњи 1
  • Седамнаест 1
  • седамнаест 5
  • седамнаестога 1
  • седамнаестогодишњег 1
  • седао 1
  • Седе 1
  • седе 15
  • Седела 3
  • седела 6
  • седели 5
  • седео 9
  • седети 1
  • Седећемо 1
  • седећи 3
  • Седи 1
  • седи 18
  • седим 3
  • Седина 1
  • седиш 2
  • седишта 5
  • седиште 2
  • седиштем 2
  • седиштима 1
  • седишту 7
  • седла 2
  • седлима 1
  • седло 5
  • седма 1
  • седми 1
  • Седми 1
  • седмим 2
  • седмо 1
  • седмога 5
  • седморо 1
  • седнем 1
  • седнете 1
  • седнеш 1
  • Седница 1
  • седница 8
  • седнице 6
  • седници 6
  • седницу 2
  • седну 1
  • седо 1
  • седога 1
  • седом 1
  • седох 1
  • седоше 1
  • сезона 1
  • сеизи 1
  • сејали 1
  • сејати 2
  • сејаће 1
  • сејаћемо 1
  • сеје 1
  • сеју 1
  • сејући 1
  • секао 3
  • секира 2
  • секире 3
  • секиром 2
  • Секретар 2
  • секретар 9
  • секретареву 1
  • секретаром 1
  • секући 1
  • секција 1
  • Села 1
  • села 53
  • селе 2
  • Селечких 1
  • Сели 1
  • сели 3
  • селима 2
  • Село 4
  • село 51
  • селом 2
  • селу 27
  • сељак 2
  • сељака 1
  • сељаком 1
  • сељана 1
  • сељаче 1
  • сељачка 3
  • сељачке 1
  • Сем 2
  • сем 22
  • Сен 3
  • сен 6
  • сена 9
  • сенака 1
  • сене 1
  • Сенегалка 3
  • Сенегалком 1
  • Сенегалку 1
  • сени 6
  • сенка 3
  • сенкама 1
  • сенке 17
  • сенки 1
  • сенком 2
  • сенку 2
  • сено 7
  • сеном 3
  • сену 3
  • сенци 2
  • сенчило 1
  • Сео 1
  • сео 17
  • сеоба 1
  • сеобеним 1
  • сеоске 1
  • сеоским 4
  • сеоских 2
  • сеоскога 1
  • сеоској 1
  • сеоском 1
  • септембарске 1
  • септембарски 1
  • септембарских 2
  • септембра 10
  • Септембра 3
  • септембром 1
  • Сер 1
  • сервијетом 1
  • сервирају 2
  • серпентинска 1
  • Сестара 1
  • сести 2
  • сестра 5
  • сестрама 1
  • сестре 7
  • сестрица 1
  • сестро 3
  • сестром 1
  • сете 1
  • сети 5
  • сетила 2
  • сетили 1
  • сетим 3
  • Сетио 1
  • сетио 4
  • сетисмо 1
  • сетити 1
  • сетиће 1
  • Сетих 3
  • сетише 1
  • сећајући 3
  • Сећали 1
  • Сећам 10
  • сећам 4
  • сећања 9
  • сећање 4
  • сећањем 3
  • сећању 3
  • сећате 1
  • Сећаш 1
  • сећаш 2
  • сећи 2
  • сецка 1
  • сече 7
  • сечена 1
  • сечених 1
  • си 80
  • сиве 1
  • сиви 1
  • сивој 1
  • сивом 1
  • сивоме 1
  • сигнал 1
  • сигурни 1
  • сигурно 1
  • сигурну 1
  • сиђе 6
  • сиђем 2
  • сиђосмо 1
  • сиђоше 1
  • сиђу 3
  • Сиже 1
  • сија 1
  • Сија 1
  • сикира 2
  • сикирче 2
  • Сила 1
  • сила 15
  • силаве 1
  • силазак 1
  • силазе 1
  • силама 1
  • силан 4
  • силе 9
  • сили 3
  • силине 1
  • силна 10
  • силне 10
  • силни 2
  • Силни 2
  • силнији 1
  • силних 1
  • силно 6
  • силнога 2
  • силну 1
  • силом 10
  • силу 5
  • силуета 5
  • силуете 2
  • силуету 3
  • симбол 1
  • Симе 2
  • Симеуна 1
  • симите 1
  • симпатична 1
  • син 19
  • Син 2
  • сина 16
  • Синђелиће 1
  • Синђелићеву 1
  • сине 3
  • синко 7
  • синова 3
  • синове 1
  • синови 2
  • синовља 2
  • синовљој 1
  • синовљом 1
  • сином 3
  • синоним 1
  • Синоћ 1
  • синоћ 23
  • синоћна 2
  • синоћне 4
  • синоћних 1
  • сину 11
  • синци 1
  • синчића 1
  • Сиње 1
  • сињега 1
  • Сињега 1
  • сипа 3
  • сипају 3
  • сипајући 1
  • сипала 1
  • сипале 1
  • сипали 1
  • сипало 2
  • сипана 1
  • сипао 1
  • сипати 1
  • сипи 3
  • сипњу 1
  • сир 4
  • сира 2
  • сирома 1
  • сиромах 1
  • Сиромах 3
  • сиромахе 1
  • сиромаху 1
  • сиромашак 2
  • сиромашна 1
  • Сиромашна 1
  • сиромашне 1
  • сиромашни 2
  • сиромашније 1
  • сиромашнији 1
  • сиромашно 1
  • сиромашном 2
  • сирота 2
  • сироте 1
  • сироти 1
  • Сиротиња 1
  • сиротиња 7
  • сиротиње 2
  • сиротињи 3
  • сиротињска 1
  • сиротињски 2
  • сиротињским 1
  • сиротињских 1
  • сиротињској 1
  • сиротињу 1
  • сиротица 3
  • сиротице 2
  • сироче 2
  • сирочића 1
  • сисало 1
  • ситна 2
  • ситне 3
  • ситније 1
  • ситних 1
  • ситница 2
  • Ситница 2
  • Ситнице 2
  • Ситници 5
  • Ситницу 1
  • Ситничине 1
  • ситно 1
  • ситну 4
  • сито 1
  • Ситуација 1
  • ситуација 10
  • ситуације 11
  • ситуацији 10
  • ситуацијом 1
  • ситуацију 10
  • сићи 5
  • сићушан 2
  • сићушно 1
  • сишав 1
  • сишао 10
  • сише 1
  • сишла 8
  • сишле 1
  • сишли 6
  • сишло 2
  • сишући 1
  • сја 1
  • сјај 7
  • сјаја 1
  • сјајан 1
  • сјајем 2
  • сјајни 1
  • сјајно 4
  • сјају 1
  • сјактала 1
  • сјакте 3
  • сјактио 1
  • сјала 1
  • сјале 1
  • сјало 1
  • сјаха 3
  • сјахали 2
  • сјахао 2
  • сјахаше 1
  • сједињава 1
  • сједињенога 1
  • Сјенице 1
  • сјуримо 1
  • Скадар 16
  • скадарским 2
  • Скадарску 1
  • Скадра 6
  • Скадром 1
  • Скадру 5
  • скакаваца 1
  • скакавци 1
  • скамени 1
  • скапаваћемо 1
  • скаче 1
  • скелет 1
  • скелете 1
  • скелети 2
  • скептички 2
  • скида 2
  • Скидај 2
  • скидају 1
  • скидајући 2
  • скидао 2
  • скидати 2
  • скиде 4
  • скидох 3
  • скидоше 1
  • скине 2
  • Скини 1
  • скину 1
  • скинули 1
  • скинуо 3
  • скинут 1
  • скинути 1
  • скинуто 2
  • склања 3
  • Склањај 1
  • склањај 2
  • Склањајте 1
  • склањају 1
  • склањали 2
  • склањам 2
  • Склањамо 1
  • склањао 5
  • склањати 2
  • склапао 2
  • склапати 1
  • склептају 1
  • склоне 3
  • склони 11
  • Склони 2
  • склонила 2
  • склонили 5
  • склонило 1
  • склоним 1
  • склонимо 3
  • склонио 3
  • Склоните 2
  • склоните 4
  • склонити 16
  • склонитије 1
  • склонитоме 1
  • склонићемо 1
  • склонићу 1
  • Склонићу 1
  • склониш 2
  • склоништа 1
  • склониште 2
  • склоном 1
  • склоњени 1
  • склопио 1
  • склопљених 1
  • скоку 1
  • сконцентрисали 1
  • Скопља 28
  • Скопљанац 1
  • скопљанаца 2
  • скопљанска 2
  • скопљанске 2
  • Скопљански 1
  • скопљански 2
  • скопљанским 1
  • скопљанско 1
  • Скопљанској 1
  • скопљанској 2
  • скопљанском 2
  • скопљанскоме 2
  • Скопље 35
  • Скопљем 7
  • Скопљу 22
  • скопске 1
  • скопских 1
  • скопско 1
  • скопској 2
  • скопску 2
  • скора 1
  • скорашња 1
  • Скоро 2
  • скоро 21
  • скоротече 1
  • скору 2
  • скочањиле 1
  • скочи 4
  • скочила 1
  • скочим 2
  • скочио 3
  • Скочисмо 1
  • скрамица 1
  • скрамицом 1
  • скрасила 1
  • скратим 1
  • скраћује 1
  • скренути 1
  • скретао 1
  • скрете 1
  • скреће 1
  • скрећу 2
  • скрећући 1
  • скривала 1
  • скривен 2
  • скривена 2
  • скривене 1
  • скривени 3
  • скривено 1
  • скрију 1
  • скрила 1
  • скрили 2
  • скрињу 1
  • скрио 2
  • скрити 1
  • скровиште 1
  • скроз 2
  • Скромна 1
  • скромне 1
  • скромно 2
  • скромној 2
  • скрушени 1
  • скрушено 1
  • скрха 2
  • скрхала 9
  • скрхале 1
  • скрхали 1
  • скрхало 1
  • Скрхало 1
  • скрхао 2
  • скрхати 2
  • скрштених 2
  • скувати 1
  • скудили 1
  • скуп 1
  • скупе 1
  • скупи 2
  • скупила 2
  • скупили 1
  • скуписмо 1
  • Скупише 1
  • скупљају 1
  • скупљали 1
  • скупљати 1
  • скупо 6
  • скупоцен 1
  • скупоцене 2
  • Скупштина 2
  • скут 1
  • Слаб 2
  • слаба 8
  • слабачко 2
  • слабе 3
  • слаби 1
  • слабина 2
  • слабине 3
  • слабину 2
  • слабих 1
  • слабо 2
  • слабој 1
  • слабост 1
  • слабости 1
  • Слава 3
  • слава 6
  • славе 6
  • слави 6
  • Славије 2
  • Славију 1
  • славимо 1
  • славити 1
  • Славићемо 1
  • славне 3
  • славни 1
  • Славни 1
  • славним 1
  • славних 2
  • славно 2
  • славној 1
  • славом 6
  • славски 1
  • славу 7
  • слагали 1
  • слагао 1
  • слагати 1
  • сладак 1
  • слажемо 1
  • слазе 6
  • слазећи 4
  • Слази 1
  • слази 22
  • слазила 3
  • Слазили 1
  • слазили 3
  • слазило 1
  • слазио 5
  • слазити 4
  • Слали 1
  • слало 1
  • сламе 2
  • сламку 1
  • сламом 2
  • сламу 1
  • сламчицу 1
  • слана 1
  • сланине 1
  • сланиница 1
  • слао 2
  • слати 1
  • Слатине 2
  • Слатини 5
  • слатинских 1
  • слатинског 1
  • слатинскога 1
  • слатинском 2
  • слатинску 1
  • Слатину 1
  • слатка 1
  • слатки 1
  • слатким 3
  • слаткише 1
  • слатко 3
  • слатком 1
  • слегали 1
  • слегањем 1
  • слегао 2
  • слегла 1
  • слегну 1
  • слегнути 1
  • слегох 1
  • слеже 11
  • слежу 1
  • слепи 1
  • слепоочници 1
  • слепоочњаче 1
  • слепоочњачи 1
  • слепоочњачу 1
  • слетати 1
  • слете 3
  • слетела 1
  • слива 1
  • сливају 2
  • Слика 1
  • слика 39
  • сликала 1
  • сликале 1
  • сликама 2
  • сликао 1
  • сликар 10
  • Сликар 2
  • сликара 3
  • Сликарева 1
  • сликарски 1
  • сликарску 2
  • слике 19
  • сликом 3
  • слику 22
  • слила 2
  • слици 3
  • сличан 1
  • Сличан 1
  • слична 3
  • слични 1
  • сличног 1
  • сличност 1
  • сличности 2
  • сличну 1
  • слобода 2
  • Слободан 1
  • слободан 7
  • Слободе 2
  • слободе 8
  • слободи 2
  • слободице 2
  • слободна 5
  • слободне 3
  • слободнија 1
  • слободно 5
  • слободнога 1
  • слободној 1
  • слободном 1
  • слободну 1
  • слободом 1
  • слободу 13
  • словена 1
  • Словени 1
  • словима 5
  • слово 2
  • сложили 1
  • сложити 1
  • слој 5
  • слојева 1
  • слојем 4
  • Слом 1
  • слом 11
  • слома 2
  • сломио 2
  • сломиће 1
  • сломљен 7
  • сломљена 1
  • сломљено 2
  • сломљенога 1
  • сломљеној 1
  • сломова 1
  • сломовима 1
  • сломом 3
  • слуга 1
  • слуге 1
  • служавкама 1
  • служавкиним 1
  • служба 3
  • службе 2
  • службена 1
  • службеним 1
  • служби 6
  • службицу 1
  • службу 13
  • служе 3
  • служи 3
  • служила 2
  • служило 1
  • служим 2
  • служимо 1
  • служио 3
  • служитељи 1
  • служити 4
  • слузи 1
  • слутећи 9
  • слути 2
  • Слутила 1
  • слутила 2
  • Слутили 1
  • слутили 2
  • слутио 12
  • Слутња 1
  • слутња 4
  • слутњама 2
  • слутње 5
  • слутњом 2
  • слутњу 1
  • слух 2
  • случај 5
  • случаја 1
  • случајева 1
  • случајем 2
  • случајно 2
  • случају 12
  • слуша 4
  • Слушај 4
  • слушајте 1
  • слушају 4
  • слушајући 3
  • Слушала 2
  • слушала 5
  • слушалац 1
  • слушале 1
  • Слушале 1
  • Слушали 1
  • слушали 2
  • слушалицом 1
  • слушалицу 5
  • слушам 8
  • слушао 12
  • слушаоца 1
  • слушаоцем 1
  • слушати 4
  • слушкиња 2
  • слушкињин 1
  • смагну 1
  • сматра 1
  • сматрају 1
  • сматрајући 3
  • сматрала 1
  • сматрали 2
  • сматрам 2
  • сматран 1
  • сматрана 1
  • сматрао 2
  • сматрати 2
  • Сме 1
  • сме 16
  • Смедерево 1
  • смејала 1
  • Смејаће 1
  • смеје 9
  • смеју 5
  • смејући 1
  • смела 9
  • смеле 1
  • смели 5
  • смело 2
  • Смем 1
  • смем 4
  • смемо 2
  • смена 1
  • смењен 1
  • смењивали 2
  • смео 6
  • сместе 1
  • сместила 3
  • сместили 1
  • сместисмо 1
  • сместити 1
  • смета 4
  • сметала 2
  • сметати 1
  • смете 3
  • смети 1
  • сметња 1
  • сметове 2
  • сметови 1
  • Сметови 1
  • сметовима 3
  • смех 6
  • смеха 1
  • смехом 1
  • смеху 1
  • смеш 4
  • смешећи 1
  • смеши 5
  • смешио 5
  • смешкао 1
  • смештен 2
  • смештена 3
  • смештени 1
  • смилостиви 1
  • смисао 1
  • смисла 2
  • смислила 1
  • смислу 4
  • смишљено 1
  • смишљенога 1
  • смо 439
  • сможди 1
  • смождио 1
  • смоково 1
  • смоница 1
  • смонице 1
  • смоницу 1
  • смрачи 2
  • смрвити 1
  • смрдљива 1
  • смрдљивим 1
  • смрзнеш 1
  • смркава 1
  • смрт 48
  • Смрт 5
  • смрти 20
  • смртни 2
  • смртну 1
  • смртоносна 1
  • смртоносним 2
  • смртоносних 2
  • смртоносном 2
  • смрћу 7
  • сна 6
  • снабде 1
  • снабдевају 1
  • снабдевали 1
  • снабдевамо 1
  • снабдевање 3
  • снабдели 1
  • снабдети 1
  • снабду 1
  • снага 8
  • снагама 1
  • снаге 43
  • снагом 8
  • снагу 16
  • снажан 6
  • снажна 7
  • снажне 3
  • снажни 1
  • снажнија 2
  • снажније 1
  • снажнији 1
  • снажним 3
  • снажних 2
  • снажно 8
  • снажног 1
  • снажнога 2
  • снажној 1
  • снажном 3
  • снажну 2
  • снази 5
  • снаје 1
  • снајо 1
  • сналазити 1
  • снаћи 1
  • снахе 1
  • снахо 4
  • снаху 1
  • снашла 2
  • снашло 1
  • снебивања 1
  • снег 9
  • снега 2
  • снеговима 1
  • снегом 2
  • снегу 2
  • снежне 4
  • снежни 2
  • снежним 6
  • снеле 1
  • снесене 1
  • снимак 2
  • снимка 1
  • снимке 1
  • снимци 1
  • снова 9
  • снове 4
  • снови 1
  • сновима 1
  • сном 10
  • сноп 2
  • снопић 1
  • снопље 2
  • снопове 1
  • снопови 1
  • сноси 2
  • сну 19
  • со 1
  • Соба 1
  • соба 4
  • собама 1
  • Собе 1
  • собе 19
  • соби 21
  • собица 1
  • собици 3
  • собицу 2
  • собом 104
  • собу 19
  • совама 2
  • совин 1
  • содомским 1
  • сок 3
  • сокак 1
  • сокака 1
  • сокаком 1
  • сокаку 1
  • сокацима 1
  • сокачић 1
  • сокачића 1
  • сокачиће 2
  • соко 1
  • Соко 1
  • соколова 1
  • соколу 1
  • соли 1
  • Солун 26
  • Солуна 8
  • Солуном 4
  • солунске 4
  • солунских 1
  • солунског 2
  • солунскога 4
  • солунској 1
  • Солуну 13
  • солуцију 1
  • Сопота 1
  • сопствена 1
  • сопственим 2
  • сопственој 1
  • сопствену 1
  • Софија 2
  • Софије 1
  • Софији 2
  • софијске 1
  • Софијске 1
  • софијски 1
  • Софију 2
  • спава 17
  • Спава 2
  • спавају 5
  • Спавала 1
  • спавала 8
  • спавале 1
  • Спавали 1
  • спавали 9
  • спавало 2
  • Спавало 3
  • спавам 1
  • спавамо 1
  • спавање 4
  • Спавао 2
  • спавао 7
  • спавате 1
  • Спавате 1
  • спавати 3
  • спаваћемо 1
  • спавач 1
  • спавача 3
  • спавачи 1
  • спаде 1
  • спазе 1
  • спази 13
  • спазила 2
  • спазио 5
  • спазих 4
  • спазише 1
  • спакована 1
  • спаковано 1
  • спале 1
  • Спале 1
  • спали 2
  • спалим 1
  • спалишту 1
  • спало 1
  • спаљен 1
  • спаљују 1
  • Спас 2
  • спас 7
  • Спаса 3
  • спаса 4
  • спасава 2
  • Спасавајте 1
  • спасавају 3
  • спасавам 3
  • спасавано 1
  • спасавање 3
  • спасаваш 1
  • спасао 1
  • спасе 9
  • спасем 1
  • спасемо 1
  • спасен 1
  • спасене 1
  • спасени 1
  • спасених 1
  • спасено 1
  • спасенога 1
  • спасења 1
  • спасење 2
  • спаси 1
  • спасити 1
  • спасла 4
  • спасли 3
  • спасло 2
  • спасти 8
  • Спасу 1
  • спасу 6
  • спашће 2
  • спи 7
  • спије 3
  • списка 1
  • спискове 1
  • списку 2
  • сплет 2
  • сплета 1
  • спојене 3
  • спокојно 2
  • спокојство 1
  • Споља 1
  • споља 2
  • спољнег 1
  • спољни 1
  • спољним 1
  • Спољних 1
  • спољном 1
  • спољњем 1
  • спомене 1
  • споменик 1
  • споменика 1
  • споменику 1
  • споменици 2
  • спомену 1
  • спопаде 2
  • спопао 1
  • Споразум 1
  • Споразума 1
  • споразума 3
  • споразуме 2
  • споразумевајући 2
  • споразумевања 1
  • споразумети 1
  • споразумне 5
  • споразумни 1
  • споразумних 5
  • споразумну 1
  • Споразуму 1
  • споразуму 3
  • споредне 2
  • споредних 1
  • спорити 1
  • споро 1
  • способна 1
  • справе 1
  • справу 1
  • спрат 5
  • спрата 3
  • спратовима 1
  • спрату 15
  • спрда 1
  • спрдати 1
  • спрдње 1
  • спреда 1
  • спрема 8
  • спремајте 1
  • спремају 6
  • спремајући 2
  • спремали 2
  • спремало 1
  • спреман 5
  • спремао 2
  • спремати 1
  • спреме 3
  • спреми 3
  • спремили 3
  • спремим 1
  • спремио 1
  • Спремио 1
  • спремити 1
  • спремљен 1
  • спремљених 1
  • спремна 4
  • Спремни 1
  • спремни 4
  • спремно 1
  • спремнога 1
  • спремом 1
  • спречавати 1
  • спрече 1
  • спречити 2
  • спријатељисмо 1
  • спровели 1
  • спровод 3
  • спроводе 1
  • спроводи 1
  • спроводиле 1
  • спроводим 1
  • спроводио 1
  • спусте 2
  • спусти 12
  • Спусти 3
  • Спустила 1
  • спустила 5
  • спустили 3
  • спустило 3
  • спустим 1
  • спустио 7
  • спустисмо 1
  • спустиће 1
  • спустих 1
  • Спустих 1
  • спустише 1
  • спушта 9
  • спуштају 3
  • Спуштајући 1
  • спуштајући 4
  • спуштала 2
  • спуштале 1
  • спуштало 1
  • спуштамо 1
  • спуштао 1
  • спуштати 4
  • спуштене 3
  • спуштени 2
  • срам 2
  • срама 1
  • срамећи 1
  • срамна 1
  • срамни 2
  • срамним 1
  • срамну 1
  • Срамота 4
  • срамота 9
  • срамоте 3
  • срамоту 1
  • срасли 1
  • срачунао 1
  • Срба 1
  • Србе 1
  • Срби 7
  • Србија 24
  • Србијанац 1
  • србијанска 1
  • србијанске 1
  • србијански 8
  • србијанским 1
  • србијанских 1
  • србијанско 3
  • србијанског 2
  • србијанскога 2
  • србијанскоме 1
  • Србијанца 1
  • Србијанци 6
  • Србије 46
  • Србији 17
  • Србијин 2
  • Србијине 1
  • србијиних 1
  • Србијино 1
  • србијином 1
  • Србијом 4
  • Србију 38
  • Србин 10
  • Србина 1
  • србина 2
  • Србинову 1
  • срдећи 1
  • сребрним 1
  • сребрних 1
  • сребрног 1
  • сребро 1
  • сред 34
  • среди 1
  • средине 1
  • средини 9
  • средином 1
  • Средином 1
  • средину 1
  • средиште 1
  • средње 1
  • средњевековне 1
  • средњевековним 1
  • средњевековних 1
  • средњег 1
  • средовечан 2
  • средоречки 1
  • средстава 2
  • средства 1
  • среду 3
  • сређене 1
  • сређивала 1
  • Срела 2
  • срела 6
  • Срели 1
  • срели 10
  • Срем 3
  • Срема 1
  • сремска 1
  • сремске 1
  • сремским 1
  • Срему 1
  • срео 20
  • Срео 6
  • срески 2
  • среску 1
  • срести 8
  • сретају 6
  • сретала 2
  • сретамо 2
  • сретан 3
  • сретање 1
  • Сретао 1
  • сретао 7
  • Сретах 1
  • среташ 1
  • срете 3
  • сретна 2
  • сретне 3
  • сретнем 5
  • сретнемо 3
  • Сретнији 1
  • сретним 1
  • Сретно 1
  • сретно 2
  • сретну 2
  • сретнувши 1
  • Сретох 1
  • Срећа 1
  • срећа 2
  • срећан 5
  • среће 6
  • срећеш 1
  • срећи 1
  • срећна 1
  • срећне 3
  • срећнији 1
  • срећом 2
  • Срећом 2
  • срећу 4
  • срећући 1
  • срешћемо 1
  • срешћеш 1
  • срж 1
  • сркала 1
  • сркали 1
  • срндаћи 1
  • срндаћима 1
  • сроди 1
  • срозавају 1
  • срозала 1
  • српска 33
  • Српска 4
  • Српске 2
  • српске 48
  • српски 39
  • Српски 4
  • српским 4
  • српских 17
  • српско 3
  • српског 6
  • српскога 19
  • Српскога 3
  • Српској 1
  • српској 12
  • српском 3
  • српскоме 5
  • српску 15
  • српства 1
  • Српству 1
  • сруче 1
  • сручена 1
  • сручено 1
  • сручи 4
  • сручивала 1
  • сручила 1
  • сручили 1
  • сручило 1
  • Сручило 1
  • сручим 1
  • сручио 1
  • сручити 2
  • сручише 2
  • сручује 3
  • сручујући 1
  • срушила 1
  • срушило 1
  • срушио 1
  • срушити 1
  • срца 13
  • Срце 2
  • срце 27
  • срцем 3
  • срцу 3
  • срче 3
  • срџбом 1
  • стабла 1
  • стабло 1
  • стаблу 1
  • стабљика 1
  • став 2
  • стави 4
  • ставио 2
  • ставити 2
  • стављао 1
  • стављен 2
  • стављени 1
  • стаде 3
  • стадоше 1
  • Стаза 1
  • стаза 6
  • стазама 3
  • стазе 12
  • стази 1
  • стазом 3
  • стазу 2
  • Стајала 2
  • стајала 6
  • Стајали 1
  • стајали 3
  • стајало 1
  • Стајало 1
  • Стајао 1
  • стајао 14
  • стајати 2
  • стајаћу 1
  • стаје 1
  • стакла 1
  • стаклад 1
  • стаклена 1
  • стакленим 2
  • стаклених 1
  • стаклено 1
  • стакленом 1
  • стакло 2
  • стала 6
  • сталан 1
  • стали 2
  • стално 12
  • сталну 3
  • стало 2
  • стан 3
  • стана 1
  • Стана 1
  • стане 2
  • Стане 4
  • станица 6
  • станицама 1
  • Станице 1
  • станице 28
  • Станици 1
  • станици 43
  • станицом 5
  • станицу 15
  • станичне 3
  • станични 3
  • станичној 1
  • станичном 3
  • станичноме 1
  • станичну 1
  • становали 1
  • становање 1
  • Становао 1
  • становао 3
  • станови 1
  • становима 1
  • становник 2
  • становника 4
  • Становници 1
  • становници 4
  • становништва 4
  • становништво 7
  • становништвом 2
  • становништву 1
  • станује 4
  • стања 2
  • стање 12
  • стању 6
  • стао 11
  • стапају 1
  • стапала 1
  • стар 1
  • Стара 1
  • стара 6
  • старајући 2
  • старао 2
  • старац 26
  • Старац 6
  • стараца 3
  • старачке 1
  • старачки 2
  • старачко 2
  • старачкоме 1
  • старачку 1
  • старе 6
  • старешина 6
  • старешине 8
  • старешинство 1
  • старешину 1
  • стари 20
  • Стари 9
  • старија 2
  • старије 4
  • Старији 1
  • старији 9
  • старијима 1
  • старију 1
  • старим 5
  • старинске 1
  • старих 8
  • Старица 1
  • старица 12
  • старице 2
  • старици 1
  • старицу 1
  • старичине 1
  • старо 3
  • старог 1
  • старога 9
  • стародревних 1
  • старозаветска 1
  • старој 1
  • старом 1
  • староме 1
  • старост 2
  • старости 1
  • стару 5
  • старца 6
  • старце 1
  • старцем 1
  • Старци 1
  • старци 6
  • старцима 6
  • старцу 1
  • старче 1
  • старчевим 2
  • старчевих 3
  • старчевој 1
  • старчевом 2
  • старчић 2
  • старчића 1
  • стаса 1
  • стасит 1
  • стати 5
  • ствар 12
  • ствара 2
  • ствари 80
  • стварима 13
  • стварнога 1
  • стварност 2
  • стварности 2
  • стварчица 1
  • стварчице 4
  • стварчицу 1
  • створена 1
  • створење 1
  • створим 2
  • створио 1
  • створише 1
  • сте 50
  • Стевана 2
  • стег 1
  • стегао 9
  • Стегла 1
  • стегла 3
  • стегло 1
  • стегне 1
  • стегнем 1
  • стегни 1
  • стегнута 1
  • стегнути 1
  • стегох 2
  • Стеже 1
  • стеже 12
  • стежу 2
  • стезала 2
  • стезао 1
  • стекао 2
  • стекла 1
  • стекли 2
  • стена 5
  • стене 3
  • стени 1
  • стеном 2
  • стену 5
  • стењала 1
  • Стењала 1
  • стењали 1
  • стењање 3
  • стење 10
  • стењем 1
  • стењу 1
  • Степа 8
  • Степановић 2
  • Степановића 4
  • Степе 2
  • степена 1
  • степене 1
  • степеник 4
  • степеница 1
  • степеницама 2
  • Степенице 1
  • степенице 2
  • Степу 4
  • стећи 2
  • стечем 1
  • стечена 1
  • стечено 1
  • стигао 28
  • Стигао 6
  • Стигла 2
  • стигла 24
  • стигле 3
  • Стигли 3
  • стигли 30
  • стигло 6
  • стигне 19
  • стигнем 6
  • стигнемо 4
  • стигнете 1
  • стигну 5
  • стиго 1
  • стигосмо 4
  • стигох 1
  • Стигоше 1
  • стигоше 4
  • стид 1
  • стида 2
  • стидела 1
  • стидно 1
  • Стиже 1
  • стиже 24
  • стижу 12
  • стизала 1
  • стизале 3
  • стизали 1
  • стизало 1
  • стилу 1
  • стипендију 1
  • стискају 1
  • стиснуте 2
  • стиснутих 1
  • Стићи 1
  • стићи 16
  • стицај 1
  • стиште 1
  • Сто 2
  • сто 20
  • стоварене 1
  • стовари 1
  • стоварио 1
  • стоварују 1
  • стогодишње 1
  • стогодишњица 1
  • стогодишњице 1
  • Стој 2
  • стојао 2
  • стојати 1
  • Стоје 1
  • стоје 16
  • стојећи 1
  • стоји 17
  • Стоји 3
  • Стојим 1
  • стојимо 1
  • Стока 2
  • стока 26
  • стоке 10
  • стоком 2
  • Стоку 1
  • стоку 2
  • стола 22
  • столетнога 1
  • столица 7
  • столице 4
  • столици 3
  • столицу 5
  • столичици 1
  • столичицу 1
  • столова 3
  • Столови 1
  • столови 2
  • столовима 3
  • столом 17
  • столу 10
  • стомак 1
  • стомаке 1
  • стопа 7
  • стопала 1
  • стопале 3
  • стопалом 2
  • стопе 2
  • стопи 1
  • стопу 11
  • стоструке 1
  • стоструким 1
  • стоструко 1
  • стоти 1
  • стотина 10
  • стотинак 1
  • стотине 9
  • стотину 2
  • стоци 3
  • сточићу 1
  • сточни 1
  • сточног 2
  • сточнога 1
  • страдала 2
  • страдамо 2
  • страдања 11
  • страдању 1
  • страдао 1
  • страдати 1
  • стража 3
  • стражама 1
  • стражар 4
  • стражара 1
  • стражарев 1
  • стражари 1
  • стражару 1
  • страже 4
  • стражи 4
  • стражом 2
  • страна 32
  • Странама 1
  • странама 7
  • странац 2
  • странаца 1
  • стране 90
  • Страни 1
  • страни 16
  • страним 2
  • страних 3
  • страног 1
  • страном 8
  • страну 37
  • Странци 1
  • страсно 2
  • страсну 1
  • страст 1
  • страсти 2
  • стратег 2
  • стратегијски 2
  • страх 28
  • страха 14
  • Страхинића 1
  • Страхинићу 1
  • Страхињића 1
  • страхобу 1
  • страховала 1
  • страховао 1
  • Страховита 1
  • страховита 6
  • страховите 2
  • страховити 1
  • страховитим 2
  • страховито 5
  • страховитом 1
  • страховиту 1
  • страхом 7
  • страхопоштовањем 1
  • страху 2
  • страхујемо 1
  • Страцин 3
  • Страцина 1
  • Страцину 5
  • Страшан 1
  • страшан 2
  • страшљиво 1
  • страшна 7
  • страшне 1
  • страшнија 4
  • страшније 2
  • страшнијега 1
  • страшнији 1
  • страшно 3
  • страшној 1
  • страшну 3
  • страшћу 2
  • стрвину 1
  • Стреза 1
  • стреја 1
  • стрејама 8
  • стреје 2
  • стрејом 8
  • стрела 1
  • стреле 1
  • стреља 1
  • стрељај 3
  • стрељају 3
  • стрељани 2
  • стрељања 1
  • стрељање 3
  • стрељаће 1
  • стрепе 2
  • стрепи 1
  • стрепила 1
  • стрепили 1
  • стрепио 1
  • стрепњи 1
  • стрепњом 3
  • стрепњу 1
  • стреса 3
  • стресе 3
  • стресу 1
  • стригао 1
  • стрине 1
  • стрм 1
  • стрме 2
  • стрмена 1
  • стрмене 1
  • стрменитији 1
  • стрмоглавила 1
  • стрмоглаво 1
  • стрмоме 1
  • стрму 2
  • строга 1
  • строгим 2
  • стрпа 1
  • стрпало 1
  • стрпељиво 6
  • стрпељивога 1
  • стрплене 1
  • стрпљења 2
  • стрпљиво 1
  • стругаре 1
  • Стругу 1
  • струја 1
  • Струмица 1
  • Струмице 3
  • Струмици 2
  • Струмичине 1
  • струна 2
  • стручком 1
  • стуб 1
  • стуба 1
  • стубац 1
  • стубова 2
  • стубови 3
  • студ 3
  • студен 10
  • Студена 1
  • студена 5
  • студене 3
  • Студени 1
  • студени 6
  • студеним 1
  • Студенице 1
  • студено 3
  • студенога 1
  • студеном 3
  • студену 5
  • студи 3
  • Студије 1
  • студирајући 1
  • стукнула 1
  • стукнули 1
  • ступају 1
  • ступала 1
  • ступам 1
  • ступамо 1
  • ступати 1
  • ступили 2
  • ступити 3
  • ступци 3
  • су 1578
  • суботу 1
  • сув 3
  • сува 7
  • Суве 1
  • суве 4
  • Суви 1
  • суви 3
  • сувим 1
  • сувих 3
  • сувише 10
  • сувишне 1
  • сувишно 1
  • сувље 1
  • суво 11
  • сувог 2
  • сувоземну 1
  • сувом 1
  • сувоте 4
  • сувоти 2
  • сувотом 1
  • сувоту 1
  • суву 2
  • сугерирале 1
  • сугестијом 1
  • суд 4
  • суда 3
  • судар 1
  • судара 2
  • сударе 1
  • судбина 22
  • судбинама 1
  • судбине 13
  • судбини 14
  • судбином 5
  • судбину 18
  • судбоносна 1
  • судбоносне 1
  • судбоносних 1
  • судбоносну 1
  • суде 1
  • судија 1
  • судијама 1
  • судије 1
  • суднице 2
  • судници 1
  • судом 1
  • судска 1
  • суђено 1
  • Суђено 1
  • сужавала 1
  • Суза 1
  • суза 20
  • Сузама 1
  • сузама 22
  • сузбије 1
  • сузбио 1
  • сузбити 1
  • Сузе 1
  • сузе 54
  • сузи 1
  • сузним 1
  • сузних 1
  • сузом 4
  • сузу 4
  • сујета 1
  • сујете 1
  • сукну 1
  • сукнули 1
  • сукњама 1
  • сукње 1
  • сукњицу 1
  • сукњу 3
  • сукоб 2
  • сукоба 1
  • сукобиле 1
  • сукобима 1
  • сукобити 1
  • сукобу 1
  • суманута 2
  • суманутих 1
  • сумануто 1
  • сумња 2
  • сумњам 1
  • сумњао 1
  • сумњате 1
  • сумњиво 1
  • сумњивој 1
  • сумњичења 1
  • сумњу 5
  • сумор 1
  • суморан 6
  • суморна 7
  • суморним 2
  • суморних 1
  • суморно 6
  • суморну 1
  • сумрак 3
  • суне 1
  • суну 6
  • сунула 1
  • сунуо 1
  • сунца 6
  • Сунце 1
  • сунце 20
  • сунцем 2
  • сунцобрана 1
  • сунцу 2
  • сунчана 1
  • сунчане 1
  • сунчани 1
  • сунчаних 2
  • сунчаном 1
  • сунчаноме 2
  • супротним 1
  • супротности 1
  • Сура 1
  • сурва 1
  • сурвава 2
  • сурвавају 1
  • сури 2
  • сурим 1
  • сурови 1
  • сурово 1
  • суровом 1
  • суровошћу 1
  • сурову 2
  • сурој 3
  • суром 2
  • Сусед 1
  • сусед 8
  • суседа 3
  • суседна 1
  • суседних 2
  • суседнога 1
  • суседства 1
  • суседству 2
  • суседују 1
  • сусрет 10
  • Сусрет 2
  • сусрета 5
  • сусрету 1
  • сустиже 1
  • Сутон 1
  • сутон 3
  • сутона 1
  • Суторман 1
  • Сутра 13
  • сутра 70
  • сутрадан 2
  • Сутрашња 1
  • сутрашњега 1
  • сутрашњем 2
  • сутрашњи 2
  • Суха 2
  • Сухе 2
  • сухо 1
  • сухога 1
  • Сухом 1
  • Суху 1
  • сучељавали 1
  • суше 1
  • суши 1
  • схватили 1
  • схватио 2
  • схватити 2
  • схваћаш 1
  • сходно 1
  • Сцена 1
  • сцене 1
  • сцену 1
  • Т 1
  • Та 30
  • та 82
  • табак 1
  • табака 1
  • табачићима 1
  • табла 1
  • тавана 1
  • таванима 1
  • таваница 1
  • таванице 3
  • таваницом 3
  • таваницу 1
  • тад 11
  • Тад 2
  • Тада 10
  • тада 41
  • тадања 1
  • тазбину 1
  • тај 118
  • Тај 17
  • Тајанствена 1
  • тајанствена 2
  • тајанствене 3
  • тајанствени 2
  • тајанственији 1
  • тајанственим 1
  • тајанствених 1
  • тајанствено 5
  • тајанственога 2
  • тајанственом 1
  • тајанственост 3
  • тајанствености 2
  • тајанственошћу 2
  • тајанствену 1
  • тајна 1
  • така 1
  • Такав 1
  • такав 2
  • Таква 4
  • таква 5
  • такве 17
  • Такве 2
  • Такви 3
  • такви 6
  • таквим 8
  • таквих 4
  • такво 8
  • таквог 2
  • таквога 3
  • таквом 2
  • такву 1
  • тако 352
  • Тако 62
  • такође 12
  • таком 2
  • талас 2
  • таласи 5
  • таласима 1
  • таласића 2
  • таласиће 1
  • таласом 1
  • таленат 2
  • талената 1
  • талента 1
  • талијанска 2
  • талијанских 1
  • талог 2
  • таљига 3
  • таљигама 5
  • Таљиге 1
  • таљиге 9
  • Тама 1
  • тама 10
  • Таман 2
  • таман 6
  • таме 5
  • тами 4
  • Тамна 1
  • тамна 13
  • Тамнаве 1
  • тамне 7
  • Тамним 1
  • тамним 5
  • тамнине 1
  • тамнини 1
  • тамних 2
  • тамница 1
  • тамнице 2
  • тамници 2
  • тамницу 1
  • тамничким 1
  • тамно 4
  • тамној 5
  • тамном 2
  • тамну 5
  • тамо 308
  • Тамо 41
  • тамом 4
  • таму 13
  • танади 3
  • танак 4
  • тандрк 1
  • Тане 1
  • тане 5
  • танка 1
  • танке 3
  • танким 3
  • танком 1
  • тањир 1
  • тањира 1
  • тапкао 1
  • тапкати 1
  • тапшао 1
  • тараба 1
  • Тарабош 1
  • тарабу 1
  • тас 1
  • тастером 1
  • тастерског 1
  • тастеру 1
  • тасу 1
  • Тата 6
  • тата 8
  • татицу 1
  • тачка 2
  • тачкама 1
  • тачке 1
  • тачкицу 1
  • тачку 1
  • тачна 1
  • тачније 1
  • тачно 9
  • тачном 1
  • твога 3
  • твој 4
  • твоја 1
  • Твоје 3
  • твоје 8
  • твојега 1
  • Твојега 2
  • твојим 2
  • твојима 1
  • твојих 1
  • твојој 1
  • твоме 3
  • тврд 2
  • тврда 3
  • тврде 1
  • тврди 7
  • тврдили 3
  • тврдило 1
  • тврдим 7
  • Тврдио 1
  • тврдио 5
  • тврдити 1
  • тврдих 1
  • тврдо 7
  • тврдога 1
  • тврдоглаво 2
  • тврдоме 1
  • тврду 1
  • тврђава 3
  • тврђење 1
  • Те 11
  • те 702
  • тебе 10
  • теби 10
  • тегле 1
  • тегли 5
  • теглити 1
  • тегоба 2
  • тегобама 1
  • тегобан 4
  • тегобе 4
  • тегобне 1
  • тегобну 1
  • тежа 7
  • тежак 33
  • Теже 2
  • теже 4
  • тежи 5
  • тежиле 1
  • тежина 1
  • Тежина 1
  • тежине 2
  • тежини 2
  • тежином 3
  • тежину 3
  • тежиште 1
  • тежње 2
  • тежњу 3
  • тежом 1
  • тезге 1
  • тек 106
  • Тек 19
  • текао 1
  • текла 2
  • текли 3
  • Текну 1
  • текну 2
  • тековине 1
  • тековину 1
  • теку 2
  • тела 17
  • Телеграм 1
  • телеграм 6
  • телеграма 1
  • телеграме 3
  • телеграми 3
  • телеграф 3
  • телеграфа 2
  • телеграфисао 1
  • Телеграфискиња 1
  • телеграфискињу 1
  • телеграфиста 4
  • телеграфисти 1
  • телеграфише 1
  • телеграфске 1
  • телеграфској 1
  • телеграфу 1
  • телесима 1
  • телефон 14
  • Телефон 3
  • телефона 3
  • телефонира 1
  • телефониста 5
  • телефонисту 1
  • телефоном 2
  • телефонска 3
  • телефонски 2
  • телефонским 1
  • телефонском 1
  • телефонску 2
  • телефону 10
  • Тело 1
  • тело 34
  • телом 17
  • телу 4
  • теме 1
  • темеља 3
  • темеље 5
  • Темељи 1
  • темељи 2
  • темељу 1
  • температура 1
  • темпира 1
  • тенане 1
  • тенећке 1
  • тенећки 1
  • теорији 1
  • теоријски 1
  • тепа 1
  • Тепали 1
  • тера 3
  • теразија 1
  • Теразија 1
  • теразијама 1
  • Теразијама 1
  • терај 1
  • Терај 1
  • терају 2
  • терали 1
  • терао 1
  • терет 15
  • терета 2
  • терете 2
  • терети 1
  • теретима 1
  • теретом 12
  • територији 1
  • територију 1
  • теснац 1
  • тесне 7
  • тесни 1
  • тесних 1
  • тесној 2
  • тесноме 1
  • тесну 1
  • тесто 3
  • тета 3
  • тетка 4
  • тетке 4
  • теткине 1
  • тетку 2
  • Тетова 4
  • Тетово 2
  • Тетовом 1
  • Тетову 1
  • тетура 1
  • тече 6
  • течношћу 1
  • теше 5
  • тешећи 1
  • теши 15
  • Теши 2
  • тешила 5
  • тешиле 1
  • тешили 2
  • тешило 1
  • Тешило 2
  • тешим 5
  • тешио 1
  • Тешка 2
  • тешка 22
  • Тешке 1
  • тешке 29
  • тешки 10
  • тешким 15
  • тешких 11
  • Тешко 5
  • тешко 79
  • тешког 1
  • тешкога 9
  • тешкој 2
  • тешком 7
  • тешкоме 3
  • тешкоћама 1
  • тешкоће 1
  • тешку 7
  • тешње 1
  • Ти 11
  • ти 232
  • Тим 6
  • тим 78
  • Тиме 1
  • тиме 6
  • Тимока 1
  • Тимоку 2
  • тимочке 5
  • тимочког 1
  • Тимочку 1
  • тиња 1
  • тињала 2
  • тињање 1
  • тип 1
  • типови 2
  • типу 1
  • Тиране 1
  • тиранин 1
  • тиска 5
  • тискају 2
  • тискала 2
  • тискале 2
  • тискали 2
  • тискало 1
  • Тискало 1
  • тискање 2
  • тискању 2
  • тискао 1
  • тискати 1
  • Титаник 2
  • Титаника 2
  • тифус 2
  • тифуса 2
  • Тих 1
  • тих 48
  • тиха 1
  • тихе 4
  • тихи 4
  • тихим 5
  • тихих 1
  • тихо 34
  • тихом 2
  • Тица 1
  • тица 2
  • тицале 1
  • тице 3
  • тиче 7
  • тичиће 1
  • тичица 1
  • тичурина 1
  • тиши 2
  • Тишина 3
  • тишина 30
  • тишине 4
  • тишини 1
  • Тишину 1
  • тишину 21
  • ткале 1
  • тканицама 1
  • тканице 1
  • ткивом 1
  • ткиву 1
  • тле 2
  • тло 1
  • тлу 6
  • тмини 1
  • тмину 1
  • То 166
  • то 664
  • тоалетиране 1
  • тобом 9
  • товар 9
  • товара 2
  • товаран 1
  • Товаре 1
  • товаре 8
  • товарене 1
  • товари 3
  • товарили 2
  • товарима 2
  • товарити 1
  • товарни 5
  • товарним 1
  • товарних 1
  • товаром 5
  • Тог 3
  • тог 7
  • тога 112
  • Тога 6
  • Тодоре 2
  • Тодоровић 1
  • тој 41
  • ток 7
  • тока 1
  • току 4
  • толедскога 1
  • толерирати 1
  • толика 3
  • толике 4
  • толики 5
  • толиких 2
  • Толико 3
  • толико 95
  • толикој 1
  • толиком 1
  • толику 2
  • Толстоја 1
  • Том 1
  • том 73
  • Тома 1
  • томе 112
  • Томе 2
  • Томо 1
  • томова 1
  • тон 1
  • Тоне 2
  • тоне 8
  • тонем 1
  • тоном 6
  • тонула 1
  • тонуо 3
  • топ 11
  • Топ 2
  • топа 7
  • топао 6
  • топи 1
  • топла 12
  • топле 8
  • топли 1
  • топлим 8
  • топлина 1
  • Топлина 1
  • топлине 2
  • топлином 2
  • топлину 1
  • топлих 2
  • Топлица 2
  • Топлице 2
  • Топлицом 1
  • Топлицу 1
  • топличке 1
  • Топлички 1
  • топлички 3
  • топличких 1
  • топличкога 1
  • топло 14
  • топлога 2
  • топлој 2
  • топлом 4
  • топлоте 2
  • топлоту 3
  • топлу 3
  • топова 24
  • топове 10
  • Топови 1
  • топови 24
  • топовима 4
  • топовска 1
  • Топовска 1
  • топовске 5
  • Топовски 1
  • топовски 7
  • топовских 3
  • топовско 1
  • топовског 2
  • топовску 1
  • топола 1
  • Топола 2
  • Тополу 2
  • топом 1
  • топот 3
  • топу 4
  • Топчидер 3
  • Топчидера 2
  • Топчидерско 1
  • Топчидерском 1
  • Топчидеру 2
  • топџија 1
  • торба 1
  • торбе 3
  • торбом 2
  • торбу 5
  • Торлак 1
  • Торлака 1
  • Торлаку 1
  • Торлачкога 1
  • тороњима 1
  • тору 2
  • точак 4
  • точили 1
  • точка 5
  • точкова 8
  • точкове 10
  • точкови 4
  • точковима 7
  • трава 5
  • трави 1
  • травом 1
  • траву 1
  • травуљину 1
  • траг 8
  • трага 2
  • ТРАГЕДИЈА 2
  • трагедија 5
  • трагедије 6
  • трагедији 4
  • трагедијом 1
  • трагедију 8
  • трагично 2
  • трагове 2
  • трагови 2
  • траговима 1
  • трагу 1
  • традиција 3
  • традиције 3
  • традицији 1
  • традицију 3
  • траже 8
  • тражење 1
  • тражећи 14
  • Тражи 2
  • тражи 23
  • Тражила 1
  • тражила 5
  • тражили 3
  • Тражим 1
  • тражим 2
  • тражимо 3
  • Тражио 2
  • тражио 5
  • тражити 3
  • тражићу 2
  • тражиш 2
  • трајала 4
  • трајале 2
  • трајали 1
  • трајало 4
  • трајао 3
  • трајати 3
  • траје 6
  • трају 1
  • траком 1
  • траљама 1
  • трамваји 1
  • транспарентне 1
  • трбух 2
  • трбухом 1
  • Трбушана 3
  • Тргао 2
  • тргао 3
  • тргла 2
  • Тргла 3
  • тргне 1
  • Трго 1
  • трговац 2
  • трговачки 1
  • тргови 1
  • трговине 1
  • трговца 1
  • Трговци 1
  • трговци 5
  • тргох 2
  • Треба 17
  • треба 79
  • требају 4
  • Требала 1
  • требала 5
  • Требали 1
  • требали 6
  • требало 22
  • Требало 4
  • требам 1
  • требамо 1
  • требао 11
  • требаш 1
  • трезвен 1
  • трезвенијих 1
  • трезвено 1
  • тремовима 1
  • тренут 5
  • тренутак 15
  • тренутака 3
  • тренутка 55
  • тренутку 74
  • тренутна 1
  • тренутне 1
  • тренутци 2
  • тренутцима 10
  • тренуцима 1
  • трепавицама 2
  • трепавице 2
  • трепере 1
  • трепери 1
  • трепета 1
  • тресак 6
  • тресао 3
  • тресе 2
  • Тресибабу 1
  • треска 1
  • Треске 1
  • треском 4
  • тресла 2
  • тресло 1
  • тресну 3
  • трести 1
  • тресу 1
  • Трећа 3
  • трећа 6
  • треће 3
  • трећег 4
  • трећега 7
  • трећем 2
  • Трећепозивац 1
  • трећепозивац 9
  • трећепозиваца 1
  • трећепозивца 2
  • трећепозивце 1
  • трећепозивци 4
  • трећепозивцима 2
  • Трећи 1
  • трећи 45
  • трећој 5
  • трећу 2
  • Трже 1
  • трже 6
  • трза 3
  • трзају 1
  • трзало 1
  • трзање 1
  • три 102
  • Три 8
  • тридесет 4
  • трију 1
  • тријумфалној 1
  • тријумфалну 1
  • трима 1
  • тринаесте 3
  • тринаесту 1
  • триста 4
  • триумфалну 1
  • тркни 1
  • трком 3
  • трн 2
  • Трнаве 2
  • Трнавске 1
  • трнавске 3
  • трнавској 1
  • Трнавску 1
  • трне 2
  • трну 2
  • трњак 1
  • тробојка 4
  • тробојку 3
  • тробојна 1
  • тробојни 1
  • тробојним 1
  • тробојница 1
  • троја 5
  • Троје 1
  • троје 5
  • тројица 1
  • тројице 2
  • тромо 9
  • троножној 1
  • тронут 1
  • тронутим 1
  • тронуто 1
  • тропају 1
  • тропаре 1
  • тропот 1
  • тротоар 1
  • тротоара 2
  • тротоаре 1
  • трошарини 2
  • трошарински 1
  • трошите 1
  • трошком 1
  • трошне 2
  • трошно 1
  • трпе 1
  • трпезе 1
  • трпезу 1
  • трпели 1
  • трпељиво 1
  • трпети 2
  • трпи 4
  • трпљењем 1
  • трубе 1
  • Трубецкој 2
  • трубни 2
  • труда 3
  • трудне 2
  • трудним 1
  • трудно 1
  • труло 1
  • трулој 1
  • трупа 24
  • Трупа 8
  • трупама 3
  • трупе 14
  • Трупе 2
  • трупина 1
  • трчала 2
  • Трчали 1
  • трчања 1
  • Трчао 1
  • трчао 3
  • трчати 1
  • трчимо 1
  • ту 270
  • Ту 63
  • туберкулозно 1
  • туга 8
  • туге 9
  • туговао 1
  • тугом 2
  • тугу 3
  • Туда 1
  • туда 8
  • туђ 2
  • туђа 4
  • туђарској 1
  • туђе 5
  • туђег 1
  • туђем 1
  • туђим 6
  • туђин 1
  • туђина 3
  • туђинац 1
  • туђини 3
  • туђинима 1
  • туђину 8
  • туђинци 1
  • туђих 2
  • туђој 1
  • туђом 2
  • туђу 4
  • Тужан 1
  • тужан 7
  • тужбалице 1
  • тужбалицу 1
  • тужна 5
  • тужне 5
  • тужни 2
  • тужнији 1
  • тужним 2
  • тужно 11
  • тужнога 1
  • тужноме 1
  • тужну 7
  • тузи 6
  • тукао 2
  • тукла 1
  • тукли 4
  • туку 12
  • Туку 3
  • туле 1
  • тули 1
  • тумара 1
  • тумарају 1
  • тумарања 1
  • тумарање 1
  • тумач 1
  • тумачења 2
  • тумачење 2
  • тумачењима 1
  • тумачењу 1
  • тумачи 7
  • тумачиле 1
  • тумачити 1
  • тупа 1
  • тупи 1
  • тупо 5
  • Турака 12
  • турао 1
  • турио 1
  • Турке 1
  • Туркиња 1
  • Туркиње 1
  • туробно 1
  • турска 4
  • турске 1
  • турски 3
  • турским 2
  • турских 6
  • турског 1
  • Турској 1
  • Турском 1
  • турскоме 1
  • турску 1
  • Турску 1
  • Турци 26
  • Турцима 4
  • турчин 1
  • тутањ 6
  • тутка 1
  • тутнула 1
  • тутњем 1
  • тутњи 5
  • Тући 1
  • тући 5
  • Туче 1
  • туче 5
  • Ћаја 1
  • ће 572
  • ћебад 9
  • ћебади 2
  • ћебадма 1
  • ћебе 14
  • ћебета 1
  • ћебетом 10
  • ћевабџинице 1
  • ћевапчета 1
  • ћевапчиће 1
  • ћевапџијине 1
  • ћелијама 1
  • ћелије 1
  • ћемо 89
  • ћепенак 1
  • ћепенака 1
  • ћепенка 8
  • ћепенке 2
  • ћепенком 1
  • ћепенку 4
  • ћепенцима 2
  • ћер 1
  • ћерка 1
  • ћерчица 1
  • Ћесар 1
  • ћете 20
  • ћеш 33
  • ћивоте 2
  • ћивоти 1
  • Ћивоти 1
  • ћивотима 2
  • ћилибар 1
  • ћилим 2
  • ћилимови 1
  • ћилимовима 1
  • ћилиму 1
  • ћошак 1
  • ћошка 1
  • ћошковима 2
  • ћошку 1
  • ћу 85
  • ћуприја 1
  • Ћуприје 1
  • ћуприје 7
  • ћуприји 5
  • Ћупријом 1
  • ћупријској 1
  • Ћуприју 2
  • ћуприју 3
  • ћускију 1
  • Ћустендила 1
  • Ћутала 3
  • ћутали 3
  • ћутања 5
  • Ћутање 1
  • ћутање 6
  • ћутањем 1
  • ћутању 1
  • ћутао 6
  • ћутати 3
  • ћуте 6
  • Ћутећи 1
  • ћутећи 20
  • ћутећки 3
  • Ћути 1
  • ћути 13
  • ћутим 1
  • У 187
  • у 3071
  • уа 1
  • убаци 1
  • убачен 1
  • убеде 1
  • убеди 1
  • убедио 1
  • Убедио 1
  • убедити 1
  • убедљивим 1
  • убедљиво 1
  • убеђен 6
  • убеђено 3
  • убеђења 1
  • убеђењем 1
  • убеђивати 1
  • убеђује 1
  • убезекнут 1
  • Уби 1
  • уби 2
  • убивани 1
  • убија 2
  • убијале 1
  • убијам 3
  • убијамо 1
  • убијање 1
  • убијати 1
  • убијаш 1
  • убије 2
  • убијем 3
  • убили 2
  • Убио 3
  • убио 7
  • убиства 2
  • убиство 1
  • убити 1
  • убићу 1
  • убих 1
  • Убих 1
  • убише 3
  • ублажавати 1
  • ублажена 1
  • ублажити 1
  • убогоме 1
  • убрзано 3
  • убрзаном 1
  • убрзао 1
  • убрзо 5
  • убриса 2
  • убрљала 2
  • убрљали 1
  • Убрљали 1
  • убрљана 2
  • убрљаној 1
  • увалиле 1
  • уваљала 2
  • уваљан 1
  • уваљано 1
  • уведе 1
  • уведена 1
  • Уведосмо 1
  • увезаним 1
  • увезаних 1
  • увезаше 1
  • Увек 1
  • увек 111
  • увела 3
  • увели 1
  • Увелико 1
  • увелико 5
  • увеличана 1
  • увеличано 1
  • увелом 1
  • увео 1
  • Уверава 2
  • уверава 5
  • уверавају 1
  • уверавали 1
  • уверавам 1
  • уверавању 1
  • уверен 10
  • уверена 3
  • уверени 3
  • уверења 6
  • уверење 5
  • уверењем 7
  • увери 5
  • уверили 1
  • уверило 1
  • уверим 1
  • уверимо 2
  • уверио 2
  • уверите 1
  • уверити 3
  • Уверићете 1
  • уверише 1
  • уветом 2
  • увећаше 1
  • увече 5
  • увидели 1
  • увидети 1
  • увиди 1
  • увиђа 1
  • увиђао 1
  • увијају 1
  • увијајући 1
  • увијаш 2
  • увијен 2
  • увијена 6
  • увијене 3
  • увијени 3
  • увио 2
  • увлачи 3
  • увлачили 1
  • увлачио 1
  • увлачити 1
  • уво 2
  • уврати 1
  • увратио 1
  • увратити 1
  • увраћа 1
  • увраћају 2
  • увраћати 1
  • увреда 1
  • увредити 1
  • увредљива 1
  • увређен 1
  • увређеној 1
  • увртила 1
  • увртило 1
  • увукла 2
  • увуко 2
  • увући 2
  • увуче 1
  • увучемо 3
  • угади 1
  • угажено 1
  • угаженом 1
  • угазити 1
  • угасе 1
  • Угаси 1
  • угаси 5
  • угасила 4
  • угасили 2
  • угасило 1
  • угасим 1
  • угасимо 1
  • Угасио 1
  • угасио 4
  • угасити 1
  • угасиће 2
  • угаслим 1
  • угашен 1
  • угашена 5
  • угашене 4
  • угашеним 1
  • угашених 1
  • угашену 1
  • угиба 4
  • угибе 1
  • угибле 1
  • угине 1
  • угинула 1
  • угинути 1
  • угла 2
  • углед 1
  • угледасмо 2
  • угледати 1
  • угледна 3
  • угледне 3
  • угледнија 1
  • угледнијим 1
  • угледнијих 1
  • углове 1
  • угловима 1
  • углу 10
  • угља 1
  • угљени 1
  • Угљеша 1
  • уговор 5
  • уговора 3
  • уговоре 1
  • уговорно 1
  • уговором 1
  • Угодила 1
  • угодило 1
  • угодити 1
  • угодније 1
  • угодника 1
  • угодним 1
  • уграбило 1
  • угрожава 1
  • угрожен 2
  • угужван 1
  • угурао 1
  • угурати 1
  • угушен 1
  • угушивао 1
  • угушио 1
  • угушисте 1
  • угушити 1
  • угушују 1
  • удавио 2
  • удала 1
  • удали 1
  • удаљава 1
  • удаљавала 1
  • удаље 1
  • удаљене 1
  • удаљени 1
  • удаљено 1
  • удаљеноме 2
  • удаљујеш 1
  • удар 6
  • Удара 1
  • удара 10
  • ударају 2
  • ударала 1
  • ударање 2
  • ударао 1
  • ударати 3
  • ударац 7
  • ударе 2
  • ударен 1
  • ударена 1
  • удари 12
  • ударила 3
  • ударили 1
  • ударим 2
  • ударима 1
  • ударио 4
  • ударисмо 1
  • Ударисмо 1
  • ударити 3
  • Ударише 1
  • ударише 2
  • удару 1
  • ударца 1
  • ударце 2
  • ударцима 3
  • удате 1
  • удахну 1
  • удахнути 1
  • удвајале 1
  • удвостручили 1
  • уделе 1
  • удели 2
  • уделио 1
  • Удељујући 1
  • уденута 1
  • удесио 1
  • удесити 1
  • удесом 1
  • удешава 2
  • удовац 1
  • удовима 1
  • удовица 1
  • удолице 2
  • удостојили 1
  • удри 1
  • Удри 1
  • Удрите 1
  • удруживали 1
  • удружила 1
  • удружују 2
  • удубљену 1
  • Уђе 1
  • уђе 25
  • уђем 1
  • Уђем 1
  • уђеш 1
  • уђу 1
  • ужад 3
  • ужас 2
  • ужаса 2
  • ужасан 3
  • Ужасна 1
  • ужасна 4
  • ужасне 1
  • ужасним 1
  • ужасно 4
  • ужаснога 2
  • ужасној 1
  • ужасном 1
  • ужасну 1
  • ужаснула 1
  • ужаснуту 1
  • ужасом 3
  • уждила 1
  • уждио 2
  • уже 1
  • ужетом 4
  • ужећи 1
  • уживања 1
  • ужижем 2
  • Ужица 1
  • Ужице 1
  • ужичке 1
  • Ужичке 2
  • Ужурбали 1
  • ужурбане 1
  • Уз 2
  • уз 49
  • уза 3
  • узавре 3
  • узавреле 1
  • узаври 1
  • узађу 1
  • узалуд 4
  • узаме 1
  • узане 1
  • узаном 1
  • узасе 1
  • узаћи 2
  • узбрдицу 1
  • узбрдо 1
  • узбуди 2
  • узбудио 1
  • узбудише 1
  • Узбуђен 1
  • узбуђен 4
  • узбуђена 6
  • узбуђеније 1
  • узбуђеним 1
  • узбуђено 16
  • узбуђеној 2
  • узбуђености 2
  • узбуђења 5
  • Узбуђење 1
  • узбуђење 8
  • узбуђењем 3
  • узбуђењу 1
  • узбунисмо 1
  • узбурканоме 1
  • узвик 6
  • узвика 1
  • узвике 3
  • узвикивали 4
  • узвикивало 1
  • узвикивао 6
  • узвикне 1
  • узвикну 15
  • узвикнуо 5
  • узвикнуше 1
  • узвиком 1
  • узвикује 14
  • узвикујемо 1
  • узвикујући 2
  • узвици 4
  • узвицима 1
  • узвишен 1
  • узвишени 1
  • узвишеној 1
  • узвишења 1
  • узвишењу 1
  • узвишице 1
  • узвишици 2
  • узвишицу 1
  • узглавља 1
  • узглавље 1
  • узгред 1
  • узгредан 1
  • уздане 1
  • уздану 8
  • узданух 1
  • уздах 5
  • уздахну 2
  • уздахом 3
  • уздигнуте 4
  • уздиже 8
  • уздижу 3
  • уздизала 1
  • уздизао 2
  • уздисаја 1
  • Уздисаја 1
  • уздише 1
  • уздржа 2
  • уздржавали 1
  • Уздржавао 1
  • уздржала 1
  • уздржати 1
  • уздржи 2
  • уздржљивошћу 1
  • уздрхталим 1
  • уздуж 1
  • Узе 1
  • узе 47
  • узела 1
  • узеле 1
  • Узели 2
  • узели 5
  • Узео 2
  • узео 7
  • узесмо 2
  • узети 3
  • узећу 1
  • Узех 1
  • узех 7
  • Узеше 2
  • узеше 6
  • узидана 1
  • узима 2
  • узимали 1
  • узина 1
  • узица 1
  • узице 2
  • узицу 4
  • узјаха 3
  • узјахала 1
  • узјахало 1
  • узјахао 2
  • узјахаше 1
  • узлазе 1
  • узлази 1
  • узлазу 1
  • узлете 1
  • узлетели 1
  • узлеће 1
  • узмакла 1
  • узме 9
  • узмем 2
  • Узми 1
  • узми 2
  • узмиче 1
  • узмичу 1
  • узневерена 2
  • узневерени 1
  • узневерено 1
  • Узневерено 1
  • узневереност 1
  • узневери 1
  • узневерило 1
  • Узнела 1
  • узнеле 1
  • узнели 2
  • узнемиравајте 1
  • Узнемиравало 1
  • узнемиравам 3
  • узнемиравани 1
  • узнемиравао 4
  • узнемиравати 2
  • узнемире 1
  • узнемирена 1
  • узнемирене 1
  • узнемирени 1
  • узнемиреним 1
  • узнемирених 1
  • узнемирено 3
  • узнемиренога 1
  • узнемиреној 1
  • узнемири 8
  • узнемирило 2
  • узнемирим 5
  • узнемирио 2
  • узнемирих 2
  • узнемирујући 2
  • узнео 4
  • узнесе 3
  • узнети 4
  • узносе 10
  • узносећи 2
  • узноси 17
  • узносиле 1
  • узносили 4
  • узносио 2
  • узносити 1
  • узносиш 1
  • Узо 1
  • узрасту 1
  • узроци 1
  • узрујана 1
  • узрујанија 1
  • ујармљена 1
  • ујармљених 1
  • ујахао 2
  • уједан 2
  • уједанпут 2
  • Уједанпут 2
  • уједини 1
  • уједињене 1
  • уједињења 1
  • уједно 3
  • Ујутру 2
  • ујутру 9
  • указа 2
  • указао 1
  • указаше 1
  • указивала 1
  • указује 4
  • указују 1
  • Указујући 1
  • укаљане 1
  • укаљани 1
  • уквашена 1
  • уквашено 1
  • уклања 1
  • уклањали 1
  • уклањамо 1
  • уклањао 1
  • уклони 5
  • уклонити 2
  • уклоњени 1
  • уклупча 1
  • укопава 1
  • укопану 1
  • укопао 1
  • укочена 4
  • укочили 1
  • украси 1
  • укратко 1
  • укрстиле 2
  • укрстило 1
  • укрстио 1
  • укрцавање 1
  • укрцамо 1
  • укрцан 3
  • укрцанога 1
  • укрцати 1
  • укршта 2
  • укрштају 4
  • укрштала 1
  • укрштали 2
  • укрштамо 1
  • укрштања 1
  • укупно 1
  • улазак 3
  • улазе 7
  • улазећи 1
  • Улази 5
  • улази 8
  • улазиле 1
  • улазили 1
  • улазило 1
  • Улазим 1
  • улазим 2
  • Улазимо 1
  • Улазио 1
  • улазио 2
  • улазити 1
  • улазу 2
  • улар 1
  • уласка 1
  • уласку 2
  • улеже 1
  • улепиле 1
  • улепљен 1
  • улепљене 2
  • улепљеним 1
  • улепљених 1
  • улепљено 1
  • улете 1
  • улетела 1
  • улети 1
  • Улица 1
  • улица 16
  • Улицама 1
  • улицама 29
  • улице 54
  • улици 29
  • улицом 14
  • Улицом 2
  • Улицу 1
  • улицу 25
  • уличица 3
  • уличице 8
  • уличицу 2
  • уличне 1
  • уличним 1
  • уловио 1
  • уловљена 1
  • улога 1
  • улогом 1
  • улогу 1
  • уложе 1
  • уложи 1
  • Уложила 1
  • улопан 3
  • улопане 1
  • улубљен 1
  • улубљена 1
  • уља 1
  • уље 2
  • уљу 1
  • уљуљкивана 1
  • уљушкавајући 1
  • умазан 1
  • умазане 2
  • умазаних 1
  • умали 1
  • умањио 1
  • умањити 1
  • умара 3
  • умаћи 1
  • уме 14
  • умејући 1
  • умела 9
  • умели 3
  • умем 8
  • умење 1
  • умео 9
  • умесиле 1
  • Умесиће 1
  • умети 4
  • уметник 3
  • уметникова 1
  • уметници 1
  • уметности 1
  • умеш 3
  • умеша 1
  • умивање 1
  • умиваоници 1
  • умивена 1
  • умијемо 1
  • умило 1
  • умирала 1
  • умирање 1
  • умирати 5
  • умираћемо 1
  • умире 13
  • умирем 1
  • умиремо 1
  • умирена 1
  • умиреноме 1
  • умирења 1
  • Умири 1
  • умири 6
  • умириле 1
  • умирили 1
  • умирило 1
  • умирим 4
  • умирио 1
  • Умирио 1
  • умирити 2
  • Умиру 1
  • умиру 6
  • умирује 3
  • умолила 1
  • умолио 1
  • умолити 3
  • Умор 1
  • умор 17
  • умора 7
  • уморан 16
  • Уморан 2
  • уморена 3
  • умореним 1
  • умореној 1
  • уморену 1
  • уморила 4
  • умориле 1
  • уморило 1
  • уморио 1
  • Уморио 1
  • уморна 10
  • уморне 1
  • Уморни 1
  • уморни 6
  • уморним 3
  • уморних 2
  • уморно 7
  • уморноме 1
  • уморну 2
  • умором 1
  • умочи 1
  • умочио 1
  • умре 4
  • умрем 4
  • умрети 6
  • Умреће 1
  • Умрла 1
  • умрла 4
  • умрло 1
  • умрљан 1
  • умрљано 1
  • умрљанога 1
  • умро 8
  • умртви 1
  • Умукла 1
  • умукне 1
  • умуко 1
  • умукоше 1
  • умуче 1
  • Умуче 1
  • уназад 1
  • унакажавала 1
  • унакажен 2
  • унакаженог 1
  • унаказиле 1
  • унаказило 1
  • унакрст 1
  • унапред 7
  • унатраг 2
  • унезверено 1
  • унезвери 1
  • унела 3
  • унеле 1
  • унело 2
  • унесе 4
  • Универзитет 1
  • Универзитета 1
  • уништава 2
  • уништавају 1
  • уништавајући 1
  • уништавани 1
  • уништавање 1
  • уништавањем 1
  • униште 1
  • уништен 1
  • уништени 1
  • уништено 2
  • уништења 1
  • уништи 1
  • уништио 1
  • уништите 1
  • уништити 3
  • уништиће 1
  • уносе 2
  • уноси 1
  • уносите 1
  • уносити 1
  • уношење 1
  • унук 2
  • унука 2
  • унуком 1
  • унутарње 1
  • унутарњег 1
  • унутра 5
  • унутрашњи 1
  • унутрашњих 1
  • унутрашњост 1
  • Унутрашњост 1
  • унутрашњости 4
  • унуцима 3
  • унуче 2
  • унучићима 2
  • уобичајене 1
  • уобичајених 1
  • уобразиља 1
  • уоквирено 1
  • уопште 9
  • уочили 1
  • уочио 1
  • уочљиву 1
  • упада 4
  • упадају 1
  • упадајући 1
  • упадам 1
  • упаде 4
  • упаднемо 1
  • Упадоше 1
  • упале 2
  • упали 6
  • Упалила 1
  • упалила 2
  • упалили 4
  • упалило 2
  • упалим 1
  • упалио 2
  • упалити 1
  • упалих 2
  • упаљена 3
  • упаљеним 1
  • упаљено 1
  • упаљену 1
  • упамти 1
  • Упамти 1
  • упамтио 2
  • упамтите 1
  • упамтити 1
  • упамтиш 1
  • Упао 1
  • упао 2
  • упери 1
  • упила 1
  • упињао 1
  • упиње 1
  • упињу 1
  • упита 13
  • упитан 1
  • упитао 3
  • упитати 1
  • упитаће 2
  • упитах 5
  • упиташе 2
  • уплитала 1
  • упљачкали 1
  • упљачканога 1
  • упозна 1
  • упознаду 2
  • упознала 2
  • упознам 1
  • упознати 1
  • упола 1
  • упоран 1
  • упоредила 1
  • упоредно 1
  • упоредо 2
  • упоређења 1
  • Упоређења 1
  • упоређење 3
  • упорније 1
  • упорним 1
  • упорно 16
  • упорство 1
  • употреби 2
  • употребих 1
  • употребљен 1
  • управе 1
  • Управе 1
  • управи 4
  • управио 2
  • управити 1
  • управља 1
  • управљају 1
  • управљали 1
  • управљања 1
  • управљао 2
  • управник 1
  • управо 13
  • Управо 2
  • управу 1
  • упре 1
  • Упрегли 1
  • упрегнута 2
  • упрегоше 1
  • упреше 1
  • упрли 2
  • упро 1
  • упропастио 1
  • упрте 1
  • упртио 1
  • упусти 1
  • упустила 1
  • упустио 2
  • упуте 1
  • Упути 1
  • упути 10
  • упутила 2
  • упутиле 1
  • упутили 3
  • упутио 3
  • упутисмо 1
  • упутити 2
  • упутих 1
  • упутише 4
  • упућен 1
  • упућена 1
  • упућених 1
  • упућивала 1
  • упућује 5
  • упућују 1
  • упућујући 1
  • Ура 1
  • ура 4
  • уравна 1
  • уравнах 1
  • урадити 1
  • урвинама 1
  • уреди 1
  • уредити 1
  • уредиће 1
  • уредник 1
  • уређењу 1
  • урезана 2
  • уривена 1
  • урла 1
  • Урлање 1
  • урлик 1
  • уродише 1
  • урођене 1
  • Уроша 1
  • усаветује 1
  • усамљен 9
  • усамљена 2
  • усамљене 2
  • усамљени 1
  • усамљених 2
  • усамљено 1
  • усамљенога 1
  • усамљеност 2
  • усамљености 1
  • усамљену 3
  • усана 16
  • усануле 1
  • усанулих 2
  • усањује 1
  • усахле 1
  • Усахнуле 1
  • усвојила 1
  • усвојише 1
  • усекнута 1
  • усеченим 1
  • усеченој 1
  • усијала 1
  • усијале 1
  • усијана 4
  • усијане 1
  • усијани 1
  • усијаним 3
  • усијаних 4
  • усијано 5
  • усијаном 1
  • усијао 1
  • усирена 1
  • усирене 1
  • усиреној 1
  • уска 3
  • ускакала 1
  • уске 2
  • уски 1
  • уским 4
  • уских 4
  • усклик 2
  • ускога 1
  • Ускоковић 3
  • Ускоковићу 2
  • уском 1
  • ускоме 1
  • Ускомеша 1
  • ускомеша 3
  • ускомешасмо 1
  • ускомешаше 1
  • ускоро 2
  • ускочи 2
  • ускочила 1
  • Ускочили 1
  • ускочисмо 1
  • ускочити 1
  • Ускочих 1
  • ускрстила 1
  • Услед 1
  • услед 4
  • услишао 2
  • услишио 1
  • услов 1
  • услова 5
  • услове 1
  • условима 1
  • услугу 2
  • усмени 1
  • усна 1
  • уснама 13
  • Усне 1
  • усне 12
  • уснила 1
  • уснио 1
  • уснице 3
  • усов 2
  • успавају 1
  • успавала 1
  • успавало 1
  • успавана 1
  • успаване 2
  • успавани 1
  • успаваним 2
  • успавану 1
  • успавао 1
  • успављивање 1
  • успављиваће 1
  • успе 2
  • успева 1
  • успевао 1
  • успела 1
  • успеле 1
  • успели 7
  • успело 2
  • успемо 1
  • успео 7
  • успесмо 1
  • успети 4
  • успех 3
  • успеха 7
  • успехе 1
  • успеху 3
  • успеше 1
  • успламтелих 1
  • усплахирено 1
  • успну 1
  • успомена 1
  • успоменама 2
  • успомене 1
  • успомени 1
  • успоменом 1
  • успомену 2
  • успорава 2
  • успоставио 1
  • усправљала 1
  • усправљена 1
  • усправљено 1
  • Успут 1
  • успут 30
  • Усред 2
  • усред 8
  • уста 12
  • устави 5
  • уставиле 1
  • уставили 3
  • уставим 2
  • уставимо 1
  • уставио 3
  • устависмо 2
  • уставља 3
  • устављајући 1
  • Устављамо 1
  • устаде 2
  • устадох 1
  • устај 1
  • Устај 2
  • устајте 2
  • устају 1
  • устанак 1
  • устане 1
  • устанка 1
  • установа 1
  • установе 1
  • устану 1
  • устезања 1
  • устима 4
  • устремише 1
  • уступ 1
  • уступа 1
  • уступали 1
  • уступи 2
  • уступила 1
  • уступио 1
  • Уступиће 1
  • Усуд 6
  • усуди 1
  • усукали 1
  • усукао 1
  • усхити 1
  • усхићено 1
  • усхићењем 2
  • утајала 1
  • утајио 1
  • утапкана 1
  • утвари 1
  • утврде 1
  • утврди 3
  • утврдила 1
  • утврдиле 1
  • утврдили 1
  • утврдио 1
  • утврђен 2
  • утврђеним 1
  • утврђено 1
  • утврђеном 1
  • утврђења 1
  • утврђују 1
  • утерали 1
  • утеха 8
  • утехе 13
  • утехом 1
  • утеху 2
  • утешан 1
  • утеше 3
  • утеши 3
  • утешила 1
  • утешим 1
  • утешио 1
  • утешити 3
  • утешне 3
  • утешну 1
  • утисак 20
  • утисака 3
  • утиска 3
  • утиске 3
  • утискивала 1
  • утиском 7
  • утиску 1
  • утисла 1
  • утисле 1
  • утисло 1
  • утисцима 2
  • утицаја 1
  • утицајем 1
  • утицало 1
  • утиче 1
  • утишава 1
  • утишала 1
  • утоварену 1
  • утоварују 1
  • утока 1
  • утоку 1
  • утоли 2
  • утону 2
  • утонула 2
  • утонули 1
  • утонулих 1
  • утонуло 2
  • утонуо 1
  • Утонуо 1
  • утонути 1
  • утопиле 1
  • уторак 1
  • уторника 1
  • утрина 1
  • утринама 1
  • утрине 1
  • утрини 1
  • утрину 1
  • утркивали 1
  • утрне 1
  • утрно 1
  • утрну 1
  • утрнула 1
  • утрнуше 1
  • утроба 1
  • утробама 1
  • утроби 1
  • утробу 2
  • утрошиле 1
  • утрча 1
  • утрчала 1
  • утулила 1
  • утуљене 1
  • утуре 1
  • утурена 1
  • утурили 1
  • утурио 1
  • утученост 1
  • ући 11
  • Ућута 1
  • ућута 15
  • Ућутала 1
  • ућутала 2
  • ућутали 1
  • Ућутали 1
  • ућутало 2
  • Ућутао 2
  • ућутао 4
  • ућутасмо 1
  • Ућутасмо 4
  • ућутати 1
  • ућутах 1
  • ућуташе 7
  • ућуте 1
  • ућути 1
  • Ућути 1
  • ућутим 1
  • ућуткао 1
  • Ух 4
  • уха 4
  • ухвате 1
  • ухвати 6
  • ухватила 1
  • ухватили 2
  • Ухватили 2
  • ухватим 1
  • ухватио 4
  • ухватити 2
  • Ухваћен 1
  • ухо 5
  • ухом 2
  • уху 1
  • уцвељенима 1
  • уцвељенога 1
  • Уцињ 4
  • Уциња 3
  • Уциње 1
  • уцињска 1
  • уцињске 1
  • уцињски 1
  • уцињских 1
  • Уцињу 2
  • учасник 1
  • участвује 1
  • уче 1
  • ученика 1
  • учесника 1
  • учестали 1
  • учестану 1
  • учествовали 2
  • учествовао 2
  • учествује 2
  • учествују 1
  • учетворостручи 1
  • учешћа 1
  • учешће 1
  • Учи 1
  • учила 1
  • учине 4
  • Учини 3
  • учини 61
  • Учинила 2
  • учинила 6
  • учиниле 1
  • учинили 2
  • учинило 8
  • учиним 2
  • учинимо 1
  • Учинио 1
  • учинио 13
  • Учините 1
  • учинити 10
  • Учинићу 1
  • учинише 3
  • Учио 1
  • учионицу 1
  • учитељ 25
  • Учитељ 3
  • учитеља 3
  • учитељевим 2
  • учитељево 1
  • учитељи 1
  • Учитељи 2
  • учитељима 1
  • учитељу 1
  • учтивост 1
  • Учтивост 1
  • учтивости 1
  • уџерица 2
  • уџерице 2
  • уџерици 1
  • Ушавши 1
  • ушао 17
  • Ушао 2
  • уши 4
  • ушивањем 1
  • ушију 6
  • ушима 5
  • Ушла 3
  • ушла 5
  • ушли 6
  • ушло 1
  • уштеђевина 1
  • факља 1
  • факт 1
  • факта 1
  • фактима 1
  • фактом 1
  • фамилија 2
  • фамилију 1
  • фанатика 1
  • фатално 1
  • фатуму 1
  • фењер 6
  • фењера 6
  • фењерима 1
  • фењерић 2
  • фењером 2
  • фењерчета 1
  • фењерчетом 2
  • фењерчић 1
  • фењерчића 2
  • Феризовић 8
  • Феризовића 6
  • Феризовићем 1
  • Феризовићу 6
  • ферије 1
  • феудалнога 1
  • фигура 8
  • фигуре 3
  • фигуру 3
  • Фиделица 5
  • физичке 2
  • фијакер 10
  • фијакера 5
  • фијакери 2
  • фијакериста 1
  • фијакеру 4
  • фијукао 1
  • фијуче 1
  • филм 1
  • фирме 1
  • фитиља 1
  • фишеклију 1
  • флашама 1
  • фондова 1
  • форму 3
  • фотеље 3
  • фотографски 1
  • фотографским 1
  • фраза 1
  • фразу 1
  • Француза 6
  • Французе 1
  • французи 1
  • Французи 18
  • Французима 3
  • Француска 1
  • француска 10
  • Француске 2
  • француске 6
  • Француски 1
  • француски 12
  • француским 2
  • Францускиња 2
  • Францускиње 1
  • француских 3
  • француско 1
  • француског 2
  • францускога 1
  • француској 1
  • Француску 1
  • Фрања 1
  • фриза 1
  • фркће 1
  • фронт 32
  • фронта 31
  • фронтова 6
  • фронтове 2
  • фронтовима 7
  • фронтом 4
  • фронту 23
  • Фрушка 1
  • Фрушку 1
  • фруштукује 1
  • фрчу 1
  • фургони 1
  • фуруне 1
  • футроле 1
  • Хајде 1
  • хајде 4
  • хајдука 1
  • хајдуцима 1
  • Хајнц 1
  • халовита 1
  • халовито 1
  • хаљина 1
  • хаљине 3
  • хаљиница 1
  • хаљинице 4
  • хан 1
  • Хан 3
  • Хана 2
  • хана 3
  • ханова 1
  • хановима 1
  • ханског 1
  • ханскога 1
  • ханској 1
  • хану 1
  • харемских 1
  • хартијама 1
  • хартије 3
  • хартији 1
  • хартијом 1
  • хартију 1
  • харфе 1
  • хвала 14
  • Хвала 8
  • хвали 1
  • хвалим 1
  • хвата 2
  • хватају 1
  • хватајући 1
  • хватала 1
  • хватао 1
  • хватати 1
  • хегемонији 1
  • хеј 2
  • хектографисаним 1
  • хектографски 1
  • хермелинима 1
  • хиљада 19
  • хиљадама 3
  • хиљаде 3
  • хиљаду 1
  • Хинденбургу 1
  • хита 1
  • хитала 1
  • хитамо 1
  • Хитан 1
  • хитан 2
  • хитао 1
  • хитати 1
  • хитаца 1
  • хитне 2
  • хитно 17
  • хитну 1
  • хитро 8
  • хладан 4
  • хладна 3
  • хладни 1
  • хладним 2
  • хладних 1
  • хладно 4
  • хладнокрвно 1
  • хладнокрвности 1
  • хладном 1
  • Хладноћа 2
  • хладноћа 3
  • хладноће 1
  • хладовина 1
  • хладом 1
  • хлеб 24
  • хлеба 28
  • хлебац 1
  • хлебови 1
  • хлебу 2
  • Хо 1
  • ход 4
  • хода 3
  • ходао 1
  • ходи 2
  • ходила 1
  • ходили 2
  • ходити 3
  • ходник 3
  • ходника 1
  • ходнике 2
  • ходнику 3
  • ходницима 3
  • ходом 2
  • хој 1
  • Хој 1
  • хор 1
  • хоризонту 4
  • хотела 1
  • хотећи 1
  • хоће 47
  • Хоће 9
  • Хоћемо 5
  • хоћемо 6
  • хоћете 10
  • Хоћете 4
  • хоћеш 11
  • Хоћеш 5
  • Хоћу 10
  • хоћу 12
  • Хочког 1
  • хоџе 1
  • храбар 4
  • храбра 1
  • храбре 1
  • храбри 2
  • храбрила 1
  • храбрили 3
  • храбрим 1
  • храбро 2
  • храброст 11
  • храбрости 12
  • храброшћу 1
  • храм 6
  • храма 1
  • храмова 1
  • храмови 5
  • храмовима 1
  • храмовним 1
  • храму 1
  • храна 8
  • хране 21
  • хранећи 1
  • храни 3
  • хранила 3
  • хранили 2
  • храним 1
  • хранио 1
  • хранитеља 4
  • хранитеље 1
  • хранитељима 1
  • хранити 1
  • Хранићемо 1
  • храниш 1
  • храном 5
  • храну 7
  • храст 2
  • храста 1
  • храстом 1
  • хрбине 1
  • Хреља 1
  • Хрељин 1
  • хришћани 1
  • хришћанска 3
  • хришћанске 1
  • хришћанско 1
  • хришћанскога 1
  • хришћанску 1
  • хришћанство 2
  • хркање 1
  • хтеде 4
  • хтедне 1
  • хтедох 2
  • хтедоше 2
  • хтела 16
  • Хтела 3
  • хтеле 2
  • хтели 12
  • хтело 1
  • Хтео 3
  • хтео 43
  • хук 1
  • хука 1
  • хуке 1
  • хукну 2
  • хуком 3
  • хукће 1
  • хуку 2
  • хулитеља 1
  • хумића 1
  • хучи 1
  • хучноме 1
  • Цар 3
  • цар 6
  • Цара 4
  • цара 6
  • царе 1
  • Царев 2
  • царевала 1
  • цареви 2
  • царевини 1
  • Царево 2
  • Царевог 1
  • царем 1
  • Цариград 3
  • Цариграда 1
  • Цариградским 1
  • цариградских 2
  • царска 1
  • Царска 2
  • царске 3
  • царски 4
  • царско 1
  • Царско 1
  • царскога 2
  • царском 1
  • царску 1
  • Царство 1
  • царство 17
  • царству 1
  • цару 3
  • царује 1
  • цвет 1
  • цветају 2
  • цветићима 1
  • цветне 1
  • цветно 1
  • цветом 1
  • цвеће 1
  • цвећем 3
  • цвећу 1
  • цвили 1
  • цвокоћу 1
  • цеви 5
  • цеде 1
  • цедила 1
  • цедуљица 1
  • цедуљицу 2
  • Цела 1
  • цела 24
  • Целе 1
  • целе 11
  • целива 2
  • целивај 1
  • целивајући 1
  • целивам 1
  • целивао 1
  • целивати 2
  • целиваш 1
  • целим 17
  • целину 5
  • Цело 5
  • цело 7
  • целог 1
  • Целога 2
  • целога 8
  • целој 2
  • целокупна 1
  • Целокупна 1
  • целокупној 1
  • целокупну 1
  • целом 5
  • целоме 4
  • целу 40
  • целцата 1
  • целцате 1
  • целцату 1
  • Цена 1
  • цена 2
  • цене 2
  • цензори 1
  • цени 5
  • ценити 1
  • центар 3
  • централа 2
  • централе 2
  • централи 1
  • централна 1
  • цену 12
  • цењкања 1
  • Цео 4
  • цео 43
  • цепају 1
  • цепаницу 1
  • цепао 1
  • Цер 3
  • Цера 5
  • церекање 1
  • цери 1
  • церска 1
  • Церу 6
  • Цетиња 1
  • цивилаши 1
  • цивилизације 1
  • цивилизованих 1
  • цивилне 1
  • цивилни 1
  • цивилну 1
  • цивилу 1
  • цигани 3
  • Циганлији 1
  • Циганлијом 1
  • циганчићи 1
  • Цигарета 1
  • цигарета 4
  • цигарете 4
  • цигаретом 5
  • цигарету 13
  • цигаром 1
  • цигару 5
  • цигла 1
  • цигло 1
  • цик 1
  • цика 2
  • цикнемо 2
  • цикнеш 2
  • цикну 4
  • цикнула 2
  • Цикнула 2
  • цикнух 1
  • цикнуше 1
  • циком 2
  • циљ 5
  • циља 2
  • циљу 6
  • циновским 1
  • ципела 4
  • ципеле 6
  • ципелицу 1
  • цистерне 1
  • цитирао 1
  • цифрама 1
  • цича 1
  • циче 1
  • цичи 2
  • цокула 1
  • цокуле 2
  • црвен 1
  • црвене 2
  • црвени 2
  • црвенилом 1
  • црвеним 7
  • црвеном 3
  • црвићи 1
  • црвоточине 1
  • Цреп 1
  • цреп 3
  • црепом 1
  • цркава 1
  • Црква 1
  • црква 4
  • црквама 2
  • цркве 19
  • црквене 1
  • црквени 1
  • црквеним 3
  • црквено 1
  • црквеној 1
  • Цркви 1
  • цркви 13
  • црквица 1
  • црквице 1
  • црквом 2
  • Цркву 2
  • цркву 8
  • цркнутога 1
  • црко 1
  • цркотина 2
  • цркотину 1
  • Црн 1
  • црн 8
  • Црна 2
  • црна 7
  • црне 6
  • Црне 7
  • Црни 1
  • црни 5
  • црнила 1
  • црним 3
  • црнини 34
  • црнином 1
  • црно 5
  • црнога 2
  • Црнога 2
  • Црногораца 1
  • црногорски 1
  • црногорског 1
  • црној 1
  • Црнољеве 1
  • Црнољевски 1
  • црнољевски 2
  • Црнољевским 1
  • Црнољевског 2
  • Црнољевском 1
  • црном 3
  • Црноме 2
  • Црну 2
  • црну 6
  • Црнуће 1
  • црња 1
  • црњи 3
  • црпе 1
  • црпети 1
  • црта 4
  • цртач 1
  • црте 1
  • цртеж 1
  • цуре 1
  • цури 1
  • цурила 1
  • чавчићи 1
  • Чаглавица 2
  • Чаглавице 2
  • Чаглавици 1
  • чај 1
  • чајем 1
  • Чајковски 1
  • чак 83
  • Чакор 4
  • Чакора 3
  • Чакором 1
  • Чакору 1
  • чакширама 4
  • чамац 3
  • чамаца 3
  • чамцима 1
  • чар 2
  • чарапама 1
  • чарапе 8
  • чарапице 1
  • чарапу 1
  • чардак 1
  • чардаку 1
  • чарка 1
  • чаркање 1
  • Чарлс 1
  • чарна 1
  • чаробна 2
  • чаробне 2
  • чаробни 2
  • чаробним 4
  • чаробних 1
  • чаробнога 1
  • чаробном 1
  • Чаробност 1
  • чаробношћу 1
  • чаробну 1
  • чаролијске 1
  • чаршав 1
  • чаршаву 2
  • чаршија 1
  • Чаршија 3
  • чаршије 8
  • чаршији 4
  • чаршијом 2
  • чаршију 5
  • час 128
  • Час 3
  • часа 32
  • часак 1
  • часити 1
  • часком 1
  • Чаславом 1
  • часне 1
  • часни 1
  • часно 1
  • часну 3
  • часова 16
  • часовима 1
  • часовник 1
  • Часовник 1
  • часовнику 1
  • Част 1
  • част 8
  • части 1
  • часу 40
  • чауша 1
  • Чачак 24
  • чачанску 1
  • Чачка 15
  • Чачком 2
  • Чачку 10
  • чаша 1
  • чаше 2
  • чашу 3
  • чвор 1
  • чворноватим 1
  • чврста 1
  • чврстим 1
  • чврсто 8
  • чврстом 1
  • чвршће 3
  • Чега 1
  • чега 19
  • Чегру 1
  • чеда 1
  • чедне 1
  • чедност 1
  • чедо 5
  • чежња 1
  • чежњиво 2
  • чежњом 1
  • чежњу 2
  • чезе 2
  • чека 27
  • Чекај 10
  • чекај 2
  • Чекајте 1
  • чекајте 3
  • Чекају 1
  • чекају 8
  • чекајући 3
  • Чекала 1
  • чекала 19
  • чекали 3
  • чекало 2
  • чекам 5
  • Чекамо 1
  • чекамо 4
  • чекања 4
  • чекање 1
  • Чекао 2
  • чекао 9
  • чекаоници 1
  • чекате 2
  • чекати 4
  • Чекаће 1
  • чекаће 3
  • Чекаћемо 1
  • Чекаћу 1
  • чекића 2
  • чела 15
  • челенкама 1
  • челичне 1
  • челичних 1
  • челни 1
  • Челни 1
  • челнога 1
  • Чело 3
  • чело 30
  • челом 3
  • челу 5
  • чељад 5
  • чељаде 1
  • чељади 1
  • чељадима 1
  • чељуст 3
  • чељусти 1
  • чељустима 1
  • чем 1
  • Чемерном 1
  • чемпресове 1
  • чему 16
  • Чему 2
  • чеоњачи 1
  • черги 1
  • Черет 1
  • чест 1
  • честит 3
  • честита 2
  • честитања 1
  • честити 1
  • честито 2
  • честитог 1
  • честитога 3
  • честиту 1
  • често 26
  • чета 5
  • четама 1
  • четвора 1
  • Четворе 1
  • четворо 6
  • четворогодишњега 1
  • четворогодишњи 1
  • четвороножац 1
  • четврт 1
  • четврта 3
  • четврте 1
  • четврти 10
  • четвртог 3
  • четвртога 1
  • четвртој 1
  • Чете 1
  • чете 3
  • чети 2
  • четири 29
  • четицама 1
  • четице 1
  • четици 1
  • четке 1
  • четник 1
  • четовање 1
  • Четрдесет 2
  • четрдесет 8
  • четресосму 1
  • четрнаест 1
  • четрнаести 1
  • чету 3
  • чеха 1
  • чешама 1
  • чеше 1
  • чешме 1
  • чешћа 2
  • чешће 7
  • чешћу 1
  • чешући 1
  • чивије 1
  • чизама 2
  • чизмама 2
  • чизме 4
  • чија 16
  • чије 21
  • чијег 3
  • чијем 2
  • Чији 1
  • чији 13
  • чијим 2
  • чијих 2
  • чијој 3
  • чијом 2
  • чију 4
  • чиле 1
  • Чим 11
  • чим 25
  • чиме 15
  • чин 5
  • чина 2
  • чине 8
  • Чини 2
  • чини 21
  • чинила 3
  • чиниле 1
  • чинили 4
  • Чинило 2
  • чинило 9
  • Чиним 1
  • чиним 2
  • чинимо 1
  • чинио 4
  • чините 2
  • чинити 1
  • Чиновник 1
  • чиновник 20
  • чиновника 6
  • чиновнику 4
  • чиновници 5
  • чиновничке 2
  • чиновничког 1
  • чином 1
  • чину 1
  • чињени 1
  • чињено 1
  • чист 2
  • чиста 2
  • чистија 1
  • чистиле 1
  • чистим 3
  • чистимо 1
  • чистине 1
  • чистини 5
  • чистину 2
  • чистити 1
  • Чисто 1
  • чисто 15
  • чистоме 1
  • чистота 1
  • чита 1
  • читав 21
  • Читав 3
  • Читава 1
  • читава 19
  • читаве 12
  • читави 8
  • читавим 1
  • читавих 6
  • читаво 4
  • читавог 5
  • читавога 4
  • читавом 1
  • читаву 5
  • читајте 1
  • читају 6
  • читала 2
  • читали 3
  • Читао 1
  • читао 2
  • читаоцима 1
  • читати 3
  • чича 5
  • Чичавицу 1
  • чичин 1
  • Чичица 4
  • чичица 9
  • чичицама 1
  • чичици 1
  • Чичици 1
  • чичицу 1
  • чкиљи 1
  • члан 2
  • члана 2
  • чланак 1
  • чланице 1
  • чланка 2
  • чланови 1
  • чобанче 1
  • чобанчета 1
  • чобанчетова 1
  • Човек 3
  • човек 59
  • човека 19
  • човеку 10
  • човечанских 1
  • човечанскога 1
  • човечанску 1
  • човече 1
  • човечији 2
  • човечић 1
  • човечја 1
  • човечности 1
  • човечуљак 3
  • Чоколада 1
  • чоколаде 1
  • чопор 1
  • чу 10
  • чува 7
  • Чувај 1
  • чувај 2
  • чувају 4
  • чувала 1
  • чувало 1
  • чувамо 2
  • чувани 1
  • чување 1
  • чувању 1
  • чувао 1
  • чувар 2
  • чувара 1
  • чуварица 1
  • чувате 1
  • чувати 3
  • чувши 1
  • Чудан 1
  • чудан 7
  • Чудим 1
  • чудите 1
  • чудити 1
  • Чудна 1
  • чудна 2
  • чудне 2
  • чудним 1
  • чудно 4
  • чудновата 1
  • чудновати 1
  • чудновато 6
  • чудној 1
  • чудну 3
  • Чудо 1
  • чудо 2
  • чудом 1
  • чудотворна 1
  • чудотворном 1
  • чуђењем 1
  • Чује 1
  • чује 50
  • чујем 17
  • Чујем 2
  • чујемо 4
  • Чујете 3
  • чујете 4
  • чујеш 12
  • Чујеш 2
  • Чујте 1
  • Чују 1
  • чују 13
  • чука 1
  • Чукарица 1
  • Чукарицом 1
  • Чукарицу 1
  • чула 27
  • Чула 4
  • чуле 4
  • чули 20
  • Чуло 1
  • чуло 5
  • чун 5
  • чуна 2
  • чунић 4
  • чунићу 1
  • чункови 2
  • чуновим 1
  • чуном 1
  • чуну 1
  • чунци 1
  • Чуо 4
  • чуо 49
  • чупа 1
  • чупава 1
  • чупаве 2
  • чупавих 1
  • чупајући 1
  • чупали 1
  • чусмо 3
  • чуствима 1
  • чути 12
  • чутурица 1
  • чутурице 1
  • чутурицу 4
  • чуће 2
  • чућу 1
  • чух 6
  • чучну 2
  • чучнуло 1
  • чуше 2
  • џада 1
  • џадом 2
  • џак 3
  • џакова 2
  • џакови 2
  • џаковима 1
  • џамија 1
  • џамијама 1
  • џамије 2
  • џамијом 3
  • џарне 1
  • џачићима 1
  • џбун 1
  • џбуна 1
  • џбунова 1
  • џбунови 1
  • џезвицу 1
  • џеп 4
  • џепа 1
  • џепном 1
  • џепу 1
  • џина 1
  • џиновске 1
  • џиновску 1
  • џумбус 1
  • џупримо 1
  • Шабац 5
  • Шајкача 1
  • шајкача 2
  • шајкачама 1
  • шајкаче 2
  • шајкачи 2
  • шајкачом 5
  • шајкачу 7
  • шака 1
  • шакама 3
  • шаком 4
  • шала 2
  • шале 2
  • шалове 1
  • шалови 1
  • шаловима 1
  • шалона 2
  • шалонама 1
  • шалоне 1
  • шалупу 1
  • шаље 5
  • Шаљем 2
  • шаљи 2
  • шаљу 2
  • Шамарима 1
  • шамлица 1
  • шампања 1
  • шанац 5
  • шану 2
  • шанцем 1
  • шанцу 1
  • шанчева 1
  • шанчеве 1
  • шанчевима 1
  • шапат 5
  • шапатом 8
  • шаптала 4
  • шаптали 1
  • шаптало 1
  • шаптао 4
  • шаптати 1
  • Шапће 1
  • шапће 17
  • шапћем 1
  • шапћемо 1
  • шапћу 2
  • Шапћући 1
  • шапћући 10
  • шапутала 2
  • шапутале 1
  • шапутало 2
  • шапутао 1
  • шапуће 1
  • шапућући 1
  • Шапца 1
  • Шапцу 2
  • Шар 3
  • шара 1
  • Шара 5
  • шараге 1
  • Шарана 2
  • Шаргана 1
  • шарен 1
  • шарена 1
  • шарене 1
  • шареном 1
  • шарену 1
  • шарке 1
  • Шарова 2
  • Шаровим 2
  • Шарових 1
  • Шаровом 1
  • Шаром 3
  • Шару 2
  • шаторе 3
  • шатори 1
  • шаторима 1
  • шаторска 3
  • шаторским 3
  • шаторско 2
  • шатри 1
  • шах 1
  • шаха 1
  • шахиста 1
  • шаци 1
  • шваба 1
  • Шваба 1
  • швабама 2
  • Швабо 1
  • швалер 1
  • швапски 1
  • ШВРАКИЋ 1
  • шего 1
  • шенлуче 1
  • шербет 1
  • Шесет 1
  • шесет 7
  • шеснаест 3
  • шеснаестога 1
  • шеснаестогодишњега 1
  • Шест 1
  • шест 26
  • шеста 1
  • шестаре 1
  • шестари 1
  • шести 2
  • шестог 1
  • шестога 1
  • Шестога 1
  • шестом 1
  • шетају 2
  • шетајући 2
  • шетао 1
  • шетати 1
  • шетњу 3
  • шећер 4
  • шећера 3
  • шећкаш 1
  • шеф 3
  • шефа 3
  • шефова 2
  • шефу 1
  • шешир 1
  • шешира 1
  • шеширима 1
  • шеширом 2
  • ши 1
  • шиба 1
  • шибана 1
  • шибао 2
  • шибља 1
  • шибље 1
  • шибљика 1
  • шибу 2
  • шију 1
  • шикће 1
  • шина 1
  • шинама 3
  • шине 1
  • шињел 7
  • шињела 4
  • шињеле 2
  • шињелима 3
  • шињелом 3
  • шињелу 5
  • шипака 1
  • шира 2
  • шире 5
  • шири 11
  • ширила 1
  • ширило 1
  • ширине 3
  • ширини 1
  • ширину 2
  • ширио 2
  • широк 1
  • Широка 1
  • широка 5
  • широке 1
  • широким 5
  • широких 2
  • Широко 1
  • широко 3
  • широкога 1
  • широкој 1
  • широком 1
  • широкоме 2
  • широку 2
  • широм 8
  • шкљоцну 1
  • шкодити 1
  • школа 1
  • школама 1
  • школе 8
  • школи 2
  • школом 1
  • школска 1
  • школске 1
  • школским 1
  • школских 1
  • школској 1
  • школску 1
  • школу 7
  • шкољке 1
  • шкрипа 2
  • шкрипала 1
  • шкрипања 1
  • шкрипање 3
  • шкрипе 2
  • шлема 1
  • шлемови 1
  • шлемом 1
  • шлипер 1
  • шљивака 1
  • шљивацима 1
  • шљивику 1
  • шљунак 2
  • Шопен 1
  • шопиш 1
  • шором 1
  • Шору 1
  • шофера 1
  • шофери 3
  • шпага 1
  • шпалир 1
  • шпедитер 2
  • шпедитерска 2
  • шпијуна 2
  • шпорет 2
  • шпорети 1
  • шрапнел 2
  • шрапнели 1
  • шта 231
  • Шта 85
  • штаб 6
  • Штаб 7
  • Штаба 1
  • штаба 8
  • штабни 1
  • штабова 1
  • штабовима 2
  • штабовски 1
  • штабом 2
  • штабу 5
  • штајерска 2
  • штакама 1
  • штаке 2
  • штала 2
  • Штала 2
  • шталама 1
  • штале 4
  • штали 3
  • шталом 1
  • шталско 1
  • шталу 1
  • штампане 1
  • штампаним 1
  • штампарије 1
  • штампарију 1
  • штап 1
  • штапићем 3
  • штедели 1
  • штеди 1
  • штедио 1
  • штедите 1
  • штедити 1
  • Штета 2
  • штета 3
  • штету 2
  • Штимње 6
  • Штимњи 5
  • Штимњом 1
  • Штимњу 2
  • Штип 1
  • штипа 1
  • Штипа 1
  • штити 1
  • штитила 1
  • штитило 1
  • штитити 3
  • Што 39
  • што 818
  • Штогод 1
  • штогод 5
  • штранга 1
  • штранге 1
  • Штрасера 1
  • штрецнуло 1
  • штрпка 1
  • штрчи 1
  • шћућуриле 1
  • Шћућурили 1
  • Шум 2
  • шум 5
  • шума 4
  • Шумадије 3
  • Шумадијом 1
  • шумадијске 1
  • Шумадијске 1
  • Шуматовац 1
  • шуме 6
  • шуми 4
  • шумице 1
  • шумицу 1
  • шумовитога 1
  • шумом 3
  • шуму 5
  • шупа 2
  • шупама 2
  • шупе 1
  • шупље 1
  • шупљина 1
  • шупљине 1
  • шупљо 1
  • шупом 1
  • шураке 1
  • шушањ 3
  • шушкају 1
  • шушне 1
  • шушнуо 1
  • шчепа 4
  • шчепала 1
154934 matches
ве, питају: „Има ли се где преноћити?“, а ови што их дочекују одмахују главом као да би рекли;  
огу.</p> <p>— То је само једна наредба, а имам их више — настави он — Лаже се, господине, лаже  
ом, која је остала с оне стране Дунава, а изложени нашим бајонетима, скупо и крваво плаћали сва 
није у Призрену?</p> <p>— Да она права, а ова наша.</p> <p>— Која наша? — запитах га, не могући 
</p> <p>Борба траје сат, сат и по, два, а сунце све светлије сија и небо се све више ведри.{S}  
пуни очајних путника одлазе пут Косова, а она стоји и чека.</p> <p>Пришао сам једноме жандарму, 
м.{S} Та веровања увек за време ратова, а нарочито за време катастрофа, кад настаје царство суд 
 су их натоварили и кренули пут Тетова, а око десет часова пре подне начелство је већ притисла  
начке груди красити Карађорђева Звезда, а не знају да се, недалеко у њиховој позадини, то свето 
елите да је предлагала Врховна Команда, а Влада га није усвојила.{S} Мислите ли да би за тако ш 
 n="450" /> одговарали са Бановог брда, а други опет да су Немци тукли остружничке положаје где 
н зида.</p> <p>Ноћ поче јаче да осваја, а зима јаче да стеже.{S} Краља опоменуше да му ваља лећ 
дговор министров.</p> <p>Најзначајнија, а уједно и последња седница владина, одржана је 9. нове 
све пролази, и људи и време и историја, а они се упорно зарили у бистричине обале и мирно леже  
ине изгинула бранећи Београд од Турака, а за њима је светина арлукала и смејала се.{S} Пушке, к 
ло осећање, душа им је пресита утисака, а живци им огрубили и отупели.{S} Они посматрају сваку, 
лоните од кише.</p> <p>— Доста и хвала, а сутра...{S} Па сутра ћемо ваљда даље?</p> <p>— Даље?{ 
а секретареву министар унутрашњих дела, а на доњем спрату; у једној пространој соби, цела је вл 
> <pb n="422" /> <p>Најпре нисам умела, а после ме научише раду.{S} Радила сам и дању и ноћу, н 
ном била нађена, те би сад то поновила, а чим би то било, пешадија би налетила на Чачак, неприј 
ква вест или бар пасти мрвица са стола, а толико је довољно онима, чија је душа бригом изгладне 
и ступци, узносе и кундаци над главама, а ти очајно седиш с ове стране ћуприје и мислиш никад н 
шена дуготрајним <pb n="417" /> кишама, а сасушена трава се уваљала па се по њој може да гази.{ 
ли, јурили су и неки официри на коњима, а пуцњава је била већ у вароши.{S} Једва сам стигла до  
атим у логор, са осталим заробљеницима, а било их много.{S} И кога ти све није било ту и мађара 
е, која обично покрива тле овога друма, а сасушена трава покошених ливада прострла се лево и де 
и свога Краља и склањали би се с друма, а маса младих регрута, који су носили муницију из Круше 
радим.{S} Поменуо ми је светога Јована, а то је и наша <pb n="640" /> слава, она слава кад је м 
разговорили водили у кафанама тих дана, а тако исто и у кафаницама, где се збирају они што не ч 
ре, који су се укрштали са свих страна, а она је наслоњених лактова на колена и главе на руке,  
, кад се засија по блату гомила ордена, а они помислише ваљда злато, па напунише жене кецеље, д 
к ободе коња и пође даље, пут Призрена, а ми настависмо пут забринути вестима, које смо чули.{S 
 какав пласт сена, нарочито пласт сена, а ви одмах пушке на руке.</p> <p>У бојном поретку, са т 
оносних звона, којима је зора оглашена, а који ми се увуко у душу пре но што сам и очи отворио. 
т година, најстарије дете девет година, а најмлађе на рукама; где смем да их водим у планину?{S 
извидница.{S} Заробљеника има десетина, а међу њима и Немаца.{S} Сви су промрзли, поцепани, мод 
а и влажна равница прострла се суморна, а по њој ниско полегла магла из које као кроз процепано 
отока како Арнаути деру цркнутога коња, а у потоку циганчићи перу у блато уваљан пиринач, који  
иштине, па их већ саломио умор и патња, а кад су још трећу ноћ морали по овој цичи заноћити под 
ју, било је већ у Солуну до 20 октобра, а од ових већи део већ на нашем земљишту.{S} Овде пише  
им из куће.{S} Седела сам крај прозора, а прозор је гледао у авлију, и по цео дан сам плакала.{ 
потражила себи одмора, вечитога одмора, а дечицу пустила саму у планине, у патње, у глад.</p> < 
ан путовања; нашта ли ћемо наићи сутра, а нашта прекосутра?</p> <p>Мајор ћути, не обзире се и к 
оуку из овога великога и крвавога рата, а та је: да је само Виљем пруски знао поуздано којим се 
јесте, преполовили нас.</p> <p>— Штета, а борили сте се баш честито, хвала вам!</p> <p>— Изгибе 
нам је командант и све тако редом пита, а ја му редом одговарам и казујем, као што би оцу и мај 
е моравском долином а и озго са Сопота, а ми овде све до Багрдана немамо могућности да му дамо  
ако и она тамо, тако и трећа и четврта, а све нове и нове придолазе од ране зоре и већ се гуши  
</p> <p>— Пређи, овде има повише места, а ту је и поњавче, па ћемо заједно.</p> <p>— Па да пређ 
њима највише избеглица из других места, а међу овима велики број појединаца и читавих породица  
ра Бојко.</p> <p>— Е, ево ти три крста, а ево још, узми још — и даје ордене.{S} Али ти крстови  
нас.</p> <p>Тек прођосмо отуд Јаребица, а командат заустави батаљон.{S} Кажу, стигао од некуд г 
але бригу.</p> <p>За време тих седница, а нарочито од тренутка, од кад се врати бежанија са Љум 
 земља ваша и треба вама отаџбина ваша, а ја... шта ћу вам ја?{S} Данас јесам, сутра нисам; ако 
нуо о мени, по некад је био чак и груб, а ни ја нисам толико марила за њега, али сам осећала да 
њене главе на песак којим је посут под, а мања дечица око ње, држећи је за сукњу и будећи <pb n 
ја?</p> <p>— Па то јесте...</p> <p>— Е, а „Карађорђева Звезда“ се даје за храброст ја мислим.</ 
 развио на десној обали Биначке Мораве, а на западним падинама Карадаговим, Бугари продиру клан 
 па по неко узвикне: „Ено њиве Петрове, а Петар остаде, погибе!“ или „Ено море, оно је кућа Сим 
, све је то потребно за рачунске књиге, а кад тамо а ти на колима видиш неке жене и кућевни нам 
ружне речи, као други младићи што раде, а није ми никад рекао ни да ме воли.{S} Он је самном са 
ју и да звижде, и ако се не чује донде, а он стоји пред вратницама, гледа овамо а не миче.</p>  
</p> <p>— Шта велиш, пушка би па прође, а?</p> <p>— Хоће да остане за зајчеве! — додаде он са п 
њу ствари и о снагама којима располаже, а кад то изврши, зазвони кроз телефонску слушалицу војв 
чак јављају и онима крај којих пролазе, а који скидају капу Краљу а према стоци коју терају, на 
S} Пет генерација омладине сатрвено је, а што је остало живо, не ваља више ни Богу ни људима.</ 
нас киша те капље са нас као са стреје, а Бојко вели: „Ако, море, исушиће се!“ Наиђе мразна ноћ 
е сву имовину и новац и накит и акције, а она чврсто држи на грудима онај јастучић.{S} Тако ми  
јала се чуће и ко други оно што казује, а она је то сматрала као своју исповест, којој сам ја с 
лила да бегам а јутрос окупише комшике, а ја, нит понесо што, нит затвори кућу, него тако... уз 
 кола која сваки час упадају у пролоке, а две три снахе које иду крај кола сваки час подмећу ра 
рљав облак обавио лица и фигуре људске, а тежак задах, задах ракије, дувана, људског испарења и 
оре за нас па не могу рањени ићи пешке, а ми можемо.{S} Је л’ те, децо? — теши их мајка.</p> <p 
310" /> <p>— Напуните и откочите пушке, а ви који имате роволвере држите отворене футроле.{S} В 
дити вести које су у комшилуку сазнале, а домаћин уморан бригом коју му је донео данашњи дан, е 
{S} Гомила се размицала, пропуштала ме, а неко чак рече гласно: „Пуштајте, људи, ову несретну м 
м, могле би поћи овим путем преко Љуме, а оне које се повлаче Ибром, и које се налазе у Санџаку 
pb n="295" /> Голеш и Језерске планине, а између непријатеља и нас била би Ситница.</p> <p>Краљ 
о на гомилу и збунио се те га сад гоне, а он не уме да побегне већ се једнако зауставља на само 
е непоколебљиво <pb n="28" /> поуздање, а то је поуздање већ половина наше победе!“</p> <p>Овај 
ло по коме су исписане бриге и очајање, а на западу, тамо где се оно наслања на врхове Проклети 
 под шаторским крилом сандук за писање, а недалеко на ватри ври лонац из којега ће особље коман 
д преплашила!“ — „Е, кад је тако, попе, а ви идите па их зовите!“ — „Пошли би, ага, кад би знал 
и се и, најзад, кад се налазе, грле се, а у том загрљају и умиру.{S} Загрљени бели и црни брат  
еш да мрднеш прстом, мислиш сломиће се, а Бојко вели: „Сутра, ако Бог да, у зору биће борбе па  
ме само чуле су се овде и онде гранате, а из даљине — рекоше на Дорћолу и на Граду — и даље су  
 n="609" /> <p>— И ви, ал се ви дижете, а мене мора да дижу.</p> <p>На коња су га још мање смел 
т.{S} Ноћи су биле нарочито страховите, а већ се нигде није могло наћи дрва.{S} Падали су успут 
е огрејати.{S} Дрво ће опет да израсте, а ја не могу још једанпут.</p> <p>Пред станицом, коју о 
ко који је и сам оставио децу код куће, а ако се не нађе...</p> <p>Ту прекиде, немајући довољно 
у.{S} Он ме је и оженио, из добре куће, а жена ми се пази с мајком као да јој је рођена.{S} Мај 
драгачевску равницу, од Гуче до Јелице, а са зором се већ пела уз Јелицу, те кад освоји дан она 
марамо или кад се склонимо где од кише, а ми само о томе говоримо.{S} Причамо један другоме сва 
несе руке у пламен па поче да их крави, а као кирију за грејање морао је одговарати на разна пи 
е да Немци мисле на прелазак на Морави, а овде ће код Београда само маневрисати.</p> <p>Вратила 
 сад, чим први крете па за њим и други, а нас обухвати страх и хитно, узбуђено, потегосмо што н 
пуштао положај све док му се не нареди, а кад би било јуриша, онако мали и лак, провукао би се  
стргне да задовољи глад али те не мрзи, а гладан човек те мрзи.</p> <pb n="387" /> <p>И одиста, 
у те Драгче, је ли, кад су те миловали, а ти си се слатко смешио и тапшао рукама и грлио си тво 
утврђења која су сами Енглези подизали, а републиканска се француска војска крваво тукла за поб 
а положај, па сви попадали и посустали, а Бојко вели: „Добро је и ово, има горе.{S} Они што су  
р су све нови и нови гости придолазили, а што се више вече ближи, наићи ће све веће гомиле оних 
пао.{S} Морали смо да се веселимо и ми, а како је мени било у души то ја знам.{S} Једино ме је  
ански роб.</p> <p>Он дану да се одмори, а ја употребих ту прилику да се разаберем о једној чудн 
он одмах одређивао: „Ово ћеш ти понети, а ово ти!“</p> <pb n="250" /> <p>Кад смо се тако опреми 
нио.{S} Прекратио муке! — додаје трећи, а четврти пита:</p> <p>— Је ли случајно пао у реку или  
 важно, тек до везе се није могло доћи, а сви смо осећали да би овога тренутка готово важније б 
осово, повукла све што се могло повући, а што ће се после у Призрену остављати а на даљим путов 
од куће, био би од помоћи мајци и кући, а да је твој отац дошао овамо.{S} С њим знаш и подноси  
 запитамо: шта има та промена да значи, а почеше нас са разних страна претрпавати коментари, зв 
 јер пешадија је већ на ивицама вароши, а артиљерија је непријатељска већ три пут до сад узмакл 
а лица, друге живо коментаришу догађај, а треће полемишу и надвикују се.{S} Улица ври неким тих 
{S} Он је ето њен, историјин изабраник, а смрт је тако мала цена за част коју му тиме историја  
а, лежао је на земљи немац, заробљеник, а крај њега је стајао један грађанин очајна лица и вајк 
јвода Мишић, кад се осетио потпуно сам, а разлоге којима је још увек бранио свој предлог није м 
 реке, могу још ићи, треба још да идем, а даље...</p> <p>— Зашто? — запитах је, осећајући да је 
дужности.{S} Била сам слаба, признајем, а можда ме је завело у слабост и то, што сам видела и с 
главу да не гледаш више тамо, за собом, а пред тобом се уздиже мост који ти изгледа као капија  
овек нема више власти над својим телом, а разум му остаје будан и одржава везу са спољним појав 
 су се дочепали кола и снабдели храном, а има и равнодушних, који су већ на првом кораку у нево 
а, на доњем седишту, још један жандарм, а на горњем свештеник и крај њега несретник бледа лица  
е и писмо за собом.</p> <p>— Их, болан, а видо сам га јуче или прекјуче, овде на улици! — добац 
на мршава кравица запрегнута као и коњ, а води их старац чија су деца остала тамо у <pb n="239" 
 вели други. — Биће пре да је прозебао, а ја сам се разгрејао.{S} Није научило то да га бије ки 
екјуче и чије је тело снег већ завејао, а у снегу се обележио курјачји траг, који су намирисали 
је, тешко ми је било, али сам бар знао, а сад?...{S} Оставио сам их и, бога ми, све ми изгледа, 
ишића.</p> <p>— То је прво самоубиство, а биће их још.{S} Биће их!</p> <p>— И има их већ! — дод 
колико пута понављао док их је схватио, а и кад их је схватио, одговарао је на њих непоуздано и 
макла, не умем ни сама да кажем колико, а топови опет почеше на све стране да бију, као да се у 
, вели Лазар, не улеже хвала Богу нико, а да је ко ушао не бих могао доћи ноћас.{S} Морао бих о 
ласа?“ — „Видим!“ — „То је Сава, синко, а оно иза ње је Србија“.{S} Дуго смо после ћутали и гле 
атекао све у кући није му дуго трајало, а ко није...{S} И разви се међу њима тих, монотон разго 
ешке оморине кад малакше и душа и тело, а пухне свеж планински ветрић те ти расхлади чело и отв 
нералских синова у француској погинуло, а где смо ми, где је крај рату, колико ће их још тек по 
ећа онај Чакор.{S} Ни вуци не иду тамо, а где ћу ја.{S} Предомислио сам се.</p> <p>Други је опе 
 С њим знаш и подноси нам да се бијемо, а што с тобом?{S} Је л’ ти жив отац?</p> <p>— Море, не  
 <p>— Па онда... и ми треба да крећемо, а?</p> <p>— Оно... ето је и киша престала.{S} Шта знамо 
ни ништа; нити ко нас пита шта мислимо, а шта не мислимо.{S} Само нећу да се лажемо више.{S} Да 
т сиђосмо на друм, ту где се устависмо, а четири дана смо једнако газили преко њива и ливада и  
стисмо Београд па га сами и повратисмо, а сад...{S} Руси на Калемегдану, Французи на Топчидерск 
тави - Ама лепо рекох ја: није свршено, а они мени: свршено је, Новице.{S} Веле: нема више пушк 
Угодила се са мојом женом па јој добро, а заволела је и децу.{S} Имам једну девојчицу, виш воли 
на зиду.{S} Па, питам ја њега, како то, а он каже:{S} Немци, Томо, имају једну политику а наши, 
не умем вам казати.{S} Плакали су, ето, а и шта би друго!{S} Бојали су се сви што ме је ратна г 
 који остављају децу не знајући на што, а сами полазе не знајући куда ће.{S} Да л’ ће се видети 
 тим истим столом, не би ли сазнао што, а предвече одлази не знајући ништа.{S} Ту и мештанин, к 
утра до мрака на улици очекујући нешто, а ни саме не знајући шта.</p> <p>Највећи је број тих бр 
и затвори све путеве.</p> <p>— А Дебар, а Битољ? — учини човечуљак и искриви главу, као да би х 
ком кораку.</p> <p>Загазисмо и у Јадар, а Бојку срце нарасте.{S} Ту је, у својој земљи, познаје 
 Навео сам га само као узгредан пример, а има и других, јачих, општијих, који су ме морали разо 
ас сам обраћао пажњу на њихов разговор, а час га испуштао и поводио се за својим мислима, које  
е и жагор једноставно испуњава простор, а облак дуванскога дима повија се над забринутом гомило 
буђеније. — Ибром се може сићи и у Пећ, а из Пећи може у Ђаковицу, а из Ђаковице се може да изб 
би од неколико векова поднело на жртву, а ми за неколико дана бацамо на жртву четрдесет хиљада  
м истим, којим се моја мајка моли Богу, а мој бабо здрави здравицу о светоме Јовану.{S} Бризнул 
и направила мале усирене локве на поду, а из носа му црна крв залила уста и обојила образе.{S}  
а навек јер ће је оставити ту, у јарку, а они морају даље, без ње.{S} Један коњ лежи на друму у 
а прискочила у помоћ у првоме тренутку, а не у последњем.</p> <p>Трећа се група окупила око јед 
господин попа, ја салутирам, па у руку, а он пита баба: „Кој ти је ово море?“ А бабо вели: „Пет 
ешко било што се он вози на аутомобилу, а народ гази дубока блата; како би он волео, кад би их  
има, како се не би открили непријатељу, а капетан се повуче у слатинску школу, коју је одредио  
су промрзле о ноћашњем мразу у Липљану, а нису се загрејале ни путовањем по студеном и ако сунч 
 остали, нису могли од јутрос да крену, а овај грешник, распорио мртва вола, избацио му утробу  
и код људи, које сте задужили у животу, а великодушност код оних које никад ничим нисте задужил 
бно купе, па се у њима коцкају на путу, а ми војници мрзнемо и киснемо на отвореним вагонима.{S 
алеко...</p> <p>— Ајде, облачи ти децу, а ја да покупим мало ове прње! — прекида мајка разговор 
ићи и у Пећ, а из Пећи може у Ђаковицу, а из Ђаковице се може да избије и на Дрим па да ти затв 
 ноћас, може се... — теши трећепозивац, а сутра треба поранити.</p> <p>Сви се одиста забринусмо 
ановац, Липар, Дивљачко Брдо и Врбовац, а то значи, да су били већ пребачени на десну обалу Раљ 
— А видиш ли ти овај црнољевски кланац, а? — рећиће опет кафеџија заузимајући став ђенералштабн 
од мермера, нема ни звона ни крстова... а и што ће; нек душа само оде у божје дворе а тело... н 
рема једној царевини, не може сирота... а вама треба бар шест месеца у касарни, не могу вас пов 
одмиче време.</p> <p>Тајанствена ноћ... а поноћ већ превалила.{S} Из гомиле светога камења које 
ке и светле паралелне линије, назирала; а на <pb n="92" /> доњем се спрату отвори двокрилна кап 
викују се, траже и лутају измеђ ватара; а ноћ све дубља и црња.</p> <p>Тешко је било наћи сува  
А што да не уђе, сила је па му се може; а тешко нама што ту силу плаћамо кожом! — одговори му ј 
{S} Мрзи ме да га питам а он не казује; а добар друг, одан... баш волем што смо се намерили јед 
 кадре али ви сте осећај, ви сте мисао; а осећај и мисао су кадри и мртве из гробова да врате у 
"340" /> Црнољевског кланца затече ноћ; а трећи враћају се у Приштину, не би ли тамо стигли пре 
ик и Гиљане, привукао нам је сву пажњу; а Аустријанци се спуштају Ибром.</p> <p>— Па шта онда?  
коме не би душа заиграла <pb n="202" /> а рука задрхтала при помисли да палећи топ шаље зрно ко 
ојом се гаси и изгажене; <pb n="533" /> а крај ствари неодевени, како су у последњем тренутку и 
ад општих и заједничких. <pb n="583" /> А је ли то доба, је ли то стање једнога народа које дај 
пристао уз такво мишљење <pb n="215" /> а онај други учитељ, омален, мршава лица извученог из с 
о други па да те пустим. <pb n="356" /> А овако метни братац рачунске књиге под главу а покри с 
 и железничку станицу.</p> <p>— А?!!{S} А команда трупа још је у Феризовићу?</p> <p>— Не, повук 
 — потврди он болно.</p> <p>— Штета!{S} А шта сте по занимању?</p> <p>— Сликар! — одговори и ту 
 шапутала сам сама себи — нека гине!{S} А они, који су се извукли, кад буду правили каријеру на 
 собом и промислиш:{S} Боже, помози!{S} А већ после десет петнаест корака опет све застаје, опе 
соко; видиш му из очију да је Србин!{S} А још кад чујеш да му Србин командује: „Мирно, лево, де 
а их не би осујетио или предухитрио!{S} А каква је ово акција?{S} Повлачење, повлачење без реда 
 сам помислио: штета што није мушко!{S} А није само на језику и кућаница је; помаже боме мајци  
ене.{S} Али он је ту, ипак је он ту!{S} А кад већ дође последњи час, да то драго тело спусте у  
и онај народ, али су ту, ипак су ту!{S} А сад, овога часа, овога последњега часа, ето је пред н 
и је што пре да стигнемо у Раваницу!{S} А кад стигосмо, имао сам, боме, шта и видети.{S} Тамо с 
 мене <pb n="457" /> баш да нађе!...{S} А није само мене, има их много, много рањених а... има  
бацити? — Нећу му ни гроба знати!...{S} А ја пошао да се спасавам, тешко мени!{S} Идем, идем на 
аната...{S} Шта ћу, куд ћу с њим?...{S} А наишло ово... туче граната, засипа куршум а они освај 
црпених из разговора са „тим и тим“.{S} А разуме се, „тај и тај“ је увек важна личност или бар  
го тако брља језиком ко пијана баба.{S} А биће напредно дете.{S} Ако ми се Ранко одметне од кућ 
нама званично и поверљиво саопштава.{S} А место свега тога, што је овде набројано, довољно би б 
паре не могу да добијем толико дрва.{S} А и нема где да се купе дрва.</p> <p>— А што си вуко фо 
крај света, тражићу га и наћи ћу га.{S} А кад га нађем, исповедићу му се и он ће ми опростити.{ 
да научи, па макар ми јели без њега.{S} А да ми видиш Бату, ништа није ово двоје према њему.{S} 
ожара ипак је ту било некаквог реда.{S} А ово, шта је ово, зар је ово ред? — узвикивао је војни 
и него непријатељ.{S} Па понео и ја.{S} А не знам шта би да нисам понео кад морам ево четири ди 
е:</p> <p>— Кад могу пси, могу и ја.{S} А и каква је разлика измеђ мене и пса.{S} Гладан он, гл 
ош већа кад наиђе војска с положаја.{S} А и овако, нити имате шта јести ни где лећи.{S} Крећите 
, трећи са фронта, оздо са Качаника.{S} А ту се у Штимњи укрштају готово и намере ове забринуте 
едан батаљон 176-ог француског пука.{S} А нови су батаљони кретали ка железничкој станици, јер  
атноме седишту, увек језа обузимала.{S} А сад ја преживљујем то.</p> <p>Дете ми се узнемирило,  
ме, кези на мене.{S} Нисам га нашла.{S} А ишла сам кроз многе, врло многе <pb n="420" /> улице, 
училе, загрли сина и обли га сузама.{S} А он кликну:</p> <p>— Био сам тамо!</p> <p>— Где? — ври 
ио главу облацима од барутнога дима.{S} А када се та грмљавина почела оглашавати и отуда од Мла 
еднако блато и свуд подједнака зима.{S} А на преноћиште већ не можемо ни мислити.{S} Што је бил 
еса која лежи под поломљеним колима.{S} А мало даље, једна мајка сва у крви и детенце, које још 
м, разбијају се врата на магацинима.{S} А краљ, који тога тренутка напушта Крушевац и креће на  
боговетни дан на отвореним вагонима.{S} А ти су отворени вагони изгледали као тешки товари беде 
емо и киснемо на отвореним вагонима.{S} А знам сигурно да ни један од те господе неће спасти др 
е тамо доле и шта се чује о Турцима.{S} А што Турци ближе селу, све црњи гласови се чују те лед 
хћу очекујући да им се положи храна.{S} А официр, пошто је још неке наредбе издао, крете натраг 
ђоше многи овим друмом све без коња.{S} А видо сам данас и оне што лете.{S} Је л’истина да и он 
пробија, надире гуши, крха и судара.{S} А све то обавија густ снег и страховита мећава и онај с 
и га драже као заљубљенога љубомора.{S} А туђ бол често и помаже да се сноси свој.</p> <p>И на  
немамо могућности да му дамо отпора.{S} А заробљење једнога Краља учинило би да у војсци, која  
се нашао у близини источнога фронта.{S} А чим је стигао тамо, захтевао је да пође на фронт.{S}  
 не знам, овде сам прво нашла места.{S} А готово и нема где, згрчила се деца измеђ ствари.</p>  
у Варадин те остаде тамо пет месеца.{S} А нису му ни иначе давали мира.</p> <p>Понудих му још ј 
тимњи, на устима Црнољевског Кланца.{S} А кад то буде, тада смо затворени као у мишоловци; сви, 
о сам га брисала те размазивала крв.{S} А млада, румена крв, цурила је и даље под уветом где је 
орене главе не обзирући се око себе.{S} А гомила изгнаних, гомила бедних и невољних, промицала  
т што смо за тренутак оборили главе.{S} А вести, које су стизале са бојишта, само су <pb n="31" 
ве се сручи у подруме и под кровове.{S} А кад се изгуби онај злослути звук у ваздуху, који се к 
е је непријатељ сад поставио топове.{S} А ти топови све јачом ватром засипају наше положаје.</p 
рањеника, није ни било места за све.{S} А долазе гомиле све нове и нове и дрежде пред вратима п 
а му је требало удахнути нове снаге.{S} А оно је плакало и дрхтало је целим телом а чело му и р 
 светина: једни одлазе други долазе.{S} А у пространоме дворишту као о заветини око цркве; па о 
 тврди сир из жуте бакалске хартије.{S} А тај исти је, само неколико дана раније, са белом серв 
/p> <p>— Па добро, мат са те стране.{S} А шта ћемо ако Бугари...</p> <p>Није ни дорекао а у про 
свађа, вика, дрека, псовка, гунђање.{S} А рашчишћеном десном страном друма пролази трком „колон 
орамо задржати да сачекамо појачање.{S} А и добро нам дошло мало одмора.{S} Нису нас умориле то 
ју има ли женске чељади да их дворе.{S} А ја рекох, сам сам, удовац сам и без деце, дворим сам  
 завесе и спустило капке на прозоре.{S} А отуд, из дубине, из пустих периферијских улица, већ п 
> што је својом крвљу задојила дете.{S} А како ме тек не би заболела невоља мајке, чије дете ле 
ите.{S} Хоћу жива да ми га доведете.{S} А ви остали полезте, не гините лудо!</p> <p>Војници су  
о не хранитеља а оно бранитеља куће.{S} А то ми је тако годило и тако ми је требало.{S} Осећала 
јати и као мртва мета чекати ударце.{S} А кад би само и са тога места била одагната непријатељс 
ли ван кола, влажне од ноћашње кише.{S} А прокисла стока, која је полегала по блатњавоме двориш 
а и џачићима да приграби свако себи.{S} А ми велимо нека их, боље наша сиротиња нека узме него  
ти, не може командант да нас устави.{S} А и како ће, кад је цео наш пук отуд из Тамнаве, Поцери 
 и сад још не уме ништа да предвиди.{S} А ствари су тако просте и тако јасне и вероватно зато б 
> <p>— Чудим се да смо је преживели.{S} А и ви, може вам зима погоршати рану.</p> <p>— Ах! — уч 
и и прска блато с точкова по гомили.{S} А за низом ових кола опет један државни аутомобил и у њ 
, како не би ни једну реч испустили.{S} А та реч тече са њених усана топла и блага као она полу 
, знао је да га води ближе отаџбини.{S} А ми идемо све даље од отаџбине, ми напуштамо отаџбину; 
ћава може захватити негде у планини.{S} А ти?</p> <p>— Ја се нисам још решио — вели онај други. 
занатлија, сирома; ми смо сиромашни.{S} А био је је и у војсци, није ни могао да ме збрине.</p> 
зиком говорити па ће он то разумети.{S} А кад ни једно ни друго питање није разумео, трећи му п 
 лажним звуком, звуком неискрености.{S} А храна то је вера, вера у оно што има доћи и ради чега 
рату, колико ће их још тек погинути.{S} А распитајте код нас где су генералски и пуковнички син 
 не би ли наше болове поверила ноћи.{S} А ипак, тамо далеко, первазе се руменилом хрбине планин 
="253" /> о својима и о својој кући.{S} А Лазар им редом свима одговара.</p> <p>— Наиђоше, вели 
све већу пару одваја и доноси мајци.{S} А сретна мајка, облије најпре пару сузом, па је тутка п 
, борили смо се као прави Србијанци.{S} А кад наредише старешине јуриш а нама чисто мило да под 
 сад задрхћем кад ми изађе пред очи.{S} А мој најстарији син погинуо је на бојноме пољу, као во 
мо неопажени могли извући из вароши.{S} А наши, извештени, ушли су рано јутрос.{S} Нисам чисто  
и примише то саопштење са саучешћем.{S} А кад после неколико тренутака одуши напред и крену збе 
ло и ничим га нисам могла да умирим.{S} А нисам више имала ни снаге ни речи.{S} Поред зиме, поч 
 и трећи и још неколико дана за тим.{S} А свакога од тих дана, с вечери, доходио нам је по једа 
који сам видела и бригом за дететом.{S} А почела је и нека магла да се спушта.{S} Сутон који је 
загустила те се просто закрчио друм.{S} А све нови и нови бегунци придолазе из уличица око Кара 
е лаганој смрти, на коју сам осуђен.{S} А они од мојих другова, који су били срећнији, проћи ће 
ј а мртав и није твој, он је земљин.{S} А земља има материнско срце, она га прима и грли га а и 
ео својим очима да је Феризовић пао.{S} А и у Липљану наши су већ бацили у ваздух железничку ст 
табу.</p> <p>— Па то је то, госпођо.{S} А шта значи у штаб, него извући се.{S} То није чак ни л 
де што али мало, колико је он видео.{S} А ми смо хтели више, хтели смо да знамо све шта се деша 
ћ не могу даље!</p> <p>А ипак идемо.{S} А она ватрица тамо, у коју смо сви упрли погледе, бива  
, право је да сад и ми њега слажемо.{S} А нећемо га, вели, ни слагати, он зна да ми своја права 
 часа у болници неко од ближих умро.{S} А тако је и било, изгубила сам њега и сад више никога б 
мо пао и товар му се сручио у блато.{S} А напред негде, тамо на ћуприји, при излазу из приштинс 
ом радошћу дочекао је букурешки мир.{S} А кад је та година истекла, он је 1914 дочекао лака и в 
м на Чакор.{S} Теже је ал краћи пут.{S} А треба грабити дане, шта знам каква ме мећава може зах 
ћи торбу тамо где ће положити главу.{S} А кад је тај посао био свршен, жене, деца и старци оста 
ндаком у вис да му располутим главу.{S} А он врдну и завапи: „Не, брате, не удри тако крвнички! 
цеде их питањима док им све не кажу.{S} А људи се на пролазу већ и здраве речима: „Има ли што?“ 
а и низом невоља које ево још трају.{S} А одмах, на почетку тих невоља, ја сам у Младеновцу пре 
 Аустријанци заузели Западну Србију.{S} А кад је ту прилику пропустила па тек сад мобилише, зна 
не смеш пред њима да поменеш Србију.{S} А рањеници пролазе сваки дан, пуни их возови, и чује се 
оји су тако преломили своју судбину.{S} А тужни су то били растанци родитеља, који остављају де 
е су почеле сналазити нашу Отаџбину.{S} А несрећа се низала за несрећом, слом за сломом и јаук  
рено; небо је скуп суза човечанских.{S} А зар је мајка и могла пожелети лепшега опела а зар је  
прва борба у животу, па одмах јуриш.{S} А можда је било и нешто друго, можда и зато што ми је ј 
p> <p>— Нећеш моћи ни себе да носиш.{S} А можеш ми помоћи само тако, ако те послужи срећа те из 
 те изазивање и шта ја знам шта још.{S} А овде?...</p> <p>— Не може друкче, ово је ратни суд! — 
 храброст а не „Карађорђеву Звезду“?{S} А нек Бог да само здравља, неће то мој Никола оставити  
груди.</p> <pb n="469" /> <p>— А ја?{S} А ја? — запишта неким пригушеним, животињским гласом.{S 
дија и Мацинија, и Кавура и Гамбета?{S} А без њих, можемо ли понети, јесмо ли дорасли да понесе 
ала сама, потпуно сама... једино он?{S} А како ћу њему на очи?{S} Нисам знала шта ћу, па ипак н 
рисуствовати погребу Краљевске Круне! — а на његовим се трепавицама појавише две сузе.</p> <p>— 
— Не, не бих смела још једном остати! — а затим јој кроз тамну боју изболованога лица проби туб 
дан грађанин мајору који је пред њим. — А тек је први дан путовања; нашта ли ћемо наићи сутра,  
! — ману старац оном слободном руком. — А ко за мене и зна да постојим?{S} Имаш сина за војску, 
њени пешке ићи! — понови он узбуђено. — А погледајте, госпођо, погледајте!{S} Ова је нога преби 
{S} Шта можемо? — он се окрете кмету. — А има ли где да се сместе ова деца?</p> <p>— Има, у кап 
ује га.</p> <p>— Лепа мисао! — рекох. — А, недовршена?</p> <p>— Да, — учини млади сликар боно — 
гове собе и рекне: „Издише, свршава!“ — а нас то жацне и ужасне нас.</p> <p>На збору је био и с 
 па, жали за мном, издише па ме гледа — а сузе му теку.</p> <p>У том разговору стигосмо до једн 
мали каквих веза са страним консулима — а ови су често одлазили у Ниш ка својим посланицима рад 
педља од земље — и он је мали на мене — а округао је као лубеница.{S} Кад га гурнеш а он се ваљ 
 Ко га зна... — поче он, па се досети — А знам, виђао сам га ноћас.</p> <p>— Шта је радио?</p>  
ке ме је занела и без мало сваке ноћи — а тако их је мало било — што их проведох на овој питомо 
 Сам камен и пустиња! — наставља Краљ — А како је код нас све питомо и лепо...</p> <p>— Ех! — у 
— Зло су радили! — заниха нана главом — А треба да вам кажем шта су радили те да памтите.{S} Да 
који ми је ова пророчанства препричао — а Ви?</p> <p>— Ја бих више волео да знам шта у овоме тр 
овски на телефону и промени се у лицу — А ја сам те за то звао на телефон; хтео сам те умолити. 
оните из Скопља.</p> <pb n="90" /> <p>— А зар не може све то бити изненада?</p> <p>— Изненада?  
и је у пламену.</p> <pb n="684" /> <p>— А они који су измакли испред нас?</p> <p>— Они су већ з 
Богу ни људима.</p> <pb n="326" /> <p>— А како би друкче, да л’ старији да ратују а омладина... 
спаване гомиле.</p> <pb n="167" /> <p>— А ви сте овде на пролазу? — прекинух тишину.</p> <p>— Н 
уну се у груди.</p> <pb n="469" /> <p>— А ја?{S} А ја? — запишта неким пригушеним, животињским  
у свачијем оку.</p> <pb n="289" /> <p>— А ми онда нећемо имати Краља? — наставише деца слатким  
је, па има и стоке, и ђубрета!</p> <p>— А има крова?</p> <p>— Има! — заврте војник главом.</p>  
едан одред.{S} Ето, то је све!</p> <p>— А Бугари?</p> <p>— Ја не знам сасвим тачно! — отеже пот 
је где кад у снагу своје воље!</p> <p>— А што бегаш, што ниси остала? — питам Галипољку.</p> <p 
он узбуђено.</p> <p>— Чују се!</p> <p>— А отуд, из Куршумлије? — и он показа главом тамо, у пра 
— свакојако ви који наступате!</p> <p>— А где смо ми?{S} Је ли ко водио рачуна о нама?{S} Они ш 
— Јест, све је тако, што рече!</p> <p>— А што да није — нађе се увређен наредник и спусти ствар 
 Нема ту шта више да се мисли!</p> <p>— А ми смо све полагали у ту Моравску Дивизију.{S} Ако он 
ас даље.{S} Да пођемо бога ми!</p> <p>— А на коју страну? — запитаће она жена.</p> <p>— Па овак 
ће он разговор.</p> <p>— И ми!</p> <p>— А куд ћу ја несретник? — пита грцајући готово у сузама. 
уч, хоћу да га носим са собом!</p> <p>— А Фиделица?</p> <p>— Фиделица? — учини он и сети се мал 
/p> <p>— Отишла је за Призрен!</p> <p>— А Влада?</p> <p>— Стигла у Митровицу.</p> <p>— А како ј 
ко као ми?</p> <p>— Јес, тако!</p> <p>— А је л’ том давно било?</p> <p>— Давно, врло давно, има 
, ајде, да путујемо, да идемо!</p> <p>— А куда ћемо, тата?</p> <p>А тата и не одговарајући, рас 
извесно остављена непријатељу!</p> <p>— А рањеници иду пешке! — додаје неко чак из пете гомиле. 
тарији да ратују а омладина...</p> <p>— А не, не, не! — прекиде ме нервозно младић — Не идем ја 
ровао сам, дуго сам веровао...</p> <p>— А сад не верујете више?</p> <p>— Ни у шта! — одсече он  
х захтева... да, тако нешто...</p> <p>— А ако им се не испуне захтеви?</p> <p>— Измеђ одбијања  
бије прошле године у ово доба.</p> <p>— А Бојко — шапће лагано мој сусед наслоњен леђима на мој 
љона, али десет трећег позива.</p> <p>— А зашто ви везујете за пад Београда догађаје који ће на 
 А и нема где да се купе дрва.</p> <p>— А што си вуко фотеље? — пита га порезник који носи под  
колину и то је његова заслуга.</p> <p>— А ја ћу вам, видите, казати један обратан пример, који  
г да ми не би измакла команда.</p> <p>— А јесте ли нашли мајку?</p> <p>— Нисам, ко ће је наћи у 
е отклонити Моравска Дивизија.</p> <p>— А ја сам мислио...</p> <p>— Да, видим!{S} Овде се полаж 
оведоше три Немца заробљеника.</p> <p>— А шта је тамо, шта кажу?</p> <pb n="482" /> <p>— Не каж 
 моје? — опет ће брижна мајка.</p> <p>— А зашто?{S} Нико се није плашио.{S} Свет код „Славије“  
 — виче неко невидљив из дима.</p> <p>— А што бре кад има места — одговори други — и стока па г 
страдао лутајући међ вагонима.</p> <p>— А, тамо? — учини он — Зар сте чак тамо залазили?</p> <p 
 је већ затворена и спакована.</p> <p>— А дивизија?</p> <p>— И они кују сандуке.</p> <p>— А је  
е Влада била одлучно противна.</p> <p>— А то значи, да је дипломатија споразума била противна.< 
двадесет аустријских батаљона.</p> <p>— А наших?</p> <p>— Наших двадесет батаљона, али десет тр 
и пророк Исајија и та Туркиња.</p> <p>— А не може се сазнати?</p> <p>— Не може се добити телефо 
светини заробљеник с фијакера.</p> <p>— А савезници из Солуна? — пита онај што се ухватио за фе 
p> <p>— Није, то је Чаглавица.</p> <p>— А има л’ пута отуд за Грачаницу?</p> <p>— Има, припитај 
м, господине! — одговара чича.</p> <p>— А умеш ли да гађаш?</p> <p>— Знаш како је, господине.{S 
ућност, био сам љубимац њихов.</p> <p>— А рекосте, излагали сте?</p> <p>— Да, на мањим, школски 
 им је да је леп и богат град.</p> <p>— А је л’ то наше?— пита војник.</p> <p>— Наше је, наши с 
но — Бојим се да ми не зазебе.</p> <p>— А хоће и да се угади, ето, везао си прљавом марамом.</p 
м па да ти затвори све путеве.</p> <p>— А Дебар, а Битољ? — учини човечуљак и искриви главу, ка 
, ђаци су слати у прве редове.</p> <p>— А ја знам команданте који су очински применили ту наред 
о ствари из официрске задруге.</p> <p>— А што? — буни се војник. — Нисмо их пљачкали па да ме ј 
м се бар! — рече пошто устаде.</p> <p>— А да нисте прозебли, тако необучена а земља влажна?</p> 
државајући се ни на коме дуже.</p> <p>— А од које то силе бегате? — пита нас арнаутин.</p> <p>— 
насмеши као дете кад се смеје.</p> <p>— А какав је био у борби? — пита слушалац тек да не задре 
као једини излаз из ситуације.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Један политички и војнички препад, ма 
?</p> <p>— И они кују сандуке.</p> <p>— А је ли истина за Врховну Команду?</p> <p>— Отишла је з 
ма.{S} Ми и даље морамо пешке.</p> <p>— А зашто кад су наша кола? — гракћу зачуђена деца.</p> < 
ло! — рећи ће један из гомиле.</p> <p>— А можда га и терет убио! — додаће други.</p> <pb n="625 
и, није ни могао да ме збрине.</p> <p>— А никог нисте имали ко би се старао о вама?</p> <p>Она  
гој страни друма да га очекне.</p> <p>— А знаш ко је овај мој пријатељ и сапутник? — запита ме, 
ше отежао ситуацију од садање.</p> <p>— А ви велите, Врховна је Команда и предложила то?</p> <p 
p> <p>— Ако, ако, прихвати се.</p> <p>— А знаш како је, не ваља с празним трбухом ни на онај св 
</p> <p>— Тако, бојали смо се.</p> <p>— А од чега вас је био страх?</p> <p>— Од Турака.</p> <p> 
е он донео до висине цигарете.</p> <p>— А што ти је тако крвава рука, снахо? — упита ме она жен 
а! — шаптао је капетан у себи.</p> <p>— А жртве, ако их буде? — тргао би се у том размишљању, а 
 да не полуди! — додаје други.</p> <p>— А кој’ отац не би полудео кад би сагледао ово! — вели т 
ек онда пође опет да га тражи.</p> <p>— А дотле? — писну несретница.</p> <p>— Е дотле, шта може 
извесно зна како стоје ствари.</p> <p>— А где је његова армија?</p> <p>— Горе.{S} То ме је баш  
ну неко у сну и опет се умири.</p> <p>— А мислите да је све то лаж? — покушах ја да наставим ра 
 ми немој ништа даље говорити.</p> <p>— А зашто кобајаги? — избрецну се наредник.</p> <p>— Е па 
— одговара одлучно једанаести.</p> <p>— А где је решено?</p> <p>— Тамо... у штабу!</p> <p>У дру 
 а не знали хоћемо ли сванути.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Тако, бојали смо се.</p> <p>— А од че 
 усред ноћи ко усред дана ићи.</p> <p>— А како је преко Чакора?</p> <p>— Е ту не знам, туда нис 
ћи ону наредбу у снажној шаци.</p> <p>— А шта је то што вас уверава да се то одиста и не дешава 
 јасно појмио шта су то Турци.</p> <p>— А шта су то Турци? — запитаћемо ми остали, сем најстари 
ма; него... спреми се и бегај.</p> <p>— А ви? — запитах га.</p> <p>— Ја не могу, једва сам и до 
о главом шпедитер поднаредник.</p> <p>— А видиш ли ти овај црнољевски кланац, а? — рећиће опет  
ају изненада, овако с оружјем.</p> <p>— А куд смем опет без оружја, овде у сред планине?</p> <p 
Знаш како је... није да жалим.</p> <p>— А ваљда ће и престати киша, испадала се ноћас! — теши с 
Морао бих остати да га дворим.</p> <p>— А како нас мимоиђе? — пита га брижно жена.</p> <p>— Наи 
— Има! — заврте војник главом.</p> <p>— А шта нам смета стока?{S} Шта смо ми, корсем, бољи од њ 
тио свој разговор са војником.</p> <p>— А што да не уђе, сила је па му се може; а тешко нама шт 
гова госпођа, говори са сином.</p> <p>— А где им је син?</p> <p>— У армијском штабу, у канцелар 
угарима, ја бих био безбрижан.</p> <p>— А овако?</p> <p>— Овако, рекао сам вам, у клопци смо.</ 
и а он због старости поштеђен.</p> <p>— А може ли граната овамо? — пита једна жена за чију се с 
у овде, одоше право у Призрен.</p> <p>— А он, као начелник армије, извесно зна како стоје ствар 
уту, те сам се осећао одморен.</p> <p>— А ја запео, па све казујем што ми падне на памет! — изв 
сно проседи и пргави господин.</p> <p>— А зашто? — пита песимиста искрено изненађен овом новошћ 
, у вола, и тако је проспавао.</p> <p>— А ниси се бојао — рећи ћу ономе крвавом несретнику, ког 
се раменима, да бих је стигао.</p> <p>— А ви сте отуд, из Шапца? — упитах тек колико да прогово 
ај ове ватре, дуго сам стајао.</p> <p>— А и да те нису ухватили, куда би бего? — говори благо ј 
Е ту не знам, туда нисам одио.</p> <p>— А шта мислиш, кад бих ударио на Плав и Гусиње?</p> <p>— 
 би ли нас ко под кров примио.</p> <p>— А шта је оно тамо? — запитах га показујући на пожар изн 
што ми је погледом благодарио.</p> <p>— А умеш ли да се помолиш Богу за душу братњеву?</p> <p>— 
атеља кад сагледам своје село.</p> <p>— А како ти је било тек кад си га напуштао, па гледаш очи 
иљна.{S} Ето шта би се добило.</p> <p>— А је ли извесно да би се и успело у томе?</p> <p>— Изве 
и чешће бивати што даље идемо.</p> <p>— А одакле си ти? — запитах после извесног времена онога  
х бацити ал кад се приближимо.</p> <p>— А ако нас похватају изненада, овако с оружјем.</p> <p>— 
д овде? — запитах га зачуђено.</p> <p>— А где би био, већ са вама? — одговори и поче журно да с 
е! — одговара мала преплашено.</p> <p>— А зашто си га донела?</p> <p>— Рекли ми!</p> <p>— Па до 
апашће нас подмукло, као звер.</p> <p>— А ако, по савету споразумне дипломатије откинемо комад  
кушах ја да наставим разговор.</p> <p>— А зар није?{S} Погледајте молим вас — и он диже мој фењ 
узе на прсте да одброји шесет.</p> <p>— А јеси овако исто играла као ми? — настављамо немилости 
ји?</p> <p>— Рашић и Гојковић.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Држе седницу.{S} Био је после подне и 
и гоне да се осврнути не могу.</p> <p>— А једнога дана, дође изненада наредба да и ми кренемо,  
очети нагло и брзо да се нижу.</p> <p>— А ви мислите Београд мора пасти?</p> <pb n="63" /> <p>— 
 би она завршила мобилизацију.</p> <p>— А шта би се постигло тим?</p> <p>— Врло много!{S} За пе 
раљева рука на његовом рамену.</p> <p>— А хоћеш ли упамтити све ово што видиш?</p> <pb n="618"  
пам и мучим по рђавом времену.</p> <p>— А ако пређу?</p> <p>— Неће! — одговори она поуздано. —  
цали војску у Варни и Бургасу.</p> <p>— А... само то не може бити — одговорио је консул — јер р 
имамо овде, на јужноме фронту.</p> <p>— А горе?</p> <p>— И горе то исто.{S} Једна дивизија код  
?</p> <p>— Стигла у Митровицу.</p> <p>— А како је на фронту?</p> <p>— То не знам.{S} Начелник ј 
узели су и железничку станицу.</p> <p>— А?!!{S} А команда трупа још је у Феризовићу?</p> <p>— Н 
аспитујући за пут у Грачаницу.</p> <p>— А где је тај вагон, где се држи седница?</p> <p>— Ено г 
уда већ почиње да избија кључ.</p> <p>— А Румунија? — узвикује професор, у гомилици која је зас 
Разочарана дечица запиташе га:</p> <p>— А куда ћеш ти?</p> <p>— Ја?{S} Тамо... где су отишли то 
После дужег ћутања запитах га:</p> <p>— А шта мислиш, је л’ се убио онај, кад је ушао непријате 
осицу, пуних очију суза рекла:</p> <p>— А ко ће мајку да брани?</p> <p>Младост, неоскрнављена ж 
тарац настави сам да размишља:</p> <p>— А није пала само пред Младеновац, пала је на целу Србиј 
сле малога размишљања, додаде:</p> <p>— А ко зна где су они?</p> <p>— А што они?</p> <p>— Ех, ш 
у срете одобравање, он додаде:</p> <p>— А овде, у овој земљи, има много ваше крви, од бир-земан 
погледу сумњу, он брзо додаде:</p> <p>— А ви ваљда, што видите на мени ово аустријско одело, па 
има, он настави даље казивање:</p> <p>— А колико је пута бабо тако спустио руку мени на раме па 
у приповедач па одмах настави:</p> <p>— А надрли смо као манити, не може командант да нас устав 
поћута, поћута па ће тек рећи:</p> <p>— А предати се не смем.{S} Што би мене овако обогаљеног о 
аницама, замаја брижно главом:</p> <p>— А ми још идемо у Ђаковицу, у гнездо њихово.</p> <p>— Па 
м разговора, избаци као бомбу:</p> <p>— А Бугари?</p> <pb n="36" /> <p>Доктор, који није био пе 
мем ли знати одакле одступате?</p> <p>— А што да не смете знати? — изненади се официр.</p> <p>— 
</p> <p>— А ко зна где су они?</p> <p>— А што они?</p> <p>— Ех, што! — рече, па брзо додаде: —  
 сталну болницу?{S} Где је то?</p> <p>— А ко ће га знати, зар их је мало.{S} Редом дуж железниц 
дати вам какво згодније место?</p> <p>— А где би онда они који су сад на тим згоднијим местима? 
 Јеси ли видео како подви реп?</p> <p>— А што га, болан, не пусти? — запита неко са друге ватре 
 свршили коју сликарску школу?</p> <p>— А, да! — учини он. — Да, свршио сам.{S} Свршио сам нашу 
у, пред непосредном опасношћу?</p> <p>— А шта вас уверава да нисмо?</p> <p>— Уверава ме, уверав 
онеси... немој.., где ћемо их?</p> <p>— А покривач за децу?</p> <p>— Понеси... немој...</p> <p> 
 да би хтео рећи „благо њима!“</p> <p>— А и ми ћемо на море, је л’? — наставиће он разговор.</p 
ти: „Држите се колико можете!“</p> <p>— А зар су ту и ђенерали са фронта?</p> <p>— Ту су.</p> < 
бо, ја сам србијански војник!“</p> <p>— А кад сам се обукао и метнуо шајкачу на главу а ја салу 
ни ме се окануше па одоше даље</p> <p>— А како су на другом месту?</p> <p>— Тако, једу и пију.{ 
 осам сати нисам окусио залогај хлеба!“ а сиромашна косовска села, кроз која смо пролазили, нис 
 вели: „Ту је село, то што видиш, ага!“ А он: „Не лажи, р’сузе, где је село било без младих жен 
у пољу.{S} Ајде, синко, целивај свеца!“ А мени задрхта душа и наиђоше ми сузе на очи.{S} Није ш 
х жена и девојака, него сте их скрили!“ А онда поп: „Ага, научио сам се пред Богом истину да ка 
чем и не могу да се уставим па ето ти!“ А кад год бабо оде у Београд он донесе отуд нове слике  
уну на главу, ниси оваке батине добио!“ А цар му одговорио: „Извукао сам ја, није ми то првина, 
 Кад запева попа „Слава теби Боже наш!“ а оно глас му звони по пећини и изгледа ти као да уз гу 
, а он пита баба: „Кој ти је ово море?“ А бабо вели: „Петров!“ „Е, кад је Петров — рећи ће госп 
ирају а музика свира а народ виче „Ура“ а мени оволике сузе на очи.{S} Плачем и не могу да се у 
е“ један вод упути се ка „Рускоме цару“ а други ка „Коларцу“.{S} Ту узеше бомбе у руке и онда о 
ни чути, неће се ни издати така наредба а, када би се и издала, ви би после те наредбе још увек 
лица, као да су звезде попадале са неба а дим, који се из њих пење, разастире испод наших ногу  
 је од пламена из камина осветљена соба а која тако јасно осветљава паметну и изразиту фигуру б 
онда зачу отуд од Дреновца велика борба а после и на Сави.{S} Они су били прешли на нашу страну 
ижавају.{S} Пред вече је престала борба а наши нису ушли у Шабац.{S} Наиђе страх на нас и стари 
Србијанца; десна му је рука била крвава а левом је држао пушку и износио је више главе те се бр 
ела.</p> <p>— Ама зар се растури држава а та се кујна још одржа?</p> <pb n="545" /> <p>— Ех, др 
мита и већ све редом.{S} Кад дође слава а мој отац све те слике казује гостима и тумачи.{S} Их, 
 него само у кући.{S} Па кад дође слава а ја шајкачу на главу па дочекујем госте и све салутира 
о и поздравио га је најпре један па два а затим читав хор топова и плотуни пешачке паљбе.{S} Бо 
 се у Рибарској Бањи одморио ни дан два а сазна да је једна колона Аустро-Немаца изманевровала  
Одавде па даље, нема више добрих путева а и што их има не могу њима кола ходити до највише сат  
ман поново умочи писаљку у пену од пива а песимиста, без икакве везе са предметом разговора, из 
н крупна стаса и нешто опуштених бркова а великих избуљених очију и дебелих усана а други необи 
рад, где се дешава трагедија Дечанскова а ено је у долини испред Неродимља <pb n="304" /> и она 
о блатима; успављиваће нас арлук вукова а будити арнаутска пушка.{S} Гладоваћемо и скапаваћемо  
S} Обала је дрхтала под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далеком хоризо 
але су наше дрхтале под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далекоме хориз 
ознала и зближила! — тешим га ја понова а да ту моју утеху утврди, прилази ми из редова гомиле  
ајки шрапнел пробио главу па лежи мртва а оно крај ње, седи и игра.{S} Па рекох, грехота је.</p 
ћемо сузама одбројавати дане изгнанства а дубоким болом хранити нашу чежњу за отаџбином!</p> <p 
материнско срце, она га прима и грли га а и не пита како си јој га ти опремила, у златне ковчег 
в и задржа да заостанем.{S} Погледах га а њему сузе оросиле очи.{S} Зар толико га коснула судби 
е.{S} Она је чак дужна последња да бега а не прва!</p> <p>— Ама бар да је војска, па да ми није 
њему или кад сам сам, па мислим на њега а мени срце заигра, заигра и не може да се устави. — И  
понос.</p> <p>Сви се искуписмо око њега а он, мушкарац, поче нам казивати:</p> <p>— Био сам баш 
ук Божји и отуђује ближњега од ближњега а невоља их зближује.{S} Зато је ваљда Бог и доделио та 
S} Јуче су видиш спровели овако једнога а на левој му страни блузе црн кончић, о који је раније 
>— Ја?..{S} Не умем!{S} Није ми до тога а и не умем.{S} Све сам видео, све сам чуо, свуда сам б 
ио га.{S} Жао ми га је било онако млада а тако осакаћена.{S} Док су сви остали рањеници у велик 
} Леп са зидова у великим комадима пада а диреци у дуваровима већ се претварају у жар.{S} Почињ 
сукобити на Овчем Пољу, један са запада а други са истока, и да ће овај са запада најпре много  
е обогатило читавим ројем бледих звезда а месечина почиње да се означава сенкама које предмети  
арочито да свака чета има два митраљеза а сваки батаљон по једну батерију.{S} Па онда крећу из  
 гризе стиснуте усне, крваво их загриза а не одговара никоме ни речи.{S} Његово је лице земљане 
} Отац овлажи дечје косице потоком суза а затим приђе жени, која се још не дизаше и пољуби је у 
две енглеске и једна француска дивизија а одмах затим још три дивизије француске.{S} Па онда, т 
није служило као адвокатска канцеларија а сада као свратилиште, врста клуба забринутих избеглиц 
ждере зоб.</p> <p>То ми прича коморџија а ја сам видео још болнију, видео сам језовито одвратну 
начетиле су се беле кућице новога кроја а иза њих, у дубини кланца, којим се на Уцињ слази са М 
н се храни успут од остатака и отпадака а кад је и њих нестало, он кида залогаје са цркотина, к 
риштине, брате, нема ни неколико корака а ова опасност не може да траје дуго.{S} Дан, два, па.. 
ву, бојала сам се да видим мртва човека а сад — загледала сам, где год сам видела њихова мртва  
рбушана и Љубића.{S} Слали смо коњаника а разговарали смо и преко телеграфа са Чачком.{S} Имам  
, изгледао је час као кркљање самртника а час као крхање крова који ће се срушити и пасти на гл 
сети тада већ болеснога војводу Путника а одатле отишао је право у Врховну Команду да се обавес 
<p>— Промрзла, што ћу! — одговара мајка а речи јој звоне болом.</p> <p>— Нигде ватре да их загр 
сао.</p> <p>Док смо се мајали око Бојка а један од војника, који је ушао био у кућу да види има 
а је кроз сметове и мочари једна војска а није народ и, што је најглавније, француска се војска 
осећа да према њему није синоћна војска а београђани да је ова, у низу њихових славних бораба,  
а и многе друге жене из нашег комшилука а само бакалин, близу наше <pb n="407" /> куће, код ког 
ли, па ће моћи и проспавати после ручка а, ако буде време дуго, одиграти и по коју партију клаб 
 су му била у овоме тренутку тако тешка а ипак их није могао да избегне.{S} Његов је поглед пре 
<p>Обећала сам му, све сам му обећавала а ја сам сама знала колико је душевних патња изазивала  
штуњава и воштана рука грчевито стезала а боне <pb n="415" /> и усахле очи час палиле час гасил 
нада</head> <p>Већ је ноћ у велико пала а Моравска Дивизија није још стигла.{S} Коначари су још 
и.</p> <p>Граната је за гранатом сипала а он се провлачио уз зидове и пажљиво заклањао за углов 
како је у опште српска војска одступала а непријатељ напредовао, тај треба да се распита о борб 
естра остала, болно јој дете, па остала а у кући нема до за један дан хране.</p> <p>Људи сакупљ 
аздух, којим нам се била напунила штала а опет неко лупа, опет би неко хтео унутра.</p> <p>— Не 
.{S} Киша је целу ноћ лила као из кабла а у то доба нешто попустила, те се кроз зраке бледе све 
оно само што сам ја за један час видела а колико је невоља пре мене протекло и колико ће их још 
Шта би могла друго, два дана нисам јела а срамота ме је било да просим.</p> <p>Отишла сам и у о 
она мени: „Чујеш ли?“ Нисам је разумела а она ошкрину врата па вели: „Слушај!“ Ја ослушнух и чу 
лик.{S} Кажу, ови су дошли са Дарданела а сад се чекају пукови који иду право из Француске.</p> 
је мајка и могла пожелети лепшега опела а зар је Богу могао бити дражи, који други обред од обр 
предвојише се, једни одоше у друга села а једно стотинак их оста код нас.{S} Наредише одмах да  
, није нам могла огрејати промрзла тела а још мање душу, око које се свакога дана хватао све де 
еду.{S} Заваљене капе далеко изнад чела а оборене главе, он прелази у памети све оне славне бор 
м што хоћете.{S} Ја сам га већ изгубила а пред вратима ме чека још троје па их морам повести.</ 
их страна.{S} У цркви су горела кандила а попа је једнако нешто улазио у цркву и излазио па се  
и ћивоти, крај њих горе свеће и кандила а владике и архимандрити, свештеници и калуђери, читају 
а очи.</p> <p>Поноћ је дубоко превалила а посао још није био свршен.{S} Простране су раке, вели 
унђа и даље гомила.</p> <p>Гунђа гомила а потпуковничина кућа и пратња пролази и прска блато с  
 првоме пролећу трава је опет озеленила а народ је сишао из збегова.{S} Данашња је пропаст тежа 
вде своју децу па ето, земља сузу упила а туга остала.{S} Тај терет мораш понети, не бива другч 
е, коју је мајка ваљда сузама наквасила а прстима зачешљала.{S} Очи му упола затворене те изгле 
е ваљда натопљено одело. — Једно носила а друго водила па... пала граната <pb n="475" /> испред 
е не бди снажна рука која их је штитила а час на таман гробни шапат прошлости, на разговор поно 
рија је његова већ далеко косом измакла а он, немоћан, сломљен, остављен, опет пада и зароњава  
и опет враћа у групу из које је потекла а одатле иде даље, кроз дућане и кроз кафанице, одлази  
а се глава промолила и одмах се повукла а шалона за њом заклопила прозор.{S} Мало за тим и на г 
иде истом брзином којом и воловска кола а тако често и застаје немогући <pb n="377" /> да извуч 
олим те шта вуку државна мунициона кола а муниција извесно остављена непријатељу!</p> <p>— А ра 
рпезе или на плочи са царскога престола а у тамној ноћи, из мрачних камених дупља, проноси језо 
 која га је <pb n="581" /> била застрла а кроз открављено окно његов поглед поче да блуди по он 
 знати где се може наићи на непријатеља а нарочито што су се борбе водиле преко самих шљивака т 
ше, како би породици сачувала хранитеља а држави борце.{S} Са тога племенитог посла понео је ол 
 одмену и гледала сам, ако не хранитеља а оно бранитеља куће.{S} А то ми је тако годило и тако  
е у туђину.{S} Оста нејач без хранитеља а сила <pb n="248" /> пође да плави земљу и да сеје нев 
 кандилу није било ни зејтина ни фитиља а лампу нисам хтела да палим, било би много светлости.{ 
д намере да се још сад уклони из Скопља а остали се разиђоше кућама са уверењем да се ова ноћ м 
на у блато.{S} Очи му искочиле из дупља а на уснама му ври пена.{S} Испод раскопчане блузе и пр 
 и у свима осталим армијама и командама а осим тога, предузета су још исте ноћи на свима фронто 
су већ у војсци они су по канцеларијама а ако су дорасли до војске, њих комисије ослобађају.{S} 
 Београда?{S} Имате мало дете на рукама а с дететом је тешко кад већ дође до чега.{S} Свакога т 
густоме блату и носећи терете на рукама а бол на души.{S} Ја сам успут сваки час завлачила под  
, корак по корак, он оптерећен годинама а ја болом.{S} Ишли смо ћутећи.{S} У једном тренутку, к 
њеници гегају пешке и боси по планинама а државна кола возе чак и сечена дрва госпођи потпуковн 
ицу.{S} Умреће бар са осмехом на уснама а ујутру, први који наиђу, гурнуће тело доле у поток да 
, која је Аустрију стала жртава и срама а нама донела славу војничкога народа.{S} Да ли војводи 
 неколико дана па ће нас пустити кућама а кад се вратим, свратићу кући колико да се видим са св 
 изгледали нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши 
 изгледали нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши 
а груди и почео <pb n="226" /> да дрема а и учитељи почеше погледати око себе, не би ли се могл 
ене и затворене са свих страна арњевима а замном једна воловска кола претоварена стварима, повр 
а остала тамо у <pb n="239" /> рововима а он би да спасе мезимче своје, последњу наду и потпору 
 лицима пролазника и по кућним зидовима а са њихових бокова жмири слаба светлост фењерчића блат 
ка, пространа, читава кућа на точковима а вуку их три уморна коња раскрвављених груди, који су  
ка, пространа, читава кућа на точковима а вуку их три уморна коњића раскрвављених груди, који с 
’ су везане рукунице искрпљеним амовима а нити има дизгине ни оглавника.{S} Ноге му дрхћу, вели 
нко.{S} Таман дошла душа под грло свима а оно донеше једне ноћи наши из села три вреће пројина  
мирно, као да лежи на материним грудима а не на влажној и раскаљаној земљи; из округлих обрашчи 
 носачи, носећи читаве товаре на леђима а за њима журе људи, жене, деца, носећи свако по неки с 
ећемо ли морати носити ствари на леђима а водимо децу!...</p> <p>— Ја не знам, ја не умем да од 
ао војник ужетом везаних руку на леђима а крај њега друг му са пушком и још неколико оружаних в 
диста сам видео официра за нашим леђима а ја нисам ни знао да сам пуцао у ваздух.{S} Учини ми с 
 Јагодином био је једнако на положајима а ноћивао је у вагонима на ћупријској станици, коју су  
 те како ће сад даље са товарним колима а са једним волом; јада се домаћин који се диго јутрос  
улице закрчила кола натоварена стварима а дућани затворени.{S} Ја нисам ништа знала за време мо 
у са француским артиљеријским официрима а мало даље виши официр са неким енглеским лекарима.{S} 
и.{S} Кораци стадоше пред мојим вратима а квака шкљоцну два три пута.{S} Ја се престрављена нас 
школу.{S} Мајка сва избодена бајонетима а дете разбијене главе.{S} На сред куће, као преклана т 
м креветима и кутијама са инструментима а преко свега тога поседале милосрдне сестре, увијене у 
 их је, али је Дунав преплављен чамцима а и из тих чамаца бљује пушка не да ти ока отворити.</p 
ологлаво сељаче са још влажним опанцима а испрскано блатом по кошуљици и стручком сувог босиљка 
е и искидане.{S} Морам их својим речима а у њено име поновити по непоузданоме сећању, старајући 
ци, измешани и збркани, брујали у ушима а уличне слике, разнолике бојом и богате бедом, још уве 
од ногама шупљина средњевековних лагума а тај одјек прихватају пусти камени двори и у њиховим с 
о ударају о тврдо тло замрзнутога друма а њихове фигуре све више расту и све се јасније обележа 
 ваљда жуљи ципела те сео на сред друма а ми овде џупримо! — гунђа један, једак на оне што носе 
онили или причучнули у јарак крај друма а неки и полегали.{S} Одвоји се једна десетина те крену 
врата и прозори, чује се тресак балвана а црн дим куља пластовима и гуши оне које обухвата.{S}  
: ми евакуишемо.{S} То још пре три дана а отад не знам како је.{S} Немамо никаквих вести!</p> < 
ло да продире рано јутарње бледило дана а с поља, са друма који пролази крај Патријаршије, чуо  
астала од прилике оних судбоносних дана а мало затим били смо већ на чисто да Топлица већ није  
 оно што је стигло од јутрос из Липљана а не смело се задржати на одморак, наставило је пут и о 
сти од нас а његов терет узе нешто нана а нешто ми поделисмо, па он уђе у кућу а ми продужисмо. 
великих избуљених очију и дебелих усана а други необично живих и изразитих очију и малих, готов 
гамиже измеђ ових импровизираних дућана а највише Турци мештани, који ће остати да сачекају неп 
а каква је првобитна била већ увеличана а где кад и ублажена.{S} У Суху Реку је јутрос стигао н 
је навукао беле женске чарапе до колена а на леђима носи место ранца један шарен јастук пун ств 
му чизме улопане блатом, сабља улубљена а чело наквашено прљавим знојем.{S} До њега избеглица,  
лаве и пребацила га преко слабих рамена а спустила <pb n="403" /> своју црну бошчицу у блато и  
> <p>— После, није прошло много времена а они почеше ударати на Шабац.</p> <p>— Аустријанци?</p 
стварима које су се довукле до Призрена а шта са породицом?{S} Како ће се пешке у планину, како 
 због страха.{S} Кућа је била затворена а неке ми жене рекоше да је тетка још јутрос рано избег 
а, на колима, прострто мало влажна сена а по њему једна покисла шарена поњавица.{S} На задњем к 
p>— А да нисте прозебли, тако необучена а земља влажна?</p> <p>— Нисам... али, најзад, не мари! 
а нама ће већ бити наша крвава отаџбина а пред нама далеки и незнани путеви болова и страдања.{ 
љиве разлоге и мога деду пре сто година а историја је прешла преко тих савета и забележила је с 
лађој не може бити мање од шесет година а најстарија је вероватно преживела још које бегство у  
з Куршумлије пешке прешао преко планина а ето ко се вози на колима!</p> <p>— Срамота! — гракну  
атре прибрала дечица око колена мајчина а она их теши и прича им приче, лепе и заносне, не би л 
ра на којима и нема меса већ само тамна а прозрачна, затегнута кожа.</p> <p>— Изгладнело па бит 
за полазак.{S} За мало и он узјаха коња а момци седоше на своја седишта.</p> <p>За ноћи батериј 
љеве гарде.{S} То му је била сва пратња а пратила су их још и три коња, које је Краљ по где кад 
у, подешава му поњавицу и топло му тепа а болесник гледа, мутним погледом, погледом који се гас 
ца, од којих свака својим путем одступа а пред појавом непријатеља све се то збира, образује во 
чи, један по један прозор да се затвара а мало за тим и да се гаси.{S} И опет завлада улицом ду 
 спавамо.{S} Сабрале се жене око Лазара а он им казује.{S} Вели, Турци пали у село па није смео 
 па кад одем у Раваницу да целивам Цара а мени Обилић ка грудима!{S} Волео сам што пре да буде  
ише штранга, коњ посрте и паде на ребра а главу положи на земљу.{S} Ноге му почеше дрхтати од у 
је.</p> <p>Влада је отишла 11. новембра а он је остао у Призрену још четири дана за тим.{S} Нај 
 пад Београда сазнали смо 26. септембра а сутра дан већ знали смо и то, да ни један <pb n="65"  
томе смо догађају сазнали 27. септембра а, дан за овим, већ стижу нове неповољне вести, са севе 
ла ноћ између осмога и деветога октобра а у зору деветога, становништво је скопљанско већ догле 
изборана и забринута, данас видиш ведра а у очима, које си сретао угашене, видиш сад како се уж 
28" /> још кад марширају а музика свира а народ виче „Ура“ а мени оволике сузе на очи.{S} Плаче 
 а он књиге под главу, да му ко не дира а ако хоћеш, може и не јести али неће дићи главу с књиг 
жену у Саборној Цркви по закључењу мира а час на прву пушку, први плотун, први дрхтај младости, 
 на Скадар, други преко Ругове и Чакора а трећи преко Рожаја и Берана на Андријевицу.{S} Будући 
пута за Андријевицу, један преко Чакора а други преко Рожаја.{S} Први много тежи, кроз саму сте 
вављене усне, ноге му се тресу од умора а зној се облацима пуши са њега као са догореле ватре.{ 
 своје куће и замандаљило врата изнутра а застрло завесе и спустило капке на прозоре.{S} А отуд 
а пут обалом сједињенога Дрима до Спаса а затим напустила реку и преко Дукађинских планина опет 
лвера.</p> <p>Погледам га, млад ко роса а тешки болови испили му образе.{S} Жао ми га било као  
говара старица, па наслони ухо на врата а прстом ми казује да се умирим.{S} Слушала је подуже п 
е, на напуштеним кућама затворена врата а на прозорима спуштене завесе.{S} Из по гдекоје само к 
и на прозоре, мандали су притисли врата а светиљке се погасиле.{S} Све се склонило од непогоде  
ешко је било доћи до начелникових врата а тешко остати у тој гомили.{S} Загушљива воња од људск 
омолим Богу и клекнула сам крај кревета а дигла главу тамо где виси кандило и икона.{S} Почела  
ало час прелетала преко лица и предмета а завладала једноставна, мирна и мистична румена полусв 
 било скинути горњи влажни слој ђубрета а дубље је ваљда сувље.{S} Пацови, становници ове прљав 
не представљају војску бољега квалитета а сем тога, прати их глад јер нису затекли плен који су 
те да ће Бугари сад имати четири фронта а не три као пре.</p> <p>— Како четири?</p> <p>— Па зар 
м, прикријеш вести које долазе с фронта а саопштиш крупне и утешне вести о Французима, Русима и 
увек њеноме мраморном лицу израз живота а њеним угашеним очима сјај.{S} Не само то, већ када би 
вагон, улази и седа на обезбеђена места а све остало и даље дрежди пред вагонима на киши.</p> < 
едном ногом у јендек да му начини места а ја остадох за њом.{S} Наиђе за коњаником читава група 
 шта!</p> <p>А ово је тек половина пута а како је тек дуга и како тешка она друга половина нево 
 како мораш.{S} Што ћеш!“ Па опет ућута а ћутим и ја, све чекам хоће ли још што рећи.{S} Он исп 
им словима штампане телеграме с бојишта а у кафанама, око оних, који су телефоном сазнавали нов 
о одмах сад, па да се гледамо као браћа а да нам се жене гледају и да један другог помажемо.{S} 
ени ручни фењер, у коме је горела свећа а за њим други носећи тешке алате, ћускију, ашов и длет 
 одведе.{S} Тамо ће возом до Феризовића а оданде како Бог да.{S} И у том се аутомобилу, кад год 
, који нам већ давно није допрео до уха а који се оштро проносио кроз разређени ваздух, у коме  
ати, на возу је било мало људи бегунаца а врло много жена и деце.{S} Вагони и фургони су били п 
ан је воз већ био отишао пут Младеновца а на станици је био други, који је растоваривао топове  
бу жена, јуче су је сахранила њена деца а они, арнаути, помогли им да ископају гроб.</p> <p>Теш 
 овога и онога света! — нариче кукавица а они око ње је теше без уверења, без топлине, те им ут 
оре иза града, извеша се црна заставица а у моме суседству, пред кућом из које је скоро пошао р 
 па понестало и настаде велика оскудица а Турци још не мичу из села.{S} Дође већ и до тога да с 
ла угашених цигарета и дрваца од жижица а целу групу обавио плав облак дима од цигарета који је 
им светиљке осветљавале препланула лица а гомиле очију и осмеха, који нада исписује на уснама,  
 официр снажних плећа и препланула лица а оштрих и тврдих црта као од бронзе саливених.{S} Дан  
ам да тамо има неколико великих болница а и вукло ме је нешто тамо.{S} Све ми се казивало као д 
ти и љубити: „Устај!“ викала је старица а сузе јој капљу и квасе ме: „Устај, устај!“ викала је  
Из димњака му се расипа звезда репатица а златна роса пада на поља и у тренутку изчезава.</p> < 
да је у мени нашао стрпељивога слушаоца а имао потребе ваљда, да се у овој невољи подржава топл 
орене те изгледају као угашена кандиоца а уснице отшкринуте као тек распукао пупољак те му вире 
о киша, прашти дрво и земља, камен пуца а шљунак се расипа.{S} Под воз да легнеш па ћеш пре ост 
м зјапи провалија.{S} Хладноћа све јача а поледица и снег ометају корак те се клизају људи, кли 
ојска повуче.{S} Целе ноћи је лила киша а у мочарну зору почело је повлачење.{S} Непријатељ, ко 
огледа.{S} Он ми једном руком даде хлеб а другом ме помилова по образу.{S} Прође ме зима целим  
 загустио свет.{S} Гмиже пешак као мрав а кола загустила те се просто закрчио друм.{S} А све но 
ајонет у груди па увек одбијем ја његов а он мој ударац.{S} Најзад ја окренем кундак, дигнем га 
} Сузама сам му полила лице те мила крв а пољупцима је брисала.</p> <p>Седела сам дуго тако на  
и се један од тих, који је пошао натраг а кога сам са породицом срео на изласку села Штимње — е 
е вире увијене у мараме, шалове и ћебад а мајка, носећи још и одојче на руци, прати кола са нај 
, познаје сваки трн.{S} Иде, иде напред а упро поглед тамо, тамо иза оних топола, тамо је његов 
ече: „Ајде у име Божје!“ па пође напред а ми сви, жене и деца и по где који човек, пођосмо за њ 
{S} Вас двојица с пушкама пођите напред а ви остали овамо али не збијени у групу, тако може лак 
им путем и издате биле потребне наредбе а доведен у Призрен и један коњички пук који ће их прат 
еквирирали су нам их за државне потребе а ја са децом идем пешке из Лесковца!...</p> <p>Затим н 
ш једанпут али ћемо је лити сад за себе а не за другога; и чуо сам речи господин попине, ама са 
 оној узбуђености није помишљао на себе а сад, чим први крете па за њим и други, а нас обухвати 
даде дизгине свога коња једноме до себе а он узе да се провлачи кроз гомилу на ћуприји, не би л 
ако је видео само најужу слику око себе а далеко му је измицало погледу оно што је пред њим и о 
 онда је било друго, имао сам само себе а сад... фамилија... имам и сина.</p> <p>— Па знаш како 
> <p>Песимиста прогунђа нешто кроз зубе а одушевљени узе да брани своје гледиште.</p> <pb n="35 
вога часа био сам грађанин једне државе а сад... роб, роб!</p> <p>Такве су се очајне речи бацал 
ле на Гучу.</p> <p>Официр оборене главе а забачене капе изнад чела лагано корача некалдрмисаном 
ом уза зид и пребацио шињел преко главе а неки грађанин наслонио главу на његово колено.{S} Јед 
ених а које отворених очију, које плаве а које црне косице, које попрсканих хаљиница крвљу а ко 
а до теткине куће, које због те јурњаве а које због страха.{S} Кућа је била затворена а неке ми 
осили средње одлуке: да породицу оставе а сами да крену.{S} И свако је тражио и налазио разлога 
 изумире разговор или се чује реч и две а придигли се и они који су лешкарили па се повили око  
ти и увлачити <pb n="405" /> под арњеве а који су сјахали са коња, пети се у седла.{S} Гомилице 
милице, али су те гомилице сад већ живе а не као јуче и данас мртве и неме.</p> <p>— Ама, је л’ 
ни имали.{S} Народ се склонио у збегове а сила, која је преплавила земљу, прегазила је поља и л 
а потискују предње непријатељске делове а за њима се и батерија помиче све до првих јежевачких  
ло; узели су нам коње, узели нам волове а бабу опет нешто терали жандари но се вратио ал, веле, 
 пребацивање јединица на разне фронтове а велики део јужне Србије спасен, обезбедио би основицу 
ођа тамо ка Шару управљали своје врхове а Призрен је била реч која је у смрт звала и смрт слатк 
 у својој.{S} Нисам још ни завршила све а осетих како он извлачи своју руку из мојих.{S} Ја је  
/> <p>Да ли је одиста вера јача од туге а нада снажнија од бола?</p> <p>И на мојим је рукама ни 
 границе до којих су допирале наше наде а иза којих настаје једна бескрајна и бона чежња.</p> < 
стао је од ослобођења без икакве зараде а раду се није умео ни хтео прилагодити.{S} Тај је елем 
лазити.{S} На мосту нема никакве ограде а широк је колико је довољно колима да прођу.{S} Сви ид 
љеву и која, и не знајући да је он овде а слушајући тресак његових топова, који у Краљеву јасно 
11" /> породице официра Врховне Команде а доле се стрпало све што је зарана стигло.{S} Ово, што 
ворите ми о доброј вољи Врховне Команде а ја говорим о доброј вољи појединаца из Врховне Команд 
ртљаг.</p> <p>Потпоручик салутира и оде а мало после, док се капетан још навлачио и опремао, пи 
 у коме се губи Бистрица у Дримове воде а у дубокој позадини, иза читавог низа планина, узноси  
 и планине да се склања испред непогоде а у напуштеним селима зазвонише звона наопако оглашујућ 
ј у диму опет се зацени па кад га пређе а он упаде у реч.</p> <p>— Не мислимо, брате, ми грађан 
 не зове у воз, њој нико не каже да уђе а она сама или нема снаге или нема <pb n="396" /> храбр 
па до земље.{S} Пролазе жандари па реже а не могу му ништа, Царев је дан.{S} Да видите у нашој  
аз све више стеже, хладноћа просто реже а блато, које је покрило друм, после оне силне кише, за 
ве већа хладовина бије и реже уз образе а тело се јежи и душа грчи, те студена грозница прожима 
кисао и блатњав коњић мало већи од козе а мршав ко глад, те она покисла кожа на њему изгледа ка 
е да плаче.{S} У мога бабе оволике сузе а и мени се стегло грло.{S} После пође бабо и још неки  
p> <p>У Краљевим се очима појавише сузе а у грлу задрхта реч:</p> <p>— Гледајте ме, децо, добро 
о без сандука.</p> <p>Мени грунуше сузе а начелник узе да ме теши:</p> <p>— Шта ћете, госпо, ви 
рије се по кући, да јој ко не види сузе а бабо сео пред кућу, пуши лулу за лулом а нико му реч  
ости могло бити?{S} Ако се успе нема је а ако се не успе, шта је то што ћемо изгубити кад је ве 
 дише и нагох се да чујем.{S} Дисало је а чело му је било још увек врло топло.{S} Завукох руку  
му је било топло, врло топло, горело је а ручице као жеравице, али је престала она силна језа и 
— Било је — додаде стари Краљ — било је а има их и сад.</p> <p>— Сад? — учинише неколико њих.</ 
да обиђемо.</p> <p>— Не можеш, блато је а смоница, не можеш ногу извући.</p> <p>— Па шта је то  
 док је непријатељ тражио нове положаје а, осокољена пуковниковим присуством, пешадија груну ја 
вели старац — Од живог се човек растаје а не од мртвог.{S} Жив је твој а мртав и није твој, он  
опет се смеје, играш с њим; он се смеје а шопиш га, кад не ваља, он се опет смеје.{S} Не зна да 
} Шаљем ти у помоћ најбољи пук пешадије а послаћу ако треба и целу дивизију.{S} Само, непријате 
 своје домаћице и своје дечице, пролије а ево их сад пролива овде пред признањем своје срамоте. 
ноћи стиже Лазар те избуди само старије а нас децу и младину оставише да спавамо.{S} Сабрале се 
, тражећи заштите у хришћанске Аустрије а сад, после три стотине година, одавде од Патријаршије 
ни речи.{S} Његово је лице земљане боје а очи му извирују дубоко испод чела.{S} Он лежи сломљен 
ли у Марка, па ваљда скрили пушке своје а ни њему нису казали!“ „Је л истина, попе, тако или др 
S} Па кад му дадох на подне комад проје а он је не поједе као човек, него је пождра, прогута је 
о главе и о онима које му тек предстоје а које не уме и не може да сагледа нити да предвиди.{S} 
ладнео па отворио козерију и фруштукује а оволики народ чека.</p> <pb n="402" /> <p>Један војни 
ећи по ког официра који код куће болује а иде у болницу на превијање, или кога лекара који жури 
о у просјаке а ево мене тера у просјаке а оставио ми очни вид, зар да гледам сву ову невољу и ј 
одузео очни вид па те отерао у просјаке а ево мене тера у просјаке а оставио ми очни вид, зар д 
p> <p>Застали смо крај те дирљиве слике а кад измаче батерија, те се отвори пут и маса крену хт 
и зло.{S} Зацика нејач, заплакаше мајке а домаћини оборише главе под тешком бригом.{S} Наше сел 
азим но остале девојке, јер немам мајке а отац ми често остаје ноћу у кафани, те је за мене лак 
лику на средњевековне племићске носиљке а иначе је била од обичних дасака, са седиштем унутра и 
ноћи.{S} По кућама се погасиле светиљке а улице опустеле и онемиле.</p> <pb n="161" /> <p>Једва 
д хана се већ скрхала маса људи и стоке а придолазе све нове и нове групе, које су јутрос раниј 
ице на глас о доласку савезничке војске а проседоме, који га је победоносно гледао, умиреноме у 
аставе да се њима оките куће приштинске а народ, окупио се у гомиле, као и пре оно, али сад обо 
нку уз који се пузају и куће приштинске а под којим се простире равни део вароши.{S} Око цркве  
 и једни и други и дочепасмо га за руке а каплар отпаса тканице и поче му везивати руке.{S} Бој 
 те пружити кораке, већ је носе на руке а руке им се скочањиле од зиме те се сваки час мењају.< 
 те гомиле најпре главе, па ноге и руке а затим се појављује човек, један, два, три, четири и п 
ли министри ишли су тако исто, ко пешке а ко на коњу, ко измакао а ко изостао а сваки бринући т 
 је горело као жеравица, очи се усијале а образи упалили.{S} Трчао сам напред, испред свију, тр 
се дуго опирале снази пламена и пискале а под свежом им кором врио млади сок, као млада крв они 
 Чело му је горело, ручице су му гореле а усијаним очима гледало ме је право у очи.{S} Ох, неср 
ашене и без сјаја, усне суве и загореле а коса увела и проређена.</p> <p>Њу нико не зове у воз, 
у осветљава уморна и брижна лица гомиле а дим дувански обавио је као густи облак.</p> <p>Срећом 
на њима пропрати гласно саучешће гомиле а по где која пролазе као кроз шибу и они на њима обара 
и.</p> <p>Детиње се хаљине биле осушиле а оно се у шињелу било загрејало те га обучем и узмем у 
а Гора.{S} Кад смо били горе, крај куле а мене тек бабо за руку, па показујући другом руком, ре 
иму па његовом левом обалом до Љум-Куле а одатле право на југ путем који је пробио Црни Дрим, п 
 <p>Они ободоше коње и хитро одоше даље а ми настависмо пут нагађајући ко ли су и што ли журе о 
већ и они са нама заједно, бацили сабље а узели пушке и револвере па се боре као и ми што се бо 
а ставио епитрахиљ па отворио Јеванђеље а ми сви припалили свећице па ти она пећина изгледа као 
пријатеља те сачувала мајкама хранитеље а себи бранитеље.</p> <p>— Пођи, сине, пођи, склони се  
и шумицу која ће нам служити за постеље а треће су на оној малој чистини, испред пећине, налага 
дступати, од Ужица на Пожегу па у Ариље а одатле на Гучу.</p> <p>Официр оборене главе а забачен 
 просторију, која заузима цело приземље а служи као штала за коње.{S} Од врата с десне стране ш 
рали; тиче са нашега јада и наше невоље а тога су ми биле препуне уши, пресите очи и претоварен 
представљала једну целину беде и невоље а све заједнички, повезане, целу трагедију једнога наро 
, одвајали су од свог дела и хранили ме а ноћу, кад је требало лећи, уступали су ми место крај  
ца.{S} Их, како нам је тек, данас овоме а сутра ономе, заиграло срце кад би спазио познат друм, 
о бацају сенке, џбунови велики као шуме а јеле, које су окитиле подножја Проклетије планине, из 
 осуђеник на смрт што броји најпре дане а кад сване дан извршења пресуде, броји сате и минуте с 
са Торлака више нас, гађајући аероплане а њихове туку на све стране.{S} Доле негде са Дорћола у 
 или онде пушка са непријатељске стране а одговара јој наша.{S} Кад дан мало више освоји, поче  
и дању ни ноћу.{S} Па уз то нигде хране а ноћи мразне, те стока незбринута, ненахрањена, нескло 
 лист, да му се не искаља.{S} Кад легне а он књиге под главу, да му ко не дира а ако хоћеш, мож 
це, нису крива!{S} Дет’де један с једне а други с друге стране па га опколите.{S} Хоћу жива да  
е команданата од 16. новембра пре подне а то је значило, да се одмах приступи повлачењу по реду 
скујеш.</p> <p>Тек је три часа по подне а већ се смркава под оном непогодом и, кад се једва јед 
{S} Њене мудре очице остале су отворене а силна крв, која јој се просула из грла, прелила јој о 
 и Немцима, односили војнички нестечене а ипак врло скупо плаћене победе.</p> <p>Затворени у ко 
 лакше ходили.{S} Слазили смо с планине а нисмо се пели као пре, торбе су нам биле празне и гот 
доре! — довикује неко из далеке тамнине а нико му се не одзива.</p> <p>И тако то једнако иде и  
 <p>— Ето, о њему неће нико да се брине а он је сутрашњи војник! — вели један из гомиле.</p> <p 
смо, јуче у сумрак, кренули из Приштине а кроз ноћ наставили пут, сва се ова туга и бол није ни 
ужбу, негде сам добила помоћ од општине а у Нишу сам опет ушла у једну болницу.{S} Пет месеца с 
мо је ту, на оној чистини испред пећине а после, кад макнуше Турци из села, скиде је Андрија до 
460" /> Војници их опомињу да се склоне а свет стоји убезекнут и гледа.</p> <p>Па онда настави, 
ка.{S} Од тешког задаха човек да посрне а нека јара бије из гомиле и жагор личи на клокотање ка 
 децу.{S} Падне тако пред село па писне а мајке свако јутро по једна, носе јој своје чедо и бац 
илима.{S} Мало затим и две неразговетне а постепено све јасније тачке указују се на друму и мал 
е планине где ће им таљиге бити сувишне а бедни коњић тешко моћи на себе примити да понесе једн 
 се ваљда преплашило, откинуло се од ње а преплашила се и она те стукнула у јарак а после, нигд 
е командантима пукова за даље укрцавање а затим се поздрави и пође у вагон.</p> <p>Да је тога т 
и стражари у планину по зимзелено грање а позоришни сликар разапео је на патос бело платно и от 
</p> <p>Ја нисам одговорио на то питање а осећао сам да би и у овоме тренутку, кад ми учитељ ка 
 виси, поиспадали бисери и драго камење а дупље у којима су почивали, затисло блато из влажнога 
едноме углу собе набацане школске клупе а на зиду слика Св. Саве и Симе Игуманова завештаоца ов 
јке које немају начина ни себе да умире а треба децу своју да утеше и охрабре.{S} Све то спусти 
што ће; нек душа само оде у божје дворе а тело... ништа, прегорело дрво!</p> <p>Нису ме речи ње 
ош не стигоше да један другоме одговоре а оно пушка и по други пут плану и тане просвира баш из 
несретна мајка чије је чедо остало горе а отац одјурио у пламен да га спасе али не може доспети 
авих и зелених пераја певају песму зоре а воде, слазећи са камена, звоне као харфе, страсну веч 
је се он на своме чунићу на широко море а мајка га испраћа благословом и дуго прати погледом, д 
вају зидови који деле унутарње просторе а који су изгубили под собом основе на којима су почива 
а на нож, опет прса у прса, као оно пре а нема сад за нама официра са револвером у руци да нас  
сам га и оне ноћи у Липљану, крај ватре а срео га и на друму, иза Липљана, увек и нераздвојна с 
ашњава, пошто се угурао у ред око ватре а подметнуо себи седло за седиште.</p> <p>— Чекај, моли 
е да утоли своју беду.{S} И помагала се а помагали јој и добри људи.{S} Дали јој те се сместила 
се на прсте; ко напусти фронт стреља се а осам бораца и један наредник одваја се са фронта да п 
 било истина што ту пише.{S} Не види се а дао бих вам да прочитате.{S} Седамдесет хиљада Францу 
 наш с врата.</p> <p>— Нека, жури ми се а и престала је киша! — одвикује војник из ноћи.</p> <p 
и дозвољене.</p> <pb n="72" /> <p>Ми се а нисмо подавали и дочекали смо први октобар као нешто  
х ја у кола, ускочи и бабо, прекрсти се а вранци потегоше свом снагом и изнеше као перце кола и 
 редом.{S} Па наишао и Бојко и смеши се а ђенерал га пита:</p> <p>— Колико су ти деце Аустријан 
сећао тешку срамоту на души и вратио се а није хтео ништа да узме. <pb n="268" /> Зауставио се, 
с по гдекад о дану надлетале, скрију се а бубице и црвићи, који су ти се кретали под ногама, за 
="484" /> остати и сама.{S} Одморићу се а и дете да погледам!</p> <p>Наставили су пут а ја сам  
једно за другим падају међу наше и косе а наши трпе и ћуте и — размишљају.</p> <p>Најзад капета 
оме оделу па ако те познаду, обесиће те а овако, затећи ће те као заробљеника...</p> <p>— Знам, 
и с њим.{S} Оставите тамо у капели дете а ви крећите, саветујем вам да крећете што пре одавде.{ 
едну бошчу, па онда једно па друго дете а затим и сама узе прескакати ограду вагонску и, прихва 
 би била већ тешка рана за немоћно дете а ја овако у пољу, на јесењем мразу, нити имам чим да м 
х људи кажите их сами, ако га не кажете а ја га нађем, ником главе на рамену остати неће а село 
Бог порашћете, проживећете и остарићете а онога зла што ми видесмо ви нећете видети.{S} Прошла  
зија више но што смо их имали тринаесте а и Грци, могу сад да приме веће снаге на себе, но онда 
ејака дечица те да куће не остану пусте а младе жене, девојке и мушка дечица мало одраслија, да 
је кренуле.{S} Све просторије поседнуте а и нема их много.{S} Хан је обична, камена, двоспратна 
цају!</p> <p>Изађемо заједно у двориште а већ на свима квартирима отворени прозори и жене и дец 
 али одавде нико није умео рећи куда ће а још мање како ће.{S} Ма којим се путем пошло, на сат, 
ађем, ником главе на рамену остати неће а село ћу све у пламен и пепео.{S} Па шта је ово сад?“  
 затекли логоре војске која сутра креће а и околност, што их ни у Липљану, маленоме селу, где с 
<p>Многи су свратили у Дечане да заноће а остаци се ових што су наставили пут, разредили и расу 
ати да има појава које изгледају могуће а у ствари су немогуће.{S} Ја на пример знам да је у Вр 
S} Затекла сам је, хвала Богу, код куће а бојала сам се успут да и она није избегла.{S} Казала  
 па кад дође Царев дан те се оките куће а наш барјак с крова па до земље.{S} Пролазе жандари па 
вељенима, пострадалима и мученима утехе а онима, који су га животом својим и крвљу својом искуп 
банче у пољу.{S} Веле, потерали му овце а оно рекло нешто ружно те они пушком па у чело.{S} Рек 
 Кад су ме опремали да пођем у Винковце а мајка само уздише и крије се по кући, да јој ко не ви 
запета кожа, амови на њима крпе и узице а кочијаш јадан и подрпан сиромашак.{S} Та су кола одве 
ј кућа, под стрејама, спавале избеглице а нарочито регрути, који су се тих дана такође скрхали  
 у коју се преко дана збирају избеглице а преко ноћи је поседну војници, регрути, нове придошли 
p> <p>Још није воз ни кренуо са станице а већ се кроз варош просула, као освежавајућа дажда пос 
 гуче.{S} Она му изнела на длан пшенице а голуб јој стао на руку и пробира, па се затим с руке  
 На детету прокисле и згужване хаљинице а весело гледа и чврсто <pb n="493" /> се држи за војни 
!</p> <p>Жена га погледа чисто неверице а он понови:</p> <p>— Згрејаће се, веруј ми, положи их  
 напред ишли, припалише воштане свећице а и по где ко међ нама, јер је у шуми био још гушћи мра 
ута на врх ножића или зашиљене гранчице а код свих развио се жив разговор људи, који су се већ  
 дању не пропуштају да пљачкају бегунце а камо ли неће нас овако усамљене и ноћу.{S} У нашим ре 
ао, све више и више расте материно срце а ведри се бригом наборано чело.{S} Новица већ има свој 
ме опет шчепа.{S} Лупа се поновила јаче а чула сам и неке мушке гласове.{S} Једва сам умела да  
ло од подне па све до осам часова увече а затим је прекинуто или бар била је јача пауза, за вре 
о, то нам је једина помоћ!“ Тек то рече а поче да пршти кандило пред иконом светога Јована Крст 
епријатељ који се том месту већ примиче а око нас горостасне масе неприступачних планина.{S} Ос 
пријатељу.{S} Поче киша опет да промиче а затим да пада све јача и <pb n="472" /> најзад се про 
нога вагона, код другога је било друкче а код трећега друкче.{S} Тамо су опет друге власти посе 
.{S} Он је носио под пазухом оно сироче а ја своје.{S} Ишли смо кроз улице покривене блатом, ла 
редника како, наслоњен на кућни зид рче а осећао сам и њу, госпу у црнини, како нагло и тешко д 
снажнога ударца.</p> <p>То је било јуче а данас, другога октобра, већ смо више знали но јуче, т 
 Млада госпођа држи на крилу своје куче а слушкиња своје куче; стара госпођа кавез са канаринко 
це клета!“ Свирачи засвираше и запеваше а цео народ што је слушао, поче да плаче.{S} У мога баб 
 смо ми дошли, видеће успут невоље наше а када буде прошао кроз Подримље да прими Бистрицу, пре 
у, Краља Петра марш!“ Свирачи засвираше а мени поче срце да расте, као да сам слушао свету литу 
на Марка поведоше и пред кућом га убише а главу му ено натакли на плот да је сваки види кад про 
Турци бела брашна, он реко да нема више а ага, који је одсео у њега, нареди једноме да му претр 
 рака, у којима се набрала вода од кише а избачена земља <pb n="500" /> разлила се у житко блат 
есор чији се горњи капут усукао од кише а под набијеном суром шајкачом на очи изгледа као цивил 
да се прекрстим.{S} Кад свирачи свршише а бабо опет њима петицу, па вели: „Кажи:{S} Авај, Босно 
у.{S} Што је било да се однесе однесоше а ове сандуке нико не тражи, па осташе.{S} Кад виде нар 
жићу и душе оштар ветар те реже као нож а не можеш ни лице увући у јаку ни руку склонити у недр 
и је по средини прегорео и кад га преби а он гурну две половине на пламен.{S} Варнице, као злат 
, од које две стране чине дрвени зидови а као трећа служи камени зид суседнога дворишта.{S} На  
Београду су енглески и француски топови а по Дунаву и Сави плове мине које су посејали руски ми 
м коњићима, чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух те висе гроздићи о длаке; па  
им коњићима чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух те висе читави гроздићи; па о 
ером поверљиво своме скопљанском колеги а на основи депеша које је ноћас откуцао; долазе најзад 
четвртог брата онима што вире из ћебади а Србији и четвртог војника који ће, тамо у будућности, 
у дозвољавала ни по равноме путу да оди а камо ли по овоме беспућу.{S} Саграђена је, њега ради, 
, само није дете рањено већ она у груди а дете, како је сисало, окрвавило усне и образе материн 
ео фронт ту ноћ провео на мртвој стражи а одмах, непосредно иза мртве страже, на двеста до трис 
од свега са чега се душа човечја најежи а тело хладан зној пробије.{S} И сад ми је пред очима,  
ш.</p> <p>Што се даље иде, пут све тежи а глад и зима све више стежу и све их више остаје успут 
 станичном перону, не може да се уздржи а да не умали један леп утисак једне тако чисто диплома 
осио је хлеб под пазухом те ми га пружи а затвори <pb n="414" /> леђима врата.{S} Дође ми у том 
изгинути и сатрти се у служби тој идеји а тек далека, будућа поколења, могу из наше катастрофе  
 Напуштене државне касе, архиве, музеји а возе се бурад са лијандерима! — гунђа даље гомила.</p 
редба стигла ђенерала можда у Ђевђелији а Софија би из Солуна била извештена да је први контиге 
нису заробљенички искази били повољнији а са овим су се слагали и извештаји Арнаута са наших пр 
гло дати, дуги су били као век човечији а благи као први пролетњи дан, после толиких непроспава 
 тешкоме дану и борби која му предстоји а дојури један подофицир и рапортира му, да се друмом ч 
сам биће зли, <pb n="409" /> биће опаки а они ето добри, чак ми и хлеб нуде...</p> <p>Последње  
ци, изгледало ми је то као празник неки а не као рат.{S} Сад не морам пуцати у ваздух, моја ће  
{S} То је стари турски, најпре валијски а позније мутесарифски конак у врху Призрена.{S} У ту з 
да се умирим.{S} Он је говорио мађарски а један је за њим преводио српски.{S} Питали су ме има  
на руски ћемо фронт, други на француски а трећи веле на румунски фронт да чувамо границу.{S} Бо 
на нашу страну и тукли се доле на обали а изгледало је као да се већ у вароши туку.{S} Почеше ж 
би целим телом својим на сувоти спавали а оставили места пролазнику.</p> <p>И то све у доба кад 
јер нису затекли плен који су очекивали а зашли су у крајеве где је врло отежано снабдевање из  
вајкали, други храбрили, једни веровали а други без вере и без одлуке ишли од гомиле, до гомиле 
м! — учини Краљ и уздану — Нису ми дали а тражио сам и ја да останем тамо, да се борим са вама  
зне и готово никакве терете нисмо имали а срце нас је вукло својој кући те нам је пут био лак.< 
огла ништа сазнати.{S} Многи нису знали а многи нису ни могли разговарати, сви су били тешки бо 
Високих Дечана.</p> <p>Живе су покопали а њих мртве кренули!...</p> <p>Путовали су свеци дуго и 
е прекјуче.{S} Њих су већ цигани одрали а гаврани их рашчупали; леже поломљена кола која су се  
н фијакериста, чије су коње реквирирали а он због старости поштеђен.</p> <p>— А може ли граната 
 реке.{S} Нико не зна зашто смо застали а напред се не може.{S} Прозебли гунђају и играју с ног 
один, изгледа више препао но сви остали а који је ту вест и просуо кроз варош.</p> <p>— Знаш, к 
 и наћи жељена мира.{S} И тек су стигли а ево их ова олујина понесе да их однесе на нове обале, 
ио мучан и тегобан, једнако смо се пели а они терети боме нам свима отежали те смо посустали по 
ског војника.{S} Ето, тако смо се срели а како сам ја некад мислио и како је мој бабо мислио!</ 
ељске редове те их ови скоро све побили а мали остатак заробили.{S} На новим положајима борба н 
p>Кад смо се тако опремили и натоварили а нана нас све прекрсти па изиђосмо из куће у густи мра 
а друму; да ли су други бегунци измакли а ја их не могла стићи, или се склонили од непогоде?{S} 
. бивало је кад смо и гладовали и мркли а не знали хоћемо ли сванути.</p> <p>— А зашто?</p> <p> 
и Краљ је прво вече заноћио на Љум-Кули а сутра дан кренуо са три своја официра <pb n="607" />  
е који су се решили, опремили и кренули а кад су изашли из куће, преплашили се од <pb n="273" / 
ни у њиховом завичају; други су кренули а најдражији им из куће на бојишту и ко зна јесу ли жив 
ати, нико прекадити; четврти су кренули а немоћне своје, децу или родитеље, оставили успут у не 
 Да је тамо добро, вратили би се сви ми а не би оволико патили.{S} Зар би оволики народ бего да 
оспавамо мало, јер смо сви били поспани а оне узеше да спреме јело и тако у послу прође тај прв 
Грчка је уговорно обавезна да нас брани а тако исто и Румунија, која не би дозволила поремећај  
е може рачунати на успехе на тој страни а најмање још на могућност пробоја ка Скопљу.{S} Изнесе 
слало зраке али су они већ били студени а осећао се већ и мразни вечерњи ветрић, који тако неми 
убоких рана, којима смо сви искрвављени а престављен у једној особи?{S} Ко је она?{S} Није ли т 
оних несретних људи који су ми поверени а млад потпоручник, који се за то спремао, коме је то к 
џијин чаршав. — Недовољно смо заштићени а огроман фронт, од Вишеграда до Кладова.{S} Ми морамо  
у испунили своју дужност према Отаџбини а не мене који сам је испунио!“</p> <p>Доцније, кад је  
 је, боно и горко јецала госпа у црнини а ја сам, потресен њеним казивањем, ћутао оборене главе 
још два крилна одреда, један на Власини а други према Струмици.{S} То је све што имамо овде, на 
ј ми се с очију!“</p> <p>— Он се склони а ја остадох, али нема у мени више оне воље за борбу, н 
 а Руси се делом већ искрцавају у Варни а делом иду преко <pb n="166" /> Добруџе и то пет корпу 
е.{S} Али ти крстови као да нису златни а нису ни мали те се не могу на грудима понети, већ вел 
смејало.{S} То је био први осмех детињи а последња радост очева.{S} Остављајући три сина у кући 
арци остали су да чувају места и ствари а сви остали разишли су се по селу да набаве дрва, раки 
док су се други мајали око мојих ствари а бабо презао кочије, и тутнула ми у руке десетицу, ижљ 
има и око ње су ситније ствари и кофери а у предњим колима: кревети, астали, кујнски рафови, ст 
тројице, она је почела нагло да се шири а малодушни су је прихватили као дављеник сламку.</p> < 
 благо, као што се са самртником говори а он их гледа укочена, безизразна погледа и гризе стисн 
 гомилице у којима увек по један говори а сви остали слушају.{S} Тако исто и доле, код дивизије 
ретоше и капија се на кући опет затвори а светлосне линије на шалонама утрнуше; они што су вири 
 нам је већ јасно било да варош не гори а оно што пламти над њом нисмо више ни бринули шта је.{ 
p> <p>— Немци су већ у Јанковој Клисури а, канда је и Прокупље пало.{S} Тако се бар шапће.</p>  
.{S} Дан је већ почео лагано да се гаси а вечерњи, студени ветрић да пали образе мразом.</p> </ 
итеља.{S} Прште два три пут па се угаси а онога Радојицу тај час спопаде нека језа и узе га тре 
а се младост уме тако поносно да испрси а млада снага усправљено да буја као млади јаблан.{S} С 
вду казивати; порок ће се врлином звати а срам ће високо узнети главу и ходити стазама, којима  
 а што ће се после у Призрену остављати а на даљим путовањима и бацати.{S} Изгледа као да се јо 
ина како ће с њом и грађанство упознати а којом ће наредбом позвати избеглице да одмах крећу на 
тева, те јој се не може ни наодговарати а камо ли учинити све.{S} Невоља се ниже за невољом и ј 
 земља меку постељу.{S} Деца ће умирати а неће се друга рађати; биће више удовица него девојака 
је толико много да се није могло дисати а уз то нас је и онај задах гушио.{S} Помислила сам да  
јке у матера те ће пусте колевке њихати а клетвом заменити песму материнску.{S} Вешала ће закон 
решћемо њих и онда ћемо се опет скрхати а питање је хоћемо ли тада имати слободан и овај једини 
исине, до које се треба са напором пети а затим слазити.{S} На мосту нема никакве ограде а широ 
где човек ових дана не може проговорити а да му се не придружи читава гомила радозналих пролазн 
е часну реч команданту да ће се вратити а шта би заробљен и могао помоћи својој жени и својој д 
 милих и драгих.{S} Друмови ће опустити а горе оживети збеговима и хајдуцима; угасиће се ватре  
оша, што јој остаде иза мужевљеве смрти а затим сасвим оголи и осироти.</p> <p>Кад се ослободи  
 би жижак на прозор и настављала плести а уморна јој глава падала на груди.{S} Жижак је догорев 
 се уснице огарити маљама прве младости а његово око заменити младићским жаром израз детиње бла 
едва је нешто око себе давала светлости а остали део собе освојио је полумрак кроз који су се п 
 санитетски материјал огромне вредности а цигани се скудили и пробирају; у четвртој улици полег 
али веле не ваља.{S} Зли су они Арнаути а не ваља ни пут.</p> <p>— Па јеси ли одио на Рожај?</p 
е колико хоћемо, њих ће то тешко ганути а како су кратковиди могли би и онда чак, кад Бугарска  
 буде борбе, ал би ми жао било погинути а не доживети све што сам замишљао.</p> <p>— И, бога ми 
 рат, још ви нећете ни из касарне изаћи а рат ће бити свршен.{S} Шта је Србија према једној цар 
его нек чељад легне да спије не слутећи а домаћини да бдију, пад кад о поноћи попа удари три пу 
{S} Средином је улице немогуће било ићи а странама још горе, јер су крај кућа, под стрејама, сп 
 натоварена сандуцима, која вуку вочићи а која причају о трагедији једнога народа.</p> <p>Да до 
з тела која су мрзла оне липљанске ноћи а не загрејала се студеним зрацима јучерањега сунца.</p 
.{S} Боље нека остану.{S} Ја морам поћи а они нека остану.</p> <p>Било је многих, који су тако  
 отац.{S} Па ја узех и да бринем о кући а њега дадох на школе.</p> <p>— Је л’ ђак био?</p> <p>— 
атима дочекивала оца кад се враћао кући а увече их је, све окупљене, подједнако забављала прила 
 и стењала, пешаци пљаскали по лапавици а по где који аутомобил прохујао би и раскошно нас засу 
 па се одвојио и пришао другој гомилици а наставља неко који није ни био ту, но тек доцније при 
вом као да би рекли; „И ми смо на улици а где ћете ви?“ У тим гомилицама под стрејама има их ко 
S} Свет је још једнако куљао ка станици а фијакери се утркивали пуни ствари.{S} Киша је још неп 
уче Марсељезу да је отпевају на станици а девојке збирају цвеће да оките у борбама већ прослављ 
азио на скопљанској железничкој станици а други пут на приштинскоме гробљу када је обилазила гр 
 на Осогову; једну према Кривој Паланци а другу на правцу Царево Село.{S} То нам је централна с 
има су спавали уморни војници и бегунци а крај којих је ватру угасила киша која још једнако сип 
вега не мобилишу само Бугари већ и Грци а несумњиво је и Румунија на опрези и тек што није стиг 
лисија неког, па кад су преметали Турци а то било одвојено па не запазили, те он дао сад да се  
рак није почео падати.{S} Кад се смрачи а мене опет обузе неки страх.{S} Паде ми напамет да упа 
вио се у шињел и натукао шајкачу на уши а наслонио се на дирек који носи капију па, борећи се с 
 већ пали образе и мрзну ти прсти и уши а блато се стеже под ногама.{S} Далеко, на дну друма, ј 
м очима гледате како се све крха и руши а светина се гуши и стење под рушевинама; кад својим оч 
еђа.{S} Сваки је дан носио свој догађај а сваки је догађај наговештавао велику трагедију српско 
је још по где где сачувао лак свој сјај а плиш своју боју али га гледаш са сажаљењем као бившу  
е је по где и где сачувао лак свој сјај а плиш своју некадању боју, али га гледаш са сажаљењем, 
 растаје а не од мртвог.{S} Жив је твој а мртав и није твој, он је земљин.{S} А земља има матер 
 нишкој болници, па после у приштинској а одатле у Призрен. <pb n="647" /> Рана ми се брзо опор 
стила Косово док је Влада још на Рашкој а Краљ у Прокупљу.{S} То никако не верујем.</p> <pb n=" 
ицима био је и један младић, мој вршњак а потпоручик.{S} Допао ми некако баш он да му помогнем, 
{S} Тек што ова десетина прескочи јарак а из ње један паде рањен од Бојкове пушке.{S} То већ тр 
преплашила се и она те стукнула у јарак а после, нигде детета...</p> <p>— Ко зна сироче — нарич 
је још увек тутањ топова и тежак прасак а небо се у даљини зажарило, ваљда са онога пожара на Д 
че ће нас покосити! — одговара пуковник а у том груну, недалеко на десном крилу, где су пољски  
инистри, у челу овога Престолонаследник а у дну сам помоћник командантов.</p> <p>Састанку је би 
 начелника окружног министар председник а секретареву министар унутрашњих дела, а на доњем спра 
Скопља је послат тамо и последњи војник а сад се већ збира и варошка жандармерија да се пошље у 
и истоме циљу, кренули смо једни уз ток а други низ ток једне и исте реке, али су оба ова пута  
ан <pb n="49" /> линијски француски пук а затим ће остали енглеско-француски пукови...{S} Пук ћ 
а дати себи времена да је мало мине бол а затим настави:</p> <p>— И он је отишао у војску?</p>  
свака реч била осећај, сваки осећај бол а сваки бол позледа још свеже и незасушене ране.</p> <p 
а истока непријатељ, са југа непријатељ а са запада највећи непријатељ, непроходне албанске пла 
пријатељ.{S} Код куће ми је био ранитељ а овде, у рату, пријатељ.</p> <p>— Па где ти је?</p> <p 
аве.{S} Синоћ нисам ни мислила да бегам а јутрос окупише комшике, а ја, нит понесо што, нит зат 
оручика да чека везу и испошље телеграм а он оде да потражи мало одмора.</p> <p>Прихватио се у  
ала сам главу да не гледам и журила сам а ни сама не знам куда.{S} Стигла сам ван вароши и хтел 
л не знам ко је.{S} Мрзи ме да га питам а он не казује; а добар друг, одан... баш волем што смо 
чамаца.{S} Пролазе рањеници па их питам а они веле: „Не може им се ништа.{S} Отерасмо их колико 
/> Ајде, рекох ја, и узех да се праштам а мали братић отрча да отвори вратнице.{S} Бабо стао пр 
орамо склањати.{S} И од сад ћу да пуцам а нећу да се склањам никаквој колони.{S} Кад војска иде 
недовољне су ми снаге којима располажем а нарочито немам пешадије!</p> <p>— Држи се како знаш и 
ла им се затресоше, прнуше најпре пољем а затим, један по један, поче да узлеће у зрак и упутиш 
ик и очевидно му се бледило разли лицем а усна грчевито задрхта.</p> <p>Младић приђе топу и узе 
д <pb n="690" /> пуним подневним сунцем а куће су бацале преко улица јасно оцртане сенке изнад  
на груди.{S} Старац ме остави да плачем а сам спусти на даске дете што га је носио, покри му ли 
ков буздован са морскога дна под Драчем а на Призрену се Душановом залепршала српска тробојка.{ 
утујем сама, путујем са боловима својим а то је највернији пратилац на путу.</p> <p>— Нисам мис 
као бели конац који прошива модар ћилим а овамо у врху, где она избија из кланца, на обале јој  
аћа својим примедбама, често оправданим а гдекад можда и претераним.{S} По где која кола и оне  
е:</p> <p>— Погодио сам га да га храним а он да ми носи овај товар.{S} Па кад му дадох на подне 
нствени, када се дижу у душама народним а не само као украси великих светских градова?</p> <p>Л 
дете пишти и вије се у рукама материним а тај писак просеца душу као усијано гвожђе.{S} Начелни 
су и да се постарају добити везу са њим а сам одмах крете ка селу Слатини, сад већ са намером д 
ћи џиновску капију, кроз коју дере Дрим а на истоку, одмах над нама, пространа грбина <pb n="52 
пушку уз образ па на једно око зажмурим а на ово друго не видим; ал опет, зрно оде тамо међу њи 
е да дају и знаке и одиста, мало за тим а њихове батерије почеше да туку у наше гомиле.{S} Наст 
S} Свет ме је жалио што се толико мучим а није ни слутио колико ми је себичнога задовољства при 
елник — Не могу да стигнем ни да утешим а камо ли да помогнем!</p> <p>А светина куља у канцелар 
.{S} Уђе, па кад затвори врата за собом а она мени: „Чујеш ли?“ Нисам је разумела а она ошкрину 
челникове, оде и затвори врата за собом а мали мртвац, другарчић мога чеда које ми је лежало на 
е осврћући се и бацајући пушке за собом а Србијанци лете за њима те нас и они прођоше.</p> <p>— 
 пао; једну је руку био савио под собом а другу опружио више главе и стегао грчевито песницу.{S 
>— Јесте, ал ви се познајете међу собом а ја...</p> <pb n="593" /> <p>— Сви се познајемо сад, с 
ком.{S} Млади поднаредник зањиха главом а мени изађе пред очи, као нека мађијска слика, величан 
, расла је и ова гомила пред начелством а расло је и узбуђење у вароши.</p> <p>Пред подне већ п 
} Док се ми само окретосмо једно другом а Бојкова пушка плану и тане просвира изнад наших глава 
е ћуприје па се упути призренском џадом а на рашћишћену ћуприју покуља маса, која је очекивала  
ас, са дућанских врата, питали погледом а ми смо одговарали слегањем рамена.{S} У тесној улици  
 није нас гледало пријатељским погледом а хришћанско се и само придруживало нама и кретало у бе 
ка кујна дунавске дивизије и тако редом а без реда.{S} На тим колима има и државних и приватних 
однадуле тек што не прсне крв под кожом а на очима крупне сузе, оне што их мраз изазива.{S} Про 
не тамо определило да пођу једним возом а ове овамо другим?{S} Да ли би се могло претпоставити  
дале би још једном пред српском војском а непријатељ, <pb n="205" /> пребачен преко Мораве, зау 
овремено, чврсто, грчевито; један руком а други зубима.{S} Погледаше се крвнички, одмерише се д 
у крај кочијаша, седи жандарм са пушком а са стране јаше два и позади још два оружана жандарма. 
оно је плакало и дрхтало је целим телом а чело му и ручице гореле су као жеравице.</p> <p>— Изг 
 је само дрхтао и тресао се целим телом а из замагљених и крвавих очију врцале му сузе и промук 
бови који га носе, окитиће се зеленилом а горе по наслону моста, разапеће се бело платно по ком 
г сина.{S} Старији је био заузет школом а мезимче сам оставила код мајке.{S} Учинила сам дужнос 
хватао.</p> <p>То тако за једним столом а за другим води реч један господин ретке, проседе косе 
 бабо сео пред кућу, пуши лулу за лулом а нико му реч не сме проговорити, нити одговара коме ка 
силни срцем заплакаће над нашом невољом а силни душом пружиће нам топле речи утехе — али нас то 
ти батерију те ова настави пут калдрмом а притера коња пред општинску зграду.</p> <p>— Шта је т 
ну затворену са три стране густом шумом а са четврте голом, високом стеном.{S} На стени су зјал 
гњевита змаја, коме очи светле пламеном а брекће и фркће и тешко дише кроз ноздрве, враћајући с 
јатељ нагло напредује моравском долином а и озго са Сопота, а ми овде све до Багрдана немамо мо 
 и да Аустријанци слазе Ибром и Расином а Бугари напредују Топлицом ка Прокупљу и Јабланицом ка 
ски бакали писари у Министарству Војном а ђаци, омладина, која је имала да понесе велику државу 
ога чак отуда из Студенице под Чемерном а другога из Високих Дечана.</p> <p>Живе су покопали а  
казивање.{S} Довде сам слушао са пажњом а затим ме је сан савладао.{S} И чудан сам сан уснио те 
S} Кад Французи марширају оздо Вардаром а Руси искрцавају у Варни, онда се не одвајају тако лак 
 вратима стоје кола са упаљеним фењером а коњи, покривени мокрим ћебадма, фрчу незадовољно и би 
ир изговорио очевидно потресеним гласом а затим је брзо прешао на <pb n="692" /> нека обична пи 
Један коњ лежи на друму ударен гранатом а на копити му виси мртво дете.{S} Он је у бесу, отргну 
...{S} Казивала је тихо, гдекад шапатом а гдекад узбуђено; гдекад јој је изумирала реч у грлу а 
чевидно љут пушио цигарету за цигаретом а командант воза је покушавао на неки начин да му се пр 
?</p> <p>Младост, неоскрнављена животом а опијена славом оружја, одговори јој без милости:</p>  
у клупче, грејаћемо се сопственим дахом а тежак умор, који нас је већ претукао, помоћи ће да са 
ићемо се, те ће мајке нарицати за децом а деца за хранитељима-својим; потуцаћемо се од немила д 
мо овде на сред друма са женама и децом а без оружја?{S} Не бива то, него сви да кренемо; сви о 
е треба кретати и то са целом породицом а трећи су доносили средње одлуке: да породицу оставе а 
и али од мраза не може да макне ножицом а оно млађе још се није одвојило од наручја материног.{ 
ки пожар.</p> <p>Тек смо сишли низ друм а почеше да нас надлећу и аероплани.{S} Неко рече да да 
оји се једна десетина те крену низ друм а друга десетина прескочи јарак те кроз њиве.{S} Тек шт 
ишло ово... туче граната, засипа куршум а они освајају улицу по улицу...{S} Треба да бегам... к 
уж рањен?</p> <p>— Он је био контузован а то је много горе него да је био рањен.</p> <p>— Ју, г 
p>Како се јутром мучно и тешко рађа дан а како, кад мине подне, брзо тоне и гаси се, нарочито з 
дину.{S} Знам само кад је дан да је дан а кад је ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам пушкарање кад је већ 
Нити знам ја који је сат ни који је дан а да ме запиташ не знам ни годину.{S} Знам само кад је  
а почетку чаршије.{S} Био је студен дан а он у једном лаком капутићу.</p> <p>— Шта је ово, шта  
е, види се, после очајне борбе савладан а пушчане му цеви упрте у груди.{S} Ко зна какав је зло 
поћи до њега.{S} Друм је тако бескрајан а мраз све више стеже те се једва корача.</p> <p>Још ма 
јавио се и један непријатељски аероплан а затим још један, па још један.{S} Прелетали су изнад  
урлао: „Распни га!“ Крст је већ садељан а Голгота је пред нама.{S} Крећемо и пењемо се на њу!</ 
. — Они су из Митровице друмом у Липљан а тај друм не пролази овуда кроз варош.</p> <p>— Аутомо 
 главе жене, по где ко раширио кишобран а по где ко набио себи сто на главу да га штити од кише 
радије ишао пешке, ма да је био немоћан а стаза тешко проходна, још више због леда и мраза.</p> 
по распореду стигне вечерас у Арсит-Хан а затим што пре у Скадар.{S} Данас су пала два владина  
ао.{S} Стајао сам усред борбе непомичан а око мене се борило и крвавило.{S} Нити сам се уклањао 
уте главе, ведар, весео, свечано одевен а озго, са газиместанске узвишице, грували су топови по 
церата.{S} Још један није био ни свршен а већ се образовао одбор и припремао програм за други.{ 
позивац.</p> <p>— Бива, да умре домаћин а кућа остане — наставља Краљ — Није ни то добро, али о 
а.{S} Најзад, морао се повући у Параћин а одатле у Крушевац.</p> <p>Слика коју је тада Крушевац 
 околности, у моменту када пада Страцин а нагло се бега из Куманова, биле су и сувише довољне д 
е поздравио и пошао да уђе у свој вагон а официр, командант воза и два три железничка чиновника 
ранцуска артиљерија на путу је за Солун а Руси се делом већ искрцавају у Варни а делом иду прек 
а једновремено два воза, један за Солун а други за Митровицу, сишао са солунскога воза и сео на 
ци.{S} Кола вуче само један сићушан коњ а друга страна руде празна.{S} Када <pb n="393" /> сам  
 падала на груди.{S} Жижак је догоревао а догоревала је и њена истрајност.{S} И кад су обоје ма 
 му све ово, што сам и вама сад казивао а он је слушао, занимало га је.{S} Али он мени није мно 
ару дувана, ја сам већ довољно жртвовао а и њему довољно учинио.{S} И колико сам за то мало дар 
ли, те ми је брат и пре и после помагао а и ја њему.{S} Он ме је и оженио, из добре куће, а жен 
амешта и удешава како би згодније легао а да не смета другом до себе.</p> <p>Као да су сви задо 
д смо се растајали, кад ми је оно казао а сад, без ока и пребијене вилице.{S} Нисам умела да га 
 ме упитати:</p> <p>— Ја овај, развезао а не знам да вам не досађујем?</p> <p>— Не, не досађује 
о, за вечерас, колико док нисам измакао а сутра, видећемо какво ће нам јутро сванути.</p> <p>И  
исто, ко пешке а ко на коњу, ко измакао а ко изостао а сваки бринући тешку бригу и измењујући р 
 /> <p>Пођох одмах тамо где ми је рекао а чух за собом како неко у кафани отпоче нов разговор.< 
мо ако Бугари...</p> <p>Није ни дорекао а у проседог се господина јабучица нагло попе под вилиц 
било болесних; један је целу ноћ јаукао а једнога су, кад је свануло, изнели мртвог.</p> <p>Пит 
љих позиција но што их је мало пре имао а батерија још ћути прикована на друму у маршевој колон 
који је у вама, лежи једна велика мисао а та мисао не сме умрети, она се на против, умивена наш 
е а ко на коњу, ко измакао а ко изостао а сваки бринући тешку бригу и измењујући разговоре само 
 Узели су, веле, Шабац, Лозницу, Ваљево а само још који дан па ће и Београд пасти.{S} Протераше 
Коло Сестара радило је вредно и марљиво а организирало се и друштво за заштиту напуштене деце.< 
мало!{S} Ви већ говорите посмртно слово а чујете ли, слушајте!</p> <pb n="225" /> <p>Морало је  
<p>— Да, мора остати — одговара он суво а и њему стеже жалост грло — Је ли остало тамо у кујни  
т, разорио већ степенице које воде озго а у светини ваља се по калдрми и превија несретна мајка 
аму и убриса очи.</p> <p>Ћутала је дуго а затим одједном сама настави:</p> <p>— Не путујем сама 
и.</p> <p>И истина, није потрајало дуго а дође човек ноћу, као оно пре, те нам јави радосну вес 
вник окружне благајне — држава је друго а кујна је друго.{S} Кујна Врховне Команде је једна тра 
гове студене, чело <pb n="661" /> бледо а очи угашене.{S} Али он је ту, ипак је он ту!{S} А кад 
ијем се лицу јасно види да је изгладнео а, по врату и траговима подваљка, да је љубитељ добре к 
их ја, него шта!{S} Али нисам престарео а виши сам чиновник; могу ме интернирати, одвести ме, о 
имиста се одушевљава, песимиста би хтео а нема храбрости да му се придружи.{S} Одушевљени наруч 
<pb n="366" /> <p>— Е кад је тако близо а ти хајде.{S} Па немој само да навириш, поздрави се ле 
у кренуле са опремом потребном за корзо а разочараће се тек кад сиђу с аутомобила у блато и кад 
од капе коју је он дубоко на чело набио а на лицу му се огледао тежак умор који је сад већ био  
вољу и јад?</p> <p>Мало му је ко уделио а да није казо реч и две.{S} Свака од тих речи била је  
p> <p>— Бабо ни речи успут није говорио а шибао је сироте вранце и ако су као стреле летели.{S} 
егде коња или вола, који је јуче обосио а данас треба да крене на даљи пут.{S} Ватре се тамо др 
аче, и свој рођени живот је једва носио а наишао овај слом те му наваљао на душу тешке болове.{ 
торбу наићи и како је који посао свршио а он одмах одређивао: „Ово ћеш ти понети, а ово ти!“</p 
ога или онога, што је то повлачење тако а није друкче изведено, о жртвама које су поднете и кој 
ју шта је мислио.{S} Србија није далеко а Сава није широка, те ако ћу служити кога, боље онда с 
 после смрти још, тек му се угасило око а жена дигла загрејану дечицу са њега, забодоше гладни  
страсти и једа.{S} И небо је ниско пало а његови мрки облаци се загрлише са валима који су се с 
 промрзнуће од влаге од које је дрхтало а дрхтала сам и сама уморена страхом, ужасом призора ко 
ебе на оно неколико кућа које чине село а нас се десетине хиљада спуштамо друмом да ту потражим 
цури киша, хаљине им се улепиле за тело а блато их засуло до колена те изгледају као бродоломни 
p>Осећао сам и влага да ми прожима тело а језа га стреса, те сам се диго лагано из гомиле уморн 
ех руком да избришем детиње лице и чело а оно опет писну и расплака се.</p> <p>— Никад није тол 
 пред бабу а он ме пољуби најпре у чело а затим целива медаљу на грудима; па кад одем у Раваниц 
ући покоље.{S} Тако се прича да је било а, веруј и јесте!{S} Ето, погледај ову дечицу!{S} Зар н 
а трепери прозрачно болесничко руменило а из дубоко утонулих очију, угашена погледа, као да се  
изија чинила лево, Французи десно крило а трупе нових области центар.</p> <p>И док је професор  
 што се цео дан само о Турцима говорило а нешто и она густа тама у дубини пећине.{S} Изгледало  
 сам заслужила и које би ме тешко пекло а савест ми оптеретило грижом да сам учинила неправду и 
 набрало се чело очево које је збринуло а деца њихова, тамо на крвавим обалама, понесена младош 
а душа и сва запрега, све што је наишло а што се све више и више згушњавало онима који наилазе. 
а он стоји пред вратницама, гледа овамо а не миче.</p> <p>— Пази нико га од његових не испраћа! 
ам мртво тело у подрум, оставио га тамо а ја несретник побегао да се спасем, као да ја требам к 
 потребно за рачунске књиге, а кад тамо а ти на колима видиш неке жене и кућевни намештај.{S} П 
и сад, услед прекида возова, остао тамо а она не зна без њега на коју ће страну с децом; друга  
тлошћу пламена, који се повија час тамо а час овамо, опазио сам и оно бледо воштано лице и очи  
 смо на јесен требали да се рекрутујемо а од пролећа ове године да служимо, дочепаше изненадно  
н ћути, упорно ћути и гледа тупо и немо а две му се крупне сузе врте у очима.{S} Поносни војник 
 догледа се овамо, кад видиш да крећемо а ти хајде за нама.</p> <p>— Хвала, господин поручник!  
и забринусмо.{S} Паде и ноћ и полегасмо а нико из села још не дође.{S} Баш био ред на неког Лаз 
ч и гурну ногом сто те га ми придржасмо а онај се оздо промешкољи лево и десно док не нађе мест 
еку тегобну узбрдицу, па кад се испесмо а он дану и настави:</p> <p>— Кад смо ушли у цркву а ба 
p> <p>Сви се ускомешасмо, сви узбунисмо а Бојко и даље стоји тамо на вратницама и пуни пушку и  
После неколико речи што их проговорисмо а ми се спријатељисмо, те остадох крај његове постеље д 
он је ућутао.{S} Ишли смо и даље лагано а кроз глуву ноћ, која је лежала на мртвој вароши, чуо  
али.{S} По њима, једно је било поуздано а то је, да је у Нишу ситуација сматрана много тежом но 
ткан.{S} Лице у витеза модро и испијено а бела му брада и бела дуга коса изгледа као од прегоре 
шлема, крила пребијена, перје поломљено а где су место два ока соколова некад сјала два драга к 
 је девојче <pb n="429" /> тако искрено а тако лепо причало.{S} Бунило ми се нешто у души; осећ 
јасно колико је излишних ствари спасено а колико је важних остављено непријатељу.</p> <p>— Што  
ћ већ пала, све затворено, све погашено а не познају варош, нити знају кога би припитали.</p> < 
ла су се уста пећине као прозорско окно а овамо у дубини, још много дубље од места где смо спре 
варати.{S} Један ће рећи ово, други оно а неки Радојица, добар газда и домаћин, у зао час рече: 
је и ова сиротица синоћ још легла мирно а јутрос осванула очајна.{S} Док смо ми све остале ослу 
атри се пламен са свим притајио и утрно а жар се румени као растопљено гвожђе и из недогорелих  
ућу воду да му оперу рану, друге платно а нађе се однекуд и чиста памука.{S} Чичица је сео на с 
црнини. — Моја је кућа опустила потпуно а до пре две године та је кућа скривала један добар бра 
 једну банку.{S} Трговци сакрили сребро а то знам већ шта значи.</p> <p>Са Нишем се никако није 
тамо међу њих, па ако погоди кога добро а ако не погоди, толико му чини.</p> <p>Другог чичицу н 
 ређега те се разлило као блатно језеро а где гушћега те се хвата за точкове од кола, за опанак 
речи да је покојник још у Призрену умро а само је пренет овде да се у породичну гробницу сахран 
? — учини он — шта знам ја шта је скоро а шта није скоро.{S} Нити знам ја који је сат ни који ј 
их се на џак где ми је он сачувао место а фењерић оставих међ ноге на под.</p> <pb n="172" /> < 
ли роман, који је она умела тако просто а ипак тако лепо да казује.{S} Мало час, пошто је утврд 
а, где је све његово добро остало пусто а све ближе местима, која му обећавају глад и невољу?{S 
и смо се сви око коњаника да чујемо што а у ствари, ми смо њему казивали јер нам он није имао ш 
ву испод ћебета, други прогунђаше нешто а мене обли тежак стид.{S} Погледах га још једном, али  
Ама зар?... — заустих ја да кажем нешто а он ме прекиде и настави.</p> <p>— Боље је, боље.{S} Н 
ник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би 
ник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би 
 да је покојник још у Призрену преминуо а ово довде, до Пећи, да је био само пренос мртва тела  
p> <p>— Јест! — вели он — За њу сам чуо а за ове друге нисам чуо.{S} Он дуну понова у ватру, сн 
апетанова врата неко закуца најпре тихо а затим јаче.{S} Био је то потпоручик који је довео соб 
као да су сви ипак спавали на једно ухо а другим ослухивали, јер бат гомиле на мах пробуди целу 
воспратна зграда; на доњем је спрату ар а на горњем две празне собе.{S} Собе су заузеле <pb n=" 
ишао напред и он је носио највећи товар а ми сви за њим.{S} Нико речи да проговори, него тако и 
ро једновремено кретоше, један на север а други на југ и одведоше бегунце да их предаду у загрљ 
 оне који су требали да нам даду пример а они су на против учинили да се разочарамо.</p> <p>— В 
Војник је грубо одгурнуо несретну матер а официр то одобравао погледом који је јасно казивао:</ 
је тамо.{S} Али још није ни почео говор а начелник топлички искористи везу коју му је овај дао, 
на одмору.{S} Па се заметнуо и разговор а не разговарамо ни о чем другом но о својима, о свом к 
азирало гледала сам непрестано у прозор а кад се сасвим смрачи, ја сам само жмурила и тресла се 
м редом!{S} Друга Армија путем на Чакор а Прва Армија и Одбрана Београда преко Жлеба на Рожај.{ 
ј наше куће и ту се бабо опрости од нас а његов терет узе нешто нана а нешто ми поделисмо, па о 
и Црна Гора.</p> <p>— Да, постоји данас а хоће ли постојати сутра?</p> <p>За време тих разговор 
о причала, страх ми је дизао косу у вис а детиња уобразиља замишљала је оваку исту ноћ, буру, п 
нстантину грчком био би стављен шах-мат а Аустро-немачка офанзива на Србију уједан мах би се на 
он је казао да је Румунија објавила рат а Французи заузели Зелениково и Катлановску Бању и да Б 
цу да му узаври вода за кафу или шербет а трећи пресвлачи кошуљу.</p> <p>У дворишту, кад се уђе 
ну историју.{S} Једни су кренули у свет а оставили кућу и тековину своју на милост и немилост п 
ших тамо, погинуће их пет, шест и десет а спашће се двадесет хиљада робова у Чачку, спашће се а 
 је он довео један зуавски пук на фронт а вероватно за њим довешће нам и остале.{S} Наше је рас 
 сам се само да не буде на српски фронт а оно тако је и било.{S} Одведоше нас у Босну и пребаци 
аљези грокћу са свих страна и сеју смрт а пушчана ватра се укршта и пламти цео фронт.{S} Развиј 
{S} Други за њим имао је пуних петнаест а мезимче родило се позно, врло позно.{S} Зато нам је в 
 жив, он није погинуо!{S} Он је младост а младост не умире, јер из чега би нико живот нов?{S} М 
 крв, те бледи већ се припијају за кост а уснице стегао зубићима те му упале и унаказиле лице.< 
а што Бугарској даје подвига за дрскост а Србији прети злом судбином.</p> <p>Бојао се тринаесте 
енога моста сипају паљбу на камени мост а наши је прихватају да би обезбедили пролаз последњих  
 једну варош они упознаду њену вредност а Французи, Енглези и Руси кад изгубе једну варош, они  
 неколико дана раније предвиди опасност а дужност да води бригу о државној имовини и о државним 
им вас, њему да даду медаљу за храброст а не „Карађорђеву Звезду“?{S} А нек Бог да само здравља 
мене, те рекао би не зна ни две унакрст а да знаш само како је мудрица и како уме да каже, те т 
си мртво дете.{S} Он је у бесу, отргнут а рањен, тешком ногом згазио дете које је лежало на дру 
те да погледам!</p> <p>Наставили су пут а ја сам села крај друма да погледам дете али, шта сам  
ам сам, кога сам имао ожалио сам га већ а мени како Бог да.{S} Волем вуци нека ме растргну, нег 
p>Још те ноћи глас је прохујао кроз Пећ а сутрадан зором, већ се ведра лица буде они што су лег 
На једној кућици већ виси бели барјачић а пред кућом остарија жена престрављено погледа неприја 
 Призрена.{S} Била је грдно студена ноћ а ватре нисмо имали... многи су <pb n="643" /> и промрз 
била дубље замакла, још сат па ће поноћ а млади принц, наслоњена чела на обе руке, још једнако  
е тада са мном!{S} Кад изађем пред бабу а он ме пољуби најпре у чело а затим целива медаљу на г 
Прошао сам кроз Милановац као кроз шибу а тако сам прошао и кроз Крагујевац.{S} Рекли су нам, в 
ће се Французи задржати и примити борбу а Французи су и сами веровали да ће примити ту борбу.{S 
сам се обукао и метнуо шајкачу на главу а ја салутирам сваком редом, као оно кад сам био мали п 
о метни братац рачунске књиге под главу а покри се архивом, па лепо проспавај!</p> <p>— Ама, ко 
о по земљи, подметнуо мањерку под главу а покрио се ћебетом, које се натопило кишом.{S} И госпа 
е зобнице <pb n="589" /> коњима о главу а он се измакао негде у страну.{S} Заробљеник сувих уса 
 настави:</p> <p>— Кад смо ушли у цркву а бабо мени вели: „Ето видиш, то је српски цар Лазо, шт 
ји води кроз качанички кланац ка Косову а многи су туда и колима кренули.{S} И те су бегунце до 
 се господин Јанковић бавио у начелству а доктор у дивизији глас о проласку Врховне Команде пре 
ву ватрицу крај које би жена себи снагу а деци душу повратила.</p> <p>— Нема! — одговара мајка. 
 ви, добри људи — рекох им — ја не могу а ето и детету је рђаво.</p> <p>— Немој, госпо, где ћеш 
је четворо по четворо у војничкоме реду а невојничка држања.{S} Пролазили су, пролазили сат, дв 
 и да учини потребне измене у распореду а охрабри оне, којима је намењено да приме први судар с 
, који већ пет дана тражи своју команду а који је стајао мало у страну од те групе, узвикну:</p 
ме и дебеломе ћилиму простртоме по поду а баба Вилка, сретна међу унучићима, седела је на једно 
 која се на ведром небу јасно оцртавају а над земљом лебди танак слој светлости као оно кад у в 
олови, ослобођени јарма мирно преживају а жандарми и државни служитељи хитно товаре сандуке у к 
ће се све више и све чешће, коњи падају а људи малаксавају и изостају.{S} Почињу се већ пузати  
 <p>Киша ромиња, облаци се журно ваљају а спровод лагано слази главном улицом, дохвата се косов 
, слабине почеше убрзано да се надимају а из ноздрва пара очас овлажи читав круг земље око њего 
{S} Па <pb n="628" /> још кад марширају а музика свира а народ виче „Ура“ а мени оволике сузе н 
љених врата и застртих прозора, слушају а не виде, и премиру од страха.</p> <p>Борба траје сат, 
пели готоване који би хтели да се греју а да не уложе труда.{S} Кренуо сам у мрак и почео лутат 
они који умиру благосиљаће милост Божју а они, који остају живи, завидиће мртвима.</p> <pb n="7 
е диго јутрос и видео разграђену авлију а нигде ни једнога прошца од ограде; издире се један на 
ада не може у Солун, на туђу територију а остали посланици... у осталом, можда су ова двојица ч 
ти да по томе курсу оцењују и ситуацију а затим слушају новости са фронта, допуњујући их гласов 
ији оснивалац почиње народну револуцију а трећи у колену прима на себе големи подвиг оснивања з 
чкој станици како му лију сузе из очију а, недалеко од њега, пред његовим очима, пљачку, грабеж 
уги савија цигару, трећи се претоварују а четврти се прихватио мало хлеба те жваће кору која је 
како би друкче, да л’ старији да ратују а омладина...</p> <p>— А не, не, не! — прекиде ме нерво 
ти.{S} Где ћу донде с дететом у наручју а киша му натопила хаљинице те дрхће јадниче и припија  
мо не знаш за кога; бацили би те у раку а не би знао чија те земља покрива.{S} Овде је друго, н 
ећи растадосмо.{S} Он се изгуби у мраку а ја се вратих тамо, где је светлост са ватара обасјава 
е:{S} Немци, Томо, имају једну политику а наши, Французи, Енглези и Руси другу.{S} Немци кад ос 
а побијају коље за које ће везати стоку а четврти пођоше до реке по воду, те да оперу топовске  
Дарданелским бродовима сувоземну војску а ни Египат није далеко.{S} Промислиће се, добро ће се  
една је од њих у мушком војничком оделу а друга просто и сиротињски одевена са дететом у наручј 
вање загубљених који траже своју гомилу а који се кроз густ ваздух чује као из подрумских дубин 
> <p>Нисам је хтела узнемиравати у болу а и да сам хтела, нисам имала речи, не би их умела наћи 
p>Жена га послуша и положи децу по волу а во, који је већ био склопио очи предајући се смрти, о 
аиграше <pb n="499" /> у старчевом грлу а трепавице му се овлажише, те он окрете главу од мене. 
ено; гдекад јој је изумирала реч у грлу а гдекад задрхтао глас и затреперио као струна.{S} Кази 
а преспављује последњу ноћ на своме тлу а затим, од поноћи, ведра као да би зарана да осветли с 
ојих пролазе, а који скидају капу Краљу а према стоци коју терају, нарочито су нежни:</p> <p>—  
 косице, које попрсканих хаљиница крвљу а које покривена лица марамицом.{S} Леже мртвих девет а 
 и кошуља, све је то било умрљано крвљу а сем крви исушила се по оделу и бела поља од слузи па  
пријатељу, храна се оставља непријатељу а возе се лијандери, чункови и столице за љуљање! — гун 
 Аустријанце, увучемо што дубље у земљу а једна снажна руска офанзива на Карпатима и једновреме 
ају, да ће француска база бити у Скопљу а да ће трупе ићи право у Ниш, како би биле на домаку с 
 тај би се звук зарио дубоко у младу му а већ искрвављену душу.{S} Под осећањем тешкога бола он 
="301" /> и задрхтала је звезда на њему а стегао мраз.{S} У тој ведрини оцртава се мрачна силуе 
таџбине, донде још бићемо на своме дому а, кад тај мост пређемо, бићемо изгнаници, бићемо беску 
чајева неискреност обучена у лепу форму а неискреност је порок у моментима туге...</p> <p>Остав 
рачи.{S} Свирали су и певали неку песму а бабо извади из шпага петицу, па приђе једноме од њих  
и усамљену кућу на <pb n="474" /> друму а сад сам у њој гледала драго прибежиште које нуди спас 
.{S} Натоварена кола остала су на друму а стока уведена негде под заклоне; гомиле се бегунаца и 
својих амбиција о хегемонији на Балкану а Срби, једини излаз из тешкога положаја у коме су се н 
ења у Призрену одузели су му и ту храну а у оној ужасној <pb n="590" /> згомили, која се укршта 
као неман полаже своју мртвачки студену а гломазну руку на његово слабо раме, које се под том т 
стре, имам и вереницу — и кад то помену а њему наиђоше сузе на очи, те их обриса и настави даље 
и је зло, браћо моја, изгубити отаџбину а сачувати краља.</p> <p>— Па оно јесте... одговара као 
ађарима, јер они су бар робовали туђину а ја своме рођеноме брату.{S} Писао сам мојима али ко з 
змије која се репом ослонила на планину а главу спустила у долину.</p> <p>Шта смо могли до, као 
 нико из села и то нас још више забрину а тек трећи дан по Лазару, дође ноћу бабо.{S} Био је ње 
н наслањајући се једном руком на батину а другом на раме свога ађутанта, корача лагано и сваки  
а безбедност у вароши, он је узео десну а грађанска гарда леву обалу Вардара, где ови младићи п 
.{S} У том застења кроз ваздух и тресну а земља, коју диже тешко разорно зрно и дим који се раз 
" /> разним правцима, један доле Солуну а други горе, Приштини.{S} Последњи вагон првога и посл 
блаково, са Брегалнице на Цер и Јагодњу а тај поглед враћао га је опет у оне светле дане, у дан 
рпе и недра и гази народ по оном ордењу а оно се расуло по блату на све стране.</p> <p>— Ех, ех 
метара пред устима и распали на звонару а зрна се расуше као картеч.{S} Један метак, други и тр 
ича како Французи са југа снажно надиру а Руси прелазе Дунав.{S} Ви треба да видите како је то  
са Лазаром у разговору све до пред зору а ми деца кад смо се избудили Лазар већ није више био у 
и под њима.</p> <p>Кад би већ пред зору а ми сврнусмо са стазе којом смо се пели те ударисмо у  
 са стрепњом очекивао да ми огласе зору а ономе несретнику, што сам га синоћ видео везана крај  
 не може да нађе пута по немирноме мору а, чим спази светиљку коју материна брига жеже, кренуће 
оне што их мраз изазива.{S} Промрзла су а недовољно обучена па им је тешко загрејати се.{S} Јад 
кривала је шајкача непрописно дугу косу а десна му рањена рука висила је у завоју.</p> <p>Посед 
ши су тукли аероплане и бежанијску косу а њихови Баново брдо, Ново гробље и Калемегдан.{S} Прол 
не ноге која јој се скоро вуче по блату а повијене друге под собом, седи забринута старица; њој 
 ми животом својим пробија пут у животу а оно се ево смрћу својом одужује несретној мајци!</p>  
з вагона, свако се нашао на своме месту а командант батаљона поздравио је ђенерала и рапортирао 
 до обала Дримових, усамљен хан на путу а ко зна где је село тога имена, ваљда негде у планини. 
један полицијски писар на доњем седишту а на горњем Мица Зуавка и Мица Сенегалка.{S} Тако, бар  
 а нешто ми поделисмо, па он уђе у кућу а ми продужисмо.{S} Ударисмо најпре низ поток те пресек 
а ако Бог да, нек млађи прихватају кућу а овога је штета одвојити од школе.{S} Учи и слуша.{S}  
овде петљао.{S} Да сам остао у Крушевцу а не овако и прозебла ми деца и растурио кућу и опет ос 
p>— Па нек се и преплаши; има жена децу а сама је, нема ко да јој помогне кад загусти.</p> <p>У 
еограђанин је и има у Београду породицу а војник је у V. дринском пуку.{S} Тај пук је био у Мал 
а себе примити да понесе једну породицу а стари деда тешко моћи примити на себе да понесе једну 
 је Хинденбургу стекла маршалску палицу а своме императору славу првога војника новога века.{S} 
гласом и лоптица пожури горе под вилицу а чим спусти и лоптица се нагло спушта у своје лежиште, 
етио да наши већ напуштају његову улицу а по узвицима разумео да се непријатељ већ ближи.{S} Он 
онда онај први вод кроз позоришну улицу а онај од „Рускога цара“ поред Управе фондова, па кроз  
ује мобилисану војску на српску границу а уверава споразумну дипломатију да јој је намера удари 
 народ да ћемо већ да напустимо станицу а он се слеже око вагона да разваљује.{S} Неко казао да 
 стигао, одређен је одмах у предходницу а капетанова батерија, која је била постављена код слат 
а све заостале рањенике у своју болницу а сад узјахала коња и пролази кроз забачене периферијск 
ушнух и чух пуцање.{S} Погледах старицу а она радосно: „Наши!“ — „Наши?“ — цикнула сам од радос 
, у левој је руци држао упаљену свећицу а десном се крстио.</p> <pb n="524" /> <p>Посматрао сам 
о.{S} Црн хлеб ће да замени белу погачу а тврда земља меку постељу.{S} Деца ће умирати а неће с 
де се него мили.{S} Пешаци још и измичу а ред кола се сваки час уставља, стоји дуго у месту, је 
ми га отму.{S} Кад старац исприча причу а мени се она колиба учини одиста као отворена чељуст а 
 стражара.{S} Упути се улицом ка Марашу а затим бистричином обалом, тамо где је чека отворена г 
м ће прегазити Дрим и отићи у Барбалушу а одатле у Љеш.{S} Војници и избеглице наставиће пут пр 
аче од врата.</p> <p>Сви ударише у смех а онај што се огласи за пуковника Здравковића додаде за 
 остала сељачка кола, прозора полупаних а место никловане руде, уз коју су се презали пастуви и 
оје обувено, које босо, које склопљених а које отворених очију, које плаве а које црне косице,  
 само мене, има их много, много рањених а... има и мртвих.</p> <p>— Грађана? — упита неко, упра 
су упали Немци.{S} Наша је улога да њих а са њима и <pb n="38" /> Аустријанце, увучемо што дубљ 
ладноће и за час освежи загрејан ваздух а образе нам ошине мраз.{S} У таком случају, цело шталс 
а мунициона кола која води трећепозивац а вуку снажни и рогати државни волови па онда, путничка 
</p> <p>— Кад смо прошли кроз Милановац а оно, отворили се прозори на кућама и изашао силан све 
онова је војска одступала као победилац а не као побеђена.{S} Наполеонова је војска 1812, сачув 
 село у прах и пепео, домаћине на колац а чељад на јатагане ако се у селу нађе макар један чове 
ли у борби; Енглези бомбардују Дедеагач а Руси Варну.</p> <p>Кафане које су на подне биле разре 
пски, те је он служио највише као тумач а и као вођа по овим тешким путевима.</p> <p>— И кад би 
.{S} Испред њих пишти зурла и удара гоч а они мећу пушке и шенлуче, па предвојише се, једни одо 
 једна жена — али морао би да се враћаш а ко зна да и тамо већ не туку топови.{S} Него овуда, п 
цу.</p> <p>— Не пита се ту шта ти волеш а шта ја.{S} Наш је положај такав! — узвикује узбуђено  
ругао је као лубеница.{S} Кад га гурнеш а он се ваља око себе и не може да се устави.{S} Образи 
анци.{S} А кад наредише старешине јуриш а нама чисто мило да подвикнемо оно србијанско „ура!“</ 
ти и ту бруку да артиљерија прави јуриш а ми да трчимо за њом.{S} Дижи главу, дижи, не бије сва 
ини, што узноси врх, биће да је Тарабош а ова мања брда, овамо лево, ту је Брдица.</p> <p>— Је  
 и отимали.{S} Непријатељ улази у варош а наши викнуше: носи, боље ти него непријатељ.{S} Па по 
му, он преставља скоро једну малу варош а по уређењу и читаву једну државу која плови по мору.{ 
ти Богова твојих!...{S} Држи, дедер..а..а..аи!“ То већ износе из глиба запала кола.</p> <pb n=" 
та ти Богова твојих!...{S} Држи, дедер..а..а..аи!“ То већ износе из глиба запала кола.</p> <pb  
чинио већ званично саопштење Влади.{S} 3а сад долази један <pb n="49" /> линијски француски пук 
l>С десне стране Страхинићу Бане</l> <l>А са леве слуга Видосаве</l> <l>Иза цара три војводе бо 
<l>С једне стране Косанчић Иване</l> <l>А са друге Топлица Милане</l> <l>За њима су војводе ост 
стао, али... ето!</p> <pb n="624" /> <p>А кад му се учинило да је ипак срео у моме погледу сумњ 
оузданије о возу.</p> <pb n="105" /> <p>А оне гомилице које се прибрале под каквом стрејом, дрв 
head> <head>Деца без отаџбине</head> <p>А јутро кад је свануло, светло али студено јутро, загуш 
очин можда, напуштати отаџбину?!</p> <p>А већ је време да је напустимо.{S} Ово што смо застали  
 ни свој ни туђ живот ни за шта!</p> <p>А ово је тек половина пута а како је тек дуга и како те 
а послао, нећемо више ићи пешке!</p> <p>А мајка их умирује да би поднели разочарење.</p> <p>— Н 
 како ћемо, ја већ не могу даље!</p> <p>А ипак идемо.{S} А она ватрица тамо, у коју смо сви упр 
а је само сутрашњи дан да сване!</p> <p>А сутра дан продужисмо тако, све напред, све напред.{S} 
да утешим а камо ли да помогнем!</p> <p>А светина куља у канцеларију, и моли, куми, богоради, ж 
 о оном што нам је пред очима...</p> <p>А у Бојка светле очи, пуне суза и радости.{S} Са тога м 
лио се, казали му, одвратили га.</p> <p>А док смо се ми тако неодлучно решавали, ломили и одуго 
ла да се растану од свога друга.</p> <p>А верно кученце, које се, предосећајући трагедију од ју 
очајно дреждање коме нема краја.</p> <p>А снег и киша засипају и ветар бесно дува те шиба лице  
на сањала, све што је привиђала.</p> <p>А како који дан даље, све ближе и ближе тој јави, коју  
дост још није уморила и клонула.</p> <p>А она два трећепозивца, што воде вочиће, исправили се ч 
е кидају месо усијаним кљештама.</p> <p>А то и беше одиста жена којој се откидала душа као да с 
 били у београдским виноградима.</p> <p>А то јутро, то је било у среду 23. септембра, свануо је 
ине прећи на другу страну друма.</p> <p>А друм раскаљан, излокан, преливен дебелим слојем житко 
екире и тресак посеченог дрвета.</p> <p>А још мало, па смо већ међу ватрама, међу гомилама избе 
а начиниш ни двеста метара пута.</p> <p>А по странама улица, под стрејама, као оно о пожару, на 
 породица, жена, деце и стараца.</p> <p>А иза тога низа државних кола појављују се опет све оне 
спази жена, да је не спазе деца.</p> <p>А деца, сад већ пробуђена, упорно настављају питања.</p 
но, зато је посао и трајао дуже.</p> <p>А горе, на горњем спрату, одмах над том собом где се ко 
але, где сунце тако топло греје.</p> <p>А што и не би сањала то, кад ето Новица већ пристао, ст 
 чули јасно и одавде из чаршије.</p> <p>А док је овде, на овоме крају Приштине завладала паника 
уге узвике и преклињања и јауке.</p> <p>А професор са суром шајкачом још лови свога саговорника 
ке за то што си ти вукао фотеље.</p> <p>А купаца је ипак било довољно.{S} Мештани, нарочито мух 
понети све ове несретне бегунце.</p> <p>А кад воз стаде испред ове масе, настаде очајна и страш 
јама и облицима да их представи.</p> <p>А гомила се ваља пролазећи крај свих ових невоља и не у 
знати или су је упорно негирали.</p> <p>А јуче је одиста и кренула била савезничка војска у пом 
д Рудника и Цера, високо носили.</p> <p>А борбе су тек почеле и они што се боре и гину, тек ће  
а даље пут предајући се судбини.</p> <p>А пут све тежи, стаза по где где уска и стрмена, да се  
рата али нема снаге да то учини.</p> <p>А дућани затворени и дебели капци спуштени.{S} Једва по 
 не знам, ја не умем да одвојим.</p> <p>А и он не уме да је саветује, изгледа му свака ствар др 
мила се нада у срцу материнском.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се Новица као и досад на широко 
тавна маса, која се ваља друмом.</p> <p>А мраз већ пали образе и мрзну ти прсти и уши а блато с 
оцније кренути- и закрчити друм.</p> <p>А доле у селу, већ жив покрет.{S} Све је на ногама и сп 
дан сањао, све што сам привиђао.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се и мој јединац на широку пучи 
лада тишина која припада гробљу.</p> <p>А тамо под Шаром и Карадагом на фронту Гилане—Качаник,  
 боја да наслика сву ову невољу.</p> <p>А гомиле оних који су јуче и прекјуче добегли, загушиле 
бови на којима се држала зграда?</p> <p>А крхало се одиста и пуцали су темељи и љуљали су се ве 
емо!</p> <p>— А куда ћемо, тата?</p> <p>А тата и не одговарајући, расејано лута погледом по сво 
кад би они знали где сам ја сад?</p> <p>А после малога размишљања, додаде:</p> <p>— А ко зна гд 
S} Сме ли се он те части одрећи?</p> <p>А историја је још милостивија према њему, но што то на  
једно на другог.{S} Како би сам?</p> <p>А у истини је тако било.{S} Појединац је пропадао, те с 
рањених бораца и другова својих?</p> <p>А непријатељска батерија бије, бије сад бешње но ма кад 
саме питала гласно: „Куда ћете?“</p> <p>А кад су они прешли Бистрички мост и окренули пут север 
“ Тада сам први пут смела да му кажем: „А зашто, ниси ми брат, па...“ Он ми пресече реч, узе ме 
па са њима кренуле даље, уз Мораву!“ — „А зашто да бегају?“ — „Право да ти кажем ага, да смо зн 
ладих жена и девојака али су избегле!“ „А где су избегле, попе?“ — „Избегле у ова села испред н 
 њега раздрагале.</p> <p>— Макензен нек абдицира на своју војничку славу! — узвикује онај што ј 
бо опет њима петицу, па вели: „Кажи:{S} Авај, Босно, сиротице клета!“ Свирачи засвираше и запев 
последњи пут одлазио од куће, пред крај августа, љубећи ми руку и праштајући се рекао ми је:</p 
дима угља који висе о њему.</p> <p>Јер, авет глади у велико лебди над овом војском изгнаника.{S 
им мислима или се преда њ’ појавила она авет, Усуд, која се све јасније помаља из мрачнога обла 
хиљаде и десетине хиљада оних којима је авет глади својом суровом кичицом по воштаноме, бледом  
хране, која стиже у ове крајеве, где је авет глади и оскудица већ почела да помаља своје оштре  
овима нашим; он разговара са француским авијатичарем, који је до пре месец дана са обала савски 
 јелом, извлаче се опет сви из кућа, из авлија, ханова и разних кутака, где су се били склонили 
 уске улице јазови и поточићи што се из авлија и чешама сливају у Бистрицу.{S} Иначе мир, све с 
 на другим местима, тако и по појединим авлијама, школској, црквеној, ханској и где год су могл 
 чиста памука.{S} Чичица је сео на сред авлије, на једну столичицу која је ту остала како су се 
 да припитам.{S} Она болничарка из наше авлије саветовала ме је да останем, остаће и она и мног 
једна кола која лаганим ходом излазе из авлије начелства.{S} На тим колима, на боку крај кочија 
ници, госпођи која седи у истој кући из авлије, да чујем шта она мисли, јер и она има ситну дец 
ног нашег и одводе га.{S} То је неко из авлије, који се прикрио, али нисам могла да познам ко ј 
нута лица.{S} Кроз капиџике који везују авлије или преко ниских плотова и зидова, који их раста 
 одлуче тек.{S} У једном углу, у тесној авлији начелства, објашњава један Скопљанац којим се пу 
исто лупали и на другим вратима у нашој авлији и чула сам неки врисак, па онда псовку.{S} Кад с 
е умирило и чуо се само разговор жена у авлији.{S} Мало затим чу се опет неко пуцање које је тр 
не болничарке, која је седела код нас у авлији.{S} Чула сам да је био у борбама и да је добро п 
 чичица кроз сузе.</p> <p>Уведосмо га у авлију и сви се позабависмо њиме.{S} Једне донеше врућу 
могне кад загусти.</p> <p>У том стиже у авлију, сав задуван и зајапурена лица, дечко, гимназист 
 сам крај прозора, а прозор је гледао у авлију, и по цео дан сам плакала.{S} Једнако ми је био  
зајапурена лица и задуван улете дечко у авлију, матери свану сунце и заборави на бригу и своју  
 који се диго јутрос и видео разграђену авлију а нигде ни једнога прошца од ограде; издире се ј 
и девојке па ако их нађем...!“ — „Вала, ага, ево главе ако не говорим истину!“</p> <p>Причао на 
и друкчије?“ „Истина <pb n="256" /> је, ага, ево и сама Марка пред тобом па нека каже?“ „Добро, 
 а ви идите па их зовите!“ — „Пошли би, ага, кад би знали где су али и нас све ето брига мори ш 
апе па вели: „Ту је село, то што видиш, ага!“ А он: „Не лажи, р’сузе, где је село било без млад 
рци бела брашна, он реко да нема више а ага, који је одсео у њега, нареди једноме да му претрес 
е сави сиромах па му вели: „Господару и ага, Бог па ти!{S} Што смо ти рекли истину смо рекли, е 
пушком оде.{S} Ајде, водите га!“ нареди ага те грешна Марка поведоше и пред кућом га убише а гл 
ди кад прође.{S} Због те несреће нареди ага да се све куће претресу.{S} Не нађоше, хвала Богу,  
арнаутина:</p> <p>— Био си, пролазио си ага Чакором?</p> <p>Онај нећка главом у знак одобравања 
 зашто да бегају?“ — „Право да ти кажем ага, да смо знали да ће нам овако честит ага доћи, <pb  
м је робље!“ — „Слушај, попе, вели опет ага, превијаш ми се и увијаш свакојако, видим да увијаш 
је причао и даље, како је сутрадан опет ага звао кнеза и попа, па вели: „Зашто вам је село пуст 
га, да смо знали да ће нам овако честит ага доћи, <pb n="257" /> не би их ни корака пустили али 
јака, него сте их скрили!“ А онда поп: „Ага, научио сам се пред Богом истину да казујем, па нећ 
ј је врховни командант крунисани пруски агенат.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је очајно  
 — који ће мало доцније улогу немачкога агента заменити још одвратнијом улогом шпијуна и издајн 
 капетан тек праву слику једне вароши у агонији.</p> <p>Чачак је тада крцао од избеглица и све  
 то па нађе тамо две скривене пушке.{S} Агу спопаде прави бес кад виде пушке.{S} Зовну кнеза и  
p> <p>— Намерно, самоубиство — одговара адвокат, који је донео вест, — Оставио је и писмо за со 
!</p> <p>— И има их већ! — додаје један адвокат са другога стола.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>— Са 
е улицом, чујеш глас једног мобилисаног адвоката.</p> <p>— Ја вам опет кажем, Русија ће нам у п 
дно дућанче, које је раније служило као адвокатска канцеларија а сада као свратилиште, врста кл 
водиле на Дорћолу и о пакленој борби на Ади Циганлији.</p> <p>Ту вест, о паду Београда, потврди 
ош не значи рат! — рећи ће дипломата из административног одељења упитан о бугарској мобилизациј 
о сви.</p> <p>— Да — учини дипломата из административног одељења, осећајући сву величину утиска 
виде два златна зуба.{S} И ако чиновник административног одељења и ако је кренуо у Солун верова 
о у Солун, носећи собом онога дипломату административног оделења, донео нам пријатне вести о ис 
 разних страна Србије.{S} Тамо енглески адмирал, који је не знам којим случајем запао у Србију, 
 на Топчидерском брду, па онда енглески адмирали, па француски аероплани...</p> <p>— И Немци са 
бину носиоца круне и углед Краљевине и, ађутант Тодоровић одважи се да ту задаћу прими на себе. 
а не клиза.{S} Ал’, поузданије него то, ађутант му подмеће плећа, он га грли, и тако настављају 
у га добиле; ако их је одбио командант, ађутант је био љубазнији; ако их је одбио министар, сек 
з дубоких пролока искваренога друма.{S} Ађутант заустави једне муниционе каре, које су вукли че 
ој ствари и сви забринуто одступише.{S} Ађутант одмах пође телефону и затражи хитну везу са Врх 
 и сам убеђен да неће моћи издржати.{S} Ађутант се забрину и поче да осматра лево и десно, хоће 
ом што га је било необично потресло?{S} Ађутант је два три пут прилазио на прстима вратима од с 
и.</p> <p>— И ми Величанство! — теши га ађутант, подмећући му своја снажна плећа.</p> <pb n="60 
рили у страну.</p> <p>— Војници! — рече ађутант трећепозивцима — Зауставите мало, чекајте да по 
едаше, не могући да разуму старца.{S} И ађутант и сви остали из околине Краљеве покушаше још је 
и трећа, највећа, где спавају официри и ађутант штаба.{S} На спрату изнад овога, у соби која је 
длучите се да кренемо што пре! — завапи ађутант.</p> <p>— Ја остајем овде! — додаде Краљ још од 
<p>— Једва се и ово одржава... — заусти ађутант да каже, али га Краљ пресече:</p> <p>— Не можем 
еним гласом:</p> <p>— Пуковниче!</p> <p>Ађутант потече вратима и затече Краља на ногама, узбуђе 
а даску, на којој ће Краљ сести.</p> <p>Ађутант на својим снажним плећима сам изнесе Краља на к 
омоћи.</p> <p>Краљ понова погледа свога ађутанта, али тај поглед ни мало није казивао да је он  
 руком на батину а другом на раме свога ађутанта, корача лагано и сваки час застаје да узме мал 
раљ се боно насмеши и призва ближе себи ађутанта:</p> <p>— Сећаш ли се — вели му — оне Наполеон 
/p> <p>— Па добро, куда ћемо? — пита он ађутанта кад је, притиснут разлозима и наваљивањима са  
хтео овим добрим људима да потврди речи ађутантове.</p> <p>— Биће ти незгодно, Господару, тврдо 
раљ обрати пажњу на ове речи те то даде ађутанту још више маха и настави:</p> <p>— Ви, Величанс 
> <p>— Биће меса! — вели пуковник своме ађутанту, посматрајући развијање предходнице и предосећ 
, светитељском светлошћу и он се окрете ађутанту па рече:</p> <p>— Наредите све што треба, хоћу 
 Пролазници неки рекоше да је онај први аероплан тукао Бањицу митраљезом.{S} Деца нека која про 
њи.{S} Појавио се и један непријатељски аероплан а затим још један, па још један.{S} Прелетали  
једнога сата по подне, појавио се један аероплан над Београдом и почео је да шестари.{S} Наши т 
ваздуху.{S} Сви дигосмо главе и видесмо аероплан.</p> <p>— Наш! — узвикнуше неки.</p> <p>— Није 
о над Чукарицом и Циганлијом.{S} На оба аероплана наши топови пуцају нештедимице.{S} Грмљавина  
коју су засипали непријатељи бомбама са аероплана.{S} Најзад, морао се повући у Параћин а одатл 
у ли аутомобили да носе топ; може ли са аероплана да се нишани; колико може да се држи у ваздух 
куљају и не обзирући се на опасности од аероплана.{S} Наиђе и један чичица, рука му сва огрезла 
 сузе како је бегала, како је бомбом из аероплана рањено дете и пита шта ће, где би га понела д 
, али сви обратише пажњу на велики број аероплана који се почео њихати изнад наших глава.{S} То 
бе стране; <pb n="451" /> наши су тукли аероплане и бежанијску косу а њихови Баново брдо, Ново  
рије бију са Торлака више нас, гађајући аероплане а њихове туку на све стране.{S} Доле негде са 
ишли низ друм а почеше да нас надлећу и аероплани.{S} Неко рече да дају и знаке и одиста, мало  
па онда енглески адмирали, па француски аероплани...</p> <p>— И Немци са оне стране Дунава и Са 
облака.</p> <pb n="591" /> <p>Француски аероплани, који су за дуги низ месеца ревносно вршили с 
ште Врховне Команде, и непријатељски су аероплани већ учестали ватром, коју су сипали на Крагуј 
 шакама шкољке на устима, диже главу за аеропланима, напреже се и поче им довикивати као да ће  
 неће патити као ми што ћемо.</p> <p>На аеропланима задрхташе мотори и вито се поче силно да кр 
 кад јој дође ред, не хтедне дати дете, аждаја јој разори кућу и све живо по кући покоље.{S} Та 
жу људи, некад у старо време, била нека аждаја која је ждерала децу.{S} Падне тако пред село па 
ову дечицу!{S} Зар не изгледа као да је аждаја гладна и халовита пала пред Младеновац, <pb n="5 
пред Младеновац, пала је на целу Србију аждаја и ждере нам децу, ждере много... потаманиће нам  
колиба учини одиста као отворена чељуст аждајина, у коју морам да бацим моје чедо јер је дошао  
уди сакупљени у групе, објашњавају се о ажији српских новчаница у Солуну, о акцији Француза на  
 пуно новца на који је он већ израчунао ажију на солунској пијаци.</p> <pb n="106" /> <p>— Па д 
рховној Команди просто омрзли слово Ђ у азбуци!</p> <p>— Не мислим да се ослободи, али при какв 
Богова твојих!...{S} Држи, дедер..а..а..аи!“ То већ износе из глиба запала кола.</p> <pb n="654 
ишегласни узвици: „Држи, држи, држи!{S} Ај, уа, триста ти Богова твојих!...{S} Држи, дедер..а.. 
и морал <pb n="165" /> у војсци, добро, ајд лажи је.{S} Али сад, што ће нам то још и сад?{S} За 
бучицу!{S} Ко ће да одговара за ово?{S} Ајд, кажи ми, ко ће да одговара за ово?</p> <p>У том се 
 још се више збуни и унезвери.</p> <p>— Ајд, кажи нам, мала, све по реду како је то било и шта  
одине да служимо, дочепаше изненадно те ајд у Винковце, у касарне.{S} Па још што је најгоре, ра 
да се исхрани!...{S} Тако, ту!...{S} Е, ајде сад, прекрсти децу!</p> <p>Товаре се, полазе, он з 
аву, дижи, не бије свако зрно.{S} Ајде, ајде, децо, нек осети непријатељ с ким има посла!</p> < 
м поћута па опет додаде:</p> <p>— Ајде, ајде, жено.{S} Не помаже суза и друге су је мајке проли 
 и казују им чудне речи:</p> <p>— Ајде, ајде, да путујемо, да идемо!</p> <p>— А куда ћемо, тата 
к је то чињено тамо, док смо се борили, ајде, још разумем.{S} Требало је одржати морал <pb n="1 
нарочито су нежни:</p> <p>— Ајде, воко, ајде!{S} Потегли мало да изнесемо овде узбрдо.{S} Ајде, 
 моје ствари натоварене. <pb n="633" /> Ајде, рекох ја, и узех да се праштам а мали братић отрч 
те примити људе који под пушком оде.{S} Ајде, водите га!“ нареди ага те грешна Марка поведоше и 
 је и господин Јанковић у начелство.{S} Ајде, сачекаћемо вас!</p> <p>И док се господин Јанковић 
отегли мало да изнесемо овде узбрдо.{S} Ајде, благо мени!</p> <p>— Слаб ти тај левак — вели му  
ижи главу, дижи, не бије свако зрно.{S} Ајде, ајде, децо, нек осети непријатељ с ким има посла! 
Лазо, што је погинуо на Косову пољу.{S} Ајде, синко, целивај свеца!“ А мени задрхта душа и наиђ 
лу — далеко... много далеко...</p> <p>— Ајде, облачи ти децу, а ја да покупим мало ове прње! —  
>Ја дигох главу и погледах га.</p> <p>— Ајде — настави он — спусти дете.{S} Спусти га ту, крај  
 ваља га се покретом отргнути.</p> <p>— Ајде, устајте!</p> </div> <pb n="669" /> <div type="cha 
p>Затим поћута па опет додаде:</p> <p>— Ајде, ајде, жено.{S} Не помаже суза и друге су је мајке 
оју терају, нарочито су нежни:</p> <p>— Ајде, воко, ајде!{S} Потегли мало да изнесемо овде узбр 
уде их и казују им чудне речи:</p> <p>— Ајде, ајде, да путујемо, да идемо!</p> <p>— А куда ћемо 
затвори кућу, него тако... узех децу па ајде! — одговара жена са митровичког воза.</p> <p>— Па  
 — водићу те после да их чујеш, ал прво ајде у цркву!“ У цркви је, знате, светац.{S} Јесте ли б 
у, водио ме бабо у Фрушку, у Раваницу. „Ајде, вели, да целиваш Цара Лазара!“ Еј, Боже, моје сре 
арали крај ватре и закрчили сва места: „Ајде, бре, диг’те се кој, нек се огреје ово дете!“ Кад  
 Наточи вина и себи и мени и куцну се: „Ајде, вели, у здравље!{S} Па Бог нека ти буде у помоћи! 
ма.{S} Најзад, попа опет изађе и рече: „Ајде у име Божје!“ па пође напред а ми сви, жене и деца 
>Топлички бегунци</head> <p>Неко рече: „Ајде да видимо, ево стижу топлички бегунци!“ и оста так 
мешио.{S} Један пут чак командир рече: „Ајде, Бојко, нек да Бог да се ово сретно сврши па се ти 
 кад дубоко у ноћ узе нас бабо будити: „Ајде, вели, устајте!“ Избудили смо се преплашени и узне 
аплар, него и војник, његов друг, тек: „Ајде, бре Бојко, тркни донеси воде!“ И он послуша.{S} О 
а</head> <p>Заробљеници иду за нама као ајкуле за морским бродом.{S} Изморени, издрпани, подбул 
и смо Турци наишли, али бабо нам рече: „Ајте, спремајте се и потоварите да се склоните из села! 
но из школских задатака ђака наше Војне Академије, прешао је некако и у светину и држао је у за 
арску школу.{S} Био сам и на страни, на академији.</p> <p>— Дуго?</p> <p>— Био сам две године у 
" /> видећеш како, уз мали свежањ неких аката, које дотични господин носи у руци, улазе у купе  
 па ће моћи и проспавати после ручка а, ако буде време дуго, одиграти и по коју партију клабриј 
тока, је л’? — настави он живо. — Вала, ако хоћеш, право да ти кажем, није бољи него смо ми гор 
, као да би хтео рећи: „Ако дате хвала, ако не дате — опет хвала!“</p> <p>Приповедач ту, прекин 
приберу да протумаче пролазак тих кола, ако ма шта запазе, што би им дало повода за то.</p> <p> 
p> <p>— У свему треба нам још три дана, ако господа министри могу да издрже те да не будемо при 
зна какве патње стоје пред нама!{S} Па, ако ћемо да патимо ја и ти, зашто да пати ово јадниче.{ 
ћу слушати, госпо, ако вас то не умара, ако вас то још више не мучи.</p> <p>— И мучи ме и умара 
емили преноћиште, горела је мала ватра, ако би ко хтео да пригреје што.{S} И сад ме као језа об 
ислиш сломиће се, а Бојко вели: „Сутра, ако Бог да, у зору биће борбе па ћемо се загрејати!“ Ма 
му умукне шкрипање кола и топот копита, ако се чује жубор каквога кишом набујалога потока или л 
ом, под колима или најзад и крај плота, ако има само неколико стопа сувоте.{S} Али ни тога нигд 
хановима; јео је суви хлеб или где кад, ако би где затекао какву команду, што су му одвојили по 
ћаш, волем ја то да слушам.</p> <p>— Е, ако волете, онда...</p> <p>Он ућута као да прибере сећа 
ао је капетан у себи.</p> <p>— А жртве, ако их буде? — тргао би се у том размишљању, али се пон 
клонити, он ми рече:</p> <p>— Ево овде, ако хоћете да седнете! — и показа-један поваљен џак кра 
е за то ником не одговара?{S} Друго је, ако збиља услова има, у том случају ево ја сам први кој 
волте, изволте правити сад комбинације, ако можете!</p> <p>Такви су се од прилике разговорили в 
 ако се нађе која пушка.{S} Него, веле, ако има кога таквог рсуза, боље да га каже село па само 
ме што су сви погубили главе и по томе, ако хоћете, што непријатељ не улази у земљу да је освој 
вентуално, омогућио правилно одступање, ако би до тога морало доћи.</p> <p>Тако смо мислили, та 
пати главне комуникације са Солуном те, ако се и мора одступати, одступати путем којим се може  
а тамо крај друма да чека смрт која ће, ако не раније, ноћас кад стегне мраз извесно наступити. 
 други не врше.{S} Не, господине!{S} И, ако дође до тога да где год у овоме рату обновимо борбе 
ан неће протутњати преко целе Србије и, ако где буде парче слободице, биће је ту негде измеђ Ја 
ћу па отрчим до тетке да њу припитам и, ако она бега, да поведе и мене.{S} На улици је било већ 
то смо разговарали.{S} Ја то разумем и, ако хоћете, чак пристајем уз вас у осуди ружних појава, 
Те ноћи мало је ко спавао у Београду и, ако га је сан савладао, пробудили су га топовски пуцњи  
ктор мирно.</p> <p>— За свој рачун или, ако хоћете, за наш рачун, за рачун савезника!</p> <p>—  
да горе баш сасвим не ваља.</p> <p>Или, ако у колима није архива, онда је нека породица, која т 
 има у селу рђавих људи кажите их сами, ако га не кажете а ја га нађем, ником главе на рамену о 
ено, је л’ довољно безбедно у Приштини, ако није да одмах наставимо пут?“</p> <p>— Ко сабра ове 
е жалио што ће Београд ужасно страдати, ако се бомбардовање настави у овакој мери.{S} Кад је он 
 Највише још што би се могло дозволити, ако су Аустријанци једновремено сишли и Колубаром и Јад 
 би се могло прилећи или бар заклонити, ако би нешто ноћас студен ветар дунуо.{S} Што је било м 
ла који би се иначе морао сав уништити, ако се настави одступање у овоме правцу којим се пошло. 
оменат, да се пожар може још и угушити, ако помоћ брзо стигне.{S} Пожар међутим напредује и там 
и да крену за Битољ и страни посланици, ако после опасности у којој је овај воз био — о чему је 
ало се, изгинуло се и — сад се повлачи, ако се бар могу да спасу топови да не падну у руке непр 
 како могу да видим...?</p> <p>— Чекај, ако упали... — рече онај који је још увек без успеха кр 
— Па знаш како је.{S} Ја не верујем ал, ако баш дође до чега, склони се!{S} Тамо где пођемо ми, 
 њему већ гледала одмену и гледала сам, ако не хранитеља а оно бранитеља куће.{S} А то ми је та 
Савезничка је војска на путу за Балкан, ако већ није...</p> <p>— За Балкан?!</p> <p>— Да, госпо 
лунскога воза.{S} И још сам се спремао, ако се ма кад у животу сретнемо, да му очитам буквицу т 
дугачак својим казивањем.</p> <p>— Ако, ако, казуј ти мени све чега се сећаш, волем ја то да сл 
д ране зоре нисам окусио.</p> <p>— Ако, ако, прихвати се.</p> <p>— А знаш како је, не ваља с пр 
смели сакупљати на другом месту, овако, ако би Турци наишли рекли би: скупили се да се Богу мол 
 носиш.{S} А можеш ми помоћи само тако, ако те послужи срећа те изнесеш главу из овога окршаја  
дем.{S} Ако патимо нек’ заједно патимо, ако страдамо нек’ заједно страдамо.{S} Где да их остави 
отети.</p> <p>— Радо ћу слушати, госпо, ако вас то не умара, ако вас то још више не мучи.</p> < 
внику објашњавали да је свака опасност, ако би је и било, још врло далеко.</p> <p>— Па молим ва 
ад вароши казује близину непријатељеву, ако су то његови метци који донде стижу те ниште и пале 
наредбу за наступање; да ће победу ову, ако се данас извојује, прихватити сам војвода Мишић и и 
емо и како ћемо.{S} Седећемо ту у рову, ако ко наиђе правићемо се да смо мртви и онако смо искр 
енику.{S} Поумих да јој понудим услугу, ако јој каква на путу затреба и приђох јој.</p> <p>Тек  
 светлој успомени чинио горку неправду, ако би ви пример који сам вам навео хтели да прострете  
— Па ко ће ослободити поробљену Србију, ако неће ове бабе? — додаје опет гомила и ори се крти с 
х трупа које би могле ступити у акцију, ако би та акција била прихваћена са севера.</p> <p>Војв 
 с извора, где је могао ма и у ходнику, ако не <pb n="47" /> у канцеларији, чути штогод више но 
и смета им да се греју.{S} У разговору, ако и кажу коју реч, избија маглица из уста, јер мраз с 
/p> <p>— Горе.{S} То ме је баш и страх, ако је тамо загустило, па се они сруче и закрче друмове 
овор јер немамо него један дан ода још, ако овако пође, па да сагледа <pb n="364" /> своје село 
сеоском блату.</p> <p>— Само... овај... ако ти је згодно...{S} Колицина сте?</p> <p>Ја му рекох 
мља покрива.{S} Овде је друго, наше је; ако је и тешко, наше је!</p> <p>Везани војник опет ћути 
један аутомобил.{S} И оне су га добиле; ако их је одбио командант, ађутант је био љубазнији; ак 
ио командант, ађутант је био љубазнији; ако их је одбио министар, секретар је био љубазнији. <p 
с Бојком ће се нашалити, он се не љути; ако је да се спрда, с њим ће се спрдати.{S} Не љути се, 
ћу вам ја?{S} Данас јесам, сутра нисам; ако нисам ја, биће други.{S} Није зло изгубити краља ка 
му са Врховном Командом, донела одлуку; ако се не може пробити на Скопље, да се војска повлачи  
е.{S} Рекох му да пожури <pb n="630" /> ако може, како би с вечери могли стићи бар до кога села 
ни госпа у црнини?{S} И, <pb n="666" /> ако је то привиђење, зашто осећам једну неодољиву потре 
натраг, предаћу се па шта ми Бог да!{S} Ако мене закољу, децу ће ми ваљда поштедети.{S} Наћи ће 
 смо се погубили, наћићемо се ваљда.{S} Ако не друкче, наћићемо се на оном свету.{S} Бог је доб 
оши, да им се источи најбоља ракија.{S} Ако кажеш да немаш камџијом ти одговарају, па мораш да  
ору и она га је чекала и дочекивала.{S} Ако би време било мутно и туробно, она би на прозору св 
редност сребрног новца била огромна.{S} Ако као продавац тражиш три динара, купац ти нуди десет 
 сто педесет и сто осамдесет динара.{S} Ако га ниси купио данас, сутра си већ тог истог коња пл 
ране, па јој метни овде, пред врата.{S} Ако може бар два три дана да се исхрани!...{S} Тако, ту 
 растану и можда опет никад не виде.{S} Ако смо се ових дана срели....?</p> <p>— Да, ових дана! 
а већ свој оброк бројао на залогаје.{S} Ако сам понудио коме цигару дувана, ја сам већ довољно  
— рећи ће трећи — да побацамо пушке.{S} Ако нас Аустријанци овако с пушкама похватају, стрељаће 
.</p> <p>— Разуме, што да не разуме.{S} Ако и не зна шта му кажем он види да ме га је жао.</p>  
 набавили, јер нигде у близини шуме.{S} Ако је и било које дрво крај друма или у пољу, оборила  
ијана баба.{S} А биће напредно дете.{S} Ако ми се Ранко одметне од куће и ода се школи, онда ћу 
о их воде на стрељање нису кукавице.{S} Ако су и бегунци, нису кукавице!</p> <p>— Зато их ја ов 
е стигао телеграм да и она мобилише.{S} Ако Бугарска мобилише против нас, Грчка је уговорно оба 
о подносили, они су само посматрали.{S} Ако су, којим удесом, и поделили тешку судбину одступањ 
зрена се нисмо могли ничим снабдети.{S} Ако је ко и понео један хлеб, до којега је ко зна како  
ан део Србије, Дебар, Охрид и Битољ.{S} Ако би поплава непријатељска провалила и дотле, из Бито 
ду крај мене.{S} Хоћу да их поведем.{S} Ако патимо нек’ заједно патимо, ако страдамо нек’ зајед 
атерати и Бугаре да напусте Призрен.{S} Ако је још француско-енглеска помоћ стигла до сад у већ 
у се у густу траву и у жбунов корен.{S} Ако си у светлости дана и догледао по где-где у планини 
а, неће то мој Никола оставити тако.{S} Ако и не буде Србије, новина ће бити па ћемо се разрачу 
марширају више!“ Ето такав је Бојко.{S} Ако је коме до шале с Бојком ће се нашалити, он се не љ 
рождере и умири се до сутра у јутро.{S} Ако која мајка, кад јој дође ред, не хтедне дати дете,  
ећ стигла руска или француска помоћ.{S} Ако је ко и покушао да говори о томе, остали су га с чу 
све полагали у ту Моравску Дивизију.{S} Ако она стигне... овамо се наши добро боре, добро се др 
 су опет друге власти поселе бусију.{S} Ако и продреш у вагон, ти затечеш пред вратима свакога  
а, вечерале козје ћевапчиће и проју.{S} Ако их вечерас то мимоиђе сутра неће.</p> <p>Други ауто 
бра, не смеш вређати очеву успомену.{S} Ако се и деси да погинем, мораш стегнути срце, мораш се 
 ноћи, и гледао чаробну мртву варош.{S} Ако је месечина изостала, дебели мрак, кроз који су се  
оме пример?{S} Јел’ нама, грађанима?{S} Ако је војсци, онда води га тамо, на фронт, па га стрељ 
 што би обезбедило јединство акције?{S} Ако се свако од нас може слободно и по своме нахођењу к 
Какве би ту одговорности могло бити?{S} Ако се успе нема је а ако се не успе, шта је то што ћем 
ли да је ко погинуо или да је рањен?{S} Ако су већ у војсци они су по канцеларијама а ако су до 
 како знаш и умеш! — одговори војвода — ако си ти онај стари, одржаћеш се.{S} Шаљем ти у помоћ  
овек разборитих очију и широких плећа — Ако је крив, стрељај га.{S} Одведи га рано у зору, док  
p> <p>Батерија је долазила с фронта и — ако мора и она прећи ћуприју, значи да иде пут Призрена 
 /> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима,  
/p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима,  
/p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима,  
у којој је.</p> <pb n="71" /> <p>Кажу — ако је тачно — да су још јуче, на дванаест часова пре н 
је су поверљиве.</p> <pb n="40" /> <p>— Ако су поверљиве не морате ми их казати.</p> <p>— Не мо 
преко Румуније.</p> <pb n="604" /> <p>— Ако се морамо одрећи те наде — рекао је посланицима тад 
зирале контуре госпе у црнини.</p> <p>— Ако немате где да се згрејете — рекох јој кад приђох др 
е! — понови још једном учитељ.</p> <p>— Ако вас то теши! — слеже раменима полицијски чиновник.< 
... узех ја да се предомишљам.</p> <p>— Ако нећеш себи за љубав, учини мени за љубав.{S} Ја бих 
е предугачак својим казивањем.</p> <p>— Ако, ако, казуј ти мени све чега се сећаш, волем ја то  
 нек се осврну чешће за собом.</p> <p>— Ако нападну, они ће изненада, из заседе — рећи ће неко. 
{S} Од ране зоре нисам окусио.</p> <p>— Ако, ако, прихвати се.</p> <p>— А знаш како је, не ваља 
> <p>— Хоћу! — одговара дечко.</p> <p>— Ако, упамти, треба да упамтиш па да причаш, свима да пр 
д пристанак да напусти Тополу.</p> <p>— Ако је по вољи у Ниш, Величанство, тамо је Краљевска Вл 
раховао и злопатио се и мучио?</p> <p>— Ако сам већ требао мрети — размишљао је други — онда је 
 обуци његово.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Ако је истина да смо опкољени, могли би те ухватити у с 
л је далеко, не може да стигне</p> <p>— Ако он стигне, ви ће да се вратите?</p> <p>— Вратићемо  
 о доброј намери Бугарске.</p> <p>— Ал’ ако се дипломатија превари? —Додаје онај кафански песим 
 та и та!“ или „Овде су новчане књиге!“ Ако сачекаш мало у вагонском ходнику <pb n="112" /> вид 
 који је и сам оставио децу код куће, а ако се не нађе...</p> <p>Ту прекиде, немајући довољно х 
захтева... да, тако нешто...</p> <p>— А ако им се не испуне захтеви?</p> <p>— Измеђ одбијања за 
бацити ал кад се приближимо.</p> <p>— А ако нас похватају изненада, овако с оружјем.</p> <p>— А 
ашће нас подмукло, као звер.</p> <p>— А ако, по савету споразумне дипломатије откинемо комад ме 
м и мучим по рђавом времену.</p> <p>— А ако пређу?</p> <p>— Неће! — одговори она поуздано. — Ба 
 већ у војсци они су по канцеларијама а ако су дорасли до војске, њих комисије ослобађају.{S} И 
 он књиге под главу, да му ко не дира а ако хоћеш, може и не јести али неће дићи главу с књиге  
ти могло бити?{S} Ако се успе нема је а ако се не успе, шта је то што ћемо изгубити кад је већ  
мо међу њих, па ако погоди кога добро а ако не погоди, толико му чини.</p> <p>Другог чичицу нађ 
читавих уличица пустих и празних, једва ако из по где које куће ко изађе или уђе или какав пас  
кафанице и куће да једе, гомилице једва ако би омањиле, јер велика већина на улици, на ногама и 
 и онемиле.</p> <pb n="161" /> <p>Једва ако се још чује лупа каквога капка на прозору који дома 
вам ситуације у коју би запала Бугарска ако би нас напала.{S} Али она то неће!{S} Да је смела,  
из Скопља, па знају колика је то невоља ако се човек за времена не уклони; ту су биле <pb n="26 
кнеза и попа па рече: „Рекох ли ја вама ако има у селу рђавих људи кажите их сами, ако га не ка 
ни што иду за нама?</p> <p>— Тешко нама ако толико буде почивала у гробу, да сачека нова поколе 
е ситуације која би им остала за леђима ако би кренули нама у помоћ; на нашу војску са севера н 
стране Мораве, која мора бити заробљена ако ми овде не успемо! — размишљао је капетан у себи и  
оре какав Феризовић; то је нека пометња ако је ко вратио те железничаре.{S} Ево рањеник стигао  
ребало.{S} Сад сам малаксао, умирем, па ако, нека и последњим дахом својим користим вама бар, с 
е зраком оне које је покосио мразом, па ако још Новица буде имао мало среће, зна она, зна тета  
се одморимо, колико да се приберемо, па ако онај пожар изнад вароши казује близину непријатељев 
ну дана млађи од ње и пошао у школу, па ако Бог да, нек млађи прихватају кућу а овога је штета  
ори он са највећом готовошћу — Хоћу, па ако сте писмени запишите то, вредно је записати.</p> <p 
им; ал опет, зрно оде тамо међу њих, па ако погоди кога добро а ако не погоди, толико му чини.< 
 опалимо један метак — вели каплар — па ако је и заспао пробудиће се.</p> <p>— Јок море, сад ће 
обио службицу, оженио се...</p> <p>— Па ако, Новице, ти си твоје учинио!</p> <p>— Јесам!{S} Ал, 
ја где сте ви сакрили жене и девојке па ако их нађем...!“ — „Вала, ага, ево главе ако не говори 
 би те ухватити у србијанскоме оделу па ако те познаду, обесиће те а овако, затећи ће те као за 
е вечерас, чекаће ноћас, чекаће и сутра ако треба.{S} По подне је већ цело Скопље било спакован 
слободити свога детета, нека би несрећа ако ће га постићи, била далеко од материнских очију; бо 
.</p> <p>— Па не можемо, држати Београд ако ћемо на Багрдану да их чекамо! — додаје суво и скор 
о их нађем...!“ — „Вала, ага, ево главе ако не говорим истину!“</p> <p>Причао нам је и друге ст 
p>— Тако, једу и пију.{S} Истребиће све ако подуже остану.{S} Наредили да им се испеку беле пог 
, домаћине на колац а чељад на јатагане ако се у селу нађе макар један човек који се борио прот 
 стоци и људима да се одморе и прехране ако имају чиме.</p> <p>Како тај одмор на подне траје ду 
бија није далеко а Сава није широка, те ако ћу служити кога, боље онда свога србијанскога Краља 
октобра, већ смо више знали но јуче, те ако је јучерањи дан био можда последњи дан вере, данашњ 
доћи ред! — додаје други.</p> <p>— Хоће ако подржи овако! — теши сам себе онај први па додаје:  
ст и питому садашњост.{S} Она с југа, и ако на каменом подножју, покривена је тамним зеленилом  
е ми бегамо, под тешким осећајима да, и ако се враћа Отаџбини, да то ипак није она.</p> <p>Слич 
ачка главица.{S} Она са северозапада, и ако у тако блиском суседству, пуста је и гола.{S} Сам т 
унио.{S} Разговор се око овога стола, и ако доста живо, ипак тихим гласом води.{S} Говорило се  
 Да, цела шака, до чланка.{S} Па сад, и ако прозебе, могу је сећи и даље, немам шта да жалим.</ 
опет наши да му довикују и да звижде, и ако се не чује донде, а он стоји пред вратницама, гледа 
ује карте за те добротворне концерте, и ако их никад није посећивао, један је трговац чак, и не 
те би се могло још мало одморити али, и ако сам силом склапао очи, нисам могао задремати.{S} Гу 
воме путу увек тромо и споро кретали, и ако је требало журити испред непријатеља, толико ми је  
 на подводни ледени брег.{S} Па ипак, и ако задњи део његов још није тонуо, потрес од удара осе 
ојећи међу својим топовима непомично, и ако изложен непријатељској непрекидној ватри, капетану  
них Послова, који је, увијен у бунду, и ако то температура није захтевала, увлачио главу у ужас 
примакли Призрену; други се решавају, и ако би се до мрака могло још који сат пешачити, да оста 
ама; док ће они већ на првоме кораку, и ако и сами оптерећени бригом, наћи себи мира, дотле ће  
а.{S} Ено је, ено, онамо, намо!...{S} И ако је мутно небо и ако су нам исплакане очи, ми је дог 
љно да му се виде два златна зуба.{S} И ако чиновник административног одељења и ако је кренуо у 
мисла, без јасне контуре и облика.{S} И ако је давно већ умуко тандрк кочија, стењање и шкрипа  
епознате, тамне, нејасне преставе.{S} И ако још будан и свестан да је то сан, ја нисам имао сна 
 запалим свећу за мртве и за живе.{S} И ако је био леп дан, Београд ми није правио ведар утисак 
да је стање бугарске војске такво.{S} И ако су их борбе на Тимоку и на Гиљанскоме фронту довољн 
тају у своје наручје тужно Косово.{S} И ако његове старачке очи нису биле кадре догледати оно ш 
ароши, над којом већ почива поноћ.{S} И ако је пламен у овоме тренутку био нешто малаксао, оно  
 село, у све гушћу вреву и гомилу.{S} И ако је поноћ још је све на ногама.{S} Онде се скрхала к 
ка тешка, загушљива тишина у њему.{S} И ако већ дан, радње затворене, кафане пусте, на напуштен 
раљевска Влада напустила отаџбину.{S} И ако је свако знао да ће то бити, да је решено, да је од 
 његовој смрти има бар толико утехе — и ако је то једној мајци недовољно — да је његова смрт би 
 да га обухвата и да осваја.</p> <p>— И ако погине ко од наших тамо, погинуће их пет, шест и де 
у војску...</p> <p>— Па? — запитах ја и ако сам слутила одговор.</p> <p>— Погинуо! — додаде ста 
ан човек који се борио противу Турака и ако се нађе која пушка.{S} Него, веле, ако има кога так 
— Нисам излазила из собе, нисам смела и ако ме је прошао први страх.{S} Наслонила сам ухо на вр 
аложила и она их је тешила и храбрила и ако је и сама осећала студен у души, нашав се први пут  
 то истина? — пита пријатељ пријатеља и ако је већ десеторицу до сад питао и сви му одговорили  
{S} Осећала сам се сама, потпуно сама и ако је отац био још ту.{S} Нисам излазила нигде из куће 
и.</p> <p>Вратила сам се мало умирена и ако све то што ми је рекла није било Бог зна шта.{S} Ал 
ако чиновник административног одељења и ако је кренуо у Солун вероватно да се раније нађе ван г 
ада се враћала са пожара.</p> <p>— Па и ако се враћала са пожара ипак је ту било некаквог реда. 
 иза којега је Вук замакао?</p> <p>Па и ако овај спровод прати увек нема тишина и саучешће гоми 
било је зидова те су бранили од ветра и ако је кроз полупане прозоре старих и напуштених конака 
 да га каже село па само њему да суде и ако има у кога пушке боље да је сам донесе јер сакрити  
з куће и којега нема ево све до подне и ако се кроз београдске улице ваља смрт и обара коса њен 
/p> <p>На друму затекосмо већ кретање и ако је још рана зора.{S} Није још цео збег кренуо али п 
ак на своју страну и не праштајући се и ако смо били уверени да се више нећемо састајати.</p> < 
обовања.{S} Али, тај воз још не креће и ако пред њим стоји машина која је стално под паром да б 
рањеник који је сам кренуо из болнице и ако му је рана још недолечена.{S} Све ћути и предало се 
није говорио а шибао је сироте вранце и ако су као стреле летели.{S} Једнако их је шибао и псов 
аробљени!</p> <p>Сви поражено ућуташе и ако је свима на уснама лебдело питање: па шта сад?</p>  
а кад, ма у ком правцу поћи какав воз и ако рођеним очима виде да на шинама нема више ни вагона 
уди и стока и све се тиска, све граби и ако се једва креће и пробија кроз гомилу и свако носи,  
Од Турака? — гракнусмо сви изненађени и ако нико од нас није јасно појмио шта су то Турци.</p>  
— понављамо сви у глас као изненађени и ако нико од нас није појмио колико је то, сем најстариј 
, уме очупати пиле па чак и просејати и ако једва ручицама обгрли сито.{S} Ранко је годину дана 
оче у блату бирати место где ће стати и ако су јој и ципеле и чарапе и један део сукње биле већ 
повских шупа где би се могла склонити и ако се већ силан свет сабио у њу.{S} Све те куће пут То 
 је као кроз пусте лагуме.{S} Војници и ако заморени, дизали су главе и погледали на прозоре, о 
се загрејале ни путовањем по студеном и ако сунчаном дану.</p> <pb n="350" /> <p>Штала се испуњ 
 њим, покривала сам га понова ћебетом и ако је био покривен, и брисала сам му ознојену слепоочњ 
</p> <p>— Зашто? — упитаће ипак један и ако је исвесно, као и сви остали, знао зашто.</p> <p>—  
намо, намо!...{S} И ако је мутно небо и ако су нам исплакане очи, ми је догледамо, ми је видимо 
 пажљиво око себе да види слуша ли ко и ако смо били сами самцити у мраку пред станицом, па се  
д неће бити краја нити ћеш прећи тамо и ако те само неколико метара раздвајају од противне стра 
 Ко? — запита капетан готово усхићено и ако је већ по присуству пуковникову и његових официра с 
ад још и ако му је уже засекло у месо и ако је, види се, после очајне борбе савладан а пушчане  
огао задремати.{S} Гушило ме је нешто и ако сам био под ведрим небом.{S} Можда онај сумор, који 
 стоком.{S} Дотле је већ и дан свануо и ако тешки облаци још застиру небо и не дају зраку да по 
 било после ове службе и молитве Богу и ако је глад, како који дан, све тежа била.{S} После два 
што, ал сам волела да останем у мраку и ако ме је било страх мрака.{S} Док се још по мало назир 
н мах сви претрнусмо пред том помишљу и ако нам је свима лебдила пред очима.</p> <p>— Зашто? —  
 што је та брига обухватала и светину и ако непосвећену у појединости, које су влади погоршавал 
ај другога, тако се у тренутку сретну и ако се дотле нису никад видели, да се опет у тренутку р 
да њено материнско срце слути несрећу и ако је она далеко, још врло далеко.{S} У томе је поглед 
 децом да слазе на жељезничку станицу и ако никакав воз у то доба није ишао ни на коју страну.{ 
исколачених очију, опире се и сад још и ако му је уже засекло у месо и ако је, види се, после о 
ћемо састајати.</p> <pb n="271" /> <p>И ако не знајући све детаље о ситуацији, светина је напољ 
итна али оштра и студена киша.</p> <p>И ако разговор и жагор тако с вечери малаксава, нису нас  
туда враћају као ватрена киша.</p> <p>И ако нас је умор сломио, нисмо могли не застати у месту  
 све то извлачи и једва креће.</p> <p>И ако је заједничка невоља све изједначила ипак је у тој, 
 вера и нада у његов повратак.</p> <p>И ако жижак њенога живота већ догорева, тули се и малакса 
дножјима Шаровим два поклича:</p> <p>„И ако се српски стег посред Ниша вије.</p> <p>Јоште тужно 
видим да увијаш, ама тешко твојој бради ако лажеш.{S} Потражићу ја где сте ви сакрили жене и де 
е један од другога па причају...{S} Али ако ђенерал и није писао цару и цар ђенералу, батина је 
 /> <p>— Не ваља — вели — тежак пут али ако се мора онда што ћеш.</p> <p>И онај што је питао Ар 
n="548" /> где год успут, да ми објасни ако зна какав нови план: да ми каже по његовом плану гд 
 је да га сретнем где год да ми објасни ако зна какав нови план; да ми каже, по том плану, где  
се свога сина, кога ће страшно заболети ако једнога дана сазна шта сам учинила.{S} Дубоко сам с 
 кажем то, али... видите, могло би бити ако моравска дивизија... поче наредник да објашњава, по 
ајући коју ли ће страну државу увредити ако и према њему поступи онако, како поступа према мајк 
најстаријем сину. — „Не смете ме жалити ако подлегнем рани; треба жалити оне који нису испунили 
и се ситуација могла још увек променити ако савезници на време стигну и ослободе Скопље, које с 
о знам поуздано.</p> <p>— Знам и ја, ал ако је ово њена архива, ево и Команде за њом.</p> <pb n 
ево овде, и повреди ми мало кост.{S} Ал ако, добро је, јер ме спасе мука.</p> <p>Он прекиде при 
 <p>— Закључати?{S} Шта то вреди?{S} Ал ако, закључај, дај ми!{S} Хоћу да понесем кључ, хоћу да 
она и топова толике године.</p> <p>— Ал ако дође непријатељ?</p> <p>— Доћи ће, ал што ће, шта м 
ет даље пођу; свака својим правцем, сем ако не утону у мраку и у ноћи која све наглије обавија  
> <p>— Какве лиферације, молим вас, сем ако су кадри да нам лиферују савезничку војску.{S} Него 
ила и ослухивала готова да одмах скочим ако би чула што.{S} Ни старица није спавала, чула сам ј 
говорност пред народом и пред историјом ако дозволимо да један Краљ буде заробљен.</p> <p>— Заш 
вим само део грађе, могу бити задовољан ако кадгод будем сматран сарадником на томе великоме де 
ринској љубави лепши споменик подићи до ако се сахрани на догледу мора, како би свећица на њено 
 је дорастао, те који ће још мало, само ако му Бог да живота и здравља, поделити самном бригу к 
и кућу, нек ми он буде домаћин.{S} Само ако Бог да да се све ово лепо сврши...</p> <p>Ето тако  
р коме су све те вести саопштили — само ако то није морфијум за успављивање.</p> <p>— Какав мор 
 дотле нисам ни запазила.</p> <p>— Само ако није назебло? — додаће један.</p> <p>— Тога се и бо 
 добро, мат са те стране.{S} А шта ћемо ако Бугари...</p> <p>Није ни дорекао а у проседог се го 
и те по <pb n="252" /> њему да поручимо ако што требамо.{S} Кад нам из села јаве да су наишли Т 
 аутомобила у блато и кад вечерас, и то ако буду успеле да се догурају до ћевапџијине тезге, бу 
 мислим и сад.{S} Ви ми чините неправду ако мислите да ме је жао ове руке, који губитак за мене 
 у помоћ најбољи пук пешадије а послаћу ако треба и целу дивизију.{S} Само, непријатељ ни стопе 
х волео на то поље!“ Шта ће да му кажеш ако си прави шахиста?{S} Рећи ћеш му да је будала, је л 
око великих и богатих предузећа?</p> <p>Ако не дотраје дотле, хоће ли бар старац дотрајати да в 
адоше на памет синоћне речи војводине: „Ако си ти онај стари, одржаћеш се!“ С чим ће се и с ким 
ље са нас као са стреје, а Бојко вели: „Ако, море, исушиће се!“ Наиђе мразна ноћ па не смеш да  
 се опет насмеши, као да би хтео рећи: „Ако дате хвала, ако не дате — опет хвала!“</p> <p>Припо 
и душа ти се понова стреса од тих боних акорада који је плаве и освајају.{S} Окрећеш главу да н 
 у трзају и ропцу, зазвони у души топли акорд и сене пред очима блистава слика његове младе про 
Турску.{S} Као одговор на овај бугарски акт, Грчка, држећи се савезнога уговора са Србијом, огл 
угарске мобилизације очекивали.{S} Овај акт је изненадио само дипломате споразумних сила и оне  
 су то нередовне трупе учиниле и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Сутра 
сне да су и то нередовне трупе и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Најза 
</quote> <p>То је био последњи војводин акт.</p> <p>Одмах затим отпочеле су хитне спреме и у вл 
 јутрос рано у пећима спаљују поверљива акта и део архива који се неће понети.</p> <p>Нико од ј 
целарији какве више команде и преписује акта или куца на машини за писање, као девојка.{S} И за 
лничке опреме, архиве, рачунске књиге и акта разних канцеларија и многе, многе друге скупоцене  
 би се сви вратили својим командама.{S} Акција би била заједничка, свих јединица, у колико их и 
7" /> На Дарданелима пропала савезничка акција; на Сави и Дунаву нагомилана немачка и аустроуга 
је би могле ступити у акцију, ако би та акција била прихваћена са севера.</p> <p>Војвода Мишић  
у већем броју на јужноме фронту, ова се акција може и даље прострети и, ко зна какве значајне и 
етио или предухитрио!{S} А каква је ово акција?{S} Повлачење, повлачење без реда, без плана, бе 
упаде ђенерал Јуришић — У случају такве акције ми би се сви вратили својим командама.{S} Акција 
 господине, да ми развија план румунске акције, нацртао ми је писаљком на ћепенку правац бугарс 
е моје тетке, која је и новац и накит и акције држала код себе.{S} Била је богата и дрхтала је  
јој ждере сву имовину и новац и накит и акције, а она чврсто држи на грудима онај јастучић.{S}  
} Шта је то што би обезбедило јединство акције?{S} Ако се свако од нас може слободно и по своме 
во гласно али ипак горко — Поверљиве су акције које непријатељ не сме знати да их не би осујети 
е о ажији српских новчаница у Солуну, о акцији Француза на јужноме фронту, о путу који преко Те 
везничких трупа које би могле ступити у акцију, ако би та акција била прихваћена са севера.</p> 
а је она донела прекид преговора и нову акцију на Једрену, стари је Краљ суморно завртео главом 
а Французима и потпомогне непријатељску акцију на Пчињи.{S} Трупе нових области, које се нагло  
ити, предузимати једну тако неочекивану акцију?</p> <p>— Врховна је Команда наредбом од 12. нов 
 Рама те означио своју намеру да главну акцију управи долином Мораве.</p> <p>Сутра дан, то је б 
<p>— Кажем само...</p> <p>— Кажете, да, ал’ не треба тако ништа на памет говорити.{S} Ништа, ра 
, то знам поуздано.</p> <p>— Знам и ја, ал ако је ово њена архива, ево и Команде за њом.</p> <p 
ступак.{S} Нека га огласи дакле и њима, ал не теоријски, него нека пуца у њих.{S} Видећете како 
друге стране била је упрегнута кравица, ал угинула је ваљда.{S} По даскама, на навиљку сена зас 
ма!{S} Волео сам што пре да буде борбе, ал би ми жао било погинути а не доживети све што сам за 
<p>— Не знам... кад бих могао све, све, ал не може.{S} Ко зна где ћемо... ко зна нећемо ли мора 
 је било чак и мржње.</p> <p>— Тако је, ал велим, ко зна од кад је липсало, ето су га већ и пси 
опет рањеник — понео бих ти једно дете, ал ето, једва и себе носим.</p> <p>— Хвала ти! — благод 
е и теби колико и себи.</p> <p>— Јесте, ал ви се познајете међу собом а ја...</p> <pb n="593" / 
 ако дође непријатељ?</p> <p>— Доћи ће, ал што ће, шта може?{S} Освојиће вароши и села и поља.{ 
на плећа.</p> <pb n="609" /> <p>— И ви, ал се ви дижете, а мене мора да дижу.</p> <p>На коња су 
селу.</p> <p>Пред судом он се не брани, ал одговара без поуздања и без храбрости.</p> <p>— Јеси 
о у освојеноме Београду.</p> <p>— Ћути, ал не сме и даље ћутати!{S} Она је присвојила себи част 
и је прва нити последња.</p> <p>— Знам, ал овај наредник што седи на колима изгледа ми нешто по 
 <p>— Не морам!{S} Знам ја да не морам, ал ето изазивате човека.{S} Најзад, ви то нећете ваљда  
ацује му други.</p> <p>— Па... дао сам, ал’, не дај Боже да остане овако.{S} Да л’ ће ово дуга  
 би ти, Господару?</p> <p>— Тражио сам, ал’ нису ми дали! — понови Краљ.</p> <p>— Мораш се ти ч 
и, ми добровољци.{S} Нећу да се хвалим, ал ето ту смо па питајте, борили смо се као прави Србиј 
>— Он има много војске?</p> <p>— Много, ал је далеко, не може да стигне</p> <p>— Ако он стигне, 
вамо не ваља.{S} Званично ништа немамо, ал тако кажу.{S} Веле непријатељ је кренуо из Ваљева, с 
 дође изненада наредба да и ми кренемо, ал не кажу на коју страну.{S} Једни говоре на руски ћем 
?</p> <p>— Рекли ми!</p> <p>— Па добро, ал шта хоћеш са тим дететом?</p> <p>— Да га предам овде 
<p>Ја му рекох.</p> <p>Није знаш добро, ал колико да склониш главу.</p> <p>— Ама добро је, како 
о би много светлости.{S} Не знам зашто, ал сам волела да останем у мраку и ако ме је било страх 
Ама лепо сам ја пошао за својом памећу, ал тако, кад ја хоћу да слушам стратегијски план!{S} И  
ели бабо — водићу те после да их чујеш, ал прво ајде у цркву!“ У цркви је, знате, светац.{S} Је 
но бринемо, заједнички се снабдевамо... ал не знам ко је.{S} Мрзи ме да га питам а он не казује 
о око зажмурим а на ово друго не видим; ал опет, зрно оде тамо међу њих, па ако погоди кога доб 
 ти си твоје учинио!</p> <p>— Јесам!{S} Ал, видиш да није све готово...{S} Видиш да се опет мор 
пе, не би ли му помогле да не клиза.{S} Ал’, поузданије него то, ађутант му подмеће плећа, он г 
одио, ниси се никад од куће одвајао.{S} Ал шта ћеш, наредба је, мора се!</p> <pb n="389" /> <p> 
це о којима је већ до сад размишљао.{S} Ал најзад стеже срце и наредба паде:</p> <p>— Пали!</p> 
у, ево овде, и повреди ми мало кост.{S} Ал ако, добро је, јер ме спасе мука.</p> <p>Он прекиде  
/p> <p>— Закључати?{S} Шта то вреди?{S} Ал ако, закључај, дај ми!{S} Хоћу да понесем кључ, хоћу 
> <p>— Па и нека буде — брани се онај — ал онда то не значи да је сутра већ последњи дан Скопља 
ам се попео, куд би ми данас био крај — ал он ме окупио, те ова дивизија иде одовуд, те лево кр 
>— Признајем ја то! — брани се учитељ — ал не признајем да је једно исто побећи из кукавичлука  
вели други, спуштајући му пару у капу — ал ево да се помогнемо.{S} Можда ћеш и ти мени помоћи к 
а да смо близо!</p> <pb n="682" /> <p>— Ал те ватре?</p> <p>— То су логори око вароши, шта може 
и војску у Варну, ништа, шала!</p> <p>— Ал ја бих волео — чеше се за врат учитељ — кад би нама  
 Кажем ја — вели — да сам чуо!</p> <p>— Ал’ ти кажеш скоро си чуо?</p> <p>— Скоро? — учини он — 
казе о доброј намери Бугарске.</p> <p>— Ал’ ако се дипломатија превари? —Додаје онај кафански п 
таљона и топова толике године.</p> <p>— Ал ако дође непријатељ?</p> <p>— Доћи ће, ал што ће, шт 
е! — прихвати онај победнички.</p> <p>— Ал то не значи да не може бити већ сутра наређено! — до 
 један пискав и прозебли глас.</p> <p>— Ал немојте тако, госпа Јело, — одговара јасан, пун женс 
пут и то је одвело у Букурешт.</p> <p>— Ал’ не заборавите да ми овом приликом не можемо дати он 
уги.</p> <p>— Идем на Чакор.{S} Теже је ал краћи пут.{S} А треба грабити дане, шта знам каква м 
ли, ја продавцу — продај то и узми паре ал немој никоме казивати да су то ствари из официрске з 
врти. — Бацићемо их, мораћемо их бацити ал кад се приближимо.</p> <p>— А ако нас похватају изне 
пођем за кола.{S} Кажу тешко их је наћи ал тражићу ипак.{S} Сама сам с дететом на крилу па ће м 
ћашњу ноћ!“ Нисмо казивале једна другој ал нас је обе било страх да се они гадови, зато што их  
 то деца која су тек коракнула на сокак ал држећи се увек још руком за материну руку те су их м 
ете моје разочарење.{S} Оно је само бол ал’ није и одрицање.{S} Ни једнога тренутка ја нисам до 
ца и испраћала лаке душе.{S} Жалила сам ал нисам слутила.{S} Последњи пут, пре но што ће погину 
тридесет кила.{S} Понео бих ја то и сам ал не могу, имам сипњу.</p> <p>Он понуди под истим пого 
 <p>— Па знаш како је.{S} Ја не верујем ал, ако баш дође до чега, склони се!{S} Тамо где пођемо 
ао нам је, како је Син Господњи страдао ал је веровао, када је и на крсту био разапет.{S} Доћи  
 шта знам ја!“ Није ми више ништа казао ал сам ја видо из његових очију шта је мислио.{S} Србиј 
 па опет ће рећи: „Друкче сам ја мислио ал ето, видиш, не бива онако како хоћеш него како мораш 
 опет нешто терали жандари но се вратио ал, веле, спрема се да пређе с кућом у Бачку, јер га, в 
</p> <p>— Зато пазите.{S} Поље је равно ал’ опет; кад наиђе какав повећи џбун, какво обаљено др 
 Ама лепо сам ја пошао за својом памећу ал тако је то, кад ја у последњем тренутку хоћу да слуш 
 Истина, тешко би ми било оставити кућу ал опет, боље је склонити дете.{S} Дете је мало, тек пр 
ивац са липљанске станице.</p> <p>— Ух, ала је хладно — рече и сав се стресе и стовари се одмах 
лујали су се заједно са дуванским димом алај — барјаци и промицали сјајни шлемови искићени злат 
роткивало кроз модри дим.{S} Ја сам чуо алакање јунака, чуо <pb n="220" /> сам топот коња и поч 
једном била на улици дисала сам дубоко, алапљиво сам сркала онај ваздух који ми је гасио ватру  
 зобницу и краде од коња његову храну и алапљиво ждере зоб.</p> <p>То ми прича коморџија а ја с 
овске каре, лафете, аутомобиле, шаторе, алате, болничке опреме, архиве, рачунске књиге и акта р 
етски материјал, шаторе, <pb n="694" /> алате, све, све, све што се није могло понети, гутао је 
а већ има свој чун, своје мреже и своје алате, Новица већ није више у служби.</p> <p>Свако рано 
орела свећа а за њим други носећи тешке алате, ћускију, ашов и длето.{S} Пуковници се дигоше са 
љно, саградити себи чун, купити мреже и алате и почети посао сам на своју руку.{S} И то ће бити 
 зрачић из малога фењера, кретале су се алатима оружане сенке, узносиле се и спуштале мотике и  
ле су га хоџе са минарета силно кличући Алаху.</p> <pb n="559" /> <p>Светина, која је до мало ч 
 И ја сам пошао за њима.{S} Код кафане „Албаније“ један вод упути се ка „Рускоме цару“ а други  
ју на Призрен али захтевају да се он да Албанији.{S} Под Шаром би имала да се граничи будућа Бу 
а се граничи будућа Бугарска са будућом Албанијом.</p> <p>— Па?</p> <p>— Па ће врло вероватно о 
те и које ће се поднети, о беспућу кроз Албанију и о свему ономе, о чему се стално говорило и н 
куда и не слутећи да ће ускоро наићи на албанске планине где ће им таљиге бити сувишне а бедни  
помоћ стиже са севера и из гарнизона са албанске границе.{S} Осим тога Енглеска, Француска и Ру 
нових области, које се нагло довлаче са албанске границе, имале би задаћу да онемогуће сваку ве 
а запада највећи непријатељ, непроходне албанске планине.</p> <p>Међу онима што су се кренули к 
да ће ту децу маћијски бацити у планине албанске где ће умирати од глади и зиме, где ће се дави 
руна коју не хтедоше понети у непознате албанске планине, где се није знало шта очекује ни саме 
ила, вагон у коме је била одвео би је у албанске планине где би деци својој ископала гроб.</p>  
о и да се бацимо на милост и немилост у албанске кршеве.{S} Војвода Путник.“</quote> <p>То је б 
Призрену, нарочито штитити и подржавати албански елеменат и дражити га противу нас.</p> <p>Тако 
а, дугог тумарања и страдања по снежним албанским планинама, кроз које смо лутали не знајући ни 
не немани глади која ће доцније, тамо у албанским планинама и на јадранским обалама, загрлити с 
 остатцима своје крви боји снежне стазе албанских кланаца или, неодважан да се осврне на непоср 
се напуне вином и пазаривали поморанџе, алве, симите, воће, од оне масе солунских продаваца кој 
под једним оголелим дрветом у станичној алеји, као да би је оно сухо грање могло заштити од киш 
ва по који пешак, али у главном, на тој алеји је било тихо и могли смо, сем обичних поздрава ов 
једнички бринуо, шетајући оном оголелом алејом која води у подофицирску школу или пустим парком 
читаве товаре новости.{S} Пошли би оном алејом која десном обалом Вардара води ван вароши, тамо 
одножје Копаоника, у Куршумлију, Брус и Александровац, тако да су се тим друмом често размимоил 
b n="127" /> која је Престолонаследнику Александру понудила предају града.</p> <p>Скопље већ бр 
места са Мораве и Ибра; Чачак, Краљево, Алексинац, Врање и Лесковац, те загустише друмови који  
з једнога тренутка расположења Краљева, али су се дивили старчевој јачини и свежини духа, која  
б, а ни ја нисам толико марила за њега, али сам осећала да ми треба отац, да га морам наћи.</p> 
дних обавештења са извора.</p> <p>— Да, али они мобилишу према нама, према нашој граници?</p> < 
шло.{S} Све сјајно, све искићено негда, али на свему овом сјају сад лежи мемла шест минулих век 
гле дарежљиве руке београдских госпођа, али која још није пропојала.{S} Суђено јој је ваљда бил 
усти да нешто рече па се трже и уздржа, али тешко уздахну.</p> <p>Колико је у томе тренутку бил 
се отвори пут и маса крену хтедох и ја, али ме млади сликар ухвати за рукав и задржа да заостан 
алканска, рилска и маћедонска дивизија, али како ће им бити одрешене руке према Грчкој, Бугари  
авају брегалничка и вардарска дивизија, али Бугари, ослобођени на другим странама, шаљу све нов 
 вечери је сишла на обалу да га сачека, али је море било узнемирено као и материна душа.{S} Нео 
атом — само, рекосте, то је била тетка, али они који управљају државом не смеју у овим тренутци 
ам и да сиђем, па ма и пешке наставила, али се није могло ни изаћи из вагона.{S} Била сам чак у 
ола су, види се, била кадгод боља кола, али сад би само могла служити за изношење ђубрета, коњи 
 наставити причу тамо где је прекинула, али се она ћутећи загледа предасе и поче у блату бирати 
о Приштине бити тегоба, патњи и невоља, али је све дотле бегунце подржавала вера.{S} Из Приштин 
другим околностима, у другим приликама, али је ипак све, као оморина, као тежак ваздух пред неп 
заваравати оваквим и онаквим гласовима, али се сад већ јасно и очима видела ситуација.{S} Поћи  
S} Људи се питају међу собом погледима, али нико већ нема храбрости да ма како тумачи ствар, је 
 мештанин, који се не познаје с људима, али све прати погледом, не би ли са туђих лица могао шт 
о пало, да се борбе воде пред Кочанима, али да се ни ова варош неће моћи да одржи и да чиновнич 
Приштине, здравио се и до сада са њима, али је до сада и сам веровао у нешто, па је покушавао т 
тра ући.</p> <p>Поведосмо Бојка везана, али га нисмо грдили успут, жалили смо га и казивали му  
обнице.{S} То није утеха, то је обмана, али је у часу тешке туге довољна и она.{S} Теши те и об 
јска преморена, малаксала и растројена, али би се офанзивом подигао у њој дух; муниције нема, х 
аших?</p> <p>— Наших двадесет батаљона, али десет трећег позива.</p> <p>— А зашто ви везујете з 
дник Пашић, појахао би по где кад коња, али је ишао такође радије пешке, оборене главе и подржа 
 владе, односно до појединих министара, али ни на једној седници није о њима говорено.{S} Један 
н кроз прозор и узе покушавати изнутра, али ни он није могао успети.{S} Дотрчао је и чиновник и 
 <p>Краљ понова погледа свога ађутанта, али тај поглед ни мало није казивао да је он убеђен њег 
онту, па не могу ни да вам кажем ништа, али... — затеже опет гласом који казује сумњу. — Право  
м о зидине којима су ограђена дворишта, али нигде ни парчета дрвета. <pb n="314" /> Наишао сам  
алилулске основне школе и до Позоришта, али ми смо овде мало заклоњени.</p> <p>У том се над наш 
х зала до оно што убише Марка Пајевића, али зло је било овамо у збегу.{S} Понестало хране те на 
ој далекој светлости.</p> <p>— Ватрица, али можда у планини!</p> <p>— Не, оно је ниско, биће да 
кола чак овамо?{S} Разумем још до Ниша, али даље...</p> <p>— Ја мислим — одговара онај господин 
е те да синовља суза кане на очев гроб, али сам учинила грех према детету.{S} Дете се ту зарази 
ће с браћом да погине, бранећи Београд, али је мајка мислила то су само голе речи неискуснога д 
аљ и није више она војска и онај народ, али су ту, ипак су ту!{S} А сад, овога часа, овога посл 
де, износећи свако од њих нове разлоге, али он остаде при своме и на крају додаде:</p> <p>— Ост 
n="623" /> <p>Жалио сам ове бедне људе, али им помоћи нисам могао јер сам и ја већ свој оброк б 
во одржава... — заусти ађутант да каже, али га Краљ пресече:</p> <p>— Не можемо победити, али с 
но тврдило из Ниша да савезници долазе, али данас већ, веровали су у то само они који нису могл 
p> <p>— Па они... не знам колико их је, али је Дунав преплављен чамцима а и из тих чамаца бљује 
 било можда природније и једноставније, али сам ја само целину сачувао у сећању и казујем је он 
гла ићи и донде још, до обала оне реке, али даље...</p> <p>Заустих да кажем нешто али ме она не 
 ток а други низ ток једне и исте реке, али су оба ова пута затим савијала на запад и водила об 
S} Слушали смо још мало топовске звуке, али без речи.{S} Уморио нас је био разговор, уморио нас 
ашаљ.{S} Настала је брига како ће даље, али је та брига мало трајала.</p> <p>— Могли би, Велича 
погледа.{S} Он диже главу и погледа ме, али га моје присуство не узнемири већ мирно и немо наст 
аче поздрављајући ме.</p> <p>— Не боме, али се немојте чудити.{S} Људи данас тако промичу један 
сипати питањима.</p> <p>— Тако, дабоме, али — и стара мајка уздану — и патила сам.{S} Није онда 
непријатељ борбом освојио?</p> <p>— Не, али смо га ми освојили.</p> <p>— Ми?</p> <p>— Па да, ми 
гој, не морам га ни видети, ни он мене, али ћу бити ту где је и он, бићемо под истим кровом.{S} 
манова послате српске трупе на Једрене, али је још тада брижно занихао главом:</p> <p>— Каква с 
Он окваси понова грло и поуми да почне, али напрегну слух и обрати пажњу на другу страну.</p> < 
ту и вратила затим, то је друго питање, али би Србија сагледала француске заставе; телеграми би 
 дипломатији нисам имао високо мишљење, али сам веровао, да је њено расуђивање о догађајима бар 
да у цивилу, — Не водимо ја и ти, попе, али води Врховна Команда.</p> <p>— Јест, ја! — учини је 
 принуђени повући се на Јадранско море, али, да им нагласимо да полазимо без материјала, без то 
то.</p> <p>— Наши чине последње напоре, али — прекиде нас начелник још увек узбуђен и под утиск 
 је чинио све могуће покушаје и напоре, али је до те везе немогуће било доћи.{S} Свакога часа ј 
ве дивизијске области или интендантуре, али није то, већ је то кућа, у правом смислу речи кућа  
тријанци одступају.{S} Истина, боре се, али одступају корак по корак.{S} Шћућурили се ми у једа 
ла да га не пробудим и уздржала сам се, али су ме сузе облиле.{S} Госпођа ме је тешила, рекла м 
страну!“ Тако сам ја мислио и тешио се, али сам се љуто преварио.{S} И у Ниш кад смо стигли те  
 скривени топови.</p> <p>— Са оне косе, али су тако скривени да не могу да их нађем! — вели кап 
јер нисте имали начина да их проверите, али ми...</p> <p>— Зар сте ви имали начина?</p> <p>— Ка 
визија! — тврдим ја.</p> <p>— Па јесте, али... — учини учитељ и стресе у мангал малим прстом пе 
, кад вас је отерао?</p> <p>— То јесте, али ја ћу ићи за њим.{S} Ићи ћу овако непрестано.{S} Ко 
у реч.{S} На то смо ми мајке навикнуте, али се увек заваравамо да су то само детиње, непромишље 
топло, горело је а ручице као жеравице, али је престала она силна језа и дрхтање.{S} Зашто је п 
се, питају се и сабирају се у гомилице, али су те гомилице сад већ живе а не као јуче и данас м 
мешно, незграпно навлачи деци хаљинице, али се тиме бар забавља, не гледа по кући, не мисли на  
је она била ту.{S} Није постојала више, али је била ту, могли смо је и мртву грлити.{S} Краљ је 
ме је косица и лице било мокро од кише, али све, све на мени било је подједнако влажно; киша је 
Кад сам изашла у поље било ми је лакше, али ме зауставише њихове страже и вратише у варош.</p>  
 ваше ране, безгранични су ваши болови, али их ви морате преживети.{S} Ми можемо гинути, можемо 
својој дужности, да се одазове команди, али — батерија је његова већ далеко косом измакла а он, 
уци!</p> <p>— Не мислим да се ослободи, али при каквом штабу.</p> <p>— Па то је то, госпођо.{S} 
 мишљу да је несретник погинуо у свађи, али нисмо прошли ни педесет метара и слика се понови.{S 
е ћемо се спокојно одати одмору и тузи, али — у тренутку кад смо се томе <pb n="9" /> веровању  
 <p>— У армијском штабу, у канцеларији, али знаш како је, мајка...</p> <p>— Знам војниче, мајка 
знати.</p> <p>Неће знати и не би знали, али ће се наћи ко ће им казати.{S} Аустријанци уз војск 
а пред нама!{S} Ми смо ту истину знали, али је ево сад пред нама целе целцате, у грубој њеној с 
орио нису нам ни телеграме више читали, али се видело по њима да у Србији нешто не иде добро.{S 
 смо је слутили, ми смо је предосећали, али нам је ево сад свирепа стварност изводи пред очи у  
 још по где која турска, горе у махали, али нико ни у њу не увраћа.{S} Све се повукло у куће.{S 
ош једанпут лити крв и лићемо је, вели, али не више за другога већ за себе.{S} Ћесар нас је сла 
и узневерени, мислили смо Турци наишли, али бабо нам рече: „Ајте, спремајте се и потоварите да  
 нешто са чиме смо одавна већ измирени, али то не значи да смо га и мирне душе дочекали.{S} На  
више развио од како су у нашој средини, али су нам се придружили и други.{S} Вило је и Немаца с 
ина те једва памтим што ћу ви казивати, али ми је мајка доцније, кад сам одрасла, препричавала  
и.{S} Ми можемо гинути, можемо умирати, али ви морате живети.{S} Нисте ви она мајка што даје жи 
лочас имао, уверим да ћемо овде остати, али ми падоше на памет речи онога официра у механи и не 
ером да ћу ја живети, јер морам живети, али не захтевајте од мене да не надахнем душу највећим  
љ пресече:</p> <p>— Не можемо победити, али се можемо борити.{S} Могли би развити фронт овако,  
огнози... да, то би се могло допустити, али, не може се преварити у фактима која познаје.{S} У  
могуће покушаје да се угодније намести, али бадава.{S} Најзад хукну уморно:</p> <p>— Хо, брате, 
 јасно казивао да су „они“ Аустријанци, али да је њој одвратно рећи то име.</p> <p>— Почеше нај 
жалили смо га и казивали му благе речи, али их он није разумео.</p> <milestone unit="subSection 
 и поче ударати у апарат тражећи Чачак, али се отуд нико не одазва.</p> <pb n="178" /> <p>— Не  
/> кој аутомобил и једва по који пешак, али у главном, на тој алеји је било тихо и могли смо, с 
пристала бих и по два годишње да рађам, али какви су моји били, пропиштала ми младост од њих!“  
ће те као заробљеника...</p> <p>— Знам, али... узех ја да се предомишљам.</p> <p>— Ако нећеш се 
едам мртваче на сахрану.{S} Отишла сам, али ми тамо рекоше да је то војна болница и упутише ме  
Извините мајци...</p> <p>— Да, разумем, али кад би се мајке слушале не би ни било војске.</p> < 
се чувате.{S} Не може, дабоме, разумем, али — зар није боље било да сте остали?{S} Остао је тол 
и пође.</p> <p>Ја хтедох да је уставим, али ме задржа онај малочашњи мој саговорник.</p> <p>— Н 
} Поумих једнога тренутка да се вратим, али где и шта затим да чиним?{S} Моје предосећање нечег 
су биле предамом и пошао бржим кораком, али нисам дуго ишао.{S} Напред опет нешто загушило па < 
апљу моје сузе!</p> <p>Наоружани болом, али и снагом да га можемо понети, ми крећемо даље и сту 
и и видели смо већ у Призрену њен слом, али је она била ту.{S} Није постојала више, али је била 
 тежак стид.{S} Погледах га још једном, али се израз његова ока није мењао и руком ми је још ув 
, није ни казивана њеним правим именом, али је ипак она лебдела у ваздуху.{S} Изговорена можда  
Врховне Команде.{S} Војвода је боловао, али је пратио догађаје, и тога ради помоћник му је стал 
 До овога часа још сам у нешто веровао, али сад...</p> <p>— До овога часа био сам грађанин једн 
Марка и онога чобанчета није пострадао, али су домаћини и старешине многе муке видели и потегли 
тпочех молитву, коју ни сам нисам знао, али која ми се наметала и из душе текла.{S} Магловита ј 
ћи се мора, у то више нико није сумњао, али како и којим путем?</p> <p>До Призрена свако се сам 
а, који је мало час са мном разговарао, али овај одби:</p> <p>— Не могу, рањен сам — одговори о 
амо где је требало бити, нисам изостао, али... ето!</p> <pb n="624" /> <p>А кад му се учинило д 
и омести догађаји?</p> <p>Ја сам ћутао, али је он живо, као отворена књига, казивао своје мисли 
 коња, које је Краљ по где кад узјахао, али је радије ишао пешке, ма да је био немоћан а стаза  
 краљ са истога места полази на Косово, али за њим тужне поворке несретнога народа и војска без 
шумлије слазили бегунци овамо у Косово, али је једнога тренутка изгледало као да оркан неће про 
 Не знам да ли је бол или умор савладо, али је ућутала и загледала се помно у ватру која је дог 
то пуцају на мене!{S} Ох, кад бих смео, али не смеш пусто, пазе те као звера!</p> <p>— Ништа ни 
дужио причу, коју је у главном исцрпео, али сви обратише пажњу на велики број аероплана који се 
 сам видео, све сам чуо, свуда сам био, али не умем да забележим.</p> <p>— Би ли бар мени испри 
 То је неко из авлије, који се прикрио, али нисам могла да познам ко је, јер му кроз кључаницу  
вар!{S} Болело ме је, тешко ми је било, али сам бар знао, а сад?...{S} Оставио сам их и, бога м 
ј прозор, тамо у соби мора да је топло, али је начелник већ прибрао масу људи, који су му испун 
тераше нас све да изађемо да их видимо, али их ја некако изварах.{S} Зар српске војнике, војник 
о што се препричава с колена на колено, али што нико не доживљује и нико доживио није и нико до 
род, окупио се у гомиле, као и пре оно, али сад оборене главе, поцепан, измучен и умрљан блатом 
и се и успело у томе?</p> <p>— Извесно, али неуспех не би нам ништа више отежао ситуацију од са 
ане — наставља Краљ — Није ни то добро, али опет кућа је ту, имање је ту, наћи ће се ко ће прих 
непријатељу у тој борби?</p> <p>— И то, али није само то.{S} Борбу на Чачку требало би забележи 
нем да ме заробе!</p> <p>— Не кажем то, али... видите, могло би бити ако моравска дивизија... п 
о унакаженог и ја не знам ни сад зашто, али то ми је учинило неко задовољство, дало ми је храбр 
у извесно кретање.{S} Њега текну нешто, али кад понова загледа познаде по броју људи да се то њ 
и разочарење.</p> <p>— Наша кола, децо, али се ми не можемо возити њима.{S} Ми и даље морамо пе 
азапет.{S} Доћи ће, каже, и наш васкрс, али га морамо трпљењем откупити.</p> <p>Свима нам је ла 
ацију и нама догађај није био непознат, али смо прелазили преко њега и потискивали смо упорно с 
ули.{S} Заробљеник ми се придружи опет, али не настави да казује, бојећи се да ће његово казива 
би њима, да им умири савезничку савест, али нама...</p> <p>— Доста је кад вам кажем један батаљ 
фицири мислили ваљда да је то храброст, али је то била грозница, <pb n="639" /> грозница од стр 
 <p>— Не мислим ја да избегнете службу, али бар да будете сачувани.{S} Надлежни су на то могли  
 нађем свештеника и отишла сам у цркву, али га тамо не беше, црква је била затворена.{S} Најзад 
к свој сјај а плиш своју некадању боју, али га гледаш са сажаљењем, као пропалу лепотицу на кој 
е један камен и поче њиме лупати кваку, али она не попусти; други један ускочи у вагон кроз про 
Другом је руком опет прихватио писаљку, али њоме није више бележио ни промене на фронту, ни гра 
двео у његову тако скору и тако кратку, али ипак пуну снова и наде, прошлост.{S} Вратио се тамо 
м пристао уз ову <pb n="713" /> одлуку, али још увек остао недовољно загрејан поверењем према п 
чне трупе и вардарци.{S} Добро се туку, али не помаже.</p> <p>Чичици је рана већ била лепо опра 
ло и сликала се већ наслоњена на пушку, али је нису хтели да приме те је и даље остала распуште 
да глумаца.{S} Ја не познајем ту земљу, али ево на памет тврдим да и у њој, и поред овога огром 
е зло изгубити краља кад имаш отаџбину, али је зло, браћо моја, изгубити отаџбину а сачувати кр 
мљишту.{S} Овде пише да нешто у Солуну, али већи број у Србији, има 110.000 савезничких војника 
х буде? — тргао би се у том размишљању, али се понова охрабрио. — Опростиће жртве пред величино 
узе кресати жигицу да би упалио цигару, али овлажена жигица није хтела никако да упали и он је  
 може да нађе пута по узбурканоме мору, али чим спази светиљку коју родитељска вера жеже, крену 
логори.{S} Спавало се на голоме патосу, али је бар било крова те штитило од кише и било је зидо 
p>Био би леп и стасит момак по узрасту, али га испила глад и напор, те му потамнело лице из кој 
тила низ улицу.{S} Нисам знала куда ћу, али сам пошла.{S} Дошла сам на велики камени мост који  
ам све са себе свукао да покријем децу, али бадава, не помаже, кад морам да спавам под ведрим н 
озлеђује болове?</p> <p>— Позлеђује их, али ја имам потребу да их позлеђујем.{S} Мене одржава т 
рије не туку Дорћол, ваљда због својих, али туку Чукарицу и савиначки крај.</p> <p>Младић би и  
у!“</p> <p>— Он се склони а ја остадох, али нема у мени више оне воље за борбу, нема оне храбро 
 <pb n="98" /> опет врате под покривач, али их родитељи сурово дрмусају, буде их и казују им чу 
Испуцала што је <pb n="346" /> имала... али вас молим, не говорите то, човек ми је поверљиво ка 
учена а земља влажна?</p> <p>— Нисам... али, најзад, не мари!</p> <p>Пођосмо лаганим кораком, ј 
е три године спасли Косовскога ропства; али је све то било недовољно.{S} Светина је куљала, куљ 
ански савезници неће поћи путем Бугара; али се бојао догађаја, слутио је да иза бугарскога злоч 
ном вером да ће се у њему наћи заштита; али одавде нико није умео рећи куда ће а још мање како  
 ударе на нас, што апсолутно неће бити; али, за вашу љубав, ето допуштам.{S} Па шта онда?</p> < 
а и пионирским четама, може што помоћи; али, познавајући те путеве, ја сам већ сад уверен у нег 
обе Краљеве и наслањао уво да чује што; али је у соби била мртва тишина и није хтео узнемирават 
 ми је, ја и онако нисам више за живот; али што ће ми целу породицу намучити и искоренити, то м 
ћи ће се ко ће прихватити имање и кућу; али је наопако, мој брајко, кад видиш домаћина без куће 
ану.</p> <p>— Удрите, па шта Бог да!{S} Али, чекај, на сваки топ официр, сам официр да контроли 
550" /> <p>— Остао бих ја, него шта!{S} Али нисам престарео а виши сам чиновник; могу ме интерн 
 чује један од другога па причају...{S} Али ако ђенерал и није писао цару и цар ђенералу, батин 
исоких дипломатских послова и брига.{S} Али, он је долазио с места, с извора, где је могао ма и 
ободу његова села и његова завичаја.{S} Али наиђе олуј и понесе га собом кроз пусте планине и к 
 све пусто и почећемо све испочетка.{S} Али, тад неће бити довољно само да нам о пролећу озелен 
и запала Бугарска ако би нас напала.{S} Али она то неће!{S} Да је смела, не би она пропустила о 
у вест:{S} Турци сутра мичу из села.{S} Али, вели, поздравио попа и кнез и остали домаћини, да  
здиру душу једнога несретнога Краља.{S} Али дечица домаћинова, која то још нису умела осећати,  
јима ће журно теглити, крај патњама.{S} Али војници, регрути, рањеници, заробљеници, који нису  
пале као из рукава за сваким колима.{S} Али кад наиђе фијакер и кад госпођа заврши своју причу  
ва душе, бити дуга и бескрајно бона.{S} Али госпа диже главу и срећући се, у оној полусветлости 
очети свој први дан новога робовања.{S} Али, тај воз још не креће и ако пред њим стоји машина к 
истакнутијима ипак мора бити обзира.{S} Али ја вам говорим о земљи у којој се за тридесет годин 
 његов сусед и конкурент банкротира.{S} Али, док је воз који је јуче <pb n="55" /> отишао у Сол 
гону да отворе пред ђенералом врата.{S} Али врата, или зарђала или набрекла, нису се могла отво 
о ми је рекла није било Бог зна шта.{S} Али је мој мир за мало трајао.{S} Тек што је прешло под 
адибогаза и онај други код Књажевца.{S} Али смо ипак, са извесним немиром у души, похитали сви  
ут Књажевца, где су се водиле борбе.{S} Али није стигао донде.{S} Кад се попео на Тресибабу вид 
 сну који јој је успавао и све наде.{S} Али, као да су сви ипак спавали на једно ухо а другим о 
ивао а он је слушао, занимало га је.{S} Али он мени није много говорио, сем то што ми реко одак 
65" /> у војсци, добро, ајд лажи је.{S} Али сад, што ће нам то још и сад?{S} Зар није боље каза 
; укрстиле су се, сукобиле и потрле.{S} Али њима тај сукоб ништа неће сметати да опет даље пођу 
и само још свеж корен вири из земље.{S} Али свако кога запиташ, одмахује главом и показује ти с 
а ево још, узми још — и даје ордене.{S} Али ти крстови као да нису златни а нису ни мали те се  
 <pb n="661" /> бледо а очи угашене.{S} Али он је ту, ипак је он ту!{S} А кад већ дође последњи 
ане дубоким кореном за срце планине.{S} Али ноћас, над Призреном царује судбоносна ноћ; нешто т 
 их сазнам, ја ћу им одати признање.{S} Али дотле, прођите мислима кроз ту чаршију, читајте фир 
само као далеко неко и тамно сећање.{S} Али наиђе велика балканска бура и заратише народи од Ду 
 ако има само неколико стопа сувоте.{S} Али ни тога нигде, свака сува стопа земље заузета већ.< 
 стигне за времена тамо, на бојиште.{S} Али кад бега као и ја, онда зашто мора да стигне пре ме 
ба се склонити, треба због породице.{S} Али, привремено; тако, до Приштине, да се човек може од 
а, којим његова батерија већ измиче.{S} Али на крају су тамо, ван вароши, још и касарне, које с 
продају по баснословно високој цени.{S} Али нису дућани једини у којима се купује и продаје.{S} 
оња и пошао преко положаја ка Врањи.{S} Али, Врања је већ била пала и непријатељ је надирао ка  
а и нађох врата на која ћу закуцати.{S} Али ме г. пуковник није могао примити тога дана јер се  
и столови, те је тешко место добити.{S} Али, и ту <pb n="150" /> у кафани, жагор као да си упао 
последњем тренутку некако поправити.{S} Али, када се и они већ растају од владе, кад крећу друг 
година за слободу, не може пропасти.{S} Али... моја вера не може ни мало умањити бол, који ми с 
о би се по сваку цену морало спасти.{S} Али, иза Пећи уздизао се већ висок и непроходан планинс 
а собом одакле би им ова имала доћи.{S} Али пуковник обустави даљу борбу, јер је ноћ већ била п 
 овако како је војвода Мишић тумачи.{S} Али, и кад би прешли преко те наредбе и њенога значења, 
 се и попео, куд би ми сад био крај.{S} Али он вели, на Овчем ће се Пољу тући одлучна битка.{S} 
 свога србијанскога Краља да служим.{S} Али дође јуна месеца изненадна мобилизација и нас, који 
 и ја сам заборављала бол за мајком.{S} Али сад, ко би могао да ми што прича и да ме заварава,  
едну густу гомилу која креће друмом.{S} Али узаћи на друм, угурати се и ући у ред, мучан је и т 
отеже разјарен да га удари песницом.{S} Али га не удари, и он га је волео као и ми, него га сам 
 пођу даље, чиме би он био оправдан.{S} Али Краљ не употреби своју Краљевску власт, јер стари в 
и чинило ми се да је нарочито ћутао.{S} Али оно његово око, које ме је тако оштро гледало, пита 
које је он собом чак са Дрине повео.{S} Али је, према извештајима које је већ имао о снази непр 
видети.</p> <p>— Тако сам ја мислио.{S} Али се рат не сврши, <pb n="635" /> како се међ нама го 
!“ Не би му то некако ни доликовало.{S} Али се држао као најбољи војник, не би напуштао положај 
 ће потврдити да се и на то мислило.{S} Али, да ли се Врховна Команда постарала да њене наредбе 
онити из Приштине и послати је тамо.{S} Али још није ни почео говор а начелник топлички искорис 
 нека није лакше, нека је све једно.{S} Али, питам ја вас: може ли да буде контузован неко који 
ки воз па да од путника сазнамо што.{S} Али је и нишки воз имао једно очајно задоцнење.{S} У ме 
о да ми је неко најрођенији погинуо.{S} Али онда је било друго.{S} Видели смо колико смо погреш 
нада и последњи разлог за мој живот.{S} Али, у његовој смрти има бар толико утехе — и ако је то 
 сам учинила неправду и сину и мужу.{S} Али, од тренутка када сам осетила да у томе војнику има 
е наши и сручише их доле, на Јалију.{S} Али ту наше дочека паљба плотуна са чамаца.{S} Пролазе  
кренуо, ја бих сад већ био у Битољу.{S} Али се сретнем опет са оним професором што ме је скинуо 
регнуте живце и одупирао сам се сну.{S} Али, кад она заћута, мени клону глава и полуотворених о 
тане ни топ; откуд овде мртав човек?{S} Али то и није војник, већ Арнаутин из косовских села.{S 
... нисам... не осећам да сам рањена! — али ми у тај час паде на памет детињи <pb n="477" /> вр 
осподине војводо! — одговори капетан. — Али се бојим, нећу моћи задржати непријатеља; недовољне 
агло младић, спреман на ову примедбу. — Али је он тај који је умео изабрати себи околину и то ј 
ди.</p> <p>— На жалост! — потврдих ја — Али, дозволите ми, да се вратим на малопређашњу вашу на 
<p>— Варошка — одговори му једна жена — али морао би да се враћаш а ко зна да и тамо већ не тук 
дости. „Јесте, јесте, — шапће старица — али ћути, да нас ко не чује да се радујемо.{S} Вуци су  
ни душом пружиће нам топле речи утехе — али нас то неће утешити, неће <pb n="729" /> утешити.{S 
 и не гледајући у мене, више сам себи — али кажу људи, некад у старо време, била нека аждаја ко 
о ранца један шарен јастук пун ствари — Али не смеју нас господа официри овако лагати и гурати  
размишљао је у себи забринути родитељ — али ме може одвојити од породице и потерати, као што св 
— То је истина! — признадох ја убеђен — Али, шта је то што је вас опредељивало да напуштате вар 
S} Измичем журно да не будем пресечен — али, да би их и утешио он додаде — ипак, чим ухватим та 
тво, — вели један дежмекасти господин — али сам ја чуо тако: да ће једна страна сила преплавити 
— Плакао сам од жалости — прихвати он — али сам крио сузе да ме ко не види.{S} Зар тако ја улаз 
а нећу пожалити — вели очајно инжињер — али шта ћу с децом, четворо их је.{S} Шта ћу с њима?</p 
} Је л’ те?</p> <p>— То јесте!</p> <p>— Али чекајте да видите како је бона слика када се напушт 
 пуца на свога брата Бугарина.</p> <p>— Али тај руски брат пуца на свога српскога брата...</p>  
ми допреше њихове речи до уха.</p> <p>— Али верујте, да није био рањен ја не бих ни речи рекла  
ји обично окрепљава у болести.</p> <p>— Али за Бога, докторе — буни се и даље онај што је запој 
рен, па ето, и ја идем за њим.</p> <p>— Али кад вас презире, кад вас је отерао?</p> <p>— То јес 
а, додаде после донете одлуке:</p> <p>— Али, пре но што донесемо и дефинитивну одлуку, ми морам 
злазим и рекли да у вароши и нема хлеба али ће се они постарати да добијем.{S} И одоше мирно, т 
на није могла наћи одобравања ни одзива али код онога <pb n="120" /> елемента, који једино у не 
иће можда ноћас каквих ванредних возова али и иначе, треба бити што раније на станици, јер ће н 
 да је мртав, видиш га пред собом мртва али те још увек нешто теши све до гробнице.{S} То није  
ао да се зове један бравар из суседства али бравара није било у радионици.</p> <p>Ђенерал је не 
И распитивала сам увек и једино за њега али нисам могла ништа сазнати.{S} Многи нису знали а мн 
иго.{S} Вио је то заробљеник подрпанога али потпуно крвавога одела.{S} И капа на глави и подрте 
ажем цео свет, господине...</p> <p>— Да али ви молите за своје дете, други за своје.</p> <p>— И 
а је зараза опасна, да сам сувише млада али кад сам ја остала при своме, примили су ме.</p> <pb 
ом; час на очајни клик онога, који пада али се не предаје; час на писак напуштених сирочића над 
покушавао на неки начин да му се правда али га ђенерал није ни слушао.{S} Велика казаљка на ста 
ву положаје, што кафеџија попреко гледа али гута за љубав повољних вести које су и њега раздраг 
а је двориште пуно кола, стоке и народа али да се ипак може наћи крајичак под кровом који је ис 
икако није могла добити телефонска веза али је кумановски телефон јављао неповољне вести.{S} Кр 
већ пре пет година минула свака обавеза али у коме се од јутрос разбуктало младићско одушевљење 
ем.{S} То толико може Моравска Дивизија али да уопште помогне, да спасе ситуацију, доцкан је, в 
Имало је у нас и младих жена и девојака али су избегле!“ „А где су избегле, попе?“ — „Избегле у 
ихвати мртвога <pb n="200" /> пуковника али се дотле, из разређеног дима, помоли пуковникова си 
 да ће истина остати онакажен и без ока али ће остати жив.</p> <p>Госпа затим измаче и пође да  
етовања, имала да се утврди једна горка али, јасна као дан, истина — да више никакве наде нема. 
 сам да се буним и поричем снагу утиска али без довољно самопоуздања и снаге.</p> <p>— Ама, где 
 се тако потуцала и једнако распитивала али га нигде нисам могла наћи.{S} Најзад сам увртила се 
{S} Грозница код детета није престајала али се мање трзало, све мање, све мање.{S} Почело је са 
 дана и све сам даље ишла и свуд питала али ништа нисам могла чути.{S} Неко ми рече да би се на 
разређује, киша је сасвим била престала али је јутарња студен почела да осваја.{S} Како смо сви 
си усне кад ожедни, па му је и оставила али његова мртва ручица не може је принети устима које  
 пут у близини гранате која се распрсла али нисам осетила ни једно парче да нас се дотакло.</p> 
на свако се само склањао од непријатеља али од Призрена поћи, значи потпуно се откинути од Отаџ 
} Било је и других зала и других невоља али најцрња беше када наиђе страшна година.{S} Борили с 
осрнуо и још се држао на предњим ногама али опуштене главе.{S} Кад га ослободише штранга, коњ п 
лице те се мешали са материнским сузама али... </p> <p>Она је чекала...</p> <p>Бивало је и друг 
још ту, у Скопљу.{S} Журила сам улицама али ми је овом приликом нешто чудновато изгледала варош 
оме рођеноме брату.{S} Писао сам мојима али ко зна јесу ли то писмо добили.{S} Нисам им казао д 
више града.{S} И ту сам чекала два дана али — он је био ту, нађоше га у списку.{S} Срце ми је н 
сти тога пута трајале су два и три дана али се бар знало куда ће се.{S} Иде се у један још слоб 
ва војника.{S} Цикнула сам престрављена али један међу њима, старешина изгледа, ману ми руком д 
манда отишла <pb n="636" /> из Призрена али не сме на голо казивање гомиле да се врати с пута н 
Бугарима испуни једна, ма и неуговорена али ипак савезничка дужност, када су после Куманова пос 
 стрејама и увлачили се у пластове сена али, теше се, јер било их је који су и горе пролазили.< 
политику која му се наређује из Берлина али га Венизелос претиче дозволом да се у Солун искрцај 
у, камен, кланце и преко великих висина али краћи; други нешто блажији али дужи.{S} И један и д 
же још увек бити.</p> <p>— Једна очајна али брза и одлучна мера коју је, то сам чуо поверљиво,  
 те у два маха промаче кроз сутон ситна али оштра и студена киша.</p> <p>И ако разговор и жагор 
ти поноћ, морала је већ бити близу зора али је још увек владала дубока тама и студ.{S} Покрила  
оме гурању и тискању ја изгубих доктора али га доцније, када се већ сместисмо у селу, нађох и о 
само телеграф куцаће до последњега часа али и то неће дуго трајати.</p> <p>Тог дана по подне ве 
једнога младића, опет болнога од тифуса али ведрије му мало очи и говори, разговара.{S} Кад сам 
се отвори или прети да ће разбити врата али нема снаге да то учини.</p> <p>А дућани затворени и 
храна сва поједена, преобука сва однета али, опет, кућа ту и све кућне потребе ту.{S} Нашло се  
окушава да каже своје мишљење песимиста али га одушевљени одмах преплавља масом речи и не даје  
.{S} Не нађоше, хвала Богу, нигде ништа али покупише све брашно, сир, пасуљ, и суво месо, све ш 
миле које су дошле и нашле су склоништа али нови, који су наилазили, очајно су већ молили за ма 
2" /> цену купити један па и два коњића али шта они могу понети, можда по једно ћебе, мало браш 
} Најзад, у једном тренутку сену жигица али се опет угаси док је он донео до висине цигарете.</ 
е умрла још пре пет година.{S} Имам оца али не знам где је, можда је и погинуо.{S} Био је у тре 
поздравили непријатељев пушчани поздрав али, према наредби пуковниковој, са извесном уздржљивош 
p>На капетановим уснама развуче се благ али и болан осмех.{S} Њему падоше на памет синоћне речи 
ите, разредите се, даље једно од другог али тако да се не погубимо, да се догледамо.{S} Ови зад 
вера; звер те растргне да задовољи глад али те не мрзи, а гладан човек те мрзи.</p> <pb n="387" 
S} Ја не верујем да ће освојити Београд али је извесно да га неће штедити.{S} Што не би отишли  
ам и покрила сам се ћебетом преко главе али нисам могла заспати.{S} Нисам ваљда спавала целу но 
крећем руком.{S} Истина имам још болове али ево, могу да крећем и неће ми остати саката рука.</ 
док се не спустисмо у пусте улице мртве али пожаром осветљене вароши, над којом већ почива поно 
оришта из Београда.</p> <p>Познао ме је али није имао снаге да говори.{S} Једва се прибрао да м 
 <p>Топлина старчевих речи годила ми је али ме није тешила.{S} Тешко ми је било и помислити да  
оги су ме пролазници и питали шта ми је али ја нисам дизала главу и нисам одговарала.{S} Кад су 
пиће нам домаћин један крај своје одаје али нема ватре да се огрејемо.{S} Но ко би и пожелео шт 
 прозора гледају у двориште Богословије али, висином својом на спрату и висином положаја саме з 
м, да сачекам долазак Моравске Дивизије али, где би кад се не може ни проћи до прескачући преко 
дубоко нагло западу, још је слало зраке али су они већ били студени а осећао се већ и мразни ве 
 мртвог.</p> <p>Питала сам и те војнике али ни они нису знали ништа да ми кажу.{S} Један ме сам 
ња са нама, они су поднели само физичке али не и душевне тегобе.{S} У томе би имала и бити разл 
74" /> испод којега се сузе нису виделе али су се осећале.</p> <p>Немогуће је било оком схватит 
тпуковнице чије име рече неко из гомиле али га ја не забележих.{S} Сама госпођа потпуковница се 
о рубље и мушке чарапе су одмах плануле али женске су се држале на цени, јер су их Турци много  
едан мах трже и ободе коња да пође даље али у томе спази друмом из Слатине ордонанса који је жу 
... најзад, нека не би повратили Скопље али би, држећи Качаник, одржали везу са Тетовом и могли 
зрена се још може лако вратити у Скопље али кад се једном зађе у планине...{S} И, вели, за бегс 
ева као кандило у коме је дотрајало уље али, сад се већ гаси...{S} Ја видим смрт, видим је очим 
 не мучи.</p> <p>— И мучи ме и умара ме али, то ми чини добро, то ме држи.</p> <p>И госпа у црн 
их.{S} Били смо непознати један другоме али нас је она тамна ноћ и заједница невоље здружила.{S 
} Нашла сам неке из по-последње одбране али ми нису ништа знали да кажу.{S} Један чак слеже рам 
изрена, имали су још увек довољно хране али ми, који смо пешице ходили, те не могли велики тере 
 јој плетенице од шибља блатом олепљене али на чврстим дирецима узноси се здрав кров, црепом по 
ити ни криво кад се уверите да су лажне али се оне нама званично сервирају.{S} Ево, видите... — 
где се збирају они што не читају новине али су чули по где што од овог и од оног.</p> <pb n="41 
> <p>— Ови са Дорћола мора да се склоне али ми палилулци не морамо.{S} До нас неће стићи — одоб 
зва у гомили света одвратност и гунђање али то није ништа омело старешину да према другој пород 
лежала поваљена стабла и покрхано грање али, хвала Богу, није дуго трајао.{S} Изађосмо убрзо на 
е уступ и да постави по где које питање али је капетан само одмахнуо руком не одговарајући му.{ 
л Живковић није исказивао своје мишљење али се видело да је и он уз то гледиште.</p> <pb n="711 
немају ту моћ, војсковође то нису кадре али ви сте осећај, ви сте мисао; а осећај и мисао су ка 
оме да је требало водити извесне обзире али, ви морате помишљати да има појава које изгледају м 
..{S} Изнад нас небо поче да се прозире али је у шуми још био мрак и оне свећице што су се крет 
олази...</p> <p>Још је два сата до зоре али ће и зора тешко успети да унесе светлости у мутну,  
мом, пред нама, догледају се неке ватре али то још није Липљан где ћемо доцкан у ноћ стићи, то  
оре а отац одјурио у пламен да га спасе али не може доспети где је пошао.{S} Пожар се шири, пла 
ја сам села крај друма да погледам дете али, шта сам му могла помоћи?{S} Сузама сам му полила л 
а очи.{S} Нисам му могао сагледати лице али кад виде да се ја обзирем на све стране, не би ли н 
ушава да им дахом из усана греје ручице али ни даха довољно нема, уморна под теретом који носи. 
кад је мало прође умор она опет настави али неким придушеним гласом, који је јасно казивао да ј 
анас при доласку Краљеву грувају топови али отуд са Качаника и Гилана, одакле непријатељ слази  
ама.{S} Није ме то преплашило мене ради али њега ради.{S} Прође ми кроз главу мрачна мисао, да  
p> <p>— Аустријанци?</p> <p>Она потврди али ме погледа једним погледом, који је јасно казивао д 
х висина али краћи; други нешто блажији али дужи.{S} И један и други пусти и један и други непр 
страха.{S} Говорио ми је нешто мађарски али га ја нисам разумела.{S} Није викао, није говорио г 
"543" /> довде.{S} Многи су и продавали али по какву цену.{S} За два и по динара продат је пред 
мену „озбиљан час“ који смо сви осећали али који је осећај свако у себи угушивао.{S} Сви смо та 
 ништа.{S} Отерасмо их колико смо могли али нас сатиру они са чамаца!“ Тражио сам <pb n="461" / 
ка и невоља.{S} Сваки дан смо мање јели али и то мало па понестало и настаде велика оскудица а  
>Ми све речи нанине нисмо тада разумели али их ја сад чујем понова и сад тек разумем, као што с 
b n="257" /> не би их ни корака пустили али пре наилазили другачи па се чељад преплашила!“ — „Е 
ће.</p> <p>Други аутомобил опет државни али мало боље натоварен.{S} Међу стварима и корпе и коф 
 Поједини артикли и држе се још на цени али други иду у бесцење.{S} Женски корзети продавали су 
рски и усмени, разнолики и противуречни али који су нам, на крају крајева, ипак предочили горку 
} У фијакеру <pb n="236" /> мало ствари али много света.{S} На горњем седишту млада госпођа и њ 
p>— Из Краљева.</p> <p>Капетан се умири али ипак пође напоље јер, ма да отуд не може доћи непри 
поноћи одмакли и већ се приближили зори али је киша још увек ромињала те се у ваздуху није могл 
вај са запада најпре много тегоба имати али ће најзад смрвити змаја са истока.</p> <p>— Ја у св 
једну целину са мраком, почињу назирати али не још и разликовати.{S} На сивоме небу догоревају  
и рат, он је веровао да ће га преживети али је веровао и у то, да њиме неће бити завршен низ ра 
 крпе.{S} Оно старије би и могло ходити али од мраза не може да макне ножицом а оно млађе још с 
цима.</p> <p>Ватре се нису смеле ложити али се мало и спавало.{S} Све је било на опрезу, тим пр 
ванућа те би се могло још мало одморити али, и ако сам силом склапао очи, нисам могао задремати 
ко не дира а ако хоћеш, може и не јести али неће дићи главу с књиге кад има што да научи, па ма 
 покрити, нити што под главу подметнути али биће бар под кровом.</p> <p>— Преседећемо ноћ — вел 
рила сам их колико да може хлеб провући али онај кроз тај отвор прогура ногу тако да их више ни 
ала.{S} Једнога дана, дође старица кући али радосна лица, нисам је чисто могла познати.{S} Уђе, 
и.{S} Веле нам: добро се туку Србијанци али царска војска још боље.{S} Узели су, веле, Шабац, Л 
и шта се све дешава у доњем делу вароши али, гоњени животињским инстинктом јављају се, помаљају 
S} Знам да сам чинио и ја један покушај али нисам успео.</p> <p>— Разуме се да нисте успели, за 
приликама спремити хлеб за оволики број али у Призрену уредиће се то.{S} Извесно ће се уредити. 
вде се полаже много наде на њен долазак али... толико може, да задржи Бугаре док сви ви измакне 
вечера сишао сам на обалу да га сачекам али је море било узнемирено као и душа моја.{S} Неодољи 
провалило.{S} Ја не знам да ли се варам али ми се чинило да је и небо грмело натичући се са грм 
везу са спољним појавама.{S} Спавао сам али сам чуо и стоку како негде у дворишту прежива и нар 
 још да говори.{S} Хтела сам да вриснем али сам се бојала да га не пробудим и уздржала сам се,  
шко сломљен и прегажен неким невидљивим али стоструким теретом.</p> <milestone unit="subSection 
з мојих.{S} Ја је стегох, да је задржим али је он грубо трже.{S} Тада дигох главу и погледах га 
рак Венизелосов могао одговарати грчким али не и пруским интересима, Константин — који ће мало  
оше у борбу.{S} Идем ја сад да се борим али не као пре, за туђина, него за својега.{S} Баш ми ј 
 од страха и дунух у лампу да је угасим али се она не угаси.{S} Кораци стадоше пред мојим врати 
редао је сину бригу управљања Отаџбином али је сву љубав за њу задржао и даље себи.{S} Носећи т 
зговарао их је са поштовањем и топлином али, кад би изговорио реч Отаџбина, њему би се узнеле г 
је нам је истина испуњавало душу зебњом али у коме смо ми ипак осећали неку заштиту.{S} Шум је  
 је говорио искреним, потресеним гласом али не окрећући нам лица, већ на против пружајући све в 
е дане и бесане ноћи над болним дететом али је болест била и сувише тешка.{S} Био је тифус који 
лободно! — виче гомили станични жандарм али тоном који казује да виче само из навике и сам увер 
аљини горе ритови.{S} Кажу то је Липљан али је још врло дуго поћи до њега.{S} Друм је тако беск 
 право у око.{S} Поглед му је био миран али је казивао пуно, пуно пребацивања и — презирања.{S} 
о је облак те се узнео поносан и свечан али ипак тужан.</p> <p>Сретох се на ћуприји са једним в 
м резигнацијом.</p> <p>Топ оста наперен али не опали.</p> <p>Те ноћи стиже наредба да се — због 
ате се.{S} Они не претендују на Призрен али захтевају да се он да Албанији.{S} Под Шаром би има 
томац.{S} Мислио сам прећи сад у Минхен али ето, дође рат и... откиде ми руку.</p> <p>— Имали с 
м ти ја!“ Ето то је све што ми је рекао али сам ја знала да ме воли и он је знао да ја њега вол 
 било најтоплија утеха.{S} Он је растао али не за мене већ за војску.{S} С јесени 1914 године с 
е у ваздух.{S} Непријатељ још није ушао али се зна да слази с Љубића и укопава се с оне стране  
 ја не кажем да ви у свему немате право али, мислим да у полемику — јер ми смо готово из разгов 
ворке веселих, водило их је задовољство али — шта води ову поворку бедних и невољних што клонул 
— Уби се зар?</p> <p>— Не, није се убио али и не умре, него свисну, просто свисну човек.</p> <p 
в и Гусиње?</p> <p>— Нисам ни туда одио али веле не ваља.{S} Зли су они Арнаути а не ваља ни пу 
запаљених кућа.{S} У Ниш није ни слазио али се врло дуго бавио на станици и ту је чуо да мобили 
ез прозора.{S} Њу ми није газда уступио али, у оваквој невољи, неће ни он ваљда замерити што са 
ао, није говорио грубо, чак се и смешио али је мене све већи страх обухватао и нисам ни речи ум 
м његов одговор, погледала сам га у око али оно није одговорило на моје питање, оно ме је и даљ 
о, вели, попе, та ти је реч спасла село али није и Маркову главу.{S} Права раја не сме ни на но 
p>— Било их је, признајем да их је било али, ја нисам био срећан да будем под командом таквога  
 ти их послао у Ваљево!“ Није тако било али војници, <pb n="361" /> знаш већ како је, чује једа 
х.{S} Паде ми напамет да упалим кандило али у кандилу није било ни зејтина ни фитиља а лампу ни 
head> <p>А јутро кад је свануло, светло али студено јутро, загушио је друм који из Призрена вод 
пушкама пођите напред а ви остали овамо али не збијени у групу, тако може лако да нас гађа из з 
звесно није ни било намењено место тамо али којега је официр пропустио не знајући коју ли ће ст 
ле такве?{S} До подне све је било мирно али, око једнога сата по подне, појавио се један аеропл 
— узвикну он и насмеја се готово гласно али ипак горко — Поверљиве су акције које непријатељ не 
н нам је испрекидано казивао по где што али мало, колико је он видео.{S} А ми смо хтели више, х 
и даље...</p> <p>Заустих да кажем нешто али ме она не сачека већ настави:</p> <p>— Ја нисам сла 
 рана зора.{S} Није још цео збег кренуо али појединци већ промичу друмом и грабе Призрену. <pb  
 је писар у у тој борби јуначки погинуо али је успео да са неколико младића разјури разбојнике  
 <pb n="109" /> на које је свет нагрнуо али у које се, пре свих осталих, баш виши официри коман 
не киша и где кад је и пала по која кап али све до пред вече мучило се небо да тек о ноћи проли 
ут, на Плав и Гусиње па право на Скадар али би се ретко ко одважио да тим путем пође.{S} Свет с 
> <p>Мислио сам да не наставим разговор али девојче само, после дуже паузе, расејано и уздрхтал 
ане, изнад самог Чачка, остане на одмор али пред подне већ он доби извештај да се непријатељ бр 
ебно.{S} Отишла <pb n="431" /> сам опет али ми се то сад увртило у главу да будем болничарка.{S 
 тражиш три динара, купац ти нуди десет али у папиру.{S} Доцније је настала размена, давали су  
цњаве.{S} На улици је био редован живот али се ипак говорило само о јучерањем пуцању.{S} Једни  
иком непријатељских топова зборила смрт али је пред нама лебдела прождрвљива неман глади.</p> < 
сретне, тринаесте, била је тежа пропаст али, шта је имало тада да пропадне кад ништа нисмо ни и 
6" /> <p>Доктор, који није био песимист али се није олако ни одушевљавао, додаде полугласно, ви 
699" /> <p>— Не ваља — вели — тежак пут али ако се мора онда што ћеш.</p> <p>И онај што је пита 
ко ми Срби морамо лити крв још једанпут али ћемо је лити сад за себе а не за другога; и чуо сам 
ке такво какво је изложио војвода Мишић али, не верујем и да је стање бугарске војске такво.{S} 
у да не примим хлеб и да вичем за помоћ али се преплаших његовог погледа.{S} Он ми једном руком 
а стеже.{S} Хтела сам да вичем за помоћ али ме је глас потпуно издао.{S} Покушах да му се силом 
доцкан синоћ са јелице капетану у помоћ али, рђаво вођена, залутала је у непријатељске редове т 
 сред пута и ту ће крај ње пробдити ноћ али је велика гомила оних који не могу наћи чиме ће и в 
а случај да буде принуђен примити борбу али, видећи их онако изнурене и немоћне, одустаде од те 
тари.{S} Наши топови узеше да га гађају али се јавља и други тамо над Чукарицом и Циганлијом.{S 
 не би ли нашли мало места да се огреју али су све ватре тако притиснуте, тако поседнуте да им  
сачувао лак свој сјај а плиш своју боју али га гледаш са сажаљењем као бившу лепотицу на којој  
<pb n="461" /> од једног рањеника пушку али није хтео да ми да!</p> <p>На ове речи цикну мајка  
 ми сузе у очима, задрхта ми реч у грлу али је ипак изговорих онако како сам је смислила, док ј 
етом.{S} Била је истина натопљена крвљу али изгледало ми је да је кост разбивена.{S} То би била 
ставили пут.{S} Они су преноћили у хану али су дуго седели на утрини, око ватре, да се прихвате 
 не одговори или бар да прикрије истину али гомила из његовог устезања и снебивања познаде исти 
ју да сиђу с друма те да заобиђу колону али се заглибљују у још веће блато и псују све што им ј 
у стење и брекће као животиња у процепу али му се пут не отвара нити му ко прилази да га из бла 
 <p>И послушаше, те га оставише на миру али се Бојко боме дуго, врло дуго задржа, те рекоше нек 
ва ме руком себи.{S} Ја потрчах прозору али он скочи пре мене и шчепа ме за руку тако јако као  
к загушили друмови ка Беранима и Чакору али, вечерас, кад већ паде први сутон, на један мах, ни 
“ — „Пошли би, ага, кад би знали где су али и нас све ето брига мори што не знамо где нам је ро 
.{S} Узбуђење је очас обузело целу кућу али они на вишим спратовима, удаљени од места где се ва 
 идем у Приштину и сишла сам на станицу али није било <pb n="432" /> воза, јутрос рано је отиша 
ји се очајно спасава.{S} Припитујемо их али њима није до одговора.{S} Сваки занет својом невољо 
 стигну.{S} Куповало се најпре за новац али је вредност сребрног новца била огромна.{S} Ако као 
и кандило и икона.{S} Почела сам оченаш али га нисам знала до краја на памет, па сам онда говор 
кад могу жене и деца, могу и ја!</p> <p>Али је старац прецењивао своју снагу подајући се вољи.{ 
светим гробовима прошлости наше!</p> <p>Али, не идемо ми на поклонење светињама тим, већ идемо  
ш дисати док вас не загрејем!...</p> <p>Али није само последњим дахом својим користио честити с 
о разносе од ћепенка до ћепенка.</p> <p>Али како који дан ближе крају септембра, поче се ипак в 
ме можда и примити когод у кола.</p> <p>Али нисам стигла ни да пођем од куће.{S} Већ од осам са 
џерице на врху гиланскога друма.</p> <p>Али то није био онај усклик радости, којим су ослобођен 
моћи да преболе нова разочарења.</p> <p>Али, он већ нигде више није могао наћи мира, он га није 
ји крај вратница и сви гракнуше.</p> <p>Али Бојко не полази овамо к нама, већ стао пред капију  
боде коња и похита за батеријом.</p> <p>Али, малочашњи случај није био и последњи који је капет 
амо, брже овамо! — виче капетан.</p> <p>Али пуковник, смешећи се, мирно остаје на месту, истрес 
е но што би извели први октобар.</p> <p>Али — то није први случај у историји, да мали и незнатн 
алогај у мојој руци, срео мржњу.</p> <p>Али слика глади и није била тако страшна док се она сам 
рбин мајку бранио, ко би Србију?</p> <p>Али је то био обичан разговор, често понављан у свакој  
, брате! — пада у ватру учитељ —</p> <p>Али хоћу да му Куманово буде једна олакшавна околност,  
текли смо још једну гомилицу која удара алком у врата и чека <pb n="212" /> хоће ли ко отворити 
пратном кућом и када е вођа тихо ударио алком у врата, на горњем се спрату куће отшкринула једн 
о створење без живаца.{S} Болови су мој алкохол и ја се као алкохоличар тек пијана њима осећам  
а.{S} Болови су мој алкохол и ја се као алкохоличар тек пијана њима осећам снажна и способна, б 
а те зграби слушалицу.</p> <p>— Ало!{S} Ало! — наслони капетан слушалицу на уста и на уво. — Ал 
рије Дринске Дивизије.{S} Капетан...{S} Ало, јест!{S} Молим саопштите господину начелнику штаба 
 пута понови:</p> <p>— Је л то Штаб?{S} Ало, је л то Штаб Прве Армије </p> <p>— Је ли? — учини  
и капетан слушалицу на уста и на уво. — Ало!{S} Је л то Штаб Прве Армије?{S} Овде командир пољс 
 телефона те зграби слушалицу.</p> <p>— Ало!{S} Ало! — наслони капетан слушалицу на уста и на у 
само деца, има ту и људи!</p> <p>— Има, ама види какви су.{S} Они су на Церу били бољи, били су 
ругога; и чуо сам речи господин попине, ама сасвим сам их јасно чуо: „Посветила ти се, синко, д 
се и увијаш свакојако, видим да увијаш, ама тешко твојој бради ако лажеш.{S} Потражићу ја где с 
ута дуже као размишљајући, те настави - Ама лепо рекох ја: није свршено, а они мени: свршено је 
 те државне архиве и рачунске књиге!{S} Ама целим путем кола, коњи, све је то потребно за рачун 
 нека туга да ми се свија у грудима.{S} Ама зар ја, Србин, па идем сад под стражом, као србијан 
на у Призрену, ни сам не знам зашто.{S} Ама такви људи заслужују да их човек просто убије кад и 
— Чујем хоће да униште сву муницију.{S} Ама где су ти ђенерали?{S} Хоћу да их нађем и да их зам 
 јаван раденик.</p> <pb n="333" /> <p>— Ама чекајте мало!{S} Кад сам казао да је у Врховној Ком 
иста искрцавају.</p> <pb n="45" /> <p>— Ама јесте ли ви то својим очима видели? — пита једнога  
на последња да бега а не прва!</p> <p>— Ама бар да је војска, па да ми није криво! — надовезује 
— Пензионисан је 1910. године!</p> <p>— Ама шта ћеш тамо, ево га Дебар!</p> <p>— Ђенерал Ратко  
Које?</p> <p>— Ово што видите!</p> <p>— Ама зар крај? — запита он зачуђено и окрете се лево и д 
 Аутомобилима?</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Ама, људи, — узе доктор да умирује узнемирене — немојте 
 поједи га да те нико не види!</p> <p>— Ама зар?... — заустих ја да кажем нешто а он ме прекиде 
се архивом, па лепо проспавај!</p> <p>— Ама, ко је то унутра? — продра се онај с поља још звани 
 оним операцијама на Рашкој...</p> <p>— Ама како да не води — избрецну се на њега наредник из т 
етан понови вест о паду Чачка.</p> <p>— Ама, је си ли ти луд, знаш ли шта говориш? — зграњава с 
јеловник и прописан број јела.</p> <p>— Ама зар се растури држава а та се кујна још одржа?</p>  
м од човека који поуздано зна.</p> <p>— Ама баш решено? — наваљује онај.</p> <p>— Решено! — одг 
а поднаредник са предњег топа.</p> <p>— Ама одакле, по богу, где се скрио?</p> <p>Узеше сви да  
нагна Немачку на тражење мира.</p> <p>— Ама, зашто баш нас изабраше да код нас уђе непријатељ ш 
и се на тога истога професора.</p> <p>— Ама ништа горе, господине, него кад човек не иде по сво 
 четири динара да платим хлеб.</p> <p>— Ама јесте, тако је! — вели му мој пријатељ. — Не замера 
остали? — теши га његов сусед.</p> <p>— Ама где је то тамо?</p> <p>— Тамо — учини сусед — зар ј 
 довољно самопоуздања и снаге.</p> <p>— Ама, где сте ви то побрали тако мрачне утиске?</p> <p>— 
је требао у друштву да путује.</p> <p>— Ама како опсађени? — теши их један резервни официр. — П 
о Србију већ и њене савезнике.</p> <p>— Ама савезници долазе?— прекину га песимиста и сад први  
као јуче и данас мртве и неме.</p> <p>— Ама, је л’ то истина? — пита пријатељ пријатеља и ако ј 
мрла му је жена прошле године.</p> <p>— Ама шта ти рачунаш на Румунију?</p> <p>За столом, крај  
вечић и прекиде ми размишљање.</p> <p>— Ама, господине, ено тамо крај плота, иза начелства, уми 
— Јес’, тако! — одговори онај.</p> <p>— Ама, зар је то могло у истини да буде? — запитаће један 
о свисну, просто свисну човек.</p> <p>— Ама од чега?</p> <p>— Ко зна, од бола ваљда, од муке!</ 
ом тренутку са мојим погледом.</p> <p>— Ама, није, брате него ево у чему је ствар — наставља св 
рен?</p> <p>— Или бар угрожен.</p> <p>— Ама да ли...? — отегох ја питање, које је требало да ис 
ос требао да отпутује у Солун.</p> <p>— Ама кад ја слушам другог, па не одох јутрос.{S} Да чека 
 — ко велим да није поверљиво.</p> <p>— Ама чега још и сад има поверљивог! — узвикну он и насме 
и тане просвира баш измеђ нас.</p> <p>— Ама ко то пуца? — скочи поручик и док хтедоше да му обр 
о, ал колико да склониш главу.</p> <p>— Ама добро је, како да није добро! — узех ја поуздано тв 
ова да заиграју мртвачку игру.</p> <p>— Ама зар ће истина, господине, они преко мора? — запитаћ 
и је био измакао нешто напред:</p> <p>— Ама погледајте, људи, видите ли ви?</p> <p>— Шта? — упи 
шне ватре, тешко ми се вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу, ал тако, кад ја 
е Реке, он ми се тешко вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу ал тако је то, к 
ве се само поједине речи чују:</p> <p>— Ама ја бих њему... (додатак, којим се зачињавају сви бу 
S} Е, сад нека дође неко па нека каже: „Ама ја не бих волео на то поље!“ Шта ће да му кажеш ако 
 говорити пророчанским језиком, рекао: „Ама шта сте окупили са тим концертима, не ваља то, бога 
 владина коња с товарима и скрхала се у амбис.{S} Кажу да је ту било докумената који су за увек 
њем, кршећи се о стену и сручујући се у амбис.</p> <p>Одатле, од Љум-Куле, настаје уска стаза к 
циче и не сме да прођу.{S} Већ је пао у амбис један коњ тамо негде позади, пао је још један.{S} 
т товар и испрегнута стока, бацана су у амбис; аутомобили преливани машинским зејтином и бензин 
ретрпавати сметови; падаћемо у поноре и амбисе; клаће нас и убијати дивљи Арнаути, сејаће над г 
о, где су и коњи посртали и крхали се у амбисе, где се по уским и усеченим стазама и пешице теш 
редио, да се једна велика мисао сручи у амбисе овога кланца <pb n="582" /> из којега је и поник 
ест хиљада наћи гробове своје у снежним амбисима и смрдљивим барама и да ће Србија читаву једну 
во и зла воља изнад врлине и вредности; амбиција и себичност изнад подобности и поштења; мали,  
о обнови Византије; Бугари, слом својих амбиција о хегемонији на Балкану а Срби, једини излаз и 
 безбројних снова о будућности својој и амбиције, која је као млада, жилава, несаломљива стабљи 
скало вашу будућност, ваш таленат, вашу амбицију, све, све ваше.{S} Ви не можете без бола и без 
 буре да се замени товаром, па болничка амбулантна кола, па лака штајерска кола са платненим кр 
ени товаром, <pb n="231" /> па болничка амбулантна кола, па лака штајерска кола са платненим кр 
м грубошћу, сиђе из истога вагона један американац, коме извесно није ни било намењено место та 
жене у војничким шињелима, чланице неке американске мисије, разговарају са неким руским лекарим 
е Јовану и мир и покој души његовој.{S} Амин!“</p> <p>Када сам завршио молитву и окренуо се вој 
S} Жагор, галама, вика, препирка тамо и амо и уопште све оно што је било јуче и што је било пре 
 свитац кретала по мрачној одаји тамо и амо.</p> <p>Нешто се значајно морало тамо догађати јер  
онзерве, треће откинуто парче кајиша од амова.{S} Војници и избеглице већ се разишле по селу, с 
рејом, окрпио је ужетом и канапом старе амове, који су висили у кући иза врата: мајка је измеси 
е скелете преко којих је разапета кожа, амови на њима крпе и узице а кочијаш јадан и подрпан си 
је на једну ногу, извлачи кола из блата амовима искрпљеним канапом и настављеним ужетом.{S} Њег 
рудом, никлованим фењерима и никлованим амовима на коњима.{S} У фијакеру мало и пријатно друштв 
{S} За њ’ су везане рукунице искрпљеним амовима а нити има дизгине ни оглавника.{S} Ноге му дрх 
ва пара бираних коња, окићених сребрним амовима и перушкама над челом; на којима позади стоје д 
а мазурских језера, са Немира, Лијежа и Анвера, са војником са Куманова и Облакова, са Брегални 
 Бугарској и већ су се Французи на југу ангажовали у борби; Енглези бомбардују Дедеагач а Руси  
ле, кад макнуше Турци из села, скиде је Андрија доле у гробље.</p> <p>Попа нам је том приликом  
многи од те хране те сирота Јела, неког Андрије Андрића и иначе слаба, од те хране сасвим занем 
и Београда одређен правац повлачења Пећ—Андријевица—Подгорица—Скадар, утврде детаљни распоред п 
у, могле би сићи у Пећ па одатле, преко Андријевице и Подгорице, наставити ка мору.{S} Војска и 
наестога новембра, отпочне повлачење ка Андријевици, и то овим редом!{S} Друга Армија путем на  
е и где ће?{S} Из Пећи воде два пута за Андријевицу, један преко Чакора а други преко Рожаја.{S 
Чакора а трећи преко Рожаја и Берана на Андријевицу.{S} Будући српски Краљ бележио је путеве ко 
 и Аустријанци прете да сиђу у Беране и Андријевицу те да нам пресеку све путеве.{S} Треба жури 
ицир отпутује, као извидница, из Пећи у Андријевицу и очима се својим увери о проходности тога  
ио и ту прослављао славу своју, Светога Андрију.{S} Охрид и Пећ су вера хришћанска и вера српск 
 те хране те сирота Јела, неког Андрије Андрића и иначе слаба, од те хране сасвим занеможе.{S}  
на лица марамицом.{S} Леже мртвих девет анђелака једно крај другога, ни сандука, ни покрова, ни 
тила сам га и — сад је једанаест мртвих анђелака лежало на даскама једно крај другога...</p> <p 
наслонила сам образ на хладно лице мога анђелчета и грлила га све чвршће.{S} Што се више ближио 
 сам чуо ону песму србијанских свирача „Аој, Босно, сиротице клета!“ па ми се јави мајка, па ви 
ту за дежурне, диже се и поче ударати у апарат тражећи Чачак, али се отуд нико не одазва.</p> < 
 појави се ратни сликар са фотографским апаратом и упери овај на Краља.</p> <p>Краљ се боно нас 
својим лесковачким колегом и овај му на апарату реко да је у Лесковцу такође велико узбуђење, д 
тешким катастрофама или клону и утону у апатију <pb n="697" /> или подивљају.{S} Ено отуд вуку, 
ну више не интересује ништа, постала је апатична и нема те појаве која би код ње могла изазвати 
пани и избрљани, збуњена или животињски апатична погледа; без човечанскога изгледа, без воље, б 
е Величанство поздравља светину која му аплаудира и кликће.{S} Та кола су ево доспела некако до 
ј не би могло ово да се деси“.{S} Војни апотекар стао уз једна кола муниционе колоне и, чешући  
о, зар је ово ред? — узвикивао је војни апотекар.</p> <p>У том се зачу негде далеко, позади нас 
спале и почео објашњавати једном војном апотекару како „у Немачкој не би могло ово да се деси“. 
аре, муницију, болничке кревете, пољске апотеке и санитетски материјал, шаторе, <pb n="694" />  
пломате из Софије уверавају да Бугарска апсолутно не мисли напасти Србију.{S} У осталом Кнез Тр 
опуштам нека и Бугари ударе на нас, што апсолутно неће бити; али, за вашу љубав, ето допуштам.{ 
, двоспратна зграда; на доњем је спрату ар а на горњем две празне собе.{S} Собе су заузеле <pb  
м очима својим кад удари граната у кућу Арамбашића на пијаци, па онда у Доњем Шору, где смо ми  
новац на пример?</p> <p>— Имам рођаке у Аранђеловцу.</p> <p>— Е па ето, отидите тамо.{S} Лако ћ 
етећи пук, који се борио и на Ипру, код Араса и пред Варшавом.</p> <p>И низ догађаја, низ несре 
 кад какво преплануло дице са ожиљцима, арбанаса који је сишао са планине и посматра нас дивљач 
 Патријархом крену у збег испред дивљих Арбанаса, који сиђоше са оних планина иза Дрима и ево ј 
рекјуче поседнута народом, као за време арбанашких покрета, када су оружани Арнаути из Љуме опк 
е Бугари ударити на Турке.{S} Сваки нов аргуменат убачен у разговор, као ново дрво бачено у ват 
гући у моменту да нађе какав поузданији аргуменат сем вести које су се чуле и за које нико није 
це, где ћемо као први хришћани бачени у арену, очекивати звери да нас растргну.{S} Славићемо св 
је су понели са друма од <pb n="174" /> Ариља одакле су јутрос кренули.{S} Уморни волови који в 
даље одступати, од Ужица на Пожегу па у Ариље а одатле на Гучу.</p> <p>Официр оборене главе а з 
едва отуд, далеко из махале, што допире арлук пса пред затвореним вратима.{S} Све је заспало те 
љине само, из планинске дубине, чује се арлук вука и продире ти кроз душу као крик смрти.{S} На 
негде, брдом где су задње куће, чује се арлук промрзла пса, клепеће негде у доњој махали откину 
крик смрти.{S} На <pb n="670" /> тај се арлук последњом снагом својом, целим телом стреса усамљ 
е од нас.{S} Припуца и по нека пушка, и арлук гомиле пење се у томе часу до дивљачке дреке.{S}  
ата стењу, попуштају, пуцају и дивљачки арлук поздравља близину плена.{S} Још један напор, још  
тањ, као пред буру; завитла се ваздухом арлук као кад ноћу у планини арлуче чопор вукова слазећ 
снеговима и по блатима; успављиваће нас арлук вукова а будити арнаутска пушка.{S} Гладоваћемо и 
Београд од Турака, а за њима је светина арлукала и смејала се.{S} Пушке, које је буковички прот 
влада, као глас гладних вукова, продире арлукање Арнаута и проноси језу кроз ваздух.{S} Мора да 
} Из по гдекоје само куће чује се тужно арлукање пса, којега су избегли заборавили у затвореној 
ор на дечје изјаве љубави поче тужно да арлуче.</p> <p>— Да, мора остати — одговара он суво а и 
 пас <pb n="129" /> што упорно дрежди и арлуче пред својим затвореним вратима верујући да ће се 
ли заборавили у затвореној соби, и који арлуче своју последњу, злослуту песму...</p> </div> <pb 
е ваздухом арлук као кад ноћу у планини арлуче чопор вукова слазећи у дољу, и тада појури улицо 
букти, пишти вода; далеко негде из ноћи арлуче пас.</p> <p>Све већ око наше ватре задремало и о 
ј мене је лежао у блату нежни идеалиста Арман Дивал, лежао је у блату поносни ритер Дон Енрик о 
 стоје ствари.</p> <p>— А где је његова армија?</p> <p>— Горе.{S} То ме је баш и страх, ако је  
!{S} Друга Армија путем на Чакор а Прва Армија и Одбрана Београда преко Жлеба на Рожај.{S} Трећ 
ођу крај куће, у којој је смештена прва армија, не би ли приметиле тамо какав покрет; не би ли  
 Андријевици, и то овим редом!{S} Друга Армија путем на Чакор а Прва Армија и Одбрана Београда  
 београдске кафеџије писари у штабовима армија и у вишим командама, да су београдски бакали пис 
 руком сам написа телеграм командантима армија.{S} Телеграм је гласио:</p> <quote>„Услед задоцн 
астављен и протокол седнице команданата армија, по коме је имало: да се обустави јутрошње решењ 
еко Рожаја, остаће последња као заштита армија које се повлаче пред њом.</p> <p>Цело то по подн 
Београда преко Жлеба на Рожај.{S} Трећа Армија, која ће се затим и сама повући преко Рожаја, ос 
адесет хиљада робова у Чачку, спашће се армија, штаб, част српске војске и... ко зна какав све  
азоваће се један јачи одред, евентуално армија и поновиће се славни новембар 1914 године.{S} От 
бе израђивале те ноћи и у свима осталим армијама и командама а осим тога, предузета су још исте 
Паштрик узноси свој врх, гоне се читаве армије кишних облака.</p> <pb n="539" /> <p>— Боже мој  
ђи официри и друго особље из штаба Прве Армије, које се у соби под војводином нарочито искупило 
 састанка ђенерала, начелник штаба Прве Армије, испитивао је сваког понаособ и све заједно оне  
У ту зграду и у ту собу команданта Прве Армије, сабрале су се, шеснаестога новембра пред подне, 
 Телефон му донесе вест да се штаб Прве Армије налази у Витановцу и он запрепашћено испусти слу 
Краљево да пита где се налази Штаб Прве Армије.{S} Телефон му донесе вест да се штаб Прве Армиј 
Је л то Штаб?{S} Ало, је л то Штаб Прве Армије </p> <p>— Је ли? — учини капетан и у једном скок 
а и на уво. — Ало!{S} Је л то Штаб Прве Армије?{S} Овде командир пољске батерије Дринске Дивизи 
крепило још више наду.</p> <p>Штаб прве армије био је смештен у кући некога бега, у једној од к 
е крупним штампаним словима: „Штаб прве армије“.</p> <p>Пред том кућом, у узаном сокаку, стоје  
управо над овом, станује командант Прве Армије војвода Мишић, са својим начелником штаба.</p> < 
не опет састали команданти у штабу Прве Армије, већ је на лицу свакога од њих било исписано дру 
 n="705" /> једном састану у штабу Прве Армије.{S} Извесна обавештења, доставе, извештаји, теле 
на коњичка извиђања.{S} Командант Друге Армије предузео је још и мере да што пре ухвати везу са 
рокупље одакле је изашао на фронт Друге Армије, Степе Степановића, да види Лесковац како пада.{ 
ем их, то је породица начелника те и те армије.</p> <p>— Видиш не остају овде, одоше право у Пр 
а је овде већи број војске.</p> <p>— Из Армије имамо наредбу да изгинемо сви! — додаде мирно ка 
 Како, како, поновите! — дрекну глас из Армије.</p> <p>Капетан понови:</p> <p>— Непријатељ је у 
о је немогуће! — пресече му реч глас из Армије.</p> <p>— То је могуће и тако је! — одговори кап 
 у Призрен.</p> <p>— А он, као начелник армије, извесно зна како стоје ствари.</p> <p>— А где ј 
оманде, којом је првој, другој и трећој армији и Одбрани Београда одређен правац повлачења Пећ— 
аду Чачка морао изазвати запрепашћење у Армији, која се још налазила на левој обали Мораве.{S}  
ину пред очима, истина да у Србији само армијске госпође и госпође из Врховне Команде имају пра 
ра и да је заузео Чачак.{S} Тражи хитно Армијски Штаб! — дрекну он на подофицира телефонисту.</ 
родаду по мале паре.</p> <p>У штабовима армијским наставило се сутра дан до подне журно прибира 
м.</p> <p>— А где им је син?</p> <p>— У армијском штабу, у канцеларији, али знаш како је, мајка 
, тај један метак ослободио би и читаву армију која је одсечена с оне стране Мораве, која мора  
манско пророчанство па га растежете као армонику, како вам кад треба.{S} Лањске године, кад су  
зласку из вароши дошло је до крви измеђ Арнаута мештана и наше војске, те има већ мртвих и офиц 
дине ту је против обичне оружане гомиле Арнаута страдала аустријска војска ђенерала Штрасера, ч 
о глас гладних вукова, продире арлукање Арнаута и проноси језу кроз ваздух.{S} Мора да је ближе 
ији а са овим су се слагали и извештаји Арнаута са наших предстража.</p> <p>Малобројност неприј 
 досећа, па ће рећи:</p> <p>— Има у нас Арнаута једна реч:{S} Онога је кућа ко много зноја прол 
д аустријских насиља, тражећи заштите у Арнаута.</p> <p>Професор се замисли, тешко уздану и зањ 
 пустога друма, овде у чељустима дивљих Арнаута буде заробљен, преклан, пушкаран или обешен.</p 
ке војске потврђивали су и неки пећани, арнаути, који су јутрос стигли из Митровице и који веле 
, јуче су је сахранила њена деца а они, арнаути, помогли им да ископају гроб.</p> <p>Тешке ме м 
 слазио са Копаоника носећи им слободу; Арнаути, чијој је сили дохакао тај исти војник, притвор 
лике убиство могло десити. — Ово су све Арнаути из околних села; они нису изгинули пре оне мећа 
е, стране мисије, црногорски жандарми и Арнаути, који као купци залазе од гомиле до гомиле и за 
м или силом.{S} Сад је већ дубока ноћ и арнаути су се повукли у куће замандаљили врата и спреми 
 кренули.{S} И те су бегунце дочекивали Арнаути пушкама из заседе, те ту већ падају прве жртве  
ва и тај су у качаничкоме кланцу напали Арнаути пушчаном паљбом из заседе.{S} Воз се морао заус 
оре и амбисе; клаће нас и убијати дивљи Арнаути, сејаће над главама нашим смрт из <pb n="728" / 
еме арбанашких покрета, када су оружани Арнаути из Љуме опкаљали конак и тражили збацивање цари 
да одио али веле не ваља.{S} Зли су они Арнаути а не ваља ни пут.</p> <p>— Па јеси ли одио на Р 
д свег срца, јер сам знао да у Ђаковици арнаути продају дуван отворено и јавно, те ћу моћи наба 
време, посматрамо доле крај потока како Арнаути деру цркнутога коња, а у потоку циганчићи перу  
утрос много говорило о пљачкама које су Арнаути извршили над бегунцима, који су пре нас прошли  
мо које арнаутско село па да се предамо Арнаутима на милост и немилост.{S} Биће ваљда и у њих с 
приђе ватри те јој направисмо места.{S} Арнаутин је и даље разговарао о оружју; распитивао је м 
и чију дреку или да се понови пуцањ.{S} Арнаутин се диже и оде да обиђе свој пласт сена и сина  
огово или Рогача, тако некако рече онај Арнаутин што је мало час био овде.</p> <p>— Је ли далек 
/p> <p>Мало за тим прође мимо нас један арнаутин, враћајући се са празном корпом, из које је бе 
>— А од које то силе бегате? — пита нас арнаутин.</p> <p>— Од Аустријанаца и од Немаца и од Буг 
тав човек?{S} Али то и није војник, већ Арнаутин из косовских села.{S} Лежао је грудима по земљ 
раћајући се увече у своје дворе.</p> <p>Арнаутин је са великом пажњом, не скидајући погледа, по 
ачка.</p> <p>Најзад, наилазимо на будна арнаутина који, са пушком у руци чува свој пласт сена к 
шеност, узневереност.</p> <p>Један пита арнаутина:</p> <p>— Био си, пролазио си ага Чакором?</p 
нда што ћеш.</p> <p>И онај што је питао Арнаутина и онај што је питао жандарма, одвајају се од  
вац, иначе би била неразумљива готовост арнаутова да нам да и сам собом донесе дрва овамо, на д 
ше нема, да се сад само повлачи и да се арнаутска села у овој околини непријатељски држе према  
; успављиваће нас арлук вукова а будити арнаутска пушка.{S} Гладоваћемо и скапаваћемо од глади; 
мење јунаштва ваља већ по блату и да га арнаутске жене збирају у корпе и кецеље да снабду своју 
 набујалога потока или лавеж пса испред арнаутске колибе, тамо у дну голе шуме.</p> <p>На једно 
избеглице, крај ватре, под кровом какве арнаутске сеоске уџерице, по хановима; јео је суви хлеб 
припитали.</p> <p>На доњем спрату једне арнаутске куће, у којој сам ја са породицом нашао склон 
вање из северних, богатијих крајева.{S} Арнаутски елеменат, на који су Аустријанци тако много р 
то се могло и мислити.{S} Нижи турски и арнаутски елеменат, онај из забачених кућерака и уџериц 
нога сеоскога пута, нападају те огромни арнаутски пси, цепају ти одело и ти се бориш и једва сп 
кад је већ стигла на конак!</p> <p>Пред арнаутским кућама, које су поштеђене, стоје босоноги ар 
ст.{S} Поједине гомилице чак се упутиле арнаутским махалама да прођу крај куће, у којој је смеш 
д Патријаршије, кренуо у бегство испред арнаутских насиља, тражећи заштите у хришћанске Аустриј 
 Ово је један од најопаснијих путева од арнаутских разбојника који и дању не пропуштају да пљач 
 вагонима, биле изложене пушчаној паљби арнаутских разбојника.{S} Полицијски је писар у у тој б 
его...</p> <p>— Људи, да потражимо које арнаутско село па да се предамо Арнаутима на милост и н 
ћама, које су поштеђене, стоје босоноги арнаучићи и узневерено посматрају шта се све ово збива  
 товарити и увлачити <pb n="405" /> под арњеве а који су сјахали са коња, пети се у седла.{S} Г 
копану у земљу; друга се овамо закачила арњевима за дућански капак; товарни коњ тамо пао и това 
ро покривене и затворене са свих страна арњевима а замном једна воловска кола претоварена ствар 
 Пред нама су ишла једна кола покривена арњевима.{S} Из њих су се чули женски и дечји гласови.{ 
ржавни волови па онда, путничка кола са арњевима и уморним коњићима, чије сапи брекћу као мехов 
зио лабским друмом.{S} Путничка кола са арњевима и уморним коњићима чије сапи брекћу као мехови 
у Ђаковици или Пећи.</p> <p>Из кола под арњевима, која су напред ишла и у којима се породица пр 
незнаних западњачких витеза и пространи арови осионих источњачких бегова.{S} Све то лежи пусто  
павало се по ћепенцима, по дућанима, по аровима, под капијама, по тремовима испред џамија, у ко 
оге, да им се истрљају и подлажу коњи у аровима... ето то, за вечерас, колико док нисам измакао 
у капетана Реџепа, сутра можемо стићи у Арсит-Хан, прекосутра у Черет.</p> <p>Есад-пашин капета 
а жури да по распореду стигне вечерас у Арсит-Хан а затим што пре у Скадар.{S} Данас су пала дв 
 огледала па чак и корсети.{S} Поједини артикли и држе се још на цени али други иду у бесцење.{ 
 да ти својом руком ископам раку — вели артиљерац своме топу — Милошу мој!</p> <p>Тепали су им, 
ер пешадија је већ на ивицама вароши, а артиљерија је непријатељска већ три пут до сад узмакла  
вље!{S} Ено ћемо доживети и ту бруку да артиљерија прави јуриш а ми да трчимо за њом.{S} Дижи г 
 француске.{S} Па онда, тешка француска артиљерија на путу је за Солун а Руси се делом већ искр 
 Добруџе и то пет корпуса Руса и знатна артиљерија.{S} Сем тога, руске трупе добиле су дозволу  
ио још последњи поглед на гробље српске артиљерије, рече потресеним гласом и са дубоким болом У 
каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљерије, догоревала је већ; мрак је све дубље осваја 
каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљерије, тамо иза пећскога гробља, недалеко од Патри 
у, у којима је он рањен, о сили немачке артиљерије и о нечувеним напорима српскога војника.{S}  
во у њему.{S} Да би сузбио дејство наше артиљерије, непријатељ извлачи два тешка, великог калиб 
ада је после те одлуке поведена реч и о артиљерији, која не може даље из Пећи, већ се мора ту у 
лама, Немци су, незаштићени више својом артиљеријом, која је остала с оне стране Дунава, а изло 
е ту војску удаљавала од нас страховита артиљеријска ватра, стрепили смо да иза те ватре наступ 
ву артиљеријску паузу.</p> <p>Поштеђена артиљеријске ватре, за време док је непријатељ тражио н 
нистар у живоме разговору са француским артиљеријским официрима а мало даље виши официр са неки 
 овима иду пешке остаци неког енглеског артиљеријског одељења које одступа из Београда.{S} Ови  
ожури пешадији да са њоме искористи ову артиљеријску паузу.</p> <p>Поштеђена артиљеријске ватре 
 Чачка и, вешто скривен, туче отуд нашу артиљерију.{S} После неколико хитаца, непријатељски топ 
рија заустави се с оне стране ћуприје и артиљерци сјахаше с коња те почеше расточавати кола што 
командиром батерије.</p> <p>У том већ и артиљерци свршише посао, те се ћуприја рашчисти.{S} Ком 
од развалинама цркве Св. <pb n="578" /> Арханђела, нека ту нађе гроб и Краљевска Српска Круна.< 
е уском стазом, која од развала Светога Арханђела па левом обалом Бистрице води крај онога стол 
сути остаци величанствене цркве Светога Арханђела, под чијим је сводовима цео српски народ негд 
збирани су и преношени са разних страна археолошки предмети за будући народни музеј, који се им 
ли ви људи да је на овим колима некаква архива?</p> <p>— Па шта?{S} Нити је прва нити последња. 
</p> <p>— Знам и ја, ал ако је ово њена архива, ево и Команде за њом.</p> <pb n="144" /> <p>— П 
бо узвикује: „Овамо не може.{S} Овде је архива!“ или „Овде је благајна та и та!“ или „Овде су н 
 не ваља.</p> <p>Или, ако у колима није архива, онда је нека породица, која такође даје повода  
нешто познат.{S} Ово ће Бог и душа бити архива Врховне Команде.</p> <p>— Не може бити.{S} Врхов 
о у пећима спаљују поверљива акта и део архива који се неће понети.</p> <p>Нико од јутрос више  
ог или оног постигле због те господе са архивама и рачунским документима.{S} Усред тог разговор 
још док се бегало железницом, господа с архивама и рачунским књигама траже засебно купе, па се  
 мисије, жене, деца, старци, надлештва, архиве, благајне, команде без војске, товарни коњи, кол 
мобиле, шаторе, алате, болничке опреме, архиве, рачунске књиге и акта разних канцеларија и мног 
омила.</p> <p>— Напуштене државне касе, архиве, музеји а возе се бурад са лијандерима! — гунђа  
истарске канцеларије, све благајне, све архиве, које су се довукле до Призрена.{S} Зграда је од 
ћас буктао изнад Пећи, гутао је државне архиве, новчане књиге, судска документа па онда кола, а 
тре.</p> <p>— Е, досадише ми те државне архиве и рачунске књиге!{S} Ама целим путем кола, коњи, 
један од те господе неће спасти државне архиве и рачунске књиге, него би хтели да оне њих спасу 
житељи хитно товаре сандуке у којима су архиве и новчане књиге.{S} Из дворишта и ходника надлеш 
огну евакуацију у колико могу, да спасу архиве, па да крећу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Разуме се,  
тац рачунске књиге под главу а покри се архивом, па лепо проспавај!</p> <p>— Ама, ко је то унут 
нутра.</p> <p>— Морате ме пустити, имам архиву и рачунске књиге са собом! — Говори онај с поља  
 негда услишао молитву угодника својега архиепископа Саве, те смождио Стреза насилника, коварни 
аглила душу и разум.{S} Добош, којим је архимандрит Мелентије дозивао негда народ на револуцију 
ај њих горе свеће и кандила а владике и архимандрити, свештеници и калуђери, читају им молитве  
пао српске топове; када су се владике и архимандрити, свештеници и калуђери у својим ћелијама п 
ога Симеуна Мироточивога и Светога Саве архипастира.</p> <p>Тамним и муклим гласом, који као да 
и и кофери а у предњим колима: кревети, астали, кујнски рафови, столице, умиваоници, шпорет, чу 
у дланове, у плећке и разговарало се са асталчетом.{S} Та веровања увек за време ратова, а наро 
је он тај који ће код Струмице извршити атентат на воз, па пође затим да саопшти путницима у ку 
, као да је било нечега освежавајућег у атмосфери.{S} Наишле су од некуд, непознатим путевима и 
 и сунчаноме дану, кад никакав покрет у атмосфери не прети променом, предосећа буру; тако и рат 
злој судбини његовој приликом прогонења Аустријанаца из Србије прошле године у ово доба.</p> <p 
егате? — пита нас арнаутин.</p> <p>— Од Аустријанаца и од Немаца и од Бугара.{S} Три су цара уд 
мо лане у ово доба да чистимо Србију од Аустријанаца, потерасмо их како их нико и никад није те 
је она већ понела велики напад Немаца и Аустријанаца.</p> <p>— На истоку — настави потпуковник, 
 улога да њих а са њима и <pb n="38" /> Аустријанце, увучемо што дубље у земљу а једна снажна р 
свет на улицу, па нас све то гледа, нас аустријанце, нас непријатеље.{S} Наиђоше ми сузе на очи 
, тек чујемо србијанско „ура“ и видимо, Аустријанци одступају.{S} Истина, боре се, али одступај 
батаљон.{S} Кажу, стигао од некуд глас, Аустријанци се уставили код Крупња и ту ће као да нас ч 
али, али ће се наћи ко ће им казати.{S} Аустријанци уз војску која окупира вароши воде и војску 
а они почеше ударати на Шабац.</p> <p>— Аустријанци?</p> <p>Она потврди али ме погледа једним п 
едом, који је јасно казивао да су „они“ Аустријанци, али да је њој одвратно рећи то име.</p> <p 
 и Гиљане, привукао нам је сву пажњу; а Аустријанци се спуштају Ибром.</p> <p>— Па шта онда? —  
сови да је пао Чачак, пало Краљево и да Аустријанци слазе Ибром и Расином а Бугари напредују То 
рал га пита:</p> <p>— Колико су ти деце Аустријанци поклали?</p> <p>— Троје, господине ђенерале 
а Колашину се већ воде последње борбе и Аустријанци прете да сиђу у Беране и Андријевицу те да  
е, јер су му село извесно већ напустили Аустријанци.{S} Ех, Боже помози, још мало, још мало!{S} 
 офанзива, којој се, сад већ растројени Аустријанци ни овом приликом неће моћи да одупру; српск 
е трећи — да побацамо пушке.{S} Ако нас Аустријанци овако с пушкама похватају, стрељаће нас!</p 
 креће.</p> <p>Пре годину дана, када су Аустријанци под Поћореком поплавили западну Србију, ова 
о згодну прилику прошле године, када су Аустријанци заузели Западну Србију.{S} А кад је ту прил 
вам кад треба.{S} Лањске године, кад су Аустријанци допрли до Милановца па отерани, рекло се: е 
јева.{S} Арнаутски елеменат, на који су Аустријанци тако много рачунали, није их дочекао ни оду 
е још што би се могло дозволити, ако су Аустријанци једновремено сишли и Колубаром и Јадром пре 
нашим логорима.{S} Казивало се, како су Аустријанци при сусрету са Немцима, на српској граници, 
а, који је стигао са бојишта, гласила: „Аустријанци у паници и нереду одступају“.{S} Гомилице н 
а српској војсци, подељеној према њима, Аустријанцима и Немцима, односили војнички нестечене а  
ивали, не би сад моја породица робовала Аустријанцима...{S} Хоћеш ваљада да ти верујем па и ја  
се све боји да не застанемо, да не дође Аустријанцима каква помоћ те да нас задрже.{S} Још само 
х, монотон разговор о лањској години, о Аустријанцима, о њиховим зверствима, о страдању поједин 
их насиља, тражећи заштите у хришћанске Аустрије а сад, после три стотине година, одавде од Пат 
шћу савезника и једновременом офанзивом Аустрије, Немачке и Бугарске.{S} Кад се то већ није мог 
 обичне оружане гомиле Арнаута страдала аустријска војска ђенерала Штрасера, чак је и он платио 
у и, кад је настало ово дуго затишје од аустријске пропасти у Србији до сад, долазио ми је, дол 
паузе. — Примам и верујем и да је стање аустријске војске такво какво је изложио војвода Мишић  
ша, рачунајући поуздано на привременост аустријске владавине, те се не може рачунати ни на исхр 
које нам је војвода Мишић изнео о стању аустријске војске, ја се претходно питам и питам војвод 
да, с наше стране, из Ердута.{S} Био је аустријски официр па је пребегао прошле године са целом 
 јесен ће и мене регрутовати те ћу бити аустријски војник!“ Бабо се замисли, замисли се, видео  
 непријатељске стране причају, да су им аустријски војници, босанци, рекли да неће остати у Срб 
анско одело, ено мало час је умро један аустријски заробљеник па обуци његово.</p> <p>— Зашто?< 
е од становништва.{S} Ни о моралу трупа аустријских нису заробљенички искази били повољнији а с 
тријаршије, креће опет у бегство испред аустријских насиља, тражећи заштите у Арнаута.</p> <p>П 
е двадесет и четири немачких и двадесет аустријских батаљона.</p> <p>— А наших?</p> <p>— Наших  
<p>— А ви ваљда, што видите на мени ово аустријско одело, па за то не верујете?</p> <p>Нисам му 
ушао сам га и ето зашто је на мени опет аустријско одело.</p> <p>Ту прекиде заробљеник причу и  
 изложи опширно своје сазнање о стању у аустријској војсци, иснесе све податке, све исказе заро 
 — За једног знам, чуо сам!</p> <p>— За Аустрију?</p> <p>— Јест! — вели он — За њу сам чуо а за 
 славној новембарској офанзиви, која је Аустрију стала жртава и срама а нама донела славу војни 
јој ће бити задаћа да скрха дефинитивно Аустрију и тим сломом нагна Немачку на тражење мира.</p 
тантину грчком био би стављен шах-мат а Аустро-немачка офанзива на Србију уједан мах би се нашл 
о ни дан два а сазна да је једна колона Аустро-Немаца изманевровала багрдански теснац и иде од  
; на Сави и Дунаву нагомилана немачка и аустроугарска војска, спремна да изврши напад на Србију 
рбух те висе гроздићи о длаке; па онда, аутомобил, мали, црн, лакован, са четири седишта, навик 
 трбух те висе читави гроздићи; па онда аутомобил, мали, црн, лакован са четири седишта, навикн 
локе.{S} Светина, која се натоварила на аутомобил, час слази с њега да га извлачи час се пење д 
ва према њима тако љубазна да им уступа аутомобил који је могао много корисније бити употребљен 
му је чак причинило задовољство, кад се аутомобил, који га је возио, заглибио у блато и услед н 
рас то мимоиђе сутра неће.</p> <p>Други аутомобил опет државни али мало боље натоварен.{S} Међу 
шаци пљаскали по лапавици а по где који аутомобил прохујао би и раскошно нас засуо блатом по ли 
те уличице чује бат патроле или зазврји аутомобил са каквим вишим командантом и распе у густи м 
се одрешио луња сам по друму, задоцнели аутомобил заглављен у блату стење и брекће као животиња 
 време распу да пропусте каква кола или аутомобил и опет се приберу да протумаче пролазак тих к 
А за низом ових кола опет један државни аутомобил и у њему читава колекција баба.{S} Пет баба о 
авет и крећу.</p> <p>Један велики војни аутомобил који довлачи са станице од некуд евакуисан ма 
ада до Топчидера; за њим велики товарни аутомобил голубије боје, и са мотором који брекће и сте 
ље остала распуштеница.</p> <p>Кад овај аутомобил прође, гомила под стрејом поче са свих страна 
и.{S} Протутњио би по <pb n="58" /> кој аутомобил и једва по који пешак, али у главном, на тој  
а се одужи тиме што ће им се дати један аутомобил.{S} И оне су га добиле; ако их је одбио коман 
а, дојурио је смртоносном брзином један аутомобил косовским друмом, који избија из качаничкога  
 брекће и стење сав блатом умазан један аутомобил пун народа који се гуши у њему.{S} Он иде ист 
ја до Топчидера; за њим велики, товаран аутомобил модре <pb n="230" /> боје, са мотором који бр 
је изашао далеко ван града, он је сео у аутомобил и упутио се ка Љум-Кули.</p> <p>На Љум-Кули,  
гомиле уз коју сам се ја прибио.</p> <p>Аутомобил, простран и леп, са угодним седиштима.{S} У а 
шкрипа воловских кола, тутањ и бректање аутомобила и галама светине, мени су ти звуци, измешани 
х.</p> <p>У том проломи тишину бректање аутомобила.{S} У тамној ноћи засјаше два светла ока пун 
ограду нису могле ни до Калемегдана без аутомобила како газе друмски глиб и богаташе како гладу 
иле.</p> <p>— Треба збацити оне бабе из аутомобила па метнути овог јадника! — додаје други.</p> 
 кола свих врста, свих облика, кроз низ аутомобила, муниционих кола, топовских кара и товарних  
ш онај жагор и хуку гомиле људи, кола и аутомобила и залазиш у споредне, тихе улице, одакле јас 
а тумачиле сваки долазак обичних кола и аутомобила; којима је била довољна и најобичнија ситна  
шеширима који се повијају под таваницом аутомобила.{S} На предњем седишту, као и на спољњем кра 
 кућом, у узаном сокаку, стоје неколико аутомобила, међу којима су шофери наложили ватру коју р 
за корзо а разочараће се тек кад сиђу с аутомобила у блато и кад вечерас, и то ако буду успеле  
е књиге, судска документа па онда кола, аутомобиле, топовске каре, муницију, болничке кревете,  
 Кола коморска и топовске каре, лафете, аутомобиле, шаторе, алате, болничке опреме, архиве, рач 
грдној дубини.{S} Они су довозили своје аутомобиле до ивице ових стена, пустили су мотор у покр 
команде без војске, товарни коњи, кола, аутомобили, батерије без муниције и силна стока.{S} Све 
 и испрегнута стока, бацана су у амбис; аутомобили преливани машинским зејтином и бензином и па 
и, са којима ће се поћи даље.{S} Кола и аутомобили, који су довде довезли Краља, Врховну Команд 
било је друмова, слазили су њима кола и аутомобили и носили су на себи читаве породице; носили  
говарао о оружју; распитивао је могу ли аутомобили да носе топ; може ли са аероплана да се ниша 
м не пролази овуда кроз варош.</p> <p>— Аутомобилима?</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Ама, људи, — узе 
>На Љум-Кули, докле се стизало колима и аутомобилима, чекали су мали товарни коњићи, са којима  
у смрт, једну врсту самоубиства, својим аутомобилима.{S} На висини, до које се овде призренски  
 час се пење да он њу извуче.</p> <p>За аутомобилом лагано шкрипе гломазна воловска кола са држ 
 онај којим се смеју невољни.</p> <p>За аутомобилом мала воловска кола без лотра већ само две д 
чуо да је она у опасности.{S} Стигао је аутомобилом до Владичинога Хана, узјахао је одатле коња 
е знам које команде.{S} Он хитно путује аутомобилом за Призрен и застао је само толико, колико  
м и пет шест кутија од шешира; на крову аутомобилском велики платнени кофери са никленим катанц 
> <p>Пет минута пре 11 часова, стиже на аутомобилу ђенерал Бају са својим штабом, у коме се већ 
е немило и тешко било што се он вози на аутомобилу, а народ гази дубока блата; како би он волео 
ића а оданде како Бог да.{S} И у том се аутомобилу, кад год ће понова поћи на станицу, већ гуше 
стран и леп, са угодним седиштима.{S} У аутомобилу млада београдска госпођа и њена госпођица се 
и корпе и кофери и бошче и кутије.{S} У аутомобилу три женске, изгледа све три познате гомили:  
бецкој — узе он тоном учитеља који хоће ауторитативном благошћу да покара непажљивог ученика —  
остарала да њене наредбе имају извесног ауторитета и да важе нешто.{S} Било је команданата који 
чепали обала талијанских, корсиканских, афричких и сунчаних обала француских, нисмо друго до бр 
лежни су на то могли да мисле.</p> <p>— Ах, господине! — кликну он боно и плану живим младићски 
 може вам зима погоршати рану.</p> <p>— Ах! — учини он, одмахујући главом. — Нема шта више да с 
 и искриви главу, као да би хтео рећи; „Аха, шта ћеш сада, ухватио сам те!“</p> <pb n="345" />  
 њим други носећи тешке алате, ћускију, ашов и длето.{S} Пуковници се дигоше са стола и пођоше  
и виде како се из земље одмерено износи ашов.{S} То гробар копа нову раку.{S} Киша раскаљала ст 
 и дебеломе ћилиму простртоме по поду а баба Вилка, сретна међу унучићима, седела је на једној  
вни аутомобил и у њему читава колекција баба.{S} Пет баба од којих најмлађој не може бити мање  
овори, него тако брља језиком ко пијана баба.{S} А биће напредно дете.{S} Ако ми се Ранко одмет 
опа, ја салутирам, па у руку, а он пита баба: „Кој ти је ово море?“ А бабо вели: „Петров!“ „Е,  
 n="246" /> <p>Те вечери причала нам је баба Вилка о своме најранијем детињству.{S} На то смо ј 
>Ето, тако смо ми мучно живели — заврши баба Вилка своју причу — и такве смо муке подносили нек 
 вам је село пусто, у селу нема до само баба и деце; где су вам жене, где девојке?“ Кнез запе п 
 и у њему читава колекција баба.{S} Пет баба од којих најмлађој не може бити мање од шесет годи 
сно осветљава паметну и изразиту фигуру баба Вилке, старе српске угледне госпе.</p> <p>Причала  
 /> у збег.{S} Да остану у селу старци, бабе и нејака дечица те да куће не остану пусте а младе 
 у ранијој историји српскога народа.{S} Бабе се увалиле у душеке, претрпале се јастуцима, завил 
што је слушао, поче да плаче.{S} У мога бабе оволике сузе а и мени се стегло грло.{S} После пођ 
х наставимо пут?“</p> <p>— Ко сабра ове бабе? — пита се гомила.</p> <p>— Ето и за њих се држава 
лободити поробљену Србију, ако неће ове бабе? — додаје опет гомила и ори се крти смех, онај кој 
н из гомиле.</p> <p>— Треба збацити оне бабе из аутомобила па метнути овог јадника! — додаје др 
рупа, чим је наредила повлачење са Гази-Бабе, кренула је и сама.{S} Последња машина са командом 
ек двадесет прошло.{S} Кажем ја једаред баби: „Бабо сад у јесен ће и мене регрутовати те ћу бит 
ашом Србијом.</p> <p>— Ух, како је моме баби било, као да си <pb n="632" /> му сву чељад по кућ 
} Тамо где води кумановски пут, на Гази-Баби изнад Скопља, од ране зоре војници и заробљеници ж 
 свршетку дана, те заузела нове на Гази-Баби, над самим Скопљем.{S} То је била ноћ између осмог 
љанско већ догледало наше трупе на Гази-Баби и сад је већ јасно знало да је ово последњи дан бо 
адно под Водном и североисточно на Гази-Баби.{S} Тамо где води кумановски пут, на Гази-Баби изн 
кама које сам слушао у зимске ноћи крај бабина колена, замишљао сам тако огњевита змаја, коме о 
мах до ње, држећи се и сад још руком за бабину сукњу, девојчица преклана преко грла.{S} То је о 
ме, ја изађох па га упитах: „Хоћемо ли, бабо?“ — „Хоћемо кад морамо!“ — одговори он, па се диже 
идиш испред себе да се нешто беласа.{S} Бабо је ишао напред и он је носио највећи товар а ми св 
али братић отрча да отвори вратнице.{S} Бабо стао пред коње, па не гледа овамо него окренуо гла 
ше као перце кола из дворишта.</p> <p>— Бабо ни речи успут није говорио а шибао је сироте вранц 
рутовати те ћу бити аустријски војник!“ Бабо се замисли, замисли се, видео сам да су и њега мор 
а он пита баба: „Кој ти је ово море?“ А бабо вели: „Петров!“ „Е, кад је Петров — рећи ће господ 
је се по кући, да јој ко не види сузе а бабо сео пред кућу, пуши лулу за лулом а нико му реч не 
 се прекрстим.{S} Кад свирачи свршише а бабо опет њима петицу, па вели: „Кажи:{S} Авај, Босно,  
к су се други мајали око мојих ствари а бабо презао кочије, и тутнула ми у руке десетицу, ижљуб 
астави:</p> <p>— Кад смо ушли у цркву а бабо мени вели: „Ето видиш, то је српски цар Лазо, што  
чи.{S} Свирали су и певали неку песму а бабо извади из шпага петицу, па приђе једноме од њих и  
аље казивање:</p> <p>— А колико је пута бабо тако спустио руку мени на раме па реко: „Ех, нек д 
 и тумачи.{S} Их, да чујете о слави кад бабо казује здравицу па помене светога, па онда Цара Ду 
огу да се уставим па ето ти!“ А кад год бабо оде у Београд он донесе отуд нове слике и песмариц 
воје казивање:</p> <p>— После ме одведе бабо у гомилу, тамо где су свирали србијански свирачи.{ 
 а и мени се стегло грло.{S} После пође бабо и још неки пријатељи из Бачке, да се попнемо на Вр 
о кући, што се може понети.{S} Дотле је бабо сипао из вреће брашно у торбе, одвајао у заструг с 
 <p>— Један пут, о Видов-дану, водио ме бабо у Фрушку, у Раваницу. „Ајде, вели, да целиваш Цара 
ђосмо још једном крај наше куће и ту се бабо опрости од нас а његов терет узе нешто нана а нешт 
је коње.{S} Ускочих ја у кола, ускочи и бабо, прекрсти се а вранци потегоше свом снагом и изнеш 
и србијански роб.{S} Паде ми на памет и бабо и пожелех баш, као никад, да ми је да се створим п 
неверени, мислили смо Турци наишли, али бабо нам рече: „Ајте, спремајте се и потоварите да се с 
ошуље и сву преобуку.{S} Зато сад, вели бабо, припазите и штедите храну јер то вам је што сте п 
. „Дошли су и србијански свирачи — вели бабо — водићу те после да их чујеш, ал прво ајде у цркв 
у!“</p> <p>Причао нам је и друге ствари бабо, па нам даде још по где који савет и оде.</p> <p>Е 
м, којим се моја мајка моли Богу, а мој бабо здрави здравицу о светоме Јовану.{S} Бризнуле су м 
 n="640" /> слава, она слава кад је мој бабо увек држао здравицу и помињао и Душана и Лазара и  
 како сам ја некад мислио и како је мој бабо мислио!</p> <p>— Осећао сам тешку грозницу, тело м 
га Цара.{S} Како би тешко проплакао мој бабо, сад да ме види?{S} Толико ми је обећавао повести  
им барјаком.{S} Ето, тако је зборио мој бабо!</p> <p>Ма да је све то говорио са мало гордељивос 
Кад смо били горе, крај куле а мене тек бабо за руку, па показујући другом руком, рећи ће ми: „ 
у нисам смео носити улицом, није ми дао бабо, него само у кући.{S} Па кад дође слава а ја шајка 
и тврдим сном, кад дубоко у ноћ узе нас бабо будити: „Ајде, вели, устајте!“ Избудили смо се пре 
у се заустависмо пред биртијом и тек ту бабо проговори.{S} Наточи вина и себи и мени и куцну се 
ну а тек трећи дан по Лазару, дође ноћу бабо.{S} Био је његов ред.</p> <p>Причао нам је све шта 
есет прошло.{S} Кажем ја једаред баби: „Бабо сад у јесен ће и мене регрутовати те ћу бити аустр 
им пред њега, колико само да му кажем: „Бабо, ја сам србијански војник!“</p> <p>— А кад сам се  
ку вечеру и чуо сам речи <pb n="638" /> бабове, како ми Срби морамо лити крв још једанпут али ћ 
онских прозора посматрао покрет на Гази-Бабском положају.</p> <p>Када је воз пролазио крај желе 
; узели су нам коње, узели нам волове а бабу опет нешто терали жандари но се вратио ал, веле, с 
 ко ће тада са мном!{S} Кад изађем пред бабу а он ме пољуби најпре у чело а затим целива медаљу 
} Није шала целивати цара српског.{S} И бабу пуне очи па ми само шапће: „Упамти, сине, ово!“... 
Од јутрос је стигао из Велеса и Војвода Бабунски са својим људима, те да би се што поузданије о 
ких страна, из Виртенберга, Саксонске и Баварске.{S} Да их није гонило да нам се придруже увере 
роучавао је све до мрака војвода Мишић, бавећи се једнако над ђенералштабном картом ове и сусед 
се Он можда, усамљен у својој одаји, не бави тим мислима или се преда њ’ појавила она авет, Усу 
ла негде, нити сам знала колико се тамо бавила.{S} Тргла сам се само кад је улетела у собу и ст 
мучна, та тешка питања којима су се сви бавили, која су све бринула и којима нико решења није у 
е се доцније и сам император Кантакузен бавио на двору српскога краља, Милутинова унука, молећи 
} У Ниш није ни слазио али се врло дуго бавио на станици и ту је чуо да мобилишу и Грчка и Руму 
 вас!</p> <p>И док се господин Јанковић бавио у начелству а доктор у дивизији глас о проласку В 
 тако раскошно окићен.{S} Неколико дана бављења у Призрену одузели су му и ту храну а у оној уж 
 у Мораву и закачи се и по други пут за Багрдан.</p> <p>— То је тврђава, природна тврђава! — до 
је и Јагодине, <pb n="281" /> отишао на Багрдан.{S} У борбама пред Ћупријом и Јагодином био је  
а! — додаје трећи са поуздањем, јер тај Багрдан, вероватно из школских задатака ђака наше Војне 
де негде, у долини Мораве.</p> <p>— Код Багрдана! — додаје трећи са поуздањем, јер тај Багрдан, 
ом а и озго са Сопота, а ми овде све до Багрдана немамо могућности да му дамо отпора.{S} А заро 
една колона Аустро-Немаца изманевровала багрдански теснац и иде од Пожаревца правцем на Ћуприју 
д.{S} Можда не мора ни доћи до битке на Багрдану, можда ћемо их раније скрхати.{S} Пре смо Беог 
а не можемо, држати Београд ако ћемо на Багрдану да их чекамо! — додаје суво и скоро пакосно пе 
ваљивало на њега да се склони под кров, бадава му је обраћана пажња на мраз који је све више ст 
ело; засипа ти рукаве те ти кваси руке; бадава узносиш руку те се заклањаш, мећава ти <pb n="30 
а лице и завејава очи, уши, груди.{S} И бадава ти дижеш јаку на шињелу да се заштитиш, киша про 
ће покушаје да се угодније намести, али бадава.{S} Најзад хукну уморно:</p> <p>— Хо, брате, баш 
ве са себе свукао да покријем децу, али бадава, не помаже, кад морам да спавам под ведрим небом 
дступање младе војске са Косова.</p> <p>Бадава се наваљивало на њега да се склони под кров, бад 
командује ђенерал Бају, да ће француска база бити у Скопљу а да ће трупе ићи право у Ниш, како  
<p>Пришао сам једноме жандарму, који је бајаги одржавао ред, којега нити је било нити га је мог 
 цела „колона тимочке дивизије“ која ко бајаги жури негде.</p> <p>Сви почињу гунђати, мрмљати и 
ио до оне чистине иза начелства, испред Бајазитове џамије, одакле се догледа лабски друм те пог 
а и по улицама.{S} Више начелства, крај Бајазитове џамије, зауставила се кола извесне команде и 
тога смо се прибирали на пољаници, пред Бајазитовом џамијом, и жудно погледали тамо на лабски п 
рала одвести у царство снова, у царство бајака, јер на његовим се уснама појави развучени осмех 
гледа као чаробни дворац из источњачких бајака.{S} Под тамним кубетом небеским ваљају се црни к 
ј мајци и још читав низ таквих заносних бајака, које су нас опчињавале све док нам се детињи мо 
 <pb n="420" /> улице, слазила сам и на Бајир, ишла и до гробља и чак до Думаче преким шором св 
ма.</p> <pb n="730" /> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — прича 
ежњу за отаџбином!</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — прича 
вог једног народа.</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — прича 
е мртвима.</p> <pb n="730" /> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане  
 нашу чежњу за отаџбином!</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане  
од читавог једног народа.</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане  
абину, ко зна не би ли се старозаветска бајка и по други пут поновила на српскоме тлу, те не би 
етова; све, све нам је то изгледало као бајка, онако исто као змија младожења или као чардак ни 
d="SRP19201_C11"> <head>XI</head> <head>Бајка</head> <p>Легао сам те вечери уморан, тешко умора 
завидиће мртвима.</p> <pb n="730" /> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешк 
хранити нашу чежњу за отаџбином!</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешк 
остало од читавог једног народа.</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешк 
 пуном, снажном светлошћу.{S} Некада, у бајкама које сам слушао у зимске ноћи крај бабина колен 
 су старешине нарочито сугерирале такве бајке својој недораслој војсци, бојећи се да ће се инач 
 јуриш.{S} Србијанци су нас дочекали на бајонет.{S} Тада сам први пут срео србијанског војника. 
смо два три пут да један другом сјуримо бајонет у груди па увек одбијем ја његов а он мој удара 
а што воли школу.{S} Мајка сва избодена бајонетима а дете разбијене главе.{S} На сред куће, као 
а с оне стране Дунава, а изложени нашим бајонетима, скупо и крваво плаћали сваку стопу земље и, 
 које долазе у Србију командује ђенерал Бају, да ће француска база бити у Скопљу а да ће трупе  
 11 часова, стиже на аутомобилу ђенерал Бају са својим штабом, у коме се већ налазио и један ср 
мене читав ток догађаја.</p> <p>Ђенерал Бају се поздравио и пошао да уђе у свој вагон а официр, 
ти.</p> <p>Као оно у старој источњачкој бајци што вила чуварица једном чудотворном речју пробуд 
з то, што се могло купити од пиљара, од бакала или са касапскога пања.{S} Овде гомилица развила 
а и у вишим командама, да су београдски бакали писари у Министарству Војном а ђаци, омладина, к 
воро деце.</p> <p>— Не може! — одговара бакалин са својих врата — Може да туче Ново гробље па т 
а је Србији потребнији један кафеџија и бакалин, јер је он њему потребан, но будући јаван раден 
уше неки.</p> <p>— Није наш! — одговори бакалин — Њихов је!</p> <p>Деца запазише негде далеко ј 
амо склањати — пламти од узбуђења један бакалин из Параћина, коме је због проласка „колоне тимо 
нули! — говори с оне стране улице један бакалин, који је ту скоро изишао из болнице, пошто је п 
ге друге жене из нашег комшилука а само бакалин, близу наше <pb n="407" /> куће, код кога смо п 
и под мишком и штрпка тврди сир из жуте бакалске хартије.{S} А тај исти је, само неколико дана  
е светле жеравице на мрку му лицу тамно бакарне боје, коју је његовом и иначе препланулом лицу  
, прште врата и прозори, чује се тресак балвана а црн дим куља пластовима и гуши оне које обухв 
} Цреп је већ прштао на крову, догорели балвани са треском су падали, основни се зидови делом п 
тале и где смо газили по <pb n="485" /> балегама коња који су се тек истоварили.{S} Било нас је 
 за Балкан, ако већ није...</p> <p>— За Балкан?!</p> <p>— Да, господине мој! — исправи се побед 
ива.{S} Савезничка је војска на путу за Балкан, ако већ није...</p> <p>— За Балкан?!</p> <p>— Д 
, дотле су вести са тога бојишта држале Балкан у грозничавој узбуђености.{S} У успеху дарданелс 
ве експедиције крунисао губитком целога Балкана, који је могао корисно послужити општем ослобод 
канској ветрометини, ишчупао је из срца Балкана, са обала моравских, неколико стотина домова, з 
еко и тамно сећање.{S} Али наиђе велика балканска бура и заратише народи од Дунава до Јегејског 
"60" /> нашем фронту концентришу за сад балканска, рилска и маћедонска дивизија, али како ће им 
 која одатле плави све долине и планине балканске, допире до зидина солунскога града, одбија се 
а српскога брата...</p> <p>— То су ваше балканске ствари!{S} У осталом ја мислим, да... ја мисл 
своју војску, као што је знао да остали балкански савезници неће поћи путем Бугара; али се боја 
> <p>Пре но што ће 1912. године букнути балкански рат, иза кога ће се једно за другим низати кр 
дипломатије никао је први октобар и цео балкански слом, који ће затим дуго и дуго бити једна гл 
ни кутије од цигарета исписивао бројеве балканских војсака; четврти је цитирао српско-грчки уго 
 на себе да оружаном руком разори савез балканских народа, пао је у 1913 годину.{S} Колико бриж 
ије и средиште оних вечних, историјских балканских путева којима су се од увек ваљали велики св 
ког путничког друштва, која је од првог балканског рата напустила глуму сматрајући ваљда себе з 
се у XIII. и XIV. веку решавала судбина балканскога полуострва, где су доходили знаменити покли 
 олујина већ неколико година носа широм балканскога полуострва и баца је са истока на запад, са 
тотина година оркан један, тако чест на балканској ветрометини, ишчупао је из срца Балкана, са  
као рачунам, Призрен је једина варош на балканском полуострву на коју Бугари не претендују, па  
јила себи част, да се последњи уговор о балканском миру назове букурешким уговором, то значи и  
та.{S} У Европи не придају никакву цену балканскоме месу.{S} Можемо ми гинути овде колико хоћем 
а његовим обалама као и на целоме копну балканскоме.{S} Кад одиш пустим улицама старога <foreig 
е му Бугари, једини пријатељи Турака на Балкану, донети праву слободу.{S} Тај је занешењак чак  
ори Пашић — да двеста хиљада војника на Балкану не седе скрштених руку.</p> <p>— Постоји само ј 
а те и такве дипломатије о приликама на Балкану, опредељивале су се споразумне силе у својим по 
који су се одиграли за неколико дана на Балкану.</p> <p>— То значи, ви не сумњате више да ће на 
 њиме неће бити завршен низ ратовања на Балкану.{S} И тада је рекао: „О, борићемо се још заједн 
која не би дозволила поремећај стања на Балкану, које је створио Букурешки уговор.{S} Према том 
ом, он овога отпушта.</p> <p>Тиме је на Балкану, на један мах, створена нова и очајна ситуација 
пола месеца Септембра одиграли су се на Балкану догађаји који представљају историју од неколико 
и, слом својих амбиција о хегемонији на Балкану а Срби, једини излаз из тешкога положаја у коме 
але; и одакле је Зетом господарио Ђорђе Балшић, чији гроб и сад лежи међу старим зидинама овога 
, идући своме Скадру на Бојани, овуда и Балшићи одлазећи у тазбину.</p> <p>Био је сведок овај с 
="titlepage"> <gap unit="graphic" /> <p>БАН НУШИЋ</p> <p>poginuo 30. septembra 1915-</p> <p>ТРА 
 Немци узмичу, наши освајају Страхинића бана улицу и ја сиђем за две три куће доле.{S} Уђем у ј 
 улици, заузели су већ улицу Страхињића бана, полегали у ланац па сипају ватру.{S} Ја сам остао 
одступање, при коме ће евакуисати Срем, Банат и Бачку.{S} Дотле ће се и Румунија определити и,  
ала савских и дунавских надлетао Срем и Банат.{S} Даље мало од њих, жене у војничким шињелима,  
 густи облаци дима покрили су простране банатске и сремске равни и кроз тај дим бљунула је ватр 
у Српске Краљевине образује разбојничке банде, рекрутоване из мухамеданских беспослених фанатик 
арду.{S} Од тога доба она носи име Мица Бандиска.{S} Она друга има тамно порекло и необјашњиво  
ојводе</l> <l>С десне стране Страхинићу Бане</l> <l>А са леве слуга Видосаве</l> <l>Иза цара тр 
ичије савете.{S} Јуче је прошла Народна Банка за Солун и ја идем за Народном Банком.{S} Ето ти! 
на Банка за Солун и ја идем за Народном Банком.{S} Ето ти!</p> <p>Што је више дан растао, расла 
код трговца кад његов сусед и конкурент банкротира.{S} Али, док је воз који је јуче <pb n="55"  
 до дућана па не могу да разменим једну банку.{S} Трговци сакрили сребро а то знам већ шта знач 
 већ знали да туку и Топчидерско брдо и Баново Брдо, Топчидер, Савинац, Ново гробље, све, све,  
ли аероплане и бежанијску косу а њихови Баново брдо, Ново гробље и Калемегдан.{S} Пролазници не 
да су наши <pb n="450" /> одговарали са Бановог брда, а други опет да су Немци тукли остружничк 
ђе.{S} Тврдио је да су положаји наши на Бановом Брду и Новом Гробљу тако јаки и тако одбрамбено 
а има опасности.{S} Није се у Рибарској Бањи одморио ни дан два а сазна да је једна колона Ауст 
— Био сам баш код „Славије“ кад стиже с Бањице десети кадровски пук и поче да се расипа у ланац 
тисмо.{S} Кренусмо за осталим светом ка Бањици.{S} Кад смо прошли „Славију“ те се испели код Оп 
де, кроз потоке, све нагло ка Торлаку и Бањици.{S} Донде нису достизале гранате, тамо ће се спа 
и рекоше да је онај први аероплан тукао Бањицу митраљезом.{S} Деца нека која протрчаше улицом,  
равцем на Ћуприју.{S} Одмах је напустио бању и, преко Ћуприје и Јагодине, <pb n="281" /> отишао 
 зимницу!</p> <p>— Ови опет као да су у бању пошли!</p> <p>— Гледај молим те шта вуку државна м 
анцузи заузели Зелениково и Катлановску Бању и да Бугари због тога нагло одступају са Качаничко 
ломљен дозволио да га одведу у Рибарску Бању, где ће у миру моћи да преболе нова разочарења.</p 
.{S} Добро је кад се може бар да опоје, бар ту хришћанску дужност да извршимо.{S} Видите како ј 
на коме се никако није могло приметити, бар приближно, којој професији припада у цивилу, — Не в 
аређује на неколико дана пре опасности, бар два и три дана.{S} И догод ја нечујем да је издато  
 Мица Зуавка и Мица Сенегалка.{S} Тако, бар рече један из гомиле, који нам је у мало речи гласн 
 на њега, на тетку, па опет на њега.{S} Бар да сам знала где је он?{S} Љутила сам <pb n="410" / 
аревини, не може сирота... а вама треба бар шест месеца у касарни, не могу вас повести у рат пр 
 трком, не би ли стигла до поласка воза бар пет шест пута да оду до станице и да се врате.{S} С 
оследња да бега а не прва!</p> <p>— Ама бар да је војска, па да ми није криво! — надовезује пен 
 и последњим дахом својим користим вама бар, српска децо.{S} Грејте се, грејте, толико ћу још д 
 мој живот.{S} Али, у његовој смрти има бар толико утехе — и ако је то једној мајци недовољно — 
вао, да је њено расуђивање о догађајима бар два три степена изнад нуле.{S} Овај ће рат бар доне 
 <p>Сви дижемо главе охрабрени, јер сад бар догледамо нешто, осећамо да идемо ка нечем што је п 
оје свеће одвојити половину, те да виде бар где би стали и где би сели.</p> <p>При тој слабој с 
мо и даље где смо и како смо, нек прође бар два три дана, док се добро не уверимо, да су далеко 
ају нешто података да се ситуација може бар наслућивати.{S} Он је, размишљајући о добивеним вес 
и сами како је.{S} Добро је кад се може бар да опоје, бар ту хришћанску дужност да извршимо.{S} 
јој метни овде, пред врата.{S} Ако може бар два три дана да се исхрани!...{S} Тако, ту!...{S} Е 
ам да ми је дуга, предуга ноћ, те да је бар ту крај мангала, са овим добрим људима скратим.</p> 
 њих комисије ослобађају.{S} И то да је бар синове, већ и шураке и друге рођаке.</p> <p>— Ја зн 
{S} Спавало се на голоме патосу, али је бар било крова те штитило од кише и било је зидова те с 
нији и најсломљенији судбином, дигао је бар главу.{S} Било их је чак који су напустили друм и о 
 благодаран на речима, које су ме могле бар за тренут да утеше; за тренут само, док се не обазр 
и очајно узвикивао:</p> <p>— Пустите ме бар да умрем овде, на вратима Србије.</p> <p>Влада је о 
апно навлачи деци хаљинице, али се тиме бар забавља, не гледа по кући, не мисли на кућу, коју с 
а мојим леђима, шапћући — Лањске године бар није трајало друго, вратили смо се брзо у освојене  
ега се војник бори и онда, тежње, да се бар спасе своја кућа, да се спасу своја деца.{S} Распит 
мини залутала ван друма?{S} И кад би се бар могла склонити где, јер се више није могло издржати 
а пута трајале су два и три дана али се бар знало куда ће се.{S} Иде се у један још слободан де 
 јој помогнем.</p> <p>— Одморила сам се бар! — рече пошто устаде.</p> <p>— А да нисте прозебли, 
 изгинуло се и — сад се повлачи, ако се бар могу да спасу топови да не падну у руке непријатељу 
а, канда је и Прокупље пало.{S} Тако се бар шапће.</p> <p>— Па то се кљеште стежу са свих стран 
шала, војска је још покушала, да понесе бар оно што је најпотребније, што је најважније, што би 
ку отаџбину и своју породицу.{S} Умреће бар са осмехом на уснама а ујутру, први који наиђу, гур 
 нити што под главу подметнути али биће бар под кровом.</p> <p>— Преседећемо ноћ — веле — само  
ка.{S} Е, па дедер сад, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем где год да ми објасни ако зн 
а битка.{S} Е па дедер, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем <pb n="548" /> где год успут 
прозору и упињао поглед тражећи да види бар онај дим који је пао већ на воде Моравине и на воде 
а?</p> <p>Ако не дотраје дотле, хоће ли бар старац дотрајати да види децу, која су се јуче раст 
ли не умем да забележим.</p> <p>— Би ли бар мени испричали?</p> <p>— Хоћу! — одговори он са нај 
штуњаво лице.</p> <p>— Мислим, јесмо ли бар толико спремни да дочекамо прву навалу, дотле ће ва 
— Не мислим ја да избегнете службу, али бар да будете сачувани.{S} Надлежни су на то могли да м 
казује — одврати младић јогунасто — или бар ништа што противуречи мојим наводима.{S} Ви ми наво 
е затворен пут за Призрен?</p> <p>— Или бар угрожен.</p> <p>— Ама да ли...? — отегох ја питање, 
 поглед сретао, учини му се да виде или бар осети, како се узноси онај величанствен и светао об 
ти прихваћена?{S} Има ли тамо хране или бар, може ли се донети?</p> <p>Савезници су били примил 
и тако снажно, да смо чак превиђали или бар потцењивали појаву густих облака који су се почели  
>Затим долази фијакер, опет државни или бар реквириран, јер је војник на боку.{S} У фијакеру <p 
/p> <p>Капетан хтеде да не одговори или бар да прикрије истину али гомила из његовог устезања и 
сува места, где би се могло прилећи или бар заклонити, ако би нешто ноћас студен ветар дунуо.{S 
и питала налази ли се у тој болници или бар, је ли био у тој болници?{S} Томе сам се научила у  
ајући се сад већ колико толико јачи или бар не више усамљен.</p> <p>Да би се могао за борбу при 
 хоће ли ко испустити какав залогај или бар, хоће ли ко бацити што што се не једе, те да он то  
м часова увече а затим је прекинуто или бар била је јача пауза, за време које се он склонио из  
ош увек нада нечему.{S} Није клонуо или бар није дозволио да се то на њему примети.{S} На лицим 
S} Ту најпре може канути каква вест или бар пасти мрвица са стола, а толико је довољно онима, ч 
, „тај и тај“ је увек важна личност или бар неко који је могао да има везе са важним личностима 
шу са поуздањем гледају у ситуацију или бар такво поуздање <pb n="32" /> јавно исказују.{S} Нов 
зонцу, има да им пресече одступницу или бар да их натера на једно вратоломно одступање, при ком 
и официр одлучно.</p> <p>— Можете ли ми бар рећи, јесмо ли колико толико спремни на тој страни? 
 спасити Косово, која ће нам обезбедити бар овај крај Србије, и — многи су веровали — која ће н 
 ако може, како би с вечери могли стићи бар до кога села.{S} Он уравна свој корак са мојим и на 
воро деце на тај страшан пут.{S} Да сам бар знао па да нисам ни довде петљао.{S} Да сам остао у 
Болело ме је, тешко ми је било, али сам бар знао, а сад?...{S} Оставио сам их и, бога ми, све м 
ош једнако чини.</p> <p>— Кад бих могао бар само један метак да бацим, тај један метак донео би 
, тамо има сунца, тамо има хлеба — тако бар сви мисле и не слутећи да ће по скадарским улицама  
ћ пробили први наговештаји зоре, толико бар да се камен могао разликовати од баре, улице које в 
о би нам у случају даљих неуспеха, дало бар могућности за једно правилно одступање и спасење ог 
ота ме што сам човек!</p> <p>И да је то бар једина бона и мрачна слика на овоме путу.{S} Пуно и 
 три степена изнад нуле.{S} Овај ће рат бар донети и тај добар резултат, што ће открити, да је  
у.{S} Они су на Церу били бољи, били су бар војници.</p> <p>О онима на Церу и друга се прича пр 
 но оним швабама и мађарима, јер они су бар робовали туђину а ја своме рођеноме брату.{S} Писао 
м зашао у станични реон.{S} Да ли ћу ту бар, међ железничким вагонима, наћи какво парче даске,  
 сервирају тим лажним вестима.{S} Ви их бар чујете на улици, па вам не мора бити ни криво кад с 
ве своје у снежним амбисима и смрдљивим барама и да ће Србија читаву једну генерацију своје омл 
утем, затим ће прегазити Дрим и отићи у Барбалушу а одатле у Љеш.{S} Војници и избеглице настав 
оје куће ваљало пребродити силно блато, баре и пролоке; ваљало је још проћи крај многих кола, п 
ко бар да се камен могао разликовати од баре, улице које воде ка станици на једанпут оживеше и  
етом калдрму да бих могао мимоићи силне баре и каљуге што их је киша, која још лије, разлила по 
рејем.</p> <p>Лутам по мраку и упадам у баре, саплићем се о камење и лупам о зидине којима су о 
мне сенке, осветљујући прљаву калдрму и барице бедном светлошћу фењерчића, која још више заклањ 
ми се јави мајка, па видо и онај велики барјак наш, па слике на зиду, Краља Петра и војводу Гли 
ави он своје казивање — био већи српски барјак но црквени, па кад дође Царев дан те се оките ку 
 није, сестро, рано да дижеш тај срамни барјак?</p> <p>Она постиђено баци барјак и сикирче и по 
рамни барјак?</p> <p>Она постиђено баци барјак и сикирче и побеже у кућу.</p> <pb n="181" /> <p 
д дође Царев дан те се оките куће а наш барјак с крова па до земље.{S} Пролазе жандари па реже  
та права могу наћи само под србијанским барјаком.{S} Ето, тако је зборио мој бабо!</p> <p>Ма да 
олема лабуда</l> <l>Пред царем је млади барјактаре</l> <l>Соко живи Бошко Југовићу</l> <l>Иза Б 
 осети се срамна те грчевито здера бели барјакчић с мотке и утрча у кућу, одакле мало час искуљ 
су се заједно са дуванским димом алај — барјаци и промицали сјајни шлемови искићени златним чел 
 бојне јунаке.</l> <l>Развише се ките и барјаци</l> <l>Као сури по небу облаци.</l> <l>Цар поја 
фицира па стидно сакрила за леђима бело барјаче и сикирче којим га је требала да прикуца на кап 
, у врх села, коју означава прљави бели барјачић са разливеним од кише црвеним крстом, дрежде б 
и се.{S} На једној кућици већ виси бели барјачић а пред кућом остарија жена престрављено поглед 
ава један избледели и прокисли тробојни барјачић, највећа гужва и гласно објашњавање и свађа; п 
иском који је та његова изјава учинила, барометарска се лоптица спусти дубоко у своје лежиште.{ 
чица пење и слази као лоптица од живе у барометру.{S} Чим попне гласом и лоптица пожури горе по 
х? — пита капетана.</p> <p>— Ено их код барутног магацина!</p> <p>— Удри!</p> <p>И капетан прок 
де је Космај већ увио главу облацима од барутнога дима.{S} А када се та грмљавина почела оглаша 
чи два тешка, великог калибра топа, код барутнога магацина, више Чачка и, вешто скривен, туче о 
пријатељ је спустио батерију с виса код барутнога магацина и поставио је код касарне.{S} Касарн 
оја је здање захватила, слетела сам низ басамаке као да ме је ко гурнуо озго и тек кад сам се д 
 жртава, пробити у прешевско-кумановски басен те напасти непријатеља <pb n="108" /> с бока.{S}  
на коњиће, који се на пијаци продају по баснословно високој цени.{S} Али нису дућани једини у к 
сат или два иза Призрена.{S} Може се по баснословну <pb n="542" /> цену купити један па и два к 
ном кишом, полако и тромо промицала.{S} Бат цокула и мљаскање опанака по блату, разорио је мртв 
а нас још био загонетка.{S} Трго нас је бат коња на коме је јахао официр пред патролом.{S} Срећ 
ма везивали копите крпама да се не чује бат, како би се само неопажени могли извући из вароши.{ 
се из какве празне и пусте уличице чује бат патроле или зазврји аутомобил са каквим вишим коман 
ролазиш кроз неке подземне лагуме.{S} И бат корака и реч одјекује као кроз празнину неку и изаз 
више да седим у мраку.{S} У том зачух и бат тешких ципела пред мојим вратима.{S} Затреперих од  
асећи светиљку, спушта и притврђује или бат корака којега задоцнелога грешника, који ни до овог 
 чуо се из неког далеког сокака одмерен бат патроле.{S} То оружана деца из грађанске гарде бдиј 
хвати сан.{S} Далеко негде чује се само бат секире, то неко сече дрва да подложи дотрајалу ватр 
роз мртве и забачене улице чује се само бат коњске копите, која креше о камен у калдрми и разле 
</p> <p>Кроз ту тишину чује се још само бат наших ногу, пљаскање опанка по блату, стењање и шкр 
ћ је била густа и мрачна и јасно се чуо бат гомиле из даљине.{S} Пођох тамо у сусрет.</p> <p>Пр 
и на једно ухо а другим ослухивали, јер бат гомиле на мах пробуди целу варош те на кућама се от 
весео, што је срећа очева и мајчина.{S} Бата лежи у крви, полеђушке и смеши се, и сад се у смрт 
а која помаже мајци, његов Ранко, његов Бата.{S} Чекају га они, јер се тамо већ чује пуцање срп 
И још много, много слика ми се јавило и бата и сестре и наш виноград и наше двориште и наши вра 
а тичица, лежи у крви својој Бата, онај Бата што се увек смеје, што је увек весео, што је срећа 
као преклана тичица, лежи у крви својој Бата, онај Бата што се увек смеје, што је увек весео, ш 
ми младост од њих!“ Знаш ли, болан, мој Бата кад хоће да спава он се смеје, кад се пробуди ујут 
авио је ђенерала и рапортирао му, да је батаљон потпуно укрцан и воз спреман за полазак.{S} Ђен 
осмо отуд Јаребица, а командат заустави батаљон.{S} Кажу, стигао од некуд глас, Аустријанци се  
да свака чета има два митраљеза а сваки батаљон по једну батерију.{S} Па онда крећу из Марсеља  
и издаде све потребне наредбе.{S} Челни батаљон, који је већ дотле стигао, одређен је одмах у п 
е, довољан је и један батаљон.{S} Један батаљон Француза и један Енглеза.</p> <p>— Шта би нам т 
подне, већ је био укрцан у вагоне један батаљон 176-ог француског пука.{S} А нови су батаљони к 
ој!</p> <p>— Не, не, довољан је и један батаљон.{S} Један батаљон Француза и један Енглеза.</p> 
.</p> <p>— Доста је кад вам кажем један батаљон! — тврди одлучно онај одушевљени са кафанскога  
 се већ догледали предњи редови челнога батаљона.</p> <p>Са капетанова лица ишчезе домалочашња  
S} Кад стигоше неки рањеници из његовог батаљона у Шабац, распитивала сам се преко једне болнич 
> <p>— А наших?</p> <p>— Наших двадесет батаљона, али десет трећег позива.</p> <p>— А зашто ви  
ако се нашао на своме месту а командант батаљона поздравио је ђенерала и рапортирао му, да је б 
 четири немачких и двадесет аустријских батаљона.</p> <p>— А наших?</p> <p>— Наших двадесет бат 
мљу.{S} Нисам се склањао испред турских батаљона и топова толике године.</p> <p>— Ал ако дође н 
, наиђоше огромне масе регрута и читави батаљони заробљеника.{S} Стењала је земља, крцале су ул 
це.{S} Пред подне стигли су већи остали батаљони и одмах им издате потребне наредбе.</p> <pb n= 
он 176-ог француског пука.{S} А нови су батаљони кретали ка железничкој станици, јер по распоре 
ј одговор — имамо две слабе дивизије са батаљонима од по 600 пушака, обе на Осогову; једну прем 
 наша према осамдесет и једном немачком батаљону, као што је знао да и Топола није више безбедн 
љ, после вишедневне борбе прешао Дрину, батерија је ова добила наредбу да се одмах повуче на До 
 и наста узбуђење међу њене грађане.{S} Батерија прође и изби на други крај варошице, официр за 
 дужности, да се одазове команди, али — батерија је његова већ далеко косом измакла а он, немоћ 
х позиција но што их је мало пре имао а батерија још ћути прикована на друму у маршевој колони, 
обра, на сам дан Светога Луке, када ова батерија наиђе иваничким сокаком на чачанску калдрму и  
, 1913, 1914 и 1915 године, које је ова батерија, од које се он никад ваљада није одвајао, води 
те полази путем ван Чачка, којим његова батерија већ измиче.{S} Али на крају су тамо, ван варош 
ђен је одмах у предходницу а капетанова батерија, која је била постављена код слатинскога гробљ 
о је била свега једна пољска позицијска батерија Дринске Дивизије која стиже отуд са Дрине, са  
је у Чачак.</p> <p>У том, непријатељска батерија понова загрокта из близине.{S} Сви се згледаше 
, диже се земља у вис и — непријатељска батерија ућута, ни једним се метком више не одазва.</p> 
 другова својих?</p> <p>А непријатељска батерија бије, бије сад бешње но ма кад до сад, јер се  
 тога места била одагната непријатељска батерија, ми би још вечерас ушли у Чачак, ослободили га 
их кућа улицом којом ће посљедња српска батерија проћи.{S} Капетан ободе коња и похита за батер 
.{S} Тако се јежевичком косом поставила батерија која је сад већ бројала шеснаест топова.</p> < 
ајзад у помоћ некаква команда.{S} Једна батерија заустави се с оне стране ћуприје и артиљерци с 
нином, стиже 17. октобра с вечери једна батерија, пред којом је јахао официр снажних плећа и пр 
 друму, идући Краљеву, налази још једна батерија дебанжова и један вод крупових топова којим ко 
и гомили да видимо шта је.</p> <p>Једна батерија, која је мало час трком прошла крај нас журећи 
е призна.</p> <p>— Ово је последња наша батерија.{S} Измичем журно да не будем пресечен — али,  
аску у варош, међу првим кућама.{S} Кад батерија уђе мало дубље, сагледа капетан тек праву слик 
ељ брзо отеран и са те косе, коју заузе батерија и построји се у једном шљивику близу друма.{S} 
гло из телеграфа и упути се тамо где је батерија била већ сва на ногама и у покрету, спремајући 
а да се пробије кроз варош, иначе му је батерија изгубљена јер је Чачак пред падом.</p> <p>— Ип 
ћи дешавали.</p> <p>Најзад, истовари се батерија и народ јурну у вагоне.{S} Једва сам се провук 
 и сазнао штогод ближе о томе, зашто се батерија са фронта повлачи пут Призрена.{S} Сиромах док 
који је био стрм и под ногом, олакша те батерија живље крете.</p> <pb n="180" /> <p>Било је дес 
 смо крај те дирљиве слике а кад измаче батерија, те се отвори пут и маса крену хтедох и ја, ал 
рагедију једнога народа.</p> <p>Промиче батерија тешко извлачећи гломазне точкове из дебелога б 
дње непријатељске делове а за њима се и батерија помиче све до првих јежевачких кућа.{S} Нови п 
андир узјаха коња, узјахаше и војници и батерија затутњи преко дрвене ћуприје па се упути призр 
унисмо пред том могућношћу.{S} Нашто би батерија напуштала фронт код Качаника, где се воде очај 
седоше на своја седишта.</p> <p>За ноћи батерија је прешла драгачевску равницу, од Гуче до Јели 
с коња те да мало протегли ноге.</p> <p>Батерија је долазила с фронта и — ако мора и она прећи  
 — и капетан настави цео рапорт о двема батеријама, о ескадрону коњице, о расутој пешадији, за  
војске, товарни коњи, кола, аутомобили, батерије без муниције и силна стока.{S} Све се то скрха 
 близини, капетан, јашући далеко испред батерије, учетворостручи пажњу.{S} Он још од ране зоре  
S} Жене вриште, деца плачу...{S} Њихове батерије не туку Дорћол, ваљда због својих, али туку Чу 
 и знаке и одиста, мало за тим а њихове батерије почеше да туку у наше гомиле.{S} Настаде вриса 
н да је нађени непријатељ спустио своје батерије са виса, на коме је био, да потражи нов положа 
едноме тренутку да их прибере око своје батерије, за случај да буде принуђен примити борбу али, 
ка и његове пратиоце.{S} Капетан пољске батерије, који је био на своме левоме крилу, претрну и  
аб Прве Армије?{S} Овде командир пољске батерије Дринске Дивизије.{S} Капетан...{S} Ало, јест!{ 
но посматрали одступање последње српске батерије и боно узвикивали: „Има ли какве наде?“</p> <p 
итуацији у земљи, те које долазак једне батерије са Дрине чак овамо у срце Шумадије, испуњава т 
} Он узе и сам, са командиром брзометне батерије, да осматра одакле их то туку непријатељски ве 
и би само лом, прасак и тресак.{S} Наше батерије бију са Торлака више нас, гађајући аероплане а 
ше руде, па точкове.{S} Док су момци из батерије то радили, командир сјахао с коња те да мало п 
 у дуг и озбиљан разговор са командиром батерије.</p> <p>У том већ и артиљерци свршише посао, т 
и штранге, испрежи! — наређује командир батерије.</p> <p>Војници, који су хитро сјахали, узеше  
ам рекоше да су то пуцали Руси, чије су батерије биле на граду и Французи, који су били у беогр 
размисли па ободе коња и хитно се врати батерији те издаде наређење да се журно креће ка Чачку  
ама и саопштењима круповој и дебанжовој батерији.</p> <p>Мало затим стиже и коњаник оздо из Трн 
мо на броју!</p> <p>Затим приђе пољској батерији.</p> <p>— Нађе ли их? — пита капетана.</p> <p> 
 сместисмо у селу, нађох и он ми рече о батерији:</p> <p>— Повлачи се, нема ни једног метка виш 
аде га посилном.</p> <p>Одмах настаде у батерији жив покрет момчади која поскака са седишта и п 
роћи.{S} Капетан ободе коња и похита за батеријом.</p> <p>Али, малочашњи случај није био и посл 
дну у руке непријатељу.</p> <p>Одмах за батеријом иду једне таљиге пуне ствари и дечице.{S} Љуп 
 сачекати наредбе које ће гласити да са батеријом крене на тај нови фронт.</p> <p>Преплављен ти 
ненађењем предусрете српског официра са батеријом.{S} На лицима свих било је исписано питање: „ 
>Кад је превалило подне, предходница са батеријом крете ка Јежевици у сусрет непријатељу и чим  
то на овоме стрмоме путу не би могао са батеријом <pb n="179" /> оперисати, нити би је на уском 
 су се јуче, када је капетан излазио са батеријом из Чачка, начетили били на касарнске прозоре  
 Чачка, код села Трбушана, ипак се пред батеријом свуда отварао пут и она је лагано измицала ка 
а, да се, са једном пољском позицијском батеријом Дринске Дивизије, налазим на Слатини, више Ча 
ј механи и кад би могао са цигло једном батеријом да прими борбу, не би то учинио ради вароши и 
 свакога часа.{S} Опасност је велика за батерију да настави пут за Чачак јер може непријатеља з 
к не очеша зидове болничке и сваки нађе батерију непријатељску.{S} Ућута на један мах непријате 
плануше му образи срџбом.{S} Он напусти батерију те ова настави пут калдрмом а притера коња пре 
p> <p>Једнога тренутка заустави капетан батерију и изјаха напред до једнога завоја са којега се 
 у слабине коњу не би ли што пре стигао батерију која је већ измакла друмом.</p> <p>Испред трна 
пре но што би непријатељ ушао и заробио батерију.{S} И ма да је стока већ била потпуно клонула  
е предомишљао.{S} Непријатељ је спустио батерију с виса код барутнога магацина и поставио је ко 
кренули.{S} Уморни волови који вуку ову батерију, ослобођени јарма, узеше да дахћу очекујући да 
шао у Чачак и креће даље да гони његову батерију.{S} У исто време стиже капетану и глас да се н 
о киша и читави млазеви танади засипају батерију.{S} Осећа се да се непријатељ дочепао бољега п 
е топу и узе оком тражити непријатељску батерију.</p> <p>Он поче окретати ручицу, завртањ, поче 
 какве наде?“</p> <p>Тући непријатељску батерију, која се иза болнице сакрила, значило би излож 
 непријатељски топ.{S} Нађе нашу пољску батерију и убаци у њу неколико тешких зрна.</p> <pb n=" 
њем пресретало од некуд залуталу српску батерију, која ће навући борбу и са њом гнев непријатељ 
 окрете се око себе и виде мртву и нему батерију своју, виде забринуте другове своје и војнике  
 два митраљеза а сваки батаљон по једну батерију.{S} Па онда крећу из Марсеља још две енглеске  
етне од куће и ода се школи, онда ћу на Бати кућу, нек ми он буде домаћин.{S} Само ако Бог да д 
нерал и није писао цару и цар ђенералу, батина је било.{S} Оно си требао да видиш, па да не вер 
царе, метнуо круну на главу, ниси оваке батине добио!“ А цар му одговорио: „Извукао сам ја, ниј 
} Њега води старац који се и сам помаже батином да не би посрнуо.{S} Син му је под пушком; можд 
плара и удара немилостиво грешне вочиће батином по чеоњачи и по очима; товарни коњи збијају се  
 се сви.{S} Учитељ узе својом путничком батином да разгрће оне остатке жара у мангалу и сви се  
 оборене главе и подржавајући се једном батином.{S} Он није говорио, није разговарао успут.{S}  
избријан наслањајући се једном руком на батину а другом на раме свога ађутанта, корача лагано и 
а повијен стајао ослањајући се на једну батину.</p> <pb n="283" /> <p>— Јесте, јесте, Краља! —  
акар ми јели без њега.{S} А да ми видиш Бату, ништа није ово двоје према њему.{S} Нема ни три п 
ако ће да игра швапски медвед!</p> <p>— Баћушка ће њему с леђа, море, па ће да рипа у Дунав к’о 
жну слику.{S} Разочарана светина узе да баца оне светиње, од којих је свака један део историје; 
ина носа широм балканскога полуострва и баца је са истока на запад, са Црнога на Сиње море.{S}  
ежи пребијено преко раздробљене стене и баца далеку, мршаву сенку, као мрчев скелет; парче каме 
малога друштва заклоњена су сенком коју баца лампин шешир над собом и само се још види кретање  
 део историје; <pb n="222" /> узе да их баца и гази, разносећи их уз дивљу дреку и церекање.{S} 
тељ, да те не оштети.{S} Е, ето ти сад, бацај сад!</p> <p>— Бацићу ја ствари и тако ми Бога нећ 
SRP19201_C22"> <head>XXII</head> <head>„Бацајте сами у огањ децу!“</head> <p>Да ли што сам је ј 
p>— Кажу да бацају ватру озго?</p> <p>— Бацају бомбе и пуцају из митраљеза.</p> <p>Он погледа т 
тују?</p> <p>— Истина.</p> <p>— Кажу да бацају ватру озго?</p> <p>— Бацају бомбе и пуцају из ми 
е деца мученици у бескрајним редовима и бацају уморне погледе на нас који смо стали крај друма  
о јутро по једна, носе јој своје чедо и бацају јој у чељуст, те га прождере и умири се до сутра 
дајући се кроз сенку коју дебели зидови бацају и измичући пажљиво да не пробуди оне који су, не 
и, приказује све увеличано: дрва далеко бацају сенке, џбунови велики као шуме а јеле, које су о 
е протрчаше мимо нас и не осврћући се и бацајући пушке за собом а Србијанци лете за њима те нас 
 друго.</p> <p>Док су се с једне стране бацале, гореле и продавале у бесцење ствари, с друге је 
, страховито је било гледати како су се бацале ствари које су се на колима довукле <pb n="543"  
об, роб!</p> <p>Такве су се очајне речи бацале и размењивале после одласка владинога и ни мало  
90" /> пуним подневним сунцем а куће су бацале преко улица јасно оцртане сенке изнад којих су с 
поднело на жртву, а ми за неколико дана бацамо на жртву четрдесет хиљада младенаца—мученика!</p 
са њих скинут товар и испрегнута стока, бацана су у амбис; аутомобили преливани машинским зејти 
у под вагонима или су њихове голе мотке бацане на ватру: деца су натицала на главу калпаке наши 
, као да је за време пожара извлачено и бацано на улицу.{S} У тим гомилама, као у рововима, шћу 
већа, са којих је ветар пламен повијао, бацао је неку тајанствену, непоуздану светлост кроз мра 
 јер је ону прву одавно посркао и жудно бацао погледе на моју.</p> <p>— У нас — настави он свој 
зрену остављати а на даљим путовањима и бацати.{S} Изгледа као да се још увек веровало да се не 
еслављати, из ње ћемо одвајати мрвице и бацати их у гробове које будемо копали у туђини; на тој 
 одма још један.</p> <p>— Склањајте се, бацаће бомбе! — узвикну неко и свет се пови те се за ча 
ду чак и у логоре ван вароши, и моле да баце месо на жар; трећи, најсрећнији, јели су по кафани 
не руке према Грчкој, Бугари ће моћи да баце на нас два пута и по веће снаге од наших.</p> <p>— 
ну.{S} Шта ћу сад са стварима?</p> <p>— Баци, брајко! — одговара му пакосно срески начелник, ко 
глади.{S} Иду за нама и чекају да когод баци прљаву кору од сира, спољни лист од купуса, кожицу 
е имали где ракије; четврти вуче, да је баци на ватру, младу посечену грану која за собом повла 
са груди Обилићеву медаљу за храброст и баци је под точкове фијакера ради којега се и подигла б 
тај срамни барјак?</p> <p>Она постиђено баци барјак и сикирче и побеже у кућу.</p> <pb n="181"  
шта ће; она ми ни речи није одговорила, бацила је само поглед на снежне планине које су биле пр 
{S} Њена прича ју је загрејала и она је бацила ћебе са главе и пребацила га преко слабих рамена 
ке почеше да износе ван прозора како би бациле светлост на мрачну улицу те осветлиле пут војсци 
Ветерника, на који смо се косом успели, бацили смо још један поглед за нама на Приштину, која ј 
 нас гађају, већ и они са нама заједно, бацили сабље а узели пушке и револвере па се боре као и 
нима.{S} Гинуо би тамо не знаш за кога; бацили би те у раку а не би знао чија те земља покрива. 
зовић пао.{S} А и у Липљану наши су већ бацили у ваздух железничку станицу и напустили га.</p>  
а леђима, стигао у Призрен.</p> <p>— Да бацим? — зграњава се онај.</p> <p>— Да бациш, него шта. 
м од србијанске руке?{S} Дошло ми је да бацим пушку, да полетим у србијански ланац и да загрлим 
— Кад бих могао бар само један метак да бацим, тај један метак донео би ослобођење Чачка, тај ј 
ворена чељуст аждајина, у коју морам да бацим моје чедо јер је дошао на мене ред, и затресох се 
оћи, када сам о поноћи пошао прозору да бацим поглед на узнемирено море, чије су беле пене испр 
 да од својих намера одустанемо и да се бацимо на милост и немилост у албанске кршеве.{S} Војво 
ије откинемо комад меса са свога тела и бацимо јој у чељуст?</p> <p>— И тада ће нас напасти! —  
 призвао посилнога, који је држао коња, бацио се коњу у седло и одјурио у варош; други опет, на 
ом, изгледале као просуто драго камење, бацио сам поглед и горе на старо Дулцињо, коме је месеч 
.{S} Он је чак, бранећи своје гледиште, бацио у очи војводи Мишићу неколико грубих речи, те је  
 Јовану.{S} Бризнуле су ми сузе на очи, бацио сам пушку и почесмо онако крвави да се љубимо.{S} 
о наставили пут ћутећи, дуго ћутећи.{S} Бацио сам по где кад поглед на њу и видео је како оборе 
ва пошто је прегледао довршене радове и бацио још последњи поглед на гробље српске артиљерије,  
 који се завитлао над нашом отаџбином и бацио је у ове планине те да са нама подели све невоље  
ко стотина домова, занео их, завитлао и бацио чак на обале Мраморнога мора, тамо близу зидина ц 
 закључава врата па пошто је још једном бацио поглед по својој милој собици, поглед којим се ро 
кав глас, вероватно онај који је ту реч бацио и данас по подне на станици и тај пискави глас пр 
ој српски топови не смеју, тамо где је, бацити своје ватрене отпоздраве.{S} Непријатељска зрна  
а коју страну и у који крај света ће га бацити овај олуј.{S} По неколико хиљада пасоша издавано 
е га као стрвину...{S} Ко зна где ће га бацити? — Нећу му ни гроба знати!...{S} А ја пошао да с 
ти само још сат ода од Призрена па онда бацити.{S} Део који је намењен да се понесе овим путем  
кину парчад меса коју ће код прве ватре бацити на жар и јести га недопечено, онако уваљано у пе 
на смрт осуђена, да ће ту децу маћијски бацити у планине албанске где ће умирати од глади и зим 
стити какав залогај или бар, хоће ли ко бацити што што се не једе, те да он то збере из блата.< 
 једну генерацију своје омладине просто бацити зверовима за храну, као непотребно месо.</p> <p> 
ара четврти. — Бацићемо их, мораћемо их бацити ал кад се приближимо.</p> <p>— А ако нас похвата 
</p> <p>— Не још! — одговара четврти. — Бацићемо их, мораћемо их бацити ал кад се приближимо.</ 
.{S} Е, ето ти сад, бацај сад!</p> <p>— Бацићу ја ствари и тако ми Бога нећу пожалити — вели оч 
 бацим? — зграњава се онај.</p> <p>— Да бациш, него шта.{S} Дочепао си се некаквих државних кол 
са и прште на све стране, као кад камен бациш у воду.{S} Граната за гранатом поче да сипа у ред 
 у рату сад сам ево напуштен, остављен, бачен крај друма.{S} Нико се неће више на мене осврнути 
нела, испаде на друм кроз задње платно, бачена једна оглодана бутна кост.{S} То приметише и зар 
е што је кратковремено; она мисао, која бачена и у гроб, разбија песницом гробну плочу и васкрс 
ом су ова деца очупана од својих кућа и бачена у невољу, нисам ни слутио да су та деца на смрт  
покрова, ни свећице.{S} Изгледају онако бачена на земљу, као кад бура покида са џбуна гранчице  
 ведрога пламена који су давале младице бачене на ватру, младице које су се дуго опирале снази  
ше власти и да су обе ћуприје на Морави бачене у ваздух.{S} Непријатељ још није ушао али се зна 
дене кланце, где ћемо као први хришћани бачени у арену, очекивати звери да нас растргну.{S} Сла 
вих могућих облика.{S} Све то сручено и бачено без реда једно на друго, представља читаво брдо  
аџијске двоколице са којих је скинуто и бачено буре да се зажени товаром, <pb n="231" /> па бол 
аџијске двоколице са којих је скинуто и бачено буре да се замени товаром, па болничка амбулантн 
уменат убачен у разговор, као ново дрво бачено у ватру, разгоревао је пламен и разговор се све  
После пође бабо и још неки пријатељи из Бачке, да се попнемо на Врдник, до врдничке куле.{S} Ре 
одица наша је врло велика, има нас и по Бачкој и по Срему!</p> <p>— Хвала Богу, наиђе од некуд  
е, при коме ће евакуисати Срем, Банат и Бачку.{S} Дотле ће се и Румунија определити и, са нама  
 ал, веле, спрема се да пређе с кућом у Бачку, јер га, веле, онде неће оставити на миру.</p> <p 
 јављају све неке лепе и чаробне слике, баш као дављенику.{S} За тренут ми изађе пред очи Цар Л 
ајзад хукну уморно:</p> <p>— Хо, брате, баш не могу да заспим па то ти је!</p> <p>— Што, тврдо? 
ледњих септембарских дана.{S} Међу тим, баш тих дана вести са Дарданела биле су све блеђе и бле 
 и сам тежину ситуације.</p> <p>— Тамо, баш у близини цркве, налазе се као избеглице моја мајка 
ату на све стране.</p> <p>— Ех, ех, ех, баш тако много? — припиташе неке неверице.</p> <pb n="3 
агрнуо али у које се, пре свих осталих, баш виши официри команде трупа нових области и дивизије 
м а он не казује; а добар друг, одан... баш волем што смо се намерили једно на другог.{S} Како  
а ето ти!...{S} Где мене <pb n="457" /> баш да нађе!...{S} А није само мене, има их много, мног 
 <p>— Лакше ми је, лепо га ожалисмо!{S} Баш ти хвала, господине! — додаде опет после дугога ћут 
као пре, за туђина, него за својега.{S} Баш ми је било мило и волео сам што пре да буде борба.{ 
олегасмо а нико из села још не дође.{S} Баш био ред на неког Лазара па се његова жена и ћер нај 
> <p>— Неће! — одговори она поуздано. — Баш сам јуче разговарала са мојим девером (њен <pb n="4 
</p> <p>— Их! — учини један пролазник — баш по који пут срамота ме што сам човек!</p> <p>И да ј 
руку сагнувши се да је целива.</p> <p>— Баш ти хвала, господине! — рече гласом који је дрхтао у 
и кола да га сачекају да умре.</p> <p>— Баш умире? — узвикну неко.</p> <p>— Припалили му свећу. 
 човека који поуздано зна.</p> <p>— Ама баш решено? — наваљује онај.</p> <p>— Решено! — одговар 
ка и по други пут плану и тане просвира баш измеђ нас.</p> <p>— Ама ко то пуца? — скочи поручик 
о за себе.{S} Годила ми је његова прича баш са своје наивности и доброћудности; <pb n="631" />  
орити — Немој да жалиш, можда га је Бог баш изабрао да га спасе.{S} Зар не видиш каква несрећа  
а стола.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>— Сад баш идем из начелства; стигла депеша из Куршумлије:{S}  
господарем својим од куће уверен да сад баш, у овој тешкој невољи, не треба господара да напушт 
 вест, коју смо и сами чули.</p> <p>— Е баш мишљах овај пут неће ући! — рећи ће пошто нам је са 
у везу са Гиланом и Феризовићем, сад је баш тражи.</p> <p>Гомила пође да се растура.{S} После о 
же.{S} Обхрван великим болом који ме је баш тих дана задесио, ишао сам лагано, мирно, ногу пред 
гова армија?</p> <p>— Горе.{S} То ме је баш и страх, ако је тамо загустило, па се они сруче и з 
кових. — Повуците овај сандук, легао је баш на њу.</p> <p>— Пазите, немојте оштетити даску да с 
— Па?</p> <p>— Па то би значило да горе баш сасвим не ваља.</p> <p>Или, ако у колима није архив 
игра судбине, како је то фатално, да се баш ово место где сагоревамо последње остатке српске др 
ли нас.</p> <p>— Штета, а борили сте се баш честито, хвала вам!</p> <p>— Изгибе сам домаћин, го 
>Одмори се мало од казивања, јер смо се баш пели уз неку тегобну узбрдицу, па кад се испесмо а  
 — додаје други.</p> <p>— Море, немојте баш тако.{S} Нису ту само деца, има ту и људи!</p> <p>— 
ађе се увређен наредник и спусти ствари баш крај те ватре са које је пала увреда. — Ви грађани  
на све стране па... нема.{S} Кажемо јој баш, нек се склони овде, под овај кров, док не зазори,  
се!{S} У среду 23. овог месеца, био сам баш на кеју, кад уједанпут залупаше добоши и засвираше  
ац, поче нам казивати:</p> <p>— Био сам баш код „Славије“ кад стиже с Бањице десети кадровски п 
 кају, јер је већ наишао други и заузео баш оно место које су они хтели.{S} Кроз рупе на зидови 
ошлост, прошлост којој је позорница био баш овај део земље Србијине, на коме се и данас завршав 
 знаш како је.{S} Ја не верујем ал, ако баш дође до чега, склони се!{S} Тамо где пођемо ми, пођ 
вршњак а потпоручик.{S} Допао ми некако баш он да му помогнем, те му помогох све док га нисмо у 
 налази мећу дивљацима и да је можда то баш та ватра на којој ће га пећи.{S} Немачке су стареши 
ли само вирила из рамена!</p> <p>— И то баш десна?</p> <p>— Десна! — потврди он болно.</p> <p>— 
ко просте и тако јасне и вероватно зато баш што су јасне, дипломатија их мање види.</p> <p>— На 
ку на тражење мира.</p> <p>— Ама, зашто баш нас изабраше да код нас уђе непријатељ што дубље у  
ваздух.{S} Учини ми се чак да је официр баш мене гледао.{S} У том засвира, далеко за нама, јури 
 и које ћемо залити крвљу својом, то су баш оне планине, које сам онда са Врдника догледао, онд 
аво болесни господин.</p> <p>— Отићи ћу баш у дивизију да се распитам! — вели доктор — Ја некак 
ите пушку држати“.{S} Па онда испи чашу баш до дна и поћута подуже, па опет ће рећи: „Друкче са 
б.{S} Паде ми на памет и бабо и пожелех баш, као никад, да ми је да се створим пред њега, колик 
ћи.</p> <p>— Бојко, предај се! — викнух баш ја главом, скривен иза ћошка.{S} Он престаде да пуц 
 преко Булиних винограда и ушао у варош баш у тренутку кад је сву околину његове куће засипала  
днути и сви путеви и сва дворишта и све баште и све њиве.{S} Пао уморан народ као облак скакава 
шће од купуса који су упљачкали у првој башти коју су успут срели и на коју су гладни пали као  
осадашњим болницама: рањеници шетају по башти у дугим болничким капутима и папучама, повезане г 
је љубав материнска у бескрајним ноћима бдења, истрајнога надања и непоколебљиве вере.{S} Једно 
 пешачење од Љум-Куле до Спаса, ноћашње бдење крај ватре и данашњи тежак и студени дан, одузели 
олико прозебли да су сну претпостављали бдење крај мангала.{S} Млади поднаредник такође није хт 
их постеља, где су под нежним материним бдењем сањала кућу од колача, реку од млека и планину о 
ст, која се забринута дигла из гроба да бди над очајном децом својом, уздиже се изнад Призрена  
 Или је овај стражар можда постављен да бди над миром, како никакав шушањ не би узнемирио онога 
о и непомично, као гвоздена стража која бди над уморним пешацима.</p> <p>Ватре се нису смеле ло 
 кадра допрети рука моћних, да над нама бди брига моћних.{S} Па како је и та вера немоћна пред  
себе да у последњим критичним тренуцима бди над Скопљем и безбедношћу скопских грађана.{S} Како 
теринској души; седамнаест пуних година бди она сваке ноћи и чека.{S} Ветрић када би шушнуо, је 
 напуштених сирочића над којима више не бди снажна рука која их је штитила а час на таман гробн 
легне да спије не слутећи а домаћини да бдију, пад кад о поноћи попа удари три пут у црквено кл 
.{S} То оружана деца из грађанске гарде бдију над успаваним грађанима.</p> <p>Сутрашња зора дов 
а, јер кад нисам могла оком ја сам ухом бдила над дететом.{S} Слушала сам му дах и бројала му у 
 под оружјем, крстарило је кроз варош и бдило на напуштеном имовином и над поспалим становништв 
се и само придруживало нама и кретало у бег, не смејући за нама да остане у средини где је до с 
Краљ, бега Врховна Команда, бега Влада, бега Народна Скупштина, ви онда ваљда нећете веровати н 
а како бега Краљ, бега Врховна Команда, бега Влада, бега Народна Скупштина, ви онда ваљда нећет 
 ево је сведок сад, кад тај исти народ, бега у те планине тражећи заштиту.</p> <p>Много је бора 
одине мој, својим очима како бега Краљ, бега Врховна Команда, бега Влада, бега Народна Скупштин 
рве армије био је смештен у кући некога бега, у једној од кривудавих и тесних улица пећских.{S} 
е мене.{S} Она је чак дужна последња да бега а не прва!</p> <p>— Ама бар да је војска, па да ми 
а он!{S} Зар командант ових трупа па да бега?{S} Него уклања породицу и покућство.</p> <p>— Зар 
тва.{S} После, поче свет из Приштине да бега, однеше и рањенике у Призрен, па ето, и ја идем за 
 је још синоћ казао мајци да он неће да бега, он хоће с браћом да погине, бранећи Београд, али  
рчим до тетке да њу припитам и, ако она бега, да поведе и мене.{S} На улици је било већ право ч 
за времена тамо, на бојиште.{S} Али кад бега као и ја, онда зашто мора да стигне пре мене.{S} О 
— шапће један престрављено.</p> <p>— Не бега он!{S} Зар командант ових трупа па да бега?{S} Нег 
и.{S} Увек ми се чинило да ова госпа не бега као ми остали, да не одступа, већ као да нас прати 
да као да се још увек веровало да се не бега даље, већ се само склања из вароши у варош док про 
и народ бего да је добро тамо одакле се бега.{S} Зло је тамо, веруј ми.{S} И да си се вратио ку 
 у моменту када пада Страцин а нагло се бега из Куманова, биле су и сувише довољне да нас забри 
е данас на возу један београђанин, који бега из престонице и иде право за Солун не задржавајући 
 с дететом, која по овако пакленој ноћи бега испред Бога и испред непријатеља?{S} Журила сам се 
е и шушкају поверљиво.</p> <p>— Ђенерал бега? — шапће један престрављено.</p> <p>— Не бега он!{ 
едате, господине мој, својим очима како бега Краљ, бега Врховна Команда, бега Влада, бега Народ 
уршума да се приближе рањенику.{S} Свет бега на све стране и пада од куршума.{S} Жене вриште, д 
и и спаса нам нема; него... спреми се и бегај.</p> <p>— А ви? — запитах га.</p> <p>— Ја не могу 
гу, спустих пушку на земљу и рекох му: „Бегај, склањај ми се с очију!“</p> <p>— Он се склони а  
бегају на Косово и други који са Косова бегају у Топлицу.</p> <p>И начелник округа косовскога,  
ју кућу и своје огњиште; спремају се да бегају.{S} Сањива и неиспавана деца, узневерена лица, и 
кренуле даље, уз Мораву!“ — „А зашто да бегају?“ — „Право да ти кажем ага, да смо знали да ће н 
оилазили бегунци, једни који из Топлице бегају на Косово и други који са Косова бегају у Топлиц 
ини, где слази пут најкраћи за оне који бегају из Крушевца, Ниша, Прокупља, Врање и Куршумлије, 
 ли ја да вам кажем зашто ови посланици бегају са женама, првим возом?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— 
{S} Казује несретница кроз сузе како је бегала, како је бомбом из аероплана рањено дете и пита  
ровлачила сам се измеђ њихових редова и бегала.{S} И они су пуцали и са свих се страна чула пуц 
 и деца да вриште и да се спасавају.{S} Бегали су на коцељевачки друм па за Ваљево.{S} Други су 
них страна, напуштали су и Приштину, па бегали у подножје Копаоника, у Куршумлију, Брус и Алекс 
већ били загушили бегунци, који су отуд бегали ка Приштини.{S} Стигао је у Куршумлију у тренутк 
адне звери, мрачни типови који су дотле бегали од сунца, које никада ниси срео на улици, ни на  
ћ, пре но што ћете ви наићи, испред вас бегали неки људи који су се тукли са дахијским људима,  
ми одимо, остају лешине за нама.</p> <p>Бегали смо из богатијих у све сиромашније; из питомијих 
е, кроз винограде.{S} Бегало се очајно, бегало се као за време поплаве кад река пробије бране п 
о њива, кроз потоке, кроз винограде.{S} Бегало се очајно, бегало се као за време поплаве кад ре 
не и кућевни намештај.{S} Па још док се бегало железницом, господа с архивама и рачунским књига 
 освајају улицу по улицу...{S} Треба да бегам... кукавица, до бегања ми је било, до себе ми је  
без главе.{S} Синоћ нисам ни мислила да бегам а јутрос окупише комшике, а ја, нит понесо што, н 
 њене пропасти.{S} И они ме саветују да бегам и износе ми неодољиве разлоге.{S} Тако су исто мо 
 бегства.</p> <p>— И они ми саветују да бегам, да се склоним.{S} Сто година историјске неправде 
ишла сам за гомилом.{S} Једни рекоше да бегамо ка Топчидеру, тамо ћемо моћи да се укрцамо у воз 
 браћо! — па настави пут тамо одакле ми бегамо, под тешким осећајима да, и ако се враћа Отаџбин 
ала каква нова опасност, те ми у ствари бегамо не да се спасемо, но да што пре упаднемо у мишол 
цу...{S} Треба да бегам... кукавица, до бегања ми је било, до себе ми је било!...{S} И шта сам  
а улици је било већ право чудо, свет је бегао и јурио је гомилама, војници су протрчавали, јури 
здања и без храбрости.</p> <p>— Јеси ли бегао? — пита га председник.</p> <p>— Јесам! — одговара 
/p> <p>— Знао сам!</p> <p>— Па зашто си бегао?</p> <p>Он ћути, упорно ћути и гледа тупо и немо  
а коме дуже.</p> <p>— А од које то силе бегате? — пита нас арнаутин.</p> <p>— Од Аустријанаца и 
 Од како се дошло до уверења да се мора бегати у туђину, потегло је све да се снабде пасошем, ј 
 „овој земљи“ и зато су, кад је требало бегати из Ниша прошле све могуће канцеларије доказујући 
е данас као и из Приштине, почело нагло бегати пут Призрена.</p> <p>Друмом, пред нама, догледај 
 кад у снагу своје воље!</p> <p>— А што бегаш, што ниси остала? — питам Галипољку.</p> <p>— Мор 
оволико патили.{S} Зар би оволики народ бего да је добро тамо одакле се бега.{S} Зло је тамо, в 
> <p>— А и да те нису ухватили, куда би бего? — говори благо један од оних што несретнику везан 
а и пространи арови осионих источњачких бегова.{S} Све то лежи пусто и глуво; леже мртва једно  
града саграђена од камена, као и већина беговских кућа и кула у овим крајевима.{S} У зграду се  
тајте, па ће вам и саме судије рећи, да бегства из кукавичлука нема и ови што их воде на стреља 
ћу се уверити?</p> <p>— Уверићете се да бегства није било догод се српска војска борила с увере 
 прекога војнога суда, који га је, због бегства са фронта, осудио на смрт.{S} Он се борио, храб 
.{S} И за нас нема ничега речитијега од бегства народних посланика.{S} Сад већ знамо јасно ситу 
ан делић Отаџбине моћи сачувати и да су бегства настала тек од момента, кад се то уверење потпу 
народа и ево опет његовога вође на путу бегства.</p> <p>— И они ми саветују да бегам, да се скл 
мо кренули — тек први тај корак на путу бегства учинио нам се очајно тежак.{S} Томе су се још п 
а видети.{S} Одступање народа и војске, бегство породица, невољу, јад.</p> <p>— Нећемо ми то ви 
новништвом куће, збуњеност, пометеност, бегство, спасавање.{S} Пламен букће, тутњи и крха, обар 
/p> <p>— Нема ту разлике, пријатељу!{S} Бегство је бегство, па побегао јунак или побегла кукави 
ој народ у данима очајања и невоље и да бегство првога, који је то име носио, није значило напу 
једном зађе у планине...{S} И, вели, за бегство има увек када.{S} Ево како има када; сад сам се 
ростор пред начелством да, приправно за бегство, са стварима крај себе, дрежди ту и чека потврд 
ма ту разлике, пријатељу!{S} Бегство је бегство, па побегао јунак или побегла кукавица.{S} Можд 
старија је вероватно преживела још које бегство у ранијој историји српскога народа.{S} Бабе се  
много то што би имала казивати.{S} Моје бегство из Београда и смрт мога детета нису једине моје 
и саучешће.</p> <p>— Јеси ли знао да се бегство испод заставе казни смрћу?</p> <p>— Знао сам!</ 
народ одавде, од Патријаршије, кренуо у бегство испред арнаутских насиља, тражећи заштите у хри 
а, одавде од Патријаршије, креће опет у бегство испред аустријских насиља, тражећи заштите у Ар 
вала вера.{S} Из Приштине већ, ни један бегунац није понео собом веру и поуздање.</p> <p>— Кад  
Око ватре седи уморан војник и прозебао бегунац, седи брижна мајка, која је стегла дете међ кол 
ска стаза којом се упутила дуга поворка бегунаца и натоварених коња, све једно по једно, све је 
 место обезбеђено и да бесправна гомила бегунаца, болесника и несретних породица које су целе н 
лаве.</p> <p>То није била обична гомила бегунаца што се спуштала лабским друмом у Косово, био < 
ише брзо пролазимо крај поспалих гомила бегунаца, крај оголелих дрва, крај мртвих џбунова.{S} Л 
 ваљда село у ноћи или опет каква група бегунаца, не могући од мраза да креће, застала да се ог 
њима, пред њима и за њима, ишла је маса бегунаца, војске и народа.{S} Биле су то чиновничке и о 
веност.{S} Отуда толика забринутост код бегунаца када прште глас да је пут за Бицан затворен.</ 
.{S} Тамо, у позадини, стигао је редове бегунаца какав рањеник са Косовскога бојишта, казао је  
 и напредују <pb n="434" /> кроз редове бегунаца правцем којим и они крећу, све док не допру до 
ране зоре и већ се гуши перон од навале бегунаца.{S} Воз још није на станици и железнички чинов 
ко на друму, док не наиђоше нове гомиле бегунаца, испред којих смо ми ноћас измакли.{S} Окупише 
е они крици, надвикивања и жагор гомиле бегунаца, <pb n="290" /> која је савијала из чаршије у  
ном и наста мртва тишина.{S} Поворка се бегунаца и даље кретала и пролазила мимо нас, газећи по 
ка уведена негде под заклоне; гомиле се бегунаца и војника сабрале, греју се и воде живе разгов 
а засипале су једна за другом нове масе бегунаца.</p> <pb n="138" /> <p>Места већ није било ни  
ора признати, на возу је било мало људи бегунаца а врло много жена и деце.{S} Вагони и фургони  
утост.{S} До тога тренутка, највећи део бегунаца измирио се био с тим да крене путем преко Бица 
оследње дане Скопља и ону очајну гомилу бегунаца; видела сам и онај слом без наде и без утехе н 
гореле ватре.{S} Он је чуо већ од првих бегунаца, које је срео, да је Врховна Команда отишла <p 
ио на зид и посматра пролазак топличких бегунаца.{S} Он је <pb n="242" /> дотле мирно и скромно 
ранатом поче да сипа у редове несретних бегунаца.{S} Коњи почеше да се пењу у пропац, кола да с 
пепео се развејао; из душа је несретних бегунаца нада избрисана и бол се понова зацарио.</p> <p 
ретпоставку да је морало бити напада на бегунце и сви се забринусмо.</p> <p>— Морамо се узети у 
у вољно и невољно примали под свој кров бегунце, не знајући да ће се мало за тим и они придружи 
> <p>Сутрашња зора доводи у Скопље нове бегунце из Куманова који доносе и вест да је Страцин па 
ије знало шта очекује ни саме краљевске бегунце.{S} У Призрену већ лежи сахрањена једна српска  
егоба, патњи и невоља, али је све дотле бегунце подржавала вера.{S} Из Приштине већ, ни један б 
ји ће примити и понети све ове несретне бегунце.</p> <p>А кад воз стаде испред ове масе, настад 
на овоме тешкоме путу напустио несретне бегунце и ево, први је међу осећајима, који се опет јав 
су ови, чим је пала ноћ, напали на наше бегунце - ради пљачке, наши су били оружани и — ето!</p 
едан на север а други на југ и одведоше бегунце да их предаду у загрљај двема разноликим судбин 
 претпоставку да су ови изгинули напали бегунце ради пљачке — Не ваља овако како идемо.{S} Поос 
а који и дању не пропуштају да пљачкају бегунце а камо ли неће нас овако усамљене и ноћу.{S} У  
ротествујем ја против тога што стрељају бегунце уопште, него што их овако стрељају, овде...</p> 
ги су туда и колима кренули.{S} И те су бегунце дочекивали Арнаути пушкама из заседе, те ту већ 
 <p>Како тај одмор на подне траје дуже, бегунци се обично распрте, потражи свако себи места по  
ћа све више стеже, мраз све оштрији.{S} Бегунци и иначе изнурени трудним путем, неспавањем и гл 
е ките стазе, тако да кланци, кроз које бегунци оде, већ почињу личити на костурнице.</p> <p>Ст 
I</head> <head>Збег</head> <p>Док су се бегунци раније само једним делом склањали у Приштину и  
 ранаца и опасача, рањеници без одела и бегунци без хлеба.</p> <p>— Никад ваљада оволико народа 
а земљи, полегали би војници, регрути и бегунци, прислањајући леђа уз кућни зид како би целим т 
 под којима су спавали уморни војници и бегунци а крај којих је ватру угасила киша која још јед 
 на стрељање нису кукавице.{S} Ако су и бегунци, нису кукавице!</p> <p>— Зато их ја овако са па 
ћи.{S} Да се суд прелије, наиђоше још и бегунци из Гилана и моравских села, наиђоше разне коман 
ли, наилазили су нови и нови и све нови бегунци.{S} Као талас за таласом узнемиренога мора кад  
осто закрчио друм.{S} А све нови и нови бегунци придолазе из уличица око Карађорђевог споменика 
ли ка Младоме Нагоричану.{S} И ови нови бегунци журе ка железничкој станици која је још увек пр 
су младићи живе похватали.</p> <p>Многи бегунци, који тим последњим возом нису стигли или успел 
сетих усамљена на друму; да ли су други бегунци измакли а ја их не могла стићи, или се склонили 
ам да је избегла, па како су прокупачки бегунци овуда прошли, рекох да је нађем.{S} У јутру ран 
 када су оно на Косово слазили топлички бегунци.{S} Кола вуче само један сићушан коњ а друга ст 
че: „Ајде да видимо, ево стижу топлички бегунци!“ и оста тако име оној дугој и непрекидној змиј 
201_C10"> <head>X</head> <head>Топлички бегунци</head> <p>Неко рече: „Ајде да видимо, ево стижу 
не.{S} До Призрена ми смо још увек били бегунци, до мало час бићемо изгнаници, бићемо деца без  
ло редовних путника, све су то већ били бегунци за Солун, и у томе својству, није им ни потребн 
а су се тим друмом често размимоилазили бегунци, једни који из Топлице бегају на Косово и други 
није су тим путем из Куршумлије слазили бегунци овамо у Косово, али је једнога тренутка изгледа 
бским друмом којим су већ били загушили бегунци, који су отуд бегали ка Приштини.{S} Стигао је  
 Патријаршије, па да се искупимо сви ми бегунци, нек саспу у нас сву муницију, нек нас сахране  
утку изчезава.</p> <p>У возу су извесно бегунци из Митровице, из које се данас као и из Приштин 
рај друма!</p> <p>— И ко зна да то нису бегунци, они пред нама?</p> <p>— Зар да заноће у овој п 
немо, пођоше и из наше куће да се крећу бегунци.{S} И, у један мах, нас обухвати све страх.{S}  
и, облесавели.{S} И међу њима и око њих бегунци, бивши људи, изнурени, изгладнели, подрпани и и 
 потеже на улицу.</p> <pb n="456" /> <p>Бегунци са Дорћола и даље куљају и не обзирући се на оп 
верен да га нико неће послушати.</p> <p>Бегунци који придолазе, са муком се пробијају кроз гоми 
 капије, натоварена бошчама, и крете за бегунцима са Дорћола.</p> <p>— Право има — одобравају ј 
да се сретне погледом <pb n="375" /> са бегунцима кроз чије густе редове промиче.{S} Коњи у зап 
о пљачкама које су Арнаути извршили над бегунцима, који су пре нас прошли и, не разбирајући как 
ћајући се са празном корпом, из које је бегунцима распродао јабуке дивљакуше.{S} Запитах га и о 
ароши.</p> <p>Ма да је друм био закрчен бегунцима и старцима из трећег позива, који су се распр 
су први редови већ стигли, иду у сусрет бегунцима и простиру се све до задњих редова, оних који 
 лицима исписа, понова се дубоко исписа беда и невоља, с том разликом само, што је утученост би 
 су у пламену изгубили свога, у другоме беда оних који су изнели само главу и крпе на себи и уж 
орени вагони изгледали као тешки товари беде и невоље.{S} На тим су вагонима нагомилани дењкови 
свака засебно представљала једну целину беде и невоље а све заједнички, повезане, целу трагедиј 
 разбијале млетачке галије; са чијих је бедема сипана киша стрела на оружане бродове, који су д 
еговим погледом, и развијало.</p> <p>Из бедема градских, осветљених ведрином, који су се узноси 
ијских подвига, који су никли ту из тих бедема, дотле до њега кроз мртву ноћ допире жубор бистр 
долине, те се уставља пред Цариградским бедемима.{S} И, док се Краљевић поводи за величином тих 
песму кроз пукотине на његовим оронулим бедемима; песму, која час личи на задњу реч самртника,  
ја из полумрака и све јасније обележава бедна и жалосна слика.{S} На станичном перону лежи чита 
ена, осетила сам се сама у својим очима бедна, ниска, подла.{S} Изашла ми је пред очи слика мог 
<p>Чудна судбина!{S} Како смо мајушна и бедна играчка њена ми!{S} Па ипак човек верује где кад  
и, одупирући клонулу главу о зид, човек бедна изгледа.{S} Лица обешена и подбула, сувих напрсли 
ше?</p> <pb n="623" /> <p>Жалио сам ове бедне људе, али им помоћи нисам могао јер сам и ја већ  
ко би повезао Краља.{S} И наиђоше једне бедне таљиге код којих се није знало шта је бедније да  
ајна, дивља и одвратна слика.{S} Док су бедне, прокисле и промрзле породице, које су целе ноћи  
гобама пута, малаксали од мраза и зиме, бедни и скрушени, крећемо у бескрајним поворкама својој 
изнад подобности и поштења; мали, уски, бедни интереси изнад општих и заједничких. <pb n="583"  
планине где ће им таљиге бити сувишне а бедни коњић тешко моћи на себе примити да понесе једну  
 нас је много путника и, ма да смо били бедни изгнаници, свако је радо спуштао пару у просјачку 
е таљиге код којих се није знало шта је бедније да ли кола, да ли коњи или кочијаш.{S} Кола су, 
е, дићи се, кренути и кад осетим да сам бедник, да сам одбачен, да сам напуштен, посрнућу, пашћ 
али трагови прошлости; за њим таљиге са бедним коњем у рудама, једне од оних таљига на којима с 
то одржало.{S} За овим таљиге са једним бедним коњем, једне од оних таљига на којима се преносе 
о доба наше историје — изазивају у нама беднима, које је усов садашњости немилосрдно претрпао,  
 око себе.{S} А гомила изгнаних, гомила бедних и невољних, промицала је крај њега и ишла својим 
 задовољство али — шта води ову поворку бедних и невољних што клонула духа и тела креће друмом? 
хове редове, саучествовао у болу својих бедних грађана, који су напустили домове и имања и крен 
очене наде?{S} И куда ће?{S} Иду ли ови бедници на поклоњење храму човечности и правде или иду  
тер Дон Енрик од Паласиоса.{S} Лежао је бедно, лежао крај плота као напуштен пас и болно јечао. 
о је све то не само недовољно но управо бедно.</p> <p>Капетан застаде мало на месту обузет тим  
могло бити, и замолио га да пропусти то бедно девојче.{S} Она ме је захвално погледала и ушла ј 
дговорих и изађе ми пред очи слика оног бедног девојчета са црном бошчом, под оним оголелим дрв 
.{S} Док су ова стигла, стајао сам крај беднога Бековића, који је тешко јечао и тресао се у гро 
ици припаде мало крова у једној ниској, бедној уџерици.{S} Уступиће нам домаћин један крај свој 
ке, осветљујући прљаву калдрму и барице бедном светлошћу фењерчића, која још више заклања њихов 
пратила и тако сам их петоро увео у ону бедну собицу.{S} Били су сви благодарни.{S} О, како се  
 уличне слике, разнолике бојом и богате бедом, још увек пролетале крај очију као дуги, бескрајн 
ване груди јунакове; из мача, који му о бедру виси, поиспадали бисери и драго камење а дупље у  
х сунчаних зракова, тајанствено обавија беду и невољу.{S} Сећам се једнога нашега вајара који ј 
ојим кућама драгоцене ствари.</p> <p>Уз беду, невољу и расуло, јавља се и најрођенија сестра об 
би ли ту нашла зараде те да утоли своју беду.{S} И помагала се а помагали јој и добри људи.{S}  
едасе, који их води у све дубљу и дубљу беду.</p> <p>Влада жури да по распореду стигне вечерас  
</p> <p>— Омалила киша па ваљда кренула бежанија, да их зора не ухвати на домашају граната — ре 
а нарочито од тренутка, од кад се врати бежанија са Љум-Куле, напоље је већ почела да се шапће  
, све, све, све...</p> <p>Сад већ крену бежанија и из свију осталих крајева вароши и поче свет  
pb n="451" /> наши су тукли аероплане и бежанијску косу а њихови Баново брдо, Ново гробље и Кал 
мовина и оволики народ који је кренуо у бежанију.</p> <p>Већ од првих речи видело се да ће двоб 
илановца двеста седамдесет и пет.{S} Не беже, као што би био ред да заробљеник бежи него придол 
 беже, као што би био ред да заробљеник бежи него придолазе; извлаче се из кукуруза, из јаркова 
гоњени, убивани, без крова и без хлеба, без заштите и без потпоре.{S} Док ће се они први грејат 
да полазимо без материјала, без топова, без муниције, те да нам спреме сав материјал за двеста  
у већ молили за мало крова, само крова, без постеље, без ватре, без хране.{S} Начелник је разда 
ична погледа; без човечанскога изгледа, без воље, без намере и без израза.{S} Не можеш познати  
ед његовим очима брзо, хитро, без реда, без везе, без задржавања, као кинематографски снимци.{S 
ција?{S} Повлачење, повлачење без реда, без плана, без намере, без циља; повлачење које цео све 
 преплетало, тискало и мешало без реда, без смисла, без јасне контуре и облика.{S} И ако је дав 
се давили; тако ова светина без израза, без саучешћа, без свести готово, гледа за собом и пред  
еца увијена у крпе, војници без пушака, без ранаца и опасача, рањеници без одела и бегунци без  
шта ћемо онда с војском без материјала, без опреме, без муниције, без топова? — пита Престолона 
м нагласимо да полазимо без материјала, без топова, без муниције, те да нам спреме сав материја 
ала деца без родитеља, без топла одела, без заштите — све те слике и друге болније, промичу кро 
 тискало и мешало без реда, без смисла, без јасне контуре и облика.{S} И ако је давно већ умуко 
лничари, па залутала деца без родитеља, без топла одела, без заштите — све те слике и друге бол 
х, који су се тискали улицама без циља, без разлога, не знајући куда ће, не знајући шта ће; лич 
ен на смрт, непомично стоји крај друма, без јела и пића, тупо гледајући предасе и подајући се с 
се и спуштале мотике и будаци без шума, без лупе.</p> <p>Док се у малој собици тај посао вршио, 
влачење, повлачење без реда, без плана, без намере, без циља; повлачење које цео свет гледа и к 
к пијана њима осећам снажна и способна, без њих малаксавам и клонем.{S} Ох, не звате ви како је 
а.{S} Месец дана та стока, неисхрањена, без одмора, тегли од Дрине до Чачка.{S} Капетан нареди  
авица а они око ње је теше без уверења, без топлине, те им утеха студена ко позна јесен.</p> <p 
</p> <p>Гробари су тихо, без разговора, без шума, вршили свој посао.{S} У мраку, кроз који је п 
очи писаљку у пену од пива а песимиста, без икакве везе са предметом разговора, избаци као бомб 
ће године бити регрути.{S} Тежина пута, без честита одморка, недовољна храна, умор и глад испио 
д видиш домаћина без куће, без огњишта, без њиве, без ливаде, без стоке.</p> <p>— Е то јесте!</ 
 спазих да је то пуста и порушена кућа, без врата и без прозора, ма да је на њој остало нешто м 
о ова светина без израза, без саучешћа, без свести готово, гледа за собом и пред собом и не уме 
или рањеници у траљама, поднадула лица, без израза, стаклених очију као у смрти, облесавели.{S} 
е растајали, кад ми је оно казао а сад, без ока и пребијене вилице.{S} Нисам умела да га предст 
 се отац немилосрдно откида и која сад, без очеве заштите, преживљују већ прве дане ропства.{S} 
Ишли смо лагано и тромо, погнуте главе, без много разговора, као што се о погребу иде.{S} Изгле 
маћина без куће, без огњишта, без њиве, без ливаде, без стоке.</p> <p>— Е то јесте!</p> <p>И та 
уће, без огњишта, без њиве, без ливаде, без стоке.</p> <p>— Е то јесте!</p> <p>И тако се међу с 
 очима брзо, хитро, без реда, без везе, без задржавања, као кинематографски снимци.{S} И сва та 
у историји без људи који воде догађаје, без људи који мисле о свему.{S} Зар не видите да ми зид 
з материјала, без опреме, без муниције, без топова? — пита Престолонаследник.</p> <p>Помоћник с 
ставити ту, у јарку, а они морају даље, без ње.{S} Један коњ лежи на друму ударен гранатом а на 
за мало крова, само крова, без постеље, без ватре, без хране.{S} Начелник је раздао кључеве пра 
да; без човечанскога изгледа, без воље, без намере и без израза.{S} Не можеш познати дојучерашњ 
а с војском без материјала, без опреме, без муниције, без топова? — пита Престолонаследник.</p> 
ако, у оном лаком капутићу, без опреме, без ичега, кренуо је лабским друмом којим су већ били з 
але делове појединих команда, измешане, без реда, растурене тако да се јасно види како свако за 
лачење без реда, без плана, без намере, без циља; повлачење које цео свет гледа и које управо з 
ва, само крова, без постеље, без ватре, без хране.{S} Начелник је раздао кључеве празних турски 
ој брајко, кад видиш домаћина без куће, без огњишта, без њиве, без ливаде, без стоке.</p> <p>—  
и која се у сивој и бледој перспективи, без сенака, простирала пред њим.{S} Да ли је Краљевић у 
у се мало загрејали, прострли по земљи, без покривача и узглавља и предали се сну, који одликуј 
 по снежним планинама, гоњени, убивани, без крова и без хлеба, без заштите и без потпоре.{S} До 
.</p> <p>Затворени у косовској котлини, без саобраћаја са светом, без саобраћаја са осталим дел 
 Све је то ишло тихо, пажљиво, шапћући, без уобичајене ларме у таквим приликама, па још кад се  
ској котлини, без саобраћаја са светом, без саобраћаја са осталим деловима отаџбине, везани јед 
ир са фронта, <pb n="537" /> необријан, без сабље, уморан и малаксао или по какав официр из Врх 
 низали пред његовим очима брзо, хитро, без реда, без везе, без задржавања, као кинематографски 
 отвори двокрилна капија, лагано, тихо, без шкрипања и лупе.{S} Затим се војници успеше у кућу  
а Српска Круна.</p> <p>Гробари су тихо, без разговора, без шума, вршили свој посао.{S} У мраку, 
склонити.{S} Ипак по неко, онако успут, без везе и неодређено, добаци по какав одговор и жури д 
млију.{S} Онако, у оном лаком капутићу, без опреме, без ичега, кренуо је лабским друмом којим с 
 сад већ био сломљен, изнемогао старац, без вере у добру судбину свога народа.{S} Када би се од 
буњена или животињски апатична погледа; без човечанскога изгледа, без воље, без намере и без из 
ја и Мацинија, и Кавура и Гамбета?{S} А без њих, можемо ли понети, јесмо ли дорасли да понесемо 
 кујна дунавске дивизије и тако редом а без реда.{S} На тим колима има и државних и приватних с 
 овде на сред друма са женама и децом а без оружја?{S} Не бива то, него сви да кренемо; сви ова 
дстављале само године детињства и снова без јаве, нису више без велике и грубе прошлости.</p> < 
ла старца, Краљ без краљевине и војвода без војске, дуго су, дуго разговарали о злој судбини ко 
м, толико постали моја природа да се ја без њих осећам малодушна, сломљена, осећам се као створ 
{S} Добар је и честит друг, нит могу ја без њега нити може он без мене на овоме путу.{S} Тако с 
те, била је једна празна приземна одаја без патоса и без прозора.{S} Њу ми није газда уступио а 
ужне поворке несретнога народа и војска без вере и без снаге.{S} Отресао сам се упоређења ових  
осле плаховите кише ваља муљ.{S} Гомила без вође, вођена само својим животињским инстиктом, ваљ 
ума међу колима, она мала воловска кола без лотра, на којима су само двема даскама везана два п 
p> <p>За аутомобилом мала воловска кола без лотра већ само две даске везале два пара точкова.{S 
ш суманутих, који су се тискали улицама без циља, без разлога, не знајући куда ће, не знајући ш 
лочноме послу који већ годину и по дана без одмора врше?</p> <pb n="623" /> <p>Жалио сам ове бе 
у Београду нису могле ни до Калемегдана без аутомобила како газе друмски глиб и богаташе како г 
прекида возова, остао тамо а она не зна без њега на коју ће страну с децом; друга казује како ј 
реку где су се давили; тако ова светина без израза, без саучешћа, без свести готово, гледа за с 
наопако, мој брајко, кад видиш домаћина без куће, без огњишта, без њиве, без ливаде, без стоке. 
и вршењу насиља, остао је од ослобођења без икакве зараде а раду се није умео ни хтео прилагоди 
кров.{S} Сиротиња уцињска, она сиротиња без крова и огњишта, увукла се овде и онде у какав кути 
>Пред судом он се не брани, ал одговара без поуздања и без храбрости.</p> <p>— Јеси ли бегао? — 
еме, гомила се немо раставља и пропушта без коментара по једна кола која лаганим ходом излазе и 
и француски болничари, па залутала деца без родитеља, без топла одела, без заштите — све те сли 
едно за другим родитељи без деце и деца без родитеља, очајни без утехе, бони без неге, изгладне 
 мало час бићемо изгнаници, бићемо деца без отаџбине.{S} Заћи ћемо у туђину, куцаћемо на туђа в 
гнаници, бићемо бескућници, бићемо деца без отаџбине.</p> <p>Као што смо на далекоме путу довде 
 отаџбина!</p> <p>Ми смо већ данас деца без отаџбине!</p> </div> <pb n="603" /> <div type="chap 
201_C27"> <head>XXVII</head> <head>Деца без отаџбине</head> <p>А јутро кад је свануло, светло а 
е и данас прођоше многи овим друмом све без коња.{S} А видо сам данас и оне што лете.{S} Је л’и 
и, надлештва, архиве, благајне, команде без војске, товарни коњи, кола, аутомобили, батерије бе 
и моравских села, наиђоше разне команде без војске и војске без команда, наиђоше огромне масе р 
пољем.</p> <p>Друм се пред нама протеже без краја и кроз прозрачну таму догледају се у дубини м 
 Нико их из гомиле не познаје и пролазе без примедбе, сем што, их прати гласан смех оних којима 
ара му пакосно срески начелник, који је без игде ичега, са торбом на леђима, стигао у Призрен.< 
оварни коњи, кола, аутомобили, батерије без муниције и силна стока.{S} Све се то скрхало, све с 
иђоше разне команде без војске и војске без команда, наиђоше огромне масе регрута и читави бата 
ветује; жене, нарочито оне које су биле без мужева, потрчале су у родбину и у познаника да се п 
вљајући га самом себи, кренули смо даље без узбуђења, навикнути већ на те појаве, које ће све ч 
 на влади.{S} Војска је зашла у планине без хлеба и без икаквих других потреба.{S} После двомес 
 припалио лулу, те настави сам казивање без ичијих питања.</p> <p>— Их, што се направи џумбус н 
душна, сломљена, осећам се као створење без живаца.{S} Болови су мој алкохол и ја се као алкохо 
 је ово акција?{S} Повлачење, повлачење без реда, без плана, без намере, без циља; повлачење ко 
иле чупавих глава оних који су мало пре без наде полегали.{S} На свима се прозорима појавише св 
ини, и команданте без војске и министре без власти, видела је и угледне породице, које у Београ 
мира!</p> <pb n="154" /> <p>И окрете се без збогом те пође негде.{S} Нисам ни знао тада да је о 
 Како ће се пешке у планину, како ће се без хране путевима где нигде нема села, нигде крова, ни 
црне планинске масе спојене са тамом те без облика и ивица.</p> <p>Многи су свратили у Дечане д 
мбицију, све, све ваше.{S} Ви не можете без бола и без огорчења говорити о свему овоме што смо  
Врховну Команду у планини, и команданте без војске и министре без власти, видела је и угледне п 
 — нариче кукавица а они око ње је теше без уверења, без топлине, те им утеха студена ко позна  
е детињства и снова без јаве, нису више без велике и грубе прошлости.</p> <p>Мислио сам да не н 
} Војска је зашла у планине без хлеба и без икаквих других потреба.{S} После двомесечне неприки 
планинама, гоњени, убивани, без крова и без хлеба, без заштите и без потпоре.{S} Док ће се они  
ство.{S} Чаробност слике ме је занела и без мало сваке ноћи — а тако их је мало било — што их п 
е, све ваше.{S} Ви не можете без бола и без огорчења говорити о свему овоме што смо разговарали 
 који се тога часа налажаху око Краља и без споразумевања међу собом, осетили дужност да не доз 
се не брани, ал одговара без поуздања и без храбрости.</p> <p>— Јеси ли бегао? — пита га предсе 
една празна приземна одаја без патоса и без прозора.{S} Њу ми није газда уступио али, у оваквој 
е то пуста и порушена кућа, без врата и без прозора, ма да је на њој остало нешто мало крова ко 
 сам оставио жену и децу и без новаца и без хране?{S} Куда ћу да ми је да знам?</p> <p>— Па там 
стичне пределе, у царство без граница и без простора.{S} То је већ ваљда полусан који је мноме  
наца; видела сам и онај слом без наде и без утехе на Косову — па ипак, када се сетим оне слике  
нема и то људе десетковане, преморене и без хране; зар се за то ником не одговара?{S} Друго је, 
ка болест; очи јој замагљене, угашене и без сјаја, усне суве и загореле а коса увела и проређен 
е несретнога народа и војска без вере и без снаге.{S} Отресао сам се упоређења ових двеју појав 
рили, једни веровали а други без вере и без одлуке ишли од гомиле, до гомиле да се распитују, д 
анскога изгледа, без воље, без намере и без израза.{S} Не можеш познати дојучерашњега пријатеља 
и, без крова и без хлеба, без заштите и без потпоре.{S} Док ће се они први грејати на сунцу, на 
угог помажемо.{S} Тако смо се братски и без и једне речи поделили, те ми је брат и пре и после  
ха, изгледају бесмислени, безразложни и без везе.</p> <p>— Сто хиљада војника кад ти кажем!</p> 
галка, ја ћу за Србију умети погинути и без тога ордена!</p> <p>Гомила занеме на један мах пред 
е.{S} А ја рекох, сам сам, удовац сам и без деце, дворим сам себе па ћу умети и вас подворити.{ 
м неодређеном, непознатом, неизвесном и без икакве вере.</p> <pb n="587" /> <p>Крајеви у које н 
от нема, да ће истина остати онакажен и без ока али ће остати жив.</p> <p>Госпа затим измаче и  
очена погледа, којим он тупо, блесаво и без израза гледа последњи пут у свет.{S} Њега су извели 
ца те увезаше врата, да не може свако и без разлога отворити.{S} И таман се то сврши и загреја  
већ били ван гомиле те је могла мирно и без прекида да настави своје казивање.</p> <p>— Старица 
од споредне собе, где су гробари тихо и без шума копали, и навиривао би да види је ли посао гот 
 још четири до пет војника, опет тихо и без разговора.{S} Кола су застала пред једном двоспратн 
 спасавам кад сам оставио жену и децу и без новаца и без хране?{S} Куда ћу да ми је да знам?</p 
 други храбрили, једни веровали а други без вере и без одлуке ишли од гомиле, до гомиле да се р 
е прави се једно велико доба у историји без људи који воде догађаје, без људи који мисле о свем 
лушали смо још мало топовске звуке, али без речи.{S} Уморио нас је био разговор, уморио нас је  
 да се буним и поричем снагу утиска али без довољно самопоуздања и снаге.</p> <p>— Ама, где сте 
 кад има што да научи, па макар ми јели без њега.{S} А да ми видиш Бату, ништа није ово двоје п 
ни без утехе, бони без неге, изгладнели без понуде, изнурени без одморка.{S} Узневерено и узбуђ 
е.</p> <p>Ућутали смо обоје и наставили без речи шетњу кроз оголели ред дрва, кроз који је неко 
нара, који су се буром завитлани борили без наде са тајанственим силама из морских дубина и нај 
ју.</p> <p>Иду једно за другим родитељи без деце и деца без родитеља, очајни без утехе, бони бе 
з неге, изгладнели без понуде, изнурени без одморка.{S} Узневерено и узбуђено, са осећањем стра 
а самоодрицањем свако се предао судбини без роптања.{S} Што смо дуже газили у невоље то самоодр 
љи без деце и деца без родитеља, очајни без утехе, бони без неге, изгладнели без понуде, изнуре 
ца без родитеља, очајни без утехе, бони без неге, изгладнели без понуде, изнурени без одморка.{ 
а туђим гробовима.{S} Краљ ће краљевати без круне.{S} Ноћ ће дуго трајати, врло дуго и неће сва 
ати!“ Марширамо по десет, дванаест сати без даха да стигнемо на положај, па сви попадали и посу 
Не може једна овако велика борба остати без праведних резултата! — храбри се још увек пуковник, 
о дубок, ископати и то се морало радити без удара мотике и будака, тихо и нечујно, зато је поса 
 <p>— Господару!{S} Нити ми можемо поћи без Краља, нити примити на себе одговорност пред народо 
 узносиле се и спуштале мотике и будаци без шума, без лупе.</p> <p>Док се у малој собици тај по 
 пушака, без ранаца и опасача, рањеници без одела и бегунци без хлеба.</p> <p>— Никад ваљада ов 
до појаса, деца увијена у крпе, војници без пушака, без ранаца и опасача, рањеници без одела и  
и опасача, рањеници без одела и бегунци без хлеба.</p> <p>— Никад ваљада оволико народа није Пр 
је вас опредељивало да напуштате вароши без вере, онда када је велики део Србије био још слобод 
м а опијена славом оружја, одговори јој без милости:</p> <p>— Зар си ти једина мајка?{S} Кад би 
о упали... — рече онај који је још увек без успеха кресао жигице.</p> <p>Ја сам међутим узбуђен 
у Спас.</p> <p>Два клонула старца, Краљ без краљевине и војвода без војске, дуго су, дуго разго 
ма слепоочњаче и уморно гледао погледом без израза, дуго гледао у једну тачку, подајући се, уса 
ник.</p> <p>— И шта ћемо онда с војском без материјала, без опреме, без муниције, без топова? — 
гомилу бегунаца; видела сам и онај слом без наде и без утехе на Косову — па ипак, када се сетим 
друг, нит могу ја без њега нити може он без мене на овоме путу.{S} Тако смо се здружили, ето... 
ге да му се отмем већ сам му се подавао без отпора и он ме је одводио све даље и даље, одводио  
раха.{S} Дотрчала сам кући, утрчала као без душе, зариглала врата изнутра, гурнула главу под по 
ам.{S} Не знам шта ми би, пошла сам као без главе.{S} Синоћ нисам ни мислила да бегам а јутрос  
о ману руком и ја необувена појурих као без душе за њом на улицу.{S} О, Боже, како сам се <pb n 
воде у неке мистичне пределе, у царство без граница и без простора.{S} То је већ ваљда полусан  
 колутало, преплетало, тискало и мешало без реда, без смисла, без јасне контуре и облика.{S} И  
тно сврши па се ти нећеш вратити у село без медаље за храброст!“ Он се опет насмеши, као да би  
 он: „Не лажи, р’сузе, где је село било без младих жена и девојака, него сте их скрили!“ А онда 
{S} Ми већ од неколико дана сахрањујемо без сандука.</p> <p>Мени грунуше сузе а начелник узе да 
 море, али, да им нагласимо да полазимо без материјала, без топова, без муниције, те да нам спр 
Врховна Команда је ван земље, с њом смо без икакве везе.</p> <p>— Образоваћемо нову Врховну Ком 
ућих облика.{S} Све то сручено и бачено без реда једно на друго, представља читаво брдо на ваго 
ако с оружјем.</p> <p>— А куд смем опет без оружја, овде у сред планине?</p> <p>Опет настаде ћу 
ош више умара, те клонуло настављаш пут без наде да ћеш ма кад стићи тамо где си пошао.{S} Та б 
но се опажало на људима како се предају без заваравања и како се све више мире са најгором могу 
ај предлог бојећи се да остану на друму без оружане заштите.{S} Присташе и сви остали и кретосм 
ржати место у вагону на које они што су без оружја немају право.{S} Госпође <pb n="111" /> стиж 
ну или избегоше у туђину.{S} Оста нејач без хранитеља а сила <pb n="248" /> пође да плави земљу 
ако је бона слика када се напушта варош без те вере.</p> <pb n="216" /> <p>— То је истина! — пр 
о већ на чисто да Топлица већ није више безбедан збег.{S} Стигоше гласови да је пао Чачак, пало 
елим пухором.</p> <p>— Топола није више безбедна!</p> <p>Краљ као да пречу или не хтеде чути ов 
, као што је знао да и Топола није више безбедна.</p> <p>— Непријатељ је близу и напредује, Гос 
а по освојеним местима, не осећајући се безбеднима у освојеној Србији.{S} И те слабе силе, које 
аџбина није могла више понудити мирно и безбедно прибежиште једноме сиромаху књижевнику своме,  
тати: „Кажте нам искрено, је л’ довољно безбедно у Приштини, ако није да одмах наставимо пут?“< 
Команда изјавила да не одговара више за безбедност путовања савезничких представника, којима не 
има, те да би се што поузданије одржала безбедност у вароши, он је узео десну а грађанска гарда 
само претераном суровошћу режима, имало безбедности.{S} Тако је ишчезло и последње поуздање да  
м критичним тренуцима бди над Скопљем и безбедношћу скопских грађана.{S} Како се повукао са Ком 
павало грађанство, те га обгрлио тврд и безбрижан сан, на десној страни Вардара дешавало се неш 
али понети само са Бугарима, ја бих био безбрижан.</p> <p>— А овако?</p> <p>— Овако, рекао сам  
ер и она има ситну децу.{S} Она је била безбрижна.</p> <p>— Може да буде мало бомбардовања и ни 
не госпође, свеже и тоалетиране, јер су безбрижно провеле ноћ у топлој соби.{S} Један ће посилн 
чујем да је издато такво наређење ја ћу безбрижно спавати.</p> <p>Тај разлог некако све убеди и 
ани; колико може да се држи у ваздуху и безброј још таквих питања.</p> <p>Жагор око ватара пост 
 Грачанице и нехотично повлачи за собом безброј мисли које враћају човека у далеку прошлост, пр 
 се по где кад читави усијани снопови и безбројни ројеви варница, као најраскошнији ватромет, у 
оје би заузимали наши, били су посејани безбројним лешинама наших стараца.{S} Читава их је чета 
уше.{S} Опоменуо се снова, бескрајних и безбројних снова о будућности својој и амбиције, која ј 
} Ту су се јавили и први знаци расула и безвлашћа.{S} И као кад испод велике грађевине ишчупаш  
огобројан, могао је у тренутку расула и безвлашћа, које је претило да се зацари у Скопљу, појав 
жандармерија из Скопља, биће вече и ноћ безвлашћа или са властима које нису моћне ништа извести 
 нећете умрети.{S} Дубоке су ваше ране, безгранични су ваши болови, али их ви морате преживети. 
амртником говори а он их гледа укочена, безизразна погледа и гризе стиснуте усне, крваво их заг 
напустили.{S} Лица, која си јуче сретао безизразна, тупа и блесава, данас видиш свежа; чела кој 
 по свима око ватре, па га опет управља безизразно негде у даљину.</p> <p>— Да се вратиш — прих 
уге јесење кише лију нештедимице и кад, безкрајних и мутних јесењих ноћи, реже као нож оштар ко 
ам ова слика, ово расуло и пометња, ова безнадежна лица и очајни погледи, ова киша и стално мут 
ко је то малено, колико сићушно, колико безначајно, па ипак драго је, наше је, слободно је!</p> 
вастопољске борбе и упути на коју другу безопаснију службу.{S} Никола први сачувао је тиме буду 
а на потпуковника, јер му је овај казао безочну реч, па ено...{S} Нико више не цени ни свој ни  
којом смо се пели те ударисмо у шуму по безпућу.{S} То је био још тежи пут, кроз коров и травуљ 
ти допиру до уха, изгледају бесмислени, безразложни и без везе.</p> <p>— Сто хиљада војника кад 
 једним фактом са којега би била готово безциљна.{S} Ето шта би се добило.</p> <p>— А је ли изв 
о, самртнички.</p> <p>То је био Миодраг Бековић, члан Краљевског Позоришта из Београда.</p> <p> 
 су ова стигла, стајао сам крај беднога Бековића, који је тешко јечао и тресао се у грозници.</ 
огледа све до широкога косовскога поља, бела црквица коју су подигле дарежљиве руке београдских 
 Звезде.{S} Па ту као ђенерал Гојковић, бела му брада до колена, стоји крај вагона, диже оне зл 
ан.{S} Лице у витеза модро и испијено а бела му брада и бела дуга коса изгледа као од прегорела 
, фрчу незадовољно и бије им из ноздрва бела маглица.</p> <p>Избудио се град и данас ће очајно  
угледнијим кућама.{S} На општини такође бела застава и под овом сабрао се нарочити одбор грађан 
те кад то да будете.{S} Наређујем да се бела застава скине!</p> <pb n="183" /> <p>— Ја мислим.. 
теза модро и испијено а бела му брада и бела дуга коса изгледа као од прегорела пухора која се  
 крвљу а сем крви исушила се по оделу и бела поља од слузи па осветљена вечерњом светлошћу, пре 
лек кад чуше.{S} Вели, тражили му Турци бела брашна, он реко да нема више а ага, који је одсео  
S} Слази доле у свештеника и зајми мало бела брашна, те на уљу пржи приганице, јер он то воли.{ 
м цикну:</p> <p>— Скидај или...!</p> <p>Бела застава паде са општинске куће, поскидаше се и са  
иш ли тамо, хеј тамо доле, ону реку што беласа?“ — „Видим!“ — „То је Сава, синко, а оно иза ње  
олико што видиш испред себе да се нешто беласа.{S} Бабо је ишао напред и он је носио највећи то 
стире широка косовска пољана, кроз коју беласа Ситница, коју ћемо мало час прећи преко камене ћ 
и масе мрких планина чији снежни врхови беласају кроз ноћ обасјани месечином.{S} Друмом се крећ 
 су улице бљештале и камен у калдрми се беласао као под <pb n="690" /> пуним подневним сунцем а 
и прозрачна маглица кроз коју где и где беласне Бистрица као бели конац који прошива модар ћили 
рљај.{S} Кад би се чун приближио обали, беле би се <pb n="18" /> руже претвориле у белу пену та 
 од страха на крилима мајака својих.{S} Беле заставе, које сад већ извесно ките цео Чачак, попа 
505" /> па не пишти само јутром, већ од беле зоре па до мркла мрака?</p> <p>Ја нисам дизала гла 
есковитој обали његовој, начетиле су се беле кућице новога кроја а иза њих, у дубини кланца, ко 
место тробојница припремају се у потаји беле заставе да се њима оките куће приштинске а народ,  
ма јадранскога мора, где ћемо проводити беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европ 
приближује.{S} Што дубље средини вароши беле заставе све чешће, нарочито на угледнијим кућама.{ 
ашњава један пензионер, који је навукао беле женске чарапе до колена а на леђима носи место ран 
 је те ноћи припалила светиљку и све до беле зоре чекала сина, тако од тад, ево већ седамнаест  
p> <p>На тим пустим обалама проводићемо беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европ 
уже остану.{S} Наредили да им се испеку беле погаче, да им се кољу кокоши, да им се источи најб 
ацим поглед на узнемирено море, чије су беле пене испреплетане са месечином, изгледале као прос 
атуме и поједина места.{S} Из тих мојих бележака и из памћења, колико сам га сачувао, ја данас  
штабном картом ове и суседних области и бележећи по њима непријатељске положаје и правце којима 
 некад мирне и срећне домове и болом да бележи трагове својих стопа.</p> <p>Нешто тешко, суморн 
кида се код грчке границе.{S} Та линија бележи границу до које је допрла непријатељска поплава. 
а.{S} Дотле, до висине тога моста, која бележи средину реке, могу још ићи, треба још да идем, а 
у мајака, крвавим је знаком почео да се бележи праг свачије куће.{S} Пође народ у горе и планин 
а џина, Коритника и Паштрика и оштро се бележи неравна грбина Шарова над Призреном.{S} По Подри 
ба, високи камени мост који паше Дрим и бележи границу Краљевине Србије.{S} Донде још газићемо  
оманде, настави да прати линију која је бележила положаје наших трупа на Моравском правцу.{S} П 
трагедију деветсто петнаесте године.{S} Бележио сам, опажао и саосећао само у појавама које су  
борављао колико је сати.{S} Часовник је бележио скору поноћ и Престолонаследник је сад већ нест 
т прихватио писаљку, али њоме није више бележио ни промене на фронту, ни границе поплаве која ј 
а на Андријевицу.{S} Будући српски Краљ бележио је путеве којима су српски Краљ, српска војска  
ла Подримљем да преброди <pb n="573" /> Бели, Дрим до Ђаковице и Пећи, где се рачвала у три огр 
њем и осети се срамна те грчевито здера бели барјакчић с мотке и утрча у кућу, одакле мало час  
иру.</p> <p>То је та чудна прича што је Бели Дрим казује о себи и своме брату Црноме Дриму.{S}  
уте као тек распукао пупољак те му вире бели, млечни зубићи!{S} До девојчета гологлаво сељаче с 
ћицом, у врх села, коју означава прљави бели барјачић са разливеним од кише црвеним крстом, дре 
, а у том загрљају и умиру.{S} Загрљени бели и црни брат одричу се заједнички свога бића, они с 
као кост из оскрнављенога гроба; камени бели орао, који је негда красио препратни свод, поломље 
тој!{S} Ко иде?</p> <p>— Ја! — одговори бели витез тамним, гробним гласом.</p> <p>— Ко си ти?</ 
љивати се.{S} На једној кућици већ виси бели барјачић а пред кућом остарија жена престрављено п 
ве вере.{S} Једном тако, уснила је, као бели голуб долетео на кућни праг, па гуче.{S} Она му из 
роз коју где и где беласне Бистрица као бели конац који прошива модар ћилим а овамо у врху, где 
то се значајно морало тамо догађати јер бели витез застаде крај прозора, наслони се и упре свој 
је већ умро?{S} Шта чува и кога?</p> <p>Бели се витез упути право тој капији и стражар се трже  
јима позади стоје два избријана пажа са белим перикама; пред којима и за којима јаше ескадрон г 
д свога труда; да види китњаста села са белим црквама и школама; гвоздене путеве, који просецај 
и није криво! — надовезује пензионер са белим чарапама — него жене!{S} Срамота, одиста срамота! 
 обрвама, као кад засјакти жеравица под белим пухором.</p> <p>— Топола није више безбедна!</p>  
јску, макар и у одступању, проводим под белим заставама?</p> <p>— Молим лепо! — узе председник  
, увијене у војничке шињеле, са прљавим белим марамама око главе и црвеним крстом више чела.{S} 
 улици и пред општином, заједно са овим белим одбором, очекујући са извесним неодређеним страхо 
ходнике журе болничари и госпе у чистим белим кецељама и све то испуњава мирис карбола.{S} Свуд 
 Сањала га је; враћа се у чуну окићеном белим ружама; чула би га у сну како пева, отуд са ширин 
 увек још како плови његов чунић окићен белим ружама; сањам како му блиста у недрима чаробном с 
ворени прозор повијао и богато је китио белим цветом.{S} Свећа се разлила и утулила и утајала с 
 благословена поља и зато га ваљда зову белим братом, онај други истиче из чаробних охридских в 
догорели пањ, све се јаче истиче својом белином осветљеном светлошћу ведрога пламена који су да 
ког официра па стидно сакрила за леђима бело барјаче и сикирче којим га је требала да прикуца н 
ом а горе по наслону моста, разапеће се бело платно по коме ће се великим црвеним словима испис 
и облаци; на врховима Водна прибрало се бело маглино перје, од којега ветар откида прамен по пр 
 у томе часу нечега тајанственога; њено бело, воштано лице, по коме се заигравала лака и бледа  
 а позоришни сликар разапео је на патос бело платно и отпочео по њему црвеним, крупним словима, 
ну.{S} Други пут опет, румена девојка у бело одевена, расплетене косе, искићене зеленим кукурек 
длан и узлази на раме и сањам девојку у бело одевену, расплетене косе, искићене зеленим кукурек 
?</p> <p>— Молим лепо! — узе председник белога одбора опет реч да се објасни — Ми смо напуштени 
н, који је он из мора крви изнео; сањам белога голуба који ми слази на длан и узлази на раме и  
и пут, избија с времена на време прамен белога дима, коме сунце одмах опервази ивицу и, док се  
осити над гомилом развала прозрачна сен белога једног витеза.{S} Све на њему, види се, било нег 
алу и предаде му једно писмо у великој, белој коверти.{S} Ђенерал, који је са војском својом са 
 ти?“.{S} Што је капетан ближе прилазио белој општинској застави и престрављеној гомили, сабран 
 исти је, само неколико дана раније, са белом сервијетом на коленима, немарно прелетао очима је 
апетан с коња сакупљеним одборницима са белом траком око рукава.</p> <p>Нико му ни речи не одго 
ошле године, чија је појава у војсци на беломе коњу, оваплоћавала у народноме веровању онога „ч 
ај овамо не верује док не види „црно на беломе“.{S} Оптимиста се одушевљава, песимиста би хтео  
љку, умочио је у пену од пива и црта по беломе кафанскоме чаршаву положаје, што кафеџија попрек 
едно за друго.{S} Црн хлеб ће да замени белу погачу а тврда земља меку постељу.{S} Деца ће умир 
е би се <pb n="18" /> руже претвориле у белу пену таласића, који су несташно играли под чуновим 
 још омотану, на левоме рукаву, и једну белу врпцу.</p> <p>Светина на улици и пред општином, за 
 кола одвезла српскога Краља у Немањину Белу Цркву, данашњу Куршумлију.</p> <pb n="286" /> <p>И 
томобили преливани машинским зејтином и бензином и паљени.{S} Други су опет шофери наменили леп 
S} Око <pb n="703" /> ватре, на празном бензинском сандуку, на доваљаном камену, на празној пет 
ад, лежи у муљу; олтарски стуб, танак и бео као девојачка рука, зарио се и штрчи као кост из ос 
тве и за живе.{S} И ако је био леп дан, Београд ми није правио ведар утисак кад сам изашла на у 
евода придржана</p> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ, Београд-Загреб</p> <p> <foreign xml:lang="en">Copyright 
ј примедби сви жучно нападају.</p> <p>— Београд? — збуни се цртач гусеница. — Не мора да се нап 
 стигла нам је поражавајућа вест, да је Београд пао и ја сам у тој вести догледао онај почетак  
ју и искупише нас све и прочиташе да је Београд пао.{S} Морали смо да се веселимо и ми, а како  
 видимо злокобне тице које су прелетале Београд, дотле је несретна мајка извиривала из капије и 
вском кеју, испод кланице.{S} Чим падне Београд, догађаји ће почети нагло и брзо да се нижу.</p 
 брзо да се нижу.</p> <p>— А ви мислите Београд мора пасти?</p> <pb n="63" /> <p>— Мора! — одго 
аки прелазак.{S} Једино је жалио што ће Београд ужасно страдати, ако се бомбардовање настави у  
апрегну све силе да га поврате.{S} Неће Београд остати ни недељу дана у непријатељским рукама.{ 
ицу, Ваљево а само још који дан па ће и Београд пасти.{S} Протераше једнога дана кроз Винковце  
ст.</p> <p>— Готово!</p> <p>— Тако ће и Београд, видићеш! — наставља Тома — Изгубиће га, па ће  
 напусти.</p> <p>— Па не можемо, држати Београд ако ћемо на Багрдану да их чекамо! — додаје сув 
/p> <p>— Најзад, не морамо ни напуштати Београд.{S} Можда не мора ни доћи до битке на Багрдану, 
 величанствену борбу која ће ослободити Београд; час на службу Божју одслужену у Саборној Цркви 
 напад.{S} Ја не верујем да ће освојити Београд али је извесно да га неће штедити.{S} Што не би 
га, он хоће с браћом да погине, бранећи Београд, али је мајка мислила то су само голе речи неис 
е која је 1862. године изгинула бранећи Београд од Турака, а за њима је светина арлукала и смеј 
 и целе јужне Србије.</p> <p>— То значи Београд опет да се напусти? — пита песимиста, који мало 
p> <p>Решила сам се да што пре напустим Београд.{S} Не бих хтела сама, да ми је да нађем још ко 
ожда ћемо их раније скрхати.{S} Пре смо Београд бранили сами, бранили су га жандарми и трећепоз 
ут знаш, били смо сами, сами испустисмо Београд па га сами и повратисмо, а сад...{S} Руси на Ка 
ставим па ето ти!“ А кад год бабо оде у Београд он донесе отуд нове слике и песмарице, па их по 
цир из команде трупа, додајући, да је у Београд први ушао двеста четрнаести пешадијски летећи п 
гов ћеш ти војник бити!“ Он је ишао и у Београд, ишао је о крунисању Краља Петра, па онда о Вид 
е се ту заразило и кад смо се вратили у Београд паде у постељу тешко болесно.{S} Уложила сам у  
ћавала чим дође лето, да ће ме водити у Београд, код њене <pb n="401" /> снаје и казивала ми је 
цвећем, ујахао кроз триумфалну капију у Београд, враћајући се са бојишта.{S} Он би клонуло сео  
d="SRP19201_C20"> <head>XX</head> <head>Београд</head> <p>Ватра се притајала, ноћ наметала мир  
 народа.</p> <p>Марта 1920 год.,</p> <p>БЕОГРАД.{S} ПИСАЦ.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
ршила је своју причу о последњим данима Београда, ма да сам запазио код ње намеру да ми све о с 
 путем на Чакор а Прва Армија и Одбрана Београда преко Жлеба на Рожај.{S} Трећа Армија, која ће 
в дан.{S} Тог дана се преломила судбина Београда и свих нас који од тога дана лутамо као бескућ 
евернога фронта, ма и по цену напуштања Београда и једног дела Северне Србије: један нагао и сн 
</p> <p>Младеновац, који је постао збег Београда, Паланке, Ваљева и целе Колубаре, личио ми је  
ва.</p> <p>— А зашто ви везујете за пад Београда догађаје који ће настати?</p> <p>— Јер то је п 
рагедију српскога народа.</p> <p>За пад Београда сазнали смо 26. септембра а сутра дан већ знал 
 са четири седишта, навикнут да вози од Београда до Топчидера; за њим велики товарни аутомобил  
ада у сусрет савезницима.{S} На путу од Београда до Ниша размишљале су о свему и свачему и нашл 
ле на прелазак на Морави, а овде ће код Београда само маневрисати.</p> <p>Вратила сам се мало у 
 извештајима, који су ми познати, и код Београда су већ пребачене непријатељске трупе, код Остр 
не, ово смо дете нашли у кукурузу, више Београда.{S} Мајки шрапнел пробио главу па лежи мртва а 
/p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Отуд, из Београда.</p> <p>— Шта је тамо, бога ти?</p> <p>— Пређо 
атоварене стварима и децом.{S} Тамо, из Београда, допирао је још увек тутањ топова и тежак прас 
г артиљеријског одељења које одступа из Београда.{S} Ови туђинци, који су до пре неки дан брани 
г Бековић, члан Краљевског Позоришта из Београда.</p> <p>Познао ме је али није имао снаге да го 
ежиште, у крагну.{S} Он је избеглица из Београда и врло често одлази некаквим својим послом у Н 
 се ви, госпођо, не склоните где год из Београда?{S} Имате мало дете на рукама а с дететом је т 
га дана јер се сликао.{S} Доведен је из Београда један наш познати уметник — као војни обвезник 
S} Многи не дочекаше ноћ него пођоше из Београда.{S} Ја не знам шта сам чекала, зашто нисам пош 
 били људи који су раније избегавали из Београда, из Ниша, из Скопља, па знају колика је то нев 
ржавајући се нигде, донео пуно вести из Београда.</p> <p>Он је кренуо 23. у ноћи.{S} То је она  
има је био натоварен наш војни музеј из Београда.{S} Тај музеј је сва наша нова историја, истор 
о би имала казивати.{S} Моје бегство из Београда и смрт мога детета нису једине моје невоље нит 
а пауза, за време које се он склонио из Београда.{S} Да ли је те ноћи или сутра дан настављена  
анство престонице, он је ипак кренуо из Београда са уверењем да непријатељ неће успети да пређе 
цуска колонијална војска, кренуле су из Београда у сусрет савезницима.{S} На путу од Београда д 
првој, другој и трећој армији и Одбрани Београда одређен правац повлачења Пећ—Андријевица—Подго 
ор се најпре задржа на питању о одбрани Београда, затим опет сиђе у Мораву и закачи се и по дру 
S} Настале су пред крај Септембра падом Београда и низом невоља које ево још трају.{S} А одмах, 
лио <pb n="467" /> команданту да оде до Београда и обиђе кућу, у којој су сами жена и четворо д 
а Ади Циганлији.</p> <p>Ту вест, о паду Београда, потврди ми један официр из команде трупа, дод 
 она страшна ноћ која је решила судбину Београда.{S} Он је <pb n="44" /> причао језовите ствари 
по подне, појавио се један аероплан над Београдом и почео је да шестари.{S} Наши топови узеше д 
годним седиштима.{S} У аутомобилу млада београдска госпођа и њена госпођица сестра са високим р 
јача приђе гомили једна угледна госпођа београдска, жена једнога лекара.</p> <p>— И видите — ре 
м, трећи на земљу. <pb n="141" /> Једна београдска породица, која се виђа о премијерама у позор 
ија ћути! — одговара му мрзовољно једна београдска избеглица, коју већ од неколико дана мори те 
га на којима се преносе дрва и еспап са београдске станице, па онда фијакер од оних који су оса 
 и усанулих кукова, за овима фијакер са београдске калдрме на коме још висе, као крпчићи на про 
 и усанулих кукова, за овима фијакер са београдске калдрме на коме још висе, као крпчићи на про 
ђорђевих топова, проносио на глави кров београдске улице Карађорђев унук.{S} Они су тада као мл 
ега нема ево све до подне и ако се кроз београдске улице ваља смрт и обара коса њена.</p> <p>У  
и су у своје време тако исто посматрали београдске параде, има забринутих, који у поворци траже 
мало; распитајте се па ћете чути, да су београдске кафеџије писари у штабовима армија и у вишим 
То су даме које су се решиле да напусте београдски корзо тек кад су непријатељске бомбе почеле  
то сте српски књижевник.{S} Да сте били београдски кафеџија ви би успели.</p> <p>— Како?</p> <p 
друму, светина суну у јендеке и грађани београдски већ облише крвљу друм и зачу се јаук и запом 
Станици и управник Војне Станице, стари београдски полицајац, предузе одмах све мере за одржање 
ан резервни поднаредник, иначе шпедитер београдски.</p> <p>— Једна чета хајдука могла је бранит 
овима армија и у вишим командама, да су београдски бакали писари у Министарству Војном а ђаци,  
десетих година још и изгледали нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пренос пошт 
десетих година још и изгледали нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пренос пошт 
иле на граду и Французи, који су били у београдским виноградима.</p> <p>А то јутро, то је било  
текао за време мирнодопског надзиравања београдских кланица, морао је једна кола прескакати, мо 
 црквица коју су подигле дарежљиве руке београдских госпођа, али која још није пропојала.{S} Су 
сао свршавао, све су веће и веће гомиле београдских избеглица стизале на ресничку станицу.{S} С 
ја је беспослена читала неки стари број београдских новина.{S} Он нареди да потражи везу и расп 
ји се надносио над жалосним разбојиштем београдских грађана, освајаше све више.{S} Видех једну  
ни чија је; појавила се једнога дана на београдској калдрми носећи собом и прошлост и будућност 
а им одајем поштовање.{S} Можда има и у београдској главној чаршији изузетака и, кад их сазнам, 
је то био момак у неком новчаном заводу београдском):{S} Како то?</p> <pb n="481" /> <p>— Које? 
е као од неке црне немани.{S} Када је у београдскоме двору примао честитања о наступању 1913 го 
вакуисан је.{S} Сад је сасвим друго; на Београду су енглески и француски топови а по Дунаву и С 
а! — одговори потпуковник одлучно. — На Београду је двадесет и четири немачких и двадесет аустр 
ига о имању које је остало у освојеноме Београду.</p> <p>— Ћути, ал не сме и даље ћутати!{S} Он 
нам шта је с њима.{S} Остали су тамо, у Београду, или су пошли... не знам.{S} Нисам смео да нап 
своју невољу.{S} Београђанин је и има у Београду породицу а војник је у V. дринском пуку.{S} Та 
уту, како очајно напушта своје домове у Београду засуте ватреном кишом; провела сам ону страшну 
01" /> снаје и казивала ми је како је у Београду лепо, како има великих кућа и много људи, па ж 
и, видела је и угледне породице, које у Београду нису могле ни до Калемегдана без аутомобила ка 
: једна продавачица дувана о којој се у Београду говорило да је испод руке продавала и транспар 
ола.</p> <p>Те ноћи мало је ко спавао у Београду и, ако га је сан савладао, пробудили су га топ 
ећа да према њему није синоћна војска а београђани да је ова, у низу њихових славних бораба, мо 
 и нашли прибежишта.{S} Наредник један, београђанин иначе, навукао је однекуд силна дрва, разбу 
ље.{S} И он нам казује своју невољу.{S} Београђанин је и има у Београду породицу а војник је у  
у натрчали на нас — одговара ребрећи се београђанин.</p> <p>— И право је, момче, они су дошли д 
омилице.{S} Тако је данас на возу један београђанин, који бега из престонице и иде право за Сол 
че допуњавати једна скорашња добеглица, беогрђанин, и разговор се најпре задржа на питању о одб 
 Ругове и Чакора а трећи преко Рожаја и Берана на Андријевицу.{S} Будући српски Краљ бележио је 
дње борбе и Аустријанци прете да сиђу у Беране и Андријевицу те да нам пресеку све путеве.{S} Т 
Сутра би зором ипак загушили друмови ка Беранима и Чакору али, вечерас, кад већ паде први сутон 
ида пену с пива и треска је о земљу као берберин сапуницу.</p> <p>— Не пита се ту шта ти волеш  
а види на тим пољима вредна ратара како бере плод свога труда; да види китњаста села са белим ц 
 народу политику која му се наређује из Берлина али га Венизелос претиче дозволом да се у Солун 
аменат.{S} По рецепту, који је добио из Берлина, о значају међународних уговора, он српско-грчк 
ве скривене пушке.{S} Агу спопаде прави бес кад виде пушке.{S} Зовну кнеза и попа па рече: „Рек 
г кућни да се определе, да изберу измеђ беса природиног и беса непријатељевог.{S} Природа је би 
деле, да изберу измеђ беса природиног и беса непријатељевог.{S} Природа је била тога часа тако  
 просторима пустих двораца.</p> <p>Прве бесане ноћи, када сам о поноћи пошао прозору да бацим п 
на.{S} Пробдила сам многе брижне дане и бесане ноћи над болним дететом али је болест била и сув 
жу тако редом слика за сликом.{S} Читав бескрајан низ војних кола са натписом са стране којој к 
ону, те се образује један непрегледан и бескрајан ред кола.{S} Пешаци су ухватили утрине с једн 
врло дуго поћи до њега.{S} Друм је тако бескрајан а мраз све више стеже те се једва корача.</p> 
рка се вије по усеченој стази као дуга, бескрајна змијурина, која се час губи међу камење, час  
е од Приштине до Прокупља то била једна бескрајна поворка кола која је непрекидно милила друмом 
але наше наде а иза којих настаје једна бескрајна и бона чежња.</p> <p>Лакше, лакше, не напушта 
цима сјакте залеђена и снегом покривена бескрајна стаклена поља.</p> <p>Кроз ведрину догледа се 
на, клонуло, тромо, малаксало, креће се бескрајна гомила народа.</p> <p>Прешли смо и Ђаковицу,  
орима бескрајним, као што је јесења ноћ бескрајна.</p> <p>Учитељи су понова причали о својим и  
од јутра до вечери на оне многобројне и бескрајне седнице Владе и Врховне Команде на којима је, 
 ноћну тишину као неко казивање бурне и бескрајне приче.{S} Час хуком тим, час тихим жубором, Д 
обожних које је водила вера; гледао сам бескрајне поворке војсака, водила их је воља јача и ста 
сти и одрицања.</p> <p>То су били дуги, бескрајни, у врсте постројени редови гладне деце.{S} Иш 
још увек пролетале крај очију као дуги, бескрајни кинематографски филм.</p> <pb n="244" /> <p>Ц 
ији и др.</p> <p>Кад већ прођоше дуги и бескрајни редови, поче једна по једна светиљка да се ув 
или с предмета на предмет у разговорима бескрајним, као што је јесења ноћ бескрајна.</p> <p>Учи 
руге снове сањала је љубав материнска у бескрајним ноћима бдења, истрајнога надања и непоколебљ 
ученика!</p> <p>Пролазе деца мученици у бескрајним редовима и бацају уморне погледе на нас који 
аза и зиме, бедни и скрушени, крећемо у бескрајним поворкама својој Меки и Медини, своме Јеруса 
, сањалачке душе.{S} Опоменуо се снова, бескрајних и безбројних снова о будућности својој и амб 
еднога бујнога излива душе, бити дуга и бескрајно бона.{S} Али госпа диже главу и срећући се, у 
ш ма кад стићи тамо где си пошао.{S} Та бескрајност и дубока тама коју просецаш, све ти више ст 
сан циљ и напушта нас оно тешко осећање бескрајности које нам је до сада притискивало душу.</p> 
 и пођи даље у незнано, у недогледно, у бескрајње море болова!...</p> <p>Па ипак хвала Уцињу!{S 
мора нашим телесима; размилићемо се као бескућници по широкоме свету и сејати гробове по туђини 
и свих нас који од тога дана лутамо као бескућници и нигде, широм Србије, не можемо да нађемо н 
 мост пређемо, бићемо изгнаници, бићемо бескућници, бићемо деца без отаџбине.</p> <p>Као што см 
арски граде?{S} Хоћеш ли нам, прогнаним бескућницима, дати заштите међ зидинама твојим, где се  
еница, који ти допиру до уха, изгледају бесмислени, безразложни и без везе.</p> <p>— Сто хиљада 
на мору, тако се и у њеној души подигла бесна бура и ломила је ударцима својих валова мршави гр 
а милост и немилост пљачки која сад већ бесни у њиховом завичају; други су кренули а најдражији 
ало и његови мрки облаци загрлили се са бесним валима, који су се све више узносили и све више  
.</p> <p>А снег и киша засипају и ветар бесно дува те шиба лице и завејава очи, уши, груди.{S}  
, у снег, у кишу, ући у загрљај једнога беснога часа природиног и предати му се на милост и нем 
аса Косовом; ушли смо у загрљај једнога беснога часа природиног и предали му се на милост и нем 
 <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Равна тој бесној бури, која се завитлала над мојом Отаџбином, лом 
 моје <pb n="22" /> Отаџбине, зачела је бесну игру претећи и небу и земљи.{S} Обале су наше дрх 
 дусима што почивају у морској дубини и бесну су игру зачели, претећи и небу и земљи.{S} Обала  
ог кише и снега, у страховиту мећаву, у бесну олујину која је помамно витлала тога часа Косовом 
цима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далеком хоризонту буктао је румени пламен  
цима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далекоме хоризонту буктао је румени пламен 
таници затече он телеграфискињу која је беспослена читала неки стари број београдских новина.{S 
чке банде, рекрутоване из мухамеданских беспослених фанатика и бугарских комитаџија које би тог 
јући да је њихово место обезбеђено и да бесправна гомила бегунаца, болесника и несретних породи 
 су остали за нама, газио сам тегобне и беспутне стазе, пео се на Проклетију и Ругово, на Комов 
 равноме путу да оди а камо ли по овоме беспућу.{S} Саграђена је, њега ради, једна дрвена карау 
које су поднете и које ће се поднети, о беспућу кроз Албанију и о свему ономе, о чему се стално 
а копити му виси мртво дете.{S} Он је у бесу, отргнут а рањен, тешком ногом згазио дете које је 
дне стране бацале, гореле и продавале у бесцење ствари, с друге је свет <pb n="544" /> зашао у  
и и држе се још на цени али други иду у бесцење.{S} Женски корзети продавали су се најпре по 0. 
аже нана мојој жени: „Е, моја снајо, да беху моји тако да не плачу, пристала бих и по два годиш 
других зала и других невоља али најцрња беше када наиђе страшна година.{S} Борили се наши, бори 
рену... толико им само реци.</p> <p>Кад беше синоћ да кренемо, те одох да му кажем збогом, он м 
ка и отишла сам у цркву, али га тамо не беше, црква је била затворена.{S} Најзад ми рекоше да и 
хтало је не толико од зиме, која још не беше озбиљно припретила, колико од страха, верујући да  
<p>Нико не одговори, јер Краљ то питање беше готово сам себи поставио.</p> <p>— Наше лево крило 
ј јачини и свежини духа, која као да се беше повратила у сломљено тело.</p> <p>Краљ настави:</p 
 сам пристао да узнемирим госпу која се беше сва предала себи и својим мислима.</p> <p>— Ви сам 
једном мучном сликом крај друма, где се беше окупила читава гомилица избеглица.{S} Под товаром, 
у месо усијаним кљештама.</p> <p>А то и беше одиста жена којој се откидала душа као да су је кљ 
е малу.{S} Сећам се, не знам само да ли беше то у Осечини или на Завлаци, заноћили <pb n="362"  
А непријатељска батерија бије, бије сад бешње но ма кад до сад, јер се осећа заклоњена, јер зна 
ци се загрлише са валима који су се све бешње узносили.</p> <pb n="16" /> <p>Мајка је чекала... 
о би боно Краљ и одвајао <pb n="287" /> би се од прозора не могући да догледа место где се тај  
драгим теретом.{S} Чисто <pb n="489" /> би ме овеселило кад би ми рекли:{S} Не може овде у Млад 
био, али не умем да забележим.</p> <p>— Би ли бар мени испричали?</p> <p>— Хоћу! — одговори он  
и се нашла пред једним фактом са којега би била готово безциљна.{S} Ето шта би се добило.</p> < 
ти и оно што новине не кажу, и око њега би се обично окупљале те гомилице.{S} Тако је данас на  
младост а младост не умире, јер из чега би нико живот нов?{S} Младост је било, мишић, осећање,  
ено а не познају варош, нити знају кога би припитали.</p> <p>На доњем спрату једне арнаутске ку 
 је вероватно прибирала и сређивала, да би их била кадра наставити?</p> <p>Нисам је узнемиравао 
обе тако нетремице, нисам ни дисала, да би само чула да ли се пуцњава приближава, да ли се наши 
дед зато да би се историја поновила, да би и његов унук тако исто напустио Отаџбину <pb n="293" 
мљишту Српске Краљевине — растурила, да би се приступило извршењу одлука, које су на њој донете 
аји за пробијање Качаничкога фронта, да би се дочепали главне комуникације ка Солуну, нису успе 
је сам Бог хтео све то тако да буде, да би мене очвршћао у болу.{S} Хвала му!</p> <p>Нисам запа 
, којом смо ми пешаци обично ишли и, да би се што више одвојио, утурио сам се измеђ двоја кола. 
Наши још одступају каменим мостом и, да би омели одступање, Бугари са гвозденога моста сипају п 
ступа, јер су поједини путеви такви, да би се морало појединачно ићи.</p> <p>— То онда значи —  
но за другим низати крвави догађаји, да би се завршили најстрашнијим историјским поломом, пламе 
кола што су се заглавила на ћуприји, да би себи отворили пут.{S} Изнеше најпре на раменима това 
колико је то, сем најстаријега који, да би показао разумевање у цифрама, узе на прсте да одброј 
ем журно да не будем пресечен — али, да би их и утешио он додаде — ипак, чим ухватим тамо полож 
 Оно смо ми упалили?</p> <p>— Да ми, да би сагорели све што нам је још остало.</p> <p>И узе ми  
агујевца и најзад Престолонаследник, да би га сломио да напусти Тополу, изјави жељу да Стари Кр 
а затварати војском и жандармеријом, да би се кроз њу могао обезбедити пролаз онима који су нас 
естрица? — пита даље начелник благо, да би охрабрио малу.</p> <p>— Није!</p> <p>— Па чије је де 
војим очима да би сам себе охрабрио, да би новим надама освежио душу већ преплављену слутњама о 
се хватају за руке те образују коло, да би један другог задржали; жене циче и не сме да прођу.{ 
еке и крваве реке потегла чак овамо, да би испунила свети завет чувара царске круне у гробу, пр 
 сад једини фронт на коме се боримо, да би се са других могло одступити.{S} Шта ту има Врховна  
и; коњска кола испела се на тротоар, да би прошла, па најашила на клупу укопану у земљу; друга  
ослужити општем ослободилачком циљу, да би се добио Цариград, који би имао користити једном пос 
Бог и доделио тако мало среће свету, да би човек остао ближи себи и Њему.</p> <p>За столовима с 
рховна Команда кренули су на југ.{S} Да би стигли истоме циљу, кренули смо једни уз ток а други 
ретника који су посејали друмове.{S} Да би угушио осећај који му је легао на душу, скретао би г 
ме дремежу који умор душе намеће.{S} Да би га се отресао, млади војник скочи са седишта и проше 
и преплашено становништво у њему.{S} Да би сузбио дејство наше артиљерије, непријатељ извлачи д 
 и да Бугари напредују ка Лебану.{S} Да би, као горак лек, обвили их благим обвојем, јављали су 
 натоварени, кравица коју вуче мајка да би исхранила децу и овца коју је грешни домаћин потерао 
 магарци, па кравица коју вуче мајка да би исхранила децу, па овца коју је грешни домаћин потер 
коју је општина на брзу руку подигла да би имала где склонити од кише и непогоде мртве, који че 
 довде био је само пренос мртва тела да би се сахранило овде, у породичној гробници!“...</p> </ 
 довде био је само пренос мртва тела да би се сахранио овде, у породичној гробници!</p> <p>Ове  
или где би се стаза толико проширила да би могли поћи упоредо.</p> <p>Ове три групе, Краљева, В 
} Ова је смена и сувише доцкан дошла да би ма шта изменила у судбини Скопља, која је сад већ од 
 одговора онај што је пожурио колима да би стигао пре но пешке.</p> <p>— Зар не мисле ни у овом 
{S} Желео сам је видети својим очима да би сам себе охрабрио, да би новим надама освежио душу в 
ређења су јој често била тако нађена да би их у свакој другој прилици забележио и сачувао.{S} П 
ао онај који скаче са шестога спрата да би се спасао од пожара!</p> <p>Глад, која је раније сам 
лонаследник телефонира из Крагујевца да би желео тамо да дођете, тамо је Врховна Команда.</p> < 
 могу кренути напред ни друга натраг да би се могла расплести; коњска кола испела се на тротоар 
један сат живота?</p> <p>Погледах је да би је боље разумео.</p> <p>— За мене значи то! — рече о 
ићи пешке!</p> <p>А мајка их умирује да би поднели разочарење.</p> <p>— Наша кола, децо, али се 
ојвода Бабунски са својим људима, те да би се што поузданије одржала безбедност у вароши, он је 
то може.</p> <p>— Је л’ ви то кажете да би ме умирили или из уверења?{S} То значи ви и не знате 
пет који иду од гомилице до гомилице да би чули што, као просјак кад залази на врата да испроси 
та нисам могла чути.{S} Неко ми рече да би се најбоље могла распитати у којој окружној болници, 
лада га није усвојила.{S} Мислите ли да би за тако шта већ било доцкан?</p> <p>— Извесно!{S} Бу 
е није могло доћи, а сви смо осећали да би овога тренутка готово важније било сазнати шта се де 
 и тешкоће које је требало савладати да би се само из вароши изашло.{S} Пет стотина метара, кол 
, преко којега смо морали прескакати да би нашли суво место на које се може стати.{S} Тамо где  
а.{S} Ми морамо нешто мало одступити да би се дочепали нових, виших положаја.{S} Заузећемо фрон 
у Божју и разгрнути камене прошлости да би на чистоме тлу, на здравици народне снаге и моћи, по 
сте ви она мајка што даје живот деци да би је деца преживела, већ она, која мора преживети свој 
 једновремено кад и страни посланици да би се користио заштитом која ће њима бити обезбеђена.</ 
на источну границу, што има да значи да би Бугари, прелазећи границу, срели не само Србију већ  
ће се затим обуставити цео саобраћај да би се могла хитно пребацити француска војска на северо- 
ћ на против пружајући све већи корак да би измакао од друштва где се воде разговори који и њего 
и онај задах гушио.{S} Помислила сам да би то могло детету шкодити, њему сад треба ваздуха, тре 
 одговорио на то питање а осећао сам да би и у овоме тренутку, кад ми учитељ казује, могао још  
пада, Господине Консуле, и ја мислим да би овом приликом био једини спас када би Руси искрцали  
тоји машина која је стално под паром да би наредбу о покрету могла одмах извршити.</p> <p>У том 
 /> <p>— Одакле бије? — виче капетан да би надвикао тресак.</p> <p>— Не знам, господине капетан 
 питам и питам војводу: налази ли он да би било опортуно, у моменту кад Краљ и Врховна Команда  
 Призреном.{S} У први мах тамна, као да би што гушћим покровом да покрије Србију, која преспављ 
p> <p>Она дубоко уздану и ућута, као да би хтела дати себи времена да је мало мине бол а затим  
од њега журније, не осврћући се, као да би да побегне од приказе, од знамења, од некога тајанст 
лелим дрветом у станичној алеји, као да би је оно сухо грање могло заштити од кише.{S} Ветар јо 
! — рекох.</p> <p>— Их! — учини, као да би хтео рећи „благо њима!“</p> <p>— А и ми ћемо на море 
дник климну главом одобравајући, као да би и он пристао уз такво мишљење <pb n="215" /> а онај  
а храброст!“ Он се опет насмеши, као да би хтео рећи: „Ако дате хвала, ако не дате — опет хвала 
ује.{S} Дрим хуком дере под њим, као да би да заглуши уздах, последњи уздах прогнаних.{S} Зора  
рте се па нас погледа све редом, као да би хтео да један део своје среће и нама да, па се отисн 
учини он и погледа ме чудновато, као да би се хтео уверити, верујем ли ја одиста у то што тврди 
учини човечуљак и искриви главу, као да би хтео рећи; „Аха, шта ћеш сада, ухватио сам те!“</p>  
} Влага ти чисто продире у душу, као да би мрзовоља природе хтела да се уједини са мрзовољом на 
дговорио им је крунисани старац, као да би хтео овим добрим људима да потврди речи ађутантове.< 
ико пута, кршећи прсте на рукама као да би хтео и из самих зглавкова да одстрани клонулост <pb  
фски снимци.{S} И сва та осећања као да би му доносила нов умор и клонулост, те би склапао очи  
ме тлу а затим, од поноћи, ведра као да би зарана да осветли стазе и богазе мрачних кланаца, у  
кче, војнички, испрсавајући се и као да би гомили, крај које пролазе, хтели рећи: „Виш ти шта н 
је благодарно и пратио ме ћутећи као да би да ме не узнемири у мојим тешким мислима.{S} Једва,  
 што их дочекују одмахују главом као да би рекли; „И ми смо на улици а где ћете ви?“ У тим гоми 
 развије целу мисао и ману руком као да би хтео рећи:{S} Нек буде, што буде!{S} И онда, очију п 
и? — И он учини руком један гест као да би хтео рећи: отишло је све до ђавола, па шта има да се 
 и очајно гледају овамо у гомилу као да би хтеле запитати: „Кажте нам искрено, је л’ довољно бе 
зауставља кола, којима је неко пошао да би стигао пре но пешке; она би кадра била да заустави ж 
апуштања Ниша.{S} Тада им је изјавио да би се ситуација могла још увек променити ако савезници  
амтели дужином целога фронта, тврдио да би се ствар још дала поправити, јер Бугари „у ствари не 
.000 војника!</p> <p>— То би значило да би Бугарска морала на три фронта да се бије.{S} Па то ј 
 се добило.</p> <p>— А је ли извесно да би се и успело у томе?</p> <p>— Извесно, али неуспех не 
вде носи на своме имену мој дед зато да би се историја поновила, да би и његов унук тако исто н 
је тако боље, да држава то чини зато да би склонила децу од непријатеља те сачувала мајкама хра 
p> <p>Водник узе брзо да удешава топ да би ућуткао непријатеља.</p> <p>— Шта ћеш? — пита га кап 
на челу, сишли су и прихватили борбу да би одбранили несретне избегличке породице које су, на о 
епријатељ тражио; нити је тако близу да би нас могао чути.{S} Могли смо викати из свега гласа и 
 на камени мост а наши је прихватају да би обезбедили пролаз последњих који су још заостали.{S} 
носе, нигде скоро да наиђу на ширину да би је могли понети на рамена те пружити кораке, већ је  
едан од присутних узе кресати жигицу да би упалио цигару, али овлажена жигица није хтела никако 
 морали слазити са тротоара на улицу да би је обишли.</p> <p>— Румунија ћути! — одговара му мрз 
јачи или бар не више усамљен.</p> <p>Да би се могао за борбу припремити, капетан нареди патрола 
 неће се ни издати така наредба а, када би се и издала, ви би после те наредбе још увек имали и 
е у добру судбину свога народа.{S} Када би се одвојио од прозора, са којега је узалуд покушавао 
 од својих одлука да се склања.{S} Када би сад војска од једном почела да се повлачи то би унел 
меша се трећи да спасе ситуацију — Када би опасност била близу, Команда би Трупа извесно већ на 
.{S} Ветрић када би шушнуо, јејина када би лупила крилима, вал када би ударио у стену или ма ка 
ранама, којима су опомињали вочиће када би ови уморни застали или ударили у страну.</p> <p>— Во 
јејина када би лупила крилима, вал када би ударио у стену или ма какав шушањ, који би јој допро 
а би овом приликом био једини спас када би Руси искрцали војску у Варни и Бургасу.</p> <p>— А.. 
ним очима сјај.{S} Не само то, већ када би исказивала свој бол, код ње би се јављала и нека нар 
и она сваке ноћи и чека.{S} Ветрић када би шушнуо, јејина када би лупила крилима, вал када би у 
 сам се опирао сну, узносећи главу када би клонула на груди и отварајући са напором очи.{S} У ј 
ени вали немилостиво плаве.</p> <p>Када би се осврнули за собом, чули би само лом, прасак и тре 
г, преко Црнога Врха и Злетова.{S} Тада би се негде испод Скопља, вероватно на Пчињи, све до ње 
лаву на груди и тешко замислио.{S} Тада би у кући завладао дубок мир и тишина, јер нико није хт 
ну и залагује га новим надама.{S} Можда би се тако дали правдати и они лажни комуникеи у којима 
 ће јој саучешће отворити пут.{S} Можда би тако и било да канцеларијски официр, који је командо 
 — Када би опасност била близу, Команда би Трупа извесно већ наредила евакуацију болница и мага 
дама — кад све то не би било тако, онда би значило да смо ми, који се налазимо у Скопљу, пред н 
</p> <p>— А и да те нису ухватили, куда би бего? — говори благо један од оних што несретнику ве 
то је било утврђено, кренуо воз, Србија би видела француске заставе.{S} Да ли би се војска, кој 
то поновила, а чим би то било, пешадија би налетила на Чачак, непријатељ, код којега се већ осе 
бама и свака веза са Немачком, Румунија би била силом прилика нагнана да уђе у наш фронт, Конст 
гла ђенерала можда у Ђевђелији а Софија би из Солуна била извештена да је први контигенат <pb n 
сви вратили својим командама.{S} Акција би била заједничка, свих јединица, у колико их имамо.{S 
ке заставе.{S} Да ли би се војска, која би већ једном била на српскоме земљишту и вратила затим 
ј соби, седећи на крилу материном, која би ми то причала, страх ми је дизао косу у вис а детиња 
стала је апатична и нема те појаве која би код ње могла изазвати какав нарочити утисак.{S} Виде 
ије могло рачунати после ситуације која би им остала за леђима ако би кренули нама у помоћ; на  
 преваром ослободити свога детета, нека би несрећа ако ће га постићи, била далеко од матерински 
е, прелијте их сузама очију ваших, нека би и мртви осетили сузе оне мајке, за коју су они живот 
 за коју су они животе своје дали; нека би им тако земља била лака!...</p> <p>Ватре већ догорел 
им залеђем да што бонију слику.{S} Нека би се једним погледом могла обухватити и прошлост и сад 
 на коленима.</p> <p>— Шта велиш, пушка би па прође, а?</p> <p>— Хоће да остане за зајчеве! — д 
} И кад су обоје малаксавали, настајала би ноћ, у којој је она сањала Новицу.{S} Сањала га је;  
 опет враћала на своје место, остављала би жижак на прозор и настављала плести а уморна јој гла 
 је продирала румена светлост, нагињала би се на прозор и напињала очи, не би ли у далекој тами 
 далеко и од Француза и од Руса, стигла би нам помоћ те не би овако пострадали.</p> <p>— Боме,  
 са савезничким владама.</p> <p>— Могла би се, вероватно, умолити талијанска влада да уступи ка 
ући испред свих.{S} Журило ми се, хтела би што пре да стигнем.</p> <p>У Реснику смо на станици  
 споразуме, била је Францускиња и хтела би да јој понуди једну кутију конзерве, видећи је како  
шао на Дарданеле искрцао у Солуну, цела би ствар данас друкчије изгледала! — узвикнуо је, на гл 
ма: „Све што браћа за дан назидала, зла би вила за ноћ порушила?“</p> <p>— Јес’, тако! — одгово 
они за дан назидали, <pb n="621" /> зла би вила за ноћ порушила.{S} Је л’ зна ко ону песму о зи 
ланине, а између непријатеља и нас била би Ситница.</p> <p>Краљ погледа по свима и у том тренут 
их на фронт, тамо где се бију и тражила би га...</p> <p>— Држи десно! — чу се од једном позади  
а се у чуну окићеном белим ружама; чула би га у сну како пева, отуд са ширине морске, и у песми 
тоци.{S} Један само глас додаје: „Овима би севап било наћи крова да заноће!“</p> <pb n="237" /> 
ни и — ето!</p> <pb n="309" /> <p>Свима би јасно да је одиста тако морало бити.{S} Онај што реч 
нога, савезничкога фронта, према којима би имали да изврше или измене своју заједничку одлуку д 
с неповерењем слушао разлоге, по којима би његов останак у ствари значио напуштање Краљевине, ј 
ило на регулационим плановима по којима би на обалама Вардара никла нова и препорођена варош; х 
ову и ми ћемо је тамо затећи.{S} Једина би брига била, како би се та храна пребацивала тамо, гд 
нтом, те место Страцина и Куманова, она би се вероватно спустила на југ, преко Црнога Врха и Зл 
ачкицу.{S} Кад би је нада обманула, она би се опет враћала на своје место, остављала би жижак н 
 Ако би време било мутно и туробно, она би на прозору своје избе палила светиљку.{S} Тај прозор 
ко пошао да би стигао пре но пешке; она би кадра била да заустави железнички воз, само да задов 
а, њој би се чинило да чује весло и она би грчевито стезала светиљку и, заклањујући је коштуњав 
тег, па живо додаје: — И, онда, одлучна би битка била можда овде негде, у долини Мораве.</p> <p 
 јутрос, са осталим светом, избегла, па би га онда тражила.{S} Ишла бих на фронт, тамо где се б 
решло две године, тек стало на ноге, па би тешко било с њим кад би настала већа невоља.{S} Мисл 
емљишту, пођу само Вардаром на више, па би видели како би се ситуација очас изменила.</p> <p>Оф 
 Да може, да сме, напустио би редове па би потрчао испред нас.</p> <p>Тек прођосмо отуд Јаребиц 
 да је све путеве и све стазе прошао па би знао усред ноћи ко усред дана ићи.</p> <p>— А како ј 
едње остатке воље и снаге.</p> <p>Сутра би зором ипак загушили друмови ка Беранима и Чакору али 
окварене браве на вагонским вратима, та би наредба стигла ђенерала можда у Ђевђелији а Софија б 
.{S} Оптимиста се одушевљава, песимиста би хтео а нема храбрости да му се придружи.{S} Одушевље 
 смрти мира.</p> <p>— О људи Божји, шта би човеку! — ишчуђава се неко, који је сад тек наишао у 
ило у главу да будем болничарка.{S} Шта би могла друго, два дана нисам јела а срамота ме је бил 
 Француза и један Енглеза.</p> <p>— Шта би нам то помогло?</p> <pb n="50" /> <p>— Много, много  
а завршила мобилизацију.</p> <p>— А шта би се постигло тим?</p> <p>— Врло много!{S} За пет дана 
у реч команданту да ће се вратити а шта би заробљен и могао помоћи својој жени и својој дечици. 
 да види има ли кога тамо и да пита шта би човеку, изађе отуд блед као восак.</p> <pb n="370" / 
вам казати.{S} Плакали су, ето, а и шта би друго!{S} Бојали су се сви што ме је ратна година ух 
тељ.{S} Па понео и ја.{S} А не знам шта би да нисам понео кад морам ево четири динара да платим 
ега би била готово безциљна.{S} Ето шта би се добило.</p> <p>— А је ли извесно да би се и успел 
p> <p>— Врло много!{S} За пет дана наша би војска била у Софији, Бугари би били нагло избачени  
те па их зовите!“ — „Пошли би, ага, кад би знали где су али и нас све ето брига мори што не зна 
ћао и сачекавао га на обали живота, кад би се отиснуо на море.{S} И ја сам пун наде, пун вере,  
вара коме кад га здрави.{S} Најзад, кад би време, ја изађох па га упитах: „Хоћемо ли, бабо?“ —  
таве исти посао.</p> <p>Пред подне, кад би се већи део повлачио у кафанице и куће да једе, гоми 
ме је као брат.{S} Свагда предвече, кад би изашао из млина где је радио, он би прошао крај наше 
их је са поштовањем и топлином али, кад би изговорио реч Отаџбина, њему би се узнеле груди и у  
волео, кад би их могао све повести, кад би могао свима помоћи.{S} Њему је чак причинило задовољ 
<p>-Да!</p> <p>— Ох, господине мој, кад би ви знали од кад нас наши званични сервирају тим лажн 
ази дубока блата; како би он волео, кад би их могао све повести, кад би могао свима помоћи.{S}  
 <p>— Постоји народ!</p> <p>— Само, кад би се та вера сачувала код народа.</p> <p>— Кад се могл 
 <p>— Е па зато — учини онај — што, кад би све тако било, како ћеш ти сад да објасниш, ти не би 
две сестре и једног братића.{S} Их, кад би они знали где сам ја сад?</p> <p>А после малога разм 
 погледа око себе — Кад би имала... кад би ми ти дала то поњавче?</p> <p>— И мени је, боме, то  
и место крај ватре и своје ћебе.{S} Кад би настајала борба, сами су ме војници уклањали, бојећи 
аесту годину не можемо поновити.{S} Кад би се имали понети само са Бугарима, ја бих био безбриж 
и прижељкује матерински загрљај.{S} Кад би се чун приближио обали, беле би се <pb n="18" /> руж 
, спазила ма какву црну тачкицу.{S} Кад би је нада обманула, она би се опет враћала на своје ме 
/p> <p>— Зар си ти једина мајка?{S} Кад би сваки Србин мајку бранио, ко би Србију?</p> <p>Али ј 
е коња.</p> <p>— Како шта ће им?{S} Кад би ти видео колико је жена и колико рођака ушло у саста 
ајка се мајка па погледа око себе — Кад би имала... кад би ми ти дала то поњавче?</p> <p>— И ме 
их волео — чеше се за врат учитељ — кад би нама Русија прискочила у помоћ у првоме тренутку, а  
киснуће деца до голе душе.</p> <p>— Кад би имала што? — вајка се мајка па погледа око себе — Ка 
 положај све док му се не нареди, а кад би било јуриша, онако мали и лак, провукао би се измеђ  
 као мртва мета чекати ударце.{S} А кад би само и са тога места била одагната непријатељска бат 
јима се улази у његову собу.{S} Где кад би застао, зауставио дисање и пажљиво ослухивао на тим  
 овоме а сутра ономе, заиграло срце кад би спазио познат друм, познату шуму, познату стазу, поз 
 је војвода Мишић тумачи.{S} Али, и кад би прешли преко те наредбе и њенога значења, ја ипак не 
оној тмини залутала ван друма?{S} И кад би се бар могла склонити где, јер се више није могло из 
по овим тешким путевима.</p> <p>— И кад би онда стигли у Скадар? — запитаће један од министара. 
се хркање мирне савести.</p> <p>— И кад би знао, колико ће то све да траје — наставља онај за м 
етање јер ту, на трнавској механи и кад би могао са цигло једном батеријом да прими борбу, не б 
 мајци...</p> <p>— Да, разумем, али кад би се мајке слушале не би ни било војске.</p> <p>— Он ј 
им нова лаж.{S} Где би нам био крај кад би све било истина што ту пише.{S} Не види се а дао бих 
преко њива и ливада и утрина, и тек кад би се дочепали какве падине што би осетили мало сувоте. 
ало на ноге, па би тешко било с њим кад би настала већа невоља.{S} Мислила сам да се посаветује 
је стала.{S} И ја сам је слушао као кад би наставио читати књигу од места где сам обележио знак 
</p> <p>— А кој’ отац не би полудео кад би сагледао ово! — вели трећи.</p> <p>— И виш’ у лудилу 
исто <pb n="489" /> би ме овеселило кад би ми рекли:{S} Не може овде у Младеновцу ништа бити од 
диста прави савезник!</p> <p>— Само кад би их стигло доста, онако мало озбиљнији број!</p> <p>— 
и те смо посустали под њима.</p> <p>Кад би већ пред зору а ми сврнусмо са стазе којом смо се пе 
види се, била кадгод боља кола, али сад би само могла служити за изношење ђубрета, коњи су пред 
жељезнице — и камо да сам се попео, куд би ми данас био крај — ал он ме окупио, те ова дивизија 
кога воза и камо да сам се и попео, куд би ми сад био крај.{S} Али он вели, на Овчем ће се Пољу 
да погинем.</p> <pb n="613" /> <p>— Куд би ти, Господару?</p> <p>— Тражио сам, ал’ нису ми дали 
 додаде и војвода Степа.</p> <p>— Какве би ту одговорности могло бити?{S} Ако се успе нема је а 
ољу, завршава овако трагично.{S} Његове би мисли у овим тренутцима биле недовољно одређене, оне 
107" /> гажење, гурање, прескакање, све би хтело да се пробије у прве редове до шина, јер ено г 
ва свакојако не може бити та тачка, где би се концентрација избеглих трупа могла извести.</p> < 
липољку.</p> <p>— Морам са својима, где би остала! — вели.</p> <p>Млада жена у војничкоме оделу 
> <p>Тешко је било наћи сува места, где би се могло прилећи или бар заклонити, ако би нешто ноћ 
ероплана рањено дете и пита шта ће, где би га понела да се превије, јер му је ране превила крпа 
екам долазак Моравске Дивизије али, где би кад се не може ни проћи до прескачући преко попадали 
ја било стање на гиланскоме фронту, где би евентуални успех могао донети пробијање ка Скопљу; к 
{S} То је нова, сасвим нова лаж.{S} Где би нам био крај кад би све било истина што ту пише.{S}  
ренутка није се она подала тузи.{S} Где би жалила живо дете!{S} Никада она у цркви није припали 
 ћемо ваљда даље?</p> <p>— Даље?{S} Где би даље?{S} Овде ћемо у Приштини сачекати крај.</p> <p> 
? — запитах га зачуђено.</p> <p>— А где би био, већ са вама? — одговори и поче журно да срче ци 
ам какво згодније место?</p> <p>— А где би онда они који су сад на тим згоднијим местима? — упи 
ље од <pb n="466" /> топовских шупа где би се могла склонити и ако се већ силан свет сабио у њу 
на целоме свету ни једнога месташца где би се могао склонити.{S} Видиш да је ова несрећа све об 
била одвео би је у албанске планине где би деци својој ископала гроб.</p> <p>Још мало нереда, ј 
ећ се није добегло као у прибежиште где би се могло склонити и које би могло дати заштите; кроз 
вину, те да виде бар где би стали и где би сели.</p> <p>При тој слабој светлости сагледао сам т 
само по гдекад, на одмориштима, или где би се стаза толико проширила да би могли поћи упоредо.< 
ан да им да хлеб, ни ко да их упути где би преноћили.</p> <p>Па ипак, та густа и тамна ноћ, ниј 
им, и пошао сам даље лутати тражећи где би се ма мало заклонио са породицом, да проведем ову но 
до прстом у станични зид показујући где би се која војска налазила; дотле се виши чиновник ирон 
ици и болесници вапију, распитујући где би се прозебли склонили; изгладнела стока риче и њишти, 
ешке бриге и невоље у животу и тамо где би свако други поклецнуо, ја сам чак имао снаге друге д 
е одвојити половину, те да виде бар где би стали и где би сели.</p> <p>При тој слабој светлости 
е би био кадар да да ову слику, јер где би један снимак обухватио сву невољу која од Прокупља д 
ве стране, не би ли нашао какав кут где би се могао склонити, он ми рече:</p> <p>— Ево овде, ак 
е дечице увијене у крпе.{S} Оно старије би и могло ходити али од мраза не може да макне ножицом 
дагнао навалу мисли <pb n="291" /> које би га као раздражени рој осица спопао и мучио дуго и ду 
их фанатика и бугарских комитаџија које би тога ради бугарска влада упућивала у Маћедонију.{S}  
шуму па хајде, нађи ти сад дрво на које би се могао попети и склонити од пожара.</p> <p>Везани  
 већ има довољно савезничких трупа које би могле ступити у акцију, ако би та акција била прихва 
 пребацивањем које сам заслужила и које би ме тешко пекло а савест ми оптеретило грижом да сам  
бежиште где би се могло склонити и које би могло дати заштите; кроз Пећ се само пролазило и зад 
 јежевачких кућа.{S} Нови положаји које би заузимали наши, били су посејани безбројним лешинама 
на колену.</p> <p>— Ипак има вести које би могле бити утешне! — покушавам ја да и себе и њега о 
е би ли запазио какву ватрицу крај које би жена себи снагу а деци душу повратила.</p> <p>— Нема 
био... убио сам се да отклоним зло које би њих могло постићи.{S} Нека ми не траже гроб, неће га 
ад већ извесно ките цео Чачак, попадале би још једном пред српском војском а непријатељ, <pb n= 
агло довлаче са албанске границе, имале би задаћу да онемогуће сваку везу бугарске војске која  
еко границе.{S} И тако редом, прелетале би му мисли не задржавајући се ни на чему стално, преле 
авајући се ни на чему стално, прелетале би са догађаја на догађај, са слике на слику, са једног 
аче с Косова Црнољевским кланцем, могле би поћи овим путем преко Љуме, а оне које се повлаче Иб 
бром, и које се налазе у Санџаку, могле би сићи у Пећ па одатле, преко Андријевице и Подгорице, 
{S} Кад би се чун приближио обали, беле би се <pb n="18" /> руже претвориле у белу пену таласић 
е команду и осврћући се за собом одакле би им ова имала доћи.{S} Али пуковник обустави даљу бор 
е Краљ наредити да каре пођу даље, чиме би он био оправдан.{S} Али Краљ не употреби своју Краље 
зађосмо по дворишту да нађемо што, чиме би се могло чистити.{S} Један донесе са ђубришта парче  
наћи кола, коње, волове или ма шта чиме би се могли користити, јер железница до Феризовића није 
е мори, јер још никога нисам срела коме би се придружила; никога замном, никога предамном.{S} Д 
нашим фронтом окренутим истоку, на коме би Моравска Дивизија чинила лево, Французи десно крило  
види, врло нежне осећаје.{S} О, па коме би се могла пре обратити, ко би ме пре могао разумети?{ 
.{S} Он <pb n="712" /> изнесе план коме би крајњи циљ био ослобођење саобраћаја са Солуном, што 
ичке али не и душевне тегобе.{S} У томе би имала и бити разлика између књига које су они написа 
ућанских врата и пресретали свакога, не би ли што више сазнали.{S} Поједине од ових група што к 
ће, у којој је смештена прва армија, не би ли приметиле тамо какав покрет; не би ли запазиле да 
злазак ђенерала и њихових помоћника, не би ли са лица њихових прочитало одлуку.{S} И са лица њи 
{S} Али она то неће!{S} Да је смела, не би она пропустила онако згодну прилику прошле године, к 
м двориштима, по непознатим стазама, не би ли ма где нашао какав диречић, грану, или проштац из 
 се бризи својој и нагло се унапред, не би ли што ближе било пламену који обнавља живот мразом  
и учитељи почеше погледати око себе, не би ли се могли где наслонити, да се ма колико толико од 
виде да се ја обзирем на све стране, не би ли нашао какав кут где би се могао склонити, он ми р 
 почела сам да дрпам са себе хаљине, не би ли нашла ма једно суво парче којим би му превила ран 
лази у сусрет све до изнад Приштине, не би ли дочекали дивизију која ће спасити Косово, која ће 
ши и прича им приче, лепе и заносне, не би ли их њима успавала, како их у сну не би морио страх 
 преко чизама дебеле сељачке чарапе, не би ли му помогле да не клиза.{S} Ал’, поузданије него т 
 киснуло кроз кров.{S} Раскопчах се, не би ли нашла који доњи део хаљина сув да избришем дете,  
 отишао.{S} Нисам више била ни дете, не би ме могао нико заваравати.{S} Осећала сам се сама, по 
у као змијска клупчад на сред улице, не би ли један од другога позајмили топлоте.{S} Било их је 
ала пред ћепенком једне ћевабџинице, не би ли дошла на ред да купи неколико козјих ћевапчета, к 
тигла и притисла га чврсто на груди, не би ли га што више загрејала.</p> <p>Ишли смо дуго, ишли 
 се провлачи кроз гомилу на ћуприји, не би ли дошао до командира који му је био познаник и сазн 
{S} Да се нисмо лагали и залагивали, не би сад моја породица робовала Аустријанцима...{S} Хоћеш 
.{S} Ено, гле како они тамо измакли, не би их могао ни довикати.</p> <p>— Треба да се приберемо 
и од својих уста, прибирали и текли, не би ли и ми могли стати у ред цивилизованих народа; наши 
ати ми се:</p> <p>— Реците сад сами, не би ли се заплакали и ви да сте били на моме месту, да с 
чајно погледа по узнемиреној пучини, не би ли догледао какав појас за спасавање.{S} И, навикнут 
н у ноћ кренуо са фењерчетом у руци, не би ли где могао свратити и сачекати Моравску Дивизију.{ 
 а и да сам хтела, нисам имала речи, не би их умела наћи.</p> <p>— Је ли га тражила? — обратих  
њала би се на прозор и напињала очи, не би ли у далекој тами, на помраченоме обзорју, спазила м 
 год воде те да попрскам чело и очи, не би ли ме то освежило.</p> <p>Друм још мртав, по где и г 
ше посматрати и пратити сваки метак, не би ли опазили где је непријатељ сад поставио топове.{S} 
 да су увек будни; ја их дражим чак, не би ли ме што више мучили! — додаде она живо и као мало  
{S} Али се држао као најбољи војник, не би напуштао положај све док му се не нареди, а кад би б 
се одмах веже телефоном са Краљевом, не би ли ма с ким, ма с којом командом, добио везе.</p> <p 
је с људима, али све прати погледом, не би ли са туђих лица могао што прочитати.{S} Ту седе јед 
и сандуцима, јуре смртоносним трком, не би ли стигла до поласка воза бар пет шест пута да оду д 
пљама зноја и покривао би очи руком, не би ли одагнао навалу мисли <pb n="291" /> које би га ка 
ј кафани, можда за тим истим столом, не би ли сазнао што, а предвече одлази не знајући ништа.{S 
иво по земљи како ни најдаљим шумом, не би одао стражару где сам.{S} Умирио сам се тек када сад 
ућом или празан сандук пред дућаном, не би ли што приложио ватри те да стечем права да се огреј 
ко ватре, и пошао да изађем на друм, не би ли кретањем умањио језу и не би ли се разгалио до вр 
кидох му причу нудећи му опет дуван, не би ли га привезао за себе.{S} Годила ми је његова прича 
ност прође.</p> <p>— Ех, да је тако, не би се ја ни склањао! — маше главом лиферант подвлачећи  
е казале или што би се и иначе чуло, не би ником било довољно нити би га могло потпуно умирити, 
 да распита каква је ситуација тамо, не би ли сазнао није ли већ доцкан кренути на ту страну.</ 
анцеларије више осветљене но обично, не би ли ма шта виделе што би им потврдило сазнање и поткр 
аја, она као да намерно касни данас, не би ли наше болове поверила ноћи.{S} А ипак, тамо далеко 
гло једном батеријом да прими борбу, не би то учинио ради вароши и онога света, који га је моли 
те сви обратисмо пажњу на ту страну, не би ли чули чију дреку или да се понови пуцањ.{S} Арнаут 
 ноћ; а трећи враћају се у Приштину, не би ли тамо стигли пре непријатељске војске па да се пре 
отуд турска сила, слеже она у варош, не би ли ту нашла зараде те да утоли своју беду.{S} И пома 
е би ли приметиле тамо какав покрет; не би ли запазиле да су канцеларије више осветљене но обич 
вако честит ага доћи, <pb n="257" /> не би их ни корака пустили али пре наилазили другачи па се 
део према Краљу — Нема нигде оно.{S} Не би дао ја једну моју њиву за целу ову планину.</p> <p>— 
де, у туђе земље и у туђу војску.{S} Не би могао ни здрав хлеба, ни болан лека потражити међу т 
деце да их гледаш и да их храниш.{S} Не би боме, него би ти опет дали пушку и повели ко зна где 
 чету и викнути: „Замном те, браћо!“ Не би му то некако ни доликовало.{S} Али се држао као најб 
е тамо добро, вратили би се сви ми а не би оволико патили.{S} Зар би оволики народ бего да је д 
 знаш за кога; бацили би те у раку а не би знао чија те земља покрива.{S} Овде је друго, наше ј 
ги греју на пламену тврду кору хлеба не би ли мало омекшала, трећи уносе руке у пламен те их пе 
 могла наћи мира.{S} Нигде, нигде га не би могао наћи више, јер у томе тренутку већ није више б 
није.{S} Застају код прве ширине, да не би закрчили пут.{S} Краљ седа на камен и навлаче му пре 
 што је и ушао и лаганим кораком, да не би никога у кући узнемирио, сиђе на доњи спрат и уђе у  
ском запрегом; кретала су лагано, да не би њихово крчање и шкрипање узнемирило успаване грађане 
мени правац надирања ка Страцину, да не би изгубила везу са овчепољским фронтом, те место Страц 
 топа тако, да ови намах заћуташе да не би били уништени.</p> <p>Пуковник, командант седмога пу 
њих наше власти нису хтеле рушити да не би вређале верску осетљивост својих поданика Турака.{S} 
арац који се и сам помаже батином да не би посрнуо.{S} Син му је под пушком; можда оно што се ч 
 Чиним помен! — одговори тихо као да не би рад да поремети свечаност тренутка.</p> <p>— Коме?</ 
Помого се, помого се како је знао да не би премрзо.{S} Ми смо ноћас спавали овамо у пољу, изван 
с брани а тако исто и Румунија, која не би дозволила поремећај стања на Балкану, које је створи 
p>— Фиделица! — заврискаше деца која не би хтела да се растану од свога друга.</p> <p>А верно к 
Качанику.{S} Па онда... најзад, нека не би повратили Скопље али би, држећи Качаник, одржали вез 
и од ње! — узех ја убеђивати војника не би ли га што чвршће придобио.</p> <p>— Ко стока, је л’? 
 какав све обрт може настати, ко зна не би ли се још могла поновити прошлогодишња церска истори 
бра и мучкога ножа у слабину, ко зна не би ли се старозаветска бајка и по други пут поновила на 
опуштам.{S} Па шта онда?</p> <p>— Па не би било згодио! — гунђа песимиста.</p> <p>— Говорите на 
знао и умео да се подробније распита не би ли сазнао праву истину.{S} Па и у томе часу било их  
елину.{S} Никад ни уметникова кичица не би била кадра ставити је на платно, јер не само што би  
иво ослухивао на тим вратима, па кад не би ништа чуо, настављао шетњу по пространој соби.</p> < 
један део терета дужности; зашто сад не би био сачуван те да може испунити и други део дужности 
апазио пред нама и убрзао сам кораке не би ли је стиго.{S} Вио је то заробљеник подрпанога али  
разумем, али кад би се мајке слушале не би ни било војске.</p> <p>— Он је ђак...</p> <p>— У тол 
ући на своју душу?{S} Ко је тај коме не би душа заиграла <pb n="202" /> а рука задрхтала при по 
а саучешћа и осврће се на све стране не би ли запазио какву ватрицу крај које би жена себи снаг 
ћи промрзли лутају од ватре до ватре не би ли нашли мало места да се огреју али су све ватре та 
а.</p> <p>— И немојте ударати, да се не би ко у кући пробудио! — додаде други.</p> <p>И под сир 
е, све...{S} Нисам дизала очи, да се не би срела са његовим погледом, већ сам говорила <pb n="4 
иђу, гурнуће тело доле у поток да се не би на друму распадало.</p> <p>Паде ми на памет онај коњ 
Пазите, немојте оштетити даску да се не би познао траг! — додаде један од пуковника.</p> <p>— И 
 наложише ватре у заклонима, како се не би открили непријатељу, а капетан се повуче у слатинску 
, не говоре што су доконали, како се не би чуло и рашчуло те да од некуд Турци не погоне збег.{ 
ложимо на заклонитим местима како се не би ни од куда догледале и, рече још, да ће нас сваке но 
н би даље наставио шетати, док му се не би поново учинило да је чуо удар мотике.</p> <p>Уморан  
уги пут поновила на српскоме тлу, те не би ли Голијати једном увидели да је жеља за слободом ма 
за и од Руса, стигла би нам помоћ те не би овако пострадали.</p> <p>— Боме, пострадали смо мног 
вижде, ма да се доле до Бојкове куће не би ни чуло.{S} Паметнији ће међу њима рећи:</p> <pb n=" 
ази кроз забачене периферијске улице не би ли својим присуством охрабрила онај сиромашни свет,  
наставити ка мору.{S} Војска и иначе не би могла цела једним правцем да одступа, јер су поједин 
је дошло до крви, у Ђаковицу се више не би могло! — додаје друга сенка — Призрен је пао и Бугар 
S} Могли смо викати из свега гласа и не би нас нико чуо.{S} Да ли се шапутало из обзира према м 
ће то они знати.</p> <p>Неће знати и не би знали, али ће се наћи ко ће им казати.{S} Аустријанц 
нце тако топло греје.</p> <p>А што и не би сањала то, кад ето Новица већ пристао, стао већ у сл 
рум, не би ли кретањем умањио језу и не би ли се разгалио до времена кад настане буђење и покре 
.{S} У јутру рано морам натраг да ми не би измакла команда.</p> <p>— А јесте ли нашли мајку?</p 
ило, како ћеш ти сад да објасниш, ти не би путовао у Призрен, шего би остао овде у Штимњи да по 
онтуре тела те да их човек пролазећи не би погазио.</p> <p>У једном углу кафане, крај самога пр 
је су целе ноћи прележале на станици не би ли добиле ред да уђу у вагоне, тискале се да своје с 
 прва зора затече у кући, како Турци не би посумњали да је измицао из села.</p> <p>Тог дана сам 
 умор и клонулост, те би склапао очи не би ли прекинуо низ сећања и низ болова који почеше у ду 
Ко каже, од кога си чуо? — пита онај не би ли сазнао што више но што је сазнао од прве десетори 
ом војном апотекару како „у Немачкој не би могло ово да се деси“.{S} Војни апотекар стао уз јед 
тине.{S} Ни један фотографски снимак не би био кадар да да ову слику, јер где би један снимак о 
 и једа, како ни један једини зрачак не би допро да нас загреје.{S} Небо је ниско пало и његови 
рвљу задојила дете.{S} А како ме тек не би заболела невоља мајке, чије дете лежи на столу у тре 
говорио је консул — јер руски војник не би никада пристао да пуца на свога брата Бугарина.</p>  
нца повукли из села да га непријатељ не би одвео.</p> <p>Окретох главу од овог боног призора и  
 поведена у збег, како их непријатељ не би зграбио, јер су то она деца која ће марта месеца иду 
х не гони, нико не спроводи, нико им не би бранио да остану и сачекају своју војску, па ипак он 
/p> <p>— Зато их ја овако са парадом не би ни спроводио! — додаје бивши народни посланик.</p> < 
да бди над миром, како никакав шушањ не би узнемирио онога што умире; или је то можда почасна с 
сам, уверена да ће ме примити.{S} Ко не би примио једну мајку с дететом, која по овако пакленој 
ишини, под строгим стражама да се ко не би приближио и видео, вршена је сахрана топовских цеви, 
љиво упрли погледе у њене усне, како не би ни једну реч испустили.{S} А та реч тече са њених ус 
 малене канцеларије, те за мене тамо не би било места.{S} Ту, под тим осветљеним прозором, одст 
ве више расте.</p> <p>Најзад крећемо не би ли се, промрзли ноћас, под сунцем које већ почиње да 
кафану најлепшим надама — кад све то не би било тако, онда би значило да смо ми, који се налази 
е извесно да га неће штедити.{S} Што не би отишли ма где у околину, у Младеновац на пример?</p> 
би само два посланика побегло, зашто не би и остали, зашто не и влада?</p> <p>— Влада не може у 
планинама, губећи отаџбину, па зашто не би гинуо ослобађајући је!</p> <p>Срео сам и онога младо 
чити, да остану ту на преноћишту јер не би ради били да их у сред пустога <pb n="340" /> Црноље 
ицирска школа.{S} Ту је тихо, ту нас не би нико узнемиравао.{S} Минуо би крај нас какав прљави  
закуцају на разна врата те припитају не би ли нас ко под кров примио.</p> <p>— А шта је оно там 
трећи уносе руке у пламен те их пеку не би ли им прорадили прсти који су се укочили.{S} Дим се  
 наређење да се журно креће ка Чачку не би ли се уграбило проћи кроз варош пре но што би неприј 
и ли их њима успавала, како их у сну не би морио страх од крваве буре која је и кроз њихово сел 
угова, и удара мамузу у слабине коњу не би ли што пре стигао батерију која је већ измакла друмо 
толико пре што на овоме стрмоме путу не би могао са батеријом <pb n="179" /> оперисати, нити би 
лико пута, наслоних детету на раницу не би ли стала крв.</p> <p>Ја не знам кад је рањено, ја се 
 томе?</p> <p>— Извесно, али неуспех не би нам ништа више отежао ситуацију од садање.</p> <p>—  
 видиш децу изнету изнад глава да их не би гомила погушила и видиш људе, пењу се и на точкове и 
е које непријатељ не сме знати да их не би осујетио или предухитрио!{S} А каква је ово акција?{ 
— додаје други.</p> <p>— А кој’ отац не би полудео кад би сагледао ово! — вели трећи.</p> <p>—  
 <l>Појахали коње од мегдана,</l> <l>Не би реко на коњима јашу</l> <l>Већ их носе наљућене виле 
тренутцима биле недовољно одређене, оне би прелетале час на тренутак када му се предаје Душанов 
већ када би исказивала свој бол, код ње би се јављала и нека нарочита речитост, онако од прилик 
акла чим је првим зрном била нађена, те би сад то поновила, а чим би то било, пешадија би налет 
би му доносила нов умор и клонулост, те би склапао очи не би ли прекинуо низ сећања и низ болов 
 <p>Далеко је још од правога сванућа те би се могло још мало одморити али, и ако сам силом скла 
љда први који смо понудили новац, иначе би била неразумљива готовост арнаутова да нам да и сам  
така наредба а, када би се и издала, ви би после те наредбе још увек имали и сувише времена да  
.{S} Да сте били београдски кафеџија ви би успели.</p> <p>— Како?</p> <p>— Значи да ви многе ст 
 са десне стране Мораве и Вардара, који би целу Нову Србију, са те стране сачувао нетакнуту и,  
ова.{S} На соколу од сухога злата, који би да се отисне са грбине богатога шлема, крила пребије 
ком циљу, да би се добио Цариград, који би имао користити једном посебном, освајачком циљу, спо 
ударио у стену или ма какав шушањ, који би јој допро до уха, њој би се чинило да чује весло и о 
 је на њој остало нешто мало крова који би ме могао заштитити.{S} У причама наших старих, тако  
спасење огромног ратног материјала који би се иначе морао сав уништити, ако се настави одступањ 
пушком у руци чува свој пласт сена који би иначе плануо.{S} Прилазимо и нудимо новац за мало др 
ијанска влада да уступи какав брод који би пребацивао храну из Медове.</p> <p>— Треба стићи у С 
о јер је прибрао неке нове податке који би имали везе са распоредом одступања и захтевали можда 
 на ватру, те нису трпели готоване који би хтели да се греју а да не уложе труда.{S} Кренуо сам 
 Ту ћемо га тући! — веле они други који би још хтели да се храбре.</p> <p>Тако је у узбуђењу пр 
бао да мисли?{S} Оскудица тих људи који би мислили о свему, разочарава ме често пред помишљу да 
пова српске рањенике.{S} Ко је тај који би хтео и смео тај злочин повући на своју душу?{S} Ко ј 
кад је дечицу хтео да прихвати сан који би им разгонио страх из душе, појављују се из мрака два 
а слана, сасушити венце славе оних који би да их из овог рата понесу.</p> <p>Промакао сам кроз  
а би видела француске заставе.{S} Да ли би се војска, која би већ једном била на српскоме земљи 
тегли далеко испред опасности?{S} Да ли би се могло претпоставити да су се ови овамо руководили 
дним возом а ове овамо другим?{S} Да ли би се могло претпоставити да су они тамо опасност боље  
 преморена, малаксала и растројена, али би се офанзивом подигао у њој дух; муниције нема, хране 
 вратила затим, то је друго питање, али би Србија сагледала француске заставе; телеграми би заб 
најзад, нека не би повратили Скопље али би, држећи Качаник, одржали везу са Тетовом и могли би  
на Плав и Гусиње па право на Скадар али би се ретко ко одважио да тим путем пође.{S} Свет се за 
ли нешто више сувоте на земљи, полегали би војници, регрути и бегунци, прислањајући леђа уз кућ 
јници би познали свога Краља и склањали би се с друма, а маса младих регрута, који су носили му 
стигли и у непријатељске редове, стигли би и у Софију <pb n="67" /> и несумњиво би се они тамо  
>— Ако је истина да смо опкољени, могли би те ухватити у србијанскоме оделу па ако те познаду,  
обедити, али се можемо борити.{S} Могли би развити фронт овако, видиш, са десне стране Ситнице, 
е та брига мало трајала.</p> <p>— Могли би, Величанство, на она кола!</p> <p>Друмом је пролазил 
>Пуковник погледа у сат.</p> <p>— Могли би?</p> <p>— Још мало.{S} Нек превали потпуно поноћ.</p 
ачаник, одржали везу са Тетовом и могли би се тамо повлачити па на Битољ.{S} Овако, куда ћемо?{ 
тешко ганути а како су кратковиди могли би и онда чак, кад Бугарска огласи рат нама, да сачувај 
 једно или два покољења још, заборавили би већ и на ту стару причу, која је још тињала само као 
 се вратио кући својој, мислиш оставили би те они крај деце да их гледаш и да их храниш.{S} Не  
шли у Чачак, ослободили га и ослободили би страха и трепета хиљадама мајака које стрепе за децу 
се вратиш?{S} Да је тамо добро, вратили би се сви ми а не би оволико патили.{S} Зар би оволики  
} Гинуо би тамо не знаш за кога; бацили би те у раку а не би знао чија те земља покрива.{S} Овд 
S} Да видите у нашој кући зидове, рекли би србијанска кућа; ту слика Краља Петра увијена у троб 
месту, овако, ако би Турци наишли рекли би: скупили се да се Богу моле.{S} Попа је чак задржао  
> <p>Када би се осврнули за собом, чули би само лом, прасак и тресак.{S} Наше батерије бију са  
осипати читаве товаре новости.{S} Пошли би оном алејом која десном обалом Вардара води ван варо 
опе, а ви идите па их зовите!“ — „Пошли би, ага, кад би знали где су али и нас све ето брига мо 
ила одагната непријатељска батерија, ми би још вечерас ушли у Чачак, ослободили га и ослободили 
атио главом.{S} Да је Качаник држан, ми би се данас враћали у Скопље место што идемо у Призрен. 
љевски, којим се слази у Призрен.{S} Ми би се наслонили на Чичавицу, <pb n="295" /> Голеш и Јез 
воза.</p> <p>— Немам.{S} Не знам шта ми би, пошла сам као без главе.{S} Синоћ нисам ни мислила  
рал Јуришић — У случају такве акције ми би се сви вратили својим командама.{S} Акција би била з 
 сагледала француске заставе; телеграми би забрујали дуж фронтова да је француска помоћ већ на  
холо пошао у нову смрт.{S} Ти телеграми би стигли и у непријатељске редове, стигли би и у Софиј 
, био би пребачен преко Мораве и ствари би неминовно узеле ток који је капетан, поплављен непри 
на наша би војска била у Софији, Бугари би били нагло избачени <pb n="61" /> из редова непријат 
суте српске војске може дати:{S} Бугари би да присвоје себи јефтину славу да су они задали дефи 
атеријом <pb n="179" /> оперисати, нити би је на ускоме друму могао кренути за повратак, нити б 
е друму могао кренути за повратак, нити би је преморена стока могла узнети натраг на Јелицу са  
n="438" /> ће ми њихова имена која нити би их могла оправдати нити ублажити ругобу појаве.{S} П 
аче чуло, не би ником било довољно нити би га могло потпуно умирити, јер према покрету бугарски 
ја је прекрилила друм.{S} Стари војници би познали свога Краља и склањали би се с друма, а маса 
е у томе тренутку чуо удар мотике и тај би се звук зарио дубоко у младу му а већ искрвављену ду 
кајући са тим стварима на рукама, чијој би се ватри прикучио, поче причати да долази са фронта. 
з редова непријатеља споразума; Турској би био пресечен пут за снабдевање муницијом и другим по 
ав шушањ, који би јој допро до уха, њој би се чинило да чује весло и она би грчевито стезала св 
{S} Волео сам што пре да буде борбе, ал би ми жао било погинути а не доживети све што сам замиш 
новића и то тако одлучним тоном, каквим би то сам ђенерал Степановић на седници Врховне Команде 
е би ли нашла ма једно суво парче којим би му превила раницу и најзад, здрах са груди део своје 
 се наша офанзива извела и правац којим би се кретала.{S} Узели су учешћа у томе и сви остали,  
ла нађена, те би сад то поновила, а чим би то било, пешадија би налетила на Чачак, непријатељ,  
нутку на расположењу ни једну реч којом би изразио своје осећање.</p> <p>Шапћући, као што се ша 
вају да се он да Албанији.{S} Под Шаром би имала да се граничи будућа Бугарска са будућом Албан 
кад би изашао из млина где је радио, он би прошао крај наше куће.{S} Ја сам то знала, и чекала  
Београд, враћајући се са бојишта.{S} Он би клонуло сео на простран миндерлук, затурио се и осло 
 од напора, ноздрве се понова шире — он би хтео напред.{S} Он се упиње, покушава да устане, да  
ала тамо у <pb n="239" /> рововима а он би да спасе мезимче своје, последњу наду и потпору куће 
у душу.{S} Под осећањем тешкога бола он би даље наставио шетати, док му се не би поново учинило 
ари тихо и без шума копали, и навиривао би да види је ли посао готов.{S} Гроб се морао дубок, в 
 осуло хладним капљама зноја и покривао би очи руком, не би ли одагнао навалу мисли <pb n="291" 
северу запливао већ у дубоку крв, дигао би главу и охоло пошао у нову смрт.{S} Ти телеграми би  
</p> <p>— А жртве, ако их буде? — тргао би се у том размишљању, али се понова охрабрио. — Опрос 
ра?</p> <p>За време тих разговора дизао би се један по један од стола, отварао лагано врата од  
павици а по где који аутомобил прохујао би и раскошно нас засуо блатом по лицу, по коси и по од 
од због јереси вере у слободу.{S} Рекао би човек да се земља упалила или још пре, као да је од  
чицу, виш волишна је, на мене, те рекао би не зна ни две унакрст а да знаш само како је мудрица 
било јуриша, онако мали и лак, провукао би се измеђ редова и појавио се <pb n="360" /> напред!{ 
 ушло у састав Врховне Команде, признао би да јој је и триста коња мало — одговара му један, ко 
ка — одговори му једна жена — али морао би да се враћаш а ко зна да и тамо већ не туку топови.{ 
сећај који му је легао на душу, скретао би говор или пажњу на други који предмет.</p> <p>— Може 
ет.</p> <p>— Можеш ли, сине? — припитао би каквог дечка који је пролазио крај њега, спуштајући  
.</p> <p>— Можете ли, војници? — упитао би по где када стари војвода, заморен болешћу и злом су 
а судбина мога јаднога народа! — шаптао би боно Краљ и одвајао <pb n="287" /> би се од прозора  
рац, Министар Председник Пашић, појахао би по где кад коња, али је ишао такође радије пешке, об 
би и у Софију <pb n="67" /> и несумњиво би се они тамо у бугарској престоници још једном размис 
и државне архиве и рачунске књиге, него би хтели да оне њих спасу!</p> <p>Одобрише и други да ј 
даш и да их храниш.{S} Не би боме, него би ти опет дали пушку и повели ко зна где, у туђе земље 
асниш, ти не би путовао у Призрен, шего би остао овде у Штимњи да посматраш борбу.</p> <p>Наред 
ло?</p> <pb n="50" /> <p>— Много, много би помогло!</p> <p>— Помогло би њима, да им умири савез 
, зауставио би своје надирање и за дуго би се предомишљао пре но што би пошао још једном да пре 
ад ускочила, вагон у коме је била одвео би је у албанске планине где би деци својој ископала гр 
н метак да бацим, тај један метак донео би ослобођење Чачка, тај један метак ослободио би и чит 
 лови свога саговорника лиферанта, хтео би да му објасни како је сасвим излишно ићи у Солун.</p 
его изашао сам да поседим мало.{S} Хтео би да сачекам Моравску Дивизију.{S} Треба већ да стигне 
ћ вере и он се сад бунио и немоћан хтео би да се одупре овој бујици неповољних вести.</p> <p>Мл 
о.{S} Боље да си ти остао код куће, био би од помоћи мајци и кући, а да је твој отац дошао овам 
а се већ осећа велика поколебаност, био би пребачен преко Мораве и ствари би неминовно узеле то 
е као уловљена тица и сваки покушај био би само лупање крила о зидове клопке која нити се може  
уђе у наш фронт, Константину грчком био би стављен шах-мат а Аустро-немачка офанзива на Србију  
<p>— Хвала ти, брате и роде!</p> <p>Био би леп и стасит момак по узрасту, али га испила глад и  
 били.{S} Ослобођењем Скопља успоставио би се саобраћај са Солуном и омогућило би се пребацивањ 
05" /> пребачен преко Мораве, зауставио би своје надирање и за дуго би се предомишљао пре но шт 
лики део јужне Србије спасен, обезбедио би основицу за будуће заједничке операције савезника са 
бођење Чачка, тај један метак ослободио би и читаву армију која је одсечена с оне стране Мораве 
д покушавао да догледа бојиште, завалио би се у столицу, оборио би главу на груди и тешко замис 
с ред дежурства у болници.{S} Протутњио би по <pb n="58" /> кој аутомобил и једва по који пешак 
ојиште, завалио би се у столицу, оборио би главу на груди и тешко замислио.{S} Тада би у кући з 
 још мало!{S} Да може, да сме, напустио би редове па би потрчао испред нас.</p> <p>Тек прођосмо 
тра лево и десно, хоће ли наћи кога, ко би повезао Краља.{S} И наиђоше једне бедне таљиге код к 
борављала бол за мајком.{S} Али сад, ко би могао да ми што прича и да ме заварава, кад је он от 
 се <pb n="491" /> предамном низале, ко би их упамтио.{S} Пред очима су ми увек само невоље мај 
О, па коме би се могла пре обратити, ко би ме пре могао разумети?{S} Са извесном лакоћом у души 
мо, осмо, девето... ко би их гледао, ко би имао срца, ко снаге и очију да их све види?</p> <p>Н 
{S} Кад би сваки Србин мајку бранио, ко би Србију?</p> <p>Али је то био обичан разговор, често  
е.{S} Па онда седмо, осмо, девето... ко би их гледао, ко би имао срца, ко снаге и очију да их с 
остојна европскога друштва?</p> <p>— Ко би забога, у овако великим догађајима, који се тако наг 
даба, грубо гурали и одбијали сваког ко би само пришао вагону који су њихове старешине резервис 
ку Круну, после Косовске пропасти; и ко би тад слутио <pb n="579" /> да ће иста генерација, ист 
збрине.</p> <p>— А никог нисте имали ко би се старао о вама?</p> <p>Она дубоко уздану и ућута,  
али нема ватре да се огрејемо.{S} Но ко би и пожелео што боље, сад, после поноћи.{S} Попадаћемо 
и преноћиште, горела је мала ватра, ако би ко хтео да пригреје што.{S} И сад ме као језа обузме 
вима; јео је суви хлеб или где кад, ако би где затекао какву команду, што су му одвојили по где 
уално, омогућио правилно одступање, ако би до тога морало доћи.</p> <p>Тако смо мислили, тако с 
се могло прилећи или бар заклонити, ако би нешто ноћас студен ветар дунуо.{S} Што је било места 
и сакупљати на другом месту, овако, ако би Турци наишли рекли би: скупили се да се Богу моле.{S 
у објашњавали да је свака опасност, ако би је и било, још врло далеко.</p> <p>— Па молим вас ле 
тлој успомени чинио горку неправду, ако би ви пример који сам вам навео хтели да прострете и на 
упа које би могле ступити у акцију, ако би та акција била прихваћена са севера.</p> <p>Војвода  
и она га је чекала и дочекивала.{S} Ако би време било мутно и туробно, она би на прозору своје  
ео Србије, Дебар, Охрид и Битољ.{S} Ако би поплава непријатељска провалила и дотле, из Битоља с 
нице и куће да једе, гомилице једва ако би омањиле, јер велика већина на улици, на ногама и јед 
ситуације у коју би запала Бугарска ако би нас напала.{S} Али она то неће!{S} Да је смела, не б 
туације која би им остала за леђима ако би кренули нама у помоћ; на нашу војску са севера није  
акли Призрену; други се решавају, и ако би се до мрака могло још који сат пешачити, да остану т 
и ослухивала готова да одмах скочим ако би чула што.{S} Ни старица није спавала, чула сам је ка 
о дрва, брашна, шећера, петролеја, како би за времена спремио зимницу сиротињи која је избегла  
о затећи.{S} Једина би брига била, како би се та храна пребацивала тамо, где се будемо сконцент 
едови.{S} Сва је брига дакле била, како би се и на који начин она могла пребацити из Медове у С 
до ако се сахрани на догледу мора, како би свећица на њеноме гробу у ноћи казивала пут сину и п 
 и Грацкога, станице испод Велеса, како би оздо, брегалничком долином, затворили скопску равниц 
да пожури <pb n="630" /> ако може, како би с вечери могли стићи бар до кога села.{S} Он уравна  
неговала раскрвављене јунаке наше, како би породици сачувала хранитеља а држави борце.{S} Са то 
 не одступа, већ као да нас прати, како би успут сабрала све наше болове у своју душу и како би 
и копите крпама да се не чује бат, како би се само неопажени могли извући из вароши.{S} А наши, 
и избеглице да одмах крећу на пут, како би олакшале одступање војсци.{S} Наредба се ова брзо ра 
пати.{S} Нареди још и чешћу паљбу, како би непријатељ добио утисак да је овде већи број војске. 
за даљи пут и одмах га настављају, како би се што више примакли Призрену; други се решавају, и  
са задаћом да брише нашу историју, како би непријатељ наступао на рашчишћено земљиште са којега 
пљу а да ће трупе ићи право у Ниш, како би биле на домаку свима фронтовима.</p> <pb n="51" /> < 
е сам затражио да га поведу у Ниш, како би се нашао у близини источнога фронта.{S} А чим је сти 
мобилу, а народ гази дубока блата; како би он волео, кад би их могао све повести, кад би могао  
када сам целивао српскога Цара.{S} Како би тешко проплакао мој бабо, сад да ме види?{S} Толико  
мо се намерили једно на другог.{S} Како би сам?</p> <p>А у истини је тако било.{S} Појединац је 
олун искрцају савезничке трупе.{S} Како би тај корак Венизелосов могао одговарати грчким али не 
 људима.</p> <pb n="326" /> <p>— А како би друкче, да л’ старији да ратују а омладина...</p> <p 
а по поду, да се намешта и удешава како би згодније легао а да не смета другом до себе.</p> <p> 
копчавајући брижљиво шињел до грла како би сакрио Карађорђеву звезду од погледа оних који су до 
 руке почеше да износе ван прозора како би бациле светлост на мрачну улицу те осветлиле пут вој 
е зидала зграда народног позоришта како би већ половином октобра могле отпочети представе у нов 
ци, прислањајући леђа уз кућни зид како би целим телом својим на сувоти спавали а оставили мест 
ова води на Кичево и Битољ, о томе како би власт требала да се постара за мало реда при евакуац 
ала све наше болове у своју душу и како би сабрала све наше сузе на своје очи.{S} Када <pb n="4 
амо Вардаром на више, па би видели како би се ситуација очас изменила.</p> <p>Официр је све то  
воме месту, да задржи свој положај како би, чим зора сване, могли наставити борбу.{S} И тако је 
азгорео жар, те сам напунио мангал како би се прокисли и прозебли разгрејали мало.{S} Могао сам 
је чак задржао на себи и епитрахиљ како би их уверио да служи Богу.{S} Притворише врата на цркв 
ио, он је изнео у детаљима и начин како би се наша офанзива извела и правац којим би се кретала 
се треба на нешто одлучити.</p> <p>Како би било да крећемо напред па шта нам Бог да!{S} Где су  
ружити руку нашем десном крилу.{S} Тако би био постављен снажан зид са десне стране Мораве и Ва 
ло три четврти сата.{S} И ко зна колико би се то одоцнење још продужило да се отуд, путем који  
размишљала сам о томе.{S} Истина, тешко би ми било оставити кућу ал опет, боље је склонити дете 
дан наредник.{S} У најмању руку требало би да је каса какве дивизијске области или интендантуре 
није само то.{S} Борбу на Чачку требало би забележити по томе, што је то борба растурених једин 
 овако нескромно мислим о себи — морало би се водити рачуна о томе да будућој великој држави ни 
 <p>— Не кажем то, али... видите, могло би бити ако моравска дивизија... поче наредник да објаш 
ого, много би помогло!</p> <p>— Помогло би њима, да им умири савезничку савест, али нама...</p> 
 Колубаром и Јадром преко Осечине, било би то да је и Ваљево пало.{S} Према томе капетан је сра 
тиља а лампу нисам хтела да палим, било би много светлости.{S} Не знам зашто, ал сам волела да  
а за час па нагло додаде:</p> <p>— Било би га!{S} Управо, могло га је бити.</p> <p>— Могло је?  
ање тешкога притиска душевног, освојило би у овим часовима младога принца, који већ четири годи 
а.{S} А заробљење једнога Краља учинило би да у војсци, која треба да задржи непријатеља, клоне 
 би се саобраћај са Солуном и омогућило би се пребацивање јединица на разне фронтове а велики д 
у, која се иза болнице сакрила, значило би изложити ватри из српских топова српске рањенике.{S} 
га тога, што је овде набројано, довољно би било двоје: да се Руси одиста искрцају у Варни и да  
суво и клонуло.</p> <p>— Па ипак, добро би било.{S} Сутра треба ранити.</p> <p>— Да, знам!{S} К 
 у каквој политичкој прогнози... да, то би се могло допустити, али, не може се преварити у факт 
пријатеља, клоне дух и више него то, то би заробљење значило капитулацију.</p> <p>Краљ обрати п 
е Поље избила преко Царевог Села.{S} То би учинило да бугарска војска промени правац надирања к 
едало ми је да је кост разбивена.{S} То би била већ тешка рана за немоћно дете а ја овако у пољ 
цу најмање 350.000 војника!</p> <p>— То би значило да би Бугарска морала на три фронта да се би 
рављали и живо разговарали.</p> <p>— То би све било врло повољно — вели за столом код „Зрињског 
 <pb n="144" /> <p>— Па?</p> <p>— Па то би значило да горе баш сасвим не ваља.</p> <p>Или, ако  
 савезничких трупа кренуо у Србију и то би имало свога утиска.</p> <p>О томе смо догађају сазна 
ојска од једном почела да се повлачи то би унело велику пометњу.{S} С тога је нађено за сходно  
олазак тих кола, ако ма шта запазе, што би им дало повода за то.</p> <p>— Видите ли ви људи да  
е најпотребније, што је најважније, што би се по сваку цену морало спасти.{S} Али, иза Пећи узд 
o</foreign> њихових претенсија или, што би рекли французи <foreign xml:lang="fr">argument armée 
о ослобођење саобраћаја са Солуном, што би нам у случају даљих неуспеха, дало бар могућности за 
и осрамотише, као да нису браћа.{S} Што би ми то, него да се поделимо одмах сад, па да се гледа 
:</p> <p>— А предати се не смем.{S} Што би мене овако обогаљеног обесили, најмање ми је, ја и о 
не мислећи да ће у њима наћи штогод што би јој могло користити или, ваљда, што непријатељу не т 
а видели док су га назидали.{S} Све што би они за дан назидали, <pb n="621" /> зла би вила за н 
о злих вила па да за ноћ поруше све што би краљеви за дан назидали.</p> <p>— Било је — додаде с 
о селу да набаве дрва, ракију и све што би се још могло наћи за храну и пиће.</p> <p>Кад је веч 
е но обично, не би ли ма шта виделе што би им потврдило сазнање и поткрепило још више наду.</p> 
тек кад би се дочепали какве падине што би осетили мало сувоте.</p> <p>Па тако ту поседали крај 
S} Све оно што би новине казале или што би се и иначе чуло, не би ником било довољно нити би га 
 Шта је то што се ту да сакрити или што би се могло сакрити? — И он учини руком један гест као  
а седамдесет и пет.{S} Не беже, као што би био ред да заробљеник бежи него придолазе; извлаче с 
а му редом одговарам и казујем, као што би оцу и мајци казивао.</p> <p>— Одведоше ме затим у ло 
 учини он и погледа ме попреко, као што би учитељ погледао ђака који не зна лекцију — Уверава м 
 исповедају се горко и искрено, као што би се човек своме најрођенијем исповедио.{S} И мени је  
све, све, исповедила сам јој се као што би се мајци исповедила.{S} Она ме је тешила и жалила, п 
 дубоком одвратношћу и предахну као што би човек предахнуо на каквој висоравни пењући се на вис 
а ставити је на платно, јер не само што би му промакли многи детаљи већ би му недостајало и бој 
ом, који су чинили кишни облаци, но што би био под високим храмовним кубетима златом опточеним  
 позив војводе Мишића да се, пре но што би својим трупама издали дефинитивне наредбе за одступа 
тра.{S} Он одмаче од топа и, пре но што би изрекао судбоносну наредбу, њему још једном задрхта  
тоници још једном размислили пре но што би извели први октобар.</p> <p>Али — то није први случа 
 и за дуго би се предомишљао пре но што би пошао још једном да прелази ту реку.</p> <p>Премишља 
о и снажан напад на Бугарску пре но што би она завршила мобилизацију.</p> <p>— А шта би се пост 
се уграбило проћи кроз варош пре но што би непријатељ ушао и заробио батерију.{S} И ма да је ст 
и да своју несрећу теже поднесем но што би иначе.</p> <p>— Онда, наведите такве примере.</p> <p 
ао и вестима са бојишта.{S} Све оно што би новине казале или што би се и иначе чуло, не би нико 
ца, у колико их имамо.{S} Шта је то што би обезбедило јединство акције?{S} Ако се свако од нас  
} О како је дуго и како је много то што би имала казивати.{S} Моје бегство из Београда и смрт м 
жајима изнад Ваљева.{S} Највише још што би се могло дозволити, ако су Аустријанци једновремено  
рујем! — правда их други — иначе, зашто би само два посланика побегло, зашто не би и остали, за 
нијих векова, од Косова до данас, зашто би данас посрнула.</p> <p>— Косово је мања катастрофа.{ 
 збунисмо пред том могућношћу.{S} Нашто би батерија напуштала фронт код Качаника, где се воде о 
 лека потражити међу туђинима.{S} Гинуо би тамо не знаш за кога; бацили би те у раку а не би зн 
ту нас не би нико узнемиравао.{S} Минуо би крај нас какав прљави скопљански пајтон, носећи по к 
е сви ми а не би оволико патили.{S} Зар би оволики народ бего да је добро тамо одакле се бега.{ 
воде тихе и поверљиве разговоре.{S} Час би по где ко од њих хитно изашао из вагона, призвао пос 
им грозница орошава чело.{S} Час по час би застао, чинило му се да је у томе тренутку чуо удар  
а напунила штала а опет неко лупа, опет би неко хтео унутра.</p> <p>— Не пуштај! — виче неко не 
амо што би му промакли многи детаљи већ би му недостајало и боја да наслика сву ову невољу.</p> 
укарицу и савиначки крај.</p> <p>Младић би и даље продужио причу, коју је у главном исцрпео, ал 
 предмету.{S} Најмања нова појава, коју би неко запазио, скреће и одводи одмах разговор на друг 
S} Према томе, ето вам ситуације у коју би запала Бугарска ако би нас напала.{S} Али она то нећ 
тени су зјала уста големе пећине у коју би се могле читаве војске склонити.{S} Ту, у тој пећини 
х глава.</p> <pb n="368" /> <p>— Шта му би? — запиташе се с разних страна и још не стигоше да ј 
ли, кад би изговорио реч Отаџбина, њему би се узнеле груди и у гласу му је било нечег звонког и 
је се толико бојао да га не прати, њему би се старачко чело осуло хладним капљама зноја и покри 
оји мисли о свему <pb n="325" /> о чему би ипак неко требао да мисли?{S} Оскудица тих људи који 
о-немачка офанзива на Србију уједан мах би се нашла пред једним фактом са којега би била готово 
 ред цивилизованих народа; наши музеји, библиотеке, кабинети, збирке, документи и рукописи у ко 
ица тамо, у коју смо сви упрли погледе, бива све јаснија и јаснија, све пунија и пунија.</p> <p 
и столови ућуте и обрате пажњу тамо.{S} Бива да по гдекоји разговор, који је почео за једним ст 
Не мили ти дан, не мили ти ни живот.{S} Бива да се у борби таквих дана са већим самоодрицањем и 
вара као убеђено трећепозивац.</p> <p>— Бива, да умре домаћин а кућа остане — наставља Краљ — Н 
>И борба поче да расте, да се пење и да бива све огорченија, те предњи наши почеше <pb n="196"  
>И као што то обично у таквим приликама бива, да се људи најзад сете онога од чега треба почети 
на тајанствена светлост све шира и шира бива.{S} Сад већ изгледа као низ ватара логорских које  
а сам ухо на врата и ослухивала сам шта бива напоље.{S} Чула сам да су тако исто лупали и на др 
ја подлеже трошарини светине.{S} То све бива и с тога што светина увек верује да онај који жури 
а остала.{S} Тај терет мораш понети, не бива другче.{S} Тако је ваљда Божја наредба, па мора да 
„Друкче сам ја мислио ал ето, видиш, не бива онако како хоћеш него како мораш.{S} Што ћеш!“ Па  
а са женама и децом а без оружја?{S} Не бива то, него сви да кренемо; сви овако како смо, па шт 
еди господин на „ви“, као што то обично бива у полемици кад пређе у љутњу.</p> <p>Песимиста не  
јављају се два жмирава светла ока, која бивају све јаснија и јаснија.{S} И тутањ је све гласниј 
 је и студен, она рана јесенска студен, бивала све јача.{S} Дете доби силну ватру и поче грчеви 
хи и мукли глас доби нову боју, која је бивала све јаснија што је више одливала душу, као што ј 
н; топла вечера, топла постеља, него... бивало је кад смо и гладовали и мркли а не знали хоћемо 
је то само глас, можда није погинуо.{S} Бивало је то! — покушах да га тешим.</p> <p>— Истина је 
ла!“ Тад разумеде нана шта ће бити, јер бивало је и други пут тако, те нас узе све опремати и з 
 али... </p> <p>Она је чекала...</p> <p>Бивало је и други пут да Новицу ухвати ноћ на мору и он 
ести са бојишта потхрањивале, почело је бивати тако снажно, да смо чак превиђали или бар потцењ 
, да немачки прелаз преко Дунава почиње бивати њихов пораз и да у Нишу са поуздањем гледају у с 
на те појаве, које ће све чешће и чешће бивати што даље идемо.</p> <p>— А одакле си ти? — запит 
еју Мица.{S} Прва од њих је ћерка неког бившег музиканта и у првим данима своје младости кретал 
вели.{S} И међу њима и око њих бегунци, бивши људи, изнурени, изгладнели, подрпани и избрљани,  
са парадом не би ни спроводио! — додаје бивши народни посланик.</p> <p>— Нису кукавице! — понов 
а и то овде, на Косову! — буни се један бивши народни посланик, човек разборитих очију и широки 
онт, па га стрељај! — узвикује узбуђено бивши народни посланик.</p> <p>— Тако мора бити и нема  
ику гробницу, кроз коју су лутале сенке бивших људи.{S} То су били или војници испијени глађу,  
оју боју али га гледаш са сажаљењем као бившу лепотицу на којој се још одржали трагови прошлост 
?</p> <p>А непријатељска батерија бије, бије сад бешње но ма кад до сад, јер се осећа заклоњена 
 се разгрејао.{S} Није научило то да га бије киша цео дан.</p> <p>Дадоше му и хлеба и огрнуше г 
својих?</p> <p>А непријатељска батерија бије, бије сад бешње но ма кад до сад, јер се осећа зак 
ље у кланац залазимо све већа хладовина бије и реже уз образе а тело се јежи и душа грчи, те ст 
шког задаха човек да посрне а нека јара бије из гомиле и жагор личи на клокотање казана који кљ 
иш’ у лудилу је пуцао на нас, мислио је бије непријатеља који му је кућу ископао! — размишља оп 
их зрна.</p> <pb n="201" /> <p>— Одакле бије? — виче капетан да би надвикао тресак.</p> <p>— Не 
 трчимо за њом.{S} Дижи главу, дижи, не бије свако зрно.{S} Ајде, ајде, децо, нек осети неприја 
 би Бугарска морала на три фронта да се бије.{S} Па то је већ имала једанпут и то је одвело у Б 
а који узбуди младу крв те срце другаче бије.{S} Све су то деца која су до јуче прекјуче још се 
вени мокрим ћебадма, фрчу незадовољно и бије им из ноздрва бела маглица.</p> <p>Избудио се град 
 бољега положаја од наших.</p> <p>— Ово бије из близа? — узвикује капетан.</p> <p>— Из близа, г 
гло сакрити да доле, у дну Уциња, испод Бијеле Горе, где се већ варош губи, иза капије једне од 
Шта ћеш? — пита га капетан.</p> <p>— Да бијем! — одговара водник.</p> <p>— Чекај, не жури!</p>  
и па додаје: — Изгледа ми као да се сад бијем за моју њиву.{S} Само нека кренемо, нек не губимо 
вамо.{S} С њим знаш и подноси нам да се бијемо, а што с тобом?{S} Је л’ ти жив отац?</p> <p>— М 
е шта се дешава тамо.</p> <p>— Бију се, бију се по улицама — говорио је чичица док му ми перемо 
 знамо све шта се дешава тамо.</p> <p>— Бију се, бију се по улицама — говорио је чичица док му  
, а топови опет почеше на све стране да бију, као да се уједанпут отвори ватрени казан пакла.{S 
 лом, прасак и тресак.{S} Наше батерије бију са Торлака више нас, гађајући аероплане а њихове т 
жила.{S} Ишла бих на фронт, тамо где се бију и тражила би га...</p> <p>— Држи десно! — чу се од 
е? — врисну мајка.</p> <p>— Тамо где се бију, све сам видео, све... и испрси се дете светла лиц 
ћути, дахће од умора, на слепоочници му бију модре жиле, колута очима и гризе изгореле усне из  
 сен жене која је негда, у древно доба, била узидана у сводове овога старога моста, изашла сад  
ена, сиротица, са двоје деце на рукама, била се већ сместила у последњи вагон воза који ће поћи 
p>Она сиротица, са одојчетом на рукама, била је Галипољка, из онога Галипоља близу Цариграда.{S 
ци, после неколико дана мучнога ћутања, била је: да се један зуавски пук, у повратку са Дардане 
и — али кажу људи, некад у старо време, била нека аждаја која је ждерала децу.{S} Падне тако пр 
у, која је хтела с њом да се споразуме, била је Францускиња и хтела би да јој понуди једну кути 
 коњи или кочијаш.{S} Кола су, види се, била кадгод боља кола, али сад би само могла служити за 
 настави учитељ. — Несретне, тринаесте, била је тежа пропаст али, шта је имало тада да пропадне 
ој сам ја са породицом нашао склониште, била је једна празна приземна одаја без патоса и без пр 
ај Липљана, коме смо се ми сад упутили, била је она знаменита борба 1012 у којој краљ српски Во 
о као гужву од које су волови стукнули, била је гомила људи која се испреплетала као клупче зми 
одне и прва вест коју смо са њега чули, била је: да је ово превелико задоцнење због опасности к 
ета, нека би несрећа ако ће га постићи, била далеко од материнских очију; болела ме је судбина  
у старије:</p> <p>— Јеси ли и ти, нано, била кадгод дете?</p> <p>— Јесам, рано!</p> <p>— Овако  
 био <pb n="229" /> је то читав покрет, била је то у пуном смислу речи сеоба народа.{S} Када су 
погледу, на мојим уснама, на моме челу, била је исписана нада.{S} Рекох г. пуковнику све, рекох 
рамица мраза, која га је <pb n="581" /> била застрла а кроз открављено окно његов поглед поче д 
, на мразу, на друму.</p> <p>— И ја.{S} Била је ужасна цича.</p> <p>— Чудим се да смо је прежив 
о ноћи, излије у великим количинама.{S} Била је то последња ноћ коју су провели под својим кров 
павали овамо у пољу, изван Призрена.{S} Била је грдно студена ноћ а ватре нисмо имали... многи  
ли се није могло ни изаћи из вагона.{S} Била сам чак у дубини и опседнута у једном углу гомилом 
ац и накит и акције држала код себе.{S} Била је богата и дрхтала је над паром па је све код себ 
ледао сам тек мало боље своје госте.{S} Била су два угледна наша учитеља које сам по имену ја в 
>И ја сам пошла редом дуж железнице.{S} Била сам у Крушевцу и у Крагујевцу, ишла сам у Јагодину 
лажан, тамо где сам наслонила образ.{S} Била је још већа тишина и још дубљи мрак кад сам се про 
и сад не сећам кад је то могло бити.{S} Била сам два три пут у близини гранате која се распрсла 
нети старешинство обзира и дужности.{S} Била сам слаба, признајем, а можда ме је завело у слабо 
главе, једва сам успео да их назрем.{S} Била су два грађанина који су такође зашли од куће до к 
ла лепо сагледати раницу под уветом.{S} Била је истина натопљена крвљу али изгледало ми је да ј 
повукао у собу и убрзо уморан легао.{S} Била је већ прошла поноћ кад на капетанова врата неко з 
јче се охрабри и одреши језик.</p> <p>— Била сам, вели, на станици да гледам свет.{S} Сва деца  
ре неколико дана јер је крв крај лешева била тврдо усирена, лица су у мртваца већ била увела и  
леска мисија и, прва и најважнија брига била нам је набавити дрва.{S} Ваља заћи од <pb n="655"  
ћемо је тамо затећи.{S} Једина би брига била, како би се та храна пребацивала тамо, где се буде 
/p> <p>— Па?</p> <p>— Чујем да је Влада била одлучно противна.</p> <p>— А то значи, да је дипло 
у једној пространој соби, цела је влада била непрестано на окупу.</p> <p>Врховна Команда, однос 
 и ако је глад, како који дан, све тежа била.{S} После два три дана разболе се девојчица неке С 
риснула сам, као да сам тог тренутка ја била рањена; почела сам да дрпам са себе хаљине, не би  
пођох на горњи спрат, где је моја одаја била.{S} Када сам се успео, са отворенога доксата догле 
српских власти још пре но што је Србија била у непријатељству са Турском.{S} Тако пустоловска р 
леграфа и упути се тамо где је батерија била већ сва на ногама и у покрету, спремајући се за по 
огле ступити у акцију, ако би та акција била прихваћена са севера.</p> <p>Војвода Мишић говорио 
је изабрао царство небеско.{S} Та слика била је жива, ја је нисам само осећао, ја сам је видео. 
обојку на тој згради.{S} Та је тробојка била извешана у част доласка савезничких трупа.</p> <p> 
уди.{S} Куд је и камо Поћорекова војска била и угледнија и поузданија.{S} Победићемо их!{S} Сус 
ло много!{S} За пет дана наша би војска била у Софији, Бугари би били нагло избачени <pb n="61" 
иво додаје: — И, онда, одлучна би битка била можда овде негде, у долини Мораве.</p> <p>— Код Ба 
га рањенога Србијанца; десна му је рука била крвава а левом је држао пушку и износио је више гл 
 могла добити.{S} Или је нишка централа била преокупирана или се негде на путу између Ниша и Ск 
>У Скопљу се, пред катастрофу, зацарила била сезона концерата.{S} Још један није био ни свршен  
рали.</p> <p>А јуче је одиста и кренула била савезничка војска у помоћ Србији.{S} Још од ране з 
очело да се мути и затим је цела недеља била влажна и кишна.{S} Пропустила сам јуче, у суботу,  
ивоте своје дали; нека би им тако земља била лака!...</p> <p>Ватре већ догореле и још само топа 
м ногама напоље.</p> <p>На истим шинама била су једновремено два воза и оба тако натоварена.{S} 
А то значи, да је дипломатија споразума била противна.</p> <p>— Извесно.</p> <p>— Или боље рећи 
а биле су недогледне планине, та туђина била је глад и невоља.</p> <p>Па онда, до Призрена било 
олела бих да су топле, та ми је топлина била доказ живота.{S} Текну ме сумња те скидох му с ног 
смо већ у Призрену њен слом, али је она била ту.{S} Није постојала више, али је била ту, могли  
дана, не увек онаква каква је првобитна била већ увеличана а где кад и ублажена.{S} У Суху Реку 
можда у Ђевђелији а Софија би из Солуна била извештена да је први контигенат <pb n="69" /> саве 
/p> <p>— Ја од ње немам више користи па била дуга до чланка, као сад, или до лакта или само вир 
 количину коју је једна пекарница кадра била дати, остали су се враћали очајни <pb n="385" /> и 
да би стигао пре но пешке; она би кадра била да заустави железнички воз, само да задовољи своју 
опља.{S} Чаршија је са источнога фронта била обавештена чак и о оним детаљима које је власт мож 
дарце.{S} А кад би само и са тога места била одагната непријатељска батерија, ми би још вечерас 
спунише помрчину која је у толико гушћа била што су се ватре већ почеле да туле и само још овам 
за новац али је вредност сребрног новца била огромна.{S} Ако као продавац тражиш три динара, ку 
расле су друге девојке, што су тад деца била, па је међ њима она нашла себи снаху.{S} Кад су се 
 читајте фирме и питајте где су им деца била у овоме рату?</p> <p>— Па то ви оптужујете цео све 
, мислим 5. октобра, када је та станица била позорница најжалоснијих слика.{S} Отада ми је њена 
сам над туђом несрећом.{S} Моја је душа била набрекла јадима и невољама које сам саосећала као  
ћу, да је понова прочита.{S} Наредба је била од Команданта Ужичке војске, у њој му се наређује  
ко пушкарање уз залогај хлеба, паљба је била у самом почетку већ жива и оштра.</p> <p>Борба поч 
 и неки официри на коњима, а пуцњава је била већ у вароши.{S} Једва сам стигла до теткине куће, 
 у цркву, али га тамо не беше, црква је била затворена.{S} Најзад ми рекоше да идем начелнику в 
ог и беса непријатељевог.{S} Природа је била тога часа тако узбуђена, тако узрујана, да је пред 
 нам је нарочиту бригу.{S} Ситуација је била <pb n="119" /> озбиљнија но што се могло и мислити 
дходницу а капетанова батерија, која је била постављена код слатинскога гробља, у састав предхо 
вратити веру у светину те река, која је била набујала и надрла, проби и последње бране.{S} Погу 
ву грлити.{S} Краљ је био ту, војска је била ту, народ је био ту.{S} То није више онај Краљ и н 
ужује несретној мајци!</p> <p>Гомила је била на улици, у згради још већа.{S} Тискало се и врило 
 тежином ситуације.</p> <p>Пред нама је била варош у пламену коју је непријатељ ватром ништио,  
ак обичних кола и аутомобила; којима је била довољна и најобичнија ситна појава па да из ње исп 
х у почетку, пред Кумановом.{S} Рана је била лака, преболео је брзо и стигао је да се на Битољу 
 још могли имати окупације, смештена је била у згради митрополије.{S} У тој згради у једној про 
} Та чета, из ужичке војске, упућена је била доцкан синоћ са јелице капетану у помоћ али, рђаво 
 толики моји војници...</p> <p>Сцена је била врло потресна, сви старији и сама домаћица, мајка  
га божанства изговарали.{S} Отаџбина је била све, изнад свега, старија од свега.{S} Када је мој 
м фењерчетом пошао кући.{S} Помрчина је била тако дебела, тако масивна, да ми је изгледало као  
ли, јер и она има ситну децу.{S} Она је била безбрижна.</p> <p>— Може да буде мало бомбардовања 
 јурњаве а које због страха.{S} Кућа је била затворена а неке ми жене рекоше да је тетка још ју 
 с ногу ципелицу и чарапу.{S} Ножица је била хладна, прстићи студени.{S} Замолих једну жену, ко 
 деца толико обрадовала.{S} Фиделица је била друг дечји и пријатељ куће; навикли су се били на  
мени било је подједнако влажно; киша је била продрла до самога тела.{S} Узех руком да избришем  
м у ону велику зграду начелства, где је била смештена Врховна Команда и ту сам се обртала цео ј 
до синоћ, у оној великој болници где је била гимназија.{S} У болници је било пуно рањеника, ниј 
крв, цурила је и даље под уветом где је била прилично велика и дубока раница.</p> <p>Вриснула с 
рати стража са пушком?{S} Срамота ме је била од самога себе, срамота ме била и од оних, које са 
> <p>Напоље ме освежи ваздух, јер ме је била већ заморила она тешка и загушљива запара у кафани 
у који је сад ускочила, вагон у коме је била одвео би је у албанске планине где би деци својој  
дњевековне племићске носиљке а иначе је била од обичних дасака, са седиштем унутра и прозором,  
била ту.{S} Није постојала више, али је била ту, могли смо је и мртву грлити.{S} Краљ је био ту 
вицу.{S} Па... дојурио сам, мајка ми је била у Прокупљу.{S} Чуо сам да је избегла, па како су п 
ј кући вратити.</p> <p>Прва мисао ми је била да потражим оца.{S} Он ме никад није толико гледао 
ару управљали своје врхове а Призрен је била реч која је у смрт звала и смрт слатком чинила.{S} 
н улепљен блатом — само, рекосте, то је била тетка, али они који управљају државом не смеју у о 
 увек обузимао од 1913 године.{S} То је била стогодишњица пропасти српске под Карађорђем и стар 
лињала и најзад су ме примили.{S} То је била заразна болница и ја нисам у њој пробавила ни пуну 
која нам последњу наду доноси.{S} То је била једна врста импровизиране илуминације којом је, ка 
ла друмом три дана и три ноћи.{S} То је била једна непрекинута и непробојна колона где су коњи  
 Гази-Баби, над самим Скопљем.{S} То је била ноћ између осмога и деветога октобра а у зору деве 
ену војску и врати је у логор.{S} То је била наредба која је обустављала помоћ Србији.{S} Ту је 
 бити, отишао је најпре у цркву — то је била недеља 15. новембра — и одстојао је целу службу, м 
d> <head>Историјска ноћ</head> <p>То је била ноћ од 12. новембра која се спустила над Призреном 
ном идући од речи до речи.</p> <p>То је била наредба која је обустављала покрет воза и наређива 
шао да подели са нама бол.</p> <p>То је била она госпа у црнини коју сам запазио на скопској ст 
ошицу да потражи телеграф.</p> <p>То је била свега једна пољска позицијска батерија Дринске Див 
ка да износе, довела се и стока, што је била скривена по планинама, те полако опет поче живот к 
 су сасвим другачом ситуацију но што је била данас до подне, када су ђенерали решавали о повлач 
је ни дала оком схватити.{S} Ноћ нас је била застрла својим црним покровом и промицали смо једа 
 и загушљива запара у кафани.{S} Ноћ је била густа и мрачна и јасно се чуо бат гомиле из даљине 
да ти као ископана стара варош, коју је била претрпала лавина догађаја, бурних на његовим обала 
под ветровима и олујинама.{S} Она му је била проткала младост чаробним сновима, она га је снажн 
ао гологлав и усамљен.{S} Шајкача му је била под пазухом, у левој је руци држао упаљену свећицу 
лица и подивљала погледа.{S} Глад му је била одузела и последње остатке снаге.{S} Ишао је посрћ 
шест војника краљеве гарде.{S} То му је била сва пратња а пратила су их још и три коња, које је 
 <p>Па ипак, та густа и тамна ноћ, није била тако глува.{S} Чуло се, одовуд или отуд, како неко 
везде су јасније сјале и боја неба није била више онако суморна.{S} Све што је веровало у смрт, 
S} Сиромашна светлост из фењерчета није била кадра допрети зрацима ни за пун метар предамном, т 
ео мржњу.</p> <p>Али слика глади и није била тако страшна док се она само на појединцима саглед 
ту — јер Србија коју смо прелазили није била ништа друго до разбојиште — и збирала сам у своју  
осово је било војничка пропаст, то није била пропаст народа — настави учитељ. — Несретне, трина 
а непријатељске поплаве.</p> <p>То није била обична гомила бегунаца што се спуштала лабским дру 
алазила у Медови.{S} Сва је брига дакле била, како би се и на који начин она могла пребацити из 
а ме је била од самога себе, срамота ме била и од оних, које сам сретао успут; мислио сам сви з 
угоме тасу теразија којима је на првоме била брига са прибирања бугарских трупа на истоку.{S} С 
ре у Приштини видео, са те друге стране била је упрегнута кравица, ал угинула је ваљда.{S} По д 
во очекивала долазак војске, предала се била дубокоме сну који јој је успавао и све наде.{S} Ал 
лаву и погледа ме изненађено.{S} Она се била упустила у дубока размишљања и можда вођена мислим 
и и загреја хладан ваздух, којим нам се била напунила штала а опет неко лупа, опет би неко хтео 
ам се мишљу да скочим доле и већ сам се била прекрстила и чекала само да се мало разиђе свет, к 
варава, кад је он отишао.{S} Нисам више била ни дете, не би ме могао нико заваравати.{S} Осећал 
ан помен.{S} Цркву је испуњавала туга и била је пунија но о поменима о којима учтивост збира у  
мо, на Чачку нарочито.{S} То је ваљда и била последња већа борба.{S} Овамо ко зна хоће ли их и  
о тежак ваздух пред непогоду, пратила и била им предзнак завада српске властеле и расуло и раст 
е нашла пред једним фактом са којега би била готово безциљна.{S} Ето шта би се добило.</p> <p>— 
а и свака веза са Немачком, Румунија би била силом прилика нагнана да уђе у наш фронт, Констант 
 вратили својим командама.{S} Акција би била заједничка, свих јединица, у колико их имамо.{S} Ш 
ну.{S} Никад ни уметникова кичица не би била кадра ставити је на платно, јер не само што би му  
 први који смо понудили новац, иначе би била неразумљива готовост арнаутова да нам да и сам соб 
ло ми је да је кост разбивена.{S} То би била већ тешка рана за немоћно дете а ја овако у пољу,  
мириле и што сам се више ближила колиби била сам све узрујанија, гушило ме је нешто, мучило ме  
наслањао уво да чује што; али је у соби била мртва тишина и није хтео узнемиравати га.</p> <p>Д 
а, те свака стопа што смо је ослобађали била је наша.{S} Наша поља, наше горе, наша села и наше 
</p> <p>Широка двокрилна врата на штали била су отворена и из њих је био задах свежег ђубрета и 
била је горка и бона, свака од тих речи била је израз оних тешких осећања, које смо од јутрос с 
је казо реч и две.{S} Свака од тих речи била је горка и бона, свака од тих речи била је израз о 
села, кроз која смо пролазили, нису нам била кадра ни мрвице понудити.{S} Сретнији, који су кол 
ти да идем даље у пусти мрак, ма да сам била већ <pb n="473" /> ван домашаја граната које су та 
а остала сама у кући.{S} Само, онда сам била мала и дошла је тетка па ме заваравала.{S} Причала 
већи бол, примила као нешто са чиме сам била скоро измирена, нешто што ме није могло мимоићи... 
нице.{S} Мени чак она соба, у којој сам била, није ни личила на канцеларију, пре ми је личила н 
шибана кишом и ношена страхом и што сам била ближе кућици све ми се даље чинила.{S} Најзад сам  
ране уједно.{S} Ту сам сазнала да нисам била сама ојађена мајка.{S} Изгледало ми је у томе часу 
су увек више патила она села која су им била на путу.</p> <p>Рекох, домаћини се забринули што ћ 
 почела да се разређује, киша је сасвим била престала али је јутарња студен почела да осваја.{S 
 Да ли би се војска, која би већ једном била на српскоме земљишту и вратила затим, то је друго  
 сам се сама себе и, кад сам већ једном била на улици дисала сам дубоко, алапљиво сам сркала он 
и пут до сад узмакла чим је првим зрном била нађена, те би сад то поновила, а чим би то било, п 
, тако да је од Приштине до Прокупља то била једна бескрајна поворка кола која је непрекидно ми 
ећера.{S} Она су несвесна тога да је то била последња мирна ноћ у њиховом невином животу и да с 
лили ваљда да је то храброст, али је то била грозница, <pb n="639" /> грозница од страха ваљда, 
 грозница од страха ваљда, јер ми је то била прва борба у животу, па одмах јуриш.{S} А можда је 
спуњавала пусту кућу.{S} Ох, како је то била дуга ноћ!{S} Изгледала ми је читава вечност!{S} Це 
и, литерарно.{S} Упоређења су јој често била тако нађена да би их у свакој другој прилици забел 
сова увече а затим је прекинуто или бар била је јача пауза, за време које се он склонио из Беог 
ући васпитао.{S} Реч Отаџбина је за нас била тако чист и узвишен појам, да смо је ми са идолопо 
ске планине, а између непријатеља и нас била би Ситница.</p> <p>Краљ погледа по свима и у том т 
палом и нога је, упадајући у сено, очас била преливена прљавом течношћу.{S} Па ипак све је добр 
собом.</p> <p>Стоку, која је до малочас била у штали, чим је кроз отворене вратнице почео да ку 
очног обиталишта, на коме су до малочас била затворена врата.</p> <p>С усхићењем, као и сви мој 
ној мајци недовољно — да је његова смрт била једна дужност.</p> <pb n="513" /> <p>Мој муж нас ј 
је намењено да гине у рату, она је смрт била слика ужаса од које и сад задрхћем кад ми изађе пр 
са у корист рањеника.{S} Њина је савест била мирна да су се на свој начин одужиле „овој земљи“  
е ноћи над болним дететом али је болест била и сувише тешка.{S} Био је тифус који се још од тур 
, с том разликом само, што је утученост била сад још већа и још тежа.</p> <p>— Верујте ми, приј 
и да спасе ситуацију — Када би опасност била близу, Команда би Трупа извесно већ наредила еваку 
робио батерију.{S} И ма да је стока већ била потпуно клонула од силнога умора, пут који је био  
ли не помаже.</p> <p>Чичици је рана већ била лепо опрана и добро обавијена памуком и чистим пла 
ла тврдо усирена, лица су у мртваца већ била увела и осећао се задах лешина.</p> <p>— Их, грехо 
а каже нишки телефон.{S} Чаршија је већ била узбуђена и трговци су нас, са дућанских врата, пит 
иста, тамо пред вагонима настала је већ била очајна, дивља и одвратна слика.{S} Док су бедне, п 
положаја ка Врањи.{S} Али, Врања је већ била пала и непријатељ је надирао ка Лесковцу, који је  
ла необезбеђена од изненађења те је већ била приправна да напусти ову варош.</p> <p>Краљ је сам 
е и он сутра кренути.</p> <p>Ноћ је већ била дубље замакла, још сат па ће поноћ а млади принц,  
е хтела да иде у комите и обукла се већ била у комитско одело и сликала се већ наслоњена на пуш 
у.{S} Напољу се ведрина зимске ноћи већ била зацарила.{S} Под његовим топлим дахом сукну стакло 
ник обустави даљу борбу, јер је ноћ већ била пала, па се не може знати где се може наићи на неп 
 Кад смо изашли у двориште, кола су већ била упрегнута и моје ствари натоварене. <pb n="633" /> 
шљење целе владе, која је у том погледу била једнодушна.</p> <p>— Капитулација у овом случају н 
а и оца двоје дечице која са сестром му била међ нама, те ударише у врисак и лелек кад чуше.{S} 
де мисао на пријатна сећања, која су му била у овоме тренутку тако тешка а ипак их није могао д 
 тако пробдили ноћ.{S} Та ноћ у Липљану била је најхладнија ноћ оне оштре зиме која нас је у из 
ва оживљују у кафани објашњења, која су била последњи дан два као мало уступила места бризи.</p 
а се или нису довољно преклапала или су била од танке даске, тек отуд из собе чуо се јасно женс 
 нигде крова, нигде ватре?</p> <p>То су била та мучна, та тешка питања којима су се сви бавили, 
к, она синоћна обавештења писарева нису била нетачна! — сину кроз главу капетану, стрпа наредбу 
а приштевску калдрму, последња још нису била изашла из Прокупља, тако да је од Приштине до Прок 
роватно прибирала и сређивала, да би их била кадра наставити?</p> <p>Нисам је узнемиравао већ — 
 казивала из душе, јер јој је свака реч била осећај, сваки осећај бол а сваки бол позледа још с 
а колико је ова остала слободна.</p> <p>Била су све то деца, млада као роса, још неогарених уса 
кише под широким турским кровом.</p> <p>Била је већ касна ноћ кад у исто двориште уђе она госпа 
Не знам хоће ли ми је опростити?</p> <p>Била сам у једноме тренутку слаба; тешко је материнској 
да Страцин а нагло се бега из Куманова, биле су и сувише довољне да нас забрину.{S} Већ вечераш 
, на отвореним <pb n="126" /> вагонима, биле изложене пушчаној паљби арнаутских разбојника.{S}  
а је маса бегунаца, војске и народа.{S} Биле су то чиновничке и официрске породице, па онда вел 
х све док га нисмо узнели на кревет.{S} Биле су му обе ноге пребијене.{S} После неколико речи ш 
ђу тим, баш тих дана вести са Дарданела биле су све блеђе и блеђе док нису сасвим усануле.{S} П 
о.{S} Његове би мисли у овим тренутцима биле недовољно одређене, оне би прелетале час на тренут 
њу.{S} Све те куће пут Торлачкога друма биле су пуне света који је ту склонио главу од граната  
питао се свако забринуто, јер та туђина биле су недогледне планине, та туђина била је глад и не 
ер те <pb n="446" /> су речи често пута биле испрекидане уздахом или сузом, често раздробљене и 
 на земљу и узе је затезати јер се везе биле опустиле.{S} Ја сам припалио цигарету и очекивао с 
 да су то пуцали Руси, чије су батерије биле на граду и Французи, који су били у београдским ви 
дан био тако суморан или што су прилике биле такве?{S} До подне све је било мирно али, око једн 
и Варну.</p> <p>Кафане које су на подне биле разређене, испунише се предвече и посетиоци њихови 
е веле по ноћи.</p> <p>Детиње се хаљине биле осушиле а оно се у шињелу било загрејало те га обу 
јој и ципеле и чарапе и један део сукње биле већ толико умазане и улепљене дебелим слојем блата 
 зрак; гране у млада дрвета, које су се биле повиле под теретом снега, исправљају се, кора пуца 
, опремио је расушене таљиге које су се биле расточиле под стрејом, окрпио је ужетом и канапом  
ео распоред путовања тим путем и издате биле потребне наредбе а доведен у Призрен и један коњич 
ник погледа у мртво дете, чије су очице биле отворене и кад се срете са његовим погледом, њему  
гасио, дућани и радње ове мале варошице биле су већ затворене и свако се повукао у своју кућу.{ 
 а да ће трупе ићи право у Ниш, како би биле на домаку свима фронтовима.</p> <pb n="51" /> <p>О 
 нашега јада и наше невоље а тога су ми биле препуне уши, пресите очи и претоварена душа.{S} Па 
ику да му вратим свећицу, његове су очи биле пуне суза којима ми обли руку сагнувши се да је це 
е а нисмо се пели као пре, торбе су нам биле празне и готово никакве терете нисмо имали а срце  
слушао је све ове вести које, ма колико биле и непоуздане, ипак дају нешто података да се ситуа 
 за тренутак оне тешке мисли које су му биле нераздвојни сапутник, и погледао је тамо.{S} И нај 
дну малу собицу, врсту магацина, где су биле стоварене неке дворске ствари у сандуцима.</p> <p> 
<p>Завршиле су се ратне ферије, које су биле настале после крвавих испита на Руднику и Церу.{S} 
аложити ватра и уношење ствари, које су биле још на коњима, колима или у самом блату пред штало 
е само поглед на снежне планине које су биле пред нама.{S} То је било моје последње виђење с њо 
 посаветује; жене, нарочито оне које су биле без мужева, потрчале су у родбину и у познаника да 
е, <pb n="20" /> дорасле су оне које су биле одојчад кад се син од мајке одвојио, и међ њима је 
</p> <p>Промакао сам кроз групе које су биле предамом и пошао бржим кораком, али нисам дуго иша 
ле да буду и болничарске и направиле су биле себи болничарске костиме са крстом на грудима и сл 
раној соби, за дугим столом, по коме су биле разастрте карте, радио је помоћник шефа Врховне Ко 
 се јек целим Косовом проносио; куће су биле искићене тробојним заставама, народ се збирао у го 
 и све их више остаје успут.{S} Ноћи су биле нарочито страховите, а већ се нигде није могло наћ 
е колико толико осамим.{S} Предамном су биле једне кочије добро покривене и затворене са свих с 
или?{S} Боже, мислили смо тада, како су биле тешке патње наших старих и како је скупо плаћено о 
тавога роја неодређених мисли.{S} То су биле и мисли и сећања и представе и опажања и све се то 
ко се човек за времена не уклони; ту су биле <pb n="266" /> жене које нису знале где су им муже 
 их поведе ни да их усаветује.{S} Ту су биле мајке које немају начина ни себе да умире а треба  
сово.{S} И ако његове старачке очи нису биле кадре догледати оно што је он желео да види, он је 
и држећи у левој руци, која је дрхтала, билетен Врховне Команде, настави да прати линију која ј 
p>— Шта је то, питате?{S} Вас су тешиле билетени и варљиве вести, које су надлежни радо пуштали 
ви заробљеник Немац, пао у руке нашима, били су према њему чак и нежни.{S} Поднаредник, који се 
<p>Тако су, ови разговори и саветовања, били у неку руку министарска седница, држана око ватре, 
Скопљу, последња два три дана пред пад, били смо заједно на седници грађана, који су у начелств 
 какви су.{S} Они су на Церу били бољи, били су бар војници.</p> <p>О онима на Церу и друга се  
разговори, који су се водили у светини, били су само о путу којим је ваљало поћи.{S} На путу до 
} Нови положаји које би заузимали наши, били су посејани безбројним лешинама наших стараца.{S}  
Рекох — онај ће први — прошли пут знаш, били смо сами, сами испустисмо Београд па га сами и пов 
илазимо и нудимо новац за мало дрва.{S} Били смо ваљда први који смо понудили новац, иначе би б 
м их петоро увео у ону бедну собицу.{S} Били су сви благодарни.{S} О, како се у таквим приликам 
так, од којих пет или шест оружаних.{S} Били смо непознати један другоме али нас је она тамна н 
ја, који смо преживљавали.{S} Они су га били тешко притисли и поколебали у њему и последње оста 
ли предавати само традицију да су негда били Срби.{S} Векови су избрисали сваки осећај о томе,  
тали магацини робе и војнога материјала били су смештени по џамијама и њих наше власти нису хте 
атији но што су за време Краља Милутина били приштински сајмови, на које су се слегали Дубровча 
и нас готово поразише и, док смо до сад били само забринути, сад већ почесмо и да страхујемо.{S 
е одмицали од непријатеља све смо ближе били правој опасности.{S} За нама је језиком непријатељ 
пазих једну црну појаву.{S} Нисмо дакле били сами, ја и моја породица, било је још некога који  
 даде га тета Стане доле, у чаршију, не били јој олакшао терет и бригу.{S} Дете право, здраво и 
лија, ханова и разних кутака, где су се били склонили да се прихвате и збирају се наново у гоми 
уг дечји и пријатељ куће; навикли су се били на њу сви толико да је постала члан породице о ком 
 то што сте српски књижевник.{S} Да сте били београдски кафеџија ви би успели.</p> <p>— Како?</ 
сами, не би ли се заплакали и ви да сте били на моме месту, да сте све то својим рођеним очима  
ором корача.</p> <p>— Изгледа ми да сте били и болесни? — прекидох ћутање.</p> <p>— Лежала сам  
па тако, да ови намах заћуташе да не би били уништени.</p> <p>Пуковник, командант седмога пука, 
наша би војска била у Софији, Бугари би били нагло избачени <pb n="61" /> из редова непријатеља 
туден почела да осваја.{S} Како смо сви били прокисли, језа узе да нам прожима тело и дрхтавица 
метнуле да проспавамо мало, јер смо сви били поспани а оне узеше да спреме јело и тако у послу  
о тишину која је настала, као да су сви били под истом сугестијом.{S} Студена поноћна промаја п 
 остану ту на преноћишту јер не би ради били да их у сред пустога <pb n="340" /> Црнољевског кл 
наступа за нама.{S} Заробљенички искази били су мање више једнаки; сви су они тврдили да су неп 
па аустријских нису заробљенички искази били повољнији а са овим су се слагали и извештаји Арна 
цима говорило међ нама и сви су старији били врло забринути.{S} Повукли смо се дубоко у пећину  
два годишње да рађам, али какви су моји били, пропиштала ми младост од њих!“ Знаш ли, болан, мо 
 У цркви је, знате, светац.{S} Јесте ли били кад у Раваници?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Е онда зн 
 Обилиће и Синђелиће?</p> <p>— Јесмо ли били дорасли да понесемо огромну задаћу оснивања велике 
боде Скопље, које су Бугари већ заузели били.{S} Ослобођењем Скопља успоставио би се саобраћај  
излазио са батеријом из Чачка, начетили били на касарнске прозоре и очајно посматрали одступање 
бодан, када сте и ви тако исто као и ми били заваравани да савезничка помоћ стиже, када смо још 
 успут сретала пуно њихових и сви су ми били гадни <pb n="416" /> и одвратни.{S} Видела сам оби 
це дувао.</p> <p>И док су ови задовољни били што су и толико нашли, наилазили су нови и нови и  
 старице пробавила све време док су они били у Шапцу.{S} Није ме пуштала да излазим из куће.{S} 
 унук.{S} Они су тада као млади официри били у ескорти и учествовали у великој тој свечаности н 
 пала мутна и тамна; кишни су се облаци били густо сабрали, спремни да излију читаве реке воде. 
таџбине.{S} До Призрена ми смо још увек били бегунци, до мало час бићемо изгнаници, бићемо деца 
лике оних судбоносних дана а мало затим били смо већ на чисто да Топлица већ није више безбедан 
, који смо догађаје — који су у осталом били тако јасни — пратили чистим погледом и здравим раз 
кли по коју врећу брашна, још су далеко били од несретне немани глади која ће доцније, тамо у а 
утрос нас је много путника и, ма да смо били бедни изгнаници, свако је радо спуштао пару у прос 
епо догледа сва Фрушка Гора.{S} Кад смо били горе, крај куле а мене тек бабо за руку, па показу 
мили, било ми је исто онако као кад смо били у Раваници.{S} Та ето, доживео сам да ми се призна 
оју страну и не праштајући се и ако смо били уверени да се више нећемо састајати.</p> <pb n="27 
 око себе да види слуша ли ко и ако смо били сами самцити у мраку пред станицом, па се онда наж 
и тако исто оскудни вестима као што смо били кад смо пошли да га дочекамо.{S} Чаршија је скопља 
217" /> <p>Ону половину свеће, коју смо били прилепили на ивици мангала, пождрао је пре времена 
 главе да чују разговор.{S} Да ли су то били они који су већ донели одлуку о себи те не желе да 
еломили своју судбину.{S} А тужни су то били растанци родитеља, који остављају децу не знајући  
ло и са њим она два домаћина што су нас били допратили.</p> <p>Нас дечицу мајке метнуле да прос 
м пута и тежином утисака, који су данас били и многобројни <pb n="436" /> и разнолики, те мрак  
а реч пробуди нас, који смо до мало час били окамењени.{S} Ускомеша се светина и пође на све ст 
гу да појме да су живи, јер до мало час били су помирени са смрћу; личио ми је на несретну варо 
паду, још је слало зраке али су они већ били студени а осећао се већ и мразни вечерњи ветрић, к 
 ономе крвавом несретнику, кога смо већ били стигли — ниси се бојао јутрос у зору, и во се мора 
з земље.{S} Заустависмо се, кад смо већ били прса у прса и, дижући фењер изнад главе, једва сам 
ло је још неколико пешака и сад смо већ били ван гомиле те је могла мирно и без прекида да наст 
је било редовних путника, све су то већ били бегунци за Солун, и у томе својству, није им ни по 
кад сам измако до Позоришта, они су већ били у Душановој улици.</p> <p>— Немци?</p> <p>— Па они 
опова.</p> <p>На тај начин, наши су већ били спремни да приме и већу борбу која се одиста од то 
, кренуо је лабским друмом којим су већ били загушили бегунци, који су отуд бегали ка Приштини. 
редејане.</p> <p>Иначе, путници на возу били су врло престрављени и мало су говорили или су мож 
а, ама види какви су.{S} Они су на Церу били бољи, били су бар војници.</p> <p>О онима на Церу  
љачко Брдо и Врбовац, а то значи, да су били већ пребачени на десну обалу Раље.{S} Краљ је знао 
аницима ради обавештења — изгледа да су били још мирнији у том погледу.</p> <p>Сву пажњу обрати 
до врата да отворим.{S} Пред вратима су били они, четири њихова војника.{S} Цикнула сам престра 
 у све просторе и лиже кроз рупе где су били прозори и врата; цреп се на крову усијао и осећа с 
же о догађајима код Ђаковице, одакле су били стигли узнемирујући гласови.</p> <p>Још те ноћи гл 
многи нису ни могли разговарати, сви су били тешки болесници и није им било до разговора, нису  
д утиском ове Краљеве изјаве.{S} Сви су били уверени у немогућност њенога извођења, сматрали су 
мира, колико нам је могло дати, дуги су били као век човечији а благи као први пролетњи дан, по 
ешко је било прићи чијој ватри, људи су били себични, знајући колико их је труда стало док су с 
ђен.{S} А они од мојих другова, који су били срећнији, проћи ће крај мене и отићи, отићи ће там 
верац и растерао мрачне облаке, који су били застрли небо над Призреном и расуо студену ведрину 
ерије биле на граду и Французи, који су били у београдским виноградима.</p> <p>А то јутро, то ј 
дговарати на разна питања оних, који су били господари те ватре.</p> <p>— Море како — одговара  
 седели на земљи дигоше се, они који су били у задњим редовима навреше да се пробију; настаде п 
ћи забринуто међу собом.{S} Они који су били на горњем спрату, на прозорима, узвикивали су свак 
ничка служба и ратни напори изменили су били потпуно ово дете.{S} Оно је постало човек; човек п 
лика борба а после и на Сави.{S} Они су били прешли на нашу страну и тукли се доле на обали а и 
ого жена и деце.{S} Вагони и фургони су били пуни и препуни дењкова и куфера.</p> <p>Тај први и 
 може ли се донети?</p> <p>Савезници су били примили на себе снабдевање српске војске и, према  
 на наше бегунце - ради пљачке, наши су били оружани и — ето!</p> <pb n="309" /> <p>Свима би ја 
че у правцу качаничкога кланца и оно су били последњи, почасни плотуни, избачени у одбрану Скоп 
а и плавим шајкачама на глави.{S} То су били ђаци наше ратарске школе, који су као регрути дошл 
у су лутале сенке бивших људи.{S} То су били или војници испијени глађу, угашена погледа, лица  
рте клонулости и одрицања.</p> <p>То су били дуги, бескрајни, у врсте постројени редови гладне  
нерешени, неодлучни као и раније што су били, и иду другом, иду трећем.</p> <p>— Ја идем, у име 
 и преморени, бојали су се лећи, јер су били толико прозебли да су сну претпостављали бдење кра 
то је био читав логор очајних.{S} Ту су били људи који су раније избегавали из Београда, из Ниш 
них страна.{S} Ти извештаји, ма да нису били потпуни и исцрпни, давали су укупно овакво обележј 
 руци и заузели вагоне још док ови нису били ни дотерани на станицу.{S} Војници су, разуме се,  
којима су се придруживали они који нису били на станици, да чују што ново.{S} Те су групе разго 
у страдала једна војска и једна држава, било је још српских држава које су живеле и које су пос 
ега злочиначки <pb n="501" /> ужаснога, било је оправдано.{S} Када сам наишла на отвор колибе,  
једнога дана јавити, било као историја, било као прича или еп, мораће и време и много руку сара 
> <p>Па онда, до Призрена било је пута, било је друмова, слазили су њима кола и аутомобили и но 
.{S} Било је нешто пустих турских кућа, било је и српских кућа које су широм отвориле врата они 
мо дакле били сами, ја и моја породица, било је још некога који је дошао да подели са нама бол. 
села три вреће пројина брашна.{S} Веле, било у Јелисија неког, па кад су преметали Турци а то б 
шли и Колубаром и Јадром преко Осечине, било би то да је и Ваљево пало.{S} Према томе капетан ј 
м помрчином, водила језовите разговоре, било их је који су склоњени у страну ћутали као заливен 
једног витеза.{S} Све на њему, види се, било негда царско, све сјајно, све искићено као што је  
ме је све подсећало на мајку, на оца и, било ме је срамота.{S} Ишла сам улицама онако; успут ср 
 сам се и ја јавио и кад су ме примили, било ми је исто онако као кад смо били у Раваници.{S} Т 
је ће се несумњиво једнога дана јавити, било као историја, било као прича или еп, мораће и врем 
крету бугарских трупа ка нашој граници, било је све јасније да се та моблизација нас тиче.{S} О 
њи поглед на смрт осуђених?{S} Па ипак, било је некога који је то слутио.{S} Крај друма, на јед 
ни фитиља а лампу нисам хтела да палим, било би много светлости.{S} Не знам зашто, ал сам волел 
анцуза и Енглеза, према овом извештају, било је већ у Солуну до 20 октобра, а од ових већи део  
 што их је он сазнао ноћас на дежурању, било из депеша које су дошле или прошле кроз станицу, б 
 које су дошле или прошле кроз станицу, било из свог тастерског разговора са нишким колегом.{S} 
х и јауком све нових и нових жртава.{S} Било је ужасно, слика коју не могу никада заборавити.{S 
ољу, која нас је чекала у планинама.{S} Било их је чак који су скупо плаћене коњиће нудили да п 
ан збор у начелству ради саветовања.{S} Било нас је око педесетак, сви забринута лица, сви сумо 
мах поведена путем страдања и патња.{S} Било их је ваљда око 40.000 деце која су по наредби пов 
 један од другога позајмили топлоте.{S} Било их је који су легли са стоком, прислонили леђа уз  
 тај вагон одвести, нити овај други.{S} Било их је и који су свесно променили намеру, несвесни  
гама коња који су се тек истоварили.{S} Било нас је толико много да се није могло дисати а уз т 
<p>У истини слушао сам га са пажњом.{S} Било ми је чак пријатно ово његово наивно казивање које 
знам све како је било и што је било.{S} Било је и других зала и других невоља али најцрња беше  
извесног ауторитета и да важе нешто.{S} Било је команданата који се од обичног, некултурног чов 
 предати му се на милост и немилост.{S} Било их је који су се решили, опремили и кренули а кад  
то нико није могао доћи јуче на ноћ.{S} Било зло и невоља у селу.{S} Турци убили Марка Пајевића 
љенији судбином, дигао је бар главу.{S} Било их је чак који су напустили друм и отишли тамо у п 
, нису могле примити толику светину.{S} Било је нешто пустих турских кућа, било је и српских ку 
</p> <p>— Било је — додаде стари Краљ — било је а има их и сад.</p> <p>— Сад? — учинише неколик 
то би краљеви за дан назидали.</p> <p>— Било је — додаде стари Краљ — било је а има их и сад.</ 
 очински применили ту наредбу.</p> <p>— Било их је, признајем да их је било али, ја нисам био с 
заћута за час па нагло додаде:</p> <p>— Било би га!{S} Управо, могло га је бити.</p> <p>— Могло 
им у логор, са осталим заробљеницима, а било их много.{S} И кога ти све није било ту и мађара и 
и болови испили му образе.{S} Жао ми га било као рођенога брата.</p> <pb n="649" /> <p>— Могу л 
не налазим <pb n="498" /> да је ма чега било у њима и мислим да ће то, што је на мене тако снаж 
м слободно улицама, није ме више ничега било страх.{S} Виђала сам сад њихове мртве војнике као  
 није пропојала.{S} Суђено јој је ваљда било да проплаче пре но што пропоје!</p> </div> <pb n=" 
испрскан блатом до грла — тако је ваљда било у Призрену, за време крунисања Душанова, па сада к 
орбом на леђима.</p> <p>— Тако је ваљда било — одговара му други, испрскан блатом до грла — так 
е владине одлуке од великога је значаја било стање на гиланскоме фронту, где би евентуални успе 
моју материнску бригу — од тог тренутка било ми је лакше, осећала сам се мирнија и слободнија.< 
ајући очи рукама.{S} Оно што сам видела било је страшније од свега са чега се душа човечја наје 
ма.</p> <p>Брига која је светину морила било је питање <pb n="541" /> о хлебу, који је врло теш 
здану — и патила сам.{S} Није онда нама било све тако потаман; топла вечера, топла постеља, нег 
ској војсци, те је на појединим местима било и пушкарања.</p> <p>Један међ нама, са дететом на  
д и невоља.</p> <p>Па онда, до Призрена било је пута, било је друмова, слазили су њима кола и а 
ри је Краљ био суморан и цела та година било је доба тешких слутња старчевих.{S} Он је са стреп 
ажно сено или ћебе, шаторско крило, шта било, тек треба обезбедити да се преспава ова ноћ, кад  
мало горчине из душе па му је ваљда сад било и лакше.{S} Ипак, у једноме тренутку, он се побоја 
смо казивале једна другој ал нас је обе било страх да се они гадови, зато што их сад наши напад 
е удесио нежељену кућицу.{S} Кад је све било у реду, свештеник нас још поучи.{S} Рече нам да не 
 лаж.{S} Где би нам био крај кад би све било истина што ту пише.{S} Не види се а дао бих вам да 
 и живо разговарали.</p> <p>— То би све било врло повољно — вели за столом код „Зрињског“ један 
но другога, да тражи преноћишта.{S} Где било, макар под стрејом, под колима или најзад и крај п 
 и нагло се унапред, не би ли што ближе било пламену који обнавља живот мразом угрожен.{S} Једн 
 чини ми се, лакше ми <pb n="552" /> је било одвојити се од детета, које сам сахранио пре две г 
м га пазио и дворио га.{S} Жао ми га је било онако млада а тако осакаћена.{S} Док су сви остали 
а после боног сусрета с децом што га је било необично потресло?{S} Ађутант је два три пут прила 
било код једнога вагона, код другога је било друкче а код трећега друкче.{S} Тамо су опет друге 
 Отићи ћу сутра до њих.</p> <p>Ма да је било више разлога за бригу но ноћас, ту сам ноћ измеђ п 
 трајало читавих по сата.{S} Мора да је било близу јер се лепо чуло.{S} Неколико пута сам осети 
 по кући покоље.{S} Тако се прича да је било а, веруј и јесте!{S} Ето, погледај ову дечицу!{S}  
цео тај дан.</p> <p>Предвече, као да је било нечега освежавајућег у атмосфери.{S} Наишле су од  
рање и Куршумлије, загустило тако да је било момената када се морала главна улица затварати вој 
у животу, па одмах јуриш.{S} А можда је било и нешто друго, можда и зато што ми је једнако било 
опет мора у планину...{S} Само, онда је било друго, имао сам само себе а сад... фамилија... има 
еко најрођенији погинуо.{S} Али онда је било друго.{S} Видели смо колико смо погрешили што смо  
ова пре подне.{S} Око укрцанога воза је било већ пуно живота, војници су још једнако излетали т 
азимо, придружују им се.{S} Око села је било нешто оголелих дрва и сикира их је пообарала те го 
 патосу и по клупама.{S} И међу њима је било болесних; један је целу ноћ јаукао а једнога су, к 
је писао цару и цар ђенералу, батина је било.{S} Оно си требао да видиш, па да не верујеш шта с 
а, све по реду како је то било и шта је било? — поче начелник врло благо.</p> <p>Девојче се охр 
Он је кроз вагонски прозор видео шта је било, он је опазио да је на лицу оне жене оцртан дубок  
ложити али се мало и спавало.{S} Све је било на опрезу, тим пре што је изгледало као да има нек 
 прилике биле такве?{S} До подне све је било мирно али, око једнога сата по подне, појавио се ј 
ца, који је био други и Скопља, које је било трећи збег по величини, потеже све у Приштину, Мит 
ему, да се одступање ка Битољу, које је било решено на Рашкој, не може извршити.</p> <p>— Према 
го, два дана нисам јела а срамота ме је било да просим.</p> <p>Отишла сам и у ону велику болниц 
м волела да останем у мраку и ако ме је било страх мрака.{S} Док се још по мало назирало гледал 
а ми и погледа мрким погледом у коме је било чак и мржње.</p> <p>— Тако је, ал велим, ко зна од 
својим речима.{S} Официрево казивање је било можда природније и једноставније, али сам ја само  
ија, у колима и под колима.{S} Ватре је било доста, јер се ноћас предавало пламену све што се н 
 престала; да л’ му је боље?{S} Дете је било мирно, по где кад чула сам га да јекне и тргне се  
е али су се осећале.</p> <p>Немогуће је било оком схватити сву величину невоље која је кретала  
иће пут право за Скадар.</p> <p>Вече је било ведро и овде, у долини, није тако нагло освајала н 
и пешак, али у главном, на тој алеји је било тихо и могли смо, сем обичних поздрава ових пролаз 
а да бегам... кукавица, до бегања ми је било, до себе ми је било!...{S} И шта сам радио... скин 
ца, до бегања ми је било, до себе ми је било!...{S} И шта сам радио... скинуо сам мртво тело у  
обовао сам и туговао сам.{S} Теже ми је било но оним швабама и мађарима, јер они су бар робовал 
.{S} Освестило ме је одојче, које ми је било на рукама и син који је дорастао, те који ће још м 
идигла, кад сам пошла ногом, прво ми је било да идем у горњу болницу, више града, да се распита 
 <p>— О да знате, господине, како ми је било кад сам се и ја јавио и кад су ме примили, било ми 
ако ме је послао!</p> <p>— И како ми је било кад сам морао да опалим прву пушку?{S} Изгледало м 
 ми је тешко, врло тешко.{S} Тако ми је било кад ми је мајка умрла па остала сама у кући.{S} Са 
ена ствар!{S} Болело ме је, тешко ми је било, али сам бар знао, а сад?...{S} Оставио сам их и,  
и је али ме није тешила.{S} Тешко ми је било и помислити да се тако растанем од детета и неопој 
а туђина, него за својега.{S} Баш ми је било мило и волео сам што пре да буде борба.{S} Осећао  
из пробуђенога сећања.</p> <p>— Мени је било седам и по, највише осам година те једва памтим шт 
ледам своје село.</p> <p>— А како ти је било тек кад си га напуштао, па гледаш очима како непри 
волујари међ собом разговарали, нити је било уобичајених узвика и издирања на волове, које је с 
 је бајаги одржавао ред, којега нити је било нити га је могло бити, и замолио га да пропусти то 
 бега, да поведе и мене.{S} На улици је било већ право чудо, свет је бегао и јурио је гомилама, 
 где је била гимназија.{S} У болници је било пуно рањеника, није ни било места за све.{S} А дол 
увијајући се понова у ћебе, које јој је било готово спало са рамена за време живога причања, ос 
 смо застали пред мостом довољно нам је било да се одморимо.{S} То је био последњи одмор на гру 
 не здрависмо се.</p> <p>Пред црквом је било скоро све село и још је придолазило са свих страна 
ио, покри му лице оном марамом којом је било покривено, прекрсти се и диже главу.</p> <p>— Ја н 
страшнију ноћ у моме животу.{S} Небо је било мутно и облачно, ни једне звезде на њему.{S} Мрак  
у се искреноме болу.</p> <p>— Косово је било војничка пропаст, то није била пропаст народа — на 
ђе у двориште.</p> <p>— Е, већ, како је било док сам се опраштао са мајком, сестрама и братићем 
 сам доживела, те отуд знам све како је било и што је било.{S} Било је и других зала и других н 
> <p>Причао нам је све шта је и како је било и зашто нико није могао доћи јуче на ноћ.{S} Било  
оја се мало час гнушала.</p> <p>Тако је било код једнога вагона, код другога је било друкче а к 
гну и смешкао се само толико, колико је било довољно да му се виде два златна зуба.{S} И ако чи 
кало се и врило као у кошници; тешко је било доћи до начелникових врата а тешко остати у тој го 
е у изгнанству пратила.</p> <p>Тешко је било прићи чијој ватри, људи су били себични, знајући к 
а ноћ све дубља и црња.</p> <p>Тешко је било наћи сува места, где би се могло прилећи или бар з 
но што убише Марка Пајевића, али зло је било овамо у збегу.{S} Понестало хране те настаде велик 
pb n="349" /> почисти све.{S} Главно је било скинути горњи влажни слој ђубрета а дубље је ваљда 
 можда мало знали.{S} По њима, једно је било поуздано а то је, да је у Нишу ситуација сматрана  
а. — Ону сам смрт очима гледала, оно је било невинашце коме није намењено да гине у рату, она ј 
али ни да се окрену за собом.{S} Оно је било, како да ти кажем, као кад туђа стока уђе у њиву п 
е глас и прекида говор.</p> <p>Јасно је било, да је глас о паду Чачка морао изазвати запрепашће 
ала великим делом промаћи, вероватно је било близо поноћи, када сам са мојим скоро догорелим фе 
пре времена преломили.{S} Некада, то је било пре много година, живела је она са мужем у Салчу,  
коња су га још мање смели попети, то је било још опасније.{S} Застају код прве ширине, да не би 
долином Мораве.</p> <p>Сутра дан, то је било 29. септембра, напали су Бугари нашу границу у бли 
м виноградима.</p> <p>А то јутро, то је било у среду 23. септембра, свануо је страшан и крвав д 
анесена славом смрти за Отаџбину, то је било опште осећање наше војске.{S} Наши су се ратом пре 
очео њихати изнад наших глава.{S} То је било читаво јато које је прекрилило небо од Вишњице до  
ланине које су биле пред нама.{S} То је било моје последње виђење с њом!</p> <p>Када је пала но 
 утрну од снажнога ударца.</p> <p>То је било јуче а данас, другога октобра, већ смо више знали  
длучи се што ће и како ће.</p> <p>То је било суморно вече.{S} Киша је зарана почела да топи зем 
у с њима?</p> <p>И збиља, страховито је било гледати како су се бацале ствари које су се на кол 
ште већ не можемо ни мислити.{S} Што је било крова и места под кровом, испунило се гомилом људи 
што ноћас студен ветар дунуо.{S} Што је било места, крај тараба сеоских, заузели већ они који с 
Остали неки сандуци у вагону.{S} Што је било да се однесе однесоше а ове сандуке нико не тражи, 
ра и до Скадра стигнем.</p> <p>— Што је било мучно и тешко прешли смо већ — теши га Краљ — ово  
опште све оно што је било јуче и што је било прекјуче, кад се у рану зору буди збег и хоће да к 
 те отуд знам све како је било и што је било.{S} Било је и других зала и других невоља али најц 
</p> <p>Да је тога тренутка, као што је било утврђено, кренуо воз, Србија би видела француске з 
ко, све сјајно, све искићено као што је било сјајно и искићено и доба наше историје које је са  
 исписано другаче расположење но што је било оно које су синоћ <pb n="717" /> понели полазећи о 
ирка тамо и амо и уопште све оно што је било јуче и што је било прекјуче, кад се у рану зору бу 
 <p>— Па то што песма казује.{S} Зар је било некада тако злих вила па да за ноћ поруше све што  
з чега би нико живот нов?{S} Младост је било, мишић, осећање, мисао свога доба; она мисао која  
Иначе, што се мора признати, на возу је било мало људи бегунаца а врло много жена и деце.{S} Ва 
 Један везен јастучић.{S} Жалосно ју је било погледати на улици, пред кућом у пламену, који јој 
ком и — он је пресвиснуо.{S} Биће му је било бол, сав живот његов био је један тежак бол, био ј 
ала чело и ручице детиње.{S} Чело му је било топло, врло топло, горело је а ручице као жеравице 
 се да чујем.{S} Дисало је а чело му је било још увек врло топло.{S} Завукох руку да му опипам  
њему би се узнеле груди и у гласу му је било нечег звонког и свечаног.{S} Када је полазио у рат 
/p> <p>— Било их је, признајем да их је било али, ја нисам био срећан да будем под командом так 
?</p> <p>— Уверићете се да бегства није било догод се српска војска борила с уверењем, да ће ма 
во плаћали сваку стопу земље и, да није било злокобнога првога октобра и мучкога ножа у слабину 
S} И данас у Приштини, дај Боже да није било каквога убиства, тамо у улици где смо загушили.{S} 
 са савезничким трупама.</p> <p>Да није било оне покварене браве на вагонским вратима, та би на 
ирена и ако све то што ми је рекла није било Бог зна шта.{S} Али је мој мир за мало трајао.{S}  
опе треба!</p> <p>Поједини, којима није било довољно само толико вести, колико се са нишкога во 
ран, тешко уморан.{S} На прозорима није било завесе и кад сам дунуо у свећу, која је осветљавал 
ан бравар из суседства али бравара није било у радионици.</p> <p>Ђенерал је нервозно и очевидно 
 а било их много.{S} И кога ти све није било ту и мађара и шваба и чеха и јевреја, од сваке вер 
к строгим, војничким тоном, у коме није било ничега родитељскога, ничега нежнога. — Немогуће је 
че! — изусти капетан гласом у коме није било онога његовога свагдашњега поуздања.</p> <pb n="20 
так за спасавање.{S} И то тумачење није било нетачно, у толико пре што је већ пукао глас да је  
риштину и сишла сам на станицу али није било <pb n="432" /> воза, јутрос рано је отишао.{S} Пре 
 преданошћу у нези, па ипак помоћи није било.{S} Изгубила сам га, умрло ми је овде на руци на к 
знао, рекоше ми само да преко ноћи није било пуцњаве.{S} На улици је био редован живот али се и 
та по подне, деветога октобра, већ није било ни једног српског војника у Скопљу. <pb n="135" /> 
а.</p> <pb n="138" /> <p>Места већ није било ни по кућама, ни по механама, ни по магацинима.{S} 
да крену овим путем.</p> <p>У возу није било редовних путника, све су то већ били бегунци за Со 
кренусмо даље.{S} Ономе несретнику није било помоћи; оставили смо га тамо крај друма да чека см 
и очекивању.{S} Хвала Богу, у селу није било других зала до оно што убише Марка Пајевића, али з 
ет да упалим кандило али у кандилу није било ни зејтина ни фитиља а лампу нисам хтела да палим, 
"262" /> На њеноме мраморноме лицу није било израза, па ипак се мени у томе тренутку, кад сам ј 
али да би овога тренутка готово важније било сазнати шта се дешава у Нишу но на фронтовима.{S}  
а да нас осваја.{S} Дете, које је дотле било доста мирно, поче понова да се тресе од језе.</p>  
моћно, нешто снажно, нешто што је дотле било ван ње и почело се уносити у њену душу, као нов не 
p>И он је растао и његово ми је здравље било најтоплија утеха.{S} Он је растао али не за мене в 
ети — размишљао је други — онда је боље било да сам остао у својој кући, да умрем на своме праг 
е, дабоме, разумем, али — зар није боље било да сте остали?{S} Остао је толики свет по варошима 
а, па се понело.</p> <p>— Зар није боље било тамо? — понових ја.</p> <p>— Покојник је у ствари  
, те ја понових:</p> <p>— Зар није боље било да сте остали?</p> <p>Девојче диже главу и погледа 
више код куће.{S} Кад сам изашла у поље било ми је лакше, али ме зауставише њихове страже и вра 
или капиџици и кафанице, цело је Скопље било на ногама и у грозничавом расположењу.{S} Пријатељ 
о треба.{S} По подне је већ цело Скопље било спаковано, спремно за пут ма где, ма на коју стран 
је чекала и дочекивала.{S} Ако би време било мутно и туробно, она би на прозору своје избе пали 
а је.{S} За нас је довољно утехе у томе било да ће нас варош моћи да прими ноћас под своје кров 
ујем.{S} Ја нисам видео шта је око мене било, нисам видео да су наши већ измакли напред и напал 
мо дуже газили у невоље то самоодрицање било је све општија појава и јасно се опажало на људима 
 чела!</p> <p>Ето, такво је расположење било у мени у тренутку кад сам у Скопљу сазнала да ми ј 
ишла на обалу да га сачека, али је море било узнемирено као и материна душа.{S} Неодољиви мистр 
 сам на обалу да га сачекам али је море било узнемирено као и душа моја.{S} Неодољива бура која 
рство.{S} Зашто сад не, кад је мало пре било да.{S} Погледах га у очи и спазих две светле жерав 
то сам га оставила у Младеновцу, тек се било родило.{S} Кад га је отац узео у наручје да се опр 
 купује велики број коња.{S} Рашчуло се било на све стране да је Врховној Команди потребно двес 
је и напоре, али је до те везе немогуће било доћи.{S} Свакога часа јављале су се ненадлежне ком 
ако сипи.{S} Средином је улице немогуће било ићи а странама још горе, јер су крај кућа, под стр 
да избришем дете, коме је косица и лице било мокро од кише, али све, све на мени било је подјед 
е пушкарање.{S} Пушкарање ово није више било оно старачко пушкарање уз залогај хлеба, паљба је  
више, јер у томе тренутку већ није више било ни једнога кутка Србије, до којега није допирао гл 
њем откупити.</p> <p>Свима нам је лакше било после ове службе и молитве Богу и ако је глад, как 
зно, врло позно.{S} Зато нам је ваљда и било тако драго.</p> <p>У јесен те године, за време при 
авали да је свака опасност, ако би је и било, још врло далеко.</p> <p>— Па молим вас лепо — узе 
, јер нигде у близини шуме.{S} Ако је и било које дрво крај друма или у пољу, оборила га је већ 
ици неко од ближих умро.{S} А тако је и било, изгубила сам њега и сад више никога блиског немам 
не буде на српски фронт а оно тако је и било.{S} Одведоше нас у Босну и пребацише преко Дрине г 
е истим путем вратити.</p> <p>Тако је и било.{S} Остали смо још два три дана па онда дође после 
свештеником у планину.</p> <p>Тако је и било.{S} Полегали смо сви и спавали тврдим сном, кад ду 
ламену.{S} Од Призрена до Пећи још је и било друма и, ма да је свако своју имовину још у Призре 
 је бар било крова те штитило од кише и било је зидова те су бранили од ветра и ако је кроз пол 
учешће отворити пут.{S} Можда би тако и било да канцеларијски официр, који је командовао вагоно 
там и питам војводу: налази ли он да би било опортуно, у моменту кад Краљ и Врховна Команда нап 
ложај све док му се не нареди, а кад би било јуриша, онако мали и лак, провукао би се измеђ ред 
штам.{S} Па шта онда?</p> <p>— Па не би било згодио! — гунђа песимиста.</p> <p>— Говорите на па 
лене канцеларије, те за мене тамо не би било места.{S} Ту, под тим осветљеним прозором, одстоја 
ану најлепшим надама — кад све то не би било тако, онда би значило да смо ми, који се налазимо  
треба на нешто одлучити.</p> <p>Како би било да крећемо напред па шта нам Бог да!{S} Где су тол 
тога, што је овде набројано, довољно би било двоје: да се Руси одиста искрцају у Варни и да Фра 
о и клонуло.</p> <p>— Па ипак, добро би било.{S} Сутра треба ранити.</p> <p>— Да, знам!{S} Ко ј 
Србијом.</p> <p>— Ух, како је моме баби било, као да си <pb n="632" /> му сву чељад по кући пок 
на пример знам да је у Врховној Команди било доста добре воље да се од омладине спасе што може. 
 Кад сам казао да је у Врховној Команди било добре воље, ја нисам мислио онако, на неку добру в 
о парче суве крпице и даде ми.{S} Је ли било чисто или није, ко ће то у мраку видети; тек ваљал 
љала сам о томе.{S} Истина, тешко би ми било оставити кућу ал опет, боље је склонити дете.{S} Д 
 болници је било пуно рањеника, није ни било места за све.{S} А долазе гомиле све нове и нове и 
ечи <pb n="490" /> проговорила, није ни било потребно.{S} Начелник је видео и разумео.{S} Понуд 
 један американац, коме извесно није ни било намењено место тамо али којега је официр пропустио 
м, али кад би се мајке слушале не би ни било војске.</p> <p>— Он је ђак...</p> <p>— У толико пр 
ило мокро од кише, али све, све на мени било је подједнако влажно; киша је била продрла до само 
смо да се веселимо и ми, а како је мени било у души то ја знам.{S} Једино ме је тешило што су с 
ела је понети све, све из куће; жао јој било сваке стварчице и, знате ли шта је од свега изнела 
и вукао фотеље.</p> <p>А купаца је ипак било довољно.{S} Мештани, нарочито мухамеданци, куповал 
е трза као раније, то ми је трзање ипак било доказ живота.{S} Једнога тренутка, учини ми се чак 
пипах опет чело детиње које је још увек било влажно од кише.</p> <p>Један од присутних узе крес 
, сви су били тешки болесници и није им било до разговора, нису хтели ни да одговарају кад сам  
или што би се и иначе чуло, не би ником било довољно нити би га могло потпуно умирити, јер прем 
ве то било чудно.{S} Па и пред болницом било је тако исто.{S} Износе рањенике и ствари као да с 
сам што пре да буде борбе, ал би ми жао било погинути а не доживети све што сам замишљао.</p> < 
знао да ја њега волим.{S} Кад је отишао било ми је тешко, врло тешко.{S} Тако ми је било кад ми 
о друго, можда и зато што ми је једнако било пред очима да треба својом руком да убијам србијан 
ато — учини онај — што, кад би све тако било, како ћеш ти сад да објасниш, ти не би путовао у П 
 Како би сам?</p> <p>А у истини је тако било.{S} Појединац је пропадао, те су се и непознати љу 
о сам ти их послао у Ваљево!“ Није тако било али војници, <pb n="361" /> знаш већ како је, чује 
 Краљу <pb n="282" /> је немило и тешко било што се он вози на аутомобилу, а народ гази дубока  
 године, тек стало на ноге, па би тешко било с њим кад би настала већа невоља.{S} Мислила сам д 
 n="541" /> о хлебу, који је врло тешко било наћи и разговори, који су се водили у светини, бил 
 су се сручили на мене.{S} Мени је мало било то, ја сам зашла по разбојишту — јер Србија коју с 
без мало сваке ноћи — а тако их је мало било — што их проведох на овој питомој обали, дизао сам 
а!“ А он: „Не лажи, р’сузе, где је село било без младих жена и девојака, него сте их скрили!“ А 
> <p>Девојче се дугим казивањем уморило било и застаде мало.{S} Спусти бошчу на земљу и узе је  
и, то је већ са ранијих фронтова допрло било, да је Стари Краљ упоран био, да није одступао и н 
 и у томе својству, није им ни потребно било ма шта говорити; они су сами собом и својим путова 
— Јес, тако!</p> <p>— А је л’ том давно било?</p> <p>— Давно, врло давно, има скоро шесет годин 
епријатељска граната и кад је очигледно било да се тај део вароши више не може одржати.</p> <p> 
е ћутећи.{S} Осетио је да ми је довољно било и да ми је довољно казао; осетио је да је одлио ма 
 данусмо душом.{S} Сад нам је већ јасно било да варош не гори а оно што пламти над њом нисмо ви 
а неког, па кад су преметали Турци а то било одвојено па не запазили, те он дао сад да се исхра 
пасли Косовскога ропства; али је све то било недовољно.{S} Светина је куљала, куљала из разних  
е дешавало напољу, те зато ми је све то било чудно.{S} Па и пред болницом било је тако исто.{S} 
и се повраћала.{S} Ја не знам шта је то било у њима што ме је охрабрило?{S} Када сад, далеко од 
е на ногама и блуза и кошуља, све је то било умрљано крвљу а сем крви исушила се по оделу и бел 
 кажи нам, мала, све по реду како је то било и шта је било? — поче начелник врло благо.</p> <p> 
ена, те би сад то поновила, а чим би то било, пешадија би налетила на Чачак, непријатељ, код ко 
е отићи.{S} Тако <pb n="79" /> је нешто било и у овој позадини, у Скопљу.{S} Док је кљун лађе в 
о мутан и облачан.{S} Тешко ми је нешто било на души, да л’ што је дан био тако суморан или што 
Један само глас додаје: „Овима би севап било наћи крова да заноће!“</p> <pb n="237" /> <p>За та 
Спавало се на голоме патосу, али је бар било крова те штитило од кише и било је зидова те су бр 
ли се у пластове сена али, теше се, јер било их је који су и горе пролазили.</p> <p>— Препатили 
повуче.</p> <p>Са старим је Краљем опет било невоље.{S} Топовска зрна већ су тресла призренске  
ла.{S} Мислите ли да би за тако шта већ било доцкан?</p> <p>— Извесно!{S} Бугари су већ мобилис 
, редовнога живота.</p> <p>Подне је већ било превалило, кад се у један мах заустави тамо пред н 
знику те потиснут, јер је и Жарково већ било пало.{S} Ту се умолио <pb n="467" /> команданту да 
 и додаде:</p> <p>— Ко зна да није Богу било драго да ме доведе довде те да и ја у близини сино 
</p> <p>То искрцавање савезника на југу било је утеха на другоме тасу теразија којима је на прв 
, још врло далеко.{S} У томе је погледу било пуно слутње и пуно туге, у њему се оцртавао дубок  
дахну.</p> <p>Колико је у томе тренутку било бола у души овога честитога војника, разумео сам м 
е хаљине биле осушиле а оно се у шињелу било загрејало те га обучем и узмем у наручје па и ја к 
азнао праву истину.{S} Па и у томе часу било их је који су умели да се теше.</p> <p>— Крива Пал 
 и скрхала се у амбис.{S} Кажу да је ту било докумената који су за увек пропали.</p> <p>Официри 
а и ако се враћала са пожара ипак је ту било некаквог реда.{S} А ово, шта је ово, зар је ово ре 
официра са батеријом.{S} На лицима свих било је исписано питање: „Откуд ти?“.{S} Што је капетан 
е Армије, већ је на лицу свакога од њих било исписано другаче расположење но што је било оно ко 
<p>Данас и сутра до подне колико је још било слободно Скопље, личило је на те дане.{S} Тишина,  
рија живље крете.</p> <pb n="180" /> <p>Било је десет и по часова пре подне 18. октобра, на сам 
 и поче свет да се тиска и гуши.</p> <p>Било је ваљда око два сата по подне, ватра све јача и с 
Ја морам поћи а они нека остану.</p> <p>Било је многих, који су тако преломили своју судбину.{S 
оме <pb n="234" /> парку где је такође „било доста живо“.{S} Сад су пошле даље, са уверењем да  
е се јуче још уздизала угледна и здрава бина, сад већ леже рушевине и жар и по њима полегао црн 
 овако, од Качаника па правцем како иде Биначка Морава, од југозапада ка североистоку... је л т 
 фронту, који се развио на десној обали Биначке Мораве, а на западним падинама Карадаговим, Буг 
је одмах после поноћи отпочела борба на Биначкој Морави, која је имала да сузбије бугарски дрза 
дужином својом, само је измеђ Лепенца и Бињачке Мораве неколико пута извлачена и померана час н 
а час на врхове Црне Горе, час у долину Бињачке Мораве, измеђ Качаника и лакта моравиног код До 
{S} Одатле, преко Јањева и Гилана, сече Бињачку Мораву па савија на југ Качанику и слази падино 
 разуме се!{S} У среду 23. овог месеца, био сам баш на кеју, кад уједанпут залупаше добоши и за 
посао.{S} Боље да си ти остао код куће, био би од помоћи мајци и кући, а да је твој отац дошао  
сав живот његов био је један тежак бол, био је песник болова, ево је и умро као жртва болова!</ 
то се спуштала лабским друмом у Косово, био <pb n="229" /> је то читав покрет, била је то у пун 
у главу па додаде више себи. — То јест, био сам сликар...!</p> <p>— Сликар? — понових ја, не ум 
ојега се већ осећа велика поколебаност, био би пребачен преко Мораве и ствари би неминовно узел 
рабрили, обећавали ми велику будућност, био сам љубимац њихов.</p> <p>— А рекосте, излагали сте 
а настави;</p> <p>— Тога дана, у среду, био је дан као и јуче суморан; сваки час је требала да  
у.{S} Отац ми је добар газда и онако... био им је увек трн у оку.{S} Кад оно био загребачки про 
љда да војник побегне па да после каже: био сам узбуђен и то да му буде олакшавна околност?</p> 
ћ осећао дах љутога вечерњега мраза.{S} Био је то звук звона, које је негде у даљини тихо јецал 
рео сам и једнога старога познаника.{S} Био је то онај виши чиновник са скопљанске железничке с 
м али је болест била и сувише тешка.{S} Био је тифус који се још од турског рата код нас зацари 
е за рукав и пробуди из тога бунила.{S} Био је друг до мене и он ми шану: „Не пуцај, несрећниче 
сам срео једног пријатеља из Скопља.{S} Био је то један од оних ваљаних младића који ми се одуш 
 он отуда, с наше стране, из Ердута.{S} Био је аустријски официр па је пребегао прошле године с 
ред оном џамијом на почетку чаршије.{S} Био је студен дан а он у једном лаком капутићу.</p> <p> 
еко закуца најпре тихо а затим јаче.{S} Био је то потпоручик који је довео собом једног ордонан 
ујте, још ме бриди бол, још ме пече.{S} Био је то онај крти смех лудака који се цери кад спази  
 којим су се толики догађаји ваљали.{S} Био је он сведок можда, када су овим друмом, кроз равну 
ајући се на једну грану, заробљеник.{S} Био је босих и раскрвављених ногу, дроњав и поцепан, по 
рошао возом много значајнији путник.{S} Био је то млади дипломата из Министарства Спољних Посло 
аспитивала сам о њему и сазнала сам.{S} Био је у оној болници одмах иза начелства.{S} После, по 
 крај његове постеље да му се нађем.{S} Био је и он отуда, с наше стране, из Ердута.{S} Био је  
 био у борбама и да је добро прошао.{S} Био је и храбар.{S} Толико сам само чула.</p> <p>Прекид 
трећи дан по Лазару, дође ноћу бабо.{S} Био је његов ред.</p> <p>Причао нам је све шта је и как 
 не знам где је, можда је и погинуо.{S} Био је у трећем позиву, у шестом пуку, тај се пук тукао 
и се и сам, упустио се и у разговор.{S} Био је висок, коштуњав човек, снажних и необично дугих  
им гурну врата раменом и уђе у собу.{S} Био је он сам, онај старешина и носио је хлеб под пазух 
{S} Свршио сам нашу сликарску школу.{S} Био сам и на страни, на академији.</p> <p>— Дуго?</p> < 
гинуо у бугарскоме рату, на Вардару.{S} Био је храбар и честит официр.{S} У турскоме рату био ј 
<p>— А зашто?</p> <p>— Држе седницу.{S} Био је после подне и Краљ у том вагону, имали су дуго п 
Посматрао сам га дуго, па му приђох.{S} Био је старији човек, испијена образа и уморна погледа. 
ме целога народа изврши ово одрицање! — био је одговор министров.</p> <p>Најзначајнија, а уједн 
ој сусед наслоњен леђима на моја леђа — био је некако добра срца.{S} Сваком да учини, сваком да 
p>— У нас — настави он своје казивање — био већи српски барјак но црквени, па кад дође Царев да 
у требало рећи.</p> <pb n="322" /> <p>— Био! — понови он још једном и настависмо ћутећки да кор 
реме које је прибирала сећања.</p> <p>— Био је леп дан, недеља.{S} Последњи леп дан, јер је већ 
раћао се отуд из Патријаршије.</p> <p>— Био сам тамо — показа ми руком цркву — помолио сам се Б 
оче да ми казује о свом брату.</p> <p>— Био је млад, тек се замомчио.{S} Остали смо сами, стари 
.</p> <p>Један пита арнаутина:</p> <p>— Био си, пролазио си ага Чакором?</p> <p>Онај нећка глав 
овуче два три дима па настави:</p> <p>— Био сам неколико дана у нишкој болници, па после у приш 
, мушкарац, поче нам казивати:</p> <p>— Био сам баш код „Славије“ кад стиже с Бањице десети кад 
 премишљао па настави непитан:</p> <p>— Био сам ја, господине, тамо где је требало бити, нисам  
бли га сузама.{S} А он кликну:</p> <p>— Био сам тамо!</p> <p>— Где? — врисну мајка.</p> <p>— Та 
, на академији.</p> <p>— Дуго?</p> <p>— Био сам две године у Прагу, државни питомац.{S} Мислио  
натлија, сирома; ми смо сиромашни.{S} А био је је и у војсци, није ни могао да ме збрине.</p> < 
и повереник мојих слутња и мојих болова био је гроб мога другога сина.{S} Тамо сам често одлази 
зи вучитрнски пут, у кући где је некада био српски консулат те се на њој пуне двадесет и две го 
и.{S} Његов је младићски идеал већ тада био да <pb n="514" /> падне на бојишту за Отаџбину.{S}  
 но у Топчидер да одеш.{S} Пошао сам ја био, па ево вратио сам се.</p> <p>И ми се сви вратисмо. 
сами, старији нам помреше, па сам му ја био и брат и отац.{S} Па ја узех и да бринем о кући а њ 
 На лицима је осталих његових сарадника био много јаче изражен отисак опште невоље.</p> <p>Разг 
 тачно на месту, где сам овога тренутка био, укрстиле две вести у своме путовању у супротним пр 
 сну и плакати јер кад сам се пробудила био је кревет влажан, тамо где сам наслонила образ.{S}  
нађем на помоћи.{S} Међу тим рањеницима био је и један младић, мој вршњак а потпоручик.{S} Допа 
овао, али сад...</p> <p>— До овога часа био сам грађанин једне државе а сад... роб, роб!</p> <p 
у прошлост, прошлост којој је позорница био баш овај део земље Србијине, на коме се и данас зав 
S} Биће му је било бол, сав живот његов био је један тежак бол, био је песник болова, ево је и  
егла сам ухо и слушала, тако ми је драг био тај звук пушака и топова од којега сам се пре толик 
и камо да сам се и попео, куд би ми сад био крај.{S} Али он вели, на Овчем ће се Пољу тући одлу 
у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би се сахранило овде,  
у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би се сахранио овде, у 
ну преминуо а ово довде, до Пећи, да је био само пренос мртва тела ради сахране у породичној гр 
је син већ годину дана на фронту, да је био у борбама, није их избегавао; рекох да сам сама и з 
="353" /> <p>На то се онај правда да је био по воду или ишао да обиђе коње или почупао нечију т 
хао, али је радије ишао пешке, ма да је био немоћан а стаза тешко проходна, још више због леда  
 Нисам дуго чула за њега.{S} Знам да је био прво с војском код Прњавора, после не знам где је б 
ела код нас у авлији.{S} Чула сам да је био у борбама и да је добро прошао.{S} Био је и храбар. 
онтузован а то је много горе него да је био рањен.</p> <p>— Ју, госпа Јело, шта говорите.{S} Мо 
ли не верује и — да се нада.{S} Нада је био последњи међу осећајима, који је на овоме тешкоме п 
{S} Он се онда измаче од врата, која је био леђима притиснуо, окрете се и закључа их па извади  
љ није остао на положајима на којима је био кад се синоћ борба завршила.{S} Он се повукао на је 
заостали су од некуд вагони у којима је био натоварен наш војни музеј из Београда.{S} Тај музеј 
Један старији господин — не знам шта је био — кад ме спази у ходнику, запита ме шта ћу.{S} Одго 
 дете кад се смеје.</p> <p>— А какав је био у борби? — пита слушалац тек да не задрема.</p> <p> 
 ја сам га видела само онаквог какав је био кад смо се растали.{S} Да ли ћу га волети тако исто 
дњи пут, пре но што ће погинути, кад је био, испратила сам га тешке душе.{S} Притисло ме је неш 
 после сви гутамо.{S} Један пут, кад је био о Видов-дану, донео мени шајкачу.{S} Ех, Боже, да ч 
 није толико бринуо о мени, по некад је био чак и груб, а ни ја нисам толико марила за њега, ал 
 је био ту, војска је била ту, народ је био ту.{S} То није више онај Краљ и није више она војск 
ском код Прњавора, после не знам где је био.{S} Кад стигоше неки рањеници из његовог батаљона у 
е тешке невоље враћао у душу из које је био изагнан.{S} И професор је ћутао извесно време па он 
стио своје батерије са виса, на коме је био, да потражи нов положај и пожури пешадији да са њом 
а сам собом средњег сина.{S} Старији је био заузет школом а мезимче сам оставила код мајке.{S}  
дијске дивизије трећега позива, који је био на Железнику те потиснут, јер је и Жарково већ било 
ме? — учини скептички кафеџија, који је био магационар при некаквој војној станици и тога ради  
из северне Србије; из Крушевца, који је био други и Скопља, које је било трећи збег по величини 
 код начелника или други какав, који је био код дивизијара и брижне ће их гомилице одмах опколи 
це.{S} Капетан пољске батерије, који је био на своме левоме крилу, претрну и потрча месту где ј 
им старцем из последње одбране, који је био на служби при канцеларији начелниковој.{S} Он је но 
гоном <pb n="66" /> прве класе, који је био празан и затворен, стајала је гомилица француских о 
зграде изаћи ће какав господин, који је био код начелника или други какав, који је био код диви 
ећао сам и ја у овоме тренутку, који је био свечанији на пустој, влажној пољани, под оловним кр 
а добила место у једном вагону, који је био влажан и ударао на задах штале и где смо газили по  
 мисли пробуди нас глас једнога који је био измакао нешто напред:</p> <p>— Ама погледајте, људи 
еднем и дозвао једног обвезника који је био ту на служби, те га послао да дозове кмета.</p> <p> 
Војници доведоше резервног коња који је био везан за кару и упрегоше га на место овога који је  
о клонула од силнога умора, пут који је био стрм и под ногом, олакша те батерија живље крете.</ 
него брат и пријатељ.{S} Код куће ми је био ранитељ а овде, у рату, пријатељ.</p> <p>— Па где т 
ету коју је припалио.</p> <p>Ипак ми је био чудан његов положај.{S} Знао сам да су Срби заробље 
о цео дан сам плакала.{S} Једнако ми је био пред очима он и чула сам оне његове речи: „Пази, ка 
ио први у нашој новој историји, нити је био неочекиван од таква суседа као што је Бугарин.{S} М 
ићи.{S} Тај мучки ударац с бока нити је био први у нашој новој историји, нити је био неочекиван 
 ноћи није било пуцњаве.{S} На улици је био редован живот али се ипак говорило само о јучерањем 
о отишао пут Младеновца а на станици је био други, који је растоваривао топове и коње.{S} Док с 
ик је у V. дринском пуку.{S} Тај пук је био у Малој Моштаници и добио је наредбу да иде у Велик 
могли смо је и мртву грлити.{S} Краљ је био ту, војска је била ту, народ је био ту.{S} То није  
за мало та вера трајала!</p> <p>Краљ је био разговоран.{S} Указујући на модре планинске масе, к 
гао силан народ, чини ми се цео Срем је био ту.{S} Читав логор кола, па шатори, па свирачи на с 
 оданост ослободилачкој идеји, којом је био запојен и ради које му је и један брат пао на Куман 
ели полазећи из Призрена?{S} Призрен је био последња слободна српска варош у којој смо могли на 
евале народне песме!“</p> <p>Мој син је био срећан када је слушао ове очеве речи; у њему се још 
S} И ту сам чекала два дана али — он је био ту, нађоше га у списку.{S} Срце ми је на једанпут з 
о, где је ваш муж рањен?</p> <p>— Он је био контузован а то је много горе него да је био рањен. 
ћ Србији.{S} Још од ране зоре настао је био у Солуну покрет француских трупа на железничкој ста 
рији син већ био добро измакао, ушао је био у осамнаесту годину.{S} Други за њим имао је пуних  
читавог једног народа.{S} Не знам ко је био у колима и волем што не знам.{S} Што <pb n="438" /> 
м свећу за мртве и за живе.{S} И ако је био леп дан, Београд ми није правио ведар утисак кад са 
окривала сам га понова ћебетом и ако је био покривен, и брисала сам му ознојену слепоочњачу мар 
ла сам га, тешко сам га жалила: како је био леп онда кад смо се растајали, кад ми је оно казао  
и слој леда.{S} Нисмо ни спавали, то је био само полусан који нам је наметао мраз, <pb n="668"  
разних страна и већ за један сат, то је био читав логор очајних.{S} Ту су били људи који су ран 
турио сам се измеђ двоја кола.{S} То је био једини начин да се колико толико осамим.{S} Предамн 
 диже се и оде под своја кола.{S} То је био једини <pb n="662" /> шум, једини поремећај тешке т 
тлошћу ватре најближе вратима.{S} То је био трећепозивац са липљанске станице.</p> <p>— Ух, ала 
оследњих који су још заостали.{S} То је био крвави поздрав браће Срба и Бугара на Вардару.</p>  
 да видим ко их је ту оставио.{S} То је био војник, који је далеко у пољу стајао гологлав и уса 
 се опрости дете се насмејало.{S} То је био први осмех детињи а последња радост очева.{S} Остав 
но нам је било да се одморимо.{S} То је био последњи одмор на грудима отаџбине и сада ваља прећ 
ство потпуковник Душан Глишић.{S} То је био официр, са којим сам оних тешких и последњих дана с 
 и један брат пао на Куманову.{S} То је био кончић, који га је везивао за живот.{S} Кад се све  
те ударисмо у шуму по безпућу.{S} То је био још тежи пут, кроз коров и травуљину, под којом су  
Он се повукао на јежевичку косу и то је био онај ноћашњи покрет непријатељев, који су наше стра 
 и Јагодње.</p> <pb n="721" /> <p>То је био дубоко тужан обред.{S} Војници су се, спуштајући то 
е.{S} Војвода Путник.“</quote> <p>То је био последњи војводин акт.</p> <p>Одмах затим отпочеле  
а, и кренула је у планине.</p> <p>То је био један од најтежих и најмучнијих тренутака у овој ве 
е тешко, боно, самртнички.</p> <p>То је био Миодраг Бековић, члан Краљевског Позоришта из Беогр 
; ако их је одбио министар, секретар је био љубазнији. <pb n="235" /> И оне су кренуле са опрем 
ојали смо се.</p> <p>— А од чега вас је био страх?</p> <p>— Од Турака.</p> <p>—-Од Турака? — гр 
е звуке, али без речи.{S} Уморио нас је био разговор, уморио нас је заједнички бол, који ови зв 
и те није јуче отишао у Солун, данас је био и спреман и решен да пође и у последњем тренутку, п 
 брода већ првога октобра.{S} Потрес је био тако снажан, да се затресла цела трупина и на један 
; ако их је одбио командант, ађутант је био љубазнији; ако их је одбио министар, секретар је би 
свитци који пливају кроз ноћ.{S} Пут је био мучан и тегобан, једнако смо се пели а они терети б 
и.</p> <p>У 10 часова пре подне, већ је био укрцан у вагоне један батаљон 176-ог француског пук 
> <head>Госпа у црнини</head> <p>Већ је био пао први сумрак, када смо далеко испред нас, у једн 
омоћник командантов.</p> <p>Састанку је био циљ да чује последња обавештења са фронтова и са др 
огледах га право у око.{S} Поглед му је био миран али је казивао пуно, пуно пребацивања и — пре 
 не би ли дошао до командира који му је био познаник и сазнао штогод ближе о томе, зашто се бат 
 жацне и ужасне нас.</p> <p>На збору је био и сам дивизијар, који је допунио говор инспекторов  
а на штали била су отворена и из њих је био задах свежег ђубрета и топлога сточног обиталишта,  
ез вере, онда када је велики део Србије био још слободан, када сте и ви тако исто као и ми били 
 још више наду.</p> <p>Штаб прве армије био је смештен у кући некога бега, у једној од кривудав 
м имао вочића, мог рођеног вочића, није био стока него брат и пријатељ.{S} Код куће ми је био р 
 замерити — одговара приповедач. — Није био од оних што ће истрчати пред чету и викнути: „Замно 
и до уха.</p> <p>— Али верујте, да није био рањен ја не бих ни речи рекла — говори један пискав 
</p> <pb n="36" /> <p>Доктор, који није био песимист али се није олако ни одушевљавао, додаде п 
јавили мобилизацију и нама догађај није био непознат, али смо прелазили преко њега и потискивал 
ијом.</p> <p>Али, малочашњи случај није био и последњи који је капетановој узбуђеној души нанео 
ила сезона концерата.{S} Још један није био ни свршен а већ се образовао одбор и припремао прог 
овове и собом прихватити пушку; то није био више онај Краљ од прошле године, чија је појава у в 
ху гиланскога друма.</p> <p>Али то није био онај усклик радости, којим су ослобођени приштевци  
лики и кобан чин догађа.</p> <p>То није био више онај Краљ, који је још пре годину дана, када ј 
 осећање, од којега нико од јутрос није био слободан и изазивало је можда оно милосрђе према пр 
хрида.</p> <p>Дотле, докле тај пут није био затворен и влада и Врховна Команда носиле су се миш 
ељске стране.{S} Ни непријатељ још није био отворио живу ватру, желећи вероватно најпре да одме 
ни потпоручик изненађен јер он још није био ни легао да се одмори.</p> <p>— Покрет! — одговори  
оћ је дубоко превалила а посао још није био свршен.{S} Простране су раке, велики је број топова 
 тешкој моралној кризи и, како још није био закорачио праг да уђе у собу, окрете се за собом и  
тске чете.{S} Капетан Реџеп је и раније био у вези са нама и знао је српски, те је он служио на 
је на Косово.{S} Из Ниша, који је дотле био највећи збег вароши из северне Србије; из Крушевца, 
овека.</p> <p>Први конак после Љум-Куле био је Спас, где избија кланац којим је некада ишао пут 
и онај мучан осећај разочарења, који се био нешто мало утајио.</p> <p>— Може помоћи, зашто не!{ 
углу, не пратећи даљи разговор, који се био расплинуо по целој кафани, размишљао о Глишићу, Уск 
утном и тамном бојом.{S} Потпуковник се био дубоко замислио и у два три маха прелете преко њего 
рече трећепозивац и скиде ћебе којим се био обавио, сави га два три пут и положи на даску, на к 
ине, коју је ова појава изазвала, он се био поново занео, поведен мишљу да погине на Ситници.{S 
енутка, највећи део бегунаца измирио се био с тим да крене путем преко Бицана и Дебра.{S} Неуго 
чио ми је на несретну варош, на коју се био срушио брег и претрпао је, па је хитно раскопали те 
кад смо се избудили Лазар већ није више био у пећини.{S} Кренуо да га прва зора затече у кући,  
ако после опасности у којој је овај воз био — о чему је јављено Нишу — не одустану у последњем  
 те полако опет поче живот као што је и био, само увек на опрезу, да од некуд не наиђу Турци.</ 
ид и није учествовао у гунђању гомиле и био је миран као да није ни слушао примедбе које су се  
 запитах га зачуђено.</p> <p>— А где би био, већ са вама? — одговори и поче журно да срче цигар 
ан део терета дужности; зашто сад не би био сачуван те да може испунити и други део дужности, о 
е.{S} Ни један фотографски снимак не би био кадар да да ову слику, јер где би један снимак обух 
едова непријатеља споразума; Турској би био пресечен пут за снабдевање муницијом и другим потре 
ити руку нашем десном крилу.{S} Тако би био постављен снажан зид са десне стране Мораве и Варда 
едамдесет и пет.{S} Не беже, као што би био ред да заробљеник бежи него придолазе; извлаче се и 
 који су чинили кишни облаци, но што би био под високим храмовним кубетима златом опточеним и д 
очела колебати у одлукама које је сваки био донео.</p> <p>— Ја остајем па шта Бог да!{S} Не мог 
лази ли се у тој болници или бар, је ли био у тој болници?{S} Томе сам се научила у ранијим бол 
е а и по где ко међ нама, јер је у шуми био још гушћи мрак те смо једва одили.{S} Ишли смо дуго 
ј гомилици а наставља неко који није ни био ту, но тек доцније пришао.{S} Има и гомилица које с 
нице.{S} Једини осветљен прозор те ноћи био је на канцеларији начелника станице на горњем спрат 
ни једно ни друго, изгледа да је случај био немилостиви судија у опредељивању судбине.{S} Овај  
мо се као уловљена тица и сваки покушај био би само лупање крила о зидове клопке која нити се м 
њега дадох на школе.</p> <p>— Је л’ ђак био?</p> <p>— Јест!{S} Учио ратарску школу.{S} Имамо не 
вити од ње.</p> <p>Тужан је то растанак био, тужан као кад се деца праштају од мајке напуштајућ 
н може пре.</p> <p>Последњи је тренутак био већ и он још једном загрли децу.{S} Најстарије врис 
S} Најзад, кад је већ последњи тренутак био наступио, те је морао и сам увидети да другаче не м 
удије, снимке, портрете.{S} Сад сам тек био почео један већи рад, једну композицију... остала ј 
 о наступању 1913 године, стари је Краљ био суморан и цела та година било је доба тешких слутња 
"712" /> изнесе план коме би крајњи циљ био ослобођење саобраћаја са Солуном, што би нам у случ 
је нова, сасвим нова лаж.{S} Где би нам био крај кад би све било истина што ту пише.{S} Не види 
} Све сам видео, све сам чуо, свуда сам био, али не умем да забележим.</p> <p>— Би ли бар мени  
салутирам сваком редом, као оно кад сам био мали па о слави дочекивао госте под шајкачом.{S} Па 
ате.</p> <p>Морам признати да сам и сам био под утиском овога малога романа који је девојче <pb 
ремати.{S} Гушило ме је нешто и ако сам био под ведрим небом.{S} Можда онај сумор, који је у вл 
ead>Под лавином</head> <p>Од јутрос сам био на приштинском гробљу да одржим помен моме јединцу. 
 И то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солунске жељезнице — и камо 
 и то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солунскога воза и камо да с 
а и требао сам да се кренем.{S} Већ сам био натоварио и да сам којом срећом кренуо, ја бих сад  
е долазио да ме обиђе.{S} Од других сам био чуо да је у селу зло; узели су нам коње, узели нам  
, признајем да их је било али, ја нисам био срећан да будем под командом таквога једнога култур 
онсуле, и ја мислим да би овом приликом био једини спас када би Руси искрцали војску у Варни и  
 да уђе у наш фронт, Константину грчком био би стављен шах-мат а Аустро-немачка офанзива на Срб 
обрао у некој канцеларији где је послом био или од некога чиновника који се у дућан увратио.{S} 
 враћао се на питања која је већ једном био поставио и уопште, чинио је све да што тачније и шт 
{S} У борбама пред Ћупријом и Јагодином био је једнако на положајима а ноћивао је у вагонима на 
изнад саме вароши.</p> <p>Ма да је друм био закрчен бегунцима и старцима из трећег позива, који 
је нешто било на души, да л’ што је дан био тако суморан или што су прилике биле такве?{S} До п 
е знали но јуче, те ако је јучерањи дан био можда последњи дан вере, данашњи је већ био први да 
од неколико томова.{S} Чим је очигледан био неуспех дарданелске експедиције, Бугарска је осетил 
ва допрло било, да је Стари Краљ упоран био, да није одступао и није хтео да се повлачи до у кр 
рену налазили.{S} За њих је чак утврђен био цео распоред путовања тим путем и издате биле потре 
 наредити да каре пођу даље, чиме би он био оправдан.{S} Али Краљ не употреби своју Краљевску в 
олики, те мрак који је све више освајао био ми је добро дошао.{S} Желео сам да ништа око себе н 
е положити главу.{S} А кад је тај посао био свршен, жене, деца и старци остали су да чувају мес 
ла груди.</p> <p>Учитељ, који је ућутао био, осећајући ваљда и сам утисак својих речи, опет жив 
 Бојка а један од војника, који је ушао био у кућу да види има ли кога тамо и да пита шта би чо 
Ужице.{S} Непријатељ је тада већ дубоко био ушао у Србију те се морало и даље одступати, од Ужи 
.. био им је увек трн у оку.{S} Кад оно био загребачки процес, одведоше га у Варадин те остаде  
(по даљем разговору видела сам да је то био момак у неком новчаном заводу београдском):{S} Како 
јник; војник у оном смислу у коме је то био мој муж и може ме дочекати пребацивањем које сам за 
очи.{S} Ох, несретна мајко, да ли је то био поглед праштања или молба за помоћ?{S} Када сам још 
а је ко год узнемиравао.{S} Да ли је то био одмор, који је Краљ хтео себи или се одао новим раз 
 бранио, ко би Србију?</p> <p>Али је то био обичан разговор, често понављан у свакој кући где п 
а ли што сам већ имала одлуку или је то био умор који ме је савладао?</p> <p>И уторак је свануо 
о звоно под сводовима.{S} Па ипак је то био свечан, врло свечан помен.{S} Цркву је испуњавала т 
р пред патролом.{S} Срећом млади официр био је мој познаник, један од оних младих и интелигентн 
тање о капитулацији и тај његов одговор био је уједно <pb n="555" /> и мишљење целе владе, која 
="520" /> ромињати.{S} Ма да ме је умор био давно савладао, казивање госпе у црнини одржавало м 
аштиту.{S} Шум је <pb n="681" /> за нас био већи разлог стрепњи но мртвило на које смо се већ с 
и камо да сам се попео, куд би ми данас био крај — ал он ме окупио, те ова дивизија иде одовуд, 
како рече онај Арнаутин што је мало час био овде.</p> <p>— Је ли далеко одавде граница?</p> <p> 
Србију, онолику колика је, и тај је пут био нека нада, нека далека, тамна и нејасна нада.{S} Ст 
 нас је вукло својој кући те нам је пут био лак.</p> <p>Хвала Богу, село смо затекли доста добр 
је њен војник учинио, ма како тежак пут био, знао је да га води ближе отаџбини.{S} А ми идемо с 
а је пуцњава са фронта, који је сад већ био само неколико километара изнад Скопља, те се по где 
у се огледао тежак умор који је сад већ био опште обележје свега живота, свега што среташ и што 
ељеву и спасти Србију.{S} То је сад већ био сломљен, изнемогао старац, без вере у добру судбину 
сам којом срећом кренуо, ја бих сад већ био у Битољу.{S} Али се сретнем опет са оним професором 
је ноћ.{S} Чуо сам пушкарање кад је већ био мрак, ето то ти је...</p> <p>То потврди још више пр 
сети и узвикну за војником, који је већ био одмакао:</p> <p>— Знаш ли, бога ти, војниче, - које 
и положи децу по волу а во, који је већ био склопио очи предајући се смрти, осетив терет на сво 
можда последњи дан вере, данашњи је већ био први дан разочарења.{S} То се разочарење јасно испи 
ч.{S} Један метак, други и трећи је већ био довољан да <pb n="197" /> непријатељска заседа на ј 
итеља.{S} Отац му је погинуо, он је већ био годину дана у борби, дакле поднео је један део тере 
 као од бронзе саливених.{S} Дан се већ био увелико гасио, дућани и радње ове мале варошице бил 
, врло дуго чекали.{S} Један је воз већ био отишао пут Младеновца а на станици је био други, ко 
>— Који? — изненадих се ја, јер сам већ био и заборавио да сам га ма шта питао.</p> <p>— Онај — 
шило ме је што ми је најстарији син већ био добро измакао, ушао је био у осамнаесту годину.{S}  
гацина! — примећује један који је синоћ био код „Зрињског“ и вратио се отуд кући убеђен да је е 
ге вести.{S} На свакоме готово том возу био је међу путницима по који необичнији, обавештенији, 
ад сам слегао доле у приштинску чаршију био је, да је Врховна Команда већ прелетела Косово и от 
оћ.{S} И ако је пламен у овоме тренутку био нешто малаксао, оно море жара као из огромне зажаре 
амо у даљини, који је у првоме тренутку био наше поуздање, светиљка која нам је бродоломницима  
 земљи како је ничке пао; једну је руку био савио под собом а другу опружио више главе и стегао 
о више услова, што је до скора у Скопљу био некакав турски консул, који је сматрао за своју род 
 сем концерта и иначе је живот у Скопљу био у пуном јеку.{S} У општини се, све до последњег час 
 И још ми је говорио — настави — мио му био знаш тај говор јер немамо него један дан ода још, а 
 сагорева живот, који је до мало час ту био.</p> <p>И ближи се већ!{S} Осећам загушљив ваздух,  
бар и честит официр.{S} У турскоме рату био је двапут рањен, први пут одмах у почетку, пред Кум 
радао ал је веровао, када је и на крсту био разапет.{S} Доћи ће, каже, и наш васкрс, али га мор 
е имали понети само са Бугарима, ја бих био безбрижан.</p> <p>— А овако?</p> <p>— Овако, рекао  
сам се сама, потпуно сама и ако је отац био још ту.{S} Нисам излазила нигде из куће и плакала с 
асмо а нико из села још не дође.{S} Баш био ред на неког Лазара па се његова жена и ћер највише 
тељ је надирао ка Лесковцу, који је још био окићен заставама у част доласка савезника.{S} Врати 
 о себи и својима?</p> <p>Ја сам се још био и преморио дужином пута и тежином утисака, који су  
бо поче да се прозире али је у шуми још био мрак и оне свећице што су се кретале овамо <pb n="2 
у китила небо над нама, ја се нисам још био обазрео ни пред собом ни за собом да сагледам ону т 
овај необичан призор који је за нас још био загонетка.{S} Трго нас је бат коња на коме је јахао 
несем ове тегобе!</p> <pb n="599" /> <p>Био сам јој благодаран на речима, које су ме могле бар  
с је невоља упознала и зближила!</p> <p>Био је ратар из Срема, обрадовао се српској војсци кад  
 <p>— Ја сам, господине, Новица!</p> <p>Био је то општински ноћни стражар Новица, који је ту сл 
/p> <p>— Хвала ти, брате и роде!</p> <p>Био би леп и стасит момак по узрасту, али га испила гла 
јно довикивала: „Тата, тата!“...</p> <p>Био је већ на улици, где је праштала граната и фијукао  
рљај двема разноликим судбинама.</p> <p>Био је већ увелико свануо дан кад сам се по одласку ови 
 у рат из којега се није вратио.</p> <p>Био је то тежак удар за мене и велика брига примити тро 
да и Балшићи одлазећи у тазбину.</p> <p>Био је сведок овај старац и када се пре триста година д 
ста одвратност и гађење када се из ових биографија сазнаде какво је то красно друштво на фијаке 
, у овој земљи, има много ваше крви, од бир-земана.</p> <p>— И много суза! — додаде неко од наш 
о су она кола, у која се прежу два пара бираних коња, окићених сребрним амовима и перушкама над 
а ћутећи загледа предасе и поче у блату бирати место где ће стати и ако су јој и ципеле и чарап 
гли у Борово.{S} Ту се заустависмо пред биртијом и тек ту бабо проговори.{S} Наточи вина и себи 
"351" /> <p>Један коњаник уноси седло и бисаге и меркајући са тим стварима на рукама, чијој би  
 мача, који му о бедру виси, поиспадали бисери и драго камење а дупље у којима су почивали, зат 
 бистричин и он се трза, сећајући се да Бистрица ту недалеко кваси гроб који ту велику мисао по 
 пуж.{S} Ту после јесењих киша набујала Бистрица наноси муљ, блато и песак и све дубље засипа п 
чна маглица кроз коју где и где беласне Бистрица као бели конац који прошива модар ћилим а овам 
> <p>Дубоко тамо у кланцу, кроз који се Бистрица ломи пре но што ће сићи у Призрен, тамо где се 
 долини и преко њих поље у коме се губи Бистрица у Дримове воде а у дубокој позадини, иза читав 
е поносно уздиже Дрвен-Град, на обалама Бистрице, као коло духова сабраних на збор, леже расути 
куће призренске, које се на левој обали Бистрице пењу уз стрму страну и припијају уз стену као  
звала Светога Арханђела па левом обалом Бистрице води крај онога столетнога платана на Марашу,  
та топовима опсађивана; прегазили смо и Бистрицу и заглибили се у дебела блата и наносе, запали 
када буде прошао кроз Подримље да прими Бистрицу, пре но што загрли Паштрик, приближиће се зиди 
ићи што се из авлија и чешама сливају у Бистрицу.{S} Иначе мир, све спи, мртвим сном спи.</p> < 
тле до њега кроз мртву ноћ допире жубор бистричин и он се трза, сећајући се да Бистрица ту неда 
м Дрвен-градом и затвара источно гротло бистричина кланца, сећајући се ваљда славе и величине к 
ме и историја, а они се упорно зарили у бистричине обале и мирно леже ту као комађе стене везан 
 n="565" /> да почива; погледа тамо где бистричини вали журе и где се узноси Призренски град ис 
ризренски град испод којега, на обалама бистричиним, угасиће се ноћас и последњи траг живота је 
ле светога камења које лежи заривено на бистричиним обалама, једна се плоча сама диже, диже се  
г живота једне државе.{S} Ослушну жубор бистричиних таласића, који се крше и ломе о раздробљени 
а.{S} Упути се улицом ка Марашу а затим бистричином обалом, тамо где је чека отворена гробница, 
 половину ноћи у каквој каменој дупљи у бистричином кланцу, пробуђена ведрином сунула кроз магл 
„Куда ћете?“</p> <p>А кад су они прешли Бистрички мост и окренули пут севера у Подримље, светин 
, приликом једнога бујнога излива душе, бити дуга и бескрајно бона.{S} Али госпа диже главу и с 
то, што је на мене тако снажно утицало, бити прва топла реч коју сам чула, у тренутку када сам  
вих ванредних возова али и иначе, треба бити што раније на станици, јер ће навала бити ужасна п 
е, ми смо тек врло мало те ће ова књига бити први већи напис о томе догађају.{S} У описима је с 
дује ђенерал Бају, да ће француска база бити у Скопљу а да ће трупе ићи право у Ниш, како би би 
анство — вели други — да ће цела Србија бити преплављена, већ само један део њен, на пр.{S} Мач 
ти што раније на станици, јер ће навала бити ужасна па се треба борити за места у возу.</p> <p> 
гло и тешко дише.</p> <p>Зора је морала бити близу.</p> </div> <pb n="521" /> <div type="chapte 
 јер железница до Феризовића није могла бити од велике користи, кад се зна да је у Феризовићу ј 
шта ћу.{S} Одговорила сам да бих желела бити болничарка.{S} Он се избрецну и рече да није потре 
да би се користио заштитом која ће њима бити обезбеђена.</p> <pb n="547" /> <p>— Ми смо просто  
љају државом не смеју у овим тренутцима бити тетке.</p> <p>Иначе, гомилице које стоје крај ових 
 много прешло?</p> <p>— Не знам... мора бити много јер су отерали наше из шанчева.{S} Ја кад са 
ио је да иза бугарскога злочинства мора бити нечега подло смишљенога што Бугарској даје подвига 
одсечена с оне стране Мораве, која мора бити заробљена ако ми овде не успемо! — размишљао је ка 
ше посматрања и саучешћа, у нашима мора бити више осећања и бола.{S} Ми смо подносили, они су с 
 их бар чујете на улици, па вам не мора бити ни криво кад се уверите да су лажне али се оне нам 
 према јачима и истакнутијима ипак мора бити обзира.{S} Али ја вам говорим о земљи у којој се з 
{S} Претпостављајући да непријатељ мора бити негде у близини, капетан, јашући далеко испред бат 
p> <p>— Што ћете, то је тако, тако мора бити.{S} У најтежим моментима човек губи главу.{S} Сећа 
ши народни посланик.</p> <p>— Тако мора бити и нема шта ту да се протествује! — додаје полицијс 
ле на себе нашу исхрану, храна већ мора бити пребачена у Медову и ми ћемо је тамо затећи.{S} Је 
 и иза којега ће доћи они који ће сутра бити стрељани.</p> <pb n="147" /> <p>Зашто тамо?{S} Заш 
кли:{S} Не може овде у Младеновцу ништа бити од сахране, мораш ићи у Јагодину, Ћуприју, Параћин 
 покривати туђа земља; нама ће гробница бити нова отаџбина!</p> <p>Ми смо већ данас деца без от 
а ми нешто познат.{S} Ово ће Бог и душа бити архива Врховне Команде.</p> <p>— Не може бити.{S}  
ћи на албанске планине где ће им таљиге бити сувишне а бедни коњић тешко моћи на себе примити д 
омисли да тај кога треба да молим, може бити војник; војник у оном смислу у коме је то био мој  
 сазнање да, као и материно крило, може бити топао и онај поглед два жарка ока који узбуди млад 
поштеде колико је могуће.</p> <p>— Може бити, и такве наредбе могу једнога дана врло лепо послу 
а већ сутра кренути јер прекосутра може бити доцкан.{S} Те зле вести о приликама за нама и пред 
 <p>— То су логори око вароши, шта може бити друго него логори.</p> <p>— Много ватра, мора да ј 
<p>— Да ли је то Пећ?</p> <p>— Шта може бити друго?{S} Има већ четири сата како пешачимо од Деч 
 Је л’ тамо и сад?</p> <p>— Не, не може бити, морали су га однети где у сталну болницу.</p> <p> 
знам!</p> <p>— Како не знаш?{S} Не може бити да не знаш; ти си паметна, ти си одрасла, мораш зн 
рхива Врховне Команде.</p> <p>— Не може бити.{S} Врховна је Команда на Рашкој, то знам поуздано 
чки.</p> <p>— Ал то не значи да не може бити већ сутра наређено! — додаде доктор.</p> <p>— Па и 
ка не жури, добро је нама, боље не може бити!</p> <p>На овај се чичин узвик захори кроз гладну  
 морао и сам увидети да другаче не може бити, отишао је најпре у цркву — то је била недеља 15.  
{S} Пет баба од којих најмлађој не може бити мање од шесет година а најстарија је вероватно пре 
ентрисали, јер Медова свакојако не може бити та тачка, где би се концентрација избеглих трупа м 
 Бургасу.</p> <p>— А... само то не може бити — одговорио је консул — јер руски војник не би ник 
олно узвикнуо:</p> <p>— Кад већ не може бити офанзиве онда, пре но што је уништите, дајте ми св 
и на четвртог.</p> <p>— Ово већ не може бити због свађе, ово је...</p> <p>— Ја ћу вам казати шт 
ме се, у последњем тренутку.{S} То може бити још и сутра.{S} Све зависи од ситуације на бојишту 
на њена наредба и једини њен савет може бити: „Држите се колико можете!“</p> <p>— А зар су ту и 
<p>— Било би га!{S} Управо, могло га је бити.</p> <p>— Могло је? — мене озари нека потајна нада 
 то је све једно и још кажете, лакше је бити рањен него контузован.</p> <p>— Па добро, нека ниј 
е већ бити далеко иза поноћи, морало је бити ближе зори, јер кроз ноћну тишину јасно су допирал 
и став, јер одлагање одступања могло је бити од несретних последица.{S} Он је чак, бранећи свој 
е?</p> <p>— На првоме кораку и могло је бити пометње, није лако у оваквим приликама спремити хл 
аутомобил који је могао много корисније бити употребљен.</p> <p>Затим долази фијакер, опет држа 
ашно учешће у догађају, који ће доцније бити најизразитија слика српске трагедије и инспирисати 
.</p> <p>— Ипак има вести које би могле бити утешне! — покушавам ја да и себе и њега обманем.</ 
ни сам у том тренутку наћи шта ће дотле бити.{S} На Грке се није могло више рачунати да привуку 
а се непријатељ већ ближи.{S} Он не сме бити заробљен, дао је часну реч команданту да ће се вра 
 деца која ће марта месеца идуће године бити регрути.{S} Тежина пута, без честита одморка, недо 
и се судбини.{S} Могло је и до Приштине бити тегоба, патњи и невоља, али је све дотле бегунце п 
казује, бојећи се да ће његово казивање бити сувишно крај бриге, коју нам је донео сусрет са ко 
же! — додаје онај први — и то ће најпре бити!</p> <p>— Шта је да је, тек добро није!{S} Ми не с 
ишти читава једна историја; требали сте бити у Крушевцу да видите како се руши читава једна држ 
м селу, у свакој вароши.{S} Требали сте бити у Ђунису да видите како се ништи читава једна исто 
окосио мразом.{S} Све сам веровао да ће бити, све што је моје очинско срце у дуге, брижне ноћи  
да крећете што пре одавде.{S} Навала ће бити још већа кад наиђе војска с положаја.{S} А и овако 
ако.{S} Ако и не буде Србије, новина ће бити па ћемо се разрачунати!</p> <p>Обузе ме тешко осећ 
же одмах, сутра најдаље, преко сутра ће бити доцкан.</p> <p>Отворисмо врата и пођосмо свак на с 
ма је ове деце исписана глад.{S} Шта ће бити даље?</p> <p>— На првоме кораку и могло је бити по 
ните из села!“ Тад разумеде нана шта ће бити, јер бивало је и други пут тако, те нас узе све оп 
по допуњава материнске снове.{S} Све ће бити, све што је мајка у дуге, брижне ноћи замишљала, с 
е тако! — рећи ће друга сенка — Боље ће бити да вас пет шест који имате оружје, пођете још једн 
учнија битка овога рата, битка којој ће бити задаћа да скрха дефинитивно Аустрију и тим сломом  
 енглеско-француски пукови...{S} Пук ће бити упућен на источну границу, што има да значи да би  
видиш како је све већа.</p> <p>— Оно ће бити већа ватра.</p> <p>— Онда је то можда логор?</p> < 
ети посао сам на своју руку.{S} И то ће бити доба које сања мајка, доба када ће он на своја мла 
 ви нећете ни из касарне изаћи а рат ће бити свршен.{S} Шта је Србија према једној царевини, не 
овима и другарицама.{S} Није само, неће бити само.{S} Бог се постарао да дечица буду у друштву! 
 ове стране ћуприје и мислиш никад неће бити краја нити ћеш прећи тамо и ако те само неколико м 
у, тражећи сточни измет којега сад неће бити на своме месту.</p> <p>Чим се успело да се колико  
очећемо све испочетка.{S} Али, тад неће бити довољно само да нам о пролећу озелени трава и наро 
ети али је веровао и у то, да њиме неће бити завршен низ ратовања на Балкану.{S} И тада је река 
. — узе да отеже официр — у ствари неће бити доцкан да помогне повлачењу призренским путем.{S}  
је Моравска Дивизија... можда ипак неће бити доцкан? — покушавам ја да измамим на силу утешан о 
сат и по или два.{S} И ништа друго неће бити него су ови, чим је пала ноћ, напали на наше бегун 
Бугари ударе на нас, што апсолутно неће бити; али, за вашу љубав, ето допуштам.{S} Па шта онда? 
 стиже са фронта, што тамо не може више бити од користи.</p> <p>Сад се већ јасно чује топовско  
ад допремо до обала Дримових, неће више бити слободе до онога парчета које покрива наша стопа и 
се призна да сам Србин и ето, нећу више бити србијански роб.{S} Паде ми на памет и бабо и пожел 
 и душевне тегобе.{S} У томе би имала и бити разлика између књига које су они написали и оних к 
ећа борба.{S} Овамо ко зна хоће ли их и бити?</p> <p>— Зар је Чачак непријатељ борбом освојио?< 
>— Не кажем то, али... видите, могло би бити ако моравска дивизија... поче наредник да објашњав 
 што видите!</p> <p>— Па добро, хоће ли бити краја овоме? — пита он даље са неким уверењем, да  
драва са непријатељем предосећа хоће ли бити борбе или ће се остати на обичноме пушкарању.</p>  
ењем да ће и на приштинском корзу „ипак бити мало живота“.{S} Оне су несвесне свега што се дога 
аљда да оно што је могло, може још увек бити.</p> <p>— Једна очајна али брза и одлучна мера кој 
слику Краља Петра — његов ћеш ти војник бити!“ Он је ишао и у Београд, ишао је о крунисању Краљ 
а и маћедонска дивизија, али како ће им бити одрешене руке према Грчкој, Бугари ће моћи да баце 
елети лепшега опела а зар је Богу могао бити дражи, који други обред од обреда, који се сузама, 
е у смрти смеши.</p> <p>Злочин је морао бити извршен још пре неколико дана јер је крв крај леше 
лкански слом, који ће затим дуго и дуго бити једна гломазна брига и терет целоме Споразуму.</p> 
су.{S} Да ли је овај један претпоставио бити српски заробљеник томе да буде српски војник?</p>  
/p> <p>— То је штета, у воду може свако бити.{S} Зар вас нису могли поштедети, дати вам какво з 
 сам ја, господине, тамо где је требало бити, нисам изостао, али... ето!</p> <pb n="624" /> <p> 
врди још више претпоставку да је морало бити напада на бегунце и сви се забринусмо.</p> <p>— Мо 
Свима би јасно да је одиста тако морало бити.{S} Онај што рече малочас да је чуо пушкарање потв 
д, којега нити је било нити га је могло бити, и замолио га да пропусти то бедно девојче.{S} Она 
е дебелим слојем блата, да јој је могло бити све једно, где ће стати.</p> <p>— Је ли он жив? —  
оже мој, мислили смо тада, зар је могло бити једно доба, кад су људи тако и толико патили?{S} Б 
/p> <p>— Какве би ту одговорности могло бити?{S} Ако се успе нема је а ако се не успе, шта је т 
, ја се ни сад не сећам кад је то могло бити.{S} Била сам два три пут у близини гранате која се 
онесемо и дефинитивну одлуку, ми морамо бити тачно обавештени са коликим бројем војске разполаж 
{S} И кад стигне у Скадар, чиме ће тамо бити прихваћена?{S} Има ли тамо хране или бар, може ли  
 Понудих јој да пређемо тамо, мање ћемо бити узнемиравани но на друму.{S} Пристаде и помогох јо 
<pb n="90" /> <p>— А зар не може све то бити изненада?</p> <p>— Изненада? — Та идите молим вас. 
аџбину.{S} И ако је свако знао да ће то бити, да је решено, да је одлучено, ипак је очајно крши 
ла сам у начелство, уверена да ћу данас бити примљена.</p> <p>Војник пред вратима, коме сам се  
путем судбине која ће једнога дана опет бити део српске прошлости, део српске историје.{S} Из з 
е одавно превалити поноћ, морала је већ бити близу зора али је још увек владала дубока тама и с 
те!</p> <pb n="225" /> <p>Морало је већ бити далеко иза поноћи, морало је бити ближе зори, јер  
премо до обала Дримових, за нама ће већ бити наша крвава отаџбина а пред нама далеки и незнани  
 и ја, нудећи овим само део грађе, могу бити задовољан ако кадгод будем сматран сарадником на т 
гари напредују ка Дриму, сутра већ могу бити у Ђаковици.</p> <p>— Па куда ћемо? — престрављено  
гом не знајући ни где ће им гроб породу бити.</p> <p>И како мирно леже ова дечица, ни једно не  
ма, <pb n="204" /> надајући се да ће ту бити лакше нађени те однети на превијалиште и у болнице 
аветоваше ме да не седим, јер ће детету бити горе.{S} Рекоше ми да журим у Ресник па отуд у Мла 
 пре да буде борба.{S} Осећао сам да ћу бити храбар и замишљао сам већ на грудима Обилићеву мед 
сад у јесен ће и мене регрутовати те ћу бити аустријски војник!“ Бабо се замисли, замисли се, в 
 морам га ни видети, ни он мене, али ћу бити ту где је и он, бићемо под истим кровом.{S} Та ми  
изговарао оне речи из заклетве, како ћу бити веран, ја сам се толико драо, чини ми се да се мој 
p> <p>— Ја нећу капитулирати... ја нећу бити заробљен!</p> <p>— Онда Вас преклињем, Величанство 
да је долазио на виђење:</p> <p>— Мораш бити храбра, не смеш вређати очеву успомену.{S} Ако се  
еко чела.</p> <pb n="620" /> <p>— То ће~бити!</p> <p>Чичица се загледа тамо, помно се загледа и 
 затегнута кожа.</p> <p>— Изгладнело па битисало! — рећи ће један из гомиле.</p> <p>— А можда г 
ајвећа и најодлучнија битка овога рата, битка којој ће бити задаћа да скрха дефинитивно Аустриј 
авницама повести највећа и најодлучнија битка овога рата, битка којој ће бити задаћа да скрха д 
уд, те на Овчем Пољу ће се тући одлучна битка.{S} Е, па дедер сад, не уби га!{S} И бар да ми је 
 вели, на Овчем ће се Пољу тући одлучна битка.{S} Е па дедер, не уби га!{S} И бар да ми је да г 
, па живо додаје: — И, онда, одлучна би битка била можда овде негде, у долини Мораве.</p> <p>—  
е и повести војске одлучним и пресудним биткама.</p> <pb n="206" /> <p>Капетану не измаче у мис 
ти Београд.{S} Можда не мора ни доћи до битке на Багрдану, можда ћемо их раније скрхати.{S} Пре 
> <p>— На Ситници треба примити одлучну битку, нека се на њој још једном реши судбина Србије... 
да доле у пољу, наши ће примити одлучну битку.</p> <p>Сви одмахнуше главом и никога не усхити п 
затвори све путеве.</p> <p>— А Дебар, а Битољ? — учини човечуљак и искриви главу, као да би хте 
рочити воз којим су требали да крену за Битољ и страни посланици, ако после опасности у којој ј 
овом и могли би се тамо повлачити па на Битољ.{S} Овако, куда ћемо?{S} Идемо у Призрен, добро,  
ојска повлачи преко Призрена и Дебра на Битољ.{S} Тога ради, издвојили су се још са Рашке два ч 
још слободан део Србије, Дебар, Охрид и Битољ.{S} Ако би поплава непријатељска провалила и дотл 
опљена острва, стоје још само Призрен и Битољ.{S} Линија је једним потезом извучена целом дужин 
путу који преко Тетова води на Кичево и Битољ, о томе како би власт требала да се постара за ма 
 и сами крену преко Љум-Куле на Дебар и Битољ, који је још слободан и одакле се, у случају нево 
на надлештва спремна да крену из Ниша у Битољ; од њих смо сазнали и да су за собом оставили спр 
вајају од српске владе и чим они хоће у Битољ, то значи да код њих постоји неко уверење да ће с 
ац којим се путем може из Тетова сићи у Битољ; у другој гомили разговара се о томе да ли се у П 
 случају не може помишљати на одлазак у Битољ преко Дебра и Охрида.</p> <p>Дотле, докле тај пут 
 и министар грађевина, и отишли право у Битољ, да тамо учине све припреме за такво повлачење.{S 
једна олакшавна околност, па хоћу да му Битољ буде друга олакшавна околност, па онда хоћу да му 
ава непријатељска провалила и дотле, из Битоља се за један сат, и то железницом, прелази у Грчк 
акључи, према свему, да се одступање ка Битољу, које је било решено на Рашкој, не може извршити 
</p> <p>Међу онима што су се кренули ка Битољу па се вратили са Љум-Куле и вајкали се гомили ко 
, преболео је брзо и стигао је да се на Битољу опет бори са својим војницима.{S} Ту је теже рањ 
ри године.{S} Борио се на Куманову и на Битољу, <pb n="145" /> борио се на Једрену и на Брегалн 
јом срећом кренуо, ја бих сад већ био у Битољу.{S} Али се сретнем опет са оним професором што м 
 и црни брат одричу се заједнички свога бића, они се из пољупца не рађају, они у пољупцу умиру. 
Данас јесам, сутра нисам; ако нисам ја, биће други.{S} Није зло изгубити краља кад имаш отаџбин 
 и ноћ, кад оде жандармерија из Скопља, биће вече и ноћ безвлашћа или са властима које нису моћ 
оје смо се већ свикли.</p> <p>— Ко зна, биће ватрица? — узесмо нагађати о оној далекој светлост 
већ ниско сишло тамо негде иза планина, биће да то вечерње гласи.</p> <p>Сви дигосмо главе, сви 
ка железничкој станици.{S} Веровало се, биће можда ноћас каквих ванредних возова али и иначе, т 
Србије и, ако где буде парче слободице, биће је ту негде измеђ Јастребца и Копаоника.{S} Верују 
ло још, још мало само дана, бићемо сви, биће цела Србија под лавином!...</p> </div> <pb n="227" 
ом целога фронта, мислили смо још увек, биће то какав локални напад, као онај неки дан код Кади 
а у планини!</p> <p>— Не, оно је ниско, биће да је крај друма!</p> <p>— И ко зна да то нису бег 
p>— Оно тамо, у дубини, што узноси врх, биће да је Тарабош а ова мања брда, овамо лево, ту је Б 
Деца ће умирати а неће се друга рађати; биће више удовица него девојака и мајке ће плакати на т 
S} Мислила сам биће зли, <pb n="409" /> биће опаки а они ето добри, чак ми и хлеб нуде...</p> < 
речи и међу њима реч „хлеб“, „хлеб“.{S} Биће послао ми је онај старешина хлеб, као што је обећа 
морнога мора, тамо где лежи Галипољ.{S} Биће да су то капи српске крви, које су кануле на једну 
јаук за јауком и — он је пресвиснуо.{S} Биће му је било бол, сав живот његов био је један тежак 
дамо Арнаутима на милост и немилост.{S} Биће ваљда и у њих срца кад виде ову чељад.</p> <p>Нико 
 је прво самоубиство, а биће их још.{S} Биће их!</p> <p>— И има их већ! — додаје један адвокат  
х имања <pb n="114" /> и своје куће?{S} Биће ипак ни једно ни друго, изгледа да је случај био н 
у данима невоље.</p> <p>— Он ће доћи! — биће јој последње речи на самртничкој постељи и, души ј 
рнем овим мојим шињелом — вели други. — Биће пре да је прозебао, а ја сам се разгрејао.{S} Није 
че хлеба? пита један проседи позивац. — Биће да је гладан?</p> <p>— Дај му!</p> <p>— Море да га 
телеграф и непријатељ ваљда...</p> <p>— Биће да се воде борбе па је линија заузета! — пресече ј 
ма да потврди речи ађутантове.</p> <p>— Биће ти незгодно, Господару, тврдо је на кари! — узе да 
 и оштра.</p> <p>Борба почиње.</p> <p>— Биће меса! — вели пуковник своме ађутанту, посматрајући 
его један сат како Је погинуо?</p> <p>— Биће рабаџије у свађи да су се побили.{S} И данас у При 
ића.</p> <p>— То је прво самоубиство, а биће их још.{S} Биће их!</p> <p>— И има их већ! — додај 
 тако брља језиком ко пијана баба.{S} А биће напредно дете.{S} Ако ми се Ранко одметне од куће  
напустити.</p> <p>— То значи прекосутра биће затворен пут за Призрен?</p> <p>— Или бар угрожен. 
, кроз коју је промицала, као неко више биће, као она госпа која се у средњевековним романима д 
<pb n="125" /> воз до Приштине и рекоше биће до подне још један до Феризовића.{S} Пред подне ст 
рити, нити што под главу подметнути али биће бар под кровом.</p> <p>— Преседећемо ноћ — веле —  
с душе и прође ме страх.{S} Мислила сам биће зли, <pb n="409" /> биће опаки а они ето добри, ча 
на прибирали и текли.{S} Кад се вратимо биће све пусто и почећемо све испочетка.{S} Али, тад не 
 до год они не занеме, ја ћу веровати у биће Србијино.</p> <p>— Ја ћу веровати и после, кад и т 
 Бојко вели: „Сутра, ако Бог да, у зору биће борбе па ћемо се загрејати!“ Марширамо по десет, д 
ави.{S} И мало још, још мало само дана, бићемо сви, биће цела Србија под лавином!...</p> </div> 
кад тај мост пређемо, бићемо изгнаници, бићемо бескућници, бићемо деца без отаџбине.</p> <p>Као 
 бегунци, до мало час бићемо изгнаници, бићемо деца без отаџбине.{S} Заћи ћемо у туђину, куцаће 
о, бићемо изгнаници, бићемо бескућници, бићемо деца без отаџбине.</p> <p>Као што смо на далеком 
ни он мене, али ћу бити ту где је и он, бићемо под истим кровом.{S} Та ми се мисао поче све виш 
 на своме дому а, кад тај мост пређемо, бићемо изгнаници, бићемо бескућници, бићемо деца без от 
 смо још увек били бегунци, до мало час бићемо изгнаници, бићемо деца без отаџбине.{S} Заћи ћем 
о светоме тлу своје отаџбине, донде још бићемо на своме дому а, кад тај мост пређемо, бићемо из 
ужих корак, пробијајући се раменима, да бих је стигао.</p> <p>— А ви сте отуд, из Шапца? — упит 
шевних патња изазивала у мени слутња да бих га могла изгубити.{S} Ни пред ким нисам смела исказ 
 запита ме шта ћу.{S} Одговорила сам да бих желела бити болничарка.{S} Он се избрецну и рече да 
огу, осветљавајући цигаретом калдрму да бих могао мимоићи силне баре и каљуге што их је киша, к 
би се имали понети само са Бугарима, ја бих био безбрижан.</p> <p>— А овако?</p> <p>— Овако, ре 
устимо станицу.{S} Да могу, госпођо, ја бих вам помогао, верујте, помогао бих вам!</p> <p>Повер 
оварио и да сам којом срећом кренуо, ја бих сад већ био у Битољу.{S} Али се сретнем опет са они 
би за љубав, учини мени за љубав.{S} Ја бих волео да изнесеш главу, да одеш тамо, да поздравиш. 
, он је само ћутао и гризао усне.{S} Ја бих седао обично на крај његове постеље и причао му све 
ао војник, кога воде на стрељање.{S} Ја бих се у таквим приликама обично склањао гдегод, да не  
 оружја и љубављу према Отаџбини.{S} Ја бих њиховој светлој успомени чинио горку неправду, ако  
пио.{S} Покрет се заустави.</p> <p>— Ја бих рекао... погледајте, погледајте мало боље... не гор 
сито господин са јабучицом.</p> <p>— Ја бих волео... — хоће опет нешто да примети песимиста, је 
рочанства препричао — а Ви?</p> <p>— Ја бих више волео да знам шта у овоме тренутку мисле наши  
амо поједине речи чују:</p> <p>— Ама ја бих њему... (додатак, којим се зачињавају сви бурнији р 
ред!“ па ти слатка она српска реч, и ја бих стар овако, узео пушку и стао бих тамо у ред.{S} Па 
 <p>— Да постоји још српска војска и ја бих имао ту веру.</p> <p>— Постоји народ!</p> <p>— Само 
!{S} Топ је наперен, нишан утврђен и ја бих вас молио наредите да ко други опали.</p> <pb n="20 
ку у Варну, ништа, шала!</p> <p>— Ал ја бих волео — чеше се за врат учитељ — кад би нама Русија 
да беху моји тако да не плачу, пристала бих и по два годишње да рађам, али какви су моји били,  
е те ме то још више преплаши.{S} Волела бих да се трза као раније, то ми је трзање ипак било до 
е да нису топле као мало час.{S} Волела бих да су топле, та ми је топлина била доказ живота.{S} 
избегла, па би га онда тражила.{S} Ишла бих на фронт, тамо где се бију и тражила би га...</p> < 
све оне, што пуцају на мене!{S} Ох, кад бих смео, али не смеш пусто, пазе те као звера!</p> <p> 
 нисам одио.</p> <p>— А шта мислиш, кад бих ударио на Плав и Гусиње?</p> <p>— Нисам ни туда оди 
?</p> <pb n="99" /> <p>— Не знам... кад бих могао све, све, ал не може.{S} Ко зна где ћемо... к 
јатељско још једнако чини.</p> <p>— Кад бих могао бар само један метак да бацим, тај један мета 
цу, ја ништа толико ужасно не знам чиме бих је упоредила.</p> <p>Младеновац, који је постао збе 
е бих жалио ни обе руке, ни оба ока, не бих жалио ни живот.{S} Јер, ви не можете претпоставити  
јући речи себи у недра:</p> <p>— Не, не бих смела још једном остати! — а затим јој кроз тамну б 
 трагедију.{S} Не жалим је, верујте; не бих жалио ни обе руке, ни оба ока, не бих жалио ни живо 
м се да што пре напустим Београд.{S} Не бих хтела сама, да ми је да нађем још кога.{S} Чула сам 
оверење и детиња искреност:</p> <p>— Не бих остала ни за живу главу.{S} Остала сам први пут, у  
 па диже главу и додаде:</p> <p>— Ја не бих желео да ви рђаво разумете моје разочарење.{S} Оно  
нека дође неко па нека каже: „Ама ја не бих волео на то поље!“ Шта ће да му кажеш ако си прави  
>— Али верујте, да није био рањен ја не бих ни речи рекла — говори један пискав и прозебли глас 
ате ли?</p> <p>— Не, тргох се ја — и не бих желео да заспим.</p> <pb n="660" /> <p>— Које је ов 
еже хвала Богу нико, а да је ко ушао не бих могао доћи ноћас.{S} Морао бих остати да га дворим. 
 разне службе.{S} Мислила сам, зашто не бих и ја себи сачувала хранитеља.{S} Отац му је погинуо 
мљавину.{S} У другом случају ни дању не бих смела ући у напуштену и усамљену кућу на <pb n="474 
гово затим донело победу.</p> <p>— Ипак бих ја волео... — покушава да каже своје мишљење песими 
о, ја бих вам помогао, верујте, помогао бих вам!</p> <p>Поверовала сам му, јер ми је говорио ис 
истина што ту пише.{S} Не види се а дао бих вам да прочитате.{S} Седамдесет хиљада Француза и Е 
диста! — потврдих ја.</p> <p>— Насликао бих је, јер то је моја судбина.</p> <p>— Не видим — зау 
не рече:</p> <p>— Да имам руку насликао бих ту сцену.</p> <p>— Одиста! — потврдих ја.</p> <p>—  
 ушао не бих могао доћи ноћас.{S} Морао бих остати да га дворим.</p> <p>— А како нас мимоиђе? — 
 и ја бих стар овако, узео пушку и стао бих тамо у ред.{S} Па <pb n="628" /> још кад марширају  
 да купи.</p> <pb n="550" /> <p>— Остао бих ја, него шта!{S} Али нисам престарео а виши сам чин 
мишља опет каплар.</p> <p>— Море, пуцао бих ја и на Бога! — додаде један од оних у чије ћемо се 
 — Нема овде ни тридесет кила.{S} Понео бих ја то и сам ал не могу, имам сипњу.</p> <p>Он понуд 
— Да могу — додаје опет рањеник — понео бих ти једно дете, ал ето, једва и себе носим.</p> <p>— 
азговоре, који их пропраћају.{S} Улазио бих у кафаницу, одмах ниже начелства, где су од ране зо 
ведрим небом, у сред кланца...{S} Зашто бих ја водио децу у сигурну пропаст, зашто?{S} Идем нат 
д бегунаца када прште глас да је пут за Бицан затворен.</p> <p>— Сад смо у клопци! — узвикивао  
утем који је пробио Црни Дрим, па преко Бицана на Дебар и даље на Стругу; друга је, идући упоре 
мирио се био с тим да крене путем преко Бицана и Дебра.{S} Неугодности тога пута трајале су два 
м позади нас груб војнички глас и пуцањ бича.</p> <p>Нико не маче.</p> <p>— Склањај с пута, кол 
 <head>Једна Борба</head> <p>У Гучу, на Бјелици, под Јелицом планином, стиже 17. октобра с вече 
омате тихо заиграше и на њима се изваја благ осмех сажаљења према једном обичном паланачком тип 
а.{S} Она се преобразила, њен је поглед благ, она се топло смеши, смеши се материнским осмехом; 
/p> <p>На капетановим уснама развуче се благ али и болан осмех.{S} Њему падоше на памет синоћне 
ми је један чичица из последње одбране, блага, родитељска лица.</p> <p>— Немој, синко, да једеш 
S} А та реч тече са њених усана топла и блага као она полусветлост којом је од пламена из камин 
 звук јасније изражава и изгледа ти као блага грмљавина, која далеко негде ромори небом.{S} Мал 
вно казивање које ме је разгаљавало као блага, тиха струја у вртлогу олујине која нас је носила 
 може.{S} Овде је архива!“ или „Овде је благајна та и та!“ или „Овде су новчане књиге!“ Ако сач 
 жене, деца, старци, надлештва, архиве, благајне, команде без војске, товарни коњи, кола, аутом 
 су се све министарске канцеларије, све благајне, све архиве, које су се довукле до Призрена.{S 
аје пакосно изгладнели чиновник окружне благајне — држава је друго а кујна је друго.{S} Кујна В 
— додаје пакосно један помоћник окружне благајне на чијем се лицу јасно види да је изгладнео а, 
итај ме, имаш право да ме питаш? — вели благајник срдећи се сам на себе.</p> <p>— Што да те пит 
им моје ствари и грејем се — вели један благајник који је уз болницу повукао и кућу. — Јуче сам 
дили успут, жалили смо га и казивали му благе речи, али их он није разумео.</p> <milestone unit 
о дати, дуги су били као век човечији а благи као први пролетњи дан, после толиких непроспавани 
ад испио је ову децу, угасио им је онај благи детињи поглед, избрисао им је осмех са усана и по 
ашто? запита капетан невојнички, готово благим гласом, осећајући и сам тежину ситуације.</p> <p 
ану.{S} Да би, као горак лек, обвили их благим обвојем, јављали су нам напоредо са овима и утеш 
 мало да изнесемо овде узбрдо.{S} Ајде, благо мени!</p> <p>— Слаб ти тај левак — вели му Краљ.< 
нде да их приме у српску војску.{S} Еј, благо мени, рекох, само дај Боже да то буде!</p> <p>— О 
Они разговарају са њим, говоре му тихо, благо, као што се са самртником говори а он их гледа ук 
говој срећи и завидимо му.</p> <p>— Их, благо њему! — рећи ће један.</p> <p>— И на тебе ће доћи 
 ћеш и ти мени помоћи кад год!</p> <p>— Благо теби, старче! — вели му трећи. — Бог ти најпре од 
мо међу сметовима и стењем.{S} Нешто је благо лебдело у ваздуху наглашујући близину обала на ко 
е нису ухватили, куда би бего? — говори благо један од оних што несретнику везаних руку додаје  
је твоја сестрица? — пита даље начелник благо, да би охрабрио малу.</p> <p>— Није!</p> <p>— Па  
ило и шта је било? — поче начелник врло благо.</p> <p>Девојче се охрабри и одреши језик.</p> <p 
ој темеље, затиру установе и уништавају благо народно које смо сто година прибирали и текли.{S} 
 <p>— Их! — учини, као да би хтео рећи „благо њима!“</p> <p>— А и ми ћемо на море, је л’? — нас 
а у тробојку, па ту Косовска Вечера, па Благовештенски Сабор, Св. Сава, па „Узо деда свог унука 
гобе!</p> <pb n="599" /> <p>Био сам јој благодаран на речима, које су ме могле бар за тренут да 
ровима у којима ће они од сутра живети, благодарећи и Богу што их је о данашњем лову тако богат 
м преобуком и припаљује понова кандило, благодарећи Богу што јој је молбу услишао.</p> <p>Тако  
е прихвати и блесасто ме је гледао и не благодарећи ми.</p> <p>Кад смо измакли мало од овог нес 
о добра ватра.</p> <p>Она климну главом благодарећи ми и приђе ватри те јој направисмо места.{S 
едва и себе носим.</p> <p>— Хвала ти! — благодари очајна мајка.</p> <p>У том наиђосмо на вола к 
и немо крстити се, пошто ми је погледом благодарио.</p> <p>— А умеш ли да се помолиш Богу за ду 
/> дана пута посрнуо.{S} Ишли су пешке, благодарни што им је коњ и оно мало хране и ствари мога 
увео у ону бедну собицу.{S} Били су сви благодарни.{S} О, како се у таквим приликама јефтино да 
веде је у вагон, при чему су га пратили благодарни погледи целе гомиле која се мало час гнушала 
е место.{S} Она ми одговори само једним благодарним погледом и седе мирно крај ватре да пробдиј 
 <p>Понудио сам га цигаретом, примио је благодарно и пратио ме ћутећи као да би да ме не узнеми 
олу и да га чак присваја.{S} Климно сам благодарно главом пролазећи крај ње.</p> <p>Приштинска  
 се у таквим приликама јефтино да стећи благодарност!</p> <p>Могао сам учинити и нешто више за  
етио сам потребу да јој изјавим не само благодарност, већ и саучешће због зле судбине која је с 
о.{S} И колико сам за то мало дара срео благодарности код ових несретника, који су већ онемели  
ће пасти сва тежина зле судбине или сви благодати добре судбине ових догађаја који се сад дешав 
 погледу и његовоме старачкоме, тихом и благом гласу, одиста је приликовало да у том часу рече  
а поведе тим путем, озари му лице неком благом, светитељском светлошћу и он се окрете ађутанту  
ћи ће последње време, те они који умиру благосиљаће милост Божју а они, који остају живи, завид 
у из наше катастрофе поцрпсти један мир благословен културом и напретком.</p> <p>Млади се подна 
а Сухе Горе и Ругова и жури кроз плодом благословена поља и зато га ваљда зову белим братом, он 
оће ли дотрајати да види равну Метохију благословену миром; њена зелена поља преорана и оплођен 
а нам одслужи службу Божју, па нас онда благослови и пође натраг у село и са њим она два домаћи 
ми да!</p> <p>На ове речи цикну мајка и благослови у души рањеника који јој не посла дете у смр 
тнула ми у руке десетицу, ижљубила ме и благословила ме...“</p> <p>Ту прекиде заробљеник причу, 
в — рећи ће господин попа — треба да га благословим.{S} Посветила ти се, синко, десница којом ћ 
а се.{S} Пушке, које је буковички прота благословио на Орашцу, и које су се прославиле на Мишар 
сад на широко море и мајка га испратила благословом и пратила погледом док му чунић није замака 
јих снова.{S} И ја сам свога јединца са благословом испраћао и сачекавао га на обали живота, ка 
ац на широку пучину и ја га испратио са благословом.</p> <p>С вечера сишао сам на обалу да га с 
унићу на широко море а мајка га испраћа благословом и дуго прати погледом, док се чунић не изгу 
 заменити младићским жаром израз детиње благости.{S} Није далеко то доба и она га већ види и ви 
 тоном учитеља који хоће ауторитативном благошћу да покара непажљивог ученика — може се превари 
а земљу и простирала око себе топлоту и благу, румену светлост.{S} Мора да смо далеко од поноћи 
и крвљу својом искупили на земљи, вечно блаженство на небесима.{S} Тим блаженством наградићеш т 
и, вечно блаженство на небесима.{S} Тим блаженством наградићеш тада и душу роба твога Јована, к 
 па ући у Скадарску равницу, већ допире блажи ветрић, већ се догледа сунце које сја на јадранск 
о великих висина али краћи; други нешто блажији али дужи.{S} И један и други пусти и један и др 
лу и мушкињу и женскињу по више слојева блата, које збира већ неколико дана по приштинским улиц 
злокан, преливен дебелим слојем житкога блата, где ређега те се разлило као блатно језеро а где 
 извлачећи гломазне точкове из дебелога блата које је покрило разривен и пролокан друм.{S} Напр 
вози на аутомобилу, а народ гази дубока блата; како би он волео, кад би их могао све повести, к 
 смо и Бистрицу и заглибили се у дебела блата и наносе, запали у дубоке пролоке, трагове, силне 
и свету тапкати у месту где се од силна блата нема нашта сести те одморити — и онда настаје гун 
ила друм и људи који су полегали у сред блата по друму и по странама.</p> <p>Крај ватара је вла 
кнути на то, ми смо брисали само очи од блата, као оно у купатилу после гњурања у воду, и наста 
која једнако надолази; чује се пљаскање блата, довикивање и крчање кола, која скрећу да пређу н 
т не отвара нити му ко прилази да га из блата извуче.</p> <p>Ватре лево и десно; на пламену про 
арамљује на једну ногу, извлачи кола из блата амовима искрпљеним канапом и настављеним ужетом.{ 
пира и сагињу се, те дижу те отпатке из блата и ждеру.{S} Кад из каквих кола испадне оглодана к 
а крај мене, извлачећи тешко стопале из блата.{S} Ћутала је оборена погледа и ја је нисам узнем 
то што се не једе, те да он то збере из блата.</p> <p>Са десне стране друма, ивицом, иде погнут 
шко изговорити реч као и извући ногу из блата.</p> <p>Гомила се ваљала крај нас, као река набуј 
олико умазане и улепљене дебелим слојем блата, да јој је могло бити све једно, где ће стати.</p 
е толико борбе и нагло наступање колико блата. <pb n="365" /> Газиш оно пусто блато па ти тежа  
ати од глади и зиме, где ће се давити у блата и где ће их болести обарати као олујина недозрели 
х са великим напрезањем извукли из ових блата кроз која се прошло; за овима опет пар малих вочи 
са великим напрезањем извлачили из свих блата кроз која се прошло; за овима опет пар вочића вук 
шке положаје, извлачио их је из дубоких блата, кисао је, зебао је, гладовао је и стајао је дигн 
о врлетима; спаваћемо по снеговима и по блатима; успављиваће нас арлук вукова а будити арнаутск 
ма кроз које гамиже сав тај свет, права блатна језера која, кад се прелази са једне на другу ст 
 справе летилице и давићемо се у дубока блатна језера.{S} Вај нама, сејаћемо свуд где прођемо н 
чак који се зарива више осовине у житка блатна језера која испуњавају пролоке.{S} Светина, која 
иштима сеоским и пламен се износи изнад блатних зидова којима <pb n="306" /> су та дворишта огр 
ога блата, где ређега те се разлило као блатно језеро а где гушћега те се хвата за точкове од к 
зна где остао.{S} Таљиге вуче покисао и блатњав коњић мало већи од козе а мршав ко глад, те она 
 надошле Косачице и скочио је у мутне и блатњаве вале те топличке речице, нашавши у смрти мира. 
; лица се срозала, одело већ подрпано и блатњаво, прокисло и - омлитавило.{S} Жагор и жамор као 
са га сивом пучином.{S} Вардар нарастао блатњавом водом, коју су снеле кише, те шуми и дере пре 
седло и одјурио у варош; други опет, на блатњавоме и прокисломе коњу, из чијих се мокрих слабин 
} А прокисла стока, која је полегала по блатњавоме дворишту, уморно клима главом и лењо прежива 
ењих киша набујала Бистрица наноси муљ, блато и песак и све дубље засипа прошлост.</p> <p>Веков 
ивом, па да обиђемо.</p> <p>— Не можеш, блато је а смоница, не можеш ногу извући.</p> <p>— Па ш 
 све више стеже, хладноћа просто реже а блато, које је покрило друм, после оне силне кише, замр 
коњићима, чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух те висе гроздићи о длаке; па он 
 коњићима чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух те висе читави гроздићи; па онд 
ећ пали образе и мрзну ти прсти и уши а блато се стеже под ногама.{S} Далеко, на дну друма, јед 
ри киша, хаљине им се улепиле за тело а блато их засуло до колена те изгледају као бродоломници 
рај друма, те један узео иверку и скида блато с обуће, други савија цигару, трећи се претоваруј 
ковничина кућа и пратња пролази и прска блато с точкова по гомили.{S} А за низом ових кола опет 
е који ће метнути пода се, кад легне на блато; трећи упртио о раме двадесет другарских чутурица 
 поскида с чизама колико толико синоћне блато и спреми остали пртљаг.</p> <p>Потпоручик салутир 
иђу колону али се заглибљују у још веће блато и псују све што им је најсветије и љуте се и на с 
врдити јер најзад, све што није улица и блато, добро ми је дошло.</p> <pb n="347" /> <p>— Штала 
олази тиска се око хана, разгрће снег и блато и наноси дрва, те спрема ватре око којих ће пробд 
 натопљене <pb n="312" /> кроз мочари и блато које су данас прегазили, други греју на пламену т 
леди, ова киша и стално мутно небо, ово блато и оскудица, ова стрељања и ова пуцњава, која се ч 
ане друма на другу и свуд је подједнако блато и свуд подједнака зима.{S} А на преноћиште већ не 
ечену грану која за собом повлачи житко блато.</p> <p>— Их, болан, што посече младицу, грехота  
земља <pb n="500" /> разлила се у житко блато.{S} Нигде црквице, нигде зграде.</p> <p>— Ето ту  
 срндаћима и точковима које је обмотало блато слојем дебљим и од самих наплатака; па двоколице  
разглављеним точковима које је обмотало блато слојем дебљим од самих наплата, па двоколице, кој 
9" /> волове, почистише колико се могло блато под колима, посуше мало сламе или сена и завукоше 
овске точкове и поскидају са њих дебело блато које су понели са друма од <pb n="174" /> Ариља о 
 дечицу успут и коју је толико обујмило блато да једва отвара улепљене очи.</p> <p>При пролазу  
е а дупље у којима су почивали, затисло блато из влажнога гроба; огртач на њему царски, прикопч 
је до моје куће ваљало пребродити силно блато, баре и пролоке; ваљало је још проћи крај многих  
о блата. <pb n="365" /> Газиш оно пусто блато па ти тежа нога него и пушка и торба и муниција з 
 црној бошчи, која јој се сва уваљала у блато.{S} Кад је позвах да се крећемо, она покуша да се 
зочараће се тек кад сиђу с аутомобила у блато и кад вечерас, и то ако буду успеле да се догурај 
{S} Однеше је тамо где су запала кола у блато и отуда се чују вишегласни узвици: „Држи, држи, д 
с ноге на ногу, други сели крај друма у блато, трећи покушавају да сиђу с друма те да заобиђу к 
етник је лежао на земљи лица заривена у блато.{S} Очи му искочиле из дупља а на уснама му ври п 
медаљу за храброст, која је све дубље у блато тонула...</p> </div> <pb n="243" /> <div type="ch 
 тискању обарају један другоме товаре у блато.{S} Настаје свађа, вика, дрека, псовка, гунђање.{ 
имочке дивизије“ самар с магарета пао у блато па сад збира расуте ствари и брише их. — Није ист 
аутомобил, који га је возио, заглибио у блато и услед напора да се извуче, мотор му онеспособио 
рни коњ тамо пао и товар му се сручио у блато.{S} А напред негде, тамо на ћуприји, при излазу и 
 остављен, опет пада и зароњава главу у блато, гаси му се поглед и слабине опет убрзано крећу и 
, одиста срамота! — и пензионер пљуну у блато.</p> <p>Пролазак такве једне „колоне тимочке диви 
утога коња, а у потоку циганчићи перу у блато уваљан пиринач, који се негде на друму просуо из  
ила <pb n="403" /> своју црну бошчицу у блато и села на њу да се колико толико одмори.</p> <p>Ј 
 узећу земљу са гроба детињег, замесићу блато материнским сузама и тим ћу им блатом замазати пр 
 са ватара обасјавала мале, двоспратне, блатом олепљене кућице, које су се начетиле око станице 
а невоља све изједначила ипак је у тој, блатом убрљаној и бригом и теретом путовања умореној го 
а зграда, стране јој плетенице од шибља блатом олепљене али на чврстим дирецима узноси се здрав 
измеђ њих, пешачи маса света, попрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена 
и измеђ њих пешачи маса света попрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена 
х бокова жмири слаба светлост фењерчића блатом попрсканих и улепљених.{S} Странама улица, покуш 
</p> <p>За Енглезима брекће и стење сав блатом умазан један аутомобил пун народа који се гуши у 
негде у планини њоме израни зимус и сав блатом улопан, повијена репа пас, који је кренуо у збег 
зливеним од кише црвеним крстом, дрежде блатом испрскани и укаљани рањеници и очекују нешто, шт 
слику: људе дроњаве и у ритама, умазане блатом које се сасушило на оделу, прљавих руку, прљава  
нта.{S} Крај ових промичу жене, укаљане блатом до појаса, деца увијена у крпе, војници без пуша 
а настави пут.{S} На њему чизме улопане блатом, сабља улубљена а чело наквашено прљавим знојем. 
своје.{S} Ишли смо кроз улице покривене блатом, лагано, корак по корак, он оптерећен годинама а 
 затисла камене прозоре сеном, крпама и блатом; излепила хартију и парчад на ђубрету нађенога с 
ве промиче.{S} Коњи у запрези покривени блатом, уморни и малаксали једва крећу; седла на њима в 
ћу блато материнским сузама и тим ћу им блатом замазати прљава чела!</p> <p>Ето, такво је распо 
сна јесењска киша и мочар покрио житким блатом улице.{S} Влага ти чисто продире у душу, као да  
им и напорним маршем, испрскана дебелим блатом и оквашена студеном кишом, полако и тромо промиц 
у гломазним мужичким чизмама, улепљеним блатом више колена, са забаченом качкетом унатраг и нао 
pb n="617" /> погурен, уморан, попрскан блатом и неизбријан наслањајући се једном руком на бати 
аљда било — одговара му други, испрскан блатом до грла — тако је ваљда било у Призрену, за врем 
борене главе, поцепан, измучен и умрљан блатом.{S} И данас при доласку Краљеву грувају топови а 
ислим — одговара онај господин излепљен блатом — да ће се сад тек у Призрену видети јасно колик 
 тако нешто — одговара господин улепљен блатом — само, рекосте, то је била тетка, али они који  
аче са још влажним опанцима а испрскано блатом по кошуљици и стручком сувог босиљка заденутим у 
омобил прохујао би и раскошно нас засуо блатом по лицу, по коси и по оделу.{S} Навикнути на то, 
ла некако до Призрена, точкова умазаних блатом као и остала сељачка кола, прозора полупаних а м 
шли смо дуго, ишли смо тешко по густоме блату и носећи терете на рукама а бол на души.{S} Ја са 
чајно уморан од тешкога хода по сеоском блату.</p> <p>— Само... овај... ако ти је згодно...{S}  
 биле још на коњима, колима или у самом блату пред шталом.{S} Спуштајући ствари, крај места где 
орђеве Звезде.{S} Бре, кад се засија по блату гомила ордена, а они помислише ваљда злато, па на 
ла.{S} Бат цокула и мљаскање опанака по блату, разорио је мртву тишину која је до мало час влад 
само бат наших ногу, пљаскање опанка по блату, стењање и шкрипа кола.{S} И међу нама живот све  
ше сандуци па кад поче да се просипа по блату орден.{S} Сви сандуци пуни Карађорђеве Звезде.{S} 
не једне ноге која јој се скоро вуче по блату а повијене друге под собом, седи забринута стариц 
 лежало по <pb n="223" /> потоцима и по блату, по друму и по јендецима, све растурено, све поба 
вања писарева, који је тапкао за њим по блату, капетан се уврати у среску зграду, из чијег је з 
народ по оном ордењу а оно се расуло по блату на све стране.</p> <p>— Ех, ех, ех, баш тако мног 
, то свето знамење јунаштва ваља већ по блату и да га арнаутске жене збирају у корпе и кецеље д 
пет чу неки разговор и пљаскање ногу по блату, као да читава гомилица пешачи.{S} Радознали посл 
— Тако, узео, жао ми их да се ваљају по блату...{S} Да идем кући па да понесем деци да играју,  
прљаве ципеле са којих се узице вуку по блату.{S} Над челом јој се, од кише, разлио црвени крст 
јишеви са опанака се опустили и вуку по блату; лица се срозала, одело већ подрпано и блатњаво,  
 млада снага ево је лежи сад испијена у блату.</p> <p>Сетих се и Енрика толедскога ритера, када 
 понос, несавитљиви понос, ево га сад у блату.</p> <p>И опет ми допиру до ушију Гришине речи: „ 
нежни идеалиста Арман Дивал, лежао је у блату поносни ритер Дон Енрик од Паласиоса.{S} Лежао је 
 се она ћутећи загледа предасе и поче у блату бирати место где ће стати и ако су јој и ципеле и 
 друму, задоцнели аутомобил заглављен у блату стење и брекће као животиња у процепу али му се п 
 принц Карл Хајнц, крај мене је лежао у блату нежни идеалиста Арман Дивал, лежао је у блату пон 
у грозници.</p> <p>Крај мене је лежао у блату лепотом заносни принц Карл Хајнц, крај мене је ле 
р.</p> <p>Ту, испред села, остали смо у блату више него један сат, док најзад не одујми мало пр 
ше како гладују и сиромахе како умиру у блату.{S} Све су видели и срце им је изгубило осећање,  
ку на Јавор и на Шуматовац, лежале су у блату под вагонима или су њихове голе мотке бацане на в 
осао завршио.</p> <p>Кад каре стигоше у Блаце наиђе нова невоља.{S} Појави се командир, под чиј 
 да се са својом колоном заустави ту, у Блацу, те да каре које возе Краља не могу даље ићи.{S}  
амо и да пита шта би човеку, изађе отуд блед као восак.</p> <pb n="370" /> <p>— Их, људи Божји, 
> <p>— Шта је?</p> <p>Потпоручник приђе блед капетану и речи му задрхташе у грлу:</p> <p>— Госп 
 проласку Врховне Команде.{S} Изашао је блед и узбуђен и гомилица која га је нестрпљиво очекива 
/> најдражи терет, своје чедо исцеђена, бледа, воштана лица; рањеник, који је недолечен кренуо  
исам ни слутио, велим, када су та деца, бледа и уморна лица пролазила у недогледним редовима ми 
транац да јој обезбеди место у возу.{S} Бледа, воштана лица и великих, изразитих очију, она је  
о што одлучимо шта ћемо, затекли смо га бледа и узбуђена са телефонском слушалицом у руци.</p>  
 силуету овамо и онамо осула је по која бледа и слаба светиљка која трне као свитац у мрачној ш 
ветљавала собу, споља је продирала нека бледа, водњикава светлост која је на мрачноме зиду прој 
ломе коњићу чудан један јахач.{S} То је бледа, мршава дама, дубоких и паметних очију, то је пле 
тано лице, по коме се заигравала лака и бледа пурпурна светлост, што се разливала са црвене жер 
ким вратима.{S} Ћивоти су се отворили и бледа светлост кандила обасјала је тамна као земља и ме 
 горњем свештеник и крај њега несретник бледа лица као воштаница и суманута, укочена погледа, к 
им ухом ослухивао: хоће ли доћи?</p> <p>Бледа светлост петролејских лампи и свећа, са којих је  
 доба нешто попустила, те се кроз зраке бледе светлости, колико је ова продирала на улицу кроз  
ледасмо далеко, далеко тамо тињање неке бледе светлости, која се причињава као звезда која је д 
људи, разнога изгледа, разнолика одела; бледи и недорасли младићи, који су преко зимскога капут 
из округлих обрашчића му одишла крв, те бледи већ се припијају за кост а уснице стегао зубићима 
га кандила на гробљу, назире тамо један бледи зрак.{S} То је кафана у коју се преко дана збирај 
давно минула и таму ноћи поче да осваја бледило зоре.{S} Доба је већ да се мртви врате у гробов 
 црквене почело да продире рано јутарње бледило дана а с поља, са друма који пролази крај Патри 
вори млади потпоручник и очевидно му се бледило разли лицем а усна грчевито задрхта.</p> <p>Мла 
милује покислу косу; по његовим воштано бледим образима трепери прозрачно болесничко руменило а 
 опет један малишан, стиснутих вилица и бледих усана испуцаних од ватре.{S} Под пазухом му јабу 
војила, небо се обогатило читавим ројем бледих звезда а месечина почиње да се означава сенкама  
 што се догледају као утуљене звездице, бледо осветљени прозори цркве патријаршиске.{S} То свет 
 су његове студене, чело <pb n="661" /> бледо а очи угашене.{S} Али он је ту, ипак је он ту!{S} 
о све сиромашнији, све тужнији.{S} Небо бледо, малокрвно; оно мало светлости којом је обасјан д 
 час тамо а час овамо, опазио сам и оно бледо воштано лице и очи пуне топлога израза оне госпе  
 блуди по оној даљини која се у сивој и бледој перспективи, без сенака, простирала пред њим.{S} 
ди својом суровом кичицом по воштаноме, бледом лицу извајала грубе црте клонулости и одрицања.< 
S} Њена црна силуета, издвојена из таме бледом месечином, имала је у томе часу нечега тајанстве 
и уза зид.{S} Са таванице чкиљи лампа и бледом светлошћу осветљава уморна и брижна лица гомиле  
алишане.</p> <pb n="288" /> <p>Његовоме бледоме, светитељском лицу; његовоме бономе, уморноме п 
тих дана вести са Дарданела биле су све блеђе и блеђе док нису сасвим усануле.{S} Прва вест о д 
 вести са Дарданела биле су све блеђе и блеђе док нису сасвим усануле.{S} Прва вест о дарданелс 
поче подешавати, нишанити и најзад, још блеђи но раније, приђе капетану.</p> <p>— Готово је, го 
идиш гомилу овде, гомилу онде, гледају, блену, не знајући ни шта се све дешава у доњем делу вар 
 која си јуче сретао безизразна, тупа и блесава, данас видиш свежа; чела која си сретао изборан 
еника, којима из очију још није ишчезао блесави поглед страха, који још не <pb n="488" /> могу  
манута, укочена погледа, којим он тупо, блесаво и без израза гледа последњи пут у свет.{S} Њега 
о неверице пружио руку да је прихвати и блесасто ме је гледао и не благодарећи ми.</p> <p>Кад с 
вуци у нама пробудили, само је за часак блеснуло, као једна тренутна појава, као један покушај  
ства за даље путовање.</p> <p>Два и три ближа пријатеља, који су из очију господин Јанковићевих 
или иду на врхове планинске да се отуд, ближе небу, помоле Богу милости или, можда иду на обале 
 једној страни па се појавио на другој, ближе или даље од нас.{S} Припуца и по нека пушка, и ар 
а.</p> <p>Краљ се боно насмеши и призва ближе себи ађутанта:</p> <p>— Сећаш ли се — вели му — о 
а кишом и ношена страхом и што сам била ближе кућици све ми се даље чинила.{S} Најзад сам стигл 
који му је био познаник и сазнао штогод ближе о томе, зашто се батерија са фронта повлачи пут П 
иђала.</p> <p>А како који дан даље, све ближе и ближе тој јави, коју је сан обећавао, све више  
 је све његово добро остало пусто а све ближе местима, која му обећавају глад и невољу?{S} Где  
слухујемо.{S} Шум све јачи, буктање све ближе, као да нешто кркља и стење, као да се нешто ломи 
 у мраку пред станицом, па се онда наже ближе мени и узе ми шаптати:</p> <p>— Ноћас Команда Тру 
проноси језу кроз ваздух.{S} Мора да је ближе зори но поноћи, те су се избудили и довикују се д 
диже главу.</p> <p>— Одите овамо, одите ближе! — рече, пошто их је промерио погледом.</p> <p>Св 
p> <p>А како који дан даље, све ближе и ближе тој јави, коју је сан обећавао, све више и више р 
гу који нас је захватио, слазило ниже и ближе дну левка, све се више губио интерес за опште пој 
> <p>Грмљавина топова поче нешто јаче и ближе да се чује.</p> <p>— Туку Палилулу! — узвикну нек 
један официр који води своју фамилију и ближе и даље своје рођаке и комшике и пријатеље, на тро 
 како тежак пут био, знао је да га води ближе отаџбини.{S} А ми идемо све даље од отаџбине, ми  
 бити далеко иза поноћи, морало је бити ближе зори, јер кроз ноћну тишину јасно су допирали топ 
и шта се чује о Турцима.{S} А што Турци ближе селу, све црњи гласови се чују те леденим срцем ч 
ћу прими на себе.</p> <p>Он приђе корак ближе Краљу.</p> <p>— Господару!{S} Нити ми можемо поћи 
атреба и приђох јој.</p> <p>Тек кад сам ближе пришао, појмио сам шта ју је заковало за то место 
ка до ћепенка.</p> <p>Али како који дан ближе крају септембра, поче се ипак вестима из Бугарске 
 питање: „Откуд ти?“.{S} Што је капетан ближе прилазио белој општинској застави и престрављеној 
мо даље одмицали од непријатеља све смо ближе били правој опасности.{S} За нама је језиком непр 
е да нас прождеру.{S} Прозебли, што смо ближе ишли тој огромној ватри, све смо већу студ осећал 
а путу те сутра зором наставити.{S} Што ближе оним ватрама, њихов се број све више множи, прост 
ндом трупа нових области и да сазна што ближе о догађајима код Ђаковице, одакле су били стигли  
својој и нагло се унапред, не би ли што ближе било пламену који обнавља живот мразом угрожен.{S 
ти која га постепено осваја.</p> <p>Што ближе магли, у коју нас друм води, то се она све више р 
 жара у мангалу и сви се скуписмо нешто ближе ватри.</p> <p>— Поменусте и Ђунис мало час? — пре 
ога пука првог позива.{S} Кад приђе још ближе, виде да се није преварио и јасно виде пуковников 
и гости придолазили, а што се више вече ближи, наићи ће све веће гомиле оних што су на друму да 
т, који је до мало час ту био.</p> <p>И ближи се већ!{S} Осећам загушљив ваздух, који претходи  
ако мало среће свету, да би човек остао ближи себи и Њему.</p> <p>За столовима се говори гласно 
о узвицима разумео да се непријатељ већ ближи.{S} Он не сме бити заробљен, дао је часну реч ком 
ратски.</p> <p>С поља се борба све више ближила и он је по звуку пушака осетио да наши већ напу 
е речи његове умириле и што сам се више ближила колиби била сам све узрујанија, гушило ме је не 
амена сручена у долину, што смо се више ближили све су се више оцртавали, одвајајући се један о 
м кораком који учинимо, осећамо како се ближимо губитку и последњега слободнога парчета њенога. 
 и грлила га све чвршће.{S} Што се више ближио час растанка, ја сам га све чвршће грлила; изгле 
да да ми је тога часа у болници неко од ближих умро.{S} А тако је и било, изгубила сам њега и с 
зорава наук Божји и отуђује ближњега од ближњега а невоља их зближује.{S} Зато је ваљда Бог и д 
 то, која разорава наук Божји и отуђује ближњега од ближњега а невоља их зближује.{S} Зато је в 
чност са катастрофом србијином чине још ближом и одређенијом.{S} Описи велике поморске катастро 
 близа? — узвикује капетан.</p> <p>— Из близа, господине капетане! — одговара поднаредник са пр 
положаја од наших.</p> <p>— Ово бије из близа? — узвикује капетан.</p> <p>— Из близа, господине 
пријатељска батерија понова загрокта из близине.{S} Сви се згледаше.{S} Одакле то сад?{S} Сви н 
ховито ватрено огњиште, које смо сад из близине посматрали, изгледало је као нека огромна ломач 
p> <p>Топовски метци у тако непосредној близини пешадије, учинише да се борба на један мах осве 
ам чула да цокуле тропају по калдрми, у близини мојих врата, ја сам навирила на кључаницу и вид 
ија тамо, више винограда приштинских, у близини оних светлих гробова где су покопане кости оних 
о драго да ме доведе довде те да и ја у близини синовљој легнем у земљу.{S} Ево, како сам изнем 
повско пуцање јер борбе се воде негде у близини и гомила иде ћутећи, погнуте главе, као ред осу 
ивао тупи ударац пијука који је негде у близини копао српске топове; када су се владике и архим 
вљајући да непријатељ мора бити негде у близини, капетан, јашући далеко испред батерије, учетво 
што се већ греју, набавили, јер нигде у близини шуме.{S} Ако је и било које дрво крај друма или 
 да га поведу у Ниш, како би се нашао у близини источнога фронта.{S} А чим је стигао тамо, захт 
д стопалом.</p> <p>Изабрали смо место у близини једних воловских кола, испод којих је већ спава 
о могло бити.{S} Била сам два три пут у близини гранате која се распрсла али нисам осетила ни ј 
аље крај њега и повукли се заједно ту у близини у једно дућанче, које је раније служило као адв 
тембра, напали су Бугари нашу границу у близини Кадибогаза.{S} Софијске дипломате, које су по с 
 тежину ситуације.</p> <p>— Тамо, баш у близини цркве, налазе се као избеглице моја мајка и две 
тају, пуцају и дивљачки арлук поздравља близину плена.{S} Још један напор, још <pb n="133" /> ј 
, па ако онај пожар изнад вароши казује близину непријатељеву, ако су то његови метци који донд 
 је благо лебдело у ваздуху наглашујући близину обала на којима сунце греје.{S} Звезде су јасни 
!</p> <pb n="366" /> <p>— Е кад је тако близо а ти хајде.{S} Па немој само да навириш, поздрави 
еликим делом промаћи, вероватно је било близо поноћи, када сам са мојим скоро догорелим фењерче 
та како пешачимо од Дечана, мора да смо близо!</p> <pb n="682" /> <p>— Ал те ватре?</p> <p>— То 
т придружио.</p> <p>— Отуда, са Дунава, близу Даља.</p> <pb n="626" /> <p>— Имаш ли родитеља та 
Тамо на крају стазе те, иза оне шумице, близу оног дрвета, његово је село, моје село, наше село 
жене из нашег комшилука а само бакалин, близу наше <pb n="407" /> куће, код кога смо пазаривали 
госпа из оне енглеске мисије, што спава близу нас, промрзла ваљда, <pb n="659" /> извуче се исп 
спасе ситуацију — Када би опасност била близу, Команда би Трупа извесно већ наредила евакуацију 
а, била је Галипољка, из онога Галипоља близу Цариграда.{S} Мала, мршава жена, оштрих црта и ли 
а војском својом сад већ требао да буде близу српске границе, отвори писмо, прочита га брзо па  
е више безбедна.</p> <p>— Непријатељ је близу и напредује, Господару!</p> <p>— Онда, идите што  
 тешко дише.</p> <p>Зора је морала бити близу.</p> </div> <pb n="521" /> <div type="chapter" xm 
вно превалити поноћ, морала је већ бити близу зора али је још увек владала дубока тама и студ.{ 
де смо, непријатељ тражио; нити је тако близу да би нас могао чути.{S} Могли смо викати из свег 
ало читавих по сата.{S} Мора да је било близу јер се лепо чуло.{S} Неколико пута сам осетила и  
ацио чак на обале Мраморнога мора, тамо близу зидина цариградских.{S} Ту, у туђини, у Галипољу, 
батерија и построји се у једном шљивику близу друма.{S} По истој коси, лево од друма идући Чачк 
па мене, засипа моје драге и миле, моје блиске; засипа мој дом и онај дом до мога и даље; засип 
ло, изгубила сам њега и сад више никога блиског немам, сад сам сама самцита у свету...</p> <p>И 
S} Његов се поглед нарочито заустави на блиском Ветернику, преко којега прелази пут за Грачаниц 
а.{S} Она са северозапада, и ако у тако блиском суседству, пуста је и гола.{S} Сам тврди камен, 
топлоту и живот.{S} Ту непосредност, ту блискост нечему вишем, осећао сам и ја у овоме тренутку 
пља као гора чарна,</l> <l>Сија оклоп и блиста оружје.</l> <l>Милина је оком погледати</l> <l>Б 
унић окићен белим ружама; сањам како му блиста у недрима чаробном светлошћу драги камен, који ј 
ни у души топли акорд и сене пред очима блистава слика његове младе прошлости, те умире са боло 
оз открављено окно његов поглед поче да блуди по оној даљини која се у сивој и бледој перспекти 
 ограду једнога гроба и поглед јој поче блудити тамо, преко Косова, тамо доле ка Шару, где се о 
па на глави и подрте цокуле на ногама и блуза и кошуља, све је то било умрљано крвљу а сем крви 
за којима јаше ескадрон гарде у зеленим блузама извезеним жутим гајтанима и доламама пребаченим 
уснама му ври пена.{S} Испод раскопчане блузе и прљаве, подрте кошуље, надимају се ребра на кој 
вели овако једнога а на левој му страни блузе црн кончић, о који је раније висила медаља за хра 
 коју је војник са себе скинуо па обуко блузу на голо тело и државни во, којега је војник из за 
 сипало је толико светлости да су улице бљештале и камен у калдрми се беласао као под <pb n="69 
у и снежни врхови планине почињу већ да бљеште.{S} Збег се још није избудио и није кренуо отуд  
тохија, ограђена снежним врховима, који бљеште под небом.{S} Више гроба јој стари храст, који с 
 пролеће.{S} Небо пуно зрака под којима бљешти још неотопљен снег <pb n="323" /> на врховима пл 
во упоређење са усијаном планином, која бљује лавину.{S} То упоређење поче да расте, да се допу 
ратише пажњу на ону страну одакле ватра бљује.</p> <p>— Ено, рикну! — и сви спазише како суну в 
ав преплављен чамцима а и из тих чамаца бљује пушка не да ти ока отворити.</p> <p>— Па има ли н 
увери да је одлично наперен тамо одакле бљује непријатељска ватра.{S} Он одмаче од топа и, пре  
 никад у животу нисам видео вулкан који бљује лавину и претрпава насеља која су, верујући мртво 
} Ено, ено, планине се већ жаре и горе, бљују већ пламен и ено се усијана лавина ваља кроз наша 
банатске и сремске равни и кроз тај дим бљунула је ватра из тешких челичних цеви те као пламени 
p>Да ли онај његов дубоки глас, који је бобоњао кроз празну и ниску одају; да ли онај тајанстве 
и сиромах па му вели: „Господару и ага, Бог па ти!{S} Што смо ти рекли истину смо рекли, ето и  
ледају гладни што пролазе крај тебе.{S} Бог ти је дао залогај хлеба па склони се негде, поједи  
 израслији но други, лепши но други.{S} Бог је добар, те хоће да огреје зраком оне које је поко 
ицама.{S} Није само, неће бити само.{S} Бог се постарао да дечица буду у друштву!</p> <p>Спусти 
е друкче, наћићемо се на оном свету.{S} Бог је добар па ће нас све сабрати код себе.</p> <p>Ста 
 Благо теби, старче! — вели му трећи. — Бог ти најпре одузео очни вид па те отерао у просјаке а 
 дана како ми је брат погинуо!</p> <p>— Бог нека га прости! — прекрстих се и ја и скидох капу,  
решник! — учини један из угла.</p> <p>— Бог нека га прости! —додаде други.</p> <p>— Море добро  
м крилу, где су пољски топови.</p> <p>— Бог и душа, онај их је нашао! — узвикну пуковник и крен 
ом децом? — упита га начелник.</p> <p>— Бог нека их прости!{S} Шта можемо, господине, друго нег 
p>И сви скидоше капе и додаше:</p> <p>— Бог нека га прости!</p> </div> <pb n="395" /> <div type 
чак командир рече: „Ајде, Бојко, нек да Бог да се ово сретно сврши па се ти нећеш вратити у сел 
 руку мени на раме па реко: „Ех, нек да Бог само да одрастеш, виш оног тамо — па ми показао сли 
немо; сви овако како смо, па шта нам да Бог!</p> <p>И жене пристадоше уз тај предлог бојећи се  
 а невоља их зближује.{S} Зато је ваљда Бог и доделио тако мало среће свету, да би човек остао  
куцну се: „Ајде, вели, у здравље!{S} Па Бог нека ти буде у помоћи!{S} Ја се надам брзо ће овај  
 капетан плану.</p> <p>— Удрите, па шта Бог да!{S} Али, чекај, на сваки топ официр, сам официр  
 остане у Призрену са породицом, па шта Бог да. — Борити се више не можемо, савезници нам неће  
и био донео.</p> <p>— Ја остајем па шта Бог да!{S} Не могу ја са четворо деце на тај страшан пу 
 говорити — Немој да жалиш, можда га је Бог баш изабрао да га спасе.{S} Зар не видиш каква неср 
што да пати ово јадниче.{S} Можда га је Бог изабрао да га склони у своја наручја испред ове неп 
 преко главе.{S} Веровао сам и ја да је Бог добар те хоће да огреје зраком оне које је покосио  
илости.{S} За нас живе, према којима је Бог тако немилостив!</p> <p>Ућутао сам да не узнемирим  
, повукла се некуда.{S} Где — сам ће је Бог знати!{S} Спавало се по ћепенцима, по дућанима, по  
 се заврши тај тако рећи покољ, који је Бог мојој породици и моме породу наменио, у Скопљу чух  
 научити што ћеш и како ћеш.{S} Нека те Бог и твоје срце научи!“</p> <p>— После већ стигосмо и  
лима изгледа ми нешто познат.{S} Ово ће Бог и душа бити архива Врховне Команде.</p> <p>— Не мож 
ем шта су радили те да памтите.{S} Даће Бог порашћете, проживећете и остарићете а онога зла што 
, неко писну и зацика у јарку.</p> <p>И Бог се придружи непријатељу.{S} Поче киша опет да проми 
о?{S} Идем натраг, предаћу се па шта ми Бог да!{S} Ако мене закољу, децу ће ми ваљда поштедети. 
се може сачувати, <pb n="567" /> кад ни Бог више не чува Србију?{S} Или је овај стражар можда п 
ост а не „Карађорђеву Звезду“?{S} А нек Бог да само здравља, неће то мој Никола оставити тако.{ 
ко би било да крећемо напред па шта нам Бог да!{S} Где су толики што су пред нама измакли нек б 
је пролазе, хтели рећи: „Виш ти шта нам Бог даде у овој невољи, да ми <pb n="284" /> чувамо и н 
вољу тога часа сазнала.{S} Можда је сам Бог хтео све то тако да буде, да би мене очвршћао у бол 
ш сломиће се, а Бојко вели: „Сутра, ако Бог да, у зору биће борбе па ћемо се загрејати!“ Маршир 
ана млађи од ње и пошао у школу, па ако Бог да, нек млађи прихватају кућу а овога је штета одво 
ћу, нек ми он буде домаћин.{S} Само ако Бог да да се све ово лепо сврши...</p> <p>Ето тако ми ј 
мо ће возом до Феризовића а оданде како Бог да.{S} И у том се аутомобилу, кад год ће понова поћ 
 сам имао ожалио сам га већ а мени како Бог да.{S} Волем вуци нека ме растргну, него...</p> <p> 
 и ако све то што ми је рекла није било Бог зна шта.{S} Али је мој мир за мало трајао.{S} Тек ш 
астао, те који ће још мало, само ако му Бог да живота и здравља, поделити самном бригу коју сам 
ртвацем и скидао је капу и шапутао је: „Бог нека га прости!“ Дојила сам га и хранила, неговала  
ут да видим па тако, као робове?{S} Не, Бога ми, но сам се сакрио да не чујем ни њихов ход кад  
оје и наше крвнике.{S} И борили смо се, бога ми, ми добровољци.{S} Нећу да се хвалим, ал ето ту 
ивети све што сам замишљао.</p> <p>— И, бога ми, кад смо ступили у борбу са пушком српскога Кра 
ар знао, а сад?...{S} Оставио сам их и, бога ми, све ми изгледа, као да сам их сахранио, као да 
и је већ био одмакао:</p> <p>— Знаш ли, бога ти, војниче, - које је доба ноћи?</p> <p>— Прође д 
туд, из Београда.</p> <p>— Шта је тамо, бога ти?</p> <p>— Пређоше!</p> <pb n="480" /> <p>— Не м 
, нек нас сахране па нек крећу даље!{S} Бога ми, то ћу да их замолим!</p> <p>Срео сам и једнога 
е је, није криво! — резонује позивац. — Бога ми, велим, сутра кад почне борба и да их не убијам 
лим за дозволу да обиђем кућу?</p> <p>— Бога ми, Бојко... узе затезати поручник.</p> <p>— Није  
 им је најсветије и љуте се и на самога Бога претећи му и окривљујући га да и он не зна шта рад 
но окрепљава у болести.</p> <p>— Али за Бога, докторе — буни се и даље онај што је запојио целу 
аплар.</p> <p>— Море, пуцао бих ја и на Бога! — додаде један од оних у чије ћемо село сутра ући 
која по овако пакленој ноћи бега испред Бога и испред непријатеља?{S} Журила сам се, журила сам 
а, волујар псује све на свету, почев од Бога па до каплара и удара немилостиво грешне вочиће ба 
а некако још не верујем.</p> <p>— Отиди бога ти!{S} Отишао је и господин Јанковић у начелство.{ 
ад!</p> <p>— Бацићу ја ствари и тако ми Бога нећу пожалити — вели очајно инжињер — али шта ћу с 
еколико кутија пудера.</p> <p>— Тако ти Бога, војниче — рекох, вели, ја продавцу — продај то и  
а не крену још ноћас даље.{S} Да пођемо бога ми!</p> <p>— А на коју страну? — запитаће она жена 
госмо главе, сви се у томе часу сетисмо Бога и свима нам се на уснама исписа горак осмејак, јер 
господњем на престолу Божјем, о деснују Бога Оца, већ ономе окрвављеноме Богу, ономе Богу коме  
дра као да би зарана да осветли стазе и богазе мрачних кланаца, у које ће се сутра зором пробуђ 
ећама у рукама, певајући кроз планине и богазе тужне молитве и тропаре.</p> <p>Тако су свеци од 
 окупили са тим концертима, не ваља то, богами, не слути на добро“!</p> <p>Но сем концерта и ин 
пће молитве Богу за сретан повратак, за богат лов и добру срећу Новичину, која се с дана на дан 
ио у Скадар и казивао им је да је леп и богат град.</p> <p>— А је л’ то наше?— пита војник.</p> 
 и уздиже се весело, као ведра, власима богата и раскошно искићена девојачка главица.{S} Она са 
ит и акције држала код себе.{S} Била је богата и дрхтала је над паром па је све код себе чувала 
без аутомобила како газе друмски глиб и богаташе како гладују и сиромахе како умиру у блату.{S} 
нда деца, деца, деца и жене, сиротиња и богаташи, сви подједнако брижна и преплашена лица, сви  
а зелена поља преорана и оплођена; њене богате горе озеленеле; да види на тим пољима вредна рат 
 да је поведе и до ње друга, замршене и богате плаве косице и висока чела, испод којега су упал 
ушима а уличне слике, разнолике бојом и богате бедом, још увек пролетале крај очију као дуги, б 
колама; гвоздене путеве, који просецају богате долине и нове градове, који ничу око великих и б 
лабски друм слази у њу, развио се вашар богатији но што су за време Краља Милутина били приштин 
је врло отежано снабдевање из северних, богатијих крајева.{S} Арнаутски елеменат, на који су Ау 
ју лешине за нама.</p> <p>Бегали смо из богатијих у све сиромашније; из питомијих у све дивље к 
догађаја који су његов млади живот тако богатим учинили.{S} Догађаји и тренутци су се низали пр 
и нове градове, који ничу око великих и богатих предузећа?</p> <p>Ако не дотраје дотле, хоће ли 
 промаје кроз отворени прозор повијао и богато је китио белим цветом.{S} Свећа се разлила и уту 
и и Богу што их је о данашњем лову тако богато обдарио.</p> <p>И друге снове сањала је љубав ма 
{S} Као што ће из крви њихове, којом су богато натопили наша поља и наше горе, нићи слобода јед 
а злата, који би да се отисне са грбине богатога шлема, крила пребијена, перје поломљено а где  
у рибара уцињских, те залази са њима по богатоме заливу и отискује се даље, на море, те лови и  
рока шајкача, под коју је подвила своју богату плаву косу.{S} Она сама води за узицу један пар  
шко Југовићу</l> <l>Иза Бошка стари Југ-Богдане</l> <l>Око Југа синци Југовићи</l> <l>Дивна бра 
 велики и светао посао, кад чујем позив богиње уметности: „На посао, на рад!“ ја ћу полумртав п 
мо!...</p> <pb n="610" /> <p>— Не знамо богме! — додаје очајно грађанин и наставља даље пут пре 
„Држи, држи, држи!{S} Ај, уа, триста ти Богова твојих!...{S} Држи, дедер..а..а..аи!“ То већ изн 
српских рањеника, мрзнути и киснути цео боговетни дан на отвореним вагонима.{S} А ти су отворен 
е своје имовине, очекујући на киши целу боговетну ноћ да добију места у возу — стајала је она,  
!“ А онда поп: „Ага, научио сам се пред Богом истину да казујем, па нећу друкче ни пред Господа 
{S} У томе часу он јекну: „Не, кумим те Богом и светим Јованом!...“ Те речи ме на један пут про 
етина куља у канцеларију, и моли, куми, богоради, жали се, тражи, захтева, те јој се не може ни 
8" /> <p>То је зграда српске призренске Богословије где је одсео Престолонаследник, вршилац кра 
 Из собе два прозора гледају у двориште Богословије али, висином својом на спрату и висином пол 
у које је од свога стана одвојио ректор Богословије, који се са својом породицом повукао у друг 
Игуманова завештаоца ове зграде српској богословији.{S} Око стола, у углу, из којега лампа осве 
диста је приликовало да у том часу рече богочовекове речи: „Пустите децу к мени“</p> <p>Узео их 
х на фронтовима, молећи се крај гробова Богу да заштити његов мученички народ, који се бори за  
 пуста и празна те свештеникова молитва Богу, за покој душе покојникове, одјекује као звоно под 
И сад ми пред очима та служба и молитва Богу.{S} Попа ставио епитрахиљ па отворио Јеванђеље а м 
тере своје.{S} Суза је молитва најближа Богу, сузи је небо отворено; небо је скуп суза човечанс 
е пожурим њој.{S} Затекла сам је, хвала Богу, код куће а бојала сам се успут да и она није избе 
 све куће претресу.{S} Не нађоше, хвала Богу, нигде ништа али покупише све брашно, сир, пасуљ,  
љена стабла и покрхано грање али, хвала Богу, није дуго трајао.{S} Изађосмо убрзо на једну малу 
ноћи све у страху и очекивању.{S} Хвала Богу, у селу није било других зала до оно што убише Мар 
 и по Бачкој и по Срему!</p> <p>— Хвала Богу, наиђе од некуд једно зрно те ми прошиша руку, ево 
У моју кућу, вели Лазар, не улеже хвала Богу нико, а да је ко ушао не бих могао доћи ноћас.{S}  
ло.</p> <p>— Нисмо прошли овуда и хвала Богу те нисмо!</p> <p>Бојко уђе у кућу, уђе и остаде не 
нама, поздрављала их.</p> <p>— Но хвала Богу, сад ћу мирније спавати! — рече један, који је све 
ући те нам је пут био лак.</p> <p>Хвала Богу, село смо затекли доста добро.{S} Нико више сем гр 
о ово мало слободице наше?</p> <p>Хвала Богу те су та времена прошла мислили смо тада!</p> </di 
реним, детињим сузама и тако су послала Богу најтоплију молитву за душу матере своје.{S} Суза ј 
 хукће и шапће једнако, ваљда се молила Богу.{S} Пред саму зору мора да ме је савладао сан јер  
љује кандило под иконом и шапће молитве Богу за сретан повратак, за богат лов и добру срећу Нов 
е лакше било после ове службе и молитве Богу и ако је глад, како који дан, све тежа била.{S} По 
и могла пожелети лепшега опела а зар је Богу могао бити дражи, који други обред од обреда, који 
ватри и додаде:</p> <p>— Ко зна да није Богу било драго да ме доведе довде те да и ја у близини 
ланинске да се отуд, ближе небу, помоле Богу милости или, можда иду на обале са којих се доглед 
еснују Бога Оца, већ ономе окрвављеноме Богу, ономе Богу коме је немилост оцатом жеђ гасила, у  
Оца, већ ономе окрвављеноме Богу, ономе Богу коме је немилост оцатом жеђ гасила, у чије су се г 
 чије су се груди копља заривала; ономе Богу који је крвљу својом откупио наук свој.{S} Молили  
Турци наишли рекли би: скупили се да се Богу моле.{S} Попа је чак задржао на себи и епитрахиљ к 
 — и одстојао је целу службу, молећи се Богу за оне који су кренули и за оне који остају.{S} Из 
стегла сам дете на груди, молила сам се Богу и решавала се час овако, час онако.{S} Тако скоро  
 показа ми руком цркву — помолио сам се Богу, припалио сам свећу...</p> <p>— За мртве? — запита 
не и снаге народа својега; молили су се Богу, који је негда услишао молитву угодника својега ар 
дрошћу и крепошћу обдарио; молили су се Богу који је Лазара Косовскога примио у царство небесно 
 примио у царство небесно; молили су се Богу који је народ српски пет стотина година подржао у  
кона небеских и земаљских; молили су се Богу Милутиновом и Душановом, који је ове мудрошћу и кр 
у топлу, искрену, дугу.{S} Молили су се Богу који је негда Немањину молитву на звечанској гори  
о настави крстити се.</p> <p>— Молиш се Богу? — узнемирих га ја.</p> <p>— Чиним помен! — одгово 
а ће они од сутра живети, благодарећи и Богу што их је о данашњем лову тако богато обдарио.</p> 
чини онај што се мало пре обрати небу и Богу.</p> <p>Значи да се тачно на месту, где сам овога  
 и епитрахиљ како би их уверио да служи Богу.{S} Притворише врата на цркви и почеше се кришом д 
пред којом су се он и жена топло молили Богу, кад им је старије дете лежало од запалења, пред к 
је оним истим, којим се моја мајка моли Богу, а мој бабо здрави здравицу о светоме Јовану.{S} Б 
би земљу, ено га други, крсти се и моли Богу.</p> <p>И ја сам се сагао и шакама ископао прегршт 
, а што је остало живо, не ваља више ни Богу ни људима.</p> <pb n="326" /> <p>— А како би друкч 
и припаљује понова кандило, благодарећи Богу што јој је молбу услишао.</p> <p>Тако пролазе дани 
 n="413" /> паде на памет да се помолим Богу и клекнула сам крај кревета а дигла главу тамо где 
ротиња тако раскошна?{S} Или се то неко Богу моли или неко светлошћу одгања страх од хуке, коју 
а предњег топа.</p> <p>— Ама одакле, по богу, где се скрио?</p> <p>Узеше сви да осматрају по пр 
p>— Што се овај човек овако окрвави, по Богу брате? — питам мога сапутника.</p> <p>— Ко га зна. 
ава вера.</p> <p>— Шта ћете у Солун, по Богу брате, само да трошите новац? — узвикује у једној  
Пролази, пролази!“ „Не гурај!“ „Јаој по Богу угушисте ме!“ и разне друге узвике и преклињања и  
 гуслама, отпочеше сени молитву Господу Богу за свој несретни народ, молитву топлу, искрену, ду 
дарио.</p> <p>— А умеш ли да се помолиш Богу за душу братњеву?</p> <p>— Не умем! — рече и погле 
сторијским сломовима српске државе: под Бодином па затим под Чаславом, под Лазаром па затим под 
је се клања сунцу и непосредно из свога божанства црпе топлоту и живот.{S} Ту непосредност, ту  
идолопоклоничком преданошћу замишљенога божанства изговарали.{S} Отаџбина је била све, изнад св 
твоје срећне родитеље?</p> <p>И ко зна, Боже мој, како су се све звала ова друга дечица?{S} Она 
српски народ негда клицао: „Слава теби, Боже наш!“ у часу када је Душан Силни стављао себи царс 
ак, јер свак од нас помисли:{S} Где си, Боже, сећаш ли се и ти нас?</p> <p>Звук звона долазио ј 
слобођено.</p> <pb n="435" /> <p>— Дај, Боже милостиви! — кликну његов саговорник, скиде капу,  
јде, вели, да целиваш Цара Лазара!“ Еј, Боже, моје среће!{S} Колико <pb n="629" /> су јурили пу 
рих као без душе за њом на улицу.{S} О, Боже, како сам се <pb n="419" /> радовала, како сам пла 
весно већ напустили Аустријанци.{S} Ех, Боже помози, још мало, још мало!{S} Да може, да сме, на 
 Видов-дану, донео мени шајкачу.{S} Ех, Боже, да чудне радости!...</p> <p>Он на један мах преки 
њима те нас и они прођоше.</p> <p>— Их, Боже, моје радости!{S} Помогох ономе другу, те се ослон 
 неки покрет пред собом и промислиш:{S} Боже, помози!{S} А већ после десет петнаест корака опет 
а, кад су људи тако и толико патили?{S} Боже, мислили смо тада, како су биле тешке патње наших  
 кишних облака.</p> <pb n="539" /> <p>— Боже мој — наставља разговор онај мали господин под стр 
ви то нећете ваљда разгласити?</p> <p>— Боже сачувај!</p> <p>— Дакле упамтите, ово што вам каже 
 земљом.{S} Кад запева попа „Слава теби Боже наш!“ а оно глас му звони по пећини и изгледа ти к 
и устависмо се на вратима.{S} Не дај ти Боже да очима својим видиш оно што смо ми сагледали.{S} 
у се побили.{S} И данас у Приштини, дај Боже да није било каквога убиства, тамо у улици где смо 
 земљу.{S} Ево, како сам изнемогао, дај Боже да сутра и до Скадра стигнем.</p> <p>— Што је било 
ла ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“ И још много, много слика  
ла ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“</p> <p>— Један пут, о Вид 
 рова, ућутали се и мислимо у себи: дај Боже да Србијанци толико потерају оне, да прођу наш ров 
је друго село, да и њега обрсте.{S} Дај Боже само нека макну, помислили смо, те да можемо слегн 
рачун, за рачун савезника!</p> <p>— Дај Боже! — окуражи се песимиста осећајући да је у доктору  
х ја непоуздано кроз зубе.</p> <p>— Дај Боже! — додаде он.</p> <p>Пред мојом кућом затекли смо  
к може одмах вратити кући.</p> <p>— Дај Боже! — врти и даље главом лиферант.</p> <p>У том, на ј 
говори о доласку Француза?</p> <p>— Дај Боже нека дођу, лако ћемо се вратити.</p> <p>— Дакле и  
ги.</p> <p>— Па... дао сам, ал’, не дај Боже да остане овако.{S} Да л’ ће ово дуга овако, госпо 
ску.{S} Еј, благо мени, рекох, само дај Боже да то буде!</p> <p>— О да знате, господине, како м 
живио није и нико доживети неће.</p> <p>Боже мој, мислили смо тада, зар је могло бити једно доб 
трах на нас и старица узе да се крсти: „Боже, дај нам да преживимо још само ноћашњу ноћ!“ Нисмо 
се и не догледају.{S} Мраз стегао као о Божићу и душе оштар ветар те реже као нож а не можеш ни 
онети, не бива другче.{S} Тако је ваљда Божја наредба, па мора да се сноси!</p> <p>Ја дигох гла 
ом, иду трећем.</p> <p>— Ја идем, у име божје, колико сутра! — вели један.</p> <p>— Е, решио си 
 са намером да се ту задржи па да у име Божје и борбу прими, осећајући се сад већ колико толико 
ад, попа опет изађе и рече: „Ајде у име Божје!“ па пође напред а ми сви, жене и деца и по где к 
ли професор. — Они су се већ удостојили божје милости.{S} За нас живе, према којима је Бог тако 
това... а и што ће; нек душа само оде у божје дворе а тело... ништа, прегорело дрво!</p> <p>Нис 
 свако смоково дрво, један део историје божјега сина и успомена на његова <pb n="303" /> дела и 
да се ухвате за руке да играју коло око Божјега престола.</p> <p>Старац диже руку и рукавом обр 
шноме.{S} Не сину господњем на престолу Божјем, о деснују Бога Оца, већ ономе окрвављеноме Богу 
восак.</p> <pb n="370" /> <p>— Их, људи Божји, одите да видите несрећу и грехоту!</p> <p>Потрча 
, нашавши у смрти мира.</p> <p>— О људи Божји, шта би човеку! — ишчуђава се неко, који је сад т 
вотом окрепи тело.{S} Кад стигну велики Божји празници, она мете кућу и спрема да буде све у ре 
ом те свако дигне главу верујући у знак божји, који обећава светлост сунца.</p> <p>Та вест, кој 
ветлост дана, последњи пут он срче зрак божји, последњи пут сагледа небо свога завичаја и упућу 
еку.{S} Срећа је то, која разорава наук Божји и отуђује ближњега од ближњега а невоља их зближу 
елој сенци ноћи дубоким сном спава храм божји и са њим и сва прошлост и све традиције наше, кој 
е, те они који умиру благосиљаће милост Божју а они, који остају живи, завидиће мртвима.</p> <p 
ја ће ослободити Београд; час на службу Божју одслужену у Саборној Цркви по закључењу мира а ча 
едеље походити те да нам одслужи службу Божју, па нас онда благослови и пође натраг у село и са 
у запевати песму <pb n="563" /> у славу Божју и разгрнути камене прошлости да би на чистоме тлу 
о тамо где гробове кити крвави косовски божур; зашто тамо одакле се догледа дим на Качаничкоме  
ба и Ситнице, тамо где цветају косовски божури, пропада и српско, царство, гине Лазар и Обилић  
вриштала сам ја.</p> <p>— Не, снахо, не бој се; то је само грозница од ране, проћи ће то! — теш 
 дрво и кости.{S} Са крстова се разлила боја и ишчезли записи.{S} Недогореле свеће савиле се, в 
нце греје.{S} Звезде су јасније сјале и боја неба није била више онако суморна.{S} Све што је в 
ли многи детаљи већ би му недостајало и боја да наслика сву ову невољу.</p> <p>А гомиле оних ко 
 Дечко ману главом одбијајући и погледа бојажљиво по препланулим лицима око ватре.</p> <p>— Да  
ажила пуна стида, сишла с плота, пришла бојажљиво колу и кад су забола руке у појасе девојачке  
/p> <p>— Ви сами путујете? — запитах је бојажљиво, обазриво.</p> <p>— Сама! — одговори она тихо 
.{S} Пре сам, сећам се, окретала главу, бојала сам се да видим мртва човека а сад — загледала с 
ене и замном и више мене и подамном.{S} Бојала сам се да која кућа не падне на мене, да ме не п 
мила и мање је ларме но при покрету.{S} Бојала се чуће и ко други оно што казује, а она је то с 
омилом, вриском и грмљавином топова?{S} Бојала сам се промрзнуће од влаге од које је дрхтало а  
 Затекла сам је, хвала Богу, код куће а бојала сам се успут да и она није избегла.{S} Казала са 
ори.{S} Хтела сам да вриснем али сам се бојала да га не пробудим и уздржала сам се, али су ме с 
 и невољом.{S} Учитељи, ма и преморени, бојали су се лећи, јер су били толико прозебли да су сн 
анути.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Тако, бојали смо се.</p> <p>— А од чега вас је био страх?</p> 
} Плакали су, ето, а и шта би друго!{S} Бојали су се сви што ме је ратна година ухватила као ре 
ује својим унучићима, допуњавају својим бојама; приче које се дубоко режу у душу детињу као ков 
ике разнолике, како невоља уме у разним бојама и облицима да их представи.</p> <p>А гомила се в 
 л’ зна ко ону песму о зидању Скадра на Бојани?</p> <p>— Знам ја — рече један млађи војник из г 
ли и Мрњавчевићи, идући своме Скадру на Бојани, овуда и Балшићи одлазећи у тазбину.</p> <p>Био  
на румунски фронт да чувамо границу.{S} Бојао сам се само да не буде на српски фронт а оно тако 
ше да море старога Краља.{S} Он се није бојао самога рата са Бугарима, веровао је он у своју во 
авезници неће поћи путем Бугара; али се бојао догађаја, слутио је да иза бугарскога злочинства  
ику, кога смо већ били стигли — ниси се бојао јутрос у зору, и во се морао исхладити и промрзну 
и тако је проспавао.</p> <p>— А ниси се бојао — рећи ћу ономе крвавом несретнику, кога смо већ  
ао на помисао о судбини, које се толико бојао да га не прати, њему би се старачко чело осуло хл 
рао исхладити и промрзнути; ниси се зар бојао у сну да се и ти не смрзнеш?</p> <p>Очајник ме по 
ст а Србији прети злом судбином.</p> <p>Бојао се тринаесте године и са детињом радошћу дочекао  
 товаран аутомобил модре <pb n="230" /> боје, са мотором који брекће и стење као раздражена жив 
дела сам га кад је са својом кутијом за боје отишао староме конаку да слика пуковника шефа кујн 
а њим велики товарни аутомобил голубије боје, и са мотором који брекће и стење као раздражена ж 
коме ни речи.{S} Његово је лице земљане боје а очи му извирују дубоко испод чела.{S} Он лежи сл 
" /> <p>Небом тромо плове облаци оловне боје те једва се по где где измеђ њих назире плавило не 
тена пресуда.</p> <p>Небо је пуно тужне боје те сурову слику једнога читавога народа који креће 
 жеравице на мрку му лицу тамно бакарне боје, коју је његовом и иначе препланулом лицу давала р 
ридружи опет, али не настави да казује, бојећи се да ће његово казивање бити сувишно крај бриге 
ала борба, сами су ме војници уклањали, бојећи се да ми се што не деси.{S} Тако сам провела пет 
е такве бајке својој недораслој војсци, бојећи се да ће се иначе ови непоуздани дечаци листом п 
ивало душу.</p> <p>И шапћемо међ собом, бојећи се да не пробудимо оно мртвило природино које на 
то ми падне на памет! — извињава се он, бојећи се да није предугачак својим казивањем.</p> <p>— 
а неко <pb n="348" /> склонитије место, бојећи се да се у прву зору, кад народ крене, не придру 
ерниковој коси, ухватио први сумрак.{S} Бојећи се непогоде у ноћи, која је на косовској ширини  
/p> <p>И жене пристадоше уз тај предлог бојећи се да остану на друму без оружане заштите.{S} Пр 
куће замандаљили врата и спремили пушке бојећи се да њих, голе и босе, когод не опљачка.</p> <p 
о и кућу, мајку, жену и децу, па се све боји да не застанемо, да не дође Аустријанцима каква по 
 које је откидала са свога одела, па се боји да се не загаде.{S} Док мајка кроз сузе говори, де 
 гладан, последњим остатцима своје крви боји снежне стазе албанских кланаца или, неодважан да с 
говори чичица узбуђено и престрављено — Бојим се да ми не зазебе.</p> <p>— А хоће и да се угади 
Грантовца, па у војну болницу.</p> <p>— Бојим се далеко је! — одговори чичица узбуђено и престр 
е војводо! — одговори капетан. — Али се бојим, нећу моћи задржати непријатеља; недовољне су ми  
бло? — додаће један.</p> <p>— Тога се и бојим — узданух ја и опипах опет чело детиње које је јо 
најпре последње извештаје са косовскога бојишта, из којих се јасно видело да се више не може ра 
но су очекивали извештаје са косовскога бојишта и са јужнога, савезничкога фронта, према којима 
ве бегунаца какав рањеник са Косовскога бојишта, казао је какво је стање оставио кад је напусти 
ске експедиције, дотле су вести са тога бојишта држале Балкан у грозничавој узбуђености.{S} У у 
 пажња, једнака готово као и вестима са бојишта.{S} Све оно што би новине казале или што би се  
ико више није распитивао о новостима са бојишта, нико о томе, хоће ли Румунија ступити у рат; н 
ек веровао да може помоћи и трчао је са бојишта на бојиште, где год је чуо да има борбе и да им 
и главе.{S} А вести, које су стизале са бојишта, само су <pb n="31" /> још подржавале то поузда 
фалну капију у Београд, враћајући се са бојишта.{S} Он би клонуло сео на простран миндерлук, за 
а носилима тешко рањена или износили са бојишта мртва.</p> <p>— И шта вас је разочарало?</p> <p 
> <p>Сву пажњу обратили смо на вести са бојишта и те су се вести просто гутале.{S} Те вести каз 
.</p> <p>Поуздање, које су нам вести са бојишта потхрањивале, почело је бивати тако снажно, да  
а реченица телеграма, који је стигао са бојишта, гласила: „Аустријанци у паници и нереду одступ 
м и масним словима штампане телеграме с бојишта а у кафанама, око оних, који су телефоном сазна 
ој себичности, говорила да има и других бојишта на којима се може борити за Отаџбину, да има и  
а којега је узалуд покушавао да догледа бојиште, завалио би се у столицу, оборио би главу на гр 
зи, само нек стигне за времена тамо, на бојиште.{S} Али кад бега као и ја, онда зашто мора да с 
да може помоћи и трчао је са бојишта на бојиште, где год је чуо да има борбе и да има опасности 
м никаквој колони.{S} Кад војска иде на бојиште, кад жури тамо да стигне, добро, склонићу се вр 
ни који су их јахали остали су тамо, на бојишту.{S} Кад удари точак у какав камен, каре шупљо з 
 и сутра.{S} Све зависи од ситуације на бојишту!</p> <p>Одлазак жандармерије из вароши задао на 
већ тада био да <pb n="514" /> падне на бојишту за Отаџбину.{S} Када сам му ја доцније, у својо 
и су кренули а најдражији им из куће на бојишту и ко зна јесу ли живи и ко зна хоће ли их видет 
ћности, заменити оне што су поподали на бојишту.{S} За таљиге везана коза која храни дечицу усп 
од кад као народ постојимо, сретнемо на бојишту са пруском војском која је, окићена победама, д 
чик и док хтедоше да му обрате пажњу на Бојка, Бојкова пушка отпоче убрзаном паљбом: пљас и јед 
у сем двојице тројице, који осташе крај Бојка.{S} Потрчасмо и устависмо се на вратима.{S} Не да 
 избрисао.</p> <p>Док смо се мајали око Бојка а један од војника, који је ушао био у кућу да ви 
е ћемо село сутра ући.</p> <p>Поведосмо Бојка везана, али га нисмо грдили успут, жалили смо га  
ном што нам је пред очима...</p> <p>А у Бојка светле очи, пуне суза и радости.{S} Са тога места 
{S} Један пут чак командир рече: „Ајде, Бојко, нек да Бог да се ово сретно сврши па се ти нећеш 
зволу да обиђем кућу?</p> <p>— Бога ми, Бојко... узе затезати поручник.</p> <p>— Није далеко, е 
аса тканице и поче му везивати руке.{S} Бојко се није отимао, он је дозвољавао да се чини с њим 
куће доле у поток и часком се врати.{S} Бојко целој чети купује дуван, купује ракију, па чак и  
ако кућу да нам не може умаћи.</p> <p>— Бојко, предај се! — викнух баш ја главом, скривен иза ћ 
с киша те капље са нас као са стреје, а Бојко вели: „Ако, море, исушиће се!“ Наиђе мразна ноћ п 
 да мрднеш прстом, мислиш сломиће се, а Бојко вели: „Сутра, ако Бог да, у зору биће борбе па ће 
положај, па сви попадали и посустали, а Бојко вели: „Добро је и ово, има горе.{S} Они што су из 
је прошле године у ово доба.</p> <p>— А Бојко — шапће лагано мој сусед наслоњен леђима на моја  
 <p>Сви се ускомешасмо, сви узбунисмо а Бојко и даље стоји тамо на вратницама и пуни пушку и на 
ну кошару да се склонимо од кише.{S} Па Бојко тако полетао до мене и казује ми, то што сви казу 
— Троје, господине ђенерале! — одговара Бојко.</p> <p>— Е, ево ти три крста, а ево још, узми јо 
оручник, молим покорно!</p> <p>— Шта је Бојко? — пита га поручник.</p> <p>— Молим за дозволу да 
гинули не марширају више!“ Ето такав је Бојко.{S} Ако је коме до шале с Бојком ће се нашалити,  
<pb n="369" /> измакли правцу у коме је Бојко пуцао и његовом погледу, ускочисмо и ми преко јар 
о и војник, његов друг, тек: „Ајде, бре Бојко, тркни донеси воде!“ И он послуша.{S} Онако мали, 
ослушаше, те га оставише на миру али се Бојко боме дуго, врло дуго задржа, те рекоше неки да по 
ећа како време промиче.</p> <p>У том се Бојко појави на капији крај вратница и сви гракнуше.</p 
дом и даје сваком редом.{S} Па наишао и Бојко и смеши се а ђенерал га пита:</p> <p>— Колико су  
рај вратница и сви гракнуше.</p> <p>Али Бојко не полази овамо к нама, већ стао пред капију и гл 
је причао о неком војнику кога су звали Бојко „мали“ и злој судбини његовој приликом прогонења  
 каплар.</p> <pb n="371" /> <p>— Грешни Бојко, како и да не полуди! — додаје други.</p> <p>— А  
.</p> <pb n="372" /> <p>Повио се грешни Бојко носећи их на леђима, ознојио се и посустао те као 
, те узесмо да објашњавамо то.{S} У том Бојко, који се још никако не маче с места, скиде пушку  
 преклана преко грла.{S} То је она, што Бојко причаше да је кућаница, да је мудра.{S} Њене мудр 
<p>— Хвала, господин поручник! — кликну Бојко весело, осврте се па нас погледа све редом, као д 
шли овуда и хвала Богу те нисмо!</p> <p>Бојко уђе у кућу, уђе и остаде нешто.{S} Почеше овамо в 
 узвикујући:{S} Шта учини, море?</p> <p>Бојко само ћути, дахће од умора, на слепоочници му бију 
ок хтедоше да му обрате пажњу на Бојка, Бојкова пушка отпоче убрзаном паљбом: пљас и један с ле 
Док се ми само окретосмо једно другом а Бојкова пушка плану и тане просвира изнад наших глава.< 
скочи јарак а из ње један паде рањен од Бојкове пушке.{S} То већ трећи.</p> <p>Ја сам пошао са  
 дозивају и да звижде, ма да се доле до Бојкове куће не би ни чуло.{S} Паметнији ће међу њима р 
акав је Бојко.{S} Ако је коме до шале с Бојком ће се нашалити, он се не љути; ако је да се спрд 
м кораку.</p> <p>Загазисмо и у Јадар, а Бојку срце нарасте.{S} Ту је, у својој земљи, познаје с 
01_C16"> <head>XVI</head> <head>Прича о Бојку Маломе</head> <p>Пред селом где је војна станица, 
 <l>Коњ до коња, јунак до јунака</l> <l>Бојна копља као гора чарна,</l> <l>Сија оклоп и блиста  
га Видосаве</l> <l>Иза цара три војводе бојне</l> <l>Славни јунак Обилић Милошу</l> <l>И уз њег 
а је оком погледати</l> <l>Бојне коње и бојне јунаке.</l> <l>Развише се ките и барјаци</l> <l>К 
ра и варошка жандармерија да се пошље у бојне редове.</p> <p>Када сам тога јутра са два пријате 
</l> <l>Милина је оком погледати</l> <l>Бојне коње и бојне јунаке.</l> <l>Развише се ките и бар 
га камена, сада зјапе две празне дупље; бојни оклоп, који му покрива мушке груди, улубљен, те с 
рилике у њих, па ћете чути да у њиховим бојним редовима гину и књижевници и песници и уметници. 
рсава.{S} Мисао је то што гине на нашим бојним пољима за слободу; мисао је то, што пред нашим ш 
 од дувана пробијали су се оштри врхови бојних копаља, лелујали су се заједно са дуванским димо 
ена, а ви одмах пушке на руке.</p> <p>У бојном поретку, са тешким осећањем страха, кренули смо  
.{S} А мој најстарији син погинуо је на бојноме пољу, као војник, као син оца војника, вршећи с 
проведене стално у војничкоме логору на бојноме пољу, завршава овако трагично.{S} Његове би мис 
т, који од ослобођења носи име ђенерала Бојовића.{S} Наши још одступају каменим мостом и, да би 
 кланца и донео је собом ђенерала Петра Бојовића ослободиоца Скопља.{S} Ђенерал Поповић смењен  
ујали у ушима а уличне слике, разнолике бојом и богате бедом, још увек пролетале крај очију као 
на, оштрих црта и лица превучена тамном бојом.{S} Њу олујина већ неколико година носа широм бал 
 допуњавајући га својом мутном и тамном бојом.{S} Потпуковник се био дубоко замислио и у два тр 
га народа.</p> <p>Да допуни ваљда слику бојом и небо се над Призреном натуштило као суморно чел 
ити.{S} Њен тихи и мукли глас доби нову боју, која је бивала све јаснија што је више одливала д 
 где сачувао лак свој сјај а плиш своју боју али га гледаш са сажаљењем као бившу лепотицу на к 
једном остати! — а затим јој кроз тамну боју изболованога лица проби туберкулозно руменило, па  
ину и разреди је успева само да у тамну боју ноћи унесе неку тајанственост и та тајанственост и 
вао лак свој сјај а плиш своју некадању боју, али га гледаш са сажаљењем, као пропалу лепотицу  
те напасти непријатеља <pb n="108" /> с бока.{S} Французи се хитно концентришу код Криволака и  
 не може мимоићи.{S} Тај мучки ударац с бока нити је био први у нашој новој историји, нити је б 
г, добија снажан и неочекивани ударац с бока и — тоне.{S} Тоне за неколико дана на дно мора чит 
ег, добија снажан и неочекиван ударац с бока и — тоне.{S} Тоне, <pb n="78" /> за неколико минут 
зника и по кућним зидовима а са њихових бокова жмири слаба светлост фењерчића блатом попрсканих 
 морске вале који су се ломили о његове бокове, секао их је и пловио своме циљу.{S} На њему нек 
ире поуздано валима који ударају о њене бокове и она сече пучину и плови своме циљу.{S} И, усре 
 авлије начелства.{S} На тим колима, на боку крај кочијаша, седи жандарм са пушком а са стране  
ни или бар реквириран, јер је војник на боку.{S} У фијакеру <pb n="236" /> мало ствари али мног 
 поуздање, наша снага, наша крепост!{S} Бол једнога народа је огањ, у коме се његова снага прек 
мисли се, дуго се замисли, па настави — бол тражи себи хране, као и сваки други осећај.{S} У пр 
стоме блату и носећи терете на рукама а бол на души.{S} Ја сам успут сваки час завлачила под ма 
една материнска љубав, и њему причињава бол.{S} О, да је то први бол коме је он сведок!{S} Дубо 
а прича?{S} Шта је то у њој што изазива бол у мојој родитељској души; шта ли што у њој разгрће  
ного ми је причала и ја сам заборављала бол за мајком.{S} Али сад, ко би могао да ми што прича  
 некога који је дошао да подели са нама бол.</p> <p>То је била она госпа у црнини коју сам запа 
а.</p> <p>Веровао сам јој јер је одиста бол, када га је казивала, враћао увек њеноме мраморном  
раже као заљубљенога љубомора.{S} А туђ бол често и помаже да се сноси свој.</p> <p>И на мене о 
</p> <p>Ућутала је.{S} Не знам да ли је бол или умор савладо, али је ућутала и загледала се пом 
Она нема снаге да се гура, снагу јој је бол испио, она прилази мирно, скромно, погружено вагону 
хтела дати себи времена да је мало мине бол а затим настави:</p> <p>— И он је отишао у војску?< 
ио сам је самој себи, нека у њој превре бол и одиста, кад после извеснога <pb n="463" /> времен 
оз ноћ наставили пут, сва се ова туга и бол није ни дала оком схватити.{S} Ноћ нас је била заст 
такође није хтео лећи јер, вели, рана и бол који му је донела, навукла му је несаницу те не мож 
 је несретних бегунаца нада избрисана и бол се понова зацарио.</p> <pb n="724" /> <p>Свршено је 
реће друмом?{S} Води ли је разочарање и бол, води ли је туга и расточене наде?{S} И куда ће?{S} 
њему причињава бол.{S} О, да је то први бол коме је он сведок!{S} Дубоке бразде на стаблу његов 
ожђе кроз душу и, верујте, још ме бриди бол, још ме пече.{S} Био је то онај крти смех лудака ко 
имећује му трећепозивац, у коме се буди бол домаћина чије су младице на имању већ посекли непри 
погледом сажалења који не теши но дражи бол.</p> <p>Рекоше ми да идем у болницу, да предам мртв 
ч била осећај, сваки осећај бол а сваки бол позледа још свеже и незасушене ране.</p> <p>Дуго см 
а је на лицу оне жене оцртан дубок неки бол и у његовој се племенитој души пробудио осећај сауч 
 био разговор, уморио нас је заједнички бол, који ови звуци нису ипак могли из душа нам да одаг 
ам је на против унела у онај заједнички бол и унела га свег у моју душу.{S} И, носила сам га и  
о ти је остало у души; казујеш последњи бол, после којега ти душа остаје пуста и празна као нап 
оно што има доћи и ради чега се подноси бол; вера у нешто, вера у ма што.{S} Донде, до средине  
ли... моја вера не може ни мало умањити бол, који ми садашњост задаје!</p> <p>Поуздање, које су 
 немим ћутањем, које је кадро и највећи бол да изрази.{S} Ено га један, клеко на колена, полега 
 Ето за то сам његову смрт, мој највећи бол, примила као нешто са чиме сам била скоро измирена, 
рт је мој највећи губитак и мој највећи бол; он је завршио низ несрећа наше породице, са њиме с 
и сваки други осећај.{S} У празној души бол <pb n="664" /> звони лажним звуком, звуком неискрен 
едну душу, изражен у једној особи; онај бол, саздан и сабран из суза и крви које су као две сил 
нско.{S} И како свако на свој начин тај бол растанка исказује: уздахом или сузом или немим ћута 
 и изазивало ми тежак бол...</p> <p>Тај бол као да нам учитељ тога тренутка удахну свима у душу 
 је свака реч била осећај, сваки осећај бол а сваки бол позледа још свеже и незасушене ране.</p 
Не само то, већ када би исказивала свој бол, код ње би се јављала и нека нарочита речитост, она 
ало у души, да искажемо и последњи свој бол, после којега ће нам душа остати пуста и празна као 
... свако носи своју невољу, свако свој бол, своју историју, увек тужну историју.</p> <p>Иду је 
ош и своју сопствену невољу, свако свој бол, свако своју историју, увек тужну историју.{S} Једн 
нису једине моје невоље нити једини мој бол.{S} Имам их пуно још у души.</p> <p>— Зар вам њихов 
 је, осећајући да је то само бол, тежак бол који сви овога часа подједнако <pb n="663" /> осећа 
 садашњости немилосрдно претрпао, тежак бол у души <pb n="679" /> и горак осмејак на уснама.{S} 
 <p>Затим ућута да у себи савлада тежак бол, па опет диже главу, погледа ме и додаде:</p> <p>—  
ер угашен поглед, оборене главе и тежак бол исписан на лицу даје им изглед стараца од седамнаес 
и на силу наметало и изазивало ми тежак бол...</p> <p>Тај бол као да нам учитељ тога тренутка у 
бол, сав живот његов био је један тежак бол, био је песник болова, ево је и умро као жртва боло 
з тога погледа могао си прочитати дубок бол душе која је прибрала и присвојила све наше болове. 
е и пуно туге, у њему се оцртавао дубок бол који срећеш код мајке која цвили над драгим телом ј 
официр гласом кроз који је звонио дубок бол.</p> <p>— Оно смо ми упалили?</p> <p>— Да ми, да би 
оји је капетановој узбуђеној души нанео бол при напуштању већ изгубљене и злој судбини остављен 
но питање које је код ње можда изазвало бол и тргох се не настављајући разговор.{S} Побуђена ва 
 — он је пресвиснуо.{S} Биће му је било бол, сав живот његов био је један тежак бол, био је пес 
азумете моје разочарење.{S} Оно је само бол ал’ није и одрицање.{S} Ни једнога тренутка ја ниса 
? — запитах је, осећајући да је то само бол, тежак бол који сви овога часа подједнако <pb n="66 
у.</p> <p>Ко је она?</p> <p>Ни је ли то бол свију нас смештен у једну душу, изражен у једној ос 
ти своју децу.{S} Ви морате живети, јер бол који је у вама мора живети, он не сме умрети, он не 
учи.{S} Ја вас разумем, јер разумем ваш бол.{S} Тане, које вас је погодило, није размрскало ваш 
анас у изгнанству, у тренутцима тешкога бола, капљу моје сузе!</p> <p>Наоружани болом, али и сн 
шао на свет.{S} Вриснула сам од тешкога бола и веровала сам тога часа да и ја не треба више да  
а најјасније прочитао колико је тешкога бола задало душама свију нас ово последње разочарење.{S 
крвављену душу.{S} Под осећањем тешкога бола он би даље наставио шетати, док му се не би поново 
 свећице и целивајући са пуно искренога бола мале војничке крстаче. <pb n="263" /> Изгледала ми 
умрети, он не сме ишчезнути.{S} Из тога бола мора нићи наше поуздање, наша снага, наша крепост! 
> <p>— Ама од чега?</p> <p>— Ко зна, од бола ваљда, од муке!</p> <p>Сиромах Рајић!{S} Слаб и ин 
та вера јача од туге а нада снажнија од бола?</p> <p>И на мојим је рукама никло јединче и ја са 
е ми се нешто у души и мал не цикнух од бола.{S} Старац ил опази ил осети то па додаде:</p> <p> 
 Ви се чудите можда што сам вам са више бола и са више суза говорила о смрти мога мезимчета но  
ију, све, све ваше.{S} Ви не можете без бола и без огорчења говорити о свему овоме што смо разг 
ешћа, у нашима мора бити више осећања и бола.{S} Ми смо подносили, они су само посматрали.{S} А 
ица и све носе свој тежак товар бриге и бола и уз то нешто имања, колико је могло стати у оној  
 понижен, подједнако носи терет бриге и бола и креће погнуте главе предосећајући да су ово тек  
ма они престрављени погледи, они изрази бола и патње и све се сједињава у једну црну, живу масу 
том месту или је то изабрано место храм бола српскога, где се уздиже жртвеник на коме српски на 
.</p> <p>Колико је у томе тренутку било бола у души овога честитога војника, разумео сам мало д 
а онда ми се од једном окрете и са пуно бола и горчине рече:</p> <p>— Да имам руку насликао бих 
идео како подви реп?</p> <p>— А што га, болан, не пусти? — запита неко са друге ватре.</p> <p>— 
пропиштала ми младост од њих!“ Знаш ли, болан, мој Бата кад хоће да спава он се смеје, кад се п 
че меса:</p> <pb n="386" /> <p>— Немој, болан, то јести, виш да је стока липсала.</p> <p>— Па н 
есни да је већ наступио тежак, суморан, болан тренутак, нико од говорника није имао храбрости д 
тавио је и писмо за собом.</p> <p>— Их, болан, а видо сам га јуче или прекјуче, овде на улици!  
собом повлачи житко блато.</p> <p>— Их, болан, што посече младицу, грехота је! — примећује му т 
апетановим уснама развуче се благ али и болан осмех.{S} Њему падоше на памет синоћне речи војво 
јску.{S} Не би могао ни здрав хлеба, ни болан лека потражити међу туђинима.{S} Гинуо би тамо не 
забачену уличицу, где се догледао један болан призор.{S} Три пара вочића које гоне војници, упи 
реч или потражи што или се пожали да га боле леђа, ноге, крстине или само тешко уздане, па опет 
тићи, била далеко од материнских очију; болела ме је судбина оне мртве мајке крај чијег се тела 
егох грчевито на груди моје мртваче.{S} Болела ме је горко суза оне мајке, која се морала прева 
га предајем гробу, па свршена ствар!{S} Болело ме је, тешко ми је било, али сам бар знао, а сад 
номе војводи да му реферише о свему.{S} Болесни војвода је пажљиво саслушао реферат и дуго, дуг 
рача.</p> <p>— Изгледа ми да сте били и болесни? — прекидох ћутање.</p> <p>— Лежала сам тифус!< 
p>— Па последња, дабоме! — упада пргаво болесни господин.</p> <p>— Отићи ћу баш у дивизију да с 
 подешава му поњавицу и топло му тепа а болесник гледа, мутним погледом, погледом који се гаси, 
не говорећи ни речи.</p> <p>У кући, где болесник лежи, наступа један тренутак кад сви они који  
 преплављену слутњама онако, као што се болесник освежава надом кад сагледа лекара.</p> <p>Над  
лена, седи сломљен старац, седи испијен болесник увијен у ћебе, седи рањеник који је сам кренуо 
нов крст, све ових дана: ту рањеник, ту болесник, ту заробљеник, ту избеглица.{S} Виш оно тамо, 
збеђено и да бесправна гомила бегунаца, болесника и несретних породица које су целе ноћи кисле  
оме болу, као што се уопште око тешкога болесника шапће или је ту потребу изазвало само ово пус 
 да обиђем све собе, све рањенике и све болеснике.{S} Истерали су ме; рекли су ми да је болница 
 ничег плашила, обилазила сам и најтеже болеснике и саме самртнике.{S} И распитивала сам увек и 
.</p> <p>— Па — учини лекар скептички — болеснику, који цео дан тешко пати, ми лекари обично пр 
ге.{S} То је осећање онога који тешкоме болеснику, за којега су већ и лекари изгубили поуздање, 
78" /> државних и приватних лица, има и болесних војника и читавих породица, жена, деце и стара 
су и по клупама.{S} И међу њима је било болесних; један је целу ноћ јаукао а једнога су, кад је 
е, рањеници који су се сами евакуисали; болесници у кошуљи и болничким папучама увијени у болни 
 за свој штаб и у коју су се прибрали и болесници.</p> <pb n="190" /> <p>Тек што се забринути к 
онамо и издају неке наредбе; рањеници и болесници вапију, распитујући где би се прозебли склони 
ци, ту долазе <pb n="421" /> рањеници и болесници из свих пукова, те они једни за друге знају и 
 оној гужви и гомили, док су рањеници и болесници кисли молећи да их пусте у вагон, дотле су оф 
ни могли разговарати, сви су били тешки болесници и није им било до разговора, нису хтели ни да 
и је недолечен кренуо из постеље огрнут болесничким ћебетом, па отац који носи кућу на леђима и 
штано бледим образима трепери прозрачно болесничко руменило а из дубоко утонулих очију, угашена 
 вратили у Београд паде у постељу тешко болесно.{S} Уложила сам у негу све напоре једне мајке к 
на застртом шареном поњавицом, лежи оно болесно момче већ сасвим упалих очију.{S} Отац који вод 
свога Краља, дотле се он сетио да обиђе болеснога војводу Путника, који је већ раније стигао у  
иком, пошао је одмах да посети тада већ болеснога војводу Путника а одатле отишао је право у Вр 
ну из села.</p> <p>Грешни људи — они су болеснога јединца повукли из села да га непријатељ не б 
су војници на раменима.{S} Његова тешка болест није му дозвољавала ни по равноме путу да оди а  
тамно лице казује да ју је испила тешка болест; очи јој замагљене, угашене и без сјаја, усне су 
и бесане ноћи над болним дететом али је болест била и сувише тешка.{S} Био је тифус који се још 
</p> <pb n="64" /> <p>Вио је болестан и болест му је увек наметала мрзовољу.{S} Чини ми се, у ж 
школе диже.</p> <pb n="64" /> <p>Вио је болестан и болест му је увек наметала мрзовољу.{S} Чини 
.{S} Ја нисам ништа знала за време моје болести шта се дешавало напољу, те зато ми је све то би 
 куће.{S} Шест недеља је патио од тешке болести и сваки дан му свештеник читао молитве и сваки  
на сваку појаву пре но што утврди стање болести.</p> <p>— Ко је могао видети? — одговара задриг 
ваца и ради сна који обично окрепљава у болести.</p> <p>— Али за Бога, докторе — буни се и даље 
мисао њена живота, срж њене снаге, леку болести, поткрепљење у данима брига, утеха у данима нев 
е, где ће се давити у блата и где ће их болести обарати као олујина недозрели влат.{S} Нисам ни 
аха прелете преко његових усана горак и болећив осмех.{S} Једном заусти да нешто рече па се трж 
ажем шта сам чуо! — додаје један суви и болешљиви господин, изгледа више препао но сви остали а 
 од глади; боловаћемо и десетковаће нас болештине.{S} Засипаће нас и претрпавати сметови; падаћ 
крвави Косово.</p> <p>Уморан годинама и болешћу, сломљен бригом и теретом четворогодишњега рата 
а уснама.{S} Као годинама изломљеноме и болешћу испивеноме самртнику, када у трзају и ропцу, за 
о би по где када стари војвода, заморен болешћу и злом судбином.</p> <p>Трећи старац, Министар  
ела, без заштите — све те слике и друге болније, промичу кроз гомилу кола воловских, коњских, к 
о ми прича коморџија а ја сам видео још болнију, видео сам језовито одвратну слику.{S} Пред нам 
сам многе брижне дане и бесане ноћи над болним дететом али је болест била и сувише тешка.{S} Би 
е пробила крв.</p> <p>— Где је најближа болница? — пита.</p> <p>— Варошка — одговори му једна ж 
ио се отуд кући убеђен да је евакуација болница и магацина најпреча брига у случају опасности.< 
ара води ван вароши, тамо где је велика болница и подофицирска школа.{S} Ту је тихо, ту нас не  
ад су ме примили.{S} То је била заразна болница и ја нисам у њој пробавила ни пуну недељу дана  
 сам, али ми тамо рекоше да је то војна болница и упутише ме у општину.{S} Рекоше ми да нађем с 
е.{S} Истерали су ме; рекли су ми да је болница пуна заразе, да се нико не пушта и истерали су  
 се прво сетити себе па онда магацина и болница.</p> <p>У другој гомилици узвикује један:</p> < 
још није издао ни наредбу за евакуацију болница и магацина! — примећује један који је синоћ био 
и Трупа извесно већ наредила евакуацију болница и магацина.{S} Ја знам за магацине поуздано да  
ну и у Ниш.{S} Обијала сам прагове свих болница, спавала сам по кафанским клупама, гладовала са 
, чула сам да тамо има неколико великих болница а и вукло ме је нешто тамо.{S} Све ми се казива 
лници?{S} Томе сам се научила у ранијим болницама.{S} Прошла сам већ две болнице, на што ми је  
 /> што сам виђала и у свима досадашњим болницама: рањеници шетају по башти у дугим болничким к 
} Рекоше ми у Ваљеву помор, умире се по болницама, по кућама, по улицама.{S} Није ме то преплаш 
лна државна имовина, не заборавите да у болницама лежи маса оних који су крвљу откупили то прав 
 је лако нашла јер сам то научила већ у болницама.{S} Кад сам пришла његовој постељи, он је спа 
ва евакуација.{S} Ви, докторе, знате за болнице, је ли наређено што?</p> <pb n="89" /> <p>— Ниј 
ући непријатељску батерију, која се иза болнице сакрила, значило би изложити ватри из српских т 
е начетили на прозоре и измилили испред болнице па довикују отуд:</p> <p>— Одакле господине кап 
о и свуд у другим местима, зашла сам од болнице до болнице.{S} Сад већ нисам тражила да служим, 
анијим болницама.{S} Прошла сам већ две болнице, на што ми је требало скоро недељу дана док сам 
тала сам и рекоше да су рањеници из ове болнице однети јуче у Приштину.{S} И он је однет у Приш 
е! — додаје учитељ, комесар неке пољске болнице — 1689 године ту је против обичне оружане гомил 
су прегажени.{S} Магацин друге резервне болнице опљачкан је!</p> <p>Облаци се разгонили, сунце  
оги и падају, не могу даље; дигли се из болнице неоздравели, необучени и необувени, па прозебли 
дан бакалин, који је ту скоро изишао из болнице, пошто је прележао рану, те добио поштеду па се 
ебе, седи рањеник који је сам кренуо из болнице и ако му је рана још недолечена.{S} Све ћути и  
трос.{S} Да чекам наредбу за магацине и болнице, није него још нешто.{S} Свако ће се прво сетит 
се борили и рањеници, који су напустили болнице и тумарају кроз улице и заробљеници, који не зн 
другим местима, зашла сам од болнице до болнице.{S} Сад већ нисам тражила да служим, нисам моли 
ши, још и касарне, које су претворене у болнице, претоварене рањеницима који су се начетили на  
код касарне.{S} Касарне су претворене у болнице и препуне су наших рањеника.{S} То су они несре 
ше нађени те однети на превијалиште и у болнице.{S} Међу мртвима и наши трећепозивци, они несре 
ули да је издата наредба да се евакуишу болнице и магацини?</p> <p>— Нисам! — одговара чиновник 
 пољској болници.</p> <p>— Где, у којој болници?</p> <p>— У пољској, у Лазаревцу.</p> <p>— Је л 
осам дана, све до синоћ, у оној великој болници где је била гимназија.{S} У болници је било пун 
 Не знам, сестро, видо сам га у пољској болници.</p> <p>— Где, у којој болници?</p> <p>— У пољс 
/p> <p>— Био сам неколико дана у нишкој болници, па после у приштинској а одатле у Призрен. <pb 
ајбоље могла распитати у којој окружној болници, ту долазе <pb n="421" /> рањеници и болесници  
 о њему и сазнала сам.{S} Био је у оној болници одмах иза начелства.{S} После, поче свет из При 
е ми на памет да будем болничарка у тој болници.{S} Не морам радити у његовој соби, радићу у др 
е и презиме и питала налази ли се у тој болници или бар, је ли био у тој болници?{S} Томе сам с 
 у тој болници или бар, је ли био у тој болници?{S} Томе сам се научила у ранијим болницама.{S} 
> <p>— Обукао сам га сад, у Призрену, у болници.</p> <p>Прекинули смо даљи разговор јер сам се  
кој болници где је била гимназија.{S} У болници је било пуно рањеника, није ни било места за св 
 госпођу којој је данас ред дежурства у болници.{S} Протутњио би по <pb n="58" /> кој аутомобил 
ћем, мислећи ваљда да ми је тога часа у болници неко од ближих умро.{S} А тако је и било, изгуб 
> <p>— Три дана, колико сам још остао у болници, нисам се мицао од његове постеље, него <pb n=" 
рекинуо.</p> <p>— Дуго сам плакала пред болницом.{S} Многи су ме пролазници и питали шта ми је  
о ми је све то било чудно.{S} Па и пред болницом било је тако исто.{S} Износе рањенике и ствари 
еколико речи:</p> <p>— Молим... кола... болницу... да не умрем овде... као пас!...</p> <p>Замол 
и низ воловских кола која су евакуисала болницу.{S} Пред начелством су се товарили сандуци на м 
ем се — вели један благајник који је уз болницу повукао и кућу. — Јуче сам изгорео црни етажер  
вог!...“</l> </quote> <p>Однели су га у болницу.{S} Тамо је затим и умро.</p> </div> <pb n="158 
ог официра који код куће болује а иде у болницу на превијање, или кога лекара који жури на дужн 
 даје жени неку цедуљицу и упућује је у болницу.{S} Улази друга, тако исто окрвављена, само ниј 
овита слика.{S} И њу начелник упућује у болницу.</p> <p>Улази најзад једна жена, друга моја по  
 да нишани.{S} Животом плаћа ко удари у болницу.{S} Четворе очи отварајте!</p> <p>Сам капетан п 
о дражи бол.</p> <p>Рекоше ми да идем у болницу, да предам мртваче на сахрану.{S} Отишла сам, а 
 кажу.{S} Један ме само научи да одем у болницу и да се понудим за болничарку.{S} Вели: примиће 
данпут дође ми воља да се опет вратим у болницу, зашто не знам.{S} Не морам улазити у његову со 
 прибрала све заостале рањенике у своју болницу а сад узјахала коња и пролази кроз забачене пер 
росим.</p> <p>Отишла сам и у ону велику болницу, у парку.{S} Нису ме ни тамо примили.{S} Чула с 
е ни тамо примили.{S} Чула сам за једну болницу доле, на Вардару, отишла сам и тамо.{S} Молила  
 општине а у Нишу сам опет ушла у једну болницу.{S} Пет месеца сам се тако потуцала и једнако р 
Него овуда, преко Грантовца, па у војну болницу.</p> <p>— Бојим се далеко је! — одговори чичица 
где у сталну болницу.</p> <p>— У сталну болницу?{S} Где је то?</p> <p>— А ко ће га знати, зар и 
 бити, морали су га однети где у сталну болницу.</p> <p>— У сталну болницу?{S} Где је то?</p> < 
 ногом, прво ми је било да идем у горњу болницу, више града, да се распитам о њему.{S} Месец и  
речне рупе?</p> <p>Отишла сам у највећу болницу и молила да ме пусте да обиђем све собе, све ра 
ам прошла.{S} Најзад сам отишла у трећу болницу, ону више града.{S} И ту сам чекала два дана ал 
а путу, на вратима, на кућнем прагу.{S} Болничари, наши и француски, већ не могу више, дигли ру 
ју новине.{S} Кроз дугачке ходнике журе болничари и госпе у чистим белим кецељама и све то испу 
а гомилом; па руски морнари и француски болничари, па залутала деца без родитеља, без топла оде 
ту шарену гомилу промиче по каква руска болничарка са кожухом и чизмама, по каква жена под шајк 
те нисам имала кога да припитам.{S} Она болничарка из наше авлије саветовала ме је да останем,  
у.{S} Одговорила сам да бих желела бити болничарка.{S} Он се избрецну и рече да није потребно.{ 
 већ кренула, паде ми на памет да будем болничарка у тој болници.{S} Не морам радити у његовој  
и ми се то сад увртило у главу да будем болничарка.{S} Шта би могла друго, два дана нисам јела  
ст са платна, којим је повила главу као болничарка, па јој један црвен млазић тече челом као кр 
ку.{S} Вели: примиће те јер им требају; болничарке су им се разбегле.{S} Тако сам и радила сутр 
у Шабац, распитивала сам се преко једне болничарке, која је седела код нас у авлији.{S} Чула са 
 да служим, нисам молила да ме приме за болничарку, нисам распитивала рањенике ни залазила по с 
чи да одем у болницу и да се понудим за болничарку.{S} Вели: примиће те јер им требају; болнича 
 разговор.{S} Оне су покушале да буду и болничарске и направиле су биле себи болничарске костим 
 и болничарске и направиле су биле себи болничарске костиме са крстом на грудима и сликале су с 
 и бачено буре да се замени товаром, па болничка амбулантна кола, па лака штајерска кола са пла 
да се зажени товаром, <pb n="231" /> па болничка амбулантна кола, па лака штајерска кола са пла 
у кошуљи и болничким папучама увијени у болничка ћебад, заробљеници одрпани и боси и избеглице  
аре, лафете, аутомобиле, шаторе, алате, болничке опреме, архиве, рачунске књиге и акта разних к 
а, аутомобиле, топовске каре, муницију, болничке кревете, пољске апотеке и санитетски материјал 
 зауставила.{S} Наслонила сам се на зид болничке зграде да се одморим, покрила сам лице рукама  
рећи.{S} Ни један метак не очеша зидове болничке и сваки нађе батерију непријатељску.{S} Ућута  
<p>Пролазници, видећи ме да плачем пред болничким вратима, посматрали су ме са саучешћем, мисле 
е сами евакуисали; болесници у кошуљи и болничким папучама увијени у болничка ћебад, заробљениц 
ицама: рањеници шетају по башти у дугим болничким капутима и папучама, повезане главе, ноге, ру 
м остале по соби, већ сам кроз дуги низ болничких кревета ишла као пијана и ударала сам се час  
рећа се жали како јој је сестра остала, болно јој дете, па остала а у кући нема до за један дан 
ћ се мора ту уништити, војвода Мишић је болно узвикнуо:</p> <p>— Кад већ не може бити офанзиве  
но, лежао крај плота као напуштен пас и болно јечао.{S} Потсетио ме је тога тренутка, не знам з 
баш десна?</p> <p>— Десна! — потврди он болно.</p> <p>— Штета!{S} А шта сте по занимању?</p> <p 
днога дана донеше једнога младића, опет болнога од тифуса али ведрије му мало очи и говори, раз 
к команданта Врховне Команде, отишао је болноме војводи да му реферише о свему.{S} Болесни војв 
 песник болова, ево је и умро као жртва болова!</p> <p>Док сам ја у углу, не пратећи даљи разго 
 и јада и тече друмом као набујала река болова.</p> <p>Виђао сам дуге поворке побожних које је  
> <pb n="478" /> <p>Превијала сам се од болова, као малочас она мајка што оде у ноћ да тражи из 
 велика душевна потреба то пијанство од болова.</p> <p>Веровао сам јој јер је одиста бол, када  
незнано, у недогледно, у бескрајње море болова!...</p> <p>Па ипак хвала Уцињу!{S} Пет дана одмо 
а појава; онај који пати, жели што више болова који га драже као заљубљенога љубомора.{S} А туђ 
 очи не би ли прекинуо низ сећања и низ болова који почеше у души да му се јављају са сваким од 
>Уморан од наизменичних удара осећања и болова, он најзад приђе прозору и размаче завесе да на, 
 родитељским грудима тешка бура бриге и болова.{S} Засипали су ме крвави таласи и квасили ми то 
отворио ја и први лист ове књиге туге и болова и записао прве речи на њему.{S} Веровао сам и на 
ина а пред нама далеки и незнани путеви болова и страдања.{S} Још мало даље, кад допремо до оба 
в био је један тежак бол, био је песник болова, ево је и умро као жртва болова!</p> <p>Док сам  
ненадило.{S} Или је можда, под утицајем болова, које је озледила својом исповешћу, и мисли, кој 
 нико од оних, који су појмили величину болова који у овоме часу раздиру душу једнога несретног 
 се у мојој души ваља један од најтежих болова.{S} Још само један час и Србије више нема и тај  
 гдекад покушам да се одвојим од својих болова, ја малакшем и клонем.{S} Болови су већ толико с 
е те речи дечје и он се тргао из својих болова, дигао се и отворио сам врата:</p> <p>— Пустите  
} Једини повереник мојих слутња и мојих болова био је гроб мога другога сина.{S} Тамо сам често 
ам се од тифуса и шест недеља сам тешко боловала.{S} Два пута сам умирала па ипак сам ево остал 
ник шефа Врховне Команде.{S} Војвода је боловао, али је пратио догађаје, и тога ради помоћник м 
{S} Гладоваћемо и скапаваћемо од глади; боловаћемо и десетковаће нас болештине.{S} Засипаће нас 
на.{S} Ја сам надчовечански поднела све болове који су се сручили на мене.{S} Мени је мало било 
 листове, исказаћу сву тугу своју и све болове наше.{S} Веровао сам, јер сам мислио да смо на х 
ште — и збирала сам у своју душу и туђе болове.{S} Засузила сам над туђом невољом, заплакала са 
и да чујете, да вам исповедим све своје болове.{S} Ја тако проводим ноћи на овоме путу, казујем 
— Зар вам њихово понављање не позлеђује болове?</p> <p>— Позлеђује их, али ја имам потребу да и 
о овај слом те му наваљао на душу тешке болове.{S} Он није жалио, он се није јадао ни вајкао, о 
шким невољама и залагивали своје големе болове.</p> <p>Када се мало прибра он сам настави:</p>  
с прати, како би успут сабрала све наше болове у своју душу и како би сабрала све наше сузе на  
 која је прибрала и присвојила све наше болове.{S} Из њенога си погледа могао запазити како она 
о да намерно касни данас, не би ли наше болове поверила ноћи.{S} А ипак, тамо далеко, первазе с 
у му малодушност подржавали, који су му болове дражили и, он је једнога дана учинио тежак грех  
во већ крећем руком.{S} Истина имам још болове али ево, могу да крећем и неће ми остати саката  
, осећам се као створење без живаца.{S} Болови су мој алкохол и ја се као алкохоличар тек пијан 
својих болова, ја малакшем и клонем.{S} Болови су већ толико срасли самном, толико постали моја 
p> <p>Погледам га, млад ко роса а тешки болови испили му образе.{S} Жао ми га било као рођенога 
асу као да се ту, у Младеновцу, сабрали болови свих матера и трагедије све деце.{S} И то је оно 
убоке су ваше ране, безгранични су ваши болови, али их ви морате преживети.{S} Ми можемо гинути 
косом над нашим главама, спавају и наши болови.{S} Из даљине само, из планинске дубине, чује се 
и:</p> <p>— Не путујем сама, путујем са боловима својим а то је највернији пратилац на путу.</p 
воју искрвављену душу претрпава и туђим боловима?{S} У великој тузи то није непозната појава; о 
еће још доћи крај нашим патњама и нашим боловима.{S} Хранићемо широка мора нашим телесима; разм 
чне трагедије, претрпана <pb n="512" /> болом и сузама ућутати и предати се својим немим душевн 
ак по корак, он оптерећен годинама а ја болом.{S} Ишли смо ћутећи.{S} У једном тренутку, кад ос 
ика његове младе прошлости, те умире са болом у души и горким осмехом на уснама!</p> <p>Од вече 
ед тужним погребом тим.{S} Приштевци са болом у души окрећу главу да не виде онога војника, кој 
о ћу! — одговара мајка а речи јој звоне болом.</p> <p>— Нигде ватре да их загрејеш? — наставља  
 посећује некад мирне и срећне домове и болом да бележи трагове својих стопа.</p> <p>Нешто тешк 
и разговор.{S} Побуђена ваљда питањем и болом, који јој је оно изазвало, њој наиђоше и сузе на  
бола, капљу моје сузе!</p> <p>Наоружани болом, али и снагом да га можемо понети, ми крећемо даљ 
аузети подједнаком бригом и подједнаким болом, сви имају исти циљ, сви исту себичну тежњу да је 
ијом, обиђем страже.{S} Обхрван великим болом који ме је баш тих дана задесио, ишао сам лагано, 
а одбројавати дане изгнанства а дубоким болом хранити нашу чежњу за отаџбином!</p> <p>Бајка, ба 
је, рече потресеним гласом и са дубоким болом У души:</p> <p>— Свршено је, све је свршено!...</ 
костурнице.</p> <p>Стари Краљ са тешким болом, скидајући капу, пролази поред ових жртава, скрећ 
и.{S} И он клону савладан једним тешким болом и једном боном резигнацијом.</p> <p>Топ оста напе 
езника.{S} Вратио се и одатле са једним болом више и сад је већ сломљен дозволио да га одведу у 
ј вароши водиле.{S} Вратио се са једним болом више и сутра дан је одмах похитао Врањи, јер је ч 
те од мене да не надахнем душу највећим болом!“</p> <p>И ја сам пошао и — прешао мост.</p> <p>Н 
тавити ожалошћенога самоме себи и своме болу.{S} Сви други осећаји дају се донекле и делити, ту 
 Да ли се шапутало из обзира према моме болу, као што се уопште око тешкога болесника шапће или 
дадох и ја придружујући му се искреноме болу.</p> <p>— Косово је било војничка пропаст, то није 
чинило да она тронуто участвује у нашем болу и да га чак присваја.{S} Климно сам благодарно гла 
ћи осетила саучешће у своме материнском болу или што јој је годило да своју искрвављену душу пр 
а.</p> <p>Нисам је хтела узнемиравати у болу а и да сам хтела, нисам имала речи, не би их умела 
зећи кроз њихове редове, саучествовао у болу својих бедних грађана, који су напустили домове и  
 то тако да буде, да би мене очвршћао у болу.{S} Хвала му!</p> <p>Нисам запамтила све оне невољ 
а прекаљује.{S} Ви морате живети, јер у болу који је у вама, лежи једна велика мисао а та мисао 
он, носећи по ког официра који код куће болује а иде у болницу на превијање, или кога лекара ко 
чијаш.{S} Кола су, види се, била кадгод боља кола, али сад би само могла служити за изношење ђу 
ва није широка, те ако ћу служити кога, боље онда свога србијанскога Краља да служим.{S} Али до 
 Него, веле, ако има кога таквог рсуза, боље да га каже село па само њему да суде и ако има у к 
{S} Реците нека не жури, добро је нама, боље не може бити!</p> <p>На овај се чичин узвик захори 
ме прекиде и настави.</p> <p>— Боље је, боље.{S} Не знаш ти још шта је то гладан човек.{S} Глад 
тељ улази у варош а наши викнуше: носи, боље ти него непријатељ.{S} Па понео и ја.{S} А не знам 
тешко би ми било оставити кућу ал опет, боље је склонити дете.{S} Дете је мало, тек прешло две  
аби свако себи.{S} А ми велимо нека их, боље наша сиротиња нека узме него Бугари.{S} Па... загу 
о, па се они сруче и закрче друмове.{S} Боље да ми измичемо раније.</p> <p>С времена на време,  
и међу свима намера да крећемо даље.{S} Боље је веле по ноћи.</p> <p>Детиње се хаљине биле осуш 
мо на кланицу; ниси ти за тај посао.{S} Боље да си ти остао код куће, био би од помоћи мајци и  
а сам да им потпишем смртну пресуду.{S} Боље нека остану.{S} Ја морам поћи а они нека остану.</ 
> <p>— Не тако! — рећи ће друга сенка — Боље ће бити да вас пет шест који имате оружје, пођете  
што а он ме прекиде и настави.</p> <p>— Боље је, боље.{S} Не знаш ти још шта је то гладан човек 
 <p>— Ђенерал Ратко Димитријев</p> <p>— Боље самар него седло!</p> <p>— Два и по динара кило.</ 
амо сам се почела мирити са мишљу да је боље и у рату но у гробу.</p> <p>Учинила сам и једну не 
ао мрети — размишљао је други — онда је боље било да сам остао у својој кући, да умрем на своме 
сат живота?</p> <p>Погледах је да би је боље разумео.</p> <p>— За мене значи то! — рече одлучно 
и ти на Чакор, распитао сам се, опет је боље.</p> <p>Сутра дан, сретају се иста двојица:</p> <p 
тање.{S} Зашто је престала; да л’ му је боље?{S} Дете је било мирно, по где кад чула сам га да  
д, што ће нам то још и сад?{S} Зар није боље казати овоме свету: склањај се за времена, него по 
е може, дабоме, разумем, али — зар није боље било да сте остали?{S} Остао је толики свет по вар 
 друма, па се понело.</p> <p>— Зар није боље било тамо? — понових ја.</p> <p>— Покојник је у ст 
орила, те ја понових:</p> <p>— Зар није боље било да сте остали?</p> <p>Девојче диже главу и по 
амо њему да суде и ако има у кога пушке боље да је сам донесе јер сакрити је не може.{S} Па онд 
самртничкој постељи и, души јој неће се боље угодити, нити материнској љубави лепши споменик по 
ротивна.</p> <p>— Извесно.</p> <p>— Или боље рећи, то значи, да дипломатија споразума још и ово 
лашена лица, сви подједнако одевени или боље једва одевени.{S} Види се да се разбегло из гнезда 
а, са мојим погледом и разумевајући или боље осећајући инстиктивно шта ја у томе тренутку мисли 
 свиђа полазе даље, верујући да ће наћи боље.{S} Враћају се затим и кају, јер је већ наишао дру 
анка утеха да је тако добро, да је тако боље, да држава то чини зато да би склонила децу од неп 
их рекао... погледајте, погледајте мало боље... не гори варош.</p> <p>Погледасмо сви тамо.{S} П 
p>Други аутомобил опет државни али мало боље натоварен.{S} Међу стварима и корпе и кофери и бош 
 слабој светлости сагледао сам тек мало боље своје госте.{S} Била су два угледна наша учитеља к 
корак, ено тамо се пење друм, отуд ћемо боље видети!</p> <p>Пођосмо и успесмо се нешто мало.{S} 
 се огрејемо.{S} Но ко би и пожелео што боље, сад, после поноћи.{S} Попадаћемо овако обучени по 
о претпоставити да су они тамо опасност боље уочили или су малодушнији, потегли далеко испред о 
а и пакосника који завиде онима који су боље прошли од њих, јер су се дочепали кола и снабдели  
се туку Србијанци али царска војска још боље.{S} Узели су, веле, Шабац, Лозницу, Ваљево а само  
 смо прошлу у Липљану провели и кад још боље знамо какве нас ноћи очекују у Црнољевском Кланцу. 
е простире неколико сати дужине или још боље, која је непрекидна од места одакле смо јутрос кре 
уће, код кога смо пазаривали, рече ми: „Боље да идеш!“ Забравим кућу па отрчим до тетке да њу п 
наши су држали Водице, североисточно од Бољевца, затим Мало Црнуће, Врановац, Липар, Дивљачко Б 
у.{S} Осећа се да се непријатељ дочепао бољега положаја од наших.</p> <p>— Ово бије из близа? — 
тупају с Косова, не представљају војску бољега квалитета а сем тога, прати их глад јер нису зат 
нам смета стока?{S} Шта смо ми, корсем, бољи од ње! — узех ја убеђивати војника не би ли га што 
ала, ако хоћеш, право да ти кажем, није бољи него смо ми гори од ње.{S} Подноси, видиш с нама с 
а види какви су.{S} Они су на Церу били бољи, били су бар војници.</p> <p>О онима на Церу и дру 
, молим вас, љубазни, реците нам кој од бољих хотела где има и купатила!“ Овим дамама је рат до 
ијатељ као да се, потиснут, сад дочепао бољих позиција но што их је мало пре имао а батерија јо 
е сручише доле на ниже и поче да прашти бомба.{S} Немци потисли већ оне трупе које су се бориле 
г се тела игра невинашце и оне, што јој бомба раскрвавила дете и оне <pb n="495" /> што је свој 
ј станици, коју су засипали непријатељи бомбама са аероплана.{S} Најзад, морао се повући у Пара 
а безбрижна.</p> <p>— Може да буде мало бомбардовања и ништа више.{S} Склонићу се с децом у под 
 што ће Београд ужасно страдати, ако се бомбардовање настави у овакој мери.{S} Кад је он кренуо 
орба, он није знао рећи.{S} Ма да је то бомбардовање, које је он преживео, учинило тежак утисак 
! — додаје други.</p> <p>— Или је можда бомбардовањем упаљена!</p> <p>— То може! — додаје онај  
 ли непријатељ већ у вароши или је само бомбардовањем уништио.{S} Можда можемо још ноћас проћи  
 <pb n="44" /> причао језовите ствари о бомбардовању које је, тога дана, трајало од подне па св 
м.{S} Идите даље, што даље капетане.{S} Бомбардоваће нас, уништиће нас!</p> <pb n="184" /> <p>К 
узи на југу ангажовали у борби; Енглези бомбардују Дедеагач а Руси Варну.</p> <p>Кафане које су 
оградски корзо тек кад су непријатељске бомбе почеле да падају измеђ кућа и тада су се задржале 
 борба отворила, грокће куршум и пљаште бомбе и тек чујеш „ура!“ Видим Немци узмичу, наши освај 
ош један.</p> <p>— Склањајте се, бацаће бомбе! — узвикну неко и свет се пови те се за час очист 
цару“ а други ка „Коларцу“.{S} Ту узеше бомбе у руке и онда онај први вод кроз позоришну улицу  
 кућа јер нису пуцале само пушке него и бомбе.{S} После се опет све ућутало и настала је тишина 
у да бацају ватру озго?</p> <p>— Бацају бомбе и пуцају из митраљеза.</p> <p>Он погледа тужно пу 
тница кроз сузе како је бегала, како је бомбом из аероплана рањено дете и пита шта ће, где би г 
везе са предметом разговора, избаци као бомбу:</p> <p>— А Бугари?</p> <pb n="36" /> <p>Доктор,  
ти дала то поњавче?</p> <p>— И мени је, боме, то сва сиротиња што сам је понела.{S} Знаш како ј 
 Раваницу!{S} А кад стигосмо, имао сам, боме, шта и видети.{S} Тамо се слегао силан народ, чини 
 да се ми ослободимо.{S} И погонише их, боме, добро их погонише, те протрчаше мимо нас и не осв 
моћ те не би овако пострадали.</p> <p>— Боме, пострадали смо много.</p> <p>— Је л’вас много изг 
је само на језику и кућаница је; помаже боме мајци на сваком послу; уме сама скувати каву, уме  
о шајкаче поздрављајући ме.</p> <p>— Не боме, али се немојте чудити.{S} Људи данас тако промичу 
p>— Па зар ти не оде данас?</p> <p>— Не боме! — одговара онај први.</p> <p>— Што?</p> <p>— Тако 
ора? — пита један чичица.</p> <p>— Хоће боме! — одговарају му из гомиле.</p> <pb n="592" /> <p> 
е да их гледаш и да их храниш.{S} Не би боме, него би ти опет дали пушку и повели ко зна где, у 
гобан, једнако смо се пели а они терети боме нам свима отежали те смо посустали под њима.</p> < 
ше, те га оставише на миру али се Бојко боме дуго, врло дуго задржа, те рекоше неки да пошаљемо 
е у томе часу когод казивао молитву.{S} Бона можда, или оболела од глади и зиме, несретна мајка 
сам човек!</p> <p>И да је то бар једина бона и мрачна слика на овоме путу.{S} Пуно их је, на св 
</p> <p>— Али чекајте да видите како је бона слика када се напушта варош без те вере.</p> <pb n 
е.{S} Свака од тих речи била је горка и бона, свака од тих речи била је израз оних тешких осећа 
е а иза којих настаје једна бескрајна и бона чежња.</p> <p>Лакше, лакше, не напуштајмо тако брз 
нога излива душе, бити дуга и бескрајно бона.{S} Али госпа диже главу и срећући се, у оној полу 
уњава и воштана рука грчевито стезала а боне <pb n="415" /> и усахле очи час палиле час гасиле, 
/p> <p>— Нема!</p> <p>Ућутасмо.{S} Њене боне речи, „И онда нема више Србије“ поведоше ме читаво 
, од некога тајанственога предсказања и боне слутње, која нам се тога часа насилно и свирепо ут 
> <p>И нехотице наиђу на човека тешке и боне мисли у оваквим и иначе суморним тренутцима.{S} Кр 
 и деца без родитеља, очајни без утехе, бони без неге, изгладнели без понуде, изнурени без одмо 
плен очима и пружила му руке, надвишује бони крик оних који су прегажени.{S} Магацин друге резе 
е неко хтео да пред овим залеђем да што бонију слику.{S} Нека би се једним погледом могла обухв 
</p> <p>Девојче диже главу и погледа ме боним погледом пуним израза, погледом из којега сам <pb 
после дуге, врло дуге почивке, испуњене боним сећањем — или је малена варошица Младеновац тога  
 туге и душа ти се понова стреса од тих боних акорада који је плаве и освајају.{S} Окрећеш глав 
I</head> <head>Мајка</head> <p>Дуго је, боно и горко јецала госпа у црнини а ја сам, потресен њ 
да прикуца на капији.{S} Капетан спази, боно га текну и узвикну јој с коња:</p> <p>— Зар није,  
се тресао целим телом и јечао је тешко, боно, самртнички.</p> <p>То је био Миодраг Бековић, чла 
оне паметне и пуне израза очи и погледа боно дечицу.{S} Изгледало ми је у томе часу као да у ње 
/> <p>— Косовска вечера! — прошаптах ја боно сам себи.</p> <p>Мало час се ћутећи растадосмо.{S} 
м и упери овај на Краља.</p> <p>Краљ се боно насмеши и призва ближе себи ађутанта:</p> <p>— Сећ 
као да ме у томе тренутку освежи и поче боно да ми дражи груди.{S} Поглед који сам управио горе 
зничких трупа.</p> <p>Ђенерал погледа и боно му се развукоше усне.</p> </div> <pb n="136" /> <d 
ли одступање последње српске батерије и боно узвикивали: „Има ли какве наде?“</p> <p>Тући непри 
 — ка граници.</p> <p>Ушао сам у кућу и боно се насмешио.{S} У једноме углу, у мојој канцелариј 
удбина мога јаднога народа! — шаптао би боно Краљ и одвајао <pb n="287" /> би се од прозора не  
њих.</p> <p>— И сад још! — настави Краљ боно машући главом — Ето, зар не видите моју судбину.{S 
дала дубока тама и студ.{S} Покрила сам боно дете чим год сам стигла и притисла га чврсто на гр 
ад на тим згоднијим местима? — упита он боно насменувши се.</p> <p>— Не мислим ја да избегнете  
ле.</p> <p>— Ах, господине! — кликну он боно и плану живим младићским жаром. — Зар ви мислите д 
е јесење зеленило.</p> <p>— Је л’ давно боно момче? — осетих потребу да овим добрим људима каже 
шена?</p> <p>— Да, — учини млади сликар боно — недовршена...</p> <p>Затим ућута да у себи савла 
 би одвео.</p> <p>Окретох главу од овог боног призора и приђох једној гомилици која је још увек 
би или се одао новим размишљањима после боног сусрета с децом што га је било необично потресло? 
ао крај предњих точкова па брижно гледа бонога јединца.{S} Мајка му подмеће сено под главу, под 
</p> <p>Последње речи изговори са неком боном иронијом и дубоком одвратношћу и предахну као што 
у савладан једним тешким болом и једном боном резигнацијом.</p> <p>Топ оста наперен али не опал 
ме бледоме, светитељском лицу; његовоме бономе, уморноме погледу и његовоме старачкоме, тихом и 
 светине и одбора и у души му то изазва бону одвратност и плануше му образи срџбом.{S} Он напус 
<p>Ми њему нећемо казивати своју дугу и бону причу.{S} Он тече тамо одакле смо ми дошли, видеће 
нило његово саопштење — Да!{S} Господин Боп је у том погледу учинио већ званично саопштење Влад 
, па и сам Сер Чарлс Де Грас и Господин Боп — и млади <pb n="48" /> дипломата изређа још неколи 
ланине тражећи заштиту.</p> <p>Много је бора на старчевом лицу исписано.{S} Хоће ли дотрајати д 
је капетана лично познавао и знао га из бораба, које су се 1914. године водиле код Прибоја у Са 
 две сузе, кад се после дугих и крвавих бораба врати једнога дана, да их на прагу своме, да их  
огине у бугарскоме рату, за време првих бораба, када су Бугари продрли на Криволаку.</p> <p>Кад 
сви напори дуготрајних и надчовечанских бораба и све разочарење једнога честитога старешине кој 
ађани да је ова, у низу њихових славних бораба, можда последња.{S} Њихов их је понос водио у ов 
ли у врх Дукађина, под кулу на којој је боравила обесна сестра Леке Капетана.{S} Овуда су прохо 
пскоме земљишту и уморан четворогодишњи борац српски, који је на северу запливао већ у дубоку к 
ба.{S} Пуковник зашао лично кроз редове бораца и храбри их и упућује:</p> <p>— Живље, живље!{S} 
авили добровољно да ће ступити у редове бораца и ступили су.{S} Да ли је овај један претпостави 
е, кола још спроводе осам војника, осам бораца, и један наредник.{S} У најмању руку требало би  
рсте; ко напусти фронт стреља се а осам бораца и један наредник одваја се са фронта да прате го 
лика војска од 500.000 одабраних руских бораца, под командом једнога искуснога и опробанога <pb 
но које ће покосити читаве чете рањених бораца и другова својих?</p> <p>А непријатељска батериј 
омаљам главу и гледам шта се дешава.{S} Борба се већ води у Душановој улици, па и одатле Немце  
 хор топова и плотуни пешачке паљбе.{S} Борба је отпочела у само подне.{S} Бугари навалили збиј 
од страха ваљда, јер ми је то била прва борба у животу, па одмах јуриш.{S} А можда је било и не 
па се онда зачу отуд од Дреновца велика борба а после и на Сави.{S} Они су били прешли на нашу  
ора доћи.{S} Не може једна овако велика борба остати без праведних резултата! — храбри се још у 
е.</p> <p>Одмах настаде живља и пешачка борба.{S} Пуковник зашао лично кроз редове бораца и хра 
кочили смо у ров и отпочела је крвничка борба ножевима, кундацима, рукама, зубима.{S} Ја сам на 
ватре и своје ћебе.{S} Кад би настајала борба, сами су ме војници уклањали, бојећи се да ми се  
 приближавају.{S} Пред вече је престала борба а наши нису ушли у Шабац.{S} Наиђе страх на нас и 
и.{S} То је одмах после поноћи отпочела борба на Биначкој Морави, која је имала да сузбије буга 
јатељева на другој страни — не наставља борба већ да се војска повуче.{S} Целе ноћи је лила киш 
статак заробили.{S} На новим положајима борба настаје још огорченија јер непријатељ као да се,  
9201_C8"> <head>VIII</head> <head>Једна Борба</head> <p>У Гучу, на Бјелици, под Јелицом планино 
 ли је те ноћи или сутра дан настављена борба, он није знао рећи.{S} Ма да је то бомбардовање,  
S} Развија <pb n="199" /> се смртоносна борба.{S} Сад већ и топови улазе у дејство, те се разле 
.{S} Знајући да је ово последња одлучна борба коју део расуте српске војске може дати:{S} Бугар 
 њенога утока, развила велика и одлучна борба са нашим фронтом окренутим истоку, на коме би Мор 
ику, њима не треба него још једна добра борба и ево их у Феризовићу и Штимњи, на устима Црнољев 
еци из српске прошлости.{S} И кад је та борба на Марици настављена и у 1913 години, он је са из 
е ми сад упутили, била је она знаменита борба 1012 у којој краљ српски Војислав, сишав са Рашке 
то.{S} То је ваљда и била последња већа борба.{S} Овамо ко зна хоће ли их и бити?</p> <p>— Зар  
е било мило и волео сам што пре да буде борба.{S} Осећао сам да ћу бити храбар и замишљао сам в 
јега сам се пре толико плашила. „Где је борба, одакле се чује?“ — питала сам радознало. „Отуд с 
ивац. — Бога ми, велим, сутра кад почне борба и да их не убијамо него овако, <pb n="30" /> да и 
средној близини пешадије, учинише да се борба на један мах освежи.{S} Пешаци дигоше главе и нар 
е до велосипедског плаца.{S} Жестока се борба отворила, грокће куршум и пљаште бомбе и тек чује 
 пријатељски, братски.</p> <p>С поља се борба све више ближила и он је по звуку пушака осетио д 
рпска.{S} На подножјима њиховим води се борба.</p> <p>На падинама Шаровим, под које нас води пу 
у све нове и нове снаге на овај фронт и борба с дана на дан <pb n="159" /> постаје све очајнија 
да заплаче над својом победом.</p> <p>И борба поче да расте, да се пење и да бива све огорчениј 
ребало би забележити по томе, што је то борба растурених јединица, малих, усамљених јединица, о 
емо оно србијанско „ура!“</p> <p>— Опет борба на нож, опет прса у прса, као оно пре а нема сад  
оложајима на којима је био кад се синоћ борба завршила.{S} Он се повукао на јежевичку косу и то 
 самом почетку већ жива и оштра.</p> <p>Борба почиње.</p> <p>— Биће меса! — вели пуковник своме 
 а не виде, и премиру од страха.</p> <p>Борба траје сат, сат и по, два, а сунце све светлије си 
/> поднаредник над је казивао о великим борбама на Дунаву, у којима је он рањен, о сили немачке 
д којом су ишли гласови о њеним славним борбама са Бугарима на источноме фронту — за нас имао в 
 до нас и појединости о крвавим уличним борбама, које су се 24-ог водиле на Дорћолу и о паклено 
p>Настаде одступање праћено местимичним борбама, разређеном пушчаном паљбом.{S} Затим затишје,  
има сваког тренутка извешћа о последњим борбама које се воде на путу од Косова ка Призрену.</p> 
вели:</p> <p>— Нећу да чујем коминике о борбама, нећу да чујем телеграме из иностранства, нећу  
овне Команде и Владином из Призрена и о борбама француске војске на југу Србије.{S} У току тога 
 <pb n="281" /> отишао на Багрдан.{S} У борбама пред Ћупријом и Јагодином био је једнако на пол 
ници а девојке збирају цвеће да оките у борбама већ прослављене француске ратнике.</p> <p>И као 
 већ годину дана на фронту, да је био у борбама, није их избегавао; рекох да сам сама и замолих 
д нас у авлији.{S} Чула сам да је био у борбама и да је добро прошао.{S} Био је и храбар.{S} То 
Рудника и Цера, високо носили.</p> <p>А борбе су тек почеле и они што се боре и гину, тек ће се 
 он није имао шта рећи, толико само, да борбе више нема, да се сад само повлачи и да се арнаутс 
јишта на бојиште, где год је чуо да има борбе и да има опасности.{S} Није се у Рибарској Бањи о 
м сном.</p> <p>Разговор скрете затим на борбе које се воде на овоме фронту, измеђ Качаника и Ги 
нису растајали за све време тешких дана борбе и славе.{S} Само ко зна колико је топ поуздање ср 
крваве погибије.{S} После читавога сата борбе, воз је кренуо ка Феризовићу носећи собом тело че 
вао је и стајао је дигнуте главе у сред борбе, када су око њега праскали шрапнели и падали војн 
са којом сам пошао.{S} Стајао сам усред борбе непомичан а око мене се борило и крвавило.{S} Нит 
гао, не кријући ни своју бригу за исход борбе.</p> <p>— Не брини! — утеши га пуковник — Стиже т 
Шару, где се од јутрос опет воде крваве борбе и одакле се потмула грмљавина топова јасно чује с 
м истом Косову, воде се последње крваве борбе, пре но што ће још једном пропасти српска држава  
и; тако смо и ми сад већ пратили крваве борбе са неком вером, осећајући чак и извесну нелагодно 
забрао да се у правцу Ниш-Прокупље воде борбе и захтевао је опет да га тамо воде.{S} И није се  
јатељ ваљда...</p> <p>— Биће да се воде борбе па је линија заузета! — пресече је капетан, не же 
ичке станице, из којега се сад руководе борбе, кренуо — на скопљанскоме се граду неће више вити 
а грудима!{S} Волео сам што пре да буде борбе, ал би ми жао било погинути а не доживети све што 
а се тај младић уклони из севастопољске борбе и упути на коју другу безопаснију службу.{S} Нико 
ребацише преко Дрине где су још трајале борбе...“</p> <p>Он прекиде причање јер сви обратисмо п 
 је одах пут Књажевца, где су се водиле борбе.{S} Али није стигао донде.{S} Кад се попео на Тре 
аве, он прелази у памети све оне славне борбе из 1912, 1913, 1914 и 1915 године, које је ова ба 
двикнуо је онима што су се после дневне борбе одмарали крај ватре и закрчили сва места: „Ајде,  
 септембра непријатељ, после вишедневне борбе прешао Дрину, батерија је ова добила наредбу да с 
 фронт код Качаника, где се воде очајне борбе, и журила Призрену?{S} Није ли тамо, испод Призре 
 у месо и ако је, види се, после очајне борбе савладан а пушчане му цеви упрте у груди.{S} Ко з 
туације.{S} Већ два дана воде се очајне борбе на Страцину и гласови, који отуда стижу, предвиђа 
S} После двомесечне неприкидне и очајне борбе, после нечувених напора, та се преморена војска п 
иланској Морави, воде овако исто очајне борбе и на Вардару, где Французи од Криволака напредују 
шајкачи, који му је развио план одлучне борбе на Овчем Пољу.{S} Доцније, када сам срео тога гос 
ојске; на Колашину се већ воде последње борбе и Аустријанци прете да сиђу у Беране и Андријевиц 
исправљане.{S} Ту су се водиле последње борбе које су решавале судбину и овога задњега остатка  
нова историја, историја наше стогодишње борбе, јер целога овога века што је за нама ми нисмо ни 
ији чуо да је и Царево Село пало, да се борбе воде пред Кочанима, али да се ни ова варош неће м 
у вести и изашло му је од прилике да се борбе воде вероватно негде око Ваљева, рецимо, на полож 
са севера и североистока, јављају да се борбе воде на Јанковој Клисури и да Бугари напредују ка 
ор — Скопље неће ни пасти.{S} Водиће се борбе пред самим Скопљем, ено онде, видиш онде, — и про 
ићи на непријатеља а нарочито што су се борбе водиле преко самих шљивака те ко зна где се све п 
о вели: „Сутра, ако Бог да, у зору биће борбе па ћемо се загрејати!“ Марширамо по десет, дванае 
 видео је са ње већ Бугаре у Књажевцу и борбе, које су се у самој вароши водиле.{S} Вратио се с 
еда да ће скоро настати борбе.</p> <p>И борбе су настале.{S} Настале су пред крај Септембра пад 
, кроз клисуру.</p> <p>— Јесте ли имали борбе при повлачењу?</p> <p>— Имали смо, на Чачку нароч 
о?</p> <p>— Изгледа да ће скоро настати борбе.</p> <p>И борбе су настале.{S} Настале су пред кр 
 са непријатељем предосећа хоће ли бити борбе или ће се остати на обичноме пушкарању.</p> <p>Пу 
 већ јасно знало да је ово последњи дан борбе и да је већ одлучена судбина Скопља.</p> <p>Киша  
мало одмора.{S} Нису нас умориле толико борбе и нагло наступање колико блата. <pb n="365" /> Га 
о тога да где год у овоме рату обновимо борбе, мени је довољна и ова једна рука да вршим своју  
д се већ јасно чује топовско пуцање јер борбе се воде негде у близини и гомила иде ћутећи, погн 
е предходнице и предосећајући озбиљност борбе.</p> <p>Дугим ратничким животом развио се у наших 
е бугарске војске такво.{S} И ако су их борбе на Тимоку и на Гиљанскоме фронту довољно изломиле 
 сви искуписмо око мртва човека.</p> <p>Борбе се воде доста далеко одавде, довде још не допире  
 увек се смешио, као дете, и у самој се борби смешио.{S} Један пут чак командир рече: „Ајде, Бо 
премишљајући о сутрашњем тешкоме дану и борби која му предстоји а дојури један подофицир и рапо 
 капитулацију оне идеје коју она у овој борби представља и чији је он носилац.</p> <p>Стари Кра 
 треба да држе центар у будућој великој борби — још од поноћи извели војнике са пушкама у руци  
 треба да држе центар у будућој великој борби, очајно боре да утуре своје породице.</p> <p>И од 
 помоћ колико веру да у овој гигантској борби нисмо сами, да је до нас кадра допрети рука моћни 
се 24-ог водиле на Дорћолу и о пакленој борби на Ади Циганлији.</p> <p>Ту вест, о паду Београда 
им.{S} Хоћу ту, у последњој, у одлучној борби да погинем.{S} Немојте ме саветовати, немојте ме  
рила на обалама реке Марице и она у тој борби допре до обала Мраморнога мора, тамо где лежи Гал 
бојника.{S} Полицијски је писар у у тој борби јуначки погинуо али је успео да са неколико млади 
лики сте пораз нанели непријатељу у тој борби?</p> <p>— И то, али није само то.{S} Борбу на Чач 
ања о Русији и Румунији, место питања о борби која се води на Страцину, на уснама свих се јавља 
љ напредовао, тај треба да се распита о борби на Чачку.</p> <p>— Значи, велики сте пораз нанели 
2" /> <p>Официр тад поче да ми казује о борби на Чачку.{S} Казивао је много и ја, вероватно нис 
припалим.{S} Ту се водио жив разговор о борби на Косову, која је још трајала и која је управо и 
p>Ја ућутах, очекујући да почне причу о борби на Чачку.{S} Он окваси понова грло и поуми да поч 
греје; чух да ми је и најстарији син, у борби код Великог Поповића, погинуо...</p> <p>Очекивао  
је погинуо, он је већ био годину дана у борби, дакле поднео је један део терета дужности; зашто 
н, не мили ти ни живот.{S} Бива да се у борби таквих дана са већим самоодрицањем иде у смрт но  
већ су се Французи на југу ангажовали у борби; Енглези бомбардују Дедеагач а Руси Варну.</p> <p 
наца, мученика, колико је хришћанство у борби од неколико векова поднело на жртву, а ми за неко 
кад се смеје.</p> <p>— А какав је био у борби? — пита слушалац тек да не задрема.</p> <p>— Да в 
 бити?</p> <p>— Зар је Чачак непријатељ борбом освојио?</p> <p>— Не, али смо га ми освојили.</p 
авали су нас, да се истовремено са овом борбом на Гиланској Морави, воде овако исто очајне борб 
 понесу, на својој снази и своме имену, борбу тога народа за слободу? — шаптао је старац сам се 
би?</p> <p>— И то, али није само то.{S} Борбу на Чачку требало би забележити по томе, што је то 
тадох, али нема у мени више оне воље за борбу, нема оне храбрости са којом сам пошао.{S} Стајао 
 више усамљен.</p> <p>Да би се могао за борбу припремити, капетан нареди патролама да по друмов 
а, су извесна француска одељења примила борбу на српској територији, на Моглену.{S} Значи да у  
м упорним поуздањем човека навикнута на борбу, које ни у часу слома не ишчезава.</p> <p>— Веруј 
 и хране и доста очувану војску да може борбу примити?</p> <p>— Шта је то, питате?{S} Вас су те 
ром да се ту задржи па да у име Божје и борбу прими, осећајући се сад већ колико толико јачи ил 
 писаром на челу, сишли су и прихватили борбу да би одбранили несретне избегличке породице које 
ни ту где си и, ни стопу даље!{S} Прими борбу и употреби све, да непријатеља <pb n="189" /> зад 
огао са цигло једном батеријом да прими борбу, не би то учинио ради вароши и онога света, који  
ако би, чим зора сване, могли наставити борбу.{S} И тако је готово цео фронт ту ноћ провео на м 
а где ће се Французи задржати и примити борбу а Французи су и сами веровали да ће примити ту бо 
осподине капетане?{S} Хоћете ли примити борбу, господине капетане?</p> <p>Капетан одмахује руко 
ије, за случај да буде принуђен примити борбу али, видећи их онако изнурене и немоћне, одустаде 
је молио и коме је дао реч да ће избећи борбу изнад саме вароши.</p> <p>Ма да је друм био закрч 
алуталу српску батерију, која ће навући борбу и са њом гнев непријатељев, смрт и разор вароши.< 
е скрити непријатељ.</p> <p>Прекидајући борбу, пуковник наређује да свако остане на своме месту 
 какво је стање оставио кад је напустио борбу и та је вест пошла из задњих редова, пошла можда  
 мене и отићи, отићи ће тамо у живот, у борбу...!</p> <p>Ни речи му нисам одговорио.{S} Дубоко, 
 сликар, неуки поднаредник, водим вод у борбу, на штету свих оних несретних људи који су ми пов 
сам се друкче осећао кад нас поведоше у борбу.{S} Идем ја сад да се борим али не као пре, за ту 
</p> <p>— И, бога ми, кад смо ступили у борбу са пушком српскога Краља у руци, изгледало ми је  
е који је, сем храбрости, улазио увек у борбу и са вером у победу.{S} Заваљене капе далеко изна 
ислима ни околност да је наредбу за ову борбу издао војвода Мишић, онај исти који је прошле год 
ледња.{S} Њихов их је понос водио у ову борбу са нарочитим разположењем да даду мушки отпор те  
ред Чачка, код Трбушана, имао ону олаку борбу са трећепозивцима, није се никад надао оваквом от 
ала доћи.{S} Али пуковник обустави даљу борбу, јер је ноћ већ била пала, па се не може знати гд 
а којега је посматрао ону величанствену борбу која ће ослободити Београд; час на службу Божју о 
pb n="128" /> патроле водиле местимичну борбу.{S} Пред капијицама и капиџицима престрављене жен 
у дана, када је требало повести одлучну борбу и отерати непријатеља из земље, могао сићи у војн 
узи су и сами веровали да ће примити ту борбу.{S} Па онда, 1812 године одступала је кроз сметов 
аши су већ били спремни да приме и већу борбу која се одиста од тога часа и развија.</p> <p>Као 
его би остао овде у Штимњи да посматраш борбу.</p> <p>Наредник после ових необоривих разлога сл 
димо, Аустријанци одступају.{S} Истина, боре се, али одступају корак по корак.{S} Шћућурили се  
олонама, наши се боре, гину, падају и — боре се.{S} Гранате већ прелећу варош и падају највише  
им на Качаничкоме фронту, где се и даље боре они, којима ни једнога тренутка није поклецнула ду 
и сабље а узели пушке и револвере па се боре као и ми што се боримо.</p> <p>— Намерио сам се на 
ари навалили збијеним колонама, наши се боре, гину, падају и — боре се.{S} Гранате већ прелећу  
> <p>А борбе су тек почеле и они што се боре и гину, тек ће се борити и гинути.{S} Непријатељ ј 
е српске рањенике.{S} Српски се војници боре за нас па не могу рањени ићи пешке, а ми можемо.{S 
зађе напред:</p> <p>— Српски се војници боре за нас па не могу рањени пешке ићи! — понови он уз 
 своју причу речима: „Српски се војници боре за нас, па не могу рањени пешке ићи!“ поручник пла 
 центар у будућој великој борби, очајно боре да утуре своје породице.</p> <p>И одиста, тамо пре 
} Ако она стигне... овамо се наши добро боре, добро се држе, те кад им стигне таква помоћ као ш 
, да ће стићи Французи, који се на југу боре те да ће ослободити Скопље.{S} Је л’ те?</p> <p>—  
допире до нас топовски пуцањ, то се још боре последњи редови војске, која није престала вероват 
оји остављен лежи поребарке крај друма, борећи се с душом и тешко дишући кроз набрекле ноздрве. 
слонио се на дирек који носи капију па, борећи се са дремежом који му намеће недоба и мраз, увл 
 врио млади сок, као млада крв оних што борећи се падају и гину прскајући, руменом крвљу наша п 
 заштити његов мученички народ, који се бори за слободу своју и за човечанску правду.</p> <p>Из 
апазио је да један млад војник, који се бори на Севастопољу, пише неке стварчице са пуно талент 
м убеђен, да народ, који се овако мушки бори сто година за слободу, не може пропасти.{S} Али... 
не постоји више оно ради чега се војник бори и онда, тежње, да се бар спасе своја кућа, да се с 
 на задњу реч самртника, који се очајно бори са ропцем; час на врисак мајке над крвавом децом с 
 поред овако силне навале, тако одлично бори <pb n="278" /> и има у себи још моралне снаге да и 
е брзо и стигао је да се на Битољу опет бори са својим војницима.{S} Ту је теже рањен и лебдео  
ће стићи наша војска, која се на северу бори и, да ће стићи Французи, који се на југу боре те д 
егства није било догод се српска војска борила с уверењем, да ће макар један делић Отаџбине моћ 
ија пораза српских.{S} Српска се војска борила на обалама реке Марице и она у тој борби допре д 
 Немци потисли већ оне трупе које су се бориле на Дорћолу и у Душановој улици, заузели су већ у 
да се хвалим, ал ето ту смо па питајте, борили смо се као прави Србијанци.{S} А кад наредише ст 
аиђе страшна година.{S} Борили се наши, борили па изнемогли.{S} Нико да помогне, нико да одмени 
црња беше када наиђе страшна година.{S} Борили се наши, борили па изнемогли.{S} Нико да помогне 
сте, преполовили нас.</p> <p>— Штета, а борили сте се баш честито, хвала вам!</p> <p>— Изгибе с 
мртвима и рањенима у рову.{S} Ми смо се борили и даље, док он није малаксао од многе крви, која 
{S} И док је то чињено тамо, док смо се борили, ајде, још разумем.{S} Требало је одржати морал  
ховна Команда и остатци оних који су се борили и рањеници, који су напустили болнице и тумарају 
и од потопа Господњег.{S} Они што су се борили и што су нас бранили или изгибоше или се одметну 
 погађати сад моје и наше крвнике.{S} И борили смо се, бога ми, ми добровољци.{S} Нећу да се хв 
о у морнара, који су се буром завитлани борили без наде са тајанственим силама из морских дубин 
сам усред борбе непомичан а око мене се борило и крвавило.{S} Нити сам се уклањао нити склањао. 
е.{S} Краљ је знао да се на томе фронту борило четрдесет и четири наша према осамдесет и једном 
 тражио сам и ја да останем тамо, да се борим са вама старцима и да погинем.</p> <pb n="613" /> 
следње чивије!</p> <p>— Идем и ја да се борим! — речи ми један кога је већ пре пет година минул 
 поведоше у борбу.{S} Идем ја сад да се борим али не као пре, за туђина, него за својега.{S} Ба 
 на раме.</p> <p>Ја сам покушавао да се борим са том невидовном силом и јогунасто сам се опирао 
 ни стигли што друго да радимо до да се боримо.{S} Кад су већ и власти напустиле Ђунис, кад је  
.{S} Ово је сад једини фронт на коме се боримо, да би се са других могло одступити.{S} Шта ту и 
 и револвере па се боре као и ми што се боримо.</p> <p>— Намерио сам се на једнога младог дечка 
у брига и невоља, подносио глад и студ, борио се са <pb n="685" /> опасностима и тешкоћама и св 
ници, борио се на Дебру и на Жировници, борио се на Церу и на Раму, на Руднику и на Тимоку.{S}  
/> борио се на Једрену и на Брегалници, борио се на Дебру и на Жировници, борио се на Церу и на 
на Куманову и на Битољу, <pb n="145" /> борио се на Једрену и на Брегалници, борио се на Дебру  
 у Скопље где се ђачка чета вежбала.{S} Борио се затим на Руднику и Церу и, кад је настало ово  
храбро се борио, пуне четири године.{S} Борио се на Куманову и на Битољу, <pb n="145" /> борио  
ској Круни, млади њен носилац и даље се борио са тешким и суморним мислима.{S} Он је знао шта с 
трнаести пешадијски летећи пук, који се борио и на Ипру, код Араса и пред Варшавом.</p> <p>И ни 
е у селу нађе макар један човек који се борио противу Турака и ако се нађе која пушка.{S} Него, 
тва са фронта, осудио на смрт.{S} Он се борио, храбро се борио, пуне четири године.{S} Борио се 
удио на смрт.{S} Он се борио, храбро се борио, пуне четири године.{S} Борио се на Куманову и на 
 сину, у тренутку када се он као војник борио.{S} Он је отишао на <pb n="515" /> онај свет и не 
ћутање и тешке мисли са којима се свако борио.{S} Из тих мисли пробуди нас глас једнога који је 
асут морским валима са којима се толико борио, да му одмах сувотом окрепи тело.{S} Кад стигну в 
Призрену са породицом, па шта Бог да. — Борити се више не можемо, савезници нам неће или не мог 
, јер ће навала бити ужасна па се треба борити за места у возу.</p> <p>И кад су дубоку ноћ проб 
 има и других бојишта на којима се може борити за Отаџбину, да има и других дужности које Отаџб 
еле и они што се боре и гину, тек ће се борити и гинути.{S} Непријатељ је већ пребродио Саву и  
 <p>— Не можемо победити, али се можемо борити.{S} Могли би развити фронт овако, видиш, са десн 
 <p>— Каква судбина!{S} Срби ће се опет борити на Марици! — и са страхом се опоменуо оне <pb n= 
ања на Балкану.{S} И тада је рекао: „О, борићемо се још заједно, раме уз раме, ја и мој син, и  
 зла судбина наша; с које год стране се бориш србина убијаш.{S} Ко зна да међу онима, које ја т 
 арнаутски пси, цепају ти одело и ти се бориш и једва спасаваш.{S} Сви су око ватара набавили ј 
шибао и псовао их, па смо очас стигли у Борово.{S} Ту се заустависмо пред биртијом и тек ту баб 
би породици сачувала хранитеља а држави борце.{S} Са тога племенитог посла понео је олуј, који  
е причају, да су им аустријски војници, босанци, рекли да неће остати у Србији већ морају да се 
спремили пушке бојећи се да њих, голе и босе, когод не опљачка.</p> <p>Најзад, наилазимо на буд 
n="238" /> <p>— Рањеници гегају пешке и боси по планинама а државна кола возе чак и сечена дрва 
у болничка ћебад, заробљеници одрпани и боси и избеглице - натоварене тешким теретима.{S} Сви о 
имети песимиста, један господин сув као босиљак за иконом који дугим и танким прстом скида пену 
ано блатом по кошуљици и стручком сувог босиљка заденутим у недра.{S} Па онда опет један малиша 
е на једну грану, заробљеник.{S} Био је босих и раскрвављених ногу, дроњав и поцепан, подбула л 
т њима петицу, па вели: „Кажи:{S} Авај, Босно, сиротице клета!“ Свирачи засвираше и запеваше а  
чуо ону песму србијанских свирача „Аој, Босно, сиротице клета!“ па ми се јави мајка, па видо и  
а оно тако је и било.{S} Одведоше нас у Босну и пребацише преко Дрине где су још трајале борбе. 
е једно крај другога које обувено, које босо, које склопљених а које отворених очију, које плав 
утским кућама, које су поштеђене, стоје босоноги арнаучићи и узневерено посматрају шта се све о 
кретар.{S} На столу је до пола испивена боца црнога и густога Хочког вина, по столу пепео и гом 
ховити сплет.{S} Кола која су надрла из бочне улице ушла су међу кола која су ишла другим правц 
 Као потоци за време провале облака, из бочних улица надиру све нове и нове масе људи, кола, на 
где се још јуче врло живо расправљало о бочном нападу Румуније, о искрцавању руске војске у Вар 
а је савијала из чаршије у једну ранију бочну улицу и тискала се да избије на друм који води ка 
 <l>Соко живи Бошко Југовићу</l> <l>Иза Бошка стари Југ-Богдане</l> <l>Око Југа синци Југовићи< 
ем је млади барјактаре</l> <l>Соко живи Бошко Југовићу</l> <l>Иза Бошка стари Југ-Богдане</l> < 
 се жени, мало више наше капије, одвеза бошча и просуше ствари.{S} Приђосмо да јој помогнемо и  
 покућства, сандука и куфера, дењкова и бошча, корапа и џакова.{S} То све набацано, све претрпа 
р па нагрнуше и жене и деца са корпама, бошчама и џачићима да приграби свако себи.{S} А ми вели 
цу, већ гуше жене и деца међ дењковима, бошчама и куферима.</p> <p>И та галама, врисак, молбе,  
деце, изађе из своје капије, натоварена бошчама, и крете за бегунцима са Дорћола.</p> <p>— Прав 
куља отуд.{S} Забрађене жене натоварене бошчама и дечица за њима, која се већ уморила <pb n="45 
уједан пут се крете свет са дењчићима и бошчама у руци и са товарима на леђима и све се то сруч 
ви, столице са изврнутим ногама у поље, бошче, куфери, корпе и већ све могуће ствари и свих мог 
ен.{S} Међу стварима и корпе и кофери и бошче и кутије.{S} У аутомобилу три женске, изгледа све 
 крај мене нађе у својој <pb n="479" /> бошчи једно парче суве крпице и даде ми.{S} Је ли било  
{S} Мало час, пошто је утврдила везе на бошчи, она је понесе понова, пође и настави своје казив 
 је могло стати у оној кутији, кеси или бошчи коју је свако грчевито стегао узасе.{S} За брижни 
тницу.{S} Она је седела на својој црној бошчи, која јој се сва уваљала у блато.{S} Кад је позва 
на а спустила <pb n="403" /> своју црну бошчицу у блато и села на њу да се колико толико одмори 
ла и ушла је у вагон, носећи једну црну бошчицу са које је капала вода и остављала мастиљави тр 
чи слика оног бедног девојчета са црном бошчом, под оним оголелим дрветом, на скопљанском желез 
носећи свако по неки свежањ, кутију или бошчу у руци.{S} Промичу <pb n="103" /> читаве породице 
 уморило било и застаде мало.{S} Спусти бошчу на земљу и узе је затезати јер се везе биле опуст 
аде оној са солунског воза најпре једну бошчу, па онда једно па друго дете а затим и сама узе п 
 свих страна па послао да се зове један бравар из суседства али бравара није било у радионици.< 
а се зове један бравар из суседства али бравара није било у радионици.</p> <p>Ђенерал је нервоз 
пама.</p> <p>Да није било оне покварене браве на вагонским вратима, та би наредба стигла ђенера 
крете се и закључа их па извади кључ из браве и метну га у џеп.{S} Мене подиђе ладна језа и осе 
зненађен овако дрским гађањем.</p> <p>— Браво! — кликну капетан похваљујући и ободравајући свој 
ајкачом преко очију и ушију, тако да му брада изгледа као да из шајкаче ниче — и кад се узме у  
{S} Па ту као ђенерал Гојковић, бела му брада до колена, стоји крај вагона, диже оне златне крс 
ице у витеза модро и испијено а бела му брада и бела дуга коса изгледа као од прегорела пухора  
јако, видим да увијаш, ама тешко твојој бради ако лажеш.{S} Потражићу ја где сте ви сакрили жен 
це Министра Председника уоквирено седом брадом, видело се да воде брижне разговоре.{S} Са лица  
едан црвен млазић тече челом као крвава бразда.{S} Њено тамно лице казује да ју је испила тешка 
освежи замрчене душе и разведри дубоким браздама преорана чела.{S} Као у сред тешке оморине кад 
ланула и уморна лица по коме су дубоким браздама исписани сви напори дуготрајних и надчовечанск 
о први бол коме је он сведок!{S} Дубоке бразде на стаблу његовоме казују да он већ вековима сто 
асвим унаказило, по челу му се исписале бразде и онај његов осмех сасвим се избрисао.</p> <p>До 
, дебелом писаљком исписао силне црвене бразде.{S} Та карта казује много, у овоме часу <pb n="5 
 путем, остављајући за собом као широку бразду мисао о томе, како је невоља велики, гломазан жр 
 Шта ћу сад са стварима?</p> <p>— Баци, брајко! — одговара му пакосно срески начелник, који је  
атити имање и кућу; али је наопако, мој брајко, кад видиш домаћина без куће, без огњишта, без њ 
 године та је кућа скривала један добар брак и срећне родитеље, који су неговали троје здравих  
е као за време поплаве кад река пробије бране па њени вали немилостиво плаве.</p> <p>Када би се 
а, приберу што тешње и да најогорченије бране друм, којим ће непријатељ наступати.{S} Нареди јо 
т трупа нових области, оних трупа, које бране нашу источну границу од Козјака до Валандова и од 
ила набујала и надрла, проби и последње бране.{S} Погубише храброст и најупорније оптимисте, по 
 Крупња и ту ће као да нас чекају да се бране, па се морамо задржати да сачекамо појачање.{S} А 
е повија час лево час десно, те се људи бране шаком коју надносе на лице, јер их штипа за очи и 
ће да бега, он хоће с браћом да погине, бранећи Београд, али је мајка мислила то су само голе р 
и од несретних последица.{S} Он је чак, бранећи своје гледиште, бацио у очи војводи Мишићу неко 
а позива, који је онако славно изгинуо, бранећи одступање младе војске са Косова.</p> <p>Бадава 
дармерије која је 1862. године изгинула бранећи Београд од Турака, а за њима је светина арлукал 
хом остале.</p> <p>— Признајем ја то! — брани се учитељ — ал не признајем да је једно исто побе 
p> <p>— Грехота је и ја да пропаднем, — брани се војник — морам се огрејати.{S} Дрво ће опет да 
одаде доктор.</p> <p>— Па и нека буде — брани се онај — ал онда то не значи да је сутра већ пос 
 иницијативу нама командантима — узе да брани своје мишљење војвода Мишић и диже са стола наред 
нђа нешто кроз зубе а одушевљени узе да брани своје гледиште.</p> <pb n="35" /> <p>— Први пут к 
 осећа се позван полицијски чиновник да брани и даље ствар — Хоћеш ваљда да војник побегне па д 
а покушати још једном и последњи пут да брани Скопље.{S} Овде, испод Водна, на железничкој стан 
у суза рекла:</p> <p>— А ко ће мајку да брани?</p> <p>Младост, неоскрнављена животом а опијена  
 своме селу.</p> <p>Пред судом он се не брани, ал одговара без поуздања и без храбрости.</p> <p 
д још можете плакати.{S} То вам нико не брани!</p> <p>Поступак војника или управо његова стареш 
 мислио да останем при њему — узе да се брани поднаредник. — Навео сам га само као узгредан при 
.</p> <pb n="96" /> <p>И у трећој групи брани се један што иде у Солун, па вели:</p> <p>— Нећу  
 нас, Грчка је уговорно обавезна да нас брани а тако исто и Румунија, која не би дозволила поре 
дговара му други — што ту толику Србију брани ђенерал који своју породицу шаље у иностранство и 
, вечиту и неумитну правду, којој си Ти бранилац и заштитник, Оче наш, који си на небу!</p> <p> 
рхати.{S} Пре смо Београд бранили сами, бранили су га жандарми и трећепозивци, није ни брањен у 
о их раније скрхати.{S} Пре смо Београд бранили сами, бранили су га жандарми и трећепозивци, ни 
S} Ови туђинци, који су до пре неки дан бранили српску престоницу, зашли су сад у српске планин 
олико смо погрешили што смо га и толико бранили, јер нам је напуштање његово затим донело побед 
о никли, која нас је хранила и коју смо бранили; то је та земља коју је прелила крв и суза толи 
г.{S} Они што су се борили и што су нас бранили или изгибоше или се одметнуше у планину или изб 
 штитило од кише и било је зидова те су бранили од ветра и ако је кроз полупане прозоре старих  
 <p>Када сам у томе тренутку покушао да браним небригу којом су ова деца очупана од својих кућа 
момче, они су дошли да отимају туђе, ми бранимо своје!</p> <p>У том часу непријатељ поче да се  
о се у коштац и почели смо се рвати.{S} Бранио се зубима и изуједао ми је руке и грло и цепао м 
и одличном појачању фронта, који нас је бранио, гледали спас свега што је почело да се руши.{S} 
жао пушку и износио је више главе те се бранио њоме од удара.{S} Ухватили смо се у коштац и поч 
 живота, прехрањивао и хранио, крепио и бранио, неговао и подизао, док га нисам спустио на ноге 
е гони, нико не спроводи, нико им не би бранио да остану и сачекају своју војску, па ипак они и 
тпуно сам, а разлоге којима је још увек бранио свој предлог није могао, као јуче, да поткрепи п 
 на једнога младог дечка, који се добро бранио.{S} Покушавали смо два три пут да један другом с 
дина мајка?{S} Кад би сваки Србин мајку бранио, ко би Србију?</p> <p>Али је то био обичан разго 
 <pb n="3" /> <div type="titlepage"> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ</p> <p>ДЕВЕТСТО ПЕТНАЕСТА</p> <p>ТРАГЕД 
права, особито превода придржана</p> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ, Београд-Загреб</p> <p> <foreign xml:la 
у и гледала сам, ако не хранитеља а оно бранитеља куће.{S} А то ми је тако годило и тако ми је  
ља те сачувала мајкама хранитеље а себи бранитеље.</p> <p>— Пођи, сине, пођи, склони се од неср 
ња, што су виделе татицу који ће их сад бранити, који ће им помоћи, који ће одагнати страх са н 
и.</p> <p>— Једна чета хајдука могла је бранити Качаник против једне дивизије! — додаје учитељ, 
 тако постављен фронт може прихватити и бранити се како од напада Бугара тако и од напада Немац 
 моју браћу с којима сам мислио заједно бранити Србију.{S} И ове планине, на које са пењемо и к 
славом, под Лазаром па затим под Ђурђем Бранковићем и најзад под Карађорђем дедом и под Карађор 
 су га жандарми и трећепозивци, није ни брањен у ствари, напуштен је по наредби, евакуисан је.{ 
ли — две удате сестре, у добре куће.{S} Брат се поделио од мене кад ме оженио.{S} Шта знаш хоће 
и и без и једне речи поделили, те ми је брат и пре и после помагао а и ја њему.{S} Он ме је и о 
<p>— Данас је четрдесет дана како ми је брат погинуо!</p> <p>— Бог нека га прости! — прекрстих  
здвојиће нас, рећи ће нам: „Дете, ко је брат Србин, нека стане у страну!“ Тако сам ја мислио и  
старији нам помреше, па сам му ја био и брат и отац.{S} Па ја узех и да бринем о кући а њега да 
 брата Бугарина.</p> <p>— Али тај руски брат пуца на свога српскога брата...</p> <p>— То су ваш 
ут смела да му кажем: „А зашто, ниси ми брат, па...“ Он ми пресече реч, узе ме за руку и рече м 
грљају и умиру.{S} Загрљени бели и црни брат одричу се заједнички свога бића, они се из пољупца 
е био запојен и ради које му је и један брат пао на Куманову.{S} То је био кончић, који га је в 
 пуно поверења пружи. — Како ти се звао брат?</p> <p>— Јован!</p> <p>Ја се прекрстих, обратих с 
 увек ме је пазио и саветовао ме је као брат.{S} Свагда предвече, кад би изашао из млина где је 
мог рођеног вочића, није био стока него брат и пријатељ.{S} Код куће ми је био ранитељ а овде,  
ме за руку и рече ми: „Више сам ти него брат.{S} Ти знаш шта сам ти ја!“ Ето то је све што ми ј 
— И он је отишао у војску?</p> <p>— Ваш брат?</p> <p>— Немам браће...{S} Сама сам.</p> <p>— Ваљ 
к не би никада пристао да пуца на свога брата Бугарина.</p> <p>— Али тај руски брат пуца на сво 
и тај руски брат пуца на свога српскога брата...</p> <p>— То су ваше балканске ствари!{S} У ост 
 образе.{S} Жао ми га било као рођенога брата.</p> <pb n="649" /> <p>— Могу ли да вам помогнем, 
 каквом јарку на путу родити и четвртог брата онима што вире из ћебади а Србији и четвртог војн 
 су га краљеви зидали — вели Краљ — три брата, Вукашин, Угљеша и Гојко, и много су мука видели  
самога Краља Петра.{S} Зар ја да убијем брата Србина; зар ја да погинем од србијанске руке?{S}  
те пустим. <pb n="356" /> А овако метни братац рачунске књиге под главу а покри се архивом, па  
о свога присталицу.</p> <p>— Е па онда, брате — одговори поп мало узбуђеније. — Ибром се може с 
ео сам поћи па ме одвратише.{S} Оно је, брате, несрећа онај Чакор.{S} Ни вуци не иду тамо, а гд 
 са мојим погледом.</p> <p>— Ама, није, брате него ево у чему је ствар — наставља свештеник сво 
ће други.</p> <pb n="625" /> <p>— Није, брате, терет — правда се онај грађанин — Нема овде ни т 
тим главу.{S} А он врдну и завапи: „Не, брате, не удри тако крвнички!“ Опет србина треба да уби 
/p> <pb n="106" /> <p>— Па до Приштине, брате, нема ни неколико корака а ова опасност не може д 
решио — вели онај други.</p> <p>— Пођи, брате, и ти на Чакор, распитао сам се, опет је боље.</p 
јави гласно, речима:</p> <p>— Хвала ти, брате и роде!</p> <p>Био би леп и стасит момак по узрас 
 а он упаде у реч.</p> <p>— Не мислимо, брате, ми грађани ништа; нити ко нас пита шта мислимо,  
у да је будала, је ли?{S} Не зависи то, брате, од тога шта ти волиш, него с овог поља може да с 
} Мачва и Морава.</p> <p>— Не значи то, брате ништа! — буни се један непознат млађи човек — Ухв 
е олакшавна околност?</p> <p>— Нећу то, брате! — пада у ватру учитељ —</p> <p>Али хоћу да му Ку 
а.{S} Најзад хукну уморно:</p> <p>— Хо, брате, баш не могу да заспим па то ти је!</p> <p>— Што, 
иких питања — нек те нико не лаже, нема брате ништа; оде и команда ноћас у Грачаницу, прође Кос 
то се овај човек овако окрвави, по Богу брате? — питам мога сапутника.</p> <p>— Ко га зна... —  
ера.</p> <p>— Шта ћете у Солун, по Богу брате, само да трошите новац? — узвикује у једној гомил 
, рекох ја, и узех да се праштам а мали братић отрча да отвори вратнице.{S} Бабо стао пред коње 
ам жива оца, мајку, две сестре и једног братића.{S} Их, кад би они знали где сам ја сад?</p> <p 
к сам се опраштао са мајком, сестрама и братићем, не умем вам казати.{S} Плакали су, ето, а и ш 
>— А умеш ли да се помолиш Богу за душу братњеву?</p> <p>— Не умем! — рече и погледа ме кроз су 
словена поља и зато га ваљда зову белим братом, онај други истиче из чаробних охридских вода и  
ење и камење и зато га ваљда зову црним братом.{S} Они продиру, надиру, журе, сврћу у планине и 
 младога народа и онемогућила да се две братске војске састану под зидинама Душанова града, сре 
љуби је у чело, другарски, пријатељски, братски.</p> <p>С поља се борба све више ближила и он ј 
а један другог помажемо.{S} Тако смо се братски и без и једне речи поделили, те ми је брат и пр 
о је ожиљак на нашем телу, од врха тога братскога ножа и крвава опомена да се ни једнога дана н 
 што је Бели Дрим казује о себи и своме брату Црноме Дриму.{S} Сели смо крај његових обала и сл 
бар робовали туђину а ја своме рођеноме брату.{S} Писао сам мојима али ко зна јесу ли то писмо  
весног времена поче да ми казује о свом брату.</p> <p>— Био је млад, тек се замомчио.{S} Остали 
који му дођу на обале; причу о себи и о брату своме, који се у разним утробама рађају и залазе  
<l>Око Југа синци Југовићи</l> <l>Дивна браћа и дивни јунаци,</l> <l>Појахали коње од мегдана,< 
имо.{S} Плакао је и он.{S} Затим се као браћа договорисмо шта ћемо и како ћемо.{S} Седећемо ту  
оделимо одмах сад, па да се гледамо као браћа а да нам се жене гледају и да један другог помаже 
<p>— Е, је л’ тако каже песма: „Све што браћа за дан назидала, зла би вила за ноћ порушила?“</p 
 одоше на суд и осрамотише, као да нису браћа.{S} Што би ми то, него да се поделимо одмах сад,  
ш заостали.{S} То је био крвави поздрав браће Срба и Бугара на Вардару.</p> <p>У два и по сата  
јску?</p> <p>— Ваш брат?</p> <p>— Немам браће...{S} Сама сам.</p> <p>— Ваљда рођак?</p> <p>Она  
Прилипу и Душановом Призрену, на Скадру браће Мрњавчевића и Владимировом Елбасану и на обалама  
Ја ћу своје све побити овде, пред вама, браћо, па ћу онда себе! — хукну један родитељ очајно.{S 
трчати пред чету и викнути: „Замном те, браћо!“ Не би му то некако ни доликовало.{S} Али се држ 
ти краља кад имаш отаџбину, али је зло, браћо моја, изгубити отаџбину а сачувати краља.</p> <p> 
 додаде:</p> <pb n="341" /> <p>— Збогом браћо! — па настави пут тамо одакле ми бегамо, под тешк 
зао мајци да он неће да бега, он хоће с браћом да погине, бранећи Београд, али је мајка мислила 
 ме одвести, одвешће ме међу Србе, међу браћу моју.</p> <p>— Док се ми тако договарамо, тек чуј 
спратиле, тежа но што су њихову старију браћу у фронт послале.</p> <p>— Како ћеш дете, у свет с 
 код Пантина, Немања 1169 разбија своју браћу, представнике феудалнога господарства, и ствара ј 
, као непријатељ; улазим да убијам моју браћу с којима сам мислио заједно бранити Србију.{S} И  
је, која је пошла да ослобађа поробљену браћу, сишла са Мораве у Косовску равницу и закуцала на 
ео да још с јесени навуче довољно дрва, брашна, шећера, петролеја, како би за времена спремио з 
се колико ко може на леђа понети хране: брашна, сува меса, сира и сланине, те да се исхрани збе 
х дрва, седам или осам џакова државнога брашна, вероватно упљачканога из каквог државнога магац 
нији и њеноме држању и о цени пројинога брашна и о помоћи коју нам Русија шаље и о томе, како ј 
ад чуше.{S} Вели, тражили му Турци бела брашна, он реко да нема више а ага, који је одсео у њег 
ази доле у свештеника и зајми мало бела брашна, те на уљу пржи приганице, јер он то воли.{S} Ум 
дне ноћи наши из села три вреће пројина брашна.{S} Веле, било у Јелисија неког, па кад су преме 
куће ствари, носили су се читави џакови брашна и товари хране.{S} Одавде па даље, нема више доб 
ећ се није могло доћи ни до хлеба ни до брашна.{S} Тамо већ тискале су се гомиле пред пекарница 
 могу понети, можда по једно ћебе, мало брашна и по једно дете на самару.{S} Шта ће се са остал 
државнога магацина, вукли по коју врећу брашна, још су далеко били од несретне немани глади кој 
а, давали су се разни кућни предмети за брашно, шећер, кафу и друго.</p> <p>Док су се с једне с 
вала Богу, нигде ништа али покупише све брашно, сир, пасуљ, и суво месо, све што се нађе по кућ 
понети.{S} Дотле је бабо сипао из вреће брашно у торбе, одвајао у заструг сир из качице, скидао 
 стомаке.{S} Ти људи што донеше пројино брашно, <pb n="259" /> причали су нам још, да су Турци  
е, те узавре вода, па кувај оно пројино брашно те да се гладни исхране и загреју стомаке.{S} Ти 
 све то натоварено и претоварено сеном, брашном, покућанством, децом, женама и старцима.</p> <p 
 све то натоварено и претоварено сеном, брашном, покућанством, децом, женама и старцима.{S} И у 
ао је то, што пред нашим шанчевима зида брда мртвих витеза; мисао је то што топлом крвљу роси н 
туд са Ловћена:</p> <p>„Онамо! намо, за брда она!...</p> <p>Оба су поклича исказивала једну и и 
ледње наде наше!</p> <p>Онамо, намо, за брда она, леже разорени двори, разорени храмови, разоре 
се небо проломило, као да су се срушила брда и планине.{S} Почеше опет гранате да падају међу н 
 оним брдима.</p> <p>— Како се зову она брда? — пита један остарији војник.</p> <p>— Оно тамо,  
носи врх, биће да је Тарабош а ова мања брда, овамо лево, ту је Брдица.</p> <p>— Је л’ то Брдиц 
ши <pb n="450" /> одговарали са Бановог брда, а други опет да су Немци тукли остружничке положа 
туд се чује, од касарне, са Муселинског брда!“</p> <p>Слушале смо обе тако нетремице, нисам ни  
 висином положаја саме зграде на падини брда уз које се пењу призренске куће, прозори гледају п 
робна легенда.{S} Онамо, намо, иза оних брда, леже разорени двори нашега цара; онамо, споменици 
 ли, децо, и тамо смо лили крв, по оним брдима.</p> <p>— Како се зову она брда? — пита један ос 
абош а ова мања брда, овамо лево, ту је Брдица.</p> <p>— Је л’ то Брдица? — запита један чичица 
о лево, ту је Брдица.</p> <p>— Је л’ то Брдица? — запита један чичица из трећега позива, коме п 
чице којом се тегле ова кола, уздиже се брдо, које носи град призренски и овај се горе, на виси 
 реда једно на друго, представља читаво брдо на вагону.{S} Измеђ свих тих ствари вире главе деч 
али да туку и Топчидерско брдо и Баново Брдо, Топчидер, Савинац, Ново гробље, све, све, све...< 
плане и бежанијску косу а њихови Баново брдо, Ново гробље и Калемегдан.{S} Пролазници неки реко 
Сад смо већ знали да туку и Топчидерско брдо и Баново Брдо, Топчидер, Савинац, Ново гробље, све 
 Мало Црнуће, Врановац, Липар, Дивљачко Брдо и Врбовац, а то значи, да су били већ пребачени на 
оју је варош потонула.{S} Високо негде, брдом где су задње куће, чује се арлук промрзла пса, кл 
врдио је да су положаји наши на Бановом Брду и Новом Гробљу тако јаки и тако одбрамбено добри,  
етрпава насеља која су, верујући мртвом брду, дрзнула да му населе подножја.{S} Читао сам описе 
а Калемегдану, Французи на Топчидерском брду, па онда енглески адмирали, па француски аероплани 
вно већ превалила, ватра која је горе у брду ждерала каре, лафете и сву осталу опрему српске ар 
крај ватре и закрчили сва места: „Ајде, бре, диг’те се кој, нек се огреје ово дете!“ Кад је сел 
 него и војник, његов друг, тек: „Ајде, бре Бојко, тркни донеси воде!“ И он послуша.{S} Онако м 
ц узе да ми говори:</p> <p>— Што су те, бре, послали овамо на кланицу; ниси ти за тај посао.{S} 
пошао туда, што не питаш!</p> <p>— Дај, бре, ту гламњу с ватре и коју грану, западоше и волови! 
Сви сандуци пуни Карађорђеве Звезде.{S} Бре, кад се засија по блату гомила ордена, а они помисл 
 удари ногом у врата.</p> <p>— Не лупај бре, да те сад не вежем.{S} Овде је дивизиски штаб, пук 
игне грају:</p> <p>— Затварај, затварај бре, што се шећкаш!</p> <pb n="353" /> <p>На то се онај 
ић пао...</p> <pb n="354" /> <p>— Па то бре ми нисмо сигурни ноћас овде, шта је од Феризовића д 
е неко невидљив из дима.</p> <p>— А што бре кад има места — одговори други — и стока па грехота 
и смрт</l> <l>Док из равнице не израсте брег</l> <l>Над Пелијем, над главом небесном</l> <l>Оли 
е, „Титаник“ наилази на подводни ледени брег, добија снажан и неочекиван ударац с бока и — тоне 
идбе, Србија наилази на подводни ледени брег, добија снажан и неочекивани ударац с бока и — тон 
део брода наишао већ на подводни ледени брег.{S} Па ипак, и ако задњи део његов још није тонуо, 
а несретну варош, на коју се био срушио брег и претрпао је, па је хитно раскопали те оно станов 
а околност, па онда хоћу да му Једрене, Брегалница, Цер, Елбасан... све, све то да му буду олак 
 са војником са Куманова и Облакова, са Брегалнице и Цера.{S} Срели су се и одмерили се!{S} И — 
} Поносни војник са Куманова и Цера, са Брегалнице и Рама, штедио је до сад те две сузе, кад се 
летао по карти са Рујна на Облаково, са Брегалнице на Цер и Јагодњу а тај поглед враћао га је о 
оле до Вардара, од Дрине па до Тимока и Брегалнице; не оптужујем оног честитог, оног неканцелар 
ом са Куманова и Облакова, са Једрена и Брегалнице, са Цера и Јагодње.</p> <pb n="721" /> <p>То 
очи јунацима на Куманову и Облакову, на Брегалници и на Церу.{S} Далеко, у доњој махали градско 
<pb n="145" /> борио се на Једрену и на Брегалници, борио се на Дебру и на Жировници, борио се  
можемо дати онај отпор који смо дали на Брегалници! — додаје опет песимиста.</p> <p>— Зашто да  
 навалу са очајном храброшћу задржавају брегалничка и вардарска дивизија, али Бугари, ослобођен 
га, станице испод Велеса, како би оздо, брегалничком долином, затворили скопску равницу и осује 
тењање и шкрипа воловских кола, тутањ и бректање аутомобила и галама светине, мени су ти звуци, 
утем који води из вароши, не зачу силно бректање једнога мотоцикла, који је јашио француски вој 
о од наших.</p> <p>У том проломи тишину бректање аутомобила.{S} У тамној ноћи засјаше два светл 
евита змаја, коме очи светле пламеном а брекће и фркће и тешко дише кроз ноздрве, враћајући се  
немоћна пред силом!</p> <p>За Енглезима брекће и стење сав блатом умазан један аутомобил пун на 
ели аутомобил заглављен у блату стење и брекће као животиња у процепу али му се пут не отвара н 
око себе како нешто тутњи, бучи, цичи и брекће и осећаш како те нешто засипа, једнако засипа.</ 
ре <pb n="230" /> боје, са мотором који брекће и стење као раздражена животиња и оједеним гумам 
омобил голубије боје, и са мотором који брекће и стење као раздражена животиња и гумама које су 
ад очима и оне две угибле испод слабина брекћу и разапета му се кожа испарава од влаге којом га 
 арњевима и уморним коњићима, чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух те висе гро 
а арњевима и уморним коњићима чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух те висе чит 
 жене шире се зенице страшћу; дојке јој брекћу од млека, мишић јој на руци нарастао, грудни јој 
прођеш кроз воду.{S} Кад прође „колона“ бреша почиње опет да се затискује, збијени се редови пр 
м редовима <pb n="412" /> креће, читаву брешу и дуг траг, као оно кад веслом прођеш кроз воду.{ 
 фигура.</p> <p>— Спасавајте се, овамо, брже овамо! — виче капетан.</p> <p>Али пуковник, смешећ 
м телом јединчевим.</p> <p>Промакао сам брже да избегнем тај матерински поглед госпе у црнини у 
осао од којега сам се згрозио и одмакао брже даље.</p> <p>Кад сам, седећи јутрос на ономе оборе 
стоше им срца, те викну неко међ њима: „Брже, људи, ево нас стигоше топови!“</p> <p>Сви поскочи 
роз групе које су биле предамом и пошао бржим кораком, али нисам дуго ишао.{S} Напред опет нешт 
пролоке, трагове, силне поплаве које је брза река, слазећи набујала с планина, разоравајући дру 
ош увек бити.</p> <p>— Једна очајна али брза и одлучна мера коју је, то сам чуо поверљиво, Врхо 
p> <p>— Има их вероватно! — прекидох ја брзи ток младићевих мисли.</p> <p>— Има их? — учини он  
фицир и рапортира му, да се друмом чује брзи ход коњице.</p> <p>— Којим друмом? — скочи капетан 
е већ он доби извештај да се непријатељ брзим маршем спушта ка Чачку и нареди брзо кретање јер  
седмога октобра, дојурио је смртоносном брзином један аутомобил косовским друмом, који избија и 
да који се гуши у њему.{S} Он иде истом брзином којом и воловска кола а тако често и застаје не 
 тешко рађа дан а како, кад мине подне, брзо тоне и гаси се, нарочито зими и међ планинама.{S}  
ођен у срце.{S} Није ни зенуо.</p> <p>— Брзо, шта чекате, шта сте се збунили? — дречи поручник. 
але одступање војсци.{S} Наредба се ова брзо рашчула и тако се и последња нада убрзо претворила 
рпске границе, отвори писмо, прочита га брзо па се врати погледом и прочита га још једном идући 
ренутци су се низали пред његовим очима брзо, хитро, без реда, без везе, без задржавања, као ки 
А што они?</p> <p>— Ех, што! — рече, па брзо додаде: — Веруј, нису их оставили на миру.{S} Отац 
ама.{S} Чим утрне сунце, тама се спушта брзо као оно црно порозно платно на позорници што ти по 
су! — кликну капетан.</p> <p>Водник узе брзо да удешава топ да би ућуткао непријатеља.</p> <p>— 
јим смо квасили суве усне.{S} И тога је брзо нестало.</p> <p>Муслиманско становништво Метохије  
о очевидно потресеним гласом а затим је брзо прешао на <pb n="692" /> нека обична питања, желећ 
овом.{S} Рана је била лака, преболео је брзо и стигао је да се на Битољу опет бори са својим во 
нско звоно објавило па до ноћи, тако је брзо минуло да нас је густ и непровидни мрак обавио дал 
ук; одатле се преносе у чаршију, где се брзо и хитро разносе од ћепенка до ћепенка.</p> <p>Али  
ле у Призрен. <pb n="647" /> Рана ми се брзо опорављала и ево већ крећем руком.{S} Истина имам  
 бар није трајало друго, вратили смо се брзо у освојене крајеве.</p> <p>— Како коме! — одговара 
олико ми је сад изгледало као да сувише брзо пролазимо крај поспалих гомила бегунаца, крај огол 
/p> <pb n="194" /> <p>Капетан укратко и брзо изговори свој рапорт о јучерањем и данашњем дану,  
дне Београд, догађаји ће почети нагло и брзо да се нижу.</p> <p>— А ви мислите Београд мора пас 
љ брзим маршем спушта ка Чачку и нареди брзо кретање јер ту, на трнавској механи и кад би могао 
у и снажну ватру, тако да је непријатељ брзо отеран и са те косе, коју заузе батерија и построј 
г нека ти буде у помоћи!{S} Ја се надам брзо ће овај рат, још ви нећете ни из касарне изаћи а р 
а је ипак срео у моме погледу сумњу, он брзо додаде:</p> <p>— А ви ваљда, што видите на мени ов 
..! — Све је то млади уметник изговорио брзо, са пуно заноса и топлоте и, гледајући пред собом  
акше, не напуштајмо <pb n="671" /> тако брзо још ово стотину метара слободне Србије!{S} Колико  
S} Догађаји се пред нама и за нама тако брзо ваљају, да ни шеснаест девојачких година, које су  
/p> <p>Лакше, лакше, не напуштајмо тако брзо још ову стотину метара слободне Србије, не журимо  
једнога дана захвати пожар који је врло брзо напредовао тако, да се једва она спасла.{S} Хтела  
 се пожар може још и угушити, ако помоћ брзо стигне.{S} Пожар међутим напредује и тамо, где је  
ју се одмах и остали топови, два пољска брзометна, који су дошли са седмим пуком, шест пољских  
ше мету и тачном ватром засуше два наша брзометна топа тако, да ови намах заћуташе да не би бил 
аћутали.{S} Он узе и сам, са командиром брзометне батерије, да осматра одакле их то туку неприј 
у да их нађем! — вели капетан, командир брзометних.</p> <p>— Морамо их наћи, иначе ће нас покос 
ну колибу од дасака, коју је општина на брзу руку подигла да би имала где склонити од кише и не 
сти тога пута, као и о томе да ли се на брзу руку, са заробљеницима и пионирским четама, може ш 
кама вуку се неиспавана, неумивена и на брзу руку обучена деца, коју су родитељи још за дубоке  
ватре друга ти зебе.{S} То је опет нова брига и нов посао.{S} Дижемо се сви и затискујемо чиме  
на енглеска мисија и, прва и најважнија брига била нам је набавити дрва.{S} Ваља заћи од <pb n= 
p>Био је то тежак удар за мене и велика брига примити троје недорасле деце на своја плећа.{S} Т 
> <p>Када се на подне пребрине та тешка брига за јелом, извлаче се опет сви из кућа, из авлија, 
>— Спремни? — учини потпуковник и тешка брига осенчи му још више суво и коштуњаво лице.</p> <p> 
а, коју већ од неколико дана мори тешка брига о имању које је остало у освојеноме Београду.</p> 
 тасу теразија којима је на првоме била брига са прибирања бугарских трупа на истоку.{S} С тога 
аге, леку болести, поткрепљење у данима брига, утеха у данима невоље.</p> <p>— Он ће доћи! — би 
да их даље чека „краљев хлеб“ и државна брига.</p> <p>— Брине ли ко о овој деци? — Запитаће ме  
е затим дуго и дуго бити једна гломазна брига и терет целоме Споразуму.</p> <p>Ми смртни, који  
ору а, чим спази светиљку коју материна брига жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљу 
p>Са капетанова лица ишчезе домалочашња брига и очи му засветлише задовољством и поуздањем.</p> 
астала је брига како ће даље, али је та брига мало трајала.</p> <p>— Могли би, Величанство, на  
не седнице, те није ни чудно, што је та брига обухватала и светину и ако непосвећену у поједино 
е свако себе забринуто питао.</p> <p>Та брига се врзла сваком у памети и свако се бринуо шта ће 
 солуцију, нашао срећан излаз из сплета брига, невоља и неприлика.</p> <p>За време тишине, коју 
 Команду притисла она велика, она општа брига.</p> <p>Целокупна влада сместила се у зграду наче 
 евакуација болница и магацина најпреча брига у случају опасности.</p> <p>— Чекај прво да надле 
 храна већ налазила у Медови.{S} Сва је брига дакле била, како би се и на који начин она могла  
га тешки, старачки кашаљ.{S} Настала је брига како ће даље, али је та брига мало трајала.</p> < 
главу са високих дипломатских послова и брига.{S} Али, он је долазио с места, с извора, где је  
ње.{S} И, навикнути множином догађаја и брига, које смо последњих година превалили преко глава, 
омилом.</p> <p>Кад ме је већ загушила и брига и дим, дигао сам се и кренуо кући.</p> <p>Напоље  
гово.{S} Деда, на коме је остала кућа и брига, опремио је расушене таљиге које су се биле расто 
 и ми ћемо је тамо затећи.{S} Једина би брига била, како би се та храна пребацивала тамо, где с 
ра допрети рука моћних, да над нама бди брига моћних.{S} Па како је и та вера немоћна пред сило 
би мира, дотле ће ови други под теретом брига потуцати се дуго и дуго кроз невоље и опасности.< 
, кад би знали где су али и нас све ето брига мори што не знамо где нам је робље!“ — „Слушај, п 
ли Вардара, претурио преко главе хиљаду брига и невоља, подносио глад и студ, борио се са <pb n 
} Колико брижних ноћи и колико суморних брига почеше да море старога Краља.{S} Он се није бојао 
евца и Крагујевца звоне у ушима.</p> <p>Брига која је светину морила било је питање <pb n="541" 
ри се једновремено о свему, и о великим бригама и о оним малим, личним невољама, и о Румунији и 
/p> <p>Разговори су се водили о великим бригама које су лежале на влади.{S} Војска је зашла у п 
ено разговарати о великим и заједничким бригама.</p> <p>Јесен оголела дрва и сасула модро лишће 
 у мојим родитељским грудима тешка бура бриге и болова.{S} Засипали су ме крвави таласи и кваси 
м гвоздене живце.{S} Претурио сам тешке бриге и невоље у животу и тамо где би свако други покле 
ло као суморно чело по коме су исписане бриге и очајање, а на западу, тамо где се оно наслања н 
ли се, видео сам да су и њега мориле те бриге, па тек диже главу и рече: „Чекаћемо јесен да про 
комбинације, онемиле су од изненађења и бриге на глас да је Врховна Команда већ напустила Косов 
да ће његово казивање бити сувишно крај бриге, коју нам је донео сусрет са коњаником.</p> <p>Ва 
о под навалом тешких мисли, под теретом бриге за незбринутом породицом, јецао је.</p> <p>— И за 
уморену страхом и погрбљену под теретом бриге, како гази полако кроз Косовске мочари.{S} Проћи  
ринута лица и све носе свој тежак товар бриге и бола и уз то нешто имања, колико је могло стати 
 животу није умела сама да понесе терет бриге <pb n="510" /> над децом која су њој остављена.{S 
дједнако понижен, подједнако носи терет бриге и бола и креће погнуте главе предосећајући да су  
ново се наднео над ону карту ослонивши, бригом већ изорано, младо чело на руку.{S} Другом је ру 
ажавају светину.{S} Кад се увуче још у, бригом заморене душе, предосећање несреће и слутње, онд 
а толико је довољно онима, чија је душа бригом изгладнела.{S} Отуда из зграде изаћи ће какав го 
е и више расте материно срце а ведри се бригом наборано чело.{S} Новица већ има свој чун, своје 
рахом, ужасом призора који сам видела и бригом за дететом.{S} А почела је и нека магла да се сп 
начила ипак је у тој, блатом убрљаној и бригом и теретом путовања умореној гомили, пуно разноли 
говора.{S} Сваки занет својом невољом и бригом жури у горње више делове вароши, верујући да ће  
 првоме кораку, и ако и сами оптерећени бригом, наћи себи мира, дотле ће ови други под теретом  
 понова да заспе, узнемирени овом новом бригом и, кад је зора сванула, цео је већ један кварт з 
еде и наставља сваки даље пут за својом бригом.{S} На свакој другој кући спуштене завесе и затв 
а које се мири са <pb n="213" /> сваком бригом и невољом.{S} Учитељи, ма и преморени, бојали су 
е запиткује, сви су заузети подједнаком бригом и подједнаким болом, сви имају исти циљ, сви ист 
о друмовима, покривајући га материнском бригом.{S} И посрнула је овде, на сред пута, на сред др 
 овамо у срце Шумадије, испуњава тешком бригом и слутњом.</p> <p>Полицијски писар, који се прид 
јке а домаћини оборише главе под тешком бригом.{S} Наше село на друму и туда ће сила проћи.{S}  
тку помислио и што му је новом и тешком бригом осенчило чело.</p> <p>Он пође нагло из телеграфа 
 чаробним штапићем пробудио читав један бригом успавани град, оживе све и појави се на улици оз 
у у комшилуку сазнале, а домаћин уморан бригом коју му је донео данашњи дан, ено га жури да је  
> <p>Уморан годинама и болешћу, сломљен бригом и теретом четворогодишњега рата, седамдесетогоди 
цији становништва, забрину се искључиво бригом о ситуацији у вароши, о одржању реда и чувању им 
до Турака, чинили.</p> <p>Човек, заузет бригом о сопственој опасности, нема моћи да види један  
х.</p> <p>Ма да је било више разлога за бригу но ноћас, ту сам ноћ измеђ понедеоника и уторника 
влију, матери свану сунце и заборави на бригу и своју и ону општу коју је с нама делила, те опр 
 појединости, које су влади погоршавале бригу.</p> <p>За време тих седница, а нарочито од трену 
 у чаршију, не били јој олакшао терет и бригу.{S} Дете право, здраво и хитро као млад јелен, те 
ије предвиди опасност а дужност да води бригу о државној имовини и о државним рањеницима.</p> < 
ородице о коме су сви заједнички водили бригу.{S} Ујутру је ускакала у дечји креветац и играла  
ницу, када ће његова млада плећа понети бригу те она одморити своје трудне кости мало.{S} Није  
 када ће он на своја млада плећа понети бригу, те она одморити своје трудне кости.{S} Имаће тад 
ма за нама и пред нама, удвајале су нам бригу и убијале у нама и последње остатке воље и снаге. 
ог да живота и здравља, поделити самном бригу коју сам носила.</p> <p>И он је растао и његово м 
е и тумачења, везујући их увек за своју бригу, за оно на шта је у овоме тренутку најпрече мисли 
га тренутка стигао, не кријући ни своју бригу за исход борбе.</p> <p>— Не брини! — утеши га пук 
.{S} Отуда видиш на свима лицима дубоку бригу, видиш преплашеност, узневереност.</p> <p>Један п 
а сина, мора разумети и моју материнску бригу — од тог тренутка било ми је лакше, осећала сам с 
мо, у кругу своје породице, брине тешку бригу и одлучи се што ће и како ће.</p> <p>То је било с 
акао а ко изостао а сваки бринући тешку бригу и измењујући разговоре само по гдекад, на одмориш 
мити на себе да понесе једну тако тешку бригу.</p> <p>За таљигама иду једна воловска кола опет  
се збирали у кафане да заједнички брину бригу о тежини положаја, очекујући један од другога уте 
едамдесетогодишњи старац предао је сину бригу управљања Отаџбином али је сву љубав за њу задржа 
 војниче, мајка сам и ја, разумем ја ту бригу.</p> <p>У том изађе госпођа из канцеларије и ја н 
рмерије из вароши задао нам је нарочиту бригу.{S} Ситуација је била <pb n="119" /> озбиљнија но 
ано гвожђе кроз душу и, верујте, још ме бриди бол, још ме пече.{S} Био је то онај крти смех луд 
ремо, да идемо у групи! — јавља се неки брижан глас из гомиле.</p> <p>— Има ли ко оружја? — зап 
учати и попити по чашу вина, што су они брижљиво и спремили, па ће моћи и проспавати после ручк 
 Команде, чист, избријан, закопчавајући брижљиво шињел до грла како би сакрио Карађорђеву звезд 
 <p>— Зар си смео, дете моје? — опет ће брижна мајка.</p> <p>— А зашто?{S} Нико се није плашио. 
а и бледом светлошћу осветљава уморна и брижна лица гомиле а дим дувански обавио је као густи о 
 уморан војник и прозебао бегунац, седи брижна мајка, која је стегла дете међ колена, седи слом 
не, сиротиња и богаташи, сви подједнако брижна и преплашена лица, сви подједнако одевени или бо 
} Све ће бити, све што је мајка у дуге, брижне ноћи замишљала, све што је мајка и будна сањала, 
и, све што је моје очинско срце у дуге, брижне ноћи замишљало, све што сам будан сањао, све што 
су њој остављена.{S} Пробдила сам многе брижне дане и бесане ноћи над болним дететом али је бол 
квирено седом брадом, видело се да воде брижне разговоре.{S} Са лица је Пашићевог изчезао онај  
уги какав, који је био код дивизијара и брижне ће их гомилице одмах опколити.{S} Вести те обичн 
ру.</p> <p>Влада је држала непрестане и брижне седнице, те није ни чудно, што је та брига обухв 
ца и свога деде, стари је Краљ проводио брижне дане, пратећи будном пажњом ток, сваку промену и 
вет се већ преплашио и почео да збира у брижне гомилице.{S} Многи не дочекаше ноћ него пођоше и 
е нешто и нада се нечему.{S} Збира се у брижне гомилице које се међусобно обавештавају и теше.{ 
у је свако грчевито стегао узасе.{S} За брижним оцевима и мајкама вуку се неиспавана, неумивена 
имену?</p> <p>Кад год се старац, у овим брижним данима, враћао на помисао о судбини, које се то 
бија и ту је први пут запазио на лицима брижних грађана да су ови већ изгубили веру у државу и  
дан, после толиких непроспаваних ноћи и брижних, заморних дана.</p> <milestone unit="subSection 
народа, пао је у 1913 годину.{S} Колико брижних ноћи и колико суморних брига почеше да море ста 
 је Престолонаследник пробавио неколико брижних дана, ту примао извештаје, ту одржавао саветова 
знајући шта.</p> <p>Највећи је број тих брижних гомилица пред заједничком зградом начелства и д 
исао.</p> <p>И влада и Врховна Команда, брижно су очекивали извештаје са косовскога бојишта и с 
</p> <p>— А како нас мимоиђе? — пита га брижно жена.</p> <p>— Наиђоше па питају има ли женске ч 
рпске трупе на Једрене, али је још тада брижно занихао главом:</p> <p>— Каква судбина!{S} Срби  
ом на леђима увезаним тканицама, замаја брижно главом:</p> <p>— А ми још идемо у Ђаковицу, у гн 
пришао му, стао крај предњих точкова па брижно гледа бонога јединца.{S} Мајка му подмеће сено п 
фесор се замисли, тешко уздану и зањиха брижно главом;</p> <p>— Зар се точак историје унатраг о 
>— Према томе шта нам остаје? — упитаће брижно Престолонаследник.</p> <p>— Једино одступање пре 
челства, савило се крај ствари својих и брижно пита: шта је, и хоће из очију да прочита одговор 
их вести, ти пођеш кући да твојима који брижно седе под каквим сиротињским кровом, прикријеш ве 
имисте, нико <pb n="52" /> више не врти брижно главом, нико ни у шта не сумња.{S} Из општега жа 
ца; њу су засипали таласи и квасили јој брижно лице те се мешали са материнским сузама али... < 
у смо заустили <pb n="27" /> и оборисмо брижно главе које смо, све од Рудника и Цера, високо но 
на седници грађана, који су у начелству брижно претресали питање о начину, како да се евакуише  
акао обалу, он је хитро искакао и грлио брижну мајку, затим турао руку у недра и вадио отуд чар 
 села и не здравећи се и сва се предала бризи да се загреје, не обраћајући пажњу ни на кога.{S} 
оследњи дан два као мало уступила места бризи.</p> <p>— И Грчка сад представља добру снагу.{S}  
ош недолечена.{S} Све ћути и предало се бризи својој и нагло се унапред, не би ли што ближе бил 
 спаса! — веле они који су већ подлегли бризи.</p> <p>— Крива Паланка и није никакав положај.{S 
бо здрави здравицу о светоме Јовану.{S} Бризнуле су ми сузе на очи, бацио сам пушку и почесмо о 
у куће да тамо, у кругу своје породице, брине тешку бригу и одлучи се што ће и како ће.</p> <p> 
„краљев хлеб“ и државна брига.</p> <p>— Брине ли ко о овој деци? — Запитаће ме један свештеник, 
е да брине! — одговарам му ја.</p> <p>— Брине? — учини он и погледа ме чудновато — Па ево већ н 
ђе тужна поворка.</p> <p>— Разуме се да брине! — одговарам му ја.</p> <p>— Брине? — учини он и  
а:</p> <p>— Ето, о њему неће нико да се брине а он је сутрашњи војник! — вели један из гомиле.< 
е нећу видети.</p> <p>И док овако свако брине о себи или о својима, дотле је владу и Врховну Ко 
а био и брат и отац.{S} Па ја узех и да бринем о кући а њега дадох на школе.</p> <p>— Је л’ ђак 
о заједно, удружила нас невоља, заједно бринемо, заједнички се снабдевамо... ал не знам ко је.{ 
своју бригу за исход борбе.</p> <p>— Не брини! — утеши га пуковник — Стиже ти помоћ!</p> <p>— К 
 сматрају као сапутнике Краљеве па се и брину о њему, те ће где кад успут нежно, рођачки:</p> < 
ји су се збирали у кафане да заједнички брину бригу о тежини положаја, очекујући један од друго 
ња којима су се сви бавили, која су све бринула и којима нико решења није умео наћи.</p> <p>— Ј 
 а оно што пламти над њом нисмо више ни бринули шта је.{S} За нас је довољно утехе у томе било  
ига се врзла сваком у памети и свако се бринуо шта ће и где ће?{S} Из Пећи воде два пута за Анд 
ледњих дана србијиних, чешће заједнички бринуо, шетајући оном оголелом алејом која води у подоф 
д није толико гледао, никад није толико бринуо о мени, по некад је био чак и груб, а ни ја ниса 
и, неки турчин, дао јој је реч да ће се бринути о њој као о својој рођеној мајци; трећа се жали 
јутрос већ, још од ране зоре, крши руке бринући се где је.{S} Дечко је још синоћ казао мајци да 
обављао самном <pb n="511" /> дуге сате бринући о кући, о пословима кућевним, о начину како ћем 
а коњу, ко измакао а ко изостао а сваки бринући тешку бригу и измењујући разговоре само по гдек 
етиње све окрвављено, ваљда како сам га брисала те размазивала крв.{S} А млада, румена крв, цур 
 полила лице те мила крв а пољупцима је брисала.</p> <p>Седела сам дуго тако на друму, док не н 
понова ћебетом и ако је био покривен, и брисала сам му ознојену слепоочњачу марамом која је вир 
Слика коју је тада Крушевац представљао брисала је из душе Краљеве и последње остатке вере.{S}  
и на памет да сам му том руком мало час брисала чело и очице и претрнух.</p> <p>— Дете, да није 
 и по оделу.{S} Навикнути на то, ми смо брисали само очи од блата, као оно у купатилу после гњу 
ком, као кобна извидница, са задаћом да брише нашу историју, како би непријатељ наступао на раш 
ао у блато па сад збира расуте ствари и брише их. — Није истина да се морамо склањати.{S} И од  
зрена Душанов Град и студен ветар, који брише озго са Језерца, пева тужну песму кроз пукотине н 
д плача.{S} Стегла сам га јаче и тешила бришући му шаком лице мокро од кише.{S} Киша се и са ње 
азитих очију и малих, готово младићских бркова.{S} Трећа је столица за столом празна и њој се у 
а, један крупна стаса и нешто опуштених бркова а великих избуљених очију и дебелих усана а друг 
ом машћу обојено лице, његове пуне црне бркове и топао осмех очију.{S} Он нагло сјаха и готово  
т смеје.{S} Не зна да говори, него тако брља језиком ко пијана баба.{S} А биће напредно дете.{S 
молити талијанска влада да уступи какав брод који би пребацивао храну из Медове.</p> <p>— Треба 
и пут на пучину до тада највећи светски брод „Титаник“.{S} Здрав, снажан, поносан, он је поузда 
 друго до бродоломници са тога великога брода.</p> <p>Има чак и појединих детаља у катастрофи „ 
, потрес од удара осетио се целим телом брода већ првога октобра.{S} Потрес је био тако снажан, 
њега часа и не слутећи да је предњи део брода наишао већ на подводни ледени брег.{S} Па ипак, и 
је бедема сипана киша стрела на оружане бродове, који су долазили са незнаних мора и далеких ст 
 или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови са заставама које носе спас ономе што је преост 
 или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови, на којима ће се вити застава која означава спа 
Дедеагачу.{S} Имају већ на Дарданелским бродовима сувоземну војску а ни Египат није далеко.{S}  
то их засуло до колена те изгледају као бродоломници које су мало час спасли и извукли из мора  
нчаних обала француских, нисмо друго до бродоломници са тога великога брода.</p> <p>Има чак и п 
био наше поуздање, светиљка која нам је бродоломницима означавала обалу спасења, сад постаде ва 
еници иду за нама као ајкуле за морским бродом.{S} Изморени, издрпани, подбули, почађали и избл 
ампарије па чак и новине које излазе на броду.{S} И усред најпоузданије пловидбе, „Титаник“ наи 
свршен.{S} Простране су раке, велики је број топова.{S} Треба затим земљу угазити, треба је изр 
 саме не знајући шта.</p> <p>Највећи је број тих брижних гомилица пред заједничком зградом наче 
ти.{S} Што ближе оним ватрама, њихов се број све више множи, простор по коме су се расуле све с 
не спустише капке на прозоре те увећаше број гладних.</p> <pb n="142" /> <p>Када се на подне пр 
и их стигло доста, онако мало озбиљнији број!</p> <p>— Не, не, довољан је и један батаљон.{S} Ј 
ке и официрске породице, па онда велики број надлештава, чиновника, стране мисије и наша сироти 
ца из других места, а међу овима велики број појединаца и читавих породица које су га познавале 
црпео, али сви обратише пажњу на велики број аероплана који се почео њихати изнад наших глава.{ 
а Команда почела нагло да купује велики број коња.{S} Рашчуло се било на све стране да је Врхов 
осова, врло мале јер су утрошиле велики број војске на образовање гарнизона по освојеним местим 
квим приликама спремити хлеб за оволики број али у Призрену уредиће се то.{S} Извесно ће се уре 
мене обузе неки страх.</p> <p>Рекоше ми број собе и постеље и ја сам је лако нашла јер сам то н 
њу која је беспослена читала неки стари број београдских новина.{S} Он нареди да потражи везу и 
 више развијао, све више пео и све шири број учесника обухватао.</p> <p>То тако за једним столо 
ћивале на истоме месту, нити су за исти број дана и ноћи прешли овај тешки пут до Скадра.{S} Са 
непријатељ добио утисак да је овде већи број војске.</p> <p>— Из Армије имамо наредбу да изгине 
} Овде пише да нешто у Солуну, али већи број у Србији, има 110.000 савезничких војника и то са  
јар обећа две стотине пушака и потребан број муниције и изабра се одбор од пет лица коме се пов 
извештаја се видело још да је недовољан број војске као и да нема више ни коморе ни профијантск 
ну има свој редован јеловник и прописан број јела.</p> <p>— Ама зар се растури држава а та се к 
ко да учине.{S} Па ипак све се више пео број оних, који су се решавали да остану.{S} Док су се  
ивоти не доприносе успеху већ само пењу број жртава?{S} Тешило га је оно нешто мало војника кол 
дим да и у њој, и поред овога огромнога броја талената, према јачима и истакнутијима ипак мора  
ла над дететом.{S} Слушала сам му дах и бројала му ударе срца.{S} Зашто су људи око мене шаптал 
осом поставила батерија која је сад већ бројала шеснаест топова.</p> <p>На тај начин, наши су в 
смо на далекоме путу довде свакога дана бројали по један нов губитак наше отаџбине, која се све 
нисам могао јер сам и ја већ свој оброк бројао на залогаје.{S} Ако сам понудио коме цигару дува 
остаде нешто.{S} Почеше овамо већ да му броје колико је остао, почињу да праве и шале на његов  
а полеђини кутије од цигарета исписивао бројеве балканских војсака; четврти је цитирао српско-г 
морамо бити тачно обавештени са коликим бројем војске разполажемо, јер то у овоме часу нико од  
 дане а кад сване дан извршења пресуде, броји сате и минуте свога живота, тако ми сад већ броји 
а друма и, тамо под Јелицом, Чачак који броји последње сате своје слободе.{S} Далеко под собом  
ета њенога.{S} Као осуђеник на смрт што броји најпре дане а кад сване дан извршења пресуде, бро 
нудила предају града.</p> <p>Скопље већ броји последње дане слободе.{S} Кад буде онај воз са же 
ивота, тако ми сад већ бројимо кораке и бројимо стопе.</p> <p>И колико смо до сад на овоме путу 
 и минуте свога живота, тако ми сад већ бројимо кораке и бројимо стопе.</p> <p>И колико смо до  
оле даље уништавање материјала, да јаве бројно стање и расположење војске, количину муниције и  
а изађе капетану на рапорт и саопшти му бројно стање прикупљене пешадије као и синоћне и јутрош 
рање пешадијских јединица према њиховом бројном стању.</p> <p>Седница се свршила доцкан увече,  
непријатељ налази, његов морал и његову бројност.{S} Иснесе затим депешу, коју је по подне прим 
бе:</p> <p>— Добро је, вели, сви смо на броју!</p> <p>Затим приђе пољској батерији.</p> <p>— На 
ко-енглеска помоћ стигла до сад у већем броју на јужноме фронту, ова се акција може и даље прос 
ерили да их превезе преко пучине.{S} По броју становништва, које је на њему, он преставља скоро 
ешто, али кад понова загледа познаде по броју људи да се то његова извидница враћа те јој похит 
нула лица а оштрих и тврдих црта као од бронзе саливених.{S} Дан се већ био увелико гасио, дућа 
, мени су ти звуци, измешани и збркани, брујали у ушима а уличне слике, разнолике бојом и богат 
или су се укрштали разни гласови, разна брујања и телефониста је уморан прекидао везу, да мучан 
д с поља онај тежак и загушљив ваздух и брујање ко из кошнице.{S} Мени чак она соба, у којој са 
Живље, живље!{S} Ено ћемо доживети и ту бруку да артиљерија прави јуриш а ми да трчимо за њом.{ 
али у подножје Копаоника, у Куршумлију, Брус и Александровац, тако да су се тим друмом често ра 
сом, коју је неколико месеца превлачила брусом, <pb n="26" /> и почела да реже дебеле откосе.{S 
ујала, земља отворила плућа и испарава, бубица протеже крила, буди се гуштер који је спавао под 
по гдекад о дану надлетале, скрију се а бубице и црвићи, који су ти се кретали под ногама, заву 
 прихватити и бранити се како од напада Бугара тако и од напада Немаца.</p> <p>— Једва се и ово 
сности која је претила возу услед упада Бугара код Предејана.{S} Воз је чекао дуге сате на разн 
 консул, који се затим није хтео испред Бугара ни да уклони, већ је са највећим поверењем остао 
> <p>— Од Аустријанаца и од Немаца и од Бугара.{S} Три су цара ударила на нас.</p> <p>— Три? —  
езбедило наше поверење.</p> <p>— Што се Бугара тиче... да... може се рећи... управо да, они моб 
} То је био крвави поздрав браће Срба и Бугара на Вардару.</p> <p>У два и по сата по подне, дев 
али балкански савезници неће поћи путем Бугара; али се бојао догађаја, слутио је да иза бугарск 
и повлаче се ка Феризовићу.{S} Намамиће Бугаре да се спусте са висова, са којих они доминирају  
 налетом повратити Косово те натерати и Бугаре да напусте Призрен.{S} Ако је још француско-енгл 
н долазак али... толико може, да задржи Бугаре док сви ви измакнете.</p> <pb n="164" /> <p>— Ми 
е попео на Тресибабу видео је са ње већ Бугаре у Књажевцу и борбе, које су се у самој вароши во 
арске.</p> <p>Сутра дан, 30. септембра, Бугари су напали наше граничне положаје према Књажевцу  
аменим мостом и, да би омели одступање, Бугари са гвозденога моста сипају паљбу на камени мост  
 пет дана наша би војска била у Софији, Бугари би били нагло избачени <pb n="61" /> из редова н 
 ће им бити одрешене руке према Грчкој, Бугари ће моћи да баце на нас два пута и по веће снаге  
ве, а на западним падинама Карадаговим, Бугари продиру кланцима Прешовским и Качаничким и старо 
х историјских снова о обнови Византије; Бугари, слом својих амбиција о хегемонији на Балкану а  
<p>— Неће ваљда они заузети Призрен!{S} Бугари силазе овамо.</p> <p>— Они су још гори.</p> <p>— 
а већ било доцкан?</p> <p>— Извесно!{S} Бугари су већ мобилисани, њихове су дивизије век на гра 
ње.{S} Ту ће се сручити цела Србија.{S} Бугари су већ у Качанику, њима не треба него још једна  
.{S} Борба је отпочела у само подне.{S} Бугари навалили збијеним колонама, наши се боре, гину,  
ели збирати на истоку наше Отаџбине.{S} Бугари су објавили мобилизацију и нама догађај није био 
 — мобилизација не значи увек и рат.{S} Бугари имају извесне претенсије... и упорно их поставља 
 део расуте српске војске може дати:{S} Бугари би да присвоје себи јефтину славу да су они зада 
ан одред.{S} Ето, то је све!</p> <p>— А Бугари?</p> <p>— Ја не знам сасвим тачно! — отеже потпу 
разговора, избаци као бомбу:</p> <p>— А Бугари?</p> <pb n="36" /> <p>Доктор, који није био песи 
 да Аустријанци слазе Ибром и Расином а Бугари напредују Топлицом ка Прокупљу и Јабланицом ка Л 
 Шта ће у Феризовић?</p> <p>— Значи, да Бугари одиста одступају па је железничка линија можда о 
 се борбе воде на Јанковој Клисури и да Бугари напредују ка Лебану.{S} Да би, као горак лек, об 
зели Зелениково и Катлановску Бању и да Бугари због тога нагло одступају са Качаничкога фронта. 
у утешну форму.{S} Са истока јављају да Бугари слазе са венца Црне Горе у Мораву и да су једним 
 консулом који је „поуздано знао“ да ће Бугари ударити на Турке.{S} Сваки нов аргуменат убачен  
p>— И још нешто!{S} Не заборавите да ће Бугари сад имати четири фронта а не три као пре.</p> <p 
стави ватрено проседи — допуштам нека и Бугари ударе на нас, што апсолутно неће бити; али, за в 
вољне вести.{S} Крива Паланка је пала и Бугари напредују ка Страцину; у Врањи се дешавају неки  
— додаје друга сенка — Призрен је пао и Бугари напредују ка Дриму, сутра већ могу бити у Ђакови 
источну границу, што има да значи да би Бугари, прелазећи границу, срели не само Србију већ и њ 
у брегалничка и вардарска дивизија, али Бугари, ослобођени на другим странама, шаљу све нове и  
p>— Шта?</p> <p>— То, што су вас напали Бугари!</p> <p>Други један, његов колега, још је и на д 
} Промислиће се, добро ће се промислити Бугари.</p> <p>Сутра дан је прошао возом много значајни 
робудила вест, да су нас ноћас о поноћи Бугари напали дужином целога фронта, мислили смо још ув 
а их, боље наша сиротиња нека узме него Бугари.{S} Па... загушило око вагона, ври, чека.{S} Тек 
ро, мат са те стране.{S} А шта ћемо ако Бугари...</p> <p>Није ни дорекао а у проседог се господ 
ру.</p> <p>— Пре свега не мобилишу само Бугари већ и Грци а несумњиво је и Румунија на опрези и 
лекцију — Уверава ме то, господине, што Бугари у овоме тренутку појачавају новим јединицама ова 
дан и овај једини пут за одступање, јер Бугари се вероватно неће задржати у Призрену већ ће поћ 
 да би се ствар још дала поправити, јер Бугари „у ствари немају намеру да нападну Србију“.</p>  
<p>— Па зар неће Руси, у случају да нас Бугари нападну, искрцати за двадесет и четири сата војс 
 варош на балканском полуострву на коју Бугари не претендују, па ће нас ваљда овде толерирати.< 
српскога режима и обећава му како ће му Бугари, једини пријатељи Турака на Балкану, донети прав 
 С друге стране опет, шапутало се да су Бугари већ пресекли жељезничку пругу код Врање и тек шт 
ановских положаја већ стижу вести да су Бугари одмах по заузећу вароши кренули даље, ка Скопљу. 
к их је призвао себи и изјавио им да су Бугари заузели Тетово и Гостивар и да напредују даље.{S 
ме рату, за време првих бораба, када су Бугари продрли на Криволаку.</p> <p>Када се праштао, по 
време стигну и ослободе Скопље, које су Бугари већ заузели били.{S} Ослобођењем Скопља успостав 
ан, то је било 29. септембра, напали су Бугари нашу границу у близини Кадибогаза.{S} Софијске д 
 глас да је пут за Дебар немогућ јер су Бугари заузели Гостивар, те се више ни у ком случају не 
ити одељења која се још повлаче.</p> <p>Бугари већ наступају отуд, од Маџарева и улазе у горњи  
ело.{S} То нам је централна снага према Бугарима.{S} Имамо још два крилна одреда, један на Влас 
ије се ни тренутка противио да се према Бугарима испуни једна, ма и неуговорена али ипак савезн 
ишли гласови о њеним славним борбама са Бугарима на источноме фронту — за нас имао већи и шири  
аља.{S} Он се није бојао самога рата са Бугарима, веровао је он у своју војску, као што је знао 
вити.{S} Кад би се имали понети само са Бугарима, ја бих био безбрижан.</p> <p>— А овако?</p> < 
ну:</p> <p>— Но, шта велите сад о вашим Бугарима?</p> <p>Човек уских рамена не одговори ништа.< 
о неочекиван од таква суседа као што је Бугарин.{S} Ми смо тај ударац очекивали још новембра ме 
и никада пристао да пуца на свога брата Бугарина.</p> <p>— Али тај руски брат пуца на свога срп 
ептембарске ноћи, у очи првога октобра, Бугарска је напала Србију на целоме фронту.{S} Први окт 
ан био неуспех дарданелске експедиције, Бугарска је осетила да су јој слободна леђа и одлучила  
м на рачун Србије, пристаје на ту цену, Бугарска упућује мобилисану војску на српску границу а  
ска, спремна да изврши напад на Србију; Бугарска мобилисане своје пукове шаље на српску границу 
 и његов друг нишки, одлучно тврдили да Бугарска и не мисли напасти Србију, о чему су они добил 
преко Царевог Села.{S} То би учинило да бугарска војска промени правац надирања ка Страцину, да 
зничке дипломате из Софије уверавају да Бугарска апсолутно не мисли напасти Србију.{S} У остало 
 и данас наручити пиво „за све“. — Нека бугарска пушка на нашем фронту убије једног Француза и  
оме, ето вам ситуације у коју би запала Бугарска ако би нас напала.{S} Али она то неће!{S} Да ј 
</p> <p>— Па добро.{S} Је ли то редовна бугарска војска ударила? — пита онај што је ногу попео  
Под Шаром би имала да се граничи будућа Бугарска са будућом Албанијом.</p> <p>— Па?</p> <p>— Па 
 су кратковиди могли би и онда чак, кад Бугарска огласи рат нама, да сачувају један део оправда 
 јуче, на дванаест часова пре но што ће Бугарска загазити у рат противу Србије и Споразума — је 
о значи, ви не сумњате више да ће нас и Бугарска напасти?</p> <p>— То је више но извесно.{S} На 
0 војника!</p> <p>— То би значило да би Бугарска морала на три фронта да се бије.{S} Па то је в 
 бугарских комитаџија које би тога ради бугарска влада упућивала у Маћедонију.{S} Ухваћен на то 
игао телеграм да и она мобилише.{S} Ако Бугарска мобилише против нас, Грчка је уговорно обавезн 
још је и на дан првога октобра, када су бугарска пушка и топ пламтели дужином целога фронта, тв 
ненадила, јер смо тај напад већ од дана бугарске мобилизације очекивали.{S} Овај акт је изненад 
добили најдубљега уверења непосредно од бугарске владе.</p> <p>Ето, на основу обавештења те и т 
ода Мишић али, не верујем и да је стање бугарске војске такво.{S} И ако су их борбе на Тимоку и 
 нешто... маневар који треба да подвуче бугарске захтеве и... управо, да увери савезнике у опра 
рају септембра, поче се ипак вестима из Бугарске поклањати све већа пажња, једнака готово као и 
овременом офанзивом Аустрије, Немачке и Бугарске.{S} Кад се то већ није могло кроз телефон доку 
 уверења, него и доказе о доброј намери Бугарске.</p> <p>— Ал’ ако се дипломатија превари? —Дод 
да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Најзад, последње септембарске ноћи, у  
да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Сутра дан, 30. септембра, Бугари су на 
или скопску равницу и осујетили дејство бугарске војске која напредује јужним делом Овчега Поља 
е рачунати да привуку на себе један део бугарске војске; на савезнике се није могло рачунати по 
имале би задаћу да онемогуће сваку везу бугарске војске која оперише од Ћустендила и Криве Пала 
ен.</p> <p>И несретни 16. јуни, када је бугарски владалац примио на себе да оружаном руком разо 
начкој Морави, која је имала да сузбије бугарски дрзак ноћни препад.</p> <p>— Чујете ли? — поно 
арити на Турску.{S} Као одговор на овај бугарски акт, Грчка, држећи се савезнога уговора са Срб 
унио!“</p> <p>Доцније, кад је полазио у бугарски рат, он је веровао да ће га преживети али је в 
ши кроз варош, одржавајући увек везу са бугарским предходницама.{S} Главни део наше снаге већ с 
ма је на првоме била брига са прибирања бугарских трупа на истоку.{S} С тога смо се од сад подј 
нети пробијање ка Скопљу; као и кретање бугарских трупа испод Шара, које <pb n="554" /> су посл 
из мухамеданских беспослених фанатика и бугарских комитаџија које би тога ради бугарска влада у 
огло потпуно умирити, јер према покрету бугарских трупа ка нашој граници, било је све јасније д 
али се бојао догађаја, слутио је да иза бугарскога злочинства мора бити нечега подло смишљенога 
фера.</p> <p>Тај први избеглички воз од бугарскога напада, учинио је на нас само у толико тежак 
чији притежалац извесно доказује тежину бугарскога положаја; или чујеш лупање у сто, вероватно  
ацртао ми је писаљком на ћепенку правац бугарскога одступања и убедио ме да не журим.{S} Вели и 
ја споразума још и овог тренутка верује Бугарској.</p> <p>— Да!... — учини потпуковник и замисл 
тра-демонстрације, која има да одговори бугарској демонстрацији.{S} За дан или два стиже у Ниш  
та из административног одељења упитан о бугарској мобилизацији, шетајући одмереним кораком по с 
а мора бити нечега подло смишљенога што Бугарској даје подвига за дрскост а Србији прети злом с 
иру ка Велесу, Румунија је објавила рат Бугарској, руски цар је лично телеграфисао престолонасл 
ска, Француска и Русија објавиле су рат Бугарској и већ су се Французи на југу ангажовали у бор 
 n="67" /> и несумњиво би се они тамо у бугарској престоници још једном размислили пре но што б 
У јесен те године, за време примирја са Бугарском, пошла сам да потражим гроб мужевљев и повела 
 ноћас можемо сматрати да смо у рату са Бугарском, гомилице су почеле пред подне да куљају из н 
и.{S} Прездравио је најзад, да погине у бугарскоме рату, за време првих бораба, када су Бугари  
 мушкарчића.</p> <p>Муж ми је погинуо у бугарскоме рату, на Вардару.{S} Био је храбар и честит  
е Србије: један нагао и снажан напад на Бугарску пре но што би она завршила мобилизацију.</p> < 
 и Румунија, што има да буде одговор на бугарску мобилизацију.{S} На нишкој станици чуо је и по 
вљена грчка мобилизација као одговор на бугарску, ишли чаршијом уздигнуте главе, оборише на мах 
приликама, човеку досади живот па га да буд зашто!</p> <p>Кретосмо даље измирени мишљу да је не 
 то се морало радити без удара мотике и будака, тихо и нечујно, зато је посао и трајао дуже.</p 
 си прави шахиста?{S} Рећи ћеш му да је будала, је ли?{S} Не зависи то, брате, од тога шта ти в 
>Већ сви спавају, само је она будна.{S} Будан сам и ја и са зебњом ослушкујем; поноћ је већ дав 
/p> <p>Ко је она?</p> <p>И, јесам ли ја будан или је ово привиђење које ми је у полусну изаткал 
сти над својим телом, а разум му остаје будан и одржава везу са спољним појавама.{S} Спавао сам 
уге, брижне ноћи замишљало, све што сам будан сањао, све што сам привиђао.</p> <p>А једнога дан 
, тамне, нејасне преставе.{S} И ако још будан и свестан да је то сан, ја нисам имао снаге да му 
 сенке, узносиле се и спуштале мотике и будаци без шума, без лупе.</p> <p>Док се у малој собици 
ривач, али их родитељи сурово дрмусају, буде их и казују им чудне речи:</p> <p>— Ајде, ајде, да 
решким уговором, то значи и дужност, да буде чувар неповредности тога уговора.</p> <p>— Море, ј 
 који као да казује да то тако треба да буде, да то тако мора да буде.</p> <p>У осталом, што се 
 нама, племенита госпо, није требала да буде награђена невољама, које су само нама намењене.</p 
е!</p> <p>— И опет ће ово ваша земља да буде?</p> <p>— Наша, дабоме!</p> <p>Он се замисли дубок 
жји празници, она мете кућу и спрема да буде све у реду кад он дође.{S} Слази доле у свештеника 
мобилишу и Грчка и Румунија, што има да буде одговор на бугарску мобилизацију.{S} На нишкој ста 
 тако треба да буде, да то тако мора да буде.</p> <p>У осталом, што се дубље газило у катастроф 
Она је била безбрижна.</p> <p>— Може да буде мало бомбардовања и ништа више.{S} Склонићу се с д 
поставио бити српски заробљеник томе да буде српски војник?</p> <p>Он је вероватно погодио шта  
лић ка грудима!{S} Волео сам што пре да буде борбе, ал би ми жао било погинути а не доживети св 
 ми је било мило и волео сам што пре да буде борба.{S} Осећао сам да ћу бити храбар и замишљао  
једно.{S} Али, питам ја вас: може ли да буде контузован неко који није храбар?{S} Ето, то питам 
> <p>— Ама, зар је то могло у истини да буде? — запитаће један трезвен старчић, који је дотле с 
рибере око своје батерије, за случај да буде принуђен примити борбу али, видећи их онако изнуре 
 је са војском својом сад већ требао да буде близу српске границе, отвори писмо, прочита га брз 
је разуздан за време Турака, навикао да буде повлађиван при пљачкању и отимању, и заштићаван од 
S} Можда је сам Бог хтео све то тако да буде, да би мене очвршћао у болу.{S} Хвала му!</p> <p>Н 
ежи згужвано платно, које је требало да буде разапето на тријумфалној капији, при доласку савез 
а удари три пут у црквено клепало то да буде знак да домаћини избуде робље, да се потовари па д 
 дошли, видеће успут невоље наше а када буде прошао кроз Подримље да прими Бистрицу, пре но што 
но! — додаде доктор.</p> <p>— Па и нека буде — брани се онај — ал онда то не значи да је сутра  
ну, обишли је, па ће ноћас, кад планина буде пуста и мирна, доћи да је растргну.{S} Што дубље у 
 друма, овде у чељустима дивљих Арнаута буде заробљен, преклан, пушкаран или обешен.</p> <p>— Ј 
је је покосио мразом, па ако још Новица буде имао мало среће, зна она, зна тета Стане, на чија  
Пећ а сутрадан зором, већ се ведра лица буде они што су легли клонули и изнемогли; дижу се са в 
већ броји последње дане слободе.{S} Кад буде онај воз са железничке станице, из којега се сад р 
S} Један ће посилни лупати на врата кад буде време да се буде, донети свеже воде за умивање, оч 
води ка Липљану.{S} Њу ће он срести кад буде и сам кренуо, тамо на пољима косовским, расуту, ум 
протутњати преко целе Србије и, ако где буде парче слободице, биће је ту негде измеђ Јастребца  
 који ће <pb n="406" /> доцније, кад је буде њена сопствена исповест загрејала, постати јаснији 
д не може доћи непријатељ, ко зна да не буде какве заблуде.</p> <p>Друмом је стизала наша коњиц 
амо границу.{S} Бојао сам се само да не буде на српски фронт а оно тако је и било.{S} Одведоше  
е кад више ни једног српског војника не буде у вароши.{S} Док сам ја овде још нисте робови; има 
о мој Никола оставити тако.{S} Ако и не буде Србије, новина ће бити па ћемо се разрачунати!</p> 
ће ноћас, кад све ове што му сад говоре буде савладао уморан сан, или можда у рану зору док још 
есно да мора умрети, жели да то што пре буде, да се самртник не мучи.</p> <p>— Пожури... треба  
ни лупати на врата кад буде време да се буде, донети свеже воде за умивање, очистити ципеле и о 
 се шири дуж целе махале и почеше да се буде по кућама и они који у тврдоме сну нису ни чули до 
ђенералове куће почеше становници да се буде из сна, за који су синоћ веровали да га до зоре не 
егао једном војничком смрћу.{S} Када се буде неуспех ове експедиције крунисао губитком целога Б 
 обраћајући пажњу ни на кога.{S} Кад се буде загрејала она ће се тако исто дићи, не здравећи се 
ић задржа право да о томе говори кад се буде прешло на решавање о могућности и условима за офан 
о начину како ћемо удесити живот кад се буде рат свршио и о свему ономе што је мајци тако драго 
ка два светла ока, те деца радознало се буде и прибирају уз мајку.{S} Та два светла ока су два  
је наступило глуво доба у које се мртви буде — дебели су капци на металним ћивотима тешко зашкр 
јде, вели, у здравље!{S} Па Бог нека ти буде у помоћи!{S} Ја се надам брзо ће овај рат, још ви  
мело старешину да према другој породици буде грубљи, према трећој још грубљи.</p> <p>За то врем 
ка огромна ломача припремљена да на њој буде спаљен читав један народ због јереси вере у слобод 
 ману руком као да би хтео рећи:{S} Нек буде, што буде!{S} И онда, очију пуних суза додаде:</p> 
змакли нек будемо и ми, што је њима нек буде и нама! — предложи онај што мало час рече да ће у  
д историјом ако дозволимо да један Краљ буде заробљен.</p> <p>— Зашто заробљен? — прекиде га Кр 
олакшавна околност, па хоћу да му Битољ буде друга олакшавна околност, па онда хоћу да му Једре 
 <p>— Па то данас сутра може још да нам буде пресечен и пут за Призрен?</p> <p>— Треба што пре  
 школи, онда ћу на Бати кућу, нек ми он буде домаћин.{S} Само ако Бог да да се све ово лепо свр 
учитељ —</p> <p>Али хоћу да му Куманово буде једна олакшавна околност, па хоћу да му Битољ буде 
ће моћи и проспавати после ручка а, ако буде време дуго, одиграти и по коју партију клабријаса  
за нама?</p> <p>— Тешко нама ако толико буде почивала у гробу, да сачека нова поколења.{S} Ми,  
 благо мени, рекох, само дај Боже да то буде!</p> <p>— О да знате, господине, како ми је било к 
 устима Црнољевског Кланца.{S} А кад то буде, тада смо затворени као у мишоловци; сви, сви смо  
м као да би хтео рећи:{S} Нек буде, што буде!{S} И онда, очију пуних суза додаде:</p> <pb n="34 
 после каже: био сам узбуђен и то да му буде олакшавна околност?</p> <p>— Нећу то, брате! — пад 
апетан у себи.</p> <p>— А жртве, ако их буде? — тргао би се у том размишљању, али се понова охр 
у га волети тако исто као и пре, кад га будем видела онакаженог; да ли он још мене воле, да ме  
 их је било али, ја нисам био срећан да будем под командом таквога једнога културнога човека.</ 
ад сам већ кренула, паде ми на памет да будем болничарка у тој болници.{S} Не морам радити у ње 
пет али ми се то сад увртило у главу да будем болничарка.{S} Шта би могла друго, два дана нисам 
о грађе, могу бити задовољан ако кадгод будем сматран сарадником на томе великоме делу, које ће 
а наша батерија.{S} Измичем журно да не будем пресечен — али, да би их и утешио он додаде — ипа 
ље своје?{S} Како ће примити све што му будем казала?{S} Како ћу, којим речима да му кажем, как 
дите да ми зидамо државу с крова и, кад будемо с кровом готови, ми ћемо тек опазити да немамо т 
упна је њихова снага према нама.{S} Кад будемо избили на Косово, јер војвода Мишић предлаже офа 
ајати мрвице и бацати их у гробове које будемо копали у туђини; на тој ћемо се прегршти земље к 
оспода министри могу да издрже те да не будемо принуђени да правимо мања одстојања.</p> <p>— Ка 
би се та храна пребацивала тамо, где се будемо сконцентрисали, јер Медова свакојако не може бит 
ига које су они написали и оних које ми будемо писали, те и ове коју подносим читаоцима.</p> <p 
ма причали наши дедови!</p> <p>И док ми будемо трајали тешке дане изгнанства, тамо далеко, тамо 
 су толики што су пред нама измакли нек будемо и ми, што је њима нек буде и нама! — предложи он 
 овде још нисте робови; имате кад то да будете.{S} Наређујем да се бела застава скине!</p> <pb  
слим ја да избегнете службу, али бар да будете сачувани.{S} Надлежни су на то могли да мисле.</ 
ања дечица око ње, држећи је за сукњу и будећи <pb n="468" /> је.{S} На улазак очев деца као ча 
плућа и испарава, бубица протеже крила, буди се гуштер који је спавао под каменом и диже зелену 
га места, чак и у души која је обамрла, буди успавана и тужна осећања?{S} И како та осећања — к 
сти камени двори и у њиховим се дупљама буди јејина, која преспављује дан и престрављено удара  
рна, угашена погледа који се по где кад буди и у коме се распаљује пламен дивљаштва кад у туђој 
да она значи покрет и у њему се мртвоме буди још једном осећање војничке дужности и, са напорим 
>Једнога тренутка дође ми жеља да се не буди још, да спава још дуго.{S} Чинило ми се као да још 
поче да обузима неки нови осећај, да се буди у нама оно што је претрнуло и почесмо наново да ве 
 и у томе часу поче у мени понова да се буди онај мучан осећај разочарења, који се био нешто ма 
де кој неопредељен звук те казује да се буди ноћ.{S} Из једнога дворишта чује се тупо ударање с 
гла, срео је тамо горе светлост која се буди.{S} Та светлост изгледала је као отварање неба, ка 
 — примећује му трећепозивац, у коме се буди бол домаћина чије су младице на имању већ посекли  
и, део српске историје.{S} Из заноса те буди потмули тутањ оздо, из дубине Косовске равнице, ко 
а ме прати и гања, она ми сан прекида и буди ме и увек ми проноси грозницу кроз тело.</p> <p>По 
аност тренутка, у коме се у очевој души буди понова туга, на догледу синовља гроба.{S} Чичица ј 
то је било прекјуче, кад се у рану зору буди збег и хоће да крене.</p> <p>И најзад се креће.{S} 
пољуби још једном жену, која се није ни будила да види свога друга и немо изађе из подрума, при 
.{S} Све те госпође међутим, нити су се будиле рано, нити су се журиле узбуђено, знајући да је  
аше, којих је он чувар и које смо залуд будили из некадањег дугог и предугог сна.</p> <p>Поглед 
ењем; говорила је као да се у томе часу будило у њој нешто моћно, нешто снажно, нешто што је до 
ојимо под стрејом, готове да запитају: „Будите, молим вас, љубазни, реците нам кој од бољих хот 
блатима; успављиваће нас арлук вукова а будити арнаутска пушка.{S} Гладоваћемо и скапаваћемо од 
остељи, он је спавао.{S} Нисам га хтела будити, села сам на столицу крај постеље и чекала, стрп 
а поноћ између 4. и 5. октобра, поче се будити град над којим је још почивала суморна и тешка н 
дим сном, кад дубоко у ноћ узе нас бабо будити: „Ајде, вели, устајте!“ Избудили смо се преплаше 
а скопљанској станици, у мени се почело будити неко побожно поштовање према овој појави и у кол 
двојила ни од оних снова које је некада будна сањала, и које је као сунчане зраке уплитала у ср 
не опљачка.</p> <p>Најзад, наилазимо на будна арнаутина који, са пушком у руци чува свој пласт  
ље.</p> <p>Већ сви спавају, само је она будна.{S} Будан сам и ја и са зебњом ослушкујем; поноћ  
ижне ноћи замишљала, све што је мајка и будна сањала, све што је привиђала.</p> <p>А како који  
 из душе.{S} Виђам је у сну, виђам је и будна, она ме прати и гања, она ми сан прекида и буди м 
а се они не успавају у мени, да су увек будни; ја их дражим чак, не би ли ме што више мучили! — 
нас, уљушкавајући нас, не дајући нам да будно и трезвено видимо стварност која се тако нагло, т 
и је Краљ проводио брижне дане, пратећи будном пажњом ток, сваку промену и покрет, сваки успех  
ле да се догурају до ћевапџијине тезге, буду на сред улице, држећи старе новине место тањира, в 
исоких планина и стигли овде, у Пећ, да буду сведоци и последњега чина трагедије свога народа.{ 
теме за разговор.{S} Оне су покушале да буду и болничарске и направиле су биле себи болничарске 
оних који су крвљу откупили то право да буду за времена уклоњени испред освете непријатељеве и, 
спође из Врховне Команде имају право да буду мајке и нико више!</p> <p>Цео мој поступак изгледа 
ам свакојако, па опет сам нашао да деца буду крај мене.{S} Хоћу да их поведем.{S} Ако патимо не 
бити само.{S} Бог се постарао да дечица буду у друштву!</p> <p>Спустила сам га и — сад је један 
гине!{S} А они, који су се извукли, кад буду правили каријеру на рачун оних што су изгинули, уз 
а.{S} Ови су се возови сучељавали и кад буду кренули, они ће поћи <pb n="113" /> разним правцим 
омобила у блато и кад вечерас, и то ако буду успеле да се догурају до ћевапџијине тезге, буду н 
ница, Цер, Елбасан... све, све то да му буду олакшавне околности.{S} Јуче су видиш спровели ова 
рти се у служби тој идеји а тек далека, будућа поколења, могу из наше катастрофе поцрпсти један 
ји.{S} Под Шаром би имала да се граничи будућа Бугарска са будућом Албанијом.</p> <p>— Па?</p>  
Србије спасен, обезбедио би основицу за будуће заједничке операције савезника са нама, ради доб 
 и окреће главу да не види ово несретно будуће робље међу којима има можда и његових другова, и 
реко Рожаја и Берана на Андријевицу.{S} Будући српски Краљ бележио је путеве којима су српски К 
ти уметник — као војни обвезник — да за будући ратни музеј ради портрете свију шефова оделења В 
са разних страна археолошки предмети за будући народни музеј, који се имао основати у Скопљу; м 
 и бакалин, јер је он њему потребан, но будући јаван раденик.</p> <pb n="333" /> <p>— Ама чекај 
опет крај онога великога друма којим ће будућност кретати и предаћу се лаганој смрти, на коју с 
дској калдрми носећи собом и прошлост и будућност.{S} Те две Мице када су из новина поуздано са 
чком занату и на њему хоће да зида себи будућност, седи у канцеларији какве више команде и преп 
агу су ме храбрили, обећавали ми велику будућност, био сам љубимац њихов.</p> <p>— А рекосте, и 
скало вашу руку, оно је размрскало вашу будућност, ваш таленат, вашу амбицију, све, све ваше.{S 
е снаге и моћи, подигло нови храм, храм будућности.</p> <p>Вековима леже ти остаци ту, мирни, н 
е и даље о својим намерама, о надама, о будућности, говорио ми је све док нисмо избили на друм. 
 снова, бескрајних и безбројних снова о будућности својој и амбиције, која је као млада, жилава 
бији и четвртог војника који ће, тамо у будућности, заменити оне што су поподали на бојишту.{S} 
 — морало би се водити рачуна о томе да будућој великој држави нису потребни толико генерали и  
 службу.{S} Никола први сачувао је тиме будућој Русији великога Толстоја.</p> <p>— Мислите ли з 
ивизије, они што треба да држе центар у будућој великој борби, очајно боре да утуре своје пород 
фицири — они што треба да држе центар у будућој великој борби — још од поноћи извели војнике са 
 имала да се граничи будућа Бугарска са будућом Албанијом.</p> <p>— Па?</p> <p>— Па ће врло вер 
плим материнским погледом ову децу, ову будућу Србију и из тога погледа могао си прочитати дубо 
дном родољубивом чежњом, која је у доба буђења свести о слободи, задојавала неколико покољења п 
 Прагу.</p> <p>— Сиже?</p> <p>— Обнова, буђење, пролеће.{S} Небо пуно зрака под којима бљешти ј 
и ли се разгалио до времена кад настане буђење и покрет.{S} Понео сам и једну празну мањерку, к 
мора, које се у рану зору, као дете при буђењу играло весело.{S} С вечери је сишла на обалу да  
вона у Охриду и Пећи; појавио се Марков буздован са морскога дна под Драчем а на Призрену се Ду 
о да испрси а млада снага усправљено да буја као млади јаблан.{S} Све су то деца у годинама у к 
ца, не знајући зашто, те гомила расте и буја и дере да сиђе доле, у долину, доле, одакле се осе 
драва, снажна и поносна.{S} У њој живот буја, снага се народна одупире поуздано валима који уда 
румовима, те као поплава <pb n="137" /> бујала и испуњавала тесне улице ових вароши, тако да је 
ја је свако јутро и свако вече све више бујала и рушила и последње сводове на којима је до јуче 
ане зоре па до мрклога мрака, па се као бујан поток разли кроз све улице и све уличице приштинс 
 испуњеним синовљом љубављу, тек почиње бујати и један нов осећај и сазнање да, као и материно  
S} Код последњих речи њу савлада читава бујица суза и застаде немогући даље да иде.</p> <p>Једа 
ајем запао у Србију, где га је дочепала бујица догађаја и заједно са нама почела носити друмови 
здробљени камен који се о данима киша и бујица сурвава са камених висина у њено корито; ослухну 
ва слазећи у дољу, и тада појури улицом бујица и дере као прљав поток који после плаховите кише 
кроз варош и кроз редове избеглица, као бујица, као поплава, казивала нам је да ће остатак српс 
цу, почеше да ми врцају сузе на очи као бујица и ја још снажније, још себичније притискох своје 
нио и немоћан хтео би да се одупре овој бујици неповољних вести.</p> <p>Млади пријатељ мој освр 
 руци, погледа ме па плану и узе сипати бујицу речи праћених живим гестом оне здраве руке и гне 
нски напори, нису кадри више зауставити бујицу, која је већ преплавила северни део Србије; ту ј 
такнута грубошћу стварности, тако лепа, бујна и свежа.</p> <p>И када је мајка, милујући му бујн 
што га је напустила, отишао је на обале бујне и од силне кише надошле Косачице и скочио је у му 
 том означава правац експанзије младе и бујне српске државе.{S} Тамо, под Митровицом, код Панти 
е у таквим тренутцима, приликом једнога бујнога излива душе, бити дуга и бескрајно бона.{S} Али 
жа.</p> <p>И када је мајка, милујући му бујну косицу, пуних очију суза рекла:</p> <p>— А ко ће  
 ма кад у животу сретнемо, да му очитам буквицу те да му никад више не падне на памет да кога у 
не</head> <p>Пре но што ће 1912. године букнути балкански рат, иза кога ће се једно за другим н 
 колико да склоне главу да не кисну.{S} Букнуше очас ватре крај кола и измеђ кола, те се упали  
рлукала и смејала се.{S} Пушке, које је буковички прота благословио на Орашцу, и које су се про 
емо посматрали пламену страхобу која је буктала пред нама и сви смо у томе тренутку једно исто  
ад је вече пало, у штали је већ увелико буктала наша ватра и припремале су се две три нове.{S}  
уз друго и ослухујемо.{S} Шум све јачи, буктање све ближе, као да нешто кркља и стење, као да с 
главе на руке, гледала у пламен који је буктао и повијао се.</p> <p>Ми не знамо где да се устав 
нарета и оголела дрва.{S} Пожар који је буктао изнад вароши, на једном узвишењу, осветљавао је  
ао да је од силнога пламена који јој је буктао у утроби, напрсла па из тога ждрела сад извире ж 
оји га носе и пламен је помамно лизао и буктао кров све просторије, уништавајући и последње ост 
истити.{S} Огроман пожар, који је ноћас буктао изнад Пећи, гутао је државне архиве, новчане књи 
вољом и бесом.{S} На далекоме хоризонту буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p> 
овољом и бесом.{S} На далеком хоризонту буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p> 
догорела дрва.{S} Из једне гламње, која букти, пишти вода; далеко негде из ноћи арлуче пас.</p> 
ећи све собом и као да нешто страховито букти.{S} И то све јаче, све јаче...{S} Сви смо напусти 
 те подлаже ватру, која на сред калдрме букће и око које се промрзли греју; у другој улици скуп 
 планина, као да се усијала те пламти и букће.</p> <p>Та ме слика задржа на доксату, са којега  
метеност, бегство, спасавање.{S} Пламен букће, тутњи и крха, обара врата, прозоре и лиже зидове 
попушта и стење кров.</p> <p>Пламен већ букће кроз празне просторе измеђ голих зидова где ждере 
ће коју ждере пламен.</p> <p>Пламен већ букће, прогорео је прву таваницу и пробио је у горњи сп 
 сикира их је пообарала те големе ватре букћу по двориштима сеоским и пламен се износи изнад бл 
 стопу, сваки педаљ, па се земља црни и букћу ватре на све стране.</p> <p>Сат и два стајали смо 
о са обала савских и дунавских, прелази Букуљу и Рудник, залази Шумадијом и Моравом, пење се на 
 године и са детињом радошћу дочекао је букурешки мир.{S} А кад је та година истекла, он је 191 
мећај стања на Балкану, које је створио Букурешки уговор.{S} Према томе, ето вам ситуације у ко 
оследњи уговор о балканском миру назове букурешким уговором, то значи и дужност, да буде чувар  
 је већ имала једанпут и то је одвело у Букурешт.</p> <p>— Ал’ не заборавите да ми овом прилико 
ти, те се он од Железника спустио преко Булиних винограда и ушао у варош баш у тренутку кад је  
венилом те изгледа као откинута и увела булка.{S} Мало даље, у једном углу, лежи млада жена грл 
 допирати и ту проводи дане са совама и буљинама, које се легу и шестаре по осталим празним про 
о на свако питање и залажу се парчадима бундеве, коју пеку на ватри и једу је.</p> <p>Из двориш 
и: или су поделили већ пола суву пресну бундеву коју су нашли под нечијим кровом где ју је дома 
ства Спољних Послова, који је, увијен у бунду, и ако то температура није захтевала, увлачио гла 
а.</p> <p>— Не значи то, брате ништа! — буни се један непознат млађи човек — Ухватили сте то кр 
 с тим парадира и то овде, на Косову! — буни се један бивши народни посланик, човек разборитих  
</p> <pb n="494" /> <p>— Шта могу ја? — буни се начелник.</p> <p>— Штогод знате! — додаје жена. 
успављивање.</p> <p>— Какав морфијум? — буни се господин који му је саопштио све те повољне вес 
из официрске задруге.</p> <p>— А што? — буни се војник. — Нисмо их пљачкали па да ме је срамота 
олести.</p> <p>— Али за Бога, докторе — буни се и даље онај што је запојио целу кафану најлепши 
ску чим се Новица врати.{S} Њу ништа не буни што се Вукова Милица — чији поглед некад мајци ниј 
мислим ја тако наопако.{S} Оно што мене буни, то је оскудица сваке добре воље код надлежних да  
видео сам гневне поворке народа који се буни, водила их је мисао; гледао сам шарене поворке вес 
— пита онај глас из дима који се стално буни кад наиђу нови гости.</p> <p>— Чиновник! — одговар 
Неко ме трже за рукав и пробуди из тога бунила.{S} Био је друг до мене и он ми шану: „Не пуцај, 
 које га је увек пратило, до сад стално буниле.{S} Неко осећање празнине и усамљености, осећање 
/> тако искрено а тако лепо причало.{S} Бунило ми се нешто у души; осећао сам да смо сви такви, 
 притискало душу те покушавао сам да се буним и поричем снагу утиска али без довољно самопоузда 
у, задржао један делић вере и он се сад бунио и немоћан хтео би да се одупре овој бујици непово 
наредио! — одговори капетан и окрете се буновном и дремовном посилном, који је упао у собу, те  
знемирено као и душа моја.{S} Неодољива бура која је долазила однекуд са далеких страна, загрље 
о сећање.{S} Али наиђе велика балканска бура и заратише народи од Дунава до Јегејскога мора.{S} 
 се и у мојим родитељским грудима тешка бура бриге и болова.{S} Засипали су ме крвави таласи и  
чкове фијакера ради којега се и подигла бура негодовања.</p> <p>— Не треба ми!{S} Не треба ми!{ 
у, тако се и у њеној души подигла бесна бура и ломила је ударцима својих валова мршави грудни к 
згледају онако бачена на земљу, као кад бура покида са џбуна гранчице на којима су никли пупољц 
ену прошци из сеоских плотова, сандуци, бурад и точкови од полупаних кола.{S} Крећу се војници  
 државне касе, архиве, музеји а возе се бурад са лијандерима! — гунђа даље гомила.</p> <p>— Изг 
укао си чак и корито и стару, разлупану бурад да ти их не узме непријатељ, да те не оштети.{S}  
.{S} Заклаће се, вели, во и изнети вино бурадима, купују се разнобојна платна те шију савезничк 
вадесет и четири сата војску на Варни и Бургасу?</p> <p>— И пет, и пет фронтова, господо; јер ћ 
 када би Руси искрцали војску у Варни и Бургасу.</p> <p>— А... само то не може бити — одговорио 
азним флашама, једна столица за љуљање, буре с киселим купусом, два три метра сечених дрва, сед 
вориш сане и малаксале очи или, као иза буре и непогоде кад се разнобојна дуга обележи небом те 
ко их у сну не би морио страх од крваве буре која је и кроз њихово село провалила и коју су деч 
 раскрвављеном срцу!{S} Као после силне буре на пучини где се крхао и ломио, кад чамац уђе у ти 
ина, колица за дете, саксије с цвећем и буре са лијандером.</p> <p>— Ово треба каменовати! — гу 
е госпођу потпуковницу и да чувају њено буре с купусом! — и даље гунђа гомила.</p> <pb n="238"  
 двоколице са којих је скинуто и бачено буре да се зажени товаром, <pb n="231" /> па болничка а 
 двоколице са којих је скинуто и бачено буре да се замени товаром, па болничка амбулантна кола, 
сам га чекао...</p> <p>Равна тој бесној бури, која се завитлала над мојом Отаџбином, ломила се  
оси кроз ноћну тишину као неко казивање бурне и бескрајне приче.{S} Час хуком тим, час тихим жу 
му... (додатак, којим се зачињавају сви бурнији разговори код нас) зубима изгризао јабучицу!{S} 
коју је била претрпала лавина догађаја, бурних на његовим обалама као и на целоме копну балканс 
вне Команде на којима је, после дугих и бурних саветовања, имала да се утврди једна горка али,  
р ко зна не лута ли Новица по мутноме и бурноме мору тражећи пута.</p> <p>Како је те ноћи припа 
сам, јер сам мислио да смо на хучноме и бурноме мору, нашли већ једно тихо и мирно острвце где  
 исто осећање као у морнара, који су се буром завитлани борили без наде са тајанственим силама  
ћи разбојници састати и опет оваку ноћ, буру, пљусак, грмљавину.{S} У другом случају ни дању не 
 уобразиља замишљала је оваку исту ноћ, буру, пљусак и грмљавину.{S} Доцније, кад су ми до руку 
 атмосфери не прети променом, предосећа буру; тако и ратник, после првих пушчаних поздрава са н 
а, осетиш неки подземњи тутањ, као пред буру; завитла се ваздухом арлук као кад ноћу у планини  
е, за једним колима, разговор прелази у буру и гнев и из дерњаве се само поједине речи чују:</p 
љубави.{S} Материнско срце, као поморац буру, предосећа несрећу кад је она далеко, још врло дал 
 задоји поуздањем она у гробовима да им буса гробове и пали свећице, и прелива их материнском с 
кује чичици који је полегао иза једнога бусена.</p> <p>— Морам, господине! — одговара чича.</p> 
укурузу или похватали заклонита места и бусије, зид, дрво и камен, и мирно и одмерено одговарај 
че.{S} Тамо су опет друге власти поселе бусију.{S} Ако и продреш у вагон, ти затечеш пред врати 
роз задње платно, бачена једна оглодана бутна кост.{S} То приметише и заробљеник и пас и устрем 
} Чујеш само око себе како нешто тутњи, бучи, цичи и брекће и осећаш како те нешто засипа, једн 
 је одвео вагон у који је сад ускочила, вагон у коме је била одвео би је у албанске планине где 
едан подофицир, железничар, саже се под вагон, узе један камен и поче њиме лупати кваку, али он 
е сам залазио у мраку?</p> <p>— Тамо је вагон Врховне Команде.</p> <p>— Врховне Команде? — изне 
ојега се догледа усамљен један салонски вагон осветљених прозора.</p> <p>— То је последњи савет 
е стизале су и улазиле у тај обезбеђени вагон, привилегисане госпође, свеже и тоалетиране, јер  
уну а други горе, Приштини.{S} Последњи вагон првога и последњи вагон другога воза, додиривали  
ни.{S} Последњи вагон првога и последњи вагон другога воза, додиривали су се тако да се у ствар 
рукама, била се већ сместила у последњи вагон воза који ће поћи у Митровицу и за време, док су  
дељивању судбине.{S} Овај је сео у овај вагон зато што је ту нашао место; онај је сео у онај ва 
о је ту нашао место; онај је сео у онај вагон зато што је тамо затекао познанике с којима му је 
} Нити је онај први питао где ће га тај вагон одвести, нити овај други.{S} Било их је и који су 
 пут у Грачаницу.</p> <p>— А где је тај вагон, где се држи седница?</p> <p>— Ено га тамо, на ши 
Бају се поздравио и пошао да уђе у свој вагон а официр, командант воза и два три железничка чин 
S} Место на топле обале где ју је одвео вагон у који је сад ускочила, вагон у коме је била одве 
 укрцавање а затим се поздрави и пође у вагон.</p> <p>Да је тога тренутка, као што је било утвр 
на ме је захвално погледала и ушла је у вагон, носећи једну црну бошчицу са које је капала вода 
уку, поведе је кроз гомилу и уведе је у вагон, при чему су га пратили благодарни погледи целе г 
 и болесници кисли молећи да их пусте у вагон, дотле су официри — они што треба да држе центар  
ли она не попусти; други један ускочи у вагон кроз прозор и узе покушавати изнутра, али ни он н 
им пријатељицама и све то улази мирно у вагон, улази и седа на обезбеђена места а све остало и  
ласти поселе бусију.{S} Ако и продреш у вагон, ти затечеш пред вратима свакога купеа по једнога 
 нема више ни вагона ни машина, сем два вагона у којима је Команда Трупа.</p> <p>Ту, око тих ва 
 сем једнога метра растојања између два вагона, двоји те две судбине?{S} Шта је то што је оне т 
нушала.</p> <p>Тако је било код једнога вагона, код другога је било друкче а код трећега друкче 
p>Узбуђен овом грубошћу, сиђе из истога вагона један американац, коме извесно није ни било наме 
ив и пођох као злочинац, кријући се иза вагона, да се повлачим газећи пажљиво по земљи како ни  
а са митровичког воза па, не слазећи са вагона, додаде оној са солунског воза најпре једну бошч 
жити за канцеларије те команде и једног вагона прве класе.{S} Све остале неборачке команде доби 
инуто и одмереним корацима шетао испред вагона, изазивајући утисак човека који је тек дигао гла 
људе, пењу се и на точкове и на кровове вагона и на ланце којима су вагони везани међу собом и  
и непријатељу у руке.{S} Од три стотине вагона материјала, једва се у последњем тренутку изнело 
а и гвоздених табла што одбијају сударе вагона.</p> <p>- Тога часа и том одлуком, која је потек 
 пресекли сваки даљи излазак војника из вагона, свако се нашао на своме месту а командант батаљ 
и смо у Младеновац и — ја сам изнела из вагона мртво дете.</p> </div> <pb n="487" /> <div type= 
еми.{S} Они сваки час улазе и излазе из вагона, шетају испред њих или, у малим гомилицама, воде 
аставила, али се није могло ни изаћи из вагона.{S} Била сам чак у дубини и опседнута у једном у 
Час би по где ко од њих хитно изашао из вагона, призвао посилнога, који је држао коња, бацио се 
им очима виде да на шинама нема више ни вагона ни машина, сем два вагона у којима је Команда Тр 
ма, трећи седе на стварима или на ивици вагона са обешеним ногама напоље.</p> <p>На истим шинам 
ић, бела му брада до колена, стоји крај вагона, диже оне златне крстове и пита сваког редом и д 
 се по гдекад писак локомотиве и тресак вагона који маневришу.</p> <p>Осветљени прозори овде и  
танице комбинова воз из једног ресторан вагона, који ће служити за канцеларије те команде и јед 
 да напустимо станицу а он се слеже око вагона да разваљује.{S} Неко казао да је шећер па нагрн 
узме него Бугари.{S} Па... загушило око вагона, ври, чека.{S} Тек прскоше сандуци па кад поче д 
м тренутку изнело и спасло око тридесет вагона.</p> <p>Повлачење се врши кроз варош, одржавајућ 
ешина, заобилазним путевима, иза разних вагона, да долазе у везу са продавцима иза станичне огр 
ма је Команда Трупа.</p> <p>Ту, око тих вагона и пред њима, пуно је виших и нижих официра у рат 
ник иронично смешио показујући очима на вагоне <pb n="109" /> на које је свет нагрнуо али у кој 
обе Мораве, светина у Ђунису разбија те вагоне мислећи да ће у њима наћи штогод што би јој могл 
ели војнике са пушкама у руци и заузели вагоне још док ови нису били ни дотерани на станицу.{S} 
 војници, који су већ одавно сатерани у вагоне, почеше понова да се размрдавају и, ван погледа  
0 часова пре подне, већ је био укрцан у вагоне један батаљон 176-ог француског пука.{S} А нови  
на станици не би ли добиле ред да уђу у вагоне, тискале се да своје стечено право постигну; док 
д, истовари се батерија и народ јурну у вагоне.{S} Једва сам се провукла, једва добила место у  
ћ?{S} Охрабрен том надом зашао сам међу вагоне док ме не пресече глас стражарев: „Стој, ко иде? 
и бегунаца а врло много жена и деце.{S} Вагони и фургони су били пуни и препуни дењкова и куфер 
а Ђуниској станици заостали су од некуд вагони у којима је био натоварен наш војни музеј из Бео 
отвореним вагонима.{S} А ти су отворени вагони изгледали као тешки товари беде и невоље.{S} На  
мовине.{S} Лупају се и ломе немилостиво вагони, грабе се џакови са храном, разбијају се врата н 
да се у ствари није ни знало који су то вагони код којих се деле две тако различне судбине.{S}  
 на кровове вагона и на ланце којима су вагони везани међу собом и чујеш само дреку и узвике: „ 
це које су, на отвореним <pb n="126" /> вагонима, биле изложене пушчаној паљби арнаутских разбо 
а места а све остало и даље дрежди пред вагонима на киши.</p> <p>Узбуђен овом грубошћу, сиђе из 
је породице.</p> <p>И одиста, тамо пред вагонима настала је већ била очајна, дивља и одвратна с 
р и на Шуматовац, лежале су у блату под вагонима или су њихове голе мотке бацане на ватру: деца 
е како мал нисам настрадао лутајући међ вагонима.</p> <p>— А, тамо? — учини он — Зар сте чак та 
он.{S} Да ли ћу ту бар, међ железничким вагонима, наћи какво парче даске, који иструлели шлипер 
 киснути цео боговетни дан на отвореним вагонима.{S} А ти су отворени вагони изгледали као тешк 
 војници мрзнемо и киснемо на отвореним вагонима.{S} А знам сигурно да ни један од те господе н 
је једнако на положајима а ноћивао је у вагонима на ћупријској станици, коју су засипали неприј 
ешки товари беде и невоље.{S} На тим су вагонима нагомилани дењкови, сандуци, шпорети, чункови, 
меће купцима свој еспап.{S} Пред једним вагоном <pb n="66" /> прве класе, који је био празан и  
анцеларијски официр, који је командовао вагоном као неким утврђеним и поседнутим положајем, ниј 
и се оној госпи у црнини.{S} Он је кроз вагонски прозор видео шта је било, он је опазио да је н 
 <p>Да није било оне покварене браве на вагонским вратима, та би наредба стигла ђенерала можда  
ут качаничкога кланца.{S} Ђенерал је са вагонских прозора посматрао покрет на Гази-Бабском поло 
е су новчане књиге!“ Ако сачекаш мало у вагонском ходнику <pb n="112" /> видећеш како, уз мали  
те а затим и сама узе прескакати ограду вагонску и, прихватајући опружене руке своје пријатељиц 
дно на друго, представља читаво брдо на вагону.{S} Измеђ свих тих ствари вире главе дечје, покр 
ожајем, није сматрао свакога ко се томе вагону приближи за непријатеља.{S} Војник је грубо одгу 
и два три железничка чиновника полетеше вагону да отворе пред ђенералом врата.{S} Али врата, ил 
м једну грубу и ружну слику.{S} Прилази вагону једна госпа у дубокој црнини, <pb n="110" /> нос 
 која седи на једноме дењку у последњем вагону воза који ће кренути у Солун.</p> <p>— Немаш чим 
е провукла, једва добила место у једном вагону, који је био влажан и ударао на задах штале и гд 
ицу.{S} Био је после подне и Краљ у том вагону, имали су дуго посла са њим, једва су успели да  
али и одбијали сваког ко би само пришао вагону који су њихове старешине резервисале за своје го 
гине за станичну ограду и хитно одјурио вагону у коме је Команда.</p> <p>Кад је наступила ноћ,  
, она прилази мирно, скромно, погружено вагону, уверена ваљда да ће јој саучешће отворити пут.{ 
ла и цикнула сам тако силно да се сви у вагону ускомешаше и збунише.{S} Мислили су да је гомила 
на Липљанској.{S} Остали неки сандуци у вагону.{S} Што је било да се однесе однесоше а ове санд 
им војник силом оружја задржати место у вагону на које они што су без оружја немају право.{S} Г 
/p> <p>— Ко зна — додаје један старчић, вадећи из мараме никлену пару да му удели — нећу ли и ј 
полазећи у свет стегао неколико динара, вадио је мараму из недара, дрешио је чвор и вадио је от 
рижну мајку, затим турао руку у недра и вадио отуд чаробни, драгоцени прстен, са драгим каменом 
о је мараму из недара, дрешио је чвор и вадио је отуд ситну пару да удели.</p> <p>Да ли је то с 
ем.</p> <p>Скопље има другачи, велики и важан политички значај; оно је престоница вардарске Срб 
 наредбе имају извесног ауторитета и да важе нешто.{S} Било је команданата који се од обичног,  
м“.{S} А разуме се, „тај и тај“ је увек важна личност или бар неко који је могао да има везе са 
з Скопља имала је да се деси једна врло важна и задоцнела промена.{S} Пред само вече, седмога о 
смо осећали да би овога тренутка готово важније било сазнати шта се дешава у Нишу но на фронтов 
и бар неко који је могао да има везе са важним личностима.{S} Он зато говори само у крупним пот 
 пред гомилама, у тренутцима свечаним и важним, у тренутцима задовољства и туге и, све оно узбу 
 је излишних ствари спасено а колико је важних остављено непријатељу.</p> <p>— Што ћете, то је  
змеђу Ниша и Скопља дешавало нешто врло важно, тек до везе се није могло доћи, а сви смо осећал 
тених руку.</p> <p>— Постоји само једно важно питање? — рећи ће помоћник командантов.</p> <p>—  
ра рукама, мисле тамо се говори о нечем важном и прилазе новој гомилици, где се опет разочарава 
ваког покушаја офанзиве и да се враћа у важност решење команданата од 16. новембра пре подне а  
вештење о изворима, из којих је чуо ову важну вест.{S} Поједине гомилице чак се упутиле арнаутс 
 места где је заустављен покрет, јер се вазда није враћао, тако да смо понова почели губити стр 
 гушило и хитала сам што пре напоље, на ваздух.{S} Пролазећи кроз дуги ходник, мени изађе пред  
јући обале.{S} Већ неки тежак, загушљив ваздух, легао над Скопљем и прожима ти душу.{S} Већ се  
ло тешко дисање, ркање и густ, загушљив ваздух.{S} Са таванице је висила усекнута, прљава, петр 
опире отуд с поља онај тежак и загушљив ваздух и брујање ко из кошнице.{S} Мени чак она соба, у 
> <p>И ближи се већ!{S} Осећам загушљив ваздух, који претходи усијаним валима; осећам већ по те 
угасио се живот; изгледа ти чак и да се ваздух разредио и тајанствена нека тишина освојила.{S}  
тамо ка пољацима.{S} У том застења кроз ваздух и тресну а земља, коју диже тешко разорно зрно и 
о и загушљиво као оморина, промиче кроз ваздух, разређује га и крати нам дах.{S} Као да и тице  
ре арлукање Арнаута и проноси језу кроз ваздух.{S} Мора да је ближе зори но поноћи, те су се из 
подели са својом породицом.</p> <p>Кроз ваздух, разређен влагом, одјекује потмуло камени мост н 
вајте ми место.</p> <p>Напоље ме освежи ваздух, јер ме је била већ заморила она тешка и загушљи 
а који се оштро проносио кроз разређени ваздух, у коме се већ осећао дах љутога вечерњега мраза 
ла сам дубоко, алапљиво сам сркала онај ваздух који ми је гасио ватру у грудима.</p> <p>— Нека  
али је ипак све, као оморина, као тежак ваздух пред непогоду, пратила и била им предзнак завада 
S} И таман се то сврши и загреја хладан ваздух, којим нам се била напунила штала а опет неко лу 
ети, једва продирући кроз густ и влажан ваздух.{S} Пронела га је дубока и мртва тишина, која је 
товар хладноће и за час освежи загрејан ваздух а образе нам ошине мраз.{S} У таком случају, цел 
2" /> као што те гуши тишина и разређен ваздух у тамници или у дубоким каналима.</p> <p>Кроз ту 
нутра и прозором, кроз који је продирао ваздух и светлост у дрвену кућицу.{S} Војници, који су  
 траже своју гомилу а који се кроз густ ваздух чује као из подрумских дубина.{S} Пламен са наше 
 и он ми шану: „Не пуцај, несрећниче, у ваздух; ено официра за нашим леђима са револвером у руц 
 руци, убија кога год примети да пуца у ваздух!“ Тргао сам се и осврнуо и, одиста сам видео офи 
 и да су обе ћуприје на Морави бачене у ваздух.{S} Непријатељ још није ушао али се зна да слази 
.{S} А и у Липљану наши су већ бацили у ваздух железничку станицу и напустили га.</p> <p>— Ух!  
 а не као рат.{S} Сад не морам пуцати у ваздух, моја ће пушка погађати сад моје и наше крвнике. 
еђима а ја нисам ни знао да сам пуцао у ваздух.{S} Учини ми се чак да је официр баш мене гледао 
плозија и грмљавина.{S} То је одлетео у ваздух магацин на станици; наши су га, напуштајући варо 
то могло детету шкодити, њему сад треба ваздуха, треба му зрака; помислила сам и да сиђем, па м 
лагано и сваки час застаје да узме мало ваздуха.</p> <p>Путем се већ сретају они који су малакс 
доше и волови!</p> <p>И кроз мрак прође ваздухом упаљена гламња, као факља.{S} Однеше је тамо г 
а до сад.{S} Чудан неки шум пролетао је ваздухом, као да се нешто гломазно, огромно ваља и гази 
дземњи тутањ, као пред буру; завитла се ваздухом арлук као кад ноћу у планини арлуче чопор вуко 
S} Можда онај сумор, који је у влажноме ваздуху лебдео или глас оних смртоносних звона, којима  
равим именом, али је ипак она лебдела у ваздуху.{S} Изговорена можда у каквом разговору измеђ д 
У том се над нашим главама чу зврјање у ваздуху.{S} Сви дигосмо главе и видесмо аероплан.</p> < 
и али је киша још увек ромињала те се у ваздуху није могло опазити да се тама већ разређује.</p 
дбоносна ноћ; нешто тајанствено лебди у ваздуху, оком се види казаљка историје како се одмиче,  
 да се нишани; колико може да се држи у ваздуху и безброј још таквих питања.</p> <p>Жагор око в 
ров се већ нахерио, једним делом виси у ваздуху, цреп пршти и сручује се, оџаци који падају на  
S} А кад се изгуби онај злослути звук у ваздуху, који се као сврдло забада у душу, све опет пот 
ви делом порушили и кров је већ висио у ваздуху.{S} У једноме крају врисак оних који су у пламе 
а и стењем.{S} Нешто је благо лебдело у ваздуху наглашујући близину обала на којима сунце греје 
покровом изнад којега се једва назиру у ваздуху врхови минарета и јабланова, оних јабланова кој 
 давићемо се у дубока блатна језера.{S} Вај нама, сејаћемо свуд где прођемо неопојане гробове,  
ду и невољу.{S} Сећам се једнога нашега вајара који је тугу тако заогрнуо провидним велом <pb n 
а, који му се ноћас одрешио и отумарао; вајка се трећи да му је во црко од мраза, те како ће са 
ојска или ниси.{S} Њима је до пљачке. — Вајка се онај први.</p> <p>Коњаник ободе коња и пође да 
 од породице, па шта сам онда учинио? — вајка се други.</p> <p>— И то је истина!</p> <p>— Па он 
голе душе.</p> <p>— Кад би имала што? — вајка се мајка па погледа око себе — Кад би имала... ка 
мео наћи.</p> <p>— Ја не знам шта ћу? — вајка се један инжињер — ја не знам шта ћу?.{S} Довукао 
, воде живе разговоре.{S} Једна се жена вајка да јој је муж отишао службеним послом у Ниш и сад 
тини могу наћи станови; у трећој гомили вајка се онај виши чиновник што је јутрос требао да отп 
овања па чак и препирке.{S} Једни су се вајкали, други храбрили, једни веровали а други без вер 
и ка Битољу па се вратили са Љум-Куле и вајкали се гомили која се окупла око њих, срео сам и је 
остави на сред пута!</p> <p>Грађаниново вајкање није чинило утисак саучешћа према невољи заробљ 
крај једне сиромашне ватре, тешко ми се вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу 
 је стајао један грађанин очајна лица и вајкао се:</p> <p>— Погодио сам га да га храним а он да 
.{S} Он није жалио, он се није јадао ни вајкао, он је јаукнуо при свакој недаћи које су почеле  
змеђ Штимње и Сухе Реке, он ми се тешко вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу 
ника, потоком који води измеђ луднице и Вајфертове пиваре и са разних других страна, преко њива 
 шушнуо, јејина када би лупила крилима, вал када би ударио у стену или ма какав шушањ, који би  
 натраг ка Слатини.</p> <p>— Платио је, вала, господине пуковниче.{S} Чекај док се преброје па  
— Ко стока, је л’? — настави он живо. — Вала, ако хоћеш, право да ти кажем, није бољи него смо  
 жене и девојке па ако их нађем...!“ — „Вала, ага, ево главе ако не говорим истину!“</p> <p>При 
ране нашу источну границу од Козјака до Валандова и од којих зависи судбина Скопља.</p> <p>Ма к 
 старих српских граница.{S} Три стотине валандовских гробова, дебео је ожиљак на нашем телу, од 
Косачице и скочио је у мутне и блатњаве вале те топличке речице, нашавши у смрти мира.</p> <p>— 
поносан, он је поуздано разбијао морске вале који су се ломили о његове бокове, секао их је и п 
ом док му чунић није замакао међу ситне вале несташнога мора, које се у рану зору, као дете при 
ш једном славом покрити српска војска и вали те славе заљуљати велике европске фронтове и повес 
ћи да ће нас за мало све прелити морски вали.</p> <p>У Скопљу се, пред катастрофу, зацарила бил 
 поплаве кад река пробије бране па њени вали немилостиво плаве.</p> <p>Када би се осврнули за с 
 да почива; погледа тамо где бистричини вали журе и где се узноси Призренски град испод којега, 
ачелства.{S} То је стари турски, најпре валијски а позније мутесарифски конак у врху Призрена.{ 
ало а његови мрки облаци се загрлише са валима који су се све бешње узносили.</p> <pb n="16" /> 
ува преобука, кад стигне, засут морским валима са којима се толико борио, да му одмах сувотом о 
загушљив ваздух, који претходи усијаним валима; осећам већ по телу топлоту, која унапред пржи;  
егови мрки облаци загрлили се са бесним валима, који су се све више узносили и све више плавили 
.</p> <p>Румена се крв измеша са мутним валима Саве и Дунава те некад цветне и плодне обале њих 
буја, снага се народна одупире поуздано валима који ударају о њене бокове и она сече пучину и п 
земљи.{S} Обала је дрхтала под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далеком 
.{S} Обале су наше дрхтале под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далеком 
 бесна бура и ломила је ударцима својих валова мршави грудни кош тужне мајке.{S} Њу су засипали 
су се непрегледни редови војске морских валова ломили један за другим о снажна плећа, која су н 
балама, пресећи ће он кљуном чуна свога валове који му ометају пут и доспеће, приспеће, доћи ће 
балама, пресећи ће он кљуном свога чуна валове који му ометају пут и доспеће он, приспеће, доћи 
ћи напором младе снаге гломазне животне валове.{S} Догледао сам и ја већ како се тај дан све ви 
ти, јер зао је то сан који мраз намеће, ваља га се покретом отргнути.</p> <p>— Ајде, устајте!</ 
ђена само својим животињским инстиктом, ваља се усијаних очију из којих пламти дивљачки нагон.{ 
ода Мишић — Крајња корист је очигледна: ваља се дочепати главне комуникације са Солуном те, ако 
јана лавина ваља кроз наша поља и доље; ваља се, тутњи, пали, ништи и сагорева живот, који је д 
ија брига била нам је набавити дрва.{S} Ваља заћи од <pb n="655" /> ватре до ватре и питати где 
не, тесне и прљаве улице призренске.{S} Ваља се гомила и покрива собом сваку стопу калдрме, као 
 словима исписати речи добродошлице.{S} Ваља све те предлоге изнети председнику општине и он ће 
дног зрна савезничког обећања.</p> <p>— Ваља што пре стићи у Скадар — шапће Пашић — пре но што  
вој позадини, то свето знамење јунаштва ваља већ по блату и да га арнаутске жене збирају у корп 
следњи одмор на грудима отаџбине и сада ваља прећи мост који ће нас раставити од ње.</p> <p>Туж 
љују већ пламен и ено се усијана лавина ваља кроз наша поља и доље; ваља се, тутњи, пали, ништи 
а шта сте окупили са тим концертима, не ваља то, богами, не слути на добро“!</p> <p>Но сем конц 
рихвати се.</p> <p>— А знаш како је, не ваља с празним трбухом ни на онај свет отићи.</p> <p>—  
е сатрвено је, а што је остало живо, не ваља више ни Богу ни људима.</p> <pb n="326" /> <p>— А  
згинули напали бегунце ради пљачке — Не ваља овако како идемо.{S} Поостајали многи успут, нароч 
 може ли се?</p> <pb n="699" /> <p>— Не ваља — вели — тежак пут али ако се мора онда што ћеш.</ 
еле не ваља.{S} Зли су они Арнаути а не ваља ни пут.</p> <p>— Па јеси ли одио на Рожај?</p> <p> 
ш с њим; он се смеје а шопиш га, кад не ваља, он се опет смеје.{S} Не зна да говори, него тако  
/p> <p>— Нисам ни туда одио али веле не ваља.{S} Зли су они Арнаути а не ваља ни пут.</p> <p>—  
 Па то би значило да горе баш сасвим не ваља.</p> <p>Или, ако у колима није архива, онда је нек 
та је допрло до Гуче.</p> <p>— Овамо не ваља.{S} Званично ништа немамо, ал тако кажу.{S} Веле н 
мо као тамна, једноставна маса, која се ваља друмом.</p> <p>А мраз већ пали образе и мрзну ти п 
</p> <p>Кад мрак обгрли гомилу, која се ваља друмом, тада она губи од оне своје тужне живописно 
има да их представи.</p> <p>А гомила се ваља пролазећи крај свих ових невоља и не устављајући с 
 као лубеница.{S} Кад га гурнеш а он се ваља око себе и не може да се устави.{S} Образи му нара 
на која се слила са усијаних планина те ваља долином и плави, ждере, сагорева, уништава и уништ 
до подне и ако се кроз београдске улице ваља смрт и обара коса њена.</p> <p>У само подне, кад з 
о прљав поток који после плаховите кише ваља муљ.{S} Гомила без вође, вођена само својим животи 
ла.{S} Искусни старац знао је да невољи ваља одушке, да народ свакој недаћи <pb n="608" /> траж 
о проћи над реком која се доле у дубини ваља и хучи.{S} На врху тамо, где се мост прелама, на с 
ећ степенице које воде озго а у светини ваља се по калдрми и превија несретна мајка чије је чед 
од најтежих часова и да се у мојој души ваља један од најтежих болова.{S} Још само један час и  
ове обале.{S} Ту, код Гомсића, где Дрим ваља пребродити па ући у Скадарску равницу, већ допире  
носна прошлост једнога народа.{S} Онамо ваља поћи, онамо управити жеље, онамо тежње.{S} И када  
ухом, као да се нешто гломазно, огромно ваља и гази, рушећи све собом и као да нешто страховито 
јаче да стеже.{S} Краља опоменуше да му ваља лећи.</p> </div> <pb n="622" /> <div type="chapter 
ела и бегунци без хлеба.</p> <p>— Никад ваљада оволико народа није Призрен видео у својим улица 
је је ова батерија, од које се он никад ваљада није одвајао, водила.{S} И сада на путу повлачењ 
оје трну као пламен у кандилу.{S} Ту је ваљада село или логор избеглица, јер се ове ноћи не мож 
питао сам га:</p> <p>— То је твој сељак ваљада?</p> <p>— Није! — одговорио ми је.</p> <p>— Него 
дица робовала Аустријанцима...{S} Хоћеш ваљада да ти верујем па и ја да останем да ме заробе!</ 
о?</p> <p>— Тако, узео, жао ми их да се ваљају по блату...{S} Да идем кући па да понесем деци д 
, који се тако нагло развијају, који се ваљају, који нас претрпавају, могао да се сети свих тих 
: који се тако нагло развијају, који се ваљају, који нас претрпавају, сетио других обзира, сети 
 бајака.{S} Под тамним кубетом небеским ваљају се црни клобуци дима па се затим расплињавају, п 
гађаји се пред нама и за нама тако брзо ваљају, да ни шеснаест девојачких година, које су некад 
ку.</p> <p>Киша ромиња, облаци се журно ваљају а спровод лагано слази главном улицом, дохвата с 
али као сенке.{S} Жена једна међу њима, ваљала се по поду, и пискала грувајући се песницама у г 
о вече, крај разбуктале ватре у камину, ваљала су се дечица по широкоме и дебеломе ћилиму прост 
т не обраћајући пажњу на гомилу која се ваљала друмом и која је промицала крај нас.{S} Обратисм 
 извући ногу из блата.</p> <p>Гомила се ваљала крај нас, као река набујала кишом, кола су шкрип 
> на друму, којим су се толики догађаји ваљали.{S} Био је он сведок можда, када су овим друмом, 
 балканских путева којима су се од увек ваљали велики светски догађаји никли из сусрета истока  
отле су се догађаји око нас немилостиво ваљали.{S} У Ђаковици, која је остала за нама, дошло је 
S} Више се није могло ничим заваравати, ваљало је кретати у планине.</p> <p>И на један мах, као 
е ће се усред планина спавати на снегу, ваљало је кренути на пут, којим се жива душа неће срест 
пребродити силно блато, баре и пролоке; ваљало је још проћи крај многих кола, под којима су спа 
 ћебад и набављао све друге потребе.{S} Ваљало је кренути на пут на коме ће се усред планина сп 
 почеше да копају земљу под патосом.{S} Ваљало је ископати гроб где ће се сахранити Краљевска К 
у светини, били су само о путу којим је ваљало поћи.{S} На путу довде још се и могло заваравати 
 но умор.{S} Ма да је још доста до зоре ваљало је кретати, јер зао је то сан који мраз намеће,  
о обазриво ступати, јер је до моје куће ваљало пребродити силно блато, баре и пролоке; ваљало ј 
 или није, ко ће то у мраку видети; тек ваљало је заменити ону прву крпу на рани која се сва на 
ве је добро, кад само има крова.</p> <p>Ваљало је само што пре ухватити места и распремити јер  
ам је донео сусрет са коњаником.</p> <p>Ваљало та је одобровољити још једном цигаретом и дајући 
 завитла снег и кишу у ковитлац.</p> <p>Ваљало је кренути, напустити кров и ући у ту мећаву, у  
е спасем, као да ја требам коме, као да ваљам чему?...{S} И сад кад дођу они, провалиће подрум  
а из Скопља.{S} Био је то један од оних ваљаних младића који ми се одушевљено ставио на располо 
о се у смрт корача.{S} Свако је извесно ваљао у памети тешке мисли о ономе, што њега и његове ч 
те крену набујала река народа и поче се ваљати, тискати, обарати и ломити све пред собом.</p> < 
а путу а ко зна где је село тога имена, ваљда негде у планини.</p> <p>Код хана се већ скрхала м 
азећи у тај пар крај мене.</p> <p>— Па, ваљда! — рекох.</p> <p>— Их! — учини, као да би хтео ре 
 свега крај једне крстаче гори свећица, ваљда јутрос упаљена, и по гробу нешто јестива.{S} Прођ 
 мрака.{S} Једва се човек диже на ноге, ваљда му помогла молитва и покајање.</p> <p>Они други,  
 штогод што би јој могло користити или, ваљда, што непријатељу не треба да падне у руке.{S} Тре 
у...{S} Њихове батерије не туку Дорћол, ваљда због својих, али туку Чукарицу и савиначки крај.< 
чула сам је како хукће и шапће једнако, ваљда се молила Богу.{S} Пред саму зору мора да ме је с 
жак прасак а небо се у даљини зажарило, ваљда са онога пожара на Дорћолу, те се догледала мрачн 
десмо да је лице детиње све окрвављено, ваљда како сам га брисала те размазивала крв.{S} А млад 
>— Немам браће...{S} Сама сам.</p> <p>— Ваљда рођак?</p> <p>Она ућута и обори поглед, размишљај 
аш како је... није да жалим.</p> <p>— А ваљда ће и престати киша, испадала се ноћас! — теши се  
фицири који га траже.</p> <p>— Из штаба ваљда? — поуми капетан и ободе сад понова коња те се у  
кроз плодом благословена поља и зато га ваљда зову белим братом, онај други истиче из чаробних  
е, кроз крваво стење и камење и зато га ваљда зову црним братом.{S} Они продиру, надиру, журе,  
 Влада, бега Народна Скупштина, ви онда ваљда нећете веровати неким хектографисаним табачићима, 
е, лепо заглађене косице, коју је мајка ваљда сузама наквасила а прстима зачешљала.{S} Очи му у 
јабука коју му је мајка од милоште дала ваљда при растанку.{S} Јабука нагрижена мало и на њој с 
 несрећа.{S} Стара мајка, како потрчала ваљда да заклони и унуче, ударена кундаком и лобања јој 
е мисије, што спава близу нас, промрзла ваљда, <pb n="659" /> извуче се испод кола, диже се и п 
— Ама од чега?</p> <p>— Ко зна, од бола ваљда, од муке!</p> <p>Сиромах Рајић!{S} Слаб и иначе,  
к савезника?</p> <p>— Па општина спрема ваљда нешто.</p> <p>— Не верујем, јер воз ће овуда проћ 
е не настављајући разговор.{S} Побуђена ваљда питањем и болом, који јој је оно изазвало, њој на 
рно, скромно, погружено вагону, уверена ваљда да ће јој саучешће отворити пут.{S} Можда би тако 
 зна шта ради.</p> <p>— Неког господина ваљда жуљи ципела те сео на сред друма а ми овде џуприм 
p>— Сад? — учини она збуњено, неспремна ваљда да одговори на то питање и погледа ме својим тихи 
 дахијским људима, заноћили у Марка, па ваљда скрили пушке своје а ни њему нису казали!“ „Је л  
један у мраку.</p> <p>— Омалила киша па ваљда кренула бежанија, да их зора не ухвати на домашај 
ница, <pb n="639" /> грозница од страха ваљда, јер ми је то била прва борба у животу, па одмах  
шао стрпељивога слушаоца а имао потребе ваљда, да се у овој невољи подржава топлим успоменама н 
ка, снахо? — упита ме она жена, која је ваљда при тој моменталној светлости опазила то.</p> <p> 
раг ситних дечијих зубића.{S} Носила је ваљда мајка у недрима да детету накваси усне кад ожедни 
ила је упрегнута кравица, ал угинула је ваљда.{S} По даскама, на навиљку сена застртом шареном  
ти горњи влажни слој ђубрета а дубље је ваљда сувље.{S} Пацови, становници ове прљаве зграде, и 
ја још није пропојала.{S} Суђено јој је ваљда било да проплаче пре но што пропоје!</p> </div> < 
ло се позно, врло позно.{S} Зато нам је ваљда и било тако драго.</p> <p>У јесен те године, за в 
ораш понети, не бива другче.{S} Тако је ваљда Божја наредба, па мора да се сноси!</p> <p>Ја диг 
руги, испрскан блатом до грла — тако је ваљда било у Призрену, за време крунисања Душанова, па  
шком торбом на леђима.</p> <p>— Тако је ваљда било — одговара му други, испрскан блатом до грла 
свет да се тиска и гуши.</p> <p>Било је ваљда око два сата по подне, ватра све јача и све страш 
 Имали смо, на Чачку нарочито.{S} То је ваљда и била последња већа борба.{S} Овамо ко зна хоће  
ижњега а невоља их зближује.{S} Зато је ваљда Бог и доделио тако мало среће свету, да би човек  
 је одлио мало горчине из душе па му је ваљда сад било и лакше.{S} Ипак, у једноме тренутку, он 
них, дрхћући и сам од влаге којом му је ваљда натопљено одело. — Једно носила а друго водила па 
а путем страдања и патња.{S} Било их је ваљда око 40.000 деце која су по наредби поведена у збе 
ише културни раденици.{S} Не замишља се ваљда једна држава само географски велика већ и културн 
аната <pb n="475" /> испред ње, дете се ваљда преплашило, откинуло се од ње а преплашила се и о 
о гротло бистричина кланца, сећајући се ваљда славе и величине коју је негда тај град казивао;  
мењу под ногама и око себе, сећајући се ваљда доба које је ту легло <pb n="565" /> да почива; п 
те се цео покрет заустави.{S} Десило се ваљда што, пао коњ или се можда скрхала кола.{S} Пришли 
ца?{S} Сви смо се погубили, наћићемо се ваљда.{S} Ако не друкче, наћићемо се на оном свету.{S}  
 што се креће око тебе.</p> <p>— Немате ваљда где да ноћите? — запита ме кад сам сео.</p> <p>—  
азивате човека.{S} Најзад, ви то нећете ваљда разгласити?</p> <p>— Боже сачувај!</p> <p>— Дакле 
едом рече да је тако.</p> <p>— Сами сте ваљда, ни с ким својим не путујете.</p> <p>— Сама сам!  
ремни да дочекамо прву навалу, дотле ће ваљда...</p> <p>— Шта ће дотле? упита он и застаде.</p> 
хово.</p> <p>— Па ми нисмо војска, неће ваљда нас — додаје други.</p> <p>— Питају те они, јеси  
ши воде и војску шпијуна.</p> <p>— Неће ваљда они заузети Призрен!{S} Бугари силазе овамо.</p>  
во дуга овако, господару?</p> <p>— Неће ваљда — теши га Краљ — Неће.{S} Да нисмо далеко и од Фр 
Арнаутима на милост и немилост.{S} Биће ваљда и у њих срца кад виде ову чељад.</p> <p>Нико не о 
ешћем.</p> <p>— Што је девојчету, плаче ваљда од зиме? — управи мени питање.</p> <p>— И зима и  
по блату гомила ордена, а они помислише ваљда злато, па напунише жене кецеље, деца корпе и недр 
ду сумњу, он брзо додаде:</p> <p>— А ви ваљда, што видите на мени ово аустријско одело, па за т 
пушка му о рамену, стао и гледа да види ваљда јесмо ли још на друму или смо кренули.{S} Узеше о 
сам као луд.{S} Наши су официри мислили ваљда да је то храброст, али је то била грозница, <pb n 
 Бог да!{S} Ако мене закољу, децу ће ми ваљда поштедети.{S} Наћи ће се можда међ њима неко који 
гедији једнога народа.</p> <p>Да допуни ваљда слику бојом и небо се над Призреном натуштило као 
врло дуго, ко зна колико, сат, два, три ваљда...{S} Изнад нас небо поче да се прозире али је у  
 посматрали су ме са саучешћем, мислећи ваљда да ми је тога часа у болници неко од ближих умро. 
канског рата напустила глуму сматрајући ваљда себе за обвезника и никако се, ни у међуратном вр 
 развучени осмех задовољства, осећајући ваљда да је у том тренутку победио ону неодољиву неман, 
мена за време живога причања, осећајући ваљда у том тренутку зиму у души, коју осећање осамљено 
p>Учитељ, који је ућутао био, осећајући ваљда и сам утисак својих речи, опет живо настави:</p>  
 мене озари нека потајна нада, верујући ваљда да оно што је могло, може још увек бити.</p> <p>— 
аши већ напустили телеграф и непријатељ ваљда...</p> <p>— Биће да се воде борбе па је линија за 
главе али нисам могла заспати.{S} Нисам ваљда спавала целу ноћ, само се превртала и мислила и о 
тупио али, у оваквој невољи, неће ни он ваљда замерити што сам је отворио и присвојио.{S} Понуд 
екуд кроз каљаве сокачиће, где је зашао ваљда издавајући својим људима наредбе за припреме, или 
а.</p> <p>Опет неко лупа.{S} То ће тако ваљда целу ноћ.</p> <p>— Ко је то? — пита онај глас из  
та и хвала, а сутра...{S} Па сутра ћемо ваљда даље?</p> <p>— Даље?{S} Где би даље?{S} Овде ћемо 
и онда настаје гунђање.</p> <p>— Нећемо ваљда стајати овако до довече!</p> <p>— Море хајде да п 
 нудимо новац за мало дрва.{S} Били смо ваљда први који смо понудили новац, иначе би била нераз 
воришта чује се тупо ударање секире, то ваљда неко спрема да обнови ватру, коју је ноћас киша з 
 као минарета три четири јаблана.{S} То ваљда село у ноћи или опет каква група бегунаца, не мог 
на коју Бугари не претендују, па ће нас ваљда овде толерирати.</p> <p>— Не, варате се.{S} Они н 
ез граница и без простора.{S} То је већ ваљда полусан који је мноме овладао и који мраз тако уп 
да се одморе, да се загреју.{S} Не могу ваљда даље, видиш какав је ово зао мраз!{S} Ја не знам  
степеник за пењање.</p> <p>— Па не могу ваљда комите ударити од Видина до Дојрана, разуме се ре 
и тамо.</p> <pb n="615" /> <p>— Тамо су ваљда већ стигли савезнички посланици?</p> <p>— И да ни 
ш да је стока липсала.</p> <p>— Па нећу ваљда са живе сећи месо! — одговара ми и погледа мрким  
, опростиле се са њима и сад већ измичу ваљда друмом са осталим збегом не знајући ни где ће им  
ојих, распитај тамо за Лазиће.{S} Наћеш ваљда кога, па однеси им поздрав од мене.{S} Имам мајку 
 чиновник да брани и даље ствар — Хоћеш ваљда да војник побегне па да после каже: био сам узбуђ 
— Даље?{S} Шта ћу даље?</p> <p>— Мислиш ваљда да останеш овде, у Пећи?</p> <p>— Овде?{S} Шта ћу 
 који је постао збег Београда, Паланке, Ваљева и целе Колубаре, личио ми је онога тренутка на в 
око Ваљева, рецимо, на положајима изнад Ваљева.{S} Највише још што би се могло дозволити, ако с 
о кажу.{S} Веле непријатељ је кренуо из Ваљева, слази преко Трбушана и Љубића.{S} Слали смо коњ 
ке да се борбе воде вероватно негде око Ваљева, рецимо, на положајима изнад Ваљева.{S} Највише  
оље.{S} Узели су, веле, Шабац, Лозницу, Ваљево а само још који дан па ће и Београд пасти.{S} Пр 
{S} Бегали су на коцељевачки друм па за Ваљево.{S} Други су се сакрили у подруме и затворили у  
адром преко Осечине, било би то да је и Ваљево пало.{S} Према томе капетан је срачунао да ће у  
јавила мобилизација, па је морао поћи у Ваљево, рекао ми је: „Пази се, кад се вратим, да не чуј 
ге знају и казују.</p> <p>Кренула сам у Ваљево и стигла сам тамо онда када су колима износили и 
ми вратиш ордене што сам ти их послао у Ваљево!“ Није тако било али војници, <pb n="361" /> зна 
квих кола пуних мртваца.{S} Рекоше ми у Ваљеву помор, умире се по болницама, по кућама, по улиц 
арски орден што га је Поћорек изгубио у Ваљеву!</p> <p>— Чекај само док и Влауца удари у дахире 
ишину:</p> <p>— Хоћете ли да чујете, да вам исповедим све своје болове.{S} Ја тако проводим ноћ 
дили! — заниха нана главом — А треба да вам кажем шта су радили те да памтите.{S} Даће Бог пора 
зничку војску.{S} Него, хоћете ли ја да вам кажем зашто ови посланици бегају са женама, првим в 
ку на кош и, тако обезбеђени, почеће да вам претресају кола, да виде нема ли што под седиштем,  
ата.</p> <pb n="649" /> <p>— Могу ли да вам помогнем, да вас понесем?</p> <p>— Нећеш моћи ни се 
ација на овоме фронту, па не могу ни да вам кажем ништа, али... — затеже опет гласом који казуј 
их пријатеља.{S} Хоћете ли дозволити да вам кажем један пример, који ће вам одговорити на питањ 
/p> <p>— Ја овај, развезао а не знам да вам не досађујем?</p> <p>— Не, не досађујеш ми, слушам  
ет гласом који казује сумњу. — Право да вам кажем, ми који долазимо озго, из старих граница Срб 
тилац на путу.</p> <p>— Нисам мислио да вам их вређам, хтео сам...</p> <pb n="445" /> <p>— О, в 
н се уздржа — Ето, натераћете ме још да вам кажем ствари које се не казују, које су поверљиве.< 
едног мобилисаног адвоката.</p> <p>— Ја вам опет кажем, Русија ће нам у последњем тренутку прис 
тијима ипак мора бити обзира.{S} Али ја вам говорим о земљи у којој се за тридесет година роди  
ета, а борили сте се баш честито, хвала вам!</p> <p>— Изгибе сам домаћин, господару.</p> <p>— З 
стима.{S} Ви их бар чујете на улици, па вам не мора бити ни криво кад се уверите да су лажне ал 
и даље — Поздрави их и реци им: поздрав вам од вашега Мирка...</p> <p>— Шта још да им кажем?</p 
вест, али нама...</p> <p>— Доста је кад вам кажем један батаљон! — тврди одлучно онај одушевљен 
се да смо је преживели.{S} А и ви, може вам зима погоршати рану.</p> <p>— Ах! — учини он, одмах 
ење потпуно изгубило.{S} Питајте, па ће вам и саме судије рећи, да бегства из кукавичлука нема  
јпре за живима, <pb n="667" /> мртви ће вам то опростити, мртви ће чекати.{S} Пођите тамо у пла 
лити да вам кажем један пример, који ће вам одговорити на питање, ко је <pb n="327" /> тај који 
наге за појачање овога фронта.{S} Је ли вам то јасно?</p> <p>— Јесте, на жалост! — одговорих ја 
.{S} Зар вас нису могли поштедети, дати вам какво згодније место?</p> <p>— А где би онда они ко 
рку неправду, ако би ви пример који сам вам навео хтели да прострете и на све њих.</p> <pb n="3 
<p>— А овако?</p> <p>— Овако, рекао сам вам, у клопци смо.</p> <p>— И мислите да нам нема спаса 
ви:</p> <p>— Ви се чудите можда што сам вам са више бола и са више суза говорила о смрти мога м 
.</p> <p>— Знам!{S} Учините као што сам вам наредио! — одговори капетан и окрете се буновном и  
лаву и прибрана настави:</p> <p>— Нисам вам још све казала.{S} О како је дуго и како је много т 
више немам ни ја снаге и, ево признајем вам, данас ми је први пут у животу дошла на памет мисао 
о у капели дете а ви крећите, саветујем вам да крећете што пре одавде.{S} Навала ће бити још ве 
са мајком, сестрама и братићем, не умем вам казати.{S} Плакали су, ето, а и шта би друго!{S} Бо 
Нисам луд, господине пуковниче, говорим вам само оно, што поуздано знам и што је тачно и молим  
р, један песник, један уметник, говорим вам о нама.</p> <p>— Е кад говорите о нама, онда морате 
рди одакле су и како чуле.</p> <p>— Ево вам један доказ! — умеша се трећи да спасе ситуацију —  
толу и полаже дете на сто.</p> <p>— Ево вам га! — вели — Радите с њим што хоћете.{S} Ја сам га  
мена.</p> <p>— Где сте ви то читали, ко вам је то казао?</p> <p>— Па мобилишу.</p> <p>— Нека мо 
ство па га растежете као армонику, како вам кад треба.{S} Лањске године, кад су Аустријанци доп 
рану јер то вам је што сте понели, село вам нема од куд нову донети.</p> <p>После нам је причао 
јести ни где лећи.{S} Крећите одмах, то вам је мој пријатељски савет.</p> <p>Пошла сам са једни 
учинити и сад још можете плакати.{S} То вам нико не брани!</p> <p>Поступак војника или управо њ 
 бабо, припазите и штедите храну јер то вам је што сте понели, село вам нема од куд нову донети 
ио Букурешки уговор.{S} Према томе, ето вам ситуације у коју би запала Бугарска ако би нас напа 
их све вести, онако од прилике, као што вам при улазу у варош трошарински чиновници прегледају  
чувај!</p> <p>— Дакле упамтите, ово што вам кажем ствар је потпуно поверљива.{S} Савезничка је  
 ага звао кнеза и попа, па вели: „Зашто вам је село пусто, у селу нема до само баба и деце; где 
ја се чује са Качаника и Црне Горе, зар вам све то не казује, да је ово крај?</p> <p>— Дакле, ч 
} Имам их пуно још у души.</p> <p>— Зар вам њихово понављање не позлеђује болове?</p> <p>— Позл 
но те погледа око себе.</p> <p>— Па зар вам ова слика, ово расуло и пометња, ова безнадежна лиц 
у селу нема до само баба и деце; где су вам жене, где девојке?“ Кнез запе па вели: „Ту је село, 
ти због свађе, ово је...</p> <p>— Ја ћу вам казати шта је ово — рећи ће онај што је код прве ле 
 то је његова заслуга.</p> <p>— А ја ћу вам, видите, казати један обратан пример, који је садањ 
реба вама отаџбина ваша, а ја... шта ћу вам ја?{S} Данас јесам, сутра нисам; ако нисам ја, биће 
прави те речи дивизијару.</p> <p>— Даћу вам! — одговори овај и сав даљи разговор обрну се на пи 
оспорих њено питање.</p> <p>— Објаснићу вам! — настави она. — Ону сам смрт очима гледала, оно ј 
мо станицу.{S} Да могу, госпођо, ја бих вам помогао, верујте, помогао бих вам!</p> <p>Поверовал 
а бих вам помогао, верујте, помогао бих вам!</p> <p>Поверовала сам му, јер ми је говорио искрен 
на што ту пише.{S} Не види се а дао бих вам да прочитате.{S} Седамдесет хиљада Француза и Енгле 
или Шабац, прошле године.</p> <p>— Отац вам није оставио средстава?</p> <p>— Он је занатлија, с 
 одговори она топло и искрено.</p> <p>— Вама зар?{S} Коме су оне лаке?</p> <p>— Нису ми тешке — 
ма једној царевини, не може сирота... а вама треба бар шест месеца у касарни, не могу вас повес 
Треба вама кућа ваша и деца ваша; треба вама земља ваша и треба вама отаџбина ваша, а ја... шта 
сподару, требаш ти нама.</p> <p>— Треба вама кућа ваша и деца ваша; треба вама земља ваша и тре 
еца ваша; треба вама земља ваша и треба вама отаџбина ваша, а ја... шта ћу вам ја?{S} Данас јес 
га и нико неће да ми помогне.{S} Ето га вама па чините шта знате!</p> <p>И код тих речи, не обз 
овну кнеза и попа па рече: „Рекох ли ја вама ако има у селу рђавих људи кажите их сами, ако га  
ам и ја да останем тамо, да се борим са вама старцима и да погинем.</p> <pb n="613" /> <p>— Куд 
зачуђено.</p> <p>— А где би био, већ са вама? — одговори и поче журно да срче цигарету коју је  
 <p>— Ја ћу своје све побити овде, пред вама, браћо, па ћу онда себе! — хукну један родитељ оча 
 постеље и причао му све ово, што сам и вама сад казивао а он је слушао, занимало га је.{S} Али 
 нека и последњим дахом својим користим вама бар, српска децо.{S} Грејте се, грејте, толико ћу  
— А никог нисте имали ко би се старао о вама?</p> <p>Она дубоко уздану и ућута, као да би хтела 
а тренутка када смо се растали, као што вама сада казујем.{S} Казала сам му све, све, све...{S} 
{S} Ви морате живети, јер бол који је у вама мора живети, он не сме умрети, он не сме ишчезнути 
 Ви морате живети, јер у болу који је у вама, лежи једна велика мисао а та мисао не сме умрети, 
оне, почеше понова да се размрдавају и, ван погледа својих старешина, заобилазним путевима, иза 
те, потражи свако себи места по страни, ван друма, па често и по која ватрица плане.{S} Крај је 
е.</p> <p>Кућа у којој сам ја становао, ван пута је којим ће војска проћи, с тога сам доцкан у  
ја већ измиче.{S} Али на крају су тамо, ван вароши, још и касарне, које су претворене у болнице 
мрак, ма да сам била већ <pb n="473" /> ван домашаја граната које су тамо доле, замном, још исп 
оје је допрла непријатељска поплава.{S} Ван границе те поплаве, као две мале оазе или као два ј 
ети и није се све до сада изгладила.{S} Ван гомиле очајних жена и прокисле деце, која су поседа 
мова.{S} Ослободили га јарма, одвели га ван друма да не смета пролазницима и оставили га да ту  
, или да нисам ја у оној тмини залутала ван друма?{S} И кад би се бар могла склонити где, јер с 
нуо у Солун вероватно да се раније нађе ван граница отаџбине, над којом су се завитлали тешки о 
крете при наступању, Врховна Команда је ван земље, с њом смо без икакве везе.</p> <p>— Образова 
 Душа му већ нема везе са телом, она је ван њега; мисао и тело су се растали.{S} Тело је заробљ 
моћи да види један шири интерес који је ван његове урођене себичности.{S} Ни ми нисмо трагично  
е од ватре до ватре, иду чак и у логоре ван вароши, и моле да баце месо на жар; трећи, најсрећн 
 свеће, које голе руке почеше да износе ван прозора како би бациле светлост на мрачну улицу те  
с овај друм, којим смо се упутили, води ван Отаџбине.{S} Да ли са тежине тога осећања или са он 
 алејом која десном обалом Вардара води ван вароши, тамо где је велика болница и подофицирска ш 
 још неколико пешака и сад смо већ били ван гомиле те је могла мирно и без прекида да настави с 
и спавачи те им ноге, које су испружили ван кола, влажне од ноћашње кише.{S} А прокисла стока,  
е сила проћи.{S} Турци су мало залазили ван друмова и зато су увек више патила она села која су 
м а ни сама не знам куда.{S} Стигла сам ван вароши и хтела сам поћи друмом.{S} Нисам ни питала  
ов коњ раскрчује гомилу те полази путем ван Чачка, којим његова батерија већ измиче.{S} Али на  
повести одавде, извести га негде далеко ван друма и сасути му шест пушака у груди.{S} Он то зна 
ице натопљене кишом.{S} Имало је далеко ван друма поћи.{S} Сура и влажна равница прострла се су 
 <pb n="606" /> <p>Кад је изашао далеко ван града, он је сео у аутомобил и упутио се ка Љум-Кул 
 од Врховне Команде, која је већ далеко ван границе Краљевине Србије.{S} Коњаник је морао страх 
, нешто снажно, нешто што је дотле било ван ње и почело се уносити у њену душу, као нов непозна 
 пре неколико дана, изгледала још да су ван домашаја непријатељске поплаве.</p> <p>То није била 
оћ.{S} На то их је определило што су ту ван вароши затекли логоре војске која сутра креће а и о 
S} Веровало се, биће можда ноћас каквих ванредних возова али и иначе, треба бити што раније на  
дају неке наредбе; рањеници и болесници вапију, распитујући где би се прозебли склонили; изглад 
 сам још са сувих, усијаних усана, чула вапијућу реч: „Мама!“ ја сам посрнула те ме добри људи  
говој не крије каква заостала нада, или вара себе вером, коју он никад није губио и која га је  
но био загребачки процес, одведоше га у Варадин те остаде тамо пет месеца.{S} А нису му ни инач 
 небо провалило.{S} Ја не знам да ли се варам али ми се чинило да је и небо грмело натичући се  
је су надлежни радо пуштали, или и сами варани или у намери да заварају и охрабре народ и не до 
нас ваљда овде толерирати.</p> <p>— Не, варате се.{S} Они не претендују на Призрен али захтевај 
н по прамен и носа га сивом пучином.{S} Вардар нарастао блатњавом водом, коју су снеле кише, те 
ионим плановима по којима би на обалама Вардара никла нова и препорођена варош; хитно се зидала 
љен снажан зид са десне стране Мораве и Вардара, који би целу Нову Србију, са те стране сачувао 
о отуда чак са обала Дунава, Мораве или Вардара, претурио преко главе хиљаду брига и невоља, по 
 тврд и безбрижан сан, на десној страни Вардара дешавало се нешто, што је требало да остане тај 
Пошли би оном алејом која десном обалом Вардара води ван вароши, тамо где је велика болница и п 
густим велом поноћи.</p> <p>Том страном Вардара, обалом која се од ослобођења Скопља зове Кеј В 
 наше, озго од Саве и Дунава па доле до Вардара, од Дрине па до Тимока и Брегалнице; не оптужуј 
м на велики камени мост који води преко Вардара и ту сам застала.{S} Наслонила сам се на ограду 
узео десну а грађанска гарда леву обалу Вардара, где ови младићи патролирајући кроз варош, одрж 
где се камени мост укопао у десну обалу Вардара, срели се чиновници који су изашли из канцелари 
е снаге већ се пребацио на десну страну Вардара и заузео падине и повијарце Водне планине који  
<p>Кафане већ пусте, улице мртве и хука Вардарева, који носи кишама нанету воду са Дервена и Же 
у горњи крај вароши, дохватају се затим вардареве обале и заузимају гвоздени мост, који од осло 
 Гилану.{S} Кад Французи марширају оздо Вардаром а Руси искрцавају у Варни, онда се не одвајају 
а је већ на српском земљишту, пођу само Вардаром на више, па би видели како би се ситуација оча 
јном храброшћу задржавају брегалничка и вардарска дивизија, али Бугари, ослобођени на другим ст 
ј рачун тегли.{S} Једна санитетска кола вардарске дивизије, па троја мунициона кола моравске ди 
жан политички значај; оно је престоница вардарске Србије и средиште оних вечних, историјских ба 
.{S} Чула сам за једну болницу доле, на Вардару, отишла сам и тамо.{S} Молила сам и преклињала  
Муж ми је погинуо у бугарскоме рату, на Вардару.{S} Био је храбар и честит официр.{S} У турском 
о крвави поздрав браће Срба и Бугара на Вардару.</p> <p>У два и по сата по подне, деветога окто 
рави, воде овако исто очајне борбе и на Вардару, где Французи од Криволака напредују ка обалама 
влагом, одјекује потмуло камени мост на Вардару и чује се одмерени пљасак опанака по лапавици.{ 
 Има, жандармерија и пограничне трупе и вардарци.{S} Добро се туку, али не помаже.</p> <p>Чичиц 
ла наредбу да се одмах повуче на Добрун-Вардиште, одакле је преко Шаргана стигла у Ужице.{S} Не 
ов и да разапне мреже, залаже га топлом вареником, пресвлачи га сувом преобуком и припаљује пон 
ину постељу, свако вече она греје топлу варенику, кад стигне да се заложи; свако вече на његово 
p> <p>Гаси ватру, несретниче, што ти је варљива нада уждила и пођи даље у незнано, у недогледно 
то, питате?{S} Вас су тешиле билетени и варљиве вести, које су надлежни радо пуштали, или и сам 
ати за двадесет и четири сата војску на Варни и Бургасу?</p> <p>— И пет, и пет фронтова, господ 
у Румуније, о искрцавању руске војске у Варни, о операцијама Грчке са југа, данас се већ говори 
ирају оздо Вардаром а Руси искрцавају у Варни, онда се не одвајају тако лако снаге за појачање  
 Солун а Руси се делом већ искрцавају у Варни а делом иду преко <pb n="166" /> Добруџе и то пет 
ило двоје: да се Руси одиста искрцају у Варни и да Французи, са половином снаге о којој се овде 
ини спас када би Руси искрцали војску у Варни и Бургасу.</p> <p>— А... само то не може бити — о 
 жар и развејава око себе густе снопове варница и пламен добија све шире и шире просторе измеђ  
тави усијани снопови и безбројни ројеви варница, као најраскошнији ватромет, узносе се у мрачне 
ад се нов положи, разлети се тамом јато варница и испуни мрак, који се под кров најгушће сабио. 
и а он гурну две половине на пламен.{S} Варнице, као златна киша, испунише помрчину која је у т 
рби; Енглези бомбардују Дедеагач а Руси Варну.</p> <p>Кафане које су на подне биле разређене, и 
 је то њој да из Одесе пребаци војску у Варну, ништа, шала!</p> <p>— Ал ја бих волео — чеше се  
и је онога тренутка на варош пометених, варош суманутих, који су се тискали улицама без циља, б 
ређене четице и именоване им старешине; варош подељена на квартове и свакој четици додељен по ј 
 се ноћас као тамна неодређена маса.{S} Варош као застрта тамним покровом изнад којега се једва 
ћа и укопава се с оне стране Мораве.{S} Варош је спремна за предају и очекује се улазак неприја 
бе воде пред Кочанима, али да се ни ова варош неће моћи да одржи и да чиновничке породице већ н 
а томе камену лежи и сада пуста и жртва варош.{S} То је старо <foreign xml:lang="it">Dulcigno</ 
 душом.{S} Сад нам је већ јасно било да варош не гори а оно што пламти над њом нисмо више ни бр 
Призрен је био последња слободна српска варош у којој смо могли наћи заштите; полазећи из ње пр 
овом приликом нешто чудновато изгледала варош.{S} Ужурбали се људи, улице закрчила кола натовар 
ном ситуације.</p> <p>Пред нама је била варош у пламену коју је непријатељ ватром ништио, за на 
Колубаре, личио ми је онога тренутка на варош пометених, варош суманутих, који су се тискали ул 
балама Вардара никла нова и препорођена варош; хитно се зидала зграда народног позоришта како б 
pb n="170" /> штапићем из сна пробуђена варош, поздрављала оне од којих је очекивала свој спас. 
м и распе у густи мрак којим је увијена варош, раскошну светлост из својих очију, осветљавајући 
 <p>— Ја као рачунам, Призрен је једина варош на балканском полуострву на коју Бугари не претен 
орије.{S} Изгледа ти као ископана стара варош, коју је била претрпала лавина догађаја, бурних н 
дите како је бона слика када се напушта варош без те вере.</p> <pb n="216" /> <p>— То је истина 
кровови, износећи се из магле у коју је варош потонула.{S} Високо негде, брдом где су задње кућ 
 са Гиланом пресечен и власти напустиле варош.</p> <p>— То значи?</p> <p>— И Качаник пао?</p> < 
а једној узвишици под којом се простире варош од које се, из групе кровова који ти се чине као  
— Па онда, прође мало времена и окитише варош заставама и поче гомила кроз улице да се дере, му 
Липљан а тај друм не пролази овуда кроз варош.</p> <p>— Аутомобилима?</p> <p>— Јесте!</p> <p>—  
зивала, која је пролетала и дерала кроз варош и кроз редове избеглица, као бујица, као поплава, 
 марширао један зуавски пук, прође кроз варош крај нас и оде на Зејтинлик.{S} Кажу, ови су дошл 
а и деце под оружјем, крстарило је кроз варош и бдило на напуштеном имовином и над поспалим ста 
 за Чачак и да гледа да се пробије кроз варош, иначе му је батерија изгубљена јер је Чачак пред 
 воз ни кренуо са станице а већ се кроз варош просула, као освежавајућа дажда после запаре, вес 
узбуђење још више појача, просу се кроз варош и вест да ђенерал сутра ујутру првим возом шаље и 
а Чачку не би ли се уграбило проћи кроз варош пре но што би непријатељ ушао и заробио батерију. 
о.{S} Можда можемо још ноћас проћи кроз варош, те поћи даље,...</p> <p>— Зар да ми останемо овд 
ара, где ови младићи патролирајући кроз варош, одржавају везу са нашом војском код села Маџарев 
т вагона.</p> <p>Повлачење се врши кроз варош, одржавајући увек везу са бугарским предходницама 
 остали а који је ту вест и просуо кроз варош.</p> <p>— Знаш, кад Врховна Команда оде у Призрен 
едајте, погледајте мало боље... не гори варош.</p> <p>Погледасмо сви тамо.{S} Пожар је сад изгл 
 велике океанске лађе.</p> <p>— То гори варош! — узвикујемо престрављено сви и заустављамо свак 
е оружје нама грађанима, ми ћемо чувати варош! — рече неко и управи те речи дивизијару.</p> <p> 
цин на станици; наши су га, напуштајући варош, упалили.{S} Сви остали магацини робе и војнога м 
 слутили.</p> <p>— Непријатељ је упалио варош! — одважи се један међу нама да гласно каже слутњ 
 је довољно утехе у томе било да ће нас варош моћи да прими ноћас под своје кровове колико да с 
ну Уциња, испод Бијеле Горе, где се већ варош губи, иза капије једне од оних сиротињских кућица 
ињ и маче отуд турска сила, слеже она у варош, не би ли ту нашла зараде те да утоли своју беду. 
 онога тренутка док непријатељ не уђе у варош.</p> <p>— Дајте оружје нама грађанима, ми ћемо чу 
пред овим сазнањем.{S} Ко сме да туче у варош, у српску варош, пуну народа и пуну избегле сирот 
ме зауставише њихове страже и вратише у варош.</p> <p>Враћајући се, сетила сам се једне старице 
бијали и отимали.{S} Непријатељ улази у варош а наши викнуше: носи, боље ти него непријатељ.{S} 
га даље, већ се само склања из вароши у варош док прође олуј, па ће се опет свако вратити на св 
сам се по одласку ових возова, враћао у варош.{S} Свет је још једнако куљао ка станици а фијаке 
пустио преко Булиних винограда и ушао у варош баш у тренутку кад је сву околину његове куће зас 
коња, бацио се коњу у седло и одјурио у варош; други опет, на блатњавоме и прокисломе коњу, из  
ако од прилике, као што вам при улазу у варош трошарински чиновници прегледају кола да виде нос 
 <p>— Почеше најпре гранате да падају у варош, па се онда зачу отуд од Дреновца велика борба а  
p> <pb n="181" /> <p>То све на уласку у варош, међу првим кућама.{S} Кад батерија уђе мало дубљ 
те је већ била приправна да напусти ову варош.</p> <p>Краљ је сам затражио да га поведу у Ниш,  
 и камена пење са обале у пусту и мртву варош, зраком који се из драгога камена са прстена раси 
жна плећа, која су носила на себи мртву варош; кроз дубоки мрак запазио сам на једном од дворац 
 у дубокој ноћи, и гледао чаробну мртву варош.{S} Ако је месечина изостала, дебели мрак, кроз к 
ве затворено, све погашено а не познају варош, нити знају кога би припитали.</p> <p>На доњем сп 
ем.{S} Ко сме да туче у варош, у српску варош, пуну народа и пуну избегле сиротиње, међу коју с 
 на њему, он преставља скоро једну малу варош а по уређењу и читаву једну државу која плови по  
оз кафанице, одлази у куће и плави целу варош.{S} Говори се једновремено о свему, и о великим б 
али, јер бат гомиле на мах пробуди целу варош те на кућама се отворише са великом лупом, нагло  
анцузи, Енглези и Руси кад изгубе једну варош, они упознаду њену вредност.</p> <p>— Готово!</p> 
и Руси другу.{S} Немци кад освоје једну варош они упознаду њену вредност а Французи, Енглези и  
ирени са смрћу; личио ми је на несретну варош, на коју се био срушио брег и претрпао је, па је  
ају и — боре се.{S} Гранате већ прелећу варош и падају највише овамо, код железничке станице, г 
а пут ма где, ма на коју страну.</p> <p>Варош је зарана, још с вечера опустила.{S} Све се повук 
о и све изједначило, војник и грађанин, варошанин и сељак, чиновник и раденик.{S} Свако подједн 
ену бежанија и из свију осталих крајева вароши и поче свет да се тиска и гуши.</p> <p>Било је в 
ако да се са њих догледа гомила кровова вароши просуте у долини и преко њих поље у коме се губи 
а још има само на двема крајњим тачкама вароши, југозападно под Водном и североисточно на Гази- 
 одиста, јер пешадија је већ на ивицама вароши, а артиљерија је непријатељска већ три пут до са 
.{S} Аустријанци уз војску која окупира вароши воде и војску шпијуна.</p> <p>— Неће ваљда они з 
ве јасније и јасније изражавала контура вароши која мирно почива у долини.</p> <p>Сви данусмо д 
У тој ведрини оцртава се мрачна силуета вароши у којој сад већ спава све што није имало решенос 
Из Ниша, који је дотле био највећи збег вароши из северне Србије; из Крушевца, који је био друг 
ирно вршили трговачки послови.{S} Изнад вароши, тамо где лабски друм слази у њу, развио се ваша 
ела дрва.{S} Пожар који је буктао изнад вароши, на једном узвишењу, осветљавао је ону мрку гоми 
 — запитах га показујући на пожар изнад вароши.</p> <pb n="691" /> <p>— Крематоријум српске држ 
а се приберемо, па ако онај пожар изнад вароши казује близину непријатељеву, ако су то његови м 
вољом и бригом жури у горње више делове вароши, верујући да ће се тамо моћи склонити.{S} Ипак п 
дрином, који су се узносили изнад мртве вароши и које је прве његов поглед сретао, учини му се  
зносе кроз лагуме и шупље подруме мртве вароши?</p> <p>Распитао сам се и чуо чудну причу, једну 
 о тешким тренутцима при напуштању које вароши.{S} Млади <pb n="214" /> поднаредник над је кази 
b n="585" /> Отуда, на изласку из сваке вароши у којој има и муслимана, увек просјаци сачекавај 
на Косово.</p> <p>Мале и тесне косовске вароши, Митровица, Приштина и Феризовић, нису могле при 
е дао реч да ће избећи борбу изнад саме вароши.</p> <p>Ма да је друм био закрчен бегунцима и ст 
 Водне планине који се спуштају до саме вароши.{S} Одатле ће штитити одељења која се још повлач 
месечина дала чар тајанствене и чаробне вароши из оних заносних, старих прича, које су опчињава 
, сагледа капетан тек праву слику једне вароши у агонији.</p> <p>Чачак је тада крцао од избегли 
 већ изгубљене и злој судбини остављене вароши.{S} Маса света, међу њима највише избеглица из д 
пусте улице мртве али пожаром осветљене вароши, над којом већ почива поноћ.{S} И ако је пламен  
то што је вас опредељивало да напуштате вароши без вере, онда када је велики део Србије био још 
ћи ће, ал што ће, шта може?{S} Освојиће вароши и села и поља.{S} Планину не може, тамо ћу ја!</ 
м је требало од наше куће до изласка из вароши, одакле ћемо се затим косовским друмом упутити,  
 се не бега даље, већ се само склања из вароши у варош док прође олуј, па ће се опет свако врат 
бојишту!</p> <p>Одлазак жандармерије из вароши задао нам је нарочиту бригу.{S} Ситуација је бил 
он међу онима што се гомилама износе из вароши и заједнички сахрањују у велике кречне рупе?</p> 
асипају наше положаје.</p> <p>— Туче из вароши! — дрекну капетан.</p> <p>— Јесте, ено га тамо н 
родужило да се отуд, путем који води из вароши, не зачу силно бректање једнога мотоцикла, који  
ам тамо онда када су колима износили из вароши наше мртве војнике набацане једне на друге као в 
, мучки, да их нико не чује, извукли из вароши пребегли преко Саве.{S} Причају људи и жене, кој 
ко би се само неопажени могли извући из вароши.{S} А наши, извештени, ушли су рано јутрос.{S} Н 
ући да су најтежи део пута — излазак из вароши — пребродили, многи су остајали крај друма где с 
е је требало савладати да би се само из вароши изашло.{S} Пет стотина метара, колико нам је тре 
емо узаћи на друм, на самоме изласку из вароши, пред оронулом и пустом кућом, седи на једноме к 
ећ прашти пушка.{S} По нашем изласку из вароши дошло је до крви измеђ Арнаута мештана и наше во 
ом да прими борбу, не би то учинио ради вароши и онога света, који га је молио и коме је дао ре 
оја се приближује.{S} Што дубље средини вароши беле заставе све чешће, нарочито на угледнијим к 
 отуд, од Маџарева и улазе у горњи крај вароши, дохватају се затим вардареве обале и заузимају  
роз глуву ноћ, која је лежала на мртвој вароши, чуо се из неког далеког сокака одмерен бат патр 
ете напуштених двораца, давао је мртвој вароши неку дубоку мистичну драж, што ме је закивало по 
ничкој станици, у сваком селу, у свакој вароши.{S} Требали сте бити у Ђунису да видите како се  
 Редом дуж железнице па готово у свакој вароши.</p> <p>И ја сам пошла редом дуж железнице.{S} Б 
 у Књажевцу и борбе, које су се у самој вароши водиле.{S} Вратио се са једним болом више и сутр 
ећ измиче.{S} Али на крају су тамо, ван вароши, још и касарне, које су претворене у болнице, пр 
 ватре до ватре, иду чак и у логоре ван вароши, и моле да баце месо на жар; трећи, најсрећнији, 
јом која десном обалом Вардара води ван вароши, тамо где је велика болница и подофицирска школа 
ни сама не знам куда.{S} Стигла сам ван вароши и хтела сам поћи друмом.{S} Нисам ни питала куда 
S} На то их је определило што су ту ван вароши затекли логоре војске која сутра креће а и околн 
инске а под којим се простире равни део вароши.{S} Око цркве је гробље са којега се догледа дал 
а и кад је очигледно било да се тај део вароши више не може одржати.</p> <p>Граната је за грана 
 Ал те ватре?</p> <p>— То су логори око вароши, шта може бити друго него логори.</p> <p>— Много 
/p> <p>Осветљени прозори овде и онде по вароши гасе се један по један и настаје тама и неремеће 
 са њом гнев непријатељев, смрт и разор вароши.</p> <p>Капетан је осетио то негодовање у поглед 
алдрму и капетан на коњу пред њом.{S} У вароши тишина, мртвило.{S} Из кућерака са застртим проз 
а нигде из куће не излазим и рекли да у вароши и нема хлеба али ће се они постарати да добијем. 
ђана организује чување реда и поретка у вароши.</p> <p>Паде предлог да се организује грађанска  
ише ни једног српског војника не буде у вароши.{S} Док сам ја овде још нисте робови; имате кад  
ћ пред вече напушта своје канцеларије у вароши и сели се у воз на железничкој станици.</p> <p>Ј 
пред начелством а расло је и узбуђење у вароши.</p> <p>Пред подне већ почеше скопљански пајтони 
брину се искључиво бригом о ситуацији у вароши, о одржању реда и чувању имовине све до онога тр 
 се што поузданије одржала безбедност у вароши, он је узео десну а грађанска гарда леву обалу В 
цири на коњима, а пуцњава је била већ у вароши.{S} Једва сам стигла до теткине куће, које због  
на обали а изгледало је као да се већ у вароши туку.{S} Почеше жене и деца да вриште и да се сп 
Чачак јер може непријатеља затећи већ у вароши.</p> <p>Саслушавши овај рапорт, капетан се за тр 
те како је тамо, је ли непријатељ већ у вароши или је само бомбардовањем уништио.{S} Можда може 
ана који је образован да изврши предају вароши.{S} Као нарочиту значку лојалности и готовости н 
даље, до најудаљенијих уџерица на крају вароши.{S} О томе се најпре шаптало и дошаптавало, зати 
 доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па онда, шпедитерска кола, велик 
 доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па шпедитерска <pb n="379" /> ко 
ајући ни шта се све дешава у доњем делу вароши али, гоњени животињским инстинктом јављају се, п 
 Приштину.</p> <p>Одсео је у доњем Делу вароши, тамо где слази вучитрнски пут, у кући где је не 
ижу вести да су Бугари одмах по заузећу вароши кренули даље, ка Скопљу.{S} Српска се војска пов 
p>У том већ стигосмо до гробља, на врху вароши.{S} Ућутасмо, савладани можда истоветним родитељ 
/> бујала и испуњавала тесне улице ових вароши, тако да је загустило те се није ни улицом могло 
 сте остали?{S} Остао је толики свет по варошима које су освојене.{S} Овако, куда ћете?{S} И ми 
 испуњене боним сећањем — или је малена варошица Младеновац тога тренутка одиста страшну и језо 
 увелико гасио, дућани и радње ове мале варошице биле су већ затворене и свако се повукао у сво 
{S} Батерија прође и изби на други крај варошице, официр заустави на једној чистини поворку, на 
 корача некалдрмисаном, оцедитом улицом варошице, не обзирући се на радознале погледе преплашен 
ћним препадом ушли у качанички кланац и варошицу Качаник, с друге стране, са севера и североист 
 још неке наредбе издао, крете натраг у варошицу да потражи телеграф.</p> <p>То је била свега ј 
е је најближа болница? — пита.</p> <p>— Варошка — одговори му једна жена — али морао би да се в 
 и последњи војник а сад се већ збира и варошка жандармерија да се пошље у бојне редове.</p> <p 
абланова, који недалеко од пута первазе варошки јаз, што својим тамним зеленилом освежавају неш 
ју.{S} Ево, сад је стигла наредба и сву варошку жандармерију, све до последњега човека да испра 
ји се борио и на Ипру, код Араса и пред Варшавом.</p> <p>И низ догађаја, низ несретних последиц 
е роволвере држите отворене футроле.{S} Вас двојица с пушкама пођите напред а ви остали овамо а 
примити?</p> <p>— Шта је то, питате?{S} Вас су тешиле билетени и варљиве вести, које су надлежн 
Тако, бојали смо се.</p> <p>— А од чега вас је био страх?</p> <p>— Од Турака.</p> <p>—-Од Турак 
49" /> <p>— Могу ли да вам помогнем, да вас понесем?</p> <p>— Нећеш моћи ни себе да носиш.{S} А 
н начелник, сматрали смо за дужност, да вас у овако једном озбиљном часу, позовемо на договор.< 
Краљ — Имаћете младога Краља који ће да вас воле и кога ћете и ви волети.</p> <p>— Па где је он 
— рећи ће друга сенка — Боље ће бити да вас пет шест који имате оружје, пођете још једно пет ше 
о?</p> <p>— Све.{S} Зар није довољно да вас разочара ово на пример:{S} Ја сликар, неуки поднаре 
.. ја нећу бити заробљен!</p> <p>— Онда Вас преклињем, Величанство, одлучите се да кренемо што  
адићско одушевљење.</p> <p>— Није то за вас! — велим му.</p> <p>— Зашто да није.{S} Предстојало 
оју дужност као српски војник.{S} И, ја вас уверавам да ћу је вршити и да нећу тражити да ме по 
да у полемику уносите много жучи.{S} Ја вас разумем, јер разумем ваш бол.{S} Тане, које вас је  
ше, нека је све једно.{S} Али, питам ја вас: може ли да буде контузован неко који није храбар?{ 
аници, рекли овима: „Изволте, сад је на вас ред!“</p> <p>Ето, такви су се разговори водили тамо 
им вас, патите, нико не обраћа пажњу на вас.</p> <p>Она ми погледом рече да је тако.</p> <p>— С 
носе, и у њима су деца ваша.{S} И једна вас и друга зову себи и једна и друга ишту мајку.{S} Он 
д непосредном опасношћу?</p> <p>— А шта вас уверава да нисмо?</p> <p>— Уверава ме, уверава ме.. 
носили са бојишта мртва.</p> <p>— И шта вас је разочарало?</p> <p>— Све.{S} Зар није довољно да 
 њим.</p> <p>— Али кад вас презире, кад вас је отерао?</p> <p>— То јесте, али ја ћу ићи за њим. 
ето, и ја идем за њим.</p> <p>— Али кад вас презире, кад вас је отерао?</p> <p>— То јесте, али  
у ноћ, пре но што ћете ви наићи, испред вас бегали неки људи који су се тукли са дахијским људи 
 државнику: .</p> <p>— То је којешта од вас, то нема смисла —</p> <p>— Шта?</p> <p>— То, што су 
 — прекиде ми младић реч — Оно вече код вас, у Приштини; примили сте нас на преноћиште.</p> <pb 
надох ја убеђен — Али, шта је то што је вас опредељивало да напуштате вароши без вере, онда кад 
мем, јер разумем ваш бол.{S} Тане, које вас је погодило, није размрскало вашу руку, оно је разм 
 га охрабрих:</p> <p>— Дакле, пребацише вас преко Дрине, па онда?</p> <p>— Плакао сам од жалост 
разумем и, ако хоћете, чак пристајем уз вас у осуди ружних појава, <pb n="332" /> као и у томе  
без деце, дворим сам себе па ћу умети и вас подворити.{S} Они ме се окануше па одоше даље</p> < 
цала што је <pb n="346" /> имала... али вас молим, не говорите то, човек ми је поверљиво казао. 
те се, грејте, толико ћу још дисати док вас не загрејем!...</p> <p>Али није само последњим дахо 
 Па ипак сте тако добри.</p> <p>— Видим вас, патите, нико не обраћа пажњу на вас.</p> <p>Она ми 
 <p>— Код мене није за становање, водим вас само да се склоните од кише.</p> <p>— Доста и хвала 
ржави?</p> <p>— Какве лиферације, молим вас, сем ако су кадри да нам лиферују савезничку војску 
јом, готове да запитају: „Будите, молим вас, љубазни, реците нам кој од бољих хотела где има и  
 се даје за храброст, онда зашто, молим вас, њему да даду медаљу за храброст а не „Карађорђеву  
ило, још врло далеко.</p> <p>— Па молим вас лепо — узе реч победилац са провога стола — јесте л 
да?</p> <p>— Изненада? — Та идите молим вас.{S} Не заборавите да је у магацинима силна државна  
p> <p>— А зар није?{S} Погледајте молим вас — и он диже мој фењерчић те га принесе оној хартији 
то поуздано знам и што је тачно и молим вас лепо, да о томе одмах обавестите господина војводу  
а убеђује.{S} Па ето...</p> <p>— Убедио вас понова?</p> <p>— Почео је, господине, да ми развија 
лушати, госпо, ако вас то не умара, ако вас то још више не мучи.</p> <p>— И мучи ме и умара ме  
и.</p> <p>— Радо ћу слушати, госпо, ако вас то не умара, ако вас то још више не мучи.</p> <p>—  
 понови још једном учитељ.</p> <p>— Ако вас то теши! — слеже раменима полицијски чиновник.</p>  
нковић у начелство.{S} Ајде, сачекаћемо вас!</p> <p>И док се господин Јанковић бавио у начелств 
 снажној шаци.</p> <p>— А шта је то што вас уверава да се то одиста и не дешава? — покушах ја д 
е штета, у воду може свако бити.{S} Зар вас нису могли поштедети, дати вам какво згодније место 
реба бар шест месеца у касарни, не могу вас повести у рат пре нег научите пушку држати“.{S} Па  
сла —</p> <p>— Шта?</p> <p>— То, што су вас напали Бугари!</p> <p>Други један, његов колега, јо 
 Топ је наперен, нишан утврђен и ја бих вас молио наредите да ко други опали.</p> <pb n="208" / 
ме, пострадали смо много.</p> <p>— Је л’вас много изгинуло?</p> <p>— Па јесте, преполовили нас. 
ту био разапет.{S} Доћи ће, каже, и наш васкрс, али га морамо трпљењем откупити.</p> <p>Свима н 
јанственом неком моћи, као у ноћи у очи Васкрса Господњег плоча под којом је почивао велики нау 
у гроб, разбија песницом гробну плочу и васкрсава.{S} Мисао је то што гине на нашим бојним пољи 
 ће сутра кренути у планине.</p> <p>Као васкрсла прошлост, која се забринута дигла из гроба да  
 Косово и, залажући младе животе своје, васкрсли слободу тамо где је она пре пет векова тужно с 
успомену његовога оца.</p> <p>Са таквим васпитањем мој је син отишао у рат.{S} Ја сам морала да 
Мој муж нас је на свој начин све у кући васпитао.{S} Реч Отаџбина је за нас била тако чист и уз 
 даље: видели смо и ослобођено Скопље и васпостављену везу са Солуном и пуне возове хране, која 
а.{S} Унутрашњост ове необичне куће, са ватара које опкаљују збијене гомилице тамних сенки, кој 
маглу и дим што се кроз димњаке диже са ватара око којих, промрзли и уморни, спавају они шта су 
и указаше се већ пред нама пламенови са ватара и силуете кућа које као да се из сред пламена уз 
тимњу.{S} Око села се већ уздиже дим са ватара и видиш како гмиже рој војске и народа <pb n="33 
а ја се вратих тамо, где је светлост са ватара обасјавала мале, двоспратне, блатом олепљене кућ 
ишта ограђена.{S} Село утонуло у дим од ватара и ноћну таму, те се куће и не виде већ само неке 
које провирују осветљена лица.{S} Измеђ ватара крећу сенке; неко носи дрва, други воду, трећи з 
лазе, довикују се, траже и лутају измеђ ватара; а ноћ све дубља и црња.</p> <p>Тешко је било на 
асне сенке које се кроз ноћ крећу измеђ ватара и чује се потмуло, пригушено довикивање, као там 
и шира бива.{S} Сад већ изгледа као низ ватара логорских које се из далека виде спојене те изгл 
 и коњског зноја са седала која се крај ватара испаравају.</p> <p>Код појединих ватара већ крчк 
е стално говорило и на друмовима и крај ватара и на ћепенцима и под шаторима.</p> <p>Кад превал 
егало по влажној земљи или чучнуло крај ватара.{S} Изгледа читаво море људи, јер се оне крајње  
ата по друму и по странама.</p> <p>Крај ватара је владала мртва тишина, клонуло и са самоодрица 
 Која? — одговара му неко из гомиле око ватара.</p> <p>— Дринска! — опет онај с друма.</p> <p>— 
ише и други да је тако и заметну се око ватара разговор о разним приликама и неприликама које с 
 они који су лешкарили па се повили око ватара и само се виде осветљена лица и покрет руку, кој 
рој још таквих питања.</p> <p>Жагор око ватара постаје све тиши; димови који су се у почетку уз 
е бориш и једва спасаваш.{S} Сви су око ватара набавили још за видела дрва од сељана, милом или 
пристигло јело, јер мало затим око свих ватара поче да изумире разговор или се чује реч и две а 
ватара испаравају.</p> <p>Код појединих ватара већ крчка мањерка, крај других се пече сланиница 
воље.{S} Крај једне од тих многобројних ватара, полегао војник ужетом везаних руку на леђима а  
оја ватрица плане.{S} Крај једне од тих ватара седе две жене и муку муче да се споразуму.{S} Је 
.</p> <p>Поноћ је одавно већ превалила, ватра која је горе у брду ждерала каре, лафете и сву ос 
<p>Било је ваљда око два сата по подне, ватра све јача и све страшнија, изгледало нам је <pb n= 
ије ни помишљао на време, јер у то доба ватра поче да узима све већи мах.{S} Сад смо већ знали  
даљавала од нас страховита артиљеријска ватра, стрепили смо да иза те ватре наступа исто тако с 
наперен тамо одакле бљује непријатељска ватра.{S} Он одмаче од топа и, пре но што би изрекао су 
смо спремили преноћиште, горела је мала ватра, ако би ко хтео да пригреје што.{S} И сад ме као  
постигла.</p> <p>Када се већ разбуктала ватра у заветрини, иза ханскога зида, Краљ је сео међу  
S} Најпре се у доњим оделењима појавила ватра и дим је кроз разбијен прозор почео да куља.{S} У 
ћу са свих страна и сеју смрт а пушчана ватра се укршта и пламти цео фронт.{S} Развија <pb n="1 
и на обичноме пушкарању.</p> <p>Пушчана ватра све јача и гушћа.{S} Већ први рањеници падају и п 
ад приђох друму — у мене је овамо добра ватра.</p> <p>Она климну главом благодарећи ми и приђе  
 мећу дивљацима и да је можда то баш та ватра на којој ће га пећи.{S} Немачке су старешине наро 
 је све већа.</p> <p>— Оно ће бити већа ватра.</p> <p>— Онда је то можда логор?</p> <p>— Какав  
ло, у штали је већ увелико буктала наша ватра и припремале су се две три нове.{S} Сваки је од н 
а означавала обалу спасења, сад постаде ватра пакла <pb n="687" /> која је лизала из крвожедних 
сремске равни и кроз тај дим бљунула је ватра из тешких челичних цеви те као пламени усов засул 
Сви обратише пажњу на ону страну одакле ватра бљује.</p> <p>— Ено, рикну! — и сви спазише како  
шим спратовима, удаљени од места где се ватра појавила, веровали су још увек да за њих није нас 
га дворишта.{S} На средини те шупе гори ватра, око које седе штабовски жандарми и разговарају с 
, крај места где ће се малочас заложити ватра, сваки је гласно узвикивао: „Ово је моје место!“  
ста одређивање места где ће се наложити ватра и уношење ствари, које су биле још на коњима, кол 
се ту може заклонити од кише и наложити ватра.</p> <p>Пошли смо тамо и нашли прибежишта.{S} Нар 
 бити друго него логори.</p> <p>— Много ватра, мора да је силна војска тамо.</p> <p>— И војска  
— Ено, рикну! — и сви спазише како суну ватра.</p> <p>— Ено их, тамо су! — кликну капетан.</p>  
<head>XX</head> <head>Београд</head> <p>Ватра се притајала, ноћ наметала мир узбуђеној природи  
је ноћ, нисам могла да дишем...!</p> <p>Ватра код детета нија попуштала, грозница му је обухват 
утра зором наставити.{S} Што ближе оним ватрама, њихов се број све више множи, простор по коме  
ета.</p> <p>А још мало, па смо већ међу ватрама, међу гомилама избеглица које су, по утринама о 
 машински зејтин.{S} Око <pb n="703" /> ватре, на празном бензинском сандуку, на доваљаном каме 
ти дрва.{S} Ваља заћи од <pb n="655" /> ватре до ватре и питати где су их они, што се већ греју 
спред џамија, у колима и под колима.{S} Ватре је било доста, јер се ноћас предавало пламену све 
ио, у зраку као да лебди светао дан.{S} Ватре се на све стране погасиле, још само врео пепео по 
 а данас треба да крене на даљи пут.{S} Ватре се тамо друмом већ не догледају више, погасила их 
ризрена.{S} Била је грдно студена ноћ а ватре нисмо имали... многи су <pb n="643" /> и промрзли 
шуму, да не разговарамо на сав глас, да ватре ложимо на заклонитим местима како се не би ни од  
какве колоне извукао.</p> <p>По улицама ватре, логори и вашар.{S} Онде видиш прашти сикира и се 
домаћин један крај своје одаје али нема ватре да се огрејемо.{S} Но ко би и пожелео што боље, с 
е снег и блато и наноси дрва, те спрема ватре око којих ће пробдити ноћ.</p> <p>Краљ ће стићи д 
е узнемиравао већ — обгрливши рукама од ватре усијана колена — стрпељиво сам очекивао да настав 
>Други опет, с парчетом меса, залазе од ватре до ватре, иду чак и у логоре ван вароши, и моле д 
 једну познату ми слику.{S} Дигох се од ватре да видим је ли то одиста она, чија се црна силует 
мо где да се уставимо.{S} Идемо тако од ватре до ватре, са једне стране друма на другу и свуд ј 
ли до, као оно у Липљану, да кренемо од ватре до ватре, спуштајући се ка селу и тешко се провла 
ко носи дрва, други воду, трећи зашо од ватре до ватре и тражи своју, од које је мало час одмак 
од некуд воду, трећи промрзли лутају од ватре до ватре не би ли нашли мало места да се огреју а 
утих вилица и бледих усана испуцаних од ватре.{S} Под пазухом му јабука коју му је мајка од мил 
ће мо се данас или сутра наћи измеђ две ватре.{S} Шта треба да радимо ми?</p> <p>Нико не одгово 
 /> <p>Одмакао сам дубоко тронут од ове ватре, избегавајући да се сретнем са погледом несретник 
ређено лута.</p> <p>Застао сам крај ове ватре, дуго сам стајао.</p> <p>— А и да те нису ухватил 
 из далека гласи, наилазимо већ на прве ватре, на усамљене куће, на гомиле <pb n="311" /> кола  
 да откину парчад меса коју ће код прве ватре бацити на жар и јести га недопечено, онако уваљан 
 се стресе и стовари се одмах крај прве ватре. — Дајте, људи, само руке да огрејем, не могу да  
ашли мало места да се огреју али су све ватре тако притиснуте, тако поседнуте да им не можеш пр 
болан, не пусти? — запита неко са друге ватре.</p> <p>— Е, досадише ми те државне архиве и рачу 
где нигде нема села, нигде крова, нигде ватре?</p> <p>То су била та мучна, та тешка питања који 
 а речи јој звоне болом.</p> <p>— Нигде ватре да их загрејеш? — наставља рањеник са пуно родите 
, који су јој начинили места крај своје ватре, водили су живе разговоре, који су се укрштали са 
<p>Друмом, пред нама, догледају се неке ватре али то још није Липљан где ћемо доцкан у ноћ стић 
ку паузу.</p> <p>Поштеђена артиљеријске ватре, за време док је непријатељ тражио нове положаје  
 малој чистини, испред пећине, налагале ватре те да се деца згреју јер умор, неспавање и рана з 
 <p>У рано-зимско вече, крај разбуктале ватре у камину, ваљала су се дечица по широкоме и дебел 
е облацима пуши са њега као са догореле ватре.{S} Он је чуо већ од првих бегунаца, које је срео 
тамо преко Копаоника, где се крај топле ватре прибрала дечица око колена мајчина а она их теши  
дрва и сикира их је пообарала те големе ватре букћу по двориштима сеоским и пламен се износи из 
 мраз све јаче стеже.</p> <p>Крај једне ватре, међу војницима, под непоузданом светлошћу пламен 
де спава на ледини крај једне сиромашне ватре, тешко ми се вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пош 
крећу овамо и онамо и чује се пуцкарање ватре и гласови који се довикују и надвикују.</p> <p>Ул 
еда читаво море људи, јер се оне крајње ватре губе далеко тамо под планинама.{S} Не видиш облик 
и њихове стоке, свуд по двориштима горе ватре од оборених плотова и мањерке се на њима пуше пун 
{S} По пољу, испред Приштине, расуле се ватре у логорима војске и избеглица, као да су звезде п 
ивети збеговима и хајдуцима; угасиће се ватре на огњиштима и кандила по црквама нашим; гробови  
у која је у толико гушћа била што су се ватре већ почеле да туле и само још овамо и онамо румен 
 групе.</p> <p>— Је л’ то Грачаница, те ватре тамо што се виде? — пита један од њих.</p> <p>— Н 
иљеријска ватра, стрепили смо да иза те ватре наступа исто тако страховита војска.{S} Ови, што  
 питања оних, који су били господари те ватре.</p> <p>— Море како — одговара он на неколико раз 
ен наредник и спусти ствари баш крај те ватре са које је пала увреда. — Ви грађани мислите...</ 
мо близо!</p> <pb n="682" /> <p>— Ал те ватре?</p> <p>— То су логори око вароши, шта може бити  
из подрумских дубина.{S} Пламен са наше ватре пробија се и игра кроз милијарде кишних иглица, к 
оћи арлуче пас.</p> <p>Све већ око наше ватре задремало и оборило главе.{S} Један се наслонио н 
а је оставио на стражи.</p> <p>Око наше ватре изумре разговор и завлада тишина.{S} Госпа у црни 
адох на ноге када госпа прође мимо наше ватре и понудих јој своје место.{S} Она ми одговори сам 
ћ мрачна и облачна.{S} Војници наложише ватре у заклонима, како се не би открили непријатељу, а 
ало крова, само крова, без постеље, без ватре, без хране.{S} Начелник је раздао кључеве празних 
д нас, у једној дубокој долини, опазили ватре те нам рекоше да је то Суха Река где вечерас мора 
ело, које се до мало час, при светлости ватре и тамној ноћи, није ни видело, почело се оцртават 
 Спавао је као и остале избеглице, крај ватре, под кровом какве арнаутске сеоске уџерице, по ха 
Видео сам га и оне ноћи у Липљану, крај ватре а срео га и на друму, иза Липљана, увек и нераздв 
љ је сео међу своје другове да ту, крај ватре, пробдије ноћ.</p> <pb n="612" /> <p>И вечерао је 
дну празну мањерку, која је лежала крај ватре, рекох да захитим где год воде те да попрскам чел 
ику, што сам га синоћ видео везана крај ватре, вечиту ноћ.{S} Глас је тај морао од некуд из вел 
раћају с друма, они им праве места крај ватре или их упућују где могу дрва набавити те ужећи се 
д Љум-Куле до Спаса, ноћашње бдење крај ватре и данашњи тежак и студени дан, одузели су му и по 
 су се после дневне борбе одмарали крај ватре и закрчили сва места: „Ајде, бре, диг’те се кој,  
аким поклоном јави свима, седајући крај ватре, ни речи не проговори, савладана умором од пута,  
тета мокре хаљинице да их просушим крај ватре.{S} Свет се сабио у кућу као преплашене овце у то 
 благодарним погледом и седе мирно крај ватре да пробдије са нама ноћ.{S} Није проговорила ни р 
требало лећи, уступали су ми место крај ватре и своје ћебе.{S} Кад би настајала борба, сами су  
 да обезбеди себи што већи простор крај ватре.{S} И одмах је присвојио тај простор, разастирући 
ни са калдрме.{S} Оно што си ноћас крај ватре видео као гужву од које су волови стукнули, била  
у нашли мало заклона, решени да ту крај ватре проведу ноћ.{S} На то их је определило што су ту  
адноћа, те док једну страну грејеш крај ватре друга ти зебе.{S} То је опет нова брига и нов пос 
роз оне дуге ходнике као да се спасавам ватре која је здање захватила, слетела сам низ басамаке 
S} Ваља заћи од <pb n="655" /> ватре до ватре и питати где су их они, што се већ греју, набавил 
ет, с парчетом меса, залазе од ватре до ватре, иду чак и у логоре ван вароши, и моле да баце ме 
 се уставимо.{S} Идемо тако од ватре до ватре, са једне стране друма на другу и свуд је подједн 
о оно у Липљану, да кренемо од ватре до ватре, спуштајући се ка селу и тешко се провлачећи изме 
рва, други воду, трећи зашо од ватре до ватре и тражи своју, од које је мало час одмако, па сад 
воду, трећи промрзли лутају од ватре до ватре не би ли нашли мало места да се огреју али су све 
<p>И Лазар нам рече да не ложимо никако ватре напоље на чистини, може се узнети дим више шуме т 
 хану али су дуго седели на утрини, око ватре, да се прихвате и да се разгреју пре него што лег 
изе усне, прелази погледом по свима око ватре, па га опет управља безизразно негде у даљину.</p 
и да пуши? — вели поднаредник онима око ватре.</p> <p>Један га запита српски, други га запита в 
еда бојажљиво по препланулим лицима око ватре.</p> <p>— Да му дам, поднаредниче, парче хлеба? п 
цртава и издваја, он вели војницима око ватре:</p> <p>— Ено, видите ли, децо, и тамо смо лили к 
ку руку министарска седница, држана око ватре, међу сметовима и у сред планине.</p> <p>Од Спаса 
го лагано из гомиле уморних спавача око ватре, и пошао да изађем на друм, не би ли кретањем ума 
да објашњава, пошто се угурао у ред око ватре а подметнуо себи седло за седиште.</p> <p>— Чекај 
год сам ватру видела и наше војнике око ватре.{S} Нико ми ни злу реч није рекао, одвајали су од 
са жандармима под шупом, грејући се око ватре.{S} Испитивао их је дуго и свестрано, записивао ј 
а да настави спавање.{S} Сви остали око ватре клонули, јер мраз који је почео да стеже, насртљи 
овако су исто код овога хана седели око ватре и министри, који нису ни ноћили на Љум-Кули већ о 
них иглица, које су наквасиле пепео око ватре и догорела дрва.{S} Из једне гламње, која букти,  
одри и поднадули.{S} Они седе мирно око ватре, одговарају понизно на свако питање и залажу се п 
еднуте да им не можеш прићи.</p> <p>Око ватре седи уморан војник и прозебао бегунац, седи брижн 
х је труда стало док су стекли ово мало ватре и нису пуштали к њој.{S} Они су с великом муком н 
ла јаве да су наишли Турци да не ложимо ватре никако на чистини и да се повучемо дубље у пећину 
да се исхрани народ.{S} Одмах положисмо ватре, те узавре вода, па кувај оно пројино брашно те д 
е питаш!</p> <p>— Дај, бре, ту гламњу с ватре и коју грану, западоше и волови!</p> <p>И кроз мр 
лоне главу да не кисну.{S} Букнуше очас ватре крај кола и измеђ кола, те се упали друм далеко з 
 на више! — одговара неко одовуд где су ватре.</p> <p>— Западоше точкови, не може овуда! — опет 
апкана, траг је уништен; на спалишту су ватре догореле, пепео се развејао; из душа је несретних 
, сваки педаљ, па се земља црни и букћу ватре на све стране.</p> <p>Сат и два стајали смо на др 
а стара, коме се осветли лице светлошћу ватре најближе вратима.{S} То је био трећепозивац са ли 
а би им тако земља била лака!...</p> <p>Ватре већ догореле и још само топао пепео покрива земљу 
приштинске улице, јести прстима.</p> <p>Ватре, на којима се по где што готови, горе по дворишти 
а која бди над уморним пешацима.</p> <p>Ватре се нису смеле ложити али се мало и спавало.{S} Св 
о прилази да га из блата извуче.</p> <p>Ватре лево и десно; на пламену прошци из сеоских плотов 
у ширину и у висину, те је изгледао као ватрена шума.</p> <p>— Оно је пожар! — узвикну неко међ 
из далека виде спојене те изгледају као ватрена змија која је полегла по коси једнога узвишења  
је застрто небо те се отуда враћају као ватрена киша.</p> <p>И ако нас је умор сломио, нисмо мо 
ови не смеју, тамо где је, бацити своје ватрене отпоздраве.{S} Непријатељска зрна једно за друг 
ане да бију, као да се уједанпут отвори ватрени казан пакла.{S} У оној ноћи, на друму, са детет 
ништа.</p> <p>— Најзад, добро — настави ватрено проседи — допуштам нека и Бугари ударе на нас,  
јабланова и минарета.{S} Оно страховито ватрено огњиште, које смо сад из близине посматрали, из 
 напушта своје домове у Београду засуте ватреном кишом; провела сам ону страшну ноћ у пустој ку 
које предмети оцртавају за собом.{S} На ватри се пламен са свим притајио и утрно а жар се румен 
} Дубока тама владала је око нас.{S} На ватри су догоревала дрва те је гомила румена жара покри 
пет мир.{S} Мој сусед, који се греје на ватри до нас ослоњен леђима на моја леђа, једнако се ме 
 крилом сандук за писање, а недалеко на ватри ври лонац из којега ће особље команде мало час је 
лажу се парчадима бундеве, коју пеку на ватри и једу је.</p> <p>Из дворишта улази се, на левој  
на климну главом благодарећи ми и приђе ватри те јој направисмо места.{S} Арнаутин је и даље ра 
у мангалу и сви се скуписмо нешто ближе ватри.</p> <p>— Поменусте и Ђунис мало час? — прекидох  
 са тим стварима на рукама, чијој би се ватри прикучио, поче причати да долази са фронта.{S} Св 
и српски животи леже, па се онда окрете ватри и додаде:</p> <p>— Ко зна да није Богу било драго 
за болнице сакрила, значило би изложити ватри из српских топова српске рањенике.{S} Ко је тај к 
атила.</p> <p>Тешко је било прићи чијој ватри, људи су били себични, знајући колико их је труда 
ај као две светле жеравице у прегорелој ватри.</p> <p>Сен стаде на плочу која јој је до малочас 
од кров да легне, Краљ је пришао једној ватри, око које су поседали војници.{S} Он сутра неће н 
 ако изложен непријатељској непрекидној ватри, капетану се оно зујање картеча чинило као зврјањ 
озебли, што смо ближе ишли тој огромној ватри, све смо већу студ осећали и у души и у телу.</p> 
че се испод кола, диже се и приђе нашој ватри да се загреје.{S} Негде у даљини пуче пушка те св 
дук пред дућаном, не би ли што приложио ватри те да стечем права да се огрејем.</p> <p>Лутам по 
јају разапета платна паучине и кад се у ватри велики пањ скрха или џарне или кад се нов положи, 
е.{S} Она се дуго загледа у један пањ у ватри који је, потпуно прегорео, сачувао цео свој облик 
ђати о оној далекој светлости.</p> <p>— Ватрица, али можда у планини!</p> <p>— Не, оно је ниско 
о страни, ван друма, па често и по која ватрица плане.{S} Крај једне од тих ватара седе две жен 
икују се да чувају село.</p> <p>Скромна ватрица, коју смо тако мучно стекли, није нам могла огр 
огу даље!</p> <p>А ипак идемо.{S} А она ватрица тамо, у коју смо сви упрли погледе, бива све ја 
мо се већ свикли.</p> <p>— Ко зна, биће ватрица? — узесмо нагађати о оној далекој светлости.</p 
 све пунија и пунија.</p> <p>— Није оно ватрица, видиш како је све већа.</p> <p>— Оно ће бити в 
ру мајку — прибрала су се промрзла око, ватрице <pb n="241" /> коју им је мајка наложила и она  
, на дну друма, једва се догледају неке ватрице које трну као пламен у кандилу.{S} Ту је ваљада 
се на све стране не би ли запазио какву ватрицу крај које би жена себи снагу а деци душу поврат 
посећивао Универзитет“ гледао један пут ватрогаску чету када се враћала са пожара.</p> <p>— Па  
ку.{S} Од целог његовог лица осветљеног ватром, виделе су се само обрве, кости, набрекле жиле и 
непријатељски су аероплани већ учестали ватром, коју су сипали на Крагујевац.{S} Врховна <pb n= 
била варош у пламену коју је непријатељ ватром ништио, за нама крв која се лије ђаковичким улиц 
ји је капетан, поплављен непријатељском ватром, замишљао.</p> <p>— И све то можда зависи од јед 
пријатељски топови нађоше мету и тачном ватром засуше два наша брзометна топа тако, да ови нама 
ставио топове.{S} А ти топови све јачом ватром засипају наше положаје.</p> <p>— Туче из вароши! 
ројни ројеви варница, као најраскошнији ватромет, узносе се у мрачне облаке дима којима је заст 
на, за дана, стигли ископали су рупе за ватру, поболи мотке у земљу, нанели суво грање и набаца 
с, кад сам пошао од куће, исекао сам за ватру две фотеље.{S} Да продам не вреди, за те паре не  
 једној троножној столичици, подстицала ватру у камину и причала дуге, топле и заносне приче ко 
нима или су њихове голе мотке бацане на ватру: деца су натицала на главу калпаке наших првих во 
ламена који су давале младице бачене на ватру, младице које су се дуго опирале снази пламена и  
у тарабу, те вуче прошце да их стави на ватру.{S} Нађе се узица те увезаше врата, да не може св 
где ракије; четврти вуче, да је баци на ватру, младу посечену грану која за собом повлачи житко 
 и врата с пустих кућа и полагали их на ватру, те нису трпели готоване који би хтели да се греј 
прашти сикира и сече фијакер те подлаже ватру, која на сред калдрме букће и око које се промрзл 
 пробудили и хоће да се врате да заложе ватру на ономе огњишту, где се она пре пет стотина годи 
авио или нашао где год дрва, заложио је ватру на сред друма, на сред пута и ту ће крај ње пробд 
морни војници и бегунци а крај којих је ватру угасила киша која још једнако сипи.{S} Средином ј 
адовољно свлачио обућу да непосредно уз ватру открави ноге које су промрзле о ноћашњем мразу у  
гомила оних који не могу наћи чиме ће и ватру наложити.{S} Људи су најзад почели да се приљубљу 
о се свако још мало позабави да поправи ватру, поче један по један да се пружа по поду, да се н 
 секире, то ваљда неко спрема да обнови ватру, коју је ноћас киша загасила; из другога дворишта 
ијано и растопљено гвожђе.{S} Кад уреди ватру он настави:</p> <p>— Па кад почесмо лане у ово до 
у трећепозивци наносили дрва и спремали ватру за себе и свога Краља, дотле се он сетио да обиђе 
м људима, савили смо гнездо; ту заждили ватру на огњишту, ту се први пут огрејали, ту насркали  
омобила, међу којима су шофери наложили ватру коју распаљују сипајући на њу, с времена на време 
рна кутка на српској земљи.</p> <p>Гаси ватру, несретниче, што ти је варљива нада уждила и пођи 
екину причу и пружи се те узе намештати ватру.{S} Испружи ногу те петом од чизме узе лупати пањ 
ла сам од логора до логора, где год сам ватру видела и наше војнике око ватре.{S} Нико ми ни зл 
 крај пласта заменио син, и наложио сам ватру па, грејући се и сам, упустио се и у разговор.{S} 
авукао је однекуд силна дрва, разбуктао ватру и сам је посео, спремајући крај ње вечеру себи.{S 
сам сркала онај ваздух који ми је гасио ватру у грудима.</p> <p>— Нека га, нека гине, као што м 
кад је видео нашу невештину да наложимо ватру, сео је крај нас, пошто га је на стражи крај плас 
ве друге нисам чуо.{S} Он дуну понова у ватру, снажно као из мехова, па кад диже главу он ће:</ 
ност?</p> <p>— Нећу то, брате! — пада у ватру учитељ —</p> <p>Али хоћу да му Куманово буде једн 
е тврдога хлеба и грицка; други турио у ватру џезвицу да му узаври вода за кафу или шербет а тр 
ачен у разговор, као ново дрво бачено у ватру, разгоревао је пламен и разговор се све више разв 
, али је ућутала и загледала се помно у ватру која је догоревала.</p> <p>Тама је почела да се п 
Ни непријатељ још није био отворио живу ватру, желећи вероватно најпре да одмери снагу нашу или 
е могу дрва набавити те ужећи себи нову ватру.</p> <p>Ми настављамо даље, сад већ проређени и г 
хињића бана, полегали у ланац па сипају ватру.{S} Ја сам остао код позоришта и сишао сам полако 
p> <p>— Истина.</p> <p>— Кажу да бацају ватру озго?</p> <p>— Бацају бомбе и пуцају из митраљеза 
 положених цеви, спремљених за картечку ватру, стоје мирно и непомично, као гвоздена стража кој 
 то неко сече дрва да подложи дотрајалу ватру.{S} Небо мутно и све светиљке на њему погашене.</ 
е раздани, наши осуше учестану и снажну ватру, тако да је непријатељ брзо отеран и са те косе,  
ен, бивала све јача.{S} Дете доби силну ватру и поче грчевито да се трза.{S} Чело му је горело, 
ране сасвим занеможе.{S} Обузе је тешка ватруштина и три четири дана није знала за себе док јед 
руку, оно је размрскало вашу будућност, ваш таленат, вашу амбицију, све, све ваше.{S} Ви не мож 
 <p>— И он је отишао у војску?</p> <p>— Ваш брат?</p> <p>— Немам браће...{S} Сама сам.</p> <p>— 
Много се ружно види за вашу државу и за ваш народ.{S} Пао велики црн облак па све покрио и лега 
p> <pb n="437" /> <p>— Па добро, где је ваш муж рањен?</p> <p>— Он је био контузован а то је мн 
го жучи.{S} Ја вас разумем, јер разумем ваш бол.{S} Тане, које вас је погодило, није размрскало 
ог зле судбине која је снашла.</p> <p>— Ваша љубав према нама, племенита госпо, није требала да 
кућа ваша и деца ваша; треба вама земља ваша и треба вама отаџбина ваша, а ја... шта ћу вам ја? 
а вама земља ваша и треба вама отаџбина ваша, а ја... шта ћу вам ја?{S} Данас јесам, сутра ниса 
ребаш ти нама.</p> <p>— Треба вама кућа ваша и деца ваша; треба вама земља ваша и треба вама от 
а.</p> <p>— Треба вама кућа ваша и деца ваша; треба вама земља ваша и треба вама отаџбина ваша, 
е што су остали за нама, у њима су деца ваша; видите ли ове снежне планине које се око нас узно 
оје се око нас узносе, и у њима су деца ваша.{S} И једна вас и друга зову себи и једна и друга  
ислите на капитулацију у моменту кад се Ваша војска, и поред овако силне навале, тако одлично б 
>— Вратићемо се!</p> <p>— И опет ће ово ваша земља да буде?</p> <p>— Наша, дабоме!</p> <p>Он се 
о где лабски друм слази у њу, развио се вашар богатији но што су за време Краља Милутина били п 
укао.</p> <p>По улицама ватре, логори и вашар.{S} Онде видиш прашти сикира и сече фијакер те по 
тала сам радознало. „Отуд са гробља, са вашаришта!“ — одговара старица. „Са Думаче?“ — опет <pb 
ви са једне и друге стране друма, место вашарских черги и шатри, разастрли су војници своје шињ 
т, ваш таленат, вашу амбицију, све, све ваше.{S} Ви не можете без бола и без огорчења говорити  
 све; обиђите их и прекадите дахом душе ваше, прелијте их сузама очију ваших, нека би и мртви о 
p> <p>— А овде, у овој земљи, има много ваше крви, од бир-земана.</p> <p>— И много суза! — дода 
 можете, ви нећете умрети.{S} Дубоке су ваше ране, безгранични су ваши болови, али их ви морате 
 свога српскога брата...</p> <p>— То су ваше балканске ствари!{S} У осталом ја мислим, да... ја 
— Поздрави их и реци им: поздрав вам од вашега Мирка...</p> <p>— Шта још да им кажем?</p> <p>—  
{S} Дубоке су ваше ране, безгранични су ваши болови, али их ви морате преживети.{S} Ми можемо г 
 узвикну:</p> <p>— Но, шта велите сад о вашим Бугарима?</p> <p>Човек уских рамена не одговори н 
хом душе ваше, прелијте их сузама очију ваших, нека би и мртви осетили сузе оне мајке, за коју  
размрскало вашу будућност, ваш таленат, вашу амбицију, све, све ваше.{S} Ви не можете без бола  
а нас, што апсолутно неће бити; али, за вашу љубав, ето допуштам.{S} Па шта онда?</p> <p>— Па н 
b n="82" /> <p>— Много се ружно види за вашу државу и за ваш народ.{S} Пао велики црн облак па  
размрскало вашу руку, оно је размрскало вашу будућност, ваш таленат, вашу амбицију, све, све ва 
, које вас је погодило, није размрскало вашу руку, оно је размрскало вашу будућност, ваш талена 
волите ми, да се вратим на малопређашњу вашу напомену.{S} Говорили смо о ономе војничкоме препа 
од се збирао у гомиле, уздигнуте главе, ведар, весео, свечано одевен а озго, са газиместанске у 
 је био леп дан, Београд ми није правио ведар утисак кад сам изашла на улицу.{S} Лица, која сам 
њу ноћ на своме тлу а затим, од поноћи, ведра као да би зарана да осветли стазе и богазе мрачни 
ер се већ и непогода утишала и овладала ведра ноћ па треба грабити.</p> <p>Са Ветерника, на кој 
 масе, које се око Скадра узносе и које ведра ноћ јасно оцртава и издваја, он вели војницима ок 
е, да стискају један другом руку, да се ведра чела и уздигнуте главе здраве.</p> <p>— Савезници 
хујао кроз Пећ а сутрадан зором, већ се ведра лица буде они што су легли клонули и изнемогли; д 
дина истекла, он је 1914 дочекао лака и ведра срца и не слутећи да је то година која ће донети  
чемпресове шуме и уздиже се весело, као ведра, власима богата и раскошно искићена девојачка гла 
ретао изборана и забринута, данас видиш ведра а у очима, које си сретао угашене, видиш сад како 
, све више и више расте материно срце а ведри се бригом наборано чело.{S} Новица већ има свој ч 
це све светлије сија и небо се све више ведри.{S} Око два сата по подне, са наших положаја грун 
ога младића, опет болнога од тифуса али ведрије му мало очи и говори, разговара.{S} Кад сам му  
све убеди и за столом опет завлада мало ведрије расположење, преко којега мало час пређе таман  
и пут у животу на друму, у планини, под ведрим небом.{S} И кад је дечицу хтео да прихвати сан к 
ћу ноћ морали по овој цичи заноћити под ведрим небом, усред дубоке мрачне клисуре, изгубили су  
ава, не помаже, кад морам да спавам под ведрим небом, у сред кланца...{S} Зашто бих ја водио де 
S} Гушило ме је нешто и ако сам био под ведрим небом.{S} Можда онај сумор, који је у влажноме в 
 реке воде.{S} Водна планина, која се у ведрим ноћима тако јасно оцртава над Скопљем, догледа с 
е и још само топао пепео покрива земљу, ведрина потпуно освојила и пробила таму.{S} Село, које  
ноћ на грудима своје мајке отаџбине.{S} Ведрина је већ освојила, небо се обогатило читавим роје 
јано чело и клонулу главу.{S} Напољу се ведрина зимске ноћи већ била зацарила.{S} Под његовим т 
ишину.</p> <p>Мраз поче јаче да стеже и ведрина да осваја.{S} Кроз прљави вео, који је покрио н 
едрину широм равнога Подримља.{S} У тој ведрини оцртавају се нејасно, тамо у дубини, мрко сиве  
 звезда на њему а стегао мраз.{S} У тој ведрини оцртава се мрачна силуета вароши у којој сад ве 
ј дупљи у бистричином кланцу, пробуђена ведрином сунула кроз маглу и повија се над Подримљем ка 
.</p> <p>Из бедема градских, осветљених ведрином, који су се узносили изнад мртве вароши и које 
смех са усана и посукнуо <pb n="388" /> ведрину на лицу.{S} Њихова мршава тела, њихове неразвиј 
на бескрајна стаклена поља.</p> <p>Кроз ведрину догледа се на све стране.{S} Тамо далеко у дуби 
трли небо над Призреном и расуо студену ведрину широм равнога Подримља.{S} У тој ведрини оцртав 
ри непогода стала, небо се почело нагло ведрити <pb n="301" /> и задрхтала је звезда на њему а  
, који ће одагнати страх са некада тако ведрих детињих чела.</p> <p>Он полете у подрум, у једну 
" /> си данас сретао улицама забринуте, ведро су се поздрављали и живо разговарали.</p> <p>— То 
ут право за Скадар.</p> <p>Вече је било ведро и овде, у долини, није тако нагло освајала ноћ, к 
иче својом белином осветљеном светлошћу ведрога пламена који су давале младице бачене на ватру, 
 да се умило славом и на младоме му се, ведром челу, исписа тога тренутка понос.</p> <p>Сви се  
м, издижу се неколико дрвета која се на ведром небу јасно оцртавају а над земљом лебди танак сл 
руговима оде у Скопље где се ђачка чета вежбала.{S} Борио се затим на Руднику и Церу и, кад је  
 час запостављао; и настаде да се одмах веже телефоном са Краљевом, не би ли ма с ким, ма с кој 
та.</p> <p>— Не лупај бре, да те сад не вежем.{S} Овде је дивизиски штаб, пуковник Здравковић!< 
ње муницијом и другим потребама и свака веза са Немачком, Румунија би била силом прилика нагнан 
 свих напора који су чињени, телефонска веза са Нишем није се <pb n="83" /> могла добити.{S} Ил 
 се никако није могла добити телефонска веза али је кумановски телефон јављао неповољне вести.{ 
?</p> <p>— Не може се добити телефонска веза.</p> <p>И одиста, од јутрос, крај свих напора који 
у на колено.</p> <p>— Не може се добити веза, господине капетане!</p> <p>— Тражи! — дрекну овај 
{S} Они међу нама, који су имали каквих веза са страним консулима — а ови су често одлазили у Н 
овска кола без лотра већ само две даске везале два пара точкова.{S} Кола вуку један сићушан коњ 
ици доведоше резервног коња који је био везан за кару и упрегоше га на место овога који је пао  
 село сутра ући.</p> <p>Поведосмо Бојка везана, али га нисмо грдили успут, жалили смо га и кази 
 лотра, на којима су само двема даскама везана два пара точкова.{S} Сећам их се са приштинске у 
једна катастрофа српскога народа одиста везана за име Карађорђевића и увек у моменту кад ови по 
то су поподали на бојишту.{S} За таљиге везана коза која храни дечицу успут и коју је толико об 
 тело честитога младога писара и четири везана разбојника које су младићи живе похватали.</p> < 
 катастрофе, која је за име Карађорђево везана, ево прославе стогодишњице пропасти српскога нар 
номе несретнику, што сам га синоћ видео везана крај ватре, вечиту ноћ.{S} Глас је тај морао од  
 обале и мирно леже ту као комађе стене везане дубоким кореном за срце планине.{S} Али ноћас, н 
да као разапета на костима.{S} За њ’ су везане рукунице искрпљеним амовима а нити има дизгине н 
аобраћаја са осталим деловима отаџбине, везани једино телефонским жицама које од зоре до зоре з 
вове вагона и на ланце којима су вагони везани међу собом и чујеш само дреку и узвике: „Не гази 
аше је; ако је и тешко, наше је!</p> <p>Везани војник опет ћути, те ни погледом више не прати р 
гао попети и склонити од пожара.</p> <p>Везани војник и даље ћути, гризе усне, прелази погледом 
гобројних ватара, полегао војник ужетом везаних руку на леђима а крај њега друг му са пушком и  
вори благо један од оних што несретнику везаних руку додаје у уста своју цигарету. — Нема данас 
ло су се растали.{S} Тело је заробљено, везано, предало се судбини, закону, сили; мисао је слоб 
ивљају.{S} Ено отуд вуку, ужетом чврсто везаног војника, осам његових другова са пушкама на руц 
бе.</p> <p>— А хоће и да се угади, ето, везао си прљавом марамом.</p> <p>— Можете ли да ми дате 
сагао и шакама ископао прегршт земље те везао је у крајичак једне мараме и метнуо у недра.{S} Т 
и па сам одвеза врвцу, којом је малочас везао врата и пропусти човека стара, коме се осветли ли 
; мисао је слободна, њу ужад нису могла везати и она се издвојила и отишла тамо, тамо преко Коп 
каре, трећи да побијају коље за које ће везати стоку а четврти пођоше до реке по воду, те да оп 
 казује.{S} Мало час, пошто је утврдила везе на бошчи, она је понесе понова, пође и настави сво 
одмах и ишчезавају.{S} Душа му већ нема везе са телом, она је ван њега; мисао и тело су се раст 
чност или бар неко који је могао да има везе са важним личностима.{S} Он зато говори само у кру 
рације савезника са нама, ради добијања везе са Русијом преко Румуније.</p> <pb n="604" /> <p>— 
 у пену од пива а песимиста, без икакве везе са предметом разговора, избаци као бомбу:</p> <p>— 
анда је ван земље, с њом смо без икакве везе.</p> <p>— Образоваћемо нову Врховну Команду! — пре 
трупе учиниле и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Сутра дан, 30. септемб 
редовне трупе и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Најзад, последње септе 
бошчу на земљу и узе је затезати јер се везе биле опустиле.{S} Ја сам припалио цигарету и очеки 
 могуће покушаје и напоре, али је до те везе немогуће било доћи.{S} Свакога часа јављале су се  
еговим очима брзо, хитро, без реда, без везе, без задржавања, као кинематографски снимци.{S} И  
нити.{S} Ипак по неко, онако успут, без везе и неодређено, добаци по какав одговор и жури даље. 
изгледају бесмислени, безразложни и без везе.</p> <p>— Сто хиљада војника кад ти кажем!</p> <p> 
 и задржала се код села Кијева те тражи везе и обавештења од Врховне Команде, која је већ далек 
прибрао неке нове податке који би имали везе са распоредом одступања и захтевали можда измене у 
нису стигли, из Скадра ћемо моћи добити везе са савезничким владама.</p> <p>— Могла би се, веро 
копља дешавало нешто врло важно, тек до везе се није могло доћи, а сви смо осећали да би овога  
ли ма с ким, ма с којом командом, добио везе.</p> <p>Мало час и телефон зазврча.{S} Капетан је  
е мислило да су обавештенији, јер имају везе или начина да што више сазнаду, пресретају, задржа 
ате ли шта је од свега изнела?{S} Један везен јастучић.{S} Жалосно ју је било погледати на улиц 
, више Чачка; да се у мојој околини и у вези самном налазе — и капетан настави цео рапорт о две 
ете.{S} Капетан Реџеп је и раније био у вези са нама и знао је српски, те је он служио највише  
ноћ, те су извиривали, да су чак коњима везивали копите крпама да се не чује бат, како би се са 
 свечаности народној.{S} Колико се нада везивало тога дана за ту Краљевску Круну, после Косовск 
душе последње остатке наде, које сам ја везивао за долазак Моравске Дивизије.</p> <p>Ућутасмо з 
манову.{S} То је био кончић, који га је везивао за живот.{S} Кад се све срушило, њему је слом и 
 руке а каплар отпаса тканице и поче му везивати руке.{S} Бојко се није отимао, он је дозвољава 
елом, а разум му остаје будан и одржава везу са спољним појавама.{S} Спавао сам али сам чуо и с 
ази у Гучи и остави потпоручика да чека везу и испошље телеграм а он оде да потражи мало одмора 
надирања ка Страцину, да не би изгубила везу са овчепољским фронтом, те место Страцина и Кумано 
радских новина.{S} Он нареди да потражи везу и распита се где се налази Команда Ужичке војске.{ 
 Скопље али би, држећи Качаник, одржали везу са Тетовом и могли би се тамо повлачити па на Бито 
редузео је још и мере да што пре ухвати везу са командом трупа нових области и да сазна што бли 
застану где су и да се постарају добити везу са њим а сам одмах крете ка селу Слатини, сад већ  
чео говор а начелник топлички искористи везу коју му је овај дао, и поче:</p> <p>— Слушај, коле 
ње се врши кроз варош, одржавајући увек везу са бугарским предходницама.{S} Главни део наше сна 
рујања и телефониста је уморан прекидао везу, да мучан посао изнова почне.{S} Капетан је нестрп 
утевима, иза разних вагона, да долазе у везу са продавцима иза станичне ограде.</p> <pb n="68"  
ићи патролирајући кроз варош, одржавају везу са нашом војском код села Маџарева.</p> <p>Праћен  
ице, имале би задаћу да онемогуће сваку везу бугарске војске која оперише од Ћустендила и Криве 
.{S} Начелник још није добио телефонску везу са Гиланом и Феризовићем, сад је баш тражи.</p> <p 
смо и ослобођено Скопље и васпостављену везу са Солуном и пуне возове хране, која стиже у ове к 
ант одмах пође телефону и затражи хитну везу са Врховном Командом у Крагујевцу, молећи да се са 
преко Штипа, са задаћом да пресече нашу везу са Французима и потпомогне непријатељску акцију на 
</p> <p>— Нећу да се склањам.{S} Крв ме везује за ову земљу.{S} Нисам се склањао испред турских 
ак они иду за нама.{S} Шта је то што их везује за нашу судбину?{S} Разумем оне, међу њима, који 
есет трећег позива.</p> <p>— А зашто ви везујете за пад Београда догађаје који ће настати?</p>  
кукама, под којима су провалије, коњима везују очи или им помажу хватајући их за улар, за гриве 
а забринута лица.{S} Кроз капиџике који везују авлије или преко ниских плотова и зидова, који и 
ј начин извлачи конзеквенце и тумачења, везујући их увек за своју бригу, за оно на шта је у ово 
и су већ мобилисани, њихове су дивизије век на граници.</p> <p>— И онда, шта можемо, има ли как 
ија о Карађорђу, где је она читав један век одгајана, где је он обновио подижући јој скупоцен х 
ико нам је могло дати, дуги су били као век човечији а благи као први пролетњи дан, после толик 
колини и о неком пророку Исајији из XV. века, који је пророковао да ће се два змаја сукобити на 
наше стогодишње борбе, јер целога овога века што је за нама ми нисмо ни стигли што друго да рад 
 императору славу првога војника новога века.{S} Ово су слаба и недорасла деца и изнурени, кржљ 
а одушке.</p> <p>— Још пре више од пола века, 1855 године, руски цар Никола I, запазио је да је 
ађајима који су се низали кроз половину века — лежало заборављено и забачено у моме памћењу, по 
лико је хришћанство у борби од неколико векова поднело на жртву, а ми за неколико дана бацамо н 
аскрсли слободу тамо где је она пре пет векова тужно сахрањена.{S} Међу тим гробовима изабрао с 
} Зашто на догледу оних који су пре пет векова пали ту; зашто тамо где гробове кити крвави косо 
нога народа, која траје преко једанаест векова.{S} Као што је оно у Светој Земљи свака стопа, с 
 са напором, једва узносећи тежину шест векова који леже на њој; диже се тајанственом неком моћ 
 се могла сачувати кроз пет најмучнијих векова, од Косова до данас, зашто би данас посрнула.</p 
 овом сјају сад лежи мемла шест минулих векова.{S} На соколу од сухога злата, који би да се оти 
амо традицију да су негда били Срби.{S} Векови су избрисали сваки осећај о томе, па и саму трад 
ковицу, прешли смо и оно село од којега вековима стрепи цела Метохија и у коме је и данас свака 
 Час хуком тим, час тихим жубором, Дрим вековима тако казује ту чудну причу онима који му дођу  
зде на стаблу његовоме казују да он већ вековима стоји ту као неми стражар <pb n="601" /> на др 
игло нови храм, храм будућности.</p> <p>Вековима леже ти остаци ту, мирни, непомични, непокретн 
сак и све дубље засипа прошлост.</p> <p>Вековима леже ти остаци ту, мирни, непомични; леже стрп 
нули су и њих; кренули су их из њихових вековних обиталишта, из њихових гробница, где им је твр 
, двор Милутинов, где се у XIII. и XIV. веку решавала судбина балканскога полуострва, где су до 
ма се да пређе с кућом у Бачку, јер га, веле, онде неће оставити на миру.</p> <p>— Наши официри 
 да пошаљемо по њега.{S} Заборавиће се, веле, па ће остати те навући кривицу себи.{S} Потраја ј 
 да уђеш у ред ка и сви други.{S} Нађи, веле, себи кров, ожени се, одомаћи се, јер треба да се  
т нешто терали жандари но се вратио ал, веле, спрема се да пређе с кућом у Бачку, јер га, веле, 
/p> <p>— Па јеси питао?</p> <p>— Питао, веле, прешли, шта има друго да кажу.</p> <p>— Па онда.. 
рака и ако се нађе која пушка.{S} Него, веле, ако има кога таквог рсуза, боље да га каже село п 
ли царска војска још боље.{S} Узели су, веле, Шабац, Лозницу, Ваљево а само још који дан па ће  
ши из села три вреће пројина брашна.{S} Веле, било у Јелисија неког, па кад су преметали Турци  
клињали да им се уступи мало сувоте.{S} Веле, доцкан су синоћ стигли, ноћ већ пала, све затворе 
ено, а они мени: свршено је, Новице.{S} Веле: нема више пушке, нема планине, него гледај да сав 
и код Калемегдана покушали и прелаз.{S} Веле како је велика магла пала на Дунав наши нису ни оп 
новине како наши напредују у Србији.{S} Веле нам: добро се туку Србијанци али царска војска још 
тамо негде позади, пао је још један.{S} Веле да је овај последњи повукао са собом и човека.</p> 
Званично ништа немамо, ал тако кажу.{S} Веле непријатељ је кренуо из Ваљева, слази преко Трбуша 
прекјуче убили једно чобанче у пољу.{S} Веле, потерали му овце а оно рекло нешто ружно те они п 
а пала, то значи Куманову нема спаса! — веле они који су већ подлегли бризи.</p> <p>— Крива Пал 
атеља на Страцин.{S} Ту ћемо га тући! — веле они други који би још хтели да се храбре.</p> <p>Т 
 под кровом.</p> <p>— Преседећемо ноћ — веле — само да смо у сувоти.</p> <p>Повео сам их и успу 
вима намера да крећемо даље.{S} Боље је веле по ноћи.</p> <p>Детиње се хаљине биле осушиле а он 
е спремају да макну из села, уверили се веле да нема рђавих људи, појели све што се може појест 
ји су јутрос стигли из Митровице и који веле да на путу нису видели никакву војску већ само нек 
Гусиње?</p> <p>— Нисам ни туда одио али веле не ваља.{S} Зли су они Арнаути а не ваља ни пут.</ 
.{S} Пролазе рањеници па их питам а они веле: „Не може им се ништа.{S} Отерасмо их колико смо м 
 ћемо фронт, други на француски а трећи веле на румунски фронт да чувамо границу.{S} Бојао сам  
 чекала их Ђевђелија, чекала Струмица и Велес, чекало их је Скопље; чекао их је цео српски наро 
 породице већ напуштају Штип и одлазе у Велес.</p> <pb n="87" /> <p>Те вести нас готово поразиш 
код Криволака и Грацкога, станице испод Велеса, како би оздо, брегалничком долином, затворили с 
 и чакширама.{S} Од јутрос је стигао из Велеса и Војвода Бабунски са својим људима, те да би се 
{S} Французи у великим масама надиру ка Велесу, Румунија је објавила рат Бугарској, руски цар ј 
сле мене протећи!</p> <p>— Ето, видите! вели ми начелник — Не могу да стигнем ни да утешим а ка 
 сад и ми њега слажемо.{S} А нећемо га, вели, ни слагати, он зна да ми своја права тражимо те з 
дио онда да је Србија за навек пропала, вели данас:</p> <p>— Не пропадамо ми лако; ко хоће да н 
пе, кошуље и сву преобуку.{S} Зато сад, вели бабо, припазите и штедите храну јер то вам је што  
тучени да сто година нећемо дићи главе, вели данас:</p> <p>— Знао сам ја, такви смо ми...{S} Пр 
ио ме бабо у Фрушку, у Раваницу. „Ајде, вели, да целиваш Цара Лазара!“ Еј, Боже, моје среће!{S} 
и вина и себи и мени и куцну се: „Ајде, вели, у здравље!{S} Па Бог нека ти буде у помоћи!{S} Ја 
убоко у ноћ узе нас бабо будити: „Ајде, вели, устајте!“ Избудили смо се преплашени и узневерени 
рамо још једанпут лити крв и лићемо је, вели, али не више за другога већ за себе.{S} Ћесар нас  
етоше се да га чују.</p> <p>— Добро је, вели, наши напуштају качаничку станицу и повлаче се ка  
 обзире се око себе:</p> <p>— Добро је, вели, сви смо на броју!</p> <p>Затим приђе пољској бате 
амо где нам је робље!“ — „Слушај, попе, вели опет ага, превијаш ми се и увијаш свакојако, видим 
ица храбрим савезницима.{S} Заклаће се, вели, во и изнети вино бурадима, купују се разнобојна п 
а да узме. <pb n="268" /> Зауставио се, вели, пред једним шињелом на коме је лежала гомила женс 
рим.{S} Слушала је подуже па се окрете, вели: „И отуд се чује, од касарне, са Муселинског брда! 
редом свима одговара.</p> <p>— Наиђоше, вели, као олуј.{S} Испред њих пишти зурла и удара гоч а 
и кад се једном зађе у планине...{S} И, вели, за бегство има увек када.{S} Ево како има када; с 
т:{S} Турци сутра мичу из села.{S} Али, вели, поздравио попа и кнез и остали домаћини, да ми ос 
цигарету.</p> <p>— Није што ми се пуши, вели, него и глад ми утоли.</p> <p>Дао сам му од свег с 
абри и одреши језик.</p> <p>— Била сам, вели, на станици да гледам свет.{S} Сва деца отишла, па 
га већ за себе.{S} Ћесар нас је слагао, вели, право је да сад и ми њега слажемо.{S} А нећемо га 
Марка пред тобом па нека каже?“ „Добро, вели, попе, та ти је реч спасла село али није и Маркову 
ку оставила у једну турску кућу; добар, вели, неки турчин, дао јој је реч да ће се бринути о њо 
 поднаредник такође није хтео лећи јер, вели, рана и бол који му је донела, навукла му је несан 
мога колеге, послао ми по мом коњанику, вели: ми евакуишемо.{S} То још пре три дана а отад не з 
пазару купи штогод топло за под кошуљу, вели како је осећао тешку срамоту на души и вратио се а 
 да изберу себи конаке.{S} У моју кућу, вели Лазар, не улеже хвала Богу нико, а да је ко ушао н 
/p> <p>— Тако ти Бога, војниче — рекох, вели, ја продавцу — продај то и узми паре ал немој нико 
а сина: „Долазио ми је — <pb n="391" /> вели — неколико пута за време онога затишја на виђење,  
е се жене око Лазара а он им казује.{S} Вели, Турци пали у село па није смео раније да се искра 
е ударише у врисак и лелек кад чуше.{S} Вели, тражили му Турци бела брашна, он реко да нема виш 
а одступања и убедио ме да не журим.{S} Вели из Призрена се још може лако вратити у Скопље али  
лницу и да се понудим за болничарку.{S} Вели: примиће те јер им требају; болничарке су им се ра 
аже дете на сто.</p> <p>— Ево вам га! — вели — Радите с њим што хоћете.{S} Ја сам га већ изгуби 
<p>— Морам са својима, где би остала! — вели.</p> <p>Млада жена у војничкоме оделу, која је хте 
— Ја идем, у име божје, колико сутра! — вели један.</p> <p>— Е, решио си се, којим путем? — пит 
 <p>Борба почиње.</p> <p>— Биће меса! — вели пуковник своме ађутанту, посматрајући развијање пр 
прата ханског.</p> <p>— Зло, несрећа! — вели Краљ, седајући међ своје нове другове.</p> <p>— Ве 
им хлеб.</p> <p>— Ама јесте, тако је! — вели му мој пријатељ. — Не замерам ја теби, но те молим 
запитах га са саучешћем.</p> <p>— Не! — вели професор. — Они су се већ удостојили божје милости 
аг у Куршумлију.</p> <p>— Вратиће се! — вели господин Јанковић.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Немци  
кад год!</p> <p>— Благо теби, старче! — вели му трећи. — Бог ти најпре одузео очни вид па те от 
 да се брине а он је сутрашњи војник! — вели један из гомиле.</p> <p>— Треба збацити оне бабе и 
ићи ћу баш у дивизију да се распитам! — вели доктор — Ја некако још не верујем.</p> <p>— Отиди  
тако скривени да не могу да их нађем! — вели капетан, командир брзометних.</p> <p>— Морамо их н 
ац не би полудео кад би сагледао ово! — вели трећи.</p> <p>— И виш’ у лудилу је пуцао на нас, м 
т клиза и пада.</p> <p>— Падам често! — вели.</p> <p>— И ми Величанство! — теши га ађутант, под 
</p> <p>— За Аустрију?</p> <p>— Јест! — вели он — За њу сам чуо а за ове друге нисам чуо.{S} Он 
вет отићи.</p> <p>— Само чувај пушку! — вели капетан.</p> <p>— Хоћу, господине, и она мене чува 
иници служио.</p> <p>— У ђачкој чети, — вели — после у воду.</p> <p>— То је штета, у воду може  
Можда и друкче гласи то пророчанство, — вели један дежмекасти господин — али сам ја чуо тако: д 
Просјак сам и ја као и ти, пријатељу, — вели други, спуштајући му пару у капу — ал ево да се по 
ознаник.</p> <p>— Ви ме се не сећате? — вели и доноси леву руку до шајкаче поздрављајући ме.</p 
>— Питајте га, море, хоће ли да пуши? — вели поднаредник онима око ватре.</p> <p>Један га запит 
то, питај ме, имаш право да ме питаш? — вели благајник срдећи се сам на себе.</p> <p>— Што да т 
врди то сад понова.</p> <p>— Кажем ја — вели — да сам чуо!</p> <p>— Ал’ ти кажеш скоро си чуо?< 
о речи.</p> <p>— Ти си се већ растала — вели старац — Од живог се човек растаје а не од мртвог. 
и се?</p> <pb n="699" /> <p>— Не ваља — вели — тежак пут али ако се мора онда што ћеш.</p> <p>И 
а није Призрен видео у својим улицама — вели, ослоњен на један ћепенак један омален човек са на 
врати саопшти нам га.</p> <p>— Истина — вели — прешли су.{S} Ево проведоше три Немца заробљеник 
ашњи мој саговорник.</p> <p>— Нека је — вели, кад она изађе у мрак — сваки час тако излази, иде 
е себи ађутанта:</p> <p>— Сећаш ли се — вели му — оне Наполеонове слике при повратку из Москве? 
јем, ја горим моје ствари и грејем се — вели један благајник који је уз болницу повукао и кућу. 
 чусмо и нешто више.</p> <p>— Туку се — вели — већ по улицама.{S} Испод кафане „Шарана“ и код с 
>— Наше је, наши су га краљеви зидали — вели Краљ — три брата, Вукашин, Угљеша и Гојко, и много 
а ствари и тако ми Бога нећу пожалити — вели очајно инжињер — али шта ћу с децом, четворо их је 
тране. „Дошли су и србијански свирачи — вели бабо — водићу те после да их чујеш, ал прво ајде у 
лаго мени!</p> <p>— Слаб ти тај левак — вели му Краљ.</p> <p>— Шта ћеш, Господару, пати и он ка 
раћа.</p> <p>— Да опалимо један метак — вели каплар — па ако је и заспао пробудиће се.</p> <p>— 
ма о којима сви говоре.</p> <p>— Имам — вели — две удате сестре, у добре куће.{S} Брат се подел 
 Море да га огрнем овим мојим шињелом — вели други. — Биће пре да је прозебао, а ја сам се разг 
године!</p> <p>— Не каже пророчанство — вели други — да ће цела Србија бити преплављена, већ са 
 А ти?</p> <p>— Ја се нисам још решио — вели онај други.</p> <p>— Пођи, брате, и ти на Чакор, р 
.</p> <p>Можда је тако мени изгледало — вели несретна мајка, јер сам све то гледала кроз сузе,  
</p> <p>— То би све било врло повољно — вели за столом код „Зрињског“ један лекар коме су све т 
ика и Гилана.</p> <p>— Гледам вечерас — вели виши, коштуњави учитељ, светлих очију, које се у п 
никакве вести, ја већ знам, ситуацију — вели он — Од два сата по подне па до сад лутам од дућан 
ар ја да ти својом руком ископам раку — вели артиљерац своме топу — Милошу мој!</p> <p>Тепали с 
 тежа.</p> <p>— Верујте ми, пријатељу — вели ми један познаник — имам гвоздене живце.{S} Претур 
рквице, нигде зграде.</p> <p>— Ето ту — вели старац — видиш колицина их се одмара.{S} Све нов к 
ости.</p> <p>— Много рањених и мртвих — вели — на путу, на вратима, на кућнем прагу.{S} Болнича 
пута и заплака се, па оде. „Сад ћу ја!“ вели, па се изгуби.</p> <p>— И не дође? — пита начелник 
сутрадан опет ага звао кнеза и попа, па вели: „Зашто вам је село пусто, у селу нема до само баб 
рупи брани се један што иде у Солун, па вели:</p> <p>— Нећу да чујем коминике о борбама, нећу д 
ачи свршише а бабо опет њима петицу, па вели: „Кажи:{S} Авај, Босно, сиротице клета!“ Свирачи з 
исам је разумела а она ошкрину врата па вели: „Слушај!“ Ја ослушнух и чух пуцање.{S} Погледах с 
су вам жене, где девојке?“ Кнез запе па вели: „Ту је село, то што видиш, ага!“ А он: „Не лажи,  
> <p>— Кад смо ушли у цркву а бабо мени вели: „Ето видиш, то је српски цар Лазо, што је погинуо 
е ведра ноћ јасно оцртава и издваја, он вели војницима око ватре:</p> <p>— Ено, видите ли, децо 
опео, куд би ми сад био крај.{S} Али он вели, на Овчем ће се Пољу тући одлучна битка.{S} Е па д 
пита баба: „Кој ти је ово море?“ А бабо вели: „Петров!“ „Е, кад је Петров — рећи ће господин по 
 те капље са нас као са стреје, а Бојко вели: „Ако, море, исушиће се!“ Наиђе мразна ноћ па не с 
днеш прстом, мислиш сломиће се, а Бојко вели: „Сутра, ако Бог да, у зору биће борбе па ћемо се  
ј, па сви попадали и посустали, а Бојко вели: „Добро је и ово, има горе.{S} Они што су изгинули 
 иланинца са зверском снагом, онога што вели: „Срце ми је довољно.{S} Оружје ми не треба!“ Оног 
 је ово сад?“ Поп се сави сиромах па му вели: „Господару и ага, Бог па ти!{S} Што смо ти рекли  
ти; па шпедитерска <pb n="379" /> кола, велика, пространа, читава кућа на точковима а вуку их т 
нутрашњости; па онда, шпедитерска кола, велика, пространа, читава кућа на точковима а вуку их т 
зноси онај величанствен и светао облак, велика мисао Душанова, која одатле плави све долине и п 
равда али га ђенерал није ни слушао.{S} Велика казаљка на станичноме часовнику нагло је одмицал 
 редом развијати сад догађаји?</p> <p>— Велика офанзива на северу већ је отпочела, непријатељ ј 
да их пустимо.</p> <p>— Да нам је каква велика рибарска мрежа па да их ловимо ко рибице! — дода 
 другом месту доделити да се заврши ова велика трагедија коју сад преживљујемо, до на Косову?</ 
ично телеграфисао престолонаследнику да велика војска од 500.000 одабраних руских бораца, под к 
 на Пчињи, све до њенога утока, развила велика и одлучна борба са нашим фронтом окренутим исток 
ода које даје услове да се он поведе на велика дела; да ли такво стање рађа Кавуре, Мациније, О 
 се, на левој страни, у зграду на једна велика врата, у мрачну и велику просторију, која заузим 
торијски Усуд тако наредио, да се једна велика мисао сручи у амбисе овога кланца <pb n="582" /> 
, јер у болу који је у вама, лежи једна велика мисао а та мисао не сме умрети, она се на против 
један храм, пантеон, где леже погребена велика и светла дела прошлости, као и муке и страдања ј 
је владу и Врховну Команду притисла она велика, она општа брига.</p> <p>Целокупна влада сместил 
, упињу се да извуку из стрме улице она велика дворска кола за свечаности, у стилу Луја XIV.{S} 
ак, непријатељ, код којега се већ осећа велика поколебаност, био би пребачен преко Мораве и ств 
варош, па се онда зачу отуд од Дреновца велика борба а после и на Сави.{S} Они су били прешли н 
 у збегу.{S} Понестало хране те настаде велика мука и невоља.{S} Сваки дан смо мање јели али и  
ли али и то мало па понестало и настаде велика оскудица а Турци још не мичу из села.{S} Дође ве 
алеко неко и тамно сећање.{S} Али наиђе велика балканска бура и заратише народи од Дунава до Је 
ом Вардара води ван вароши, тамо где је велика болница и подофицирска школа.{S} Ту је тихо, ту  
ута и ту ће крај ње пробдити ноћ али је велика гомила оних који не могу наћи чиме ће и ватру на 
дана покушали и прелаз.{S} Веле како је велика магла пала на Дунав наши нису ни опазили, до на  
удавих и тесних улица пећских.{S} То је велика зграда саграђена од камена, као и већина беговск 
епријатеља свакога часа.{S} Опасност је велика за батерију да настави пут за Чачак јер може неп 
.</p> <p>Био је то тежак удар за мене и велика брига примити троје недорасле деце на своја плећ 
има, наши се одлично држе на Страцину и велика им помоћ стиже са севера и из гарнизона са албан 
а се ваљда једна држава само географски велика већ и културно велика, дорасла и достојна европс 
о што мора доћи.{S} Не може једна овако велика борба остати без праведних резултата! — храбри с 
рођака мојих, јер породица наша је врло велика, има нас и по Бачкој и по Срему!</p> <p>— Хвала  
а само географски велика већ и културно велика, дорасла и достојна европскога друштва?</p> <p>— 
 и даље под уветом где је била прилично велика и дубока раница.</p> <p>Вриснула сам, као да сам 
и клонем.{S} Ох, не звате ви како је то велика душевна потреба то пијанство од болова.</p> <p>В 
еде, гомилице једва ако би омањиле, јер велика већина на улици, на ногама и једе.{S} Парче хлеб 
дизгине ни оглавника.{S} Ноге му дрхћу, велике дупље над очима и оне две угибле испод слабина б 
 страхом се опоменуо оне <pb n="292" /> велике српске катастрофе на тој најкрвавијој реци из ср 
и једе.{S} Парче хлеба, до којега се на велике јаде дошло и ма што уз то, што се могло купити о 
сли да понесемо огромну задаћу оснивања велике државе или смо је требали оставити познијим, здр 
езница до Феризовића није могла бити од велике користи, кад се зна да је у Феризовићу још много 
 расула и безвлашћа.{S} И као кад испод велике грађевине ишчупаш из темеља основни камен, што с 
жити све оне надчовечанске напоре и све велике патње српскога народа.</p> <p>Марта 1920 год.,</ 
госпа у црнини завршила и врхунац своје велике и тешке породичне трагедије, претрпана <pb n="51 
ја се нешто мало пење и долази до једне велике и угледне зграде, чије двориште затвара чврста д 
а, <pb n="384" /> отвори још једном оне велике, оне паметне и пуне израза очи и погледа боно де 
тињства и снова без јаве, нису више без велике и грубе прошлости.</p> <p>Мислио сам да не наста 
у ноћ.{S} Глас је тај морао од некуд из велике даљине допрети, једва продирући кроз густ и влаж 
о тежак.{S} Томе су се још придружиле и велике неприлике и тешкоће које је требало савладати да 
 подвиг ослобођења и уједињења, тражи и велике и скупоцене жртве; да нас је мало и да морамо св 
чине још ближом и одређенијом.{S} Описи велике поморске катастрофе казују, да се у моменту суда 
 српска војска и вали те славе заљуљати велике европске фронтове и повести војске одлучним и пр 
 тешке масе које затим лагано плове као велике океанске лађе.</p> <p>— То гори варош! — узвикуј 
S} Смедерево пало и непријатељ пребацио велике снаге код Рама те означио своју намеру да главну 
елу реку, те се на средини пење до врло велике висине, до које се треба са напором пети а затим 
удаљено.{S} Тим друмом поћи ће мало час велике поворке изгнанога народа, које ће сад ускоро прв 
носе из вароши и заједнички сахрањују у велике кречне рупе?</p> <p>Отишла сам у највећу болницу 
 није био свршен.{S} Простране су раке, велики је број топова.{S} Треба затим земљу угазити, тр 
ожртвовањем.</p> <p>Скопље има другачи, велики и важан политички значај; оно је престоница вард 
спита о борби на Чачку.</p> <p>— Значи, велики сте пораз нанели непријатељу у тој борби?</p> <p 
ребацивање јединица на разне фронтове а велики део јужне Србије спасен, обезбедио би основицу з 
те о нама, онда морате узети у обзир да велики подвиг ослобођења и уједињења, тражи и велике и  
иновничке и официрске породице, па онда велики број надлештава, чиновника, стране мисије и наша 
е могло рачунати, јер је она већ понела велики напад Немаца и Аустријанаца.</p> <p>— На истоку  
оку бразду мисао о томе, како је невоља велики, гломазан жрвањ који меље све обзире и све однос 
избеглица из других места, а међу овима велики број појединаца и читавих породица које су га по 
куда ћу, али сам пошла.{S} Дошла сам на велики камени мост који води преко Вардара и ту сам зас 
} Кад свану нови дани, кад сви легну на велики и светао посао, кад чујем позив богиње уметности 
вном исцрпео, али сви обратише пажњу на велики број аероплана који се почео њихати изнад наших  
напуштате вароши без вере, онда када је велики део Србије био још слободан, када сте и ви тако  
та неко од министара.</p> <p>— Њихов је велики интерес, као и наш — одговори Пашић — да двеста  
 је у Јежевици, у сеоској школи, где је велики <pb n="198" /> део ноћи провео у разговору о сут 
 Врховна Команда почела нагло да купује велики број коња.{S} Рашчуло се било на све стране да ј 
зе са Косова, врло мале јер су утрошиле велики број војске на образовање гарнизона по освојеним 
вори официр немарно, не придајућим томе велики значај.</p> <p>— Ми се у њу надамо, много се над 
чано: дрва далеко бацају сенке, џбунови велики као шуме а јеле, које су окитиле подножја Прокле 
ских путева којима су се од увек ваљали велики светски догађаји никли из сусрета истока са запа 
ми, који смо пешице ходили, те не могли велики терет носити, и од конака до конака снабдевали с 
азапета платна паучине и кад се у ватри велики пањ скрха или џарне или кад се нов положи, разле 
атити сам војвода Мишић и из ње развити велики један историјски чин, који је њему његова срећна 
а!“ па ми се јави мајка, па видо и онај велики барјак наш, па слике на зиду, Краља Петра и војв 
 велику мисао покрива.{S} Је ли то онај велики, онај неодољиви историјски Усуд тако наредио, да 
а не могући да догледа место где се тај велики и кобан чин догађа.</p> <p>То није био више онај 
а вози од Београда до Топчидера; за њим велики товарни аутомобил голубије боје, и са мотором ко 
а вози од Теразија до Топчидера; за њим велики, товаран аутомобил модре <pb n="230" /> боје, са 
утија од шешира; на крову аутомобилском велики платнени кофери са никленим катанцима.{S} То су  
е ни у чији савет и крећу.</p> <p>Један велики војни аутомобил који довлачи са станице од некуд 
са Господњег плоча под којом је почивао велики наук који ће затим светом овладати.{S} Диже се,  
и за вашу државу и за ваш народ.{S} Пао велики црн облак па све покрио и легао мрак на земљу.{S 
е, кад је пало вече, нас је децу обузео велики страх.{S} Нешто што се цео дан само о Турцима го 
олико се то може учинити, јер се толико велики слој ђубрета нагомилао да никоме ни на памет ниј 
језиком, језиком којим се исказују само велики, само истински осећаји?</p> <p>— Не, госпо, ви н 
ало вече/ видело се да је то пожар и то велики пожар.</p> <p>Тек смо сишли низ друм а почеше да 
ли те се не могу на грудима понети, већ велики и тешки.</p> <pb n="372" /> <p>Повио се грешни Б 
дмах сувотом окрепи тело.{S} Кад стигну велики Божји празници, она мете кућу и спрема да буде с 
ad>Крај мангала</head> <p>Ноћ је морала великим делом промаћи, вероватно је било близо поноћи,  
орије како се одмиче, као оно што се на великим сатовима, на тороњима германских општинских дом 
ених крајева; сишла је међу нас, вођена великим осећањем милосрђа и предано је неговала раскрва 
 <pb n="658" /> <p>Док је он и даље, са великим интересовањем, распитивао о свима новим машинам 
ма пребаченим преко рамена; она кола са великим стакленим <pb n="538" /> прозорима, кроз које В 
коња раскрвављених груди, који су их са великим напрезањем извлачили из свих блата кроз која се 
њића раскрвављених груди, који су их са великим напрезањем извукли из ових блата кроз која се п 
оји занеме и изгубе моћ размишљања пред великим опасностима и предају <pb n="686" /> се судбини 
, разапеће се бело платно по коме ће се великим црвеним словима исписати речи добродошлице.{S}  
љску лопту, — као знамење, као предзнак великим светским катастрофама, десио се један догађај к 
рганизацијом, обиђем страже.{S} Обхрван великим болом који ме је баш тих дана задесио, ишао сам 
{S} Говори се једновремено о свему, и о великим бригама и о оним малим, личним невољама, и о Ру 
невоље.</p> <p>Разговори су се водили о великим бригама које су лежале на влади.{S} Војска је з 
 пролазника, неузнемирено разговарати о великим и заједничким бригама.</p> <p>Јесен оголела дрв 
к, своме убогоме двору, разговарајући о великим и раскошним дворовима у којима ће они од сутра  
n="214" /> поднаредник над је казивао о великим борбама на Дунаву, у којима је он рањен, о сили 
друштва?</p> <p>— Ко би забога, у овако великим догађајима, који се тако нагло развијају, који  
ржаве и крај њега онај, који се у овако великим догађајима: који се тако нагло развијају, који  
 остатке дрвенарије.{S} Леп са зидова у великим комадима пада а диреци у дуваровима већ се прет 
земљу да се затим, преко ноћи, излије у великим количинама.{S} Била је то последња ноћ коју су  
 са овима и утешне вести:{S} Французи у великим масама надиру ка Велесу, Румунија је објавила р 
ације, те да отуд, смрћу својом, искажу великима да су ти храмови тек онда узвишени, тек онда в 
крупна стаса и нешто опуштених бркова а великих избуљених очију и дебелих усана а други необичн 
е жеља за слободом малих јача од насиља великих.</p> <p>Поуздање, које су нам вести са бојишта  
ми је како је у Београду лепо, како има великих кућа и много људи, па жељезнице, па лађе, трамв 
 место у возу.{S} Бледа, воштана лица и великих, изразитих очију, она је стајала у једноме скло 
 у душама народним а не само као украси великих светских градова?</p> <p>Лагано креће збег који 
 кроз саму стену, камен, кланце и преко великих висина али краћи; други нешто блажији али дужи. 
спраћају, чула сам да тамо има неколико великих болница а и вукло ме је нешто тамо.{S} Све ми с 
те долине и нове градове, који ничу око великих и богатих предузећа?</p> <p>Ако не дотраје дотл 
ве, што се нижу крај зелених обала ових великих река.{S} Смрт је потегла снажно косом, коју је  
вари сишле из тајанствених прашума ових великих планина које се уздижу над нама и сабрале овде  
клонито је, мирно је, далеко је од оних великих путева којима тутњи непогода — тамо ће нас можд 
мом и отишла даље у ноћ.</p> <p>— Чудо, велико чудо! — рече више сам себи, па се онда окрете на 
дајући међ своје нове другове.</p> <p>— Велико зло, господару! — одговорају старци правећи мест 
 мисао свога доба; она мисао која је за велико дело ослобођења понела читаве планине страдања и 
на апарату реко да је у Лесковцу такође велико узбуђење, да се чине силне припреме, станица се  
окушавао да ми се отвори.{S} За капијом велико двориште, у које су већ поједини утерали кола.{S 
ко огромну задаћу?{S} Не прави се једно велико доба у историји без људи који воде догађаје, без 
и висе о њему.</p> <p>Јер, авет глади у велико лебди над овом војском изгнаника.{S} У Приштини  
и сама, као да је знала да ме сад већ у велико занима њена прича, којој сам предосећао тужан св 
ad>Последња нада</head> <p>Већ је ноћ у велико пала а Моравска Дивизија није још стигла.{S} Кон 
тиљерије, непријатељ извлачи два тешка, великог калибра топа, код барутнога магацина, више Чачк 
 да ми је и најстарији син, у борби код Великог Поповића, погинуо...</p> <p>Очекивао сам да ће  
гарете, коју је држао измеђ кажипрста и великог.</p> <p>— Ви као да не верујете у њену помоћ? — 
Он је јуначки подносио све тегобе овога великога рата; грудима је својим узносио топове на тешк 
оцнијих, стећи још једну поуку из овога великога и крвавога рата, а та је: да је само Виљем пру 
> <head>Слом</head> <p>Сећам се једнога великога пожара, пре неколико година.{S} Горела је прос 
пуштен, посрнућу, пашћу опет крај онога великога друма којим ће будућност кретати и предаћу се  
их, нисмо друго до бродоломници са тога великога брода.</p> <p>Има чак и појединих детаља у кат 
 стајала у једноме склонитоме куту, иза великога стуба.{S} Један сноп косих зракова, који је пр 
ње.{S} За извођење те владине одлуке од великога је значаја било стање на гиланскоме фронту, гд 
ола први сачувао је тиме будућој Русији великога Толстоја.</p> <p>— Мислите ли зар, да је то Ни 
код људи, које сте задужили у животу, а великодушност код оних које никад ничим нисте задужили. 
риликама има себичности, толико често и великодушности.{S} Само што ће те себичност стално срес 
најтежих и најмучнијих тренутака у овој великој трагедији српској, полазак званичне Србије у пл 
т стотина година подржао у вери, у оној великој и узвишеној вери која се исказује у љубави прем 
о седам осам дана, све до синоћ, у оној великој болници где је била гимназија.{S} У болници је  
о би се водити рачуна о томе да будућој великој држави нису потребни толико генерали и државни  
 они што треба да држе центар у будућој великој борби — још од поноћи извели војнике са пушкама 
 они што треба да држе центар у будућој великој борби, очајно боре да утуре своје породице.</p> 
ушевљењем <pb n="329" /> да се жртвујем великој идеји, којом је цела наша генерација задојена.{ 
head> <p>Странци су писали врло много о великој трагедији српскога народа деветсто петнаесте го 
у душу претрпава и туђим боловима?{S} У великој тузи то није непозната појава; онај који пати,  
ебди танак слој светлости као оно кад у великој даљини горе ритови.{S} Кажу то је Липљан али је 
шипака, продаје ужад и колане, што се у великој количини купује због товара на коњиће, који се  
 официри били у ескорти и учествовали у великој тој свечаности народној.{S} Колико се нада вези 
каћена.{S} Док су сви остали рањеници у великој соби, где су лежали, јечали и стењали, он је са 
или допрле до мене јер, учасник и сам у великој невољи, нисам ни могао даље догледати.{S} Моја  
 се ђенералу и предаде му једно писмо у великој, белој коверти.{S} Ђенерал, који је са војском  
че у своје дворе.</p> <p>Арнаутин је са великом пажњом, не скидајући погледа, посматрао силу ко 
 целу варош те на кућама се отворише са великом лупом, нагло и готово једновремено прозори и по 
ватре и нису пуштали к њој.{S} Они су с великом муком набављали сандуке, плотове, точкове, кола 
ставите ме, не узнемиравајте ме у овоме великоме тренутку.{S} Пођите напред са вером да ћу ја ж 
кадгод будем сматран сарадником на томе великоме делу, које ће изложити све оне надчовечанске н 
 ову књигу не сматрам као готово дело о великоме догађају, те се чак и побојавам да није нешто  
 слободу и величину Отаџбине своје и за велику, вечиту и неумитну правду, којој си Ти бранилац  
овим крајевима.{S} У зграду се улази на велику дрвену капију, на коју се с обе стране наслањају 
ђаци, омладина, која је имала да понесе велику државу, служе као месо за топове.{S} Говорите ми 
граду на једна велика врата, у мрачну и велику просторију, која заузима цело приземље а служи к 
ри у Прагу су ме храбрили, обећавали ми велику будућност, био сам љубимац њихов.</p> <p>— А рек 
догађај а сваки је догађај наговештавао велику трагедију српскога народа.</p> <p>За пад Београд 
једном почела да се повлачи то би унело велику пометњу.{S} С тога је нађено за сходно да један  
 пред помишљу да смо потегли да градимо велику државу.{S} Питам се увек, има ли међ нама људи к 
ј Моштаници и добио је наредбу да иде у Велику Моштаницу, да прихвати и поткрепи једанаести пук 
час водио са оним официром, разочаран у велику задаћу коју смо дотле сви приписивали Моравској  
нио.{S} Пећ је у истини личила на једну велику гробницу, кроз коју су лутале сенке бивших људи. 
евиђајући и оно мало рупа на зиду и ону велику гомилу сточног ђубрета, преко којега смо морали  
ло да просим.</p> <p>Отишла сам и у ону велику болницу, у парку.{S} Нису ме ни тамо примили.{S} 
штедети или не.</p> <p>Отишла сам у ону велику зграду начелства, где је била смештена Врховна К 
Бистрица ту недалеко кваси гроб који ту велику мисао покрива.{S} Је ли то онај велики, онај нео 
 ли међ нама људи који ће прихватити ту велику државу?</p> <p>— Има их вероватно! — прекидох ја 
 очекујући да настави.</p> <p>— Има је, велим! — понови војвода гласно — Како да нема одговорно 
е криво! — резонује позивац. — Бога ми, велим, сутра кад почне борба и да их не убијамо него ов 
епотребно месо.</p> <p>Нисам ни слутио, велим, када су та деца, бледа и уморна лица пролазила у 
 одушевљење.</p> <p>— Није то за вас! — велим му.</p> <p>— Зашто да није.{S} Предстојало ми је  
 било чак и мржње.</p> <p>— Тако је, ал велим, ко зна од кад је липсало, ето су га већ и пси ра 
<p>— Шта знам — узех да се правдам — ко велим да није поверљиво.</p> <p>— Ама чега још и сад им 
 свисне.</p> <pb n="155" /> <p>— Ето, и Велимир Рајић тако... — добаци неко са дна кафане.</p>  
обаци неко са дна кафане.</p> <p>— Који Велимир Рајић?</p> <p>— Онај, млади песник!</p> <p>— Па 
ачићима да приграби свако себи.{S} А ми велимо нека их, боље наша сиротиња нека узме него Бугар 
подин пркосно узвикну:</p> <p>— Но, шта велите сад о вашим Бугарима?</p> <p>Човек уских рамена  
ежао ситуацију од садање.</p> <p>— А ви велите, Врховна је Команда и предложила то?</p> <p>— Да 
ли смо о ономе војничкоме препаду, који велите да је предлагала Врховна Команда, а Влада га ниј 
а се указује чудан призор.{S} Страшан и величанствен сјај распростире далеко око себе светлост  
виде или бар осети, како се узноси онај величанствен и светао облак, велика мисао Душанова, кој 
ли јаблан.</p> <p>То је Призрен.</p> <p>Величанствен у прошлости, искићен сјајем најсветлијега  
зађе пред очи, као нека мађијска слика, величанствена поворка златом искићених витезова који по 
лић и цвет српских јунака и руши се она величанствена зграда која се простирала од јадранскога  
зарев полазак из Крушевца на Косово.{S} Величанствене поворке златом искићених витезова, који п 
ва сабраних на збор, леже расути остаци величанствене цркве Светога Арханђела, под чијим је сво 
 ти храмови тек онда узвишени, тек онда величанствени, када се дижу у душама народним а не само 
ожда иду на обале са којих се догледају величанствени светски храмови културе, просвете и цивил 
ји на фронтовима.{S} Ту је сазнао да ни величанствено пожртвовање српске војске ни њени надчове 
ас на Торлак са којега је посматрао ону величанствену борбу која ће ослободити Београд; час на  
оистоку... је л тако?</p> <p>— Тако је, Величанство!</p> <p>— Наш фронт је окренут леђима Косов 
скве?</p> <pb n="285" /> <p>— Сећам се, Величанство!</p> <p>— Е, ето сад историји још једна так 
>— Где сте?</p> <p>— Ви још не спавате, Величанство? — упита његов секретар тихим гласом, као д 
 брига мало трајала.</p> <p>— Могли би, Величанство, на она кола!</p> <p>Друмом је пролазила го 
у још више маха и настави:</p> <p>— Ви, Величанство, извесно не мислите на капитулацију у момен 
 заробљен!</p> <p>— Онда Вас преклињем, Величанство, одлучите се да кренемо што пре! — завапи а 
 Тополу.</p> <p>— Ако је по вољи у Ниш, Величанство, тамо је Краљевска Влада.</p> <p>— Нећу там 
ним <pb n="538" /> прозорима, кроз које Величанство поздравља светину која му аплаудира и кликћ 
<p>— Падам често! — вели.</p> <p>— И ми Величанство! — теши га ађутант, подмећући му своја снаж 
ти та одстојања.{S} Неће моћи ни Његово Величанство.</p> <pb n="616" /> <p>— Ми морамо! — преки 
 n="452" /> <p>Госпа у црнини ућута.{S} Величина и множина сећања која навалише на њу при помен 
и која гори, смеје смехом онога коме је величина трагедије замаглила душу и разум.{S} Добош, ко 
вори нашега цара; онамо, споменици наше величине, онамо поносна прошлост једнога народа.{S} Она 
ичина кланца, сећајући се ваљда славе и величине коју је негда тај град казивао; погледа по рас 
авио да сможди непријатеља и пође путем величине и снаге народа својега; молили су се Богу, кој 
ј рапорт о јучерањем и данашњем дану, о величини својих трупа и о ситуацији на Јежевици, одакле 
ги и Скопља, које је било трећи збег по величини, потеже све у Приштину, Митровицу и Феризовић. 
а такву једну катастрофу.{S} Личи ми по величини несреће, по пометености, журби, по забуни, по  
демима.{S} И, док се Краљевић поводи за величином тих историјских подвига, који су никли ту из  
понова охрабрио. — Опростиће жртве пред величином успеха!</p> <p>Капетан опет диже главу те пог 
ји часно живот свој положи за слободу и величину Отаџбине своје и за велику, вечиту и неумитну  
га Краља; нико од оних, који су појмили величину болова који у овоме часу раздиру душу једнога  
шћу, капљица вина садржавала у себи сву величину једне вере и једнога наука; тако ће ова прегрш 
е ова прегршт земље садржати у себи сву величину једне <pb n="674" /> слободе и једне љубави ко 
> <p>Немогуће је било оком схватити сву величину невоље која је кретала од јутрос.{S} Свако је  
административног одељења, осећајући сву величину утиска који је учинило његово саопштење — Да!{ 
ког сунца, ми се видимо и догледамо сву величину невоље, коју наша поворка изгнаника представља 
 му је лежала на коленима.</p> <p>— Шта велиш, пушка би па прође, а?</p> <p>— Хоће да остане за 
ра који је тугу тако заогрнуо провидним велом <pb n="374" /> испод којега се сузе нису виделе а 
нсу разблудној ноћи огрнутој прозрачним велом посутом звездама...</p> <p>У рано-зимско вече, кр 
ребало да остане тајна, скривена густим велом поноћи.</p> <p>Том страном Вардара, обалом која с 
идова, заклањајући се иза кућа, доле до велосипедског плаца.{S} Жестока се борба отворила, грок 
ови, на које су се слегали Дубровчани и Венедичани <pb n="267" /> и трговци с далеких источних  
 unit="subSection" /> <pb n="676" /> <p>Венецијо, чаробна невесто Јадранска!{S} Над твојим кана 
у која му се наређује из Берлина али га Венизелос претиче дозволом да се у Солун искрцају савез 
 грчки Краљ Константин отерао са власти Венизелоса и састав кабинета поверио једноме прононсира 
— приступа државном удару, одстрањујући Венизелоса са власти и растурајући парламенат.{S} По ре 
 савезничке трупе.{S} Како би тај корак Венизелосов могао одговарати грчким али не и пруским ин 
м царском џадом, која преко планинскога венца води из Кумановске равнице у Мораву.{S} Њихову на 
S} Са истока јављају да Бугари слазе са венца Црне Горе у Мораву и да су једним ноћним препадом 
летва, као оштра јесења слана, сасушити венце славе оних који би да их из овог рата понесу.</p> 
а; она до ње, са крвавим <pb n="504" /> венцем око чела, можда Милица, Милче, Мила; онај мушкар 
реливено <pb n="503" /> широким црвеним венцем од крви која се из ране излила на једну и другу  
еже и ведрина да осваја.{S} Кроз прљави вео, који је покрио небеско плаветнило, поче да жмируца 
арњој магли која је као танак прозрачан вео покрила лице земљино и кроз коју изгледа све што се 
 почетка рата, да све ствари гледа кроз веома мутне наочари.</p> <p>У другој гомилици, која жив 
ом неискрености.{S} А храна то је вера, вера у оно што има доћи и ради чега се подноси бол; вер 
ради чега се подноси бол; вера у нешто, вера у ма што.{S} Донде, до средине онога моста, који с 
то има доћи и ради чега се подноси бол; вера у нешто, вера у ма што.{S} Донде, до средине онога 
е још и у овоме очајноме часу провејава вера.</p> <p>— Шта ћете у Солун, по Богу брате, само да 
ободу, не може пропасти.{S} Али... моја вера не може ни мало умањити бол, који ми садашњост зад 
 али чим спази светиљку коју родитељска вера жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљун 
када, у далекој прошлости, никла српска вера, једини је ноћас неми сведок тужнога чина сахрањив 
ља, али је све дотле бегунце подржавала вера.{S} Из Приштине већ, ни један бегунац није понео с 
ам дуге поворке побожних које је водила вера; гледао сам бескрајне поворке војсака, водила их ј 
о је још једино што нам је остало, гола вера.</p> <p>— У шта? — упита пуковник коме је присуств 
 се не мења, као што се не мења ни њена вера и нада у његов повратак.</p> <p>И ако жижак њенога 
дили.</p> <pb n="715" /> <p>Вера, силна вера обузела је људе; другаче се срећу, другаче поздрав 
тоји народ!</p> <p>— Само, кад би се та вера сачувала код народа.</p> <p>— Кад се могла сачуват 
ма бди брига моћних.{S} Па како је и та вера немоћна пред силом!</p> <p>За Енглезима брекће и с 
вати у живот.{S} Ох, како је за мало та вера трајала!</p> <p>Краљ је био разговоран.{S} Указују 
н?</p> <pb n="21" /> <p>Да ли је одиста вера јача од туге а нада снажнија од бола?</p> <p>И на  
а месила и остављала ту.</p> <p>Њена је вера није одвојила ни од оних снова које је некада будн 
, звуком неискрености.{S} А храна то је вера, вера у оно што има доћи и ради чега се подноси бо 
ји се узноси над граничном реком, та ће вера већ догорети, у колико је још има у мени.{S} Она т 
ју.{S} Охрид и Пећ су вера хришћанска и вера српска; то су храмови под којима је први пут пропо 
ба, поче да се исписује неко поуздање и вера у оно што је војвода предлагао.{S} Војвода је наст 
оћи и све понова заспа тврдим сном који вера и поуздање носи.</p> <p>Ја се вратих у ону механу. 
његове очи добише сјај који даје човеку вера и поуздање.</p> <p>Још није воз ни кренуо са стани 
оју, Светога Андрију.{S} Охрид и Пећ су вера хришћанска и вера српска; то су храмови под којима 
 мртви пробудили.</p> <pb n="715" /> <p>Вера, силна вера обузела је људе; другаче се срећу, дру 
арао оне речи из заклетве, како ћу бити веран, ја сам се толико драо, чини ми се да се мој глас 
дења, истрајнога надања и непоколебљиве вере.{S} Једном тако, уснила је, као бели голуб долетео 
ом, непознатом, неизвесном и без икакве вере.</p> <pb n="587" /> <p>Крајеви у које наилазимо св 
ђара и шваба и чеха и јевреја, од сваке вере и од сваке руке.{S} Стајали смо дуго, врло дуго, п 
 сведок тужнога чина сахрањивања српске вере.</p> <p>И сахрањена је већ!{S} Пуковник који је ру 
а је из душе Краљеве и последње остатке вере.{S} Ту се сручила готово цела Србија и ту је први  
на садржавала у себи сву величину једне вере и једнога наука; тако ће ова прегршт земље садржат 
.{S} Ту гамиже још и корњача и хитро се вере зелени гуштер и тромо мили пуж.{S} Ту после јесењи 
бона слика када се напушта варош без те вере.</p> <pb n="216" /> <p>— То је истина! — признадох 
 већ био сломљен, изнемогао старац, без вере у добру судбину свога народа.{S} Када би се одвоји 
 поворке несретнога народа и војска без вере и без снаге.{S} Отресао сам се упоређења ових двеј 
ги храбрили, једни веровали а други без вере и без одлуке ишли од гомиле, до гомиле да се распи 
ас опредељивало да напуштате вароши без вере, онда када је велики део Србије био још слободан,  
данима туге и снаге у данима поуздања и вере.</p> <p>Над том прегршти земље, и данас у изгнанст 
де спаљен читав један народ због јереси вере у слободу.{S} Рекао би човек да се земља упалила и 
 је јучерањи дан био можда последњи дан вере, данашњи је већ био први дан разочарења.{S} То се  
снуо на море.{S} И ја сам пун наде, пун вере, очекивао сретан дан када ће мој јединац саградити 
 груди — Гледам, сироти људи, са колико вере и колико поуздања дочекују војску која је стигла у 
 да су ова њихова решавања унела толико вере, толико поуздања у грађанство, да је оно одустало  
дубоком неком куту, задржао један делић вере и он се сад бунио и немоћан хтео би да се одупре о 
руне избрисало из душе и последњу искру вере.</p> <p>— У оно што ће доћи, у оно што мора доћи.{ 
же пут, гори увек подједнаком светлошћу вере и наде.</p> <p>— Он ће доћи! — постало је њено вје 
ене.{S} Имам мајку и две сестре, имам и вереницу — и кад то помену а њему наиђоше сузе на очи,  
а не дозволе старцу, да једној сумњивој вери стави на милост и немилост судбину носиоца круне и 
ржао у вери, у оној великој и узвишеној вери која се исказује у љубави према Отаџбини.</p> <p>М 
род српски пет стотина година подржао у вери, у оној великој и узвишеној вери која се исказује  
ни јунак Обилић Милошу</l> <l>И уз њега верни побратими</l> <l>С једне стране Косанчић Иване</l 
 да се растану од свога друга.</p> <p>А верно кученце, које се, предосећајући трагедију од јутр 
свет.{S} Вриснула сам од тешкога бола и веровала сам тога часа да и ја не треба више да живим.{ 
ни, ушли су рано јутрос.{S} Нисам чисто веровала својим очима, нисам могла да верујем да сам са 
удаљени од места где се ватра појавила, веровали су још увек да за њих није настао крајњи момен 
иша да савезници долазе, али данас већ, веровали су у то само они који нису могли праву истину  
ли шта се на другим странама дешава.{S} Веровали смо и уверавали су нас, да се истовремено са о 
се са вером они који нису ни у шта више веровали; устају са надом они који су сваку наду напуст 
ти и примити борбу а Французи су и сами веровали да ће примити ту борбу.{S} Па онда, 1812 годин 
ни су се вајкали, други храбрили, једни веровали а други без вере и без одлуке ишли од гомиле,  
доћи.</p> <p>Тако смо мислили, тако смо веровали, тако су нас лажно и обавештавали, заваравајућ 
те, попустише и они који су до мало час веровали званичним извештајима, те крену набујала река  
ици да се буде из сна, за који су синоћ веровали да га до зоре неће прекидати.{S} Најпре на јед 
твом, срели су се они који су још синоћ веровали да неће никад доћи потреба да се напушта Скопљ 
дити бар овај крај Србије, и — многи су веровали — која ће нам и Скопље повратити.</p> <p>На фр 
у то, и поред свих повољних вести, нису веровали.{S} Ту су се развили живи разговори, објашњења 
 ноћ да хита ка железничкој станици.{S} Веровало се, биће можда ноћас каквих ванредних возова а 
 била више онако суморна.{S} Све што је веровало у смрт, почело је понова веровати у живот.{S}  
и коштуњавим рукама све што се спасло и веровало да је на тим обалама, којима ће журно теглити, 
и бацати.{S} Изгледа као да се још увек веровало да се не бега даље, већ се само склања из варо 
е и разговарало се са асталчетом.{S} Та веровања увек за време ратова, а нарочито за време ката 
, предосећање несреће и слутње, онда та веровања у предсказања постају права зараза и страст.</ 
у тренутку кад смо се томе <pb n="9" /> веровању подали, загрокташе топови отуд са Румије и мит 
а беломе коњу, оваплоћавала у народноме веровању онога „човека из народа“ који ће, по једноме п 
 се није бојао самога рата са Бугарима, веровао је он у своју војску, као што је знао да остали 
, он је и овога тренутка, пред Штимњом, веровао још да је наша катастрофа поверљива ствар.</p>  
ти се својим немим душевним патњама.{S} Веровао сам да ће криза, која настаје у таквим тренутци 
и доста јесени претурио преко главе.{S} Веровао сам и ја да је Бог добар те хоће да огреје зрак 
ћу сву тугу своју и све болове наше.{S} Веровао сам, јер сам мислио да смо на хучноме и бурноме 
 болова и записао прве речи на њему.{S} Веровао сам и наставићу ту, исписаћу све листове, исказ 
он је веровао да ће га преживети али је веровао и у то, да њиме неће бити завршен низ ратовања  
 је, како је Син Господњи страдао ал је веровао, када је и на крсту био разапет.{S} Доћи ће, ка 
е, кад је полазио у бугарски рат, он је веровао да ће га преживети али је веровао и у то, да њи 
ке и тада се, у часу кад нико више није веровао у спас Србијин, родила у њему мисао о славној н 
/p> <p>— Мислио сам, и ја, господине, и веровао сам, дуго сам веровао...</p> <p>— А сад не веру 
247" /> песму у којој се Турци помињу и веровао да му је то довољно знање.</p> <p>— Шта су Турц 
и мира, он га није хтео; он је још увек веровао да може помоћи и трчао је са бојишта на бојиште 
 оне које је покосио мразом.{S} Све сам веровао да ће бити, све што је моје очинско срце у дуге 
и до сада са њима, али је до сада и сам веровао у нешто, па је покушавао том својом вером да ут 
тији нисам имао високо мишљење, али сам веровао, да је њено расуђивање о догађајима бар два три 
 ја, господине, и веровао сам, дуго сам веровао...</p> <p>— А сад не верујете више?</p> <p>— Ни 
</p> <p>— До овога часа још сам у нешто веровао, али сад...</p> <p>— До овога часа био сам грађ 
 потреба то пијанство од болова.</p> <p>Веровао сам јој јер је одиста бол, када га је казивала, 
 Верујте ми, горко сам заплакао.</p> <p>Веровао сам му, јер му је глас задрхтао у грлу.</p> <p> 
то је веровало у смрт, почело је понова веровати у живот.{S} Ох, како је за мало та вера трајал 
ледњи редови војске, која није престала веровати у добру срећу Србинову.{S} У тој војсци има их 
Народна Скупштина, ви онда ваљда нећете веровати неким хектографисаним табачићима, у којима се  
ви говоре и до год они не занеме, ја ћу веровати у биће Србијино.</p> <p>— Ја ћу веровати и пос 
еровати у биће Србијино.</p> <p>— Ја ћу веровати и после, кад и ти топови занеме! — одговори уч 
рби на Чачку.{S} Казивао је много и ја, вероватно нисам упамтио све.{S} Ипак сам сутра дан забе 
това.{S} Тада би се негде испод Скопља, вероватно на Пчињи, све до њенога утока, развила велика 
седам или осам џакова државнога брашна, вероватно упљачканога из каквог државнога магацина, кол 
 и уђе у једну пространу собу, која је, вероватно у редовним приликама, служила за школску учио 
езничким владама.</p> <p>— Могла би се, вероватно, умолити талијанска влада да уступи какав бро 
који грчевито стеже под мишком куферче, вероватно пуно новца на који је он већ израчунао ажију  
<p>Ноћ је морала великим делом промаћи, вероватно је било близо поноћи, када сам са мојим скоро 
ао и у нама свима задрхта нешто у души, вероватно кад помену „озбиљан час“ који смо сви осећали 
је трећи са поуздањем, јер тај Багрдан, вероватно из школских задатака ђака наше Војне Академиј 
ости, глас му је по где и где задрхтао, вероватно потресен сећањем на кућу и родитеља о коме је 
скога положаја; или чујеш лупање у сто, вероватно онога што поручује „за све“.{S} Ни за једним  
шкринутога прозора некакав пискав глас, вероватно онај који је ту реч бацио и данас по подне на 
!“...</p> <p>Он опет застаде у причању, вероватно обузет успоменом на овај свечани тренутак из  
 обори поглед, размишљајући о нечем.{S} Вероватно је у томе тренутку доносила одлуку да ми се п 
 су стигли још неки официри на коњима — вероватно особље из штаба — и свет је дуго стајао пред  
е он довео један зуавски пук на фронт а вероватно за њим довешће нам и остале.{S} Наше је распо 
зашло му је од прилике да се борбе воде вероватно негде око Ваљева, рецимо, на положајима изнад 
ти мање од шесет година а најстарија је вероватно преживела још које бегство у ранијој историји 
догађаје о којима је казивала и које је вероватно прибирала и сређивала, да би их била кадра на 
оме да буде српски војник?</p> <p>Он је вероватно погодио шта сам ја премишљао па настави непит 
те место Страцина и Куманова, она би се вероватно спустила на југ, преко Црнога Врха и Злетова. 
 једини пут за одступање, јер Бугари се вероватно неће задржати у Призрену већ ће поћи овамо.{S 
 А ствари су тако просте и тако јасне и вероватно зато баш што су јасне, дипломатија их мање ви 
едан је јецао.{S} Одвојио се у страну и вероватно под навалом тешких мисли, под теретом бриге з 
још није био отворио живу ватру, желећи вероватно најпре да одмери снагу нашу или очекујући при 
 то? — уздану један гласно настављајући вероватно ред мисли које је дотле у себи претурао.</p>  
ативног одељења и ако је кренуо у Солун вероватно да се раније нађе ван граница отаџбине, над к 
их се мокрих слабина пуши зној, дојурио вероватно отуд са <pb n="131" /> положаја, закачио дизг 
ду може себи наћи услова за живот, врло вероватно.</p> <p>Све те околности, у моменту када пада 
нијом.</p> <p>— Па?</p> <p>— Па ће врло вероватно они у Призрену, нарочито штитити и подржавати 
стави тамо пред нама цела колона.{S} То вероватно није никаква сметња покрету, већ обичан засто 
атити ту велику државу?</p> <p>— Има их вероватно! — прекидох ја брзи ток младићевих мисли.</p> 
одговори учитељ и сам нешто охрабрен. — Вероваћу, јер сам убеђен, да народ, који се овако мушки 
} До сад смо ишли нечему одређеноме, са вером кад стигнемо тамо где смо кренули, да смо завршил 
 великоме тренутку.{S} Пођите напред са вером да ћу ја живети, јер морам живети, али не захтева 
у легли клонули и изнемогли; дижу се са вером они који нису ни у шта више веровали; устају са н 
сем храбрости, улазио увек у борбу и са вером у победу.{S} Заваљене капе далеко изнад чела а об 
тренутка није поклецнула душа и који са вером гину?{S} Зашто не под срамним Голечом иза којега  
едном — Јер, ви сте Скопље напуштали са вером да је то привремено, да ћете се за који дан врати 
рије каква заостала нада, или вара себе вером, коју он никад није губио и која га је и на Рудни 
поставити да су се ови овамо руководили вером и надом те не хтели напуштати своје рођено тле ил 
остали живи и доји их на недрима својим вером и поуздањем.{S} Није ли то она, мајка нас свију,  
 по туђим планинама, задахните их новом вером и доведите их опет на наша поља.{S} Краљеви немај 
вао у нешто, па је покушавао том својом вером да утеши и друге.{S} Како ће сада кад више ни Он  
и сад већ пратили крваве борбе са неком вером, осећајући чак и извесну нелагодност што смо за т 
ом циљу, са оправданом или неоправданом вером да ће се у њему наћи заштита; али одавде нико ниј 
к, ишла сам довде, вођена неком празном вером у нешто.{S} Најзад довде сам и могла ићи и донде  
је ужижем и даље, ужижем је и дан и ноћ вером и надом, и чекам те, јер ти ћеш доћи!</p> <p>Ја т 
асти нису хтеле рушити да не би вређале верску осетљивост својих поданика Турака.{S} Сви су ти  
ело — изгубила основни камен у темељу — веру грађана у државу и њену моћ — заљуљала се, посрнул 
рамо трпети, да је то за образ наш и за веру нашу и за живот деце наше; казивао нам је, како је 
ној старици, подхрањивали су јој и даље веру, храбрили су је и даље у истрајности.{S} Ни једног 
 брижних грађана да су ови већ изгубили веру у државу и њену моћ.{S} Ту су се јавили и први зна 
И сад већ ништа више није могло вратити веру у светину те река, која је била набујала и надрла, 
 већ, ни један бегунац није понео собом веру и поуздање.</p> <p>— Кад сам очима видео, господин 
а, да нам донесу не толико помоћ колико веру да у овој гигантској борби нисмо сами, да је до на 
к, седамнаест пуних година храни она ту веру из онога неизмернога извора љубави која почива сам 
тоји још српска војска и ја бих имао ту веру.</p> <p>— Постоји народ!</p> <p>— Само, кад би се  
 покоље.{S} Тако се прича да је било а, веруј и јесте!{S} Ето, погледај ову дечицу!{S} Зар не и 
рице а он понови:</p> <p>— Згрејаће се, веруј ми, положи их само.</p> <p>Жена га послуша и поло 
ро тамо одакле се бега.{S} Зло је тамо, веруј ми.{S} И да си се вратио кући својој, мислиш оста 
 их како их нико и никад није терао.{S} Веруј нисмо им дали ни да се окрену за собом.{S} Оно је 
<p>— Ех, што! — рече, па брзо додаде: — Веруј, нису их оставили на миру.{S} Отац ми је добар га 
рујем.</p> <pb n="265" /> <p>— Па ти не веруј, ја ти кажем шта сам чуо! — додаје један суви и б 
ране да распитује, да се обавештава, да верује или не верује и — да се нада.{S} Нада је био пос 
је цео српски народ и нико није хтео да верује немиломе гласу да неће доћи, те су се и даље леп 
есец, исте околности: једна војска која верује да је победилац и предаје се победничком заносу  
пломатија споразума још и овог тренутка верује Бугарској.</p> <p>— Да!... — учини потпуковник и 
ћи ће...</p> <p>Седамнаест пуних година верује она у његов долазак, седамнаест пуних година хра 
ује, да се обавештава, да верује или не верује и — да се нада.{S} Нада је био последњи међу осе 
руге.{S} Како ће сада кад више ни Он не верује?</p> <p>Да ли се Он можда, усамљен у својој одај 
ојим приватним сазнањима, овај овамо не верује док не види „црно на беломе“.{S} Оптимиста се од 
даде он — па онда имати храбрости да се верује ма у шта!</p> <p>— Шта сте могли више видети но  
бедна играчка њена ми!{S} Па ипак човек верује где кад у снагу своје воље!</p> <p>— А што бегаш 
} То све бива и с тога што светина увек верује да онај који жури колима, мора знати штогод више 
е који је сазнао што, мало је то и увек верује да постоји још што, што он није сазнао.{S} Оне,  
а ипак он се држао тако као да још увек верује у нешто, као да се још увек нада нечему.{S} Није 
е чудновато, као да би се хтео уверити, верујем ли ја одиста у то што тврдим. — Верујете ли ви  
ли сте извесно успеха?</p> <p>— Мислим, верујем, на изложбама сам успевао, то ми је донело стип 
о веровала својим очима, нисам могла да верујем да сам сад слободна, да могу ићи где хоћу, да с 
 какво је изложио војвода Мишић али, не верујем и да је стање бугарске војске такво.{S} И ако с 
омиле која је сачекала воз.</p> <p>— Не верујем! — правда их други — иначе, зашто би само два п 
општина спрема ваљда нешто.</p> <p>— Не верујем, јер воз ће овуда проћи ноћу и неће се задржава 
 леђима што се држи за кош.</p> <p>— Не верујем! — одговара човек с фијакера, погледајући нестр 
ује узнемирене — немојте тако!{S} Ја не верујем да је Врховна Команда напустила Косово док је В 
 тренутка може отпочети напад.{S} Ја не верујем да ће освојити Београд али је извесно да га нећ 
ина.</p> <p>— Па знаш како је.{S} Ја не верујем ал, ако баш дође до чега, склони се!{S} Тамо гд 
шкој а Краљ у Прокупљу.{S} То никако не верујем.</p> <pb n="265" /> <p>— Па ти не веруј, ја ти  
маја са истока.</p> <p>— Ја у све то не верујем! — тврдио ми је познаник који ми је ова пророча 
питам! — вели доктор — Ја некако још не верујем.</p> <p>— Отиди бога ти!{S} Отишао је и господи 
а Степа после извесне паузе. — Примам и верујем и да је стање аустријске војске такво какво је  
е верујете?</p> <p>Нисам му рекао да ли верујем, те он сам објасни:</p> <p>— Обукао сам га сад, 
 Аустријанцима...{S} Хоћеш ваљада да ти верујем па и ја да останем да ме заробе!</p> <p>— Не ка 
но што је претрнуло и почесмо наново да верујемо и дишемо пуним дахом, који смо дотле уздржавал 
зимо озго, из старих граница Србије, не верујемо више ни у шта.</p> <p>Млади поднаредник климну 
верујем ли ја одиста у то што тврдим. — Верујете ли ви одиста да у нас има и Гарибалдија и Маци 
ипрста и великог.</p> <p>— Ви као да не верујете у њену помоћ? — запитах и у томе часу поче у м 
, дуго сам веровао...</p> <p>— А сад не верујете више?</p> <p>— Ни у шта! — одсече он одлучно и 
 мени ово аустријско одело, па за то не верујете?</p> <p>Нисам му рекао да ли верујем, те он са 
е ни у часу слома не ишчезава.</p> <p>— Верујеш ли одиста?</p> <p>— То је још једино што нам је 
најући више ни шта да мислиш ни чему да верујеш, већ предајеш се гомили и с њом очекујеш нешто  
ло.{S} Оно си требао да видиш, па да не верујеш шта се учини од једне царске војске.{S} Ево да  
начи најтежу трагедију.{S} Не жалим је, верујте; не бих жалио ни обе руке, ни оба ока, не бих ж 
 продро као усијано гвожђе кроз душу и, верујте, још ме бриди бол, још ме пече.{S} Био је то он 
} Да могу, госпођо, ја бих вам помогао, верујте, помогао бих вам!</p> <p>Поверовала сам му, јер 
<pb n="35" /> <p>— Први пут кад је пао, верујте заплакао сам и сам, као да ми је неко најрођени 
м за себе, ту сам први пут заплакао.{S} Верујте ми, горко сам заплакао.</p> <p>Веровао сам му,  
 била сад још већа и још тежа.</p> <p>— Верујте ми, пријатељу — вели ми један познаник — имам г 
а, које су само нама намењене.</p> <p>— Верујте, господине, да ми нису тешке ове невоље! — одго 
к се обезбедио његов пролазак.</p> <p>— Верујте, после овога воза ја мислим да ни један више не 
опреше њихове речи до уха.</p> <p>— Али верујте, да није био рањен ја не бих ни речи рекла — го 
аде да истину сазнаду сувише доцкан; не верују више ни у чији савет и крећу.</p> <p>Један велик 
 има их који задивљују јунаштвом и који верују да ће им јуначке груди красити Карађорђева Звезд 
е ме војсци, тамо ми је лакше, тамо још верују!</p> <p>И морало се кренути.{S} Пошло се оним др 
гло је? — мене озари нека потајна нада, верујући ваљда да оно што је могло, може још увек бити. 
и живио од милости, која му је пружана, верујући увек да ће се вратити на своје имање и да ће њ 
е озбиљно припретила, колико од страха, верујући да се сад налази мећу дивљацима и да је можда  
едају и кад им се не свиђа полазе даље, верујући да ће наћи боље.{S} Враћају се затим и кају, ј 
бригом жури у горње више делове вароши, верујући да ће се тамо моћи склонити.{S} Ипак по неко,  
љује лавину и претрпава насеља која су, верујући мртвом брду, дрзнула да му населе подножја.{S} 
у негде измеђ Јастребца и Копаоника.{S} Верујући у то, многи који су се спасли из Скопља и друг 
и арлуче пред својим затвореним вратима верујући да ће се газда вратити.</p> <p>Кроз мртве и за 
дуга обележи небом те свако дигне главу верујући у знак божји, који обећава светлост сунца.</p> 
е китити небо као разнобојни лампиони о веселим светковинама.</p> <pb n="320" /> <p>Занет тим з 
 да је Београд пао.{S} Морали смо да се веселимо и ми, а како је мени било у души то ја знам.{S 
 их је мисао; гледао сам шарене поворке веселих, водило их је задовољство али — шта води ову по 
а детету прокисле и згужване хаљинице а весело гледа и чврсто <pb n="493" /> се држи за војнико 
м зеленилом чемпресове шуме и уздиже се весело, као ведра, власима богата и раскошно искићена д 
вала, господин поручник! — кликну Бојко весело, осврте се па нас погледа све редом, као да би х 
у рану зору, као дете при буђењу играло весело.{S} С вечери је сишла на обалу да га сачека, али 
бирао у гомиле, уздигнуте главе, ведар, весео, свечано одевен а озго, са газиместанске узвишице 
нај Бата што се увек смеје, што је увек весео, што је срећа очева и мајчина.{S} Бата лежи у крв 
 допро до уха, њој би се чинило да чује весло и она би грчевито стезала светиљку и, заклањујући 
е, читаву брешу и дуг траг, као оно кад веслом прођеш кроз воду.{S} Кад прође „колона“ бреша по 
а, као освежавајућа дажда после запаре, вест да савезници стижу у Србију.{S} Она је најпре обух 
х плотова и зидова, који их растављају, вест је почела да се шири дуж целе махале и почеше да с 
е Јелице, једва да допре из Чачка каква вест о ситуацији у земљи, те које долазак једне батериј 
ивизије.{S} Ту најпре може канути каква вест или бар пасти мрвица са стола, а толико је довољно 
 блеђе док нису сасвим усануле.{S} Прва вест о дарданелској војсци, после неколико дана мучнога 
стигао тек око три сата по подне и прва вест коју смо са њега чули, била је: да је ово превелик 
олазниковом, нема <pb n="75" /> ли која вест која подлеже трошарини светине.{S} То све бива и с 
</p> <p>Када нас је од јутрос пробудила вест, да су нас ноћас о поноћи Бугари напали дужином це 
сам војвода Мишић.</p> <p>— Је ли тачна вест, капетане, да је Чачак од подне у непријатељским р 
дноме прононсираноме германофилу.{S} Та вест на мах унесе пометњу у наше расположење.{S} Скопља 
 који обећава светлост сунца.</p> <p>Та вест, која се шапутала и гласно казивала, која је проле 
у, све говоре једно исто, једна се иста вест преноси из групе у групу, ту се објашњењима прерађ 
г разговора, стигла нам је поражавајућа вест, да је Београд пао и ја сам у тој вести догледао о 
е оставио кад је напустио борбу и та је вест пошла из задњих редова, пошла можда још јутрос и с 
> час; те место да их охрабри, та их је вест још више застрашила.{S} И сад већ ништа више није  
какав коњаник јури с положаја да донесе вест команди у возу или од ње одлази на положаје да одн 
 Штаб Прве Армије.{S} Телефон му донесе вест да се штаб Прве Армије налази у Витановцу и он зап 
 нове бегунце из Куманова који доносе и вест да је Страцин пао и да су наши одступили ка Младом 
 још више појача, просу се кроз варош и вест да ђенерал сутра ујутру првим возом шаље и породиц 
ати с врата у нашу гомилу да нам понови вест, коју смо и сами чули.</p> <p>— Е баш мишљах овај  
ону сам начелник Штаба и капетан понови вест о паду Чачка.</p> <p>— Ама, је си ли ти луд, знаш  
рену, са очајањем су шапутале међ собом вест, да је Краљевска Влада напустила отаџбину.{S} И ак 
иство — одговара адвокат, који је донео вест, — Оставио је и писмо за собом.</p> <p>— Их, болан 
ваки нови гост који наиђе доноси и нову вест.{S} Тамо код „Слободе“ радозналци се јатомице збир 
е о изворима, из којих је чуо ову важну вест.{S} Поједине гомилице чак се упутиле арнаутским ма 
 ноћу, као оно пре, те нам јави радосну вест:{S} Турци сутра мичу из села.{S} Али, вели, поздра 
а овим у Струмици, донео нам непријатну вест, да је грчки Краљ Константин отерао са власти Вени 
да потврде или демантују већ распростру вест; долазе војни цензори и чиновници из телеграфске ц 
 више препао но сви остали а који је ту вест и просуо кроз варош.</p> <p>— Знаш, кад Врховна Ко 
фронту.{S} Први октобар донео нам је ту вест која, ма да је међ нама изазвала узбуђење, никога  
леној борби на Ади Циганлији.</p> <p>Ту вест, о паду Београда, потврди ми један официр из коман 
да један од другога чују <pb n="270" /> вести, да се разговоре, да се утеше.{S} Ушавши, господи 
рижне ће их гомилице одмах опколити.{S} Вести те обично нису повољне, ма да им власти и војне и 
што смо за тренутак оборили главе.{S} А вести, које су стизале са бојишта, само су <pb n="31" / 
вања, обавештења.{S} Онај тамо допуњава вести неким својим приватним сазнањима, овај овамо не в 
Француске.</p> <p>Овако одлучна потврда вести ободри нас и онај тас на теразијама на коме је ут 
и у команду.{S} Нико више није питао за вести, никога више оне нису интересовале.{S} Место пита 
држао увек на колену.</p> <p>— Ипак има вести које би могле бити утешне! — покушавам ја да и се 
гледу.</p> <p>Сву пажњу обратили смо на вести са бојишта и те су се вести просто гутале.{S} Те  
барских дана.{S} Међу тим, баш тих дана вести са Дарданела биле су све блеђе и блеђе док нису с 
ина је у таквим приликама, кад је жедна вести, прави тиранин; она зауставља човека који жури на 
 омален господин не хтеде ни да саслуша вести које је она носила са воза:</p> <p>— Не требају м 
де сам овога тренутка био, укрстиле две вести у своме путовању у супротним правцима; укрстиле с 
те?{S} Вас су тешиле билетени и варљиве вести, које су надлежни радо пуштали, или и сами варани 
са воза:</p> <p>— Не требају ми никакве вести, ја већ знам, ситуацију — вели он — Од два сата п 
 упусти у разговор, саслушао је све ове вести које, ма колико биле и непоуздане, ипак дају нешт 
главом и никога не усхити повољност ове вести.{S} Из дубине штале, иза дима, после једног озбиљ 
крену даље док она не исцрпе из њих све вести, онако од прилике, као што вам при улазу у варош  
воз са којега су путници доносили многе вести.{S} На свакоме готово том возу био је међу путниц 
них, који су телефоном сазнавали новије вести.</p> <p>У скопљанским кафанама код „Зрињскога“ и  
 и из непознатих извора, мало повољније вести, као оно кад после несноснога и загушљивога летње 
 прекосутра може бити доцкан.{S} Те зле вести о приликама за нама и пред нама, удвајале су нам  
а, сређене, допуњене и прокоментарисане вести, расипају се затим по кућама, одакле их жене одно 
у они чули и да прокоментаришу поједине вести.{S} Тако побране са разних извора, сређене, допуњ 
один који му је саопштио све те повољне вести.</p> <p>— Па — учини лекар скептички — болеснику, 
, дан за овим, већ стижу нове неповољне вести, са севернога фронта:{S} Смедерево пало и неприја 
кога, када једнога јутра доби неповољне вести са гиланскога фронта, зазвони у телефон и затражи 
 је кумановски телефон јављао неповољне вести.{S} Крива Паланка је пала и Бугари напредују ка С 
/> грозничавом радозналошћу пратила оне вести које су се тицале непосредне судбине Скопља.{S} Ч 
истративног оделења, донео нам пријатне вести о искрцавању савезника, који ће доћи на наш фронт 
вљали су нам напоредо са овима и утешне вести:{S} Французи у великим масама надиру ка Велесу, Р 
азе с фронта а саопштиш крупне и утешне вести о Французима, Русима и Румунима.{S} Напушташ глав 
тави клубови за прибирање и саопштавање вести.{S} Столови, на подне и с вечери препуни и сваки  
ежурао ноћас, увратити да пије, чуће се вести што их је он сазнао ноћас на дежурању, било из де 
тили смо на вести са бојишта и те су се вести просто гутале.{S} Те вести казивале су да се на ф 
ко железничких чиновника.{S} Ови доносе вести које су на тастеру чули од свога нишкога колеге и 
а и те су се вести просто гутале.{S} Те вести казивале су да се на фронту наши јуначки држе, да 
д „Зрињског“ један лекар коме су све те вести саопштили — само ако то није морфијум за успављив 
о да чују потврђује ли и допуњава ли те вести и начелников телефон.{S} И тај телефон је потврђи 
одлазе у Велес.</p> <pb n="87" /> <p>Те вести нас готово поразише и, док смо до сад били само з 
 очекујући мужеве, који ће им потврдити вести које су у комшилуку сазнале, а домаћин уморан бри 
 вест, да је Београд пао и ја сам у тој вести догледао онај почетак догађаја, које је потпуковн 
а великих.</p> <p>Поуздање, које су нам вести са бојишта потхрањивале, почело је бивати тако сн 
 да нађе какав поузданији аргуменат сем вести које су се чуле и за које нико није умео да потвр 
и, којима није било довољно само толико вести, колико се са нишкога воза просуло у чаршију, одј 
ун не задржавајући се нигде, донео пуно вести из Београда.</p> <p>Он је кренуо 23. у ноћи.{S} Т 
ечима: „Има ли што?“</p> <p>Сваки извор вести има и свој сат, своје време и према томе времену  
има крај себе, дрежди ту и чека потврду вести.{S} Те гомилице почеше да расту прибирајући се са 
.{S} На нишкој станици чуо је и потврду вести да се савезници већ искрцавају у Солуну.</p> <p>Т 
p> <p>Са кумановских положаја већ стижу вести да су Бугари одмах по заузећу вароши кренули даље 
ху, због којега цивилаши преувеличавају вести и изашло му је од прилике да се борбе воде верова 
се дуж пруге.{S} Они често пута сазнају вести пре но што их и надлежне власти приме.{S} Код „Зр 
и се дешавају неки догађаји о којима су вести врло нејасне и неодређене.{S} Неко додаде још да  
а ток дарданелске експедиције, дотле су вести са тога бојишта држале Балкан у грозничавој узбуђ 
тад не знам како је.{S} Немамо никаквих вести!</p> <p>Капетан нерасположен да се упусти у разго 
} Кад нема никаквих већих и поузданијих вести, светина прати и најмањи покрет и тумачи: један о 
опреко гледа али гута за љубав повољних вести које су и њега раздрагале.</p> <p>— Макензен нек  
 и они који у то, и поред свих повољних вести, нису веровали.{S} Ту су се развили живи разговор 
тобра и спокојство са синоћних повољних вести успавало грађанство, те га обгрлио тврд и безбриж 
 би да се одупре овој бујици неповољних вести.</p> <p>Млади пријатељ мој осврте се пажљиво око  
ш увек узбуђен и под утиском неповољних вести које му је телефон казао — Куманово је већ евакуи 
арских дана.</p> <p>Кад се наслушаш тих вести, ти пођеш кући да твојима који брижно седе под ка 
од каквим сиротињским кровом, прикријеш вести које долазе с фронта а саопштиш крупне и утешне в 
авештава и сазнаје новости, ипак жеђ за вестима све више расте.{S} Свакоме који је сазнао што,  
ички воз, само да задовољи своју жеђ за вестима.{S} Разуме се да светина у таквом случају преду 
ти све већа пажња, једнака готово као и вестима са бојишта.{S} Све оно што би новине казале или 
мо се са воза вратили тако исто оскудни вестима као што смо били кад смо пошли да га дочекамо.{ 
Призрена, а ми настависмо пут забринути вестима, које смо чули.{S} Заробљеник ми се придружи оп 
дан ближе крају септембра, поче се ипак вестима из Бугарске поклањати све већа пажња, једнака г 
ати.{S} Он је, размишљајући о добивеним вестима одбио онај један проценат који војници увек при 
 нас наши званични сервирају тим лажним вестима.{S} Ви их бар чујете на улици, па вам не мора б 
<p>Разговори се најпре воде о последњим вестима, о одласку Краљевом, Врховне Команде и Владином 
ле да клоне дух у војсци.{S} Ви сте тим вестима и могли поверовати, јер нисте имали начина да и 
расхлади чела и разгали душу.{S} По тим вестима, наши се одлично држе на Страцину и велика им п 
Небо се од једном навуче и замрачи дан, ветар окрете у помамну олују и затресе кровове на кућам 
но сухо грање могло заштити од кише.{S} Ветар јој повија покислу сукњицу и припија уз слабачко  
ибрало се бело маглино перје, од којега ветар откида прамен по прамен и носа га сивом пучином.{ 
петролејских лампи и свећа, са којих је ветар пламен повијао, бацао је неку тајанствену, непоуз 
ика вика и дрека да је око тебе, снег и ветар угушују гласове, не схваћаш ни с које ти стране д 
 краја.</p> <p>А снег и киша засипају и ветар бесно дува те шиба лице и завејава очи, уши, груд 
 ослухну тајанствени разговор ноћи који ветар са Језерца својим писком и звиждуком, који се рађ 
сењих ноћи, реже као нож оштар косовски ветар.</p> <p>По улицама кроз које гамиже сав тај свет, 
е већ стегла јака хладноћа и пуше мрзли ветар, који се осећа како продире кроз оне рупе на дува 
.{S} Кроз рупе на зидовима дува студени ветар и допире хладноћа, те док једну страну грејеш кра 
} Мир и тишина свуд, само што се студен ветар увлачи у кровове, тресе трошне димњаке, повија ог 
се изнад Призрена Душанов Град и студен ветар, који брише озго са Језерца, пева тужну песму кро 
ар заклонити, ако би нешто ноћас студен ветар дунуо.{S} Што је било места, крај тараба сеоских, 
} Мраз стегао као о Божићу и душе оштар ветар те реже као нож а не можеш ни лице увући у јаку н 
а ведра ноћ па треба грабити.</p> <p>Са Ветерника, на који смо се косом успели, бацили смо још  
ум, већ нас је недалеко од Приштине, на ветерниковој коси, ухватио први сумрак.{S} Бојећи се не 
 се поглед нарочито заустави на блиском Ветернику, преко којега прелази пут за Грачаницу.{S} Но 
ина и лелуја се од јаре из мангала и од ветра који продире кроз разлупане прозоре; са дубоким д 
 кише и било је зидова те су бранили од ветра и ако је кроз полупане прозоре старих и напуштени 
 Са даном гаси се и сав живот природин; ветрић се притајава, изумире и онај тихи шум који је он 
их година бди она сваке ноћи и чека.{S} Ветрић када би шушнуо, јејина када би лупила крилима, в 
 испуњеног оморином, дуне предвече свеж ветрић те расхлади чела и разгали душу.{S} По тим вести 
и у Скадарску равницу, већ допире блажи ветрић, већ се догледа сунце које сја на јадранским оба 
е и душа и тело, а пухне свеж планински ветрић те ти расхлади чело и отвориш сане и малаксале о 
ео лагано да се гаси а вечерњи, студени ветрић да пали образе мразом.</p> </div> <pb n="651" /> 
пчињавала слику око мангала.{S} Поноћни ветрић, који је кроз разбијена окна сад нешто живље дун 
тудени а осећао се већ и мразни вечерњи ветрић, који тако немило милује образе.{S} Рекох му да  
а из душе му и упорно се усправљала под ветровима и олујинама.{S} Она му је била проткала младо 
рдаку ни на небу ни на земљи, о ветру и ветровој мајци и још читав низ таквих заносних бајака,  
.{S} Његови се врхови тихо повивају под ветром који пуше оздо из дримских кланаца и старац стењ 
нина, руменило се небо, претећи опасним ветром.{S} Изгледало је као да гори планина, као да се  
дочепала врата, изјурила сам напоље као ветром потиснута; трчала сам кроз оне дуге ходнике као  
на оркан један, тако чест на балканској ветрометини, ишчупао је из срца Балкана, са обала морав 
иши разговор, у колико се на друму и на ветру може тихо разговарати дотле мало даље, за једним  
зи, о чардаку ни на небу ни на земљи, о ветру и ветровој мајци и још читав низ таквих заносних  
ато се у мојој души и не гаси светиљка, већ је ужижем и даље, ужижем је и дан и ноћ вером и над 
аје живот деци да би је деца преживела, већ она, која мора преживети своју децу.{S} Ви морате ж 
p> <p>Али Бојко не полази овамо к нама, већ стао пред капију и гледа.{S} Гологлав, пушка му о р 
век дозвољавала да је носе на раменима, већ су је морали по где кад спуштати на руке.</p> <p>—  
атељ пријатеља да га упита о новостима, већ пролази немо, један мимо другог, измењујући место п 
оје опредељују и јунаке његових романа, већ тада се опажао тежак утисак догађаја, који смо преж 
и — да ће цела Србија бити преплављена, већ само један део њен, на пр.{S} Мачва и Морава.</p> < 
а не бега као ми остали, да не одступа, већ као да нас прати, како би успут сабрала све наше бо 
 претурили још неколико стотина метара, већ је све друкче изгледало.{S} Јасно се видело да је т 
 је било јуче а данас, другога октобра, већ смо више знали но јуче, те ако је јучерањи дан био  
а и по сата по подне, деветога октобра, већ није било ни једног српског војника у Скопљу. <pb n 
есеним гласом али не окрећући нам лица, већ на против пружајући све већи корак да би измакао од 
 дубине, из пустих периферијских улица, већ почињу да се појављују, усијаних очију као у гладне 
на престолу Божјем, о деснују Бога Оца, већ ономе окрвављеноме Богу, ономе Богу коме је немилос 
а се диже и уђе у двориште.</p> <p>— Е, већ, како је било док сам се опраштао са мајком, сестра 
 Ту, пред олтаром патријаршијске цркве, већ пет дана и пет ноћи леже њихови ћивоти, крај њих го 
е ослобађају.{S} И то да је бар синове, већ и шураке и друге рођаке.</p> <p>— Ја знам један при 
 у цркви није припалила свећу за мртве, већ само за живе.{S} Свако вече она намешта Новичину по 
 тако да кланци, кроз које бегунци оде, већ почињу личити на костурнице.</p> <p>Стари Краљ са т 
 је он кадгод потезао на дахијске људе, већ су ту једну ноћ, пре но што ћете ви наићи, испред в 
састали команданти у штабу Прве Армије, већ је на лицу свакога од њих било исписано другаче рас 
гли понети на рамена те пружити кораке, већ је носе на руке а руке им се скочањиле од зиме те с 
е још увек веровало да се не бега даље, већ се само склања из вароши у варош док прође олуј, па 
 станици.</p> <p>У 10 часова пре подне, већ је био укрцан у вагоне један батаљон 176-ог францус 
више погружено кад се састану гомилице, већ се говори гласно и не иде се сломљено као мало час, 
дигла главу да погледам остале по соби, већ сам кроз дуги низ болничких кревета ишла као пијана 
 прагу.{S} Болничари, наши и француски, већ не могу више, дигли руке, јер су почели и они да ги 
 ме чудновато погледа и не одговори ми, већ он мене запита:</p> <p>— Што се ви, госпођо, не скл 
м није хтео испред Бугара ни да уклони, већ је са највећим поверењем остао у Србији, рекао је н 
кој мери.{S} Кад је он кренуо с вечери, већ је догледао на Дорћолу пламен и дим од запаљених ку 
и мали те се не могу на грудима понети, већ велики и тешки.</p> <pb n="372" /> <p>Повио се греш 
 артиљерији, која не може даље из Пећи, већ се мора ту уништити, војвода Мишић је болно узвикну 
ру.{S} Далеко, у доњој махали градској, већ залелека једна мајка; на једној сиротињској кућици, 
е мртав човек?{S} Али то и није војник, већ Арнаутин из косовских села.{S} Лежао је грудима по  
у сазнали 27. септембра а, дан за овим, већ стижу нове неповољне вести, са севернога фронта:{S} 
не идемо ми на поклонење светињама тим, већ идемо да у темеље светога града, где је сахрањена с 
 да се не би срела са његовим погледом, већ сам говорила <pb n="427" /> оборене главе држећи ње 
 конака до конака снабдевали се храном, већ смо јели последњи хлеб.{S} Већ на првоме кораку, мо 
 је прохујао кроз Пећ а сутрадан зором, већ се ведра лица буде они што су легли клонули и изнем 
<pb n="505" /> па не пишти само јутром, већ од беле зоре па до мркла мрака?</p> <p>Ја нисам диз 
душило те смо кренули и избили на друм, већ нас је недалеко од Приштине, на ветерниковој коси,  
тах га зачуђено.</p> <p>— А где би био, већ са вама? — одговори и поче журно да срче цигарету к 
толова и постаје општи.{S} Кад није то, већ кад свако за се разговара, укрштају се речи и речен 
 области или интендантуре, али није то, већ је то кућа, у правом смислу речи кућа госпође потпу 
ним угашеним очима сјај.{S} Не само то, већ када би исказивала свој бол, код ње би се јављала и 
о из оне гомиле мисли које је мало час, већ својим првим питањем, изазвала у мени госпа у црнин 
асно и не иде се сломљено као мало час, већ дигнуте главе.{S} Људи се поздрављају међу собом, р 
бу да јој изјавим не само благодарност, већ и саучешће због зле судбине која је снашла.</p> <p> 
арску равницу, већ допире блажи ветрић, већ се догледа сунце које сја на јадранским обалама и д 
ира са револвером у руци да нас гађају, већ и они са нама заједно, бацили сабље а узели пушке и 
 и закрчити друм.</p> <p>А доле у селу, већ жив покрет.{S} Све је на ногама и спрема се за пола 
 вероватно није никаква сметња покрету, већ обичан застој потребан и стоци и људима да се одмор 
илу, кад год ће понова поћи на станицу, већ гуше жене и деца међ дењковима, бошчама и куферима. 
 пребродити па ући у Скадарску равницу, већ допире блажи ветрић, већ се догледа сунце које сја  
еве.</p> <p>Од тога платана, на Марашу, већ настају и прве куће призренске, које се на левој об 
ше ни шта да мислиш ни чему да верујеш, већ предајеш се гомили и с њом очекујеш нешто не знајућ 
умевајући ни молитве рад које се крсти; већ нека крепка, силна и снажна побожност, слична незна 
ини пећине.{S} После смо <pb n="255" /> већ навикли, јер смо још многе и многе ноћи тако провел 
план!{S} И то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солунске жељезнице  
ски план и то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солунскога воза и к 
ли збацивање цариградских чиновника.{S} Већ улицом, којом се пење у начелство, ври светина: јед 
> <p>Пушчана ватра све јача и гушћа.{S} Већ први рањеници падају и повлаче се ка Слатини.{S} То 
 храном, већ смо јели последњи хлеб.{S} Већ на првоме кораку, можда на сат и два хода од Призре 
више и не крије озбиљност ситуације.{S} Већ два дана воде се очајне борбе на Страцину и гласови 
е, те шуми и дере преливајући обале.{S} Већ неки тежак, загушљив ваздух, легао над Скопљем и пр 
ли нисам стигла ни да пођем од куће.{S} Већ од осам сати у јутру отпочела је грмљавина, необичн 
 одлагати, морало се хитно спремати.{S} Већ по подне отишли су општински стражари у планину по  
упио коња и требао сам да се кренем.{S} Већ сам био натоварио и да сам којом срећом кренуо, ја  
држали; жене циче и не сме да прођу.{S} Већ је пао у амбис један коњ тамо негде позади, пао је  
је као да се из сред пламена уздижу.{S} Већ допире до нас потмули мрмор и жагор, као оно рој ка 
 су и сувише довољне да нас забрину.{S} Већ вечерашње вече и ноћ, кад оде жандармерија из Скопљ 
е да се селе у Приштину и Митровицу.{S} Већ је и пошта затворила своје канцеларије и још само т 
легао над Скопљем и прожима ти душу.{S} Већ се осећа студен загрљај судбине, као оно језа што п 
и свој марш из 1913 године на Софију! — већ понова оживљују у кафани објашњења, која су била по 
и нешто више.</p> <p>— Туку се — вели — већ по улицама.{S} Испод кафане „Шарана“ и код стругаре 
{S} Ноћи су биле нарочито страховите, а већ се нигде није могло наћи дрва.{S} Падали су успут љ 
обом и промислиш:{S} Боже, помози!{S} А већ после десет петнаест корака опет све застаје, опет  
ујеш.</p> <p>Тек је три часа по подне а већ се смркава под оном непогодом и, кад се једва једно 
ју!</p> <p>Изађемо заједно у двориште а већ на свима квартирима отворени прозори и жене и деца  
 <p>Још није воз ни кренуо са станице а већ се кроз варош просула, као освежавајућа дажда после 
рата.{S} Још један није био ни свршен а већ се образовао одбор и припремао програм за други.{S} 
ај би се звук зарио дубоко у младу му а већ искрвављену душу.{S} Под осећањем тешкога бола он б 
ин можда, напуштати отаџбину?!</p> <p>А већ је време да је напустимо.{S} Ово што смо застали пр 
секу све путеве.{S} Треба журити, треба већ сутра кренути јер прекосутра може бити доцкан.{S} Т 
 да сачекам Моравску Дивизију.{S} Треба већ да стигне.</p> <p>— Да чуо сам, стићи ће! — одговор 
 десно простора да се развије.{S} Паљба већ густа као киша и читави млазеви танади засипају бат 
ва на другој страни — не наставља борба већ да се војска повуче.{S} Целе ноћи је лила киша а у  
азове команди, али — батерија је његова већ далеко косом измакла а он, немоћан, сломљен, остављ 
 када су се и тамо чули топови и његова већ узнемирена душа није ни ту могла наћи мира.{S} Нигд 
нов притисак на непријатеља, тако да га већ сатерује у Чачак.</p> <p>У том, непријатељска батер 
агости.{S} Није далеко то доба и она га већ види и види како је њен Новица снажнији но други, и 
— Радите с њим што хоћете.{S} Ја сам га већ изгубила а пред вратима ме чека још троје па их мор 
 — Сам сам, кога сам имао ожалио сам га већ а мени како Бог да.{S} Волем вуци нека ме растргну, 
им, ко зна од кад је липсало, ето су га већ и пси рашчупали.</p> <p>Он ме погледа још једном он 
лићемо је, вели, али не више за другога већ за себе.{S} Ћесар нас је слагао, вели, право је да  
ња на његово место, топовска је послуга већ у седлима и командир снажним гласом командује:</p>  
шти му да је стока толико малаксала, да већ посрће и пада.{S} Месец дана та стока, неисхрањена, 
ју је гризла савест и морила помисао да већ на првом кораку у животу није умела сама да понесе  
 су се расуле све се више шири, тако да већ изгледају као киша звезда попадалих по земљи.</p> < 
ају на њ’ дробе га у ситну парчад, пада већ и други зид, занео се и трећи и, још мало па један  
а стигла у Ужице.{S} Непријатељ је тада већ дубоко био ушао у Србију те се морало и даље одступ 
ледником, пошао је одмах да посети тада већ болеснога војводу Путника а одатле отишао је право  
ли о изгубљеној породици, која је можда већ прошла или је отишла неким другим, непознатим путем 
.</p> <pb n="615" /> <p>— Тамо су ваљда већ стигли савезнички посланици?</p> <p>— И да нису сти 
у чаршију био је, да је Врховна Команда већ прелетела Косово и отишла пут Призрена.</p> <p>Кад  
а и бриге на глас да је Врховна Команда већ напустила Косово.{S} Стоје сабране и даље и ћуте за 
ес од удара осетио се целим телом брода већ првога октобра.{S} Потрес је био тако снажан, да се 
ихим узбуђењем, као оно кад са дна суда већ почиње да избија кључ.</p> <p>— А Румунија? — узвик 
p> <p>— Не требају ми никакве вести, ја већ знам, ситуацију — вели он — Од два сата по подне па 
 мраз!{S} Ја не знам и ми како ћемо, ја већ не могу даље!</p> <p>А ипак идемо.{S} А она ватрица 
не животне валове.{S} Догледао сам и ја већ како се тај дан све више помаља, све јасније указуј 
 али им помоћи нисам могао јер сам и ја већ свој оброк бројао на залогаје.{S} Ако сам понудио к 
ледна наша учитеља које сам по имену ја већ по одавно познавао, један младић од двадесетак годи 
м путем.</p> <p>Са кумановских положаја већ стижу вести да су Бугари одмах по заузећу вароши кр 
 путем ван Чачка, којим његова батерија већ измиче.{S} Али на крају су тамо, ван вароши, још и  
ри године Косово осветили.{S} Тамо чека већ ископана рака; тамо ће планути жандарске пушке и ср 
тих да кажем нешто али ме она не сачека већ настави:</p> <p>— Ја нисам слаба жена, ја нисам мал 
љда једна држава само географски велика већ и културно велика, дорасла и достојна европскога др 
и заробио батерију.{S} И ма да је стока већ била потпуно клонула од силнога умора, пут који је  
а вароши, а артиљерија је непријатељска већ три пут до сад узмакла чим је првим зрном била нађе 
адиотелеграм из Лијона, по коме Немачка већ повлачи војску из унутрашњости Србије.{S} Овај је т 
је наредбу и њено извршење Софија знала већ после четврт сата.{S} Ниш је није одмах сазнао и че 
кад је сву околину његове куће засипала већ непријатељска граната и кад је очигледно било да се 
ос рано избегла.{S} Када сам се враћала већ сам чула зујање куршума око главе и видела сам очим 
а лекара.</p> <p>Над Приштином је легла већ дубока тама, мутне и кишне јесење ноћи.{S} По кућам 
фа и упути се тамо где је батерија била већ сва на ногама и у покрету, спремајући се за полазак 
 не увек онаква каква је првобитна била већ увеличана а где кад и ублажена.{S} У Суху Реку је ј 
ки официри на коњима, а пуцњава је била већ у вароши.{S} Једва сам стигла до теткине куће, које 
Напоље ме освежи ваздух, јер ме је била већ заморила она тешка и загушљива запара у кафани.{S}  
 је да је кост разбивена.{S} То би била већ тешка рана за немоћно дете а ја овако у пољу, на је 
 идем даље у пусти мрак, ма да сам била већ <pb n="473" /> ван домашаја граната које су тамо до 
ја сам је лако нашла јер сам то научила већ у болницама.{S} Кад сам пришла његовој постељи, он  
ма већ одронила ивицу друма и, кад кола већ измакоше, ми се сви искуписмо око мртва човека.</p> 
нису отварани, многи који су имали кола већ су их натоварили и кренули пут Тетова, а око десет  
 знам шта сам чекала, зашто нисам пошла већ тога дана.{S} Ишла сам, распитивала сам се и рекоше 
озадини, то свето знамење јунаштва ваља већ по блату и да га арнаутске жене збирају у корпе и к 
евојке збирају цвеће да оките у борбама већ прослављене француске ратнике.</p> <p>И као да си ч 
у ваздуху није могло опазити да се тама већ разређује.</p> <p>Када је прође навала суза, госпа  
ћ?</p> <p>— Шта може бити друго?{S} Има већ четири сата како пешачимо од Дечана, мора да смо бл 
ђ Арнаута мештана и наше војске, те има већ мртвих и официра и војника.</p> <p>— И да није дошл 
очи, подупресмо кола, која су точковима већ одронила ивицу друма и, кад кола већ измакоше, ми с 
ким комадима пада а диреци у дуваровима већ се претварају у жар.{S} Почињу да се сурвавају зидо 
изгнаника.{S} У Приштини последњих дана већ се није могло доћи ни до хлеба ни до брашна.{S} Там 
у, али не помаже.</p> <p>Чичици је рана већ била лепо опрана и добро обавијена памуком и чистим 
 су примиле на себе нашу исхрану, храна већ мора бити пребачена у Медову и ми ћемо је тамо зате 
тењима која је влада имала, та се храна већ налазила у Медови.{S} Сва је брига дакле била, како 
ви октобар као нешто са чиме смо одавна већ измирени, али то не значи да смо га и мирне душе до 
ем пошло, на сат, два и три од Призрена већ је граница Краљевине Србије; прећи је значило је от 
атима казнећи тешко оне које је судбина већ казнила.</p> <p>Девојче је ућутало, јер није имало  
а превучена тамном бојом.{S} Њу олујина већ неколико година носа широм балканскога полуострва и 
>Киша је и даље ромињала и ноћна тишина већ почела да се простире над умореним народом.{S} Чује 
вера није се могло рачунати, јер је она већ понела велики напад Немаца и Аустријанаца.</p> <p>— 
аљем опет било невоље.{S} Топовска зрна већ су тресла призренске кровове, када је пристао да на 
и су завршили посао.{S} Српска је Круна већ сахрањена...</p> <p>Поноћ је давно минула и таму но 
нован још за који сат.{S} Команда Трупа већ пред вече напушта своје канцеларије у вароши и сели 
испаравају.</p> <p>Код појединих ватара већ крчка мањерка, крај других се пече сланиница натакн 
 узноси над граничном реком, та ће вера већ догорети, у колико је још има у мени.{S} Она трне у 
скињу по више слојева блата, које збира већ неколико дана по приштинским улицама, обућа влажна  
утомобилом мала воловска кола без лотра већ само две даске везале два пара точкова.{S} Кола вук 
 пао и Бугари напредују ка Дриму, сутра већ могу бити у Ђаковици.</p> <p>— Па куда ћемо? — прес 
 онај — ал онда то не значи да је сутра већ последњи дан Скопља.{S} Евакуација се наређује на н 
надимају се ребра на којима и нема меса већ само тамна а прозрачна, затегнута кожа.</p> <p>— Из 
арочити утисак.{S} Видела је светина та већ и Краља на таљигама, и Врховну Команду у планини, и 
а нигде, свака сува стопа земље заузета већ.</p> <p>Колико у оваквим приликама има себичности,  
ратак.</p> <p>И ако жижак њенога живота већ догорева, тули се и малаксава, онај жижак, који она 
е бегунаца.</p> <pb n="138" /> <p>Места већ није било ни по кућама, ни по механама, ни по магац 
 од оних прича, које казују толико пута већ казану истину, да је материно срце једнако у сва до 
војила.{S} Мислите ли да би за тако шта већ било доцкан?</p> <p>— Извесно!{S} Бугари су већ моб 
а била тврдо усирена, лица су у мртваца већ била увела и осећао се задах лешина.</p> <p>— Их, г 
 чун, своје мреже и своје алате, Новица већ није више у служби.</p> <p>Свако рано јутро, док јо 
едри се бригом наборано чело.{S} Новица већ има свој чун, своје мреже и своје алате, Новица већ 
А што и не би сањала то, кад ето Новица већ пристао, стао већ у службу рибара уцињских, те зала 
е крајеве, где је авет глади и оскудица већ почела да помаља своје оштре зубе.</p> <p>С тога см 
 затим били смо већ на чисто да Топлица већ није више безбедан збег.{S} Стигоше гласови да је п 
Трнаве и саопшти капетану, да је коњица већ у контакту са непријатељем, ту око трнавске механе, 
ет воза и наређивала ђенералу да искрца већ утоварену војску и врати је у логор.{S} То је била  
ареди да се не чека, напад непријатељев већ да се он и то што пре нападне.{S} Он изврши одмах р 
аје сигнал за пожар, онда значи да кров већ гори.</p> <p>— Лађа тоне... лађа тоне! — узвикну са 
али јуче и прекјуче и чије је тело снег већ завејао, а у снегу се обележио курјачји траг, који  
 омален полицијски чиновник, чији округ већ не постоји више.</p> <p>— Какав пример?{S} Коме при 
 ка Беранима и Чакору али, вечерас, кад већ паде први сутон, на један мах, нити знаш од куд је  
а Мишић је болно узвикнуо:</p> <p>— Кад већ не може бити офанзиве онда, пре но што је уништите, 
} Али он је ту, ипак је он ту!{S} А кад већ дође последњи час, да то драго тело спусте у гробни 
дете на рукама а с дететом је тешко кад већ дође до чега.{S} Свакога тренутка може отпочети нап 
, о Русији, о Румунији и др.</p> <p>Кад већ прођоше дуги и бескрајни редови, поче једна по једн 
ипак није изненадила, јер смо тај напад већ од дана бугарске мобилизације очекивали.{S} Овај ак 
, јер наша пешадија потискујући га, сад већ наилази на јачи отпор.{S} Митраљези грокћу са свих  
још уздизала угледна и здрава бина, сад већ леже рушевине и жар и по њима полегао црн дим који  
да је не спазе деца.</p> <p>А деца, сад већ пробуђена, упорно настављају питања.</p> <p>— Куда  
!</p> <p>И наставља даље пут пешке, сад већ и сам убеђен да неће моћи издржати.{S} Ађутант се з 
у ватру.</p> <p>Ми настављамо даље, сад већ проређени и грабимо у ноћ.{S} Далеко отуд, кад смо  
 <pb n="701" /> офанзива, којој се, сад већ растројени Аустријанци ни овом приликом неће моћи д 
 а сам одмах крете ка селу Слатини, сад већ са намером да се ту задржи па да у име Божје и борб 
док смо до сад били само забринути, сад већ почесмо и да страхујемо.{S} И у чаршији и по махала 
 да смо завршили низ својих невоља; сад већ идемо нечем неодређеном, непознатом, неизвесном и б 
 n="199" /> се смртоносна борба.{S} Сад већ и топови улазе у дејство, те се разлеже грмљавина о 
а светлост све шира и шира бива.{S} Сад већ изгледа као низ ватара логорских које се из далека  
а од бегства народних посланика.{S} Сад већ знамо јасно ситуацију! — гунђа један из гомиле која 
ено уклањамо испред непријатеља.{S} Сад већ крећемо са горким уверењем да нас овај друм, којим  
зашла сам од болнице до болнице.{S} Сад већ нисам тражила да служим, нисам молила да ме приме з 
м чак имао снаге друге да тешим.{S} Сад већ више немам ни ја снаге и, ево признајем вам, данас  
а ноћ у њиховом невином животу и да сад већ улазе, да ступају у један догађај који ће у доцније 
ју на милост и немилост пљачки која сад већ бесни у њиховом завичају; други су кренули а најдра 
е више и више сужавала, тако одавде сад већ сваким кораком који учинимо, осећамо како се ближим 
 изменила у судбини Скопља, која је сад већ одређена и неизмењива и која ће се сутра или прекос 
ом косом поставила батерија која је сад већ бројала шеснаест топова.</p> <p>На тај начин, наши  
удила је пуцњава са фронта, који је сад већ био само неколико километара изнад Скопља, те се по 
цу му се огледао тежак умор који је сад већ био опште обележје свега живота, свега што среташ и 
 скору поноћ и Престолонаследник је сад већ нестрпељиво гледао у врата којима се улази у његову 
ијатељеву и спасти Србију.{S} То је сад већ био сломљен, изнемогао старац, без вере у добру суд 
ајака својих.{S} Беле заставе, које сад већ извесно ките цео Чачак, попадале би још једном пред 
настави сама, као да је знала да ме сад већ у велико занима њена прича, којој сам предосећао ту 
оваквим и онаквим гласовима, али се сад већ јасно и очима видела ситуација.{S} Поћи се мора, у  
из цркава косовских.{S} У даљини се сад већ јасно истичу Црна Гора и Шар, последња заштита српс 
е Божје и борбу прими, осећајући се сад већ колико толико јачи или бар не више усамљен.</p> <p> 
у се у гомилице, али су те гомилице сад већ живе а не као јуче и данас мртве и неме.</p> <p>— А 
ису ни чули до сад ништа.{S} Почеше сад већ и поједини прозори да се осветљавају, почеше људи и 
х је вест још више застрашила.{S} И сад већ ништа више није могло вратити веру у светину те рек 
воју дечицу, опростиле се са њима и сад већ измичу ваљда друмом са осталим збегом не знајући ни 
е више се губе контуре појединаца и сад већ изгледамо као тамна, једноставна маса, која се ваља 
 у невољи изгубили и вољу и снагу и сад већ равнодушно посматрају туђу невољу.{S} И све те разн 
киша и небо се умири; тако смо и ми сад већ пратили крваве борбе са неком вером, осећајући чак  
сате и минуте свога живота, тако ми сад већ бројимо кораке и бројимо стопе.</p> <p>И колико смо 
ва се мрачна силуета вароши у којој сад већ спава све што није имало решености још да креће и ш 
ружја? — запита непознати, који нам сад већ постаде вођа, који ће нас водити даље кроз ноћ и кр 
ако утешила, тако охрабрила, да сам сад већ једва чекала да се пробуди.{S} Нестрпљиво сам се вр 
 Ђенерал, који је са војском својом сад већ требао да буде близу српске границе, отвори писмо,  
враћају да је приме.{S} Можда је до сад већ и Скопље ослобођено.</p> <pb n="435" /> <p>— Дај, Б 
али.{S} Војвода Степа, уз којега су сад већ и сви остали пристајали, заузео је данас одлучнији  
ећ давно превалила те ме страх чућу сад већ оних шест пушака које значе крај живота онога несре 
 да сам којом срећом кренуо, ја бих сад већ био у Битољу.{S} Али се сретнем опет са оним профес 
ово гробље, све, све, све...</p> <p>Сад већ крену бежанија и из свију осталих крајева вароши и  
 ме осмех толико охрабри да сам унапред већ <pb n="517" /> сањала о своме успеху.{S} Ето, и они 
 села; они нису изгинули пре оне мећаве већ после, јер ево локве крви на земљи нису испране.{S} 
пи српске земље!</p> <p>Наше ће гробове већ покривати туђа земља; нама ће гробница бити нова от 
ко негде из ноћи арлуче пас.</p> <p>Све већ око наше ватре задремало и оборило главе.{S} Један  
предходницама.{S} Главни део наше снаге већ се пребацио на десну страну Вардара и заузео падине 
тара и ноћну таму, те се куће и не виде већ само неке нејасне и тамне гомиле.{S} Натоварена кол 
 развијао пун живот и, док је кљун лађе већ тонуо, овамо у позадини њеној још је свирао оркеста 
позадини, у Скопљу.{S} Док је кљун лађе већ тонуо, овамо је још свирао оркестар и не слутећи да 
ца а Турци још не мичу из села.{S} Дође већ и до тога да се није имало шта јести па пођосмо коп 
поче да осваја бледило зоре.{S} Доба је већ да се мртви врате у гробове.</p> <p>И сен маричкога 
во крај друма или у пољу, оборила га је већ секира и само још свеж корен вири из земље.{S} Али  
очекује последњи издисај некога кога је већ и ропац изломио.{S} Сви знају да мора умрети и немо 
ја да се борим! — речи ми један кога је већ пре пет година минула свака обавеза али у коме се о 
вином снаге о којој се овде прича да је већ на српском земљишту, пођу само Вардаром на више, па 
ло да је ово последњи дан борбе и да је већ одлучена судбина Скопља.</p> <p>Киша је лила ту цел 
 тишина и мукло ћутање.{S} Свесни да је већ наступио тежак, суморан, болан тренутак, нико од го 
до Жаркова.</p> <p>Нико није знао да је већ превалило подне, нико није ни помишљао на време, је 
 но иначе.</p> <p>Патроле јављају да је већ са првим сванућем, доле код Трнавске механе, отпоче 
д једнога метка одиста, јер пешадија је већ на ивицама вароши, а артиљерија је непријатељска ве 
и шта каже нишки телефон.{S} Чаршија је већ била узбуђена и трговци су нас, са дућанских врата, 
 обавештења од Врховне Команде, која је већ далеко ван границе Краљевине Србије.{S} Коњаник је  
ази и надире.{S} Урлање гомиле, која је већ сагледала плен очима и пружила му руке, надвишује б 
ало се далеко, далеко кроз ноћ, која је већ почела да се провиди.{S} У дубини тамо, иза планина 
у кадри више зауставити бујицу, која је већ преплавила северни део Србије; ту је сазнао још и г 
пуњавао их, враћао се на питања која је већ једном био поставио и уопште, чинио је све да што т 
е би ли што пре стигао батерију која је већ измакла друмом.</p> <p>Испред трнавске механе више  
опрему српске артиљерије, догоревала је већ; мрак је све дубље освајао и једино доле, под друмо 
ла је одавно превалити поноћ, морала је већ бити близу зора али је још увек владала дубока тама 
И одиста, тамо пред вагонима настала је већ била очајна, дивља и одвратна слика.{S} Док су бедн 
аље.{S} И стока, ненахрањена, почела је већ да малаксава и успорава ход.</p> <p>На једноме одмо 
у собу и убрзо уморан легао.{S} Била је већ прошла поноћ кад на капетанова врата неко закуца на 
 широким турским кровом.</p> <p>Била је већ касна ноћ кад у исто двориште уђе она госпа у црнин 
а све добре и зле последице о којима је већ до сад размишљао.{S} Ал најзад стеже срце и наредба 
гнуте главе, као ред осуђених којима је већ саопштена пресуда.</p> <p>Небо је пуно тужне боје т 
вања српске вере.</p> <p>И сахрањена је већ!{S} Пуковник који је руководио сахраном српских топ 
има своје мајке отаџбине.{S} Ведрина је већ освојила, небо се обогатило читавим ројем бледих зв 
еко положаја ка Врањи.{S} Али, Врања је већ била пала и непријатељ је надирао ка Лесковцу, који 
 гомила.</p> <p>— Начелство.{S} Каса је већ затворена и спакована.</p> <p>— А дивизија?</p> <p> 
овни се зидови делом порушили и кров је већ висио у ваздуху.{S} У једноме крају врисак оних кој 
 мојим тешким мислима.{S} Једва, кад је већ допушио цигарету, што рече забринуто и шапћући:</p> 
ш четири дана за тим.{S} Најзад, кад је већ последњи тренутак био наступио, те је морао и сам у 
су већ и власти напустиле Ђунис, кад је већ непријатељ заузео обе Мораве, светина у Ђунису разб 
еље онога што умире, од тренутка кад је већ извесно да мора умрети, жели да то што пре буде, да 
 да је ноћ.{S} Чуо сам пушкарање кад је већ био мрак, ето то ти је...</p> <p>То потврди још виш 
 њишти, очекујући да се прихрани кад је већ стигла на конак!</p> <p>Пред арнаутским кућама, кој 
спе, шта је то што ћемо изгубити кад је већ све изгубљено? — рећи ће војвода Мишић.</p> <p>— Им 
је лежала над паланчицом.</p> <p>Кад је већ навукао и шињел и опасао револвер, он узе још једно 
има и гуши оне које обухвата.{S} Сад је већ пробијена и друга таваница, пламен је продро у све  
а од сељана, милом или силом.{S} Сад је већ дубока ноћ и арнаути су се повукли у куће замандаљи 
 и одатле са једним болом више и сад је већ сломљен дозволио да га одведу у Рибарску Бању, где  
ледало наше трупе на Гази-Баби и сад је већ јасно знало да је ово последњи дан борбе и да је ве 
о.{S} Али је, према извештајима које је већ имао о снази непријатељевој, увиђао како је све то  
усти друм народом и стоком.{S} Дотле је већ и дан свануо и ако тешки облаци још застиру небо и  
е врати бежанија са Љум-Куле, напоље је већ почела да се шапће реч капитулација.{S} У почетку о 
ад забринутом гомилом.</p> <p>Кад ме је већ загушила и брига и дим, дигао сам се и кренуо кући. 
екаће и сутра ако треба.{S} По подне је већ цело Скопље било спаковано, спремно за пут ма где,  
нога, редовнога живота.</p> <p>Подне је већ било превалило, кад се у један мах заустави тамо пр 
че и гласно да се љути.{S} Задоцњење је већ испунило три четврти сата.{S} И ко зна колико би се 
и последње остатке отпорне снаге, те је већ тад његов поглед изражавао неку престрављеност и не 
сећала необезбеђена од изненађења те је већ била приправна да напусти ову варош.</p> <p>Краљ је 
, па му реч заигра у грлу и недорече је већ само ману руком.{S} Млади поднаредник зањиха главом 
биђе болеснога војводу Путника, који је већ раније стигао у Спас.</p> <p>Два клонула старца, Кр 
 присети и узвикну за војником, који је већ био одмакао:</p> <p>— Знаш ли, бога ти, војниче, -  
звикује један старији господин, који је већ одлучио да остане у Призрену са породицом, па шта Б 
ебне наредбе.{S} Челни батаљон, који је већ дотле стигао, одређен је одмах у предходницу а капе 
уша и положи децу по волу а во, који је већ био склопио очи предајући се смрти, осетив терет на 
есно, прескачући ствари и свет, који је већ притиснуо сваку стопу на перону.</p> <p>— Склони се 
часна стража крај ковчега онога који је већ умро?{S} Шта чува и кога?</p> <p>Бели се витез упут 
е се продужило чекање и ђенерал који је већ неколико пута нервозно погледао у сат, поче и гласн 
ија ступити у рат; нико о томе да ли је већ стигла руска или француска помоћ.{S} Ако је ко и по 
ће.</p> <p>Кад је вече пало, у штали је већ увелико буктала наша ватра и припремале су се две т 
био можда последњи дан вере, данашњи је већ био први дан разочарења.{S} То се разочарење јасно  
артеч.{S} Један метак, други и трећи је већ био довољан да <pb n="197" /> непријатељска заседа  
а северу већ је отпочела, непријатељ је већ на појединим местима успео да пребаци мања одељења  
ће се борити и гинути.{S} Непријатељ је већ пребродио Саву и Дунав и ту, на нашим обалама, срео 
/p> <p>Сви данусмо душом.{S} Сад нам је већ јасно било да варош не гори а оно што пламти над њо 
горевају.{S} Из крваве румени, којом је већ четири стотине дана упаљено небо, тамо где оно на с 
p>Пођосмо лаганим кораком, јер у том је већ и покрет допрео до нас.{S} Нисам је ништа припитава 
/p> <p>Настависмо пут ћутећи.{S} Дан је већ почео лагано да се гаси а вечерњи, студени ветрић д 
— рече ми један од њих.</p> <p>— Дан је већ, не плашим се више, могу <pb n="484" /> остати и са 
хранитеља.{S} Отац му је погинуо, он је већ био годину дана у борби, дакле поднео је један део  
 је то војска, српска војска.{S} Ово је већ четврта година како се ту ређају друг до друга.</p> 
 које му је телефон казао — Куманово је већ евакуисано и власти га напуштају.{S} Ево, сад је ст 
око десет часова пре подне начелство је већ притисла светина тражећи пасоше.</p> <p>Ту, пред на 
м бригом и, кад је зора сванула, цео је већ један кварт знао за новост и узбуђење, које је усле 
икивала: „Тата, тата!“...</p> <p>Био је већ на улици, где је праштала граната и фијукао куршум, 
ема разноликим судбинама.</p> <p>Био је већ увелико свануо дан кад сам се по одласку ових возов 
ш пре, јавља ми си као Леарт, скочио је већ у гроб, и отуд из гроба узвикује:</p> <quote> <l>За 
ина? — пита пријатељ пријатеља и ако је већ десеторицу до сад питао и сви му одговорили да је и 
запита капетан готово усхићено и ако је већ по присуству пуковникову и његових официра слутио.< 
е нико није ни већао о надама, свако је већ долазио на њих не носећи собом више никакву наду и  
растура.{S} После ових гласова свако је већ у себи донео одлуку и пошао је кући да се са својим 
 моћ — заљуљала се, посрнула и свако је већ са страхом у души очекивао тренутак да се сурва и п 
и, ништа спречити.{S} Међутим толико је већ кућа које су домаћини напустили и које нико не чува 
ушајте!</p> <pb n="225" /> <p>Морало је већ бити далеко иза поноћи, морало је бити ближе зори,  
 Енглеза, према овом извештају, било је већ у Солуну до 20 октобра, а од ових већи део већ на н 
ислити, за себе.{S} Сви су знали, то је већ са ранијих фронтова допрло било, да је Стари Краљ у 
во без граница и без простора.{S} То је већ ваљда полусан који је мноме овладао и који мраз так 
а на три фронта да се бије.{S} Па то је већ имала једанпут и то је одвело у Букурешт.</p> <p>—  
 није било нетачно, у толико пре што је већ пукао глас да је пут за Дебар немогућ јер су Бугари 
о један воз, од којих први, овај што је већ укрцан, у 11 часова пре подне.{S} Око укрцанога воз 
ама и замолих га да ми учини оно што је већ учинио другима и што је учинио себи и своме детету, 
следње остатке наше имовине.{S} Цреп је већ прштао на крову, догорели балвани са треском су пад 
ан, недеља.{S} Последњи леп дан, јер је већ у понедељак почело да се мути и затим је цела недељ 
оље.{S} Враћају се затим и кају, јер је већ наишао други и заузео баш оно место које су они хте 
ственим дахом а тежак умор, који нас је већ претукао, помоћи ће да савладамо и заборавимо сваку 
ијатељ је заурлао: „Распни га!“ Крст је већ садељан а Голгота је пред нама.{S} Крећемо и пењемо 
 n="483" /> <p>Ишли смо даље.{S} Ноћ је већ почела да се разређује, киша је сасвим била престал 
насите и одвратне сујете.</p> <p>Ноћ је већ увелико овладала када смо се спустили у дубоку доли 
ојске и он сутра кренути.</p> <p>Ноћ је већ била дубље замакла, још сат па ће поноћ а млади при 
м и ја и са зебњом ослушкујем; поноћ је већ давно превалила те ме страх чућу сад већ оних шест  
раком, не види никако.</p> <p>Напољу је већ стегла јака хладноћа и пуше мрзли ветар, који се ос 
 јасно осећање о опасности.{S} Улицу је већ закрчио дуги низ воловских кола која су евакуисала  
и једних воловских кола, испод којих је већ спавала једна енглеска мисија и, прва и најважнија  
шена лица, једва се ослањајући на своје већ малаксале ноге, па онда деца, деца, деца и жене, си 
 ли се, промрзли ноћас, под сунцем које већ почиње да зрачи, загрејали покретом.{S} Пред нама с 
дотаћи; оставиће их у скрињу, где стоје већ приганице зелене и поплеснивиле, што их је годинама 
ти.</p> <p>Светиљке се по кућама почеле већ из раније да гасе и тишина постепено да осваја.{S}  
 ципеле и чарапе и један део сукње биле већ толико умазане и улепљене дебелим слојем блата, да  
Бог и твоје срце научи!“</p> <p>— После већ стигосмо и у Винковце, те ја у касарну.{S} Три месе 
у понудила предају града.</p> <p>Скопље већ броји последње дане слободе.{S} Кад буде онај воз с 
к и погледа опет на мене, сматрајући ме већ сад као свога присталицу.</p> <p>— Е па онда, брате 
зова, ките Царско Скопље.</p> <p>Кафане већ пусте, улице мртве и хука Вардарева, који носи киша 
 те га сад гоне, а он не уме да побегне већ се једнако зауставља на самом друму.</p> <p>Она је  
г Чачка, остане на одмор али пред подне већ он доби извештај да се непријатељ брзим маршем спуш 
 и узбуђење у вароши.</p> <p>Пред подне већ почеше скопљански пајтони (фијакери) пуни ствари и  
 дуго трајати.</p> <p>Тог дана по подне већ је команда трупа управу над Скопљем поверила Војној 
а утеха.{S} Он је растао али не за мене већ за војску.{S} С јесени 1914 године сазваше ђачку че 
н краљ, не значи само пропаст Краљевине већ и капитулацију оне идеје коју она у овој борби пред 
бегунце подржавала вера.{S} Из Приштине већ, ни један бегунац није понео собом веру и поуздање. 
ад се попео на Тресибабу видео је са ње већ Бугаре у Књажевцу и борбе, које су се у самој варош 
pb n="28" /> поуздање, а то је поуздање већ половина наше победе!“</p> <p>Овај запис не казује  
кога посланика, по коме француске трупе већ сутра пролазе кроз Скопље.{S} И друге смо детаље са 
 је у толико гушћа била што су се ватре већ почеле да туле и само још овамо и онамо румен жар п 
м тако земља била лака!...</p> <p>Ватре већ догореле и још само топао пепео покрива земљу, ведр 
аву и гледам шта се дешава.{S} Борба се већ води у Душановој улици, па и одатле Немце отераше н 
ила на Чачак, непријатељ, код којега се већ осећа велика поколебаност, био би пребачен преко Мо 
нулих очију, угашена погледа, као да се већ назире смрт.{S} У гомили крај којих ова кола пролаз 
 са кућа полеже по крововима, као да се већ и наше поуздање угиба и повија на ниже.{S} Пресекос 
 доле на обали а изгледало је као да се већ у вароши туку.{S} Почеше жене и деца да вриште и да 
изгубих доктора али га доцније, када се већ сместисмо у селу, нађох и он ми рече о батерији:</p 
жајима, пробавио цео дан и, тек када се већ чула грмљавина на Мраморским положајима код Ниша, н 
ини која их је постигла.</p> <p>Када се већ разбуктала ватра у заветрини, иза ханскога зида, Кр 
арене бошчама и дечица за њима, која се већ уморила <pb n="454" /> носећи свако по какав мали с 
 већ била у комитско одело и сликала се већ наслоњена на пушку, али је нису хтели да приме те ј 
асмо малено село Штимњу.{S} Око села се већ уздиже дим са ватара и видиш како гмиже рој војске  
отица, са двоје деце на рукама, била се већ сместила у последњи вагон воза који ће поћи у Митро 
ја је хтела да иде у комите и обукла се већ била у комитско одело и сликала се већ наслоњена на 
е у Феризовићу?</p> <p>— Не, повукла се већ у Липљан.</p> <p>— Па то данас сутра може још да на 
љда негде у планини.</p> <p>Код хана се већ скрхала маса људи и стоке а придолазе све нове и но 
адалих по земљи.</p> <p>Још мало, па се већ догледају нејасне сенке које се кроз ноћ крећу изме 
ата, прозоре и лиже зидове и дохвата се већ степеница којима и последњи, који су заостали у кућ 
уде и настаје врисак и цика.{S} Кров се већ нахерио, једним делом виси у ваздуху, цреп пршти и  
ило у коме је дотрајало уље али, сад се већ гаси...{S} Ја видим смрт, видим је очима као што са 
 послат тамо и последњи војник а сад се већ збира и варошка жандармерија да се пошље у бојне ре 
ла с леве и десне стране друма и сад се већ јасно чује врева и жагор и виде се сенке људи који  
ма, који се опет јавља.</p> <p>И сад се већ не шапће више погружено кад се састану гомилице, ве 
рак одлучио.</p> <p>Трећепозивац сад се већ раскравио мало и припалио лулу, те настави сам кази 
оже више бити од користи.</p> <p>Сад се већ јасно чује топовско пуцање јер борбе се воде негде  
 у дну Уциња, испод Бијеле Горе, где се већ варош губи, иза капије једне од оних сиротињских ку 
енерал Бају са својим штабом, у коме се већ налазио и један српски млађи официр, стављен на слу 
оносио кроз разређени ваздух, у коме се већ осећао дах љутога вечерњега мраза.{S} Био је то зву 
а ми се намеће.{S} Ено, ено, планине се већ жаре и горе, бљују већ пламен и ено се усијана лави 
Још мало напора и стрпљења и указаше се већ пред нама пламенови са ватара и силуете кућа које к 
е до мало час ту био.</p> <p>И ближи се већ!{S} Осећам загушљив ваздух, који претходи усијаним  
неман глади.</p> <p>Један отац, који се већ на првом кораку покајао што је са толиком породицом 
> <p>— Е то је оно!</p> <p>Разговори се већ воде полугласно, више шапатом, јер поједини су засп 
чујем још много речи.</p> <p>— Ти си се већ растала — вели старац — Од живог се човек растаје а 
еће добити.{S} Пред механом, у којој се већ ништа више не може добити, тако исто гомила која ип 
 у Призрен, убићу се.{S} Спремио сам се већ!</p> <p>И показа ми под јастуком дршку од револвера 
е да узме мало ваздуха.</p> <p>Путем се већ сретају они који су малаксали који су клонули, па н 
вницу, од Гуче до Јелице, а са зором се већ пела уз Јелицу, те кад освоји дан она се поче спушт 
црта као од бронзе саливених.{S} Дан се већ био увелико гасио, дућани и радње ове мале варошице 
ало спасти.{S} Али, иза Пећи уздизао се већ висок и непроходан планински зид, где се колима ниј 
али су они већ били студени а осећао се већ и мразни вечерњи ветрић, који тако немило милује об 
 шупа где би се могла склонити и ако се већ силан свет сабио у њу.{S} Све те куће пут Торлачког 
ханама, ни по магацинима.{S} Спавало се већ где се стигло; на дућанском ћепенку и под њим, у ко 
азлог стрепњи но мртвило на које смо се већ свикли.</p> <p>— Ко зна, биће ватрица? — узесмо наг 
до ватре и питати где су их они, што се већ греју, набавили, јер нигде у близини шуме.{S} Ако ј 
 који пролази крај Патријаршије, чуо се већ жагор изгнанога народа који се са првом зором крену 
 <p>Ми смо кретали кроз ноћ даље јер се већ и непогода утишала и овладала ведра ноћ па треба гр 
, о операцијама Грчке са југа, данас се већ говорило о креманскоме пророчанству.</p> <pb n="81" 
е на један пут појавила.</p> <p>Свет се већ преплашио и почео да збира у брижне гомилице.{S} Мн 
 друштво и остали крај пута; сретају се већ и самртници, које је глад и мраз савладао и који су 
, која их већ грчевито грли; сретају се већ и мртви, који су ту остали јуче и прекјуче и чије ј 
а, слична оној крај самртника кад му се већ упали свећа, кад свако зазире да шушне, кад свако у 
тановника и наше војске; на Колашину се већ воде последње борбе и Аустријанци прете да сиђу у Б 
ди малаксавају и изостају.{S} Почињу се већ пузати и људи и стока.{S} На појединим опасним окук 
т.</p> <p>Поједине породице, које су се већ до Приштине напатиле и не питају и не чекају одгово 
развио се жив разговор људи, који су се већ мало одморили и загрејали.</p> <p>Наилазе нови гост 
ју преплашене очи становника који су се већ предали судбини те су још ради само да виде како из 
ка који далеко измакоше и требали су се већ вратити.{S} Под њим се развила серпентинска џада ко 
диста и пуцали су темељи и љуљали су се већ последњи стубови!{S} Први глас који сам чуо кад сам 
> <p>— Не! — вели професор. — Они су се већ удостојили божје милости.{S} За нас живе, према кој 
е, не гините лудо!</p> <p>Војници су се већ израније склонили или причучнули у јарак крај друма 
пуковник показујући на друм којим су се већ догледали предњи редови челнога батаљона.</p> <p>Са 
ема више оног клупчета.</p> <p>Крећу се већ људи овамо и онамо, прибирају се у групе на сред ул 
е, гину, падају и — боре се.{S} Гранате већ прелећу варош и падају највише овамо, код железничк 
вуд подједнака зима.{S} А на преноћиште већ не можемо ни мислити.{S} Што је било крова и места  
д допремо до обала Дримових, за нама ће већ бити наша крвава отаџбина а пред нама далеки и незн 
мо се првим сеоским кућама.{S} Све куће већ поседнуте, у сваком дворишту већ логори избеглица и 
 потражимо преноћиште.{S} И све те куће већ поседнуте, поседнути и сви путеви и сва дворишта и  
 моћи да одржи и да чиновничке породице већ напуштају Штип и одлазе у Велес.</p> <pb n="87" />  
кајиша од амова.{S} Војници и избеглице већ се разишле по селу, сваки тражи нешто и вуче што на 
 у даљини тихо јецало.{S} Како је сунце већ ниско сишло тамо негде иза планина, биће да то вече 
реном поњавицом, лежи оно болесно момче већ сасвим упалих очију.{S} Отац који води коња, сад на 
кудица хлеба и навала гомиле, која поче већ отимати јела, и оне спустише капке на прозоре те ув 
аса, која се ваља друмом.</p> <p>А мраз већ пали образе и мрзну ти прсти и уши а блато се стеже 
дуго, врло дуго чекали.{S} Један је воз већ био отишао пут Младеновца а на станици је био други 
исмо тако, све напред, све напред.{S} И већ догледамо позната места познате путеве, познате њив 
расту прибирајући се са разних страна и већ за један сат, то је био читав логор очајних.{S} Ту  
е у страну.{S} Заробљеник сувих усана и већ угашена погледа прикрада се, обзирући се лево и дес 
да свог унука“, па онда Глигор Комита и већ све редом.{S} Кад дође слава а мој отац све те слик 
уги цреп с крова, трећи комадић даске и већ чиме је ко стигао наоружао се и отпочео посао.{S} П 
S} Носила сам се мишљу да скочим доле и већ сам се била прекрстила и чекала само да се мало раз 
м ногама у поље, бошче, куфери, корпе и већ све могуће ствари и свих могућих облика.{S} Све то  
ве нове и нове придолазе од ране зоре и већ се гуши перон од навале бегунаца.{S} Воз још није н 
 Мора да смо далеко од поноћи одмакли и већ се приближили зори али је киша још увек ромињала те 
итуација морала је забринути и власти и већ пред подне, сазван је хитан збор у начелству ради с 
ка и Русија објавиле су рат Бугарској и већ су се Французи на југу ангажовали у борби; Енглези  
заставе.{S} Да ли би се војска, која би већ једном била на српскоме земљишту и вратила затим, т 
е смо посустали под њима.</p> <p>Кад би већ пред зору а ми сврнусмо са стазе којом смо се пели  
дно или два покољења још, заборавили би већ и на ту стару причу, која је још тињала само као да 
идала зграда народног позоришта како би већ половином октобра могле отпочети представе у новој  
екидох ја тишину Причекајте мало!{S} Ви већ говорите посмртно слово а чујете ли, слушајте!</p>  
зио на лицима брижних грађана да су ови већ изгубили веру у државу и њену моћ.{S} Ту су се јави 
а; други полазе отуд где су први редови већ стигли, иду у сусрет бегунцима и простиру се све до 
су и немару и једна војска, за коју сви већ мисле да је побеђена, прибира последњу своју снагу  
углих обрашчића му одишла крв, те бледи већ се припијају за кост а уснице стегао зубићима те му 
 Штимње у Призрен.{S} Друм се и не види већ само кроз равну пољану протеже се црна жива линија  
наника представља.</p> <p>Данас се људи већ и зближују једно другоме, разговарају се, теше се и 
 босанци, рекли да неће остати у Србији већ морају да се враћају јер Руси силно надиру.</p> <p> 
епријатељ не улази у земљу да је освоји већ са крвожедном жудњом да све уништи, да све разори,  
 сенке.</p> <p>То су отац и мајка, који већ целу ноћ нису очи свели, избудили дечицу те се сад  
 рећи ће један од оних скопљанаца, који већ од недељу дана на овамо редовно дочекује и испраћа  
авим знојем.{S} До њега избеглица, који већ данима седи ту, у тој кафани, можда за тим истим ст 
би у овим часовима младога принца, који већ четири године своје најлепше <pb n="571" /> младост 
м, целим телом стреса усамљен коњ, који већ два дана напуштен од својих и осуђен на смрт, непом 
мисли.{S} Уједанпут марвени лекар, који већ пет дана тражи своју команду а који је стајао мало  
кује очајно један несретан родитељ који већ два дана не може да нађе коња.</p> <p>— Како шта ће 
одвратност према крволочноме послу који већ годину и по дана без одмора врше?</p> <pb n="623" / 
ина суну у јендеке и грађани београдски већ облише крвљу друм и зачу се јаук и запомагање рањен 
ситуација тамо, не би ли сазнао није ли већ доцкан кренути на ту страну.</p> <p>Телеграфискиња, 
рпава?{S} Је ли допрла до нас, јесмо ли већ под лавином?...</p> </div> <pb n="274" /> <div type 
ило места, крај тараба сеоских, заузели већ они који су раније стигли; други опет преко кола ра 
 Брдо и Врбовац, а то значи, да су били већ пребачени на десну обалу Раље.{S} Краљ је знао да с 
адни пали као скакавци: или су поделили већ пола суву пресну бундеву коју су нашли под нечијим  
 поче да прашти бомба.{S} Немци потисли већ оне трупе које су се бориле на Дорћолу и у Душаново 
нистри, који нису ни ноћили на Љум-Кули већ одмах наставили пут.{S} Они су преноћили у хану али 
да смо на хучноме и бурноме мору, нашли већ једно тихо и мирно острвце где ћемо се спокојно ода 
не само што би му промакли многи детаљи већ би му недостајало и боја да наслика сву ову невољу. 
 нема ко да <pb n="496" /> прави.{S} Ми већ од неколико дана сахрањујемо без сандука.</p> <p>Ме 
казује, могао још горко заплакати да ми већ тешки догађаји, који су се провлачили кроз моју душ 
е Команде, и непријатељски су аероплани већ учестали ватром, коју су сипали на Крагујевац.{S} В 
 возом шаље и породицу.{S} Многи дућани већ <pb n="95" /> тога дана нису отварани, многи који с 
љке на прозорима кућа, које су домаћини већ напустили, погашене су; догорева још само по где ко 
 студи на снежним планинама; док ће они већ на првоме кораку, и ако и сами оптерећени бригом, н 
некако поправити.{S} Али, када се и они већ растају од владе, кад крећу другим путем, најближим 
о западу, још је слало зраке али су они већ били студени а осећао се већ и мразни вечерњи ветри 
 <p>— Пре свега не мобилишу само Бугари већ и Грци а несумњиво је и Румунија на опрези и тек шт 
е стране опет, шапутало се да су Бугари већ пресекли жељезничку пругу код Врање и тек што нису  
тигну и ослободе Скопље, које су Бугари већ заузели били.{S} Ослобођењем Скопља успоставио би с 
љења која се још повлаче.</p> <p>Бугари већ наступају отуд, од Маџарева и улазе у горњи крај ва 
а ме, али га моје присуство не узнемири већ мирно и немо настави крстити се.</p> <p>— Молиш се  
а.{S} Ако га ниси купио данас, сутра си већ тог истог коња плаћао двеста динара.{S} Цена је коњ 
 војнику који је са вола, којега су пси већ подрпали, секао себи парче меса:</p> <pb n="386" /> 
 све ти више ствара утисак пучине, и ти већ осећаш страх од дубине која је под тобом и од неизв 
/p> <p>— Ал то не значи да не може бити већ сутра наређено! — додаде доктор.</p> <p>— Па и нека 
ренули смо даље без узбуђења, навикнути већ на те појаве, које ће све чешће и чешће бивати што  
и официр остадоше равнодушни, навикнути већ на такве поздраве.{S} По свршеним наредбама капетан 
а и дрско гракћући прате нас, навикнути већ да на путу, којим ми одимо, остају лешине за нама.< 
ут за Чачак јер може непријатеља затећи већ у вароши.</p> <p>Саслушавши овај рапорт, капетан се 
главу.{S} Напољу се ведрина зимске ноћи већ била зацарила.{S} Под његовим топлим дахом сукну ст 
 чуо је и потврду вести да се савезници већ искрцавају у Солуну.</p> <p>То искрцавање савезника 
бни толико генерали и државни саветници већ много више културни раденици.{S} Не замишља се ваљд 
ске појављивати се.{S} На једној кућици већ виси бели барјачић а пред кућом остарија жена прест 
 Није још цео збег кренуо али појединци већ промичу друмом и грабе Призрену. <pb n="528" /> Про 
 и он је по звуку пушака осетио да наши већ напуштају његову улицу а по узвицима разумео да се  
а сам неколико пута.{S} Мора да су наши већ напустили телеграф и непријатељ ваљда...</p> <p>— Б 
е око мене било, нисам видео да су наши већ измакли напред и напали други ред ровова и да смо ј 
ош има у мени.{S} Она трне у мојој души већ одавно и догорева као кандило у коме је дотрајало у 
долазила са севера, отуда где је Космај већ увио главу облацима од барутнога дима.{S} А када се 
ак саучешћа према невољи заробљениковој већ пре себично јадање, што је пао у очајан положај да  
о притрча гомили из које му је пуковник већ пружио пријатељски руку.</p> <p>— Шта је овде? — пр 
 соби мора да је топло, али је начелник већ прибрао масу људи, који су му испунили све простори 
> <p>— Седела сам тако сама у соби, док већ и мрак није почео падати.{S} Кад се смрачи а мене о 
а Отаџбини.{S} Његов је младићски идеал већ тада био да <pb n="514" /> падне на бојишту за Отаџ 
: .</p> <p>— Је л’ истина да је ђенерал већ ноћас испратио своје ствари?</p> <p>Да узбуђење још 
име те се сваки час мењају.</p> <p>Краљ већ малаксао.{S} Јучерање напорно пешачење од Љум-Куле  
ћи наредбу да се развију.{S} Непријатељ већ осећа да према њему није синоћна војска а београђан 
 а по узвицима разумео да се непријатељ већ ближи.{S} Он не сме бити заробљен, дао је часну реч 
а видите како је тамо, је ли непријатељ већ у вароши или је само бомбардовањем уништио.{S} Можд 
сти један нови шум, нови звук, који нам већ давно није допрео до уха а који се оштро проносио к 
ку.{S} Трговци сакрили сребро а то знам већ шта значи.</p> <p>Са Нишем се никако није могла доб 
 сам понудио коме цигару дувана, ја сам већ довољно жртвовао а и њему довољно учинио.{S} И коли 
оћи; али, познавајући те путеве, ја сам већ сад уверен у негативан одговор.</p> <p>— То значи?  
а и са мене цедила у млазевима и ја сам већ почела да дрхћем од зиме.{S} Гранате су још једнако 
чила у ранијим болницама.{S} Прошла сам већ две болнице, на што ми је требало скоро недељу дана 
ји, стидела сам се сама себе и, кад сам већ једном била на улици дисала сам дубоко, алапљиво са 
 собу, стајаћу пред вратима.{S} Кад сам већ кренула, паде ми на памет да будем болничарка у тој 
 мисао поче све више допадати и сад сам већ журила да што пре стигнем.{S} Ушла сам опет на иста 
 n="385" /> и гладни.{S} У Приштини сам већ чуо реч: „Четрдесет и осам сати нисам окусио залога 
ао сам да ћу бити храбар и замишљао сам већ на грудима Обилићеву медаљу.{S} Их, па кад се врати 
и злопатио се и мучио?</p> <p>— Ако сам већ требао мрети — размишљао је други — онда је боље би 
пак мирније но прошлу.{S} Да ли што сам већ имала одлуку или је то био умор који ме је савладао 
> <p>— Који? — изненадих се ја, јер сам већ био и заборавио да сам га ма шта питао.</p> <p>— Он 
аберем о једној чудној појави, коју сам већ одавно запазио пред нама и убрзао сам кораке не би  
, који претходи усијаним валима; осећам већ по телу топлоту, која унапред пржи; осећам како ме  
сан, ја нисам имао снаге да му се отмем већ сам му се подавао без отпора и он ме је одводио све 
емена одступити ка Солуну.{S} Тим путем већ од неколико дана одлазе читави каравани и, ма да је 
 наднео над ону карту ослонивши, бригом већ изорано, младо чело на руку.{S} Другом је руком опе 
али пожаром осветљене вароши, над којом већ почива поноћ.{S} И ако је пламен у овоме тренутку б 
ија на путу је за Солун а Руси се делом већ искрцавају у Варни а делом иду преко <pb n="166" /> 
ници утврдили да се одмах, једним делом већ сутра, седамнаестога новембра, отпочне повлачење ка 
не на даљи пут.{S} Ватре се тамо друмом већ не догледају више, погасила их је киша и дуга ноћ;  
понели само своју голу душу, иду друмом већ клонуло, суморна, угашена погледа који се по где ка 
ебе; сагла сам главу и трчала.{S} У том већ загушише улицу наши војници, који су одступали.{S}  
у, избрисали те из списка.</p> <p>У том већ стигосмо до гробља, на врху вароши.{S} Ућутасмо, са 
ор са командиром батерије.</p> <p>У том већ и артиљерци свршише посао, те се ћуприја рашчисти.{ 
е кише која косо промиче.</p> <p>Улицом већ промичу нејасне и тамне сенке, осветљујући прљаву к 
а сазнали смо 26. септембра а сутра дан већ знали смо и то, да ни један <pb n="65" /> савезничк 
ја лежи на твоме имену?</p> <p>Савладан већ тешким мислима, Краљ се једнога тренутка стресе цел 
ик.{S} Обавештене да напад није локалан већ целим фронтом и, да се од ноћас можемо сматрати да  
очи.{S} У једноме тренутку, када је сан већ претио да ме шчепа, чух шапат госпе у црнини.</p> < 
ако попушта и стење кров.</p> <p>Пламен већ букће кроз празне просторе измеђ голих зидова где ж 
и куће коју ждере пламен.</p> <p>Пламен већ букће, прогорео је прву таваницу и пробио је у горњ 
 рекох ко ми је муж, рекох да ми је син већ годину дана на фронту, да је био у борбама, није их 
} Тешило ме је што ми је најстарији син већ био добро измакао, ушао је био у осамнаесту годину. 
преболе нова разочарења.</p> <p>Али, он већ нигде више није могао наћи мира, он га није хтео; о 
 Море, је л’ само Немац на престолу, он већ онда зна како Виљем тумачи међународне уговоре! — у 
n="572" /> војском и од јуче ујутру, он већ не излази из своје собе, где прима сваког тренутка  
 бразде на стаблу његовоме казују да он већ вековима стоји ту као неми стражар <pb n="601" /> н 
рче, вероватно пуно новца на који је он већ израчунао ажију на солунској пијаци.</p> <pb n="106 
а једним малим таљигама у којима је коњ већ после првог <pb n="211" /> дана пута посрнуо.{S} Иш 
 наставити?</p> <p>Нисам је узнемиравао већ — обгрливши рукама од ватре усијана колена — стрпељ 
орац српски, који је на северу запливао већ у дубоку крв, дигао би главу и охоло пошао у нову с 
јка је чекала...</p> <p>На Уциње је пао већ дубок сан, капци се спустили на прозоре, мандали су 
ражећи да види бар онај дим који је пао већ на воде Моравине и на воде Ситничине.</p> <p>— Тамо 
ла то, кад ето Новица већ пристао, стао већ у службу рибара уцињских, те залази са њима по бога 
е слутећи да је предњи део брода наишао већ на подводни ледени брег.{S} Па ипак, и ако задњи де 
беле зоре чекала сина, тако од тад, ево већ седамнаест година, старица сваку ноћ пали <pb n="17 
чини он и погледа ме чудновато — Па ево већ на првом кораку на лицима је ове деце исписана глад 
47" /> Рана ми се брзо опорављала и ево већ крећем руком.{S} Истина имам још болове али ево, мо 
ас наиђосмо и на четвртог.</p> <p>— Ово већ не може бити због свађе, ово је...</p> <p>— Ја ћу в 
о, да л се то тек сад крха кров или ово већ пуцају темељи и љуљају се стубови на којима се држа 
Железнику те потиснут, јер је и Жарково већ било пало.{S} Ту се умолио <pb n="467" /> командант 
олуну до 20 октобра, а од ових већи део већ на нашем земљишту.{S} Овде пише да нешто у Солуну,  
же пре.</p> <p>Последњи је тренутак био већ и он још једном загрли децу.{S} Најстарије врисну о 
S} Господин Боп је у том погледу учинио већ званично саопштење Влади.{S} 3а сад долази један <p 
ницу и пробио је у горњи спрат, разорио већ степенице које воде озго а у светини ваља се по кал 
зничка је војска на путу за Балкан, ако већ није...</p> <p>— За Балкан?!</p> <p>— Да, господине 
ешка, загушљива тишина у њему.{S} И ако већ дан, радње затворене, кафане пусте, на напуштеним к 
е питају међу собом погледима, али нико већ нема храбрости да ма како тумачи ствар, јер је свак 
ру деветога, становништво је скопљанско већ догледало наше трупе на Гази-Баби и сад је већ јасн 
и вуку по блату; лица се срозала, одело већ подрпано и блатњаво, прокисло и - омлитавило.{S} Жа 
ке и народа <pb n="338" /> који је село већ притиснуо.{S} Над селом се узноси, на једној узвиши 
ре подне.{S} Око укрцанога воза је било већ пуно живота, војници су још једнако излетали те точ 
, да поведе и мене.{S} На улици је било већ право чудо, свет је бегао и јурио је гомилама, војн 
црквеним вратима.</p> <p>Када је минуло већ далеко иза поноћи, када више под сводовима црквеним 
ћу, уђе и остаде нешто.{S} Почеше овамо већ да му броје колико је остао, почињу да праве и шале 
 доћи ни до хлеба ни до брашна.{S} Тамо већ тискале су се гомиле пред пекарницама и када су прв 
гов Бата.{S} Чекају га они, јер се тамо већ чује пуцање српске пушке, јер су му село извесно ве 
орао би да се враћаш а ко зна да и тамо већ не туку топови.{S} Него овуда, преко Грантовца, па  
то нас предвече сустиже, рече да и тамо већ прашти пушка.{S} По нашем изласку из вароши дошло ј 
и, па осташе.{S} Кад виде народ да ћемо већ да напустимо станицу а он се слеже око вагона да ра 
о рој кад се из далека гласи, наилазимо већ на прве ватре, на усамљене куће, на гомиле <pb n="3 
и ћу ономе крвавом несретнику, кога смо већ били стигли — ниси се бојао јутрос у зору, и во се  
ченог дрвета.</p> <p>А још мало, па смо већ међу ватрама, међу гомилама избеглица које су, по у 
 грабимо у ноћ.{S} Далеко отуд, кад смо већ измакли из села, чује се јасно кроз мирну ноћ топот 
ле из земље.{S} Заустависмо се, кад смо већ били прса у прса и, дижући фењер изнад главе, једва 
да те се дохватисмо планине.{S} Кад смо већ замакли мало у шуму, попа и још неки људи, који су  
 поче да узима све већи мах.{S} Сад смо већ знали да туку и Топчидерско брдо и Баново Брдо, Топ 
Прешло је још неколико пешака и сад смо већ били ван гомиле те је могла мирно и без прекида да  
тили смо ми још у Приштини и видели смо већ у Призрену њен слом, али је она била ту.{S} Није по 
разговор.</p> <p>— Ето, ето, почели смо већ и крај плотова да умиремо!...</p> <p>Извесно се тај 
 судбоносних дана а мало затим били смо већ на чисто да Топлица већ није више безбедан збег.{S} 
>— Што је било мучно и тешко прешли смо већ — теши га Краљ — ово сад до Скадра лакши је пут, мо 
бница бити нова отаџбина!</p> <p>Ми смо већ данас деца без отаџбине!</p> </div> <pb n="603" />  
били на друм.</p> <p>На друму затекосмо већ кретање и ако је још рана зора.{S} Није још цео збе 
сне контуре и облика.{S} И ако је давно већ умуко тандрк кочија, стењање и шкрипа воловских кол 
е српске топове.</p> <p>Поноћ је одавно већ превалила, ватра која је горе у брду ждерала каре,  
 исто окрвављена, само није дете рањено већ она у груди а дете, како је сисало, окрвавило усне  
.{S} Измирено већ са предајом, измирено већ са робовањем, становништво је готово са <pb n="182" 
аше у праву запрепашћеност.{S} Измирено већ са предајом, измирено већ са робовањем, становништв 
ст била близу, Команда би Трупа извесно већ наредила евакуацију болница и магацина.{S} Ја знам  
ње српске пушке, јер су му село извесно већ напустили Аустријанци.{S} Ех, Боже помози, још мало 
едан паде рањен од Бојкове пушке.{S} То већ трећи.</p> <p>Ја сам пошао са првом десетином, јер  
војих!...{S} Држи, дедер..а..а..аи!“ То већ износе из глиба запала кола.</p> <pb n="654" /> <p> 
трије, Немачке и Бугарске.{S} Кад се то већ није могло кроз телефон докучити, очекивали смо са  
у није било редовних путника, све су то већ били бегунци за Солун, и у томе својству, није им н 
то пре напусти кућу у којој га је нешто већ почело гушити, онако као што <pb n="100" /> родбина 
ега као са догореле ватре.{S} Он је чуо већ од првих бегунаца, које је срео, да је Врховна Кома 
 адвокат са другога стола.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>— Сад баш идем из начелства; стигла депеша  
ору а ми деца кад смо се избудили Лазар већ није више био у пећини.{S} Кренуо да га прва зора з 
њи не угине?{S} О, колико је њих од нас већ позавидело овом гробу, ту, на домаку границе, на по 
 из Ниша да савезници долазе, али данас већ, веровали су у то само они који нису могли праву ис 
ако у себи угушивао.{S} Сви смо тај час већ предосећали, сви смо га очигледно <pb n="121" /> до 
дечко, гимназиста, чија мајка од јутрос већ, још од ране зоре, крши руке бринући се где је.{S}  
 као што у обамрломе телу, које је смрт већ загрлила, још тиња самртникова душа.{S} Седина, кој 
јали дуж фронтова да је француска помоћ већ на српскоме земљишту и уморан четворогодишњи борац  
е.{S} Веле, доцкан су синоћ стигли, ноћ већ пала, све затворено, све погашено а не познају варо 
у се дале предвидети.</p> <p>Кад је ноћ већ пала, две стотине младића и деце под оружјем, крста 
ило непријатељско наступање, јер је ноћ већ настала.</p> <p>Наста ноћ мрачна и облачна.{S} Војн 
уковник обустави даљу борбу, јер је ноћ већ била пала, па се не може знати где се може наићи на 
о да настави своја казивања.</p> <p>Ноћ већ дубока и тишина, мукла тишина, <pb n="453" /> која  
реме.</p> <p>Тајанствена ноћ... а поноћ већ превалила.{S} Из гомиле светога камења које лежи за 
, неприхваћен од народа који су слободу већ умели да цене, крваво угушен једном непријатељском  
им све не кажу.{S} А људи се на пролазу већ и здраве речима: „Има ли што?“</p> <p>Сваки извор в 
ја у овом случају не значи само предају већ и одрицање, одрицање од свега, па чак и од права на 
ко исто искрцати на Дедеагачу.{S} Имају већ на Дарданелским бродовима сувоземну војску а ни Еги 
прелазећи границу, срели не само Србију већ и њене савезнике.</p> <p>— Ама савезници долазе?— п 
овољно једна београдска избеглица, коју већ од неколико дана мори тешка брига о имању које је о 
 га чекао...</p> <p>На Отаџбину је моју већ пала тешка невоља, крваве су реке почеле натапати н 
 ено, планине се већ жаре и горе, бљују већ пламен и ено се усијана лавина ваља кроз наша поља  
која сад, без очеве заштите, преживљују већ прве дане ропства.{S} И мене заболе несретна судбин 
азују или хоће да потврде или демантују већ распростру вест; долазе војни цензори и чиновници и 
е да на путу нису видели никакву војску већ само неке патроле.</p> <p>Сав тај материјал и још н 
ај хлеба, паљба је била у самом почетку већ жива и оштра.</p> <p>Борба почиње.</p> <p>— Биће ме 
би могао наћи више, јер у томе тренутку већ није више било ни једнога кутка Србије, до којега н 
ици и ту одмах и ишчезавају.{S} Душа му већ нема везе са телом, она је ван њега; мисао и тело с 
на, само је још више могла помрачити му већ замагљену душу.{S} Срео сам га <pb n="153" /> ту, г 
ца враћао уморан и духом, као што су му већ клонуо поглед и опуштене руке, казивале да је умора 
очима и гризе изгореле усне из којих му већ шикће крв.{S} Не можеш да га познаш, лице му се сас 
да разговара са сином.{S} Ја сам у њему већ гледала одмену и гледала сам, ако не хранитеља а он 
и саме краљевске бегунце.{S} У Призрену већ лежи сахрањена једна српска Царска Круна, тамо негд 
и се вероватно неће задржати у Призрену већ ће поћи овамо.{S} И онда на што цео тај покушај?</p 
 Кандила су догоревајући почела да трну већ, кроз прозоре је црквене почело да продире рано јут 
орији, на Моглену.{S} Значи да у Солуну већ има довољно савезничких трупа које би могле ступити 
и бол домаћина чије су младице на имању већ посекли непријатељи.</p> <p>— Грехота је и ја да пр 
 узбуђеној души нанео бол при напуштању већ изгубљене и злој судбини остављене вароши.{S} Маса  
ко Ђаковице и Пећи.{S} Тога дана почињу већ и да се враћају са Љум-Куле они који су јутрос и ју 
здвајају и снежни врхови планине почињу већ да бљеште.{S} Збег се још није избудио и није крену 
аји?</p> <p>— Велика офанзива на северу већ је отпочела, непријатељ је већ на појединим местима 
га који тешкоме болеснику, за којега су већ и лекари изгубили поуздање, неће да каже праву исти 
инитиван ударац српској држави, када су већ на досадањим фронтовима према српској војсци, подељ 
, који су ми познати, и код Београда су већ пребачене непријатељске трупе, код Остружнице и дол 
<p>— Кад смо изашли у двориште, кола су већ била упрегнута и моје ствари натоварене. <pb n="633 
го да радимо до да се боримо.{S} Кад су већ и власти напустиле Ђунис, кад је већ непријатељ зау 
вају се затим у поједине кафане, где су већ стигле на продају и новине које су изашле пред само 
 Гору опет на Скадар.{S} Трупе, које су већ овде и ове, које се повлаче с Косова Црнољевским кл 
ред само извршење одступања, за које су већ издате наредбе, предлаже офанзиву.</p> <p>У првоме  
} За капијом велико двориште, у које су већ поједини утерали кола.{S} Десно иза капије простран 
ућани и радње ове мале варошице биле су већ затворене и свако се повукао у своју кућу.{S} Кад г 
е кроз њиве право иза куће.{S} Дотле су већ стигли и они с друге стране, те опколисмо тако кућу 
ова, ја малакшем и клонем.{S} Болови су већ толико срасли самном, толико постали моја природа д 
годарности код ових несретника, који су већ онемели од глади.{S} Један ми је изјави гласно, реч 
ку нагло је одмицала и војници, који су већ одавно сатерани у вагоне, почеше понова да се размр 
и у душама <pb n="597" /> оних, који су већ почели заборављати казивање својих оцева и дедова,  
ли храном, а има и равнодушних, који су већ на првом кораку у невољи изгубили и вољу и снагу и  
Куманову нема спаса! — веле они који су већ подлегли бризи.</p> <p>— Крива Паланка и није никак 
зговор.{S} Да ли су то били они који су већ донели одлуку о себи те не желе да их ма чије мишље 
је покривао нашу Отаџбину, попрскали су већ зидови који га носе и пламен је помамно лизао и бук 
јоште.</p> <pb n="336" /> <p>Упрегли су већ резервног коња на његово место, топовска је послуга 
Дорћолу и у Душановој улици, заузели су већ улицу Страхињића бана, полегали у ланац па сипају в 
 Ја кад сам измако до Позоришта, они су већ били у Душановој улици.</p> <p>— Немци?</p> <p>— Па 
 су измакли испред нас?</p> <p>— Они су већ заробљени!</p> <p>Сви поражено ућуташе и ако је сви 
 доцкан?</p> <p>— Извесно!{S} Бугари су већ мобилисани, њихове су дивизије век на граници.</p>  
ће се сручити цела Србија.{S} Бугари су већ у Качанику, њима не треба него још једна добра борб 
а фронт.{S} Од овога тренутка власти су већ немоћне ма што да изврше и ма што да спрече.{S} Зат 
овић.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Немци су већ у Јанковој Клисури а, канда је и Прокупље пало.{S}  
ст топова.</p> <p>На тај начин, наши су већ били спремни да приме и већу борбу која се одиста о 
Феризовић пао.{S} А и у Липљану наши су већ бацили у ваздух железничку станицу и напустили га.< 
чега, кренуо је лабским друмом којим су већ били загушили бегунци, који су отуд бегали ка Пришт 
е ко погинуо или да је рањен?{S} Ако су већ у војсци они су по канцеларијама а ако су дорасли д 
 али нови, који су наилазили, очајно су већ молили за мало крова, само крова, без постеље, без  
<pb n="382" /> јуче прекјуче.{S} Њих су већ цигани одрали а гаврани их рашчупали; леже поломљен 
таше сви престрављено, мислећи да је ту већ оно што је свако слутио, од чега се свако плашио и  
кивали Арнаути пушкама из заседе, те ту већ падају прве жртве несретних избеглица које ће се за 
 улицама и непријатељ који се том месту већ примиче а око нас горостасне масе неприступачних пл 
е куће већ поседнуте, у сваком дворишту већ логори избеглица и њихове стоке, свуд по двориштима 
чицама, чији животи не доприносе успеху већ само пењу број жртава?{S} Тешило га је оно нешто ма 
о је и отаџбина наша — то се у Крушевцу већ јасно видело — изгубила основни камен у темељу — ве 
рабрио, да би новим надама освежио душу већ преплављену слутњама онако, као што се болесник осв 
овукли и предали лаганој смрти, која их већ грчевито грли; сретају се већ и мртви, који су ту о 
е их још.{S} Биће их!</p> <p>— И има их већ! — додаје један адвокат са другога стола.</p> <p>—  
S} Тек су два конака од Приштине, па их већ саломио умор и патња, а кад су још трећу ноћ морали 
е.{S} Ја нисам знала шта да радим; отац већ недељу дана није долазио кући те нисам имала кога д 
о било али војници, <pb n="361" /> знаш већ како је, чује један од другога па причају...{S} Али 
е кору која је отврдла у ранцу.{S} Знаш већ како је на одмору.{S} Па се заметнуо и разговор а н 
/l> <l>Не би реко на коњима јашу</l> <l>Већ их носе наљућене виле.</l> <l>Оке цара слуге и војв 
II</head> <head>Последња нада</head> <p>Већ је ноћ у велико пала а Моравска Дивизија није још с 
X</head> <head>Госпа у црнини</head> <p>Већ је био пао први сумрак, када смо далеко испред нас, 
уо из Скопља.{S} Није хтео даље.</p> <p>Већ сутра дан, после овог нашег разговора, стигла нам ј 
ник наместио камен као узглавље.</p> <p>Већ сви спавају, само је она будна.{S} Будан сам и ја и 
татка Србије под Шаром планином.</p> <p>Већ два дана, јуче и данас, Престолонаследник <pb n="57 
народ који је кренуо у бежанију.</p> <p>Већ од првих речи видело се да ће двобој у овој дискуси 
ом, не зна се која тежа, не зна се која већа.</p> <p>Међу светином сабијеном у кућици и један в 
, па би тешко било с њим кад би настала већа невоља.{S} Мислила сам да се посаветујем још с ким 
арочито.{S} То је ваљда и била последња већа борба.{S} Овамо ко зна хоће ли их и бити?</p> <p>— 
p>— Није оно ватрица, видиш како је све већа.</p> <p>— Оно ће бити већа ватра.</p> <p>— Онда је 
 ипак вестима из Бугарске поклањати све већа пажња, једнака готово као и вестима са бојишта.{S} 
</p> <p>Што дубље у кланац залазимо све већа хладовина бије и реже уз образе а тело се јежи и д 
S} Можда кад побегне јунак, то је још и већа кривица, јер зарази страхом остале.</p> <p>— Призн 
 како је све већа.</p> <p>— Оно ће бити већа ватра.</p> <p>— Онда је то можда логор?</p> <p>— К 
и се још и укрштају збегови те у толико већа гужва.{S} Ми из Митровице и Приштине преко Липљана 
ком само, што је утученост била сад још већа и још тежа.</p> <p>— Верујте ми, пријатељу — вели  
где сам наслонила образ.{S} Била је још већа тишина и још дубљи мрак кад сам се пробудила.{S} У 
p>Гомила је била на улици, у згради још већа.{S} Тискало се и врило као у кошници; тешко је бил 
е што пре одавде.{S} Навала ће бити још већа кад наиђе војска с положаја.{S} А и овако, нити им 
њих не носећи собом више никакву наду и већано је још само о путевима којима ће се напустити Ср 
а.{S} Управо на те седнице нико није ни већао о надама, свако је већ долазио на њих не носећи с 
 а што се више вече ближи, наићи ће све веће гомиле оних што су на друму далеко за нама заостал 
и тринаесте а и Грци, могу сад да приме веће снаге на себе, но онда, удвостручили су војску!</p 
И како ће ти људи слабе душе поднети те веће невоље, којима ћемо поћи у сусрет?{S} О томе сам с 
ок се тај посао свршавао, све су веће и веће гомиле београдских избеглица стизале на ресничку с 
ри ће моћи да баце на нас два пута и по веће снаге од наших.</p> <p>— То значи?... — заустих ја 
е.{S} Док се тај посао свршавао, све су веће и веће гомиле београдских избеглица стизале на рес 
 заобиђу колону али се заглибљују у још веће блато и псују све што им је најсветије и љуте се и 
ранцуско-енглеска помоћ стигла до сад у већем броју на јужноме фронту, ова се акција може и даљ 
, јер у то доба ватра поче да узима све већи мах.{S} Сад смо већ знали да туку и Топчидерско бр 
 грубо, чак се и смешио али је мене све већи страх обухватао и нисам ни речи умела да проговори 
и нам лица, већ на против пружајући све већи корак да би измакао од друштва где се воде разгово 
о би непријатељ добио утисак да је овде већи број војске.</p> <p>— Из Армије имамо наредбу да и 
сти посао.</p> <p>Пред подне, кад би се већи део повлачио у кафанице и куће да једе, гомилице ј 
тек врло мало те ће ова књига бити први већи напис о томе догађају.{S} У описима је странаца ви 
ту.{S} Овде пише да нешто у Солуну, али већи број у Србији, има 110.000 савезничких војника и т 
ортрете.{S} Сад сам тек био почео један већи рад, једну композицију... остала је тамо, у Прагу. 
арима на источноме фронту — за нас имао већи и шири значај но што је у ствари он могао имати.{S 
У нас — настави он своје казивање — био већи српски барјак но црквени, па кад дође Царев дан те 
ту.{S} Шум је <pb n="681" /> за нас био већи разлог стрепњи но мртвило на које смо се већ свикл 
аљиге вуче покисао и блатњав коњић мало већи од козе а мршав ко глад, те она покисла кожа на ње 
рајући се при томе да обезбеди себи што већи простор крај ватре.{S} И одмах је присвојио тај пр 
ав предходнице.{S} Пред подне стигли су већи остали батаљони и одмах им издате потребне наредбе 
е већ у Солуну до 20 октобра, а од ових већи део већ на нашем земљишту.{S} Овде пише да нешто у 
оји село на две неједнаке половине, још већи метеж.{S} Кренула кола и с једне и с друге <pb n=" 
 утехе, та изјава капетанова изазва још већи страх код светине.</p> <p>— Не тамо, не над Чачком 
атим она настави:</p> <p>— Обузе ме још већи страх кад спазих да је то пуста и порушена кућа, б 
т.{S} Бива да се у борби таквих дана са већим самоодрицањем иде у смрт но иначе.</p> <p>Патроле 
милице једва ако би омањиле, јер велика већина на улици, на ногама и једе.{S} Парче хлеба, до к 
елика зграда саграђена од камена, као и већина беговских кућа и кула у овим крајевима.{S} У згр 
 и малаксали једва крећу; седла на њима већином празна, они који су их јахали остали су тамо, н 
Гробље је тужно изгледало, пуно мањих и већих обојених и необојених дрвених крстића, међу којим 
ра и нестало соли.{S} Кад нема никаквих већих и поузданијих вести, светина прати и најмањи покр 
ане и која је за време дугог чекања све већма придолазила.{S} У томе гурању и тискању ја изгуби 
к дима, јер се уопште ових дана у много већој количини и много нервозније пушило.</p> <p>Из тог 
стична румена полусветлост, која је још већом тајанственошћу опчињавала слику око мангала.{S} П 
ђена, тако узрујана, да је представљала већу опасност од непријатеља којега још не познајемо.{S 
 што је Краљ туда кренуо, рачунајући на већу заштиту и тек се овде у планини уверило да је цела 
родаје рибу.{S} И како који лов, он све већу пару одваја и доноси мајци.{S} А сретна мајка, обл 
 се надвикивали, урлик је обухватао све већу гомилу и час застао на једној страни па се појавио 
ин, наши су већ били спремни да приме и већу борбу која се одиста од тога часа и развија.</p> < 
 ближе ишли тој огромној ватри, све смо већу студ осећали и у души и у телу.</p> <p>Свако је од 
ори мало и прошири, он само изазива још већу језу кроз тела која су мрзла оне липљанске ноћи а  
ва, да ли се наши приближавају.{S} Пред вече је престала борба а наши нису ушли у Шабац.{S} Наи 
ћницима штабова, када су се почели пред вече, на његов позив, збирати у војводину канцеларију.< 
д је и пала по која кап али све до пред вече мучило се небо да тек о ноћи пролије кишу.</p> <p> 
и, до којих је војвода од подне до пред вече тога дана дошао, чинили су сасвим другачом ситуаци 
тени на њих дебели капци, само што пред вече још трговци хитно преносе из дућана еспап својим к 
 за који сат.{S} Команда Трупа већ пред вече напушта своје канцеларије у вароши и сели се у воз 
гло наћи за храну и пиће.</p> <p>Кад је вече пало, у штали је већ увелико буктала наша ватра и  
овољне да нас забрину.{S} Већ вечерашње вече и ноћ, кад оде жандармерија из Скопља, биће вече и 
 поља су допирали све ређи звуци што се вече више спуштало.{S} С времена на време само чуле су  
ћ, кад оде жандармерија из Скопља, биће вече и ноћ безвлашћа или са властима које нису моћне ни 
и нови гости придолазили, а што се више вече ближи, наићи ће све веће гомиле оних што су на дру 
и се о стене.</p> <p>Стари Краљ је прво вече заноћио на Љум-Кули а сутра дан кренуо са три свој 
ече она намешта Новичину постељу, свако вече она греје топлу варенику, кад стигне да се заложи; 
аренику, кад стигне да се заложи; свако вече на његовој постељи стоји сува преобука, кад стигне 
ћу за мртве, већ само за живе.{S} Свако вече она намешта Новичину постељу, свако вече она греје 
палења, пред којом је мајка дечја свако вече пред легање учила децу крстити се и казивати „Оче  
ице поплаве која је свако јутро и свако вече све више бујала и рушила и последње сводове на кој 
осутом звездама...</p> <p>У рано-зимско вече, крај разбуктале ватре у камину, ваљала су се дечи 
{S} Доцније, кад <pb n="464" /> је пало вече/ видело се да је то пожар и то велики пожар.</p> < 
 смо се дубоко у пећину те, кад је пало вече, нас је децу обузео велики страх.{S} Нешто што се  
важна и задоцнела промена.{S} Пред само вече, седмога октобра, дојурио је смртоносном брзином ј 
вих дана! — прекиде ми младић реч — Оно вече код вас, у Приштини; примили сте нас на преноћиште 
ће и како ће.</p> <p>То је било суморно вече.{S} Киша је зарана почела да топи земљу да се зати 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вече се спустило над Призреном пуно таме и пуно студене 
е наставиће пут право за Скадар.</p> <p>Вече је било ведро и овде, у долини, није тако нагло ос 
јатељ.</p> <pb n="317" /> <p>— Косовска вечера! — прошаптах ја боно сам себи.</p> <p>Мало час с 
етра увијена у тробојку, па ту Косовска Вечера, па Благовештенски Сабор, Св. Сава, па „Узо деда 
 онда нама било све тако потаман; топла вечера, топла постеља, него... бивало је кад смо и глад 
а собом врата која су иначе од јутра до вечера стајала широм отворена, те се улазило и излазило 
ебо, које се цео дан мучило и грчило, с вечера се проли те у два маха промаче кроз сутон ситна  
у страну.</p> <p>Варош је зарана, још с вечера опустила.{S} Све се повукло у куће да тамо, у кр 
ја га испратио са благословом.</p> <p>С вечера сишао сам на обалу да га сачекам али је море бил 
лице, држећи старе новине место тањира, вечерале козје ћевапчиће и проју.{S} Ако их вечерас то  
, пробдије ноћ.</p> <pb n="612" /> <p>И вечерао је ту међ њима.{S} Узео је, као и они, кришку х 
ушили друмови ка Беранима и Чакору али, вечерас, кад већ паде први сутон, на један мах, нити зн 
 и подлажу коњи у аровима... ето то, за вечерас, колико док нисам измакао а сутра, видећемо как 
Косова ка Призрену.</p> <p>Када је пала вечерас ноћ, ноћ од 12. новембра, Престолонаследник се  
тек кад сиђу с аутомобила у блато и кад вечерас, и то ако буду успеле да се догурају до ћевапџи 
ре те нам рекоше да је то Суха Река где вечерас морамо заноћити.{S} Небо, које се цео дан мучил 
p> <p>Влада жури да по распореду стигне вечерас у Арсит-Хан а затим што пре у Скадар.{S} Данас  
ану.{S} Чекаће га ту на станици, чекаће вечерас, чекаће ноћас, чекаће и сутра ако треба.{S} По  
 скоро, после непогоде погинуо, можда и вечерас тек.{S} Зашто ли је погинуо и ко га је убио?</p 
тром и вечером.</p> <pb n="725" /> <p>И вечерас су прочитали молитве, налили уља у кандила и по 
змеђ Качаника и Гилана.</p> <p>— Гледам вечерас — вели виши, коштуњави учитељ, светлих очију, к 
порава пут и ко зна, хоћемо ли стићи до вечерас у Пећ.{S} Па ипак идемо, јер се на овим друмови 
у се све до задњих редова, оних који су вечерас тек кренули отуда одакле смо ми јутрос.{S} Тамо 
рале козје ћевапчиће и проју.{S} Ако их вечерас то мимоиђе сутра неће.</p> <p>Други аутомобил о 
гната непријатељска батерија, ми би још вечерас ушли у Чачак, ослободили га и ослободили би стр 
и сувише довољне да нас забрину.{S} Већ вечерашње вече и ноћ, кад оде жандармерија из Скопља, б 
е ли остало тамо у кујни што од синоћне вечере?{S} Узми један тањир па скупи све што има од хра 
усрет.</p> <p>Приштина, која је до саме вечери нестрпљиво очекивала долазак војске, предала се  
етири дана није знала за себе док једне вечери не издану жена, ту крај деце своје.{S} Три дана  
 и умирати од глади.</p> <p>Последње те вечери, пре но што ће се <pb n="619" /> повући под кров 
ead> <head>Бајка</head> <p>Легао сам те вечери уморан, тешко уморан.{S} На прозорима није било  
корије сећање.</p> <pb n="246" /> <p>Те вечери причала нам је баба Вилка о своме најранијем дет 
је.{S} Дотле је још одлазио од јутра до вечери на оне многобројне и бескрајне седнице Владе и В 
новембра, Престолонаследник се одмах по вечери повукао у своју одају и, под светлошћу једне пет 
ана за тим.{S} А свакога од тих дана, с вечери, доходио нам је по један домаћин из села те смо  
више се и више узноси.{S} Кад Новица, с вечери, враћајући се из лова, сече чуном својим мирно о 
илике? — питају га.</p> <p>— Не знам, с вечери.</p> <p>— Је л’ пре Чаглавице или после?</p> <p> 
као дете при буђењу играло весело.{S} С вечери је сишла на обалу да га сачека, али је море било 
д Јелицом планином, стиже 17. октобра с вечери једна батерија, пред којом је јахао официр снажн 
материне крви, обливено кишом која је с вечери почела да лије и засуто гранатама које на све ст 
ну, која је утонула у таму.{S} Чим је с вечери непогода стала, небо се почело нагло ведрити <pb 
штавање вести.{S} Столови, на подне и с вечери препуни и сваки нови гост који наиђе доноси и но 
жури <pb n="630" /> ако може, како би с вечери могли стићи бар до кога села.{S} Он уравна свој  
и.</p> <p>Ни те ноћи ни сутра дан, ни с вечери ни преко ноћи, не дође нико из села и то нас још 
а.</p> <p>И ако разговор и жагор тако с вечери малаксава, нису нас ипак напуштали разнолики гла 
ело.</p> <p>Једнога дана не дође нико с вечери из села те се ми забринусмо.{S} Паде и ноћ и пол 
ви у овакој мери.{S} Кад је он кренуо с вечери, већ је догледао на Дорћолу пламен и дим од запа 
и и горким осмехом на уснама!</p> <p>Од вечерња, које нам је дечанско звоно објавило па до ноћи 
.{S} Погледа у небо да види лежи ли још вечерњача косо те, да није минуло доба у које они што и 
рва, кроз који је неколико косих линија вечерње светлости суморно сенчило наша забринута лица.{ 
ишло тамо негде иза планина, биће да то вечерње гласи.</p> <p>Сви дигосмо главе, сви се у томе  
ваздух, у коме се већ осећао дах љутога вечерњега мраза.{S} Био је то звук звона, које је негде 
S} Дан је већ почео лагано да се гаси а вечерњи, студени ветрић да пали образе мразом.</p> </di 
ћ били студени а осећао се већ и мразни вечерњи ветрић, који тако немило милује образе.{S} Реко 
оделу и бела поља од слузи па осветљена вечерњом светлошћу, преливају и сјакте као разнобојна с 
и и гори.{S} Скупише се једног дана, по вечерњу, у цркви, те да се саветују.{S} Нису се смели с 
ећи са камена, звоне као харфе, страсну вечерњу романсу разблудној ноћи огрнутој прозрачним вел 
 и калуђери, читају им молитве јутром и вечером.</p> <pb n="725" /> <p>И вечерас су прочитали м 
атру и сам је посео, спремајући крај ње вечеру себи.{S} Примио нас је те смо се и огрејали и ок 
јила.</p> <p>Враћајући ме таквом једном вечеру, које је — претрпано догађајима који су се низал 
 и Обилића и Марка, па спомене косовску вечеру, па устанак, па <pb n="627" /> четресосму, па он 
раља Петра и војводу Глигора и Косовску вечеру и чуо сам речи <pb n="638" /> бабове, како ми Ср 
о је младост вечита, као што је и мисао вечита и зато младост не умире, као што ни мисао не уми 
з, њен је синоним.{S} И зато је младост вечита, као што је и мисао вечита и зато младост не уми 
сам се и чуо чудну причу, једну од оних вечитих прича, које се кроз сва доба понављају и у књиз 
 на сред друма и потражила себи одмора, вечитога одмора, а дечицу пустила саму у планине, у пат 
о сам га синоћ видео везана крај ватре, вечиту ноћ.{S} Глас је тај морао од некуд из велике даљ 
 и величину Отаџбине своје и за велику, вечиту и неумитну правду, којој си Ти бранилац и заштит 
тоница вардарске Србије и средиште оних вечних, историјских балканских путева којима су се од у 
војим и крвљу својом искупили на земљи, вечно блаженство на небесима.{S} Тим блаженством наград 
ила дуга ноћ!{S} Изгледала ми је читава вечност!{S} Целога свога живота нисам преживела толико  
а клетвом заменити песму материнску.{S} Вешала ће закон заменити; насиље ће правду казивати; по 
ла усамљену кућу где су се ноћу збирале вештице и недузи.{S} Тада, у топлој соби, седећи на кри 
есретнице коју разапињу на крст или јој вештице кидају месо усијаним кљештама.</p> <p>А то и бе 
ровиште нечастивих, у змајеву пећину, у вештичину кућицу.{S} Из кућице је допирао женски јаук к 
, код барутнога магацина, више Чачка и, вешто скривен, туче отуд нашу артиљерију.{S} После неко 
осматра одакле их то туку непријатељски вешто скривени топови.</p> <p>— Са оне косе, али су так 
ти така наредба а, када би се и издала, ви би после те наредбе још увек имали и сувише времена  
да, бега Влада, бега Народна Скупштина, ви онда ваљда нећете веровати неким хектографисаним таб 
ам, ал ето изазивате човека.{S} Најзад, ви то нећете ваљда разгласити?</p> <p>— Боже сачувај!</ 
 може да стигне</p> <p>— Ако он стигне, ви ће да се вратите?</p> <p>— Вратићемо се!</p> <p>— И  
— Не, госпо, ви не смете, ви не можете, ви нећете умрети.{S} Дубоке су ваше ране, безгранични с 
ећаји?</p> <p>— Не, госпо, ви не смете, ви не можете, ви нећете умрети.{S} Дубоке су ваше ране, 
 <p>— Ви лично нанишаните, разумете ли, ви лично... добро промерите...</p> <p>— Разумем, господ 
а је требало водити извесне обзире али, ви морате помишљати да има појава које изгледају могуће 
ико дана на Балкану.</p> <p>— То значи, ви не сумњате више да ће нас и Бугарска напасти?</p> <p 
ковође то нису кадре али ви сте осећај, ви сте мисао; а осећај и мисао су кадри и мртве из гроб 
ра овде.{S} То ћемо видети, или управо, ви ћете видети тек кад падне Приштина — забобоња опет о 
о истински осећаји?</p> <p>— Не, госпо, ви не смете, ви не можете, ви нећете умрети.{S} Дубоке  
оба ока, не бих жалио ни живот.{S} Јер, ви не можете претпоставити да ја, у овим годинама, ниса 
— Не! — понови учитељ још једном — Јер, ви сте Скопље напуштали са вером да је то привремено, д 
 прекидох ја тишину Причекајте мало!{S} Ви већ говорите посмртно слово а чујете ли, слушајте!</ 
аса није наређена њихова евакуација.{S} Ви, докторе, знате за болнице, је ли наређено што?</p>  
ишта што противуречи мојим наводима.{S} Ви ми наводите <pb n="328" /> земљу која у свакој генер 
анични сервирају тим лажним вестима.{S} Ви их бар чујете на улици, па вам не мора бити ни криво 
 снажно надиру а Руси прелазе Дунав.{S} Ви треба да видите како је то страшна слика, кад и војс 
 сам и ја мислио, тако мислим и сад.{S} Ви ми чините неправду ако мислите да ме је жао ове руке 
њ, у коме се његова снага прекаљује.{S} Ви морате живети, јер у болу који је у вама, лежи једна 
ленат, вашу амбицију, све, све ваше.{S} Ви не можете без бола и без огорчења говорити о свему о 
 и не дозволе да клоне дух у војсци.{S} Ви сте тим вестима и могли поверовати, јер нисте имали  
она, која мора преживети своју децу.{S} Ви морате живети, јер бол који је у вама мора живети, о 
адри кров саградити.</p> <p>— Ко ми?{S} Ви који пролазите или ми који наступамо?</p> <p>— Па —  
крај те ватре са које је пала увреда. — Ви грађани мислите...</p> <p>Онај у диму опет се зацени 
предала себи и својим мислима.</p> <p>— Ви сами путујете? — запитах је бојажљиво, обазриво.</p> 
жао измеђ кажипрста и великог.</p> <p>— Ви као да не верујете у њену помоћ? — запитах и у томе  
 Онда, наведите такве примере.</p> <p>— Ви мало пре поменусте Француску, као земљу која не штед 
и је као знанац, као познаник.</p> <p>— Ви ме се не сећате? — вели и доноси леву руку до шајкач 
— одазва се млади потпоручник.</p> <p>— Ви лично нанишаните, разумете ли, ви лично... добро про 
је пријатељ са тим пуковником.</p> <p>— Ви сте, младићу, узели за пример некакав изузетан случа 
им, промуклим гласом прошапта:</p> <p>— Ви ме не познајете?</p> <p>— Не! — рекох.</p> <p>— Па и 
се затим окрете мени и додаде:</p> <p>— Ви сте ми помогли!</p> <p>— Јесте, сећам се! — одговори 
ме тренутку мислим, — настави:</p> <p>— Ви се чудите можда што сам вам са више бола и са више с 
танту још више маха и настави:</p> <p>— Ви, Величанство, извесно не мислите на капитулацију у м 
ека питањем:</p> <p>— Где сте?</p> <p>— Ви још не спавате, Величанство? — упита његов секретар  
омладине спасе што може.</p> <p>— Је л’ ви то кажете да би ме умирили или из уверења?{S} То зна 
акав пласт сена, нарочито пласт сена, а ви одмах пушке на руке.</p> <p>У бојном поретку, са теш 
0" /> <p>— Напуните и откочите пушке, а ви који имате роволвере држите отворене футроле.{S} Вас 
преплашила!“ — „Е, кад је тако, попе, а ви идите па их зовите!“ — „Пошли би, ага, кад би знали  
е.{S} Хоћу жива да ми га доведете.{S} А ви остали полезте, не гините лудо!</p> <p>Војници су се 
ји ми је ова пророчанства препричао — а Ви?</p> <p>— Ја бих више волео да знам шта у овоме трен 
аване гомиле.</p> <pb n="167" /> <p>— А ви сте овде на пролазу? — прекинух тишину.</p> <p>— Нис 
 отежао ситуацију од садање.</p> <p>— А ви велите, Врховна је Команда и предложила то?</p> <p>— 
; него... спреми се и бегај.</p> <p>— А ви? — запитах га.</p> <p>— Ја не могу, једва сам и довд 
 раменима, да бих је стигао.</p> <p>— А ви сте отуд, из Шапца? — упитах тек колико да проговори 
ети нагло и брзо да се нижу.</p> <p>— А ви мислите Београд мора пасти?</p> <pb n="63" /> <p>— М 
гледу сумњу, он брзо додаде:</p> <p>— А ви ваљда, што видите на мени ово аустријско одело, па з 
} Вас двојица с пушкама пођите напред а ви остали овамо али не збијени у групу, тако може лако  
с њим.{S} Оставите тамо у капели дете а ви крећите, саветујем вам да крећете што пре одавде.{S} 
цела наша генерација задојена.{S} О, да ви знате како смо ми радо гинули и да знате како смо за 
спели.</p> <p>— Како?</p> <p>— Значи да ви многе ствари не знате.{S} Распитајте се мало; распит 
>— Видите, млади човече, ја не кажем да ви у свему немате право али, мислим да у полемику — јер 
у и додаде:</p> <p>— Ја не бих желео да ви рђаво разумете моје разочарење.{S} Оно је само бол а 
ник.{S} Да сте били београдски кафеџија ви би успели.</p> <p>— Како?</p> <p>— Значи да ви многе 
ћа.</p> <pb n="609" /> <p>— И ви, ал се ви дижете, а мене мора да дижу.</p> <p>На коња су га јо 
ми, већ он мене запита:</p> <p>— Што се ви, госпођо, не склоните где год из Београда?{S} Имате  
их малаксавам и клонем.{S} Ох, не звате ви како је то велика душевна потреба то пијанство од бо 
е одржала кроз све ратове.{S} Не можете ви тражити да се једна традиција тако лако растури, за  
би рекли; „И ми смо на улици а где ћете ви?“ У тим гомилицама под стрејама има их који са сауче 
е, већ су ту једну ноћ, пре но што ћете ви наићи, испред вас бегали неки људи који су се тукли  
та хоћете ви, шта хоћете ви, шта хоћете ви!“ — шаптала сам и понављала једнако.{S} Он седе на к 
 на глави. — „Шта хоћете ви, шта хоћете ви, шта хоћете ви!“ — шаптала сам и понављала једнако.{ 
ми се диже коса на глави. — „Шта хоћете ви, шта хоћете ви, шта хоћете ви!“ — шаптала сам и пона 
 <p>И нисам могла даље.</p> <p>— Пођите ви, добри људи — рекох им — ја не могу а ето и детету ј 
поуздања и снаге.</p> <p>— Ама, где сте ви то побрали тако мрачне утиске?</p> <p>— Где?! — узви 
а човека уских рамена.</p> <p>— Где сте ви то читали, ко вам је то казао?</p> <p>— Па мобилишу. 
ради ако лажеш.{S} Потражићу ја где сте ви сакрили жене и девојке па ако их нађем...!“ — „Вала, 
х проверите, али ми...</p> <p>— Зар сте ви имали начина?</p> <p>— Кад гледате, господине мој, с 
умирати, али ви морате живети.{S} Нисте ви она мајка што даје живот деци да би је деца преживел 
то, видите — прекиде ме поднаредник — и ви се сад позивате на један, изузетан, пример.</p> <p>— 
снажна плећа.</p> <pb n="609" /> <p>— И ви, ал се ви дижете, а мене мора да дижу.</p> <p>На коњ 
>— Чудим се да смо је преживели.{S} А и ви, може вам зима погоршати рану.</p> <p>— Ах! — учини  
Краља који ће да вас воле и кога ћете и ви волети.</p> <p>— Па где је он? — настављају деца.</p 
их људи да понесе ово дете, па пођите и ви с њим.{S} Оставите тамо у капели дете а ви крећите,  
део Србије био још слободан, када сте и ви тако исто као и ми били заваравани да савезничка пом 
к.</p> <p>— Само питање је, хоћете ли и ви стићи у Солун? — рећи ће један од оних скопљанаца, к 
еците сад сами, не би ли се заплакали и ви да сте били на моме месту, да сте све то својим рође 
а ногу не може ни сад да стане чврсто и ви кажете то је све једно и још кажете, лакше је бити р 
овараће начелник са Нишом на телефону и ви лепо видите како у то доба гомила тегли ка начелству 
-Да!</p> <p>— Ох, господине мој, кад би ви знали од кад нас наши званични сервирају тим лажним  
ј успомени чинио горку неправду, ако би ви пример који сам вам навео хтели да прострете и на св 
. толико може, да задржи Бугаре док сви ви измакнете.</p> <pb n="164" /> <p>— Мислио сам да из  
а одиста у то што тврдим. — Верујете ли ви одиста да у нас има и Гарибалдија и Мацинија, и Каву 
p> <p>— Ама погледајте, људи, видите ли ви?</p> <p>— Шта? — упиташе сви престрављено, мислећи д 
м дало повода за то.</p> <p>— Видите ли ви људи да је на овим колима некаква архива?</p> <p>— П 
ју.</p> <pb n="45" /> <p>— Ама јесте ли ви то својим очима видели? — пита једнога путника онај  
} Ми можемо гинути, можемо умирати, али ви морате живети.{S} Нисте ви она мајка што даје живот  
 цео свет, господине...</p> <p>— Да али ви молите за своје дете, други за своје.</p> <p>— Извин 
ју ту моћ, војсковође то нису кадре али ви сте осећај, ви сте мисао; а осећај и мисао су кадри  
 ме умирили или из уверења?{S} То значи ви и не знате шта је све спасавано?</p> <p>— Не знам од 
 теби колико и себи.</p> <p>— Јесте, ал ви се познајете међу собом а ја...</p> <pb n="593" /> < 
који наступамо?</p> <p>— Па — свакојако ви који наступате!</p> <p>— А где смо ми?{S} Је ли ко в 
и остарићете а онога зла што ми видесмо ви нећете видети.{S} Прошла су та времена, поменуло се  
 деца била у овоме рату?</p> <p>— Па то ви оптужујете цео свет?</p> <p>— Не, не оптужујем сељак 
и десет трећег позива.</p> <p>— А зашто ви везујете за пад Београда догађаје који ће настати?</ 
и појединаца из Врховне Команде.{S} Зар ви не видите да су код нас, у оваквим приликама, животи 
о и плану живим младићским жаром. — Зар ви мислите да у овој земљи има кога који мисли о свему  
 — покушавам да га тешим.</p> <p>— Опет ви... друго... наћи ћете се једно другом.</p> <p>— Ниси 
више осам година те једва памтим што ћу ви казивати, али ми је мајка доцније, кад сам одрасла,  
ане, безгранични су ваши болови, али их ви морате преживети.{S} Ми можемо гинути, можемо умират 
и!{S} Ја се надам брзо ће овај рат, још ви нећете ни из касарне изаћи а рат ће бити свршен.{S}  
умете ли? — окрете проседи господин на „ви“, као што то обично бива у полемици кад пређе у љутњ 
 мене тера у просјаке а оставио ми очни вид, зар да гледам сву ову невољу и јад?</p> <p>Мало му 
и му трећи. — Бог ти најпре одузео очни вид па те отерао у просјаке а ево мене тера у просјаке  
а првог позива.{S} Кад приђе још ближе, виде да се није преварио и јасно виде пуковниково црном 
ебе и виде мртву и нему батерију своју, виде забринуте другове своје и војнике своје и виде пус 
ђени, почеће да вам претресају кола, да виде нема ли што под седиштем, у кошу, у џепу пролазник 
рошарински чиновници прегледају кола да виде носите ли шта што подлеже трошарини.{S} Један ће с 
рве његов поглед сретао, учини му се да виде или бар осети, како се узноси онај величанствен и  
од своје свеће одвојити половину, те да виде бар где би стали и где би сели.</p> <p>При тој сла 
 предали судбини те су још ради само да виде како изгледа та њихова судбина.{S} Са по где које  
а старчевим помутиле су дечју радост да виде изближе Краља.{S} Сретно детињство мисли да Краљ н 
и друм и отишли тамо у поље, да изблиза виде оне сретне који неће патити као ми што ћемо.</p> < 
 низ ватара логорских које се из далека виде спојене те изгледају као ватрена змија која је пол 
авцу поћи какав воз и ако рођеним очима виде да на шинама нема више ни вагона ни машина, сем дв 
андуке нико не тражи, па осташе.{S} Кад виде народ да ћемо већ да напустимо станицу а он се сле 
емилост.{S} Биће ваљда и у њих срца кад виде ову чељад.</p> <p>Нико не одговори и нико не предл 
фицирске задруге.{S} Смејаће нам се кад виде женске ципеле, рукавице, пудер и корзете.</p> <p>— 
} Нисам му могао сагледати лице али кад виде да се ја обзирем на све стране, не би ли нашао как 
ене пушке.{S} Агу спопаде прави бес кад виде пушке.{S} Зовну кнеза и попа па рече: „Рекох ли ја 
 они меркају одатле остале групе па где виде да неки господин млатара рукама, мисле тамо се гов 
 врата и застртих прозора, слушају а не виде, и премиру од страха.</p> <p>Борба траје сат, сат  
евци са болом у души окрећу главу да не виде онога војника, којега су пре три године тако жудно 
 тренутку растану и можда опет никад не виде.{S} Ако смо се ових дана срели....?</p> <p>— Да, о 
од ватара и ноћну таму, те се куће и не виде већ само неке нејасне и тамне гомиле.{S} Натоварен 
арили па се повили око ватара и само се виде осветљена лица и покрет руку, које се пружају и по 
е л’ то Грачаница, те ватре тамо што се виде? — пита један од њих.</p> <p>— Није, то је Чаглави 
толико, колико је било довољно да му се виде два златна зуба.{S} И ако чиновник административно 
Он одједном прену, окрете се око себе и виде мртву и нему батерију своју, виде забринуте другов 
бринуте другове своје и војнике своје и виде пустош који разорно зрно непријатељско још једнако 
краја, што се чу удар гвожђа у шљунак и виде како се из земље одмерено износи ашов.{S} То гроба 
и сад се већ јасно чује врева и жагор и виде се сенке људи који се крећу овамо и онамо и чује с 
ближе, виде да се није преварио и јасно виде пуковниково црном машћу обојено лице, његове пуне  
а је хтела последњим питањем.{S} Она то виде и додаде сама:</p> <p>— И онда, нема више Србије?< 
свесне свега што се догађа, оне у свему виде само један <foreign xml:lang="fr">dérangement</for 
{S} Испод моје куће, на педесет метара, видела сам мртвог нашег жандарма.</p> <p>Ми се збунили  
данте без војске и министре без власти, видела је и угледне породице, које у Београду нису могл 
не Скопља и ону очајну гомилу бегунаца; видела сам и онај слом без наде и без утехе на Косову — 
илицу која му је унакажавала лице...{S} Видела сам га лепо, потпуно, онако унакаженог и ја не з 
спод кафане „Шарана“ и код стругаре.{S} Видела сам очима својим наше жандарме како гину.{S} Исп 
или гадни <pb n="416" /> и одвратни.{S} Видела сам обијене дућане, разрушене куће, ствари из ку 
огла изазвати какав нарочити утисак.{S} Видела је светина та већ и Краља на таљигама, и Врховну 
трашну и језовиту слику престављала?{S} Видела сам гомилу преплашену, престрављену, ужаснуту, к 
да га представим себи таквог, ја сам га видела само онаквог какав је био кад смо се растали.{S} 
ш.{S} Сви су око ватара набавили још за видела дрва од сељана, милом или силом.{S} Сад је већ д 
гласовима, али се сад већ јасно и очима видела ситуација.{S} Поћи се мора, у то више нико није  
вића, одвоји се од прозора кроз који је видела где је гроб и друге круне српске, пође кроз двор 
ричала ми је, казивала ми је све што је видела и чула.{S} Причала ми је о порушеним кућама на п 
већ сам чула зујање куршума око главе и видела сам очима својим кад удари граната у кућу Арамба 
х врата, ја сам навирила на кључаницу и видела како два војника држе под мишке једног нашег и о 
је било утврђено, кренуо воз, Србија би видела француске заставе.{S} Да ли би се војска, која б 
века а сад — загледала сам, где год сам видела њихова мртва војника, загледала сам да га добро  
морена страхом, ужасом призора који сам видела и бригом за дететом.{S} А почела је и нека магла 
да ме је завело у слабост и то, што сам видела и срела толико његових другова, синова виших офи 
 покривајући очи рукама.{S} Оно што сам видела било је страшније од свега са чега се душа човеч 
па и она избегла тада и од тад је нисам видела, не знам где је!{S} Остала сам сама, онда кад су 
олети тако исто као и пре, кад га будем видела онакаженог; да ли он још мене воле, да ме није з 
густи мрак.{S} Није се ни стаза честито видела до колико што видиш испред себе да се нешто бела 
 то је оно само што сам ја за један час видела а колико је невоља пре мене протекло и колико ће 
видим је очима као што сам некада живот видела и, она нема више оно одвратно, студено лице и по 
господина директора (по даљем разговору видела сам да је то био момак у неком новчаном заводу б 
 од логора до логора, где год сам ватру видела и наше војнике око ватре.{S} Нико ми ни злу реч  
ортре г. пуковника јер сутра дан ујутру видела сам га кад је са својом кутијом за боје отишао с 
д целог његовог лица осветљеног ватром, виделе су се само обрве, кости, набрекле жиле и два жив 
ше осветљене но обично, не би ли ма шта виделе што би им потврдило сазнање и поткрепило још виш 
дмети једва назирали.{S} У тој полутами виделе се у једноме углу собе набацане школске клупе а  
е очице пуне радости и поуздања, што су виделе татицу који ће их сад бранити, који ће им помоћи 
pb n="374" /> испод којега се сузе нису виделе али су се осећале.</p> <p>Немогуће је било оком  
а се руши.{S} Догледали смо чак и даље: видели смо и ослобођено Скопље и васпостављену везу са  
 погинуо.{S} Али онда је било друго.{S} Видели смо колико смо погрешили што смо га и толико бра 
, мора узнети чистија, светлија још.{S} Видели сте оне силне гробове што су остали за нама, у њ 
укашин, Угљеша и Гојко, и много су мука видели док су га назидали.{S} Све што би они за дан наз 
/> <p>— Ама јесте ли ви то својим очима видели? — пита једнога путника онај песимиста уских рам 
сту, да сте све то својим рођеним очима видели?</p> <p>Ја нисам одговорио на то питање а осећао 
енутку сретну и ако се дотле нису никад видели, да се опет у тренутку растану и можда опет ника 
 али су домаћини и старешине многе муке видели и потеглили да се <pb n="260" /> одрже и подрже. 
S} Рекох да јој се само јавим, нисмо се видели скоро годину дана и... ко зна хоћемо ли се кадго 
у гладних који су пролазили крај мене и видели залогај у мојој руци, срео мржњу.</p> <p>Али сли 
ине.{S} Слутили смо ми још у Приштини и видели смо већ у Призрену њен слом, али је она била ту. 
ишту, пођу само Вардаром на више, па би видели како би се ситуација очас изменила.</p> <p>Офици 
.</p> <p>— Требало је видети што смо ми видели — додаде он — па онда имати храбрости да се веру 
ојављују се опет све оне слике које смо видели кад је прокупачки збег слазио лабским друмом.{S} 
ео је.{S} За месец дана од кад се нисмо видели, оседео је и остарио.{S} На његовоме, готово ста 
 сиромахе како умиру у блату.{S} Све су видели и срце им је изгубило осећање, душа им је пресит 
успеху дарданелске експедиције Турци су видели крај свога господарства <pb n="54" /> у Европи;  
з Митровице и који веле да на путу нису видели никакву војску већ само неке патроле.</p> <p>Сав 
атила дугу поворку ове деце и мученика, видело се да њено материнско срце слути несрећу и ако ј 
тра Председника уоквирено седом брадом, видело се да воде брижне разговоре.{S} Са лица је Пашић 
оме, готово старачки избразданоме лицу, видело се да је за то време преживео најсвирепије душев 
цније, кад <pb n="464" /> је пало вече/ видело се да је то пожар и то велики пожар.</p> <p>Тек  
 <p>Опет је, као малочас, савлада умор; видело се јасно да је све те догађаје, причајући, понов 
је нема, хране нема.{S} Из извештаја се видело још да је недовољан број војске као и да нема ви 
су нам ни телеграме више читали, али се видело по њима да у Србији нешто не иде добро.{S} Сви о 
вић није исказивао своје мишљење али се видело да је и он уз то гледиште.</p> <pb n="711" /> <p 
ећ је све друкче изгледало.{S} Јасно се видело да је то некакав пожар који се ширио и у ширину  
 светлости ватре и тамној ноћи, није ни видело, почело се оцртавати и за њим високе планине са  
уо у бежанију.</p> <p>Већ од првих речи видело се да ће двобој у овој дискусији водити војвода  
а косовскога бојишта, из којих се јасно видело да се више не може рачунати на успехе на тој стр 
џбина наша — то се у Крушевцу већ јасно видело — изгубила основни камен у темељу — веру грађана 
лезничаре.{S} Ево рањеник стигао отуда, видео својим очима да је Феризовић пао.{S} А и у Липљан 
и војник!“ Бабо се замисли, замисли се, видео сам да су и њега мориле те бриге, па тек диже гла 
ан једног девојчета</head> <p>Сећам се, видео сам је на Скопљанској железничкој станици онога ј 
ш.{S} У једанпут сам прогледао и видео, видео сам око себе све и знао где сам и знао сам шта ра 
а коморџија а ја сам видео још болнију, видео сам језовито одвратну слику.{S} Пред нама су ишла 
утио.{S} Крај друма, на једноме камену, видео сам после оне страшне липљанске ноћи, сад опет он 
сака, водила их је воља јача и старија; видео сам гневне поворке народа који се буни, водила их 
е, којим су се заједнички покривали.{S} Видео сам га и оне ноћи у Липљану, крај ватре а срео га 
ства, тамо у улици где смо загушили.{S} Видео сам очима да су људи потезали револверима једно н 
а — забобоња опет она гласина.</p> <p>— Видео сам, кад је падало Скопље!</p> <p>— Не! — пресече 
веру и поуздање.</p> <p>— Кад сам очима видео, господине, како ми деца ноћас на друму цвокоћу о 
 све што сам проживео и што сам кад год видео и чуо.</p> <p>— Неко ме трже за рукав и пробуди и 
у, на Руднику и на Тимоку.{S} И, кад је видео да се све расипа, све оно зашта је толика крв зал 
овамо, на друм.{S} Више него то, кад је видео нашу невештину да наложимо ватру, сео је крај нас 
но зашта је толика крв заложена; кад је видео да му је пропала кућа, пропало село, пропала држа 
, није ни било потребно.{S} Начелник је видео и разумео.{S} Понудио ми је столицу да седнем и д 
ива, ја је нисам само осећао, ја сам је видео.{S} Кроз облаке дима од дувана пробијали су се ош 
 која је кретала од јутрос.{S} Свако је видео само најужу слику око себе а далеко му је измицал 
ако је за мало избегао смрт или како је видео туђу смрт, како је оставио кућу, како је изгубио  
вац!</p> <p>У Крагујевцу, чим се најпре видео са сином наследником, пошао је одмах да посети та 
калдрме.{S} Оно што си ноћас крај ватре видео као гужву од које су волови стукнули, била је гом 
 до своје куће.{S} Ушао је у двориште и видео све пусто, кућа затворена.{S} Побегли су, помисли 
 полијеш.{S} У једанпут сам прогледао и видео, видео сам око себе све и знао где сам и знао сам 
гим стражама да се ко не би приближио и видео, вршена је сахрана топовских цеви, сахрањивани су 
; јада се домаћин који се диго јутрос и видео разграђену авлију а нигде ни једнога прошца од ог 
{S} Бацио сам по где кад поглед на њу и видео је како оборене главе, са напором корача.</p> <p> 
вића додаде задовољно:</p> <p>— Јеси ли видео како подви реп?</p> <p>— А што га, болан, не пуст 
да <pb n="393" /> сам их пре у Приштини видео, са те друге стране била је упрегнута кравица, ал 
.</p> <p>— Како шта ће им?{S} Кад би ти видео колико је жена и колико рођака ушло у састав Врхо 
.</p> <p>То ми прича коморџија а ја сам видео још болнију, видео сам језовито одвратну слику.{S 
!“ Тргао сам се и осврнуо и, одиста сам видео официра за нашим леђима а ја нисам ни знао да сам 
јка.</p> <p>— Тамо где се бију, све сам видео, све... и испрси се дете светла лица, осећајући д 
Није ми до тога а и не умем.{S} Све сам видео, све сам чуо, свуда сам био, али не умем да забел 
о на улицу тога јутра, по ономе што сам видео и срео, није се тај утисак изменио.{S} Пећ је у и 
нисам видео шта је око мене било, нисам видео да су наши већ измакли напред и напали други ред  
та не видим него измахујем.{S} Ја нисам видео шта је око мене било, нисам видео да су наши већ  
пазе те као звера!</p> <p>— Ништа нисам видео око себе кад сам испалио прву пушку.{S} Замаглило 
стави:</p> <p>— Ја никад у животу нисам видео вулкан који бљује лавину и претрпава насеља која  
икад ваљада оволико народа није Призрен видео у својим улицама — вели, ослоњен на један ћепенак 
зивао по где што али мало, колико је он видео.{S} А ми смо хтели више, хтели смо да знамо све ш 
у црнини.{S} Он је кроз вагонски прозор видео шта је било, он је опазио да је на лицу оне жене  
ру а ономе несретнику, што сам га синоћ видео везана крај ватре, вечиту ноћ.{S} Глас је тај мор 
гао донде.{S} Кад се попео на Тресибабу видео је са ње већ Бугаре у Књажевцу и борбе, које су с 
аници, морају ћутати пред силом.</p> <p>Видео сам једну грубу и ружну слику.{S} Прилази вагону  
рјање у ваздуху.{S} Сви дигосмо главе и видесмо аероплан.</p> <p>— Наш! — узвикнуше неки.</p> < 
ивећете и остарићете а онога зла што ми видесмо ви нећете видети.{S} Прошла су та времена, поме 
упали се једна жигица и кад је принесмо видесмо да је лице детиње све окрвављено, ваљда како са 
ли више видети но што ћете и овде сутра видети.{S} Одступање народа и војске, бегство породица, 
ну дана и... ко зна хоћемо ли се кадгод видети?</p> <p>— Смем ли знати одакле одступате?</p> <p 
кати Моравску Дивизију.{S} Желео сам је видети својим очима да би сам себе охрабрио, да би нови 
не треба да падне у руке.{S} Требало је видети ону страшну и тужну слику.{S} Разочарана светина 
вога друга и речју.</p> <p>— Требало је видети што смо ми видели — додаде он — па онда имати хр 
, ено тамо се пење друм, отуд ћемо боље видети!</p> <p>Пођосмо и успесмо се нешто мало.{S} Отуд 
оји ће сутра у зору кренути у свет и не видети више свога крова данима, месецима, годинама...</ 
лазе не знајући куда ће.{S} Да л’ ће се видети кад год, да л’ ће чути једно о другом, да л’ ће  
{S} То ћемо видети, или управо, ви ћете видети тек кад падне Приштина — забобоња опет она гласи 
те а онога зла што ми видесмо ви нећете видети.{S} Прошла су та времена, поменуло се не поврати 
ковниче.{S} Чекај док се преброје па ће видети.</p> <p>— Мислиш изгинуло их доста? — наставља п 
е ма у шта!</p> <p>— Шта сте могли више видети но што ћете и овде сутра видети.{S} Одступање на 
} А кад стигосмо, имао сам, боме, шта и видети.{S} Тамо се слегао силан народ, чини ми се цео С 
ј соби, радићу у другој, не морам га ни видети, ни он мене, али ћу бити ту где је и он, бићемо  
рди стање болести.</p> <p>— Ко је могао видети? — одговара задригли кафеџија који је пре годину 
екао ми је:</p> <p>— Сад се нећемо дуго видети?</p> <p>— Зашто, синко?</p> <p>— Изгледа да ће с 
ни сутра ни прекосутра овде.{S} То ћемо видети, или управо, ви ћете видети тек кад падне Пришти 
ица, невољу, јад.</p> <p>— Нећемо ми то видети ни сутра ни прекосутра овде.{S} То ћемо видети,  
 ја преко Саве и никад ме више неће Цар видети.</p> <p>— Тако сам ја мислио.{S} Али се рат не с 
мо, те да можемо слегнути у село и опет видети своју кућицу, па ма и даље гладовали.</p> <p>И и 
и било чисто или није, ко ће то у мраку видети; тек ваљало је заменити ону прву крпу на рани ко 
ен блатом — да ће се сад тек у Призрену видети јасно колико је излишних ствари спасено а колико 
 их сахранио, као да их никад више нећу видети.</p> <p>И док овако свако брине о себи или о сво 
ко зна јесу ли живи и ко зна хоће ли их видети и хоће ли кад год чути о њима; трећи су кренули  
у.{S} Он тече тамо одакле смо ми дошли, видеће успут невоље наше а када буде прошао кроз Подрим 
 Заспаће од мраза лепим, слатким сном и видеће у томе сну своју далеку отаџбину и своју породиц 
ерас, колико док нисам измакао а сутра, видећемо какво ће нам јутро сванути.</p> <p>И Лазар нам 
оћас!</p> <p>— На коју страну?</p> <p>— Видећемо, казаћу!</p> <p>— Стока је преморена! — усуди  
 не теоријски, него нека пуца у њих.{S} Видећете како ће тада променити мишљење.{S} Ето та нам  
мало у вагонском ходнику <pb n="112" /> видећеш како, уз мали свежањ неких аката, које дотични  
би да јој понуди једну кутију конзерве, видећи је како гризе тврд и црн хлеб промешан сламом.{S 
чај да буде принуђен примити борбу али, видећи их онако изнурене и немоћне, одустаде од те наме 
, горко сам плакала.</p> <p>Пролазници, видећи ме да плачем пред болничким вратима, посматрали  
нуо руком не одговарајући му.{S} Писар, видећи да на питања не добија одговоре, узе непитан сам 
упљу, где је пре сјало његово црно око; видех и преломлену вилицу која му је унакажавала лице.. 
градских грађана, освајаше све више.{S} Видех једну кућицу нешто даље од <pb n="466" /> топовск 
 му је покривао леву половину главе, ја видех једну празну очну дупљу, где је пре сјало његово  
 ако му је уже засекло у месо и ако је, види се, после очајне борбе савладан а пушчане му цеви  
ице.</p> <pb n="355" /> <p>— Ево, море, види! — и истресе старац торбу те попадаше по пепелу се 
н белога једног витеза.{S} Све на њему, види се, било негда царско, све сјајно, све искићено ка 
ла, да ли коњи или кочијаш.{S} Кола су, види се, била кадгод боља кола, али сад би само могла с 
нако одевени или боље једва одевени.{S} Види се да се разбегло из гнезда изненађено неочекивано 
е и гладује и гине па — ћути и трпи.{S} Види, мора се тако.{S} Нема се где, па ћути и трпи.{S}  
онт Друге Армије, Степе Степановића, да види Лесковац како пада.{S} Ту је, на положајима, проба 
а ратара како бере плод свога труда; да види китњаста села са белим црквама и школама; гвоздене 
плођена; њене богате горе озеленеле; да види на тим пољима вредна ратара како бере плод свога т 
лав, пушка му о рамену, стао и гледа да види ваљда јесмо ли још на друму или смо кренули.{S} Уз 
 једном жену, која се није ни будила да види свога друга и немо изађе из подрума, притварајући  
тера у шанац па шанцем потера напред да види шта је то тамо.{S} Морао се дуго пробијати док је  
јатељ мој осврте се пажљиво око себе да види слуша ли ко и ако смо били сами самцити у мраку пр 
Она и даље гледа за њега девојку, те да види радост материнску чим се Новица врати.{S} Њу ништа 
хо и без шума копали, и навиривао би да види је ли посао готов.{S} Гроб се морао дубок, врло ду 
 лицу исписано.{S} Хоће ли дотрајати да види равну Метохију благословену миром; њена зелена пољ 
 дотле, хоће ли бар старац дотрајати да види децу, која су се јуче растала од мајке и њему гроб 
ај мрак нико не уме да нађе пут нити да види свој град и своју кућу те ће по мраку да се погубе 
о на прозору и упињао поглед тражећи да види бар онај дим који је пао већ на воде Моравине и на 
ом о сопственој опасности, нема моћи да види један шири интерес који је ван његове урођене себи 
спаваним долинама.{S} Погледа у небо да види лежи ли још вечерњача косо те, да није минуло доба 
 кадре догледати оно што је он желео да види, он је ипак дуго и дуго забринуто стајао на прозор 
оваре кола и упорно чека на капиџику да види <pb n="93" /> крај овога посла.{S} Када се натовар 
 од војника, који је ушао био у кућу да види има ли кога тамо и да пита шта би човеку, изађе от 
у, те отуд једно око гвирне на улицу да види из чије ли је војске тај пролазник.{S} У дну улице 
 деца, има ту и људи!</p> <p>— Има, ама види какви су.{S} Они су на Церу били бољи, били су бар 
ену, која је седела крај мене, да и она види, да ми и она каже.{S} Она учини и кад опипа детиње 
и имао срца, ко снаге и очију да их све види?</p> <p>На грудима једнога мртвачета уденута цедуљ 
 би тешко проплакао мој бабо, сад да ме види?{S} Толико ми је обећавао повести ме у Србију па е 
е припадају, скривено густим мраком, не види никако.</p> <p>Напољу је већ стегла јака хладноћа  
д би све било истина што ту пише.{S} Не види се а дао бих вам да прочитате.{S} Седамдесет хиљад 
тан одмахује руком и окреће главу да не види ово несретно будуће робље међу којима има можда и  
ди из Штимње у Призрен.{S} Друм се и не види већ само кроз равну пољану протеже се црна жива ли 
 сазнањима, овај овамо не верује док не види „црно на беломе“.{S} Оптимиста се одушевљава, песи 
вати он — али сам крио сузе да ме ко не види.{S} Зар тако ја улазим у Србију, ону Србију коју с 
уздише и крије се по кући, да јој ко не види сузе а бабо сео пред кућу, пуши лулу за лулом а ни 
клони се негде, поједи га да те нико не види!</p> <p>— Ама зар?... — заустих ја да кажем нешто  
је разговора тада; да ли што човек мање види око себе те мање налази и разлога да поведе разгов 
о баш што су јасне, дипломатија их мање види.</p> <p>— На жалост! — потврдих ја — Али, дозволит 
те човека с миром, знате како је кад се види са својима.</p> <p>И послушаше, те га оставише на  
то тајанствено лебди у ваздуху, оком се види казаљка историје како се одмиче, као оно што се на 
они имају родитељске осећаје и, како се види, врло нежне осећаје.{S} О, па коме би се могла пре 
Није далеко то доба и она га већ види и види како је њен Новица снажнији но други, израслији но 
лаву му ено натакли на плот да је сваки види кад прође.{S} Због те несреће нареди ага да се све 
 но на фронтовима.{S} Ниш јасније но ми види нову ситуацију пред коју смо стављени издајством г 
разуме.{S} Ако и не зна шта му кажем он види да ме га је жао.</p> <p>— Што ја да га жалим, кад  
:</p> <pb n="82" /> <p>— Много се ружно види за вашу државу и за ваш народ.{S} Пао велики црн о 
е, без реда, растурене тако да се јасно види како свако за се и за свој рачун тегли.{S} Једна с 
окружне благајне на чијем се лицу јасно види да је изгладнео а, по врату и траговима подваљка,  
ти.{S} Није далеко то доба и она га већ види и види како је њен Новица снажнији но други, израс 
ла од мајке и њему гроб поверила; да их види здраве и чиле, како су дошли још једном да <pb n=" 
ца лампин шешир над собом и само се још види кретање руку које се пружају до стола да стресу пе 
мо где оно на северу наше Отаџбине грли видик, засиктале су муње и проломило се небо тешком грм 
p> <p>— А ја сам мислио...</p> <p>— Да, видим!{S} Овде се полаже много наде на њен долазак али. 
 — одговори официр одлучно — него знам, видим.{S} Нема ту шта више да се мисли!</p> <p>— А ми с 
ага, превијаш ми се и увијаш свакојако, видим да увијаш, ама тешко твојој бради ако лажеш.{S} П 
и, сад се већ гаси...{S} Ја видим смрт, видим је очима као што сам некада живот видела и, она н 
тила себи у главу да пођем у Скопље.{S} Видим многе рањенике тамо испраћају, чула сам да тамо и 
> <p>— Па ипак сте тако добри.</p> <p>— Видим вас, патите, нико не обраћа пажњу на вас.</p> <p> 
ице! - одговорих му исто тако.</p> <p>— Видим! - учини он и зањиха главом, па онда поћута дуже  
уршум и пљаште бомбе и тек чујеш „ура!“ Видим Немци узмичу, наши освајају Страхинића бана улицу 
S} Оставио сам саме жене с децом, па да видим како су прошли.{S} Нећу седети, само да навирим,  
знату ми слику.{S} Дигох се од ватре да видим је ли то одиста она, чија се црна силуета стапала 
ам се, окретала главу, бојала сам се да видим мртва човека а сад — загледала сам, где год сам в 
дамном, кога у мраку не могу довољно да видим — Јутрос, кад сам кренуо из Штимње, ја сам срео н 
е мањерке те се освртох лево и десно да видим ко их је ту оставио.{S} То је био војник, који је 
ојнике, војнике Краља Петра први пут да видим па тако, као робове?{S} Не, Бога ми, но сам се са 
/p> <p>— Како ћу да видим, како могу да видим...?</p> <p>— Чекај, ако упали... — рече онај који 
S} Оно се расплака.</p> <p>— Како ћу да видим, како могу да видим...?</p> <p>— Чекај, ако упали 
ајало уље али, сад се већ гаси...{S} Ја видим смрт, видим је очима као што сам некада живот вид 
{S} Ох, како сам желела да међу мртвима видим оно неваљало лице које се, чини ми се још и сад у 
и је у томе часу као да у његовим очима видим сузу и као да му чујем речи:</p> <p>— Грејте се,  
је, јер то је моја судбина.</p> <p>— Не видим — заустих да поречем.</p> <p>— То је моја судбина 
 приликама обично склањао гдегод, да не видим ни те жалосне појаве, о којима се води реч, да не 
Мени се навукло нешто на очи и ништа не видим него измахујем.{S} Ја нисам видео шта је око мене 
ошао.{S} Желео сам да ништа око себе не видим и да више ништа не чујем.{S} Напустио сам страну  
те наредбе и њенога значења, ја ипак не видим крајњу корист такве офанзиве?</p> <p>— Крајња кор 
на једно око зажмурим а на ово друго не видим; ал опет, зрно оде тамо међу њих, па ако погоди к 
д се вратим, свратићу кући колико да се видим са својима, па одох ја преко Саве и никад ме више 
енут само, док се не обазрем око себе и видим понова сву невољу и јад.</p> <p>Растајући се од Ф 
ртва војника, загледала сам да га добро видим.{S} Ох, како сам желела да међу мртвима видим оно 
довикујући с врата:</p> <p>— Само да их видим.{S} Вратићу се, сачувајте ми место.</p> <p>Напоље 
хеј тамо доле, ону реку што беласа?“ — „Видим!“ — „То је Сава, синко, а оно иза ње је Србија“.{ 
амо да идемо ка нечем што је пред нама, видимо очима својим извесан циљ и напушта нас оно тешко 
вале топовске метке или дизале главе да видимо злокобне тице које су прелетале Београд, дотле ј 
и бегунци</head> <p>Неко рече: „Ајде да видимо, ево стижу топлички бегунци!“ и оста тако име он 
згине те уставио га.{S} Приђосмо сви да видимо шта је и да помогнемо човеку.{S} На друму је леж 
хала кола.{S} Пришли смо и ми гомили да видимо шта је.</p> <p>Једна батерија, која је мало час  
рила у грчевит плач:</p> <p>— Хоћемо да видимо Краља!</p> <p>До старца су допрле те речи дечје  
м исплакане очи, ми је догледамо, ми је видимо, она нам казује пут као поклоницима звезда водиљ 
ла нешто, што можда ми остали смртни не видимо и не можемо догледати.{S} Њена црна силуета, изд 
 зрацима студенога зимског сунца, ми се видимо и догледамо сву величину невоље, коју наша повор 
говарамо, тек чујемо србијанско „ура“ и видимо, Аустријанци одступају.{S} Истина, боре се, али  
 нас, не дајући нам да будно и трезвено видимо стварност која се тако нагло, тако стрмоглаво ра 
ља.</p> <p>И крећемо, идемо тамо где њу видимо, идемо ка Призрену.{S} Изнурени глађу, изломљени 
ске и натераше нас све да изађемо да их видимо, али их ја некако изварах.{S} Зар српске војнике 
<p>— Па не могу ваљда комите ударити од Видина до Дојрана, разуме се редовна војска! — одговара 
 напред:</p> <p>— Ама погледајте, људи, видите ли ви?</p> <p>— Шта? — упиташе сви престрављено, 
е његова заслуга.</p> <p>— А ја ћу вам, видите, казати један обратан пример, који је садањи, ни 
се оне нама званично сервирају.{S} Ево, видите... — он завуче руку у унутрашњи џеп од шињела и  
вели војницима око ватре:</p> <p>— Ено, видите ли, децо, и тамо смо лили крв, по оним брдима.</ 
е да ме теши:</p> <p>— Шта ћете, госпо, видите и сами како је.{S} Добро је кад се може бар да о 
х још после мене протећи!</p> <p>— Ето, видите! вели ми начелник — Не могу да стигнем ни да уте 
— Ја знам један пример...</p> <p>— Ето, видите — прекиде ме поднаредник — и ви се сад позивате  
ме заробе!</p> <p>— Не кажем то, али... видите, могло би бити ако моравска дивизија... поче нар 
су остали за нама, у њима су деца ваша; видите ли ове снежне планине које се око нас узносе, и  
ему није смело да се не води рачуна.{S} Видите, у нас треба да прођу по две и три деценије па д 
р ту хришћанску дужност да извршимо.{S} Видите како је, сами видите.{S} Сручило се овде све, св 
ој хартији што ју је још држао у руци — видите, то носи датум, 28. октобар, је л те?{S} То је н 
ан угужван хектографски исписан табак — Видите, је ли ово нумера?</p> <p>Он ми указа прстом на  
се окупише око стола Краљевог.</p> <p>— Видите — рече Краљ показујући врхом писаљке на карти —  
сахране у породичној гробници.</p> <p>— Видите ли шта се учини од покојника, диже се из мртвих? 
отив учинили да се разочарамо.</p> <p>— Видите, млади човече, ја не кажем да ви у свему немате  
, што би им дало повода за то.</p> <p>— Видите ли ви људи да је на овим колима некаква архива?< 
а не могу му ништа, Царев је дан.{S} Да видите у нашој кући зидове, рекли би србијанска кућа; т 
ру а Руси прелазе Дунав.{S} Ви треба да видите како је то страшна слика, кад и војску и народ н 
једно пет шест стотина метара напред да видите како је тамо, је ли непријатељ већ у вароши или  
="370" /> <p>— Их, људи Божји, одите да видите несрећу и грехоту!</p> <p>Потрчасмо сви у кућу с 
 <p>— То јесте!</p> <p>— Али чекајте да видите како је бона слика када се напушта варош без те  
вароши.{S} Требали сте бити у Ђунису да видите како се ништи читава једна историја; требали сте 
сторија; требали сте бити у Крушевцу да видите како се руши читава једна држава.{S} Гледао сам  
динаца из Врховне Команде.{S} Зар ви не видите да су код нас, у оваквим приликама, животи људи  
и Краљ боно машући главом — Ето, зар не видите моју судбину.{S} Све што за дан саградим, зла ми 
 без људи који мисле о свему.{S} Зар не видите да ми зидамо државу с крова и, кад будемо с кров 
радска, жена једнога лекара.</p> <p>— И видите — рече она гомили — то су моја кола, реквирирали 
 смо мучно и годинама текли.</p> <p>— И видите ли — додаде официр — каква је то игра судбине, к 
ст да извршимо.{S} Видите како је, сами видите.{S} Сручило се овде све, сва несрећа и невоља и  
начелник са Нишом на телефону и ви лепо видите како у то доба гомила тегли ка начелству, очекуј 
лу и за прелазак преко Румуније.{S} Ето видите, све то пише ту и све се то нама званично и пове 
— Није! — одговори доктор.</p> <p>— Ето видите! — прихвати онај победнички.</p> <p>— Ал то не з 
н брзо додаде:</p> <p>— А ви ваљда, што видите на мени ово аустријско одело, па за то не верује 
— поновио је опет.</p> <p>— Ето то, што видите!</p> <p>— Па добро, хоће ли бити краја овоме? —  
е крај!</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово што видите!</p> <p>— Ама зар крај? — запита он зачуђено и о 
ецо, добро ме гледајте!{S} Последњи пут видите свога Краља!</p> <p>Сузе у очима старчевим помут 
p>— Готово!</p> <p>— Тако ће и Београд, видићеш! — наставља Тома — Изгубиће га, па ће тек онда  
иш само једну црну масу како се повија, видиш уздигнуте песнице које прете, видиш децу изнету и 
ја и пунија.</p> <p>— Није оно ватрица, видиш како је све већа.</p> <p>— Оно ће бити већа ватра 
 ко најдражи умре; ти знаш да је мртав, видиш га пред собом мртва али те још увек нешто теши св 
Знам! — одговара песимиста.</p> <p>— Е, видиш, на ово поље мораш повући фигуру па да направиш м 
 се борбе пред самим Скопљем, ено онде, видиш онде, — и професор показа на газибабску узвишицу  
, да се загреју.{S} Не могу ваљда даље, видиш какав је ово зао мраз!{S} Ја не знам и ми како ће 
едра а у очима, које си сретао угашене, видиш сад како се уждио зрак.{S} Као да су се мртви про 
ја, видиш уздигнуте песнице које прете, видиш децу изнету изнад глава да их не би гомила погуши 
чајно у мутно небо.</p> <p>— Па и неће, видиш како је мутно, цео дан ће тако.{S} Него... што не 
ољи него смо ми гори од ње.{S} Подноси, видиш с нама све заједно и војује и вуче и гладује и ги 
си твоје учинио!</p> <p>— Јесам!{S} Ал, видиш да није све готово...{S} Видиш да се опет мора у  
орити.{S} Могли би развити фронт овако, видиш, са десне стране Ситнице, да затворимо Ибарски кл 
>— Шта је ово, господине?</p> <p>- Ето, видиш,Новице! - одговорих му исто тако.</p> <p>— Видим! 
 ће рећи: „Друкче сам ја мислио ал ето, видиш, не бива онако како хоћеш него како мораш.{S} Што 
 и настави. — Где ће и да изнесе главу, видиш како се то гине.</p> <p>— Кад је погинуо?</p> <p> 
уда видиш на свима лицима дубоку бригу, видиш преплашеност, узневереност.</p> <p>Један пита арн 
ојску — казивао је мени — све сам соко; видиш му из очију да је Србин!{S} А још кад чујеш да му 
!{S} Ал, видиш да није све готово...{S} Видиш да се опет мора у планину...{S} Само, онда је бил 
асе, настаде очајна и страшна гужва.{S} Видиш само једну црну масу како се повија, видиш уздигн 
и дете.{S} Спусти га ту, крај овога.{S} Видиш како су се дечица скупила па ће лепо да се ухвате 
а месташца где би се могао склонити.{S} Видиш да је ова несрећа све обухватила, као пламен кад  
 избацивати прљаву пену на површину.{S} Видиш гомилу овде, гомилу онде, гледају, блену, не знај 
ровичког воза.</p> <p>— Па како ћеш?{S} Видиш како сипи киша, искиснуће деца до голе душе.</p>  
зграде.</p> <p>— Ето ту — вели старац — видиш колицина их се одмара.{S} Све нов крст, све ових  
дица начелника те и те армије.</p> <p>— Видиш не остају овде, одоше право у Призрен.</p> <p>— А 
главом шпедитер поднаредник.</p> <p>— А видиш ли ти овај црнољевски кланац, а? — рећиће опет ка 
нам је много о свему и свачему. „Их, да видиш српску војску — казивао је мени — све сам соко; в 
слушалац тек да не задрема.</p> <p>— Да видиш, није му се ни ту могло замерити — одговара припо 
кај само док и Влауца удари у дахире да видиш како ће да игра швапски медвед!</p> <p>— Баћушка  
ојити од школе.{S} Учи и слуша.{S} И да видиш само како он пази књигу, да му не кане кап воде,  
лу, батина је било.{S} Оно си требао да видиш, па да не верујеш шта се учини од једне царске во 
учини од једне царске војске.{S} Ево да видиш, спроводим сам самцит двеста заробљеника, па док  
е снаге те да се могу поднети.{S} Отуда видиш на свима лицима дубоку бригу, видиш преплашеност, 
дини са мрзовољом нашом.</p> <p>Улицама видиш овамо и тамо по двоје и троје, сабрани под кишобр 
ца напуне похватаним мувама.{S} Из дима видиш само како се узноси у песницу стегнута рука, чији 
чунске књиге, а кад тамо а ти на колима видиш неке жене и кућевни намештај.{S} Па још док се бе 
и кућу; али је наопако, мој брајко, кад видиш домаћина без куће, без огњишта, без њиве, без лив 
уд, од твоје куће догледа се овамо, кад видиш да крећемо а ти хајде за нама.</p> <p>— Хвала, го 
 улицама ватре, логори и вашар.{S} Онде видиш прашти сикира и сече фијакер те подлаже ватру, ко 
пута ни предмете који су пред тобом, не видиш ни друга који је крај тебе.{S} Чујеш само око себ 
е губе далеко тамо под планинама.{S} Не видиш облике, изгледа ти све као једна, једноставна мас 
тране допиру, не чујеш, не разумеш и не видиш суседа, који виче да се склониш, не разумеш и не  
оји виче да се склониш, не разумеш и не видиш ни онога за тобом који те преклиње да му се макне 
ш да су оно тамо српски војници, зар не видиш да сам ја српски официр; зар ти хоћеш да ја српск 
 Бог баш изабрао да га спасе.{S} Зар не видиш каква несрећа тутњи над нашим главама; ко зна как 
кидај то! — прекиде га капетан — Зар не видиш да су оно тамо српски војници, зар не видиш да са 
над глава да их не би гомила погушила и видиш људе, пењу се и на точкове и на кровове вагона и  
 Око села се већ уздиже дим са ватара и видиш како гмиже рој војске и народа <pb n="338" /> кој 
, па макар ми јели без њега.{S} А да ми видиш Бату, ништа није ово двоје према њему.{S} Нема ни 
ао и опет полази.{S} Не знаш куда, нити видиш пута ни предмете који су пред тобом, не видиш ни  
о један део својој кући; у трећој улици видиш изручен у јарку, кроз који тече поток, санитетски 
да то драго тело спусте у гробницу, тек видиш целу целцату истину у свој грубости својој; онда  
истину у свој грубости својој; онда тек видиш, како ти се отима загрљају и погледу и она посљед 
тима.{S} Не дај ти Боже да очима својим видиш оно што смо ми сагледали.{S} Све поклано, све жив 
? — настављају деца.</p> <p>— Тамо, ено видиш, тамо далеко, иза оних планина, тамо где се људи  
смо ушли у цркву а бабо мени вели: „Ето видиш, то је српски цар Лазо, што је погинуо на Косову  
p> <p>— А хоћеш ли упамтити све ово што видиш?</p> <pb n="618" /> <p>— Хоћу! — одговара дечко.< 
е ни стаза честито видела до колико што видиш испред себе да се нешто беласа.{S} Бабо је ишао н 
 Кнез запе па вели: „Ту је село, то што видиш, ага!“ А он: „Не лажи, р’сузе, где је село било б 
ретао безизразна, тупа и блесава, данас видиш свежа; чела која си сретао изборана и забринута,  
а си сретао изборана и забринута, данас видиш ведра а у очима, које си сретао угашене, видиш са 
му буду олакшавне околности.{S} Јуче су видиш спровели овако једнога а на левој му страни блузе 
а показујући другом руком, рећи ће ми: „Видиш ли тамо, хеј тамо доле, ону реку што беласа?“ — „ 
ма врши?</p> <p>Гроб јој лежи на лепу и видну месту, са којега се догледа широка и питома Метох 
 Је ли тешко?</p> <p>— Не знам, сестро, видо сам га у пољској болници.</p> <p>— Где, у којој бо 
а онај песимиста уских рамена.</p> <p>— Видо, разуме се!{S} У среду 23. овог месеца, био сам ба 
и писмо за собом.</p> <p>— Их, болан, а видо сам га јуче или прекјуче, овде на улици! — добаци  
ше многи овим друмом све без коња.{S} А видо сам данас и оне што лете.{S} Је л’истина да и они  
ен.</p> <p>То ме подсети да сам га и ја видо прекјуче.</p> <p>Још у Скопљу, последња два три да 
ја!“ Није ми више ништа казао ал сам ја видо из његових очију шта је мислио.{S} Србија није дал 
иротице клета!“ па ми се јави мајка, па видо и онај велики барјак наш, па слике на зиду, Краља  
Сила! — одговори неко — Зар ниси раније видо?</p> <p>— Јуче и данас прођоше многи овим друмом с 
аже све.</p> <p>— Па добро, је л’ то ко видо својим очима, или је то само онако, глас? — пита у 
ити Краљу Петру!“</p> <p>— Један пут, о Видов-дану, водио ме бабо у Фрушку, у Раваницу. „Ајде,  
 сви гутамо.{S} Један пут, кад је био о Видов-дану, донео мени шајкачу.{S} Ех, Боже, да чудне р 
вља се пукотина и на једном од основних видова, она се шири, зид попушта, нагиње се и са страхо 
о је о крунисању Краља Петра, па онда о Видовдану и причао нам је много о свему и свачему. „Их, 
 Страхинићу Бане</l> <l>А са леве слуга Видосаве</l> <l>Иза цара три војводе бојне</l> <l>Славн 
" /> Једна београдска породица, која се виђа о премијерама у позоришту, у чијим салонима господ 
ама, није ме више ничега било страх.{S} Виђала сам сад њихове мртве војнике као оно пре наше.{S 
У обема оно исто <pb n="424" /> што сам виђала и у свима досадашњим болницама: рањеници шетају  
 из очију и из душе.{S} Виђам је у сну, виђам је и будна, она ме прати и гања, она ми сан преки 
збришем ту слику из очију и из душе.{S} Виђам је у сну, виђам је и будна, она ме прати и гања,  
на... — поче он, па се досети — А знам, виђао сам га ноћас.</p> <p>— Шта је радио?</p> <p>— Пом 
им сељаком, са којим сам га затим свуда виђао.{S} Са њим је он путовао, са њим делио хлеб и <pb 
га познаника, којега сам још у Приштини виђао и нисам га познао — оседео је.{S} За месец дана о 
друмом као набујала река болова.</p> <p>Виђао сам дуге поворке побожних које је водила вера; гл 
неколико пута за време онога затишја на виђење, долазио ми је и одлазио и дочекивала сам га рад 
 као и отац говорио, када је долазио на виђење:</p> <p>— Мораш бити храбра, не смеш вређати оче 
 пред нама.{S} То је било моје последње виђење с њом!</p> <p>Када је пала ноћ, последња ноћ пре 
пораз својих историјских снова о обнови Византије; Бугари, слом својих амбиција о хегемонији на 
 престављала снажнога наследника трулој византијској империји.</p> <p>Када је 1878 године војск 
рно <pb n="562" /> стабло са поломљеном византијском капителом лежи пребијено преко раздробљене 
рпски Војислав, сишав са Рашке побеђује Византинце и победом том означава правац експанзије мла 
p> <p>„И ако се српски стег посред Ниша вије.</p> <p>Јоште тужно Косово освећено није!“ и онај  
, све једно за другим.{S} Та поворка се вије по усеченој стази као дуга, бескрајна змијурина, к 
ок мајка кроз сузе говори, дете пишти и вије се у рукама материним а тај писак просеца душу као 
угоме товаре у блато.{S} Настаје свађа, вика, дрека, псовка, гунђање.{S} А рашчишћеном десном с 
оње, који су обосили.{S} Жагор, галама, вика, препирка тамо и амо и уопште све оно што је било  
 засипа их, завејава их.{S} И ма колика вика и дрека да је око тебе, снег и ветар угушују гласо 
зађу на друм и ту на узлазу је огорчена вика и дрека, псовка и свађа.</p> <p>Ту, где ћемо чекат 
е јој капљу и квасе ме: „Устај, устај!“ викала је и није умела да ми каже ништа но само ману ру 
бу и стала ме грлити и љубити: „Устај!“ викала је старица а сузе јој капљу и квасе ме: „Устај,  
арски али га ја нисам разумела.{S} Није викао, није говорио грубо, чак се и смешио али је мене  
лизу да би нас могао чути.{S} Могли смо викати из свега гласа и не би нас нико чуо.{S} Да ли се 
ци дигоше главе и нарастоше им срца, те викну неко међ њима: „Брже, људи, ево нас стигоше топов 
био од оних што ће истрчати пред чету и викнути: „Замном те, браћо!“ Не би му то некако ни доли 
оже умаћи.</p> <p>— Бојко, предај се! — викнух баш ја главом, скривен иза ћошка.{S} Он престаде 
али.{S} Непријатељ улази у варош а наши викнуше: носи, боље ти него непријатељ.{S} Па понео и ј 
те се на њој пуне двадесет и две године вила српска тробојка још пре ослобођења Приштине од Тур 
 „Све што браћа за дан назидала, зла би вила за ноћ порушила?“</p> <p>— Јес’, тако! — одговори  
 за дан назидали, <pb n="621" /> зла би вила за ноћ порушила.{S} Је л’ зна ко ону песму о зидањ 
ину.{S} Све што за дан саградим, зла ми вила за ноћ поруши.{S} Колико смо се сви мучили да сагр 
 саградимо ову државу, па ето... поруши вила за ноћ, поруши до темеља...!</p> <p>Краљ прекиде и 
>Као оно у старој источњачкој бајци што вила чуварица једном чудотворном речју пробуди окамењен 
казује.{S} Зар је било некада тако злих вила па да за ноћ поруше све што би краљеви за дан нази 
а и његов поносни врх, где су се српске виле понова сабрале да запевају песму тужбалицу коју су 
коњима јашу</l> <l>Већ их носе наљућене виле.</l> <l>Оке цара слуге и војводе</l> <l>С десне ст 
таше поведени и сами размишљањем о злој вили, која руши све што Србин зида.</p> <p>Ноћ поче јач 
и који <pb n="221" /> су се до мало час вили над нама, поломише се копља, развејаше се заставе, 
 сам да је изгубио једно око и да му је вилица размрскана те не може још да говори.{S} Хтела са 
} Па онда опет један малишан, стиснутих вилица и бледих усана испуцаних од ватре.{S} Под пазухо 
ог се господина јабучица нагло попе под вилице и он чисто суну на човека уских рамена.</p> <p>— 
ла у томе тренутку да он због пребијене вилице и није могао говорити и чинило ми се да је нароч 
је оно казао а сад, без ока и пребијене вилице.{S} Нисам умела да га представим себи таквог, ја 
им, промуклим гласом речи кроз стиснуте вилице, које као да је грч стегао.</p> <p>— Шта је ово? 
рвајући се са њим ударим га песницом по вилици.{S} Он се разбеси, дочепа ме снажном руком за ра 
седи господин и јабучица му се пење под вилицу. — Је л’ знаш да играш шаха?</p> <p>— Знам! — од 
 попне гласом и лоптица пожури горе под вилицу а чим спусти и лоптица се нагло спушта у своје л 
ало његово црно око; видех и преломлену вилицу која му је унакажавала лице...{S} Видела сам га  
беломе ћилиму простртоме по поду а баба Вилка, сретна међу унучићима, седела је на једној троно 
46" /> <p>Те вечери причала нам је баба Вилка о своме најранијем детињству.{S} На то смо је иза 
 тако смо ми мучно живели — заврши баба Вилка своју причу — и такве смо муке подносили некада.< 
светљава паметну и изразиту фигуру баба Вилке, старе српске угледне госпе.</p> <p>Причала нам ј 
и, али су нам се придружили и други.{S} Вило је и Немаца са далеких страна, из Виртенберга, Сак 
Немац на престолу, он већ онда зна како Виљем тумачи међународне уговоре! — упада трговац пред  
га и крвавога рата, а та је: да је само Виљем пруски знао поуздано којим се путем иде у Царигра 
онтова.{S} Сусрет је тај испао на штету Виљемове победоносне војске.{S} Док је ту војску удаљав 
 што нам је некада, о причешћу, капљица вина садржавала у себи сву величину једне вере и једног 
а испивена боца црнога и густога Хочког вина, по столу пепео и гомила угашених цигарета и дрвац 
м међу свима и нађе се однекуд и пива и вина и шампања да се то одушевљење поткрепи.</p> <p>Док 
ијом и тек ту бабо проговори.{S} Наточи вина и себи и мени и куцну се: „Ајде, вели, у здравље!{ 
оћи на тенане и ручати и попити по чашу вина, што су они брижљиво и спремили, па ће моћи и прос 
д пасти.{S} Протераше једнога дана кроз Винковце и заробљенике српске и натераше нас све да иза 
да служимо, дочепаше изненадно те ајд у Винковце, у касарне.{S} Па још што је најгоре, рат са С 
научи!“</p> <p>— После већ стигосмо и у Винковце, те ја у касарну.{S} Три месеца су нас муштрал 
сарну.{S} Кад су ме опремали да пођем у Винковце а мајка само уздише и крије се по кући, да јој 
друмове, ту делио мегдане, ту из мешине вино пио и ту прослављао славу своју, Светога Андрију.{ 
ицима.{S} Заклаће се, вели, во и изнети вино бурадима, купују се разнобојна платна те шију саве 
лика ми се јавило и бата и сестре и наш виноград и наше двориште и наши вранци и све, све што с 
се косовскога друма и избија тамо, више винограда приштинских, у близини оних светлих гробова г 
е он од Железника спустио преко Булиних винограда и ушао у варош баш у тренутку кад је сву окол 
 градове и села, наше горе и поља, наше винограде и њиве, што се нижу крај зелених обала ових в 
расуо по кукурузима, па кроз њиве, кроз винограде, кроз потоке, све нагло ка Торлаку и Бањици.{ 
х страна, преко њива, кроз потоке, кроз винограде.{S} Бегало се очајно, бегало се као за време  
 и Французи, који су били у београдским виноградима.</p> <p>А то јутро, то је било у среду 23.  
граде додавали чутурице да им се напуне вином и пазаривали поморанџе, алве, симите, воће, од он 
убрзао сам кораке не би ли је стиго.{S} Вио је то заробљеник подрпанога али потпуно крвавога од 
иза те школе диже.</p> <pb n="64" /> <p>Вио је болестан и болест му је увек наметала мрзовољу.{ 
апије једне од оних сиротињских кућица, вире два светла ока кад год Новица туда прође.{S} Зна т 
ствари и дечице.{S} Љупке дечје главице вире увијене у мараме, шалове и ћебад а мајка, носећи ј 
 У колима троје дечице, само им главице вире из влажних ћебади и мајка која ће за који дан у ка 
рдо на вагону.{S} Измеђ свих тих ствари вире главе дечје, покриле се сукњама преко главе жене,  
 путу родити и четвртог брата онима што вире из ћебади а Србији и четвртог војника који ће, там 
шкринуте као тек распукао пупољак те му вире бели, млечни зубићи!{S} До девојчета гологлаво сељ 
је је лице покривено марамом испод које вири прамен чупаве косице.{S} Кроз мараму пробила крв и 
 га је већ секира и само још свеж корен вири из земље.{S} Али свако кога запиташ, одмахује глав 
му ознојену слепоочњачу марамом која је вирила под његовим јастуком.{S} Најзад, поче да се тегл 
 чланка, као сад, или до лакта или само вирила из рамена!</p> <p>— И то баш десна?</p> <p>— Дес 
 линије на шалонама утрнуше; они што су вирили на капиџицима појавише се на улици и почеше, она 
 Вило је и Немаца са далеких страна, из Виртенберга, Саксонске и Баварске.{S} Да их није гонило 
} Најзад ја окренем кундак, дигнем га у вис и ударим га свом снагом у раме, те му испадне пушка 
 Затреска тамо граната, диже се земља у вис и — непријатељска батерија ућута, ни једним се метк 
646" /> и потегох још једном кундаком у вис да му располутим главу.{S} А он врдну и завапи: „Не 
ми то причала, страх ми је дизао косу у вис а детиња уобразиља замишљала је оваку исту ноћ, бур 
ни непријатељ спустио своје батерије са виса, на коме је био, да потражи нов положај и пожури п 
ао.{S} Непријатељ је спустио батерију с виса код барутнога магацина и поставио је код касарне.{ 
лапом у зиду, на коме су капци спали те висе о једном јексеру; са рупом у дну зида, коју су пац 
као мехови а блато им искитило трбух те висе гроздићи о длаке; па онда, аутомобил, мали, црн, л 
као мехови а блато им искитило трбух те висе читави гроздићи; па онда аутомобил, мали, црн, лак 
уваљано у пепео и са комадима угља који висе о њему.</p> <p>Јер, авет глади у велико лебди над  
јакер са београдске калдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама, гуме око точ 
јакер са београдске калдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама, остаци гуме  
аваницом са које, као покидана једрила, виси паучина и лелуја се од јаре из мангала и од ветра  
сам крај кревета а дигла главу тамо где виси кандило и икона.{S} Почела сам оченаш али га нисам 
а.{S} Кров се већ нахерио, једним делом виси у ваздуху, цреп пршти и сручује се, оџаци који пад 
 драга.{S} И онај стари капут његов што виси на јексеру иза врата, који је правио преклане о сл 
љали су црвеном писаљком целу карту што виси на зиду.{S} Па, питам ја њега, како то, а он каже: 
појављивати се.{S} На једној кућици већ виси бели барјачић а пред кућом остарија жена престрављ 
на друму ударен гранатом а на копити му виси мртво дете.{S} Он је у бесу, отргнут а рањен, тешк 
руди јунакове; из мача, који му о бедру виси, поиспадали бисери и драго камење а дупље у којима 
описно дугу косу а десна му рањена рука висила је у завоју.</p> <p>Поседало се око мангала да с 
уст, загушљив ваздух.{S} Са таванице је висила усекнута, прљава, петролејска лампа, која је јед 
рани блузе црн кончић, о који је раније висила медаља за храброст.</p> <p>— Нема ту разлике, пр 
е ужетом и канапом старе амове, који су висили у кући иза врата: мајка је измесила пуну врећу п 
ли друм далеко за нама, хеј тамо чак до висина Дуље-Хана, те друм доби облик пламене змије која 
му стену, камен, кланце и преко великих висина али краћи; други нешто блажији али дужи.{S} И је 
данима киша и бујица сурвава са камених висина у њено корито; ослухну крик јејине која из камен 
и изнад Црне Горе и Шара, па кад са тих висина нису догледали да нам стиже савезничка помоћ, пр 
у, те се на средини пење до врло велике висине, до које се треба са напором пети а затим слазит 
 мост врло високога свода.{S} Дотле, до висине тога моста, која бележи средину реке, могу још и 
ца али се опет угаси док је он донео до висине цигарете.</p> <p>— А што ти је тако крвава рука, 
носи град призренски и овај се горе, на висини, јасно оцртава.{S} Као да је неко хтео нарочито  
самоубиства, својим аутомобилима.{S} На висини, до које се овде призренски друм пење, где се ди 
ора гледају у двориште Богословије али, висином својом на спрату и висином положаја саме зграде 
словије али, висином својом на спрату и висином положаја саме зграде на падини брда уз које се  
акав пожар који се ширио и у ширину и у висину, те је изгледао као ватрена шума.</p> <p>— Оно ј 
 се зидови делом порушили и кров је већ висио у ваздуху.{S} У једноме крају врисак оних који су 
ићу.{S} Намамиће Бугаре да се спусте са висова, са којих они доминирају и онда доле у пољу, наш 
 разних се страна прибирати и са разних висова слазити ка обалама које сунце греје.</p> <p>На т 
т истока, тамо где се узносе средоречки висови.</p> <pb n="59" /> <p>— Спремни? — учини потпуко 
сам, упустио се и у разговор.{S} Био је висок, коштуњав човек, снажних и необично дугих руку.{S 
спасти.{S} Али, иза Пећи уздизао се већ висок и непроходан планински зид, где се колима није мо 
о.</p> <p>Из тога дима издиже се најпре висока и коштуњава фигура инспектора полиције:</p> <p>— 
колико година.{S} Горела је пространа и висока зграда од темеља до крова.{S} Најпре се у доњим  
друга, замршене и богате плаве косице и висока чела, испод којега су упале две дубоке дупље.{S} 
роседе косе, светлих и округлих очију и висока сува врата, уз који се при говору јабучица пење  
ни видело, почело се оцртавати и за њим високе планине са снежним врховима.{S} Кроз тишину која 
 преплашених становника до којих, преко високе Јелице, једва да допре из Чачка каква вест о сит 
а се у сред равнице, као камилина грба, високи камени мост који паше Дрим и бележи границу Краљ 
е и не може назвати колима, два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе, па онд 
 може назвати колима, то су два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе, па сак 
 с леве стране друма, где леже повучени Високи Дечани, чији се метални кров једва назире кроз о 
пију, на коју се с обе стране наслањају високи камени зидови, који ограђују двориште.{S} На зид 
дска госпођа и њена госпођица сестра са високим рајерима на шеширима који се повијају под таван 
 чинили кишни облаци, но што би био под високим храмовним кубетима златом опточеним и драгим ка 
тисак човека који је тек дигао главу са високих дипломатских послова и брига.{S} Али, он је дол 
жути ћилимови.{S} Још само китњасти ред високих јабланова, који недалеко од пута первазе варошк 
 из Студенице под Чемерном а другога из Високих Дечана.</p> <p>Живе су покопали а њих мртве кре 
у да узлете преко Дрима и оних кршних и високих планина што их он грли, те да у једноме маху сл 
са народом и војском и они прешли преко високих планина и стигли овде, у Пећ, да буду сведоци и 
мњаке, повија оголела дрва и фијуче око високих минарета која се у ноћи узносе те се причињавај 
ена, осветљени у срцу црвеном светлошћу високих пламенова, почели су се развејавати у једностав 
 главе које смо, све од Рудника и Цера, високо носили.</p> <p>А борбе су тек почеле и они што с 
е из магле у коју је варош потонула.{S} Високо негде, брдом где су задње куће, чује се арлук пр 
ихвата мезимче у снажне руке; узноси га високо више главе и спушта га на груди; па онда меће на 
ала је ослоњена на један храст, који је високо узносио своје голе гране, стајала је мирно и неп 
ти; порок ће се врлином звати а срам ће високо узнети главу и ходити стазама, којима је негда ч 
 <p>— Ја никад о дипломатији нисам имао високо мишљење, али сам веровао, да је њено расуђивање  
аха река, над којом се узноси мост врло високога свода.{S} Дотле, до висине тога моста, која бе 
оји се на пијаци продају по баснословно високој цени.{S} Али нису дућани једини у којима се куп 
стране густом шумом а са четврте голом, високом стеном.{S} На стени су зјала уста големе пећине 
дахнуо на каквој висоравни пењући се на високу планину.</p> <p>— Нисам излазила из собе, нисам  
 није захтевала, увлачио главу у ужасно високу крагну и смешкао се само толико, колико је било  
ну као што би човек предахнуо на каквој висоравни пењући се на високу планину.</p> <p>— Нисам и 
непријатељу оставити.</p> <p>— Тако је, Височанство! — одговори помоћник.</p> <p>— И шта ћемо о 
тамо, водите ме војсци!</p> <p>— Његово Височанство Престолонаследник телефонира из Крагујевца  
му се као да чује глас војводин отуд из Витановаца: „Да, да, то сам од тебе очекивао; ти си она 
се вест да се штаб Прве Армије налази у Витановцу и он запрепашћено испусти слушалицу.</p> <p>— 
мро?{S} Шта чува и кога?</p> <p>Бели се витез упути право тој капији и стражар се трже из сна,  
S} Ко иде?</p> <p>— Ја! — одговори бели витез тамним, гробним гласом.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p 
 значајно морало тамо догађати јер бели витез застаде крај прозора, наслони се и упре свој мртв 
ање.{S} Овуда су некад прошла три млада витеза, Милош, Марко и Хреља па се спустили у врх Дукађ 
лом развала прозрачна сен белога једног витеза.{S} Све на њему, види се, било негда царско, све 
гледа као од паучине изаткан.{S} Лице у витеза модро и испијено а бела му брада и бела дуга кос 
о пред нашим шанчевима зида брда мртвих витеза; мисао је то што топлом крвљу роси наша поља и н 
е и пропусти, куле незнаних западњачких витеза и пространи арови осионих источњачких бегова.{S} 
ном чудотворном речју пробуди окамењене витезе, те се домалочашњи камен почне да креће и живи;  
 величанствена поворка златом искићених витезова који полазе да изгину на Косову и пред њима вл 
 Величанствене поворке златом искићених витезова, који полазе да изгину на Косову и, пред њима  
који о пролећу, као перјанице поноситих витезова, ките Царско Скопље.</p> <p>Кафане већ пусте,  
, кроз равну Метохију, пролазили српски витезови и одлазили светим Дечанима на поклонење или се 
но и доба наше историје које је са овим витезовима у гроб <pb n="564" /> сишло.{S} Све сјајно,  
ризонту појаве бродови, на којима ће се вити застава која означава спас онога, што је преостало 
уо — на скопљанскоме се граду неће више вити српска тробојка и Скопље ће почети свој први дан н 
мећаву, у бесну олујину која је помамно витлала тога часа Косовом; ушли смо у загрљај једнога б 
p> <p>На аеропланима задрхташе мотори и вито се поче силно да креће, тела им се затресоше, прну 
Сврати, војниче, овде има мало крова! — виче наш с врата.</p> <p>— Нека, жури ми се а и престал 
неко хтео унутра.</p> <p>— Не пуштај! — виче неко невидљив из дима.</p> <p>— А што бре кад има  
p>— Спасавајте се, овамо, брже овамо! — виче капетан.</p> <p>Али пуковник, смешећи се, мирно ос 
Склони се, макни, овде није слободно! — виче гомили станични жандарм али тоном који казује да в 
г грла.</p> <p>— Где је друга пољска? — виче други.</p> <p>— Која? — одговара му неко из гомиле 
</p> <pb n="201" /> <p>— Одакле бије? — виче капетан да би надвикао тресак.</p> <p>— Не знам, г 
.</p> <p>— Из које сте дивизије море? — виче неко из свег грла.</p> <p>— Где је друга пољска? — 
анични жандарм али тоном који казује да виче само из навике и сам уверен да га нико неће послуш 
ош кад марширају а музика свира а народ виче „Ура“ а мени оволике сузе на очи.{S} Плачем и не м 
јеш, не разумеш и не видиш суседа, који виче да се склониш, не разумеш и не видиш ни онога за т 
и у том тренутку да не примим хлеб и да вичем за помоћ али се преплаших његовог погледа.{S} Он  
о да ме кљештама стеже.{S} Хтела сам да вичем за помоћ али ме је глас потпуно издао.{S} Покушах 
n="386" /> <p>— Немој, болан, то јести, виш да је стока липсала.</p> <p>— Па нећу ваљда са живе 
ела је и децу.{S} Имам једну девојчицу, виш волишна је, на мене, те рекао би не зна ни две унак 
реко: „Ех, нек да Бог само да одрастеш, виш оног тамо — па ми показао слику Краља Петра — његов 
лесник, ту заробљеник, ту избеглица.{S} Виш оно тамо, они крстићи у реду, све је то војска, срп 
p> <p>— Немој, синко, да једеш тако.{S} Виш како те гледају гладни што пролазе крај тебе.{S} Бо 
 сагледао ово! — вели трећи.</p> <p>— И виш’ у лудилу је пуцао на нас, мислио је бије непријате 
гомили, крај које пролазе, хтели рећи: „Виш ти шта нам Бог даде у овој невољи, да ми <pb n="284 
г калибра топа, код барутнога магацина, више Чачка и, вешто скривен, туче отуд нашу артиљерију. 
 је ћутао извесно време па онда додаде, више као размишљајући, више себи и полугласно:</p> <p>— 
но — поче старац и не гледајући у мене, више сам себи — али кажу људи, некад у старо време, бил 
м Дринске Дивизије, налазим на Слатини, више Чачка; да се у мојој околини и у вези самном налаз 
 па онда додаде, више као размишљајући, више себи и полугласно:</p> <p>— Идем путем, отуд, и ми 
вата се косовскога друма и избија тамо, више винограда приштинских, у близини оних светлих гроб 
лако ни одушевљавао, додаде полугласно, више себи:</p> <p>— Да, и њих треба узети у рачун!</p>  
p> <p>Разговори се већ воде полугласно, више шапатом, јер поједини су заспали и тамо из дубине  
сподине, ово смо дете нашли у кукурузу, више Београда.{S} Мајки шрапнел пробио главу па лежи мр 
рво ми је било да идем у горњу болницу, више града, да се распитам о њему.{S} Месец и по дана с 
и једнога песимисте, нико <pb n="52" /> више не врти брижно главом, нико ни у шта не сумња.{S}  
 зоре расте из мора и све <pb n="15" /> више се и више узноси.{S} Кад Новица, с вечери, враћају 
ви, горе по двориштима и по улицама.{S} Више начелства, крај Бајазитове џамије, зауставила се к 
зо претворила у последње разочарење.{S} Више се није могло ничим заваравати, ваљало је кретати  
ним врховима, који бљеште под небом.{S} Више гроба јој стари храст, који се прикопчао за земљу  
ам собом донесе дрва овамо, на друм.{S} Више него то, кад је видео нашу невештину да наложимо в 
веровала сам тога часа да и ја не треба више да живим.{S} Освестило ме је одојче, које ми је би 
.{S} Један пут ми је говорио како треба више да се пазим но остале девојке, јер немам мајке а о 
"377" /> да извуче точак који се зарива више осовине у житка блатна језера која испуњавају прол 
} Нико више није питао за вести, никога више оне нису интересовале.{S} Место питања о Русији и  
а горка али, јасна као дан, истина — да више никакве наде нема.{S} Управо на те седнице нико ни 
лео сам да ништа око себе не видим и да више ништа не чујем.{S} Напустио сам страну друма, којо 
прекиде причање.{S} Изгледало је као да више неће ни наставити.</p> <p>Ја је не узнемирих питањ 
а је минуло већ далеко иза поноћи, када више под сводовима црквеним није одјекивао тупи ударац  
едан суви и болешљиви господин, изгледа више препао но сви остали а који је ту вест и просуо кр 
ија је скопљанска у томе тренутку можда више знала но ми.{S} Она је из целога пространога догађ 
што да не?{S} Ми сад имамо пет дивизија више но што смо их имали тринаесте а и Грци, могу сад д 
ресак.{S} Наше батерије бију са Торлака више нас, гађајући аероплане а њихове туку на све стран 
> <p>— Повлачи се, нема ни једног метка више, повлачи се у Призрен.{S} Испуцала што је <pb n="3 
, али је она била ту.{S} Није постојала више, али је била ту, могли смо је и мртву грлити.{S} К 
рао глас топова.{S} Отаџбина није могла више понудити мирно и безбедно прибежиште једноме сиром 
од јутрос па све до сад, па нисам могла више.</p> <p>— Јеси је тражила?</p> <p>— Јесам.</p> <p> 
дила.{S} Упалила сам лампу, нисам смела више да седим у мраку.{S} У том зачух и бат тешких ципе 
 су јасније сјале и боја неба није била више онако суморна.{S} Све што је веровало у смрт, поче 
рвено је, а што је остало живо, не ваља више ни Богу ни људима.</p> <pb n="326" /> <p>— А како  
де и додаде сама:</p> <p>— И онда, нема више Србије?</p> <p>— Нема!</p> <p>Ућутасмо.{S} Њене бо 
и товари хране.{S} Одавде па даље, нема више добрих путева а и што их има не могу њима кола ход 
мени: свршено је, Новице.{S} Веле: нема више пушке, нема планине, него гледај да савијеш главу  
ђу нама живот све више усањује.{S} Нема више жагора, нема ни гласнога разговора.{S} Шапће се и  
 је <pb n="149" /> све пропало, да нема више спаса, да не постоји више оно ради чега се војник  
 је недовољан број војске као и да нема више ни коморе ни профијантских одељења.</p> <p>Осим то 
и му Турци бела брашна, он реко да нема више а ага, који је одсео у њега, нареди једноме да му  
траљези са Можуре и уверише нас да нема више мирна кутка на српској земљи.</p> <p>Гаси ватру, н 
утасмо.{S} Њене боне речи, „И онда нема више Србије“ поведоше ме читавом низу тешких мисли.{S}  
ко рођеним очима виде да на шинама нема више ни вагона ни машина, сем два вагона у којима је Ко 
 као што празнина звони.{S} У њима нема више муниције, испуцало се, изгинуло се и — сад се повл 
што сам некада живот видела и, она нема више оно одвратно, студено лице и пожудни поглед тице г 
два, три, четири и пет, и на земљи нема више оног клупчета.</p> <p>Крећу се већ људи овамо и он 
ком.{S} Влада је отишла — то значи нема више Србије, војска је остала за то да се и она повуче. 
х се сну, ономе сну при коме човек нема више власти над својим телом, а разум му остаје будан и 
е „за све“.{S} Ни за једним столом нема више ни једнога песимисте, нико <pb n="52" /> више не в 
на писак напуштених сирочића над којима више не бди снажна рука која их је штитила а час на там 
 ту цењкања, јер се купује на мање и на више.{S} И чега ти ту нема на оним шињелима и шаторским 
де лежи талог избијају први мехурићи на више, док се сав талог не ускомеша и почне кључ избацив 
српском земљишту, пођу само Вардаром на више, па би видели како би се ситуација очас изменила.< 
о с друма.</p> <p>— Терај, терај још на више! — одговара неко одовуд где су ватре.</p> <p>— Зап 
 <p>— Има је има! — шапће војвода Степа више себи.</p> <p>Сви га погледаше очекујући да настави 
овна је Команда изјавила да не одговара више за безбедност путовања савезничких представника, к 
 је испала из туђих кола.{S} И што зора више осваја, жагор све више расте.</p> <p>Најзад крећем 
ите можда што сам вам са више бола и са више суза говорила о смрти мога мезимчета но о овој нај 
 <p>— Ви се чудите можда што сам вам са више бола и са више суза говорила о смрти мога мезимчет 
аше му сузе у очима.{S} Затим прошапута више себи:</p> <p>— Тамо сам сина изгубио!</p> <p>— Онд 
учини он, одмахујући главом. — Нема шта више да се погорша.{S} Одсечена ми је рука.</p> <p>— Од 
спрече.{S} Зато, крећите.{S} Немате шта више да чекате.</p> <p>— Напоље се понова говори о дола 
ћне.{S} У осталом, немају ни власти шта више да чекају; да се збрину још о овом заосталом стано 
дижу се са вером они који нису ни у шта више веровали; устају са надом они који су сваку наду н 
учно — него знам, видим.{S} Нема ту шта више да се мисли!</p> <p>— А ми смо све полагали у ту М 
огло да их пређе, педесет, шесет, ништа више.{S} И јуче су прелазили па изгинули! — говори с он 
 Може да буде мало бомбардовања и ништа више.{S} Склонићу се с децом у подрум, као и прошле год 
шта више рећи, он није могао мени ништа више рећи.{S} Њега је овај последњи уздах извесно одвео 
>— Извесно, али неуспех не би нам ништа више отежао ситуацију од садање.</p> <p>— А ви велите,  
ивот мој...!</p> <p>Нисам му умео ништа више рећи, он није могао мени ништа више рећи.{S} Њега  
још више застрашила.{S} И сад већ ништа више није могло вратити веру у светину те река, која је 
.{S} Пред механом, у којој се већ ништа више не може добити, тако исто гомила која ипак стрпљив 
томе догађају.{S} У описима је странаца више посматрања и саучешћа, у нашима мора бити више осе 
оже сачувати, <pb n="567" /> кад ни Бог више не чува Србију?{S} Или је овај стражар можда поста 
арала.{S} Кад су ми пресушиле сузе, кад више нисам могла плакати, ја сам се упутила низ улицу.{ 
м да утеши и друге.{S} Како ће сада кад више ни Он не верује?</p> <p>Да ли се Он можда, усамљен 
ој судбини.</p> <p>— Опредељујте се кад више ни једног српског војника не буде у вароши.{S} Док 
рагедију са мојим мезимчетом коме никад више нећу знати гроба.{S} И да се заврши тај тако рећи  
ји се никад у животу нису срели и никад више неће срести.{S} И сви они разговарају, препиру се, 
мо, да му очитам буквицу те да му никад више не падне на памет да кога убеђује.{S} Па ето...</p 
као да сам их сахранио, као да их никад више нећу видети.</p> <p>И док овако свако брине о себи 
тако је и било, изгубила сам њега и сад више никога блиског немам, сад сам сама самцита у свету 
нај који жури колима, мора знати штогод више но онај који иде пешке.</p> <p>— Па добро.{S} Је л 
pb n="47" /> у канцеларији, чути штогод више но што ми знамо и то му је обезбедило наше поверењ 
је имао шта рећи, толико само, да борбе више нема, да се сад само повлачи и да се арнаутска сел 
еби будућност, седи у канцеларији какве више команде и преписује акта или куца на машини за пис 
 ногу.{S} Ноћ нас све више обавија, све више се губе контуре појединаца и сад већ изгледамо као 
них који спасавају, узвици светине, све више расту.{S} По улици леже ствари спасене или избачен 
иже тој јави, коју је сан обећавао, све више и више расте материно срце а ведри се бригом набор 
ен и разговор се све више развијао, све више пео и све шири број учесника обухватао.</p> <p>То  
ки, братски.</p> <p>С поља се борба све више ближила и он је по звуку пушака осетио да наши већ 
капетан у себи и та је мисао почела све више и више да га обухвата и да осваја.</p> <p>— И ако  
аље иде, пут све тежи а глад и зима све више стежу и све их више остаје успут.{S} Ноћи су биле  
азнаје новости, ипак жеђ за вестима све више расте.{S} Свакоме који је сазнао што, мало је то и 
, мени тадања Србија и њена судбина све више личи на судбину „Титаника“.{S} И она се дуго и дуг 
ли, у коју нас друм води, то се она све више разређује и на крају тамо, где се друм у њој губи, 
них снегом и сметовима.{S} Хладноћа све више стеже, мраз све оштрији.{S} Бегунци и иначе изнуре 
у је обраћана пажња на мраз који је све више стезао, старац је упорно остао при томе да он неће 
36" /> и разнолики, те мрак који је све више освајао био ми је добро дошао.{S} Желео сам да ниш 
агла да се спушта.{S} Сутон који је све више освајао, магла која се спуштала и дим, који се над 
о замрзнутога друма а њихове фигуре све више расту и све се јасније обележавају.{S} То су два к 
 нов губитак наше отаџбине, која се све више и више сужавала, тако одавде сад већ сваким корако 
едној српској круни.</p> <p>Зора се све више наглашава, предмети се све јасније издвајају и сне 
Објашњавање, свађа и псовка пење се све више, потежу се и ступци, узносе и кундаци над главама, 
тегао ужасан мраз.</p> <p>Посрће се све више и све чешће, коњи падају а људи малаксавају и изос 
а сунце све светлије сија и небо се све више ведри.{S} Око два сата по подне, са наших положаја 
се предају без заваравања и како се све више мире са најгором могућношћу исто тако лако као и с 
запрега, све што је наишло а што се све више и више згушњавало онима који наилазе.{S} Напред се 
 разгоревао је пламен и разговор се све више развијао, све више пео и све шири број учесника об 
другога заузме место.</p> <p>Ноћ се све више разређује и мутна светлост мочарнога јесењега дана 
или се са бесним валима, који су се све више узносили и све више плавили наше китњасте горе и н 
ве која је свако јутро и свако вече све више бујала и рушила и последње сводове на којима је до 
стим кровом.{S} Та ми се мисао поче све више допадати и сад сам већ журила да што пре стигнем.{ 
иштем београдских грађана, освајаше све више.{S} Видех једну кућицу нешто даље од <pb n="466" / 
ве и трошне дрвене ћуприје.{S} Мраз све више стеже, хладноћа просто реже а блато, које је покри 
а.{S} Друм је тако бескрајан а мраз све више стеже те се једва корача.</p> <p>Још мало напора и 
има, који су се све више узносили и све више плавили наше китњасте горе и наше питоме доље.</p> 
о ближе оним ватрама, њихов се број све више множи, простор по коме су се расуле све се више ши 
ећу Новичину, која се с дана на дан све више помаља, све јасније указује, као сунце кад с ране  
гледао сам и ја већ како се тај дан све више помаља, све јасније указује, као сунце кад с ране  
а.{S} И што зора више осваја, жагор све више расте.</p> <p>Најзад крећемо не би ли се, промрзли 
о се иде ногу пред ногу.{S} Ноћ нас све више обавија, све више се губе контуре појединаца и сад 
и шкрипа кола.{S} И међу нама живот све више усањује.{S} Нема више жагора, нема ни гласнога раз 
 рањене.{S} Што даље наши напредују све више мртвих и рањених.{S} Крај друма, у јарцима, по шљи 
 се крећу улицом Краља Петра где су све више и више расле <pb n="73" /> онима који су им придол 
 одговори и тужно махну главу па додаде више себи. — То јест, био сам сликар...!</p> <p>— Слика 
ва разочарења.</p> <p>Али, он већ нигде више није могао наћи мира, он га није хтео; он је још у 
 путници нашли себи преноћиште, не дође више нико да нас узнемири и наста мир у целом насељу.{S 
које је мало час одмако, па сад не може више да је нађе.</p> <p>Жагор на све стране и праштање  
рло добро, да се после тих речи не може више говорити с њим о тој ствари и сви забринуто одступ 
стано стиже са фронта, што тамо не може више бити од користи.</p> <p>Сад се већ јасно чује топо 
ање према овој појави и у колико сам је више сретао успут, у толико је више тај осећај растао у 
ава а левом је држао пушку и износио је више главе те се бранио њоме од удара.{S} Ухватили смо  
о сам је више сретао успут, у толико је више тај осећај растао у мени.{S} Увек ми се чинило да  
 нас и Бугарска напасти?</p> <p>— То је више но извесно.{S} Напашће нас подмукло, као звер.</p> 
боју, која је бивала све јаснија што је више одливала душу, као што је све јаснији глас чаше шт 
родном Банком.{S} Ето ти!</p> <p>Што је више дан растао, расла је и ова гомила пред начелством  
 ће је јадниче преболети?</p> <p>Што је више зора освајала то је и студен, она рана јесенска ст 
 болова.{S} Још само један час и Србије више нема и тај час је ту, ево га пред нама!{S} Ми смо  
под белим пухором.</p> <p>— Топола није више безбедна!</p> <p>Краљ као да пречу или не хтеде чу 
аљону, као што је знао да и Топола није више безбедна.</p> <p>— Непријатељ је близу и напредује 
м опет прихватио писаљку, али њоме није више бележио ни промене на фронту, ни границе поплаве к 
ио ту.{S} То није више онај Краљ и није више она војска и онај народ, али су ту, ипак су ту!{S} 
отпоче пушкарање.{S} Пушкарање ово није више било оно старачко пушкарање уз залогај хлеба, паљб 
ртва, можеш грлити и љубити.{S} То није више он, руке су његове студене, чело <pb n="661" /> бл 
је била ту, народ је био ту.{S} То није више онај Краљ и није више она војска и онај народ, али 
је мреже и своје алате, Новица већ није више у служби.</p> <p>Свако рано јутро, док још Уцињ сп 
ли смо већ на чисто да Топлица већ није више безбедан збег.{S} Стигоше гласови да је пао Чачак, 
деца кад смо се избудили Лазар већ није више био у пећини.{S} Кренуо да га прва зора затече у к 
наћи више, јер у томе тренутку већ није више било ни једнога кутка Србије, до којега није допир 
позивајући децу к себи.{S} Краљ их није више задржавао, деца су се с мајком тихо и нечујно изву 
ет; не би ли запазиле да су канцеларије више осветљене но обично, не би ли ма шта виделе што би 
е све до ђавола, па шта има да се крије више!</p> <pb n="168" /> <p>— Одакле се повлачите?</p>  
ојима, па одох ја преко Саве и никад ме више неће Цар видети.</p> <p>— Тако сам ја мислио.{S} А 
> <p>Ишла сам слободно улицама, није ме више ничега било страх.{S} Виђала сам сад њихове мртве  
ишта није говорио нису нам ни телеграме више читали, али се видело по њима да у Србији нешто не 
нпут лити крв и лићемо је, вели, али не више за другога већ за себе.{S} Ћесар нас је слагао, ве 
е сад већ колико толико јачи или бар не више усамљен.</p> <p>Да би се могао за борбу припремити 
ка застала.{S} Кад поворка тако застане више се збије гомила и мање је ларме но при покрету.{S} 
а друмом.</p> <p>Испред трнавске механе више Чачка изађе водник пред капетана и саопшти му да ј 
ћину.</p> <p>Ту ноћ нису ни легале жене више него остале са Лазаром у разговору све до пред зор 
ма.{S} Заробљенички искази били су мање више једнаки; сви су они тврдили да су непријатељске сн 
ет својом невољом и бригом жури у горње више делове вароши, верујући да ће се тамо моћи склонит 
илику да им да одушке.</p> <p>— Још пре више од пола века, 1855 године, руски цар Никола I, зап 
у најзад почели да се приљубљују, да се више њих загрле, да се увијају као змијска клупчад на с 
игли и стижу непрестано такви су, да се више са карте нема шта читати нити на њој записивати.{S 
оставља саме, да остане крај њих, да се више не одвајају.</p> <p>Тамо је он, тамо, међ својом д 
 Команда напуштају земљу, уверени да се више ништа не може учинити, предузимати једну тако неоч 
штајући се и ако смо били уверени да се више нећемо састајати.</p> <pb n="271" /> <p>И ако не з 
бојишта, из којих се јасно видело да се више не може рачунати на успехе на тој страни а најмање 
 слазило ниже и ближе дну левка, све се више губио интерес за опште појаве и све се више истица 
жи, простор по коме су се расуле све се више шири, тако да већ изгледају као киша звезда попада 
 кад с ране зоре расте из мора и све се више и више узноси.{S} Очекивао сам и ја да ће доћи мој 
 губио интерес за опште појаве и све се више истицала себичност.{S} Нико више није распитивао о 
 шта и како да учине.{S} Па ипак све се више пео број оних, који су се решавали да остану.{S} Д 
ћ јер су Бугари заузели Гостивар, те се више ни у ком случају не може помишљати на одлазак у Би 
а породицом, па шта Бог да. — Борити се више не можемо, савезници нам неће или не могу да помог 
ису ме речи његове умириле и што сам се више ближила колиби била сам све узрујанија, гушило ме  
 њих.</p> <p>— Дан је већ, не плашим се више, могу <pb n="484" /> остати и сама.{S} Одморићу се 
lestone unit="subSection" /> <p>Оздо се више не чује никакав удар.{S} Гробари су завршили посао 
ога камена сручена у долину, што смо се више ближили све су се више оцртавали, одвајајући се је 
лчета и грлила га све чвршће.{S} Што се више ближио час растанка, ја сам га све чвршће грлила;  
нови и нови гости придолазили, а што се више вече ближи, наићи ће све веће гомиле оних што су н 
ад би се бар могла склонити где, јер се више није могло издржати?{S} Нити сам имала снаге да но 
лину, што смо се више ближили све су се више оцртавали, одвајајући се један од другога те се св 
 И да није дошло до крви, у Ђаковицу се више не би могло! — додаје друга сенка — Призрен је пао 
</p> <p>— Тако... — учини мала и још се више збуни и унезвери.</p> <p>— Ајд, кажи нам, мала, св 
век у мраку лакше одваја од спољнег, те више повлачи у себе и мисли о себи и својима?</p> <p>Ја 
лкану.</p> <p>— То значи, ви не сумњате више да ће нас и Бугарска напасти?</p> <p>— То је више  
м веровао...</p> <p>— А сад не верујете више?</p> <p>— Ни у шта! — одсече он одлучно и наже опе 
ље, кад допремо до обала Дримових, неће више бити слободе до онога парчета које покрива наша ст 
вљен, бачен крај друма.{S} Нико се неће више на мене осврнути, нико ни запитати за мене.{S} Кад 
 кренуо — на скопљанскоме се граду неће више вити српска тробојка и Скопље ће почети свој први  
ће умирати а неће се друга рађати; биће више удовица него девојака и мајке ће плакати на туђим  
пет јавља.</p> <p>И сад се већ не шапће више погружено кад се састану гомилице, већ се говори г 
оји кључа.{S} Узнела сам најзад мртваче више главе и пошла сам.{S} Гомила се размицала, пропушт 
 су допирали све ређи звуци што се вече више спуштало.{S} С времена на време само чуле су се ов 
ноћ.</p> <p>— Чудо, велико чудо! — рече више сам себи, па се онда окрете нама — Шта га тера?</p 
е из мора и све <pb n="15" /> више се и више узноси.{S} Кад Новица, с вечери, враћајући се из л 
 јави, коју је сан обећавао, све више и више расте материно срце а ведри се бригом наборано чел 
 у себи и та је мисао почела све више и више да га обухвата и да осваја.</p> <p>— И ако погине  
битак наше отаџбине, која се све више и више сужавала, тако одавде сад већ сваким кораком који  
, све што је наишло а што се све више и више згушњавало онима који наилазе.{S} Напред се ни кор 
ћу улицом Краља Петра где су све више и више расле <pb n="73" /> онима који су им придолазили.{ 
ране зоре расте из мора и све се више и више узноси.{S} Очекивао сам и ја да ће доћи моје проле 
{S} Поче нас засипавати и претрпавати и више ни корака не можеш учинити по својој вољи, нити ић 
 је да се туку свуд око мене и замном и више мене и подамном.{S} Бојала сам се да која кућа не  
мо ћутали.{S} Најзад, доста неодважно и више шапћући запитах је:</p> <p>— Па сад?</p> <p>Она ди 
ла напоредо и тек далеко тамо, на сат и више иза Призрена) улазе постепено у колону, те се обра 
реба да задржи непријатеља, клоне дух и више него то, то би заробљење значило капитулацију.</p> 
столонаследник <pb n="570" /> не излази више из ове одаје.{S} Дотле је још одлазио од јутра до  
пало, да нема више спаса, да не постоји више оно ради чега се војник бори и онда, тежње, да се  
ва граница једне државе која не постоји више?</p> <p>Ко је она?</p> <p>И, јесам ли ја будан или 
ски чиновник, чији округ већ не постоји више.</p> <p>— Какав пример?{S} Коме пример?{S} Јел’ на 
верује ма у шта!</p> <p>— Шта сте могли више видети но што ћете и овде сутра видети.{S} Одступа 
, колико је он видео.{S} А ми смо хтели више, хтели смо да знамо све шта се дешава тамо.</p> <p 
м срећом мимоићи, шта знам ја!“ Није ми више ништа казао ал сам ја видо из његових очију шта је 
се склони а ја остадох, али нема у мени више оне воље за борбу, нема оне храбрости са којом сам 
на нашим обалама, Немци су, незаштићени више својом артиљеријом, која је остала с оне стране Ду 
и њени надчовечански напори, нису кадри више зауставити бујицу, која је већ преплавила северни  
ост и дубока тама коју просецаш, све ти више ствара утисак пучине, и ти већ осећаш страх од дуб 
.</p> <p>— Сасвим хладна.{S} Мора имати више него један сат како Је погинуо?</p> <p>— Биће раба 
сутра у зору кренути у свет и не видети више свога крова данима, месецима, годинама...</p> </di 
сматрања и саучешћа, у нашима мора бити више осећања и бола.{S} Ми смо подносили, они су само п 
ра.{S} Нигде, нигде га не би могао наћи више, јер у томе тренутку већ није више било ни једнога 
ем страха, кренули смо даље не говорећи више један са другим ни речи.</p> <p>Тамо доле, где се  
, не знам како!</p> <p>Затим, не могући више да издржи поглед малог мртваца, који је лежао на њ 
и даље капаш тако по цео дан не знајући више ни шта да мислиш ни чему да верујеш, већ предајеш  
 је очигледно било да се тај део вароши више не може одржати.</p> <p>Граната је за гранатом сип 
ало залазили ван друмова и зато су увек више патила она села која су им била на путу.</p> <p>Ре 
ја да га тешим.</p> <p>— Ја од ње немам више користи па била дуга до чланка, као сад, или до ла 
то сам пажљивије почео слушати, све сам више жалио што нисам причу чуо од почетка.{S} Сусед је  
ме заварава, кад је он отишао.{S} Нисам више била ни дете, не би ме могао нико заваравати.{S} О 
им га нисам могла да умирим.{S} А нисам више имала ни снаге ни речи.{S} Поред зиме, поче и стра 
 <p>Дубоко уздану и ућута и ја је нисам више хтео питањима да узнемиравам.</p> </div> <pb n="43 
бесили, најмање ми је, ја и онако нисам више за живот; али што ће ми целу породицу намучити и и 
ди тај друм, ма где, само да не останем више код куће.{S} Кад сам изашла у поље било ми је лакш 
е напоље на чистини, може се узнети дим више шуме те они запазити, и посаветова нас као и попа, 
о је већ долазио на њих не носећи собом више никакву наду и већано је још само о путевима којим 
Везани војник опет ћути, те ни погледом више не прати разговоре.{S} Он их чак и не <pb n="441"  
ска батерија ућута, ни једним се метком више не одазва.</p> <p>— Умуче! — кликну капетан.</p> < 
.{S} Вратио се и одатле са једним болом више и сад је већ сломљен дозволио да га одведу у Рибар 
ши водиле.{S} Вратио се са једним болом више и сутра дан је одмах похитао Врањи, јер је чуо да  
ј и непрекидној змијурини што се друмом више Приштине лагано повијала са повијараца који одваја 
зним мужичким чизмама, улепљеним блатом више колена, са забаченом качкетом унатраг и наочарима  
лим марамама око главе и црвеним крстом више чела.{S} То су остаци неке руске мисије и доктор,  
 после овога воза ја мислим да ни један више неће кренути из Ниша за Солун! — тврдио је један п 
ан разлог за живот.</p> <p>— И зашто он више не представља то?</p> <p>— Јер... — заусти и замис 
 говоре другови, не тиче се њега јер он више не постоји.{S} Његово око колута, његов поглед не  
код себе.{S} Онај ме гад сад није могао више наћи.</p> <p>Ту сам код старице пробавила све врем 
шава се у једном народу који је показао више но ма који, да уме ценити културне раденике.{S} То 
у књижевнику своме, Ускоковић није имао више моралне снаге да се одупире тежини догађаја; душа  
усти чутурицу на колено и додаде готово више себи:</p> <pb n="163" /> <p>— И као свака нада и о 
 генерали и државни саветници већ много више културни раденици.{S} Не замишља се ваљда једна др 
е и собом прихватити пушку; то није био више онај Краљ од прошле године, чија је појава у војсц 
 и кобан чин догађа.</p> <p>То није био више онај Краљ, који је још пре годину дана, када је тр 
уку био савио под собом а другу опружио више главе и стегао грчевито песницу.{S} Крв, која се р 
 тами, кроз коју је промицала, као неко више биће, као она госпа која се у средњевековним роман 
лади.{S} Та је могућност имала у толико више услова, што је до скора у Скопљу био некакав турск 
е, има и привидних смрти!</p> <p>- Нико више није ни мислио на даље повлачење из Пећи, за које  
ај казао безочну реч, па ено...{S} Нико више не цени ни свој ни туђ живот ни за шта!</p> <p>А о 
?</p> <p>— Они, пуковници и ја.{S} Нико више.</p> <p>— Хоћете ли почети? — упита Краљевић тихо, 
, село смо затекли доста добро.{S} Нико више сем грешнога Марка и онога чобанчета није пострада 
све се више истицала себичност.{S} Нико више није распитивао о новостима са бојишта, нико о том 
уги у општину, трећи у команду.{S} Нико више није питао за вести, никога више оне нису интересо 
епријатељске и тада се, у часу кад нико више није веровао у спас Србијин, родила у њему мисао о 
 је.{S} Оставиће га ту, на путу, и нико више о њему неће водити рачуна, нико га погледати, нико 
оманде имају право да буду мајке и нико више!</p> <p>Цео мој поступак изгледао ми је још одврат 
мезимче у снажне руке; узноси га високо више главе и спушта га на груди; па онда меће на колена 
>— Прелазе!</p> <p>Једној се жени, мало више наше капије, одвеза бошча и просуше ствари.{S} При 
што је за њим.{S} Тек кад је сунце мало више одскочило, пре но што ћемо из косовскога равништа  
не а одговара јој наша.{S} Кад дан мало више освоји, поче и чешћа чарка те глас пушчане праске  
> <p>Девојче је ућутало, јер није имало више шта да казује, ја сам ућутао јер сам јој хтео дати 
ће дотле бити.{S} На Грке се није могло више рачунати да привуку на себе један део бугарске вој 
 кући поклао.{S} У Србију се није могло више ни мислити, морало се у касарну.{S} Кад су ме опре 
је загустило те се није ни улицом могло више проћи.{S} Да се суд прелије, наиђоше још и бегунци 
и ћу сутра до њих.</p> <p>Ма да је било више разлога за бригу но ноћас, ту сам ноћ измеђ понеде 
узетан, пример.</p> <p>— Па ми и немамо више него шест ђенерала.</p> <p>— И две чете пуковника  
а не мислимо.{S} Само нећу да се лажемо више.{S} Да се нисмо лагали и залагивали, не би сад мој 
, из старих граница Србије, не верујемо више ни у шта.</p> <p>Млади поднаредник климну главом о 
ола — кликћу деца — Тата послао, нећемо више ићи пешке!</p> <p>А мајка их умирује да би поднели 
 јуче а данас, другога октобра, већ смо више знали но јуче, те ако је јучерањи дан био можда по 
 не гори а оно што пламти над њом нисмо више ни бринули шта је.{S} За нас је довољно утехе у то 
лопан, на оделу и мушкињу и женскињу по више слојева блата, које збира већ неколико дана по при 
видела ситуација.{S} Поћи се мора, у то више нико није сумњао, али како и којим путем?</p> <p>Д 
сла га чврсто на груди, не би ли га што више загрејала.</p> <p>Ишли смо дуго, ишли смо тешко по 
енији, јер имају везе или начина да што више сазнаду, пресретају, задржавају и опкољавају гомил 
удни; ја их дражим чак, не би ли ме што више мучили! — додаде она живо и као мало узбуђена.</p> 
о ми пешаци обично ишли и, да би се што више одвојио, утурио сам се измеђ двоја кола.{S} То је  
т и одмах га настављају, како би се што више примакли Призрену; други се решавају, и ако би се  
у, као што је све јаснији глас чаше што више воде из ње одливаш.</p> <pb n="400" /> <p>— Он ми  
рата и пресретали свакога, не би ли што више сазнали.{S} Поједине од ових група што крећу улицо 
озната појава; онај који пати, жели што више болова који га драже као заљубљенога љубомора.{S}  
си чуо? — пита онај не би ли сазнао што више но што је сазнао од прве десеторице с којима је ра 
овако, <pb n="30" /> да их заробимо што више, да их нахранимо и огрејемо па да их пустимо.</p>  
рност!</p> <p>Могао сам учинити и нешто више за ове моје госте но што сам им обећао.{S} Затекао 
 помогнемо и том приликом чусмо и нешто више.</p> <p>— Туку се — вели — већ по улицама.{S} Испо 
еје, те обезбедила пола метра или нешто више сувоте на земљи, полегали би војници, регрути и бе 
и се неће понети.</p> <p>Нико од јутрос више и не крије озбиљност ситуације.{S} Већ два дана во 
к имао снаге друге да тешим.{S} Сад већ више немам ни ја снаге и, ево признајем вам, данас ми ј 
рамена — решавају извесно да се не могу више држати.</p> <pb n="316" /> <p>— Зар?</p> <p>— Не м 
олничари, наши и француски, већ не могу више, дигли руке, јер су почели и они да гину.{S} Не мо 
па прозебли успут и падају нити се могу више дићи.</p> <p>— Једнога дана, донеше на воловским к 
} Ватре се тамо друмом већ не догледају више, погасила их је киша и дуга ноћ; само по где где ј 
о да се и непријатељ на новоме положају више прибрао, јер наша пешадија потискујући га, сад већ 
ре.{S} Они што су изгинули не марширају више!“ Ето такав је Бојко.{S} Ако је коме до шале с Бој 
истину сазнаду сувише доцкан; не верују више ни у чији савет и крећу.</p> <p>Један велики војни 
а, живела је она са мужем у Салчу, селу више Уциња.{S} Ту, на сред друма, у некој зађевици, уби 
јица воде тако жив разговор.{S} Светину више не интересује ништа, постала је апатична и нема те 
 Најзад сам отишла у трећу болницу, ону више града.{S} И ту сам чекала два дана али — он је био 
године детињства и снова без јаве, нису више без велике и грубе прошлости.</p> <p>Мислио сам да 
елим вратима војних магацина, који нису више чувани, и одбија се одатле као морски талас о стен 
 <p>Ту, испред села, остали смо у блату више него један сат, док најзад не одујми мало пред нам 
а ми се призна да сам Србин и ето, нећу више бити србијански роб.{S} Паде ми на памет и бабо и  
а слатким, детињим гласићем, моли да их више не оставља саме, да остане крај њих, да се више не 
 кроз тај отвор прогура ногу тако да их више нисам могла затворити.{S} Затим гурну врата рамено 
и а глад и зима све више стежу и све их више остаје успут.{S} Ноћи су биле нарочито страховите, 
p>— То је само једна наредба, а имам их више — настави он — Лаже се, господине, лаже се званичн 
 месечином, и лебде над нама.{S} Што их више пратим све ме даље одводе, одводе у неке мистичне  
нства препричао — а Ви?</p> <p>— Ја бих више волео да знам шта у овоме тренутку мисле наши прор 
дњи савет шефова српске војске! — рекох више шапћући.</p> <p>— Последњи! — додаде мој млади при 
освајају.{S} Окрећеш главу да не гледаш више тамо, за собом, а пред тобом се уздиже мост који т 
— Ти ме не волеш, је ли, ти ме не волеш више?</p> <p>И даље ме је гледао истим погледом и ни је 
ер то што је претило код Предејана, још више прети код Струмице!</p> <pb n="84" /> <p>Путник по 
био немоћан а стаза тешко проходна, још више због леда и мраза.</p> <p>Војводу Путника понели с 
це бедном светлошћу фењерчића, која још више заклања њихову силуету.{S} Пред овим или оним врат 
 који су облаци од дима из цигарета још више загустили и кроз који смо се једва догледали, те ј 
 од којега се удаљујеш.{S} И то све још више умара, те клонуло настављаш пут без наде да ћеш ма 
е давала Приштина тих дана, само је још више могла помрачити му већ замагљену душу.{S} Срео сам 
ио своје ствари?</p> <p>Да узбуђење још више појача, просу се кроз варош и вест да ђенерал сутр 
раљ!{S} Стигао Краљ!</p> <p>Свет се још више узневери и помете.{S} Од куд Краљ сад и шта ће овд 
, ето то ти је...</p> <p>То потврди још више претпоставку да је морало бити напада на бегунце и 
све утиче у ову главну реку те мрси још више страховити сплет.{S} Кола која су надрла из бочне  
у Словени и у којих се расни осећај још више развио од како су у нашој средини, али су нам се п 
и им потврдило сазнање и поткрепило још више наду.</p> <p>Штаб прве армије био је смештен у кућ 
очело је сад тешко да дише те ме то још више преплаши.{S} Волела бих да се трза као раније, то  
по, ако вас то не умара, ако вас то још више не мучи.</p> <p>— И мучи ме и умара ме али, то ми  
ноћи, не дође нико из села и то нас још више забрину а тек трећи дан по Лазару, дође ноћу бабо. 
 место да их охрабри, та их је вест још више застрашила.{S} И сад већ ништа више није могло вра 
во на фијакеру.{S} Да ту одвратност још више појача приђе гомили једна угледна госпођа београдс 
потпуковник и тешка брига осенчи му још више суво и коштуњаво лице.</p> <p>— Мислим, јесмо ли б 
жњу на ове речи те то даде ађутанту још више маха и настави:</p> <p>— Ви, Величанство, извесно  
пресече реч, узе ме за руку и рече ми: „Више сам ти него брат.{S} Ти знаш шта сам ти ја!“ Ето т 
 су запала кола у блато и отуда се чују вишегласни узвици: „Држи, држи, држи!{S} Ај, уа, триста 
вољно смо заштићени а огроман фронт, од Вишеграда до Кладова.{S} Ми морамо нешто мало одступити 
Када је 27. септембра непријатељ, после вишедневне борбе прешао Дрину, батерија је ова добила н 
 је на дан првога октобра једноме нашем вишем чиновнику:</p> <p>— Шта ће те сад?</p> <p>— Србиј 
 од министара имао је прилике да једном вишем официру и директно одговори на питање о капитулац 
>Испустивши њега, професор прилази оном вишем чиновнику, кога је светина и иначе пре два дана о 
{S} Ту непосредност, ту блискост нечему вишем, осећао сам и ја у овоме тренутку, који је био св 
 ја, него шта!{S} Али нисам престарео а виши сам чиновник; могу ме интернирати, одвести ме, одв 
им девером (њен <pb n="449" /> девер је виши официр) па ми каже да Немци мисле на прелазак на М 
ким артиљеријским официрима а мало даље виши официр са неким енглеским лекарима.{S} Кроз сву ту 
де би се која војска налазила; дотле се виши чиновник иронично смешио показујући очима на вагон 
 Гилана.</p> <p>— Гледам вечерас — вели виши, коштуњави учитељ, светлих очију, које се у полумр 
утку да мењају и судбину своју.{S} Онај виши чиновник, кога су прекјуче омели те није јуче отиш 
 станови; у трећој гомили вајка се онај виши чиновник што је јутрос требао да отпутује у Солун. 
/p> <p>— Тако је! — повикаше сви и онај виши чиновник одустаје дефинитивно од намере да се још  
га старога познаника.{S} Био је то онај виши чиновник са скопљанске железничке станице, који је 
p> <p>За једним столом у средини, један виши чиновник случајно се изрекао да сутра с породицом  
дрављају, другаче разговарају.{S} Један виши чиновник, који је јуче говорио да смо толико прету 
озналих пролазника, која мисли да један виши официр и један уредник новина, морају један другом 
— Ми смо у клопци! — узвикнуо је очајно виши официр коме сам често, у оваквим приликама, одлази 
уо али у које се, пре свих осталих, баш виши официри команде трупа нових области и дивизије, он 
 узвикнуо је, на глас о томе, један наш виши официр, огорчени противник дарданелске експедиције 
ње је очас обузело целу кућу али они на вишим спратовима, удаљени од места где се ватра појавил 
менило, па одважно диже главу и настави вишим гласом, кроз који је звонило топло поверење и дет 
патроле или зазврји аутомобил са каквим вишим командантом и распе у густи мрак којим је увијена 
 кафеџије писари у штабовима армија и у вишим командама, да су београдски бакали писари у Минис 
мало одступити да би се дочепали нових, виших положаја.{S} Заузећемо фронт од прилике овде, ево 
 и срела толико његових другова, синова виших официра, ослобођених фронта и упућених на разне с 
Ту, око тих вагона и пред њима, пуно је виших и нижих официра у ратној опреми.{S} Они сваки час 
 читаво јато које је прекрилило небо од Вишњице до Жаркова.</p> <p>Нико није знао да је већ пре 
{S} Зато што има оца пуковника у каквој вишој команди или, што има оца који је пријатељ са тим  
ца којом идемо преломи и узнесе у једну вишу раван, на дну се ове оцртава, тамо у дубини, силуе 
</p> <p>— Он ће доћи! — постало је њено вјерују, прве речи њене молитве, потка њених снова, сми 
 и мочар покрио житким блатом улице.{S} Влага ти чисто продире у душу, као да би мрзовоља приро 
 чело злочинчево.{S} Из мочара испарава влага и чисто натапа душу зловољом.{S} Не мили ти дан,  
бови се расули и утонули.{S} Гробљанска влага мирише на труло дрво и кости.{S} Са крстова се ра 
 сам и очи отворио.</p> <p>Осећао сам и влага да ми прожима тело а језа га стреса, те сам се ди 
е чарапе што сам ти послала... да, због влаге.{S} Дођи сутра опет на телефон.{S} Да, сваки дан  
рекћу и разапета му се кожа испарава од влаге којом га је посула киша и зној.{S} У колима троје 
 топова?{S} Бојала сам се промрзнуће од влаге од које је дрхтало а дрхтала сам и сама уморена с 
вори ми један од оних, дрхћући и сам од влаге којом му је ваљда натопљено одело. — Једно носила 
о задах паучине, црвоточине и подрумске влаге која је притискала груди.</p> <p>Учитељ, који је  
оцкан стигли, морамо се задовољити и са влагом под увелом и угаженом травом која је врискала по 
породицом.</p> <p>Кроз ваздух, разређен влагом, одјекује потмуло камени мост на Вардару и чује  
у да рани, предаје се сну.{S} Краљ спи, влада спи, Врховна Команда спи, војска и народ спи...{S 
 ми из Призрена кренули на север, Краљ, Влада и Врховна Команда кренули су на југ.{S} Да би сти 
, па чак и од права на егзистенцију!{S} Влада нема права да у име целога народа изврши ово одри 
S} Они су војници, они ће с војском.{S} Влада је отишла — то значи нема више Србије, војска је  
ледње одлуке које су одмах и извршене — Влада и Врховна Команда напустиле су јуче изјутра Србиј 
би и остали, зашто не и влада?</p> <p>— Влада не може у Солун, на туђу територију а остали посл 
ите да је предлагала Врховна Команда, а Влада га није усвојила.{S} Мислите ли да би за тако шта 
> <p>— Отишла је за Призрен!</p> <p>— А Влада?</p> <p>— Стигла у Митровицу.</p> <p>— А како је  
о бега Краљ, бега Врховна Команда, бега Влада, бега Народна Скупштина, ви онда ваљда нећете вер 
апутале међ собом вест, да је Краљевска Влада напустила отаџбину.{S} И ако је свако знао да ће  
и у Ниш, Величанство, тамо је Краљевска Влада.</p> <p>— Нећу тамо, водите ме војсци!</p> <p>— Њ 
ла би се, вероватно, умолити талијанска влада да уступи какав брод који би пребацивао храну из  
х комитаџија које би тога ради бугарска влада упућивала у Маћедонију.{S} Ухваћен на томе послу, 
лика, она општа брига.</p> <p>Целокупна влада сместила се у зграду начелства.{S} То је стари ту 
е нешто мало таму која у том делу цркве влада, те се њена фигура јасно оцртавала. <pb n="262" / 
.{S} И тај телефон је потврђивао, да је Влада одиста добила саопштење францускога посланика, по 
— Да!</p> <p>— Па?</p> <p>— Чујем да је Влада била одлучно противна.</p> <p>— А то значи, да је 
 још у Крушевцу и на Рашкој.{S} Тада је влада, у споразуму са Врховном Командом, донела одлуку; 
ке војске и, према обавештењима која је влада имала, та се храна већ налазила у Медови.{S} Сва  
рату; у једној пространој соби, цела је влада била непрестано на окупу.</p> <p>Врховна Команда, 
Врховна Команда напустила Косово док је Влада још на Рашкој а Краљ у Прокупљу.{S} То никако не  
а јасно чује са овога пропланка на коме влада тишина која припада гробљу.</p> <p>А тамо под Шар 
} И Краљ и Скупштина и војска и народ и влада и Врховна Команда и остатци оних који су се борил 
бегло, зашто не би и остали, зашто не и влада?</p> <p>— Влада не може у Солун, на туђу територи 
смо затворени и војска и народ и Краљ и влада и цела држава.{S} Ето то може отклонити Моравска  
Крећемо у планине, крећемо сви и Краљ и Влада и војводе и ђенерали и војска и народ.{S} Крећемо 
ћас у Грачаницу, прође Косовом и Краљ и Влада и Врховна Команда, сви одоше... кажу и Феризовић  
отле, докле тај пут није био затворен и влада и Врховна Команда носиле су се мишљу да и сами кр 
ик му је стално све реферисао.</p> <p>И влада и Врховна Команда, брижно су очекивали извештаје  
отврди да према извештајима савезничких влада, које су примиле на себе нашу исхрану, храна већ  
ежним врховима.{S} Кроз тишину која још влада, као глас гладних вукова, продире арлукање Арнаут 
леже пут којим је Србија прошла.</p> <p>Влада је увек напред журила, и стигла је као што се у С 
а умрем овде, на вратима Србије.</p> <p>Влада је отишла 11. новембра а он је остао у Призрену ј 
х води у све дубљу и дубљу беду.</p> <p>Влада жури да по распореду стигне вечерас у Арсит-Хан а 
ретиле пресецањем пута ка Дебру.</p> <p>Влада је држала непрестане и брижне седнице, те није ни 
ући поуздано на привременост аустријске владавине, те се не може рачунати ни на исхрану војске  
огледом да је узнемирим.{S} Дубока тама владала је око нас.{S} На ватри су догоревала дрва те ј 
 избећи да се кроз тишину ноћи, која је владала, не осети да се ту нешто дешава.{S} И у околини 
му и по странама.</p> <p>Крај ватара је владала мртва тишина, клонуло и са самоодрицањем свако  
 је већ бити близу зора али је још увек владала дубока тама и студ.{S} Покрила сам боно дете чи 
рио је мртву тишину која је до мало час владала, те кроз тесне и мрачне улице одјекивало је као 
а је дубока и мртва тишина, која је још владала над Сухом Реком.</p> <p>Како је то тешка, како  
p>И несретни 16. јуни, када је бугарски владалац примио на себе да оружаном руком разори савез  
водили тамо на фронту, тако је поуздање владало тамо.{S} И то поуздање отуда, поче да се шири п 
мних сила, пожуриле су да нама и својим владама објасне да су и то нередовне трупе и да тај акт 
их сила, пожуриле су да и нама и својим владама објасне да су то нередовне трупе учиниле и да т 
ра ћемо моћи добити везе са савезничким владама.</p> <p>— Могла би се, вероватно, умолити талиј 
ијски сан, који историја не нуди сваком владаоцу.{S} Он је ето њен, историјин изабраник, а смрт 
полазе да изгину на Косову и, пред њима владар који је изабрао царство небеско.{S} И после пет  
 полазе да изгину на Косову и пред њима владар који је изабрао царство небеско.{S} Та слика бил 
 То светле кандила над ћивотима српских владара и светаца Стевана Првовенчанога и Стевана Дечан 
 после напуштања земље од стране Краља, Владе и Врховне Команде; па онда, морамо знати са колик 
 издвојили су се још са Рашке два члана владе, министар војни и министар грађевина, и отишли пр 
ања.</p> <p>Последња заједничка седница Владе и Врховне Команде, са које се Престолонаследник в 
и.{S} Али, када се и они већ растају од владе, кад крећу другим путем, најближим до границе, то 
ју знати општу ситуацију, њих су њихове владе извесно обавестиле и, чим се они не одвајају од с 
иле и, чим се они не одвајају од српске владе и чим они хоће у Битољ, то значи да код њих посто 
јдубљега уверења непосредно од бугарске владе.</p> <p>Ето, на основу обавештења те и такве дипл 
је уједно <pb n="555" /> и мишљење целе владе, која је у том погледу била једнодушна.</p> <p>—  
мишљења нису могла не допрети и до саме владе, односно до појединих министара, али ни на једној 
 на оне многобројне и бескрајне седнице Владе и Врховне Команде на којима је, после дугих и бур 
p>— То онда значи — запитаће председник владе — да се војни материјал не може спасти?</p> <p>—  
аде — рекао је посланицима тада Пашић — влади неће остати ништа друго но да се повуче у планине 
или о великим бригама које су лежале на влади.{S} Војска је зашла у планине без хлеба и без ика 
м погледу учинио већ званично саопштење Влади.{S} 3а сад долази један <pb n="49" /> линијски фр 
чекамо?</p> <p>Многи су чак пребацивали влади, што не прилази тој мери, шта чека, и наводили су 
дмах затим отпочеле су хитне спреме и у влади и у Врховној Команди за полазак из Отаџбине.</p>  
 ако непосвећену у појединости, које су влади погоршавале бригу.</p> <p>За време тих седница, а 
ћивоти, крај њих горе свеће и кандила а владике и архимандрити, свештеници и калуђери, читају и 
близини копао српске топове; када су се владике и архимандрити, свештеници и калуђери у својим  
Призрену, на Скадру браће Мрњавчевића и Владимировом Елбасану и на обалама нашега, сињега мора. 
 што пре у Скадар.{S} Данас су пала два владина коња с товарима и скрхала се у амбис.{S} Кажу д 
значајнија, а уједно и последња седница владина, одржана је 9. новембра пре подне, у канцелариј 
е три групе, Краљева, Врховне Команде и Владина ишла је свака за се, нису чак свакад ни ноћивал 
е за такво повлачење.{S} За извођење те владине одлуке од великога је значаја било стање на гил 
речи бацале и размењивале после одласка владинога и ни мало није свет могла умирити околност шт 
, о одласку Краљевом, Врховне Команде и Владином из Призрена и о борбама француске војске на ју 
 опасности.{S} Стигао је аутомобилом до Владичинога Хана, узјахао је одатле коња и пошао преко  
овном Командом отишао у Призрен, или са Владом остао у Митровици?{S} Да ли то нешто нарочито зн 
ко брине о себи или о својима, дотле је владу и Врховну Команду притисла она велика, она општа  
 савезничких сила, који су се такође уз владу у Призрену налазили.{S} За њих је чак утврђен био 
 довде довезли Краља, Врховну Команду и Владу, овде су немилостиво уништавани.{S} Кола, пошто ј 
еколико есадових чауша, пратили су нашу владу, за којом је ишао и један одред занатске чете.{S} 
ра освану деветнаести октобар суморан и влажан.{S} Небо хладно и мрачно као чело злочинчево.{S} 
не допрети, једва продирући кроз густ и влажан ваздух.{S} Пронела га је дубока и мртва тишина,  
била место у једном вагону, који је био влажан и ударао на задах штале и где смо газили по <pb  
 јер кад сам се пробудила био је кревет влажан, тамо где сам наслонила образ.{S} Била је још ве 
тиш, киша продире, засипа ти врат те ти влажи тело; засипа ти рукаве те ти кваси руке; бадава у 
ла.{S} Њено се лице грчило, њене се очи влажиле сузама, њена се коштуњава и воштана рука грчеви 
 да се мути и затим је цела недеља била влажна и кишна.{S} Пропустила сам јуче, у суботу, да од 
 нисте прозебли, тако необучена а земља влажна?</p> <p>— Нисам... али, најзад, не мари!</p> <p> 
упољци и распе их по земљи.{S} Под њима влажна земља, у коју су се утисле стопале несретних мај 
лико дана по приштинским улицама, обућа влажна и неочишћена, лица неумивена, косе неочешљане.{S 
ало је далеко ван друма поћи.{S} Сура и влажна равница прострла се суморна, а по њој ниско поле 
S} По даскама, на колима, прострто мало влажна сена а по њему једна покисла шарена поњавица.{S} 
те им ноге, које су испружили ван кола, влажне од ноћашње кише.{S} А прокисла стока, која је по 
извеснога <pb n="463" /> времена обриса влажне очи, она дубоко уздану, диже главу и сама настав 
 записи.{S} Недогореле свеће савиле се, влажни се пешкири усукали; свега крај једне крстаче гор 
ти све.{S} Главно је било скинути горњи влажни слој ђубрета а дубље је ваљда сувље.{S} Пацови,  
е некога озго са доксата куће, коме под влажним оделом севају жглавкови и кости те не може да л 
тресају.</p> <p>Она убриса сузе рукавом влажним од кише, па још увек грцајући настави:</p> <p>— 
S} До девојчета гологлаво сељаче са још влажним опанцима а испрскано блатом по кошуљици и струч 
а троје дечице, само им главице вире из влажних ћебади и мајка која ће за који дан у каквом јар 
з топле јаре од људскога зноја, земље и влажних опанака.{S} По поду су тврдим сном спавали и же 
али све, све на мени било је подједнако влажно; киша је била продрла до самога тела.{S} Узех ру 
 опет чело детиње које је још увек било влажно од кише.</p> <p>Један од присутних узе кресати ж 
сви и затискујемо чиме можемо: избачено влажно сено или ћебе, шаторско крило, шта било, тек тре 
 у којима су почивали, затисло блато из влажнога гроба; огртач на њему царски, прикопчан под гр 
нутку, који је био свечанији на пустој, влажној пољани, под оловним кровом, који су чинили кишн 
ао да лежи на материним грудима а не на влажној и раскаљаној земљи; из округлих обрашчића му од 
.</p> <pb n="653" /> <p>Све полегало по влажној земљи или чучнуло крај ватара.{S} Изгледа читав 
 Продавао се крушевачки плен.</p> <p>По влажној трави са једне и друге стране друма, место ваша 
м небом.{S} Можда онај сумор, који је у влажноме ваздуху лебдео или глас оних смртоносних звона 
рабрости да га спустим на оне даске, на влажну земљу.</p> <p>Занетој овим мислима, посматрајући 
ове шуме и уздиже се весело, као ведра, власима богата и раскошно искићена девојачка главица.{S 
} Имамо још два крилна одреда, један на Власини а други према Струмици.{S} То је све што имамо  
бавештена чак и о оним детаљима које је власт можда нарочито прећуткивала или их ни сама није з 
али сви начелству, да чујемо шта о томе власт зна и шта каже нишки телефон.{S} Чаршија је већ б 
 води на Кичево и Битољ, о томе како би власт требала да се постара за мало реда при евакуацији 
S} Али Краљ не употреби своју Краљевску власт, јер стари војник не хтеде да се прекрши наредба. 
ојник послат на фронт те да се на војну власт не може тако исто рачунати као и на цивилну.{S} З 
ратила и била им предзнак завада српске властеле и расуло и растројство, које је из те заваде к 
спратимо на фронт.{S} Од овога тренутка власти су већ немоћне ма што да изврше и ма што да спре 
авном удару, одстрањујући Венизелоса са власти и растурајући парламенат.{S} По рецепту, који је 
, да је грчки Краљ Константин отерао са власти Венизелоса и састав кабинета поверио једноме про 
при пљачкању и отимању, и заштићаван од власти при вршењу насиља, остао је од ослобођења без ик 
тивао се код мештана, распитивао се код власти, <pb n="698" /> трчао од једног до другог и саве 
д трећега друкче.{S} Тамо су опет друге власти поселе бусију.{S} Ако и продреш у вагон, ти зате 
ео Престолонаследник, вршилац краљевске власти и врховни командант српске војске.</p> <p>- Стан 
 сазнају вести пре но што их и надлежне власти приме.{S} Код „Зрињскога“ свраћају официри из ко 
да су јуче још Чачак напустиле све наше власти и да су обе ћуприје на Морави бачене у ваздух.{S 
били су смештени по џамијама и њих наше власти нису хтеле рушити да не би вређале верску осетљи 
сну, ономе сну при коме човек нема више власти над својим телом, а разум му остаје будан и одрж 
 и команданте без војске и министре без власти, видела је и угледне породице, које у Београду н 
 лако ћемо се вратити.</p> <p>— Дакле и власти ће да напуштају?</p> <p>— Од тренутка кад постан 
p>Таква ситуација морала је забринути и власти и већ пред подне, сазван је хитан збор у начелст 
</p> <p>— Телефон са Гиланом пресечен и власти напустиле варош.</p> <p>— То значи?</p> <p>— И К 
он казао — Куманово је већ евакуисано и власти га напуштају.{S} Ево, сад је стигла наредба и св 
радимо до да се боримо.{S} Кад су већ и власти напустиле Ђунис, кад је већ непријатељ заузео об 
остану немоћне.{S} У осталом, немају ни власти шта више да чекају; да се збрину још о овом заос 
 Вести те обично нису повољне, ма да им власти и војне и цивилне хоће на силу Вога да даду утеш 
с да је пало и Младо Нагоричане и да су власти напустиле Куманово и запалиле магацине са храном 
а томе послу, он је протеран од српских власти још пре но што је Србија била у непријатељству с 
копља, биће вече и ноћ безвлашћа или са властима које нису моћне ништа извести, ништа спречити. 
> <p>— Послушао дабоме!{S} Пушку предао властима, добио службицу, оженио се...</p> <p>— Па ако, 
х болести обарати као олујина недозрели влат.{S} Нисам ни слутио да ће од четрдесет хиљада српс 
био у Ваљеву!</p> <p>— Чекај само док и Влауца удари у дахире да видиш како ће да игра швапски  
Један га запита српски, други га запита влашки, уверен чим је неко туђин да му треба <pb n="29" 
абрим савезницима.{S} Заклаће се, вели, во и изнети вино бурадима, купују се разнобојна платна  
Жена га послуша и положи децу по волу а во, који је већ био склопио очи предајући се смрти, осе 
шио и отумарао; вајка се трећи да му је во црко од мраза, те како ће сад даље са товарним колим 
стигли — ниси се бојао јутрос у зору, и во се морао исхладити и промрзнути; ниси се зар бојао у 
им дахом својим користио честити српски во.{S} И после смрти још, тек му се угасило око а жена  
о па обуко блузу на голо тело и државни во, којега је војник из запреге какве колоне извукао.</ 
 самртника.</p> <p>— Слушај, снахо, ето во липсава.{S} Још је топао, положи децу по њему, загре 
м власти и војне и цивилне хоће на силу Вога да даду утешну форму.{S} Са истока јављају да Буга 
 Ту узеше бомбе у руке и онда онај први вод кроз позоришну улицу а онај од „Рускога цара“ поред 
{S} Ја сликар, неуки поднаредник, водим вод у борбу, на штету свих оних несретних људи који су  
за њима.{S} Код кафане „Албаније“ један вод упути се ка „Рускоме цару“ а други ка „Коларцу“.{S} 
зи још једна батерија дебанжова и један вод крупових топова којим командује један доцент Универ 
кљуну сламчицу да свије ново гнездо.{S} Вода набујала, земља отворила плућа и испарава, бубица  
 Са њихових точкова далеко прска каљава вода по лицима пролазника и по кућним зидовима а са њих 
ања:</p> <p>— Два млада поручика са два вода и два митраљеза, почеше наступање ка Теразијама.{S 
ћи једну црну бошчицу са које је капала вода и остављала мастиљави траг за собом...</p> <p>Када 
олико празних рака, у којима се набрала вода од кише а избачена земља <pb n="500" /> разлила се 
од.{S} Одмах положисмо ватре, те узавре вода, па кувај оно пројино брашно те да се гладни исхра 
руги турио у ватру џезвицу да му узаври вода за кафу или шербет а трећи пресвлачи кошуљу.</p> < 
.{S} Из једне гламње, која букти, пишти вода; далеко негде из ноћи арлуче пас.</p> <p>Све већ о 
онај други истиче из чаробних охридских вода и дере кроз пусте земље, кроз крваво стење и камењ 
у гомилицу официра и коња које су сеизи водали друмом.{S} Кад се приближи мало гомили, познаде  
/p> <p>И ено га, од јутрос, несретника, воде на стрељање.{S} Свет се немо расклања пред тужним  
ају испред њих или, у малим гомилицама, воде тихе и поверљиве разговоре.{S} Час би по где ко од 
ке суднице, где му је пресуда изречена, воде несретника у тамницу, где ће се пресуда извршити.{ 
ено са овом борбом на Гиланској Морави, воде овако исто очајне борбе и на Вардару, где Французи 
шао и кроз Крагујевац.{S} Рекли су нам, воде нас у Ниш.{S} Једва сам чекао да стигнем тамо, рач 
 дрветом или под којим другим заклоном, воде живе разговоре.{S} Једна се жена вајка да јој је м 
> <p>И данас, ето, на том истом Косову, воде се последње крваве борбе, пре но што ће још једном 
их и зелених пераја певају песму зоре а воде, слазећи са камена, звоне као харфе, страсну вечер 
лица, крај којих је прошао војник, кога воде на стрељање.{S} Ја бих се у таквим приликама обичн 
ка уоквирено седом брадом, видело се да воде брижне разговоре.{S} Са лица је Пашићевог изчезао  
удица сваке добре воље код надлежних да воде рачуна о ономе о чему није смело да се не води рач 
друмови који са севера, истока и запада воде на Косово.</p> <p>Мале и тесне косовске вароши, Ми 
м који је пао већ на воде Моравине и на воде Ситничине.</p> <p>— Тамо се решава судбина мога ја 
да види бар онај дим који је пао већ на воде Моравине и на воде Ситничине.</p> <p>— Тамо се реш 
је озбиљност ситуације.{S} Већ два дана воде се очајне борбе на Страцину и гласови, који отуда  
њу на дворска кола о којима ова двојица воде тако жив разговор.{S} Светину више не интересује н 
ош од синоћ и ноћас чекају ту.{S} Усред воде, која је поплавила угибе и удолице, диже се гомила 
ла крај ватре, рекох да захитим где год воде те да попрскам чело и очи, не би ли ме то освежило 
о да је и Царево Село пало, да се борбе воде пред Кочанима, али да се ни ова варош неће моћи да 
и и изашло му је од прилике да се борбе воде вероватно негде око Ваљева, рецимо, на положајима  
ера и североистока, јављају да се борбе воде на Јанковој Клисури и да Бугари напредују ка Лебан 
 поље у коме се губи Бистрица у Дримове воде а у дубокој позадини, иза читавог низа планина, уз 
кад буде време да се буде, донети свеже воде за умивање, очистити ципеле и однети ствари на ста 
} Као море кад у један мах зањиха своје воде, тако светина поче да се љуља и њиха, нагињући уна 
тале, изведене су узане степенице, које воде на први и други спрат.{S} Степенице за први спрат  
н могао разликовати од баре, улице које воде ка станици на једанпут оживеше и почеше се све јас 
горњи спрат, разорио већ степенице које воде озго а у светини ваља се по калдрми и превија неср 
 сабрали, спремни да излију читаве реке воде.{S} Водна планина, која се у ведрим ноћима тако ја 
и мањерке се на њима пуше пуне узавреле воде, у које ће се домало надробити суви хлебац те изгл 
је разабрао да се у правцу Ниш-Прокупље воде борбе и захтевао је опет да га тамо воде.{S} И ниј 
ди одмах разговор на другу ствар.{S} Не воде те разговоре чак ни иста лица; један је почео па с 
а око стола.</p> <p>Разговори се најпре воде о последњим вестима, о одласку Краљевом, Врховне К 
непријатељ ваљда...</p> <p>— Биће да се воде борбе па је линија заузета! — пресече је капетан,  
јасно чује топовско пуцање јер борбе се воде негде у близини и гомила иде ћутећи, погнуте главе 
писмо око мртва човека.</p> <p>Борбе се воде доста далеко одавде, довде још не допире ни пушчан 
ја напуштала фронт код Качаника, где се воде очајне борбе, и журила Призрену?{S} Није ли тамо,  
и корак да би измакао од друштва где се воде разговори који и његову родитељску душу потресају. 
тка извешћа о последњим борбама које се воде на путу од Косова ка Призрену.</p> <p>Када је пала 
>Разговор скрете затим на борбе које се воде на овоме фронту, измеђ Качаника и Гилана.</p> <p>— 
 се крхао и ломио, кад чамац уђе у тихе воде и пристане уз зелене обале чаробнога острва где цв 
о што је све јаснији глас чаше што више воде из ње одливаш.</p> <pb n="400" /> <p>— Он ми није  
ем изрезан отисак стопале на њему.{S} И воде, које су легле од кише, с једне и друге стране дру 
 бегунаца и војника сабрале, греју се и воде живе разговоре.{S} Придолазе им нови који увраћају 
о, прибирају се у групе на сред улице и воде разговоре о ноћашњем страховитом мразу.{S} Други с 
офери, подофицири из штаба и жандарми и воде дуге и живе разговоре.{S} По неко од њих сецка ошт 
но велико доба у историји без људи који воде догађаје, без људи који мисле о свему.{S} Зар не в 
за планина, узноси Проклетија која дели воде и ограђује питому Метохију од дивљих планинских пр 
уг, тек: „Ајде, бре Бојко, тркни донеси воде!“ И он послуша.{S} Онако мали, лак, отскакуће доле 
о се бринуо шта ће и где ће?{S} Из Пећи воде два пута за Андријевицу, један преко Чакора а друг 
стријанци уз војску која окупира вароши воде и војску шпијуна.</p> <p>— Неће ваљда они заузети  
оде борбе и захтевао је опет да га тамо воде.{S} И није се имало где, одвели су га у Прокупље о 
ула.</p> <p>А она два трећепозивца, што воде вочиће, исправили се чисто и иду крај каре некако  
о како он пази књигу, да му не кане кап воде, да му се не поврне <pb n="363" /> лист, да му се  
амо доле ка Шару, где се од јутрос опет воде крваве борбе и одакле се потмула грмљавина топова  
>— Е то је оно!</p> <p>Разговори се већ воде полугласно, више шапатом, јер поједини су заспали  
вника и наше војске; на Колашину се већ воде последње борбе и Аустријанци прете да сиђу у Беран 
егства из кукавичлука нема и ови што их воде на стрељање нису кукавице.{S} Ако су и бегунци, ни 
су исто снесене ствари товарене у кола, водећи очигледно рачуна, да се околно становништво не у 
 стајала је гомилица француских официра водећи живе разговоре у очекивању ђенерала који ће се у 
оправљају се нека кола, пролазе војници водећи коње да их напоје, износе из капија ствари и тов 
да нас овај друм, којим смо се упутили, води ван Отаџбине.{S} Да ли са тежине тога осећања или  
друмом?{S} Води ли је разочарање и бол, води ли је туга и расточене наде?{S} И куда ће?{S} Иду  
то клонула духа и тела креће друмом?{S} Води ли је разочарање и бол, води ли је туга и расточен 
 мршава кравица запрегнута као и коњ, а води их старац чија су деца остала тамо у <pb n="239" / 
ужноме фронту, о путу који преко Тетова води на Кичево и Битољ, о томе како би власт требала да 
о, ма како тежак пут био, знао је да га води ближе отаџбини.{S} А ми идемо све даље од отаџбине 
м канапом и настављеним ужетом.{S} Њега води старац који се и сам помаже батином да не би посрн 
а раније предвиди опасност а дужност да води бригу о државној имовини и о државним рањеницима.< 
нама, грађанима?{S} Ако је војсци, онда води га тамо, на фронт, па га стрељај! — узвикује узбуђ 
ам поћи друмом.{S} Нисам ни питала куда води тај друм, ма где, само да не останем више код куће 
ц који носи кућу на леђима и мајка која води уморну дечицу за руке; заробљеник промрзо, поцепан 
ости.{S} Тешка црна мунициона кола која води трећепозивац а вуку снажни и рогати државни волови 
нуо, шетајући оном оголелом алејом која води у подофицирску школу или пустим парком, који се из 
ла своју богату плаву косу.{S} Она сама води за узицу један пар вочића, ујармљених у кола <pb n 
јутро, загушио је друм који из Призрена води у Ђаковицу.{S} Из разних улица призренских извиру  
 оном алејом која десном обалом Вардара води ван вароши, тамо где је велика болница и подофицир 
лих, водило их је задовољство али — шта води ову поворку бедних и невољних што клонула духа и т 
ком џадом, која преко планинскога венца води из Кумановске равнице у Мораву.{S} Њихову навалу с 
је Качаник испуштен.</p> <p>Док се овде води тиши разговор, у колико се на друму и на ветру мож 
североисточно на Гази-Баби.{S} Тамо где води кумановски пут, на Гази-Баби изнад Скопља, од ране 
ма на Рашкој...</p> <p>— Ама како да не води — избрецну се на њега наредник из те гомиле, на ко 
чуна о ономе о чему није смело да се не води рачуна.{S} Видите, у нас треба да прођу по две и т 
 се узме у обзир, да нико у ствари и не води рачуна о оним операцијама на Рашкој...</p> <p>— Ам 
 Румунији, место питања о борби која се води на Страцину, на уснама свих се јављало једно једин 
видим ни те жалосне појаве, о којима се води реч, да не слушам ни те разговоре, који их пропраћ 
аје начелник и наређује опет да се дете води у општину.</p> <p>Улази жена и носи раскрвављено д 
тога Арханђела па левом обалом Бистрице води крај онога столетнога платана на Марашу, где су се 
чарима спалим на врх носа, иде напред и води волове за узицу.</p> <p>Па онда се нижу тако редом 
<p>Од Спаса пут напушта обале Дримове и води у унутрашњост планина Дукађинских кроз један низ п 
бела линија која полази од Мокре Горе и води Лимом на Пријепоље па испод Сјенице избија на Гиље 
ње још продужило да се отуд, путем који води из вароши, не зачу силно бректање једнога мотоцикл 
ко Карађорђевог споменика, потоком који води измеђ луднице и Вајфертове пиваре и са разних друг 
пели поћи, кренули су пешке друмом који води кроз качанички кланац ка Косову а многи су туда и  
ицу и тискала се да избије на друм који води ка Липљану.{S} Њу ће он срести кад буде и сам крен 
а</head> <p>Од јутрос закрчио друм који води из Штимње у Призрен.{S} Друм се и не види већ само 
је“.{S} Њу представља један официр који води своју фамилију и ближе и даље своје рођаке и комши 
S} Дошла сам на велики камени мост који води преко Вардара и ту сам застала.{S} Наслонила сам с 
 Свакога тренутка могу пресећи пут који води у Дебар и Врховна је Команда изјавила да не одгова 
јој говорим, да је задржим на путу који води смрти?{S} И зашто осећам потребу да јој говорим је 
е већ сасвим упалих очију.{S} Отац који води коња, сад на одморку пришао му, стао крај предњих  
 цивилу, — Не водимо ја и ти, попе, али води Врховна Команда.</p> <p>— Јест, ја! — учини један  
аштита српска.{S} На подножјима њиховим води се борба.</p> <p>На падинама Шаровим, под које нас 
<p>То тако за једним столом а за другим води реч један господин ретке, проседе косе, светлих и  
е одмах саветовање.{S} Знајући да собом води један одморан и прекаљен пук, пуковник одмах наред 
е! — упада трговац пред чијом се радњом води разговор.</p> <p>— Па јест, оно и Константин грчки 
ла, и ако доста живо, ипак тихим гласом води.{S} Говорило се о ономе, о чему је у то доба цео с 
/p> <p>Што ближе магли, у коју нас друм води, то се она све више разређује и на крају тамо, где 
општину.</p> <p>Улази затим војник и он води дете мало, мајушно, тек проходало.{S} На детету пр 
p> <p>На падинама Шаровим, под које нас води пут, избија с времена на време прамен белога дима, 
и гледам шта се дешава.{S} Борба се већ води у Душановој улици, па и одатле Немце отераше наши  
очајно погледају путем предасе, који их води у све дубљу и дубљу беду.</p> <p>Влада жури да по  
; гледао сам бескрајне поворке војсака, водила их је воља јача и старија; видео сам гневне пово 
сам гневне поворке народа који се буни, водила их је мисао; гледао сам шарене поворке веселих,  
устоме друму, увијена густом помрчином, водила језовите разговоре, било их је који су склоњени  
д које се он никад ваљада није одвајао, водила.{S} И сада на путу повлачења, душу му обузима не 
Виђао сам дуге поворке побожних које је водила вера; гледао сам бескрајне поворке војсака, води 
 оба ова пута затим савијала на запад и водила обалама јадранског мора.</p> <p>Када је још 13.  
од свога здравља и хранила пород свој и водила <pb n="600" /> га кроз мраз, грејући га материнс 
вима, она га је снажном и чврстом руком водила у живот, она му је подржавала и снагу и вољу и о 
натопљено одело. — Једно носила а друго водила па... пала граната <pb n="475" /> испред ње, дет 
вавим уличним борбама, које су се 24-ог водиле на Дорћолу и о пакленој борби на Ади Циганлији.< 
 непријатеља а нарочито што су се борбе водиле преко самих шљивака те ко зна где се све по врзи 
уд, где су данас <pb n="128" /> патроле водиле местимичну борбу.{S} Пред капијицама и капиџицим 
о га из бораба, које су се 1914. године водиле код Прибоја у Санџаку, на Црноме Врху, на Гласин 
е заставе, које су у рату за ослобођење водиле српску војску на Јавор и на Шуматовац, лежале су 
 кренуо је одах пут Књажевца, где су се водиле борбе.{S} Али није стигао донде.{S} Кад се попео 
повијане и опет исправљане.{S} Ту су се водиле последње борбе које су решавале судбину и овога  
евцу и борбе, које су се у самој вароши водиле.{S} Вратио се са једним болом више и сутра дан ј 
су јој начинили места крај своје ватре, водили су живе разговоре, који су се укрштали са свих с 
ви или слични, или другачији разговори, водили су се и код осталих гомилица, крај којих је прош 
и су још малочас „пре три четврти сата“ водили на телефону са нишким пресбиром и о последњој де 
решине.</p> <p>Када смо такве разговоре водили, увек смо се издвајали и избегавали жива места,  
тешко било наћи и разговори, који су се водили у светини, били су само о путу којим је ваљало п 
ак опште невоље.</p> <p>Разговори су се водили о великим бригама које су лежале на влади.{S} Во 
 члан породице о коме су сви заједнички водили бригу.{S} Ујутру је ускакала у дечји креветац и  
> <p>Такви су се од прилике разговорили водили у кафанама тих дана, а тако исто и у кафаницама, 
ред!“</p> <p>Ето, такви су се разговори водили тамо на фронту, тако је поуздање владало тамо.{S 
p> <p>Тако су забринути људи међу собом водили разговоре, не могући никако да се одлуче шта и к 
апустише и пређоше у друге одаје где су водили тихе и дуге разговоре.{S} Краљ је неколико сати  
сао; гледао сам шарене поворке веселих, водило их је задовољство али — шта води ову поворку бед 
а нам казује пут као поклоницима звезда водиља.</p> <p>И крећемо, идемо тамо где њу видимо, иде 
х.</p> <p>— Код мене није за становање, водим вас само да се склоните од кише.</p> <p>— Доста и 
ример:{S} Ја сликар, неуки поднаредник, водим вод у борбу, на штету свих оних несретних људи ко 
е, уморена духа и тела, осећао кадар да водим дуге разговоре.{S} Нисам осећао ни да је време у  
а, а најмлађе на рукама; где смем да их водим у планину?{S} То значи ја сам да им потпишем смрт 
емо ли морати носити ствари на леђима а водимо децу!...</p> <p>— Ја не знам, ја не умем да одво 
 којој професији припада у цивилу, — Не водимо ја и ти, попе, али води Врховна Команда.</p> <p> 
тру!“</p> <p>— Један пут, о Видов-дану, водио ме бабо у Фрушку, у Раваницу. „Ајде, вели, да цел 
небом, у сред кланца...{S} Зашто бих ја водио децу у сигурну пропаст, зашто?{S} Идем натраг, пр 
лима је мајка с дечицом и отац, који је водио коња, притегао је снажно руком дизгине те уставио 
 напољу.{S} Нисмо чули разговор који је водио, јер није остао на вратима него сишао на друм.{S} 
аком, детињом крвљу.</p> <p>Око мене се водио разговор шапатом, ја га нисам слушала, јер кад ни 
ервиста и грађана да припалим.{S} Ту се водио жив разговор о борби на Косову, која је још траја 
ате!</p> <p>— А где смо ми?{S} Је ли ко водио рачуна о нама?{S} Они што су се завукли по канцел 
а да, после разговора који сам мало час водио са оним официром, разочаран у велику задаћу коју  
а, можда последња.{S} Њихов их је понос водио у ову борбу са нарочитим разположењем да даду муш 
век одмах обезбеђен.{S} Сваки други пут водио је у туђину, у непознате крајеве, у неизвеност.{S 
здирања на волове, које је свако од њих водио за узицу и тихо кретао за једним вођом, који је д 
мити људе који под пушком оде.{S} Ајде, водите га!“ нареди ага те грешна Марка поведоше и пред  
је Краљевска Влада.</p> <p>— Нећу тамо, водите ме војсци!</p> <p>— Његово Височанство Престолон 
ао је Краљ — овде су сви преплашени.{S} Водите ме војсци, тамо ми је лакше, тамо још верују!</p 
иче и обећавала чим дође лето, да ће ме водити у Београд, код њене <pb n="401" /> снаје и казив 
 нескромно мислим о себи — морало би се водити рачуна о томе да будућој великој држави нису пот 
га ту, на путу, и нико више о њему неће водити рачуна, нико га погледати, нико главе окренути,  
видело се да ће двобој у овој дискусији водити војвода Степа и Мишић, <pb n="710" /> ђенерали Ј 
b n="332" /> као и у томе да је требало водити извесне обзире али, ви морате помишљати да има п 
и нам сад већ постаде вођа, који ће нас водити даље кроз ноћ и кроз опасност.</p> <p>Јавише се  
ено професор — Скопље неће ни пасти.{S} Водиће се борбе пред самим Скопљем, ено онде, видиш онд 
и су и србијански свирачи — вели бабо — водићу те после да их чујеш, ал прво ајде у цркву!“ У ц 
 свака стопа земље, сваки камен и свака водица, део је историје Српскога Народа.{S} Цело то дра 
 што се чувају капи <pb n="14" /> свете водице, јер ће Новица, кад набере довољно, саградити се 
равцу.{S} По тој линији, наши су држали Водице, североисточно од Бољевца, затим Мало Црнуће, Вр 
 спремни да излију читаве реке воде.{S} Водна планина, која се у ведрим ноћима тако јасно оцрта 
оне прљави поцепани облаци; на врховима Водна прибрало се бело маглино перје, од којега ветар о 
дњи пут да брани Скопље.{S} Овде, испод Водна, на железничкој станици, још увек увраћају избегл 
ану Вардара и заузео падине и повијарце Водне планине који се спуштају до саме вароши.{S} Одатл 
Не знам, господине капетане! — одговара водник.</p> <p>— Гледај, пази!</p> <p>Сви обратише пажњ 
 капетан.</p> <p>— Да бијем! — одговара водник.</p> <p>— Чекај, не жури!</p> <p>— Сатреће нас.< 
Испред трнавске механе више Чачка изађе водник пред капетана и саопшти му да је стока толико ма 
о их, тамо су! — кликну капетан.</p> <p>Водник узе брзо да удешава топ да би ућуткао непријатељ 
сило.{S} Капетан срете погледом младога водника, који је иза свога топа стојао и немо гледао см 
крајњим тачкама вароши, југозападно под Водном и североисточно на Гази-Баби.{S} Тамо где води к 
ла собу, споља је продирала нека бледа, водњикава светлост која је на мрачноме зиду пројектовал 
т Уздисаја</head> <p>Зору тек наглашава водњикаста нека светлост под којом се облици, који су д 
оситијеву улицу.{S} Само чујеш „ура!“ и водови се сручише доле на ниже и поче да прашти бомба.{ 
бачене кроз прозор, полупане, исквашене водом којом се гаси и изгажене; <pb n="533" /> а крај с 
м пучином.{S} Вардар нарастао блатњавом водом, коју су снеле кише, те шуми и дере преливајући о 
ако као у сну кад кога изненада хладном водом полијеш.{S} У једанпут сам прогледао и видео, вид 
на из чијег пласта; други носе од некуд воду, трећи промрзли лутају од ватре до ватре не би ли  
уг траг, као оно кад веслом прођеш кроз воду.{S} Кад прође „колона“ бреша почиње опет да се зат 
тара крећу сенке; неко носи дрва, други воду, трећи зашо од ватре до ватре и тражи своју, од ко 
јници су још једнако излетали те точили воду са станичне чешме или преко ограде додавали чутури 
а ћуприји са једним војником, који носи воду и он ми главом показа страну, где је извор.{S} Спу 
жи нешто и вуче што нађе.{S} Један носи воду, други нарамак сламе који ће метнути пода се, кад  
кренули ка извору.{S} Он ми је захватио воду у мањерку, он је са својима понео, нити је хтео до 
езати стоку а четврти пођоше до реке по воду, те да оперу топовске точкове и поскидају са њих д 
/> <p>На то се онај правда да је био по воду или ишао да обиђе коње или почупао нечију тарабу,  
— после у воду.</p> <p>— То је штета, у воду може свако бити.{S} Зар вас нису могли поштедети,  
ата, као оно у купатилу после гњурања у воду, и настављали пут мирно и трпељиво.</p> <pb n="397 
 се на ограду и гледала сам дуго доле у воду.{S} Носила сам се мишљу да скочим доле и већ сам с 
p> <p>— У ђачкој чети, — вели — после у воду.</p> <p>— То је штета, у воду може свако бити.{S}  
 ми се тога часа, као да тонем дубоко у воду, све дубље и дубље и почеше да ми се јављају све н 
те на све стране, као кад камен бациш у воду.{S} Граната за гранатом поче да сипа у редове неср 
хука Вардарева, који носи кишама нанету воду са Дервена и Жедна, пролама се кроз ноћну тишину п 
позабависмо њиме.{S} Једне донеше врућу воду да му оперу рану, друге платно а нађе се однекуд и 
, које је спровод просеко као оно чамац воду, нанова зберу и образују, почињу ове казивати свој 
 да је просецам телом, онако као пливач воду.{S} Сиромашна светлост из фењерчета није била кадр 
жним плећима сам изнесе Краља на кару и водци кренуше вочиће, те кара с Краљем уђе у масу, која 
 тврдо је на кари! — узе да се извињава вођа волова.</p> <p>— Је л теби незгодно, је л теби твр 
 пред једном двоспратном кућом и када е вођа тихо ударио алком у врата, на горњем се спрату кућ 
ита непознати, који нам сад већ постаде вођа, који ће нас водити даље кроз ноћ и кроз опасност. 
 је он служио највише као тумач а и као вођа по овим тешким путевима.</p> <p>— И кад би онда ст 
тио, да се увери о стању ствари и, како вођа одељења у рапорту изјави, да се у невољи нађе.{S}  
сти српскога народа и ево опет његовога вође на путу бегства.</p> <p>— И они ми саветују да бег 
 плаховите кише ваља муљ.{S} Гомила без вође, вођена само својим животињским инстиктом, ваља се 
разорила...{S} Па ипак, ишла сам довде, вођена неком празном вером у нешто.{S} Најзад довде сам 
вите кише ваља муљ.{S} Гомила без вође, вођена само својим животињским инстиктом, ваља се усија 
но окићених крајева; сишла је међу нас, вођена великим осећањем милосрђа и предано је неговала  
ла упустила у дубока размишљања и можда вођена мислима, и сама је себи постављала питање: па са 
ћ са јелице капетану у помоћ али, рђаво вођена, залутала је у непријатељске редове те их ови ск 
 водио за узицу и тихо кретао за једним вођом, који је далеко пред колима ишао.{S} Око кола је  
погибије.{S} После читавога сата борбе, воз је кренуо ка Феризовићу носећи собом тело честитога 
с је отишао један препун <pb n="125" /> воз до Приштине и рекоше биће до подне још један до Фер 
зу услед упада Бугара код Предејана.{S} Воз је чекао дуге сате на разним станицама док се обезб 
ећ се гуши перон од навале бегунаца.{S} Воз још није на станици и железнички чиновници, који не 
и Арнаути пушчаном паљбом из заседе.{S} Воз се морао зауставити и неколико младих људи са једни 
и команда трупа и шеф станице комбинова воз из једног ресторан вагона, који ће служити за канце 
 гунђа један из гомиле која је сачекала воз.</p> <p>— Не верујем! — правда их други — иначе, за 
оји ће код Струмице извршити атентат на воз, па пође затим да саопшти путницима у купеу да на п 
оз и потегосмо сви тамо.</p> <p>— Какав воз, какав Топчидер! — узвикну неко други. — Тамо је пр 
где, ма кад, ма у ком правцу поћи какав воз и ако рођеним очима виде да на шинама нема више ни  
азе на жељезничку станицу и ако никакав воз у то доба није ишао ни на коју страну.{S} Чекаће га 
 све ове несретне бегунце.</p> <p>А кад воз стаде испред ове масе, настаде очајна и страшна гуж 
, камен пуца а шљунак се расипа.{S} Под воз да легнеш па ћеш пре остати жив но у Топчидер да од 
рве редове до шина, јер ено га оздо иде воз који ће примити и понети све ове несретне бегунце.< 
а Гази-Бабском положају.</p> <p>Када је воз пролазио крај железничког машинског депоа, неко обр 
ка, који ће доћи на наш фронт, дотле је воз који је истога дана стигао из Солуна и укрстио се с 
 и конкурент банкротира.{S} Али, док је воз који је јуче <pb n="55" /> отишао у Солун, носећи с 
ици дуго, врло дуго чекали.{S} Један је воз већ био отишао пут Младеновца а на станици је био д 
{S} Ниш је није одмах сазнао и чекао је воз са савезничким трупама.</p> <p>Да није било оне пок 
p> <p>Враћајући се са станице, пошто је воз кренуо за Солун, свет је ишао у групама којима су с 
 претрпаности.</p> <p>Најзад, кренуо је воз.{S} Грозница код детета није престајала али се мање 
човеку вера и поуздање.</p> <p>Још није воз ни кренуо са станице а већ се кроз варош просула, к 
м собом тријумфалну капију кроз коју ће воз проћи.{S} Тај мост и стубови који га носе, окитиће  
ирао му, да је батаљон потпуно укрцан и воз спреман за полазак.{S} Ђенерал се задржа пред возом 
 у сурој шајкачи и сео је на митровачки воз.{S} Када сам га, много доцније, срео у планини, где 
ва и куфера.</p> <p>Тај први избеглички воз од бугарскога напада, учинио је на нас само у толик 
 <head>IV</head> <head>Један избеглички воз</head> <p>Тек што је превалила поноћ између 4. и 5. 
на би кадра била да заустави железнички воз, само да задовољи своју жеђ за вестима.{S} Разуме с 
вет је почео гомилама да сачекава нишки воз са којега су путници доносили многе вести.{S} На св 
 путника сазнамо што.{S} Али је и нишки воз имао једно очајно задоцнење.{S} У место јутрос, он  
на подне, пошто је дотле прошао и нишки воз, скупљају <pb n="43" /> се људи у кафане да преруче 
ити, очекивали смо са нестрпљењем нишки воз па да од путника сазнамо што.{S} Али је и нишки воз 
ос, седмога октобра, отишао је последњи воз пут Косова и тај су у качаничкоме кланцу напали Арн 
тиже станици наредба да спреми нарочити воз у који ће се сместити команда трупа и шеф станице к 
а су за собом оставили спреман нарочити воз којим су требали да крену за Битољ и страни послани 
 у очекивању ђенерала који ће се у исти воз укрцати и повести војску Србији у помоћ.</p> <p>Пет 
ако, на Ресник.{S} Тамо ћемо можда наћи воз.</p> <p>— Је л’ далеко Ресник?</p> <p>— Стићи ћемо  
ци, ако после опасности у којој је овај воз био — о чему је јављено Нишу — не одустану у послед 
последње дане слободе.{S} Кад буде онај воз са железничке станице, из којега се сад руководе бо 
ј први дан новога робовања.{S} Али, тај воз још не креће и ако пред њим стоји машина која је ст 
их два сата требао је да крене по један воз, од којих први, овај што је већ укрцан, у 11 часова 
нутка, као што је било утврђено, кренуо воз, Србија би видела француске заставе.{S} Да ли би се 
а ваљда нешто.</p> <p>— Не верујем, јер воз ће овуда проћи ноћу и неће се задржавати.</p> <p>—  
речи.</p> <p>Тамо доле, где се мало час воз изгубио и где друм ишчезава пред погледом, издижу с 
а и проређена.</p> <p>Њу нико не зове у воз, њој нико не каже да уђе а она сама или нема снаге  
 своје канцеларије у вароши и сели се у воз на железничкој станици.</p> <p>Јутрос, седмога окто 
а оној киши, и сутра дан тек ушла сам у воз.</p> <p>Девојче опет заћута, па се затим окрете мен 
пчидеру, тамо ћемо моћи да се укрцамо у воз и потегосмо сви тамо.</p> <p>— Какав воз, какав Топ 
аспитивала сам се и рекоше ми да могу у воз ући у Топчидеру или Раковици или... нико у ствари н 
на станицу али није било <pb n="432" /> воза, јутрос рано је отишао.{S} Преседела сам целу ноћ  
 још мало гурања и још мало ларме и два воза скоро једновремено кретоше, један на север а други 
ренутку кад су кретала једновремено два воза, један за Солун а други за Митровицу, сишао са сол 
а истим шинама била су једновремено два воза и оба тако натоварена.{S} Ови су се возови сучељав 
 које је сваки појединац понео са овога воза.{S} Могло се говорити само о утисцима који су нам  
пролазак.</p> <p>— Верујте, после овога воза ја мислим да ни један више неће кренути из Ниша за 
и вагон првога и последњи вагон другога воза, додиривали су се тако да се у ствари није ни знал 
други за Митровицу, сишао са солунскога воза и сео на митровички, убеђен разлозима онога профес 
офесором што ме је скинуо са солунскога воза.{S} И још сам се спремао, ако се ма кад у животу с 
 био метнуо ногу на степеник солунскога воза и камо да сам се и попео, куд би ми сад био крај.{ 
само толико вести, колико се са нишкога воза просуло у чаршију, одјурили су у начелство да чују 
у 11 часова пре подне.{S} Око укрцанога воза је било већ пуно живота, војници су још једнако из 
осним трком, не би ли стигла до поласка воза бар пет шест пута да оду до станице и да се врате. 
и сад се јавља равницом змијаста фигура воза који усамљен у равници јури из Митровице у Липљан. 
 да саслуша вести које је она носила са воза:</p> <p>— Не требају ми никакве вести, ја већ знам 
ли општу слику ситуације, јер смо се са воза вратили тако исто оскудни вестима као што смо били 
покријеш децу? — пита жена са солунског воза.</p> <p>— Немам.{S} Не знам шта ми би, пошла сам к 
ећи са вагона, додаде оној са солунског воза најпре једну бошчу, па онда једно па друго дете а  
па ајде! — одговара жена са митровичког воза.</p> <p>— Па како ћеш?{S} Видиш како сипи киша, ис 
16" /> <p>И диже се жена са митровичког воза па, не слазећи са вагона, додаде оној са солунског 
, била се већ сместила у последњи вагон воза који ће поћи у Митровицу и за време, док су још во 
била наредба која је обустављала покрет воза и наређивала ђенералу да искрца већ утоварену војс 
да уђе у свој вагон а официр, командант воза и два три железничка чиновника полетеше вагону да  
пушио цигарету за цигаретом а командант воза је покушавао на неки начин да му се правда али га  
еди на једноме дењку у последњем вагону воза који ће кренути у Солун.</p> <p>— Немаш чим да пок 
апуштене државне касе, архиве, музеји а возе се бурад са лијандерима! — гунђа даље гомила.</p>  
ијатељу, храна се оставља непријатељу а возе се лијандери, чункови и столице за љуљање! — гунђа 
ђена деца.</p> <p>— Наша кола морају да возе српске рањенике.{S} Српски се војници боре за нас  
ешке и боси по планинама а државна кола возе чак и сечена дрва госпођи потпуковници! — гунђа и  
м заустави ту, у Блацу, те да каре које возе Краља не могу даље ићи.{S} Саопштавајући то, коман 
лакован, са четири седишта, навикнут да вози од Теразија до Топчидера; за њим велики, товаран а 
 лакован са четири седишта, навикнут да вози од Београда до Топчидера; за њим велики товарни ау 
 пешке прешао преко планина а ето ко се вози на колима!</p> <p>— Срамота! — гракну у глас гомил 
етла ока су два фењера на фијакеру који вози Мицу Зуавку и Мицу Сенегалку.{S} Деца познадоше ко 
82" /> је немило и тешко било што се он вози на аутомобилу, а народ гази дубока блата; како би  
довољство, кад се аутомобил, који га је возио, заглибио у блато и услед напора да се извуче, мо 
>— Наша кола, децо, али се ми не можемо возити њима.{S} Ми и даље морамо пешке.</p> <p>— А зашт 
беним послом у Ниш и сад, услед прекида возова, остао тамо а она не зна без њега на коју ће стр 
га нишкога колеге и оне које путници са возова проносе дуж пруге.{S} Они често пута сазнају вес 
ој калдрми као да једновремено двадесет возова стижу са разних страна.</p> <p>У тој гомили што  
о свануо дан кад сам се по одласку ових возова, враћао у варош.{S} Свет је још једнако куљао ка 
о се, биће можда ноћас каквих ванредних возова али и иначе, треба бити што раније на станици, ј 
дочекује и испраћа све нишке и солунске возове.</p> <p>— Зашто мислите?</p> <p>— Јер то што је  
мо поред нишкога, дочекивати и солунске возове.{S} И путници са ових, потврдили су нам да се са 
 и васпостављену везу са Солуном и пуне возове хране, која стиже у ове крајеве, где је авет гла 
се тиска и отима, гура и надире силом у возове који, један са другим, пуни очајних путника одла 
оза и оба тако натоварена.{S} Ови су се возови сучељавали и кад буду кренули, они ће поћи <pb n 
2" /> просуо глас да данас иду последњи возови у правцу Солуна и Косова, да ће се затим обустав 
 је то што у овоме тренутку, пре но што возови крену, сем једнога метра растојања између два ва 
} А рањеници пролазе сваки дан, пуни их возови, и чује се од њих да су Србијанци потерали наше  
поћи у Митровицу и за време, док су још возови стајали, повела разговор са познаницом, која сед 
н за полазак.{S} Ђенерал се задржа пред возом да изда наредбе командантима пукова за даље укрца 
породице да их донде одведе.{S} Тамо ће возом до Феризовића а оданде како Бог да.{S} И у том се 
о ови посланици бегају са женама, првим возом?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер... лађа тоне!</p> < 
ош и вест да ђенерал сутра ујутру првим возом шаље и породицу.{S} Многи дућани већ <pb n="95" / 
о је оне тамо определило да пођу једним возом а ове овамо другим?{S} Да ли би се могло претпост 
p> <p>Многи бегунци, који тим последњим возом нису стигли или успели поћи, кренули су пешке дру 
лити Бугари.</p> <p>Сутра дан је прошао возом много значајнији путник.{S} Био је то млади дипло 
адоцнење због опасности која је претила возу услед упада Бугара код Предејана.{S} Воз је чекао  
ишу.{S} Иначе, што се мора признати, на возу је било мало људи бегунаца а врло много жена и дец 
дно Предејане.</p> <p>Иначе, путници на возу били су врло престрављени и мало су говорили или с 
упљале те гомилице.{S} Тако је данас на возу један београђанин, који бега из престонице и иде п 
ету могла одмах извршити.</p> <p>У томе возу, у коме ће се пуних месец дана затим решавати судб 
и многе вести.{S} На свакоме готово том возу био је међу путницима по који необичнији, обавеште 
раније ту, да л’ знају што поузданије о возу.</p> <pb n="105" /> <p>А оне гомилице које се приб 
ти ужасна па се треба борити за места у возу.</p> <p>И кад су дубоку ноћ пробили први наговешта 
ши целу боговетну ноћ да добију места у возу — стајала је она, под једним оголелим дрветом у ст 
ури с положаја да донесе вест команди у возу или од ње одлази на положаје да однесе наредбе.{S} 
, јер крајње је време да дочепа место у возу.</p> <p>Испустивши њега, професор прилази оном виш 
о један странац да јој обезбеди место у возу.{S} Бледа, воштана лица и великих, изразитих очију 
на поља и у тренутку изчезава.</p> <p>У возу су извесно бегунци из Митровице, из које се данас  
тренутку, да крену овим путем.</p> <p>У возу није било редовних путника, све су то већ били бег 
измене у томе распореду.{S} Место тога, војвода Мишић пред само извршење одступања, за које су  
 југу Србије.{S} У току тога разговора, војвода Мишић изложи опширно своје сазнање о стању у ау 
Да потврди могућност таквога резултата, војвода се позва и на последње извештаје Врховне Команд 
ак да пређе у разрачунавање.{S} Најзад, војвода Мишић, кад се осетио потпуно сам, а разлоге кој 
 даље из Пећи, већ се мора ту уништити, војвода Мишић је болно узвикнуо:</p> <p>— Кад већ не мо 
иру.</p> <p>Изложивши све те околности, војвода предложи да се обустави наредба о одступању, да 
гласом понови све, што је раније рекао, војвода му нареди да понови рапорт о стању ствари и о с 
 неочекиваноме предлогу.{S} Мислили су, војвода их је Мишић позвао јер је прибрао неке нове под 
, истога месеца и истога дана у месецу, Војвода Мишић у једној кући у Горњем Милановцу, седео з 
а столом крај самога војводе Мишића.{S} Војвода Степа осети и сам да је позван први да узме реч 
милост и немилост у албанске кршеве.{S} Војвода Путник.“</quote> <p>То је био последњи војводин 
b n="717" /> понели полазећи одавде.{S} Војвода Мишић остао је и даље упорно при своме предлогу 
ио је помоћник шефа Врховне Команде.{S} Војвода је боловао, али је пратио догађаје, и тога ради 
звесни податци, који су недостајали.{S} Војвода Степа, уз којега су сад већ и сви остали приста 
вера у оно што је војвода предлагао.{S} Војвода је наставио, он је изнео у детаљима и начин как 
ено за сходно да један од команданата — војвода Степановић — изда наредбу и нађе начина како ће 
е на левој обали Мораве?{S} То значи да војвода Мишић ни појма нема да је непријатељ изманеврис 
 команданата, проучавао је све до мрака војвода Мишић, бавећи се једнако над ђенералштабном кар 
подне у непријатељским рукама? — запита војвода, који је капетана лично познавао и знао га из б 
Колико је мени позната наредба — додаде војвода Степа — та се слобода иницијативе односи искључ 
анзиву и поред свих прилика које нам је војвода Мишић изнео о стању аустријске војске, ја се пр 
ење и не може се тумачити овако како је војвода Мишић тумачи.{S} Али, и кад би прешли преко те  
исује неко поуздање и вера у оно што је војвода предлагао.{S} Војвода је наставио, он је изнео  
еграми и друге појединости, до којих је војвода од подне до пред вече тога дана дошао, чинили с 
над овом, станује командант Прве Армије војвода Мишић, са својим начелником штаба.</p> <p>У ту  
мандантима — узе да брани своје мишљење војвода Мишић и диже са стола наредбу која је лежала ме 
ити кад је већ све изгубљено? — рећи ће војвода Мишић.</p> <p>— Има је има! — шапће војвода Сте 
ода Мишић.</p> <p>— Има је има! — шапће војвода Степа више себи.</p> <p>Сви га погледаше очекуј 
"709" /> <p>— Не говорећи о томе — рече војвода — да ли смо у могућности да предузимамо офанзив 
оваћемо нову Врховну Команду! — пресече војвода Мишић спреман на то питање.{S} Затим узе реч и  
ама.{S} Од јутрос је стигао из Велеса и Војвода Бабунски са својим људима, те да би се што поуз 
и на себе и сву одговорност! — додаде и војвода Степа.</p> <p>— Какве би ту одговорности могло  
ва клонула старца, Краљ без краљевине и војвода без војске, дуго су, дуго разговарали о злој су 
 као оправдање крајње користи — настави војвода Степа после извесне паузе. — Примам и верујем и 
стави.</p> <p>— Има је, велим! — понови војвода гласно — Како да нема одговорности?{S} Зар пове 
води да му реферише о свему.{S} Болесни војвода је пажљиво саслушао реферат и дуго, дуго мислио 
 војници? — упитао би по где када стари војвода, заморен болешћу и злом судбином.</p> <p>Трећи  
>— Држи се како знаш и умеш! — одговори војвода — ако си ти онај стари, одржаћеш се.{S} Шаљем т 
се да ће двобој у овој дискусији водити војвода Степа и Мишић, <pb n="710" /> ђенерали Јуришић  
у.</p> <p>Одиста, мало час, јави се сам војвода Мишић.</p> <p>— Је ли тачна вест, капетане, да  
, ако се данас извојује, прихватити сам војвода Мишић и из ње развити велики један историјски ч 
олност да је наредбу за ову борбу издао војвода Мишић, онај исти који је прошле године издао на 
устријске војске такво какво је изложио војвода Мишић али, не верујем и да је стање бугарске во 
едвиђао.{S} То је одељене које је лично војвода Мишић упутио, да се увери о стању ствари и, как 
ма.{S} Кад будемо избили на Косово, јер војвода Мишић предлаже офанзиву према Митровици, срешће 
у некада почивали у кубурлијама славних војвода или им китили силаве, и онај пиштољ који је на  
 Крајња корист? — упаде плаховито у реч војвода Мишић — Крајња корист је очигледна: ваља се доч 
кција била прихваћена са севера.</p> <p>Војвода Мишић говорио је речито и са непоколебљивим убе 
одлуке, да се приступи офанзиви.</p> <p>Војвода Степа, који је и сам пристао уз ову <pb n="713" 
} И онда на што цео тај покушај?</p> <p>Војвода Мишић задржа право да о томе говори кад се буде 
су се, шеснаестога новембра пред подне, војводе и ђенерали команданти, који су се затекли у Пећ 
ве на руку, седео за столом крај самога војводе Мишића.{S} Војвода Степа осети и сам да је позв 
Дримовој узносе развалине Леке Капетана војводе Дукађинског.{S} Ту је, у једној пустој долиници 
пао мрак, диже их понован и хитан позив војводе Мишића да се, пре но што би својим трупама изда 
товати.{S} Врховна Команда не може због војводе.{S} Са његовом је носиљком врло тешко правити т 
опу, пратећи носиљку свога шефа, старог војводе.{S} Војници, који је носе, нигде скоро да наиђу 
 нема?</p> <p>Сви усвојише ове напомене војводе Степе и свако прими на себе да до сутра прибере 
у планине, крећемо сви и Краљ и Влада и војводе и ђенерали и војска и народ.{S} Крећемо у плани 
 наљућене виле.</l> <l>Оке цара слуге и војводе</l> <l>С десне стране Страхинићу Бане</l> <l>А  
леве слуга Видосаве</l> <l>Иза цара три војводе бојне</l> <l>Славни јунак Обилић Милошу</l> <l> 
м која се од ослобођења Скопља зове Кеј Војводе Путника, кретала су лагано троја пространа војн 
вољно загрејан поверењем према предлогу војводе Мишића, додаде после донете одлуке:</p> <p>— Ал 
 друге Топлица Милане</l> <l>За њима су војводе остале...</l> <l>_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _</l>  
анта Врховне Команде, отишао је болноме војводи да му реферише о свему.{S} Болесни војвода је п 
онела славу војничкога народа.{S} Да ли војводи у овоме часу није пао на памет чудан стицај при 
ак, бранећи своје гледиште, бацио у очи војводи Мишићу неколико грубих речи, те је сукоб у једн 
 Путник.“</quote> <p>То је био последњи војводин акт.</p> <p>Одмах затим отпочеле су хитне спре 
елефона и чинило му се као да чује глас војводин отуд из Витановаца: „Да, да, то сам од тебе оч 
врши, зазвони кроз телефонску слушалицу војводин одлучан глас:</p> <p>— У моје име стави под ко 
х.{S} Њему падоше на памет синоћне речи војводине: „Ако си ти онај стари, одржаћеш се!“ С чим ћ 
оњој соби одушевљавало дотле се горе, у војводиној соби, израђивале хитне наредбе свима команда 
з штаба Прве Армије, које се у соби под војводином нарочито искупило и чекало на одлуку, знајућ 
ли пред вече, на његов позив, збирати у војводину канцеларију.</p> <p>Та канцеларија представља 
— Учинићу као што наређујете, господине војводо! — одговори капетан. — Али се бојим, нећу моћи  
разумеш ли?</p> <p>— Разумем, господине војводо!</p> <p>Кад се одвоји од телефона, капетан се ж 
<p>— Останите на телефону, зваћу самога војводу.</p> <p>Одиста, мало час, јави се сам војвода М 
а, дотле се он сетио да обиђе болеснога војводу Путника, који је већ раније стигао у Спас.</p>  
о је одмах да посети тада већ болеснога војводу Путника а одатле отишао је право у Врховну Кома 
 офанзиве, погледајући увек при томе на војводу Степу којега је желео убедити.{S} Он <pb n="712 
о, да о томе одмах обавестите господина војводу и издате ми потребна наређења.</p> <p>— Останит 
ак наш, па слике на зиду, Краља Петра и војводу Глигора и Косовску вечеру и чуо сам речи <pb n= 
штај Команданта Дунавске Дивизије, који војводу извештава да избеглице које долазе са непријате 
е војске, ја се претходно питам и питам војводу: налази ли он да би било опортуно, у моменту ка 
и решавали о повлачењу, и то је нагнало војводу Мишића да понова сазове команданте на састанак. 
леде међу собом и упреше их затим сви у војводу Степу Степановића који је, ослоњене главе на ру 
а над ђенералштабном картом, затекли су војводу ђенерали, праћени својим помоћницима штабова, к 
дна, још више због леда и мраза.</p> <p>Војводу Путника понели су војници на раменима.{S} Његов 
наменита борба 1012 у којој краљ српски Војислав, сишав са Рашке побеђује Византинце и победом  
ојку Маломе</head> <p>Пред селом где је војна станица, увек предњи редови задрже збег па не мож 
оје!</p> <p>Нашла сам зграду у којој је војна станица по оној гомили војника и народа који се т 
Отишла сам, али ми тамо рекоше да је то војна болница и упутише ме у општину.{S} Рекоше ми да н 
 часа јављале су се ненадлежне команде, војне станице или су се укрштали разни гласови, разна б 
под којом је, по уверавању начелника те војне станице, необично личио на ђенерала Степу Степано 
ероватно из школских задатака ђака наше Војне Академије, прешао је некако и у светину и држао ј 
 обично нису повољне, ма да им власти и војне и цивилне хоће на силу Вога да даду утешну форму. 
пљем поверила Војној Станици и управник Војне Станице, стари београдски полицајац, предузе одма 
.{S} Најзад ми рекоше да идем начелнику војне станице и ја се упутих њему.{S} Свет ме је жалио  
емачкој не би могло ово да се деси“.{S} Војни апотекар стао уз једна кола муниционе колоне и, ч 
и демантују већ распростру вест; долазе војни цензори и чиновници из телеграфске централе и сао 
 је ово, зар је ово ред? — узвикивао је војни апотекар.</p> <p>У том се зачу негде далеко, поза 
ачи — запитаће председник владе — да се војни материјал не може спасти?</p> <p>— Не! — одговори 
чији савет и крећу.</p> <p>Један велики војни аутомобил који довлачи са станице од некуд евакуи 
о онако, глас? — пита у једној гомилици војни лекар, навикнут да поуздано сазна сваку појаву пр 
народ чека.</p> <pb n="402" /> <p>Један војни телеграфиста сјахао с коња, протеглио се, дигао п 
еограда један наш познати уметник — као војни обвезник — да за будући ратни музеј ради портрете 
 још са Рашке два члана владе, министар војни и министар грађевина, и отишли право у Битољ, да  
уд вагони у којима је био натоварен наш војни музеј из Београда.{S} Тај музеј је сва наша нова  
pb n="146" /> која је те сузе изазвала, војник са Куманова и Цера давно је прегорео свој живот; 
ео се први пут очи у очи и прса у прса, војник са мазурских језера, са Немира, Лијежа и Анвера, 
еним дахом.</p> <p>Војник је на стражи, војник чува!{S} Шта је то у овоме часу што се може сачу 
 све се, то измешало и све изједначило, војник и грађанин, варошанин и сељак, чиновник и радени 
 кога треба да молим, може бити војник; војник у оном смислу у коме је то био мој муж и може ме 
томе вагону приближи за непријатеља.{S} Војник је грубо одгурнуо несретну матер а официр то одо 
93" /> се држи за војников кажипрст.{S} Војник салутира:</p> <p>— Господине, ово смо дете нашли 
а реч у грлу, па се прибра и настави. — Војник, одведоше га лањске године у војску...</p> <p>—  
грађанин је и има у Београду породицу а војник је у V. дринском пуку.{S} Тај пук је био у Малој 
 да брани и даље ствар — Хоћеш ваљда да војник побегне па да после каже: био сам узбуђен и то д 
т град.</p> <p>— А је л’ то наше?— пита војник.</p> <p>— Наше је, наши су га краљеви зидали — в 
 цар Никола I, запазио је да један млад војник, који се бори на Севастопољу, пише неке стварчиц 
зу на голо тело и државни во, којега је војник из запреге какве колоне извукао.</p> <p>По улица 
ласови: „Тата, тата!“...</p> <p>Када је војник завршио своје тужно казивање, један омален, сред 
та двокрилна капија.{S} Пред капијом је војник са ножем на пушци; увио се у шињел и натукао шај 
опет државни или бар реквириран, јер је војник на боку.{S} У фијакеру <pb n="236" /> мало ствар 
све и своје и државно и кошуља, коју је војник са себе скинуо па обуко блузу на голо тело и држ 
ткуд овде мртав човек?{S} Али то и није војник, већ Арнаутин из косовских села.{S} Лежао је гру 
 ми се а и престала је киша! — одвикује војник из ноћи.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Отуд, из 
/p> <p>— Прође давно поноћ! — одазва се војник из даљине.</p> <p>Онај се врати с врата у нашу г 
са, да не постоји више оно ради чега се војник бори и онда, тежње, да се бар спасе своја кућа,  
рехота је и ја да пропаднем, — брани се војник — морам се огрејати.{S} Дрво ће опет да израсте, 
рске задруге.</p> <p>— А што? — буни се војник. — Нисмо их пљачкали па да ме је срамота; нисмо  
p>— А има крова?</p> <p>— Има! — заврте војник главом.</p> <p>— А шта нам смета стока?{S} Шта с 
едник или <pb n="359" /> каплар, него и војник, његов друг, тек: „Ајде, бре Бојко, тркни донеси 
е намеће.{S} Да би га се отресао, млади војник скочи са седишта и прошета по пространој соби не 
ни?</p> <p>— Знам ја — рече један млађи војник из групе.</p> <p>— Е, је л’ тако каже песма: „Св 
ћиште? — запита ме са саучешћем старији војник, носећи неки тежак товар покривен ћебетом.</p> < 
се зову она брда? — пита један остарији војник.</p> <p>— Оно тамо, у дубини, што узноси врх, би 
 мене регрутовати те ћу бити аустријски војник!“ Бабо се замисли, замисли се, видео сам да су и 
ену и призва је у помоћ овај србијански војник, кога сам ја потегао да закољем.{S} И како ми је 
о да му кажем: „Бабо, ја сам србијански војник!“</p> <p>— А кад сам се обукао и метнуо шајкачу  
зашла од гроба до гроба, где год српски војник лежи, припаљујући свећице и целивајући са пуно и 
и српски заробљеник томе да буде српски војник?</p> <p>Он је вероватно погодио шта сам ја преми 
 војнику и само ко зна колико се српски војник сроди и ороди са оружјем својим, тај може појмит 
 рука да вршим своју дужност као српски војник.{S} И, ја вас уверавам да ћу је вршити и да нећу 
 бити — одговорио је консул — јер руски војник не би никада пристао да пуца на свога брата Буга 
нога мотоцикла, који је јашио француски војник.{S} Мотоциклиста нагло улети у станицу, сјаха сп 
о, да ни један <pb n="65" /> савезнички војник неће кренути из Солуна у помоћ Србији.{S} Чекао  
доликовало.{S} Али се држао као најбољи војник, не би напуштао положај све док му се не нареди, 
 ако је и тешко, наше је!</p> <p>Везани војник опет ћути, те ни погледом више не прати разговор 
ети и склонити од пожара.</p> <p>Везани војник и даље ћути, гризе усне, прелази погледом по сви 
 набављао за официрску задругу! — учини војник, слеже раменима, чучну крај свога шињела и наста 
се крупне сузе врте у очима.{S} Поносни војник са Куманова и Цера, са Брегалнице и Рама, штедио 
р инспекторов изјавом, да је и последњи војник послат на фронт те да се на војну власт не може  
{S} Из Скопља је послат тамо и последњи војник а сад се већ збира и варошка жандармерија да се  
 неће нико да се брине а он је сутрашњи војник! — вели један из гомиле.</p> <p>— Треба збацити  
отреби своју Краљевску власт, јер стари војник не хтеде да се прекрши наредба.{S} Он сиђе с кар 
х отерати?</p> <p>— Пређоше! — одговори војник и настави даље у мрак.</p> <p>— Их! — учини овај 
ед — зар ја знам где.{S} Шта ћеш кад си војник па мораш.</p> <pb n="358" /> <p>— Е то је оно!</ 
оказао слику Краља Петра — његов ћеш ти војник бити!“ Он је ишао и у Београд, ишао је о круниса 
и да тај кога треба да молим, може бити војник; војник у оном смислу у коме је то био мој муж и 
Арнаути, чијој је сили дохакао тај исти војник, притворно обарају поглед, осећајући дубоко у ду 
и однети ствари на станицу; други ће им војник силом оружја задржати место у вагону на које они 
те однесе у општину.</p> <p>Улази затим војник и он води дете мало, мајушно, тек проходало.{S}  
и који су тек липсали и са којих гладан војник сече парче меса пре но што стигну пси да га подр 
еђу светином сабијеном у кућици и један војник.{S} Упао да се за час склони од кише, па ће поћи 
о под главу једну цепаницу; други један војник наместио камен као узглавље.</p> <p>Већ сви спав 
жеш прићи.</p> <p>Око ватре седи уморан војник и прозебао бегунац, седи брижна мајка, која је с 
ла у отаџбину и сваки корак који је њен војник учинио, ма како тежак пут био, знао је да га вод 
дне од тих многобројних ватара, полегао војник ужетом везаних руку на леђима а крај њега друг м 
ији син погинуо је на бојноме пољу, као војник, као син оца војника, вршећи савесно дужност сво 
а своме сину, у тренутку када се он као војник борио.{S} Он је отишао на <pb n="515" /> онај св 
 осталих гомилица, крај којих је прошао војник, кога воде на стрељање.{S} Ја бих се у таквим пр 
видим ко их је ту оставио.{S} То је био војник, који је далеко у пољу стајао гологлав и усамљен 
жавни волови и закрчили улицу.{S} Овамо војник продаје шаторско крило, чизме, ћебе; други опет  
шких у кући, рекла сам им да ми је отац војник и да никог другог немам.{S} Питали су ме ко стан 
ерена да ћу данас бити примљена.</p> <p>Војник пред вратима, коме сам се јавила, рече ми да при 
 те се загрева сопственим дахом.</p> <p>Војник је на стражи, војник чува!{S} Шта је то у овоме  
же да избаци на границу најмање 350.000 војника!</p> <p>— То би значило да би Бугарска морала н 
своју и нас свију невољу и он посла два војника из патроле да закуцају на разна врата те припит 
у извидницу једнога поднаредника са два војника који далеко измакоше и требали су се већ вратит 
навирила на кључаницу и видела како два војника држе под мишке једног нашег и одводе га.{S} То  
Пред вратима су били они, четири њихова војника.{S} Цикнула сам престрављена али један међу њим 
ла сам, где год сам видела њихова мртва војника, загледала сам да га добро видим.{S} Ох, како с 
 палицу а своме императору славу првога војника новога века.{S} Ово су слаба и недорасла деца и 
еба својом руком да убијам србијанскога војника...{S} Ускочили смо у ров и отпочела је крвничка 
иљерије и о нечувеним напорима српскога војника.{S} Ђаци ратарске школе спавали су тврдо, детињ 
ом у души окрећу главу да не виде онога војника, којега су пре три године тако жудно погледали, 
p>Док смо ми преливали гроб непознатога војника и госпа у црнини изашла је из цркве, носећи у р 
енутку било бола у души овога честитога војника, разумео сам мало дана затим, када првога дана  
наш — одговори Пашић — да двеста хиљада војника на Балкану не седе скрштених руку.</p> <p>— Пос 
м спреме сав материјал за двеста хиљада војника.</p> <p>— Хоће ли? — запита неко од министара.< 
азложни и без везе.</p> <p>— Сто хиљада војника кад ти кажем!</p> <p>— Пензионисан је 1910. год 
а бојноме пољу, као војник, као син оца војника, вршећи савесно дужност своју.{S} Његова смрт ј 
 помена, да припалим свећу на гробу ког војника, који је пао за Отаџбину, у дубини цркве, иза з 
.{S} Тада сам први пут срео србијанског војника.{S} Ето, тако смо се срели а како сам ја некад  
редељујте се кад више ни једног српског војника не буде у вароши.{S} Док сам ја овде још нисте  
ктобра, већ није било ни једног српског војника у Скопљу. <pb n="135" /> Команда Трупа, чим је  
S} Ено отуд вуку, ужетом чврсто везаног војника, осам његових другова са пушкама на руци.{S} Он 
 што вире из ћебади а Србији и четвртог војника који ће, тамо у будућности, заменити оне што су 
ут за Скадар, он ће се сутра растати од војника, па је рад још мало с њима да проговори.{S} Он  
>Док смо се мајали око Бојка а један од војника, који је ушао био у кућу да види има ли кога та 
очију, осветљавајући ћепенке и гомилице војника и грађана који су под њима полегали.</p> <p>Ноћ 
е војске, те има већ мртвих и официра и војника.</p> <p>— И да није дошло до крви, у Ђаковицу с 
негде под заклоне; гомиле се бегунаца и војника сабрале, греју се и воде живе разговоре.{S} При 
у којој је војна станица по оној гомили војника и народа који се тискао пред њом.{S} Пробила са 
 ће гомила, која нема на разположењу ни војника ни жандара, гомила оних међу којима има и српск 
корсем, бољи од ње! — узех ја убеђивати војника не би ли га што чвршће придобио.</p> <p>— Ко ст 
е говори г. пуковник? — запитах шапћући војника.</p> <p>— Не, његова госпођа, говори са сином.< 
разлетели и пресекли сваки даљи излазак војника из вагона, свако се нашао на своме месту а кома 
} То вам нико не брани!</p> <p>Поступак војника или управо његова старешине, изазва у гомили св 
оји терају коње, кола још спроводе осам војника, осам бораца, и један наредник.{S} У најмању ру 
 жртава?{S} Тешило га је оно нешто мало војника колико их је сагледао и мало младих Црногораца, 
 по земљи старци из трећег позива и оно војника, што су их патроле јуче прибрале; полегли по ја 
.{S} Око кола је ишло још четири до пет војника, опет тихо и без разговора.{S} Кола су застала  
три своја официра <pb n="607" /> и шест војника краљеве гарде.{S} То му је била сва пратња а пр 
цела Краљева заштита три официра и шест војника.</p> <p>Што се дубље у планину залази, пут је с 
у натицала на главу калпаке наших првих војника и јахала на копљима; цигани су навлачили старин 
 томе да он неће да се одваја од својих војника, да хоће да пати заједно са њима.{S} И, док су  
у свеци дуго и дуго на раменима српских војника, који су се смењивали носећи освећене и тешке ћ 
м плакала, како сам љубила коње српских војника и чизме коњаника до којих сам могла стићи и љуб 
 број у Србији, има 110.000 савезничких војника и то са одличном оружном спремом.{S} Наглашава  
уг му са пушком и још неколико оружаних војника.{S} Они разговарају са њим, говоре му тихо, бла 
} Међ гробовима су и многи гробови оних војника који су 1912 године сишли на Косово и, залажући 
жавних и приватних лица, има и болесних војника и читавих породица, жена, деце и стараца.</p> < 
 некако изварах.{S} Зар српске војнике, војнике Краља Петра први пут да видим па тако, као робо 
је штабни телефон, друга такође мала за војнике и трећа, највећа, где спавају официри и ађутант 
омљене, куће које су још гореле, њихове војнике пијане како вуку пљачку и онда — мртве људе, мр 
о страх.{S} Виђала сам сад њихове мртве војнике као оно пре наше.{S} Пре сам, сећам се, окретал 
су колима износили из вароши наше мртве војнике набацане једне на друге као вреће.{S} Срела сам 
о и кад у војницима позна своје, српске војнике, она се преобрази изненађењем и осети се срамна 
али их ја некако изварах.{S} Зар српске војнике, војнике Краља Петра први пут да видим па тако, 
, изнели мртвог.</p> <p>Питала сам и те војнике али ни они нису знали ништа да ми кажу.{S} Једа 
логора, где год сам ватру видела и наше војнике око ватре.{S} Нико ми ни злу реч није рекао, од 
у своју, виде забринуте другове своје и војнике своје и виде пустош који разорно зрно непријате 
ваљујући и ободравајући своје официре и војнике.</p> <p>Одмах настаде живља и пешачка борба.{S} 
ој великој борби — још од поноћи извели војнике са пушкама у руци и заузели вагоне још док ови  
о свршеним наредбама капетан крете међу војнике.</p> <p>— Можеш ли стари? — довикује чичици кој 
леда и чврсто <pb n="493" /> се држи за војников кажипрст.{S} Војник салутира:</p> <p>— Господи 
 лакоћом у души, очекивала сам повратак војников који је ушао у канцеларију да ме пријави.{S} С 
.{S} Осећање је то срамоте које изазива војникове сузе, осећање оне најтеже срамоте пред самим  
p>Па се мало затим присети и узвикну за војником, који је већ био одмакао:</p> <p>— Знаш ли, бо 
 језера, са Немира, Лијежа и Анвера, са војником са Куманова и Облакова, са Брегалнице и Цера.{ 
 пошто нам је саопштио свој разговор са војником.</p> <p>— А што да не уђе, сила је па му се мо 
.</p> <p>Сретох се на ћуприји са једним војником, који носи воду и он ми главом показа страну,  
 ко зна колико је топ поуздање српскоме војнику и само ко зна колико се српски војник сроди и о 
пред њиховим очима наноси срам српскоме војнику.</p> <p>Киша ромиња, облаци се журно ваљају а с 
 од тренутка када сам осетила да у томе војнику има оца, да хладан војнички позив није у њему у 
p>Када сам завршио молитву и окренуо се војнику да му вратим свећицу, његове су очи биле пуне с 
 од почетка.{S} Сусед је причао о неком војнику кога су звали Бојко „мали“ и злој судбини његов 
ead> <head>Пуста кућа</head> <p>Причу о војнику, из петога дринскога пука и ону другу о несретн 
, помињати и сећањем одужити се честиту војнику, који је живот свој дао за <pb n="527" /> Отаџб 
 зрна жуте као ћилибар.</p> <p>Приметих војнику који је са вола, којега су пси већ подрпали, се 
>Гомила се уставља пред дебелим вратима војних магацина, који нису више чувани, и одбија се ода 
слика за сликом.{S} Читав бескрајан низ војних кола са натписом са стране којој команди припада 
удо, свет је бегао и јурио је гомилама, војници су протрчавали, јурили су и неки официри на коњ 
укрцанога воза је било већ пуно живота, војници су још једнако излетали те точили воду са стани 
скога гробља, недалеко од Патријаршије, војници су копали дубоке раке.{S} Ту, у тишини, под стр 
 блатом до појаса, деца увијена у крпе, војници без пушака, без ранаца и опасача, рањеници без  
д спуштати на руке.</p> <p>— Можете ли, војници? — упитао би по где када стари војвода, заморен 
ца промичу генерали, народни посланици, војници, рањеници, избеглице, стране мисије, црногорски 
а прозора и са тротоара. <pb n="460" /> Војници их опомињу да се склоне а свет стоји убезекнут  
реће откинуто парче кајиша од амова.{S} Војници и избеглице већ се разишле по селу, сваки тражи 
.</p> <p>Наста ноћ мрачна и облачна.{S} Војници наложише ватре у заклонима, како се не би откри 
 /> <p>То је био дубоко тужан обред.{S} Војници су се, спуштајући топове у раку, праштали са њи 
 носиљку свога шефа, старог војводе.{S} Војници, који је носе, нигде скоро да наиђу на ширину д 
одјекивало је као кроз пусте лагуме.{S} Војници и ако заморени, дизали су главе и погледали на  
ве и палила свеће изгинулима у рату.{S} Војници око ње, који су јој начинили места крај своје в 
ви нису били ни дотерани на станицу.{S} Војници су, разуме се, држећи се тачно наредаба, грубо  
о ваздух и светлост у дрвену кућицу.{S} Војници, који су носили ову кућицу, смењивали су се и ч 
 и отићи у Барбалушу а одатле у Љеш.{S} Војници и избеглице наставиће пут право за Скадар.</p>  
 застали или ударили у страну.</p> <p>— Војници! — рече ађутант трећепозивцима — Зауставите мал 
 шаторским крилима.{S} На тим сандуцима војници кувају чај и сваки час уносе у канцеларије, кој 
 <p>— Савезници долазе!</p> <p>— Долазе војници с Марне!</p> <p>— Знате ли шта значи то?{S} Зна 
у дрво, оправљају се нека кола, пролазе војници водећи коње да их напоје, износе из капија ства 
.{S} Кад би настајала борба, сами су ме војници уклањали, бојећи се да ми се што не деси.{S} Та 
ан призор.{S} Три пара вочића које гоне војници, упињу се да извуку из стрме улице она велика д 
на Гази-Баби изнад Скопља, од ране зоре војници и заробљеници живо утврђују положаје, са којих  
ње непријатеља.{S} Капетан нареди да се војници, расути по њивама, приберу што тешње и да најог 
у да возе српске рањенике.{S} Српски се војници боре за нас па не могу рањени ићи пешке, а ми м 
ебе па изађе напред:</p> <p>— Српски се војници боре за нас па не могу рањени пешке ићи! — поно 
а заврши своју причу речима: „Српски се војници боре за нас, па не могу рањени пешке ићи!“ пору 
 тихо, без шкрипања и лупе.{S} Затим се војници успеше у кућу и почеше отуд скидати ствари: сан 
 точкови од полупаних кола.{S} Крећу се војници кроз мрак и носе на глави сено, које су почупал 
таничноме часовнику нагло је одмицала и војници, који су већ одавно сатерани у вагоне, почеше п 
ти.{S} Командир узјаха коња, узјахаше и војници и батерија затутњи преко дрвене ћуприје па се у 
нешто више сувоте на земљи, полегали би војници, регрути и бегунци, прислањајући леђа уз кућни  
 вестима одбио онај један проценат који војници увек приписују страху, због којега цивилаши пре 
а?{S} Тамо... где су отишли толики моји војници...</p> <p>Сцена је била врло потресна, сви стар 
ске стране причају, да су им аустријски војници, босанци, рекли да неће остати у Србији већ мор 
ан — Зар не видиш да су оно тамо српски војници, зар не видиш да сам ја српски официр; зар ти х 
 ће журно теглити, крај патњама.{S} Али војници, регрути, рањеници, заробљеници, који нису у зб 
их послао у Ваљево!“ Није тако било али војници, <pb n="361" /> знаш већ како је, чује један од 
 су око њега праскали шрапнели и падали војници.{S} Поднео је све, све, и ево је сад малаксао,  
ишао једној ватри, око које су поседали војници.{S} Он сутра неће наставити пут за Скадар, он ћ 
ле сенке бивших људи.{S} То су били или војници испијени глађу, угашена погледа, лица обрасла у 
 децу.{S} Женама и деци треба крова, ми војници можемо и овако!</p> <p>И кад је рекао то „ми во 
упе, па се у њима коцкају на путу, а ми војници мрзнемо и киснемо на отвореним вагонима.{S} А з 
анским клупама, гладовала сам или су ми војници додавали по комад хлеба.{S} Негде сам ступала < 
о и овако!</p> <p>И кад је рекао то „ми војници“ погледао је са задовољством на неколико старчи 
грејану дечицу са њега, забодоше гладни војници и заробљеници ножеве у његово тело да откину па 
вор о томе.</p> <p>Малочас дођоше и они војници што су зашли да нам нађу стан.{S} Мени и мојој  
огих кола, под којима су спавали уморни војници и бегунци а крај којих је ватру угасила киша ко 
масу, која је прекрилила друм.{S} Стари војници би познали свога Краља и склањали би се с друма 
 и ко стигне тај удари.{S} Причају наши војници, њихов ђенерал Поћорек кад је заноћио у Крупњу, 
рчала.{S} У том већ загушише улицу наши војници, који су одступали.{S} Провлачила сам се измеђ  
} Они су на Церу били бољи, били су бар војници.</p> <p>О онима на Церу и друга се прича причал 
лицама и на свима ћошковима.{S} Продају војници и продају избеглице све што стигну, све што им  
ирају избеглице а преко ноћи је поседну војници, регрути, нове придошлице и све то полеже по ст 
ућута па се окрете мени:</p> <p>— Умиру војници, умиру избеглице, не умиру управо него падају.{ 
 судбина Скопља.</p> <p>Ма колико да су војници, који су товарили, тај посао пажљиво и тихо рад 
мраза.</p> <p>Војводу Путника понели су војници на раменима.{S} Његова тешка болест није му доз 
о вашарских черги и шатри, разастрли су војници своје шињеле и шаторска крила и по њима сложили 
ари Краљ и Престолонаследник.{S} Они су војници, они ће с војском.{S} Влада је отишла — то знач 
 грабе Призрену. <pb n="528" /> Промичу војници заостали из команда, које су јуче овуда прошле, 
 остали полезте, не гините лудо!</p> <p>Војници су се већ израније склонили или причучнули у ја 
тав круг земље око његове главе.</p> <p>Војници доведоше резервног коња који је био везан за ка 
и! — наређује командир батерије.</p> <p>Војници, који су хитро сјахали, узеше да ослобађају мал 
ра ноћ јасно оцртава и издваја, он вели војницима око ватре:</p> <p>— Ено, видите ли, децо, и т 
 у кафани, на једној клупи, међу многим војницима који су спавали по патосу и по клупама.{S} И  
 је да се на Битољу опет бори са својим војницима.{S} Ту је теже рањен и лебдео је измеђ живота 
ве круне у крв утопиле; пасти са својим војницима и својом крвљу обојити Ситницу, те да још јед 
ушкама и топовима, тамо је он са својим војницима.</p> <p>Деца ућуташе, ућута и Краљ.{S} Настад 
 разговор и о Скадру.{S} Краљ је причао војницима да је у младим годинама одлазио у Скадар и ка 
 кога очекује.{S} Загледа добро и кад у војницима позна своје, српске војнике, она се преобрази 
че стеже.</p> <p>Крај једне ватре, међу војницима, под непоузданом светлошћу пламена, који се п 
о кутија пудера.</p> <p>— Тако ти Бога, војниче — рекох, вели, ја продавцу — продај то и узми п 
био одмакао:</p> <p>— Знаш ли, бога ти, војниче, - које је доба ноћи?</p> <p>— Прође давно поно 
 да разговара с неким.</p> <p>— Сврати, војниче, овде има мало крова! — виче наш с врата.</p> < 
ли знаш како је, мајка...</p> <p>— Знам војниче, мајка сам и ја, разумем ја ту бригу.</p> <p>У  
о ми је, долазио ми је два три пута.{S} Војничка служба и ратни напори изменили су били потпуно 
ника, кретала су лагано троја пространа војничка кола са воловском запрегом; кретала су лагано, 
а које се ненадлежно унеле у ред.{S} Та војничка кола представљају залутале делове појединих ко 
искреноме болу.</p> <p>— Косово је било војничка пропаст, то није била пропаст народа — настави 
 целивајући са пуно искренога бола мале војничке крстаче. <pb n="263" /> Изгледала ми је у томе 
њему се мртвоме буди још једном осећање војничке дужности и, са напорима једнога самртника,; др 
га поседале милосрдне сестре, увијене у војничке шињеле, са прљавим белим марамама око главе и  
рати непријатеља из земље, могао сићи у војничке ровове и собом прихватити пушку; то није био в 
се чисто и иду крај каре некако друкче, војнички, испрсавајући се и као да би гомили, крај које 
есно! — чу се од једном позади нас груб војнички глас и пуцањ бича.</p> <p>Нико не маче.</p> <p 
сломе детету.{S} Добила сам и један сув војнички шињел те сам свукла с детета мокре хаљинице да 
p>— А то је?</p> <p>— Један политички и војнички препад, ма и по цену ослабљена севернога фронт 
њима, Аустријанцима и Немцима, односили војнички нестечене а ипак врло скупо плаћене победе.</p 
грдећи господу која злоупотребљава свој војнички чин.</p> <p>Ја сам се овом приликом старао да  
ла да у томе војнику има оца, да хладан војнички позив није у њему угасио топлину родитељских о 
својствен жени њене расе.{S} На њој наш војнички шињел закопчан до грла и широка шајкача, под к 
 госпо! — одговори г. пуковник строгим, војничким тоном, у коме није било ничега родитељскога,  
ем и Банат.{S} Даље мало од њих, жене у војничким шињелима, чланице неке американске мисије, ра 
кола!</p> <p>Друмом је пролазила гомила војничких кола, муниционих, санитетских и профијантских 
мишљење једнога спремнога и разборитога војничкога старешине.</p> <p>Када смо такве разговоре в 
тала жртава и срама а нама донела славу војничкога народа.{S} Да ли војводи у овоме часу није п 
 споразуму.{S} Једна је од њих у мушком војничком оделу а друга просто и сиротињски одевена са  
ер свој део одговорности избегао једном војничком смрћу.{S} Када се буде неуспех ове експедициј 
— Ланац? — цикну мајка престрављена том војничком речју која за нас жене и мајке значи исто што 
о каријера, који је свој живот посветио војничком занату и на њему хоће да зида себи будућност, 
ао, један младић од двадесетак година у војничком оделу са поднаредничким звездицама на раменим 
 вашу напомену.{S} Говорили смо о ономе војничкоме препаду, који велите да је предлагала Врховн 
 би остала! — вели.</p> <p>Млада жена у војничкоме оделу, која је хтела с њом да се споразуме,  
n="571" /> младости, проведене стално у војничкоме логору на бојноме пољу, завршава овако траги 
еце.{S} Ишло их је четворо по четворо у војничкоме реду а невојничка држања.{S} Пролазили су, п 
/p> <p>— Макензен нек абдицира на своју војничку славу! — узвикује онај што је наручио пиво „за 
 црно и опаљено лице официрево и лимену војничку чутурицу, коју је држао на колену, и с времена 
је по подне примио са Цетиња, од нашега војног <pb n="708" /> делегата, по којој немачки званич 
т.{S} Њега су извели из тамнице прекога војнога суда, који га је, због бегства са фронта, осуди 
 упалили.{S} Сви остали магацини робе и војнога материјала били су смештени по џамијама и њих н 
манда трупа управу над Скопљем поверила Војној Станици и управник Војне Станице, стари београдс 
ја, који је био магационар при некаквој војној станици и тога ради носио официрску капу под кој 
везник чиновничког реда који је радио у војној станици.</p> <p>Одушевљени таман поново умочи пи 
е смислу и одлучено да се и министрима, војном и грађевине, телеграфише те известе о промени ди 
 су му спале и почео објашњавати једном војном апотекару како „у Немачкој не би могло ово да се 
београдски бакали писари у Министарству Војном а ђаци, омладина, која је имала да понесе велику 
едњи војник послат на фронт те да се на војну власт не може тако исто рачунати као и на цивилну 
и.{S} Него овуда, преко Грантовца, па у војну болницу.</p> <p>— Бојим се далеко је! — одговори  
дила вера; гледао сам бескрајне поворке војсака, водила их је воља јача и старија; видео сам гн 
д цигарета исписивао бројеве балканских војсака; четврти је цитирао српско-грчки уговор; пети ј 
зрену растурио, држава је још покушала, војска је још покушала, да понесе бар оно што је најпот 
 је отишла — то значи нема више Србије, војска је остала за то да се и она повуче.</p> <p>Са ст 
аљ спи, влада спи, Врховна Команда спи, војска и народ спи...{S} Цела Србија спава!</p> <p>То ј 
о је и мртву грлити.{S} Краљ је био ту, војска је била ту, народ је био ту.{S} То није више она 
 укупно овакво обележје стања у војсци: војска преморена, малаксала и растројена, али би се офа 
ким бригама које су лежале на влади.{S} Војска је зашла у планине без хлеба и без икаквих други 
вице и Подгорице, наставити ка мору.{S} Војска и иначе не би могла цела једним правцем да одсту 
жљави људи.{S} Куд је и камо Поћорекова војска била и угледнија и поузданија.{S} Победићемо их! 
 станични зид показујући где би се која војска налазила; дотле се виши чиновник иронично смешио 
леграфисао престолонаследнику да велика војска од 500.000 одабраних руских бораца, под командом 
у, маленоме селу, где се скрхала толика војска и народ, не чека другаче преноћиште до на друму. 
жане гомиле Арнаута страдала аустријска војска ђенерала Штрасера, чак је и он платио главом.{S} 
рстићи у реду, све је то војска, српска војска.{S} Ово је већ четврта година како се ту ређају  
је путеве којима су српски Краљ, српска војска и српски народ пошли напуштајући свој дом и свој 
а.{S} И тек 1912 године, када је српска војска, сада снажнија и духом и снагом, сишла с Копаони 
злим неким провиђењем, допрла је српска војска на оне крваве обале, крај којих је пала једна ср 
га радост скупо стала.{S} Кад се српска војска повукла отуд, морао је и он напустити своје њиве 
се да бегства није било догод се српска војска борила с уверењем, да ће макар један делић Отаџб 
 смо одступали и како је у опште српска војска одступала а непријатељ напредовао, тај треба да  
о утврђују положаје, са којих ће српска војска покушати још једном и последњи пут да брани Скоп 
еком и још једном славом покрити српска војска и вали те славе заљуљати велике европске фронтов 
оуздање.</p> <p>— Да постоји још српска војска и ја бих имао ту веру.</p> <p>— Постоји народ!</ 
евог Села.{S} То би учинило да бугарска војска промени правац надирања ка Страцину, да не би из 
 Па добро.{S} Је ли то редовна бугарска војска ударила? — пита онај што је ногу попео на степен 
наву нагомилана немачка и аустроугарска војска, спремна да изврши напад на Србију; Бугарска моб 
нам: добро се туку Србијанци али царска војска још боље.{S} Узели су, веле, Шабац, Лозницу, Ваљ 
 подизали, а републиканска се француска војска крваво тукла за победу рускога империјализма, ос 
а би се могла хитно пребацити француска војска на северо-источни фронт.{S} С друге стране опет, 
уче је одиста и кренула била савезничка војска у помоћ Србији.{S} Још од ране зоре настао је би 
} За дан или два стиже у Ниш савезничка војска из Солуна...</p> <p>—У Ниш? — гракнусмо сви.</p> 
од Видина до Дојрана, разуме се редовна војска! — одговара нестрпљиво светини заробљеник с фија 
у, налази место савезничке грчке, једна војска којој је врховни командант крунисани пруски аген 
7" /> исти месец, исте околности: једна војска која верује да је победилац и предаје се победни 
фа.{S} Када је на Косову страдала једна војска и једна држава, било је још српских држава које  
 се победничком заносу и немару и једна војска, за коју сви већ мисле да је побеђена, прибира п 
дступала је кроз сметове и мочари једна војска а није народ и, што је најглавније, француска се 
после нечувених напора, та се преморена војска повлачи у планине где је очекује глад.{S} И кад  
нам стиже у помоћ француска колонијална војска, кренуле су из Београда у сусрет савезницима.{S} 
</p> <p>— Много ватра, мора да је силна војска тамо.</p> <p>— И војска и народ!</p> <p>Кад смо  
 То није више онај Краљ и није више она војска и онај народ, али су ту, ипак су ту!{S} А сад, о 
ељ већ осећа да према њему није синоћна војска а београђани да је ова, у низу њихових славних б 
а те ватре наступа исто тако страховита војска.{S} Ови, што смо их срели, нису војска из немачк 
е на капитулацију у моменту кад се Ваша војска, и поред овако силне навале, тако одлично бори < 
е за који дан вратити, да ће стићи наша војска, која се на северу бори и, да ће стићи Французи, 
у да се склањам никаквој колони.{S} Кад војска иде на бојиште, кад жури тамо да стигне, добро,  
јих одлука да се склања.{S} Када би сад војска од једном почела да се повлачи то би унело велик 
е.{S} Навала ће бити још већа кад наиђе војска с положаја.{S} А и овако, нити имате шта јести н 
ац а не као побеђена.{S} Наполеонова је војска 1812, сачувала сву форму одступања тако да је ру 
! — окрете му се мајор — Наполеонова је војска одступала као победилац а не као побеђена.{S} На 
 бега а не прва!</p> <p>— Ама бар да је војска, па да ми није криво! — надовезује пензионер са  
 је потпуно поверљива.{S} Савезничка је војска на путу за Балкан, ако већ није...</p> <p>— За Б 
ану светлост кроз мрачну улицу којом је војска, уморна дугим и напорним маршем, испрскана дебел 
ој империји.</p> <p>Када је 1878 године војска малене Србије, која је пошла да ослобађа поробље 
ако се не може пробити на Скопље, да се војска повлачи преко Призрена и Дебра на Битољ.{S} Тога 
 се обустави наредба о одступању, да се војска прибере и предузме офанзива.</p> <p>Сви се сабра 
ој страни — не наставља борба већ да се војска повуче.{S} Целе ноћи је лила киша а у мочарну зо 
и кренули даље, ка Скопљу.{S} Српска се војска повукла до оних положаја, до којих је, по освоје 
а историја пораза српских.{S} Српска се војска борила на обалама реке Марице и она у тој борби  
род и, што је најглавније, француска се војска, одступајући, враћала у отаџбину и сваки корак к 
идела француске заставе.{S} Да ли би се војска, која би већ једном била на српскоме земљишту и  
 у Скадар — шапће Пашић — пре но што се војска почне скупљати тамо.</p> <pb n="615" /> <p>— Там 
приликом неће моћи да одупру; српска ће војска једним очајним налетом повратити Косово те натер 
и пред вратима, на улицама кроз које ће војска проћи и тек кад је пала мркла ноћ, повукли се у  
ј сам ја становао, ван пута је којим ће војска проћи, с тога сам доцкан у ноћ кренуо са фењерче 
ора да је силна војска тамо.</p> <p>— И војска и народ!</p> <p>Кад смо претурили још неколико с 
а њим тужне поворке несретнога народа и војска без вере и без снаге.{S} Отресао сам се упоређењ 
мља и угиба се.{S} И Краљ и Скупштина и војска и народ и влада и Врховна Команда и остатци оних 
гледа и које управо заједнички врши и и војска и народ.{S} Чега има ту поверљивог?{S} Шта је то 
и и Краљ и Влада и војводе и ђенерали и војска и народ.{S} Крећемо у планине, у гудуре, у кршев 
о у мишоловци; сви, сви смо затворени и војска и народ и Краљ и влада и цела држава.{S} Ето то  
<p>— Врло много!{S} За пет дана наша би војска била у Софији, Бугари би били нагло избачени <pb 
 други.</p> <p>— Питају те они, јеси ли војска или ниси.{S} Њима је до пљачке. — Вајка се онај  
з немачких новинарских легенда, нису ни војска која је Хинденбургу стекла маршалску палицу а св 
, да ме не прегазе коњи, да ме не обори војска, да ме... дрхтала сам од грознице и од страха.{S 
, у гнездо њихово.</p> <p>— Па ми нисмо војска, неће ваљда нас — додаје други.</p> <p>— Питају  
оно тамо, они крстићи у реду, све је то војска, српска војска.{S} Ово је већ четврта година как 
 војска.{S} Ови, што смо их срели, нису војска из немачких новинарских легенда, нису ни војска  
 њима и за њима, ишла је маса бегунаца, војске и народа.{S} Биле су то чиновничке и официрске п 
ед Приштине, расуле се ватре у логорима војске и избеглица, као да су звезде попадале са неба а 
големе пећине у коју би се могле читаве војске склонити.{S} Ту, у тој пећини, склонићемо се од  
мо тежње.{S} И када су једном две младе војске, двеју тек никлих државица, кренуле једна другој 
славно изгинуо, бранећи одступање младе војске са Косова.</p> <p>Бадава се наваљивало на њега д 
о гвирне на улицу да види из чије ли је војске тај пролазник.{S} У дну улице тамо, жена са дечи 
p>— Ја ћу се лично ставити на чело моје војске и ту ћемо на Ситници сви изгинути!</p> <p>Сви ућ 
имам и верујем и да је стање аустријске војске такво какво је изложио војвода Мишић али, не вер 
 војвода Мишић изнео о стању аустријске војске, ја се претходно питам и питам војводу: налази л 
у првим тренутцима уласка непријатељске војске појављивати се.{S} На једној кућици већ виси бел 
то поузданије сазна стање непријатељске војске која наступа за нама.{S} Заробљенички искази бил 
 не би ли тамо стигли пре непријатељске војске па да се предаду.{S} Тек су два конака од Пришти 
милим предосећањем улазак непријатељске војске, који има да означи почетак робовања, са нескрив 
ража.</p> <p>Малобројност непријатељске војске потврђивали су и неки пећани, арнаути, који су ј 
<p>— То је последњи савет шефова српске војске! — рекох више шапћући.</p> <p>— Последњи! — дода 
 били примили на себе снабдевање српске војске и, према обавештењима која је влада имала, та се 
 да ни величанствено пожртвовање српске војске ни њени надчовечански напори, нису кадри више за 
ња одлучна борба коју део расуте српске војске може дати:{S} Бугари би да присвоје себи јефтину 
а, казивала нам је да ће остатак српске војске, која још није стигла у Пећ, обуставити своје од 
евске власти и врховни командант српске војске.</p> <p>- Становао је на горњем спрату, у одељењ 
ку, спашће се армија, штаб, част српске војске и... ко зна какав све обрт може настати, ко зна  
 али, не верујем и да је стање бугарске војске такво.{S} И ако су их борбе на Тимоку и на Гиљан 
ку равницу и осујетили дејство бугарске војске која напредује јужним делом Овчега Поља, преко Ш 
и да привуку на себе један део бугарске војске; на савезнике се није могло рачунати после ситуа 
задаћу да онемогуће сваку везу бугарске војске која оперише од Ћустендила и Криве Паланке и оне 
не верујеш шта се учини од једне царске војске.{S} Ево да видиш, спроводим сам самцит двеста за 
 народа и онемогућила да се две братске војске састану под зидинама Душанова града, срела су се 
ном нападу Румуније, о искрцавању руске војске у Варни, о операцијама Грчке са југа, данас се в 
дином из Призрена и о борбама француске војске на југу Србије.{S} У току тога разговора, војвод 
распита се где се налази Команда Ужичке војске.{S} Седе затим и написа телеграм којим извештава 
S} Наредба је била од Команданта Ужичке војске, у њој му се наређује да одмах крене за Чачак и  
а синоћ изгинула.{S} Та чета, из ужичке војске, упућена је била доцкан синоћ са јелице капетану 
умфалној капији, при доласку савезничке војске.{S} На њему је исписан крупним црвеним словима,  
озари лице на глас о доласку савезничке војске а проседоме, који га је победоносно гледао, умир 
в срећан јер му стиже читав пук најбоље војске.</p> <p>— Цео! — одговори пуковник показујући на 
им, истуреним деловима своје малобројне војске, да <pb n="191" /> осмотри непријатеља и да учин 
у и на један мах се иза леђа споразумне војске, која треба да крене у Србију, налази место саве 
ише од Ћустендила и Криве Паланке и оне војске која је у Овче Поље избила преко Царевог Села.{S 
тај испао на штету Виљемове победоносне војске.{S} Док је ту војску удаљавала од нас страховита 
ала, да јаве бројно стање и расположење војске, количину муниције и да учине све припреме за ев 
ило што су ту ван вароши затекли логоре војске која сутра креће а и околност, што их ни у Липља 
 <p>Кад је наступила ноћ, главница наше војске повукла се са положаја, на којима се налазила ју 
Отаџбину, то је било опште осећање наше војске.{S} Наши су се ратом прекаљени позивци, са родит 
0" /> пушкарања измеђ становника и наше војске; на Колашину се већ воде последње борбе и Аустри 
је до крви измеђ Арнаута мештана и наше војске, те има већ мртвих и официра и војника.</p> <p>— 
и ока отворити.</p> <p>— Па има ли наше војске?</p> <p>— Има, жандармерија и пограничне трупе и 
тарца, Краљ без краљевине и војвода без војске, дуго су, дуго разговарали о злој судбини која и 
адлештва, архиве, благајне, команде без војске, товарни коњи, кола, аутомобили, батерије без му 
равских села, наиђоше разне команде без војске и војске без команда, наиђоше огромне масе регру 
вну Команду у планини, и команданте без војске и министре без власти, видела је и угледне пород 
вде сутра видети.{S} Одступање народа и војске, бегство породица, невољу, јад.</p> <p>— Нећемо  
ела, наиђоше разне команде без војске и војске без команда, наиђоше огромне масе регрута и чита 
дне ноћи, када су се непрегледни редови војске морских валова ломили један за другим о снажна п 
и пуцањ, то се још боре последњи редови војске, која није престала веровати у добру срећу Србин 
ње, прибраће се још и сви остали делови војске, који су се расули, образоваће се један јачи одр 
љати велике европске фронтове и повести војске одлучним и пресудним биткама.</p> <pb n="206" /> 
же дим са ватара и видиш како гмиже рој војске и народа <pb n="338" /> који је село већ притисн 
, врло мале јер су утрошиле велики број војске на образовање гарнизона по освојеним местима, не 
јатељ добио утисак да је овде већи број војске.</p> <p>— Из Армије имамо наредбу да изгинемо св 
таја се видело још да је недовољан број војске као и да нема више ни коморе ни профијантских од 
м те погледао хоће ли догледати силазак војске тим друмом.{S} Многи су излази у сусрет све до и 
аме вечери нестрпљиво очекивала долазак војске, предала се била дубокоме сну који јој је успава 
бити тачно обавештени са коликим бројем војске разполажемо, јер то у овоме часу нико од нас не  
своју државу и за којима ће са остатком војске и он сутра кренути.</p> <p>Ноћ је већ била дубље 
в?</p> <p>— И он!</p> <p>— Он има много војске?</p> <p>— Много, ал је далеко, не може да стигне 
су по канцеларијама а ако су дорасли до војске, њих комисије ослобађају.{S} И то да је бар сино 
аменима.</p> <pb n="557" /> <p>— Колико војске рачунате да можемо извући? — запитаће Пашић.</p> 
и кад би се мајке слушале не би ни било војске.</p> <p>— Он је ђак...</p> <p>— У толико пре.{S} 
е, те се не може рачунати ни на исхрану војске од становништва.{S} Ни о моралу трупа аустријски 
 га питањима:{S} Одакле иде; иде ли још војске; има ли какве наде?</p> <p>Капетан хтеде да не о 
дна другој у сретање, мачеви су њихових војсковођа тамо ка Шару управљали своје врхове а Призре 
на наша поља.{S} Краљеви немају ту моћ, војсковође то нису кадре али ви сте осећај, ви сте миса 
о да то учини заједно са <pb n="572" /> војском и од јуче ујутру, он већ не излази из своје соб 
, белој коверти.{S} Ђенерал, који је са војском својом сад већ требао да буде близу српске гран 
у свеци одступали, тако су са народом и војском и они прешли преко високих планина и стигли овд 
а када се морала главна улица затварати војском и жандармеријом, да би се кроз њу могао обезбед 
Јер, авет глади у велико лебди над овом војском изгнаника.{S} У Приштини последњих дана већ се  
 неки зао дух пошао пред непријатељском војском, као кобна извидница, са задаћом да брише нашу  
мање и да ће његов повратак, са српском војском, значити слободу његова села и његова завичаја. 
ак, попадале би још једном пред српском војском а непријатељ, <pb n="205" /> пребачен преко Мор 
стојимо, сретнемо на бојишту са пруском војском која је, окићена победама, дошла са далеких фро 
ми опростити!</p> <p>Пошла сам за нашом војском и ишла сам од логора до логора, где год сам ват 
а Сави и Дунаву, повукли су се са нашом војском до нишке равнице да ту наставе посао.{S} Одатле 
ући кроз варош, одржавају везу са нашом војском код села Маџарева.</p> <p>Праћен једним господи 
ри помоћник.</p> <p>— И шта ћемо онда с војском без материјала, без опреме, без муниције, без т 
онаследник.{S} Они су војници, они ће с војском.{S} Влада је отишла — то значи нема више Србије 
 чула за њега.{S} Знам да је био прво с војском код Прњавора, после не знам где је био.{S} Кад  
мене и зна да постојим?{S} Имаш сина за војску, знају те, нађу те, имају те записана у списку;  
ац раменима — да сви младићи дорасли за војску крену из села.</p> <p>Грешни људи — они су болес 
.{S} Он је растао али не за мене већ за војску.{S} С јесени 1914 године сазваше ђачку чету и он 
дну, искрцати за двадесет и четири сата војску на Варни и Бургасу?</p> <p>— И пет, и пет фронто 
м непријатеља све се то збира, образује војску и туче непријатеља организованог и снажног.</p>  
наћи ко ће им казати.{S} Аустријанци уз војску која окупира вароши воде и војску шпијуна.</p> < 
 видите како је то страшна слика, кад и војску и народ напусти уверење да се може што спасти те 
ци уз војску која окупира вароши воде и војску шпијуна.</p> <p>— Неће ваљда они заузети Призрен 
м био једини спас када би Руси искрцали војску у Варни и Бургасу.</p> <p>— А... само то не може 
који ће се у исти воз укрцати и повести војску Србији у помоћ.</p> <p>Пет минута пре 11 часова, 
исује тај декрет, уверен да ће, имајући војску у рукама, моћи лакше да натури грчкоме народу по 
и.{S} Шта је то њој да из Одесе пребаци војску у Варну, ништа, шала!</p> <p>— Ал ја бих волео — 
 из Лијона, по коме Немачка већ повлачи војску из унутрашњости Србије.{S} Овај је телеграм допу 
рана које је некада стекао, нико није у војску звао, ни у моменту кад је на фронт потерано све  
. — Војник, одведоше га лањске године у војску...</p> <p>— Па? — запитах ја и ако сам слутила о 
атим настави:</p> <p>— И он је отишао у војску?</p> <p>— Ваш брат?</p> <p>— Немам браће...{S} С 
оји веле да на путу нису видели никакву војску већ само неке патроле.</p> <p>Сав тај материјал  
овели ко зна где, у туђе земље и у туђу војску.{S} Не би могао ни здрав хлеба, ни болан лека по 
оје наступају с Косова, не представљају војску бољега квалитета а сем тога, прати их глад јер н 
рата са Бугарима, веровао је он у своју војску, као што је знао да остали балкански савезници н 
не би бранио да остану и сачекају своју војску, па ипак они иду за нама.{S} Шта је то што их ве 
 колико вере и колико поуздања дочекују војску која је стигла у помоћ.</p> <p>— Како да не, чит 
рпски официр; зар ти хоћеш да ја српску војску, макар и у одступању, проводим под белим застава 
атима једне кућице, жена спазила српску војску и српског официра па стидно сакрила за леђима бе 
е су у рату за ослобођење водиле српску војску на Јавор и на Шуматовац, лежале су у блату под в 
нало и са усхићењем посматрајући српску војску коју нису очекивали.{S} Мало даље, опет пред вра 
тражили од команде да их приме у српску војску.{S} Еј, благо мени, рекох, само дај Боже да то б 
о свему и свачему. „Их, да видиш српску војску — казивао је мени — све сам соко; видиш му из оч 
ако су кадри да нам лиферују савезничку војску.{S} Него, хоћете ли ја да вам кажем зашто ови по 
на српску границу; споразумне силе шаљу војску у Солун да помогну Србији; Константин грчки изда 
овољно муниције и хране и доста очувану војску да може борбу примити?</p> <p>— Шта је то, питат 
на ту цену, Бугарска упућује мобилисану војску на српску границу а уверава споразумну дипломати 
ђивала ђенералу да искрца већ утоварену војску и врати је у логор.{S} То је била наредба која ј 
већ на Дарданелским бродовима сувоземну војску а ни Египат није далеко.{S} Промислиће се, добро 
снаге на себе, но онда, удвостручили су војску!</p> <pb n="46" /> <p>— И још нешто!{S} Не забор 
љемове победоносне војске.{S} Док је ту војску удаљавала од нас страховита артиљеријска ватра,  
ма ако би кренули нама у помоћ; на нашу војску са севера није се могло рачунати, јер је она већ 
 <pb n="411" /> <p>— Склањамо се с пута војсци и треба да се склонимо, њено је прво да прође —  
мер?{S} Јел’ нама, грађанима?{S} Ако је војсци, онда води га тамо, на фронт, па га стрељај! — у 
ка Влада.</p> <p>— Нећу тамо, водите ме војсци!</p> <p>— Његово Височанство Престолонаследник т 
 — овде су сви преплашени.{S} Водите ме војсци, тамо ми је лакше, тамо још верују!</p> <p>И мор 
рећу на пут, како би олакшале одступање војсци.{S} Наредба се ова брзо рашчула и тако се и посл 
рно своје сазнање о стању у аустријској војсци, иснесе све податке, све исказе заробљеника, гра 
им усануле.{S} Прва вест о дарданелској војсци, после неколико дана мучнога ћутања, била је: да 
ћ на досадањим фронтовима према српској војсци, подељеној према њима, Аустријанцима и Немцима,  
колини непријатељски држе према српској војсци, те је на појединим местима било и пушкарања.</p 
је ратар из Срема, обрадовао се српској војсци кад је прешла Саву и пронела српску тробојку кро 
угерирале такве бајке својој недораслој војсци, бојећи се да ће се иначе ови непоуздани дечаци  
ровати у добру срећу Србинову.{S} У тој војсци има их који задивљују јунаштвом и који верују да 
етлост на мрачну улицу те осветлиле пут војсци која нам последњу наду доноси.{S} То је била јед 
ебало је одржати морал <pb n="165" /> у војсци, добро, ајд лажи је.{S} Али сад, што ће нам то ј 
Краљ од прошле године, чија је појава у војсци на беломе коњу, оваплоћавала у народноме веровањ 
заробљење једнога Краља учинило би да у војсци, која треба да задржи непријатеља, клоне дух и в 
авали су укупно овакво обележје стања у војсци: војска преморена, малаксала и растројена, али б 
мо знати какво је стање и расположење у војсци, нарочито после напуштања земље од стране Краља, 
а; ми смо сиромашни.{S} А био је је и у војсци, није ни могао да ме збрине.</p> <p>— А никог ни 
огинуо или да је рањен?{S} Ако су већ у војсци они су по канцеларијама а ако су дорасли до војс 
рабре народ и не дозволе да клоне дух у војсци.{S} Ви сте тим вестима и могли поверовати, јер н 
{S} Подноси, видиш с нама све заједно и војује и вуче и гладује и гине па — ћути и трпи.{S} Вид 
рају, нарочито су нежни:</p> <p>— Ајде, воко, ајде!{S} Потегли мало да изнесемо овде узбрдо.{S} 
аре, које су вукли четири мала и мршава вола.{S} Крај вочића су ишли трећепозивци са одељаним г 
а крену, а овај грешник, распорио мртва вола, избацио му утробу па се он увуко унутра, у вола,  
 ћебе; други опет тамо заклао државнога вола, рашчеречио га, стао на један ћошак и сече секиром 
 очајна мајка.</p> <p>У том наиђосмо на вола који остављен лежи поребарке крај друма, борећи се 
бар.</p> <p>Приметих војнику који је са вола, којега су пси већ подрпали, секао себи парче меса 
то у рану зору поткивају негде коња или вола, који је јуче обосио а данас треба да крене на даљ 
ацио му утробу па се он увуко унутра, у вола, и тако је проспавао.</p> <p>— А ниси се бојао — р 
едном девојком, рекао ми је да он то не воле.{S} И ја сам га послушала и што год ми је казао ја 
ем видела онакаженог; да ли он још мене воле, да ме није заборавио?{S} Да ли ће се обрадовати к 
 — Имаћете младога Краља који ће да вас воле и кога ћете и ви волети.</p> <p>— Па где је он? —  
 да дише те ме то још више преплаши.{S} Волела бих да се трза као раније, то ми је трзање ипак  
ни ми се да нису топле као мало час.{S} Волела бих да су топле, та ми је топлина била доказ жив 
ого светлости.{S} Не знам зашто, ал сам волела да останем у мраку и ако ме је било страх мрака. 
нисам отишла, није ми се ишло.{S} Нисам волела ни крај капије да прођем, избегавала сам.</p> <p 
 да учини, сваком да помогне, па га сви волели.{S} Остави наредник или <pb n="359" /> каплар, н 
, ако, казуј ти мени све чега се сећаш, волем ја то да слушам.</p> <p>— Е, ако волете, онда...< 
рум, као и прошле године, па ето ти!{S} Волем то него да се крпам и мучим по рђавом времену.</p 
жалио сам га већ а мени како Бог да.{S} Волем вуци нека ме растргну, него...</p> <p>— Људи, да  
и шта да једу; хоће ли их прогањати?{S} Волем овако, нека су крај мене!</p> <p>— Шта ћу! — прав 
, вређајте их, не избегавајте то.{S} Ја волем, ја желим да се они не успавају у мени, да су уве 
народа.{S} Не знам ко је био у колима и волем што не знам.{S} Што <pb n="438" /> ће ми њихова и 
S} Ето, и ти си унакажен, па те ја ипак волем!</p> <p>Та ме је мисао тако обрадовала, тако утеш 
он не казује; а добар друг, одан... баш волем што смо се намерили једно на другог.{S} Како би с 
ливам Цара а мени Обилић ка грудима!{S} Волео сам што пре да буде борбе, ал би ми жао било поги 
тим донело победу.</p> <p>— Ипак бих ја волео... — покушава да каже своје мишљење песимиста али 
а очи.{S} Срамота ме, тешка срамота, та волео сам сто пута да сам погинуо тамо у рову, но ово ш 
есницом.{S} Али га не удари, и он га је волео као и ми, него га само дочепа за гушу и затресе у 
 препричао — а Ви?</p> <p>— Ја бих више волео да знам шта у овоме тренутку мисле наши пророци у 
го за својега.{S} Баш ми је било мило и волео сам што пре да буде борба.{S} Осећао сам да ћу би 
, а народ гази дубока блата; како би он волео, кад би их могао све повести, кад би могао свима  
а љубав, учини мени за љубав.{S} Ја бих волео да изнесеш главу, да одеш тамо, да поздравиш...</ 
 господин са јабучицом.</p> <p>— Ја бих волео... — хоће опет нешто да примети песимиста, један  
 Варну, ништа, шала!</p> <p>— Ал ја бих волео — чеше се за врат учитељ — кад би нама Русија при 
 дође неко па нека каже: „Ама ја не бих волео на то поље!“ Шта ће да му кажеш ако си прави шахи 
 волем ја то да слушам.</p> <p>— Е, ако волете, онда...</p> <p>Он ућута као да прибере сећање п 
 био кад смо се растали.{S} Да ли ћу га волети тако исто као и пре, кад га будем видела онакаже 
ља који ће да вас воле и кога ћете и ви волети.</p> <p>— Па где је он? — настављају деца.</p> < 
p> <p>— Ти ме не волеш, је ли, ти ме не волеш више?</p> <p>И даље ме је гледао истим погледом и 
руку коју сам љубила.</p> <p>— Ти ме не волеш, је ли, ти ме не волеш више?</p> <p>И даље ме је  
сапуницу.</p> <p>— Не пита се ту шта ти волеш а шта ја.{S} Наш је положај такав! — узвикује узб 
 што ми је рекао али сам ја знала да ме воли и он је знао да ја њега волим.{S} Кад је отишао би 
то раде, а није ми никад рекао ни да ме воли.{S} Он је самном само озбиљно разговарао и саветов 
на, те на уљу пржи приганице, јер он то воли.{S} Умесиће их, испржити и неће дотаћи; оставиће и 
а грлећи чврсто рукама Ранка, онога што воли школу.{S} Мајка сва избодена бајонетима а дете раз 
нала да ме воли и он је знао да ја њега волим.{S} Кад је отишао било ми је тешко, врло тешко.{S 
p>— Ето, и ти си онакажен па те ја ипак волим!</p> <p>Његово око сену гневом и мржњом, он диже  
{S} Не зависи то, брате, од тога шта ти волиш, него с овог поља може да се направи мат, па то т 
је и децу.{S} Имам једну девојчицу, виш волишна је, на мене, те рекао би не зна ни две унакрст  
о је на кари! — узе да се извињава вођа волова.</p> <p>— Је л теби незгодно, је л теби тврдо ка 
 привезани јармови и ујармљена три пара волова.{S} Кола су натоварена куферима и сандуцима са к 
о, он кида залогаје са цркотина, коња и волова, којима је друм којим одимо тако раскошно окићен 
не уличице да покушају наћи кола, коње, волове или ма шта чиме би се могли користити, јер желез 
 су стигли или одјармише <pb n="439" /> волове, почистише колико се могло блато под колима, пос 
е било уобичајених узвика и издирања на волове, које је свако од њих водио за узицу и тихо крет 
пре на раменима товар, па онда изведоше волове, па изнесоше руде, па точкове.{S} Док су момци и 
а спалим на врх носа, иде напред и води волове за узицу.</p> <p>Па онда се нижу тако редом слик 
 селу зло; узели су нам коње, узели нам волове а бабу опет нешто терали жандари но се вратио ал 
ји од јутрос пред свима надлештвима.{S} Волови, ослобођени јарма мирно преживају а жандарми и д 
је на ногама и спрема се за полазак.{S} Волови се поје, коњи се самаре, кола се товаре.{S} Они, 
гламњу с ватре и коју грану, западоше и волови!</p> <p>И кроз мрак прође ваздухом упаљена гламњ 
гла оправити да наставе пут; леже мртви волови који се распадају и они који су тек липсали и са 
 четвртој улици полегали гладни државни волови и закрчили улицу.{S} Овамо војник продаје шаторс 
епозивац а вуку снажни и рогати државни волови па онда, путничка кола са арњевима и уморним коњ 
иља одакле су јутрос кренули.{S} Уморни волови који вуку ову батерију, ослобођени јарма, узеше  
с крај ватре видео као гужву од које су волови стукнули, била је гомила људи која се испреплета 
рипе гломазна воловска кола са државним воловима, претоварена неким сандуцима, гвозденим кревет 
 те смо се заједно склонили измеђ двоја воловска кола, тако рећи измеђ воловских рогова.{S} Кад 
м по страни друма међу колима, она мала воловска кола без лотра, на којима су само двема даскам 
еју невољни.</p> <p>За аутомобилом мала воловска кола без лотра већ само две даске везале два п 
 са свих страна арњевима а замном једна воловска кола претоварена стварима, поврх којих је поле 
шку бригу.</p> <p>За таљигама иду једна воловска кола опет претоварена стварима, женама и децом 
ад се не могу да окрену; двоја гломазна воловска кола утисла се међу собом точковима те нити је 
p>За аутомобилом лагано шкрипе гломазна воловска кола са државним воловима, претоварена неким с 
м су се товарили сандуци на многобројна воловска кола.{S} Народ са товаром на леђима извирао је 
о се кроз ноћну тишину чује како шкрипе воловска кола или забобоњају кочије преко какве колебљи 
 су легли са стоком, прислонили леђа уз воловска леђа те тако пробдили ноћ.{S} Та ноћ у Липљану 
у њему.{S} Он иде истом брзином којом и воловска кола а тако често и застаје немогући <pb n="37 
 дићи.</p> <p>— Једнога дана, донеше на воловским колима неколицину тешких рањеника.{S} Једва с 
друге болније, промичу кроз гомилу кола воловских, коњских, крај кола свих врста, свих облика,  
ћ умуко тандрк кочија, стењање и шкрипа воловских кола, тутањ и бректање аутомобила и галама св 
еђ двоја воловска кола, тако рећи измеђ воловских рогова.{S} Кад дође на ред да се кренемо, ми  
ности.{S} Улицу је већ закрчио дуги низ воловских кола која су евакуисала болницу.{S} Пред наче 
в сат, провлачећи се измеђ коња, кола и воловских рогова, да начиниш ни двеста метара пута.</p> 
 у јарак, кола скрећу с пута, точкови с воловских кола разривају обале друма и срозавају се стр 
 <p>Изабрали смо место у близини једних воловских кола, испод којих је већ спавала једна енглес 
лагано троја пространа војничка кола са воловском запрегом; кретала су лагано, да не би њихово  
сад даље са товарним колима а са једним волом; јада се домаћин који се диго јутрос и видео разг 
/p> <p>Жена га послуша и положи децу по волу а во, који је већ био склопио очи предајући се смр 
 вочићи потежу у страну и преврћу кола, волујар псује све на свету, почев од Бога па до каплара 
варена стварима, поврх којих је полегао волујар и, под кишом која га је квасила, спавао тврдим  
поскидаше ћебад којима су огрнули коње, волујари повадише камење, које су подметали под задње т 
узнемирило успаване грађане.{S} Нити су волујари међ собом разговарали, нити је било уобичајени 
е из те заваде клијало; лукавство и зла воља изнад врлине и вредности; амбиција и себичност изн 
бескрајне поворке војсака, водила их је воља јача и старија; видео сам гневне поворке народа ко 
лама ишао мостом.{S} У једанпут дође ми воља да се опет вратим у болницу, зашто не знам.{S} Не  
ипак човек верује где кад у снагу своје воље!</p> <p>— А што бегаш, што ниси остала? — питам Га 
тио се дугих напора и снажне, младићске воље којима <pb n="324" /> је савлађивао; сетио се први 
игу и убијале у нама и последње остатке воље и снаге.</p> <p>Сутра би зором ипак загушили друмо 
 а ја остадох, али нема у мени више оне воље за борбу, нема оне храбрости са којом сам пошао.{S 
гда ја лично уверио да је човек челичне воље и огромне душевне енергије, речи ми са сузама у оч 
 је у Врховној Команди било доста добре воље да се од омладине спасе што може.</p> <p>— Је л’ в 
о мене буни, то је оскудица сваке добре воље код надлежних да воде рачуна о ономе о чему није с 
зао да је у Врховној Команди било добре воље, ја нисам мислио онако, на неку добру вољу у теори 
 погледа; без човечанскога изгледа, без воље, без намере и без израза.{S} Не можеш познати доју 
арац прецењивао своју снагу подајући се вољи.{S} Није могао поћи за народом, заклецала су му ко 
и предају <pb n="686" /> се судбини или вољи других?{S} Један од тих најзад пресећи ће ипак дуг 
ше ни корака не можеш учинити по својој вољи, нити ићи за својим очима.{S} Иде се жмурећки, нас 
месо за топове.{S} Говорите ми о доброј вољи Врховне Команде а ја говорим о доброј вољи поједин 
и Врховне Команде а ја говорим о доброј вољи појединаца из Врховне Команде.{S} Зар ви не видите 
к да напусти Тополу.</p> <p>— Ако је по вољи у Ниш, Величанство, тамо је Краљевска Влада.</p> < 
с стигоше топови!“</p> <p>Сви поскочише вољни за јуриш, очекујући нетренимице команду и осврћућ 
стави на једној чистини поворку, нареди вољно и све остало за одмориште те сјаха с коња и преда 
главу од граната и кише.{S} Домаћини су вољно и невољно примали под свој кров бегунце, не знају 
већ на првом кораку у невољи изгубили и вољу и снагу и сад већ равнодушно посматрају туђу невољ 
у живот, она му је подржавала и снагу и вољу и обећавала победу.{S} Све, све је то он у овом ча 
е, ја нисам мислио онако, на неку добру вољу у теорији, јер знам да је Врховна Команда издавала 
тешко остати у тој гомили.{S} Загушљива воња од људскога зноја, покислог одела, које се пуши и  
се под кров најгушће сабио.{S} Осећа се воња сточнога ђубрета и коњског зноја са седала која се 
 пожњевеним њивама, осетише далеко отуд воњу крви и кренуше јатима северним обалама, гачући и п 
пита шта би човеку, изађе отуд блед као восак.</p> <pb n="370" /> <p>— Их, људи Божји, одите да 
угашену свећицу, која се разлила, те му восак покапао и искитио цветићима ручицу.{S} Његово је  
е нигде ништа није могло сем мало дивља воћа којим смо квасили суве усне.{S} И тога је брзо нес 
м и пазаривали поморанџе, алве, симите, воће, од оне масе солунских продаваца која се обично на 
огледао један болан призор.{S} Три пара вочића које гоне војници, упињу се да извуку из стрме у 
S} Их, што сам имао вочића, мог рођеног вочића, није био стока него брат и пријатељ.{S} Код кућ 
укли четири мала и мршава вола.{S} Крај вочића су ишли трећепозивци са одељаним гранама, којима 
де, па ћути и трпи.{S} Их, што сам имао вочића, мог рођеног вочића, није био стока него брат и  
су.{S} Она сама води за узицу један пар вочића, ујармљених у кола <pb n="598" /> са два точка,  
 кроз која се прошло; за овима опет пар вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, два  
која се прошло; за овима опет пар малих вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, то с 
/p> <p>А она два трећепозивца, што воде вочиће, исправили се чисто и иду крај каре некако друкч 
а до каплара и удара немилостиво грешне вочиће батином по чеоњачи и по очима; товарни коњи збиј 
ам изнесе Краља на кару и водци кренуше вочиће, те кара с Краљем уђе у масу, која је прекрилила 
а одељаним гранама, којима су опомињали вочиће када би ови уморни застали или ударили у страну. 
 друма и срозавају се страном у јендек; вочићи потежу у страну и преврћу кола, волујар псује св 
ретоварена стварима, женама и децом.{S} Вочићи тешко дахчу и посрћу немогући да извуку кола кој 
нитетских и профијантских, која су наши вочићи са напором извлачили из дубоких пролока искварен 
ка кола натоварена сандуцима, која вуку вочићи а која причају о трагедији једнога народа.</p> < 
оказујући на она дворска кола која вуку вочићи.</p> <p>— Та да, тако нешто — одговара господин  
 се ојеле; па онда мала сељачка кола са вочићима као срндаћима и точковима које је обмотало бла 
} Па онда, мала сељачка кола са мршавим вочићима који изгледају као срндаћи и разглављеним точк 
ражи терет, своје чедо исцеђена, бледа, воштана лица; рањеник, који је недолечен кренуо из пост 
да јој обезбеди место у возу.{S} Бледа, воштана лица и великих, изразитих очију, она је стајала 
очи влажиле сузама, њена се коштуњава и воштана рука грчевито стезала а боне <pb n="415" /> и у 
ки људи, који су напред ишли, припалише воштане свећице а и по где ко међ нама, јер је у шуми б 
ли у дубокој мрачној тамници осветљеној воштаним свећицама које су мајке припалиле док нас децу 
ик и крај њега несретник бледа лица као воштаница и суманута, укочена погледа, којим он тупо, б 
вештеника да им опоје матер, нису имала воштаницу да јој припале; посула су гроб само искреним, 
е часу нечега тајанственога; њено бело, воштано лице, по коме се заигравала лака и бледа пурпур 
 чело и милује покислу косу; по његовим воштано бледим образима трепери прозрачно болесничко ру 
амо а час овамо, опазио сам и оно бледо воштано лице и очи пуне топлога израза оне госпе у црни 
је авет глади својом суровом кичицом по воштаноме, бледом лицу извајала грубе црте клонулости и 
тишина сем, кад ми наиђосмо, што прнуше вране, које су се прокисле одмарале на крстовима и дубо 
оисточно од Бољевца, затим Мало Црнуће, Врановац, Липар, Дивљачко Брдо и Врбовац, а то значи, д 
чи успут није говорио а шибао је сироте вранце и ако су као стреле летели.{S} Једнако их је шиб 
ја у кола, ускочи и бабо, прекрсти се а вранци потегоше свом снагом и изнеше као перце кола из  
е и наш виноград и наше двориште и наши вранци и све, све што сам проживео и што сам кад год ви 
ико <pb n="629" /> су јурили путем наши вранци, све се носала и повијала кола с једне стране др 
 пошао преко положаја ка Врањи.{S} Али, Врања је већ била пала и непријатељ је надирао ка Леско 
оји бегају из Крушевца, Ниша, Прокупља, Врање и Куршумлије, загустило тако да је било момената  
раве и Ибра; Чачак, Краљево, Алексинац, Врање и Лесковац, те загустише друмови који са севера,  
а тимочког фронта хитно ће кренути и од Врање, по цену највећих жртава, пробити у прешевско-кум 
угари већ пресекли жељезничку пругу код Врање и тек што нису успели то исто да учине и код Стру 
дрхтај младости, када је 1912 године из Врање кренуо преко границе.{S} И тако редом, прелетале  
е одатле коња и пошао преко положаја ка Врањи.{S} Али, Врања је већ била пала и непријатељ је н 
болом више и сутра дан је одмах похитао Врањи, јер је чуо да је она у опасности.{S} Стигао је а 
 пала и Бугари напредују ка Страцину; у Врањи се дешавају неки догађаји о којима су вести врло  
!</p> <p>— Ал ја бих волео — чеше се за врат учитељ — кад би нама Русија прискочила у помоћ у п 
да се заштитиш, киша продире, засипа ти врат те ти влажи тело; засипа ти рукаве те ти кваси рук 
понови удар.{S} Најзад гомила леже сва, врата стењу, попуштају, пуцају и дивљачки арлук поздрав 
ша други чиновник, покуша и сам официр, врата се нису могла отворити.{S} То исто и са вратима н 
е крај врата и стрпељиво сам чекала.{S} Врата се или нису довољно преклапала или су била од тан 
а се ниже за невољом и јад за јадом.{S} Врата се канцеларијска сваки час отварају и кад год се  
</p> <p>Товаре се, полазе, он закључава врата па пошто је још једном бацио поглед по својој мил 
а је већ прошла поноћ кад на капетанова врата неко закуца најпре тихо а затим јаче.{S} Био је т 
 светлих и округлих очију и висока сува врата, уз који се при говору јабучица пење и слази као  
S} Заћи ћемо у туђину, куцаћемо на туђа врата и просићемо саучешће према нама и према нашој ота 
од немила до недрага и куцаћемо на туђа врата; заклањаћемо се под туђе кровове и пружати руке х 
 старе амове, који су висили у кући иза врата: мајка је измесила пуну врећу проја, те су тако к 
ари капут његов што виси на јексеру иза врата, који је правио преклане о слави, и дечија колица 
амен који се дохвата таванице и пробија врата и прозоре.{S} Настаје паника међу становништвом к 
 левој страни, у зграду на једна велика врата, у мрачну и велику просторију, која заузима цело  
м кући, утрчала као без душе, зариглала врата изнутра, гурнула главу под покривач у постељи и л 
 о други кревет.{S} Кад сам се дочепала врата, изјурила сам напоље као ветром потиснута; трчала 
а пружи а затвори <pb n="414" /> леђима врата.{S} Дође ми у том тренутку да не примим хлеб и да 
Мораве у Косовску равницу и закуцала на врата Господњега храма цркве Грачанице, да се у њој пом 
ће други.</p> <p>Један од ових изађе на врата и чусмо га да разговара с неким.</p> <p>— Сврати, 
 би чули што, као просјак кад залази на врата да испроси што.{S} Они прилазе једној групи, јер  
лој соби.{S} Један ће посилни лупати на врата кад буде време да се буде, донети свеже воде за у 
“ — одговара старица, па наслони ухо на врата а прстом ми казује да се умирим.{S} Слушала је по 
шао први страх.{S} Наслонила сам ухо на врата и ослухивала сам шта бива напоље.{S} Чула сам да  
служитељ новчанога завода изађе опет на врата и позабави се дуже напољу.{S} Нисмо чули разговор 
а, на коме су до малочас била затворена врата.</p> <p>С усхићењем, као и сви моји, посматрали с 
е пусте, на напуштеним кућама затворена врата а на прозорима спуштене завесе.{S} Из по гдекоје  
другој кући спуштене завесе и затворена врата; има читавих уличица пустих и празних, једва ако  
војника из патроле да закуцају на разна врата те припитају не би ли нас ко под кров примио.</p> 
 каквој комори.</p> <p>Широка двокрилна врата на штали била су отворена и из њих је био задах с 
е.{S} Пламен букће, тутњи и крха, обара врата, прозоре и лиже зидове и дохвата се већ степеница 
по пространој соби.</p> <p>Најзад се та врата лагано отворише и на њима се појави један млад чо 
о пре стигнем.{S} Ушла сам опет на иста врата и попела се истим степеницама.{S} Један старији г 
о има од хране, па јој метни овде, пред врата.{S} Ако може бар два три дана да се исхрани!...{S 
иземље а служи као штала за коње.{S} Од врата с десне стране штале, изведене су узане степенице 
т, заурлука пас.{S} Зла коб је зашла од врата до врата да посећује некад мирне и срећне домове  
овори ни речи него преплашен, одмаче од врата.</p> <p>Сви ударише у смех а онај што се огласи з 
 да проговорим.{S} Он се онда измаче од врата, која је био леђима притиснуо, окрете се и закључ 
е и српских кућа које су широм отвориле врата онима, који су их пре три године спасли Косовског 
ару, које смо затисли.{S} Кад се отворе врата, да ко уђе или изађе, суне у шталу читав товар хл 
грабе се џакови са храном, разбијају се врата на магацинима.{S} А краљ, који тога тренутка напу 
, пламен халовито граби све даље, прште врата и прозори, чује се тресак балвана а црн дим куља  
ће, зна она, зна тета Стане, на чија ће врата закуцати.{S} Доћи ће и њено пролеће и доћи ће њен 
и на ватру.{S} Нађе се узица те увезаше врата, да не може свако и без разлога отворити.{S} И та 
 их уверио да служи Богу.{S} Притворише врата на цркви и почеше се кришом договарати.{S} Један  
зих да је то пуста и порушена кућа, без врата и без прозора, ма да је на њој остало нешто мало  
ве, точкове, кола, железничке прагове и врата с пустих кућа и полагали их на ватру, те нису трп 
ош <pb n="133" /> један притисак масе и врата се крхају.{S} Маса се заљуља и посрне унапред, пр 
дницима, по степеницама, гамиже и ври и врата сваке канцеларије, поседнута гомилом, тек што не  
 и лиже кроз рупе где су били прозори и врата; цреп се на крову усијао и осећа се како попушта  
 да отворе пред ђенералом врата.{S} Али врата, или зарђала или набрекла, нису се могла отворити 
рнаути су се повукли у куће замандаљили врата и спремили пушке бојећи се да њих, голе и босе, к 
пустили на прозоре, мандали су притисли врата а светиљке се погасиле.{S} Све се склонило од неп 
ом и мржњом, он диже руку и — показа ми врата.{S} Цикнула сам тако да се цела соба рањеника узн 
о могла познати.{S} Уђе, па кад затвори врата за собом а она мени: „Чујеш ли?“ Нисам је разумел 
а све позиве начелникове, оде и затвори врата за собом а мали мртвац, другарчић мога чеда које  
у реч утехе да каже очајнику, он отвори врата и суну у ноћ, суну у смрт!</p> </div> <pb n="470" 
да му се отвори или прети да ће разбити врата али нема снаге да то учини.</p> <p>А дућани затво 
а и немо изађе из подрума, притварајући врата, иза којих су деца и даље врискала и очајно довик 
нски разговор.{S} Наслонила сам се крај врата и стрпељиво сам чекала.{S} Врата се или нису дово 
з својих болова, дигао се и отворио сам врата:</p> <p>— Пустите децу к мени! — рекао је и позва 
алих и уморних тела.</p> <p>Отворио сам врата на кафани и намах ме задахну млаз топле јаре од љ 
 као што је обећао.{S} Пођох да отворим врата, јер онај је и даље лупао.{S} Отворила сам их кол 
 господин је Јанковић затворио за собом врата која су иначе од јутра до вечера стајала широм от 
олетеше вагону да отворе пред ђенералом врата.{S} Али врата, или зарђала или набрекла, нису се  
 мењао и руком ми је још увек показивао врата.</p> <pb n="428" /> <p>Дигла сам се, као најурена 
чао је и чиновник из станице и загледао врата са свих страна па послао да се зове један бравар  
ам одвеза врвцу, којом је малочас везао врата и пропусти човека стара, коме се осветли лице све 
 сам умела да корачам и једва стигла до врата да отворим.{S} Пред вратима су били они, четири њ 
ка пас.{S} Зла коб је зашла од врата до врата да посећује некад мирне и срећне домове и болом д 
треса руком земљу која му је запала око врата и обзире се око себе:</p> <p>— Добро је, вели, св 
друго, обавијени им шалови и мараме око врата и деца грешна, не знајући шта их је снашло, вуку  
пуно повукло у своје куће и замандаљило врата изнутра а застрло завесе и спустило капке на проз 
тегосмо што нам је најдраже, закључасмо врата на својим становима и упутисмо се за гомилом.{S}  
 сутра ће бити доцкан.</p> <p>Отворисмо врата и пођосмо свак на своју страну и не праштајући се 
један по један од стола, отварао лагано врата од споредне собе, где су гробари тихо и без шума  
ојник из даљине.</p> <p>Онај се врати с врата у нашу гомилу да нам понови вест, коју смо и сами 
ћи се фењером, пођох одмах довикујући с врата:</p> <p>— Само да их видим.{S} Вратићу се, сачува 
аље у мрак.</p> <p>— Их! — учини овај с врата.</p> <p>Па се мало затим присети и узвикну за вој 
се појави један млад човек, којега он с врата дочека питањем:</p> <p>— Где сте?</p> <p>— Ви још 
рекјуче, овде на улици! — добаци неко с врата крај којих је стајао ослоњен.</p> <p>То ме подсет 
ниче, овде има мало крова! — виче наш с врата.</p> <p>— Нека, жури ми се а и престала је киша!  
леко чула потмула <pb n="210" /> лупа у врата и нејасни гласови.{S} То извесно грешне избеглице 
ј с поља још званичније и удари ногом у врата.</p> <p>— Не лупај бре, да те сад не вежем.{S} Ов 
о још једну гомилицу која удара алком у врата и чека <pb n="212" /> хоће ли ко отворити да замо 
кућом и када е вођа тихо ударио алком у врата, на горњем се спрату куће отшкринула једна шалона 
следник је сад већ нестрпељиво гледао у врата којима се улази у његову собу.{S} Где кад би заст 
еш ли?“ Нисам је разумела а она ошкрину врата па вели: „Слушај!“ Ја ослушнух и чух пуцање.{S} П 
е нисам могла затворити.{S} Затим гурну врата раменом и уђе у собу.{S} Био је он сам, онај стар 
ици; тешко је било доћи до начелникових врата а тешко остати у тој гомили.{S} Загушљива воња од 
— Не може! — одговара бакалин са својих врата — Може да туче Ново гробље па тамо до палилулске  
 неће стићи — одобрава му испред својих врата један фијакериста, чије су коње реквирирали а он  
уле тропају по калдрми, у близини мојих врата, ја сам навирила на кључаницу и видела како два в 
узбуђена и трговци су нас, са дућанских врата, питали погледом а ми смо одговарали слегањем рам 
овци, који су сишли са својих дућанских врата и пресретали свакога, не би ли што више сазнали.{ 
S} Становници скривени иза замандаљених врата и застртих прозора, слушају а не виде, и премиру  
е упутише, те сутра одох понова и нађох врата на која ћу закуцати.{S} Али ме г. пуковник није м 
 и мисао су кадри и мртве из гробова да врате у живот.{S} Кад тај посао завршите, вратите се та 
људи, који су се пробудили и хоће да се врате да заложе ватру на ономе огњишту, где се она пре  
пет шест пута да оду до станице и да се врате.{S} Са њихових точкова далеко прска каљава вода п 
ке железничаре, добили су наредбу да се врате у Феризовић.</p> <p>— Шта ће у Феризовић?</p> <p> 
ледило зоре.{S} Доба је већ да се мртви врате у гробове.</p> <p>И сен маричкога Краља Вукашина  
 дремају, зове да се <pb n="98" /> опет врате под покривач, али их родитељи сурово дрмусају, бу 
зе, кад се после дугих и крвавих бораба врати једнога дана, да их на прагу своме, да их у загрљ 
да види радост материнску чим се Новица врати.{S} Њу ништа не буни што се Вукова Милица — чији  
ли не сме на голо казивање гомиле да се врати с пута на који га је старешина упутио.{S} Окупили 
 напустио Призрен и, још се ломио да се врати, рече ми:</p> <p>— Изгледам себи као онај који ск 
це, отвори писмо, прочита га брзо па се врати погледом и прочита га још једном идући од речи до 
{S} Имамо нешто имања па, рекох, кад се врати да га оженим те да то имање заједно подржимо.</p> 
ница, а нарочито од тренутка, од кад се врати бежанија са Љум-Куле, напоље је већ почела да се  
атима него сишао на друм.{S} Тек кад се врати саопшти нам га.</p> <p>— Истина — вели — прешли с 
 нам о пролећу озелени трава и народ се врати из збегова...</p> <p>Настаде мукла тишина, слична 
се опет скамени; све се измени и све се врати своме пређашњем расположењу.{S} На свима се лицим 
зва се војник из даљине.</p> <p>Онај се врати с врата у нашу гомилу да нам понови вест, коју см 
лак, отскакуће доле у поток и часком се врати.{S} Бојко целој чети купује дуван, купује ракију, 
нутак размисли па ободе коња и хитно се врати батерији те издаде наређење да се журно креће ка  
а, не говорећи ни речи, подписа завој и врати га ордонансу који салутира и оде.{S} Капетан се д 
нералу да искрца већ утоварену војску и врати је у логор.{S} То је била наредба која је обустав 
, иде по пољима, дозива дете па се опет врати.{S} Нека, лакше јој је кад тако чини!</p> <p>— Пр 
 већ једном била на српскоме земљишту и вратила затим, то је друго питање, али би Србија саглед 
е код Београда само маневрисати.</p> <p>Вратила сам се мало умирена и ако све то што ми је рекл 
— Лањске године бар није трајало друго, вратили смо се брзо у освојене крајеве.</p> <p>— Како к 
 шта да се вратиш?{S} Да је тамо добро, вратили би се сви ми а не би оволико патили.{S} Зар би  
шту слику ситуације, јер смо се са воза вратили тако исто оскудни вестима као што смо били кад  
онима што су се кренули ка Битољу па се вратили са Љум-Куле и вајкали се гомили која се окупла  
ту.{S} Дете се ту заразило и кад смо се вратили у Београд паде у постељу тешко болесно.{S} Улож 
којега још не познајемо.{S} И они су се вратили у кућу и остали да сачекају непријатеља.</p> <p 
ћ — У случају такве акције ми би се сви вратили својим командама.{S} Акција би била заједничка, 
ти се последња ноћ.{S} Опет смо се ноћу вратили као што смо и отишли, само смо сад лакше ходили 
 потврдих ја — Али, дозволите ми, да се вратим на малопређашњу вашу напомену.{S} Говорили смо о 
етету.{S} Поумих једнога тренутка да се вратим, али где и шта затим да чиним?{S} Моје предосећа 
p> <p>Растајући се од Францускиње да се вратим своме месту, спазио сам опет њу — Госпу у црнини 
у Ваљево, рекао ми је: „Пази се, кад се вратим, да не чујем што ружно за тебе!“ Тада сам први п 
чула сам оне његове речи: „Пази, кад се вратим да не чујем што ружно о теби!“</p> <p>Са леве ст 
 дана па ће нас пустити кућама а кад се вратим, свратићу кући колико да се видим са својима, па 
дима Обилићеву медаљу.{S} Их, па кад се вратим једнога дана <pb n="645" /> у село, у наше ослоб 
.{S} У једанпут дође ми воља да се опет вратим у болницу, зашто не знам.{S} Не морам улазити у  
ршио молитву и окренуо се војнику да му вратим свећицу, његове су очи биле пуне суза којима ми  
тант је два три пут прилазио на прстима вратима од собе Краљеве и наслањао уво да чује што; али 
> <p>— Пустите ме бар да умрем овде, на вратима Србије.</p> <p>Влада је отишла 11. новембра а о 
о рањених и мртвих — вели — на путу, на вратима, на кућнем прагу.{S} Болничари, наши и француск 
ј Бојка.{S} Потрчасмо и устависмо се на вратима.{S} Не дај ти Боже да очима својим видиш оно шт 
зговор који је водио, јер није остао на вратима него сишао на друм.{S} Тек кад се врати саопшти 
 збацила покривач када сам чула лупу на вратима.{S} Жива сам претрнула и дрхтавица ме опет шчеп 
се нису могла отворити.{S} То исто и са вратима на предњој страни купеа.{S} Један подофицир, же 
два стигла до врата да отворим.{S} Пред вратима су били они, четири њихова војника.{S} Цикнула  
оћете.{S} Ја сам га већ изгубила а пред вратима ме чека још троје па их морам повести.</p> <pb  
зе гомиле све нове и нове и дрежде пред вратима по цео дан, превију се па одлазе даље.{S} Многи 
ратила мајку на пијацу, у подне је пред вратима дочекивала оца кад се враћао кући а увече их је 
е и деца, до пред сам мрак стајали пред вратима, на улицама кроз које ће војска проћи и тек кад 
си срео на улици, ни на пијаци, ни пред вратима својих кућа.{S} Најпре један и двојица, као у к 
данас бити примљена.</p> <p>Војник пред вратима, коме сам се јавила, рече ми да причекам док г. 
е из штаба — и свет је дуго стајао пред вратима и одлазио до оне чистине иза начелства, испред  
д којим је дотле спавао, посматрао пред вратима, крај којих сам и ја стао, пролазак дивизије.</ 
нису очекивали.{S} Мало даље, опет пред вратима једне кућице, жена спазила српску војску и српс 
рам улазити у његову собу, стајаћу пред вратима.{S} Кад сам већ кренула, паде ми на памет да бу 
 Ако и продреш у вагон, ти затечеш пред вратима свакога купеа по једнога жандарма који грубо уз 
 се узбуђено диже са свога места, приђе вратима и нагло их отвори узвикујући пригушеним гласом: 
е осветли лице светлошћу ватре најближе вратима.{S} То је био трећепозивац са липљанске станице 
> <p>— Пуковниче!</p> <p>Ађутант потече вратима и затече Краља на ногама, узбуђена и грозницом  
 сам да су тако исто лупали и на другим вратима у нашој авлији и чула сам неки врисак, па онда  
ом зачух и бат тешких ципела пред мојим вратима.{S} Затреперих од страха и дунух у лампу да је  
 не угаси.{S} Кораци стадоше пред мојим вратима а квака шкљоцну два три пута.{S} Ја се престрав 
 педесет метара и пред сваким дућанским вратима, кафане пуне људи и дима и само чујеш жагор и з 
е било оне покварене браве на вагонским вратима, та би наредба стигла ђенерала можда у Ђевђелиј 
ици, видећи ме да плачем пред болничким вратима, посматрали су ме са саучешћем, мислећи ваљда д 
рипали, као захрђале шарке на тамничким вратима.{S} Ћивоти су се отворили и бледа светлост канд 
.</p> <p>Гомила се уставља пред дебелим вратима војних магацина, који нису више чувани, и одбиј 
оца и деда, да умрем овде пред црквеним вратима.{S} Кад непријатељ стигне нека затече пусту зем 
лим кључем три пута окренули у црквеним вратима.</p> <p>Када је минуло већ далеко иза поноћи, к 
е, што допире арлук пса пред затвореним вратима.{S} Све је заспало тешким сном.</p> <p>Мајка је 
 дрежди и арлуче пред својим затвореним вратима верујући да ће се газда вратити.</p> <p>Кроз мр 
а њихову силуету.{S} Пред овим или оним вратима стоје кола са упаљеним фењером а коњи, покривен 
тавио дисање и пажљиво ослухивао на тим вратима, па кад не би ништа чуо, настављао шетњу по про 
а саучешћа, ми немилостиво пружамо руку вратима казнећи тешко оне које је судбина већ казнила.< 
сто година прибирали и текли.{S} Кад се вратимо биће све пусто и почећемо све испочетка.{S} Али 
 заставама у част доласка савезника.{S} Вратио се и одатле са једним болом више и сад је већ сл 
е, које су се у самој вароши водиле.{S} Вратио се са једним болом више и сутра дан је одмах пох 
ли ипак пуну снова и наде, прошлост.{S} Вратио се тамо, почетку своме и зачетку дара свога — си 
сан и задовољан у рат из којега се није вратио.</p> <p>Био је то тежак удар за мене и велика бр 
 сматрати то за тужан растанак; када се вратио рањен ми смо се морали поносити тиме.{S} Када је 
оле несретна судбина онога оца, који се вратио своме мртвоме детету.</p> <p>Госпа у црнини ућут 
S} Зло је тамо, веруј ми.{S} И да си се вратио кући својој, мислиш оставили би те они крај деце 
 када.{S} Ево како има када; сад сам се вратио са Љум-Куле и не знам куда ћу, само зато што сам 
 а бабу опет нешто терали жандари но се вратио ал, веле, спрема се да пређе с кућом у Бачку, је 
а једном речју узнемири.{S} Секретар се вратио и ћутећи сео на своје место.</p> <p>— Не спава ј 
едан који је синоћ био код „Зрињског“ и вратио се отуд кући убеђен да је евакуација болница и м 
 како је осећао тешку срамоту на души и вратио се а није хтео ништа да узме. <pb n="268" /> Зау 
е Команде, са које се Престолонаследник вратио тако уморан, одржана је још прексиноћ.{S} На њој 
ер да одеш.{S} Пошао сам ја био, па ево вратио сам се.</p> <p>И ми се сви вратисмо.{S} Кренусмо 
Феризовић; то је нека пометња ако је ко вратио те железничаре.{S} Ево рањеник стигао отуда, вид 
к и нежни.{S} Поднаредник, који се ноћу вратио из патроле и довео га, подвикнуо је онима што су 
а ево вратио сам се.</p> <p>И ми се сви вратисмо.{S} Кренусмо за осталим светом ка Бањици.{S} К 
ате у живот.{S} Кад тај посао завршите, вратите се тамо где су гробови, вратите се тврда срца к 
вршите, вратите се тамо где су гробови, вратите се тврда срца као Југовићка, и обиђите их све;  
гне</p> <p>— Ако он стигне, ви ће да се вратите?</p> <p>— Вратићемо се!</p> <p>— И опет ће ово  
куће, потражити нове среће, ородити се, вратити нам се и наћи жељена мира.{S} И тек су стигли а 
вореним вратима верујући да ће се газда вратити.</p> <p>Кроз мртве и забачене улице чује се сам 
ломани неће на пут поћи нити се са пута вратити да, среће ради, не уделе просјаку. <pb n="585"  
Е па ето, отидите тамо.{S} Лако ћете се вратити!</p> <p>Кад сам се растала од њега, размишљала  
а му је пружана, верујући увек да ће се вратити на своје имање и да ће његов повратак, са српск 
н, дао је часну реч команданту да ће се вратити а шта би заробљен и могао помоћи својој жени и  
нт му је дозволио на часну реч да ће се вратити, те се он од Железника спустио преко Булиних ви 
ајем ја Моравце!{S} За три дана ћемо се вратити у Скопље.</p> <p>Ма да, после разговора који са 
> <p>— Дај Боже нека дођу, лако ћемо се вратити.</p> <p>— Дакле и власти ће да напуштају?</p> < 
 ићи где хоћу, да се смем и својој кући вратити.</p> <p>Прва мисао ми је била да потражим оца.{ 
 далеко отишли и да се неће истим путем вратити.</p> <p>Тако је и било.{S} Остали смо још два т 
е то привремено, да ћете се за који дан вратити, да ће стићи наша војска, која се на северу бор 
рош док прође олуј, па ће се опет свако вратити на своје огњиште.</p> <p>Ево од прилике приближ 
м.{S} Вели из Призрена се још може лако вратити у Скопље али кад се једном зађе у планине...{S} 
ила.{S} И сад већ ништа више није могло вратити веру у светину те река, која је била набујала и 
оји далеко измакоше и требали су се већ вратити.{S} Под њим се развила серпентинска џада која о 
ко, до Приштине, да се човек може одмах вратити кући.</p> <p>— Дај Боже! — врти и даље главом л 
г да се ово сретно сврши па се ти нећеш вратити у село без медаље за храброст!“ Он се опет насм 
ос пођоше натраг у Куршумлију.</p> <p>— Вратиће се! — вели господин Јанковић.</p> <p>— Зашто?</ 
н стигне, ви ће да се вратите?</p> <p>— Вратићемо се!</p> <p>— И опет ће ово ваша земља да буде 
 с врата:</p> <p>— Само да их видим.{S} Вратићу се, сачувајте ми место.</p> <p>Напоље ме освежи 
адосмо.{S} Он се изгуби у мраку а ја се вратих тамо, где је светлост са ватара обасјавала мале, 
оје место или своје друштво.{S} И ја се вратих тамо, где сам оставио малу сапутницу.{S} Она је  
који вера и поуздање носи.</p> <p>Ја се вратих у ону механу.{S} Још једном ме задахну топла и с 
зизразно негде у даљину.</p> <p>— Да се вратиш — прихвата други — на шта да се вратиш?{S} Да је 
 вратиш — прихвата други — на шта да се вратиш?{S} Да је тамо добро, вратили би се сви ми а не  
о теби; зато чим примиш ово писмо да ми вратиш ордене што сам ти их послао у Ваљево!“ Није тако 
обро.{S} Једнога дана, неки наши кад се вратише са рада, и они који су радили по канцеларијама, 
акше, али ме зауставише њихове страже и вратише у варош.</p> <p>Враћајући се, сетила сам се јед 
<p>У том се Бојко појави на капији крај вратница и сви гракнуше.</p> <p>Али Бојко не полази ова 
 узбунисмо а Бојко и даље стоји тамо на вратницама и пуни пушку и наставља журно паљбу на нас.{ 
и ако се не чује донде, а он стоји пред вратницама, гледа овамо а не миче.</p> <p>— Пази нико г 
очас била у штали, чим је кроз отворене вратнице почео да куља народ у двориште, одвео је газда 
е праштам а мали братић отрча да отвори вратнице.{S} Бабо стао пред коње, па не гледа овамо нег 
дступницу или бар да их натера на једно вратоломно одступање, при коме ће евакуисати Срем, Бана 
е лицу јасно види да је изгладнео а, по врату и траговима подваљка, да је љубитељ добре кујне.< 
 овде у грудима, једну у куку и једну у врату; пропљувао је крв, на ногу не може ни сад да стан 
} Још по где који официр поврнуте јаке, враћа се од некуд кроз каљаве сокачиће, где је зашао ва 
 жмурећки, насумце, пада се, посрће се, враћа се одакле си пошао и опет полази.{S} Не знаш куда 
а станице од некуд евакуисан материјал, враћа се празан на станицу и прима породице да их донде 
 је она сањала Новицу.{S} Сањала га је; враћа се у чуну окићеном белим ружама; чула би га у сну 
 међу немирне таласиће.{S} Затим се она враћа у одају, припаљује кандило под иконом и шапће мол 
по броју људи да се то његова извидница враћа те јој похита у сусрет.{S} Поднаредник који је сл 
 те се сви озбиљно забринусмо што се не враћа.</p> <p>— Да опалимо један метак — вели каплар —  
аје од сваког покушаја офанзиве и да се враћа у важност решење команданата од 16. новембра пре  
гамо, под тешким осећајима да, и ако се враћа Отаџбини, да то ипак није она.</p> <p>Сличан осећ 
им својим послом у Ниш, те се отуд увек враћа пун комбинација поцрпених из разговора са „тим и  
упу, ту се објашњењима прерађује и опет враћа у групу из које је потекла а одатле иде даље, кро 
лазе даље, верујући да ће наћи боље.{S} Враћају се затим и кају, јер је већ наишао други и зауз 
дима којима је застрто небо те се отуда враћају као ватрена киша.</p> <p>И ако нас је умор слом 
 сад у слободној Србији, којој се и она враћају у загрљај?</p> <p>Хоће ли он, хоћемо ли ми дотр 
чно повлачи за собом безброј мисли које враћају човека у далеку прошлост, прошлост којој је поз 
и Пећи.{S} Тога дана почињу већ и да се враћају са Љум-Куле они који су јутрос и јуче кренули т 
а неће остати у Србији већ морају да се враћају јер Руси силно надиру.</p> <p>Изложивши све те  
 са онима, који се пуни пунцати новости враћају из кафана и ту се образују гомилице у којима ув 
 Црнољевског кланца затече ноћ; а трећи враћају се у Приштину, не би ли тамо стигли пре неприја 
елезничка линија можда ослобођена те их враћају да је приме.{S} Можда је до сад већ и Скопље ос 
јахао кроз триумфалну капију у Београд, враћајући се са бојишта.{S} Он би клонуло сео на простр 
екће и фркће и тешко дише кроз ноздрве, враћајући се увече у своје дворе.</p> <p>Арнаутин је са 
и више узноси.{S} Кад Новица, с вечери, враћајући се из лова, сече чуном својим мирно огледало  
о за тим прође мимо нас један арнаутин, враћајући се са празном корпом, из које је бегунцима ра 
но погледа на сат, извлачећи часовник и враћајући га у џеп два и три пута, као да је увек метај 
ашто?</p> <p>— Јер... лађа тоне!</p> <p>Враћајући се са станице, пошто је воз кренуо за Солун,  
е но што се од постеље одвојила.</p> <p>Враћајући ме таквом једном вечеру, које је — претрпано  
њихове страже и вратише у варош.</p> <p>Враћајући се, сетила сам се једне старице, која је позн 
није, француска се војска, одступајући, враћала у отаџбину и сваки корак који је њен војник учи 
ледао један пут ватрогаску чету када се враћала са пожара.</p> <p>— Па и ако се враћала са пожа 
> <p>Прилазећи једној од група, која се враћала са станице, један омален господин не хтеде ни д 
ила по где кад, да набави што и, кад се враћала, причала ми је, казивала ми је све што је видел 
још јутрос рано избегла.{S} Када сам се враћала већ сам чула зујање куршума око главе и видела  
враћала са пожара.</p> <p>— Па и ако се враћала са пожара ипак је ту било некаквог реда.{S} А о 
Кад би је нада обманула, она би се опет враћала на своје место, остављала би жижак на прозор и  
пекарница кадра била дати, остали су се враћали очајни <pb n="385" /> и гладни.{S} У Приштини с 
{S} Да је Качаник држан, ми би се данас враћали у Скопље место што идемо у Призрен.</p> <p>— Е, 
 дан кад сам се по одласку ових возова, враћао у варош.{S} Свет је још једнако куљао ка станици 
јер је одиста бол, када га је казивала, враћао увек њеноме мраморном лицу израз живота а њеним  
д год се старац, у овим брижним данима, враћао на помисао о судбини, које се толико бојао да га 
енима, немарно прелетао очима јеловник, враћао порције што му је дато мршаво месо и три пут вра 
, записивао је одговоре и допуњавао их, враћао се на питања која је већ једном био поставио и у 
 није обиловао религијским чуствима.{S} Враћао се отуд из Патријаршије.</p> <p>— Био сам тамо — 
 <p>Престолонаследник се са тих седница враћао уморан и духом, као што су му већ клонуо поглед  
регалнице на Цер и Јагодњу а тај поглед враћао га је опет у оне светле дане, у дане славе.{S} И 
је заустављен покрет, јер се вазда није враћао, тако да смо понова почели губити стрплене.</p>  
ожности који се у часу ове тешке невоље враћао у душу из које је био изагнан.{S} И професор је  
е је пред вратима дочекивала оца кад се враћао кући а увече их је, све окупљене, подједнако заб 
је што му је дато мршаво месо и три пут враћао келнера да му донесе хлеб са меком горњом кором. 
ску грмљаву са Црне Горе и Качаника.{S} Враћаш се у гомилу, која очајно и упорно и даље дрежди  
вори му једна жена — али морао би да се враћаш а ко зна да и тамо већ не туку топови.{S} Него о 
, којом одим, окитиле кржљаве и оголеле врбе те ти изгледају као тужбалице које још нису дорекл 
рнуће, Врановац, Липар, Дивљачко Брдо и Врбовац, а то значи, да су били већ пребачени на десну  
 И устаде овај добродушни па сам одвеза врвцу, којом је малочас везао врата и пропусти човека с 
ки пријатељи из Бачке, да се попнемо на Врдник, до врдничке куле.{S} Рекоше, оданде се лепо дог 
то су баш оне планине, које сам онда са Врдника догледао, онда, када сам целивао српскога Цара. 
 и кроз ове планине, које сам гледао са Врдника, као роб, и да ме прати стража са пушком?{S} Ср 
и из Бачке, да се попнемо на Врдник, до врдничке куле.{S} Рекоше, оданде се лепо догледа сва Фр 
м у вис да му располутим главу.{S} А он врдну и завапи: „Не, брате, не удри тако крвнички!“ Опе 
 гестима и говори мирно и разборито.{S} Врева се час пење до праве дреке, час се утишава па пос 
крштају се речи и реченице те она општа врева и они делови реченица, који ти допиру до уха, изг 
не стране друма и сад се већ јасно чује врева и жагор и виде се сенке људи који се крећу овамо  
p> <p>Улазимо дубље у село, у све гушћу вреву и гомилу.{S} И ако је поноћ још је све на ногама. 
ам за ватру две фотеље.{S} Да продам не вреди, за те паре не могу да добијем толико дрва.{S} А  
ати кућу?</p> <p>— Закључати?{S} Шта то вреди?{S} Ал ако, закључај, дај ми!{S} Хоћу да понесем  
е горе озеленеле; да види на тим пољима вредна ратара како бере плод свога труда; да види китња 
— Хоћу, па ако сте писмени запишите то, вредно је записати.</p> <pb n="169" /> <p>Ја ућутах, оч 
е нашла заштиту; Коло Сестара радило је вредно и марљиво а организирало се и друштво за заштиту 
 и на против, после те наредбе, чија је вредност зависила од њиховога нахођења, ђаци су слати у 
.{S} Куповало се најпре за новац али је вредност сребрног новца била огромна.{S} Ако као продав 
чи са опробаним ратницима српским, чију вредност и храброст нису ни сами Немци потцењивали.</p> 
д изгубе једну варош, они упознаду њену вредност.</p> <p>— Готово!</p> <p>— Тако ће и Београд,  
ад освоје једну варош они упознаду њену вредност а Французи, Енглези и Руси кад изгубе једну ва 
ече поток, санитетски материјал огромне вредности а цигани се скудили и пробирају; у четвртој у 
ло; лукавство и зла воља изнад врлине и вредности; амбиција и себичност изнад подобности и пошт 
 хтео сам...</p> <pb n="445" /> <p>— О, вређајте их, не избегавајте то.{S} Ја волем, ја желим д 
 наше власти нису хтеле рушити да не би вређале верску осетљивост својих поданика Турака.{S} Св 
ми је горко пребацивао и молио ме да не вређам успомену његовога оца.</p> <p>Са таквим васпитањ 
а путу.</p> <p>— Нисам мислио да вам их вређам, хтео сам...</p> <pb n="445" /> <p>— О, вређајте 
ње:</p> <p>— Мораш бити храбра, не смеш вређати очеву успомену.{S} Ако се и деси да погинем, мо 
ога мрака.{S} Нико за то <pb n="634" /> време од мојих није долазио да ме обиђе.{S} Од других с 
речју која дрхће у грлу, рећи:</p> <p>— Време је, Господару!</p> <p>— Чему време? — сену Краљев 
рекинуто или бар била је јача пауза, за време које се он склонио из Београда.{S} Да ли је те но 
ако драго.</p> <p>У јесен те године, за време примирја са Бугарском, пошла сам да потражим гроб 
/p> <p>Поштеђена артиљеријске ватре, за време док је непријатељ тражио нове положаје а, осокоље 
рла — тако је ваљда било у Призрену, за време крунисања Душанова, па сада кад једна српска крун 
најзад, да погине у бугарскоме рату, за време првих бораба, када су Бугари продрли на Криволаку 
и затворени.{S} Ја нисам ништа знала за време моје болести шта се дешавало напољу, те зато ми ј 
е јој је било готово спало са рамена за време живога причања, осећајући ваљда у том тренутку зи 
и ништа друго и настаде мучна тишина за време које је можда свако премишљао о себи и о својим н 
 <pb n="391" /> вели — неколико пута за време онога затишја на виђење, долазио ми је и одлазио  
е набацано, све претрпано, као да је за време пожара извлачено и бацано на улицу.{S} У тим гоми 
 је очекивала с ове стране и која је за време дугог чекања све већма придолазила.{S} У томе гур 
 младих и интелигентних људи који је за време мира покушавао и пером да се послужи.{S} Рекох му 
и, пођи и ти с дететом.{S} Склони се за време...</p> <p>— Нећу да се склањам.{S} Крв ме везује  
.{S} Носећи ту љубав са собом, он се за време операција на северу повукао у један кутић Отаџбин 
агон воза који ће поћи у Митровицу и за време, док су још возови стајали, повела разговор са по 
ивања, узвике и свађу.{S} Као потоци за време провале облака, из бочних улица надиру све нове и 
е са асталчетом.{S} Та веровања увек за време ратова, а нарочито за време катастрофа, кад наста 
не где кад уздахом, где кад почивком за време које је прибирала сећања.</p> <p>— Био је леп дан 
 периферији Скопља, који је разуздан за време Турака, навикао да буде повлађиван при пљачкању и 
че и прекјуче поседнута народом, као за време арбанашких покрета, када су оружани Арнаути из Љу 
.{S} Бегало се очајно, бегало се као за време поплаве кад река пробије бране па њени вали немил 
још трајала гојазност коју је стекао за време мирнодопског надзиравања београдских кланица, мор 
ања увек за време ратова, а нарочито за време катастрофа, кад настаје царство судбине и случаја 
јавити се из својих јазбина као звер за време глади.{S} Та је могућност имала у толико више усл 
жива ока, која <pb n="656" /> су нас за време разговора све редом прелетала не задржавајући се  
, развио се вашар богатији но што су за време Краља Милутина били приштински сајмови, на које с 
та брига, невоља и неприлика.</p> <p>За време тишине, коју је ова појава изазвала, он се био по 
е су влади погоршавале бригу.</p> <p>За време тих седница, а нарочито од тренутка, од кад се вр 
ас а хоће ли постојати сутра?</p> <p>За време тих разговора дизао би се један по један од стола 
 распаљују сипајући на њу, с времена на време, машински зејтин.{S} Око <pb n="703" /> ватре, на 
 се вече више спуштало.{S} С времена на време само чуле су се овде и онде гранате, а из даљине  
 које нас води пут, избија с времена на време прамен белога дима, коме сунце одмах опервази иви 
м шта.</p> <p>Те гомиле се с времена на време распу да пропусте каква кола или аутомобил и опет 
 топовски пуцњи који су се с времена на време чули.{S} У јутру нам рекоше да су то пуцали Руси, 
коју је држао на колену, и с времена на време се подкрепљавао.{S} Два врло жива и светла ока се 
а централа где ће увраћати с времена на време и издате све остале наредбе о дужностима које су  
понедељак, чули су се тако с времена на време, топовски пуцњи.{S} Појавио се и један непријатељ 
ми измичемо раније.</p> <p>С времена на време, гомила се немо раставља и пропушта без коментара 
гла још увек променити ако савезници на време стигну и ослободе Скопље, које су Бугари већ зауз 
евалило подне, нико није ни помишљао на време, јер у то доба ватра поче да узима све већи мах.{ 
вима са којима се нису растајали за све време тешких дана борбе и славе.{S} Само ко зна колико  
/p> <p>Ту сам код старице пробавила све време док су они били у Шапцу.{S} Није ме пуштала да из 
дан ће посилни лупати на врата кад буде време да се буде, донети свеже воде за умивање, очистит 
ћи и проспавати после ручка а, ако буде време дуго, одиграти и по коју партију клабријаса или ш 
пили смо се крај обале, па да нам прође време, посматрамо доле крај потока како Арнаути деру цр 
уге разговоре.{S} Нисам осећао ни да је време у овоме тренутку тим и таквим разговорима и наста 
ене! — отреса га се онај, јер крајње је време да дочепа место у возу.</p> <p>Испустивши њега, п 
а, напуштати отаџбину?!</p> <p>А већ је време да је напустимо.{S} Ово што смо застали пред мост 
Сваки извор вести има и свој сат, своје време и према томе времену и месту где је извор, крећу  
има обичних радозналаца који су у своје време тако исто посматрали београдске параде, има забри 
гда чедност ходила.{S} Доћи ће последње време, те они који умиру благосиљаће милост Божју а они 
х домова, оком да сагледати како одмиче време.</p> <p>Тајанствена ноћ... а поноћ већ превалила. 
торија, било као прича или еп, мораће и време и много руку сарађивати и ја, нудећи овим само де 
се око њих креће, све пролази, и људи и време и историја, а они се упорно зарили у бистричине о 
а коме кад га здрави.{S} Најзад, кад би време, ја изађох па га упитах: „Хоћемо ли, бабо?“ — „Хо 
на га је чекала и дочекивала.{S} Ако би време било мутно и туробно, она би на прозору своје изб 
од прве лешине испитивао тело и утврдио време кад се од прилике убиство могло десити. — Ово су  
 Само нека кренемо, нек не губимо овако време, па чини ми се зубима ћу клати непријатеља кад са 
заговорио се с децом па и не осећа како време промиче.</p> <p>У том се Бојко појави на капији к 
адост и одмену.{S} За њу није постојало време, Новица за њу живи у оним годинама у којима се ра 
изагнан.{S} И професор је ћутао извесно време па онда додаде, више као размишљајући, више себи  
сам себи — али кажу људи, некад у старо време, била нека аждаја која је ждерала децу.{S} Падне  
збразданоме лицу, видело се да је за то време преживео најсвирепије душевне патње.{S} Гледао је 
сати пробавио сам у соби, нити је за то време кога звао к себи, нити га је ко год узнемиравао.{ 
, према трећој још грубљи.</p> <p>За то време стизале су и улазиле у тај обезбеђени вагон, прив 
даље да гони његову батерију.{S} У исто време стиже капетану и глас да се негде на друму, идући 
<p>— Време је, Господару!</p> <p>— Чему време? — сену Краљев поглед под седим обрвама, као кад  
ста, кад после извеснога <pb n="463" /> времена обриса влажне очи, она дубоко уздану, диже глав 
ост.</p> <pb n="577" /> <p>После дужега времена, секретар се понова диже с места.</p> <p>— Хоће 
одакле се, у случају невоље, увек да за времена одступити ка Солуну.{S} Тим путем већ од неколи 
м па нек ме прегази, само нек стигне за времена тамо, на бојиште.{S} Али кад бега као и ја, онд 
 боље казати овоме свету: склањај се за времена, него после да све то загуши!</p> <p>Под столом 
ји ће под собом претрпати све што се за времена не склони.</p> <pb n="535" /> <p>Скрхало се све 
, брашна, шећера, петролеја, како би за времена спремио зимницу сиротињи која је избегла из <pb 
ају колика је то невоља ако се човек за времена не уклони; ту су биле <pb n="266" /> жене које  
и су крвљу откупили то право да буду за времена уклоњени испред освете непријатељеве и, не забо 
} Многи који су нашли ту заклона од зла времена, задржали су се и ту ће преноћити и многи међ н 
десмо ви нећете видети.{S} Прошла су та времена, поменуло се не повратило се!</p> <p>Ми све реч 
бодице наше?</p> <p>Хвала Богу те су та времена прошла мислили смо тада!</p> </div> <pb n="261" 
 после дугога ћутања, па после извесног времена поче да ми казује о свом брату.</p> <p>— Био је 
 одакле си ти? — запитах после извесног времена онога заробљеника који ми се опет придружио.</p 
вна Команда није се скрасила нигде дуже времена.{S} Покушавала је да се устави у Крушевцу, Краљ 
pb n="299" /> је непогода помрачила пре времена дан.{S} Из те гужве само чујеш надвикивања, доз 
тарица, коју су сиротиња и самотиња пре времена преломили.{S} Некада, то је било пре много годи 
лепили на ивици мангала, пождрао је пре времена пламен, који се од промаје кроз отворени прозор 
осле те наредбе још увек имали и сувише времена да се склоните из Скопља.</p> <pb n="90" /> <p> 
дану и ућута, као да би хтела дати себи времена да је мало мине бол а затим настави:</p> <p>— И 
је, ја сам ућутао јер сам јој хтео дати времена да се одмори.{S} Њу је прича толико исто замори 
пролази крај мртвих и рањених, немајући времена да се обзире на њихово запомагање и жури ка прв 
тави:</p> <p>— После, није прошло много времена а они почеше ударати на Шабац.</p> <p>— Аустриј 
м умањио језу и не би ли се разгалио до времена кад настане буђење и покрет.{S} Понео сам и јед 
е касарне.</p> <p>— Па онда, прође мало времена и окитише варош заставама и поче гомила кроз ул 
 ватру коју распаљују сипајући на њу, с времена на време, машински зејтин.{S} Око <pb n="703" / 
и звуци што се вече више спуштало.{S} С времена на време само чуле су се овде и онде гранате, а 
аровим, под које нас води пут, избија с времена на време прамен белога дима, коме сунце одмах о 
ајући ни сам шта.</p> <p>Те гомиле се с времена на време распу да пропусте каква кола или аутом 
удили су га топовски пуцњи који су се с времена на време чули.{S} У јутру нам рекоше да су то п 
 чутурицу, коју је држао на колену, и с времена на време се подкрепљавао.{S} Два врло жива и св 
тицама једна централа где ће увраћати с времена на време и издате све остале наредбе о дужности 
га дана, у понедељак, чули су се тако с времена на време, топовски пуцњи.{S} Појавио се и један 
S} Боље да ми измичемо раније.</p> <p>С времена на време, гомила се немо раставља и пропушта бе 
нат, разуме се, жалио за „старим добрим временом“ и како је многобројан, могао је у тренутку ра 
ма и свој сат, своје време и према томе времену и месту где је извор, крећу се и окупљају гомил 
м то него да се крпам и мучим по рђавом времену.</p> <p>— А ако пређу?</p> <p>— Неће! — одговор 
 обвезника и никако се, ни у међуратном времену, није демобилисала и најзад, једна распуштеница 
 својим и туђим невољама на путу, о злу времену, о оскудици која је збег пратила, о тешким трен 
тре се на све стране погасиле, још само врео пепео покрива земљу и по која догорела гламња се п 
 може понети.{S} Дотле је бабо сипао из вреће брашно у торбе, одвајао у заструг сир из качице,  
 оно донеше једне ноћи наши из села три вреће пројина брашна.{S} Веле, било у Јелисија неког, п 
тве војнике набацане једне на друге као вреће.{S} Срела сам неколико таквих кола пуних мртваца. 
 кога државнога магацина, вукли по коју врећу брашна, још су далеко били од несретне немани гла 
 кући иза врата: мајка је измесила пуну врећу проја, те су тако кренули у збег за осталим свето 
Крај друма, у јарцима, по шљивацима, по врзинама.{S} Мртви покрили својим плавим шињелима поља  
о самих шљивака те ко зна где се све по врзинама може скрити непријатељ.</p> <p>Прекидајући бор 
ебе забринуто питао.</p> <p>Та брига се врзла сваком у памети и свако се бринуо шта ће и где ће 
о Бугари.{S} Па... загушило око вагона, ври, чека.{S} Тек прскоше сандуци па кад поче да се про 
 Већ улицом, којом се пење у начелство, ври светина: једни одлазе други долазе.{S} А у простран 
треће полемишу и надвикују се.{S} Улица ври неким тихим узбуђењем, као оно кад са дна суда већ  
 по ходницима, по степеницама, гамиже и ври и врата сваке канцеларије, поседнута гомилом, тек ш 
м сандук за писање, а недалеко на ватри ври лонац из којега ће особље команде мало час јести.{S 
а код куће сачекају мужеве.{S} И све то ври и кључа као у мравињаку.{S} Око столова се начетило 
Очи му искочиле из дупља а на уснама му ври пена.{S} Испод раскопчане блузе и прљаве, подрте ко 
ици, у згради још већа.{S} Тискало се и врило као у кошници; тешко је било доћи до начелникових 
пламена и пискале а под свежом им кором врио млади сок, као млада крв оних што борећи се падају 
бошчама и куферима.</p> <p>И та галама, врисак, молбе, преклињање, гурање, тискање, праштање он 
 јаук и запомагање рањених људи и жена, врисак мајака и писак деце.</p> <p>Гранате су падале је 
час паде на памет детињи <pb n="477" /> врисак и плач, паде ми на памет да сам му том руком мал 
стали у кући, треба још да се спасу.{S} Врисак жена, писак деце, довикивање оних који спасавају 
, који се очајно бори са ропцем; час на врисак мајке над крвавом децом својом; час на очајни кл 
очеше да туку у наше гомиле.{S} Настаде врисак и цика и заљуља се она маса и прште на све стран 
 улицу, претрпава децу и људе и настаје врисак и цика.{S} Кров се већ нахерио, једним делом вис 
 вратима у нашој авлији и чула сам неки врисак, па онда псовку.{S} Кад сам чула да цокуле тропа 
ас је стално пратила, од једном проломи врисак пред нама.{S} Коњ, који <pb n="307" /> је вукао  
глас продре кроз поноћну таму као совин врисак.</p> <p>И док ова гомилица престрављено шапће у  
 сестром му била међ нама, те ударише у врисак и лелек кад чуше.{S} Вели, тражили му Турци бела 
већ висио у ваздуху.{S} У једноме крају врисак оних који су у пламену изгубили свога, у другоме 
ну; док су незаштићене жене и мала деца врискала у оној гужви и гомили, док су рањеници и болес 
ом под увелом и угаженом травом која је врискала под стопалом.</p> <p>Изабрали смо место у близ 
арајући врата, иза којих су деца и даље врискала и очајно довикивала: „Тата, тата!“...</p> <p>Б 
нута погледа, јер престрављено гомилом, вриском и грмљавином топова?{S} Бојала сам се промрзнућ 
 другом, увек у гомилу, увек пропраћене вриском престрављених и јауком све нових и нових жртава 
 не може још да говори.{S} Хтела сам да вриснем али сам се бојала да га не пробудим и уздржала  
</p> <p>— Био сам тамо!</p> <p>— Где? — врисну мајка.</p> <p>— Тамо где се бију, све сам видео, 
н још једном загрли децу.{S} Најстарије врисну очајно у име целе незаштићене породице:</p> <p>— 
но.{S} Када сам наишла на отвор колибе, вриснула сам као рањена и тргла се окрећући главу и пок 
 га и дочекала кад је дошао на свет.{S} Вриснула сам од тешкога бола и веровала сам тога часа д 
прилично велика и дубока раница.</p> <p>Вриснула сам, као да сам тог тренутка ја била рањена; п 
ретрнух.</p> <p>— Дете, да није дете? — вриснух очајно и почех му љубити косицу, очи, образе.{S 
дан и двојица, као у казану који почиње врити <pb n="132" /> што са дна где лежи талог избијају 
p>— Изгубила сам га, изгубила сам га! — вриштала сам ја.</p> <p>— Не, снахо, не бој се; то је с 
у вароши туку.{S} Почеше жене и деца да вриште и да се спасавају.{S} Бегали су на коцељевачки д 
репе за децу своју и хиљадама деце која вриште од страха на крилима мајака својих.{S} Беле заст 
а све стране и пада од куршума.{S} Жене вриште, деца плачу...{S} Њихове батерије не туку Дорћол 
ито се држи за материн скут и зове је и вришти јер му се не одзива.{S} Свет пролази крај овога  
ржаћемо помене својим милим и драгим по врлетима; спаваћемо по снеговима и по блатима; успављив 
аде клијало; лукавство и зла воља изнад врлине и вредности; амбиција и себичност изнад подобнос 
 насиље ће правду казивати; порок ће се врлином звати а срам ће високо узнети главу и ходити ст 
пријатељске снаге које слазе са Косова, врло мале јер су утрошиле велики број војске на образов 
сам га нашла.{S} А ишла сам кроз многе, врло многе <pb n="420" /> улице, слазила сам и на Бајир 
ла — настави госпа у црнини после дуге, врло дуге почивке, испуњене боним сећањем — или је мале 
он жив? — запитах ја, после дуже паузе, врло пажљиво, пажљиво као кад се рањеник прихвата те да 
помогне, да спасе ситуацију, доцкан је, врло доцкан.</p> <p>— Дакле само толико? — запитах разо 
ају родитељске осећаје и, како се види, врло нежне осећаје.{S} О, па коме би се могла пре обрат 
це, који у први мах изгледа као далеки, врло далеки пуцањ топова; затим се звук јасније изражав 
вати без круне.{S} Ноћ ће дуго трајати, врло дуго и неће сванути све док три краља не изгубе кр 
ли посао готов.{S} Гроб се морао дубок, врло дубок, ископати и то се морало радити без удара мо 
сводовима.{S} Па ипак је то био свечан, врло свечан помен.{S} Цркву је испуњавала туга и била ј 
ставише на миру али се Бојко боме дуго, врло дуго задржа, те рекоше неки да пошаљемо по њега.{S 
.</p> <p>У Реснику смо на станици дуго, врло дуго чекали.{S} Један је воз већ био отишао пут Мл 
е и од сваке руке.{S} Стајали смо дуго, врло дуго, па нас онда пребројаше и наредише да крећемо 
к те смо једва одили.{S} Ишли смо дуго, врло дуго, ко зна колико, сат, два, три ваљда...{S} Изн 
{S} Ко зна шта се десило, јер смо дуго, врло дуго чекали.{S} Није то необична ствар да се покре 
ет недеља јер Турци осташе у селу дуго, врло дуго.{S} Пролазили су нам дани и ноћи све у страху 
>Ни речи му нисам одговорио.{S} Дубоко, врло дубоко су ме коснуле његове речи.{S} Кренули смо ћ 
лим.{S} Кад је отишао било ми је тешко, врло тешко.{S} Тако ми је било кад ми је мајка умрла па 
учице детиње.{S} Чело му је било топло, врло топло, горело је а ручице као жеравице, али је пре 
А је л’ том давно било?</p> <p>— Давно, врло давно, има скоро шесет година.</p> <p>— Шесет? — п 
них петнаест а мезимче родило се позно, врло позно.{S} Зато нам је ваљда и било тако драго.</p> 
 нераду може себи наћи услова за живот, врло вероватно.</p> <p>Све те околности, у моменту када 
<p>— А шта би се постигло тим?</p> <p>— Врло много!{S} За пет дана наша би војска била у Софији 
и, на возу је било мало људи бегунаца а врло много жена и деце.{S} Вагони и фургони су били пун 
ремена на време се подкрепљавао.{S} Два врло жива и светла ока севала су под сенком сунцобрана  
 и кроз коју изгледа све што се догледа врло удаљено.{S} Тим друмом поћи ће мало час велике пов 
немиле звуке.</p> <p>Ту ноћ сам провела врло немирно.{S} Нисам могла дуго да заспим; стегла сам 
ки моји војници...</p> <p>Сцена је била врло потресна, сви старији и сама домаћица, мајка дечја 
бити, и такве наредбе могу једнога дана врло лепо послужити као докуменат, који ће потврдити да 
нуо из Скопља имала је да се деси једна врло важна и задоцнела промена.{S} Пред само вече, седм 
гова околина, која га познаје, знала је врло добро, да се после тих речи не може више говорити  
ма и рођака мојих, јер породица наша је врло велика, има нас и по Бачкој и по Срему!</p> <p>— Х 
у очекивали а зашли су у крајеве где је врло отежано снабдевање из северних, богатијих крајева. 
 питање <pb n="541" /> о хлебу, који је врло тешко било наћи и разговори, који су се водили у с 
 јој једнога дана захвати пожар који је врло брзо напредовао тако, да се једва она спасла.{S} Х 
 гусенице.</p> <pb n="34" /> <p>— То је врло дугачак фронт! — примећује кафеџија, одмеравајући  
их кућа.{S} У Ниш није ни слазио али се врло дуго бавио на станици и ту је чуо да мобилишу и Гр 
жури тамо да стигне, добро, склонићу се врло радо, лећи ћу чак на друм па нек ме прегази, само  
 Албанијом.</p> <p>— Па?</p> <p>— Па ће врло вероватно они у Призрену, нарочито штитити и подрж 
днога кафанскога стола, где се још јуче врло живо расправљало о бочном нападу Румуније, о искрц 
рагну.{S} Он је избеглица из Београда и врло често одлази некаквим својим послом у Ниш, те се о 
ead>ПОГОВОР</head> <p>Странци су писали врло много о великој трагедији српскога народа деветсто 
говорило међ нама и сви су старији били врло забринути.{S} Повукли смо се дубоко у пећину те, к 
ешавају неки догађаји о којима су вести врло нејасне и неодређене.{S} Неко додаде још да је у ч 
има, односили војнички нестечене а ипак врло скупо плаћене победе.</p> <p>Затворени у косовској 
S} Дисало је а чело му је било још увек врло топло.{S} Завукох руку да му опипам ручице и учини 
а деветсто петнаесте године, ми смо тек врло мало те ће ова књига бити први већи напис о томе д 
 то било и шта је било? — поче начелник врло благо.</p> <p>Девојче се охрабри и одреши језик.</ 
због војводе.{S} Са његовом је носиљком врло тешко правити та одстојања.{S} Неће моћи ни Његово 
ни за пун метар предамном, те сам морао врло обазриво ступати, јер је до моје куће ваљало пребр 
аше целу реку, те се на средини пење до врло велике висине, до које се треба са напором пети а  
о ми је да сам у самом почетку поставио врло несретно питање које је код ње можда изазвало бол  
во разговарали.</p> <p>— То би све било врло повољно — вели за столом код „Зрињског“ један лека 
уту између Ниша и Скопља дешавало нешто врло важно, тек до везе се није могло доћи, а сви смо о 
 и плаха река, над којом се узноси мост врло високога свода.{S} Дотле, до висине тога моста, ко 
ко од прилике као што жене при нарицању врло често напуштају обичан дневни језик и залазе у пој 
.</p> <p>Иначе, путници на возу били су врло престрављени и мало су говорили или су можда мало  
редосећа несрећу кад је она далеко, још врло далеко, кад је нико још и не назире.</p> <p>Из пог 
 слути несрећу и ако је она далеко, још врло далеко.{S} У томе је погледу било пуно слутње и пу 
е свака опасност, ако би је и било, још врло далеко.</p> <p>— Па молим вас лепо — узе реч побед 
ритови.{S} Кажу то је Липљан али је још врло дуго поћи до њега.{S} Друм је тако бескрајан а мра 
ада је још 13. октобра отишао из Ниша у Врњце председник министарства Никола Пашић, на погреб с 
ж гроб са крстићем од гранчица увезаних врпцом.{S} Одустао сам одмах од намере да узнемиравам Г 
омотану, на левоме рукаву, и једну белу врпцу.</p> <p>Светина на улици и пред општином, заједно 
ска канцеларија а сада као свратилиште, врста клуба забринутих избеглица који су се ту свако ју 
следњу наду доноси.{S} То је била једна врста импровизиране илуминације којом је, као чаробним  
кола воловских, коњских, крај кола свих врста, свих облика, кроз низ аутомобила, муниционих кол 
 платненим кровом.{S} И редом тако, све врсте кола, све што има точкове и што може да повуче за 
са платненим кровом... и редом тако све врсте кола, све што има точкове и што може да вуче запр 
а.</p> <p>То су били дуги, бескрајни, у врсте постројени редови гладне деце.{S} Ишло их је четв 
кретаром и момцима у једну малу собицу, врсту магацина, где су биле стоварене неке дворске ства 
упатила!“ Овим дамама је рат донео нову врсту забаве и нове теме за разговор.{S} Оне су покушал 
 опет шофери наменили лепшу смрт, једну врсту самоубиства, својим аутомобилима.{S} На висини, д 
еда тупо и немо а две му се крупне сузе врте у очима.{S} Поносни војник са Куманова и Цера, са  
ала да се пробуди.{S} Нестрпљиво сам се вртела на столици, надносила сам се над њим, покривала  
дмах вратити кући.</p> <p>— Дај Боже! — врти и даље главом лиферант.</p> <p>У том, на један мах 
а песимисте, нико <pb n="52" /> више не врти брижно главом, нико ни у шта не сумња.{S} Из опште 
> <p>Ми смо кренули, кренули смо у онај вртлог кише и снега, у страховиту мећаву, у бесну олуји 
убље газило у катастрофу, што се у томе вртлогу који нас је захватио, слазило ниже и ближе дну  
је разгаљавало као блага, тиха струја у вртлогу олујине која нас је носила.{S} Он охрабрен, нас 
 овце у тору, једва се дише од запаре и врућине...</p> <p>Разговор један и исти о ономе што се  
ви се позабависмо њиме.{S} Једне донеше врућу воду да му оперу рану, друге платно а нађе се одн 
ј других се пече сланиница натакнута на врх ножића или зашиљене гранчице а код свих развио се ж 
 качкетом унатраг и наочарима спалим на врх носа, иде напред и води волове за узицу.</p> <p>Па  
којим ме је срела, када сам се успео на врх моста, умирио ме је.{S} Тај поглед као да је казива 
мера?</p> <p>Он ми указа прстом на леви врх табака и ја принесох фењерић који је стајао на земљ 
а <pb n="529" /> Шарова и његов поносни врх, где су се српске виле понова сабрале да запевају п 
/p> <p>— Оно тамо, у дубини, што узноси врх, биће да је Тарабош а ова мања брда, овамо лево, ту 
етије планине и где Паштрик узноси свој врх, гоне се читаве армије кишних облака.</p> <pb n="53 
 и свађа; пред једном другом кућицом, у врх села, коју означава прљави бели барјачић са разливе 
, Милош, Марко и Хреља па се спустили у врх Дукађина, под кулу на којој је боравила обесна сест 
вероватно спустила на југ, преко Црнога Врха и Злетова.{S} Тада би се негде испод Скопља, веров 
 из каменог обиталишта свог да онде, са врха моста, мами пролазнике у смрт.</p> <p>То је она! . 
бова, дебео је ожиљак на нашем телу, од врха тога братскога ножа и крвава опомена да се ни једн 
г“</title> и онда се он граби и чита од врха до дна.{S} Око 12 на подне, пошто је дотле прошао  
S} Шар, који се од јутрос догледа изнад врхова Црнољеве и Језерске планине, просеко је облак те 
и њоме у прилепско поље и одатле, преко врхова Селечких планина, пресеца понова реку Црну и пре 
де измеђ њих назире плавило неба.{S} На врхове оних планина са којих смо јуче сишли, пали сури  
а на западу, тамо где се оно наслања на врхове Проклетије планине и где Паштрик узноси свој врх 
колико пута извлачена и померана час на врхове Црне Горе, час у долину Бињачке Мораве, измеђ Ка 
ње храму човечности и правде или иду на врхове планинске да се отуд, ближе небу, помоле Богу ми 
војсковођа тамо ка Шару управљали своје врхове а Призрен је била реч која је у смрт звала и смр 
/p> <p>Пећемо се на снежне и недогледне врхове и спуштати се у мрачне и студене кланце, где ћем 
копча се канџом за мрцину.{S} Његови се врхови тихо повивају под ветром који пуше оздо из дримс 
дмети се све јасније издвајају и снежни врхови планине почињу већ да бљеште.{S} Збег се још ниј 
у дубини масе мрких планина чији снежни врхови беласају кроз ноћ обасјани месечином.{S} Друмом  
ке дима од дувана пробијали су се оштри врхови бојних копаља, лелујали су се заједно са дуванск 
 изнад којега се једва назиру у ваздуху врхови минарета и јабланова, оних јабланова који о прол 
е журно гоне прљави поцепани облаци; на врховима Водна прибрало се бело маглино перје, од којег 
ти још неотопљен снег <pb n="323" /> на врховима планина.{S} Кроз зрак пролеће птица носећи у к 
ока и питома Метохија, ограђена снежним врховима, који бљеште под небом.{S} Више гроба јој стар 
вати и за њим високе планине са снежним врховима.{S} Кроз тишину која још влада, као глас гладн 
p>Кад се једном откинула од Крагујевца, Врховна Команда није се скрасила нигде дуже времена.{S} 
уацију од садање.</p> <p>— А ви велите, Врховна је Команда и предложила то?</p> <p>— Да!</p> <p 
предаје се сну.{S} Краљ спи, влада спи, Врховна Команда спи, војска и народ спи...{S} Цела Срби 
чна мера коју је, то сам чуо поверљиво, Врховна Команда и предлагала као једини излаз из ситуац 
воју руку чинити покрете при наступању, Врховна Команда је ван земље, с њом смо без икакве везе 
</p> <p>— Остали неће тако путовати.{S} Врховна Команда не може због војводе.{S} Са његовом је  
овне Команде.</p> <p>— Не може бити.{S} Врховна је Команда на Рашкој, то знам поуздано.</p> <p> 
атром, коју су сипали на Крагујевац.{S} Врховна <pb n="280" /> се Команда осећала необезбеђена  
једну тако неочекивану акцију?</p> <p>— Врховна је Команда наредбом од 12. новембра оставила сл 
 мој, својим очима како бега Краљ, бега Врховна Команда, бега Влада, бега Народна Скупштина, ви 
лашену светину.{S} Та куповина значи да Врховна Команда напушта Отаџбину и значи да је настао п 
е препаду, који велите да је предлагала Врховна Команда, а Влада га није усвојила.{S} Мислите л 
а других могло одступити.{S} Шта ту има Врховна Команда?{S} Једина њена наредба и једини њен са 
 зграду начелства, где је била смештена Врховна Команда и ту сам се обртала цео један дан, не з 
и просуо кроз варош.</p> <p>— Знаш, кад Врховна Команда оде у Призрен, сат и по од границе, онд 
доле у приштинску чаршију био је, да је Врховна Команда већ прелетела Косово и отишла пут Призр 
 од првих бегунаца, које је срео, да је Врховна Команда отишла <pb n="636" /> из Призрена али н 
ку добру вољу у теорији, јер знам да је Врховна Команда издавала и извесне наредбе командама тр 
 — немојте тако!{S} Ја не верујем да је Врховна Команда напустила Косово док је Влада још на Ра 
 су од изненађења и бриге на глас да је Врховна Команда већ напустила Косово.{S} Стоје сабране  
 је коња нарочито много скочила када је Врховна Команда почела нагло да купује велики број коња 
оманданти право да реше офанзиву кад је врховна команда напустила земљу?</p> <p>Ђенерал Јуришић 
вца да би желео тамо да дођете, тамо је Врховна Команда.</p> <p>— Добро, ићи ћемо у Крагујевац! 
да се и на то мислило.{S} Али, да ли се Врховна Команда постарала да њене наредбе имају извесно 
ризрена кренули на север, Краљ, Влада и Врховна Команда кренули су на југ.{S} Да би стигли исто 
луке које су одмах и извршене — Влада и Врховна Команда напустиле су јуче изјутра Србију.{S} Пр 
 и Скупштина и војска и народ и влада и Врховна Команда и остатци оних који су се борили и рање 
ачаницу, прође Косовом и Краљ и Влада и Врховна Команда, сви одоше... кажу и Феризовић пао...</ 
кле тај пут није био затворен и влада и Врховна Команда носиле су се мишљу да и сами крену прек 
 стално све реферисао.</p> <p>И влада и Врховна Команда, брижно су очекивали извештаје са косов 
 би било опортуно, у моменту кад Краљ и Врховна Команда напуштају земљу, уверени да се више ниш 
ка могу пресећи пут који води у Дебар и Врховна је Команда изјавила да не одговара више за безб 
лу, — Не водимо ја и ти, попе, али води Врховна Команда.</p> <p>— Јест, ја! — учини један мали  
ховне Команде? — изненадих се ја. — Зар Врховна Команда није у Призрену?</p> <p>— Да она права, 
 влада била непрестано на окупу.</p> <p>Врховна Команда, односно њен оперативни и обавештајни о 
упоредо.</p> <p>Ове три групе, Краљева, Врховне Команде и Владина ишла је свака за се, нису чак 
 последњим вестима, о одласку Краљевом, Врховне Команде и Владином из Призрена и о борбама фран 
Тамо је вагон Врховне Команде.</p> <p>— Врховне Команде? — изненадих се ја. — Зар Врховна Коман 
ознат.{S} Ово ће Бог и душа бити архива Врховне Команде.</p> <p>— Не може бити.{S} Врховна је К 
ава је друго а кујна је друго.{S} Кујна Врховне Команде је једна традиција, која се одржала кро 
е па није успео.</p> <p>— Па онда кујна Врховне Команде! — додаје пакосно један помоћник окружн 
узеј ради портрете свију шефова оделења Врховне Команде.</p> <pb n="516" /> <p>Тога дана је сли 
заузеле <pb n="611" /> породице официра Врховне Команде а доле се стрпало све што је зарана сти 
бра пре подне, у канцеларији команданта Врховне Команде.{S} За дугим столом помоћниковим седели 
едње одлуке.</p> <p>Помоћник команданта Врховне Команде саопшти најпре последње извештаје са ко 
 њој донете.</p> <p>Помоћник команданта Врховне Команде, отишао је болноме војводи да му рефери 
разастрте карте, радио је помоћник шефа Врховне Команде.{S} Војвода је боловао, али је пратио д 
о је жена и колико рођака ушло у састав Врховне Команде, признао би да јој је и триста коња мал 
ла Кијева те тражи везе и обавештења од Врховне Команде, која је већ далеко ван границе Краљеви 
оманданти гејачки кезили на ове наредбе Врховне Команде и додавали: „Хоће госпочићи да се извук 
се затекли у Пећи да, на основу наредбе Врховне Команде, којом је првој, другој и трећој армији 
ојвода се позва и на последње извештаје Врховне Команде из Призрена, по којима, су извесна фран 
ме конаку да слика пуковника шефа кујне Врховне Команде.{S} Отишла сам у начелство, уверена да  
иле да освоје стару престоницу, седиште Врховне Команде, и непријатељски су аероплани већ учест 
тно дојурио из Гилана, два пуковника из Врховне Команде стигла су и иду за Призрен; од јутрос с 
 ја говорим о доброј вољи појединаца из Врховне Команде.{S} Зар ви не видите да су код нас, у о 
бији само армијске госпође и госпође из Врховне Команде имају право да буду мајке и нико више!< 
моран и малаксао или по какав официр из Врховне Команде, чист, избријан, закопчавајући брижљиво 
апуштања земље од стране Краља, Владе и Врховне Команде; па онда, морамо знати са колико и какв 
 <p>Последња заједничка седница Владе и Врховне Команде, са које се Престолонаследник вратио та 
многобројне и бескрајне седнице Владе и Врховне Команде на којима је, после дугих и бурних саве 
за топове.{S} Говорите ми о доброј вољи Врховне Команде а ја говорим о доброј вољи појединаца и 
који су за увек пропали.</p> <p>Официри Врховне Команде не могу тако да журе, они лагано иду, с 
би то сам ђенерал Степановић на седници Врховне Команде рекао.</p> <p>— Кад нисмо остали у Митр 
 у левој руци, која је дрхтала, билетен Врховне Команде, настави да прати линију која је бележи 
залазио у мраку?</p> <p>— Тамо је вагон Врховне Команде.</p> <p>— Врховне Команде? — изненадих  
тву а доктор у дивизији глас о проласку Врховне Команде прелетао је дуж главне улице од ћепенка 
е распита је ли истинит глас о проласку Врховне Команде.{S} Изашао је блед и узбуђен и гомилица 
а тумачења излишна, да глас о повлачењу Врховне Команде у Призрен сам собом тумачи и каже све.< 
савезничке грчке, једна војска којој је врховни командант крунисани пруски агенат.</p> <p>— Ми  
лонаследник, вршилац краљевске власти и врховни командант српске војске.</p> <p>- Становао је н 
ородици?</p> <p>Пошла сам у Крагујевац, Врховној Команди.{S} Тамо знају заслуге његовога оца, т 
{S} Рашчуло се било на све стране да је Врховној Команди потребно двеста коња са самарима.</p>  
 немогуће.{S} Ја на пример знам да је у Врховној Команди било доста добре воље да се од омладин 
 чекајте мало!{S} Кад сам казао да је у Врховној Команди било добре воље, ја нисам мислио онако 
 отпочеле су хитне спреме и у влади и у Врховној Команди за полазак из Отаџбине.</p> <milestone 
У толико пре.{S} Због тих ђака ми смо у Врховној Команди просто омрзли слово Ђ у азбуци!</p> <p 
та ће овде у Приштину?{S} Зашто није са Врховном Командом отишао у Призрен, или са Владом остао 
х пође телефону и затражи хитну везу са Врховном Командом у Крагујевцу, молећи да се саопшти Пр 
и са других страна и да, у споразуму са Врховном Командом, донесе и последње одлуке.</p> <p>Пом 
ашкој.{S} Тада је влада, у споразуму са Врховном Командом, донела одлуку; ако се не може пробит 
утомобили, који су довде довезли Краља, Врховну Команду и Владу, овде су немилостиво уништавани 
ују сандуке.</p> <p>— А је ли истина за Врховну Команду?</p> <p>— Отишла је за Призрен!</p> <p> 
ава пропала.</p> <p>Но куповина коња за Врховну Команду учинила је још и други утисак на препла 
е светина та већ и Краља на таљигама, и Врховну Команду у планини, и команданте без војске и ми 
 о себи или о својима, дотле је владу и Врховну Команду притисла она велика, она општа брига.</ 
воду Путника а одатле отишао је право у Врховну Команду да се обавести о целокупној ситуацији н 
икакве везе.</p> <p>— Образоваћемо нову Врховну Команду! — пресече војвода Мишић спреман на то  
</p> <p>— Видите — рече Краљ показујући врхом писаљке на карти — Наш се фронт сад простире ево  
ла, оцртава се тамна тачка са истуреним врхом.{S} То је Грачаница, она знаменита косовска Грача 
/p> <p>У том већ стигосмо до гробља, на врху вароши.{S} Ућутасмо, савладани можда истоветним ро 
оја се доле у дубини ваља и хучи.{S} На врху тамо, где се мост прелама, на самој ивици његовој, 
 приштинске, све до последње уџерице на врху гиланскога друма.</p> <p>Али то није био онај ускл 
водиле код Прибоја у Санџаку, на Црноме Врху, на Гласинцу, код Побратца и пред Сарајевом.{S} Ка 
валијски а позније мутесарифски конак у врху Призрена.{S} У ту зграду скрхале су се све министа 
онац који прошива модар ћилим а овамо у врху, где она избија из кланца, на обале јој легао сумо 
чи, којима је госпа у црнини завршила и врхунац своје велике и тешке породичне трагедије, претр 
сматрајући ону мртву децу, почеше да ми врцају сузе на очи као бујица и ја још снажније, још се 
ли главу да сакрију сузе које су и њима врцале на очи.</p> <p>Поноћ је дубоко превалила а посао 
м телом а из замагљених и крвавих очију врцале му сузе и промуклим, загушеним гласом драо се:</ 
платно, избија по где где оголело дрво, вршак каквога хумића или кров од колибе.{S} По орању и  
лу који већ годину и по дана без одмора врше?</p> <pb n="623" /> <p>Жалио сам ове бедне људе, а 
шим дужност своју, зато што је други не врше.{S} Не, господине!{S} И, ако дође до тога да где г 
а ћутећки и споразумевајући се погледом врше послове.{S} То је онај тренутак, после последњег л 
ажама да се ко не би приближио и видео, вршена је сахрана топовских цеви, сахрањивани су топови 
у и отимању, и заштићаван од власти при вршењу насиља, остао је од ослобођења без икакве зараде 
 пољу, као војник, као син оца војника, вршећи савесно дужност своју.{S} Његова смрт је мој нај 
ћи се лево и десно да га ко не спази и, врши крађу.{S} Он завлачи руку у зобницу и краде од коњ 
узама, искреним и топлим детињим сузама врши?</p> <p>Гроб јој лежи на лепу и видну месту, са ко 
се уздиже жртвеник на коме српски народ врши увек обред пожртвовања свога?</p> <p>Поведен тим м 
ко тридесет вагона.</p> <p>Повлачење се врши кроз варош, одржавајући увек везу са бугарским пре 
цео свет гледа и које управо заједнички врши и и војска и народ.{S} Чега има ту поверљивог?{S}  
словије где је одсео Престолонаследник, вршилац краљевске власти и врховни командант српске вој 
обари су тихо, без разговора, без шума, вршили свој посао.{S} У мраку, кроз који је пробијао сл 
 пометња, на другоме су се сасвим мирно вршили трговачки послови.{S} Изнад вароши, тамо где лаб 
ни, који су за дуги низ месеца ревносно вршили службу на Сави и Дунаву, повукли су се са нашом  
 ја нисам дошао на мисао да не треба да вршим дужност своју, зато што је други не врше.{S} Не,  
бе, мени је довољна и ова једна рука да вршим своју дужност као српски војник.{S} И, ја вас уве 
</p> <p>Док се у малој собици тај посао вршио, секретар се и пуковници повукли у ранију собу да 
 даље остао на служби, коју је ревносно вршио.{S} И у овоме часу, пред станицом, <pb n="315" /> 
 војник.{S} И, ја вас уверавам да ћу је вршити и да нећу тражити да ме поштеде!</p> <p>Опет ућу 
м рањеницима био је и један младић, мој вршњак а потпоручик.{S} Допао ми некако баш он да му по 
то не под срамним Голечом иза којега је Вук замакао?</p> <p>Па и ако овај спровод прати увек не 
амо, из планинске дубине, чује се арлук вука и продире ти кроз душу као крик смрти.{S} На <pb n 
} Склоните се!{S} Ја убих вука!{S} Убих вука!“</p> <p>И та млада снага ево је лежи сад испијена 
Склоните се!{S} Склоните се!{S} Ја убих вука!{S} Убих вука!“</p> <p>И та млада снага ево је леж 
ед нама.{S} Коњ, који <pb n="307" /> је вукао једна кола испред нас, ударио је у страну и мал н 
ници који су ишли пешке за то што си ти вукао фотеље.</p> <p>А купаца је ипак било довољно.{S}  
краљеви зидали — вели Краљ — три брата, Вукашин, Угљеша и Гојко, и много су мука видели док су  
ласом.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Краљ Вукашин Мрњавчевић!</p> <p>— Шта је одзив?</p> <p>— Кра 
у гробове.</p> <p>И сен маричкога Краља Вукашина Мрњавчевића, одвоји се од прозора кроз који је 
дивизијских и пуковских колона“ које су вукле жене и кућне намештаје разних официра, направи ув 
на одакле и из кога државнога магацина, вукли по коју врећу брашна, још су далеко били од несре 
 заустави једне муниционе каре, које су вукли четири мала и мршава вола.{S} Крај вочића су ишли 
икакве терете нисмо имали а срце нас је вукло својој кући те нам је пут био лак.</p> <p>Хвала Б 
а тамо има неколико великих болница а и вукло ме је нешто тамо.{S} Све ми се казивало као да ћу 
 где да се купе дрва.</p> <p>— А што си вуко фотеље? — пита га порезник који носи под мишком по 
овица врати.{S} Њу ништа не буни што се Вукова Милица — чији поглед некад мајци није измакао —  
има и по блатима; успављиваће нас арлук вукова а будити арнаутска пушка.{S} Гладоваћемо и скапа 
лук као кад ноћу у планини арлуче чопор вукова слазећи у дољу, и тада појури улицом бујица и де 
тишину која још влада, као глас гладних вукова, продире арлукање Арнаута и проноси језу кроз ва 
ца грешна, не знајући шта их је снашло, вуку се плачући за родитељима који ни сами не знају шта 
, пространа, читава кућа на точковима а вуку их три уморна коња раскрвављених груди, који су их 
, пространа, читава кућа на точковима а вуку их три уморна коњића раскрвављених груди, који су  
мунициона кола која води трећепозивац а вуку снажни и рогати државни волови па онда, путничка к 
дворска кола натоварена сандуцима, која вуку вочићи а која причају о трагедији једнога народа.< 
рши показујући на она дворска кола која вуку вочићи.</p> <p>— Та да, тако нешто — одговара госп 
 даске везале два пара точкова.{S} Кола вуку један сићушан коњић и једна мршава кравица запрегн 
 узасе.{S} За брижним оцевима и мајкама вуку се неиспавана, неумивена и на брзу руку обучена де 
ању пошли!</p> <p>— Гледај молим те шта вуку државна мунициона кола а муниција извесно остављен 
оја се прошло; за овима опет пар вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, два точка и 
 прошло; за овима опет пар малих вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, то су два т 
бијени коњи и поломљена кола.{S} Дечица вуку рањенога оца с друма, да га не прегази светина или 
b n="697" /> или подивљају.{S} Ено отуд вуку, ужетом чврсто везаног војника, осам његових друго 
чад облака попадала на земљу; рањени се вуку по земљи као глисте, запомажући и лелечући да се д 
епане и прљаве ципеле са којих се узице вуку по блату.{S} Над челом јој се, од кише, разлио црв 
чани, кајишеви са опанака се опустили и вуку по блату; лица се срозала, одело већ подрпано и бл 
у јутрос кренули.{S} Уморни волови који вуку ову батерију, ослобођени јарма, узеше да дахћу оче 
 још гореле, њихове војнике пијане како вуку пљачку и онда — мртве људе, мртве жене, мртву децу 
што је тамо негде испред Штимње посрнуо вукући топ, те га испрегоше и оставише крај друма да че 
</p> <p>— Ја никад у животу нисам видео вулкан који бљује лавину и претрпава насеља која су, ве 
е рукавице на шест дугмета један динар; вунено рубље и мушке чарапе су одмах плануле али женске 
и, да нас ко не чује да се радујемо.{S} Вуци су још у тору!“ Напрегла сам ухо и слушала, тако м 
но је, брате, несрећа онај Чакор.{S} Ни вуци не иду тамо, а где ћу ја.{S} Предомислио сам се.</ 
сам га већ а мени како Бог да.{S} Волем вуци нека ме растргну, него...</p> <p>— Људи, да потраж 
 пут; ко зна одакле он, озго из Србије, вуче терет и не одмара се ни дању ни ноћу.{S} Па уз то  
кола, све што има точкове и што може да вуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено сено 
цу — коме је то могло пасти на памет да вуче ова парадна дворска кола чак овамо?{S} Разумем још 
осово слазили топлички бегунци.{S} Кола вуче само један сићушан коњ а друга страна руде празна. 
ка, који је ко зна где остао.{S} Таљиге вуче покисао и блатњав коњић мало већи од козе а мршав  
им од самих наплата, па двоколице, које вуче коњић ознојених ребара и усанулих кукова, за овима 
и од самих наплатака; па двоколице које вуче коњић ознојених ребара и усанулих кукова, за овима 
биђе коње или почупао нечију тарабу, те вуче прошце да их стави на ватру.{S} Нађе се узица те у 
си, видиш с нама све заједно и војује и вуче и гладује и гине па — ћути и трпи.{S} Види, мора с 
се разишле по селу, сваки тражи нешто и вуче што нађе.{S} Један носи воду, други нарамак сламе  
е и распитује имали где ракије; четврти вуче, да је баци на ватру, младу посечену грану која за 
даје на оку, коју руком одмерава; трећи вуче за узицу државнога коња и продаје га, четврти конз 
, опуштене једне ноге која јој се скоро вуче по блату а повијене друге под собом, седи забринут 
ћи осамарени и натоварени, кравица коју вуче мајка да би исхранила децу и овца коју је грешни д 
 дете; па онда магарци, па кравица коју вуче мајка да би исхранила децу, па овца коју је грешни 
а Уроша.{S} На Косову, измеђ Приштине и Вучитрна, измеђ Лаба и Ситнице, тамо где цветају косовс 
 је у доњем Делу вароши, тамо где слази вучитрнски пут, у кући где је некада био српски консула 
е, ја не знам да ли сам се опростила од г. пуковника; соба ми се окретала; нешто ме је <pb n="5 
ох врата на која ћу закуцати.{S} Али ме г. пуковник није могао примити тога дана јер се сликао. 
га дана је сликар морао завршити портре г. пуковника јер сутра дан ујутру видела сам га кад је  
талом ја мислим, да... ја мислим... — и г. консул није ни довршио реченицу, јер у ствари није н 
 знам како ти је!</p> <p>— То не говори г. пуковник? — запитах шапћући војника.</p> <p>— Не, ње 
18" /> <p>— Немогуће, госпо! — одговори г. пуковник строгим, војничким тоном, у коме није било  
 сам се јавила, рече ми да причекам док г. пуковник сврши телефонски разговор.{S} Наслонила сам 
е челу, била је исписана нада.{S} Рекох г. пуковнику све, рекох ко ми је муж, рекох да ми је си 
нила пород свој и водила <pb n="600" /> га кроз мраз, грејући га материнском љубављу; спавала ј 
S} Дечица вуку рањенога оца с друма, да га не прегази светина или љубе мртву мајку и праштају с 
} Оставила је свештенику име детиње, да га помене при опелу.{S} Мали Драгомир је још држао у ру 
мало час уочио кад је поменула дете, да га не носи собом.{S} Оставио сам је њеној тузи, пун, го 
а, али сам осећала да ми треба отац, да га морам наћи.</p> <p>Ишла сам слободно улицама, није м 
л шта хоћеш са тим дететом?</p> <p>— Да га предам овде! — одговара мала и обзире се на све стра 
тров — рећи ће господин попа — треба да га благословим.{S} Посветила ти се, синко, десница којо 
и вајкао се:</p> <p>— Погодио сам га да га храним а он да ми носи овај товар.{S} Па кад му дадо 
арила на аутомобил, час слази с њега да га извлачи час се пење да он њу извуче.</p> <p>За аутом 
иди да ме га је жао.</p> <p>— Што ја да га жалим, кад га не жали његов цар?</p> <p>— Ех, што!{S 
 то одиста и не дешава? — покушах ја да га умирим.</p> <p>— Шта ме уверава? — учини он и поглед 
 да те пробуди ујутру? — наставих ја да га питам.</p> <p>— Пробудили су ме пси! — једва одговор 
м.</p> <p>— Ех, ипак... — заустих ја да га тешим.</p> <p>— Ја од ње немам више користи па била  
ела сам да вриснем али сам се бојала да га не пробудим и уздржала сам се, али су ме сузе облиле 
а и пребијене вилице.{S} Нисам умела да га представим себи таквог, ја сам га видела само онакво 
су болеснога јединца повукли из села да га непријатељ не би одвео.</p> <p>Окретох главу од овог 
апред умире дете, па зауставили кола да га сачекају да умре.</p> <p>— Баш умире? — узвикну неко 
сно, не зауставља пријатељ пријатеља да га упита о новостима, већ пролази немо, један мимо друг 
ијатељ остаде на другој страни друма да га очекне.</p> <p>— А знаш ко је овај мој пријатељ и са 
дочекује недаћу, за коју унапред зна да га не може мимоићи.{S} Тај мучки ударац с бока нити је  
везда са липљанске станице; да ми је да га нађем, да му узмем једну килу тога ордења да је сруч 
ер сад, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем где год да ми објасни ако зна какав нови пла 
 дедер, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем <pb n="548" /> где год успут, да ми објасни  
инио, ма како тежак пут био, знао је да га води ближе отаџбини.{S} А ми идемо све даље од отаџб 
 па ће тек онда да напрегну све силе да га поврате.{S} Неће Београд остати ни недељу дана у неп 
еле, ако има кога таквог рсуза, боље да га каже село па само њему да суде и ако има у кога пушк 
вамо... ал не знам ко је.{S} Мрзи ме да га питам а он не казује; а добар друг, одан... баш воле 
, ни онога пред тобом који се издире да га не потискујеш.</p> <p>Тек је три часа по подне а већ 
адан?</p> <p>— Дај му!</p> <p>— Море да га огрнем овим мојим шињелом — вели други. — Биће пре д 
фронта.{S} Сви ућуташе и окретоше се да га чују.</p> <p>— Добро је, вели, наши напуштају качани 
и сапутник? — запита ме, обзирући се да га онај не чује.</p> <p>— Који? — изненадих се ја, јер  
 те не известе? — покушах ради утехе да га питам.</p> <p>— Ех, како! — ману старац оном слободн 
е оставила, ни једно не пружа ручице да га мајка прихвати!{S} Оно <pb n="502" /> горе, прво у р 
 је да шестари.{S} Наши топови узеше да га гађају али се јавља и други тамо над Чукарицом и Циг 
и та је мисао почела све више и више да га обухвата и да осваја.</p> <p>— И ако погине ко од на 
да праве и шале на његов рачун, па и да га дозивају и да звижде, ма да се доле до Бојкове куће  
е подржали колико да прихрани дете и да га метне на <pb n="13" /> ноге.{S} Кад из детета израст 
она тронуто участвује у нашем болу и да га чак присваја.{S} Климно сам благодарно главом пролаз 
знамење јунаштва ваља већ по блату и да га арнаутске жене збирају у корпе и кецеље да снабду св 
 се пут не отвара нити му ко прилази да га из блата извуче.</p> <p>Ватре лево и десно; на пламе 
де из сна, за који су синоћ веровали да га до зоре неће прекидати.{S} Најпре на једној кућици п 
ри реч или потражи што или се пожали да га боле леђа, ноге, крстине или само тешко уздане, па о 
ти га.</p> <p>До Краља нису допирали да га узнемире они крици, надвикивања и жагор гомиле бегун 
у дуго посла са њим, једва су успели да га натерају да иде у Призрен па они остали и даље да ре 
е, у дане славе.{S} И место те мисли да га исправе и освеже, изазивале су код њега тешку клонул 
стима као што смо били кад смо пошли да га дочекамо.{S} Чаршија је скопљанска у томе тренутку м 
ече парче меса пре но што стигну пси да га подрпају.</p> <p>Што дубље у кланац залазимо све већ 
 нешто имања па, рекох, кад се врати да га оженим те да то имање заједно подржимо.</p> <p>Прича 
огао доћи ноћас.{S} Морао бих остати да га дворим.</p> <p>— А како нас мимоиђе? — пита га брижн 
е да одвојим од недара, ни храбрости да га спустим на оне даске, на влажну земљу.</p> <p>Зането 
ико од говорника није имао храбрости да га ма једном речју узнемири.{S} Секретар се вратио и ћу 
урена неваљалица, нисам ни дигла очи да га још један пут погледам, нисам ни дигла главу да погл 
p> <p>— Тамо где сви ми! — покушавам да га тешим.</p> <p>— Опет ви... друго... наћи ћете се јед 
 њихова мртва војника, загледала сам да га добро видим.{S} Ох, како сам желела да међу мртвима  
S} Знао сам где га остављам знао сам да га предајем гробу, па свршена ствар!{S} Болело ме је, т 
/p> <p>Наоружани болом, али и снагом да га можемо понети, ми крећемо даље и ступамо на мост, ко 
 околине Краљеве покушаше још једном да га убеде, износећи свако од њих нове разлоге, али он ос 
 остало горе а отац одјурио у пламен да га спасе али не може доспети где је пошао.{S} Пожар се  
е! — дрекну каплар и потеже разјарен да га удари песницом.{S} Али га не удари, и он га је волео 
 да виче само из навике и сам уверен да га нико неће послушати.</p> <p>Бегунци који придолазе,  
наест година...{S} Јутрос сам требао да га сахраним...{S} Неће нико... нема кола, нема свештени 
исао о судбини, које се толико бојао да га не прати, њему би се старачко чело осуло хладним кап 
е жар и пламен.{S} Из тога жара, као да га неко циновским жарачем потстиче, расипају се по где  
 чула сам га да јекне и тргне се као да га је што штрецнуло.</p> <pb n="483" /> <p>Ишли смо даљ 
 јадниче.{S} Можда га је Бог изабрао да га склони у своја наручја испред ове непогоде.</p> <p>Т 
а жалиш, можда га је Бог баш изабрао да га спасе.{S} Зар не видиш каква несрећа тутњи над нашим 
ије кућу ја ли царство, не може дуго да га држи.</p> <pb n="657" /> <p>Он нас погледа све редом 
у варош.</p> <p>Краљ је сам затражио да га поведу у Ниш, како би се нашао у близини источнога ф 
м више и сад је већ сломљен дозволио да га одведу у Рибарску Бању, где ће у миру моћи да пребол 
, како да се растанем од њега и како да га сахраним овако неопремљена? — питам очајно старца, о 
? — запитах га, не могући још никако да га разумем.</p> <p>— Па командант трупа нових области и 
ни нов притисак на непријатеља, тако да га већ сатерује у Чачак.</p> <p>У том, непријатељска ба 
а ће освојити Београд али је извесно да га неће штедити.{S} Што не би отишли ма где у околину,  
рикрада се, обзирући се лево и десно да га ко не спази и, врши крађу.{S} Он завлачи руку у зобн 
сам се разгрејао.{S} Није научило то да га бије киша цео дан.</p> <p>Дадоше му и хлеба и огрнуш 
ећ није више био у пећини.{S} Кренуо да га прва зора затече у кући, како Турци не би посумњали  
в, док не зазори, нек онда пође опет да га тражи.</p> <p>— А дотле? — писну несретница.</p> <p> 
окупље воде борбе и захтевао је опет да га тамо воде.{S} И није се имало где, одвели су га у Пр 
је таква судбина!</p> <p>— Идем опет да га потражим! — рече жена и диже се, узе у наручје оно д 
говор, као да је осетио моју потребу да га слушам.</p> <p>— И ја сам имао... имао сам јединца,  
 а по где ко набио себи сто на главу да га штити од кише.{S} Једни стоје, пошто су нашли једва  
 главе и повијена репа, иде по трагу да га нађе у Ђаковици или Пећи.</p> <p>Из кола под арњевим 
есело.{S} С вечери је сишла на обалу да га сачека, али је море било узнемирено као и материна д 
.</p> <p>С вечера сишао сам на обалу да га сачекам али је море било узнемирено као и душа моја. 
ак нисам имала шта друго.{S} Поћи ћу да га тражим, ићи ћу на крај света, тражићу га и наћи ћу г 
ај ми!{S} Хоћу да понесем кључ, хоћу да га носим са собом!</p> <p>— А Фиделица?</p> <p>— Фидели 
 погинуо.{S} Бивало је то! — покушах да га тешим.</p> <p>— Истина је, срце ми каже да је истина 
риштину напуштати?</p> <p>Ја заустих да га са поуздањем, које сам до малочас имао, уверим да ће 
 којих му већ шикће крв.{S} Не можеш да га познаш, лице му се сасвим унаказило, по челу му се и 
Веровао сам јој јер је одиста бол, када га је казивала, враћао увек њеноме мраморном лицу израз 
 је предлагала Врховна Команда, а Влада га није усвојила.{S} Мислите ли да би за тако шта већ б 
ст уме говорити — Немој да жалиш, можда га је Бог баш изабрао да га спасе.{S} Зар не видиш какв 
ти, зашто да пати ово јадниче.{S} Можда га је Бог изабрао да га склони у своја наручја испред о 
ћи ће један из гомиле.</p> <p>— А можда га и терет убио! — додаће други.</p> <pb n="625" /> <p> 
 па...</p> <p>— Како дан два? — прекида га неповерљиво лиферант.</p> <p>— Тако! — тврди убеђено 
о сам и влага да ми прожима тело а језа га стреса, те сам се диго лагано из гомиле уморних спав 
 настави мислити о својој трагедији, ја га упитах:</p> <p>— Шта сте свршили?</p> <p>— Како сврш 
>Око мене се водио разговор шапатом, ја га нисам слушала, јер кад нисам могла оком ја сам ухом  
и кажите их сами, ако га не кажете а ја га нађем, ником главе на рамену остати неће а село ћу с 
дања.</p> <p>Да прекинем дуго ћутање ја га упитах у којој је јединици служио.</p> <p>— У ђачкој 
 се и мој јединац на широку пучину и ја га испратио са благословом.</p> <p>С вечера сишао сам н 
ити још једном цигаретом и дајући му ја га охрабрих:</p> <p>— Дакле, пребацише вас преко Дрине, 
и открави се танка скрамица мраза, која га је <pb n="581" /> била застрла а кроз открављено окн 
зговара одлука.{S} Његова околина, која га познаје, знала је врло добро, да се после тих речи н 
лаве завојем.{S} Од једне госпође, која га је обишла и коју сам запитала како је рањен, чула са 
зашао је блед и узбуђен и гомилица која га је нестрпљиво очекивала, опколи га очас.</p> <p>— Ев 
 вером, коју он никад није губио и која га је и на Руднику 1914 године тако сјајно послужила?{S 
дајући предасе и подајући се смрти која га постепено осваја.</p> <p>Што ближе магли, у коју нас 
ечица, ни једно не плаче за мајком која га је оставила, ни једно не пружа ручице да га мајка пр 
таде на столу не плачући за мајком која га је оставила.</p> <p>Начелник погледа у мртво дете, ч 
их је полегао волујар и, под кишом која га је квасила, спавао тврдим сном.</p> <p>Из кола, која 
а ни могућности да избегне судбину која га очекује.</p> <p>Живота још има само на двема крајњим 
 део оправдања за њен поступак.{S} Нека га огласи дакле и њима, ал не теоријски, него нека пуца 
је гасио ватру у грудима.</p> <p>— Нека га, нека гине, као што му је и отац погино — шапутала с 
о ми је брат погинуо!</p> <p>— Бог нека га прости! — прекрстих се и ја и скидох капу, осећајући 
 учини један из угла.</p> <p>— Бог нека га прости! —додаде други.</p> <p>— Море добро је учинио 
кидоше капе и додаше:</p> <p>— Бог нека га прости!</p> </div> <pb n="395" /> <div type="chapter 
 скидао је капу и шапутао је: „Бог нека га прости!“ Дојила сам га и хранила, неговала и подизал 
 ноћ пали <pb n="17" /> светиљку и чека га.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по неми 
 на своме чунићу на широко море а мајка га испраћа благословом и дуго прати погледом, док се чу 
вица као и досад на широко море и мајка га испратила благословом и пратила погледом док му чуни 
сам седела крај његове постеље, гледала га дуго, дуго, и размишљала.{S} Жалила сам га, тешко са 
 једно око.</p> <p>Ћутала сам и гледала га и он ме гледао и ни речи није проговорио.{S} Ја сам  
све, све, и ево је сад малаксао, издала га снага и, пао је.{S} Оставиће га ту, на путу, и нико  
у којој је она сањала Новицу.{S} Сањала га је; враћа се у чуну окићеном белим ружама; чула би г 
и кроз густ и влажан ваздух.{S} Пронела га је дубока и мртва тишина, која је још владала над Су 
тив унела у онај заједнички бол и унела га свег у моју душу.{S} И, носила сам га и подносила по 
 на хладно лице мога анђелчета и грлила га све чвршће.{S} Што се више ближио час растанка, ја с 
оје дрво крај друма или у пољу, оборила га је већ секира и само још свеж корен вири из земље.{S 
љупцем, односила у постељу и прекрстила га пре но што се од постеље одвојила.</p> <p>Враћајући  
она је бацила ћебе са главе и пребацила га преко слабих рамена а спустила <pb n="403" /> своју  
боно дете чим год сам стигла и притисла га чврсто на груди, не би ли га што више загрејала.</p> 
ер зао је то сан који мраз намеће, ваља га се покретом отргнути.</p> <p>— Ајде, устајте!</p> </ 
децу по њему, загрејаће се!</p> <p>Жена га погледа чисто неверице а он понови:</p> <p>— Згрејаћ 
, веруј ми, положи их само.</p> <p>Жена га послуша и положи децу по волу а во, који је већ био  
 проткала младост чаробним сновима, она га је снажном и чврстом руком водила у живот, она му је 
ин.{S} А земља има материнско срце, она га прима и грли га а и не пита како си јој га ти опреми 
а још догледа своју мајку на обали, она га радосним сузама дочекује, помаже му да изнесене лов  
 благости.{S} Није далеко то доба и она га већ види и види како је њен Новица снажнији но други 
 пут да Новицу ухвати ноћ на мору и она га је чекала и дочекивала.{S} Ако би време било мутно и 
 Сваком да учини, сваком да помогне, па га сви волели.{S} Остави наредник или <pb n="359" /> ка 
прелази погледом по свима око ватре, па га опет управља безизразно негде у даљину.</p> <p>— Да  
војсци, онда води га тамо, на фронт, па га стрељај! — узвикује узбуђено бивши народни посланик. 
ли смо сами, сами испустисмо Београд па га сами и повратисмо, а сад...{S} Руси на Калемегдану,  
један с једне а други с друге стране па га опколите.{S} Хоћу жива да ми га доведете.{S} А ви ос 
ватили сте то креманско пророчанство па га растежете као армонику, како вам кад треба.{S} Лањск 
аквим приликама, човеку досади живот па га да буд зашто!</p> <p>Кретосмо даље измирени мишљу да 
.{S} Најзад, кад би време, ја изађох па га упитах: „Хоћемо ли, бабо?“ — „Хоћемо кад морамо!“ —  
олун.</p> <p>— Остави ти мене! — отреса га се онај, јер крајње је време да дочепа место у возу. 
га ветар откида прамен по прамен и носа га сивом пучином.{S} Вардар нарастао блатњавом водом, к 
веден мишљу да погине на Ситници.{S} Та га је мисао морала одвести у царство снова, у царство б 
 тробојку кроз питома сремска села и та га радост скупо стала.{S} Кад се српска војска повукла  
им.</p> <p>— А како нас мимоиђе? — пита га брижно жена.</p> <p>— Наиђоше па питају има ли женск 
.</p> <p>— А што си вуко фотеље? — пита га порезник који носи под мишком пореске књиге.</p> <p> 
p>— Е, решио си се, којим путем? — пита га други.</p> <p>— Идем на Чакор.{S} Теже је ал краћи п 
абрости.</p> <p>— Јеси ли бегао? — пита га председник.</p> <p>— Јесам! — одговара суво и звера  
а то ти је!</p> <p>— Што, тврдо? — пита га његов сусед.</p> <p>— Није, него... питам се само ку 
 покорно!</p> <p>— Шта је Бојко? — пита га поручник.</p> <p>— Молим за дозволу да обиђем кућу?< 
целом дужином.</p> <p>— Које то? — пита га младић.</p> <p>— Па то што песма казује.{S} Зар је б 
о непријатеља.</p> <p>— Шта ћеш? — пита га капетан.</p> <p>— Да бијем! — одговара водник.</p> < 
 Шта ћемо са овом мртвом децом? — упита га начелник.</p> <p>— Бог нека их прости!{S} Шта можемо 
у српске границе, отвори писмо, прочита га брзо па се врати погледом и прочита га још једном ид 
 га брзо па се врати погледом и прочита га још једном идући од речи до речи.</p> <p>То је била  
 сам себи, па се онда окрете нама — Шта га тера?</p> <p>— Сила! — одговори неко — Зар ниси рани 
е; узноси га високо више главе и спушта га на груди; па онда меће на колена девојче које га оба 
о с коња да се одмори на ногама, појаха га понова, сатера у шанац па шанцем потера напред да ви 
и ћу га волети тако исто као и пре, кад га будем видела онакаженог; да ли он још мене воле, да  
е жао.</p> <p>— Што ја да га жалим, кад га не жали његов цар?</p> <p>— Ех, што!{S} Дете је, ниј 
е он сада, где ће са женом и децом, кад га олуј носи све даље од места, где је све његово добро 
ене — а округао је као лубеница.{S} Кад га гурнеш а он се ваља око себе и не може да се устави. 
едњим ногама али опуштене главе.{S} Кад га ослободише штранга, коњ посрте и паде на ребра а гла 
 Младеновцу, тек се било родило.{S} Кад га је отац узео у наручје да се опрости дете се насмеја 
вета, тражићу га и наћи ћу га.{S} А кад га нађем, исповедићу му се и он ће ми опростити.{S} Ја  
p> <p>Онај у диму опет се зацени па кад га пређе а он упаде у реч.</p> <p>— Не мислимо, брате,  
сме проговорити, нити одговара коме кад га здрави.{S} Најзад, кад би време, ја изађох па га упи 
и пањ који је по средини прегорео и кад га преби а он гурну две половине на пламен.{S} Варнице, 
 је несаницу те не може задремати догод га умор потпуно не савлада.</p> <p>Сео сам и ја крај њи 
учује се, оџаци који падају на њ’ дробе га у ситну парчад, пада већ и други зид, занео се и тре 
.{S} Кад из детета израсте момчић, даде га тета Стане доле, у чаршију, не били јој олакшао тере 
 за одмориште те сјаха с коња и предаде га посилном.</p> <p>Одмах настаде у батерији жив покрет 
знам којим случајем запао у Србију, где га је дочепала бујица догађаја и заједно са нама почела 
ахранио пре две године.{S} Знао сам где га остављам знао сам да га предајем гробу, па свршена с 
 ни ту могла наћи мира.{S} Нигде, нигде га не би могао наћи више, јер у томе тренутку већ није  
ки час...</p> <p>— Скидај то! — прекиде га капетан — Зар не видиш да су оно тамо српски војници 
љен.</p> <p>— Зашто заробљен? — прекиде га Краљ.</p> <p>— Зато што непријатељ нагло напредује м 
ка држе под мишке једног нашег и одводе га.{S} То је неко из авлије, који се прикрио, али нисам 
изнесене лов и да разапне мреже, залаже га топлом вареником, пресвлачи га сувом преобуком и при 
адојицу тај час спопаде нека језа и узе га трести грозница, те занеможе и једва оде до куће.{S} 
 вуче за узицу државнога коња и продаје га, четврти конзерве, пети седло, шести нуди читава кол 
овати на ову злоупотребу.</p> <p>— Није га ни срамота, официр па лаже!</p> <pb n="411" /> <p>—  
е су се његова младост и поуздање, које га је увек пратило, до сад стално буниле.{S} Неко осећа 
душу му обузима неко осећање стида које га мучи и са којега он не диже главу и избегава да се с 
ди; па онда меће на колена девојче које га обасипа гомилом питања и које га слатким, детињим гл 
е које га обасипа гомилом питања и које га слатким, детињим гласићем, моли да их више не остављ 
е, неће да каже праву истину и залагује га новим надама.{S} Можда би се тако дали правдати и он 
оморина, промиче кроз ваздух, разређује га и крати нам дах.{S} Као да и тице ниско лете, као да 
 прелази с предмета на предмет и казује га.</p> <p>— Лепа мисао! — рекох. — А, недовршена?</p>  
е се тиче образа материног и као милује га један пут, два пут, три пут па затим одлете мору на  
ласом, који је дрхтао и грцао, засипале га питањима:{S} Одакле иде; иде ли још војске; има ли к 
Ако и не зна шта му кажем он види да ме га је жао.</p> <p>— Што ја да га жалим, кад га не жали  
ва завичаја.{S} Али наиђе олуј и понесе га собом кроз пусте планине и кроз гладне пољане.{S} Гд 
види са својима.</p> <p>И послушаше, те га оставише на миру али се Бојко боме дуго, врло дуго з 
 обвезника који је био ту на служби, те га послао да дозове кмета.</p> <p>Тај један час чекања  
 повољних вести успавало грађанство, те га обгрлио тврд и безбрижан сан, на десној страни Варда 
де испред Штимње посрнуо вукући топ, те га испрегоше и оставише крај друма да чека смрт.{S} Ова 
ој своје чедо и бацају јој у чељуст, те га прождере и умири се до сутра у јутро.{S} Ако која ма 
авили и ја и он.{S} Клонуо је најзад те га ја оборих, седо му на груди готов да му забодем нож  
њиве па наишао на гомилу и збунио се те га сад гоне, а он не уме да побегне већ се једнако заус 
иле а оно се у шињелу било загрејало те га обучем и узмем у наручје па и ја кренем.</p> <p>Изаш 
отеже један спавач и гурну ногом сто те га ми придржасмо а онај се оздо промешкољи лево и десно 
е молим вас — и он диже мој фењерчић те га принесе оној хартији што ју је још држао у руци — ви 
уку.</p> <p>— Шта је овде? — предусрете га пуковник.</p> <pb n="194" /> <p>Капетан укратко и бр 
 <p>— Немам ни сандука.</p> <p>— Нећете га нигде ни наћи, нема ко да <pb n="496" /> прави.{S} М 
де који под пушком оде.{S} Ајде, водите га!“ нареди ага те грешна Марка поведоше и пред кућом г 
ами Немци потцењивали.</p> <p>— Питајте га, море, хоће ли да пуши? — вели поднаредник онима око 
зио у бугарски рат, он је веровао да ће га преживети али је веровао и у то, да њиме неће бити з 
преже се и поче им довикивати као да ће га одиста моћи чути и разумети они озго:</p> <p>— Хој,  
, на коју страну и у који крај света ће га бацити овај олуј.{S} По неколико хиљада пасоша издав 
циће га као стрвину...{S} Ко зна где ће га бацити? — Нећу му ни гроба знати!...{S} А ја пошао д 
обом.{S} Нити је онај први питао где ће га тај вагон одвести, нити овај други.{S} Било их је и  
ожеш да седиш, Господару?</p> <p>Или ће га опоменути:</p> <p>— Пази, Господару, овде изривен др 
да је можда то баш та ватра на којој ће га пећи.{S} Немачке су старешине нарочито сугерирале та 
болницу?{S} Где је то?</p> <p>— А ко ће га знати, зар их је мало.{S} Редом дуж железнице па гот 
ти свога детета, нека би несрећа ако ће га постићи, била далеко од материнских очију; болела ме 
а својом кућом и породицом, од којих ће га малочас кратка пресуда прекога суда за увек одвојити 
 није ишао ни на коју страну.{S} Чекаће га ту на станици, чекаће вечерас, чекаће ноћас, чекаће  
постићи.{S} Нека ми не траже гроб, неће га наћи.{S} Убио сам се у Призрену, гроб ми је у Призре 
ад, видићеш! — наставља Тома — Изгубиће га, па ће тек онда да напрегну све силе да га поврате.{ 
 издала га снага и, пао је.{S} Оставиће га ту, на путу, и нико више о њему неће водити рачуна,  
д дођу они, провалиће подрум и избациће га као стрвину...{S} Ко зна где ће га бацити? — Нећу му 
к срећан.{S} Разочарана дечица запиташе га:</p> <p>— А куда ћеш ти?</p> <p>— Ја?{S} Тамо... где 
 с места.</p> <p>— Хоћемо л’? — упиташе га погледом оба пуковника.</p> <p>Он климну главом одго 
 мах кликнуше: „Тата, тата!“ и обгрлише га чврсто, као мали дављеници.{S} Отац овлажи дечје кос 
ња који је био везан за кару и упрегоше га на место овога који је пао и који ће сад остати на д 
се прибра и настави. — Војник, одведоше га лањске године у војску...</p> <p>— Па? — запитах ја  
Кад оно био загребачки процес, одведоше га у Варадин те остаде тамо пет месеца.{S} А нису му ни 
ала два дана али — он је био ту, нађоше га у списку.{S} Срце ми је на једанпут залупало кад ми  
дан.</p> <p>Дадоше му и хлеба и огрнуше га и дете се мало раскрави и ослободи те проседи позива 
јевца и најзад Престолонаследник, да би га сломио да напусти Тополу, изјави жељу да Стари Краљ  
дремежу који умор душе намеће.{S} Да би га се отресао, млади војник скочи са седишта и прошета  
на фронт, тамо где се бију и тражила би га...</p> <p>— Држи десно! — чу се од једном позади нас 
е у чуну окићеном белим ружама; чула би га у сну како пева, отуд са ширине морске, и у песми пр 
трос, са осталим светом, избегла, па би га онда тражила.{S} Ишла бих на фронт, тамо где се бију 
плана рањено дете и пита шта ће, где би га понела да се превије, јер му је ране превила крпама  
нао навалу мисли <pb n="291" /> које би га као раздражени рој осица спопао и мучио дуго и дуго. 
 чуло, не би ником било довољно нити би га могло потпуно умирити, јер према покрету бугарских т 
а час па нагло додаде:</p> <p>— Било би га!{S} Управо, могло га је бити.</p> <p>— Могло је? — м 
лучна битка.{S} Е, па дедер сад, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем где год да ми објас 
ћи одлучна битка.{S} Е па дедер, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем <pb n="548" /> где  
ми један динар.{S} Даде ми дете, пољуби га два три пута и заплака се, па оде. „Сад ћу ја!“ вели 
 и скиде ћебе којим се био обавио, сави га два три пут и положи на даску, на којој ће Краљ сест 
иже онај наредник својој комори.{S} Сви га опколисмо:</p> <p>— Шта је тамо?</p> <p>— У једним к 
? — упита неко, управо сви питамо и сви га укрштамо питањима на која чичица не стиже ни да одго 
ставите ме, хоћу да сам сам!</p> <p>Сви га напустише и пређоше у друге одаје где су водили тихе 
пће војвода Степа више себи.</p> <p>Сви га погледаше очекујући да настави.</p> <p>— Има је, вел 
е.</p> <p>Један га запита српски, други га запита влашки, уверен чим је неко туђин да му треба  
ћа — Ако је крив, стрељај га.{S} Одведи га рано у зору, док још цео свет спава, па стрељај!</p> 
алогај хлеба па склони се негде, поједи га да те нико не види!</p> <p>— Ама зар?... — заустих ј 
 грађанима?{S} Ако је војсци, онда води га тамо, на фронт, па га стрељај! — узвикује узбуђено б 
</p> <p>— Па где ти је?</p> <p>— Погоди га куршум, овде у слабину.{S} Паде, па, жали за мном, и 
и из тамнице прекога војнога суда, који га је, због бегства са фронта, осудио на смрт.{S} Он се 
 учинио ради вароши и онога света, који га је молио и коме је дао реч да ће избећи борбу изнад  
ску савезничке војске а проседоме, који га је победоносно гледао, умиреноме утиском који је та  
ут за Грачаницу.{S} Нов низ мисли, који га поведе тим путем, озари му лице неком благом, светит 
 његову сахрану, па ипак кад онај, који га је чувао, изађе из његове собе и рекне: „Издише, свр 
ило задовољство, кад се аутомобил, који га је возио, заглибио у блато и услед напора да се изву 
 на Куманову.{S} То је био кончић, који га је везивао за живот.{S} Кад се све срушило, њему је  
аде на памет онај детињасти страх, који га је увек обузимао од 1913 године.{S} То је била стого 
ај који пати, жели што више болова који га драже као заљубљенога љубомора.{S} А туђ бол често и 
ивање гомиле да се врати с пута на који га је старешина упутио.{S} Окупили смо се сви око коњан 
едиоца.{S} Није ли то миг историје који га одводи на оне исте мисли које су пре годину дана, у  
е воз проћи.{S} Тај мост и стубови који га носе, окитиће се зеленилом а горе по наслону моста,  
 Отаџбину, попрскали су већ зидови који га носе и пламен је помамно лизао и буктао кров све про 
а су у Слатину стигли неки официри који га траже.</p> <p>— Из штаба ваљда? — поуми капетан и об 
усана ишчезао онај младићски осмех који га је красио у моменту кад је, кроз кишу непријатељских 
чи, не би их умела наћи.</p> <p>— Је ли га тражила? — обратих се ономе који ми је казао њену зл 
и притисла га чврсто на груди, не би ли га што више загрејала.</p> <p>Ишли смо дуго, ишли смо т 
му причу нудећи му опет дуван, не би ли га привезао за себе.{S} Годила ми је његова прича баш с 
е! — узех ја убеђивати војника не би ли га што чвршће придобио.</p> <p>— Ко стока, је л’? — нас 
ући.</p> <p>Поведосмо Бојка везана, али га нисмо грдили успут, жалили смо га и казивали му благ 
држава... — заусти ађутант да каже, али га Краљ пресече:</p> <p>— Не можемо победити, али се мо 
еда.{S} Он диже главу и погледа ме, али га моје присуство не узнемири већ мирно и немо настави  
ет.{S} Доћи ће, каже, и наш васкрс, али га морамо трпљењем откупити.</p> <p>Свима нам је лакше  
ем свештеника и отишла сам у цркву, али га тамо не беше, црква је била затворена.{S} Најзад ми  
ој сјај а плиш своју некадању боју, али га гледаш са сажаљењем, као пропалу лепотицу на којој с 
о би леп и стасит момак по узрасту, али га испила глад и напор, те му потамнело лице из којег с 
е разјарен да га удари песницом.{S} Али га не удари, и он га је волео као и ми, него га само до 
шавао на неки начин да му се правда али га ђенерал није ни слушао.{S} Велика казаљка на станичн 
тако потуцала и једнако распитивала али га нигде нисам могла наћи.{S} Најзад сам увртила себи у 
тику која му се наређује из Берлина али га Венизелос претиче дозволом да се у Солун искрцају са 
гурању и тискању ја изгубих доктора али га доцније, када се већ сместисмо у селу, нађох и он ми 
ава да каже своје мишљење песимиста али га одушевљени одмах преплавља масом речи и не даје му д 
овнице чије име рече неко из гомиле али га ја не забележих.{S} Сама госпођа потпуковница седи у 
ха.{S} Говорио ми је нешто мађарски али га ја нисам разумела.{S} Није викао, није говорио грубо 
вао лак свој сјај а плиш своју боју али га гледаш са сажаљењем као бившу лепотицу на којој се ј 
ндило и икона.{S} Почела сам оченаш али га нисам знала до краја на памет, па сам онда говорила  
су је до сад мучиле, загрли сина и обли га сузама.{S} А он кликну:</p> <p>— Био сам тамо!</p> < 
друмова.{S} Ослободили га јарма, одвели га ван друма да не смета пролазницима и оставили га да  
 можда само по друмовима, по њивама или га прегазили или граната?... цикну кукавица као рањена. 
тлост дана, те зарана угасили сунце или га застрли покровом својих страсти и једа.{S} И небо је 
светлост дана те су и сунце угасили или га застрли покровом својих страсти и једа, како ни једа 
ума да не смета пролазницима и оставили га да ту липше.{S} Рањеник, којега је забринула судбина 
би још вечерас ушли у Чачак, ослободили га и ослободили би страха и трепета хиљадама мајака кој 
лако и пада крај друмова.{S} Ослободили га јарма, одвели га ван друма да не смета пролазницима  
о, предомислио се, казали му, одвратили га.</p> <p>А док смо се ми тако неодлучно решавали, лом 
у ваздух железничку станицу и напустили га.</p> <p>— Ух! учини онај што се мало пре обрати небу 
која га је нестрпљиво очекивала, опколи га очас.</p> <p>— Евакуише се! — прошапта он у одговор  
ма материнско срце, она га прима и грли га а и не пита како си јој га ти опремила, у златне ков 
додаје трећепозивац крај њега — не жуљи га ципела него пригладнео па отворио козерију и фруштук 
ране па га опколите.{S} Хоћу жива да ми га доведете.{S} А ви остали полезте, не гините лудо!</p 
лила; изгледало ми је као да хоће да ми га отму.{S} Кад старац исприча причу а мени се она коли 
S} Притисла сам дете на груди као да ми га је од нечега требало отети; засипала сам му уста пољ 
ешина и носио је хлеб под пазухом те ми га пружи а затвори <pb n="414" /> леђима врата.{S} Дође 
о и забачено у моме памћењу, полусан ми га поче износити пред очи у свој одређености својој.{S} 
 /> сам га пазио и дворио га.{S} Жао ми га је било онако млада а тако осакаћена.{S} Док су сви  
ешки болови испили му образе.{S} Жао ми га било као рођенога брата.</p> <pb n="649" /> <p>— Мог 
ли руке, непријатељ је заурлао: „Распни га!“ Крст је већ садељан а Голгота је пред нама.{S} Кре 
p>— Спусти, спусти и ти твоје!{S} Метни га у ред са осталом дечицом, са његовим друговима и дру 
полуескадрон под своју команду и истури га испред непријатеља.</p> <p>У само подне, патроле ово 
а небу, разгрни мутне облаке, којима си га застро, да до престола твојега допре молитва моја за 
.</p> <p>— А како ти је било тек кад си га напуштао, па гледаш очима како непријатељ улази у тв 
ра мала преплашено.</p> <p>— А зашто си га донела?</p> <p>— Рекли ми!</p> <p>— Па добро, ал шта 
 прихвата мезимче у снажне руке; узноси га високо више главе и спушта га на груди; па онда меће 
о?</p> <p>— Једна жена.</p> <p>— Где ти га је дала?</p> <p>— Тамо, на станици.</p> <p>— Познаје 
понавља мала збуњено.</p> <p>— Па ко ти га је дао?</p> <p>— Једна жена.</p> <p>— Где ти га је д 
а мртва тишина и није хтео узнемиравати га.</p> <p>До Краља нису допирали да га узнемире они кр 
говорећи ни речи, подписа завој и врати га ордонансу који салутира и оде.{S} Капетан се диже са 
 принесе лист хартије свећи.{S} Прелети га једанпут и двапут па, не говорећи ни речи, подписа з 
 подржавати албански елеменат и дражити га противу нас.</p> <p>Тако су забринути људи међу собо 
се од своје отаџбине, целивати и залити га сузама.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримо 
и је за то време кога звао к себи, нити га је ко год узнемиравао.{S} Да ли је то био одмор, кој 
 одржавао ред, којега нити је било нити га је могло бити, и замолио га да пропусти то бедно дев 
рст, уверен да је позван и дужан носити га.{S} Остали министри ишли су тако исто, ко пешке а ко 
о — Куманово је већ евакуисано и власти га напуштају.{S} Ево, сад је стигла наредба и сву варош 
ш све спи, њега повести одавде, извести га негде далеко ван друма и сасути му шест пушака у гру 
ће код прве ватре бацити на жар и јести га недопечено, онако уваљано у пепео и са комадима угља 
е — настави он — спусти дете.{S} Спусти га ту, крај овога.{S} Видиш како су се дечица скупила п 
b n="602" /> обнове материн гроб китећи га утехом да је сад у слободној Србији, којој се и она  
, околина Краљева, која је дотле тешећи га покушавала увек ублажавати утисак тежине ситуације,  
стаје уз наше расположење, допуњавајући га својом мутном и тамном бојом.{S} Потпуковник се био  
у; спавала је по друмовима, покривајући га материнском бригом.{S} И посрнула је овде, на сред п 
е и чекала, стрпељиво чекала, гледајући га како слатко спава покривен ћебетом и повијене полови 
орили реч две и овако исто, остављајући га самом себи, кренули смо даље без узбуђења, навикнути 
то сам застао један тренут посматрајући га.</p> <p>— Јесте ли приметили мало час покрет животињ 
два и три пута, као да је увек метајући га натраг заборављао колико је сати.{S} Часовник је бел 
 на сат, извлачећи часовник и враћајући га у џеп два и три пута, као да је увек метајући га нат 
ла <pb n="600" /> га кроз мраз, грејући га материнском љубављу; спавала је по друмовима, покрив 
 те је тада једно по једно, награђујући га пољупцем, односила у постељу и прекрстила га пре но  
 прибрао, јер наша пешадија потискујући га, сад већ наилази на јачи отпор.{S} Митраљези грокћу  
на самога Бога претећи му и окривљујући га да и он не зна шта ради.</p> <p>— Неког господина ва 
, залаже га топлом вареником, пресвлачи га сувом преобуком и припаљује понова кандило, благодар 
вели.</p> <p>— И ми Величанство! — теши га ађутант, подмећући му своја снажна плећа.</p> <pb n= 
> <p>— Па тамо где и сви остали? — теши га његов сусед.</p> <p>— Ама где је то тамо?</p> <p>— Т 
, господару?</p> <p>— Неће ваљда — теши га Краљ — Неће.{S} Да нисмо далеко и од Француза и од Р 
ило мучно и тешко прешли смо већ — теши га Краљ — ово сад до Скадра лакши је пут, можемо и ми с 
исход борбе.</p> <p>— Не брини! — утеши га пуковник — Стиже ти помоћ!</p> <p>— Ко? — запита кап 
 и широких плећа — Ако је крив, стрељај га.{S} Одведи га рано у зору, док још цео свет спава, п 
прима и грли га а и не пита како си јој га ти опремила, у златне ковчеге јал у нестругане даске 
е пође, да што пре напусти кућу у којој га је нешто већ почело гушити, онако као што <pb n="100 
крепио и бранио, неговао и подизао, док га нисам спустио на ноге.{S} И ја сам имао својих нада  
дио крај мангала целу једну ноћ све док га умор није савладао.</p> <p>— Сећам се! — рекох.</p>  
н да му помогнем, те му помогох све док га нисмо узнели на кревет.{S} Биле су му обе ноге преби 
 Па наишао и Бојко и смеши се а ђенерал га пита:</p> <p>— Колико су ти деце Аустријанци поклали 
 и полаже дете на сто.</p> <p>— Ево вам га! — вели — Радите с њим што хоћете.{S} Ја сам га већ  
ас препричавам то казивање, препричавам га својим речима.{S} Официрево казивање је било можда п 
ком дршку од револвера.</p> <p>Погледам га, млад ко роса а тешки болови испили му образе.{S} Жа 
га чекао...</p> <p>Чекао сам га и чекам га још!{S} Чекаћу га све док се са мојим животом не уга 
а друм.{S} Тек кад се врати саопшти нам га.</p> <p>— Истина — вели — прешли су.{S} Ево проведош 
његовој соби, радићу у другој, не морам га ни видети, ни он мене, али ћу бити ту где је и он, б 
га мужа.{S} Запитала <pb n="448" /> сам га: има ли чега?{S} Он ме чудновато погледа и не одгово 
његове постеље, него <pb n="648" /> сам га пазио и дворио га.{S} Жао ми га је било онако млада  
ао ослоњен.</p> <p>То ме подсети да сам га и ја видо прекјуче.</p> <p>Још у Скопљу, последња дв 
 ја, јер сам већ био и заборавио да сам га ма шта питао.</p> <p>— Онај — што смо се здружили, ш 
и сео је на митровачки воз.{S} Када сам га, много доцније, срео у планини, где спава на ледини  
Што се више ближио час растанка, ја сам га све чвршће грлила; изгледало ми је као да хоће да ми 
ла да га представим себи таквог, ја сам га видела само онаквог какав је био кад смо се растали. 
ли — Радите с њим што хоћете.{S} Ја сам га већ изгубила а пред вратима ме чека још троје па их  
куд ти овде, шта ћеш ти овде?{S} Ја сам га разумела, узела сам његову руку, наслонила је на обр 
као ми је да он то не воле.{S} И ја сам га послушала и што год ми је казао ја сам га послушала. 
иљно разговарао и саветовао ме и ја сам га слушала.{S} Један пут ми је говорио како треба више  
 мојим је рукама никло јединче и ја сам га, грбећи се и посрћући под теретом живота, прехрањива 
 послушала и што год ми је казао ја сам га послушала.{S} Кад се објавила мобилизација, па је мо 
ким сузама.</p> <pb n="23" /> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Чекао сам га и чекам га још!{S} Чека 
 горе и наше питоме доље.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>На Отаџбину је моју већ пала тешка н 
н као да се небо упалило.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Тешка ноћ је пала на моју Отаџбину,  
ако оглашујући задњи час.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Равна тој бесној бури, која се завит 
олазио ми је и одлазио и дочекивала сам га радосна срца и испраћала лаке душе.{S} Жалила сам ал 
надносила сам се над њим, покривала сам га понова ћебетом и ако је био покривен, и брисала сам  
 да сазнам његов одговор, погледала сам га у око али оно није одговорило на моје питање, оно ме 
 куће.{S} Ја сам то знала, и чекала сам га на капији.{S} Он ми није говорио ружне речи, као дру 
ања.{S} Ја сам то осетила и шчепала сам га понова за руку, обасула је понова пољупцима и шаптал 
 реко ми: „хвала сестро!“ припитала сам га и знао је.{S} Рекао ми је да је рањен.</p> <p>— Рање 
о се и заценило од плача.{S} Стегла сам га јаче и тешила бришући му шаком лице мокро од кише.{S 
му је унакажавала лице...{S} Видела сам га лепо, потпуно, онако унакаженог и ја не знам ни сад  
ковника јер сутра дан ујутру видела сам га кад је са својом кутијом за боје отишао староме кона 
</p> <p>— Изгубила сам га, изгубила сам га! — вриштала сам ја.</p> <p>— Не, снахо, не бој се; т 
 ипак помоћи није било.{S} Изгубила сам га, умрло ми је овде на руци на којој сам га и дочекала 
 су као жеравице.</p> <p>— Изгубила сам га, изгубила сам га! — вриштала сам ја.</p> <p>— Не, сн 
ао је: „Бог нека га прости!“ Дојила сам га и хранила, неговала и подизала да ми животом својим  
дуго, дуго, и размишљала.{S} Жалила сам га, тешко сам га жалила: како је био леп онда кад смо с 
а га свег у моју душу.{S} И, носила сам га и подносила по мучним путевима, по мразним ноћима, ј 
 ће погинути, кад је био, испратила сам га тешке душе.{S} Притисло ме је нешто овде у грудима,  
ица буду у друштву!</p> <p>Спустила сам га и — сад је једанаест мртвих анђелака лежало на даска 
Дете је било мирно, по где кад чула сам га да јекне и тргне се као да га је што штрецнуло.</p>  
вде?{S} Шта ћу овде?</p> <p>Тек кад сам га запитао за породицу њему грунуше сузе, окрете главу  
, умрло ми је овде на руци на којој сам га и дочекала кад је дошао на свет.{S} Вриснула сам од  
нажним и плећатим сељаком, са којим сам га затим свуда виђао.{S} Са њим је он путовао, са њим д 
че он, па се досети — А знам, виђао сам га ноћас.</p> <p>— Шта је радио?</p> <p>— Помого се, по 
 <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Чекао сам га и чекам га још!{S} Чекаћу га све док се са мојим жив 
 те он сам објасни:</p> <p>— Обукао сам га сад, у Призрену, у болници.</p> <p>Прекинули смо даљ 
ио.</p> <pb n="524" /> <p>Посматрао сам га дуго, па му приђох.{S} Био је старији човек, испијен 
јим сапутником.{S} Сећам се, упитао сам га:</p> <p>— То је твој сељак ваљада?</p> <p>— Није! —  
, слушам ја!</p> <p>У истини слушао сам га са пажњом.{S} Било ми је чак пријатно ово његово наи 
ш...</p> <pb n="650" /> <p>Послушао сам га и ето зашто је на мени опет аустријско одело.</p> <p 
шко?</p> <p>— Не знам, сестро, видо сам га у пољској болници.</p> <p>— Где, у којој болници?</p 
а собом.</p> <p>— Их, болан, а видо сам га јуче или прекјуче, овде на улици! — добаци неко с вр 
зе да се брани поднаредник. — Навео сам га само као узгредан пример, а има и других, јачих, опш 
у се заједнички покривали.{S} Видео сам га и оне ноћи у Липљану, крај ватре а срео га и на друм 
чити му већ замагљену душу.{S} Срео сам га <pb n="153" /> ту, где се и сви остали сретају, испр 
измеђ Липљана и Штимње.</p> <p>Срео сам га још на приштинским улицама у друштву са једним снажн 
 лица и вајкао се:</p> <p>— Погодио сам га да га храним а он да ми носи овај товар.{S} Па кад м 
о пушку може понети.</p> <p>Понудио сам га цигаретом, примио је благодарно и пратио ме ћутећи к 
ом. — Сам сам, кога сам имао ожалио сам га већ а мени како Бог да.{S} Волем вуци нека ме растрг 
е детиње све окрвављено, ваљда како сам га брисала те размазивала крв.{S} А млада, румена крв,  
мојих бележака и из памћења, колико сам га сачувао, ја данас препричавам то казивање, препричав 
размишљала.{S} Жалила сам га, тешко сам га жалила: како је био леп онда кад смо се растајали, к 
огласе зору а ономе несретнику, што сам га синоћ видео везана крај ватре, вечиту ноћ.{S} Глас ј 
олазећи у тај рат, мезимче, ово што сам га оставила у Младеновцу, тек се било родило.{S} Кад га 
ле и не знам куда ћу, само зато што сам га послушао па седео четири дана у Призрену, ни сам не  
и мислим о томе, кези на мене.{S} Нисам га нашла.{S} А ишла сам кроз многе, врло многе <pb n="4 
његовој постељи, он је спавао.{S} Нисам га хтела будити, села сам на столицу крај постеље и чек 
којега сам још у Приштини виђао и нисам га познао — оседео је.{S} За месец дана од кад се нисмо 
ац.{S} Најзад ја окренем кундак, дигнем га у вис и ударим га свом снагом у раме, те му испадне  
 за леђима бело барјаче и сикирче којим га је требала да прикуца на капији.{S} Капетан спази, б 
кренем кундак, дигнем га у вис и ударим га свом снагом у раме, те му испадне пушка из руке.{S}  
 силом отмем и рвајући се са њим ударим га песницом по вилици.{S} Он се разбеси, дочепа ме снаж 
.</p> <p>Дете је и даље плакало и ничим га нисам могла да умирим.{S} А нисам више имала ни снаг 
 је невоља упознала и зближила! — тешим га ја понова а да ту моју утеху утврди, прилази ми из р 
пета му се кожа испарава од влаге којом га је посула киша и зној.{S} У колима троје дечице, сам 
а те грешна Марка поведоше и пред кућом га убише а главу му ено натакли на плот да је сваки вид 
днаредник онима око ватре.</p> <p>Један га запита српски, други га запита влашки, уверен чим је 
опа и не изврши наредбу.</p> <p>Капетан га изненађено погледа.</p> <p>— Шта је?</p> <p>Потпоруч 
већ нигде више није могао наћи мира, он га није хтео; он је још увек веровао да може помоћи и т 
е него то, ађутант му подмеће плећа, он га грли, и тако настављају пут.</p> <p>— Ово је страшно 
дари песницом.{S} Али га не удари, и он га је волео као и ми, него га само дочепа за гушу и зат 
нца са благословом испраћао и сачекавао га на обали живота, кад би се отиснуо на море.{S} И ја  
 који је капетана лично познавао и знао га из бораба, које су се 1914. године водиле код Прибој 
це на Цер и Јагодњу а тај поглед враћао га је опет у оне светле дане, у дане славе.{S} И место  
 године!</p> <p>— Ама шта ћеш тамо, ево га Дебар!</p> <p>— Ђенерал Ратко Димитријев</p> <p>— Бо 
 <p>И тај понос, несавитљиви понос, ево га сад у блату.</p> <p>И опет ми допиру до ушију Гришин 
и Србије више нема и тај час је ту, ево га пред нама!{S} Ми смо ту истину знали, али је ево сад 
себи овог тренутка помислио: „Дакле ево га, онај озбиљан час је ту, пред нама је!“ Исто као код 
е хотећи да се задржавају, узвикну „Ево га и трећи!“ Мало час наиђосмо и на четвртог.</p> <p>—  
 удари, и он га је волео као и ми, него га само дочепа за гушу и затресе узвикујући:{S} Шта учи 
 који се ноћу вратио из патроле и довео га, подвикнуо је онима што су се после дневне борбе одм 
авио горе, <pb n="525" /> небу, и узнео га изнад простора, који је притискивала магла, срео је  
и оне ноћи у Липљану, крај ватре а срео га и на друму, иза Липљана, увек и нераздвојна са тим с 
жи начелника округа топличкога.{S} Хтео га је замолити да се побрине о његовој породици коју <p 
разгонили, сунце је грануло и поздравио га је најпре један па два а затим читав хор топова и пл 
скинуо сам мртво тело у подрум, оставио га тамо а ја несретник побегао да се спасем, као да ја  
егао је снажно руком дизгине те уставио га.{S} Приђосмо сви да видимо шта је и да помогнемо чов 
е било нити га је могло бити, и замолио га да пропусти то бедно девојче.{S} Она ме је захвално  
го <pb n="648" /> сам га пазио и дворио га.{S} Жао ми га је било онако млада а тако осакаћена.{ 
шући кроз набрекле ноздрве.{S} Преморио га пут; ко зна одакле он, озго из Србије, вуче терет и  
 тамо заклао државнога вола, рашчеречио га, стао на један ћошак и сече секиром и продаје на оку 
одом, заклецала су му колена, и загушио га тешки, старачки кашаљ.{S} Настала је брига како ће д 
те? — питам мога сапутника.</p> <p>— Ко га зна... — поче он, па се досети — А знам, виђао сам г 
игаретом и псујући и телефон и онога ко га је измислио.</p> <p>После читавога сата напора, теле 
ечерас тек.{S} Зашто ли је погинуо и ко га је убио?</p> <p>— Мени се чини, људи, као да сам чуо 
н мах, нити знаш од куд је дошао, ни ко га донесе, просу се по Пећи чудан и изненадан глас, кој 
оћи мало је ко спавао у Београду и, ако га је сан савладао, пробудили су га топовски пуцњи који 
 у селу рђавих људи кажите их сами, ако га не кажете а ја га нађем, ником главе на рамену остат 
 педесет и сто осамдесет динара.{S} Ако га ниси купио данас, сутра си већ тог истог коња плаћао 
.{S} Ох, како је тај поглед тежак; како га је тешко издржати!</p> <p>Стигли смо у Младеновац и  
 а њему сузе оросиле очи.{S} Зар толико га коснула судбина овога коња?</p> <p>— Хајде, да креће 
ко више о њему неће водити рачуна, нико га погледати, нико главе окренути, сем што ће гаврани с 
еда овамо а не миче.</p> <p>— Пази нико га од његових не испраћа! — приметиће неко и одиста, са 
ма сад казивао а он је слушао, занимало га је.{S} Али он мени није много говорио, сем то што ми 
:</p> <p>— Било би га!{S} Управо, могло га је бити.</p> <p>— Могло је? — мене озари нека потајн 
ху већ само пењу број жртава?{S} Тешило га је оно нешто мало војника колико их је сагледао и ма 
>— Сатреће нас.</p> <p>— Чекај не смемо га тући!</p> <p>Капетан се предомишљао.{S} Непријатељ ј 
милуј роба Твојега Јована, као што ћемо га и ми увек, у добру и у злу, помињати и сећањем одужи 
демо непријатеља на Страцин.{S} Ту ћемо га тући! — веле они други који би још хтели да се храбр 
е да сад и ми њега слажемо.{S} А нећемо га, вели, ни слагати, он зна да ми своја права тражимо  
 се материјал мора уништити, јер нећемо га тек непријатељу оставити.</p> <p>— Тако је, Височанс 
на већ измирени, али то не значи да смо га и мирне душе дочекали.{S} На против, почели смо се з 
ви смо тај час већ предосећали, сви смо га очигледно <pb n="121" /> догледали, сви смо знали да 
ељ борбом освојио?</p> <p>— Не, али смо га ми освојили.</p> <p>— Ми?</p> <p>— Па да, ми!{S} Ко  
> <p>— Шта треба радити? — запитали смо га.</p> <p>— Треба ићи, уклонити се! — одговори начелни 
сретнику није било помоћи; оставили смо га тамо крај друма да чека смрт која ће, ако не раније, 
, али га нисмо грдили успут, жалили смо га и казивали му благе речи, али их он није разумео.</p 
е но што одлучимо шта ћемо, затекли смо га бледа и узбуђена са телефонском слушалицом у руци.</ 
Видели смо колико смо погрешили што смо га и толико бранили, јер нам је напуштање његово затим  
 Притрчасмо и једни и други и дочепасмо га за руке а каплар отпаса тканице и поче му везивати р 
амоли чичица кроз сузе.</p> <p>Уведосмо га у авлију и сви се позабависмо њиме.{S} Једне донеше  
<p>Један од ових изађе на врата и чусмо га да разговара с неким.</p> <p>— Сврати, војниче, овде 
! — дрекну капетан.</p> <p>— Јесте, ено га тамо негде, око цркве.</p> <p>Сви клонуше пред овим  
ригом коју му је донео данашњи дан, ено га жури да је подели са својом породицом.</p> <p>Кроз в 
 за помоћ српску.{S} У дубини тамо, ено га Неродимље и Петрич град, где се дешава трагедија Деч 
ко на колена, полегао и љуби земљу, ено га други, крсти се и моли Богу.</p> <p>И ја сам се сага 
е кадро и највећи бол да изрази.{S} Ено га један, клеко на колена, полегао и љуби земљу, ено га 
агон, где се држи седница?</p> <p>— Ено га тамо, на шинама. — И он ме изведе неколико корака на 
 срамоте пред самим собом.</p> <p>И ено га, од јутрос, несретника, воде на стрељање.{S} Свет се 
 пробије у прве редове до шина, јер ено га оздо иде воз који ће примити и понети све ове несрет 
икуца на капији.{S} Капетан спази, боно га текну и узвикну јој с коња:</p> <p>— Зар није, сестр 
то ја чиним.</p> <p>— Лакше ми је, лепо га ожалисмо!{S} Баш ти хвала, господине! — додаде опет  
стезања и снебивања познаде истину и то га нагна да јој је призна.</p> <p>— Ово је последња наш 
ри кроз плодом благословена поља и зато га ваљда зову белим братом, онај други истиче из чаробн 
емље, кроз крваво стење и камење и зато га ваљда зову црним братом.{S} Они продиру, надиру, жур 
драга и нико неће да ми помогне.{S} Ето га вама па чините шта знате!</p> <p>И код тих речи, не  
а доживимо то?{S} Ово је први гроб, што га овако на путу остависмо; нећемо ли на даљем путу сво 
е он ту, што је његово тело још ту, што га још, ма и мртва, можеш грлити и љубити.{S} То није в 
ли видео како подви реп?</p> <p>— А што га, болан, не пусти? — запита неко са друге ватре.</p>  
све њих.</p> <pb n="330" /> <p>— Па што га онда наводите?</p> <p>— Нисам мислио да останем при  
а плачем а сам спусти на даске дете што га је носио, покри му лице оном марамом којом је било п 
 којој је горко пребацивао Отаџбини што га је напустила, отишао је на обале бујне и од силне ки 
шљањима после боног сусрета с децом што га је било необично потресло?{S} Ађутант је два три пут 
кензен да потражи онај царски орден што га је Поћорек изгубио у Ваљеву!</p> <p>— Чекај само док 
пожудни поглед тице грабљивице, као што га је имала онда, кад ми је тако често у походе доходил 
 наложимо ватру, сео је крај нас, пошто га је на стражи крај пласта заменио син, и наложио сам  
спрема се да пређе с кућом у Бачку, јер га, веле, онде неће оставити на миру.</p> <p>— Наши офи 
, остао је још под пушком у Скопљу, јер га саката од силних рана које је некада стекао, нико ни 
а, који мало учествује у разговору, јер га при свакој његовој примедби сви жучно нападају.</p>  
ји је потпуно разумео предње питање јер га је и сам себи постављао.</p> <pb n="688" /> <p>— Мор 
 обраћао пажњу на њихов разговор, а час га испуштао и поводио се за својим мислима, које су се  
лецају колена.{S} Клиза и пада.{S} Дижу га, он полази па опет клиза и пада.</p> <p>— Падам чест 
јци, његов Ранко, његов Бата.{S} Чекају га они, јер се тамо већ чује пуцање српске пушке, јер с 
шине.</p> <p>— Кад од прилике? — питају га.</p> <p>— Не знам, с вечери.</p> <p>— Је л’ пре Чагл 
шта на ово питање, те ја покушах, да му га у другом облику поставим.</p> <p>— Шта мислите, који 
 Ибром.</p> <p>— Па шта онда? — прекину га опет човечуљак и погледа опет на мене, сматрајући ме 
/p> <p>— Ама савезници долазе?— прекину га песимиста и сад први пут и његове очи добише сјај ко 
ључа их па извади кључ из браве и метну га у џеп.{S} Мене подиђе ладна језа и осетих како ми се 
 а мене мора да дижу.</p> <p>На коња су га још мање смели попети, то је било још опасније.{S} З 
а се повлачи до у крајњој нужди, кад су га просто натерали.{S} И долазак Краљев у Приштину прот 
ј појединаца и читавих породица које су га познавале, опкаљале су га, заустављале му коња и суз 
одица које су га познавале, опкаљале су га, заустављале му коња и сузним очима и узбуђеним глас 
ене тајанствености неке.{S} Огласиле су га хоџе са минарета силно кличући Алаху.</p> <pb n="559 
им се дати један аутомобил.{S} И оне су га добиле; ако их је одбио командант, ађутант је био љу 
ра с породицом креће у Солун.{S} Сви су га жучно напали тако да су им се речи разлегале кроз це 
алима и мученима утехе а онима, који су га животом својим и крвљу својом искупили на земљи, веч 
д?</p> <p>— Не, не може бити, морали су га однети где у сталну болницу.</p> <p>— У сталну болни 
о и покушао да говори о томе, остали су га с чуђењем посматрали и измицали се даље да не слушај 
воде.{S} И није се имало где, одвели су га у Прокупље одакле је изашао на фронт Друге Армије, С 
а плавог!...“</l> </quote> <p>Однели су га у болницу.{S} Тамо је затим и умро.</p> </div> <pb n 
и, ако га је сан савладао, пробудили су га топовски пуцњи који су се с времена на време чули.{S 
ре смо Београд бранили сами, бранили су га жандарми и трећепозивци, није ни брањен у ствари, на 
ађаја, који смо преживљавали.{S} Они су га били тешко притисли и поколебали у њему и последње о 
 пита војник.</p> <p>— Наше је, наши су га краљеви зидали — вели Краљ — три брата, Вукашин, Угљ 
ео у ваздух магацин на станици; наши су га, напуштајући варош, упалили.{S} Сви остали магацини  
 и Гојко, и много су мука видели док су га назидали.{S} Све што би они за дан назидали, <pb n=" 
 у руку и мало куванога пасуља којим су га понудиле избеглице са горњег спрата ханског.</p> <p> 
велим, ко зна од кад је липсало, ето су га већ и пси рашчупали.</p> <p>Он ме погледа још једном 
 гомилу и уведе је у вагон, при чему су га пратили благодарни погледи целе гомиле која се мало  
етала мрзовољу.{S} Чини ми се, у животу га је држала још само дужност и оданост ослободилачкој  
о тамо.{S} Све ми се казивало као да ћу га тамо наћи.</p> <p>Девојче се дугим казивањем уморило 
 је био кад смо се растали.{S} Да ли ћу га волети тако исто као и пре, кад га будем видела онак 
 ћу на крај света, тражићу га и наћи ћу га.{S} А кад га нађем, исповедићу му се и он ће ми опро 
 И, као год оно у Скопљу, пре но што ћу га напустити, тако и овде, одох до начелника и, као год 
>Чекао сам га и чекам га још!{S} Чекаћу га све док се са мојим животом не угаси и светиљка коју 
а тражим, ићи ћу на крај света, тражићу га и наћи ћу га.{S} А кад га нађем, исповедићу му се и  
е, кад је мало пре било да.{S} Погледах га у очи и спазих две светле жеравице на мрку му лицу т 
ву слику какав сад изгледа.{S} Погледах га и под оним завојем, који му је покривао леву половин 
што а мене обли тежак стид.{S} Погледах га још једном, али се израз његова ока није мењао и рук 
укав и задржа да заостанем.{S} Погледах га а њему сузе оросиле очи.{S} Зар толико га коснула су 
бо трже.{S} Тада дигох главу и погледах га право у око.{S} Поглед му је био миран али је казива 
сноси!</p> <p>Ја дигох главу и погледах га.</p> <p>— Ајде — настави он — спусти дете.{S} Спусти 
 Једни се распитују за даљи пут и одмах га настављају, како би се што више примакли Призрену; д 
 распродао јабуке дивљакуше.{S} Запитах га и он ми рече да је у гробу жена, јуче су је сахранил 
ова наша.</p> <p>— Која наша? — запитах га, не могући још никако да га разумем.</p> <p>— Па ком 
м свећу...</p> <p>— За мртве? — запитах га са саучешћем.</p> <p>— Не! — вели професор. — Они су 
дао.</p> <p>— Па од куд овде? — запитах га зачуђено.</p> <p>— А где би био, већ са вама? — одго 
ми се и бегај.</p> <p>— А ви? — запитах га.</p> <p>— Ја не могу, једва сам и довде!</p> <p>Зати 
.</p> <p>— А шта је оно тамо? — запитах га показујући на пожар изнад вароши.</p> <pb n="691" /> 
лисмо се.{S} После дужег ћутања запитах га:</p> <p>— А шта мислиш, је л’ се убио онај, кад је у 
их патња изазивала у мени слутња да бих га могла изгубити.{S} Ни пред ким нисам смела исказиват 
ету, оно што је у његовој руци; замолих га да ми уклони дете.</p> <pb n="518" /> <p>— Немогуће, 
 избегавао; рекох да сам сама и замолих га да ми учини оно што је већ учинио другима и што је у 
се.</p> <p>— Молиш се Богу? — узнемирих га ја.</p> <p>— Чиним помен! — одговори тихо као да не  
<p>— Умири се, можда ће доћи, можда ћеш га наћи!</p> <p>Таква утеха само дражи и несретна мајка 
јдражи умре; ти знаш да је мртав, видиш га пред собом мртва али те још увек нешто теши све до г 
смеје, играш с њим; он се смеје а шопиш га, кад не ваља, он се опет смеје.{S} Не зна да говори, 
ше чудним јесењим плодом — лешинама.{S} Гаврани, који су на Овчем Пољу, Косову, Морави и Колуба 
прекјуче.{S} Њих су већ цигани одрали а гаврани их рашчупали; леже поломљена кола која су се оз 
ледати, нико главе окренути, сем што ће гаврани слетати на његова ребра и, не чекајући да испус 
 одкуд долази мирис крви, као оно дивљи гаврани што се прибирају и удружују још док рањеник ниј 
нас.{S} По зраку изнад нас носе се јата гавранова и дрско гракћући прате нас, навикнути већ да  
а ме је и склонила код себе.{S} Онај ме гад сад није могао више наћи.</p> <p>Ту сам код старице 
т сретала пуно њихових и сви су ми били гадни <pb n="416" /> и одвратни.{S} Видела сам обијене  
угој ал нас је обе било страх да се они гадови, зато што их сад наши нападају, не почну ноћас с 
 збијени у групу, тако може лако да нас гађа из заседе, него се растурите, разредите се, даље ј 
 да шестари.{S} Наши топови узеше да га гађају али се јавља и други тамо над Чукарицом и Циганл 
ама официра са револвером у руци да нас гађају, већ и они са нама заједно, бацили сабље а узели 
Наше батерије бију са Торлака више нас, гађајући аероплане а њихове туку на све стране.{S} Доле 
 и пуцњава њихових револвера, којима су гађали у наше редове.{S} Скочисмо сви и пођосмо на јури 
рањем пуцању.{S} Једни су тврдили да је гађана Чукарица и да су наши <pb n="450" /> одговарали  
ријатељ, нађен и изненађен овако дрским гађањем.</p> <p>— Браво! — кликну капетан похваљујући и 
шку?{S} Изгледало ми је као да сам њоме гађао Србију, као да сам гађао самога Краља Петра.{S} З 
ао да сам њоме гађао Србију, као да сам гађао самога Краља Петра.{S} Зар ја да убијем брата Срб 
 — одговара чича.</p> <p>— А умеш ли да гађаш?</p> <p>— Знаш како је, господине.{S} Прислоним п 
то обичнога гунђања, наста одвратност и гађење када се из ових биографија сазнаде какво је то к 
и свађа људи.{S} Настаде <pb n="107" /> гажење, гурање, прескакање, све би хтело да се пробије  
очео да куља народ у двориште, одвео је газда на неко <pb n="348" /> склонитије место, бојећи с 
без патоса и без прозора.{S} Њу ми није газда уступио али, у оваквој невољи, неће ни он ваљда з 
им затвореним вратима верујући да ће се газда вратити.</p> <p>Кроз мртве и забачене улице чује  
и ово, други оно а неки Радојица, добар газда и домаћин, у зао час рече: „Да се истурчимо, то н 
х оставили на миру.{S} Отац ми је добар газда и онако... био им је увек трн у оку.{S} Кад оно б 
е ни до Калемегдана без аутомобила како газе друмски глиб и богаташе како гладују и сиромахе ка 
оњке, у ћебад и шаторска крила, клонуло газе сметове и очајно погледају путем предасе, који их  
ца и даље кретала и пролазила мимо нас, газећи под собом Обилићеву медаљу за храброст, која је  
, кријући се иза вагона, да се повлачим газећи пажљиво по земљи како ни најдаљим шумом, не би о 
а трава се уваљала па се по њој може да гази.{S} Понудих јој да пређемо тамо, мање ћемо бити уз 
би.{S} Тамо где води кумановски пут, на Гази-Баби изнад Скопља, од ране зоре војници и заробљен 
че на свршетку дана, те заузела нове на Гази-Баби, над самим Скопљем.{S} То је била ноћ између  
 скопљанско већ догледало наше трупе на Гази-Баби и сад је већ јасно знало да је ово последњи д 
гозападно под Водном и североисточно на Гази-Баби.{S} Тамо где води кумановски пут, на Гази-Баб 
а вагонских прозора посматрао покрет на Гази-Бабском положају.</p> <p>Када је воз пролазио крај 
нда Трупа, чим је наредила повлачење са Гази-Бабе, кренула је и сама.{S} Последња машина са ком 
о што се он вози на аутомобилу, а народ гази дубока блата; како би он волео, кад би их могао св 
 собом и чујеш само дреку и узвике: „Не гази се!“ „Чекај, де си наврео!“ „Пролази, пролази!“ „Н 
ао да се нешто гломазно, огромно ваља и гази, рушећи све собом и као да нешто страховито букти. 
унише жене кецеље, деца корпе и недра и гази народ по оном ордењу а оно се расуло по блату на с 
торије; <pb n="222" /> узе да их баца и гази, разносећи их уз дивљу дреку и церекање.{S} Кад су 
хом и погрбљену под теретом бриге, како гази полако кроз Косовске мочари.{S} Проћи ће он кроз т 
и посрне унапред, први падају и маса их гази и надире.{S} Урлање гомиле, која је већ сагледала  
нде, видиш онде, — и професор показа на газибабску узвишицу која пресеца скопско поље са северн 
ао судбини без роптања.{S} Што смо дуже газили у невоље то самоодрицање било је све општија пој 
се устависмо, а четири дана смо једнако газили преко њива и ливада и утрина, и тек кад би се до 
лажан и ударао на задах штале и где смо газили по <pb n="485" /> балегама коња који су се тек и 
да буде.</p> <p>У осталом, што се дубље газило у катастрофу, што се у томе вртлогу који нас је  
ведар, весео, свечано одевен а озго, са газиместанске узвишице, грували су топови поздрављајући 
ом за гробовима који су остали за нама, газио сам тегобне и беспутне стазе, пео се на Проклетиј 
 границу Краљевине Србије.{S} Донде још газићемо по светоме тлу своје отаџбине, донде још бићем 
 наступање колико блата. <pb n="365" /> Газиш оно пусто блато па ти тежа нога него и пушка и то 
гарде у зеленим блузама извезеним жутим гајтанима и доламама пребаченим преко рамена; она кола  
кивају коње, који су обосили.{S} Жагор, галама, вика, препирка тамо и амо и уопште све оно што  
ковима, бошчама и куферима.</p> <p>И та галама, врисак, молбе, преклињање, гурање, тискање, пра 
ких кола, тутањ и бректање аутомобила и галама светине, мени су ти звуци, измешани и збркани, б 
 о чије су се кршеве разбијале млетачке галије; са чијих је бедема сипана киша стрела на оружан 
до обала Мраморнога мора, тамо где лежи Галипољ.{S} Биће да су то капи српске крви, које су кан 
 на рукама, била је Галипољка, из онога Галипоља близу Цариграда.{S} Мала, мршава жена, оштрих  
ротица, са одојчетом на рукама, била је Галипољка, из онога Галипоља близу Цариграда.{S} Мала,  
Када сам јој помогао да се споразуме са Галипољком, осетио сам потребу да јој изјавим не само б 
— А што бегаш, што ниси остала? — питам Галипољку.</p> <p>— Морам са својима, где би остала! —  
зидина цариградских.{S} Ту, у туђини, у Галипољу, савили су прогнаници себи нова гнезда, ту иск 
 се у два три свока дохвати друма па се галопом упути Слатини.{S} Из далека с друма још, доглед 
ма и Гарибалдија и Мацинија, и Кавура и Гамбета?{S} А без њих, можемо ли понети, јесмо ли дорас 
црна жива линија која се креће, повија, гамиже као оно кад мрави из мравињака обележе собом пут 
; па онда по ходницима, по степеницама, гамиже и ври и врата сваке канцеларије, поседнута гомил 
ужна и невољна поворка иде, мили, пузи, гамиже тако у непрекидној линији, три дана и три ноћи,  
вски ветар.</p> <p>По улицама кроз које гамиже сав тај свет, права блатна језера која, кад се п 
ли еспап који им је за продају.{S} Свет гамиже измеђ ових импровизираних дућана а највише Турци 
зовит цик кроз пусти овај кланац.{S} Ту гамиже још и корњача и хитро се вере зелени гуштер и тр 
ути овде колико хоћемо, њих ће то тешко ганути а како су кратковиди могли би и онда чак, кад Бу 
у сну, виђам је и будна, она ме прати и гања, она ми сан прекида и буди ме и увек ми проноси гр 
 у вароши, он је узео десну а грађанска гарда леву обалу Вардара, где ови младићи патролирајући 
Паде предлог да се организује грађанска гарда и дивизијар обећа две стотине пушака и потребан б 
а <pb n="607" /> и шест војника краљеве гарде.{S} То му је била сва пратња а пратила су их још  
} Примио се и за члана одбора Грађанске Гарде, која је образована да у моменту расула одржи кол 
атроле.{S} То оружана деца из грађанске гарде бдију над успаваним грађанима.</p> <p>Сутрашња зо 
есрдно помагао при образовању грађанске гарде, која је примила на себе да у последњим критичним 
пет лица коме се повери организација те гарде.</p> <pb n="122" /> <p>Очас се просу глас о томе  
; пред којима и за којима јаше ескадрон гарде у зеленим блузама извезеним жутим гајтанима и дол 
а одржање реда, користећи се грађанском гардом као својим органом.</p> <p>По подне стиже глас д 
pb n="240" /> ту на првом месту Краљеву Гарду.{S} Од тога доба она носи име Мица Бандиска.{S} О 
 — Верујете ли ви одиста да у нас има и Гарибалдија и Мацинија, и Кавура и Гамбета?{S} А без њи 
рошиле велики број војске на образовање гарнизона по освојеним местима, не осећајући се безбедн 
 и велика им помоћ стиже са севера и из гарнизона са албанске границе.{S} Осим тога Енглеска, Ф 
ке се по кућама почеле већ из раније да гасе и тишина постепено да осваја.{S} Још по где који о 
Осветљени прозори овде и онде по вароши гасе се један по један и настаје тама и неремећен мир.< 
 каквога капка на прозору који домаћин, гасећи светиљку, спушта и притврђује или бат корака кој 
ен, опет пада и зароњава главу у блато, гаси му се поглед и слабине опет убрзано крећу и усне д 
 угиба под теретом страдања, која се не гаси у мраку силе, која не изчезава под ударима насиља; 
ћи!...</p> <p>Зато се у мојој души и не гаси светиљка, већ је ужижем и даље, ужижем је и дан и  
зор да се затвара а мало за тим и да се гаси.{S} И опет завлада улицом дубока тама мочарне јесе 
у одморишту, пре но што ће почети да се гаси сунце, где смо од умора попадали као покошени по з 
утећи.{S} Дан је већ почео лагано да се гаси а вечерњи, студени ветрић да пали образе мразом.</ 
леда, мутним погледом, погледом који се гаси, гледа мајку и гледа небо и гледа последње јесење  
зор, полупане, исквашене водом којом се гаси и изгажене; <pb n="533" /> а крај ствари неодевени 
дан а како, кад мине подне, брзо тоне и гаси се, нарочито зими и међ планинама.{S} Чим утрне су 
мете над којима се застире.{S} Са даном гаси се и сав живот природин; ветрић се притајава, изум 
у коме је дотрајало уље али, сад се већ гаси...{S} Ја видим смрт, видим је очима као што сам не 
ше мирна кутка на српској земљи.</p> <p>Гаси ватру, несретниче, што ти је варљива нада уждила и 
 ономе Богу коме је немилост оцатом жеђ гасила, у чије су се груди копља заривала; ономе Богу к 
 n="415" /> и усахле очи час палиле час гасиле, као жеравица која изумире под пухором.{S} Код п 
пљиво сам сркала онај ваздух који ми је гасио ватру у грудима.</p> <p>— Нека га, нека гине, као 
зе саливених.{S} Дан се већ био увелико гасио, дућани и радње ове мале варошице биле су већ зат 
крви и кренуше јатима северним обалама, гачући и причајући успут међу собом језовите приче о то 
 и крене се у страну, те отуд једно око гвирне на улицу да види из чије ли је војске тај пролаз 
.{S} Треба ту срце од камена и живци од гвожђа па да се не свисне.</p> <pb n="155" /> <p>— Ето, 
 тамо, са другога краја, што се чу удар гвожђа у шљунак и виде како се из земље одмерено износи 
от и тај ми је кикот продро као усијано гвожђе кроз душу и, верујте, још ме бриди бол, још ме п 
им а тај писак просеца душу као усијано гвожђе.{S} Начелник даје жени неку цедуљицу и упућује ј 
 покрива земљу као усијано и растопљено гвожђе.{S} Кад уреди ватру он настави:</p> <p>— Па кад  
 и утрно а жар се румени као растопљено гвожђе и из недогорелих гламња пење се дим танким млазе 
ко; ко хоће да нас прогута треба да има гвозден стомак.{S} Платиће нам они то, све ће нам плати 
оње и кликнуше:</p> <p>— Гле, мама, наш Гвозден!</p> <p>— Гле наша Гривна!</p> <p>— Наша кола,  
чку ватру, стоје мирно и непомично, као гвоздена стража која бди над уморним пешацима.</p> <p>В 
тњаста села са белим црквама и школама; гвоздене путеве, који просецају богате долине и нове гр 
ијатељу — вели ми један познаник — имам гвоздене живце.{S} Претурио сам тешке бриге и невоље у  
о исто и доле, код дивизије, где избија гвоздени мост, тако и горе, код општине.{S} С леве стра 
тавама.{S} На станици је скопској један гвоздени мост, који премошћује колосеке, те чини сам со 
ју се затим вардареве обале и заузимају гвоздени мост, који од ослобођења носи име ђенерала Бој 
 воловима, претоварена неким сандуцима, гвозденим креветима и кутијама са инструментима а преко 
и дућан држи отворен прозор и отуд, иза гвоздених шипака, продаје ужад и колане, што се у велик 
јатељице, прелазити преко оних ланаца и гвоздених табла што одбијају сударе вагона.</p> <p>- То 
том и, да би омели одступање, Бугари са гвозденога моста сипају паљбу на камени мост а наши је  
 пита жена.</p> <p>— Понеси... немој.., где ћемо их?</p> <p>— А покривач за децу?</p> <p>— Поне 
е, по том плану, где могу добити хлеба, где преноћишта.{S} Само то да ми каже!</p> <pb n="115"  
ица.{S} Она је зашла од гроба до гроба, где год српски војник лежи, припаљујући свећице и целив 
е.{S} Из дворишта и ходника надлештава, где се још једнако пакује, чује се лупа чекића који зак 
ешавала судбина балканскога полуострва, где су доходили знаменити поклисари Истока и Запада, гд 
о бих у кафаницу, одмах ниже начелства, где су од ране зоре па до мркла мрака увек поседнути ст 
ишла сам у ону велику зграду начелства, где је била смештена Врховна Команда и ту сам се обртал 
е то изабрано место храм бола српскога, где се уздиже жртвеник на коме српски народ врши увек о 
ли знаменити поклисари Истока и Запада, где се доцније и сам император Кантакузен бавио на двор 
м, већ идемо да у темеље светога града, где је сахрањена слава наша, сахранимо и последње наде  
 кроз гладне пољане.{S} Где ће он сада, где ће са женом и децом, кад га олуј носи све даље од м 
ућа, из авлија, ханова и разних кутака, где су се били склонили да се прихвате и збирају се нан 
јелен, те тета Стане са поуздањем чека, где је оволико, још коју годиницу, када ће његова млада 
 батерија напуштала фронт код Качаника, где се воде очајне борбе, и журила Призрену?{S} Није ли 
ла и отишла тамо, тамо преко Копаоника, где се крај топле ватре прибрала дечица око колена мајч 
Медова свакојако не може бити та тачка, где би се концентрација избеглих трупа могла извести.</ 
а.</p> <p>Око једнога кафанскога стола, где се још јуче врло живо расправљало о бочном нападу Р 
ена лица, извлаче се из топлих постеља, где су под нежним материним бдењем сањала кућу од колач 
љно самопоуздања и снаге.</p> <p>— Ама, где сте ви то побрали тако мрачне утиске?</p> <p>— Где? 
а тих дана, а тако исто и у кафаницама, где се збирају они што не читају новине али су чули по  
м Галипољку.</p> <p>— Морам са својима, где би остала! — вели.</p> <p>Млада жена у војничкоме о 
на, кршева и стена, с оне стране Дрима, где његов несретни народ, измучен и гладан, последњим о 
појане гробове, по урвинама и кланцима, где ће нам звери кости глодати.{S} И када доспемо тамо  
 шумовитога кланца с леве стране друма, где леже повучени Високи Дечани, чији се метални кров ј 
о пред једном мучном сликом крај друма, где се беше окупила читава гомилица избеглица.{S} Под т 
у, где је она читав један век одгајана, где је он обновио подижући јој скупоцен храм, пантеон д 
ма у једну малу собицу, врсту магацина, где су биле стоварене неке дворске ствари у сандуцима.< 
у а грађанска гарда леву обалу Вардара, где ови младићи патролирајући кроз варош, одржавају вез 
} Али, он је долазио с места, с извора, где је могао ма и у ходнику, ако не <pb n="47" /> у кан 
војском и ишла сам од логора до логора, где год сам ватру видела и наше војнике око ватре.{S} Н 
још на пустим обалама јадранскога мора, где ћемо проводити беле ноћи и црне дане, чежњиво погле 
 преливен дебелим слојем житкога блата, где ређега те се разлило као блатно језеро а где гушћег 
о се издвајали и избегавали жива места, где човек ових дана не може проговорити а да му се не п 
.</p> <p>Тешко је било наћи сува места, где би се могло прилећи или бар заклонити, ако би нешто 
ом, кад га олуј носи све даље од места, где је све његово добро остало пусто а све ближе местим 
акође мала за војнике и трећа, највећа, где спавају официри и ађутант штаба.{S} На спрату изнад 
и на Дримове обале.{S} Ту, код Гомсића, где Дрим ваља пребродити па ући у Скадарску равницу, ве 
ладних зидина пустих и камених двораца, где је друговала са совама и јејинама и спустиће се дол 
 учинити и кренуо је одах пут Књажевца, где су се водиле борбе.{S} Али није стигао донде.{S} Ка 
ом, тамо где је чека отворена гробница, где лежи оно свето камење, под којим је сахрањена Царск 
ковних обиталишта, из њихових гробница, где им је тврде металне ћивоте покривала дуга и мемљива 
о с друма, лежи Сврчин, двор Милутинов, где се у XIII. и XIV. веку решавала судбина балканскога 
и тамо, ено га Неродимље и Петрич град, где се дешава трагедија Дечанскова а ено је у долини ис 
е већ висок и непроходан планински зид, где се колима није могло, где су и коњи посртали и крха 
е кад чула паљба која је допирала отуд, где су данас <pb n="128" /> патроле водиле местимичну б 
ујутру, он већ не излази из своје собе, где прима сваког тренутка извешћа о последњим борбама к 
 отварао лагано врата од споредне собе, где су гробари тихо и без шума копали, и навиривао би д 
и свећу.{S} И тамо у селу, крај Мораве, где лежи гроб мога јединца, има родитеља који су погуби 
возове хране, која стиже у ове крајеве, где је авет глади и оскудица већ почела да помаља своје 
растурио кућу и опет остајем и то овде, где никог познатог немам! — Одлучује се онај отац што н 
то видиш, ага!“ А он: „Не лажи, р’сузе, где је село било без младих жена и девојака, него сте и 
ају.{S} Тако исто и доле, код дивизије, где избија гвоздени мост, тако и горе, код општине.{S}  
{S} Пође шапат најпре отуд, из чаршије, где пред начелством сабране гомилице избеглица дрежде о 
фаници одмах под мостом, у дну чаршије, где се редовно збира грчка колонијица скопљанска, читај 
 дуго, дуго гледао оне модре повијарке, где толики млади српски животи леже, па се онда окрете  
х планина опет слазила на његове обале, где он под Скадром савија на југ ка своме утоку; трећа  
стиће се доле, на питоме уцињске обале, где сунце тако топло греје.</p> <p>А што и не би сањала 
ан са другим ни речи.</p> <p>Тамо доле, где се мало час воз изгубио и где друм ишчезава пред по 
лбанске где ће умирати од глади и зиме, где ће се давити у блата и где ће их болести обарати ка 
во, сливају се затим у поједине кафане, где су већ стигле на продају и новине које су изашле пр 
а до само баба и деце; где су вам жене, где девојке?“ Кнез запе па вели: „Ту је село, то што ви 
 северу повукао у један кутић Отаџбине, где је никла традиција о Карађорђу, где је она читав је 
ше понети у непознате албанске планине, где се није знало шта очекује ни саме краљевске бегунце 
, до које се овде призренски друм пење, где се диже Љумска Кула, обала је камена и одсечна, и Д 
а доле, у дну Уциња, испод Бијеле Горе, где се већ варош губи, иза капије једне од оних сиротињ 
у и коњи посртали и крхали се у амбисе, где се по уским и усеченим стазама и пешице тешко одило 
омоћи и трчао је са бојишта на бојиште, где год је чуо да има борбе и да има опасности.{S} Није 
из аероплана рањено дете и пита шта ће, где би га понела да се превије, јер му је ране превила  
враћа се од некуд кроз каљаве сокачиће, где је зашао ваљда издавајући својим људима наредбе за  
 највише овамо, код железничке станице, где је Команда Трупа.{S} Становници скривени иза заманд 
ан мост којим из инквизиторске суднице, где му је пресуда изречена, воде несретника у тамницу,  
 спуштати се у мрачне и студене кланце, где ћемо као први хришћани бачени у арену, очекивати зв 
 пре но што ће почети да се гаси сунце, где смо од умора попадали као покошени по земљи, пробуд 
нога острва где цветају мирте и оранџе, где нежни лептири деле цвећу најстрасније пољупце, сишу 
иле које су још синоћ поселе станицу и, где мало простора нађу, спуштају ствари и око њих се пр 
 су сви остали рањеници у великој соби, где су лежали, јечали и стењали, он је само ћутао и гри 
 распитујући се ни о чему.</p> <p>Пођи, где хоћеш, зађи у који хоћеш сокачић па ћеш увек срести 
 сачекам долазак Моравске Дивизије али, где би кад се не може ни проћи до прескачући преко попа 
заноћио је у Јежевици, у сеоској школи, где је велики <pb n="198" /> део ноћи провео у разговор 
ва у француској погинуло, а где смо ми, где је крај рату, колико ће их још тек погинути.{S} А р 
 сам га, много доцније, срео у планини, где спава на ледини крај једне сиромашне ватре, тешко м 
су се масе и гомиле.</p> <p>У Приштини, где слази пут најкраћи за оне који бегају из Крушевца,  
аткише за жур купила у тој и тој радњи, где никад нису довољно свежи — очајно је и сатима дрежд 
же по његовом плану где могу преноћити, где добити хлеба.{S} Само то да ми каже.</p> <p>И овом  
на пут, којим се жива душа неће срести, где се неће ништа моћи набавити, ништа добити и где ће  
"573" /> Бели, Дрим до Ђаковице и Пећи, где се рачвала у три огранка од којих је један ишао на  
ље, не говорећи ни речи.</p> <p>У кући, где болесник лежи, наступа један тренутак кад сви они к 
е душу када сам је спазио ту, на ивици, где је довољан само један дрхтај душе, један тренутак с 
 нечем важном и прилазе новој гомилици, где се опет разочаравају.{S} И тако се крећу од гомилиц 
, тата!“...</p> <p>Био је већ на улици, где је праштала граната и фијукао куршум, где је крхање 
ак тамо залазили?</p> <p>— Зар ја знам, где сам залазио у мраку?</p> <p>— Тамо је вагон Врховне 
дим мртва човека а сад — загледала сам, где год сам видела њихова мртва војника, загледала сам  
цима, дати заштите међ зидинама твојим, где се заклонио последњи делић слободе српске?!</p> </d 
 у црнини, испрекидане где кад уздахом, где кад почивком за време које је прибирала сећања.</p> 
е је праштала граната и фијукао куршум, где је крхање и праштање заглушивало сваки други глас,  
Грачаницу.</p> <p>— А где је тај вагон, где се држи седница?</p> <p>— Ено га тамо, на шинама. — 
аго парче земље је један храм, пантеон, где леже погребена велика и светла дела прошлости, као  
S} Одатле су узлетели и пали на Косово, где су се узнели изнад Црне Горе и Шара, па кад са тих  
ланински зид, где се колима није могло, где су и коњи посртали и крхали се у амбисе, где се по  
, како би се та храна пребацивала тамо, где се будемо сконцентрисали, јер Медова свакојако не м 
гне.{S} Пожар међутим напредује и тамо, где је до сад куљао дим, јавља се пламен који се дохват 
она све више разређује и на крају тамо, где се друм у њој губи, догледа се у сред равнице, као  
 у дубини ваља и хучи.{S} На врху тамо, где се мост прелама, на самој ивици његовој, стоји непо 
 се изгуби у мраку а ја се вратих тамо, где је светлост са ватара обасјавала мале, двоспратне,  
 своје друштво.{S} И ја се вратих тамо, где сам оставио малу сапутницу.{S} Она је седела на сво 
 блата, да јој је могло бити све једно, где ће стати.</p> <p>— Је ли он жив? — запитах ја, посл 
детету је рђаво.</p> <p>— Немој, госпо, где ћеш сама? — рече ми један од њих.</p> <p>— Дан је в 
 три.</p> <pb n="437" /> <p>— Па добро, где је ваш муж рањен?</p> <p>— Он је био контузован а т 
>Први конак после Љум-Куле био је Спас, где избија кланац којим је некада ишао пут за Ђаковицу  
мирујући никога и пођох на горњи спрат, где је моја одаја била.{S} Када сам се успео, са отворе 
воме имену?“</p> <p>Погинути на Косову, где су се некада две круне у крв утопиле; пасти са свој 
њег топа.</p> <p>— Ама одакле, по богу, где се скрио?</p> <p>Узеше сви да осматрају по правцу и 
не, где је никла традиција о Карађорђу, где је она читав један век одгајана, где је он обновио  
 не знам којим случајем запао у Србију, где га је дочепала бујица догађаја и заједно са нама по 
 комшилук; одатле се преносе у чаршију, где се брзо и хитро разносе од ћепенка до ћепенка.</p>  
 сат, и то железницом, прелази у Грчку, где је човек одмах обезбеђен.{S} Сваки други пут водио  
етра, док није достигао на другу обалу, где се упустио у дуг и озбиљан разговор са командиром б 
ст, што их ни у Липљану, маленоме селу, где се скрхала толика војска и народ, не чека другаче п 
 у том груну, недалеко на десном крилу, где су пољски топови.</p> <p>— Бог и душа, онај их је н 
лаве, ја видех једну празну очну дупљу, где је пре сјало његово црно око; видех и преломлену ви 
ав нови план; да ми каже, по том плану, где могу добити хлеба, где преноћишта.{S} Само то да ми 
носи воду и он ми главом показа страну, где је извор.{S} Спустих се стазом кроз њиву те избих н 
товања, Краљ је сишао у Дримову долину, где пут опет слази на Дримове обале.{S} Ту, код Гомсића 
 дозволио да га одведу у Рибарску Бању, где ће у миру моћи да преболе нова разочарења.</p> <p>А 
ти и неће дотаћи; оставиће их у скрињу, где стоје већ приганице зелене и поплеснивиле, што их ј 
ој те се сместила горе у пустоме Уцињу, где и данас седи, нашли јој и мало рада те је подржали  
е овако исто очајне борбе и на Вардару, где Французи од Криволака напредују ка обалама Треске,  
 тамо, преко Косова, тамо доле ка Шару, где се од јутрос опет воде крваве борбе и одакле се пот 
башића на пијаци, па онда у Доњем Шору, где смо ми становали, почеше да падају кућа до куће, од 
душу.{S} Срео сам га <pb n="153" /> ту, где се и сви остали сретају, испред начелства, пред оно 
г разговора са нишким колегом.{S} И ту, где знају радозналци да тај телеграфиста пије јутарњу к 
ика и дрека, псовка и свађа.</p> <p>Ту, где ћемо чекати читав сат док дођемо на ред да можемо у 
начаја било стање на гиланскоме фронту, где би евентуални успех могао донети пробијање ка Скопљ 
е се догледа дим на Качаничкоме фронту, где се и даље боре они, којима ни једнога тренутка није 
огу.</p> <p>Значи да се тачно на месту, где сам овога тренутка био, укрстиле две вести у своме  
, опет креће.{S} На једном таком месту, где су се уставиле каре, појави се ратни сликар са фото 
врате да заложе ватру на ономе огњишту, где се она пре пет стотина година угасила.{S} Ту ће под 
оји прошива модар ћилим а овамо у врху, где она избија из кланца, на обале јој легао суморно Пр 
да изречена, воде несретника у тамницу, где ће се пресуда извршити.{S} Са тога моста он последњ 
н пружи прст на једну забачену уличицу, где се догледао један болан призор.{S} Три пара вочића  
рај онога столетнога платана на Марашу, где су се некада цареви поклисари и скоротече, под хлад 
 n="529" /> Шарова и његов поносни врх, где су се српске виле понова сабрале да запевају песму  
 А куда ћеш ти?</p> <p>— Ја?{S} Тамо... где су отишли толики моји војници...</p> <p>Сцена је би 
 још заостало у њему забринуто се пита: где ће и како ће?{S} Остао је још једини слободан пут к 
ете девет година, а најмлађе на рукама; где смем да их водим у планину?{S} То значи ја сам да и 
страсније пољупце, сишући им њиме жиће; где птице плавих и зелених пераја певају песму зоре а в 
пусто, у селу нема до само баба и деце; где су вам жене, где девојке?“ Кнез запе па вели: „Ту ј 
р да ми је да га сретнем <pb n="548" /> где год успут, да ми објасни ако зна какав нови план: д 
да крећемо напред па шта нам Бог да!{S} Где су толики што су пред нама измакли нек будемо и ми, 
вим кућу... мислим се, па ето ти!...{S} Где мене <pb n="457" /> баш да нађе!...{S} А није само  
изала по улицама, повукла се некуда.{S} Где — сам ће је Бог знати!{S} Спавало се по ћепенцима,  
, није почело да спава и по улицама.{S} Где год је турска кућа испружила мало стреје, те обезбе 
 једно другога, да тражи преноћишта.{S} Где било, макар под стрејом, под колима или најзад и кр 
 пусте планине и кроз гладне пољане.{S} Где ће он сада, где ће са женом и децом, кад га олуј но 
 Сутра дан сам рано побегла од куће.{S} Где сам пошла не знам, само нисам хтела и нисам смела о 
 те?{S} То је нова, сасвим нова лаж.{S} Где би нам био крај кад би све било истина што ту пише. 
га тренутка није се она подала тузи.{S} Где би жалила живо дете!{S} Никада она у цркви није при 
остизале гранате, тамо ће се спасти.{S} Где ћу донде с дететом у наручју а киша му натопила хаљ 
 ако страдамо нек’ заједно страдамо.{S} Где да их оставим саме?{S} Шта знам ја колико ће ово тр 
врата којима се улази у његову собу.{S} Где кад би застао, зауставио дисање и пажљиво ослухивао 
ак осмејак, јер свак од нас помисли:{S} Где си, Боже, сећаш ли се и ти нас?</p> <p>Звук звона д 
утра ћемо ваљда даље?</p> <p>— Даље?{S} Где би даље?{S} Овде ћемо у Приштини сачекати крај.</p> 
ма, која му обећавају глад и невољу?{S} Где ће он сад незнан, непознат, пита се и тешко грца у  
 болницу.</p> <p>— У сталну болницу?{S} Где је то?</p> <p>— А ко ће га знати, зар их је мало.{S 
.{S} Затим опет диже главу и настави. — Где ће и да изнесе главу, видиш како се то гине.</p> <p 
<p>— За мене значи то! — рече одлучно — Где ћу даље?{S} Нашу границу обележава дубока и плаха р 
жену?</p> <p>— Не познајем је!</p> <p>— Где је та жена?</p> <pb n="492" /> <p>— Не знам!</p> <p 
 је погинуо?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Где је погинуо?</p> <p>— Не знам! — одговори старац и с 
кликну:</p> <p>— Био сам тамо!</p> <p>— Где? — врисну мајка.</p> <p>— Тамо где се бију, све сам 
ко се ту ређају друг до друга.</p> <p>— Где је капела? — упитах старца.</p> <p>— Ето, та колиба 
оре? — виче неко из свег грла.</p> <p>— Где је друга пољска? — виче други.</p> <p>— Која? — одг 
а је дао?</p> <p>— Једна жена.</p> <p>— Где ти га је дала?</p> <p>— Тамо, на станици.</p> <p>—  
о суну на човека уских рамена.</p> <p>— Где сте ви то читали, ко вам је то казао?</p> <p>— Па м 
амом кроз коју је пробила крв.</p> <p>— Где је најближа болница? — пита.</p> <p>— Варошка — одг 
видо сам га у пољској болници.</p> <p>— Где, у којој болници?</p> <p>— У пољској, у Лазаревцу.< 
уше.{S} Дигла сам се да пођем.</p> <p>— Где је гробље?</p> <p>— Поћи ће један од мојих људи да  
ђо.{S} Однесите дете у капелу.</p> <p>— Где је то?</p> <p>— На гробљу!</p> <p>— Немам ни сандук 
ега он с врата дочека питањем:</p> <p>— Где сте?</p> <p>— Ви још не спавате, Величанство? — упи 
то побрали тако мрачне утиске?</p> <p>— Где?! — узвикну учитељ. — Свуд, свуд; на сваком кораку, 
ралских синова у француској погинуло, а где смо ми, где је крај рату, колико ће их још тек поги 
а онај Чакор.{S} Ни вуци не иду тамо, а где ћу ја.{S} Предомислио сам се.</p> <p>Други је опет  
свакојако ви који наступате!</p> <p>— А где смо ми?{S} Је ли ко водио рачуна о нама?{S} Они што 
весно зна како стоје ствари.</p> <p>— А где је његова армија?</p> <p>— Горе.{S} То ме је баш и  
одговара одлучно једанаести.</p> <p>— А где је решено?</p> <p>— Тамо... у штабу!</p> <p>У друго 
ва госпођа, говори са сином.</p> <p>— А где им је син?</p> <p>— У армијском штабу, у канцелариј 
овде? — запитах га зачуђено.</p> <p>— А где би био, већ са вама? — одговори и поче журно да срч 
питујући за пут у Грачаницу.</p> <p>— А где је тај вагон, где се држи седница?</p> <p>— Ено га  
ти вам какво згодније место?</p> <p>— А где би онда они који су сад на тим згоднијим местима? — 
каква је првобитна била већ увеличана а где кад и ублажена.{S} У Суху Реку је јутрос стигао не  
м као да би рекли; „И ми смо на улици а где ћете ви?“ У тим гомилицама под стрејама има их који 
ема, крила пребијена, перје поломљено а где су место два ока соколова некад сјала два драга кам 
еђега те се разлило као блатно језеро а где гушћега те се хвата за точкове од кола, за опанак и 
дих жена и девојака али су избегле!“ „А где су избегле, попе?“ — „Избегле у ова села испред нас 
тинских, у близини оних светлих гробова где су покопане кости оних, који су пре три године Косо 
кроз празне просторе измеђ голих зидова где ждере још и последње остатке дрвенарије.{S} Леп са  
истане уз зелене обале чаробнога острва где цветају мирте и оранџе, где нежни лептири деле цвећ 
све већи корак да би измакао од друштва где се воде разговори који и његову родитељску душу пот 
е, господине!{S} И, ако дође до тога да где год у овоме рату обновимо борбе, мени је довољна и  
е креће око тебе.</p> <p>— Немате ваљда где да ноћите? — запита ме кад сам сео.</p> <p>— Имам,  
pb n="276" /> долазила са севера, отуда где је Космај већ увио главу облацима од барутнога дима 
pb n="430" /> живо настави, тачно отуда где је стала.{S} И ја сам је слушао као кад би наставио 
ријатељице.{S} Има ту обезбеђених купеа где ће господа моћи на тенане и ручати и попити по чашу 
твојој бради ако лажеш.{S} Потражићу ја где сте ви сакрили жене и девојке па ако их нађем...!“  
 ватре те нам рекоше да је то Суха Река где вечерас морамо заноћити.{S} Небо, које се цео дан м 
рату <pb n="704" /> има три: једна мала где је штабни телефон, друга такође мала за војнике и т 
пштина на брзу руку подигла да би имала где склонити од кише и непогоде мртве, који чекају на с 
у, па опет на њега.{S} Бар да сам знала где је он?{S} Љутила сам <pb n="410" /> се на себе што  
 одређена свима четицама једна централа где ће увраћати с времена на време и издате све остале  
двоји се од прозора кроз који је видела где је гроб и друге круне српске, пође кроз двориште и  
љубазни, реците нам кој од бољих хотела где има и купатила!“ Овим дамама је рат донео нову врст 
е, у кровињару, у обор, у кокошињак, ма где, само да се могу склонити од кише.</p> <p>Мал’ тако 
 Нисам ни питала куда води тај друм, ма где, само да не останем више код куће.{S} Кад сам изашл 
апију редом и преклињући да их пусте ма где, у кровињару, у обор, у кокошињак, ма где, само да  
 жудно погледају и распитују хоће ли ма где, ма кад, ма у ком правцу поћи какав воз и ако рођен 
има, по непознатим стазама, не би ли ма где нашао какав диречић, грану, или проштац из туђег пл 
га неће штедити.{S} Што не би отишли ма где у околину, у Младеновац на пример?</p> <p>— Имам ро 
копље било спаковано, спремно за пут ма где, ма на коју страну.</p> <p>Варош је зарана, још с в 
јем хоће да униште сву муницију.{S} Ама где су ти ђенерали?{S} Хоћу да их нађем и да их замолим 
ли? — теши га његов сусед.</p> <p>— Ама где је то тамо?</p> <p>— Тамо — учини сусед — зар ја зн 
огу да добијем толико дрва.{S} А и нема где да се купе дрва.</p> <p>— А што си вуко фотеље? — п 
ам прво нашла места.{S} А готово и нема где, згрчила се деца измеђ ствари.</p> <p>— Пређи, овде 
 планину, како ће се без хране путевима где нигде нема села, нигде крова, нигде ватре?</p> <p>Т 
ралштаб и даље правио планове о местима где ће се Французи задржати и примити борбу а Французи  
ребродили, многи су остајали крај друма где су нашли мало заклона, решени да ту крај ватре пров 
 почиње врити <pb n="132" /> што са дна где лежи талог избијају први мехурићи на више, док се с 
питање.</p> <p>— И зима и умор и не зна где јој је отап, све се сабрало, пријатељу! — одговорих 
 и избациће га као стрвину...{S} Ко зна где ће га бацити? — Нећу му ни гроба знати!...{S} А ја  
х могао све, све, ал не може.{S} Ко зна где ћемо... ко зна нећемо ли морати носити ствари на ле 
сироче — нариче несретна мајка — Ко зна где је, лута можда само по друмовима, по њивама или га  
а размишљања, додаде:</p> <p>— А ко зна где су они?</p> <p>— А што они?</p> <p>— Ех, што! — реч 
 Дримових, усамљен хан на путу а ко зна где је село тога имена, ваљда негде у планини.</p> <p>К 
м место четвртога точка, који је ко зна где остао.{S} Таљиге вуче покисао и блатњав коњић мало  
бе водиле преко самих шљивака те ко зна где се све по врзинама може скрити непријатељ.</p> <p>П 
о би ти опет дали пушку и повели ко зна где, у туђе земље и у туђу војску.{S} Не би могао ни зд 
Свагда предвече, кад би изашао из млина где је радио, он би прошао крај наше куће.{S} Ја сам то 
а једна непрекинута и непробојна колона где су коњи задњих кола утурили главе у шараге предњих  
и муке и страдања једнога народа.{S} Па где је Усуд историјски и могао на другом месту доделити 
ле и кога ћете и ви волети.</p> <p>— Па где је он? — настављају деца.</p> <p>— Тамо, ено видиш, 
љ а овде, у рату, пријатељ.</p> <p>— Па где ти је?</p> <p>— Погоди га куршум, овде у слабину.{S 
вор, они меркају одатле остале групе па где виде да неки господин млатара рукама, мисле тамо се 
о даље од <pb n="466" /> топовских шупа где би се могла склонити и ако се већ силан свет сабио  
азговору да се крећу улицом Краља Петра где су све више и више расле <pb n="73" /> онима који с 
а.{S} Капетан је тражио Краљево да пита где се налази Штаб Прве Армије.{S} Телефон му донесе ве 
ће па све доле до обале, до онога места где је Новичин чун увек пристајао.</p> <p>Сви ти снови  
вамо у дубини, још много дубље од места где смо спремили преноћиште, горела је мала ватра, ако  
и на вишим спратовима, удаљени од места где се ватра појавила, веровали су још увек да за њих н 
о кад би наставио читати књигу од места где сам обележио знаком да сам прекинуо.</p> <p>— Дуго  
о почисти ђубре, наста одређивање места где ће се наложити ватра и уношење ствари, које су биле 
талом.{S} Спуштајући ствари, крај места где ће се малочас заложити ватра, сваки је гласно узвик 
еста одакле смо јутрос кренули до места где ћемо ноћас заноћити.{S} Ти гласови чак иду разним п 
се дуго пробијати док је допро до места где је заустављен покрет, јер се вазда није враћао, так 
 Неродимља <pb n="304" /> и она Главица где је народ пренео и трагедију нејакога Уроша.{S} На К 
нас на целоме свету ни једнога месташца где би се могао склонити.{S} Видиш да је ова несрећа св 
ама се ускомеша и узавре и свако потрча где је знао и умео да се подробније распита не би ли са 
под патосом.{S} Ваљало је ископати гроб где ће се сахранити Краљевска Круна коју не хтедоше пон 
та је.{S} И од тада занеможе па ево сад где ће да ме остави на сред пута!</p> <p>Грађаниново ва 
стоји у месту, очекујући да тамо напред где је застало одуши, па да крене даље.{S} Па ипак, кад 
рај још на више! — одговара неко одовуд где су ватре.</p> <p>— Западоше точкови, не може овуда! 
атна језера.{S} Вај нама, сејаћемо свуд где прођемо неопојане гробове, по урвинама и кланцима,  
опру до првих редова; други полазе отуд где су први редови већ стигли, иду у сусрет бегунцима и 
 који су очекивали а зашли су у крајеве где је врло отежано снабдевање из северних, богатијих к 
е шаптали, не знам.{S} Нити нас је овде где смо, непријатељ тражио; нити је тако близу да би на 
ни.</p> <p>А пут све тежи, стаза по где где уска и стрмена, да се једва може проћи.{S} Сметови  
ао кроз процепано платно, избија по где где оголело дрво, вршак каквога хумића или кров од коли 
 скроз и почињеш дрхтати.{S} Кад по где где пробије сунчани зрак, тамо где се кланац отвори мал 
е облаци оловне боје те једва се по где где измеђ њих назире плавило неба.{S} На врхове оних пл 
сила их је киша и дуга ноћ; само по где где још узноси се танак дим од пањева који догоревају.< 
ојој команди припадају, прекинут по где где каквим сеоским колима, таљигама или двоколицама кој 
уме око точкова и на коме је још по где где сачувао лак свој сјај а плиш своју боју али га глед 
уре, сврћу у планине и у долине, залазе где има и где нема пута тражећи се и, најзад, кад се на 
ви га напустише и пређоше у друге одаје где су водили тихе и дуге разговоре.{S} Краљ је неколик 
 да су Немци тукли остружничке положаје где имају намеру да пређу.</p> <p>Док смо тако, сабрани 
је зграда српске призренске Богословије где је одсео Престолонаследник, вршилац краљевске власт 
и најзад догледали светиљку која казује где је обала.</p> <p>Сви дижемо главе охрабрени, јер са 
грачка њена ми!{S} Па ипак човек верује где кад у снагу своје воље!</p> <p>— А што бегаш, што н 
децу маћијски бацити у планине албанске где ће умирати од глади и зиме, где ће се давити у блат 
, спасла живот.{S} Место на топле обале где ју је одвео вагон у који је сад ускочила, вагон у к 
иле <pb n="266" /> жене које нису знале где су им мужеви, те немају кога ни да их поведе ни да  
 остали домаћини, да ми останемо и даље где смо и како смо, нек прође бар два три дана, док се  
чку чету и он са друговима оде у Скопље где се ђачка чета вежбала.{S} Борио се затим на Руднику 
, теку речи Госпе у црнини, испрекидане где кад уздахом, где кад почивком за време које је приб 
 да ће ускоро наићи на албанске планине где ће им таљиге бити сувишне а бедни коњић тешко моћи  
 је била одвео би је у албанске планине где би деци својој ископала гроб.</p> <p>Још мало неред 
а се преморена војска повлачи у планине где је очекује глад.{S} И кад стигне у Скадар, чиме ће  
оше нас у Босну и пребацише преко Дрине где су још трајале борбе...“</p> <p>Он прекиде причање  
 продро у све просторе и лиже кроз рупе где су били прозори и врата; цреп се на крову усијао и  
трпи.{S} Види, мора се тако.{S} Нема се где, па ћути и трпи.{S} Их, што сам имао вочића, мог ро 
 Он нареди да потражи везу и распита се где се налази Команда Ужичке војске.{S} Седе затим и на 
ре но што се здраве, питају: „Има ли се где преноћити?“, а ови што их дочекују одмахују главом  
 још од ране зоре, крши руке бринући се где је.{S} Дечко је још синоћ казао мајци да он неће да 
} Побегли су, помислио је и забринуо се где ће са малом дечицом.{S} И док је он сузних очију по 
не, нико да одмени, нико да прихвати те где ће сами противу толике силе.{S} И подлегоше, те наи 
уре госпе у црнини.</p> <p>— Ако немате где да се згрејете — рекох јој кад приђох друму — у мен 
 смо препатили.{S} Сутра само потражите где год стан па се одморите.</p> <p>— Да тражимо стан?  
p> <p>— Што се ви, госпођо, не склоните где год из Београда?{S} Имате мало дете на рукама а с д 
роз ту чаршију, читајте фирме и питајте где су им деца била у овоме рату?</p> <p>— Па то ви опт 
>У Пећ се није добегло као у прибежиште где би се могло склонити и које би могло дати заштите;  
ике Краљеве па се и брину о њему, те ће где кад успут нежно, рођачки:</p> <p>— Је л можеш да се 
у, нашли већ једно тихо и мирно острвце где ћемо се спокојно одати одмору и тузи, али — у трену 
е гомилице, које су искуљале из уличице где је начелство, сливају се затим у поједине кафане, г 
о негде у непозната мађарска села.{S} И где ће ми остати породица, у Пећи; тамо где ни у редовн 
о ти је отац и где је; ко ти је мајка и где је?{S} Радовали су ти се, је ли, кад су те родили;  
 у планине и у долине, залазе где има и где нема пута тражећи се и, најзад, кад се налазе, грле 
крај којих је пала једна српска круна и где се зачела историја пораза српских.{S} Српска се вој 
лади и зиме, где ће се давити у блата и где ће их болести обарати као олујина недозрели влат.{S 
допрла пре три године, октобра месеца и где је Скопље изаслало депутацију <pb n="127" /> која ј 
ан; сваки час је требала да кане киша и где кад је и пала по која кап али све до пред вече мучи 
вежило.</p> <p>Друм још мртав, по где и где ничу из таме нејасни предмети и тромо се крећу.{S}  
 гуме око точкова и на коме је по где и где сачувао лак свој сјај а плиш своју некадању боју, а 
 мало гордељивости, глас му је по где и где задрхтао, вероватно потресен сећањем на кућу и роди 
мна и прозрачна маглица кроз коју где и где беласне Бистрица као бели конац који прошива модар  
је био влажан и ударао на задах штале и где смо газили по <pb n="485" /> балегама коња који су  
 наслања на врхове Проклетије планине и где Паштрик узноси свој врх, гоне се читаве армије кишн 
погледа тамо где бистричини вали журе и где се узноси Призренски град испод којега, на обалама  
ком у памети и свако се бринуо шта ће и где ће?{S} Из Пећи воде два пута за Андријевицу, један  
половину, те да виде бар где би стали и где би сели.</p> <p>При тој слабој светлости сагледао с 
еће ништа моћи набавити, ништа добити и где ће патње захтевати много и много и физичке и моралн 
, ханској и где год су могла кола ући и где год је могла светина наврети.</p> <p>Други опет, с  
авлијама, школској, црквеној, ханској и где год су могла кола ући и где год је могла светина на 
је окупала кад је умрла.{S} Знала сам и где седи, чак тамо на Камичку, те пожурим њој.{S} Затек 
амо доле, где се мало час воз изгубио и где друм ишчезава пред погледом, издижу се неколико дрв 
 којим је некада ишао пут за Ђаковицу и где се на десној обали Дримовој узносе развалине Леке К 
и си ти мали Драгомире; ко ти је отац и где је; ко ти је мајка и где је?{S} Радовали су ти се,  
а; јео је суви хлеб или где кад, ако би где затекао какву команду, што су му одвојили по где шт 
је ко од њих побрао у некој канцеларији где је послом био или од некога чиновника који се у дућ 
ожемо? — он се окрете кмету. — А има ли где да се сместе ова деца?</p> <p>— Има, у капели!{S} И 
ћ кренуо са фењерчетом у руци, не би ли где могао свратити и сачекати Моравску Дивизију.{S} Жел 
умих једнога тренутка да се вратим, али где и шта затим да чиним?{S} Моје предосећање нечега уж 
о од капије до капије и распитује имали где ракије; четврти вуче, да је баци на ватру, младу по 
зовите!“ — „Пошли би, ага, кад би знали где су али и нас све ето брига мори што не знамо где на 
једног братића.{S} Их, кад би они знали где сам ја сад?</p> <p>А после малога размишљања, додад 
е погледати око себе, не би ли се могли где наслонити, да се ма колико толико одморе.</p> <p>Ја 
оре само по гдекад, на одмориштима, или где би се стаза толико проширила да би могли поћи упоре 
рице, по хановима; јео је суви хлеб или где кад, ако би где затекао какву команду, што су му од 
и пратити сваки метак, не би ли опазили где је непријатељ сад поставио топове.{S} А ти топови с 
.{S} А и овако, нити имате шта јести ни где лећи.{S} Крећите одмах, то вам је мој пријатељски с 
 друмом са осталим збегом не знајући ни где ће им гроб породу бити.</p> <p>И како мирно леже ов 
 под кишом, не знајући у ономе мраку ни где ћемо.{S} Стајало је тако хиљадама душа и сва запрег 
ло одмора.</p> <p>Прихватио се у кафани где му је спремљен конак па се затим повукао у собу и у 
 не смејући за нама да остане у средини где је до сад, можда само претераном суровошћу режима,  
срцу!{S} Као после силне буре на пучини где се крхао и ломио, кад чамац уђе у тихе воде и прист 
 ноћ већ била пала, па се не може знати где се може наићи на непријатеља а нарочито што су се б 
 <pb n="655" /> ватре до ватре и питати где су их они, што се већ греју, набавили, јер нигде у  
— Не, не може бити, морали су га однети где у сталну болницу.</p> <p>— У сталну болницу?{S} Где 
 пламен да га спасе али не може доспети где је пошао.{S} Пожар се шири, пламен халовито граби с 
рума?{S} И кад би се бар могла склонити где, јер се више није могло издржати?{S} Нити сам имала 
длежан да им да хлеб, ни ко да их упути где би преноћили.</p> <p>Па ипак, та густа и тамна ноћ, 
иковим, и пошао сам даље лутати тражећи где би се ма мало заклонио са породицом, да проведем ов 
ерујем да сам сад слободна, да могу ићи где хоћу, да се смем и својој кући вратити.</p> <p>Прва 
ре унезверено на све стране, не знајући где ће, не знајући шта ће.</p> <p>Можда је тако мени из 
са малим мртвацем у наручју, не знајући где ћу и не знајући шта ћу.{S} Ишла сам кроз улице и за 
забадо прстом у станични зид показујући где би се која војска налазила; дотле се виши чиновник  
ањеници и болесници вапију, распитујући где би се прозебли склонили; изгладнела стока риче и њи 
 разговор, често понављан у свакој кући где понос недозрела мушкарчића казује прву мушку реч.{S 
, тамо где слази вучитрнски пут, у кући где је некада био српски консулат те се на њој пуне два 
лута погледом по својој скромној собици где је тако мирно, тако тихо промицао његов и његове по 
није било каквога убиства, тамо у улици где смо загушили.{S} Видео сам очима да су људи потезал 
а, све до синоћ, у оној великој болници где је била гимназија.{S} У болници је било пуно рањени 
Стигли! — одговорих и посадих се на џак где ми је он сачувао место а фењерић оставих међ ноге н 
> <p>— Тамо — учини сусед — зар ја знам где.{S} Шта ћеш кад си војник па мораш.</p> <pb n="358" 
 тада и од тад је нисам видела, не знам где је!{S} Остала сам сама, онда кад су они први пут ос 
о с војском код Прњавора, после не знам где је био.{S} Кад стигоше неки рањеници из његовог бат 
пре пет година.{S} Имам оца али не знам где је, можда је и погинуо.{S} Био је у трећем позиву,  
— Не плачи, мала!{S} Зар ја мислиш знам где су ми деца?{S} Сви смо се погубили, наћићемо се ваљ 
ам сахранио пре две године.{S} Знао сам где га остављам знао сам да га предајем гробу, па сврше 
уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем где год да ми објасни ако зна какав нови план; да ми ка 
 је лежала крај ватре, рекох да захитим где год воде те да попрскам чело и очи, не би ли ме то  
, на горњем спрату, одмах над том собом где се копао гроб Српској Круни, млади њен носилац и да 
ундеву коју су нашли под нечијим кровом где ју је домаћин обесио јесенас да се суши или круне з 
 варош потонула.{S} Високо негде, брдом где су задње куће, чује се арлук промрзла пса, клепеће  
ича о Бојку Маломе</head> <p>Пред селом где је војна станица, увек предњи редови задрже збег па 
румена крв, цурила је и даље под уветом где је била прилично велика и дубока раница.</p> <p>Ври 
ју се неке ватре али то још није Липљан где ћемо доцкан у ноћ стићи, то је малено косовско село 
 и видео, видео сам око себе све и знао где сам и знао сам шта радим.{S} Поменуо ми је светога  
 међу собом.{S} Нити је онај први питао где ће га тај вагон одвести, нити овај други.{S} Било и 
а, који ни до овога доба још није нашао где ће склонити главу те лута кроз мрачне улице и лупа  
од стрејама.{S} Ко је набавио или нашао где год дрва, заложио је ватру на сред друма, на сред п 
о, на Цер и на Јагодњу и поштено служио где год је требало и кад год је требало.{S} Сад сам мал 
еће протутњати преко целе Србије и, ако где буде парче слободице, биће је ту негде измеђ Јастре 
пет да га тамо воде.{S} И није се имало где, одвели су га у Прокупље одакле је изашао на фронт  
буктао и повијао се.</p> <p>Ми не знамо где да се уставимо.{S} Идемо тако од ватре до ватре, са 
и и нас све ето брига мори што не знамо где нам је робље!“ — „Слушај, попе, вели опет ага, прев 
трани? — и ја погледах пут истока, тамо где се узносе средоречки висови.</p> <pb n="59" /> <p>— 
иш, тамо далеко, иза оних планина, тамо где се људи туку пушкама и топовима, тамо је он са свој 
допиру моја прва и нејасна сећања, тамо где је све ружичасто, све насмејано, све невино.{S} И,  
би допре до обала Мраморнога мора, тамо где лежи Галипољ.{S} Биће да су то капи српске крви, ко 
н:</p> <p>— Био сам ја, господине, тамо где је требало бити, нисам изостао, али... ето!</p> <pb 
 и Вучитрна, измеђ Лаба и Ситнице, тамо где цветају косовски божури, пропада и српско, царство, 
рговачки послови.{S} Изнад вароши, тамо где лабски друм слази у њу, развио се вашар богатији но 
ом обалом Вардара води ван вароши, тамо где је велика болница и подофицирска школа.{S} Ту је ти 
> <p>Одсео је у доњем Делу вароши, тамо где слази вучитрнски пут, у кући где је некада био српс 
д по где где пробије сунчани зрак, тамо где се кланац отвори мало и прошири, он само изазива јо 
Марашу а затим бистричином обалом, тамо где је чека отворена гробница, где лежи оно свето камењ 
се пробудила био је кревет влажан, тамо где сам наслонила образ.{S} Била је још већа тишина и ј 
ломи пре но што ће сићи у Призрен, тамо где се поносно уздиже Дрвен-Град, на обалама Бистрице,  
 четири стотине дана упаљено небо, тамо где оно на северу наше Отаџбине грли видик, засиктале с 
нда тражила.{S} Ишла бих на фронт, тамо где се бију и тражила би га...</p> <p>— Држи десно! — ч 
сане бриге и очајање, а на западу, тамо где се оно наслања на врхове Проклетије планине и где П 
зна да јој српски топови не смеју, тамо где је, бацити своје ватрене отпоздраве.{S} Непријатељс 
 турских кућица које јој суседују, тамо где се простире Широко Поље и даље још где Шар и Карада 
p>— После ме одведе бабо у гомилу, тамо где су свирали србијански свирачи.{S} Свирали су и пева 
где ће ми остати породица, у Пећи; тамо где ни у редовним приликама није човеку обезбеђен живот 
ко баш дође до чега, склони се!{S} Тамо где пођемо ми, пођи и ти с дететом.{S} Склони се за вре 
м и североисточно на Гази-Баби.{S} Тамо где води кумановски пут, на Гази-Баби изнад Скопља, од  
во место на које се може стати.{S} Тамо где си мислио да је суво угажено сено, уквашено изметом 
сручује са страховитим треском.{S} Тамо где се јуче још уздизала угледна и здрава бина, сад већ 
<p>— Где? — врисну мајка.</p> <p>— Тамо где се бију, све сам видео, све... и испрси се дете све 
грцајући готово у сузама.</p> <p>— Тамо где сви ми! — покушавам да га тешим.</p> <p>— Опет ви.. 
 <pb n="565" /> да почива; погледа тамо где бистричини вали журе и где се узноси Призренски гра 
те се најпре лево и десно; погледа тамо где се узноси чука са старим Дрвен-градом и затвара ист 
а ћу да ми је да знам?</p> <p>— Па тамо где и сви остали? — теши га његов сусед.</p> <p>— Ама г 
на гламња, као факља.{S} Однеше је тамо где су запала кола у блато и отуда се чују вишегласни у 
Кад тај посао завршите, вратите се тамо где су гробови, вратите се тврда срца као Југовићка, и  
пође нагло из телеграфа и упути се тамо где је батерија била већ сва на ногама и у покрету, спр 
ам тешке бриге и невоље у животу и тамо где би свако други поклецнуо, ја сам чак имао снаге дру 
ш пут без наде да ћеш ма кад стићи тамо где си пошао.{S} Та бескрајност и дубока тама коју прос 
да водиља.</p> <p>И крећемо, идемо тамо где њу видимо, идемо ка Призрену.{S} Изнурени глађу, из 
 одређеноме, са вером кад стигнемо тамо где смо кренули, да смо завршили низ својих невоља; сад 
и кости глодати.{S} И када доспемо тамо где смо јутрос кренули, умираћемо још на пустим обалама 
и су пре пет векова пали ту; зашто тамо где гробове кити крвави косовски божур; зашто тамо одак 
рући ћебе на под и подмећући торбу тамо где ће положити главу.{S} А кад је тај посао био свршен 
ула сам крај кревета а дигла главу тамо где виси кандило и икона.{S} Почела сам оченаш али га н 
аде животе своје, васкрсли слободу тамо где је она пре пет векова тужно сахрањена.{S} Међу тим  
ећи да ће она сама наставити причу тамо где је прекинула, али се она ћутећи загледа предасе и п 
</p> <pb n="156" /> <p>Пођох одмах тамо где ми је рекао а чух за собом како неко у кафани отпоч 
{S} Кад се одмарамо или кад се склонимо где од кише, а ми само о томе говоримо.{S} Причамо једа 
 то освежило.</p> <p>Друм још мртав, по где и где ничу из таме нејасни предмети и тромо се крећ 
покриле се сукњама преко главе жене, по где ко раширио кишобран а по где ко набио себи сто на г 
’ му је боље?{S} Дете је било мирно, по где кад чула сам га да јекне и тргне се као да га је шт 
="151" /> неко зујање и мрморење.{S} По где кад само, кад са којега стола падне гласније каква  
аним а гдекад можда и претераним.{S} По где која кола и оне на њима пропрати гласно саучешће го 
ма пропрати гласно саучешће гомиле а по где која пролазе као кроз шибу и они на њима обарају гл 
ењала, пешаци пљаскали по лапавици а по где који аутомобил прохујао би и раскошно нас засуо бла 
е жене, по где ко раширио кишобран а по где ко набио себи сто на главу да га штити од кише.{S}  
удбини.</p> <p>А пут све тежи, стаза по где где уска и стрмена, да се једва може проћи.{S} Смет 
је као кроз процепано платно, избија по где где оголело дрво, вршак каквога хумића или кров од  
зивање.</p> <p>— Старица је излазила по где кад, да набави што и, кад се враћала, причала ми је 
бојених дрвених крстића, међу којима по где који грубо истесани камен.{S} На гробљу мртва тишин 
ако изгледа та њихова судбина.{S} Са по где које капије извирује женско чељаде, људи су се изве 
а те скроз и почињеш дрхтати.{S} Кад по где где пробије сунчани зрак, тамо где се кланац отвори 
остаци гуме око точкова и на коме је по где и где сачувао лак свој сјај а плиш своју некадању б 
рио са мало гордељивости, глас му је по где и где задрхтао, вероватно потресен сећањем на кућу  
плове облаци оловне боје те једва се по где где измеђ њих назире плавило неба.{S} На врхове они 
 прстима.</p> <p>Ватре, на којима се по где што готови, горе по двориштима и по улицама.{S} Виш 
олико километара изнад Скопља, те се по где кад чула паљба која је допирала отуд, где су данас  
ло, суморна, угашена погледа који се по где кад буди и у коме се распаљује пламен дивљаштва кад 
о лебдела над нама, јављајући нам се по где и гдекад, сишла је сад у наше редове и почела нас г 
овским жарачем потстиче, расипају се по где кад читави усијани снопови и безбројни ројеви варни 
ичица пустих и празних, једва ако из по где које куће ко изађе или уђе или какав пас <pb n="129 
 ишли, припалише воштане свећице а и по где ко међ нама, јер је у шуми био још гушћи мрак те см 
 пође напред а ми сви, жене и деца и по где који човек, пођосмо за њим.{S} Прођосмо још једном  
ставан ромор гомиле као жубор реке и по где кој узвик, дозивање загубљених који траже своју гом 
варени, који још поврх товара носе и по где које дете; па онда магарци, па кравица коју вуче ма 
и тромо се крећу.{S} Допире ти уху и по где кој неопредељен звук те казује да се буди ноћ.{S} И 
<p>— Можете ли, војници? — упитао би по где када стари војвода, заморен болешћу и злом судбином 
инистар Председник Пашић, појахао би по где кад коња, али је ишао такође радије пешке, оборене  
ихе и поверљиве разговоре.{S} Час би по где ко од њих хитно изашао из вагона, призвао посилнога 
и тип, покушао је уступ и да постави по где које питање али је капетан само одмахнуо руком не о 
и, улубљен, те се на њему једва држи по где који остатак двоглавога златног орла који је негда  
е носе на раменима, већ су је морали по где кад спуштати на руке.</p> <p>— Можете ли, војници?  
ују се само испрекидане реченице или по где која реч, или узвик или куцање пивских чаша.</p> <p 
ао какву команду, што су му одвојили по где што из казана.</p> <p>Шестога дана путовања, Краљ ј 
они што не читају новине али су чули по где што од овог и од оног.</p> <pb n="41" /> <p>Ту се г 
м корацима прелазио собу, превлачећи по где кад шаком чело осуто хладним знојем којим грозница  
а су их још и три коња, које је Краљ по где кад узјахао, али је радије ишао пешке, ма да је био 
ут ћутећи, дуго ћутећи.{S} Бацио сам по где кад поглед на њу и видео је како оборене главе, са  
ла.{S} Он нам је испрекидано казивао по где што али мало, колико је он видео.{S} А ми смо хтели 
} Ако си у светлости дана и догледао по где-где у планини по коју кућицу, ишчезава ти сад и она 
погасила их је киша и дуга ноћ; само по где где још узноси се танак дим од пањева који догорева 
ало су узимали реч постављајући само по где која питања.</p> <p>— Добро, примам те разлоге као  
тили, погашене су; догорева још само по где који општински фењер са којега цуре млазеви кише.{S 
 ми изгнаници што одимо или сретнемо по где кад какво преплануло дице са ожиљцима, арбанаса кој 
не којој команди припадају, прекинут по где где каквим сеоским колима, таљигама или двоколицама 
и тишина постепено да осваја.{S} Још по где који официр поврнуте јаке, враћа се од некуд кроз к 
и друге ствари бабо, па нам даде још по где који савет и оде.</p> <p>Ето тако смо у невољи и ја 
а, гуме око точкова и на коме је још по где где сачувао лак свој сјај а плиш своју боју али га  
као пропалу лепотицу на којој се још по где што одржало.{S} За овим таљиге са једним бедним коњ 
} Кафане пусте и затворене, само још по где која турска, горе у махали, али нико ни у њу не увр 
е од прозора не могући да догледа место где се тај велики и кобан чин догађа.</p> <p>То није би 
чкој души, ја сам овако замишљала место где ће се о поноћи разбојници састати и опет оваку ноћ, 
еда предасе и поче у блату бирати место где ће стати и ако су јој и ципеле и чарапе и један део 
како је то фатално, да се баш ово место где сагоревамо последње остатке српске државе, зове Пећ 
испуњава мирис карбола.{S} Свуд то исто где год сам прошла.{S} Најзад сам отишла у трећу болниц 
свеће одвојити половину, те да виде бар где би стали и где би сели.</p> <p>При тој слабој светл 
ак не би био кадар да да ову слику, јер где би један снимак обухватио сву невољу која од Прокуп 
ш тек погинути.{S} А распитајте код нас где су генералски и пуковнички синови, јесте ли чули да 
на све стране, не би ли нашао какав кут где би се могао склонити, он ми рече:</p> <p>— Ево овде 
ма, ни по магацинима.{S} Спавало се већ где се стигло; на дућанском ћепенку и под њим, у колима 
 да се налазиш у некоме мртвоме царству где све, и људи и природа, спава магиским сном.{S} И гу 
ави каравани и, ма да је тегобан, стижу где су кренули.{S} Тим путем су имали кренути и диплома 
ежи тамна и прозрачна маглица кроз коју где и где беласне Бистрица као бели конац који прошива  
м праве места крај ватре или их упућују где могу дрва набавити те ужећи себи нову ватру.</p> <p 
 собом укочена, суманута погледа у реку где су се давили; тако ова светина без израза, без сауч 
задржале у нишкоме <pb n="234" /> парку где је такође „било доста живо“.{S} Сад су пошле даље,  
убијање људи, мене поглед одведе у таму где лежи друм, јер ми се у томе часу учини, да сам опаз 
 нови план: да ми каже по његовом плану где могу преноћити, где добити хлеба.{S} Само то да ми  
ла коњанике поручујући овима да застану где су и да се постарају добити везу са њим а сам одмах 
о довде, што то није свршено у Призрену где се и отпочело?</p> <p>У Призрену је сагорело све шт 
ње кола, која скрећу да пређу на утрину где ће заноћити.</p> <p>— Овамо је шанац, не може! — чу 
 ни најдаљим шумом, не би одао стражару где сам.{S} Умирио сам се тек када сад спазио зидове зг 
ницама, тако и на улици.{S} На простору где се камени мост укопао у десну обалу Вардара, срели  
но.{S} Сад први пут сиђосмо на друм, ту где се устависмо, а четири дана смо једнако газили прек 
 све, што ти до руку дође.{S} Остани ту где си и, ни стопу даље!{S} Прими борбу и употреби све, 
а ни видети, ни он мене, али ћу бити ту где је и он, бићемо под истим кровом.{S} Та ми се мисао 
ста, ја тек сад приметих да је на месту где сам стајала киснуло кроз кров.{S} Раскопчах се, не  
се миримо с тим да свак остане на месту где је и ту на друму да заноћи.</p> <p>Они, који су има 
ели губити стрплене.</p> <p>Ту на месту где сам се уставио да сачекам повратак наредников, спаз 
ме левоме крилу, претрну и потрча месту где је мислио да прихвати мртвога <pb n="200" /> пуковн 
воје време и према томе времену и месту где је извор, крећу се и окупљају гомиле.{S} Ујутру, из 
уго траје, досади свету тапкати у месту где се од силна блата нема нашта сести те одморити — и  
а пустоме месту замишљала усамљену кућу где су се ноћу збирале вештице и недузи.{S} Тада, у топ 
енадлежних команда и; најзад капетан чу где телефониста неколико пута понови:</p> <p>— Је л то  
 где се простире Широко Поље и даље још где Шар и Карадаг, као две џиновске мишице, обухватају  
о си у светлости дана и догледао по где-где у планини по коју кућицу, ишчезава ти сад и она пог 
а од којега сам се пре толико плашила. „Где је борба, одакле се чује?“ — питала сам радознало.  
еграфисти, додајући како је он у Грацу „где је посећивао Универзитет“ гледао један пут ватрогас 
 Има по гдекоја душа у њему, пуши се по гдегде дим кроз разлупани кров.{S} Сиротиња уцињска, он 
их се у таквим приликама обично склањао гдегод, да не видим ни те жалосне појаве, о којима се в 
о, много, много...{S} Казивала је тихо, гдекад шапатом а гдекад узбуђено; гдекад јој је изумира 
тихо, гдекад шапатом а гдекад узбуђено; гдекад јој је изумирала реч у грлу а гдекад задрхтао гл 
тано мучење душе.{S} Кад <pb n="508" /> гдекад покушам да се одвојим од својих болова, ја малак 
а својим примедбама, често оправданим а гдекад можда и претераним.{S} По где која кола и оне на 
.{S} Казивала је тихо, гдекад шапатом а гдекад узбуђено; гдекад јој је изумирала реч у грлу а г 
о; гдекад јој је изумирала реч у грлу а гдекад задрхтао глас и затреперио као струна.{S} Казива 
ела над нама, јављајући нам се по где и гдекад, сишла је сад у наше редове и почела нас грлити  
чке станице <pb n="91" /> пронесе се по гдекад писак локомотиве и тресак вагона који маневришу. 
ку бригу и измењујући разговоре само по гдекад, на одмориштима, или где би се стаза толико прош 
се и жбуње умири; птице, које су нас по гдекад о дану надлетале, скрију се а бубице и црвићи, к 
ulcigno</foreign> тако мртво.{S} Има по гдекоја душа у њему, пуши се по гдегде дим кроз разлупа 
 на прозорима спуштене завесе.{S} Из по гдекоје само куће чује се тужно арлукање пса, којега су 
ћуте и обрате пажњу тамо.{S} Бива да по гдекоји разговор, који је почео за једним столом, обухв 
омила.</p> <pb n="238" /> <p>— Рањеници гегају пешке и боси по планинама а државна кола возе ча 
довикује пуковник једноме рањенику који гегуца друмом натраг ка Слатини.</p> <p>— Платио је, ва 
матрајући старце из трећега позива како гегуцају каљавим друмом, капетан поуми у једноме тренут 
на еполетама.{S} Такви су се команданти гејачки кезили на ове наредбе Врховне Команде и додавал 
ћој великој држави нису потребни толико генерали и државни саветници већ много више културни ра 
>И кроз сву ту гомилу продаваца промичу генерали, народни посланици, војници, рањеници, избегли 
мрт Србије!</p> <p>Пре но што ће се још генерали растати са <pb n="718" /> ове последње седнице 
огинути.{S} А распитајте код нас где су генералски и пуковнички синови, јесте ли чули да је ко  
 Распитајте се, па ћете чути, колико је генералских синова у француској погинуло, а где смо ми, 
ла сву форму одступања тако да је руски генералштаб и даље правио планове о местима где ће се Ф 
би тад слутио <pb n="579" /> да ће иста генерација, исти људи, још у пуној мужанској снази, дож 
вујем великој идеји, којом је цела наша генерација задојена.{S} О, да ви знате како смо ми радо 
у светину и држао је у заблуди неколико генерација, све до овог рата, да је он поуздана заштита 
јама послали су нас да изгинемо.{S} Пет генерација омладине сатрвено је, а што је остало живо,  
дите <pb n="328" /> земљу која у свакој генерацији има три хиљаде књижевника, пет хиљада сликар 
ивим барама и да ће Србија читаву једну генерацију своје омладине просто бацити зверовима за хр 
} Не замишља се ваљда једна држава само географски велика већ и културно велика, дорасла и дост 
кабинета поверио једноме прононсираноме германофилу.{S} Та вест на мах унесе пометњу у наше рас 
што се на великим сатовима, на тороњима германских општинских домова, оком да сагледати како од 
могло сакрити? — И он учини руком један гест као да би хтео рећи: отишло је све до ђавола, па ш 
 шапуће, говори се узбуђено и са оштрим гестима и говори мирно и разборито.{S} Врева се час пењ 
и узе сипати бујицу речи праћених живим гестом оне здраве руке и гневом који му је пламтео из о 
у не толико помоћ колико веру да у овој гигантској борби нисмо сами, да је до нас кадра допрети 
зоре зврје измеђ Митровице, Куршумлије, Гилана и Феризовића — ми нисмо знали шта се на другим с 
ипљана; други стижу преко Феризовића из Гилана и моравских села, трећи са фронта, оздо са Качан 
е суд прелије, наиђоше још и бегунци из Гилана и моравских села, наиђоше разне команде без војс 
икако не одзива на телефону начелник из Гилана.{S} И свака таква појава и сваки покрет даје мат 
ачи: један ордонанс је хитно дојурио из Гилана, два пуковника из Врховне Команде стигла су и ид 
е на Дреницу.{S} Одатле, преко Јањева и Гилана, сече Бињачку Мораву па савија на југ Качанику и 
у грувају топови али отуд са Качаника и Гилана, одакле непријатељ слази да још једном окрвави К 
 воде на овоме фронту, измеђ Качаника и Гилана.</p> <p>— Гледам вечерас — вели виши, коштуњави  
>А тамо под Шаром и Карадагом на фронту Гилане—Качаник, као да се крхало нешто.{S} Потмула грмљ 
 шапатом пријатељи.</p> <p>— Телефон са Гиланом пресечен и власти напустиле варош.</p> <p>— То  
елник још није добио телефонску везу са Гиланом и Феризовићем, сад је баш тражи.</p> <p>Гомила  
а једнога јутра доби неповољне вести са гиланскога фронта, зазвони у телефон и затражи начелник 
тинске, све до последње уџерице на врху гиланскога друма.</p> <p>Али то није био онај усклик ра 
ас, да се истовремено са овом борбом на Гиланској Морави, воде овако исто очајне борбе и на Вар 
ке од великога је значаја било стање на гиланскоме фронту, где би евентуални успех могао донети 
јачавају новим јединицама овај фронт на Гилану.{S} Кад Французи марширају оздо Вардаром а Руси  
бјашњење. — Овај фронт овамо, Качаник и Гиљане, привукао нам је сву пажњу; а Аустријанци се спу 
во.{S} И ако су их борбе на Тимоку и на Гиљанскоме фронту довољно изломиле, ипак су они тек мес 
на Пријепоље па испод Сјенице избија на Гиљево те, пресецајући Ибар негде испод Рогозне, пролаз 
ноћ, у оној великој болници где је била гимназија.{S} У болници је било пуно рањеника, није ни  
 пројектовале нове научне екскурзије; у гимназијску зграду збирани су и преношени са разних стр 
, сав задуван и зајапурена лица, дечко, гимназиста, чија мајка од јутрос већ, још од ране зоре, 
и смрт.</p> <p>— Јест, ланац! — потврди гимназиста осећајући сву своју надмоћност при изговору  
вски божури, пропада и српско, царство, гине Лазар и Обилић и цвет српских јунака и руши се она 
је било невинашце коме није намењено да гине у рату, она је смрт била слика ужаса од које и сад 
ватру у грудима.</p> <p>— Нека га, нека гине, као што му је и отац погино — шапутала сам сама с 
 погино — шапутала сам сама себи — нека гине!{S} А они, који су се извукли, кад буду правили ка 
све заједно и војује и вуче и гладује и гине па — ћути и трпи.{S} Види, мора се тако.{S} Нема с 
 ће и да изнесе главу, видиш како се то гине.</p> <p>— Кад је погинуо?</p> <p>— Не знам!</p> <p 
у плочу и васкрсава.{S} Мисао је то што гине на нашим бојним пољима за слободу; мисао је то, шт 
 Зашто да није.{S} Предстојало ми је да гинем у овим планинама, губећи отаџбину, па зашто не би 
га доведете.{S} А ви остали полезте, не гините лудо!</p> <p>Војници су се већ израније склонили 
валили збијеним колонама, наши се боре, гину, падају и — боре се.{S} Гранате већ прелећу варош  
мајке, требају нам само деца њихова, да гину тамо.{S} Родили сте и то је све што сте могли учин 
ише, дигли руке, јер су почели и они да гину.{S} Не могу од куршума да се приближе рањенику.{S} 
 ћете чути да у њиховим бојним редовима гину и књижевници и песници и уметници.</p> <p>— Тај ми 
борбе су тек почеле и они што се боре и гину, тек ће се борити и гинути.{S} Непријатељ је већ п 
о млада крв оних што борећи се падају и гину прскајући, руменом крвљу наша поља и горе.</p> <p> 
ка није поклецнула душа и који са вером гину?{S} Зашто не под срамним Голечом иза којега је Вук 
ела сам очима својим наше жандарме како гину.{S} Испод моје куће, на педесет метара, видела сам 
који је и сам гинуо и деца му крај њега гинула; не оптужујем чиновника, не оптужујем професора, 
нам на против, да су наши млади официри гинули храбро и падали као снопље.</p> <p>— Част и слав 
ена.{S} О, да ви знате како смо ми радо гинули и да знате како смо завидели ономе међ нама, кој 
 болан лека потражити међу туђинима.{S} Гинуо би тамо не знаш за кога; бацили би те у раку а не 
нинама, губећи отаџбину, па зашто не би гинуо ослобађајући је!</p> <p>Срео сам и онога младога  
еларијског официра нашег, који је и сам гинуо и деца му крај њега гинула; не оптужујем чиновник 
итеља који је јуначки и са пожртвовањем гинуо.{S} Оптужујем оне који су требали да нам даду при 
 што се боре и гину, тек ће се борити и гинути.{S} Непријатељ је већ пребродио Саву и Дунав и т 
кву цену балканскоме месу.{S} Можемо ми гинути овде колико хоћемо, њих ће то тешко ганути а как 
ли их ви морате преживети.{S} Ми можемо гинути, можемо умирати, али ви морате живети.{S} Нисте  
очитим сјајем.{S} Он се диже младићском гипкошћу и узнесе главу па јасним, одлучним гласом дода 
ице које прете, видиш децу изнету изнад глава да их не би гомила погушила и видиш људе, пењу се 
куће отшкринула једна шалона и једна се глава промолила и одмах се повукла а шалона за њом закл 
и забринута старица; њој на колену лежи глава седамнаестогодишњег дечка чије је опружено тело п 
прозор и настављала плести а уморна јој глава падала на груди.{S} Жижак је догоревао а догорева 
је смо последњих година превалили преко глава, да и у најтежој ситуацији нађемо себи утехе ма и 
а, која им прохујаше <pb n="192" /> око глава и капетан и млади официр остадоше равнодушни, нав 
сну.{S} Али, кад она заћута, мени клону глава и полуотворених очију предадох се сну, ономе сну  
но прозори и појавише се гомиле чупавих глава оних који су мало пре без наде полегали.{S} На св 
пушка плану и тане просвира изнад наших глава.</p> <pb n="368" /> <p>— Шта му би? — запиташе се 
оплана који се почео њихати изнад наших глава.{S} То је било читаво јато које је прекрилило неб 
нас и убијати дивљи Арнаути, сејаће над главама нашим смрт из <pb n="728" /> облака справе лети 
отежу се и ступци, узносе и кундаци над главама, а ти очајно седиш с ове стране ћуприје и мисли 
ло заклоњени.</p> <p>У том се над нашим главама чу зврјање у ваздуху.{S} Сви дигосмо главе и ви 
 не видиш каква несрећа тутњи над нашим главама; ко зна какве патње стоје пред нама!{S} Па, ако 
 сила која је завитлала косом над нашим главама, спавају и наши болови.{S} Из даљине само, из п 
говор дубоко у ноћ, док уморни не клону главама на груди.</p> <p>Пре четири или пет дана, овако 
д, увијена у ћебад преко <pb n="683" /> главе, лежала у колима предајући своју судбину нашој за 
ање крова који ће се срушити и пасти на главе становника куће.{S} Само, да л се то тек сад крха 
ју је загрејала и она је бацила ћебе са главе и пребацила га преко слабих рамена а спустила <pb 
 били прса у прса и, дижући фењер изнад главе, једва сам успео да их назрем.{S} Била су два гра 
ци, иза којих почеше да извирују чупаве главе из сна разбуђених скопљанаца.</p> <p>Нико ии речи 
очас овлажи читав круг земље око његове главе.</p> <p>Војници доведоше резервног коња који је б 
{S} Нико ни речи не збори, нико не диже главе, посађују се око стола немо и не погледајући се м 
ле ослухивале топовске метке или дизале главе да видимо злокобне тице које су прелетале Београд 
болничким капутима и папучама, повезане главе, ноге, руке или седе и разговарају или читају нов 
е знам колико сам тако лежала покривене главе.{S} Ништа нисам чула, само што ми је зујало у уши 
ч у постељи и лежала сам тако покривене главе дуго, дуго...</p> <pb n="408" /> <p>Она застаде т 
ва избодена бајонетима а дете разбијене главе.{S} На сред куће, као преклана тичица, лежи у крв 
о, жена је лежала у несвести, наслоњене главе на песак којим је посут под, а мања дечица око ње 
оду Степу Степановића који је, ослоњене главе на руку, седео за столом крај самога војводе Миши 
а детињства, јер угашен поглед, оборене главе и тежак бол исписан на лицу даје им изглед старац 
ли је ишао такође радије пешке, оборене главе и подржавајући се једном батином.{S} Он није гово 
 и господара.{S} Сад изгладнео, оборене главе и повијена репа, иде по трагу да га нађе у Ђакови 
већ сам говорила <pb n="427" /> оборене главе држећи његову руку у својој.{S} Нисам још ни завр 
ваљене капе далеко изнад чела а оборене главе, он прелази у памети све оне славне борбе из 1912 
 гомиле, као и пре оно, али сад оборене главе, поцепан, измучен и умрљан блатом.{S} И данас при 
сме заноћити.{S} Идемо ћутећи и оборене главе од глади и умора.{S} Кад настане тако час тешкога 
поштеде!</p> <p>Опет ућутасмо и оборене главе настависмо пут не обраћајући пажњу на гомилу која 
потресен њеним казивањем, ћутао оборене главе, нехотећи ни погледом да је узнемирим.{S} Дубока  
слима и подајући им се, корачао оборене главе не обзирући се око себе.{S} А гомила изгнаних, го 
ад поглед на њу и видео је како оборене главе, са напором корача.</p> <p>— Изгледа ми да сте би 
и да проговори, него тако идемо оборене главе и гледамо предасе.{S} Успут сретамо и друге, тако 
а одатле на Гучу.</p> <p>Официр оборене главе а забачене капе изнад чела лагано корача некалдрм 
вих група што крећу улицом, иду оборене главе и забринута лица, друге живо коментаришу догађај, 
се држао на предњим ногама али опуштене главе.{S} Кад га ослободише штранга, коњ посрте и паде  
 и уздрхталим гласом прошапта, спуштене главе, упућујући речи себи у недра:</p> <p>— Не, не бих 
ва покривен ћебетом и повијене половине главе завојем.{S} Од једне госпође, која га је обишла и 
а вагону.{S} Измеђ свих тих ствари вире главе дечје, покриле се сукњама преко главе жене, по гд 
ће.{S} Издвајају се из те гомиле најпре главе, па ноге и руке а затим се појављује човек, један 
бао је, гладовао је и стајао је дигнуте главе у сред борбе, када су око њега праскали шрапнели  
е се сломљено као мало час, већ дигнуте главе.{S} Људи се поздрављају међу собом, рукују се, пи 
ма, народ се збирао у гомиле, уздигнуте главе, ведар, весео, свечано одевен а озго, са газимест 
угом руку, да се ведра чела и уздигнуте главе здраве.</p> <p>— Савезници долазе!</p> <p>— Долаз 
ор на бугарску, ишли чаршијом уздигнуте главе, оборише на мах погледе и почеше нас избегавати п 
 у близини и гомила иде ћутећи, погнуте главе, као ред осуђених којима је већ саопштена пресуда 
/p> <p>Ишли смо лагано и тромо, погнуте главе, без много разговора, као што се о погребу иде.{S 
десне стране друма, ивицом, иде погнуте главе и подвијена репа измршавели пас.{S} Он је кренуо  
носи терет бриге и бола и креће погнуте главе предосећајући да су ово тек први кораци на дугоме 
 левом је држао пушку и износио је више главе те се бранио њоме од удара.{S} Ухватили смо се у  
ључа.{S} Узнела сам најзад мртваче више главе и пошла сам.{S} Гомила се размицала, пропуштала м 
ио савио под собом а другу опружио више главе и стегао грчевито песницу.{S} Крв, која се разлил 
че у снажне руке; узноси га високо више главе и спушта га на груди; па онда меће на колена дево 
јач, заплакаше мајке а домаћини оборише главе под тешком бригом.{S} Наше село на друму и туда ћ 
а на један мах освежи.{S} Пешаци дигоше главе и нарастоше им срца, те викну неко међ њима: „Брж 
S} Не знам шта ми би, пошла сам као без главе.{S} Синоћ нисам ни мислила да бегам а јутрос окуп 
а она је наслоњених лактова на колена и главе на руке, гледала у пламен који је буктао и повија 
ану ћутали као заливени и чак не дизали главе да чују разговор.{S} Да ли су то били они који су 
по забуни, по овоме што су сви погубили главе и по томе, ако хоћете, што непријатељ не улази у  
нелагодност што смо за тренутак оборили главе.{S} А вести, које су стизале са бојишта, само су  
 колона где су коњи задњих кола утурили главе у шараге предњих кола и пешак или коњаник, који с 
бији нешто не иде добро.{S} Сви обесили главе, сви невесели и не смеш пред њима да поменеш Срби 
 остало да нас заштити да можемо изнети главе, пребраја се на прсте; ко напусти фронт стреља се 
ико претучени да сто година нећемо дићи главе, вели данас:</p> <p>— Знао сам ја, такви смо ми.. 
, ако га не кажете а ја га нађем, ником главе на рамену остати неће а село ћу све у пламен и пе 
 па ако их нађем...!“ — „Вала, ага, ево главе ако не говорим истину!“</p> <p>Причао нам је и др 
та је она зима и јесени претурила преко главе.{S} Извућиће се и она једнога дана из хладних зид 
е главе дечје, покриле се сукњама преко главе жене, по где ко раширио кишобран а по где ко наби 
 прокисле до коже, деца покривена преко главе старим џаковима, мајка са одојчетом на грудима ув 
 страном уза зид и пребацио шињел преко главе а неки грађанин наслонио главу на његово колено.{ 
се понови.</p> <p>Огрнута ћебетом преко главе, што јој је изазвало нову дрхтавицу, она је пошла 
егла сам и покрила сам се ћебетом преко главе али нисам могла заспати.{S} Нисам ваљда спавала ц 
ава, Мораве или Вардара, претурио преко главе хиљаду брига и невоља, подносио глад и студ, бори 
мишља о невољама које је претурио преко главе и о онима које му тек предстоје а које не уме и н 
оста зима и доста јесени претурио преко главе.{S} Веровао сам и ја да је Бог добар те хоће да о 
забринуле и шта све не претурисмо преко главе.{S} Тек после поноћи стиже Лазар те избуди само с 
 водити рачуна, нико га погледати, нико главе окренути, сем што ће гаврани слетати на његова ре 
е шињеле, са прљавим белим марамама око главе и црвеним крстом више чела.{S} То су остаци неке  
враћала већ сам чула зујање куршума око главе и видела сам очима својим кад удари граната у кућ 
 реда <pb n="76" /> столица и све погло главе и жагор једноставно испуњава простор, а облак дув 
 већ око наше ватре задремало и оборило главе.{S} Један се наслонио на зид од куће, други спуст 
 казује где је обала.</p> <p>Сви дижемо главе охрабрени, јер сад бар догледамо нешто, осећамо д 
ма чу зврјање у ваздуху.{S} Сви дигосмо главе и видесмо аероплан.</p> <p>— Наш! — узвикнуше нек 
да то вечерње гласи.</p> <p>Сви дигосмо главе, сви се у томе часу сетисмо Бога и свима нам се н 
и чудан, нејасан звук.{S} Сви подигосмо главе и напрегосмо слух.</p> <p>— Чекајте! — прекидох ј 
аустили <pb n="27" /> и оборисмо брижно главе које смо, све од Рудника и Цера, високо носили.</ 
им! — рече поднаредник и диже шајкачу с главе. — Гледао сам их како падају, ти часни младићи, о 
азе као кроз шибу и они на њима обарају главе обасути горким примедбама гомиле.</p> <p>— Гле, г 
ојем, који му је покривао леву половину главе, ја видех једну празну очну дупљу, где је пре сја 
е.{S} Војници и ако заморени, дизали су главе и погледали на прозоре, одакле су им светиљке осв 
а уским чакширама и плавим шајкачама на глави.{S} То су били ђаци наше ратарске школе, који су  
ли потпуно крвавога одела.{S} И капа на глави и подрте цокуле на ногама и блуза и кошуља, све ј 
а језа и осетих како ми се диже коса на глави. — „Шта хоћете ви, шта хоћете ви, шта хоћете ви!“ 
Читао сам описе и знам, колико ми се на глави коса дизала, знам како сам сањао тешке снове, пос 
S} Крећу се војници кроз мрак и носе на глави сено, које су почупали ко зна из чијег пласта; др 
и хермелинима и, с краљевском круном на глави, дигли су се лагано и трудно из сребрних својих т 
средовечан човек са сремским шеширом на глави, пролазећи у тај пар крај мене.</p> <p>— Па, ваљд 
ану од Карађорђевих топова, проносио на глави кров београдске улице Карађорђев унук.{S} Они су  
о ми је зујало у ушима и мутило ми се у глави.{S} Тргла сам се и збацила покривач када сам чула 
ма богата и раскошно искићена девојачка главица.{S} Она са северозапада, и ако у тако блиском с 
и испред Неродимља <pb n="304" /> и она Главица где је народ пренео и трагедију нејакога Уроша. 
ћи на поду подвијених ногу и наслоњених главица на њена колена.{S} Сви пажљиво упрли погледе у  
ге пуне ствари и дечице.{S} Љупке дечје главице вире увијене у мараме, шалове и ћебад а мајка,  
зној.{S} У колима троје дечице, само им главице вире из влажних ћебади и мајка која ће за који  
зи на подрумском прозорчету љупку дечју главицу и светле очице пуне радости и поуздања, што су  
оји је спавао под каменом и диже зелену главицу да срче зрак; гране у млада дрвета, које су се  
тако да је било момената када се морала главна улица затварати војском и жандармеријом, да би с 
роласку Врховне Команде прелетао је дуж главне улице од ћепенка до ћепенка, од дућана до дућана 
е Качаничкога фронта, да би се дочепали главне комуникације ка Солуну, нису успели.{S} С тога с 
а корист је очигледна: ваља се дочепати главне комуникације са Солуном те, ако се и мора одступ 
век везу са бугарским предходницама.{S} Главни део наше снаге већ се пребацио на десну страну В 
е Команда.</p> <p>Кад је наступила ноћ, главница наше војске повукла се са положаја, на којима  
адало да <pb n="349" /> почисти све.{S} Главно је било скинути горњи влажни слој ђубрета а дубљ 
поштовање.{S} Можда има и у београдској главној чаршији изузетака и, кад их сазнам, ја ћу им од 
 се журно ваљају а спровод лагано слази главном улицом, дохвата се косовскога друма и избија та 
дић би и даље продужио причу, коју је у главном исцрпео, али сви обратише пажњу на велики број  
 аутомобил и једва по који пешак, али у главном, на тој алеји је било тихо и могли смо, сем оби 
аге код Рама те означио своју намеру да главну акцију управи долином Мораве.</p> <p>Сутра дан,  
коња и друге стоке и то све утиче у ову главну реку те мрси још више страховити сплет.{S} Кола  
нцузима, Русима и Румунима.{S} Напушташ главну улицу, испред начелства, напушташ онај жагор и х 
>— А отуд, из Куршумлије? — и он показа главом тамо, у правцу рудникових огранака.</p> <p>— Оту 
 <p>— Бојко, предај се! — викнух баш ја главом, скривен иза ћошка.{S} Он престаде да пуца и спу 
лазио си ага Чакором?</p> <p>Онај нећка главом у знак одобравања.</p> <p>— Може ли се проћи?</p 
ла по блатњавоме дворишту, уморно клима главом и лењо прежива.</p> <pb n="522" /> <p>Далеко је  
?</p> <p>— Зло су радили! — заниха нана главом — А треба да вам кажем шта су радили те да памти 
ко.</p> <p>— Видим! - учини он и зањиха главом, па онда поћута дуже као размишљајући, те настав 
ману руком.{S} Млади поднаредник зањиха главом а мени изађе пред очи, као нека мађијска слика,  
не израсте брег</l> <l>Над Пелијем, над главом небесном</l> <l>Олимпа плавог!...“</l> </quote>  
ље.{S} Али свако кога запиташ, одмахује главом и показује ти село утонуло у потпуну таму.{S} За 
 кући.</p> <p>— Дај Боже! — врти и даље главом лиферант.</p> <p>У том, на један мах узавре гоми 
је тако, не би се ја ни склањао! — маше главом лиферант подвлачећи сумњу у професорове речи.</p 
ити одлучну битку.</p> <p>Сви одмахнуше главом и никога не усхити повољност ове вести.{S} Из ду 
о, та колиба! — одговори он и показа ми главом једну колибу од дасака, коју је општина на брзу  
једним војником, који носи воду и он ми главом показа страну, где је извор.{S} Спустих се стазо 
ну.</p> <p>— Ах! — учини он, одмахујући главом. — Нема шта више да се погорша.{S} Одсечена ми ј 
— И сад још! — настави Краљ боно машући главом — Ето, зар не видите моју судбину.{S} Све што за 
ма крова?</p> <p>— Има! — заврте војник главом.</p> <p>— А шта нам смета стока?{S} Шта смо ми,  
носилац.</p> <p>Стари Краљ је одмахивао главом на све те разлоге и очајно узвикивао:</p> <p>— П 
Једрене, али је још тада брижно занихао главом:</p> <p>— Каква судбина!{S} Срби ће се опет бори 
ци, у Пазару, у Приштини — ману сумњиво главом шпедитер поднаредник.</p> <p>— А видиш ли ти ова 
 Једрену, стари је Краљ суморно завртео главом.{S} Није се ни тренутка противио да се према Буг 
а ђенерала Штрасера, чак је и он платио главом.{S} Да је Качаник држан, ми би се данас враћали  
еђима увезаним тканицама, замаја брижно главом:</p> <p>— А ми још идемо у Ђаковицу, у гнездо њи 
е замисли, тешко уздану и зањиха брижно главом;</p> <p>— Зар се точак историје унатраг окреће?! 
 нико <pb n="52" /> више не врти брижно главом, нико ни у шта не сумња.{S} Из општега жагора, ч 
 чак присваја.{S} Климно сам благодарно главом пролазећи крај ње.</p> <p>Приштинска црква узнос 
оћити?“, а ови што их дочекују одмахују главом као да би рекли; „И ми смо на улици а где ћете в 
екања, дође најзад кмет.{S} Начелник му главом показа мртво невинашце, које је лежало на столу  
му показа дуван и понуди.{S} Дечко ману главом одбијајући и погледа бојажљиво по препланулим ли 
је овамо добра ватра.</p> <p>Она климну главом благодарећи ми и приђе ватри те јој направисмо м 
 у шта.</p> <p>Млади поднаредник климну главом одобравајући, као да би и он пристао уз такво ми 
огледом оба пуковника.</p> <p>Он климну главом одговарајући потврдно и удали се опет из собе.{S 
на трепавицама, окрећући <pb n="506" /> главу да је сакрије од мене.{S} Затим се прибра и окрет 
е штранга, коњ посрте и паде на ребра а главу положи на земљу.{S} Ноге му почеше дрхтати од умо 
 Марка поведоше и пред кућом га убише а главу му ено натакли на плот да је сваки види кад прође 
ије која се репом ослонила на планину а главу спустила у долину.</p> <p>Шта смо могли до, као о 
сломљен, остављен, опет пада и зароњава главу у блато, гаси му се поглед и слабине опет убрзано 
, сваки узвик.{S} Оборе и човек и стока главу и лењо и мисле и корачају, само се још чује шкрип 
 и питали шта ми је али ја нисам дизала главу и нисам одговарала.{S} Кад су ми пресушиле сузе,  
 до мркла мрака?</p> <p>Ја нисам дизала главу, наслонила сам образ на хладно лице мога анђелчет 
ре наше.{S} Пре сам, сећам се, окретала главу, бојала сам се да видим мртва човека а сад — загл 
огу и клекнула сам крај кревета а дигла главу тамо где виси кандило и икона.{S} Почела сам очен 
 још један пут погледам, нисам ни дигла главу да погледам остале по соби, већ сам кроз дуги низ 
} Сад се опет пробудила и помамно дигла главу; затресло јој се тело набрекло страшћу и одмором  
 црвени крст са платна, којим је повила главу као болничарка, па јој један црвен млазић тече че 
себе.{S} Како сам при молитви наслонила главу на кревет тако сам и заспала клечећи на патосу.{S 
 душе, зариглала врата изнутра, гурнула главу под покривач у постељи и лежала сам тако покривен 
ке бацане на ватру: деца су натицала на главу калпаке наших првих војника и јахала на копљима;  
 кишобран а по где ко набио себи сто на главу да га штити од кише.{S} Једни стоје, пошто су наш 
смо: „Од како си, царе, метнуо круну на главу, ниси оваке батине добио!“ А цар му одговорио: „И 
ушан Силни стављао себи царску круну на главу.{S} Мраморно <pb n="562" /> стабло са поломљеном  
и.{S} Па кад дође слава а ја шајкачу на главу па дочекујем госте и све салутирам.{S} Тек дође г 
А кад сам се обукао и метнуо шајкачу на главу а ја салутирам сваком редом, као оно кад сам био  
А овако метни братац рачунске књиге под главу а покри се архивом, па лепо проспавај!</p> <p>— А 
 не искаља.{S} Кад легне а он књиге под главу, да му ко не дира а ако хоћеш, може и не јести ал 
а јединца.{S} Мајка му подмеће сено под главу, подешава му поњавицу и топло му тепа а болесник  
агрејати, ни чиме покрити, нити што под главу подметнути али биће бар под кровом.</p> <p>— Прес 
, па да их пружи, час подмеће нешто под главу, час одузима и чини све могуће покушаје да се уго 
дник се пружио по земљи и подметнуо под главу једну цепаницу; други један војник наместио камен 
опружио по земљи, подметнуо мањерку под главу а покрио се ћебетом, које се натопило кишом.{S} И 
а направи шакама шкољке на устима, диже главу за аеропланима, напреже се и поче им довикивати к 
иса влажне очи, она дубоко уздану, диже главу и сама настави:</p> <p>— Нисам знала на коју ћу с 
е навала суза, госпа у црнини сама диже главу и прибрана настави:</p> <p>— Нисам вам још све ка 
ах је:</p> <p>— Па сад?</p> <p>Она диже главу и погледа ме изненађено.{S} Она се била упустила  
не остави код мене рђав утисак, па диже главу и додаде:</p> <p>— Ја не бих желео да ви рђаво ра 
уга и бескрајно бона.{S} Али госпа диже главу и срећући се, у оној полусветлости, колику је гом 
атру, снажно као из мехова, па кад диже главу он ће:</p> <p>— Кој све ратује?{S} Кажу многи цар 
емиравам Госпу у црнини.{S} Она не диже главу.</p> <p>Мало за тим прође мимо нас један арнаутин 
ида које га мучи и са којега он не диже главу и избегава да се сретне погледом <pb n="375" /> с 
било да сте остали?</p> <p>Девојче диже главу и погледа ме боним погледом пуним израза, погледо 
м је било покривено, прекрсти се и диже главу.</p> <p>— Ја не знам да л’ то има негде у књигама 
е што пре, децо! — одговори Краљ и диже главу.</p> <pb n="277" /> <p>Сви се збунише и почеше ра 
 су и њега мориле те бриге, па тек диже главу и рече: „Чекаћемо јесен да прођеш кроз комисију.{ 
осова Поља, загледа у њу па за тим диже главу.</p> <p>— Одите овамо, одите ближе! — рече, пошто 
а одлуку да ми се повери јер затим диже главу и поче живо говорити.{S} Њен тихи и мукли глас до 
ена образа и уморна погледа.{S} Он диже главу и погледа ме, али га моје присуство не узнемири в 
да је позван први да узме реч и он диже главу:</p> <pb n="709" /> <p>— Не говорећи о томе — реч 
 туберкулозно руменило, па одважно диже главу и настави вишим гласом, кроз који је звонило топл 
/p> <p>Ућутасмо затим, па она опет диже главу и прекиде тишину:</p> <p>— Хоћете ли да чујете, д 
 у себи савлада тежак бол, па опет диже главу, погледа ме и додаде:</p> <p>— Као што је недоврш 
а.{S} Дуго је ћутао.{S} Затим опет диже главу и настави. — Где ће и да изнесе главу, видиш како 
ичином успеха!</p> <p>Капетан опет диже главу те погледа око себе.{S} Непријатељско је зрно сип 
тку, кад осети да ја грцам, старац диже главу и погледа ме добродушно и очински:</p> <pb n="497 
.</p> <p>— Јесте! одговори она и подиже главу, као да се тог тренутка пробуди и сети да ми је д 
бојна дуга обележи небом те свако дигне главу верујући у знак божји, који обећава светлост сунц 
или сена и завукоше се колико да склоне главу да не кисну.{S} Букнуше очас ватре крај кола и из 
е главу и настави. — Где ће и да изнесе главу, видиш како се то гине.</p> <p>— Кад је погинуо?< 
Он се диже младићском гипкошћу и узнесе главу па јасним, одлучним гласом додаде:</p> <p>— На Си 
о за породицу њему грунуше сузе, окрете главу од мене и оде даље, оде у ону гомилу живих лешева 
едом, њему наиђоше сузе на очи и окрете главу, затим је опет диже и окрете мени:</p> <p>— Имам  
 трепавице му се овлажише, те он окрете главу од мене.</p> <p>— Како то да те не известе? — пок 
</p> <p>Капетан одмахује руком и окреће главу да не види ово несретно будуће робље међу којима  
е му се заврти суза у очима и он окреће главу да је не спази жена, да је не спазе деца.</p> <p> 
капији и стражар се трже из сна, извуче главу из поврнуте јаке, разрогачи очи, престрављено и х 
соба рањеника узнемири: поједини дигоше главу испод ћебета, други прогунђаше нешто а мене обли  
не ради али њега ради.{S} Прође ми кроз главу мрачна мисао, да није и он у неким колима, да ниј 
писарева нису била нетачна! — сину кроз главу капетану, стрпа наредбу у џеп од шињела и натуче  
еру запливао већ у дубоку крв, дигао би главу и охоло пошао у нову смрт.{S} Ти телеграми би сти 
ште, завалио би се у столицу, оборио би главу на груди и тешко замислио.{S} Тада би у кући завл 
ити.{S} У најтежим моментима човек губи главу.{S} Сећам се једне моје тетке, која је и новац и  
р, а Битољ? — учини човечуљак и искриви главу, као да би хтео рећи; „Аха, шта ћеш сада, ухватио 
ви јуриш а ми да трчимо за њом.{S} Дижи главу, дижи, не бије свако зрно.{S} Ајде, ајде, децо, н 
 су плакали.</p> <p>Официри су окретали главу да сакрију сузе које су и њима врцале на очи.</p> 
еколико ноћи нису ради одмора наслонили главу ни на свој канцеларијски сто, промичу лево и десн 
е врлином звати а срам ће високо узнети главу и ходити стазама, којима је негда чедност ходила. 
 и подмећући торбу тамо где ће положити главу.{S} А кад је тај посао био свршен, жене, деца и с 
ога доба још није нашао где ће склонити главу те лута кроз мрачне улице и лупа се о ћепенке и с 
и јогунасто сам се опирао сну, узносећи главу када би клонула на груди и отварајући са напором  
ко хоћеш, може и не јести али неће дићи главу с књиге кад има што да научи, па макар ми јели бе 
нула сам као рањена и тргла се окрећући главу и покривајући очи рукама.{S} Оно што сам видела б 
ом који му намеће недоба и мраз, увлачи главу дубоко у поврнуту јаку од шињела, те се загрева с 
 једну удубљену капију па само промаљам главу и гледам шта се дешава.{S} Борба се већ води у Ду 
мртве жене, мртву децу.{S} Окретала сам главу да не гледам и журила сам а ни сама не знам куда. 
} Нисам се обзирала око себе; сагла сам главу и трчала.{S} У том већ загушише улицу наши војниц 
о ти је, како је теби?</p> <p>Дигла сам главу да сазнам његов одговор, погледала сам га у око а 
 једном кундаком у вис да му располутим главу.{S} А он врдну и завапи: „Не, брате, не удри тако 
есио је зобнице <pb n="589" /> коњима о главу а он се измакао негде у страну.{S} Заробљеник сув 
ивајући утисак човека који је тек дигао главу са високих дипломатских послова и брига.{S} Али,  
И одиста, у томе тренутку кад сам дигао главу, изгледало ми је да сам у погледу гладних који су 
аметао сан, те је један по један обарао главу на груди или је наслањао другу на раме.</p> <p>Ја 
а додаде: „Ко зна, дете, да л’ је изнео главу, многи су изгинули!“ Ја нисам даље распитивала, с 
 више Београда.{S} Мајки шрапнел пробио главу па лежи мртва а оно крај ње, седи и игра.{S} Па р 
са севера, отуда где је Космај већ увио главу облацима од барутнога дима.{S} А када се та грмља 
а биле су пуне света који је ту склонио главу од граната и кише.{S} Домаћини су вољно и невољно 
ел преко главе а неки грађанин наслонио главу на његово колено.{S} Један се опружио по земљи, п 
нгала и наслонио леђима уза зид, оборио главу на груди и почео <pb n="226" /> да дрема а и учит 
е.{S} Наиђоше ми сузе на очи, па оборио главу и натуко капу на очи.{S} Срамота ме, тешка срамот 
 наслонио на зид од куће, други спустио главу на груди, трећи је наслонио <pb n="444" /> другу  
 то температура није захтевала, увлачио главу у ужасно високу крагну и смешкао се само толико,  
војче разгреја под ћебетом, извуче мало главу и меким, промуклим гласом прошапта:</p> <p>— Ви м 
у другоме беда оних који су изнели само главу и крпе на себи и ужас светине и пометња и све, св 
ед коње, па не гледа овамо него окренуо главу и све нешто псује коње.{S} Ускочих ја у кола, уск 
 и најсломљенији судбином, дигао је бар главу.{S} Било их је чак који су напустили друм и отишл 
огла наћи.{S} Најзад сам увртила себи у главу да пођем у Скопље.{S} Видим многе рањенике тамо и 
 /> сам опет али ми се то сад увртило у главу да будем болничарка.{S} Шта би могла друго, два д 
ност:</p> <p>— Не бих остала ни за живу главу.{S} Остала сам први пут, у Шапцу, па због тога и  
и је реч спасла село али није и Маркову главу.{S} Права раја не сме ни на ноћиште примити људе  
 стакло, наслони усијано чело и клонулу главу.{S} Напољу се ведрина зимске ноћи већ била зацари 
а, лежао је на земљи, одупирући клонулу главу о зид, човек бедна изгледа.{S} Лица обешена и под 
 од шињела и натуче капу на незачешљану главу па пође кроз ноћ телеграфу да потражи Чачак те да 
.{S} И госпа у црнини оборила је уморну главу на колена.</p> <p>Под колима, којих је пуно двори 
> <p>— Сликар! — одговори и тужно махну главу па додаде више себи. — То јест, био сам сликар... 
им.{S} Приштевци са болом у души окрећу главу да не виде онога војника, којега су пре три годин 
жим али је он грубо трже.{S} Тада дигох главу и погледах га право у око.{S} Поглед му је био ми 
а, па мора да се сноси!</p> <p>Ја дигох главу и погледах га.</p> <p>— Ајде — настави он — спуст 
 непријатељ не би одвео.</p> <p>Окретох главу од овог боног призора и приђох једној гомилици ко 
е, нема планине, него гледај да савијеш главу под кров.{S} Остави пушку па гледај да уђеш у ред 
ни за љубав.{S} Ја бих волео да изнесеш главу, да одеш тамо, да поздравиш...</p> <pb n="650" /> 
о тако, ако те послужи срећа те изнесеш главу из овога окршаја и дођеш кад год у своје село.{S} 
да који је плаве и освајају.{S} Окрећеш главу да не гледаш више тамо, за собом, а пред тобом се 
p>Није знаш добро, ал колико да склониш главу.</p> <p>— Ама добро је, како да није добро! — узе 
н, подбула лица и подивљала погледа.{S} Глад му је била одузела и последње остатке снаге.{S} Иш 
</p> <p>Што се даље иде, пут све тежи а глад и зима све више стежу и све их више остаје успут.{ 
 стасит момак по узрасту, али га испила глад и напор, те му потамнело лице из којег сјакте два  
м кораку на лицима је ове деце исписана глад.{S} Шта ће бити даље?</p> <p>— На првоме кораку и  
на, оне свећице, па служба у пећини, па глад и умирање од глади, оно корење, па погибија чобанч 
у недогледне планине, та туђина била је глад и невоља.</p> <p>Па онда, до Призрена било је пута 
та; сретају се већ и самртници, које је глад и мраз савладао и који су се крај друма повукли и  
осле ове службе и молитве Богу и ако је глад, како који дан, све тежа била.{S} После два три да 
војска повлачи у планине где је очекује глад.{S} И кад стигне у Скадар, чиме ће тамо бити прихв 
олико сати путовања, избећи ће и мраз и глад и патње; они у колима која иду у Митровицу, полазе 
 <p>— Није што ми се пуши, вели, него и глад ми утоли.</p> <p>Дао сам му од свег срца, јер сам  
естита одморка, недовољна храна, умор и глад испио је ову децу, угасио им је онај благи детињи  
дна звера; звер те растргне да задовољи глад али те не мрзи, а гладан човек те мрзи.</p> <pb n= 
ридруже уверење да победиоци носе собом глад или можда одвратност према крволочноме послу који  
о главе хиљаду брига и невоља, подносио глад и студ, борио се са <pb n="685" /> опасностима и т 
тњав коњић мало већи од козе а мршав ко глад, те она покисла кожа на њему изгледа као разапета  
чицу пустила саму у планине, у патње, у глад.</p> <p>Деца су је сахранила.{S} Нису имала свеште 
 планине, у гудуре, у кршеве; крећемо у глад и у смрт!</p> <p>Пећемо се на снежне и недогледне  
 а све ближе местима, која му обећавају глад и невољу?{S} Где ће он сад незнан, непознат, пита  
у бољега квалитета а сем тога, прати их глад јер нису затекли плен који су очекивали а зашли су 
прата да би се спасао од пожара!</p> <p>Глад, која је раније само лебдела над нама, јављајући н 
разлика измеђ мене и пса.{S} Гладан он, гладан ја; хоће он да живи, хоћу и ја; кад нам даду ми  
и каква је разлика измеђ мене и пса.{S} Гладан он, гладан ја; хоће он да живи, хоћу и ја; кад н 
 знаш ти још шта је то гладан човек.{S} Гладан човек је гори од гладна звера; звер те растргне  
ргне да задовољи глад али те не мрзи, а гладан човек те мрзи.</p> <pb n="387" /> <p>И одиста, у 
ита један проседи позивац. — Биће да је гладан?</p> <p>— Дај му!</p> <p>— Море да га огрнем ови 
ма, где његов несретни народ, измучен и гладан, последњим остатцима своје крви боји снежне стаз 
е је, боље.{S} Не знаш ти још шта је то гладан човек.{S} Гладан човек је гори од гладна звера;  
ју и они који су тек липсали и са којих гладан војник сече парче меса пре но што стигну пси да  
ојој руци, срео мржњу.</p> <p>Али слика глади и није била тако страшна док се она само на појед 
 молитву.{S} Бона можда, или оболела од глади и зиме, несретна мајка потегла је овај мучан пут  
ити.{S} Идемо ћутећи и оборене главе од глади и умора.{S} Кад настане тако час тешкога умора, п 
а служба у пећини, па глад и умирање од глади, оно корење, па погибија чобанчетова; све, све на 
ани, подбули, почађали и изблесавели од глади.{S} Иду за нама и чекају да когод баци прљаву кор 
ових несретника, који су већ онемели од глади.{S} Један ми је изјави гласно, речима:</p> <p>— Х 
одмори и да се малаксава.{S} Клонули од глади сваки час су седали крај друма и очајно гледали г 
ти у планине албанске где ће умирати од глади и зиме, где ће се давити у блата и где ће их боле 
плим морским обалама, ови ће умирати од глади и студи на снежним планинама; док ће они већ на п 
 улицама падати као снопље и умирати од глади.</p> <p>Последње те вечери, пре но што ће се <pb  
 пушка.{S} Гладоваћемо и скапаваћемо од глади; боловаћемо и десетковаће нас болештине.{S} Засип 
 се из својих јазбина као звер за време глади.{S} Та је могућност имала у толико више услова, ш 
, још су далеко били од несретне немани глади која ће доцније, тамо у албанским планинама и на  
 је пред нама лебдела прождрвљива неман глади.</p> <p>Један отац, који се већ на првом кораку п 
угља који висе о њему.</p> <p>Јер, авет глади у велико лебди над овом војском изгнаника.{S} У П 
е и десетине хиљада оних којима је авет глади својом суровом кичицом по воштаноме, бледом лицу  
, која стиже у ове крајеве, где је авет глади и оскудица већ почела да помаља своје оштре зубе. 
ицу!{S} Зар не изгледа као да је аждаја гладна и халовита пала пред Младеновац, <pb n="505" />  
ладан човек.{S} Гладан човек је гори од гладна звера; звер те растргне да задовољи глад али те  
земљу.{S} Још се само чује тужно рикање гладне стоке које продире кроз ноћну тишину.</p> <p>Мра 
несе га собом кроз пусте планине и кроз гладне пољане.{S} Где ће он сада, где ће са женом и дец 
и, бескрајни, у врсте постројени редови гладне деце.{S} Ишло их је четворо по четворо у војничк 
у да се појављују, усијаних очију као у гладне звери, мрачни типови који су дотле бегали од сун 
а, па кувај оно пројино брашно те да се гладни исхране и загреју стомаке.{S} Ти људи што донеше 
игла загрејану дечицу са њега, забодоше гладни војници и заробљеници ножеве у његово тело да от 
и су се враћали очајни <pb n="385" /> и гладни.{S} У Приштини сам већ чуо реч: „Четрдесет и оса 
 и пробирају; у четвртој улици полегали гладни државни волови и закрчили улицу.{S} Овамо војник 
, да једеш тако.{S} Виш како те гледају гладни што пролазе крај тебе.{S} Бог ти је дао залогај  
 башти коју су успут срели и на коју су гладни пали као скакавци: или су поделили већ пола суву 
устише капке на прозоре те увећаше број гладних.</p> <pb n="142" /> <p>Када се на подне пребрин 
S} Кроз тишину која још влада, као глас гладних вукова, продире арлукање Арнаута и проноси језу 
главу, изгледало ми је да сам у погледу гладних који су пролазили крај мене и видели залогај у  
> <p>На овај се чичин узвик захори кроз гладну гомилу крти и студени смех, сличан смеху костура 
ница, спавала сам по кафанским клупама, гладовала сам или су ми војници додавали по комад хлеба 
 опет видети своју кућицу, па ма и даље гладовали.</p> <p>И истина, није потрајало дуго а дође  
ла постеља, него... бивало је кад смо и гладовали и мркли а не знали хоћемо ли сванути.</p> <p> 
е из дубоких блата, кисао је, зебао је, гладовао је и стајао је дигнуте главе у сред борбе, кад 
напустио кућу, зашто се ломио и зебао и гладовао и страховао и злопатио се и мучио?</p> <p>— Ак 
лук вукова а будити арнаутска пушка.{S} Гладоваћемо и скапаваћемо од глади; боловаћемо и десетк 
иш с нама све заједно и војује и вуче и гладује и гине па — ћути и трпи.{S} Види, мора се тако. 
ћи те да их не носе на раменима и да не гладују успут.{S} Спавали су по друмовима, сеоским коше 
 како газе друмски глиб и богаташе како гладују и сиромахе како умиру у блату.{S} Све су видели 
че изнурени трудним путем, неспавањем и глађу, увијени у крпе и дроњке, у ћебад и шаторска крил 
уди.{S} То су били или војници испијени глађу, угашена погледа, лица обрасла у длаку, подивљали 
 видимо, идемо ка Призрену.{S} Изнурени глађу, изломљени тегобама пута, малаксали од мраза и зи 
 пепео покрива земљу и по која догорела гламња се пуши.{S} Људи се дижу из гомиле, излазе из ра 
> <p>И кроз мрак прође ваздухом упаљена гламња, као факља.{S} Однеше је тамо где су запала кола 
 као растопљено гвожђе и из недогорелих гламња пење се дим танким млазевима из којих се развија 
 око ватре и догорела дрва.{S} Из једне гламње, која букти, пишти вода; далеко негде из ноћи ар 
.</p> <p>Жагор на све стране и праштање гламње под секиром и пуцкарање суве гране на пламену.{S 
да, што не питаш!</p> <p>— Дај, бре, ту гламњу с ватре и коју грану, западоше и волови!</p> <p> 
је све то говорио са мало гордељивости, глас му је по где и где задрхтао, вероватно потресен се 
идо својим очима, или је то само онако, глас? — пита у једној гомилици војни лекар, навикнут да 
бљеник причу, јер му реч заигра у грлу, глас му затрепери и две крупне сузе овлажише му очи.{S} 
зведрило, очи засијале живом светлошћу, глас добио неко поуздање и он се у том часу осећао задо 
видео везана крај ватре, вечиту ноћ.{S} Глас је тај морао од некуд из велике даљине допрети, је 
 колона тимочке дивизије! — грми понова глас и настаје кркљанац.{S} Пешаци се склањају у јарак, 
ом јасно да су сва тумачења излишна, да глас о повлачењу Врховне Команде у Призрен сам собом ту 
с друкчије изгледала! — узвикнуо је, на глас о томе, један наш виши официр, огорчени противник  
је, онемиле су од изненађења и бриге на глас да је Врховна Команда већ напустила Косово.{S} Сто 
 <p>И самоме песимисти се озари лице на глас о доласку савезничке војске а проседоме, који га ј 
ви гости.</p> <p>— Чиновник! — одговара глас с поља.</p> <p>— Па и ја сам чиновник! — одговара  
> <p>— Па и ја сам чиновник! — одговара глас изнутра.</p> <p>— Морате ме пустити, имам архиву и 
полуотшкринутога прозора некакав пискав глас, вероватно онај који је ту реч бацио и данас по по 
лазимо у шуму, да не разговарамо на сав глас, да ватре ложимо на заклонитим местима како се не  
оји смо се једва догледали, те је његов глас звонио као глас некога духа који се јавља из полут 
стави батаљон.{S} Кажу, стигао од некуд глас, Аустријанци се уставили код Крупња и ту ће као да 
о својим органом.</p> <p>По подне стиже глас да је пало и Младо Нагоричане и да су власти напус 
кида говор.</p> <p>Јасно је било, да је глас о паду Чачка морао изазвати запрепашћење у Армији, 
ечанскога.</p> <p>Једнога дана, када је глас топова измешао своју сурову грмљавину са топлом и  
у, позовемо на договор.</p> <p>Његов је глас задрхтао и у нама свима задрхта нешто у души, веро 
} Хтела сам да вичем за помоћ али ме је глас потпуно издао.{S} Покушах да му се силом отмем и р 
лакао.</p> <p>Веровао сам му, јер му је глас задрхтао у грлу.</p> <p>— На Ђуниској станици заос 
> <p>— Останите на телефону! — наређује глас и прекида говор.</p> <p>Јасно је било, да је глас  
ање телефона и чинило му се као да чује глас војводин отуд из Витановаца: „Да, да, то сам од те 
.</p> <p>— Па добро! — надвикује остале глас одушевљенога — Зар ми нећемо учинити ништа за доче 
лачић још колута у зраку, до нас допире глас топа.{S} Мало доцније и сунце ће се са Овчија Поља 
мало више освоји, поче и чешћа чарка те глас пушчане праске допире чак до слатинских положаја.< 
ика забринутост код бегунаца када прште глас да је пут за Бицан затворен.</p> <p>— Сад смо у кл 
зашао сам међу вагоне док ме не пресече глас стражарев: „Стој, ко иде?“</p> <p>Претрнуо сам жив 
ерију.{S} У исто време стиже капетану и глас да се негде на друму, идући Краљеву, налази још је 
данас по подне на станици и тај пискави глас продре кроз поноћну таму као совин врисак.</p> <p> 
али су се већ последњи стубови!{S} Први глас који сам чуо кад сам слегао доле у приштинску чарш 
хање и праштање заглушивало сваки други глас, па су ипак кроз ту целу хуку допирали до његових  
мо, снахо, ту кисне! — рећи ће ми други глас из мрака.</p> <pb n="476" /> <p>И одиста, ја тек с 
ћ бавио у начелству а доктор у дивизији глас о проласку Врховне Команде прелетао је дуж главне  
е одливала душу, као што је све јаснији глас чаше што више воде из ње одливаш.</p> <pb n="400"  
 тичиће, чу као из гроба пригушен дечји глас: „Тата, тата!“</p> <p>Глас детињи и срце очинско п 
И како та осећања — која нам као далеки глас прошлости својим муклим и пригушеним гласом казује 
планине.</p> <p>Да ли онај његов дубоки глас, који је бобоњао кроз празну и ниску одају; да ли  
оспа Јело, — одговара јасан, пун женски глас — и други су рањени и по два пута и по три пута.</ 
е, тек отуд из собе чуо се јасно женски глас кој говори на телефону.</p> <p>— Да, ја сам, ја!{S 
у се од једном позади нас груб војнички глас и пуцањ бича.</p> <p>Нико не маче.</p> <p>— Склања 
 рекла — говори један пискав и прозебли глас.</p> <p>— Ал немојте тако, госпа Јело, — одговара  
, који је у влажноме ваздуху лебдео или глас оних смртоносних звона, којима је зора оглашена, а 
поче живо говорити.{S} Њен тихи и мукли глас доби нову боју, која је бивала све јаснија што је  
 званичним гласом.</p> <p>— Е, одговори глас изнутра — онда извини.{S} Ја сам мислио ко други п 
знемирујући гласови.</p> <p>Још те ноћи глас је прохујао кроз Пећ а сутрадан зором, већ се ведр 
елу ноћ.</p> <p>— Ко је то? — пита онај глас из дима који се стално буни кад наиђу нови гости.< 
ризовића довде, два сата! — говори онај глас из дима.</p> <p>— Па... колико за ноћас, може се.. 
ас прошли и, не разбирајући како је тај глас могао до нас доћи, ми смо обазриво и са зебњом нас 
ам се толико драо, чини ми се да се мој глас чуо изнад свих осталих.</p> <p>— И како сам се дру 
 кости.{S} Изгледало ми је као да чујем глас несретнице коју разапињу на крст или јој вештице к 
 да избрише из душе.</p> <p>Да избегнем глас тих пушака, радије сам пристао да узнемирим госпу  
есе, просу се по Пећи чудан и изненадан глас, који нам освежи замрчене душе и разведри дубоким  
а идемо у групи! — јавља се неки брижан глас из гомиле.</p> <p>— Има ли ко оружја? — запита неп 
мо кожом! — одговори му један мрзовољан глас.</p> <p>— Рекох — онај ће први — прошли пут знаш,  
отмуло, пригушено довикивање, као таман глас дављеника, затим, далеко негде, јек секире и треса 
з телефонску слушалицу војводин одлучан глас:</p> <p>— У моје име стави под команду све, што ти 
је је спасла.{S} Њој је тек јуче стигао глас да јој је на северном фронту погинуо син.{S} Она н 
има.{S} Кроз тишину која још влада, као глас гладних вукова, продире арлукање Арнаута и проноси 
 догледали, те је његов глас звонио као глас некога духа који се јавља из полутаме; да ли можда 
 нетачно, у толико пре што је већ пукао глас да је пут за Дебар немогућ јер су Бугари заузели Г 
га кутка Србије, до којега није допирао глас топова.{S} Отаџбина није могла више понудити мирно 
 изумирала реч у грлу а гдекад задрхтао глас и затреперио као струна.{S} Казивала је смишљено,  
према деци и према стоци.{S} Један само глас додаје: „Овима би севап било наћи крова да заноће! 
S} То толико.</p> <p>— Можда је то само глас, можда није погинуо.{S} Бивало је то! — покушах да 
апева попа „Слава теби Боже наш!“ а оно глас му звони по пећини и изгледа ти као да уз гусле по 
 јуче на подне се <pb n="102" /> просуо глас да данас иду последњи возови у правцу Солуна и Кос 
вако борио.{S} Из тих мисли пробуди нас глас једнога који је био измакао нешто напред:</p> <p>— 
а сата ушао да се распита је ли истинит глас о проласку Врховне Команде.{S} Изашао је блед и уз 
дина.</p> <p>— Шесет? — понављамо сви у глас као изненађени и ако нико од нас није појмио колик 
на колима!</p> <p>— Срамота! — гракну у глас гомила.</p> <p>— И срамота и неваљалство! — додаде 
/p> <p>— Како, како, поновите! — дрекну глас из Армије.</p> <p>Капетан понови:</p> <p>— Неприја 
де.</p> <pb n="122" /> <p>Очас се просу глас о томе и поче пред начелством да се збира младеж к 
> <p>— То је немогуће! — пресече му реч глас из Армије.</p> <p>— То је могуће и тако је! — одго 
милици, која живо промиче улицом, чујеш глас једног мобилисаног адвоката.</p> <p>— Ја вам опет  
игушен дечји глас: „Тата, тата!“</p> <p>Глас детињи и срце очинско поведе му поглед и спази на  
огао чути.{S} Могли смо викати из свега гласа и не би нас нико чуо.{S} Да ли се шапутало из обз 
 ја још нисам чула ни речи протеста, ни гласа гунђања, као да је свако од њих свесан да само па 
пролазе без примедбе, сем што, их прати гласан смех оних којима није до смеха.{S} За овим иду м 
р и жагор, као оно рој кад се из далека гласи, наилазимо већ на прве ватре, на усамљене куће, н 
о негде иза планина, биће да то вечерње гласи.</p> <p>Сви дигосмо главе, сви се у томе часу сет 
.</p> <pb n="81" /> <p>— Можда и друкче гласи то пророчанство, — вели један дежмекасти господин 
а телеграма, који је стигао са бојишта, гласила: „Аустријанци у паници и нереду одступају“.{S}  
 кад падне Приштина — забобоња опет она гласина.</p> <p>— Видео сам, кад је падало Скопље!</p>  
 се у полумраку просто осећају и крупне гласине, која извире из дубине груди — Гледам, сироти љ 
д Прибоја у Санџаку, на Црноме Врху, на Гласинцу, код Побратца и пред Сарајевом.{S} Када му кап 
рам командантима армија.{S} Телеграм је гласио:</p> <quote>„Услед задоцнеле помоћи наших савезн 
одступање и ту сачекати наредбе које ће гласити да са батеријом крене на тај нови фронт.</p> <p 
милом питања и које га слатким, детињим гласићем, моли да их више не оставља саме, да остане кр 
где кад само, кад са којега стола падне гласније каква новост, сви остали столови ућуте и обрат 
ве јаснија и јаснија.{S} И тутањ је све гласнији и сад се јавља равницом змијаста фигура воза к 
дину.{S} Нико отуд није слао поруке, ни гласника, нико није писао, нико није јављао што, па се  
о варош! — одважи се један међу нама да гласно каже слутњу свију нас.</p> <p>— Или смо је ми уп 
p> <p>— Има је, велим! — понови војвода гласно — Како да нема одговорности?{S} Зар повести људе 
ове кочијаше и најзад и њих саме питала гласно: „Куда ћете?“</p> <p>А кад су они прешли Бистрич 
 све те разнолике своје осећаје, гомила гласно казује, она скоро прави један реви поворке који  
Ђаковицу не можемо наставља да размишља гласно једна сенка — Онај коњаник што нас предвече суст 
 Оно је пожар! — узвикну неко међу нама гласно и проломи тишину коју смо до сад шапатом сви ште 
ација.{S} У почетку она није изговарана гласно, није ни казивана њеним правим именом, али је ип 
 ће се малочас заложити ватра, сваки је гласно узвикивао: „Ово је моје место!“ старајући се при 
нема покрета, нема живота; не говори се гласно, не зауставља пријатељ пријатеља да га упита о н 
 најпре шаптало и дошаптавало, затим се гласно говорило и најзад се клицало и узвикивало.</p> < 
змицала, пропуштала ме, а неко чак рече гласно: „Пуштајте, људи, ову несретну мајку!“</p> <p>Уш 
нили и не знамо шта да почнемо.{S} Поче гласно саветовање, преко улице.</p> <pb n="455" /> <p>— 
исли тробојни барјачић, највећа гужва и гласно објашњавање и свађа; пред једном другом кућицом, 
нца.</p> <p>Та вест, која се шапутала и гласно казивала, која је пролетала и дерала кроз варош  
ко пута нервозно погледао у сат, поче и гласно да се љути.{S} Задоцњење је већ испунило три чет 
онемели од глади.{S} Један ми је изјави гласно, речима:</p> <p>— Хвала ти, брате и роде!</p> <p 
и пред дућанима, окупљао око оних, који гласно читају крупним и масним словима штампане телегра 
и и Њему.</p> <p>За столовима се говори гласно и шапуће, говори се узбуђено и са оштрим гестима 
 кад се састану гомилице, већ се говори гласно и не иде се сломљено као мало час, већ дигнуте г 
По где која кола и оне на њима пропрати гласно саучешће гомиле а по где која пролазе као кроз ш 
едан из гомиле, који нам је у мало речи гласно испричао историју ових двеју Мица.{S} Прва од њи 
/p> <p>— И зашто све то? — уздану један гласно настављајући вероватно ред мисли које је дотле у 
 мах он застаде, па настави своју мисао гласно:</p> <p>— Ја никад о дипломатији нисам имао висо 
љивог! — узвикну он и насмеја се готово гласно али ипак горко — Поверљиве су акције које неприј 
ј пустој пољани.{S} Казивао сам молитву гласно:</p> <p>„Оче наш, који си на небу, разгрни мутне 
тицу, па приђе једноме од њих и рече му гласно, тако да су сви могли чути: „Дедер, пријатељу, К 
е усањује.{S} Нема више жагора, нема ни гласнога разговора.{S} Шапће се и клонуло се иде ногу п 
омила пође да се растура.{S} После ових гласова свако је већ у себи донео одлуку и пошао је кућ 
" /> <p>Нов сат напора, укрштања разних гласова, јављања ненадлежних команда и; најзад капетан  
тање оних који одлазе, све то надвишава гласове топова који су се јутрос рано, док се није ова  
уче кренули тим путем и они донеше нове гласове о опасности, који се гласови нагло шире у масе  
ретрнух на уласку кад чух унутра људске гласове.{S} Учини ми се као да ступам у скровиште нечас 
е поновила јаче а чула сам и неке мушке гласове.{S} Једва сам умела да корачам и једва стигла д 
ка да је око тебе, снег и ветар угушују гласове, не схваћаш ни с које ти стране допиру, не чује 
негде далеко, позади нас, ужасна ларма, гласови су се надвикивали, урлик је обухватао све већу  
онеше нове гласове о опасности, који се гласови нагло шире у масе и изазивају нову забринутост. 
већ није више безбедан збег.{S} Стигоше гласови да је пао Чачак, пало Краљево и да Аустријанци  
амо и онамо и чује се пуцкарање ватре и гласови који се довикују и надвикују.</p> <p>Улазимо ду 
дана воде се очајне борбе на Страцину и гласови, који отуда стижу, предвиђају напуштање и тога  
ма.{S} Из њих су се чули женски и дечји гласови.{S} Са леве стране друма, иза кола, ишао је, на 
сава, нису нас ипак напуштали разнолики гласови који су се свакога дана путовања провлачили кро 
 доњих улица, зачуше се измешани људски гласови и сви обратисмо пажњу на ту страну.{S} Мало зат 
ретоварена душа.{S} Па ипак, кад женски гласови из кола цикнуше јаче у разговору и нехотице ми  
к Моравске Дивизије, пред којом су ишли гласови о њеним славним борбама са Бугарима на источном 
 војне станице или су се укрштали разни гласови, разна брујања и телефониста је уморан прекидао 
у хуку допирали до његових ушију очајни гласови: „Тата, тата!“...</p> <p>Када је војник завршио 
а <pb n="210" /> лупа у врата и нејасни гласови.{S} То извесно грешне избеглице још лутају траж 
ма.{S} А што Турци ближе селу, све црњи гласови се чују те леденим срцем чекамо кад ће наићи на 
до места где ћемо ноћас заноћити.{S} Ти гласови чак иду разним путевима и укрштају се; једни до 
Човек не може да протумачи себи како ти гласови постају; како се и зашто рађају, који су то под 
ице, одакле су били стигли узнемирујући гласови.</p> <p>Још те ноћи глас је прохујао кроз Пећ а 
ћини се забринули што ће и како ће, јер гласови озго из Јасенице, све црњи и гори.{S} Скупише с 
 народ засејао својим гробовима.</p> <p>Гласови о нападима у качаничкоме кланцу допрли су и ова 
се и могло заваравати оваквим и онаквим гласовима, али се сад већ јасно и очима видела ситуациј 
лушају новости са фронта, допуњујући их гласовима које је ко од њих побрао у некој канцеларији  
птица од живе у барометру.{S} Чим попне гласом и лоптица пожури горе под вилицу а чим спусти и  
p> <p>— Баш ти хвала, господине! — рече гласом који је дрхтао у грлу.</p> <p>Угасио је свећицу, 
угиба и злобно се кезећи шапће пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си, зар, избећи судбину која ле 
, злокобно се кезећи и шапћући пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си зар избећи судбину која лежи 
је стално шаптала у ухо својим пискавим гласом; „Мислио си зар избећи судбину која лежи на твом 
апита капетан невојнички, готово благим гласом, осећајући и сам тежину ситуације.</p> <p>— Тамо 
— запишта неким пригушеним, животињским гласом.{S} Кад сви обратисмо пажњу на њега он узе нарич 
после дуже паузе, расејано и уздрхталим гласом прошапта, спуштене главе, упућујући речи себи у  
сти пушку на руку, одапе је и прозеблим гласом прошапта:</p> <p>— Стој!{S} Ко иде?</p> <p>— Ја! 
аве архипастира.</p> <p>Тамним и муклим гласом, који као да је из гроба долазио, и који је јеца 
м, извуче мало главу и меким, промуклим гласом прошапта:</p> <p>— Ви ме не познајете?</p> <p>—  
да казује, оним једноставним, промуклим гласом, који ће <pb n="406" /> доцније, кад је буде њен 
а изговарајући својим мутним, промуклим гласом речи кроз стиснуте вилице, које као да је грч ст 
 /> <p>— Немој да плачеш! — рече топлим гласом којим само старост уме говорити — Немој да жалиш 
Сарајевом.{S} Када му капетан поузданим гласом понови све, што је раније рекао, војвода му наре 
а мало и додаде затим јасним и свечаним гласом:</p> <p>— Ја ћу се лично ставити на чело моје во 
! — одговори бели витез тамним, гробним гласом.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Краљ Вукашин Мрњавч 
љале му коња и сузним очима и узбуђеним гласом, који је дрхтао и грцао, засипале га питањима:{S 
>Старац је говорио искреним, потресеним гласом али не окрећући нам лица, већ на против пружајућ 
обље српске артиљерије, рече потресеним гласом и са дубоким болом У души:</p> <p>— Свршено је,  
естре — одговори потпоручник потресеним гласом. — Немам снаге да их својом руком убијем...</p>  
чи официр изговорио очевидно потресеним гласом а затим је брзо прешао на <pb n="692" /> нека об 
у врцале му сузе и промуклим, загушеним гласом драо се:</p> <p>— Пустите ме, пустите ме да их п 
ас прошлости својим муклим и пригушеним гласом казује ово звоно које је салило цветно доба наше 
 и спусти руку на револвер и пригушеним гласом цикну:</p> <p>— Скидај или...!</p> <p>Бела заста 
и нагло их отвори узвикујући пригушеним гласом:</p> <p>— Пуковниче!</p> <p>Ађутант потече врати 
р она опет настави али неким придушеним гласом, који је јасно казивао да јој страх гуши и сад г 
ослуга већ у седлима и командир снажним гласом командује:</p> <p>— Марш!{S} Марш!</p> <p>Коњ по 
о! — тешили су ме они исти и истим оним гласом као мало час ону несретну мајку.</p> <p>Тамна но 
а собом! — Говори онај с поља званичним гласом.</p> <p>— Е, одговори глас изнутра — онда извини 
ошћу и узнесе главу па јасним, одлучним гласом додаде:</p> <p>— На Ситници треба примити одлучн 
ицир је све то говорио јетко и дигнутим гласом гужвајући ону наредбу у снажној шаци.</p> <p>— А 
теници певају песме нарочитим, тронутим гласом којим се певају песме растанка.{S} Да ли ми је о 
ога стола, и ако доста живо, ипак тихим гласом води.{S} Говорило се о ономе, о чему је у то доб 
личанство? — упита његов секретар тихим гласом, као да не жели реметити поноћну тишину.</p> <p> 
, па одважно диже главу и настави вишим гласом, кроз који је звонило топло поверење и детиња ис 
осподине потпоручниче! — изусти капетан гласом у коме није било онога његовога свагдашњега поуз 
, тата?</p> <p>— Куда...? — одговори он гласом који му дрхће у грлу — далеко... много далеко... 
оријум српске државе! — одговори официр гласом кроз који је звонио дубок бол.</p> <p>— Оно смо  
а вам кажем ништа, али... — затеже опет гласом који казује сумњу. — Право да вам кажем, ми који 
род и нико није хтео да верује немиломе гласу да неће доћи, те су се и даље лепршале заставе ис 
у и његовоме старачкоме, тихом и благом гласу, одиста је приликовало да у том часу рече богочов 
ч Отаџбина, њему би се узнеле груди и у гласу му је било нечег звонког и свечаног.{S} Када је п 
горким примедбама гомиле.</p> <p>— Гле, гле овај шта је натоварио на кола.{S} Тај као да је доб 
умом и свако иде за свој рачун.{S} Ено, гле како они тамо измакли, не би их могао ни довикати.< 
> <p>— Гле, мама, наш Гвозден!</p> <p>— Гле наша Гривна!</p> <p>— Наша кола, тата послао кола — 
сути горким примедбама гомиле.</p> <p>— Гле, гле овај шта је натоварио на кола.{S} Тај као да ј 
еца познадоше коње и кликнуше:</p> <p>— Гле, мама, наш Гвозден!</p> <p>— Гле наша Гривна!</p> < 
у страну од те групе, узвикну:</p> <p>— Гле, па оно је Млађа! — и предаде дизгине свога коња је 
чује донде, а он стоји пред вратницама, гледа овамо а не миче.</p> <p>— Пази нико га од његових 
мутним погледом, погледом који се гаси, гледа мајку и гледа небо и гледа последње јесење зелени 
тка напушта Крушевац и креће на Косово, гледа <pb n="219" /> и плаче.{S} Паде ми не памет, у то 
зраза, без саучешћа, без свести готово, гледа за собом и пред собом и не уме да се прибере.</p> 
о се није плашио.{S} Свет код „Славије“ гледа са прозора и са тротоара. <pb n="460" /> Војници  
е наређује да одмах крене за Чачак и да гледа да се пробије кроз варош, иначе му је батерија из 
јући пред собом укочена погледа, као да гледа у своју слику, као да је она ту, пред њим, као да 
да, којим он тупо, блесаво и без израза гледа последњи пут у свет.{S} Њега су извели из тамнице 
ећу свога детета и своју.{S} Она и даље гледа за њега девојку, те да види радост материнску чим 
S} Паде, па, жали за мном, издише па ме гледа — а сузе му теку.</p> <p>У том разговору стигосмо 
и хаљинице, али се тиме бар забавља, не гледа по кући, не мисли на кућу, коју су он и жена двад 
вратнице.{S} Бабо стао пред коње, па не гледа овамо него окренуо главу и све нешто псује коње.{ 
м од цркотина.{S} Он животињски звера и гледа хоће ли му ко пружити што, хоће ли ко испустити к 
си бегао?</p> <p>Он ћути, упорно ћути и гледа тупо и немо а две му се крупне сузе врте у очима. 
им чудом мимоишла смрт, стоји запањен и гледа у ту гомилу меса која лежи под поломљеним колима. 
{S} Гологлав, пушка му о рамену, стао и гледа да види ваљда јесмо ли још на друму или смо крену 
оји се гаси, гледа мајку и гледа небо и гледа последње јесење зеленило.</p> <p>— Је л’ давно бо 
у да се склоне а свет стоји убезекнут и гледа.</p> <p>Па онда настави, још задихан од трчања:</ 
зи овамо к нама, већ стао пред капију и гледа.{S} Гологлав, пушка му о рамену, стао и гледа да  
м, погледом који се гаси, гледа мајку и гледа небо и гледа последње јесење зеленило.</p> <p>— Ј 
b n="74" /> почетка рата, да све ствари гледа кроз веома мутне наочари.</p> <p>У другој гомилиц 
 му поњавицу и топло му тепа а болесник гледа, мутним погледом, погледом који се гаси, гледа ма 
 чаршаву положаје, што кафеџија попреко гледа али гута за љубав повољних вести које су и њега р 
у прокисле и згужване хаљинице а весело гледа и чврсто <pb n="493" /> се држи за војников кажип 
и, свако немо, престрављено, преплашено гледа како се товаре кола и упорно чека на капиџику да  
му, стао крај предњих точкова па брижно гледа бонога јединца.{S} Мајка му подмеће сено под глав 
ашао силан свет на улицу, па нас све то гледа, нас аустријанце, нас непријатеље.{S} Наиђоше ми  
мере, без циља; повлачење које цео свет гледа и које управо заједнички врши и и војска и народ. 
као што се са самртником говори а он их гледа укочена, безизразна погледа и гризе стиснуте усне 
и опет као да су у бању пошли!</p> <p>— Гледај молим те шта вуку државна мунициона кола а муниц 
е капетане! — одговара водник.</p> <p>— Гледај, пази!</p> <p>Сви обратише пажњу на ону страну о 
ијеш главу под кров.{S} Остави пушку па гледај да уђеш у ред ка и сви други.{S} Нађи, веле, себ 
ле: нема више пушке, нема планине, него гледај да савијеш главу под кров.{S} Остави пушку па гл 
 еванђелским самоодрицањем, подноси.{S} Гледајте како изгледају ови јадници, што пролазе крај н 
ише сузе а у грлу задрхта реч:</p> <p>— Гледајте ме, децо, добро ме гледајте!{S} Последњи пут в 
ч:</p> <p>— Гледајте ме, децо, добро ме гледајте!{S} Последњи пут видите свога Краља!</p> <p>Су 
ину.{S} Видиш гомилу овде, гомилу онде, гледају, блену, не знајући ни шта се све дешава у доњем 
х слика на зиду.{S} Из собе два прозора гледају у двориште Богословије али, висином својом на с 
а се гледамо као браћа а да нам се жене гледају и да један другог помажемо.{S} Тако смо се брат 
ј, синко, да једеш тако.{S} Виш како те гледају гладни што пролазе крај тебе.{S} Бог ти је дао  
з које се пењу призренске куће, прозори гледају преко дворишнога зида и преко кровова суседних  
ти њихов пораз и да у Нишу са поуздањем гледају у ситуацију или бар такво поуздање <pb n="32" / 
ледало ми је као да ме сви са презрењем гледају.</p> <p>— Кад смо прошли кроз Милановац а оно,  
уно опасности коју су преживели те немо гледају <pb n="536" /> за собом укочена, суманута погле 
 јастуцима, завиле се шаловима и очајно гледају овамо у гомилу као да би хтеле запитати: „Кажте 
рај постеље и чекала, стрпељиво чекала, гледајући га како слатко спава покривен ћебетом и повиј 
ворио брзо, са пуно заноса и топлоте и, гледајући пред собом укочена погледа, као да гледа у св 
азговор онај мали господин под стрејом, гледајући у стрму уличицу — коме је то могло пасти на п 
 поћи у сусрет?{S} О томе сам се питао, гледајући ове ружне слике у Пећи, о томе је свако себе  
ту девојче заврши причу, заврши и ућута гледајући предасе и увијајући се понова у ћебе, које јо 
е у књигама записано — поче старац и не гледајући у мене, више сам себи — али кажу људи, некад  
стоји крај друма, без јела и пића, тупо гледајући предасе и подајући се смрти која га постепено 
и дохватише невојнички да скину шајкачу гледајући уморена старца, који је крај друма повијен ст 
ених лактова на колена и главе на руке, гледала у пламен који је буктао и повијао се.</p> <p>Ми 
.{S} Ја сам седела крај његове постеље, гледала га дуго, дуго, и размишљала.{S} Жалила сам га,  
провалила и коју су дечица својим очима гледала.{S} Он је тамо, међ њима: он прихвата мезимче у 
ам! — настави она. — Ону сам смрт очима гледала, оно је било невинашце коме није намењено да ги 
/head> <p>Да ли што сам је ја кроз сузе гледала — настави госпа у црнини после дуге, врло дуге  
е сећам.{S} Сећам се да сам такве сцене гледала намештене, на позорници, па и тада ме је, у при 
вори оно једно око.</p> <p>Ћутала сам и гледала га и он ме гледао и ни речи није проговорио.{S} 
астала.{S} Наслонила сам се на ограду и гледала сам дуго доле у воду.{S} Носила сам се мишљу да 
.{S} Ја сам у њему већ гледала одмену и гледала сам, ако не хранитеља а оно бранитеља куће.{S}  
на <pb n="474" /> друму а сад сам у њој гледала драго прибежиште које нуди спасење моме детету. 
х мрака.{S} Док се још по мало назирало гледала сам непрестано у прозор а кад се сасвим смрачи, 
о — вели несретна мајка, јер сам све то гледала кроз сузе, носећи на рукама мртво дете и лутају 
азговара са сином.{S} Ја сам у њему већ гледала одмену и гледала сам, ако не хранитеља а оно бр 
ледали тамо, оне плаве и модре планине, гледали смо као неку светињу, као да је оно тамо света  
ом појачању фронта, који нас је бранио, гледали спас свега што је почело да се руши.{S} Догледа 
 је Србија“.{S} Дуго смо после ћутали и гледали тамо, оне плаве и модре планине, гледали смо ка 
сваки час су седали крај друма и очајно гледали гомилу која крај њих пролази и иде даље.{S} И с 
и су остали и који су овај мучни призор гледали са прозора својих кућа или сабрани у престравље 
рило се у опште много о пророчанствима, гледало се у карте, у дланове, у плећке и разговарало с 
о, ручице су му гореле а усијаним очима гледало ме је право у очи.{S} Ох, несретна мајко, да ли 
и оно његово око, које ме је тако оштро гледало, питало ме је:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти ов 
лиманско становништво Метохије није нас гледало пријатељским погледом а хришћанско се и само пр 
 гласине, која извире из дубине груди — Гледам, сироти људи, са колико вере и колико поуздања д 
онту, измеђ Качаника и Гилана.</p> <p>— Гледам вечерас — вели виши, коштуњави учитељ, светлих о 
</p> <p>— Била сам, вели, на станици да гледам свет.{S} Сва деца отишла, па и ја.{S} Стајала са 
 просјаке а оставио ми очни вид, зар да гледам сву ову невољу и јад?</p> <p>Мало му је ко удели 
д кућом кад ме удари тане.{S} Стојим па гледам и мислим се да л’ да оставим кућу... мислим се,  
мртву децу.{S} Окретала сам главу да не гледам и журила сам а ни сама не знам куда.{S} Стигла с 
дубљену капију па само промаљам главу и гледам шта се дешава.{S} Борба се већ води у Душановој  
него да се поделимо одмах сад, па да се гледамо као браћа а да нам се жене гледају и да један д 
говори, него тако идемо оборене главе и гледамо предасе.{S} Успут сретамо и друге, тако исто на 
е пречицом оде као тане из пушке.{S} Ми гледамо за њим како граби па и радујемо се његовој срећ 
е поворке побожних које је водила вера; гледао сам бескрајне поворке војсака, водила их је воља 
арода који се буни, водила их је мисао; гледао сам шарене поворке веселих, водило их је задовољ 
те како се руши читава једна држава.{S} Гледао сам својим очима старога Краља на крушевачкој ст 
а горњем спрату једне од тих кућица.{S} Гледао сам са жудњом у тај прозор, тамо у соби мора да  
преживео најсвирепије душевне патње.{S} Гледао је растројено, питања сам му по неколико пута по 
е поднаредник и диже шајкачу с главе. — Гледао сам их како падају, ти часни младићи, опијени сл 
 у Грацу „где је посећивао Универзитет“ гледао један пут ватрогаску чету када се враћала са пож 
{S} Тај прозор пустога млетачкога двора гледао је далеко на море и отуд, из даљине, се догледао 
и ме не волеш више?</p> <p>И даље ме је гледао истим погледом и ни једна се црта на његовом лиц 
ио руку да је прихвати и блесасто ме је гледао и не благодарећи ми.</p> <p>Кад смо измакли мало 
S} Седела сам крај прозора, а прозор је гледао у авлију, и по цео дан сам плакала.{S} Једнако м 
ар сам ја крива?</p> <p>Он ме је и даље гледао са презрењем и понова је тргао руку коју сам љуб 
</p> <p>Ћутала сам и гледала га и он ме гледао и ни речи није проговорио.{S} Ја сам заборавила  
} Учини ми се чак да је официр баш мене гледао.{S} У том засвира, далеко за нама, јуриш и наста 
ћи или још и доцније, у дубокој ноћи, и гледао чаробну мртву варош.{S} Ако је месечина изостала 
 друмовима и кроз ове планине, које сам гледао са Врдника, као роб, и да ме прати стража са пуш 
рестолонаследник је сад већ нестрпељиво гледао у врата којима се улази у његову собу.{S} Где ка 
уморно гледао погледом без израза, дуго гледао у једну тачку, подајући се, усамљен у том тренут 
 синовља гроба.{S} Чичица је дуго, дуго гледао оне модре повијарке, где толики млади српски жив 
отражим оца.{S} Он ме никад није толико гледао, никад није толико бринуо о мени, по некад је би 
а, који је иза свога топа стојао и немо гледао смрт око себе.</p> <p>— Господине потпоручниче!  
ритиснуо длановима слепоочњаче и уморно гледао погледом без израза, дуго гледао у једну тачку,  
ске а проседоме, који га је победоносно гледао, умиреноме утиском који је та његова изјава учин 
Па онда седмо, осмо, девето... ко би их гледао, ко би имао срца, ко снаге и очију да их све вид 
се може што спасти те кад, својим очима гледате слом државе, својим очима гледате како се све к 
очима гледате слом државе, својим очима гледате како се све крха и руши а светина се гуши и сте 
 стење под рушевинама; кад својим очима гледате како све пада, како се сурвава и претрпава домо 
— Зар сте ви имали начина?</p> <p>— Кад гледате, господине мој, својим очима како бега Краљ, бе 
има?</p> <p>И збиља, страховито је било гледати како су се бацале ствари које су се на колима д 
сјај а плиш своју некадању боју, али га гледаш са сажаљењем, као пропалу лепотицу на којој се ј 
 лак свој сјај а плиш своју боју али га гледаш са сажаљењем као бившу лепотицу на којој се још  
о ти је било тек кад си га напуштао, па гледаш очима како непријатељ улази у твоје село.</p> <p 
лаве и освајају.{S} Окрећеш главу да не гледаш више тамо, за собом, а пред тобом се уздиже мост 
слиш оставили би те они крај деце да их гледаш и да их храниш.{S} Не би боме, него би ти опет д 
оз зубе а одушевљени узе да брани своје гледиште.</p> <pb n="35" /> <p>— Први пут кад је пао, в 
 последица.{S} Он је чак, бранећи своје гледиште, бацио у очи војводи Мишићу неколико грубих ре 
 земљу?</p> <p>Ђенерал Јуришић стаде уз гледиште да команданти имају право на ову иницијативу п 
 мишљење али се видело да је и он уз то гледиште.</p> <pb n="711" /> <p>— Могу имати права прим 
егдана без аутомобила како газе друмски глиб и богаташе како гладују и сиромахе како умиру у бл 
ржи, дедер..а..а..аи!“ То већ износе из глиба запала кола.</p> <pb n="654" /> <p>И другачи узви 
Сава, па „Узо деда свог унука“, па онда Глигор Комита и већ све редом.{S} Кад дође слава а мој  
па слике на зиду, Краља Петра и војводу Глигора и Косовску вечеру и чуо сам речи <pb n="638" /> 
а на земљу; рањени се вуку по земљи као глисте, запомажући и лелечући да се дочепају друма, <pb 
у извршио самоубиство потпуковник Душан Глишић.{S} То је био официр, са којим сам оних тешких и 
ло се о самоубиству потпуковника Душана Глишића.</p> <p>— То је прво самоубиство, а биће их још 
 расплинуо по целој кафани, размишљао о Глишићу, Ускоковићу и Рајићу, приђе ми један просед чов 
нама и кланцима, где ће нам звери кости глодати.{S} И када доспемо тамо где смо јутрос кренули, 
ла испадне оглодана кост они је грабе и глођу, кад испадне празна кутија од конзерве они је лиж 
ду мисао о томе, како је невоља велики, гломазан жрвањ који меље све обзире и све односе људске 
авцем и сад се не могу да окрену; двоја гломазна воловска кола утисла се међу собом точковима т 
м, који ће затим дуго и дуго бити једна гломазна брига и терет целоме Споразуму.</p> <p>Ми смрт 
че.</p> <p>За аутомобилом лагано шкрипе гломазна воловска кола са државним воловима, претоварен 
ојом стазом, секући напором младе снаге гломазне животне валове.{S} Догледао сам и ја већ како  
/p> <p>Промиче батерија тешко извлачећи гломазне точкове из дебелога блата које је покрило разр 
и свако се повукао у своју кућу.{S} Кад гломазни топовски точкови затандркаше мртвом чаршијом,  
ке руске мисије и доктор, шеф мисије, у гломазним мужичким чизмама, улепљеним блатом више колен 
м пролетао је ваздухом, као да се нешто гломазно, огромно ваља и гази, рушећи све собом и као д 
о неман полаже своју мртвачки студену а гломазну руку на његово слабо раме, које се под том теж 
<p>Осврнусмо се још једном за собом.{S} Глува ноћ још страсно грли отаџбину, коју смо ми напуст 
к, та густа и тамна ноћ, није била тако глува.{S} Чуло се, одовуд или отуд, како неко промиче и 
очњачких бегова.{S} Све то лежи пусто и глуво; леже мртва једно крај другога два доба историје. 
ишина свуда овладала; када је наступило глуво доба у које се мртви буде — дебели су капци на ме 
ћутао.{S} Ишли смо и даље лагано а кроз глуву ноћ, која је лежала на мртвој вароши, чуо се из н 
} Не зборећи ни речи, не реметећи ничим глуву тишину, која је под манастирским сводовима царева 
начелства, умире један глумац.</p> <p>— Глумац? — изненадих се ја.</p> <p>— Он каже да је глума 
изненадих се ја.</p> <p>— Он каже да је глумац.</p> <pb n="156" /> <p>Пођох одмах тамо где ми ј 
 крај плота, иза начелства, умире један глумац.</p> <p>— Глумац? — изненадих се ја.</p> <p>— Он 
ника, пет хиљада сликара и десет хиљада глумаца.{S} Ја не познајем ту земљу, али ево на памет т 
ање са содомским сликама; па онда једна глумица неког путничког друштва, која је од првог балка 
а је од првог балканског рата напустила глуму сматрајући ваљда себе за обвезника и никако се, н 
тупамо на мост, који под нашим корацима глухо одјекује.{S} Дрим хуком дере под њим, као да би д 
крагујевачким друмом, загустио свет.{S} Гмиже пешак као мрав а кола загустила те се просто закр 
е већ уздиже дим са ватара и видиш како гмиже рој војске и народа <pb n="338" /> који је село в 
 суве гране на пламену.{S} По друму још гмиже маса, која једнако надолази; чује се пљаскање бла 
тужну поворку, која се лагано кретала и гмизала по друму.</p> <p>Када смо, јуче у сумрак, крену 
559" /> <p>Светина, која је до мало час гмизала по улицама, повукла се некуда.{S} Где — сам ће  
едним колима, разговор прелази у буру и гнев и из дерњаве се само поједине речи чују:</p> <p>—  
батерију, која ће навући борбу и са њом гнев непријатељев, смрт и разор вароши.</p> <p>Капетан  
ла их је воља јача и старија; видео сам гневне поворке народа који се буни, водила их је мисао; 
праћених живим гестом оне здраве руке и гневом који му је пламтео из очију.</p> <p>— Сви, сви,  
е ја ипак волим!</p> <p>Његово око сену гневом и мржњом, он диже руку и — показа ми врата.{S} Ц 
алипољу, савили су прогнаници себи нова гнезда, ту ископали нова огњишта и, далеко од рода свог 
 као неки оквир панорами овога питомога гнезда, разнолике су природе, као да собом означавају д 
а одевени.{S} Види се да се разбегло из гнезда изненађено неочекиваном силом, као оно кад пожар 
з стрму страну и припијају уз стену као гнезда, надносећи се једна над другом.{S} Сен још једно 
он сузних очију посматрао своју кућицу, гнездо у коме су у миру он и жена отхрањивали тичиће, ч 
а носећи у кљуну сламчицу да свије ново гнездо.{S} Вода набујала, земља отворила плућа и испара 
> <p>Ту, међу добрим људима, савили смо гнездо; ту заждили ватру на огњишту, ту се први пут огр 
:</p> <p>— А ми још идемо у Ђаковицу, у гнездо њихово.</p> <p>— Па ми нисмо војска, неће ваљда  
ни погледи целе гомиле која се мало час гнушала.</p> <p>Тако је било код једнога вагона, код др 
 очи од блата, као оно у купатилу после гњурања у воду, и настављали пут мирно и трпељиво.</p>  
ут је све стрменитији, све тежи, јер је го камен и у њему урезана уска стаза, под којом зјапи п 
 на телефону! — наређује глас и прекида говор.</p> <p>Јасно је било, да је глас о паду Чачка мо 
{S} Један је наводио неки Радославовљев говор; други, чланак неког француског листа, трећи је н 
ај који му је легао на душу, скретао би говор или пажњу на други који предмет.</p> <p>— Можеш л 
говорио — настави — мио му био знаш тај говор јер немамо него један дан ода још, ако овако пође 
слати је тамо.{S} Али још није ни почео говор а начелник топлички искористи везу коју му је ова 
је био и сам дивизијар, који је допунио говор инспекторов изјавом, да је и последњи војник посл 
них војника.{S} Они разговарају са њим, говоре му тихо, благо, као што се са самртником говори  
зна да ће ноћас, кад све ове што му сад говоре буде савладао уморан сан, или можда у рану зору  
139" /> остале редом.{S} Све шапћу, све говоре једно исто, једна се иста вест преноси из групе  
 рекоше да ником, ни женама ни деци, не говоре што су доконали, како се не би чуло и рашчуло те 
њима. — Чујете ли; то још српски топови говоре и до год они не занеме, ја ћу веровати у биће Ср 
 што сви казују, о својима о којима сви говоре.</p> <p>— Имам — вели — две удате сестре, у добр 
мо, ал не кажу на коју страну.{S} Једни говоре на руски ћемо фронт, други на француски а трећи  
 пријатељи код њега у канцеларији, увек говоре само о политици и убрљали су црвеном писаљком це 
, њему је то саопштено и све ово што му говоре другови, не тиче се њега јер он више не постоји. 
а, али ни на једној седници није о њима говорено.{S} Један од министара имао је прилике да једн 
непознат, пита се и тешко грца у сузама говорећи о томе.</p> <p>— Сви се познајемо сад, све нас 
{S} Прелети га једанпут и двапут па, не говорећи ни речи, подписа завој и врати га ордонансу ко 
ци застају, ослухују па одлазе даље, не говорећи ни речи.</p> <p>У кући, где болесник лежи, нас 
ди да се челни топ скине, намести и, не говорећи ни речи да је пронашао заседу, он темпира топ  
" /> као да дршће земља под нама.{S} Не говорећи, не споразумевајући се, немо, пођоше и из наше 
јкама чија су деца на положајима.{S} Не говорећи ни речи, не обзирући се ни на кога, овај стран 
 диже главу:</p> <pb n="709" /> <p>— Не говорећи о томе — рече војвода — да ли смо у могућности 
им осећањем страха, кренули смо даље не говорећи више један са другим ни речи.</p> <p>Тамо доле 
ећским или стоје прибрани у гомилице не говорећи међу собом, не интересујући се ни зашто, не ра 
и војника.</p> <p>— Не, његова госпођа, говори са сином.</p> <p>— А где им је син?</p> <p>— У а 
нглезе и Французе.{S} Он те ствари зна, говори француски и прима неке стране листове са сликама 
За столовима се говори гласно и шапуће, говори се узбуђено и са оштрим гестима и говори мирно и 
е, одлази у куће и плави целу варош.{S} Говори се једновремено о свему, и о великим бригама и о 
шта је од Феризовића довде, два сата! — говори онај глас из дима.</p> <p>— Па... колико за ноћа 
.{S} И јуче су прелазили па изгинули! — говори с оне стране улице један бакалин, који је ту ско 
мам архиву и рачунске књиге са собом! — Говори онај с поља званичним гласом.</p> <p>— Е, одгово 
 и да те нису ухватили, куда би бего? — говори благо један од оних што несретнику везаних руку  
ије био рањен ја не бих ни речи рекла — говори један пискав и прозебли глас.</p> <p>— Ал немојт 
ше да чекате.</p> <p>— Напоље се понова говори о доласку Француза?</p> <p>— Дај Боже нека дођу, 
не ваља, он се опет смеје.{S} Не зна да говори, него тако брља језиком ко пијана баба.{S} А бић 
 <p>Познао ме је али није имао снаге да говори.{S} Једва се прибрао да ми каже само неколико ре 
нцуска помоћ.{S} Ако је ко и покушао да говори о томе, остали су га с чуђењем посматрали и изми 
 је вилица размрскана те не може још да говори.{S} Хтела сам да вриснем али сам се бојала да га 
да се не загаде.{S} Док мајка кроз сузе говори, дете пишти и вије се у рукама материним а тај п 
<p>Војвода Мишић задржа право да о томе говори кад се буде прешло на решавање о могућности и ус 
 промета, нема покрета, нема живота; не говори се гласно, не зауставља пријатељ пријатеља да га 
ених скопљанаца.</p> <p>Нико ии речи не говори, свако немо, престрављено, преплашено гледа како 
виш, да знам како ти је!</p> <p>— То не говори г. пуковник? — запитах шапћући војника.</p> <p>— 
ижи себи и Њему.</p> <p>За столовима се говори гласно и шапуће, говори се узбуђено и са оштрим  
 господин млатара рукама, мисле тамо се говори о нечем важном и прилазе новој гомилици, где се  
оје су стигле из Солуна и одушевљено се говори <pb n="42" /> о грчкој мобилизацији и тумачи се  
гружено кад се састану гомилице, већ се говори гласно и не иде се сломљено као мало час, већ ди 
г и од оног.</p> <pb n="41" /> <p>Ту се говори о томе шта је казао „наредник из дивизије“ и „жа 
овори се узбуђено и са оштрим гестима и говори мирно и разборито.{S} Врева се час пење до праве 
ога од тифуса али ведрије му мало очи и говори, разговара.{S} Кад сам му мењала облоге и реко м 
и ослободи те проседи позивац узе да ми говори:</p> <p>— Што су те, бре, послали овамо на клани 
уд из собе чуо се јасно женски глас кој говори на телефону.</p> <p>— Да, ја сам, ја!{S} Како си 
у тихо, благо, као што се са самртником говори а он их гледа укочена, безизразна погледа и гриз 
бразују гомилице у којима увек по један говори а сви остали слушају.{S} Тако исто и доле, код д 
а везе са важним личностима.{S} Он зато говори само у крупним потезима и само о крупним стварим 
цније, у својој материнској себичности, говорила да има и других бојишта на којима се може бори 
 говорила са неким заносом и узбуђењем; говорила је као да се у томе часу будило у њој нешто мо 
ам знала до краја на памет, па сам онда говорила онако разне речи.{S} Молила сам се за оца, за  
што сам вам са више бола и са више суза говорила о смрти мога мезимчета но о овој највећој неср 
и ћемо до зоре.</p> <p>Ја нисам ни речи говорила.{S} Кренули су, кренула сам и ја са њима.</p>  
е би срела са његовим погледом, већ сам говорила <pb n="427" /> оборене главе држећи његову рук 
 обећава утеху!</p> <p>Госпа је све ово говорила са неким заносом и узбуђењем; говорила је као  
ратим на малопређашњу вашу напомену.{S} Говорили смо о ономе војничкоме препаду, који велите да 
када су сагледали ове кржљаве младиће и говорили су међу собом: „Шамарима ћемо их тући!“</p> <p 
знам.{S} Једино ме је тешило што су сви говорили: сад је рат свршен.{S} За неколико дана па ће  
 они који су до сад мирно и хладнокрвно говорили и уопште, разговор пређе у живу и нервозну пол 
озу били су врло престрављени и мало су говорили или су можда мало знали.{S} По њима, једно је  
анству није пала реч само ту за столом, говорило се о њему тих дана на све стране и у сваком ку 
 ја стајао, не могући да добијем место, говорило се о самоубиству потпуковника Душана Глишића.< 
страст.</p> <p>Тих дана, измеђ осталих, говорило се нарочито и о пророчанству неке старе Туркињ 
а, очекујући један од другога утехе.{S} Говорило се са много мање поуздања но јуче и прекјуче,  
 доста живо, ипак тихим гласом води.{S} Говорило се о ономе, о чему је у то доба цео свет говор 
 чему је у то доба цео свет говорио.{S} Говорило се о повлачењу <pb n="576" /> и погрешкама ово 
дана на све стране и у сваком кутку.{S} Говорило се у опште много о пророчанствима, гледало се  
 сврши, <pb n="635" /> како се међ нама говорило, него још канда обрну наопако.{S} Нико нам ниш 
села.</p> <p>Тог дана само се о Турцима говорило међ нама и сви су старији били врло забринути. 
{S} Нешто што се цео дан само о Турцима говорило а нешто и она густа тама у дубини пећине.{S} И 
 улици је био редован живот али се ипак говорило само о јучерањем пуцању.{S} Једни су тврдили д 
{S} У нашим редовима се од јутрос много говорило о пљачкама које су Арнаути извршили над бегунц 
анију и о свему ономе, о чему се стално говорило и на друмовима и крај ватара и на ћепенцима и  
 шаптало и дошаптавало, затим се гласно говорило и најзад се клицало и узвикивало.</p> <p>У људ 
операцијама Грчке са југа, данас се већ говорило о креманскоме пророчанству.</p> <pb n="81" />  
родавачица дувана о којој се у Београду говорило да је испод руке продавала и транспарентне кар 
p> <p>— Нисам луд, господине пуковниче, говорим вам само оно, што поуздано знам и што је тачно  
ан сликар, један песник, један уметник, говорим вам о нама.</p> <p>— Е кад говорите о нама, онд 
е ми о доброј вољи Врховне Команде а ја говорим о доброј вољи појединаца из Врховне Команде.{S} 
 се, чини ми се још и сад увек, кад год говорим или мислим о томе, кези на мене.{S} Нисам га на 
ђем...!“ — „Вала, ага, ево главе ако не говорим истину!“</p> <p>Причао нам је и друге ствари ба 
смрти?{S} И зашто осећам потребу да јој говорим једним новим, једним другачим језиком, језиком  
о осећам једну неодољиву потребу да јој говорим, да је задржим на путу који води смрти?{S} И за 
ма ипак мора бити обзира.{S} Али ја вам говорим о земљи у којој се за тридесет година роди једа 
 срце ми каже да је истина.{S} Кад тако говорим о њему или кад сам сам, па мислим на њега а мен 
 склонимо где од кише, а ми само о томе говоримо.{S} Причамо један другоме свак о својој кући,  
 грудима и лебдео измеђ живота и смрти, говорио нам је често — мени и најстаријем сину. — „Не с 
војим намерама, о надама, о будућности, говорио ми је све док нисмо избили на друм.</p> <p>На д 
 и почех понова да дршћем од страха.{S} Говорио ми је нешто мађарски али га ја нисам разумела.{ 
спас.</p> <p>— Нисам тврдо ни заспао! — говорио ми је сутра дан један пријатељ — Узнемиравало м 
</p> <p>— Бију се, бију се по улицама — говорио је чичица док му ми перемо рану — Ја сам стајао 
ати једно другом?</p> <p>— Чини ми се — говорио ми је доцније на путу један родитељ — чини ми с 
ово лепо сврши...</p> <p>Ето тако ми је говорио о својој кући и о својој деци — заврши приповед 
ам!</p> <p>Поверовала сам му, јер ми је говорио искрено, из душе.{S} Дигла сам се да пођем.</p> 
и ја сам га слушала.{S} Један пут ми је говорио како треба више да се пазим но остале девојке,  
 направи цигарету.</p> <p>— И још ми је говорио — настави — мио му био знаш тај говор јер немам 
а, ману ми руком да се умирим.{S} Он је говорио мађарски а један је за њим преводио српски.{S}  
 све сабрати код себе.</p> <p>Старац је говорио искреним, потресеним гласом али не окрећући нам 
 ја нисам разумела.{S} Није викао, није говорио грубо, чак се и смешио али је мене све већи стр 
а обрну наопако.{S} Нико нам ништа није говорио нису нам ни телеграме више читали, али се видел 
 чекала сам га на капији.{S} Он ми није говорио ружне речи, као други младићи што раде, а није  
ржавајући се једном батином.{S} Он није говорио, није разговарао успут.{S} До његових ушију доп 
ришта.</p> <p>— Бабо ни речи успут није говорио а шибао је сироте вранце и ако су као стреле ле 
у.{S} Један виши чиновник, који је јуче говорио да смо толико претучени да сто година нећемо ди 
ра и свануће дан!</p> <p>Свештеник неки говорио је својој околини и о неком пророку Исајији из  
нимало га је.{S} Али он мени није много говорио, сем то што ми реко одакле је и како је пребега 
зборио мој бабо!</p> <p>Ма да је све то говорио са мало гордељивости, глас му је по где и где з 
 очас изменила.</p> <p>Официр је све то говорио јетко и дигнутим гласом гужвајући ону наредбу у 
е о ономе, о чему је у то доба цео свет говорио.{S} Говорило се о повлачењу <pb n="576" /> и по 
хваћена са севера.</p> <p>Војвода Мишић говорио је речито и са непоколебљивим убеђењем које је  
ним.</p> <p>Много и често пута у животу говорио сам пред гомилама, у тренутцима свечаним и важн 
жан растанак.{S} И он ми је, као и отац говорио, када је долазио на виђење:</p> <p>— Мораш бити 
ку државу, служе као месо за топове.{S} Говорите ми о доброј вољи Врховне Команде а ја говорим  
ило згодио! — гунђа песимиста.</p> <p>— Говорите на памет јер не знате — и он се уздржа — Ето,  
био рањен.</p> <p>— Ју, госпа Јело, шта говорите.{S} Мој Мића је имао три ране од једанпут; јед 
ник, говорим вам о нама.</p> <p>— Е кад говорите о нама, онда морате узети у обзир да велики по 
b n="346" /> имала... али вас молим, не говорите то, човек ми је поверљиво казао.</p> <p>Сирома 
ох ја тишину Причекајте мало!{S} Ви већ говорите посмртно слово а чујете ли, слушајте!</p> <pb  
 на самом друму.</p> <p>Она је престала говорити, кад је поворка застала.{S} Кад поворка тако з 
S} Ви не можете без бола и без огорчења говорити о свему овоме што смо разговарали.{S} Ја то ра 
ојству, није им ни потребно било ма шта говорити; они су сами собом и својим путовањем казивали 
ик.</p> <p>— Е онда ми немој ништа даље говорити.</p> <p>— А зашто кобајаги? — избрецну се наре 
че топлим гласом којим само старост уме говорити — Немој да жалиш, можда га је Бог баш изабрао  
единац понео са овога воза.{S} Могло се говорити само о утисцима који су нам давали општу слику 
обро, да се после тих речи не може више говорити с њим о тој ствари и сви забринуто одступише.{ 
да му треба <pb n="29" /> туђим језиком говорити па ће он то разумети.{S} А кад ни једно ни дру 
а он због пребијене вилице и није могао говорити и чинило ми се да је нарочито ћутао.{S} Али он 
повери јер затим диже главу и поче живо говорити.{S} Њен тихи и мукли глас доби нову боју, која 
е, да, ал’ не треба тако ништа на памет говорити.{S} Ништа, разумете ли? — окрете проседи госпо 
вац чак, и не знајући да ће у томе часу говорити пророчанским језиком, рекао: „Ама шта сте окуп 
 <p>— Ама, је си ли ти луд, знаш ли шта говориш? — зграњава се на телефону начелник.</p> <p>— Н 
нт од прилике овде, ево овако... — и ту говорник повлачи грдну дебелу мастиљаву линију, која се 
иш ногом, те потисну и раздвоји ова два говорника.{S} Као море кад у један мах зањиха своје вод 
тежак, суморан, болан тренутак, нико од говорника није имао храбрости да га ма једном речју узн 
ију и висока сува врата, уз који се при говору јабучица пење и слази као лоптица од живе у баро 
атње српскога народа.</p> <p>Марта 1920 год.,</p> <p>БЕОГРАД.{S} ПИСАЦ.</p> </div> </body> </te 
леђима са револвером у руци, убија кога год примети да пуца у ваздух!“ Тргао сам се и осврнуо и 
које се, чини ми се још и сад увек, кад год говорим или мислим о томе, кези на мене.{S} Нисам г 
о Бог да.{S} И у том се аутомобилу, кад год ће понова поћи на станицу, већ гуше жене и деца међ 
не могу да се уставим па ето ти!“ А кад год бабо оде у Београд он донесе отуд нове слике и песм 
тињских кућица, вире два светла ока кад год Новица туда прође.{S} Зна то мајка, није се њој пот 
поштено служио где год је требало и кад год је требало.{S} Сад сам малаксао, умирем, па ако, не 
 канцеларијска сваки час отварају и кад год се отворе, допире отуд с поља онај тежак и загушљив 
 ко зна хоће ли их видети и хоће ли кад год чути о њима; трећи су кренули са горким сазнањем да 
јући куда ће.{S} Да л’ ће се видети кад год, да л’ ће чути једно о другом, да л’ ће се моћи јав 
немо.{S} Можда ћеш и ти мени помоћи кад год!</p> <p>— Благо теби, старче! — вели му трећи. — Бо 
све, све што сам проживео и што сам кад год видео и чуо.</p> <p>— Неко ме трже за рукав и пробу 
есеш главу из овога окршаја и дођеш кад год у своје село.{S} Не пожали тад, пођи до мојих, расп 
ну која лежи на твоме имену?</p> <p>Кад год се старац, у овим брижним данима, враћао на помисао 
{S} Она је зашла од гроба до гроба, где год српски војник лежи, припаљујући свећице и целивајућ 
ком и ишла сам од логора до логора, где год сам ватру видела и наше војнике око ватре.{S} Нико  
и и трчао је са бојишта на бојиште, где год је чуо да има борбе и да има опасности.{S} Није се  
мртва човека а сад — загледала сам, где год сам видела њихова мртва војника, загледала сам да г 
 ми је да га сретнем <pb n="548" /> где год успут, да ми објасни ако зна какав нови план: да ми 
је почело да спава и по улицама.{S} Где год је турска кућа испружила мало стреје, те обезбедила 
осподине!{S} И, ако дође до тога да где год у овоме рату обновимо борбе, мени је довољна и ова  
 препатили.{S} Сутра само потражите где год стан па се одморите.</p> <p>— Да тражимо стан? — из 
p>— Што се ви, госпођо, не склоните где год из Београда?{S} Имате мало дете на рукама а с детет 
нској и где год су могла кола ући и где год је могла светина наврети.</p> <p>Други опет, с парч 
јама, школској, црквеној, ханској и где год су могла кола ући и где год је могла светина наврет 
га!{S} И бар да ми је да га сретнем где год да ми објасни ако зна какав нови план; да ми каже,  
лежала крај ватре, рекох да захитим где год воде те да попрскам чело и очи, не би ли ме то осве 
трејама.{S} Ко је набавио или нашао где год дрва, заложио је ватру на сред друма, на сред пута  
а Цер и на Јагодњу и поштено служио где год је требало и кад год је требало.{S} Сад сам малакса 
њава мирис карбола.{S} Свуд то исто где год сам прошла.{S} Најзад сам отишла у трећу болницу, о 
ле у томе часу зла судбина наша; с које год стране се бориш србина убијаш.{S} Ко зна да међу он 
ма и студ.{S} Покрила сам боно дете чим год сам стигла и притисла га чврсто на груди, не би ли  
ш једном да заварам сам себе.{S} И, као год оно у Скопљу, пре но што ћу га напустити, тако и ов 
, тако и овде, одох до начелника и, као год онај тамо, тако и овај, рече ми кратко и одлучно:</ 
танади, ујахао у освојено Куманово, као год и у моменту, кад је обасут цвећем, ујахао кроз триу 
те ли; то још српски топови говоре и до год они не занеме, ја ћу веровати у биће Србијино.</p>  
о време кога звао к себи, нити га је ко год узнемиравао.{S} Да ли је то био одмор, који је Краљ 
не воле.{S} И ја сам га послушала и што год ми је казао ја сам га послушала.{S} Кад се објавила 
о руку долазиле мрачне књиге, које тако годе младој, сањалачкој души, ја сам овако замишљала ме 
дуван, не би ли га привезао за себе.{S} Годила ми је његова прича баш са своје наивности и добр 
непогоде.</p> <p>Топлина старчевих речи годила ми је али ме није тешила.{S} Тешко ми је било и  
у своме материнском болу или што јој је годило да своју искрвављену душу претрпава и туђим боло 
 оно бранитеља куће.{S} А то ми је тако годило и тако ми је требало.{S} Осећала сам се сама, су 
насмејано, све невино.{S} И, како је то годило премореној ми души и раскрвављеном срцу!{S} Као  
 која ће донети догађаје које је прошла година, можда нехотице, промашила.</p> <p>И ево тих дог 
царство небеско.{S} И после пет стотина година, један српски краљ са истога места полази на Кос 
оме огњишту, где се она пре пет стотина година угасила.{S} Ту ће подићи нове куће, потражити но 
омовином, од које су се пре пет стотина година одвојили.{S} И, једнога дана, кретоше преко широ 
га на Сиње море.{S} Још пре пет стотина година оркан један, тако чест на балканској ветрометини 
е Богу који је народ српски пет стотина година подржао у вери, у оној великој и узвишеној вери  
го!{S} Бојали су се сви што ме је ратна година ухватила као рекрута.{S} Мајка ме чак увукла у с 
оља али најцрња беше када наиђе страшна година.{S} Борили се наши, борили па изнемогли.{S} Нико 
 силе.{S} И подлегоше, те наиђе страшна година и завитла се као најљућа непогода и начини по зе 
не, стари је Краљ био суморан и цела та година било је доба тешких слутња старчевих.{S} Он је с 
очекао је букурешки мир.{S} А кад је та година истекла, он је 1914 дочекао лака и ведра срца и  
а, српска војска.{S} Ово је већ четврта година како се ту ређају друг до друга.</p> <p>— Где је 
сведок овај старац и када се пре триста година диже народ из Метохије, те са Патријархом крену  
у тако сиромашно жртвама.{S} Две хиљаде година ми славимо и жалимо четрдесет младенаца, мученик 
анске Аустрије а сад, после три стотине година, одавде од Патријаршије, креће опет у бегство ис 
је, кренуо је наш народ пре три стотине година у збег, у туђину; па ево сад се опет понавља то  
 — одговорих му. — Само пре три стотине година српски је народ одавде, од Патријаршије, кренуо  
но познавао, један младић од двадесетак година у војничком оделу са поднаредничким звездицама н 
— Мени је било седам и по, највише осам година те једва памтим што ћу ви казивати, али ми је ма 
ломили.{S} Некада, то је било пре много година, живела је она са мужем у Салчу, селу више Уциња 
е једнога великога пожара, пре неколико година.{S} Горела је пространа и висока зграда од темељ 
амном бојом.{S} Њу олујина већ неколико година носа широм балканскога полуострва и баца је са и 
 престоницу, после пет стотина и толико година.</p> <pb n="275" /> <p>Данас, на цркви звоне зво 
лака и ведра срца и не слутећи да је то година која ће донети догађаје које је прошла година, м 
аветују да бегам, да се склоним.{S} Сто година историјске неправде носи на своме имену мој дед  
 говорио да смо толико претучени да сто година нећемо дићи главе, вели данас:</p> <p>— Знао сам 
илом исправи у њој оно место од пре сто година, које је његовом неукаљаном имену толико неправд 
у неодољиве разлоге и мога деду пре сто година а историја је прешла преко тих савета и забележи 
 да народ, који се овако мушки бори сто година за слободу, не може пропасти.{S} Али... моја вер 
ј дела у које је један народ скрхао сто година нечувених напора, за које су се неколико поколењ 
и уништавају благо народно које смо сто година прибирали и текли.{S} Кад се вратимо биће све пу 
ше тековине.{S} Оно што смо за ових сто година, одвајајући од своје сиротиње, одвајајући од сво 
шла шесет година, најстарије дете девет година, а најмлађе на рукама; где смем да их водим у пл 
им! — речи ми један кога је већ пре пет година минула свака обавеза али у коме се од јутрос раз 
</p> <p>— Мајка ми је умрла још пре пет година.{S} Имам оца али не знам где је, можда је и поги 
сли на кућу, коју су он и жена двадесет година кућили и коју ће сад за један сат растурити и ра 
брисао онај осмех, који је кроз педесет година политичкога му живота играо на његовим уснама, п 
 говорим о земљи у којој се за тридесет година роди један сликар, један песник, један уметник,  
правда ми се други — мајка прешла шесет година, најстарије дете девет година, а најмлађе на рук 
их најмлађој не може бити мање од шесет година а најстарија је вероватно преживела још које бег 
имер, који је садањи, није од пре шесет година и дешава се у једном народу који је показао више 
<p>— Давно, врло давно, има скоро шесет година.</p> <p>— Шесет? — понављамо сви у глас као изне 
че ми умро син... јединац... седамнаест година...{S} Јутрос сам требао да га сахраним...{S} Нећ 
цу даје им изглед стараца од седамнаест година.{S} Умор и напор им је повио леђа у доба када се 
а сина, тако од тад, ево већ седамнаест година, старица сваку ноћ пали <pb n="17" /> светиљку и 
оле речи неискуснога детета од шеснаест година када је младост, још нетакнута грубошћу стварнос 
ратити, ја сам у јесен пунио деветнаест година, сад ми је тек двадесет прошло.{S} Кажем ја једа 
и једна девојчица од четрнаест петнаест година, слаба и сиротињски обучена.{S} Она носи у наруч 
 брзо ваљају, да ни шеснаест девојачких година, које су некад представљале само године детињств 
е она у његов долазак, седамнаест пуних година храни она ту веру из онога неизмернога извора љу 
мо у материнској души; седамнаест пуних година бди она сваке ноћи и чека.{S} Ветрић када би шуш 
еће, доћи ће...</p> <p>Седамнаест пуних година верује она у његов долазак, седамнаест пуних год 
ом догађаја и брига, које смо последњих година превалили преко глава, да и у најтежој ситуацији 
ет фијакер, од оних који су осамдесетих година још и изгледали нешто на београдским улицама а о 
нда фијакер од оних који су осамдесетих година још и изгледали нешто на београдским улицама а о 
дети више свога крова данима, месецима, годинама...</p> </div> <pb n="97" /> <div type="chapter 
ганице зелене и поплеснивиле, што их је годинама месила и остављала ту.</p> <p>Њена је вера ниј 
уге скупоцене предмете које смо мучно и годинама текли.</p> <p>— И видите ли — додаде официр —  
и не можете претпоставити да ја, у овим годинама, нисам у овај рат пошао са одушевљењем <pb n=" 
Краљ је причао војницима да је у младим годинама одлазио у Скадар и казивао им је да је леп и б 
стојало време, Новица за њу живи у оним годинама у којима се растао од ње.{S} Може се све око њ 
ош једном окрвави Косово.</p> <p>Уморан годинама и болешћу, сломљен бригом и теретом четворогод 
м, лагано, корак по корак, он оптерећен годинама а ја болом.{S} Ишли смо ћутећи.{S} У једном тр 
9" /> и горак осмејак на уснама.{S} Као годинама изломљеноме и болешћу испивеноме самртнику, ка 
а као млади јаблан.{S} Све су то деца у годинама у којима, у душама испуњеним синовљом љубављу, 
ти кажем!</p> <p>— Пензионисан је 1910. године!</p> <p>— Ама шта ћеш тамо, ево га Дебар!</p> <p 
Лађа тоне</head> <p>Пре но што ће 1912. године букнути балкански рат, иза кога ће се једно за д 
е оне славне жандармерије која је 1862. године изгинула бранећи Београд од Турака, а за њима је 
о и знао га из бораба, које су се 1914. године водиле код Прибоја у Санџаку, на Црноме Врху, на 
а ће примити ту борбу.{S} Па онда, 1812 године одступала је кроз сметове и мочари једна војска  
тава која се ту успела 13. октобра 1912 године.</p> <p>Настаде одступање праћено местимичним бо 
тун, први дрхтај младости, када је 1912 године из Врање кренуо преко границе.{S} И тако редом,  
омација насиља, разорила.{S} И тек 1912 године, када је српска војска, сада снажнија и духом и  
многи гробови оних војника који су 1912 године сишли на Косово и, залажући младе животе своје,  
страх, који га је увек обузимао од 1913 године.{S} То је била стогодишњица пропасти српске под  
мунија само да понови свој марш из 1913 године на Софију! — већ понова оживљују у кафани објашњ 
двору примао честитања о наступању 1913 године, стари је Краљ био суморан и цела та година било 
за мене већ за војску.{S} С јесени 1914 године сазваше ђачку чету и он са друговима оде у Скопљ 
мија и поновиће се славни новембар 1914 године.{S} Отпочеће <pb n="701" /> офанзива, којој се,  
је губио и која га је и на Руднику 1914 године тако сјајно послужила?{S} Сви су они, који се то 
ничне Србије у планине 11. новембра 915 године.{S} Призренци и избеглице, које су решиле да ост 
славне борбе из 1912, 1913, 1914 и 1915 године, које је ова батерија, од које се он никад ваљад 
p> <p>— Још пре више од пола века, 1855 године, руски цар Никола I, запазио је да један млад во 
антијској империји.</p> <p>Када је 1878 године војска малене Србије, која је пошла да ослобађа  
тељ, комесар неке пољске болнице — 1689 године ту је против обичне оружане гомиле Арнаута страд 
а је кућа опустила потпуно а до пре две године та је кућа скривала један добар брак и срећне ро 
се од детета, које сам сахранио пре две године.{S} Знао сам где га остављам знао сам да га пред 
нсулат те се на њој пуне двадесет и две године вила српска тробојка још пре ослобођења Приштине 
ји.</p> <p>— Дуго?</p> <p>— Био сам две године у Прагу, државни питомац.{S} Мислио сам прећи са 
и дете.{S} Дете је мало, тек прешло две године, тек стало на ноге, па би тешко било с њим кад б 
бали да се рекрутујемо а од пролећа ове године да служимо, дочепаше изненадно те ајд у Винковце 
ати „Оче наш!“ и пред којом је он сваке године секао славски колач.{S} Све, све му је драго и с 
испред турских батаљона и топова толике године.</p> <p>— Ал ако дође непријатељ?</p> <p>— Доћи  
армонику, како вам кад треба.{S} Лањске године, кад су Аустријанци допрли до Милановца па отера 
 онај за мојим леђима, шапћући — Лањске године бар није трајало друго, вратили смо се брзо у ос 
и настави. — Војник, одведоше га лањске године у војску...</p> <p>— Па? — запитах ја и ако сам  
 су они први пут освојили Шабац, прошле године.</p> <p>— Отац вам није оставио средстава?</p> < 
 па мало затим настави:</p> <p>— Прошле године, кад ће се заратити, ја сам у јесен пунио деветн 
 лица, као оно новембарских дана прошле године, када је прва реченица телеграма, који је стигао 
варен!</p> <p>— Умрла му је жена прошле године.</p> <p>— Ама шта ти рачунаш на Румунију?</p> <p 
ац очекивали још новембра месеца прошле године када је Поћорек преплавио западни део старих срп 
у; то није био више онај Краљ од прошле године, чија је појава у војсци на беломе коњу, оваплоћ 
војвода Мишић, онај исти који је прошле године издао наредбу за наступање; да ће победу ову, ак 
прогонења Аустријанаца из Србије прошле године у ово доба.</p> <p>— А Бојко — шапће лагано мој  
онићу се с децом у подрум, као и прошле године, па ето ти!{S} Волем то него да се крпам и мучим 
аустријски официр па је пребегао прошле године са целом стражом и примљен је као српски официр  
 пропустила онако згодну прилику прошле године, када су Аустријанци заузели Западну Србију.{S}  
 неке необјашњиве слутње, зазирао од те године као од неке црне немани.{S} Када је у београдско 
да и било тако драго.</p> <p>У јесен те године, за време примирја са Бугарском, пошла сам да по 
лом судбином.</p> <p>Бојао се тринаесте године и са детињом радошћу дочекао је букурешки мир.{S 
дији српскога народа деветсто петнаесте године, ми смо тек врло мало те ће ова књига бити први  
 целокупну трагедију деветсто петнаесте године.{S} Бележио сам, опажао и саосећао само у појава 
 то она деца која ће марта месеца идуће године бити регрути.{S} Тежина пута, без честита одморк 
 се борио, храбро се борио, пуне четири године.{S} Борио се на Куманову и на Битољу, <pb n="145 
асовима младога принца, који већ четири године своје најлепше <pb n="571" /> младости, проведен 
је, по освојењу Куманова допрла пре три године, октобра месеца и где је Скопље изаслало депутац 
, којим су ослобођени приштевци пре три године, када је Краљ ослободилац први пут слазио у Приш 
е виде онога војника, којега су пре три године тако жудно погледали, кад је слазио са Копаоника 
су покопане кости оних, који су пре три године Косово осветили.{S} Тамо чека већ ископана рака; 
твориле врата онима, који су их пре три године спасли Косовскога ропства; али је све то било не 
 или три недеље, или три месеца или три године!</p> <p>— Не каже пророчанство — вели други — да 
година, које су некад представљале само године детињства и снова без јаве, нису више без велике 
 та борба на Марици настављена и у 1913 години, он је са извесном зебњом пратио развој њен.</p> 
ђу њима тих, монотон разговор о лањској години, о Аустријанцима, о њиховим зверствима, о страда 
оуздањем чека, где је оволико, још коју годиницу, када ће његова млада плећа понети бригу те он 
 савез балканских народа, пао је у 1913 годину.{S} Колико брижних ноћи и колико суморних брига  
једва ручицама обгрли сито.{S} Ранко је годину дана млађи од ње и пошао у школу, па ако Бог да, 
 одговара задригли кафеџија који је пре годину дана у ово доба јавно обећао да цео свој подрум  
га одводи на оне исте мисли које су пре годину дана, у часу кад их је исказао, изгледале немогу 
ије био више онај Краљ, који је још пре годину дана, када је требало повести одлучну борбу и от 
и правце којима се он креће.</p> <p>Пре годину дана, када су Аустријанци под Поћореком поплавил 
 који је дан а да ме запиташ не знам ни годину.{S} Знам само кад је дан да је дан а кад је ноћ  
а.{S} Отац му је погинуо, он је већ био годину дана у борби, дакле поднео је један део терета д 
ој се само јавим, нисмо се видели скоро годину дана и... ко зна хоћемо ли се кадгод видети?</p> 
атност према крволочноме послу који већ годину и по дана без одмора врше?</p> <pb n="623" /> <p 
ох ко ми је муж, рекох да ми је син већ годину дана на фронту, да је био у борбама, није их изб 
бринуто.</p> <p>— То значи да тринаесту годину не можемо поновити.{S} Кад би се имали понети са 
добро измакао, ушао је био у осамнаесту годину.{S} Други за њим имао је пуних петнаест а мезимч 
тако да не плачу, пристала бих и по два годишње да рађам, али какви су моји били, пропиштала ми 
 Сиромах доктор, на коме је још трајала гојазност коју је стекао за време мирнодопског надзирав 
ели Краљ — три брата, Вукашин, Угљеша и Гојко, и много су мука видели док су га назидали.{S} Св 
 Ту су.</p> <p>— Који?</p> <p>— Рашић и Гојковић.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Држе седницу.{S} Б 
арађорђеве Звезде.{S} Па ту као ђенерал Гојковић, бела му брада до колена, стоји крај вагона, д 
p>— То је још једино што нам је остало, гола вера.</p> <p>— У шта? — упита пуковник коме је при 
ко у тако блиском суседству, пуста је и гола.{S} Сам тврди камен, поникао из мора и узнео се и  
лао: „Распни га!“ Крст је већ садељан а Голгота је пред нама.{S} Крећемо и пењемо се на њу!</p> 
редовима мимо мене, да они иду на своју Голготу и да је хришћанство према Српству тако сиромашн 
рата и спремили пушке бојећи се да њих, голе и босе, когод не опљачка.</p> <p>Најзад, наилазимо 
е су у блату под вагонима или су њихове голе мотке бацане на ватру: деца су натицала на главу к 
дан храст, који је високо узносио своје голе гране, стајала је мирно и непомично као фигура на  
 појавише светиљке, лампе и свеће, које голе руке почеше да износе ван прозора како би бациле с 
 затресе кровове на кућама; поче ломити голе гране са дрвећа и завитла снег и кишу у ковитлац.< 
Видиш како сипи киша, искиснуће деца до голе душе.</p> <p>— Кад би имала што? — вајка се мајка  
еоград, али је мајка мислила то су само голе речи неискуснога детета од шеснаест година када је 
пса испред арнаутске колибе, тамо у дну голе шуме.</p> <p>На једноме, последњему одморишту, пре 
 сури по небу облаци.</l> <l>Цар појаха голема лабуда</l> <l>Пред царем је млади барјактаре</l> 
соком стеном.{S} На стени су зјала уста големе пећине у коју би се могле читаве војске склонити 
овим тешким невољама и залагивали своје големе болове.</p> <p>Када се мало прибра он сам настав 
олелих дрва и сикира их је пообарала те големе ватре букћу по двориштима сеоским и пламен се из 
волуцију а трећи у колену прима на себе големи подвиг оснивања заједничке државе свих јужних сл 
 много... потаманиће нам пород!{S} Зло, големо зло!...</p> <p>Затим поћута па опет додаде:</p>  
 са вером гину?{S} Зашто не под срамним Голечом иза којега је Вук замакао?</p> <p>Па и ако овај 
е наслонили на Чичавицу, <pb n="295" /> Голеш и Језерске планине, а између непријатеља и нас би 
т поновила на српскоме тлу, те не би ли Голијати једном увидели да је жеља за слободом малих ја 
ен већ букће кроз празне просторе измеђ голих зидова где ждере још и последње остатке дрвенариј 
pb n="636" /> из Призрена али не сме на голо казивање гомиле да се врати с пута на који га је с 
војник са себе скинуо па обуко блузу на голо тело и државни во, којега је војник из запреге как 
а на руци.{S} Он је сав крвав, исцепан, гологлав, исколачених очију, опире се и сад још и ако м 
 нама, већ стао пред капију и гледа.{S} Гологлав, пушка му о рамену, стао и гледа да види ваљда 
ио војник, који је далеко у пољу стајао гологлав и усамљен.{S} Шајкача му је била под пазухом,  
ре бели, млечни зубићи!{S} До девојчета гологлаво сељаче са још влажним опанцима а испрскано бл 
са три стране густом шумом а са четврте голом, високом стеном.{S} На стени су зјала уста големе 
и су се читави логори.{S} Спавало се на голоме патосу, али је бар било крова те штитило од кише 
о свег осталог терета понели само своју голу душу, иду друмом већ клонуло, суморна, угашена пог 
уче.{S} Она му изнела на длан пшенице а голуб јој стао на руку и пробира, па се затим с руке пе 
ре.{S} Једном тако, уснила је, као бели голуб долетео на кућни праг, па гуче.{S} Она му изнела  
 је он из мора крви изнео; сањам белога голуба који ми слази на длан и узлази на раме и сањам д 
чидера; за њим велики товарни аутомобил голубије боје, и са мотором који брекће и стење као раз 
а на разположењу ни војника ни жандара, гомила оних међу којима има и српских рањеника, мрзнути 
еница.</p> <p>Кад овај аутомобил прође, гомила под стрејом поче са свих страна да се запитује к 
у.{S} И све те разнолике своје осећаје, гомила гласно казује, она скоро прави један реви поворк 
чемо раније.</p> <p>С времена на време, гомила се немо раставља и пропушта без коментара по јед 
рући се око себе.{S} А гомила изгнаних, гомила бедних и невољних, промицала је крај њега и ишла 
 који после плаховите кише ваља муљ.{S} Гомила без вође, вођена само својим животињским инстикт 
јзад мртваче више главе и пошла сам.{S} Гомила се размицала, пропуштала ме, а неко чак рече гла 
ритичном моменту, стигао у Приштину?{S} Гомила из сваке појаве на свој начин извлачи конзеквенц 
ене главе не обзирући се око себе.{S} А гомила изгнаних, гомила бедних и невољних, промицала је 
ма и облицима да их представи.</p> <p>А гомила се ваља пролазећи крај свих ових невоља и не уст 
елефону и ви лепо видите како у то доба гомила тегли ка начелству, очекујући ко ће отуд изаћи.{ 
оговорити а да му се не придружи читава гомила радозналих пролазника, која мисли да један виши  
>Што је више дан растао, расла је и ова гомила пред начелством а расло је и узбуђење у вароши.< 
е су под њим, тако да се са њих догледа гомила кровова вароши просуте у долини и преко њих поље 
</p> <p>— Ово треба каменовати! — гунђа гомила.</p> <p>— Напуштене државне касе, архиве, музеји 
ају њено буре с купусом! — и даље гунђа гомила.</p> <pb n="238" /> <p>— Рањеници гегају пешке и 
ње! — гунђа и даље гомила.</p> <p>Гунђа гомила а потпуковничина кућа и пратња пролази и прска б 
у ће крај ње пробдити ноћ али је велика гомила оних који не могу наћи чиме ће и ватру наложити. 
, пред једним шињелом на коме је лежала гомила женских корзета, подвезица, дугмад за кошуље, ру 
на она кола!</p> <p>Друмом је пролазила гомила војничких кола, муниционих, санитетских и профиј 
 њихово место обезбеђено и да бесправна гомила бегунаца, болесника и несретних породица које су 
 Уцињ слази са Можуре, пружа се збијена гомила старих турских кућа, измеђ којих пролази друм и  
о, тромо, малаксало, креће се бескрајна гомила народа.</p> <p>Прешли смо и Ђаковицу, прешли смо 
ске поплаве.</p> <p>То није била обична гомила бегунаца што се спуштала лабским друмом у Косово 
сам код ограде, у страну, да ме не гура гомила.{S} Дође једна жена и запита ме јесам ли одавде, 
ег за кућом и чељадима.</p> <p>И сва та гомила и сва та тужна и невољна поворка иде, мили, пузи 
о стену, да опет понови удар.{S} Најзад гомила леже сва, врата стењу, попуштају, пуцају и дивља 
комешаше и збунише.{S} Мислили су да је гомила пригушила неког.{S} Кад затим чуше шта је и како 
жву од које су волови стукнули, била је гомила људи која се испреплетала као клупче змија, те с 
олазак Краљев у Приштину протумачила је гомила као крајњу нужду, као последњи <pb n="272" /> ча 
с.{S} На ватри су догоревала дрва те је гомила румена жара покривала земљу и простирала око себ 
ући се, у оној полусветлости, колику је гомила жара око себе расипала, са мојим погледом и разу 
 Кад поворка тако застане више се збије гомила и мање је ларме но при покрету.{S} Бојала се чућ 
е се бурад са лијандерима! — гунђа даље гомила.</p> <p>— Изгинуло све што је могло понети пушку 
ови и столице за љуљање! — гунђа и даље гомила.</p> <p>Гунђа гомила а потпуковничина кућа и пра 
ва госпођи потпуковници! — гунђа и даље гомила.</p> <p>— Муниција се оставља непријатељу, храна 
рант.</p> <p>У том, на један мах узавре гомила жагором и наста жив покрет на све стране, као ка 
омрзли греју; у другој улици скупила се гомила мештана и расточава државна мунициона кола, носе 
е и прљаве улице призренске.{S} Ваља се гомила и покрива собом сваку стопу калдрме, као оно кад 
“</p> <p>— Ко сабра ове бабе? — пита се гомила.</p> <p>— Ето и за њих се држава постара да се с 
а је поплавила угибе и удолице, диже се гомила ствари <pb n="104" /> и покућства, сандука и куф 
ај нас журећи ка фронту и пред којом се гомила што је закрчила друм журно размицала, крхајући с 
з споредних улица, не знајући зашто, те гомила расте и буја и дере да сиђе доле, у долину, доле 
 што друго мање наивно.</p> <p>Дотле ће гомила, која нема на разположењу ни војника ни жандара, 
ремена и окитише варош заставама и поче гомила кроз улице да се дере, музике да свирају и искуп 
вина под сламом, на којој мајка спије и гомила се нада у срцу материнском.</p> <p>А једнога дан 
лбу услишао.</p> <p>Тако пролазе дани и гомила се сиротињска уштеђевина под сламом, на којој ма 
ање јер борбе се воде негде у близини и гомила иде ћутећи, погнуте главе, као ред осуђених који 
и густога Хочког вина, по столу пепео и гомила угашених цигарета и дрваца од жижица а целу груп 
диш децу изнету изнад глава да их не би гомила погушила и видиш људе, пењу се и на точкове и на 
одговори или бар да прикрије истину али гомила из његовог устезања и снебивања познаде истину и 
 око себе, указивала се у једној долини гомила кровова.</p> <p>— Да ли? — запитасмо се ипак сви 
гледали као једноставна модра маса, као гомила црнога камена сручена у долину, што смо се више  
pb n="269" /> <p>— Ко? — пита радознало гомила.</p> <p>— Начелство.{S} Каса је већ затворена и  
ећ ништа више не може добити, тако исто гомила која ипак стрпљиво чека.{S} На ћуприји, која пре 
лима!</p> <p>— Срамота! — гракну у глас гомила.</p> <p>— И срамота и неваљалство! — додаде узбу 
рбију, ако неће ове бабе? — додаје опет гомила и ори се крти смех, онај којим се смеју невољни. 
жава постара да се спасу? — додаје опет гомила.</p> <p>— Па ко ће ослободити поробљену Србију,  
поверљива ствар.</p> <p>Кад се једанпут гомила нађе на левој обали реке, распршта се, разреди и 
 Звезде.{S} Бре, кад се засија по блату гомила ордена, а они помислише ваљда злато, па напунише 
 да сувише брзо пролазимо крај поспалих гомила бегунаца, крај оголелих дрва, крај мртвих џбунов 
мети погинути и без тога ордена!</p> <p>Гомила занеме на један мах пред овим чином и наста мртв 
 својом одужује несретној мајци!</p> <p>Гомила је била на улици, у згради још већа.{S} Тискало  
 реч као и извући ногу из блата.</p> <p>Гомила се ваљала крај нас, као река набујала кишом, кол 
оле, одакле се осећа мирис крви.</p> <p>Гомила се уставља пред дебелим вратима војних магацина, 
и Феризовићем, сад је баш тражи.</p> <p>Гомила пође да се растура.{S} После ових гласова свако  
 и често пута у животу говорио сам пред гомилама, у тренутцима свечаним и важним, у тренутцима  
ла само да се мало разиђе свет, који је гомилама ишао мостом.{S} У једанпут дође ми воља да се  
ећ право чудо, свет је бегао и јурио је гомилама, војници су протрчавали, јурили су и неки офиц 
 колима, да није и он међу онима што се гомилама износе из вароши и заједнички сахрањују у вели 
а извлачено и бацано на улицу.{S} У тим гомилама, као у рововима, шћућуриле се кукавне породице 
ај свих досадањих извора, свет је почео гомилама да сачекава нишки воз са којега су путници дон 
во?</p> <p>У том се осети неки покрет у гомилама пред нама.{S} Одушило напред и збег поче полак 
још мало, па смо већ међу ватрама, међу гомилама избеглица које су, по утринама око једне и дру 
руму а стока уведена негде под заклоне; гомиле се бегунаца и војника сабрале, греју се и воде ж 
а кола; дере се један из <pb n="319" /> гомиле тражи ћебе које му је неко ноћас свуко с леђа; л 
 светиљке осветљавале препланула лица а гомиле очију и осмеха, који нада исписује на уснама, по 
оја да наслика сву ову невољу.</p> <p>А гомиле оних који су јуче и прекјуче добегли, загушиле у 
моју утеху утврди, прилази ми из редова гомиле један учитељ, да ми одговори на једно питање, ко 
ирала су гунђања и изрази незадовољства гомиле, која је све своје невоље њему приписивала и на  
 па кад настаде оскудица хлеба и навала гомиле, која поче већ отимати јела, и оне спустише капк 
обарају главе обасути горким примедбама гомиле.</p> <p>— Гле, гле овај шта је натоварио на кола 
већ на прве ватре, на усамљене куће, на гомиле <pb n="311" /> кола с леве и десне стране друма  
ветлошћу осветљава уморна и брижна лица гомиле а дим дувански обавио је као густи облак.</p> <p 
рми и Арнаути, који као купци залазе од гомиле до гомиле и за ситне паре носе својим кућама дра 
и а други без вере и без одлуке ишли од гомиле, до гомиле да се распитују, да чују што, па да с 
у кућу, одакле мало час искуљаше читаве гомиле жена и деце радознало и са усхићењем посматрајућ 
дуго тако на друму, док не наиђоше нове гомиле бегунаца, испред којих смо ми ноћас измакли.{S}  
и пут даље за Липљан и Призрен.{S} Прве гомиле које су дошле и нашле су склоништа али нови, кој 
 није ни било места за све.{S} А долазе гомиле све нове и нове и дрежде пред вратима по цео дан 
у су га пратили благодарни погледи целе гомиле која се мало час гнушала.</p> <p>Тако је било ко 
ир, те само чујеш тешко дисање успаване гомиле.</p> <pb n="167" /> <p>— А ви сте овде на пролаз 
1689 године ту је против обичне оружане гомиле Арнаута страдала аустријска војска ђенерала Штра 
и не виде већ само неке нејасне и тамне гомиле.{S} Натоварена кола остала су на друму а стока у 
хвате и збирају се наново у гомиле, оне гомиле које стоје од јутра до мрака на улици очекујући  
ње које ми је у полусну изаткало из оне гомиле мисли које је мало час, већ својим првим питањем 
из Призрена али не сме на голо казивање гомиле да се врати с пута на који га је старешина упути 
дају и маса их гази и надире.{S} Урлање гомиле, која је већ сагледала плен очима и пружила му р 
тово једновремено прозори и појавише се гомиле чупавих глава оних који су мало пре без наде пол 
ни до брашна.{S} Тамо већ тискале су се гомиле пред пекарницама и када су први, који су снагом  
 се сад расплиће.{S} Издвајају се из те гомиле најпре главе, па ноге и руке а затим се појављуј 
ди — избрецну се на њега наредник из те гомиле, на коме се никако није могло приметити, бар при 
 нешто не знајући ни сам шта.</p> <p>Те гомиле се с времена на време распу да пропусте каква ко 
ци иду пешке! — додаје неко чак из пете гомиле.</p> <p>И одиста, та су кола, што су се спустила 
 укрштају готово и намере ове забринуте гомиле.{S} Једни се распитују за даљи пут и одмах га на 
о се више вече ближи, наићи ће све веће гомиле оних што су на друму далеко за нама заостали.{S} 
 тај посао свршавао, све су веће и веће гомиле београдских избеглица стизале на ресничку станиц 
ровод прати увек нема тишина и саучешће гомиле кроз коју промиче, кад он замакне у дубину тесне 
 и оне на њима пропрати гласно саучешће гомиле а по где која пролазе као кроз шибу и они на њим 
а њихове батерије почеше да туку у наше гомиле.{S} Настаде врисак и цика и заљуља се она маса и 
а једног сећања на друго из множине, из гомиле догађаја који су његов млади живот тако богатим  
ена ноћ... а поноћ већ превалила.{S} Из гомиле светога камења које лежи заривено на бистричиним 
аха човек да посрне а нека јара бије из гомиле и жагор личи на клокотање казана који кључа.{S}  
знамо јасно ситуацију! — гунђа један из гомиле која је сачекала воз.</p> <p>— Не верујем! — пра 
ладнело па битисало! — рећи ће један из гомиле.</p> <p>— А можда га и терет убио! — додаће друг 
а Сенегалка.{S} Тако, бар рече један из гомиле, који нам је у мало речи гласно испричао историј 
 он је сутрашњи војник! — вели један из гомиле.</p> <p>— Треба збацити оне бабе из аутомобила п 
пође потпуковнице чије име рече неко из гомиле али га ја не забележих.{S} Сама госпођа потпуков 
и.</p> <p>— Која? — одговара му неко из гомиле око ватара.</p> <p>— Дринска! — опет онај с друм 
еза га стреса, те сам се диго лагано из гомиле уморних спавача око ватре, и пошао да изађем на  
у групи! — јавља се неки брижан глас из гомиле.</p> <p>— Има ли ко оружја? — запита непознати,  
рела гламња се пуши.{S} Људи се дижу из гомиле, излазе из разних кућа, капија, дућана, магацина 
</p> <p>— Хоће боме! — одговарају му из гомиле.</p> <pb n="592" /> <p>Чичица направи шакама шко 
пођа кавез са канаринком.{S} Нико их из гомиле не познаје и пролазе без примедбе, сем што, их п 
 убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и коњићи осамарени и натов 
 убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и мали коњићи осамарени и  
и придолазе, са муком се пробијају кроз гомиле које су још синоћ поселе станицу и, где мало про 
а, крцале су улице, гушиле су се масе и гомиле.</p> <p>У Приштини, где слази пут најкраћи за он 
која ће у току од пет минута проћи крај гомиле уз коју сам се ја прибио.</p> <p>Аутомобил, прос 
ас.{S} Припуца и по нека пушка, и арлук гомиле пење се у томе часу до дивљачке дреке.{S} То зец 
и није се све до сада изгладила.{S} Ван гомиле очајних жена и прокисле деце, која су поседала н 
 неколико пешака и сад смо већ били ван гомиле те је могла мирно и без прекида да настави своје 
ез вере и без одлуке ишли од гомиле, до гомиле да се распитују, да чују што, па да се одлуче те 
ути, који као купци залазе од гомиле до гомиле и за ситне паре носе својим кућама драгоцене ств 
> <p>— Моравци!</p> <p>Прескачући преко гомиле спавача, помажући се фењером, пођох одмах довику 
 да си магичким штапићем завитлао преко гомиле и изговорио чаролијске речи, све се опет скамени 
узнемире они крици, надвикивања и жагор гомиле бегунаца, <pb n="290" /> која је савијала из чар 
} Из далека, с друма, једноставан ромор гомиле као жубор реке и по где кој узвик, дозивање загу 
 била густа и мрачна и јасно се чуо бат гомиле из даљине.{S} Пођох тамо у сусрет.</p> <p>Пришти 
 једно ухо а другим ослухивали, јер бат гомиле на мах пробуди целу варош те на кућама се отвори 
апиџицима престрављене жене сабиле се у гомиле и немо ћутећи, погледају се и ослухују.{S} И про 
те куће приштинске а народ, окупио се у гомиле, као и пре оно, али сад оборене главе, поцепан,  
 тробојним заставама, народ се збирао у гомиле, уздигнуте главе, ведар, весео, свечано одевен а 
ли да се прихвате и збирају се наново у гомиле, оне гомиле које стоје од јутра до мрака на улиц 
месту где је извор, крећу се и окупљају гомиле.{S} Ујутру, између 8 и 9 часова, на јутреној каф 
д начелства, напушташ онај жагор и хуку гомиле људи, кола и аутомобила и залазиш у споредне, ти 
оњен на зид и није учествовао у гунђању гомиле и био је миран као да није ни слушао примедбе ко 
иђу појаве које су кадре скренути пажњу гомиле.</p> <p>На широкој пољани, која се простирала пр 
га лекара.</p> <p>— И видите — рече она гомили — то су моја кола, реквирирали су нам их за држа 
ију.{S} Он нагло сјаха и готово притрча гомили из које му је пуковник већ пружио пријатељски ру 
 Да ту одвратност још више појача приђе гомили једна угледна госпођа београдска, жена једнога л 
ијана, узима Марту у наручје и узвикује гомили: „Склоните се!{S} Склоните се!{S} Ја убих вука!{ 
 па се вратили са Љум-Куле и вајкали се гомили која се окупла око њих, срео сам и једнога старо 
лиш ни чему да верујеш, већ предајеш се гомили и с њом очекујеш нешто не знајући ни сам шта.</p 
илу три женске, изгледа све три познате гомили: једна продавачица дувана о којој се у Београду  
и се, макни, овде није слободно! — виче гомили станични жандарм али тоном који казује да виче с 
ене и мала деца врискала у оној гужви и гомили, док су рањеници и болесници кисли молећи да их  
, војнички, испрсавајући се и као да би гомили, крај које пролазе, хтели рећи: „Виш ти шта нам  
 можда скрхала кола.{S} Пришли смо и ми гомили да видимо шта је.</p> <p>Једна батерија, која је 
е тренутку, на памет да ми је да у овој гомили сретнем оног трећепозивца што нам је ноћас у Шти 
м може из Тетова сићи у Битољ; у другој гомили разговара се о томе да ли се у Приштини могу наћ 
p>Ја сам савио цигарету и пришао једној гомили резервиста и грађана да припалим.{S} Ту се водио 
елој општинској застави и престрављеној гомили, сабраној под њом, изненађење се ово претвараше  
ој и бригом и теретом путовања умореној гомили, пуно разноликости.{S} Тешка црна мунициона кола 
зграду у којој је војна станица по оној гомили војника и народа који се тискао пред њом.{S} Про 
начелникових врата а тешко остати у тој гомили.{S} Загушљива воња од људскога зноја, покислог о 
ва стижу са разних страна.</p> <p>У тој гомили што промиче или оној, што стоји страном улице, с 
 у Приштини могу наћи станови; у трећој гомили вајка се онај виши чиновник што је јутрос требао 
 водали друмом.{S} Кад се приближи мало гомили, познаде он међу официрима уочљиву фигуру команд 
атња пролази и прска блато с точкова по гомили.{S} А за низом ових кола опет један државни ауто 
огледа, као да се већ назире смрт.{S} У гомили крај којих ова кола пролазе израз саучешћа и про 
а или управо његова старешине, изазва у гомили света одвратност и гунђање али то није ништа оме 
е очи.</p> <p>При пролазу ових таљига у гомили тих шапат сажаљења и према мајци и према деци и  
 Мица Зуавка и Мица Сенегалка.</p> <p>У гомили, место обичнога гунђања, наста одвратност и гађе 
и пљаскање ногу по блату, као да читава гомилица пешачи.{S} Радознали послужитељ новчанога заво 
 крај друма, где се беше окупила читава гомилица избеглица.{S} Под товаром, који је носио на ле 
таму као совин врисак.</p> <p>И док ова гомилица престрављено шапће у дубокој тами под широком  
вукли из мора на обалу.</p> <p>Тако ова гомилица овде, тако и она тамо, тако и трећа и четврта, 
 бакала или са касапскога пања.{S} Овде гомилица развила на туђем ћепенку мараму са јелом и руч 
ји је био празан и затворен, стајала је гомилица француских официра водећи живе разговоре у оче 
усобно обавештавају и теше.{S} Једна је гомилица тамо пред џамијом, друга пред капијом начелств 
био ту, но тек доцније пришао.{S} Има и гомилица које су се сабрале и ћуте.{S} Стоји пет шест љ 
 Команде.{S} Изашао је блед и узбуђен и гомилица која га је нестрпљиво очекивала, опколи га оча 
и разговори, водили су се и код осталих гомилица, крај којих је прошао војник, кога воде на стр 
шта.</p> <p>Највећи је број тих брижних гомилица пред заједничком зградом начелства и дивизије. 
који су им придолазили.{S} Сваку од тих гомилица, задржавали су сад трговци, који су сишли са с 
 вагона, шетају испред њих или, у малим гомилицама, воде тихе и поверљиве разговоре.{S} Час би  
И ми смо на улици а где ћете ви?“ У тим гомилицама под стрејама има их који са саучешћем прате  
део повлачио у кафанице и куће да једе, гомилице једва ако би омањиле, јер велика већина на ули 
им тренутцима бити тетке.</p> <p>Иначе, гомилице које стоје крај ових, и не <pb n="540" /> обра 
мо сматрати да смо у рату са Бугарском, гомилице су почеле пред подне да куљају из начелства и  
ијанци у паници и нереду одступају“.{S} Гомилице на сваких педесет метара и пред сваким дућанск 
су сјахали са коња, пети се у седла.{S} Гомилице, које су се прибрале на разговор, растурише се 
ењују мисли.{S} Има их опет који иду од гомилице до гомилице да би чули што, као просјак кад за 
пет разочаравају.{S} И тако се крећу од гомилице до гомилице, од ране зоре до мркла мрака, да с 
из чаршије, где пред начелством сабране гомилице избеглица дрежде од ране зоре па до мрклога мр 
— прође од уста до уста шапат, од једне гомилице избеглица до друге, од једнога ћепенка до друг 
е куће, са ватара које опкаљују збијене гомилице тамних сенки, које се кроз дим једва назиру, д 
 својих кућа или сабрани у престрављене гомилице под стрејама призренских кућа.</p> <p>Краљ је  
већ преплашио и почео да збира у брижне гомилице.{S} Многи не дочекаше ноћ него пођоше из Беогр 
 и нада се нечему.{S} Збира се у брижне гомилице које се међусобно обавештавају и теше.{S} Једн 
ојих је чуо ову важну вест.{S} Поједине гомилице чак се упутиле арнаутским махалама да прођу кр 
ије о возу.</p> <pb n="105" /> <p>А оне гомилице које се прибрале под каквом стрејом, дрветом и 
 дубину тесне приштинске чаршије, те се гомилице, које је спровод просеко као оно чамац воду, н 
, дрежди ту и чека потврду вести.{S} Те гомилице почеше да расту прибирајући се са разних стран 
дајући нестрпљиво на сат.</p> <p>Све те гомилице, које су искуљале из уличице где је начелство, 
жу, и око њега би се обично окупљале те гомилице.{S} Тако је данас на возу један београђанин, к 
 се и сабирају се у гомилице, али су те гомилице сад већ живе а не као јуче и данас мртве и нем 
а сам чуо неко пушкарање — рече неко из гомилице која се окупила око лешине.</p> <p>— Кад од пр 
з својих очију, осветљавајући ћепенке и гомилице војника и грађана који су под њима полегали.</ 
{S} Има их опет који иду од гомилице до гомилице да би чули што, као просјак кад залази на врат 
вају.{S} И тако се крећу од гомилице до гомилице, од ране зоре до мркла мрака, да се увече умор 
м, рукују се, питају се и сабирају се у гомилице, али су те гомилице сад већ живе а не као јуче 
а пређу.</p> <p>Док смо тако, сабрани у гомилице, разговарали о догађају и распитивали се, чу с 
по улицама пећским или стоје прибрани у гомилице не говорећи међу собом, не интересујући се ни  
 то престрављено и забринуто, сабрано у гомилице, стајало је пред дућанима, пред кућама, помире 
очеше, онако необучени, да се збирају у гомилице и шушкају поверљиво.</p> <p>— Ђенерал бега? —  
ду, пресретају, задржавају и опкољавају гомилице и цеде их питањима док им све не кажу.{S} А љу 
ости враћају из кафана и ту се образују гомилице у којима увек по један говори а сви остали слу 
 не шапће више погружено кад се састану гомилице, већ се говори гласно и не иде се сломљено као 
ји је био код дивизијара и брижне ће их гомилице одмах опколити.{S} Вести те обично нису повољн 
 слободне Србије.</p> <pb n="264" /> <p>Гомилице света, на тесноме простору пред начелством, ко 
 разноликим надама или слутњама.</p> <p>Гомилице се у разговорима не задржавају дуго на једном  
Ишли смо ћутећки, док <pb n="123" /> се гомилици нашој не придружи и пође у корак уз мене једна 
е говори о нечем важном и прилазе новој гомилици, где се опет разочаравају.{S} И тако се крећу  
 је почео па се одвојио и пришао другој гомилици а наставља неко који није ни био ту, но тек до 
> <p>— Тамо... у штабу!</p> <p>У другој гомилици неко други опет даје обавештење о изворима, из 
нда магацина и болница.</p> <p>У другој гомилици узвикује један:</p> <p>— Зашто у иностранство  
оз веома мутне наочари.</p> <p>У другој гомилици, која живо промиче улицом, чујеш глас једног м 
је то само онако, глас? — пита у једној гомилици војни лекар, навикнут да поуздано сазна сваку  
о да трошите новац? — узвикује у једној гомилици професор чији се горњи капут усукао од кише а  
у од овог боног призора и приђох једној гомилици која је још увек гунђала што смо се овде устав 
<p>— А Румунија? — узвикује професор, у гомилици која је застала пред једним дућаном и толико н 
 о себи и о својим најближима.</p> <p>У гомилици која је на овој мразној ноћи, на пустоме друму 
им кораком по станичном перону и праћен гомилицом жедних обавештења са извора.</p> <p>— Да, али 
огледа он пред слатинском механом једну гомилицу официра и коња које су сеизи водали друмом.{S} 
>Пред мојом кућом затекли смо још једну гомилицу која удара алком у врата и чека <pb n="212" /> 
та на својим становима и упутисмо се за гомилом.{S} Ја сам носила свој најдражи терет, свога си 
изгладнео, који сумануто звера идући за гомилом; па руски морнари и француски болничари, па зал 
ам знала на коју ћу страну, ишла сам за гомилом.{S} Једни рекоше да бегамо ка Топчидеру, тамо ћ 
 меће на колена девојче које га обасипа гомилом питања и које га слатким, детињим гласићем, мол 
ри и врата сваке канцеларије, поседнута гомилом, тек што не прсну.{S} Од како се дошло до увере 
се под њом појави, поче се узносити над гомилом развала прозрачна сен белога једног витеза.{S}  
о крова и места под кровом, испунило се гомилом људи који су се тискали и гушили по одајама, по 
ве наде и нове снаге.{S} Пођох са новом гомилом корачајући испред свих.{S} Журило ми се, хтела  
етињству.{S} На то смо је изазвали оном гомилом питања којом деца тако раскошно засипају стариј 
уванскога дима повија се над забринутом гомилом.</p> <p>Кад ме је већ загушила и брига и дим, д 
у и забленута погледа, јер престрављено гомилом, вриском и грмљавином топова?{S} Бојала сам се  
 чак у дубини и опседнута у једном углу гомилом, која је и сама једва дисала због претрпаности. 
пену на површину.{S} Видиш гомилу овде, гомилу онде, гледају, блену, не знајући ни шта се све д 
мраку и у ноћи која све наглије обавија гомилу.</p> <p>Кад мрак обгрли гомилу, која се ваља дру 
, наслони се на штаке и гурну лактовима гомилу испред себе па изађе напред:</p> <p>— Српски се  
} То зец залутао кроз њиве па наишао на гомилу и збунио се те га сад гоне, а он не уме да побег 
е настависмо пут не обраћајући пажњу на гомилу која се ваљала друмом и која је промицала крај н 
апетан им обећава и његов коњ раскрчује гомилу те полази путем ван Чачка, којим његова батерија 
аби и ако се једва креће и пробија кроз гомилу и свако носи, осим оне опште још и своју сопстве 
 се ни на кога, овај странац прође кроз гомилу и приближи се оној госпи у црнини.{S} Он је кроз 
нске улице.</p> <p>У том још прође кроз гомилу шапатом од уста до уста:</p> <p>— Стигао Краљ!{S 
 он јој само пружи руку, поведе је кроз гомилу и уведе је у вагон, при чему су га пратили благо 
е свакога дана путовања провлачили кроз гомилу, нит знаш како нити од куда.{S} Човек не може да 
ме до себе а он узе да се провлачи кроз гомилу на ћуприји, не би ли дошао до командира који му  
 те слике и друге болније, промичу кроз гомилу кола воловских, коњских, крај кола свих врста, с 
азимо дубље у село, у све гушћу вреву и гомилу.{S} И ако је поноћ још је све на ногама.{S} Онде 
с су седали крај друма и очајно гледали гомилу која крај њих пролази и иде даље.{S} И стока, не 
 обавија гомилу.</p> <p>Кад мрак обгрли гомилу, која се ваља друмом, тада она губи од оне своје 
зовиту слику престављала?{S} Видела сам гомилу преплашену, престрављену, ужаснуту, како очајно  
ости и узбуђен измакох опет у страну, у гомилу коју сам хтео избећи.{S} Лакше је ипак слушати о 
са Црне Горе и Качаника.{S} Враћаш се у гомилу, која очајно и упорно и даље дрежди пред начелст 
анате су падале једна за другом, увек у гомилу, увек пропраћене вриском престрављених и јауком  
зивање:</p> <p>— После ме одведе бабо у гомилу, тамо где су свирали србијански свирачи.{S} Свир 
ле се шаловима и очајно гледају овамо у гомилу као да би хтеле запитати: „Кажте нам искрено, је 
стављамо сваки покрет, те се сабирамо у гомилу осећајући потребу да се зберемо и здружимо.{S} И 
к, дозивање загубљених који траже своју гомилу а који се кроз густ ваздух чује као из подрумски 
ћи и оно мало рупа на зиду и ону велику гомилу сточног ђубрета, преко којега смо морали прескак 
једном узвишењу, осветљавао је ону мрку гомилу кровова под собом неком топлом и лаком светлошћу 
у? — грмну капетан и потера коња у саму гомилу.</p> <p>Одборници се згледаше међу собом и предс 
 овај се чичин узвик захори кроз гладну гомилу крти и студени смех, сличан смеху костура кад по 
глеским лекарима.{S} Кроз сву ту шарену гомилу промиче по каква руска болничарка са кожухом и ч 
а сам последње дане Скопља и ону очајну гомилу бегунаца; видела сам и онај слом без наде и без  
ете главу од мене и оде даље, оде у ону гомилу живих лешева што лутају по улицама пећским или с 
као пред њом.{S} Пробила сам се кроз ту гомилу јер се свет расклањао пред малим мртвацем и скид 
моишла смрт, стоји запањен и гледа у ту гомилу меса која лежи под поломљеним колима.{S} А мало  
 нуди читава кола.</p> <p>И кроз сву ту гомилу продаваца промичу генерали, народни посланици, в 
а и стапају се као потоци у једну густу гомилу која креће друмом.{S} Али узаћи на друм, угурати 
адвикивали, урлик је обухватао све већу гомилу и час застао на једној страни па се појавио на д 
не.</p> <p>Онај се врати с врата у нашу гомилу да нам понови вест, коју смо и сами чули.</p> <p 
ивати прљаву пену на површину.{S} Видиш гомилу овде, гомилу онде, гледају, блену, не знајући ни 
опет слази на Дримове обале.{S} Ту, код Гомсића, где Дрим ваља пребродити па ући у Скадарску ра 
 планине и где Паштрик узноси свој врх, гоне се читаве армије кишних облака.</p> <pb n="539" /> 
 наишао на гомилу и збунио се те га сад гоне, а он не уме да побегне већ се једнако зауставља н 
н болан призор.{S} Три пара вочића које гоне војници, упињу се да извуку из стрме улице она вел 
у Србијанци потерали наше па их млате и гоне да се осврнути не могу.</p> <p>— А једнога дана, д 
ос још није престала.{S} Небом се журно гоне прљави поцепани облаци; на врховима Водна прибрало 
непријатељ ушао у Чачак и креће даље да гони његову батерију.{S} У исто време стиже капетану и  
ик на оштрој тенећки.</p> <p>Нико их не гони, нико не спроводи, нико им не би бранио да остану  
га, Саксонске и Баварске.{S} Да их није гонило да нам се придруже уверење да победиоци носе соб 
е месецима лутати по снежним планинама, гоњени, убивани, без крова и без хлеба, без заштите и б 
 се све дешава у доњем делу вароши али, гоњени животињским инстинктом јављају се, помаљају се,  
коше, оданде се лепо догледа сва Фрушка Гора.{S} Кад смо били горе, крај куле а мене тек бабо з 
/> <p>— Па и данас.{S} Ево постоји Црна Гора.</p> <p>— Да, постоји данас а хоће ли постојати су 
} У даљини се сад већ јасно истичу Црна Гора и Шар, последња заштита српска.{S} На подножјима њ 
нанства, тамо далеко, тамо преко мора и гора, робоваће трима злима господарима, оно драго, оно  
 Пожар је сад изгледао још силнији, као гора у пламену од којег се и небо запалило.{S} Под свет 
 јунак до јунака</l> <l>Бојна копља као гора чарна,</l> <l>Сија оклоп и блиста оружје.</l> <l>М 
атеринска љубав и милошта прелази преко гора и планина, преко понора и кршева и као сећање милу 
ва три маха прелете преко његових усана горак и болећив осмех.{S} Једном заусти да нешто рече п 
мо Бога и свима нам се на уснама исписа горак осмејак, јер свак од нас помисли:{S} Где си, Боже 
рпао, тежак бол у души <pb n="679" /> и горак осмејак на уснама.{S} Као годинама изломљеноме и  
гари напредују ка Лебану.{S} Да би, као горак лек, обвили их благим обвојем, јављали су нам нап 
х јуначких подвига, када се крвавило по горама и планинама македонским, остао је још под пушком 
стрепњу и пред светом сам се показивала горда што је син заменио оца.{S} Тако је он желео.{S} Ј 
</p> <p>Ма да је све то говорио са мало гордељивости, глас му је по где и где задрхтао, вероват 
затворене, само још по где која турска, горе у махали, али нико ни у њу не увраћа.{S} Све се по 
ље; засипа градове и поља, засипа села, горе и планине!{S} Све, све засипа и плави.{S} И мало ј 
штине.{S} С леве стране каменога моста, горе у чаршији, по оној туђарској традицији из доба ћеп 
>Ватре, на којима се по где што готови, горе по двориштима и по улицама.{S} Више начелства, кра 
на мајка; на једној сиротињској кућици, горе иза града, извеша се црна заставица а у моме сусед 
на госпа у црнини, коју сам срео данас, горе на друму, када је тужна, материнским погледом прат 
а мајка прихвати!{S} Оно <pb n="502" /> горе, прво у реду, слатко девојче, лепо заглађене косиц 
Москве! — гунђа даље грађанин.</p> <p>— Горе је ово, друкчије је ово! — окрете му се мајор — На 
> <p>— А где је његова армија?</p> <p>— Горе.{S} То ме је баш и страх, ако је тамо загустило, п 
амо овде, на јужноме фронту.</p> <p>— А горе?</p> <p>— И горе то исто.{S} Једна дивизија код За 
илих и драгих.{S} Друмови ће опустити а горе оживети збеговима и хајдуцима; угасиће се ватре на 
ви који га носе, окитиће се зеленилом а горе по наслону моста, разапеће се бело платно по коме  
, зато је посао и трајао дуже.</p> <p>А горе, на горњем спрату, одмах над том собом где се копа 
> <p>— Па?</p> <p>— Па то би значило да горе баш сасвим не ваља.</p> <p>Или, ако у колима није  
 добри људи.{S} Дали јој те се сместила горе у пустоме Уцињу, где и данас седи, нашли јој и мал 
али, а Бојко вели: „Добро је и ово, има горе.{S} Они што су изгинули не марширају више!“ Ето та 
лица и њихове стоке, свуд по двориштима горе ватре од оборених плотова и мањерке се на њима пуш 
га истога професора.</p> <p>— Ама ништа горе, господине, него кад човек не иде по својој памети 
изије која стиже отуд са Дрине, са Суве Горе.{S} Када је 27. септембра непријатељ, после вишедн 
 је одавно већ превалила, ватра која је горе у брду ждерала каре, лафете и сву осталу опрему ср 
је претила огњем и од које су задрхтале горе и планине, што престрављени дану душом кад лине ки 
рити да доле, у дну Уциња, испод Бијеле Горе, где се већ варош губи, иза капије једне од оних с 
ле јасно чујеш топовску грмљаву са Црне Горе и Качаника.{S} Враћаш се у гомилу, која очајно и у 
а јављају да Бугари слазе са венца Црне Горе у Мораву и да су једним ноћним препадом ушли у кач 
 на Косово, где су се узнели изнад Црне Горе и Шара, па кад са тих висина нису догледали да нам 
извлачена и померана час на врхове Црне Горе, час у долину Бињачке Мораве, измеђ Качаника и лак 
уцњава, која се чује са Качаника и Црне Горе, зар вам све то не казује, да је ово крај?</p> <p> 
 и у дну његовоме мрке масе Шара и Црне Горе.{S} Његов се поглед нарочито заустави на блиском В 
една дебела линија која полази од Мокре Горе и води Лимом на Пријепоље па испод Сјенице избија  
к се у доњој соби одушевљавало дотле се горе, у војводиној соби, израђивале хитне наредбе свима 
до, које носи град призренски и овај се горе, на висини, јасно оцртава.{S} Као да је неко хтео  
а поља преорана и оплођена; њене богате горе озеленеле; да види на тим пољима вредна ратара как 
носили и све више плавили наше китњасте горе и наше питоме доље.</p> <p>Ја сам га чекао...</p>  
е ће оба угинути.{S} Овај слази са Сухе Горе и Ругова и жури кроз плодом благословена поља и за 
и усов засула наше градове и села, наше горе и поља, наше винограде и њиве, што се нижу крај зе 
бађали била је наша.{S} Наша поља, наше горе, наша села и наше цркве, наше куће и наша деца.{S} 
јом су богато натопили наша поља и наше горе, нићи слобода једнога народа; тако нека из душа њи 
 што топлом крвљу роси наша поља и наше горе.</p> <p>Ту мисао нисмо кадри понети ми, изнемогли  
о над Србијом и покрио наша поља и наше горе густом маглом, чија се фигура све јасније издваја  
оме фронту.</p> <p>— А горе?</p> <p>— И горе то исто.{S} Једна дивизија код Зајечара и друга ко 
ем сељака, који је закрвавио сва поља и горе наше, озго од Саве и Дунава па доле до Вардара, од 
ну прскајући, руменом крвљу наша поља и горе.</p> <p>Да ли је Госпа у црнини, посматрајући зами 
им утробама рађају и залазе кроз поља и горе тражећи се <pb n="672" /> да се загрле смртоносним 
росуто драго камење, бацио сам поглед и горе на старо Дулцињо, коме је месечина дала чар тајанс 
 код Књажевца, на Нишави две дивизије и горе на Неготину један одред.{S} Ето, то је све!</p> <p 
еће.{S} Ено, ено, планине се већ жаре и горе, бљују већ пламен и ено се усијана лавина ваља кро 
изије, где избија гвоздени мост, тако и горе, код општине.{S} С леве стране каменога моста, гор 
 али, теше се, јер било их је који су и горе пролазили.</p> <p>— Препатили сте, шта ћете, сви с 
ним правцима, један доле Солуну а други горе, Приштини.{S} Последњи вагон првога и последњи ваг 
огледа сва Фрушка Гора.{S} Кад смо били горе, крај куле а мене тек бабо за руку, па показујући  
 светлости као оно кад у великој даљини горе ритови.{S} Кажу то је Липљан али је још врло дуго  
у.{S} Чим попне гласом и лоптица пожури горе под вилицу а чим спусти и лоптица се нагло спушта  
ваше ме да не седим, јер ће детету бити горе.{S} Рекоше ми да журим у Ресник па отуд у Младенов 
те но што сам им обећао.{S} Затекао сам горе код мене, у оџаклији, лепо разгорео жар, те сам на 
руке у појасе девојачке осетила како им горе прсти који се дотичу топла девојачка тела.{S} Све  
<p>— Он је био контузован а то је много горе него да је био рањен.</p> <p>— Ју, госпа Јело, шта 
дражи груди.{S} Поглед који сам управио горе, <pb n="525" /> небу, и узнео га изнад простора, к 
вија несретна мајка чије је чедо остало горе а отац одјурио у пламен да га спасе али не може до 
оји је притискивала магла, срео је тамо горе светлост која се буди.{S} Та светлост изгледала је 
лежи праг свачије куће.{S} Пође народ у горе и планине да се склања испред непогоде а у напуште 
и пет ноћи леже њихови ћивоти, крај њих горе свеће и кандила а владике и архимандрити, свештени 
 улице немогуће било ићи а странама још горе, јер су крај кућа, под стрејама, спавале избеглице 
рено потресен — да су тако исто или још горе, јер су пале у руке непријатељу, пропале и све дру 
е од места где смо спремили преноћиште, горела је мала ватра, ако би ко хтео да пригреје што.{S 
еликога пожара, пре неколико година.{S} Горела је пространа и висока зграда од темеља до крова. 
ћи у руци малени ручни фењер, у коме је горела свећа а за њим други носећи тешке алате, ћускију 
идолазило са свих страна.{S} У цркви су горела кандила а попа је једнако нешто улазио у цркву и 
/p> <p>Док су се с једне стране бацале, гореле и продавале у бесцење ствари, с друге је свет <p 
хтало је целим телом а чело му и ручице гореле су као жеравице.</p> <p>— Изгубила сам га, изгуб 
рза.{S} Чело му је горело, ручице су му гореле а усијаним очима гледало ме је право у очи.{S} О 
 по улици и поломљене, куће које су још гореле, њихове војнике пијане како вуку пљачку и онда — 
.{S} Чело му је било топло, врло топло, горело је а ручице као жеравице, али је престала она си 
— Осећао сам тешку грозницу, тело ми је горело као жеравица, очи се усијале а образи упалили.{S 
поче грчевито да се трза.{S} Чело му је горело, ручице су му гореле а усијаним очима гледало ме 
итве и сваки дан слао у цркву зејтин те горело пред иконом Светога Јована Крститеља од јутра до 
и пали на прозору да јој сину каже пут, гори увек подједнаком светлошћу вере и наде.</p> <p>— О 
 опасним ветром.{S} Изгледало је као да гори планина, као да се усијала те пламти и букће.</p>  
 кад се човек усред пламена у кући која гори, смеје смехом онога коме је величина трагедије зам 
ао да шапће оне исте Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{ 
т ми допиру до ушију Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{ 
 је то гладан човек.{S} Гладан човек је гори од гладна звера; звер те растргне да задовољи глад 
 погледајте, погледајте мало боље... не гори варош.</p> <p>Погледасмо сви тамо.{S} Пожар је сад 
} Сад нам је већ јасно било да варош не гори а оно што пламти над њом нисмо више ни бринули шта 
седнога дворишта.{S} На средини те шупе гори ватра, око које седе штабовски жандарми и разговар 
шкири усукали; свега крај једне крстаче гори свећица, ваљда јутрос упаљена, и по гробу нешто је 
ер гласови озго из Јасенице, све црњи и гори.{S} Скупише се једног дана, по вечерњу, у цркви, т 
раво да ти кажем, није бољи него смо ми гори од ње.{S} Подноси, видиш с нама све заједно и воју 
је негда Немањину молитву на звечанској гори услишио <pb n="726" /> и мач му подржао и десницу  
од ране.{S} Ипак сам осетила да му тело гори као у грозници.</p> <p>Најзад, упали се једна жиги 
е као велике океанске лађе.</p> <p>— То гори варош! — узвикујемо престрављено сви и заустављамо 
сигнал за пожар, онда значи да кров већ гори.</p> <p>— Лађа тоне... лађа тоне! — узвикну са јед 
угари силазе овамо.</p> <p>— Они су још гори.</p> <p>— Ја као рачунам, Призрен је једина варош  
ири динара.</p> <p>— Ја не продајем, ја горим моје ствари и грејем се — вели један благајник ко 
 око којега се прибрала чаршија.{S} Две горице, које се износе из мора и чине као неки оквир па 
on" /> <p>У маломе луку, који измеђ две горице чини уцињски залив, на песковитој обали његовој, 
их саветовања, имала да се утврди једна горка али, јасна као дан, истина — да више никакве наде 
ео избећи.{S} Лакше је ипак слушати она горка јадања о невољи но ове ругобне разговоре себичних 
реч и две.{S} Свака од тих речи била је горка и бона, свака од тих речи била је израз оних тешк 
х, како ме тешко у томе тренутку заболе горка истина која ми сину пред очима, истина да у Србиј 
тешити, неће <pb n="729" /> утешити.{S} Горким ћемо сузама одбројавати дане изгнанства а дубоки 
ед очи слика мога мужа, строга лица, са горким пребацивањем; сетила сам се свога сина, кога ће  
ад год чути о њима; трећи су кренули са горким сазнањем да су за собом оставили гробове својих  
пред непријатеља.{S} Сад већ крећемо са горким уверењем да нас овај друм, којим смо се упутили, 
е прошлости, те умире са болом у души и горким осмехом на уснама!</p> <p>Од вечерња, које нам ј 
ибу и они на њима обарају главе обасути горким примедбама гомиле.</p> <p>— Гле, гле овај шта је 
у сам први пут заплакао.{S} Верујте ми, горко сам заплакао.</p> <p>Веровао сам му, јер му је гл 
морим, покрила сам лице рукама и горко, горко сам плакала.</p> <p>Пролазници, видећи ме да плач 
ивали их милосним именима и плакали су, горко су плакали.</p> <p>Официри су окретали главу да с 
 на груди моје мртваче.{S} Болела ме је горко суза оне мајке, која се морала преваром ослободит 
аџбина тражи од својих синова, он ми је горко пребацивао и молио ме да не вређам успомену његов 
<p>Написао је једну цедуљицу у којој је горко пребацивао Отаџбини што га је напустила, отишао ј 
настављам ја разговор.</p> <p>Официр се горко насмеја, узе гутљај ракије па спусти чутурицу на  
за име.{S} Исповедају се, исповедају се горко и искрено, као што би се човек своме најрођенијем 
а се одморим, покрила сам лице рукама и горко, горко сам плакала.</p> <p>Пролазници, видећи ме  
> <head>Мајка</head> <p>Дуго је, боно и горко јецала госпа у црнини а ја сам, потресен њеним ка 
 он и насмеја се готово гласно али ипак горко — Поверљиве су акције које непријатељ не сме знат 
а је не узнемирих питањем зашто се тако горко заплака при спомену свога детета, јер сам још мал 
енутку, кад ми учитељ казује, могао још горко заплакати да ми већ тешки догађаји, који су се пр 
бом.{S} Оставио сам је њеној тузи, пун, горкога искуства да је у тузи најбоље оставити ожалошће 
 северни део Србије; ту је сазнао још и горку истину да се ни Крагујевац не може одржати.{S} Че 
у нам, на крају крајева, ипак предочили горку истину — да смо издани.</p> <p>За пола месеца Сеп 
} Ја бих њиховој светлој успомени чинио горку неправду, ако би ви пример који сам вам навео хте 
 <p>Учинила сам и једну неправду, једну горку неправду према своме сину, у тренутку када се он  
ки занет својом невољом и бригом жури у горње више делове вароши, верујући да ће се тамо моћи с 
асуља којим су га понудиле избеглице са горњег спрата ханског.</p> <p>— Зло, несрећа! — вели Кр 
ри небом.{S} Мало затим још, па озго из Горњег Косова, из дубоке таме, јављају се два жмирава с 
ре ослобођења Приштине од Турака.{S} Са горњега спрата те куће, из собе у којој је Краљ одсео,  
да е вођа тихо ударио алком у врата, на горњем се спрату куће отшкринула једна шалона и једна с 
 посао и трајао дуже.</p> <p>А горе, на горњем спрату, одмах над том собом где се копао гроб Ср 
</p> <pb n="553" /> <p>У тој згради, на горњем спрату, заузео је канцеларију начелника окружног 
" /> мало ствари али много света.{S} На горњем седишту млада госпођа и њена госпођа мајка; на д 
 доњем седишту, још један жандарм, а на горњем свештеник и крај њега несретник бледа лица као в 
атна зграда; на доњем је спрату ар а на горњем две празне собе.{S} Собе су заузеле <pb n="611"  
 полицијски писар на доњем седишту а на горњем Мица Зуавка и Мица Сенегалка.{S} Тако, бар рече  
 српске војске.</p> <p>- Становао је на горњем спрату, у одељењу које је од свога стана одвојио 
бе.{S} Када му се учини понуда да се на горњем спрату начини места за њега, он ће одбити.</p> < 
 је на канцеларији начелника станице на горњем спрату једне од тих кућица.{S} Гледао сам са жуд 
м заклопила прозор.{S} Мало за тим и на горњем се спрату осветлише собе светлошћу, која се кроз 
нуто међу собом.{S} Они који су били на горњем спрату, на прозорима, узвикивали су сваки час: „ 
у месецу, Војвода Мишић у једној кући у Горњем Милановцу, седео за столом студирајући исказе за 
гано, не узнемирујући никога и пођох на горњи спрат, где је моја одаја била.{S} Када сам се усп 
кује у једној гомилици професор чији се горњи капут усукао од кише а под набијеном суром шајкач 
оп косих зракова, који је продирао кроз горњи прозор, разредио је нешто мало таму која у том де 
 почисти све.{S} Главно је било скинути горњи влажни слој ђубрета а дубље је ваљда сувље.{S} Па 
ћ наступају отуд, од Маџарева и улазе у горњи крај вароши, дохватају се затим вардареве обале и 
прогорео је прву таваницу и пробио је у горњи спрат, разорио већ степенице које воде озго а у с 
ротињи која је избегла из <pb n="80" /> горњих крајева Србије и овде нашла заштиту; Коло Сестар 
аћао келнера да му донесе хлеб са меком горњом кором.{S} Један сео на камен, други на празан са 
 пошла ногом, прво ми је било да идем у горњу болницу, више града, да се распитам о њему.{S} Ме 
који се том месту већ примиче а око нас горостасне масе неприступачних планина.{S} Осетисмо се  
ножја Проклетије планине, изгледају као горостасни скелети опружених руку.</p> <p>Друм пуст и г 
кадру и други, на Ђаковицу па кроз Црну Гору опет на Скадар.{S} Трупе, које су већ овде и ове,  
ми се од једном окрете и са пуно бола и горчине рече:</p> <p>— Да имам руку насликао бих ту сце 
вољно казао; осетио је да је одлио мало горчине из душе па му је ваљда сад било и лакше.{S} Ипа 
ђује.</p> <p>Када је прође навала суза, госпа у црнини сама диже главу и прибрана настави:</p>  
розебли глас.</p> <p>— Ал немојте тако, госпа Јело, — одговара јасан, пун женски глас — и други 
горе него да је био рањен.</p> <p>— Ју, госпа Јело, шта говорите.{S} Мој Мића је имао три ране  
ре изумре разговор и завлада тишина.{S} Госпа у црнини, сем тога што се лаким поклоном јави сви 
тао у мени.{S} Увек ми се чинило да ова госпа не бега као ми остали, да не одступа, већ као да  
> <p>Ја и нехотице устадох на ноге када госпа прође мимо наше ватре и понудих јој своје место.{ 
</head> <p>Дуго је, боно и горко јецала госпа у црнини а ја сам, потресен њеним казивањем, ћута 
дица једна, па онда две и три.{S} Једна госпа из оне енглеске мисије, што спава близу нас, пром 
 и ружну слику.{S} Прилази вагону једна госпа у дубокој црнини, <pb n="110" /> носећи тугу као  
дели са нама бол.</p> <p>То је била она госпа у црнини коју сам запазио на скопској станици, ка 
ћ касна ноћ кад у исто двориште уђе она госпа у црнини, коју сам срео данас, горе на друму, кад 
 промицала, као неко више биће, као она госпа која се у средњевековним романима диже ноћу из зи 
ону другу о несретноме оцу испричала је Госпа у црнини са пуно осећаја и топлине.{S} Да ли што  
ао сам да ће после ових речи, којима је госпа у црнини завршила и врхунац своје велике и тешке  
крвљу наша поља и горе.</p> <p>Да ли је Госпа у црнини, посматрајући замишљену слику, која се п 
е ћебетом, које се натопило кишом.{S} И госпа у црнини оборила је уморну главу на колена.</p> < 
ми преливали гроб непознатога војника и госпа у црнини изашла је из цркве, носећи у руци читав  
 то ми чини добро, то ме држи.</p> <p>И госпа у црнини поче мирно, тихо, прибрано да казује мно 
згубила, изгубила сам их све! — настави госпа у црнини. — Моја је кућа опустила потпуно а до пр 
о сам је ја кроз сузе гледала — настави госпа у црнини после дуге, врло дуге почивке, испуњене  
уше, бити дуга и бескрајно бона.{S} Али госпа диже главу и срећући се, у оној полусветлости, ко 
ћ својим првим питањем, изазвала у мени госпа у црнини?{S} И, <pb n="666" /> ако је то привиђењ 
 /> Изгледала ми је у томе тренутку као госпа из народних песама која обилази гробове по разбој 
="SRP19201_C19"> <head>XIX</head> <head>Госпа у црнини</head> <p>Већ је био пао први сумрак, ка 
 мира ни утехе...</p> <pb n="452" /> <p>Госпа у црнини ућута.{S} Величина и множина сећања која 
ћем и загрљај јој обећава утеху!</p> <p>Госпа је све ово говорила са неким заносом и узбуђењем; 
 чинила.{S} Најзад сам стигла...</p> <p>Госпа у црнини одану, као да је овога тренутка преживел 
жен и без ока али ће остати жив.</p> <p>Госпа затим измаче и пође да обилази дуги низ кревета,  
 се вратио своме мртвоме детету.</p> <p>Госпа у црнини ућутала је, те сам ја мислио завршила је 
нико још и не назире.</p> <p>Из погледа госпе у црнини, којим је пратила дугу поворку ове деце  
 брже да избегнем тај матерински поглед госпе у црнини у коме сам, у томе тренутку, срео поглед 
фигуру баба Вилке, старе српске угледне госпе.</p> <p>Причала нам је о змији младожењи, о пепељ 
тано лице и очи пуне топлога израза оне госпе у црнини, коју сам први пут запазио на скопљанско 
ме је умор био давно савладао, казивање госпе у црнини одржавало ми је напрегнуте живце и одупи 
 са тамом, те се једва назирале контуре госпе у црнини.</p> <p>— Ако немате где да се згрејете  
} Кроз дугачке ходнике журе болничари и госпе у чистим белим кецељама и све то испуњава мирис к 
ишину, као тихи жубор потока, теку речи Госпе у црнини, испрекидане где кад уздахом, где кад по 
е сан већ претио да ме шчепа, чух шапат госпе у црнини.</p> <p>— Спавате ли?</p> <p>— Не, тргох 
ац прође кроз гомилу и приближи се оној госпи у црнини.{S} Он је кроз вагонски прозор видео шта 
ки, само истински осећаји?</p> <p>— Не, госпо, ви не смете, ви не можете, ви нећете умрети.{S}  
лник узе да ме теши:</p> <p>— Шта ћете, госпо, видите и сами како је.{S} Добро је кад се може б 
дете.</p> <pb n="518" /> <p>— Немогуће, госпо! — одговори г. пуковник строгим, војничким тоном, 
е може отети.</p> <p>— Радо ћу слушати, госпо, ако вас то не умара, ако вас то још више не мучи 
 ето и детету је рђаво.</p> <p>— Немој, госпо, где ћеш сама? — рече ми један од њих.</p> <p>— Д 
 живо и као мало узбуђена.</p> <p>— Ох, госпо, сви их имамо, сви их носимо!</p> <p>— Знам! — од 
> <p>— Ваша љубав према нама, племенита госпо, није требала да буде награђена невољама, које су 
ај.{S} Па још док се бегало железницом, господа с архивама и рачунским књигама траже засебно ку 
чаница пред којом су негда збор зборила господа хришћанска и која је прихватила тело Лазарево п 
ице.{S} Има ту обезбеђених купеа где ће господа моћи на тенане и ручати и попити по чашу вина,  
p>— У свему треба нам још три дана, ако господа министри могу да издрже те да не будемо принуђе 
ен јастук пун ствари — Али не смеју нас господа официри овако лагати и гурати у јендеке зато да 
сад баш, у овој тешкој невољи, не треба господара да напушта.{S} Он се храни успут од остатака  
тала и тискала у Призрену, изгубио је и господара.{S} Сад изгладнео, оборене главе и повијена р 
емијерама у позоришту, у чијим салонима господаре Шопен, Григ и Чајковски, која отказује службу 
ра, носећи приморским кефалијама поруке Господареве.</p> <p>Од тога платана, на Марашу, већ нас 
репа измршавели пас.{S} Он је кренуо за господарем својим од куће уверен да сад баш, у овој теш 
рати на разна питања оних, који су били господари те ватре.</p> <p>— Море како — одговара он на 
преко мора и гора, робоваће трима злима господарима, оно драго, оно крваво парче земље на коме  
томе јадранске обале; и одакле је Зетом господарио Ђорђе Балшић, чији гроб и сад лежи међу стар 
тину да казујем, па нећу друкче ни пред Господаром.{S} Имало је у нас и младих жена и девојака  
 експедиције Турци су видели крај свога господарства <pb n="54" /> у Европи; Грци, пораз својих 
ја своју браћу, представнике феудалнога господарства, и ствара једноставну и снажну српску држа 
 дрхће у грлу, рећи:</p> <p>— Време је, Господару!</p> <p>— Чему време? — сену Краљев поглед по 
> <p>— Непријатељ је близу и напредује, Господару!</p> <p>— Онда, идите што пре, децо! — одгово 
 <p>Или ће га опоменути:</p> <p>— Пази, Господару, овде изривен друм!</p> <p>Они се чак јављају 
нем.</p> <pb n="613" /> <p>— Куд би ти, Господару?</p> <p>— Тражио сам, ал’ нису ми дали! — пон 
нови Краљ.</p> <p>— Мораш се ти чувати, Господару, требаш ти нама.</p> <p>— Треба вама кућа ваш 
хвала вам!</p> <p>— Изгибе сам домаћин, господару.</p> <p>— Знам, знам! — учини Краљ и уздану — 
тане овако.{S} Да л’ ће ово дуга овако, господару?</p> <p>— Неће ваљда — теши га Краљ — Неће.{S 
воје нове другове.</p> <p>— Велико зло, господару! — одговорају старци правећи места Краљу.</p> 
 ађутантове.</p> <p>— Биће ти незгодно, Господару, тврдо је на кари! — узе да се извињава вођа  
левак — вели му Краљ.</p> <p>— Шта ћеш, Господару, пати и он као што сви патимо.</p> <p>Пут је  
 рођачки:</p> <p>— Је л можеш да седиш, Господару?</p> <p>Или ће га опоменути:</p> <p>— Пази, Г 
<p>Он приђе корак ближе Краљу.</p> <p>— Господару!{S} Нити ми можемо поћи без Краља, нити прими 
 сад?“ Поп се сави сиромах па му вели: „Господару и ага, Бог па ти!{S} Што смо ти рекли истину  
е наш, који си на небу!</p> <p>„Помени, Господе, и помилуј роба Твојега Јована, као што ћемо га 
 које су овог или оног постигле због те господе са архивама и рачунским документима.{S} Усред т 
ма.{S} А знам сигурно да ни један од те господе неће спасти државне архиве и рачунске књиге, не 
емо а ти хајде за нама.</p> <p>— Хвала, господин поручник! — кликну Бојко весело, осврте се па  
а се разговоре, да се утеше.{S} Ушавши, господин је Јанковић затворио за собом врата која су ин 
л’ оно? — учини поручник.</p> <p>— Јес, господин поручник!{S} Оставио сам саме жене с децом, па 
ји је учинило његово саопштење — Да!{S} Господин Боп је у том погледу учинио већ званично саопш 
 испрси и тресну ногом о ногу.</p> <p>— Господин поручник, молим покорно!</p> <p>— Шта је Бојко 
тле, овамо доле, изашао је из начелства господин Јанковић, онај господин Јанковић који је пре ј 
.</p> <p>— Та да, тако нешто — одговара господин улепљен блатом — само, рекосте, то је била тет 
нела.{S} Отуда из зграде изаћи ће какав господин, који је био код начелника или други какав, ко 
ујем госте и све салутирам.{S} Тек дође господин попа, ја салутирам, па у руку, а он пита баба: 
ање.</p> <p>— Какав морфијум? — буни се господин који му је саопштио све те повољне вести.</p>  
} Ајде, сачекаћемо вас!</p> <p>И док се господин Јанковић бавио у начелству а доктор у дивизији 
: „Петров!“ „Е, кад је Петров — рећи ће господин попа — треба да га благословим.{S} Посветила т 
ије:</p> <p>— Господо! — поче он — Ја и господин начелник, сматрали смо за дужност, да вас у ов 
</p> <p>— Отиди бога ти!{S} Отишао је и господин Јанковић у начелство.{S} Ајде, сачекаћемо вас! 
ој у Нишу, па и сам Сер Чарлс Де Грас и Господин Боп — и млади <pb n="48" /> дипломата изређа ј 
исправи се победоносно проседи и пргави господин.</p> <p>— А зашто? — пита песимиста искрено из 
ам чуо! — додаје један суви и болешљиви господин, изгледа више препао но сви остали а који је т 
 ти је.{S} Разумеш ли сад!?</p> <p>Суви господин смагну својим уским раменима па се замисли и т 
вања у утиску који је произвео, проседи господин пркосно узвикну:</p> <p>— Но, шта велите сад о 
S} Ништа, разумете ли? — окрете проседи господин на „ви“, као што то обично бива у полемици кад 
ожај такав! — узвикује узбуђено проседи господин и јабучица му се пење под вилицу. — Је л’ знаш 
 се истим степеницама.{S} Један старији господин — не знам шта је био — кад ме спази у ходнику, 
а, шта чекамо? — узвикује један старији господин, који је већ одлучио да остане у Призрену са п 
одатле остале групе па где виде да неки господин млатара рукама, мисле тамо се говори о нечем в 
 Боже мој — наставља разговор онај мали господин под стрејом, гледајући у стрму уличицу — коме  
Куршумлију.</p> <p>— Вратиће се! — вели господин Јанковић.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Немци су ве 
оследња, дабоме! — упада пргаво болесни господин.</p> <p>— Отићи ћу баш у дивизију да се распит 
з мали свежањ неких аката, које дотични господин носи у руци, улазе у купе као новчане књиге оп 
о пророчанство, — вели један дежмекасти господин — али сам ја чуо тако: да ће једна страна сила 
за себе а не за другога; и чуо сам речи господин попине, ама сасвим сам их јасно чуо: „Посветил 
је из начелства господин Јанковић, онај господин Јанковић који је пре једнога сата ушао да се р 
е...</p> <p>— Ја мислим — одговара онај господин излепљен блатом — да ће се сад тек у Призрену  
 опет нешто да примети песимиста, један господин сув као босиљак за иконом који дугим и танким  
едним столом а за другим води реч један господин ретке, проседе косе, светлих и округлих очију  
оја се враћала са станице, један омален господин не хтеде ни да саслуша вести које је она носил 
 Нас, него кога ће? — одговори набусито господин са јабучицом.</p> <p>— Ја бих волео... — хоће  
и три ближа пријатеља, који су из очију господин Јанковићевих прочитали да он ипак није све каз 
ем Пољу.{S} Доцније, када сам срео тога господина како пешачи измеђ Штимње и Сухе Реке, он ми с 
да и он не зна шта ради.</p> <p>— Неког господина ваљда жуљи ципела те сео на сред друма а ми о 
</p> <p>Није ни дорекао а у проседог се господина јабучица нагло попе под вилице и он чисто сун 
им вас лепо, да о томе одмах обавестите господина војводу и издате ми потребна наређења.</p> <p 
ено, па ће мало за тим — Питам ја нешто господина директора (по даљем разговору видела сам да ј 
је...</p> <p>— За Балкан?!</p> <p>— Да, господине мој! — исправи се победоносно проседи и пргав 
Шта ће те сад?</p> <p>— Србија пропада, Господине Консуле, и ја мислим да би овом приликом био  
олено.</p> <p>— Не може се добити веза, господине капетане!</p> <p>— Тражи! — дрекну овај — Мор 
 — узвикује капетан.</p> <p>— Из близа, господине капетане! — одговара поднаредник са предњег т 
морати даље.</p> <p>— Мислио сам, и ја, господине, и веровао сам, дуго сам веровао...</p> <p>—  
а настави непитан:</p> <p>— Био сам ја, господине, тамо где је требало бити, нисам изостао, али 
г ка Слатини.</p> <p>— Платио је, вала, господине пуковниче.{S} Чекај док се преброје па ће вид 
 је, лепо га ожалисмо!{S} Баш ти хвала, господине! — додаде опет после дугога ћутања, па после  
се да је целива.</p> <p>— Баш ти хвала, господине! — рече гласом који је дрхтао у грлу.</p> <p> 
 и прекиде ми размишљање.</p> <p>— Ама, господине, ено тамо крај плота, иза начелства, умире је 
вачку игру.</p> <p>— Ама зар ће истина, господине, они преко мора? — запитаће ме један простоду 
 телефону начелник.</p> <p>— Нисам луд, господине пуковниче, говорим вам само оно, што поуздано 
је, приђе капетану.</p> <p>— Готово је, господине капетане!</p> <p>— Да проконтролишем! — и кап 
— Убедио вас понова?</p> <p>— Почео је, господине, да ми развија план румунске акције, нацртао  
меш ли да гађаш?</p> <p>— Знаш како је, господине.{S} Прислоним пушку уз образ па на једно око  
це Аустријанци поклали?</p> <p>— Троје, господине ђенерале! — одговара Бојко.</p> <p>— Е, ево т 
е је толико заузет?</p> <p>— Сахрањује, господине, једнако сахрањује.</p> <p>Начелник ућута па  
воју, зато што је други не врше.{S} Не, господине!{S} И, ако дође до тога да где год у овоме ра 
ога професора.</p> <p>— Ама ништа горе, господине, него кад човек не иде по својој памети.{S} З 
 а имам их више — настави он — Лаже се, господине, лаже се званично.{S} Или нас лажу или и њих  
петан нестрпљиво.</p> <p>— Од синоћ се, господине, не одзива.{S} Звала сам неколико пута.{S} Мо 
 ви имали начина?</p> <p>— Кад гледате, господине мој, својим очима како бега Краљ, бега Врховн 
ј Боже да то буде!</p> <p>— О да знате, господине, како ми је било кад сам се и ја јавио и кад  
е!</p> <p>— Учинићу као што наређујете, господине војводо! — одговори капетан. — Али се бојим,  
а.</p> <pb n="207" /> <p>— Заповедајте, господине капетане! — одазва се млади потпоручник.</p>  
у само нама намењене.</p> <p>— Верујте, господине, да ми нису тешке ове невоље! — одговори она  
ов приђе капетану љубазно:</p> <p>— Ми, господине капетане, очекујемо непријатеља сваки час...< 
е ка Скадру отворен.</p> <p>— Опсађени, господине! — понавља наглашавајући поштарев пријатељ. — 
p> <p>— Качаник није требало испуштати, господине мој! — узвикује један резервни поднаредник, и 
е капетане?{S} Је ли далеко непријатељ, господине капетане?{S} Хоћете ли примити борбу, господи 
а би надвикао тресак.</p> <p>— Не знам, господине капетане! — одговара водник.</p> <p>— Гледај, 
гао иза једнога бусена.</p> <p>— Морам, господине! — одговара чича.</p> <p>— А умеш ли да гађаш 
слика ми приђе и шану:</p> <p>— Ја сам, господине, Новица!</p> <p>Био је то општински ноћни стр 
.. добро промерите...</p> <p>— Разумем, господине капетане! — одговори млади потпоручник и очев 
опе даље, разумеш ли?</p> <p>— Разумем, господине војводо!</p> <p>Кад се одвоји од телефона, ка 
чаш, чича?</p> <p>— Па да се прихватим, господине.{S} Од ране зоре нисам окусио.</p> <p>— Ако,  
бринуто и шапћући:</p> <p>— Шта је ово, господине?</p> <p>- Ето, видиш,Новице! - одговорих му и 
поуздање.</p> <p>— Кад сам очима видео, господине, како ми деца ноћас на друму цвокоћу од зиме  
<p>— Бог нека их прости!{S} Шта можемо, господине, друго него да их сахранимо, кад стигне свешт 
ка који не зна лекцију — Уверава ме то, господине, што Бугари у овоме тренутку појачавају новим 
ослободити.</p> <p>— Не кажем цео свет, господине...</p> <p>— Да али ви молите за своје дете, д 
е капетане?{S} Хоћете ли примити борбу, господине капетане?</p> <p>Капетан одмахује руком и окр 
ј пушку! — вели капетан.</p> <p>— Хоћу, господине, и она мене чува! — додаје чича.</p> <p>На ка 
и су на то могли да мисле.</p> <p>— Ах, господине! — кликну он боно и плану живим младићским жа 
ем према мени.</p> <p>-Да!</p> <p>— Ох, господине мој, кад би ви знали од кад нас наши званични 
о и немо гледао смрт око себе.</p> <p>— Господине потпоручниче! — изусти капетан гласом у коме  
 кажипрст.{S} Војник салутира:</p> <p>— Господине, ово смо дете нашли у кукурузу, више Београда 
ну и речи му задрхташе у грлу:</p> <p>— Господине капетане!{S} Топ је наперен, нишан утврђен и  
<p>— Одакле господине капетане?{S} Куда господине капетане?{S} Је ли далеко непријатељ, господи 
лнице па довикују отуд:</p> <p>— Одакле господине капетане?{S} Куда господине капетане?{S} Је л 
код села Маџарева.</p> <p>Праћен једним господином, кроз пусте улице промиче на маломе коњићу ч 
тан...{S} Ало, јест!{S} Молим саопштите господину начелнику штаба, да се, са једном пољском поз 
емљи пустош каква се не памти од потопа Господњег.{S} Они што су се борили и што су нас бранили 
ом неком моћи, као у ноћи у очи Васкрса Господњег плоча под којом је почивао велики наук који ћ 
 у Косовску равницу и закуцала на врата Господњега храма цркве Грачанице, да се у њој помоли, ш 
динородноме и јединосушноме.{S} Не сину господњем на престолу Божјем, о деснују Бога Оца, већ о 
таџбини.</p> <p>Молили су се још и сину господњем, јединородноме и јединосушноме.{S} Не сину го 
 деце наше; казивао нам је, како је Син Господњи страдао ал је веровао, када је и на крсту био  
ургасу?</p> <p>— И пет, и пет фронтова, господо; јер ће Енглези тако исто искрцати на Дедеагачу 
ва фигура инспектора полиције:</p> <p>— Господо! — поче он — Ја и господин начелник, сматрали с 
но, уморно, гунђајући још увек и грдећи господу која злоупотребљава свој војнички чин.</p> <p>Ј 
труна на гуслама, отпочеше сени молитву Господу Богу за свој несретни народ, молитву топлу, иск 
ржала сам се, али су ме сузе облиле.{S} Госпођа ме је тешила, рекла ми је да опасности за живот 
ах шапћући војника.</p> <p>— Не, његова госпођа, говори са сином.</p> <p>— А где им је син?</p> 
у слушкиња и слушкињин швалер.{S} Млада госпођа држи на крилу своје куче а слушкиња своје куче; 
много света.{S} На горњем седишту млада госпођа и њена госпођа мајка; на доњем седишту слушкиња 
штима.{S} У аутомобилу млада београдска госпођа и њена госпођица сестра са високим рајерима на  
 гомиле али га ја не забележих.{S} Сама госпођа потпуковница седи у последњим, седмим колима и  
 више појача приђе гомили једна угледна госпођа београдска, жена једнога лекара.</p> <p>— И вид 
 На горњем седишту млада госпођа и њена госпођа мајка; на доњем седишту слушкиња и слушкињин шв 
своје куче а слушкиња своје куче; стара госпођа кавез са канаринком.{S} Нико их из гомиле не по 
 је прешло подне, дотрча к мени та иста госпођа.</p> <p>— Чујете ли? — рече.</p> <p>— Шта?</p>  
 колима.{S} Али кад наиђе фијакер и кад госпођа заврши своју причу речима: „Српски се војници б 
разумем ја ту бригу.</p> <p>У том изађе госпођа из канцеларије и ја на њеноме лицу опазих срета 
 пешке из Лесковца!...</p> <p>Затим нам госпођа, очију пуних суза, исприча своје тегобе и невољ 
лила утешити.</p> <p>Ту причу, коју нам госпођа живо и узбуђено прича, слуша и један рањени пор 
у су подигле дарежљиве руке београдских госпођа, али која још није пропојала.{S} Суђено јој је  
 они што су без оружја немају право.{S} Госпође <pb n="111" /> стижу са својим пријатељицама, с 
ћ је то кућа, у правом смислу речи кућа госпође потпуковнице чије име рече неко из гомиле али г 
у њихове старешине резервисале за своје госпође и свастике, за њихове тетке и стрине, за рођаке 
очима, истина да у Србији само армијске госпође и госпође из Врховне Команде имају право да буд 
ало раније напустили радње и избегличке госпође, које немају стрпљења да код куће сачекају муже 
е у тај обезбеђени вагон, привилегисане госпође, свеже и тоалетиране, јер су безбрижно провеле  
ене половине главе завојем.{S} Од једне госпође, која га је обишла и коју сам запитала како је  
/p> <p>— У Приштини сам служила у једне госпође, опет избеглице — настави она — колико за кору  
ине, за рођаке и пријатељице.{S} Све те госпође међутим, нити су се будиле рано, нити су се жур 
ина да у Србији само армијске госпође и госпође из Врховне Команде имају право да буду мајке и  
Пред подне прешла сам једној познаници, госпођи која седи у истој кући из авлије, да чујем шта  
а а државна кола возе чак и сечена дрва госпођи потпуковници! — гунђа и даље гомила.</p> <p>— М 
неке старе Туркиње, која је некој нашој госпођи рекла:</p> <pb n="82" /> <p>— Много се ружно ви 
омобилу млада београдска госпођа и њена госпођица сестра са високим рајерима на шеширима који с 
! — понови он узбуђено. — А погледајте, госпођо, погледајте!{S} Ова је нога пребијена и ја сам  
већ он мене запита:</p> <p>— Што се ви, госпођо, не склоните где год из Београда?{S} Имате мало 
/p> <p>— То је све што се може урадити, госпођо.{S} Однесите дете у капелу.</p> <p>— Где је то? 
при каквом штабу.</p> <p>— Па то је то, госпођо.{S} А шта значи у штаб, него извући се.{S} То н 
 и ми да напустимо станицу.{S} Да могу, госпођо, ја бих вам помогао, верујте, помогао бих вам!< 
н наредник одваја се са фронта да прате госпођу потпуковницу и да чувају њено буре с купусом! — 
а који жури на дужност, или можда какву госпођу којој је данас ред дежурства у болници.{S} Прот 
редбе Врховне Команде и додавали: „Хоће госпочићи да се извуку!“ и на против, после те наредбе, 
њен на кућни зид рче а осећао сам и њу, госпу у црнини, како нагло и тешко дише.</p> <p>Зора је 
траг окреће?!...</p> <p>Срео сам и њу — Госпу у црнини.{S} Са њенога сам лица најјасније прочит 
ратим своме месту, спазио сам опет њу — Госпу у црнини.{S} Стајала је ослоњена на један храст,  
стао сам одмах од намере да узнемиравам Госпу у црнини.{S} Она не диже главу.</p> <p>Мало за ти 
пушака, радије сам пристао да узнемирим госпу која се беше сва предала себи и својим мислима.</ 
не страшне липљанске ноћи, сад опет ону госпу у црнини.{S} Пратила је топлим материнским поглед 
на даскама једно крај другога...</p> <p>Госпу у црнини облише сузе, загрцну од плача и прекиде  
најдражи терет, свога синчића...</p> <p>Госпу у црнини обли читав поток суза и прекиде причање. 
а подне и с вечери препуни и сваки нови гост који наиђе доноси и нову вест.{S} Тамо код „Слобод 
тлости сагледао сам тек мало боље своје госте.{S} Била су два угледна наша учитеља које сам по  
ао сам учинити и нешто више за ове моје госте но што сам им обећао.{S} Затекао сам горе код мен 
 са незадовољством посматрали непозване госте, преко којих ће они ноћас морати да прескачу, тра 
лава а ја шајкачу на главу па дочекујем госте и све салутирам.{S} Тек дође господин попа, ја са 
о кад сам био мали па о слави дочекивао госте под шајкачом.{S} Па да знате још како сам плакао, 
морили и загрејали.</p> <p>Наилазе нови гости, улазе, разгледају и кад им се не свиђа полазе да 
ста и распремити јер су све нови и нови гости придолазили, а што се више вече ближи, наићи ће с 
дима који се стално буни кад наиђу нови гости.</p> <p>— Чиновник! — одговара глас с поља.</p> < 
зјавио им да су Бугари заузели Тетово и Гостивар и да напредују даље.{S} Свакога тренутка могу  
дином Шаровом те, обухватајући Тетово и Гостивар, спушта се на Кичево и дохвата се извора реке  
 за Дебар немогућ јер су Бугари заузели Гостивар, те се више ни у ком случају не може помишљати 
pb n="554" /> су после заузећа Тетова и Гостивара, претиле пресецањем пута ка Дебру.</p> <p>Вла 
ђе слава а мој отац све те слике казује гостима и тумачи.{S} Их, да чујете о слави кад бабо каз 
е и испрсио камене <pb n="10" /> груди, готов увек да прими тешке ударце разбеснелога мора и да 
ајзад те га ја оборих, седо му на груди готов да му забодем нож са пушке у гркљан.{S} У томе ча 
али, и навиривао би да види је ли посао готов.{S} Гроб се морао дубок, врло дубок, ископати и т 
амо се превртала и мислила и ослухивала готова да одмах скочим ако би чула што.{S} Ни старица н 
ово ћебе или... нека остане.{S} Јесу ли готова деца?{S} Чекај да угасимо кандило!</p> <p>— Угас 
 и полагали их на ватру, те нису трпели готоване који би хтели да се греју а да не уложе труда. 
 који као просјаци стојимо под стрејом, готове да запитају: „Будите, молим вас, љубазни, реците 
о државу с крова и, кад будемо с кровом готови, ми ћемо тек опазити да немамо темеље на којима  
.</p> <p>Ватре, на којима се по где што готови, горе по двориштима и по улицама.{S} Више начелс 
и, оседео је и остарио.{S} На његовоме, готово старачки избразданоме лицу, видело се да је за т 
 <p>— Зашто? запита капетан невојнички, готово благим гласом, осећајући и сам тежину ситуације. 
отив, после подужега ћутања он одлучно, готово тврдоглаво, рече:</p> <p>— Ја нећу капитулирати. 
обично живих и изразитих очију и малих, готово младићских бркова.{S} Трећа је столица за столом 
ш, они упознаду њену вредност.</p> <p>— Готово!</p> <p>— Тако ће и Београд, видићеш! — наставља 
еђи но раније, приђе капетану.</p> <p>— Готово је, господине капетане!</p> <p>— Да проконтролиш 
е знам, овде сам прво нашла места.{S} А готово и нема где, згрчила се деца измеђ ствари.</p> <p 
арске поклањати све већа пажња, једнака готово као и вестима са бојишта.{S} Све оно што би нови 
 а сви смо осећали да би овога тренутка готово важније било сазнати шта се дешава у Нишу но на  
ла пред једним фактом са којега би била готово безциљна.{S} Ето шта би се добило.</p> <p>— А је 
последње остатке вере.{S} Ту се сручила готово цела Србија и ту је први пут запазио на лицима б 
р их је мало.{S} Редом дуж железнице па готово у свакој вароши.</p> <p>И ја сам пошла редом дуж 
p> <p>— Јесам!{S} Ал, видиш да није све готово...{S} Видиш да се опет мора у планину...{S} Само 
е па спусти чутурицу на колено и додаде готово више себи:</p> <pb n="163" /> <p>— И као свака н 
ирено већ са робовањем, становништво је готово са <pb n="182" /> негодовањем пресретало од неку 
не, могли наставити борбу.{S} И тако је готово цео фронт ту ноћ провео на мртвој стражи а одмах 
ици доносили многе вести.{S} На свакоме готово том возу био је међу путницима по који необичниј 
а поверљивог! — узвикну он и насмеја се готово гласно али ипак горко — Поверљиве су акције које 
а куда ћемо? — престрављено прошапуташе готово сви, поражени тежином ситуације.</p> <p>Пред нам 
ко не одговори, јер Краљ то питање беше готово сам себи поставио.</p> <p>— Наше лево крило треб 
 топао осмех очију.{S} Он нагло сјаха и готово притрча гомили из које му је пуковник већ пружио 
ели као пре, торбе су нам биле празне и готово никакве терете нисмо имали а срце нас је вукло с 
а се отворише са великом лупом, нагло и готово једновремено прозори и појавише се гомиле чупави 
слушао свету литургију у цркви; дође ми готово да се прекрстим.{S} Кад свирачи свршише а бабо о 
на без израза, без саучешћа, без свести готово, гледа за собом и пред собом и не уме да се приб 
 А куд ћу ја несретник? — пита грцајући готово у сузама.</p> <p>— Тамо где сви ми! — покушавам  
ти помоћ!</p> <p>— Ко? — запита капетан готово усхићено и ако је већ по присуству пуковникову и 
игу.</p> <p>Ја ову књигу не сматрам као готово дело о великоме догађају, те се чак и побојавам  
јући се понова у ћебе, које јој је било готово спало са рамена за време живога причања, осећају 
 али, мислим да у полемику — јер ми смо готово из разговора прешли у полемику — мислим дакле, д 
елес.</p> <pb n="87" /> <p>Те вести нас готово поразише и, док смо до сад били само забринути,  
 Качаника.{S} А ту се у Штимњи укрштају готово и намере ове забринуте гомиле.{S} Једни се распи 
нудили новац, иначе би била неразумљива готовост арнаутова да нам да и сам собом донесе дрва ов 
ши.{S} Као нарочиту значку лојалности и готовости на предају, сваки је од ових одборника носио  
p> <p>— Хоћу! — одговори он са највећом готовошћу — Хоћу, па ако сте писмени запишите то, вредн 
олуј.{S} Испред њих пишти зурла и удара гоч а они мећу пушке и шенлуче, па предвојише се, једни 
S} Лупају се и ломе немилостиво вагони, грабе се џакови са храном, разбијају се врата на магаци 
аквих кола испадне оглодана кост они је грабе и глођу, кад испадне празна кутија од конзерве он 
енуо али појединци већ промичу друмом и грабе Призрену. <pb n="528" /> Промичу војници заостали 
ко од њега, пред његовим очима, пљачку, грабеж, растурање државне имовине.{S} Лупају се и ломе  
кола и људи и стока и све се тиска, све граби и ако се једва креће и пробија кроз гомилу и свак 
title>„Српски Југ“</title> и онда се он граби и чита од врха до дна.{S} Око 12 на подне, пошто  
ане из пушке.{S} Ми гледамо за њим како граби па и радујемо се његовој срећи и завидимо му.</p> 
ошао.{S} Пожар се шири, пламен халовито граби све даље, прште врата и прозори, чује се тресак б 
у се нестрпељиво очекивале и грозничаво грабиле; телефон, и онај у команди и онај у начелству и 
Ми настављамо даље, сад већ проређени и грабимо у ноћ.{S} Далеко отуд, кад смо већ измакли из с 
ор.{S} Теже је ал краћи пут.{S} А треба грабити дане, шта знам каква ме мећава може захватити н 
а утишала и овладала ведра ноћ па треба грабити.</p> <p>Са Ветерника, на који смо се косом успе 
тно, студено лице и пожудни поглед тице грабљивице, као што га је имала онда, кад ми је тако че 
војом, уздиже се изнад Призрена Душанов Град и студен ветар, који брише озго са Језерца, пева т 
а овој слици намести као залеђе Душанов град, симбол моћи и снаге српске; као да је неко хтео д 
ноздрва бела маглица.</p> <p>Избудио се град и данас ће очајно хитати да се спасава, јер поред  
вор и жури даље.</p> <p>— Туку Дорћол и град!</p> <p>— Прелазе!</p> <p>Једној се жени, мало виш 
тељским осећањима, улазећи у овај мртви град.{S} Гробље је тужно изгледало, пуно мањих и већих  
ни вали журе и где се узноси Призренски град испод којега, на обалама бистричиним, угасиће се н 
ем пробудио читав један бригом успавани град, оживе све и појави се на улици озарена лица, као  
гле ова кола, уздиже се брдо, које носи град призренски и овај се горе, на висини, јасно оцртав 
 између 4. и 5. октобра, поче се будити град над којим је још почивала суморна и тешка ноћ.{S}  
аљда славе и величине коју је негда тај град казивао; погледа по расутом камењу под ногама и ок 
ко не уме да нађе пут нити да види свој град и своју кућу те ће по мраку да се погубе људи и же 
је пристао да напусти последњи слободан град Србије.{S} Жалећи још увек, што му се није дала пр 
кадар и казивао им је да је леп и богат град.</p> <p>— А је л’ то наше?— пита војник.</p> <p>—  
 дубини тамо, ено га Неродимље и Петрич град, где се дешава трагедија Дечанскова а ено је у дол 
изрен, тамо где се поносно уздиже Дрвен-Град, на обалама Бистрице, као коло духова сабраних на  
ке војске састану под зидинама Душанова града, срела су се тада на подножјима Шаровим два покли 
 балканске, допире до зидина солунскога града, одбија се одатле и претапа питоме Струмичине дол 
ежи међу старим зидинама овога древнога града.</p> <p>Читав низ некадањих млетачких палата и ту 
њама тим, већ идемо да у темеље светога града, где је сахрањена слава наша, сахранимо и последњ 
 на једној сиротињској кућици, горе иза града, извеша се црна заставица а у моме суседству, пре 
 се ове оцртава, тамо у дубини, силуета града на једној узвишици под којом се простире варош од 
и је било да идем у горњу болницу, више града, да се распитам о њему.{S} Месец и по дана сам ле 
ад сам отишла у трећу болницу, ону више града.{S} И ту сам чекала два дана али — он је био ту,  
 n="606" /> <p>Кад је изашао далеко ван града, он је сео у аутомобил и упутио се ка Љум-Кули.</ 
онаследнику Александру понудила предају града.</p> <p>Скопље већ броји последње дане слободе.{S 
е; хоћеш ли нас примити, поносни царски граде?{S} Хоћеш ли нам, прогнаним бескућницима, дати за 
 уздижу два колоса, Паштрик и Коритник, градећи џиновску капију, кроз коју дере Дрим а на исток 
војила маховина; у дупљама, које камење гради, просуто једно на друго, залегла се змијурина кој 
ину „Титаника“.{S} И она се дуго и дуго градила — све од орашачког устанка па до сада и отисла  
ме често пред помишљу да смо потегли да градимо велику државу.{S} Питам се увек, има ли међ нам 
будио цео свет.{S} Пошто се дуго и дуго градио, отиснуо се први пут на пучину до тада највећи с 
м а не само као украси великих светских градова?</p> <p>Лагано креће збег који је загушио друм. 
 живота и државе.</p> <p>Изнад свих тих градова и милих и драгих, Призрен има свој особени знач 
а и претрпава домове, и људе, претрпава градове и села, претрпава њиве и поља, претрпава све, с 
ј дом и онај дом до мога и даље; засипа градове и поља, засипа села, горе и планине!{S} Све, св 
ве, који просецају богате долине и нове градове, који ничу око великих и богатих предузећа?</p> 
их цеви те као пламени усов засула наше градове и села, наше горе и поља, наше винограде и њиве 
тамо где се узноси чука са старим Дрвен-градом и затвара источно гротло бистричина кланца, сећа 
погледом, и развијало.</p> <p>Из бедема градских, осветљених ведрином, који су се узносили изна 
ци и на Церу.{S} Далеко, у доњој махали градској, већ залелека једна мајка; на једној сиротињск 
о пуцали Руси, чије су батерије биле на граду и Французи, који су били у београдским виноградим 
ст и садашњост, и оно оронуло камење на граду, које прича о слави једнога народа и ова дворска  
е, а из даљине — рекоше на Дорћолу и на Граду — и даље су топови гроктали.{S} У том је и киша п 
 одбрану Скопља.</p> <p>На скопљанскоме граду сиђе низ мотку тробојна застава која се ту успела 
воде борбе, кренуо — на скопљанскоме се граду неће више вити српска тробојка и Скопље ће почети 
се све податке, све исказе заробљеника, грађана, извештаје са предстража, предочи положаје на к 
ого рањених а... има и мртвих.</p> <p>— Грађана? — упита неко, управо сви питамо и сви га укршт 
рну се на питање о начину како да се из грађана организује чување реда и поретка у вароши.</p>  
етљавајући ћепенке и гомилице војника и грађана који су под њима полегали.</p> <p>Ноћ осваја св 
ету и пришао једној гомили резервиста и грађана да припалим.{S} Ту се водио жив разговор о борб 
а пред пад, били смо заједно на седници грађана, који су у начелству брижно претресали питање о 
ава и под овом сабрао се нарочити одбор грађана који је образован да изврши предају вароши.{S}  
 изгубила основни камен у темељу — веру грађана у државу и њену моћ — заљуљала се, посрнула и с 
ио над жалосним разбојиштем београдских грађана, освајаше све више.{S} Видех једну кућицу нешто 
 бди над Скопљем и безбедношћу скопских грађана.{S} Како се повукао са Командом Трупа, тако је  
ље у иностранство и то пре свих осталих грађана.</p> <pb n="96" /> <p>И у трећој групи брани се 
дове, саучествовао у болу својих бедних грађана, који су напустили домове и имања и кренули у п 
у је први пут запазио на лицима брижних грађана да су ови већ изгубили веру у државу и њену моћ 
ити од породице и потерати, као што све грађане тера, тамо негде у непозната мађарска села.{S}  
о крчање и шкрипање узнемирило успаване грађане.{S} Нити су волујари међ собом разговарали, нит 
чена паланка и наста узбуђење међу њене грађане.{S} Батерија прође и изби на други крај варошиц 
ичица не стиже ни да одговори.</p> <p>— Грађани, дабоме... жене, деца, људи, леже по улицама и  
суше по друму, светина суну у јендеке и грађани београдски већ облише крвљу друм и зачу се јаук 
ј те ватре са које је пала увреда. — Ви грађани мислите...</p> <p>Онај у диму опет се зацени па 
 којој је импоновала опасност и старији грађани, коју су умели да процене значај те опасности.{ 
е у реч.</p> <p>— Не мислимо, брате, ми грађани ништа; нити ко нас пита шта мислимо, а шта не м 
в пример?{S} Коме пример?{S} Јел’ нама, грађанима?{S} Ако је војсци, онда води га тамо, на фрон 
уђе у варош.</p> <p>— Дајте оружје нама грађанима, ми ћемо чувати варош! — рече неко и управи т 
 из грађанске гарде бдију над успаваним грађанима.</p> <p>Сутрашња зора доводи у Скопље нове бе 
ко понети колико је овај!</p> <p>Најзад грађанин се сам натовари и кренусмо даље.{S} Ономе неср 
оново одступање са Москве! — гунђа даље грађанин.</p> <p>— Горе је ово, друкчије је ово! — окре 
то измешало и све изједначило, војник и грађанин, варошанин и сељак, чиновник и раденик.{S} Сва 
зид и пребацио шињел преко главе а неки грађанин наслонио главу на његово колено.{S} Један се о 
p>— Није, брате, терет — правда се онај грађанин — Нема овде ни тридесет кила.{S} Понео бих ја  
и сад...</p> <p>— До овога часа био сам грађанин једне државе а сад... роб, роб!</p> <p>Такве с 
p> <p>— Ово је страшно! — жали се један грађанин мајору који је пред њим. — А тек је први дан п 
заробљеник, а крај њега је стајао један грађанин очајна лица и вајкао се:</p> <p>— Погодио сам  
/> <p>— Не знамо богме! — додаје очајно грађанин и наставља даље пут предајући се судбини.</p>  
 сам успео да их назрем.{S} Била су два грађанина који су такође зашли од куће до куће и прекли 
де ће да ме остави на сред пута!</p> <p>Грађаниново вајкање није чинило утисак саучешћа према н 
безбедност у вароши, он је узео десну а грађанска гарда леву обалу Вардара, где ови младићи пат 
и.</p> <p>Паде предлог да се организује грађанска гарда и дивизијар обећа две стотине пушака и  
вништво.{S} Примио се и за члана одбора Грађанске Гарде, која је образована да у моменту расула 
ерен бат патроле.{S} То оружана деца из грађанске гарде бдију над успаваним грађанима.</p> <p>С 
ожење и свесрдно помагао при образовању грађанске гарде, која је примила на себе да у последњим 
 све мере за одржање реда, користећи се грађанском гардом као својим органом.</p> <p>По подне с 
 као оно језа што предходи грозници.{S} Грађанство се потпуно повукло у своје куће и замандаљил 
а наредбу и нађе начина како ће с њом и грађанство упознати а којом ће наредбом позвати избегли 
тво са синоћних повољних вести успавало грађанство, те га обгрлио тврд и безбрижан сан, на десн 
ња унела толико вере, толико поуздања у грађанство, да је оно одустало од својих одлука да се с 
, учинило тежак утисак и унело панику у грађанство престонице, он је ипак кренуо из Београда са 
у сарађивати и ја, нудећи овим само део грађе, могу бити задовољан ако кадгод будем сматран сар 
 члана владе, министар војни и министар грађевина, и отишли право у Битољ, да тамо учине све пр 
 и безвлашћа.{S} И као кад испод велике грађевине ишчупаш из темеља основни камен, што се ова з 
и одлучено да се и министрима, војном и грађевине, телеграфише те известе о промени директиве у 
.</p> <p>Сва та саопштења новости прате граја, објашњења, доказивања, обавештења.{S} Онај тамо  
аком случају, цело шталско насеље дигне грају:</p> <p>— Затварај, затварај бре, што се шећкаш!< 
 се вози на колима!</p> <p>— Срамота! — гракну у глас гомила.</p> <p>— И срамота и неваљалство! 
> <p>— Од Турака.</p> <p>—-Од Турака? — гракнусмо сви изненађени и ако нико од нас није јасно п 
ка војска из Солуна...</p> <p>—У Ниш? — гракнусмо сви.</p> <p>— Да — учини дипломата из админис 
ко појави на капији крај вратница и сви гракнуше.</p> <p>Али Бојко не полази овамо к нама, већ  
е.</p> <p>— А зашто кад су наша кола? — гракћу зачуђена деца.</p> <p>— Наша кола морају да возе 
знад нас носе се јата гавранова и дрско гракћући прате нас, навикнути већ да на путу, којим ми  
ве коњушнице, утурена је једна очишћена грана, за њу су конопцима привезани јармови и ујармљена 
вочића су ишли трећепозивци са одељаним гранама, којима су опомињали вочиће када би ови уморни  
 стране, као кад камен бациш у воду.{S} Граната за гранатом поче да сипа у редове несретних бег 
ам била већ <pb n="473" /> ван домашаја граната које су тамо доле, замном, још исписивале небо  
 његове куће засипала већ непријатељска граната и кад је очигледно било да се тај део вароши ви 
 Једно носила а друго водила па... пала граната <pb n="475" /> испред ње, дете се ваљда преплаш 
<p>Био је већ на улици, где је праштала граната и фијукао куршум, где је крхање и праштање загл 
ика... нико не сме на гробље, тамо сипа граната...{S} Шта ћу, куд ћу с њим?...{S} А наишло ово. 
 пуне света који је ту склонио главу од граната и кише.{S} Домаћини су вољно и невољно примали  
уд ћу с њим?...{S} А наишло ово... туче граната, засипа куршум а они освајају улицу по улицу... 
г старости поштеђен.</p> <p>— А може ли граната овамо? — пита једна жена за чију се сукњу обеси 
умовима, по њивама или га прегазили или граната?... цикну кукавица као рањена.</p> <p>Нисам је  
аве и видела сам очима својим кад удари граната у кућу Арамбашића на пијаци, па онда у Доњем Шо 
о други. — Тамо је прави пакао.{S} Тамо граната сипа као киша, прашти дрво и земља, камен пуца  
спали једно за другим.{S} Затреска тамо граната, диже се земља у вис и — непријатељска батерија 
анија, да их зора не ухвати на домашају граната — рећи ће други.</p> <p>Један од ових изађе на  
део вароши више не може одржати.</p> <p>Граната је за гранатом сипала а он се провлачио уз зидо 
оја је с вечери почела да лије и засуто гранатама које на све стране праште.</p> <p>Свет се рас 
ја сам већ почела да дрхћем од зиме.{S} Гранате су још једнако грувале и ја сам одиста неколико 
и се боре, гину, падају и — боре се.{S} Гранате већ прелећу варош и падају највише овамо, код ж 
на на време само чуле су се овде и онде гранате, а из даљине — рекоше на Дорћолу и на Граду — и 
рлаку и Бањици.{S} Донде нису достизале гранате, тамо ће се спасти.{S} Где ћу донде с дететом у 
тно рећи то име.</p> <p>— Почеше најпре гранате да падају у варош, па се онда зачу отуд од Дрен 
бити.{S} Била сам два три пут у близини гранате која се распрсла али нисам осетила ни једно пар 
 срушила брда и планине.{S} Почеше опет гранате да падају међу нас.{S} Неко зајаука на друму, н 
ена, врисак мајака и писак деце.</p> <p>Гранате су падале једна за другом, увек у гомилу, увек  
о кад камен бациш у воду.{S} Граната за гранатом поче да сипа у редове несретних бегунаца.{S} К 
е не може одржати.</p> <p>Граната је за гранатом сипала а он се провлачио уз зидове и пажљиво з 
з ње.{S} Један коњ лежи на друму ударен гранатом а на копити му виси мртво дете.{S} Он је у бес 
ре и онај тихи шум који је он проносио, гране на дрвећу престану се нијати и повијати, шибље се 
ном и диже зелену главицу да срче зрак; гране у млада дрвета, које су се биле повиле под терето 
ање гламње под секиром и пуцкарање суве гране на пламену.{S} По друму још гмиже маса, која једн 
раст, који је високо узносио своје голе гране, стајала је мирно и непомично као фигура на надгр 
есе кровове на кућама; поче ломити голе гране са дрвећа и завитла снег и кишу у ковитлац.</p> < 
неколико сати граница Краљевине Србије, граница наше отаџбине.{S} До Призрена ми смо још увек б 
 се узноси над реком, јер се ту свршава граница једне државе која не постоји више?</p> <p>Ко је 
 био овде.</p> <p>— Је ли далеко одавде граница?</p> <p>— Један сат, овако како ми идемо, иначе 
о, на сат, два и три од Призрена већ је граница Краљевине Србије; прећи је значило је отиснути  
 у неке мистичне пределе, у царство без граница и без простора.{S} То је већ ваљда полусан који 
ећи из ње пред нама је на неколико сати граница Краљевине Србије, граница наше отаџбине.{S} До  
у Солун вероватно да се раније нађе ван граница отаџбине, над којом су се завитлали тешки облац 
ек преплавио западни део старих српских граница.{S} Три стотине валандовских гробова, дебео је  
кажем, ми који долазимо озго, из старих граница Србије, не верујемо више ни у шта.</p> <p>Млади 
остранога догађаја, који се развијао на границама Србије, са нарочитом <pb n="86" /> грозничаво 
овна Команда оде у Призрен, сат и по од границе, онда је то последња реч о ситуацији! — умирује 
же са севера и из гарнизона са албанске границе.{S} Осим тога Енглеска, Француска и Русија обја 
асти, које се нагло довлаче са албанске границе, имале би задаћу да онемогуће сваку везу бугарс 
јом сад већ требао да буде близу српске границе, отвори писмо, прочита га брзо па се врати погл 
понова реку Црну и прекида се код грчке границе.{S} Та линија бележи границу до које је допрла  
е више бележио ни промене на фронту, ни границе поплаве која је свако јутро и свако вече све ви 
је допрла непријатељска поплава.{S} Ван границе те поплаве, као две мале оазе или као два још н 
Врховне Команде, која је већ далеко ван границе Краљевине Србије.{S} Коњаник је морао страховит 
е, кад крећу другим путем, најближим до границе, то значи напуштање Србије, то значи напуштање  
да је 1912 године из Врање кренуо преко границе.{S} И тако редом, прелетале би му мисли не задр 
 допремо до обала Дримових, сагледаћемо границе до којих су допирале наше наде а иза којих наст 
ећ позавидело овом гробу, ту, на домаку границе, на последњем парчету, на последњој стопи српск 
омо неки одред трећепозиваца, тамо — ка граници.</p> <p>Ушао сам у кућу и боно се насмешио.{S}  
ћ мобилисани, њихове су дивизије век на граници.</p> <p>— И онда, шта можемо, има ли каквог нач 
анци при сусрету са Немцима, на српској граници, рекли овима: „Изволте, сад је на вас ред!“</p> 
 према покрету бугарских трупа ка нашој граници, било је све јасније да се та моблизација нас т 
ли они мобилишу према нама, према нашој граници?</p> <p>— То је истина... у осталом, да... сам  
, са новим областима, може да избаци на границу најмање 350.000 војника!</p> <p>— То би значило 
 код грчке границе.{S} Та линија бележи границу до које је допрла непријатељска поплава.{S} Ван 
оки камени мост који паше Дрим и бележи границу Краљевине Србије.{S} Донде још газићемо по свет 
то има да значи да би Бугари, прелазећи границу, срели не само Србију већ и њене савезнике.</p> 
 трећи веле на румунски фронт да чувамо границу.{S} Бојао сам се само да не буде на српски фрон 
 мобилисане своје пукове шаље на српску границу; споразумне силе шаљу војску у Солун да помогну 
ска упућује мобилисану војску на српску границу а уверава споразумну дипломатију да јој је наме 
ови...{S} Пук ће бити упућен на источну границу, што има да значи да би Бугари, прелазећи грани 
ти, оних трупа, које бране нашу источну границу од Козјака до Валандова и од којих зависи судби 
! — рече одлучно — Где ћу даље?{S} Нашу границу обележава дубока и плаха река, над којом се узн 
ло 29. септембра, напали су Бугари нашу границу у близини Кадибогаза.{S} Софијске дипломате, ко 
а Албанији.{S} Под Шаром би имала да се граничи будућа Бугарска са будућом Албанијом.</p> <p>—  
н, 30. септембра, Бугари су напали наше граничне положаје према Књажевцу и софијске дипломате,  
средине онога моста, који се узноси над граничном реком, та ће вера већ догорети, у колико је ј 
а.{S} За овим иду мале таљиге са једном граном место четвртога точка, који је ко зна где остао. 
ећ не туку топови.{S} Него овуда, преко Грантовца, па у војну болницу.</p> <p>— Бојим се далеко 
а, не би ли ма где нашао какав диречић, грану, или проштац из туђег плота или клупу пред кућом  
<p>— Дај, бре, ту гламњу с ватре и коју грану, западоше и волови!</p> <p>И кроз мрак прође вазд 
 кола, ишао је, наслањајући се на једну грану, заробљеник.{S} Био је босих и раскрвављених ногу 
се тетура друмом ослањајући се на једну грану.</p> <pb n="383" /> <p>— Промрзла, што ћу! — одго 
че, да је баци на ватру, младу посечену грану која за собом повлачи житко блато.</p> <p>— Их, б 
е!</p> <p>Облаци се разгонили, сунце је грануло и поздравио га је најпре један па два а затим ч 
лежао је један свеж гроб са крстићем од гранчица увезаних врпцом.{S} Одустао сам одмах од намер 
 на земљу, као кад бура покида са џбуна гранчице на којима су никли пупољци и распе их по земљи 
ца натакнута на врх ножића или зашиљене гранчице а код свих развио се жив разговор људи, који с 
атру, поболи мотке у земљу, нанели суво грање и набацали, те начинили себи кућицу.{S} Ми, који  
ом су лежала поваљена стабла и покрхано грање али, хвала Богу, није дуго трајао.{S} Изађосмо уб 
штински стражари у планину по зимзелено грање а позоришни сликар разапео је на патос бело платн 
 станичној алеји, као да би је оно сухо грање могло заштити од кише.{S} Ветар јој повија покисл 
Трубецкој у Нишу, па и сам Сер Чарлс Де Грас и Господин Боп — и млади <pb n="48" /> дипломата и 
зи се хитно концентришу код Криволака и Грацкога, станице испод Велеса, како би оздо, брегалнич 
ава телеграфисти, додајући како је он у Грацу „где је посећивао Универзитет“ гледао један пут в 
То је Грачаница, она знаменита косовска Грачаница пред којом су негда збор зборила господа хриш 
 после косовске катастрофе.{S} То је та Грачаница у којој је Краљ Петар Карађорђевић, када је и 
амна тачка са истуреним врхом.{S} То је Грачаница, она знаменита косовска Грачаница пред којом  
ње испред наше групе.</p> <p>— Је л’ то Грачаница, те ватре тамо што се виде? — пита један од њ 
акуцала на врата Господњега храма цркве Грачанице, да се у њој помоли, широм целога српства кли 
p> <p>Поглед на тамну и нејасну силуету Грачанице и нехотично повлачи за собом безброј мисли ко 
што треба, хоћу сутра да се причестим у Грачаници!</p> <p>Краљ је одлучио, он је изабрао Царств 
главица.</p> <p>— А има л’ пута отуд за Грачаницу?</p> <p>— Има, припитај тамо у селу!</p> <p>О 
 Ветернику, преко којега прелази пут за Грачаницу.{S} Нов низ мисли, који га поведе тим путем,  
ати:</p> <p>— Ноћас Команда Трупа иде у Грачаницу!</p> <p>— Кад ноћас?</p> <p>— Сад, кроз који  
нема брате ништа; оде и команда ноћас у Грачаницу, прође Косовом и Краљ и Влада и Врховна Коман 
ји су хитно журили распитујући за пут у Грачаницу.</p> <p>— А где је тај вагон, где се држи сед 
ући ко ли су и што ли журе овако ноћу у Грачаницу.</p> <p>Тишину, која нас је стално пратила, о 
догледа се у сред равнице, као камилина грба, високи камени мост који паше Дрим и бележи границ 
им је рукама никло јединче и ја сам га, грбећи се и посрћући под теретом живота, прехрањивао и  
 а на истоку, одмах над нама, пространа грбина <pb n="529" /> Шарова и његов поносни врх, где с 
ка и Паштрика и оштро се бележи неравна грбина Шарова над Призреном.{S} По Подримској равни леж 
д сухога злата, који би да се отисне са грбине богатога шлема, крила пребијена, перје поломљено 
келет; парче каменога фриза узјахало на грбину прозорскога свода изатканог каменим ткивом сличн 
не.{S} Доле негде са Дорћола уздизао се грдан дим.{S} Доцније, кад <pb n="464" /> је пало вече/ 
авномерно, уморно, гунђајући још увек и грдећи господу која злоупотребљава свој војнички чин.</ 
<p>Поведосмо Бојка везана, али га нисмо грдили успут, жалили смо га и казивали му благе речи, а 
вамо у пољу, изван Призрена.{S} Била је грдно студена ноћ а ватре нисмо имали... многи су <pb n 
 одсечна, и Дрим тече доле под стеном у грдној дубини.{S} Они су довозили своје аутомобиле до и 
е, ево овако... — и ту говорник повлачи грдну дебелу мастиљаву линију, која се разлива по чарша 
ен па поче да их крави, а као кирију за грејање морао је одговарати на разна питања оних, који  
те и без потпоре.{S} Док ће се они први грејати на сунцу, на топлим морским обалама, ови ће уми 
по поду, збићемо се као змије у клупче, грејаћемо се сопственим дахом а тежак умор, који нас је 
дна мајка покушава да им дахом из усана греје ручице али ни даха довољно нема, уморна под терет 
амешта Новичину постељу, свако вече она греје топлу варенику, кад стигне да се заложи; свако ве 
моја, једини зрак који је заостао да ме греје; чух да ми је и најстарији син, у борби код Велик 
ане, па опет мир.{S} Мој сусед, који се греје на ватри до нас ослоњен леђима на моја леђа, једн 
глашујући близину обала на којима сунце греје.{S} Звезде су јасније сјале и боја неба није била 
их висова слазити ка обалама које сунце греје.</p> <p>На тим пустим обалама проводићемо беле но 
 света те се просто гуши и дахом својим греје.{S} Једни поседали по земљи, други на стварима, т 
оме уцињске обале, где сунце тако топло греје.</p> <p>А што и не би сањала то, кад ето Новица в 
 Ја не продајем, ја горим моје ствари и грејем се — вели један благајник који је уз болницу пов 
 и допире хладноћа, те док једну страну грејеш крај ватре друга ти зебе.{S} То је опет нова бри 
им вама бар, српска децо.{S} Грејте се, грејте, толико ћу још дисати док вас не загрејем!...</p 
о да му чујем речи:</p> <p>— Грејте се, грејте, српска дечице!{S} Учинио сам своје; извлачио са 
ојим користим вама бар, српска децо.{S} Грејте се, грејте, толико ћу још дисати док вас не загр 
м сузу и као да му чујем речи:</p> <p>— Грејте се, грејте, српска дечице!{S} Учинио сам своје;  
; гомиле се бегунаца и војника сабрале, греју се и воде живе разговоре.{S} Придолазе им нови ко 
ису трпели готоване који би хтели да се греју а да не уложе труда.{S} Кренуо сам у мрак и почео 
е, јер их штипа за очи и смета им да се греју.{S} У разговору, ако и кажу коју реч, избија магл 
 и блато које су данас прегазили, други греју на пламену тврду кору хлеба не би ли мало омекшал 
ед калдрме букће и око које се промрзли греју; у другој улици скупила се гомила мештана и расто 
атре и питати где су их они, што се већ греју, набавили, јер нигде у близини шуме.{S} Ако је и  
та заменио син, и наложио сам ватру па, грејући се и сам, упустио се и у разговор.{S} Био је ви 
ј и водила <pb n="600" /> га кроз мраз, грејући га материнском љубављу; спавала је по друмовима 
енике што седе са жандармима под шупом, грејући се око ватре.{S} Испитивао их је дуго и свестра 
суза кане на очев гроб, али сам учинила грех према детету.{S} Дете се ту заразило и кад смо се  
жили и, он је једнога дана учинио тежак грех према отаџбини, напустио је пушку и кренуо своме с 
/p> <p>— Их, болан, што посече младицу, грехота је! — примећује му трећепозивац, у коме се буди 
 оно крај ње, седи и игра.{S} Па рекох, грехота је.</p> <p>— Грехота, дабоме! — додаје начелник 
игра.{S} Па рекох, грехота је.</p> <p>— Грехота, дабоме! — додаје начелник и наређује опет да с 
имању већ посекли непријатељи.</p> <p>— Грехота је и ја да пропаднем, — брани се војник — морам 
има места — одговори други — и стока па грехота је што је напољу по овом мразу! — И устаде овај 
 и осећао се задах лешина.</p> <p>— Их, грехоте! — учини и сам каплар.</p> <pb n="371" /> <p>—  
, људи Божји, одите да видите несрећу и грехоту!</p> <p>Потрчасмо сви у кућу сем двојице тројиц 
ени им шалови и мараме око врата и деца грешна, не знајући шта их је снашло, вуку се плачући за 
оде.{S} Ајде, водите га!“ нареди ага те грешна Марка поведоше и пред кућом га убише а главу му  
 Бога па до каплара и удара немилостиво грешне вочиће батином по чеоњачи и по очима; товарни ко 
 врата и нејасни гласови.{S} То извесно грешне избеглице још лутају тражећи крова, очајно лупај 
и и сам каплар.</p> <pb n="371" /> <p>— Грешни Бојко, како и да не полуди! — додаје други.</p>  
а да би исхранила децу, па овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у планини њоме изран 
јка да би исхранила децу и овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у планини исхрани зи 
и тешки.</p> <pb n="372" /> <p>Повио се грешни Бојко носећи их на леђима, ознојио се и посустао 
дорасли за војску крену из села.</p> <p>Грешни људи — они су болеснога јединца повукли из села  
 удавио се.</p> <pb n="152" /> <p>— Ух, грешник! — учини један из угла.</p> <p>— Бог нека га пр 
, нису могли од јутрос да крену, а овај грешник, распорио мртва вола, избацио му утробу па се о 
рђује или бат корака којега задоцнелога грешника, који ни до овога доба још није нашао где ће с 
> <p>Мал’ тако и сам не нагазих на неке грешнике, који се на један мах створише испред мене, ка 
— Што да те питам ја, нек те питају они грешници који су ишли пешке за то што си ти вукао фотељ 
је отворио и присвојио.{S} Понудим оним грешницима ту собу, у којој се неће моћи ни загрејати,  
 огреје ово дете!“ Кад је село мећу њих грешно дете дрхтало је не толико од зиме, која још не б 
о затекли доста добро.{S} Нико више сем грешнога Марка и онога чобанчета није пострадао, али су 
 или им помажу хватајући их за улар, за гриве, за реп.{S} Људи се хватају за руке те образују к 
е, мама, наш Гвозден!</p> <p>— Гле наша Гривна!</p> <p>— Наша кола, тата послао кола — кликћу д 
ишту, у чијим салонима господаре Шопен, Григ и Чајковски, која отказује службу девојци што је с 
и ме тешко пекло а савест ми оптеретило грижом да сам учинила неправду и сину и мужу.{S} Али, о 
и, јечали и стењали, он је само ћутао и гризао усне.{S} Ја бих седао обично на крај његове пост 
жара.</p> <p>Везани војник и даље ћути, гризе усне, прелази погледом по свима око ватре, па га  
 их гледа укочена, безизразна погледа и гризе стиснуте усне, крваво их загриза а не одговара ни 
ници му бију модре жиле, колута очима и гризе изгореле усне из којих му већ шикће крв.{S} Не мо 
о жар како се распада у пепео, миш који гризе дрво у долапу, дах оне деце што су спавала и крча 
и једну кутију конзерве, видећи је како гризе тврд и црн хлеб промешан сламом.{S} Францускиња ј 
м у негу све напоре једне мајке коју је гризла савест и морила помисао да већ на првом кораку у 
им ножићем танке корице тврдога хлеба и грицка; други турио у ватру џезвицу да му узаври вода з 
ричињавало ми се, као да шапће оне исте Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} 
блату.</p> <p>И опет ми допиру до ушију Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} 
ога тренутка, не знам зашто, на његовог Гришу, када је <pb n="157" /> попио отров из Марушине ч 
 тренутку наћи шта ће дотле бити.{S} На Грке се није могло више рачунати да привуку на себе јед 
руди готов да му забодем нож са пушке у гркљан.{S} У томе часу он јекну: „Не, кумим те Богом и  
 сте дивизије море? — виче неко из свег грла.</p> <p>— Где је друга пољска? — виче други.</p> < 
ене а силна крв, која јој се просула из грла, прелила јој одело црвенилом те изгледа као откину 
бријан, закопчавајући брижљиво шињел до грла како би сакрио Карађорђеву звезду од погледа оних  
— одговара му други, испрскан блатом до грла — тако је ваљда било у Призрену, за време крунисањ 
} На њој наш војнички шињел закопчан до грла и широка шајкача, под коју је подвила своју богату 
 бабину сукњу, девојчица преклана преко грла.{S} То је она, што Бојко причаше да је кућаница, д 
та тражећи се и, најзад, кад се налазе, грле се, а у том загрљају и умиру.{S} Загрљени бели и ц 
бави није окусила, почела су страсно да грле смрт као прву своју љубавницу, да је грле и да — п 
ле смрт као прву своју љубавницу, да је грле и да — падају.</p> <p>Румена се крв измеша са мутн 
ма и далеко тамо назиру се планине које грле Скадар.</p> <p>Тамо сви жељно погледају, тамо има  
 људи је настало неко расположење да се грле, да стискају један другом руку, да се ведра чела и 
ло даље, у једном углу, лежи млада жена грлећи чврсто рукама Ранка, онога што воли школу.{S} Ма 
его то, ађутант му подмеће плећа, он га грли, и тако настављају пут.</p> <p>— Ово је страшно! — 
о, тамо где оно на северу наше Отаџбине грли видик, засиктале су муње и проломило се небо тешко 
мља има материнско срце, она га прима и грли га а и не пита како си јој га ти опремила, у златн 
оних кршних и високих планина што их он грли, те да у једноме маху слете на јадранске обале.</p 
дном за собом.{S} Глува ноћ још страсно грли отаџбину, коју смо ми напустили, зора која покушав 
али лаганој смрти, која их већ грчевито грли; сретају се већ и мртви, који су ту остали јуче и  
ижио час растанка, ја сам га све чвршће грлила; изгледало ми је као да хоће да ми га отму.{S} К 
м образ на хладно лице мога анђелчета и грлила га све чвршће.{S} Што се више ближио час растанк 
љем, као са дететом.{S} Миловали су их, грлили и љубили их и плакали су за својим друговима са  
и си се слатко смешио и тапшао рукама и грлио си твоје срећне родитеље?</p> <p>И ко зна, Боже м 
ун дотакао обалу, он је хитро искакао и грлио брижну мајку, затим турао руку у недра и вадио от 
е само кад је улетела у собу и стала ме грлити и љубити: „Устај!“ викала је старица а сузе јој  
сишла је сад у наше редове и почела нас грлити својим леденим и језовитим загрљајем.{S} Из Приз 
е, али је била ту, могли смо је и мртву грлити.{S} Краљ је био ту, војска је била ту, народ је  
о још ту, што га још, ма и мртва, можеш грлити и љубити.{S} То није више он, руке су његове сту 
у о борби на Чачку.{S} Он окваси понова грло и поуми да почне, али напрегну слух и обрати пажњу 
е јасно казивао да јој страх гуши и сад грло од онога што ће казати, као што је гушио онога тре 
и чича Раденко.{S} Таман дошла душа под грло свима а оно донеше једне ноћи наши из села три вре 
ранио се зубима и изуједао ми је руке и грло и цепао ми је зубима одело.{S} Мени се навукло неш 
га бабе оволике сузе а и мени се стегло грло.{S} После пође бабо и још неки пријатељи из Бачке, 
 одговара он суво а и њему стеже жалост грло — Је ли остало тамо у кујни што од синоћне вечере? 
а; огртач на њему царски, прикопчан под грлом са два златна пуцета, иструлио те изгледа као од  
ечи заиграше <pb n="499" /> у старчевом грлу а трепавице му се овлажише, те он окрете главу од  
p>У Краљевим се очима појавише сузе а у грлу задрхта реч:</p> <p>— Гледајте ме, децо, добро ме  
аусти да каже нешто, па му реч заигра у грлу и недорече је већ само ману руком.{S} Млади поднар 
е заробљеник причу, јер му реч заигра у грлу, глас му затрепери и две крупне сузе овлажише му о 
прићи му и скрушено, речју која дрхће у грлу, рећи:</p> <p>— Време је, Господару!</p> <p>— Чему 
.? — одговори он гласом који му дрхће у грлу — далеко... много далеко...</p> <p>— Ајде, облачи  
иђе блед капетану и речи му задрхташе у грлу:</p> <p>— Господине капетане!{S} Топ је наперен, н 
сподине! — рече гласом који је дрхтао у грлу.</p> <p>Угасио је свећицу, савио је котур, метнуо  
ровао сам му, јер му је глас задрхтао у грлу.</p> <p>— На Ђуниској станици заостали су од некуд 
узбуђено; гдекад јој је изумирала реч у грлу а гдекад задрхтао глас и затреперио као струна.{S} 
ла... — ту застаде, јер му заигра реч у грлу, па се прибра и настави. — Војник, одведоше га лањ 
ушише ми сузе у очима, задрхта ми реч у грлу али је ипак изговорих онако како сам је смислила,  
 се варам али ми се чинило да је и небо грмело натичући се са грмљавином на земљи.{S} И једнога 
ањај с пута, колона тимочке дивизије! — грми понова глас и настаје кркљанац.{S} Пешаци се склањ 
лана наши топови пуцају нештедимице.{S} Грмљавина топова поче с обе стране; <pb n="451" /> наши 
 дететом на рукама, изгледала ми је ова грмљавина још страшнија.{S} Као да се земља расточила,  
јасније изражава и изгледа ти као блага грмљавина, која далеко негде ромори небом.{S} Мало зати 
ник, као да се крхало нешто.{S} Потмула грмљавина и тутањ, у колико је допирао до нас, изгледао 
га дана, тргла је старога Краља потмула грмљавина, која је <pb n="276" /> долазила са севера, о 
т воде крваве борбе и одакле се потмула грмљавина топова јасно чује са овога пропланка на коме  
робавио цео дан и, тек када се већ чула грмљавина на Мраморским положајима код Ниша, напустио ј 
цима од барутнога дима.{S} А када се та грмљавина почела оглашавати и отуда од Младеновца, окол 
и топови улазе у дејство, те се разлеже грмљавина од које задрхта Чачак и преплашено становништ 
S} Већ од осам сати у јутру отпочела је грмљавина, необична, нечувена до сад.{S} Чудан неки шум 
 страховита <pb n="134" /> експлозија и грмљавина.{S} То је одлетео у ваздух магацин на станици 
 топло заблагодари и крете даље.</p> <p>Грмљавина топова поче нешто јаче и ближе да се чује.</p 
који смо дотле уздржавали.{S} Као после грмљавине, која је претила огњем и од које су задрхтале 
нило да је и небо грмело натичући се са грмљавином на земљи.{S} И једнога тренутка ја се осетих 
да, јер престрављено гомилом, вриском и грмљавином топова?{S} Бојала сам се промрзнуће од влаге 
оложаје око ње.{S} У том се понова јави грмљавином непријатељски топ.{S} Нађе нашу пољску батер 
тале су муње и проломило се небо тешком грмљавином.{S} Обале Саве и Дунава задрхтале су под неп 
састати и опет оваку ноћ, буру, пљусак, грмљавину.{S} У другом случају ни дању не бих смела ући 
шљала је оваку исту ноћ, буру, пљусак и грмљавину.{S} Доцније, кад су ми до руку долазиле мрачн 
ада је глас топова измешао своју сурову грмљавину са топлом и тихом јеком звона са усамљених ма 
тихе улице, одакле јасно чујеш топовску грмљаву са Црне Горе и Качаника.{S} Враћаш се у гомилу, 
општинску зграду.</p> <p>— Шта је то? — грмну капетан с коња сакупљеним одборницима са белом тр 
</p> <p>— Ко обеси ту срамну заставу? — грмну капетан и потера коња у саму гомилу.</p> <p>Одбор 
еће га наћи.{S} Убио сам се у Призрену, гроб ми је у Призрену... толико им само реци.</p> <p>Ка 
иривао би да види је ли посао готов.{S} Гроб се морао дубок, врло дубок, ископати и то се морал 
ске планине где би деци својој ископала гроб.</p> <p>Још мало нереда, још мало гурања и још мал 
но дете те да синовља суза кане на очев гроб, али сам учинила грех према детету.{S} Дете се ту  
 <pb n="578" /> Арханђела, нека ту нађе гроб и Краљевска Српска Круна.</p> <p>Гробари су тихо,  
 њих могло постићи.{S} Нека ми не траже гроб, неће га наћи.{S} Убио сам се у Призрену, гроб ми  
е од прозора кроз који је видела где је гроб и друге круне српске, пође кроз двориште и прође т 
еник мојих слутња и мојих болова био је гроб мога другога сина.{S} Тамо сам често одлазила, там 
 да умрем на своме прагу.{S} Овде ми се гроб неће знати, растргнуће ме звери.</p> <p>Један је ј 
 Недалеко од храста лежао је један свеж гроб са крстићем од гранчица увезаних врпцом.{S} Одуста 
отрајати да доживимо то?{S} Ово је први гроб, што га овако на путу остависмо; нећемо ли на даље 
ац стење и јечи као да овај нови, свежи гроб, у који је сахрањена једна материнска љубав, и њем 
S} И тамо у селу, крај Мораве, где лежи гроб мога јединца, има родитеља који су погубили децу д 
 је Зетом господарио Ђорђе Балшић, чији гроб и сад лежи међу старим зидинама овога древнога гра 
ега детета.</p> <p>Док смо ми преливали гроб непознатога војника и госпа у црнини изашла је из  
изрена и сазнаће да смо у њему ископали гроб још једној српској круни.</p> <p>Зора се све више  
ћајући се да Бистрица ту недалеко кваси гроб који ту велику мисао покрива.{S} Је ли то онај вел 
емљу под патосом.{S} Ваљало је ископати гроб где ће се сахранити Краљевска Круна коју не хтедош 
ица — па ево сад дошао сам да му обиђем гроб.</p> <p>Сви се ућуташе, осећајући дужност да не ре 
 осталим збегом не знајући ни где ће им гроб породу бити.</p> <p>И како мирно леже ова дечица,  
рја са Бугарском, пошла сам да потражим гроб мужевљев и повела сам собом средњег сина.{S} Стари 
, сетиће се да у њиховом селу има један гроб који родитељска суза није оквасила и припалиће му  
једном да <pb n="602" /> обнове материн гроб китећи га утехом да је сад у слободној Србији, кој 
прату, одмах над том собом где се копао гроб Српској Круни, млади њен носилац и даље се борио с 
н стаде на плочу која јој је до малочас гроб покривала и осврте се најпре лево и десно; погледа 
е историје које је са овим витезовима у гроб <pb n="564" /> сишло.{S} Све сјајно, све искићено  
атковремено; она мисао, која бачена и у гроб, разбија песницом гробну плочу и васкрсава.{S} Мис 
ланути жандарске пушке и сручити тело у гроб, који се ниже у реду оних, који су јуче стрељани и 
 јавља ми си као Леарт, скочио је већ у гроб, и отуд из гроба узвикује:</p> <quote> <l>Загрнте  
 а они, арнаути, помогли им да ископају гроб.</p> <p>Тешке ме мисли обхрваше крај свежега гроба 
која су се јуче растала од мајке и њему гроб поверила; да их види здраве и чиле, како су дошли  
ала воштаницу да јој припале; посула су гроб само искреним, детињим сузама и тако су послала Бо 
им и топлим детињим сузама врши?</p> <p>Гроб јој лежи на лепу и видну месту, са којега се догле 
<p>Тешке ме мисли обхрваше крај свежега гроба тог и скидох капу као да је у томе часу когод каз 
здице, она се наслони на ограду једнога гроба и поглед јој поче блудити тамо, преко Косова, там 
ио се и штрчи као кост из оскрнављенога гроба; камени бели орао, који је негда красио препратни 
 су почивали, затисло блато из влажнога гроба; огртач на њему царски, прикопчан под грлом са дв 
ши буди понова туга, на догледу синовља гроба.{S} Чичица је дуго, дуго гледао оне модре повијар 
ун оних што су изгинули, узећу земљу са гроба детињег, замесићу блато материнским сузама и тим  
итав снопић свећица.{S} Она је зашла од гроба до гроба, где год српски војник лежи, припаљујући 
рховима, који бљеште под небом.{S} Више гроба јој стари храст, који се прикопчао за земљу своји 
ла прошлост, која се забринута дигла из гроба да бди над очајном децом својом, уздиже се изнад  
 Леарт, скочио је већ у гроб, и отуд из гроба узвикује:</p> <quote> <l>Загрнте прахом живот, на 
мним и муклим гласом, који као да је из гроба долазио, и који је јецао као струна на гуслама, о 
он и жена отхрањивали тичиће, чу као из гроба пригушен дечји глас: „Тата, тата!“</p> <p>Глас де 
и те оно становништво, што је изашло из гроба, не уме чисто да појми светлост дана; личио ми је 
} Ко зна где ће га бацити? — Нећу му ни гроба знати!...{S} А ја пошао да се спасавам, тешко мен 
м мезимчетом коме никад више нећу знати гроба.{S} И да се заврши тај тако рећи покољ, који је Б 
крају додаде:</p> <p>— Оставите ме крај гроба мога оца и деда, да умрем овде пред црквеним врат 
ић свећица.{S} Она је зашла од гроба до гроба, где год српски војник лежи, припаљујући свећице  
љишту да помену своје дете и не нађу му гроба, сетиће се да у њиховом селу има један гроб који  
се из земље одмерено износи ашов.{S} То гробар копа нову раку.{S} Киша раскаљала стазе и гробов 
p>Оздо се више не чује никакав удар.{S} Гробари су завршили посао.{S} Српска је Круна већ сахра 
о лагано врата од споредне собе, где су гробари тихо и без шума копали, и навиривао би да види  
е гроб и Краљевска Српска Круна.</p> <p>Гробари су тихо, без разговора, без шума, вршили свој п 
која је била постављена код слатинскога гробља, у састав предходнице.{S} Пред подне стигли су в 
му српске артиљерије, тамо иза пећскога гробља, недалеко од Патријаршије, војници су копали дуб 
чује?“ — питала сам радознало. „Отуд са гробља, са вашаришта!“ — одговара старица. „Са Думаче?“ 
ину села, изабра положај код слатинског гробља и нареди, да се ту пласирају топови; прибране де 
о.</p> <p>Када је завршила, те се широм гробља залелујаше пламичци као попадале звездице, она с 
лице, слазила сам и на Бајир, ишла и до гробља и чак до Думаче преким шором све до иза касарне. 
из списка.</p> <p>У том већ стигосмо до гробља, на врху вароши.{S} Ућутасмо, савладани можда ис 
стазе и гробови се расули и утонули.{S} Гробљанска влага мирише на труло дрво и кости.{S} Са кр 
сећањима, улазећи у овај мртви град.{S} Гробље је тужно изгледало, пуно мањих и већих обојених  
е радове и бацио још последњи поглед на гробље српске артиљерије, рече потресеним гласом и са д 
кола, нема свештеника... нико не сме на гробље, тамо сипа граната...{S} Шта ћу, куд ћу с њим?.. 
опустила сам јуче, у суботу, да одем на гробље па пођох данас, да запалим свећу за мртве и за ж 
стире равни део вароши.{S} Око цркве је гробље са којега се догледа далеко широм Косова.{S} Међ 
 Дигла сам се да пођем.</p> <p>— Где је гробље?</p> <p>— Поћи ће један од мојих људи да понесе  
анијску косу а њихови Баново брдо, Ново гробље и Калемегдан.{S} Пролазници неки рекоше да је он 
 и Баново Брдо, Топчидер, Савинац, Ново гробље, све, све, све...</p> <p>Сад већ крену бежанија  
лин са својих врата — Може да туче Ново гробље па тамо до палилулске основне школе и до Позориш 
 Турци из села, скиде је Андрија доле у гробље.</p> <p>Попа нам је том приликом одслужио и служ 
одитељске куће.{S} Кад они тамо зађу по гробљишту да помену своје дете и не нађу му гроба, сети 
ланка на коме влада тишина која припада гробљу.</p> <p>А тамо под Шаром и Карадагом на фронту Г 
по где који грубо истесани камен.{S} На гробљу мртва тишина сем, кад ми наиђосмо, што прнуше вр 
капелу.</p> <p>— Где је то?</p> <p>— На гробљу!</p> <p>— Немам ни сандука.</p> <p>— Нећете га н 
 се, као светлост усамљенога кандила на гробљу, назире тамо један бледи зрак.{S} То је кафана у 
кој станици а други пут на приштинскоме гробљу када је обилазила гробове и палила свеће изгинул 
и, на разговор поноћних сени на пустоме гробљу.</p> <p>Тица ноћница, која је преспавала прву та 
у положаји наши на Бановом Брду и Новом Гробљу тако јаки и тако одбрамбено добри, да ће моћи сп 
ad> <p>Од јутрос сам био на приштинском гробљу да одржим помен моме јединцу.{S} Црква пуста и п 
 рука која их је штитила а час на таман гробни шапат прошлости, на разговор поноћних сени на пу 
 <p>— Ја! — одговори бели витез тамним, гробним гласом.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Краљ Вукаши 
чином обалом, тамо где је чека отворена гробница, где лежи оно свето камење, под којим је сахра 
обове већ покривати туђа земља; нама ће гробница бити нова отаџбина!</p> <p>Ми смо већ данас де 
њихових вековних обиталишта, из њихових гробница, где им је тврде металне ћивоте покривала дуга 
мртва али те још увек нешто теши све до гробнице.{S} То није утеха, то је обмана, али је у часу 
ла да би се сахранио овде, у породичној гробници!</p> <p>Ове је речи официр изговорио очевидно  
а да би се сахранило овде, у породичној гробници!“...</p> </div> <pb n="693" /> <div type="chap 
ос мртва тела ради сахране у породичној гробници.</p> <p>— Видите ли шта се учини од покојника, 
 у дубини пећине.{S} Изгледало је као у гробници или у дубокој мрачној тамници осветљеној вошта 
ршено је, свршено је све!...</p> <p>Над гробницом је земља утапкана, траг је уништен; на спалиш 
последњи час, да то драго тело спусте у гробницу, тек видиш целу целцату истину у свој грубости 
 Пећ је у истини личила на једну велику гробницу, кроз коју су лутале сенке бивших људи.{S} То  
а само је пренет овде да се у породичну гробницу сахрани; и пробудио сам се јутрос под утиском  
 која бачена и у гроб, разбија песницом гробну плочу и васкрсава.{S} Мисао је то што гине на на 
о; а осећај и мисао су кадри и мртве из гробова да врате у живот.{S} Кад тај посао завршите, вр 
, да није минуло доба у које они што из гробова посећују свет смеју још одити по земљи.{S} Зати 
меху костура кад после поноћи устану из гробова да заиграју мртвачку игру.</p> <p>— Ама зар ће  
ј кућици крај Опленачке цркве; ту, крај гробова свога оца и свога деде, стари је Краљ проводио  
и неуспех на фронтовима, молећи се крај гробова Богу да заштити његов мученички народ, који се  
их граница.{S} Три стотине валандовских гробова, дебео је ожиљак на нашем телу, од врха тога бр 
ада приштинских, у близини оних светлих гробова где су покопане кости оних, који су пре три год 
 Копаоник и слази на Косово те пребраја гробове оних што су пали и прибира оне што су остали жи 
а приштинскоме гробљу када је обилазила гробове и палила свеће изгинулима у рату.{S} Војници ок 
ји поуздањем она у гробовима да им буса гробове и пали свећице, и прелива их материнском сузом. 
 пре пет векова пали ту; зашто тамо где гробове кити крвави косовски божур; зашто тамо одакле с 
ма, сејаћемо свуд где прођемо неопојане гробове, по урвинама и кланцима, где ће нам звери кости 
, светлија још.{S} Видели сте оне силне гробове што су остали за нама, у њима су деца ваша; вид 
дњој стопи српске земље!</p> <p>Наше ће гробове већ покривати туђа земља; нама ће гробница бити 
о госпа из народних песама која обилази гробове по разбојишту славе и посматрао сам је дуго и д 
горким сазнањем да су за собом оставили гробове својих милих које нико неће обићи, нико опојати 
о бескућници по широкоме свету и сејати гробове по туђини, по незнаним местима, по далеким стра 
десет <pb n="390" /> и шест хиљада наћи гробове своје у снежним амбисима и смрдљивим барама и д 
ћемо ли на даљем путу свом сејати успут гробове и разређивати се, док и последњи не угине?{S} О 
оре.{S} Доба је већ да се мртви врате у гробове.</p> <p>И сен маричкога Краља Вукашина Мрњавчев 
з ње ћемо одвајати мрвице и бацати их у гробове које будемо копали у туђини; на тој ћемо се пре 
а огњиштима и кандила по црквама нашим; гробови пале деце наше пожелеће сузу материнску; прагов 
ве наше, робоваће школе наше и робоваће гробови наших милих и драгих.{S} Друмови ће опустити а  
па нову раку.{S} Киша раскаљала стазе и гробови се расули и утонули.{S} Гробљанска влага мирише 
ром Косова.{S} Међ гробовима су и многи гробови оних војника који су 1912 године сишли на Косов 
 посао завршите, вратите се тамо где су гробови, вратите се тврда срца као Југовићка, и обиђите 
 су и дизали се или су остајали тамо да гробовима својим обележе пут којим је Србија прошла.</p 
тком своје породице, уједињене тугом за гробовима који су остали за нама, газио сам тегобне и б 
причињавају као надгробни споменици над гробовима које престављају кућни кровови, износећи се и 
 се догледа далеко широм Косова.{S} Међ гробовима су и многи гробови оних војника који су 1912  
јући ни пута ни стазе и које смо сејали гробовима наших <pb n="8" /> драгих; изморени, изломљен 
го девојака и мајке ће плакати на туђим гробовима.{S} Краљ ће краљевати без круне.{S} Ноћ ће ду 
е је овај несретни народ засејао својим гробовима.</p> <p>Гласови о нападима у качаничкоме клан 
пет векова тужно сахрањена.{S} Међу тим гробовима изабрао сам један који ћемо прелити и на коме 
Меки и Медини, своме Јерусалиму, светим гробовима прошлости наше!</p> <p>Али, не идемо ми на по 
 у планини да их задоји поуздањем она у гробовима да им буса гробове и пали свећице, и прелива  
ећи, после помена, да припалим свећу на гробу ког војника, који је пао за Отаџбину, у дубини цр 
догледу мора, како би свећица на њеноме гробу у ноћи казивала пут сину и под светлошћу те свећи 
где га остављам знао сам да га предајем гробу, па свршена ствар!{S} Болело ме је, тешко ми је б 
олико је њих од нас већ позавидело овом гробу, ту, на домаку границе, на последњем парчету, на  
ипалиће му свећицу и помолиће се на том гробу за покој душе својега детета.</p> <p>Док смо ми п 
ори свећица, ваљда јутрос упаљена, и по гробу нешто јестива.{S} Прођосмо крај неколико празних  
— Тешко нама ако толико буде почивала у гробу, да сачека нова поколења.{S} Ми, ми је морамо иск 
уше.{S} Запитах га и он ми рече да је у гробу жена, јуче су је сахранила њена деца а они, арнау 
унила свети завет чувара царске круне у гробу, прође кроз ошкринуту капију, пређе тихо и нечујн 
рва зора пробудити.</p> <p>Тишина као у гробу, све спава.{S} Спава и сила која је завитлала кос 
ирити са мишљу да је боље и у рату но у гробу.</p> <p>Учинила сам и једну неправду, једну горку 
ехови а блато им искитило трбух те висе гроздићи о длаке; па онда, аутомобил, мали, црн, лакова 
 блато им искитило трбух те висе читави гроздићи; па онда аутомобил, мали, црн, лакован са чети 
/p> <p>Ватра код детета нија попуштала, грозница му је обухватила цело тело и тресло се као шиб 
али је то била грозница, <pb n="639" /> грозница од страха ваљда, јер ми је то била прва борба  
ности.</p> <p>Најзад, кренуо је воз.{S} Грозница код детета није престајала али се мање трзало, 
сох се целим телом које поче нека опака грозница да пали.</p> <p>Старац настави сам да размишља 
ваљда да је то храброст, али је то била грозница, <pb n="639" /> грозница од страха ваљда, јер  
оз студену старачку крв проструја топла грозница.{S} Он се узбуђено диже са свога места, приђе  
 а тело се јежи и душа грчи, те студена грозница прожима те скроз и почињеш дрхтати.{S} Кад по  
ј час спопаде нека језа и узе га трести грозница, те занеможе и једва оде до куће.{S} Шест неде 
д шаком чело осуто хладним знојем којим грозница орошава чело.{S} Час по час би застао, чинило  
> <p>— Не, снахо, не бој се; то је само грозница од ране, проћи ће то! — тешили су ме они исти  
ачи, ја сам само жмурила и тресла се од грознице.{S} Уједанпут ми <pb n="413" /> паде на памет  
е обори војска, да ме... дрхтала сам од грознице и од страха.{S} Дотрчала сам кући, утрчала као 
рљај судбине, као оно језа што предходи грозници.{S} Грађанство се потпуно повукло у своје куће 
вића, који је тешко јечао и тресао се у грозници.</p> <p>Крај мене је лежао у блату лепотом зан 
 Ипак сам осетила да му тело гори као у грозници.</p> <p>Најзад, упали се једна жигица и кад је 
ма и затече Краља на ногама, узбуђена и грозницом успламтелих очију.{S} Он појми да је Краљ пон 
сан прекида и буди ме и увек ми проноси грозницу кроз тело.</p> <p>Под кровом леже по земљи две 
сагледала, она је изазвала у нама праву грозницу узбуђења тек кад су почеле пролазити крај нас  
 бабо мислио!</p> <p>— Осећао сам тешку грозницу, тело ми је горело као жеравица, очи се усијал 
м.{S} Задрхтала сам целим телом и добих грозницу те почех трчати.{S} Нисам се обзирала око себе 
повлачење из Пећи, за које се дотле све грозничаво спремало.{S} Развезали су се дењкови, одреши 
S} Новине су се нестрпељиво очекивале и грозничаво грабиле; телефон, и онај у команди и онај у  
у вести са тога бојишта држале Балкан у грозничавој узбуђености.{S} У успеху дарданелске експед 
цама Србије, са нарочитом <pb n="86" /> грозничавом радозналошћу пратила оне вести које су се т 
остали и кретосмо полако, обазриво и са грозничавом зебњом у души.{S} Пламен, онај помамни плам 
нице, цело је Скопље било на ногама и у грозничавом расположењу.{S} Пријатељ је јурио пријатељу 
а Дорћолу и на Граду — и даље су топови гроктали.{S} У том је и киша престала, па се појави међ 
ог плаца.{S} Жестока се борба отворила, грокће куршум и пљаште бомбе и тек чујеш „ура!“ Видим Н 
већ наилази на јачи отпор.{S} Митраљези грокћу са свих страна и сеју смрт а пушчана ватра се ук 
а старим Дрвен-градом и затвара источно гротло бистричина кланца, сећајући се ваљда славе и вел 
о се могло и како се могло са оно нешто гроша, што јој остаде иза мужевљеве смрти а затим сасви 
ко бринуо о мени, по некад је био чак и груб, а ни ја нисам толико марила за њега, али сам осећ 
ржи десно! — чу се од једном позади нас груб војнички глас и пуцањ бича.</p> <p>Нико не маче.</ 
ицом по воштаноме, бледом лицу извајала грубе црте клонулости и одрицања.</p> <p>То су били дуг 
 снова без јаве, нису више без велике и грубе прошлости.</p> <p>Мислио сам да не наставим разго 
те, бацио у очи војводи Мишићу неколико грубих речи, те је сукоб у једноме тренутку претио чак  
старешину да према другој породици буде грубљи, према трећој још грубљи.</p> <p>За то време сти 
 породици буде грубљи, према трећој још грубљи.</p> <p>За то време стизале су и улазиле у тај о 
у, разуме се, држећи се тачно наредаба, грубо гурали и одбијали сваког ко би само пришао вагону 
у приближи за непријатеља.{S} Војник је грубо одгурнуо несретну матер а официр то одобравао пог 
 свакога купеа по једнога жандарма који грубо узвикује: „Овамо не може.{S} Овде је архива!“ или 
рвених крстића, међу којима по где који грубо истесани камен.{S} На гробљу мртва тишина сем, ка 
} Ја је стегох, да је задржим али је он грубо трже.{S} Тада дигох главу и погледах га право у о 
м разумела.{S} Није викао, није говорио грубо, чак се и смешио али је мене све већи страх обухв 
чинила.{S} И када је европска себичност грубо разорила сан једнога младога народа и онемогућила 
ли је ево сад пред нама целе целцате, у грубој њеној стварности; ми смо је слутили, ми смо је п 
је пред нама цела целцата истина у свој грубости својој, ето нам се отима погледу и последња об 
у, тек видиш целу целцату истину у свој грубости својој; онда тек видиш, како ти се отима загрљ 
т година када је младост, још нетакнута грубошћу стварности, тако лепа, бујна и свежа.</p> <p>И 
д вагонима на киши.</p> <p>Узбуђен овом грубошћу, сиђе из истога вагона један американац, коме  
тати пред силом.</p> <p>Видео сам једну грубу и ружну слику.{S} Прилази вагону једна госпа у ду 
 блатом.{S} И данас при доласку Краљеву грувају топови али отуд са Качаника и Гилана, одакле не 
међу њима, ваљала се по поду, и пискала грувајући се песницама у груди и чупајући косе.</p> <p> 
хћем од зиме.{S} Гранате су још једнако грувале и ја сам одиста неколико пута осетила како је з 
евен а озго, са газиместанске узвишице, грували су топови поздрављајући долазак првога српскога 
 дува те шиба лице и завејава очи, уши, груди.{S} И бадава ти дижеш јаку на шињелу да се заштит 
е угашене очи још једном добијају сјај, груди му дршћу грчем од напора, ноздрве се понова шире  
узнео се и испрсио камене <pb n="10" /> груди, готов увек да прими тешке ударце разбеснелога мо 
не и подрумске влаге која је притискала груди.</p> <p>Учитељ, који је ућутао био, осећајући ваљ 
жина, која ми је до мало час притискала груди, као да ме у томе тренутку освежи и поче боно да  
оси га високо више главе и спушта га на груди; па онда меће на колена девојче које га обасипа г 
ала плести а уморна јој глава падала на груди.{S} Жижак је догоревао а догоревала је и њена ист 
 сну, узносећи главу када би клонула на груди и отварајући са напором очи.{S} У једноме тренутк 
о у ноћ, док уморни не клону главама на груди.</p> <p>Пре четири или пет дана, овако су исто ко 
кота зубима па грчевито стиште пород на груди.</p> <p>— Ја ћу у планину, ево право овако! — пок 
огла дуго да заспим; стегла сам дете на груди, молила сам се Богу и решавала се час овако, час  
несретну мајку.{S} Притисла сам дете на груди као да ми га је од нечега требало отети; засипала 
бичније притискох своје мало мртваче на груди.{S} Старац ме остави да плачем а сам спусти на да 
ће јадниче и припија ми се страшљиво на груди разрогачених очију и забленута погледа, јер прест 
 тешко под срцем, те стегох грчевито на груди моје мртваче.{S} Болела ме је горко суза оне мајк 
 год сам стигла и притисла га чврсто на груди, не би ли га што више загрејала.</p> <p>Ишли смо  
лио би се у столицу, оборио би главу на груди и тешко замислио.{S} Тада би у кући завладао дубо 
н, те је један по један обарао главу на груди или је наслањао другу на раме.</p> <p>Ја сам поку 
аслонио леђима уза зид, оборио главу на груди и почео <pb n="226" /> да дрема а и учитељи почеш 
 на зид од куће, други спустио главу на груди, трећи је наслонио <pb n="444" /> другу на колено 
о је најзад те га ја оборих, седо му на груди готов да му забодем нож са пушке у гркљан.{S} У т 
аде узбуђено рањени поручик и ишчупа са груди Обилићеву медаљу за храброст и баци је под точков 
би му превила раницу и најзад, здрах са груди део своје кошуље те парче крпе, превијене неколик 
унаштвом и који верују да ће им јуначке груди красити Карађорђева Звезда, а не знају да се, нед 
пље; бојни оклоп, који му покрива мушке груди, улубљен, те се на њему једва држи по где који ос 
говорио реч Отаџбина, њему би се узнеле груди и у гласу му је било нечег звонког и свечаног.{S} 
 ширио крила по оклопу и красио оковане груди јунакове; из мача, који му о бедру виси, поиспада 
 Њихова мршава тела, њихове неразвијене груди и непоуздан корак једини су још трагови њихова де 
и крупне гласине, која извире из дубине груди — Гледам, сироти људи, са колико вере и колико по 
, смеши се материнским осмехом; њене се груди надимају саучешћем и загрљај јој обећава утеху!</ 
емилост оцатом жеђ гасила, у чије су се груди копља заривала; ономе Богу који је крвљу својом о 
тренутку освежи и поче боно да ми дражи груди.{S} Поглед који сам управио горе, <pb n="525" />  
еко ван друма и сасути му шест пушака у груди.{S} Он то зна, њему је то саопштено и све ово што 
оду, и пискала грувајући се песницама у груди и чупајући косе.</p> <p>— Проклета ми душа и овог 
ављена, само није дете рањено већ она у груди а дете, како је сисало, окрвавило усне и образе м 
н човек заурлика као рањен и груну се у груди.</p> <pb n="469" /> <p>— А ја?{S} А ја? — запишта 
орбе савладан а пушчане му цеви упрте у груди.{S} Ко зна какав је злочин учинио, извесно је уби 
и пут да један другом сјуримо бајонет у груди па увек одбијем ја његов а он мој ударац.{S} Најз 
о и усплахирено завлачила детету руку у груди, пипала му ножице, чело и нигде нисам могла опипа 
а вуку их три уморна коња раскрвављених груди, који су их са великим напрезањем извлачили из св 
вуку их три уморна коњића раскрвављених груди, који су их са великим напрезањем извукли из ових 
односио све тегобе овога великога рата; грудима је својим узносио топове на тешке положаје, изв 
ваницу да целивам Цара а мени Обилић ка грудима!{S} Волео сам што пре да буде борбе, ал би ми ж 
 и накит и акције, а она чврсто држи на грудима онај јастучић.{S} Тако ми нешто и ово изгледа!  
 наше ослобођено село са том медаљом на грудима, ко ће тада са мном!{S} Кад изађем пред бабу а  
 старим џаковима, мајка са одојчетом на грудима увијена у ћебе и старица огрнута јорганом под к 
е себи болничарске костиме са крстом на грудима и сликале су се у тим костимима и дочекале су п 
дморимо.{S} То је био последњи одмор на грудима отаџбине и сада ваља прећи мост који ће нас рас 
да ћу бити храбар и замишљао сам већ на грудима Обилићеву медаљу.{S} Их, па кад се вратим једно 
гнана деца, преспављују последњу ноћ на грудима своје мајке отаџбине.{S} Ведрина је већ освојил 
 златни а нису ни мали те се не могу на грудима понети, већ велики и тешки.</p> <pb n="372" />  
 најпре у чело а затим целива медаљу на грудима; па кад одем у Раваницу да целивам Цара а мени  
е на Рујан и на Облаково, износио их на грудима својим на Лисац и на Осогово, на Цер и на Јагод 
снаге и очију да их све види?</p> <p>На грудима једнога мртвачета уденута цедуљица.{S} Сагла са 
Арнаутин из косовских села.{S} Лежао је грудима по земљи како је ничке пао; једну је руку био с 
џбином, ломила се и у мојим родитељским грудима тешка бура бриге и болова.{S} Засипали су ме кр 
је лице мирно, као да лежи на материним грудима а не на влажној и раскаљаној земљи; из округлих 
 пешачи маса света, попрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до поја 
х пешачи маса света попрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до поја 
 души и поче нека туга да ми се свија у грудима.{S} Ама зар ја, Србин, па идем сад под стражом, 
ке душе.{S} Притисло ме је нешто овде у грудима, откинуло ми се нешто овде у души и срце ми је  
имао три ране од једанпут; једну овде у грудима, једну у куку и једну у врату; пропљувао је крв 
 дах оне деце што су спавала и крчање у грудима учитељевим.{S} Мало затим и допре с поља кроз р 
а је други пут дошао, са тешком раном у грудима и лебдео измеђ живота и смрти, говорио нам је ч 
ла онај ваздух који ми је гасио ватру у грудима.</p> <p>— Нека га, нека гине, као што му је и о 
у од млека, мишић јој на руци нарастао, грудни јој се кош узнео; наилази сок и обнавља живот... 
ломила је ударцима својих валова мршави грудни кош тужне мајке.{S} Њу су засипали таласи и квас 
ољена пуковниковим присуством, пешадија груну јаче напред, потисну снажно непријатеља и заузе Т 
, средовечан човек заурлика као рањен и груну се у груди.</p> <pb n="469" /> <p>— А ја?{S} А ја 
с покосити! — одговара пуковник а у том груну, недалеко на десном крилу, где су пољски топови.< 
ко два сата по подне, са наших положаја грунуше убрзано неколико очајничких плотуна па затим св 
о патос.{S} Умукла сам, претрнула сам и грунуше ми сузе...</p> <p>Опет је, као малочас, савлада 
на сахрањујемо без сандука.</p> <p>Мени грунуше сузе а начелник узе да ме теши:</p> <p>— Шта ће 
Тек кад сам га запитао за породицу њему грунуше сузе, окрете главу од мене и оде даље, оде у он 
ох за њом.{S} Наиђе за коњаником читава група пешака те нас раздвојише и ја застадох далеко за  
{S} То ваљда село у ноћи или опет каква група бегунаца, не могући од мраза да креће, застала да 
 један човек или по једна кола, па онда група људи, свака засебно и група кола, двоја, троја, ч 
 стране друма, опет <pb n="302" /> мала група светиљака и дим из којега се узносе као минарета  
а до другог.</p> <p>Прилазећи једној од група, која се враћала са станице, један омален господи 
утку, а не у последњем.</p> <p>Трећа се група окупила око једнога фијакера, којим је, не знам к 
 и ја застадох далеко за њом.{S} Кад се група разреди, ја пружих корак, пробијајући се раменима 
ла, па онда група људи, свака засебно и група кола, двоја, троја, четвора, док се све не отисне 
и што више сазнали.{S} Поједине од ових група што крећу улицом, иду оборене главе и забринута л 
 је воз кренуо за Солун, свет је ишао у групама којима су се придруживали они који нису били на 
уди и стоке а придолазе све нове и нове групе, које су јутрос раније кренуле.{S} Све просторије 
урака.{S} Кроз улице пролазе још и мале групе оружаних људи, разнога изгледа, разнолика одела;  
чан разговор, они меркају одатле остале групе па где виде да неки господин млатара рукама, мисл 
Ево од прилике приближнога снимка једне групе кола која ће у току од пет минута проћи крај гоми 
ду а који је стајао мало у страну од те групе, узвикну:</p> <p>— Гле, па оно је Млађа! — и пред 
 који зауставише нагло коње испред наше групе.</p> <p>— Је л’ то Грачаница, те ватре тамо што с 
 којом се простире варош од које се, из групе кровова који ти се чине као мрка и тамна поља, до 
дно исто, једна се иста вест преноси из групе у групу, ту се објашњењима прерађује и опет враћа 
>— Знам ја — рече један млађи војник из групе.</p> <p>— Е, је л’ тако каже песма: „Све што браћ 
г рата понесу.</p> <p>Промакао сам кроз групе које су биле предамом и пошао бржим кораком, али  
а би могли поћи упоредо.</p> <p>Ове три групе, Краљева, Врховне Команде и Владина ишла је свака 
 већ људи овамо и онамо, прибирају се у групе на сред улице и воде разговоре о ноћашњем страхов 
едан дан хране.</p> <p>Људи сакупљени у групе, објашњавају се о ажији српских новчаница у Солун 
 на станици, да чују што ново.{S} Те су групе разговарале о утисцима које је сваки појединац по 
а да испроси што.{S} Они прилазе једној групи, јер им се чини да се ту нешто живо разговара.{S} 
рађана.</p> <pb n="96" /> <p>И у трећој групи брани се један што иде у Солун, па вели:</p> <p>— 
 <p>— Треба да се приберемо, да идемо у групи! — јавља се неки брижан глас из гомиле.</p> <p>—  
њем рамена.{S} У тесној улици начелства групице узбуђена света, код начелника пуна канцеларија  
се објашњењима прерађује и опет враћа у групу из које је потекла а одатле иде даље, кроз дућане 
, једна се иста вест преноси из групе у групу, ту се објашњењима прерађује и опет враћа у групу 
пред а ви остали овамо али не збијени у групу, тако може лако да нас гађа из заседе, него се ра 
ених цигарета и дрваца од жижица а целу групу обавио плав облак дима од цигарета који је и целу 
н сад незнан, непознат, пита се и тешко грца у сузама говорећи о томе.</p> <p>— Сви се познајем 
</p> <p>— А куд ћу ја несретник? — пита грцајући готово у сузама.</p> <p>— Тамо где сви ми! — п 
зе рукавом влажним од кише, па још увек грцајући настави:</p> <p>— Сутра дан сам рано побегла о 
.{S} У једном тренутку, кад осети да ја грцам, старац диже главу и погледа ме добродушно и очин 
ма и узбуђеним гласом, који је дрхтао и грцао, засипале га питањима:{S} Одакле иде; иде ли још  
га господарства <pb n="54" /> у Европи; Грци, пораз својих историјских снова о обнови Византије 
 више но што смо их имали тринаесте а и Грци, могу сад да приме веће снаге на себе, но онда, уд 
Пре свега не мобилишу само Бугари већ и Грци а несумњиво је и Румунија на опрези и тек што није 
метњу у наше расположење.{S} Скопљански Грци, који су од 15. септембра, када је објављена грчка 
чи кроз стиснуте вилице, које као да је грч стегао.</p> <p>— Шта је ово? — поновио је опет.</p> 
ореметила су свечану тишину и ударила у грчевит плач:</p> <p>— Хоћемо да видимо Краља!</p> <p>Д 
а у крви и детенце, које још и не ходи, грчевито се држи за материн скут и зове је и вришти јер 
{S} И дочепаше је једновремено, чврсто, грчевито; један руком а други зубима.{S} Погледаше се к 
узама, њена се коштуњава и воштана рука грчевито стезала а боне <pb n="415" /> и усахле очи час 
евидно му се бледило разли лицем а усна грчевито задрхта.</p> <p>Младић приђе топу и узе оком т 
се се целим телом и зацвокота зубима па грчевито стиште пород на груди.</p> <p>— Ја ћу у планин 
та и обојила образе.{S} Мали мученик је грчевито стегао ручице које су све испуцале од зиме.{S} 
образи изненађењем и осети се срамна те грчевито здера бели барјакчић с мотке и утрча у кућу, о 
е јача.{S} Дете доби силну ватру и поче грчевито да се трза.{S} Чело му је горело, ручице су му 
њој би се чинило да чује весло и она би грчевито стезала светиљку и, заклањујући је коштуњавом  
 — одговара му дежмекасти лиферант који грчевито стеже под мишком куферче, вероватно пуно новца 
S} Капетан је нестрпељиво ходао, пушећи грчевито и нервозно цигарету за цигаретом и псујући и т 
бом а другу опружио више главе и стегао грчевито песницу.{S} Крв, која се разлила по друму из р 
ој кутији, кеси или бошчи коју је свако грчевито стегао узасе.{S} За брижним оцевима и мајкама  
ли и предали лаганој смрти, која их већ грчевито грли; сретају се већ и мртви, који су ту остал 
 мене заболе тешко под срцем, те стегох грчевито на груди моје мртваче.{S} Болела ме је горко с 
ош једном добијају сјај, груди му дршћу грчем од напора, ноздрве се понова шире — он би хтео на 
 и реже уз образе а тело се јежи и душа грчи, те студена грозница прожима те скроз и почињеш др 
и, понова преживљавала.{S} Њено се лице грчило, њене се очи влажиле сузама, њена се коштуњава и 
ћити.{S} Небо, које се цео дан мучило и грчило, с вечера се проли те у два маха промаче кроз су 
е.{S} Ако Бугарска мобилише против нас, Грчка је уговорно обавезна да нас брани а тако исто и Р 
у.{S} Као одговор на овај бугарски акт, Грчка, држећи се савезнога уговора са Србијом, оглашава 
 су од 15. септембра, када је објављена грчка мобилизација као одговор на бугарску, ишли чаршиј 
ом, у дну чаршије, где се редовно збира грчка колонијица скопљанска, читају се новине које су с 
о мало уступила места бризи.</p> <p>— И Грчка сад представља добру снагу.{S} Она, са новим обла 
ио на станици и ту је чуо да мобилишу и Грчка и Румунија, што има да буде одговор на бугарску м 
ању руске војске у Варни, о операцијама Грчке са југа, данас се већ говорило о креманскоме прор 
есеца понова реку Црну и прекида се код грчке границе.{S} Та линија бележи границу до које је д 
крене у Србију, налази место савезничке грчке, једна војска којој је врховни командант крунисан 
умици, донео нам непријатну вест, да је грчки Краљ Константин отерао са власти Венизелоса и сас 
озив грчким поданицима, који је овдашњи грчки консул објавио.</p> <p>И ма да се свет тако са св 
у у Солун да помогну Србији; Константин грчки издаје Србију и на један мах се иза леђа споразум 
вор.</p> <p>— Па јест, оно и Константин грчки је протумачио по томе рецепту уговор! — додаје пе 
значају међународних уговора, он српско-грчки уговор о савезу оглашава за неважећи и, како се у 
ских војсака; четврти је цитирао српско-грчки уговор; пети је наводио свој разговор са руским к 
о грчкој мобилизацији и тумачи се позив грчким поданицима, који је овдашњи грчки консул објавио 
 тај корак Венизелосов могао одговарати грчким али не и пруским интересима, Константин — који ћ 
ацију пред коју смо стављени издајством грчким, неодлучношћу савезника и једновременом офанзиво 
м порушена кула коју су дотле зидали од грчких, румунских и савезничких карата.</p> <p>Око једн 
али како ће им бити одрешене руке према Грчкој, Бугари ће моћи да баце на нас два пута и по већ 
 и одушевљено се говори <pb n="42" /> о грчкој мобилизацији и тумачи се позив грчким поданицима 
нагнана да уђе у наш фронт, Константину грчком био би стављен шах-мат а Аустро-немачка офанзива 
и војску у рукама, моћи лакше да натури грчкоме народу политику која му се наређује из Берлина  
а један сат, и то железницом, прелази у Грчку, где је човек одмах обезбеђен.{S} Сваки други пут 
 тужне живописности.{S} Губе се детаљи, губе се разноликости, ишчезавају ти пред очима они прес 
уби од оне своје тужне живописности.{S} Губе се детаљи, губе се разноликости, ишчезавају ти пре 
таво море људи, јер се оне крајње ватре губе далеко тамо под планинама.{S} Не видиш облике, изг 
} Ноћ нас све више обавија, све више се губе контуре појединаца и сад већ изгледамо као тамна,  
тојало ми је да гинем у овим планинама, губећи отаџбину, па зашто не би гинуо ослобађајући је!< 
и гомилу, која се ваља друмом, тада она губи од оне своје тужне живописности.{S} Губе се детаљи 
уте у долини и преко њих поље у коме се губи Бистрица у Дримове воде а у дубокој позадини, иза  
лети опружених руку.</p> <p>Друм пуст и губи се у јутарњој магли која је као танак прозрачан ве 
ђује и на крају тамо, где се друм у њој губи, догледа се у сред равнице, као камилина грба, вис 
ора бити.{S} У најтежим моментима човек губи главу.{S} Сећам се једне моје тетке, која је и нов 
 дуга, бескрајна змијурина, која се час губи међу камење, час појављује на окукама.{S} Стаза ов 
ња, испод Бијеле Горе, где се већ варош губи, иза капије једне од оних сиротињских кућица, вире 
моју њиву.{S} Само нека кренемо, нек не губимо овако време, па чини ми се зубима ћу клати непри 
или вара себе вером, коју он никад није губио и која га је и на Руднику 1914 године тако сјајно 
ило ниже и ближе дну левка, све се више губио интерес за опште појаве и све се више истицала се 
довде свакога дана бројали по један нов губитак наше отаџбине, која се све више и више сужавала 
ако мислите да ме је жао ове руке, који губитак за мене значи најтежу трагедију.{S} Не жалим је 
ст своју.{S} Његова смрт је мој највећи губитак и мој највећи бол; он је завршио низ несрећа на 
 није враћао, тако да смо понова почели губити стрплене.</p> <p>Ту на месту где сам се уставио  
е буде неуспех ове експедиције крунисао губитком целога Балкана, који је могао корисно послужит 
м који учинимо, осећамо како се ближимо губитку и последњега слободнога парчета њенога.{S} Као  
војска и народ.{S} Крећемо у планине, у гудуре, у кршеве; крећемо у глад и у смрт!</p> <p>Пећем 
пред ове масе, настаде очајна и страшна гужва.{S} Видиш само једну црну масу како се повија, ви 
још и укрштају збегови те у толико већа гужва.{S} Ми из Митровице и Приштине преко Липљана; дру 
и и прокисли тробојни барјачић, највећа гужва и гласно објашњавање и свађа; пред једном другом  
 све то говорио јетко и дигнутим гласом гужвајући ону наредбу у снажној шаци.</p> <p>— А шта је 
рни коњи збијају се међу кола и у ономе гужвању и тискању обарају један другоме товаре у блато. 
ода помрачила пре времена дан.{S} Из те гужве само чујеш надвикивања, дозивања, узвике и свађу. 
тићене жене и мала деца врискала у оној гужви и гомили, док су рањеници и болесници кисли молећ 
} Оно што си ноћас крај ватре видео као гужву од које су волови стукнули, била је гомила људи к 
ата.{S} Изгледало је као да се кроз ону гужву и сплет људи, стоке и кола, што је закрчио улице, 
рекће и стење као раздражена животиња и гумама које су се ојеле; па онда мала сељачка кола са в 
тење као раздражена животиња и оједеним гумама на точковима.{S} Па онда, мала сељачка кола са м 
е, као крпчићи на просјачким чакширама, гуме око точкова и на коме је још по где где сачувао ла 
крпчићи на просјачким чакширама, остаци гуме око точкова и на коме је по где и где сачувао лак  
узеји а возе се бурад са лијандерима! — гунђа даље гомила.</p> <p>— Изгинуло све што је могло п 
раво Наполеоново одступање са Москве! — гунђа даље грађанин.</p> <p>— Горе је ово, друкчије је  
јандери, чункови и столице за љуљање! — гунђа и даље гомила.</p> <p>Гунђа гомила а потпуковничи 
дером.</p> <p>— Ово треба каменовати! — гунђа гомила.</p> <p>— Напуштене државне касе, архиве,  
к и сечена дрва госпођи потпуковници! — гунђа и даље гомила.</p> <p>— Муниција се оставља непри 
 онда?</p> <p>— Па не би било згодио! — гунђа песимиста.</p> <p>— Говорите на памет јер не знат 
 сео на сред друма а ми овде џупримо! — гунђа један, једак на оне што носе ципеле уверен да од  
ка.{S} Сад већ знамо јасно ситуацију! — гунђа један из гомиле која је сачекала воз.</p> <p>— Не 
нас уђе непријатељ што дубље у земљу? — гунђа песимиста овога стола јер, по правилу у оваквим п 
да чувају њено буре с купусом! — и даље гунђа гомила.</p> <pb n="238" /> <p>— Рањеници гегају п 
а љуљање! — гунђа и даље гомила.</p> <p>Гунђа гомила а потпуковничина кућа и пратња пролази и п 
астали а напред се не може.{S} Прозебли гунђају и играју с ноге на ногу, други сели крај друма  
 креће опет лагано, равномерно, уморно, гунђајући још увек и грдећи господу која злоупотребљава 
приђох једној гомилици која је још увек гунђала што смо се овде уставили.{S} У том, на једвите  
 n="394" /> <p>Сви који су још мало час гунђали и протестовали, ућуташе и примише то саопштење  
егалка.</p> <p>У гомили, место обичнога гунђања, наста одвратност и гађење када се из ових биог 
ш нисам чула ни речи протеста, ни гласа гунђања, као да је свако од њих свесан да само патњама  
 успут.{S} До његових ушију допирала су гунђања и изрази незадовољства гомиле, која је све свој 
{S} Настаје свађа, вика, дрека, псовка, гунђање.{S} А рашчишћеном десном страном друма пролази  
ашта сести те одморити — и онда настаје гунђање.</p> <p>— Нећемо ваљда стајати овако до довече! 
ине, изазва у гомили света одвратност и гунђање али то није ништа омело старешину да према друг 
ова наслоњен на зид и није учествовао у гунђању гомиле и био је миран као да није ни слушао при 
ко бајаги жури негде.</p> <p>Сви почињу гунђати, мрмљати и псовати на ову злоупотребу.</p> <p>— 
али фишеклију и људи препланула лица, у гунчету и чакширама.{S} Од јутрос је стигао из Велеса и 
 је прозвати.{S} Свет се тиска и отима, гура и надире силом у возове који, један са другим, пун 
вире из разних улица, гуши се, саплиће, гура, тумара, тиска, укршта се и једно другом преплета  
јала сам код ограде, у страну, да ме не гура гомила.{S} Дође једна жена и запита ме јесам ли од 
ту погинуо син.{S} Она нема снаге да се гура, снагу јој је бол испио, она прилази мирно, скромн 
 де си наврео!“ „Пролази, пролази!“ „Не гурај!“ „Јаој по Богу угушисте ме!“ и разне друге узвик 
уме се, држећи се тачно наредаба, грубо гурали и одбијали сваког ко би само пришао вагону који  
 гроб.</p> <p>Још мало нереда, још мало гурања и још мало ларме и два воза скоро једновремено к 
И та галама, врисак, молбе, преклињање, гурање, тискање, праштање оних који одлазе, све то надв 
људи.{S} Настаде <pb n="107" /> гажење, гурање, прескакање, све би хтело да се пробије у прве р 
таде општи покрет и тумарање, тискање и гурање кроз тесне приштинске улице.</p> <p>У том још пр 
чекања све већма придолазила.{S} У томе гурању и тискању ја изгубих доктора али га доцније, кад 
меју нас господа официри овако лагати и гурати у јендеке зато да провуку своје прије и комшике. 
 — а округао је као лубеница.{S} Кад га гурнеш а он се ваља око себе и не може да се устави.{S} 
су попе у образе, наслони се на штаке и гурну лактовима гомилу испред себе па изађе напред:</p> 
<p>Под столом се протеже један спавач и гурну ногом сто те га ми придржасмо а онај се оздо пром 
их више нисам могла затворити.{S} Затим гурну врата раменом и уђе у собу.{S} Био је он сам, она 
по средини прегорео и кад га преби а он гурну две половине на пламен.{S} Варнице, као златна ки 
 као без душе, зариглала врата изнутра, гурнула главу под покривач у постељи и лежала сам тако  
летела сам низ басамаке као да ме је ко гурнуо озго и тек кад сам се дочепала улице, ја сам се  
ом на уснама а ујутру, први који наиђу, гурнуће тело доле у поток да се не би на друму распадал 
је су се ткале на ткиву разапетом измеђ гусала и историје и једном родољубивом чежњом, која је  
ају.</p> <p>— Београд? — збуни се цртач гусеница. — Не мора да се напусти, ја мислим не мора да 
 по чаршаву и добија облик плаве маљаве гусенице.</p> <pb n="34" /> <p>— То је врло дугачак фро 
рови.{S} Постоји и трећи пут, на Плав и Гусиње па право на Скадар али би се ретко ко одважио да 
гранка од којих је један ишао на Плав и Гусиње па преко Проклетије на Скадар, други преко Ругов 
 А шта мислиш, кад бих ударио на Плав и Гусиње?</p> <p>— Нисам ни туда одио али веле не ваља.{S 
 долазио, и који је јецао као струна на гуслама, отпочеше сени молитву Господу Богу за свој нес 
 звони по пећини и изгледа ти као да уз гусле поје.{S} Још нам је попа казао и неколико топлих  
уши, крха и судара.{S} А све то обавија густ снег и страховита мећава и онај сутон којим <pb n= 
 до ноћи, тако је брзо минуло да нас је густ и непровидни мрак обавио далеко још од Пећи.{S} У  
ковим, по којима се убрзо поче да креће густ облак дима, јер се уопште ових дана у много већој  
 који траже своју гомилу а који се кроз густ ваздух чује као из подрумских дубина.{S} Пламен са 
ке даљине допрети, једва продирући кроз густ и влажан ваздух.{S} Пронела га је дубока и мртва т 
е таму испуњавало тешко дисање, ркање и густ, загушљив ваздух.{S} Са таванице је висила усекнут 
лачно, ни једне звезде на њему.{S} Мрак густ као тесто.{S} Кроз тај мрак промицале су сенке нес 
 спасење моме детету.</p> <p>Ушла сам у густ мрак и претрнух на уласку кад чух унутра људске гл 
гушљива запара у кафани.{S} Ноћ је била густа и мрачна и јасно се чуо бат гомиле из даљине.{S}  
н само о Турцима говорило а нешто и она густа тама у дубини пећине.{S} Изгледало је као у гробн 
ти где би преноћили.</p> <p>Па ипак, та густа и тамна ноћ, није била тако глува.{S} Чуло се, од 
но простора да се развије.{S} Паљба већ густа као киша и читави млазеви танади засипају батериј 
ш лије, разлила по сокацима.</p> <p>Ноћ густа, као да је засводила оне тесне уличице те изгледа 
треском пада у жар и развејава око себе густе снопове варница и пламен добија све шире и шире п 
м <pb n="375" /> са бегунцима кроз чије густе редове промиче.{S} Коњи у запрези покривени блато 
 Дунава задрхтале су под непогодом том; густи облаци дима покрили су простране банатске и сремс 
ица гомиле а дим дувански обавио је као густи облак.</p> <p>Срећом, пред станицом сам срео једн 
л са каквим вишим командантом и распе у густи мрак којим је увијена варош, раскошну светлост из 
 нас све прекрсти па изиђосмо из куће у густи мрак.{S} Није се ни стаза честито видела до колик 
то је требало да остане тајна, скривена густим велом поноћи.</p> <p>Том страном Вардара, обалом 
а, у којима су надлештва, пуше се оџаци густим, црним димом.{S} То се од јутрос рано у пећима с 
ке јер се тело коме припадају, скривено густим мраком, не види никако.</p> <p>Напољу је већ сте 
ак превиђали или бар потцењивали појаву густих облака који су се почели збирати на истоку наше  
једва се догледало небо мрачно, ниско и густо као тесто.</p> <p>Под утиском догађаја, слика и п 
 мутна и тамна; кишни су се облаци били густо сабрали, спремни да излију читаве реке воде.{S} В 
класичних храмова, носе на себи кров од густога дима те у тамној ноћи, која као црни декор чини 
столу је до пола испивена боца црнога и густога Хочког вина, по столу пепео и гомила угашених ц 
мразној ноћи, на пустоме друму, увијена густом помрчином, водила језовите разговоре, било их је 
ну малу чистину затворену са три стране густом шумом а са четврте голом, високом стеном.{S} На  
 Србијом и покрио наша поља и наше горе густом маглом, чија се фигура све јасније издваја из ст 
/p> <p>Ишли смо дуго, ишли смо тешко по густоме блату и носећи терете на рукама а бол на души.{ 
у ти се кретали под ногама, завуку се у густу траву и у жбунов корен.{S} Ако си у светлости дан 
 народа и стапају се као потоци у једну густу гомилу која креће друмом.{S} Али узаћи на друм, у 
оложаје, што кафеџија попреко гледа али гута за љубав повољних вести које су и њега раздрагале. 
рестрављена погледа пред ужасом који им гута имовину, стоје непомични и неми становници куће ко 
ести са бојишта и те су се вести просто гутале.{S} Те вести казивале су да се на фронту наши ју 
нове слике и песмарице, па их после сви гутамо.{S} Један пут, кад је био о Видов-дану, донео ме 
све, све, све што се није могло понети, гутао је пождрвљиво ноћашњи пламен и све је прогутао.</ 
пожар, који је ноћас буктао изнад Пећи, гутао је државне архиве, новчане књиге, судска документ 
ор.</p> <p>Официр се горко насмеја, узе гутљај ракије па спусти чутурицу на колено и додаде гот 
ао бели голуб долетео на кућни праг, па гуче.{S} Она му изнела на длан пшенице а голуб јој стао 
ерија је прешла драгачевску равницу, од Гуче до Јелице, а са зором се већ пела уз Јелицу, те ка 
а шта зна, шта је чуо, шта је допрло до Гуче.</p> <p>— Овамо не ваља.{S} Званично ништа немамо, 
 Према томе капетан је срачунао да ће у Гучи завршити своје одступање и ту сачекати наредбе кој 
јим извештава команданта да се налази у Гучи и остави потпоручика да чека везу и испошље телегр 
 Ужица на Пожегу па у Ариље а одатле на Гучу.</p> <p>Официр оборене главе а забачене капе изнад 
II</head> <head>Једна Борба</head> <p>У Гучу, на Бјелици, под Јелицом планином, стиже 17. октоб 
 кад год ће понова поћи на станицу, већ гуше жене и деца међ дењковима, бошчама и куферима.</p> 
змешало, све то извире из разних улица, гуши се, саплиће, гура, тумара, тиска, укршта се и једн 
провејане кафане, у којој се маса света гуши од јутра до мрака.{S} Ту официр, који је малочас с 
о једно у друго, све се пробија, надире гуши, крха и судара.{S} А све то обавија густ снег и ст 
те како се све крха и руши а светина се гуши и стење под рушевинама; кад својим очима гледате к 
азан један аутомобил пун народа који се гуши у њему.{S} Он иде истом брзином којом и воловска к 
 и нове придолазе од ране зоре и већ се гуши перон од навале бегунаца.{S} Воз још није на стани 
ртвило, онако <pb n="652" /> као што те гуши тишина и разређен ваздух у тамници или у дубоким к 
ди и природа, спава магиским сном.{S} И гуши те то мртвило, онако <pb n="652" /> као што те гуш 
рајева вароши и поче свет да се тиска и гуши.</p> <p>Било је ваљда око два сата по подне, ватра 
сак балвана а црн дим куља пластовима и гуши оне које обухвата.{S} Сад је већ пробијена и друга 
не и жар и по њима полегао црн дим који гуши.</p> <p>У часу када смо улазили у Призрен мени се  
не, згрувала се маса света те се просто гуши и дахом својим греје.{S} Једни поседали по земљи,  
сом, који је јасно казивао да јој страх гуши и сад грло од онога што ће казати, као што је гуши 
х, како сам жудно погледала на ту зору; гушила ме је ноћ, нисам могла да дишем...!</p> <p>Ватра 
 смрдљива јара, која ме је у овоме часу гушила као да сам сишао у какву дубоку костурницу.</p>  
.{S} Стењала је земља, крцале су улице, гушиле су се масе и гомиле.</p> <p>У Приштини, где слаз 
ло се гомилом људи који су се тискали и гушили по одајама, по ходницима, <pb n="313" /> по шупа 
ближила колиби била сам све узрујанија, гушило ме је нешто, мучило ме је: изгледало ми је као д 
се окретала; нешто ме је <pb n="519" /> гушило и хитала сам што пре напоље, на ваздух.{S} Прола 
 склапао очи, нисам могао задремати.{S} Гушило ме је нешто и ако сам био под ведрим небом.{S} М 
грло од онога што ће казати, као што је гушио онога тренутка кад се ужас десио...</p> <p>— Не з 
огло дисати а уз то нас је и онај задах гушио.{S} Помислила сам да би то могло детету шкодити,  
сти кућу у којој га је нешто већ почело гушити, онако као што <pb n="100" /> родбина крај посте 
испарава, бубица протеже крила, буди се гуштер који је спавао под каменом и диже зелену главицу 
же још и корњача и хитро се вере зелени гуштер и тромо мили пуж.{S} Ту после јесењих киша набуј 
карању.</p> <p>Пушчана ватра све јача и гушћа.{S} Већ први рањеници падају и повлаче се ка Слат 
иша, испунише помрчину која је у толико гушћа била што су се ватре већ почеле да туле и само јо 
а те се разлило као блатно језеро а где гушћега те се хвата за точкове од кола, за опанак и обу 
 где ко међ нама, јер је у шуми био још гушћи мрак те смо једва одили.{S} Ишли смо дуго, врло д 
ном.{S} У први мах тамна, као да би што гушћим покровом да покрије Србију, која преспављује пос 
ују.</p> <p>Улазимо дубље у село, у све гушћу вреву и гомилу.{S} И ако је поноћ још је све на н 
 волео као и ми, него га само дочепа за гушу и затресе узвикујући:{S} Шта учини, море?</p> <p>Б 
ршили коју сликарску школу?</p> <p>— А, да! — учини он. — Да, свршио сам.{S} Свршио сам нашу сл 
им саопштите господину начелнику штаба, да се, са једном пољском позицијском батеријом Дринске  
а живе; молиле су му се да подржи роба, да окрепи изгнанога, да утеши уцвељенога, да оснажи мал 
 само чула да ли се пуцњава приближава, да ли се наши приближавају.{S} Пред вече је престала бо 
последњих година превалили преко глава, да и у најтежој ситуацији нађемо себи утехе ма и у немо 
 стране да распитује, да се обавештава, да верује или не верује и — да се нада.{S} Нада је био  
ао убеђено трећепозивац.</p> <p>— Бива, да умре домаћин а кућа остане — наставља Краљ — Није ни 
 што то обично у таквим приликама бива, да се људи најзад сете онога од чега треба почети, шеф  
оманданта Моравске Дивизије II. позива, да још у току данашњега дана мора напустити Ђаковицу и  
се измеђ коња, кола и воловских рогова, да начиниш ни двеста метара пута.</p> <p>А по странама  
следњи возови у правцу Солуна и Косова, да ће се затим обуставити цео саобраћај да би се могла  
ју мајке, требају нам само деца њихова, да гину тамо.{S} Родили сте и то је све што сте могли у 
о да бегају?“ — „Право да ти кажем ага, да смо знали да ће нам овако честит ага доћи, <pb n="25 
о тетке да њу припитам и, ако она бега, да поведе и мене.{S} На улици је било већ право чудо, с 
јући потребу да чујем још речи од њега, да чујем још много речи.</p> <p>— Ти си се већ растала  
оју страну, избегавајући једно другога, да тражи преноћишта.{S} Где било, макар под стрејом, по 
се да подржи роба, да окрепи изгнанога, да утеши уцвељенога, да оснажи малаксалога и да проведе 
 окрепи изгнанога, да утеши уцвељенога, да оснажи малаксалога и да проведе народ српски кроз мо 
 глас војводин отуд из Витановаца: „Да, да, то сам од тебе очекивао; ти си онај стари!“</p> <p> 
ло да идем у горњу болницу, више града, да се распитам о њему.{S} Месец и по дана сам лежала и  
Оставите ме крај гроба мога оца и деда, да умрем овде пред црквеним вратима.{S} Кад непријатељ  
пељивога слушаоца а имао потребе ваљда, да се у овој невољи подржава топлим успоменама на тихи  
ему угасио топлину родитељских осећаја, да он, који толико дрхће над судбином својега сина, мор 
 девојке и мушка дечица мало одраслија, да крену у збег.{S} Рекоше још да понесе колико ко може 
Омалила киша па ваљда кренула бежанија, да их зора не ухвати на домашају граната — рећи ће друг 
 гомилице, од ране зоре до мркла мрака, да се увече уморни и необавештени повуку под кров и да  
он неће да се одваја од својих војника, да хоће да пати заједно са њима.{S} И, док су трећепози 
аднео а, по врату и траговима подваљка, да је љубитељ добре кујне.</p> <p>— Каква кујна?! — нер 
не прегазе коњи, да ме не обори војска, да ме... дрхтала сам од грознице и од страха.{S} Дотрча 
је да се још не доноси противна одлука, да се најпре извештаји допуне и приберу извесни податци 
оје је вероватно прибирала и сређивала, да би их била кадра наставити?</p> <p>Нисам је узнемира 
 не дозволе даље уништавање материјала, да јаве бројно стање и расположење војске, количину мун 
мо обе тако нетремице, нисам ни дисала, да би само чула да ли се пуцњава приближава, да ли се н 
аопшти му да је стока толико малаксала, да већ посрће и пада.{S} Месец дана та стока, неисхрање 
е још покушала, војска је још покушала, да понесе бар оно што је најпотребније, што је најважни 
ој дед зато да би се историја поновила, да би и његов унук тако исто напустио Отаџбину <pb n="2 
радовала, тако утешила, тако охрабрила, да сам сад већ једва чекала да се пробуди.{S} Нестрпљив 
 земљишту Српске Краљевине — растурила, да би се приступило извршењу одлука, које су на њој дон 
е није знало шта је бедније да ли кола, да ли коњи или кочијаш.{S} Кола су, види се, била кадго 
збеђени, почеће да вам претресају кола, да виде нема ли што под седиштем, у кошу, у џепу пролаз 
ом и толико новим присталицама нарасла, да су пролазници морали слазити са тротоара на улицу да 
ш кити српским и савезничким заставама, да се спрема свечан дочек и да је неописано расположење 
у штабовима армија и у вишим командама, да су београдски бакали писари у Министарству Војном а  
онда чак, кад Бугарска огласи рат нама, да сачувају један део оправдања за њен поступак.{S} Нек 
напустим Београд.{S} Не бих хтела сама, да ми је да нађем још кога.{S} Чула сам за једну познат 
прозорима, застртим провидним завесама, да промичу ужурбане сенке.</p> <p>То су отац и мајка, к 
 рећи, толико само, да борбе више нема, да се сад само повлачи и да се арнаутска села у овој ок 
рекла ми је да опасности за живот нема, да ће истина остати онакажен и без ока али ће остати жи 
, дајте ми сву муницију, колико је има, да је испуцам, да огласим смрт Србије!</p> <p>Пре но шт 
почео по њему црвеним, крупним словима, да исписује поздравни усклик савезницима.</p> </div> <p 
чна мисао, да није и он у неким колима, да није и он међу онима што се гомилама износе из варош 
 пружих корак, пробијајући се раменима, да бих је стигао.</p> <p>— А ви сте отуд, из Шапца? — у 
ту поспалу децу; да проговорим са њима, да им кажем топлу материнску реч, да их упознам са нови 
о би помогло!</p> <p>— Помогло би њима, да им умири савезничку савест, али нама...</p> <p>— Дос 
а.{S} Дечица вуку рањенога оца с друма, да га не прегази светина или љубе мртву мајку и праштај 
их и крвавих бораба врати једнога дана, да их на прагу своме, да их у загрљају своје домаћице и 
тога часа тако узбуђена, тако узрујана, да је представљала већу опасност од непријатеља којега  
чина је била тако дебела, тако масивна, да ми је изгледало као да је просецам телом, онако као  
м могла да верујем да сам сад слободна, да могу ићи где хоћу, да се смем и својој кући вратити. 
и слутио да су та деца на смрт осуђена, да ће ту децу маћијски бацити у планине албанске где ће 
 и он окреће главу да је не спази жена, да је не спазе деца.</p> <p>А деца, сад већ пробуђена,  
одушних.</p> <p>Излазећи, после помена, да припалим свећу на гробу ког војника, који је пао за  
 тежи, стаза по где где уска и стрмена, да се једва може проћи.{S} Сметови леже по околним план 
је доле, у селу, једна капија отворена, да је двориште пуно кола, стоке и народа али да се ипак 
треба је изравнати да се траг не позна, да непријатељ не нађе српске топове.</p> <p>Поноћ је од 
ох као злочинац, кријући се иза вагона, да се повлачим газећи пажљиво по земљи како ни најдаљим 
аобилазним путевима, иза разних вагона, да долазе у везу са продавцима иза станичне ограде.</p> 
мене, да је тешко, да је зараза опасна, да сам сувише млада али кад сам ја остала при своме, пр 
варене у кола, водећи очигледно рачуна, да се околно становништво не узнемири.</p> <p>У тој је  
ваком јасно да су сва тумачења излишна, да глас о повлачењу Врховне Команде у Призрен сам собом 
 запазити, и посаветова нас као и попа, да се повучемо дубље у пећину.</p> <p>Ту ноћ нису ни ле 
унуком.{S} Он пође у памети да прибира, да тражи: нема ли једног истог историјског или можда ун 
рних острва, пребродили пространа мора, да нам донесу не толико помоћ колико веру да у овој гиг 
49" /> све пропало, да нема више спаса, да не постоји више оно ради чега се војник бори и онда, 
мазане и улепљене дебелим слојем блата, да јој је могло бити све једно, где ће стати.</p> <p>—  
ало, још од <pb n="74" /> почетка рата, да све ствари гледа кроз веома мутне наочари.</p> <p>У  
 неколико генерација, све до овог рата, да је он поуздана заштита моравске долине и целе јужне  
је смо затисли.{S} Кад се отворе врата, да ко уђе или изађе, суне у шталу читав товар хладноће  
тру.{S} Нађе се узица те увезаше врата, да не може свако и без разлога отворити.{S} И таман се  
кушаји за пробијање Качаничкога фронта, да би се дочепали главне комуникације ка Солуну, нису у 
 фронт Друге Армије, Степе Степановића, да види Лесковац како пада.{S} Ту је, на положајима, пр 
нда, тежње, да се бар спасе своја кућа, да се спасу своја деца.{S} Распитајте се код надлежних, 
таде ту, <pb n="566" /> код првих кућа, да се увери спава ли све што је ноћ загрлила.{S} Мир и  
p> <p>— Зар... — заустисмо сва тројица, да запитамо још нешто.</p> <p>— Наши чине последње напо 
 она, што Бојко причаше да је кућаница, да је мудра.{S} Њене мудре очице остале су отворене а с 
 сам осетила да у томе војнику има оца, да хладан војнички позив није у њему угасио топлину род 
 изузетан случај.{S} Ја знам на против, да су наши млади официри гинули храбро и падали као сно 
509" /> смрти.{S} Прездравио је најзад, да погине у бугарскоме рату, за време првих бораба, кад 
p> <p>— Старица је излазила по где кад, да набави што и, кад се враћала, причала ми је, казивал 
 памет и бабо и пожелех баш, као никад, да ми је да се створим пред њега, колико само да му каж 
куда ће.{S} Да л’ ће се видети кад год, да л’ ће чути једно о другом, да л’ ће се моћи јављати  
таквим приликама обично склањао гдегод, да не видим ни те жалосне појаве, о којима се води реч, 
пу даље!{S} Прими борбу и употреби све, да непријатеља <pb n="189" /> задржиш.{S} Само преко те 
арапе за преобуку, да им се оперу ноге, да им се истрљају и подлажу коњи у аровима... ето то, з 
ују им чудне речи:</p> <p>— Ајде, ајде, да путујемо, да идемо!</p> <p>— А куда ћемо, тата?</p>  
ула судбина овога коња?</p> <p>— Хајде, да крећемо! — рекох, пошто сам застао један тренут посм 
 он пази књигу, да му не кане кап воде, да му се не поврне <pb n="363" /> лист, да му се не иск 
као да казује да то тако треба да буде, да то тако мора да буде.</p> <p>У осталом, што се дубље 
да је сам Бог хтео све то тако да буде, да би мене очвршћао у болу.{S} Хвала му!</p> <p>Нисам з 
а мора умрети, жели да то што пре буде, да се самртник не мучи.</p> <p>— Пожури... треба пожури 
 се упиње, покушава да устане, да пође, да полети, да одговори својој дужности, да се одазове к 
 све то што пре сврши, да што пре пође, да што пре напусти кућу у којој га је нешто већ почело  
-дану, донео мени шајкачу.{S} Ех, Боже, да чудне радости!...</p> <p>Он на један мах прекиде при 
помози, још мало, још мало!{S} Да може, да сме, напустио би редове па би потрчао испред нас.</p 
наде на њен долазак али... толико може, да задржи Бугаре док сви ви измакнете.</p> <pb n="164"  
е су да се на фронту наши јуначки држе, да немачки прелаз преко Дунава почиње бивати њихов пора 
овом невином животу и да сад већ улазе, да ступају у један догађај који ће у доцнијем животу са 
 рекли су ми да је болница пуна заразе, да се нико не пушта и истерали су ме.{S} Спавала сам ту 
и неколико топлих речи.{S} Реко нам је, да морамо трпети, да је то за образ наш и за веру нашу  
легао доле у приштинску чаршију био је, да је Врховна Команда већ прелетела Косово и отишла пут 
о њима, једно је било поуздано а то је, да је у Нишу ситуација сматрана много тежом но у Скопљу 
 од Призрена, почело је да се изостаје, да се праве дуги одмори и да се малаксава.{S} Клонули о 
спођи која седи у истој кући из авлије, да чујем шта она мисли, јер и она има ситну децу.{S} Он 
 сам, са командиром брзометне батерије, да осматра одакле их то туку непријатељски вешто скриве 
 и Црне Горе, зар вам све то не казује, да је ово крај?</p> <p>— Дакле, чују се топови са Качан 
тина и пође на све стране да распитује, да се обавештава, да верује или не верује и — да се над 
реним деловима своје малобројне војске, да <pb n="191" /> осмотри непријатеља и да учини потреб 
 дошло се до заједничке начелне одлуке, да се приступи офанзиви.</p> <p>Војвода Степа, који је  
ође бабо и још неки пријатељи из Бачке, да се попнемо на Врдник, до врдничке куле.{S} Рекоше, о 
и старац знао је да невољи ваља одушке, да народ свакој недаћи <pb n="608" /> тражи кривца и, н 
астали су на праг кућни да се определе, да изберу измеђ беса природиног и беса непријатељевог.{ 
овора прешли у полемику — мислим дакле, да у полемику уносите много жучи.{S} Ја вас разумем, је 
ела онакаженог; да ли он још мене воле, да ме није заборавио?{S} Да ли ће се обрадовати кад се  
је настало неко расположење да се грле, да стискају један другом руку, да се ведра чела и уздиг 
а се приљубљују, да се више њих загрле, да се увијају као змијска клупчад на сред улице, не би  
 да буде знак да домаћини избуде робље, да се потовари па да сви крену цркви одакле ће са свешт 
теха да је тако добро, да је тако боље, да држава то чини зато да би склонила децу од непријате 
су напустили друм и отишли тамо у поље, да изблиза виде оне сретне који неће патити као ми што  
луку; ако се не може пробити на Скопље, да се војска повлачи преко Призрена и Дебра на Битољ.{S 
сићем, моли да их више не оставља саме, да остане крај њих, да се више не одвајају.</p> <p>Тамо 
ати једнога дана, да их на прагу своме, да их у загрљају своје домаћице и своје дечице, пролије 
ћ.</p> <p>— Је ли тачна вест, капетане, да је Чачак од подне у непријатељским рукама? — запита  
ед.{S} Он се упиње, покушава да устане, да пође, да полети, да одговори својој дужности, да се  
ичну тежњу да један пре другога стигне, да један пре другога заузме место.</p> <p>Ноћ се све ви 
оравска Дивизија али да уопште помогне, да спасе ситуацију, доцкан је, врло доцкан.</p> <p>— Да 
{S} Рекли су ми најпре да није за мене, да је тешко, да је зараза опасна, да сам сувише млада а 
а сам се да која кућа не падне на мене, да ме не прегазе коњи, да ме не обори војска, да ме...  
х једну жену, која је седела крај мене, да и она види, да ми и она каже.{S} Она учини и кад опи 
азила у недогледним редовима мимо мене, да они иду на своју Голготу и да је хришћанство према С 
с понова?</p> <p>— Почео је, господине, да ми развија план румунске акције, нацртао ми је писаљ 
 намењене.</p> <p>— Верујте, господине, да ми нису тешке ове невоље! — одговори она топло и иск 
ш опасније.{S} Застају код прве ширине, да не би закрчили пут.{S} Краљ седа на камен и навлаче  
{S} Али, привремено; тако, до Приштине, да се човек може одмах вратити кући.</p> <p>— Дај Боже! 
 Боже да Србијанци толико потерају оне, да прођу наш ров само, те да се ми ослободимо.{S} И пог 
хватимо предложене правце за одступање, да се помиримо са уништавањем материјала и да одмах, од 
а је у Лесковцу такође велико узбуђење, да се чине силне припреме, станица се кити и спрема се  
ради чега се војник бори и онда, тежње, да се бар спасе своја кућа, да се спасу своја деца.{S}  
.{S} Оставила је свештенику име детиње, да га помене при опелу.{S} Мали Драгомир је још држао у 
и ногом у врата.</p> <p>— Не лупај бре, да те сад не вежем.{S} Овде је дивизиски штаб, пуковник 
 <pb n="270" /> вести, да се разговоре, да се утеше.{S} Ушавши, господин је Јанковић затворио з 
нини?</p> <p>— Можда само да се одморе, да се загреју.{S} Не могу ваљда даље, видиш какав је ов 
ли су дуго седели на утрини, око ватре, да се прихвате и да се разгреју пре него што легну.{S}  
све разори, да све спали, да све затре, да сав живот сагоре и <pb n="218" /> угаси онако као ла 
 да види лежи ли још вечерњача косо те, да није минуло доба у које они што из гробова посећују  
леже раменима па додаде: „Ко зна, дете, да л’ је изнео главу, многи су изгинули!“ Ја нисам даље 
чело и очице и претрнух.</p> <p>— Дете, да није дете? — вриснух очајно и почех му љубити косицу 
ош мало час уочио кад је поменула дете, да га не носи собом.{S} Оставио сам је њеној тузи, пун, 
/p> <p>— Кажем само...</p> <p>— Кажете, да, ал’ не треба тако ништа на памет говорити.{S} Ништа 
е тишину:</p> <p>— Хоћете ли да чујете, да вам исповедим све своје болове.{S} Ја тако проводим  
хове речи до уха.</p> <p>— Али верујте, да није био рањен ја не бих ни речи рекла — говори једа 
 победом.</p> <p>И борба поче да расте, да се пење и да бива све огорченија, те предњи наши поч 
 лавину.{S} То упоређење поче да расте, да се допуњава и да ми се намеће.{S} Ено, ено, планине  
ји су сакупљени, почну да иду на прсте, да шапћу међу собом или да ћутећки и споразумевајући се 
врата Господњега храма цркве Грачанице, да се у њој помоли, широм целога српства кликнуло се: „ 
 овако, видиш, са десне стране Ситнице, да затворимо Ибарски кланац, којим се слази у Пећ, Дрен 
} Наредили да им се испеку беле погаче, да им се кољу кокоши, да им се источи најбоља ракија.{S 
детињство мисли да Краљ никад не плаче, да је Краљ увек срећан.{S} Разочарана дечица запиташе г 
> <pb n="326" /> <p>— А како би друкче, да л’ старији да ратују а омладина...</p> <p>— А не, не 
спитује имали где ракије; четврти вуче, да је баци на ватру, младу посечену грану која за собом 
анио свој предлог није могао, као јуче, да поткрепи поузданим податцима, морао је клонути.{S} Т 
 <pb n="30" /> да их заробимо што више, да их нахранимо и огрејемо па да их пустимо.</p> <p>— Д 
о и крваво плаћали сваку стопу земље и, да није било злокобнога првога октобра и мучкога ножа у 
ума, којом смо ми пешаци обично ишли и, да би се што више одвојио, утурио сам се измеђ двоја ко 
 наша војска, која се на северу бори и, да ће стићи Французи, који се на југу боре те да ће осл 
напад није локалан већ целим фронтом и, да се од ноћас можемо сматрати да смо у рату са Бугарск 
S} Наши још одступају каменим мостом и, да би омели одступање, Бугари са гвозденога моста сипај 
 и, како вођа одељења у рапорту изјави, да се у невољи нађе.{S} Капетан задржа ово одељење да п 
 одступа, јер су поједини путеви такви, да би се морало појединачно ићи.</p> <p>— То онда значи 
да умијемо лица и оперемо руке од крви, да покопамо мртве и ожалимо покопане.{S} Сад се опет пр 
амтео из очију.</p> <p>— Сви, сви, сви, да сви!{S} То сте добро рекли.{S} Сви, сви, сви!{S} Так 
<p>Тек што се забринути капетан посади, да се одмори, премишљајући о сутрашњем тешкоме дану и б 
положај код слатинског гробља и нареди, да се ту пласирају топови; прибране делове пешадије ист 
оја је седела крај мене, да и она види, да ми и она каже.{S} Она учини и кад опипа детиње ножиц 
ека ме растргну, него...</p> <p>— Људи, да потражимо које арнаутско село па да се предамо Арнау 
једно за другим низати крвави догађаји, да би се завршили најстрашнијим историјским поломом, пл 
p>Али — то није први случај у историји, да мали и незнатни узроци измене читав ток догађаја.</p 
ти кола што су се заглавила на ћуприји, да би себи отворили пут.{S} Изнеше најпре на раменима т 
ио колико је то, сем најстаријега који, да би показао разумевање у цифрама, узе на прсте да одб 
народу који је показао више но ма који, да уме ценити културне раденике.{S} То су Французи.{S}  
а руке. „Они“ су се ноћас, тихо, мучки, да их нико не чује, извукли из вароши пребегли преко Са 
уђени повући се на Јадранско море, али, да им нагласимо да полазимо без материјала, без топова, 
отврдити да се и на то мислило.{S} Али, да ли се Врховна Команда постарала да њене наредбе имај 
мичем журно да не будем пресечен — али, да би их и утешио он додаде — ипак, чим ухватим тамо по 
ха пробдиле целу ноћ, те су извиривали, да су чак коњима везивали копите крпама да се не чује б 
ве уништи, да све разори, да све спали, да све затре, да сав живот сагоре и <pb n="218" /> угас 
ило да ова госпа не бега као ми остали, да не одступа, већ као да нас прати, како би успут сабр 
бабо у Фрушку, у Раваницу. „Ајде, вели, да целиваш Цара Лазара!“ Еј, Боже, моје среће!{S} Колик 
ретну и ако се дотле нису никад видели, да се опет у тренутку растану и можда опет никад не вид 
ером кад стигнемо тамо где смо кренули, да смо завршили низ својих невоља; сад већ идемо нечем  
е људи у кафане да преруче што су чули, да допуне оним што нису они чули и да прокоментаришу по 
„Виш ти шта нам Бог даде у овој невољи, да ми <pb n="284" /> чувамо и носимо Краља!“ Они инстик 
p>— Оно смо ми упалили?</p> <p>— Да ми, да би сагорели све што нам је још остало.</p> <p>И узе  
ост! — потврдих ја — Али, дозволите ми, да се вратим на малопређашњу вашу напомену.{S} Говорили 
 да у овој гигантској борби нисмо сами, да је до нас кадра допрети рука моћних, да над нама бди 
 ја желим да се они не успавају у мени, да су увек будни; ја их дражим чак, не би ли ме што виш 
 се на улици и почеше, онако необучени, да се збирају у гомилице и шушкају поверљиво.</p> <p>—  
 осећајима да, и ако се враћа Отаџбини, да то ипак није она.</p> <p>Сличан осећај никао је у мо 
оздравио попа и кнез и остали домаћини, да ми останемо и даље где смо и како смо, нек прође бар 
лежи друм, јер ми се у томе часу учини, да сам опазио тамо усамљену једну познату ми слику.{S}  
е падне на мене, да ме не прегазе коњи, да ме не обори војска, да ме... дрхтала сам од грознице 
обљу тако јаки и тако одбрамбено добри, да ће моћи спречити сваки прелазак.{S} Једино је жалио  
фији и оне у Нишу, и то у толикој мери, да је <pb n="70" /> један од нишких дипломата, коме су  
ом жудњом да све уништи, да све разори, да све спали, да све затре, да сав живот сагоре и <pb n 
нанело.{S} Он ће смрћу својом показати, да Карађорђевићи не остављају свој народ у данима очаја 
 пуковника.</p> <p>— И немојте ударати, да се не би ко у кући пробудио! — додаде други.</p> <p> 
покушава да устане, да пође, да полети, да одговори својој дужности, да се одазове команди, али 
речи.{S} Реко нам је, да морамо трпети, да је то за образ наш и за веру нашу и за живот деце на 
.{S} И ако је свако знао да ће то бити, да је решено, да је одлучено, ипак је очајно кршио руке 
и сетише да треба одиста нешто учинити, да се треба на нешто одлучити.</p> <p>Како би било да к 
 себе, не би ли се могли где наслонити, да се ма колико толико одморе.</p> <p>Ја се дигох лаган 
ути.</p> <p>— Да, још морамо одступити, да их увучемо што дубље у планине! — пристаје онај кафа 
и и тај добар резултат, што ће открити, да је дипломатија <pb n="62" /> једна излишна и скроз н 
ремено, да ћете се за који дан вратити, да ће стићи наша војска, која се на северу бори и, да ћ 
е до мрака могло још који сат пешачити, да остану ту на преноћишту јер не би ради били да их у  
н од другога чују <pb n="270" /> вести, да се разговоре, да се утеше.{S} Ушавши, господин је Ја 
да полети, да одговори својој дужности, да се одазове команди, али — батерија је његова већ дал 
сте, јесте, — шапће старица — али ћути, да нас ко не чује да се радујемо.{S} Вуци су још у тору 
те се мало; распитајте се па ћете чути, да су београдске кафеџије писари у штабовима армија и у 
већ са крвожедном жудњом да све уништи, да све разори, да све спали, да све затре, да сав живот 
Призрену преминуо а ово довде, до Пећи, да је био само пренос мртва тела ради сахране у породич 
 Питајте, па ће вам и саме судије рећи, да бегства из кукавичлука нема и ови што их воде на стр 
едан официр из команде трупа, додајући, да је у Београд први ушао двеста четрнаести пешадијски  
е боље било да сам остао у својој кући, да умрем на своме прагу.{S} Овде ми се гроб неће знати, 
а мајка само уздише и крије се по кући, да јој ко не види сузе а бабо сео пред кућу, пуши лулу  
руживали они који нису били на станици, да чују што ново.{S} Те су групе разговарале о утисцима 
ло треба да се повуче овамо ка Ситници, да тако постављен фронт може прихватити и бранити се ка 
 настави:</p> <p>— Хоћу ту, на Ситници, да погинем.{S} Живот Србијин је и мој живот; кад она ум 
p>— Шта ће у Феризовић?</p> <p>— Значи, да Бугари одиста одступају па је железничка линија можд 
есно.</p> <p>— Или боље рећи, то значи, да дипломатија споразума још и овог тренутка верује Буг 
р, Дивљачко Брдо и Врбовац, а то значи, да су били већ пребачени на десну обалу Раље.{S} Краљ ј 
 одлучно противна.</p> <p>— А то значи, да је дипломатија споразума била противна.</p> <p>— Изв 
у све, све, све...{S} Нисам дизала очи, да се не би срела са његовим погледом, већ сам говорила 
пеку беле погаче, да им се кољу кокоши, да им се источи најбоља ракија.{S} Ако кажеш да немаш к 
 он, желећи да се све то што пре сврши, да што пре пође, да што пре напусти кућу у којој га је  
чан.{S} Тешко ми је нешто било на души, да л’ што је дан био тако суморан или што су прилике би 
 искажемо све што нам је остало у души, да искажемо и последњи свој бол, после којега ће нам ду 
е нас поче да обузима неки нови осећај, да се буди у нама оно што је претрнуло и почесмо наново 
се, кренути и кад осетим да сам бедник, да сам одбачен, да сам напуштен, посрнућу, пашћу опет к 
 Крагујевца и најзад Престолонаследник, да би га сломио да напусти Тополу, изјави жељу да Стари 
пану бурад да ти их не узме непријатељ, да те не оштети.{S} Е, ето ти сад, бацај сад!</p> <p>—  
илази ми из редова гомиле један учитељ, да ми одговори на једно питање, које сам му поставио јо 
стар грађевина, и отишли право у Битољ, да тамо учине све припреме за такво повлачење.{S} За из 
а.</p> <p>— И они ми саветују да бегам, да се склоним.{S} Сто година историјске неправде носи н 
 за нас била тако чист и узвишен појам, да смо је ми са идолопоклоничком преданошћу замишљенога 
ошлост, које сам требала да се досећам, да је прибирам у памети.{S} И нико не зна које је доба  
муницију, колико је има, да је испуцам, да огласим смрт Србије!</p> <p>Пре но што ће се још ген 
ипљанске станице; да ми је да га нађем, да му узмем једну килу тога ордења да је сручим у кола, 
="649" /> <p>— Могу ли да вам помогнем, да вас понесем?</p> <p>— Нећеш моћи ни себе да носиш.{S 
 не предусретне љубазно и са сажаљењем, да ми не шчепа мртваче из наручја и рече:{S} Добро, жен 
воме? — пита он даље са неким уверењем, да му ја доиста могу одговорити на то питање.</p> <p>—  
год се српска војска борила с уверењем, да ће макар један делић Отаџбине моћи сачувати и да су  
ислила сам да се посаветујем још с ким, да се спремим, па од недеље једног дана да пођем.</p> < 
лканске ствари!{S} У осталом ја мислим, да... ја мислим... — и г. консул није ни довршио речени 
рошли.{S} Нећу седети, само да навирим, да се поздравим, па ето ме!</p> <pb n="366" /> <p>— Е к 
једну неодољиву потребу да јој говорим, да је задржим на путу који води смрти?{S} И зашто осећа 
, рекао ми је: „Пази се, кад се вратим, да не чујем што ружно за тебе!“ Тада сам први пут смела 
и спавају.{S} Мислио сам ту да свратим, да сачекам долазак Моравске Дивизије али, где би кад се 
и је допунио говор инспекторов изјавом, да је и последњи војник послат на фронт те да се на вој 
 кад год, да л’ ће чути једно о другом, да л’ ће се моћи јављати једно другом?</p> <p>— Чини ми 
лица затварати војском и жандармеријом, да би се кроз њу могао обезбедити пролаз онима који су  
стрмене и отиснути се равном Метохијом, да се успну на планине које су Дрим обгрлиле и сађу на  
хо као што је и ушао и лаганим кораком, да не би никога у кући узнемирио, сиђе на доњи спрат и  
ци?</p> <p>— То је истина... у осталом, да... сам факт се не може спорити, само — мобилизација  
де би се ма мало заклонио са породицом, да проведем ову ноћ.{S} На послетку, неко испред мене р 
 октобра.{S} Потрес је био тако снажан, да се затресла цела трупина и на један мах све се узнев 
о охрабрен. — Вероваћу, јер сам убеђен, да народ, који се овако мушки бори сто година за слобод 
д осетим да сам бедник, да сам одбачен, да сам напуштен, посрнућу, пашћу опет крај онога велико 
је цела наша генерација задојена.{S} О, да ви знате како смо ми радо гинули и да знате како смо 
нска љубав, и њему причињава бол.{S} О, да је то први бол коме је он сведок!{S} Дубоке бразде н 
елефон.{S} И тај телефон је потврђивао, да је Влада одиста добила саопштење францускога послани 
м имао високо мишљење, али сам веровао, да је њено расуђивање о догађајима бар два три степена  
и.{S} Прође ми кроз главу мрачна мисао, да није и он у неким колима, да није и он међу онима шт 
а подвуче бугарске захтеве и... управо, да увери савезнике у оправданост тих захтева... да, так 
ико вере, толико поуздања у грађанство, да је оно одустало од својих одлука да се склања.{S} Ка 
а сестрица? — пита даље начелник благо, да би охрабрио малу.</p> <p>— Није!</p> <p>— Па чије је 
уо већ од првих бегунаца, које је срео, да је Врховна Команда отишла <pb n="636" /> из Призрена 
своје батерије са виса, на коме је био, да потражи нов положај и пожури пешадији да са њоме иск 
прло било, да је Стари Краљ упоран био, да није одступао и није хтео да се повлачи до у крајњој 
неодољиви историјски Усуд тако наредио, да се једна велика мисао сручи у амбисе овога кланца <p 
мела, исто као оно отац кад је полазио, да сматрам то за тужан растанак.{S} И он ми је, као и о 
и својим очима да би сам себе охрабрио, да би новим надама освежио душу већ преплављену слутњам 
рским валима са којима се толико борио, да му одмах сувотом окрепи тело.{S} Кад стигну велики Б 
ене које је лично војвода Мишић упутио, да се увери о стању ствари и, како вођа одељења у рапор 
} Каже нана мојој жени: „Е, моја снајо, да беху моји тако да не плачу, пристала бих и по два го 
ом засуше два наша брзометна топа тако, да ови намах заћуташе да не би били уништени.</p> <p>Пу 
ожар који је врло брзо напредовао тако, да се једва она спасла.{S} Хтела је понети све, све из  
 је право у очи.{S} Ох, несретна мајко, да ли је то био поглед праштања или молба за помоћ?{S}  
родитељска лица.</p> <p>— Немој, синко, да једеш тако.{S} Виш како те гледају гладни што пролаз 
ми најпре да није за мене, да је тешко, да је зараза опасна, да сам сувише млада али кад сам ја 
у чаршији чуо да је и Царево Село пало, да се борбе воде пред Кочанима, али да се ни ова варош  
ерења да је <pb n="149" /> све пропало, да нема више спаса, да не постоји више оно ради чега се 
канда мисле да падну у које друго село, да и њега обрсте.{S} Дај Боже само нека макну, помислил 
 и прекида говор.</p> <p>Јасно је било, да је глас о паду Чачка морао изазвати запрепашћење у А 
је већ са ранијих фронтова допрло било, да је Стари Краљ упоран био, да није одступао и није хт 
16. новембра пре подне а то је значило, да се одмах приступи повлачењу по реду утврђеном на тој 
ди се хватају за руке те образују коло, да би један другог задржали; жене циче и не сме да прођ 
далеке и крваве реке потегла чак овамо, да би испунила свети завет чувара царске круне у гробу, 
асти на главе становника куће.{S} Само, да л се то тек сад крха кров или ово већ пуцају темељи  
нам он није имао шта рећи, толико само, да борбе више нема, да се сад само повлачи и да се арна 
дали а тражио сам и ја да останем тамо, да се борим са вама старцима и да погинем.</p> <pb n="6 
х волео да изнесеш главу, да одеш тамо, да поздравиш...</p> <pb n="650" /> <p>Послушао сам га и 
речи:</p> <p>— Ајде, ајде, да путујемо, да идемо!</p> <p>— А куда ћемо, тата?</p> <p>А тата и н 
у дугу ноћ, те нам дала маха да данемо, да умијемо лица и оперемо руке од крви, да покопамо мрт 
и децу, па се све боји да не застанемо, да не дође Аустријанцима каква помоћ те да нас задрже.{ 
ремао, ако се ма кад у животу сретнемо, да му очитам буквицу те да му никад више не падне на па 
викати.</p> <p>— Треба да се приберемо, да идемо у групи! — јавља се неки брижан глас из гомиле 
о од другог али тако да се не погубимо, да се догледамо.{S} Ови задњи нек се осврну чешће за со 
 два три дана, док се добро не уверимо, да су далеко отишли и да се неће истим путем вратити.</ 
 је сад једини фронт на коме се боримо, да би се са других могло одступити.{S} Шта ту има Врхов 
 када првога дана по паду Скопља чусмо, да је у Феризовићу извршио самоубиство потпуковник Душа 
 воловском запрегом; кретала су лагано, да не би њихово крчање и шкрипање узнемирило успаване г 
напуштали са вером да је то привремено, да ћете се за који дан вратити, да ће стићи наша војска 
свако знао да ће то бити, да је решено, да је одлучено, ипак је очајно кршио руке:</p> <p>— Дак 
рањивале, почело је бивати тако снажно, да смо чак превиђали или бар потцењивали појаву густих  
је то игра судбине, како је то фатално, да се баш ово место где сагоревамо последње остатке срп 
о знам и што је тачно и молим вас лепо, да о томе одмах обавестите господина војводу и издате м 
ла час растанка утеха да је тако добро, да је тако боље, да држава то чини зато да би склонила  
, која га познаје, знала је врло добро, да се после тих речи не може више говорити с њим о тој  
грни мутне облаке, којима си га застро, да до престола твојега допре молитва моја за покој душе 
птембра а сутра дан већ знали смо и то, да ни један <pb n="65" /> савезнички војник неће кренут 
 ће га преживети али је веровао и у то, да њиме неће бити завршен низ ратовања на Балкану.{S} И 
е неке приче и обећавала чим дође лето, да ће ме водити у Београд, код њене <pb n="401" /> снај 
кога Толстоја.</p> <p>— Мислите ли зар, да је то Никола први запазио?</p> <p>— Рецимо његова ок 
ести; коњска кола испела се на тротоар, да би прошла, па најашила на клупу укопану у земљу; дру 
з шајкаче ниче — и кад се узме у обзир, да нико у ствари и не води рачуна о оним операцијама на 
 у шуму, да не разговарамо на сав глас, да ватре ложимо на заклонитим местима како се не би ни  
ва.{S} Веровали смо и уверавали су нас, да се истовремено са овом борбом на Гиланској Морави, в 
боту, да одем на гробље па пођох данас, да запалим свећу за мртве и за живе.{S} И ако је био ле 
 он ту!{S} А кад већ дође последњи час, да то драго тело спусте у гробницу, тек видиш целу целц 
к да за њих није настао крајњи моменат, да се пожар може још и угушити, ако помоћ брзо стигне.{ 
а предамном.{S} Да л’ се разбегао свет, да л’ се скрио, или да нисам ја у оној тмини залутала в 
ћутати!{S} Она је присвојила себи част, да се последњи уговор о балканском миру назове букурешк 
p>Када нас је од јутрос пробудила вест, да су нас ноћас о поноћи Бугари напали дужином целога ф 
овора, стигла нам је поражавајућа вест, да је Београд пао и ја сам у тој вести догледао онај по 
са очајањем су шапутале међ собом вест, да је Краљевска Влада напустила отаџбину.{S} И ако је с 
 у Струмици, донео нам непријатну вест, да је грчки Краљ Константин отерао са власти Венизелоса 
да му се не поврне <pb n="363" /> лист, да му се не искаља.{S} Кад легне а он књиге под главу,  
один начелник, сматрали смо за дужност, да вас у овако једном озбиљном часу, позовемо на догово 
укурешким уговором, то значи и дужност, да буде чувар неповредности тога уговора.</p> <p>— Море 
а сретнем <pb n="548" /> где год успут, да ми објасни ако зна какав нови план: да ми каже по ње 
о високих планина и стигли овде, у Пећ, да буду сведоци и последњега чина трагедије свога народ 
свој иметак, ћилим, јоргане и сандучић, да склони код добрих људи, код Турака.{S} Кроз улице пр 
тој пешадији, за коју је издао наредбу, да се прибере и заврши овим: — Ја сам јутрос у десет и  
 нама ако толико буде почивала у гробу, да сачека нова поколења.{S} Ми, ми је морамо ископати!  
аља.{S} Кад легне а он књиге под главу, да му ко не дира а ако хоћеш, може и не јести али неће  
убав.{S} Ја бих волео да изнесеш главу, да одеш тамо, да поздравиш...</p> <pb n="650" /> <p>Пос 
немиром у души, похитали сви начелству, да чујемо шта о томе власт зна и шта каже нишки телефон 
рину још о овом заосталом становништву, да помогну евакуацију у колико могу, да спасу архиве, п 
{S} И да видиш само како он пази књигу, да му не кане кап воде, да му се не поврне <pb n="363"  
номе сећању, старајући се, колико могу, да не озледим целину њенога казивања које је код мене о 
у, да помогну евакуацију у колико могу, да спасу архиве, па да крећу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Ра 
је као да сам пошла да учиним неправду, да учиним злочин према своме детету.{S} Поумих једнога  
оче један по један да се пружа по поду, да се намешта и удешава како би згодније легао а да не  
 и телефониста је уморан прекидао везу, да мучан посао изнова почне.{S} Капетан је нестрпељиво  
 као што је и био, само увек на опрезу, да од некуд не наиђу Турци.</p> <p>Ето, тако смо ми муч 
долазе у Србију командује ђенерал Бају, да ће француска база бити у Скопљу а да ће трупе ићи пр 
е пред нама и за нама тако брзо ваљају, да ни шеснаест девојачких година, које су некад предста 
долазе са непријатељске стране причају, да су им аустријски војници, босанци, рекли да неће ост 
писи велике поморске катастрофе казују, да се у моменту судара, који се најпре само на једноме  
Људи су најзад почели да се приљубљују, да се више њих загрле, да се увијају као змијска клупча 
и од гомиле, до гомиле да се распитују, да чују што, па да се одлуче тек.{S} У једном углу, у т 
утра са два пријатеља отишао начелнику, да се још једном распитамо о ситуацији пре но што одлуч 
ишу — не одустану у последњем тренутку, да крену овим путем.</p> <p>У возу није било редовних п 
 да им се даду нове чарапе за преобуку, да им се оперу ноге, да им се истрљају и подлажу коњи у 
се грле, да стискају један другом руку, да се ведра чела и уздигнуте главе здраве.</p> <p>— Сав 
ке руке?{S} Дошло ми је да бацим пушку, да полетим у србијански ланац и да загрлим све оне, све 
о послужити општем ослободилачком циљу, да би се добио Цариград, који би имао користити једном  
 дојури један подофицир и рапортира му, да се друмом чује брзи ход коњице.</p> <p>— Којим друмо 
 поздравио је ђенерала и рапортирао му, да је батаљон потпуно укрцан и воз спреман за полазак.{ 
 угрожава Дебар и закључи, према свему, да се одступање ка Битољу, које је било решено на Рашко 
учи.{S} Рече нам да не залазимо у шуму, да не разговарамо на сав глас, да ватре ложимо на закло 
<p>Шта смо могли до, као оно у Липљану, да кренемо од ватре до ватре, спуштајући се ка селу и т 
а.{S} Стајала сам код ограде, у страну, да ме не гура гомила.{S} Дође једна жена и запита ме је 
лазио чак до Чачка, рапортира капетану, да су јуче још Чачак напустиле све наше власти и да су  
аник оздо из Трнаве и саопшти капетану, да је коњица већ у контакту са непријатељем, ту око трн 
ија се одатле као морски талас о стену, да опет понови удар.{S} Најзад гомила леже сва, врата с 
а на којима се може борити за Отаџбину, да има и других дужности које Отаџбина тражи од својих  
е казују толико пута већ казану истину, да је материно срце једнако у сва доба и у свих народа. 
ка промени правац надирања ка Страцину, да не би изгубила везу са овчепољским фронтом, те место 
ожи да се обустави наредба о одступању, да се војска прибере и предузме офанзива.</p> <p>Сви се 
нас стигли и стижу непрестано такви су, да се више са карте нема шта читати нити на њој записив 
ају, распитујући оне који су раније ту, да л’ знају што поузданије о возу.</p> <pb n="105" /> < 
да Бог и доделио тако мало среће свету, да би човек остао ближи себи и Њему.</p> <p>За столовим 
да ми је син већ годину дана на фронту, да је био у борбама, није их избегавао; рекох да сам са 
ишна.{S} Пропустила сам јуче, у суботу, да одем на гробље па пођох данас, да запалим свећу за м 
аређује да свако остане на своме месту, да задржи свој положај како би, чим зора сване, могли н 
плакали и ви да сте били на моме месту, да сте све то својим рођеним очима видели?</p> <p>Ја ни 
дном наредбу која је лежала на сточићу, да је понова прочита.{S} Наредба је била од Команданта  
сам сад слободна, да могу ићи где хоћу, да се смем и својој кући вратити.</p> <p>Прва мисао ми  
о је наредбу да иде у Велику Моштаницу, да прихвати и поткрепи једанаести пук, шумадијске дивиз 
 да грле смрт као прву своју љубавницу, да је грле и да — падају.</p> <p>Румена се крв измеша с 
ол.</p> <p>Рекоше ми да идем у болницу, да предам мртваче на сахрану.{S} Отишла сам, али ми там 
, осетили дужност да не дозволе старцу, да једној сумњивој вери стави на милост и немилост судб 
ори ништа на ово питање, те ја покушах, да му га у другом облику поставим.</p> <p>— Шта мислите 
амо док та опасност прође.</p> <p>— Ех, да је тако, не би се ја ни склањао! — маше главом лифер 
е слике казује гостима и тумачи.{S} Их, да чујете о слави кад бабо казује здравицу па помене св 
ао нам је много о свему и свачему. „Их, да видиш српску војску — казивао је мени — све сам соко 
да је до нас кадра допрети рука моћних, да над нама бди брига моћних.{S} Па како је и та вера н 
ше не оставља саме, да остане крај њих, да се више не одвајају.</p> <p>Тамо је он, тамо, међ св 
и своју руку из мојих.{S} Ја је стегох, да је задржим али је он грубо трже.{S} Тада дигох главу 
да журим у Ресник па отуд у Младеновац, да се тамо јавим начелнику станице те да ме упути лекар 
њега, али сам осећала да ми треба отац, да га морам наћи.</p> <p>Ишла сам слободно улицама, ниј 
е жалосне појаве, о којима се води реч, да не слушам ни те разговоре, који их пропраћају.{S} Ул 
њима, да им кажем топлу материнску реч, да их упознам са новим другом својим, мојим несретним д 
 сваки дан; колико само да ми се јавиш, да знам како ти је!</p> <p>— То не говори г. пуковник?  
не би ни од куда догледале и, рече још, да ће нас сваке ноћи по неко од домаћина обилазити те п 
ренутка дође ми жеља да се не буди још, да спава још дуго.{S} Чинило ми се као да још нисам спр 
шно, <pb n="259" /> причали су нам још, да су Турци прекјуче убили једно чобанче у пољу.{S} Вел 
 савезнике у оправданост тих захтева... да, тако нешто...</p> <p>— А ако им се не испуне захтев 
 оне топле чарапе што сам ти послала... да, због влаге.{S} Дођи сутра опет на телефон.{S} Да, с 
оверење.</p> <p>— Што се Бугара тиче... да... може се рећи... управо да, они мобилишу.{S} То за 
еварити у каквој политичкој прогнози... да, то би се могло допустити, али, не може се преварити 
звао на телефон; хтео сам те умолити... да... мислио сам да ја пошљем своју породицу тамо...</p 
прођемо, још само оно поље, још само... да је само сутрашњи дан да сване!</p> <p>А сутра дан пр 
ош да им кажем?</p> <p>— Ништа... то... да сам се убио... убио сам се да отклоним зло које би њ 
и:</p> <p>— Молим... кола... болницу... да не умрем овде... као пас!...</p> <p>Замолио сам људе 
 неколико дана мучнога ћутања, била је: да се један зуавски пук, у повратку са Дарданела, искрц 
ва вест коју смо са њега чули, била је: да је ово превелико задоцнење због опасности која је пр 
вога великога и крвавога рата, а та је: да је само Виљем пруски знао поуздано којим се путем ид 
 овде набројано, довољно би било двоје: да се Руси одиста искрцају у Варни и да Французи, са по 
ицом а трећи су доносили средње одлуке: да породицу оставе а сами да крену.{S} И свако је тражи 
 да ми објасни ако зна какав нови план: да ми каже по његовом плану где могу преноћити, где доб 
мекасти господин — али сам ја чуо тако: да ће једна страна сила преплавити земљу и да ће Србија 
> <pb n="51" /> <p>Отуд се још јављало: да се Ниш кити српским и савезничким заставама, да се с 
е команданата армија, по коме је имало: да се обустави јутрошње решење команданата о одступању  
црн облак.{S} И мање је разговора тада; да ли што човек мање види око себе те мање налази и раз 
една ратара како бере плод свога труда; да види китњаста села са белим црквама и школама; гвозд 
визије, налазим на Слатини, више Чачка; да се у мојој околини и у вези самном налазе — и капета 
а језа и дрхтање.{S} Зашто је престала; да л’ му је боље?{S} Дете је било мирно, по где кад чул 
 услове да се он поведе на велика дела; да ли такво стање рађа Кавуре, Мациније, Обилиће и Синђ 
 растала од мајке и њему гроб поверила; да их види здраве и чиле, како су дошли још једном да < 
 и пре, кад га будем видела онакаженог; да ли он још мене воле, да ме није заборавио?{S} Да ли  
њења, тражи и велике и скупоцене жртве; да нас је мало и да морамо сви, сви изгинути и сатрти с 
 или неће да увиди озбиљност ситуације; да ли се можда тамо у души његовој не крије каква заост 
и оплођена; њене богате горе озеленеле; да види на тим пољима вредна ратара како бере плод свог 
 некога духа који се јавља из полутаме; да ли можда онај поуздани тон којим је учитељ речи изго 
ошле године издао наредбу за наступање; да ће победу ову, ако се данас извојује, прихватити сам 
рађорђевих Звезда са липљанске станице; да ми је да га нађем, да му узмем једну килу тога ордењ 
а.{S} И драги су ми, осећам да су моји; да ми их нико не може отети.</p> <p>— Радо ћу слушати,  
 да ми објасни ако зна какав нови план; да ми каже, по том плану, где могу добити хлеба, где пр 
 је опет све изгледало да лагано идемо; да ми је што пре да стигнемо у Раваницу!{S} А кад стиго 
и је бобоњао кроз празну и ниску одају; да ли онај тајанствени полумрак, који су облаци од дима 
м, немају ни власти шта више да чекају; да се збрину још о овом заосталом становништву, да помо 
ренутка ја се осетих усамљена на друму; да ли су други бегунци измакли а ја их не могла стићи,  
емам снаге да пробудим ту поспалу децу; да проговорим са њима, да им кажем топлу материнску реч 
их не убијамо него овако, <pb n="30" /> да их заробимо што више, да их нахранимо и огрејемо па  
з поља и горе тражећи се <pb n="672" /> да се загрле смртоносним загрљајем, загрљајем у коме ће 
да доба које је ту легло <pb n="565" /> да почива; погледа тамо где бистричини вали журе и где  
дговоре, узе непитан сам <pb n="175" /> да прича шта зна, шта је чуо, шта је допрло до Гуче.</p 
о главу на груди и почео <pb n="226" /> да дрема а и учитељи почеше погледати око себе, не би л 
а, те предњи наши почеше <pb n="196" /> да потискују предње непријатељске делове а за њима се и 
често и застаје немогући <pb n="377" /> да извуче точак који се зарива више осовине у житка бла 
им речима, ја не налазим <pb n="498" /> да је ма чега било у њима и мислим да ће то, што је на  
рат пошао са одушевљењем <pb n="329" /> да се жртвујем великој идеји, којом је цела наша генера 
асти; и ко би тад слутио <pb n="579" /> да ће иста генерација, исти људи, још у пуној мужанској 
о би нас напала.{S} Али она то неће!{S} Да је смела, не би она пропустила онако згодну прилику  
Ех, Боже помози, још мало, још мало!{S} Да може, да сме, напустио би редове па би потрчао испре 
ања захтева и рата има још нечега...{S} Да, пре оружја дипломатија још има реч.{S} Савезничке д 
, жао ми их да се ваљају по блату...{S} Да идем кући па да понесем деци да играју, овако не зна 
реме које се он склонио из Београда.{S} Да ли је те ноћи или сутра дан настављена борба, он ниј 
нама донела славу војничкога народа.{S} Да ли војводи у овоме часу није пао на памет чудан стиц 
асом којим се певају песме растанка.{S} Да ли ми је одиста тада тако изгледало или ми то сад из 
 две сузе завртеле су му се у очима.{S} Да ли је у томе часу осетио да је то, што је сад на њег 
 да село пође <pb n="249" /> у збег.{S} Да остану у селу старци, бабе и нејака дечица те да кућ 
и Врховна Команда кренули су на југ.{S} Да би стигли истоме циљу, кренули смо једни уз ток а др 
 Србија би видела француске заставе.{S} Да ли би се војска, која би већ једном била на српскоме 
несретника који су посејали друмове.{S} Да би угушио осећај који му је легао на душу, скретао б 
бунише и почеше размењивати погледе.{S} Да ли Краљ још не увиђа или неће да увиди озбиљност сит 
з Виртенберга, Саксонске и Баварске.{S} Да их није гонило да нам се придруже уверење да победио 
уздржати да не крену још ноћас даље.{S} Да пођемо бога ми!</p> <p>— А на коју страну? — запитаћ 
уће, исекао сам за ватру две фотеље.{S} Да продам не вреди, за те паре не могу да добијем толик 
м смо се упутили, води ван Отаџбине.{S} Да ли са тежине тога осећања или са оне зле непогоде у  
 у црнини са пуно осећаја и топлине.{S} Да ли што је у њиховој очинској недаћи осетила саучешће 
о, а сами полазе не знајући куда ће.{S} Да л’ ће се видети кад год, да л’ ће чути једно о друго 
ономе дремежу који умор душе намеће.{S} Да би га се отресао, млади војник скочи са седишта и пр 
>— Неће ваљда — теши га Краљ — Неће.{S} Да нисмо далеко и од Француза и од Руса, стигла би нам  
имо.{S} Само нећу да се лажемо више.{S} Да се нисмо лагали и залагивали, не би сад моја породиц 
вог какав је био кад смо се растали.{S} Да ли ћу га волети тако исто као и пре, кад га будем ви 
 се није ни улицом могло више проћи.{S} Да се суд прелије, наиђоше још и бегунци из Гилана и мо 
ели, за то што сте српски књижевник.{S} Да сте били београдски кафеџија ви би успели.</p> <p>—  
ви, без сенака, простирала пред њим.{S} Да ли је Краљевић у томе тренутку путовао погледом прек 
Штрасера, чак је и он платио главом.{S} Да је Качаник држан, ми би се данас враћали у Скопље ме 
ла; никога замном, никога предамном.{S} Да л’ се разбегао свет, да л’ се скрио, или да нисам ја 
же а не могу му ништа, Царев је дан.{S} Да видите у нашој кући зидове, рекли би србијанска кућа 
, мора да сам зашао у станични реон.{S} Да ли ћу ту бар, међ железничким вагонима, наћи какво п 
лаге.{S} Дођи сутра опет на телефон.{S} Да, сваки дан у ово доба, сваки дан; колико само да ми  
себи, нити га је ко год узнемиравао.{S} Да ли је то био одмор, који је Краљ хтео себи или се од 
ар знао па да нисам ни довде петљао.{S} Да сам остао у Крушевцу а не овако и прозебла ми деца и 
м, ал’, не дај Боже да остане овако.{S} Да л’ ће ово дуга овако, господару?</p> <p>— Неће ваљда 
упање у овоме правцу којим се пошло.{S} Да потврди могућност таквога резултата, војвода се позв 
из свега гласа и не би нас нико чуо.{S} Да ли се шапутало из обзира према моме болу, као што се 
ак не дизали главе да чују разговор.{S} Да ли су то били они који су већ донели одлуку о себи т 
ја слушам другог, па не одох јутрос.{S} Да чекам наредбу за магацине и болнице, није него још н 
 са четворо деце на тај страшан пут.{S} Да сам бар знао па да нисам ни довде петљао.{S} Да сам  
ника провела ипак мирније но прошлу.{S} Да ли што сам већ имала одлуку или је то био умор који  
ак и преплашено становништво у њему.{S} Да би сузбио дејство наше артиљерије, непријатељ извлач 
ури и да Бугари напредују ка Лебану.{S} Да би, као горак лек, обвили их благим обвојем, јављали 
во је то красно друштво на фијакеру.{S} Да ту одвратност још више појача приђе гомили једна угл 
тупити у редове бораца и ступили су.{S} Да ли је овај један претпоставио бити српски заробљеник 
аредбу па и ми да напустимо станицу.{S} Да могу, госпођо, ја бих вам помогао, верујте, помогао  
ји, потегли далеко испред опасности?{S} Да ли би се могло претпоставити да су се ови овамо руко 
ен, или са Владом остао у Митровици?{S} Да ли то нешто нарочито значи, што је Краљ у овако једн 
ођу једним возом а ове овамо другим?{S} Да ли би се могло претпоставити да су они тамо опасност 
још мене воле, да ме није заборавио?{S} Да ли ће се обрадовати кад се пробуди и спази ме крај п 
рихвата други — на шта да се вратиш?{S} Да је тамо добро, вратили би се сви ми а не би оволико  
речима, једна политичка мобилизација. — Да, тако нешто... маневар који треба да подвуче бугарск 
ку школу?</p> <p>— А, да! — учини он. — Да, свршио сам.{S} Свршио сам нашу сликарску школу.{S}  
p>— Не говорећи о томе — рече војвода — да ли смо у могућности да предузимамо офанзиву и поред  
<p>— Наредба је — слеже отац раменима — да сви младићи дорасли за војску крену из села.</p> <p> 
една горка али, јасна као дан, истина — да више никакве наде нема.{S} Управо на те седнице нико 
нда значи — запитаће председник владе — да се војни материјал не може спасти?</p> <p>— Не! — од 
иска који је учинило његово саопштење — Да!{S} Господин Боп је у том погледу учинио већ званичн 
обавештава, да верује или не верује и — да се нада.{S} Нада је био последњи међу осећајима, кој 
p>— Не каже пророчанство — вели други — да ће цела Србија бити преплављена, већ само један део  
 сад понова.</p> <p>— Кажем ја — вели — да сам чуо!</p> <p>— Ал’ ти кажеш скоро си чуо?</p> <p> 
88" /> <p>— Море људи — рећи ће трећи — да побацамо пушке.{S} Ако нас Аустријанци овако с пушка 
додаће мало касније Престолонаследник — да се материјал мора уништити, јер нећемо га тек неприј 
 познати уметник — као војни обвезник — да за будући ратни музеј ради портрете свију шефова оде 
дговара онај господин излепљен блатом — да ће се сад тек у Призрену видети јасно колико је изли 
лим — настави учитељ искрено потресен — да су тако исто или још горе, јер су пале у руке неприј 
 — и ако је то једној мајци недовољно — да је његова смрт била једна дужност.</p> <pb n="513" / 
 <pb n="71" /> <p>Кажу — ако је тачно — да су још јуче, на дванаест часова пре но што ће Бугарс 
и интерес, као и наш — одговори Пашић — да двеста хиљада војника на Балкану не седе скрштених р 
 крајева, ипак предочили горку истину — да смо издани.</p> <p>За пола месеца Септембра одиграли 
а истога места.</p> <pb n="720" /> <p>— Да! — одговорих му. — Само пре три стотине година српск 
ћ није...</p> <p>— За Балкан?!</p> <p>— Да, господине мој! — исправи се победоносно проседи и п 
Готово је, господине капетане!</p> <p>— Да проконтролишем! — и капетан приђе топу те се увери д 
е кажем цео свет, господине...</p> <p>— Да али ви молите за своје дете, други за своје.</p> <p> 
је.</p> <p>— Извините мајци...</p> <p>— Да, разумем, али кад би се мајке слушале не би ни било  
а.</p> <p>— А ја сам мислио...</p> <p>— Да, видим!{S} Овде се полаже много наде на њен долазак  
 једној долини гомила кровова.</p> <p>— Да ли? — запитасмо се ипак сви.</p> <p>— Да пођемо још  
> <p>— Нема! — одговара мајка.</p> <p>— Да могу — додаје опет рањеник — понео бих ти једно дете 
та слушалац тек да не задрема.</p> <p>— Да видиш, није му се ни ту могло замерити — одговара пр 
м жедних обавештења са извора.</p> <p>— Да, али они мобилишу према нама, према нашој граници?</ 
нас.{S} Ево постоји Црна Гора.</p> <p>— Да, постоји данас а хоће ли постојати сутра?</p> <p>За  
но забринусмо што се не враћа.</p> <p>— Да опалимо један метак — вели каплар — па ако је и засп 
трепавицама појавише две сузе.</p> <p>— Да! — додаде други, са резигнацијом немајући у тренутку 
бори крај самртникове постеље.</p> <p>— Да, сад, док превали поноћ и док се уверимо да све по к 
изију.{S} Треба већ да стигне.</p> <p>— Да чуо сам, стићи ће! — одговори официр немарно, не при 
ник, који је сачувао поуздање.</p> <p>— Да постоји још српска војска и ја бих имао ту веру.</p> 
 препланулим лицима око ватре.</p> <p>— Да му дам, поднаредниче, парче хлеба? пита један просед 
но, издваја из оне тамне масе.</p> <p>— Да ли је то Пећ?</p> <p>— Шта може бити друго?{S} Има в 
е где год стан па се одморите.</p> <p>— Да тражимо стан? — изненади се један од њих.</p> <p>— К 
е љубави поче тужно да арлуче.</p> <p>— Да, мора остати — одговара он суво а и њему стеже жалос 
а ли? — запитасмо се ипак сви.</p> <p>— Да пођемо још који корак, ено тамо се пење друм, отуд ћ 
p> <p>—У Ниш? — гракнусмо сви.</p> <p>— Да — учини дипломата из административног одељења, осећа 
и било.{S} Сутра треба ранити.</p> <p>— Да, знам!{S} Ко је доле?</p> <p>— Они, пуковници и ја.{ 
едан сат растурити и разорити.</p> <p>— Да л’ да понесем и коју кошуљу? — пита жена.</p> <p>— П 
а ни прањем не може ишчезнути.</p> <p>— Да, још морамо одступити, да их увучемо што дубље у пла 
 Да бацим? — зграњава се онај.</p> <p>— Да бациш, него шта.{S} Дочепао си се некаквих државних  
вог тренутка верује Бугарској.</p> <p>— Да!... — учини потпуковник и замисли се дубоко, те ћуте 
 се збунили? — дречи поручник.</p> <p>— Да пуцамо? — пита наредник.</p> <p>— Пуцајте!... или... 
>— Шта ћеш? — пита га капетан.</p> <p>— Да бијем! — одговара водник.</p> <p>— Чекај, не жури!</ 
м на леђима, стигао у Призрен.</p> <p>— Да бацим? — зграњава се онај.</p> <p>— Да бациш, него ш 
ца спопао и мучио дуго и дуго.</p> <p>— Да ли је по једна катастрофа српскога народа одиста вез 
о и огрејемо па да их пустимо.</p> <p>— Да нам је каква велика рибарска мрежа па да их ловимо к 
рихватили као дављеник сламку.</p> <p>— Да, шта чекамо? — узвикује један старији господин, који 
вља безизразно негде у даљину.</p> <p>— Да се вратиш — прихвата други — на шта да се вратиш?{S} 
и глас кој говори на телефону.</p> <p>— Да, ја сам, ја!{S} Како си Павле?{S} Је ли и тамо хладн 
а Дарданела, искрцао у Солуну.</p> <p>— Да се први француски пук који је пошао на Дарданеле иск 
скрено изненађен овом новошћу.</p> <p>— Да нам са придружи при савезничкој офанзиви на северу.< 
и са пуно бола и горчине рече:</p> <p>— Да имам руку насликао бих ту сцену.</p> <p>— Одиста! —  
 додаде полугласно, више себи:</p> <p>— Да, и њих треба узети у рачун!</p> <p>Одушевљени плану. 
ко смо се ових дана срели....?</p> <p>— Да, ових дана! — прекиде ми младић реч — Оно вече код в 
ми је рука.</p> <p>— Одсечена?</p> <p>— Да, цела шака, до чланка.{S} Па сад, и ако прозебе, мог 
сао! — рекох. — А, недовршена?</p> <p>— Да, — учини млади сликар боно — недовршена...</p> <p>За 
<p>— Дакле још један сат пута?</p> <p>— Да! — рекох, отимајући се сну.</p> <p>— То значи још је 
 <p>— А рекосте, излагали сте?</p> <p>— Да, на мањим, школским изложбама.</p> <p>— Радове с при 
.</p> <p>— Оно смо ми упалили?</p> <p>— Да ми, да би сагорели све што нам је још остало.</p> <p 
, ал шта хоћеш са тим дететом?</p> <p>— Да га предам овде! — одговара мала и обзире се на све с 
на је Команда и предложила то?</p> <p>— Да!</p> <p>— Па?</p> <p>— Чујем да је Влада била одлучн 
ховна Команда није у Призрену?</p> <p>— Да она права, а ова наша.</p> <p>— Која наша? — запитах 
ат растурити и разорити.</p> <p>— Да л’ да понесем и коју кошуљу? — пита жена.</p> <p>— Понеси. 
.{S} Стојим па гледам и мислим се да л’ да оставим кућу... мислим се, па ето ти!...{S} Где мене 
руским консулом који је „поуздано знао“ да ће Бугари ударити на Турке.{S} Сваки нов аргуменат у 
 куће, био би од помоћи мајци и кући, а да је твој отац дошао овамо.{S} С њим знаш и подноси на 
вели Лазар, не улеже хвала Богу нико, а да је ко ушао не бих могао доћи ноћас.{S} Морао бих ост 
 научи, па макар ми јели без њега.{S} А да ми видиш Бату, ништа није ово двоје према њему.{S} Н 
се бар! — рече пошто устаде.</p> <p>— А да нисте прозебли, тако необучена а земља влажна?</p> < 
нала и зближила! — тешим га ја понова а да ту моју утеху утврди, прилази ми из редова гомиле је 
одмах сад, па да се гледамо као браћа а да нам се жене гледају и да један другог помажемо.{S} Т 
таничном перону, не може да се уздржи а да не умали један леп утисак једне тако чисто дипломатс 
е човек ових дана не може проговорити а да му се не придружи читава гомила радозналих пролазник 
ти знам ја који је сат ни који је дан а да ме запиташ не знам ни годину.{S} Знам само кад је да 
ешта и удешава како би згодније легао а да не смета другом до себе.</p> <p>Као да су сви задоцн 
љу и јад?</p> <p>Мало му је ко уделио а да није казо реч и две.{S} Свака од тих речи била је го 
не, те рекао би не зна ни две унакрст а да знаш само како је мудрица и како уме да каже, те тол 
ли готоване који би хтели да се греју а да не уложе труда.{S} Кренуо сам у мрак и почео лутати  
у, да ће француска база бити у Скопљу а да ће трупе ићи право у Ниш, како би биле на домаку сви 
— А једнога дана, дође изненада наредба да и ми кренемо, ал не кажу на коју страну.{S} Једни го 
ла — јесте ли чули да је издата наредба да се евакуишу болнице и магацини?</p> <p>— Нисам! — од 
есетину петнаест дана, кад дође наредба да крену, тешка срца испратиле, тежа но што су њихову с 
 не опали.</p> <p>Те ноћи стиже наредба да се — због успеха непријатељева на другој страни — не 
ћа.{S} Пред подне стиже станици наредба да спреми нарочити воз у који ће се сместити команда тр 
 обореноме дрвету извадио залогај хлеба да се заложим, пришао ми је један чичица из последње од 
вара дечко.</p> <p>— Ако, упамти, треба да упамтиш па да причаш, свима да причаш.</p> <p>Што се 
маћи се, јер треба да се одмориш, треба да се понегујеш.</p> <pb n="124" /> <p>— И послушао си  
они освајају улицу по улицу...{S} Треба да бегам... кукавица, до бегања ми је било, до себе ми  
 мислио да јефтино узме Чачак.{S} Треба да плати је ли, момче? — довикује пуковник једноме рање 
 Петров — рећи ће господин попа — треба да га благословим.{S} Посветила ти се, синко, десница к 
би их могао ни довикати.</p> <p>— Треба да се приберемо, да идемо у групи! — јавља се неки бриж 
 доказујући како њима „ова земља“ треба да се одужи тиме што ће им се дати један аутомобил.{S}  
 радили! — заниха нана главом — А треба да вам кажем шта су радили те да памтите.{S} Даће Бог п 
репила сам од помисли да тај кога треба да молим, може бити војник; војник у оном смислу у коме 
 иза леђа споразумне војске, која треба да крене у Србију, налази место савезничке грчке, једна 
раља учинило би да у војсци, која треба да задржи непријатеља, клоне дух и више него то, то би  
 удри тако крвнички!“ Опет србина треба да убијем.{S} Изгубих снагу, спустих пушку на земљу и р 
о ми лако; ко хоће да нас прогута треба да има гвозден стомак.{S} Платиће нам они то, све ће на 
утра наћи измеђ две ватре.{S} Шта треба да радимо ми?</p> <p>Нико не одговори, јер Краљ то пита 
тка ја нисам дошао на мисао да не треба да вршим дужност своју, зато што је други не врше.{S} Н 
ти или, ваљда, што непријатељу не треба да падне у руке.{S} Требало је видети ону страшну и туж 
 <p>— Склањамо се с пута војсци и треба да се склонимо, њено је прво да прође — објашњава један 
адиру а Руси прелазе Дунав.{S} Ви треба да видите како је то страшна слика, кад и војску и наро 
 — Да, тако нешто... маневар који треба да подвуче бугарске захтеве и... управо, да увери савез 
да кажу.</p> <p>— Па онда... и ми треба да крећемо, а?</p> <p>— Оно... ето је и киша престала.{ 
пала а непријатељ напредовао, тај треба да се распита о борби на Чачку.</p> <p>— Значи, велики  
зом који као да казује да то тако треба да буде, да то тако мора да буде.</p> <p>У осталом, што 
оставио.</p> <p>— Наше лево крило треба да се повуче овамо ка Ситници, да тако постављен фронт  
нових области и дивизије, они што треба да држе центар у будућој великој борби, очајно боре да  
вагон, дотле су официри — они што треба да држе центар у будућој великој борби — још од поноћи  
и кров, ожени се, одомаћи се, јер треба да се одмориш, треба да се понегујеш.</p> <pb n="124" / 
 не води рачуна.{S} Видите, у нас треба да прођу по две и три деценије па да се појави један сл 
вола, који је јуче обосио а данас треба да крене на даљи пут.{S} Ватре се тамо друмом већ не до 
ноћ веровали да неће никад доћи потреба да се напушта Скопље и они који у то, и поред свих пово 
/p> <p>— Па кад почесмо лане у ово доба да чистимо Србију од Аустријанаца, потерасмо их како их 
шлост, која се забринута дигла из гроба да бди над очајном децом својом, уздиже се изнад Призре 
и са којега он не диже главу и избегава да се сретне погледом <pb n="375" /> са бегунцима кроз  
је прете, видиш децу изнету изнад глава да их не би гомила погушила и видиш људе, пењу се и на  
м опасношћу?</p> <p>— А шта вас уверава да нисмо?</p> <p>— Уверава ме, уверава ме... — запе она 
и.</p> <p>— А шта је то што вас уверава да се то одиста и не дешава? — покушах ја да га умирим. 
ва на егзистенцију!{S} Влада нема права да у име целога народа изврши ово одрицање! — био је од 
и што приложио ватри те да стечем права да се огрејем.</p> <p>Лутам по мраку и упадам у баре, с 
навске Дивизије, који војводу извештава да избеглице које долазе са непријатељске стране причај 
и хтео напред.{S} Он се упиње, покушава да устане, да пође, да полети, да одговори својој дужно 
а леђа, једнако се мешкољи.{S} Покушава да скупи ноге, па да их пружи, час подмеће нешто под гл 
p> <p>— Ипак бих ја волео... — покушава да каже своје мишљење песимиста али га одушевљени одмах 
ју смо ми напустили, зора која покушава да пробије тмину и разреди је успева само да у тамну бо 
о загрејати се.{S} Јадна мајка покушава да им дахом из усана греје ручице али ни даха довољно н 
овање или тражи преноћиште или покушава да добије хлеб или, најзад, распитује о изгубљеној кома 
ови задрже збег па не може по сат и два да се уђе у село.{S} Обично пред станицом загуши, јер к 
ка до којих, преко високе Јелице, једва да допре из Чачка каква вест о ситуацији у земљи, те ко 
лови ућуте и обрате пажњу тамо.{S} Бива да по гдекоји разговор, који је почео за једним столом, 
ли ти дан, не мили ти ни живот.{S} Бива да се у борби таквих дана са већим самоодрицањем иде у  
уге стране па га опколите.{S} Хоћу жива да ми га доведете.{S} А ви остали полезте, не гините лу 
ћај и мисао су кадри и мртве из гробова да врате у живот.{S} Кад тај посао завршите, вратите се 
тура кад после поноћи устану из гробова да заиграју мртвачку игру.</p> <p>— Ама зар ће истина,  
ама као да би хтео и из самих зглавкова да одстрани клонулост <pb n="574" /> која се из душе за 
 је дотле било доста мирно, поче понова да се тресе од језе.</p> <p>Једва сам чекала да сване и 
одавно сатерани у вагоне, почеше понова да се размрдавају и, ван погледа својих старешина, заоб 
апитах и у томе часу поче у мени понова да се буди онај мучан осећај разочарења, који се био не 
ше људи и да се облаче не могући понова да заспе, узнемирени овом новом бригом и, кад је зора с 
рође ме зима целим телом и почех понова да дршћем од страха.{S} Говорио ми је нешто мађарски ал 
додаје: „Овима би севап било наћи крова да заноће!“</p> <pb n="237" /> <p>За таљигама, у реду ј 
ве; телеграми би забрујали дуж фронтова да је француска помоћ већ на српскоме земљишту и уморан 
превртала и мислила и ослухивала готова да одмах скочим ако би чула што.{S} Ни старица није спа 
Ето, ето, почели смо већ и крај плотова да умиремо!...</p> <p>Извесно се тај разговор наставио  
 би била неразумљива готовост арнаутова да нам да и сам собом донесе дрва овамо, на друм.{S} Ви 
е се само бат секире, то неко сече дрва да подложи дотрајалу ватру.{S} Небо мутно и све светиљк 
ам је њеној тузи, пун, горкога искуства да је у тузи најбоље оставити ожалошћенога самоме себи  
им приликама, човеку досади живот па га да буд зашто!</p> <p>Кретосмо даље измирени мишљу да је 
гај хлеба па склони се негде, поједи га да те нико не види!</p> <p>— Ама зар?... — заустих ја д 
 да не смета пролазницима и оставили га да ту липше.{S} Рањеник, којега је забринула судбина он 
самога Бога претећи му и окривљујући га да и он не зна шта ради.</p> <p>— Неког господина ваљда 
е је било мирно, по где кад чула сам га да јекне и тргне се као да га је што штрецнуло.</p> <pb 
ца и вајкао се:</p> <p>— Погодио сам га да га храним а он да ми носи овај товар.{S} Па кад му д 
ило нити га је могло бити, и замолио га да пропусти то бедно девојче.{S} Она ме је захвално пог 
Један од ових изађе на врата и чусмо га да разговара с неким.</p> <p>— Сврати, војниче, овде им 
, оно што је у његовој руци; замолих га да ми уклони дете.</p> <pb n="518" /> <p>— Немогуће, го 
бегавао; рекох да сам сама и замолих га да ми учини оно што је већ учинио другима и што је учин 
ад прође.{S} Због те несреће нареди ага да се све куће претресу.{S} Не нађоше, хвала Богу, нигд 
 очи отворио.</p> <p>Осећао сам и влага да ми прожима тело а језа га стреса, те сам се диго лаг 
ва.</p> <p>Бадава се наваљивало на њега да се склони под кров, бадава му је обраћана пажња на м 
ћин из села те смо се окупљали око њега да чујемо шта је и како је тамо доле и шта се чује о Ту 
товарила на аутомобил, час слази с њега да га извлачи час се пење да он њу извуче.</p> <p>За ау 
сти и војне и цивилне хоће на силу Вога да даду утешну форму.{S} Са истока јављају да Бугари сл 
а није долазио кући те нисам имала кога да припитам.{S} Она болничарка из наше авлије саветовал 
 види око себе те мање налази и разлога да поведе разговор или што се човек у мраку лакше одвај 
у овој новој ситуацији налазили разлога да им се треба кретати и то са целом породицом а трећи  
о се онај кончић и он није имао разлога да и даље живи.{S} Убио се на првој станици, на којој ј 
у коју су упали Немци.{S} Наша је улога да њих а са њима и <pb n="38" /> Аустријанце, увучемо ш 
нину од шећера.{S} Она су несвесна тога да је то била последња мирна ноћ у њиховом невином живо 
} Не, господине!{S} И, ако дође до тога да где год у овоме рату обновимо борбе, мени је довољна 
 не мичу из села.{S} Дође већ и до тога да се није имало шта јести па пођосмо копати неко корењ 
ко нешто заболе у души и поче нека туга да ми се свија у грудима.{S} Ама зар ја, Србин, па идем 
 ми он буде домаћин.{S} Само ако Бог да да се све ово лепо сврши...</p> <p>Ето тако ми је говор 
Пашића, покушавао своме путу у Солун да да чар тајанствености.{S} Он је забринуто и одмереним к 
н фотографски снимак не би био кадар да да ову слику, јер где би један снимак обухватио сву нев 
а, увек ми је пред очима, нити ћу икада да избришем ту слику из очију и из душе.{S} Виђам је у  
се, вероватно, умолити талијанска влада да уступи какав брод који би пребацивао храну из Медове 
бовала Аустријанцима...{S} Хоћеш ваљада да ти верујем па и ја да останем да ме заробе!</p> <p>— 
ом те пође негде.{S} Нисам ни знао тада да је он у ствари кренуо тога тренутка у Куршумлију.{S} 
 је тежа пропаст али, шта је имало тада да пропадне кад ништа нисмо ни имали.{S} Народ се склон 
 <pb n="353" /> <p>На то се онај правда да је био по воду или ишао да обиђе коње или почупао не 
ђује да одмах крене за Чачак и да гледа да се пробије кроз варош, иначе му је батерија изгубљен 
логлав, пушка му о рамену, стао и гледа да види ваљда јесмо ли још на друму или смо кренули.{S} 
S} Биће ипак ни једно ни друго, изгледа да је случај био немилостиви судија у опредељивању судб 
м па у чело.{S} Рекоше нам још, изгледа да се спремају да макну из села, уверили се веле да нем 
м посланицима ради обавештења — изгледа да су били још мирнији у том погледу.</p> <p>Сву пажњу  
/p> <p>— Зашто, синко?</p> <p>— Изгледа да ће скоро настати борбе.</p> <p>И борбе су настале.{S 
рећеш, идеш, пролазиш и увек ти изгледа да си још тамо одакле си кренуо; нити кроз таму догледа 
 гомиле те је могла мирно и без прекида да настави своје казивање.</p> <p>— Старица је излазила 
ћа.{S} Стара мајка, како потрчала ваљда да заклони и унуче, ударена кундаком и лобања јој распо 
кромно, погружено вагону, уверена ваљда да ће јој саучешће отворити пут.{S} Можда би тако и бил 
д? — учини она збуњено, неспремна ваљда да одговори на то питање и погледа ме својим тихим и уг 
о луд.{S} Наши су официри мислили ваљда да је то храброст, али је то била грозница, <pb n="639" 
трали су ме са саучешћем, мислећи ваљда да ми је тога часа у болници неко од ближих умро.{S} А  
чени осмех задовољства, осећајући ваљда да је у том тренутку победио ону неодољиву неман, која  
озари нека потајна нада, верујући ваљда да оно што је могло, може још увек бити.</p> <p>— Једна 
ник да брани и даље ствар — Хоћеш ваљда да војник побегне па да после каже: био сам узбуђен и т 
?{S} Шта ћу даље?</p> <p>— Мислиш ваљда да останеш овде, у Пећи?</p> <p>— Овде?{S} Шта ћу овде? 
авља Тома — Изгубиће га, па ће тек онда да напрегну све силе да га поврате.{S} Неће Београд ост 
о да му је кућа опљачкана и тврдио онда да је Србија за навек пропала, вели данас:</p> <p>— Не  
сли самном, толико постали моја природа да се ја без њих осећам малодушна, сломљена, осећам се  
ста за себе.{S} Када му се учини понуда да се на горњем спрату начини места за њега, он ће одби 
е млади сликар ухвати за рукав и задржа да заостанем.{S} Погледах га а њему сузе оросиле очи.{S 
аква група бегунаца, не могући од мраза да креће, застала да се огреје и окрепи за даље напоре. 
...</p> <p>— Ајде, облачи ти децу, а ја да покупим мало ове прње! — прекида мајка разговор и он 
.{S} Хоћеш ваљада да ти верујем па и ја да останем да ме заробе!</p> <p>— Не кажем то, али... в 
и непријатељи.</p> <p>— Грехота је и ја да пропаднем, — брани се војник — морам се огрејати.{S} 
ише и више узноси.{S} Очекивао сам и ја да ће доћи моје пролеће и моје лето, јер сам доста зима 
етурио преко главе.{S} Веровао сам и ја да је Бог добар те хоће да огреје зраком оне које је по 
уздану — Нису ми дали а тражио сам и ја да останем тамо, да се борим са вама старцима и да поги 
 до последње чивије!</p> <p>— Идем и ја да се борим! — речи ми један кога је већ пре пет година 
авезничку војску.{S} Него, хоћете ли ја да вам кажем зашто ови посланици бегају са женама, први 
је би могле бити утешне! — покушавам ја да и себе и њега обманем.</p> <p>— О Русима, о Французи 
а ипак неће бити доцкан? — покушавам ја да измамим на силу утешан одговор.</p> <p>— Та... — узе 
х казати.</p> <p>— Не морам!{S} Знам ја да не морам, ал ето изазивате човека.{S} Најзад, ви то  
но насменувши се.</p> <p>— Не мислим ја да избегнете службу, али бар да будете сачувани.{S} Над 
н је и мој живот; кад она умире, што ја да живим.{S} Хоћу ту, у последњој, у одлучној борби да  
н види да ме га је жао.</p> <p>— Што ја да га жалим, кад га не жали његов цар?</p> <p>— Ех, што 
} Зар ја да убијем брата Србина; зар ја да погинем од србијанске руке?{S} Дошло ми је да бацим  
сам гађао самога Краља Петра.{S} Зар ја да убијем брата Србина; зар ја да погинем од србијанске 
 у ред са швабама и мађарима?{S} Зар ја да идем овим друмовима и кроз ове планине, које сам гле 
 на овај начин растати.</p> <p>— Зар ја да ти својом руком ископам раку — вели артиљерац своме  
 се то одиста и не дешава? — покушах ја да га умирим.</p> <p>— Шта ме уверава? — учини он и пог 
 мислите да је све то лаж? — покушах ја да наставим разговор.</p> <p>— А зар није?{S} Погледајт 
љеника...</p> <p>— Знам, али... узех ја да се предомишљам.</p> <p>— Ако нећеш себи за љубав, уч 
еља да те пробуди ујутру? — наставих ја да га питам.</p> <p>— Пробудили су ме пси! — једва одго 
види!</p> <p>— Ама зар?... — заустих ја да кажем нешто а он ме прекиде и настави.</p> <p>— Боље 
алим.</p> <p>— Ех, ипак... — заустих ја да га тешим.</p> <p>— Ја од ње немам више користи па би 
це.{S} То какав коњаник јури с положаја да донесе вест команди у возу или од ње одлази на полож 
у и саопшти одмах командантима дивизија да припреме трупе за офанзиву и предузму припреме за пр 
сад се већ збира и варошка жандармерија да се пошље у бојне редове.</p> <p>Када сам тога јутра  
оги детаљи већ би му недостајало и боја да наслика сву ову невољу.</p> <p>А гомиле оних који су 
 Ипак, у једноме тренутку, он се побоја да цео овај разговор не остави код мене рђав утисак, па 
сакривали па не смели после због Турака да износе, довела се и стока, што је била скривена по п 
 и непоуздане, ипак дају нешто података да се ситуација може бар наслућивати.{S} Он је, размишљ 
 жандармерију, све до последњега човека да испратимо на фронт.{S} Од овога тренутка власти су в 
авејава их.{S} И ма колика вика и дрека да је око тебе, снег и ветар угушују гласове, не схваћа 
екати по читав сат док им се да прилика да узађу на друм и ту на узлазу је огорчена вика и дрек 
и још увек, што му се није дала прилика да погине на Косову <pb n="605" /> он се тврдоглаво опи 
ва, потрчале су у родбину и у познаника да се пропитују.{S} Једни су јурили у начелство, други  
тио.{S} Окупили смо се сви око коњаника да чујемо што а у ствари, ми смо њему казивали јер нам  
 је сахранила.{S} Нису имала свештеника да им опоје матер, нису имала воштаницу да јој припале; 
а се налази у Гучи и остави потпоручика да чека везу и испошље телеграм а он оде да потражи мал 
 живе разговоре.{S} Једна се жена вајка да јој је муж отишао службеним послом у Ниш и сад, усле 
е знао да ту светиљку жеже његова мајка да му пут покаже и управљао је чун свој ка њој, знајући 
загрљају материном.{S} И ноћас ће мајка да припали светиљку, јер ко зна не лута ли Новица по му 
и и натоварени, кравица коју вуче мајка да би исхранила децу и овца коју је грешни домаћин поте 
нда магарци, па кравица коју вуче мајка да би исхранила децу, па овца коју је грешни домаћин по 
ни редови, поче једна по једна светиљка да се увлачи, један по један прозор да се затвара а мал 
воме детету.{S} Поумих једнога тренутка да се вратим, али где и шта затим да чиним?{S} Моје пре 
и.{S} Тако је донета и потписана одлука да се одустаје од сваког покушаја офанзиве и да се враћ 
амо то!</p> <p>И одмах се донесе одлука да се станица искити савезничким заставама.{S} На стани 
во, да је оно одустало од својих одлука да се склања.{S} Када би сад војска од једном почела да 
борбе, мени је довољна и ова једна рука да вршим своју дужност као српски војник.{S} И, ја вас  
о барјаче и сикирче којим га је требала да прикуца на капији.{S} Капетан спази, боно га текну и 
ао и јуче суморан; сваки час је требала да кане киша и где кад је и пала по која кап али све до 
ема нама, племенита госпо, није требала да буде награђена невољама, које су само нама намењене. 
а, пространа прошлост, које сам требала да се досећам, да је прибирам у памети.{S} И нико не зн 
о и Битољ, о томе како би власт требала да се постара за мало реда при евакуацији и препричавај 
ер им узина стазе није увек дозвољавала да је носе на раменима, већ су је морали по где кад спу 
инска недра, на која је жудно очекивала да притисне свог јединца; њу су засипали таласи и кваси 
челнику станице ја сам чисто страховала да ме он не предусретне љубазно и са сажаљењем, да ми н 
 завоју.</p> <p>Поседало се око мангала да се пробдије ноћ, док су се дечаци из ратарске школе, 
а сам га и хранила, неговала и подизала да ми животом својим пробија пут у животу а оно се ево  
 Хтела сам да вриснем али сам се бојала да га не пробудим и уздржала сам се, али су ме сузе обл 
 охрабрила, да сам сад већ једва чекала да се пробуди.{S} Нестрпљиво сам се вртела на столици,  
 тресе од језе.</p> <p>Једва сам чекала да сване и тада сам тек могла лепо сагледати раницу под 
 после дугих и бурних саветовања, имала да се утврди једна горка али, јасна као дан, истина — д 
 Војном а ђаци, омладина, која је имала да понесе велику државу, служе као месо за топове.{S} Г 
борба на Биначкој Морави, која је имала да сузбије бугарски дрзак ноћни препад.</p> <p>— Чујете 
е он да Албанији.{S} Под Шаром би имала да се граничи будућа Бугарска са будућом Албанијом.</p> 
је све што ми је рекао али сам ја знала да ме воли и он је знао да ја њега волим.{S} Кад је оти 
о.{S} Она настави сама, као да је знала да ме сад већ у велико занима њена прича, којој сам пре 
евоље сабране уједно.{S} Ту сам сазнала да нисам била сама ојађена мајка.{S} Изгледало ми је у  
шке, дубоке невоље из којих сам сазнала да нисам ја сама ојађена мајка.</p> <p>Улази једна дево 
ени у тренутку кад сам у Скопљу сазнала да ми је син погинуо.{S} Ето за то сам његову смрт, мој 
Али, да ли се Врховна Команда постарала да њене наредбе имају извесног ауторитета и да важе неш 
ј је син отишао у рат.{S} Ја сам морала да стегнем своје материнско срце и нисам смела, исто ка 
а, не могући од мраза да креће, застала да се огреје и окрепи за даље напоре.{S} Лево, у долини 
су они били у Шапцу.{S} Није ме пуштала да излазим из куће.{S} Седела сам крај прозора, а прозо 
 толико марила за њега, али сам осећала да ми треба отац, да га морам наћи.</p> <p>Ишла сам сло 
за дететом.{S} А почела је и нека магла да се спушта.{S} Сутон који је све више освајао, магла  
а, коју је општина на брзу руку подигла да би имала где склонити од кише и непогоде мртве, који 
исто веровала својим очима, нисам могла да верујем да сам сад слободна, да могу ићи где хоћу, д 
 ту зору; гушила ме је ноћ, нисам могла да дишем...!</p> <p>Ватра код детета нија попуштала, гр 
е и даље плакало и ничим га нисам могла да умирим.{S} А нисам више имала ни снаге ни речи.{S} П 
влије, који се прикрио, али нисам могла да познам ко је, јер му кроз кључаницу нисам могла да с 
о је, јер му кроз кључаницу нисам могла да сагледам лице.{S} Затим се умирило и чуо се само раз 
 га добро видим.{S} Ох, како сам желела да међу мртвима видим оно неваљало лице које се, чини м 
тлости.{S} Не знам зашто, ал сам волела да останем у мраку и ако ме је било страх мрака.{S} Док 
ружно за тебе!“ Тада сам први пут смела да му кажем: „А зашто, ниси ми брат, па...“ Он ми пресе 
 „Устај, устај!“ викала је и није умела да ми каже ништа но само ману руком и ја необувена поју 
и страх обухватао и нисам ни речи умела да проговорим.{S} Он се онда измаче од врата, која је б 
 неке мушке гласове.{S} Једва сам умела да корачам и једва стигла до врата да отворим.{S} Пред  
 ока и пребијене вилице.{S} Нисам умела да га представим себи таквог, ја сам га видела само она 
но дете и пита шта ће, где би га понела да се превије, јер му је ране превила крпама које је от 
ни су болеснога јединца повукли из села да га непријатељ не би одвео.</p> <p>Окретох главу од о 
ена довде био је само пренос мртва тела да би се сахранило овде, у породичној гробници!“...</p> 
ена довде био је само пренос мртва тела да би се сахранио овде, у породичној гробници!</p> <p>О 
 душу, као да би мрзовоља природе хтела да се уједини са мрзовољом нашом.</p> <p>Улицама видиш  
ајзад, једна распуштеница која је хтела да иде у комите и обукла се већ била у комитско одело и 
ица! — заврискаше деца која не би хтела да се растану од свога друга.</p> <p>А верно кученце, к 
и зејтина ни фитиља а лампу нисам хтела да палим, било би много светлости.{S} Не знам зашто, ал 
 суморно вече.{S} Киша је зарана почела да топи земљу да се затим, преко ноћи, излије у великим 
ја је догоревала.</p> <p>Тама је почела да се проређује, киша је престала <pb n="520" /> ромиња 
ова, који их растављају, вест је почела да се шири дуж целе махале и почеше да се буде по кућам 
евлачила брусом, <pb n="26" /> и почела да реже дебеле откосе.{S} Задрхтала је утроба мајчина к 
 обливено кишом која је с вечери почела да лије и засуто гранатама које на све стране праште.</ 
сени.{S} Кандила су догоревајући почела да трну већ, кроз прозоре је црквене почело да продире  
{S} Када би сад војска од једном почела да се повлачи то би унело велику пометњу.{S} С тога је  
а престала али је јутарња студен почела да осваја.{S} Како смо сви били прокисли, језа узе да н 
даље ромињала и ноћна тишина већ почела да се простире над умореним народом.{S} Чује се само рк 
где је авет глади и оскудица већ почела да помаља своје оштре зубе.</p> <p>С тога смо ми излази 
ко, далеко кроз ноћ, која је већ почела да се провиди.{S} У дубини тамо, иза планина, руменило  
анија са Љум-Куле, напоље је већ почела да се шапће реч капитулација.{S} У почетку она није изг 
 <p>Ишли смо даље.{S} Ноћ је већ почела да се разређује, киша је сасвим била престала али је ју 
 цедила у млазевима и ја сам већ почела да дрхћем од зиме.{S} Гранате су још једнако грувале и  
 стигао пре но пешке; она би кадра била да заустави железнички воз, само да задовољи своју жеђ  
и вратити.</p> <p>Прва мисао ми је била да потражим оца.{S} Он ме никад није толико гледао, ник 
и у Дебар и Врховна је Команда изјавила да не одговара више за безбедност путовања савезничких  
двеле далеко негде, сасвим и заборавила да сам ја крај ње, те је моје питање пробудило.{S} Ја п 
још једном жену, која се није ни будила да види свога друга и немо изађе из подрума, притварају 
це до болнице.{S} Сад већ нисам тражила да служим, нисам молила да ме приме за болничарку, ниса 
p>Отишла сам у највећу болницу и молила да ме пусте да обиђем све собе, све рањенике и све боле 
ћ нисам тражила да служим, нисам молила да ме приме за болничарку, нисам распитивала рањенике н 
ао без главе.{S} Синоћ нисам ни мислила да бегам а јутрос окупише комшике, а ја, нит понесо што 
и је њему његова срећна звезда наменила да још једном понови.</p> <p>И све то можда, зависи од  
а, или где би се стаза толико проширила да би могли поћи упоредо.</p> <p>Ове три групе, Краљева 
својој материнској себичности, говорила да има и других бојишта на којима се може борити за Ота 
 све више допадати и сад сам већ журила да што пре стигнем.{S} Ушла сам опет на иста врата и по 
нелске експедиције, Бугарска је осетила да су јој слободна леђа и одлучила се да изађе из резер 
у.{S} Али, од тренутка када сам осетила да у томе војнику има оца, да хладан војнички позив ниј 
и ни трага од ране.{S} Ипак сам осетила да му тело гори као у грозници.</p> <p>Најзад, упали се 
ан једнога младога народа и онемогућила да се две братске војске састану под зидинама Душанова  
ди Пеџет, <pb n="130" /> која се решила да остане у Скопљу, те прибрала све заостале рањенике у 
 у Приштину.</p> <p>Одмах сам се решила да и ја идем у Приштину и сишла сам на станицу али није 
ике ни залазила по собама, но сам рекла да сам му сестра и обраћала сам се самој управи, казива 
} Коњи почеше да се пењу у пропац, кола да се преврћу, ствари се расуше по друму, светина суну  
дње точкове; они, који су ишли иза кола да протегле мало ноге, почеше се товарити и увлачити <p 
дравећи се, и завући се понова под кола да настави спавање.{S} Сви остали око ватре клонули, је 
а напред умире дете, па зауставили кола да га сачекају да умре.</p> <p>— Баш умире? — узвикну н 
ш трошарински чиновници прегледају кола да виде носите ли шта што подлеже трошарини.{S} Један ћ 
и кретање руку које се пружају до стола да стресу пепео са цигарете или да је угасе.{S} Ћутање, 
 која су, верујући мртвом брду, дрзнула да му населе подножја.{S} Читао сам описе и знам, колик 
врисак, па онда псовку.{S} Кад сам чула да цокуле тропају по калдрми, у близини мојих врата, ја 
емице, нисам ни дисала, да би само чула да ли се пуцњава приближава, да ли се наши приближавају 
.{S} Ова је смена и сувише доцкан дошла да би ма шта изменила у судбини Скопља, која је сад већ 
ине војска малене Србије, која је пошла да ослобађа поробљену браћу, сишла са Мораве у Косовску 
ме је: изгледало ми је као да сам пошла да учиним неправду, да учиним злочин према своме детету 
ога, боље онда свога србијанскога Краља да служим.{S} Али дође јуна месеца изненадна мобилизаци 
>— Нико не може да натера једнога Краља да напусти своју Краљевину! — узвикивао је старац узбуђ 
адијске Дивизије I. позива, којим јавља да је непријатељ напао Тимочку Дивизију II. позива и да 
>— Натраг у Ђаковицу не можемо наставља да размишља гласно једна сенка — Онај коњаник што нас п 
сам још прибрала.{S} Затим ми дође жеља да створим пред очима његову слику какав сад изгледа.{S 
м?</p> <p>Једнога тренутка дође ми жеља да се не буди још, да спава још дуго.{S} Чинило ми се к 
/p> <p>— Јеси ли замолио кога пријатеља да те пробуди ујутру? — наставих ја да га питам.</p> <p 
гласно, не зауставља пријатељ пријатеља да га упита о новостима, већ пролази немо, један мимо д 
аду мушки отпор те натерају непријатеља да заплаче над својом победом.</p> <p>И борба поче да р 
о се!</p> <p>— И опет ће ово ваша земља да буде?</p> <p>— Наша, дабоме!</p> <p>Он се замисли ду 
ишао мостом.{S} У једанпут дође ми воља да се опет вратим у болницу, зашто не знам.{S} Не морам 
у причу о последњим данима Београда, ма да сам запазио код ње намеру да ми све о себи каже.{S}  
и октобар донео нам је ту вест која, ма да је међ нама изазвала узбуђење, никога ипак није изне 
ушена кућа, без врата и без прозора, ма да је на њој остало нешто мало крова који би ме могао з 
ун, па и да га дозивају и да звижде, ма да се доле до Бојкове куће не би ни чуло.{S} Паметнији  
д узјахао, али је радије ишао пешке, ма да је био немоћан а стаза тешко проходна, још више због 
остатци снаге и кренусмо живље даље, ма да нас извесна зебња није напуштала све док се не спуст 
ти.{S} Вести те обично нису повољне, ма да им власти и војне и цивилне хоће на силу Вога да дад 
S} Од јутрос нас је много путника и, ма да смо били бедни изгнаници, свако је радо спуштао пару 
зрена до Пећи још је и било друма и, ма да је свако своју имовину још у Призрену растурио, држа 
олико дана одлазе читави каравани и, ма да је тегобан, стижу где су кренули.{S} Тим путем су им 
и са разних страна.{S} Ти извештаји, ма да нису били потпуни и исцрпни, давали су укупно овакво 
храбрости да идем даље у пусти мрак, ма да сам била већ <pb n="473" /> ван домашаја граната кој 
н се умири али ипак пође напоље јер, ма да отуд не може доћи непријатељ, ко зна да не буде какв 
престала <pb n="520" /> ромињати.{S} Ма да ме је умор био давно савладао, казивање госпе у црни 
тављена борба, он није знао рећи.{S} Ма да је то бомбардовање, које је он преживео, учинило теж 
 <pb n="668" /> упорније но умор.{S} Ма да је још доста до зоре ваљало је кретати, јер зао је т 
ијатељ ушао и заробио батерију.{S} И ма да је стока већ била потпуно клонула од силнога умора,  
дашњи грчки консул објавио.</p> <p>И ма да се свет тако са свих страна и из свих могућих извора 
Ето, тако је зборио мој бабо!</p> <p>Ма да је све то говорио са мало гордељивости, глас му је п 
 ове коју подносим читаоцима.</p> <p>Ма да је ова књига доста опсежна, ја нисам ни помишљао њом 
а, коју је дигао да салутира.</p> <p>Ма да их је, приликом овога разговора, поздравило неколико 
ана ћемо се вратити у Скопље.</p> <p>Ма да, после разговора који сам мало час водио са оним офи 
бећи борбу изнад саме вароши.</p> <p>Ма да је друм био закрчен бегунцима и старцима из трећег п 
ло.{S} Отићи ћу сутра до њих.</p> <p>Ма да је било више разлога за бригу но ноћас, ту сам ноћ и 
</p> <p>— Или бар угрожен.</p> <p>— Ама да ли...? — отегох ја питање, које је требало да искаже 
.{S} Ту, у тишини, под строгим стражама да се ко не би приближио и видео, вршена је сахрана топ 
лице чак се упутиле арнаутским махалама да прођу крај куће, у којој је смештена прва армија, не 
осадањих извора, свет је почео гомилама да сачекава нишки воз са којега су путници доносили мно 
бу припремити, капетан нареди патролама да по друмовима почну збирати растурену пешадију па чак 
ама и кретало у бег, не смејући за нама да остане у средини где је до сад, можда само претерано 
би хтео да један део своје среће и нама да, па се отисну с друма у њиве и поче прескакати поток 
алио варош! — одважи се један међу нама да гласно каже слутњу свију нас.</p> <p>— Или смо је ми 
да су чак коњима везивали копите крпама да се не чује бат, како би се само неопажени могли изву 
а првом кораку у животу није умела сама да понесе терет бриге <pb n="510" /> над децом која су  
/p> <p>Тек сам измакла, не умем ни сама да кажем колико, а топови опет почеше на све стране да  
о да једем.{S} Рекла сам им да сам сама да имам нешто мало пара и да ћу изаћи да купим хлеб.{S} 
намо, један за другим, почињу на кућама да се осветљавају прозори сиромашном светлошћу петролеј 
То значи да војвода Мишић ни појма нема да је непријатељ изманеврисао клисуру Овчара и Каблара  
 Божји празници, она мете кућу и спрема да буде све у реду кад он дође.{S} Слази доле у свештен 
по ударање секире, то ваљда неко спрема да обнови ватру, коју је ноћас киша загасила; из другог 
 једновремена талијанска на Изонцу, има да им пресече одступницу или бар да их натера на једно  
њу једне контра-демонстрације, која има да одговори бугарској демонстрацији.{S} За дан или два  
ћи: отишло је све до ђавола, па шта има да се крије више!</p> <pb n="168" /> <p>— Одакле се пов 
фанзиве са севера, који ти догађаји има да прихвате.</p> <p>Ућутали смо обоје и наставили без р 
м улазак непријатељске војске, који има да означи почетак робовања, са нескривеним изненађењем  
да мобилишу и Грчка и Румунија, што има да буде одговор на бугарску мобилизацију.{S} На нишкој  
бити упућен на источну границу, што има да значи да би Бугари, прелазећи границу, срели не само 
петан разасла коњанике поручујући овима да застану где су и да се постарају добити везу са њим  
 да их задоји поуздањем она у гробовима да им буса гробове и пали свећице, и прелива их материн 
и, треба да упамтиш па да причаш, свима да причаш.</p> <p>Што се даље иде, пут све тежи а глад  
обичан застој потребан и стоци и људима да се одморе и прехране ако имају чиме.</p> <p>Како тај 
арац, као да би хтео овим добрим људима да потврди речи ађутантове.</p> <p>— Биће ти незгодно,  
 одакле ми бегамо, под тешким осећајима да, и ако се враћа Отаџбини, да то ипак није она.</p> < 
 да отуд, смрћу својом, искажу великима да су ти храмови тек онда узвишени, тек онда величанств 
! — одговора онај што је пожурио колима да би стигао пре но пешке.</p> <p>— Зар не мисле ни у о 
аде а широк је колико је довољно колима да прођу.{S} Сви идемо средином моста, јер је странама  
ање.{S} Затим узе реч и поче у детаљима да разлаже могућност офанзиве, погледајући увек при том 
главе, сви невесели и не смеш пред њима да поменеш Србију.{S} А рањеници пролазе сваки дан, пун 
раме више читали, али се видело по њима да у Србији нешто не иде добро.{S} Сви обесили главе, с 
и од војника, па је рад још мало с њима да проговори.{S} Он ће сутра само донекле поћи скадарск 
 ућута и ја је нисам више хтео питањима да узнемиравам.</p> </div> <pb n="433" /> <div type="ch 
ића.{S} Носила је ваљда мајка у недрима да детету накваси усне кад ожедни, па му је и оставила  
ругој, почеше на неосветљеним прозорима да се помичу завесе, затим овде и онде отшкринуше се ла 
ђивале хитне наредбе свима командантима да не дозволе даље уништавање материјала, да јаве бројн 
е и деца са корпама, бошчама и џачићима да приграби свако себи.{S} А ми велимо нека их, боље на 
о невоља уме у разним бојама и облицима да их представи.</p> <p>А гомила се ваља пролазећи крај 
а одмах, одавде још, јавимо савезницима да смо принуђени повући се на Јадранско море, али, да и 
и о Скадру.{S} Краљ је причао војницима да је у младим годинама одлазио у Скадар и казивао им ј 
м ја теби, но те молим не казуј Турцима да су то ствари из официрске задруге.{S} Смејаће нам се 
 будем казала?{S} Како ћу, којим речима да му кажем, како да почнем?</p> <p>Једнога тренутка до 
 зато што ми је једнако било пред очима да треба својом руком да убијам србијанскога војника... 
ци где смо загушили.{S} Видео сам очима да су људи потезали револверима једно на друго.</p> <p> 
ју.{S} Желео сам је видети својим очима да би сам себе охрабрио, да би новим надама освежио душ 
ањеник стигао отуда, видео својим очима да је Феризовић пао.{S} А и у Липљану наши су већ бацил 
ијати нов облик; она поче у мојим очима да добија неко нарочито и ново значење које су полусан, 
осле дугог растанка, позван стигао дома да загрлим мртву матер.</p> <p>Ту, испред села, остали  
 пријатељ остаде на другој страни друма да га очекне.</p> <p>— А знаш ко је овај мој пријатељ и 
ставили су пут а ја сам села крај друма да погледам дете али, шта сам му могла помоћи?{S} Сузам 
, те га испрегоше и оставише крај друма да чека смрт.{S} Овако исто и њега смо посматрали, овак 
помоћи; оставили смо га тамо крај друма да чека смрт која ће, ако не раније, ноћас кад стегне м 
слободили га јарма, одвели га ван друма да не смета пролазницима и оставили га да ту липше.{S}  
ли и они да гину.{S} Не могу од куршума да се приближе рањенику.{S} Свет бега на све стране и п 
ора Грађанске Гарде, која је образована да у моменту расула одржи колико је могуће ред и обезбе 
да се спремим, па од недеље једног дана да пођем.</p> <p>Пред подне прешла сам једној познаници 
ред врата.{S} Ако може бар два три дана да се исхрани!...{S} Тако, ту!...{S} Е, ајде сад, прекр 
ишао једној гомили резервиста и грађана да припалим.{S} Ту се водио жив разговор о борби на Кос 
и пут запазио на лицима брижних грађана да су ови већ изгубили веру у државу и њену моћ.{S} Ту  
обили да носе топ; може ли са аероплана да се нишани; колико може да се држи у ваздуху и безбро 
 Румунија би била силом прилика нагнана да уђе у наш фронт, Константину грчком био би стављен ш 
атим, од поноћи, ведра као да би зарана да осветли стазе и богазе мрачних кланаца, у које ће се 
 гомила под стрејом поче са свих страна да се запитује која ли је од њих трију задужила државу  
азили са незнаних мора и далеких страна да пљачкају и освајају питоме јадранске обале; и одакле 
 од изненађења те је већ била приправна да напусти ову варош.</p> <p>Краљ је сам затражио да га 
 снебивања познаде истину и то га нагна да јој је призна.</p> <p>— Ово је последња наша батериј 
Упоређења су јој често била тако нађена да би их у свакој другој прилици забележио и сачувао.{S 
 је као нека огромна ломача припремљена да на њој буде спаљен читав један народ због јереси вер 
наредбе још увек имали и сувише времена да се склоните из Скопља.</p> <pb n="90" /> <p>— А зар  
ћута, као да би хтела дати себи времена да је мало мине бол а затим настави:</p> <p>— И он је о 
ам ућутао јер сам јој хтео дати времена да се одмори.{S} Њу је прича толико исто заморила као и 
крај мртвих и рањених, немајући времена да се обзире на њихово запомагање и жури ка првим редов 
ха тога братскога ножа и крвава опомена да се ни једнога дана не подајемо заблудама које су иск 
игли да се запитамо: шта има та промена да значи, а почеше нас са разних страна претрпавати ком 
таму једну кућу и похитала сам, уверена да ће ме примити.{S} Ко не би примио једну мајку с дете 
нде.{S} Отишла сам у начелство, уверена да ћу данас бити примљена.</p> <p>Војник пред вратима,  
ји а Софија би из Солуна била извештена да је први контигенат <pb n="69" /> савезничких трупа к 
сли да се она још увек и њега тиче, зна да она значи покрет и у њему се мртвоме буди још једном 
ек дочекује недаћу, за коју унапред зна да га не може мимоићи.{S} Тај мучки ударац с бока нити  
ад не ваља, он се опет смеје.{S} Не зна да говори, него тако брља језиком ко пијана баба.{S} А  
огла бити од велике користи, кад се зна да је у Феризовићу још много теже збринути подвозна сре 
{S} Непријатељ још није ушао али се зна да слази с Љубића и укопава се с оне стране Мораве.{S}  
м слободном руком. — А ко за мене и зна да постојим?{S} Имаш сина за војску, знају те, нађу те, 
} А нећемо га, вели, ни слагати, он зна да ми своја права тражимо те зар смо ми криви што се та 
чак и не <pb n="441" /> чује.{S} Он зна да ће ноћас, кад све ове што му сад говоре буде савлада 
да отуд не може доћи непријатељ, ко зна да не буде какве заблуде.</p> <p>Друмом је стизала наша 
тране се бориш србина убијаш.{S} Ко зна да међу онима, које ја треба сад да убијам, нема и рођа 
 окрете ватри и додаде:</p> <p>— Ко зна да није Богу било драго да ме доведе довде те да и ја у 
на — али морао би да се враћаш а ко зна да и тамо већ не туку топови.{S} Него овуда, преко Гран 
иће да је крај друма!</p> <p>— И ко зна да то нису бегунци, они пред нама?</p> <p>— Зар да зано 
до сад, јер се осећа заклоњена, јер зна да јој српски топови не смеју, тамо где је, бацити свој 
ву те је држава према њима тако љубазна да им уступа аутомобил који је могао много корисније би 
барској Бањи одморио ни дан два а сазна да је једна колона Аустро-Немаца изманевровала багрданс 
 против нас, Грчка је уговорно обавезна да нас брани а тако исто и Румунија, која не би дозволи 
{S} Та ето, доживео сам да ми се призна да сам Србин и ето, нећу више бити србијански роб.{S} П 
p> <p>Мраз поче јаче да стеже и ведрина да осваја.{S} Кроз прљави вео, који је покрио небеско п 
 истина која ми сину пред очима, истина да у Србији само армијске госпође и госпође из Врховне  
 једино питање: .</p> <p>— Је л’ истина да је ђенерал већ ноћас испратио своје ствари?</p> <p>Д 
</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Ако је истина да смо опкољени, могли би те ухватити у србијанскоме од 
расуте ствари и брише их. — Није истина да се морамо склањати.{S} И од сад ћу да пуцам а нећу д 
е прије и комшике.</p> <p>— Није истина да се морамо склањати — пламти од узбуђења један бакали 
ам данас и оне што лете.{S} Је л’истина да и они ратују?</p> <p>— Истина.</p> <p>— Кажу да баца 
 онда, шта можемо, има ли каквог начина да изађемо из ове ситуације?</p> <p>Потпуковник не одго 
 Команда Трупа има и средстава и начина да неколико дана раније предвиди опасност а дужност да  
огли поверовати, јер нисте имали начина да их проверите, али ми...</p> <p>— Зар сте ви имали на 
обавештенији, јер имају везе или начина да што више сазнаду, пресретају, задржавају и опкољавај 
немачка и аустроугарска војска, спремна да изврши напад на Србију; Бугарска мобилисане своје пу 
али да су сва државна надлештва спремна да крену из Ниша у Битољ; од њих смо сазнали и да су за 
устимо станицу а он се слеже око вагона да разваљује.{S} Неко казао да је шећер па нагрнуше и ж 
 рањеника.{S} Њина је савест била мирна да су се на свој начин одужиле „овој земљи“ и зато су,  
нађе се однекуд и пива и вина и шампања да се то одушевљење поткрепи.</p> <p>Док се у доњој соб 
 пре мене.{S} Она је чак дужна последња да бега а не прва!</p> <p>— Ама бар да је војска, па да 
ђем, да му узмем једну килу тога ордења да је сручим у кола, у крило ненасите и одвратне сујете 
учају предузима сва потребна обезбеђења да кола не крену даље док она не исцрпе из њих све вест 
збегличке госпође, које немају стрпљења да код куће сачекају мужеве.{S} И све то ври и кључа ка 
да тренутне малодушности, можда уверења да је <pb n="149" /> све пропало, да нема више спаса, д 
е прсну.{S} Од како се дошло до уверења да се мора бегати у туђину, потегло је све да се снабде 
ма па се на један мах трже и ободе коња да пође даље али у томе спази друмом из Слатине ордонан 
 онај отац што неколико дана тражи коња да купи.</p> <pb n="550" /> <p>— Остао бих ја, него шта 
ји је пратио неку комору и сишао с коња да се одмори на ногама, појаха га понова, сатера у шана 
 душевних патња изазивала у мени слутња да бих га могла изгубити.{S} Ни пред ким нисам смела ис 
прва!</p> <p>— Ама бар да је војска, па да ми није криво! — надовезује пензионер са белим чарап 
и то, него да се поделимо одмах сад, па да се гледамо као браћа а да нам се жене гледају и да ј 
цију у колико могу, да спасу архиве, па да крећу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Разуме се, у последњем 
 мешкољи.{S} Покушава да скупи ноге, па да их пружи, час подмеће нешто под главу, час одузима и 
о један дан ода још, ако овако пође, па да сагледа <pb n="364" /> своје село и кућу, мајку, жен 
о на ону чистину испод Патријаршије, па да се искупимо сви ми бегунци, нек саспу у нас сву муни 
.</p> <p>Искупили смо се крај обале, па да нам прође време, посматрамо доле крај потока како Ар 
b n="357" /> <p>— Море летајте људи, па да ранимо да нас не похватају овде на легалу као мишеве 
да тамо напред где је застало одуши, па да крене даље.{S} Па ипак, кад то дуго траје, досади св 
/p> <p>— Море хајде да пођемо њивом, па да обиђемо.</p> <p>— Не можеш, блато је а смоница, не м 
к!{S} Оставио сам саме жене с децом, па да видим како су прошли.{S} Нећу седети, само да навири 
гомиле да се распитују, да чују што, па да се одлуче тек.{S} У једном углу, у тесној авлији нач 
 је било.{S} Оно си требао да видиш, па да не верујеш шта се учини од једне царске војске.{S} Е 
ави дочекивао госте под шајкачом.{S} Па да знате још како сам плакао, кад нас изведоше да се за 
и поњавче, па ћемо заједно.</p> <p>— Па да пређем!</p> <pb n="116" /> <p>И диже се жена са митр 
и је.</p> <p>— Ручаш, чича?</p> <p>— Па да се прихватим, господине.{S} Од ране зоре нисам окуси 
а ми освојили.</p> <p>— Ми?</p> <p>— Па да, ми!{S} Ко хоће да зна како смо одступали и како је  
а довољна и најобичнија ситна појава па да из ње испредају дуге и стоструке комбинације, онемил 
 ту срце од камена и живци од гвожђа па да се не свисне.</p> <pb n="155" /> <p>— Ето, и Велимир 
а нам је каква велика рибарска мрежа па да их ловимо ко рибице! — додаје други.</p> <p>— Море,  
S} Зар је било некада тако злих вила па да за ноћ поруше све што би краљеви за дан назидали.</p 
бега он!{S} Зар командант ових трупа па да бега?{S} Него уклања породицу и покућство.</p> <p>—  
еш овамо.{S} Ево има овде мало места па да заједно погледамо децу.</p> <p>— Па не знам, овде са 
треба да прођу по две и три деценије па да се појави један сликарски таленат и, — извините што  
тамо стигли пре непријатељске војске па да се предаду.{S} Тек су два конака од Приштине, па их  
твар — Хоћеш ваљда да војник побегне па да после каже: био сам узбуђен и то да му буде олакшавн 
.</p> <p>Требала сам да намирим дете па да пођем за кола.{S} Кажу тешко их је наћи ал тражићу и 
екивали смо са нестрпљењем нишки воз па да од путника сазнамо што.{S} Али је и нишки воз имао ј 
да извини.{S} Ја сам мислио ко други па да те пустим. <pb n="356" /> А овако метни братац рачун 
, сад већ са намером да се ту задржи па да у име Божје и борбу прими, осећајући се сад већ коли 
 буни се војник. — Нисмо их пљачкали па да ме је срамота; нисмо разбијали и отимали.{S} Неприја 
омаћини избуде робље, да се потовари па да сви крену цркви одакле ће са свештеником у планину.< 
е ваљају по блату...{S} Да идем кући па да понесем деци да играју, овако не знам ни сам што ће  
Ђаковице се може да избије и на Дрим па да ти затвори све путеве.</p> <p>— А Дебар, а Битољ? —  
 тај страшан пут.{S} Да сам бар знао па да нисам ни довде петљао.{S} Да сам остао у Крушевцу а  
ди, да потражимо које арнаутско село па да се предамо Арнаутима на милост и немилост.{S} Биће в 
што више, да их нахранимо и огрејемо па да их пустимо.</p> <p>— Да нам је каква велика рибарска 
ости душевне, један нехотичан покрет па да се оде у смрт.</p> <p>Миран и поуздан поглед којим м 
м.{S} Нисам смео да напуштам дужност па да им пођем у помоћ.{S} Сами су се помогли, не знам как 
диш, на ово поље мораш повући фигуру па да направиш мат, на то и ни на <pb n="39" /> које друго 
> <p>— Ако, упамти, треба да упамтиш па да причаш, свима да причаш.</p> <p>Што се даље иде, пут 
ву у пећини док једне ноћи не дође попа да је опоје.{S} Сахранили смо је ту, на оној чистини ис 
авала и извесне наредбе командама трупа да се ђаци поштеде колико је могуће.</p> <p>— Може бити 
 овој тешкој невољи, не треба господара да напушта.{S} Он се храни успут од остатака и отпадака 
нисам понео кад морам ево четири динара да платим хлеб.</p> <p>— Ама јесте, тако је! — вели му  
/p> <p>— Ето и за њих се држава постара да се спасу? — додаје опет гомила.</p> <p>— Па ко ће ос 
рестала, па се појави међу свима намера да крећемо даље.{S} Боље је веле по ноћи.</p> <p>Детиње 
то мршаво месо и три пут враћао келнера да му донесе хлеб са меком горњом кором.{S} Један сео н 
тири сата како пешачимо од Дечана, мора да смо близо!</p> <pb n="682" /> <p>— Ал те ватре?</p>  
него логори.</p> <p>— Много ватра, мора да је силна војска тамо.</p> <p>— И војска и народ!</p> 
ако лутајући и на железничке шине, мора да сам зашао у станични реон.{S} Да ли ћу ту бар, међ ж 
оје је трајало читавих по сата.{S} Мора да је било близу јер се лепо чуло.{S} Неколико пута сам 
ва.{S} Звала сам неколико пута.{S} Мора да су наши већ напустили телеграф и непријатељ ваљда... 
плоту и благу, румену светлост.{S} Мора да смо далеко од поноћи одмакли и већ се приближили зор 
ута и проноси језу кроз ваздух.{S} Мора да је ближе зори но поноћи, те су се избудили и довикуј 
е поштеда.</p> <p>— Ови са Дорћола мора да се склоне али ми палилулци не морамо.{S} До нас неће 
S} Тако је ваљда Божја наредба, па мора да се сноси!</p> <p>Ја дигох главу и погледах га.</p> < 
д? — збуни се цртач гусеница. — Не мора да се напусти, ја мислим не мора да се напусти.</p> <p> 
е мора да се напусти, ја мислим не мора да се напусти.</p> <p>— Па не можемо, држати Београд ак 
<p>— И ви, ал се ви дижете, а мене мора да дижу.</p> <p>На коња су га још мање смели попети, то 
а жудњом у тај прозор, тамо у соби мора да је топло, али је начелник већ прибрао масу људи, кој 
 то тако треба да буде, да то тако мора да буде.</p> <p>У осталом, што се дубље газило у катаст 
 Али кад бега као и ја, онда зашто мора да стигне пре мене.{S} Она је чак дужна последња да бег 
 се молила Богу.{S} Пред саму зору мора да ме је савладао сан јер нисам ни чула ни осетила кад  
 возио, заглибио у блато и услед напора да се извуче, мотор му онеспособио.{S} Он је одмах прис 
они, немајући ни лево ни десно простора да се развије.{S} Паљба већ густа као киша и читави мла 
<p>— Наредите све што треба, хоћу сутра да се причестим у Грачаници!</p> <p>Краљ је одлучио, он 
д тешкога бола и веровала сам тога часа да и ја не треба више да живим.{S} Освестило ме је одој 
рска кола која вуку вочићи.</p> <p>— Та да, тако нешто — одговара господин улепљен блатом — сам 
ли што, као просјак кад залази на врата да испроси што.{S} Они прилазе једној групи, јер им се  
мела да корачам и једва стигла до врата да отворим.{S} Пред вратима су били они, четири њихова  
.{S} Зла коб је зашла од врата до врата да посећује некад мирне и срећне домове и болом да беле 
и као онај који скаче са шестога спрата да би се спасао од пожара!</p> <p>Глад, која је раније  
 инспирисати највеће духове овога света да јој своје перо и своје кичице посвете.</p> <p>Они се 
ира?</p> <p>— Ко? — учини он, па похита да претече мој одговор. — Онај ко хоће да прими на себе 
иса телеграм којим извештава команданта да се налази у Гучи и остави потпоручика да чека везу и 
ца и један наредник одваја се са фронта да прате госпођу потпуковницу и да чувају њено буре с к 
ило да би Бугарска морала на три фронта да се бије.{S} Па то је већ имала једанпут и то је одве 
тоје, пошто су нашли једва толико места да могу увући ноге измеђ ствари, други полегли по дењко 
атре до ватре не би ли нашли мало места да се огреју али су све ватре тако притиснуте, тако пос 
 то што тврдим. — Верујете ли ви одиста да у нас има и Гарибалдија и Мацинија, и Кавура и Гамбе 
арију, те ће се због ње и излазак листа да задржи нешто.</p> <p>Сва та саопштења новости прате  
е, тешка срамота, та волео сам сто пута да сам погинуо тамо у рову, но ово што доживех.{S} Приђ 
тигла до поласка воза бар пет шест пута да оду до станице и да се врате.{S} Са њихових точкова  
боно — недовршена...</p> <p>Затим ућута да у себи савлада тежак бол, па опет диже главу, поглед 
затворили у куће.{S} Ја нисам знала шта да радим; отац већ недељу дана није долазио кући те нис 
 Да се вратиш — прихвата други — на шта да се вратиш?{S} Да је тамо добро, вратили би се сви ми 
<p>— Понеси... немој...</p> <p>— Па шта да понесем?</p> <pb n="99" /> <p>— Не знам... кад бих м 
јче је ућутало, јер није имало више шта да казује, ја сам ућутао јер сам јој хтео дати времена  
 тако по цео дан не знајући више ни шта да мислиш ни чему да верујеш, већ предајеш се гомили и  
олико ће ово трајати; хоће ли имати шта да једу; хоће ли их прогањати?{S} Волем овако, нека су  
прозебе, могу је сећи и даље, немам шта да жалим.</p> <p>— Ех, ипак... — заустих ја да га тешим 
ма.</p> <p>Ми се збунили и не знамо шта да почнемо.{S} Поче гласно саветовање, преко улице.</p> 
ништа предвидела и сад још не уме ништа да предвиди.{S} А ствари су тако просте и тако јасне и  
 те војнике али ни они нису знали ништа да ми кажу.{S} Један ме само научи да одем у болницу и  
у на души и вратио се а није хтео ништа да узме. <pb n="268" /> Зауставио се, вели, пред једним 
 овога рата, битка којој ће бити задаћа да скрха дефинитивно Аустрију и тим сломом нагна Немачк 
 да се развију.{S} Непријатељ већ осећа да према њему није синоћна војска а београђани да је ов 
их понован и хитан позив војводе Мишића да се, пре но што би својим трупама издали дефинитивне  
влачењу, и то је нагнало војводу Мишића да понова сазове команданте на састанак.</p> <p>Цело то 
ширамо по десет, дванаест сати без даха да стигнемо на положај, па сви попадали и посустали, а  
ала је једну дугу ноћ, те нам дала маха да данемо, да умијемо лица и оперемо руке од крви, да п 
ама је ипак олакшала час растанка утеха да је тако добро, да је тако боље, да држава то чини за 
столонаследник телефонира из Крагујевца да би желео тамо да дођете, тамо је Врховна Команда.</p 
ећ у вароши туку.{S} Почеше жене и деца да вриште и да се спасавају.{S} Бегали су на коцељевачк 
еза узе да нам прожима тело и дрхтавица да нас осваја.{S} Дете, које је дотле било доста мирно, 
лим телом које поче нека опака грозница да пали.</p> <p>Старац настави сам да размишља:</p> <p> 
а половином снаге о којој се овде прича да је већ на српском земљишту, пођу само Вардаром на ви 
е живо по кући покоље.{S} Тако се прича да је било а, веруј и јесте!{S} Ето, погледај ову дечиц 
 узех да се праштам а мали братић отрча да отвори вратнице.{S} Бабо стао пред коње, па не гледа 
ептембра, још се упорно тврдило из Ниша да савезници долазе, али данас већ, веровали су у то са 
Кад је позвах да се крећемо, она покуша да се дигне и радо прихвати руку, коју јој пружих да јо 
то ће се <pb n="619" /> повући под кров да легне, Краљ је пришао једној ватри, око које су посе 
те га ја оборих, седо му на груди готов да му забодем нож са пушке у гркљан.{S} У томе часу он  
не би ли нашла који доњи део хаљина сув да избришем дете, коме је косица и лице било мокро од к 
изи и, како још није био закорачио праг да уђе у собу, окрете се за собом и погледом позва и ос 
дна могу кренути напред ни друга натраг да би се могла расплести; коњска кола испела се на трот 
 је нађем.{S} У јутру рано морам натраг да ми не би измакла команда.</p> <p>— А јесте ли нашли  
командир рече: „Ајде, Бојко, нек да Бог да се ово сретно сврши па се ти нећеш вратити у село бе 
етан плану.</p> <p>— Удрите, па шта Бог да!{S} Али, чекај, на сваки топ официр, сам официр да к 
ане у Призрену са породицом, па шта Бог да. — Борити се више не можемо, савезници нам неће или  
о донео.</p> <p>— Ја остајем па шта Бог да!{S} Не могу ја са четворо деце на тај страшан пут.{S 
} Идем натраг, предаћу се па шта ми Бог да!{S} Ако мене закољу, децу ће ми ваљда поштедети.{S}  
а не „Карађорђеву Звезду“?{S} А нек Бог да само здравља, неће то мој Никола оставити тако.{S} А 
и било да крећемо напред па шта нам Бог да!{S} Где су толики што су пред нама измакли нек будем 
омиће се, а Бојко вели: „Сутра, ако Бог да, у зору биће борбе па ћемо се загрејати!“ Марширамо  
млађи од ње и пошао у школу, па ако Бог да, нек млађи прихватају кућу а овога је штета одвојити 
нек ми он буде домаћин.{S} Само ако Бог да да се све ово лепо сврши...</p> <p>Ето тако ми је го 
е возом до Феризовића а оданде како Бог да.{S} И у том се аутомобилу, кад год ће понова поћи на 
 имао ожалио сам га већ а мени како Бог да.{S} Волем вуци нека ме растргну, него...</p> <p>— Љу 
о, те који ће још мало, само ако му Бог да живота и здравља, поделити самном бригу коју сам нос 
, изашла сад из каменог обиталишта свог да онде, са врха моста, мами пролазнике у смрт.</p> <p> 
и поретка у вароши.</p> <p>Паде предлог да се организује грађанска гарда и дивизијар обећа две  
 корачамо један крај другога.{S} Најзад да прекинем ћутање, које је младићу дало прилике да нас 
помен! — одговори тихо као да не би рад да поремети свечаност тренутка.</p> <p>— Коме?</p> <p>— 
и чак и корито и стару, разлупану бурад да ти их не узме непријатељ, да те не оштети.{S} Е, ето 
} Како би тешко проплакао мој бабо, сад да ме види?{S} Толико ми је обећавао повести ме у Србиј 
Ко зна да међу онима, које ја треба сад да убијам, нема и рођака мојих, јер породица наша је вр 
ад нас поведоше у борбу.{S} Идем ја сад да се борим али не као пре, за туђина, него за својега. 
ропљувао је крв, на ногу не може ни сад да стане чврсто и ви кажете то је све једно и још кажет 
, кад би све тако било, како ћеш ти сад да објасниш, ти не би путовао у Призрен, шего би остао  
 одвојено па не запазили, те он дао сад да се исхрани народ.{S} Одмах положисмо ватре, те узавр 
о их имали тринаесте а и Грци, могу сад да приме веће снаге на себе, но онда, удвостручили су в 
едне ћевабџинице, не би ли дошла на ред да купи неколико козјих ћевапчета, које ће из једних ст 
еђ воловских рогова.{S} Кад дође на ред да се кренемо, ми пођосмо левом страном друма, на којој 
ћемо чекати читав сат док дођемо на ред да можемо узаћи на друм, на самоме изласку из вароши, п 
рележале на станици не би ли добиле ред да уђу у вагоне, тискале се да своје стечено право пост 
т и пет.{S} Не беже, као што би био ред да заробљеник бежи него придолазе; извлаче се из кукуру 
ош једно пет шест стотина метара напред да видите како је тамо, је ли непријатељ већ у вароши и 
 сатера у шанац па шанцем потера напред да види шта је то тамо.{S} Морао се дуго пробијати док  
S} И бар да ми је да га сретнем где год да ми објасни ако зна какав нови план; да ми каже, по т 
 не тражи, па осташе.{S} Кад виде народ да ћемо већ да напустимо станицу а он се слеже око ваго 
рађанске гарде, која је примила на себе да у последњим критичним тренуцима бди над Скопљем и бе 
ене војводе Степе и свако прими на себе да до сутра прибере све ове податке.{S} За тим је саста 
а стари деда тешко моћи примити на себе да понесе једну тако тешку бригу.</p> <p>За таљигама ид 
ада је бугарски владалац примио на себе да оружаном руком разори савез балканских народа, пао ј 
 видела до колико што видиш испред себе да се нешто беласа.{S} Бабо је ишао напред и он је носи 
у биле мајке које немају начина ни себе да умире а треба децу своју да утеше и охрабре.{S} Све  
ас понесем?</p> <p>— Нећеш моћи ни себе да носиш.{S} А можеш ми помоћи само тако, ако те послуж 
пријатељ мој осврте се пажљиво око себе да види слуша ли ко и ако смо били сами самцити у мраку 
 друму срео промрзлу и понудио јој ћебе да обавије своје слабачко тело, онај поглед захвалности 
ко што требамо.{S} Кад нам из села јаве да су наишли Турци да не ложимо ватре никако на чистини 
ухивале топовске метке или дизале главе да видимо злокобне тице које су прелетале Београд, дотл 
тали као заливени и чак не дизали главе да чују разговор.{S} Да ли су то били они који су већ д 
ица припремају се у потаји беле заставе да се њима оките куће приштинске а народ, окупио се у г 
га зида, Краљ је сео међу своје другове да ту, крај ватре, пробдије ноћ.</p> <pb n="612" /> <p> 
 растану те још на ногама дремају, зове да се <pb n="98" /> опет врате под покривач, али их род 
о стање једнога народа које даје услове да се он поведе на велика дела; да ли такво стање рађа  
ао просјаци стојимо под стрејом, готове да запитају: „Будите, молим вас, љубазни, реците нам ко 
е железничка пруга за Солун, потеже све да се сручује на Косово.{S} Из Ниша, који је дотле био  
и која поскака са седишта и предузе све да припреми за одмор.{S} Једни пођоше по сено и дрва, д 
ном био поставио и уопште, чинио је све да што тачније и што поузданије сазна стање непријатељс 
се мора бегати у туђину, потегло је све да се снабде пасошем, јер ко зна, на коју страну и у ко 
p> <p>— И кад би знао, колико ће то све да траје — наставља онај за мојим леђима, шапћући — Лањ 
и заробљенике српске и натераше нас све да изађемо да их видимо, али их ја некако изварах.{S} З 
могло издржати?{S} Нити сам имала снаге да носим себе и терет, нити сам имала храбрости да идем 
етом, које још никако нисам имала снаге да одвојим од недара, ни храбрости да га спустим на оне 
м фронту погинуо син.{S} Она нема снаге да се гура, снагу јој је бол испио, она прилази мирно,  
рети да ће разбити врата али нема снаге да то учини.</p> <p>А дућани затворени и дебели капци с 
у.{S} Ја им се дивим и то ми даје снаге да поднесем ове тегобе!</p> <pb n="599" /> <p>Био сам ј 
 Ускоковић није имао више моралне снаге да се одупире тежини догађаја; душа му се зањихала, изг 
"278" /> и има у себи још моралне снаге да издржи до доласка савезничке помоћи.</p> <p>Краљ пон 
ручник потресеним гласом. — Немам снаге да их својом руком убијем...</p> <p>Капетану се на једа 
на како се зову?{S} Ох, што немам снаге да пробудим ту поспалу децу; да проговорим са њима, да  
/p> <p>Познао ме је али није имао снаге да говори.{S} Једва се прибрао да ми каже само неколико 
естан да је то сан, ја нисам имао снаге да му се отмем већ сам му се подавао без отпора и он ме 
 поклецнуо, ја сам чак имао снаге друге да тешим.{S} Сад већ више немам ни ја снаге и, ево приз 
мара, те клонуло настављаш пут без наде да ћеш ма кад стићи тамо где си пошао.{S} Та бескрајнос 
 питају и не чекају одговора: нису раде да истину сазнаду сувише доцкан; не верују више ни у чи 
Наслонила сам се на зид болничке зграде да се одморим, покрила сам лице рукама и горко, горко с 
ојој деци — заврши приповедач и застаде да направи цигарету.</p> <p>— И још ми је говорио — нас 
које је мало час запостављао; и настаде да се одмах веже телефоном са Краљевом, не би ли ма с к 
авом, скривен иза ћошка.{S} Он престаде да пуца и спусти пушку.{S} Притрчасмо и једни и други и 
ш у Призрену умро а само је пренет овде да се у породичну гробницу сахрани; и пробудио сам се ј 
 све што је под њом.</p> <p>— Нећу овде да останем, нећу — узвикивао је Краљ — овде су сви преп 
 страдамо нек’ заједно страдамо.{S} Где да их оставим саме?{S} Шта знам ја колико ће ово трајат 
еће око тебе.</p> <p>— Немате ваљда где да ноћите? — запита ме кад сам сео.</p> <p>— Имам, него 
да добијем толико дрва.{S} А и нема где да се купе дрва.</p> <p>— А што си вуко фотеље? — пита  
госпе у црнини.</p> <p>— Ако немате где да се згрејете — рекох јој кад приђох друму — у мене је 
о? — он се окрете кмету. — А има ли где да се сместе ова деца?</p> <p>— Има, у капели!{S} Има т 
ао и повијао се.</p> <p>Ми не знамо где да се уставимо.{S} Идемо тако од ватре до ватре, са јед 
љевску власт, јер стари војник не хтеде да се прекрши наредба.{S} Он сиђе с каре додајући:</p>  
има ли какве наде?</p> <p>Капетан хтеде да не одговори или бар да прикрије истину али гомила из 
ог позива.{S} Кад приђе још ближе, виде да се није преварио и јасно виде пуковниково црном машћ 
поћи какав воз и ако рођеним очима виде да на шинама нема више ни вагона ни машина, сем два ваг 
ам му могао сагледати лице али кад виде да се ја обзирем на све стране, не би ли нашао какав ку 
меркају одатле остале групе па где виде да неки господин млатара рукама, мисле тамо се говори о 
ички бегунци</head> <p>Неко рече: „Ајде да видимо, ево стижу топлички бегунци!“ и оста тако име 
ти овако до довече!</p> <p>— Море хајде да пођемо њивом, па да обиђемо.</p> <p>— Не можеш, блат 
аши Срби заробљеници тражили од команде да их приме у српску војску.{S} Еј, благо мени, рекох,  
понови пуцањ.{S} Арнаутин се диже и оде да обиђе свој пласт сена и сина којега је оставио на ст 
а чека везу и испошље телеграм а он оде да потражи мало одмора.</p> <p>Прихватио се у кафани гд 
е услед те новости у њему настало, пође да се шири дуж целога Скопља.</p> <p>Чим је мало јасниј 
ез хранитеља а сила <pb n="248" /> пође да плави земљу и да сеје невољу и зло.{S} Зацика нејач, 
м, сад је баш тражи.</p> <p>Гомила пође да се растура.{S} После ових гласова свако је већ у себ 
и жив.</p> <p>Госпа затим измаче и пође да обилази дуги низ кревета, у којима су рањеници лежал 
мора напустити Чачак, дану душом и пође да побере и покопа своје мртве који су покрили друмове  
Њу нико не зове у воз, њој нико не каже да уђе а она сама или нема снаге или нема <pb n="396" / 
49" /> девер је виши официр) па ми каже да Немци мисле на прелазак на Морави, а овде ће код Бео 
тешим.</p> <p>— Истина је, срце ми каже да је истина.{S} Кад тако говорим о њему или кад сам са 
ац? — изненадих се ја.</p> <p>— Он каже да је глумац.</p> <pb n="156" /> <p>Пођох одмах тамо гд 
а љубомора.{S} А туђ бол често и помаже да се сноси свој.</p> <p>И на мене остави дубок утисак  
 да нађеш. <pb n="254" /> Па онда траже да им се даду нове чарапе за преобуку, да им се оперу н 
не знам ни сам што ће ми — и он се саже да покупи ордене који су се запретали у пепео под његов 
<p>Кад превали поноћ и секретар се диже да обиђе Краљевића, разговор занеме за час.{S} Настаде  
рмљавина топова поче нешто јаче и ближе да се чује.</p> <p>— Туку Палилулу! — узвикну неко и св 
ависмо се на вратима.{S} Не дај ти Боже да очима својим видиш оно што смо ми сагледали.{S} Све  
побили.{S} И данас у Приштини, дај Боже да није било каквога убиства, тамо у улици где смо загу 
у.{S} Ево, како сам изнемогао, дај Боже да сутра и до Скадра стигнем.</p> <p>— Што је било мучн 
, ућутали се и мислимо у себи: дај Боже да Србијанци толико потерају оне, да прођу наш ров само 
p> <p>— Па... дао сам, ал’, не дај Боже да остане овако.{S} Да л’ ће ово дуга овако, господару? 
S} Еј, благо мени, рекох, само дај Боже да то буде!</p> <p>— О да знате, господине, како ми је  
снагу.{S} Она, са новим областима, може да избаци на границу најмање 350.000 војника!</p> <p>—  
одговара бакалин са својих врата — Може да туче Ново гробље па тамо до палилулске основне школе 
S} Она је била безбрижна.</p> <p>— Може да буде мало бомбардовања и ништа више.{S} Склонићу се  
ога шта ти волиш, него с овог поља може да се направи мат, па то ти је.{S} Разумеш ли сад!?</p> 
?</p> <p>— Много, ал је далеко, не може да стигне</p> <p>— Ако он стигне, ви ће да се вратите?< 
и ни овде, на станичном перону, не може да се уздржи а да не умали један леп утисак једне тако  
 би и могло ходити али од мраза не може да макне ножицом а оно млађе још се није одвојило од на 
ретан родитељ који већ два дана не може да нађе коња.</p> <p>— Како шта ће им?{S} Кад би ти вид 
лом севају жглавкови и кости те не може да лежи.{S} Из далека, с друма, једноставан ромор гомил 
га а мени срце заигра, заигра и не може да се устави. — И те речи заиграше <pb n="499" /> у ста 
 гурнеш а он се ваља око себе и не може да се устави.{S} Образи му нарасли као хлебови и зацрве 
у тек предстоје а које не уме и не може да сагледа нити да предвиди.{S} До сад смо ишли нечему  
наш како нити од куда.{S} Човек не може да протумачи себи како ти гласови постају; како се и за 
пође из Призрена.</p> <p>— Нико не може да натера једнога Краља да напусти своју Краљевину! — у 
чека га.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по немирноме мору а, чим спази светиљку ко 
 својој.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по узбурканоме мору, али чим спази светиљк 
 неколико корака а ова опасност не може да траје дуго.{S} Дан, два, па...</p> <p>— Како дан два 
 може у Ђаковицу, а из Ђаковице се може да избије и на Дрим па да ти затвори све путеве.</p> <p 
шена трава се уваљала па се по њој може да гази.{S} Понудих јој да пређемо тамо, мање ћемо бити 
 са аероплана да се нишани; колико може да се држи у ваздуху и безброј још таквих питања.</p> < 
те кола, све што има точкове и што може да вуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено с 
те кола, све што има точкове и што може да повуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено 
ом јединчевим.</p> <p>Промакао сам брже да избегнем тај матерински поглед госпе у црнини у коме 
 златом искићених витезова, који полазе да изгину на Косову и, пред њима владар који је изабрао 
а златом искићених витезова који полазе да изгину на Косову и пред њима владар који је изабрао  
 један део историје; <pb n="222" /> узе да их баца и гази, разносећи их уз дивљу дреку и церека 
дно, Господару, тврдо је на кари! — узе да се извињава вођа волова.</p> <p>— Је л теби незгодно 
лу утешан одговор.</p> <p>— Та... — узе да отеже официр — у ствари неће бити доцкан да помогне  
дну иницијативу нама командантима — узе да брани своје мишљење војвода Мишић и диже са стола на 
 Нисам мислио да останем при њему — узе да се брани поднаредник. — Навео сам га само као узгред 
S} Како смо сви били прокисли, језа узе да нам прожима тело и дрхтавица да нас осваја.{S} Дете, 
 тужну слику.{S} Разочарана светина узе да баца оне светиње, од којих је свака један део истори 
ац.{S} Наиђе страх на нас и старица узе да се крсти: „Боже, дај нам да преживимо још само ноћаш 
n="345" /> <p>Поп слегну раменима и узе да објашњава нареднику како он то мисли.{S} Уједанпут м 
огунђа нешто кроз зубе а одушевљени узе да брани своје гледиште.</p> <pb n="35" /> <p>— Први пу 
/p> <p>Мени грунуше сузе а начелник узе да ме теши:</p> <p>— Шта ћете, госпо, видите и сами как 
ине свога коња једноме до себе а он узе да се провлачи кроз гомилу на ћуприји, не би ли дошао д 
крави и ослободи те проседи позивац узе да ми говори:</p> <p>— Што су те, бре, послали овамо на 
лости — прихвати он — али сам крио сузе да ме ко не види.{S} Зар тако ја улазим у Србију, ону С 
ла нигде дуже времена.{S} Покушавала је да се устави у Крушевцу, Краљеву, на Рашкој, у Митровиц 
пре но што је кренуо из Скопља имала је да се деси једна врло важна и задоцнела промена.{S} Пре 
кад је подне добро превалило, почела је да промиче оштра и студена киша.{S} Небо се од једном н 
 — и то ће најпре бити!</p> <p>— Шта је да је, тек добро није!{S} Ми не смемо ни корака даље!</ 
ничарка из наше авлије саветовала ме је да останем, остаће и она и многе друге жене из нашег ко 
Београд.{S} Не бих хтела сама, да ми је да нађем још кога.{S} Чула сам за једну познату ми поро 
бабо и пожелех баш, као никад, да ми је да се створим пред њега, колико само да му кажем: „Бабо 
х Звезда са липљанске станице; да ми је да га нађем, да му узмем једну килу тога ордења да је с 
дедер сад, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем где год да ми објасни ако зна какав нови  
 па дедер, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем <pb n="548" /> где год успут, да ми објас 
амо, у томе тренутку, на памет да ми је да у овој гомили сретнем оног трећепозивца што нам је н 
новаца и без хране?{S} Куда ћу да ми је да знам?</p> <p>— Па тамо где и сви остали? — теши га њ 
е.{S} Госпођа ме је тешила, рекла ми је да опасности за живот нема, да ће истина остати онакаже 
 дружим са једном девојком, рекао ми је да он то не воле.{S} И ја сам га послушала и што год ми 
питала сам га и знао је.{S} Рекао ми је да је рањен.</p> <p>— Рањен? претрнух ја — Је ли тешко? 
има и нешто тешко у души казивало ми је да је отац погинуо.{S} Сад сам се тек осећала сама, пот 
емна како ћу му казати, изгледало ми је да се нисам још прибрала.{S} Затим ми дође жеља да ство 
ку кад сам дигао главу, изгледало ми је да сам у погледу гладних који су пролазили крај мене и  
 умео даље да наставим; изгледало ми је да сам у самом почетку поставио врло несретно питање ко 
страна чула пуцњава.{S} Изгледало ми је да се туку свуд око мене и замном и више мене и подамно 
ина натопљена крвљу али изгледало ми је да је кост разбивена.{S} То би била већ тешка рана за н 
p>— Зашто да није.{S} Предстојало ми је да гинем у овим планинама, губећи отаџбину, па зашто не 
инем од србијанске руке?{S} Дошло ми је да бацим пушку, да полетим у србијански ланац и да загр 
ао бујица, као поплава, казивала нам је да ће остатак српске војске, која још није стигла у Пећ 
динама одлазио у Скадар и казивао им је да је леп и богат град.</p> <p>— А је л’ то наше?— пита 
ду за покрет, сваких два сата требао је да крене по један воз, од којих први, овај што је већ у 
а.{S} А чим је стигао тамо, захтевао је да пође на фронт.{S} Морало му се учинити и кренуо је о 
своме предлогу за офанзиву, захтевао је да се још не доноси противна одлука, да се најпре извеш 
била лака, преболео је брзо и стигао је да се на Битољу опет бори са својим војницима.{S} Ту је 
 учинио, ма како тежак пут био, знао је да га води ближе отаџбини.{S} А ми идемо све даље од от 
га сручивала.{S} Искусни старац знао је да невољи ваља одушке, да народ свакој недаћи <pb n="60 
{S} Ћесар нас је слагао, вели, право је да сад и ми њега слажемо.{S} А нећемо га, вели, ни слаг 
један аероплан над Београдом и почео је да шестари.{S} Наши топови узеше да га гађају али се ја 
атељ неће успети да пређе.{S} Тврдио је да су положаји наши на Бановом Брду и Новом Гробљу тако 
 године, руски цар Никола I, запазио је да један млад војник, који се бори на Севастопољу, пише 
ило и да ми је довољно казао; осетио је да је одлио мало горчине из душе па му је ваљда сад бил 
е крај мене такође ћутећи.{S} Осетио је да ми је довољно било и да ми је довољно казао; осетио  
угара; али се бојао догађаја, слутио је да иза бугарскога злочинства мора бити нечега подло сми 
м ће се нашалити, он се не љути; ако је да се спрда, с њим ће се спрдати.{S} Не љути се, него с 
а сат и два хода од Призрена, почело је да се изостаје, да се праве дуги одмори и да се малакса 
ош један сат живота?</p> <p>Погледах је да би је боље разумео.</p> <p>— За мене значи то! — реч 
нди у возу или од ње одлази на положаје да однесе наредбе.{S} На застртим прозорима задрхће мал 
анта, корача лагано и сваки час застаје да узме мало ваздуха.</p> <p>Путем се већ сретају они к 
м случају ево ја сам први који пристаје да прими сву одговорност.</p> <p>— Још једно питање — у 
 час одузима и чини све могуће покушаје да се угодније намести, али бадава.{S} Најзад хукну умо 
 сам је понела.{S} Знаш како је... није да жалим.</p> <p>— А ваљда ће и престати киша, испадала 
’ довољно безбедно у Приштини, ако није да одмах наставимо пут?“</p> <p>— Ко сабра ове бабе? —  
тиљке се по кућама почеле већ из раније да гасе и тишина постепено да осваја.{S} Још по где кој 
, Турци пали у село па није смео раније да се искраде јер наредили да нико не мрдне из села.{S} 
 код којих се није знало шта је бедније да ли кола, да ли коњи или кочијаш.{S} Кола су, види се 
а ка нашој граници, било је све јасније да се та моблизација нас тиче.{S} Од како је ту сумњу и 
се ишло.{S} Нисам волела ни крај капије да прођем, избегавала сам.</p> <p>Нисам нашла оца.{S} Н 
нта Ужичке војске, у њој му се наређује да одмах крене за Чачак и да гледа да се пробије кроз в 
<p>Прекидајући борбу, пуковник наређује да свако остане на своме месту, да задржи свој положај  
нодушношћу и изразом који као да казује да то тако треба да буде, да то тако мора да буде.</p>  
и по где кој неопредељен звук те казује да се буди ноћ.{S} Из једнога дворишта чује се тупо уда 
рвава бразда.{S} Њено тамно лице казује да ју је испила тешка болест; очи јој замагљене, угашен 
 станични жандарм али тоном који казује да виче само из навике и сам уверен да га нико неће пос 
наслони ухо на врата а прстом ми казује да се умирим.{S} Слушала је подуже па се окрете, вели:  
јој немачки званични коминике објављује да Немачка сматра свој циљ постигнутим, те прекида даље 
сте околности: једна војска која верује да је победилац и предаје се победничком заносу и немар 
е бива и с тога што светина увек верује да онај који жури колима, мора знати штогод више но она 
је сазнао што, мало је то и увек верује да постоји још што, што он није сазнао.{S} Оне, за које 
ше ићи пешке!</p> <p>А мајка их умирује да би поднели разочарење.</p> <p>— Наша кола, децо, али 
е старица — али ћути, да нас ко не чује да се радујемо.{S} Вуци су још у тору!“ Напрегла сам ух 
одило.{S} Кад га је отац узео у наручје да се опрости дете се насмејало.{S} То је био први осме 
че гомила кроз улице да се дере, музике да свирају и искупише нас све и прочиташе да је Београд 
ичавају вести и изашло му је од прилике да се борбе воде вероватно негде око Ваљева, рецимо, на 
.{S} Један од министара имао је прилике да једном вишем официру и директно одговори на питање о 
ем ћутање, које је младићу дало прилике да настави мислити о својој трагедији, ја га упитах:</p 
ти и правде или иду на врхове планинске да се отуд, ближе небу, помоле Богу милости или, можда  
идеш!“ Забравим кућу па отрчим до тетке да њу припитам и, ако она бега, да поведе и мене.{S} На 
скупила па ће лепо да се ухвате за руке да играју коло око Божјега престола.</p> <p>Старац диже 
ај прве ватре. — Дајте, људи, само руке да огрејем, не могу да макнем прстима.</p> <p>Он чучну  
клонуо поглед и опуштене руке, казивале да је уморан и телом.{S} Са његових је усана ишчезао он 
из крвожедних чељусти које су очекивале да нас прождеру.{S} Прозебли, што смо ближе ишли тој ог 
ко једне и друге стране друма, попадале да пробдију ову мразну ноћ.</p> <pb n="653" /> <p>Све п 
Мице када су из новина поуздано сазнале да нам стиже у помоћ француска колонијална војска, крен 
х, где су се српске виле понова сабрале да запевају песму тужбалицу коју су негда, после Косова 
 првих седам и осам дана још и покушале да снабдевају избеглице храном, па кад настаде оскудица 
ве теме за разговор.{S} Оне су покушале да буду и болничарске и направиле су биле себи болничар 
опуњавали су оно што новине нису стигле да забележе.{S} Свет се на улицама, на ћошковима и пред 
еле сељачке чарапе, не би ли му помогле да не клиза.{S} Ал’, поузданије него то, ађутант му под 
негде позади, пао је још један.{S} Веле да је овај последњи повукао са собом и човека.</p> <p>П 
емају да макну из села, уверили се веле да нема рђавих људи, појели све што се може појести па  
 јутрос стигли из Митровице и који веле да на путу нису видели никакву војску већ само неке пат 
 су већ донели одлуку о себи те не желе да их ма чије мишљење поколеба или су то они који занем 
ато и кад вечерас, и то ако буду успеле да се догурају до ћевапџијине тезге, буду на сред улице 
о тек кад су непријатељске бомбе почеле да падају измеђ кућа и тада су се задржале у нишкоме <p 
о гушћа била што су се ватре већ почеле да туле и само још овамо и онамо румен жар покрива земљ 
 да се то издржи!“ И, пошто су утврдиле да такве живце немају, оне су се радије придружиле одбо 
ле тамо какав покрет; не би ли запазиле да су канцеларије више осветљене но обично, не би ли ма 
рена али не сме на голо казивање гомиле да се врати с пута на који га је старешина упутио.{S} О 
 и без одлуке ишли од гомиле, до гомиле да се распитују, да чују што, па да се одлуче тек.{S} У 
тељске у своме надирању нарочито журиле да освоје стару престоницу, седиште Врховне Команде, и  
га, па ће тек онда да напрегну све силе да га поврате.{S} Неће Београд остати ни недељу дана у  
анцима.{S} То су даме које су се решиле да напусте београдски корзо тек кад су непријатељске бо 
} Призренци и избеглице, које су решиле да остану у Призрену, са очајањем су шапутале међ собом 
а заварају и охрабре народ и не дозволе да клоне дух у војсци.{S} Ви сте тим вестима и могли по 
, иду чак и у логоре ван вароши, и моле да баце месо на жар; трећи, најсрећнији, јели су по каф 
евољу и он посла два војника из патроле да закуцају на разна врата те припитају не би ли нас ко 
њих ни за сиротињу хране те канда мисле да падну у које друго село, да и њега обрсте.{S} Дај Бо 
у и једна војска, за коју сви већ мисле да је побеђена, прибира последњу своју снагу и сатире с 
и свирачи — вели бабо — водићу те после да их чујеш, ал прво ајде у цркву!“ У цркви је, знате,  
вету: склањај се за времена, него после да све то загуши!</p> <p>Под столом се протеже један сп 
ратили.</p> <p>Нас дечицу мајке метнуле да проспавамо мало, јер смо сви били поспани а оне узеш 
с чуђењем посматрали и измицали се даље да не слушају празне речи које им још од Крушевца и Кра 
је непријатељ ушао у Чачак и креће даље да гони његову батерију.{S} У исто време стиже капетану 
у да иде у Призрен па они остали и даље да решавају.</p> <p>— Шта ли решавају?</p> <p>— Шта? —  
ава бујица суза и застаде немогући даље да иде.</p> <p>Један пролазник, трећепозивац, застаде к 
 и уздану тешко.</p> <p>Нисам умео даље да наставим; изгледало ми је да сам у самом почетку пос 
тељисмо, те остадох крај његове постеље да му се нађем.{S} Био је и он отуда, с наше стране, из 
арнаутске жене збирају у корпе и кецеље да снабду своју децу играчкама.</p> <p>Опет неко лупа.{ 
е наше а када буде прошао кроз Подримље да прими Бистрицу, пре но што загрли Паштрик, приближић 
, веле, ако има кога таквог рсуза, боље да га каже село па само њему да суде и ако има у кога п 
 се они сруче и закрче друмове.{S} Боље да ми измичемо раније.</p> <p>С времена на време, гомил 
 кланицу; ниси ти за тај посао.{S} Боље да си ти остао код куће, био би од помоћи мајци и кући, 
ему да суде и ако има у кога пушке боље да је сам донесе јер сакрити је не може.{S} Па онда нар 
код кога смо пазаривали, рече ми: „Боље да идеш!“ Забравим кућу па отрчим до тетке да њу припит 
 Врховној Команди било доста добре воље да се од омладине спасе што може.</p> <p>— Је л’ ви то  
рао се:</p> <p>— Пустите ме, пустите ме да их побијем све!{S} Пустите ме да их побијем?</p> <p> 
ите ме да их побијем све!{S} Пустите ме да их побијем?</p> <p>— Шта учини море! — дрекну каплар 
} Окупише се око мене и посаветоваше ме да не седим, јер ће детету бити горе.{S} Рекоше ми да ж 
бдевамо... ал не знам ко је.{S} Мрзи ме да га питам а он не казује; а добар друг, одан... баш в 
ка.</p> <p>Он прекиде причу и замоли ме да му дам још једну цигарету.</p> <p>— Није што ми се п 
м плакала.</p> <p>Пролазници, видећи ме да плачем пред болничким вратима, посматрали су ме са с 
правац бугарскога одступања и убедио ме да не журим.{S} Вели из Призрена се још може лако врати 
а, он ми је горко пребацивао и молио ме да не вређам успомену његовога оца.</p> <p>Са таквим ва 
 посилни лупати на врата кад буде време да се буде, донети свеже воде за умивање, очистити ципе 
 отреса га се онај, јер крајње је време да дочепа место у возу.</p> <p>Испустивши њега, професо 
уштати отаџбину?!</p> <p>А већ је време да је напустимо.{S} Ово што смо застали пред мостом дов 
ише му очи.{S} Уздржавао сам се ма чиме да узнемирим овај лепи тренутак пријатнога узбуђења, ка 
оји још не <pb n="488" /> могу да појме да су живи, јер до мало час били су помирени са смрћу;  
 обртала цео један дан, не знајући коме да се обратим.{S} Срела сам на улици познанике и другов 
а, који је одсео у њега, нареди једноме да му претресе мутвак.{S} Овај учини то па нађе тамо дв 
о је моје место!“ старајући се при томе да обезбеди себи што већи простор крај ватре.{S} И одма 
стезао, старац је упорно остао при томе да он неће да се одваја од својих војника, да хоће да п 
ретпоставио бити српски заробљеник томе да буде српски војник?</p> <p>Он је вероватно погодио ш 
еби — морало би се водити рачуна о томе да будућој великој држави нису потребни толико генерали 
оно поколење, које ће донети суд о томе да ли је ово епска легенда, што се сад дешава или је зл 
ољ; у другој гомили разговара се о томе да ли се у Приштини могу наћи станови; у трећој гомили  
и о проходности тога пута, као и о томе да ли се на брзу руку, са заробљеницима и пионирским че 
 ли Румунија ступити у рат; нико о томе да ли је већ стигла руска или француска помоћ.{S} Ако ј 
них појава, <pb n="332" /> као и у томе да је требало водити извесне обзире али, ви морате поми 
дан другог задржали; жене циче и не сме да прођу.{S} Већ је пао у амбис један коњ тамо негде по 
и клонуше пред овим сазнањем.{S} Ко сме да туче у варош, у српску варош, пуну народа и пуну изб 
о, гледа за собом и пред собом и не уме да се прибере.</p> <p>Људи раскопчани, кајишеви са опан 
и збунио се те га сад гоне, а он не уме да побегне већ се једнако зауставља на самом друму.</p> 
е умем да одвојим.</p> <p>А и он не уме да је саветује, изгледа му свака ствар драга.{S} И онај 
 на земљу.{S} Кроз тај мрак нико не уме да нађе пут нити да види свој град и своју кућу те ће п 
да знаш само како је мудрица и како уме да каже, те толико пут сам помислио: штета што није муш 
амцима а и из тих чамаца бљује пушка не да ти ока отворити.</p> <p>— Па има ли наше војске?</p> 
кле и делити, туга је осећај који се не да ни с ким делити.{S} Саучешће у тузи је често пута ув 
 собом као речна матица лаки чамац и не да му да плови својим правцем; покушах још једном да за 
нова опасност, те ми у ствари бегамо не да се спасемо, но да што пре упаднемо у мишоловку?</p>  
скомеша се светина и пође на све стране да распитује, да се обавештава, да верује или не верује 
ико, а топови опет почеше на све стране да бију, као да се уједанпут отвори ватрени казан пакла 
 коња.{S} Рашчуло се било на све стране да је Врховној Команди потребно двеста коња са самарима 
скупљају <pb n="43" /> се људи у кафане да преруче што су чули, да допуне оним што нису они чул 
лицима оних који су се збирали у кафане да заједнички брину бригу о тежини положаја, очекујући  
вица.</p> <p>Многи су свратили у Дечане да заноће а остаци се ових што су наставили пут, разред 
не погоне збег.{S} Него нек чељад легне да спије не слутећи а домаћини да бдију, пад кад о поно 
че она греје топлу варенику, кад стигне да се заложи; свако вече на његовој постељи стоји сува  
 гори од гладна звера; звер те растргне да задовољи глад али те не мрзи, а гладан човек те мрзи 
угарском, гомилице су почеле пред подне да куљају из начелства и оног сокачића, у најживљем раз 
морам живети, али не захтевајте од мене да не надахнем душу највећим болом!“</p> <p>И ја сам по 
уна канцеларија и ходник.{S} Обавештене да напад није локалан већ целим фронтом и, да се од ноћ 
 се рекрутујемо а од пролећа ове године да служимо, дочепаше изненадно те ајд у Винковце, у кас 
естоницу, зашли су сад у српске планине да са нама заједно поделе судбину једнога несретнога на 
је куће.{S} Пође народ у горе и планине да се склања испред непогоде а у напуштеним селима зазв 
елства.{S} После, поче свет из Приштине да бега, однеше и рањенике у Призрен, па ето, и ја идем 
а из Куманова, биле су и сувише довољне да нас забрину.{S} Већ вечерашње вече и ноћ, кад оде жа 
ијанци потерали наше па их млате и гоне да се осврнути не могу.</p> <p>— А једнога дана, дође и 
иле су да нама и својим владама објасне да су и то нередовне трупе и да тај акт нема никакве ве 
е су да и нама и својим владама објасне да су то нередовне трупе учиниле и да тај акт нема ника 
е витезе, те се домалочашњи камен почне да креће и живи; тако и ова чудотворна реч пробуди нас, 
{S} Тако је ишчезло и последње поуздање да ће се у хришћанскога становништва моћи испросити кој 
иње бујати и један нов осећај и сазнање да, као и материно крило, може бити топао и онај поглед 
но се врати батерији те издаде наређење да се журно креће ка Чачку не би ли се уграбило проћи к 
м све умуче.{S} Наши су добили наређење да напусте положаје и да се повлаче у правцу качаничког 
ле неборачке команде добиле су наређење да се селе у Приштину и Митровицу.{S} Већ је и пошта за 
> <p>У људи је настало неко расположење да се грле, да стискају један другом руку, да се ведра  
ољи нађе.{S} Капетан задржа ово одељење да преноћи у селу те да у јутру начини распоред са њиме 
 слази с њега да га извлачи час се пење да он њу извуче.</p> <p>За аутомобилом лагано шкрипе гл 
 није гонило да нам се придруже уверење да победиоци носе собом глад или можда одвратност према 
а, кад и војску и народ напусти уверење да се може што спасти те кад, својим очима гледате слом 
о значи да код њих постоји неко уверење да ће се све ово у последњем тренутку некако поправити. 
јад.</p> <p>Растајући се од Францускиње да се вратим своме месту, спазио сам опет њу — Госпу у  
идиш ни онога за тобом који те преклиње да му се макнеш с пута, ни онога пред тобом који се изд 
м ројем бледих звезда а месечина почиње да се означава сенкама које предмети оцртавају за собом 
њем, као оно кад са дна суда већ почиње да избија кључ.</p> <p>— А Румунија? — узвикује професо 
мрзли ноћас, под сунцем које већ почиње да зрачи, загрејали покретом.{S} Пред нама се простире  
 нека кола, пролазе војници водећи коње да их напоје, износе из капија ствари и товаре на кола; 
не плачу, пристала бих и по два годишње да рађам, али какви су моји били, пропиштала ми младост 
че се ка Феризовићу.{S} Намамиће Бугаре да се спусте са висова, са којих они доминирају и онда  
м повратити Косово те натерати и Бугаре да напусте Призрен.{S} Ако је још француско-енглеска по 
ћи зашто, те гомила расте и буја и дере да сиђе доле, у долину, доле, одакле се осећа мирис крв 
ант Друге Армије предузео је још и мере да што пре ухвати везу са командом трупа нових области  
чиновник одустаје дефинитивно од намере да се још сад уклони из Скопља а остали се разиђоше кућ 
 врпцом.{S} Одустао сам одмах од намере да узнемиравам Госпу у црнини.{S} Она не диже главу.</p 
ута, ни онога пред тобом који се издире да га не потискујеш.</p> <p>Тек је три часа по подне а  
му се већ упали свећа, кад свако зазире да шушне, кад свако уздржи и дах да не ремети свечаност 
 Чекај само док и Влауца удари у дахире да видиш како ће да игра швапски медвед!</p> <p>— Баћуш 
ар у будућој великој борби, очајно боре да утуре своје породице.</p> <p>И одиста, тамо пред ваг 
 гладан?</p> <p>— Дај му!</p> <p>— Море да га огрнем овим мојим шињелом — вели други. — Биће пр 
 мојим шињелом — вели други. — Биће пре да је прозебао, а ја сам се разгрејао.{S} Није научило  
едало да лагано идемо; да ми је што пре да стигнемо у Раваницу!{S} А кад стигосмо, имао сам, бо 
свих.{S} Журило ми се, хтела би што пре да стигнем.</p> <p>У Реснику смо на станици дуго, врло  
Обилић ка грудима!{S} Волео сам што пре да буде борбе, ал би ми жао било погинути а не доживети 
Баш ми је било мило и волео сам што пре да буде борба.{S} Осећао сам да ћу бити храбар и замишљ 
 и примили су ме.{S} Рекли су ми најпре да није за мене, да је тешко, да је зараза опасна, да с 
рио живу ватру, желећи вероватно најпре да одмери снагу нашу или очекујући придолазак својих тр 
н један крај своје одаје али нема ватре да се огрејемо.{S} Но ко би и пожелео што боље, сад, по 
 познату ми слику.{S} Дигох се од ватре да видим је ли то одиста она, чија се црна силуета стап 
и јој звоне болом.</p> <p>— Нигде ватре да их загрејеш? — наставља рањеник са пуно родитељскога 
дарним погледом и седе мирно крај ватре да пробдије са нама ноћ.{S} Није проговорила ни речи и  
олице са којих је скинуто и бачено буре да се зажени товаром, <pb n="231" /> па болничка амбула 
олице са којих је скинуто и бачено буре да се замени товаром, па болничка амбулантна кола, па л 
варене тешким теретима.{S} Сви они журе да измакну испред кола која ће доцније кренути- и закрч 
у једну ранију бочну улицу и тискала се да избије на друм који води ка Липљану.{S} Њу ће он сре 
а да су јој слободна леђа и одлучила се да изађе из резерве, разуме се, користећи се кратковидн 
андари но се вратио ал, веле, спрема се да пређе с кућом у Бачку, јер га, веле, онде неће остав 
и танади засипају батерију.{S} Осећа се да се непријатељ дочепао бољега положаја од наших.</p>  
 добиле ред да уђу у вагоне, тискале се да своје стечено право постигну; док су незаштићене жен 
вољи своју жеђ за вестима.{S} Разуме се да светина у таквом случају предузима сва потребна обез 
прође тужна поворка.</p> <p>— Разуме се да брине! — одговарам му ја.</p> <p>— Брине? — учини он 
шај али нисам успео.</p> <p>— Разуме се да нисте успели, за то што сте српски књижевник.{S} Да  
му ћу се уверити?</p> <p>— Уверићете се да бегства није било догод се српска војска борила с ув 
Вас преклињем, Величанство, одлучите се да кренемо што пре! — завапи ађутант.</p> <p>— Ја остај 
воје дете и не нађу му гроба, сетиће се да у њиховом селу има један гроб који родитељска суза н 
са фронта.{S} Сви ућуташе и окретоше се да га чују.</p> <p>— Добро је, вели, наши напуштају кач 
вени или боље једва одевени.{S} Види се да се разбегло из гнезда изненађено неочекиваном силом, 
/p> <p>— Стока је преморена! — усуди се да примети потпоручик.</p> <p>— Знам!{S} Учините као шт 
раљевине и, ађутант Тодоровић одважи се да ту задаћу прими на себе.</p> <p>Он приђе корак ближе 
ко би Турци наишли рекли би: скупили се да се Богу моле.{S} Попа је чак задржао на себи и епитр 
еран, ја сам се толико драо, чини ми се да се мој глас чуо изнад свих осталих.</p> <p>— И како  
тавом низу тешких мисли.{S} Учини ми се да у овоме тренутку преживљујем један од најтежих часов 
 руку да му опипам ручице и учини ми се да нису топле као мало час.{S} Волела бих да су топле,  
це и није могао говорити и чинило ми се да је нарочито ћутао.{S} Али оно његово око, које ме је 
ет, али не настави да казује, бојећи се да ће његово казивање бити сувишно крај бриге, коју нам 
 сами су ме војници уклањали, бојећи се да ми се што не деси.{S} Тако сам провела петнаест дана 
јке својој недораслој војсци, бојећи се да ће се иначе ови непоуздани дечаци листом предавати,  
.</p> <p>И шапћемо међ собом, бојећи се да не пробудимо оно мртвило природино које нам је истин 
е на памет! — извињава се он, бојећи се да није предугачак својим казивањем.</p> <p>— Ако, ако, 
 n="348" /> склонитије место, бојећи се да се у прву зору, кад народ крене, не придружи и његов 
ене пристадоше уз тај предлог бојећи се да остану на друму без оружане заштите.{S} Присташе и с 
даљили врата и спремили пушке бојећи се да њих, голе и босе, когод не опљачка.</p> <p>Најзад, н 
епају друма, <pb n="204" /> надајући се да ће ту бити лакше нађени те однети на превијалиште и  
бор бистричин и он се трза, сећајући се да Бистрица ту недалеко кваси гроб који ту велику мисао 
ељ и сапутник? — запита ме, обзирући се да га онај не чује.</p> <p>— Који? — изненадих се ја, ј 
не суза којима ми обли руку сагнувши се да је целива.</p> <p>— Баш ти хвала, господине! — рече  
адно?...{S} Је ли кишовито?{S} Чувај се да не назебеш, чувај се молим те!{S} Обуци оне топле ча 
сећам се, окретала главу, бојала сам се да видим мртва човека а сад — загледала сам, где год са 
 више мене и подамном.{S} Бојала сам се да која кућа не падне на мене, да ме не прегазе коњи, д 
ачета уденута цедуљица.{S} Сагла сам се да је прочитам.{S} Непоузданом, женском руком, написала 
ворио искрено, из душе.{S} Дигла сам се да пођем.</p> <p>— Где је гробље?</p> <p>— Поћи ће једа 
 је дубоко у душу.</p> <p>Решила сам се да што пре напустим Београд.{S} Не бих хтела сама, да м 
... то... да сам се убио... убио сам се да отклоним зло које би њих могло постићи.{S} Нека ми н 
ичега страшнијега не сећам.{S} Сећам се да сам такве сцене гледала намештене, на позорници, па  
а, морају чекати по читав сат док им се да прилика да узађу на друм и ту на узлазу је огорчена  
 Била је ужасна цича.</p> <p>— Чудим се да смо је преживели.{S} А и ви, може вам зима погоршати 
чица узбуђено и престрављено — Бојим се да ми не зазебе.</p> <p>— А хоће и да се угади, ето, ве 
и тане.{S} Стојим па гледам и мислим се да л’ да оставим кућу... мислим се, па ето ти!...{S} Гд 
ебало да крене за Љум-Кулу.{S} Знало се да се може понети само још сат ода од Призрена па онда  
нт.{S} С друге стране опет, шапутало се да су Бугари већ пресекли жељезничку пругу код Врање и  
 поворку ове деце и мученика, видело се да њено материнско срце слути несрећу и ако је она дале 
дника уоквирено седом брадом, видело се да воде брижне разговоре.{S} Са лица је Пашићевог изчез 
о старачки избразданоме лицу, видело се да је за то време преживео најсвирепије душевне патње.{ 
 <pb n="464" /> је пало вече/ видело се да је то пожар и то велики пожар.</p> <p>Тек смо сишли  
ију.</p> <p>Већ од првих речи видело се да ће двобој у овој дискусији водити војвода Степа и Ми 
мо ту у рову, ако ко наиђе правићемо се да смо мртви и онако смо искрвављени.{S} Скоро ће ноћ п 
своју кућу и своје огњиште; спремају се да бегају.{S} Сањива и неиспавана деца, узневерена лица 
у те се сад журно спремају; спремају се да напусте своју кућу и своје огњиште; спремају се да б 
 помаљају се, прибирају се, удружују се да заједнички, у јатима, слете тамо одкуд долази мирис  
поноћи, те су се избудили и довикују се да чувају село.</p> <p>Скромна ватрица, коју смо тако м 
е прве његов поглед сретао, учини му се да виде или бар осети, како се узноси онај величанствен 
.{S} Час по час би застао, чинило му се да је у томе тренутку чуо удар мотике и тај би се звук  
 се за мртве и за живе; молиле су му се да подржи роба, да окрепи изгнанога, да утеши уцвељеног 
м откупио наук свој.{S} Молили су му се да се смилостиви на народ један, који крвљу својом отку 
пара вочића које гоне војници, упињу се да извуку из стрме улице она велика дворска кола за све 
" /> ове последње седнице, сетили су се да су ова њихова решавања унела толико вере, толико поу 
ноћиште.</p> <pb n="321" /> <p>Сетих се да је то онај млади поднаредник који је самном и са учи 
, учини ми се чак да не дише и нагох се да чујем.{S} Дисало је а чело му је било још увек врло  
н најзад приђе прозору и размаче завесе да на, мразом замагљено стакло, наслони усијано чело и  
к су стигли а ево их ова олујина понесе да их однесе на нове обале, на далеки запад.</p> <p>Чуд 
и Војвода Бабунски са својим људима, те да би се што поузданије одржала безбедност у вароши, он 
оће ли ко бацити што што се не једе, те да он то збере из блата.</p> <p>Са десне стране друма,  
ви културе, просвете и цивилизације, те да отуд, смрћу својом, искажу великима да су ти храмови 
атеријала, без топова, без муниције, те да нам спреме сав материјал за двеста хиљада војника.</ 
: брашна, сува меса, сира и сланине, те да се исхрани збег док сила не протутњи друмом.{S} Још  
се једног дана, по вечерњу, у цркви, те да се саветују.{S} Нису се смели сакупљати на другом ме 
их и високих планина што их он грли, те да у једноме маху слете на јадранске обале.</p> <p>Како 
потерају оне, да прођу наш ров само, те да се ми ослободимо.{S} И погонише их, боме, добро их п 
Боже само нека макну, помислили смо, те да можемо слегнути у село и опет видети своју кућицу, п 
ећао сам да ми је дуга, предуга ноћ, те да је бар ту крај мангала, са овим добрим људима скрати 
ку а четврти пођоше до реке по воду, те да оперу топовске точкове и поскидају са њих дебело бла 
S} Она и даље гледа за њега девојку, те да види радост материнску чим се Новица врати.{S} Њу ни 
 и од своје свеће одвојити половину, те да виде бар где би стали и где би сели.</p> <p>При тој  
својом колоном заустави ту, у Блацу, те да каре које возе Краља не могу даље ићи.{S} Саопштавај 
цима и својом крвљу обојити Ситницу, те да још једном потече мутна и крвава, изгледало је Краљу 
принети да се разазнаду контуре тела те да их човек пролазећи не би погазио.</p> <p>У једном уг 
то, трећи покушавају да сиђу с друма те да заобиђу колону али се заглибљују у још веће блато и  
лагано, очекујући да се среди колона те да и они добију места на друму.{S} Нова кола, која непр 
је то радили, командир сјахао с коња те да мало протегли ноге.</p> <p>Батерија је долазила с фр 
 пажљиво као кад се рањеник прихвата те да му се не повреди рана.</p> <p>— Јесте! одговори она  
 у селу старци, бабе и нејака дечица те да куће не остану пусте а младе жене, девојке и мушка д 
го и много и физичке и моралне снаге те да се могу поднети.{S} Отуда видиш на свима лицима дубо 
на у варош, не би ли ту нашла зараде те да утоли своју беду.{S} И помагала се а помагали јој и  
е Богу било драго да ме доведе довде те да и ја у близини синовљој легнем у земљу.{S} Ево, како 
ватре, рекох да захитим где год воде те да попрскам чело и очи, не би ли ме то освежило.</p> <p 
 ако господа министри могу да издрже те да не будемо принуђени да правимо мања одстојања.</p> < 
м отаџбином и бацио је у ове планине те да са нама подели све невоље изгнанства.</p> <p>Када са 
стићи Французи, који се на југу боре те да ће ослободити Скопље.{S} Је л’ те?</p> <p>— То јесте 
стини, испред пећине, налагале ватре те да се деца згреју јер умор, неспавање и рана зора у пла 
е малочас стигао однекуд и одмара се те да настави пут.{S} На њему чизме улопане блатом, сабља  
а оцу што сам повела ма и једно дете те да синовља суза кане на очев гроб, али сам учинила грех 
, да се тамо јавим начелнику станице те да ме упути лекару.</p> <p>Мисао о лекару даде ми нове  
— А треба да вам кажем шта су радили те да памтите.{S} Даће Бог порашћете, проживећете и остари 
дућаном, не би ли што приложио ватри те да стечем права да се огрејем.</p> <p>Лутам по мраку и  
ш да ће нас он сваке недеље походити те да нам одслужи службу Божју, па нас онда благослови и п 
оно мало хране и ствари могао повући те да их не носе на раменима и да не гладују успут.{S} Спа 
 кроз ноћ телеграфу да потражи Чачак те да распита каква је ситуација тамо, не би ли сазнао ниј 
па, рекох, кад се врати да га оженим те да то имање заједно подржимо.</p> <p>Причао ми је и даљ 
ужности; зашто сад не би био сачуван те да може испунити и други део дужности, оне према кући и 
конали, како се не би чуло и рашчуло те да од некуд Турци не погоне збег.{S} Него нек чељад лег 
ре вода, па кувај оно пројино брашно те да се гладни исхране и загреју стомаке.{S} Ти људи што  
је и последњи војник послат на фронт те да се на војну власт не може тако исто рачунати као и н 
да не дође Аустријанцима каква помоћ те да нас задрже.{S} Још само ону планину да прођемо, још  
задржа ово одељење да преноћи у селу те да у јутру начини распоред са њиме.</p> <p>Сутра освану 
прете да сиђу у Беране и Андријевицу те да нам пресеку све путеве.{S} Треба журити, треба већ с 
ивоту сретнемо, да му очитам буквицу те да му никад више не падне на памет да кога убеђује.{S}  
 то име.</p> <p>— Почеше најпре гранате да падају у варош, па се онда зачу отуд од Дреновца вел 
 брда и планине.{S} Почеше опет гранате да падају међу нас.{S} Неко зајаука на друму, неко писн 
 n="557" /> <p>— Колико војске рачунате да можемо извући? — запитаће Пашић.</p> <p>— Ја мислим, 
који су се пробудили и хоће да се врате да заложе ватру на ономе огњишту, где се она пре пет ст 
 остати и сама.{S} Одморићу се а и дете да погледам!</p> <p>Наставили су пут а ја сам села крај 
е што може.</p> <p>— Је л’ ви то кажете да би ме умирили или из уверења?{S} То значи ви и не зн 
воде последње борбе и Аустријанци прете да сиђу у Беране и Андријевицу те да нам пресеку све пу 
 ми рече:</p> <p>— Ево овде, ако хоћете да седнете! — и показа-један поваљен џак крај зида.</p> 
ма силна државна имовина, не заборавите да у болницама лежи маса оних који су крвљу откупили то 
д освете непријатељеве и, не заборавите да Команда Трупа има и средстава и начина да неколико д 
" /> <p>— И још нешто!{S} Не заборавите да ће Бугари сад имати четири фронта а не три као пре.< 
 — Та идите молим вас.{S} Не заборавите да је у магацинима силна државна имовина, не заборавите 
 у Букурешт.</p> <p>— Ал’ не заборавите да ми овом приликом не можемо дати онај отпор који смо  
шан утврђен и ја бих вас молио наредите да ко други опали.</p> <pb n="208" /> <p>— Зашто? запит 
из Врховне Команде.{S} Зар ви не видите да су код нас, у оваквим приликама, животи људи у рукам 
ди који мисле о свему.{S} Зар не видите да ми зидамо државу с крова и, кад будемо с кровом гото 
b n="370" /> <p>— Их, људи Божји, одите да видите несрећу и грехоту!</p> <p>Потрчасмо сви у кућ 
о ономе војничкоме препаду, који велите да је предлагала Врховна Команда, а Влада га није усвој 
сну и опет се умири.</p> <p>— А мислите да је све то лаж? — покушах ја да наставим разговор.</p 
м вам, у клопци смо.</p> <p>— И мислите да нам нема спаса?</p> <p>Потпуковник заћута за час па  
ивим младићским жаром. — Зар ви мислите да у овој земљи има кога који мисли о свему <pb n="325" 
д.{S} Ви ми чините неправду ако мислите да ме је жао ове руке, који губитак за мене значи најте 
 рече: „Ајте, спремајте се и потоварите да се склоните из села!“ Тад разумеде нана шта ће бити, 
ам не мора бити ни криво кад се уверите да су лажне али се оне нама званично сервирају.{S} Ево, 
ећепозивцима — Зауставите мало, чекајте да повезете свога Краља.</p> <p>— Краља?! — учинише они 
/p> <p>— То јесте!</p> <p>— Али чекајте да видите како је бона слика када се напушта варош без  
азао разумевање у цифрама, узе на прсте да одброји шесет.</p> <p>— А јеси овако исто играла као 
 у највећу болницу и молила да ме пусте да обиђем све собе, све рањенике и све болеснике.{S} Ис 
е ватре тако притиснуте, тако поседнуте да им не можеш прићи.</p> <p>Око ватре седи уморан војн 
p> <p>Ђенерал Јуришић стаде уз гледиште да команданти имају право на ову иницијативу под промењ 
недељак.{S} Изашла сам одмах у двориште да се распитам има ли чега.{S} Нико ништа није знао, ре 
p>— Баћушка ће њему с леђа, море, па ће да рипа у Дунав к’о жаба!</p> <p>Како у кафанама и кафа 
Ама ја не бих волео на то поље!“ Шта ће да му кажеш ако си прави шахиста?{S} Рећи ћеш му да је  
да плачу једно за друго.{S} Црн хлеб ће да замени белу погачу а тврда земља меку постељу.{S} Де 
S} И од тада занеможе па ево сад где ће да ме остави на сред пута!</p> <p>Грађаниново вајкање н 
да стигне</p> <p>— Ако он стигне, ви ће да се вратите?</p> <p>— Вратићемо се!</p> <p>— И опет ћ 
ти Краљ — Имаћете младога Краља који ће да вас воле и кога ћете и ви волети.</p> <p>— Па где је 
 се вратити.</p> <p>— Дакле и власти ће да напуштају?</p> <p>— Од тренутка кад постану немоћне. 
ор, који нас је већ претукао, помоћи ће да савладамо и заборавимо сваку неугодност.</p> <p>Па и 
се погубе људи и жене и деца и много ће да плачу једно за друго.{S} Црн хлеб ће да замени белу  
одговара за ово?{S} Ајд, кажи ми, ко ће да одговара за ово?</p> <p>У том се осети неки покрет у 
нас) зубима изгризао јабучицу!{S} Ко ће да одговара за ово?{S} Ајд, кажи ми, ко ће да одговара  
 Влауца удари у дахире да видиш како ће да игра швапски медвед!</p> <p>— Баћушка ће њему с леђа 
се зидинама царскога Призрена и сазнаће да смо у њему ископали гроб још једној српској круни.</ 
вају на станици а девојке збирају цвеће да оките у борбама већ прослављене француске ратнике.</ 
су већ и лекари изгубили поуздање, неће да каже праву истину и залагује га новим надама.{S} Мож 
де.{S} Да ли Краљ још не увиђа или неће да увиди озбиљност ситуације; да ли се можда тамо у душ 
рац је упорно остао при томе да он неће да се одваја од својих војника, да хоће да пати заједно 
чко је још синоћ казао мајци да он неће да бега, он хоће с браћом да погине, бранећи Београд, а 
ла сам од немила до недрага и нико неће да ми помогне.{S} Ето га вама па чините шта знате!</p>  
 руку на кош и, тако обезбеђени, почеће да вам претресају кола, да виде нема ли што под седиште 
иско сишло тамо негде иза планина, биће да то вечерње гласи.</p> <p>Сви дигосмо главе, сви се у 
ланини!</p> <p>— Не, оно је ниско, биће да је крај друма!</p> <p>— И ко зна да то нису бегунци, 
но тамо, у дубини, што узноси врх, биће да је Тарабош а ова мања брда, овамо лево, ту је Брдица 
га мора, тамо где лежи Галипољ.{S} Биће да су то капи српске крви, које су кануле на једну успа 
еба? пита један проседи позивац. — Биће да је гладан?</p> <p>— Дај му!</p> <p>— Море да га огрн 
раф и непријатељ ваљда...</p> <p>— Биће да се воде борбе па је линија заузета! — пресече је кап 
иш, пушка би па прође, а?</p> <p>— Хоће да остане за зајчеве! — додаде он са пуно резигнације.< 
да се одваја од својих војника, да хоће да пати заједно са њима.{S} И, док су трећепозивци нано 
шће грлила; изгледало ми је као да хоће да ми га отму.{S} Кад старац исприча причу а мени се он 
њих!“ Знаш ли, болан, мој Бата кад хоће да спава он се смеје, кад се пробуди ујутру опет се сме 
епши но други.{S} Бог је добар, те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом, па ако још 
еровао сам и ја да је Бог добар те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом.{S} Све сам 
основни камен, што се ова заљуља и хоће да падне, тако је и отаџбина наша — то се у Крушевцу ве 
че, кад се у рану зору буди збег и хоће да крене.</p> <p>И најзад се креће.{S} Најпре појединце 
асеља људи, који су се пробудили и хоће да се врате да заложе ватру на ономе огњишту, где се он 
оји су закопчани и мало казују или хоће да потврде или демантују већ распростру вест; долазе во 
 са сузама у очима:</p> <p>— Чујем хоће да униште сву муницију.{S} Ама где су ти ђенерали?{S} Х 
</p> <p>— Не пропадамо ми лако; ко хоће да нас прогута треба да има гвозден стомак.{S} Платиће  
<p>— Ми?</p> <p>— Па да, ми!{S} Ко хоће да зна како смо одступали и како је у опште српска војс 
 да претече мој одговор. — Онај ко хоће да прими на себе задаћу оснивања такве државе и крај ње 
осветио војничком занату и на њему хоће да зида себи будућност, седи у канцеларији какве више к 
 онда наредише да им се отворе све куће да изберу себи конаке.{S} У моју кућу, вели Лазар, не у 
евајући се, немо, пођоше и из наше куће да се крећу бегунци.{S} И, у један мах, нас обухвати св 
 се већи део повлачио у кафанице и куће да једе, гомилице једва ако би омањиле, јер велика већи 
чера опустила.{S} Све се повукло у куће да тамо, у кругу своје породице, брине тешку бригу и од 
 да те не известе? — покушах ради утехе да га питам.</p> <p>— Ех, како! — ману старац оном слоб 
 што стиже ко од нас ма једну реч утехе да каже очајнику, он отвори врата и суну у ноћ, суну у  
гло: „Треба имати необично снажне живце да се то издржи!“ И, пошто су утврдиле да такве живце н 
ој, мислиш оставили би те они крај деце да их гледаш и да их храниш.{S} Не би боме, него би ти  
а се празан на станицу и прима породице да их донде одведе.{S} Тамо ће возом до Феризовића а од 
и а којом ће наредбом позвати избеглице да одмах крећу на пут, како би олакшале одступање војсц 
х опет који иду од гомилице до гомилице да би чули што, као просјак кад залази на врата да испр 
арош заставама и поче гомила кроз улице да се дере, музике да свирају и искупише нас све и проч 
су се са нашом војском до нишке равнице да ту наставе посао.{S} Одатле су узлетели и пали на Ко 
л те сам свукла с детета мокре хаљинице да их просушим крај ватре.{S} Свет се сабио у кућу као  
ешме или преко ограде додавали чутурице да им се напуне вином и пазаривали поморанџе, алве, сим 
Зађоше људи у махале и забачене уличице да покушају наћи кола, коње, волове или ма шта чиме би  
а је оставила, ни једно не пружа ручице да га мајка прихвати!{S} Оно <pb n="502" /> горе, прво  
север а други на југ и одведоше бегунце да их предаду у загрљај двема разноликим судбинама.</p> 
рш!“ Свирачи засвираше а мени поче срце да расте, као да сам слушао свету литургију у цркви; до 
и почупао нечију тарабу, те вуче прошце да их стави на ватру.{S} Нађе се узица те увезаше врата 
<p>Ноћ поче јаче да осваја, а зима јаче да стеже.{S} Краља опоменуше да му ваља лећи.</p> </div 
роз ноћну тишину.</p> <p>Мраз поче јаче да стеже и ведрина да осваја.{S} Кроз прљави вео, који  
ве што Србин зида.</p> <p>Ноћ поче јаче да осваја, а зима јаче да стеже.{S} Краља опоменуше да  
 коњаник што нас предвече сустиже, рече да и тамо већ прашти пушка.{S} По нашем изласку из варо 
некако поручник погледа у мене кад рече да се одвојимо у потере.{S} Трчали смо низ друм, па кад 
.{S} На послетку, неко испред мене рече да је доле, у селу, једна капија отворена, да је двориш 
ти болничарка.{S} Он се избрецну и рече да није потребно.{S} Отишла <pb n="431" /> сам опет али 
ам и онога младога официра који ми рече да је покојник још у Призрену преминуо а ово довде, до  
е дивљакуше.{S} Запитах га и он ми рече да је у гробу жена, јуче су је сахранила њена деца а он 
ништа нисам могла чути.{S} Неко ми рече да би се најбоље могла распитати у којој окружној болни 
 јутро сванути.</p> <p>И Лазар нам рече да не ложимо никако ватре напоље на чистини, може се уз 
жњу на вас.</p> <p>Она ми погледом рече да је тако.</p> <p>— Сами сте ваљда, ни с ким својим не 
а нас надлећу и аероплани.{S} Неко рече да дају и знаке и одиста, мало за тим а њихове батерије 
нама! — предложи онај што мало час рече да ће у планину.</p> <p>— Не тако! — рећи ће друга сенк 
не разумеш и не видиш суседа, који виче да се склониш, не разумеш и не видиш ни онога за тобом  
есто пута и заоштравала до сукоба, поче да се исписује неко поуздање и вера у оно што је војвод 
дало тамо.{S} И то поуздање отуда, поче да се шири полако и постепено и овамо у позадину.{S} Ни 
а под његовим јастуком.{S} Најзад, поче да се тегли, испружи руке и отвори оно једно око.</p> < 
пре пољем а затим, један по један, поче да узлеће у зрак и упутише се тамо ка планинама које су 
апеваше а цео народ што је слушао, поче да плаче.{S} У мога бабе оволике сузе а и мени се стегл 
који је покрио небеско плаветнило, поче да жмируца звездица једна, па онда две и три.{S} Једна  
ам је једина помоћ!“ Тек то рече а поче да пршти кандило пред иконом светога Јована Крститеља.{ 
над својом победом.</p> <p>И борба поче да расте, да се пење и да бива све огорченија, те предњ 
 ћутања, па после извесног времена поче да ми казује о свом брату.</p> <p>— Био је млад, тек се 
ах зањиха своје воде, тако светина поче да се љуља и њиха, нагињући унапред, као једна и једнос 
>Он чучну и унесе руке у пламен па поче да их крави, а као кирију за грејање морао је одговарат 
ло, јер мало затим око свих ватара поче да изумире разговор или се чује реч и две а придигли се 
шљао на време, јер у то доба ватра поче да узима све већи мах.{S} Сад смо већ знали да туку и Т 
ека.{S} Тек прскоше сандуци па кад поче да се просипа по блату орден.{S} Сви сандуци пуни Карађ 
.</p> <pb n="172" /> <p>Официр тад поче да ми казује о борби на Чачку.{S} Казивао је много и ја 
 кроз открављено окно његов поглед поче да блуди по оној даљини која се у сивој и бледој перспе 
која бљује лавину.{S} То упоређење поче да расте, да се допуњава и да ми се намеће.{S} Ено, ено 
и водови се сручише доле на ниже и поче да прашти бомба.{S} Немци потисли већ оне трупе које су 
же с Бањице десети кадровски пук и поче да се расипа у ланац.</p> <p>— Ланац? — цикну мајка пре 
 издржати.{S} Ађутант се забрину и поче да осматра лево и десно, хоће ли наћи кога, ко би повез 
>Поноћ је давно минула и таму ноћи поче да осваја бледило зоре.{S} Доба је већ да се мртви врат 
воје!</p> <p>У том часу непријатељ поче да се колеба и пуковник то запази па пожури опет предњи 
циш у воду.{S} Граната за гранатом поче да сипа у редове несретних бегунаца.{S} Коњи почеше да  
ва, три ваљда...{S} Изнад нас небо поче да се прозире али је у шуми још био мрак и оне свећице  
а начелниковим, по којима се убрзо поче да креће густ облак дима, јер се уопште ових дана у мно 
 путевима и допирало до нас те нас поче да обузима неки нови осећај, да се буди у нама оно што  
шина, потпуна тишина.{S} Мене опет поче да хвата неки страх, не знам зашто, не знам због чега.{ 
, који се завршио сломом Србије, отпоче да се ређа.{S} Сваки је дан носио свој догађај а сваки  
спрсла али нисам осетила ни једно парче да нас се дотакло.</p> <pb n="478" /> <p>Превијала сам  
од тих ватара седе две жене и муку муче да се споразуму.{S} Једна је од њих у мушком војничком  
и, кад Радојицу одведоше кући, доконаше да село пође <pb n="249" /> у збег.{S} Да остану у селу 
а.</p> <p>— Ама, зашто баш нас изабраше да код нас уђе непријатељ што дубље у земљу? — гунђа пе 
 свирају и искупише нас све и прочиташе да је Београд пао.{S} Морали смо да се веселимо и ми, а 
ометна топа тако, да ови намах заћуташе да не би били уништени.</p> <p>Пуковник, командант седм 
о грла.{S} То је она, што Бојко причаше да је кућаница, да је мудра.{S} Њене мудре очице остале 
у ову батерију, ослобођени јарма, узеше да дахћу очекујући да им се положи храна.{S} А официр,  
p>Војници, који су хитро сјахали, узеше да ослобађају малаксалог коња који је посрнуо и још се  
о, јер смо сви били поспани а оне узеше да спреме јело и тако у послу прође тај први дан.{S} Та 
чео је да шестари.{S} Наши топови узеше да га гађају али се јавља и други тамо над Чукарицом и  
едни пођоше по сено и дрва, други узеше да стоварују каре, трећи да побијају коље за које ће ве 
 који су били у задњим редовима навреше да се пробију; настаде плач деце, псовка жена и свађа љ 
оњем Шору, где смо ми становали, почеше да падају кућа до куће, од кафане Шарана па редом.{S} З 
ма, посматрајући ону мртву децу, почеше да ми врцају сузе на очи као бујица и ја још снажније,  
</p> <p>Тек смо сишли низ друм а почеше да нас надлећу и аероплани.{S} Неко рече да дају и знак 
них ноћи и колико суморних брига почеше да море старога Краља.{S} Он се није бојао самога рата  
а, мало за тим а њихове батерије почеше да туку у наше гомиле.{S} Настаде врисак и цика и заљуљ 
е, лампе и свеће, које голе руке почеше да износе ван прозора како би бациле светлост на мрачну 
ка потврду вести.{S} Те гомилице почеше да расту прибирајући се са разних страна и већ за један 
о.{S} Подигоше даску из патоса и почеше да копају земљу под патосом.{S} Ваљало је ископати гроб 
ела да се шири дуж целе махале и почеше да се буде по кућама и они који у тврдоме сну нису ни ч 
боко у воду, све дубље и дубље и почеше да ми се јављају све неке лепе и чаробне слике, баш као 
дове несретних бегунаца.{S} Коњи почеше да се пењу у пропац, кола да се преврћу, ствари се расу 
 отворише се капиџици, иза којих почеше да извирују чупаве главе из сна разбуђених скопљанаца.< 
ала сам тога часа да и ја не треба више да живим.{S} Освестило ме је одојче, које ми је било на 
Један пут ми је говорио како треба више да се пазим но остале девојке, јер немам мајке а отац м 
{S} Упалила сам лампу, нисам смела више да седим у мраку.{S} У том зачух и бат тешких ципела пр 
 он, одмахујући главом. — Нема шта више да се погорша.{S} Одсечена ми је рука.</p> <p>— Одсечен 
е.{S} Зато, крећите.{S} Немате шта више да чекате.</p> <p>— Напоље се понова говори о доласку Ф 
S} У осталом, немају ни власти шта више да чекају; да се збрину још о овом заосталом становништ 
— него знам, видим.{S} Нема ту шта више да се мисли!</p> <p>— А ми смо све полагали у ту Моравс 
је мало час одмако, па сад не може више да је нађе.</p> <p>Жагор на све стране и праштање гламњ 
.</p> <p>— То значи, ви не сумњате више да ће нас и Бугарска напасти?</p> <p>— То је више но из 
би и та је мисао почела све више и више да га обухвата и да осваја.</p> <p>— И ако погине ко од 
знам како!</p> <p>Затим, не могући више да издржи поглед малог мртваца, који је лежао на његово 
о старије а нас децу и младину оставише да спавамо.{S} Сабрале се жене око Лазара а он им казуј 
сакрити је не може.{S} Па онда наредише да им се отворе све куће да изберу себи конаке.{S} У мо 
дуго, па нас онда пребројаше и наредише да крећемо праћени старцима из трећега позива.</p> <p>— 
забадо штап у раскаљужену земљу од кише да објасни положаје, забадо прстом у станични зид показ 
о непосредној близини пешадије, учинише да се борба на један мах освежи.{S} Пешаци дигоше главе 
део већ на нашем земљишту.{S} Овде пише да нешто у Солуну, али већи број у Србији, има 110.000  
 да се искупимо пред црквом и запретише да ће све село у прах и пепео, домаћине на колац а чеља 
мрзосмо!</p> <p>Сви се пренуше и сетише да треба одиста нешто учинити, да се треба на нешто одл 
ће, имајући војску у рукама, моћи лакше да натури грчкоме народу политику која му се наређује и 
аше се с разних страна и још не стигоше да један другоме одговоре а оно пушка и по други пут пл 
</p> <p>Замолио сам људе те ми помогоше да нађемо кола.{S} Док су ова стигла, стајао сам крај б 
е још како сам плакао, кад нас изведоше да се закунемо Краљу Петру.{S} Кад сам изговарао оне ре 
 то пуца? — скочи поручик и док хтедоше да му обрате пажњу на Бојка, Бојкова пушка отпоче убрза 
Деца нека која протрчаше улицом, рекоше да су Немци код Калемегдана покушали и прелаз.{S} Веле  
је била затворена а неке ми жене рекоше да је тетка још јутрос рано избегла.{S} Када сам се вра 
ао да се селе.{S} Запитала сам и рекоше да су рањеници из ове болнице однети јуче у Приштину.{S 
и Калемегдан.{S} Пролазници неки рекоше да је онај први аероплан тукао Бањицу митраљезом.{S} Де 
 је била затворена.{S} Најзад ми рекоше да идем начелнику војне станице и ја се упутих њему.{S} 
у, ишла сам за гомилом.{S} Једни рекоше да бегамо ка Топчидеру, тамо ћемо моћи да се укрцамо у  
кој долини, опазили ватре те нам рекоше да је то Суха Река где вечерас морамо заноћити.{S} Небо 
на на време чули.{S} У јутру нам рекоше да су то пуцали Руси, чије су батерије биле на граду и  
рану.{S} Отишла сам, али ми тамо рекоше да је то војна болница и упутише ме у општину.{S} Рекош 
 сила не протутњи друмом.{S} Још рекоше да ником, ни женама ни деци, не говоре што су доконали, 
а по једном погачом од куће, мирне душе да их даље чека „краљев хлеб“ и државна брига.</p> <p>— 
 зима јаче да стеже.{S} Краља опоменуше да му ваља лећи.</p> </div> <pb n="622" /> <div type="c 
мен пуца а шљунак се расипа.{S} Под воз да легнеш па ћеш пре остати жив но у Топчидер да одеш.{ 
у, један са запада а други са истока, и да ће овај са запада најпре много тегоба имати али ће н 
 које сам гледао са Врдника, као роб, и да ме прати стража са пушком?{S} Срамота ме је била од  
непријатељем, ту око трнавске механе, и да се ту зауставило непријатељско наступање, јер је ноћ 
 се немилостиво разорени сан настави, и да се још једном пође путем историје, путем традиције,  
азао сам да сам у Нишу <pb n="644" /> и да ми је добро.{S} Једнога дана, неки наши кад се врати 
 коме никад више нећу знати гроба.{S} И да се заврши тај тако рећи покољ, који је Бог мојој пор 
одвојити од школе.{S} Учи и слуша.{S} И да видиш само како он пази књигу, да му не кане кап вод 
се бега.{S} Зло је тамо, веруј ми.{S} И да си се вратио кући својој, мислиш оставили би те они  
n="582" /> из којега је и поникла?{S} И да ли је тај Усуд хтео да слом српски понови на истом м 
 мртвих и официра и војника.</p> <p>— И да није дошло до крви, у Ђаковицу се више не би могло!  
стигли савезнички посланици?</p> <p>— И да нису стигли, из Скадра ћемо моћи добити везе са саве 
ве ватре, дуго сам стајао.</p> <p>— А и да те нису ухватили, куда би бего? — говори благо један 
>Нисам је хтела узнемиравати у болу а и да сам хтела, нисам имала речи, не би их умела наћи.</p 
Бога ми, велим, сутра кад почне борба и да их не убијамо него овако, <pb n="30" /> да их зароби 
оређење поче да расте, да се допуњава и да ми се намеће.{S} Ено, ено, планине се већ жаре и гор 
тељ напао Тимочку Дивизију II. позива и да се XIII. пук повлачи у нереду.</p> <p>Када су се тог 
акли напред и напали други ред ровова и да смо ја и Србијанац остали сами, међу мртвима и рањен 
 преживљујем један од најтежих часова и да се у мојој души ваља један од најтежих болова.{S} Јо 
еши уцвељенога, да оснажи малаксалога и да проведе народ српски кроз море патња и страдања.</p> 
чи да нам је Европа најзад поверовала и да нам је одиста прави савезник!</p> <p>— Само кад би и 
се помиримо са уништавањем материјала и да одмах, одавде још, јавимо савезницима да смо принуђе 
да <pb n="191" /> осмотри непријатеља и да учини потребне измене у распореду а охрабри оне, кој 
лији.{S} Чула сам да је био у борбама и да је добро прошао.{S} Био је и храбар.{S} Толико сам с 
у снежним амбисима и смрдљивим барама и да ће Србија читаву једну генерацију своје омладине про 
о повући те да их не носе на раменима и да не гладују успут.{S} Спавали су по друмовима, сеоски 
ујући да се сад налази мећу дивљацима и да је можда то баш та ватра на којој ће га пећи.{S} Нем 
ем тамо, да се борим са вама старцима и да погинем.</p> <pb n="613" /> <p>— Куд би ти, Господар 
ештења са фронтова и са других страна и да, у споразуму са Врховном Командом, донесе и последње 
њу да праве и шале на његов рачун, па и да га дозивају и да звижде, ма да се доле до Бојкове ку 
изманеврисао клисуру Овчара и Каблара и да је заузео Чачак.{S} Тражи хитно Армијски Штаб! — дре 
м да сам сама да имам нешто мало пара и да ћу изаћи да купим хлеб.{S} Онда су ми наредили да ни 
 прими тешке ударце разбеснелога мора и да им одоле.{S} На томе камену лежи и сада пуста и жртв 
почела све више и више да га обухвата и да осваја.</p> <p>— И ако погине ко од наших тамо, поги 
ене наредбе имају извесног ауторитета и да важе нешто.{S} Било је команданата који се од обично 
едни су тврдили да је гађана Чукарица и да су наши <pb n="450" /> одговарали са Бановог брда, а 
 Али сад, ко би могао да ми што прича и да ме заварава, кад је он отишао.{S} Нисам више била ни 
е ми у том тренутку да не примим хлеб и да вичем за помоћ али се преплаших његовог погледа.{S}  
а дочекује, помаже му да изнесене лов и да разапне мреже, залаже га топлом вареником, пресвлачи 
уморни и необавештени повуку под кров и да сутра наставе исти посао.</p> <p>Пред подне, кад би  
пакосно песимиста,</p> <p>— Па најзад и да се напусти!{S} Зашто да се не напусти! — узвикује ох 
 бојиште, где год је чуо да има борбе и да има опасности.{S} Није се у Рибарској Бањи одморио н 
но знало да је ово последњи дан борбе и да је већ одлучена судбина Скопља.</p> <p>Киша је лила  
 одустаје од сваког покушаја офанзиве и да се враћа у важност решење команданата од 16. новембр 
е само толико, колико да испружи ноге и да дане душом и, том приликом, он је казао да је Румуни 
 га.{S} Приђосмо сви да видимо шта је и да помогнемо човеку.{S} На друму је лежао мртав човек и 
у добили наређење да напусте положаје и да се повлаче у правцу качаничкога кланца и оно су били 
Енглеске, Француске, Русије и Италије и да их упозна са ситуацијом у којој се земља налази од т 
расположење војске, количину муниције и да учине све припреме за евентуалну офанзиву.</p> <p>Ка 
асне да су то нередовне трупе учиниле и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> < 
 као прву своју љубавницу, да је грле и да — падају.</p> <p>Румена се крв измеша са мутним вали 
 свој народ у данима очајања и невоље и да бегство првога, који је то име носио, није значило н 
же глас да је пало и Младо Нагоричане и да су власти напустиле Куманово и запалиле магацине са  
 увек да ће се вратити на своје имање и да ће његов повратак, са српском војском, значити слобо 
 <p>И борба поче да расте, да се пење и да бива све огорченија, те предњи наши почеше <pb n="19 
, расути по њивама, приберу што тешње и да најогорченије бране друм, којим ће непријатељ наступ 
ма објасне да су и то нередовне трупе и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> < 
 на утрини, око ватре, да се прихвате и да се разгреју пре него што легну.{S} По лицима, осветљ 
е је подржали колико да прихрани дете и да га метне на <pb n="13" /> ноге.{S} Кад из детета изр 
туку.{S} Почеше жене и деца да вриште и да се спасавају.{S} Бегали су на коцељевачки друм па за 
м опет диже главу и настави. — Где ће и да изнесе главу, видиш како се то гине.</p> <p>— Кад је 
м се да ми не зазебе.</p> <p>— А хоће и да се угади, ето, везао си прљавом марамом.</p> <p>— Мо 
а бар пет шест пута да оду до станице и да се врате.{S} Са њихових точкова далеко прска каљава  
 топ официр, сам официр да контролише и да нишани.{S} Животом плаћа ко удари у болницу.{S} Четв 
реко Дунава почиње бивати њихов пораз и да у Нишу са поуздањем гледају у ситуацију или бар такв 
розори да се осветљавају, почеше људи и да се облаче не могући понова да заспе, узнемирени овом 
да се ни ова варош неће моћи да одржи и да чиновничке породице већ напуштају Штип и одлазе у Ве 
у из Ниша у Битољ; од њих смо сазнали и да су за собом оставили спреман нарочити воз којим су т 
, да ви знате како смо ми радо гинули и да знате како смо завидели ономе међ нама, којега су пр 
ули, да допуне оним што нису они чули и да прокоментаришу поједине вести.{S} Тако побране са ра 
добро не уверимо, да су далеко отишли и да се неће истим путем вратити.</p> <p>Тако је и било.{ 
 да не ложимо ватре никако на чистини и да се повучемо дубље у пећину.{S} Рече нам још да ће на 
е: да се Руси одиста искрцају у Варни и да Французи, са половином снаге о којој се овде прича д 
ио се под једним храстом да се одмори и да прихрани коње са оно мало зоби колико му се још сачу 
 се изостаје, да се праве дуги одмори и да се малаксава.{S} Клонули од глади сваки час су седал 
 да се борбе воде на Јанковој Клисури и да Бугари напредују ка Лебану.{S} Да би, као горак лек, 
ар један делић Отаџбине моћи сачувати и да су бегства настала тек од момента, кад се то уверење 
S} И, ја вас уверавам да ћу је вршити и да нећу тражити да ме поштеде!</p> <p>Опет ућутасмо и о 
 везу са командом трупа нових области и да сазна што ближе о догађајима код Ђаковице, одакле су 
е још Чачак напустиле све наше власти и да су обе ћуприје на Морави бачене у ваздух.{S} Неприја 
рбе више нема, да се сад само повлачи и да се арнаутска села у овој околини непријатељски држе  
пире, угасио се живот; изгледа ти чак и да се ваздух разредио и тајанствена нека тишина освојил 
у се наређује да одмах крене за Чачак и да гледа да се пробије кроз варош, иначе му је батерија 
 заставама, да се спрема свечан дочек и да је неописано расположење у Нишу.</p> <p>Мало доцније 
ћи, рекла сам им да ми је отац војник и да никог другог немам.{S} Питали су ме ко станује самно 
аздуха, треба му зрака; помислила сам и да сиђем, па ма и пешке наставила, али се није могло ни 
е су ти ђенерали?{S} Хоћу да их нађем и да их замолим, сутра у зору нек изведу топове тамо на о 
изложио војвода Мишић али, не верујем и да је стање бугарске војске такво.{S} И ако су их борбе 
сле извесне паузе. — Примам и верујем и да је стање аустријске војске такво какво је изложио во 
 Желео сам да ништа око себе не видим и да више ништа не чујем.{S} Напустио сам страну друма, к 
ан прозор да се затвара а мало за тим и да се гаси.{S} И опет завлада улицом дубока тама мочарн 
о још да је недовољан број војске као и да нема више ни коморе ни профијантских одељења.</p> <p 
 који доносе и вест да је Страцин пао и да су наши одступили ка Младоме Нагоричану.{S} И ови но 
гласови да је пао Чачак, пало Краљево и да Аустријанци слазе Ибром и Расином а Бугари напредују 
а се кренем.{S} Већ сам био натоварио и да сам којом срећом кренуо, ја бих сад већ био у Битољу 
pb n="371" /> <p>— Грешни Бојко, како и да не полуди! — додаје други.</p> <p>— А кој’ отац не б 
њен, чула сам да је изгубио једно око и да му је вилица размрскана те не може још да говори.{S} 
ике и скупоцене жртве; да нас је мало и да морамо сви, сви изгинути и сатрти се у служби тој ид 
и.{S} Осетио је да ми је довољно било и да ми је довољно казао; осетио је да је одлио мало горч 
о био у кућу да види има ли кога тамо и да пита шта би човеку, изађе отуд блед као восак.</p> < 
нуђени да од својих намера одустанемо и да се бацимо на милост и немилост у албанске кршеве.{S} 
ај.{S} Наш је интерес да је напустимо и да доведемо непријатеља на Страцин.{S} Ту ћемо га тући! 
 били само забринути, сад већ почесмо и да страхујемо.{S} И у чаршији и по махалама се ускомеша 
знајући да је њихово место обезбеђено и да бесправна гомила бегунаца, болесника и несретних пор 
избријан срески тип, покушао је уступ и да постави по где које питање али је капетан само одмах 
а су Бугари заузели Тетово и Гостивар и да напредују даље.{S} Свакога тренутка могу пресећи пут 
овице и Пећи.{S} Тога дана почињу већ и да се враћају са Љум-Куле они који су јутрос и јуче кре 
ари слазе са венца Црне Горе у Мораву и да су једним ноћним препадом ушли у качанички кланац и  
е на његов рачун, па и да га дозивају и да звижде, ма да се доле до Бојкове куће не би ни чуло. 
мо као браћа а да нам се жене гледају и да један другог помажемо.{S} Тако смо се братски и без  
ли.{S} Узеше опет наши да му довикују и да звижде, и ако се не чује донде, а он стоји пред врат 
да она тронуто участвује у нашем болу и да га чак присваја.{S} Климно сам благодарно главом про 
ла <pb n="248" /> пође да плави земљу и да сеје невољу и зло.{S} Зацика нејач, заплакаше мајке  
ће једна страна сила преплавити земљу и да ће Србија робовати или три недеље, или три месеца ил 
а ће они ујутру доћи да једу цркотину и да ће ме пробудити.</p> <p>Толико само и на сва даља пи 
заузели Зелениково и Катлановску Бању и да Бугари због тога нагло одступају са Качаничкога фрон 
ке поручујући овима да застану где су и да се постарају добити везу са њим а сам одмах крете ка 
то знамење јунаштва ваља већ по блату и да га арнаутске жене збирају у корпе и кецеље да снабду 
ња мирна ноћ у њиховом невином животу и да сад већ улазе, да ступају у један догађај који ће у  
имо мене, да они иду на своју Голготу и да је хришћанство према Српству тако сиромашно жртвама. 
 фронта да прате госпођу потпуковницу и да чувају њено буре с купусом! — и даље гунђа гомила.</ 
Један ме само научи да одем у болницу и да се понудим за болничарку.{S} Вели: примиће те јер им 
у ја био и брат и отац.{S} Па ја узех и да бринем о кући а њега дадох на школе.</p> <p>— Је л’  
таје ништа друго до да промене правац и да се упуте на север, преко Ђаковице и Пећи.{S} Тога да 
 пушку, да полетим у србијански ланац и да загрлим све оне, све оне, што пуцају на мене!{S} Ох, 
вили би те они крај деце да их гледаш и да их храниш.{S} Не би боме, него би ти опет дали пушку 
а кад једна српска круна пада!</p> <p>И да ту мисао подвуче и појача, он пружи прст на једну за 
 пут срамота ме што сам човек!</p> <p>И да је то бар једина бона и мрачна слика на овоме путу.{ 
њега журније, не осврћући се, као да би да побегне од приказе, од знамења, од некога тајанствен 
.{S} Дрим хуком дере под њим, као да би да заглуши уздах, последњи уздах прогнаних.{S} Зора још 
благодарно и пратио ме ћутећи као да би да ме не узнемири у мојим тешким мислима.{S} Једва, кад 
оразуме, била је Францускиња и хтела би да јој понуди једну кутију конзерве, видећи је како гри 
.{S} Па понео и ја.{S} А не знам шта би да нисам понео кад морам ево четири динара да платим хл 
.{S} На соколу од сухога злата, који би да се отисне са грбине богатога шлема, крила пребијена, 
лана, сасушити венце славе оних који би да их из овог рата понесу.</p> <p>Промакао сам кроз гру 
е српске војске може дати:{S} Бугари би да присвоје себи јефтину славу да су они задали дефинит 
 тамо у <pb n="239" /> рововима а он би да спасе мезимче своје, последњу наду и потпору куће св 
 тихо и без шума копали, и навиривао би да види је ли посао готов.{S} Гроб се морао дубок, врло 
ло у састав Врховне Команде, признао би да јој је и триста коња мало — одговара му један, који  
— одговори му једна жена — али морао би да се враћаш а ко зна да и тамо већ не туку топови.{S}  
ви свога саговорника лиферанта, хтео би да му објасни како је сасвим излишно ићи у Солун.</p> < 
 изашао сам да поседим мало.{S} Хтео би да сачекам Моравску Дивизију.{S} Треба већ да стигне.</ 
ере и он се сад бунио и немоћан хтео би да се одупре овој бујици неповољних вести.</p> <p>Млади 
 наредник.{S} У најмању руку требало би да је каса какве дивизијске области или интендантуре, а 
S} А заробљење једнога Краља учинило би да у војсци, која треба да задржи непријатеља, клоне ду 
 Хоћу ту, у последњој, у одлучној борби да погинем.{S} Немојте ме саветовати, немојте ме одгова 
те сад сами, не би ли се заплакали и ви да сте били на моме месту, да сте све то својим рођеним 
ну те, пошто се свако још мало позабави да поправи ватру, поче један по један да се пружа по по 
 бацио сам пушку и почесмо онако крвави да се љубимо.{S} Плакао је и он.{S} Затим се као браћа  
 доцније и телефониста са централе јави да је разговарао са својим лесковачким колегом и овај м 
коњ остаде у месту.{S} Ордонанс му јави да су у Слатину стигли неки официри који га траже.</p>  
хтала, билетен Врховне Команде, настави да прати линију која је бележила положаје наших трупа н 
ник ми се придружи опет, али не настави да казује, бојећи се да ће његово казивање бити сувишно 
о мртваче на груди.{S} Старац ме остави да плачем а сам спусти на даске дете што га је носио, п 
овлачи, ако се бар могу да спасу топови да не падну у руке непријатељу.</p> <p>Одмах за батериј 
 више безбедан збег.{S} Стигоше гласови да је пао Чачак, пало Краљево и да Аустријанци слазе Иб 
ода Степа осети и сам да је позван први да узме реч и он диже главу:</p> <pb n="709" /> <p>— Не 
по богу, где се скрио?</p> <p>Узеше сви да осматрају по правцу и по звуку.{S} Капетан запази пр 
м а без оружја?{S} Не бива то, него сви да кренемо; сви овако како смо, па шта нам да Бог!</p>  
 дизгине те уставио га.{S} Приђосмо сви да видимо шта је и да помогнемо човеку.{S} На друму је  
 оне њих спасу!</p> <p>Одобрише и други да је тако и заметну се око ватара разговор о разним пр 
 Наиђоше па питају има ли женске чељади да их дворе.{S} А ја рекох, сам сам, удовац сам и без д 
д чега треба почети, шеф станице нареди да се оде у жељезничку радионицу и отуд зовне мајстор.{ 
учини начелник окренув се мени и нареди да се дете однесе у општину.</p> <p>Улази затим војник  
ли од Дрине до Чачка.{S} Капетан нареди да се ту, код трнавске механе, изнад самог Чачка, остан 
 кретање непријатеља.{S} Капетан нареди да се војници, расути по њивама, приберу што тешње и да 
и број београдских новина.{S} Он нареди да потражи везу и распита се где се налази Команда Ужич 
ке цркве лије киша танади.{S} Он нареди да се челни топ скине, намести и, не говорећи ни речи д 
 што је раније рекао, војвода му нареди да понови рапорт о стању ствари и о снагама којима расп 
лном, који је упао у собу, те му нареди да поскида с чизама колико толико синоћне блато и спрем 
н и прекаљен пук, пуковник одмах нареди да се не чека, напад непријатељев већ да се он и то што 
е.{S} Ако и не зна шта му кажем он види да ме га је жао.</p> <p>— Што ја да га жалим, кад га не 
не благајне на чијем се лицу јасно види да је изгладнео а, по врату и траговима подваљка, да је 
овне Команде, отишао је болноме војводи да му реферише о свему.{S} Болесни војвода је пажљиво с 
По професоровом плану, за који он тврди да је из поузданога извора, моравска дивизија са тимочк 
не?</p> <p>Узе опет Пашић реч и потврди да према извештајима савезничких влада, које су примиле 
овода за то.</p> <p>— Видите ли ви људи да је на овим колима некаква архива?</p> <p>— Па шта?{S 
ад понова загледа познаде по броју људи да се то његова извидница враћа те јој похита у сусрет. 
е?</p> <p>— Поћи ће један од мојих људи да понесе ово дете, па пођите и ви с њим.{S} Оставите т 
погинуо?</p> <p>— Биће рабаџије у свађи да су се побили.{S} И данас у Приштини, дај Боже да ниј 
ивши све те околности, војвода предложи да се обустави наредба о одступању, да се војска прибер 
ко не контролише.{S} Такав човек налази да је Србији потребнији један кафеџија и бакалин, јер ј 
 змијурина која о сунчаноме дану излази да се уклупча на освећеној плочи часне трпезе или на пл 
 му се пут не отвара нити му ко прилази да га из блата извуче.</p> <p>Ватре лево и десно; на пл 
аника и Гилана, одакле непријатељ слази да још једном окрвави Косово.</p> <p>Уморан годинама и  
и не здравећи се и сва се предала бризи да се загреје, не обраћајући пажњу ни на кога.{S} Кад с 
а потражи нов положај и пожури пешадији да са њоме искористи ову артиљеријску паузу.</p> <p>Пош 
/> <p>— А како би друкче, да л’ старији да ратују а омладина...</p> <p>— А не, не, не! — прекид 
ућу, мајку, жену и децу, па се све боји да не застанемо, да не дође Аустријанцима каква помоћ т 
 је откидала са свога одела, па се боји да се не загаде.{S} Док мајка кроз сузе говори, дете пи 
 дуго, врло дуго задржа, те рекоше неки да пошаљемо по њега.{S} Заборавиће се, веле, па ће оста 
нови он још једном и настависмо ћутећки да корачамо један крај другога.{S} Најзад да прекинем ћ 
они престрављено и дохватише невојнички да скину шајкачу гледајући уморена старца, који је крај 
ве једно.{S} Али, питам ја вас: може ли да буде контузован неко који није храбар?{S} Ето, то пи 
 си прљавом марамом.</p> <p>— Можете ли да ми дате једно чисто парче крпе? — замоли чичица кроз 
ву и прекиде тишину:</p> <p>— Хоћете ли да чујете, да вам исповедим све своје болове.{S} Ја так 
а Влада га није усвојила.{S} Мислите ли да би за тако шта већ било доцкан?</p> <p>— Извесно!{S} 
али.</p> <p>— Питајте га, море, хоће ли да пуши? — вели поднаредник онима око ватре.</p> <p>Јед 
 могу да стигнем ни да утешим а камо ли да помогнем!</p> <p>А светина куља у канцеларију, и мол 
 брата.</p> <pb n="649" /> <p>— Могу ли да вам помогнем, да вас понесем?</p> <p>— Нећеш моћи ни 
не! — одговара чича.</p> <p>— А умеш ли да гађаш?</p> <p>— Знаш како је, господине.{S} Прислони 
погледом благодарио.</p> <p>— А умеш ли да се помолиш Богу за душу братњеву?</p> <p>— Не умем!  
ђено.</p> <pb n="695" /> <p>— Мислиш ли да крећеш?</p> <p>— Куда?</p> <p>— Па даље.</p> <p>— Да 
ло, да се борбе воде пред Кочанима, али да се ни ова варош неће моћи да одржи и да чиновничке п 
но казивао да су „они“ Аустријанци, али да је њој одвратно рећи то име.</p> <p>— Почеше најпре  
 двориште пуно кола, стоке и народа али да се ипак може наћи крајичак под кровом који је истуре 
S} То толико може Моравска Дивизија али да уопште помогне, да спасе ситуацију, доцкан је, врло  
зација и нас, који смо на јесен требали да се рекрутујемо а од пролећа ове године да служимо, д 
гинуо.{S} Оптужујем оне који су требали да нам даду пример а они су на против учинили да се раз 
и спреман нарочити воз којим су требали да крену за Битољ и страни посланици, ако после опаснос 
оћи онима који су чиновнику објашњавали да је свака опасност, ако би је и било, још врло далеко 
више пео број оних, који су се решавали да остану.{S} Док су се једни решавали да остану, други 
 да остану.{S} Док су се једни решавали да остану, други су <pb n="551" /> на против у овој нов 
у око стола за којим су дотле очекивали да мине поноћ.{S} Нико ни речи не збори, нико не диже г 
ити борбу а Французи су и сами веровали да ће примити ту борбу.{S} Па онда, 1812 године одступа 
 буде из сна, за који су синоћ веровали да га до зоре неће прекидати.{S} Најпре на једној кућиц 
ли су се они који су још синоћ веровали да неће никад доћи потреба да се напушта Скопље и они к 
тио црногорског жандарма, који се хвали да је све путеве и све стазе прошао па би знао усред но 
ра, па кад са тих висина нису догледали да нам стиже савезничка помоћ, прелетели су Дреницу и п 
овори реч или потражи што или се пожали да га боле леђа, ноге, крстине или само тешко уздане, п 
лица који су се ту свако јутро скупљали да један од другога чују <pb n="270" /> вести, да се ра 
ало се у касарну.{S} Кад су ме опремали да пођем у Винковце а мајка само уздише и крије се по к 
е посланици савезничких држава спремали да крену за Љум-Кулу и Дебар, то још није чинило тако т 
езничкога фронта, према којима би имали да изврше или измене своју заједничку одлуку донету још 
оследње одбране али ми нису ништа знали да кажу.{S} Један чак слеже раменима па додаде: „Ко зна 
 — „Право да ти кажем ага, да смо знали да ће нам овако честит ага доћи, <pb n="257" /> не би и 
<pb n="121" /> догледали, сви смо знали да је ту, па ипак је свак у себи овог тренутка помислио 
зима све већи мах.{S} Сад смо већ знали да туку и Топчидерско брдо и Баново Брдо, Топчидер, Сав 
 но у Скопљу.{S} Од њих смо још сазнали да су сва државна надлештва спремна да крену из Ниша у  
кође зашли од куће до куће и преклињали да им се уступи мало сувоте.{S} Веле, доцкан су синоћ с 
тече у кући, како Турци не би посумњали да је измицао из села.</p> <p>Тог дана само се о Турцим 
авати га.</p> <p>До Краља нису допирали да га узнемире они крици, надвикивања и жагор гомиле бе 
з очију господин Јанковићевих прочитали да он ипак није све казао, остали су и даље крај њега и 
{S} И они су се вратили у кућу и остали да сачекају непријатеља.</p> <p>Ми смо кренули, кренули 
е се није могло доћи, а сви смо осећали да би овога тренутка готово важније било сазнати шта се 
су се лећи, јер су били толико прозебли да су сну претпостављали бдење крај мангала.{S} Млади п 
ва ме често пред помишљу да смо потегли да градимо велику државу.{S} Питам се увек, има ли међ  
 промене.</p> <p>Ми нисмо још ни стигли да се запитамо: шта има та промена да значи, а почеше н 
те сачувани.{S} Надлежни су на то могли да мисле.</p> <p>— Ах, господине! — кликну он боно и пл 
лу, те не би ли Голијати једном увидели да је жеља за слободом малих јача од насиља великих.</p 
кад је већ извесно да мора умрети, жели да то што пре буде, да се самртник не мучи.</p> <p>— По 
ћен од народа који су слободу већ умели да цене, крваво угушен једном непријатељском поплавом,  
 и у томе часу било их је који су умели да се теше.</p> <p>— Крива Паланка пала, то значи Куман 
асност и старији грађани, коју су умели да процене значај те опасности.{S} Донете су пушке и ра 
и су дуго посла са њим, једва су успели да га натерају да иде у Призрен па они остали и даље да 
, те нису трпели готоване који би хтели да се греју а да не уложе труда.{S} Кренуо сам у мрак и 
 архиве и рачунске књиге, него би хтели да оне њих спасу!</p> <p>Одобрише и други да је тако и  
о би ви пример који сам вам навео хтели да прострете и на све њих.</p> <pb n="330" /> <p>— Па ш 
ћ наслоњена на пушку, али је нису хтели да приме те је и даље остала распуштеница.</p> <p>Кад о 
 тле или себичношћу, са које нису хтели да се удаље сувише далеко од својих имања <pb n="114" / 
ући! — веле они други који би још хтели да се храбре.</p> <p>Тако је у узбуђењу прошао цео тај  
атру наложити.{S} Људи су најзад почели да се приљубљују, да се више њих загрле, да се увијају  
’ се разбегао свет, да л’ се скрио, или да нисам ја у оној тмини залутала ван друма?{S} И кад б 
ући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови са заставама 
ући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови, на којима ћ 
о стола да стресу пепео са цигарете или да је угасе.{S} Ћутање, које то прати, даје о ој слици  
а иду на прсте, да шапћу међу собом или да ћутећки и споразумевајући се погледом врше послове.{ 
ови, јесте ли чули да је ко погинуо или да је рањен?{S} Ако су већ у војсци они су по канцелари 
ту страну, не би ли чули чију дреку или да се понови пуцањ.{S} Арнаутин се диже и оде да обиђе  
ну ту на преноћишту јер не би ради били да их у сред пустога <pb n="340" /> Црнољевског кланца  
ружју; распитивао је могу ли аутомобили да носе топ; може ли са аероплана да се нишани; колико  
биће све ако подуже остану.{S} Наредили да им се испеку беле погаче, да им се кољу кокоши, да и 
и да купим хлеб.{S} Онда су ми наредили да нигде из куће не излазим и рекли да у вароши и нема  
 смео раније да се искраде јер наредили да нико не мрдне из села.{S} Све домаћице претрнуле и н 
у мање више једнаки; сви су они тврдили да су непријатељске снаге које слазе са Косова, врло ма 
ски и његов друг нишки, одлучно тврдили да Бугарска и не мисли напасти Србију, о чему су они до 
о јучерањем пуцању.{S} Једни су тврдили да је гађана Чукарица и да су наши <pb n="450" /> одгов 
} Команданти су на тој седници утврдили да се одмах, једним делом већ сутра, седамнаестога нове 
чак који су скупо плаћене коњиће нудили да продаду по мале паре.</p> <p>У штабовима армијским н 
старешине многе муке видели и потеглили да се <pb n="260" /> одрже и подрже.{S} Стока сва покла 
скрхала кола.{S} Пришли смо и ми гомили да видимо шта је.</p> <p>Једна батерија, која је мало ч 
 даду пример а они су на против учинили да се разочарамо.</p> <p>— Видите, млади човече, ја не  
 разних кутака, где су се били склонили да се прихвате и збирају се наново у гомиле, оне гомиле 
ка, који су му се са поуздањем поверили да их превезе преко пучине.{S} По броју становништва, к 
торицу до сад питао и сви му одговорили да је истина.</p> <pb n="702" /> <p>— Истина је! — тврд 
ноћ поруши.{S} Колико смо се сви мучили да саградимо ову државу, па ето... поруши вила за ноћ,  
у им аустријски војници, босанци, рекли да неће остати у Србији већ морају да се враћају јер Ру 
или да нигде из куће не излазим и рекли да у вароши и нема хлеба али ће се они постарати да доб 
које га слатким, детињим гласићем, моли да их више не оставља саме, да остане крај њих, да се в 
 и условима за офанзиву, он за сад моли да се реши питање: имају ли команданти право да реше оф 
} Иде од дућана до дућана и лупа и моли да му се отвори или прети да ће разбити врата али нема  
давде, из Младеновца; па онда ме замоли да јој придржим дете, само док она извади објаву.{S} Из 
њих, можемо ли понети, јесмо ли дорасли да понесемо једну овако огромну задаћу?{S} Не прави се  
нђелиће?</p> <p>— Јесмо ли били дорасли да понесемо огромну задаћу оснивања велике државе или с 
омила радозналих пролазника, која мисли да један виши официр и један уредник новина, морају јед 
дане, у дане славе.{S} И место те мисли да га исправе и освеже, изазивале су код њега тешку кло 
 ту команду на коју је свикао, он мисли да се она још увек и њега тиче, зна да она значи покрет 
зближе Краља.{S} Сретно детињство мисли да Краљ никад не плаче, да је Краљ увек срећан.{S} Разо 
 сам предузела; стрепила сам од помисли да тај кога треба да молим, може бити војник; војник у  
n="202" /> а рука задрхтала при помисли да палећи топ шаље зрно које ће покосити читаве чете ра 
лски и пуковнички синови, јесте ли чули да је ко погинуо или да је рањен?{S} Ако су већ у војсц 
едилац са провога стола — јесте ли чули да је издата наредба да се евакуишу болнице и магацини? 
лочас дођоше и они војници што су зашли да нам нађу стан.{S} Мени и мојој породици припаде мало 
p> <p>— И право је, момче, они су дошли да отимају туђе, ми бранимо своје!</p> <p>У том часу не 
 вестима као што смо били кад смо пошли да га дочекамо.{S} Чаршија је скопљанска у томе тренутк 
ту бруку да артиљерија прави јуриш а ми да трчимо за њом.{S} Дижи главу, дижи, не бије свако зр 
дног рањеника пушку али није хтео да ми да!</p> <p>На ове речи цикну мајка и благослови у души  
 са напором корача.</p> <p>— Изгледа ми да сте били и болесни? — прекидох ћутање.</p> <p>— Лежа 
тим, па ће ши рећи:</p> <p>— Изгледа ми да смо опкољени и спаса нам нема; него... спреми се и б 
и своје људе.{S} Па добро, дозволите ми да се и ја на њу позовем.{S} Распитајте се, па ћете чут 
там се само куд сам пошао?{S} Шта ће ми да себе спасавам кад сам оставио жену и децу и без нова 
ед вратима, коме сам се јавила, рече ми да причекам док г. пуковник сврши телефонски разговор.{ 
, јер ће детету бити горе.{S} Рекоше ми да журим у Ресник па отуд у Младеновац, да се тамо јави 
ца и упутише ме у општину.{S} Рекоше ми да нађем свештеника и отишла сам у цркву, али га тамо н 
шла сам, распитивала сам се и рекоше ми да могу у воз ући у Топчидеру или Раковици или... нико  
 не теши но дражи бол.</p> <p>Рекоше ми да идем у болницу, да предам мртваче на сахрану.{S} Оти 
ас.{S} Чекамо сваки час наредбу па и ми да напустимо станицу.{S} Да могу, госпођо, ја бих вам п 
 можеш ти, могу и ја.{S} Оди, помози ми да се попнем!</p> <p>— Чекај да подметнем што! — рече т 
леснике.{S} Истерали су ме; рекли су ми да је болница пуна заразе, да се нико не пушта и истера 
редње одлуке: да породицу оставе а сами да крену.{S} И свако је тражио и налазио разлога својој 
розницом успламтелих очију.{S} Он појми да је Краљ понова у тешкој моралној кризи и, како још н 
Чачку.{S} Он окваси понова грло и поуми да почне, али напрегну слух и обрати пажњу на другу стр 
але где су им мужеви, те немају кога ни да их поведе ни да их усаветује.{S} Ту су биле мајке ко 
огод у кола.</p> <p>Али нисам стигла ни да пођем од куће.{S} Већ од осам сати у јутру отпочела  
оји се затим није хтео испред Бугара ни да уклони, већ је са највећим поверењем остао у Србији, 
жеви, те немају кога ни да их поведе ни да их усаветује.{S} Ту су биле мајке које немају начина 
нице, један омален господин не хтеде ни да саслуша вести које је она носила са воза:</p> <p>— Н 
амо питањима на која чичица не стиже ни да одговори.</p> <p>— Грађани, дабоме... жене, деца, љу 
д није терао.{S} Веруј нисмо им дали ни да се окрену за собом.{S} Оно је било, како да ти кажем 
ије им било до разговора, нису хтели ни да одговарају кад сам их питала.{S} Једнога дана донеше 
ели ми начелник — Не могу да стигнем ни да утешим а камо ли да помогнем!</p> <p>А светина куља  
дићи што раде, а није ми никад рекао ни да ме воли.{S} Он је самном само озбиљно разговарао и с 
одим дуге разговоре.{S} Нисам осећао ни да је време у овоме тренутку тим и таквим разговорима и 
итуација на овоме фронту, па не могу ни да вам кажем ништа, али... — затеже опет гласом који ка 
и ви тако исто као и ми били заваравани да савезничка помоћ стиже, када смо још имали и довољно 
а њему није синоћна војска а београђани да је ова, у низу њихових славних бораба, можда последњ 
 <p>— Са оне косе, али су тако скривени да не могу да их нађем! — вели капетан, командир брзоме 
огу да издрже те да не будемо принуђени да правимо мања одстојања.</p> <p>— Кад могу остали...  
у, нису успели.{S} С тога смо принуђени да од својих намера одустанемо и да се бацимо на милост 
рховна Команда напуштају земљу, уверени да се више ништа не може учинити, предузимати једну так 
не праштајући се и ако смо били уверени да се више нећемо састајати.</p> <pb n="271" /> <p>И ак 
је јуче говорио да смо толико претучени да сто година нећемо дићи главе, вели данас:</p> <p>— З 
друма где су нашли мало заклона, решени да ту крај ватре проведу ноћ.{S} На то их је определило 
на и друга ишту мајку.{S} Она у планини да их задоји поуздањем она у гробовима да им буса гробо 
</p> <p>— Ама, зар је то могло у истини да буде? — запитаће један трезвен старчић, који је дотл 
— морали сте и то мало крова у Приштини да напустите.</p> <p>— Морао сам! — слегох ја раменима. 
ад легне да спије не слутећи а домаћини да бдију, пад кад о поноћи попа удари три пут у црквено 
ме је најзад савладао сан, мени се чини да сам још увек једним ухом ослухивао: хоће ли доћи?</p 
ни прилазе једној групи, јер им се чини да се ту нешто живо разговара.{S} Затичући ту обичан ра 
однија.</p> <p>Када ме пропусти посилни да уђем у канцеларију, у моме погледу, на мојим уснама, 
у се облаци били густо сабрали, спремни да излију читаве реке воде.{S} Водна планина, која се у 
>На тај начин, наши су већ били спремни да приме и већу борбу која се одиста од тога часа и раз 
p>— Мислим, јесмо ли бар толико спремни да дочекамо прву навалу, дотле ће ваљда...</p> <p>— Шта 
у више, дигли руке, јер су почели и они да гину.{S} Не могу од куршума да се приближе рањенику. 
а дуга тишина и мукло ћутање.{S} Свесни да је већ наступио тежак, суморан, болан тренутак, нико 
ека у пољу.{S} Застали су на праг кућни да се определе, да изберу измеђ беса природиног и беса  
 у Призрен, шего би остао овде у Штимњи да посматраш борбу.</p> <p>Наредник после ових необорив 
 мајчин.{S} Тај ме осмех толико охрабри да сам унапред већ <pb n="517" /> сањала о своме успеху 
лиферације, молим вас, сем ако су кадри да нам лиферују савезничку војску.{S} Него, хоћете ли ј 
ришћани бачени у арену, очекивати звери да нас растргну.{S} Славићемо своја крсна имена по пећи 
шем! — и капетан приђе топу те се увери да је одлично наперен тамо одакле бљује непријатељска в 
пуштали, или и сами варани или у намери да заварају и охрабре народ и не дозволе да клоне дух у 
ром планула је и прва пушка и она откри да непријатељ није остао на положајима на којима је био 
а.{S} Почеше сад већ и поједини прозори да се осветљавају, почеше људи и да се облаче не могући 
испод кола, диже се и приђе нашој ватри да се загреје.{S} Негде у даљини пуче пушка те сви обра 
ју му је донео данашњи дан, ено га жури да је подели са својом породицом.</p> <p>Кроз ваздух, р 
е дубљу и дубљу беду.</p> <p>Влада жури да по распореду стигне вечерас у Арсит-Хан а затим што  
ређати очеву успомену.{S} Ако се и деси да погинем, мораш стегнути срце, мораш се измирити с ти 
к сече парче меса пре но што стигну пси да га подрпају.</p> <p>Што дубље у кланац залазимо све  
агљеним очима изгледа <pb n="675" /> ти да изнад моста, у пламеном луку трепере речи: <foreign  
сводила оне тесне уличице те изгледа ти да пролазиш кроз неке подземне лагуме.{S} И бат корака  
то и узми паре ал немој никоме казивати да су то ствари из официрске задруге.</p> <p>— А што? — 
ао, на рад!“ ја ћу полумртав поверовати да се тај позив и мене тиче, напрегнућу се, дићи се, кр 
ике и тешкоће које је требало савладати да би се само из вароши изашло.{S} Пет стотина метара,  
кају да се бране, па се морамо задржати да сачекамо појачање.{S} А и добро нам дошло мало одмор 
Шта знамо хоће ли их наши моћи уздржати да не крену још ноћас даље.{S} Да пођемо бога ми!</p> < 
вом лицу исписано.{S} Хоће ли дотрајати да види равну Метохију благословену миром; њена зелена  
> <p>Хоће ли он, хоћемо ли ми дотрајати да доживимо то?{S} Ово је први гроб, што га овако на пу 
аје дотле, хоће ли бар старац дотрајати да види децу, која су се јуче растала од мајке и њему г 
ета, преко којега смо морали прескакати да би нашли суво место на које се може стати.{S} Тамо г 
читељ казује, могао још горко заплакати да ми већ тешки догађаји, који су се провлачили кроз мо 
извесне обзире али, ви морате помишљати да има појава које изгледају могуће а у ствари су немог 
затим земљу угазити, треба је изравнати да се траг не позна, да непријатељ не нађе српске топов 
 су акције које непријатељ не сме знати да их не би осујетио или предухитрио!{S} А каква је ово 
а оних који пате.</p> <p>Морам признати да сам и сам био под утиском овога малога романа који ј 
{S} На Грке се није могло више рачунати да привуку на себе један део бугарске војске; на савезн 
ши и нема хлеба али ће се они постарати да добијем.{S} И одоше мирно, те мени спаде нешто с душ 
амо нешто имања па, рекох, кад се врати да га оженим те да то имање заједно подржимо.</p> <p>Пр 
 госте, преко којих ће они ноћас морати да прескачу, тражећи сточни измет којега сад неће бити  
онтом и, да се од ноћас можемо сматрати да смо у рату са Бугарском, гомилице су почеле пред под 
} Али њима тај сукоб ништа неће сметати да опет даље пођу; свака својим правцем, сем ако не уто 
збудио се град и данас ће очајно хитати да се спасава, јер поред панике коју је догађај од прош 
а највише Турци мештани, који ће остати да сачекају непријатеља.{S} Они су испунили друм и иду  
х могао доћи ноћас.{S} Морао бих остати да га дворим.</p> <p>— А како нас мимоиђе? — пита га бр 
ијој би се ватри прикучио, поче причати да долази са фронта.{S} Сви ућуташе и окретоше се да га 
, још у пуној мужанској снази, доживети да учествују и у сахрањивању те Круне.</p> <p>— Ко ће д 
ивању те Круне.</p> <p>— Ко ће доживети да је ископа? — рећи ће опет један од њих — Ми, или они 
био наступио, те је морао и сам увидети да другаче не може бити, отишао је најпре у цркву — то  
 Карађорђем унуком.{S} Он пође у памети да прибира, да тражи: нема ли једног истог историјског  
20" /> сам топот коња и почеше у памети да ми се намећу речи народне песме: и почех да их шапће 
волвером у руци, убија кога год примети да пуца у ваздух!“ Тргао сам се и осврнуо и, одиста сам 
 n="426" /> смо подједнаки, те ћу смети да му кажем:{S} Ето, и ти си унакажен, па те ја ипак во 
ка лампа, која је једва могла допринети да се разазнаду контуре тела те да их човек пролазећи н 
а са уверењем да непријатељ неће успети да пређе.{S} Тврдио је да су положаји наши на Бановом Б 
сата до зоре али ће и зора тешко успети да унесе светлости у мутну, јесењу ноћ.{S} Киша је целу 
Па ипак, све то казивање ја нећу успети да изложим њеним речима, јер те <pb n="446" /> су речи  
и лупа и моли да му се отвори или прети да ће разбити врата али нема снаге да то учини.</p> <p> 
 дршћу и стрепе.</p> <p>Капетан се сети да он одиста, ни по цену највећега успеха, не сме српск 
, као да се тог тренутка пробуди и сети да ми је дужна нешто.{S} И онда поче тихо да казује, он 
је стајао ослоњен.</p> <p>То ме подсети да сам га и ја видо прекјуче.</p> <p>Још у Скопљу, посл 
ћутећи.{S} У једном тренутку, кад осети да ја грцам, старац диже главу и погледа ме добродушно  
 тишину ноћи, која је владала, не осети да се ту нешто дешава.{S} И у околини ђенералове куће п 
 и, не чекајући да испусти душу, почети да кљују месо са њега жива јоште.</p> <pb n="336" /> <p 
ледњему одморишту, пре но што ће почети да се гаси сунце, где смо од умора попадали као покошен 
</p> <p>— Како не знаш?{S} Не може бити да не знаш; ти си паметна, ти си одрасла, мораш знати?< 
о! — рећи ће друга сенка — Боље ће бити да вас пет шест који имате оружје, пођете још једно пет 
 друма скрхала и нису се могла оправити да наставе пут; леже мртви волови који се распадају и о 
вот.{S} Јер, ви не можете претпоставити да ја, у овим годинама, нисам у овај рат пошао са одуше 
сти?{S} Да ли би се могло претпоставити да су се ови овамо руководили вером и надом те не хтели 
гим?{S} Да ли би се могло претпоставити да су они тамо опасност боље уочили или су малодушнији, 
о крило, шта било, тек треба обезбедити да се преспава ова ноћ, кад знамо како смо прошлу у Лип 
разуме се, очекивао да ће Краљ наредити да каре пођу даље, чиме би он био оправдан.{S} Али Краљ 
лужити као докуменат, који ће потврдити да се и на то мислило.{S} Али, да ли се Врховна Команда 
роз све ратове.{S} Не можете ви тражити да се једна традиција тако лако растури, за љубав тога  
равам да ћу је вршити и да нећу тражити да ме поштеде!</p> <p>Опет ућутасмо и оборене главе нас 
мо с кровом готови, ми ћемо тек опазити да немамо темеље на којима ће се тај кров држати.</p> < 
њала те се у ваздуху није могло опазити да се тама већ разређује.</p> <p>Када је прође навала с 
ријски и могао на другом месту доделити да се заврши ова велика трагедија коју сад преживљујемо 
војих пријатеља.{S} Хоћете ли дозволити да вам кажем један пример, који ће вам одговорити на пи 
ече је капетан, не желећи јој дозволити да каже оно што је и сам у томе тренутку помислио и што 
а својима понео, нити је хтео дозволити да то ја чиним.</p> <p>— Лакше ми је, лепо га ожалисмо! 
руга топличкога.{S} Хтео га је замолити да се побрине о његовој породици коју <pb n="228" /> ми 
тешила.{S} Тешко ми је било и помислити да се тако растанем од детета и неопојаног и неожаљеног 
 бедни коњић тешко моћи на себе примити да понесе једну породицу а стари деда тешко моћи примит 
, нити имам чим да му оперем рану, нити да је превијем.{S} Како ће је јадниче преболети?</p> <p 
а које не уме и не може да сагледа нити да предвиди.{S} До сад смо ишли нечему одређеноме, са в 
з тај мрак нико не уме да нађе пут нити да види свој град и своју кућу те ће по мраку да се пог 
морали огорчити, који су морали учинити да своју несрећу теже поднесем но што би иначе.</p> <p> 
дова.{S} Ми морамо нешто мало одступити да би се дочепали нових, виших положаја.{S} Заузећемо ф 
није се материном погледу могло сакрити да доле, у дну Уциња, испод Бијеле Горе, где се већ вар 
чека <pb n="212" /> хоће ли ко отворити да замоли за преноћиште.{S} Понудио сам и њима што сам  
е и ту сачекати наредбе које ће гласити да са батеријом крене на тај нови фронт.</p> <p>Преплав 
еће на пут поћи нити се са пута вратити да, среће ради, не уделе просјаку. <pb n="585" /> Отуда 
рафиста који је дежурао ноћас, увратити да пије, чуће се вести што их је он сазнао ноћас на деж 
пушку; оно што је остало да нас заштити да можемо изнети главе, пребраја се на прсте; ко напуст 
ама и њих наше власти нису хтеле рушити да не би вређале верску осетљивост својих поданика Тура 
а нишкој станици чуо је и потврду вести да се савезници већ искрцавају у Солуну.</p> <p>То искр 
Са кумановских положаја већ стижу вести да су Бугари одмах по заузећу вароши кренули даље, ка С 
ажарене пећи сипало је толико светлости да су улице бљештале и камен у калдрми се беласао као п 
лаву Божју и разгрнути камене прошлости да би на чистоме тлу, на здравици народне снаге и моћи, 
аставише деца слатким језиком наивности да задиру дубоко у рану која је жегла Краљеву душу.</p> 
ет, који није имао начина ни могућности да избегне судбину која га очекује.</p> <p>Живота још и 
 овде све до Багрдана немамо могућности да му дамо отпора.{S} А заробљење једнога Краља учинило 
— рече војвода — да ли смо у могућности да предузимамо офанзиву и поред свих прилика које нам ј 
 себе и терет, нити сам имала храбрости да идем даље у пусти мрак, ма да сам била већ <pb n="47 
ава, песимиста би хтео а нема храбрости да му се придружи.{S} Одушевљени наручује пиво „за све“ 
 погледима, али нико већ нема храбрости да ма како тумачи ствар, јер је сваком јасно да су сва  
наге да одвојим од недара, ни храбрости да га спустим на оне даске, на влажну земљу.</p> <p>Зан 
и — додаде он — па онда имати храбрости да се верује ма у шта!</p> <p>— Шта сте могли више виде 
, нико од говорника није имао храбрости да га ма једном речју узнемири.{S} Секретар се вратио и 
>Ту прекиде, немајући довољно храбрости да развије целу мисао и ману руком као да би хтео рећи: 
а у душу.{S} Његов друг, учитељ, заусти да каже нешто, па му реч заигра у грлу и недорече је ве 
горак и болећив осмех.{S} Једном заусти да нешто рече па се трже и уздржа, али тешко уздахну.</ 
о распитују о курсу наполеона навикнути да по томе курсу оцењују и ситуацију а затим слушају но 
оји познаје прилике у њих, па ћете чути да у њиховим бојним редовима гину и књижевници и песниц 
она којој припадају ове каре, и саопшти да он има наредбу да се са својом колоном заустави ту,  
а да имам нешто мало пара и да ћу изаћи да купим хлеб.{S} Онда су ми наредили да нигде из куће  
 тихо радили, ипак се није могло избећи да се кроз тишину ноћи, која је владала, не осети да се 
ом не одговарајући му.{S} Писар, видећи да на питања не добија одговоре, узе непитан сам <pb n= 
ајао на прозору и упињао поглед тражећи да види бар онај дим који је пао већ на воде Моравине и 
b n="692" /> нека обична питања, желећи да избегне даљи разговор о томе.</p> <p>Малочас дођоше  
. треба пожурити!... — шапће он, желећи да се све то што пре сврши, да што пре пође, да што пре 
 Врховном Командом у Крагујевцу, молећи да се саопшти Престолонаследнику <pb n="279" /> Краљева 
ок су рањеници и болесници кисли молећи да их пусте у вагон, дотле су официри — они што треба д 
та? — упиташе сви престрављено, мислећи да је ту већ оно што је свако слутио, од чега се свако  
тина у Ђунису разбија те вагоне мислећи да ће у њима наћи штогод што би јој могло користити или 
с.{S} Нисам је ништа припитавао мислећи да ће она сама наставити причу тамо где је прекинула, а 
и команданти, који су се затекли у Пећи да, на основу наредбе Врховне Команде, којом је првој,  
а, други узеше да стоварују каре, трећи да побијају коље за које ће везати стоку а четврти пођо 
оћас одрешио и отумарао; вајка се трећи да му је во црко од мраза, те како ће сад даље са товар 
— Ево вам један доказ! — умеша се трећи да спасе ситуацију — Када би опасност била близу, Коман 
, неко од оних што су измакли не хотећи да се задржавају, узвикну „Ево га и трећи!“ Мало час на 
 и сад иду не знајући куда и не слутећи да ће ускоро наићи на албанске планине где ће им таљиге 
дило се до последњега часа и не слутећи да је предњи део брода наишао већ на подводни ледени бр 
 дочекао лака и ведра срца и не слутећи да је то година која ће донети догађаје које је прошла  
јутрос и његова пушка пуца и не слутећи да недалеко иза фронта промиче његова породица, његова  
хлеба — тако бар сви мисле и не слутећи да ће по скадарским улицама падати као снопље и умирати 
p>— Могу! — одговара дечко и не слутећи да је то Краљева рука на његовом рамену.</p> <p>— А хоћ 
ној још је свирао оркестар и не слутећи да ће се малочас све угасити, све под море отићи.{S} Та 
амо је још свирао оркестар и не слутећи да ће нас за мало све прелити морски вали.</p> <p>У Ско 
ететом у наручју.{S} Морао сам им прићи да им помогнем споразумети се.</p> <pb n="596" /> <p>Он 
вне Команде и додавали: „Хоће госпочићи да се извуку!“ и на против, после те наредбе, чија је в 
с, кад планина буде пуста и мирна, доћи да је растргну.{S} Што дубље у планину, та је појава св 
овори. — Знао сам да ће они ујутру доћи да једу цркотину и да ће ме пробудити.</p> <p>Толико са 
ригом о сопственој опасности, нема моћи да види један шири интерес који је ван његове урођене с 
ешене руке према Грчкој, Бугари ће моћи да баце на нас два пута и по веће снаге од наших.</p> < 
вачему и нашле су да Французи неће моћи да изговарају њихова мало чудновата и за изговор доста  
 Аустријанци ни овом приликом неће моћи да одупру; српска ће војска једним очајним налетом повр 
анима, али да се ни ова варош неће моћи да одржи и да чиновничке породице већ напуштају Штип и  
узбуђење које ми је давало снаге и моћи да мисао искажем, није ми оскудевало ни овога тренутка, 
 да бегамо ка Топчидеру, тамо ћемо моћи да се укрцамо у воз и потегосмо сви тамо.</p> <p>— Кака 
еду у Рибарску Бању, где ће у миру моћи да преболе нова разочарења.</p> <p>Али, он већ нигде ви 
 утехе у томе било да ће нас варош моћи да прими ноћас под своје кровове колико да се огрејемо, 
треба имати кола.{S} Сутра ћу рано поћи да тражим кола.</p> <p>Те ноћи мало је ко спавао у Беог 
>Сви се преплашено погледаше, не могући да разуму старца.{S} И ађутант и сви остали из околине  
м, крај којега сам ја стајао, не могући да добијем место, говорило се о самоубиству потпуковник 
b n="287" /> би се од прозора не могући да догледа место где се тај велики и кобан чин догађа.< 
S} Вочићи тешко дахчу и посрћу немогући да извуку кола која сваки час упадају у пролоке, а две  
убоко тронут од ове ватре, избегавајући да се сретнем са погледом несретниковим, и пошао сам да 
и.{S} Кренули смо ћутећи и избегавајући да нам се погледи сретну.</p> <p>Увелико је превалило з 
ледњу жишку која догорева, покушавајући да из ње распири топао жар и пламен?</p> <pb n="21" />  
пљених.{S} Странама улица, покушавајући да се користе стрејама, иду тешким одом погрбљени носач 
е ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме х 
е ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме х 
 слетати на његова ребра и, не чекајући да испусти душу, почети да кљују месо са њега жива јошт 
 спуштати ка Чачку.{S} Претпостављајући да непријатељ мора бити негде у близини, капетан, јашућ 
 и управљао је чун свој ка њој, знајући да тако поуздано плови обали својој, кући својој, загрљ 
но, нити су се журиле узбуђено, знајући да је њихово место обезбеђено и да бесправна гомила бег 
све очајнија и све крвавија.{S} Знајући да је ово последња одлучна борба коју део расуте српске 
ом, отпоче одмах саветовање.{S} Знајући да собом води један одморан и прекаљен пук, пуковник од 
имали под свој кров бегунце, не знајући да ће се мало за тим и они придружити општој невољи.</p 
 одавде, у Краљеву и која, и не знајући да је он овде а слушајући тресак његових топова, који у 
вао, један је трговац чак, и не знајући да ће у томе часу говорити пророчанским језиком, рекао: 
а <pb n="515" /> онај свет и не знајући да сам му је учинила.{S} Не знам хоће ли ми је опростит 
кој ширини много страшнија и сматрајући да су најтежи део пута — излазак из вароши — пребродили 
и испрси се дете светла лица, осећајући да се умило славом и на младоме му се, ведром челу, исп 
/p> <p>— Зашто? — запитах је, осећајући да је то само бол, тежак бол који сви овога часа подјед 
 тренутка стресе целим телом, осећајући да му кроз студену старачку крв проструја топла грозниц 
о, пријатељу! — одговорих му, осећајући да сам му дужан одговора због саучешћа којим пита.</p>  
 Боже! — окуражи се песимиста осећајући да је у доктору добио потпору.</p> <p>— Пре свега не мо 
ола и креће погнуте главе предосећајући да су ово тек први кораци на дугоме путу патње и страда 
оји је стао узаме крај друма, очекујући да прође тужна поворка.</p> <p>— Разуме се да брине! —  
згладнела стока риче и њишти, очекујући да се прихрани кад је већ стигла на конак!</p> <p>Пред  
ге стране друма и иду лагано, очекујући да се среди колона те да и они добију места на друму.{S 
рет заустави и стоји у месту, очекујући да тамо напред где је застало одуши, па да крене даље.{ 
 <pb n="169" /> <p>Ја ућутах, очекујући да почне причу о борби на Чачку.{S} Он окваси понова гр 
себи.</p> <p>Сви га погледаше очекујући да настави.</p> <p>— Има је, велим! — понови војвода гл 
обођени јарма, узеше да дахћу очекујући да им се положи храна.{S} А официр, пошто је још неке н 
 припретила, колико од страха, верујући да се сад налази мећу дивљацима и да је можда то баш та 
ад им се не свиђа полазе даље, верујући да ће наћи боље.{S} Враћају се затим и кају, јер је већ 
ри у горње више делове вароши, верујући да ће се тамо моћи склонити.{S} Ипак по неко, онако усп 
пред својим затвореним вратима верујући да ће се газда вратити.</p> <p>Кроз мртве и забачене ул 
већ у себи донео одлуку и пошао је кући да се са својима посаветује о кретању.{S} Зађоше људи у 
ад се наслушаш тих вести, ти пођеш кући да твојима који брижно седе под каквим сиротињским кров 
јући на сваку капију редом и преклињући да их пусте ма где, у кровињару, у обор, у кокошињак, м 
земљи као глисте, запомажући и лелечући да се дочепају друма, <pb n="204" /> надајући се да ће  
у...{S} Да идем кући па да понесем деци да играју, овако не знам ни сам што ће ми — и он се саж 
 Нисте ви она мајка што даје живот деци да би је деца преживела, већ она, која мора преживети с 
ом, једновремено кад и страни посланици да би се користио заштитом која ће њима бити обезбеђена 
ик.</p> <p>— Била сам, вели, на станици да гледам свет.{S} Сва деца отишла, па и ја.{S} Стајала 
олини ђенералове куће почеше становници да се буде из сна, за који су синоћ веровали да га до з 
ако не знаш?</p> <p>— Рекли ми рањеници да је погинуо.{S} То толико.</p> <p>— Можда је то само  
е је.{S} Дечко је још синоћ казао мајци да он неће да бега, он хоће с браћом да погине, бранећи 
 колегом.{S} И ту, где знају радозналци да тај телеграфиста пије јутарњу кафу, окупиће се измађ 
Кад нам из села јаве да су наишли Турци да не ложимо ватре никако на чистини и да се повучемо д 
ад за нама официра са револвером у руци да нас гађају, већ и они са нама заједно, бацили сабље  
у пропустила па тек сад мобилише, значи да не мобилише против нас.{S} То је јасно као дан! — за 
и — ако мора и она прећи ћуприју, значи да иде пут Призрена.{S} Сви се очас збунисмо пред том м 
рпској територији, на Моглену.{S} Значи да у Солуну већ има довољно савезничких трупа које би м 
p> <p>— Знате ли шта значи то?{S} Значи да нам је Европа најзад поверовала и да нам је одиста п 
и успели.</p> <p>— Како?</p> <p>— Значи да ви многе ствари не знате.{S} Распитајте се мало; рас 
ен на источну границу, што има да значи да би Бугари, прелазећи границу, срели не само Србију в 
енерал даје сигнал за пожар, онда значи да кров већ гори.</p> <p>— Лађа тоне... лађа тоне! — уз 
реплашену светину.{S} Та куповина значи да Врховна Команда напушта Отаџбину и значи да је наста 
е — брани се онај — ал онда то не значи да је сутра већ последњи дан Скопља.{S} Евакуација се н 
мо одавна већ измирени, али то не значи да смо га и мирне душе дочекали.{S} На против, почели с 
нај победнички.</p> <p>— Ал то не значи да не може бити већ сутра наређено! — додаде доктор.</p 
рховна Команда напушта Отаџбину и значи да је настао последњи тренутак за спасавање.{S} И то ту 
 владе и чим они хоће у Битољ, то значи да код њих постоји неко уверење да ће се све ово у посл 
акле на левој обали Мораве?{S} То значи да војвода Мишић ни појма нема да је непријатељ изманев 
заустих ја забринуто.</p> <p>— То значи да тринаесту годину не можемо поновити.{S} Кад би се им 
ју испрала ни она силна киша, што значи да је скоро, после непогоде погинуо, можда и вечерас те 
ло пре обрати небу и Богу.</p> <p>Значи да се тачно на месту, где сам овога тренутка био, укрст 
п скине, намести и, не говорећи ни речи да је пронашао заседу, он темпира топ на сто метара пре 
ећи товар а ми сви за њим.{S} Нико речи да проговори, него тако идемо оборене главе и гледамо п 
p>Легао сам синоћ под утиском оних речи да је покојник још у Призрену умро а само је пренет овд 
најурена неваљалица, нисам ни дигла очи да га још један пут погледам, нисам ни дигла главу да п 
е неко и одиста, сад нам тек паде у очи да нико његов не изађе за њим, те узесмо да објашњавамо 
ишта да ми кажу.{S} Један ме само научи да одем у болницу и да се понудим за болничарку.{S} Вел 
уму или смо кренули.{S} Узеше опет наши да му довикују и да звижде, и ако се не чује донде, а о 
, која то још нису умела осећати, чувши да се под њиховим кровом налази један Краљ, пореметила  
 сећања и низ болова који почеше у души да му се јављају са сваким од тих сећања.</p> <p>Послед 
аву под кров.{S} Остави пушку па гледај да уђеш у ред ка и сви други.{S} Нађи, веле, себи кров, 
а више пушке, нема планине, него гледај да савијеш главу под кров.{S} Остави пушку па гледај да 
чно јадање, што је пао у очајан положај да товар сам понесе даље.</p> <p>Несретник је лежао на  
стане.{S} Јесу ли готова деца?{S} Чекај да угасимо кандило!</p> <p>— Угаси!</p> <p>— Хоћемо ли  
 помози ми да се попнем!</p> <p>— Чекај да подметнем што! — рече трећепозивац и скиде ћебе који 
мор али пред подне већ он доби извештај да се непријатељ брзим маршем спушта ка Чачку и нареди  
да ће се затим обуставити цео саобраћај да би се могла хитно пребацити француска војска на севе 
х прибере око своје батерије, за случај да буде принуђен примити борбу али, видећи их онако изн 
една тренутна појава, као један покушај да се приберемо и охрабримо.{S} Слушали смо још мало то 
 се по њој може да гази.{S} Понудих јој да пређемо тамо, мање ћемо бити узнемиравани но на друм 
 но на друму.{S} Пристаде и помогох јој да прескочи шанац, који је раздвајао друм од њиве.{S} П 
којим само старост уме говорити — Немој да жалиш, можда га је Бог баш изабрао да га спасе.{S} З 
 очински:</p> <pb n="497" /> <p>— Немој да плачеш! — рече топлим гласом којим само старост уме  
м тренутку прискочити.{S} Шта је то њој да из Одесе пребаци војску у Варну, ништа, шала!</p> <p 
ма са свих страна, дао најзад пристанак да напусти Тополу.</p> <p>— Ако је по вољи у Ниш, Велич 
и пут у црквено клепало то да буде знак да домаћини избуде робље, да се потовари па да сви крен 
 већ на против пружајући све већи корак да би измакао од друштва где се воде разговори који и њ 
 паљбу, како би непријатељ добио утисак да је овде већи број војске.</p> <p>— Из Армије имамо н 
<p>— Кад бих могао бар само један метак да бацим, тај један метак донео би ослобођење Чачка, та 
већ са страхом у души очекивао тренутак да се сурва и претрпа собом све што је под њом.</p> <p> 
а.{S} Једнога тренутка, учини ми се чак да не дише и нагох се да чујем.{S} Дисало је а чело му  
 сам пуцао у ваздух.{S} Учини ми се чак да је официр баш мене гледао.{S} У том засвира, далеко  
 је сукоб у једноме тренутку претио чак да пређе у разрачунавање.{S} Најзад, војвода Мишић, кад 
ка и опанака.{S} Од тешког задаха човек да посрне а нека јара бије из гомиле и жагор личи на кл 
} То није чак ни лепо, један млад човек да се завуче у штаб.</p> <p>— Не жели он то, не мисли о 
ереси вере у слободу.{S} Рекао би човек да се земља упалила или још пре, као да је од силнога п 
дан и одакле се, у случају невоље, увек да за времена одступити ка Солуну.{S} Тим путем већ од  
 камене <pb n="10" /> груди, готов увек да прими тешке ударце разбеснелога мора и да им одоле.{ 
ости, која му је пружана, верујући увек да ће се вратити на своје имање и да ће његов повратак, 
се ватра појавила, веровали су још увек да за њих није настао крајњи моменат, да се пожар може  
 те се она спусти једном ногом у јендек да му начини места а ја остадох за њом.{S} Наиђе за коњ 
ут чак командир рече: „Ајде, Бојко, нек да Бог да се ово сретно сврши па се ти нећеш вратити у  
тио руку мени на раме па реко: „Ех, нек да Бог само да одрастеш, виш оног тамо — па ми показао  
кав је био у борби? — пита слушалац тек да не задрема.</p> <p>— Да видиш, није му се ни ту могл 
! — осећа се позван полицијски чиновник да брани и даље ствар — Хоћеш ваљда да војник побегне п 
 ако моравска дивизија... поче наредник да објашњава, пошто се угурао у ред око ватре а подметн 
шца од ограде; издире се један наредник да се макну кола која су се испречила на сред друма; св 
м сам самцит двеста заробљеника, па док да стигнем до Милановца двеста седамдесет и пет.{S} Не  
и који наиђу, гурнуће тело доле у поток да се не би на друму распадало.</p> <p>Паде ми на памет 
им ћутањем, које је кадро и највећи бол да изрази.{S} Ено га један, клеко на колена, полегао и  
командантов.</p> <p>Састанку је био циљ да чује последња обавештења са фронтова и са других стр 
капели дете а ви крећите, саветујем вам да крећете што пре одавде.{S} Навала ће бити још већа к 
то ту пише.{S} Не види се а дао бих вам да прочитате.{S} Седамдесет хиљада Француза и Енглеза,  
еликоме догађају, те се чак и побојавам да није нешто претенциозан наслов који сам јој дао.{S}  
ао српски војник.{S} И, ја вас уверавам да ћу је вршити и да нећу тражити да ме поштеде!</p> <p 
.</p> <p>— Тамо где сви ми! — покушавам да га тешим.</p> <p>— Опет ви... друго... наћи ћете се  
а неразумљива готовост арнаутова да нам да и сам собом донесе дрва овамо, на друм.{S} Више него 
кренемо; сви овако како смо, па шта нам да Бог!</p> <p>И жене пристадоше уз тај предлог бојећи  
и ови звуци нису ипак могли из душа нам да одагнају; уморила нас је дуга ноћ, коју смо превалил 
огледу и последња обмана.{S} Остаје нам да цикнемо, тешко да цикнемо, и тим циком искажемо све  
у, свештеник нас још поучи.{S} Рече нам да не залазимо у шуму, да не разговарамо на сав глас, д 
 радили по канцеларијама, саопштише нам да су наши Срби заробљеници тражили од команде да их пр 
ошао овамо.{S} С њим знаш и подноси нам да се бијемо, а што с тобом?{S} Је л’ ти жив отац?</p>  
ћи нас, уљушкавајући нас, не дајући нам да будно и трезвено видимо стварност која се тако нагло 
старица узе да се крсти: „Боже, дај нам да преживимо још само ноћашњу ноћ!“ Нисмо казивале једн 
{S} И путници са ових, потврдили су нам да се савезници одиста искрцавају.</p> <pb n="45" /> <p 
> <p>— Нисам дуго чула за њега.{S} Знам да је био прво с војском код Прњавора, после не знам гд 
авано?</p> <p>— Не знам одиста.{S} Знам да сам чинио и ја један покушај али нисам успео.</p> <p 
 отеже потпуковник досећајући се — Знам да се овде на <pb n="60" /> нашем фронту концентришу за 
ога познатога професора, за којега знам да никад није обиловао религијским чуствима.{S} Враћао  
имоићи...</p> <p>Ућутала је.{S} Не знам да ли је бол или умор савладо, али је ућутала и загледа 
и:</p> <p>— Ја овај, развезао а не знам да вам не досађујем?</p> <p>— Не, не досађујеш ми, слуш 
о сам изашла из канцеларије, ја не знам да ли сам се опростила од г. пуковника; соба ми се окре 
као да се небо провалило.{S} Ја не знам да ли се варам али ми се чинило да је и небо грмело нат 
ти се и диже главу.</p> <p>— Ја не знам да л’ то има негде у књигама записано — поче старац и н 
 на неку добру вољу у теорији, јер знам да је Врховна Команда издавала и извесне наредбе команд 
твари су немогуће.{S} Ја на пример знам да је у Врховној Команди било доста добре воље да се од 
стигла дивизија.{S} Почео сам да сумњам да и то није једно од многобројних обећања и многобројн 
а опрези и тек што није стигао телеграм да и она мобилише.{S} Ако Бугарска мобилише против нас, 
 децу, али бадава, не помаже, кад морам да спавам под ведрим небом, у сред кланца...{S} Зашто б 
 отворена чељуст аждајина, у коју морам да бацим моје чедо јер је дошао на мене ред, и затресох 
 их водим у планину?{S} То значи ја сам да им потпишем смртну пресуду.{S} Боље нека остану.{S}  
о ноћи пролије кишу.</p> <p>Требала сам да намирим дете па да пођем за кола.{S} Кажу тешко их ј 
ела њихова мртва војника, загледала сам да га добро видим.{S} Ох, како сам желела да међу мртви 
иректора (по даљем разговору видела сам да је то био момак у неком новчаном заводу београдском) 
 као да ме кљештама стеже.{S} Хтела сам да вичем за помоћ али ме је глас потпуно издао.{S} Поку 
 те не може још да говори.{S} Хтела сам да вриснем али сам се бојала да га не пробудим и уздржа 
тог тренутка ја била рањена; почела сам да дрпам са себе хаљине, не би ли нашла ма једно суво п 
 би настала већа невоља.{S} Мислила сам да се посаветујем још с ким, да се спремим, па од недељ 
је и онај задах гушио.{S} Помислила сам да би то могло детету шкодити, њему сад треба ваздуха,  
ку, запита ме шта ћу.{S} Одговорила сам да бих желела бити болничарка.{S} Он се избрецну и рече 
ју сам запитала како је рањен, чула сам да је изгубио једно око и да му је вилица размрскана те 
многе рањенике тамо испраћају, чула сам да тамо има неколико великих болница а и вукло ме је не 
хивала сам шта бива напоље.{S} Чула сам да су тако исто лупали и на другим вратима у нашој авли 
је седела код нас у авлији.{S} Чула сам да је био у борбама и да је добро прошао.{S} Био је и х 
 време примирја са Бугарском, пошла сам да потражим гроб мужевљев и повела сам собом средњег си 
де Мишића.{S} Војвода Степа осети и сам да је позван први да узме реч и он диже главу:</p> <pb  
ница да пали.</p> <p>Старац настави сам да размишља:</p> <p>— А није пала само пред Младеновац, 
ре пет дана сам купио коња и требао сам да се кренем.{S} Већ сам био натоварио и да сам којом с 
 ми је притискало душу те покушавао сам да се буним и поричем снагу утиска али без довољно само 
оповића, погинуо...</p> <p>Очекивао сам да ће после ових речи, којима је госпа у црнини завршил 
 немим душевним патњама.{S} Веровао сам да ће криза, која настаје у таквим тренутцима, приликом 
 да сам роб, него само онако, казао сам да сам у Нишу <pb n="644" /> и да ми је добро.{S} Једно 
је био чудан његов положај.{S} Знао сам да су Срби заробљеници изјавили добровољно да ће ступит 
су ме пси! — једва одговори. — Знао сам да ће они ујутру доћи да једу цркотину и да ће ме пробу 
е.{S} Знао сам где га остављам знао сам да га предајем гробу, па свршена ствар!{S} Болело ме је 
 Бог тако немилостив!</p> <p>Ућутао сам да не узнемирим дубоки осећај побожности који се у часу 
} Бунило ми се нешто у души; осећао сам да смо сви такви, сви подједнако себични, сви подједнак 
ам што пре да буде борба.{S} Осећао сам да ћу бити храбар и замишљао сам већ на грудима Обилиће 
<p>Сео сам и ја крај њих.{S} Осећао сам да ми је дуга, предуга ноћ, те да је бар ту крај мангал 
сам одговорио на то питање а осећао сам да би и у овоме тренутку, кад ми учитељ казује, могао ј 
сам сео.</p> <p>— Имам, него изашао сам да поседим мало.{S} Хтео би да сачекам Моравску Дивизиј 
 — додаде чичица — па ево сад дошао сам да му обиђем гроб.</p> <p>Сви се ућуташе, осећајући дуж 
неколицином оружаних младића, пошао сам да, у име одбора који је управљао овом организацијом, о 
били у Раваници.{S} Та ето, доживео сам да ми се призна да сам Србин и ето, нећу више бити срби 
 Бабо се замисли, замисли се, видео сам да су и њега мориле те бриге, па тек диже главу и рече: 
јао био ми је добро дошао.{S} Желео сам да ништа око себе не видим и да више ништа не чујем.{S} 
иноћ није стигла дивизија.{S} Почео сам да сумњам да и то није једно од многобројних обећања и  
хтео сам те умолити... да... мислио сам да ја пошљем своју породицу тамо...</p> <p>— Не шаљи ов 
ете.</p> <pb n="164" /> <p>— Мислио сам да из Приштине нећу морати даље.</p> <p>— Мислио сам, и 
ке и грубе прошлости.</p> <p>Мислио сам да не наставим разговор али девојче само, после дуже па 
мајка ми је била у Прокупљу.{S} Чуо сам да је избегла, па како су прокупачки бегунци овуда прош 
цом забављала.{S} И драги су ми, осећам да су моји; да ми их нико не може отети.</p> <p>— Радо  
њена?</p> <p>— Ја... нисам... не осећам да сам рањена! — али ми у тај час паде на памет детињи  
е.{S} Кад <pb n="508" /> гдекад покушам да се одвојим од својих болова, ја малакшем и клонем.{S 
ао да је неко хтео да пред овим залеђем да што бонију слику.{S} Нека би се једним погледом могл 
 <p>— Видите, млади човече, ја не кажем да ви у свему немате право али, мислим да у полемику —  
наредбу.</p> <p>— Било их је, признајем да их је било али, ја нисам био срећан да будем под ком 
то! — брани се учитељ — ал не признајем да је једно исто побећи из кукавичлука или побећи из др 
и; имате кад то да будете.{S} Наређујем да се бела застава скине!</p> <pb n="183" /> <p>— Ја ми 
ла својим очима, нисам могла да верујем да сам сад слободна, да могу ићи где хоћу, да се смем и 
мирене — немојте тако!{S} Ја не верујем да је Врховна Команда напустила Косово док је Влада још 
а може отпочети напад.{S} Ја не верујем да ће освојити Београд али је извесно да га неће штедит 
p> <p>— Да!</p> <p>— Па?</p> <p>— Чујем да је Влада била одлучно противна.</p> <p>— А то значи, 
а? — запита ме он и погледа — Чим чујем да је непријатељ ушао у Призрен, убићу се.{S} Спремио с 
р два и три дана.{S} И догод ја нечујем да је издато такво наређење ја ћу безбрижно спавати.</p 
е утоку; трећа је линија ишла Подримљем да преброди <pb n="573" /> Бели, Дрим до Ђаковице и Пећ 
 година, а најмлађе на рукама; где смем да их водим у планину?{S} То значи ја сам да им потпише 
ецу!...</p> <p>— Ја не знам, ја не умем да одвојим.</p> <p>А и он не уме да је саветује, изглед 
све сам чуо, свуда сам био, али не умем да забележим.</p> <p>— Би ли бар мени испричали?</p> <p 
ваљада да ти верујем па и ја да останем да ме заробе!</p> <p>— Не кажем то, али... видите, могл 
ма; трећи су кренули са горким сазнањем да су за собом оставили гробове својих милих које нико  
о у ову борбу са нарочитим разположењем да даду мушки отпор те натерају непријатеља да заплаче  
иво“.{S} Сад су пошле даље, са уверењем да ће и на приштинском корзу „ипак бити мало живота“.{S 
 је ипак кренуо из Београда са уверењем да непријатељ неће успети да пређе.{S} Тврдио је да су  
а остали се разиђоше кућама са уверењем да се ова ноћ може спокојно проспавати.</p> <p>Ноћ је п 
.{S} Сад већ крећемо са горким уверењем да нас овај друм, којим смо се упутили, води ван Отаџби 
опља на Косово, полазили смо с уверењем да се само привремено уклањамо испред непријатеља.{S} С 
и иначе не би могла цела једним правцем да одступа, јер су поједини путеви такви, да би се мора 
ину, не знајући ни ко је надлежан да им да хлеб, ни ко да их упути где би преноћили.</p> <p>Па  
рибирати у себи, чекајући прилику да им да одушке.</p> <p>— Још пре више од пола века, 1855 год 
на лице, јер их штипа за очи и смета им да се греју.{S} У разговору, ако и кажу коју реч, избиј 
ла њена деца а они, арнаути, помогли им да ископају гроб.</p> <p>Тешке ме мисли обхрваше крај с 
у ме има ли мушких у кући, рекла сам им да ми је отац војник и да никог другог немам.{S} Питали 
и имам ли што да једем.{S} Рекла сам им да сам сама да имам нешто мало пара и да ћу изаћи да ку 
дседник их је призвао себи и изјавио им да су Бугари заузели Тетово и Гостивар и да напредују д 
ревијаш ми се и увијаш свакојако, видим да увијаш, ама тешко твојој бради ако лажеш.{S} Потражи 
најем ту земљу, али ево на памет тврдим да и у њој, и поред овога огромнога броја талената, пре 
е пушком у руци, као непријатељ; улазим да убијам моју браћу с којима сам мислио заједно бранит 
та знам — узех да се правдам — ко велим да није поверљиво.</p> <p>— Ама чега још и сад има пове 
е избегавајте то.{S} Ја волем, ја желим да се они не успавају у мени, да су увек будни; ја их д 
 да ви у свему немате право али, мислим да у полемику — јер ми смо готово из разговора прешли у 
p>— Верујте, после овога воза ја мислим да ни један више неће кренути из Ниша за Солун! — тврди 
пропада, Господине Консуле, и ја мислим да би овом приликом био једини спас када би Руси искрца 
ли слово Ђ у азбуци!</p> <p>— Не мислим да се ослободи, али при каквом штабу.</p> <p>— Па то је 
" /> да је ма чега било у њима и мислим да ће то, што је на мене тако снажно утицало, бити прва 
дањем, које сам до малочас имао, уверим да ћемо овде остати, али ми падоше на памет речи онога  
 стегнути срце, мораш се измирити с тим да сам испунио своју дужност!</p> <p>Обећала сам му, св 
јвећи део бегунаца измирио се био с тим да крене путем преко Бицана и Дебра.{S} Неугодности тог 
загушило, те почесмо да се миримо с тим да свак остане на месту где је и ту на друму да заноћи. 
у.{S} Поче киша опет да промиче а затим да пада све јача и <pb n="472" /> најзад се проли као д 
нутка да се вратим, али где и шта затим да чиним?{S} Моје предосећање нечега ужаснога, нечега з 
 извршити атентат на воз, па пође затим да саопшти путницима у купеу да на путу до Солуна има ј 
м оне његове речи: „Пази, кад се вратим да не чујем што ружно о теби!“</p> <p>Са леве стране др 
гнућу се, дићи се, кренути и кад осетим да сам бедник, да сам одбачен, да сам напуштен, посрнућ 
у пољу, на јесењем мразу, нити имам чим да му оперем рану, нити да је превијем.{S} Како ће је ј 
 ће кренути у Солун.</p> <p>— Немаш чим да покријеш децу? — пита жена са солунског воза.</p> <p 
 одлуком, која је потекла само потребом да поњавицом заштити децу од кише, ова мајка им је у ст 
ш био обазрео ни пред собом ни за собом да сагледам ону тужну поворку, која се лагано кретала и 
ах тамна, као да би што гушћим покровом да покрије Србију, која преспављује последњу ноћ на сво 
росу глас о томе и поче пред начелством да се збира младеж којој је импоновала опасност и стари 
 сручи на тесни простор пред начелством да, приправно за бегство, са стварима крај себе, дрежди 
е!</p> <p>Наоружани болом, али и снагом да га можемо понети, ми крећемо даље и ступамо на мост, 
тао оборене главе, нехотећи ни погледом да је узнемирим.{S} Дубока тама владала је око нас.{S}  
шко пекло а савест ми оптеретило грижом да сам учинила неправду и сину и мужу.{S} Али, од трену 
олазак.{S} Ђенерал се задржа пред возом да изда наредбе командантима пукова за даље укрцавање а 
 кад би могао са цигло једном батеријом да прими борбу, не би то учинио ради вароши и онога све 
 добра срца.{S} Сваком да учини, сваком да помогне, па га сви волели.{S} Остави наредник или <p 
а — био је некако добра срца.{S} Сваком да учини, сваком да помогне, па га сви волели.{S} Остав 
 књигу од места где сам обележио знаком да сам прекинуо.</p> <p>— Дуго сам плакала пред болницо 
тпоставкама, почели смо и овом приликом да их тражимо.</p> <p>Када нас је од јутрос пробудила в 
њима германских општинских домова, оком да сагледати како одмиче време.</p> <p>Тајанствена ноћ. 
 њима, старешина изгледа, ману ми руком да се умирим.{S} Он је говорио мађарски а један је за њ 
о било пред очима да треба својом руком да убијам србијанскога војника...{S} Ускочили смо у ров 
бичају, он ми прекиде причу, ману руком да ућутим, па ће ши рећи:</p> <p>— Изгледа ми да смо оп 
а продрла до самога тела.{S} Узех руком да избришем детиње лице и чело а оно опет писну и распл 
ује некад мирне и срећне домове и болом да бележи трагове својих стопа.</p> <p>Нешто тешко, сум 
рлина али га Венизелос претиче дозволом да се у Солун искрцају савезничке трупе.{S} Како би тај 
 нас се десетине хиљада спуштамо друмом да ту потражимо преноћиште.{S} И све те куће већ поседн 
р и тишина, јер нико није хтео ни шумом да узнемири сломљенога Краља; нико од оних, који су пој 
 из околине Краљеве покушаше још једном да га убеде, износећи свако од њих нове разлоге, али он 
здраве и чиле, како су дошли још једном да <pb n="602" /> обнове материн гроб китећи га утехом  
домишљао пре но што би пошао још једном да прелази ту реку.</p> <p>Премишљајући о томе, стојећи 
дном да се приберем, покушах још једном да се отргнем од утицаја масе, која повуче човека за со 
лови својим правцем; покушах још једном да заварам сам себе.{S} И, као год оно у Скопљу, пре но 
е пред собом.</p> <p>Покушах још једном да се приберем, покушах још једном да се отргнем од ути 
оди старац који се и сам помаже батином да не би посрнуо.{S} Син му је под пушком; можда оно шт 
{S} Учитељ узе својом путничком батином да разгрће оне остатке жара у мангалу и сви се скуписмо 
у војничкоме оделу, која је хтела с њом да се споразуме, била је Францускиња и хтела би да јој  
у да је освоји већ са крвожедном жудњом да све уништи, да све разори, да све спали, да све затр 
и коју сад хитамо са радошћу и стрепњом да ослободимо.{S} Кад се одмарамо или кад се склонимо г 
м стоји машина која је стално под паром да би наредбу о покрету могла одмах извршити.</p> <p>У  
оме тренутку.{S} Пођите напред са вером да ћу ја живети, јер морам живети, али не захтевајте од 
— Јер, ви сте Скопље напуштали са вером да је то привремено, да ћете се за који дан вратити, да 
нешто, па је покушавао том својом вером да утеши и друге.{S} Како ће сада кад више ни Он не вер 
у, са оправданом или неоправданом вером да ће се у њему наћи заштита; али одавде нико није умео 
ете ка селу Слатини, сад већ са намером да се ту задржи па да у име Божје и борбу прими, осећај 
који је за време мира покушавао и пером да се послужи.{S} Рекох му своју и нас свију невољу и о 
ика.{S} Зауставио се под једним храстом да се одмори и да прихрани коње са оно мало зоби колико 
ом Овчега Поља, преко Штипа, са задаћом да пресече нашу везу са Французима и потпомогне неприја 
ојском, као кобна извидница, са задаћом да брише нашу историју, како би непријатељ наступао на  
ци да он неће да бега, он хоће с браћом да погине, бранећи Београд, али је мајка мислила то су  
/> обнове материн гроб китећи га утехом да је сад у слободној Србији, којој се и она враћају у  
и (фијакери) пуни ствари и жена с децом да слазе на жељезничку станицу и ако никакав воз у то д 
> <p>С тога смо ми излазили чак на друм да дочекамо ту дивизију, с тога смо се прибирали на пољ 
во доба јавно обећао да цео свој подрум да као напојницу кад падне Сарајево. — Они су из Митров 
арочити одбор грађана који је образован да изврши предају вароши.{S} Као нарочиту значку лојалн 
знам ни годину.{S} Знам само кад је дан да је дан а кад је ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам пушкарање  
ље, још само... да је само сутрашњи дан да сване!</p> <p>А сутра дан продужисмо тако, све напре 
и да поправи ватру, поче један по један да се пружа по поду, да се намешта и удешава како би зг 
 стазе албанских кланаца или, неодважан да се осврне на непосредну прошлост, залази мислима дуб 
 Приштину, не знајући ни ко је надлежан да им да хлеб, ни ко да их упути где би преноћили.</p>  
теже официр — у ствари неће бити доцкан да помогне повлачењу призренским путем.{S} То толико мо 
метак, други и трећи је већ био довољан да <pb n="197" /> непријатељска заседа на јежевичкој цр 
устремише се једновремено, свако свесан да ће кост припасти ономе ко до ње пре стигне.{S} И доч 
 гунђања, као да је свако од њих свесан да само патњама могу откупити своју слободу.{S} Ја им с 
01" /> <p>— Одакле бије? — виче капетан да би надвикао тресак.</p> <p>— Не знам, господине капе 
 преставе.{S} И ако још будан и свестан да је то сан, ја нисам имао снаге да му се отмем већ са 
 да их је било али, ја нисам био срећан да будем под командом таквога једнога културнога човека 
„Зрињског“ и вратио се отуд кући убеђен да је евакуација болница и магацина најпреча брига у сл 
ља даље пут пешке, сад већ и сам убеђен да неће моћи издржати.{S} Ађутант се забрину и поче да  
квих вести!</p> <p>Капетан нерасположен да се упусти у разговор, саслушао је све ове вести које 
 и са мало речи.</p> <p>— Хоће Макензен да потражи онај царски орден што га је Поћорек изгубио  
{S} Или је овај стражар можда постављен да бди над миром, како никакав шушањ не би узнемирио он 
тајала на угловима, седала сам на камен да се одморим и опет се дизала и ишла.{S} Свако се освр 
едо остало горе а отац одјурио у пламен да га спасе али не може доспети где је пошао.{S} Пожар  
 па онда бацити.{S} Део који је намењен да се понесе овим путем имао је пред собом два дана дру 
море! — дрекну каплар и потеже разјарен да га удари песницом.{S} Али га не удари, и он га је во 
олико нишких дипломатских имена, уверен да то даје нарочиту драж његовим речима — имају не само 
ће он опет! — одговара пуковник, уверен да је нађени непријатељ спустио своје батерије са виса, 
је нисам узнемиравао разговором, уверен да јој је, у стању у коме је, тако исто тешко изговорит 
 притворно потписује тај декрет, уверен да ће, имајући војску у рукама, моћи лакше да натури гр 
и, носио је стрпељиво свој крст, уверен да је позван и дужан носити га.{S} Остали министри ишли 
ан, једак на оне што носе ципеле уверен да од њих све зло потиче.</p> <p>— Није море — додаје т 
нуо за господарем својим од куће уверен да сад баш, у овој тешкој невољи, не треба господара да 
ује да виче само из навике и сам уверен да га нико неће послушати.</p> <p>Бегунци који придолаз 
 тек диже главу и рече: „Чекаћемо јесен да прођеш кроз комисију.{S} Може те којом срећом мимоић 
у Солун, данас је био и спреман и решен да пође и у последњем тренутку, попустио је под убедљив 
запита влашки, уверен чим је неко туђин да му треба <pb n="29" /> туђим језиком говорити па ће  
мандант воза је покушавао на неки начин да му се правда али га ђенерал није ни слушао.{S} Велик 
ђ двоја кола.{S} То је био једини начин да се колико толико осамим.{S} Предамном су биле једне  
> <p>— Погодио сам га да га храним а он да ми носи овај товар.{S} Па кад му дадох на подне кома 
ндују на Призрен али захтевају да се он да Албанији.{S} Под Шаром би имала да се граничи будућа 
и пса.{S} Гладан он, гладан ја; хоће он да живи, хоћу и ја; кад нам даду ми једемо, кад не даду 
дно питам и питам војводу: налази ли он да би било опортуно, у моменту кад Краљ и Врховна Коман 
а потпоручик.{S} Допао ми некако баш он да му помогнем, те му помогох све док га нисмо узнели н 
цу; споразумне силе шаљу војску у Солун да помогну Србији; Константин грчки издаје Србију и на  
ће Пашића, покушавао своме путу у Солун да да чар тајанствености.{S} Он је забринуто и одмерени 
х, само дај Боже да то буде!</p> <p>— О да знате, господине, како ми је било кад сам се и ја ја 
ералу, батина је било.{S} Оно си требао да видиш, па да не верујеш шта се учини од једне царске 
дамнаест година...{S} Јутрос сам требао да га сахраним...{S} Неће нико... нема кола, нема свешт 
b n="325" /> о чему би ипак неко требао да мисли?{S} Оскудица тих људи који би мислили о свему, 
илну.{S} Збор, који је првобитно требао да решава питање о евакуацији становништва, забрину се  
онај виши чиновник што је јутрос требао да отпутује у Солун.</p> <p>— Ама кад ја слушам другог, 
оји је са војском својом сад већ требао да буде близу српске границе, отвори писмо, прочита га  
сам са неким страхопоштовањем избегавао да је узнемирим.</p> <p>Киша је и даље ромињала и ноћна 
 Бојко се није отимао, он је дозвољавао да се чини с њим шта се хоће; он је само дрхтао и треса 
ражећи коње.{S} Коњ, који није обећавао да ће издржати ни први дан хода под теретом, продаван ј 
 прозора, са којега је узалуд покушавао да догледа бојиште, завалио би се у столицу, оборио би  
ја мало пре пролазио и узалуд покушавао да ми се отвори.{S} За капијом велико двориште, у које  
боду.{S} Тај је занешењак чак покушавао да на земљишту Српске Краљевине образује разбојничке ба 
 другу на раме.</p> <p>Ја сам покушавао да се борим са том невидовном силом и јогунасто сам се  
 на сва даља питања, која сам покушавао да му поставим, није ми одговарао.{S} Кад сам и њему пр 
овара му један, који је и сам покушавао да уђе у састав те команде па није успео.</p> <p>— Па о 
та, али тај поглед ни мало није казивао да је он убеђен његовим разлозима.{S} На против, после  
 једним погледом, који је јасно казивао да су „они“ Аустријанци, али да је њој одвратно рећи то 
ридушеним гласом, који је јасно казивао да јој страх гуши и сад грло од онога што ће казати, ка 
ћи то, командир је, разуме се, очекивао да ће Краљ наредити да каре пођу даље, чиме би он био о 
усијана колена — стрпељиво сам очекивао да настави своја казивања.</p> <p>Ноћ већ дубока и тиши 
пушака, што сам их са стрепњом очекивао да ми огласе зору а ономе несретнику, што сам га синоћ  
тељска недра на која сам жудно очекивао да загрлим свог јединца; засипали су ме крвави таласи и 
Исајији из XV. века, који је пророковао да ће се два змаја сукобити на Овчем Пољу, један са зап 
е полазио у бугарски рат, он је веровао да ће га преживети али је веровао и у то, да њиме неће  
песму у којој се Турци помињу и веровао да му је то довољно знање.</p> <p>— Шта су Турци? — учи 
он га није хтео; он је још увек веровао да може помоћи и трчао је са бојишта на бојиште, где го 
е је покосио мразом.{S} Све сам веровао да ће бити, све што је моје очинско срце у дуге, брижне 
 оставио га тамо а ја несретник побегао да се спасем, као да ја требам коме, као да ваљам чему? 
 изненађен јер он још није био ни легао да се одмори.</p> <p>— Покрет! — одговори капетан суво. 
 србијански војник, кога сам ја потегао да закољем.{S} И како ми је рекао?{S} Рекао ми је српск 
цир и затресе му се рука, коју је дигао да салутира.</p> <p>Ма да их је, приликом овога разгово 
 се ваљају, који нас претрпавају, могао да се сети свих тих обзира?</p> <p>— Ко? — учини он, па 
ва дневно, онолико колико је деда могао да ходи, онолико колико је коњић могао да <pb n="376" / 
ажна личност или бар неко који је могао да има везе са важним личностима.{S} Он зато говори сам 
е Ускоковић удавио.</p> <p>— Није могао да издржи! — одговара неко са петог, шестог стола — Не  
ренутку тако тешка а ипак их није могао да избегне.{S} Његов је поглед прелетао по карти са Руј 
 бол за мајком.{S} Али сад, ко би могао да ми што прича и да ме заварава, кад је он отишао.{S}  
} А био је је и у војсци, није ни могао да ме збрине.</p> <p>— А никог нисте имали ко би се ста 
 породица.</p> <p>Ја такође нисам могао да заспим и час сам обраћао пажњу на њихов разговор, а  
 да ходи, онолико колико је коњић могао да <pb n="376" /> тегли.{S} Пошли су за светом, за наро 
изгнанства.</p> <p>Када сам јој помогао да се споразуме са Галипољком, осетио сам потребу да јо 
дане душом и, том приликом, он је казао да је Румунија објавила рат а Французи заузели Зеленико 
<p>— Ама чекајте мало!{S} Кад сам казао да је у Врховној Команди било добре воље, ја нисам мисл 
у ли то писмо добили.{S} Нисам им казао да сам роб, него само онако, казао сам да сам у Нишу <p 
 око вагона да разваљује.{S} Неко казао да је шећер па нагрнуше и жене и деца са корпама, бошча 
помисао о судбини, које се толико бојао да га не прати, њему би се старачко чело осуло хладним  
преко саговорника и одмаче од њега, као да је он тај који ће код Струмице извршити атентат на в 
 сам их и, бога ми, све ми изгледа, као да сам их сахранио, као да их никад више нећу видети.</ 
едајући пред собом укочена погледа, као да гледа у своју слику, као да је она ту, пред њим, као 
ко утонулих очију, угашена погледа, као да се већ назире смрт.{S} У гомили крај којих ова кола  
се у то доба некако и сама природа, као да се и она уморила.{S} Једва на одморишту, кад се уста 
екала...</p> <p>Ноћ је раније пала, као да је злим дусима сметала светлост дана, те зарана угас 
ије реметио тишину која је настала, као да су сви били под истом сугестијом.{S} Студена поноћна 
нија.{S} Као да се земља расточила, као да се небо проломило, као да су се срушила брда и плани 
ну.</p> <p>Тргла сам се и ужаснула, као да ми је тога часа понова издахнуло јединче које сам но 
 ићи упоредно.{S} Она настави сама, као да је знала да ме сад већ у велико занима њена прича, к 
 и дим са кућа полеже по крововима, као да се већ и наше поуздање угиба и повија на ниже.{S} Пр 
} Изгледало је као да гори планина, као да се усијала те пламти и букће.</p> <p>Та ме слика зад 
над Призреном.{S} У први мах тамна, као да би што гушћим покровом да покрије Србију, која пресп 
ни речи протеста, ни гласа гунђања, као да је свако од њих свесан да само патњама могу откупити 
вире жар и пламен.{S} Из тога жара, као да га неко циновским жарачем потстиче, расипају се по г 
ам даље.{S} Чинило ми се тога часа, као да тонем дубоко у воду, све дубље и дубље и почеше да м 
лила по сокацима.</p> <p>Ноћ густа, као да је засводила оне тесне уличице те изгледа ти да прол 
 враћајући га у џеп два и три пута, као да је увек метајући га натраг заборављао колико је сати 
?</p> <p>Она дубоко уздану и ућута, као да би хтела дати себи времена да је мало мине бол а зат 
атре у логорима војске и избеглица, као да су звезде попадале са неба а дим, који се из њих пењ 
омога гнезда, разнолике су природе, као да собом означавају два доба: суморну прошлост и питому 
S} Шум све јачи, буктање све ближе, као да нешто кркља и стење, као да се нешто ломи.</p> <p>У  
 даске.</p> <p>Усахнуле су ми сузе, као да их је овај добри човек топлином својих речи сасушио. 
друмом кроз неке омађијане пределе, као да се налазиш у некоме мртвоме царству где све, и људи  
а се спасем, као да ја требам коме, као да ваљам чему?...{S} И сад кад дођу они, провалиће подр 
 ближе, као да нешто кркља и стење, као да се нешто ломи.</p> <p>У једанпут, из доњих улица, за 
ек да се земља упалила или још пре, као да је од силнога пламена који јој је буктао у утроби, н 
Марушине чаше и, причињавало ми се, као да шапће оне исте Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Да 
ао од њега журније, не осврћући се, као да би да побегне од приказе, од знамења, од некога таја 
м дах.{S} Као да и тице ниско лете, као да и дим са кућа полеже по крововима, као да се већ и н 
асвираше а мени поче срце да расте, као да сам слушао свету литургију у цркви; дође ми готово д 
рошао цео тај дан.</p> <p>Предвече, као да је било нечега освежавајућег у атмосфери.{S} Наишле  
лише или одоше на суд и осрамотише, као да нису браћа.{S} Што би ми то, него да се поделимо одм 
 убио?</p> <p>— Мени се чини, људи, као да сам чуо неко пушкарање — рече неко из гомилице која  
ми је до мало час притискала груди, као да ме у томе тренутку освежи и поче боно да ми дражи гр 
оголелим дрветом у станичној алеји, као да би је оно сухо грање могло заштити од кише.{S} Ветар 
 јој је успавао и све наде.{S} Али, као да су сви ипак спавали на једно ухо а другим ослухивали 
љда! — рекох.</p> <p>— Их! — учини, као да би хтео рећи „благо њима!“</p> <p>— А и ми ћемо на м 
аредник климну главом одобравајући, као да би и он пристао уз такво мишљење <pb n="215" /> а он 
е за храброст!“ Он се опет насмеши, као да би хтео рећи: „Ако дате хвала, ако не дате — опет хв 
Карадагом на фронту Гилане—Качаник, као да се крхало нешто.{S} Потмула грмљавина и тутањ, у кол 
дубока раница.</p> <p>Вриснула сам, као да сам тог тренутка ја била рањена; почела сам да дрпам 
је пао, верујте заплакао сам и сам, као да ми је неко најрођенији погинуо.{S} Али онда је било  
 ја несретник побегао да се спасем, као да ја требам коме, као да ваљам чему?...{S} И сад кад д 
 слику, као да је она ту, пред њим, као да погледом иде по затегнутом платну и прелази с предме 
јекује.{S} Дрим хуком дере под њим, као да би да заглуши уздах, последњи уздах прогнаних.{S} Зо 
осврте се па нас погледа све редом, као да би хтео да један део своје среће и нама да, па се от 
 упита његов секретар тихим гласом, као да не жели реметити поноћну тишину.</p> <p>— Не, не мог 
удан неки шум пролетао је ваздухом, као да се нешто гломазно, огромно ваља и гази, рушећи све с 
, који је дотле мирно и лако текао, као да је цело казивање читала из какве записнице у коју је 
ми изгледа, као да сам их сахранио, као да их никад више нећу видети.</p> <p>И док овако свако  
абоме!</p> <p>Он се замисли дубоко, као да се нечега досећа, па ће рећи:</p> <p>— Има у нас Арн 
p> <p>— Ух, како је моме баби било, као да си <pb n="632" /> му сву чељад по кући поклао.{S} У  
асточила, као да се небо проломило, као да су се срушила брда и планине.{S} Почеше опет гранате 
{S} То све набацано, све претрпано, као да је за време пожара извлачено и бацано на улицу.{S} У 
ма ручицу.{S} Његово је лице мирно, као да лежи на материним грудима а не на влажној и раскаљан 
 — учини он и погледа ме чудновато, као да би се хтео уверити, верујем ли ја одиста у то што тв 
ако као да још увек верује у нешто, као да се још увек нада нечему.{S} Није клонуо или бар није 
збијена окна сад нешто живље дунуо, као да је у мрачној соби пробудио задах паучине, црвоточине 
е ли почети? — упита Краљевић тихо, као да збори крај самртникове постеље.</p> <p>— Да, сад, до 
/p> <p>Старац је наставио разговор, као да је осетио моју потребу да га слушам.</p> <p>— И ја с 
Јесте! одговори она и подиже главу, као да се тог тренутка пробуди и сети да ми је дужна нешто. 
 — учини човечуљак и искриви главу, као да би хтео рећи; „Аха, шта ћеш сада, ухватио сам те!“</ 
 опет почеше на све стране да бију, као да се уједанпут отвори ватрени казан пакла.{S} У оној н 
ми је као да сам њоме гађао Србију, као да сам гађао самога Краља Петра.{S} Зар ја да убијем бр 
огледа, као да гледа у своју слику, као да је она ту, пред њим, као да погледом иде по затегнут 
гла...</p> <p>Госпа у црнини одану, као да је овога тренутка преживела све што казује и доспела 
Тешка ноћ је пала на моју Отаџбину, као да је злим дусима сметала светлост дана те су и сунце у 
нине, гледали смо као неку светињу, као да је оно тамо света земља Јерусалим!“</p> <p>Прекидох  
 разговор и пљаскање ногу по блату, као да читава гомилица пешачи.{S} Радознали послужитељ новч 
.{S} Влага ти чисто продире у душу, као да би мрзовоља природе хтела да се уједини са мрзовољом 
и у планине.</p> <p>И на један мах, као да си магичким штапићем завитлао преко гомиле и изговор 
— одговорио им је крунисани старац, као да би хтео овим добрим људима да потврди речи ађутантов 
в град, симбол моћи и снаге српске; као да је неко хтео да пред овим залеђем да што бонију слик 
ја, изгледало нам је <pb n="462" /> као да дршће земља под нама.{S} Не говорећи, не споразумева 
 горе, на висини, јасно оцртава.{S} Као да је неко хтео нарочито да овој слици намести као зале 
 је ова грмљавина још страшнија.{S} Као да се земља расточила, као да се небо проломило, као да 
ајанствена нека тишина освојила.{S} Као да путујеш друмом кроз неке омађијане пределе, као да с 
е, видиш сад како се уждио зрак.{S} Као да су се мртви пробудили.</p> <pb n="715" /> <p>Вера, с 
х, разређује га и крати нам дах.{S} Као да и тице ниско лете, као да и дим са кућа полеже по кр 
има родољубивим покретима.</p> <p>— Као да ће то они знати.</p> <p>Неће знати и не би знали, ал 
, ни дима из оџака, изгледају мртва као да су напуштена.{S} Друмом само ми изгнаници што одимо  
ао што се о погребу иде.{S} Изгледа као да се свако повукао у се те размишља о невољама које је 
љим путовањима и бацати.{S} Изгледа као да се још увек веровало да се не бега даље, већ се само 
у и ушију, тако да му брада изгледа као да из шајкаче ниче — и кад се узме у обзир, да нико у с 
 шињелима поља и удолице па изгледа као да су раскинута парчад облака попадала на земљу; рањени 
ледај ову дечицу!{S} Зар не изгледа као да је аждаја гладна и халовита пала пред Младеновац, <p 
 се кроз ноћну тишину па ти изгледа као да се негде далеко нешто непрекидно руши и крха.{S} Са  
а која све изједначи, те ти изгледа као да предмети и не промичу крај тебе ни ти крај њих.{S} К 
арчевој јачини и свежини духа, која као да се беше повратила у сломљено тело.</p> <p>Краљ наста 
ја код ње изгледа увек свежа и која као да је сталан израз њенога лица.{S} Енглескиња је села и 
ара, која ме је у овоме часу гушила као да сам сишао у какву дубоку костурницу.</p> <p>Официр ј 
колико пута, кршећи прсте на рукама као да би хтео и из самих зглавкова да одстрани клонулост < 
ети; засипала сам му уста пољупцима као да му је требало удахнути нове снаге.{S} А оно је плака 
огнаних.{S} Зора још не осваја, она као да намерно касни данас, не би ли наше болове поверила н 
графски снимци.{S} И сва та осећања као да би му доносила нов умор и клонулост, те би склапао о 
своме тлу а затим, од поноћи, ведра као да би зарана да осветли стазе и богазе мрачних кланаца, 
ако волете, онда...</p> <p>Он ућута као да прибере сећање па мало затим настави:</p> <p>— Прошл 
 одиста жена којој се откидала душа као да су је кљештама чупали.{S} У кућицу се збило још неко 
 моста, умирио ме је.{S} Тај поглед као да је казивао: „Оставите ме, не узнемиравајте ме у овом 
м.</p> <p>Млади се поднаредник трже као да сам му тог тренутка повредио чиме рану на руци, погл 
им заносом и узбуђењем; говорила је као да се у томе часу будило у њој нешто моћно, нешто снажн 
ешто, мучило ме је: изгледало ми је као да сам пошла да учиним неправду, да учиним злочин према 
 све чвршће грлила; изгледало ми је као да хоће да ми га отму.{S} Кад старац исприча причу а ме 
знају да сам Србин; изгледало ми је као да ме сви са презрењем гледају.</p> <p>— Кад смо прошли 
, одано молитви.{S} Изгледало ми је као да и свештеници певају песме нарочитим, тронутим гласом 
це и кроз кости.{S} Изгледало ми је као да чујем глас несретнице коју разапињу на крст или јој  
о, све погажено.{S} Изгледало ми је као да је неки зао дух пошао пред непријатељском војском, к 
алим прву пушку?{S} Изгледало ми је као да сам њоме гађао Србију, као да сам гађао самога Краља 
пуна два и по сата.{S} Изгледало је као да се кроз ону гужву и сплет људи, стоке и кола, што је 
 и прекиде причање.{S} Изгледало је као да више неће ни наставити.</p> <p>Ја је не узнемирих пи 
ећи опасним ветром.{S} Изгледало је као да гори планина, као да се усијала те пламти и букће.</ 
кли се доле на обали а изгледало је као да се већ у вароши туку.{S} Почеше жене и деца да вришт 
сом речи кроз стиснуте вилице, које као да је грч стегао.</p> <p>— Шта је ово? — поновио је опе 
енови са ватара и силуете кућа које као да се из сред пламена уздижу.{S} Већ допире до нас потм 
захватила, слетела сам низ басамаке као да ме је ко гурнуо озго и тек кад сам се дочепала улице 
а; трчала сам кроз оне дуге ходнике као да се спасавам ватре која је здање захватила, слетела с 
кад чула сам га да јекне и тргне се као да га је што штрецнуло.</p> <pb n="483" /> <p>Ишли смо  
утра људске гласове.{S} Учини ми се као да ступам у скровиште нечастивих, у змајеву пећину, у в 
 да спава још дуго.{S} Чинило ми се као да још нисам спремна како ћу му казати, изгледало ми је 
о је шест пушака...{S} Тргао сам се као да сам погођен њима.{S} То су оних шест пушака, што сам 
као зврјање телефона и чинило му се као да чује глас војводин отуд из Витановаца: „Да, да, то с 
анци се уставили код Крупња и ту ће као да нас чекају да се бране, па се морамо задржати да сач 
ngement</foreign> и праве тако лице као да су, нас који као просјаци стојимо под стрејом, готов 
друкче, војнички, испрсавајући се и као да би гомили, крај које пролазе, хтели рећи: „Виш ти шт 
мно ваља и гази, рушећи све собом и као да нешто страховито букти.{S} И то све јаче, све јаче.. 
као да у његовим очима видим сузу и као да му чујем речи:</p> <p>— Грејте се, грејте, српска де 
лављене француске ратнике.</p> <p>И као да си чаробним штапићем пробудио читав један бригом усп 
еђ кажипрста и великог.</p> <p>— Ви као да не верујете у њену помоћ? — запитах и у томе часу по 
 — и даје ордене.{S} Али ти крстови као да нису златни а нису ни мали те се не могу на грудима  
ајку.{S} Притисла сам дете на груди као да ми га је од нечега требало отети; засипала сам му ус 
/p> <p>Тамним и муклим гласом, који као да је из гроба долазио, и који је јецао као струна на г 
ву, са равнодушношћу и изразом који као да казује да то тако треба да буде, да то тако мора да  
ча и <pb n="472" /> најзад се проли као да се небо провалило.{S} Ја не знам да ли се варам али  
е онај први па додаје: — Изгледа ми као да се сад бијем за моју њиву.{S} Само нека кренемо, нек 
у паклу, тропот по неравној калдрми као да једновремено двадесет возова стижу са разних страна. 
о исто.{S} Износе рањенике и ствари као да се селе.{S} Запитала сам и рекоше да су рањеници из  
лас му звони по пећини и изгледа ти као да уз гусле поје.{S} Још нам је попа казао и неколико т 
ма, напреже се и поче им довикивати као да ће га одиста моћи чути и разумети они озго:</p> <p>— 
ио је благодарно и пратио ме ћутећи као да би да ме не узнемири у мојим тешким мислима.{S} Једв 
мских кланаца и старац стење и јечи као да овај нови, свежи гроб, у који је сахрањена једна мат 
ај шта је натоварио на кола.{S} Тај као да је добио премештај са сеобеним трошком па иде на нов 
дочепала и почупала.{S} Имаш утисак као да стење земља и угиба се.{S} И Краљ и Скупштина и војс 
алу као мишеве.</p> <p>И овај узвик као да нас све опомену те, пошто се свако још мало позабави 
вало ми тежак бол...</p> <p>Тај бол као да нам учитељ тога тренутка удахну свима у душу.{S} Њег 
ола није више безбедна!</p> <p>Краљ као да пречу или не хтеде чути ове речи, наже се понова над 
стаје још огорченија јер непријатељ као да се, потиснут, сад дочепао бољих позиција но што их ј 
ови што их дочекују одмахују главом као да би рекли; „И ми смо на улици а где ћете ви?“ У тим г 
ре куће, а жена ми се пази с мајком као да јој је рођена.{S} Мајка и живи код мене.{S} Угодила  
 да развије целу мисао и ману руком као да би хтео рећи:{S} Нек буде, што буде!{S} И онда, очиј 
вао у гунђању гомиле и био је миран као да није ни слушао примедбе које су се сипале као из рук 
е хоризонту буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Те 
м хоризонту буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Но 
е мене и шчепа ме за руку тако јако као да ме кљештама стеже.{S} Хтела сам да вичем за помоћ ал 
им уснама, па ипак он се држао тако као да још увек верује у нешто, као да се још увек нада неч 
е нешто тамо.{S} Све ми се казивало као да ћу га тамо наћи.</p> <p>Девојче се дугим казивањем у 
, али је једнога тренутка изгледало као да оркан неће протутњати преко целе Србије и, ако где б 
ијатеља, толико ми је сад изгледало као да сувише брзо пролазимо крај поспалих гомила бегунаца, 
а, тако масивна, да ми је изгледало као да је просецам телом, онако као пливач воду.{S} Сиромаш 
на опрезу, тим пре што је изгледало као да има некога покрета код непријатеља.</p> <p>Пуковник  
> <p>— Чиним помен! — одговори тихо као да не би рад да поремети свечаност тренутка.</p> <p>— К 
и ту <pb n="150" /> у кафани, жагор као да си упао у кошницу узнемирених пчела.{S} Дим од дуван 
уко целу зимницу!</p> <p>— Ови опет као да су у бању пошли!</p> <p>— Гледај молим те шта вуку д 
рити? — И он учини руком један гест као да би хтео рећи: отишло је све до ђавола, па шта има да 
а као ми остали, да не одступа, већ као да нас прати, како би успут сабрала све наше болове у с 
ора.{S} Мраз мало попустио, у зраку као да лебди светао дан.{S} Ватре се на све стране погасиле 
има и очајно гледају овамо у гомилу као да би хтеле запитати: „Кажте нам искрено, је л’ довољно 
рај свежега гроба тог и скидох капу као да је у томе часу когод казивао молитву.{S} Бона можда, 
јка.{S} Изгледало ми је у томе часу као да се ту, у Младеновцу, сабрали болови свих матера и тр 
ицу.{S} Изгледало ми је у томе часу као да у његовим очима видим сузу и као да му чујем речи:</ 
иста од тога часа и развија.</p> <p>Као да се и непријатељ на новоме положају више прибрао, јер 
 да не смета другом до себе.</p> <p>Као да су сви задоцнели путници нашли себи преноћиште, не д 
а и пређе на други разговор.</p> <p>Као да је пристигло јело, јер мало затим око свих ватара по 
а то не верујете?</p> <p>Нисам му рекао да ли верујем, те он сам објасни:</p> <p>— Обукао сам г 
један виши чиновник случајно се изрекао да сутра с породицом креће у Солун.{S} Сви су га жучно  
нам, воде нас у Ниш.{S} Једва сам чекао да стигнем тамо, рачунао сам кад стигнемо у Ниш, издвој 
ји је разуздан за време Турака, навикао да буде повлађиван при пљачкању и отимању, и заштићаван 
о несретник, јер сам све са себе свукао да покријем децу, али бадава, не помаже, кад морам да с 
се толико велики слој ђубрета нагомилао да никоме ни на памет није падало да <pb n="349" /> поч 
 који је био ту на служби, те га послао да дозове кмета.</p> <p>Тај један час чекања у канцелар 
загледао врата са свих страна па послао да се зове један бравар из суседства али бравара није б 
ред станицом, <pb n="315" /> он је имао да учини нека службена саопштења шефу станице.{S} Обрат 
 даљине, се догледао.{S} Новица је знао да ту светиљку жеже његова мајка да му пут покаже и упр 
ни на десну обалу Раље.{S} Краљ је знао да се на томе фронту борило четрдесет и четири наша пре 
ли сам ја знала да ме воли и он је знао да ја њега волим.{S} Кад је отишао било ми је тешко, вр 
 <p>— Помого се, помого се како је знао да не би премрзо.{S} Ми смо ноћас спавали овамо у пољу, 
о је он у своју војску, као што је знао да остали балкански савезници неће поћи путем Бугара; а 
дном немачком батаљону, као што је знао да и Топола није више безбедна.</p> <p>— Непријатељ је  
шњице до Жаркова.</p> <p>Нико није знао да је већ превалило подне, нико није ни помишљао на вре 
 срести саучешће.</p> <p>— Јеси ли знао да се бегство испод заставе казни смрћу?</p> <p>— Знао  
цира за нашим леђима а ја нисам ни знао да сам пуцао у ваздух.{S} Учини ми се чак да је официр  
p>Дао сам му од свег срца, јер сам знао да у Ђаковици арнаути продају дуван отворено и јавно, т 
аћао пажњу на тај разговор јер сам знао да се односи на оно о чему смо сви на овоме путу једино 
устила отаџбину.{S} И ако је свако знао да ће то бити, да је решено, да је одлучено, ипак је оч 
итуацији на фронтовима.{S} Ту је сазнао да ни величанствено пожртвовање српске војске ни њени н 
S} Непријатељ, који је поуздано рачунао да сутрашњега дана мора напустити Чачак, дану душом и п 
пало.{S} Према томе капетан је срачунао да ће у Гучи завршити своје одступање и ту сачекати нар 
ијеном у кућици и један војник.{S} Упао да се за час склони од кише, па ће поћи даље.{S} И он н 
.</p> <p>Ја сам се овом приликом старао да се не изгубим од девојчета, те смо се заједно склони 
амо, неће бити само.{S} Бог се постарао да дечица буду у друштву!</p> <p>Спустила сам га и — са 
 опет није хтео даље.{S} Ту је разабрао да се у правцу Ниш-Прокупље воде борбе и захтевао је оп 
ово јадниче.{S} Можда га је Бог изабрао да га склони у своја наручја испред ове непогоде.</p> < 
ј да жалиш, можда га је Бог баш изабрао да га спасе.{S} Зар не видиш каква несрећа тутњи над на 
ао снаге да говори.{S} Једва се прибрао да ми каже само неколико речи:</p> <p>— Молим... кола.. 
 па овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у планини њоме израни зимус и сав блатом ул 
у и овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у планини исхрани зимус.</p> <p>И све се, т 
 <pb n="605" /> он се тврдоглаво опирао да пође из Призрена.</p> <p>— Нико не може да натера је 
p> <p>— И како ми је било кад сам морао да опалим прву пушку?{S} Изгледало ми је као да сам њом 
еднога тренутка ја нисам дошао на мисао да не треба да вршим дужност своју, зато што је други н 
 коју је гризла савест и морила помисао да већ на првом кораку у животу није умела сама да поне 
и три.{S} Цео је покрет на друму застао да пропусти ове многобројне редове или се једва мицао ј 
— јер руски војник не би никада пристао да пуца на свога брата Бугарина.</p> <p>— Али тај руски 
сла призренске кровове, када је пристао да напусти последњи слободан град Србије.{S} Жалећи још 
нем глас тих пушака, радије сам пристао да узнемирим госпу која се беше сва предала себи и свој 
 му онеспособио.{S} Он је одмах пристао да иде пешке.</p> <p>— Ићи ћемо; кад могу жене и деца,  
а Србију.{S} Престолонаследник је остао да то учини заједно са <pb n="572" /> војском и од јуче 
тпора моја, једини зрак који је заостао да ме греје; чух да ми је и најстарији син, у борби код 
пре годину дана у ово доба јавно обећао да цео свој подрум да као напојницу кад падне Сарајево. 
мишљао сам свакојако, па опет сам нашао да деца буду крај мене.{S} Хоћу да их поведем.{S} Ако п 
 онај правда да је био по воду или ишао да обиђе коње или почупао нечију тарабу, те вуче прошце 
одица, било је још некога који је дошао да подели са нама бол.</p> <p>То је била она госпа у цр 
ећу му ни гроба знати!...{S} А ја пошао да се спасавам, тешко мени!{S} Идем, идем натраг, идем  
миле уморних спавача око ватре, и пошао да изађем на друм, не би ли кретањем умањио језу и не б 
p> <p>Ђенерал Бају се поздравио и пошао да уђе у свој вагон а официр, командант воза и два три  
>Један мој пријатељ који је и сам пошао да на томе пазару купи штогод топло за под кошуљу, вели 
на зауставља кола, којима је неко пошао да би стигао пре но пешке; она би кадра била да заустав 
 Јанковић који је пре једнога сата ушао да се распита је ли истинит глас о проласку Врховне Ком 
чком типу уских рамена, који је покушао да посумња у снагу дипломатије.</p> <p>— Један израђен  
француска помоћ.{S} Ако је ко и покушао да говори о томе, остали су га с чуђењем посматрали и и 
/p> <p>Када сам у томе тренутку покушао да браним небригу којом су ова деца очупана од својих к 
кап али све до пред вече мучило се небо да тек о ноћи пролије кишу.</p> <p>Требала сам да намир 
о успаваним долинама.{S} Погледа у небо да види лежи ли још вечерњача косо те, да није минуло д 
стави он живо. — Вала, ако хоћеш, право да ти кажем, није бољи него смо ми гори од ње.{S} Подно 
 опет гласом који казује сумњу. — Право да вам кажем, ми који долазимо озго, из старих граница  
ушај?</p> <p>Војвода Мишић задржа право да о томе говори кад се буде прешло на решавање о могућ 
 реши питање: имају ли команданти право да реше офанзиву кад је врховна команда напустила земљу 
сни — Ми смо напуштени и ми имамо право да се сами опредељујемо према даљој својој судбини.</p> 
са оних који су крвљу откупили то право да буду за времена уклоњени испред освете непријатељеве 
 госпође из Врховне Команде имају право да буду мајке и нико више!</p> <p>Цео мој поступак изгл 
иге.</p> <p>— Што, питај ме, имаш право да ме питаш? — вели благајник срдећи се сам на себе.</p 
ораву!“ — „А зашто да бегају?“ — „Право да ти кажем ага, да смо знали да ће нам овако честит аг 
ра тиче... да... може се рећи... управо да, они мобилишу.{S} То за сад — према извесним сазнањи 
се учини од једне царске војске.{S} Ево да видиш, спроводим сам самцит двеста заробљеника, па д 
уги, спуштајући му пару у капу — ал ево да се помогнемо.{S} Можда ћеш и ти мени помоћи кад год! 
н зазврча.{S} Капетан је тражио Краљево да пита где се налази Штаб Прве Армије.{S} Телефон му д 
зи Пачу, отишао је са погреба у Краљево да се нађе са посланицима Енглеске, Француске, Русије и 
дебели зидови бацају и измичући пажљиво да не пробуди оне који су, немајући крова, полегали по  
текару како „у Немачкој не би могло ово да се деси“.{S} Војни апотекар стао уз једна кола муниц 
а оно што је претрнуло и почесмо наново да верујемо и дишемо пуним дахом, који смо дотле уздржа 
свету литургију у цркви; дође ми готово да се прекрстим.{S} Кад свирачи свршише а бабо опет њим 
ци и треба да се склонимо, њено је прво да прође — објашњава један пензионер, који је навукао б 
 случају опасности.</p> <p>— Чекај прво да надлежни евакуишу себе!</p> <p>— Кад ђенерал даје си 
суло у чаршију, одјурили су у начелство да чују потврђује ли и допуњава ли те вести и начелнико 
 вратима од собе Краљеве и наслањао уво да чује што; али је у соби била мртва тишина и није хте 
и о свему ономе што је мајци тако драго да разговара са сином.{S} Ја сам у њему већ гледала одм 
/p> <p>— Ко зна да није Богу било драго да ме доведе довде те да и ја у близини синовљој легнем 
ко патили.{S} Зар би оволики народ бего да је добро тамо одакле се бега.{S} Зло је тамо, веруј  
ао да нису браћа.{S} Што би ми то, него да се поделимо одмах сад, па да се гледамо као браћа а  
ишта друго — прихвати председник — него да прихватимо предложене правце за одступање, да се пом 
 био контузован а то је много горе него да је био рањен.</p> <p>— Ју, госпа Јело, шта говорите. 
и!{S} Шта можемо, господине, друго него да их сахранимо, кад стигне свештеник.</p> <p>— Како ка 
шле године, па ето ти!{S} Волем то него да се крпам и мучим по рђавом времену.</p> <p>— А ако п 
истоварили.{S} Било нас је толико много да се није могло дисати а уз то нас је и онај задах гуш 
овела врло немирно.{S} Нисам могла дуго да заспим; стегла сам дете на груди, молила сам се Богу 
добије кућу ја ли царство, не може дуго да га држи.</p> <pb n="657" /> <p>Он нас погледа све ре 
 околностима ја нисам могао дуго и дуго да заспим.{S} Звониле су ми једнако у ушима речи официр 
<p>— Питао, веле, прешли, шта има друго да кажу.</p> <p>— Па онда... и ми треба да крећемо, а?< 
је за нама ми нисмо ни стигли што друго да радимо до да се боримо.{S} Кад су већ и власти напус 
авника, којима не остаје ништа друго до да промене правац и да се упуте на север, преко Ђаковиц 
 нисмо ни стигли што друго да радимо до да се боримо.{S} Кад су већ и власти напустиле Ђунис, к 
Руднику и на Тимоку.{S} И, кад је видео да се све расипа, све оно зашта је толика крв заложена; 
та је толика крв заложена; кад је видео да му је пропала кућа, пропало село, пропала држава, он 
видео шта је око мене било, нисам видео да су наши већ измакли напред и напали други ред ровова 
иле кадре догледати оно што је он желео да види, он је ипак дуго и дуго забринуто стајао на про 
лаву и додаде:</p> <p>— Ја не бих желео да ви рђаво разумете моје разочарење.{S} Оно је само бо 
> <p>— Не, тргох се ја — и не бих желео да заспим.</p> <pb n="660" /> <p>— Које је ово село?</p 
ада је изабрао царство небеско, пожелео да се причести пре но што погине.</p> <p>У дебелој сенц 
ичао — а Ви?</p> <p>— Ја бих више волео да знам шта у овоме тренутку мисле наши пророци у Нишу, 
в, учини мени за љубав.{S} Ја бих волео да изнесеш главу, да одеш тамо, да поздравиш...</p> <pb 
 или су пошли... не знам.{S} Нисам смео да напуштам дужност па да им пођем у помоћ.{S} Сами су  
оје су се чуле и за које нико није умео да потврди одакле су и како чуле.</p> <p>— Ево вам једа 
завре и свако потрча где је знао и умео да се подробније распита не би ли сазнао праву истину.{ 
тају његову улицу а по узвицима разумео да се непријатељ већ ближи.{S} Он не сме бити заробљен, 
ати у Скопљу; месни одбор живо је запео да још с јесени навуче довољно дрва, брашна, шећера, пе 
јатељ је већ на појединим местима успео да пребаци мања одељења преко река.{S} Према последњим  
 тој борби јуначки погинуо али је успео да са неколико младића разјури разбојнике и ослободи же 
жући фењер изнад главе, једва сам успео да их назрем.{S} Била су два грађанина који су такође з 
 тежак утисак од којега сам узалуд хтео да се отргнем.{S} Нешто ми је притискало душу те покуша 
 и поникла?{S} И да ли је тај Усуд хтео да слом српски понови на истом месту или је то изабрано 
поран био, да није одступао и није хтео да се повлачи до у крајњој нужди, кад су га просто нате 
 од једног рањеника пушку али није хтео да ми да!</p> <p>На ове речи цикну мајка и благослови у 
их је цео српски народ и нико није хтео да верује немиломе гласу да неће доћи, те су се и даље  
а нас погледа све редом, као да би хтео да један део своје среће и нама да, па се отисну с друм 
е, горела је мала ватра, ако би ко хтео да пригреје што.{S} И сад ме као језа обузме кад се сет 
оћи и снаге српске; као да је неко хтео да пред овим залеђем да што бонију слику.{S} Нека би се 
о један поштар, који је сутра рано хтео да пође с породицом, једновремено кад и страни посланиц 
д ведрим небом.{S} И кад је дечицу хтео да прихвати сан који би им разгонио страх из душе, поја 
о ватре клонули, јер мраз који је почео да стеже, насртљиво је наметао сан, те је један по једа 
ли, чим је кроз отворене вратнице почео да куља народ у двориште, одвео је газда на неко <pb n= 
а.</p> <p>Свет се већ преплашио и почео да збира у брижне гомилице.{S} Многи не дочекаше ноћ не 
з очију мајака, крвавим је знаком почео да се бележи праг свачије куће.{S} Пође народ у горе и  
тра и дим је кроз разбијен прозор почео да куља.{S} Узбуђење је очас обузело целу кућу али они  
 кликну капетан.</p> <p>Водник узе брзо да удешава топ да би ућуткао непријатеља.</p> <p>— Шта  
еоград, догађаји ће почети нагло и брзо да се нижу.</p> <p>— А ви мислите Београд мора пасти?</ 
} Његов је младићски идеал већ тада био да <pb n="514" /> падне на бојишту за Отаџбину.{S} Када 
ђенералу.{S} Чим је трубни знак објавио да ђенерал иде, на станици је настао живљи покрет, офиц 
г напуштања Ниша.{S} Тада им је изјавио да би се ситуација могла још увек променити ако савезни 
адих се ја, јер сам већ био и заборавио да сам га ма шта питао.</p> <p>— Онај — што смо се здру 
" /> и мач му подржао и десницу управио да сможди непријатеља и пође путем величине и снаге нар 
.</p> <p>Ту на месту где сам се уставио да сачекам повратак наредников, спазио сам по страни др 
главом.{S} Није се ни тренутка противио да се према Бугарима испуни једна, ма и неуговорена али 
учно помоћник. — Ја сам до душе наредио да нарочити официр отпутује, као извидница, из Пећи у А 
 пламтели дужином целога фронта, тврдио да би се ствар још дала поправити, јер Бугари „у ствари 
од се расправљало о томе, упорно тврдио да се Цариград заузима само са сува, као што су то сви  
во на Скадар али би се ретко ко одважио да тим путем пође.{S} Свет се забринуто ломио, распитив 
 ову варош.</p> <p>Краљ је сам затражио да га поведу у Ниш, како би се нашао у близини источног 
сам често, у оваквим приликама, одлазио да чујем мишљење једнога спремнога и разборитога војнич 
 n="634" /> време од мојих није долазио да ме обиђе.{S} Од других сам био чуо да је у селу зло; 
 прозор видео шта је било, он је опазио да је на лицу оне жене оцртан дубок неки бол и у његово 
у.{S} Није клонуо или бар није дозволио да се то на њему примети.{S} На лицима је осталих његов 
олом више и сад је већ сломљен дозволио да га одведу у Рибарску Бању, где ће у миру моћи да пре 
ћала малодушност.</p> <p>— Шваба мислио да јефтино узме Чачак.{S} Треба да плати је ли, момче?  
у, претрну и потрча месту где је мислио да прихвати мртвога <pb n="200" /> пуковника али се дот 
је се може стати.{S} Тамо где си мислио да је суво угажено сено, уквашено изметом, пиштало је п 
ве наше.{S} Веровао сам, јер сам мислио да смо на хучноме и бурноме мору, нашли већ једно тихо  
пратилац на путу.</p> <p>— Нисам мислио да вам их вређам, хтео сам...</p> <pb n="445" /> <p>— О 
га онда наводите?</p> <p>— Нисам мислио да останем при њему — узе да се брани поднаредник. — На 
одицом напустио Призрен и, још се ломио да се врати, рече ми:</p> <p>— Изгледам себи као онај к 
јзад Престолонаследник, да би га сломио да напусти Тополу, изјави жељу да Стари Краљ дође у Кра 
 нико не спроводи, нико им не би бранио да остану и сачекају своју војску, па ипак они иду за н 
ан, о коме сам се негда ја лично уверио да је човек челичне воље и огромне душевне енергије, ре 
о на себи и епитрахиљ како би их уверио да служи Богу.{S} Притворише врата на цркви и почеше се 
обове?{S} Не, Бога ми, но сам се сакрио да не чујем ни њихов ход кад прођу крај наше касарне.</ 
дан виши чиновник, који је јуче говорио да смо толико претучени да сто година нећемо дићи главе 
едноме тренутку, када је сан већ претио да ме шчепа, чух шапат госпе у црнини.</p> <p>— Спавате 
претрпавају, сетио других обзира, сетио да склони своје рођаке и рођаке својих пријатеља.{S} Хо 
а себе и свога Краља, дотле се он сетио да обиђе болеснога војводу Путника, који је већ раније  
 ближила и он је по звуку пушака осетио да наши већ напуштају његову улицу а по узвицима разуме 
аја који се сад дешавају; или је осетио да је то оно поколење, које ће донети суд о томе да ли  
ља о коме је причао.{S} Пошто је осетио да је у мени нашао стрпељивога слушаоца а имао потребе  
у очима.{S} Да ли је у томе часу осетио да је то, што је сад на његовим коленима, оно поколење  
посматрамо.{S} Ко је од нас тада слутио да је то последњи поглед на смрт осуђених?{S} Па ипак,  
о, шапћући:</p> <p>— Нисам никад слутио да ћу присуствовати погребу Краљевске Круне! — а на њег 
едове у Скадар, док нико није ни слутио да и у Медови нема ни једног зрна савезничког обећања.< 
кућа и бачена у невољу, нисам ни слутио да су та деца на смрт осуђена, да ће ту децу маћијски б 
јина недозрели влат.{S} Нисам ни слутио да ће од четрдесет хиљада српске деце, за месец дана, т 
м се.</p> <p>Други је опет тако одлучио да иде на Рожај па у последњем тренутку остао, предомис 
н старији господин, који је већ одлучио да остане у Призрену са породицом, па шта Бог да. — Бор 
плаши; има жена децу а сама је, нема ко да јој помогне кад загусти.</p> <p>У том стиже у авлију 
> <p>— Нећете га нигде ни наћи, нема ко да <pb n="496" /> прави.{S} Ми већ од неколико дана сах 
тињи осмех са усана, опружила ручице ко да тражи мајчину руку да је поведе и до ње друга, замрш 
 ни ко је надлежан да им да хлеб, ни ко да их упути где би преноћили.</p> <p>Па ипак, та густа  
 са петог, шестог стола — Не може свако да поднесе ово.{S} Треба ту срце од камена и живци од г 
лов за своју неутралност и ово је, како да се изразим, <foreign xml:lang="la">ultima ratio</for 
ониш главу.</p> <p>— Ама добро је, како да није добро! — узех ја поуздано тврдити јер најзад, с 
Како ћу, којим речима да му кажем, како да почнем?</p> <p>Једнога тренутка дође ми жеља да се н 
е окрену за собом.{S} Оно је било, како да ти кажем, као кад туђа стока уђе у њиву па је склепт 
брижно претресали питање о начину, како да се евакуише становништво.{S} Примио се и за члана од 
ог и неожаљеног.</p> <p>— Како ћу, како да се растанем од њега и како да га сахраним овако неоп 
, велим! — понови војвода гласно — Како да нема одговорности?{S} Зар повести људе на кланицу ка 
одговорим.</p> <pb n="171" /> <p>— Како да није! — настави он — Познајем ја Моравце!{S} За три  
у која је стигла у помоћ.</p> <p>— Како да не, читава једна дивизија и то добра дивизија! — твр 
рацијама на Рашкој...</p> <p>— Ама како да не води — избрецну се на њега наредник из те гомиле, 
 ћу, како да се растанем од њега и како да га сахраним овако неопремљена? — питам очајно старца 
е могући никако да се одлуче шта и како да учине.{S} Па ипак све се више пео број оних, који су 
зговор обрну се на питање о начину како да се из грађана организује чување реда и поретка у вар 
, али овлажена жигица није хтела никако да упали и он је псујући настаљао посао.{S} Најзад, у ј 
етника, чија ми се слика не може никако да избрише из душе.</p> <p>Да избегнем глас тих пушака, 
обом водили разговоре, не могући никако да се одлуче шта и како да учине.{S} Па ипак све се виш 
аша? — запитах га, не могући још никако да га разумем.</p> <p>— Па командант трупа нових област 
 али не збијени у групу, тако може лако да нас гађа из заседе, него се растурите, разредите се, 
леже по столовима и испод столова, тако да пре личи на магацин истоваренога еспапа но на просто 
 чини нов притисак на непријатеља, тако да га већ сатерује у Чачак.</p> <p>У том, непријатељска 
 још нису била изашла из Прокупља, тако да је од Приштине до Прокупља то била једна бескрајна п 
орен у цркви и много, много ужаса, тако да сам увек дрхтала кад сам је слушала.{S} Једнога дана 
и мртви коњи све чешће ките стазе, тако да кланци, кроз које бегунци оде, већ почињу личити на  
оме су се расуле све се више шири, тако да већ изгледају као киша звезда попадалих по земљи.</p 
спуњавала тесне улице ових вароши, тако да је загустило те се није ни улицом могло више проћи.{ 
ова суседних кућа које су под њим, тако да се са њих догледа гомила кровова вароши просуте у до 
 покрет, јер се вазда није враћао, тако да смо понова почели губити стрплене.</p> <p>Ту на мест 
е једноме од њих и рече му гласно, тако да су сви могли чути: „Дедер, пријатељу, Краља Петра ма 
та се и једно другом преплета пут, тако да не можеш прећи с једне на другу страну улице и не мо 
еном шајкачом преко очију и ушију, тако да му брада изгледа као да из шајкаче ниче — и кад се у 
аши осуше учестану и снажну ватру, тако да је непријатељ брзо отеран и са те косе, коју заузе б 
 Куршумлију, Брус и Александровац, тако да су се тим друмом често размимоилазили бегунци, једни 
1812, сачувала сву форму одступања тако да је руски генералштаб и даље правио планове о местима 
нда, измешане, без реда, растурене тако да се јасно види како свако за се и за свој рачун тегли 
гон другога воза, додиривали су се тако да се у ствари није ни знало који су то вагони код који 
жени: „Е, моја снајо, да беху моји тако да не плачу, пристала бих и по два годишње да рађам, ал 
едите се, даље једно од другог али тако да се не погубимо, да се догледамо.{S} Ови задњи нек се 
у Солун.{S} Сви су га жучно напали тако да су им се речи разлегале кроз целу кафану.{S} Победил 
 — показа ми врата.{S} Цикнула сам тако да се цела соба рањеника узнемири: поједини дигоше глав 
пља, Врање и Куршумлије, загустило тако да је било момената када се морала главна улица затвара 
а.{S} Можда је сам Бог хтео све то тако да буде, да би мене очвршћао у болу.{S} Хвала му!</p> < 
<p>Официри Врховне Команде не могу тако да журе, они лагано иду, стопу по стопу, пратећи носиљк 
и онај кроз тај отвор прогура ногу тако да их више нисам могла затворити.{S} Затим гурну врата  
> <p>— Кад могу остали... — заусти неко да каже.</p> <p>— Остали неће тако путовати.{S} Врховна 
p>— Мало пре, кад сину, спазих, па реко да ниси рањена?</p> <p>— Ја... нисам... не осећам да са 
, тражили му Турци бела брашна, он реко да нема више а ага, који је одсео у њега, нареди једном 
ачким колегом и овај му на апарату реко да је у Лесковцу такође велико узбуђење, да се чине сил 
Призрен и застао је само толико, колико да испружи ноге и да дане душом и, том приликом, он је  
е кровове колико да се огрејемо, колико да се одморимо, колико да се приберемо, па ако онај пож 
огрејемо, колико да се одморимо, колико да се приберемо, па ако онај пожар изнад вароши казује  
зависи судбина Скопља.</p> <p>Ма колико да су војници, који су товарили, тај посао пажљиво и ти 
да прими ноћас под своје кровове колико да се огрејемо, колико да се одморимо, колико да се при 
ало сламе или сена и завукоше се колико да склоне главу да не кисну.{S} Букнуше очас ватре крај 
дравом руком, колико сам могао и колико да се нађем на помоћи.{S} Међу тим рањеницима био је и  
и јој и мало рада те је подржали колико да прихрани дете и да га метне на <pb n="13" /> ноге.{S 
а а кад се вратим, свратићу кући колико да се видим са својима, па одох ја преко Саве и никад м 
сте отуд, из Шапца? — упитах тек колико да проговорим кад стигох до ње и уравнах корак са њеним 
/p> <p>— Па јест — одговорих тек колико да одговорим.</p> <pb n="171" /> <p>— Како да није! — н 
екох.</p> <p>Није знаш добро, ал колико да склониш главу.</p> <p>— Ама добро је, како да није д 
 пуковник.</p> <p>— Таман толико колико да се покају што су натрчали на нас — одговара ребрећи  
и даље лупао.{S} Отворила сам их колико да може хлеб провући али онај кроз тај отвор прогура но 
ће; навикли су се били на њу сви толико да је постала члан породице о коме су сви заједнички во 
 па изнемогли.{S} Нико да помогне, нико да одмени, нико да прихвати те где ће сами противу толи 
} Нико да помогне, нико да одмени, нико да прихвати те где ће сами противу толике силе.{S} И по 
и се наши, борили па изнемогли.{S} Нико да помогне, нико да одмени, нико да прихвати те где ће  
ротеста:</p> <p>— Ето, о њему неће нико да се брине а он је сутрашњи војник! — вели један из го 
ашли себи преноћиште, не дође више нико да нас узнемири и наста мир у целом насељу.{S} Једва по 
обмана.{S} Остаје нам да цикнемо, тешко да цикнемо, и тим циком искажемо све што нам је остало  
 мање, све мање.{S} Почело је сад тешко да дише те ме то још више преплаши.{S} Волела бих да се 
..? — отегох ја питање, које је требало да искаже сумњу.{S} Још ми се тамо, на дну душе, у дубо 
, лежи згужвано платно, које је требало да буде разапето на тријумфалној капији, при доласку са 
рдара дешавало се нешто, што је требало да остане тајна, скривена густим велом поноћи.</p> <p>Т 
Призрену је сагорело све што је требало да крене за Љум-Кулу.{S} Знало се да се може понети сам 
дати делове друма, што му је олакшавало да са извесним поуздањем креће напред, прибојавајући се 
 Али, шта је то што је вас опредељивало да напуштате вароши без вере, онда када је велики део С 
м и благом гласу, одиста је приликовало да у том часу рече богочовекове речи: „Пустите децу к м 
вим рукама све што се спасло и веровало да је на тим обалама, којима ће журно теглити, крај пат 
{S} Изгледа као да се још увек веровало да се не бега даље, већ се само склања из вароши у варо 
милао да никоме ни на памет није падало да <pb n="349" /> почисти све.{S} Главно је било скинут 
на другу, па мени је опет све изгледало да лагано идемо; да ми је што пре да стигнемо у Раваниц 
 <p>— Ајде, воко, ајде!{S} Потегли мало да изнесемо овде узбрдо.{S} Ајде, благо мени!</p> <p>—  
е на Гази-Баби и сад је већ јасно знало да је ово последњи дан борбе и да је већ одлучена судби 
е могло понети пушку; оно што је остало да нас заштити да можемо изнети главе, пребраја се на п 
ла када је Врховна Команда почела нагло да купује велики број коња.{S} Рашчуло се било на све с 
 двојице и тројице, она је почела нагло да се шири а малодушни су је прихватили као дављеник сл 
е.</p> <pb n="455" /> <p>— Шта је могло да их пређе, педесет, шесет, ништа више.{S} И јуче су п 
е исказивао своје мишљење али се видело да је и он уз то гледиште.</p> <pb n="711" /> <p>— Могу 
ве друкче изгледало.{S} Јасно се видело да је то некакав пожар који се ширио и у ширину и у вис 
скога бојишта, из којих се јасно видело да се више не може рачунати на успехе на тој страни а н 
а воде рачуна о ономе о чему није смело да се не води рачуна.{S} Видите, у нас треба да прођу п 
ти на своме месту.</p> <p>Чим се успело да се колико толико почисти ђубре, наста одређивање мес 
ници и заробљеници ножеве у његово тело да откину парчад меса коју ће код прве ватре бацити на  
ажење, гурање, прескакање, све би хтело да се пробије у прве редове до шина, јер ено га оздо ид 
ранио, гледали спас свега што је почело да се руши.{S} Догледали смо чак и даље: видели смо и о 
 се најзад, последњих дана, није почело да спава и по улицама.{S} Где год је турска кућа испруж 
рну већ, кроз прозоре је црквене почело да продире рано јутарње бледило дана а с поља, са друма 
 леп дан, јер је већ у понедељак почело да се мути и затим је цела недеља била влажна и кишна.{ 
 пропојала.{S} Суђено јој је ваљда било да проплаче пре но што пропоје!</p> </div> <pb n="339"  
ва дана нисам јела а срамота ме је било да просим.</p> <p>Отишла сам и у ону велику болницу, у  
а, кад сам пошла ногом, прво ми је било да идем у горњу болницу, више града, да се распитам о њ 
застали пред мостом довољно нам је било да се одморимо.{S} То је био последњи одмор на грудима  
и неки сандуци у вагону.{S} Што је било да се однесе однесоше а ове сандуке нико не тражи, па о 
 размишљао је други — онда је боље било да сам остао у својој кући, да умрем на своме прагу.{S} 
боме, разумем, али — зар није боље било да сте остали?{S} Остао је толики свет по варошима које 
ја понових:</p> <p>— Зар није боље било да сте остали?</p> <p>Девојче диже главу и погледа ме б 
{S} За нас је довољно утехе у томе било да ће нас варош моћи да прими ноћас под своје кровове к 
.{S} Зашто сад не, кад је мало пре било да.{S} Погледах га у очи и спазих две светле жеравице н 
е отворити пут.{S} Можда би тако и било да канцеларијски официр, који је командовао вагоном као 
 на нешто одлучити.</p> <p>Како би било да крећемо напред па шта нам Бог да!{S} Где су толики ш 
атељска граната и кад је очигледно било да се тај део вароши више не може одржати.</p> <p>Грана 
смо душом.{S} Сад нам је већ јасно било да варош не гори а оно што пламти над њом нисмо више ни 
 материнском болу или што јој је годило да своју искрвављену душу претрпава и туђим боловима?{S 
 колико би се то одоцнење још продужило да се отуд, путем који води из вароши, не зачу силно бр 
S} Шта је то што је оне тамо определило да пођу једним возом а ове овамо другим?{S} Да ли би се 
није сазнао.{S} Оне, за које се мислило да су обавештенији, јер имају везе или начина да што ви 
едише старешине јуриш а нама чисто мило да подвикнемо оно србијанско „ура!“</p> <p>— Опет борба 
и би јој допро до уха, њој би се чинило да чује весло и она би грчевито стезала светиљку и, зак 
не знам да ли се варам али ми се чинило да је и небо грмело натичући се са грмљавином на земљи. 
ћај растао у мени.{S} Увек ми се чинило да ова госпа не бега као ми остали, да не одступа, већ  
нутку, кад сам јој срео поглед, учинило да она тронуто участвује у нашем болу и да га чак присв 
> <pb n="624" /> <p>А кад му се учинило да је ипак срео у моме погледу сумњу, он брзо додаде:</ 
ла преко Царевог Села.{S} То би учинило да бугарска војска промени правац надирања ка Страцину, 
 шетати, док му се не би поново учинило да је чуо удар мотике.</p> <p>Уморан од наизменичних уд 
сонске и Баварске.{S} Да их није гонило да нам се придруже уверење да победиоци носе собом глад 
заштиту и тек се овде у планини уверило да је цела Краљева заштита три официра и шест војника.< 
а дувана о којој се у Београду говорило да је испод руке продавала и транспарентне карте за игр 
тку расула и безвлашћа, које је претило да се зацари у Скопљу, појавити се из својих јазбина ка 
све то не би било тако, онда би значило да смо ми, који се налазимо у Скопљу, пред непосредном  
350.000 војника!</p> <p>— То би значило да би Бугарска морала на три фронта да се бије.{S} Па т 
" /> <p>— Па?</p> <p>— Па то би значило да горе баш сасвим не ваља.</p> <p>Или, ако у колима ни 
бјавило па до ноћи, тако је брзо минуло да нас је густ и непровидни мрак обавио далеко још од П 
мајке навикнуте, али се увек заваравамо да су то само детиње, непромишљене речи.{S} Тако је и о 
на степеник солунске жељезнице — и камо да сам се попео, куд би ми данас био крај — ал он ме ок 
ногу на степеник солунскога воза и камо да сам се и попео, куд би ми сад био крај.{S} Али он ве 
“ Исто као код самртника, кад сви знамо да ће умрети, сви смо измирени с тим и чинимо чак и при 
астави она — колико за кору хлеба, само да се исхраним.{S} Распитивала сам о њему и сазнала сам 
њару, у обор, у кокошињак, ма где, само да се могу склонити од кише.</p> <p>Мал’ тако и сам не  
питала куда води тај друм, ма где, само да не останем више код куће.{S} Кад сам изашла у поље б 
— Шта ћете у Солун, по Богу брате, само да трошите новац? — узвикује у једној гомилици професор 
а била да заустави железнички воз, само да задовољи своју жеђ за вестима.{S} Разуме се да свети 
им како су прошли.{S} Нећу седети, само да навирим, да се поздравим, па ето ме!</p> <pb n="366" 
</p> <p>— Преседећемо ноћ — веле — само да смо у сувоти.</p> <p>Повео сам их и успут су ми кази 
одмах довикујући с врата:</p> <p>— Само да их видим.{S} Вратићу се, сачувајте ми место.</p> <p> 
 пробије тмину и разреди је успева само да у тамну боју ноћи унесе неку тајанственост и та таја 
оће у овој планини?</p> <p>— Можда само да се одморе, да се загреју.{S} Не могу ваљда даље, вид 
ретеже.</p> <p>— Доста је Румунија само да понови свој марш из 1913 године на Софију! — већ пон 
ећ сам се била прекрстила и чекала само да се мало разиђе свет, који је гомилама ишао мостом.{S 
и на раме па реко: „Ех, нек да Бог само да одрастеш, виш оног тамо — па ми показао слику Краља  
да чувамо границу.{S} Бојао сам се само да не буде на српски фронт а оно тако је и било.{S} Одв 
већ предали судбини те су још ради само да виде како изгледа та њихова судбина.{S} Са по где ко 
S} Нико ништа није знао, рекоше ми само да преко ноћи није било пуцњаве.{S} На улици је био ред 
тако близо а ти хајде.{S} Па немој само да навириш, поздрави се лепо са својима и проговори.{S} 
} Не знам колико сам спавала, знам само да сам сањала нешто страшно.{S} Морала сам у сну и плак 
о своме малу.{S} Сећам се, не знам само да ли беше то у Осечини или на Завлаци, заноћили <pb n= 
је да се створим пред њега, колико само да му кажем: „Бабо, ја сам србијански војник!“</p> <p>— 
 дан у ово доба, сваки дан; колико само да ми се јавиш, да знам како ти је!</p> <p>— То не гово 
тка.{S} Али, тад неће бити довољно само да нам о пролећу озелени трава и народ се врати из збег 
 мене није за становање, водим вас само да се склоните од кише.</p> <p>— Доста и хвала, а сутра 
на мајка потегла је овај мучан пут само да спасе пород свој.{S} Одвајала је од својих усана, од 
илац са онога првога стола приђе и тамо да се нађе у помоћи онима који су чиновнику објашњавали 
али су и дизали се или су остајали тамо да гробовима својим обележе пут којим је Србија прошла. 
ад војска иде на бојиште, кад жури тамо да стигне, добро, склонићу се врло радо, лећи ћу чак на 
лефонира из Крагујевца да би желео тамо да дођете, тамо је Врховна Команда.</p> <p>— Добро, ићи 
и, јер сад бар догледамо нешто, осећамо да идемо ка нечем што је пред нама, видимо очима својим 
и на поклонење светињама тим, већ идемо да у темеље светога града, где је сахрањена слава наша, 
ке српске и натераше нас све да изађемо да их видимо, али их ја некако изварах.{S} Зар српске в 
ућници и нигде, широм Србије, не можемо да нађемо ни мира ни утехе...</p> <pb n="452" /> <p>Гос 
 патње стоје пред нама!{S} Па, ако ћемо да патимо ја и ти, зашто да пати ово јадниче.{S} Можда  
ударила у грчевит плач:</p> <p>— Хоћемо да видимо Краља!</p> <p>До старца су допрле те речи деч 
 народом и пред историјом ако дозволимо да један Краљ буде заробљен.</p> <p>— Зашто заробљен? — 
едови!</p> <p>И онда чак, кад помислимо да смо спасени, неће још доћи крај нашим патњама и наши 
/> <p>— Море летајте људи, па да ранимо да нас не похватају овде на легалу као мишеве.</p> <p>И 
сад, док превали поноћ и док се уверимо да све по кући спава — одговори тако исто тихо секретар 
отину метара слободне Србије, не журимо да сагледамо крај дела у које је један народ скрхао сто 
на Јадранско море, али, да им нагласимо да полазимо без материјала, без топова, без муниције, т 
ли кроз начелников телефон: сазнали смо да трупама које долазе у Србију командује ђенерал Бају, 
читаше да је Београд пао.{S} Морали смо да се веселимо и ми, а како је мени било у души то ја з 
идео.{S} А ми смо хтели више, хтели смо да знамо све шта се дешава тамо.</p> <p>— Бију се, бију 
ховита артиљеријска ватра, стрепили смо да иза те ватре наступа исто тако страховита војска.{S} 
 једна жигица и кад је принесмо видесмо да је лице детиње све окрвављено, ваљда како сам га бри 
а нико његов не изађе за њим, те узесмо да објашњавамо то.{S} У том Бојко, који се још никако н 
јер је доле у селу загушило, те почесмо да се миримо с тим да свак остане на месту где је и ту  
а, него теби; зато чим примиш ово писмо да ми вратиш ордене што сам ти их послао у Ваљево!“ Ниј 
еза бошча и просуше ствари.{S} Приђосмо да јој помогнемо и том приликом чусмо и нешто више.</p> 
ми у ствари бегамо не да се спасемо, но да што пре упаднемо у мишоловку?</p> <pb n="344" /> <p> 
ашић — влади неће остати ништа друго но да се повуче у планине!</p> <p>И Србија се морала одрећ 
 пут ћутећи.{S} Дан је већ почео лагано да се гаси а вечерњи, студени ветрић да пали образе мра 
гацина.{S} Ја знам за магацине поуздано да до овога часа није наређена њихова евакуација.{S} Ви 
кочи му по кожи, слабине почеше убрзано да се надимају а из ноздрва пара очас овлажи читав круг 
с коња:</p> <p>— Зар није, сестро, рано да дижеш тај срамни барјак?</p> <p>Она постиђено баци б 
спа у црнини поче мирно, тихо, прибрано да казује много, много, много...{S} Казивала је тихо, г 
 пометњу.{S} С тога је нађено за сходно да један од команданата — војвода Степановић — изда нар 
осно да испрси а млада снага усправљено да буја као млади јаблан.{S} Све су то деца у годинама  
ео посао.{S} Потегосмо сви једновремено да почистимо колико се то може учинити, јер се толико в 
ореду а охрабри оне, којима је намењено да приме први судар са непријатељем.{S} За капетаном кр 
но је било невинашце коме није намењено да гине у рату, она је смрт била слика ужаса од које и  
ећ из раније да гасе и тишина постепено да осваја.{S} Још по где који официр поврнуте јаке, вра 
о напред и збег поче полако и постепено да се креће.{S} Кочијаши поскидаше ћебад којима су огрн 
донета решења у овоме смислу и одлучено да се и министрима, војном и грађевине, телеграфише те  
сти још да креће и што је остало решено да се преда.{S} Ту силуету овамо и онамо осула је по ко 
говор на дечје изјаве љубави поче тужно да арлуче.</p> <p>— Да, мора остати — одговара он суво  
} О, како се у таквим приликама јефтино да стећи благодарност!</p> <p>Могао сам учинити и нешто 
а задрхташе мотори и вито се поче силно да креће, тела им се затресоше, прнуше најпре пољем а з 
оглед разумела и цикнула сам тако силно да се сви у вагону ускомешаше и збунише.{S} Мислили су  
рало?</p> <p>— Све.{S} Зар није довољно да вас разочара ово на пример:{S} Ја сликар, неуки подн 
 се само толико, колико је било довољно да му се виде два златна зуба.{S} И ако чиновник админи 
предамном, кога у мраку не могу довољно да видим — Јутрос, кад сам кренуо из Штимње, ја сам сре 
су Срби заробљеници изјавили добровољно да ће ступити у редове бораца и ступили су.{S} Да ли је 
а ме у томе тренутку освежи и поче боно да ми дражи груди.{S} Поглед који сам управио горе, <pb 
а отвореним вагонима.{S} А знам сигурно да ни један од те господе неће спасти државне архиве и  
о, већ са вама? — одговори и поче журно да срче цигарету коју је припалио.</p> <p>Ипак ми је би 
оследња наша батерија.{S} Измичем журно да не будем пресечен — али, да би их и утешио он додаде 
 малочас, савлада умор; видело се јасно да је све те догађаје, причајући, понова преживљавала.{ 
о!</p> <pb n="309" /> <p>Свима би јасно да је одиста тако морало бити.{S} Онај што рече малочас 
 како тумачи ствар, јер је сваком јасно да су сва тумачења излишна, да глас о повлачењу Врховне 
 нервозно погледао у сат, поче и гласно да се љути.{S} Задоцњење је већ испунило три четврти са 
 љубави није окусила, почела су страсно да грле смрт као прву своју љубавницу, да је грле и да  
м да ће освојити Београд али је извесно да га неће штедити.{S} Што не би отишли ма где у околин 
 би се добило.</p> <p>— А је ли извесно да би се и успело у томе?</p> <p>— Извесно, али неуспех 
о умире, од тренутка кад је већ извесно да мора умрети, жели да то што пре буде, да се самртник 
аник и узнесе рамена — решавају извесно да се не могу више држати.</p> <pb n="316" /> <p>— Зар? 
а прикрада се, обзирући се лево и десно да га ко не спази и, врши крађу.{S} Он завлачи руку у з 
 две мањерке те се освртох лево и десно да видим ко их је ту оставио.{S} То је био војник, који 
у доба када се младост уме тако поносно да испрси а млада снага усправљено да буја као млади ја 
ељења и ако је кренуо у Солун вероватно да се раније нађе ван граница отаџбине, над којом су се 
иш како су се дечица скупила па ће лепо да се ухвате за руке да играју коло око Божјега престол 
 она умела тако просто а ипак тако лепо да казује.{S} Мало час, пошто је утврдила везе на бошчи 
.{S} Војници, који је носе, нигде скоро да наиђу на ширину да би је могли понети на рамена те п 
како ни један једини зрачак не би допро да нас загреје.{S} Небо је ниско пало и његови мрки обл 
е дотле у себи претурао.</p> <p>— За то да патиш!{S} Тако ти је суђено па ето ти! — одговара др 
ема више Србије, војска је остала за то да се и она повуче.</p> <p>Са старим је Краљем опет бил 
 опасностима и тешкоћама и све то за то да једне мрачне ноћи, на сред пустога друма, овде у чељ 
 ти мени све чега се сећаш, волем ја то да слушам.</p> <p>— Е, ако волете, онда...</p> <p>Он ућ 
 ја овде још нисте робови; имате кад то да будете.{S} Наређујем да се бела застава скине!</p> < 
Брегалница, Цер, Елбасан... све, све то да му буду олакшавне околности.{S} Јуче су видиш спрове 
ојске, њих комисије ослобађају.{S} И то да је бар синове, већ и шураке и друге рођаке.</p> <p>— 
 па да после каже: био сам узбуђен и то да му буде олакшавна околност?</p> <p>— Нећу то, брате! 
аром и Јадром преко Осечине, било би то да је и Ваљево пало.{S} Према томе капетан је срачунао  
 окрете главу од мене.</p> <p>— Како то да те не известе? — покушах ради утехе да га питам.</p> 
попа удари три пут у црквено клепало то да буде знак да домаћини избуде робље, да се потовари п 
ја сам се разгрејао.{S} Није научило то да га бије киша цео дан.</p> <p>Дадоше му и хлеба и огр 
преноћити, где добити хлеба.{S} Само то да ми каже.</p> <p>И овом приликом, у Призрену, кад смо 
обити хлеба, где преноћишта.{S} Само то да ми каже!</p> <pb n="115" /> <p>Тако и једна жена, си 
правде носи на своме имену мој дед зато да би се историја поновила, да би и његов унук тако ист 
ри овако лагати и гурати у јендеке зато да провуку своје прије и комшике.</p> <p>— Није истина  
да је тако боље, да држава то чини зато да би склонила децу од непријатеља те сачувала мајкама  
у успут и коју је толико обујмило блато да једва отвара улепљене очи.</p> <p>При пролазу ових т 
} Дете доби силну ватру и поче грчевито да се трза.{S} Чело му је горело, ручице су му гореле а 
ужном спремом.{S} Наглашава се нарочито да свака чета има два митраљеза а сваки батаљон по једн 
цртава.{S} Као да је неко хтео нарочито да овој слици намести као залеђе Душанов град, симбол м 
о последњи <pb n="272" /> час; те место да их охрабри, та их је вест још више застрашила.{S} И  
лупало кад ми рекоше и у том часу место да се зарадујем, мене обузе неки страх.</p> <p>Рекоше м 
код Врање и тек што нису успели то исто да учине и код Струмице, те свет почео још од синоћ и ц 
дана а мало затим били смо већ на чисто да Топлица већ није више безбедан збег.{S} Стигоше глас 
о, што је изашло из гроба, не уме чисто да појми светлост дана; личио ми је на огромни мравињак 
смеје му се други.</p> <p>— Разуме, што да не разуме.{S} Ако и не зна шта му кажем он види да м 
<p>— Право има — одобравају једни — што да чека последњи час.</p> <p>— Море, преплашила се! — о 
ник срдећи се сам на себе.</p> <p>— Што да те питам ја, нек те питају они грешници који су ишли 
, све је тако, што рече!</p> <p>— А што да није — нађе се увређен наредник и спусти ствари баш  
ој разговор са војником.</p> <p>— А што да не уђе, сила је па му се може; а тешко нама што ту с 
 знати одакле одступате?</p> <p>— А што да не смете знати? — изненади се официр.</p> <p>— Шта з 
а тренутка власти су већ немоћне ма што да изврше и ма што да спрече.{S} Зато, крећите.{S} Нема 
у већ немоћне ма што да изврше и ма што да спрече.{S} Зато, крећите.{S} Немате шта више да чека 
али неће дићи главу с књиге кад има што да научи, па макар ми јели без њега.{S} А да ми видиш Б 
и су ме ко станује самном и имам ли што да једем.{S} Рекла сам им да сам сама да имам нешто мал 
} Па, ако ћемо да патимо ја и ти, зашто да пати ово јадниче.{S} Можда га је Бог изабрао да га с 
p>— Па најзад и да се напусти!{S} Зашто да се не напусти! — узвикује охрабрен одушевљени страте 
— додаје опет песимиста.</p> <p>— Зашто да не?{S} Ми сад имамо пет дивизија више но што смо их  
е то за вас! — велим му.</p> <p>— Зашто да није.{S} Предстојало ми је да гинем у овим планинама 
ма кренуле даље, уз Мораву!“ — „А зашто да бегају?“ — „Право да ти кажем ага, да смо знали да ћ 
/p> <p>— Зашто?{S} Питајте ме пре зашто да живим?{S} Децу сам изгубила, кућу разорила...{S} Па  
али!</p> <p>Млади потпоручник узе нешто да се маје око топа и не изврши наредбу.</p> <p>Капетан 
 <p>— Ја бих волео... — хоће опет нешто да примети песимиста, један господин сув као босиљак за 
дружују још док рањеник није ни издануо да заједнички слете на лешину.</p> <p>И онда, осетиш не 
изнети реч.{S} Други пут ме је опоменуо да се не дружим са једном девојком, рекао ми је да он т 
р већ није више био у пећини.{S} Кренуо да га прва зора затече у кући, како Турци не би посумња 
руги један, који је зајаукао кад је чуо да му је кућа опљачкана и тврдио онда да је Србија за н 
е са бојишта на бојиште, где год је чуо да има борбе и да има опасности.{S} Није се у Рибарској 
 дан је одмах похитао Врањи, јер је чуо да је она у опасности.{S} Стигао је аутомобилом до Влад 
 врло дуго бавио на станици и ту је чуо да мобилишу и Грчка и Румунија, што има да буде одговор 
, који је сад тек наишао у кафану и чуо да се Ускоковић удавио.</p> <p>— Није могао да издржи!  
{S} Неко додаде још да је у чаршији чуо да је и Царево Село пало, да се борбе воде пред Кочаним 
о да ме обиђе.{S} Од других сам био чуо да је у селу зло; узели су нам коње, узели нам волове а 
 ми је дужна нешто.{S} И онда поче тихо да казује, оним једноставним, промуклим гласом, који ће 
.</p> <p>Водник узе брзо да удешава топ да би ућуткао непријатеља.</p> <p>— Шта ћеш? — пита га  
њега, на тетку, па опет на њега.{S} Бар да сам знала где је он?{S} Љутила сам <pb n="410" /> се 
дња да бега а не прва!</p> <p>— Ама бар да је војска, па да ми није криво! — надовезује пензион 
ми како је.{S} Добро је кад се може бар да опоје, бар ту хришћанску дужност да извршимо.{S} Вид 
ајно узвикивао:</p> <p>— Пустите ме бар да умрем овде, на вратима Србије.</p> <p>Влада је отишл 
S} Е, па дедер сад, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем где год да ми објасни ако зна ка 
тка.{S} Е па дедер, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем <pb n="548" /> где год успут, да 
 мислим ја да избегнете службу, али бар да будете сачувани.{S} Надлежни су на то могли да мисле 
<p>Капетан хтеде да не одговори или бар да прикрије истину али гомила из његовог устезања и сне 
у, има да им пресече одступницу или бар да их натера на једно вратоломно одступање, при коме ће 
обили први наговештаји зоре, толико бар да се камен могао разликовати од баре, улице које воде  
 дуго чекали.{S} Није то необична ствар да се покрет заустави и стоји у месту, очекујући да там 
м се, уморена духа и тела, осећао кадар да водим дуге разговоре.{S} Нисам осећао ни да је време 
едан фотографски снимак не би био кадар да да ову слику, јер где би један снимак обухватио сву  
а у просјаке а оставио ми очни вид, зар да гледам сву ову невољу и јад?</p> <p>Мало му је ко уд 
оз варош, те поћи даље,...</p> <p>— Зар да ми останемо овде на сред друма са женама и децом а б 
су бегунци, они пред нама?</p> <p>— Зар да заноће у овој планини?</p> <p>— Можда само да се одм 
неш па ћеш пре остати жив но у Топчидер да одеш.{S} Пошао сам ја био, па ево вратио сам се.</p> 
орите о нама, онда морате узети у обзир да велики подвиг ослобођења и уједињења, тражи и велике 
 чекај, на сваки топ официр, сам официр да контролише и да нишани.{S} Животом плаћа ко удари у  
љка да се увлачи, један по један прозор да се затвара а мало за тим и да се гаси.{S} И опет зав 
Јесте!</p> <p>— Ама, људи, — узе доктор да умирује узнемирене — немојте тако!{S} Ја не верујем  
немиле су од изненађења и бриге на глас да је Врховна Команда већ напустила Косово.{S} Стоје са 
јим органом.</p> <p>По подне стиже глас да је пало и Младо Нагоричане и да су власти напустиле  
абринутост код бегунаца када прште глас да је пут за Бицан затворен.</p> <p>— Сад смо у клопци! 
.{S} У исто време стиже капетану и глас да се негде на друму, идући Краљеву, налази још једна б 
 спасла.{S} Њој је тек јуче стигао глас да јој је на северном фронту погинуо син.{S} Она нема с 
чно, у толико пре што је већ пукао глас да је пут за Дебар немогућ јер су Бугари заузели Гостив 
 на подне се <pb n="102" /> просуо глас да данас иду последњи возови у правцу Солуна и Косова,  
ала и која је управо и обезбеђивала нас да можемо допрети до Призрена.</p> <p>— Качаник није тр 
ије и митраљези са Можуре и уверише нас да нема више мирна кутка на српској земљи.</p> <p>Гаси  
завукли по канцеларијама послали су нас да изгинемо.{S} Пет генерација омладине сатрвено је, а  
кровом где ју је домаћин обесио јесенас да се суши или круне зубима клип прошлогодишњега сувог  
о морало бити.{S} Онај што рече малочас да је чуо пушкарање потврди то сад понова.</p> <p>— Каж 
није никакав положај.{S} Наш је интерес да је напустимо и да доведемо непријатеља на Страцин.{S 
 /> и потегох још једном кундаком у вис да му располутим главу.{S} А он врдну и завапи: „Не, бр 
ромрзли па остали, нису могли од јутрос да крену, а овај грешник, распорио мртва вола, избацио  
вију осталих крајева вароши и поче свет да се тиска и гуши.</p> <p>Било је ваљда око два сата п 
 ту страну.{S} Мало затим и навали свет да куља отуд.{S} Забрађене жене натоварене бошчама и де 
Паде ми само, у томе тренутку, на памет да ми је да у овој гомили сретнем оног трећепозивца што 
еданпут ми <pb n="413" /> паде на памет да се помолим Богу и клекнула сам крај кревета а дигла  
у те да му никад више не падне на памет да кога убеђује.{S} Па ето...</p> <p>— Убедио вас понов 
} Кад сам већ кренула, паде ми на памет да будем болничарка у тој болници.{S} Не морам радити у 
477" /> врисак и плач, паде ми на памет да сам му том руком мало час брисала чело и очице и пре 
ичицу — коме је то могло пасти на памет да вуче ова парадна дворска кола чак овамо?{S} Разумем  
ет обузе неки страх.{S} Паде ми напамет да упалим кандило али у кандилу није било ни зејтина ни 
а само један живац па ћемо из њега опет да израстемо!</p> <p>Други један, који је зајаукао кад  
придружи непријатељу.{S} Поче киша опет да промиче а затим да пада све јача и <pb n="472" /> на 
 Србије.</p> <p>— То значи Београд опет да се напусти? — пита песимиста, који мало учествује у  
кров, док не зазори, нек онда пође опет да га тражи.</p> <p>— А дотле? — писну несретница.</p>  
-Прокупље воде борбе и захтевао је опет да га тамо воде.{S} И није се имало где, одвели су га у 
боме! — додаје начелник и наређује опет да се дете води у општину.</p> <p>Улази жена и носи рас 
S} Кад прође „колона“ бреша почиње опет да се затискује, збијени се редови проширују, празнина  
ик — морам се огрејати.{S} Дрво ће опет да израсте, а ја не могу још једанпут.</p> <p>Пред стан 
дговарали са Бановог брда, а други опет да су Немци тукли остружничке положаје где имају намеру 
ти је таква судбина!</p> <p>— Идем опет да га потражим! — рече жена и диже се, узе у наручје он 
адрли смо као манити, не може командант да нас устави.{S} А и како ће, кад је цео наш пук отуд  
ва се и ово одржава... — заусти ађутант да каже, али га Краљ пресече:</p> <p>— Не можемо победи 
ранцуски а трећи веле на румунски фронт да чувамо границу.{S} Бојао сам се само да не буде на с 
га убише а главу му ено натакли на плот да је сваки види кад прође.{S} Због те несреће нареди а 
нет мени: „Доживели смо историјску част да се први пут, од кад као народ постојимо, сретнемо на 
о освежавајућа дажда после запаре, вест да савезници стижу у Србију.{S} Она је најпре обухватил 
 Прве Армије.{S} Телефон му донесе вест да се штаб Прве Армије налази у Витановцу и он запрепаш 
 бегунце из Куманова који доносе и вест да је Страцин пао и да су наши одступили ка Младоме Наг 
више појача, просу се кроз варош и вест да ђенерал сутра ујутру првим возом шаље и породицу.{S} 
чима старчевим помутиле су дечју радост да виде изближе Краља.{S} Сретно детињство мисли да Кра 
дана раније предвиди опасност а дужност да води бригу о државној имовини и о државним рањеницим 
оразумевања међу собом, осетили дужност да не дозволе старцу, да једној сумњивој вери стави на  
p> <p>Сви се ућуташе, осећајући дужност да не ремете свечаност тренутка, у коме се у очевој душ 
 је сматрао за своју родољубиву дужност да распаљује нижу масу мухамеданску противу српскога ре 
бар да опоје, бар ту хришћанску дужност да извршимо.{S} Видите како је, сами видите.{S} Сручило 
апетану не измаче у мислима ни околност да је наредбу за ову борбу издао војвода Мишић, онај ис 
 речима, које су ме могле бар за тренут да утеше; за тренут само, док се не обазрем око себе и  
н, лакован, са четири седишта, навикнут да вози од Теразија до Топчидера; за њим велики, товара 
рн, лакован са четири седишта, навикнут да вози од Београда до Топчидера; за њим велики товарни 
у једној гомилици војни лекар, навикнут да поуздано сазна сваку појаву пре но што утврди стање  
е војнике, војнике Краља Петра први пут да видим па тако, као робове?{S} Не, Бога ми, но сам се 
 чекала...</p> <p>Бивало је и други пут да Новицу ухвати ноћ на мору и она га је чекала и дочек 
јска покушати још једном и последњи пут да брани Скопље.{S} Овде, испод Водна, на железничкој с 
о бранио.{S} Покушавали смо два три пут да један другом сјуримо бајонет у груди па увек одбијем 
хоћу мира; разуме ли та Европа једанпут да ја хоћу мира!</p> <pb n="154" /> <p>И окрете се без  
ла Богу, код куће а бојала сам се успут да и она није избегла.{S} Казала сам јој све, све, испо 
сачекам Моравску Дивизију.{S} Треба већ да стигне.</p> <p>— Да чуо сам, стићи ће! — одговори оф 
а другој страни — не наставља борба већ да се војска повуче.{S} Целе ноћи је лила киша а у моча 
и да се не чека, напад непријатељев већ да се он и то што пре нападне.{S} Он изврши одмах распо 
 да осваја бледило зоре.{S} Доба је већ да се мртви врате у гробове.</p> <p>И сен маричкога Кра 
{S} И стока, ненахрањена, почела је већ да малаксава и успорава ход.</p> <p>На једноме одморку  
дрско гракћући прате нас, навикнути већ да на путу, којим ми одимо, остају лешине за нама.</p>  
уђе и остаде нешто.{S} Почеше овамо већ да му броје колико је остао, почињу да праве и шале на  
а осташе.{S} Кад виде народ да ћемо већ да напустимо станицу а он се слеже око вагона да разваљ 
јају и снежни врхови планине почињу већ да бљеште.{S} Збег се још није избудио и није кренуо от 
но да се гаси а вечерњи, студени ветрић да пали образе мразом.</p> </div> <pb n="651" /> <div t 
 само кад је дан да је дан а кад је ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам пушкарање кад је већ био мрак, ет 
ва, као малочас она мајка што оде у ноћ да тражи изгубљено дете; тешили су ме они око мене, ист 
, те свет почео још од синоћ и целу ноћ да хита ка железничкој станици.{S} Веровало се, биће мо 
е, очекујући на киши целу боговетну ноћ да добију места у возу — стајала је она, под једним ого 
ико им само реци.</p> <p>Кад беше синоћ да кренемо, те одох да му кажем збогом, он ми рече:</p> 
о Дрину, батерија је ова добила наредбу да се одмах повуче на Добрун-Вардиште, одакле је преко  
у ове каре, и саопшти да он има наредбу да се са својом колоном заустави ту, у Блацу, те да кар 
ио у Малој Моштаници и добио је наредбу да иде у Велику Моштаницу, да прихвати и поткрепи један 
у у маршевом поретку, очекујући наредбу да се развију.{S} Непријатељ већ осећа да према њему ни 
ојске.</p> <p>— Из Армије имамо наредбу да изгинемо сви! — додаде мирно капетан на завршетку св 
рео неке железничаре, добили су наредбу да се врате у Феризовић.</p> <p>— Шта ће у Феризовић?</ 
 питам очајно старца, осећајући потребу да чујем још речи од њега, да чујем још много речи.</p> 
 се сабирамо у гомилу осећајући потребу да се зберемо и здружимо.{S} Излазе из кола жене с децо 
 <p>— Позлеђује их, али ја имам потребу да их позлеђујем.{S} Мене одржава то непрестано дражење 
азуме са Галипољком, осетио сам потребу да јој изјавим не само благодарност, већ и саучешће збо 
и води смрти?{S} И зашто осећам потребу да јој говорим једним новим, једним другачим језиком, ј 
јој одлуци, јер је свако осећао потребу да правда себе пред самим собом и пред другима за овакв 
е, зашто осећам једну неодољиву потребу да јој говорим, да је задржим на путу који води смрти?{ 
разговор, као да је осетио моју потребу да га слушам.</p> <p>— И ја сам имао... имао сам јединц 
ца, тамо знају да цене истинску потребу да л’ некога треба поштедети или не.</p> <p>Отишла сам  
ији, осетио сам у томе тренутку потребу да не разочаравам друге.{S} То је осећање онога који те 
е л’ давно боно момче? — осетих потребу да овим добрим људима кажем што.</p> <p>— Давно, од лет 
ар се и пуковници повукли у ранију собу да опет седну око стола за којим су дотле очекивали да  
ом на челу, сишли су и прихватили борбу да би одбранили несретне избегличке породице које су, н 
павицама, окрећући <pb n="506" /> главу да је сакрије од мене.{S} Затим се прибра и окрете ми с 
едан пут погледам, нисам ни дигла главу да погледам остале по соби, већ сам кроз дуги низ болни 
ран а по где ко набио себи сто на главу да га штити од кише.{S} Једни стоје, пошто су нашли јед 
на и завукоше се колико да склоне главу да не кисну.{S} Букнуше очас ватре крај кола и измеђ ко 
p>Капетан одмахује руком и окреће главу да не види ово несретно будуће робље међу којима има мо 
е заврти суза у очима и он окреће главу да је не спази жена, да је не спазе деца.</p> <p>А деца 
акали.</p> <p>Официри су окретали главу да сакрију сузе које су и њима врцале на очи.</p> <p>По 
жене, мртву децу.{S} Окретала сам главу да не гледам и журила сам а ни сама не знам куда.{S} Ст 
е, како је теби?</p> <p>Дигла сам главу да сазнам његов одговор, погледала сам га у око али оно 
аћи.{S} Најзад сам увртила себи у главу да пођем у Скопље.{S} Видим многе рањенике тамо испраћа 
м опет али ми се то сад увртило у главу да будем болничарка.{S} Шта би могла друго, два дана ни 
 Приштевци са болом у души окрећу главу да не виде онога војника, којега су пре три године тако 
и је плаве и освајају.{S} Окрећеш главу да не гледаш више тамо, за собом, а пред тобом се уздиж 
угари би да присвоје себи јефтину славу да су они задали дефинитиван ударац српској држави, кад 
 промени директиве у повлачењу и позову да и они одмах дођу у Скадар, седница се — последња сед 
ов пријатељ с којим је требао у друштву да путује.</p> <p>— Ама како опсађени? — теши их један  
ене главе и повијена репа, иде по трагу да га нађе у Ђаковици или Пећи.</p> <p>Из кола под арње 
фронтовима, молећи се крај гробова Богу да заштити његов мученички народ, који се бори за слобо 
S} Истина имам још болове али ево, могу да крећем и неће ми остати саката рука.</p> <p>— У Приз 
страха, који још не <pb n="488" /> могу да појме да су живи, јер до мало час били су помирени с 
у; погинуо ти син, не знају те, не могу да те нађу, избрисали те из списка.</p> <p>У том већ ст 
те, људи, само руке да огрејем, не могу да макнем прстима.</p> <p>Он чучну и унесе руке у пламе 
Ето, видите! вели ми начелник — Не могу да стигнем ни да утешим а камо ли да помогнем!</p> <p>А 
 то!“ Њих слатки сан, од којега не могу да се растану те још на ногама дремају, зове да се <pb  
е косе, али су тако скривени да не могу да их нађем! — вели капетан, командир брзометних.</p> < 
ад лутам од дућана до дућана па не могу да разменим једну банку.{S} Трговци сакрили сребро а то 
 Да продам не вреди, за те паре не могу да добијем толико дрва.{S} А и нема где да се купе дрва 
су ишла другим правцем и сад се не могу да окрену; двоја гломазна воловска кола утисла се међу  
волике сузе на очи.{S} Плачем и не могу да се уставим па ето ти!“ А кад год бабо оде у Београд  
 можемо, савезници нам неће или не могу да помогну, е па... шта чекамо?</p> <p>Многи су чак пре 
уморно:</p> <p>— Хо, брате, баш не могу да заспим па то ти је!</p> <p>— Што, тврдо? — пита га њ 
још три дана, ако господа министри могу да издрже те да не будемо принуђени да правимо мања одс 
а.</p> <p>— Како ћу да видим, како могу да видим...?</p> <p>— Чекај, ако упали... — рече онај к 
 се и — сад се повлачи, ако се бар могу да спасу топови да не падну у руке непријатељу.</p> <p> 
 ти овде?</p> <p>Почела сам све по реду да му казујем, све од онога тренутка када смо се растал 
датле отишао је право у Врховну Команду да се обавести о целокупној ситуацији на фронтовима.{S} 
ависмо њиме.{S} Једне донеше врућу воду да му оперу рану, друге платно а нађе се однекуд и чист 
пође затим да саопшти путницима у купеу да на путу до Солуна има још једно Предејане.</p> <p>Ин 
 товарима и скрхала се у амбис.{S} Кажу да је ту било докумената који су за увек пропали.</p> < 
 ратују?</p> <p>— Истина.</p> <p>— Кажу да бацају ватру озго?</p> <p>— Бацају бомбе и пуцају из 
 програм за други.{S} Осећајући обавезу да купује карте за те добротворне концерте, и ако их ни 
ставе, школска деца журно уче Марсељезу да је отпевају на станици а девојке збирају цвеће да ок 
, непријатељ тражио; нити је тако близу да би нас могао чути.{S} Могли смо викати из свега глас 
авезничке дипломате из Софије уверавају да Бугарска апсолутно не мисли напасти Србију.{S} У ост 
ли крај друма у блато, трећи покушавају да сиђу с друма те да заобиђу колону али се заглибљују  
 не претендују на Призрен али захтевају да се он да Албанији.{S} Под Шаром би имала да се грани 
авели од глади.{S} Иду за нама и чекају да когод баци прљаву кору од сира, спољни лист од купус 
ли код Крупња и ту ће као да нас чекају да се бране, па се морамо задржати да сачекамо појачање 
дете, па зауставили кола да га сачекају да умре.</p> <p>— Баш умире? — узвикну неко.</p> <p>— П 
ране, са севера и североистока, јављају да се борбе воде на Јанковој Клисури и да Бугари напред 
даду утешну форму.{S} Са истока јављају да Бугари слазе са венца Црне Горе у Мораву и да су јед 
у смрт но иначе.</p> <p>Патроле јављају да је већ са првим сванућем, доле код Трнавске механе,  
 Рекоше нам још, изгледа да се спремају да макну из села, уверили се веле да нема рђавих људи,  
де у равну Метохију.{S} Сад се спремају да узлете преко Дрима и оних кршних и високих планина ш 
 духови <pb n="673" /> који се спремају да изврше неки злочин.{S} Није ли то злочин можда, напу 
 красити Карађорђева Звезда, а не знају да се, недалеко у њиховој позадини, то свето знамење ју 
га је већ и ропац изломио.{S} Сви знају да мора умрети и немо чекају час.</p> <p>Лица овога мал 
 сам сретао успут; мислио сам сви знају да сам Србин; изгледало ми је као да ме сви са презрење 
 знају заслуге његовога оца, тамо знају да цене истинску потребу да л’ некога треба поштедети и 
 са њим, једва су успели да га натерају да иде у Призрен па они остали и даље да решавају.</p>  
ачуђена деца.</p> <p>— Наша кола морају да возе српске рањенике.{S} Српски се војници боре за н 
екли да неће остати у Србији већ морају да се враћају јер Руси силно надиру.</p> <p>Изложивши с 
љбу на камени мост а наши је прихватају да би обезбедили пролаз последњих који су још заостали. 
их разбојника који и дању не пропуштају да пљачкају бегунце а камо ли неће нас овако усамљене и 
а линија можда ослобођена те их враћају да је приме.{S} Можда је до сад већ и Скопље ослобођено 
 носимо Краља!“ Они инстиктивно осећају да им је судбина доделила замашно учешће у догађају, ко 
p> <p>— Зар не мисле ни у овоме случају да промене одлуку? — пита онај за леђима што се држи за 
и?</p> <p>— Па зар неће Руси, у случају да нас Бугари нападну, искрцати за двадесет и четири са 
подин.</p> <p>— Отићи ћу баш у дивизију да се распитам! — вели доктор — Ја некако још не верује 
так војников који је ушао у канцеларију да ме пријави.{S} Све до тога часа ја сам се сама пред  
часа.{S} Опасност је велика за батерију да настави пут за Чачак јер може непријатеља затећи већ 
раницу а уверава споразумну дипломатију да јој је намера ударити на Турску.{S} Као одговор на о 
 колено почели предавати само традицију да су негда били Срби.{S} Векови су избрисали сваки осе 
 и брижно пита: шта је, и хоће из очију да прочита одговор и савет.</p> <p>Поједине породице, к 
 мени — све сам соко; видиш му из очију да је Србин!{S} А још кад чујеш да му Србин командује:  
едао, ко би имао срца, ко снаге и очију да их све види?</p> <p>На грудима једнога мртвачета уде 
ина ни себе да умире а треба децу своју да утеше и охрабре.{S} Све то спустило ствари крај зида 
знам зашто.{S} Ама такви људи заслужују да их човек просто убије кад их сретне.{S} Ко зна колик 
Дубоке бразде на стаблу његовоме казују да он већ вековима стоји ту као неми стражар <pb n="601 
 који задивљују јунаштвом и који верују да ће им јуначке груди красити Карађорђева Звезда, а не 
нту њене пропасти.{S} И они ме саветују да бегам и износе ми неодољиве разлоге.{S} Тако су исто 
уту бегства.</p> <p>— И они ми саветују да бегам, да се склоним.{S} Сто година историјске непра 
м кутијом за боје отишао староме конаку да слика пуковника шефа кујне Врховне Команде.{S} Отишл 
облаци још застиру небо и не дају зраку да потпуно пробије.</p> <p>Крећемо кроз призренску рава 
и свој град и своју кућу те ће по мраку да се погубе људи и жене и деца и много ће да плачу јед 
/p> <p>То потврди још више претпоставку да је морало бити напада на бегунце и сви се забринусмо 
одаје онај што је поставио претпоставку да су ови изгинули напали бегунце ради пљачке — Не ваља 
глед изгледа.{S} Понудила му је прилику да крвавим мастилом исправи у њој оно место од пре сто  
дуго прибирати у себи, чекајући прилику да им да одушке.</p> <p>— Још пре више од пола века, 18 
да се одмори, а ја употребих ту прилику да се разаберем о једној чудној појави, коју сам већ од 
е лично телеграфисао престолонаследнику да велика војска од 500.000 одабраних руских бораца, по 
ам завршио молитву и окренуо се војнику да му вратим свећицу, његове су очи биле пуне суза који 
е товаре кола и упорно чека на капиџику да види <pb n="93" /> крај овога посла.{S} Када се нато 
чију суза рекла:</p> <p>— А ко ће мајку да брани?</p> <p>Младост, неоскрнављена животом а опије 
/p> <p>— Пазите, немојте оштетити даску да се не би познао траг! — додаде један од пуковника.</ 
муниције и хране и доста очувану војску да може борбу примити?</p> <p>— Шта је то, питате?{S} В 
румом, капетан поуми у једноме тренутку да их прибере око своје батерије, за случај да буде при 
о.{S} Ја сам заборавила у томе тренутку да он због пребијене вилице и није могао говорити и чин 
менили намеру, несвесни у томе тренутку да мењају и судбину своју.{S} Онај виши чиновник, кога  
леђима врата.{S} Дође ми у том тренутку да не примим хлеб и да вичем за помоћ али се преплаших  
ар? — понових ја, не умејући у тренутку да нађем реч утехе коју је овоме младићу требало рећи.< 
атно је у томе тренутку доносила одлуку да ми се повери јер затим диже главу и поче живо говори 
игару, он је чисто неверице пружио руку да је прихвати и блесасто ме је гледао и не благодарећи 
пружила ручице ко да тражи мајчину руку да је поведе и до ње друга, замршене и богате плаве кос 
ло још увек врло топло.{S} Завукох руку да му опипам ручице и учини ми се да нису топле као мал 
 живље!{S} Ено ћемо доживети и ту бруку да артиљерија прави јуриш а ми да трчимо за њом.{S} Диж 
о весело.{S} С вечери је сишла на обалу да га сачека, али је море било узнемирено као и материн 
вом.</p> <p>С вечера сишао сам на обалу да га сачекам али је море било узнемирено као и душа мо 
вљала покрет воза и наређивала ђенералу да искрца већ утоварену војску и врати је у логор.{S} Т 
ди.{S} И бадава ти дижеш јаку на шињелу да се заштитиш, киша продире, засипа ти врат те ти влаж 
вари а сви остали разишли су се по селу да набаве дрва, ракију и све што би се још могло наћи з 
 <p>Онај се врати с врата у нашу гомилу да нам понови вест, коју смо и сами чули.</p> <p>— Е ба 
 га поручник.</p> <p>— Молим за дозволу да обиђем кућу?</p> <p>— Бога ми, Бојко... узе затезати 
Од јутрос сам био на приштинском гробљу да одржим помен моме јединцу.{S} Црква пуста и празна т 
а сломио да напусти Тополу, изјави жељу да Стари Краљ дође у Крагујевац.</p> <p>— Па добро, куд 
оложењу.{S} Пријатељ је јурио пријатељу да се посаветује; жене, нарочито оне које су биле без м 
{S} Киша је зарана почела да топи земљу да се затим, преко ноћи, излије у великим количинама.{S 
хоћете, што непријатељ не улази у земљу да је освоји већ са крвожедном жудњом да све уништи, да 
ила, тамо сам се почела мирити са мишљу да је боље и у рату но у гробу.</p> <p>Учинила сам и је 
уго доле у воду.{S} Носила сам се мишљу да скочим доле и већ сам се била прекрстила и чекала са 
да и Врховна Команда носиле су се мишљу да и сами крену преко Љум-Куле на Дебар и Битољ, који ј 
то!</p> <p>Кретосмо даље измирени мишљу да је несретник погинуо у свађи, али нисмо прошли ни пе 
, он се био поново занео, поведен мишљу да погине на Ситници.{S} Та га је мисао морала одвести  
свему, разочарава ме често пред помишљу да смо потегли да градимо велику државу.{S} Питам се ув 
 као речна матица лаки чамац и не да му да плови својим правцем; покушах још једном да заварам  
 га радосним сузама дочекује, помаже му да изнесене лов и да разапне мреже, залаже га топлом ва 
одмах преплавља масом речи и не даје му да изговори реченицу до краја.</p> <p>— Најзад, не мора 
изађе водник пред капетана и саопшти му да је стока толико малаксала, да већ посрће и пада.{S}  
 тако немило милује образе.{S} Рекох му да пожури <pb n="630" /> ако може, како би с вечери мог 
еш ако си прави шахиста?{S} Рећи ћеш му да је будала, је ли?{S} Не зависи то, брате, од тога шт 
а храброст, онда зашто, молим вас, њему да даду медаљу за храброст а не „Карађорђеву Звезду“?{S 
ина обилазити те по <pb n="252" /> њему да поручимо ако што требамо.{S} Кад нам из села јаве да 
пштења шефу станице.{S} Обратих се њему да ми помогне и пожалих му се како мал нисам настрадао  
суза, боље да га каже село па само њему да суде и ако има у кога пушке боље да је сам донесе је 
е знајући више ни шта да мислиш ни чему да верујеш, већ предајеш се гомили и с њом очекујеш неш 
д ногу, осветљавајући цигаретом калдрму да бих могао мимоићи силне баре и каљуге што их је киша 
ји је пао и који ће сад остати на друму да чека своју лагану смрт.{S} Он је јуначки подносио св 
ак остане на месту где је и ту на друму да заноћи.</p> <p>Они, који су имали кола, решише некак 
м и даље србијански роб.</p> <p>Он дану да се одмори, а ја употребих ту прилику да се разаберем 
мо, држати Београд ако ћемо на Багрдану да их чекамо! — додаје суво и скоро пакосно песимиста,< 
патроле овога ескадрона јавише капетану да је непријатељ ушао у Чачак и креће даље да гони њего 
 да нас задрже.{S} Још само ону планину да прођемо, још само оно поље, још само... да је само с 
је носе, нигде скоро да наиђу на ширину да би је могли понети на рамена те пружити кораке, већ  
: „Ага, научио сам се пред Богом истину да казујем, па нећу друкче ни пред Господаром.{S} Имало 
Србије; ту је сазнао још и горку истину да се ни Крагујевац не може одржати.{S} Чете су неприја 
ше него то, кад је видео нашу невештину да наложимо ватру, сео је крај нас, пошто га је на стра 
нђање али то није ништа омело старешину да према другој породици буде грубљи, према трећој још  
ри железничка чиновника полетеше вагону да отворе пред ђенералом врата.{S} Али врата, или зарђа 
и и промрзнути; ниси се зар бојао у сну да се и ти не смрзнеш?</p> <p>Очајник ме погледа тупо,  
ак кад сви они који су сакупљени, почну да иду на прсте, да шапћу међу собом или да ћутећки и с 
своју црну бошчицу у блато и села на њу да се колико толико одмори.</p> <p>Ја сам савио цигарет 
!...{S} Смрт!“</p> <p>И почеше у сећању да ми се нижу све његове роле.{S} Сетих се најпре Манел 
ча исказивала једну и исту тежњу, тежњу да се немилостиво разорени сан настави, и да се још јед 
 имају исти циљ, сви исту себичну тежњу да један пре другога стигне, да један пре другога заузм 
оара. <pb n="460" /> Војници их опомињу да се склоне а свет стоји убезекнут и гледа.</p> <p>Па  
већ да му броје колико је остао, почињу да праве и шале на његов рачун, па и да га дозивају и д 
вима већ се претварају у жар.{S} Почињу да се сурвавају зидови који деле унутарње просторе а ко 
 пустих периферијских улица, већ почињу да се појављују, усијаних очију као у гладне звери, мра 
S} Затреперих од страха и дунух у лампу да је угасим али се она не угаси.{S} Кораци стадоше пре 
p>Те гомиле се с времена на време распу да пропусте каква кола или аутомобил и опет се приберу  
 старчић, вадећи из мараме никлену пару да му удели — нећу ли и ја сутра овако, на каквом ћошку 
ешио је чвор и вадио је отуд ситну пару да удели.</p> <p>Да ли је то саучешће које невоља јача  
е нас неколицина увучемо у једну кошару да се склонимо од кише.{S} Па Бојко тако полетао до мен 
ва кола или аутомобил и опет се приберу да протумаче пролазак тих кола, ако ма шта запазе, што  
 нам донесу не толико помоћ колико веру да у овој гигантској борби нисмо сами, да је до нас кад 
ограда, ма да сам запазио код ње намеру да ми све о себи каже.{S} И одиста, она након дуге пауз 
ити, јер Бугари „у ствари немају намеру да нападну Србију“.</p> <p>Један руски консул, који се  
и остружничке положаје где имају намеру да пређу.</p> <p>Док смо тако, сабрани у гомилице, разг 
 снаге код Рама те означио своју намеру да главну акцију управи долином Мораве.</p> <p>Сутра да 
 и оног сокачића, у најживљем разговору да се крећу улицом Краља Петра где су све више и више р 
ак, који она сваке ноћи пали на прозору да јој сину каже пут, гори увек подједнаком светлошћу в 
е ноћи, када сам о поноћи пошао прозору да бацим поглед на узнемирено море, чије су беле пене и 
мо, и свако донесе у себи решење ујутру да се пробуди сат раније, но што је синоћ пред мрак одл 
ћ осваја све дубље и, све што ће ујутру да рани, предаје се сну.{S} Краљ спи, влада спи, Врховн 
 просто гутале.{S} Те вести казивале су да се на фронту наши јуначки држе, да немачки прелаз пр 
роширене зенице у очима јој казивале су да је она у овоме часу догледала нешто, што можда ми ос 
уче, јер и највеће оптимисте осећале су да пред њима лежи једним дахом порушена кула коју су до 
а тврда имена и тражећи нова, тежиле су да тиме изразе извесну пажњу према савезницима.{S} Отуд 
 интересе споразумних сила, пожуриле су да и нама и својим владама објасне да су то нередовне т 
 интересе споразумних сила, пожуриле су да нама и својим владама објасне да су и то нередовне т 
мишљале су о свему и свачему и нашле су да Французи неће моћи да изговарају њихова мало чуднова 
о свршен, жене, деца и старци остали су да чувају места и ствари а сви остали разишли су се по  
ону ускомешаше и збунише.{S} Мислили су да је гомила пригушила неког.{S} Кад затим чуше шта је  
нико није хтео да верује немиломе гласу да неће доћи, те су се и даље лепршале заставе истакнут 
ој вароши.{S} Требали сте бити у Ђунису да видите како се ништи читава једна историја; требали  
.</p> <p>— Тако мора бити и нема шта ту да се протествује! — додаје полицијски чиновник.</p> <p 
а ту поверљивог?{S} Шта је то што се ту да сакрити или што би се могло сакрити? — И он учини ру 
р у коме људи спавају.{S} Мислио сам ту да свратим, да сачекам долазак Моравске Дивизије али, г 
 Ту се умолио <pb n="467" /> команданту да оде до Београда и обиђе кућу, у којој су сами жена и 
и заробљен, дао је часну реч команданту да ће се вратити а шта би заробљен и могао помоћи својо 
а ме... — запе онај не могући у моменту да нађе какав поузданији аргуменат сем вести које су се 
 није му дозвољавала ни по равноме путу да оди а камо ли по овоме беспућу.{S} Саграђена је, њег 
куће.{S} Кад они тамо зађу по гробљишту да помену своје дете и не нађу му гроба, сетиће се да у 
смо товаре с леђа и зађосмо по дворишту да нађемо што, чиме би се могло чистити.{S} Један донес 
цу и без новаца и без хране?{S} Куда ћу да ми је да знам?</p> <p>— Па тамо где и сви остали? —  
а да се морамо склањати.{S} И од сад ћу да пуцам а нећу да се склањам никаквој колони.{S} Кад в 
 ипак нисам имала шта друго.{S} Поћи ћу да га тражим, ићи ћу на крај света, тражићу га и наћи ћ 
е.{S} Оно се расплака.</p> <p>— Како ћу да видим, како могу да видим...?</p> <p>— Чекај, ако уп 
не па нек крећу даље!{S} Бога ми, то ћу да их замолим!</p> <p>Срео сам и једнога познатога проф 
че са албанске границе, имале би задаћу да онемогуће сваку везу бугарске војске која оперише од 
а чујем телеграме из иностранства, нећу да чујем ничије савете.{S} Јуче је прошла Народна Банка 
 Нећу да чујем коминике о борбама, нећу да чујем телеграме из иностранства, нећу да чујем ничиј 
а, он ће одбити.</p> <p>— Нека их, нећу да узнемиравам жене и децу.{S} Женама и деци треба кров 
смо се, бога ми, ми добровољци.{S} Нећу да се хвалим, ал ето ту смо па питајте, борили смо се к 
{S} Склони се за време...</p> <p>— Нећу да се склањам.{S} Крв ме везује за ову земљу.{S} Нисам  
што иде у Солун, па вели:</p> <p>— Нећу да чујем коминике о борбама, нећу да чујем телеграме из 
клањати.{S} И од сад ћу да пуцам а нећу да се склањам никаквој колони.{S} Кад војска иде на бој 
мислимо, а шта не мислимо.{S} Само нећу да се лажемо више.{S} Да се нисмо лагали и залагивали,  
, довикивање и крчање кола, која скрећу да пређу на утрину где ће заноћити.</p> <p>— Овамо је ш 
м се окрете:</p> <p>— Оставите ме, хоћу да сам сам!</p> <p>Сви га напустише и пређоше у друге о 
, дај ми!{S} Хоћу да понесем кључ, хоћу да га носим са собом!</p> <p>— А Фиделица?</p> <p>— Фид 
и?{S} Ал ако, закључај, дај ми!{S} Хоћу да понесем кључ, хоћу да га носим са собом!</p> <p>— А  
м нашао да деца буду крај мене.{S} Хоћу да их поведем.{S} Ако патимо нек’ заједно патимо, ако с 
ију.{S} Ама где су ти ђенерали?{S} Хоћу да их нађем и да их замолим, сутра у зору нек изведу то 
 друга олакшавна околност, па онда хоћу да му Једрене, Брегалница, Цер, Елбасан... све, све то  
 за својом памећу, ал тако, кад ја хоћу да слушам стратегијски план!{S} И то од кога, од профес 
 буде једна олакшавна околност, па хоћу да му Битољ буде друга олакшавна околност, па онда хоћу 
— пада у ватру учитељ —</p> <p>Али хоћу да му Куманово буде једна олакшавна околност, па хоћу д 
је то, кад ја у последњем тренутку хоћу да слушам стратегијски план и то од кога, од професора! 
на своме месту, задовољно свлачио обућу да непосредно уз ватру открави ноге које су промрзле о  
 с друге стране, те опколисмо тако кућу да нам не може умаћи.</p> <p>— Бојко, предај се! — викн 
дан од војника, који је ушао био у кућу да види има ли кога тамо и да пита шта би човеку, изађе 
итеља који хоће ауторитативном благошћу да покара непажљивог ученика — може се преварити у какв 
ешљану главу па пође кроз ноћ телеграфу да потражи Чачак те да распита каква је ситуација тамо, 
а историја; требали сте бити у Крушевцу да видите како се руши читава једна држава.{S} Гледао с 
павао под каменом и диже зелену главицу да срче зрак; гране у млада дрвета, које су се биле пов 
а и грицка; други турио у ватру џезвицу да му узаври вода за кафу или шербет а трећи пресвлачи  
p>Један од присутних узе кресати жигицу да би упалио цигару, али овлажена жигица није хтела ник 
} Чула сам за једну познату ми породицу да одлази у неко село.{S} Отићи ћу сутра до њих.</p> <p 
део и разумео.{S} Понудио ми је столицу да седнем и дозвао једног обвезника који је био ту на с 
ици морали слазити са тротоара на улицу да би је обишли.</p> <p>— Румунија ћути! — одговара му  
рану, те отуд једно око гвирне на улицу да види из чије ли је војске тај пролазник.{S} У дну ул 
даљу на грудима; па кад одем у Раваницу да целивам Цара а мени Обилић ка грудима!{S} Волео сам  
да им опоје матер, нису имала воштаницу да јој припале; посула су гроб само искреним, детињим с 
к пролеће птица носећи у кљуну сламчицу да свије ново гнездо.{S} Вода набујала, земља отворила  
 наредбе издао, крете натраг у варошицу да потражи телеграф.</p> <p>То је била свега једна пољс 
е сва уваљала у блато.{S} Кад је позвах да се крећемо, она покуша да се дигне и радо прихвати р 
зазире да шушне, кад свако уздржи и дах да не ремети свечаност тишине и не профанише пијетет тр 
ео са сином наследником, пошао је одмах да посети тада већ болеснога војводу Путника а одатле о 
це са пуно талента.{S} Наредио је одмах да се тај младић уклони из севастопољске борбе и упути  
инак их оста код нас.{S} Наредише одмах да се искупимо пред црквом и запретише да ће све село у 
ге ни речи.{S} Поред зиме, поче и страх да ме мори, јер још никога нисам срела коме би се придр 
е једна другој ал нас је обе било страх да се они гадови, зато што их сад наши нападају, не поч 
ли ме је глас потпуно издао.{S} Покушах да му се силом отмем и рвајући се са њим ударим га песн 
ије погинуо.{S} Бивало је то! — покушах да га тешим.</p> <p>— Истина је, срце ми каже да је ист 
ади се официр.</p> <p>— Шта знам — узех да се правдам — ко велим да није поверљиво.</p> <p>— Ам 
. <pb n="633" /> Ајде, рекох ја, и узех да се праштам а мали братић отрча да отвори вратнице.{S 
и се намећу речи народне песме: и почех да их шапћем сам себи:</p> <quote> <l>Коњ до коња, јуна 
ти узео?</p> <p>— Тако, узео, жао ми их да се ваљају по блату...{S} Да идем кући па да понесем  
дао из димњака сува ребра и преламао их да могу у торбу наићи и како је који посао свршио а он  
 ме то још више преплаши.{S} Волела бих да се трза као раније, то ми је трзање ипак било доказ  
 нису топле као мало час.{S} Волела бих да су топле, та ми је топлина била доказ живота.{S} Тек 
е и радо прихвати руку, коју јој пружих да јој помогнем.</p> <p>— Одморила сам се бар! — рече п 
<p>— Обузе ме још већи страх кад спазих да је то пуста и порушена кућа, без врата и без прозора 
гура на надгробном споменику.{S} Поумих да јој понудим услугу, ако јој каква на путу затреба и  
оскудица сваке добре воље код надлежних да воде рачуна о ономе о чему није смело да се не води  
и дан, пуни их возови, и чује се од њих да су Србијанци потерали наше па их млате и гоне да се  
76" /> <p>И одиста, ја тек сад приметих да је на месту где сам стајала киснуло кроз кров.{S} Ра 
ја судбина.</p> <p>— Не видим — заустих да поречем.</p> <p>— То је моја судбина! — понови он јо 
и Приштину напуштати?</p> <p>Ја заустих да га са поуздањем, које сам до малочас имао, уверим да 
ла оне реке, али даље...</p> <p>Заустих да кажем нешто али ме она не сачека већ настави:</p> <p 
оно друго дете и пође.</p> <p>Ја хтедох да је уставим, али ме задржа онај малочашњи мој саговор 
> <p>Кад беше синоћ да кренемо, те одох да му кажем збогом, он ми рече:</p> <p>— Скини то србиј 
ешина хлеб, као што је обећао.{S} Пођох да отворим врата, јер онај је и даље лупао.{S} Отворила 
њерку, која је лежала крај ватре, рекох да захитим где год воде те да попрскам чело и очи, не б 
уковнику све, рекох ко ми је муж, рекох да ми је син већ годину дана на фронту, да је био у бор 
 прокупачки бегунци овуда прошли, рекох да је нађем.{S} У јутру рано морам натраг да ми не би и 
био у борбама, није их избегавао; рекох да сам сама и замолих га да ми учини оно што је већ учи 
ћи у овоме кијамету од народа.{S} Рекох да јој се само јавим, нисмо се видели скоро годину дана 
и зрак који је заостао да ме греје; чух да ми је и најстарији син, у борби код Великог Поповића 
ици и моме породу наменио, у Скопљу чух да ми је и последња моја нада, потпора моја, једини зра 
 када је увређеној пришао један странац да јој обезбеди место у возу.{S} Бледа, воштана лица и  
обар, вели, неки турчин, дао јој је реч да ће се бринути о њој као о својој рођеној мајци; трећ 
ета, који га је молио и коме је дао реч да ће избећи борбу изнад саме вароши.</p> <p>Ма да је д 
— узе председник белога одбора опет реч да се објасни — Ми смо напуштени и ми имамо право да се 
} Командант му је дозволио на часну реч да ће се вратити, те се он од Железника спустио преко Б 
о ти!...{S} Где мене <pb n="457" /> баш да нађе!...{S} А није само мене, има их много, много ра 
ица му се пење под вилицу. — Је л’ знаш да играш шаха?</p> <p>— Знам! — одговара песимиста.</p> 
ао оно кад ти ко најдражи умре; ти знаш да је мртав, видиш га пред собом мртва али те још увек  
 немаш камџијом ти одговарају, па мораш да нађеш. <pb n="254" /> Па онда траже да им се даду но 
 се источи најбоља ракија.{S} Ако кажеш да немаш камџијом ти одговарају, па мораш да нађеш. <pb 
 из којих му већ шикће крв.{S} Не можеш да га познаш, лице му се сасвим унаказило, по челу му с 
пут нежно, рођачки:</p> <p>— Је л можеш да седиш, Господару?</p> <p>Или ће га опоменути:</p> <p 
з очију да је Србин!{S} А још кад чујеш да му Србин командује: „Мирно, лево, десно, у ред, напр 
сушиће се!“ Наиђе мразна ноћ па не смеш да мрднеш прстом, мислиш сломиће се, а Бојко вели: „Сут 
ш да сам ја српски официр; зар ти хоћеш да ја српску војску, макар и у одступању, проводим под  
86" /> <p>— Немој, болан, то јести, виш да је стока липсала.</p> <p>— Па нећу ваљда са живе сећ 
је учинио!</p> <p>— Јесам!{S} Ал, видиш да није све готово...{S} Видиш да се опет мора у планин 
л, видиш да није све готово...{S} Видиш да се опет мора у планину...{S} Само, онда је било друг 
ашца где би се могао склонити.{S} Видиш да је ова несрећа све обухватила, као пламен кад ухвати 
 твоје куће догледа се овамо, кад видиш да крећемо а ти хајде за нама.</p> <p>— Хвала, господин 
у оно тамо српски војници, зар не видиш да сам ја српски официр; зар ти хоћеш да ја српску војс 
то! — прекиде га капетан — Зар не видиш да су оно тамо српски војници, зар не видиш да сам ја с 
и средину реке, могу још ићи, треба још да идем, а даље...</p> <p>— Зашто? — запитах је, осећај 
дњи, који су заостали у кући, треба још да се спасу.{S} Врисак жена, писак деце, довикивање они 
, само пре неколико дана, изгледала још да су ван домашаја непријатељске поплаве.</p> <p>То ниј 
вам од вашега Мирка...</p> <p>— Шта још да им кажем?</p> <p>— Ништа... то... да сам се убио...  
ејасне и неодређене.{S} Неко додаде још да је у чаршији чуо да је и Царево Село пало, да се бор 
ан.</p> <p>— Па то данас сутра може још да нам буде пресечен и пут за Призрен?</p> <p>— Треба ш 
 му је вилица размрскана те не може још да говори.{S} Хтела сам да вриснем али сам се бојала да 
о сам се дигла.</p> <p>— Требало је још да се чувате.{S} Не може, дабоме, разумем, али — зар ни 
и он се уздржа — Ето, натераћете ме још да вам кажем ствари које се не казују, које су поверљив 
раслија, да крену у збег.{S} Рекоше још да понесе колико ко може на леђа понети хране: брашна,  
 спава све што није имало решености још да креће и што је остало решено да се преда.{S} Ту силу 
овучемо дубље у пећину.{S} Рече нам још да ће нас он сваке недеље походити те да нам одслужи сл 
ога тренутка, пред Штимњом, веровао још да је наша катастрофа поверљива ствар.</p> <p>Кад се је 
ане нема.{S} Из извештаја се видело још да је недовољан број војске као и да нема више ни комор 
столици целим лицем према мени.</p> <p>-Да!</p> <p>— Ох, господине мој, кад би ви знали од кад  
опао жар и пламен?</p> <pb n="21" /> <p>Да ли је одиста вера јача од туге а нада снажнија од бо 
d>„Бацајте сами у огањ децу!“</head> <p>Да ли што сам је ја кроз сузе гледала — настави госпа у 
чају о трагедији једнога народа.</p> <p>Да допуни ваљда слику бојом и небо се над Призреном нат 
о је воз са савезничким трупама.</p> <p>Да није било оне покварене браве на вагонским вратима,  
га и ишла својим путем страдања.</p> <p>Да прекинем дуго ћутање ја га упитах у којој је јединиц 
да се проспе из усијане планине.</p> <p>Да ли онај његов дубоки глас, који је бобоњао кроз праз 
 руменом крвљу наша поља и горе.</p> <p>Да ли је Госпа у црнини, посматрајући замишљену слику,  
 може никако да избрише из душе.</p> <p>Да избегнем глас тих пушака, радије сам пристао да узне 
дио је отуд ситну пару да удели.</p> <p>Да ли је то саучешће које невоља јача у човеку или пред 
ко јачи или бар не више усамљен.</p> <p>Да би се могао за борбу припремити, капетан нареди патр 
атим се поздрави и пође у вагон.</p> <p>Да је тога тренутка, као што је било утврђено, кренуо в 
е сада кад више ни Он не верује?</p> <p>Да ли се Он можда, усамљен у својој одаји, не бави тим  
већ ноћас испратио своје ствари?</p> <p>Да узбуђење још више појача, просу се кроз варош и вест 
чује глас војводин отуд из Витановаца: „Да, да, то сам од тебе очекивао; ти си онај стари!“</p> 
добар газда и домаћин, у зао час рече: „Да се истурчимо, то нам је једина помоћ!“ Тек то рече а 
огибе!“ или „Ено море, оно је кућа Симе Дабића!“ И тако сваки час на сваком кораку.</p> <p>Зага 
рује опет доктор.</p> <p>— Па последња, дабоме! — упада пргаво болесни господин.</p> <p>— Отићи 
Па рекох, грехота је.</p> <p>— Грехота, дабоме! — додаје начелник и наређује опет да се дете во 
 ово ваша земља да буде?</p> <p>— Наша, дабоме!</p> <p>Он се замисли дубоко, као да се нечега д 
 место што идемо у Призрен.</p> <p>— Е, дабоме? — учини скептички кафеџија, који је био магацио 
ребало је још да се чувате.{S} Не може, дабоме, разумем, али — зар није боље било да сте остали 
стиже ни да одговори.</p> <p>— Грађани, дабоме... жене, деца, људи, леже по улицама и по кућама 
стиво засипати питањима.</p> <p>— Тако, дабоме, али — и стара мајка уздану — и патила сам.{S} Н 
узети у памет! — рећи ће неко.</p> <p>— Дабоме! — додаје онај што је поставио претпоставку да с 
p>— И послушао си их?</p> <p>— Послушао дабоме!{S} Пушку предао властима, добио службицу, ожени 
ветљавала собу, једва је нешто око себе давала светлости а остали део собе освојио је полумрак  
о, онај слом, она страшна слика коју је давала Приштина тих дана, само је још више могла помрач 
оју је његовом и иначе препланулом лицу давала румена светлост жара из мангала.</p> <p>— Не! —  
љеном светлошћу ведрога пламена који су давале младице бачене на ватру, младице које су се дуго 
 папиру.{S} Доцније је настала размена, давали су се разни кућни предмети за брашно, шећер, каф 
аји, ма да нису били потпуни и исцрпни, давали су укупно овакво обележје стања у војсци: војска 
 тамо пет месеца.{S} А нису му ни иначе давали мира.</p> <p>Понудих му још једну цигарету, јер  
се говорити само о утисцима који су нам давали општу слику ситуације, јер смо се са воза вратил 
а и туге и, све оно узбуђење које ми је давало снаге и моћи да мисао искажем, није ми оскудевал 
о оцртавале силуете напуштених двораца, давао је мртвој вароши неку дубоку мистичну драж, што м 
чена, суманута погледа у реку где су се давили; тако ова светина без израза, без саучешћа, без  
е ће умирати од глади и зиме, где ће се давити у блата и где ће их болести обарати као олујина  
<pb n="728" /> облака справе летилице и давићемо се у дубока блатна језера.{S} Вај нама, сејаће 
 се збуњено освртати на све стране, као дављеник који очајно погледа по узнемиреној пучини, не  
е шири а малодушни су је прихватили као дављеник сламку.</p> <p>— Да, шта чекамо? — узвикује је 
о, пригушено довикивање, као таман глас дављеника, затим, далеко негде, јек секире и тресак пос 
и шта ће; личио ми је на логор спасених дављеника, којима из очију још није ишчезао блесави пог 
 све неке лепе и чаробне слике, баш као дављенику.{S} За тренут ми изађе пред очи Цар Лазар и ч 
, тата!“ и обгрлише га чврсто, као мали дављеници.{S} Отац овлажи дечје косице потоком суза а з 
дне и од подне до мрклога мрака.{S} Као дављеници који су се дочепали обале, па још несвесни по 
 овим добрим људима кажем што.</p> <p>— Давно, од летос! — одговара отац.</p> <p>— Па што не ос 
> <p>— А је л’ том давно било?</p> <p>— Давно, врло давно, има скоро шесет година.</p> <p>— Шес 
оследње јесење зеленило.</p> <p>— Је л’ давно боно момче? — осетих потребу да овим добрим људим 
узе изазвала, војник са Куманова и Цера давно је прегорео свој живот; није то ни осећање туге з 
че, - које је доба ноћи?</p> <p>— Прође давно поноћ! — одазва се војник из даљине.</p> <p>Онај  
без јасне контуре и облика.{S} И ако је давно већ умуко тандрк кочија, стењање и шкрипа воловск 
 Круна већ сахрањена...</p> <p>Поноћ је давно минула и таму ноћи поче да осваја бледило зоре.{S 
p> <p>— Јес, тако!</p> <p>— А је л’ том давно било?</p> <p>— Давно, врло давно, има скоро шесет 
0" /> ромињати.{S} Ма да ме је умор био давно савладао, казивање госпе у црнини одржавало ми је 
л’ том давно било?</p> <p>— Давно, врло давно, има скоро шесет година.</p> <p>— Шесет? — понављ 
ја и са зебњом ослушкујем; поноћ је већ давно превалила те ме страх чућу сад већ оних шест пуша 
један нови шум, нови звук, који нам већ давно није допрео до уха а који се оштро проносио кроз  
тим мислима, он зађе даље у прошлост, у давну прошлост српску и поче се заустављати на свима ис 
 ноге.{S} Кад из детета израсте момчић, даде га тета Стане доле, у чаршију, не били јој олакшао 
ади из мараме и даде ми један динар.{S} Даде ми дете, пољуби га два три пута и заплака се, па о 
ролазе, хтели рећи: „Виш ти шта нам Бог даде у овој невољи, да ми <pb n="284" /> чувамо и носим 
на извади објаву.{S} Извади из мараме и даде ми један динар.{S} Даде ми дете, пољуби га два три 
479" /> бошчи једно парче суве крпице и даде ми.{S} Је ли било чисто или није, ко ће то у мраку 
ичао нам је и друге ствари бабо, па нам даде још по где који савет и оде.</p> <p>Ето тако смо у 
 његовог погледа.{S} Он ми једном руком даде хлеб а другом ме помилова по образу.{S} Прође ме з 
 се одвоји од телефона, капетан се живо даде на посао.{S} Прегледа најпре околину села, изабра  
 <p>Краљ обрати пажњу на ове речи те то даде ађутанту још више маха и настави:</p> <p>— Ви, Вел 
 ме упути лекару.</p> <p>Мисао о лекару даде ми нове наде и нове снаге.{S} Пођох са новом гомил 
S} Па ја узех и да бринем о кући а њега дадох на школе.</p> <p>— Је л’ ђак био?</p> <p>— Јест!{ 
 он да ми носи овај товар.{S} Па кад му дадох на подне комад проје а он је не поједе као човек, 
чило то да га бије киша цео дан.</p> <p>Дадоше му и хлеба и огрнуше га и дете се мало раскрави  
 и војне и цивилне хоће на силу Вога да даду утешну форму.{S} Са истока јављају да Бугари слазе 
 ову борбу са нарочитим разположењем да даду мушки отпор те натерају непријатеља да заплаче над 
раброст, онда зашто, молим вас, њему да даду медаљу за храброст а не „Карађорђеву Звезду“?{S} А 
ћу и ја; кад нам даду ми једемо, кад не даду ми ето, морамо овако... — и настави посао од којег 
. <pb n="254" /> Па онда траже да им се даду нове чарапе за преобуку, да им се оперу ноге, да и 
S} Оптужујем оне који су требали да нам даду пример а они су на против учинили да се разочарамо 
ја; хоће он да живи, хоћу и ја; кад нам даду ми једемо, кад не даду ми ето, морамо овако... — и 
се кроз варош просула, као освежавајућа дажда после запаре, вест да савезници стижу у Србију.{S 
а нас и старица узе да се крсти: „Боже, дај нам да преживимо још само ноћашњу ноћ!“ Нисмо казив 
да су се побили.{S} И данас у Приштини, дај Боже да није било каквога убиства, тамо у улици где 
?{S} Шта то вреди?{S} Ал ако, закључај, дај ми!{S} Хоћу да понесем кључ, хоћу да га носим са со 
ем у земљу.{S} Ево, како сам изнемогао, дај Боже да сутра и до Скадра стигнем.</p> <p>— Што је  
ветила ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“ И још много, много сл 
ветила ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“</p> <p>— Један пут, о 
крај рова, ућутали се и мислимо у себи: дај Боже да Србијанци толико потерају оне, да прођу наш 
у које друго село, да и њега обрсте.{S} Дај Боже само нека макну, помислили смо, те да можемо с 
пље ослобођено.</p> <pb n="435" /> <p>— Дај, Боже милостиви! — кликну његов саговорник, скиде к 
наш рачун, за рачун савезника!</p> <p>— Дај Боже! — окуражи се песимиста осећајући да је у докт 
о си пошао туда, што не питаш!</p> <p>— Дај, бре, ту гламњу с ватре и коју грану, западоше и во 
зе које му се набрале у очима.</p> <p>— Дај овамо ту свећицу! — рекох му, и он ми је са пуно по 
цедих ја непоуздано кроз зубе.</p> <p>— Дај Боже! — додаде он.</p> <p>Пред мојом кућом затекли  
човек може одмах вратити кући.</p> <p>— Дај Боже! — врти и даље главом лиферант.</p> <p>У том,  
ова говори о доласку Француза?</p> <p>— Дај Боже нека дођу, лако ћемо се вратити.</p> <p>— Дакл 
 позивац. — Биће да је гладан?</p> <p>— Дај му!</p> <p>— Море да га огрнем овим мојим шињелом — 
 други.</p> <p>— Па... дао сам, ал’, не дај Боже да остане овако.{S} Да л’ ће ово дуга овако, г 
рчасмо и устависмо се на вратима.{S} Не дај ти Боже да очима својим видиш оно што смо ми саглед 
 војску.{S} Еј, благо мени, рекох, само дај Боже да то буде!</p> <p>— О да знате, господине, ка 
 да је угасе.{S} Ћутање, које то прати, даје о ој слици пуну тајанственост.</p> <pb n="577" />  
ива, онда је нека породица, која такође даје повода нагађањима и тумачењима.</p> <p>— Познајем  
оба, је ли то стање једнога народа које даје услове да се он поведе на велика дела; да ли такво 
шевљени одмах преплавља масом речи и не даје му да изговори реченицу до краја.</p> <p>— Најзад, 
.</p> <p>— Е, а „Карађорђева Звезда“ се даје за храброст ја мислим.</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— 
.</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— Па кад се даје за храброст, онда зашто, молим вас, њему да даду м 
о ти три крста, а ево још, узми још — и даје ордене.{S} Али ти крстови као да нису златни а нис 
не златне крстове и пита сваког редом и даје сваком редом.{S} Па наишао и Бојко и смеши се а ђе 
 први пут и његове очи добише сјај који даје човеку вера и поуздање.</p> <p>Још није воз ни кре 
воју слободу.{S} Ја им се дивим и то ми даје снаге да поднесем ове тегобе!</p> <pb n="599" /> < 
и нечега подло смишљенога што Бугарској даје подвига за дрскост а Србији прети злом судбином.</ 
ца душу као усијано гвожђе.{S} Начелник даје жени неку цедуљицу и упућује је у болницу.{S} Улаз 
жни евакуишу себе!</p> <p>— Кад ђенерал даје сигнал за пожар, онда значи да кров већ гори.</p>  
прекида мајка разговор и он се свесрдно даје на посао.{S} Неумешно, незграпно навлачи деци хаљи 
нишких дипломатских имена, уверен да то даје нарочиту драж његовим речима — имају не само увере 
орате живети.{S} Нисте ви она мајка што даје живот деци да би је деца преживела, већ она, која  
p> <p>У другој гомилици неко други опет даје обавештење о изворима, из којих је чуо ову важну в 
{S} И свака таква појава и сваки покрет даје материјала широким претпоставкама и разноликим над 
орене главе и тежак бол исписан на лицу даје им изглед стараца од седамнаест година.{S} Умор и  
 офанзиве онда, пре но што је уништите, дајте ми сву муницију, колико је има, да је испуцам, да 
е и стовари се одмах крај прве ватре. — Дајте, људи, само руке да огрејем, не могу да макнем пр 
док непријатељ не уђе у варош.</p> <p>— Дајте оружје нама грађанима, ми ћемо чувати варош! — ре 
ас надлећу и аероплани.{S} Неко рече да дају и знаке и одиста, мало за тим а њихове батерије по 
 ако тешки облаци још застиру небо и не дају зраку да потпуно пробије.</p> <p>Крећемо кроз приз 
себи и своме болу.{S} Сви други осећаји дају се донекле и делити, туга је осећај који се не да  
које, ма колико биле и непоуздане, ипак дају нешто података да се ситуација може бар наслућиват 
 заваравајући нас, уљушкавајући нас, не дајући нам да будно и трезвено видимо стварност која се 
 је одобровољити још једном цигаретом и дајући му ја га охрабрих:</p> <p>— Дакле, пребацише вас 
нуо, он је већ био годину дана у борби, дакле поднео је један део терета дужности; зашто сад не 
ласити?</p> <p>— Боже сачувај!</p> <p>— Дакле упамтите, ово што вам кажем ствар је потпуно пове 
ка дођу, лако ћемо се вратити.</p> <p>— Дакле и власти ће да напуштају?</p> <p>— Од тренутка ка 
ацију, доцкан је, врло доцкан.</p> <p>— Дакле само толико? — запитах разочарано.</p> <p>— Само  
апрепашћено испусти слушалицу.</p> <p>— Дакле на левој обали Мораве?{S} То значи да војвода Миш 
из тога полусна опет њена реч.</p> <p>— Дакле још један сат пута?</p> <p>— Да! — рекох, отимају 
но, ипак је очајно кршио руке:</p> <p>— Дакле одоше, оставише нас?</p> <p>— До овога часа још с 
ом и дајући му ја га охрабрих:</p> <p>— Дакле, пребацише вас преко Дрине, па онда?</p> <p>— Пла 
 то не казује, да је ово крај?</p> <p>— Дакле, чују се топови са Качаника? — упита он узбуђено. 
 већ налазила у Медови.{S} Сва је брига дакле била, како би се и на који начин она могла пребац 
дања за њен поступак.{S} Нека га огласи дакле и њима, ал не теоријски, него нека пуца у њих.{S} 
из разговора прешли у полемику — мислим дакле, да у полемику уносите много жучи.{S} Ја вас разу 
ова, спазих једну црну појаву.{S} Нисмо дакле били сами, ја и моја породица, било је још некога 
је свак у себи овог тренутка помислио: „Дакле ево га, онај озбиљан час је ту, пред нама је!“ Ис 
горе на старо Дулцињо, коме је месечина дала чар тајанствене и чаробне вароши из оних заносних, 
 <p>— Једна жена.</p> <p>— Где ти га је дала?</p> <p>— Тамо, на станици.</p> <p>— Познајеш ли т 
ије.{S} Жалећи још увек, што му се није дала прилика да погине на Косову <pb n="605" /> он се т 
м му јабука коју му је мајка од милоште дала ваљда при растанку.{S} Јабука нагрижена мало и на  
вили пут, сва се ова туга и бол није ни дала оком схватити.{S} Ноћ нас је била застрла својим ц 
око себе — Кад би имала... кад би ми ти дала то поњавче?</p> <p>— И мени је, боме, то сва сирот 
ња преспавала је једну дугу ноћ, те нам дала маха да данемо, да умијемо лица и оперемо руке од  
елога фронта, тврдио да би се ствар још дала поправити, јер Бугари „у ствари немају намеру да н 
 остале наредбе о дужностима које су се дале предвидети.</p> <p>Кад је ноћ већ пала, две стотин 
ка је, и тај је пут био нека нада, нека далека, тамна и нејасна нада.{S} Страни посланици морај 
 овај мучан пут.{S} Кренула је отуд, из далека, из оних питомих и храмовима културе и просвете  
вкови и кости те не може да лежи.{S} Из далека, с друма, једноставан ромор гомиле као жубор рек 
рума па се галопом упути Слатини.{S} Из далека с друма још, догледа он пред слатинском механом  
ли мрмор и жагор, као оно рој кад се из далека гласи, наилазимо већ на прве ватре, на усамљене  
еда као низ ватара логорских које се из далека виде спојене те изгледају као ватрена змија која 
ном својим мирно огледало морско, он из далека још догледа своју мајку на обали, она га радосни 
ти и сатрти се у служби тој идеји а тек далека, будућа поколења, могу из наше катастрофе поцрпс 
н маричкога краља, која је негда са оне далеке и крваве реке потегла чак овамо, да би испунила  
— Тодоре, о, Тодоре! — довикује неко из далеке тамнине а нико му се не одзива.</p> <p>И тако то 
ћ бити наша крвава отаџбина а пред нама далеки и незнани путеви болова и страдања.{S} Још мало  
а понесе да их однесе на нове обале, на далеки запад.</p> <p>Чудна судбина!{S} Како смо мајушна 
ке равнице, који у први мах изгледа као далеки, врло далеки пуцањ топова; затим се звук јасније 
ња?{S} И како та осећања — која нам као далеки глас прошлости својим муклим и пригушеним гласом 
оји у први мах изгледа као далеки, врло далеки пуцањ топова; затим се звук јасније изражава и и 
бове по туђини, по незнаним местима, по далеким странама; погубићемо се, те ће мајке нарицати з 
 несретнога народа.{S} Кренули отуд, са далеких северних острва, пребродили пространа мора, да  
ком која је, окићена победама, дошла са далеких фронтова.{S} Сусрет је тај испао на штету Виљем 
дружили и други.{S} Вило је и Немаца са далеких страна, из Виртенберга, Саксонске и Баварске.{S 
ви мистрал, који је долазио од некуд са далеких страна, загрлио се са злим дусима што почивају  
дољива бура која је долазила однекуд са далеких страна, загрљена са злим дусима моје <pb n="22" 
ве, који су долазили са незнаних мора и далеких страна да пљачкају и освајају питоме јадранске  
и Венедичани <pb n="267" /> и трговци с далеких источних страна.{S} Продавао се крушевачки плен 
а који су погубили децу далеко од села, далеко од родитељске куће.{S} Кад они тамо зађу по гроб 
ицир баш мене гледао.{S} У том засвира, далеко за нама, јуриш и настадоше узвици и псовке офици 
 њима што ме је охрабрило?{S} Када сад, далеко од непосредних утисака, размишљам о старчевим ре 
онило од непогоде под кров, једва отуд, далеко из махале, што допире арлук пса пред затвореним  
евима и укрштају се; једни долазе отуд, далеко из позадине и напредују <pb n="434" /> кроз редо 
 тамо хлеба.{S} Заклонито је, мирно је, далеко је од оних великих путева којима тутњи непогода  
 первазе се руменилом хрбине планинске, далеко и нејасно као нада коју носимо у души.</p> <p>Ос 
ова гнезда, ту ископали нова огњишта и, далеко од рода свога и племена, са колена на колено поч 
ивање, као таман глас дављеника, затим, далеко негде, јек секире и тресак посеченог дрвета.</p> 
отворенога доксата догледало се далеко, далеко кроз ноћ, која је већ почела да се провиди.{S} У 
ед тобом.{S} Отуд кад угледасмо далеко, далеко тамо тињање неке бледе светлости, која се причињ 
з једне гламње, која букти, пишти вода; далеко негде из ноћи арлуче пас.</p> <p>Све већ око наш 
и и уши а блато се стеже под ногама.{S} Далеко, на дну друма, једва се догледају неке ватрице к 
и броји последње сате своје слободе.{S} Далеко под собом спази капетан на догледу извесно крета 
ас децу нахране и опреме на спавање.{S} Далеко тамо догледала су се уста пећине као прозорско о 
ји настаје кад самртника ухвати сан.{S} Далеко негде чује се само бат секире, то неко сече дрва 
, сад већ проређени и грабимо у ноћ.{S} Далеко отуд, кад смо већ измакли из села, чује се јасно 
ћицу, ишчезава ти сад и она погледу.{S} Далеко око тебе, све докле ти поглед допире, угасио се  
и Облакову, на Брегалници и на Церу.{S} Далеко, у доњој махали градској, већ залелека једна мај 
говори он гласом који му дрхће у грлу — далеко... много далеко...</p> <p>— Ајде, облачи ти децу 
амо ћемо можда наћи воз.</p> <p>— Је л’ далеко Ресник?</p> <p>— Стићи ћемо до зоре.</p> <p>Ја н 
о је видео само најужу слику око себе а далеко му је измицало погледу оно што је пред њим и оно 
це и да се врате.{S} Са њихових точкова далеко прска каљава вода по лицима пролазника и по кућн 
а и ноћи, приказује све увеличано: дрва далеко бацају сенке, џбунови велики као шуме а јеле, ко 
ко цркве је гробље са којега се догледа далеко широм Косова.{S} Међ гробовима су и многи гробов 
 и изгледа ти као блага грмљавина, која далеко негде ромори небом.{S} Мало затим још, па озго и 
нека би несрећа ако ће га постићи, била далеко од материнских очију; болела ме је судбина оне м 
орац буру, предосећа несрећу кад је она далеко, још врло далеко, кад је нико још и не назире.</ 
еринско срце слути несрећу и ако је она далеко, још врло далеко.{S} У томе је погледу било пуно 
ртва човека.</p> <p>Борбе се воде доста далеко одавде, довде још не допире ни пушчано тане ни т 
море људи, јер се оне крајње ватре губе далеко тамо под планинама.{S} Не видиш облике, изгледа  
, њега повести одавде, извести га негде далеко ван друма и сасути му шест пушака у груди.{S} Он 
ну тишину па ти изгледа као да се негде далеко нешто непрекидно руши и крха.{S} Са железничке с 
ли отуд, како неко промиче или се негде далеко чула потмула <pb n="210" /> лупа у врата и нејас 
 — Њихов је!</p> <p>Деца запазише негде далеко још један, па одма још један.</p> <p>— Склањајте 
ни апотекар.</p> <p>У том се зачу негде далеко, позади нас, ужасна ларма, гласови су се надвики 
ада која обавија као змија Јелицу те је далеко под собом могао сагледати делове друма, што му ј 
у оставио.{S} То је био војник, који је далеко у пољу стајао гологлав и усамљен.{S} Шајкача му  
 и тихо кретао за једним вођом, који је далеко пред колима ишао.{S} Око кола је ишло још четири 
има много војске?</p> <p>— Много, ал је далеко, не може да стигне</p> <p>— Ако он стигне, ви ће 
озор пустога млетачкога двора гледао је далеко на море и отуд, из даљине, се догледао.{S} Новиц 
не смонице натопљене кишом.{S} Имало је далеко ван друма поћи.{S} Сура и влажна равница прострл 
им жаром израз детиње благости.{S} Није далеко то доба и она га већ види и види како је њен Нов 
морити своје трудне кости мало.{S} Није далеко још, и његова ће рука оснажити, његове ће се усн 
.. узе затезати поручник.</p> <p>— Није далеко, ено преко оних њива, ено се догледа.</p> <p>— Ј 
вих очију шта је мислио.{S} Србија није далеко а Сава није широка, те ако ћу служити кога, боље 
овима сувоземну војску а ни Египат није далеко.{S} Промислиће се, добро ће се промислити Бугари 
м исповешћу, и мисли, које су је одвеле далеко негде, сасвим и заборавила да сам ја крај ње, те 
ој са животом или су њене мисли лебделе далеко тамо међу догађаје о којима је казивала и које ј 
у и са вером у победу.{S} Заваљене капе далеко изнад чела а оборене главе, он прелази у памети  
Страшан и величанствен сјај распростире далеко око себе светлост и језу.{S} Неколико пламених с 
а напред до једнога завоја са којега се далеко догледа повијена пантљика јеличкога друма и, там 
ако се цео друм загуши и затисне, па се далеко уназад покрет умртви.</p> <p>У Штимњи се још и у 
, па у војну болницу.</p> <p>— Бојим се далеко је! — одговори чичица узбуђено и престрављено —  
пео, са отворенога доксата догледало се далеко, далеко кроз ноћ, која је већ почела да се прови 
ави цела колона и цео збег.{S} Нешто се далеко напред десило, или је пао коњ или се скрхала кол 
, са које нису хтели да се удаље сувише далеко од својих имања <pb n="114" /> и своје куће?{S}  
рали зрна на пожњевеним њивама, осетише далеко отуд воњу крви и кренуше јатима северним обалама 
 сунце које сја на јадранским обалама и далеко тамо назиру се планине које грле Скадар.</p> <p> 
еднога поднаредника са два војника који далеко измакоше и требали су се већ вратити.{S} Под њим 
е?{S} Куда господине капетане?{S} Је ли далеко непријатељ, господине капетане?{S} Хоћете ли при 
то је мало час био овде.</p> <p>— Је ли далеко одавде граница?</p> <p>— Један сат, овако како м 
боље уочили или су малодушнији, потегли далеко испред опасности?{S} Да ли би се могло претпоста 
p> <pb n="225" /> <p>Морало је већ бити далеко иза поноћи, морало је бити ближе зори, јер кроз  
а бити негде у близини, капетан, јашући далеко испред батерије, учетворостручи пажњу.{S} Он још 
мом иду по три реда кола напоредо и тек далеко тамо, на сат и више иза Призрена) улазе постепен 
рај кола и измеђ кола, те се упали друм далеко за нама, хеј тамо чак до висина Дуље-Хана, те др 
аћи крајичак под кровом који је истурен далеко у поље, те се ту може заклонити од кише и наложи 
тару причу, која је још тињала само као далеко неко и тамно сећање.{S} Али наиђе велика балканс 
S} Под светлошћу, коју је пожар расипао далеко око себе, указивала се у једној долини гомила кр 
ом!</p> <pb n="606" /> <p>Кад је изашао далеко ван града, он је сео у аутомобил и упутио се ка  
 који му дрхће у грлу — далеко... много далеко...</p> <p>— Ајде, облачи ти децу, а ја да покупи 
да нас је густ и непровидни мрак обавио далеко још од Пећи.{S} У томе мраку, који је као угљени 
де ме нервозно младић — Не идем ја тако далеко, не мислим ја тако наопако.{S} Оно што мене буни 
ећа несрећу кад је она далеко, још врло далеко, кад је нико још и не назире.</p> <p>Из погледа  
и несрећу и ако је она далеко, још врло далеко.{S} У томе је погледу било пуно слутње и пуно ту 
ка опасност, ако би је и било, још врло далеко.</p> <p>— Па молим вас лепо — узе реч победилац  
емо трајали тешке дане изгнанства, тамо далеко, тамо преко мора и гора, робоваће трима злима го 
е болове поверила ноћи.{S} А ипак, тамо далеко, первазе се руменилом хрбине планинске, далеко и 
ју деца.</p> <p>— Тамо, ено видиш, тамо далеко, иза оних планина, тамо где се људи туку пушкама 
дрину догледа се на све стране.{S} Тамо далеко у дубини, с десне стране друма, опет <pb n="302" 
 благу, румену светлост.{S} Мора да смо далеко од поноћи одмакли и већ се приближили зори али ј 
<p>Већ је био пао први сумрак, када смо далеко испред нас, у једној дубокој долини, опазили ват 
ја је пред тобом.{S} Отуд кад угледасмо далеко, далеко тамо тињање неке бледе светлости, која с 
аљда — теши га Краљ — Неће.{S} Да нисмо далеко и од Француза и од Руса, стигла би нам помоћ те  
е команди, али — батерија је његова већ далеко косом измакла а он, немоћан, сломљен, остављен,  
вештења од Врховне Команде, која је већ далеко ван границе Краљевине Србије.{S} Коњаник је мора 
еним вратима.</p> <p>Када је минуло већ далеко иза поноћи, када више под сводовима црквеним ниј 
дводио све даље и даље, одводио ме је у далеко детињство, тамо чак докле једва допиру моја прва 
ће све веће гомиле оних што су на друму далеко за нама заостали.{S} Распртисмо товаре с леђа и  
ри дана, док се добро не уверимо, да су далеко отишли и да се неће истим путем вратити.</p> <p> 
ина, вукли по коју врећу брашна, још су далеко били од несретне немани глади која ће доцније, т 
нца, има родитеља који су погубили децу далеко од села, далеко од родитељске куће.{S} Кад они т 
 пешака те нас раздвојише и ја застадох далеко за њом.{S} Кад се група разреди, ја пружих корак 
у, придремао мало обучен и оружан и још далеко пре зоре кренуо на положаје.</p> <p>Са првом зор 
м и лењо прежива.</p> <pb n="522" /> <p>Далеко је још од правога сванућа те би се могло још мал 
ежала на мртвој вароши, чуо се из неког далеког сокака одмерен бат патроле.{S} То оружана деца  
 биће ватрица? — узесмо нагађати о оној далекој светлости.</p> <p>— Ватрица, али можда у планин 
е.{S} Патријаршија из које је некада, у далекој прошлости, никла српска вера, једини је ноћас н 
се на прозор и напињала очи, не би ли у далекој тами, на помраченоме обзорју, спазила ма какву  
 небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далеком хоризонту буктао је румени пламен као да се неб 
 небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далекоме хоризонту буктао је румени пламен као да се не 
еца без отаџбине.</p> <p>Као што смо на далекоме путу довде свакога дана бројали по један нов г 
ребијено преко раздробљене стене и баца далеку, мршаву сенку, као мрчев скелет; парче каменога  
бом безброј мисли које враћају човека у далеку прошлост, прошлост којој је позорница био баш ов 
 слатким сном и видеће у томе сну своју далеку отаџбину и своју породицу.{S} Умреће бар са осме 
гала се а помагали јој и добри људи.{S} Дали јој те се сместила горе у пустоме Уцињу, где и дан 
 оне мајке, за коју су они животе своје дали; нека би им тако земља била лака!...</p> <p>Ватре  
итавих шест недеља.</p> <p>Одмах смо се дали на посао.{S} Једне су жене чистиле пећину, друге з 
, знам! — учини Краљ и уздану — Нису ми дали а тражио сам и ја да останем тамо, да се борим са  
одару?</p> <p>— Тражио сам, ал’ нису ми дали! — понови Краљ.</p> <p>— Мораш се ти чувати, Госпо 
о и никад није терао.{S} Веруј нисмо им дали ни да се окрену за собом.{S} Оно је било, како да  
је га новим надама.{S} Можда би се тако дали правдати и они лажни комуникеи у којима нам се при 
иком не можемо дати онај отпор који смо дали на Брегалници! — додаје опет песимиста.</p> <p>— З 
 храниш.{S} Не би боме, него би ти опет дали пушку и повели ко зна где, у туђе земље и у туђу в 
м, што би нам у случају даљих неуспеха, дало бар могућности за једно правилно одступање и спасе 
 али то ми је учинило неко задовољство, дало ми је храбрости.{S} Ја сам се чак у души зарадовал 
 тих кола, ако ма шта запазе, што би им дало повода за то.</p> <p>— Видите ли ви људи да је на  
зад да прекинем ћутање, које је младићу дало прилике да настави мислити о својој трагедији, ја  
 пробудити.</p> <p>Толико само и на сва даља питања, која сам покушавао да му поставим, није ми 
p>Преплављен тим мислима и не слушајући даља казивања писарева, који је тапкао за њим по блату, 
ружио.</p> <p>— Отуда, са Дунава, близу Даља.</p> <pb n="626" /> <p>— Имаш ли родитеља тамо?</p 
аседе, него се растурите, разредите се, даље једно од другог али тако да се не погубимо, да се  
ју“ собу једнога страног дописника и... даље се није могло: „Треба имати необично снажне живце  
овоме часу нико од нас не зна поуздано; даље, морамо знати какво је стање и расположење у војсц 
х и дунавских надлетао Срем и Банат.{S} Даље мало од њих, жене у војничким шињелима, чланице не 
> <p>— Куда?</p> <p>— Па даље.</p> <p>— Даље?{S} Шта ћу даље?</p> <p>— Мислиш ваљда да останеш  
.{S} Па сутра ћемо ваљда даље?</p> <p>— Даље?{S} Где би даље?{S} Овде ћемо у Приштини сачекати  
еке, могу још ићи, треба још да идем, а даље...</p> <p>— Зашто? — запитах је, осећајући да је т 
о да се још увек веровало да се не бега даље, већ се само склања из вароши у варош док прође ол 
сматра свој циљ постигнутим, те прекида даље операције против Србије и други телеграм, истога д 
вала, а сутра...{S} Па сутра ћемо ваљда даље?</p> <p>— Даље?{S} Где би даље?{S} Овде ћемо у При 
одморе, да се загреју.{S} Не могу ваљда даље, видиш какав је ово зао мраз!{S} Ја не знам и ми к 
а возе се бурад са лијандерима! — гунђа даље гомила.</p> <p>— Изгинуло све што је могло понети  
аполеоново одступање са Москве! — гунђа даље грађанин.</p> <p>— Горе је ово, друкчије је ово! — 
 да изда наредбе командантима пукова за даље укрцавање а затим се поздрави и пође у вагон.</p>  
ного теже збринути подвозна средства за даље путовање.</p> <p>Два и три ближа пријатеља, који с 
, јер како ко пристигне ту распитује за даље путовање или тражи преноћиште или покушава да доби 
креће, застала да се огреје и окрепи за даље напоре.{S} Лево, у долини, коју су осенчили пропла 
творено и јавно, те ћу моћи набавити за даље путовање.{S} Он сави цигарету, припали је, повуче  
бија кумановски друм — онде и ни корака даље.{S} Треба се склонити само док та опасност прође.< 
ек добро није!{S} Ми не смемо ни корака даље!</p> <p>И на један мах сви претрнусмо пред том пом 
и људи прихватише.</p> <p>И нисам могла даље.</p> <p>— Пођите ви, добри људи — рекох им — ја не 
силу која је протутњала друмом и отишла даље у ноћ.</p> <p>— Чудо, велико чудо! — рече више сам 
ме! — додаје очајно грађанин и наставља даље пут предајући се судбини.</p> <p>А пут све тежи, с 
дба, мора се слушати!</p> <p>И наставља даље пут пешке, сад већ и сам убеђен да неће моћи издрж 
и!</p> <p>- Нико више није ни мислио на даље повлачење из Пећи, за које се дотле све грозничаво 
и да крећеш?</p> <p>— Куда?</p> <p>— Па даље.</p> <p>— Даље?{S} Шта ћу даље?</p> <p>— Мислиш ва 
ови брашна и товари хране.{S} Одавде па даље, нема више добрих путева а и што их има не могу њи 
ти мени, пријатељу, путујеш ли ти сутра даље, за Призрен?</p> <p>— Путујем! — одговори наредник 
стижу те ниште и пале — кренућемо сутра даље.</p> <p>У нама се прибраше последњи остатци снаге  
<p>— Зар то није твоја сестрица? — пита даље начелник благо, да би охрабрио малу.</p> <p>— Није 
ри капетан суво.</p> <p>— Хитан? — пита даље потпоручик.</p> <pb n="177" /> <p>— Одмах, још ноћ 
аредник.</p> <p>— Е онда ми немој ништа даље говорити.</p> <p>— А зашто кобајаги? — избрецну се 
p> <p>Мајор ћути, не обзире се и корача даље.</p> <p>— Ово је право Наполеоново одступање са Мо 
 му је во црко од мраза, те како ће сад даље са товарним колима а са једним волом; јада се дома 
р, нагло хватала и распростирала се све даље, до најудаљенијих уџерица на крају вароши.{S} О то 
ожар се шири, пламен халовито граби све даље, прште врата и прозори, чује се тресак балвана а ц 
грлила Косово, подржава те и одводи све даље у тим мислима и ти корачаш полако, тромо, корачаш  
 са женом и децом, кад га олуј носи све даље од места, где је све његово добро остало пусто а с 
давао без отпора и он ме је одводио све даље и даље, одводио ме је у далеко детињство, тамо чак 
 води ближе отаџбини.{S} А ми идемо све даље од отаџбине, ми напуштамо отаџбину; ми не знамо ку 
у групу из које је потекла а одатле иде даље, кроз дућане и кроз кафанице, одлази у куће и плав 
дали гомилу која крај њих пролази и иде даље.{S} И стока, ненахрањена, почела је већ да малакса 
рунуше сузе, окрете главу од мене и оде даље, оде у ону гомилу живих лешева што лутају по улица 
га?</p> <p>Поведен тим мислима, он зађе даље у прошлост, у давну прошлост српску и поче се заус 
 на један мах трже и ободе коња да пође даље али у томе спази друмом из Слатине ордонанса који  
 први.</p> <p>Коњаник ободе коња и пође даље, пут Призрена, а ми настависмо пут забринути вести 
ведена реч и о артиљерији, која не може даље из Пећи, већ се мора ту уништити, војвода Мишић је 
огор избеглица, јер се ове ноћи не може даље ићи, мора се преноћити негде на путу те сутра зоро 
од којега сам се згрозио и одмакао брже даље.</p> <p>Кад сам, седећи јутрос на ономе обореноме  
ратима по цео дан, превију се па одлазе даље.{S} Многи и падају, не могу даље; дигли се из болн 
 пролазници застају, ослухују па одлазе даље, не говорећи ни речи.</p> <p>У кући, где болесник  
 разгледају и кад им се не свиђа полазе даље, верујући да ће наћи боље.{S} Враћају се затим и к 
аредбе свима командантима да не дозволе даље уништавање материјала, да јаве бројно стање и расп 
трагедија народа. <pb n="732" /> Одатле даље настају трагедије појединаца, од којих свака за се 
 зналце и пријатеље, па са њима кренуле даље, уз Мораву!“ — „А зашто да бегају?“ — „Право да ти 
кође „било доста живо“.{S} Сад су пошле даље, са уверењем да ће и на приштинском корзу „ипак би 
последњи остатци снаге и кренусмо живље даље, ма да нас извесна зебња није напуштала све док се 
 над нама.{S} Што их више пратим све ме даље одводе, одводе у неке мистичне пределе, у царство  
апред где је застало одуши, па да крене даље.{S} Па ипак, кад то дуго траје, досади свету тапка 
 дивизију.{S} Само, непријатељ ни стопе даље, разумеш ли?</p> <p>— Разумем, господине војводо!< 
а њима по богатоме заливу и отискује се даље, на море, те лови и продаје рибу.{S} И како који л 
у га с чуђењем посматрали и измицали се даље да не слушају празне речи које им још од Крушевца  
м и што сам била ближе кућици све ми се даље чинила.{S} Најзад сам стигла...</p> <p>Госпа у црн 
 причаш, свима да причаш.</p> <p>Што се даље иде, пут све тежи а глад и зима све више стежу и с 
ао у очајан положај да товар сам понесе даље.</p> <p>Несретник је лежао на земљи лица заривена  
им платном те топло заблагодари и крете даље.</p> <p>Грмљавина топова поче нешто јаче и ближе д 
> <p>— Не тамо, не над Чачком.{S} Идите даље, што даље капетане.{S} Бомбардоваће нас, уништиће  
ачки кашаљ.{S} Настала је брига како ће даље, али је та брига мало трајала.</p> <p>— Могли би,  
у да је непријатељ ушао у Чачак и креће даље да гони његову батерију.{S} У исто време стиже кап 
одворити.{S} Они ме се окануше па одоше даље</p> <p>— А како су на другом месту?</p> <p>— Тако, 
!</p> <p>Они ободоше коње и хитро одоше даље а ми настависмо пут нагађајући ко ли су и што ли ж 
цу и да чувају њено буре с купусом! — и даље гунђа гомила.</p> <pb n="238" /> <p>— Рањеници гег 
љине — рекоше на Дорћолу и на Граду — и даље су топови гроктали.{S} У том је и киша престала, п 
ке; засипа мој дом и онај дом до мога и даље; засипа градове и поља, засипа села, горе и планин 
онај кончић и он није имао разлога да и даље живи.{S} Убио се на првој станици, на којој је сиш 
 чункови и столице за љуљање! — гунђа и даље гомила.</p> <p>Гунђа гомила а потпуковничина кућа  
на дрва госпођи потпуковници! — гунђа и даље гомила.</p> <p>— Муниција се оставља непријатељу,  
а, опремљени на пут, те потерали кола и даље од Призрена, имали су још увек довољно хране али м 
 <pb n="456" /> <p>Бегунци са Дорћола и даље куљају и не обзирући се на опасности од аероплана. 
ело и опет видети своју кућицу, па ма и даље гладовали.</p> <p>И истина, није потрајало дуго а  
 у срећу свога детета и своју.{S} Она и даље гледа за њега девојку, те да види радост материнск 
о дућана и од кафане до кафане.{S} Па и даље још: зашао је кроз све махале, кроз све уличице и  
 мртва тишина.{S} Поворка се бегунаца и даље кретала и пролазила мимо нас, газећи под собом Оби 
притварајући врата, иза којих су деца и даље врискала и очајно довикивала: „Тата, тата!“...</p> 
дступања тако да је руски генералштаб и даље правио планове о местима где ће се Французи задржа 
ицир који води своју фамилију и ближе и даље своје рођаке и комшике и пријатеље, на троја кола  
на јужноме фронту, ова се акција може и даље прострети и, ко зна какве значајне и судбоносне по 
рв.{S} А млада, румена крв, цурила је и даље под уветом где је била прилично велика и дубока ра 
гавао да је узнемирим.</p> <p>Киша је и даље ромињала и ноћна тишина већ почела да се простире  
ва, зар сам ја крива?</p> <p>Он ме је и даље гледао са презрењем и понова је тргао руку коју са 
 одговорило на моје питање, оно ме је и даље питало:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?</p> <p 
шку, али је нису хтели да приме те је и даље остала распуштеница.</p> <p>Кад овај аутомобил про 
рхтала земља подамном.</p> <p>Дете је и даље плакало и ничим га нисам могла да умирим.{S} А нис 
заједно подржимо.</p> <p>Причао ми је и даље о својим намерама, о надама, о будућности, говорио 
} Пођох да отворим врата, јер онај је и даље лупао.{S} Отворила сам их колико да може хлеб пров 
 јој направисмо места.{S} Арнаутин је и даље разговарао о оружју; распитивао је могу ли аутомоб 
ећи одавде.{S} Војвода Мишић остао је и даље упорно при своме предлогу за офанзиву, захтевао је 
се повукао са Командом Трупа, тако је и даље остао на служби, коју је ревносно вршио.{S} И у ов 
ли су јој и даље веру, храбрили су је и даље у истрајности.{S} Ни једнога тренутка није се она  
ез отпора и он ме је одводио све даље и даље, одводио ме је у далеко детињство, тамо чак докле  
ују, тамо где се простире Широко Поље и даље још где Шар и Карадаг, као две џиновске мишице, об 
ме Београду.</p> <p>— Ћути, ал не сме и даље ћутати!{S} Она је присвојила себи част, да се посл 
ећ напустила Косово.{S} Стоје сабране и даље и ћуте забринуто.{S} Људи се питају међу собом пог 
еда дим на Качаничкоме фронту, где се и даље боре они, којима ни једнога тренутка није поклецну 
> <p>— Али за Бога, докторе — буни се и даље онај што је запојио целу кафану најлепшим надама — 
немиломе гласу да неће доћи, те су се и даље лепршале заставе истакнуте у част њиховога доласка 
цу и савиначки крај.</p> <p>Младић би и даље продужио причу, коју је у главном исцрпео, али сви 
терају да иде у Призрен па они остали и даље да решавају.</p> <p>— Шта ли решавају?</p> <p>— Шт 
 рањенима у рову.{S} Ми смо се борили и даље, док он није малаксао од многе крви, која му је те 
ли се ми не можемо возити њима.{S} Ми и даље морамо пешке.</p> <p>— А зашто кад су наша кола? — 
е позван полицијски чиновник да брани и даље ствар — Хоћеш ваљда да војник побегне па да после  
атити кући.</p> <p>— Дај Боже! — врти и даље главом лиферант.</p> <p>У том, на један мах узавре 
} Па сад, и ако прозебе, могу је сећи и даље, немам шта да жалим.</p> <p>— Ех, ипак... — заусти 
мохраној старици, подхрањивали су јој и даље веру, храбрили су је и даље у истрајности.{S} Ни ј 
чело да се руши.{S} Догледали смо чак и даље: видели смо и ослобођено Скопље и васпостављену ве 
онити од пожара.</p> <p>Везани војник и даље ћути, гризе усне, прелази погледом по свима око ва 
смо стигли те нас сместили, остао сам и даље србијански роб.</p> <p>Он дану да се одмори, а ја  
уши и не гаси светиљка, већ је ужижем и даље, ужижем је и дан и ноћ вером и надом, и чекам те,  
 даље дрежди пред начелством, и с њом и даље капаш тако по цео дан не знајући више ни шта да ми 
ције.</p> <pb n="658" /> <p>Док је он и даље, са великим интересовањем, распитивао о свима нови 
џбином али је сву љубав за њу задржао и даље себи.{S} Носећи ту љубав са собом, он се за време  
ву донети.</p> <p>После нам је причао и даље, како је сутрадан опет ага звао кнеза и попа, па в 
> <p>Не знам је ли мој сусед наставио и даље казивање.{S} Довде сам слушао са пажњом а затим ме 
се ускомешасмо, сви узбунисмо а Бојко и даље стоји тамо на вратницама и пуни пушку и наставља ж 
дубоко био ушао у Србију те се морало и даље одступати, од Ужица на Пожегу па у Ариље а одатле  
седа на обезбеђена места а све остало и даље дрежди пред вагонима на киши.</p> <p>Узбуђен овом  
нез и остали домаћини, да ми останемо и даље где смо и како смо, нек прође бар два три дана, до 
одговорио и он је ућутао.{S} Ишли смо и даље лагано а кроз глуву ноћ, која је лежала на мртвој  
ћаш се у гомилу, која очајно и упорно и даље дрежди пред начелством, и с њом и даље капаш тако  
о Црни Дрим, па преко Бицана на Дебар и даље на Стругу; друга је, идући упоредо са првом до Љум 
 да он ипак није све казао, остали су и даље крај њега и повукли се заједно ту у близини у једн 
гроб Српској Круни, млади њен носилац и даље се борио са тешким и суморним мислима.{S} Он је зн 
ш, је ли, ти ме не волеш више?</p> <p>И даље ме је гледао истим погледом и ни једна се црта на  
мо ваљда даље?</p> <p>— Даље?{S} Где би даље?{S} Овде ћемо у Приштини сачекати крај.</p> <p>— М 
ушу.{S} Под осећањем тешкога бола он би даље наставио шетати, док му се не би поново учинило да 
оше сузе на очи, те их обриса и настави даље — Поздрави их и реци им: поздрав вам од вашега Мир 
>— Пређоше! — одговори војник и настави даље у мрак.</p> <p>— Их! — учини овај с врата.</p> <p> 
 живот у кући и међ својима, он настави даље казивање:</p> <p>— А колико је пута бабо тако спус 
е, што ти је варљива нада уждила и пођи даље у незнано, у недогледно, у бескрајње море болова!. 
место поздрава погледе и наставља сваки даље пут за својом бригом.{S} На свакој другој кући спу 
 чак овамо?{S} Разумем још до Ниша, али даље...</p> <p>— Ја мислим — одговара онај господин изл 
ићи и донде још, до обала оне реке, али даље...</p> <p>Заустих да кажем нешто али ме она не сач 
рани па се појавио на другој, ближе или даље од нас.{S} Припуца и по нека пушка, и арлук гомиле 
 Бугари одмах по заузећу вароши кренули даље, ка Скопљу.{S} Српска се војска повукла до оних по 
дређено, добаци по какав одговор и жури даље.</p> <p>— Туку Дорћол и град!</p> <p>— Прелазе!</p 
— Мислио сам да из Приштине нећу морати даље.</p> <p>— Мислио сам, и ја, господине, и веровао с 
 ове деце исписана глад.{S} Шта ће бити даље?</p> <p>— На првоме кораку и могло је бити пометње 
ад већ постаде вођа, који ће нас водити даље кроз ноћ и кроз опасност.</p> <p>Јавише се неколиц 
њи непогода — тамо ће нас можда мимоићи даље невоље.</p> <p>Ту, међу добрим људима, савили смо  
ли товарни коњићи, са којима ће се поћи даље.{S} Кола и аутомобили, који су довде довезли Краља 
емо још ноћас проћи кроз варош, те поћи даље,...</p> <p>— Зар да ми останемо овде на сред друма 
да се за час склони од кише, па ће поћи даље.{S} И он нам казује своју невољу.{S} Београђанин ј 
а читава бујица суза и застаде немогући даље да иде.</p> <p>Један пролазник, трећепозивац, заст 
 Само преко тебе мртвога сме непријатељ даље!</p> <p>— Учинићу као што наређујете, господине во 
ако сам провела петнаест дана и све сам даље ишла и свуд питала али ништа нисам могла чути.{S}  
 Замаглило ми се пред очима и пуцао сам даље.{S} Чинило ми се тога часа, као да тонем дубоко у  
 са погледом несретниковим, и пошао сам даље лутати тражећи где би се ма мало заклонио са пород 
нео главу, многи су изгинули!“ Ја нисам даље распитивала, сузе на очима и нешто тешко у души ка 
терет, нити сам имала храбрости да идем даље у пусти мрак, ма да сам била већ <pb n="473" /> ва 
 ето...</p> <p>И учитељ оде с робијашем даље својим путем, остављајући за собом као широку браз 
то је привиђала.</p> <p>А како који дан даље, све ближе и ближе тој јави, коју је сан обећавао, 
р, све спи, мртвим сном спи.</p> <p>Сен даље креће.{S} Пролази уским улицама, прикрадајући се к 
ро, хоће ли бити краја овоме? — пита он даље са неким уверењем, да му ја доиста могу одговорити 
 и сам у великој невољи, нисам ни могао даље догледати.{S} Моја књига завршава у Пећи, јер се т 
 тихо и уздану тешко.</p> <p>Нисам умео даље да наставим; изгледало ми је да сам у самом почетк 
, кад је кренуо из Скопља.{S} Није хтео даље.</p> <p>Већ сутра дан, после овог нашег разговора, 
286" /> <p>Из Куршумлије опет није хтео даље.{S} Ту је разабрао да се у правцу Ниш-Прокупље вод 
еда као откинута и увела булка.{S} Мало даље, у једном углу, лежи млада жена грлећи чврсто рука 
ску војску коју нису очекивали.{S} Мало даље, опет пред вратима једне кућице, жена спазила српс 
а лежи под поломљеним колима.{S} А мало даље, једна мајка сва у крви и детенце, које још и не х 
анцуским артиљеријским официрима а мало даље виши официр са неким енглеским лекарима.{S} Кроз с 
 ветру може тихо разговарати дотле мало даље, за једним колима, разговор прелази у буру и гнев  
еливати и залити га сузама.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, за нама ће већ бит 
и путеви болова и страдања.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, сагледаћемо границ 
, наше је, слободно је!</p> <p>Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, неће више бити сло 
и себи нову ватру.</p> <p>Ми настављамо даље, сад већ проређени и грабимо у ноћ.{S} Далеко отуд 
 се појави међу свима намера да крећемо даље.{S} Боље је веле по ноћи.</p> <p>Детиње се хаљине  
 снагом да га можемо понети, ми крећемо даље и ступамо на мост, који под нашим корацима глухо о 
 са тешким осећањем страха, кренули смо даље не говорећи више један са другим ни речи.</p> <p>Т 
 остављајући га самом себи, кренули смо даље без узбуђења, навикнути већ на те појаве, које ће  
рецнуло.</p> <pb n="483" /> <p>Ишли смо даље.{S} Ноћ је већ почела да се разређује, киша је сас 
томијих у све дивље крајеве.{S} Што смо даље одмицали од непријатеља све смо ближе били правој  
вот па га да буд зашто!</p> <p>Кретосмо даље измирени мишљу да је несретник погинуо у свађи, ал 
зад грађанин се сам натовари и кренусмо даље.{S} Ономе несретнику није било помоћи; оставили см 
тамо, не над Чачком.{S} Идите даље, што даље капетане.{S} Бомбардоваће нас, уништиће нас!</p> < 
Јагодину, Ћуприју, Параћин, Ниш!{S} Што даље, само што даље!{S} Када сам пошла ка начелнику ста 
ћ за собом своје мртве и рањене.{S} Што даље наши напредују све више мртвих и рањених.{S} Крај  
е, које ће све чешће и чешће бивати што даље идемо.</p> <p>— А одакле си ти? — запитах после из 
ју, Параћин, Ниш!{S} Што даље, само што даље!{S} Када сам пошла ка начелнику станице ја сам чис 
 Можда наш логор изнад Пећи.</p> <p>Што даље крећемо она тајанствена светлост све шира и шира б 
е све више.{S} Видех једну кућицу нешто даље од <pb n="466" /> топовских шупа где би се могла с 
аши моћи уздржати да не крену још ноћас даље.{S} Да пођемо бога ми!</p> <p>— А на коју страну?  
ма тај сукоб ништа неће сметати да опет даље пођу; свака својим правцем, сем ако не утону у мра 
ити пролаз онима који су настављали пут даље за Липљан и Призрен.{S} Прве гомиле које су дошле  
а друму.</p> <p>Ми смо кретали кроз ноћ даље јер се већ и непогода утишала и овладала ведра ноћ 
одлазе даље.{S} Многи и падају, не могу даље; дигли се из болнице неоздравели, необучени и необ 
ацу, те да каре које возе Краља не могу даље ићи.{S} Саопштавајући то, командир је, разуме се,  
 не знам и ми како ћемо, ја већ не могу даље!</p> <p>А ипак идемо.{S} А она ватрица тамо, у кој 
екивао да ће Краљ наредити да каре пођу даље, чиме би он био оправдан.{S} Али Краљ не употреби  
е је оставити ту, у јарку, а они морају даље, без ње.{S} Један коњ лежи на друму ударен гранато 
аузели Тетово и Гостивар и да напредују даље.{S} Свакога тренутка могу пресећи пут који води у  
ва потребна обезбеђења да кола не крену даље док она не исцрпе из њих све вести, онако од прили 
у дође.{S} Остани ту где си и, ни стопу даље!{S} Прими борбу и употреби све, да непријатеља <pb 
 <p>— Па даље.</p> <p>— Даље?{S} Шта ћу даље?</p> <p>— Мислиш ваљда да останеш овде, у Пећи?</p 
 мене значи то! — рече одлучно — Где ћу даље?{S} Нашу границу обележава дубока и плаха река, на 
 муницију, нек нас сахране па нек крећу даље!{S} Бога ми, то ћу да их замолим!</p> <p>Срео сам  
едном погачом од куће, мирне душе да их даље чека „краљев хлеб“ и државна брига.</p> <p>— Брине 
а овако на путу остависмо; нећемо ли на даљем путу свом сејати успут гробове и разређивати се,  
 Питам ја нешто господина директора (по даљем разговору видела сам да је то био момак у неком н 
ринуте гомиле.{S} Једни се распитују за даљи пут и одмах га настављају, како би се што више при 
е јуче обосио а данас треба да крене на даљи пут.{S} Ватре се тамо друмом већ не догледају више 
p> <p>— Даћу вам! — одговори овај и сав даљи разговор обрну се на питање о начину како да се из 
> нека обична питања, желећи да избегне даљи разговор о томе.</p> <p>Малочас дођоше и они војни 
фицири су се разлетели и пресекли сваки даљи излазак војника из вагона, свако се нашао на своме 
а!</p> <p>Док сам ја у углу, не пратећи даљи разговор, који се био расплинуо по целој кафани, р 
изрену, у болници.</p> <p>Прекинули смо даљи разговор јер сам се зауставио пред једном мучном с 
о ће се после у Призрену остављати а на даљим путовањима и бацати.{S} Изгледа као да се још уве 
S} Глас је тај морао од некуд из велике даљине допрети, једва продирући кроз густ и влажан вазд 
ора гледао је далеко на море и отуд, из даљине, се догледао.{S} Новица је знао да ту светиљку ж 
м главама, спавају и наши болови.{S} Из даљине само, из планинске дубине, чује се арлук вука и  
мо чуле су се овде и онде гранате, а из даљине — рекоше на Дорћолу и на Граду — и даље су топов 
а и мрачна и јасно се чуо бат гомиле из даљине.{S} Пођох тамо у сусрет.</p> <p>Приштина, која ј 
у ноћи и догледала <pb n="722" /> се из даљине.{S} Патријаршија из које је некада, у далекој пр 
рође давно поноћ! — одазва се војник из даљине.</p> <p>Онај се врати с врата у нашу гомилу да н 
ак слој светлости као оно кад у великој даљини горе ритови.{S} Кажу то је Липљан али је још врл 
окно његов поглед поче да блуди по оној даљини која се у сивој и бледој перспективи, без сенака 
радио каменом из цркава косовских.{S} У даљини се сад већ јасно истичу Црна Гора и Шар, последњ 
е нашој ватри да се загреје.{S} Негде у даљини пуче пушка те сви обратисмо пажњу на ту страну,  
} Био је то звук звона, које је негде у даљини тихо јецало.{S} Како је сунце већ ниско сишло та 
но студи и језе.{S} У селима, која се у даљини догледају, нигде живота, ни дима из оџака, изгле 
тутањ топова и тежак прасак а небо се у даљини зажарило, ваљда са онога пожара на Дорћолу, те с 
.{S} Пламен, онај помамни пламен тамо у даљини, који је у првоме тренутку био наше поуздање, св 
, па га опет управља безизразно негде у даљину.</p> <p>— Да се вратиш — прихвата други — на шта 
раћаја са Солуном, што би нам у случају даљих неуспеха, дало бар могућности за једно правилно о 
та су још исте ноћи на свима фронтовима даљна коњичка извиђања.{S} Командант Друге Армије преду 
амо право да се сами опредељујемо према даљој својој судбини.</p> <p>— Опредељујте се кад више  
ва имала доћи.{S} Али пуковник обустави даљу борбу, јер је ноћ већ била пала, па се не може зна 
анулим лицима око ватре.</p> <p>— Да му дам, поднаредниче, парче хлеба? пита један проседи пози 
> <p>Он прекиде причу и замоли ме да му дам још једну цигарету.</p> <p>— Није што ми се пуши, в 
дан један јахач.{S} То је бледа, мршава дама, дубоких и паметних очију, то је племенита енглеск 
 бољих хотела где има и купатила!“ Овим дамама је рат донео нову врсту забаве и нове теме за ра 
азе у купе као новчане књиге опет разне даме, жене, и њине пријатељице.{S} Има ту обезбеђених к 
 кофери са никленим катанцима.{S} То су даме које су се решиле да напусте београдски корзо тек  
ри дана разболе се девојчица неке Стане Дамњанове, па се разболе и стари чича Раденко.{S} Таман 
н тешко пати, ми лекари обично предвече дамо једну дозу морфијума ради умирења живаца и ради сн 
све до Багрдана немамо могућности да му дамо отпора.{S} А заробљење једнога Краља учинило би да 
е смо догађају сазнали 27. септембра а, дан за овим, већ стижу нове неповољне вести, са северно 
здано.</p> <p>Настависмо пут ћутећи.{S} Дан је већ почео лагано да се гаси а вечерњи, студени в 
 ова опасност не може да траје дуго.{S} Дан, два, па...</p> <p>— Како дан два? — прекида га неп 
тврдих црта као од бронзе саливених.{S} Дан се већ био увелико гасио, дућани и радње ове мале в 
 сама? — рече ми један од њих.</p> <p>— Дан је већ, не плашим се више, могу <pb n="484" /> оста 
d> <p>Како се јутром мучно и тешко рађа дан а како, кад мине подне, брзо тоне и гаси се, нарочи 
одговори бугарској демонстрацији.{S} За дан или два стиже у Ниш савезничка војска из Солуна...< 
е л’ тако каже песма: „Све што браћа за дан назидала, зла би вила за ноћ порушила?“</p> <p>— Је 
 да за ноћ поруше све што би краљеви за дан назидали.</p> <p>— Било је — додаде стари Краљ — би 
ок су га назидали.{S} Све што би они за дан назидали, <pb n="621" /> зла би вила за ноћ порушил 
р не видите моју судбину.{S} Све што за дан саградим, зла ми вила за ноћ поруши.{S} Колико смо  
е снаге на овај фронт и борба с дана на дан <pb n="159" /> постаје све очајнија и све крвавија. 
добру срећу Новичину, која се с дана на дан све више помаља, све јасније указује, као сунце кад 
м поверењем остао у Србији, рекао је на дан првога октобра једноме нашем вишем чиновнику:</p> < 
>Други један, његов колега, још је и на дан првога октобра, када су бугарска пушка и топ пламте 
9" /> је непогода помрачила пре времена дан.{S} Из те гужве само чујеш надвикивања, дозивања, у 
ш увек грцајући настави:</p> <p>— Сутра дан сам рано побегла од куће.{S} Где сам пошла не знам, 
града сазнали смо 26. септембра а сутра дан већ знали смо и то, да ни један <pb n="65" /> савез 
е прво вече заноћио на Љум-Кули а сутра дан кренуо са три своја официра <pb n="607" /> и шест в 
о сутрашњи дан да сване!</p> <p>А сутра дан продужисмо тако, све напред, све напред.{S} И већ д 
се разбегле.{S} Тако сам и радила сутра дан и примили су ме.{S} Рекли су ми најпре да није за м 
 тврдо ни заспао! — говорио ми је сутра дан један пријатељ — Узнемиравало ме то што синоћ није  
 штабовима армијским наставило се сутра дан до подне журно прибирање извештаја, који су стизали 
у ноћ на станици, на оној киши, и сутра дан тек ушла сам у воз.</p> <p>Девојче опет заћута, па  
 Вратио се са једним болом више и сутра дан је одмах похитао Врањи, јер је чуо да је она у опас 
Београда.{S} Да ли је те ноћи или сутра дан настављена борба, он није знао рећи.{S} Ма да је то 
ако провели.</p> <p>Ни те ноћи ни сутра дан, ни с вечери ни преко ноћи, не дође нико из села и  
но нисам упамтио све.{S} Ипак сам сутра дан забележио датуме и поједина места.{S} Из тих мојих  
 завршити портре г. пуковника јер сутра дан ујутру видела сам га кад је са својом кутијом за бо 
ља.{S} Није хтео даље.</p> <p>Већ сутра дан, после овог нашег разговора, стигла нам је поражава 
ију управи долином Мораве.</p> <p>Сутра дан, то је било 29. септембра, напали су Бугари нашу гр 
 везе са држањем Бугарске.</p> <p>Сутра дан, 30. септембра, Бугари су напали наше граничне поло 
итао сам се, опет је боље.</p> <p>Сутра дан, сретају се иста двојица:</p> <p>— Па зар ти не оде 
оро целу ноћ, све до зоре.</p> <p>Сутра дан је свануо мутан понедељак.{S} Изашла сам одмах у дв 
о ће се промислити Бугари.</p> <p>Сутра дан је прошао возом много значајнији путник.{S} Био је  
3. септембра, свануо је страшан и крвав дан.{S} Тог дана се преломила судбина Београда и свих н 
ки барјак но црквени, па кад дође Царев дан те се оките куће а наш барјак с крова па до земље.{ 
љске стране а одговара јој наша.{S} Кад дан мало више освоји, поче и чешћа чарка те глас пушчан 
и годину.{S} Знам само кад је дан да је дан а кад је ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам пушкарање кад је 
ри па реже а не могу му ништа, Царев је дан.{S} Да видите у нашој кући зидове, рекли би србијан 
 не знам ни годину.{S} Знам само кад је дан да је дан а кад је ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам пушкар 
{S} Нити знам ја који је сат ни који је дан а да ме запиташ не знам ни годину.{S} Знам само кад 
 Србије, отпоче да се ређа.{S} Сваки је дан носио свој догађај а сваки је догађај наговештавао  
ви;</p> <p>— Тога дана, у среду, био је дан као и јуче суморан; сваки час је требала да кане ки 
 ми је нешто било на души, да л’ што је дан био тако суморан или што су прилике биле такве?{S}  
е дупљама буди јејина, која преспављује дан и престрављено удара крилима о зидине.</p> <p>Па ип 
 смрт што броји најпре дане а кад сване дан извршења пресуде, броји сате и минуте свога живота, 
а тек јавиће се сунце из мора и свануће дан!</p> <p>Свештеник неки говорио је својој околини и  
м Банком.{S} Ето ти!</p> <p>Што је више дан растао, расла је и ова гомила пред начелством а рас 
иљка, већ је ужижем и даље, ужижем је и дан и ноћ вером и надом, и чекам те, јер ти ћеш доћи!</ 
рум народом и стоком.{S} Дотле је већ и дан свануо и ако тешки облаци још застиру небо и не дај 
ајору који је пред њим. — А тек је први дан путовања; нашта ли ћемо наићи сутра, а нашта прекос 
ји није обећавао да ће издржати ни први дан хода под теретом, продаван је по сто педесет и сто  
реме јело и тако у послу прође тај први дан.{S} Тако прође и други и трећи и још неколико дана  
а тробојка и Скопље ће почети свој први дан новога робовања.{S} Али, тај воз још не креће и ако 
ледњи дан вере, данашњи је већ био први дан разочарења.{S} То се разочарење јасно исписивало на 
ом се већ пела уз Јелицу, те кад освоји дан она се поче спуштати ка Чачку.{S} Претпостављајући  
да је то привремено, да ћете се за који дан вратити, да ће стићи наша војска, која се на северу 
 влажних ћебади и мајка која ће за који дан у каквом јарку на путу родити и четвртог брата оним 
и молитве Богу и ако је глад, како који дан, све тежа била.{S} После два три дана разболе се де 
ве што је привиђала.</p> <p>А како који дан даље, све ближе и ближе тој јави, коју је сан обећа 
епенка до ћепенка.</p> <p>Али како који дан ближе крају септембра, поче се ипак вестима из Буга 
 Шабац, Лозницу, Ваљево а само још који дан па ће и Београд пасти.{S} Протераше једнога дана кр 
фон.{S} Да, сваки дан у ово доба, сваки дан; колико само да ми се јавиш, да знам како ти је!</p 
ођи сутра опет на телефон.{S} Да, сваки дан у ово доба, сваки дан; колико само да ми се јавиш,  
 настаде велика мука и невоља.{S} Сваки дан смо мање јели али и то мало па понестало и настаде  
неш Србију.{S} А рањеници пролазе сваки дан, пуни их возови, и чује се од њих да су Србијанци п 
 дан му свештеник читао молитве и сваки дан слао у цркву зејтин те горело пред иконом Светога Ј 
едеља је патио од тешке болести и сваки дан му свештеник читао молитве и сваки дан слао у цркву 
ти на миру.</p> <p>— Наши официри сваки дан нам читају новине како наши напредују у Србији.{S}  
да.{S} Ови туђинци, који су до пре неки дан бранили српску престоницу, зашли су сад у српске пл 
е то какав локални напад, као онај неки дан код Кадибогаза и онај други код Књажевца.{S} Али см 
{S} Није се у Рибарској Бањи одморио ни дан два а сазна да је једна колона Аустро-Немаца измане 
ње крај ватре и данашњи тежак и студени дан, одузели су му и последње моћи.{S} Он <pb n="617" / 
њеника, мрзнути и киснути цео боговетни дан на отвореним вагонима.{S} А ти су отворени вагони и 
 више знали но јуче, те ако је јучерањи дан био можда последњи дан вере, данашњи је већ био прв 
 ако је јучерањи дан био можда последњи дан вере, данашњи је већ био први дан разочарења.{S} То 
кафани објашњења, која су била последњи дан два као мало уступила места бризи.</p> <p>— И Грчка 
 још два три дана па онда дође последњи дан наших мука и спусти се последња ноћ.{S} Опет смо се 
д је већ јасно знало да је ово последњи дан борбе и да је већ одлучена судбина Скопља.</p> <p>К 
да то не значи да је сутра већ последњи дан Скопља.{S} Евакуација се наређује на неколико дана  
 век човечији а благи као први пролетњи дан, после толиких непроспаваних ноћи и брижних, заморн 
мало светлости којом је обасјан данашњи дан, пуно студи и језе.{S} У селима, која се у даљини д 
 уморан бригом коју му је донео данашњи дан, ено га жури да је подели са својом породицом.</p>  
о поље, још само... да је само сутрашњи дан да сване!</p> <p>А сутра дан продужисмо тако, све н 
сто натапа душу зловољом.{S} Не мили ти дан, не мили ти ни живот.{S} Бива да се у борби таквих  
пао на памет чудан стицај прилика: исти дан, <pb n="707" /> исти месец, исте околности: једна в 
а и то нас још више забрину а тек трећи дан по Лазару, дође ноћу бабо.{S} Био је његов ред.</p> 
.{S} Небо се од једном навуче и замрачи дан, ветар окрете у помамну олују и затресе кровове на  
е.{S} Догледао сам и ја већ како се тај дан све више помаља, све јасније указује, као сунце кад 
p> <p>Тако је у узбуђењу прошао цео тај дан.</p> <p>Предвече, као да је било нечега освежавајућ 
овој, са извесном уздржљивошћу, све док дан мало не освоји.{S} Чим се раздани, наши осуше учест 
по часова пре подне 18. октобра, на сам дан Светога Луке, када ова батерија наиђе иваничким сок 
те, па остала а у кући нема до за један дан хране.</p> <p>Људи сакупљени у групе, објашњавају с 
ио знаш тај говор јер немамо него један дан ода још, ако овако пође, па да сагледа <pb n="364"  
а Команда и ту сам се обртала цео један дан, не знајући коме да се обратим.{S} Срела сам на ули 
сам пун наде, пун вере, очекивао сретан дан када ће мој јединац саградити свој чунић и поћи сво 
ом на почетку чаршије.{S} Био је студен дан а он у једном лаком капутићу.</p> <p>— Шта је ово,  
да се утврди једна горка али, јасна као дан, истина — да више никакве наде нема.{S} Управо на т 
мобилише против нас.{S} То је јасно као дан! — заврши победоносно одушевљени.</p> <p>И сад се р 
о попустио, у зраку као да лебди светао дан.{S} Ватре се на све стране погасиле, још само врео  
p>— Па и неће, видиш како је мутно, цео дан ће тако.{S} Него... што не пређеш овамо.{S} Ево има 
{S} Није научило то да га бије киша цео дан.</p> <p>Дадоше му и хлеба и огрнуше га и дете се ма 
с морамо заноћити.{S} Небо, које се цео дан мучило и грчило, с вечера се проли те у два маха пр 
бузео велики страх.{S} Нешто што се цео дан само о Турцима говорило а нешто и она густа тама у  
и лекар скептички — болеснику, који цео дан тешко пати, ми лекари обично предвече дамо једну до 
.{S} Ту је, на положајима, пробавио цео дан и, тек када се већ чула грмљавина на Мраморским пол 
ове и нове и дрежде пред вратима по цео дан, превију се па одлазе даље.{S} Многи и падају, не м 
, а прозор је гледао у авлију, и по цео дан сам плакала.{S} Једнако ми је био пред очима он и ч 
зила нигде из куће и плакала сам по цео дан и по целу ноћ.</p> <p>Она пресече реч јер се зауста 
ством, и с њом и даље капаш тако по цео дан не знајући више ни шта да мислиш ни чему да верујеш 
 дуго.{S} Дан, два, па...</p> <p>— Како дан два? — прекида га неповерљиво лиферант.</p> <p>— Та 
инама.</p> <p>Био је већ увелико свануо дан кад сам се по одласку ових возова, враћао у варош.{ 
е прибирала сећања.</p> <p>— Био је леп дан, недеља.{S} Последњи леп дан, јер је већ у понедеља 
Био је леп дан, недеља.{S} Последњи леп дан, јер је већ у понедељак почело да се мути и затим ј 
за мртве и за живе.{S} И ако је био леп дан, Београд ми није правио ведар утисак кад сам изашла 
, загушљива тишина у њему.{S} И ако већ дан, радње затворене, кафане пусте, на напуштеним кућам 
а је коњ већ после првог <pb n="211" /> дана пута посрнуо.{S} Ишли су пешке, благодарни што им  
 болничарка.{S} Шта би могла друго, два дана нисам јела а срамота ме је било да просим.</p> <p> 
 ону више града.{S} И ту сам чекала два дана али — он је био ту, нађоше га у списку.{S} Срце ми 
овнику, кога је светина и иначе пре два дана омела те није отишао у Солун и поче њему објашњава 
онесе овим путем имао је пред собом два дана друма, па се понело.</p> <p>— Зар није боље било т 
е крије озбиљност ситуације.{S} Већ два дана воде се очајне борбе на Страцину и гласови, који о 
 телом стреса усамљен коњ, који већ два дана напуштен од својих и осуђен на смрт, непомично сто 
јно један несретан родитељ који већ два дана не може да нађе коња.</p> <p>— Како шта ће им?{S}  
бије под Шаром планином.</p> <p>Већ два дана, јуче и данас, Престолонаследник <pb n="570" /> не 
ује и мутна светлост мочарнога јесењега дана осваја.{S} Светиљке на прозорима кућа, које су дом 
ије II. позива, да још у току данашњега дана мора напустити Ђаковицу и извештај Команданта Шума 
 који је поуздано рачунао да сутрашњега дана мора напустити Чачак, дану душом и пође да побере  
азумео сам мало дана затим, када првога дана по паду Скопља чусмо, да је у Феризовићу извршио с 
 што смо на далекоме путу довде свакога дана бројали по један нов губитак наше отаџбине, која с 
ла а још мање душу, око које се свакога дана хватао све дебљи слој леда.{S} Нисмо ни спавали, т 
ли разнолики гласови који су се свакога дана путовања провлачили кроз гомилу, нит знаш како нит 
ити.</p> <pb n="546" /> <p>У очи самога дана поласка страних посланика, министар председник их  
.</p> <p>Из тих тихих молитава, једнога дана, тргла је старога Краља потмула грмљавина, која је 
 стотина година одвојили.{S} И, једнога дана, кретоше преко широких румелијских равни чудновати 
дговарају кад сам их питала.{S} Једнога дана донеше једнога младића, опет болнога од тифуса али 
 дрхтала кад сам је слушала.{S} Једнога дана, дође старица кући али радосна лица, нисам је чист 
n="644" /> и да ми је добро.{S} Једнога дана, неки наши кад се вратише са рада, и они који су р 
ити се могу више дићи.</p> <p>— Једнога дана, донеше на воловским колима неколицину тешких рање 
се осврнути не могу.</p> <p>— А једнога дана, дође изненада наредба да и ми кренемо, ал не кажу 
да у срцу материнском.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се Новица као и досад на широко море и ма 
 све што сам привиђао.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се и мој јединац на широку пучину и ја га 
еко главе.{S} Извућиће се и она једнога дана из хладних зидина пустих и камених двораца, где је 
и су му болове дражили и, он је једнога дана учинио тежак грех према отаџбини, напустио је пушк 
кле је, ни чија је; појавила се једнога дана на београдској калдрми носећи собом и прошлост и б 
 устанка па до сада и отисла се једнога дана на пучину светских догађаја, здрава, снажна и поно 
 и путем слободе.{S} И пошло се једнога дана, и стигло се.{S} На Прилепу се Марко пробудио, заз 
, корачаш путем судбине која ће једнога дана опет бити део српске прошлости, део српске историј 
е и Београд пасти.{S} Протераше једнога дана кроз Винковце и заробљенике српске и натераше нас  
 ножа и крвава опомена да се ни једнога дана не подајемо заблудама које су искључиво дипломатиј 
ле дугих и крвавих бораба врати једнога дана, да их на прагу своме, да их у загрљају своје дома 
ве код себе чувала.{S} Кућу јој једнога дана захвати пожар који је врло брзо напредовао тако, д 
медаљу.{S} Их, па кад се вратим једнога дана <pb n="645" /> у село, у наше ослобођено село са т 
томе делу, које ће се несумњиво једнога дана јавити, било као историја, било као прича или еп,  
а, кога ће страшно заболети ако једнога дана сазна шта сам учинила.{S} Дубоко сам се тога трену 
Може бити, и такве наредбе могу једнога дана врло лепо послужити као докуменат, који ће потврди 
га и Стевана Дечанскога.</p> <p>Једнога дана, када је глас топова измешао своју сурову грмљавин 
д ће наићи на наше село.</p> <p>Једнога дана не дође нико с вечери из села те се ми забринусмо. 
ите ствари о бомбардовању које је, тога дана, трајало од подне па све до осам часова увече а за 
{S} Многи дућани већ <pb n="95" /> тога дана нису отварани, многи који су имали кола већ су их  
а север, преко Ђаковице и Пећи.{S} Тога дана почињу већ и да се враћају са Љум-Куле они који су 
шене.</p> <p>Она настави;</p> <p>— Тога дана, у среду, био је дан као и јуче суморан; сваки час 
S} Мало затим још један.{S} Целога тога дана, у понедељак, чули су се тако с времена на време,  
удбина Београда и свих нас који од тога дана лутамо као бескућници и нигде, широм Србије, не мо 
овлачи у нереду.</p> <p>Када су се тога дана по подне опет састали команданти у штабу Прве Арми 
х је војвода од подне до пред вече тога дана дошао, чинили су сасвим другачом ситуацију но што  
 ме г. пуковник није могао примити тога дана јер се сликао.{S} Доведен је из Београда један наш 
ју са заробљеницима, који су у очи тога дана похватани од наших извидница.{S} Заробљеника има д 
родној.{S} Колико се нада везивало тога дана за ту Краљевску Круну, после Косовске пропасти; и  
 сам чекала, зашто нисам пошла већ тога дана.{S} Ишла сам, распитивала сам се и рекоше ми да мо 
ања која навалише на њу при помену тога дана, узбудише је и изведоше из тока причања, који је д 
вне Команде.</p> <pb n="516" /> <p>Тога дана је сликар морао завршити портре г. пуковника јер с 
а је као што се у Спасу угодило, петога дана по подне у Скадар.{S} Краљ је дуже путовао, читави 
ли по где што из казана.</p> <p>Шестога дана путовања, Краљ је сишао у Дримову долину, где пут  
 наш фронт, дотле је воз који је истога дана стигао из Солуна и укрстио се са овим у Струмици,  
, овако је исто, истога месеца и истога дана у месецу, Војвода Мишић у једној кући у Горњем Мил 
олико толико.{S} Који су још зарана, за дана, стигли ископали су рупе за ватру, поболи мотке у  
еном светлошћу, која се рађа из сусрета дана и ноћи, приказује све увеличано: дрва далеко бацај 
д после несноснога и загушљивога летњег дана, испуњеног оморином, дуне предвече свеж ветрић те  
ким, да се спремим, па од недеље једног дана да пођем.</p> <p>Пред подне прешла сам једној позн 
, све црњи и гори.{S} Скупише се једног дана, по вечерњу, у цркви, те да се саветују.{S} Нису с 
, свануо је страшан и крвав дан.{S} Тог дана се преломила судбина Београда и свих нас који од т 
мњали да је измицао из села.</p> <p>Тог дана само се о Турцима говорило међ нама и сви су стари 
 али и то неће дуго трајати.</p> <p>Тог дана по подне већ је команда трупа управу над Скопљем п 
е прошао па би знао усред ноћи ко усред дана ићи.</p> <p>— А како је преко Чакора?</p> <p>— Е т 
је изненадила, јер смо тај напад већ од дана бугарске мобилизације очекивали.{S} Овај акт је из 
аве румени, којом је већ четири стотине дана упаљено небо, тамо где оно на северу наше Отаџбине 
о непролазних планина за колико ћемо ми дана прелазити тај мучан и тегобан пут.{S} Свако је од  
 на друм, ту где се устависмо, а четири дана смо једнако газили преко њива и ливада и утрина, и 
их поуздање.{S} Мој син, који ће четири дана затим, у једном крвавом сукобу погинути, записује  
 Обузе је тешка ватруштина и три четири дана није знала за себе док једне вечери не издану жена 
ато што сам га послушао па седео четири дана у Призрену, ни сам не знам зашто.{S} Ама такви људ 
бра а он је остао у Призрену још четири дана за тим.{S} Најзад, кад је већ последњи тренутак би 
, гамиже тако у непрекидној линији, три дана и три ноћи, од Прокупља до Приштине.{S} Ни један ф 
издану жена, ту крај деце своје.{S} Три дана држали смо је <pb n="258" /> мртву у пећини док је 
ки официр код добровољаца.</p> <p>— Три дана, колико сам још остао у болници, нисам се мицао од 
.</p> <p>Још у Скопљу, последња два три дана пред пад, били смо заједно на седници грађана, кој 
ји дан, све тежа била.{S} После два три дана разболе се девојчица неке Стане Дамњанове, па се р 
е смо и како смо, нек прође бар два три дана, док се добро не уверимо, да су далеко отишли и да 
де, пред врата.{S} Ако може бар два три дана да се исхрани!...{S} Тако, ту!...{S} Е, ајде сад,  
ко је и било.{S} Остали смо још два три дана па онда дође последњи дан наших мука и спусти се п 
огађаја, слика и појава које су ова три дана минуле крај мене, лежећи несан под ћебетом, подлег 
ави он — Познајем ја Моравце!{S} За три дана ћемо се вратити у Скопље.</p> <p>Ма да, после разг 
 вели: ми евакуишемо.{S} То још пре три дана а отад не знам како је.{S} Немамо никаквих вести!< 
олико дана пре опасности, бар два и три дана.{S} И догод ја нечујем да је издато такво наређење 
годности тога пута трајале су два и три дана али се бар знало куда ће се.{S} Иде се у један још 
ла која је непрекидно милила друмом три дана и три ноћи.{S} То је била једна непрекинута и непр 
ара.</p> <p>— У свему треба нам још три дана, ако господа министри могу да издрже те да не буде 
ad>XXXII</head> <head>Пећ</head> <p>Три дана, од Призрена, клонуло, тромо, малаксало, креће се  
и у жбунов корен.{S} Ако си у светлости дана и догледао по где-где у планини по коју кућицу, иш 
стане тако час тешкога умора, пред крај дана, престаје и сваки жагор, сваки разговор, сваки узв 
е на истоме месту, нити су за исти број дана и ноћи прешли овај тешки пут до Скадра.{S} Са њима 
приштинским, које су првих седам и осам дана још и покушале да снабдевају избеглице храном, па  
p> <p>— У Призрену сам остао седам осам дана, све до синоћ, у оној великој болници где је била  
.{S} Краљ је дуже путовао, читавих осам дана до Љеша и још три затим до Тиране.{S} Спавао је ка 
и зрак.{S} То је кафана у коју се преко дана збирају избеглице а преко ноћи је поседну војници, 
одимо тако раскошно окићен.{S} Неколико дана бављења у Призрену одузели су му и ту храну а у он 
па има и средстава и начина да неколико дана раније предвиди опасност а дужност да води бригу о 
рили: сад је рат свршен.{S} За неколико дана па ће нас пустити кућама а кад се вратим, свратићу 
ац с бока и — тоне.{S} Тоне за неколико дана на дно мора читава једна држава и читав један наро 
огађаје који су се одиграли за неколико дана на Балкану.</p> <p>— То значи, ви не сумњате више  
кова поднело на жртву, а ми за неколико дана бацамо на жртву четрдесет хиљада младенаца—мученик 
.{S} Евакуација се наређује на неколико дана пре опасности, бар два и три дана.{S} И догод ја н 
n="496" /> прави.{S} Ми већ од неколико дана сахрањујемо без сандука.</p> <p>Мени грунуше сузе  
ка Солуну.{S} Тим путем већ од неколико дана одлазе читави каравани и, ма да је тегобан, стижу  
градска избеглица, коју већ од неколико дана мори тешка брига о имању које је остало у освојено 
т о дарданелској војсци, после неколико дана мучнога ћутања, била је: да се један зуавски пук,  
е по местима која су, само пре неколико дана, изгледала још да су ван домашаја непријатељске по 
 је морао бити извршен још пре неколико дана јер је крв крај лешева била тврдо усирена, лица су 
и и железнички чиновници, који неколико дана и неколико ноћи нису ради одмора наслонили главу н 
а па настави:</p> <p>— Био сам неколико дана у нишкој болници, па после у приштинској а одатле  
артије.{S} А тај исти је, само неколико дана раније, са белом сервијетом на коленима, немарно п 
м! — Одлучује се онај отац што неколико дана тражи коња да купи.</p> <pb n="550" /> <p>— Остао  
 слојева блата, које збира већ неколико дана по приштинским улицама, обућа влажна и неочишћена, 
ко прође и други и трећи и још неколико дана за тим.{S} А свакога од тих дана, с вечери, доходи 
ога честитога војника, разумео сам мало дана затим, када првога дана по паду Скопља чусмо, да ј 
 почело да продире рано јутарње бледило дана а с поља, са друма који пролази крај Патријаршије, 
а и плави.{S} И мало још, још мало само дана, бићемо сви, биће цела Србија под лавином!...</p>  
 крволочноме послу који већ годину и по дана без одмора врше?</p> <pb n="623" /> <p>Жалио сам о 
а, да се распитам о њему.{S} Месец и по дана сам лежала и нисам ништа знала шта је с њиме, је л 
ве и нове снаге на овај фронт и борба с дана на дан <pb n="159" /> постаје све очајнија и све к 
т лов и добру срећу Новичину, која се с дана на дан све више помаља, све јасније указује, као с 
!...</p> <p>Па ипак хвала Уцињу!{S} Пет дана одмора и мира, колико нам је могло дати, дуги су б 
гло тим?</p> <p>— Врло много!{S} За пет дана наша би војска била у Софији, Бугари би били нагло 
 памети.{S} Замислите само, још пре пет дана сам купио коња и требао сам да се кренем.{S} Већ с 
ама на груди.</p> <p>Пре четири или пет дана, овако су исто код овога хана седели око ватре и м 
д олтаром патријаршијске цркве, већ пет дана и пет ноћи леже њихови ћивоти, крај њих горе свеће 
} Уједанпут марвени лекар, који већ пет дана тражи своју команду а који је стајао мало у страну 
 <p>— Коме?</p> <p>— Данас је четрдесет дана како ми је брат погинуо!</p> <p>— Бог нека га прос 
о не деси.{S} Тако сам провела петнаест дана и све сам даље ишла и свуд питала али ништа нисам  
у те су их мајке, пре десетину петнаест дана, кад дође наредба да крену, тешка срца испратиле,  
 моста он последњи пут сагледа светлост дана, последњи пут он срче зрак божји, последњи пут саг 
 као да је злим дусима сметала светлост дана те су и сунце угасили или га застрли покровом свој 
 као да је злим дусима сметала светлост дана, те зарана угасили сунце или га застрли покровом с 
з гроба, не уме чисто да појми светлост дана; личио ми је на огромни мравињак, који је згазила  
 још јутрос и стигла међу нас на замаку дана, не увек онаква каква је првобитна била већ увелич 
 на којима се налазила јуче на свршетку дана, те заузела нове на Гази-Баби, над самим Скопљем.{ 
 од оних скопљанаца, који већ од недељу дана на овамо редовно дочекује и испраћа све нишке и со 
врате.{S} Неће Београд остати ни недељу дана у непријатељским рукама.{S} Док ми измакнемо до Мл 
нице, на што ми је требало скоро недељу дана док сам умолила, док су прегледали спискове.{S} У  
сам знала шта да радим; отац већ недељу дана није долазио кући те нисам имала кога да припитам. 
ја нисам у њој пробавила ни пуну недељу дана па сам се разболела.{S} Разболела сам се од тифуса 
учицама обгрли сито.{S} Ранко је годину дана млађи од ње и пошао у школу, па ако Бог да, нек мл 
ра задригли кафеџија који је пре годину дана у ово доба јавно обећао да цео свој подрум да као  
ди на оне исте мисли које су пре годину дана, у часу кад их је исказао, изгледале немогуће, па  
 више онај Краљ, који је још пре годину дана, када је требало повести одлучну борбу и отерати н 
е којима се он креће.</p> <p>Пре годину дана, када су Аустријанци под Поћореком поплавили запад 
тац му је погинуо, он је већ био годину дана у борби, дакле поднео је један део терета дужности 
амо јавим, нисмо се видели скоро годину дана и... ко зна хоћемо ли се кадгод видети?</p> <p>— С 
и је муж, рекох да ми је син већ годину дана на фронту, да је био у борбама, није их избегавао; 
 орашачкога састанка па до ових крвавих дана.{S} Младост је она мисао која се не угиба под тере 
 ни живот.{S} Бива да се у борби таквих дана са већим самоодрицањем иде у смрт но иначе.</p> <p 
 ових дана срели....?</p> <p>— Да, ових дана! — прекиде ми младић реч — Оно вече код вас, у При 
их се одмара.{S} Све нов крст, све ових дана: ту рањеник, ту болесник, ту заробљеник, ту избегл 
 опет никад не виде.{S} Ако смо се ових дана срели....?</p> <p>— Да, ових дана! — прекиде ми мл 
еће густ облак дима, јер се уопште ових дана у много већој количини и много нервозније пушило.< 
и избегавали жива места, где човек ових дана не може проговорити а да му се не придружи читава  
лици озарена лица, као оно новембарских дана прошле године, када је прва реченица телеграма, ко 
ерала, прелази Дунав првих новембарских дана.</p> <p>Кад се наслушаш тих вести, ти пођеш кући д 
Та је ситуација последњих септембарских дана овако изгледала: <pb n="57" /> На Дарданелима проп 
оме су се нашли последњих септембарских дана.{S} Међу тим, баш тих дана вести са Дарданела биле 
а се нису растајали за све време тешких дана борбе и славе.{S} Само ко зна колико је топ поузда 
толонаследник пробавио неколико брижних дана, ту примао извештаје, ту одржавао саветовања — пос 
 непроспаваних ноћи и брижних, заморних дана.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У маломе л 
тња настала од прилике оних судбоносних дана а мало затим били смо већ на чисто да Топлица већ  
ама, таванима, док се најзад, последњих дана, није почело да спава и по улицама.{S} Где год је  
р, са којим сам оних тешких и последњих дана србијиних, чешће заједнички бринуо, шетајући оном  
ском изгнаника.{S} У Приштини последњих дана већ се није могло доћи ни до хлеба ни до брашна.{S 
илике разговорили водили у кафанама тих дана, а тако исто и у кафаницама, где се збирају они шт 
рашна слика коју је давала Приштина тих дана, само је још више могла помрачити му већ замагљену 
колико дана за тим.{S} А свакога од тих дана, с вечери, доходио нам је по један домаћин из села 
лице а нарочито регрути, који су се тих дана такође скрхали у Приштину, не знајући ни ко је над 
мо ту за столом, говорило се о њему тих дана на све стране и у сваком кутку.{S} Говорило се у о 
ептембарских дана.{S} Међу тим, баш тих дана вести са Дарданела биле су све блеђе и блеђе док н 
бхрван великим болом који ме је баш тих дана задесио, ишао сам лагано, мирно, ногу пред ногу, о 
стају права зараза и страст.</p> <p>Тих дана, измеђ осталих, говорило се нарочито и о пророчанс 
лаксала, да већ посрће и пада.{S} Месец дана та стока, неисхрањена, без одмора, тегли од Дрине  
 четрдесет хиљада српске деце, за месец дана, тридесет <pb n="390" /> и шест хиљада наћи гробов 
исам га познао — оседео је.{S} За месец дана од кад се нисмо видели, оседео је и остарио.{S} На 
ским авијатичарем, који је до пре месец дана са обала савских и дунавских надлетао Срем и Банат 
роз Косово</head> <p>Када смо пре месец дана кренули из Скопља на Косово, полазили смо с уверењ 
довољно изломиле, ипак су они тек месец дана у рату и, како других фронтова немају, целокупна ј 
p>У томе возу, у коме ће се пуних месец дана затим решавати судбина читавог једнога народа и од 
јуче сретао безизразна, тупа и блесава, данас видиш свежа; чела која си сретао изборана и забри 
е у Варни, о операцијама Грчке са југа, данас се већ говорило о креманскоме пророчанству.</p> < 
ла која си сретао изборана и забринута, данас видиш ведра а у очима, које си сретао угашене, ви 
ће и наша деца.{S} Их, како нам је тек, данас овоме а сутра ономе, заиграло срце кад би спазио  
немам ни ја снаге и, ево признајем вам, данас ми је први пут у животу дошла на памет мисао о са 
јуче омели те није јуче отишао у Солун, данас је био и спреман и решен да пође и у последњем тр 
 Арсит-Хан а затим што пре у Скадар.{S} Данас су пала два владина коња с товарима и скрхала се  
таџбина ваша, а ја... шта ћу вам ја?{S} Данас јесам, сутра нисам; ако нисам ја, биће други.{S}  
аност тренутка.</p> <p>— Коме?</p> <p>— Данас је четрдесет дана како ми је брат погинуо!</p> <p 
ажнога ударца.</p> <p>То је било јуче а данас, другога октобра, већ смо више знали но јуче, те  
де коња или вола, који је јуче обосио а данас треба да крене на даљи пут.{S} Ватре се тамо друм 
 подне се <pb n="102" /> просуо глас да данас иду последњи возови у правцу Солуна и Косова, да  
и из памћења, колико сам га сачувао, ја данас препричавам то казивање, препричавам га својим ре 
асвим другачом ситуацију но што је била данас до подне, када су ђенерали решавали о повлачењу,  
ку додаје у уста своју цигарету. — Нема данас на целоме свету ни једнога месташца где би се мог 
иста двојица:</p> <p>— Па зар ти не оде данас?</p> <p>— Не боме! — одговара онај први.</p> <p>— 
жност, или можда какву госпођу којој је данас ред дежурства у болници.{S} Протутњио би по <pb n 
 већ и сви остали пристајали, заузео је данас одлучнији став, јер одлагање одступања могло је б 
обично окупљале те гомилице.{S} Тако је данас на возу један београђанин, који бега из престониц 
звесно бегунци из Митровице, из које се данас као и из Приштине, почело нагло бегати пут Призре 
лавом.{S} Да је Качаник држан, ми би се данас враћали у Скопље место што идемо у Призрен.</p> < 
 за наступање; да ће победу ову, ако се данас извојује, прихватити сам војвода Мишић и из ње ра 
 Лабом и залазе нам с леђа, те ће мо се данас или сутра наћи измеђ две ватре.{S} Шта треба да р 
 вере.</p> <p>Над том прегршти земље, и данас у изгнанству, у тренутцима тешкога бола, капљу мо 
 рабаџије у свађи да су се побили.{S} И данас у Приштини, дај Боже да није било каквога убиства 
 поцепан, измучен и умрљан блатом.{S} И данас при доласку Краљеву грувају топови али отуд са Ка 
постојале.</p> <pb n="580" /> <p>— Па и данас.{S} Ево постоји Црна Гора.</p> <p>— Да, постоји д 
 бела маглица.</p> <p>Избудио се град и данас ће очајно хитати да се спасава, јер поред панике  
се сместила горе у пустоме Уцињу, где и данас седи, нашли јој и мало рада те је подржали колико 
вима стрепи цела Метохија и у коме је и данас свака кућа тврђава толико пута топовима опсађиван 
ш овај део земље Србијине, на коме се и данас завршава један део њене историје.</p> <p>Одиста ј 
м планином.</p> <p>Већ два дана, јуче и данас, Престолонаследник <pb n="570" /> не излази више  
— Зар ниси раније видо?</p> <p>— Јуче и данас прођоше многи овим друмом све без коња.{S} А видо 
е гомилице сад већ живе а не као јуче и данас мртве и неме.</p> <p>— Ама, је л’ то истина? — пи 
ка држава.{S} Извештаји, који су јуче и данас стигли и стижу непрестано такви су, да се више са 
, вероватно онај који је ту реч бацио и данас по подне на станици и тај пискави глас продре кро 
 са кафанскога стола, који ће извесно и данас наручити пиво „за све“. — Нека бугарска пушка на  
а обалама нашега, сињега мора.</p> <p>И данас, ето, на том истом Косову, воде се последње крвав 
их векова, од Косова до данас, зашто би данас посрнула.</p> <p>— Косово је мања катастрофа.{S}  
Не боме, али се немојте чудити.{S} Људи данас тако промичу један крај другога, тако се у тренут 
постоји Црна Гора.</p> <p>— Да, постоји данас а хоће ли постојати сутра?</p> <p>За време тих ра 
врдило из Ниша да савезници долазе, али данас већ, веровали су у то само они који нису могли пр 
нда да је Србија за навек пропала, вели данас:</p> <p>— Не пропадамо ми лако; ко хоће да нас пр 
и да сто година нећемо дићи главе, вели данас:</p> <p>— Знао сам ја, такви смо ми...{S} Претуци 
ице — и камо да сам се попео, куд би ми данас био крај — ал он ме окупио, те ова дивизија иде о 
још не осваја, она као да намерно касни данас, не би ли наше болове поверила ноћи.{S} А ипак, т 
посетиоци њихови, које <pb n="88" /> си данас сретао улицама забринуте, ведро су се поздрављали 
ца, ни погледа, ни сузе у очима.{S} Тек данас, под оштрим зрацима студенога зимског сунца, ми с 
овим друмом све без коња.{S} А видо сам данас и оне што лете.{S} Је л’истина да и они ратују?</ 
оз пет најмучнијих векова, од Косова до данас, зашто би данас посрнула.</p> <p>— Косово је мања 
е уђе она госпа у црнини, коју сам срео данас, горе на друму, када је тужна, материнским поглед 
 осамдесет динара.{S} Ако га ниси купио данас, сутра си већ тог истог коња плаћао двеста динара 
повукла се већ у Липљан.</p> <p>— Па то данас сутра може још да нам буде пресечен и пут за Приз 
рданеле искрцао у Солуну, цела би ствар данас друкчије изгледала! — узвикнуо је, на глас о томе 
а бити нова отаџбина!</p> <p>Ми смо већ данас деца без отаџбине!</p> </div> <pb n="603" /> <div 
ула паљба која је допирала отуд, где су данас <pb n="128" /> патроле водиле местимичну борбу.{S 
 n="312" /> кроз мочари и блато које су данас прегазили, други греју на пламену тврду кору хлеб 
дужином пута и тежином утисака, који су данас били и многобројни <pb n="436" /> и разнолики, те 
} Отишла сам у начелство, уверена да ћу данас бити примљена.</p> <p>Војник пред вратима, коме с 
е, у суботу, да одем на гробље па пођох данас, да запалим свећу за мртве и за живе.{S} И ако је 
 и толико година.</p> <pb n="275" /> <p>Данас, на цркви звоне звона наопако, место тробојница п 
ша поворка изгнаника представља.</p> <p>Данас се људи већ и зближују једно другоме, разговарају 
 раменима и немо одлази из куће.</p> <p>Данас и сутра до подне колико је још било слободно Скоп 
еленила а народ је сишао из збегова.{S} Данашња је пропаст тежа и страшнија; руше нам све, руше 
вске Дивизије II. позива, да још у току данашњега дана мора напустити Ђаковицу и извештај Коман 
брзо изговори свој рапорт о јучерањем и данашњем дану, о величини својих трупа и о ситуацији на 
 живети, благодарећи и Богу што их је о данашњем лову тако богато обдарио.</p> <p>И друге снове 
черањи дан био можда последњи дан вере, данашњи је већ био први дан разочарења.{S} То се разоча 
ле до Спаса, ноћашње бдење крај ватре и данашњи тежак и студени дан, одузели су му и последње м 
но; оно мало светлости којом је обасјан данашњи дан, пуно студи и језе.{S} У селима, која се у  
 домаћин уморан бригом коју му је донео данашњи дан, ено га жури да је подели са својом породиц 
а српскога Краља у Немањину Белу Цркву, данашњу Куршумлију.</p> <pb n="286" /> <p>Из Куршумлије 
амо толико, колико да испружи ноге и да дане душом и, том приликом, он је казао да је Румунија  
 без очеве заштите, преживљују већ прве дане ропства.{S} И мене заболе несретна судбина онога о 
ка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некада 
ка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некада 
ка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некада 
и!</p> <p>И док ми будемо трајали тешке дане изгнанства, тамо далеко, тамо преко мора и гора, р 
ј поглед враћао га је опет у оне светле дане, у дане славе.{S} И место те мисли да га исправе и 
остављена.{S} Пробдила сам многе брижне дане и бесане ноћи над болним дететом али је болест бил 
ога деде, стари је Краљ проводио брижне дане, пратећи будном пажњом ток, сваку промену и покрет 
ра, где ћемо проводити беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци мрве хле 
им обалама проводићемо беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци мрве хле 
града.</p> <p>Скопље већ броји последње дане слободе.{S} Кад буде онај воз са железничке станиц 
ћ у пустој кући, преживела сам последње дане Скопља и ону очајну гомилу бегунаца; видела сам и  
} Као осуђеник на смрт што броји најпре дане а кад сване дан извршења пресуде, броји сате и мин 
ш било слободно Скопље, личило је на те дане.{S} Тишина, пуста, нема, суморна, загушљива тишина 
који ће јој сунце допирати и ту проводи дане са совама и буљинама, које се легу и шестаре по ос 
шити.{S} Горким ћемо сузама одбројавати дане изгнанства а дубоким болом хранити нашу чежњу за о 
еже је ал краћи пут.{S} А треба грабити дане, шта знам каква ме мећава може захватити негде у п 
 враћао га је опет у оне светле дане, у дане славе.{S} И место те мисли да га исправе и освеже, 
 је једну дугу ноћ, те нам дала маха да данемо, да умијемо лица и оперемо руке од крви, да поко 
ј је молбу услишао.</p> <p>Тако пролазе дани и гомила се сиротињска уштеђевина под сламом, на к 
 ни запитати за мене.{S} Кад свану нови дани, кад сви легну на велики и светао посао, кад чујем 
ad>I</head> <head>Последњи септембарски дани</head> <p>Завршиле су се ратне ферије, које су бил 
лу дуго, врло дуго.{S} Пролазили су нам дани и ноћи све у страху и очекивању.{S} Хвала Богу, у  
ути у свет и не видети више свога крова данима, месецима, годинама...</p> </div> <pb n="97" />  
 ћерка неког бившег музиканта и у првим данима своје младости кретала се само у музичком свету, 
p> <p>Кад год се старац, у овим брижним данима, враћао на помисао о судбини, које се толико бој 
лио завршила је своју причу о последњим данима Београда, ма да сам запазио код ње намеру да ми  
ше и ломе о раздробљени камен који се о данима киша и бујица сурвава са камених висина у њено к 
 знојем.{S} До њега избеглица, који већ данима седи ту, у тој кафани, можда за тим истим столом 
 заветовати, из ње црпети поткрепљења у данима туге и снаге у данима поуздања и вере.</p> <p>На 
ти, поткрепљење у данима брига, утеха у данима невоље.</p> <p>— Он ће доћи! — биће јој последње 
Карађорђевићи не остављају свој народ у данима очајања и невоље и да бегство првога, који је то 
ети поткрепљења у данима туге и снаге у данима поуздања и вере.</p> <p>Над том прегршти земље,  
њене снаге, леку болести, поткрепљење у данима брига, утеха у данима невоље.</p> <p>— Он ће доћ 
а предмете над којима се застире.{S} Са даном гаси се и сав живот природин; ветрић се притајава 
а сутрашњега дана мора напустити Чачак, дану душом и пође да побере и покопа своје мртве који с 
дмори, премишљајући о сутрашњем тешкоме дану и борби која му предстоји а дојури један подофицир 
S} Као што морнар по лепоме и сунчаноме дану, кад никакав покрет у атмосфери не прети променом, 
, залегла се змијурина која о сунчаноме дану излази да се уклупча на освећеној плочи часне трпе 
рхтале горе и планине, што престрављени дану душом кад лине киша и небо се умири; тако смо и ми 
вори свој рапорт о јучерањем и данашњем дану, о величини својих трупа и о ситуацији на Јежевици 
део ноћи провео у разговору о сутрашњем дану, придремао мало обучен и оружан и још далеко пре з 
ни путовањем по студеном и ако сунчаном дану.</p> <pb n="350" /> <p>Штала се испуњавала једновр 
егобну узбрдицу, па кад се испесмо а он дану и настави:</p> <p>— Кад смо ушли у цркву а бабо ме 
ао сам и даље србијански роб.</p> <p>Он дану да се одмори, а ја употребих ту прилику да се раза 
е умири; птице, које су нас по гдекад о дану надлетале, скрију се а бубице и црвићи, који су ти 
а па само дижу руке и моле.</p> <p>Опет дану приповедач па одмах настави:</p> <p>— А надрли смо 
аљу Петру!“</p> <p>— Један пут, о Видов-дану, водио ме бабо у Фрушку, у Раваницу. „Ајде, вели,  
утамо.{S} Један пут, кад је био о Видов-дану, донео мени шајкачу.{S} Ех, Боже, да чудне радости 
 која мирно почива у долини.</p> <p>Сви данусмо душом.{S} Сад нам је већ јасно било да варош не 
 путева од арнаутских разбојника који и дању не пропуштају да пљачкају бегунце а камо ли неће н 
 после ме научише раду.{S} Радила сам и дању и ноћу, нисам се ничег плашила, обилазила сам и на 
из Србије, вуче терет и не одмара се ни дању ни ноћу.{S} Па уз то нигде хране а ноћи мразне, те 
усак, грмљавину.{S} У другом случају ни дању не бих смела ући у напуштену и усамљену кућу на <p 
азлозима и наваљивањима са свих страна, дао најзад пристанак да напусти Тополу.</p> <p>— Ако је 
 већ ближи.{S} Он не сме бити заробљен, дао је часну реч команданту да ће се вратити а шта би з 
 турску кућу; добар, вели, неки турчин, дао јој је реч да ће се бринути о њој као о својој рође 
ао! — добацује му други.</p> <p>— Па... дао сам, ал’, не дај Боже да остане овако.{S} Да л’ ће  
ило истина што ту пише.{S} Не види се а дао бих вам да прочитате.{S} Седамдесет хиљада Француза 
у њиву за целу ову планину.</p> <p>— Па дао си је, ето си је дао! — добацује му други.</p> <p>— 
а мала збуњено.</p> <p>— Па ко ти га је дао?</p> <p>— Једна жена.</p> <p>— Где ти га је дала?</ 
онога света, који га је молио и коме је дао реч да ће избећи борбу изнад саме вароши.</p> <p>Ма 
анину.</p> <p>— Па дао си је, ето си је дао! — добацује му други.</p> <p>— Па... дао сам, ал’,  
дни што пролазе крај тебе.{S} Бог ти је дао залогај хлеба па склони се негде, поједи га да те н 
 према Краљу — Нема нигде оно.{S} Не би дао ја једну моју њиву за целу ову планину.</p> <p>— Па 
јкачу нисам смео носити улицом, није ми дао бабо, него само у кући.{S} Па кад дође слава а ја ш 
топлички искористи везу коју му је овај дао, и поче:</p> <p>— Слушај, колега, хтео сам те умоли 
 се честиту војнику, који је живот свој дао за <pb n="527" /> Отаџбину!{S} Слава нека је Јовану 
 нешто претенциозан наслов који сам јој дао.{S} На томе делу, које ће се несумњиво једнога дана 
 то било одвојено па не запазили, те он дао сад да се исхрани народ.{S} Одмах положисмо ватре,  
ори ми припаљујући цигарету коју сам му дао.</p> <p>— Па од куд овде? — запитах га зачуђено.</p 
уши, вели, него и глад ми утоли.</p> <p>Дао сам му од свег срца, јер сам знао да у Ђаковици арн 
 друга дечица?{S} Она тамо чупава можда Дара, Дарче, Дарица; она до ње, са крвавим <pb n="504"  
ољно учинио.{S} И колико сам за то мало дара срео благодарности код ових несретника, који су ве 
Вратио се тамо, почетку своме и зачетку дара свога — сиротињи.{S} Сетио се дугих напора и снажн 
 на Зејтинлик.{S} Кажу, ови су дошли са Дарданела а сад се чекају пукови који иду право из Фран 
ана.{S} Међу тим, баш тих дана вести са Дарданела биле су све блеђе и блеђе док нису сасвим уса 
 да се један зуавски пук, у повратку са Дарданела, искрцао у Солуну.</p> <p>— Да се први францу 
 се први француски пук који је пошао на Дарданеле искрцао у Солуну, цела би ствар данас друкчиј 
 дана овако изгледала: <pb n="57" /> На Дарданелима пропала савезничка акција; на Сави и Дунаву 
">Vives les Al...!</foreign> </head> <p>Дарданелска експедиција, при којој су се енглеске лађе  
дан наш виши официр, огорчени противник дарданелске експедиције, који је увек, кадгод се распра 
а напрегнутим интересовањем пратила ток дарданелске експедиције, дотле су вести са тога бојишта 
 у грозничавој узбуђености.{S} У успеху дарданелске експедиције Турци су видели крај свога госп 
} Ни ми нисмо трагично схватили неуспех дарданелске експедиције, јер нам је он довео један зуав 
томова.{S} Чим је очигледан био неуспех дарданелске експедиције, Бугарска је осетила да су јој  
 искрцати на Дедеагачу.{S} Имају већ на Дарданелским бродовима сувоземну војску а ни Египат ниј 
док нису сасвим усануле.{S} Прва вест о дарданелској војсци, после неколико дана мучнога ћутања 
кога поља, бела црквица коју су подигле дарежљиве руке београдских госпођа, али која још није п 
?{S} Она тамо чупава можда Дара, Дарче, Дарица; она до ње, са крвавим <pb n="504" /> венцем око 
ним ткивом сличног оном са невестинских дарова; камени царски престо, раздробљен у ситну парчад 
 дечица?{S} Она тамо чупава можда Дара, Дарче, Дарица; она до ње, са крвавим <pb n="504" /> вен 
и он и показа ми главом једну колибу од дасака, коју је општина на брзу руку подигла да би имал 
ћске носиљке а иначе је била од обичних дасака, са седиштем унутра и прозором, кроз који је про 
кола без лотра, на којима су само двема даскама везана два пара точкова.{S} Сећам их се са приш 
 је једанаест мртвих анђелака лежало на даскама једно крај другога...</p> <p>Госпу у црнини обл 
 мало удаљене једна од друге.{S} По тим даскама положена мртва дечица.{S} Деветоро леже једно к 
ута кравица, ал угинула је ваљда.{S} По даскама, на навиљку сена застртом шареном поњавицом, ле 
следњу наду и потпору куће своје.{S} По даскама, на колима, прострто мало влажна сена а по њему 
рац ме остави да плачем а сам спусти на даске дете што га је носио, покри му лице оном марамом  
ло.</p> <p>Под кровом леже по земљи две даске, нешто мало удаљене једна од друге.{S} По тим дас 
ла воловска кола без лотра већ само две даске везале два пара точкова.{S} Кола вуку један сићуш 
довољно преклапала или су била од танке даске, тек отуд из собе чуо се јасно женски глас кој го 
мила, у златне ковчеге јал у нестругане даске.</p> <p>Усахнуле су ми сузе, као да их је овај до 
дара, ни храбрости да га спустим на оне даске, на влажну земљу.</p> <p>Занетој овим мислима, по 
 железничким вагонима, наћи какво парче даске, који иструлели шлипер или какав празан сандучић? 
анте, други цреп с крова, трећи комадић даске и већ чиме је ко стигао наоружао се и отпочео пос 
обавио, сави га два три пут и положи на даску, на којој ће Краљ сести.</p> <p>Ађутант на својим 
ише послу лагано и опрезно.{S} Подигоше даску из патоса и почеше да копају земљу под патосом.{S 
а њу.</p> <p>— Пазите, немојте оштетити даску да се не би познао траг! — додаде један од пуковн 
ке ствари у сандуцима.</p> <p>— Ево ову даску — рече секретар, пошто је прихватио фењер из руку 
и се некаквих државних кола, која су ти дата можда ради поправке каквог друма, па потоварио све 
а би хтео рећи: „Ако дате хвала, ако не дате — опет хвала!“</p> <p>Приповедач ту, прекину причу 
љавом марамом.</p> <p>— Можете ли да ми дате једно чисто парче крпе? — замоли чичица кроз сузе. 
опет насмеши, као да би хтео рећи: „Ако дате хвала, ако не дате — опет хвала!“</p> <p>Приповеда 
} Хоћеш ли нам, прогнаним бескућницима, дати заштите међ зидинама твојим, где се заклонио после 
 бити.{S} Зар вас нису могли поштедети, дати вам какво згодније место?</p> <p>— А где би онда о 
 дубоко уздану и ућута, као да би хтела дати себи времена да је мало мине бол а затим настави:< 
чину коју је једна пекарница кадра била дати, остали су се враћали очајни <pb n="385" /> и глад 
орба коју део расуте српске војске може дати:{S} Бугари би да присвоје себи јефтину славу да су 
која мајка, кад јој дође ред, не хтедне дати дете, аждаја јој разори кућу и све живо по кући по 
ља“ треба да се одужи тиме што ће им се дати један аутомобил.{S} И оне су га добиле; ако их је  
 казује, ја сам ућутао јер сам јој хтео дати времена да се одмори.{S} Њу је прича толико исто з 
дана одмора и мира, колико нам је могло дати, дуги су били као век човечији а благи као први пр 
де би се могло склонити и које би могло дати заштите; кроз Пећ се само пролазило и задржавало п 
аборавите да ми овом приликом не можемо дати онај отпор који смо дали на Брегалници! — додаје о 
чима јеловник, враћао порције што му је дато мршаво месо и три пут враћао келнера да му донесе  
у је још држао у руци — видите, то носи датум, 28. октобар, је л те?{S} То је нова, сасвим нова 
ио све.{S} Ипак сам сутра дан забележио датуме и поједина места.{S} Из тих мојих бележака и из  
м кажем шта су радили те да памтите.{S} Даће Бог порашћете, проживећете и остарићете а онога зл 
о и управи те речи дивизијару.</p> <p>— Даћу вам! — одговори овај и сав даљи разговор обрну се  
 у пепео, миш који гризе дрво у долапу, дах оне деце што су спавала и крчање у грудима учитељев 
исте Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт!...{S} С 
шију Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт!{S} Смрт 
ако зазире да шушне, кад свако уздржи и дах да не ремети свечаност тишине и не профанише пијете 
ела пухора која се још држи док је први дах не развеје.{S} Још само два светла ока у дубоким оч 
ам мало час загреваше машту.{S} Студени дах промаје, расхлади ми и чело и опали мразом лице те  
е кроз ваздух, разређује га и крати нам дах.{S} Као да и тице ниско лете, као да и дим са кућа  
 разређени ваздух, у коме се већ осећао дах љутога вечерњега мраза.{S} Био је то звук звона, ко 
ом бдила над дететом.{S} Слушала сам му дах и бројала му ударе срца.{S} Зашто су људи око мене  
“ Марширамо по десет, дванаест сати без даха да стигнемо на положај, па сви попадали и посустал 
а им дахом из усана греје ручице али ни даха довољно нема, уморна под теретом који носи.</p> <p 
а раја.{S} Нити је он кадгод потезао на дахијске људе, већ су ту једну ноћ, пре но што ћете ви  
ас бегали неки људи који су се тукли са дахијским људима, заноћили у Марка, па ваљда скрили пуш 
p> <p>— Чекај само док и Влауца удари у дахире да видиш како ће да игра швапски медвед!</p> <p> 
 обиђите их све; обиђите их и прекадите дахом душе ваше, прелијте их сузама очију ваших, нека б 
увала се маса света те се просто гуши и дахом својим греје.{S} Једни поседали по земљи, други н 
ејати се.{S} Јадна мајка покушава да им дахом из усана греје ручице али ни даха довољно нема, у 
ећ била зацарила.{S} Под његовим топлим дахом сукну стакло и открави се танка скрамица мраза, к 
сте осећале су да пред њима лежи једним дахом порушена кула коју су дотле зидали од грчких, рум 
аку од шињела, те се загрева сопственим дахом.</p> <p>Војник је на стражи, војник чува!{S} Шта  
змије у клупче, грејаћемо се сопственим дахом а тежак умор, који нас је већ претукао, помоћи ће 
чесмо наново да верујемо и дишемо пуним дахом, који смо дотле уздржавали.{S} Као после грмљавин 
аксао, умирем, па ако, нека и последњим дахом својим користим вама бар, српска децо.{S} Грејте  
ејем!...</p> <p>Али није само последњим дахом својим користио честити српски во.{S} И после смр 
та учини, море?</p> <p>Бојко само ћути, дахће од умора, на слепоочници му бију модре жиле, колу 
ву батерију, ослобођени јарма, узеше да дахћу очекујући да им се положи храна.{S} А официр, пош 
лед и слабине опет убрзано крећу и усне дахћу.</p> <p>Застали смо крај те дирљиве слике а кад и 
варима, женама и децом.{S} Вочићи тешко дахчу и посрћу немогући да извуку кола која сваки час у 
 нешто што се и не може назвати колима, два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске  
ан ордонанс је хитно дојурио из Гилана, два пуковника из Врховне Команде стигла су и иду за При 
 седишту, као и на спољњем крај шофера, два три мања кожна кофера са месинганим и никленим оков 
ноћас овде, шта је од Феризовића довде, два сата! — говори онај глас из дима.</p> <p>— Па... ко 
 постројавају се одмах и остали топови, два пољска брзометна, који су дошли са седмим пуком, ше 
лица за љуљање, буре с киселим купусом, два три метра сечених дрва, седам или осам џакова држав 
опасност не може да траје дуго.{S} Дан, два, па...</p> <p>— Како дан два? — прекида га неповерљ 
руке а затим се појављује човек, један, два, три, четири и пет, и на земљи нема више оног клупч 
удем болничарка.{S} Шта би могла друго, два дана нисам јела а срамота ме је било да просим.</p> 
раха.</p> <p>Борба траје сат, сат и по, два, а сунце све светлије сија и небо се све више ведри 
мо дуго, врло дуго, ко зна колико, сат, два, три ваљда...{S} Изнад нас небо поче да се прозире  
ће.{S} Ма којим се путем пошло, на сат, два и три од Призрена већ је граница Краљевине Србије;  
држања.{S} Пролазили су, пролазили сат, два и три.{S} Цео је покрет на друму застао да пропусти 
за материног и као милује га један пут, два пут, три пут па затим одлете мору на пучину.{S} Дру 
са и шест недеља сам тешко боловала.{S} Два пута сам умирала па ипак сам ево остала.{S} Кад сам 
 с времена на време се подкрепљавао.{S} Два врло жива и светла ока севала су под сенком сунцобр 
p> <p>— Боље самар него седло!</p> <p>— Два и по динара кило.</p> <p>— Тај је пут искварен!</p> 
астави, још задихан од трчања:</p> <p>— Два млада поручика са два вода и два митраљеза, почеше  
згазиш ногом, те потисну и раздвоји ова два говорника.{S} Као море кад у један мах зањиха своје 
један динар.{S} Даде ми дете, пољуби га два три пута и заплака се, па оде. „Сад ћу ја!“ вели, п 
скиде ћебе којим се био обавио, сави га два три пут и положи на даску, на којој ће Краљ сести.< 
 и глуво; леже мртва једно крај другога два доба историје.{S} Изгледа ти као ископана стара вар 
су и продавали али по какву цену.{S} За два и по динара продат је пред мојим очима један францу 
уски шпорет, једна столица за љуљање за два динара; дванаест плетених столица за седам динара,  
ио страх из душе, појављују се из мрака два светла ока, те деца радознало се буде и прибирају у 
е су место два ока соколова некад сјала два драга камена, сада зјапе две празне дупље; бојни ок 
ицу, ону више града.{S} И ту сам чекала два дана али — он је био ту, нађоше га у списку.{S} Срц 
атим што пре у Скадар.{S} Данас су пала два владина коња с товарима и скрхала се у амбис.{S} Ка 
 му своју и нас свију невољу и он посла два војника из патроле да закуцају на разна врата те пр 
Наглашава се нарочито да свака чета има два митраљеза а сваки батаљон по једну батерију.{S} Па  
ла на Дунав наши нису ни опазили, до на два три метра од обале, шалупу са Немцима која се из ма 
 на којима су само двема даскама везана два пара точкова.{S} Сећам их се са приштинске улице, к 
ош није уморила и клонула.</p> <p>А она два трећепозивца, што воде вочиће, исправили се чисто и 
слови и пође натраг у село и са њим она два домаћина што су нас били допратили.</p> <p>Нас дечи 
вским друмом упутити, путовали смо пуна два и по сата.{S} Изгледало је као да се кроз ону гужву 
прекјуче.</p> <p>Још у Скопљу, последња два три дана пред пад, били смо заједно на седници грађ 
ануло и поздравио га је најпре један па два а затим читав хор топова и плотуни пешачке паљбе.{S 
ћа, ујармљених у кола <pb n="598" /> са два точка, на којима је сва њена опрема за овај мучан п 
сла у извидницу једнога поднаредника са два војника који далеко измакоше и требали су се већ вр 
 трчања:</p> <p>— Два млада поручика са два вода и два митраљеза, почеше наступање ка Теразијам 
е редове.</p> <p>Када сам тога јутра са два пријатеља отишао начелнику, да се још једном распит 
 на њему царски, прикопчан под грлом са два златна пуцета, иструлио те изгледа као од паучине и 
ало се буде и прибирају уз мајку.{S} Та два светла ока су два фењера на фијакеру који вози Мицу 
но крило, може бити топао и онај поглед два жарка ока који узбуди младу крв те срце другаче биј 
, ја већ знам, ситуацију — вели он — Од два сата по подне па до сад лутам од дућана до дућана п 
го породичних слика на зиду.{S} Из собе два прозора гледају у двориште Богословије али, висином 
у, из којега лампа осветљава собу, седе два младолика коњичка пуковника, један крупна стаса и н 
о, колико је било довољно да му се виде два златна зуба.{S} И ако чиновник административног оде 
бринуо шта ће и где ће?{S} Из Пећи воде два пута за Андријевицу, један преко Чакора а други пре 
ји до сад, долазио ми је, долазио ми је два три пута.{S} Војничка служба и ратни напори изменил 
е било необично потресло?{S} Ађутант је два три пут прилазио на прстима вратима од собе Краљеве 
ачкога сандука, полази...</p> <p>Још је два сата до зоре али ће и зора тешко успети да унесе св 
шкама над челом; на којима позади стоје два избријана пажа са белим перикама; пред којима и за  
Тога ради, издвојили су се још са Рашке два члана владе, министар војни и министар грађевина, и 
ола без лотра већ само две даске везале два пара точкова.{S} Кола вуку један сићушан коњић и је 
 како који дан, све тежа била.{S} После два три дана разболе се девојчица неке Стане Дамњанове, 
 једне од оних сиротињских кућица, вире два светла ока кад год Новица туда прође.{S} Зна то мај 
 чиновнику, кога је светина и иначе пре два дана омела те није отишао у Солун и поче њему објаш 
м сандуцима.{S} На сред одаје налазе се два уздуж састављена стола око којих су поређане столиц 
з XV. века, који је пророковао да ће се два змаја сукобити на Овчем Пољу, један са запада а дру 
рњег Косова, из дубоке таме, јављају се два жмирава светла ока, која бивају све јаснија и јасни 
 нејасно, тамо у дубини, мрко сиве масе два суседна џина, Коритника и Паштрика и оштро се бележ 
р, те му потамнело лице из којег сјакте два утонула младићска ока.</p> <p>Изненади ме чистота и 
оном светога Јована Крститеља.{S} Прште два три пут па се угаси а онога Радојицу тај час спопад 
S} Он сави цигарету, припали је, повуче два три дима па настави:</p> <p>— Био сам неколико дана 
седи жандарм са пушком а са стране јаше два и позади још два оружана жандарма.{S} У колима, на  
ње аутомобила.{S} У тамној ноћи засјаше два светла ока пуном, снажном светлошћу.{S} Некада, у б 
пови нађоше мету и тачном ватром засуше два наша брзометна топа тако, да ови намах заћуташе да  
> <p>— Два млада поручика са два вода и два митраљеза, почеше наступање ка Теразијама.{S} И ја  
у свој вагон а официр, командант воза и два три железничка чиновника полетеше вагону да отворе  
поднаредничким звездицама на раменима и два дечка у сурој народној ношњи, са уским чакширама и  
у <pb n="542" /> цену купити један па и два коњића али шта они могу понети, можда по једно ћебе 
у се само обрве, кости, набрекле жиле и два жива ока, која <pb n="656" /> су нас за време разго 
еда, још мало гурања и још мало ларме и два воза скоро једновремено кретоше, један на север а д 
ак утисак што су њиме прошла за Солун и два народна посланика.</p> <pb n="85" /> <p>— Они су се 
S} Већ на првоме кораку, можда на сат и два хода од Призрена, почело је да се изостаје, да се п 
 редови задрже збег па не може по сат и два да се уђе у село.{S} Обично пред станицом загуши, ј 
букћу ватре на све стране.</p> <p>Сат и два стајали смо на друму под кишом, не знајући у ономе  
седмим пуком, шест пољских дебанжових и два крупова.{S} Тако се јежевичком косом поставила бате 
 бугарској демонстрацији.{S} За дан или два стиже у Ниш савезничка војска из Солуна...</p> <p>— 
о томе, па и саму традицију и једно или два покољења још, заборавили би већ и на ту стару причу 
ли су када је пао мрак пре сат и по или два.{S} И ништа друго неће бити него су ови, чим је пал 
огу њима кола ходити до највише сат или два иза Призрена.{S} Може се по баснословну <pb n="542" 
тво наше артиљерије, непријатељ извлачи два тешка, великог калибра топа, код барутнога магацина 
/p> <p>— Пребацујете и њима.{S} Ја знам два народна посланика чији су синови јуначки погинули и 
сећам кад је то могло бити.{S} Била сам два три пут у близини гранате која се распрсла али ниса 
нама нема више ни вагона ни машина, сем два вагона у којима је Команда Трупа.</p> <p>Ту, око ти 
 срела су се тада на подножјима Шаровим два поклича:</p> <p>„И ако се српски стег посред Ниша в 
се понесе овим путем имао је пред собом два дана друма, па се понело.</p> <p>— Зар није боље би 
Није се у Рибарској Бањи одморио ни дан два а сазна да је једна колона Аустро-Немаца изманевров 
ни објашњења, која су била последњи дан два као мало уступила места бризи.</p> <p>— И Грчка сад 
о.{S} Дан, два, па...</p> <p>— Како дан два? — прекида га неповерљиво лиферант.</p> <p>— Тако!  
е те поплаве, као две мале оазе или као два још непотопљена острва, стоје још само Призрен и Би 
сам навирила на кључаницу и видела како два војника држе под мишке једног нашег и одводе га.{S} 
е сија и небо се све више ведри.{S} Око два сата по подне, са наших положаја грунуше убрзано не 
 тиска и гуши.</p> <p>Било је ваљда око два сата по подне, ватра све јача и све страшнија, изгл 
 правда их други — иначе, зашто би само два посланика побегло, зашто не би и остали, зашто не и 
док је први дах не развеје.{S} Још само два светла ока у дубоким очним дупљама сачувала су пун  
који се добро бранио.{S} Покушавали смо два три пут да један другом сјуримо бајонет у груди па  
 у тренутку кад су кретала једновремено два воза, један за Солун а други за Митровицу, сишао са 
<p>На истим шинама била су једновремено два воза и оба тако натоварена.{S} Ови су се возови суч 
е поједина места нервозно подвлачена по два и три пута, поједине коте обележене малим црвеним к 
 динар, затим по динар и по и најзад по два динара комад.{S} Чоколада, кафа и шећер имали су ст 
ун женски глас — и други су рањени и по два пута и по три пута.</p> <p>— То је све једно, може  
оји тако да не плачу, пристала бих и по два годишње да рађам, али какви су моји били, пропиштал 
им натучена преко ушију, навучено им по два и три капутића једно на друго, обавијени им шалови  
равињаку.{S} Око столова се начетило по два реда <pb n="76" /> столица и све погло главе и жаго 
ебијена, перје поломљено а где су место два ока соколова некад сјала два драга камена, сада зја 
извлачећи часовник и враћајући га у џеп два и три пута, као да је увек метајући га натраг забор 
ује на неколико дана пре опасности, бар два и три дана.{S} И догод ја нечујем да је издато такв 
 да је њено расуђивање о догађајима бар два три степена изнад нуле.{S} Овај ће рат бар донети и 
 даље где смо и како смо, нек прође бар два три дана, док се добро не уверимо, да су далеко оти 
метни овде, пред врата.{S} Ако може бар два три дана да се исхрани!...{S} Тако, ту!...{S} Е, ај 
а Грчкој, Бугари ће моћи да баце на нас два пута и по веће снаге од наших.</p> <p>— То значи?.. 
ко Краља.</p> <p>Краљ прошета један пут два пут, поклецујући коленима и не обзирући се на своју 
 и не крије озбиљност ситуације.{S} Већ два дана воде се очајне борбе на Страцину и гласови, ко 
елим телом стреса усамљен коњ, који већ два дана напуштен од својих и осуђен на смрт, непомично 
 очајно један несретан родитељ који већ два дана не може да нађе коња.</p> <p>— Како шта ће им? 
а Србије под Шаром планином.</p> <p>Већ два дана, јуче и данас, Престолонаследник <pb n="570" / 
капетан и ободе сад понова коња те се у два три свока дохвати друма па се галопом упути Слатини 
мучило и грчило, с вечера се проли те у два маха промаче кроз сутон ситна али оштра и студена к 
 Потпуковник се био дубоко замислио и у два три маха прелете преко његових усана горак и болећи 
раће Срба и Бугара на Вардару.</p> <p>У два и по сата по подне, деветога октобра, већ није било 
ену, сем једнога метра растојања између два вагона, двоји те две судбине?{S} Шта је то што је о 
XIV.{S} То су она кола, у која се прежу два пара бираних коња, окићених сребрним амовима и перу 
ризренску раван, којој се на дну уздижу два колоса, Паштрик и Коритник, градећи џиновску капију 
ике су природе, као да собом означавају два доба: суморну прошлост и питому садашњост.{S} Она с 
доше пред мојим вратима а квака шкљоцну два три пута.{S} Ја се престрављена наслоних на кревет. 
ирају уз мајку.{S} Та два светла ока су два фењера на фијакеру који вози Мицу Зуавку и Мицу Сен 
м тек мало боље своје госте.{S} Била су два угледна наша учитеља које сам по имену ја већ по од 
едва сам успео да их назрем.{S} Била су два грађанина који су такође зашли од куће до куће и пр 
ра.{S} Неугодности тога пута трајале су два и три дана али се бар знало куда ће се.{S} Иде се у 
љске војске па да се предаду.{S} Тек су два конака од Приштине, па их већ саломио умор и патња, 
 путем, којим правцем?</p> <p>— Само су два правца могућа — одговори <pb n="556" /> помоћник. — 
 што се и не може назвати колима, то су два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске  
 и све се јасније обележавају.{S} То су два коњаника који зауставише нагло коње испред наше гру 
ици, јер по распореду за покрет, сваких два сата требао је да крене по један воз, од којих први 
ушком а са стране јаше два и позади још два оружана жандарма.{S} У колима, на доњем седишту, јо 
ална снага према Бугарима.{S} Имамо још два крилна одреда, један на Власини а други према Струм 
p> <p>Тако је и било.{S} Остали смо још два три дана па онда дође последњи дан наших мука и спу 
возна средства за даље путовање.</p> <p>Два и три ближа пријатеља, који су из очију господин Ја 
оји је већ раније стигао у Спас.</p> <p>Два клонула старца, Краљ без краљевине и војвода без во 
чају да нас Бугари нападну, искрцати за двадесет и четири сата војску на Варни и Бургасу?</p> < 
ћи, не мисли на кућу, коју су он и жена двадесет година кућили и коју ће сад за један сат расту 
и потпуковник одлучно. — На Београду је двадесет и четири немачких и двадесет аустријских батаљ 
кад легне на блато; трећи упртио о раме двадесет другарских чутурица па зашао од капије до капи 
а био српски консулат те се на њој пуне двадесет и две године вила српска тробојка још пре осло 
гинуће их пет, шест и десет а спашће се двадесет хиљада робова у Чачку, спашће се армија, штаб, 
горео црни етажер који сам платио сто и двадесет динара; јутрос, кад сам пошао од куће, исекао  
еограду је двадесет и четири немачких и двадесет аустријских батаљона.</p> <p>— А наших?</p> <p 
 пунио деветнаест година, сад ми је тек двадесет прошло.{S} Кажем ја једаред баби: „Бабо сад у  
по неравној калдрми као да једновремено двадесет возова стижу са разних страна.</p> <p>У тој го 
аљона.</p> <p>— А наших?</p> <p>— Наших двадесет батаљона, али десет трећег позива.</p> <p>— А  
већ по одавно познавао, један младић од двадесетак година у војничком оделу са поднаредничким з 
д сам у Призрену чуо.{S} То је робијаш, двадесетогодишњи осуђеник за три убиства, па кад су се  
ћемо се загрејати!“ Марширамо по десет, дванаест сати без даха да стигнемо на положај, па сви п 
 једна столица за љуљање за два динара; дванаест плетених столица за седам динара, једна дечја  
ажу — ако је тачно — да су још јуче, на дванаест часова пре но што ће Бугарска загазити у рат п 
естит официр.{S} У турскоме рату био је двапут рањен, први пут одмах у почетку, пред Кумановом. 
хартије свећи.{S} Прелети га једанпут и двапут па, не говорећи ни речи, подписа завој и врати г 
предвидети.</p> <p>Кад је ноћ већ пала, две стотине младића и деце под оружјем, крстарило је кр 
ља тамо?</p> <p>— Имам жива оца, мајку, две сестре и једног братића.{S} Их, кад би они знали гд 
ум и око којега се прибрала чаршија.{S} Две горице, које се износе из мора и чине као неки окви 
рема Српству тако сиромашно жртвама.{S} Две хиљаде година ми славимо и жалимо четрдесет младена 
јима сви говоре.</p> <p>— Имам — вели — две удате сестре, у добре куће.{S} Брат се поделио од м 
ола која сваки час упадају у пролоке, а две три снахе које иду крај кола сваки час подмећу раме 
ћути, упорно ћути и гледа тупо и немо а две му се крупне сузе врте у очима.{S} Поносни војник с 
<p>Погинути на Косову, где су се некада две круне у крв утопиле; пасти са својим војницима и св 
поче да жмируца звездица једна, па онда две и три.{S} Једна госпа из оне енглеске мисије, што с 
ају Страхинића бана улицу и ја сиђем за две три куће доле.{S} Уђем у једну удубљену капију па с 
ва речицу Неродимку, која двоји село на две неједнаке половине, још већи метеж.{S} Кренула кола 
изује грађанска гарда и дивизијар обећа две стотине пушака и потребан број муниције и изабра се 
же се погинути и од једне ране као и од две и три.</p> <pb n="437" /> <p>— Па добро, где је ваш 
ection" /> <p>У маломе луку, који измеђ две горице чини уцињски залив, на песковитој обали њего 
 те ће мо се данас или сутра наћи измеђ две ватре.{S} Шта треба да радимо ми?</p> <p>Нико не од 
плане.{S} Крај једне од тих ватара седе две жене и муку муче да се споразуму.{S} Једна је од њи 
 је мала, спреда отворена шупа, од које две стране чине дрвени зидови а као трећа служи камени  
 колено, помиловао их по косици и тешке две сузе завртеле су му се у очима.{S} Да ли је у томе  
це и висока чела, испод којега су упале две дубоке дупље.{S} Осмех јој се на уснама окаменио, х 
ало који су то вагони код којих се деле две тако различне судбине.{S} Они у колима која слазе у 
у, где сам овога тренутка био, укрстиле две вести у своме путовању у супротним правцима; укрсти 
 му дрхћу, велике дупље над очима и оне две угибле испод слабина брекћу и разапета му се кожа и 
екад сјала два драга камена, сада зјапе две празне дупље; бојни оклоп, који му покрива мушке гр 
 Моја је кућа опустила потпуно а до пре две године та је кућа скривала један добар брак и срећн 
ити се од детета, које сам сахранио пре две године.{S} Знао сам где га остављам знао сам да га  
нога младога народа и онемогућила да се две братске војске састану под зидинама Душанова града, 
о буктала наша ватра и припремале су се две три нове.{S} Сваки је од нас седео на своме месту,  
ећи собом и прошлост и будућност.{S} Те две Мице када су из новина поуздано сазнале да нам стиж 
 Брегалнице и Рама, штедио је до сад те две сузе, кад се после дугих и крвавих бораба врати јед 
а растојања између два вагона, двоји те две судбине?{S} Шта је то што је оне тамо определило да 
 — а на његовим се трепавицама појавише две сузе.</p> <p>— Да! — додаде други, са резигнацијом  
амо више него шест ђенерала.</p> <p>— И две чете пуковника и сто шесет и четири народних послан 
е, налазе се као избеглице моја мајка и две сестре — одговори потпоручник потресеним гласом. —  
 реч заигра у грлу, глас му затрепери и две крупне сузе овлажише му очи.{S} Уздржавао сам се ма 
 ноћница удара крилима.{S} Мало затим и две неразговетне а постепено све јасније тачке указују  
и консулат те се на њој пуне двадесет и две године вила српска тробојка још пре ослобођења Приш 
еси им поздрав од мене.{S} Имам мајку и две сестре, имам и вереницу — и кад то помену а њему на 
а сам оваква! — па ућута на један мах и две крупне сузе оквасише јој трепавице.</p> <p>У том пр 
е да изумире разговор или се чује реч и две а придигли се и они који су лешкарили па се повили  
ло му је ко уделио а да није казо реч и две.{S} Свака од тих речи била је горка и бона, свака о 
ајечара и друга код Књажевца, на Нишави две дивизије и горе на Неготину један одред.{S} Ето, то 
з тело.</p> <p>Под кровом леже по земљи две даске, нешто мало удаљене једна од друге.{S} По тим 
ишна је, на мене, те рекао би не зна ни две унакрст а да знаш само како је мудрица и како уме д 
демији.</p> <p>— Дуго?</p> <p>— Био сам две године у Прагу, државни питомац.{S} Мислио сам прећ 
рада; на доњем је спрату ар а на горњем две празне собе.{S} Собе су заузеле <pb n="611" /> поро 
 тачке указују се на друму и мало затим две сенке које журе у сусрет нама.{S} Копите њихових ко 
 жеље, онамо тежње.{S} И када су једном две младе војске, двеју тек никлих државица, кренуле је 
 Поље и даље још где Шар и Карадаг, као две џиновске мишице, обухватају у своје наручје тужно К 
поплава.{S} Ван границе те поплаве, као две мале оазе или као два још непотопљена острва, стоје 
 очним дупљама сачувала су пун сјај као две светле жеравице у прегорелој ватри.</p> <p>Сен стад 
дан и сабран из суза и крви које су као две силне реке потекле нашом отаџбином; није ли то туга 
 запевку.</p> <p>Код извора сам затекао две мањерке те се освртох лево и десно да видим ко их ј 
онити дете.{S} Дете је мало, тек прешло две године, тек стало на ноге, па би тешко било с њим к 
 је узалуд очекивао мој одговор — имамо две слабе дивизије са батаљонима од по 600 пушака, обе  
м мала воловска кола без лотра већ само две даске везале два пара точкова.{S} Кола вуку један с 
е мутвак.{S} Овај учини то па нађе тамо две скривене пушке.{S} Агу спопаде прави бес кад виде п 
е Пашић.</p> <p>— Ја мислим, максимално две стотине хиљада, толико може изићи! — одговори помоћ 
уна.{S} Видите, у нас треба да прођу по две и три деценије па да се појави један сликарски тале 
 у ранијим болницама.{S} Прошла сам већ две болнице, на што ми је требало скоро недељу дана док 
дини прегорео и кад га преби а он гурну две половине на пламен.{S} Варнице, као златна киша, ис 
 сам пошао од куће, исекао сам за ватру две фотеље.{S} Да продам не вреди, за те паре не могу д 
 било да.{S} Погледах га у очи и спазих две светле жеравице на мрку му лицу тамно бакарне боје, 
рали, овако исто о њему проговорили реч две и овако исто, остављајући га самом себи, кренули см 
терију.{S} Па онда крећу из Марсеља још две енглеске и једна француска дивизија а одмах затим ј 
.{S} И када су једном две младе војске, двеју тек никлих државица, кренуле једна другој у срета 
д тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па онда, шпедитерска кола, 
д тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па шпедитерска <pb n="379" 
снаге.{S} Отресао сам се упоређења ових двеју појава, које чак и немају довољно сличности за уп 
мало речи гласно испричао историју ових двеју Мица.{S} Прва од њих је ћерка неког бившег музика 
 очекује.</p> <p>Живота још има само на двема крајњим тачкама вароши, југозападно под Водном и  
дведоше бегунце да их предаду у загрљај двема разноликим судбинама.</p> <p>Био је већ увелико с 
налазе — и капетан настави цео рапорт о двема батеријама, о ескадрону коњице, о расутој пешадиј 
овска кола без лотра, на којима су само двема даскама везана два пара точкова.{S} Сећам их се с 
нтерес, као и наш — одговори Пашић — да двеста хиљада војника на Балкану не седе скрштених руку 
ције, те да нам спреме сав материјал за двеста хиљада војника.</p> <p>— Хоће ли? — запита неко  
 одмах, непосредно иза мртве страже, на двеста до триста метара пред непријатељем, шест топова  
бљеника, па док да стигнем до Милановца двеста седамдесет и пет.{S} Не беже, као што би био ред 
 кола и воловских рогова, да начиниш ни двеста метара пута.</p> <p>А по странама улица, под стр 
та коња са самарима.</p> <p>— Шта ће им двеста коња? — узвикује очајно један несретан родитељ к 
нас, сутра си већ тог истог коња плаћао двеста динара.{S} Цена је коња нарочито много скочила к 
па, додајући, да је у Београд први ушао двеста четрнаести пешадијски летећи пук, који се борио  
 стране да је Врховној Команди потребно двеста коња са самарима.</p> <p>— Шта ће им двеста коња 
.{S} Ево да видиш, спроводим сам самцит двеста заробљеника, па док да стигнем до Милановца двес 
p> <p>Већ од првих речи видело се да ће двобој у овој дискусији водити војвода Степа и Мишић, < 
 на њему једва држи по где који остатак двоглавога златног орла који је негда ширио крила по ок 
група људи, свака засебно и група кола, двоја, троја, четвора, док се све не отисне и не загуст 
гим правцем и сад се не могу да окрену; двоја гломазна воловска кола утисла се међу собом точко 
ја мунициона кола моравске дивизије, па двоја кола из коморе дринске дивизије, па онда нека пољ 
е што више одвојио, утурио сам се измеђ двоја кола.{S} То је био једини начин да се колико толи 
јчета, те смо се заједно склонили измеђ двоја воловска кола, тако рећи измеђ воловских рогова.{ 
м друму, којим су некад једва једна или двоја кола пролазила дневно.</p> <p>Свако од деце држи  
дне и с друге <pb n="343" /> стране, по двоја и троја у реду, па се на сред ћуприје заглавила т 
 <p>Пред нама иде жена и носи на рукама двоје дечице увијене у крпе.{S} Оно старије би и могло  
 свет се ускомеша.{S} Једна комшика, са двоје деце, изађе из своје капије, натоварена бошчама,  
" /> <p>Тако и једна жена, сиротица, са двоје деце на рукама, била се већ сместила у последњи в 
ли Марка Пајевића, добра домаћина и оца двоје дечице која са сестром му била међ нама, те удари 
де иза Лебана.{S} Дечица — повела их је двоје и стару мајку — прибрала су се промрзла око, ватр 
.{S} А да ми видиш Бату, ништа није ово двоје према њему.{S} Нема ни три педља од земље — и он  
 што је овде набројано, довољно би било двоје: да се Руси одиста искрцају у Варни и да Французи 
м.</p> <p>Улицама видиш овамо и тамо по двоје и троје, сабрани под кишобраном или под кровом, р 
нога метра растојања између два вагона, двоји те две судбине?{S} Шта је то што је оне тамо опре 
 која премошћава речицу Неродимку, која двоји село на две неједнаке половине, још већи метеж.{S 
ко је ту сумњу и Ниш званично нагласио, двојином је порасла жеђ за новостима и крај свих досада 
ћају пажњу на дворска кола о којима ова двојица воде тако жив разговор.{S} Светину више не инте 
ли посланици... у осталом, можда су ова двојица чланови какве комисије или иду ради какве лифер 
боље.</p> <p>Сутра дан, сретају се иста двојица:</p> <p>— Па зар ти не оде данас?</p> <p>— Не б 
 вратима својих кућа.{S} Најпре један и двојица, као у казану који почиње врити <pb n="132" />  
волвере држите отворене футроле.{S} Вас двојица с пушкама пођите напред а ви остали овамо али н 
говорена можда у каквом разговору измеђ двојице и тројице, она је почела нагло да се шири а мал 
ође ми у томе часу крај очију слика оне двојице коњаника које смо синоћ срели испред Чаглавице  
рехоту!</p> <p>Потрчасмо сви у кућу сем двојице тројице, који осташе крај Бојка.{S} Потрчасмо и 
оћиште.{S} Понудио сам и њима што сам и двојици која су ме пратила и тако сам их петоро увео у  
где каквим сеоским колима, таљигама или двоколицама које се ненадлежно унеле у ред.{S} Та војни 
лато слојем дебљим од самих наплата, па двоколице, које вуче коњић ознојених ребара и усанулих  
 слојем дебљим и од самих наплатака; па двоколице које вуче коњић ознојених ребара и усанулих к 
њима поштанске чезе, па онда сакаџијске двоколице са којих је скинуто и бачено буре да се замен 
; за њима поштанске чезе, па сакаџијске двоколице са којих је скинуто и бачено буре да се зажен 
о један фијакер, па онда таљиге и једне двоколице са једним коњем.{S} То је цела „колона тимочк 
гова стока каквој комори.</p> <p>Широка двокрилна врата на штали била су отворена и из њих је б 
не зграде, чије двориште затвара чврста двокрилна капија.{S} Пред капијом је војник са ножем на 
на <pb n="92" /> доњем се спрату отвори двокрилна капија, лагано, тихо, без шкрипања и лупе.{S} 
 и без икаквих других потреба.{S} После двомесечне неприкидне и очајне борбе, после нечувених н 
е крвнички, одмерише се дивљим погледом двоножац и четвороножац.{S} Он уложи последњу снагу сво 
у, које догледамо с друма, лежи Сврчин, двор Милутинов, где се у XIII. и XIV. веку решавала суд 
тиљку.{S} Тај прозор пустога млетачкога двора гледао је далеко на море и отуд, из даљине, се до 
кла се овде и онде у какав кутић пустог двора, изабрала <pb n="11" /> себи једну од многобројни 
е слици, пожар овај изгледа као чаробни дворац из источњачких бајака.{S} Под тамним кубетом неб 
оз дубоки мрак запазио сам на једном од двораца светиљку, која је, као утрнула жеравица, једва  
дана из хладних зидина пустих и камених двораца, где је друговала са совама и јејинама и спусти 
се нејасно оцртавале силуете напуштених двораца, давао је мртвој вароши неку дубоку мистичну др 
ре по осталим празним просторима пустих двораца.</p> <p>Прве бесане ноћи, када сам о поноћи пош 
> <p>У једноме кутку, једнога од пустих двораца старога Уциња, станује и тетка Стана, самохрана 
. а и што ће; нек душа само оде у божје дворе а тело... ништа, прегорело дрво!</p> <p>Нису ме р 
роз ноздрве, враћајући се увече у своје дворе.</p> <p>Арнаутин је са великом пажњом, не скидају 
ше па питају има ли женске чељади да их дворе.{S} А ја рекох, сам сам, удовац сам и без деце, д 
ума а тај одјек прихватају пусти камени двори и у њиховим се дупљама буди јејина, која преспављ 
амо, намо, иза оних брда, леже разорени двори нашега цара; онамо, споменици наше величине, онам 
Онамо, намо, за брда она, леже разорени двори, разорени храмови, разорена прошлост српска; тамо 
 рекох, сам сам, удовац сам и без деце, дворим сам себе па ћу умети и вас подворити.{S} Они ме  
о доћи ноћас.{S} Морао бих остати да га дворим.</p> <p>— А како нас мимоиђе? — пита га брижно ж 
еље, него <pb n="648" /> сам га пазио и дворио га.{S} Жао ми га је било онако млада а тако осак 
 призренске куће, прозори гледају преко дворишнога зида и преко кровова суседних кућа које су п 
поседнуте, поседнути и сви путеви и сва дворишта и све баште и све њиве.{S} Пао уморан народ ка 
коју је ноћас киша загасила; из другога дворишта чује се ситно и одмерено ударање чекића; то у  
те казује да се буди ноћ.{S} Из једнога дворишта чује се тупо ударање секире, то ваљда неко спр 
 а као трећа служи камени зид суседнога дворишта.{S} На средини те шупе гори ватра, око које се 
ење и лупам о зидине којима су ограђена дворишта, али нигде ни парчета дрвета. <pb n="314" /> Н 
тних зидова којима <pb n="306" /> су та дворишта ограђена.{S} Село утонуло у дим од ватара и но 
којима су архиве и новчане књиге.{S} Из дворишта и ходника надлештава, где се још једнако пакуј 
 свом снагом и изнеше као перце кола из дворишта.</p> <p>— Бабо ни речи успут није говорио а ши 
коју пеку на ватри и једу је.</p> <p>Из дворишта улази се, на левој страни, у зграду на једна в 
нуту капију, пређе тихо и нечујно преко дворишта и дође под један прозор кроз који се једва наз 
е, у селу, једна капија отворена, да је двориште пуно кола, стоке и народа али да се ипак може  
 до једне велике и угледне зграде, чије двориште затвара чврста двокрилна капија.{S} Пред капиј 
о и бата и сестре и наш виноград и наше двориште и наши вранци и све, све што сам проживео и шт 
је гроб и друге круне српске, пође кроз двориште и прође тихо, нечујно, кроз отшкринуту капију  
све јаче...{S} Сви смо напустили собе и двориште и изашли на улицу, прибили се једно уз друго и 
о да ми се отвори.{S} За капијом велико двориште, у које су већ поједини утерали кола.{S} Десно 
олена.</p> <p>Под колима, којих је пуно двориште, полегали спавачи те им ноге, које су испружил 
/p> <p>Била је већ касна ноћ кад у исто двориште уђе она госпа у црнини, коју сам срео данас, г 
отворене вратнице почео да куља народ у двориште, одвео је газда на неко <pb n="348" /> склонит 
амо!“ — одговори он, па се диже и уђе у двориште.</p> <p>— Е, већ, како је било док сам се опра 
 није допро до своје куће.{S} Ушао је у двориште и видео све пусто, кућа затворена.{S} Побегли  
 сам настави:</p> <p>— Кад смо изашли у двориште, кола су већ била упрегнута и моје ствари нато 
> <p>— Пуцају!</p> <p>Изађемо заједно у двориште а већ на свима квартирима отворени прозори и ж 
 зиду.{S} Из собе два прозора гледају у двориште Богословије али, висином својом на спрату и ви 
 мутан понедељак.{S} Изашла сам одмах у двориште да се распитам има ли чега.{S} Нико ништа није 
ају високи камени зидови, који ограђују двориште.{S} На зиду, крај капије, пише крупним штампан 
енуо сам у мрак и почео лутати по туђим двориштима, по непознатим стазама, не би ли ма где наша 
огори избеглица и њихове стоке, свуд по двориштима горе ватре од оборених плотова и мањерке се  
на којима се по где што готови, горе по двориштима и по улицама.{S} Више начелства, крај Бајази 
х је пообарала те големе ватре букћу по двориштима сеоским и пламен се износи изнад блатних зид 
Цело до подне провели смо на улици и на дворишту и нико у оној узбуђености није помишљао на себ 
а стока, која је полегала по блатњавоме дворишту, уморно клима главом и лењо прежива.</p> <pb n 
одлазе други долазе.{S} А у пространоме дворишту као о заветини око цркве; па онда по ходницима 
ма.{S} Све куће већ поседнуте, у сваком дворишту већ логори избеглица и њихове стоке, свуд по д 
} Распртисмо товаре с леђа и зађосмо по дворишту да нађемо што, чиме би се могло чистити.{S} Је 
 n="443" /> се сада, у ноћи, појавила у дворишту, обвијена црнином, изгледала ми је у оној тами 
, друга пред капијом начелства, трећа у дворишту начелства, четврта под стрејом једнога дућана, 
ао сам али сам чуо и стоку како негде у дворишту прежива и наредника како, наслоњен на кућни зи 
рбет а трећи пресвлачи кошуљу.</p> <p>У дворишту, кад се уђе у капију, лицем окренута улазу, са 
ка, поплочане улице и тргови, храмови и дворнице, суднице и тамнице, лагуми и канали, цистерне  
ру, разговарајући о великим и раскошним дворовима у којима ће они од сутра живети, благодарећи  
које прича о слави једнога народа и ова дворска кола натоварена сандуцима, која вуку вочићи а к 
 се да извуку из стрме улице она велика дворска кола за свечаности, у стилу Луја XIV.{S} То су  
, и не <pb n="540" /> обраћају пажњу на дворска кола о којима ова двојица воде тако жив разгово 
огло пасти на памет да вуче ова парадна дворска кола чак овамо?{S} Разумем још до Ниша, али даљ 
ово изгледа! — заврши показујући на она дворска кола која вуку вочићи.</p> <p>— Та да, тако неш 
ту магацина, где су биле стоварене неке дворске ствари у сандуцима.</p> <p>— Ево ову даску — ре 
ије и сам император Кантакузен бавио на двору српскога краља, Милутинова унука, молећи за помоћ 
е лагано, корак по корак, своме убогоме двору, разговарајући о великим и раскошним дворовима у  
 црне немани.{S} Када је у београдскоме двору примао честитања о наступању 1913 године, стари ј 
ема их много.{S} Хан је обична, камена, двоспратна зграда; на доњем је спрату ар а на горњем дв 
 је светлост са ватара обасјавала мале, двоспратне, блатом олепљене кућице, које су се начетиле 
зговора.{S} Кола су застала пред једном двоспратном кућом и када е вођа тихо ударио алком у вра 
о дреку и узвике: „Не гази се!“ „Чекај, де си наврео!“ „Пролази, пролази!“ „Не гурај!“ „Јаој по 
ез Трубецкој у Нишу, па и сам Сер Чарлс Де Грас и Господин Боп — и млади <pb n="48" /> дипломат 
{S} Има у кући деце, нису крива!{S} Дет’де један с једне а други с друге стране па га опколите. 
дући Краљеву, налази још једна батерија дебанжова и један вод крупових топова којим командује ј 
 су дошли са седмим пуком, шест пољских дебанжових и два крупова.{S} Тако се јежевичком косом п 
бним наредбама и саопштењима круповој и дебанжовој батерији.</p> <p>Мало затим стиже и коњаник  
Иде се у један још слободан део Србије, Дебар, Охрид и Битољ.{S} Ако би поплава непријатељска п 
па да ти затвори све путеве.</p> <p>— А Дебар, а Битољ? — учини човечуљак и искриви главу, као  
ријатеља на југу од Шара, које угрожава Дебар и закључи, према свему, да се одступање ка Битољу 
дине!</p> <p>— Ама шта ћеш тамо, ево га Дебар!</p> <p>— Ђенерал Ратко Димитријев</p> <p>— Боље  
 пре што је већ пукао глас да је пут за Дебар немогућ јер су Бугари заузели Гостивар, те се виш 
је пробио Црни Дрим, па преко Бицана на Дебар и даље на Стругу; друга је, идући упоредо са прво 
мишљу да и сами крену преко Љум-Куле на Дебар и Битољ, који је још слободан и одакле се, у случ 
 држава спремали да крену за Љум-Кулу и Дебар, то још није чинило тако тежак утисак.{S} Тим се  
а тренутка могу пресећи пут који води у Дебар и Врховна је Команда изјавила да не одговара више 
сио препратни свод, поломљен и затрпан; дебела стена, која је некад носила часну трпезу, лежи с 
 руке која је дрхтала, избележена једна дебела линија која полази од Мокре Горе и води Лимом на 
ом пошао кући.{S} Помрчина је била тако дебела, тако масивна, да ми је изгледало као да је прос 
егазили смо и Бистрицу и заглибили се у дебела блата и наносе, запали у дубоке пролоке, трагове 
седа на камен и навлаче му преко чизама дебеле сељачке чарапе, не би ли му помогле да не клиза. 
 брусом, <pb n="26" /> и почела да реже дебеле откосе.{S} Задрхтала је утроба мајчина која је д 
тву варош.{S} Ако је месечина изостала, дебели мрак, кроз који су се нејасно оцртавале силуете  
упило глуво доба у које се мртви буде — дебели су капци на металним ћивотима тешко зашкрипали,  
а то учини.</p> <p>А дућани затворени и дебели капци спуштени.{S} Једва по који дућан држи отво 
 јарак крај друма, кише умесиле у тесто дебели слој прашине, која обично покрива тле овога друм 
лицама, прикрадајући се кроз сенку коју дебели зидови бацају и измичући пажљиво да не пробуди о 
Све радње закатанчене и спуштени на њих дебели капци, само што пред вече још трговци хитно прен 
орна дугим и напорним маршем, испрскана дебелим блатом и оквашена студеном кишом, полако и тром 
рис крви.</p> <p>Гомила се уставља пред дебелим вратима војних магацина, који нису више чувани, 
укње биле већ толико умазане и улепљене дебелим слојем блата, да јој је могло бити све једно, г 
е.{S} По орању и кукурузишту, заштићене дебелим магленим покровом, пробирају храну јаребице и к 
> <p>А друм раскаљан, излокан, преливен дебелим слојем житкога блата, где ређега те се разлило  
а и повукли се у своје ћелије, пошто су дебелим кључем три пута окренули у црквеним вратима.</p 
ених бркова а великих избуљених очију и дебелих усана а други необично живих и изразитих очију  
еру топовске точкове и поскидају са њих дебело блато које су понели са друма од <pb n="174" />  
ија тешко извлачећи гломазне точкове из дебелога блата које је покрило разривен и пролокан друм 
се причести пре но што погине.</p> <p>У дебелој сенци ноћи дубоким сном спава храм божји и са њ 
карта, по којој је млади носилац круне, дебелом писаљком исписао силне црвене бразде.{S} Та кар 
е лежала међу хартијама и у којој је он дебелом црвеном писаљком подвукао место на које се пози 
мину, ваљала су се дечица по широкоме и дебеломе ћилиму простртоме по поду а баба Вилка, сретна 
 овако... — и ту говорник повлачи грдну дебелу мастиљаву линију, која се разлива по чаршаву и д 
а.{S} Три стотине валандовских гробова, дебео је ожиљак на нашем телу, од врха тога братскога н 
шу, око које се свакога дана хватао све дебљи слој леда.{S} Нисмо ни спавали, то је био само по 
точковима које је обмотало блато слојем дебљим и од самих наплатака; па двоколице које вуче коњ 
точковима које је обмотало блато слојем дебљим од самих наплата, па двоколице, које вуче коњић  
био с тим да крене путем преко Бицана и Дебра.{S} Неугодности тога пута трајале су два и три да 
, да се војска повлачи преко Призрена и Дебра на Битољ.{S} Тога ради, издвојили су се још са Ра 
може помишљати на одлазак у Битољ преко Дебра и Охрида.</p> <p>Дотле, докле тај пут није био за 
и Гостивара, претиле пресецањем пута ка Дебру.</p> <p>Влада је држала непрестане и брижне седни 
на Једрену и на Брегалници, борио се на Дебру и на Жировници, борио се на Церу и на Раму, на Ру 
ла са мојим девером (њен <pb n="449" /> девер је виши официр) па ми каже да Немци мисле на прел 
но. — Баш сам јуче разговарала са мојим девером (њен <pb n="449" /> девер је виши официр) па ми 
ка прешла шесет година, најстарије дете девет година, а најмлађе на рукама; где смем да их води 
<p>Седница се свршила доцкан увече, око девет часова.{S} Млађи официри и друго особље из штаба  
окривена лица марамицом.{S} Леже мртвих девет анђелака једно крај другога, ни сандука, ни покро 
опет на сред улице, тако и осма, тако и девета, тако и све <pb n="139" /> остале редом.{S} Све  
ад ће се заратити, ја сам у јесен пунио деветнаест година, сад ми је тек двадесет прошло.{S} Ка 
и распоред са њиме.</p> <p>Сутра освану деветнаести октобар суморан и влажан.{S} Небо хладно и  
пуцале од зиме.{S} Па онда седмо, осмо, девето... ко би их гледао, ко би имао срца, ко снаге и  
рдару.</p> <p>У два и по сата по подне, деветога октобра, већ није било ни једног српског војни 
пљем.{S} То је била ноћ између осмога и деветога октобра а у зору деветога, становништво је ско 
међу осмога и деветога октобра а у зору деветога, становништво је скопљанско већ догледало наше 
о тим даскама положена мртва дечица.{S} Деветоро леже једно крај другога које обувено, које бос 
ого о великој трагедији српскога народа деветсто петнаесте године, ми смо тек врло мало те ће о 
љао њоме обухватити целокупну трагедију деветсто петнаесте године.{S} Бележио сам, опажао и сао 
="titlepage"> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ</p> <p>ДЕВЕТСТО ПЕТНАЕСТА</p> <p>ТРАГЕДИЈА ЈЕДНОГА НАРОДА</p>  
е отуд посматрала недељом коло момака и девојака и тек се јуче или прекјуче одважила пуна стида 
узе, где је село било без младих жена и девојака, него сте их скрили!“ А онда поп: „Ага, научио 
аром.{S} Имало је у нас и младих жена и девојака али су избегле!“ „А где су избегле, попе?“ — „ 
се друга рађати; биће више удовица него девојака и мајке ће плакати на туђим гробовима.{S} Краљ 
како им горе прсти који се дотичу топла девојачка тела.{S} Све су то деца која су тек коракнула 
дра, власима богата и раскошно искићена девојачка главица.{S} Она са северозапада, и ако у тако 
 у муљу; олтарски стуб, танак и бео као девојачка рука, зарио се и штрчи као кост из оскрнављен 
љиво колу и кад су забола руке у појасе девојачке осетила како им горе прсти који се дотичу топ 
а нама тако брзо ваљају, да ни шеснаест девојачких година, које су некад представљале само годи 
ру на пучину.{S} Други пут опет, румена девојка у бело одевена, расплетене косе, искићене зелен 
 акта или куца на машини за писање, као девојка.{S} И зашто то?{S} Зато што има оца пуковника у 
е да куће не остану пусте а младе жене, девојке и мушка дечица мало одраслија, да крену у збег. 
е Марсељезу да је отпевају на станици а девојке збирају цвеће да оките у борбама већ прослављен 
удала и децу изродила; дорасле су друге девојке, што су тад деца била, па је међ њима она нашла 
 само баба и деце; где су вам жене, где девојке?“ Кнез запе па вели: „Ту је село, то што видиш, 
о како треба више да се пазим но остале девојке, јер немам мајке а отац ми често остаје ноћу у  
о отварање неба, као што у младе, чедне девојке прва светлост у очима значи отварање срца.{S} О 
 Потражићу ја где сте ви сакрили жене и девојке па ако их нађем...!“ — „Вала, ага, ево главе ак 
е је опоменуо да се не дружим са једном девојком, рекао ми је да он то не воле.{S} И ја сам га  
та и своју.{S} Она и даље гледа за њега девојку, те да види радост материнску чим се Новица вра 
 слази на длан и узлази на раме и сањам девојку у бело одевену, расплетене косе, искићене зелен 
 Григ и Чајковски, која отказује службу девојци што је слаткише за жур купила у тој и тој радњи 
рећепозивац, застаде крај нас и погледа девојче са извесним родитељским саучешћем.</p> <p>— Што 
шта га на груди; па онда меће на колена девојче које га обасипа гомилом питања и које га слатки 
под утиском овога малога романа који је девојче <pb n="429" /> тако искрено а тако лепо причало 
трпељиво.</p> <pb n="397" /> <p>Када се девојче разгреја под ћебетом, извуче мало главу и меким 
>Мислио сам да не наставим разговор али девојче само, после дуже паузе, расејано и уздрхталим г 
> <pb n="399" /> <p>— Јесте! — одговори девојче.</p> <p>— Имате ли родитеље?</p> <p>— Мајка ми  
pb n="502" /> горе, прво у реду, слатко девојче, лепо заглађене косице, коју је мајка ваљда суз 
бити, и замолио га да пропусти то бедно девојче.{S} Она ме је захвално погледала и ушла је у ва 
сам сама самцита у свету...</p> <p>И ту девојче заврши причу, заврши и ућута гледајући предасе  
оне које је судбина већ казнила.</p> <p>Девојче је ућутало, јер није имало више шта да казује,  
 и сутра дан тек ушла сам у воз.</p> <p>Девојче опет заћута, па се затим окрете мени и додаде:< 
казивало као да ћу га тамо наћи.</p> <p>Девојче се дугим казивањем уморило било и застаде мало. 
ило? — поче начелник врло благо.</p> <p>Девојче се охрабри и одреши језик.</p> <p>— Била сам, в 
ар није боље било да сте остали?</p> <p>Девојче диже главу и погледа ме боним погледом пуним из 
тужну прошлост овога шеснаестогодишњега девојчета.{S} Догађаји се пред нама и за нама тако брзо 
х и изађе ми пред очи слика оног бедног девојчета са црном бошчом, под оним оголелим дрветом, н 
> <head>XVIII</head> <head>Роман једног девојчета</head> <p>Сећам се, видео сам је на Скопљанск 
вом приликом старао да се не изгубим од девојчета, те смо се заједно склонили измеђ двоја волов 
к те му вире бели, млечни зубићи!{S} До девојчета гологлаво сељаче са још влажним опанцима а ис 
 родитељским саучешћем.</p> <p>— Што је девојчету, плаче ваљда од зиме? — управи мени питање.</ 
ећи се и сад још руком за бабину сукњу, девојчица преклана преко грла.{S} То је она, што Бојко  
 сама ојађена мајка.</p> <p>Улази једна девојчица од четрнаест петнаест година, слаба и сиротињ 
 била.{S} После два три дана разболе се девојчица неке Стане Дамњанове, па се разболе и стари ч 
ља на њој осушила и окорела.{S} Па опет девојчица, којој смрт није избрисала сладак детињи осме 
ро, а заволела је и децу.{S} Имам једну девојчицу, виш волишна је, на мене, те рекао би не зна  
ријске неправде носи на своме имену мој дед зато да би се историја поновила, да би и његов унук 
ица, његова деца и све добро његово.{S} Деда, на коме је остала кућа и брига, опремио је расуше 
колико часова дневно, онолико колико је деда могао да ходи, онолико колико је коњић могао да <p 
 <p>— Оставите ме крај гроба мога оца и деда, да умрем овде пред црквеним вратима.{S} Кад непри 
римити да понесе једну породицу а стари деда тешко моћи примити на себе да понесе једну тако те 
Благовештенски Сабор, Св. Сава, па „Узо деда свог унука“, па онда Глигор Комита и већ све редом 
кве; ту, крај гробова свога оца и свога деде, стари је Краљ проводио брижне дане, пратећи будно 
 ангажовали у борби; Енглези бомбардују Дедеагач а Руси Варну.</p> <p>Кафане које су на подне б 
о; јер ће Енглези тако исто искрцати на Дедеагачу.{S} Имају већ на Дарданелским бродовима сувоз 
а, триста ти Богова твојих!...{S} Држи, дедер..а..а..аи!“ То већ износе из глиба запала кола.</ 
Пољу ће се тући одлучна битка.{S} Е, па дедер сад, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем г 
 ће се Пољу тући одлучна битка.{S} Е па дедер, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем <pb n 
 му гласно, тако да су сви могли чути: „Дедер, пријатељу, Краља Петра марш!“ Свирачи засвираше  
ели заборављати казивање својих оцева и дедова, пробудиле на један мах нов осећај — чежњу за он 
у нама о некадањим патњама причали наши дедови!</p> <p>И док ми будемо трајали тешке дане изгна 
нама о некадањим збеговима причали наши дедови!</p> <p>И онда чак, кад помислимо да смо спасени 
 нама о некадањем робовању причали наши дедови!</p> <gap unit="graphic" /> </div> <pb n="731" / 
ђем Бранковићем и најзад под Карађорђем дедом и под Карађорђем унуком.{S} Он пође у памети да п 
 и износили му неодољиве разлоге и мога деду пре сто година а историја је прешла преко тих саве 
кче гласи то пророчанство, — вели један дежмекасти господин — али сам ја чуо тако: да ће једна  
 што ми је ту, под носем! — одговара му дежмекасти лиферант који грчевито стеже под мишком куфе 
е се вести што их је он сазнао ноћас на дежурању, било из депеша које су дошле или прошле кроз  
еној кафи, коју ће телеграфиста који је дежурао ноћас, увратити да пије, чуће се вести што их ј 
афискиња, која је спавала на кревету за дежурне, диже се и поче ударати у апарат тражећи Чачак, 
 можда какву госпођу којој је данас ред дежурства у болници.{S} Протутњио би по <pb n="58" /> к 
афиста из Ниша, јутрос рано при предаји дежурства, казао тастером поверљиво своме скопљанском к 
, затворили скопску равницу и осујетили дејство бугарске војске која напредује јужним делом Овч 
но становништво у њему.{S} Да би сузбио дејство наше артиљерије, непријатељ извлачи два тешка,  
осна борба.{S} Сад већ и топови улазе у дејство, те се разлеже грмљавина од које задрхта Чачак  
га дима те у тамној ноћи, која као црни декор чини стране и залеђе слици, пожар овај изгледа ка 
Краљ Константин притворно потписује тај декрет, уверен да ће, имајући војску у рукама, моћи лак 
ина и успомена на његова <pb n="303" /> дела и страдања, тако овде на Косову, свака стопа земље 
е даје услове да се он поведе на велика дела; да ли такво стање рађа Кавуре, Мациније, Обилиће  
еон, где леже погребена велика и светла дела прошлости, као и муке и страдања једнога народа.{S 
злу реч није рекао, одвајали су од свог дела и хранили ме а ноћу, кад је требало лећи, уступали 
а и по цену напуштања Београда и једног дела Северне Србије: један нагао и снажан напад на Буга 
дне Србије, не журимо да сагледамо крај дела у које је један народ скрхао сто година нечувених  
едник а секретареву министар унутрашњих дела, а на доњем спрату; у једној пространој соби, цела 
ни знало који су то вагони код којих се деле две тако различне судбине.{S} Они у колима која сл 
.{S} Почињу да се сурвавају зидови који деле унутарње просторе а који су изгубили под собом осн 
етају мирте и оранџе, где нежни лептири деле цвећу најстрасније пољупце, сишући им њиме жиће; г 
Цетиња, од нашега војног <pb n="708" /> делегата, по којој немачки званични коминике објављује  
 против Србије и други телеграм, истога делегата, у коме саопштава радиотелеграм из Лијона, по  
ог низа планина, узноси Проклетија која дели воде и ограђује питому Метохију од дивљих планинск 
ригу и своју и ону општу коју је с нама делила, те опроштена злослутих мисли које су је до сад  
 виђао.{S} Са њим је он путовао, са њим делио хлеб и <pb n="594" /> со, са њим делио и постељу  
 делио хлеб и <pb n="594" /> со, са њим делио и постељу или управо једно ћебе, којим су се заје 
га народа; ту је Марко орао друмове, ту делио мегдане, ту из мешине вино пио и ту прослављао сл 
{S} Сви други осећаји дају се донекле и делити, туга је осећај који се не да ни с ким делити.{S 
, туга је осећај који се не да ни с ким делити.{S} Саучешће у тузи је често пута увредљива фраз 
динама твојим, где се заклонио последњи делић слободе српске?!</p> </div> <pb n="532" /> <div t 
ше, у дубоком неком куту, задржао један делић вере и он се сад бунио и немоћан хтео би да се од 
ка борила с уверењем, да ће макар један делић Отаџбине моћи сачувати и да су бегства настала те 
> <p>Ја ову књигу не сматрам као готово дело о великоме догађају, те се чак и побојавам да није 
свога доба; она мисао која је за велико дело ослобођења понела читаве планине страдања и пролил 
ледале немогуће, па ипак постале славно дело?</p> <p>У тим мислима, наднесена над ђенералштабно 
6" /> да потискују предње непријатељске делове а за њима се и батерија помиче све до првих јеже 
 Та војничка кола представљају залутале делове појединих команда, измешане, без реда, растурене 
ди, да се ту пласирају топови; прибране делове пешадије истури напред пут Трнаве, према неприја 
ојом невољом и бригом жури у горње више делове вароши, верујући да ће се тамо моћи склонити.{S} 
 те је далеко под собом могао сагледати делове друма, што му је олакшавало да са извесним поузд 
одступање, прибраће се још и сви остали делови војске, који су се расули, образоваће се један ј 
ечи и реченице те она општа врева и они делови реченица, који ти допиру до уха, изгледају бесми 
ја са светом, без саобраћаја са осталим деловима отаџбине, везани једино телефонским жицама кој 
н узјаха коња и пође предњим, истуреним деловима своје малобројне војске, да <pb n="191" /> осм 
 Руси се делом већ искрцавају у Варни а делом иду преко <pb n="166" /> Добруџе и то пет корпуса 
ртиљерија на путу је за Солун а Руси се делом већ искрцавају у Варни а делом иду преко <pb n="1 
са треском су падали, основни се зидови делом порушили и кров је већ висио у ваздуху.{S} У једн 
мангала</head> <p>Ноћ је морала великим делом промаћи, вероватно је било близо поноћи, када сам 
 и цика.{S} Кров се већ нахерио, једним делом виси у ваздуху, цреп пршти и сручује се, оџаци ко 
ој седници утврдили да се одмах, једним делом већ сутра, седамнаестога новембра, отпочне повлач 
<p>Док су се бегунци раније само једним делом склањали у Приштину и Митровицу, од тренутка када 
о бугарске војске која напредује јужним делом Овчега Поља, преко Штипа, са задаћом да пресече н 
дем сматран сарадником на томе великоме делу, које ће изложити све оне надчовечанске напоре и с 
зан наслов који сам јој дао.{S} На томе делу, које ће се несумњиво једнога дана јавити, било ка 
не знајући ни шта се све дешава у доњем делу вароши али, гоњени животињским инстинктом јављају  
гао у Приштину.</p> <p>Одсео је у доњем Делу вароши, тамо где слази вучитрнски пут, у кући где  
 разредио је нешто мало таму која у том делу цркве влада, те се њена фигура јасно оцртавала. <p 
 <p>Насловни лист, као и остале слике у делу, израдио Т. ШВРАКИЋ, сликар</p> <p>Посветни лист н 
 моравиног код Домороваца.{S} На том су делу карте поједина места нервозно подвлачена по два и  
и и мало казују или хоће да потврде или демантују већ распростру вест; долазе војни цензори и ч 
икако се, ни у међуратном времену, није демобилисала и најзад, једна распуштеница која је хтела 
и неће изостати у извршењу једне контра-демонстрације, која има да одговори бугарској демонстра 
трације, која има да одговори бугарској демонстрацији.{S} За дан или два стиже у Ниш савезничка 
"104" /> и покућства, сандука и куфера, дењкова и бошча, корапа и џакова.{S} То све набацано, с 
Вагони и фургони су били пуни и препуни дењкова и куфера.</p> <p>Тај први избеглички воз од буг 
е отуд скидати ствари: сандуке, кофере, дењкове.{S} Све је то ишло тихо, пажљиво, шапћући, без  
грозничаво спремало.{S} Развезали су се дењкови, одрешиле се торбе и почело се јести оно, што с 
евоље.{S} На тим су вагонима нагомилани дењкови, сандуци, шпорети, чункови, столице са изврнути 
ћи на станицу, већ гуше жене и деца међ дењковима, бошчама и куферима.</p> <p>И та галама, врис 
ући ноге измеђ ствари, други полегли по дењковима, трећи седе на стварима или на ивици вагона с 
вор са познаницом, која седи на једноме дењку у последњем вагону воза који ће кренути у Солун.< 
ла ноћ.{S} Улицом јуре кола претоварена дењцима и сандуцима, јуре смртоносним трком, не би ли с 
 капиџике и уједан пут се крете свет са дењчићима и бошчама у руци и са товарима на леђима и св 
топа земље, сваки камен и свака водица, део је историје Српскога Народа.{S} Цело то драго парче 
га дана опет бити део српске прошлости, део српске историје.{S} Из заноса те буди потмули тутањ 
кој школи, где је велики <pb n="198" /> део ноћи провео у разговору о сутрашњем дану, придремао 
 сат ода од Призрена па онда бацити.{S} Део који је намењен да се понесе овим путем имао је пре 
 рано у пећима спаљују поверљива акта и део архива који се неће понети.</p> <p>Нико од јутрос в 
био сачуван те да може испунити и други део дужности, оне према кући и породици?</p> <p>Пошла с 
превила раницу и најзад, здрах са груди део своје кошуље те парче крпе, превијене неколико пута 
го страшнија и сматрајући да су најтежи део пута — излазак из вароши — пребродили, многи су ост 
једнога народа и одигравати најочајнији део његове историје, пре но што је кренуо из Скопља има 
ање јединица на разне фронтове а велики део јужне Србије спасен, обезбедио би основицу за будућ 
те вароши без вере, онда када је велики део Србије био још слободан, када сте и ви тако исто ка 
ешто око себе давала светлости а остали део собе освојио је полумрак кроз који су се предмети ј 
у са бугарским предходницама.{S} Главни део наше снаге већ се пребацио на десну страну Вардара  
риштинске а под којим се простире равни део вароши.{S} Око цркве је гробље са којега се догледа 
одине када је Поћорек преплавио западни део старих српских граница.{S} Три стотине валандовских 
тила сам!“</p> <p>Слутња је нераздвојни део материнске љубави.{S} Материнско срце, као поморац  
 бујицу, која је већ преплавила северни део Србије; ту је сазнао још и горку истину да се ни Кр 
ни ледени брег.{S} Па ипак, и ако задњи део његов још није тонуо, потрес од удара осетио се цел 
устила се низ Косово и сишла у последњи део слободне Србије.</p> <pb n="264" /> <p>Гомилице све 
следњега часа и не слутећи да је предњи део брода наишао већ на подводни ледени брег.{S} Па ипа 
 Раскопчах се, не би ли нашла који доњи део хаљина сув да избришем дете, коме је косица и лице  
 судбине која ће једнога дана опет бити део српске прошлости, део српске историје.{S} Из заноса 
осао.</p> <p>Пред подне, кад би се већи део повлачио у кафанице и куће да једе, гомилице једва  
 у Солуну до 20 октобра, а од ових већи део већ на нашем земљишту.{S} Овде пише да нешто у Солу 
бринутост.{S} До тога тренутка, највећи део бегунаца измирио се био с тим да крене путем преко  
рошлост којој је позорница био баш овај део земље Србијине, на коме се и данас завршава један д 
аната и кад је очигледно било да се тај део вароши више не може одржати.</p> <p>Граната је за г 
их сила, од којега је Лорд Киченер свој део одговорности избегао једном војничком смрћу.{S} Кад 
 сваки извор, свако смоково дрво, један део историје божјега сина и успомена на његова <pb n="3 
јине, на коме се и данас завршава један део њене историје.</p> <p>Одиста је то чудна игра судби 
леда све редом, као да би хтео да један део своје среће и нама да, па се отисну с друма у њиве  
ца оне светиње, од којих је свака један део историје; <pb n="222" /> узе да их баца и гази, раз 
 више рачунати да привуку на себе један део бугарске војске; на савезнике се није могло рачунат 
ину дана у борби, дакле поднео је један део терета дужности; зашто сад не би био сачуван те да  
 и ако су јој и ципеле и чарапе и један део сукње биле већ толико умазане и улепљене дебелим сл 
аукну млади Краљевић и, осећајући један део одговорности на себи самоме, он се одвоји од прозор 
Србија бити преплављена, већ само један део њен, на пр.{S} Мачва и Морава.</p> <p>— Не значи то 
а мунициона кола, носећи свако по један део својој кући; у трећој улици видиш изручен у јарку,  
рска огласи рат нама, да сачувају један део оправдања за њен поступак.{S} Нека га огласи дакле  
а ће се.{S} Иде се у један још слободан део Србије, Дебар, Охрид и Битољ.{S} Ако би поплава неп 
 руку сарађивати и ја, нудећи овим само део грађе, могу бити задовољан ако кадгод будем сматран 
и да је ово последња одлучна борба коју део расуте српске војске може дати:{S} Бугари би да при 
 <p>— Сад баш идем из начелства; стигла депеша из Куршумлије:{S} Милутин Ускоковић, књижевник,  
је он сазнао ноћас на дежурању, било из депеша које су дошле или прошле кроз станицу, било из с 
во своме скопљанском колеги а на основи депеша које је ноћас откуцао; долазе најзад и сарадници 
ефону са нишким пресбиром и о последњој депеши коју је мало час начелник по коњанику послао у ш 
орал и његову бројност.{S} Иснесе затим депешу, коју је по подне примио са Цетиња, од нашега во 
воз пролазио крај железничког машинског депоа, неко обрати ђенералу пажњу на једну заосталу и п 
октобра месеца и где је Скопље изаслало депутацију <pb n="127" /> која је Престолонаследнику Ал 
 и гласно казивала, која је пролетала и дерала кроз варош и кроз редове избеглица, као бујица,  
дарева, који носи кишама нанету воду са Дервена и Жедна, пролама се кроз ноћну тишину па ти изг 
носе из капија ствари и товаре на кола; дере се један из <pb n="319" /> гомиле тражи ћебе које  
аставама и поче гомила кроз улице да се дере, музике да свирају и искупише нас све и прочиташе  
уги истиче из чаробних охридских вода и дере кроз пусте земље, кроз крваво стење и камење и зат 
знајући зашто, те гомила расте и буја и дере да сиђе доле, у долину, доле, одакле се осећа мири 
и у дољу, и тада појури улицом бујица и дере као прљав поток који после плаховите кише ваља муљ 
ом водом, коју су снеле кише, те шуми и дере преливајући обале.{S} Већ неки тежак, загушљив ваз 
ку стопу калдрме, као оно кад о поплави дере набујала река, која носи све што је дочепала и поч 
 корацима глухо одјекује.{S} Дрим хуком дере под њим, као да би да заглуши уздах, последњи узда 
ник, градећи џиновску капију, кроз коју дере Дрим а на истоку, одмах над нама, пространа грбина 
ма, разговор прелази у буру и гнев и из дерњаве се само поједине речи чују:</p> <p>— Ама ја бих 
осматрамо доле крај потока како Арнаути деру цркнутога коња, а у потоку циганчићи перу у блато  
ље крете.</p> <pb n="180" /> <p>Било је десет и по часова пре подне 18. октобра, на сам дан Све 
мислиш:{S} Боже, помози!{S} А већ после десет петнаест корака опет све застаје, опет се све заг 
хиљаде књижевника, пет хиљада сликара и десет хиљада глумаца.{S} Ја не познајем ту земљу, али е 
 од наших тамо, погинуће их пет, шест и десет а спашће се двадесет хиљада робова у Чачку, спашћ 
одавац тражиш три динара, купац ти нуди десет али у папиру.{S} Доцније је настала размена, дава 
?</p> <p>— Наших двадесет батаљона, али десет трећег позива.</p> <p>— А зашто ви везујете за па 
 натоварили и кренули пут Тетова, а око десет часова пре подне начелство је већ притисла светин 
рбе па ћемо се загрејати!“ Марширамо по десет, дванаест сати без даха да стигнемо на положај, п 
рибере и заврши овим: — Ја сам јутрос у десет и по часова прошао кроз Чачак и уставио се овде;  
бину нашој заштити.</p> <p>Нас је свега десетак, од којих пет или шест оружаних.{S} Били смо не 
ам баш код „Славије“ кад стиже с Бањице десети кадровски пук и поче да се расипа у ланац.</p> < 
кочи јарак те кроз њиве.{S} Тек што ова десетина прескочи јарак а из ње један паде рањен од Бој 
една десетина те крену низ друм а друга десетина прескочи јарак те кроз њиве.{S} Тек што ова де 
 од наших извидница.{S} Заробљеника има десетина, а међу њима и Немаца.{S} Сви су промрзли, поц 
а а неки и полегали.{S} Одвоји се једна десетина те крену низ друм а друга десетина прескочи ја 
о неколико кућа које чине село а нас се десетине хиљада спуштамо друмом да ту потражимо преноћи 
д су почеле пролазити крај нас хиљаде и десетине хиљада оних којима је авет глади својом сурово 
већ трећи.</p> <p>Ја сам пошао са првом десетином, јер некако поручник погледа у мене кад рече  
ом за материну руку те су их мајке, пре десетину петнаест дана, кад дође наредба да крену, тешк 
бабо презао кочије, и тутнула ми у руке десетицу, ижљубила ме и благословила ме...“</p> <p>Ту п 
у кад услова за офанзиву нема и то људе десетковане, преморене и без хране; зар се за то ником  
мо и скапаваћемо од глади; боловаћемо и десетковаће нас болештине.{S} Засипаће нас и претрпават 
азнао што више но што је сазнао од прве десеторице с којима је разговарао.</p> <p>— Чуо сам од  
 — пита пријатељ пријатеља и ако је већ десеторицу до сад питао и сви му одговорили да је истин 
ици уклањали, бојећи се да ми се што не деси.{S} Тако сам провела петнаест дана и све сам даље  
 што је кренуо из Скопља имала је да се деси једна врло важна и задоцнела промена.{S} Пред само 
 како „у Немачкој не би могло ово да се деси“.{S} Војни апотекар стао уз једна кола муниционе к 
меш вређати очеву успомену.{S} Ако се и деси да погинем, мораш стегнути срце, мораш се измирити 
ише друм, те се цео покрет заустави.{S} Десило се ваљда што, пао коњ или се можда скрхала кола. 
а и цео збег.{S} Нешто се далеко напред десило, или је пао коњ или се скрхала кола или се наишл 
ио цео покрет у месту.{S} Ко зна шта се десило, јер смо дуго, врло дуго чекали.{S} Није то необ 
предзнак великим светским катастрофама, десио се један догађај који је узбудио цео свет.{S} Пош 
што је гушио онога тренутка кад се ужас десио...</p> <p>— Не знам колико сам тако лежала покрив 
о време кад се од прилике убиство могло десити. — Ово су све Арнаути из околних села; они нису  
ам напао на једнога рањенога Србијанца; десна му је рука била крвава а левом је држао пушку и и 
мена!</p> <p>— И то баш десна?</p> <p>— Десна! — потврди он болно.</p> <p>— Штета!{S} А шта сте 
ивала је шајкача непрописно дугу косу а десна му рањена рука висила је у завоју.</p> <p>Поседал 
амо вирила из рамена!</p> <p>— И то баш десна?</p> <p>— Десна! — потврди он болно.</p> <p>— Ште 
} И мени је пришао један млади рањеник, десне руке у завоју.{S} Пришао ми је као знанац, као по 
Могли би развити фронт овако, видиш, са десне стране Ситнице, да затворимо Ибарски кланац, који 
{S} Тако би био постављен снажан зид са десне стране Мораве и Вардара, који би целу Нову Србију 
, те да он то збере из блата.</p> <p>Са десне стране друма, ивицом, иде погнуте главе и подвије 
 на гомиле <pb n="311" /> кола с леве и десне стране друма и сад се већ јасно чује врева и жаго 
 све стране.{S} Тамо далеко у дубини, с десне стране друма, опет <pb n="302" /> мала група свет 
 служи као штала за коње.{S} Од врата с десне стране штале, изведене су узане степенице, које в 
l> <l>Оке цара слуге и војводе</l> <l>С десне стране Страхинићу Бане</l> <l>А са леве слуга Вид 
благословим.{S} Посветила ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“</p 
 их јасно чуо: „Посветила ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“ И  
лишио <pb n="726" /> и мач му подржао и десницу управио да сможди непријатеља и пође путем вели 
еш да му Србин командује: „Мирно, лево, десно, у ред, напред!“ па ти слатка она српска реч, и ј 
у које су већ поједини утерали кола.{S} Десно иза капије пространа зграда, стране јој плетенице 
ант се забрину и поче да осматра лево и десно, хоће ли наћи кога, ко би повезао Краља.{S} И наи 
размицала, крхајући се у шанчеве лево и десно, <pb n="335" /> застала је од једном.{S} Један ко 
роб покривала и осврте се најпре лево и десно; погледа тамо где се узноси чука са старим Дрвен- 
га из блата извуче.</p> <p>Ватре лево и десно; на пламену прошци из сеоских плотова, сандуци, б 
виривала из капије и освртала се лево и десно, излазила до угла улице и погледала <pb n="459" / 
ава покошених ливада прострла се лево и десно, као огромни, прљави, жути ћилимови.{S} Још само  
— запита он зачуђено и окрете се лево и десно те погледа око себе.</p> <p>— Па зар вам ова слик 
погледа прикрада се, обзирући се лево и десно да га ко не спази и, врши крађу.{S} Он завлачи ру 
ешким сузама у очима, окретао се лево и десно и машући руком, поздрављао:</p> <p>— Збогом, децо 
ржасмо а онај се оздо промешкољи лево и десно док не нађе место.{S} У тами, тамо у другом углу  
 свој канцеларијски сто, промичу лево и десно, прескачући ствари и свет, који је већ притиснуо  
атекао две мањерке те се освртох лево и десно да видим ко их је ту оставио.{S} То је био војник 
е бију и тражила би га...</p> <p>— Држи десно! — чу се од једном позади нас груб војнички глас  
Моравска Дивизија чинила лево, Французи десно крило а трупе нових области центар.</p> <p>И док  
 у маршевој колони, немајући ни лево ни десно простора да се развије.{S} Паљба већ густа као ки 
 укочили.{S} Дим се повија час лево час десно, те се људи бране шаком коју надносе на лице, јер 
 те га обгрлио тврд и безбрижан сан, на десној страни Вардара дешавало се нешто, што је требало 
некада ишао пут за Ђаковицу и где се на десној обали Дримовој узносе развалине Леке Капетана во 
ти.</p> <p>На фронту, који се развио на десној обали Биначке Мораве, а на западним падинама Кар 
у левој је руци држао упаљену свећицу а десном се крстио.</p> <pb n="524" /> <p>Посматрао сам г 
е новости.{S} Пошли би оном алејом која десном обалом Вардара води ван вароши, тамо где је вели 
ара пуковник а у том груну, недалеко на десном крилу, где су пољски топови.</p> <p>— Бог и душа 
ти Шарових падина те пружити руку нашем десном крилу.{S} Тако би био постављен снажан зид са де 
река, псовка, гунђање.{S} А рашчишћеном десном страном друма пролази трком „колона тимочке диви 
а то значи, да су били већ пребачени на десну обалу Раље.{S} Краљ је знао да се на томе фронту  
лавни део наше снаге већ се пребацио на десну страну Вардара и заузео падине и повијарце Водне  
одржала безбедност у вароши, он је узео десну а грађанска гарда леву обалу Вардара, где ови мла 
На простору где се камени мост укопао у десну обалу Вардара, срели се чиновници који су изашли  
Не сину господњем на престолу Божјем, о деснују Бога Оца, већ ономе окрвављеноме Богу, ономе Бо 
кај!{S} Има у кући деце, нису крива!{S} Дет’де један с једне а други с друге стране па га опкол 
икога брода.</p> <p>Има чак и појединих детаља у катастрофи „Титаника“ који ову сличност са кат 
 <pb n="271" /> <p>И ако не знајући све детаље о ситуацији, светина је напоље имала јасно осећа 
тра пролазе кроз Скопље.{S} И друге смо детаље сазнали кроз начелников телефон: сазнали смо да  
не своје тужне живописности.{S} Губе се детаљи, губе се разноликости, ишчезавају ти пред очима  
о, јер не само што би му промакли многи детаљи већ би му недостајало и боја да наслика сву ову  
 поче понављати у моме памћењу са свима детаљима, свеже као најскорије сећање.</p> <pb n="246"  
ога фронта била обавештена чак и о оним детаљима које је власт можда нарочито прећуткивала или  
на то питање.{S} Затим узе реч и поче у детаљима да разлаже могућност офанзиве, погледајући уве 
.{S} Војвода је наставио, он је изнео у детаљима и начин како би се наша офанзива извела и прав 
ећ—Андријевица—Подгорица—Скадар, утврде детаљни распоред повлачења.{S} Команданти су на тој сед 
 чак слеже раменима па додаде: „Ко зна, дете, да л’ је изнео главу, многи су изгинули!“ Ја ниса 
 пала граната <pb n="475" /> испред ње, дете се ваљда преплашило, откинуло се од ње а преплашил 
 загаде.{S} Док мајка кроз сузе говори, дете пишти и вије се у рукама материним а тај писак про 
зговору ове речи.</p> <p>— Зар си смео, дете моје? — опет ће брижна мајка.</p> <p>— А зашто?{S} 
не жали његов цар?</p> <p>— Ех, што!{S} Дете је, није криво! — резонује позивац. — Бога ми, вел 
жима тело и дрхтавица да нас осваја.{S} Дете, које је дотле било доста мирно, поче понова да се 
на јесенска студен, бивала све јача.{S} Дете доби силну ватру и поче грчевито да се трза.{S} Че 
кућу ал опет, боље је склонити дете.{S} Дете је мало, тек прешло две године, тек стало на ноге, 
, не били јој олакшао терет и бригу.{S} Дете право, здраво и хитро као млад јелен, те тета Стан 
, али сам учинила грех према детету.{S} Дете се ту заразило и кад смо се вратили у Београд паде 
Зашто је престала; да л’ му је боље?{S} Дете је било мирно, по где кад чула сам га да јекне и т 
исала чело и очице и претрнух.</p> <p>— Дете, да није дете? — вриснух очајно и почех му љубити  
олу.{S} Мајка сва избодена бајонетима а дете разбијене главе.{S} На сред куће, као преклана тич 
само није дете рањено већ она у груди а дете, како је сисало, окрвавило усне и образе материном 
 час тако излази, иде по пољима, дозива дете па се опет врати.{S} Нека, лакше јој је кад тако ч 
из каквог државнога магацина, колица за дете, саксије с цвећем и буре са лијандером.</p> <p>— О 
унац, седи брижна мајка, која је стегла дете међ колена, седи сломљен старац, седи испијен боле 
 око себе шта јој је.</p> <p>— Изгубила дете несретница — одговори ми један од оних, дрхћући и  
инашце и оне, што јој бомба раскрвавила дете и оне <pb n="495" /> што је својом крвљу задојила  
n="495" /> што је својом крвљу задојила дете.{S} А како ме тек не би заболела невоља мајке, чиј 
p>— Не знам!</p> <p>— Па што си примила дете?</p> <p>— Тако... — учини мала и још се више збуни 
слови у души рањеника који јој не посла дете у смрт.</p> <p>Затим нам је дечко причао и многе д 
 сам још мало час уочио кад је поменула дете, да га не носи собом.{S} Оставио сам је њеној тузи 
p> <p>— Јеси ли и ти, нано, била кадгод дете?</p> <p>— Јесам, рано!</p> <p>— Овако као ми?</p>  
илази мирно начелниковом столу и полаже дете на сто.</p> <p>— Ево вам га! — вели — Радите с њим 
алу.</p> <p>— Није!</p> <p>— Па чије је дете?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како не знаш?{S} Не мо 
чице и претрнух.</p> <p>— Дете, да није дете? — вриснух очајно и почех му љубити косицу, очи, о 
 друга, тако исто окрвављена, само није дете рањено већ она у груди а дете, како је сисало, окр 
на топло молили Богу, кад им је старије дете лежало од запалења, пред којом је мајка дечја свак 
— мајка прешла шесет година, најстарије дете девет година, а најмлађе на рукама; где смем да их 
е тек не би заболела невоља мајке, чије дете лежи на столу у тренутку кад ја своје мртво држим  
е...</p> <p>— Да али ви молите за своје дете, други за своје.</p> <p>— Извините мајци...</p> <p 
 тамо зађу по гробљишту да помену своје дете и не нађу му гроба, сетиће се да у њиховом селу им 
оји још поврх товара носе и по где које дете; па онда магарци, па кравица коју вуче мајка да би 
 остави да плачем а сам спусти на даске дете што га је носио, покри му лице оном марамом којом  
?</p> <p>— У једним колима напред умире дете, па зауставили кола да га сачекају да умре.</p> <p 
начелник окренув се мени и нареди да се дете однесе у општину.</p> <p>Улази затим војник и он в 
— додаје начелник и наређује опет да се дете води у општину.</p> <p>Улази жена и носи раскрвављ 
бију, све сам видео, све... и испрси се дете светла лица, осећајући да се умило славом и на мла 
о се може урадити, госпођо.{S} Однесите дете у капелу.</p> <p>— Где је то?</p> <p>— На гробљу!< 
4" /> остати и сама.{S} Одморићу се а и дете да погледам!</p> <p>Наставили су пут а ја сам села 
/p> <p>Дадоше му и хлеба и огрнуше га и дете се мало раскрави и ослободи те проседи позивац узе 
ну.</p> <p>Улази затим војник и он води дете мало, мајушно, тек проходало.{S} На детету прокисл 
е и ви с њим.{S} Оставите тамо у капели дете а ви крећите, саветујем вам да крећете што пре ода 
араме и даде ми један динар.{S} Даде ми дете, пољуби га два три пута и заплака се, па оде. „Сад 
кад је он отишао.{S} Нисам више била ни дете, не би ме могао нико заваравати.{S} Осећала сам се 
 рада те је подржали колико да прихрани дете и да га метне на <pb n="13" /> ноге.{S} Кад из дет 
у његовој руци; замолих га да ми уклони дете.</p> <pb n="518" /> <p>— Немогуће, госпо! — одгово 
мајка, кад јој дође ред, не хтедне дати дете, аждаја јој разори кућу и све живо по кући покоље. 
оставити кућу ал опет, боље је склонити дете.{S} Дете је мало, тек прешло две године, тек стало 
га је отац узео у наручје да се опрости дете се насмејало.{S} То је био први осмех детињи а пос 
га.</p> <p>— Ајде — настави он — спусти дете.{S} Спусти га ту, крај овога.{S} Видиш како су се  
ли како јој је сестра остала, болно јој дете, па остала а у кући нема до за један дан хране.</p 
ут а ја сам села крај друма да погледам дете али, шта сам му могла помоћи?{S} Сузама сам му пол 
 Нисам могла дуго да заспим; стегла сам дете на груди, молила сам се Богу и решавала се час ова 
час ону несретну мајку.{S} Притисла сам дете на груди као да ми га је од нечега требало отети;  
ла који доњи део хаљина сув да избришем дете, коме је косица и лице било мокро од кише, али све 
овца; па онда ме замоли да јој придржим дете, само док она извади објаву.{S} Извади из мараме и 
ије кишу.</p> <p>Требала сам да намирим дете па да пођем за кола.{S} Кажу тешко их је наћи ал т 
60" /> напред!{S} И увек се смешио, као дете, и у самој се борби смешио.{S} Један пут чак коман 
сташнога мора, које се у рану зору, као дете при буђењу играло весело.{S} С вечери је сишла на  
него све то прима и само се насмеши као дете кад се смеје.</p> <p>— А какав је био у борби? — п 
 она подала тузи.{S} Где би жалила живо дете!{S} Никада она у цркви није припалила свећу за мрт 
, бре, диг’те се кој, нек се огреје ово дете!“ Кад је село мећу њих грешно дете дрхтало је не т 
ћи ће један од мојих људи да понесе ово дете, па пођите и ви с њим.{S} Оставите тамо у капели д 
та је начелник.</p> <p>— Донела сам ово дете! — одговара мала преплашено.</p> <p>— А зашто си г 
тни напори изменили су били потпуно ово дете.{S} Оно је постало човек; човек по снази, човек по 
едала кроз сузе, носећи на рукама мртво дете и лутајући и сама, са малим мртвацем у наручју, не 
новац и — ја сам изнела из вагона мртво дете.</p> </div> <pb n="487" /> <div type="chapter" xml 
арен гранатом а на копити му виси мртво дете.{S} Он је у бесу, отргнут а рањен, тешком ногом зг 
руга моја по несрећи.{S} Она носи мртво дете под пазухом, прилази мирно начелниковом столу и по 
тавила.</p> <p>Начелник погледа у мртво дете, чије су очице биле отворене и кад се срете са њег 
пре једну бошчу, па онда једно па друго дете а затим и сама узе прескакати ограду вагонску и, п 
жена и диже се, узе у наручје оно друго дете и пође.</p> <p>Ја хтедох да је уставим, али ме зад 
у, отргнут а рањен, тешком ногом згазио дете које је лежало на друму, пробио му копитом утробу, 
ацрвенели се ко јабуке.{S} И чудно неко дете, од кад је пало на свет никад се није заплакало, с 
 носи своју невољу; свет пролази и нико дете не прихвата и оно остаје на друму окрвављених руку 
ните где год из Београда?{S} Имате мало дете на рукама а с дететом је тешко кад већ дође до чег 
к салутира:</p> <p>— Господине, ово смо дете нашли у кукурузу, више Београда.{S} Мајки шрапнел  
ост према оцу што сам повела ма и једно дете те да синовља суза кане на очев гроб, али сам учин 
во што доживех.{S} Приђе ми још и једно дете, дрпну <pb n="642" /> ме за шињел, па ме пита: „Шв 
одаје опет рањеник — понео бих ти једно дете, ал ето, једва и себе носим.</p> <p>— Хвала ти! —  
а по једно ћебе, мало брашна и по једно дете на самару.{S} Шта ће се са осталим стварима које с 
језију.</p> <p>— Ја нисам само то једно дете изгубила, изгубила сам их све! — настави госпа у ц 
иком ко пијана баба.{S} А биће напредно дете.{S} Ако ми се Ранко одметне од куће и ода се школи 
 мајка што оде у ноћ да тражи изгубљено дете; тешили су ме они око мене, исто онако и истим реч 
.</p> <p>Улази жена и носи раскрвављено дете у наручју.{S} Казује несретница кроз сузе како је  
ала, како је бомбом из аероплана рањено дете и пита шта ће, где би га понела да се превије, јер 
дубока тама и студ.{S} Покрила сам боно дете чим год сам стигла и притисла га чврсто на груди,  
S} То би била већ тешка рана за немоћно дете а ја овако у пољу, на јесењем мразу, нити имам чим 
 ово дете!“ Кад је село мећу њих грешно дете дрхтало је не толико од зиме, која још не беше озб 
раћу у фронт послале.</p> <p>— Како ћеш дете, у свет сам?{S} Хоћеш се умети чувати, хоћеш се ум 
ако је задрхтала земља подамном.</p> <p>Дете је и даље плакало и ничим га нисам могла да умирим 
ала.{S} А сад ја преживљујем то.</p> <p>Дете ми се узнемирило, преплашило се и заценило од плач 
емо у Ниш, издвојиће нас, рећи ће нам: „Дете, ко је брат Србин, нека стане у страну!“ Тако сам  
} А мало даље, једна мајка сва у крви и детенце, које још и не ходи, грчевито се држи за матери 
е се на том гробу за покој душе својега детета.</p> <p>Док смо ми преливали гроб непознатога во 
оја се морала преваром ослободити свога детета, нека би несрећа ако ће га постићи, била далеко  
се тако горко заплака при спомену свога детета, јер сам још мало час уочио кад је поменула дете 
ао сунчане зраке уплитала у срећу свога детета и своју.{S} Она и даље гледа за њега девојку, те 
S} Моје бегство из Београда и смрт мога детета нису једине моје невоље нити једини мој бол.{S}  
ва.{S} Свет пролази крај овога очајнога детета и нико се не обзире на његову трагедију, јер сва 
ислила то су само голе речи неискуснога детета од шеснаест година када је младост, још нетакнут 
пољупца смрти.{S} До њега мала лешиница детета, чије је лице покривено марамом испод које вири  
га страховита слика једнога окрвављеног детета.{S} Чело му преливено <pb n="503" /> широким црв 
 разнети тело ни једног српског невиног детета ни одузети живот ма једној српској мајци.{S} И о 
ици, поглед којим се родитељ растаје од детета пре но што ће ово покрити заклопац од мртвачкога 
и <pb n="552" /> је било одвојити се од детета, које сам сахранио пре две године.{S} Знао сам г 
било и помислити да се тако растанем од детета и неопојаног и неожаљеног.</p> <p>— Како ћу, как 
сам могла да дишем...!</p> <p>Ватра код детета нија попуштала, грозница му је обухватила цело т 
>Најзад, кренуо је воз.{S} Грозница код детета није престајала али се мање трзало, све мање, св 
 она те стукнула у јарак а после, нигде детета...</p> <p>— Ко зна сироче — нариче несретна мајк 
 метне на <pb n="13" /> ноге.{S} Кад из детета израсте момчић, даде га тета Стане доле, у чарши 
едан сув војнички шињел те сам свукла с детета мокре хаљинице да их просушим крај ватре.{S} Све 
сом призора који сам видела и бригом за дететом.{S} А почела је и нека магла да се спушта.{S} С 
 и пушкарања.</p> <p>Један међ нама, са дететом на леђима увезаним тканицама, замаја брижно гла 
зан пакла.{S} У оној ноћи, на друму, са дететом на рукама, изгледала ми је ова грмљавина још ст 
Турци Крајињани мужа и она оста сама са дететом на руци.{S} Повукла се у село и живела је ту, к 
 а друга просто и сиротињски одевена са дететом у наручју.{S} Морао сам им прићи да им помогнем 
као са другом, као са родитељем, као са дететом.{S} Миловали су их, грлили и љубили их и плакал 
 нисам могла оком ја сам ухом бдила над дететом.{S} Слушала сам му дах и бројала му ударе срца. 
ге брижне дане и бесане ноћи над болним дететом али је болест била и сувише тешка.{S} Био је ти 
са новим другом својим, мојим несретним дететом, које још никако нисам имала снаге да одвојим о 
</p> <p>— Па добро, ал шта хоћеш са тим дететом?</p> <p>— Да га предам овде! — одговара мала и  
града?{S} Имате мало дете на рукама а с дететом је тешко кад већ дође до чега.{S} Свакога трену 
е, тамо ће се спасти.{S} Где ћу донде с дететом у наручју а киша му натопила хаљинице те дрхће  
 се!{S} Тамо где пођемо ми, пођи и ти с дететом.{S} Склони се за време...</p> <p>— Нећу да се с 
 је наћи ал тражићу ипак.{S} Сама сам с дететом на крилу па ће ме можда и примити когод у кола. 
имити.{S} Ко не би примио једну мајку с дететом, која по овако пакленој ноћи бега испред Бога и 
.{S} Носила је ваљда мајка у недрима да детету накваси усне кад ожедни, па му је и оставила али 
еђутим узбуђено и усплахирено завлачила детету руку у груди, пипала му ножице, чело и нигде нис 
а очев гроб, али сам учинила грех према детету.{S} Дете се ту заразило и кад смо се вратили у Б 
ете мало, мајушно, тек проходало.{S} На детету прокисле и згужване хаљинице а весело гледа и чв 
 неправду, да учиним злочин према своме детету.{S} Поумих једнога тренутка да се вратим, али гд 
ио другима и што је учинио себи и своме детету, оно што је у његовој руци; замолих га да ми укл 
онога оца, који се вратио своме мртвоме детету.</p> <p>Госпа у црнини ућутала је, те сам ја мис 
устили су ме из обзира према прокисломе детету.{S} Добила сам и један сув војнички шињел те сам 
драго прибежиште које нуди спасење моме детету.</p> <p>Ушла сам у густ мрак и претрнух на уласк 
е и посаветоваше ме да не седим, јер ће детету бити горе.{S} Рекоше ми да журим у Ресник па оту 
ри људи — рекох им — ја не могу а ето и детету је рђаво.</p> <p>— Немој, госпо, где ћеш сама? — 
 гушио.{S} Помислила сам да би то могло детету шкодити, њему сад треба ваздуха, треба му зрака; 
крпе, превијене неколико пута, наслоних детету на раницу не би ли стала крв.</p> <p>Ја не знам  
причала, страх ми је дизао косу у вис а детиња уобразиља замишљала је оваку исту ноћ, буру, пљу 
, кроз који је звонило топло поверење и детиња искреност:</p> <p>— Не бих остала ни за живу гла 
ово сад.</p> <p>Њему паде на памет онај детињасти страх, који га је увек обузимао од 1913 годин 
ми и она каже.{S} Она учини и кад опипа детиње ножице, она ми не рече ни речи, само ме погледа. 
Драгомир.{S} Оставила је свештенику име детиње, да га помене при опелу.{S} Мали Драгомир је још 
ца и кад је принесмо видесмо да је лице детиње све окрвављено, ваљда како сам га брисала те раз 
 из џепа једну мараму и покри њоме лице детиње.</p> <p>И мене заболе тешко под срцем, те стегох 
 под мараму руку и пипала чело и ручице детиње.{S} Чело му је било топло, врло топло, горело је 
ово око заменити младићским жаром израз детиње благости.{S} Није далеко то доба и она га већ ви 
 самога тела.{S} Узех руком да избришем детиње лице и чело а оно опет писну и расплака се.</p>  
и бојим — узданух ја и опипах опет чело детиње које је још увек било влажно од кише.</p> <p>Јед 
е, али се увек заваравамо да су то само детиње, непромишљене речи.{S} Тако је и ова сиротица си 
о даље.{S} Боље је веле по ноћи.</p> <p>Детиње се хаљине биле осушиле а оно се у шињелу било за 
х што су изгинули, узећу земљу са гроба детињег, замесићу блато материнским сузама и тим ћу им  
ости која је са његових усана избрисала детињи осмех.{S} Он је приликом тих долазака са фронта  
, које су нас опчињавале све док нам се детињи мозак није почео морити и очи склапати, те је та 
ио је ову децу, угасио им је онај благи детињи поглед, избрисао им је осмех са усана и посукнуо 
јчица, којој смрт није избрисала сладак детињи осмех са усана, опружила ручице ко да тражи мајч 
н дечји глас: „Тата, тата!“</p> <p>Глас детињи и срце очинско поведе му поглед и спази на подру 
ањена! — али ми у тај час паде на памет детињи <pb n="477" /> врисак и плач, паде ми на памет д 
е се насмејало.{S} То је био први осмех детињи а последња радост очева.{S} Остављајући три сина 
асипа гомилом питања и које га слатким, детињим гласићем, моли да их више не оставља саме, да о 
 припале; посула су гроб само искреним, детињим сузама и тако су послала Богу најтоплију молитв 
реда, који се сузама, искреним и топлим детињим сузама врши?</p> <p>Гроб јој лежи на лепу и вид 
ће одагнати страх са некада тако ведрих детињих чела.</p> <p>Он полете у подрум, у једну мрачну 
пу на рани која се сва натопила млаком, детињом крвљу.</p> <p>Око мене се водио разговор шапато 
.</p> <p>Бојао се тринаесте године и са детињом радошћу дочекао је букурешки мир.{S} А кад је т 
} Ђаци ратарске школе спавали су тврдо, детињским сном.</p> <p>Разговор скрете затим на борбе к 
здан корак једини су још трагови њихова детињства, јер угашен поглед, оборене главе и тежак бол 
меном на овај свечани тренутак из свога детињства.</p> <p>Сунце, које се дубоко нагло западу, ј 
 које су некад представљале само године детињства и снова без јаве, нису више без велике и груб 
, старих прича, које су опчињавале наше детињство.{S} Чаробност слике ме је занела и без мало с 
све даље и даље, одводио ме је у далеко детињство, тамо чак докле једва допиру моја прва и неја 
радост да виде изближе Краља.{S} Сретно детињство мисли да Краљ никад не плаче, да је Краљ увек 
ла нам је баба Вилка о своме најранијем детињству.{S} На то смо је изазвали оном гомилом питања 
ојама; приче које се дубоко режу у душу детињу као ковано рало у меку смоницу коју је пролеће о 
оје себи јефтину славу да су они задали дефинитиван ударац српској држави, када су већ на досад 
се, пре но што би својим трупама издали дефинитивне наредбе за одступање, још <pb n="705" /> је 
та, битка којој ће бити задаћа да скрха дефинитивно Аустрију и тим сломом нагна Немачку на траж 
икаше сви и онај виши чиновник одустаје дефинитивно од намере да се још сад уклони из Скопља а  
ке:</p> <p>— Али, пре но што донесемо и дефинитивну одлуку, ми морамо бити тачно обавештени са  
промичу жене, укаљане блатом до појаса, деца увијена у крпе, војници без пушака, без ранаца и о 
већ малаксале ноге, па онда деца, деца, деца и жене, сиротиња и богаташи, сви подједнако брижна 
своје већ малаксале ноге, па онда деца, деца, деца и жене, сиротиња и богаташи, сви подједнако  
е се кукавне породице прокисле до коже, деца покривена преко главе старим џаковима, мајка са од 
е ваљда злато, па напунише жене кецеље, деца корпе и недра и гази народ по оном ордењу а оно се 
} Па онда регрути, стране мисије, жене, деца, старци, надлештва, архиве, благајне, команде без  
ре на леђима а за њима журе људи, жене, деца, носећи свако по неки свежањ, кутију или бошчу у р 
 друму су лежали окрвављени људи, жене, деца, побијени коњи и поломљена кола.{S} Дечица вуку ра 
S} А кад је тај посао био свршен, жене, деца и старци остали су да чувају места и ствари а сви  
вори.</p> <p>— Грађани, дабоме... жене, деца, људи, леже по улицама и по кућама.</p> <p>— Је ли 
ране и пада од куршума.{S} Жене вриште, деца плачу...{S} Њихове батерије не туку Дорћол, ваљда  
к себи.{S} Краљ их није више задржавао, деца су се с мајком тихо и нечујно извукла и, кад се ос 
и су њихове голе мотке бацане на ватру: деца су натицала на главу калпаке наших првих војника и 
ви аероплан тукао Бањицу митраљезом.{S} Деца нека која протрчаше улицом, рекоше да су Немци код 
и вози Мицу Зуавку и Мицу Сенегалку.{S} Деца познадоше коње и кликнуше:</p> <p>— Гле, мама, наш 
у погачу а тврда земља меку постељу.{S} Деца ће умирати а неће се друга рађати; биће више удови 
емо се, те ће мајке нарицати за децом а деца за хранитељима-својим; потуцаћемо се од немила до  
абрало се чело очево које је збринуло а деца њихова, тамо на крвавим обалама, понесена младошћу 
ази жена, да је не спазе деца.</p> <p>А деца, сад већ пробуђена, упорно настављају питања.</p>  
 кмету. — А има ли где да се сместе ова деца?</p> <p>— Има, у капели!{S} Има тамо још деце, па  
 покушао да браним небригу којом су ова деца очупана од својих кућа и бачена у невољу, нисам ни 
 фронта промиче његова породица, његова деца и све добро његово.{S} Деда, на коме је остала кућ 
е или... нека остане.{S} Јесу ли готова деца?{S} Чекај да угасимо кандило!</p> <p>— Угаси!</p>  
вели, на станици да гледам свет.{S} Сва деца отишла, па и ја.{S} Стајала сам код ограде, у стра 
а у углу иза фуруне, у којима су му сва деца редом уљуљкивана у прве снове и она стара кутија н 
вена; мртва <pb n="465" /> мајка, мртва деца, мртав кочијаш, мртви коњи, само отац, кога је нек 
љао сам свакојако, па опет сам нашао да деца буду крај мене.{S} Хоћу да их поведем.{S} Ако пати 
ћи на своје већ малаксале ноге, па онда деца, деца, деца и жене, сиротиња и богаташи, сви подје 
бар спасе своја кућа, да се спасу своја деца.{S} Распитајте се код надлежних, па ћете се уверит 
тна те шију савезничке заставе, школска деца журно уче Марсељезу да је отпевају на станици а де 
остигну; док су незаштићене жене и мала деца врискала у оној гужви и гомили, док су рањеници и  
нари и француски болничари, па залутала деца без родитеља, без топла одела, без заштите — све т 
овога века.{S} Ово су слаба и недорасла деца и изнурени, кржљави људи.{S} Куд је и камо Поћорек 
ју се да бегају.{S} Сањива и неиспавана деца, узневерена лица, извлаче се из топлих постеља, гд 
кака одмерен бат патроле.{S} То оружана деца из грађанске гарде бдију над успаваним грађанима.< 
вој пољани, на којој несретна и изгнана деца, преспављују последњу ноћ на грудима своје мајке о 
што кад су наша кола? — гракћу зачуђена деца.</p> <p>— Наша кола морају да возе српске рањенике 
у гробу жена, јуче су је сахранила њена деца а они, арнаути, помогли им да ископају гроб.</p> < 
авана, неумивена и на брзу руку обучена деца, коју су родитељи још за дубоке ноћи извукли из по 
непријатељ не би зграбио, јер су то она деца која ће марта месеца идуће године бити регрути.{S} 
чена у невољу, нисам ни слутио да су та деца на смрт осуђена, да ће ту децу маћијски бацити у п 
> <p>Нисам ни слутио, велим, када су та деца, бледа и уморна лица пролазила у недогледним редов 
аша села и наше цркве, наше куће и наша деца.{S} Их, како нам је тек, данас овоме а сутра ономе 
и одхранило; робоваће наши оцеви и наша деца, наше мајке и наше сестре; робоваће цркве наше, ро 
ћи <pb n="468" /> је.{S} На улазак очев деца као чавчићи наједан мах кликнуше: „Тата, тата!“ и  
а; дорасле су друге девојке, што су тад деца била, па је међ њима она нашла себи снаху.{S} Кад  
љада младенаца—мученика!</p> <p>Пролазе деца мученици у бескрајним редовима и бацају уморне пог 
аву да је не спази жена, да је не спазе деца.</p> <p>А деца, сад већ пробуђена, упорно наставља 
 она мајка што даје живот деци да би је деца преживела, већ она, која мора преживети своју децу 
 испред пећине, налагале ватре те да се деца згреју јер умор, неспавање и рана зора у планини п 
ста.{S} А готово и нема где, згрчила се деца измеђ ствари.</p> <p>— Пређи, овде има повише мест 
ан је то растанак био, тужан као кад се деца праштају од мајке напуштајући јој крило материнско 
измолио од једног пријатеља и којему се деца толико обрадовала.{S} Фиделица је била друг дечји  
 столичицу која је ту остала како су се деца играла.{S} Он нам је испрекидано казивао по где шт 
ојављују се из мрака два светла ока, те деца радознало се буде и прибирају уз мајку.{S} Та два  
ћеш?{S} Видиш како сипи киша, искиснуће деца до голе душе.</p> <p>— Кад би имала што? — вајка с 
остати!</p> <p>— Фиделица! — заврискаше деца која не би хтела да се растану од свога друга.</p> 
ми онда нећемо имати Краља? — наставише деца слатким језиком наивности да задиру дубоко у рану  
бавијени им шалови и мараме око врата и деца грешна, не знајући шта их је снашло, вуку се плачу 
и нама.</p> <p>— Треба вама кућа ваша и деца ваша; треба вама земља ваша и треба вама отаџбина  
е село.{S} Онде нам је фамилија, жене и деца, коју смо оставили и коју сад хитамо са радошћу и  
Божје!“ па пође напред а ми сви, жене и деца и по где који човек, пођосмо за њим.{S} Прођосмо ј 
ти путници.{S} Старци и младићи, жене и деца, читава насеља људи, који су се пробудили и хоће д 
 се већ у вароши туку.{S} Почеше жене и деца да вриште и да се спасавају.{S} Бегали су на коцељ 
понова поћи на станицу, већ гуше жене и деца међ дењковима, бошчама и куферима.</p> <p>И та гал 
 казао да је шећер па нагрнуше и жене и деца са корпама, бошчама и џачићима да приграби свако с 
 ће по мраку да се погубе људи и жене и деца и много ће да плачу једно за друго.{S} Црн хлеб ће 
ма квартирима отворени прозори и жене и деца на њима ослухују.{S} Пуцањ се топова наизменично ч 
шке.</p> <p>— Ићи ћемо; кад могу жене и деца, могу и ја!</p> <p>Али је старац прецењивао своју  
дали тамо на лабски пут: зато су жене и деца, до пред сам мрак стајали пред вратима, на улицама 
Иду једно за другим родитељи без деце и деца без родитеља, очајни без утехе, бони без неге, изг 
ог официра нашег, који је и сам гинуо и деца му крај њега гинула; не оптужујем чиновника, не оп 
заром у разговору све до пред зору а ми деца кад смо се избудили Лазар већ није више био у пећи 
тао у Крушевцу а не овако и прозебла ми деца и растурио кућу и опет остајем и то овде, где нико 
Кад сам очима видео, господине, како ми деца ноћас на друму цвокоћу од зиме — правда ми се једа 
, мала!{S} Зар ја мислиш знам где су ми деца?{S} Сви смо се погубили, наћићемо се ваљда.{S} Ако 
шију, читајте фирме и питајте где су им деца била у овоме рату?</p> <p>— Па то ви оптужујете це 
о је изазвали оном гомилом питања којом деца тако раскошно засипају старије:</p> <p>— Јеси ли и 
Нама не требају мајке, требају нам само деца њихова, да гину тамо.{S} Родили сте и то је све шт 
Море, немојте баш тако.{S} Нису ту само деца, има ту и људи!</p> <p>— Има, ама види какви су.{S 
и, до мало час бићемо изгнаници, бићемо деца без отаџбине.{S} Заћи ћемо у туђину, куцаћемо на т 
мо изгнаници, бићемо бескућници, бићемо деца без отаџбине.</p> <p>Као што смо на далекоме путу  
 остала слободна.</p> <p>Била су све то деца, млада као роса, још неогарених усана, тек одвојен 
тичу топла девојачка тела.{S} Све су то деца која су тек коракнула на сокак ал држећи се увек ј 
 крв те срце другаче бије.{S} Све су то деца која су до јуче прекјуче још седела на плоту, те о 
 да буја као млади јаблан.{S} Све су то деца у годинама у којима, у душама испуњеним синовљом љ 
 нова отаџбина!</p> <p>Ми смо већ данас деца без отаџбине!</p> </div> <pb n="603" /> <div type= 
ти.</p> <p>— Па где је он? — настављају деца.</p> <p>— Тамо, ено видиш, тамо далеко, иза оних п 
еш жагор и зузук као оно из кутије коју деца напуне похватаним мувама.{S} Из дима видиш само ка 
ако, како поступа према мајкама чија су деца на положајима.{S} Не говорећи ни речи, не обзирући 
ута као и коњ, а води их старац чија су деца остала тамо у <pb n="239" /> рововима а он би да с 
робове што су остали за нама, у њима су деца ваша; видите ли ове снежне планине које се око нас 
ине које се око нас узносе, и у њима су деца ваша.{S} И једна вас и друга зову себи и једна и д 
друма, притварајући врата, иза којих су деца и даље врискала и очајно довикивала: „Тата, тата!“ 
>— Наша кола, тата послао кола — кликћу деца — Тата послао, нећемо више ићи пешке!</p> <p>А мај 
SRP19201_C27"> <head>XXVII</head> <head>Деца без отаџбине</head> <p>А јутро кад је свануло, све 
! — одговори бакалин — Њихов је!</p> <p>Деца запазише негде далеко још један, па одма још један 
 тамо је он са својим војницима.</p> <p>Деца ућуташе, ућута и Краљ.{S} Настаде тишина коју најз 
саму у планине, у патње, у глад.</p> <p>Деца су је сахранила.{S} Нису имала свештеника да им оп 
есних војника и читавих породица, жена, деце и стараца.</p> <p>А иза тога низа државних кола по 
и патња.{S} Било их је ваљда око 40.000 деце која су по наредби поведена у збег, како их неприј 
 диже и окрете мени:</p> <p>— Имам и ја деце и не знам шта је с њима.{S} Остали су тамо, у Беог 
ка које стрепе за децу своју и хиљадама деце која вриште од страха на крилима мајака својих.{S} 
 кола пролазила дневно.</p> <p>Свако од деце држи по нешто у руци што је нашло у овоме метежу:  
во већ на првом кораку на лицима је ове деце исписана глад.{S} Шта ће бити даље?</p> <p>— На пр 
нини, којим је пратила дугу поворку ове деце и мученика, видело се да њено материнско срце слут 
рали болови свих матера и трагедије све деце.{S} И то је оно само што сам ја за један час видел 
се ускомеша.{S} Једна комшика, са двоје деце, изађе из своје капије, натоварена бошчама, и крет 
p>Тако и једна жена, сиротица, са двоје деце на рукама, била се већ сместила у последњи вагон в 
слутио да ће од четрдесет хиљада српске деце, за месец дана, тридесет <pb n="390" /> и шест хиљ 
 кандила по црквама нашим; гробови пале деце наше пожелеће сузу материнску; прагове ће кућне об 
 и велика брига примити троје недорасле деце на своја плећа.{S} Тешило ме је што ми је најстари 
.{S} Ван гомиле очајних жена и прокисле деце, која су поседала на набацане своје ствари, целе с 
рајни, у врсте постројени редови гладне деце.{S} Ишло их је четворо по четворо у војничкоме ред 
ирало се и друштво за заштиту напуштене деце.</p> <p>Све се радило живо, предано, радило се до  
, миш који гризе дрво у долапу, дах оне деце што су спавала и крчање у грудима учитељевим.{S} М 
} А ја рекох, сам сам, удовац сам и без деце, дворим сам себе па ћу умети и вас подворити.{S} О 
/p> <p>Иду једно за другим родитељи без деце и деца без родитеља, очајни без утехе, бони без не 
 село пусто, у селу нема до само баба и деце; где су вам жене, где девојке?“ Кнез запе па вели: 
 мало час искуљаше читаве гомиле жена и деце радознало и са усхићењем посматрајући српску војск 
 мало људи бегунаца а врло много жена и деце.{S} Вагони и фургони су били пуни и препуни дењков 
 је ноћ већ пала, две стотине младића и деце под оружјем, крстарило је кроз варош и бдило на на 
 ђенерал га пита:</p> <p>— Колико су ти деце Аустријанци поклали?</p> <p>— Троје, господине ђен 
Пуцајте!... или... чекај!{S} Има у кући деце, нису крива!{S} Дет’де један с једне а други с дру 
 својој, мислиш оставили би те они крај деце да их гледаш и да их храниш.{S} Не би боме, него б 
ок једне вечери не издану жена, ту крај деце своје.{S} Три дана држали смо је <pb n="258" /> мр 
 још да се спасу.{S} Врисак жена, писак деце, довикивање оних који спасавају, узвици светине, с 
ених људи и жена, врисак мајака и писак деце.</p> <p>Гранате су падале једна за другом, увек у  
па шта Бог да!{S} Не могу ја са четворо деце на тај страшан пут.{S} Да сам бар знао па да нисам 
ђе кућу, у којој су сами жена и четворо деце.{S} Командант му је дозволио на часну реч да ће се 
а жена за чију се сукњу обесило четворо деце.</p> <p>— Не може! — одговара бакалин са својих вр 
 за образ наш и за веру нашу и за живот деце наше; казивао нам је, како је Син Господњи страдао 
има навреше да се пробију; настаде плач деце, псовка жена и свађа људи.{S} Настаде <pb n="107"  
/p> <p>— Има, у капели!{S} Има тамо још деце, па ћемо их све заједно опојати.</p> <p>Начелник с 
дите, у нас треба да прођу по две и три деценије па да се појави један сликарски таленат и, — и 
 ватрицу крај које би жена себи снагу а деци душу повратила.</p> <p>— Нема! — одговара мајка.</ 
их шапат сажаљења и према мајци и према деци и према стоци.{S} Један само глас додаје: „Овима б 
да узнемиравам жене и децу.{S} Женама и деци треба крова, ми војници можемо и овако!</p> <p>И к 
а одвео би је у албанске планине где би деци својој ископала гроб.</p> <p>Још мало нереда, још  
м.{S} Још рекоше да ником, ни женама ни деци, не говоре што су доконали, како се не би чуло и р 
а посао.{S} Неумешно, незграпно навлачи деци хаљинице, али се тиме бар забавља, не гледа по кућ 
авна брига.</p> <p>— Брине ли ко о овој деци? — Запитаће ме један свештеник, који је стао узаме 
ан другоме свак о својој кући, о својој деци, о своме малу.{S} Сећам се, не знам само да ли беш 
 ми је говорио о својој кући и о својој деци — заврши приповедач и застаде да направи цигарету. 
 блату...{S} Да идем кући па да понесем деци да играју, овако не знам ни сам што ће ми — и он с 
и.{S} Нисте ви она мајка што даје живот деци да би је деца преживела, већ она, која мора прежив 
поднели разочарење.</p> <p>— Наша кола, децо, али се ми не можемо возити њима.{S} Ми и даље мор 
ижи, не бије свако зрно.{S} Ајде, ајде, децо, нек осети непријатељ с ким има посла!</p> <pb n=" 
грлу задрхта реч:</p> <p>— Гледајте ме, децо, добро ме гледајте!{S} Последњи пут видите свога К 
осподару!</p> <p>— Онда, идите што пре, децо! — одговори Краљ и диже главу.</p> <pb n="277" />  
ни ићи пешке, а ми можемо.{S} Је л’ те, децо? — теши их мајка.</p> <p>У томе пролазе крај њих к 
има око ватре:</p> <p>— Ено, видите ли, децо, и тамо смо лили крв, по оним брдима.</p> <p>— Как 
ући руком, поздрављао:</p> <p>— Збогом, децо!{S} Збогом!</p> <pb n="606" /> <p>Кад је изашао да 
каре и не знајући ко је.</p> <p>— Како, децо, можете ли? — пита их Краљ с кола.</p> <p>— Можемо 
 дахом својим користим вама бар, српска децо.{S} Грејте се, грејте, толико ћу још дисати док ва 
— учини нана, па додаде — Турци су сила децо!</p> <p>— Па шта су они радили?</p> <p>— Зло су ра 
етоварено сеном, брашном, покућанством, децом, женама и старцима.</p> <p>Уз све то, око кола и  
етоварено сеном, брашном, покућанством, децом, женама и старцима.{S} И уз то још, око кола и из 
 погубићемо се, те ће мајке нарицати за децом а деца за хранитељима-својим; потуцаћемо се од не 
ли су нам их за државне потребе а ја са децом идем пешке из Лесковца!...</p> <p>Затим нам госпо 
обе и невоље на путу.{S} Заноћила је са децом на друму, у сред планине, негде иза Лебана.{S} Де 
а понесе терет бриге <pb n="510" /> над децом која су њој остављена.{S} Пробдила сам многе бриж 
развратни смех.{S} Мајка обара очи пред децом срамећи се лажи којом их је мислила утешити.</p>  
ола опет претоварена стварима, женама и децом.{S} Вочићи тешко дахчу и посрћу немогући да извук 
останемо овде на сред друма са женама и децом а без оружја?{S} Не бива то, него сви да кренемо; 
ретних избеглица, натоварене стварима и децом.{S} Тамо, из Београда, допирао је још увек тутањ  
е.{S} Где ће он сада, где ће са женом и децом, кад га олуј носи све даље од места, где је све њ 
ропцем; час на врисак мајке над крвавом децом својом; час на очајни клик онога, који пада али с 
крилу.</p> <p>— Шта ћемо са овом мртвом децом? — упита га начелник.</p> <p>— Бог нека их прости 
инута дигла из гроба да бди над очајном децом својом, уздиже се изнад Призрена Душанов Град и с 
пајтони (фијакери) пуни ствари и жена с децом да слазе на жељезничку станицу и ако никакав воз  
овим размишљањима после боног сусрета с децом што га је било необично потресло?{S} Ађутант је д 
мо и здружимо.{S} Излазе из кола жене с децом, која су до сад, увијена у ћебад преко <pb n="683 
ин поручник!{S} Оставио сам саме жене с децом, па да видим како су прошли.{S} Нећу седети, само 
 ће он.{S} Знаш како је, заговорио се с децом па и не осећа како време промиче.</p> <p>У том се 
ардовања и ништа више.{S} Склонићу се с децом у подрум, као и прошле године, па ето ти!{S} Воле 
она не зна без њега на коју ће страну с децом; друга казује како је стару мајку оставила у једн 
ти — вели очајно инжињер — али шта ћу с децом, четворо их је.{S} Шта ћу с њима?</p> <p>И збиља, 
ти; четврти су кренули а немоћне своје, децу или родитеље, оставили успут у непозната места, ко 
е па шта ми Бог да!{S} Ако мене закољу, децу ће ми ваљда поштедети.{S} Наћи ће се можда међ њим 
о?{S} Питајте ме пре зашто да живим?{S} Децу сам изгубила, кућу разорила...{S} Па ипак, ишла са 
 немају начина ни себе да умире а треба децу своју да утеше и охрабре.{S} Све то спустило ствар 
но платно пада, засипа улицу, претрпава децу и људе и настаје врисак и цика.{S} Кров се већ нах 
 трепета хиљадама мајака које стрепе за децу своју и хиљадама деце која вриште од страха на кри 
.., где ћемо их?</p> <p>— А покривач за децу?</p> <p>— Понеси... немој...</p> <p>— Па шта да по 
време, била нека аждаја која је ждерала децу.{S} Падне тако пред село па писне а мајке свако ју 
кравица коју вуче мајка да би исхранила децу и овца коју је грешни домаћин потерао да се негде  
кравица коју вуче мајка да би исхранила децу, па овца коју је грешни домаћин потерао да се негд 
, да држава то чини зато да би склонила децу од непријатеља те сачувала мајкама хранитеље а себ 
ајка дечја свако вече пред легање учила децу крстити се и казивати „Оче наш!“ и пред којом је о 
 /> <p>— Па нек се и преплаши; има жена децу а сама је, нема ко да јој помогне кад загусти.</p> 
о у пећину те, кад је пало вече, нас је децу обузео велики страх.{S} Нешто што се цео дан само  
засузите над оним који клоне; приберите децу расуту по туђим планинама, задахните их новом веро 
е и отворио сам врата:</p> <p>— Пустите децу к мени! — рекао је и позвао малишане.</p> <pb n="2 
м часу рече богочовекове речи: „Пустите децу к мени“</p> <p>Узео их је на колено, помиловао их  
глед некад мајци није измакао — удала и децу изродила; дорасле су друге девојке, што су тад дец 
јом женом па јој добро, а заволела је и децу.{S} Имам једну девојчицу, виш волишна је, на мене, 
ћа разјури разбојнике и ослободи жене и децу крваве погибије.{S} После читавога сата борбе, воз 
p>— Нека их, нећу да узнемиравам жене и децу.{S} Женама и деци треба крова, ми војници можемо и 
64" /> своје село и кућу, мајку, жену и децу, па се све боји да не застанемо, да не дође Аустри 
да себе спасавам кад сам оставио жену и децу и без новаца и без хране?{S} Куда ћу да ми је да з 
!</p> <p>Он не проговори ни реч, ижљуби децу, пољуби још једном жену, која се није ни будила да 
е, хоће ли бар старац дотрајати да види децу, која су се јуче растала од мајке и њему гроб пове 
ето во липсава.{S} Још је топао, положи децу по њему, загрејаће се!</p> <p>Жена га погледа чист 
х само.</p> <p>Жена га послуша и положи децу по волу а во, који је већ био склопио очи предајућ 
 јединца, има родитеља који су погубили децу далеко од села, далеко од родитељске куће.{S} Кад  
тренутак био већ и он још једном загрли децу.{S} Најстарије врисну очајно у име целе незаштићен 
ного далеко...</p> <p>— Ајде, облачи ти децу, а ја да покупим мало ове прње! — прекида мајка ра 
екла само потребом да поњавицом заштити децу од кише, ова мајка им је у ствари, несвесно, спасл 
} Тако, ту!...{S} Е, ајде сад, прекрсти децу!</p> <p>Товаре се, полазе, он закључава врата па п 
коју најзад прекиде домаћица позивајући децу к себи.{S} Краљ их није више задржавао, деца су се 
ла је на целу Србију аждаја и ждере нам децу, ждере много... потаманиће нам пород!{S} Зло, голе 
 јер сам све са себе свукао да покријем децу, али бадава, не помаже, кад морам да спавам под ве 
>XXII</head> <head>„Бацајте сами у огањ децу!“</head> <p>Да ли што сам је ја кроз сузе гледала  
жда међ њима неко који је и сам оставио децу код куће, а ако се не нађе...</p> <p>Ту прекиде, н 
 у сред кланца...{S} Зашто бих ја водио децу у сигурну пропаст, зашто?{S} Идем натраг, предаћу  
овде мало места па да заједно погледамо децу.</p> <p>— Па не знам, овде сам прво нашла места.{S 
морати носити ствари на леђима а водимо децу!...</p> <p>— Ја не знам, ја не умем да одвојим.</p 
тиже Лазар те избуди само старије а нас децу и младину оставише да спавамо.{S} Сабрале се жене  
ећицама које су мајке припалиле док нас децу нахране и опреме на спавање.{S} Далеко тамо доглед 
е смо муке подносили некада.</p> <p>Нас децу, која смо слушала ову причу, подиђе нека језа.{S}  
она предосећа злу судбину која чека ову децу, онако као што је само мајка кадра предосетити.</p 
довољна храна, умор и глад испио је ову децу, угасио им је онај благи детињи поглед, избрисао и 
тила је топлим материнским погледом ову децу, ову будућу Србију и из тога погледа могао си проч 
 и онда — мртве људе, мртве жене, мртву децу.{S} Окретала сам главу да не гледам и журила сам а 
ој овим мислима, посматрајући ону мртву децу, почеше да ми врцају сузе на очи као бујица и ја ј 
 били растанци родитеља, који остављају децу не знајући на што, а сами полазе не знајући куда ћ 
ке пролиле, кад су остављале овде своју децу па ето, земља сузу упила а туга остала.{S} Тај тер 
ела, већ она, која мора преживети своју децу.{S} Ви морате живети, јер бол који је у вама мора  
бирају у корпе и кецеље да снабду своју децу играчкама.</p> <p>Опет неко лупа.{S} То ће тако ва 
 што немам снаге да пробудим ту поспалу децу; да проговорим са њима, да им кажем топлу материнс 
ујем шта она мисли, јер и она има ситну децу.{S} Она је била безбрижна.</p> <p>— Може да буде м 
да су та деца на смрт осуђена, да ће ту децу маћијски бацити у планине албанске где ће умирати  
то, нит затвори кућу, него тако... узех децу па ајде! — одговара жена са митровичког воза.</p>  
у Солун.</p> <p>— Немаш чим да покријеш децу? — пита жена са солунског воза.</p> <p>— Немам.{S} 
диш уздигнуте песнице које прете, видиш децу изнету изнад глава да их не би гомила погушила и в 
S} Има већ четири сата како пешачимо од Дечана, мора да смо близо!</p> <pb n="682" /> <p>— Ал т 
енице под Чемерном а другога из Високих Дечана.</p> <p>Живе су покопали а њих мртве кренули!... 
ика и ивица.</p> <p>Многи су свратили у Дечане да заноће а остаци се ових што су наставили пут, 
 стране друма, где леже повучени Високи Дечани, чији се метални кров једва назире кроз оголела  
азили српски витезови и одлазили светим Дечанима на поклонење или се збирали под Призреном на ј 
 уснама!</p> <p>Од вечерња, које нам је дечанско звоно објавило па до ноћи, тако је брзо минуло 
 и Петрич град, где се дешава трагедија Дечанскова а ено је у долини испред Неродимља <pb n="30 
светаца Стевана Првовенчанога и Стевана Дечанскога.</p> <p>Једнога дана, када је глас топова из 
о мангала да се пробдије ноћ, док су се дечаци из ратарске школе, чим су се мало загрејали, про 
бојећи се да ће се иначе ови непоуздани дечаци листом предавати, кад се погледају очи у очи са  
ата, који је правио преклане о слави, и дечија колица у углу иза фуруне, у којима су му сва дец 
 она стара кутија на орману, у којој су дечије играчке и оне старе књиге, које је он дугих зимс 
на мало и на њој се познаје траг ситних дечијих зубића.{S} Носила је ваљда мајка у недрима да д 
еца, побијени коњи и поломљена кола.{S} Дечица вуку рањенога оца с друма, да га не прегази свет 
у, у сред планине, негде иза Лебана.{S} Дечица — повела их је двоје и стару мајку — прибрала су 
роду бити.</p> <p>И како мирно леже ова дечица, ни једно не плаче за мајком која га је оставила 
поглед.{S} Њему изађоше пред очи његова дечица, која се налазе као избеглице недалеко одавде, у 
друге.{S} По тим даскама положена мртва дечица.{S} Деветоро леже једно крај другога које обувен 
оже мој, како су се све звала ова друга дечица?{S} Она тамо чупава можда Дара, Дарче, Дарица; о 
, неће бити само.{S} Бог се постарао да дечица буду у друштву!</p> <p>Спустила сам га и — сад ј 
 Да остану у селу старци, бабе и нејака дечица те да куће не остану пусте а младе жене, девојке 
ану пусте а младе жене, девојке и мушка дечица мало одраслија, да крену у збег.{S} Рекоше још д 
оника, где се крај топле ватре прибрала дечица око колена мајчина а она их теши и прича им прич 
од теретом који носи.</p> <p>— Промрзла дечица? — пита је рањеник који се тетура друмом ослањај 
, да је Краљ увек срећан.{S} Разочарана дечица запиташе га:</p> <p>— А куда ћеш ти?</p> <p>— Ја 
аве на песак којим је посут под, а мања дечица око ње, држећи је за сукњу и будећи <pb n="468"  
, неспавање и рана зора у планини па се дечица најежила и прибрала уз мајке.</p> <p>Свако је се 
разбуктале ватре у камину, ваљала су се дечица по широкоме и дебеломе ћилиму простртоме по поду 
 га ту, крај овога.{S} Видиш како су се дечица скупила па ће лепо да се ухвате за руке да играј 
{S} Забрађене жене натоварене бошчама и дечица за њима, која се већ уморила <pb n="454" /> носе 
у душу једнога несретнога Краља.{S} Али дечица домаћинова, која то још нису умела осећати, чувш 
 и кроз њихово село провалила и коју су дечица својим очима гледала.{S} Он је тамо, међ њима: о 
ечи:</p> <p>— Грејте се, грејте, српска дечице!{S} Учинио сам своје; извлачио сам топове српске 
ед нама иде жена и носи на рукама двоје дечице увијене у крпе.{S} Оно старије би и могло ходити 
ка Пајевића, добра домаћина и оца двоје дечице која са сестром му била међ нама, те ударише у в 
да их у загрљају своје домаћице и своје дечице, пролије а ево их сад пролива овде пред признање 
е посула киша и зној.{S} У колима троје дечице, само им главице вире из влажних ћебади и мајка  
ањеник, којега је забринула судбина оне дечице, сети се нечега кад спази овога самртника.</p> < 
на мене остави дубок утисак судбина оне дечице од које се отац немилосрдно откида и која сад, б 
атеријом иду једне таљиге пуне ствари и дечице.{S} Љупке дечје главице вире увијене у мараме, ш 
 није одвојило од наручја материног.{S} Дечици зацрвенели образи од студи као зреле јабуке, руч 
љен и могао помоћи својој жени и својој дечици.{S} Слободан може пре.</p> <p>Последњи је тренут 
пролазник.{S} У дну улице тамо, жена са дечицом, обазирући се на све стране, преноси свој имета 
абављам као што сам се некада са својом дечицом забављала.{S} И драги су ми, осећам да су моји; 
ју.</p> <p>Тамо је он, тамо, међ својом дечицом, тамо он проводи своју последњу ноћ.</p> <pb n= 
мислио је и забринуо се где ће са малом дечицом.{S} И док је он сузних очију посматрао своју ку 
 ти твоје!{S} Метни га у ред са осталом дечицом, са његовим друговима и другарицама.{S} Није са 
 колима у шанац.{S} У колима је мајка с дечицом и отац, који је водио коња, притегао је снажно  
тражила себи одмора, вечитога одмора, а дечицу пустила саму у планине, у патње, у глад.</p> <p> 
 планини, под ведрим небом.{S} И кад је дечицу хтео да прихвати сан који би им разгонио страх и 
и већ целу ноћ нису очи свели, избудили дечицу те се сад журно спремају; спремају се да напусте 
ту.{S} За таљиге везана коза која храни дечицу успут и коју је толико обујмило блато да једва о 
аметне и пуне израза очи и погледа боно дечицу.{S} Изгледало ми је у томе часу као да у његовим 
а што су нас били допратили.</p> <p>Нас дечицу мајке метнуле да проспавамо мало, јер смо сви би 
 а, веруј и јесте!{S} Ето, погледај ову дечицу!{S} Зар не изгледа као да је аждаја гладна и хал 
них мајака, које су оставиле овде своју дечицу, опростиле се са њима и сад већ измичу ваљда дру 
у се угасило око а жена дигла загрејану дечицу са њега, забодоше гладни војници и заробљеници н 
кућу на леђима и мајка која води уморну дечицу за руке; заробљеник промрзо, поцепан, изгладнео, 
сна, сви старији и сама домаћица, мајка дечја, немо су је пратили и кријући једно од другога по 
 — хукну један родитељ очајно.{S} Мајка дечја затресе се целим телом и зацвокота зубима па грче 
лежало од запалења, пред којом је мајка дечја свако вече пред легање учила децу крстити се и ка 
от; погледа у икону пред којом је мајка дечја још синоћ упалила жижак, те му се заврти суза у о 
плетених столица за седам динара, једна дечја колица за четири динара.</p> <p>— Ја не продајем, 
под кревет, <pb n="101" /> у одговор на дечје изјаве љубави поче тужно да арлуче.</p> <p>— Да,  
ну.{S} Измеђ свих тих ствари вире главе дечје, покриле се сукњама преко главе жене, по где ко р 
е таљиге пуне ствари и дечице.{S} Љупке дечје главице вире увијене у мараме, шалове и ћебад а м 
сто, као мали дављеници.{S} Отац овлажи дечје косице потоком суза а затим приђе жени, која се ј 
аља!</p> <p>До старца су допрле те речи дечје и он се тргао из својих болова, дигао се и отвори 
ко обрадовала.{S} Фиделица је била друг дечји и пријатељ куће; навикли су се били на њу сви тол 
арњевима.{S} Из њих су се чули женски и дечји гласови.{S} Са леве стране друма, иза кола, ишао  
њивали тичиће, чу као из гроба пригушен дечји глас: „Тата, тата!“</p> <p>Глас детињи и срце очи 
и водили бригу.{S} Ујутру је ускакала у дечји креветац и играла са њима, затим је пратила мајку 
 и спази на подрумском прозорчету љупку дечју главицу и светле очице пуне радости и поуздања, ш 
> <p>Сузе у очима старчевим помутиле су дечју радост да виде изближе Краља.{S} Сретно детињство 
аредничким звездицама на раменима и два дечка у сурој народној ношњи, са уским чакширама и плав 
а колену лежи глава седамнаестогодишњег дечка чије је опружено тело под оном поњавицом.{S} Мајк 
>— Можеш ли, сине? — припитао би каквог дечка који је пролазио крај њега, спуштајући му руку на 
> <p>— Намерио сам се на једнога младог дечка, који се добро бранио.{S} Покушавали смо два три  
 авлију, сав задуван и зајапурена лица, дечко, гимназиста, чија мајка од јутрос већ, још од ран 
е зоре, крши руке бринући се где је.{S} Дечко је још синоћ казао мајци да он неће да бега, он х 
мео, трећи му показа дуван и понуди.{S} Дечко ману главом одбијајући и погледа бојажљиво по пре 
руку на раме.</p> <p>— Могу! — одговара дечко и не слутећи да је то Краљева рука на његовом рам 
p> <pb n="618" /> <p>— Хоћу! — одговара дечко.</p> <p>— Ако, упамти, треба да упамтиш па да при 
 посла дете у смрт.</p> <p>Затим нам је дечко причао и многе друге појединости.</p> <p>— Много  
не, кад зајапурена лица и задуван улете дечко у авлију, матери свану сунце и заборави на бригу  
и нисмо знали шта се на другим странама дешава.{S} Веровали смо и уверавали су нас, да се истов 
 да ли је ово епска легенда, што се сад дешава или је злочин, тежак и крвав злочин?</p> <p>У Кр 
ледају, блену, не знајући ни шта се све дешава у доњем делу вароши али, гоњени животињским инст 
то што вас уверава да се то одиста и не дешава? — покушах ја да га умирим.</p> <p>— Шта ме увер 
ели више, хтели смо да знамо све шта се дешава тамо.</p> <p>— Бију се, бију се по улицама — гов 
утка готово важније било сазнати шта се дешава у Нишу но на фронтовима.{S} Ниш јасније но ми ви 
 па само промаљам главу и гледам шта се дешава.{S} Борба се већ води у Душановој улици, па и од 
 ено га Неродимље и Петрич град, где се дешава трагедија Дечанскова а ено је у долини испред Не 
д подједнако интересовали и оним што се дешава у Солуну, па почесмо поред нишкога, дочекивати и 
и је садањи, није од пре шесет година и дешава се у једном народу који је показао више но ма ко 
оја је владала, не осети да се ту нешто дешава.{S} И у околини ђенералове куће почеше становниц 
а.{S} Он је знао шта се у овом тренутку дешава под њим и немирно је, нервозно, крупним корацима 
добре судбине ових догађаја који се сад дешавају; или је осетио да је то оно поколење, које ће  
угари напредују ка Страцину; у Врањи се дешавају неки догађаји о којима су вести врло нејасне и 
о крвавим догађајима који су се те ноћи дешавали.</p> <p>Најзад, истовари се батерија и народ ј 
и се негде на путу између Ниша и Скопља дешавало нешто врло важно, тек до везе се није могло до 
безбрижан сан, на десној страни Вардара дешавало се нешто, што је требало да остане тајна, скри 
ишта знала за време моје болести шта се дешавало напољу, те зато ми је све то било чудно.{S} Па 
 је лежао у блату нежни идеалиста Арман Дивал, лежао је у блату поносни ритер Дон Енрик од Пала 
е већ затворена и спакована.</p> <p>— А дивизија?</p> <p>— И они кују сандуке.</p> <p>— А је ли 
анас био крај — ал он ме окупио, те ова дивизија иде одовуд, те лево крило иде одонуд, те на Ов 
ди да је из поузданога извора, моравска дивизија са тимочког фронта хитно ће кренути и од Врање 
 <p>Већ је ноћ у велико пала а Моравска Дивизија није још стигла.{S} Коначари су још јутрос при 
нским путем.{S} То толико може Моравска Дивизија али да уопште помогне, да спасе ситуацију, доц 
 стигне таква помоћ као што је Моравска Дивизија... можда ипак неће бити доцкан? — покушавам ја 
м окренутим истоку, на коме би Моравска Дивизија чинила лево, Французи десно крило а трупе нови 
жава.{S} Ето то може отклонити Моравска Дивизија.</p> <p>— А ја сам мислио...</p> <p>— Да, види 
и... видите, могло би бити ако моравска дивизија... поче наредник да објашњава, пошто се угурао 
у за сад балканска, рилска и маћедонска дивизија, али како ће им бити одрешене руке према Грчко 
ошћу задржавају брегалничка и вардарска дивизија, али Бугари, ослобођени на другим странама, ша 
сеља још две енглеске и једна француска дивизија а одмах затим још три дивизије француске.{S} П 
знемиравало ме то што синоћ није стигла дивизија.{S} Почео сам да сумњам да и то није једно од  
 одступању и саопшти одмах командантима дивизија да припреме трупе за офанзиву и предузму припр 
горе?</p> <p>— И горе то исто.{S} Једна дивизија код Зајечара и друга код Књажевца, на Нишави д 
омоћ.</p> <p>— Како да не, читава једна дивизија и то добра дивизија! — тврдим ја.</p> <p>— Па  
да не, читава једна дивизија и то добра дивизија! — тврдим ја.</p> <p>— Па јесте, али... — учин 
> <p>— Зашто да не?{S} Ми сад имамо пет дивизија више но што смо их имали тринаесте а и Грци, м 
длог да се организује грађанска гарда и дивизијар обећа две стотине пушака и потребан број муни 
жасне нас.</p> <p>На збору је био и сам дивизијар, који је допунио говор инспекторов изјавом, д 
елника или други какав, који је био код дивизијара и брижне ће их гомилице одмах опколити.{S} В 
ати варош! — рече неко и управи те речи дивизијару.</p> <p>— Даћу вам! — одговори овај и сав да 
стали слушају.{S} Тако исто и доле, код дивизије, где избија гвоздени мост, тако и горе, код оп 
 очекивао мој одговор — имамо две слабе дивизије са батаљонима од по 600 пушака, обе на Осогову 
ара и друга код Књажевца, на Нишави две дивизије и горе на Неготину један одред.{S} Ето, то је  
ије, па онда нека пољска кујна дунавске дивизије и тако редом а без реда.{S} На тим колима има  
репљавао и извештај Команданта Дунавске Дивизије, који војводу извештава да избеглице које дола 
изије, па троја мунициона кола моравске дивизије, па двоја кола из коморе дринске дивизије, па  
 стигао је извештај команданта Моравске Дивизије II. позива, да још у току данашњега дана мора  
ем обливеном коњу.{S} Он је из моравске дивизије која одступа са Косова Дреницом и задржала се  
које сам ја везивао за долазак Моравске Дивизије.</p> <p>Ућутасмо за тим.{S} Он натеже чутурицу 
="160" /> <p>С тога је долазак Моравске Дивизије, пред којом су ишли гласови о њеним славним бо 
да свратим, да сачекам долазак Моравске Дивизије али, где би кад се не може ни проћи до прескач 
и и поткрепи једанаести пук, шумадијске дивизије трећега позива, који је био на Железнику те по 
ковицу и извештај Команданта Шумадијске Дивизије I. позива, којим јавља да је непријатељ напао  
една пољска позицијска батерија Дринске Дивизије која стиже отуд са Дрине, са Суве Горе.{S} Кад 
} Овде командир пољске батерије Дринске Дивизије.{S} Капетан...{S} Ало, јест!{S} Молим саопштит 
визије, па двоја кола из коморе дринске дивизије, па онда нека пољска кујна дунавске дивизије и 
м пољском позицијском батеријом Дринске Дивизије, налазим на Слатини, више Чачка; да се у мојој 
гли.{S} Једна санитетска кола вардарске дивизије, па троја мунициона кола моравске дивизије, па 
/p> <p>— Склањај с пута, колона тимочке дивизије! — грми понова глас и настаје кркљанац.{S} Пеш 
им коњем.{S} То је цела „колона тимочке дивизије“ која ко бајаги жури негде.</p> <p>Сви почињу  
ном друма пролази трком „колона тимочке дивизије“.{S} Њу представља један официр који води свој 
, коме је због проласка „колоне тимочке дивизије“ самар с магарета пао у блато па сад збира рас 
<p>Пролазак такве једне „колоне тимочке дивизије“ или разних других „дивизијских и пуковских ко 
а могла је бранити Качаник против једне дивизије! — додаје учитељ, комесар неке пољске болнице  
иру оздо, с друма.</p> <p>— Из које сте дивизије море? — виче неко из свег грла.</p> <p>— Где ј 
говори о томе шта је казао „наредник из дивизије“ и „жандар из начелства“ и обележавају се ства 
ца пред заједничком зградом начелства и дивизије.{S} Ту најпре може канути каква вест или бар п 
и официри команде трупа нових области и дивизије, они што треба да држе центар у будућој велико 
ранцуска дивизија а одмах затим још три дивизије француске.{S} Па онда, тешка француска артиљер 
има, крај којих сам и ја стао, пролазак дивизије.</p> <p>— Па јест — одговорих тек колико да од 
{S} Бугари су већ мобилисани, њихове су дивизије век на граници.</p> <p>— И онда, шта можемо, и 
оју смо дотле сви приписивали Моравској Дивизији, осетио сам у томе тренутку потребу да не разо 
н Јанковић бавио у начелству а доктор у дивизији глас о проласку Врховне Команде прелетао је ду 
ајмању руку требало би да је каса какве дивизијске области или интендантуре, али није то, већ ј 
не тимочке дивизије“ или разних других „дивизијских и пуковских колона“ које су вукле жене и ку 
ве до изнад Приштине, не би ли дочекали дивизију која ће спасити Косово, која ће нам обезбедити 
лесни господин.</p> <p>— Отићи ћу баш у дивизију да се распитам! — вели доктор — Ја некако још  
 где могао свратити и сачекати Моравску Дивизију.{S} Желео сам је видети својим очима да би сам 
им мало.{S} Хтео би да сачекам Моравску Дивизију.{S} Треба већ да стигне.</p> <p>— Да чуо сам,  
p>— А ми смо све полагали у ту Моравску Дивизију.{S} Ако она стигне... овамо се наши добро боре 
им јавља да је непријатељ напао Тимочку Дивизију II. позива и да се XIII. пук повлачи у нереду. 
пук пешадије а послаћу ако треба и целу дивизију.{S} Само, непријатељ ни стопе даље, разумеш ли 
 ми излазили чак на друм да дочекамо ту дивизију, с тога смо се прибирали на пољаници, пред Бај 
пај бре, да те сад не вежем.{S} Овде је дивизиски штаб, пуковник Здравковић!</p> <p>Онај с поља 
тренутка расположења Краљева, али су се дивили старчевој јачини и свежини духа, која као да се  
огу откупити своју слободу.{S} Ја им се дивим и то ми даје снаге да поднесем ове тегобе!</p> <p 
ед вагонима настала је већ била очајна, дивља и одвратна слика.{S} Док су бедне, прокисле и про 
вити се нигде ништа није могло сем мало дивља воћа којим смо квасили суве усне.{S} И тога је бр 
, из које је бегунцима распродао јабуке дивљакуше.{S} Запитах га и он ми рече да је у гробу жен 
 страха, верујући да се сад налази мећу дивљацима и да је можда то баш та ватра на којој ће га  
, и арлук гомиле пење се у томе часу до дивљачке дреке.{S} То зец залутао кроз њиве па наишао н 
е сва, врата стењу, попуштају, пуцају и дивљачки арлук поздравља близину плена.{S} Још један на 
 ваља се усијаних очију из којих пламти дивљачки нагон.{S} Она јури незнано куда, њој се придру 
који је сишао са планине и посматра нас дивљачким погледом и не здравећи нас.{S} По зраку изнад 
ца, затим Мало Црнуће, Врановац, Липар, Дивљачко Брдо и Врбовац, а то значи, да су били већ пре 
е кад буди и у коме се распаљује пламен дивљаштва кад у туђој руци спази комад хлеба.</p> <p>Ср 
х у све сиромашније; из питомијих у све дивље крајеве.{S} Што смо даље одмицали од непријатеља  
 у поноре и амбисе; клаће нас и убијати дивљи Арнаути, сејаће над главама нашим смрт из <pb n=" 
е тамо одкуд долази мирис крви, као оно дивљи гаврани што се прибирају и удружују још док рањен 
.{S} Погледаше се крвнички, одмерише се дивљим погледом двоножац и четвороножац.{S} Он уложи по 
на сред пустога друма, овде у чељустима дивљих Арнаута буде заробљен, преклан, пушкаран или обе 
, те са Патријархом крену у збег испред дивљих Арбанаса, који сиђоше са оних планина иза Дрима  
дели воде и ограђује питому Метохију од дивљих планинских предела који се за њом све до морских 
 узе да их баца и гази, разносећи их уз дивљу дреку и церекање.{S} Кад су из разбијених сандука 
е</l> <l>Око Југа синци Југовићи</l> <l>Дивна браћа и дивни јунаци,</l> <l>Појахали коње од мег 
уга синци Југовићи</l> <l>Дивна браћа и дивни јунаци,</l> <l>Појахали коње од мегдана,</l> <l>Н 
ватре и закрчили сва места: „Ајде, бре, диг’те се кој, нек се огреје ово дете!“ Кад је село мећ 
и дечје и он се тргао из својих болова, дигао се и отворио сам врата:</p> <p>— Пустите децу к м 
је на северу запливао већ у дубоку крв, дигао би главу и охоло пошао у нову смрт.{S} Ти телегра 
леграфиста сјахао с коња, протеглио се, дигао панталоне које су му спале и почео објашњавати је 
p>Кад ме је већ загушила и брига и дим, дигао сам се и кренуо кући.</p> <p>Напоље још сипи несн 
И најуморнији и најсломљенији судбином, дигао је бар главу.{S} Било их је чак који су напустили 
ни официр и затресе му се рука, коју је дигао да салутира.</p> <p>Ма да их је, приликом овога р 
, изазивајући утисак човека који је тек дигао главу са високих дипломатских послова и брига.{S} 
/> <p>И одиста, у томе тренутку кад сам дигао главу, изгледало ми је да сам у погледу гладних к 
 јер ми је говорио искрено, из душе.{S} Дигла сам се да пођем.</p> <p>— Где је гробље?</p> <p>— 
олим Богу и клекнула сам крај кревета а дигла главу тамо где виси кандило и икона.{S} Почела са 
смрти још, тек му се угасило око а жена дигла загрејану дечицу са њега, забодоше гладни војници 
ао васкрсла прошлост, која се забринута дигла из гроба да бди над очајном децом својом, уздиже  
а?</p> <p>— Сад шест недеља како сам се дигла.</p> <p>— Требало је још да се чувате.{S} Не може 
м се, као најурена неваљалица, нисам ни дигла очи да га још један пут погледам, нисам ни дигла  
 да га још један пут погледам, нисам ни дигла главу да погледам остале по соби, већ сам кроз ду 
ане.{S} Сад се опет пробудила и помамно дигла главу; затресло јој се тело набрекло страшћу и од 
 показивао врата.</p> <pb n="428" /> <p>Дигла сам се, као најурена неваљалица, нисам ни дигла о 
и само како ти је, како је теби?</p> <p>Дигла сам главу да сазнам његов одговор, погледала сам  
ри, наши и француски, већ не могу више, дигли руке, јер су почели и они да гину.{S} Не могу од  
линима и, с краљевском круном на глави, дигли су се лагано и трудно из сребрних својих тамница. 
 даље.{S} Многи и падају, не могу даље; дигли се из болнице неоздравели, необучени и необувени, 
S} У таком случају, цело шталско насеље дигне грају:</p> <p>— Затварај, затварај бре, што се ше 
 позвах да се крећемо, она покуша да се дигне и радо прихвати руку, коју јој пружих да јој помо 
 разнобојна дуга обележи небом те свако дигне главу верујући у знак божји, који обећава светлос 
ој ударац.{S} Најзад ја окренем кундак, дигнем га у вис и ударим га свом снагом у раме, те му и 
о је, зебао је, гладовао је и стајао је дигнуте главе у сред борбе, када су око њега праскали ш 
 и не иде се сломљено као мало час, већ дигнуте главе.{S} Људи се поздрављају међу собом, рукуј 
/p> <p>Официр је све то говорио јетко и дигнутим гласом гужвајући ону наредбу у снажној шаци.</ 
а једним волом; јада се домаћин који се диго јутрос и видео разграђену авлију а нигде ни једног 
рожима тело а језа га стреса, те сам се диго лагано из гомиле уморних спавача око ватре, и поша 
им главама чу зврјање у ваздуху.{S} Сви дигосмо главе и видесмо аероплан.</p> <p>— Наш! — узвик 
а, биће да то вечерње гласи.</p> <p>Сви дигосмо главе, сви се у томе часу сетисмо Бога и свима  
амо усамљену једну познату ми слику.{S} Дигох се од ватре да видим је ли то одиста она, чија се 
е задржим али је он грубо трже.{S} Тада дигох главу и погледах га право у око.{S} Поглед му је  
наредба, па мора да се сноси!</p> <p>Ја дигох главу и погледах га.</p> <p>— Ајде — настави он — 
е ма колико толико одморе.</p> <p>Ја се дигох лагано, не узнемирујући никога и пођох на горњи с 
 ћускију, ашов и длето.{S} Пуковници се дигоше са стола и пођоше за секретаром и момцима у једн 
на маса.{S} Они који су седели на земљи дигоше се, они који су били у задњим редовима навреше д 
е цела соба рањеника узнемири: поједини дигоше главу испод ћебета, други прогунђаше нешто а мен 
се борба на један мах освежи.{S} Пешаци дигоше главе и нарастоше им срца, те викну неко међ њим 
>— Видите ли шта се учини од покојника, диже се из мртвих?</p> <p>Он слеже задовољно раменима п 
Енглескиња, пошто се довољно загрејала, диже се и оде под своја кола.{S} То је био једини <pb n 
а, <pb n="659" /> извуче се испод кола, диже се и приђе нашој ватри да се загреје.{S} Негде у д 
Чичица направи шакама шкољке на устима, диже главу за аеропланима, напреже се и поче им довикив 
 му брада до колена, стоји крај вагона, диже оне златне крстове и пита сваког редом и даје свак 
но за другим.{S} Затреска тамо граната, диже се земља у вис и — непријатељска батерија ућута, н 
иним обалама, једна се плоча сама диже, диже се тешко и са напором, једва узносећи тежину шест  
еднога самртника,; дршћући, он се диже, диже се на предње ноге.{S} Његове угашене очи још једно 
 која је спавала на кревету за дежурне, диже се и поче ударати у апарат тражећи Чачак, али се о 
оде, која је поплавила угибе и удолице, диже се гомила ствари <pb n="104" /> и покућства, санду 
и нису завршили чак ни кад је пао мрак, диже их понован и хитан позив војводе Мишића да се, пре 
а обриса влажне очи, она дубоко уздану, диже главу и сама настави:</p> <p>— Нисам знала на коју 
ћи тежину шест векова који леже на њој; диже се тајанственом неком моћи, као у ноћи у очи Васкр 
 наук који ће затим светом овладати.{S} Диже се, и из мрачне дубине која се под њом појави, поч 
осле дужега времена, секретар се понова диже с места.</p> <p>— Хоћемо л’? — упиташе га погледом 
с рамена и обори је на руке, па је онда диже до ока и нанишани овамо, право на нас.{S} Док се м 
истричиним обалама, једна се плоча сама диже, диже се тешко и са напором, једва узносећи тежину 
 прође навала суза, госпа у црнини сама диже главу и прибрана настави:</p> <p>— Нисам вам још с 
госпа која се у средњевековним романима диже ноћу из зидина стародревних и напуштених замака и  
овај старац и када се пре триста година диже народ из Метохије, те са Патријархом крену у збег  
запитах је:</p> <p>— Па сад?</p> <p>Она диже главу и погледа ме изненађено.{S} Она се била упус 
овор не остави код мене рђав утисак, па диже главу и додаде:</p> <p>— Ја не бих желео да ви рђа 
ити дуга и бескрајно бона.{S} Али госпа диже главу и срећући се, у оној полусветлости, колику ј 
а у ватру, снажно као из мехова, па кад диже главу он ће:</p> <p>— Кој све ратује?{S} Кажу мног 
тонуо у маглу и дим што се кроз димњаке диже са ватара око којих, промрзли и уморни, спавају он 
или пустим парком, који се иза те школе диже.</p> <pb n="64" /> <p>Вио је болестан и болест му  
а узнемиравам Госпу у црнини.{S} Она не диже главу.</p> <p>Мало за тим прође мимо нас један арн 
ње стида које га мучи и са којега он не диже главу и избегава да се сретне погледом <pb n="375" 
оноћ.{S} Нико ни речи не збори, нико не диже главе, посађују се око стола немо и не погледајући 
оћемо кад морамо!“ — одговори он, па се диже и уђе у двориште.</p> <p>— Е, већ, како је било до 
је се овде призренски друм пење, где се диже Љумска Кула, обала је камена и одсечна, и Дрим теч 
е подиђе ладна језа и осетих како ми се диже коса на глави. — „Шта хоћете ви, шта хоћете ви, шт 
ансу који салутира и оде.{S} Капетан се диже са постеље и рече потпоручику који је остао у соби 
 или да се понови пуцањ.{S} Арнаутин се диже и оде да обиђе свој пласт сена и сина којега је ос 
рима једнога самртника,; дршћући, он се диже, диже се на предње ноге.{S} Његове угашене очи још 
ктише му очи нарочитим сјајем.{S} Он се диже младићском гипкошћу и узнесе главу па јасним, одлу 
</p> <p>Кад превали поноћ и секретар се диже да обиђе Краљевића, разговор занеме за час.{S} Нас 
боље било да сте остали?</p> <p>Девојче диже главу и погледа ме боним погледом пуним израза, по 
Идем опет да га потражим! — рече жена и диже се, узе у наручје оно друго дете и пође.</p> <p>Ја 
 којом је било покривено, прекрсти се и диже главу.</p> <p>— Ја не знам да л’ то има негде у књ 
— Част и слава им! — рече поднаредник и диже шајкачу с главе. — Гледао сам их како падају, ти ч 
 идите што пре, децо! — одговори Краљ и диже главу.</p> <pb n="277" /> <p>Сви се збунише и поче 
 се гуштер који је спавао под каменом и диже зелену главицу да срче зрак; гране у млада дрвета, 
 да брани своје мишљење војвода Мишић и диже са стола наредбу која је лежала међу хартијама и у 
— Па да пређем!</p> <pb n="116" /> <p>И диже се жена са митровичког воза па, не слазећи са ваго 
ља од јутра до мрака.{S} Једва се човек диже на ноге, ваљда му помогла молитва и покајање.</p>  
ам да су и њега мориле те бриге, па тек диже главу и рече: „Чекаћемо јесен да прођеш кроз комис 
ија Косова Поља, загледа у њу па за тим диже главу.</p> <p>— Одите овамо, одите ближе! — рече,  
носила одлуку да ми се повери јер затим диже главу и поче живо говорити.{S} Њен тихи и мукли гл 
 <p>Његово око сену гневом и мржњом, он диже руку и — показа ми врата.{S} Цикнула сам тако да с 
испијена образа и уморна погледа.{S} Он диже главу и погледа ме, али га моје присуство не узнем 
ар није?{S} Погледајте молим вас — и он диже мој фењерчић те га принесе оној хартији што ју је  
 сам да је позван први да узме реч и он диже главу:</p> <pb n="709" /> <p>— Не говорећи о томе  
труја топла грозница.{S} Он се узбуђено диже са свога места, приђе вратима и нагло их отвори уз 
проби туберкулозно руменило, па одважно диже главу и настави вишим гласом, кроз који је звонило 
нам!</p> <p>Ућутасмо затим, па она опет диже главу и прекиде тишину:</p> <p>— Хоћете ли да чује 
та да у себи савлада тежак бол, па опет диже главу, погледа ме и додаде:</p> <p>— Као што је не 
зе на очи и окрете главу, затим је опет диже и окрете мени:</p> <p>— Имам и ја деце и не знам ш 
заћута.{S} Дуго је ћутао.{S} Затим опет диже главу и настави. — Где ће и да изнесе главу, видиш 
д величином успеха!</p> <p>Капетан опет диже главу те погледа око себе.{S} Непријатељско је зрн 
тења кроз ваздух и тресну а земља, коју диже тешко разорно зрно и дим који се разви из експлози 
тренутку, кад осети да ја грцам, старац диже главу и погледа ме добродушно и очински:</p> <pb n 
оло око Божјега престола.</p> <p>Старац диже руку и рукавом обриса сузу која му засветли на тре 
} То је опет нова брига и нов посао.{S} Дижемо се сви и затискујемо чиме можемо: избачено влажн 
ку која казује где је обала.</p> <p>Сви дижемо главе охрабрени, јер сад бар догледамо нешто, ос 
</p> <pb n="609" /> <p>— И ви, ал се ви дижете, а мене мора да дижу.</p> <p>На коња су га још м 
оња:</p> <p>— Зар није, сестро, рано да дижеш тај срамни барјак?</p> <p>Она постиђено баци барј 
авејава очи, уши, груди.{S} И бадава ти дижеш јаку на шињелу да се заштитиш, киша продире, заси 
ш а ми да трчимо за њом.{S} Дижи главу, дижи, не бије свако зрно.{S} Ајде, ајде, децо, нек осет 
а прави јуриш а ми да трчимо за њом.{S} Дижи главу, дижи, не бије свако зрно.{S} Ајде, ајде, де 
е они што су легли клонули и изнемогли; дижу се са вером они који нису ни у шта више веровали;  
аче клецају колена.{S} Клиза и пада.{S} Дижу га, он полази па опет клиза и пада.</p> <p>— Падам 
— И ви, ал се ви дижете, а мене мора да дижу.</p> <p>На коња су га још мање смели попети, то је 
вишени, тек онда величанствени, када се дижу у душама народним а не само као украси великих све 
оја догорела гламња се пуши.{S} Људи се дижу из гомиле, излазе из разних кућа, капија, дућана,  
уса, кожицу од кромпира и сагињу се, те дижу те отпатке из блата и ждеру.{S} Кад из каквих кола 
 јаркова, са тавана, из подрума па само дижу руке и моле.</p> <p>Опет дану приповедач па одмах  
и поднадулих, неиспаваних очију.</p> <p>Дижу се и они са калдрме.{S} Оно што си ноћас крај ватр 
смо се, кад смо већ били прса у прса и, дижући фењер изнад главе, једва сам успео да их назрем. 
писе и знам, колико ми се на глави коса дизала, знам како сам сањао тешке снове, после такве ле 
ла сам на камен да се одморим и опет се дизала и ишла.{S} Свако се освртао за мном, свако ме је 
Казала сам му све, све, све...{S} Нисам дизала очи, да се не би срела са његовим погледом, већ  
лазници и питали шта ми је али ја нисам дизала главу и нисам одговарала.{S} Кад су ми пресушиле 
зоре па до мркла мрака?</p> <p>Ја нисам дизала главу, наслонила сам образ на хладно лице мога а 
ве остале ослухивале топовске метке или дизале главе да видимо злокобне тице које су прелетале  
усте лагуме.{S} Војници и ако заморени, дизали су главе и погледали на прозоре, одакле су им св 
и у страну ћутали као заливени и чак не дизали главе да чују разговор.{S} Да ли су то били они  
и су успут људи као мушице, падали су и дизали се или су остајали тамо да гробовима својим обел 
 што их проведох на овој питомој обали, дизао сам се о поноћи или још и доцније, у дубокој ноћи 
ти сутра?</p> <p>За време тих разговора дизао би се један по један од стола, отварао лагано вра 
ном, која би ми то причала, страх ми је дизао косу у вис а детиња уобразиља замишљала је оваку  
суза а затим приђе жени, која се још не дизаше и пољуби је у чело, другарски, пријатељски, брат 
 рукунице искрпљеним амовима а нити има дизгине ни оглавника.{S} Ноге му дрхћу, велике дупље на 
 <p>— Гле, па оно је Млађа! — и предаде дизгине свога коња једноме до себе а он узе да се провл 
оји је журио к њему.{S} Капетан притеже дизгине и коњ остаде у месту.{S} Ордонанс му јави да су 
је водио коња, притегао је снажно руком дизгине те уставио га.{S} Приђосмо сви да видимо шта је 
туд са <pb n="131" /> положаја, закачио дизгине за станичну ограду и хитно одјурио вагону у ком 
си упао у кошницу узнемирених пчела.{S} Дим од дувана ниско пао по столовима те као прљав облак 
 прорадили прсти који су се укочили.{S} Дим се повија час лево час десно, те се људи бране шако 
ца, као да су звезде попадале са неба а дим, који се из њих пење, разастире испод наших ногу пр 
осветљава уморна и брижна лица гомиле а дим дувански обавио је као густи облак.</p> <p>Срећом,  
ски божур; зашто тамо одакле се догледа дим на Качаничкоме фронту, где се и даље боре они, који 
 гдекоја душа у њему, пуши се по гдегде дим кроз разлупани кров.{S} Сиротиња уцињска, она сирот 
 село Штимњу.{S} Око села се већ уздиже дим са ватара и видиш како гмиже рој војске и народа <p 
 гвожђе и из недогорелих гламња пење се дим танким млазевима из којих се развијају неке тајанст 
ене гомилице тамних сенки, које се кроз дим једва назиру, добија све тајанственији облик.{S} Од 
/p> <p>Кад ме је већ загушила и брига и дим, дигао сам се и кренуо кући.</p> <p>Напоље још сипи 
.{S} Као да и тице ниско лете, као да и дим са кућа полеже по крововима, као да се већ и наше п 
т <pb n="302" /> мала група светиљака и дим из којега се узносе као минарета три четири јаблана 
 више освајао, магла која се спуштала и дим, који се надносио над жалосним разбојиштем београдс 
е се у доњим оделењима појавила ватра и дим је кроз разбијен прозор почео да куља.{S} Узбуђење  
оћна промаја понова дуну кроз шупљине и дим се залелуја по мрачноме простору, разорише се и рас 
ри, већ је догледао на Дорћолу пламен и дим од запаљених кућа.{S} У Ниш није ни слазио али се в 
а земља, коју диже тешко разорно зрно и дим који се разви из експлозије, зави пуковника и његов 
легао суморно Призрен, утонуо у маглу и дим што се кроз димњаке диже са ватара око којих, промр 
 од жара, које се проткивало кроз модри дим.{S} Ја сам чуо алакање јунака, чуо <pb n="220" /> с 
ватре напоље на чистини, може се узнети дим више шуме те они запазити, и посаветова нас као и п 
 упињао поглед тражећи да види бар онај дим који је пао већ на воде Моравине и на воде Ситничин 
ане банатске и сремске равни и кроз тај дим бљунула је ватра из тешких челичних цеви те као пла 
оћ; само по где где још узноси се танак дим од пањева који догоревају.</p> <pb n="523" /> <p>Не 
 Доле негде са Дорћола уздизао се грдан дим.{S} Доцније, кад <pb n="464" /> је пало вече/ видел 
и прозори, чује се тресак балвана а црн дим куља пластовима и гуши оне које обухвата.{S} Сад је 
же рушевине и жар и по њима полегао црн дим који гуши.</p> <p>У часу када смо улазили у Призрен 
м напредује и тамо, где је до сад куљао дим, јавља се пламен који се дохвата таванице и пробија 
та дворишта ограђена.{S} Село утонуло у дим од ватара и ноћну таму, те се куће и не виде већ са 
су се у овој тамној средини пуној људи, дима и мрака, чудновато плеле и расплетале.{S} Ипак нас 
 сломљен и прати облачак <pb n="440" /> дима из туђе цигарете, иде погледом за њим и кад се ова 
но испуњава простор, а облак дуванскога дима повија се над забринутом гомилом.</p> <p>Кад ме је 
избија с времена на време прамен белога дима, коме сунце одмах опервази ивицу и, док се тај обл 
ај већ увио главу облацима од барутнога дима.{S} А када се та грмљавина почела оглашавати и оту 
много нервозније пушило.</p> <p>Из тога дима издиже се најпре висока и коштуњава фигура инспект 
х храмова, носе на себи кров од густога дима те у тамној ноћи, која као црни декор чини стране  
ност ове вести.{S} Из дубине штале, иза дима, после једног озбиљног кашља, чу се:</p> <p>— Јест 
 се заставе, расточише се оклопи и река дима суну на разбијене прозоре и понесе собом поломљене 
> пуковника али се дотле, из разређеног дима, помоли пуковникова симпатична фигура.</p> <p>— Сп 
тајанствени полумрак, који су облаци од дима из цигарета још више загустили и кроз који смо се  
ији ватромет, узносе се у мрачне облаке дима којима је застрто небо те се отуда враћају као ват 
осећао, ја сам је видео.{S} Кроз облаке дима од дувана пробијали су се оштри врхови бојних копа 
ју деца напуне похватаним мувама.{S} Из дима видиш само како се узноси у песницу стегнута рука, 
<p>— Не пуштај! — виче неко невидљив из дима.</p> <p>— А што бре кад има места — одговори други 
екај, молим те — упаде му у реч онај из дима, кога је овога пута, кад је зинуо, <pb n="352" />  
</p> <p>— Ко је то? — пита онај глас из дима који се стално буни кад наиђу нови гости.</p> <p>— 
 довде, два сата! — говори онај глас из дима.</p> <p>— Па... колико за ноћас, може се... — теши 
м дућанским вратима, кафане пуне људи и дима и само чујеш жагор и зузук као оно из кутије коју  
се у даљини догледају, нигде живота, ни дима из оџака, изгледају мртва као да су напуштена.{S}  
ви цигарету, припали је, повуче два три дима па настави:</p> <p>— Био сам неколико дана у нишко 
тале су под непогодом том; густи облаци дима покрили су простране банатске и сремске равни и кр 
кубетом небеским ваљају се црни клобуци дима па се затим расплињавају, претапају једно у друго  
д жижица а целу групу обавио плав облак дима од цигарета који је и целу собу испунио.{S} Разгов 
ојима се убрзо поче да креће густ облак дима, јер се уопште ових дана у много већој количини и  
о, ево га Дебар!</p> <p>— Ђенерал Ратко Димитријев</p> <p>— Боље самар него седло!</p> <p>— Два 
вници јури из Митровице у Липљан.{S} Из димњака му се расипа звезда репатица а златна роса пада 
ајао у заструг сир из качице, скидао из димњака сува ребра и преламао их да могу у торбу наићи  
ен ветар увлачи у кровове, тресе трошне димњаке, повија оголела дрва и фијуче око високих минар 
изрен, утонуо у маглу и дим што се кроз димњаке диже са ватара око којих, промрзли и уморни, сп 
> <p>Жагор око ватара постаје све тиши; димови који су се у почетку узносили као пластови сена, 
ља, лелујали су се заједно са дуванским димом алај — барјаци и промицали сјајни шлемови искићен 
 надлештва, пуше се оџаци густим, црним димом.{S} То се од јутрос рано у пећима спаљују поверљи 
 /> <p>Штала се испуњавала једновремено димом и мразом који је продирао споља.{S} Унутрашњост о 
. — Ви грађани мислите...</p> <p>Онај у диму опет се зацени па кад га пређе а он упаде у реч.</ 
; женске рукавице на шест дугмета један динар; вунено рубље и мушке чарапе су одмах плануле али 
ву.{S} Извади из мараме и даде ми један динар.{S} Даде ми дете, пољуби га два три пута и заплак 
продаване у први мах по динар, затим по динар и по и најзад по два динара комад.{S} Чоколада, к 
имер јегерке су продаване у први мах по динар, затим по динар и по и најзад по два динара комад 
е најпре по 0.40 динара — затим по 0.20 динара комад; женске рукавице на шест дугмета један дин 
 корзети продавали су се најпре по 0.40 динара — затим по 0.20 динара комад; женске рукавице на 
 шпорет, једна столица за љуљање за два динара; дванаест плетених столица за седам динара, једн 
ар, затим по динар и по и најзад по два динара комад.{S} Чоколада, кафа и шећер имали су сталну 
тра си већ тог истог коња плаћао двеста динара.{S} Цена је коња нарочито много скочила када је  
ам динара, једна дечја колица за четири динара.</p> <p>— Ја не продајем, ја горим моје ствари и 
 би да нисам понео кад морам ево четири динара да платим хлеб.</p> <p>— Ама јесте, тако је! — в 
огромна.{S} Ако као продавац тражиш три динара, купац ти нуди десет али у папиру.{S} Доцније је 
ара; дванаест плетених столица за седам динара, једна дечја колица за четири динара.</p> <p>— Ј 
који је полазећи у свет стегао неколико динара, вадио је мараму из недара, дрешио је чвор и вад 
оље самар него седло!</p> <p>— Два и по динара кило.</p> <p>— Тај је пут искварен!</p> <p>— Умр 
авали али по какву цену.{S} За два и по динара продат је пред мојим очима један француски шпоре 
и етажер који сам платио сто и двадесет динара; јутрос, кад сам пошао од куће, исекао сам за ва 
даван је по сто педесет и сто осамдесет динара.{S} Ако га ниси купио данас, сутра си већ тог ис 
вио подижући јој скупоцен храм, пантеон династије чији оснивалац почиње народну револуцију а тр 
 и Господин Боп — и млади <pb n="48" /> дипломата изређа још неколико нишких дипломатских имена 
сазнањима — још не значи рат! — рећи ће дипломата из административног одељења упитан о бугарско 
о значајнији путник.{S} Био је то млади дипломата из Министарства Спољних Послова, који је, уви 
ш? — гракнусмо сви.</p> <p>— Да — учини дипломата из административног одељења, осећајући сву ве 
у Србије и Споразума — један споразумни дипломата софијски и његов друг нишки, одлучно тврдили  
агу дипломатије.</p> <p>— Један израђен дипломата као што је Кнез Трубецкој — узе он тоном учит 
ри, да је <pb n="70" /> један од нишких дипломата, коме су факта разорила његово „дубоко уверењ 
дипломатске изјаве.</p> <p>Усне младога дипломате тихо заиграше и на њима се изваја благ осмех  
аницу у близини Кадибогаза.{S} Софијске дипломате, које су по свом наименовању заступале интере 
ичне положаје према Књажевцу и софијске дипломате, које су по наименовању заступале интересе сп 
 дипломатија још има реч.{S} Савезничке дипломате из Софије уверавају да Бугарска апсолутно не  
чекивали.{S} Овај акт је изненадио само дипломате споразумних сила и оне у Софији и оне у Нишу, 
асне и вероватно зато баш што су јасне, дипломатија их мање види.</p> <p>— На жалост! — потврди 
о.</p> <p>— Или боље рећи, то значи, да дипломатија споразума још и овог тренутка верује Бугарс 
ата има још нечега...{S} Да, пре оружја дипломатија још има реч.{S} Савезничке дипломате из Соф 
ј добар резултат, што ће открити, да је дипломатија <pb n="62" /> једна излишна и скроз некорис 
но противна.</p> <p>— А то значи, да је дипломатија споразума била противна.</p> <p>— Извесно.< 
ој намери Бугарске.</p> <p>— Ал’ ако се дипломатија превари? —Додаје онај кафански песимиста ко 
цима и држању; из обавештења те и такве дипломатије никао је први октобар и цео балкански слом, 
<p>Ето, на основу обавештења те и такве дипломатије о приликама на Балкану, опредељивале су се  
р.</p> <p>— А ако, по савету споразумне дипломатије откинемо комад меса са свога тела и бацимо  
ена, који је покушао да посумња у снагу дипломатије.</p> <p>— Један израђен дипломата као што ј 
 разуме се, користећи се кратковидношћу дипломатије споразумних сила не ипак, све до последњега 
мбра објављује мобилизацију и објашњава дипломатији тај чин извесним захтевима које поставља ка 
своју мисао гласно:</p> <p>— Ја никад о дипломатији нисам имао високо мишљење, али сам веровао, 
не подајемо заблудама које су искључиво дипломатији дозвољене.</p> <pb n="72" /> <p>Ми се а нис 
 на српску границу а уверава споразумну дипломатију да јој је намера ударити на Турску.{S} Као  
, низ несретних последица кратковидости дипломатске, који се завршио сломом Србије, отпоче да с 
умали један леп утисак једне тако чисто дипломатске изјаве.</p> <p>Усне младога дипломате тихо  
ренули.{S} Тим путем су имали кренути и дипломатски представници страних савезничких сила, који 
века који је тек дигао главу са високих дипломатских послова и брига.{S} Али, он је долазио с м 
/> дипломата изређа још неколико нишких дипломатских имена, уверен да то даје нарочиту драж њег 
" /> отишао у Солун, носећи собом онога дипломату административног оделења, донео нам пријатне  
дна, немилостива и себична дипломација, дипломација насиља, разорила.{S} И тек 1912 године, кад 
 је затим хладна, немилостива и себична дипломација, дипломација насиља, разорила.{S} И тек 191 
легне а он књиге под главу, да му ко не дира а ако хоћеш, може и не јести али неће дићи главу с 
и ми је казивао: „Иди својим путем и не дирај ме у мојој невољи!“, погледа ме па додаде:</p> <p 
нде по неко усамљен, ослоњен на зид, на дирек општинскога фењера, ломи рукама хлеб који држи по 
натукао шајкачу на уши а наслонио се на дирек који носи капију па, борећи се са дремежом који м 
n="176" /> жица који је прихватао један дирек побијен испред зграде.{S} У телеграфској станици  
евине, телеграфише те известе о промени директиве у повлачењу и позову да и они одмах дођу у Ск 
ао је прилике да једном вишем официру и директно одговори на питање о капитулацији и тај његов  
 мало за тим — Питам ја нешто господина директора (по даљем разговору видела сам да је то био м 
Леп са зидова у великим комадима пада а диреци у дуваровима већ се претварају у жар.{S} Почињу  
од шибља блатом олепљене али на чврстим дирецима узноси се здрав кров, црепом покривен, који об 
им стазама, не би ли ма где нашао какав диречић, грану, или проштац из туђег плота или клупу пр 
 усне дахћу.</p> <p>Застали смо крај те дирљиве слике а кад измаче батерија, те се отвори пут и 
дном углу гомилом, која је и сама једва дисала због претрпаности.</p> <p>Најзад, кренуо је воз. 
лушале смо обе тако нетремице, нисам ни дисала, да би само чула да ли се пуцњава приближава, да 
ебе и, кад сам већ једном била на улици дисала сам дубоко, алапљиво сам сркала онај ваздух који 
 чак да не дише и нагох се да чујем.{S} Дисало је а чело му је било још увек врло топло.{S} Зав 
у собу.{S} Где кад би застао, зауставио дисање и пажљиво ослухивао на тим вратима, па кад не би 
азнавала, само је таму испуњавало тешко дисање, ркање и густ, загушљив ваздух.{S} Са таванице ј 
{S} Затим опет мир, те само чујеш тешко дисање успаване гомиле.</p> <pb n="167" /> <p>— А ви ст 
ло нас је толико много да се није могло дисати а уз то нас је и онај задах гушио.{S} Помислила  
цо.{S} Грејте се, грејте, толико ћу још дисати док вас не загрејем!...</p> <p>Али није само пос 
мах дочекали са неповерењем, са чега се дискусија често пута и заоштравала до сукоба, поче да с 
рвих речи видело се да ће двобој у овој дискусији водити војвода Степа и Мишић, <pb n="710" />  
е тај позив и мене тиче, напрегнућу се, дићи се, кренути и кад осетим да сам бедник, да сам одб 
а а ако хоћеш, може и не јести али неће дићи главу с књиге кад има што да научи, па макар ми је 
озебли успут и падају нити се могу више дићи.</p> <p>— Једнога дана, донеше на воловским колима 
о толико претучени да сто година нећемо дићи главе, вели данас:</p> <p>— Знао сам ја, такви смо 
д се буде загрејала она ће се тако исто дићи, не здравећи се, и завући се понова под кола да на 
ли сретнемо по где кад какво преплануло дице са ожиљцима, арбанаса који је сишао са планине и п 
ње, све мање.{S} Почело је сад тешко да дише те ме то још више преплаши.{S} Волела бих да се тр 
Једнога тренутка, учини ми се чак да не дише и нагох се да чујем.{S} Дисало је а чело му је бил 
ћу као преплашене овце у тору, једва се дише од запаре и врућине...</p> <p>Разговор један и ист 
ветле пламеном а брекће и фркће и тешко дише кроз ноздрве, враћајући се увече у своје дворе.</p 
 њу, госпу у црнини, како нагло и тешко дише.</p> <p>Зора је морала бити близу.</p> </div> <pb  
 зору; гушила ме је ноћ, нисам могла да дишем...!</p> <p>Ватра код детета нија попуштала, грозн 
ретрнуло и почесмо наново да верујемо и дишемо пуним дахом, који смо дотле уздржавали.{S} Као п 
/p> <pb n="408" /> <p>Она застаде тешко дишући, осећајући се онако исто уморна као онда кад је  
е крај друма, борећи се с душом и тешко дишући кроз набрекле ноздрве.{S} Преморио га пут; ко зн 
то им искитило трбух те висе гроздићи о длаке; па онда, аутомобил, мали, црн, лакован, са четир 
 глађу, угашена погледа, лица обрасла у длаку, подивљали или рањеници у траљама, поднадула лица 
ућни праг, па гуче.{S} Она му изнела на длан пшенице а голуб јој стао на руку и пробира, па се  
о; сањам белога голуба који ми слази на длан и узлази на раме и сањам девојку у бело одевену, р 
о пророчанствима, гледало се у карте, у дланове, у плећке и разговарало се са асталчетом.{S} Та 
е и ослонио леђима на јастук, притиснуо длановима слепоочњаче и уморно гледао погледом без изра 
уги носећи тешке алате, ћускију, ашов и длето.{S} Пуковници се дигоше са стола и пођоше за секр 
уснама окаменио, хладан, као на мрамору длетом изрезан.{S} До њега страховита слика једнога окр 
 појавио се Марков буздован са морскога дна под Драчем а на Призрену се Душановом залепршала ср 
и неким тихим узбуђењем, као оно кад са дна суда већ почиње да избија кључ.</p> <p>— А Румунија 
 Велимир Рајић тако... — добаци неко са дна кафане.</p> <p>— Који Велимир Рајић?</p> <p>— Онај, 
који почиње врити <pb n="132" /> што са дна где лежи талог избијају први мехурићи на више, док  
e> и онда се он граби и чита од врха до дна.{S} Око 12 на подне, пошто је дотле прошао и нишки  
ку држати“.{S} Па онда испи чашу баш до дна и поћута подуже, па опет ће рећи: „Друкче сам ја ми 
 га, подвикнуо је онима што су се после дневне борбе одмарали крај ватре и закрчили сва места:  
ри нарицању врло често напуштају обичан дневни језик и залазе у појезију.</p> <p>— Ја нисам сам 
ути, записује под 26. септембром у свој дневник, који је сачуван и донет мени: „Доживели смо ис 
м светом одмичући се по неколико часова дневно, онолико колико је деда могао да ходи, онолико к 
ад једва једна или двоја кола пролазила дневно.</p> <p>Свако од деце држи по нешто у руци што ј 
} По неколико хиљада пасоша издавано је дневно.</p> <pb n="553" /> <p>У тој згради, на горњем с 
којега цуре млазеви кише.{S} Под мутном дневном светлошћу која се тек развија, на станици се же 
а и — тоне.{S} Тоне за неколико дана на дно мора читава једна држава и читав један народ.</p> < 
не, <pb n="78" /> за неколико минута на дно мора читава једна мала држава.</p> <p>Овако удаљено 
а.{S} Стаза ова иде изнад провалије, на дну које Дрим помамно јури и урла кршећи се о стене.</p 
преломи и узнесе у једну вишу раван, на дну се ове оцртава, тамо у дубини, силуета града на јед 
лато се стеже под ногама.{S} Далеко, на дну друма, једва се догледају неке ватрице које трну ка 
 да искаже сумњу.{S} Још ми се тамо, на дну душе, у дубоком неком куту, задржао један делић вер 
едара румена корала, који је набрала на дну морскоме.{S} Певала је неку чудну песму, сличну оно 
ћемо кроз призренску раван, којој се на дну уздижу два колоса, Паштрик и Коритник, градећи џино 
раном улице, срешћеш све што се, као на дну левка, сручило са разних страна Србије.{S} Тамо енг 
и нас је захватио, слазило ниже и ближе дну левка, све се више губио интерес за опште појаве и  
ерином погледу могло сакрити да доле, у дну Уциња, испод Бијеле Горе, где се већ варош губи, из 
атио.{S} У кафаници одмах под мостом, у дну чаршије, где се редовно збира грчка колонијица скоп 
з чије ли је војске тај пролазник.{S} У дну улице тамо, жена са дечицом, обазирући се на све ст 
три, у челу овога Престолонаследник а у дну сам помоћник командантов.</p> <p>Састанку је био ци 
е превалило зимско студено сунце када у дну Косова угледасмо малено село Штимњу.{S} Око села се 
а којега се догледало широко Косово и у дну његовоме мрке масе Шара и Црне Горе.{S} Његов се по 
ли те висе о једном јексеру; са рупом у дну зида, коју су пацови разрили — све то осветљено пол 
веж пса испред арнаутске колибе, тамо у дну голе шуме.</p> <p>На једноме, последњему одморишту, 
лици, на ногама и једе.{S} Парче хлеба, до којега се на велике јаде дошло и ма што уз то, што с 
 била је глад и невоља.</p> <p>Па онда, до Призрена било је пута, било је друмова, слазили су њ 
ска се војска повукла до оних положаја, до којих је, по освојењу Куманова допрла пре три године 
 <p>— Одсечена?</p> <p>— Да, цела шака, до чланка.{S} Па сад, и ако прозебе, могу је сећи и даљ 
зао њену злу судбину.</p> <p>— Тражила, до сад је лутала друмом и пољима, на све стране па... н 
амо на лабски пут: зато су жене и деца, до пред сам мрак стајали пред вратима, на улицама кроз  
улицу...{S} Треба да бегам... кукавица, до бегања ми је било, до себе ми је било!...{S} И шта с 
бдети.{S} Ако је ко и понео један хлеб, до којега је ко зна како <pb n="588" /> дошао, тај је у 
ик још у Призрену преминуо а ово довде, до Пећи, да је био само пренос мртва тела ради сахране  
 вера у нешто, вера у ма што.{S} Донде, до средине онога моста, који се узноси над граничном ре 
није више било ни једнога кутка Србије, до којега није допирао глас топова.{S} Отаџбина није мо 
pb n="19" /> куће па све доле до обале, до онога места где је Новичин чун увек пристајао.</p> < 
и без вере и без одлуке ишли од гомиле, до гомиле да се распитују, да чују што, па да се одлуче 
оси мост врло високога свода.{S} Дотле, до висине тога моста, која бележи средину реке, могу јо 
ло хватала и распростирала се све даље, до најудаљенијих уџерица на крају вароши.{S} О томе се  
 на средини пење до врло велике висине, до које се треба са напором пети а затим слазити.{S} На 
гла пала на Дунав наши нису ни опазили, до на два три метра од обале, шалупу са Немцима која се 
тва, својим аутомобилима.{S} На висини, до које се овде призренски друм пење, где се диже Љумск 
вештаји, телеграми и друге појединости, до којих је војвода од подне до пред вече тога дана дош 
 Призрена ми смо још увек били бегунци, до мало час бићемо изгнаници, бићемо деца без отаџбине. 
тељи из Бачке, да се попнемо на Врдник, до врдничке куле.{S} Рекоше, оданде се лепо догледа сва 
бог породице.{S} Али, привремено; тако, до Приштине, да се човек може одмах вратити кући.</p> < 
егам... кукавица, до бегања ми је било, до себе ми је било!...{S} И шта сам радио... скинуо сам 
ст и поуздање, које га је увек пратило, до сад стално буниле.{S} Неко осећање празнине и усамље 
велика трагедија коју сад преживљујемо, до на Косову?</p> <p>Ево овде, крај Липљана, коме смо с 
 док се тај облачић још колута у зраку, до нас допире глас топа.{S} Мало доцније и сунце ће се  
јзад довде сам и могла ићи и донде још, до обала оне реке, али даље...</p> <p>Заустих да кажем  
ољак те му вире бели, млечни зубићи!{S} До девојчета гологлаво сељаче са још влажним опанцима а 
вратку и раскрстити са свима надама.{S} До Призрена се ишло неком одређеном месту и одређеном ц 
евине Србије, граница наше отаџбине.{S} До Призрена ми смо још увек били бегунци, до мало час б 
не може да сагледа нити да предвиди.{S} До сад смо ишли нечему одређеноме, са вером кад стигнем 
које су се исушиле од пољупца смрти.{S} До њега мала лешиница детета, чије је лице покривено ма 
ена а чело наквашено прљавим знојем.{S} До њега избеглица, који већ данима седи ту, у тој кафан 
адан, као на мрамору длетом изрезан.{S} До њега страховита слика једнога окрвављеног детета.{S} 
е склоне али ми палилулци не морамо.{S} До нас неће стићи — одобрава му испред својих врата јед 
у масе и изазивају нову забринутост.{S} До тога тренутка, највећи део бегунаца измирио се био с 
није говорио, није разговарао успут.{S} До његових ушију допирала су гунђања и изрази незадовољ 
моран или што су прилике биле такве?{S} До подне све је било мирно али, око једнога сата по под 
ам у нешто веровао, али сад...</p> <p>— До овога часа био сам грађанин једне државе а сад... ро 
p>— Дакле одоше, оставише нас?</p> <p>— До овога часа још сам у нешто веровао, али сад...</p> < 
нини. — Моја је кућа опустила потпуно а до пре две године та је кућа скривала један добар брак  
нопић свећица.{S} Она је зашла од гроба до гроба, где год српски војник лежи, припаљујући свећи 
канска бура и заратише народи од Дунава до Јегејскога мора.{S} У томе рату, злим неким провиђењ 
 кроз пет најмучнијих векова, од Косова до данас, зашто би данас посрнула.</p> <p>— Косово је м 
из сна, за који су синоћ веровали да га до зоре неће прекидати.{S} Најпре на једној кућици па н 
 до ћепенка и од једног дућанског прага до другог.</p> <p>Прилазећи једној од група, која се вр 
од једнога ћепенка до другога, од прага до прага и од куће до куће.{S} Пође шапат најпре отуд,  
града која се простирала од јадранскога до јегејскога мора и престављала снажнога наследника тр 
а од ње немам више користи па била дуга до чланка, као сад, или до лакта или само вирила из рам 
и мутне облаке, којима си га застро, да до престола твојега допре молитва моја за покој душе ро 
 војводе Степе и свако прими на себе да до сутра прибере све ове податке.{S} За тим је саставље 
ина.{S} Ја знам за магацине поуздано да до овога часа није наређена њихова евакуација.{S} Ви, д 
 ту као ђенерал Гојковић, бела му брада до колена, стоји крај вагона, диже оне златне крстове и 
заштићени а огроман фронт, од Вишеграда до Кладова.{S} Ми морамо нешто мало одступити да би се  
и седишта, навикнут да вози од Београда до Топчидера; за њим велики товарни аутомобил голубије  
рет савезницима.{S} На путу од Београда до Ниша размишљале су о свему и свачему и нашле су да Ф 
и седишта, навикнут да вози од Теразија до Топчидера; за њим велики, товаран аутомобил модре <p 
е бране нашу источну границу од Козјака до Валандова и од којих зависи судбина Скопља.</p> <p>М 
 могли велики терет носити, и од конака до конака снабдевали се храном, већ смо јели последњи х 
а коње српских војника и чизме коњаника до којих сам могла стићи и љубила официрима руке. „Они“ 
адознале погледе преплашених становника до којих, преко високе Јелице, једва да допре из Чачка  
 избеглица до друге, од једнога ћепенка до другога, од прага до прага и од куће до куће.{S} Пођ 
 где се брзо и хитро разносе од ћепенка до ћепенка.</p> <p>Али како који дан ближе крају септем 
прелетао је дуж главне улице од ћепенка до ћепенка, од дућана до дућана и од кафане до кафане.{ 
аршије и шапатом се разносио од ћепенка до ћепенка и од једног дућанског прага до другог.</p> < 
а се дискусија често пута и заоштравала до сукоба, поче да се исписује неко поуздање и вера у о 
вала Богу, у селу није било других зала до оно што убише Марка Пајевића, али зло је било овамо  
S} Почела сам оченаш али га нисам знала до краја на памет, па сам онда говорила онако разне реч 
два сам умела да корачам и једва стигла до врата да отворим.{S} Пред вратима су били они, четир 
јуре смртоносним трком, не би ли стигла до поласка воза бар пет шест пута да оду до станице и д 
 била већ у вароши.{S} Једва сам стигла до теткине куће, које због те јурњаве а које због страх 
 је још француско-енглеска помоћ стигла до сад у већем броју на јужноме фронту, ова се акција м 
рак.{S} Није се ни стаза честито видела до колико што видиш испред себе да се нешто беласа.{S}  
утка преживела све што казује и доспела до куће у којој ће се заклонити од кише и спасти страха 
је и освртала се лево и десно, излазила до угла улице и погледала <pb n="459" /> на све стране, 
итељима-својим; потуцаћемо се од немила до недрага и куцаћемо на туђа врата; заклањаћемо се под 
те! — додаје жена. — Ишла сам од немила до недрага и нико неће да ми помогне.{S} Ето га вама па 
ом у Србију.{S} Потуцао се ту од немила до недрага и живио од милости, која му је пружана, веру 
 ка Скопљу.{S} Српска се војска повукла до оних положаја, до којих је, по освојењу Куманова доп 
подједнако влажно; киша је била продрла до самога тела.{S} Узех руком да избришем детиње лице и 
тено засипа и затрпава?{S} Је ли допрла до нас, јесмо ли већ под лавином?...</p> </div> <pb n=" 
 је пространа и висока зграда од темеља до крова.{S} Најпре се у доњим оделењима појавила ватра 
инији, три дана и три ноћи, од Прокупља до Приштине.{S} Ни један фотографски снимак не би био к 
к обухватио сву невољу која од Прокупља до Приштине тек чини једну целину.{S} Никад ни уметнико 
болно јој дете, па остала а у кући нема до за један дан хране.</p> <p>Људи сакупљени у групе, о 
: „Зашто вам је село пусто, у селу нема до само баба и деце; где су вам жене, где девојке?“ Кне 
настављала пут обалом сједињенога Дрима до Спаса а затим напустила реку и преко Дукађинских пла 
Краљ је дуже путовао, читавих осам дана до Љеша и још три затим до Тиране.{S} Спавао је као и о 
 по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се 
 по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се 
 улице од ћепенка до ћепенка, од дућана до дућана и од кафане до кафане.{S} Па и даље још: заша 
оз улице и тражи хлеб.{S} Иде од дућана до дућана и лупа и моли да му се отвори или прети да ће 
сата по подне па до сад лутам од дућана до дућана па не могу да разменим једну банку.{S} Трговц 
почела је грмљавина, необична, нечувена до сад.{S} Чудан неки шум пролетао је ваздухом, као да  
у, предато овде пламену.{S} Од Призрена до Пећи још је и било друма и, ма да је свако своју имо 
 не могу ваљда комите ударити од Видина до Дојрана, разуме се редовна војска! — одговара нестрп 
о чупава можда Дара, Дарче, Дарица; она до ње, са крвавим <pb n="504" /> венцем око чела, можда 
ској пијаци.</p> <pb n="106" /> <p>— Па до Приштине, брате, нема ни неколико корака а ова опасн 
е се оките куће а наш барјак с крова па до земље.{S} Пролазе жандари па реже а не могу му ништа 
ар псује све на свету, почев од Бога па до каплара и удара немилостиво грешне вочиће батином по 
ора крви, све од орашачкога састанка па до ових крвавих дана.{S} Младост је она мисао која се н 
о градила — све од орашачког устанка па до сада и отисла се једнога дана на пучину светских дог 
е стране, није могао све од Прокупља па до Приштине прећи на другу страну друма.</p> <p>А друм  
ико догађаја колико од првога сутона па до сада.{S} Изгледало ми је све што сам преживела као о 
 завојевачи његови, почев од крсташа па до Турака, чинили.</p> <p>Човек, заузет бригом о сопств 
ију — вели он — Од два сата по подне па до сад лутам од дућана до дућана па не могу да разменим 
 Дунава па доле до Вардара, од Дрине па до Тимока и Брегалнице; не оптужујем оног честитог, оно 
 пишти само јутром, већ од беле зоре па до мркла мрака?</p> <p>Ја нисам дизала главу, наслонила 
милице избеглица дрежде од ране зоре па до мрклога мрака, па се као бујан поток разли кроз све  
 ниже начелства, где су од ране зоре па до мркла мрака увек поседнути столови, те је тешко мест 
 које нам је дечанско звоно објавило па до ноћи, тако је брзо минуло да нас је густ и непровидн 
м за нашом војском и ишла сам од логора до логора, где год сам ватру видела и наше војнике око  
коном Светога Јована Крститеља од јутра до мрака.{S} Једва се човек диже на ноге, ваљда му помо 
 гомиле, оне гомиле које стоје од јутра до мрака на улици очекујући нешто, а ни саме не знајући 
о за собом врата која су иначе од јутра до вечера стајала широм отворена, те се улазило и излаз 
не, у којој се маса света гуши од јутра до мрака.{S} Ту официр, који је малочас стигао однекуд  
одаје.{S} Дотле је још одлазио од јутра до вечери на оне многобројне и бескрајне седнице Владе  
осматра све ово.{S} Стоји тако од јутра до подне и од подне до мрклога мрака.{S} Као дављеници  
мо одлази из куће.</p> <p>Данас и сутра до подне колико је још било слободно Скопље, личило је  
а одлази у неко село.{S} Отићи ћу сутра до њих.</p> <p>Ма да је било више разлога за бригу но н 
рлука пас.{S} Зла коб је зашла од врата до врата да посећује некад мирне и срећне домове и боло 
ндука, полази...</p> <p>Још је два сата до зоре али ће и зора тешко успети да унесе светлости у 
 непосредно иза мртве страже, на двеста до триста метара пред непријатељем, шест топова положен 
упорније но умор.{S} Ма да је још доста до зоре ваљало је кретати, јер зао је то сан који мраз  
игао Краљ, стигао Краљ! — прође од уста до уста шапат, од једне гомилице избеглица до друге, од 
м још прође кроз гомилу шапатом од уста до уста:</p> <p>— Стигао Краљ!{S} Стигао Краљ!</p> <p>С 
 једној пустој долиници, која се спушта до обала Дримових, усамљен хан на путу а ко зна где је  
смо ми становали, почеше да падају кућа до куће, од кафане Шарана па редом.{S} Задрхтала сам це 
itle> и онда се он граби и чита од врха до дна.{S} Око 12 на подне, пошто је дотле прошао и ниш 
S} Видиш како сипи киша, искиснуће деца до голе душе.</p> <p>— Кад би имала што? — вајка се мај 
уста шапат, од једне гомилице избеглица до друге, од једнога ћепенка до другога, од прага до пр 
ме би се могли користити, јер железница до Феризовића није могла бити од велике користи, кад се 
 власти, <pb n="698" /> трчао од једног до другог и саветовао се, куповао коње, куповао самаре, 
S} Они су испунили друм и иду од једног до другог дућана и пазаре.{S} Ту су погађања, ту цењкањ 
 пробуди из тога бунила.{S} Био је друг до мене и он ми шану: „Не пуцај, несрећниче, у ваздух;  
ћ четврта година како се ту ређају друг до друга.</p> <p>— Где је капела? — упитах старца.</p>  
батерија бије, бије сад бешње но ма кад до сад, јер се осећа заклоњена, јер зна да јој српски т 
прешли смо већ — теши га Краљ — ово сад до Скадра лакши је пут, можемо и ми старци.</p> <p>Зати 
— И он ме изведе неколико корака напред до места са којега се догледа усамљен један салонски ва 
устави капетан батерију и изјаха напред до једнога завоја са којега се далеко догледа повијена  
ве би хтело да се пробије у прве редове до шина, јер ено га оздо иде воз који ће примити и поне 
о је у заблуди неколико генерација, све до овог рата, да је он поуздана заштита моравске долине 
Призрену сам остао седам осам дана, све до синоћ, у оној великој болници где је била гимназија. 
све улице и све уличице приштинске, све до последње уџерице на врху гиланскога друма.</p> <p>Ал 
 био у пуном јеку.{S} У општини се, све до последњег часа, живо радило на регулационим плановим 
е испод Скопља, вероватно на Пчињи, све до њенога утока, развила велика и одлучна борба са наши 
иће нам они то, све ће нам платити, све до последње чивије!</p> <p>— Идем и ја да се борим! — р 
пломатије споразумних сила не ипак, све до последњега часа, отворено. <pb n="56" /> Она 10.{S}  
 час онако.{S} Тако скоро целу ноћ, све до зоре.</p> <p>Сутра дан је свануо мутан понедељак.{S} 
наредба и сву варошку жандармерију, све до последњега човека да испратимо на фронт.{S} Од овога 
шао у канцеларију да ме пријави.{S} Све до тога часа ја сам се сама пред собом либила корака ко 
зноси, на једној узвишици и догледа све до широкога косовскога поља, бела црквица коју су подиг 
 је, тога дана, трајало од подне па све до осам часова увече а затим је прекинуто или бар била  
 <p>— Чекала сам дуго, од јутрос па све до сад, па нисам могла више.</p> <p>— Јеси је тражила?< 
лином а и озго са Сопота, а ми овде све до Багрдана немамо могућности да му дамо отпора.{S} А з 
појединих команданата, проучавао је све до мрака војвода Мишић, бавећи се једнако над ђенералшт 
гест као да би хтео рећи: отишло је све до ђавола, па шта има да се крије више!</p> <pb n="168" 
ши, о одржању реда и чувању имовине све до онога тренутка док непријатељ не уђе у варош.</p> <p 
а дубоко урезана у памети и није се све до сада изгладила.{S} Ван гомиле очајних жена и прокисл 
ду у сусрет бегунцима и простиру се све до задњих редова, оних који су вечерас тек кренули отуд 
лове а за њима се и батерија помиче све до првих јежевачких кућа.{S} Нови положаји које би зауз 
ш од турског рата код нас зацарио и све до тад се није угасио.</p> <p>Лекари су искрено заложил 
ако је те ноћи припалила светиљку и све до беле зоре чекала сина, тако од тад, ево већ седамнае 
и где кад је и пала по која кап али све до пред вече мучило се небо да тек о ноћи пролије кишу. 
ом мртва али те још увек нешто теши све до гробнице.{S} То није утеха, то је обмана, али је у ч 
х планинских предела који се за њом све до морских обала простиру.</p> <p>На округломе столу, н 
гробља и чак до Думаче преким шором све до иза касарне.</p> <p>Кући нисам отишла, није ми се иш 
, извукао из куће и којега нема ево све до подне и ако се кроз београдске улице ваља смрт и оба 
друмом.{S} Многи су излази у сусрет све до изнад Приштине, не би ли дочекали дивизију која ће с 
 него остале са Лазаром у разговору све до пред зору а ми деца кад смо се избудили Лазар већ ни 
рести грозница, те занеможе и једва оде до куће.{S} Шест недеља је патио од тешке болести и сва 
умолио <pb n="467" /> команданту да оде до Београда и обиђе кућу, у којој су сами жена и четвор 
 обала Дримових, неће више бити слободе до онога парчета које покрива наша стопа и које ћемо, п 
у животу, ноћ која му остаје од пресуде до извршења.{S} Осећање је то срамоте које изазива војн 
 врше.{S} Не, господине!{S} И, ако дође до тога да где год у овоме рату обновимо борбе, мени је 
укама а с дететом је тешко кад већ дође до чега.{S} Свакога тренутка може отпочети напад.{S} Ја 
о је.{S} Ја не верујем ал, ако баш дође до чега, склони се!{S} Тамо где пођемо ми, пођи и ти с  
ена и обори је на руке, па је онда диже до ока и нанишани овамо, право на нас.{S} Док се ми сам 
овој гигантској борби нисмо сами, да је до нас кадра допрети рука моћних, да над нама бди брига 
 те их враћају да је приме.{S} Можда је до сад већ и Скопље ослобођено.</p> <pb n="435" /> <p>— 
ветлост од разигранога пламена, која је до мало час прелетала преко лица и предмета а завладала 
</p> <pb n="559" /> <p>Светина, која је до мало час гмизала по улицама, повукла се некуда.{S} Г 
тамо у сусрет.</p> <p>Приштина, која је до саме вечери нестрпљиво очекивала долазак војске, пре 
/p> <pb n="244" /> <p>Цигарета, која је до мало час сјактала у помрчини ко усамљена звездица на 
сувоту под собом.</p> <p>Стоку, која је до малочас била у штали, чим је кроз отворене вратнице  
 блату, разорио је мртву тишину која је до мало час владала, те кроз тесне и мрачне улице одјек 
 рушила и последње сводове на којима је до јуче почивала српска држава.{S} Извештаји, који су ј 
ни, јеси ли војска или ниси.{S} Њима је до пљачке. — Вајка се онај први.</p> <p>Коњаник ободе к 
 Пожар међутим напредује и тамо, где је до сад куљао дим, јавља се пламен који се дохвата таван 
јући за нама да остане у средини где је до сад, можда само претераном суровошћу режима, имало б 
ара са француским авијатичарем, који је до пре месец дана са обала савских и дунавских надлетао 
, пали, ништи и сагорева живот, који је до мало час ту био.</p> <p>И ближи се већ!{S} Осећам за 
е, здравио се и до сада са њима, али је до сада и сам веровао у нешто, па је покушавао том свој 
ио све могуће покушаје и напоре, али је до те везе немогуће било доћи.{S} Свакога часа јављале  
вита јутарња јесења свежина, која ми је до мало час притискала груди, као да ме у томе тренутку 
.</p> <p>Сен стаде на плочу која јој је до малочас гроб покривала и осврте се најпре лево и дес 
 тешко осећање бескрајности које нам је до сада притискивало душу.</p> <p>И шапћемо међ собом,  
н, неким подземним путевима, допирао је до скопљанске чаршије и шапатом се разносио од ћепенка  
и Цера, са Брегалнице и Рама, штедио је до сад те две сузе, кад се после дугих и крвавих бораба 
овици, која је остала за нама, дошло је до <pb n="700" /> пушкарања измеђ становника и наше вој 
{S} По нашем изласку из вароши дошло је до крви измеђ Арнаута мештана и наше војске, те има већ 
ност имала у толико више услова, што је до скора у Скопљу био некакав турски консул, који је см 
сам морао врло обазриво ступати, јер је до моје куће ваљало пребродити силно блато, баре и прол 
е упути и седе секретар.{S} На столу је до пола испивена боца црнога и густога Хочког вина, по  
те опроштена злослутих мисли које су је до сад мучиле, загрли сина и обли га сузама.{S} А он кл 
, их прати гласан смех оних којима није до смеха.{S} За овим иду мале таљиге са једном граном м 
пасава.{S} Припитујемо их али њима није до одговора.{S} Сваки занет својом невољом и бригом жур 
 другарских чутурица па зашао од капије до капије и распитује имали где ракије; четврти вуче, д 
не уличице призренске и пошао од капије до капије, тражећи коње.{S} Коњ, који није обећавао да  
ни.{S} Они су довозили своје аутомобиле до ивице ових стена, пустили су мотор у покрет и откочи 
рнаути, који као купци залазе од гомиле до гомиле и за ситне паре носе својим кућама драгоцене  
лагајне, све архиве, које су се довукле до Призрена.{S} Зграда је од јуче и прекјуче поседнута  
 са осталим стварима које су се довукле до Призрена а шта са породицом?{S} Како ће се пешке у п 
ј зидова, заклањајући се иза кућа, доле до велосипедског плаца.{S} Жестока се борба отворила, г 
оре наше, озго од Саве и Дунава па доле до Вардара, од Дрине па до Тимока и Брегалнице; не опту 
таричине <pb n="19" /> куће па све доле до обале, до онога места где је Новичин чун увек приста 
 га дозивају и да звижде, ма да се доле до Бојкове куће не би ни чуло.{S} Паметнији ће међу њим 
 које су се збивале око мене или допрле до мене јер, учасник и сам у великој невољи, нисам ни м 
 шћућуриле се кукавне породице прокисле до коже, деца покривена преко главе старим џаковима, ма 
, који су никли ту из тих бедема, дотле до њега кроз мртву ноћ допире жубор бистричин и он се т 
} Јучерање напорно пешачење од Љум-Куле до Спаса, ноћашње бдење крај ватре и данашњи тежак и ст 
ше!“ Ето такав је Бојко.{S} Ако је коме до шале с Бојком ће се нашалити, он се не љути; ако је  
 — и предаде дизгине свога коња једноме до себе а он узе да се провлачи кроз гомилу на ћуприји, 
епенка, од дућана до дућана и од кафане до кафане.{S} Па и даље још: зашао је кроз све махале,  
јединости, до којих је војвода од подне до пред вече тога дана дошао, чинили су сасвим другачом 
Стоји тако од јутра до подне и од подне до мрклога мрака.{S} Као дављеници који су се дочепали  
неисхрањена, без одмора, тегли од Дрине до Чачка.{S} Капетан нареди да се ту, код трнавске меха 
шла из Прокупља, тако да је од Приштине до Прокупља то била једна бескрајна поворка кола која ј 
м паше целу реку, те се на средини пење до врло велике висине, до које се треба са напором пети 
мирно и разборито.{S} Врева се час пење до праве дреке, час се утишава па постаје као <pb n="15 
нер, који је навукао беле женске чарапе до колена а на леђима носи место ранца један шарен јаст 
 све долине и планине балканске, допире до зидина солунскога града, одбија се одатле и претапа  
е из сред пламена уздижу.{S} Већ допире до нас потмули мрмор и жагор, као оно рој кад се из дал 
им тренутцима.{S} Кроз тамну ноћ допире до нас топовски пуцањ, то се још боре последњи редови в 
 једино телефонским жицама које од зоре до зоре зврје измеђ Митровице, Куршумлије, Гилана и Фер 
у од гомилице до гомилице, од ране зоре до мркла мрака, да се увече уморни и необавештени повук 
Три месеца су нас муштрали од ране зоре до мрклога мрака.{S} Нико за то <pb n="634" /> време од 
ама реке Марице и она у тој борби допре до обала Мраморнога мора, тамо где лежи Галипољ.{S} Бић 
а.{S} Ваља заћи од <pb n="655" /> ватре до ватре и питати где су их они, што се већ греју, наба 
 опет, с парчетом меса, залазе од ватре до ватре, иду чак и у логоре ван вароши, и моле да баце 
 да се уставимо.{S} Идемо тако од ватре до ватре, са једне стране друма на другу и свуд је подј 
 као оно у Липљану, да кренемо од ватре до ватре, спуштајући се ка селу и тешко се провлачећи и 
и дрва, други воду, трећи зашо од ватре до ватре и тражи своју, од које је мало час одмако, па  
уд воду, трећи промрзли лутају од ватре до ватре не би ли нашли мало места да се огреју али су  
војила и пробила таму.{S} Село, које се до мало час, при светлости ватре и тамној ноћи, није ни 
ризрену; други се решавају, и ако би се до мрака могло још који сат пешачити, да остану ту на п 
јој у чељуст, те га прождере и умири се до сутра у јутро.{S} Ако која мајка, кад јој дође ред,  
не треба ни ићи, довољно је склонити се до Приштине.{S} По професоровом плану, за који он тврди 
>Све се радило живо, предано, радило се до последњега часа и не слутећи да је предњи део брода  
вима нашим и страним и најзад, дошло се до заједничке начелне одлуке, да се приступи офанзиви.< 
гуре и облици који <pb n="221" /> су се до мало час вили над нама, поломише се копља, развејаше 
ска и народ, не чека другаче преноћиште до на друму.</p> <p>Ми смо кретали кроз ноћ даље јер се 
 канцеларије и још само телеграф куцаће до последњега часа али и то неће дуго трајати.</p> <p>Т 
="125" /> воз до Приштине и рекоше биће до подне још један до Феризовића.{S} Пред подне стиже с 
до другога, од прага до прага и од куће до куће.{S} Пође шапат најпре отуд, из чаршије, где пре 
 грађанина који су такође зашли од куће до куће и преклињали да им се уступи мало сувоте.{S} Ве 
ара, колико нам је требало од наше куће до изласка из вароши, одакле ћемо се затим косовским др 
ли.{S} Има их опет који иду од гомилице до гомилице да би чули што, као просјак кад залази на в 
аравају.{S} И тако се крећу од гомилице до гомилице, од ране зоре до мркла мрака, да се увече у 
 до обала Дримових, сагледаћемо границе до којих су допирале наше наде а иза којих настаје једн 
 у другим местима, зашла сам од болнице до болнице.{S} Сад већ нисам тражила да служим, нисам м 
јато које је прекрилило небо од Вишњице до Жаркова.</p> <p>Нико није знао да је већ превалило п 
 је прешла драгачевску равницу, од Гуче до Јелице, а са зором се већ пела уз Јелицу, те кад осв 
а које ће везати стоку а четврти пођоше до реке по воду, те да оперу топовске точкове и поскида 
 отишао један препун <pb n="125" /> воз до Приштине и рекоше биће до подне још један до Феризов 
> улице, слазила сам и на Бајир, ишла и до гробља и чак до Думаче преким шором све до иза касар 
 по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и коњић 
 по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и мали  
како сам изнемогао, дај Боже да сутра и до Скадра стигнем.</p> <p>— Што је било мучно и тешко п 
ко да тражи мајчину руку да је поведе и до ње друга, замршене и богате плаве косице и висока че 
ли се предати се судбини.{S} Могло је и до Приштине бити тегоба, патњи и невоља, али је све дот 
несретним поданицима.{S} Сретао их је и до сада, на путу до Приштине, здравио се и до сада са њ 
е па тамо до палилулске основне школе и до Позоришта, али ми смо овде мало заклоњени.</p> <p>У  
ујете ли; то још српски топови говоре и до год они не занеме, ја ћу веровати у биће Србијино.</ 
сада, на путу до Приштине, здравио се и до сада са њима, али је до сада и сам веровао у нешто,  
} Таква мишљења нису могла не допрети и до саме владе, односно до појединих министара, али ни н 
урци још не мичу из села.{S} Дође већ и до тога да се није имало шта јести па пођосмо копати не 
но, омогућио правилно одступање, ако би до тога морало доћи.</p> <p>Тако смо мислили, тако смо  
од у своје село.{S} Не пожали тад, пођи до мојих, распитај тамо за Лазиће.{S} Наћеш ваљда кога, 
 има у себи још моралне снаге да издржи до доласка савезничке помоћи.</p> <p>Краљ понова поглед 
улицом која се нешто мало пење и долази до једне велике и угледне зграде, чије двориште затвара 
затишје од аустријске пропасти у Србији до сад, долазио ми је, долазио ми је два три пута.{S} В 
, па су ипак кроз ту целу хуку допирали до његових ушију очајни гласови: „Тата, тата!“...</p> < 
спустила у долину.</p> <p>Шта смо могли до, као оно у Липљану, да кренемо од ватре до ватре, сп 
ти па била дуга до чланка, као сад, или до лакта или само вирила из рамена!</p> <p>— И то баш д 
е што стигну, све што им је излишно или до чега су од некуд дошли. <pb n="696" /> Продаје се св 
и, који су снагом рамена и руку продрли до ћепенка, разграбили количину коју је једна пекарница 
ањске године, кад су Аустријанци допрли до Милановца па отерани, рекло се: ето, испунило се про 
ни су по канцеларијама а ако су дорасли до војске, њих комисије ослобађају.{S} И то да је бар с 
идна од места одакле смо јутрос кренули до места где ћемо ноћас заноћити.{S} Ти гласови чак иду 
а и они који у тврдоме сну нису ни чули до сад ништа.{S} Почеше сад већ и поједини прозори да с 
?</p> <p>— Ја?..{S} Не умем!{S} Није ми до тога а и не умем.{S} Све сам видео, све сам чуо, сву 
усак и грмљавину.{S} Доцније, кад су ми до руку долазиле мрачне књиге, које тако годе младој, с 
а већ се није могло доћи ни до хлеба ни до брашна.{S} Тамо већ тискале су се гомиле пред пекарн 
породице, које у Београду нису могле ни до Калемегдана без аутомобила како газе друмски глиб и  
ка којега задоцнелога грешника, који ни до овога доба још није нашао где ће склонити главу те л 
оследњих дана већ се није могло доћи ни до хлеба ни до брашна.{S} Тамо већ тискале су се гомиле 
ма ишао.{S} Око кола је ишло још четири до пет војника, опет тихо и без разговора.{S} Кола су з 
р.{S} Мој сусед, који се греје на ватри до нас ослоњен леђима на моја леђа, једнако се мешкољи. 
 моје име стави под команду све, што ти до руку дође.{S} Остани ту где си и, ни стопу даље!{S}  
во и обезбеђивала нас да можемо допрети до Призрена.</p> <p>— Качаник није требало испуштати, г 
а и што их има не могу њима кола ходити до највише сат или два иза Призрена.{S} Може се по басн 
атеринској љубави лепши споменик подићи до ако се сахрани на догледу мора, како би свећица на њ 
 успорава пут и ко зна, хоћемо ли стићи до вечерас у Пећ.{S} Па ипак идемо, јер се на овим друм 
штати Београд.{S} Можда не мора ни доћи до битке на Багрдану, можда ћемо их раније скрхати.{S}  
врило као у кошници; тешко је било доћи до начелникових врата а тешко остати у тој гомили.{S} З 
 то је Липљан али је још врло дуго поћи до њега.{S} Друм је тако бескрајан а мраз све више стеж 
ије али, где би кад се не може ни проћи до прескачући преко попадалих и уморних тела.</p> <p>От 
није одступао и није хтео да се повлачи до у крајњој нужди, кад су га просто натерали.{S} И дол 
м и прочита га још једном идући од речи до речи.</p> <p>То је била наредба која је обустављала  
овору и нехотице ми допреше њихове речи до уха.</p> <p>— Али верујте, да није био рањен ја не б 
у, па ето... поруши вила за ноћ, поруши до темеља...!</p> <p>Краљ прекиде и дубоко се замисли.{ 
себи:</p> <quote> <l>Коњ до коња, јунак до јунака</l> <l>Бојна копља као гора чарна,</l> <l>Сиј 
чарка те глас пушчане праске допире чак до слатинских положаја.</p> <p>Капетан узјаха коња и по 
 сам и на Бајир, ишла и до гробља и чак до Думаче преким шором све до иза касарне.</p> <p>Кући  
срет.{S} Поднаредник који је слазио чак до Чачка, рапортира капетану, да су јуче још Чачак напу 
упали друм далеко за нама, хеј тамо чак до висина Дуље-Хана, те друм доби облик пламене змије к 
и Скопља дешавало нешто врло важно, тек до везе се није могло доћи, а сви смо осећали да би ово 
 избријан, закопчавајући брижљиво шињел до грла како би сакрио Карађорђеву звезду од погледа он 
! — одговори одлучно помоћник. — Ја сам до душе наредио да нарочити официр отпутује, као извидн 
Ја заустих да га са поуздањем, које сам до малочас имао, уверим да ћемо овде остати, али ми пад 
т двеста заробљеника, па док да стигнем до Милановца двеста седамдесет и пет.{S} Не беже, као ш 
ладе, кад крећу другим путем, најближим до границе, то значи напуштање Србије, то значи напушта 
м да преброди <pb n="573" /> Бели, Дрим до Ђаковице и Пећи, где се рачвала у три огранка од кој 
тавих осам дана до Љеша и још три затим до Тиране.{S} Спавао је као и остале избеглице, крај ва 
„Боље да идеш!“ Забравим кућу па отрчим до тетке да њу припитам и, ако она бега, да поведе и ме 
тругу; друга је, идући упоредо са првом до Љум-Куле, настављала пут обалом сједињенога Дрима до 
 би згодније легао а да не смета другом до себе.</p> <p>Као да су сви задоцнели путници нашли с 
 моје блиске; засипа мој дом и онај дом до мога и даље; засипа градове и поља, засипа села, гор 
це да их донде одведе.{S} Тамо ће возом до Феризовића а оданде како Бог да.{S} И у том се аутом 
 Дунаву, повукли су се са нашом војском до нишке равнице да ту наставе посао.{S} Одатле су узле 
нија ишла Дриму па његовом левом обалом до Љум-Куле а одатле право на југ путем који је пробио  
а у опасности.{S} Стигао је аутомобилом до Владичинога Хана, узјахао је одатле коња и пошао пре 
 Крај ових промичу жене, укаљане блатом до појаса, деца увијена у крпе, војници без пушака, без 
ло — одговара му други, испрскан блатом до грла — тако је ваљда било у Призрену, за време круни 
бовима армијским наставило се сутра дан до подне журно прибирање извештаја, који су стизали са  
иштине и рекоше биће до подне још један до Феризовића.{S} Пред подне стиже станици наредба да с 
.{S} На њој наш војнички шињел закопчан до грла и широка шајкача, под коју је подвила своју бог 
 их шапћем сам себи:</p> <quote> <l>Коњ до коња, јунак до јунака</l> <l>Бојна копља као гора ча 
, не разбирајући како је тај глас могао до нас доћи, ми смо обазриво и са зебњом наступали кроз 
 грмљавина и тутањ, у колико је допирао до нас, изгледао је час као кркљање самртника а час као 
онимо од кише.{S} Па Бојко тако полетао до мене и казује ми, то што сви казују, о својима о кој 
 кроз гомилу на ћуприји, не би ли дошао до командира који му је био познаник и сазнао штогод бл 
оју смо прелазили није била ништа друго до разбојиште — и збирала сам у своју душу и туђе болов 
дставника, којима не остаје ништа друго до да промене правац и да се упуте на север, преко Ђако 
 сунчаних обала француских, нисмо друго до бродоломници са тога великога брода.</p> <p>Има чак  
игица али се опет угаси док је он донео до висине цигарете.</p> <p>— А што ти је тако крвава ру 
ви звук, који нам већ давно није допрео до уха а који се оштро проносио кроз разређени ваздух,  
раком, јер у том је већ и покрет допрео до нас.{S} Нисам је ништа припитавао мислећи да ће она  
т је дуго стајао пред вратима и одлазио до оне чистине иза начелства, испред Бајазитове џамије, 
ањем умањио језу и не би ли се разгалио до времена кад настане буђење и покрет.{S} Понео сам и  
ако свесан да ће кост припасти ономе ко до ње пре стигне.{S} И дочепаше је једновремено, чврсто 
ње.</p> <p>— Нећемо ваљда стајати овако до довече!</p> <p>— Море хајде да пођемо њивом, па да о 
ликће.{S} Та кола су ево доспела некако до Призрена, точкова умазаних блатом као и остала сељач 
и наше из шанчева.{S} Ја кад сам измако до Позоришта, они су већ били у Душановој улици.</p> <p 
е ширило непознатим путевима и допирало до нас те нас поче да обузима неки нови осећај, да се б 
ан мах, нас обухвати све страх.{S} Цело до подне провели смо на улици и на дворишту и нико у он 
 су били тешки болесници и није им било до разговора, нису хтели ни да одговарају кад сам их пи 
рича шта зна, шта је чуо, шта је допрло до Гуче.</p> <p>— Овамо не ваља.{S} Званично ништа нема 
им се улепиле за тело а блато их засуло до колена те изгледају као бродоломници које су мало ча 
ира и војника.</p> <p>— И да није дошло до крви, у Ђаковицу се више не би могло! — додаје друга 
, тек што не прсну.{S} Од како се дошло до уверења да се мора бегати у туђину, потегло је све д 
рата — Може да туче Ново гробље па тамо до палилулске основне школе и до Позоришта, али ми смо  
ријатељским рукама.{S} Док ми измакнемо до Младеновца, толико...</p> <p>Друмом се опет чу неки  
а сузама.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, за нама ће већ бити наша крвава отаџ 
страдања.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, сагледаћемо границе до којих су допи 
о је!</p> <p>Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, неће више бити слободе до онога парч 
е л’ далеко Ресник?</p> <p>— Стићи ћемо до зоре.</p> <p>Ја нисам ни речи говорила.{S} Кренули с 
 ми нисмо ни стигли што друго да радимо до да се боримо.{S} Кад су већ и власти напустиле Ђунис 
ва чудотворна реч пробуди нас, који смо до мало час били окамењени.{S} Ускомеша се светина и по 
Те вести нас готово поразише и, док смо до сад били само забринути, сад већ почесмо и да страху 
ке и бројимо стопе.</p> <p>И колико смо до сад на овоме путу увек тромо и споро кретали, и ако  
у нама гласно и проломи тишину коју смо до сад шапатом сви штедели.</p> <p>Устављамо се!{S} Пре 
те из списка.</p> <p>У том већ стигосмо до гробља, на врху вароши.{S} Ућутасмо, савладани можда 
у теку.</p> <p>У том разговору стигосмо до једне капије, крај које сам ја мало пре пролазио и у 
гла не допрети и до саме владе, односно до појединих министара, али ни на једној седници није о 
S} Морао се дуго пробијати док је допро до места где је заустављен покрет, јер се вазда није вр 
аклањао за углове улица, док није допро до своје куће.{S} Ушао је у двориште и видео све пусто, 
у или ма какав шушањ, који би јој допро до уха, њој би се чинило да чује весло и она би грчевит 
 може, како би с вечери могли стићи бар до кога села.{S} Он уравна свој корак са мојим и настав 
="488" /> могу да појме да су живи, јер до мало час били су помирени са смрћу; личио ми је на н 
другачом ситуацију но што је била данас до подне, када су ђенерали решавали о повлачењу, и то ј 
 број дана и ноћи прешли овај тешки пут до Скадра.{S} Са њима, пред њима и за њима, ишла је мас 
артиљерија је непријатељска већ три пут до сад узмакла чим је првим зрном била нађена, те би са 
е добре и зле последице о којима је већ до сад размишљао.{S} Ал најзад стеже срце и наредба пад 
p> <p>Поједине породице, које су се већ до Приштине напатиле и не питају и не чекају одговора:  
о поласка воза бар пет шест пута да оду до станице и да се врате.{S} Са њихових точкова далеко  
е још види кретање руку које се пружају до стола да стресу пепео са цигарете или да је угасе.{S 
ас, и то ако буду успеле да се догурају до ћевапџијине тезге, буду на сред улице, држећи старе  
овијарце Водне планине који се спуштају до саме вароши.{S} Одатле ће штитити одељења која се јо 
ико зна колики нас још догађаји очекују до прве зоре?{S} Ох, како сам жудно погледала на ту зор 
се не сећате? — вели и доноси леву руку до шајкаче поздрављајући ме.</p> <p>— Не боме, али се н 
о градио, отиснуо се први пут на пучину до тада највећи светски брод „Титаник“.{S} Здрав, снажа 
ма овом извештају, било је већ у Солуну до 20 октобра, а од ових већи део већ на нашем земљишту 
га сад у блату.</p> <p>И опет ми допиру до ушију Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нест 
а и они делови реченица, који ти допиру до уха, изгледају бесмислени, безразложни и без везе.</ 
цем којим и они крећу, све док не допру до првих редова; други полазе отуд где су први редови в 
S} Излазе из кола жене с децом, која су до сад, увијена у ћебад преко <pb n="683" /> главе, леж 
другаче бије.{S} Све су то деца која су до јуче прекјуче још седела на плоту, те отуд посматрал 
сноме простору пред начелством, које су до сада тумачиле сваки долазак обичних кола и аутомобил 
 је потпуковник предвиђао.{S} Допрле су до нас и појединости о крвавим уличним борбама, које су 
 топлога сточног обиталишта, на коме су до малочас била затворена врата.</p> <p>С усхићењем, ка 
а светлост под којом се облици, који су до сад чинили једну целину са мраком, почињу назирати а 
па из Београда.{S} Ови туђинци, који су до пре неки дан бранили српску престоницу, зашли су сад 
није оптимисте, попустише и они који су до мало час веровали званичним извештајима, те крену на 
викивали <pb n="37" /> су и они који су до сад мирно и хладнокрвно говорили и уопште, разговор  
шка, и арлук гомиле пење се у томе часу до дивљачке дреке.{S} То зец залутао кроз њиве па наиша 
има.{S} Сретао их је и до сада, на путу до Приштине, здравио се и до сада са њима, али је до са 
да саопшти путницима у купеу да на путу до Солуна има још једно Предејане.</p> <p>Иначе, путниц 
ке границе.{S} Та линија бележи границу до које је допрла непријатељска поплава.{S} Ван границе 
 речи и не даје му да изговори реченицу до краја.</p> <p>— Најзад, не морамо ни напуштати Беогр 
јатељ пријатеља и ако је већ десеторицу до сад питао и сви му одговорили да је истина.</p> <pb  
полућена те лежи крај огњишта.{S} Одмах до ње, држећи се и сад још руком за бабину сукњу, девој 
тах тек колико да проговорим кад стигох до ње и уравнах корак са њеним.</p> <pb n="399" /> <p>— 
 што ћу га напустити, тако и овде, одох до начелника и, као год онај тамо, тако и овај, рече ми 
пушку држати“.{S} Па онда испи чашу баш до дна и поћута подуже, па опет ће рећи: „Друкче сам ја 
 дворска кола чак овамо?{S} Разумем још до Ниша, али даље...</p> <p>— Ја мислим — одговара онај 
/p> <p>— Хоћемо да видимо Краља!</p> <p>До старца су допрле те речи дечје и он се тргао из свој 
ина и није хтео узнемиравати га.</p> <p>До Краља нису допирали да га узнемире они крици, надвик 
 сумњао, али како и којим путем?</p> <p>До Призрена свако се само склањао од непријатеља али од 
.{S} И то ће бити доба које сања мајка, доба када ће он на своја млада плећа понети бригу, те о 
му ноћи поче да осваја бледило зоре.{S} Доба је већ да се мртви врате у гробове.</p> <p>И сен м 
луво; леже мртва једно крај другога два доба историје.{S} Изгледа ти као ископана стара варош,  
су природе, као да собом означавају два доба: суморну прошлост и питому садашњост.{S} Она с југ 
ази мислима дубоко, дубоко тамо, у прва доба наше историје које се ту, на томе крајичку Србије, 
од оних вечитих прича, које се кроз сва доба понављају и у књизи и у животу; Једну од оних прич 
тину, да је материно срце једнако у сва доба и у свих народа.</p> <milestone unit="subSection"  
прошлости, искићен сјајем најсветлијега доба историје једнога народа, заносним легендама које с 
 задоцнелога грешника, који ни до овога доба још није нашао где ће склонити главу те лута кроз  
ст је било, мишић, осећање, мисао свога доба; она мисао која је за велико дело ослобођења понел 
а првом месту Краљеву Гарду.{S} Од тога доба она носи име Мица Бандиска.{S} Она друга има тамно 
 нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у унутраш 
 нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у унутраш 
од ногама и око себе, сећајући се ваљда доба које је ту легло <pb n="565" /> да почива; погледа 
>— Знаш ли, бога ти, војниче, - које је доба ноћи?</p> <p>— Прође давно поноћ! — одазва се војн 
ирам у памети.{S} И нико не зна које је доба ноћи, нити ико зна колики нас још догађаји очекују 
аљ био суморан и цела та година било је доба тешких слутња старчевих.{S} Он је са стрепњом и за 
којим сад одимо, развија се најславније доба српске историје — Милутиново доба.{S} Ено, тамо у  
азговор о тужноме чину.{S} Сећали су се доба када је ту исту круну, саковану од Карађорђевих то 
чаршији, по оној туђарској традицији из доба ћепенака, збирају се комшије у тога и тога.{S} Прв 
Стари четник, којега сам ја познавао из доба његових јуначких подвига, када се крвавило по гора 
ено као што је било сјајно и искићено и доба наше историје које је са овим витезовима у гроб <p 
осао сам на своју руку.{S} И то ће бити доба које сања мајка, доба када ће он на своја млада пл 
едали се сну, који одликује младост као доба које се мири са <pb n="213" /> сваком бригом и нев 
 кафеџија који је пре годину дана у ово доба јавно обећао да цео свој подрум да као напојницу к 
ави:</p> <p>— Па кад почесмо лане у ово доба да чистимо Србију од Аустријанаца, потерасмо их ка 
тријанаца из Србије прошле године у ово доба.</p> <p>— А Бојко — шапће лагано мој сусед наслоње 
опет на телефон.{S} Да, сваки дан у ово доба, сваки дан; колико само да ми се јавиш, да знам ка 
вније доба српске историје — Милутиново доба.{S} Ено, тамо у Пауновом Пољу, које догледамо с др 
свуда овладала; када је наступило глуво доба у које се мртви буде — дебели су капци на металним 
мну задаћу?{S} Не прави се једно велико доба у историји без људи који воде догађаје, без људи к 
и још вечерњача косо те, да није минуло доба у које они што из гробова посећују свет смеју још  
да као сен жене која је негда, у древно доба, била узидана у сводове овога старога моста, изашл 
слили смо тада, зар је могло бити једно доба, кад су људи тако и толико патили?{S} Боже, мислил 
 казује ово звоно које је салило цветно доба наше историје — изазивају у нама беднима, које је  
 заједничких. <pb n="583" /> А је ли то доба, је ли то стање једнога народа које даје услове да 
зраз детиње благости.{S} Није далеко то доба и она га већ види и види како је њен Новица снажни 
ша је целу ноћ лила као из кабла а у то доба нешто попустила, те се кроз зраке бледе светлости, 
{S} Говорило се о ономе, о чему је у то доба цео свет говорио.{S} Говорило се о повлачењу <pb n 
ање стоке која посрће.{S} Ућути се у то доба некако и сама природа, као да се и она уморила.{S} 
љезничку станицу и ако никакав воз у то доба није ишао ни на коју страну.{S} Чекаће га ту на ст 
 на телефону и ви лепо видите како у то доба гомила тегли ка начелству, очекујући ко ће отуд из 
ико није ни помишљао на време, јер у то доба ватра поче да узима све већи мах.{S} Сад смо већ з 
S} Нек превали потпуно поноћ.</p> <p>То доба сачекало се у потпуном ћутању, као оно кад се очек 
ина.{S} Умор и напор им је повио леђа у доба када се младост уме тако поносно да испрси а млада 
или места пролазнику.</p> <p>И то све у доба кад дуге јесење кише лију нештедимице и кад, безкр 
 и једном родољубивом чежњом, која је у доба буђења свести о слободи, задојавала неколико покољ 
ће рећи ово, други оно а неки Радојица, добар газда и домаћин, у зао час рече: „Да се истурчимо 
ару мајку оставила у једну турску кућу; добар, вели, неки турчин, дао јој је реч да ће се брину 
 мислиш?</p> <p>— Шта мислим, ништа.{S} Добар је и честит друг, нит могу ја без њега нити може  
} Мрзи ме да га питам а он не казује; а добар друг, одан... баш волем што смо се намерили једно 
ко главе.{S} Веровао сам и ја да је Бог добар те хоће да огреје зраком оне које је покосио мраз 
ији но други, лепши но други.{S} Бог је добар, те хоће да огреје зраком оне које је покосио мра 
е, наћићемо се на оном свету.{S} Бог је добар па ће нас све сабрати код себе.</p> <p>Старац је  
нису их оставили на миру.{S} Отац ми је добар газда и онако... био им је увек трн у оку.{S} Кад 
д нуле.{S} Овај ће рат бар донети и тај добар резултат, што ће открити, да је дипломатија <pb n 
ре две године та је кућа скривала један добар брак и срећне родитеље, који су неговали троје зд 
и истину смо рекли, ето и сам тај Марко добар је човек и честита раја.{S} Нити је он кадгод пот 
ко, онако успут, без везе и неодређено, добаци по какав одговор и жури даље.</p> <p>— Туку Дорћ 
 га јуче или прекјуче, овде на улици! — добаци неко с врата крај којих је стајао ослоњен.</p> < 
 /> <p>— Ето, и Велимир Рајић тако... — добаци неко са дна кафане.</p> <p>— Који Велимир Рајић? 
дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појав 
дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појав 
/p> <p>— Па дао си је, ето си је дао! — добацује му други.</p> <p>— Па... дао сам, ал’, не дај  
ао неку престрављеност и непоуздање.{S} Добегао је са нама у Приштину и онај јад, оно расуло, о 
p>А гомиле оних који су јуче и прекјуче добегли, загушиле уске приштевске улице, начетиле <pb n 
казивање поче допуњавати једна скорашња добеглица, беогрђанин, и разговор се најпре задржа на п 
е широким турским стрејама и прате нове добеглице у којима сретају своје познанике, пријатеље и 
ad> <head>Ропац</head> <p>У Пећ се није добегло као у прибежиште где би се могло склонити и кој 
к округа косовскога, када једнога јутра доби неповољне вести са гиланскога фронта, зазвони у те 
сенска студен, бивала све јача.{S} Дете доби силну ватру и поче грчевито да се трза.{S} Чело му 
ј тамо чак до висина Дуље-Хана, те друм доби облик пламене змије која се репом ослонила на план 
, остане на одмор али пред подне већ он доби извештај да се непријатељ брзим маршем спушта ка Ч 
живо говорити.{S} Њен тихи и мукли глас доби нову боју, која је бивала све јаснија што је више  
р наслућивати.{S} Он је, размишљајући о добивеним вестима одбио онај један проценат који војниц 
таник“ наилази на подводни ледени брег, добија снажан и неочекиван ударац с бока и — тоне.{S} Т 
Србија наилази на подводни ледени брег, добија снажан и неочекивани ударац с бока и — тоне.{S}  
х сенки, које се кроз дим једва назиру, добија све тајанственији облик.{S} Од силине јаре под т 
ти нов облик; она поче у мојим очима да добија неко нарочито и ново значење које су полусан, ко 
ћи му.{S} Писар, видећи да на питања не добија одговоре, узе непитан сам <pb n="175" /> да прич 
ву линију, која се разлива по чаршаву и добија облик плаве маљаве гусенице.</p> <pb n="34" /> < 
око себе густе снопове варница и пламен добија све шире и шире просторе измеђ четири основна зи 
 кад настаје царство судбине и случаја, добијају маха и заражавају светину.{S} Кад се увуче још 
 ноге.{S} Његове угашене очи још једном добијају сјај, груди му дршћу грчем од напора, ноздрве  
ничке операције савезника са нама, ради добијања везе са Русијом преко Румуније.</p> <pb n="604 
и.{S} Њена ми фигура, у томе часу, поче добијати нов облик; она поче у мојим очима да добија не 
ње или тражи преноћиште или покушава да добије хлеб или, најзад, распитује о изгубљеној команди 
егове темеље пролије.{S} Кад неко олако добије кућу ја ли царство, не може дуго да га држи.</p> 
и нема хлеба али ће се они постарати да добијем.{S} И одоше мирно, те мени спаде нешто с душе и 
крај којега сам ја стајао, не могући да добијем место, говорило се о самоубиству потпуковника Д 
 продам не вреди, за те паре не могу да добијем толико дрва.{S} А и нема где да се купе дрва.</ 
очекујући на киши целу боговетну ноћ да добију места у возу — стајала је она, под једним оголел 
чекујући да се среди колона те да и они добију места на друму.{S} Нова кола, која непрестано пр 
е из обзира према прокисломе детету.{S} Добила сам и један сув војнички шињел те сам свукла с д 
вагоне.{S} Једва сам се провукла, једва добила место у једном вагону, који је био влажан и удар 
вне борбе прешао Дрину, батерија је ова добила наредбу да се одмах повуче на Добрун-Вардиште, о 
лефон је потврђивао, да је Влада одиста добила саопштење францускога посланика, по коме францус 
дружити општој невољи.</p> <p>Једва сам добила места, пустили су ме из обзира према прокисломе  
пала <pb n="423" /> у службу, негде сам добила помоћ од општине а у Нишу сам опет ушла у једну  
се дати један аутомобил.{S} И оне су га добиле; ако их је одбио командант, ађутант је био љубаз 
 класе.{S} Све остале неборачке команде добиле су наређење да се селе у Приштину и Митровицу.{S 
на артиљерија.{S} Сем тога, руске трупе добиле су дозволу и за прелазак преко Румуније.{S} Ето  
целе ноћи прележале на станици не би ли добиле ред да уђу у вагоне, тискале се да своје стечено 
з Штимње, ја сам срео неке железничаре, добили су наредбу да се врате у Феризовић.</p> <p>— Шта 
 не мисли напасти Србију, о чему су они добили најдубљега уверења непосредно од бугарске владе. 
 сам мојима али ко зна јесу ли то писмо добили.{S} Нисам им казао да сам роб, него само онако,  
 плотуна па затим све умуче.{S} Наши су добили наређење да напусте положаје и да се повлаче у п 
 била готово безциљна.{S} Ето шта би се добило.</p> <p>— А је ли извесно да би се и успело у то 
лушао дабоме!{S} Пушку предао властима, добио службицу, оженио се...</p> <p>— Па ако, Новице, т 
не би ли ма с ким, ма с којом командом, добио везе.</p> <p>Мало час и телефон зазврча.{S} Капет 
 је натоварио на кола.{S} Тај као да је добио премештај са сеобеним трошком па иде на нову служ 
јући парламенат.{S} По рецепту, који је добио из Берлина, о значају међународних уговора, он ср 
> <p>— То не знам.{S} Начелник још није добио телефонску везу са Гиланом и Феризовићем, сад је  
етнуо круну на главу, ниси оваке батине добио!“ А цар му одговорио: „Извукао сам ја, није ми то 
ти општем ослободилачком циљу, да би се добио Цариград, који би имао користити једном посебном, 
 из болнице, пошто је прележао рану, те добио поштеду па се сад занима по мало у дућану док му  
.{S} Тај пук је био у Малој Моштаници и добио је наредбу да иде у Велику Моштаницу, да прихвати 
и још и чешћу паљбу, како би непријатељ добио утисак да је овде већи број војске.</p> <p>— Из А 
ило, очи засијале живом светлошћу, глас добио неко поуздање и он се у том часу осећао задовољан 
ноћни стражар Новица, који је ту службу добио као награду и признање за некадање четовање у Маћ 
 се песимиста осећајући да је у доктору добио потпору.</p> <p>— Пре свега не мобилишу само Буга 
за са Нишем није се <pb n="83" /> могла добити.{S} Или је нишка централа била преокупирана или  
и.</p> <p>Са Нишем се никако није могла добити телефонска веза али је кумановски телефон јављао 
 где се неће ништа моћи набавити, ништа добити и где ће патње захтевати много и много и физичке 
о његовом плану где могу преноћити, где добити хлеба.{S} Само то да ми каже.</p> <p>И овом прил 
аном, у којој се већ ништа више не може добити, тако исто гомила која ипак стрпљиво чека.{S} На 
лушалицу на колено.</p> <p>— Не може се добити веза, господине капетане!</p> <p>— Тражи! — дрек 
не може се сазнати?</p> <p>— Не може се добити телефонска веза.</p> <p>И одиста, од јутрос, кра 
љани рањеници и очекују нешто, што неће добити.{S} Пред механом, у којој се већ ништа више не м 
— И да нису стигли, из Скадра ћемо моћи добити везе са савезничким владама.</p> <p>— Могла би с 
ек поседнути столови, те је тешко место добити.{S} Али, и ту <pb n="150" /> у кафани, жагор као 
лан; да ми каже, по том плану, где могу добити хлеба, где преноћишта.{S} Само то да ми каже!</p 
има да застану где су и да се постарају добити везу са њим а сам одмах крете ка селу Слатини, с 
!</p> <p>— Тражи! — дрекну овај — Мораш добити, по цену живота је мораш добити!</p> <pb n="187" 
— Мораш добити, по цену живота је мораш добити!</p> <pb n="187" /> <p>Нов сат напора, укрштања  
у појави сажаљење према мени.{S} Тад ја добих нове снаге, коју дотле нисам никад осетила у себи 
а редом.{S} Задрхтала сам целим телом и добих грозницу те почех трчати.{S} Нисам се обзирала ок 
а песимиста и сад први пут и његове очи добише сјај који даје човеку вера и поуздање.</p> <p>Јо 
на трагедије замаглила душу и разум.{S} Добош, којим је архимандрит Мелентије дозивао негда нар 
сам баш на кеју, кад уједанпут залупаше добоши и засвираше трубе.{S} Светина очас испуни тротоа 
 у селу.{S} Турци убили Марка Пајевића, добра домаћина и оца двоје дечице која са сестром му би 
 Качанику, њима не треба него још једна добра борба и ево их у Феризовићу и Штимњи, на устима Ц 
њен леђима на моја леђа — био је некако добра срца.{S} Сваком да учини, сваком да помогне, па г 
 јој кад приђох друму — у мене је овамо добра ватра.</p> <p>Она климну главом благодарећи ми и  
 Како да не, читава једна дивизија и то добра дивизија! — тврдим ја.</p> <p>— Па јесте, али...  
нам да је у Врховној Команди било доста добре воље да се од омладине спасе што може.</p> <p>— Ј 
е магновењу прелетеше му пред очима све добре и зле последице о којима је већ до сад размишљао. 
и тој мери, шта чека, и наводили су све добре стране капитулације.{S} Таква мишљења нису могла  
Оно што мене буни, то је оскудица сваке добре воље код надлежних да воде рачуна о ономе о чему  
о а и ја њему.{S} Он ме је и оженио, из добре куће, а жена ми се пази с мајком као да јој је ро 
ва тежина зле судбине или сви благодати добре судбине ових догађаја који се сад дешавају; или ј 
ату и траговима подваљка, да је љубитељ добре кујне.</p> <p>— Каква кујна?! — нервира се очајан 
сам казао да је у Врховној Команди било добре воље, ја нисам мислио онако, на неку добру вољу у 
 <p>— Имам — вели — две удате сестре, у добре куће.{S} Брат се поделио од мене кад ме оженио.{S 
И нисам могла даље.</p> <p>— Пођите ви, добри људи — рекох им — ја не могу а ето и детету је рђ 
јућу реч: „Мама!“ ја сам посрнула те ме добри људи прихватише.</p> <p>И нисам могла даље.</p> < 
беду.{S} И помагала се а помагали јој и добри људи.{S} Дали јој те се сместила горе у пустоме У 
>Усахнуле су ми сузе, као да их је овај добри човек топлином својих речи сасушио.{S} У његовим  
 Не! — рекох.</p> <p>— Па ипак сте тако добри.</p> <p>— Видим вас, патите, нико не обраћа пажњу 
овом Гробљу тако јаки и тако одбрамбено добри, да ће моћи спречити сваки прелазак.{S} Једино је 
ли, <pb n="409" /> биће опаки а они ето добри, чак ми и хлеб нуде...</p> <p>Последње речи изгов 
но боно момче? — осетих потребу да овим добрим људима кажем што.</p> <p>— Давно, од летос! — од 
, те да је бар ту крај мангала, са овим добрим људима скратим.</p> <p>Мрачна и ниска турска соб 
е крунисани старац, као да би хтео овим добрим људима да потврди речи ађутантове.</p> <p>— Биће 
е елеменат, разуме се, жалио за „старим добрим временом“ и како је многобројан, могао је у трен 
да мимоићи даље невоље.</p> <p>Ту, међу добрим људима, савили смо гнездо; ту заждили ватру на о 
илим, јоргане и сандучић, да склони код добрих људи, код Турака.{S} Кроз улице пролазе још и ма 
ари хране.{S} Одавде па даље, нема више добрих путева а и што их има не могу њима кола ходити д 
ста не одговори ништа.</p> <p>— Најзад, добро — настави ватрено проседи — допуштам нека и Бугар 
 ми ослободимо.{S} И погонише их, боме, добро их погонише, те протрчаше мимо нас и не осврћући  
де на бојиште, кад жури тамо да стигне, добро, склонићу се врло радо, лећи ћу чак на друм па не 
она стигне... овамо се наши добро боре, добро се држе, те кад им стигне таква помоћ као што је  
и Египат није далеко.{S} Промислиће се, добро ће се промислити Бугари.</p> <p>Сутра дан је прош 
равите Јевропу.{S} Реците нека не жури, добро је нама, боље не може бити!</p> <p>На овај се чич 
 одржати морал <pb n="165" /> у војсци, добро, ајд лажи је.{S} Али сад, што ће нам то још и сад 
едник суво и клонуло.</p> <p>— Па ипак, добро би било.{S} Сутра треба ранити.</p> <p>— Да, знам 
} Овако, куда ћемо?{S} Идемо у Призрен, добро, па онда?...</p> <pb n="404" /> <p>— Остаћемо у П 
вде, и повреди ми мало кост.{S} Ал ако, добро је, јер ме спасе мука.</p> <p>Он прекиде причу и  
јер најзад, све што није улица и блато, добро ми је дошло.</p> <pb n="347" /> <p>— Штала је, па 
адрхта реч:</p> <p>— Гледајте ме, децо, добро ме гледајте!{S} Последњи пут видите свога Краља!< 
но нанишаните, разумете ли, ви лично... добро промерите...</p> <p>— Разумем, господине капетане 
о наши напредују у Србији.{S} Веле нам: добро се туку Србијанци али царска војска још боље.{S}  
 ћете, госпо, видите и сами како је.{S} Добро је кад се може бар да опоје, бар ту хришћанску ду 
ерија и пограничне трупе и вардарци.{S} Добро се туку, али не помаже.</p> <p>Чичици је рана већ 
 не шчепа мртваче из наручја и рече:{S} Добро, жено, ти сад иди, ми ћемо свршити своје!</p> <p> 
ђете, тамо је Врховна Команда.</p> <p>— Добро, ићи ћемо у Крагујевац!</p> <p>У Крагујевцу, чим  
ајући само по где која питања.</p> <p>— Добро, примам те разлоге као оправдање крајње користи — 
таше и окретоше се да га чују.</p> <p>— Добро је, вели, наши напуштају качаничку станицу и повл 
ко врата и обзире се око себе:</p> <p>— Добро је, вели, сви смо на броју!</p> <p>Затим приђе по 
хова мртва војника, загледала сам да га добро видим.{S} Ох, како сам желела да међу мртвима вид 
о оде тамо међу њих, па ако погоди кога добро а ако не погоди, толико му чини.</p> <p>Другог чи 
да непријатеља кога очекује.{S} Загледа добро и кад у војницима позна своје, српске војнике, он 
л колико да склониш главу.</p> <p>— Ама добро је, како да није добро! — узех ја поуздано тврдит 
ертима, не ваља то, богами, не слути на добро“!</p> <p>Но сем концерта и иначе је живот у Скопљ 
о земљу која не штеди своје људе.{S} Па добро, дозволите ми да се и ја на њу позовем.{S} Распит 
д две и три.</p> <pb n="437" /> <p>— Па добро, где је ваш муж рањен?</p> <p>— Он је био контузо 
p> <p>— Ето то, што видите!</p> <p>— Па добро, хоће ли бити краја овоме? — пита он даље са неки 
 донела?</p> <p>— Рекли ми!</p> <p>— Па добро, ал шта хоћеш са тим дететом?</p> <p>— Да га пред 
сви из казамата разбегли...</p> <p>— Па добро, шта мислиш?</p> <p>— Шта мислим, ништа.{S} Добар 
ик или куцање пивских чаша.</p> <p>— Па добро! — надвикује остале глас одушевљенога — Зар ми не 
ам собом тумачи и каже све.</p> <p>— Па добро, је л’ то ко видо својим очима, или је то само он 
ише но онај који иде пешке.</p> <p>— Па добро.{S} Је ли то редовна бугарска војска ударила? — п 
бити рањен него контузован.</p> <p>— Па добро, нека није лакше, нека је све једно.{S} Али, пита 
ари Краљ дође у Крагујевац.</p> <p>— Па добро, куда ћемо? — пита он ађутанта кад је, притиснут  
па се замисли и тек додаде:</p> <p>— Па добро, мат са те стране.{S} А шта ћемо ако Бугари...</p 
> <p>Хвала Богу, село смо затекли доста добро.{S} Нико више сем грешнога Марка и онога чобанчет 
миче његова породица, његова деца и све добро његово.{S} Деда, на коме је остала кућа и брига,  
видело по њима да у Србији нешто не иде добро.{S} Сви обесили главе, сви невесели и не смеш пре 
S} Чула сам да је био у борбама и да је добро прошао.{S} Био је и храбар.{S} Толико сам само чу 
или.{S} Зар би оволики народ бего да је добро тамо одакле се бега.{S} Зло је тамо, веруј ми.{S} 
ена прљавом течношћу.{S} Па ипак све је добро, кад само има крова.</p> <p>Ваљало је само што пр 
да сам у Нишу <pb n="644" /> и да ми је добро.{S} Једнога дана, неки наши кад се вратише са рад 
мрак који је све више освајао био ми је добро дошао.{S} Желео сам да ништа око себе не видим и  
ву.</p> <p>— Ама добро је, како да није добро! — узех ја поуздано тврдити јер најзад, све што н 
амим.{S} Предамном су биле једне кочије добро покривене и затворене са свих страна арњевима а з 
 пре!</p> <p>Мало доцније, кад је подне добро превалило, почела је да промиче оштра и студена к 
га прости! —додаде други.</p> <p>— Море добро је учинио.{S} Прекратио муке! — додаје трећи, а ч 
сам се на једнога младог дечка, који се добро бранио.{S} Покушавали смо два три пут да један др 
смо, нек прође бар два три дана, док се добро не уверимо, да су далеко отишли и да се неће исти 
> <p>— Сви, сви, сви, да сви!{S} То сте добро рекли.{S} Сви, сви, сви!{S} Тако сам и ја мислио, 
о задржати да сачекамо појачање.{S} А и добро нам дошло мало одмора.{S} Нису нас умориле толико 
p>Чичици је рана већ била лепо опрана и добро обавијена памуком и чистим платном те топло забла 
>— И мучи ме и умара ме али, то ми чини добро, то ме држи.</p> <p>И госпа у црнини поче мирно,  
ију.{S} Ако она стигне... овамо се наши добро боре, добро се држе, те кад им стигне таква помоћ 
не.{S} Угодила се са мојом женом па јој добро, а заволела је и децу.{S} Имам једну девојчицу, в 
најпре бити!</p> <p>— Шта је да је, тек добро није!{S} Ми не смемо ни корака даље!</p> <p>И на  
си све даље од места, где је све његово добро остало пусто а све ближе местима, која му обећава 
 ме је што ми је најстарији син већ био добро измакао, ушао је био у осамнаесту годину.{S} Друг 
 олакшала час растанка утеха да је тако добро, да је тако боље, да држава то чини зато да би ск 
околина, која га познаје, знала је врло добро, да се после тих речи не може више говорити с њим 
ги — на шта да се вратиш?{S} Да је тамо добро, вратили би се сви ми а не би оволико патили.{S}  
ућа остане — наставља Краљ — Није ни то добро, али опет кућа је ту, имање је ту, наћи ће се ко  
кошуљу другу кад себи пере.{S} И све му добро, све трпи и све поднаша.{S} Облије нас киша те ка 
е?</p> <p>Ја му рекох.</p> <p>Није знаш добро, ал колико да склониш главу.</p> <p>— Ама добро ј 
ви попадали и посустали, а Бојко вели: „Добро је и ово, има горе.{S} Они што су изгинули не мар 
и сама Марка пред тобом па нека каже?“ „Добро, вели, попе, та ти је реч спасла село али није и  
ажом и примљен је као српски официр код добровољаца.</p> <p>— Три дана, колико сам још остао у  
нао сам да су Срби заробљеници изјавили добровољно да ће ступити у редове бораца и ступили су.{ 
рвнике.{S} И борили смо се, бога ми, ми добровољци.{S} Нећу да се хвалим, ал ето ту смо па пита 
е великим црвеним словима исписати речи добродошлице.{S} Ваља све те предлоге изнети председник 
е напољу по овом мразу! — И устаде овај добродушни па сам одвеза врвцу, којом је малочас везао  
а грцам, старац диже главу и погледа ме добродушно и очински:</p> <pb n="497" /> <p>— Немој да  
 имају не само уверења, него и доказе о доброј намери Бугарске.</p> <p>— Ал’ ако се дипломатија 
же као месо за топове.{S} Говорите ми о доброј вољи Врховне Команде а ја говорим о доброј вољи  
рој вољи Врховне Команде а ја говорим о доброј вољи појединаца из Врховне Команде.{S} Зар ви не 
Осећајући обавезу да купује карте за те добротворне концерте, и ако их никад није посећивао, је 
поверљиво казао.</p> <p>Сиромах доктор, доброћудан као и сви марвени лекари, он је и овога трен 
сам у себи — зар са овим <pb n="193" /> доброћудним чичицама, чији животи не доприносе успеху в 
е његова прича баш са своје наивности и доброћудности; <pb n="631" /> одвлачила ме је од тешких 
 бризи.</p> <p>— И Грчка сад представља добру снагу.{S} Она, са новим областима, може да избаци 
Богу за сретан повратак, за богат лов и добру срећу Новичину, која се с дана на дан све више по 
га Јована, као што ћемо га и ми увек, у добру и у злу, помињати и сећањем одужити се честиту во 
о сломљен, изнемогао старац, без вере у добру судбину свога народа.{S} Када би се одвојио од пр 
и војске, која није престала веровати у добру срећу Србинову.{S} У тој војсци има их који задив 
ре воље, ја нисам мислио онако, на неку добру вољу у теорији, јер знам да је Врховна Команда из 
ва добила наредбу да се одмах повуче на Добрун-Вардиште, одакле је преко Шаргана стигла у Ужице 
 Варни а делом иду преко <pb n="166" /> Добруџе и то пет корпуса Руса и знатна артиљерија.{S} С 
атре, на празном бензинском сандуку, на доваљаном камену, на празној петролејској канти, поседа 
> <p>Борбе се воде доста далеко одавде, довде још не допире ни пушчано тане ни топ; откуд овде  
 су се на колима довукле <pb n="543" /> довде.{S} Многи су и продавали али по какву цену.{S} За 
 мој сусед наставио и даље казивање.{S} Довде сам слушао са пажњом а затим ме је сан савладао.{ 
и још у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би се сахранило  
и још у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би се сахранио о 
игурни ноћас овде, шта је од Феризовића довде, два сата! — говори онај глас из дима.</p> <p>— П 
 неком празном вером у нешто.{S} Најзад довде сам и могла ићи и донде још, до обала оне реке, а 
на да није Богу било драго да ме доведе довде те да и ја у близини синовљој легнем у земљу.{S}  
ах га.</p> <p>— Ја не могу, једва сам и довде!</p> <p>Затим поћута, поћута па ће тек рећи:</p>  
 пут.{S} Да сам бар знао па да нисам ни довде петљао.{S} Да сам остао у Крушевцу а не овако и п 
, кућу разорила...{S} Па ипак, ишла сам довде, вођена неком празном вером у нешто.{S} Најзад до 
 покојник још у Призрену преминуо а ово довде, до Пећи, да је био само пренос мртва тела ради с 
 зове Пећ.</p> <p>— Зашто је и доношено довде, што то није свршено у Призрену где се и отпочело 
оћи даље.{S} Кола и аутомобили, који су довде довезли Краља, Врховну Команду и Владу, овде су н 
о путу којим је ваљало поћи.{S} На путу довде још се и могло заваравати оваквим и онаквим гласо 
не.</p> <p>Као што смо на далекоме путу довде свакога дана бројали по један нов губитак наше от 
 знам шта ћу?.{S} Довукао сам целу кућу довде, седам кола ствари.{S} Мислио сам презимићемо овд 
>— Ко зна да није Богу било драго да ме доведе довде те да и ја у близини синовљој легнем у зем 
{S} Наш је интерес да је напустимо и да доведемо непријатеља на Страцин.{S} Ту ћемо га тући! —  
гао примити тога дана јер се сликао.{S} Доведен је из Београда један наш познати уметник — као  
 путем и издате биле потребне наредбе а доведен у Призрен и један коњички пук који ће их пратит 
е па га опколите.{S} Хоћу жива да ми га доведете.{S} А ви остали полезте, не гините лудо!</p> < 
м планинама, задахните их новом вером и доведите их опет на наша поља.{S} Краљеви немају ту моћ 
 земље око његове главе.</p> <p>Војници доведоше резервног коња који је био везан за кару и упр 
ље.{S} Кола и аутомобили, који су довде довезли Краља, Врховну Команду и Владу, овде су немилос 
а не смели после због Турака да износе, довела се и стока, што је била скривена по планинама, т 
м јаче.{S} Био је то потпоручик који је довео собом једног ордонанса.{S} Капетан још довољно не 
едник, који се ноћу вратио из патроле и довео га, подвикнуо је онима што су се после дневне бор 
 дарданелске експедиције, јер нам је он довео један зуавски пук на фронт а вероватно за њим дов 
</p> <p>— Нећемо ваљда стајати овако до довече!</p> <p>— Море хајде да пођемо њивом, па да обиђ 
зуавски пук на фронт а вероватно за њим довешће нам и остале.{S} Наше је расположење имало тога 
ако они тамо измакли, не би их могао ни довикати.</p> <p>— Треба да се приберемо, да идемо у гр 
 којих су деца и даље врискала и очајно довикивала: „Тата, тата!“...</p> <p>Био је већ на улици 
днако надолази; чује се пљаскање блата, довикивање и крчање кола, која скрећу да пређу на утрин 
а се спасу.{S} Врисак жена, писак деце, довикивање оних који спасавају, узвици светине, све виш 
међ ватара и чује се потмуло, пригушено довикивање, као таман глас дављеника, затим, далеко нег 
ву за аеропланима, напреже се и поче им довикивати као да ће га одиста моћи чути и разумети они 
<p>— То је тврђава, природна тврђава! — довикује један обвезник чиновничког реда који је радио  
 с друма.</p> <p>— Тодоре, о, Тодоре! — довикује неко из далеке тамнине а нико му се не одзива. 
ачак.{S} Треба да плати је ли, момче? — довикује пуковник једноме рањенику који гегуца друмом н 
еђу војнике.</p> <p>— Можеш ли стари? — довикује чичици који је полегао иза једнога бусена.</p> 
ако то једнако иде и једнако придолазе, довикују се, траже и лутају измеђ ватара; а ноћ све дуб 
на прозоре и измилили испред болнице па довикују отуд:</p> <p>— Одакле господине капетане?{S} К 
је се пуцкарање ватре и гласови који се довикују и надвикују.</p> <p>Улазимо дубље у село, у св 
иже зори но поноћи, те су се избудили и довикују се да чувају село.</p> <p>Скромна ватрица, кој 
и смо кренули.{S} Узеше опет наши да му довикују и да звижде, и ако се не чује донде, а он стој 
авача, помажући се фењером, пођох одмах довикујући с врата:</p> <p>— Само да их видим.{S} Врати 
.{S} Трупе нових области, које се нагло довлаче са албанске границе, имале би задаћу да онемогу 
p> <p>Један велики војни аутомобил који довлачи са станице од некуд евакуисан материјал, враћа  
паваним грађанима.</p> <p>Сутрашња зора доводи у Скопље нове бегунце из Куманова који доносе и  
е под стеном у грдној дубини.{S} Они су довозили своје аутомобиле до ивице ових стена, пустили  
о мало озбиљнији број!</p> <p>— Не, не, довољан је и један батаљон.{S} Један батаљон Француза и 
када сам је спазио ту, на ивици, где је довољан само један дрхтај душе, један тренутак слабости 
} Један метак, други и трећи је већ био довољан да <pb n="197" /> непријатељска заседа на јежев 
ичних кола и аутомобила; којима је била довољна и најобичнија ситна појава па да из ње испредај 
 то је обмана, али је у часу тешке туге довољна и она.{S} Теши те и обмањује то што је он ту, ш 
од у овоме рату обновимо борбе, мени је довољна и ова једна рука да вршим своју дужност као срп 
о се бега из Куманова, биле су и сувише довољне да нас забрину.{S} Већ вечерашње вече и ноћ, ка 
јашњавати како у Солун не треба ни ићи, довољно је склонити се до Приштине.{S} По професоровом  
есто свега тога, што је овде набројано, довољно би било двоје: да се Руси одиста искрцају у Вар 
еле запитати: „Кажте нам искрено, је л’ довољно безбедно у Приштини, ако није да одмах наставим 
 и на креветима и на сандуцима јер нема довољно столица око стола.</p> <p>Разговори се најпре в 
а Моглену.{S} Значи да у Солуну већ има довољно савезничких трупа које би могле ступити у акциј 
дахом из усана греје ручице али ни даха довољно нема, уморна под теретом који носи.</p> <p>— Пр 
не такође ћутећи.{S} Осетио је да ми је довољно било и да ми је довољно казао; осетио је да је  
тио је да ми је довољно било и да ми је довољно казао; осетио је да је одлио мало горчине из ду 
ком снагом, онога што вели: „Срце ми је довољно.{S} Оружје ми не треба!“ Онога што убија Себаст 
ема никакве ограде а широк је колико је довољно колима да прођу.{S} Сви идемо средином моста, ј 
 бар пасти мрвица са стола, а толико је довољно онима, чија је душа бригом изгладнела.{S} Отуда 
мо више ни бринули шта је.{S} За нас је довољно утехе у томе било да ће нас варош моћи да прими 
е разочарало?</p> <p>— Све.{S} Зар није довољно да вас разочара ово на пример:{S} Ја сликар, не 
свете водице, јер ће Новица, кад набере довољно, саградити себи чун, купити мреже и алате и поч 
ник изумро.</p> <p>Енглескиња, пошто се довољно загрејала, диже се и оде под своја кола.{S} То  
ор живо је запео да још с јесени навуче довољно дрва, брашна, шећера, петролеја, како би за вре 
се буним и поричем снагу утиска али без довољно самопоуздања и снаге.</p> <p>— Ама, где сте ви  
ничка помоћ стиже, када смо још имали и довољно муниције и хране и доста очувану војску да може 
мо све испочетка.{S} Али, тад неће бити довољно само да нам о пролећу озелени трава и народ се  
 не нађе...</p> <p>Ту прекиде, немајући довољно храбрости да развије целу мисао и ману руком ка 
а и даље од Призрена, имали су још увек довољно хране али ми, који смо пешице ходили, те не мог 
имо.{S} Ово што смо застали пред мостом довољно нам је било да се одморимо.{S} То је био послед 
 смешкао се само толико, колико је било довољно да му се виде два златна зуба.{S} И ако чиновни 
реба!</p> <p>Поједини, којима није било довољно само толико вести, колико се са нишкога воза пр 
ао фотеље.</p> <p>А купаца је ипак било довољно.{S} Мештани, нарочито мухамеданци, куповали су  
то би се и иначе чуло, не би ником било довољно нити би га могло потпуно умирити, јер према пок 
ј се Турци помињу и веровао да му је то довољно знање.</p> <p>— Шта су Турци? — учини нана, па  
 понудио коме цигару дувана, ја сам већ довољно жртвовао а и њему довољно учинио.{S} И колико с 
и један предамном, кога у мраку не могу довољно да видим — Јутрос, кад сам кренуо из Штимње, ја 
ња ових двеју појава, које чак и немају довољно сличности за упоређење, па ми се оно ипак и на  
а, ја сам већ довољно жртвовао а и њему довољно учинио.{S} И колико сам за то мало дара срео бл 
упила у тој и тој радњи, где никад нису довољно свежи — очајно је и сатима дреждала пред ћепенк 
пељиво сам чекала.{S} Врата се или нису довољно преклапала или су била од танке даске, тек отуд 
 борбе на Тимоку и на Гиљанскоме фронту довољно изломиле, ипак су они тек месец дана у рату и,  
 собом једног ордонанса.{S} Капетан још довољно неодморен и неиспаван седе на кревет и припали  
раном српских топова пошто је прегледао довршене радове и бацио још последњи поглед на гробље с 
а... ја мислим... — и г. консул није ни довршио реченицу, јер у ствари није ништа ни мислио, шт 
 један инжињер — ја не знам шта ћу?.{S} Довукао сам целу кућу довде, седам кола ствари.{S} Мисл 
у се бацале ствари које су се на колима довукле <pb n="543" /> довде.{S} Многи су и продавали а 
е, све благајне, све архиве, које су се довукле до Призрена.{S} Зграда је од јуче и прекјуче по 
та ће се са осталим стварима које су се довукле до Призрена а шта са породицом?{S} Како ће се п 
ивота“.{S} Оне су несвесне свега што се догађа, оне у свему виде само један <foreign xml:lang=" 
еда место где се тај велики и кобан чин догађа.</p> <p>То није био више онај Краљ, који је још  
сто уморна као онда кад је преживљавала догађај, који је сада причала.{S} Па кад је мало прође  
 Бугари су објавили мобилизацију и нама догађај није био непознат, али смо прелазили преко њега 
ему стално, прелетале би са догађаја на догађај, са слике на слику, са једног сећања на друго и 
ки је дан носио свој догађај а сваки је догађај наговештавао велику трагедију српскога народа.< 
да се спасава, јер поред панике коју је догађај од прошле ноћи изазвао, јуче на подне се <pb n= 
 да се ређа.{S} Сваки је дан носио свој догађај а сваки је догађај наговештавао велику трагедиј 
м светским катастрофама, десио се један догађај који је узбудио цео свет.{S} Пошто се дуго и ду 
 и да сад већ улазе, да ступају у један догађај који ће у доцнијем животу са леденом језом преп 
 забринута лица, друге живо коментаришу догађај, а треће полемишу и надвикују се.{S} Улица ври  
 но ми.{S} Она је из целога пространога догађаја, који се развијао на границама Србије, са наро 
ра варош, коју је била претрпала лавина догађаја, бурних на његовим обалама као и на целоме коп 
и се ни на чему стално, прелетале би са догађаја на догађај, са слике на слику, са једног сећањ 
ја из стоструко испреплетанога клупчета догађаја и стаје пред седога Краља, злокобно се кезећи  
пао у Србију, где га је дочепала бујица догађаја и заједно са нама почела носити друмовима наши 
 мала држава.</p> <p>Овако удаљеноме од догађаја које смо преживели, удаљеноме од патња које см 
г сећања на друго из множине, из гомиле догађаја који су његов млади живот тако богатим учинили 
код Араса и пред Варшавом.</p> <p>И низ догађаја, низ несретних последица кратковидости диплома 
више моралне снаге да се одупире тежини догађаја; душа му се зањихала, изгубила тежиште, посрну 
романа, већ тада се опажао тежак утисак догађаја, који смо преживљавали.{S} Они су га били тешк 
а сам у тој вести догледао онај почетак догађаја, које је потпуковник предвиђао.{S} Допрле су д 
мали и незнатни узроци измене читав ток догађаја.</p> <p>Ђенерал Бају се поздравио и пошао да у 
о и густо као тесто.</p> <p>Под утиском догађаја, слика и појава које су ова три дана минуле кр 
 за спасавање.{S} И, навикнути множином догађаја и брига, које смо последњих година превалили п 
ци неће поћи путем Бугара; али се бојао догађаја, слутио је да иза бугарскога злочинства мора б 
ога свога живота нисам преживела толико догађаја колико од првога сутона па до сада.{S} Изгледа 
не или сви благодати добре судбине ових догађаја који се сад дешавају; или је осетио да је то о 
исла се једнога дана на пучину светских догађаја, здрава, снажна и поносна.{S} У њој живот буја 
а нехотице, промашила.</p> <p>И ево тих догађаја, ево те историјске катастрофе, која је за име  
p>— А зашто ви везујете за пад Београда догађаје који ће настати?</p> <p>— Јер то је почетак ус 
е потпуковник, пошто сам му изложио све догађаје који су се одиграли за неколико дана на Балкан 
лико доба у историји без људи који воде догађаје, без људи који мисле о свему.{S} Зар не видите 
лада умор; видело се јасно да је све те догађаје, причајући, понова преживљавала.{S} Њено се ли 
е свакодневно записивала своје утиске и догађаје.{S} Она се дуго загледа у један пањ у ватри ко 
 слутећи да је то година која ће донети догађаје које је прошла година, можда нехотице, промаши 
е.{S} Војвода је боловао, али је пратио догађаје, и тога ради помоћник му је стално све реферис 
е Споразуму.</p> <p>Ми смртни, који смо догађаје — који су у осталом били тако јасни — пратили  
 су њене мисли лебделе далеко тамо међу догађаје о којима је казивала и које је вероватно приби 
у, испод кланице.{S} Чим падне Београд, догађаји ће почети нагло и брзо да се нижу.</p> <p>— А  
 овога шеснаестогодишњега девојчета.{S} Догађаји се пред нама и за нама тако брзо ваљају, да ни 
ов млади живот тако богатим учинили.{S} Догађаји и тренутци су се низали пред његовим очима брз 
ислите, којим ће се редом развијати сад догађаји?</p> <p>— Велика офанзива на северу већ је отп 
и одуговлачили са поласком, дотле су се догађаји око нас немилостиво ваљали.{S} У Ђаковици, кој 
ога ће се једно за другим низати крвави догађаји, да би се завршили најстрашнијим историјским п 
у ка Страцину; у Врањи се дешавају неки догађаји о којима су вести врло нејасне и неодређене.{S 
n="601" /> на друму, којим су се толики догађаји ваљали.{S} Био је он сведок можда, када су ови 
има су се од увек ваљали велики светски догађаји никли из сусрета истока са западом.{S} Прилеп  
гао још горко заплакати да ми већ тешки догађаји, који су се провлачили кроз моју душу, нису пр 
етак успеха офанзиве са севера, који ти догађаји има да прихвате.</p> <p>Ућутали смо обоје и на 
мислити на све и кога нису смели омести догађаји?</p> <p>Ја сам ћутао, али је он живо, као отво 
еца Септембра одиграли су се на Балкану догађаји који представљају историју од неколико томова. 
 доба ноћи, нити ико зна колики нас још догађаји очекују до прве зоре?{S} Ох, како сам жудно по 
ој ноћи, коју смо преживели и о крвавим догађајима који су се те ноћи дешавали.</p> <p>Најзад,  
</p> <p>— Ко би забога, у овако великим догађајима, који се тако нагло развијају, који се ваљај 
крај њега онај, који се у овако великим догађајима: који се тако нагло развијају, који се ваљај 
па нових области и да сазна што ближе о догађајима код Ђаковице, одакле су били стигли узнемиру 
ли сам веровао, да је њено расуђивање о догађајима бар два три степена изнад нуле.{S} Овај ће р 
квом једном вечеру, које је — претрпано догађајима који су се низали кроз половину века — лежал 
у не сматрам као готово дело о великоме догађају, те се чак и побојавам да није нешто претенцио 
е ова књига бити први већи напис о томе догађају.{S} У описима је странаца више посматрања и са 
тако, сабрани у гомилице, разговарали о догађају и распитивали се, чу се опет један метак.{S} М 
и имало свога утиска.</p> <p>О томе смо догађају сазнали 27. септембра а, дан за овим, већ стиж 
им је судбина доделила замашно учешће у догађају, који ће доцније бити најизразитија слика српс 
о.</p> <p>Нешто се значајно морало тамо догађати јер бели витез застаде крај прозора, наслони с 
 у сусрет непријатељу и чим му стиже на доглед, измеђ Слатине и Јежевице, отпоче пушкарање.{S}  
 који ти се чине као мрка и тамна поља, догледа тек по које минаре или јаблан.</p> <p>То је При 
 на крају тамо, где се друм у њој губи, догледа се у сред равнице, као камилина грба, високи ка 
 ноћима тако јасно оцртава над Скопљем, догледа се ноћас као тамна неодређена маса.{S} Варош ка 
те куће, из собе у којој је Краљ одсео, догледа се преко кровова ниских турских кућица које јој 
 радости.{S} Са тога места на коме смо, догледа се његова кућа.{S} Ено је тамо преко њива, испр 
пути Слатини.{S} Из далека с друма још, догледа он пред слатинском механом једну гомилицу офици 
="287" /> би се од прозора не могући да догледа место где се тај велики и кобан чин догађа.</p> 
озора, са којега је узалуд покушавао да догледа бојиште, завалио би се у столицу, оборио би гла 
ежи на лепу и видну месту, са којега се догледа широка и питома Метохија, ограђена снежним врхо 
ико корака напред до места са којега се догледа усамљен један салонски вагон осветљених прозора 
ши.{S} Око цркве је гробље са којега се догледа далеко широм Косова.{S} Међ гробовима су и мног 
ва, испред Бајазитове џамије, одакле се догледа лабски друм те погледао хоће ли догледати силаз 
ви косовски божур; зашто тамо одакле се догледа дим на Качаничкоме фронту, где се и даље боре о 
ије далеко, ено преко оних њива, ено се догледа.</p> <p>— Је л’ оно? — учини поручник.</p> <p>— 
 земљино и кроз коју изгледа све што се догледа врло удаљено.{S} Тим друмом поћи ће мало час ве 
авницу, већ допире блажи ветрић, већ се догледа сунце које сја на јадранским обалама и далеко т 
има и проговори.{S} Отуд, од твоје куће догледа се овамо, кад видиш да крећемо а ти хајде за на 
д селом се узноси, на једној узвишици и догледа све до широкога косовскога поља, бела црквица к 
д до једнога завоја са којега се далеко догледа повијена пантљика јеличкога друма и, тамо под Ј 
рдничке куле.{S} Рекоше, оданде се лепо догледа сва Фрушка Гора.{S} Кад смо били горе, крај кул 
але на одмор.{S} Шар, који се од јутрос догледа изнад врхова Црнољеве и Језерске планине, просе 
ајна стаклена поља.</p> <p>Кроз ведрину догледа се на све стране.{S} Тамо далеко у дубини, с де 
кућа које су под њим, тако да се са њих догледа гомила кровова вароши просуте у долини и преко  
мирно огледало морско, он из далека још догледа своју мајку на обали, она га радосним сузама до 
пут Призрена.</p> <p>Друмом, пред нама, догледају се неке ватре али то још није Липљан где ћемо 
, разредили и расули по ноћи те се и не догледају.{S} Мраз стегао као о Божићу и душе оштар вет 
аљи пут.{S} Ватре се тамо друмом већ не догледају више, погасила их је киша и дуга ноћ; само по 
гама.{S} Далеко, на дну друма, једва се догледају неке ватрице које трну као пламен у кандилу.{ 
.{S} Још једино, као и мало час, што се догледају као утуљене звездице, бледо осветљени прозори 
сти или, можда иду на обале са којих се догледају величанствени светски храмови културе, просве 
и и језе.{S} У селима, која се у даљини догледају, нигде живота, ни дима из оџака, изгледају мр 
их по земљи.</p> <p>Још мало, па се већ догледају нејасне сенке које се кроз ноћ крећу измеђ ва 
протеже без краја и кроз прозрачну таму догледају се у дубини масе мрких планина чији снежни вр 
ваљда са онога пожара на Дорћолу, те се догледала мрачна слика престонице.</p> <p>Тек сам измак 
е српске светиње оцртала су се у ноћи и догледала <pb n="722" /> се из даљине.{S} Патријаршија  
о светлосним линијама.</p> <p>Једва сам догледала кроз таму једну кућу и похитала сам, уверена  
ане и опреме на спавање.{S} Далеко тамо догледала су се уста пећине као прозорско окно а овамо  
 јој казивале су да је она у овоме часу догледала нешто, што можда ми остали смртни не видимо и 
онитим местима како се не би ни од куда догледале и, рече још, да ће нас сваке ноћи по неко од  
ли, сви смо га очигледно <pb n="121" /> догледали, сви смо знали да је ту, па ипак је свак у се 
спас свега што је почело да се руши.{S} Догледали смо чак и даље: видели смо и ослобођено Скопљ 
више загустили и кроз који смо се једва догледали, те је његов глас звонио као глас некога духа 
веним силама из морских дубина и најзад догледали светиљку која казује где је обала.</p> <p>Сви 
ао и једино доле, под друмом, што су се догледали, као догореле звездице, слабо осветљени прозо 
вник показујући на друм којим су се већ догледали предњи редови челнога батаљона.</p> <p>Са кап 
 Горе и Шара, па кад са тих висина нису догледали да нам стиже савезничка помоћ, прелетели су Д 
ада сам се успео, са отворенога доксата догледало се далеко, далеко кроз ноћ, која је већ почел 
ких мушебака.{S} Кроз ту мрежу једва се догледало небо мрачно, ниско и густо као тесто.</p> <p> 
 одведе поглед ка прозору, са којега се догледало широко Косово и у дну његовоме мрке масе Шара 
еветога, становништво је скопљанско већ догледало наше трупе на Гази-Баби и сад је већ јасно зн 
 небо и ако су нам исплакане очи, ми је догледамо, ми је видимо, она нам казује пут као поклони 
оба.{S} Ено, тамо у Пауновом Пољу, које догледамо с друма, лежи Сврчин, двор Милутинов, где се  
ругог али тако да се не погубимо, да се догледамо.{S} Ови задњи нек се осврну чешће за собом.</ 
студенога зимског сунца, ми се видимо и догледамо сву величину невоље, коју наша поворка изгнан 
Сви дижемо главе охрабрени, јер сад бар догледамо нешто, осећамо да идемо ка нечем што је пред  
 тако, све напред, све напред.{S} И већ догледамо позната места познате путеве, познате њиве.{S 
младе снаге гломазне животне валове.{S} Догледао сам и ја већ како се тај дан све више помаља,  
ш оне планине, које сам онда са Врдника догледао, онда, када сам целивао српскога Цара.{S} Како 
и.{S} Кад је он кренуо с вечери, већ је догледао на Дорћолу пламен и дим од запаљених кућа.{S}  
је далеко на море и отуд, из даљине, се догледао.{S} Новица је знао да ту светиљку жеже његова  
 прст на једну забачену уличицу, где се догледао један болан призор.{S} Три пара вочића које го 
нов корен.{S} Ако си у светлости дана и догледао по где-где у планини по коју кућицу, ишчезава  
погледа по узнемиреној пучини, не би ли догледао какав појас за спасавање.{S} И, навикнути множ 
 да је Београд пао и ја сам у тој вести догледао онај почетак догађаја, које је потпуковник пре 
м у великој невољи, нисам ни могао даље догледати.{S} Моја књига завршава у Пећи, јер се ту зав 
ако његове старачке очи нису биле кадре догледати оно што је он желео да види, он је ипак дуго  
догледа лабски друм те погледао хоће ли догледати силазак војске тим друмом.{S} Многи су излази 
 ми остали смртни не видимо и не можемо догледати.{S} Њена црна силуета, издвојена из таме блед 
ш тамо одакле си кренуо; нити кроз таму догледаш предмет коме идеш, нити за собом онај од којег 
е се у очевој души буди понова туга, на догледу синовља гроба.{S} Чичица је дуго, дуго гледао о 
ши споменик подићи до ако се сахрани на догледу мора, како би свећица на њеноме гробу у ноћи ка 
е.{S} Далеко под собом спази капетан на догледу извесно кретање.{S} Њега текну нешто, али кад п 
b n="147" /> <p>Зашто тамо?{S} Зашто на догледу оних који су пре пет векова пали ту; зашто тамо 
еђу браћу моју.</p> <p>— Док се ми тако договарамо, тек чујемо србијанско „ура“ и видимо, Аустр 
 улазио у цркву и излазио па се шапатом договарао са старијима.{S} Најзад, попа опет изађе и ре 
орише врата на цркви и почеше се кришом договарати.{S} Један ће рећи ово, други оно а неки Радо 
овако једном озбиљном часу, позовемо на договор.</p> <p>Његов је глас задрхтао и у нама свима з 
} Плакао је и он.{S} Затим се као браћа договорисмо шта ћемо и како ћемо.{S} Седећемо ту у рову 
пре опасности, бар два и три дана.{S} И догод ја нечујем да је издато такво наређење ја ћу безб 
кла му је несаницу те не може задремати догод га умор потпуно не савлада.</p> <p>Сео сам и ја к 
 <p>— Уверићете се да бегства није било догод се српска војска борила с уверењем, да ће макар ј 
су домаћини већ напустили, погашене су; догорева још само по где који општински фењер са којега 
тамо дубоко у души, последњу жишку која догорева, покушавајући да из ње распири топао жар и пла 
.{S} Она трне у мојој души већ одавно и догорева као кандило у коме је дотрајало уље али, сад с 
к.</p> <p>И ако жижак њенога живота већ догорева, тули се и малаксава, онај жижак, који она сва 
 још узноси се танак дим од пањева који догоревају.</p> <pb n="523" /> <p>Небом тромо плове обл 
не још и разликовати.{S} На сивоме небу догоревају звезде као кандила у којима је дотрајало уље 
у се дуго краљевске сени.{S} Кандила су догоревајући почела да трну већ, кроз прозоре је црквен 
 и сву осталу опрему српске артиљерије, догоревала је већ; мрак је све дубље освајао и једино д 
адала на груди.{S} Жижак је догоревао а догоревала је и њена истрајност.{S} И кад су обоје мала 
ла и загледала се помно у ватру која је догоревала.</p> <p>Тама је почела да се проређује, киша 
тама владала је око нас.{S} На ватри су догоревала дрва те је гомила румена жара покривала земљ 
 јој глава падала на груди.{S} Жижак је догоревао а догоревала је и њена истрајност.{S} И кад с 
само врео пепео покрива земљу и по која догорела гламња се пуши.{S} Људи се дижу из гомиле, изл 
и, која се причињава као звезда која је догорела пала с неба, у нама та појава изазва исто осећ 
ца, које су наквасиле пепео око ватре и догорела дрва.{S} Из једне гламње, која букти, пишти во 
 а зној се облацима пуши са њега као са догореле ватре.{S} Он је чуо већ од првих бегунаца, кој 
, траг је уништен; на спалишту су ватре догореле, пепео се развејао; из душа је несретних бегун 
е, под друмом, што су се догледали, као догореле звездице, слабо осветљени прозори цркве Патриј 
ко земља била лака!...</p> <p>Ватре већ догореле и још само топао пепео покрива земљу, ведрина  
мовине.{S} Цреп је већ прштао на крову, догорели балвани са треском су падали, основни се зидов 
никова душа.{S} Седина, која је покрила догорели пањ, све се јаче истиче својом белином осветље 
о близо поноћи, када сам са мојим скоро догорелим фењерчетом пошао кући.{S} Помрчина је била та 
оси над граничном реком, та ће вера већ догорети, у колико је још има у мени.{S} Она трне у мој 
кад вечерас, и то ако буду успеле да се догурају до ћевапџијине тезге, буду на сред улице, држе 
воду са станичне чешме или преко ограде додавали чутурице да им се напуне вином и пазаривали по 
кезили на ове наредбе Врховне Команде и додавали: „Хоће госпочићи да се извуку!“ и на против, п 
лупама, гладовала сам или су ми војници додавали по комад хлеба.{S} Негде сам ступала <pb n="42 
ровичког воза па, не слазећи са вагона, додаде оној са солунског воза најпре једну бошчу, па он 
 сад?</p> <p>А после малога размишљања, додаде:</p> <p>— А ко зна где су они?</p> <p>— А што он 
оверењем према предлогу војводе Мишића, додаде после донете одлуке:</p> <p>— Али, пре но што до 
имист али се није олако ни одушевљавао, додаде полугласно, више себи:</p> <p>— Да, и њих треба  
в рачун!</p> <p>— Па и они мобилишу! —- додаде доктор мирно.</p> <p>— За свој рачун или, ако хо 
p> <p>— Море, пуцао бих ја и на Бога! — додаде један од оних у чије ћемо село сутра ући.</p> <p 
ицама појавише две сузе.</p> <p>— Да! — додаде други, са резигнацијом немајући у тренутку на ра 
л’? — пита Краљ.</p> <p>— Јес’, онда! — додаде чичица — па ево сад дошао сам да му обиђем гроб. 
од бир-земана.</p> <p>— И много суза! — додаде неко од наших.</p> <p>У том проломи тишину брект 
о сад историји још једна таква слика! — додаде Краљ показујући на сликара који је свој посао за 
тетити даску да се не би познао траг! — додаде један од пуковника.</p> <p>— И немојте ударати,  
?</p> <p>— Хоће да остане за зајчеве! — додаде он са пуно резигнације.</p> <pb n="658" /> <p>До 
пи ађутант.</p> <p>— Ја остајем овде! — додаде Краљ још одлучније.</p> <p>Сви се преплашено пог 
оуздано кроз зубе.</p> <p>— Дај Боже! — додаде он.</p> <p>Пред мојом кућом затекли смо још једн 
="316" /> <p>— Зар?</p> <p>— Не може! — додаде он одлучно. — Сутра ће се и Феризовић напустити. 
ожалисмо!{S} Баш ти хвала, господине! — додаде опет после дугога ћутања, па после извесног врем 
Армије имамо наредбу да изгинемо сви! — додаде мирно капетан на завршетку својих наредаба. — Ра 
жим чак, не би ли ме што више мучили! — додаде она живо и као мало узбуђена.</p> <p>— Ох, госпо 
екох више шапћући.</p> <p>— Последњи! — додаде мој млади пријатељ.</p> <pb n="317" /> <p>— Косо 
колења.{S} Ми, ми је морамо ископати! — додаде други са оним упорним поуздањем човека навикнута 
ла.</p> <p>— И срамота и неваљалство! — додаде узбуђено рањени поручик и ишчупа са груди Обилић 
рати, да се не би ко у кући пробудио! — додаде други.</p> <p>И под сиромашном светлошћу малога  
и да не може бити већ сутра наређено! — додаде доктор.</p> <p>— Па и нека буде — брани се онај  
ам слутила одговор.</p> <p>— Погинуо! — додаде старац и заћута.{S} Дуго је ћутао.{S} Затим опет 
 примајући на себе и сву одговорност! — додаде и војвода Степа.</p> <p>— Какве би ту одговорнос 
> <p>— Колико је мени позната наредба — додаде војвода Степа — та се слобода иницијативе односи 
пазио?</p> <p>— Рецимо његова околина — додаде нагло младић, спреман на ову примедбу. — Али је  
еви за дан назидали.</p> <p>— Било је — додаде стари Краљ — било је а има их и сад.</p> <p>— Са 
 годинама текли.</p> <p>— И видите ли — додаде официр — каква је то игра судбине, како је то фа 
— Требало је видети што смо ми видели — додаде он — па онда имати храбрости да се верује ма у ш 
<p>— Три? — учини он изненађен, па онда додаде, после извесног размишљања — За једног знам, чуо 
професор је ћутао извесно време па онда додаде, више као размишљајући, више себи и полугласно:< 
, што буде!{S} И онда, очију пуних суза додаде:</p> <pb n="341" /> <p>— Збогом браћо! — па наст 
/p> <p>— Шта су Турци? — учини нана, па додаде — Турци су сила децо!</p> <p>— Па шта су они рад 
ш што рећи.{S} Он испи и другу чашу, па додаде: „Не умем те, синко, ни чему научити што ћеш и к 
да кажу.{S} Један чак слеже раменима па додаде: „Ко зна, дете, да л’ је изнео главу, многи су и 
?</p> <p>Он слеже задовољно раменима па додаде:</p> <pb n="716" /> <p>— Шта ћете, има и привидн 
ирај ме у мојој невољи!“, погледа ме па додаде:</p> <p>— Кад могу пси, могу и ја.{S} А и каква  
бола.{S} Старац ил опази ил осети то па додаде:</p> <p>— Није црква од мермера, нема ни звона н 
икар! — одговори и тужно махну главу па додаде више себи. — То јест, био сам сликар...!</p> <p> 
 што се огласи за пуковника Здравковића додаде задовољно:</p> <p>— Јеси ли видео како подви реп 
ела последњим питањем.{S} Она то виде и додаде сама:</p> <p>— И онда, нема више Србије?</p> <p> 
к бол, па опет диже главу, погледа ме и додаде:</p> <p>— Као што је недовршен и живот мој...!</ 
 опет заћута, па се затим окрете мени и додаде:</p> <p>— Ви сте ми помогли!</p> <p>— Јесте, сећ 
 животи леже, па се онда окрете ватри и додаде:</p> <p>— Ко зна да није Богу било драго да ме д 
..{S} Зар не?</p> <p>Краљ поћута мало и додаде затим јасним и свечаним гласом:</p> <p>— Ја ћу с 
ј ракије па спусти чутурицу на колено и додаде готово више себи:</p> <pb n="163" /> <p>— И као  
и код мене рђав утисак, па диже главу и додаде:</p> <p>— Ја не бих желео да ви рђаво разумете м 
ојим уским раменима па се замисли и тек додаде:</p> <p>— Па добро, мат са те стране.{S} А шта ћ 
узнесе главу па јасним, одлучним гласом додаде:</p> <p>— На Ситници треба примити одлучну битку 
у свачијем погледу срете одобравање, он додаде:</p> <p>— А овде, у овој земљи, има много ваше к 
ем пресечен — али, да би их и утешио он додаде — ипак, чим ухватим тамо положаје, зауставићу се 
 они?</p> <p>— Ех, што! — рече, па брзо додаде: — Веруј, нису их оставили на миру.{S} Отац ми ј 
ипак срео у моме погледу сумњу, он брзо додаде:</p> <p>— А ви ваљда, што видите на мени ово аус 
ести врло нејасне и неодређене.{S} Неко додаде још да је у чаршији чуо да је и Царево Село пало 
> <p>Потпуковник заћута за час па нагло додаде:</p> <p>— Било би га!{S} Управо, могло га је бит 
емо зло!...</p> <p>Затим поћута па опет додаде:</p> <p>— Ајде, ајде, жено.{S} Не помаже суза и  
оге, али он остаде при своме и на крају додаде:</p> <p>— Оставите ме крај гроба мога оца и деда 
 из угла.</p> <p>— Бог нека га прости! —додаде други.</p> <p>— Море добро је учинио.{S} Прекрат 
n="224" /> <p>— Све, све ће пропасти! — Додадох и ја придружујући му се искреноме болу.</p> <p> 
p>— Хоћу, господине, и она мене чува! — додаје чича.</p> <p>На капетановим уснама развуче се бл 
з аутомобила па метнути овог јадника! — додаје други.</p> <p>За овим тужним колима иде леп и ел 
долини Мораве.</p> <p>— Код Багрдана! — додаје трећи са поуздањем, јер тај Багрдан, вероватно и 
едан.</p> <p>— И на тебе ће доћи ред! — додаје други.</p> <p>— Хоће ако подржи овако! — теши са 
> <p>— Па онда кујна Врховне Команде! — додаје пакосно један помоћник окружне благајне на чијем 
бардовањем упаљена!</p> <p>— То може! — додаје онај први — и то ће најпре бити!</p> <p>— Шта је 
ранити Качаник против једне дивизије! — додаје учитељ, комесар неке пољске болнице — 1689 годин 
бити и нема шта ту да се протествује! — додаје полицијски чиновник.</p> <p>— Не протествујем ја 
е добро је учинио.{S} Прекратио муке! — додаје трећи, а четврти пита:</p> <p>— Је ли случајно п 
атељу!</p> <p>— А рањеници иду пешке! — додаје неко чак из пете гомиле.</p> <p>И одиста, та су  
> <pb n="610" /> <p>— Не знамо богме! — додаје очајно грађанин и наставља даље пут предајући се 
грехота је.</p> <p>— Грехота, дабоме! — додаје начелник и наређује опет да се дете води у општи 
мет! — рећи ће неко.</p> <p>— Дабоме! — додаје онај што је поставио претпоставку да су ови изги 
и се начелник.</p> <p>— Штогод знате! — додаје жена. — Ишла сам од немила до недрага и нико нећ 
рска мрежа па да их ловимо ко рибице! — додаје други.</p> <p>— Море, немојте баш тако.{S} Нису  
>— Грешни Бојко, како и да не полуди! — додаје други.</p> <p>— А кој’ отац не би полудео кад би 
"547" /> <p>— Ми смо просто опсађени! — додаје други његов пријатељ с којим је требао у друштву 
ај отпор који смо дали на Брегалници! — додаје опет песимиста.</p> <p>— Зашто да не?{S} Ми сад  
 овако са парадом не би ни спроводио! — додаје бивши народни посланик.</p> <p>— Нису кукавице!  
крви, у Ђаковицу се више не би могло! — додаје друга сенка — Призрен је пао и Бугари напредују  
ад ако ћемо на Багрдану да их чекамо! — додаје суво и скоро пакосно песимиста,</p> <p>— Па најз 
ти не веруј, ја ти кажем шта сам чуо! — додаје један суви и болешљиви господин, изгледа више пр 
је протумачио по томе рецепту уговор! — додаје пензионар за којега се уопште знало, још од <pb  
ш.{S} Биће их!</p> <p>— И има их већ! — додаје један адвокат са другога стола.</p> <p>— Зар већ 
> <p>— Ништа није ово према Качанику! — додаје учитељ, који никако не може опростити што је Кач 
 n="404" /> <p>— Остаћемо у Призрену! — додаје кафеџија, који личи на ђенерала Степу Степановић 
Или смо је ми упалили при евакуисању! — додаје други.</p> <p>— Или је можда бомбардовањем упаље 
 поробљену Србију, ако неће ове бабе? — додаје опет гомила и ори се крти смех, онај којим се см 
за њих се држава постара да се спасу? — додаје опет гомила.</p> <p>— Па ко ће ослободити поробљ 
а?</p> <pb n="545" /> <p>— Ех, држава — додаје пакосно изгладнели чиновник окружне благајне — д 
о неко тужно знамење.</p> <p>— Ко зна — додаје један старчић, вадећи из мараме никлену пару да  
— И Немци са оне стране Дунава и Саве — додаје онај мрзовољни.</p> <p>— Па јес...{S} Немци! — у 
их све зло потиче.</p> <p>— Није море — додаје трећепозивац крај њега — не жуљи га ципела него  
>— Па ми нисмо војска, неће ваљда нас — додаје други.</p> <p>— Питају те они, јеси ли војска ил 
а! — одговара мајка.</p> <p>— Да могу — додаје опет рањеник — понео бих ти једно дете, ал ето,  
 /> <p>— И што их тако олако стрељају — додаје један учитељ, који сад тек упада у разговор.</p> 
ржи овако! — теши сам себе онај први па додаје: — Изгледа ми као да се сад бијем за моју њиву.{ 
пристаје онај кафански стратег, па живо додаје: — И, онда, одлучна би битка била можда овде нег 
 деци и према стоци.{S} Један само глас додаје: „Овима би севап било наћи крова да заноће!“</p> 
дан од оних што несретнику везаних руку додаје у уста своју цигарету. — Нема данас на целоме св 
> <p>— Ал’ ако се дипломатија превари? —Додаје онај кафански песимиста који ни овде, на станичн 
тврди ми један официр из команде трупа, додајући, да је у Београд први ушао двеста четрнаести п 
ћи леђа о лотру, одобрава телеграфисти, додајући како је он у Грацу „где је посећивао Универзит 
а се прекрши наредба.{S} Он сиђе с каре додајући:</p> <p>— Е кад је наредба, мора се слушати!</ 
речи чују:</p> <p>— Ама ја бих њему... (додатак, којим се зачињавају сви бурнији разговори код  
ле.</p> <p>— А можда га и терет убио! — додаће други.</p> <pb n="625" /> <p>— Није, брате, тере 
негативан одговор.</p> <p>— То значи? — додаће мало касније Престолонаследник — да се материјал 
зила.</p> <p>— Само ако није назебло? — додаће један.</p> <p>— Тога се и бојим — узданух ја и о 
Свршило је!</p> <p>И сви скидоше капе и додаше:</p> <p>— Бог нека га прости!</p> </div> <pb n=" 
ни инстиктивно осећају да им је судбина доделила замашно учешће у догађају, који ће доцније бит 
оља их зближује.{S} Зато је ваљда Бог и доделио тако мало среће свету, да би човек остао ближи  
Усуд историјски и могао на другом месту доделити да се заврши ова велика трагедија коју сад пре 
ош подељена на квартове и свакој четици додељен по један; показано појединима, који су тад први 
н првога и последњи вагон другога воза, додиривали су се тако да се у ствари није ни знало који 
ла кад сам је слушала.{S} Једнога дана, дође старица кући али радосна лица, нисам је чисто могл 
рнути не могу.</p> <p>— А једнога дана, дође изненада наредба да и ми кренемо, ал не кажу на ко 
p> <p>После једнога пунога часа чекања, дође најзад кмет.{S} Начелник му главом показа мртво не 
 Мислио сам прећи сад у Минхен али ето, дође рат и... откиде ми руку.</p> <p>— Имали сте извесн 
више забрину а тек трећи дан по Лазару, дође ноћу бабо.{S} Био је његов ред.</p> <p>Причао нам  
 да сам слушао свету литургију у цркви; дође ми готово да се прекрстим.{S} Кад свирачи свршише  
скудица а Турци још не мичу из села.{S} Дође већ и до тога да се није имало шта јести па пођосм 
аде, у страну, да ме не гура гомила.{S} Дође једна жена и запита ме јесам ли одавде, из Младено 
затвори <pb n="414" /> леђима врата.{S} Дође ми у том тренутку да не примим хлеб и да вичем за  
 се негде на друму просуо из коморе.{S} Дође најзад у помоћ некаква команда.{S} Једна батерија  
</p> <p>И истина, није потрајало дуго а дође човек ноћу, као оно пре, те нам јави радосну вест: 
{S} Остали смо још два три дана па онда дође последњи дан наших мука и спусти се последња ноћ.{ 
pb n="39" /> које друго.{S} Е, сад нека дође неко па нека каже: „Ама ја не бих волео на то поље 
како да почнем?</p> <p>Једнога тренутка дође ми жеља да се не буди још, да спава још дуго.{S} Ч 
 мајке, пре десетину петнаест дана, кад дође наредба да крену, тешка срца испратиле, тежа но шт 
ако рећи измеђ воловских рогова.{S} Кад дође на ред да се кренемо, ми пођосмо левом страном дру 
а Глигор Комита и већ све редом.{S} Кад дође слава а мој отац све те слике казује гостима и тум 
о већи српски барјак но црквени, па кад дође Царев дан те се оките куће а наш барјак с крова па 
и дао бабо, него само у кући.{S} Па кад дође слава а ја шајкачу на главу па дочекујем госте и с 
цнели путници нашли себи преноћиште, не дође више нико да нас узнемири и наста мир у целом насе 
утра дан, ни с вечери ни преко ноћи, не дође нико из села и то нас још више забрину а тек трећи 
, па се све боји да не застанемо, да не дође Аустријанцима каква помоћ те да нас задрже.{S} Још 
ћи на наше село.</p> <p>Једнога дана не дође нико с вечери из села те се ми забринусмо.{S} Паде 
 ја!“ вели, па се изгуби.</p> <p>— И не дође? — пита начелник — Или је ти ниси чекала?</p> <p>— 
58" /> мртву у пећини док једне ноћи не дође попа да је опоје.{S} Сахранили смо је ту, на оној  
и ноћ и полегасмо а нико из села још не дође.{S} Баш био ред на неког Лазара па се његова жена  
, пређе тихо и нечујно преко дворишта и дође под један прозор кроз који се једва назирао жижак, 
га србијанскога Краља да служим.{S} Али дође јуна месеца изненадна мобилизација и нас, који смо 
е да се нисам још прибрала.{S} Затим ми дође жеља да створим пред очима његову слику какав сад  
тра у јутро.{S} Ако која мајка, кад јој дође ред, не хтедне дати дете, аждаја јој разори кућу и 
дочекујем госте и све салутирам.{S} Тек дође господин попа, ја салутирам, па у руку, а он пита  
пусти Тополу, изјави жељу да Стари Краљ дође у Крагујевац.</p> <p>— Па добро, куда ћемо? — пита 
ричала ми је неке приче и обећавала чим дође лето, да ће ме водити у Београд, код њене <pb n="4 
кућу и спрема да буде све у реду кад он дође.{S} Слази доле у свештеника и зајми мало бела браш 
ги не врше.{S} Не, господине!{S} И, ако дође до тога да где год у овоме рату обновимо борбе, ме 
и топова толике године.</p> <p>— Ал ако дође непријатељ?</p> <p>— Доћи ће, ал што ће, шта може? 
 је гомилама ишао мостом.{S} У једанпут дође ми воља да се опет вратим у болницу, зашто не знам 
и он је ту, ипак је он ту!{S} А кад већ дође последњи час, да то драго тело спусте у гробницу,  
 на рукама а с дететом је тешко кад већ дође до чега.{S} Свакога тренутка може отпочети напад.{ 
е стави под команду све, што ти до руку дође.{S} Остани ту где си и, ни стопу даље!{S} Прими бо 
ш како је.{S} Ја не верујем ал, ако баш дође до чега, склони се!{S} Тамо где пођемо ми, пођи и  
p> <p>Ту, где ћемо чекати читав сат док дођемо на ред да можемо узаћи на друм, на самоме изласк 
онира из Крагујевца да би желео тамо да дођете, тамо је Врховна Команда.</p> <p>— Добро, ићи ће 
ећа те изнесеш главу из овога окршаја и дођеш кад год у своје село.{S} Не пожали тад, пођи до м 
то сам ти послала... да, због влаге.{S} Дођи сутра опет на телефон.{S} Да, сваки дан у ово доба 
не даљи разговор о томе.</p> <p>Малочас дођоше и они војници што су зашли да нам нађу стан.{S}  
оласку Француза?</p> <p>— Дај Боже нека дођу, лако ћемо се вратити.</p> <p>— Дакле и власти ће  
оме, као да ваљам чему?...{S} И сад кад дођу они, провалиће подрум и избациће га као стрвину... 
ако казује ту чудну причу онима који му дођу на обале; причу о себи и о брату своме, који се у  
иве у повлачењу и позову да и они одмах дођу у Скадар, седница се — последња седница на земљишт 
д сам одрасла, препричавала оно што сам доживела, те отуд знам све како је било и што је било.{ 
дневник, који је сачуван и донет мени: „Доживели смо историјску част да се први пут, од кад као 
као кад смо били у Раваници.{S} Та ето, доживео сам да ми се призна да сам Србин и ето, нећу ви 
исти људи, још у пуној мужанској снази, доживети да учествују и у сахрањивању те Круне.</p> <p> 
 борбе, ал би ми жао било погинути а не доживети све што сам замишљао.</p> <p>— И, бога ми, кад 
 у сахрањивању те Круне.</p> <p>— Ко ће доживети да је ископа? — рећи ће опет један од њих — Ми 
не доживљује и нико доживио није и нико доживети неће.</p> <p>Боже мој, мислили смо тада, зар ј 
ује:</p> <p>— Живље, живље!{S} Ено ћемо доживети и ту бруку да артиљерија прави јуриш а ми да т 
 да сам погинуо тамо у рову, но ово што доживех.{S} Приђе ми још и једно дете, дрпну <pb n="642 
p>Хоће ли он, хоћемо ли ми дотрајати да доживимо то?{S} Ово је први гроб, што га овако на путу  
олено, али што нико не доживљује и нико доживио није и нико доживети неће.</p> <p>Боже мој, мис 
ава с колена на колено, али што нико не доживљује и нико доживио није и нико доживети неће.</p> 
о.{S} Понудио ми је столицу да седнем и дозвао једног обвезника који је био ту на служби, те га 
 хитне наредбе свима командантима да не дозволе даље уништавање материјала, да јаве бројно стањ 
евања међу собом, осетили дужност да не дозволе старцу, да једној сумњивој вери стави на милост 
намери да заварају и охрабре народ и не дозволе да клоне дух у војсци.{S} Ви сте тим вестима и  
рани а тако исто и Румунија, која не би дозволила поремећај стања на Балкану, које је створио Б 
рност пред народом и пред историјом ако дозволимо да један Краљ буде заробљен.</p> <p>— Зашто з 
жена и четворо деце.{S} Командант му је дозволио на часну реч да ће се вратити, те се он од Жел 
ада нечему.{S} Није клонуо или бар није дозволио да се то на њему примети.{S} На лицима је оста 
 једним болом више и сад је већ сломљен дозволио да га одведу у Рибарску Бању, где ће у миру мо 
p> <p>— На жалост! — потврдих ја — Али, дозволите ми, да се вратим на малопређашњу вашу напомен 
 која не штеди своје људе.{S} Па добро, дозволите ми да се и ја на њу позовем.{S} Распитајте се 
и рођаке својих пријатеља.{S} Хоћете ли дозволити да вам кажем један пример, који ће вам одгово 
та! — пресече је капетан, не желећи јој дозволити да каже оно што је и сам у томе тренутку поми 
у, он је са својима понео, нити је хтео дозволити да то ја чиним.</p> <p>— Лакше ми је, лепо га 
 Ваљева.{S} Највише још што би се могло дозволити, ако су Аустријанци једновремено сишли и Колу 
ује из Берлина али га Венизелос претиче дозволом да се у Солун искрцају савезничке трупе.{S} Ка 
? — пита га поручник.</p> <p>— Молим за дозволу да обиђем кућу?</p> <p>— Бога ми, Бојко... узе  
ија.{S} Сем тога, руске трупе добиле су дозволу и за прелазак преко Румуније.{S} Ето видите, св 
а одмарали јер им узина стазе није увек дозвољавала да је носе на раменима, већ су је морали по 
аменима.{S} Његова тешка болест није му дозвољавала ни по равноме путу да оди а камо ли по овом 
ти руке.{S} Бојко се није отимао, он је дозвољавао да се чини с њим шта се хоће; он је само дрх 
заблудама које су искључиво дипломатији дозвољене.</p> <pb n="72" /> <p>Ми се а нисмо подавали  
— сваки час тако излази, иде по пољима, дозива дете па се опет врати.{S} Нека, лакше јој је кад 
праве и шале на његов рачун, па и да га дозивају и да звижде, ма да се доле до Бојкове куће не  
том мразу.{S} Други се надвикују, трећи дозивају.{S} Удара секира у дрво, оправљају се нека кол 
{S} Из те гужве само чујеш надвикивања, дозивања, узвике и свађу.{S} Као потоци за време провал 
миле као жубор реке и по где кој узвик, дозивање загубљених који траже своју гомилу а који се к 
} Добош, којим је архимандрит Мелентије дозивао негда народ на револуцију дочепао је један стар 
ји је био ту на служби, те га послао да дозове кмета.</p> <p>Тај један час чекања у канцеларији 
и, ми лекари обично предвече дамо једну дозу морфијума ради умирења живаца и ради сна који обич 
ита он даље са неким уверењем, да му ја доиста могу одговорити на то питање.</p> <p>— Па ево, о 
пали и прибира оне што су остали живи и доји их на недрима својим вером и поуздањем.{S} Није ли 
апу и шапутао је: „Бог нека га прости!“ Дојила сам га и хранила, неговала и подизала да ми живо 
S} У младе жене шире се зенице страшћу; дојке јој брекћу од млека, мишић јој на руци нарастао,  
ане мајке сузама заливати.{S} Пресушиће дојке у матера те ће пусте колевке њихати а клетвом зам 
 могу ваљда комите ударити од Видина до Дојрана, разуме се редовна војска! — одговара нестрпљив 
пршати на чаробним обалама охридскога и дојранскога језера, на Марковом Прилипу и Душановом При 
ешкоме дану и борби која му предстоји а дојури један подофицир и рапортира му, да се друмом чуј 
на.{S} Пред само вече, седмога октобра, дојурио је смртоносном брзином један аутомобил косовски 
, из чијих се мокрих слабина пуши зној, дојурио вероватно отуд са <pb n="131" /> положаја, зака 
на пролазу сам кроз Митровицу.{S} Па... дојурио сам, мајка ми је била у Прокупљу.{S} Чуо сам да 
окрет и тумачи: један ордонанс је хитно дојурио из Гилана, два пуковника из Врховне Команде сти 
амере и без израза.{S} Не можеш познати дојучерашњега пријатеља док ти се не каже.</p> <p>Срео  
бало скоро недељу дана док сам умолила, док су прегледали спискове.{S} У обема оно исто <pb n=" 
к изговорих онако како сам је смислила, док је он спавао:</p> <p>— Ето, и ти си онакажен па те  
им дућанима, шталама, шупама, таванима, док се најзад, последњих дана, није почело да спава и п 
и како смо, нек прође бар два три дана, док се добро не уверимо, да су далеко отишли и да се не 
но и група кола, двоја, троја, четвора, док се све не отисне и не загусти друм народом и стоком 
м спољном страном три или четири метра, док није достигао на другу обалу, где се упустио у дуг  
ове и пажљиво заклањао за углове улица, док није допро до своје куће.{S} Ушао је у двориште и в 
баш, нек се склони овде, под овај кров, док не зазори, нек онда пође опет да га тражи.</p> <p>— 
 самртникове постеље.</p> <p>— Да, сад, док превали поноћ и док се уверимо да све по кући спава 
Потпоручик салутира и оде а мало после, док се капетан још навлачио и опремао, писну трубни зна 
има у рову.{S} Ми смо се борили и даље, док он није малаксао од многе крви, која му је текла из 
за који ће поћи у Митровицу и за време, док су још возови стајали, повела разговор са познаницо 
 сејати успут гробове и разређивати се, док и последњи не угине?{S} О, колико је њих од нас већ 
и талог избијају први мехурићи на више, док се сав талог не ускомеша и почне кључ избацивати пр 
тавља пред Цариградским бедемима.{S} И, док се Краљевић поводи за величином тих историјских под 
 да хоће да пати заједно са њима.{S} И, док су трећепозивци наносили дрва и спремали ватру за с 
" /> <p>Те вести нас готово поразише и, док смо до сад били само забринути, сад већ почесмо и д 
гоме њеноме крају развијао пун живот и, док је кљун лађе већ тонуо, овамо у позадини њеној још  
има, коме сунце одмах опервази ивицу и, док се тај облачић још колута у зраку, до нас допире гл 
 тела у шанцу, лежао је други мртвац и, док смо се ми око њега забављали, понављајући своја ото 
ета и забележила је само чин!</p> <p>И, док он у такве мисли тоне и понире, Усуд, онај неодољив 
.</p> <p>— Седела сам тако сама у соби, док већ и мрак није почео падати.{S} Кад се смрачи а ме 
елагодност у души.{S} Ишли смо ћутећки, док <pb n="123" /> се гомилици нашој не придружи и пође 
в сусед и конкурент банкротира.{S} Али, док је воз који је јуче <pb n="55" /> отишао у Солун, н 
ла деца врискала у оној гужви и гомили, док су рањеници и болесници кисли молећи да их пусте у  
ешкога бола он би даље наставио шетати, док му се не би поново учинило да је чуо удар мотике.</ 
раћа благословом и дуго прати погледом, док се чунић не изгуби међу немирне таласиће.{S} Затим  
клетију и Ругово, на Комове и Суторман, док нисам сагледао жудно очекиване те обале и крај њих  
ио, крепио и бранио, неговао и подизао, док га нисам спустио на ноге.{S} И ја сам имао својих н 
бар за тренут да утеше; за тренут само, док се не обазрем око себе и видим понова сву невољу и  
и њих лажу.{S} И док је то чињено тамо, док смо се борили, ајде, још разумем.{S} Требало је одр 
 гласове топова који су се јутрос рано, док се није ова светина слегла, чули јасно и одавде из  
више у служби.</p> <p>Свако рано јутро, док још Уцињ спије, отискује се он на своме чунићу на ш 
она могла пребацити из Медове у Скадар, док нико није ни слутио да и у Медови нема ни једног зр 
Кад ноћас?</p> <p>— Сад, кроз који час, док сврше седницу.</p> <p>Прође ми у томе часу крај очи 
остали смо у блату више него један сат, док најзад не одујми мало пред нама, те кретосмо и приб 
дало се око мангала да се пробдије ноћ, док су се дечаци из ратарске школе, чим су се мало загр 
тарцима наставља разговор дубоко у ноћ, док уморни не клону главама на груди.</p> <p>Пре четири 
рекрута.{S} Мајка ме чак увукла у собу, док су се други мајали око мојих ствари а бабо презао к 
.</p> <p>Седела сам дуго тако на друму, док не наиђоше нове гомиле бегунаца, испред којих смо м 
, стрељај га.{S} Одведи га рано у зору, док још цео свет спава, па стрељај!</p> <p>— Потребно ј 
 од глади и студи на снежним планинама; док ће они већ на првоме кораку, и ако и сами оптерећен 
але се да своје стечено право постигну; док су незаштићене жене и мала деца врискала у оној гуж 
 мраку и ако ме је било страх мрака.{S} Док се још по мало назирало гледала сам непрестано у пр 
била очајна, дивља и одвратна слика.{S} Док су бедне, прокисле и промрзле породице, које су цел 
 људе те ми помогоше да нађемо кола.{S} Док су ова стигла, стајао сам крај беднога Бековића, ко 
недељу дана у непријатељским рукама.{S} Док ми измакнемо до Младеновца, толико...</p> <p>Друмом 
е било онако млада а тако осакаћена.{S} Док су сви остали рањеници у великој соби, где су лежал 
егла мирно а јутрос осванула очајна.{S} Док смо ми све остале ослухивале топовске метке или диз 
олове, па изнесоше руде, па точкове.{S} Док су момци из батерије то радили, командир сјахао с к 
а одела, па се боји да се не загаде.{S} Док мајка кроз сузе говори, дете пишти и вије се у рука 
а штету Виљемове победоносне војске.{S} Док је ту војску удаљавала од нас страховита артиљеријс 
 који је растоваривао топове и коње.{S} Док се тај посао свршавао, све су веће и веће гомиле бе 
ез хлеба, без заштите и без потпоре.{S} Док ће се они први грејати на сунцу, на топлим морским  
тлошћу, као оно месец у зимске ноћи.{S} Док су кровови у први мах изгледали као једноставна мод 
ог српског војника не буде у вароши.{S} Док сам ја овде још нисте робови; имате кад то да будет 
 ока и нанишани овамо, право на нас.{S} Док се ми само окретосмо једно другом а Бојкова пушка п 
то било и у овој позадини, у Скопљу.{S} Док је кљун лађе већ тонуо, овамо је још свирао оркеста 
оних, који су се решавали да остану.{S} Док су се једни решавали да остану, други су <pb n="551 
ме међу Србе, међу браћу моју.</p> <p>— Док се ми тако договарамо, тек чујемо србијанско „ура“  
о се, казали му, одвратили га.</p> <p>А док смо се ми тако неодлучно решавали, ломили и одуговл 
ули јасно и одавде из чаршије.</p> <p>А док је овде, на овоме крају Приштине завладала паника и 
 и чувању имовине све до онога тренутка док непријатељ не уђе у варош.</p> <p>— Дајте оружје на 
е можеш познати дојучерашњега пријатеља док ти се не каже.</p> <p>Срео сам једнога таквога позн 
 је чекао дуге сате на разним станицама док се обезбедио његов пролазак.</p> <p>— Верујте, посл 
 опкољавају гомилице и цеде их питањима док им све не кажу.{S} А људи се на пролазу већ и здрав 
 на што ми је требало скоро недељу дана док сам умолила, док су прегледали спискове.{S} У обема 
ли слика глади и није била тако страшна док се она само на појединцима сагледала, она је изазва 
водим сам самцит двеста заробљеника, па док да стигнем до Милановца двеста седамдесет и пет.{S} 
 бију се по улицама — говорио је чичица док му ми перемо рану — Ја сам стајао пред кућом кад ме 
, сира и сланине, те да се исхрани збег док сила не протутњи друмом.{S} Још рекоше да ником, ни 
на и три четири дана није знала за себе док једне вечери не издану жена, ту крај деце своје.{S} 
бегунаца правцем којим и они крећу, све док не допру до првих редова; други полазе отуд где су  
вниковој, са извесном уздржљивошћу, све док дан мало не освоји.{S} Чим се раздани, наши осуше у 
сам га и чекам га још!{S} Чекаћу га све док се са мојим животом не угаси и светиљка коју сам уж 
да нас извесна зебња није напуштала све док се не спустисмо у пусте улице мртве али пожаром осв 
надама, о будућности, говорио ми је све док нисмо избили на друм.</p> <p>На друму затекосмо већ 
сних бајака, које су нас опчињавале све док нам се детињи мозак није почео морити и очи склапат 
о трајати, врло дуго и неће сванути све док три краља не изгубе круне, три краља државе и три к 
бољи војник, не би напуштао положај све док му се не нареди, а кад би било јуриша, онако мали и 
пробдио крај мангала целу једну ноћ све док га умор није савладао.</p> <p>— Сећам се! — рекох.< 
аш он да му помогнем, те му помогох све док га нисмо узнели на кревет.{S} Биле су му обе ноге п 
 са Дарданела биле су све блеђе и блеђе док нису сасвим усануле.{S} Прва вест о дарданелској во 
иватним сазнањима, овај овамо не верује док не види „црно на беломе“.{S} Оптимиста се одушевљав 
таним свећицама које су мајке припалиле док нас децу нахране и опреме на спавање.{S} Далеко там 
требна обезбеђења да кола не крену даље док она не исцрпе из њих све вести, онако од прилике, к 
>Поштеђена артиљеријске ватре, за време док је непријатељ тражио нове положаје а, осокољена пук 
>Ту сам код старице пробавила све време док су они били у Шапцу.{S} Није ме пуштала да излазим  
храбрен том надом зашао сам међу вагоне док ме не пресече глас стражарев: „Стој, ко иде?“</p> < 
ак али... толико може, да задржи Бугаре док сви ви измакнете.</p> <pb n="164" /> <p>— Мислио са 
ува студени ветар и допире хладноћа, те док једну страну грејеш крај ватре друга ти зебе.{S} То 
бринуо се где ће са малом дечицом.{S} И док је он сузних очију посматрао своју кућицу, гнездо у 
о.{S} Или нас лажу или и њих лажу.{S} И док је то чињено тамо, док смо се борили, ајде, још раз 
 <p>— Ама ко то пуца? — скочи поручик и док хтедоше да му обрате пажњу на Бојка, Бојкова пушка  
.</p> <p>— Да, сад, док превали поноћ и док се уверимо да све по кући спава — одговори тако ист 
м патњама причали наши дедови!</p> <p>И док ми будемо трајали тешке дане изгнанства, тамо далек 
ство.{S} Ајде, сачекаћемо вас!</p> <p>И док се господин Јанковић бавио у начелству а доктор у д 
 да их никад више нећу видети.</p> <p>И док овако свако брине о себи или о својима, дотле је вл 
поноћну таму као совин врисак.</p> <p>И док ова гомилица престрављено шапће у дубокој тами под  
х конака он нештедимице дувао.</p> <p>И док су ови задовољни били што су и толико нашли, наилаз 
 а трупе нових области центар.</p> <p>И док је професор то објашњавао са пуно убеђења, забадо ш 
ао од прегорела пухора која се још држи док је први дах не развеје.{S} Још само два светла ока  
 Угљеша и Гојко, и много су мука видели док су га назидали.{S} Све што би они за дан назидали,  
ли смо је <pb n="258" /> мртву у пећини док једне ноћи не дође попа да је опоје.{S} Сахранили с 
 тренутку сену жигица али се опет угаси док је он донео до висине цигарете.</p> <p>— А што ти ј 
 је то тамо.{S} Морао се дуго пробијати док је допро до места где је заустављен покрет, јер се  
Грејте се, грејте, толико ћу још дисати док вас не загрејем!...</p> <p>Али није само последњим  
је, вала, господине пуковниче.{S} Чекај док се преброје па ће видети.</p> <p>— Мислиш изгинуло  
коме сам се јавила, рече ми да причекам док г. пуковник сврши телефонски разговор.{S} Наслонила 
спратила благословом и пратила погледом док му чунић није замакао међу ситне вале несташнога мо 
питања сам му по неколико пута понављао док их је схватио, а и кад их је схватио, одговарао је  
 да је Врховна Команда напустила Косово док је Влада још на Рашкој а Краљ у Прокупљу.{S} То ник 
у аровима... ето то, за вечерас, колико док нисам измакао а сутра, видећемо какво ће нам јутро  
бични, знајући колико их је труда стало док су стекли ово мало ватре и нису пуштали к њој.{S} О 
двориште.</p> <p>— Е, већ, како је било док сам се опраштао са мајком, сестрама и братићем, не  
да ме замоли да јој придржим дете, само док она извади објаву.{S} Извади из мараме и даде ми је 
 корака даље.{S} Треба се склонити само док та опасност прође.</p> <p>— Ех, да је тако, не би с 
к изгубио у Ваљеву!</p> <p>— Чекај само док и Влауца удари у дахире да видиш како ће да игра шв 
 а онај се оздо промешкољи лево и десно док не нађе место.{S} У тами, тамо у другом углу кафане 
а.</p> <p>Ту, где ћемо чекати читав сат док дођемо на ред да можемо узаћи на друм, на самоме из 
нских улица, морају чекати по читав сат док им се да прилика да узађу на друм и ту на узлазу је 
штеду па се сад занима по мало у дућану док му не истекне поштеда.</p> <p>— Ови са Дорћола мора 
ладао уморан сан, или можда у рану зору док још све спи, њега повести одавде, извести га негде  
неке жене и кућевни намештај.{S} Па још док се бегало железницом, господа с архивама и рачунски 
 са пушкама у руци и заузели вагоне још док ови нису били ни дотерани на станицу.{S} Војници су 
гаврани што се прибирају и удружују још док рањеник није ни издануо да заједнички слете на леши 
е, већ се само склања из вароши у варош док прође олуј, па ће се опет свако вратити на своје ог 
Загрнте прахом живот, над и смрт</l> <l>Док из равнице не израсте брег</l> <l>Над Пелијем, над  
пуно резигнације.</p> <pb n="658" /> <p>Док је он и даље, са великим интересовањем, распитивао  
пастио тај човек?</p> <pb n="549" /> <p>Док су се посланици савезничких држава спремали да крен 
"> <head>VI</head> <head>Збег</head> <p>Док су се бегунци раније само једним делом склањали у П 
 ево је и умро као жртва болова!</p> <p>Док сам ја у углу, не пратећи даљи разговор, који се би 
бу за покој душе својега детета.</p> <p>Док смо ми преливали гроб непознатога војника и госпа у 
о којим се путем иде у Цариград.</p> <p>Док је Европа са напрегнутим интересовањем пратила ток  
ике и будаци без шума, без лупе.</p> <p>Док се у малој собици тај посао вршио, секретар се и пу 
ња да се то одушевљење поткрепи.</p> <p>Док се у доњој соби одушевљавало дотле се горе, у војво 
ростити што је Качаник испуштен.</p> <p>Док се овде води тиши разговор, у колико се на друму и  
 његов осмех сасвим се избрисао.</p> <p>Док смо се мајали око Бојка а један од војника, који је 
 за брашно, шећер, кафу и друго.</p> <p>Док су се с једне стране бацале, гореле и продавале у б 
ожаје где имају намеру да пређу.</p> <p>Док смо тако, сабрани у гомилице, разговарали о догађај 
 бих да су топле, та ми је топлина била доказ живота.{S} Текну ме сумња те скидох му с ногу цип 
 су и како чуле.</p> <p>— Ево вам један доказ! — умеша се трећи да спасе ситуацију — Када би оп 
а као раније, то ми је трзање ипак било доказ живота.{S} Једнога тренутка, учини ми се чак да н 
 речима — имају не само уверења, него и доказе о доброј намери Бугарске.</p> <p>— Ал’ ако се ди 
општења новости прате граја, објашњења, доказивања, обавештења.{S} Онај тамо допуњава вести нек 
 стегнута рука, чији притежалац извесно доказује тежину бугарскога положаја; или чујеш лупање у 
и из Ниша прошле све могуће канцеларије доказујући како њима „ова земља“ треба да се одужи тиме 
тољ преко Дебра и Охрида.</p> <p>Дотле, докле тај пут није био затворен и влада и Врховна Коман 
тио се ка Љум-Кули.</p> <p>На Љум-Кули, докле се стизало колима и аутомобилима, чекали су мали  
 и она погледу.{S} Далеко око тебе, све докле ти поглед допире, угасио се живот; изгледа ти чак 
одио ме је у далеко детињство, тамо чак докле једва допиру моја прва и нејасна сећања, тамо где 
ом, ни женама ни деци, не говоре што су доконали, како се не би чуло и рашчуло те да од некуд Т 
ше у цркви, кад Радојицу одведоше кући, доконаше да село пође <pb n="249" /> у збег.{S} Да оста 
ла.{S} Када сам се успео, са отворенога доксата догледало се далеко, далеко кроз ноћ, која је в 
 преживање стоке, јечање некога озго са доксата куће, коме под влажним оделом севају жглавкови  
и и букће.</p> <p>Та ме слика задржа на доксату, са којега су се још јасније чули топовски пуцњ 
е господин Јанковић бавио у начелству а доктор у дивизији глас о проласку Врховне Команде преле 
!</p> <p>— Па и они мобилишу! —- додаде доктор мирно.</p> <p>— За свој рачун или, ако хоћете, з 
 може бити већ сутра наређено! — додаде доктор.</p> <p>— Па и нека буде — брани се онај — ал он 
> <p>— Јесте!</p> <p>— Ама, људи, — узе доктор да умирује узнемирене — немојте тако!{S} Ја не в 
ла.{S} То су остаци неке руске мисије и доктор, шеф мисије, у гломазним мужичким чизмама, улепљ 
у баш у дивизију да се распитам! — вели доктор — Ја некако још не верујем.</p> <p>— Отиди бога  
/p> <pb n="89" /> <p>— Није! — одговори доктор.</p> <p>— Ето видите! — прихвати онај победнички 
оследња реч о ситуацији! — умирује опет доктор.</p> <p>— Па последња, дабоме! — упада пргаво бо 
фронта повлачи пут Призрена.{S} Сиромах доктор, на коме је још трајала гојазност коју је стекао 
к ми је поверљиво казао.</p> <p>Сиромах доктор, доброћудан као и сви марвени лекари, он је и ов 
/p> <p>— А Бугари?</p> <pb n="36" /> <p>Доктор, који није био песимист али се није олако ни оду 
.{S} У томе гурању и тискању ја изгубих доктора али га доцније, када се већ сместисмо у селу, н 
епљава у болести.</p> <p>— Али за Бога, докторе — буни се и даље онај што је запојио целу кафан 
није наређена њихова евакуација.{S} Ви, докторе, знате за болнице, је ли наређено што?</p> <pb  
преко којега мало час пређе таман облак докторова сумњичења.</p> <p>За другим столом тако исто. 
 окуражи се песимиста осећајући да је у доктору добио потпору.</p> <p>— Пре свега не мобилишу с 
гу једнога дана врло лепо послужити као докуменат, који ће потврдити да се и на то мислило.{S}  
рхала се у амбис.{S} Кажу да је ту било докумената који су за увек пропали.</p> <p>Официри Врхо 
е државне архиве, новчане књиге, судска документа па онда кола, аутомобиле, топовске каре, муни 
и музеји, библиотеке, кабинети, збирке, документи и рукописи у којима лежи наша необјављена и н 
због те господе са архивама и рачунским документима.{S} Усред тог разговора неко из дубине тек  
} Кад се то већ није могло кроз телефон докучити, очекивали смо са нестрпљењем нишки воз па да  
ње остатке наде, које сам ја везивао за долазак Моравске Дивизије.</p> <p>Ућутасмо за тим.{S} О 
 је до саме вечери нестрпљиво очекивала долазак војске, предала се била дубокоме сну који јој ј 
амнаест пуних година верује она у његов долазак, седамнаест пуних година храни она ту веру из о 
вијала.</p> <pb n="160" /> <p>С тога је долазак Моравске Дивизије, пред којом су ишли гласови о 
каква вест о ситуацији у земљи, те које долазак једне батерије са Дрине чак овамо у срце Шумади 
 нужди, кад су га просто натерали.{S} И долазак Краљев у Приштину протумачила је гомила као кра 
елством, које су до сада тумачиле сваки долазак обичних кола и аутомобила; којима је била довољ 
вишице, грували су топови поздрављајући долазак првога српскога Краља у Милутинову престоницу,  
S} Мислио сам ту да свратим, да сачекам долазак Моравске Дивизије али, где би кад се не може ни 
им!{S} Овде се полаже много наде на њен долазак али... толико може, да задржи Бугаре док сви ви 
ала детињи осмех.{S} Он је приликом тих долазака са фронта пробављао самном <pb n="511" /> дуге 
на основи депеша које је ноћас откуцао; долазе најзад и сарадници- „Српскога југа“ ,и казују <p 
врде или демантују већ распростру вест; долазе војни цензори и чиновници из телеграфске централ 
ве.</p> <p>— Савезници долазе!</p> <p>— Долазе војници с Марне!</p> <p>— Знате ли шта значи то? 
њеника, није ни било места за све.{S} А долазе гомиле све нове и нове и дрежде пред вратима по  
илазним путевима, иза разних вагона, да долазе у везу са продавцима иза станичне ограде.</p> <p 
ов телефон: сазнали смо да трупама које долазе у Србију командује ђенерал Бају, да ће француска 
оји војводу извештава да избеглице које долазе са непријатељске стране причају, да су им аустри 
иротињским кровом, прикријеш вести које долазе с фронта а саопштиш крупне и утешне вести о Фран 
елство, ври светина: једни одлазе други долазе.{S} А у пространоме дворишту као о заветини око  
ду разним путевима и укрштају се; једни долазе отуд, далеко из позадине и напредују <pb n="434" 
игнуте главе здраве.</p> <p>— Савезници долазе!</p> <p>— Долазе војници с Марне!</p> <p>— Знате 
 се упорно тврдило из Ниша да савезници долазе, али данас већ, веровали су у то само они који н 
 њене савезнике.</p> <p>— Ама савезници долазе?— прекину га песимиста и сад први пут и његове о 
 распитати у којој окружној болници, ту долазе <pb n="421" /> рањеници и болесници из свих пуко 
ј би се ватри прикучио, поче причати да долази са фронта.{S} Сви ућуташе и окретоше се да га чу 
већ званично саопштење Влади.{S} 3а сад долази један <pb n="49" /> линијски француски пук а зат 
 заједнички, у јатима, слете тамо одкуд долази мирис крви, као оно дивљи гаврани што се прибира 
једном улицом која се нешто мало пење и долази до једне велике и угледне зграде, чије двориште  
корисније бити употребљен.</p> <p>Затим долази фијакер, опет државни или бар реквириран, јер је 
тмула грмљавина, која је <pb n="276" /> долазила са севера, отуда где је Космај већ увио главу  
 мало протегли ноге.</p> <p>Батерија је долазила с фронта и — ако мора и она прећи ћуприју, зна 
 и душа моја.{S} Неодољива бура која је долазила однекуд са далеких страна, загрљена са злим ду 
нутка кајала што сам полазила и што сам долазила.</p> <p>Ја не знам како сам изашла из канцелар 
рмљавину.{S} Доцније, кад су ми до руку долазиле мрачне књиге, које тако годе младој, сањалачко 
киша стрела на оружане бродове, који су долазили са незнаних мора и далеких страна да пљачкају  
је сумњу. — Право да вам кажем, ми који долазимо озго, из старих граница Србије, не верујемо ви 
од аустријске пропасти у Србији до сад, долазио ми је, долазио ми је два три пута.{S} Војничка  
ропасти у Србији до сад, долазио ми је, долазио ми је два три пута.{S} Војничка служба и ратни  
 пута за време онога затишја на виђење, долазио ми је и одлазио и дочекивала сам га радосна срц 
 муклим гласом, који као да је из гроба долазио, и који је јецао као струна на гуслама, отпочеш 
сећаш ли се и ти нас?</p> <p>Звук звона долазио је из једнога ускога и шумовитога кланца с леве 
И он ми је, као и отац говорио, када је долазио на виђење:</p> <p>— Мораш бити храбра, не смеш  
ина душа.{S} Неодољиви мистрал, који је долазио од некуд са далеких страна, загрлио се са злим  
о пажњу на једнога коњаника који нам је долазио у сусрет, јашећи на мршавоме и знојем обливеном 
оматских послова и брига.{S} Али, он је долазио с места, с извора, где је могао ма и у ходнику, 
шта да радим; отац већ недељу дана није долазио кући те нисам имала кога да припитам.{S} Она бо 
а то <pb n="634" /> време од мојих није долазио да ме обиђе.{S} Од других сам био чуо да је у с 
ко није ни већао о надама, свако је већ долазио на њих не носећи собом више никакву наду и већа 
 ојађена мајка, која је изгубила сина: „Долазио ми је — <pb n="391" /> вели — неколико пута за  
ним блузама извезеним жутим гајтанима и доламама пребаченим преко рамена; она кола са великим с 
дире кроз разлупане прозоре; са дубоким долапом у зиду, на коме су капци спали те висе о једном 
 распада у пепео, миш који гризе дрво у долапу, дах оне деце што су спавала и крчање у грудима  
ршале заставе истакнуте у част њиховога доласка.{S} Јуче, 26. септембра, још се упорно тврдило  
а у себи још моралне снаге да издржи до доласка савезничке помоћи.</p> <p>Краљ понова погледа с 
који је још био окићен заставама у част доласка савезника.{S} Вратио се и одатле са једним боло 
{S} Та је тробојка била извешана у част доласка савезничких трупа.</p> <p>Ђенерал погледа и бон 
де разапето на тријумфалној капији, при доласку савезничке војске.{S} На њему је исписан крупни 
измучен и умрљан блатом.{S} И данас при доласку Краљеву грувају топови али отуд са Качаника и Г 
ате.</p> <p>— Напоље се понова говори о доласку Француза?</p> <p>— Дај Боже нека дођу, лако ћем 
амоме песимисти се озари лице на глас о доласку савезничке војске а проседоме, који га је побед 
, крај зидова, заклањајући се иза кућа, доле до велосипедског плаца.{S} Жестока се борба отвори 
ле јављају да је већ са првим сванућем, доле код Трнавске механе, отпочело чаркање.{S} Плане ов 
е и буја и дере да сиђе доле, у долину, доле, одакле се осећа мирис крви.</p> <p>Гомила се уста 
роплане а њихове туку на све стране.{S} Доле негде са Дорћола уздизао се грдан дим.{S} Доцније, 
" /> породице официра Врховне Команде а доле се стрпало све што је зарана стигло.{S} Ово, што с 
није кренути- и закрчити друм.</p> <p>А доле у селу, већ жив покрет.{S} Све је на ногама и спре 
е се материном погледу могло сакрити да доле, у дну Уциња, испод Бијеле Горе, где се већ варош  
 висова, са којих они доминирају и онда доле у пољу, наши ће примити одлучну битку.</p> <p>Сви  
макнуше Турци из села, скиде је Андрија доле у гробље.</p> <p>Попа нам је том приликом одслужио 
а и горе наше, озго од Саве и Дунава па доле до Вардара, од Дрине па до Тимока и Брегалнице; не 
 од старичине <pb n="19" /> куће па све доле до обале, до онога места где је Новичин чун увек п 
, те гомила расте и буја и дере да сиђе доле, у долину, доле, одакле се осећа мирис крви.</p> < 
а послетку, неко испред мене рече да је доле, у селу, једна капија отворена, да је двориште пун 
 испели код Опсерваторије, пред нама је доле, крагујевачким друмом, загустио свет.{S} Гмиже пеш 
еба ранити.</p> <p>— Да, знам!{S} Ко је доле?</p> <p>— Они, пуковници и ја.{S} Нико више.</p> < 
} Напред се ни корака није могло јер је доле у селу загушило, те почесмо да се миримо с тим да  
тета израсте момчић, даде га тета Стане доле, у чаршију, не били јој олакшао терет и бригу.{S}  
 и да га дозивају и да звижде, ма да се доле до Бојкове куће не би ни чуло.{S} Паметнији ће међ 
 његовим језиво проћи над реком која се доле у дубини ваља и хучи.{S} На врху тамо, где се мост 
вала са совама и јејинама и спустиће се доле, на питоме уцињске обале, где сунце тако топло гре 
у били прешли на нашу страну и тукли се доле на обали а изгледало је као да се већ у вароши тук 
а бана улицу и ја сиђем за две три куће доле.{S} Уђем у једну удубљену капију па само промаљам  
 послуша.{S} Онако мали, лак, отскакуће доле у поток и часком се врати.{S} Бојко целој чети куп 
 обала је камена и одсечна, и Дрим тече доле под стеном у грдној дубини.{S} Они су довозили сво 
} Само чујеш „ура!“ и водови се сручише доле на ниже и поче да прашти бомба.{S} Немци потисли в 
е непријатељске трупе, код Остружнице и доле, на дунавском кеју, испод кланице.{S} Чим падне Бе 
ри а сви остали слушају.{S} Тако исто и доле, код дивизије, где избија гвоздени мост, тако и го 
а буде све у реду кад он дође.{S} Слази доле у свештеника и зајми мало бела брашна, те на уљу п 
 воду.{S} Носила сам се мишљу да скочим доле и већ сам се била прекрстила и чекала само да се м 
и <pb n="113" /> разним правцима, један доле Солуну а други горе, Приштини.{S} Последњи вагон п 
} Први глас који сам чуо кад сам слегао доле у приштинску чаршију био је, да је Врховна Команда 
ила сам се на ограду и гледала сам дуго доле у воду.{S} Носила сам се мишљу да скочим доле и ве 
а ујутру, први који наиђу, гурнуће тело доле у поток да се не би на друму распадало.</p> <p>Пад 
ла и настави посао.</p> <p>Дотле, овамо доле, изашао је из начелства господин Јанковић, онај го 
бале, па да нам прође време, посматрамо доле крај потока како Арнаути деру цркнутога коња, а у  
ј поче блудити тамо, преко Косова, тамо доле ка Шару, где се од јутрос опет воде крваве борбе и 
ко њега да чујемо шта је и како је тамо доле и шта се чује о Турцима.{S} А што Турци ближе селу 
м, рећи ће ми: „Видиш ли тамо, хеј тамо доле, ону реку што беласа?“ — „Видим!“ — „То је Сава, с 
3" /> ван домашаја граната које су тамо доле, замном, још исписивале небо светлосним линијама.< 
ше један са другим ни речи.</p> <p>Тамо доле, где се мало час воз изгубио и где друм ишчезава п 
већ; мрак је све дубље освајао и једино доле, под друмом, што су се догледали, као догореле зве 
о примили.{S} Чула сам за једну болницу доле, на Вардару, отишла сам и тамо.{S} Молила сам и пр 
 одатле Немце отераше наши и сручише их доле, на Јалију.{S} Али ту наше дочека паљба плотуна са 
 Једном тако, уснила је, као бели голуб долетео на кућни праг, па гуче.{S} Она му изнела на дла 
амном те, браћо!“ Не би му то некако ни доликовало.{S} Али се држао као најбољи војник, не би н 
{S} Светина је куљала, куљала из разних долина и кланаца, слазила са планина и придолазила друм 
е рађа у кланцима, разноси по успаваним долинама.{S} Погледа у небо да види лежи ли још вечерња 
а мисао Душанова, која одатле плави све долине и планине балканске, допире до зидина солунскога 
ата, да је он поуздана заштита моравске долине и целе јужне Србије.</p> <p>— То значи Београд о 
а се одатле и претапа питоме Струмичине долине, те се уставља пред Цариградским бедемима.{S} И, 
 гвоздене путеве, који просецају богате долине и нове градове, који ничу око великих и богатих  
диру, надиру, журе, сврћу у планине и у долине, залазе где има и где нема пута тражећи се и, на 
смо далеко испред нас, у једној дубокој долини, опазили ватре те нам рекоше да је то Суха Река  
 далеко око себе, указивала се у једној долини гомила кровова.</p> <p>— Да ли? — запитасмо се и 
ар.</p> <p>Вече је било ведро и овде, у долини, није тако нагло освајала ноћ, као тамо међу сме 
лучна би битка била можда овде негде, у долини Мораве.</p> <p>— Код Багрдана! — додаје трећи са 
еје и окрепи за даље напоре.{S} Лево, у долини, коју су осенчили пропланци, међу које се скрила 
вала контура вароши која мирно почива у долини.</p> <p>Сви данусмо душом.{S} Сад нам је већ јас 
 дешава трагедија Дечанскова а ено је у долини испред Неродимља <pb n="304" /> и она Главица гд 
догледа гомила кровова вароши просуте у долини и преко њих поље у коме се губи Бистрица у Дримо 
 Дукађинског.{S} Ту је, у једној пустој долиници, која се спушта до обала Дримових, усамљен хан 
ја се слила са усијаних планина те ваља долином и плави, ждере, сагорева, уништава и уништено з 
ио своју намеру да главну акцију управи долином Мораве.</p> <p>Сутра дан, то је било 29. септем 
то непријатељ нагло напредује моравском долином а и озго са Сопота, а ми овде све до Багрдана н 
спод Велеса, како би оздо, брегалничком долином, затворили скопску равницу и осујетили дејство  
ила расте и буја и дере да сиђе доле, у долину, доле, одакле се осећа мирис крви.</p> <p>Гомила 
 ослонила на планину а главу спустила у долину.</p> <p>Шта смо могли до, као оно у Липљану, да  
аса, као гомила црнога камена сручена у долину, што смо се више ближили све су се више оцртавал 
померана час на врхове Црне Горе, час у долину Бињачке Мораве, измеђ Качаника и лакта моравиног 
 дана путовања, Краљ је сишао у Дримову долину, где пут опет слази на Дримове обале.{S} Ту, код 
 овладала када смо се спустили у дубоку долину у којој лежи Суха Река.{S} Очајно смо погледали  
лавили наше китњасте горе и наше питоме доље.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>На Отаџбину је м 
се усијана лавина ваља кроз наша поља и доље; ваља се, тутњи, пали, ништи и сагорева живот, кој 
у планини арлуче чопор вукова слазећи у дољу, и тада појури улицом бујица и дере као прљав пото 
иле, моје блиске; засипа мој дом и онај дом до мога и даље; засипа градове и поља, засипа села, 
а и српски народ пошли напуштајући свој дом и своју државу и за којима ће са остатком војске и  
е драге и миле, моје блиске; засипа мој дом и онај дом до мога и даље; засипа градове и поља, з 
сам после дугог растанка, позван стигао дома да загрлим мртву матер.</p> <p>Ту, испред села, ос 
престола Твојега, никне молитва за спас дома, домовине и народа, ради којега они животе своје п 
д нас већ позавидело овом гробу, ту, на домаку границе, на последњем парчету, на последњој стоп 
 трупе ићи право у Ниш, како би биле на домаку свима фронтовима.</p> <pb n="51" /> <p>Отуд се ј 
а пуше пуне узавреле воде, у које ће се домало надробити суви хлебац те изгладнели и прозебли з 
аљона.</p> <p>Са капетанова лица ишчезе домалочашња брига и очи му засветлише задовољством и по 
м речју пробуди окамењене витезе, те се домалочашњи камен почне да креће и живи; тако и ова чуд 
ти вести које су у комшилуку сазнале, а домаћин уморан бригом коју му је донео данашњи дан, ено 
и, онда ћу на Бати кућу, нек ми он буде домаћин.{S} Само ако Бог да да се све ово лепо сврши... 
у су нашли под нечијим кровом где ју је домаћин обесио јесенас да се суши или круне зубима клип 
но трећепозивац.</p> <p>— Бива, да умре домаћин а кућа остане — наставља Краљ — Није ни то добр 
арним колима а са једним волом; јада се домаћин који се диго јутрос и видео разграђену авлију а 
руги оно а неки Радојица, добар газда и домаћин, у зао час рече: „Да се истурчимо, то нам је је 
чује лупа каквога капка на прозору који домаћин, гасећи светиљку, спушта и притврђује или бат к 
 исхранила децу, па овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у планини њоме израни зимус 
би исхранила децу и овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у планини исхрани зимус.</p 
ниској, бедној уџерици.{S} Уступиће нам домаћин један крај своје одаје али нема ватре да се огр 
честито, хвала вам!</p> <p>— Изгибе сам домаћин, господару.</p> <p>— Знам, знам! — учини Краљ и 
дана, с вечери, доходио нам је по један домаћин из села те смо се окупљали око њега да чујемо ш 
и и пође натраг у село и са њим она два домаћина што су нас били допратили.</p> <p>Нас дечицу м 
у.{S} Турци убили Марка Пајевића, добра домаћина и оца двоје дечице која са сестром му била међ 
че још, да ће нас сваке ноћи по неко од домаћина обилазити те по <pb n="252" /> њему да поручим 
ује му трећепозивац, у коме се буди бол домаћина чије су младице на имању већ посекли непријате 
; али је наопако, мој брајко, кад видиш домаћина без куће, без огњишта, без њиве, без ливаде, б 
апретише да ће све село у прах и пепео, домаћине на колац а чељад на јатагане ако се у селу нађ 
 која су им била на путу.</p> <p>Рекох, домаћини се забринули што ће и како ће, јер гласови озг 
 ту склонио главу од граната и кише.{S} Домаћини су вољно и невољно примали под свој кров бегун 
зло.{S} Зацика нејач, заплакаше мајке а домаћини оборише главе под тешком бригом.{S} Наше село  
о нек чељад легне да спије не слутећи а домаћини да бдију, пад кад о поноћи попа удари три пут  
ут у црквено клепало то да буде знак да домаћини избуде робље, да се потовари па да сви крену ц 
и, вели, поздравио попа и кнез и остали домаћини, да ми останемо и даље где смо и како смо, нек 
{S} Светиљке на прозорима кућа, које су домаћини већ напустили, погашене су; догорева још само  
.{S} Међутим толико је већ кућа које су домаћини напустили и које нико не чува.</p> <p>Таква си 
 онога чобанчета није пострадао, али су домаћини и старешине многе муке видели и потеглили да с 
бе ту.{S} Нашло се и хране мало, што су домаћини посакривали па не смели после због Турака да и 
једнога несретнога Краља.{S} Али дечица домаћинова, која то још нису умела осећати, чувши да се 
 била врло потресна, сви старији и сама домаћица, мајка дечја, немо су је пратили и кријући јед 
.{S} Настаде тишина коју најзад прекиде домаћица позивајући децу к себи.{S} Краљ их није више з 
редили да нико не мрдне из села.{S} Све домаћице претрнуле и навалиле питањима, свака <pb n="25 
 на прагу своме, да их у загрљају своје домаћице и своје дечице, пролије а ево их сад пролива о 
, ма да сам била већ <pb n="473" /> ван домашаја граната које су тамо доле, замном, још исписив 
 неколико дана, изгледала још да су ван домашаја непријатељске поплаве.</p> <p>То није била оби 
енула бежанија, да их зора не ухвати на домашају граната — рећи ће други.</p> <p>Један од ових  
ре да се спусте са висова, са којих они доминирају и онда доле у пољу, наши ће примити одлучну  
а, са обала моравских, неколико стотина домова, занео их, завитлао и бацио чак на обале Мраморн 
 и ми прогнаници са огњишта својих и из домова својих!</p> <p>Хоћеш ли нам отворити царске твој 
вима, на тороњима германских општинских домова, оком да сагледати како одмиче време.</p> <p>Тај 
о све пада, како се сурвава и претрпава домове, и људе, претрпава градове и села, претрпава њив 
ну, ужаснуту, како очајно напушта своје домове у Београду засуте ватреном кишом; провела сам он 
 врата да посећује некад мирне и срећне домове и болом да бележи трагове својих стопа.</p> <p>Н 
војих бедних грађана, који су напустили домове и имања и кренули у планине.{S} Краљу <pb n="282 
ла Твојега, никне молитва за спас дома, домовине и народа, ради којега они животе своје положиш 
на један мах нов осећај — чежњу за оном домовином, од које су се пре пет стотина година одвојил 
е, измеђ Качаника и лакта моравиног код Домороваца.{S} На том су делу карте поједина места нерв 
S} Молиле су се за оне што су остали на дому и за ове који су кренули у збегове; молили су му с 
оје отаџбине, донде још бићемо на своме дому а, кад тај мост пређемо, бићемо изгнаници, бићемо  
н Дивал, лежао је у блату поносни ритер Дон Енрик од Паласиоса.{S} Лежао је бедно, лежао крај п 
газићемо по светоме тлу своје отаџбине, донде још бићемо на своме дому а, кад тај мост пређемо, 
м и бележи границу Краљевине Србије.{S} Донде још газићемо по светоме тлу своје отаџбине, донде 
токе, све нагло ка Торлаку и Бањици.{S} Донде нису достизале гранате, тамо ће се спасти.{S} Где 
ли... нико у ствари није знао тачно.{S} Донде треба имати кола.{S} Сутра ћу рано поћи да тражим 
си бол; вера у нешто, вера у ма што.{S} Донде, до средине онога моста, који се узноси над грани 
 довикују и да звижде, и ако се не чује донде, а он стоји пред вратницама, гледа овамо а не мич 
ешто.{S} Најзад довде сам и могла ићи и донде још, до обала оне реке, али даље...</p> <p>Заусти 
ријатељеву, ако су то његови метци који донде стижу те ниште и пале — кренућемо сутра даље.</p> 
 су се водиле борбе.{S} Али није стигао донде.{S} Кад се попео на Тресибабу видео је са ње већ  
е гранате, тамо ће се спасти.{S} Где ћу донде с дететом у наручју а киша му натопила хаљинице т 
разан на станицу и прима породице да их донде одведе.{S} Тамо ће возом до Феризовића а оданде к 
воме болу.{S} Сви други осећаји дају се донекле и делити, туга је осећај који се не да ни с ким 
 њима да проговори.{S} Он ће сутра само донекле поћи скадарским путем, затим ће прегазити Дрим  
лада, у споразуму са Врховном Командом, донела одлуку; ако се не може пробити на Скопље, да се  
ш ти мала? — пита је начелник.</p> <p>— Донела сам ово дете! — одговара мала преплашено.</p> <p 
мала преплашено.</p> <p>— А зашто си га донела?</p> <p>— Рекли ми!</p> <p>— Па добро, ал шта хо 
је Аустрију стала жртава и срама а нама донела славу војничкога народа.{S} Да ли војводи у овом 
ј лондонске конференције и, када је она донела прекид преговора и нову акцију на Једрену, стари 
{S} Задрхтала је утроба мајчина која је донела и набрало се чело очево које је збринуло а деца  
о лећи јер, вели, рана и бол који му је донела, навукла му је несаницу те не може задремати дог 
ор.{S} Да ли су то били они који су већ донели одлуку о себи те не желе да их ма чије мишљење п 
јем, на изложбама сам успевао, то ми је донело стипендију.{S} Професори у Прагу су ме храбрили, 
нили, јер нам је напуштање његово затим донело победу.</p> <p>— Ипак бих ја волео... — покушава 
ога дипломату административног оделења, донео нам пријатне вести о искрцавању савезника, који ћ 
раво за Солун не задржавајући се нигде, донео пуно вести из Београда.</p> <p>Он је кренуо 23. у 
Солуна и укрстио се са овим у Струмици, донео нам непријатну вест, да је грчки Краљ Константин  
{S} Један пут, кад је био о Видов-дану, донео мени шајкачу.{S} Ех, Боже, да чудне радости!...</ 
ја.{S} Победићемо их!{S} Сусрет са њима донео нам је непоколебљиво <pb n="28" /> поуздање, а то 
самоубиство — одговара адвокат, који је донео вест, — Оставио је и писмо за собом.</p> <p>— Их, 
ње бити сувишно крај бриге, коју нам је донео сусрет са коњаником.</p> <p>Ваљало та је одоброво 
але, а домаћин уморан бригом коју му је донео данашњи дан, ено га жури да је подели са својом п 
ом, који избија из качаничкога кланца и донео је собом ђенерала Петра Бојовића ослободиоца Скоп 
 После ових гласова свако је већ у себи донео одлуку и пошао је кући да се са својима посаветуј 
о један метак да бацим, тај један метак донео би ослобођење Чачка, тај један метак ослободио би 
сену жигица али се опет угаси док је он донео до висине цигарете.</p> <p>— А што ти је тако крв 
а колебати у одлукама које је сваки био донео.</p> <p>— Ја остајем па шта Бог да!{S} Не могу ја 
рбију на целоме фронту.{S} Први октобар донео нам је ту вест која, ма да је међ нама изазвала у 
где има и купатила!“ Овим дамама је рат донео нову врсту забаве и нове теме за разговор.{S} Оне 
 трећепозивца што нам је ноћас у Штимњу донео пуну торбу Карађорђевих Звезда са липљанске стани 
и да, у споразуму са Врховном Командом, донесе и последње одлуке.</p> <p>Помоћник команданта Вр 
ах, нити знаш од куд је дошао, ни ко га донесе, просу се по Пећи чудан и изненадан глас, који н 
{S} То какав коњаник јури с положаја да донесе вест команди у возу или од ње одлази на положаје 
равити.{S} Морамо то!</p> <p>И одмах се донесе одлука да се станица искити савезничким заставам 
е и ако има у кога пушке боље да је сам донесе јер сакрити је не може.{S} Па онда наредише да и 
отовост арнаутова да нам да и сам собом донесе дрва овамо, на друм.{S} Више него то, кад је вид 
што, чиме би се могло чистити.{S} Један донесе са ђубришта парче тенећке од полупане петролејск 
то ти!“ А кад год бабо оде у Београд он донесе отуд нове слике и песмарице, па их после сви гут 
p> <p>Сви се одиста забринусмо, и свако донесе у себи решење ујутру да се пробуди сат раније, н 
аво месо и три пут враћао келнера да му донесе хлеб са меком горњом кором.{S} Један сео на каме 
 налази Штаб Прве Армије.{S} Телефон му донесе вест да се штаб Прве Армије налази у Витановцу и 
донете одлуке:</p> <p>— Али, пре но што донесемо и дефинитивну одлуку, ми морамо бити тачно оба 
егов друг, тек: „Ајде, бре Бојко, тркни донеси воде!“ И он послуша.{S} Онако мали, лак, отскаку 
трва, пребродили пространа мора, да нам донесу не толико помоћ колико веру да у овој гигантској 
мбром у свој дневник, који је сачуван и донет мени: „Доживели смо историјску част да се први пу 
податцима, морао је клонути.{S} Тако је донета и потписана одлука да се одустаје од сваког поку 
извести.</p> <pb n="558" /> <p>Пошто су донета решења у овоме смислу и одлучено да се и министр 
мели да процене значај те опасности.{S} Донете су пушке и раздељене, одређене четице и именован 
а предлогу војводе Мишића, додаде после донете одлуке:</p> <p>— Али, пре но што донесемо и дефи 
ступило извршењу одлука, које су на њој донете.</p> <p>Помоћник команданта Врховне Команде, оти 
 одржана је још прексиноћ.{S} На њој су донете и последње одлуке које су одмах и извршене — Вла 
ати на врата кад буде време да се буде, донети свеже воде за умивање, очистити ципеле и однети  
ри, једини пријатељи Турака на Балкану, донети праву слободу.{S} Тај је занешењак чак покушавао 
} Има ли тамо хране или бар, може ли се донети?</p> <p>Савезници су били примили на себе снабде 
ца и не слутећи да је то година која ће донети догађаје које је прошла година, можда нехотице,  
е осетио да је то оно поколење, које ће донети суд о томе да ли је ово епска легенда, што се са 
а какве значајне и судбоносне последице донети.</p> <p>Као оно у старој источњачкој бајци што в 
е фронту, где би евентуални успех могао донети пробијање ка Скопљу; као и кретање бугарских тру 
 степена изнад нуле.{S} Овај ће рат бар донети и тај добар резултат, што ће открити, да је дипл 
о сте понели, село вам нема од куд нову донети.</p> <p>После нам је причао и даље, како је сутр 
врше или измене своју заједничку одлуку донету још у Крушевцу и на Рашкој.{S} Тада је влада, у  
о истине и царство мира; јер то царство донеће уцвељенима, пострадалима и мученима утехе а оним 
 могу више дићи.</p> <p>— Једнога дана, донеше на воловским колима неколицину тешких рањеника.{ 
рају кад сам их питала.{S} Једнога дана донеше једнога младића, опет болнога од тифуса али ведр 
ију и сви се позабависмо њиме.{S} Једне донеше врућу воду да му оперу рану, друге платно а нађе 
у јутрос и јуче кренули тим путем и они донеше нове гласове о опасности, који се гласови нагло  
} Таман дошла душа под грло свима а оно донеше једне ноћи наши из села три вреће пројина брашна 
хране и загреју стомаке.{S} Ти људи што донеше пројино брашно, <pb n="259" /> причали су нам јо 
ирају око железничких чиновника.{S} Ови доносе вести које су на тастеру чули од свога нишкога к 
 у Скопље нове бегунце из Куманова који доносе и вест да је Страцин пао и да су наши одступили  
ри препуни и сваки нови гост који наиђе доноси и нову вест.{S} Тамо код „Слободе“ радозналци се 
у за офанзиву, захтевао је да се још не доноси противна одлука, да се најпре извештаји допуне и 
ако који лов, он све већу пару одваја и доноси мајци.{S} А сретна мајка, облије најпре пару суз 
.</p> <p>— Ви ме се не сећате? — вели и доноси леву руку до шајкаче поздрављајући ме.</p> <p>—  
тлиле пут војсци која нам последњу наду доноси.{S} То је била једна врста импровизиране илумина 
 нечем.{S} Вероватно је у томе тренутку доносила одлуку да ми се повери јер затим диже главу и  
нимци.{S} И сва та осећања као да би му доносила нов умор и клонулост, те би склапао очи не би  
сачекава нишки воз са којега су путници доносили многе вести.{S} На свакоме готово том возу био 
тати и то са целом породицом а трећи су доносили средње одлуке: да породицу оставе а сами да кр 
е државе, зове Пећ.</p> <p>— Зашто је и доношено довде, што то није свршено у Призрену где се и 
не линије, назирала; а на <pb n="92" /> доњем се спрату отвори двокрилна капија, лагано, тихо,  
ш два оружана жандарма.{S} У колима, на доњем седишту, још један жандарм, а на горњем свештеник 
е обична, камена, двоспратна зграда; на доњем је спрату ар а на горњем две празне собе.{S} Собе 
 млада госпођа и њена госпођа мајка; на доњем седишту слушкиња и слушкињин швалер.{S} Млада гос 
ретареву министар унутрашњих дела, а на доњем спрату; у једној пространој соби, цела је влада б 
атно друштво, један полицијски писар на доњем седишту а на горњем Мица Зуавка и Мица Сенегалка. 
нити знају кога би припитали.</p> <p>На доњем спрату једне арнаутске куће, у којој сам ја са по 
лену, не знајући ни шта се све дешава у доњем делу вароши али, гоњени животињским инстинктом ја 
 у кућу Арамбашића на пијаци, па онда у Доњем Шору, где смо ми становали, почеше да падају кућа 
 и стигао у Приштину.</p> <p>Одсео је у доњем Делу вароши, тамо где слази вучитрнски пут, у кућ 
 не би никога у кући узнемирио, сиђе на доњи спрат и уђе у једну пространу собу, која је, веров 
в.{S} Раскопчах се, не би ли нашла који доњи део хаљина сув да избришем дете, коме је косица и  
рада од темеља до крова.{S} Најпре се у доњим оделењима појавила ватра и дим је кроз разбијен п 
да се нешто ломи.</p> <p>У једанпут, из доњих улица, зачуше се измешани људски гласови и сви об 
, на Брегалници и на Церу.{S} Далеко, у доњој махали градској, већ залелека једна мајка; на јед 
 се арлук промрзла пса, клепеће негде у доњој махали откинуто коло на празној поточари, шуме и  
то одушевљење поткрепи.</p> <p>Док се у доњој соби одушевљавало дотле се горе, у војводиној соб 
о прочитати оно што <pb n="714" /> су у доњој соби тако жудно очекивали.{S} Расположење-, управ 
кровом.{S} Та ми се мисао поче све више допадати и сад сам већ журила да што пре стигнем.{S} Уш 
дан младић, мој вршњак а потпоручик.{S} Допао ми некако баш он да му помогнем, те му помогох св 
ља, те се по где кад чула паљба која је допирала отуд, где су данас <pb n="128" /> патроле води 
е разговарао успут.{S} До његових ушију допирала су гунђања и изрази незадовољства гомиле, која 
имових, сагледаћемо границе до којих су допирале наше наде а иза којих настаје једна бескрајна  
руги глас, па су ипак кроз ту целу хуку допирали до његових ушију очајни гласови: „Тата, тата!“ 
сама:</p> <pb n="471" /> <p>— С поља су допирали све ређи звуци што се вече више спуштало.{S} С 
же зори, јер кроз ноћну тишину јасно су допирали топовски јеци.{S} То је одмах после поноћи отп 
о узнемиравати га.</p> <p>До Краља нису допирали да га узнемире они крици, надвикивања и жагор  
о поуздање ширило непознатим путевима и допирало до нас те нас поче да обузима неки нови осећај 
стварима и децом.{S} Тамо, из Београда, допирао је још увек тутањ топова и тежак прасак а небо  
јашњив начин, неким подземним путевима, допирао је до скопљанске чаршије и шапатом се разносио  
/p> <p>Из кола, која су ишла предамном, допирао је ипак жив разговор жена.{S} Нисам обраћао паж 
ну, у вештичину кућицу.{S} Из кућице је допирао женски јаук који ми је продирао кроз душу, кроз 
 Потмула грмљавина и тутањ, у колико је допирао до нас, изгледао је час као кркљање самртника а 
ни једнога кутка Србије, до којега није допирао глас топова.{S} Отаџбина није могла више понуди 
а маломе отвору, кроз који ће јој сунце допирати и ту проводи дане са совама и буљинама, које с 
е плави све долине и планине балканске, допире до зидина солунскога града, одбија се одатле и п 
сваки час отварају и кад год се отворе, допире отуд с поља онај тежак и загушљив ваздух и бруја 
е нејасни предмети и тромо се крећу.{S} Допире ти уху и по где кој неопредељен звук те казује д 
S} Далеко око тебе, све докле ти поглед допире, угасио се живот; изгледа ти чак и да се ваздух  
че и чешћа чарка те глас пушчане праске допире чак до слатинских положаја.</p> <p>Капетан узјах 
 воде доста далеко одавде, довде још не допире ни пушчано тане ни топ; откуд овде мртав човек?{ 
з рупе на зидовима дува студени ветар и допире хладноћа, те док једну страну грејеш крај ватре  
кров, једва отуд, далеко из махале, што допире арлук пса пред затвореним вратима.{S} Све је зас 
 тај облачић још колута у зраку, до нас допире глас топа.{S} Мало доцније и сунце ће се са Овчи 
бродити па ући у Скадарску равницу, већ допире блажи ветрић, већ се догледа сунце које сја на ј 
ао да се из сред пламена уздижу.{S} Већ допире до нас потмули мрмор и жагор, као оно рој кад се 
их бедема, дотле до њега кроз мртву ноћ допире жубор бистричин и он се трза, сећајући се да Бис 
 суморним тренутцима.{S} Кроз тамну ноћ допире до нас топовски пуцањ, то се још боре последњи р 
 далеко детињство, тамо чак докле једва допиру моја прва и нејасна сећања, тамо где је све ружи 
гласове, не схваћаш ни с које ти стране допиру, не чујеш, не разумеш и не видиш суседа, који ви 
с, ево га сад у блату.</p> <p>И опет ми допиру до ушију Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах  
та врева и они делови реченица, који ти допиру до уха, изгледају бесмислени, безразложни и без  
</p> <pb n="654" /> <p>И другачи узвици допиру оздо, с друма.</p> <p>— Из које сте дивизије мор 
ле су кроз „своју“ собу једнога страног дописника и... даље се није могло: „Треба имати необичн 
са њим она два домаћина што су нас били допратили.</p> <p>Нас дечицу мајке метнуле да проспавам 
ма си га застро, да до престола твојега допре молитва моја за покој душе роба <pb n="526" /> тв 
до којих, преко високе Јелице, једва да допре из Чачка каква вест о ситуацији у земљи, те које  
е у грудима учитељевим.{S} Мало затим и допре с поља кроз разбијене прозоре неки чудан, нејасан 
а обалама реке Марице и она у тој борби допре до обала Мраморнога мора, тамо где лежи Галипољ.{ 
залити га сузама.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, за нама ће већ бити наша крв 
олова и страдања.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, сагледаћемо границе до којих 
 слободно је!</p> <p>Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, неће више бити слободе до он 
шум, нови звук, који нам већ давно није допрео до уха а који се оштро проносио кроз разређени в 
аним кораком, јер у том је већ и покрет допрео до нас.{S} Нисам је ништа припитавао мислећи да  
а светлост из фењерчета није била кадра допрети зрацима ни за пун метар предамном, те сам морао 
ој борби нисмо сами, да је до нас кадра допрети рука моћних, да над нама бди брига моћних.{S} П 
улације.{S} Таква мишљења нису могла не допрети и до саме владе, односно до појединих министара 
 је тај морао од некуд из велике даљине допрети, једва продирући кроз густ и влажан ваздух.{S}  
 је управо и обезбеђивала нас да можемо допрети до Призрена.</p> <p>— Качаник није требало испу 
 цикнуше јаче у разговору и нехотице ми допреше њихове речи до уха.</p> <p>— Али верујте, да ни 
 петролејска лампа, која је једва могла допринети да се разазнаду контуре тела те да их човек п 
/> доброћудним чичицама, чији животи не доприносе успеху већ само пењу број жртава?{S} Тешило г 
{S} У томе рату, злим неким провиђењем, допрла је српска војска на оне крваве обале, крај којих 
жаја, до којих је, по освојењу Куманова допрла пре три године, октобра месеца и где је Скопље и 
{S} Та линија бележи границу до које је допрла непријатељска поплава.{S} Ван границе те поплаве 
 и уништено засипа и затрпава?{S} Је ли допрла до нас, јесмо ли већ под лавином?...</p> </div>  
ђаја, које је потпуковник предвиђао.{S} Допрле су до нас и појединости о крвавим уличним борбам 
ојавама које су се збивале око мене или допрле до мене јер, учасник и сам у великој невољи, нис 
мо да видимо Краља!</p> <p>До старца су допрле те речи дечје и он се тргао из својих болова, ди 
а.{S} Лањске године, кад су Аустријанци допрли до Милановца па отерани, рекло се: ето, испунило 
Гласови о нападима у качаничкоме кланцу допрли су и овамо у Скопље, те оно што је још заостало  
су знали, то је већ са ранијих фронтова допрло било, да је Стари Краљ упоран био, да није одсту 
/> да прича шта зна, шта је чуо, шта је допрло до Гуче.</p> <p>— Овамо не ваља.{S} Званично ниш 
тамо.{S} Морао се дуго пробијати док је допро до места где је заустављен покрет, јер се вазда н 
љиво заклањао за углове улица, док није допро до своје куће.{S} Ушао је у двориште и видео све  
једа, како ни један једини зрачак не би допро да нас загреје.{S} Небо је ниско пало и његови мр 
у стену или ма какав шушањ, који би јој допро до уха, њој би се чинило да чује весло и она би г 
а правцем којим и они крећу, све док не допру до првих редова; други полазе отуд где су први ре 
уди у кафане да преруче што су чули, да допуне оним што нису они чули и да прокоментаришу појед 
противна одлука, да се најпре извештаји допуне и приберу извесни податци, који су недостајали.{ 
у о трагедији једнога народа.</p> <p>Да допуни ваљда слику бојом и небо се над Призреном натушт 
а збору је био и сам дивизијар, који је допунио говор инспекторов изјавом, да је и последњи вој 
у.{S} То упоређење поче да расте, да се допуњава и да ми се намеће.{S} Ено, ено, планине се већ 
и су у начелство да чују потврђује ли и допуњава ли те вести и начелников телефон.{S} И тај тел 
а, доказивања, обавештења.{S} Онај тамо допуњава вести неким својим приватним сазнањима, овај о 
крала тако драга појава, која тако лепо допуњава материнске снове.{S} Све ће бити, све што је м 
"245" /> мајка казује својим унучићима, допуњавају својим бојама; приче које се дубоко режу у д 
ринута те пристаје уз наше расположење, допуњавајући га својом мутном и тамном бојом.{S} Потпук 
жили све своје знање и умење, ја сам их допуњавала материнском преданошћу у нези, па ипак помоћ 
тално наметао, и мистичан зрак месечев, допуњавали тајанственошћу и чаробношћу.</p> <p>Ко је он 
и и онај у начелству и онај у централи, допуњавали су оно што новине нису стигле да забележе.{S 
го и свестрано, записивао је одговоре и допуњавао их, враћао се на питања која је већ једном би 
нутрашњости Србије.{S} Овај је телеграм допуњавао и поткрепљавао и извештај Команданта Дунавске 
ек изволе сад!</p> <p>Ово казивање поче допуњавати једна скорашња добеглица, беогрђанин, и разг 
Тако побране са разних извора, сређене, допуњене и прокоментарисане вести, расипају се затим по 
цију а затим слушају новости са фронта, допуњујући их гласовима које је ко од њих побрао у неко 
литичкој прогнози... да, то би се могло допустити, али, не може се преварити у фактима која поз 
им тешким мислима.{S} Једва, кад је већ допушио цигарету, што рече забринуто и шапћући:</p> <p> 
јзад, добро — настави ватрено проседи — допуштам нека и Бугари ударе на нас, што апсолутно неће 
утно неће бити; али, за вашу љубав, ето допуштам.{S} Па шта онда?</p> <p>— Па не би било згодио 
еографски велика већ и културно велика, дорасла и достојна европскога друштва?</p> <p>— Ко би з 
и није измакао — удала и децу изродила; дорасле су друге девојке, што су тад деца била, па је м 
Кад су се и оне разудале, <pb n="20" /> дорасле су оне које су биле одојчад кад се син од мајке 
} А без њих, можемо ли понети, јесмо ли дорасли да понесемо једну овако огромну задаћу?{S} Не п 
иће и Синђелиће?</p> <p>— Јесмо ли били дорасли да понесемо огромну задаћу оснивања велике држа 
 — слеже отац раменима — да сви младићи дорасли за војску крену из села.</p> <p>Грешни људи — о 
војсци они су по канцеларијама а ако су дорасли до војске, њих комисије ослобађају.{S} И то да  
које ми је било на рукама и син који је дорастао, те који ће још мало, само ако му Бог да живот 
А шта ћемо ако Бугари...</p> <p>Није ни дорекао а у проседог се господина јабучица нагло попе п 
и изгледају као тужбалице које још нису дорекле своју запевку.</p> <p>Код извора сам затекао дв 
акав одговор и жури даље.</p> <p>— Туку Дорћол и град!</p> <p>— Прелазе!</p> <p>Једној се жени, 
еца плачу...{S} Њихове батерије не туку Дорћол, ваљда због својих, али туку Чукарицу и савиначк 
варена бошчама, и крете за бегунцима са Дорћола.</p> <p>— Право има — одобравају једни — што да 
езначајнију ствар.</p> <p>То је збег са Дорћола који се очајно спасава.{S} Припитујемо их али њ 
ве туку на све стране.{S} Доле негде са Дорћола уздизао се грдан дим.{S} Доцније, кад <pb n="46 
 му не истекне поштеда.</p> <p>— Ови са Дорћола мора да се склоне али ми палилулци не морамо.{S 
улицу.</p> <pb n="456" /> <p>Бегунци са Дорћола и даље куљају и не обзирући се на опасности од  
љини зажарило, ваљда са онога пожара на Дорћолу, те се догледала мрачна слика престонице.</p> < 
ним борбама, које су се 24-ог водиле на Дорћолу и о пакленој борби на Ади Циганлији.</p> <p>Ту  
исли већ оне трупе које су се бориле на Дорћолу и у Душановој улици, заузели су већ улицу Страх 
и онде гранате, а из даљине — рекоше на Дорћолу и на Граду — и даље су топови гроктали.{S} У то 
 он кренуо с вечери, већ је догледао на Дорћолу пламен и дим од запаљених кућа.{S} У Ниш није н 
А једнога дана, отиснуо се Новица као и досад на широко море и мајка га испратила благословом и 
заузима само са сува, као што су то сви досадањи завојевачи његови, почев од крсташа па до Тура 
н ударац српској држави, када су већ на досадањим фронтовима према српској војсци, подељеној пр 
је порасла жеђ за новостима и крај свих досадањих извора, свет је почео гомилама да сачекава ни 
<pb n="424" /> што сам виђала и у свима досадашњим болницама: рањеници шетају по башти у дугим  
не даље.{S} Па ипак, кад то дуго траје, досади свету тапкати у месту где се од силна блата нема 
наш како је у оваквим приликама, човеку досади живот па га да буд зашто!</p> <p>Кретосмо даље и 
запита неко са друге ватре.</p> <p>— Е, досадише ми те државне архиве и рачунске књиге!{S} Ама  
— Ја овај, развезао а не знам да вам не досађујем?</p> <p>— Не, не досађујеш ми, слушам ја!</p> 
ам да вам не досађујем?</p> <p>— Не, не досађујеш ми, слушам ја!</p> <p>У истини слушао сам га  
</p> <p>— Ко га зна... — поче он, па се досети — А знам, виђао сам га ноћас.</p> <p>— Шта је ра 
>Он се замисли дубоко, као да се нечега досећа, па ће рећи:</p> <p>— Има у нас Арнаута једна ре 
 знам сасвим тачно! — отеже потпуковник досећајући се — Знам да се овде на <pb n="60" /> нашем  
страна прошлост, које сам требала да се досећам, да је прибирам у памети.{S} И нико не зна које 
ога цара“ поред Управе фондова, па кроз доситијеву улицу.{S} Само чујеш „ура!“ и водови се сруч 
ога тренутка преживела све што казује и доспела до куће у којој ће се заклонити од кише и спаст 
у аплаудира и кликће.{S} Та кола су ево доспела некако до Призрена, точкова умазаних блатом као 
е ће нам звери кости глодати.{S} И када доспемо тамо где смо јутрос кренули, умираћемо још на п 
дјурио у пламен да га спасе али не може доспети где је пошао.{S} Пожар се шири, пламен халовито 
чуна свога валове који му ометају пут и доспеће, приспеће, доћи ће...</p> <p>Сањао сам и сањам  
свога чуна валове који му ометају пут и доспеће он, приспеће, доћи ће...</p> <p>Седамнаест пуни 
 смо ишли и дуго смо ћутали.{S} Најзад, доста неодважно и више шапћући запитах је:</p> <p>— Па  
 ће и њено пролеће и доћи ће њено лето, доста је она зима и јесени претурила преко главе.{S} Из 
савезничку савест, али нама...</p> <p>— Доста је кад вам кажем један батаљон! — тврди одлучно о 
ама на коме је утеха, претеже.</p> <p>— Доста је Румунија само да понови свој марш из 1913 годи 
с само да се склоните од кише.</p> <p>— Доста и хвала, а сутра...{S} Па сутра ћемо ваљда даље?< 
им читаоцима.</p> <p>Ма да је ова књига доста опсежна, ја нисам ни помишљао њоме обухватити цел 
 око мртва човека.</p> <p>Борбе се воде доста далеко одавде, довде још не допире ни пушчано тан 
ог Француза и једнога Енглеза, па то је доста.{S} У Европи не придају никакву цену балканскоме  
олеће и моје лето, јер сам доста зима и доста јесени претурио преко главе.{S} Веровао сам и ја  
 још имали и довољно муниције и хране и доста очувану војску да може борбу примити?</p> <p>— Шт 
ак.</p> <p>Хвала Богу, село смо затекли доста добро.{S} Нико више сем грешнога Марка и онога чо 
 доћи моје пролеће и моје лето, јер сам доста зима и доста јесени претурио преко главе.{S} Веро 
.{S} Разговор се око овога стола, и ако доста живо, ипак тихим гласом води.{S} Говорило се о он 
авезник!</p> <p>— Само кад би их стигло доста, онако мало озбиљнији број!</p> <p>— Не, не, дово 
у колима и под колима.{S} Ватре је било доста, јер се ноћас предавало пламену све што се не мож 
нас осваја.{S} Дете, које је дотле било доста мирно, поче понова да се тресе од језе.</p> <p>Је 
имер знам да је у Врховној Команди било доста добре воље да се од омладине спасе што може.</p>  
pb n="234" /> парку где је такође „било доста живо“.{S} Сад су пошле даље, са уверењем да ће и  
рају њихова мало чудновата и за изговор доста тврда имена и тражећи нова, тежиле су да тиме изр 
 ће видети.</p> <p>— Мислиш изгинуло их доста? — наставља пуковник.</p> <p>— Таман толико колик 
 те навући кривицу себи.{S} Потраја још доста дуго, те се сви озбиљно забринусмо што се не враћ 
8" /> упорније но умор.{S} Ма да је још доста до зоре ваљало је кретати, јер зао је то сан који 
абу Прве Армије.{S} Извесна обавештења, доставе, извештаји, телеграми и друге појединости, до к 
 страном три или четири метра, док није достигао на другу обалу, где се упустио у дуг и озбиљан 
агло ка Торлаку и Бањици.{S} Донде нису достизале гранате, тамо ће се спасти.{S} Где ћу донде с 
велика већ и културно велика, дорасла и достојна европскога друштва?</p> <p>— Ко би забога, у о 
али под чуновим кљуном.{S} Када је кљун дотакао обалу, он је хитро искакао и грлио брижну мајку 
 нисам осетила ни једно парче да нас се дотакло.</p> <pb n="478" /> <p>Превијала сам се од боло 
то воли.{S} Умесиће их, испржити и неће дотаћи; оставиће их у скрињу, где стоје већ приганице з 
заузели вагоне још док ови нису били ни дотерани на станицу.{S} Војници су, разуме се, држећи с 
 како, уз мали свежањ неких аката, које дотични господин носи у руци, улазе у купе као новчане  
ачке осетила како им горе прсти који се дотичу топла девојачка тела.{S} Све су то деца која су  
 мени се тога часа пробудила нека нова, дотле непозната побожност; не она која пости и метанише 
и спремали ватру за себе и свога Краља, дотле се он сетио да обиђе болеснога војводу Путника, к 
одвига, који су никли ту из тих бедема, дотле до њега кроз мртву ноћ допире жубор бистричин и о 
овако свако брине о себи или о својима, дотле је владу и Врховну Команду притисла она велика, о 
сами оптерећени бригом, наћи себи мира, дотле ће ови други под теретом брига потуцати се дуго и 
локобне тице које су прелетале Београд, дотле је несретна мајка извиривала из капије и освртала 
ем пратила ток дарданелске експедиције, дотле су вести са тога бојишта држале Балкан у грознича 
али, ломили и одуговлачили са поласком, дотле су се догађаји око нас немилостиво ваљали.{S} У Ђ 
сници кисли молећи да их пусте у вагон, дотле су официри — они што треба да држе центар у будућ 
у савезника, који ће доћи на наш фронт, дотле је воз који је истога дана стигао из Солуна и укр 
толико спремни да дочекамо прву навалу, дотле ће ваљда...</p> <p>— Шта ће дотле? упита он и зас 
азујући где би се која војска налазила; дотле се виши чиновник иронично смешио показујући очима 
ичких бегунаца.{S} Он је <pb n="242" /> дотле мирно и скромно стојао иза наших редова наслоњен  
 се узноси мост врло високога свода.{S} Дотле, до висине тога моста, која бележи средину реке,  
570" /> не излази више из ове одаје.{S} Дотле је још одлазио од јутра до вечери на оне многобро 
 јарка, те кроз њиве право иза куће.{S} Дотле су већ стигли и они с друге стране, те опколисмо  
збирати по кући, што се може понети.{S} Дотле је бабо сипао из вреће брашно у торбе, одвајао у  
 и не загусти друм народом и стоком.{S} Дотле је већ и дан свануо и ако тешки облаци још застир 
е ће евакуисати Срем, Банат и Бачку.{S} Дотле ће се и Румунија определити и, са нама заједно, к 
 онда пође опет да га тражи.</p> <p>— А дотле? — писну несретница.</p> <p>— Е дотле, шта можеш  
А дотле? — писну несретница.</p> <p>— Е дотле, шта можеш — настави онај обраћајући јој се — сте 
бити тегоба, патњи и невоља, али је све дотле бегунце подржавала вера.{S} Из Приштине већ, ни ј 
од Младеновца, околина Краљева, која је дотле тешећи га покушавала увек ублажавати утисак тежин 
хтавица да нас осваја.{S} Дете, које је дотле било доста мирно, поче понова да се тресе од језе 
 јасније назирати жалосне слике које је дотле крила ноћ.{S} Улицом јуре кола претоварена дењцим 
астављајући вероватно ред мисли које је дотле у себи претурао.</p> <p>— За то да патиш!{S} Тако 
 је и изведоше из тока причања, који је дотле мирно и лако текао, као да је цело казивање читал 
 сручује на Косово.{S} Из Ниша, који је дотле био највећи збег вароши из северне Србије; из Кру 
запитаће један трезвен старчић, који је дотле само слушао разговоре, забављајући се ушивањем ру 
м у руци и огрнут ћебетом, под којим је дотле спавао, посматрао пред вратима, крај којих сам и  
нешто моћно, нешто снажно, нешто што је дотле било ван ње и почело се уносити у њену душу, као  
ха до дна.{S} Око 12 на подне, пошто је дотле прошао и нишки воз, скупљају <pb n="43" /> се људ 
огатих предузећа?</p> <p>Ако не дотраје дотле, хоће ли бар старац дотрајати да види децу, која  
о на даље повлачење из Пећи, за које се дотле све грозничаво спремало.{S} Развезали су се дењко 
мртвога <pb n="200" /> пуковника али се дотле, из разређеног дима, помоли пуковникова симпатичн 
ога, тако се у тренутку сретну и ако се дотле нису никад видели, да се опет у тренутку растану  
нцеларије и команде и управе које су се дотле задржавале по местима која су, само пре неколико  
е сврши.</p> <pb n="575" /> <p>— Нећете дотле лећи?</p> <p>— Не, не могу.{S} Јавите ми!</p> <p> 
валу, дотле ће ваљда...</p> <p>— Шта ће дотле? упита он и застаде.</p> <p>Ја се збуних, јер оди 
могао ни сам у том тренутку наћи шта ће дотле бити.{S} На Грке се није могло више рачунати да п 
ко би поплава непријатељска провалила и дотле, из Битоља се за један сат, и то железницом, прел 
итању.{S} Упадоше у разговор и они који дотле нису уопште учествовали у разговорима; узвикивали 
сазнам, ја ћу им одати признање.{S} Али дотле, прођите мислима кроз ту чаршију, читајте фирме и 
 друму и на ветру може тихо разговарати дотле мало даље, за једним колима, разговор прелази у б 
/p> <p>Док се у доњој соби одушевљавало дотле се горе, у војводиној соби, израђивале хитне наре 
верујемо и дишемо пуним дахом, који смо дотле уздржавали.{S} Као после грмљавине, која је прети 
ром, разочаран у велику задаћу коју смо дотле сви приписивали Моравској Дивизији, осетио сам у  
 наредбе.{S} Челни батаљон, који је већ дотле стигао, одређен је одмах у предходницу а капетано 
 мени.{S} Тад ја добих нове снаге, коју дотле нисам никад осетила у себи, пресушише ми сузе у о 
 — одговори ми једна жена из таме, коју дотле нисам ни запазила.</p> <p>— Само ако није назебло 
о у гладне звери, мрачни типови који су дотле бегали од сунца, које никада ниси срео на улици,  
обу да опет седну око стола за којим су дотле очекивали да мине поноћ.{S} Нико ни речи не збори 
лежи једним дахом порушена кула коју су дотле зидали од грчких, румунских и савезничких карата. 
ак у Битољ преко Дебра и Охрида.</p> <p>Дотле, докле тај пут није био затворен и влада и Врховн 
ај свога шињела и настави посао.</p> <p>Дотле, овамо доле, изашао је из начелства господин Јанк 
ијаса или што друго мање наивно.</p> <p>Дотле ће гомила, која нема на разположењу ни војника ни 
горевају звезде као кандила у којима је дотрајало уље.{S} Месечина још тајанствено продире те с 
одавно и догорева као кандило у коме је дотрајало уље али, сад се већ гаси...{S} Ја видим смрт, 
ат секире, то неко сече дрва да подложи дотрајалу ватру.{S} Небо мутно и све светиљке на њему п 
како <pb n="588" /> дошао, тај је убрзо дотрајао.{S} Набавити се нигде ништа није могло сем мал 
 на старчевом лицу исписано.{S} Хоће ли дотрајати да види равну Метохију благословену миром; ње 
агрљај?</p> <p>Хоће ли он, хоћемо ли ми дотрајати да доживимо то?{S} Ово је први гроб, што га о 
ко не дотраје дотле, хоће ли бар старац дотрајати да види децу, која су се јуче растала од мајк 
иких и богатих предузећа?</p> <p>Ако не дотраје дотле, хоће ли бар старац дотрајати да види дец 
ало трајао.{S} Тек што је прешло подне, дотрча к мени та иста госпођа.</p> <p>— Чујете ли? — ре 
дрхтала сам од грознице и од страха.{S} Дотрчала сам кући, утрчала као без душе, зариглала врат 
знутра, али ни он није могао успети.{S} Дотрчао је и чиновник из станице и загледао врата са св 
 ноћас, кад планина буде пуста и мирна, доћи да је растргну.{S} Што дубље у планину, та је поја 
оји му ометају пут и доспеће, приспеће, доћи ће...</p> <p>Сањао сам и сањам увек још како плови 
 му ометају пут и доспеће он, приспеће, доћи ће...</p> <p>Седамнаест пуних година верује она у  
ама, којима је негда чедност ходила.{S} Доћи ће последње време, те они који умиру благосиљаће м 
та Стане, на чија ће врата закуцати.{S} Доћи ће и њено пролеће и доћи ће њено лето, доста је он 
вао, када је и на крсту био разапет.{S} Доћи ће, каже, и наш васкрс, али га морамо трпљењем отк 
> <p>— Ал ако дође непријатељ?</p> <p>— Доћи ће, ал што ће, шта може?{S} Освојиће вароши и села 
да смо знали да ће нам овако честит ага доћи, <pb n="257" /> не би их ни корака пустили али пре 
ћући се за собом одакле би им ова имала доћи.{S} Али пуковник обустави даљу борбу, јер је ноћ в 
 А храна то је вера, вера у оно што има доћи и ради чега се подноси бол; вера у нешто, вера у м 
 <p>— У оно што ће доћи, у оно што мора доћи.{S} Не може једна овако велика борба остати без пр 
оји су још синоћ веровали да неће никад доћи потреба да се напушта Скопље и они који у то, и по 
пак пође напоље јер, ма да отуд не може доћи непријатељ, ко зна да не буде какве заблуде.</p> < 
, који су јуче стрељани и иза којега ће доћи они који ће сутра бити стрељани.</p> <pb n="147" / 
више узноси.{S} Очекивао сам и ја да ће доћи моје пролеће и моје лето, јер сам доста зима и дос 
озна јесен.</p> <p>— Умири се, можда ће доћи, можда ћеш га наћи!</p> <p>Таква утеха само дражи  
 — рећи ће један.</p> <p>— И на тебе ће доћи ред! — додаје други.</p> <p>— Хоће ако подржи овак 
е вести о искрцавању савезника, који ће доћи на наш фронт, дотле је воз који је истога дана сти 
 n="17" /> светиљку и чека га.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по немирноме мору а, 
 коју сам уждио у души својој.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по узбурканоме мору, 
м светлошћу вере и наде.</p> <p>— Он ће доћи! — постало је њено вјерују, прве речи њене молитве 
, утеха у данима невоље.</p> <p>— Он ће доћи! — биће јој последње речи на самртничкој постељи и 
а стазе којима ће он доћи.</p> <p>Он ће доћи, он је жив, он није погинуо!{S} Он је младост а мл 
чи исписане на крстачи:</p> <p>— „Он ће доћи!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чему ли ј 
ледњу искру вере.</p> <p>— У оно што ће доћи, у оно што мора доћи.{S} Не може једна овако велик 
е хтео да верује немиломе гласу да неће доћи, те су се и даље лепршале заставе истакнуте у част 
а закуцати.{S} Доћи ће и њено пролеће и доћи ће њено лето, доста је она зима и јесени претурила 
још увек једним ухом ослухивао: хоће ли доћи?</p> <p>Бледа светлост петролејских лампи и свећа, 
 напуштати Београд.{S} Можда не мора ни доћи до битке на Багрдану, можда ћемо их раније скрхати 
 корала којим посипа стазе којима ће он доћи.</p> <p>Он ће доћи, он је жив, он није погинуо!{S} 
 и како је било и зашто нико није могао доћи јуче на ноћ.{S} Било зло и невоља у селу.{S} Турци 
Богу нико, а да је ко ушао не бих могао доћи ноћас.{S} Морао бих остати да га дворим.</p> <p>—  
авилно одступање, ако би до тога морало доћи.</p> <p>Тако смо мислили, тако смо веровали, тако  
о врло важно, тек до везе се није могло доћи, а сви смо осећали да би овога тренутка готово важ 
иштини последњих дана већ се није могло доћи ни до хлеба ни до брашна.{S} Тамо већ тискале су с 
се и врило као у кошници; тешко је било доћи до начелникових врата а тешко остати у тој гомили. 
напоре, али је до те везе немогуће било доћи.{S} Свакога часа јављале су се ненадлежне команде, 
збирајући како је тај глас могао до нас доћи, ми смо обазриво и са зебњом наступали кроз ноћ.</ 
а одговори. — Знао сам да ће они ујутру доћи да једу цркотину и да ће ме пробудити.</p> <p>Толи 
е и зато ти ниси умро, ти живиш, ти ћеш доћи!...</p> <p>Зато се у мојој души и не гаси светиљка 
 ћеш доћи!</p> <p>Ја те чекам... ти ћеш доћи!</p> </div> <pb n="25" /> <div type="chapter" xml: 
ћ вером и надом, и чекам те, јер ти ћеш доћи!</p> <p>Ја те чекам... ти ћеш доћи!</p> </div> <pb 
 кад помислимо да смо спасени, неће још доћи крај нашим патњама и нашим боловима.{S} Хранићемо  
сећи им слободу; Арнаути, чијој је сили дохакао тај исти војник, притворно обарају поглед, осећ 
 а спровод лагано слази главном улицом, дохвата се косовскога друма и избија тамо, више виногра 
 сад куљао дим, јавља се пламен који се дохвата таванице и пробија врата и прозоре.{S} Настаје  
а, обара врата, прозоре и лиже зидове и дохвата се већ степеница којима и последњи, који су зао 
етово и Гостивар, спушта се на Кичево и дохвата се извора реке Црне, слази њоме у прилепско пољ 
д Маџарева и улазе у горњи крај вароши, дохватају се затим вардареве обале и заузимају гвоздени 
е сад понова коња те се у два три свока дохвати друма па се галопом упути Слатини.{S} Из далека 
 друм, па онда преко неких ливада те се дохватисмо планине.{S} Кад смо већ замакли мало у шуму, 
предују ка обалама Треске, одакле ће се дохватити Шарових падина те пружити руку нашем десном к 
>— Краља?! — учинише они престрављено и дохватише невојнички да скину шајкачу гледајући уморена 
ала онда, кад ми је тако често у походе доходила.{S} Она се преобразила, њен је поглед благ, он 
 судбина балканскога полуострва, где су доходили знаменити поклисари Истока и Запада, где се до 
им.{S} А свакога од тих дана, с вечери, доходио нам је по један домаћин из села те смо се окупљ 
д крупових топова којим командује један доцент Универзитета, резервни капетан.{S} Капетан разас 
и да им се уступи мало сувоте.{S} Веле, доцкан су синоћ стигли, ноћ већ пала, све затворено, св 
 да уопште помогне, да спасе ситуацију, доцкан је, врло доцкан.</p> <p>— Дакле само толико? — з 
чета, из ужичке војске, упућена је била доцкан синоћ са јелице капетану у помоћ али, рђаво вође 
ројном стању.</p> <p>Седница се свршила доцкан увече, око девет часова.{S} Млађи официри и друг 
3" /> <p>— И као свака нада и ова стиже доцкан!</p> <p>— Мислите доцкан? — прихватих ја.</p> <p 
да и ова стиже доцкан!</p> <p>— Мислите доцкан? — прихватих ја.</p> <p>— Не мислим — одговори о 
ама у Призрен.{S} Ова је смена и сувише доцкан дошла да би ма шта изменила у судбини Скопља, ко 
ора: нису раде да истину сазнаду сувише доцкан; не верују више ни у чији савет и крећу.</p> <p> 
 сутра кренути јер прекосутра може бити доцкан.{S} Те зле вести о приликама за нама и пред нама 
мах, сутра најдаље, преко сутра ће бити доцкан.</p> <p>Отворисмо врата и пођосмо свак на своју  
зе да отеже официр — у ствари неће бити доцкан да помогне повлачењу призренским путем.{S} То то 
равска Дивизија... можда ипак неће бити доцкан? — покушавам ја да измамим на силу утешан одгово 
та је којим ће војска проћи, с тога сам доцкан у ноћ кренуо са фењерчетом у руци, не би ли где  
} Мислите ли да би за тако шта већ било доцкан?</p> <p>— Извесно!{S} Бугари су већ мобилисани,  
не, да спасе ситуацију, доцкан је, врло доцкан.</p> <p>— Дакле само толико? — запитах разочаран 
е ватре али то још није Липљан где ћемо доцкан у ноћ стићи, то је малено косовско село Чаглавиц 
е начинили себи кућицу.{S} Ми, који смо доцкан стигли, морамо се задовољити и са влагом под уве 
ација тамо, не би ли сазнао није ли већ доцкан кренути на ту страну.</p> <p>Телеграфискиња, кој 
ромуклим гласом, који ће <pb n="406" /> доцније, кад је буде њена сопствена исповест загрејала, 
где са Дорћола уздизао се грдан дим.{S} Доцније, кад <pb n="464" /> је пало вече/ видело се да  
ио план одлучне борбе на Овчем Пољу.{S} Доцније, када сам срео тога господина како пешачи измеђ 
 исту ноћ, буру, пљусак и грмљавину.{S} Доцније, кад су ми до руку долазиле мрачне књиге, које  
а, купац ти нуди десет али у папиру.{S} Доцније је настала размена, давали су се разни кућни пр 
ању и тискању ја изгубих доктора али га доцније, када се већ сместисмо у селу, нађох и он ми ре 
 бојишту за Отаџбину.{S} Када сам му ја доцније, у својој материнској себичности, говорила да и 
тим што ћу ви казивати, али ми је мајка доцније, кад сам одрасла, препричавала оно што сам дожи 
ом?</p> <p>— Чини ми се — говорио ми је доцније на путу један родитељ — чини ми се, лакше ми <p 
енити поклисари Истока и Запада, где се доцније и сам император Кантакузен бавио на двору српск 
они журе да измакну испред кола која ће доцније кренути- и закрчити друм.</p> <p>А доле у селу, 
о били од несретне немани глади која ће доцније, тамо у албанским планинама и на јадранским оба 
лила замашно учешће у догађају, који ће доцније бити најизразитија слика српске трагедије и инс 
 обали, дизао сам се о поноћи или још и доцније, у дубокој ноћи, и гледао чаробну мртву варош.{ 
х ће пробдити ноћ.</p> <p>Краљ ће стићи доцније и неће наћи места за себе.{S} Када му се учини  
ставља неко који није ни био ту, но тек доцније пришао.{S} Има и гомилица које су се сабрале и  
а митровачки воз.{S} Када сам га, много доцније, срео у планини, где спава на ледини крај једне 
зраку, до нас допире глас топа.{S} Мало доцније и сунце ће се са Овчија Поља испети преко Шара  
м интересима, Константин — који ће мало доцније улогу немачкога агента заменити још одвратнијом 
>— Крећи!{S} Крећи што пре!</p> <p>Мало доцније, кад је подне добро превалило, почела је да про 
описано расположење у Нишу.</p> <p>Мало доцније и телефониста са централе јави да је разговарао 
 а не мене који сам је испунио!“</p> <p>Доцније, кад је полазио у бугарски рат, он је веровао д 
е, да ступају у један догађај који ће у доцнијем животу са леденом језом препричавати, почињући 
зумне ће силе, поред многих и ранијих и доцнијих, стећи још једну поуку из овога великога и крв 
љенога — Зар ми нећемо учинити ништа за дочек савезника?</p> <p>— Па општина спрема ваљда нешто 
езничким заставама, да се спрема свечан дочек и да је неописано расположење у Нишу.</p> <p>Мало 
ави један млад човек, којега он с врата дочека питањем:</p> <p>— Где сте?</p> <p>— Ви још не сп 
чише их доле, на Јалију.{S} Али ту наше дочека паљба плотуна са чамаца.{S} Пролазе рањеници па  
ло ми је овде на руци на којој сам га и дочекала кад је дошао на свет.{S} Вриснула сам од тешко 
удима и сликале су се у тим костимима и дочекале су прве рањенике и окитиле их цвећем и послужи 
тили чистим погледом и здравим разумом, дочекали смо први октобар са расположењем којим човек д 
 али то не значи да смо га и мирне душе дочекали.{S} На против, почели смо се збуњено освртати  
b n="72" /> <p>Ми се а нисмо подавали и дочекали смо први октобар као нешто са чиме смо одавна  
 сусрет све до изнад Приштине, не би ли дочекали дивизију која ће спасити Косово, која ће нам о 
и пођосмо на јуриш.{S} Србијанци су нас дочекали на бајонет.{S} Тада сам први пут срео србијанс 
а присутних, који су предлог у први мах дочекали са неповерењем, са чега се дискусија често пут 
ма као што смо били кад смо пошли да га дочекамо.{S} Чаршија је скопљанска у томе тренутку можд 
 Мислим, јесмо ли бар толико спремни да дочекамо прву навалу, дотле ће ваљда...</p> <p>— Шта ће 
p>С тога смо ми излазили чак на друм да дочекамо ту дивизију, с тога смо се прибирали на пољани 
 А кад је та година истекла, он је 1914 дочекао лака и ведра срца и не слутећи да је то година  
ићу.</p> <p>— Шта је ово, шта је ово? — дочекао ме је узвиком једва изговарајући својим мутним, 
е тринаесте године и са детињом радошћу дочекао је букурешки мир.{S} А кад је та година истекла 
устријанци тако много рачунали, није их дочекао ни одушевљено <pb n="706" /> ни пријатељски, на 
ислу у коме је то био мој муж и може ме дочекати пребацивањем које сам заслужила и које би ме т 
да збира у брижне гомилице.{S} Многи не дочекаше ноћ него пођоше из Београда.{S} Ја не знам шта 
ајку на пијацу, у подне је пред вратима дочекивала оца кад се враћао кући а увече их је, све ок 
ухвати ноћ на мору и она га је чекала и дочекивала.{S} Ако би време било мутно и туробно, она б 
ја на виђење, долазио ми је и одлазио и дочекивала сам га радосна срца и испраћала лаке душе.{S 
да и колима кренули.{S} И те су бегунце дочекивали Арнаути пушкама из заседе, те ту већ падају  
ом, као оно кад сам био мали па о слави дочекивао госте под шајкачом.{S} Па да знате још како с 
ава у Солуну, па почесмо поред нишкога, дочекивати и солунске возове.{S} И путници са ових, пот 
 мајку на обали, она га радосним сузама дочекује, помаже му да изнесене лов и да разапне мреже, 
рви октобар са расположењем којим човек дочекује недаћу, за коју унапред зна да га не може мимо 
оји већ од недељу дана на овамо редовно дочекује и испраћа све нишке и солунске возове.</p> <p> 
кад дође слава а ја шајкачу на главу па дочекујем госте и све салутирам.{S} Тек дође господин п 
 људи, са колико вере и колико поуздања дочекују војску која је стигла у помоћ.</p> <p>— Како д 
Има ли се где преноћити?“, а ови што их дочекују одмахују главом као да би рекли; „И ми смо на  
а песницом по вилици.{S} Он се разбеси, дочепа ме снажном руком за раме и тресну о патос.{S} Ум 
реса га се онај, јер крајње је време да дочепа место у возу.</p> <p>Испустивши њега, професор п 
и он га је волео као и ми, него га само дочепа за гушу и затресе узвикујући:{S} Шта учини, море 
ти кућу па се становници њени спасавају дочепавши узгред ма коју, ма какву, често и најнезначај 
као глисте, запомажући и лелечући да се дочепају друма, <pb n="204" /> надајући се да ће ту бит 
ојим случајем запао у Србију, где га је дочепала бујица догађаја и заједно са нама почела носит 
ере набујала река, која носи све што је дочепала и почупала.{S} Имаш утисак као да стење земља  
један час о други кревет.{S} Кад сам се дочепала врата, изјурила сам напоље као ветром потиснут 
а ме је ко гурнуо озго и тек кад сам се дочепала улице, ја сам се зауставила.{S} Наслонила сам  
 пробијање Качаничкога фронта, да би се дочепали главне комуникације ка Солуну, нису успели.{S} 
Ми морамо нешто мало одступити да би се дочепали нових, виших положаја.{S} Заузећемо фронт од п 
њива и ливада и утрина, и тек кад би се дочепали какве падине што би осетили мало сувоте.</p> < 
тав један народ.</p> <p>Ми, који смо се дочепали обала талијанских, корсиканских, афричких и су 
лога мрака.{S} Као дављеници који су се дочепали обале, па још несвесни потпуно опасности коју  
а који су боље прошли од њих, јер су се дочепали кола и снабдели храном, а има и равнодушних, к 
е онај.</p> <p>— Да бациш, него шта.{S} Дочепао си се некаквих државних кола, која су ти дата м 
јер непријатељ као да се, потиснут, сад дочепао бољих позиција но што их је мало пре имао а бат 
 батерију.{S} Осећа се да се непријатељ дочепао бољега положаја од наших.</p> <p>— Ово бије из  
нтије дозивао негда народ на револуцију дочепао је један старац из последње одбране и начинио с 
 пушку.{S} Притрчасмо и једни и други и дочепасмо га за руке а каплар отпаса тканице и поче му  
ћ — Крајња корист је очигледна: ваља се дочепати главне комуникације са Солуном те, ако се и мо 
емо а од пролећа ове године да служимо, дочепаше изненадно те ајд у Винковце, у касарне.{S} Па  
рипасти ономе ко до ње пре стигне.{S} И дочепаше је једновремено, чврсто, грчевито; један руком 
до којега је ко зна како <pb n="588" /> дошао, тај је убрзо дотрајао.{S} Набавити се нигде ништ 
војвода од подне до пред вече тога дана дошао, чинили су сасвим другачом ситуацију но што је би 
ес’, онда! — додаде чичица — па ево сад дошао сам да му обиђем гроб.</p> <p>Сви се ућуташе, осе 
 руци на којој сам га и дочекала кад је дошао на свет.{S} Вриснула сам од тешкога бола и верова 
утон, на један мах, нити знаш од куд је дошао, ни ко га донесе, просу се по Пећи чудан и изнена 
ја породица, било је још некога који је дошао да подели са нама бол.</p> <p>То је била она госп 
 у коју морам да бацим моје чедо јер је дошао на мене ред, и затресох се целим телом које поче  
овлачи кроз гомилу на ћуприји, не би ли дошао до командира који му је био познаник и сазнао што 
рицање.{S} Ни једнога тренутка ја нисам дошао на мисао да не треба да вршим дужност своју, зато 
оји је све више освајао био ми је добро дошао.{S} Желео сам да ништа око себе не видим и да виш 
али поносити тиме.{S} Када је други пут дошао, са тешком раном у грудима и лебдео измеђ живота  
 помоћи мајци и кући, а да је твој отац дошао овамо.{S} С њим знаш и подноси нам да се бијемо,  
у вароши.{S} О томе се најпре шаптало и дошаптавало, затим се гласно говорило и најзад се клица 
ском војском која је, окићена победама, дошла са далеких фронтова.{S} Сусрет је тај испао на шт 
ћене зеленим кукуреком и модрим сасама, дошла јој је пуних недара румена корала, који је набрал 
 Нисам знала куда ћу, али сам пошла.{S} Дошла сам на велики камени мост који води преко Вардара 
а у кући.{S} Само, онда сам била мала и дошла је тетка па ме заваравала.{S} Причала ми је неке  
ед ћепенком једне ћевабџинице, не би ли дошла на ред да купи неколико козјих ћевапчета, које ће 
ризрен.{S} Ова је смена и сувише доцкан дошла да би ма шта изменила у судбини Скопља, која је с 
 разболе и стари чича Раденко.{S} Таман дошла душа под грло свима а оно донеше једне ноћи наши  
ајем вам, данас ми је први пут у животу дошла на памет мисао о самоубиству.</p> <pb n="719" />  
ћас на дежурању, било из депеша које су дошле или прошле кроз станицу, било из свог тастерског  
ипљан и Призрен.{S} Прве гомиле које су дошле и нашле су склоништа али нови, који су наилазили, 
о им је излишно или до чега су од некуд дошли. <pb n="696" /> Продаје се све и своје и државно  
ну причу.{S} Он тече тамо одакле смо ми дошли, видеће успут невоље наше а када буде прошао кроз 
аше ратарске школе, који су као регрути дошли пред комисију на преглед.{S} Младоме поднареднику 
а име, презиме, па одакле сам и кад смо дошли на фронт; па онда пита ко нам је командант и све  
нас и оде на Зејтинлик.{S} Кажу, ови су дошли са Дарданела а сад се чекају пукови који иду прав 
и топови, два пољска брзометна, који су дошли са седмим пуком, шест пољских дебанжових и два кр 
ађорђеву звезду од погледа оних који су дошли са фронта.{S} Крај ових промичу жене, укаљане бла 
нин.</p> <p>— И право је, момче, они су дошли да отимају туђе, ми бранимо своје!</p> <p>У том ч 
рила; да их види здраве и чиле, како су дошли још једном да <pb n="602" /> обнове материн гроб  
, па шатори, па свирачи на све стране. „Дошли су и србијански свирачи — вели бабо — водићу те п 
{S} У Ђаковици, која је остала за нама, дошло је до <pb n="700" /> пушкарања измеђ становника и 
на фронтовима нашим и страним и најзад, дошло се до заједничке начелне одлуке, да се приступи о 
ар ја да погинем од србијанске руке?{S} Дошло ми је да бацим пушку, да полетим у србијански лан 
арче хлеба, до којега се на велике јаде дошло и ма што уз то, што се могло купити од пиљара, од 
све што није улица и блато, добро ми је дошло.</p> <pb n="347" /> <p>— Штала је, па има и стоке 
и официра и војника.</p> <p>— И да није дошло до крви, у Ђаковицу се више не би могло! — додаје 
омилом, тек што не прсну.{S} Од како се дошло до уверења да се мора бегати у туђину, потегло је 
ти пушка.{S} По нашем изласку из вароши дошло је до крви измеђ Арнаута мештана и наше војске, т 
 да сачекамо појачање.{S} А и добро нам дошло мало одмора.{S} Нису нас умориле толико борбе и н 
езничкој помоћи, о Русији, о Румунији и др.</p> <p>Кад већ прођоше дуги и бескрајни редови, поч 
 Напрегла сам ухо и слушала, тако ми је драг био тај звук пушака и топова од којега сам се пре  
 место два ока соколова некад сјала два драга камена, сада зјапе две празне дупље; бојни оклоп, 
Зна то мајка, није се њој поткрала тако драга појава, која тако лепо допуњава материнске снове. 
 да је саветује, изгледа му свака ствар драга.{S} И онај стари капут његов што виси на јексеру  
ишта.</p> <p>За ноћи батерија је прешла драгачевску равницу, од Гуче до Јелице, а са зором се в 
ао пепео лаве; засипа мене, засипа моје драге и миле, моје блиске; засипа мој дом и онај дом до 
екада са својом дечицом забављала.{S} И драги су ми, осећам да су моји; да ми их нико не може о 
 му блиста у недрима чаробном светлошћу драги камен, који је он из мора крви изнео; сањам белог 
адио отуд чаробни, драгоцени прстен, са драгим каменом, који је уловио у мрежи.{S} Загрљени мај 
 лутање које ми је одлагало растанак са драгим теретом.{S} Чисто <pb n="489" /> би ме овеселило 
ол који срећеш код мајке која цвили над драгим телом јединчевим.</p> <p>Промакао сам брже да из 
ећинама, држаћемо помене својим милим и драгим по врлетима; спаваћемо по снеговима и по блатима 
м храмовним кубетима златом опточеним и драгим камењем искићеним.</p> <p>Много и често пута у ж 
смо сејали гробовима наших <pb n="8" /> драгих; изморени, изломљени, изгладнели, прозебли и ого 
/p> <p>Изнад свих тих градова и милих и драгих, Призрен има свој особени значај; има своју наро 
е наше и робоваће гробови наших милих и драгих.{S} Друмови ће опустити а горе оживети збеговима 
="474" /> друму а сад сам у њој гледала драго прибежиште које нуди спасење моме детету.</p> <p> 
 секао славски колач.{S} Све, све му је драго и столица и слика на зиду и лампа на столу и шамл 
ји му о бедру виси, поиспадали бисери и драго камење а дупље у којима су почивали, затисло блат 
ико сићушно, колико безначајно, па ипак драго је, наше је, слободно је!</p> <p>Још мало даље, к 
вршио и о свему ономе што је мајци тако драго да разговара са сином.{S} Ја сам у њему већ гледа 
позно.{S} Зато нам је ваљда и било тако драго.</p> <p>У јесен те године, за време примирја са Б 
даде:</p> <p>— Ко зна да није Богу било драго да ме доведе довде те да и ја у близини синовљој  
, робоваће трима злима господарима, оно драго, оно крваво парче земље на коме смо никли, које н 
!{S} А кад већ дође последњи час, да то драго тело спусте у гробницу, тек видиш целу целцату ис 
је историје Српскога Народа.{S} Цело то драго парче земље је један храм, пантеон, где леже погр 
ане са месечином, изгледале као просуто драго камење, бацио сам поглед и горе на старо Дулцињо, 
ице растати као од нечега свога, нечега драгога и милога.{S} Треба се растати од куће коју те с 
 пусту и мртву варош, зраком који се из драгога камена са прстена расипа, пењу се лагано, корак 
ком, написала је несретна мајка реч:{S} Драгомир.{S} Оставила је свештенику име детиње, да га п 
детиње, да га помене при опелу.{S} Мали Драгомир је још држао у руци угашену свећицу, која се р 
 унаказиле лице.</p> <p>Чији си ти мали Драгомире; ко ти је отац и где је; ко ти је мајка и где 
миле и за ситне паре носе својим кућама драгоцене ствари.</p> <p>Уз беду, невољу и расуло, јављ 
урао руку у недра и вадио отуд чаробни, драгоцени прстен, са драгим каменом, који је уловио у м 
е, је ли, кад су те родили; звали су те Драгче, је ли, кад су те миловали, а ти си се слатко см 
о је мртвој вароши неку дубоку мистичну драж, што ме је закивало по читаве сате за место, са ко 
тских имена, уверен да то даје нарочиту драж његовим речима — имају не само уверења, него и док 
свој особени значај; има своју нарочиту драж, има свој светао и зрачан ореол.{S} Призрен ја сан 
који пати, жели што више болова који га драже као заљубљенога љубомора.{S} А туђ бол често и по 
злеђујем.{S} Мене одржава то непрестано дражење, то непрестано мучење душе.{S} Кад <pb n="508"  
 томе тренутку освежи и поче боно да ми дражи груди.{S} Поглед који сам управио горе, <pb n="52 
 лепшега опела а зар је Богу могао бити дражи, који други обред од обреда, који се сузама, искр 
да ћеш га наћи!</p> <p>Таква утеха само дражи и несретна мајка настави своју запевку.{S} Запита 
ледао погледом сажалења који не теши но дражи бол.</p> <p>Рекоше ми да идем у болницу, да преда 
лодушност подржавали, који су му болове дражили и, он је једнога дана учинио тежак грех према о 
спавају у мени, да су увек будни; ја их дражим чак, не би ли ме што више мучили! — додаде она ж 
титити и подржавати албански елеменат и дражити га противу нас.</p> <p>Тако су забринути људи м 
е му сузе и промуклим, загушеним гласом драо се:</p> <p>— Пустите ме, пустите ме да их побијем  
е, како ћу бити веран, ја сам се толико драо, чини ми се да се мој глас чуо изнад свих осталих. 
 се Марков буздован са морскога дна под Драчем а на Призрену се Душановом залепршала српска тро 
а дана и ноћи, приказује све увеличано: дрва далеко бацају сенке, џбунови велики као шуме а јел 
а је око нас.{S} На ватри су догоревала дрва те је гомила румена жара покривала земљу и простир 
ви су око ватара набавили још за видела дрва од сељана, милом или силом.{S} Сад је већ дубока н 
е, тресе трошне димњаке, повија оголела дрва и фијуче око високих минарета која се у ноћи узнос 
 метални кров једва назире кроз оголела дрва.</p> <p>Како тај звук звона и са тога места, чак и 
змеђ којих се износе минарета и оголела дрва.{S} Пожар који је буктао изнад вароши, на једном у 
једничким бригама.</p> <p>Јесен оголела дрва и сасула модро лишће у јарак крај друма, кише умес 
су наквасиле пепео око ватре и догорела дрва.{S} Из једне гламње, која букти, пишти вода; далек 
нинама а државна кола возе чак и сечена дрва госпођи потпуковници! — гунђа и даље гомила.</p> < 
рађанин иначе, навукао је однекуд силна дрва, разбуктао ватру и сам је посео, спремајући крај њ 
ставили без речи шетњу кроз оголели ред дрва, кроз који је неколико косих линија вечерње светло 
ама.{S} Ко је набавио или нашао где год дрва, заложио је ватру на сред друма, на сред пута и ту 
 остали разишли су се по селу да набаве дрва, ракију и све што би се још могло наћи за храну и  
толико дрва.{S} А и нема где да се купе дрва.</p> <p>— А што си вуко фотеље? — пита га порезник 
 арнаутова да нам да и сам собом донесе дрва овамо, на друм.{S} Више него то, кад је видео нашу 
дне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са београдске станице, па онда фијакер од  
дне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са жељезничке станице, па онда опет фијаке 
е чује се само бат секире, то неко сече дрва да подложи дотрајалу ватру.{S} Небо мутно и све св 
еми за одмор.{S} Једни пођоше по сено и дрва, други узеше да стоварују каре, трећи да побијају  
има.{S} И, док су трећепозивци наносили дрва и спремали ватру за себе и свога Краља, дотле се о 
{S} Измеђ ватара крећу сенке; неко носи дрва, други воду, трећи зашо од ватре до ватре и тражи  
око хана, разгрће снег и блато и наноси дрва, те спрема ватре око којих ће пробдити ноћ.</p> <p 
и најважнија брига била нам је набавити дрва.{S} Ваља заћи од <pb n="655" /> ватре до ватре и п 
аховите, а већ се нигде није могло наћи дрва.{S} Падали су успут људи као мушице, падали су и д 
и, за те паре не могу да добијем толико дрва.{S} А и нема где да се купе дрва.</p> <p>— А што с 
уо.{S} Прилазимо и нудимо новац за мало дрва.{S} Били смо ваљда први који смо понудили новац, и 
је запео да још с јесени навуче довољно дрва, брашна, шећера, петролеја, како би за времена спр 
еста крај ватре или их упућују где могу дрва набавити те ужећи себи нову ватру.</p> <p>Ми наста 
поспалих гомила бегунаца, крај оголелих дрва, крај мртвих џбунова.{S} Лакше, лакше, не напуштај 
 се.{S} Око села је било нешто оголелих дрва и сикира их је пообарала те големе ватре букћу по  
 киселим купусом, два три метра сечених дрва, седам или осам џакова државнога брашна, вероватно 
толу пепео и гомила угашених цигарета и дрваца од жижица а целу групу обавио плав облак дима од 
и у Призрен, тамо где се поносно уздиже Дрвен-Град, на обалама Бистрице, као коло духова сабран 
гледа тамо где се узноси чука са старим Дрвен-градом и затвара источно гротло бистричина кланца 
пућу.{S} Саграђена је, њега ради, једна дрвена караулица која је ношена на моткама.{S} Та карау 
зидова где ждере још и последње остатке дрвенарије.{S} Леп са зидова у великим комадима пада а  
у кочије преко какве колебљиве и трошне дрвене ћуприје.{S} Мраз све више стеже, хладноћа просто 
хаше и војници и батерија затутњи преко дрвене ћуприје па се упути призренском џадом а на рашћи 
 отворена шупа, од које две стране чине дрвени зидови а као трећа служи камени зид суседнога дв 
уно мањих и већих обојених и необојених дрвених крстића, међу којима по где који грубо истесани 
оз који је продирао ваздух и светлост у дрвену кућицу.{S} Војници, који су носили ову кућицу, с 
ајевима.{S} У зграду се улази на велику дрвену капију, на коју се с обе стране наслањају високи 
ену главицу да срче зрак; гране у млада дрвета, које су се биле повиле под теретом снега, испра 
ограђена дворишта, али нигде ни парчета дрвета. <pb n="314" /> Наишао сам тако лутајући и на же 
ко негде, јек секире и тресак посеченог дрвета.</p> <p>А још мало, па смо већ међу ватрама, међ 
ју стазе те, иза оне шумице, близу оног дрвета, његово је село, моје село, наше село.{S} Онде н 
езава пред погледом, издижу се неколико дрвета која се на ведром небу јасно оцртавају а над зем 
це које се прибрале под каквом стрејом, дрветом или под којим другим заклоном, воде живе разгов 
храбрости.{S} Стоји уморно под оголелим дрветом и чека као осуђеник кад ће је прозвати.{S} Свет 
у — стајала је она, под једним оголелим дрветом у станичној алеји, као да би је оно сухо грање  
чета са црном бошчом, под оним оголелим дрветом, на скопљанском железничком перону.</p> <p>— У  
етом снега, исправљају се, кора пуца на дрвету; наилази сок и обнавља живот.{S} У младе жене ши 
д сам, седећи јутрос на ономе обореноме дрвету извадио залогај хлеба да се заложим, пришао ми ј 
ве на кућама; поче ломити голе гране са дрвећа и завитла снег и кишу у ковитлац.</p> <p>Ваљало  
 тихи шум који је он проносио, гране на дрвећу престану се нијати и повијати, шибље се и жбуње  
ходницима, <pb n="313" /> по шупама, по дрвљаницима и под стрејама.{S} Ко је набавио или нашао  
охватали заклонита места и бусије, зид, дрво и камен, и мирно и одмерено одговарају на пушчане  
брани се војник — морам се огрејати.{S} Дрво ће опет да израсте, а ја не могу још једанпут.</p> 
 ухвати целу шуму па хајде, нађи ти сад дрво на које би се могао попети и склонити од пожара.</ 
како се распада у пепео, миш који гризе дрво у долапу, дах оне деце што су спавала и крчање у г 
е у близини шуме.{S} Ако је и било које дрво крај друма или у пољу, оборила га је већ секира и  
.{S} Тамо граната сипа као киша, прашти дрво и земља, камен пуца а шљунак се расипа.{S} Под воз 
свака стопа, сваки извор, свако смоково дрво, један део историје божјега сина и успомена на њег 
в аргуменат убачен у разговор, као ново дрво бачено у ватру, разгоревао је пламен и разговор се 
епано платно, избија по где где оголело дрво, вршак каквога хумића или кров од колибе.{S} По ор 
 божје дворе а тело... ништа, прегорело дрво!</p> <p>Нису ме речи његове умириле и што сам се в 
ли.{S} Гробљанска влага мирише на труло дрво и кости.{S} Са крстова се разлила боја и ишчезли з 
 наиђе какав повећи џбун, какво обаљено дрво, дубљи шанац или какав пласт сена, нарочито пласт  
љевски кланац, сео сам на једно оборено дрво, на први одморак и тада ми је пред очима промицала 
м, познату шуму, познату стазу, познато дрво.{S} Тамо на крају стазе те, иза оне шумице, близу  
кују, трећи дозивају.{S} Удара секира у дрво, оправљају се нека кола, пролазе војници водећи ко 
} Изгледа као сен жене која је негда, у древно доба, била узидана у сводове овога старога моста 
б и сад лежи међу старим зидинама овога древнога града.</p> <p>Читав низ некадањих млетачких па 
нису довољно свежи — очајно је и сатима дреждала пред ћепенком једне ћевабџинице, не би ли дошл 
ује.</p> <p>Прође по пола сата очајнога дреждања и чекања у месту, па тек осетиш неки покрет пр 
загушује, опет настаје заморно и очајно дреждање коме нема краја.</p> <p>А снег и киша засипају 
ћ са разливеним од кише црвеним крстом, дрежде блатом испрскани и укаљани рањеници и очекују не 
д начелством сабране гомилице избеглица дрежде од ране зоре па до мрклога мрака, па се као буја 
е.{S} А долазе гомиле све нове и нове и дрежде пред вратима по цео дан, превију се па одлазе да 
авно за бегство, са стварима крај себе, дрежди ту и чека потврду вести.{S} Те гомилице почеше д 
на обезбеђена места а све остало и даље дрежди пред вагонима на киши.</p> <p>Узбуђен овом грубо 
е у гомилу, која очајно и упорно и даље дрежди пред начелством, и с њом и даље капаш тако по це 
или какав пас <pb n="129" /> што упорно дрежди и арлуче пред својим затвореним вратима верујући 
товаре у блато.{S} Настаје свађа, вика, дрека, псовка, гунђање.{S} А рашчишћеном десном страном 
 их, завејава их.{S} И ма колика вика и дрека да је око тебе, снег и ветар угушују гласове, не  
 друм и ту на узлазу је огорчена вика и дрека, псовка и свађа.</p> <p>Ту, где ћемо чекати читав 
азборито.{S} Врева се час пење до праве дреке, час се утишава па постаје као <pb n="151" /> нек 
 гомиле пење се у томе часу до дивљачке дреке.{S} То зец залутао кроз њиве па наишао на гомилу  
 Чачак.{S} Тражи хитно Армијски Штаб! — дрекну он на подофицира телефонисту.</p> <p>Телефон је  
 их побијем?</p> <p>— Шта учини море! — дрекну каплар и потеже разјарен да га удари песницом.{S 
ном...</p> <p>— Како, како, поновите! — дрекну глас из Армије.</p> <p>Капетан понови:</p> <p>—  
, господине капетане!</p> <p>— Тражи! — дрекну овај — Мораш добити, по цену живота је мораш доб 
ше положаје.</p> <p>— Туче из вароши! — дрекну капетан.</p> <p>— Јесте, ено га тамо негде, око  
аљбом: пљас и један с леве стране друма дрекну:</p> <p>— Јаој, погоди ме!</p> <p>Сви се ускомеш 
нске станице и са ужасном оријенталском дреком, намеће купцима свој еспап.{S} Пред једним вагон 
у вагони везани међу собом и чујеш само дреку и узвике: „Не гази се!“ „Чекај, де си наврео!“ „П 
 пажњу на ту страну, не би ли чули чију дреку или да се понови пуцањ.{S} Арнаутин се диже и оде 
а их баца и гази, разносећи их уз дивљу дреку и церекање.{S} Кад су из разбијених сандука покуљ 
лаву на груди и почео <pb n="226" /> да дрема а и учитељи почеше погледати око себе, не би ли с 
 не могу да се растану те још на ногама дремају, зове да се <pb n="98" /> опет врате под покрив 
дали по земљи, други на стварима, трећи дремају, прислоњени уза зид.{S} Са таванице чкиљи лампа 
дирек који носи капију па, борећи се са дремежом који му намеће недоба и мраз, увлачи главу дуб 
а столицу поче предавати дремежу, ономе дремежу који умор душе намеће.{S} Да би га се отресао,  
штених руку низа столицу поче предавати дремежу, ономе дремежу који умор душе намеће.{S} Да би  
о, нечујно, кроз отшкринуту капију крај дремљива стражара.{S} Упути се улицом ка Марашу а затим 
одговори капетан и окрете се буновном и дремовном посилном, који је упао у собу, те му нареди д 
оравске дивизије која одступа са Косова Дреницом и задржала се код села Кијева те тражи везе и  
олази под Митровицом Косовском и иде на Дреницу.{S} Одатле, преко Јањева и Гилана, сече Бињачку 
ам стиже савезничка помоћ, прелетели су Дреницу и пали овде у равну Метохију.{S} Сад се спремај 
о Ибарски кланац, којим се слази у Пећ, Дренички, којим се слази у Ђаковицу и Црнољевски, којим 
падају у варош, па се онда зачу отуд од Дреновца велика борба а после и на Сави.{S} Они су били 
Брзо, шта чекате, шта сте се збунили? — дречи поручник.</p> <p>— Да пуцамо? — пита наредник.</p 
њ у запрези малаксао је и пао.</p> <p>— Дреши штранге, испрежи! — наређује командир батерије.</ 
лико динара, вадио је мараму из недара, дрешио је чвор и вадио је отуд ситну пару да удели.</p> 
 своју имовину још у Призрену растурио, држава је још покушала, војска је још покушала, да поне 
 још одржа?</p> <pb n="545" /> <p>— Ех, држава — додаје пакосно изгладнели чиновник окружне бла 
 изгладнели чиновник окружне благајне — држава је друго а кујна је друго.{S} Кујна Врховне Кома 
а да је тако добро, да је тако боље, да држава то чини зато да би склонила децу од непријатеља  
ве на којима је до јуче почивала српска држава.{S} Извештаји, који су јуче и данас стигли и сти 
ре но што ће још једном пропасти српска држава и српска круна утонути у крви.</p> <pb n="305" / 
ко минута на дно мора читава једна мала држава.</p> <p>Овако удаљеноме од догађаја које смо пре 
 је пропала кућа, пропало село, пропала држава, он је малаксао, он је изгубио сву снагу исцрпла 
 и војска и народ и Краљ и влада и цела држава.{S} Ето то може отклонити Моравска Дивизија.</p> 
 неколико дана на дно мора читава једна држава и читав један народ.</p> <p>Ми, који смо се доче 
вцу да видите како се руши читава једна држава.{S} Гледао сам својим очима старога Краља на кру 
 раденици.{S} Не замишља се ваљда једна држава само географски велика већ и културно велика, до 
на Косову страдала једна војска и једна држава, било је још српских држава које су живеле и кој 
 се сад збира са свих страна и разорена држава српска.{S} Тамо ћемо и ми прогнаници са огњишта  
и је од њих трију задужила државу те је држава према њима тако љубазна да им уступа аутомобил к 
тако лако растури, за љубав тога што је држава пропала.</p> <p>Но куповина коња за Врховну Кома 
ита се гомила.</p> <p>— Ето и за њих се држава постара да се спасу? — додаје опет гомила.</p> < 
 број јела.</p> <p>— Ама зар се растури држава а та се кујна још одржа?</p> <pb n="545" /> <p>— 
ска и једна држава, било је још српских држава које су живеле и које су постојале.</p> <pb n="5 
" /> <p>Док су се посланици савезничких држава спремали да крену за Љум-Кулу и Дебар, то још ни 
ок три краља не изгубе круне, три краља државе и три краља животе.{S} Тада тек јавиће се сунце  
 да прими на себе задаћу оснивања такве државе и крај њега онај, који се у овако великим догађа 
понесемо огромну задаћу оснивања велике државе или смо је требали оставити познијим, здравијим  
и на свима историјским сломовима српске државе: под Бодином па затим под Чаславом, под Лазаром  
 где сагоревамо последње остатке српске државе, зове Пећ.</p> <p>— Зашто је и доношено довде, ш 
 правац експанзије младе и бујне српске државе.{S} Тамо, под Митровицом, код Пантина, Немања 11 
<pb n="691" /> <p>— Крематоријум српске државе! — одговори официр гласом кроз који је звонио ду 
 себе големи подвиг оснивања заједничке државе свих јужних словена.{S} Ту, у скромној свештенич 
е се ноћас и последњи траг живота једне државе.{S} Ослушну жубор бистричиних таласића, који се  
 реком, јер се ту свршава граница једне државе која не постоји више?</p> <p>Ко је она?</p> <p>И 
>— До овога часа био сам грађанин једне државе а сад... роб, роб!</p> <p>Такве су се очајне реч 
азар је колевка српска, зачеће живота и државе.</p> <p>Изнад свих тих градова и милих и драгих, 
пасти те кад, својим очима гледате слом државе, својим очима гледате како се све крха и руши а  
, како би породици сачувала хранитеља а држави борце.{S} Са тога племенитог посла понео је олуј 
 комисије или иду ради какве лиферације држави?</p> <p>— Какве лиферације, молим вас, сем ако с 
водити рачуна о томе да будућој великој држави нису потребни толико генерали и државни саветниц 
у они задали дефинитиван ударац српској држави, када су већ на досадањим фронтовима према српск 
дном две младе војске, двеју тек никлих државица, кренуле једна другој у сретање, мачеви су њих 
ници гегају пешке и боси по планинама а државна кола возе чак и сечена дрва госпођи потпуковниц 
и скупила се гомила мештана и расточава државна мунициона кола, носећи свако по један део својо 
љу.{S} Од њих смо још сазнали да су сва државна надлештва спремна да крену из Ниша у Битољ; од  
 Не заборавите да је у магацинима силна државна имовина, не заборавите да у болницама лежи маса 
не душе да их даље чека „краљев хлеб“ и државна брига.</p> <p>— Брине ли ко о овој деци? — Запи 
и, одступати путем којим се може спасти државна имовина и оволики народ који је кренуо у бежани 
ошли!</p> <p>— Гледај молим те шта вуку државна мунициона кола а муниција извесно остављена неп 
 су моја кола, реквирирали су нам их за државне потребе а ја са децом идем пешке из Лесковца!.. 
ји је ноћас буктао изнад Пећи, гутао је државне архиве, новчане књиге, судска документа па онда 
ати! — гунђа гомила.</p> <p>— Напуштене државне касе, архиве, музеји а возе се бурад са лијанде 
еговим очима, пљачку, грабеж, растурање државне имовине.{S} Лупају се и ломе немилостиво вагони 
друге ватре.</p> <p>— Е, досадише ми те државне архиве и рачунске књиге!{S} Ама целим путем кол 
о да ни један од те господе неће спасти државне архиве и рачунске књиге, него би хтели да оне њ 
о?</p> <p>— Био сам две године у Прагу, државни питомац.{S} Мислио сам прећи сад у Минхен али е 
 држави нису потребни толико генерали и државни саветници већ много више културни раденици.{S}  
ђени јарма мирно преживају а жандарми и државни служитељи хитно товаре сандуке у којима су архи 
бе скинуо па обуко блузу на голо тело и државни во, којега је војник из запреге какве колоне из 
ирају; у четвртој улици полегали гладни државни волови и закрчили улицу.{S} Овамо војник продај 
оди трећепозивац а вуку снажни и рогати државни волови па онда, путничка кола са арњевима и умо 
или.{S} А за низом ових кола опет један државни аутомобил и у њему читава колекција баба.{S} Пе 
бљен.</p> <p>Затим долази фијакер, опет државни или бар реквириран, јер је војник на боку.{S} У 
сутра неће.</p> <p>Други аутомобил опет државни али мало боље натоварен.{S} Међу стварима и кор 
„дубоко уверење“ узвикнуо једноме нашем државнику: .</p> <p>— То је којешта од вас, то нема сми 
лагано шкрипе гломазна воловска кола са државним воловима, претоварена неким сандуцима, гвозден 
ст да води бригу о државној имовини и о државним рањеницима.</p> <p>— Тако је! — повикаше сви и 
них и приватних ствари и <pb n="378" /> државних и приватних лица, има и болесних војника и чит 
 деце и стараца.</p> <p>А иза тога низа државних кола појављују се опет све оне слике које смо  
едом а без реда.{S} На тим колима има и државних и приватних ствари и <pb n="378" /> државних и 
љигама, у реду једно за другим, седморо државних муниционих кола са коњском запрегом.{S} Сем се 
иш, него шта.{S} Дочепао си се некаквих државних кола, која су ти дата можда ради поправке какв 
<pb n="696" /> Продаје се све и своје и државно и кошуља, коју је војник са себе скинуо па обук 
тра сечених дрва, седам или осам џакова државнога брашна, вероватно упљачканога из каквог држав 
који су колима, ко зна одакле и из кога државнога магацина, вукли по коју врећу брашна, још су  
брашна, вероватно упљачканога из каквог државнога магацина, колица за дете, саксије с цвећем и  
ло, чизме, ћебе; други опет тамо заклао државнога вола, рашчеречио га, стао на један ћошак и се 
оју руком одмерава; трећи вуче за узицу државнога коња и продаје га, четврти конзерве, пети сед 
види опасност а дужност да води бригу о државној имовини и о државним рањеницима.</p> <p>— Тако 
јуна и издајника своје земље — приступа државном удару, одстрањујући Венизелоса са власти и рас 
о је била тетка, али они који управљају државом не смеју у овим тренутцима бити тетке.</p> <p>И 
питује која ли је од њих трију задужила државу те је држава према њима тако љубазна да им уступ 
ст тежа и страшнија; руше нам све, руше државу и руше јој темеље, затиру установе и уништавају  
 о свему.{S} Зар не видите да ми зидамо државу с крова и, кад будемо с кровом готови, ми ћемо т 
основни камен у темељу — веру грађана у државу и њену моћ — заљуљала се, посрнула и свако је ве 
х грађана да су ови већ изгубили веру у државу и њену моћ.{S} Ту су се јавили и први знаци расу 
лико смо се сви мучили да саградимо ову државу, па ето... поруши вила за ноћ, поруши до темеља. 
арод пошли напуштајући свој дом и своју државу и за којима ће са остатком војске и он сутра кре 
младина, која је имала да понесе велику државу, служе као месо за топове.{S} Говорите ми о добр 
омишљу да смо потегли да градимо велику државу.{S} Питам се увек, има ли међ нама људи који ће  
 нама људи који ће прихватити ту велику државу?</p> <p>— Има их вероватно! — прекидох ја брзи т 
а, и ствара једноставну и снажну српску државу која слази у косовску и скопску равницу.{S} Ту н 
 пропустио не знајући коју ли ће страну државу увредити ако и према њему поступи онако, како по 
 малу варош а по уређењу и читаву једну државу која плови по мору.{S} Ту су радње и трговине, т 
82" /> <p>— Много се ружно види за вашу државу и за ваш народ.{S} Пао велики црн облак па све п 
мрзовољу.{S} Чини ми се, у животу га је држала још само дужност и оданост ослободилачкој идеји, 
есецањем пута ка Дебру.</p> <p>Влада је држала непрестане и брижне седнице, те није ни чудно, ш 
тетке, која је и новац и накит и акције држала код себе.{S} Била је богата и дрхтала је над пар 
темељи и љуљају се стубови на којима се држала зграда?</p> <p>А крхало се одиста и пуцали су те 
едиције, дотле су вести са тога бојишта држале Балкан у грозничавој узбуђености.{S} У успеху да 
арапе су одмах плануле али женске су се држале на цени, јер су их Турци много куповали.{S} Поје 
у жена, ту крај деце своје.{S} Три дана држали смо је <pb n="258" /> мртву у пећини док једне н 
вском правцу.{S} По тој линији, наши су држали Водице, североисточно од Бољевца, затим Мало Црн 
проучавање ослобођених српских области“ држало је седнице на којима су се пројектовале нове нау 
је и он платио главом.{S} Да је Качаник држан, ми би се данас враћали у Скопље место што идемо  
, били у неку руку министарска седница, држана око ватре, међу сметовима и у сред планине.</p>  
 четворо у војничкоме реду а невојничка држања.{S} Пролазили су, пролазили сат, два и три.{S} Ц 
иниле и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Сутра дан, 30. септембра, Буга 
трупе и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Најзад, последње септембарске  
 личним невољама, и о Румунији и њеноме држању и о цени пројинога брашна и о помоћи коју нам Ру 
е споразумне силе у својим поступцима и држању; из обавештења те и такве дипломатије никао је п 
постало човек; човек по снази, човек по држању и човек по озбиљности која је са његових усана и 
о из вагона, призвао посилнога, који је држао коња, бацио се коњу у седло и одјурио у варош; др 
десна му је рука била крвава а левом је држао пушку и износио је више главе те се бранио њоме о 
малим прстом пепео са цигарете, коју је држао измеђ кажипрста и великог.</p> <p>— Ви као да не  
н одлучно и наже опет чутурицу, коју је држао увек на колену.</p> <p>— Ипак има вести које би м 
ево и лимену војничку чутурицу, коју је држао на колену, и с времена на време се подкрепљавао.{ 
и му то некако ни доликовало.{S} Али се држао као најбољи војник, не би напуштао положај све до 
 играо на његовим уснама, па ипак он се држао тако као да још увек верује у нешто, као да се јо 
алаксалог коња који је посрнуо и још се држао на предњим ногама али опуштене главе.{S} Кад га о 
адемије, прешао је некако и у светину и држао је у заблуди неколико генерација, све до овог рат 
му је била под пазухом, у левој је руци држао упаљену свећицу а десном се крстио.</p> <pb n="52 
> слава, она слава кад је мој бабо увек држао здравицу и помињао и Душана и Лазара и Милоша.{S} 
мене при опелу.{S} Мали Драгомир је још држао у руци угашену свећицу, која се разлила, те му во 
е га принесе оној хартији што ју је још држао у руци — видите, то носи датум, 28. октобар, је л 
а да се напусти.</p> <p>— Па не можемо, држати Београд ако ћемо на Багрдану да их чекамо! — дод 
 немамо темеље на којима ће се тај кров држати.</p> <p>— Мислите?{S} Темељи смо ми, који смо ка 
а — решавају извесно да се не могу више држати.</p> <pb n="316" /> <p>— Зар?</p> <p>— Не може!  
вас повести у рат пре нег научите пушку држати“.{S} Па онда испи чашу баш до дна и поћута подуж 
лавићемо своја крсна имена по пећинама, држаћемо помене својим милим и драгим по врлетима; спав 
 и Гојковић.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Држе седницу.{S} Био је после подне и Краљ у том вагону 
их области и дивизије, они што треба да држе центар у будућој великој борби, очајно боре да уту 
он, дотле су официри — они што треба да држе центар у будућој великој борби — још од поноћи изв 
 на кључаницу и видела како два војника држе под мишке једног нашег и одводе га.{S} То је неко  
е... овамо се наши добро боре, добро се држе, те кад им стигне таква помоћ као што је Моравска  
па чак и корсети.{S} Поједини артикли и држе се још на цени али други иду у бесцење.{S} Женски  
утска села у овој околини непријатељски држе према српској војсци, те је на појединим местима б 
азивале су да се на фронту наши јуначки држе, да немачки прелаз преко Дунава почиње бивати њихо 
ушу.{S} По тим вестима, наши се одлично држе на Страцину и велика им помоћ стиже са севера и из 
ао одговор на овај бугарски акт, Грчка, држећи се савезнога уговора са Србијом, оглашава и сама 
а те лежи крај огњишта.{S} Одмах до ње, држећи се и сад још руком за бабину сукњу, девојчица пр 
јим је посут под, а мања дечица око ње, држећи је за сукњу и будећи <pb n="468" /> је.{S} На ул 
и на станицу.{S} Војници су, разуме се, држећи се тачно наредаба, грубо гурали и одбијали свако 
 ћевапџијине тезге, буду на сред улице, држећи старе новине место тањира, вечерале козје ћевапч 
ад, нека не би повратили Скопље али би, држећи Качаник, одржали везу са Тетовом и могли би се т 
м говорила <pb n="427" /> оборене главе држећи његову руку у својој.{S} Нисам још ни завршила с 
понова над картом разастртом по столу и држећи у левој руци, која је дрхтала, билетен Врховне К 
 деца која су тек коракнула на сокак ал држећи се увек још руком за материну руку те су их мајк 
се чују вишегласни узвици: „Држи, држи, држи!{S} Ај, уа, триста ти Богова твојих!...{S} Држи, д 
отуда се чују вишегласни узвици: „Држи, држи, држи!{S} Ај, уа, триста ти Богова твојих!...{S} Д 
 Ај, уа, триста ти Богова твојих!...{S} Држи, дедер..а..а..аи!“ То већ износе из глиба запала к 
жем а нарочито немам пешадије!</p> <p>— Држи се како знаш и умеш! — одговори војвода — ако си т 
где се бију и тражила би га...</p> <p>— Држи десно! — чу се од једном позади нас груб војнички  
шке груди, улубљен, те се на њему једва држи по где који остатак двоглавога златног орла који ј 
 кућу ја ли царство, не може дуго да га држи.</p> <pb n="657" /> <p>Он нас погледа све редом, п 
ња и слушкињин швалер.{S} Млада госпођа држи на крилу своје куче а слушкиња своје куче; стара г 
и умара ме али, то ми чини добро, то ме држи.</p> <p>И госпа у црнини поче мирно, тихо, прибран 
весело гледа и чврсто <pb n="493" /> се држи за војников кажипрст.{S} Војник салутира:</p> <p>— 
роплана да се нишани; колико може да се држи у ваздуху и безброј још таквих питања.</p> <p>Жаго 
цу.</p> <p>— А где је тај вагон, где се држи седница?</p> <p>— Ено га тамо, на шинама. — И он м 
етенце, које још и не ходи, грчевито се држи за материн скут и зове је и вришти јер му се не од 
не одлуку? — пита онај за леђима што се држи за кош.</p> <p>— Не верујем! — одговара човек с фи 
 пролазила дневно.</p> <p>Свако од деце држи по нешто у руци што је нашло у овоме метежу: једно 
штинскога фењера, ломи рукама хлеб који држи под мишком и штрпка тврди сир из жуте бакалске хар 
 капци спуштени.{S} Једва по који дућан држи отворен прозор и отуд, иза гвоздених шипака, прода 
 и новац и накит и акције, а она чврсто држи на грудима онај јастучић.{S} Тако ми нешто и ово и 
еда као од прегорела пухора која се још држи док је први дах не развеје.{S} Још само два светла 
ато и отуда се чују вишегласни узвици: „Држи, држи, држи!{S} Ај, уа, триста ти Богова твојих!.. 
 на столу у тренутку кад ја своје мртво држим на крилу.</p> <p>После једнога пунога часа чекања 
кочите пушке, а ви који имате роволвере држите отворене футроле.{S} Вас двојица с пушкама пођит 
 наредба и једини њен савет може бити: „Држите се колико можете!“</p> <p>— А зар су ту и ђенера 
рави, која је имала да сузбије бугарски дрзак ноћни препад.</p> <p>— Чујете ли? — понових ја ох 
а насеља која су, верујући мртвом брду, дрзнула да му населе подножја.{S} Читао сам описе и зна 
римљем да преброди <pb n="573" /> Бели, Дрим до Ђаковице и Пећи, где се рачвала у три огранка о 
е.{S} Час хуком тим, час тихим жубором, Дрим вековима тако казује ту чудну причу онима који му  
и под нашим корацима глухо одјекује.{S} Дрим хуком дере под њим, као да би да заглуши уздах, по 
у, а из Ђаковице се може да избије и на Дрим па да ти затвори све путеве.</p> <p>— А Дебар, а Б 
 Дримове обале.{S} Ту, код Гомсића, где Дрим ваља пребродити па ући у Скадарску равницу, већ до 
за ова иде изнад провалије, на дну које Дрим помамно јури и урла кршећи се о стене.</p> <p>Стар 
градећи џиновску капију, кроз коју дере Дрим а на истоку, одмах над нама, пространа грбина <pb  
лина грба, високи камени мост који паше Дрим и бележи границу Краљевине Србије.{S} Донде још га 
мска Кула, обала је камена и одсечна, и Дрим тече доле под стеном у грдној дубини.{S} Они су до 
/p> <p>То је та чудна прича што је Бели Дрим казује о себи и своме брату Црноме Дриму.{S} Сели  
> <p>Кроз дубоке обале са хуком се ломи Дрим под нама.{S} Његов хук се проноси кроз ноћну тишин 
 право на југ путем који је пробио Црни Дрим, па преко Бицана на Дебар и даље на Стругу; друга  
ћи скадарским путем, затим ће прегазити Дрим и отићи у Барбалушу а одатле у Љеш.{S} Војници и и 
тохијом, да се успну на планине које су Дрим обгрлиле и сађу на обале Сињега Мора, носећи примо 
Куле, настављала пут обалом сједињенога Дрима до Спаса а затим напустила реку и преко Дукађинск 
банаса, који сиђоше са оних планина иза Дрима и ево је сведок сад, кад тај исти народ, бега у т 
х планина, кршева и стена, с оне стране Дрима, где његов несретни народ, измучен и гладан, посл 
ију.{S} Сад се спремају да узлете преко Дрима и оних кршних и високих планина што их он грли, т 
у Дримову долину, где пут опет слази на Дримове обале.{S} Ту, код Гомсића, где Дрим ваља пребро 
нине.</p> <p>Од Спаса пут напушта обале Дримове и води у унутрашњост планина Дукађинских кроз ј 
реко њих поље у коме се губи Бистрица у Дримове воде а у дубокој позадини, иза читавог низа пла 
устој долиници, која се спушта до обала Дримових, усамљен хан на путу а ко зна где је село тога 
{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, за нама ће већ бити наша крвава отаџбина а пр 
{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, сагледаћемо границе до којих су допирале наше 
 <p>Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, неће више бити слободе до онога парчета које  
ут за Ђаковицу и где се на десној обали Дримовој узносе развалине Леке Капетана војводе Дукађин 
>Шестога дана путовања, Краљ је сишао у Дримову долину, где пут опет слази на Дримове обале.{S} 
омоћник. — Један одавде на Љум-Кулу, па Дримом ка Скадру и други, на Ђаковицу па кроз Црну Гору 
че те ми, усамљени, на пустој пољани на Дримским обалама, изгледамо као ноћне сенке, као зли ду 
о повивају под ветром који пуше оздо из дримских кланаца и старац стење и јечи као да овај нови 
 — Призрен је пао и Бугари напредују ка Дриму, сутра већ могу бити у Ђаковици.</p> <p>— Па куда 
озападу.{S} Једна је од тих линија ишла Дриму па његовом левом обалом до Љум-Куле а одатле прав 
Дрим казује о себи и своме брату Црноме Дриму.{S} Сели смо крај његових обала и слушали смо је. 
ија Дринске Дивизије која стиже отуд са Дрине, са Суве Горе.{S} Када је 27. септембра непријате 
емљи, те које долазак једне батерије са Дрине чак овамо у срце Шумадије, испуњава тешком бригом 
дих Црногораца, које је он собом чак са Дрине повео.{S} Али је, према извештајима које је већ и 
од Саве и Дунава па доле до Вардара, од Дрине па до Тимока и Брегалнице; не оптужујем оног чест 
тока, неисхрањена, без одмора, тегли од Дрине до Чачка.{S} Капетан нареди да се ту, код трнавск 
 Одведоше нас у Босну и пребацише преко Дрине где су још трајале борбе...“</p> <p>Он прекиде пр 
их:</p> <p>— Дакле, пребацише вас преко Дрине, па онда?</p> <p>— Плакао сам од жалости — прихва 
 му неко из гомиле око ватара.</p> <p>— Дринска! — опет онај с друма.</p> <p>— Тодоре, о, Тодор 
 свега једна пољска позицијска батерија Дринске Дивизије која стиже отуд са Дрине, са Суве Горе 
рмије?{S} Овде командир пољске батерије Дринске Дивизије.{S} Капетан...{S} Ало, јест!{S} Молим  
авске дивизије, па двоја кола из коморе дринске дивизије, па онда нека пољска кујна дунавске ди 
са једном пољском позицијском батеријом Дринске Дивизије, налазим на Слатини, више Чачка; да се 
ћа</head> <p>Причу о војнику, из петога дринскога пука и ону другу о несретноме оцу испричала ј 
ма у Београду породицу а војник је у V. дринском пуку.{S} Тај пук је био у Малој Моштаници и до 
пријатељ, после вишедневне борбе прешао Дрину, батерија је ова добила наредбу да се одмах повуч 
те под покривач, али их родитељи сурово дрмусају, буде их и казују им чудне речи:</p> <p>— Ајде 
и и сручује се, оџаци који падају на њ’ дробе га у ситну парчад, пада већ и други зид, занео се 
.{S} Био је босих и раскрвављених ногу, дроњав и поцепан, подбула лица и подивљала погледа.{S}  
чић па ћеш увек срести исту слику: људе дроњаве и у ритама, умазане блатом које се сасушило на  
м, неспавањем и глађу, увијени у крпе и дроњке, у ћебад и шаторска крила, клонуло газе сметове  
 тренутка ја била рањена; почела сам да дрпам са себе хаљине, не би ли нашла ма једно суво парч 
 доживех.{S} Приђе ми још и једно дете, дрпну <pb n="642" /> ме за шињел, па ме пита: „Швабо, м 
мах непријатељ, нађен и изненађен овако дрским гађањем.</p> <p>— Браво! — кликну капетан похваљ 
раку изнад нас носе се јата гавранова и дрско гракћући прате нас, навикнути већ да на путу, кој 
 овладао и који мраз тако упорно и тако дрско намеће човеку.</p> <p>Трже ме из тога полусна опе 
мишљенога што Бугарској даје подвига за дрскост а Србији прети злом судбином.</p> <p>Бојао се т 
етом везаних руку на леђима а крај њега друг му са пушком и још неколико оружаних војника.{S} О 
 толико обрадовала.{S} Фиделица је била друг дечји и пријатељ куће; навикли су се били на њу св 
n="359" /> каплар, него и војник, његов друг, тек: „Ајде, бре Бојко, тркни донеси воде!“ И он п 
 тренутка удахну свима у душу.{S} Његов друг, учитељ, заусти да каже нешто, па му реч заигра у  
н споразумни дипломата софијски и његов друг нишки, одлучно тврдили да Бугарска и не мисли напа 
кав и пробуди из тога бунила.{S} Био је друг до мене и он ми шану: „Не пуцај, несрећниче, у ваз 
 ме да га питам а он не казује; а добар друг, одан... баш волем што смо се намерили једно на др 
Шта мислим, ништа.{S} Добар је и честит друг, нит могу ја без њега нити може он без мене на ово 
је већ четврта година како се ту ређају друг до друга.</p> <p>— Где је капела? — упитах старца. 
олницу.</p> <p>Улази најзад једна жена, друга моја по несрећи.{S} Она носи мртво дете под пазух 
S} Једна је гомилица тамо пред џамијом, друга пред капијом начелства, трећа у дворишту начелств 
 три: једна мала где је штабни телефон, друга такође мала за војнике и трећа, највећа, где спав 
зна без њега на коју ће страну с децом; друга казује како је стару мајку оставила у једну турск 
преко Бицана на Дебар и даље на Стругу; друга је, идући упоредо са првом до Љум-Куле, настављал 
, па најашила на клупу укопану у земљу; друга се овамо закачила арњевима за дућански капак; тов 
ење ка Андријевици, и то овим редом!{S} Друга Армија путем на Чакор а Прва Армија и Одбрана Бео 
и се једна десетина те крену низ друм а друга десетина прескочи јарак те кроз њиве.{S} Тек што  
.{S} Кола вуче само један сићушан коњ а друга страна руде празна.{S} Када <pb n="393" /> сам их 
на је од њих у мушком војничком оделу а друга просто и сиротињски одевена са дететом у наручју. 
зна, Боже мој, како су се све звала ова друга дечица?{S} Она тамо чупава можда Дара, Дарче, Дар 
која не би хтела да се растану од свога друга.</p> <p>А верно кученце, које се, предосећајући т 
у дупљу — пристаде уз ово тврђење свога друга и речју.</p> <p>— Требало је видети што смо ми ви 
у, која се није ни будила да види свога друга и немо изађе из подрума, притварајући врата, иза  
доба она носи име Мица Бандиска.{S} Она друга има тамно порекло и необјашњиво име:{S} Мица Пром 
ута а како је тек дуга и како тешка она друга половина невоља, које нас очекују?{S} И како ће т 
авна околност, па хоћу да му Битољ буде друга олакшавна околност, па онда хоћу да му Једрене, Б 
виче неко из свег грла.</p> <p>— Где је друга пољска? — виче други.</p> <p>— Која? — одговара м 
 Ђаковицу се више не би могло! — додаје друга сенка — Призрен је пао и Бугари напредују ка Дрим 
тражи мајчину руку да је поведе и до ње друга, замршене и богате плаве косице и висока чела, ис 
, те док једну страну грејеш крај ватре друга ти зебе.{S} То је опет нова брига и нов посао.{S} 
огама.{S} Онде се скрхала кола, онде се друга испречила, коњ који се одрешио луња сам по друму, 
у постељу.{S} Деца ће умирати а неће се друга рађати; биће више удовица него девојака и мајке ћ 
 у планину.</p> <p>— Не тако! — рећи ће друга сенка — Боље ће бити да вас пет шест који имате о 
И једна вас и друга зову себи и једна и друга ишту мајку.{S} Она у планини да их задоји поуздањ 
оје обухвата.{S} Сад је већ пробијена и друга таваница, пламен је продро у све просторе и лиже  
 исто.{S} Једна дивизија код Зајечара и друга код Књажевца, на Нишави две дивизије и горе на Не 
и у њима су деца ваша.{S} И једна вас и друга зову себи и једна и друга ишту мајку.{S} Она у пл 
у бар војници.</p> <p>О онима на Церу и друга се прича причала у нашим логорима.{S} Казивало се 
дуљицу и упућује је у болницу.{S} Улази друга, тако исто окрвављена, само није дете рањено већ  
ма те нити једна могу кренути напред ни друга натраг да би се могла расплести; коњска кола испе 
редмете који су пред тобом, не видиш ни друга који је крај тебе.{S} Чујеш само око себе како не 
етврта година како се ту ређају друг до друга.</p> <p>— Где је капела? — упитах старца.</p> <p> 
енлуче, па предвојише се, једни одоше у друга села а једно стотинак их оста код нас.{S} Наредиш 
осталом дечицом, са његовим друговима и другарицама.{S} Није само, неће бити само.{S} Бог се по 
ја се још не дизаше и пољуби је у чело, другарски, пријатељски, братски.</p> <p>С поља се борба 
 на блато; трећи упртио о раме двадесет другарских чутурица па зашао од капије до капије и расп 
и затвори врата за собом а мали мртвац, другарчић мога чеда које ми је лежало на крилу, остаде  
 другаче се срећу, другаче поздрављају, другаче разговарају.{S} Један виши чиновник, који је ју 
вера обузела је људе; другаче се срећу, другаче поздрављају, другаче разговарају.{S} Један виши 
/> <p>Вера, силна вера обузела је људе; другаче се срећу, другаче поздрављају, другаче разговар 
 наступио, те је морао и сам увидети да другаче не може бити, отишао је најпре у цркву — то је  
 скрхала толика војска и народ, не чека другаче преноћиште до на друму.</p> <p>Ми смо кретали к 
жарка ока који узбуди младу крв те срце другаче бије.{S} Све су то деца која су до јуче прекјуч 
тати нити на њој записивати.{S} Друге и другаче линије извлачио је Престолонаследник сад на кар 
је на лицу свакога од њих било исписано другаче расположење но што је било оно које су синоћ <p 
носом и пожртвовањем.</p> <p>Скопље има другачи, велики и важан политички значај; оно је престо 
ба запала кола.</p> <pb n="654" /> <p>И другачи узвици допиру оздо, с друма.</p> <p>— Из које с 
 их ни корака пустили али пре наилазили другачи па се чељад преплашила!“ — „Е, кад је тако, поп 
о ме теши!</p> <p>Такви или слични, или другачији разговори, водили су се и код осталих гомилиц 
ебу да јој говорим једним новим, једним другачим језиком, језиком којим се исказују само велики 
 вече тога дана дошао, чинили су сасвим другачом ситуацију но што је била данас до подне, када  
ом, иду оборене главе и забринута лица, друге живо коментаришу догађај, а треће полемишу и надв 
дне донеше врућу воду да му оперу рану, друге платно а нађе се однекуд и чиста памука.{S} Чичиц 
посао.{S} Једне су жене чистиле пећину, друге збирале лишће и шумицу која ће нам служити за пос 
а шта читати нити на њој записивати.{S} Друге и другаче линије извлачио је Престолонаследник са 
лесници из свих пукова, те они једни за друге знају и казују.</p> <p>Кренула сам у Ваљево и сти 
ши наше мртве војнике набацане једне на друге као вреће.{S} Срела сам неколико таквих кола пуни 
једне стране Косанчић Иване</l> <l>А са друге Топлица Милане</l> <l>За њима су војводе остале.. 
о га, болан, не пусти? — запита неко са друге ватре.</p> <p>— Е, досадише ми те државне архиве  
 две даске, нешто мало удаљене једна од друге.{S} По тим даскама положена мртва дечица.{S} Деве 
ест! — вели он — За њу сам чуо а за ове друге нисам чуо.{S} Он дуну понова у ватру, снажно као  
 пале у руке непријатељу, пропале и све друге наше тековине.{S} Оно што смо за ових сто година, 
овао самаре, ужад, ћебад и набављао све друге потребе.{S} Ваљало је кренути на пут на коме ће с 
 други поклецнуо, ја сам чак имао снаге друге да тешим.{S} Сад већ више немам ни ја снаге и, ев 
 акта разних канцеларија и многе, многе друге скупоцене предмете које смо мучно и годинама текл 
 ме је да останем, остаће и она и многе друге жене из нашег комшилука а само бакалин, близу наш 
p> <p>Затим нам је дечко причао и многе друге појединости.</p> <p>— Много рањених и мртвих — ве 
а јој се скоро вуче по блату а повијене друге под собом, седи забринута старица; њој на колену  
ј!“ „Јаој по Богу угушисте ме!“ и разне друге узвике и преклињања и јауке.</p> <p>А професор са 
" /> сам их пре у Приштини видео, са те друге стране била је упрегнута кравица, ал угинула је в 
упе већ сутра пролазе кроз Скопље.{S} И друге смо детаље сазнали кроз начелников телефон: сазна 
— Ајде, ајде, жено.{S} Не помаже суза и друге су је мајке пролиле, кад су остављале овде своју  
ове масе људи, кола, натоварених коња и друге стоке и то све утиче у ову главну реку те мрси јо 
озора кроз који је видела где је гроб и друге круне српске, пође кроз двориште и прође тихо, не 
говорим истину!“</p> <p>Причао нам је и друге ствари бабо, па нам даде још по где који савет и  
} И то да је бар синове, већ и шураке и друге рођаке.</p> <p>— Ја знам један пример...</p> <p>— 
пла одела, без заштите — све те слике и друге болније, промичу кроз гомилу кола воловских, коњс 
лен.</p> <p>По влажној трави са једне и друге стране друма, место вашарских черги и шатри, раза 
еглица које су, по утринама око једне и друге стране друма, попадале да пробдију ову мразну ноћ 
 воде, које су легле од кише, с једне и друге стране друма, замрзле те се под месечевим зрацима 
{S} Пешаци су ухватили утрине с једне и друге стране друма и иду лагано, очекујући да се среди  
ештења, доставе, извештаји, телеграми и друге појединости, до којих је војвода од подне до пред 
е покушавао том својом вером да утеши и друге.{S} Како ће сада кад више ни Он не верује?</p> <p 
е и гледамо предасе.{S} Успут сретамо и друге, тако исто натоварене, те се једно другом придруж 
шњем лову тако богато обдарио.</p> <p>И друге снове сањала је љубав материнска у бескрајним ноћ 
томе тренутку потребу да не разочаравам друге.{S} То је осећање онога који тешкоме болеснику, з 
крик оних који су прегажени.{S} Магацин друге резервне болнице опљачкан је!</p> <p>Облаци се ра 
а шапат, од једне гомилице избеглица до друге, од једнога ћепенка до другога, од прага до прага 
 гореле и продавале у бесцење ствари, с друге је свет <pb n="544" /> зашао у забачене уличице п 
 качанички кланац и варошицу Качаник, с друге стране, са севера и североистока, јављају да се б 
 педесет метара и слика се понови.{S} С друге стране друма, половином тела у шанцу, лежао је др 
ка војска на северо-источни фронт.{S} С друге стране опет, шапутало се да су Бугари већ пресекл 
ћи метеж.{S} Кренула кола и с једне и с друге <pb n="343" /> стране, по двоја и троја у реду, п 
 стигло.</p> <p>На Јежевици с једне и с друге стране друма полегли по земљи старци из трећег по 
рива!{S} Дет’де један с једне а други с друге стране па га опколите.{S} Хоћу жива да ми га дове 
за куће.{S} Дотле су већ стигли и они с друге стране, те опколисмо тако кућу да нам не може ума 
е а код трећега друкче.{S} Тамо су опет друге власти поселе бусију.{S} Ако и продреш у вагон, т 
ма даљна коњичка извиђања.{S} Командант Друге Армије предузео је још и мере да што пре ухвати в 
га у Прокупље одакле је изашао на фронт Друге Армије, Степе Степановића, да види Лесковац како  
ам!</p> <p>Сви га напустише и пређоше у друге одаје где су водили тихе и дуге разговоре.{S} Кра 
као — удала и децу изродила; дорасле су друге девојке, што су тад деца била, па је међ њима она 
есена младошћу, која сем материнске још друге љубави није окусила, почела су страсно да грле см 
 одмор.{S} Једни пођоше по сено и дрва, други узеше да стоварују каре, трећи да побијају коље з 
међ ватара крећу сенке; неко носи дрва, други воду, трећи зашо од ватре до ватре и тражи своју, 
едан ће се обесити о фењер од фијакера, други метнути ногу на степеник за пењање, трећи наслони 
ри: поједини дигоше главу испод ћебета, други прогунђаше нешто а мене обли тежак стид.{S} Погле 
{S} Крај плотова једни разапињу шаторе, други крај друма оправљају кола на којима се скрхао точ 
p> <p>— Да али ви молите за своје дете, други за своје.</p> <p>— Извините мајци...</p> <p>— Да, 
 тенећке од полупане петролејске канте, други цреп с крова, трећи комадић даске и већ чиме је к 
едан узео иверку и скида блато с обуће, други савија цигару, трећи се претоварују а четврти се  
е.{S} Један се наслонио на зид од куће, други спустио главу на груди, трећи је наслонио <pb n=" 
о ватре.</p> <p>Један га запита српски, други га запита влашки, уверен чим је неко туђин да му  
чак и препирке.{S} Једни су се вајкали, други храбрили, једни веровали а други без вере и без о 
мочари и блато које су данас прегазили, други греју на пламену тврду кору хлеба не би ли мало о 
ојим греје.{S} Једни поседали по земљи, други на стварима, трећи дремају, прислоњени уза зид.{S 
 места да могу увући ноге измеђ ствари, други полегли по дењковима, трећи седе на стварима или  
ноћас у мраку загазила страном у јарак, други претоварују кола која су се скрхала, трећи поткив 
а се расуше као картеч.{S} Један метак, други и трећи је већ био довољан да <pb n="197" /> непр 
ом горњом кором.{S} Један сео на камен, други на празан сандук пред дућаном, трећи на земљу. <p 
ришом договарати.{S} Један ће рећи ово, други оно а неки Радојица, добар газда и домаћин, у зао 
питују.{S} Једни су јурили у начелство, други у општину, трећи у команду.{S} Нико више није пит 
и Гусиње па преко Проклетије на Скадар, други преко Ругове и Чакора а трећи преко Рожаја и Бера 
у.{S} Једни говоре на руски ћемо фронт, други на француски а трећи веле на румунски фронт да чу 
озебли гунђају и играју с ноге на ногу, други сели крај друма у блато, трећи покушавају да сиђу 
то и вуче што нађе.{S} Један носи воду, други нарамак сламе који ће метнути пода се, кад легне  
{S} Док су се једни решавали да остану, други су <pb n="551" /> на против у овој новој ситуациј 
рећу, све док не допру до првих редова; други полазе отуд где су први редови већ стигли, иду у  
ем танке корице тврдога хлеба и грицка; други турио у ватру џезвицу да му узаври вода за кафу и 
 из Митровице и Приштине преко Липљана; други стижу преко Феризовића из Гилана и моравских села 
оје су почупали ко зна из чијег пласта; други носе од некуд воду, трећи промрзли лутају од ватр 
ик продаје шаторско крило, чизме, ћебе; други опет тамо заклао државнога вола, рашчеречио га, с 
 заузели већ они који су раније стигли; други опет преко кола разапели шаторска крила или ћебад 
 њиме лупати кваку, али она не попусти; други један ускочи у вагон кроз прозор и узе покушавати 
ланце и преко великих висина али краћи; други нешто блажији али дужи.{S} И један и други пусти  
ан је наводио неки Радославовљев говор; други, чланак неког француског листа, трећи је на полеђ 
 која сад већ бесни у њиховом завичају; други су кренули а најдражији им из куће на бојишту и к 
 како би се што више примакли Призрену; други се решавају, и ако би се до мрака могло још који  
и и подметнуо под главу једну цепаницу; други један војник наместио камен као узглавље.</p> <p> 
тити ципеле и однети ствари на станицу; други ће им војник силом оружја задржати место у вагону 
ацио се коњу у седло и одјурио у варош; други опет, на блатњавоме и прокисломе коњу, из чијих с 
инским зејтином и бензином и паљени.{S} Други су опет шофери наменили лепшу смрт, једну врсту с 
су на коцељевачки друм па за Ваљево.{S} Други су се сакрили у подруме и затворили у куће.{S} Ја 
говоре о ноћашњем страховитом мразу.{S} Други се надвикују, трећи дозивају.{S} Удара секира у д 
ао, ушао је био у осамнаесту годину.{S} Други за њим имао је пуних петнаест а мезимче родило се 
 пут па затим одлете мору на пучину.{S} Други пут опет, румена девојка у бело одевена, расплете 
фани, те је за мене лако изнети реч.{S} Други пут ме је опоменуо да се не дружим са једном дево 
="450" /> одговарали са Бановог брда, а други опет да су Немци тукли остружничке положаје где и 
 један вод упути се ка „Рускоме цару“ а други ка „Коларцу“.{S} Ту узеше бомбе у руке и онда она 
кобити на Овчем Пољу, један са запада а други са истока, и да ће овај са запада најпре много те 
ликих избуљених очију и дебелих усана а други необично живих и изразитих очију и малих, готово  
та за Андријевицу, један преко Чакора а други преко Рожаја.{S} Први много тежи, кроз саму стену 
, нису крива!{S} Дет’де један с једне а други с друге стране па га опколите.{S} Хоћу жива да ми 
јкали, други храбрили, једни веровали а други без вере и без одлуке ишли од гомиле, до гомиле д 
ш два крилна одреда, један на Власини а други према Струмици.{S} То је све што имамо овде, на ј 
ио на скопљанској железничкој станици а други пут на приштинскоме гробљу када је обилазила гроб 
истоме циљу, кренули смо једни уз ток а други низ ток једне и исте реке, али су оба ова пута за 
ремено, чврсто, грчевито; један руком а други зубима.{S} Погледаше се крвнички, одмерише се див 
једновремено два воза, један за Солун а други за Митровицу, сишао са солунскога воза и сео на м 
 једновремено кретоше, један на север а други на југ и одведоше бегунце да их предаду у загрљај 
/> разним правцима, један доле Солуну а други горе, Приштини.{S} Последњи вагон првога и послед 
 Е, решио си се, којим путем? — пита га други.</p> <p>— Идем на Чакор.{S} Теже је ал краћи пут. 
на колена, полегао и љуби земљу, ено га други, крсти се и моли Богу.</p> <p>И ја сам се сагао и 
 образовао одбор и припремао програм за други.{S} Осећајући обавезу да купује карте за те добро 
ривих разлога слеже раменима и пређе на други разговор.</p> <p>Као да је пристигло јело, јер ма 
не грађане.{S} Батерија прође и изби на други крај варошице, официр заустави на једној чистини  
 на душу, скретао би говор или пажњу на други који предмет.</p> <p>— Можеш ли, сине? — припитао 
Тако ти је суђено па ето ти! — одговара други који је потпуно разумео предње питање јер га је и 
аљину.</p> <p>— Да се вратиш — прихвата други — на шта да се вратиш?{S} Да је тамо добро, врати 
оје му је неко ноћас свуко с леђа; лута други и распитује за коња, који му се ноћас одрешио и о 
могла отворити.{S} Покуша један, покуша други чиновник, покуша и сам официр, врата се нису могл 
ојавише две сузе.</p> <p>— Да! — додаде други, са резигнацијом немајући у тренутку на расположе 
{S} Ми, ми је морамо ископати! — додаде други са оним упорним поуздањем човека навикнута на бор 
а се не би ко у кући пробудио! — додаде други.</p> <p>И под сиромашном светлошћу малога фењера, 
а.</p> <p>— Бог нека га прости! —додаде други.</p> <p>— Море добро је учинио.{S} Прекратио муке 
 у начелство, ври светина: једни одлазе други долазе.{S} А у пространоме дворишту као о заветин 
смо се морали поносити тиме.{S} Када је други пут дошао, са тешком раном у грудима и лебдео изм 
друма, половином тела у шанцу, лежао је други мртвац и, док смо се ми око њега забављали, понав 
Ако сам већ требао мрети — размишљао је други — онда је боље било да сам остао у својој кући, д 
еба да вршим дужност своју, зато што је други не врше.{S} Не, господине!{S} И, ако дође до тога 
обила па метнути овог јадника! — додаје други.</p> <p>За овим тужним колима иде леп и елегантан 
p> <p>— И на тебе ће доћи ред! — додаје други.</p> <p>— Хоће ако подржи овако! — теши сам себе  
ежа па да их ловимо ко рибице! — додаје други.</p> <p>— Море, немојте баш тако.{S} Нису ту само 
ни Бојко, како и да не полуди! — додаје други.</p> <p>— А кој’ отац не би полудео кад би саглед 
> <p>— Ми смо просто опсађени! — додаје други његов пријатељ с којим је требао у друштву да пут 
 је ми упалили при евакуисању! — додаје други.</p> <p>— Или је можда бомбардовањем упаљена!</p> 
и нисмо војска, неће ваљда нас — додаје други.</p> <p>— Питају те они, јеси ли војска или ниси. 
ице, па шта сам онда учинио? — вајка се други.</p> <p>— И то је истина!</p> <p>— Па онда, учест 
ј мене!</p> <p>— Шта ћу! — правда ми се други — мајка прешла шесет година, најстарије дете деве 
Море, не разуме те ништа! — смеје му се други.</p> <p>— Разуме, што да не разуме.{S} Ако и не з 
} Мајка ме чак увукла у собу, док су се други мајали око мојих ствари а бабо презао кочије, и т 
не ухвати на домашају граната — рећи ће други.</p> <p>Један од ових изађе на врата и чусмо га д 
 <p>— А можда га и терет убио! — додаће други.</p> <pb n="625" /> <p>— Није, брате, терет — пра 
 јесам, сутра нисам; ако нисам ја, биће други.{S} Није зло изгубити краља кад имаш отаџбину, ал 
а.</p> <p>— Где је друга пољска? — виче други.</p> <p>— Која? — одговара му неко из гомиле око  
, — одговара јасан, пун женски глас — и други су рањени и по два пута и по три пута.</p> <p>— Т 
опови узеше да га гађају али се јавља и други тамо над Чукарицом и Циганлијом.{S} На оба аеропл 
слу прође тај први дан.{S} Тако прође и други и трећи и још неколико дана за тим.{S} А свакога  
умеде нана шта ће бити, јер бивало је и други пут тако, те нас узе све опремати и збирати по ку 
 <p>Она је чекала...</p> <p>Бивало је и други пут да Новицу ухвати ноћ на мору и она га је чека 
 прекида даље операције против Србије и други телеграм, истога делегата, у коме саопштава радио 
ели да оне њих спасу!</p> <p>Одобрише и други да је тако и заметну се око ватара разговор о раз 
су узане степенице, које воде на први и други спрат.{S} Степенице за први спрат узлазе у један  
 одмери, нанишани и... пуче.{S} Опали и други и трећи.{S} Ни један метак не очеша зидове болнич 
шој средини, али су нам се придружили и други.{S} Вило је и Немаца са далеких страна, из Виртен 
и спусти пушку.{S} Притрчасмо и једни и други и дочепасмо га за руке а каплар отпаса тканице и  
не би био сачуван те да може испунити и други део дужности, оне према кући и породици?</p> <p>П 
 себе а сад, чим први крете па за њим и други, а нас обухвати страх и хитно, узбуђено, потегосм 
ги нешто блажији али дужи.{S} И један и други пусти и један и други непроходни, опасни, сурови. 
ужи.{S} И један и други пусти и један и други непроходни, опасни, сурови.{S} Постоји и трећи пу 
едни који из Топлице бегају на Косово и други који са Косова бегају у Топлицу.</p> <p>И начелни 
 њ’ дробе га у ситну парчад, пада већ и други зид, занео се и трећи и, још мало па један ужасан 
авде на Љум-Кулу, па Дримом ка Скадру и други, на Ђаковицу па кроз Црну Гору опет на Скадар.{S} 
оња за Врховну Команду учинила је још и други утисак на преплашену светину.{S} Та куповина знач 
ни бригом, наћи себи мира, дотле ће ови други под теретом брига потуцати се дуго и дуго кроз не 
ћенога самоме себи и своме болу.{S} Сви други осећаји дају се донекле и делити, туга је осећај  
 пушку па гледај да уђеш у ред ка и сви други.{S} Нађи, веле, себи кров, ожени се, одомаћи се,  
ла а зар је Богу могао бити дражи, који други обред од обреда, који се сузама, искреним и топли 
 где је човек одмах обезбеђен.{S} Сваки други пут водио је у туђину, у непознате крајеве, у неи 
ави — бол тражи себи хране, као и сваки други осећај.{S} У празној души бол <pb n="664" /> звон 
 је крхање и праштање заглушивало сваки други глас, па су ипак кроз ту целу хуку допирали до ње 
едини артикли и држе се још на цени али други иду у бесцење.{S} Женски корзети продавали су се  
 да су наши већ измакли напред и напали други ред ровова и да смо ја и Србијанац остали сами, м 
ак сам и ја као и ти, пријатељу, — вели други, спуштајући му пару у капу — ал ево да се помогне 
 да га огрнем овим мојим шињелом — вели други. — Биће пре да је прозебао, а ја сам се разгрејао 
е!</p> <p>— Не каже пророчанство — вели други — да ће цела Србија бити преплављена, већ само је 
господин, који је био код начелника или други какав, који је био код дивизијара и брижне ће их  
ђи овамо, снахо, ту кисне! — рећи ће ми други глас из мрака.</p> <pb n="476" /> <p>И одиста, ја 
Страцин.{S} Ту ћемо га тући! — веле они други који би још хтели да се храбре.</p> <p>Тако је у  
 помогла молитва и покајање.</p> <p>Они други, што осташе у цркви, кад Радојицу одведоше кући,  
<p>— А што бре кад има места — одговори други — и стока па грехота је што је напољу по овом мра 
 где ће га тај вагон одвести, нити овај други.{S} Било их је и који су свесно променили намеру, 
и зато га ваљда зову белим братом, онај други истиче из чаробних охридских вода и дере кроз пус 
 уз такво мишљење <pb n="215" /> а онај други учитељ, омален, мршава лица извученог из самих пр 
као онај неки дан код Кадибогаза и онај други код Књажевца.{S} Али смо ипак, са извесним немиро 
 <p>— Ја се нисам још решио — вели онај други.</p> <p>— Пођи, брате, и ти на Чакор, распитао са 
 фењер, у коме је горела свећа а за њим други носећи тешке алате, ћускију, ашов и длето.{S} Пук 
јана и ударала сам се час о један час о други кревет.{S} Кад сам се дочепала врата, изјурила са 
.{S} Он ми није говорио ружне речи, као други младићи што раде, а није ми никад рекао ни да ме  
ћају се затим и кају, јер је већ наишао други и заузео баш оно место које су они хтели.{S} Кроз 
еверне Србије; из Крушевца, који је био други и Скопља, које је било трећи збег по величини, по 
ишао пут Младеновца а на станици је био други, који је растоваривао топове и коње.{S} Док се та 
врђен и ја бих вас молио наредите да ко други опали.</p> <pb n="208" /> <p>— Зашто? запита капе 
 но при покрету.{S} Бојала се чуће и ко други оно што казује, а она је то сматрала као своју ис 
утра — онда извини.{S} Ја сам мислио ко други па да те пустим. <pb n="356" /> А овако метни бра 
е и невоље у животу и тамо где би свако други поклецнуо, ја сам чак имао снаге друге да тешим.{ 
 у штабу!</p> <p>У другој гомилици неко други опет даје обавештење о изворима, из којих је чуо  
кав воз, какав Топчидер! — узвикну неко други. — Тамо је прави пакао.{S} Тамо граната сипа као  
 Новица снажнији но други, израслији но други, лепши но други.{S} Бог је добар, те хоће да огре 
и и види како је њен Новица снажнији но други, израслији но други, лепши но други.{S} Бог је до 
 но други, израслији но други, лепши но други.{S} Бог је добар, те хоће да огреје зраком оне ко 
на не би ли се старозаветска бајка и по други пут поновила на српскоме тлу, те не би ли Голијат 
један другоме одговоре а оно пушка и по други пут плану и тане просвира баш измеђ нас.</p> <p>— 
тим опет сиђе у Мораву и закачи се и по други пут за Багрдан.</p> <p>— То је тврђава, природна  
 <p>— Море, преплашила се! — одговарају други</p> <pb n="458" /> <p>— Па нек се и преплаши; има 
> <p>— Тако је ваљда било — одговара му други, испрскан блатом до грла — тако је ваљда било у П 
ике Србије?</p> <p>— Зато — одговара му други — што ту толику Србију брани ђенерал који своју п 
дао си је, ето си је дао! — добацује му други.</p> <p>— Па... дао сам, ал’, не дај Боже да оста 
а се осетих усамљена на друму; да ли су други бегунци измакли а ја их не могла стићи, или се ск 
а воз.</p> <p>— Не верујем! — правда их други — иначе, зашто би само два посланика побегло, заш 
ао о самоубиству.</p> <pb n="719" /> <p>Други један, о коме сам се негда ја лично уверио да је  
>— То, што су вас напали Бугари!</p> <p>Други један, његов колега, још је и на дан првога октоб 
 ћемо из њега опет да израстемо!</p> <p>Други један, који је зајаукао кад је чуо да му је кућа  
ује онај. — Не оди се зими туда.</p> <p>Други ухватио црногорског жандарма, који се хвали да је 
де ћу ја.{S} Предомислио сам се.</p> <p>Други је опет тако одлучио да иде на Рожај па у последњ 
х вечерас то мимоиђе сутра неће.</p> <p>Други аутомобил опет државни али мало боље натоварен.{S 
де год је могла светина наврети.</p> <p>Други опет, с парчетом меса, залазе од ватре до ватре,  
:lang="fr">argument armée</foreign>.{S} Другим речима, једна политичка мобилизација. — Да, тако 
о да су сви ипак спавали на једно ухо а другим ослухивали, јер бат гомиле на мах пробуди целу в 
о.</p> <p>То тако за једним столом а за другим води реч један господин ретке, проседе косе, све 
и тешка ноћ.{S} Овамо и онамо, један за другим, почињу на кућама да се осветљавају прозори сиро 
и војске морских валова ломили један за другим о снажна плећа, која су носила на себи мртву вар 
оздраве.{S} Непријатељска зрна једно за другим падају међу наше и косе а наши трпе и ћуте и — р 
 коња, све једно по једно, све једно за другим.{S} Та поворка се вије по усеченој стази као дуг 
 балкански рат, иза кога ће се једно за другим низати крвави догађаји, да би се завршили најстр 
 још једном топове, па распали једно за другим.{S} Затреска тамо граната, диже се земља у вис и 
237" /> <p>За таљигама, у реду једно за другим, седморо државних муниционих кола са коњском зап 
век тужну историју.</p> <p>Иду једно за другим родитељи без деце и деца без родитеља, очајни бе 
ан облак докторова сумњичења.</p> <p>За другим столом тако исто.</p> <p>За једним столом у сред 
не улице ушла су међу кола која су ишла другим правцем и сад се не могу да окрену; двоја гломаз 
и Феризовића — ми нисмо знали шта се на другим странама дешава.{S} Веровали смо и уверавали су  
S} Чула сам да су тако исто лупали и на другим вратима у нашој авлији и чула сам неки врисак, п 
ље команде мало час јести.{S} Тако и на другим местима, тако и по појединим авлијама, школској, 
ска дивизија, али Бугари, ослобођени на другим странама, шаљу све нове и нове снаге на овај фро 
 и надире силом у возове који, један са другим, пуни очајних путника одлазе пут Косова, а она с 
нули смо даље не говорећи више један са другим ни речи.</p> <p>Тамо доле, где се мало час воз и 
ломова настао је из других разлога, под другим околностима, у другим приликама, али је ипак све 
 пресечен пут за снабдевање муницијом и другим потребама и свака веза са Немачком, Румунија би  
д каквом стрејом, дрветом или под којим другим заклоном, воде живе разговоре.{S} Једна се жена  
је можда већ прошла или је отишла неким другим, непознатим путем.{S} Тако се цео друм загуши и  
p>И морало се кренути.{S} Пошло се оним другим и мучним путем кроз Јанкову Клисуру, којим се из 
делило да пођу једним возом а ове овамо другим?{S} Да ли би се могло претпоставити да су они та 
угих разлога, под другим околностима, у другим приликама, али је ипак све, као оморина, као теж 
<p>— Отишла сам у Скопље и као и свуд у другим местима, зашла сам од болнице до болнице.{S} Сад 
е и они већ растају од владе, кад крећу другим путем, најближим до границе, то значи напуштање  
 да правда себе пред самим собом и пред другима за овакву или онакву одлуку.</p> <p>— Шта ћу —  
их га да ми учини оно што је већ учинио другима и што је учинио себи и своме детету, оно што је 
ни фронт на коме се боримо, да би се са других могло одступити.{S} Шта ту има Врховна Команда?{ 
је последња обавештења са фронтова и са других страна и да, у споразуму са Врховном Командом, д 
д мојих није долазио да ме обиђе.{S} Од других сам био чуо да је у селу зло; узели су нам коње, 
а света, међу њима највише избеглица из других места, а међу овима велики број појединаца и чит 
ки од ових српских сломова настао је из других разлога, под другим околностима, у другим прилик 
сто побећи из кукавичлука или побећи из других мотива.</p> <p>— Каквих других мотива?</p> <p>—  
што је било.{S} Било је и других зала и других невоља али најцрња беше када наиђе страшна годин 
то, многи који су се спасли из Скопља и других источних страна, напуштали су и Приштину, па бег 
ам га само као узгредан пример, а има и других, јачих, општијих, који су ме морали разочарати,  
ма се може борити за Отаџбину, да има и других дужности које Отаџбина тражи од својих синова, о 
теринској себичности, говорила да има и других бојишта на којима се може борити за Отаџбину, да 
ако је било и што је било.{S} Било је и других зала и других невоља али најцрња беше када наиђе 
дају <pb n="686" /> се судбини или вољи других?{S} Један од тих најзад пресећи ће ипак дугу пау 
ојединих ватара већ крчка мањерка, крај других се пече сланиница натакнута на врх ножића или за 
 се ваљају, који нас претрпавају, сетио других обзира, сетио да склони своје рођаке и рођаке св 
ак су они тек месец дана у рату и, како других фронтова немају, целокупна је њихова снага према 
кивању.{S} Хвала Богу, у селу није било других зала до оно што убише Марка Пајевића, али зло је 
обећи из других мотива.</p> <p>— Каквих других мотива?</p> <p>— Каквих?{S} Можда жудње за кућом 
зашла у планине без хлеба и без икаквих других потреба.{S} После двомесечне неприкидне и очајне 
луднице и Вајфертове пиваре и са разних других страна, преко њива, кроз потоке, кроз винограде. 
не „колоне тимочке дивизије“ или разних других „дивизијских и пуковских колона“ које су вукле ж 
днеш на каре? — пита Краљ.</p> <p>— Ја, друго, ја, ја...</p> <p>— Што друго, исто је.{S} Кад мо 
ка их прости!{S} Шта можемо, господине, друго него да их сахранимо, кад стигне свештеник.</p> < 
ушавам да га тешим.</p> <p>— Опет ви... друго... наћи ћете се једно другом.</p> <p>— Ниси ни ти 
метежу: једно потковицу, <pb n="342" /> друго празну кутију од конзерве, треће откинуто парче к 
ане; зар се за то ником не одговара?{S} Друго је, ако збиља услова има, у том случају ево ја са 
ваљда натопљено одело. — Једно носила а друго водила па... пала граната <pb n="475" /> испред њ 
ене и деца и много ће да плачу једно за друго.{S} Црн хлеб ће да замени белу погачу а тврда зем 
ву да будем болничарка.{S} Шта би могла друго, два дана нисам јела а срамота ме је било да прос 
?</p> <p>— Питао, веле, прешли, шта има друго да кажу.</p> <p>— Па онда... и ми треба да крећем 
 са слике на слику, са једног сећања на друго из множине, из гомиле догађаја који су његов млад 
е то сручено и бачено без реда једно на друго, представља читаво брдо на вагону.{S} Измеђ свих  
а су људи потезали револверима једно на друго.</p> <p>— Знаш како је у оваквим приликама, човек 
учено им по два и три капутића једно на друго, обавијени им шалови и мараме око врата и деца гр 
ма, које камење гради, просуто једно на друго, залегла се змијурина која о сунчаноме дану излаз 
за најпре једну бошчу, па онда једно па друго дете а затим и сама узе прескакати ограду вагонск 
м знала шта ћу, па ипак нисам имала шта друго.{S} Поћи ћу да га тражим, ићи ћу на крај света, т 
бија коју смо прелазили није била ништа друго до разбојиште — и збирала сам у своју душу и туђе 
их представника, којима не остаје ништа друго до да промене правац и да се упуте на север, прек 
ћник.</p> <p>— Онда нам не остаје ништа друго — прихвати председник — него да прихватимо предло 
о мрак пре сат и по или два.{S} И ништа друго неће бити него су ови, чим је пала ноћ, напали на 
ко не одговори и нико не предложи ништа друго и настаде мучна тишина за време које је можда сва 
ма тада Пашић — влади неће остати ништа друго но да се повуче у планине!</p> <p>И Србија се мор 
и чиновник окружне благајне — држава је друго а кујна је друго.{S} Кујна Врховне Команде је јед 
е благајне — држава је друго а кујна је друго.{S} Кујна Врховне Команде је једна традиција, кој 
 знао чија те земља покрива.{S} Овде је друго, наше је; ако је и тешко, наше је!</p> <p>Везани  
рпскоме земљишту и вратила затим, то је друго питање, али би Србија сагледала француске заставе 
ш мат, на то и ни на <pb n="39" /> које друго.{S} Е, сад нека дође неко па нека каже: „Ама ја н 
њу хране те канда мисле да падну у које друго село, да и њега обрсте.{S} Дај Боже само нека мак 
 и изашли на улицу, прибили се једно уз друго и ослухујемо.{S} Шум све јачи, буктање све ближе, 
е, око девет часова.{S} Млађи официри и друго особље из штаба Прве Армије, које се у соби под в 
кућни предмети за брашно, шећер, кафу и друго.</p> <p>Док су се с једне стране бацале, гореле и 
 казати.{S} Плакали су, ето, а и шта би друго!{S} Бојали су се сви што ме је ратна година ухват 
ће он то разумети.{S} А кад ни једно ни друго питање није разумео, трећи му показа дуван и пону 
 и своје куће?{S} Биће ипак ни једно ни друго, изгледа да је случај био немилостиви судија у оп 
 То су логори око вароши, шта може бити друго него логори.</p> <p>— Много ватра, мора да је сил 
Да ли је то Пећ?</p> <p>— Шта може бити друго?{S} Има већ четири сата како пешачимо од Дечана,  
наредби, евакуисан је.{S} Сад је сасвим друго; на Београду су енглески и француски топови а по  
образ па на једно око зажмурим а на ово друго не видим; ал опет, зрно оде тамо међу њих, па ако 
апћући — Лањске године бар није трајало друго, вратили смо се брзо у освојене крајеве.</p> <p>— 
мора у планину...{S} Само, онда је било друго, имао сам само себе а сад... фамилија... имам и с 
ајрођенији погинуо.{S} Али онда је било друго.{S} Видели смо колико смо погрешили што смо га и  
чких и сунчаних обала француских, нисмо друго до бродоломници са тога великога брода.</p> <p>Им 
оварају се, теше се и не питајући једно друго ни за име.{S} Исповедају се, исповедају се горко  
дају и распитују се и не питајући једно друго за име.{S} Невоља људе изједначава и здружује их; 
 рече жена и диже се, узе у наручје оно друго дете и пође.</p> <p>Ја хтедох да је уставим, али  
 <p>— Ја, друго, ја, ја...</p> <p>— Што друго, исто је.{S} Кад можеш ти, могу и ја.{S} Оди, пом 
а што је за нама ми нисмо ни стигли што друго да радимо до да се боримо.{S} Кад су већ и власти 
ти и по коју партију клабријаса или што друго мање наивно.</p> <p>Дотле ће гомила, која нема на 
одмах јуриш.{S} А можда је било и нешто друго, можда и зато што ми је једнако било пред очима д 
, који се са својом породицом повукао у друго крило.{S} Ту је Престолонаследник пробавио неколи 
 се испреплетало, све се утисло једно у друго, све се пробија, надире гуши, крха и судара.{S} А 
е затим расплињавају, претапају једно у друго и образују тешке масе које затим лагано плове као 
е покосити читаве чете рањених бораца и другова својих?</p> <p>А непријатељска батерија бије, б 
е робље међу којима има можда и његових другова, и удара мамузу у слабине коњу не би ли што пре 
ом чврсто везаног војника, осам његових другова са пушкама на руци.{S} Он је сав крвав, исцепан 
, што сам видела и срела толико његових другова, синова виших официра, ослобођених фронта и упу 
, на коју сам осуђен.{S} А они од мојих другова, који су били срећнији, проћи ће крај мене и от 
зидина пустих и камених двораца, где је друговала са совама и јејинама и спустиће се доле, на п 
а! — вели Краљ, седајући међ своје нове другове.</p> <p>— Велико зло, господару! — одговорају с 
а ханскога зида, Краљ је сео међу своје другове да ту, крај ватре, пробдије ноћ.</p> <pb n="612 
у и нему батерију своју, виде забринуте другове своје и војнике своје и виде пустош који разорн 
атим.{S} Срела сам на улици познанике и другове мога мужа и они ме упутише, те сутра одох понов 
је то саопштено и све ово што му говоре другови, не тиче се њега јер он више не постоји.{S} Њег 
 исцрпла му се душа.{S} Нашли су се још другови коју су му малодушност подржавали, који су му б 
 1914 године сазваше ђачку чету и он са друговима оде у Скопље где се ђачка чета вежбала.{S} Бо 
га у ред са осталом дечицом, са његовим друговима и другарицама.{S} Није само, неће бити само.{ 
лили и љубили их и плакали су за својим друговима са којима се нису растајали за све време тешк 
 баш волем што смо се намерили једно на другог.{S} Како би сам?</p> <p>А у истини је тако било. 
 сам им да ми је отац војник и да никог другог немам.{S} Питали су ме ко станује самном и имам  
 растурите, разредите се, даље једно од другог али тако да се не погубимо, да се догледамо.{S}  
ује у Солун.</p> <p>— Ама кад ја слушам другог, па не одох јутрос.{S} Да чекам наредбу за магац 
аћа а да нам се жене гледају и да један другог помажемо.{S} Тако смо се братски и без и једне р 
у за руке те образују коло, да би један другог задржали; жене циче и не сме да прођу.{S} Већ је 
 ћепенка и од једног дућанског прага до другог.</p> <p>Прилазећи једној од група, која се враћа 
асти, <pb n="698" /> трчао од једног до другог и саветовао се, куповао коње, куповао самаре, уж 
Они су испунили друм и иду од једног до другог дућана и пазаре.{S} Ту су погађања, ту цењкања,  
новостима, већ пролази немо, један мимо другог, измењујући место поздрава погледе и наставља св 
а ако не погоди, толико му чини.</p> <p>Другог чичицу нађе капетан у једној јаружици.{S} Развио 
ударца.</p> <p>То је било јуче а данас, другога октобра, већ смо више знали но јуче, те ако је  
а чак отуда из Студенице под Чемерном а другога из Високих Дечана.</p> <p>Живе су покопали а њи 
 слутња и мојих болова био је гроб мога другога сина.{S} Тамо сам често одлазила, тамо сам се п 
 сама, јер ми је те зиме, по смрти мога другога сина, умрла и мајка.</p> <p>Када је последњи пу 
ут али ћемо је лити сад за себе а не за другога; и чуо сам речи господин попине, ама сасвим сам 
и крв и лићемо је, вели, али не више за другога већ за себе.{S} Ћесар нас је слагао, вели, прав 
одмарале на крстовима и дубоко тамо, са другога краја, што се чу удар гвожђа у шљунак и виде ка 
И има их већ! — додаје један адвокат са другога стола.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>— Сад баш идем  
 се ту свако јутро скупљали да један од другога чују <pb n="270" /> вести, да се разговоре, да  
361" /> знаш већ како је, чује један од другога па причају...{S} Али ако ђенерал и није писао ц 
 више оцртавали, одвајајући се један од другога те се све јасније и јасније изражавала контура  
лупчад на сред улице, не би ли један од другога позајмили топлоте.{S} Било их је који су легли  
у о тежини положаја, очекујући један од другога утехе.{S} Говорило се са много мање поуздања но 
, немо су је пратили и кријући једно од другога погледе, које је мутила суза у свачијем оку.</p 
<p>Тако је било код једнога вагона, код другога је било друкче а код трећега друкче.{S} Тамо су 
 један пре другога стигне, да један пре другога заузме место.</p> <p>Ноћ се све више разређује  
иљ, сви исту себичну тежњу да један пре другога стигне, да један пре другога заузме место.</p>  
 ватру, коју је ноћас киша загасила; из другога дворишта чује се ситно и одмерено ударање чекић 
ао што прочитати.{S} Ту седе један крај другога они, који се никад у животу нису срели и никад  
стависмо ћутећки да корачамо један крај другога.{S} Најзад да прекинем ћутање, које је младићу  
аме, ја и мој син, и пашћемо један крај другога, као они што су их опевале народне песме!“</p>  
ним покровом и промицали смо један крај другога као сенке, не сагледавши једно другоме ни лица, 
.{S} Људи данас тако промичу један крај другога, тако се у тренутку сретну и ако се дотле нису  
жи пусто и глуво; леже мртва једно крај другога два доба историје.{S} Изгледа ти као ископана с 
} Леже мртвих девет анђелака једно крај другога, ни сандука, ни покрова, ни свећице.{S} Изгледа 
х анђелака лежало на даскама једно крај другога...</p> <p>Госпу у црнини облише сузе, загрцну о 
тва дечица.{S} Деветоро леже једно крај другога које обувено, које босо, које склопљених а које 
 Последњи вагон првога и последњи вагон другога воза, додиривали су се тако да се у ствари није 
беглица до друге, од једнога ћепенка до другога, од прага до прага и од куће до куће.{S} Пође ш 
ако на своју страну, избегавајући једно другога, да тражи преноћишта.{S} Где било, макар под ст 
аредбе Врховне Команде, којом је првој, другој и трећој армији и Одбрани Београда одређен права 
 то није ништа омело старешину да према другој породици буде грубљи, према трећој још грубљи.</ 
ба да се — због успеха непријатељева на другој страни — не наставља борба већ да се војска пову 
идати.{S} Најпре на једној кућици па на другој, почеше на неосветљеним прозорима да се помичу з 
 приђе учитељ, његов пријатељ остаде на другој страни друма да га очекне.</p> <p>— А знаш ко је 
астао на једној страни па се појавио на другој, ближе или даље од нас.{S} Припуца и по нека пуш 
само ноћашњу ноћ!“ Нисмо казивале једна другој ал нас је обе било страх да се они гадови, зато  
веју тек никлих државица, кренуле једна другој у сретање, мачеви су њихових војсковођа тамо ка  
даље пут за својом бригом.{S} На свакој другој кући спуштене завесе и затворена врата; има чита 
есто била тако нађена да би их у свакој другој прилици забележио и сачувао.{S} Па ипак, све то  
; један је почео па се одвојио и пришао другој гомилици а наставља неко који није ни био ту, но 
се путем може из Тетова сићи у Битољ; у другој гомили разговара се о томе да ли се у Приштини м 
е букће и око које се промрзли греју; у другој улици скупила се гомила мештана и расточава држа 
е морам радити у његовој соби, радићу у другој, не морам га ни видети, ни он мене, али ћу бити  
ено?</p> <p>— Тамо... у штабу!</p> <p>У другој гомилици неко други опет даје обавештење о извор 
бе па онда магацина и болница.</p> <p>У другој гомилици узвикује један:</p> <p>— Зашто у иностр 
леда кроз веома мутне наочари.</p> <p>У другој гомилици, која живо промиче улицом, чујеш глас ј 
гом већ изорано, младо чело на руку.{S} Другом је руком опет прихватио писаљку, али њоме није в 
леда.{S} Он ми једном руком даде хлеб а другом ме помилова по образу.{S} Прође ме зима целим те 
наслањајући се једном руком на батину а другом на раме свога ађутанта, корача лагано и сваки ча 
деце.</p> <p>Гранате су падале једна за другом, увек у гомилу, увек пропраћене вриском престрав 
 обале овога збега засипале су једна за другом нове масе бегунаца.</p> <pb n="138" /> <p>Места  
саветују.{S} Нису се смели сакупљати на другом месту, овако, ако би Турци наишли рекли би: скуп 
S} Па где је Усуд историјски и могао на другом месту доделити да се заврши ова велика трагедија 
уше па одоше даље</p> <p>— А како су на другом месту?</p> <p>— Тако, једу и пију.{S} Истребиће  
њима као са својим најрођенијим, као са другом, као са родитељем, као са дететом.{S} Миловали с 
ва како би згодније легао а да не смета другом до себе.</p> <p>Као да су сви задоцнели путници  
тену као гнезда, надносећи се једна над другом.{S} Сен још једном обазриво застаде ту, <pb n="5 
 а мене тек бабо за руку, па показујући другом руком, рећи ће ми: „Видиш ли тамо, хеј тамо доле 
уо и разговор а не разговарамо ни о чем другом но о својима, о свом крају, о оном што нам је пр 
 материнску реч, да их упознам са новим другом својим, мојим несретним дететом, које још никако 
лом изгледао страшнији и црњи но сваком другом.{S} Напустио је Скопље необично потресен.{S} Отк 
гласно објашњавање и свађа; пред једном другом кућицом, у врх села, коју означава прљави бели б 
{S} Покушавали смо два три пут да један другом сјуримо бајонет у груди па увек одбијем ја његов 
сположење да се грле, да стискају један другом руку, да се ведра чела и уздигнуте главе здраве. 
е видети кад год, да л’ ће чути једно о другом, да л’ ће се моћи јављати једно другом?</p> <p>— 
руге, тако исто натоварене, те се једно другом придружујемо онако ћутећи, и не здрависмо се.</p 
 Опет ви... друго... наћи ћете се једно другом.</p> <p>— Ниси ни ти туђинац, наћи ћемо се и теб 
 гура, тумара, тиска, укршта се и једно другом преплета пут, тако да не можеш прећи с једне на  
 другом, да л’ ће се моћи јављати једно другом?</p> <p>— Чини ми се — говорио ми је доцније на  
 нас.{S} Док се ми само окретосмо једно другом а Бојкова пушка плану и тане просвира изнад наши 
ваку ноћ, буру, пљусак, грмљавину.{S} У другом случају ни дању не бих смела ући у напуштену и у 
а ово питање, те ја покушах, да му га у другом облику поставим.</p> <p>— Шта мислите, којим ће  
но док не нађе место.{S} У тами, тамо у другом углу кафане, јаукну неко у сну и опет се умири.< 
одлучни као и раније што су били, и иду другом, иду трећем.</p> <p>— Ја идем, у име божје, коли 
днако забављала прилазећи од једнога ка другоме и, играјући са сваким свесрдно.</p> <p>— Фидели 
Приштине завладала паника и пометња, на другоме су се сасвим мирно вршили трговачки послови.{S} 
а једноме крају огромне лађе осетио, на другоме њеноме крају развијао пун живот и, док је кљун  
вање савезника на југу било је утеха на другоме тасу теразија којима је на првоме била брига са 
разних страна и још не стигоше да један другоме одговоре а оно пушка и по други пут плану и тан 
штину, раздрагана лица узвикивали један другоме: „Стигао Краљ!“ Тада су на цркви приштинској зв 
т оружаних.{S} Били смо непознати један другоме али нас је она тамна ноћ и заједница невоље здр 
 само о томе говоримо.{S} Причамо један другоме свак о својој кући, о својој деци, о своме малу 
у ономе гужвању и тискању обарају један другоме товаре у блато.{S} Настаје свађа, вика, дрека,  
ир и један уредник новина, морају један другоме просипати читаве товаре новости.{S} Пошли би он 
 другога као сенке, не сагледавши једно другоме ни лица, ни погледа, ни сузе у очима.{S} Тек да 
> <p>Данас се људи већ и зближују једно другоме, разговарају се, теше се и не питајући једно др 
них који су у пламену изгубили свога, у другоме беда оних који су изнели само главу и крпе на с 
груди, трећи је наслонио <pb n="444" /> другу на колено.{S} Наредник се пружио по земљи и подме 
а Осогову; једну према Кривој Паланци а другу на правцу Царево Село.{S} То нам је централна сна 
ао; једну је руку био савио под собом а другу опружио више главе и стегао грчевито песницу.{S}  
атре до ватре, са једне стране друма на другу и свуд је подједнако блато и свуд подједнака зима 
и повијала кола с једне стране друма на другу, па мени је опет све изгледало да лагано идемо; д 
језера која, кад се прелази са једне на другу страну улице, треба пребродити.{S} Свет улопан, н 
 пут, тако да не можеш прећи с једне на другу страну улице и не можеш, ти пешак, по читав сат,  
све од Прокупља па до Приштине прећи на другу страну друма.</p> <p>А друм раскаљан, излокан, пр 
 или четири метра, док није достигао на другу обалу, где се упустио у дуг и озбиљан разговор са 
азио, скреће и одводи одмах разговор на другу ствар.{S} Не воде те разговоре чак ни иста лица;  
не, али напрегну слух и обрати пажњу на другу страну.</p> <p>— Чујте! — рече — Ево их стижу!</p 
х, Боже, моје радости!{S} Помогох ономе другу, те се ослони на мене и пођосмо у позадину.{S} Из 
екам хоће ли још што рећи.{S} Он испи и другу чашу, па додаде: „Не умем те, синко, ни чему науч 
а погреб своме дугогодишњем сараднику и другу, министру Лази Пачу, отишао је са погреба у Краље 
 крви која се из ране излила на једну и другу страну чела, слила се крај ушију и направила мале 
литику а наши, Французи, Енглези и Руси другу.{S} Немци кад освоје једну варош они упознаду њен 
н обарао главу на груди или је наслањао другу на раме.</p> <p>Ја сам покушавао да се борим са т 
заједнице невоље, не представља никакву другу заједницу и која се простире неколико сати дужине 
 из севастопољске борбе и упути на коју другу безопаснију службу.{S} Никола први сачувао је тим 
 купује ракију, па чак и пропере кошуљу другу кад себи пере.{S} И све му добро, све трпи и све  
војнику, из петога дринскога пука и ону другу о несретноме оцу испричала је Госпа у црнини са п 
ала.{S} Тај терет мораш понети, не бива другче.{S} Тако је ваљда Божја наредба, па мора да се с 
ч.{S} Други пут ме је опоменуо да се не дружим са једном девојком, рекао ми је да он то не воле 
од другога је било друкче а код трећега друкче.{S} Тамо су опет друге власти поселе бусију.{S}  
још неколико стотина метара, већ је све друкче изгледало.{S} Јасно се видело да је то некакав п 
шта још.{S} А овде?...</p> <p>— Не може друкче, ово је ратни суд! — осећа се позван полицијски  
 онога, што је то повлачење тако а није друкче изведено, о жртвама које су поднете и које ће се 
 погубили, наћићемо се ваљда.{S} Ако не друкче, наћићемо се на оном свету.{S} Бог је добар па ћ 
ад свих осталих.</p> <p>— И како сам се друкче осећао кад нас поведоше у борбу.{S} Идем ја сад  
чанству.</p> <pb n="81" /> <p>— Можда и друкче гласи то пророчанство, — вели један дежмекасти г 
дима.</p> <pb n="326" /> <p>— А како би друкче, да л’ старији да ратују а омладина...</p> <p>—  
правили се чисто и иду крај каре некако друкче, војнички, испрсавајући се и као да би гомили, к 
код једнога вагона, код другога је било друкче а код трећега друкче.{S} Тамо су опет друге влас 
е пред Богом истину да казујем, па нећу друкче ни пред Господаром.{S} Имало је у нас и младих ж 
 дна и поћута подуже, па опет ће рећи: „Друкче сам ја мислио ал ето, видиш, не бива онако како  
ђа даље грађанин.</p> <p>— Горе је ово, друкчије је ово! — окрете му се мајор — Наполеонова је  
у казали!“ „Је л истина, попе, тако или друкчије?“ „Истина <pb n="256" /> је, ага, ево и сама М 
е искрцао у Солуну, цела би ствар данас друкчије изгледала! — узвикнуо је, на глас о томе, једа 
н али је још врло дуго поћи до њега.{S} Друм је тако бескрајан а мраз све више стеже те се једв 
 друм који води из Штимње у Призрен.{S} Друм се и не види већ само кроз равну пољану протеже се 
у, којим се избија тамо на Преполац.{S} Друм је тај загушио избеглицама и Краљ је, пролазећи кр 
е прећи на другу страну друма.</p> <p>А друм раскаљан, излокан, преливен дебелим слојем житкога 
с Краљем уђе у масу, која је прекрилила друм.{S} Стари војници би познали свога Краља и склањал 
 и пред којом се гомила што је закрчила друм журно размицала, крхајући се у шанчеве лево и десн 
 провлачећи измеђ кола која су закрчила друм и људи који су полегали у сред блата по друму и по 
ам да и сам собом донесе дрва овамо, на друм.{S} Више него то, кад је видео нашу невештину да н 
посрнула у јендек узносе се раменима на друм; они који су се погубили опет се налазе и поворка  
то је још из Шумадије понела, испаде на друм кроз задње платно, бачена једна оглодана бутна кос 
у бочну улицу и тискала се да избије на друм који води ка Липљану.{S} Њу ће он срести кад буде  
дном одушило те смо кренули и избили на друм, већ нас је недалеко од Приштине, на ветерниковој  
, говорио ми је све док нисмо избили на друм.</p> <p>На друму затекосмо већ кретање и ако је јо 
милу која креће друмом.{S} Али узаћи на друм, угурати се и ући у ред, мучан је и тегобан посао. 
ат док дођемо на ред да можемо узаћи на друм, на самоме изласку из вароши, пред оронулом и пуст 
 Цео! — одговори пуковник показујући на друм којим су се већ догледали предњи редови челнога ба 
е.</p> <p>С тога смо ми излазили чак на друм да дочекамо ту дивизију, с тога смо се прибирали н 
, склонићу се врло радо, лећи ћу чак на друм па нек ме прегази, само нек стигне за времена тамо 
спавача око ватре, и пошао да изађем на друм, не би ли кретањем умањио језу и не би ли се разга 
јер није остао на вратима него сишао на друм.{S} Тек кад се врати саопшти нам га.</p> <p>— Исти 
ија заједно.{S} Сад први пут сиђосмо на друм, ту где се устависмо, а четири дана смо једнако га 
ав сат док им се да прилика да узађу на друм и ту на узлазу је огорчена вика и дрека, псовка и  
доле, где се мало час воз изгубио и где друм ишчезава пред погледом, издижу се неколико дрвета  
орбу изнад саме вароши.</p> <p>Ма да је друм био закрчен бегунцима и старцима из трећег позива, 
е са цркотина, коња и волова, којима је друм којим одимо тако раскошно окићен.{S} Неколико дана 
о, светло али студено јутро, загушио је друм који из Призрена води у Ђаковицу.{S} Из разних ули 
беру што тешње и да најогорченије бране друм, којим ће непријатељ наступати.{S} Нареди још и че 
пођемо још који корак, ено тамо се пење друм, отуд ћемо боље видети!</p> <p>Пођосмо и успесмо с 
 више разређује и на крају тамо, где се друм у њој губи, догледа се у сред равнице, као камилин 
а, хеј тамо чак до висина Дуље-Хана, те друм доби облик пламене змије која се репом ослонила на 
уди око нечега, згомилаше се и загушише друм, те се цео покрет заустави.{S} Десило се ваљда што 
 велики пожар.</p> <p>Тек смо сишли низ друм а почеше да нас надлећу и аероплани.{S} Неко рече  
се одвојимо у потере.{S} Трчали смо низ друм, па кад смо <pb n="369" /> измакли правцу у коме ј 
} Одвоји се једна десетина те крену низ друм а друга десетина прескочи јарак те кроз њиве.{S} Т 
уди, мене поглед одведе у таму где лежи друм, јер ми се у томе часу учини, да сам опазио тамо у 
совско село Чаглавица кроз које пролази друм.{S} Многи који су нашли ту заклона од зла времена, 
тарих турских кућа, измеђ којих пролази друм и око којега се прибрала чаршија.{S} Две горице, к 
зитове џамије, одакле се догледа лабски друм те погледао хоће ли догледати силазак војске тим д 
слови.{S} Изнад вароши, тамо где лабски друм слази у њу, развио се вашар богатији но што су за  
ерне стране, иза које избија кумановски друм — онде и ни корака даље.{S} Треба се склонити само 
} На висини, до које се овде призренски друм пење, где се диже Љумска Кула, обала је камена и о 
 спасавају.{S} Бегали су на коцељевачки друм па за Ваљево.{S} Други су се сакрили у подруме и з 
тре крај кола и измеђ кола, те се упали друм далеко за нама, хеј тамо чак до висина Дуље-Хана,  
ачекају непријатеља.{S} Они су испунили друм и иду од једног до другог дућана и пазаре.{S} Ту с 
ву.{S} Било их је чак који су напустили друм и отишли тамо у поље, да изблиза виде оне сретне к 
ола која ће доцније кренути- и закрчити друм.</p> <p>А доле у селу, већ жив покрет.{S} Све је н 
вора, док се све не отисне и не загусти друм народом и стоком.{S} Дотле је већ и дан свануо и а 
ицом ка Лебанима.{S} И, сад тек загусти друм који Лабом слази из Куршумлије.{S} Њим пође све шт 
лазећи набујала с планина, разоравајући друм и рушећи мостове, оставила за собом.</p> <p>То нам 
 крећемо са горким уверењем да нас овај друм, којим смо се упутили, води ван Отаџбине.{S} Да ли 
и су из Митровице друмом у Липљан а тај друм не пролази овуда кроз варош.</p> <p>— Аутомобилима 
румом.{S} Нисам ни питала куда води тај друм, ма где, само да не останем више код куће.{S} Кад  
ата које је покрило разривен и пролокан друм.{S} Напред јаше командир препланула и уморна лица  
</p> <p>— Пази, Господару, овде изривен друм!</p> <p>Они се чак јављају и онима крај којих прол 
ој да прескочи шанац, који је раздвајао друм од њиве.{S} Прешло је још неколико пешака и сад см 
емљи, једва се нешто пред собом назирао друм и са стране једноставне црне планинске масе спојен 
ругим, непознатим путем.{S} Тако се цео друм загуши и затисне, па се далеко уназад покрет умртв 
в а кола загустила те се просто закрчио друм.{S} А све нови и нови бегунци придолазе из уличица 
да мученика</head> <p>Од јутрос закрчио друм који води из Штимње у Призрен.{S} Друм се и не вид 
p> <p>Лагано креће збег који је загушио друм.{S} Крај друма леже мртви коњи, који су попадали,  
p> <p>Лагано креће збег који је загушио друм.{S} Несретна мајка која носи на леђима свој <pb n= 
ћа просто реже а блато, које је покрило друм, после оне силне кише, замрзло се и покрило танком 
Ударисмо најпре низ поток те пресекосмо друм, па онда преко неких ливада те се дохватисмо плани 
аја.</p> <p>Што ближе магли, у коју нас друм води, то се она све више разређује и на крају тамо 
оме, заиграло срце кад би спазио познат друм, познату шуму, познату стазу, познато дрво.{S} Там 
е и грађани београдски већ облише крвљу друм и зачу се јаук и запомагање рањених људи и жена, в 
ежи над целим приштинским пољем.</p> <p>Друм се пред нама протеже без краја и кроз прозрачну та 
 и очи, не би ли ме то освежило.</p> <p>Друм још мртав, по где и где ничу из таме нејасни предм 
ростасни скелети опружених руку.</p> <p>Друм пуст и губи се у јутарњој магли која је као танак  
 прашине, која обично покрива тле овога друма, а сасушена трава покошених ливада прострла се ле 
осрнућу, пашћу опет крај онога великога друма којим ће будућност кретати и предаћу се лаганој с 
и главном улицом, дохвата се косовскога друма и избија тамо, више винограда приштинских, у близ 
 до последње уџерице на врху гиланскога друма.</p> <p>Али то није био онај усклик радости, који 
био у њу.{S} Све те куће пут Торлачкога друма биле су пуне света који је ту склонио главу од гр 
еко догледа повијена пантљика јеличкога друма и, тамо под Јелицом, Чачак који броји последње са 
звлачили из дубоких пролока искваренога друма.{S} Ађутант заустави једне муниционе каре, које с 
о да једне мрачне ноћи, на сред пустога друма, овде у чељустима дивљих Арнаута буде заробљен, п 
номерно ударају о тврдо тло замрзнутога друма а њихове фигуре све више расту и све се јасније о 
 овим путем имао је пред собом два дана друма, па се понело.</p> <p>— Зар није боље било тамо?  
 рано јутарње бледило дана а с поља, са друма који пролази крај Патријаршије, чуо се већ жагор  
у са њих дебело блато које су понели са друма од <pb n="174" /> Ариља одакле су јутрос кренули. 
а су ти дата можда ради поправке каквог друма, па потоварио све; повукао си чак и корито и стар 
посрнула је овде, на сред пута, на сред друма и потражила себи одмора, вечитога одмора, а дечиц 
 Салчу, селу више Уциња.{S} Ту, на сред друма, у некој зађевици, убише јој Турци Крајињани мужа 
макну кола која су се испречила на сред друма; свађају се неки око једне кофе, која је испала и 
p> <p>— Зар да ми останемо овде на сред друма са женама и децом а без оружја?{S} Не бива то, не 
подина ваљда жуљи ципела те сео на сред друма а ми овде џупримо! — гунђа један, једак на оне шт 
 где год дрва, заложио је ватру на сред друма, на сред пута и ту ће крај ње пробдити ноћ али је 
е то питање; распрегоше кола ту на сред друма, онако у реду како су стигли или одјармише <pb n= 
 близу друма.{S} По истој коси, лево од друма идући Чачку, постројавају се одмах и остали топов 
ива, испред оног забранчића, на лево од друма.{S} Чим је сагледа он приђе поручнику, који је ум 
далеко под собом могао сагледати делове друма, што му је олакшавало да са извесним поуздањем кр 
очкови с воловских кола разривају обале друма и срозавају се страном у јендек; вочићи потежу у  
нски и дечји гласови.{S} Са леве стране друма, иза кола, ишао је, наслањајући се на једну грану 
то ружно о теби!“</p> <p>Са леве стране друма указа се низ ливада на којима се црнила земља, ук 
скога и шумовитога кланца с леве стране друма, где леже повучени Високи Дечани, чији се метални 
аном паљбом: пљас и један с леве стране друма дрекну:</p> <p>— Јаој, погоди ме!</p> <p>Сви се у 
о влажној трави са једне и друге стране друма, место вашарских черги и шатри, разастрли су војн 
у, по утринама око једне и друге стране друма, попадале да пробдију ову мразну ноћ.</p> <pb n=" 
у легле од кише, с једне и друге стране друма, замрзле те се под месечевим зрацима сјакте залеђ 
 ухватили утрине с једне и друге стране друма и иду лагано, очекујући да се среди колона те да  
ра и слика се понови.{S} С друге стране друма, половином тела у шанцу, лежао је други мртвац и, 
<p>На Јежевици с једне и с друге стране друма полегли по земљи старци из трећег позива и оно во 
тако од ватре до ватре, са једне стране друма на другу и свуд је подједнако блато и свуд подјед 
е носала и повијала кола с једне стране друма на другу, па мени је опет све изгледало да лагано 
 збере из блата.</p> <p>Са десне стране друма, ивицом, иде погнуте главе и подвијена репа измрш 
b n="311" /> кола с леве и десне стране друма и сад се већ јасно чује врева и жагор и виде се с 
S} Тамо далеко у дубини, с десне стране друма, опет <pb n="302" /> мала група светиљака и дим и 
 његов пријатељ остаде на другој страни друма да га очекне.</p> <p>— А знаш ко је овај мој приј 
вратак наредников, спазио сам по страни друма међу колима, она мала воловска кола без лотра, на 
нова коња те се у два три свока дохвати друма па се галопом упути Слатини.{S} Из далека с друма 
реће збег који је загушио друм.{S} Крај друма леже мртви коњи, који су попадали, <pb n="382" /> 
ло је некога који је то слутио.{S} Крај друма, на једноме камену, видео сам после оне страшне л 
дују све више мртвих и рањених.{S} Крај друма, у јарцима, по шљивацима, по врзинама.{S} Мртви п 
 <p>Наставили су пут а ја сам села крај друма да погледам дете али, шта сам му могла помоћи?{S} 
 <p>— Не, оно је ниско, биће да је крај друма!</p> <p>— И ко зна да то нису бегунци, они пред н 
 гледајући уморена старца, који је крај друма повијен стајао ослањајући се на једну батину.</p> 
 вола који остављен лежи поребарке крај друма, борећи се с душом и тешко дишући кроз набрекле н 
едан свештеник, који је стао узаме крај друма, очекујући да прође тужна поворка.</p> <p>— Разум 
 глад и мраз савладао и који су се крај друма повукли и предали лаганој смрти, која их већ грче 
ћи топ, те га испрегоше и оставише крај друма да чека смрт.{S} Овако исто и њега смо посматрали 
отова једни разапињу шаторе, други крај друма оправљају кола на којима се скрхао точак.{S} Офиц 
 и осуђен на смрт, непомично стоји крај друма, без јела и пића, тупо гледајући предасе и подају 
онули од глади сваки час су седали крај друма и очајно гледали гомилу која крај њих пролази и и 
сувоте.</p> <p>Па тако ту поседали крај друма, те један узео иверку и скида блато с обуће, друг 
ши — пребродили, многи су остајали крај друма где су нашли мало заклона, решени да ту крај ватр 
орне погледе на нас који смо стали крај друма те их посматрамо.{S} Ко је од нас тада слутио да  
 играју с ноге на ногу, други сели крај друма у блато, трећи покушавају да сиђу с друма те да з 
 дрва и сасула модро лишће у јарак крај друма, кише умесиле у тесто дебели слој прашине, која о 
је склонили или причучнули у јарак крај друма а неки и полегали.{S} Одвоји се једна десетина те 
ауставио пред једном мучном сликом крај друма, где се беше окупила читава гомилица избеглица.{S 
 сам ево напуштен, остављен, бачен крај друма.{S} Нико се неће више на мене осврнути, нико ни з 
и шуме.{S} Ако је и било које дрво крај друма или у пољу, оборила га је већ секира и само још с 
 било помоћи; оставили смо га тамо крај друма да чека смрт која ће, ако не раније, ноћас кад ст 
да се кренемо, ми пођосмо левом страном друма, на којој смо колико толико могли ићи упоредно.{S 
унђање.{S} А рашчишћеном десном страном друма пролази трком „колона тимочке дивизије“.{S} Њу пр 
ове или се једва мицао једном половином друма колико је ова остала слободна.</p> <p>Била су све 
потражи свако себи места по страни, ван друма, па често и по која ватрица плане.{S} Крај једне  
.{S} Ослободили га јарма, одвели га ван друма да не смета пролазницима и оставили га да ту липш 
и да нисам ја у оној тмини залутала ван друма?{S} И кад би се бар могла склонити где, јер се ви 
сти одавде, извести га негде далеко ван друма и сасути му шест пушака у груди.{S} Он то зна, ње 
натопљене кишом.{S} Имало је далеко ван друма поћи.{S} Сура и влажна равница прострла се суморн 
у.{S} Од Призрена до Пећи још је и било друма и, ма да је свако своју имовину још у Призрену ра 
сти те не може да лежи.{S} Из далека, с друма, једноставан ромор гомиле као жубор реке и по где 
" /> <p>И другачи узвици допиру оздо, с друма.</p> <p>— Из које сте дивизије море? — виче неко  
е галопом упути Слатини.{S} Из далека с друма још, догледа он пред слатинском механом једну гом 
ена кола.{S} Дечица вуку рањенога оца с друма, да га не прегази светина или љубе мртву мајку и  
 познали свога Краља и склањали би се с друма, а маса младих регрута, који су носили муницију и 
ватара.</p> <p>— Дринска! — опет онај с друма.</p> <p>— Тодоре, о, Тодоре! — довикује неко из д 
 точкови, не може овуда! — опет узвик с друма.</p> <p>— Па што си пошао туда, што не питаш!</p> 
; леже поломљена кола која су се озго с друма скрхала и нису се могла оправити да наставе пут;  
амо је шанац, не може! — чује се оздо с друма.</p> <p>— Терај, терај још на више! — одговара не 
 тамо у Пауновом Пољу, које догледамо с друма, лежи Сврчин, двор Милутинов, где се у XIII. и XI 
ума у блато, трећи покушавају да сиђу с друма те да заобиђу колону али се заглибљују у још веће 
е.{S} Придолазе им нови који увраћају с друма, они им праве места крај ватре или их упућују где 
о своје среће и нама да, па се отисну с друма у њиве и поче прескакати потоке и плотове па све  
ја и построји се у једном шљивику близу друма.{S} По истој коси, лево од друма идући Чачку, пос 
е, запомажући и лелечући да се дочепају друма, <pb n="204" /> надајући се да ће ту бити лакше н 
 ништа не чујем.{S} Напустио сам страну друма, којом смо ми пешаци обично ишли и, да би се што  
ља па до Приштине прећи на другу страну друма.</p> <p>А друм раскаљан, излокан, преливен дебели 
 се стеже под ногама.{S} Далеко, на дну друма, једва се догледају неке ватрице које трну као пл 
а, која су точковима већ одронила ивицу друма и, кад кола већ измакоше, ми се сви искуписмо око 
онда, до Призрена било је пута, било је друмова, слазили су њима кола и аутомобили и носили су  
есклоњена, малаксава полако и пада крај друмова.{S} Ослободили га јарма, одвели га ван друма да 
ла проћи.{S} Турци су мало залазили ван друмова и зато су увек више патила она села која су им  
амо загустило, па се они сруче и закрче друмове.{S} Боље да ми измичемо раније.</p> <p>С времен 
и поглед са несретника који су посејали друмове.{S} Да би угушио осећај који му је легао на душ 
ре и покопа своје мртве који су покрили друмове и положаје.</p> </div> <pb n="209" /> <div type 
песма српскога народа; ту је Марко орао друмове, ту делио мегдане, ту из мешине вино пио и ту п 
боваће гробови наших милих и драгих.{S} Друмови ће опустити а горе оживети збеговима и хајдуцим 
ексинац, Врање и Лесковац, те загустише друмови који са севера, истока и запада воде на Косово. 
ге.</p> <p>Сутра би зором ипак загушили друмови ка Беранима и Чакору али, вечерас, кад већ паде 
анаца, слазила са планина и придолазила друмовима, те као поплава <pb n="137" /> бујала и испуњ 
у ономе, о чему се стално говорило и на друмовима и крај ватара и на ћепенцима и под шаторима.< 
огађаја и заједно са нама почела носити друмовима нашим; он разговара са француским авијатичаре 
у Пећ.{S} Па ипак идемо, јер се на овим друмовима не сме заноћити.{S} Идемо ћутећи и оборене гл 
бама и мађарима?{S} Зар ја да идем овим друмовима и кроз ове планине, које сам гледао са Врдник 
премити, капетан нареди патролама да по друмовима почну збирати растурену пешадију па чак и оне 
и га материнском љубављу; спавала је по друмовима, покривајући га материнском бригом.{S} И поср 
јка — Ко зна где је, лута можда само по друмовима, по њивама или га прегазили или граната?... ц 
и да не гладују успут.{S} Спавали су по друмовима, сеоским кошевима, под стрејама и увлачили се 
изгледају мртва као да су напуштена.{S} Друмом само ми изгнаници што одимо или сретнемо по где  
еласају кроз ноћ обасјани месечином.{S} Друмом се крећу пред нама и за нама тамне, нејасне слик 
ући у ред, мучан је и тегобан посао.{S} Друмом иду по три реда кола напоредо и тек далеко тамо, 
стиле се са њима и сад већ измичу ваљда друмом са осталим збегом не знајући ни где ће им гроб п 
раћајући пажњу на гомилу која се ваљала друмом и која је промицала крај нас.{S} Обратисмо пажњу 
леда, посматрао силу која је протутњала друмом и отишла даље у ноћ.</p> <p>— Чудо, велико чудо! 
ину.</p> <p>— Тражила, до сад је лутала друмом и пољима, на све стране па... нема.{S} Кажемо јо 
 поворка кола која је непрекидно милила друмом три дана и три ноћи.{S} То је била једна непреки 
пре стигао батерију која је већ измакла друмом.</p> <p>Испред трнавске механе више Чачка изађе  
о тамна, једноставна маса, која се ваља друмом.</p> <p>А мраз већ пали образе и мрзну ти прсти  
<p>Кад мрак обгрли гомилу, која се ваља друмом, тада она губи од оне своје тужне живописности.{ 
ечица? — пита је рањеник који се тетура друмом ослањајући се на једну грану.</p> <pb n="383" /> 
е пуковник једноме рањенику који гегуца друмом натраг ка Слатини.</p> <p>— Платио је, вала, гос 
је све дубље освајао и једино доле, под друмом, што су се догледали, као догореле звездице, сла 
усамљено?</p> <p>Мало затим и чу се ход друмом.</p> <p>— Неко иде? — рећи ће један у мраку.</p> 
тигли или успели поћи, кренули су пешке друмом који води кроз качанички кланац ка Косову а мног 
и један подофицир и рапортира му, да се друмом чује брзи ход коњице.</p> <p>— Којим друмом? — с 
ој дугој и непрекидној змијурини што се друмом више Приштине лагано повијала са повијараца који 
 потоци у једну густу гомилу која креће друмом.{S} Али узаћи на друм, угурати се и ући у ред, м 
 невољних што клонула духа и тела креће друмом?{S} Води ли је разочарање и бол, води ли је туга 
 у једну црну, живу масу, која се креће друмом као црн облак.{S} И мање је разговора тада; да л 
д падне Сарајево. — Они су из Митровице друмом у Липљан а тај друм не пролази овуда кроз варош. 
, креће се поворка невоље и јада и тече друмом као набујала река болова.</p> <p>Виђао сам дуге  
боде коња да пође даље али у томе спази друмом из Слатине ордонанса који је журио к њему.{S} Ка 
ицу официра и коња које су сеизи водали друмом.{S} Кад се приближи мало гомили, познаде он међу 
мо у Чаглавици, па смо се сад проредили друмом и свако иде за свој рачун.{S} Ено, гле како они  
да се исхрани збег док сила не протутњи друмом.{S} Још рекоше да ником, ни женама ни деци, не г 
 Стигла сам ван вароши и хтела сам поћи друмом.{S} Нисам ни питала куда води тај друм, ма где,  
из трећега позива како гегуцају каљавим друмом, капетан поуми у једноме тренутку да их прибере  
p> <p>— Јуче и данас прођоше многи овим друмом све без коња.{S} А видо сам данас и оне што лете 
S} Био је он сведок можда, када су овим друмом, кроз равну Метохију, пролазили српски витезови  
ом чује брзи ход коњице.</p> <p>— Којим друмом? — скочи капетан.</p> <p>— Из Краљева.</p> <p>Ка 
гомила бегунаца што се спуштала лабским друмом у Косово, био <pb n="229" /> је то читав покрет, 
ез опреме, без ичега, кренуо је лабским друмом којим су већ били загушили бегунци, који су отуд 
и кад је прокупачки збег слазио лабским друмом.{S} Путничка кола са арњевима и уморним коњићима 
осном брзином један аутомобил косовским друмом, који избија из качаничкога кланца и донео је со 
 вароши, одакле ћемо се затим косовским друмом упутити, путовали смо пуна два и по сата.{S} Изг 
орије, пред нама је доле, крагујевачким друмом, загустио свет.{S} Гмиже пешак као мрав а кола з 
све што се догледа врло удаљено.{S} Тим друмом поћи ће мало час велике поворке изгнанога народа 
ао хоће ли догледати силазак војске тим друмом.{S} Многи су излази у сусрет све до изнад Пришти 
Брус и Александровац, тако да су се тим друмом често размимоилазили бегунци, једни који из Топл 
 да крене на даљи пут.{S} Ватре се тамо друмом већ не догледају више, погасила их је киша и дуг 
 село а нас се десетине хиљада спуштамо друмом да ту потражимо преноћиште.{S} И све те куће већ 
терета понели само своју голу душу, иду друмом већ клонуло, суморна, угашена погледа који се по 
о збег кренуо али појединци већ промичу друмом и грабе Призрену. <pb n="528" /> Промичу војници 
нека тишина освојила.{S} Као да путујеш друмом кроз неке омађијане пределе, као да се налазиш у 
ли би, Величанство, на она кола!</p> <p>Друмом је пролазила гомила војничких кола, муниционих,  
макнемо до Младеновца, толико...</p> <p>Друмом се опет чу неки разговор и пљаскање ногу по блат 
очело нагло бегати пут Призрена.</p> <p>Друмом, пред нама, догледају се неке ватре али то још н 
ко зна да не буде какве заблуде.</p> <p>Друмом је стизала наша коњица, као што је капетан и пре 
до Калемегдана без аутомобила како газе друмски глиб и богаташе како гладују и сиромахе како ум 
штену и усамљену кућу на <pb n="474" /> друму а сад сам у њој гледала драго прибежиште које нуд 
ватрени казан пакла.{S} У оној ноћи, на друму, са дететом на рукама, изгледала ми је ова грмљав 
 у Липљану?</p> <p>— Тако, на мразу, на друму.</p> <p>— И ја.{S} Била је ужасна цича.</p> <p>—  
и ту као неми стражар <pb n="601" /> на друму, којим су се толики догађаји ваљали.{S} Био је он 
тави цела поворка, те <pb n="678" /> на друму умукне шкрипање кола и топот копита, ако се чује  
имо шта је и да помогнемо човеку.{S} На друму је лежао мртав човек и коњ је још једнако стригао 
 за собом...</p> <p>Када сам је сада на друму срео промрзлу и понудио јој ћебе да обавије своје 
 да падају међу нас.{S} Неко зајаука на друму, неко писну и зацика у јарку.</p> <p>И Бог се при 
е имао а батерија још ћути прикована на друму у маршевој колони, немајући ни лево ни десно прос 
днога тренутка ја се осетих усамљена на друму; да ли су други бегунци измакли а ја их не могла  
реди колона те да и они добију места на друму.{S} Нова кола, која непрестано притичу из разних  
ме стиже капетану и глас да се негде на друму, идући Краљеву, налази још једна батерија дебанжо 
 блато уваљан пиринач, који се негде на друму просуо из коморе.{S} Дође најзад у помоћ некаква  
и нико дете не прихвата и оно остаје на друму окрвављених руку од материне крви, обливено кишом 
 у црнини, коју сам срео данас, горе на друму, када је тужна, материнским погледом пратила оних 
ени се редови проширују, празнина се на друму испуњава; оборени се товари утоварују, кола која  
овде води тиши разговор, у колико се на друму и на ветру може тихо разговарати дотле мало даље, 
степено све јасније тачке указују се на друму и мало затим две сенке које журе у сусрет нама.{S 
ћи у Липљану, крај ватре а срео га и на друму, иза Липљана, увек и нераздвојна са тим својим са 
урнуће тело доле у поток да се не би на друму распадало.</p> <p>Паде ми на памет онај коњ што ј 
рају даље, без ње.{S} Један коњ лежи на друму ударен гранатом а на копити му виси мртво дете.{S 
ога који је пао и који ће сад остати на друму да чека своју лагану смрт.{S} Он је јуначки подно 
оље на путу.{S} Заноћила је са децом на друму, у сред планине, негде иза Лебана.{S} Дечица — по 
народ, не чека другаче преноћиште до на друму.</p> <p>Ми смо кретали кроз ноћ даље јер се већ и 
брисала.</p> <p>Седела сам дуго тако на друму, док не наиђоше нове гомиле бегунаца, испред који 
ком ногом згазио дете које је лежало на друму, пробио му копитом утробу, па и сам пао.{S} Тамо  
лаве под тешком бригом.{S} Наше село на друму и туда ће сила проћи.{S} Турци су мало залазили в 
 погубили, траже се међу собом; тамо на друму узносе људи на леђима кола која су ноћас у мраку  
стране.</p> <p>Сат и два стајали смо на друму под кишом, не знајући у ономе мраку ни где ћемо.{ 
тамо, мање ћемо бити узнемиравани но на друму.{S} Пристаде и помогох јој да прескочи шанац, кој 
видео, господине, како ми деца ноћас на друму цвокоћу од зиме — правда ми се један од тих, који 
или сат, два и три.{S} Цео је покрет на друму застао да пропусти ове многобројне редове или се  
е уз тај предлог бојећи се да остану на друму без оружане заштите.{S} Присташе и сви остали и к 
гомиле.{S} Натоварена кола остала су на друму а стока уведена негде под заклоне; гомиле се бегу 
наићи ће све веће гомиле оних што су на друму далеко за нама заостали.{S} Распртисмо товаре с л 
 Слатини.{S} Топови још ћуте, јер су на друму у маршевом поретку, очекујући наредбу да се разви 
 да свак остане на месту где је и ту на друму да заноћи.</p> <p>Они, који су имали кола, решише 
н у души, нашав се први пут у животу на друму, у планини, под ведрим небом.{S} И кад је дечицу  
о и гледа да види ваљда јесмо ли још на друму или смо кренули.{S} Узеше опет наши да му довикуј 
све док нисмо избили на друм.</p> <p>На друму затекосмо већ кретање и ако је још рана зора.{S}  
179" /> оперисати, нити би је на ускоме друму могао кренути за повратак, нити би је преморена с 
оја је на овој мразној ноћи, на пустоме друму, увијена густом помрчином, водила језовите разгов 
матрају шта се све ово збива на њиховом друму, којим су некад једва једна или двоја кола пролаз 
бегне већ се једнако зауставља на самом друму.</p> <p>Она је престала говорити, кад је поворка  
 <pb n="223" /> потоцима и по блату, по друму и по јендецима, све растурено, све побацано, све  
а коју не могу никада заборавити.{S} По друму су лежали окрвављени људи, жене, деца, побијени к 
 пуцкарање суве гране на пламену.{S} По друму још гмиже маса, која једнако надолази; чује се пљ 
ку, која се лагано кретала и гмизала по друму.</p> <p>Када смо, јуче у сумрак, кренули из Пришт 
ито песницу.{S} Крв, која се разлила по друму из ране на слепоочњачи, још се познавала, није ју 
и људи који су полегали у сред блата по друму и по странама.</p> <p>Крај ватара је владала мртв 
кола да се преврћу, ствари се расуше по друму, светина суну у јендеке и грађани београдски већ  
речила, коњ који се одрешио луња сам по друму, задоцнели аутомобил заглављен у блату стење и бр 
е да се згрејете — рекох јој кад приђох друму — у мене је овамо добра ватра.</p> <p>Она климну  
о велика, дорасла и достојна европскога друштва?</p> <p>— Ко би забога, у овако великим догађај 
мо чекају час.</p> <p>Лица овога малога друштва заклоњена су сенком коју баца лампин шешир над  
; па онда једна глумица неког путничког друштва, која је од првог балканског рата напустила глу 
ужајући све већи корак да би измакао од друштва где се воде разговори који и његову родитељску  
се и свак потражи своје место или своје друштво.{S} И ја се вратих тамо, где сам оставио малу с 
али који су клонули, па напустили своје друштво и остали крај пута; сретају се већ и самртници, 
је вредно и марљиво а организирало се и друштво за заштиту напуштене деце.</p> <p>Све се радило 
х биографија сазнаде какво је то красно друштво на фијакеру.{S} Да ту одвратност још више појач 
а коњима.{S} У фијакеру мало и пријатно друштво, један полицијски писар на доњем седишту а на г 
гле отпочети представе у новој згради; „Друштво за проучавање ослобођених српских области“ држа 
рео сам га још на приштинским улицама у друштву са једним снажним и плећатим сељаком, са којим  
руги његов пријатељ с којим је требао у друштву да путује.</p> <p>— Ама како опсађени? — теши и 
мо.{S} Бог се постарао да дечица буду у друштву!</p> <p>Спустила сам га и — сад је једанаест мр 
упу на вратима.{S} Жива сам претрнула и дрхтавица ме опет шчепа.{S} Лупа се поновила јаче а чул 
рокисли, језа узе да нам прожима тело и дрхтавица да нас осваја.{S} Дете, које је дотле било до 
м преко главе, што јој је изазвало нову дрхтавицу, она је пошла крај мене, извлачећи тешко стоп 
S} Најзад се придиже, узе перо и својом дрхтавом руком сам написа телеграм командантима армија. 
 а час на прву пушку, први плотун, први дрхтај младости, када је 1912 године из Врање кренуо пр 
ту, на ивици, где је довољан само један дрхтај душе, један тренутак слабости душевне, један нех 
е коњи, да ме не обори војска, да ме... дрхтала сам од грознице и од страха.{S} Дотрчала сам ку 
ромрзнуће од влаге од које је дрхтало а дрхтала сам и сама уморена страхом, ужасом призора који 
по столу и држећи у левој руци, која је дрхтала, билетен Врховне Команде, настави да прати лини 
њој је непоузданим потезом руке која је дрхтала, избележена једна дебела линија која полази од  
ли, претећи и небу и земљи.{S} Обала је дрхтала под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и 
је држала код себе.{S} Била је богата и дрхтала је над паром па је све код себе чувала.{S} Кућу 
 и много, много ужаса, тако да сам увек дрхтала кад сам је слушала.{S} Једнога дана, дође стари 
ретећи и небу и земљи.{S} Обале су наше дрхтале под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и 
а сам се промрзнуће од влаге од које је дрхтало а дрхтала сам и сама уморена страхом, ужасом пр 
дете!“ Кад је село мећу њих грешно дете дрхтало је не толико од зиме, која још не беше озбиљно  
хнути нове снаге.{S} А оно је плакало и дрхтало је целим телом а чело му и ручице гореле су као 
авице, али је престала она силна језа и дрхтање.{S} Зашто је престала; да л’ му је боље?{S} Дет 
узним очима и узбуђеним гласом, који је дрхтао и грцао, засипале га питањима:{S} Одакле иде; ид 
хвала, господине! — рече гласом који је дрхтао у грлу.</p> <p>Угасио је свећицу, савио је котур 
ек и коњ је још једнако стригао ушима и дрхтао целим телом.{S} Заклонисмо му шакама очи, подупр 
а се чини с њим шта се хоће; он је само дрхтао и тресао се целим телом а из замагљених и крвави 
лаву положи на земљу.{S} Ноге му почеше дрхтати од умора, очи се застаклише, читава мрежа жила  
ена грозница прожима те скроз и почињеш дрхтати.{S} Кад по где где пробије сунчани зрак, тамо г 
 најзад прићи му и скрушено, речју која дрхће у грлу, рећи:</p> <p>— Време је, Господару!</p> < 
 наручју а киша му натопила хаљинице те дрхће јадниче и припија ми се страшљиво на груди разрог 
бе и старица огрнута јорганом под којим дрхће.{S} Са сваког парчета њиховог одела цури киша, ха 
родитељских осећаја, да он, који толико дрхће над судбином својега сина, мора разумети и моју м 
— Куда...? — одговори он гласом који му дрхће у грлу — далеко... много далеко...</p> <p>— Ајде, 
дила у млазевима и ја сам већ почела да дрхћем од зиме.{S} Гранате су још једнако грувале и ја  
ти има дизгине ни оглавника.{S} Ноге му дрхћу, велике дупље над очима и оне две угибле испод сл 
несретница — одговори ми један од оних, дрхћући и сам од влаге којом му је ваљда натопљено одел 
се већ!</p> <p>И показа ми под јастуком дршку од револвера.</p> <p>Погледам га, млад ко роса а  
 изгледало нам је <pb n="462" /> као да дршће земља под нама.{S} Не говорећи, не споразумевајућ 
е ме зима целим телом и почех понова да дршћем од страха.{S} Говорио ми је нешто мађарски али г 
и у Краљеву јасно одјекује, извесно сад дршћу и стрепе.</p> <p>Капетан се сети да он одиста, ни 
 очи још једном добијају сјај, груди му дршћу грчем од напора, ноздрве се понова шире — он би х 
ости и, са напорима једнога самртника,; дршћући, он се диже, диже се на предње ноге.{S} Његове  
кроз густ ваздух чује као из подрумских дубина.{S} Пламен са наше ватре пробија се и игра кроз  
 наде са тајанственим силама из морских дубина и најзад догледали светиљку која казује где је о 
утисак пучине, и ти већ осећаш страх од дубине која је под тобом и од неизвесности која је пред 
болови.{S} Из даљине само, из планинске дубине, чује се арлук вука и продире ти кроз душу као к 
ветом овладати.{S} Диже се, и из мрачне дубине која се под њом појави, поче се узносити над гом 
пустило капке на прозоре.{S} А отуд, из дубине, из пустих периферијских улица, већ почињу да се 
з заноса те буди потмули тутањ оздо, из дубине Косовске равнице, који у први мах изгледа као да 
га не усхити повољност ове вести.{S} Из дубине штале, иза дима, после једног озбиљног кашља, чу 
сећају и крупне гласине, која извире из дубине груди — Гледам, сироти људи, са колико вере и ко 
ментима.{S} Усред тог разговора неко из дубине тек узвикну:</p> <pb n="357" /> <p>— Море летајт 
атом, јер поједини су заспали и тамо из дубине штале чује се хркање мирне савести.</p> <p>— И к 
е са злим дусима што почивају у морској дубини и бесну су игру зачели, претећи и небу и земљи.{ 
а, и Дрим тече доле под стеном у грдној дубини.{S} Они су довозили своје аутомобиле до ивице ов 
н остарији војник.</p> <p>— Оно тамо, у дубини, што узноси врх, биће да је Тарабош а ова мања б 
ког војника, који је пао за Отаџбину, у дубини цркве, иза задњих стубова, спазих једну црну пој 
е беле кућице новога кроја а иза њих, у дубини кланца, којим се на Уцињ слази са Можуре, пружа  
 која је већ почела да се провиди.{S} У дубини тамо, иза планина, руменило се небо, претећи опа 
ова унука, молећи за помоћ српску.{S} У дубини тамо, ено га Неродимље и Петрич град, где се деш 
има говорило а нешто и она густа тама у дубини пећине.{S} Изгледало је као у гробници или у дуб 
м језиво проћи над реком која се доле у дубини ваља и хучи.{S} На врху тамо, где се мост прелам 
ја и кроз прозрачну таму догледају се у дубини масе мрких планина чији снежни врхови беласају к 
 као језа обузме кад се сетим те ноћи у дубини пећине.{S} После смо <pb n="255" /> већ навикли, 
о ни изаћи из вагона.{S} Била сам чак у дубини и опседнута у једном углу гомилом, која је и сам 
леда се на све стране.{S} Тамо далеко у дубини, с десне стране друма, опет <pb n="302" /> мала  
ста пећине као прозорско окно а овамо у дубини, још много дубље од места где смо спремили прено 
шу раван, на дну се ове оцртава, тамо у дубини, силуета града на једној узвишици под којом се п 
ој ведрини оцртавају се нејасно, тамо у дубини, мрко сиве масе два суседна џина, Коритника и Па 
 на коме је некада Краљ седео.</p> <p>У дубини, изнад уличице којом се тегле ова кола, уздиже с 
иле кроз коју промиче, кад он замакне у дубину тесне приштинске чаршије, те се гомилице, које ј 
 траже и лутају измеђ ватара; а ноћ све дубља и црња.</p> <p>Тешко је било наћи сува места, где 
ило скинути горњи влажни слој ђубрета а дубље је ваљда сувље.{S} Пацови, становници ове прљаве  
н сутра кренути.</p> <p>Ноћ је већ била дубље замакла, још сат па ће поноћ а млади принц, насло 
а часа, као да тонем дубоко у воду, све дубље и дубље и почеше да ми се јављају све неке лепе и 
од њима полегали.</p> <p>Ноћ осваја све дубље и, све што ће ујутру да рани, предаје се сну.{S}  
илићеву медаљу за храброст, која је све дубље у блато тонула...</p> </div> <pb n="243" /> <div  
иљерије, догоревала је већ; мрак је све дубље освајао и једино доле, под друмом, што су се догл 
истрица наноси муљ, блато и песак и све дубље засипа прошлост.</p> <p>Вековима леже ти остаци т 
 мора да буде.</p> <p>У осталом, што се дубље газило у катастрофу, што се у томе вртлогу који н 
и официра и шест војника.</p> <p>Што се дубље у планину залази, пут је све стрменитији, све теж 
као да тонем дубоко у воду, све дубље и дубље и почеше да ми се јављају све неке лепе и чаробне 
зорско окно а овамо у дубини, још много дубље од места где смо спремили преноћиште, горела је м 
 првим кућама.{S} Кад батерија уђе мало дубље, сагледа капетан тек праву слику једне вароши у а 
саветова нас као и попа, да се повучемо дубље у пећину.</p> <p>Ту ноћ нису ни легале жене више  
атре никако на чистини и да се повучемо дубље у пећину.{S} Рече нам још да ће нас он сваке неде 
се довикују и надвикују.</p> <p>Улазимо дубље у село, у све гушћу вреву и гомилу.{S} И ако је п 
 човеку или предрасуда или, можда једно дубље и теже осећање које смо сви од јутрос понели пола 
ем опасности која се приближује.{S} Што дубље средини вароши беле заставе све чешће, нарочито н 
та и мирна, доћи да је растргну.{S} Што дубље у планину, та је појава све чешћа; мртви људи и м 
 изабраше да код нас уђе непријатељ што дубље у земљу? — гунђа песимиста овога стола јер, по пр 
 <pb n="38" /> Аустријанце, увучемо што дубље у земљу а једна снажна руска офанзива на Карпатим 
још морамо одступити, да их увучемо што дубље у планине! — пристаје онај кафански стратег, па ж 
о стигну пси да га подрпају.</p> <p>Што дубље у кланац залазимо све већа хладовина бије и реже  
 какав повећи џбун, какво обаљено дрво, дубљи шанац или какав пласт сена, нарочито пласт сена,  
образ.{S} Била је још већа тишина и још дубљи мрак кад сам се пробудила.{S} Упалила сам лампу,  
едају путем предасе, који их води у све дубљу и дубљу беду.</p> <p>Влада жури да по распореду с 
тем предасе, који их води у све дубљу и дубљу беду.</p> <p>Влада жури да по распореду стигне ве 
 се сноси свој.</p> <p>И на мене остави дубок утисак судбина оне дечице од које се отац немилос 
ју и из тога погледа могао си прочитати дубок бол душе која је прибрала и присвојила све наше б 
је опазио да је на лицу оне жене оцртан дубок неки бол и у његовој се племенитој души пробудио  
 слутње и пуно туге, у њему се оцртавао дубок бол који срећеш код мајке која цвили над драгим т 
ко замислио.{S} Тада би у кући завладао дубок мир и тишина, јер нико није хтео ни шумом да узне 
иди је ли посао готов.{S} Гроб се морао дубок, врло дубок, ископати и то се морало радити без у 
овори официр гласом кроз који је звонио дубок бол.</p> <p>— Оно смо ми упалили?</p> <p>— Да ми, 
казивања које је код мене оставило тако дубок утисак.</p> </div> <pb n="447" /> <div type="chap 
сао готов.{S} Гроб се морао дубок, врло дубок, ископати и то се морало радити без удара мотике  
је чекала...</p> <p>На Уциње је пао већ дубок сан, капци се спустили на прозоре, мандали су при 
ехотећи ни погледом да је узнемирим.{S} Дубока тама владала је око нас.{S} На ватри су догорева 
 Где ћу даље?{S} Нашу границу обележава дубока и плаха река, над којом се узноси мост врло висо 
бити близу зора али је још увек владала дубока тама и студ.{S} Покрила сам боно дете чим год са 
 густ и влажан ваздух.{S} Пронела га је дубока и мртва тишина, која је још владала над Сухом Ре 
724" /> <p>Свршено је све и овладала је дубока тишина мртве ноћи, нигде трага од живота.{S} Још 
од уветом где је била прилично велика и дубока раница.</p> <p>Вриснула сам, као да сам тог трен 
 тамо где си пошао.{S} Та бескрајност и дубока тама коју просецаш, све ти више ствара утисак пу 
 се он вози на аутомобилу, а народ гази дубока блата; како би он волео, кад би их могао све пов 
 и да се гаси.{S} И опет завлада улицом дубока тама мочарне јесење ноћи и све понова заспа тврд 
кара.</p> <p>Над Приштином је легла већ дубока тама, мутне и кишне јесење ноћи.{S} По кућама се 
 сељана, милом или силом.{S} Сад је већ дубока ноћ и арнаути су се повукли у куће замандаљили в 
 настави своја казивања.</p> <p>Ноћ већ дубока и тишина, мукла тишина, <pb n="453" /> која ти с 
е изненађено.{S} Она се била упустила у дубока размишљања и можда вођена мислима, и сама је себ 
 облака справе летилице и давићемо се у дубока блатна језера.{S} Вај нама, сејаћемо свуд где пр 
а су ми увек само невоље мајака, тешке, дубоке невоље из којих сам сазнала да нисам ја сама оја 
да је то први бол коме је он сведок!{S} Дубоке бразде на стаблу његовоме казују да он већ веков 
ете, ви не можете, ви нећете умрети.{S} Дубоке су ваше ране, безгранични су ваши болови, али их 
у обучена деца, коју су родитељи још за дубоке ноћи извукли из постеља.{S} Спале им чарапице пр 
ј цичи заноћити под ведрим небом, усред дубоке мрачне клисуре, изгубили су сву храброст и решил 
 висока чела, испод којега су упале две дубоке дупље.{S} Осмех јој се на уснама окаменио, хлада 
затим још, па озго из Горњег Косова, из дубоке таме, јављају се два жмирава светла ока, која би 
мо!</p> <p>И стигли смо!...</p> <p>Кроз дубоке обале са хуком се ломи Дрим под нама.{S} Његов х 
леко од Патријаршије, војници су копали дубоке раке.{S} Ту, у тишини, под строгим стражама да с 
ли се у дебела блата и наносе, запали у дубоке пролоке, трагове, силне поплаве које је брза рек 
сијане планине.</p> <p>Да ли онај његов дубоки глас, који је бобоњао кроз празну и ниску одају; 
оја су носила на себи мртву варош; кроз дубоки мрак запазио сам на једном од двораца светиљку,  
стив!</p> <p>Ућутао сам да не узнемирим дубоки осећај побожности који се у часу ове тешке невољ 
о што ћемо из косовскога равништа ући у дубоки црнољевски кланац, сео сам на једно оборено дрво 
мо сузама одбројавати дане изгнанства а дубоким болом хранити нашу чежњу за отаџбином!</p> <p>Б 
који продире кроз разлупане прозоре; са дубоким долапом у зиду, на коме су капци спали те висе  
артиљерије, рече потресеним гласом и са дубоким болом У души:</p> <p>— Свршено је, све је сврше 
и мирно леже ту као комађе стене везане дубоким кореном за срце планине.{S} Али ноћас, над Приз 
оји нам освежи замрчене душе и разведри дубоким браздама преорана чела.{S} Као у сред тешке омо 
што погине.</p> <p>У дебелој сенци ноћи дубоким сном спава храм божји и са њим и сва прошлост и 
е развеје.{S} Још само два светла ока у дубоким очним дупљама сачувала су пун сјај као две свет 
ишина и разређен ваздух у тамници или у дубоким каналима.</p> <p>Кроз ту тишину чује се још сам 
дир препланула и уморна лица по коме су дубоким браздама исписани сви напори дуготрајних и надч 
дан јахач.{S} То је бледа, мршава дама, дубоких и паметних очију, то је племенита енглескиња Ле 
; није ли то туга свију нас, саздана из дубоких рана, којима смо сви искрвављени а престављен у 
ве на тешке положаје, извлачио их је из дубоких блата, кисао је, зебао је, гладовао је и стајао 
 су наши вочићи са напором извлачили из дубоких пролока искваренога друма.{S} Ађутант заустави  
ед планине?</p> <p>Опет настаде ћутање, дубоко ћутање и тешке мисли са којима се свако борио.{S 
средну прошлост, залази мислима дубоко, дубоко тамо, у прва доба наше историје које се ту, на т 
 једнога дана сазна шта сам учинила.{S} Дубоко сам се тога тренутка кајала што сам полазила и ш 
!</p> <p>Ни речи му нисам одговорио.{S} Дубоко, врло дубоко су ме коснуле његове речи.{S} Крену 
слика.{S} Отада ми је њена слика остала дубоко урезана у памети и није се све до сада изгладила 
 на непосредну прошлост, залази мислима дубоко, дубоко тамо, у прва доба наше историје које се  
"463" /> времена обриса влажне очи, она дубоко уздану, диже главу и сама настави:</p> <p>— Ниса 
мали ко би се старао о вама?</p> <p>Она дубоко уздану и ућута, као да би хтела дати себи времен 
гали смо сви и спавали тврдим сном, кад дубоко у ноћ узе нас бабо будити: „Ајде, вели, устајте! 
 је некад носила часну трпезу, лежи сад дубоко уривена у земљу као надгробна плоча која покрива 
 нас и њихов језиви шум продирао нам је дубоко у душу.</p> <p>Решила сам се да што пре напустим 
у и њима врцале на очи.</p> <p>Поноћ је дубоко превалила а посао још није био свршен.{S} Простр 
S} На свима се лицима исписа, понова се дубоко исписа беда и невоља, с том разликом само, што ј 
 свога детињства.</p> <p>Сунце, које се дубоко нагло западу, још је слало зраке али су они већ  
допуњавају својим бојама; приче које се дубоко режу у душу детињу као ковано рало у меку смониц 
Да!... — учини потпуковник и замисли се дубоко, те ћутећи настависмо шетњу.{S} На један мах он  
 били врло забринути.{S} Повукли смо се дубоко у пећину те, кад је пало вече, нас је децу обузе 
пери прозрачно болесничко руменило а из дубоко утонулих очију, угашена погледа, као да се већ н 
 су се прокисле одмарале на крстовима и дубоко тамо, са другога краја, што се чу удар гвожђа у  
уши до темеља...!</p> <p>Краљ прекиде и дубоко се замисли.{S} Сви ућуташе поведени и сами разми 
<p>— Наша, дабоме!</p> <p>Он се замисли дубоко, као да се нечега досећа, па ће рећи:</p> <p>— И 
учинила, барометарска се лоптица спусти дубоко у своје лежиште.{S} После дугога ћутања и уживањ 
ик, притворно обарају поглед, осећајући дубоко у души задовољство што се пред њиховим очима нан 
сам већ једном била на улици дисала сам дубоко, алапљиво сам сркала онај ваздух који ми је гаси 
 ноћ.</p> <pb n="442" /> <p>Одмакао сам дубоко тронут од ове ватре, избегавајући да се сретнем  
S} Чинило ми се тога часа, као да тонем дубоко у воду, све дубље и дубље и почеше да ми се јављ 
од сенком сунцобрана од капе коју је он дубоко на чело набио а на лицу му се огледао тежак умор 
агодње.</p> <pb n="721" /> <p>То је био дубоко тужан обред.{S} Војници су се, спуштајући топове 
м и тамном бојом.{S} Потпуковник се био дубоко замислио и у два три маха прелете преко његових  
 чуо удар мотике и тај би се звук зарио дубоко у младу му а већ искрвављену душу.{S} Под осећањ 
 поздрављен саучешћем које ће и он тако дубоко осећати према својима несретним поданицима.{S} С 
ечи му нисам одговорио.{S} Дубоко, врло дубоко су ме коснуле његове речи.{S} Кренули смо ћутећи 
је прегореле наде и тражи под њим, тамо дубоко у души, последњу жишку која догорева, покушавају 
 се и ја и скидох капу, осећајући једно дубоко и искрено саучешће.</p> <p>Он настави немо крсти 
тако се међу старцима наставља разговор дубоко у ноћ, док уморни не клону главама на груди.</p> 
игла у Ужице.{S} Непријатељ је тада већ дубоко био ушао у Србију те се морало и даље одступати, 
и му намеће недоба и мраз, увлачи главу дубоко у поврнуту јаку од шињела, те се загрева сопстве 
 је лице земљане боје а очи му извирују дубоко испод чела.{S} Он лежи сломљен и прати облачак < 
еца слатким језиком наивности да задиру дубоко у рану која је жегла Краљеву душу.</p> <p>— Имаћ 
г из самих правих линија и очију упалих дубоко у дупљу — пристаде уз ово тврђење свога друга и  
 затребати моја нега, може ми...</p> <p>Дубоко уздану и ућута и ја је нисам више хтео питањима  
на од тела тражи себи склониште.</p> <p>Дубоко тамо у кланцу, кроз који се Бистрица ломи пре но 
пломата, коме су факта разорила његово „дубоко уверење“ узвикнуо једноме нашем државнику: .</p> 
к, када смо далеко испред нас, у једној дубокој долини, опазили ватре те нам рекоше да је то Су 
ао сам се о поноћи или још и доцније, у дубокој ноћи, и гледао чаробну мртву варош.{S} Ако је м 
оме се губи Бистрица у Дримове воде а у дубокој позадини, иза читавог низа планина, узноси Прок 
> <pb n="12" /> <p>Шта ће та светиљка у дубокој ноћи?{S} Зар је сиротиња тако раскошна?{S} Или  
 слику.{S} Прилази вагону једна госпа у дубокој црнини, <pb n="110" /> носећи тугу као једино и 
И док ова гомилица престрављено шапће у дубокој тами под широком стрејом једне <pb n="94" /> ку 
е.{S} Изгледало је као у гробници или у дубокој мрачној тамници осветљеној воштаним свећицама к 
речи изговори са неком боном иронијом и дубоком одвратношћу и предахну као што би човек предахн 
умњу.{S} Још ми се тамо, на дну душе, у дубоком неком куту, задржао један делић вере и он се са 
екивала долазак војске, предала се била дубокоме сну који јој је успавао и све наде.{S} Али, ка 
ци и калуђери у својим ћелијама предали дубокоме сну и мукла тишина свуда овладала; када је нас 
поднети.{S} Отуда видиш на свима лицима дубоку бригу, видиш преплашеност, узневереност.</p> <p> 
увелико овладала када смо се спустили у дубоку долину у којој лежи Суха Река.{S} Очајно смо пог 
рпски, који је на северу запливао већ у дубоку крв, дигао би главу и охоло пошао у нову смрт.{S 
ме часу гушила као да сам сишао у какву дубоку костурницу.</p> <p>Официр је седео непомично на  
их двораца, давао је мртвој вароши неку дубоку мистичну драж, што ме је закивало по читаве сате 
борити за места у возу.</p> <p>И кад су дубоку ноћ пробили први наговештаји зоре, толико бар да 
 и дуго по знаним и незнаним кланцима и дубравама, које је овај несретни народ засејао својим г 
иштински сајмови, на које су се слегали Дубровчани и Венедичани <pb n="267" /> и трговци с дале 
 су они хтели.{S} Кроз рупе на зидовима дува студени ветар и допире хладноћа, те док једну стра 
<p>А снег и киша засипају и ветар бесно дува те шиба лице и завејава очи, уши, груди.{S} И бада 
го питање није разумео, трећи му показа дуван и понуди.{S} Дечко ману главом одбијајући и погле 
ом се врати.{S} Бојко целој чети купује дуван, купује ракију, па чак и пропере кошуљу другу кад 
/p> <p>Прекидох му причу нудећи му опет дуван, не би ли га привезао за себе.{S} Годила ми је ње 
 сам знао да у Ђаковици арнаути продају дуван отворено и јавно, те ћу моћи набавити за даље пут 
ре људске, а тежак задах, задах ракије, дувана, људског испарења и никад не провејане кафане, у 
е три познате гомили: једна продавачица дувана о којој се у Београду говорило да је испод руке  
ја сам је видео.{S} Кроз облаке дима од дувана пробијали су се оштри врхови бојних копаља, лелу 
 у кошницу узнемирених пчела.{S} Дим од дувана ниско пао по столовима те као прљав облак обавио 
м Русија шаље и о томе, како је нестало дувана, нестало шећера и нестало соли.{S} Кад нема ника 
алогаје.{S} Ако сам понудио коме цигару дувана, ја сам већ довољно жртвовао а и њему довољно уч 
тљава уморна и брижна лица гомиле а дим дувански обавио је као густи облак.</p> <p>Срећом, пред 
ојних копаља, лелујали су се заједно са дуванским димом алај — барјаци и промицали сјајни шлемо 
р једноставно испуњава простор, а облак дуванскога дима повија се над забринутом гомилом.</p> < 
арих и напуштених конака он нештедимице дувао.</p> <p>И док су ови задовољни били што су и толи 
дова у великим комадима пада а диреци у дуваровима већ се претварају у жар.{S} Почињу да се сур 
 се осећа како продире кроз оне рупе на дувару, које смо затисли.{S} Кад се отворе врата, да ко 
 и он као што сви патимо.</p> <p>Пут је дуг, заморан, не иде се него мили.{S} Пешаци још и изми 
ма <pb n="412" /> креће, читаву брешу и дуг траг, као оно кад веслом прођеш кроз воду.{S} Кад п 
оно значи милост онима, који су одужили дуг свој Отаџбини крвљу својом и нека значи покој душам 
стигао на другу обалу, где се упустио у дуг и озбиљан разговор са командиром батерије.</p> <p>У 
де им је тврде металне ћивоте покривала дуга и мемљива прошлост; кренули су их, једнога чак оту 
модро и испијено а бела му брада и бела дуга коса изгледа као од прегорела пухора која се још д 
p>— Ја од ње немам више користи па била дуга до чланка, као сад, или до лакта или само вирила и 
вала пусту кућу.{S} Ох, како је то била дуга ноћ!{S} Изгледала ми је читава вечност!{S} Целога  
ле, настаје уска стаза којом се упутила дуга поворка бегунаца и натоварених коња, све једно по  
азговор занеме за час.{S} Настаде једна дуга тишина и мукло ћутање.{S} Свесни да је већ наступи 
о иза буре и непогоде кад се разнобојна дуга обележи небом те свако дигне главу верујући у знак 
м и ја крај њих.{S} Осећао сам да ми је дуга, предуга ноћ, те да је бар ту крај мангала, са ови 
из душа нам да одагнају; уморила нас је дуга ноћ, коју смо превалили и примакли се зори.{S} Поп 
е догледају више, погасила их је киша и дуга ноћ; само по где где још узноси се танак дим од па 
ликом једнога бујнога излива душе, бити дуга и бескрајно бона.{S} Али госпа диже главу и срећућ 
 ово је тек половина пута а како је тек дуга и како тешка она друга половина невоља, које нас о 
а поворка се вије по усеченој стази као дуга, бескрајна змијурина, која се час губи међу камење 
ј Боже да остане овако.{S} Да л’ ће ово дуга овако, господару?</p> <p>— Неће ваљда — теши га Кр 
 Степенице за први спрат узлазе у један дугачак ходник претрпан сандуцима и шаторским крилима.{ 
нице.</p> <pb n="34" /> <p>— То је врло дугачак фронт! — примећује кафеџија, одмеравајући мрзов 
 разговарају или читају новине.{S} Кроз дугачке ходнике журе болничари и госпе у чистим белим к 
 фронта пробављао самном <pb n="511" /> дуге сате бринући о кући, о пословима кућевним, о начин 
ци, подстицала ватру у камину и причала дуге, топле и заносне приче које зимска ноћ и љубав, ко 
 пролазнику.</p> <p>И то све у доба кад дуге јесење кише лију нештедимице и кад, безкрајних и м 
, подофицири из штаба и жандарми и воде дуге и живе разговоре.{S} По неко од њих сецка оштрим н 
 гледала — настави госпа у црнини после дуге, врло дуге почивке, испуњене боним сећањем — или ј 
о ветром потиснута; трчала сам кроз оне дуге ходнике као да се спасавам ватре која је здање зах 
ђоше у друге одаје где су водили тихе и дуге разговоре.{S} Краљ је неколико сати пробавио сам у 
 набујала река болова.</p> <p>Виђао сам дуге поворке побожних које је водила вера; гледао сам б 
рена духа и тела, осећао кадар да водим дуге разговоре.{S} Нисам осећао ни да је време у овоме  
све о себи каже.{S} И одиста, она након дуге паузе, коју ја нисам ни једном речју прекидао, нас 
а Бугара код Предејана.{S} Воз је чекао дуге сате на разним станицама док се обезбедио његов пр 
настави госпа у црнини после дуге, врло дуге почивке, испуњене боним сећањем — или је малена ва 
ове.{S} Све ће бити, све што је мајка у дуге, брижне ноћи замишљала, све што је мајка и будна с 
ће бити, све што је моје очинско срце у дуге, брижне ноћи замишљало, све што сам будан сањао, с 
нија ситна појава па да из ње испредају дуге и стоструке комбинације, онемиле су од изненађења  
дмора и мира, колико нам је могло дати, дуги су били као век човечији а благи као први пролетњи 
" /> <p>Француски аероплани, који су за дуги низ месеца ревносно вршили службу на Сави и Дунаву 
, почело је да се изостаје, да се праве дуги одмори и да се малаксава.{S} Клонули од глади свак 
о Румунији и др.</p> <p>Кад већ прођоше дуги и бескрајни редови, поче једна по једна светиљка д 
ре напоље, на ваздух.{S} Пролазећи кроз дуги ходник, мени изађе пред очи слика оне мајке која ј 
а погледам остале по соби, већ сам кроз дуги низ болничких кревета ишла као пијана и ударала са 
<p>Госпа затим измаче и пође да обилази дуги низ кревета, у којима су рањеници лежали <pb n="42 
лонулости и одрицања.</p> <p>То су били дуги, бескрајни, у врсте постројени редови гладне деце. 
едом, још увек пролетале крај очију као дуги, бескрајни кинематографски филм.</p> <pb n="244" / 
ње о опасности.{S} Улицу је већ закрчио дуги низ воловских кола која су евакуисала болницу.{S}  
ad>V</head> <head>Скопље пада</head> <p>Дуги низ кола стоји од јутрос пред свима надлештвима.{S 
тој згради у једној пространој соби, за дугим столом, по коме су биле разастрте карте, радио је 
арији команданта Врховне Команде.{S} За дугим столом помоћниковим седели су сви министри, у чел 
оз мрачну улицу којом је војска, уморна дугим и напорним маршем, испрскана дебелим блатом и окв 
о да ћу га тамо наћи.</p> <p>Девојче се дугим казивањем уморило било и застаде мало.{S} Спусти  
господин сув као босиљак за иконом који дугим и танким прстом скида пену с пива и треска је о з 
обеђен његовим разлозима колико заморен дугим разговором.{S} Нисам се, уморена духа и тела, осе 
м болницама: рањеници шетају по башти у дугим болничким капутима и папучама, повезане главе, но 
и предосећајући озбиљност борбе.</p> <p>Дугим ратничким животом развио се у наших ратника један 
е и Врховне Команде на којима је, после дугих и бурних саветовања, имала да се утврди једна гор 
дио је до сад те две сузе, кад се после дугих и крвавих бораба врати једнога дана, да их на пра 
gap unit="graphic" /> <p>...{S} И после дугих патња, дугог тумарања и страдања по снежним албан 
етку дара свога — сиротињи.{S} Сетио се дугих напора и снажне, младићске воље којима <pb n="324 
е играчке и оне старе књиге, које је он дугих зимских ноћи прелиставао и она икона на зиду, пре 
сок, коштуњав човек, снажних и необично дугих руку.{S} Од целог његовог лица осветљеног ватром, 
жала гомила женских корзета, подвезица, дугмад за кошуље, рукавице, огледалца и неколико кутија 
0 динара комад; женске рукавице на шест дугмета један динар; вунено рубље и мушке чарапе су одм 
че и уморно гледао погледом без израза, дуго гледао у једну тачку, подајући се, усамљен у том т 
раљ без краљевине и војвода без војске, дуго су, дуго разговарали о злој судбини која их је пос 
лута.</p> <p>Застао сам крај ове ватре, дуго сам стајао.</p> <p>— А и да те нису ухватили, куда 
</p> <p>— Јер... — заусти и замисли се, дуго се замисли, па настави — бол тражи себи хране, као 
</p> <p>Затим смо наставили пут ћутећи, дуго ћутећи.{S} Бацио сам по где кад поглед на њу и вид 
ио сам, и ја, господине, и веровао сам, дуго сам веровао...</p> <p>— А сад не верујете више?</p 
а крај његове постеље, гледала га дуго, дуго, и размишљала.{S} Жалила сам га, тешко сам га жали 
и лежала сам тако покривене главе дуго, дуго...</p> <pb n="408" /> <p>Она застаде тешко дишући, 
гледу синовља гроба.{S} Чичица је дуго, дуго гледао оне модре повијарке, где толики млади српск 
ода је пажљиво саслушао реферат и дуго, дуго мислио.{S} Најзад се придиже, узе перо и својом др 
раљевине и војвода без војске, дуго су, дуго разговарали о злој судбини која их је постигла.</p 
ава, синко, а оно иза ње је Србија“.{S} Дуго смо после ћутали и гледали тамо, оне плаве и модре 
— Погинуо! — додаде старац и заћута.{S} Дуго је ћутао.{S} Затим опет диже главу и настави. — Гд 
сам и на страни, на академији.</p> <p>— Дуго?</p> <p>— Био сам две године у Прагу, државни пито 
ележио знаком да сам прекинуо.</p> <p>— Дуго сам плакала пред болницом.{S} Многи су ме пролазни 
 седела крај његове постеље, гледала га дуго, дуго, и размишљала.{S} Жалила сам га, тешко сам г 
</p> <pb n="524" /> <p>Посматрао сам га дуго, па му приђох.{S} Био је старији човек, испијена о 
ораве, зауставио би своје надирање и за дуго би се предомишљао пре но што би пошао још једном д 
ам провела врло немирно.{S} Нисам могла дуго да заспим; стегла сам дете на груди, молила сам се 
вући кривицу себи.{S} Потраја још доста дуго, те се сви озбиљно забринусмо што се не враћа.</p> 
стељи и лежала сам тако покривене главе дуго, дуго...</p> <pb n="408" /> <p>Она застаде тешко д 
лако добије кућу ја ли царство, не може дуго да га држи.</p> <pb n="657" /> <p>Он нас погледа с 
у мараму и убриса очи.</p> <p>Ћутала је дуго а затим одједном сама настави:</p> <p>— Не путујем 
 на догледу синовља гроба.{S} Чичица је дуго, дуго гледао оне модре повијарке, где толики млади 
 по разбојишту славе и посматрао сам је дуго и дуго.</p> <p>Када је завршила, те се широм гробљ 
 Нисам вам још све казала.{S} О како је дуго и како је много то што би имала казивати.{S} Моје  
— вероватно особље из штаба — и свет је дуго стајао пред вратима и одлазио до оне чистине иза н 
рејући се око ватре.{S} Испитивао их је дуго и свестрано, записивао је одговоре и допуњавао их, 
 корака а ова опасност не може да траје дуго.{S} Дан, два, па...</p> <p>— Како дан два? — преки 
 и покрхано грање али, хвала Богу, није дуго трајао.{S} Изађосмо убрзо на једну малу чистину за 
роспавати после ручка а, ако буде време дуго, одиграти и по коју партију клабријаса или што дру 
е га оставише на миру али се Бојко боме дуго, врло дуго задржа, те рекоше неки да пошаљемо по њ 
вала своје утиске и догађаје.{S} Она се дуго загледа у један пањ у ватри који је, потпуно прего 
личи на судбину „Титаника“.{S} И она се дуго и дуго градила — све од орашачког устанка па до са 
ови други под теретом брига потуцати се дуго и дуго кроз невоље и опасности.</p> <p>И шта је то 
ред да види шта је то тамо.{S} Морао се дуго пробијати док је допро до места где је заустављен  
ј који је узбудио цео свет.{S} Пошто се дуго и дуго градио, отиснуо се први пут на пучину до та 
ице бачене на ватру, младице које су се дуго опирале снази пламена и пискале а под свежом им ко 
пло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Кандила су догоревајући почела  
пло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Молиле су се за оне што су оста 
 Краљ ће краљевати без круне.{S} Ноћ ће дуго трајати, врло дуго и неће сванути све док три краљ 
куцаће до последњега часа али и то неће дуго трајати.</p> <p>Тог дана по подне већ је команда т 
незасушене ране.</p> <p>Дуго смо ишли и дуго смо ћутали.{S} Најзад, доста неодважно и више шапћ 
о море а мајка га испраћа благословом и дуго прати погледом, док се чунић не изгуби међу немирн 
бојишту славе и посматрао сам је дуго и дуго.</p> <p>Када је завршила, те се широм гробља залел 
 судбину „Титаника“.{S} И она се дуго и дуго градила — све од орашачког устанка па до сада и от 
ги под теретом брига потуцати се дуго и дуго кроз невоље и опасности.</p> <p>И шта је то што у  
је узбудио цео свет.{S} Пошто се дуго и дуго градио, отиснуо се први пут на пучину до тада најв 
оје ће се затим множити и низати дуго и дуго по знаним и незнаним кланцима и дубравама, које је 
ули!...</p> <p>Путовали су свеци дуго и дуго на раменима српских војника, који су се смењивали  
 је он желео да види, он је ипак дуго и дуго забринуто стајао на прозору и упињао поглед тражећ 
ео балкански слом, који ће затим дуго и дуго бити једна гломазна брига и терет целоме Споразуму 
д тим околностима ја нисам могао дуго и дуго да заспим.{S} Звониле су ми једнако у ушима речи о 
дражени рој осица спопао и мучио дуго и дуго.</p> <p>— Да ли је по једна катастрофа српскога на 
и војвода је пажљиво саслушао реферат и дуго, дуго мислио.{S} Најзад се придиже, узе перо и сво 
 а ред кола се сваки час уставља, стоји дуго у месту, јер је чело колоне застало, па, опет крећ 
глица које ће се затим множити и низати дуго и дуго по знаним и незнаним кланцима и дубравама,  
ве кренули!...</p> <p>Путовали су свеци дуго и дуго на раменима српских војника, који су се сме 
тигнем.</p> <p>У Реснику смо на станици дуго, врло дуго чекали.{S} Један је воз већ био отишао  
оно што је он желео да види, он је ипак дуго и дуго забринуто стајао на прозору и упињао поглед 
аслонила сам се на ограду и гледала сам дуго доле у воду.{S} Носила сам се мишљу да скочим доле 
 је ти ниси чекала?</p> <p>— Чекала сам дуго, од јутрос па све до сад, па нисам могла више.</p> 
пољупцима је брисала.</p> <p>Седела сам дуго тако на друму, док не наиђоше нове гомиле бегунаца 
тати јаснији и звонкији.</p> <p>— Нисам дуго чула за њега.{S} Знам да је био прво с војском код 
едамом и пошао бржим кораком, али нисам дуго ишао.{S} Напред опет нешто загушило па <pb n="392" 
ојим путем страдања.</p> <p>Да прекинем дуго ћутање ја га упитах у којој је јединици служио.</p 
бар и цео балкански слом, који ће затим дуго и дуго бити једна гломазна брига и терет целоме Сп 
Па и под тим околностима ја нисам могао дуго и дуго да заспим.{S} Звониле су ми једнако у ушима 
њига, казивао своје мисли које је морао дуго прибирати у себи, чекајући прилику да им да одушке 
на Руднику и Церу и, кад је настало ово дуго затишје од аустријске пропасти у Србији до сад, до 
као раздражени рој осица спопао и мучио дуго и дуго.</p> <p>— Да ли је по једна катастрофа српс 
довали.</p> <p>И истина, није потрајало дуго а дође човек ноћу, као оно пре, те нам јави радосн 
без круне.{S} Ноћ ће дуго трајати, врло дуго и неће сванути све док три краља не изгубе круне,  
ше на миру али се Бојко боме дуго, врло дуго задржа, те рекоше неки да пошаљемо по њега.{S} Заб 
 <p>У Реснику смо на станици дуго, врло дуго чекали.{S} Један је воз већ био отишао пут Младено 
д сваке руке.{S} Стајали смо дуго, врло дуго, па нас онда пребројаше и наредише да крећемо праћ 
смо једва одили.{S} Ишли смо дуго, врло дуго, ко зна колико, сат, два, три ваљда...{S} Изнад на 
о зна шта се десило, јер смо дуго, врло дуго чекали.{S} Није то необична ствар да се покрет зау 
деља јер Турци осташе у селу дуго, врло дуго.{S} Пролазили су нам дани и ноћи све у страху и оч 
ћа.{S} У Ниш није ни слазио али се врло дуго бавио на станици и ту је чуо да мобилишу и Грчка и 
и.{S} Кажу то је Липљан али је још врло дуго поћи до њега.{S} Друм је тако бескрајан а мраз све 
 се рекао ми је:</p> <p>— Сад се нећемо дуго видети?</p> <p>— Зашто, синко?</p> <p>— Изгледа да 
ке вере и од сваке руке.{S} Стајали смо дуго, врло дуго, па нас онда пребројаше и наредише да к 
ћи мрак те смо једва одили.{S} Ишли смо дуго, врло дуго, ко зна колико, сат, два, три ваљда...{ 
 га што више загрејала.</p> <p>Ишли смо дуго, ишли смо тешко по густоме блату и носећи терете н 
месту.{S} Ко зна шта се десило, јер смо дуго, врло дуго чекали.{S} Није то необична ствар да се 
и, па да крене даље.{S} Па ипак, кад то дуго траје, досади свету тапкати у месту где се од силн 
Гомилице се у разговорима не задржавају дуго на једном предмету.{S} Најмања нова појава, коју б 
 још пет недеља јер Турци осташе у селу дуго, врло дуго.{S} Пролазили су нам дани и ноћи све у  
усед — ко је затекао све у кући није му дуго трајало, а ко није...{S} И разви се међу њима тих, 
 пут.{S} Они су преноћили у хану али су дуго седели на утрини, око ватре, да се прихвате и да с 
сле подне и Краљ у том вагону, имали су дуго посла са њим, једва су успели да га натерају да ид 
ми жеља да се не буди још, да спава још дуго.{S} Чинило ми се као да још нисам спремна како ћу  
head>XXIII</head> <head>Мајка</head> <p>Дуго је, боно и горко јецала госпа у црнини а ја сам, п 
еда још свеже и незасушене ране.</p> <p>Дуго смо ишли и дуго смо ћутали.{S} Најзад, доста неодв 
phic" /> <p>...{S} И после дугих патња, дугог тумарања и страдања по снежним албанским планинам 
ар и које смо залуд будили из некадањег дугог и предугог сна.</p> <p>Поглед на тамну и нејасну  
ао је у мојој души негда, кад сам после дугог растанка, позван стигао дома да загрлим мртву мат 
екивала с ове стране и која је за време дугог чекања све већма придолазила.{S} У томе гурању и  
спусти дубоко у своје лежиште.{S} После дугога ћутања и уживања у утиску који је произвео, прос 
и хвала, господине! — додаде опет после дугога ћутања, па после извесног времена поче да ми каз 
истарства Никола Пашић, на погреб своме дугогодишњем сараднику и другу, министру Лази Пачу, оти 
топлички бегунци!“ и оста тако име оној дугој и непрекидној змијурини што се друмом више Пришти 
досећајући да су ово тек први кораци на дугоме путу патње и страдања.</p> <p>Лагано креће збег  
ада на којима се црнила земља, уквашена дуготрајним <pb n="417" /> кишама, а сасушена трава се  
су дубоким браздама исписани сви напори дуготрајних и надчовечанских бораба и све разочарење је 
несретни народ, молитву топлу, искрену, дугу.{S} Молили су се Богу који је негда Немањину молит 
огледа госпе у црнини, којим је пратила дугу поворку ове деце и мученика, видело се да њено мат 
{S} Један од тих најзад пресећи ће ипак дугу паузу размишљања и тишине.</p> <p>— Решавајте, људ 
реднику покривала је шајкача непрописно дугу косу а десна му рањена рука висила је у завоју.</p 
е.</p> <p>Ми њему нећемо казивати своју дугу и бону причу.{S} Он тече тамо одакле смо ми дошли, 
вита неман уништења преспавала је једну дугу ноћ, те нам дала маха да данемо, да умијемо лица и 
 о проласку Врховне Команде прелетао је дуж главне улице од ћепенка до ћепенка, од дућана до ду 
ге и оне које путници са возова проносе дуж пруге.{S} Они често пута сазнају вести пре но што и 
анцуске заставе; телеграми би забрујали дуж фронтова да је француска помоћ већ на српскоме земљ 
х растављају, вест је почела да се шири дуж целе махале и почеше да се буде по кућама и они кој 
новости у њему настало, пође да се шири дуж целога Скопља.</p> <p>Чим је мало јасније свануло,  
о ће га знати, зар их је мало.{S} Редом дуж железнице па готово у свакој вароши.</p> <p>И ја са 
кој вароши.</p> <p>И ја сам пошла редом дуж железнице.{S} Била сам у Крушевцу и у Крагујевцу, и 
пељиво свој крст, уверен да је позван и дужан носити га.{S} Остали министри ишли су тако исто,  
љу! — одговорих му, осећајући да сам му дужан одговора због саучешћа којим пита.</p> <p>— Не пл 
чини он и зањиха главом, па онда поћута дуже као размишљајући, те настави - Ама лепо рекох ја:  
 Врховна Команда није се скрасила нигде дуже времена.{S} Покушавала је да се устави у Крушевцу, 
тога дана по подне у Скадар.{S} Краљ је дуже путовао, читавих осам дана до Љеша и још три затим 
е.</p> <p>Како тај одмор на подне траје дуже, бегунци се обично распрте, потражи свако себи мес 
 <p>— Је ли он жив? — запитах ја, после дуже паузе, врло пажљиво, пажљиво као кад се рањеник пр 
ајући се међу собом.</p> <p>Ипак, после дуже паузе, уздахну један од пуковника и рече тихо, шап 
ставим разговор али девојче само, после дуже паузе, расејано и уздрхталим гласом прошапта, спуш 
прелетала не задржавајући се ни на коме дуже.</p> <p>— А од које то силе бегате? — пита нас арн 
авода изађе опет на врата и позабави се дуже напољу.{S} Нисмо чули разговор који је водио, јер  
 тихо и нечујно, зато је посао и трајао дуже.</p> <p>А горе, на горњем спрату, одмах над том со 
 предао судбини без роптања.{S} Што смо дуже газили у невоље то самоодрицање било је све општиј 
ица заћутасмо и замислисмо се.{S} После дужег ћутања запитах га:</p> <p>— А шта мислиш, је л’ с 
анственост.</p> <pb n="577" /> <p>После дужега времена, секретар се понова диже с места.</p> <p 
сина али краћи; други нешто блажији али дужи.{S} И један и други пусти и један и други непроход 
роз ноћ.</p> <p>У ноћи пут изгледа увек дужи.{S} То чине она <pb n="680" /> усамљеност, тишина  
једном парчету земље од неколико часова дужине и ширине, одиграва се читава историја једнога на 
едницу и која се простире неколико сати дужине или још боље, која је непрекидна од места одакле 
 да су нас ноћас о поноћи Бугари напали дужином целога фронта, мислили смо још увек, биће то ка 
, када су бугарска пушка и топ пламтели дужином целога фронта, тврдио да би се ствар још дала п 
Линија је једним потезом извучена целом дужином својом, само је измеђ Лепенца и Бињачке Мораве  
 је негде успут закачио и исцепао целом дужином.</p> <p>— Које то? — пита га младић.</p> <p>— П 
ма?</p> <p>Ја сам се још био и преморио дужином пута и тежином утисака, који су данас били и мн 
мећује кафеџија, одмеравајући мрзовољно дужину мастиљаве линије која ни прањем не може ишчезнут 
се тог тренутка пробуди и сети да ми је дужна нешто.{S} И онда поче тихо да казује, оним једнос 
 мора да стигне пре мене.{S} Она је чак дужна последња да бега а не прва!</p> <p>— Ама бар да ј 
еколико дана раније предвиди опасност а дужност да води бригу о државној имовини и о државним р 
Ја и господин начелник, сматрали смо за дужност, да вас у овако једном озбиљном часу, позовемо  
а, ма и неуговорена али ипак савезничка дужност, када су после Куманова послате српске трупе на 
превијање, или кога лекара који жури на дужност, или можда какву госпођу којој је данас ред деж 
едовољно — да је његова смрт била једна дужност.</p> <pb n="513" /> <p>Мој муж нас је на свој н 
 назове букурешким уговором, то значи и дужност, да буде чувар неповредности тога уговора.</p>  
и без споразумевања међу собом, осетили дужност да не дозволе старцу, да једној сумњивој вери с 
 гроб.</p> <p>Сви се ућуташе, осећајући дужност да не ремете свечаност тренутка, у коме се у оч 
 сам оставила код мајке.{S} Учинила сам дужност према оцу што сам повела ма и једно дете те да  
и... не знам.{S} Нисам смео да напуштам дужност па да им пођем у помоћ.{S} Сами су се помогли,  
сам дошао на мисао да не треба да вршим дужност своју, зато што је други не врше.{S} Не, господ 
и ми се, у животу га је држала још само дужност и оданост ослободилачкој идеји, којом је био за 
ик, као син оца војника, вршећи савесно дужност своју.{S} Његова смрт је мој највећи губитак и  
ул, који је сматрао за своју родољубиву дужност да распаљује нижу масу мухамеданску противу срп 
еба жалити оне који нису испунили своју дужност према Отаџбини а не мене који сам је испунио!“< 
довољна и ова једна рука да вршим своју дужност као српски војник.{S} И, ја вас уверавам да ћу  
 се измирити с тим да сам испунио своју дужност!</p> <p>Обећала сам му, све сам му обећавала а  
се може бар да опоје, бар ту хришћанску дужност да извршимо.{S} Видите како је, сами видите.{S} 
борби, дакле поднео је један део терета дужности; зашто сад не би био сачуван те да може испуни 
ртвоме буди још једном осећање војничке дужности и, са напорима једнога самртника,; дршћући, он 
још тада развијао мушки понос и осећање дужности према Отаџбини.{S} Његов је младићски идеал ве 
азумети и поднети старешинство обзира и дужности.{S} Била сам слаба, признајем, а можда ме је з 
 да пође, да полети, да одговори својој дужности, да се одазове команди, али — батерија је њего 
сачуван те да може испунити и други део дужности, оне према кући и породици?</p> <p>Пошла сам у 
! — понови он још један пут — Одговорио дужности у рату сад сам ево напуштен, остављен, бачен к 
оже борити за Отаџбину, да има и других дужности које Отаџбина тражи од својих синова, он ми је 
 на време и издате све остале наредбе о дужностима које су се дале предвидети.</p> <p>Кад је но 
лош, Марко и Хреља па се спустили у врх Дукађина, под кулу на којој је боравила обесна сестра Л 
ле Дримове и води у унутрашњост планина Дукађинских кроз један низ провалија, кланаца и стена п 
до Спаса а затим напустила реку и преко Дукађинских планина опет слазила на његове обале, где о 
 узносе развалине Леке Капетана војводе Дукађинског.{S} Ту је, у једној пустој долиници, која с 
амење, бацио сам поглед и горе на старо Дулцињо, коме је месечина дала чар тајанствене и чаробн 
 далеко за нама, хеј тамо чак до висина Дуље-Хана, те друм доби облик пламене змије која се реп 
путити.{S} Пред поноћ је дунуо озго, са Дуље, студен северац и растерао мрачне облаке, који су  
 са вашаришта!“ — одговара старица. „Са Думаче?“ — опет <pb n="418" /> питам ја. „Јесте, отуд!“ 
м и на Бајир, ишла и до гробља и чак до Думаче преким шором све до иза касарне.</p> <p>Кући нис 
з.{S} Веле како је велика магла пала на Дунав наши нису ни опазили, до на два три метра од обал 
зи са југа снажно надиру а Руси прелазе Дунав.{S} Ви треба да видите како је то страшна слика,  
 Па они... не знам колико их је, али је Дунав преплављен чамцима а и из тих чамаца бљује пушка  
.{S} Непријатељ је већ пребродио Саву и Дунав и ту, на нашим обалама, срео се први пут очи у оч 
банога <pb n="143" /> ђенерала, прелази Дунав првих новембарских дана.</p> <p>Кад се наслушаш т 
а ће њему с леђа, море, па ће да рипа у Дунав к’о жаба!</p> <p>Како у кафанама и кафаницама, та 
дицу коју је повукао отуда чак са обала Дунава, Мораве или Вардара, претурио преко главе хиљаду 
и се опет придружио.</p> <p>— Отуда, са Дунава, близу Даља.</p> <pb n="626" /> <p>— Имаш ли род 
ика балканска бура и заратише народи од Дунава до Јегејскога мора.{S} У томе рату, злим неким п 
плани...</p> <p>— И Немци са оне стране Дунава и Саве — додаје онај мрзовољни.</p> <p>— Па јес. 
ртиљеријом, која је остала с оне стране Дунава, а изложени нашим бајонетима, скупо и крваво пла 
а се крв измеша са мутним валима Саве и Дунава те некад цветне и плодне обале њихове, уродише ч 
ио сва поља и горе наше, озго од Саве и Дунава па доле до Вардара, од Дрине па до Тимока и Брег 
небо тешком грмљавином.{S} Обале Саве и Дунава задрхтале су под непогодом том; густи облаци дим 
и јуначки држе, да немачки прелаз преко Дунава почиње бивати њихов пораз и да у Нишу са поуздањ 
ске дивизије, па онда нека пољска кујна дунавске дивизије и тако редом а без реда.{S} На тим ко 
ао и поткрепљавао и извештај Команданта Дунавске Дивизије, који војводу извештава да избеглице  
је до пре месец дана са обала савских и дунавских надлетао Срем и Банат.{S} Даље мало од њих, ж 
ђена срца слази озго са обала савских и дунавских, прелази Букуљу и Рудник, залази Шумадијом и  
тељске трупе, код Остружнице и доле, на дунавском кеју, испод кланице.{S} Чим падне Београд, до 
ник над је казивао о великим борбама на Дунаву, у којима је он рањен, о сили немачке артиљерије 
ма пропала савезничка акција; на Сави и Дунаву нагомилана немачка и аустроугарска војска, спрем 
месеца ревносно вршили службу на Сави и Дунаву, повукли су се са нашом војском до нишке равнице 
аду су енглески и француски топови а по Дунаву и Сави плове мине које су посејали руски минери. 
љивога летњег дана, испуњеног оморином, дуне предвече свеж ветрић те расхлади чела и разгали ду 
ијом.{S} Студена поноћна промаја понова дуну кроз шупљине и дим се залелуја по мрачноме простор 
сам чуо а за ове друге нисам чуо.{S} Он дуну понова у ватру, снажно као из мехова, па кад диже  
буђена Србија упутити.{S} Пред поноћ је дунуо озго, са Дуље, студен северац и растерао мрачне о 
 је кроз разбијена окна сад нешто живље дунуо, као да је у мрачној соби пробудио задах паучине, 
На прозорима није било завесе и кад сам дунуо у свећу, која је осветљавала собу, споља је проди 
лонити, ако би нешто ноћас студен ветар дунуо.{S} Што је било места, крај тараба сеоских, заузе 
ојим вратима.{S} Затреперих од страха и дунух у лампу да је угасим али се она не угаси.{S} Кора 
заривена у блато.{S} Очи му искочиле из дупља а на уснама му ври пена.{S} Испод раскопчане блуз 
ола а у тамној ноћи, из мрачних камених дупља, проноси језовит цик кроз пусти овај кланац.{S} Т 
атају пусти камени двори и у њиховим се дупљама буди јејина, која преспављује дан и престрављен 
Још само два светла ока у дубоким очним дупљама сачувала су пун сјај као две светле жеравице у  
љебове нанео муљ и освојила маховина; у дупљама, које камење гради, просуто једно на друго, зал 
иси, поиспадали бисери и драго камење а дупље у којима су почивали, затисло блато из влажнога г 
 ни оглавника.{S} Ноге му дрхћу, велике дупље над очима и оне две угибле испод слабина брекћу и 
 чела, испод којега су упале две дубоке дупље.{S} Осмех јој се на уснама окаменио, хладан, као  
ито; ослухну крик јејине која из камене дупље поздравља поноћ; ослухну тајанствени разговор ноћ 
два драга камена, сада зјапе две празне дупље; бојни оклоп, који му покрива мушке груди, улубље 
ву тамну половину ноћи у каквој каменој дупљи у бистричином кланцу, пробуђена ведрином сунула к 
х правих линија и очију упалих дубоко у дупљу — пристаде уз ово тврђење свога друга и речју.</p 
овину главе, ја видех једну празну очну дупљу, где је пре сјало његово црно око; видех и прелом 
куд са далеких страна, загрљена са злим дусима моје <pb n="22" /> Отаџбине, зачела је бесну игр 
д са далеких страна, загрлио се са злим дусима што почивају у морској дубини и бесну су игру за 
> <p>Ноћ је раније пала, као да је злим дусима сметала светлост дана, те зарана угасили сунце и 
е пала на моју Отаџбину, као да је злим дусима сметала светлост дана те су и сунце угасили или  
дебели капци спуштени.{S} Једва по који дућан држи отворен прозор и отуд, иза гвоздених шипака, 
м био или од некога чиновника који се у дућан увратио.{S} У кафаници одмах под мостом, у дну ча 
 гомиле, излазе из разних кућа, капија, дућана, магацина, увијени у ћебад, обамрли од зиме, мод 
 начелства, четврта под стрејом једнога дућана, пета на ћепенку турске кафанице, шеста на сред  
испунили друм и иду од једног до другог дућана и пазаре.{S} Ту су погађања, ту цењкања, јер се  
 главне улице од ћепенка до ћепенка, од дућана до дућана и од кафане до кафане.{S} Па и даље јо 
лута кроз улице и тражи хлеб.{S} Иде од дућана до дућана и лупа и моли да му се отвори или прет 
Од два сата по подне па до сад лутам од дућана до дућана па не могу да разменим једну банку.{S} 
 пред вече још трговци хитно преносе из дућана еспап својим кућама.{S} Кафане пусте и затворене 
ице од ћепенка до ћепенка, од дућана до дућана и од кафане до кафане.{S} Па и даље још: зашао ј 
улице и тражи хлеб.{S} Иде од дућана до дућана и лупа и моли да му се отвори или прети да ће ра 
а по подне па до сад лутам од дућана до дућана па не могу да разменим једну банку.{S} Трговци с 
} Свет гамиже измеђ ових импровизираних дућана а највише Турци мештани, који ће остати да сачек 
6" /> и одвратни.{S} Видела сам обијене дућане, разрушене куће, ствари из куће побацане по улиц 
које је потекла а одатле иде даље, кроз дућане и кроз кафанице, одлази у куће и плави целу варо 
вених.{S} Дан се већ био увелико гасио, дућани и радње ове мале варошице биле су већ затворене  
ице закрчила кола натоварена стварима а дућани затворени.{S} Ја нисам ништа знала за време моје 
та али нема снаге да то учини.</p> <p>А дућани затворени и дебели капци спуштени.{S} Једва по к 
ше се и закрчише се улице, затворише се дућани и кафане, измешаше се кола, људи, стока и настад 
у првим возом шаље и породицу.{S} Многи дућани већ <pb n="95" /> тога дана нису отварани, многи 
о баснословно високој цени.{S} Али нису дућани једини у којима се купује и продаје.{S} Продаје  
то, сабрано у гомилице, стајало је пред дућанима, пред кућама, помирено са судбином, шапћући ме 
Свет се на улицама, на ћошковима и пред дућанима, окупљао око оних, који гласно читају крупним  
 њим, у колима и под колима, по празним дућанима, шталама, шупама, таванима, док се најзад, пос 
г знати!{S} Спавало се по ћепенцима, по дућанима, по аровима, под капијама, по тремовима испред 
о на камен, други на празан сандук пред дућаном, трећи на земљу. <pb n="141" /> Једна београдск 
клупу пред кућом или празан сандук пред дућаном, не би ли што приложио ватри те да стечем права 
 у гомилици која је застала пред једним дућаном и толико новим присталицама нарасла, да су прол 
љу; друга се овамо закачила арњевима за дућански капак; товарни коњ тамо пао и товар му се сруч 
 на сваких педесет метара и пред сваким дућанским вратима, кафане пуне људи и дима и само чујеш 
 већ била узбуђена и трговци су нас, са дућанских врата, питали погледом а ми смо одговарали сл 
су сад трговци, који су сишли са својих дућанских врата и пресретали свакога, не би ли што више 
носио од ћепенка до ћепенка и од једног дућанског прага до другог.</p> <p>Прилазећи једној од г 
ма.{S} Спавало се већ где се стигло; на дућанском ћепенку и под њим, у колима и под колима, по  
обио поштеду па се сад занима по мало у дућану док му не истекне поштеда.</p> <p>— Ови са Дорћо 
повукли се заједно ту у близини у једно дућанче, које је раније служило као адвокатска канцелар 
која треба да задржи непријатеља, клоне дух и више него то, то би заробљење значило капитулациј 
у и охрабре народ и не дозволе да клоне дух у војсци.{S} Ви сте тим вестима и могли поверовати, 
јена, али би се офанзивом подигао у њој дух; муниције нема, хране нема.{S} Из извештаја се виде 
.{S} Изгледало ми је као да је неки зао дух пошао пред непријатељском војском, као кобна извидн 
те је његов глас звонио као глас некога духа који се јавља из полутаме; да ли можда онај поузда 
у поворку бедних и невољних што клонула духа и тела креће друмом?{S} Води ли је разочарање и бо 
 дугим разговором.{S} Нисам се, уморена духа и тела, осећао кадар да водим дуге разговоре.{S} Н 
су се дивили старчевој јачини и свежини духа, која као да се беше повратила у сломљено тело.</p 
вен-Град, на обалама Бистрице, као коло духова сабраних на збор, леже расути остаци величанстве 
 српске трагедије и инспирисати највеће духове овога света да јој своје перо и своје кичице пос 
ама, изгледамо као ноћне сенке, као зли духови <pb n="673" /> који се спремају да изврше неки з 
 када је српска војска, сада снажнија и духом и снагом, сишла с Копаоника, на њеним се победнич 
едник се са тих седница враћао уморан и духом, као што су му већ клонуо поглед и опуштене руке, 
у видели и срце им је изгубило осећање, душа им је пресита утисака, а живци им огрубили и отупе 
не снаге да се одупире тежини догађаја; душа му се зањихала, изгубила тежиште, посрнула и — под 
о на зеници и ту одмах и ишчезавају.{S} Душа му већ нема везе са телом, она је ван њега; мисао  
ваљало је кренути на пут, којим се жива душа неће срести, где се неће ништа моћи набавити, ништ 
смрт већ загрлила, још тиња самртникова душа.{S} Седина, која је покрила догорели пањ, све се ј 
/foreign> тако мртво.{S} Има по гдекоја душа у њему, пуши се по гдегде дим кроз разлупани кров. 
то и беше одиста жена којој се откидала душа као да су је кљештама чупали.{S} У кућицу се збило 
 и повија се над Подримљем као залутала душа, која одвојена од тела тражи себи склониште.</p> < 
има ни једнога тренутка није поклецнула душа и који са вером гину?{S} Зашто не под срамним Голе 
ле и стари чича Раденко.{S} Таман дошла душа под грло свима а оно донеше једне ноћи наши из сел 
и где ћемо.{S} Стајало је тако хиљадама душа и сва запрега, све што је наишло а што се све више 
 препуне уши, пресите очи и претоварена душа.{S} Па ипак, кад женски гласови из кола цикнуше ја 
амо чули топови и његова већ узнемирена душа није ни ту могла наћи мира.{S} Нигде, нигде га не  
 је море било узнемирено као и материна душа.{S} Неодољиви мистрал, који је долазио од некуд са 
, синко, целивај свеца!“ А мени задрхта душа и наиђоше ми сузе на очи.{S} Није шала целивати ца 
ола, а толико је довољно онима, чија је душа бригом изгладнела.{S} Отуда из зграде изаћи ће как 
кала сам над туђом несрећом.{S} Моја је душа била набрекла јадима и невољама које сам саосећала 
а било је страшније од свега са чега се душа човечја најежи а тело хладан зној пробије.{S} И са 
, он је изгубио сву снагу исцрпла му се душа.{S} Нашли су се још другови коју су му малодушност 
у ватре догореле, пепео се развејао; из душа је несретних бегунаца нада избрисана и бол се поно 
ћи слобода једнога народа; тако нека из душа њихових праведних, сабраних око престола Твојега,  
 бол, који ови звуци нису ипак могли из душа нам да одагнају; уморила нас је дуга ноћ, коју смо 
у, где су пољски топови.</p> <p>— Бог и душа, онај их је нашао! — узвикну пуковник и крену тамо 
згледа ми нешто познат.{S} Ово ће Бог и душа бити архива Врховне Команде.</p> <p>— Не може бити 
а изражавају најсилнију мелодију туге и душа ти се понова стреса од тих боних акорада који је п 
 Као у сред тешке оморине кад малакше и душа и тело, а пухне свеж планински ветрић те ти расхла 
 бије и реже уз образе а тело се јежи и душа грчи, те студена грозница прожима те скроз и почињ 
чекам али је море било узнемирено као и душа моја.{S} Неодољива бура која је долазила однекуд с 
 на своју душу?{S} Ко је тај коме не би душа заиграла <pb n="202" /> а рука задрхтала при помис 
и и чупајући косе.</p> <p>— Проклета ми душа и овога и онога света! — нариче кукавица а они око 
; казујеш последњи бол, после којега ти душа остаје пуста и празна као напуштена кућа у којој ј 
 ни звона ни крстова... а и што ће; нек душа само оде у божје дворе а тело... ништа, прегорело  
 последњи свој бол, после којега ће нам душа остати пуста и празна као напуштена кућа у којој ј 
илично пусте.{S} У цркви једва пет шест душа и свако се предао искрено, одано молитви.{S} Изгле 
таџбини крвљу својом и нека значи покој душама њиховим и души роба твога Јована.{S} Као што ће  
ала мир узбуђеној природи и узнемиреним душама; све уморно спава и кроз ту тишину, као тихи жуб 
 прочитао колико је тешкога бола задало душама свију нас ово последње разочарење.{S} Када сам ј 
} Све су то деца у годинама у којима, у душама испуњеним синовљом љубављу, тек почиње бујати и  
 кануле на једну успавану традицију и у душама <pb n="597" /> оних, који су већ почели заборављ 
ћање осамљености у свету изазива увек у душама оних који пате.</p> <p>Морам признати да сам и с 
 тек онда величанствени, када се дижу у душама народним а не само као украси великих светских г 
 „Слава теби, Боже наш!“ у часу када је Душан Силни стављао себи царску круну на главу.{S} Мрам 
изовићу извршио самоубиство потпуковник Душан Глишић.{S} То је био официр, са којим сам оних те 
 говорило се о самоубиству потпуковника Душана Глишића.</p> <p>— То је прво самоубиство, а биће 
дравицу па помене светога, па онда Цара Душана и Обилића и Марка, па спомене косовску вечеру, п 
ој бабо увек држао здравицу и помињао и Душана и Лазара и Милоша.{S} Па ето ту славу сад помену 
 децом својом, уздиже се изнад Призрена Душанов Град и студен ветар, који брише озго са Језерца 
рочито да овој слици намести као залеђе Душанов град, симбол моћи и снаге српске; као да је нек 
две братске војске састану под зидинама Душанова града, срела су се тада на подножјима Шаровим  
ње, под којим је сахрањена Царска Круна Душанова.</p> </div> <pb n="584" /> <div type="chapter" 
љда било у Призрену, за време крунисања Душанова, па сада кад једна српска круна пада!</p> <p>И 
личанствен и светао облак, велика мисао Душанова, која одатле плави све долине и планине балкан 
тале час на тренутак када му се предаје Душаново Скопље, час на Торлак са којега је посматрао о 
 трупе које су се бориле на Дорћолу и у Душановој улици, заузели су већ улицу Страхињића бана,  
м шта се дешава.{S} Борба се већ води у Душановој улици, па и одатле Немце отераше наши и сручи 
 измако до Позоришта, они су већ били у Душановој улици.</p> <p>— Немци?</p> <p>— Па они... не  
орскога дна под Драчем а на Призрену се Душановом залепршала српска тробојка.{S} Ено је, ено, о 
аљских; молили су се Богу Милутиновом и Душановом, који је ове мудрошћу и крепошћу обдарио; мол 
јранскога језера, на Марковом Прилипу и Душановом Призрену, на Скадру браће Мрњавчевића и Влади 
утцима, приликом једнога бујнога излива душе, бити дуга и бескрајно бона.{S} Али госпа диже гла 
нас очекују?{S} И како ће ти људи слабе душе поднети те веће невоље, којима ћемо поћи у сусрет? 
ла сам га радосна срца и испраћала лаке душе.{S} Жалила сам ал нисам слутила.{S} Последњи пут,  
них првих задовољстава младе, сањалачке душе.{S} Опоменуо се снова, бескрајних и безбројних сно 
ути, кад је био, испратила сам га тешке душе.{S} Притисло ме је нешто овде у грудима, откинуло  
 како сипи киша, искиснуће деца до голе душе.</p> <p>— Кад би имала што? — вајка се мајка па по 
она?{S} Није ли то она што раскрвављене душе и изцеђена срца слази озго са обала савских и дуна 
{S} Кад се увуче још у, бригом заморене душе, предосећање несреће и слутње, онда та веровања у  
зненадан глас, који нам освежи замрчене душе и разведри дубоким браздама преорана чела.{S} Као  
 се осећала тако осамљена и тако празне душе.</p> <p>Старац је наставио разговор, као да је осе 
иле са по једном погачом од куће, мирне душе да их даље чека „краљев хлеб“ и државна брига.</p> 
рени, али то не значи да смо га и мирне душе дочекали.{S} На против, почели смо се збуњено освр 
епрестано дражење, то непрестано мучење душе.{S} Кад <pb n="508" /> гдекад покушам да се одвоји 
.{S} Дотрчала сам кући, утрчала као без душе, зариглала врата изнутра, гурнула главу под покрив 
ну руком и ја необувена појурих као без душе за њом на улицу.{S} О, Боже, како сам се <pb n="41 
а сам му, јер ми је говорио искрено, из душе.{S} Дигла сам се да пођем.</p> <p>— Где је гробље? 
м идемо, заморила је јер је казивала из душе, јер јој је свака реч била осећај, сваки осећај бо 
, жилава, несаломљива стабљика никла из душе му и упорно се усправљала под ветровима и олујинам 
и како ми овај непознати официр чупа из душе последње остатке наде, које сам ја везивао за дола 
тада Крушевац представљао брисала је из душе Краљеве и последње остатке вере.{S} Ту се сручила  
; осетио је да је одлио мало горчине из душе па му је ваљда сад било и лакше.{S} Ипак, у једном 
ани клонулост <pb n="574" /> која се из душе заразно ширила кроз цело тело.</p> <p>Најзад нерво 
и се слика не може никако да избрише из душе.</p> <p>Да избегнем глас тих пушака, радије сам пр 
исам знао, али која ми се наметала и из душе текла.{S} Магловита јутарња јесења свежина, која м 
када да избришем ту слику из очију и из душе.{S} Виђам је у сну, виђам је и будна, она ме прати 
ство погребу Краљеве Круне избрисало из душе и последњу искру вере.</p> <p>— У оно што ће доћи, 
ихвати сан који би им разгонио страх из душе, појављују се из мрака два светла ока, те деца рад 
огледају.{S} Мраз стегао као о Божићу и душе оштар ветар те реже као нож а не можеш ни лице уву 
ивици, где је довољан само један дрхтај душе, један тренутак слабости душевне, један нехотичан  
 те свештеникова молитва Богу, за покој душе покојникове, одјекује као звоно под сводовима.{S}  
ола твојега допре молитва моја за покој душе роба <pb n="526" /> твога Јована, који часно живот 
ицу и помолиће се на том гробу за покој душе својега детета.</p> <p>Док смо ми преливали гроб н 
га погледа могао си прочитати дубок бол душе која је прибрала и присвојила све наше болове.{S}  
те их све; обиђите их и прекадите дахом душе ваше, прелијте их сузама очију ваших, нека би и мр 
 одговори одлучно помоћник. — Ја сам до душе наредио да нарочити официр отпутује, као извидница 
давати дремежу, ономе дремежу који умор душе намеће.{S} Да би га се отресао, млади војник скочи 
S} И одоше мирно, те мени спаде нешто с душе и прође ме страх.{S} Мислила сам биће зли, <pb n=" 
искаже сумњу.{S} Још ми се тамо, на дну душе, у дубоком неком куту, задржао један делић вере и  
м.{S} Ох, не звате ви како је то велика душевна потреба то пијанство од болова.</p> <p>Веровао  
да је за то време преживео најсвирепије душевне патње.{S} Гледао је растројено, питања сам му п 
покошени по земљи, пробуди нас из тешке душевне клонулости један нови шум, нови звук, који нам  
ерио да је човек челичне воље и огромне душевне енергије, речи ми са сузама у очима:</p> <p>— Ч 
а, они су поднели само физичке али не и душевне тегобе.{S} У томе би имала и бити разлика измеђ 
ан дрхтај душе, један тренутак слабости душевне, један нехотичан покрет па да се оде у смрт.</p 
узама ућутати и предати се својим немим душевним патњама.{S} Веровао сам да ће криза, која наст 
обећавала а ја сам сама знала колико је душевних патња изазивала у мени слутња да бих га могла  
и усамљености, осећање тешкога притиска душевног, освојило би у овим часовима младога принца, к 
и српскога народа.{S} Бабе се увалиле у душеке, претрпале се јастуцима, завиле се шаловима и оч 
последње речи на самртничкој постељи и, души јој неће се боље угодити, нити материнској љубави  
лату и носећи терете на рукама а бол на души.{S} Ја сам успут сваки час завлачила под мараму ру 
и облачан.{S} Тешко ми је нешто било на души, да л’ што је дан био тако суморан или што су прил 
у, вели како је осећао тешку срамоту на души и вратио се а није хтео ништа да узме. <pb n="268" 
јом и нека значи покој душама њиховим и души роба твога Јована.{S} Као што ће из крви њихове, к 
.{S} И, како је то годило премореној ми души и раскрвављеном срцу!{S} Као после силне буре на п 
 свечаност тренутка, у коме се у очевој души буди понова туга, на догледу синовља гроба.{S} Чич 
.</p> <p>Сличан осећај никао је у мојој души негда, кад сам после дугог растанка, позван стигао 
 је још има у мени.{S} Она трне у мојој души већ одавно и догорева као кандило у коме је дотрај 
едан од најтежих часова и да се у мојој души ваља један од најтежих болова.{S} Још само један ч 
 ти ћеш доћи!...</p> <p>Зато се у мојој души и не гаси светиљка, већ је ужижем и даље, ужижем ј 
!{S} Слава нека је Јовану и мир и покој души његовој.{S} Амин!“</p> <p>Када сам завршио молитву 
њој што изазива бол у мојој родитељској души; шта ли што у њој разгрће пепео у који се претвори 
а љубави која почива само у материнској души; седамнаест пуних година бди она сваке ноћи и чека 
њиге, које тако годе младој, сањалачкој души, ја сам овако замишљала место где ће се о поноћи р 
 последњи који је капетановој узбуђеној души нанео бол при напуштању већ изгубљене и злој судби 
pb n="663" /> осећамо и који је у њеној души, сломљеној и обеснаженој за ма какав нов напор, из 
.</p> <p>Као на мору, тако се и у њеној души подигла бесна бура и ломила је ударцима својих вал 
 као и сваки други осећај.{S} У празној души бол <pb n="664" /> звони лажним звуком, звуком неи 
убок неки бол и у његовој се племенитој души пробудио осећај саучешћа, тако својствен образован 
> <p>— Мени? — пренух ја и посече ме по души осећање слутње.</p> <p>— Мало пре, кад сину, спази 
p>Колико је у томе тренутку било бола у души овога честитога војника, разумео сам мало дана зат 
 у грудима, откинуло ми се нешто овде у души и срце ми је заиграло.{S} Слутила сам!“</p> <p>Слу 
ива.</p> <p>— Мене тешко нешто заболе у души и поче нека туга да ми се свија у грудима.{S} Ама  
о низ сећања и низ болова који почеше у души да му се јављају са сваким од тих сећања.</p> <p>П 
елога српства кликнуло се: „Осана!“ и у души се српској тад пробудио нови сан који је затим хла 
годовање у погледу светине и одбора и у души му то изазва бону одвратност и плануше му образи с 
ој ватри, све смо већу студ осећали и у души и у телу.</p> <p>Свако је од нас корачао ћутећи ка 
тај звук звона и са тога места, чак и у души која је обамрла, буди успавана и тужна осећања?{S} 
>На ове речи цикну мајка и благослови у души рањеника који јој не посла дете у смрт.</p> <p>Зат 
тнику, када у трзају и ропцу, зазвони у души топли акорд и сене пред очима блистава слика његов 
ало ми је храбрости.{S} Ја сам се чак у души зарадовала што је унакажен те смо сад равни, те <p 
њости немилосрдно претрпао, тежак бол у души <pb n="679" /> и горак осмејак на уснама.{S} Као г 
ве младе прошлости, те умире са болом у души и горким осмехом на уснама!</p> <p>Од вечерња, кој 
м погребом тим.{S} Приштевци са болом у души окрећу главу да не виде онога војника, којега су п 
 потресеним гласом и са дубоким болом У души:</p> <p>— Свршено је, све је свршено!...</p> <pb n 
ако, обазриво и са грозничавом зебњом у души.{S} Пламен, онај помамни пламен тамо у даљини, кој 
{S} Али смо ипак, са извесним немиром у души, похитали сви начелству, да чујемо шта о томе влас 
огао разумети?{S} Са извесном лакоћом у души, очекивала сам повратак војников који је ушао у ка 
е, посрнула и свако је већ са страхом у души очекивао тренутак да се сурва и претрпа собом све  
абрила и ако је и сама осећала студен у души, нашав се први пут у животу на друму, у планини, п 
ом не угаси и светиљка коју сам уждио у души својој.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пут 
орно обарају поглед, осећајући дубоко у души задовољство што се пред њиховим очима наноси срам  
еле наде и тражи под њим, тамо дубоко у души, последњу жишку која догорева, покушавајући да из  
питивала, сузе на очима и нешто тешко у души казивало ми је да је отац погинуо.{S} Сад сам се т 
им циком казујеш све што ти је остало у души; казујеш последњи бол, после којега ти душа остаје 
 циком искажемо све што нам је остало у души, да искажемо и последњи свој бол, после којега ће  
се веселимо и ми, а како је мени било у души то ја знам.{S} Једино ме је тешило што су сви гово 
иљност ситуације; да ли се можда тамо у души његовој не крије каква заостала нада, или вара себ 
далеко и нејасно као нада коју носимо у души.</p> <p>Осврнусмо се још једном за собом.{S} Глува 
задрхтао и у нама свима задрхта нешто у души, вероватно кад помену „озбиљан час“ који смо сви о 
које сам носила.{S} Стеже ми се нешто у души и мал не цикнух од бола.{S} Старац ил опази ил осе 
о лепо причало.{S} Бунило ми се нешто у души; осећао сам да смо сви такви, сви подједнако себич 
неку и изазива ти студену нелагодност у души.{S} Ишли смо ћутећки, док <pb n="123" /> се гомили 
{S} Осећао сам неку искреност и снагу у души.{S} У мени се тога часа пробудила нека нова, дотле 
, осећајући ваљда у том тренутку зиму у души, коју осећање осамљености у свету изазива увек у д 
и једини мој бол.{S} Имам их пуно још у души.</p> <p>— Зар вам њихово понављање не позлеђује бо 
олико, колико да испружи ноге и да дане душом и, том приликом, он је казао да је Румунија објав 
цем заплакаће над нашом невољом а силни душом пружиће нам топле речи утехе — али нас то неће ут 
рно почива у долини.</p> <p>Сви данусмо душом.{S} Сад нам је већ јасно било да варош не гори а  
 лежи поребарке крај друма, борећи се с душом и тешко дишући кроз набрекле ноздрве.{S} Преморио 
рашњега дана мора напустити Чачак, дану душом и пође да побере и покопа своје мртве који су пок 
е горе и планине, што престрављени дану душом кад лине киша и небо се умири; тако смо и ми сад  
о, водила.{S} И сада на путу повлачења, душу му обузима неко осећање стида које га мучи и са ко 
о су послала Богу најтоплију молитву за душу матере своје.{S} Суза је молитва најближа Богу, су 
p> <p>— А умеш ли да се помолиш Богу за душу братњеву?</p> <p>— Не умем! — рече и погледа ме кр 
бивала све јаснија што је више одливала душу, као што је све јаснији глас чаше што више воде из 
га коме је величина трагедије замаглила душу и разум.{S} Добош, којим је архимандрит Мелентије  
Да би угушио осећај који му је легао на душу, скретао би говор или пажњу на други који предмет. 
сио а наишао овај слом те му наваљао на душу тешке болове.{S} Он није жалио, он се није јадао н 
Из мочара испарава влага и чисто натапа душу зловољом.{S} Не мили ти дан, не мили ти ни живот.{ 
 у рукама материним а тај писак просеца душу као усијано гвожђе.{S} Начелник даје жени неку цед 
могла огрејати промрзла тела а још мање душу, око које се свакога дана хватао све дебљи слој ле 
 она! ...</p> <p>Ледена слутња ми опече душу када сам је спазио ту, на ивици, где је довољан са 
је кикот продро као усијано гвожђе кроз душу и, верујте, још ме бриди бол, још ме пече.{S} Био  
е, чује се арлук вука и продире ти кроз душу као крик смрти.{S} На <pb n="670" /> тај се арлук  
ао женски јаук који ми је продирао кроз душу, кроз срце и кроз кости.{S} Изгледало ми је као да 
а.{S} Тим блаженством наградићеш тада и душу роба твога Јована, када приђе царство Твоје, Оче н 
 свеж ветрић те расхлади чела и разгали душу.{S} По тим вестима, наши се одлично држе на Страци 
 ваздух, легао над Скопљем и прожима ти душу.{S} Већ се осећа студен загрљај судбине, као оно ј 
 његова ребра и, не чекајући да испусти душу, почети да кљују месо са њега жива јоште.</p> <pb  
ицу крај које би жена себи снагу а деци душу повратила.</p> <p>— Нема! — одговара мајка.</p> <p 
ли не захтевајте од мене да не надахнем душу највећим болом!“</p> <p>И ја сам пошао и — прешао  
бе охрабрио, да би новим надама освежио душу већ преплављену слутњама онако, као што се болесни 
природино које нам је истина испуњавало душу зебњом али у коме смо ми ипак осећали неку заштиту 
јности које нам је до сада притискивало душу.</p> <p>И шапћемо међ собом, бојећи се да не пробу 
а се отргнем.{S} Нешто ми је притискало душу те покушавао сам да се буним и поричем снагу утиск 
 у ваздуху, који се као сврдло забада у душу, све опет потеже на улицу.</p> <pb n="456" /> <p>Б 
ога часа насилно и свирепо утискивала у душу.</p> <p>Ишли смо лагано и тромо, погнуте главе, бе 
нам учитељ тога тренутка удахну свима у душу.{S} Његов друг, учитељ, заусти да каже нешто, па м 
атом улице.{S} Влага ти чисто продире у душу, као да би мрзовоља природе хтела да се уједини са 
оји се у часу ове тешке невоље враћао у душу из које је био изагнан.{S} И професор је ћутао изв 
хов језиви шум продирао нам је дубоко у душу.</p> <p>Решила сам се да што пре напустим Београд. 
 је зора оглашена, а који ми се увуко у душу пре но што сам и очи отворио.</p> <p>Осећао сам и  
јим бојама; приче које се дубоко режу у душу детињу као ковано рало у меку смоницу коју је прол 
д не обухвата предмете, не преноси их у душу но се задржавају само на зеници и ту одмах и ишчез 
иру дубоко у рану која је жегла Краљеву душу.</p> <p>— Имаћете, имаћете! — прихвати Краљ — Имаћ 
 хтео и смео тај злочин повући на своју душу?{S} Ко је тај коме не би душа заиграла <pb n="202" 
и успут сабрала све наше болове у своју душу и како би сабрала све наше сузе на своје очи.{S} К 
о до разбојиште — и збирала сам у своју душу и туђе болове.{S} Засузила сам над туђом невољом,  
гађаји, који су се провлачили кроз моју душу, нису пресушили сузе.</p> <p>— И кад помислим — на 
ј заједнички бол и унела га свег у моју душу.{S} И, носила сам га и подносила по мучним путевим 
воде разговори који и његову родитељску душу потресају.</p> <p>Она убриса сузе рукавом влажним  
г осталог терета понели само своју голу душу, иду друмом већ клонуло, суморна, угашена погледа  
 је ли то бол свију нас смештен у једну душу, изражен у једној особи; онај бол, саздан и сабран 
рио дубоко у младу му а већ искрвављену душу.{S} Под осећањем тешкога бола он би даље наставио  
 што јој је годило да своју искрвављену душу претрпава и туђим боловима?{S} У великој тузи то н 
ш више могла помрачити му већ замагљену душу.{S} Срео сам га <pb n="153" /> ту, где се и сви ос 
 било ван ње и почело се уносити у њену душу, као нов непознат јој осећај, осећај јачи од смрти 
личину болова који у овоме часу раздиру душу једнога несретнога Краља.{S} Али дечица домаћинова 
 у Врховној Команди просто омрзли слово Ђ у азбуци!</p> <p>— Не мислим да се ослободи, али при  
т као да би хтео рећи: отишло је све до ђавола, па шта има да се крије више!</p> <pb n="168" /> 
и а њега дадох на школе.</p> <p>— Је л’ ђак био?</p> <p>— Јест!{S} Учио ратарску школу.{S} Имам 
ле не би ни било војске.</p> <p>— Он је ђак...</p> <p>— У толико пре.{S} Због тих ђака ми смо у 
Багрдан, вероватно из школских задатака ђака наше Војне Академије, прешао је некако и у светину 
 ме попреко, као што би учитељ погледао ђака који не зна лекцију — Уверава ме то, господине, шт 
к...</p> <p>— У толико пре.{S} Због тих ђака ми смо у Врховној Команди просто омрзли слово Ђ у  
и и да сазна што ближе о догађајима код Ђаковице, одакле су били стигли узнемирујући гласови.</ 
 у Пећ, а из Пећи може у Ђаковицу, а из Ђаковице се може да избије и на Дрим па да ти затвори с 
а преброди <pb n="573" /> Бели, Дрим до Ђаковице и Пећи, где се рачвала у три огранка од којих  
не правац и да се упуте на север, преко Ђаковице и Пећи.{S} Тога дана почињу већ и да се враћај 
гађаји око нас немилостиво ваљали.{S} У Ђаковици, која је остала за нама, дошло је до <pb n="70 
 сам му од свег срца, јер сам знао да у Ђаковици арнаути продају дуван отворено и јавно, те ћу  
овијена репа, иде по трагу да га нађе у Ђаковици или Пећи.</p> <p>Из кола под арњевима, која су 
предују ка Дриму, сутра већ могу бити у Ђаковици.</p> <p>— Па куда ћемо? — престрављено прошапу 
бија кланац којим је некада ишао пут за Ђаковицу и где се на десној обали Дримовој узносе разва 
м-Кулу, па Дримом ка Скадру и други, на Ђаковицу па кроз Црну Гору опет на Скадар.{S} Трупе, ко 
ајна гомила народа.</p> <p>Прешли смо и Ђаковицу, прешли смо и оно село од којега вековима стре 
ош у току данашњега дана мора напустити Ђаковицу и извештај Команданта Шумадијске Дивизије I. п 
ка.</p> <p>— И да није дошло до крви, у Ђаковицу се више не би могло! — додаје друга сенка — Пр 
о питање: па шта сад?</p> <p>— Натраг у Ђаковицу не можемо наставља да размишља гласно једна се 
 се може сићи и у Пећ, а из Пећи може у Ђаковицу, а из Ђаковице се може да избије и на Дрим па  
загушио је друм који из Призрена води у Ђаковицу.{S} Из разних улица призренских извиру поворке 
слази у Пећ, Дренички, којим се слази у Ђаковицу и Црнољевски, којим се слази у Призрен.{S} Ми  
рижно главом:</p> <p>— А ми још идемо у Ђаковицу, у гнездо њихово.</p> <p>— Па ми нисмо војска, 
ватром ништио, за нама крв која се лије ђаковичким улицама и непријатељ који се том месту већ п 
вредност зависила од њиховога нахођења, ђаци су слати у прве редове.</p> <p>— А ја знам команда 
нечувеним напорима српскога војника.{S} Ђаци ратарске школе спавали су тврдо, детињским сном.</ 
и бакали писари у Министарству Војном а ђаци, омладина, која је имала да понесе велику државу,  
и извесне наредбе командама трупа да се ђаци поштеде колико је могуће.</p> <p>— Може бити, и та 
лавим шајкачама на глави.{S} То су били ђаци наше ратарске школе, који су као регрути дошли пре 
у и он са друговима оде у Скопље где се ђачка чета вежбала.{S} Борио се затим на Руднику и Церу 
 у којој је јединици служио.</p> <p>— У ђачкој чети, — вели — после у воду.</p> <p>— То је штет 
војску.{S} С јесени 1914 године сазваше ђачку чету и он са друговима оде у Скопље где се ђачка  
кићен Ниш, чекао их Лесковац, чекала их Ђевђелија, чекала Струмица и Велес, чекало их је Скопље 
, та би наредба стигла ђенерала можда у Ђевђелији а Софија би из Солуна била извештена да је пр 
а Петра Бојовића ослободиоца Скопља.{S} Ђенерал Поповић смењен је и кренуо је одмах за осталим  
цијативу под промењеним околностима.{S} Ђенерал Живковић није исказивао своје мишљење али се ви 
ла је лагано пут качаничкога кланца.{S} Ђенерал је са вагонских прозора посматрао покрет на Газ 
едно писмо у великој, белој коверти.{S} Ђенерал, који је са војском својом сад већ требао да бу 
уно укрцан и воз спреман за полазак.{S} Ђенерал се задржа пред возом да изда наредбе команданти 
ма шта ћеш тамо, ево га Дебар!</p> <p>— Ђенерал Ратко Димитријев</p> <p>— Боље самар него седло 
 гомилице и шушкају поверљиво.</p> <p>— Ђенерал бега? — шапће један престрављено.</p> <p>— Не б 
едом.{S} Па наишао и Бојко и смеши се а ђенерал га пита:</p> <p>— Колико су ти деце Аустријанци 
ао на неки начин да му се правда али га ђенерал није ни слушао.{S} Велика казаљка на станичноме 
ералу.{S} Чим је трубни знак објавио да ђенерал иде, на станици је настао живљи покрет, официри 
е појача, просу се кроз варош и вест да ђенерал сутра ујутру првим возом шаље и породицу.{S} Мн 
ј удари.{S} Причају наши војници, њихов ђенерал Поћорек кад је заноћио у Крупњу, написао своме  
да надлежни евакуишу себе!</p> <p>— Кад ђенерал даје сигнал за пожар, онда значи да кров већ го 
ност.</p> <p>— Још једно питање — упаде ђенерал Јуришић — У случају такве акције ми би се сви в 
о питање: .</p> <p>— Је л’ истина да је ђенерал већ ноћас испратио своје ствари?</p> <p>Да узбу 
 трупама које долазе у Србију командује ђенерал Бају, да ће француска база бити у Скопљу а да ћ 
.{S} То је разуме се продужило чекање и ђенерал који је већ неколико пута нервозно погледао у с 
а му други — што ту толику Србију брани ђенерал који своју породицу шаље у иностранство и то пр 
о тако одлучним тоном, каквим би то сам ђенерал Степановић на седници Врховне Команде рекао.</p 
узнемири.</p> <p>У тој је кући становао ђенерал, командант трупа нових области, оних трупа, кој 
ордење Карађорђеве Звезде.{S} Па ту као ђенерал Гојковић, бела му брада до колена, стоји крај в 
дан од другога па причају...{S} Али ако ђенерал и није писао цару и цар ђенералу, батина је бил 
нута пре 11 часова, стиже на аутомобилу ђенерал Бају са својим штабом, у коме се већ налазио и  
зроци измене читав ток догађаја.</p> <p>Ђенерал Бају се поздравио и пошао да уђе у свој вагон а 
 част доласка савезничких трупа.</p> <p>Ђенерал погледа и боно му се развукоше усне.</p> </div> 
и бравара није било у радионици.</p> <p>Ђенерал је нервозно и очевидно љут пушио цигарету за ци 
врховна команда напустила земљу?</p> <p>Ђенерал Јуришић стаде уз гледиште да команданти имају п 
а искуснога и опробанога <pb n="143" /> ђенерала, прелази Дунав првих новембарских дана.</p> <p 
Цело то по подне, после првога састанка ђенерала, начелник штаба Прве Армије, испитивао је свак 
миле Арнаута страдала аустријска војска ђенерала Штрасера, чак је и он платио главом.{S} Да је  
вагонским вратима, та би наредба стигла ђенерала можда у Ђевђелији а Софија би из Солуна била и 
изрену! — додаје кафеџија, који личи на ђенерала Степу Степановића и то тако одлучним тоном, ка 
ика те војне станице, необично личио на ђенерала Степу Степановића.</p> <p>— Зашто? — узбуди се 
месту а командант батаљона поздравио је ђенерала и рапортирао му, да је батаљон потпуно укрцан  
здени мост, који од ослобођења носи име ђенерала Бојовића.{S} Наши још одступају каменим мостом 
е и са нестрпљењем погледало на излазак ђенерала и њихових помоћника, не би ли са лица њихових  
 из качаничкога кланца и донео је собом ђенерала Петра Бојовића ослободиоца Скопља.{S} Ђенерал  
</p> <p>— Па ми и немамо више него шест ђенерала.</p> <p>— И две чете пуковника и сто шесет и ч 
ицира водећи живе разговоре у очекивању ђенерала који ће се у исти воз укрцати и повести војску 
анци поклали?</p> <p>— Троје, господине ђенерале! — одговара Бојко.</p> <p>— Е, ево ти три крст 
и војвода Степа и Мишић, <pb n="710" /> ђенерали Јуришић и Живковић мало су узимали реч постављ 
наестога новембра пред подне, војводе и ђенерали команданти, који су се затекли у Пећи да, на о 
 крећемо сви и Краљ и Влада и војводе и ђенерали и војска и народ.{S} Крећемо у планине, у гуду 
<p>— Па командант трупа нових области и ђенерали, који су на овоме фронту.{S} Ово је сад једини 
 колико можете!“</p> <p>— А зар су ту и ђенерали са фронта?</p> <p>— Ту су.</p> <p>— Који?</p>  
ву.</p> <p>У првоме тренутку изненађени ђенерали изменише погледе међу собом и упреше их затим  
а униште сву муницију.{S} Ама где су ти ђенерали?{S} Хоћу да их нађем и да их замолим, сутра у  
нералштабном картом, затекли су војводу ђенерали, праћени својим помоћницима штабова, када су с 
 но што је била данас до подне, када су ђенерали решавали о повлачењу, и то је нагнало војводу  
осла.{S} Када се натоварена кола испред ђенералове куће кретоше и капија се на кући опет затвор 
и да се ту нешто дешава.{S} И у околини ђенералове куће почеше становници да се буде из сна, за 
иновника полетеше вагону да отворе пред ђенералом врата.{S} Али врата, или зарђала или набрекла 
је обустављала покрет воза и наређивала ђенералу да искрца већ утоварену војску и врати је у ло 
улети у станицу, сјаха справу, упути се ђенералу и предаде му једно писмо у великој, белој кове 
елезничког машинског депоа, неко обрати ђенералу пажњу на једну заосталу и прокислу тробојку на 
Али ако ђенерал и није писао цару и цар ђенералу, батина је било.{S} Оно си требао да видиш, па 
 српски млађи официр, стављен на службу ђенералу.{S} Чим је трубни знак објавио да ђенерал иде, 
еде за сто на коме је лежала распростра ђенералштабна секција Косова Поља, загледа у њу па за т 
— рећиће опет кафеџија заузимајући став ђенералштабног официра.</p> <p>— Ништа није ово према К 
ло?</p> <p>У тим мислима, наднесена над ђенералштабном картом, затекли су војводу ђенерали, пра 
ка војвода Мишић, бавећи се једнако над ђенералштабном картом ове и суседних области и бележећи 
ске обале; и одакле је Зетом господарио Ђорђе Балшић, чији гроб и сад лежи међу старим зидинама 
м се успело да се колико толико почисти ђубре, наста одређивање места где ће се наложити ватра  
јгушће сабио.{S} Осећа се воња сточнога ђубрета и коњског зноја са седала која се крај ватара и 
у отворена и из њих је био задах свежег ђубрета и топлога сточног обиталишта, на коме су до мал 
упа на зиду и ону велику гомилу сточног ђубрета, преко којега смо морали прескакати да би нашли 
и сад би само могла служити за изношење ђубрета, коњи су представљали животињске скелете преко  
47" /> <p>— Штала је, па има и стоке, и ђубрета!</p> <p>— А има крова?</p> <p>— Има! — заврте в 
може учинити, јер се толико велики слој ђубрета нагомилао да никоме ни на памет није падало да  
лавно је било скинути горњи влажни слој ђубрета а дубље је ваљда сувље.{S} Пацови, становници о 
 и блатом; излепила хартију и парчад на ђубрету нађенога стакла на маломе отвору, кроз који ће  
би се могло чистити.{S} Један донесе са ђубришта парче тенећке од полупане петролејске канте, д 
оримо.{S} Кад су већ и власти напустиле Ђунис, кад је већ непријатељ заузео обе Мораве, светина 
нешто ближе ватри.</p> <p>— Поменусте и Ђунис мало час? — прекидох ја први тишину, обраћајући с 
му је глас задрхтао у грлу.</p> <p>— На Ђуниској станици заостали су од некуд вагони у којима ј 
непријатељ заузео обе Мораве, светина у Ђунису разбија те вагоне мислећи да ће у њима наћи штог 
 у свакој вароши.{S} Требали сте бити у Ђунису да видите како се ништи читава једна историја; т 
 под Чаславом, под Лазаром па затим под Ђурђем Бранковићем и најзад под Карађорђем дедом и под  
езници нам неће или не могу да помогну, е па... шта чекамо?</p> <p>Многи су чак пребацивали вла 
на да се исхрани!...{S} Тако, ту!...{S} Е, ајде сад, прекрсти децу!</p> <p>Товаре се, полазе, о 
Овчем Пољу ће се тући одлучна битка.{S} Е, па дедер сад, не уби га!{S} И бар да ми је да га сре 
Овчем ће се Пољу тући одлучна битка.{S} Е па дедер, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем  
не узме непријатељ, да те не оштети.{S} Е, ето ти сад, бацај сад!</p> <p>— Бацићу ја ствари и т 
то и ни на <pb n="39" /> које друго.{S} Е, сад нека дође неко па нека каже: „Ама ја не бих воле 
породицом срео на изласку села Штимње — е онда... препукло ми је нешто овде...{S} Нисам спавао  
вим, па ето ме!</p> <pb n="366" /> <p>— Е кад је тако близо а ти хајде.{S} Па немој само да нав 
ојник па мораш.</p> <pb n="358" /> <p>— Е то је оно!</p> <p>Разговори се већ воде полугласно, в 
/> <p>— Сећам се, Величанство!</p> <p>— Е, ето сад историји још једна таква слика! — додаде Кра 
ам ја?</p> <p>— Па то јесте...</p> <p>— Е, а „Карађорђева Звезда“ се даје за храброст ја мислим 
н уметник, говорим вам о нама.</p> <p>— Е кад говорите о нама, онда морате узети у обзир да вел 
>— Знам! — одговара песимиста.</p> <p>— Е, видиш, на ово поље мораш повући фигуру па да направи 
— А дотле? — писну несретница.</p> <p>— Е дотле, шта можеш — настави онај обраћајући јој се — с 
з њиве, без ливаде, без стоке.</p> <p>— Е то јесте!</p> <p>И тако се међу старцима наставља раз 
е један млађи војник из групе.</p> <p>— Е, је л’ тако каже песма: „Све што браћа за дан назидал 
 — запита неко са друге ватре.</p> <p>— Е, досадише ми те државне архиве и рачунске књиге!{S} А 
, па се диже и уђе у двориште.</p> <p>— Е, већ, како је било док сам се опраштао са мајком, сес 
ви вест, коју смо и сами чули.</p> <p>— Е баш мишљах овај пут неће ући! — рећи ће пошто нам је  
ајаги? — избрецну се наредник.</p> <p>— Е па зато — учини онај — што, кад би све тако било, как 
 Путујем! — одговори наредник.</p> <p>— Е онда ми немој ништа даље говорити.</p> <p>— А зашто к 
ад у Раваници?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Е онда знате!</p> <p>Одмори се мало од казивања, јер см 
 сећаш, волем ја то да слушам.</p> <p>— Е, ако волете, онда...</p> <p>Он ућута као да прибере с 
 онај с поља званичним гласом.</p> <p>— Е, одговори глас изнутра — онда извини.{S} Ја сам мисли 
е, колико сутра! — вели један.</p> <p>— Е, решио си се, којим путем? — пита га други.</p> <p>—  
пље место што идемо у Призрен.</p> <p>— Е, дабоме? — учини скептички кафеџија, који је био мага 
не ђенерале! — одговара Бојко.</p> <p>— Е, ево ти три крста, а ево још, узми још — и даје орден 
p>— Имам рођаке у Аранђеловцу.</p> <p>— Е па ето, отидите тамо.{S} Лако ћете се вратити!</p> <p 
 већ сад као свога присталицу.</p> <p>— Е па онда, брате — одговори поп мало узбуђеније. — Ибро 
а.{S} Он сиђе с каре додајући:</p> <p>— Е кад је наредба, мора се слушати!</p> <p>И наставља да 
> <p>— А како је преко Чакора?</p> <p>— Е ту не знам, туда нисам одио.</p> <p>— А шта мислиш, к 
кућство.</p> <p>— Зар први он?</p> <p>— Е није него последњи!</p> <p>— Па још није издао ни нар 
ла пред једном двоспратном кућом и када е вођа тихо ударио алком у врата, на горњем се спрату к 
амо се смеје.{S} Каже нана мојој жени: „Е, моја снајо, да беху моји тако да не плачу, пристала  
или другачи па се чељад преплашила!“ — „Е, кад је тако, попе, а ви идите па их зовите!“ — „Пошл 
и је ово море?“ А бабо вели: „Петров!“ „Е, кад је Петров — рећи ће господин попа — треба да га  
да је сутра већ последњи дан Скопља.{S} Евакуација се наређује на неколико дана пре опасности,  
о да до овога часа није наређена њихова евакуација.{S} Ви, докторе, знате за болнице, је ли нар 
ког“ и вратио се отуд кући убеђен да је евакуација болница и магацина најпреча брига у случају  
 требала да се постара за мало реда при евакуацији и препричавају разне новости кроз које још и 
 је првобитно требао да решава питање о евакуацији становништва, забрину се искључиво бригом о  
p> <p>— Па још није издао ни наредбу за евакуацију болница и магацина! — примећује један који ј 
, Команда би Трупа извесно већ наредила евакуацију болница и магацина.{S} Ја знам за магацине п 
овом заосталом становништву, да помогну евакуацију у колико могу, да спасу архиве, па да крећу. 
закрчио дуги низ воловских кола која су евакуисала болницу.{S} Пред начелством су се товарили с 
 овуда прошле, рањеници који су се сами евакуисали; болесници у кошуљи и болничким папучама уви 
рањен у ствари, напуштен је по наредби, евакуисан је.{S} Сад је сасвим друго; на Београду су ен 
омобил који довлачи са станице од некуд евакуисан материјал, враћа се празан на станицу и прима 
е му је телефон казао — Куманово је већ евакуисано и власти га напуштају.{S} Ево, сад је стигла 
а одржи колико је могуће ред и обезбеди евакуисање.{S} На Ускоковићу, увек и раније склоном мра 
нас.</p> <p>— Или смо је ми упалили при евакуисању! — додаје други.</p> <p>— Или је можда бомба 
једно вратоломно одступање, при коме ће евакуисати Срем, Банат и Бачку.{S} Дотле ће се и Румуни 
иво очекивала, опколи га очас.</p> <p>— Евакуише се! — прошапта он у одговор на педесет питања  
 претресали питање о начину, како да се евакуише становништво.{S} Примио се и за члана одбора Г 
ге, послао ми по мом коњанику, вели: ми евакуишемо.{S} То још пре три дана а отад не знам како  
есте ли чули да је издата наредба да се евакуишу болнице и магацини?</p> <p>— Нисам! — одговара 
сности.</p> <p>— Чекај прво да надлежни евакуишу себе!</p> <p>— Кад ђенерал даје сигнал за пожа 
ним народом, који их тако стрпељиво, са еванђелским самоодрицањем, подноси.{S} Гледајте како из 
било стање на гиланскоме фронту, где би евентуални успех могао донети пробијање ка Скопљу; као  
расули, образоваће се један јачи одред, евентуално армија и поновиће се славни новембар 1914 го 
бију, са те стране сачувао нетакнуту и, евентуално, омогућио правилно одступање, ако би до тога 
ину муниције и да учине све припреме за евентуалну офанзиву.</p> <p>Као и у првој, те се исте н 
— Знам и ја, ал ако је ово њена архива, ево и Команде за њом.</p> <pb n="144" /> <p>— Па?</p> < 
 један тежак бол, био је песник болова, ево је и умро као жртва болова!</p> <p>Док сам ја у угл 
ојке па ако их нађем...!“ — „Вала, ага, ево главе ако не говорим истину!“</p> <p>Причао нам је  
кчије?“ „Истина <pb n="256" /> је, ага, ево и сама Марка пред тобом па нека каже?“ „Добро, вели 
, промашила.</p> <p>И ево тих догађаја, ево те историјске катастрофе, која је за име Карађорђев 
офе, која је за име Карађорђево везана, ево прославе стогодишњице пропасти српскога народа и ев 
 до беле зоре чекала сина, тако од тад, ево већ седамнаест година, старица сваку ноћ пали <pb n 
ђенерале! — одговара Бојко.</p> <p>— Е, ево ти три крста, а ево још, узми још — и даје ордене.{ 
ја.{S} Заузећемо фронт од прилике овде, ево овако... — и ту говорник повлачи грдну дебелу масти 
м.{S} Сад већ више немам ни ја снаге и, ево признајем вам, данас ми је први пут у животу дошла  
а, те викну неко међ њима: „Брже, људи, ево нас стигоше топови!“</p> <p>Сви поскочише вољни за  
Пожури... треба пожурити!</p> <p>— Ево, ево, само још ово ћебе или... нека остане.{S} Јесу ли г 
910. године!</p> <p>— Ама шта ћеш тамо, ево га Дебар!</p> <p>— Ђенерал Ратко Димитријев</p> <p> 
и</head> <p>Неко рече: „Ајде да видимо, ево стижу топлички бегунци!“ и оста тако име оној дугој 
</p> <p>И тај понос, несавитљиви понос, ево га сад у блату.</p> <p>И опет ми допиру до ушију Гр 
од некуд једно зрно те ми прошиша руку, ево овде, и повреди ми мало кост.{S} Ал ако, добро је,  
род на груди.</p> <p>— Ја ћу у планину, ево право овако! — показа један на оне тамне масе споје 
час и Србије више нема и тај час је ту, ево га пред нама!{S} Ми смо ту истину знали, али је ево 
} И, вели, за бегство има увек када.{S} Ево како има када; сад сам се вратио са Љум-Куле и не з 
шта се учини од једне царске војске.{S} Ево да видиш, спроводим сам самцит двеста заробљеника,  
тња ако је ко вратио те железничаре.{S} Ево рањеник стигао отуда, видео својим очима да је Фери 
ако.{S} Него... што не пређеш овамо.{S} Ево има овде мало места па да заједно погледамо децу.</ 
</p> <pb n="580" /> <p>— Па и данас.{S} Ево постоји Црна Гора.</p> <p>— Да, постоји данас а хоћ 
 али се оне нама званично сервирају.{S} Ево, видите... — он завуче руку у унутрашњи џеп од шиње 
ећ евакуисано и власти га напуштају.{S} Ево, сад је стигла наредба и сву варошку жандармерију,  
а у близини синовљој легнем у земљу.{S} Ево, како сам изнемогао, дај Боже да сутра и до Скадра  
</p> <p>— Истина — вели — прешли су.{S} Ево проведоше три Немца заробљеника.</p> <p>— А шта је  
 другу страну.</p> <p>— Чујте! — рече — Ево их стижу!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Моравци!</p> <p>Пре 
 неке неверице.</p> <pb n="355" /> <p>— Ево, море, види! — и истресе старац торбу те попадаше п 
<p>— Пожури... треба пожурити!</p> <p>— Ево, ево, само још ово ћебе или... нека остане.{S} Јесу 
ке дворске ствари у сандуцима.</p> <p>— Ево ову даску — рече секретар, пошто је прихватио фењер 
потврди одакле су и како чуле.</p> <p>— Ево вам један доказ! — умеша се трећи да спасе ситуациј 
ом столу и полаже дете на сто.</p> <p>— Ево вам га! — вели — Радите с њим што хоћете.{S} Ја сам 
се могао склонити, он ми рече:</p> <p>— Ево овде, ако хоћете да седнете! — и показа-један поваљ 
 Бојко.</p> <p>— Е, ево ти три крста, а ево још, узми још — и даје ордене.{S} Али ти крстови ка 
воје домаћице и своје дечице, пролије а ево их сад пролива овде пред признањем своје срамоте.{S 
узео очни вид па те отерао у просјаке а ево мене тера у просјаке а оставио ми очни вид, зар да  
 наћи жељена мира.{S} И тек су стигли а ево их ова олујина понесе да их однесе на нове обале, н 
{S} Убих вука!“</p> <p>И та млада снага ево је лежи сад испијена у блату.</p> <p>Сетих се и Енр 
неопажен, извукао из куће и којега нема ево све до подне и ако се кроз београдске улице ваља см 
пчидер да одеш.{S} Пошао сам ја био, па ево вратио сам се.</p> <p>И ми се сви вратисмо.{S} Крен 
три стотине година у збег, у туђину; па ево сад се опет понавља то и са истога места.</p> <pb n 
> <p>— Јес’, онда! — додаде чичица — па ево сад дошао сам да му обиђем гроб.</p> <p>Сви се ућут 
 — учини он и погледа ме чудновато — Па ево већ на првом кораку на лицима је ове деце исписана  
гу одговорити на то питање.</p> <p>— Па ево, ово је крај!</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово што видит 
а, прогута је.{S} И од тада занеможе па ево сад где ће да ме остави на сред пута!</p> <p>Грађан 
о ми је обећавао повести ме у Србију па ево како ме је послао!</p> <p>— И како ми је било кад с 
нама!{S} Ми смо ту истину знали, али је ево сад пред нама целе целцате, у грубој њеној стварнос 
тили, ми смо је предосећали, али нам је ево сад свирепа стварност изводи пред очи у њеном право 
мбра падом Београда и низом невоља које ево још трају.{S} А одмах, на почетку тих невоља, ја са 
к у себи овог тренутка помислио: „Дакле ево га, онај озбиљан час је ту, пред нама је!“ Исто као 
ке на карти — Наш се фронт сад простире ево овако, од Качаника па правцем како иде Биначка Мора 
ом својим пробија пут у животу а оно се ево смрћу својом одужује несретној мајци!</p> <p>Гомила 
адали војници.{S} Поднео је све, све, и ево је сад малаксао, издала га снага и, пао је.{S} Оста 
а не треба него још једна добра борба и ево их у Феризовићу и Штимњи, на устима Црнољевског Кла 
стогодишњице пропасти српскога народа и ево опет његовога вође на путу бегства.</p> <p>— И они  
n="647" /> Рана ми се брзо опорављала и ево већ крећем руком.{S} Истина имам још болове али ево 
који сиђоше са оних планина иза Дрима и ево је сведок сад, кад тај исти народ, бега у те планин 
ешкоме путу напустио несретне бегунце и ево, први је међу осећајима, који се опет јавља.</p> <p 
на, можда нехотице, промашила.</p> <p>И ево тих догађаја, ево те историјске катастрофе, која је 
лумаца.{S} Ја не познајем ту земљу, али ево на памет тврдим да и у њој, и поред овога огромнога 
ем руком.{S} Истина имам још болове али ево, могу да крећем и неће ми остати саката рука.</p> < 
и други, спуштајући му пару у капу — ал ево да се помогнемо.{S} Можда ћеш и ти мени помоћи кад  
не знам шта би да нисам понео кад морам ево четири динара да платим хлеб.</p> <p>— Ама јесте, т 
пут — Одговорио дужности у рату сад сам ево напуштен, остављен, бачен крај друма.{S} Нико се не 
ла.{S} Два пута сам умирала па ипак сам ево остала.{S} Кад сам се придигла, кад сам пошла ногом 
огледом.</p> <p>— Ама, није, брате него ево у чему је ствар — наставља свештеник своје објашњењ 
 изгинули пре оне мећаве већ после, јер ево локве крви на земљи нису испране.{S} Значи изгинули 
је, ако збиља услова има, у том случају ево ја сам први који пристаје да прими сву одговорност. 
ја му аплаудира и кликће.{S} Та кола су ево доспела некако до Призрена, точкова умазаних блатом 
 свако вратити на своје огњиште.</p> <p>Ево од прилике приближнога снимка једне групе кола која 
 сад преживљујемо, до на Косову?</p> <p>Ево овде, крај Липљана, коме смо се ми сад упутили, бил 
ли не хотећи да се задржавају, узвикну „Ево га и трећи!“ Мало час наиђосмо и на четвртог.</p> < 
дем тамо.{S} Ја хоћу мира; разуме ли та Европа једанпут да ја хоћу мира!</p> <pb n="154" /> <p> 
 се путем иде у Цариград.</p> <p>Док је Европа са напрегнутим интересовањем пратила ток дардане 
ате ли шта значи то?{S} Значи да нам је Европа најзад поверовала и да нам је одиста прави савез 
и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонт 
и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонт 
оменити мишљење.{S} Ето та нам помоћ од Европе треба!</p> <p>Поједини, којима није било довољно 
крај свога господарства <pb n="54" /> у Европи; Грци, пораз својих историјских снова о обнови В 
и једнога Енглеза, па то је доста.{S} У Европи не придају никакву цену балканскоме месу.{S} Мож 
ала и смрт слатком чинила.{S} И када је европска себичност грубо разорила сан једнога младога н 
 војска и вали те славе заљуљати велике европске фронтове и повести војске одлучним и пресудним 
ћ и културно велика, дорасла и достојна европскога друштва?</p> <p>— Ко би забога, у овако вели 
одрицање од свега, па чак и од права на егзистенцију!{S} Влада нема права да у име целога народ 
нелским бродовима сувоземну војску а ни Египат није далеко.{S} Промислиће се, добро ће се проми 
команде да их приме у српску војску.{S} Еј, благо мени, рекох, само дај Боже да то буде!</p> <p 
. „Ајде, вели, да целиваш Цара Лазара!“ Еј, Боже, моје среће!{S} Колико <pb n="629" /> су јурил 
а којима су се пројектовале нове научне екскурзије; у гимназијску зграду збирани су и преношени 
изантинце и победом том означава правац експанзије младе и бујне српске државе.{S} Тамо, под Ми 
Al...!</foreign> </head> <p>Дарданелска експедиција, при којој су се енглеске лађе ломиле о утв 
чком смрћу.{S} Када се буде неуспех ове експедиције крунисао губитком целога Балкана, који је м 
 официр, огорчени противник дарданелске експедиције, који је увек, кадгод се расправљало о томе 
м интересовањем пратила ток дарданелске експедиције, дотле су вести са тога бојишта држале Балк 
ој узбуђености.{S} У успеху дарданелске експедиције Турци су видели крај свога господарства <pb 
о трагично схватили неуспех дарданелске експедиције, јер нам је он довео један зуавски пук на ф 
им је очигледан био неуспех дарданелске експедиције, Бугарска је осетила да су јој слободна леђ 
едном пресече страховита <pb n="134" /> експлозија и грмљавина.{S} То је одлетео у ваздух магац 
шко разорно зрно и дим који се разви из експлозије, зави пуковника и његове пратиоце.{S} Капета 
да хоћу да му Једрене, Брегалница, Цер, Елбасан... све, све то да му буду олакшавне околности.{ 
Скадру браће Мрњавчевића и Владимировом Елбасану и на обалама нашега, сињега мора.</p> <p>И дан 
</p> <p>За овим тужним колима иде леп и елегантан фијакер са никлованом рудом, никлованим фењер 
ије умео ни хтео прилагодити.{S} Тај је елеменат, разуме се, жалио за „старим добрим временом“  
 нарочито штитити и подржавати албански елеменат и дражити га противу нас.</p> <p>Тако су забри 
верних, богатијих крајева.{S} Арнаутски елеменат, на који су Аустријанци тако много рачунали, н 
о и мислити.{S} Нижи турски и арнаутски елеменат, онај из забачених кућерака и уџерица на периф 
 ни одзива али код онога <pb n="120" /> елемента, који једино у нераду може себи наћи услова за 
 фронту убије једног Француза и једнога Енглеза, па то је доста.{S} У Европи не придају никакву 
читате.{S} Седамдесет хиљада Француза и Енглеза, према овом извештају, било је већ у Солуну до  
аљон.{S} Један батаљон Француза и један Енглеза.</p> <p>— Шта би нам то помогло?</p> <pb n="50" 
и.</p> <p>— Па то, за Немце и за Русе и Енглезе и Французе.{S} Он те ствари зна, говори францус 
 имају једну политику а наши, Французи, Енглези и Руси другу.{S} Немци кад освоје једну варош о 
 они упознаду њену вредност а Французи, Енглези и Руси кад изгубе једну варош, они упознаду њен 
се Французи на југу ангажовали у борби; Енглези бомбардују Дедеагач а Руси Варну.</p> <p>Кафане 
 И пет, и пет фронтова, господо; јер ће Енглези тако исто искрцати на Дедеагачу.{S} Имају већ н 
ске лађе ломиле о утврђења која су сами Енглези подизали, а републиканска се француска војска к 
и та вера немоћна пред силом!</p> <p>За Енглезима брекће и стење сав блатом умазан један аутомо 
изона са албанске границе.{S} Осим тога Енглеска, Француска и Русија објавиле су рат Бугарској  
 кола, испод којих је већ спавала једна енглеска мисија и, прва и најважнија брига била нам је  
апусте Призрен.{S} Ако је још француско-енглеска помоћ стигла до сад у већем броју на јужноме ф 
еба у Краљево да се нађе са посланицима Енглеске, Француске, Русије и Италије и да их упозна са 
ју.{S} Па онда крећу из Марсеља још две енглеске и једна француска дивизија а одмах затим још т 
а онда две и три.{S} Једна госпа из оне енглеске мисије, што спава близу нас, промрзла ваљда, < 
арданелска експедиција, при којој су се енглеске лађе ломиле о утврђења која су сами Енглези по 
 Французи на Топчидерском брду, па онда енглески адмирали, па француски аероплани...</p> <p>— И 
ручило са разних страна Србије.{S} Тамо енглески адмирал, који је не знам којим случајем запао  
{S} Сад је сасвим друго; на Београду су енглески и француски топови а по Дунаву и Сави плове ми 
цирима а мало даље виши официр са неким енглеским лекарима.{S} Кроз сву ту шарену гомилу промич 
 као да је сталан израз њенога лица.{S} Енглескиња је села и не здравећи се и сва се предала бр 
боких и паметних очију, то је племенита енглескиња Леди Пеџет, <pb n="130" /> која се решила да 
 је и последњи становник изумро.</p> <p>Енглескиња, пошто се довољно загрејала, диже се и оде п 
инијски француски пук а затим ће остали енглеско-француски пукови...{S} Пук ће бити упућен на и 
</p> <p>За овима иду пешке остаци неког енглеског артиљеријског одељења које одступа из Београд 
је човек челичне воље и огромне душевне енергије, речи ми са сузама у очима:</p> <p>— Чујем хоћ 
 <p>— Није далеко, ено преко оних њива, ено се догледа.</p> <p>— Је л’ оно? — учини поручник.</ 
инио, извесно је убио кога!{S} Па онда, ено на сред пијаце капетан пуца из револвера на потпуко 
 залепршала српска тробојка.{S} Ено је, ено, онамо, намо!...{S} И ако је мутно небо и ако су на 
ми размишљање.</p> <p>— Ама, господине, ено тамо крај плота, иза начелства, умире један глумац. 
роши! — дрекну капетан.</p> <p>— Јесте, ено га тамо негде, око цркве.</p> <p>Сви клонуше пред о 
сви.</p> <p>— Да пођемо још који корак, ено тамо се пење друм, отуд ћемо боље видети!</p> <p>По 
{S} Водиће се борбе пред самим Скопљем, ено онде, видиш онде, — и професор показа на газибабску 
ан бригом коју му је донео данашњи дан, ено га жури да је подели са својом породицом.</p> <p>Кр 
атезати поручник.</p> <p>— Није далеко, ено преко оних њива, ено се догледа.</p> <p>— Је л’ оно 
че:</p> <p>— Скини то србијанско одело, ено мало час је умро један аустријски заробљеник па обу 
е он? — настављају деца.</p> <p>— Тамо, ено видиш, тамо далеко, иза оних планина, тамо где се љ 
лећи за помоћ српску.{S} У дубини тамо, ено га Неродимље и Петрич град, где се дешава трагедија 
 се допуњава и да ми се намеће.{S} Ено, ено, планине се већ жаре и горе, бљују већ пламен и ено 
 клеко на колена, полегао и љуби земљу, ено га други, крсти се и моли Богу.</p> <p>И ја сам се  
 шану: „Не пуцај, несрећниче, у ваздух; ено официра за нашим леђима са револвером у руци, убија 
их и упућује:</p> <p>— Живље, живље!{S} Ено ћемо доживети и ту бруку да артиљерија прави јуриш  
а српске историје — Милутиново доба.{S} Ено, тамо у Пауновом Пољу, које догледамо с друма, лежи 
ушановом залепршала српска тробојка.{S} Ено је, ено, онамо, намо!...{S} И ако је мутно небо и а 
на коме смо, догледа се његова кућа.{S} Ено је тамо преко њива, испред оног забранчића, на лево 
е, да се допуњава и да ми се намеће.{S} Ено, ено, планине се већ жаре и горе, бљују већ пламен  
је је кадро и највећи бол да изрази.{S} Ено га један, клеко на колена, полегао и љуби земљу, ен 
ли друмом и свако иде за свој рачун.{S} Ено, гле како они тамо измакли, не би их могао ни довик 
патију <pb n="697" /> или подивљају.{S} Ено отуд вуку, ужетом чврсто везаног војника, осам њего 
— Нађе ли их? — пита капетана.</p> <p>— Ено их код барутног магацина!</p> <p>— Удри!</p> <p>И к 
и сви спазише како суну ватра.</p> <p>— Ено их, тамо су! — кликну капетан.</p> <p>Водник узе бр 
ону страну одакле ватра бљује.</p> <p>— Ено, рикну! — и сви спазише како суну ватра.</p> <p>— Е 
, он вели војницима око ватре:</p> <p>— Ено, видите ли, децо, и тамо смо лили крв, по оним брди 
ај вагон, где се држи седница?</p> <p>— Ено га тамо, на шинама. — И он ме изведе неколико корак 
д, где се дешава трагедија Дечанскова а ено је у долини испред Неродимља <pb n="304" /> и она Г 
а, јер му је овај казао безочну реч, па ено...{S} Нико више не цени ни свој ни туђ живот ни за  
 се већ жаре и горе, бљују већ пламен и ено се усијана лавина ваља кроз наша поља и доље; ваља  
теже срамоте пред самим собом.</p> <p>И ено га, од јутрос, несретника, воде на стрељање.{S} Све 
а се пробије у прве редове до шина, јер ено га оздо иде воз који ће примити и понети све ове не 
ведоше и пред кућом га убише а главу му ено натакли на плот да је сваки види кад прође.{S} Због 
њиве.{S} Мало мало па по неко узвикне: „Ено њиве Петрове, а Петар остаде, погибе!“ или „Ено мор 
на прозорима, узвикивали су сваки час: „Ено, шрапнел!“ и пратили су пуцњаву објашњењима.{S} Ми  
 Петрове, а Петар остаде, погибе!“ или „Ено море, оно је кућа Симе Дабића!“ И тако сваки час на 
вал, лежао је у блату поносни ритер Дон Енрик од Паласиоса.{S} Лежао је бедно, лежао крај плота 
сад испијена у блату.</p> <p>Сетих се и Енрика толедскога ритера, када у последњем смртоносном  
, било као историја, било као прича или еп, мораће и време и много руку сарађивати и ја, нудећи 
 моле.{S} Попа је чак задржао на себи и епитрахиљ како би их уверио да служи Богу.{S} Притвориш 
а служба и молитва Богу.{S} Попа ставио епитрахиљ па отворио Јеванђеље а ми сви припалили свећи 
ликују само по томе што имају звезде на еполетама.{S} Такви су се команданти гејачки кезили на  
 које ће донети суд о томе да ли је ово епска легенда, што се сад дешава или је злочин, тежак и 
S} Био је и он отуда, с наше стране, из Ердута.{S} Био је аустријски официр па је пребегао прош 
у Арсит-Хан, прекосутра у Черет.</p> <p>Есад-пашин капетан Реџеп и још неколико есадових чауша, 
Есад-пашин капетан Реџеп и још неколико есадових чауша, пратили су нашу владу, за којом је ишао 
 перикама; пред којима и за којима јаше ескадрон гарде у зеленим блузама извезеним жутим гајтан 
еља.</p> <p>У само подне, патроле овога ескадрона јавише капетану да је непријатељ ушао у Чачак 
астави цео рапорт о двема батеријама, о ескадрону коњице, о расутој пешадији, за коју је издао  
S} Они су тада као млади официри били у ескорти и учествовали у великој тој свечаности народној 
ече још трговци хитно преносе из дућана еспап својим кућама.{S} Кафане пусте и затворене, само  
оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са београдске станице, па онда фијакер од оних ко 
оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са жељезничке станице, па онда опет фијакер, од о 
њеле и шаторска крила и по њима сложили еспап који им је за продају.{S} Свет гамиже измеђ ових  
ијенталском дреком, намеће купцима свој еспап.{S} Пред једним вагоном <pb n="66" /> прве класе, 
ако да пре личи на магацин истоваренога еспапа но на простор у коме људи спавају.{S} Мислио сам 
повукао и кућу. — Јуче сам изгорео црни етажер који сам платио сто и двадесет динара; јутрос, к 
сад, овога часа, овога последњега часа, ето је пред нама цела целцата истина у свој грубости св 
псолутно неће бити; али, за вашу љубав, ето допуштам.{S} Па шта онда?</p> <p>— Па не би било зг 
узме непријатељ, да те не оштети.{S} Е, ето ти сад, бацај сад!</p> <p>— Бацићу ја ствари и тако 
<p>— Сећам се, Величанство!</p> <p>— Е, ето сад историји још једна таква слика! — додаде Краљ п 
елу ову планину.</p> <p>— Па дао си је, ето си је дао! — добацује му други.</p> <p>— Па... дао  
творио Букурешки уговор.{S} Према томе, ето вам ситуације у коју би запала Бугарска ако би нас  
 зазебе.</p> <p>— А хоће и да се угади, ето, везао си прљавом марамом.</p> <p>— Можете ли да ми 
на овоме путу.{S} Тако смо се здружили, ето...</p> <p>И учитељ оде с робијашем даље својим путе 
!{S} Што смо ти рекли истину смо рекли, ето и сам тај Марко добар је човек и честита раја.{S} Н 
 целцата истина у свој грубости својој, ето нам се отима погледу и последња обмана.{S} Остаје н 
 Чуо сам пушкарање кад је већ био мрак, ето то ти је...</p> <p>То потврди још више претпоставку 
је, ал велим, ко зна од кад је липсало, ето су га већ и пси рашчупали.</p> <p>Он ме погледа још 
фани отпоче нов разговор.</p> <p>— Ето, ето, почели смо већ и крај плотова да умиремо!...</p> < 
вога самртника.</p> <p>— Слушај, снахо, ето во липсава.{S} Још је топао, положи децу по њему, з 
ма нашега, сињега мора.</p> <p>И данас, ето, на том истом Косову, воде се последње крваве борбе 
ћем, не умем вам казати.{S} Плакали су, ето, а и шта би друго!{S} Бојали су се сви што ме је ра 
p> <p>— Шта је ово, господине?</p> <p>- Ето, видиш,Новице! - одговорих му исто тако.</p> <p>— В 
се истрљају и подлажу коњи у аровима... ето то, за вечерас, колико док нисам измакао а сутра, в 
 је требало бити, нисам изостао, али... ето!</p> <pb n="624" /> <p>А кад му се учинило да је ип 
ми треба да крећемо, а?</p> <p>— Оно... ето је и киша престала.{S} Шта знамо хоће ли их наши мо 
прли до Милановца па отерани, рекло се: ето, испунило се пророчанство.{S} Па шта сад, зар изнов 
е прича да је било а, веруј и јесте!{S} Ето, погледај ову дечицу!{S} Зар не изгледа као да је а 
 народ и Краљ и влада и цела држава.{S} Ето то може отклонити Моравска Дивизија.</p> <p>— А ја  
м први пут срео србијанског војника.{S} Ето, тако смо се срели а како сам ја некад мислио и как 
м са којега би била готово безциљна.{S} Ето шта би се добило.</p> <p>— А је ли извесно да би се 
зије и горе на Неготину један одред.{S} Ето, то је све!</p> <p>— А Бугари?</p> <p>— Ја не знам  
озволу и за прелазак преко Румуније.{S} Ето видите, све то пише ту и све се то нама званично и  
о недрага и нико неће да ми помогне.{S} Ето га вама па чините шта знате!</p> <p>И код тих речи, 
ћете како ће тада променити мишљење.{S} Ето та нам помоћ од Европе треба!</p> <p>Поједини, који 
 наћи само под србијанским барјаком.{S} Ето, тако је зборио мој бабо!</p> <p>Ма да је све то го 
 Солун и ја идем за Народном Банком.{S} Ето ти!</p> <p>Што је више дан растао, расла је и ова г 
Скопљу сазнала да ми је син погинуо.{S} Ето за то сам његову смрт, мој највећи бол, примила као 
pb n="517" /> сањала о своме успеху.{S} Ето, и они су родитељи и они имају родитељске осећаје и 
подједнаки, те ћу смети да му кажем:{S} Ето, и ти си унакажен, па те ја ипак волем!</p> <p>Та м 
де контузован неко који није храбар?{S} Ето, то питам ја?</p> <p>— Па то јесте...</p> <p>— Е, а 
а памет јер не знате — и он се уздржа — Ето, натераћете ме још да вам кажем ствари које се не к 
- ради пљачке, наши су били оружани и — ето!</p> <pb n="309" /> <p>Свима би јасно да је одиста  
ош! — настави Краљ боно машући главом — Ето, зар не видите моју судбину.{S} Све што за дан сагр 
а се не свисне.</p> <pb n="155" /> <p>— Ето, и Велимир Рајић тако... — добаци неко са дна кафан 
 ће их још после мене протећи!</p> <p>— Ето, видите! вели ми начелник — Не могу да стигнем ни д 
> <p>— Ја знам један пример...</p> <p>— Ето, видите — прекиде ме поднаредник — и ви се сад пози 
ра ове бабе? — пита се гомила.</p> <p>— Ето и за њих се држава постара да се спасу? — додаје оп 
де је капела? — упитах старца.</p> <p>— Ето, та колиба! — одговори он и показа ми главом једну  
} Нигде црквице, нигде зграде.</p> <p>— Ето ту — вели старац — видиш колицина их се одмара.{S}  
 у кафани отпоче нов разговор.</p> <p>— Ето, ето, почели смо већ и крај плотова да умиремо!...< 
 <p>— Није! — одговори доктор.</p> <p>— Ето видите! — прихвати онај победнички.</p> <p>— Ал то  
Шта је ово? — поновио је опет.</p> <p>— Ето то, што видите!</p> <p>— Па добро, хоће ли бити кра 
о.</p> <p>— Сећам се! — рекох.</p> <p>— Ето — настави поднаредник — морали сте и то мало крова  
азе израз саучешћа и протеста:</p> <p>— Ето, о њему неће нико да се брине а он је сутрашњи војн 
је смислила, док је он спавао:</p> <p>— Ето, и ти си онакажен па те ја ипак волим!</p> <p>Његов 
и него брат.{S} Ти знаш шта сам ти ја!“ Ето то је све што ми је рекао али сам ја знала да ме во 
Они што су изгинули не марширају више!“ Ето такав је Бојко.{S} Ако је коме до шале с Бојком ће  
Куршумлије пешке прешао преко планина а ето ко се вози на колима!</p> <p>— Срамота! — гракну у  
и, добри људи — рекох им — ја не могу а ето и детету је рђаво.</p> <p>— Немој, госпо, где ћеш с 
децом у подрум, као и прошле године, па ето ти!{S} Волем то него да се крпам и мучим по рђавом  
 да л’ да оставим кућу... мислим се, па ето ти!...{S} Где мене <pb n="457" /> баш да нађе!...{S 
и, само да навирим, да се поздравим, па ето ме!</p> <pb n="366" /> <p>— Е кад је тако близо а т 
а бега, однеше и рањенике у Призрен, па ето, и ја идем за њим.</p> <p>— Али кад вас презире, ка 
 сви мучили да саградимо ову државу, па ето... поруши вила за ноћ, поруши до темеља...!</p> <p> 
мињао и Душана и Лазара и Милоша.{S} Па ето ту славу сад помену и призва је у помоћ овај србија 
е падне на памет да кога убеђује.{S} Па ето...</p> <p>— Убедио вас понова?</p> <p>— Почео је, г 
мам рођаке у Аранђеловцу.</p> <p>— Е па ето, отидите тамо.{S} Лако ћете се вратити!</p> <p>Кад  
и.{S} Плачем и не могу да се уставим па ето ти!“ А кад год бабо оде у Београд он донесе отуд но 
За то да патиш!{S} Тако ти је суђено па ето ти! — одговара други који је потпуно разумео предње 
ле, кад су остављале овде своју децу па ето, земља сузу упила а туга остала.{S} Тај терет мораш 
нако као кад смо били у Раваници.{S} Та ето, доживео сам да ми се призна да сам Србин и ето, не 
је.</p> <p>А што и не би сањала то, кад ето Новица већ пристао, стао већ у службу рибара уцињск 
 ага, кад би знали где су али и нас све ето брига мори што не знамо где нам је робље!“ — „Слуша 
орија не нуди сваком владаоцу.{S} Он је ето њен, историјин изабраник, а смрт је тако мала цена  
/p> <pb n="650" /> <p>Послушао сам га и ето зашто је на мени опет аустријско одело.</p> <p>Ту п 
ивео сам да ми се призна да сам Србин и ето, нећу више бити србијански роб.{S} Паде ми на памет 
ц.{S} Мислио сам прећи сад у Минхен али ето, дође рат и... откиде ми руку.</p> <p>— Имали сте и 
 кад нам даду ми једемо, кад не даду ми ето, морамо овако... — и настави посао од којега сам се 
ће зли, <pb n="409" /> биће опаки а они ето добри, чак ми и хлеб нуде...</p> <p>Последње речи и 
т рањеник — понео бих ти једно дете, ал ето, једва и себе носим.</p> <p>— Хвала ти! — благодари 
>— Не морам!{S} Знам ја да не морам, ал ето изазивате човека.{S} Најзад, ви то нећете ваљда раз 
ми добровољци.{S} Нећу да се хвалим, ал ето ту смо па питајте, борили смо се као прави Србијанц 
 опет ће рећи: „Друкче сам ја мислио ал ето, видиш, не бива онако како хоћеш него како мораш.{S 
 им блатом замазати прљава чела!</p> <p>Ето, такво је расположење било у мени у тренутку кад са 
г да да се све ово лепо сврши...</p> <p>Ето тако ми је говорио о својој кући и о својој деци —  
ња непосредно од бугарске владе.</p> <p>Ето, на основу обавештења те и такве дипломатије о прил 
аде још по где који савет и оде.</p> <p>Ето тако смо у невољи и јаду провели још пет недеља јер 
езу, да од некуд не наиђу Турци.</p> <p>Ето, тако смо ми мучно живели — заврши баба Вилка своју 
а: „Изволте, сад је на вас ред!“</p> <p>Ето, такви су се разговори водили тамо на фронту, тако  
Кад смо ушли у цркву а бабо мени вели: „Ето видиш, то је српски цар Лазо, што је погинуо на Кос 
о блату на све стране.</p> <p>— Ех, ех, ех, баш тако много? — припиташе неке неверице.</p> <pb  
ло по блату на све стране.</p> <p>— Ех, ех, ех, баш тако много? — припиташе неке неверице.</p>  
о извесно већ напустили Аустријанци.{S} Ех, Боже помози, још мало, још мало!{S} Да може, да сме 
ио о Видов-дану, донео мени шајкачу.{S} Ех, Боже, да чудне радости!...</p> <p>Он на један мах п 
ујна још одржа?</p> <pb n="545" /> <p>— Ех, држава — додаје пакосно изгладнели чиновник окружне 
е код нас све питомо и лепо...</p> <p>— Ех! — учини један трећепозивац, који је седео према Кра 
ти само док та опасност прође.</p> <p>— Ех, да је тако, не би се ја ни склањао! — маше главом л 
расуло по блату на све стране.</p> <p>— Ех, ех, ех, баш тако много? — припиташе неке неверице.< 
окушах ради утехе да га питам.</p> <p>— Ех, како! — ману старац оном слободном руком. — А ко за 
ћи и даље, немам шта да жалим.</p> <p>— Ех, ипак... — заустих ја да га тешим.</p> <p>— Ја од ње 
де су они?</p> <p>— А што они?</p> <p>— Ех, што! — рече, па брзо додаде: — Веруј, нису их остав 
лим, кад га не жали његов цар?</p> <p>— Ех, што!{S} Дете је, није криво! — резонује позивац. —  
ако спустио руку мени на раме па реко: „Ех, нек да Бог само да одрастеш, виш оног тамо — па ми  
с леђа, море, па ће да рипа у Дунав к’о жаба!</p> <p>Како у кафанама и кафаницама, тако и на ул 
 туђих кола.{S} И што зора више осваја, жагор све више расте.</p> <p>Најзад крећемо не би ли се 
.{S} Али, и ту <pb n="150" /> у кафани, жагор као да си упао у кошницу узнемирених пчела.{S} Ди 
ећи поткивају коње, који су обосили.{S} Жагор, галама, вика, препирка тамо и амо и уопште све о 
и блатњаво, прокисло и - омлитавило.{S} Жагор и жамор као у паклу, тропот по неравној калдрми к 
е друма и сад се већ јасно чује врева и жагор и виде се сенке људи који се крећу овамо и онамо  
да га узнемире они крици, надвикивања и жагор гомиле бегунаца, <pb n="290" /> која је савијала  
b n="76" /> столица и све погло главе и жагор једноставно испуњава простор, а облак дуванскога  
 да посрне а нека јара бије из гомиле и жагор личи на клокотање казана који кључа.{S} Узнела са 
и студена киша.</p> <p>И ако разговор и жагор тако с вечери малаксава, нису нас ипак напуштали  
у.{S} Већ допире до нас потмули мрмор и жагор, као оно рој кад се из далека гласи, наилазимо ве 
умора, пред крај дана, престаје и сваки жагор, сваки разговор, сваки узвик.{S} Оборе и човек и  
 улицу, испред начелства, напушташ онај жагор и хуку гомиле људи, кола и аутомобила и залазиш у 
и пролази крај Патријаршије, чуо се већ жагор изгнанога народа који се са првом зором кренуо у  
а, кафане пуне људи и дима и само чујеш жагор и зузук као оно из кутије коју деца напуне похват 
уху и безброј још таквих питања.</p> <p>Жагор око ватара постаје све тиши; димови који су се у  
 па сад не може више да је нађе.</p> <p>Жагор на све стране и праштање гламње под секиром и пуц 
, нико ни у шта не сумња.{S} Из општега жагора, чују се само испрекидане реченице или по где ко 
ма живот све више усањује.{S} Нема више жагора, нема ни гласнога разговора.{S} Шапће се и клону 
p> <p>У том, на један мах узавре гомила жагором и наста жив покрет на све стране, као кад мрави 
пусти последњи слободан град Србије.{S} Жалећи још увек, што му се није дала прилика да погине  
га куршум, овде у слабину.{S} Паде, па, жали за мном, издише па ме гледа — а сузе му теку.</p>  
 у канцеларију, и моли, куми, богоради, жали се, тражи, захтева, те јој се не може ни наодговар 
тављају пут.</p> <p>— Ово је страшно! — жали се један грађанин мајору који је пред њим. — А тек 
</p> <p>— Што ја да га жалим, кад га не жали његов цар?</p> <p>— Ех, што!{S} Дете је, није крив 
ој као о својој рођеној мајци; трећа се жали како јој је сестра остала, болно јој дете, па оста 
гледала га дуго, дуго, и размишљала.{S} Жалила сам га, тешко сам га жалила: како је био леп онд 
 радосна срца и испраћала лаке душе.{S} Жалила сам ал нисам слутила.{S} Последњи пут, пре но шт 
мишљала.{S} Жалила сам га, тешко сам га жалила: како је био леп онда кад смо се растајали, кад  
мајци исповедила.{S} Она ме је тешила и жалила, примила ме је и склонила код себе.{S} Онај ме г 
утка није се она подала тузи.{S} Где би жалила живо дете!{S} Никада она у цркви није припалила  
ојка везана, али га нисмо грдили успут, жалили смо га и казивали му благе речи, али их он није  
 да ме га је жао.</p> <p>— Што ја да га жалим, кад га не жали његов цар?</p> <p>— Ех, што!{S} Д 
зебе, могу је сећи и даље, немам шта да жалим.</p> <p>— Ех, ипак... — заустих ја да га тешим.</ 
м је понела.{S} Знаш како је... није да жалим.</p> <p>— А ваљда ће и престати киша, испадала се 
 за мене значи најтежу трагедију.{S} Не жалим је, верујте; не бих жалио ни обе руке, ни оба ока 
вама.{S} Две хиљаде година ми славимо и жалимо четрдесет младенаца, мученика, колико је хришћан 
агодити.{S} Тај је елеменат, разуме се, жалио за „старим добрим временом“ и како је многобројан 
приликом, у Призрену, кад смо се срели, жалио ми се на тога истога професора.</p> <p>— Ама ништ 
нице и ја се упутих њему.{S} Свет ме је жалио што се толико мучим а није ни слутио колико ми је 
и спречити сваки прелазак.{S} Једино је жалио што ће Београд ужасно страдати, ако се бомбардова 
аваљао на душу тешке болове.{S} Он није жалио, он се није јадао ни вајкао, он је јаукнуо при св 
м пажљивије почео слушати, све сам више жалио што нисам причу чуо од почетка.{S} Сусед је прича 
х жалио ни обе руке, ни оба ока, не бих жалио ни живот.{S} Јер, ви не можете претпоставити да ј 
гедију.{S} Не жалим је, верујте; не бих жалио ни обе руке, ни оба ока, не бих жалио ни живот.{S 
 без одмора врше?</p> <pb n="623" /> <p>Жалио сам ове бедне људе, али им помоћи нисам могао јер 
ете ме жалити ако подлегнем рани; треба жалити оне који нису испунили своју дужност према Отаџб 
мени и најстаријем сину. — „Не смете ме жалити ако подлегнем рани; треба жалити оне који нису и 
им само старост уме говорити — Немој да жалиш, можда га је Бог баш изабрао да га спасе.{S} Зар  
лумрака и све јасније обележава бедна и жалосна слика.{S} На станичном перону лежи читав логор  
бично склањао гдегод, да не видим ни те жалосне појаве, о којима се води реч, да не слушам ни т 
живеше и почеше се све јасније назирати жалосне слике које је дотле крила ноћ.{S} Улицом јуре к 
се спуштала и дим, који се надносио над жалосним разбојиштем београдских грађана, освајаше све  
ега изнела?{S} Један везен јастучић.{S} Жалосно ју је било погледати на улици, пред кућом у пла 
 Је ли вам то јасно?</p> <p>— Јесте, на жалост! — одговорих ја, осећајући како ми овај непознат 
, дипломатија их мање види.</p> <p>— На жалост! — потврдих ја — Али, дозволите ми, да се вратим 
стати — одговара он суво а и њему стеже жалост грло — Је ли остало тамо у кујни што од синоћне  
оди са оружјем својим, тај може појмити жалост његову када се мора са тим оружјем и на овај нач 
ред признањем своје срамоте.{S} Није то жалост за животом <pb n="146" /> која је те сузе изазва 
 Дрине, па онда?</p> <p>— Плакао сам од жалости — прихвати он — али сам крио сузе да ме ко не в 
во, прокисло и - омлитавило.{S} Жагор и жамор као у паклу, тропот по неравној калдрми као да је 
 шта је казао „наредник из дивизије“ и „жандар из начелства“ и обележавају се ствари крупним по 
 која нема на разположењу ни војника ни жандара, гомила оних међу којима има и српских рањеника 
 барјак с крова па до земље.{S} Пролазе жандари па реже а не могу му ништа, Царев је дан.{S} Да 
ели нам волове а бабу опет нешто терали жандари но се вратио ал, веле, спрема се да пређе с кућ 
тим колима, на боку крај кочијаша, седи жандарм са пушком а са стране јаше два и позади још два 
ром шајкачом на очи изгледа као цивилни жандарм.</p> <p>— Зато, што ми је ту, под носем! — одго 
е није слободно! — виче гомили станични жандарм али тоном који казује да виче само из навике и  
} У колима, на доњем седишту, још један жандарм, а на горњем свештеник и крај њега несретник бл 
ш пред вратима свакога купеа по једнога жандарма који грубо узвикује: „Овамо не може.{S} Овде ј 
тране јаше два и позади још два оружана жандарма.{S} У колима, на доњем седишту, још један жанд 
педесет метара, видела сам мртвог нашег жандарма.</p> <p>Ми се збунили и не знамо шта да почнем 
 туда.</p> <p>Други ухватио црногорског жандарма, који се хвали да је све путеве и све стазе пр 
уке и осорне наредбе старешина и псовке жандарма.{S} На тим зградама, у којима су надлештва, пу 
 је питао Арнаутина и онај што је питао жандарма, одвајају се од њих нерешени, неодлучни као и  
ругаре.{S} Видела сам очима својим наше жандарме како гину.{S} Испод моје куће, на педесет мета 
>— Па има ли наше војске?</p> <p>— Има, жандармерија и пограничне трупе и вардарци.{S} Добро се 
дњи војник а сад се већ збира и варошка жандармерија да се пошље у бојне редове.</p> <p>Када са 
у.{S} Већ вечерашње вече и ноћ, кад оде жандармерија из Скопља, биће вече и ноћ безвлашћа или с 
 навлачили старинске мундире оне славне жандармерије која је 1862. године изгинула бранећи Беог 
од ситуације на бојишту!</p> <p>Одлазак жандармерије из вароши задао нам је нарочиту бригу.{S}  
морала главна улица затварати војском и жандармеријом, да би се кроз њу могао обезбедити пролаз 
во, сад је стигла наредба и сву варошку жандармерију, све до последњега човека да испратимо на  
ови, ослобођени јарма мирно преживају а жандарми и државни служитељи хитно товаре сандуке у кој 
смо Београд бранили сами, бранили су га жандарми и трећепозивци, није ни брањен у ствари, напуш 
 поседали шофери, подофицири из штаба и жандарми и воде дуге и живе разговоре.{S} По неко од њи 
упе гори ватра, око које седе штабовски жандарми и разговарају са заробљеницима, који су у очи  
и, избеглице, стране мисије, црногорски жандарми и Арнаути, који као купци залазе од гомиле до  
све заједно оне заробљенике што седе са жандармима под шупом, грејући се око ватре.{S} Испитива 
стоји и чека.</p> <p>Пришао сам једноме жандарму, који је бајаги одржавао ред, којега нити је б 
чека већ ископана рака; тамо ће планути жандарске пушке и сручити тело у гроб, који се ниже у р 
Па што си ти узео?</p> <p>— Тако, узео, жао ми их да се ваљају по блату...{S} Да идем кући па д 
а.{S} Хтела је понети све, све из куће; жао јој било сваке стварчице и, знате ли шта је од свег 
n="648" /> сам га пазио и дворио га.{S} Жао ми га је било онако млада а тако осакаћена.{S} Док  
оса а тешки болови испили му образе.{S} Жао ми га било као рођенога брата.</p> <pb n="649" /> < 
не зна шта му кажем он види да ме га је жао.</p> <p>— Што ја да га жалим, кад га не жали његов  
ми чините неправду ако мислите да ме је жао ове руке, који губитак за мене значи најтежу трагед 
лео сам што пре да буде борбе, ал би ми жао било погинути а не доживети све што сам замишљао.</ 
ри се пламен са свим притајио и утрно а жар се румени као растопљено гвожђе и из недогорелих гл 
д меса коју ће код прве ватре бацити на жар и јести га недопечено, онако уваљано у пепео и са к 
горе ван вароши, и моле да баце месо на жар; трећи, најсрећнији, јели су по кафаницама приштинс 
и, напрсла па из тога ждрела сад извире жар и пламен.{S} Из тога жара, као да га неко циновским 
 и здрава бина, сад већ леже рушевине и жар и по њима полегао црн дим који гуши.</p> <p>У часу  
 да туле и само још овамо и онамо румен жар покрива земљу као усијано и растопљено гвожђе.{S} К 
ва, покушавајући да из ње распири топао жар и пламен?</p> <pb n="21" /> <p>Да ли је одиста вера 
 и оним светлим руменилом које разгорео жар из мангала распростире око себе.{S} Све то изгледа  
оре код мене, у оџаклији, лепо разгорео жар, те сам напунио мангал како би се прокисли и прозеб 
фанише пијетет тренутка.{S} Чуо се само жар како се распада у пепео, миш који гризе дрво у дола 
ма су почивали; цигла са треском пада у жар и развејава око себе густе снопове варница и пламен 
диреци у дуваровима већ се претварају у жар.{S} Почињу да се сурвавају зидови који деле унутарњ 
ела сад извире жар и пламен.{S} Из тога жара, као да га неко циновским жарачем потстиче, расипа 
 у оној полусветлости, колику је гомила жара око себе расипала, са мојим погледом и разумевајућ 
 су догоревала дрва те је гомила румена жара покривала земљу и простирала око себе топлоту и бл 
ом, оцртавала су се у ономе руменилу од жара, које се проткивало кроз модри дим.{S} Ја сам чуо  
утничком батином да разгрће оне остатке жара у мангалу и сви се скуписмо нешто ближе ватри.</p> 
е тренутку био нешто малаксао, оно море жара као из огромне зажарене пећи сипало је толико свет 
препланулом лицу давала румена светлост жара из мангала.</p> <p>— Не! — понови учитељ још једно 
 Из тога жара, као да га неко циновским жарачем потстиче, расипају се по где кад читави усијани 
 се намеће.{S} Ено, ено, планине се већ жаре и горе, бљују већ пламен и ено се усијана лавина в 
рило, може бити топао и онај поглед два жарка ока који узбуди младу крв те срце другаче бије.{S 
о које је прекрилило небо од Вишњице до Жаркова.</p> <p>Нико није знао да је већ превалило подн 
 био на Железнику те потиснут, јер је и Жарково већ било пало.{S} Ту се умолио <pb n="467" /> к 
адости а његово око заменити младићским жаром израз детиње благости.{S} Није далеко то доба и о 
кликну он боно и плану живим младићским жаром. — Зар ви мислите да у овој земљи има кога који м 
 и рекне: „Издише, свршава!“ — а нас то жацне и ужасне нас.</p> <p>На збору је био и сам дивизи 
под ногама, завуку се у густу траву и у жбунов корен.{S} Ако си у светлости дана и догледао по  
естану се нијати и повијати, шибље се и жбуње умири; птице, које су нас по гдекад о дану надлет 
ју а четврти се прихватио мало хлеба те жваће кору која је отврдла у ранцу.{S} Знаш већ како је 
та куће, коме под влажним оделом севају жглавкови и кости те не може да лежи.{S} Из далека, с д 
у старо време, била нека аждаја која је ждерала децу.{S} Падне тако пред село па писне а мајке  
ећ превалила, ватра која је горе у брду ждерала каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљер 
ијаних планина те ваља долином и плави, ждере, сагорева, уништава и уништено засипа и затрпава? 
на целу Србију аждаја и ждере нам децу, ждере много... потаманиће нам пород!{S} Зло, големо зло 
 празне просторе измеђ голих зидова где ждере још и последње остатке дрвенарије.{S} Леп са зидо 
еновац, пала је на целу Србију аждаја и ждере нам децу, ждере много... потаманиће нам пород!{S} 
а улици, пред кућом у пламену, који јој ждере сву имовину и новац и накит и акције, а она чврст 
и краде од коња његову храну и алапљиво ждере зоб.</p> <p>То ми прича коморџија а ја сам видео  
е непомични и неми становници куће коју ждере пламен.</p> <p>Пламен већ букће, прогорео је прву 
агињу се, те дижу те отпатке из блата и ждеру.{S} Кад из каквих кола испадне оглодана кост они  
 је буктао у утроби, напрсла па из тога ждрела сад извире жар и пламен.{S} Из тога жара, као да 
ивности да задиру дубоко у рану која је жегла Краљеву душу.</p> <p>— Имаћете, имаћете! — прихва 
, светина је у таквим приликама, кад је жедна вести, прави тиранин; она зауставља човека који ж 
ји носи кишама нанету воду са Дервена и Жедна, пролама се кроз ноћну тишину па ти изгледа као д 
 по станичном перону и праћен гомилицом жедних обавештења са извора.</p> <p>— Да, али они мобил 
 званично нагласио, двојином је порасла жеђ за новостима и крај свих досадањих извора, свет је  
вора обавештава и сазнаје новости, ипак жеђ за вестима све више расте.{S} Свакоме који је сазна 
огу, ономе Богу коме је немилост оцатом жеђ гасила, у чије су се груди копља заривала; ономе Бо 
 железнички воз, само да задовољи своју жеђ за вестима.{S} Разуме се да светина у таквом случај 
тени плугови, испуцаће непреорана земља жеђу, те ће је самохране мајке сузама заливати.{S} Прес 
 чим спази светиљку коју материна брига жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном св 
чим спази светиљку коју родитељска вера жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном чу 
ледао.{S} Новица је знао да ту светиљку жеже његова мајка да му пут покаже и управљао је чун св 
 који су већ донели одлуку о себи те не желе да их ма чије мишљење поколеба или су то они који  
часну реч да ће се вратити, те се он од Железника спустио преко Булиних винограда и ушао у варо 
дивизије трећега позива, који је био на Железнику те потиснут, јер је и Жарково већ било пало.{ 
 ма шта чиме би се могли користити, јер железница до Феризовића није могла бити од велике корис 
 га знати, зар их је мало.{S} Редом дуж железнице па готово у свакој вароши.</p> <p>И ја сам по 
вароши.</p> <p>И ја сам пошла редом дуж железнице.{S} Била сам у Крушевцу и у Крагујевцу, ишла  
то из Ниша и Лесковца није могло раније железницом; њим крену све што се из Крушевца поче спушт 
ћевни намештај.{S} Па још док се бегало железницом, господа с архивама и рачунским књигама траж 
 дотле, из Битоља се за један сат, и то железницом, прелази у Грчку, где је човек одмах обезбеђ 
едњој страни купеа.{S} Један подофицир, железничар, саже се под вагон, узе један камен и поче њ 
 сам кренуо из Штимње, ја сам срео неке железничаре, добили су наредбу да се врате у Феризовић. 
 то је нека пометња ако је ко вратио те железничаре.{S} Ево рањеник стигао отуда, видео својим  
Значи, да Бугари одиста одступају па је железничка линија можда ослобођена те их враћају да је  
 Митровицу, од тренутка када се пресече железничка пруга за Солун, потеже све да се сручује на  
агон а официр, командант воза и два три железничка чиновника полетеше вагону да отворе пред ђен 
ављали сандуке, плотове, точкове, кола, железничке прагове и врата с пустих кућа и полагали их  
="314" /> Наишао сам тако лутајући и на железничке шине, мора да сам зашао у станични реон.{S}  
еко нешто непрекидно руши и крха.{S} Са железничке станице <pb n="91" /> пронесе се по гдекад п 
е дане слободе.{S} Кад буде онај воз са железничке станице, из којега се сад руководе борбе, кр 
елећу варош и падају највише овамо, код железничке станице, где је Команда Трупа.{S} Становници 
 је то онај виши чиновник са скопљанске железничке станице, који је у тренутку кад су кретала ј 
 бегунаца.{S} Воз још није на станици и железнички чиновници, који неколико дана и неколико ноћ 
но пешке; она би кадра била да заустави железнички воз, само да задовољи своју жеђ за вестима.{ 
 станични реон.{S} Да ли ћу ту бар, међ железничким вагонима, наћи какво парче даске, који истр 
оде“ радозналци се јатомице збирају око железничких чиновника.{S} Ови доносе вести које су на т 
ожају.</p> <p>Када је воз пролазио крај железничког машинског депоа, неко обрати ђенералу пажњу 
очео још од синоћ и целу ноћ да хита ка железничкој станици.{S} Веровало се, биће можда ноћас к 
горичану.{S} И ови нови бегунци журе ка железничкој станици која је још увек преплављена светом 
 пука.{S} А нови су батаљони кретали ка железничкој станици, јер по распореду за покрет, сваких 
 брани Скопље.{S} Овде, испод Водна, на железничкој станици, још увек увраћају избеглице и жудн 
био у Солуну покрет француских трупа на железничкој станици.</p> <p>У 10 часова пре подне, већ  
канцеларије у вароши и сели се у воз на железничкој станици.</p> <p>Јутрос, седмога октобра, от 
ошћу која се тек развија, на станици се железничкој издваја из полумрака и све јасније обележав 
p>Сећам се, видео сам је на Скопљанској железничкој станици онога јутра, мислим 5. октобра, кад 
оју сам први пут запазио на скопљанској железничкој станици а други пут на приштинскоме гробљу  
д оним оголелим дрветом, на скопљанском железничком перону.</p> <p>— У Приштини сам служила у ј 
p>— Који Качаник?</p> <p>— Заузели су и железничку станицу.</p> <p>— А?!!{S} А команда трупа јо 
и у Липљану наши су већ бацили у ваздух железничку станицу и напустили га.</p> <p>— Ух! учини о 
 сам да га добро видим.{S} Ох, како сам желела да међу мртвима видим оно неваљало лице које се, 
ита ме шта ћу.{S} Одговорила сам да бих желела бити болничарка.{S} Он се избрецну и рече да ниј 
 више освајао био ми је добро дошао.{S} Желео сам да ништа око себе не видим и да више ништа не 
ратити и сачекати Моравску Дивизију.{S} Желео сам је видети својим очима да би сам себе охрабри 
век при томе на војводу Степу којега је желео убедити.{S} Он <pb n="712" /> изнесе план коме би 
<p>Краљ је то рекао тоном, на који није желео поговора...{S} Његово се чело у том тренутку разв 
аследник телефонира из Крагујевца да би желео тамо да дођете, тамо је Врховна Команда.</p> <p>— 
а што је син заменио оца.{S} Тако је он желео.{S} Једини повереник мојих слутња и мојих болова  
нису биле кадре догледати оно што је он желео да види, он је ипак дуго и дуго забринуто стајао  
у Србију коју сам <pb n="637" /> толико желео?{S} Улазим се пушком у руци, као непријатељ; улаз 
диже главу и додаде:</p> <p>— Ја не бих желео да ви рђаво разумете моје разочарење.{S} Оно је с 
ли?</p> <p>— Не, тргох се ја — и не бих желео да заспим.</p> <pb n="660" /> <p>— Које је ово се 
о на <pb n="692" /> нека обична питања, желећи да избегне даљи разговор о томе.</p> <p>Малочас  
ожури... треба пожурити!... — шапће он, желећи да се све то што пре сврши, да што пре пође, да  
ијатељ још није био отворио живу ватру, желећи вероватно најпре да одмери снагу нашу или очекуј 
инија заузета! — пресече је капетан, не желећи јој дозволити да каже оно што је и сам у томе тр 
 није непозната појава; онај који пати, жели што више болова који га драже као заљубљенога љубо 
утка кад је већ извесно да мора умрети, жели да то што пре буде, да се самртник не мучи.</p> <p 
 човек да се завуче у штаб.</p> <p>— Не жели он то, не мисли он то, то ја...</p> <p>Осетила сам 
 његов секретар тихим гласом, као да не жели реметити поноћну тишину.</p> <p>— Не, не могу! — о 
 их, не избегавајте то.{S} Ја волем, ја желим да се они не успавају у мени, да су увек будни; ј 
се нисам још прибрала.{S} Затим ми дође жеља да створим пред очима његову слику какав сад изгле 
 не би ли Голијати једном увидели да је жеља за слободом малих јача од насиља великих.</p> <p>П 
почнем?</p> <p>Једнога тренутка дође ми жеља да се не буди још, да спава још дуго.{S} Чинило ми 
ода.{S} Онамо ваља поћи, онамо управити жеље, онамо тежње.{S} И када су једном две младе војске 
 како има великих кућа и много људи, па жељезнице, па лађе, трамваји.{S} Много ми је причала и  
ам био метнуо ногу на степеник солунске жељезнице — и камо да сам се попео, куд би ми данас био 
га на којима се преносе дрва и еспап са жељезничке станице, па онда опет фијакер, од оних који  
Свуд, свуд; на сваком кораку, на свакој жељезничкој станици, у сваком селу, у свакој вароши.{S} 
 пуни ствари и жена с децом да слазе на жељезничку станицу и ако никакав воз у то доба није иша 
, шапутало се да су Бугари већ пресекли жељезничку пругу код Врање и тек што нису успели то ист 
 почети, шеф станице нареди да се оде у жељезничку радионицу и отуд зовне мајстор.{S} То је раз 
реће, ородити се, вратити нам се и наћи жељена мира.{S} И тек су стигли а ево их ова олујина по 
анине које грле Скадар.</p> <p>Тамо сви жељно погледају, тамо има сунца, тамо има хлеба — тако  
 би га сломио да напусти Тополу, изјави жељу да Стари Краљ дође у Крагујевац.</p> <p>— Па добро 
омили једна угледна госпођа београдска, жена једнога лекара.</p> <p>— И видите — рече она гомил 
 и болесних војника и читавих породица, жена, деце и стараца.</p> <p>А иза тога низа државних к 
о даље, опет пред вратима једне кућице, жена спазила српску војску и српског официра па стидно  
тамо нађе целу своју породицу.{S} Само, жена је лежала у несвести, наслоњене главе на песак кој 
ске тај пролазник.{S} У дну улице тамо, жена са дечицом, обазирући се на све стране, преноси св 
једва се у мраку назирали као сенке.{S} Жена једна међу њима, ваљала се по поду, и пискала грув 
{S} Он ме је и оженио, из добре куће, а жена ми се пази с мајком као да јој је рођена.{S} Мајка 
осле смрти још, тек му се угасило око а жена дигла загрејану дечицу са њега, забодоше гладни во 
ка већ настави:</p> <p>— Ја нисам слаба жена, ја нисам малодушна.{S} Ја сам надчовечански подне 
липоља близу Цариграда.{S} Мала, мршава жена, оштрих црта и лица превучена тамном бојом.{S} Њу  
лничарка са кожухом и чизмама, по каква жена под шајкачом и у мушком оделу, француски топџија,  
аш био ред на неког Лазара па се његова жена и ћер највише забринуле и шта све не претурисмо пр 
S} Мало даље, у једном углу, лежи млада жена грлећи чврсто рукама Ранка, онога што воли школу.{ 
ма, где би остала! — вели.</p> <p>Млада жена у војничкоме оделу, која је хтела с њом да се спор 
иси бели барјачић а пред кућом остарија жена престрављено погледа непријатеља кога очекује.{S}  
а се пробију; настаде плач деце, псовка жена и свађа људи.{S} Настаде <pb n="107" /> гажење, гу 
"458" /> <p>— Па нек се и преплаши; има жена децу а сама је, нема ко да јој помогне кад загусти 
<p>— Па ко ти га је дао?</p> <p>— Једна жена.</p> <p>— Где ти га је дала?</p> <p>— Тамо, на ста 
— А може ли граната овамо? — пита једна жена за чију се сукњу обесило четворо деце.</p> <p>— Не 
је у болницу.</p> <p>Улази најзад једна жена, друга моја по несрећи.{S} Она носи мртво дете под 
ну, да ме не гура гомила.{S} Дође једна жена и запита ме јесам ли одавде, из Младеновца; па онд 
аже!</p> <pb n="115" /> <p>Тако и једна жена, сиротица, са двоје деце на рукама, била се већ см 
е толико ни патило! — одговори ми једна жена из таме, коју дотле нисам ни запазила.</p> <p>— Са 
а.</p> <p>— Варошка — одговори му једна жена — али морао би да се враћаш а ко зна да и тамо већ 
мешан сламом.{S} Францускиња је омалена жена, препланула лица на коме се сачувао питом и племен 
ло тело и тресло се као шибљика.{S} Она жена крај мене нађе у својој <pb n="479" /> бошчи једно 
тако крвава рука, снахо? — упита ме она жена, која је ваљда при тој моменталној светлости опази 
> <p>— А на коју страну? — запитаће она жена.</p> <p>— Па овако, на Ресник.{S} Тамо ћемо можда  
о тако... узех децу па ајде! — одговара жена са митровичког воза.</p> <p>— Па како ћеш?{S} Види 
<p>— Не познајем је!</p> <p>— Где је та жена?</p> <pb n="492" /> <p>— Не знам!</p> <p>— Па што  
 Да л’ да понесем и коју кошуљу? — пита жена.</p> <p>— Понеси... немој.., где ћемо их?</p> <p>— 
<p>— Немаш чим да покријеш децу? — пита жена са солунског воза.</p> <p>— Немам.{S} Не знам шта  
ним кљештама.</p> <p>А то и беше одиста жена којој се откидала душа као да су је кљештама чупал 
 ли се сложити жене, толико се њих због жена поделише или одоше на суд и осрамотише, као да нис 
 јучерањега сунца.</p> <p>Пред нама иде жена и носи на рукама двоје дечице увијене у крпе.{S} О 
шта ће им?{S} Кад би ти видео колико је жена и колико рођака ушло у састав Врховне Команде, при 
ј је пут искварен!</p> <p>— Умрла му је жена прошле године.</p> <p>— Ама шта ти рачунаш на Руму 
челник.</p> <p>— Штогод знате! — додаје жена. — Ишла сам од немила до недрага и нико неће да ми 
 одакле мало час искуљаше читаве гомиле жена и деце радознало и са усхићењем посматрајући српск 
лоном, воде живе разговоре.{S} Једна се жена вајка да јој је муж отишао службеним послом у Ниш  
пређем!</p> <pb n="116" /> <p>И диже се жена са митровичког воза па, не слазећи са вагона, дода 
> <p>— Идем опет да га потражим! — рече жена и диже се, узе у наручје оно друго дете и пође.</p 
ачу се јаук и запомагање рањених људи и жена, врисак мајака и писак деце.</p> <p>Гранате су пад 
љански пајтони (фијакери) пуни ствари и жена с децом да слазе на жељезничку станицу и ако никак 
на икона на зиду, пред којом су се он и жена топло молили Богу, кад им је старије дете лежало о 
ју кућицу, гнездо у коме су у миру он и жена отхрањивали тичиће, чу као из гроба пригушен дечји 
по кући, не мисли на кућу, коју су он и жена двадесет година кућили и коју ће сад за један сат  
и ли запазио какву ватрицу крај које би жена себи снагу а деци душу повратила.</p> <p>— Нема! — 
да се дете води у општину.</p> <p>Улази жена и носи раскрвављено дете у наручју.{S} Казује неср 
 очима и он окреће главу да је не спази жена, да је не спазе деца.</p> <p>А деца, сад већ пробу 
 Београда и обиђе кућу, у којој су сами жена и четворо деце.{S} Командант му је дозволио на час 
 кући, треба још да се спасу.{S} Врисак жена, писак деце, довикивање оних који спасавају, узвиц 
је било мало људи бегунаца а врло много жена и деце.{S} Вагони и фургони су били пуни и препуни 
>— А како нас мимоиђе? — пита га брижно жена.</p> <p>— Наиђоше па питају има ли женске чељади д 
предамном, допирао је ипак жив разговор жена.{S} Нисам обраћао пажњу на тај разговор јер сам зн 
Затим се умирило и чуо се само разговор жена у авлији.{S} Мало затим чу се опет неко пуцање кој 
} Запитах га и он ми рече да је у гробу жена, јуче су је сахранила њена деца а они, арнаути, по 
нала за себе док једне вечери не издану жена, ту крај деце своје.{S} Три дана држали смо је <pb 
жи, р’сузе, где је село било без младих жена и девојака, него сте их скрили!“ А онда поп: „Ага, 
 Господаром.{S} Имало је у нас и младих жена и девојака али су избегле!“ „А где су избегле, поп 
о сада изгладила.{S} Ван гомиле очајних жена и прокисле деце, која су поседала на набацане свој 
евољи но ове ругобне разговоре себичних жена чија је лична сујета јача и од несреће читавог јед 
ложи децу по њему, загрејаће се!</p> <p>Жена га погледа чисто неверице а он понови:</p> <p>— Зг 
ће се, веруј ми, положи их само.</p> <p>Жена га послуша и положи децу по волу а во, који је већ 
оловска кола опет претоварена стварима, женама и децом.{S} Вочићи тешко дахчу и посрћу немогући 
но сеном, брашном, покућанством, децом, женама и старцима.</p> <p>Уз све то, око кола и измеђ њ 
но сеном, брашном, покућанством, децом, женама и старцима.{S} И уз то још, око кола и измеђ њих 
их, нећу да узнемиравам жене и децу.{S} Женама и деци треба крова, ми војници можемо и овако!</ 
ар да ми останемо овде на сред друма са женама и децом а без оружја?{S} Не бива то, него сви да 
вам кажем зашто ови посланици бегају са женама, првим возом?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер... ла 
утњи друмом.{S} Још рекоше да ником, ни женама ни деци, не говоре што су доконали, како се не б 
ло, наше село.{S} Онде нам је фамилија, жене и деца, коју смо оставили и коју сад хитамо са рад 
има.{S} Па онда регрути, стране мисије, жене, деца, старци, надлештва, архиве, благајне, команд 
купе као новчане књиге опет разне даме, жене, и њине пријатељице.{S} Има ту обезбеђених купеа г 
 у име Божје!“ па пође напред а ми сви, жене и деца и по где који човек, пођосмо за њим.{S} Про 
е товаре на леђима а за њима журе људи, жене, деца, носећи свако по неки свежањ, кутију или бош 
{S} По друму су лежали окрвављени људи, жене, деца, побијени коњи и поломљена кола.{S} Дечица в 
чудновати путници.{S} Старци и младићи, жене и деца, читава насеља људи, који су се пробудили и 
лаву.{S} А кад је тај посао био свршен, жене, деца и старци остали су да чувају места и ствари  
етао Срем и Банат.{S} Даље мало од њих, жене у војничким шињелима, чланице неке американске мис 
а одговори.</p> <p>— Грађани, дабоме... жене, деца, људи, леже по улицама и по кућама.</p> <p>— 
ељ је јурио пријатељу да се посаветује; жене, нарочито оне које су биле без мужева, потрчале су 
зују коло, да би један другог задржали; жене циче и не сме да прођу.{S} Већ је пао у амбис једа 
кишобраном или под кровом, разговарају; жене извирују на капијама очекујући мужеве, који ће им  
на не уклони; ту су биле <pb n="266" /> жене које нису знале где су им мужеви, те немају кога н 
ега на све стране и пада од куршума.{S} Жене вриште, деца плачу...{S} Њихове батерије не туку Д 
е зберемо и здружимо.{S} Излазе из кола жене с децом, која су до сад, увијена у ћебад преко <pb 
е дечје, покриле се сукњама преко главе жене, по где ко раширио кишобран а по где ко набио себи 
е.{S} Крај једне од тих ватара седе две жене и муку муче да се споразуму.{S} Једна је од њих у  
 вуку пљачку и онда — мртве људе, мртве жене, мртву децу.{S} Окретала сам главу да не гледам и  
 да останем, остаће и она и многе друге жене из нашег комшилука а само бакалин, близу наше <pb  
чица те да куће не остану пусте а младе жене, девојке и мушка дечица мало одраслија, да крену у 
наилази сок и обнавља живот.{S} У младе жене шире се зенице страшћу; дојке јој брекћу од млека, 
е, а кад тамо а ти на колима видиш неке жене и кућевни намештај.{S} Па још док се бегало железн 
тва ваља већ по блату и да га арнаутске жене збирају у корпе и кецеље да снабду своју децу игра 
 у пећину.</p> <p>Ту ноћ нису ни легале жене више него остале са Лазаром у разговору све до пре 
јских и пуковских колона“ које су вукле жене и кућне намештаје разних официра, направи увек у п 
 господин поручник!{S} Оставио сам саме жене с децом, па да видим како су прошли.{S} Нећу седет 
 навали свет да куља отуд.{S} Забрађене жене натоварене бошчама и дечица за њима, која се већ у 
ед капијицама и капиџицима престрављене жене сабиле се у гомиле и немо ћутећи, погледају се и о 
чено право постигну; док су незаштићене жене и мала деца врискала у оној гужви и гомили, док су 
је било, он је опазио да је на лицу оне жене оцртан дубок неки бол и у његовој се племенитој ду 
дину оставише да спавамо.{S} Сабрале се жене око Лазара а он им казује.{S} Вели, Турци пали у с 
 па да се гледамо као браћа а да нам се жене гледају и да један другог помажемо.{S} Тако смо се 
 као да се већ у вароши туку.{S} Почеше жене и деца да вриште и да се спасавају.{S} Бегали су н 
 они помислише ваљда злато, па напунише жене кецеље, деца корпе и недра и гази народ по оном ор 
год ће понова поћи на станицу, већ гуше жене и деца међ дењковима, бошчама и куферима.</p> <p>И 
аксале ноге, па онда деца, деца, деца и жене, сиротиња и богаташи, сви подједнако брижна и преп 
S} Неко казао да је шећер па нагрнуше и жене и деца са корпама, бошчама и џачићима да приграби  
кућу те ће по мраку да се погубе људи и жене и деца и много ће да плачу једно за друго.{S} Црн  
 пребегли преко Саве.{S} Причају људи и жене, које су због страха пробдиле целу ноћ, те су изви 
ка.{S} По поду су тврдим сном спавали и жене и људи.{S} Лица им се нису разазнавала, само је та 
 на свима квартирима отворени прозори и жене и деца на њима ослухују.{S} Пуцањ се топова наизме 
о како смо, па шта нам да Бог!</p> <p>И жене пристадоше уз тај предлог бојећи се да остану на д 
о младића разјури разбојнике и ослободи жене и децу крваве погибије.{S} После читавога сата бор 
жеш.{S} Потражићу ја где сте ви сакрили жене и девојке па ако их нађем...!“ — „Вала, ага, ево г 
ха.{S} Кућа је била затворена а неке ми жене рекоше да је тетка још јутрос рано избегла.{S} Кад 
 оженио.{S} Шта знаш хоће ли се сложити жене, толико се њих због жена поделише или одоше на суд 
лу нема до само баба и деце; где су вам жене, где девојке?“ Кнез запе па вели: „Ту је село, то  
.</p> <p>— Нека их, нећу да узнемиравам жене и децу.{S} Женама и деци треба крова, ми војници м 
 кип, једна силуета.{S} Изгледа као сен жене која је негда, у древно доба, била узидана у сводо 
зује пензионер са белим чарапама — него жене!{S} Срамота, одиста срамота! — и пензионер пљуну у 
чита речитост, онако од прилике као што жене при нарицању врло често напуштају обичан дневни је 
рављена том војничком речју која за нас жене и мајке значи исто што и смрт.</p> <p>— Јест, лана 
 иде пешке.</p> <p>— Ићи ћемо; кад могу жене и деца, могу и ја!</p> <p>Али је старац прецењивао 
Одмах смо се дали на посао.{S} Једне су жене чистиле пећину, друге збирале лишће и шумицу која  
о погледали тамо на лабски пут: зато су жене и деца, до пред сам мрак стајали пред вратима, на  
у дошли са фронта.{S} Крај ових промичу жене, укаљане блатом до појаса, деца увијена у крпе, во 
 расипају се затим по кућама, одакле их жене односе у комшилук; одатле се преносе у чаршију, гд 
дечје косице потоком суза а затим приђе жени, која се још не дизаше и пољуби је у чело, другарс 
шу као усијано гвожђе.{S} Начелник даје жени неку цедуљицу и упућује је у болницу.{S} Улази дру 
рад!</p> <p>— Прелазе!</p> <p>Једној се жени, мало више наше капије, одвеза бошча и просуше ств 
а шта би заробљен и могао помоћи својој жени и својој дечици.{S} Слободан може пре.</p> <p>Посл 
кало, само се смеје.{S} Каже нана мојој жени: „Е, моја снајо, да беху моји тако да не плачу, пр 
ачувао питом и племенит израз својствен жени њене расе.{S} На њој наш војнички шињел закопчан д 
разованоме човеку.{S} Он не рече ни реч жени, он јој само пружи руку, поведе је кроз гомилу и у 
та па опет додаде:</p> <p>— Ајде, ајде, жено.{S} Не помаже суза и друге су је мајке пролиле, ка 
па мртваче из наручја и рече:{S} Добро, жено, ти сад иди, ми ћемо свршити своје!</p> <p>Нашла с 
не пољане.{S} Где ће он сада, где ће са женом и децом, кад га олуј носи све даље од места, где  
и живи код мене.{S} Угодила се са мојом женом па јој добро, а заволела је и децу.{S} Имам једну 
а на оним шињелима и шаторским крилима: женске ципеле, шећер, рубље, рукавице, чоколаде, пудер, 
40 динара — затим по 0.20 динара комад; женске рукавице на шест дугмета један динар; вунено руб 
ске задруге.{S} Смејаће нам се кад виде женске ципеле, рукавице, пудер и корзете.</p> <p>— Ниса 
а један пензионер, који је навукао беле женске чарапе до колена а на леђима носи место ранца је 
жена.</p> <p>— Наиђоше па питају има ли женске чељади да их дворе.{S} А ја рекох, сам сам, удов 
бље и мушке чарапе су одмах плануле али женске су се држале на цени, јер су их Турци много купо 
и и бошче и кутије.{S} У аутомобилу три женске, изгледа све три познате гомили: једна продавачи 
још на цени али други иду у бесцење.{S} Женски корзети продавали су се најпре по 0.40 динара —  
очи и претоварена душа.{S} Па ипак, кад женски гласови из кола цикнуше јаче у разговору и нехот 
окривена арњевима.{S} Из њих су се чули женски и дечји гласови.{S} Са леве стране друма, иза ко 
тако, госпа Јело, — одговара јасан, пун женски глас — и други су рањени и по два пута и по три  
штичину кућицу.{S} Из кућице је допирао женски јаук који ми је продирао кроз душу, кроз срце и  
ке даске, тек отуд из собе чуо се јасно женски глас кој говори на телефону.</p> <p>— Да, ја сам 
и.{S} Свет улопан, на оделу и мушкињу и женскињу по више слојева блата, које збира већ неколико 
једним шињелом на коме је лежала гомила женских корзета, подвезица, дугмад за кошуље, рукавице, 
бина.{S} Са по где које капије извирује женско чељаде, људи су се извесно повукли у куће јер ни 
 сам се да је прочитам.{S} Непоузданом, женском руком, написала је несретна мајка реч:{S} Драго 
pb n="364" /> своје село и кућу, мајку, жену и децу, па се све боји да не застанемо, да не дође 
 ни реч, ижљуби децу, пољуби још једном жену, која се није ни будила да види свога друга и немо 
 ће ми да себе спасавам кад сам оставио жену и децу и без новаца и без хране?{S} Куда ћу да ми  
адна, прстићи студени.{S} Замолих једну жену, која је седела крај мене, да и она види, да ми и  
мо, на станици.</p> <p>— Познајеш ли ту жену?</p> <p>— Не познајем је!</p> <p>— Где је та жена? 
 двораца светиљку, која је, као утрнула жеравица, једва продирала кроз прљаво стаклено окно уле 
лед под седим обрвама, као кад засјакти жеравица под белим пухором.</p> <p>— Топола није више б 
и усахле очи час палиле час гасиле, као жеравица која изумире под пухором.{S} Код последњих реч 
м тешку грозницу, тело ми је горело као жеравица, очи се усијале а образи упалили.{S} Трчао сам 
ама сачувала су пун сјај као две светле жеравице у прегорелој ватри.</p> <p>Сен стаде на плочу  
} Погледах га у очи и спазих две светле жеравице на мрку му лицу тамно бакарне боје, коју је ње 
на светлост, што се разливала са црвене жеравице, <pb n="665" /> изгледало је некако светитељск 
пло, врло топло, горело је а ручице као жеравице, али је престала она силна језа и дрхтање.{S}  
 телом а чело му и ручице гореле су као жеравице.</p> <p>— Изгубила сам га, изгубила сам га! —  
а кућа, доле до велосипедског плаца.{S} Жестока се борба отворила, грокће куршум и пљаште бомбе 
вог се човек растаје а не од мртвог.{S} Жив је твој а мртав и није твој, он је земљин.{S} А зем 
један мах узавре гомила жагором и наста жив покрет на све стране, као кад мравињак згазиш ногом 
ма ће он доћи.</p> <p>Он ће доћи, он је жив, он није погинуо!{S} Он је младост а младост не уми 
 зашиљене гранчице а код свих развио се жив разговор људи, који су се већ мало одморили и загре 
силном.</p> <p>Одмах настаде у батерији жив покрет момчади која поскака са седишта и предузе св 
а се бијемо, а што с тобом?{S} Је л’ ти жив отац?</p> <p>— Море, не разуме те ништа! — смеје му 
{S} Под воз да легнеш па ћеш пре остати жив но у Топчидер да одеш.{S} Пошао сам ја био, па ево  
остати онакажен и без ока али ће остати жив.</p> <p>Госпа затим измаче и пође да обилази дуги н 
која су ишла предамном, допирао је ипак жив разговор жена.{S} Нисам обраћао пажњу на тај разгов 
ев: „Стој, ко иде?“</p> <p>Претрнуо сам жив и пођох као злочинац, кријући се иза вагона, да се  
 једно, где ће стати.</p> <p>— Је ли он жив? — запитах ја, после дуже паузе, врло пажљиво, пажљ 
а и грађана да припалим.{S} Ту се водио жив разговор о борби на Косову, која је још трајала и к 
ска кола о којима ова двојица воде тако жив разговор.{S} Светину више не интересује ништа, пост 
акрчити друм.</p> <p>А доле у селу, већ жив покрет.{S} Све је на ногама и спрема се за полазак. 
ривач када сам чула лупу на вратима.{S} Жива сам претрнула и дрхтавица ме опет шчепа.{S} Лупа с 
 само обрве, кости, набрекле жиле и два жива ока, која <pb n="656" /> су нас за време разговора 
усти душу, почети да кљују месо са њега жива јоште.</p> <pb n="336" /> <p>Упрегли су већ резерв 
 само кроз равну пољану протеже се црна жива линија која се креће, повија, гамиже као оно кад м 
ао царство небеско.{S} Та слика била је жива, ја је нисам само осећао, ја сам је видео.{S} Кроз 
егу, ваљало је кренути на пут, којим се жива душа неће срести, где се неће ништа моћи набавити, 
носно одушевљени.</p> <p>И сад се разви жива препирка по томе питању.{S} Упадоше у разговор и о 
или, увек смо се издвајали и избегавали жива места, где човек ових дана не може проговорити а д 
>— Имаш ли родитеља тамо?</p> <p>— Имам жива оца, мајку, две сестре и једног братића.{S} Их, ка 
а на време се подкрепљавао.{S} Два врло жива и светла ока севала су под сенком сунцобрана од ка 
леба, паљба је била у самом почетку већ жива и оштра.</p> <p>Борба почиње.</p> <p>— Биће меса!  
 с друге стране па га опколите.{S} Хоћу жива да ми га доведете.{S} А ви остали полезте, не гини 
 колико хоћеш, остави у нама само један живац па ћемо из њега опет да израстемо!</p> <p>Други ј 
 дамо једну дозу морфијума ради умирења живаца и ради сна који обично окрепљава у болести.</p>  
а, сломљена, осећам се као створење без живаца.{S} Болови су мој алкохол и ја се као алкохолича 
 збегове; молили су му се за мртве и за живе; молиле су му се да подржи роба, да окрепи изгнано 
х данас, да запалим свећу за мртве и за живе.{S} И ако је био леп дан, Београд ми није правио в 
е припалила свећу за мртве, већ само за живе.{S} Свако вече она намешта Новичину постељу, свако 
тока липсала.</p> <p>— Па нећу ваљда са живе сећи месо! — одговара ми и погледа мрким погледом  
ру јабучица пење и слази као лоптица од живе у барометру.{S} Чим попне гласом и лоптица пожури  
том или под којим другим заклоном, воде живе разговоре.{S} Једна се жена вајка да јој је муж от 
наца и војника сабрале, греју се и воде живе разговоре.{S} Придолазе им нови који увраћају с др 
ицири из штаба и жандарми и воде дуге и живе разговоре.{S} По неко од њих сецка оштрим ножићем  
а је гомилица француских официра водећи живе разговоре у очекивању ђенерала који ће се у исти в 
етири везана разбојника које су младићи живе похватали.</p> <p>Многи бегунци, који тим последњи 
већ удостојили божје милости.{S} За нас живе, према којима је Бог тако немилостив!</p> <p>Ућута 
 у гомилице, али су те гомилице сад већ живе а не као јуче и данас мртве и неме.</p> <p>— Ама,  
инили места крај своје ватре, водили су живе разговоре, који су се укрштали са свих страна, а о 
ном а другога из Високих Дечана.</p> <p>Живе су покопали а њих мртве кренули!...</p> <p>Путовал 
S} Некада, то је било пре много година, живела је она са мужем у Салчу, селу више Уциња.{S} Ту, 
дететом на руци.{S} Повукла се у село и живела је ту, колико се могло и како се могло са оно не 
ава, било је још српских држава које су живеле и које су постојале.</p> <pb n="580" /> <p>— Па  
ђу Турци.</p> <p>Ето, тако смо ми мучно живели — заврши баба Вилка своју причу — и такве смо му 
тку.{S} Пођите напред са вером да ћу ја живети, јер морам живети, али не захтевајте од мене да  
ате живети, јер бол који је у вама мора живети, он не сме умрети, он не сме ишчезнути.{S} Из то 
шним дворовима у којима ће они од сутра живети, благодарећи и Богу што их је о данашњем лову та 
се његова снага прекаљује.{S} Ви морате живети, јер у болу који је у вама, лежи једна велика ми 
мора преживети своју децу.{S} Ви морате живети, јер бол који је у вама мора живети, он не сме у 
о гинути, можемо умирати, али ви морате живети.{S} Нисте ви она мајка што даје живот деци да би 
ред са вером да ћу ја живети, јер морам живети, али не захтевајте од мене да не надахнем душу н 
са.{S} Гладан он, гладан ја; хоће он да живи, хоћу и ја; кад нам даду ми једемо, кад не даду ми 
кончић и он није имао разлога да и даље живи.{S} Убио се на првој станици, на којој је сишао, к 
мајком као да јој је рођена.{S} Мајка и живи код мене.{S} Угодила се са мојом женом па јој добр 
е се домалочашњи камен почне да креће и живи; тако и ова чудотворна реч пробуди нас, који смо д 
 им из куће на бојишту и ко зна јесу ли живи и ко зна хоће ли их видети и хоће ли кад год чути  
што су пали и прибира оне што су остали живи и доји их на недрима својим вером и поуздањем.{S}  
сти, нису веровали.{S} Ту су се развили живи разговори, објашњења, распитивања, међусобна савет 
иља; она мисао која не умире, која увек живи, која надживљава све што је трошно, све што је <pb 
д царем је млади барјактаре</l> <l>Соко живи Бошко Југовићу</l> <l>Иза Бошка стари Југ-Богдане< 
осиљаће милост Божју а они, који остају живи, завидиће мртвима.</p> <pb n="730" /> <p>Бајка, ба 
а њу није постојало време, Новица за њу живи у оним годинама у којима се растао од ње.{S} Може  
ш не <pb n="488" /> могу да појме да су живи, јер до мало час били су помирени са смрћу; личио  
е и мој живот; кад она умире, што ја да живим.{S} Хоћу ту, у последњој, у одлучној борби да пог 
 сам тога часа да и ја не треба више да живим.{S} Освестило ме је одојче, које ми је било на ру 
 <p>— Зашто?{S} Питајте ме пре зашто да живим?{S} Децу сам изгубила, кућу разорила...{S} Па ипа 
Ах, господине! — кликну он боно и плану живим младићским жаром. — Зар ви мислите да у овој земљ 
плану и узе сипати бујицу речи праћених живим гестом оне здраве руке и гневом који му је пламте 
 материнском сузом.{S} Пођите најпре за живима, <pb n="667" /> мртви ће вам то опростити, мртви 
S} Потуцао се ту од немила до недрага и живио од милости, која му је пружана, верујући увек да  
 очију и дебелих усана а други необично живих и изразитих очију и малих, готово младићских брко 
ву од мене и оде даље, оде у ону гомилу живих лешева што лутају по улицама пећским или стоје пр 
 мисао не умире и зато ти ниси умро, ти живиш, ти ћеш доћи!...</p> <p>Зато се у мојој души и не 
ишић, <pb n="710" /> ђенерали Јуришић и Живковић мало су узимали реч постављајући само по где к 
 под промењеним околностима.{S} Ђенерал Живковић није исказивао своје мишљење али се видело да  
официре и војнике.</p> <p>Одмах настаде живља и пешачка борба.{S} Пуковник зашао лично кроз ред 
 и храбри их и упућује:</p> <p>— Живље, живље!{S} Ено ћемо доживети и ту бруку да артиљерија пр 
 бораца и храбри их и упућује:</p> <p>— Живље, живље!{S} Ено ћемо доживети и ту бруку да артиље 
ио стрм и под ногом, олакша те батерија живље крете.</p> <pb n="180" /> <p>Било је десет и по ч 
браше последњи остатци снаге и кренусмо живље даље, ма да нас извесна зебња није напуштала све  
, који је кроз разбијена окна сад нешто живље дунуо, као да је у мрачној соби пробудио задах па 
ио да ђенерал иде, на станици је настао живљи покрет, официри су се разлетели и пресекли сваки  
S} У општини се, све до последњег часа, живо радило на регулационим плановима по којима би на о 
гаслим погледом, па онда <pb n="430" /> живо настави, тачно отуда где је стала.{S} И ја сам је  
шити.</p> <p>Ту причу, коју нам госпођа живо и узбуђено прича, слуша и један рањени поручик кој 
наочари.</p> <p>У другој гомилици, која живо промиче улицом, чујеш глас једног мобилисаног адво 
је се она подала тузи.{S} Где би жалила живо дете!{S} Никада она у цркви није припалила свећу з 
 би ли ме што више мучили! — додаде она живо и као мало узбуђена.</p> <p>— Ох, госпо, сви их им 
е! — пристаје онај кафански стратег, па живо додаје: — И, онда, одлучна би битка била можда овд 
азговор се око овога стола, и ако доста живо, ипак тихим гласом води.{S} Говорило се о ономе, о 
234" /> парку где је такође „било доста живо“.{S} Сад су пошле даље, са уверењем да ће и на при 
о смо ми сагледали.{S} Све поклано, све живо по кући лежи у усиреној крви.</p> <p>И сад ми пред 
дати дете, аждаја јој разори кућу и све живо по кући покоље.{S} Тако се прича да је било а, вер 
у оборене главе и забринута лица, друге живо коментаришу догађај, а треће полемишу и надвикују  
p>Кад се одвоји од телефона, капетан се живо даде на посао.{S} Прегледа најпре околину села, из 
и се повери јер затим диже главу и поче живо говорити.{S} Њен тихи и мукли глас доби нову боју, 
ма забринуте, ведро су се поздрављали и живо разговарали.</p> <p>— То би све било врло повољно  
пља, од ране зоре војници и заробљеници живо утврђују положаје, са којих ће српска војска покуш 
огађаји?</p> <p>Ја сам ћутао, али је он живо, као отворена књига, казивао своје мисли које је м 
</p> <p>— Ко стока, је л’? — настави он живо. — Вала, ако хоћеш, право да ти кажем, није бољи н 
а омладине сатрвено је, а што је остало живо, не ваља више ни Богу ни људима.</p> <pb n="326" / 
ту напуштене деце.</p> <p>Све се радило живо, предано, радило се до последњега часа и не слутећ 
 кафанскога стола, где се још јуче врло живо расправљало о бочном нападу Румуније, о искрцавању 
ој групи, јер им се чини да се ту нешто живо разговара.{S} Затичући ту обичан разговор, они мер 
 се имао основати у Скопљу; месни одбор живо је запео да још с јесени навуче довољно дрва, браш 
ћи ваљда и сам утисак својих речи, опет живо настави:</p> <p>— Ја никад у животу нисам видео ву 
Ти си се већ растала — вели старац — Од живог се човек растаје а не од мртвог.{S} Жив је твој а 
је било готово спало са рамена за време живога причања, осећајући ваљда у том тренутку зиму у д 
у том тренутку разведрило, очи засијале живом светлошћу, глас добио неко поуздање и он се у том 
карима.{S} Овамо опет српски министар у живоме разговору са француским артиљеријским официрима  
румом, тада она губи од оне своје тужне живописности.{S} Губе се детаљи, губе се разноликости,  
p>— Хоћу ту, на Ситници, да погинем.{S} Живот Србијин је и мој живот; кад она умире, што ја да  
 ваља се, тутњи, пали, ништи и сагорева живот, који је до мало час ту био.</p> <p>И ближи се ве 
смрт, видим је очима као што сам некада живот видела и, она нема више оно одвратно, студено лиц 
едино у нераду може себи наћи услова за живот, врло вероватно.</p> <p>Све те околности, у момен 
је тај пут престављао извесан разлог за живот.</p> <p>— И зашто он више не представља то?</p> < 
најмање ми је, ја и онако нисам више за живот; али што ће ми целу породицу намучити и искоренит 
 је то за образ наш и за веру нашу и за живот деце наше; казивао нам је, како је Син Господњи с 
 је тешила, рекла ми је да опасности за живот нема, да ће истина остати онакажен и без ока али  
То је био кончић, који га је везивао за живот.{S} Кад се све срушило, њему је слом изгледао стр 
 мајка им је у ствари, несвесно, спасла живот.{S} Место на топле обале где ју је одвео вагон у  
јој се кош узнео; наилази сок и обнавља живот...! — Све је то млади уметник изговорио брзо, са  
а пуца на дрвету; наилази сок и обнавља живот.{S} У младе жене шире се зенице страшћу; дојке јо 
 ли што ближе било пламену који обнавља живот мразом угрожен.{S} Једни суше опанке натопљене <p 
, стењање и шкрипа кола.{S} И међу нама живот све више усањује.{S} Нема више жагора, нема ни гл 
пресвиснуо.{S} Биће му је било бол, сав живот његов био је један тежак бол, био је песник болов 
ори, да све спали, да све затре, да сав живот сагоре и <pb n="218" /> угаси онако као лавина ка 
а се застире.{S} Са даном гаси се и сав живот природин; ветрић се притајава, изумире и онај тих 
ах све се узневерило, све застало и сав живот намах обамро, као оно кад сви човечији органи утр 
...{S} Нико више не цени ни свој ни туђ живот ни за шта!</p> <p>А ово је тек половина пута а ка 
бро“!</p> <p>Но сем концерта и иначе је живот у Скопљу био у пуном јеку.{S} У општини се, све д 
њем одужити се честиту војнику, који је живот свој дао за <pb n="527" /> Отаџбину!{S} Слава нек 
 живети.{S} Нисте ви она мајка што даје живот деци да би је деца преживела, већ она, која мора  
ије ли то она, мајка нас свију, чији се живот свршава ту, на средини онога моста који се узноси 
, све докле ти поглед допире, угасио се живот; изгледа ти чак и да се ваздух разредио и тајанст 
о тихо промицао његов и његове породице живот; погледа у икону пред којом је мајка дечја још си 
ивена по планинама, те полако опет поче живот као што је и био, само увек на опрезу, да од неку 
додаде:</p> <p>— Као што је недовршен и живот мој...!</p> <p>Нисам му умео ништа више рећи, он  
редно из свога божанства црпе топлоту и живот.{S} Ту непосредност, ту блискост нечему вишем, ос 
 из гомиле догађаја који су његов млади живот тако богатим учинили.{S} Догађаји и тренутци су с 
о је у оваквим приликама, човеку досади живот па га да буд зашто!</p> <p>Кретосмо даље измирени 
вољом.{S} Не мили ти дан, не мили ти ни живот.{S} Бива да се у борби таквих дана са већим самоо 
и обе руке, ни оба ока, не бих жалио ни живот.{S} Јер, ви не можете претпоставити да ја, у овим 
х Рајић!{S} Слаб и иначе, и свој рођени живот је једва носио а наишао овај слом те му наваљао н 
едног српског невиног детета ни одузети живот ма једној српској мајци.{S} И он клону савладан ј 
ма кућевним, о начину како ћемо удесити живот кад се буде рат свршио и о свему ономе што је мај 
вољи подржава топлим успоменама на тихи живот у кући и међ својима, он настави даље казивање:</ 
емао, коме је то каријера, који је свој живот посветио војничком занату и на њему хоће да зида  
 Куманова и Цера давно је прегорео свој живот; није то ни осећање туге за својом кућом и породи 
едња моја нада и последњи разлог за мој живот.{S} Али, у његовој смрти има бар толико утехе — и 
, да погинем.{S} Живот Србијин је и мој живот; кад она умире, што ја да живим.{S} Хоћу ту, у по 
аја, здрава, снажна и поносна.{S} У њој живот буја, снага се народна одупире поуздано валима ко 
узвикује:</p> <quote> <l>Загрнте прахом живот, над и смрт</l> <l>Док из равнице не израсте брег 
ило пуцњаве.{S} На улици је био редован живот али се ипак говорило само о јучерањем пуцању.{S}  
едовним приликама није човеку обезбеђен живот?{S} И зашто сам онда кретао, зашто сам напустио к 
о, на другоме њеноме крају развијао пун живот и, док је кљун лађе већ тонуо, овамо у позадини њ 
а младост не умире, јер из чега би нико живот нов?{S} Младост је било, мишић, осећање, мисао св 
<pb n="526" /> твога Јована, који часно живот свој положи за слободу и величину Отаџбине своје  
 га је снажном и чврстом руком водила у живот, она му је подржавала и снагу и вољу и обећавала  
 су кадри и мртве из гробова да врате у живот.{S} Кад тај посао завршите, вратите се тамо где с 
ало у смрт, почело је понова веровати у живот.{S} Ох, како је за мало та вера трајала!</p> <p>К 
и ће крај мене и отићи, отићи ће тамо у живот, у борбу...!</p> <p>Ни речи му нисам одговорио.{S 
оји је сад већ био опште обележје свега живота, свега што среташ и што се креће око тебе.</p> < 
а ми је читава вечност!{S} Целога свога живота нисам преживела толико догађаја колико од првога 
шења пресуде, броји сате и минуте свога живота, тако ми сад већ бројимо кораке и бројимо стопе. 
уши све супротности обичнога, редовнога живота.</p> <p>Подне је већ било превалило, кад се у је 
гов повратак.</p> <p>И ако жижак њенога живота већ догорева, тули се и малаксава, онај жижак, к 
те који ће још мало, само ако му Бог да живота и здравља, поделити самном бригу коју сам носила 
 улици нема промета, нема покрета, нема живота; не говори се гласно, не зауставља пријатељ приј 
молитве, потка њених снова, смисао њена живота, срж њене снаге, леку болести, поткрепљење у дан 
чиним, угасиће се ноћас и последњи траг живота једне државе.{S} Ослушну жубор бистричиних талас 
убока тишина мртве ноћи, нигде трага од живота.{S} Још једино, као и мало час, што се догледају 
.{S} Ту је теже рањен и лебдео је измеђ живота и <pb n="509" /> смрти.{S} Прездравио је најзад, 
а тешком раном у грудима и лебдео измеђ живота и смрти, говорио нам је често — мени и најстариј 
зиш у пусто село, нигде светиљке, нигде живота.{S} Крхаш се и падаш у рупчаге излоканога сеоско 
лима, која се у даљини догледају, нигде живота, ни дима из оџака, изгледају мртва као да су нап 
530" /> Пазар је колевка српска, зачеће живота и државе.</p> <p>Изнад свих тих градова и милих  
а су топле, та ми је топлина била доказ живота.{S} Текну ме сумња те скидох му с ногу ципелицу  
раније, то ми је трзање ипак било доказ живота.{S} Једнога тренутка, учини ми се чак да не дише 
враћао увек њеноме мраморном лицу израз живота а њеним угашеним очима сјај.{S} Не само то, већ  
словом испраћао и сачекавао га на обали живота, кад би се отиснуо на море.{S} И ја сам пун наде 
ад већ оних шест пушака које значе крај живота онога несретника, чија ми се слика не може никак 
ам га, грбећи се и посрћући под теретом живота, прехрањивао и хранио, крепио и бранио, неговао  
 и на приштинском корзу „ипак бити мало живота“.{S} Оне су несвесне свега што се догађа, оне у  
{S} Око укрцанога воза је било већ пуно живота, војници су још једнако излетали те точили воду  
се сну.</p> <p>— То значи још један сат живота?</p> <p>Погледах је да би је боље разумео.</p> < 
и је кроз педесет година политичкога му живота играо на његовим уснама, па ипак он се држао так 
! — дрекну овај — Мораш добити, по цену живота је мораш добити!</p> <pb n="187" /> <p>Нов сат н 
избегне судбину која га очекује.</p> <p>Живота још има само на двема крајњим тачкама вароши, ју 
убе круне, три краља државе и три краља животе.{S} Тада тек јавиће се сунце из мора и свануће д 
одине сишли на Косово и, залажући младе животе своје, васкрсли слободу тамо где је она пре пет  
ома, домовине и народа, ради којега они животе своје положише.{S} И кроз ту молитву нека се сла 
 осетили сузе оне мајке, за коју су они животе своје дали; нека би им тако земља била лака!...< 
ите да су код нас, у оваквим приликама, животи људи у рукама каквог полуобразованог човека, ког 
b n="193" /> доброћудним чичицама, чији животи не доприносе успеху већ само пењу број жртава?{S 
одре повијарке, где толики млади српски животи леже, па се онда окрете ватри и додаде:</p> <p>— 
ором који брекће и стење као раздражена животиња и гумама које су се ојеле; па онда мала сељачк 
ором који брекће и стење као раздражена животиња и оједеним гумама на точковима.{S} Па онда, ма 
ил заглављен у блату стење и брекће као животиња у процепу али му се пут не отвара нити му ко п 
<p>— Јесте ли приметили мало час покрет животиње када је чула команду?</p> <p>— Јесам!</p> <pb  
 изношење ђубрета, коњи су представљали животињске скелете преко којих је разапета кожа, амови  
днели, подрпани и избрљани, збуњена или животињски апатична погледа; без човечанскога изгледа,  
 кукурузом или месом од цркотина.{S} Он животињски звера и гледа хоће ли му ко пружити што, хоћ 
а?{S} А ја? — запишта неким пригушеним, животињским гласом.{S} Кад сви обратисмо пажњу на њега  
 дешава у доњем делу вароши али, гоњени животињским инстинктом јављају се, помаљају се, прибира 
{S} Гомила без вође, вођена само својим животињским инстиктом, ваља се усијаних очију из којих  
ом, секући напором младе снаге гломазне животне валове.{S} Догледао сам и ја већ како се тај да 
ам официр да контролише и да нишани.{S} Животом плаћа ко удари у болницу.{S} Четворе очи отвара 
ма и мученима утехе а онима, који су га животом својим и крвљу својом искупили на земљи, вечно  
њем своје срамоте.{S} Није то жалост за животом <pb n="146" /> која је те сузе изазвала, војник 
да брани?</p> <p>Младост, неоскрнављена животом а опијена славом оружја, одговори јој без милос 
 размишљала о каквој сличности њеној са животом или су њене мисли лебделе далеко тамо међу дога 
 мисао нисмо кадри понети ми, изнемогли животом, профанисани обзирима, омлитавели малодушношћу. 
га и хранила, неговала и подизала да ми животом својим пробија пут у животу а оно се ево смрћу  
а још!{S} Чекаћу га све док се са мојим животом не угаси и светиљка коју сам уждио у души својо 
озбиљност борбе.</p> <p>Дугим ратничким животом развио се у наших ратника један инстикт, једно  
е и ушла у ноћ, најстрашнију ноћ у моме животу.{S} Небо је било мутно и облачно, ни једне звезд 
пају у један догађај који ће у доцнијем животу са леденом језом препричавати, почињући увек при 
ла последња мирна ноћ у њиховом невином животу и да сад већ улазе, да ступају у један догађај к 
век наметала мрзовољу.{S} Чини ми се, у животу га је држала још само дужност и оданост ослободи 
а ваљда, јер ми је то била прва борба у животу, па одмах јуриш.{S} А можда је било и нешто друг 
 искићеним.</p> <p>Много и често пута у животу говорио сам пред гомилама, у тренутцима свечаним 
} И још сам се спремао, ако се ма кад у животу сретнемо, да му очитам буквицу те да му никад ви 
 опет живо настави:</p> <p>— Ја никад у животу нисам видео вулкан који бљује лавину и претрпава 
један крај другога они, који се никад у животу нису срели и никад више неће срести.{S} И сви он 
{S} Претурио сам тешке бриге и невоље у животу и тамо где би свако други поклецнуо, ја сам чак  
е кроз сва доба понављају и у књизи и у животу; Једну од оних прича, које казују толико пута ве 
но срести код људи, које сте задужили у животу, а великодушност код оних које никад ничим нисте 
зала да ми животом својим пробија пут у животу а оно се ево смрћу својом одужује несретној мајц 
о признајем вам, данас ми је први пут у животу дошла на памет мисао о самоубиству.</p> <pb n="7 
ћала студен у души, нашав се први пут у животу на друму, у планини, под ведрим небом.{S} И кад  
осветити своју последњу, најкраћу ноћ у животу, ноћ која му остаје од пресуде до извршења.{S} О 
морила помисао да већ на првом кораку у животу није умела сама да понесе терет бриге <pb n="510 
 патње и све се сједињава у једну црну, живу масу, која се креће друмом као црн облак.{S} И мањ 
искреност:</p> <p>— Не бих остала ни за живу главу.{S} Остала сам први пут, у Шапцу, па због то 
.{S} Ни непријатељ још није био отворио живу ватру, желећи вероватно најпре да одмери снагу наш 
вно говорили и уопште, разговор пређе у живу и нервозну полемику.{S} Један је наводио неки Радо 
или заклоне; трећи се прибрали уз какву живу ограду или трњак, те ће их то штитити колико толик 
 издржи!“ И, пошто су утврдиле да такве живце немају, оне су се радије придружиле одборима за п 
 вели ми један познаник — имам гвоздене живце.{S} Претурио сам тешке бриге и невоље у животу и  
ије могло: „Треба имати необично снажне живце да се то издржи!“ И, пошто су утврдиле да такве ж 
спе у црнини одржавало ми је напрегнуте живце и одупирао сам се сну.{S} Али, кад она заћута, ме 
 осећање, душа им је пресита утисака, а живци им огрубили и отупели.{S} Они посматрају сваку, п 
днесе ово.{S} Треба ту срце од камена и живци од гвожђа па да се не свисне.</p> <pb n="155" />  
грозници.</p> <p>Најзад, упали се једна жигица и кад је принесмо видесмо да је лице детиње све  
игицу да би упалио цигару, али овлажена жигица није хтела никако да упали и он је псујући наста 
осао.{S} Најзад, у једном тренутку сену жигица али се опет угаси док је он донео до висине цига 
онај који је још увек без успеха кресао жигице.</p> <p>Ја сам међутим узбуђено и усплахирено за 
.</p> <p>Један од присутних узе кресати жигицу да би упалио цигару, али овлажена жигица није хт 
 а уморна јој глава падала на груди.{S} Жижак је догоревао а догоревала је и њена истрајност.{S 
 којом је мајка дечја још синоћ упалила жижак, те му се заврти суза у очима и он окреће главу д 
ет враћала на своје место, остављала би жижак на прозор и настављала плести а уморна јој глава  
већ догорева, тули се и малаксава, онај жижак, који она сваке ноћи пали на прозору да јој сину  
један прозор кроз који се једва назирао жижак, чија се светлост као свитац кретала по мрачној о 
а и нада у његов повратак.</p> <p>И ако жижак њенога живота већ догорева, тули се и малаксава,  
 и гомила угашених цигарета и дрваца од жижица а целу групу обавио плав облак дима од цигарета  
 умора, очи се застаклише, читава мрежа жила искочи му по кожи, слабине почеше убрзано да се на 
и својој и амбиције, која је као млада, жилава, несаломљива стабљика никла из душе му и упорно  
иделе су се само обрве, кости, набрекле жиле и два жива ока, која <pb n="656" /> су нас за врем 
 од умора, на слепоочници му бију модре жиле, колута очима и гризе изгореле усне из којих му ве 
и на Брегалници, борио се на Дебру и на Жировници, борио се на Церу и на Раму, на Руднику и на  
уче точак који се зарива више осовине у житка блатна језера која испуњавају пролоке.{S} Светина 
и несносна јесењска киша и мочар покрио житким блатом улице.{S} Влага ти чисто продире у душу,  
ду посечену грану која за собом повлачи житко блато.</p> <p>— Их, болан, што посече младицу, гр 
ачена земља <pb n="500" /> разлила се у житко блато.{S} Нигде црквице, нигде зграде.</p> <p>— Е 
каљан, излокан, преливен дебелим слојем житкога блата, где ређега те се разлило као блатно језе 
ћу најстрасније пољупце, сишући им њиме жиће; где птице плавих и зелених пераја певају песму зо 
 зида истицао читав сноп <pb n="176" /> жица који је прихватао један дирек побијен испред зград 
има отаџбине, везани једино телефонским жицама које од зоре до зоре зврје измеђ Митровице, Курш 
и под њим, тамо дубоко у души, последњу жишку која догорева, покушавајући да из ње распири топа 
 а Прва Армија и Одбрана Београда преко Жлеба на Рожај.{S} Трећа Армија, која ће се затим и сам 
ла трава и проклијала зова, у његове се жљебове нанео муљ и освојила маховина; у дупљама, које  
 Косова, из дубоке таме, јављају се два жмирава светла ока, која бивају све јаснија и јаснија.{ 
 по кућним зидовима а са њихових бокова жмири слаба светлост фењерчића блатом попрсканих и улеп 
и је покрио небеско плаветнило, поче да жмируца звездица једна, па онда две и три.{S} Једна гос 
љи, нити ићи за својим очима.{S} Иде се жмурећки, насумце, пада се, посрће се, враћа се одакле  
зор а кад се сасвим смрачи, ја сам само жмурила и тресла се од грознице.{S} Уједанпут ми <pb n= 
о томе, како је невоља велики, гломазан жрвањ који меље све обзире и све односе људске, који ск 
арској офанзиви, која је Аустрију стала жртава и срама а нама донела славу војничкога народа.{S 
 не доприносе успеху већ само пењу број жртава?{S} Тешило га је оно нешто мало војника колико и 
лом, скидајући капу, пролази поред ових жртава, скрећући поглед са несретника који су посејали  
рестрављених и јауком све нових и нових жртава.{S} Било је ужасно, слика коју не могу никада за 
ће кренути и од Врање, по цену највећих жртава, пробити у прешевско-кумановски басен те напасти 
.{S} На томе камену лежи и сада пуста и жртва варош.{S} То је старо <foreign xml:lang="it">Dulc 
био је песник болова, ево је и умро као жртва болова!</p> <p>Док сам ја у углу, не пратећи даљи 
овлачење тако а није друкче изведено, о жртвама које су поднете и које ће се поднети, о беспућу 
ришћанство према Српству тако сиромашно жртвама.{S} Две хиљаде година ми славимо и жалимо четрд 
 — шаптао је капетан у себи.</p> <p>— А жртве, ако их буде? — тргао би се у том размишљању, али 
ушкама из заседе, те ту већ падају прве жртве несретних избеглица које ће се затим множити и ни 
ња и која у својим недрима крије толике жртве за њену слободу; то је та земља која покрива и си 
и уједињења, тражи и велике и скупоцене жртве; да нас је мало и да морамо сви, сви изгинути и с 
њу, али се понова охрабрио. — Опростиће жртве пред величином успеха!</p> <p>Капетан опет диже г 
место храм бола српскога, где се уздиже жртвеник на коме српски народ врши увек обред пожртвова 
 за које су се неколико поколења крваво жртвовала.{S} Лакше, лакше, не журимо, стићи ћемо!</p>  
 коме цигару дувана, ја сам већ довољно жртвовао а и њему довољно учинио.{S} И колико сам за то 
о у борби од неколико векова поднело на жртву, а ми за неколико дана бацамо на жртву четрдесет  
 жртву, а ми за неколико дана бацамо на жртву четрдесет хиљада младенаца—мученика!</p> <p>Прола 
шао са одушевљењем <pb n="329" /> да се жртвујем великој идеји, којом је цела наша генерација з 
рипање кола и топот копита, ако се чује жубор каквога кишом набујалога потока или лавеж пса исп 
ма, дотле до њега кроз мртву ноћ допире жубор бистричин и он се трза, сећајући се да Бистрица т 
уморно спава и кроз ту тишину, као тихи жубор потока, теку речи Госпе у црнини, испрекидане где 
, с друма, једноставан ромор гомиле као жубор реке и по где кој узвик, дозивање загубљених који 
њи траг живота једне државе.{S} Ослушну жубор бистричиних таласића, који се крше и ломе о раздр 
кинуто коло на празној поточари, шуме и жуборе кроз уске улице јазови и поточићи што се из авли 
ајне приче.{S} Час хуком тим, час тихим жубором, Дрим вековима тако казује ту чудну причу онима 
 јој топла материнска недра, на која је жудно очекивала да притисне свог јединца; њу су засипал 
а пољаници, пред Бајазитовом џамијом, и жудно погледали тамо на лабски пут: зато су жене и деца 
 станици, још увек увраћају избеглице и жудно погледају и распитују хоће ли ма где, ма кад, ма  
арету, јер је ону прву одавно посркао и жудно бацао погледе на моју.</p> <p>— У нас — настави о 
и ми топла родитељска недра на која сам жудно очекивао да загрлим свог јединца; засипали су ме  
и очекују до прве зоре?{S} Ох, како сам жудно погледала на ту зору; гушила ме је ноћ, нисам мог 
а Комове и Суторман, док нисам сагледао жудно очекиване те обале и крај њих питомо месташце Уци 
 војника, којега су пре три године тако жудно погледали, кад је слазио са Копаоника носећи им с 
што <pb n="714" /> су у доњој соби тако жудно очекивали.{S} Расположење-, управо одушевљење, за 
ругих мотива?</p> <p>— Каквих?{S} Можда жудње за кућом, можда тренутне малодушности, можда увер 
у једне од тих кућица.{S} Гледао сам са жудњом у тај прозор, тамо у соби мора да је топло, али  
 у земљу да је освоји већ са крвожедном жудњом да све уништи, да све разори, да све спали, да с 
та ради.</p> <p>— Неког господина ваљда жуљи ципела те сео на сред друма а ми овде џупримо! — г 
ре — додаје трећепозивац крај њега — не жуљи га ципела него пригладнео па отворио козерију и фр 
азује службу девојци што је слаткише за жур купила у тој и тој радњи, где никад нису довољно св 
ми по величини несреће, по пометености, журби, по забуни, по овоме што су сви погубили главе и  
у црним братом.{S} Они продиру, надиру, журе, сврћу у планине и у долине, залазе где има и где  
Официри Врховне Команде не могу тако да журе, они лагано иду, стопу по стопу, пратећи носиљку с 
осећи читаве товаре на леђима а за њима журе људи, жене, деца, носећи свако по неки свежањ, кут 
се на друму и мало затим две сенке које журе у сусрет нама.{S} Копите њихових коња равномерно у 
 читају новине.{S} Кроз дугачке ходнике журе болничари и госпе у чистим белим кецељама и све то 
тешка стопала силе па се мрави помели и журе унезверено на све стране, не знајући где ће, не зн 
ависмо пут нагађајући ко ли су и што ли журе овако ноћу у Грачаницу.</p> <p>Тишину, која нас је 
очива; погледа тамо где бистричини вали журе и где се узноси Призренски град испод којега, на о 
 натоварене тешким теретима.{S} Сви они журе да измакну испред кола која ће доцније кренути- и  
адоме Нагоричану.{S} И ови нови бегунци журе ка железничкој станици која је још увек преплављен 
 која је мало час трком прошла крај нас журећи ка фронту и пред којом се гомила што је закрчила 
ова! — виче наш с врата.</p> <p>— Нека, жури ми се а и престала је киша! — одвикује војник из н 
ом коју му је донео данашњи дан, ено га жури да је подели са својом породицом.</p> <p>Кроз вазд 
 у све дубљу и дубљу беду.</p> <p>Влада жури да по распореду стигне вечерас у Арсит-Хан а затим 
лони.{S} Кад војска иде на бојиште, кад жури тамо да стигне, добро, склонићу се врло радо, лећи 
! — одговара водник.</p> <p>— Чекај, не жури!</p> <p>— Сатреће нас.</p> <p>— Чекај не смемо га  
, поздравите Јевропу.{S} Реците нека не жури, добро је нама, боље не може бити!</p> <p>На овај  
.{S} Овај слази са Сухе Горе и Ругова и жури кроз плодом благословена поља и зато га ваљда зову 
ена да се обзире на њихово запомагање и жури ка првим редовима, са којима затим чини нов притис 
и неодређено, добаци по какав одговор и жури даље.</p> <p>— Туку Дорћол и град!</p> <p>— Прелаз 
колона тимочке дивизије“ која ко бајаги жури негде.</p> <p>Сви почињу гунђати, мрмљати и псоват 
рави тиранин; она зауставља човека који жури најхитнијим послом; она зауставља кола, којима је  
ницу на превијање, или кога лекара који жури на дужност, или можда какву госпођу којој је данас 
га што светина увек верује да онај који жури колима, мора знати штогод више но онај који иде пе 
{S} Сваки занет својом невољом и бригом жури у горње више делове вароши, верујући да ће се тамо 
и испред непријатеља?{S} Журила сам се, журила сам, шибана кишом и ношена страхом и што сам бил 
а је с њиме, је ли још ту, у Скопљу.{S} Журила сам улицама али ми је овом приликом нешто чуднов 
га испред Бога и испред непријатеља?{S} Журила сам се, журила сам, шибана кишом и ношена страхо 
ија прошла.</p> <p>Влада је увек напред журила, и стигла је као што се у Спасу угодило, петога  
д Качаника, где се воде очајне борбе, и журила Призрену?{S} Није ли тамо, испод Призрена, наста 
у.{S} Окретала сам главу да не гледам и журила сам а ни сама не знам куда.{S} Стигла сам ван ва 
ао поче све више допадати и сад сам већ журила да што пре стигнем.{S} Ушла сам опет на иста вра 
тим, нити су се будиле рано, нити су се журиле узбуђено, знајући да је њихово место обезбеђено  
непријатељске у своме надирању нарочито журиле да освоје стару престоницу, седиште Врховне Кома 
 срели испред Чаглавице и који су хитно журили распитујући за пут у Грачаницу.</p> <p>— А где ј 
овом гомилом корачајући испред свих.{S} Журило ми се, хтела би што пре да стигнем.</p> <p>У Рес 
ер ће детету бити горе.{S} Рекоше ми да журим у Ресник па отуд у Младеновац, да се тамо јавим н 
 бугарскога одступања и убедио ме да не журим.{S} Вели из Призрена се још може лако вратити у С 
 ову стотину метара слободне Србије, не журимо да сагледамо крај дела у које је један народ скр 
а крваво жртвовала.{S} Лакше, лакше, не журимо, стићи ћемо!</p> <p>И стигли смо!...</p> <p>Кроз 
ази друмом из Слатине ордонанса који је журио к њему.{S} Капетан притеже дизгине и коњ остаде у 
 те да нам пресеку све путеве.{S} Треба журити, треба већ сутра кренути јер прекосутра може бит 
тромо и споро кретали, и ако је требало журити испред непријатеља, толико ми је сад изгледало к 
 Србије.{S} Коњаник је морао страховито журити, на коњу му раскрвављене усне, ноге му се тресу  
сјаку од реда, свако је одмицао од њега журније, не осврћући се, као да би да побегне од приказ 
о на вратницама и пуни пушку и наставља журно паљбу на нас.{S} Паде још један и то овај погођен 
е шију савезничке заставе, школска деца журно уче Марсељезу да је отпевају на станици а девојке 
су очи свели, избудили дечицу те се сад журно спремају; спремају се да напусте своју кућу и сво 
мијским наставило се сутра дан до подне журно прибирање извештаја, који су стизали са разних ст 
врати батерији те издаде наређење да се журно креће ка Чачку не би ли се уграбило проћи кроз ва 
 војнику.</p> <p>Киша ромиња, облаци се журно ваљају а спровод лагано слази главном улицом, дох 
д јутрос још није престала.{S} Небом се журно гоне прљави поцепани облаци; на врховима Водна пр 
еровало да је на тим обалама, којима ће журно теглити, крај патњама.{S} Али војници, регрути, р 
 би био, већ са вама? — одговори и поче журно да срче цигарету коју је припалио.</p> <p>Ипак ми 
о је последња наша батерија.{S} Измичем журно да не будем пресечен — али, да би их и утешио он  
ед којом се гомила што је закрчила друм журно размицала, крхајући се у шанчеве лево и десно, <p 
логодишњега сувог кукуруза чија се зрна жуте као ћилибар.</p> <p>Приметих војнику који је са во 
и држи под мишком и штрпка тврди сир из жуте бакалске хартије.{S} А тај исти је, само неколико  
а се лево и десно, као огромни, прљави, жути ћилимови.{S} Још само китњасти ред високих јаблано 
адрон гарде у зеленим блузама извезеним жутим гајтанима и доламама пребаченим преко рамена; она 
слим дакле, да у полемику уносите много жучи.{S} Ја вас разумем, јер разумем ваш бол.{S} Тане,  
с породицом креће у Солун.{S} Сви су га жучно напали тако да су им се речи разлегале кроз целу  
 јер га при свакој његовој примедби сви жучно нападају.</p> <p>— Београд? — збуни се цртач гусе 
њић ознојених ребара и усанулих кукова, за овима фијакер са београдске калдрме на коме још висе 
њић ознојених ребара и усанулих кукова, за овима фијакер са београдске калдрме на коме још висе 
е прекинуто или бар била је јача пауза, за време које се он склонио из Београда.{S} Да ли је те 
дничком заносу и немару и једна војска, за коју сви већ мисле да је побеђена, прибира последњу  
гушћега те се хвата за точкове од кола, за опанак и обућу.{S} Убрљали се људи, убрљала се стока 
и колико толико.{S} Који су још зарана, за дана, стигли ископали су рупе за ватру, поболи мотке 
шнице, утурена је једна очишћена грана, за њу су конопцима привезани јармови и ујармљена три па 
ће почеше становници да се буде из сна, за који су синоћ веровали да га до зоре неће прекидати. 
ода Мишић пред само извршење одступања, за које су већ издате наредбе, предлаже офанзиву.</p> < 
род скрхао сто година нечувених напора, за које су се неколико поколења крваво жртвовала.{S} Ла 
Срео сам и једнога познатога професора, за којега знам да никад није обиловао религијским чуств 
ко разне речи.{S} Молила сам се за оца, за њега и молила сам се за себе.{S} Како сам при молитв 
 помажу хватајући их за улар, за гриве, за реп.{S} Људи се хватају за руке те образују коло, да 
нутку да их прибере око своје батерије, за случај да буде принуђен примити борбу али, видећи их 
езервисале за своје госпође и свастике, за њихове тетке и стрине, за рођаке и пријатељице.{S} С 
нека би и мртви осетили сузе оне мајке, за коју су они животе своје дали; нека би им тако земља 
и, пријатељу, путујеш ли ти сутра даље, за Призрен?</p> <p>— Путујем! — одговори наредник.</p>  
 може тихо разговарати дотле мало даље, за једним колима, разговор прелази у буру и гнев и из д 
о тако драго.</p> <p>У јесен те године, за време примирја са Бугарском, пошла сам да потражим г 
е и свастике, за њихове тетке и стрине, за рођаке и пријатељице.{S} Све те госпође међутим, нит 
ји још што, што он није сазнао.{S} Оне, за које се мислило да су обавештенији, јер имају везе и 
Идем ја сад да се борим али не као пре, за туђина, него за својега.{S} Баш ми је било мило и во 
у.</p> <p>Поштеђена артиљеријске ватре, за време док је непријатељ тражио нове положаје а, осок 
/p> <p>— За свој рачун или, ако хоћете, за наш рачун, за рачун савезника!</p> <p>— Дај Боже! —  
 да ће од четрдесет хиљада српске деце, за месец дана, тридесет <pb n="390" /> и шест хиљада на 
 У тој згради у једној пространој соби, за дугим столом, по коме су биле разастрте карте, радио 
атру две фотеље.{S} Да продам не вреди, за те паре не могу да добијем толико дрва.{S} А и нема  
о ескадрону коњице, о расутој пешадији, за коју је издао наредбу, да се прибере и заврши овим:  
е на нас, што апсолутно неће бити; али, за вашу љубав, ето допуштам.{S} Па шта онда?</p> <p>— П 
се једном зађе у планине...{S} И, вели, за бегство има увек када.{S} Ево како има када; сад сам 
ео.</p> <p>— Разуме се да нисте успели, за то што сте српски књижевник.{S} Да сте били београдс 
а се једна традиција тако лако растури, за љубав тога што је држава пропала.</p> <p>Но куповина 
а је у овоме тренутку најпрече мислити, за себе.{S} Сви су знали, то је већ са ранијих фронтова 
је ни мислио на даље повлачење из Пећи, за које се дотле све грозничаво спремало.{S} Развезали  
 шапће молитве Богу за сретан повратак, за богат лов и добру срећу Новичину, која се с дана на  
="376" /> тегли.{S} Пошли су за светом, за народом, не питајући куда и сад иду не знајући куда  
ој рачун или, ако хоћете, за наш рачун, за рачун савезника!</p> <p>— Дај Боже! — окуражи се пес 
амену коју је непријатељ ватром ништио, за нама крв која се лије ђаковичким улицама и непријате 
, отуд са Ловћена:</p> <p>„Онамо! намо, за брда она!...</p> <p>Оба су поклича исказивала једну  
последње наде наше!</p> <p>Онамо, намо, за брда она, леже разорени двори, разорени храмови, раз 
} Окрећеш главу да не гледаш више тамо, за собом, а пред тобом се уздиже мост који ти изгледа к 
 — пита онај мрзовољни.</p> <p>— Па то, за Немце и за Русе и Енглезе и Французе.{S} Он те ствар 
ају и подлажу коњи у аровима... ето то, за вечерас, колико док нисам измакао а сутра, видећемо  
очи или им помажу хватајући их за улар, за гриве, за реп.{S} Људи се хватају за руке те образуј 
ако смо завидели онима што ће мало час, за онолико сати прелетети преко непролазних планина за  
ачења, везујући их увек за своју бригу, за оно на шта је у овоме тренутку најпрече мислити, за  
 и празна те свештеникова молитва Богу, за покој душе покојникове, одјекује као звоно под сводо 
 есадових чауша, пратили су нашу владу, за којом је ишао и један одред занатске чете.{S} Капета 
е осећање онога који тешкоме болеснику, за којега су већ и лекари изгубили поуздање, неће да ка 
 до Приштине.{S} По професоровом плану, за који он тврди да је из поузданога извора, моравска д 
о грла — тако је ваљда било у Призрену, за време крунисања Душанова, па сада кад једна српска к 
је најзад, да погине у бугарскоме рату, за време првих бораба, када су Бугари продрли на Кривол 
сположењем којим човек дочекује недаћу, за коју унапред зна да га не може мимоићи.{S} Тај мучки 
ло даље, кад допремо до обала Дримових, за нама ће већ бити наша крвава отаџбина а пред нама да 
икнут да вози од Београда до Топчидера; за њим велики товарни аутомобил голубије боје, и са мот 
икнут да вози од Теразија до Топчидера; за њим велики, товаран аутомобил модре <pb n="230" /> б 
а, два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе, па онда сакаџијске двоколице са 
су два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе, па сакаџијске двоколице са који 
оје су ме могле бар за тренут да утеше; за тренут само, док се не обазрем око себе и видим поно 
којој се још одржали трагови прошлости; за њим таљиге са бедним коњем у рудама, једне од оних т 
укли из ових блата кроз која се прошло; за овима опет пар малих вочића вуку нешто што се и не м 
чили из свих блата кроз која се прошло; за овима опет пар вочића вуку нешто што се и не може на 
 неку заштиту.{S} Шум је <pb n="681" /> за нас био већи разлог стрепњи но мртвило на које смо с 
реживели те немо гледају <pb n="536" /> за собом укочена, суманута погледа у реку где су се дав 
с бока и — тоне.{S} Тоне, <pb n="78" /> за неколико минута на дно мора читава једна мала држава 
 — настави он — Познајем ја Моравце!{S} За три дана ћемо се вратити у Скопље.</p> <p>Ма да, пос 
е постигло тим?</p> <p>— Врло много!{S} За пет дана наша би војска била у Софији, Бугари би бил 
ему изгледа као разапета на костима.{S} За њ’ су везане рукунице искрпљеним амовима а нити има  
асан смех оних којима није до смеха.{S} За овим иду мале таљиге са једном граном место четвртог 
целарији команданта Врховне Команде.{S} За дугим столом помоћниковим седели су сви министри, у  
ад њом нисмо више ни бринули шта је.{S} За нас је довољно утехе у томе било да ће нас варош моћ 
виђао и нисам га познао — оседео је.{S} За месец дана од кад се нисмо видели, оседео је и остар 
да до сутра прибере све ове податке.{S} За тим је састављен и протокол седнице команданата арми 
ине све припреме за такво повлачење.{S} За извођење те владине одлуке од великога је значаја би 
коју је свако грчевито стегао узасе.{S} За брижним оцевима и мајкама вуку се неиспавана, неумив 
да одговори бугарској демонстрацији.{S} За дан или два стиже у Ниш савезничка војска из Солуна. 
такође уз владу у Призрену налазили.{S} За њих је чак утврђен био цео распоред путовања тим пут 
 и узалуд покушавао да ми се отвори.{S} За капијом велико двориште, у које су већ поједини утер 
 су се већ удостојили божје милости.{S} За нас живе, према којима је Бог тако немилостив!</p> < 
све смо ближе били правој опасности.{S} За нама је језиком непријатељских топова зборила смрт а 
у покрету, спремајући се за полазак.{S} За мало и он узјаха коња а момци седоше на своја седишт 
да приме први судар са непријатељем.{S} За капетаном крете и оно одељење коњице, што је синоћ у 
 су сви говорили: сад је рат свршен.{S} За неколико дана па ће нас пустити кућама а кад се врат 
 на којој се још по где што одржало.{S} За овим таљиге са једним бедним коњем, једне од оних та 
е у Приштину, Митровицу и Феризовић.{S} За Нишем, Крушевцем и Скопљем пођоше слазити на Косово  
 и чаробне слике, баш као дављенику.{S} За тренут ми изађе пред очи Цар Лазар и чуо сам, лепо с 
а је она нашла себи радост и одмену.{S} За њу није постојало време, Новица за њу живи у оним го 
ги су и продавали али по какву цену.{S} За два и по динара продат је пред мојим очима један фра 
нити оне што су поподали на бојишту.{S} За таљиге везана коза која храни дечицу успут и коју је 
нда додаде, после извесног размишљања — За једног знам, чуо сам!</p> <p>— За Аустрију?</p> <p>— 
За Аустрију?</p> <p>— Јест! — вели он — За њу сам чуо а за ове друге нисам чуо.{S} Он дуну поно 
рбама са Бугарима на источноме фронту — за нас имао већи и шири значај но што је у ствари он мо 
ања — За једног знам, чуо сам!</p> <p>— За Аустрију?</p> <p>— Јест! — вели он — За њу сам чуо а 
уту за Балкан, ако већ није...</p> <p>— За Балкан?!</p> <p>— Да, господине мој! — исправи се по 
се Богу, припалио сам свећу...</p> <p>— За мртве? — запитах га са саучешћем.</p> <p>— Не! — вел 
које је дотле у себи претурао.</p> <p>— За то да патиш!{S} Тако ти је суђено па ето ти! — одгов 
едах је да би је боље разумео.</p> <p>— За мене значи то! — рече одлучно — Где ћу даље?{S} Нашу 
илишу! —- додаде доктор мирно.</p> <p>— За свој рачун или, ако хоћете, за наш рачун, за рачун с 
е изгинула бранећи Београд од Турака, а за њима је светина арлукала и смејала се.{S} Пушке, кој 
и прска блато с точкова по гомили.{S} А за низом ових кола опет један државни аутомобил и у њем 
осачи, носећи читаве товаре на леђима а за њима журе људи, жене, деца, носећи свако по неки све 
и ручни фењер, у коме је горела свећа а за њим други носећи тешке алате, ћускију, ашов и длето. 
потискују предње непријатељске делове а за њима се и батерија помиче све до првих јежевачких ку 
атао.</p> <p>То тако за једним столом а за другим води реч један господин ретке, проседе косе,  
 <p>— Јест! — вели он — За њу сам чуо а за ове друге нисам чуо.{S} Он дуну понова у ватру, снаж 
 ли је то био поглед праштања или молба за помоћ?{S} Када сам још са сувих, усијаних усана, чул 
римедбе које су се сипале као из рукава за сваким колима.{S} Али кад наиђе фијакер и кад госпођ 
н српско-грчки уговор о савезу оглашава за неважећи и, како се у томе тумачењу размимоилази са  
зом да изда наредбе командантима пукова за даље укрцавање а затим се поздрави и пође у вагон.</ 
 Зар повести људе на кланицу кад услова за офанзиву нема и то људе десетковане, преморене и без 
е располажемо и најзад, имамо ли услова за исхрану кад их и непријатељ нема?</p> <p>Сви усвојиш 
и једино у нераду може себи наћи услова за живот, врло вероватно.</p> <p>Све те околности, у мо 
 сам то осетила и шчепала сам га понова за руку, обасула је понова пољупцима и шаптала сам кроз 
них око престола Твојега, никне молитва за спас дома, домовине и народа, ради којега они животе 
ш много теже збринути подвозна средства за даље путовање.</p> <p>Два и три ближа пријатеља, кој 
итрчасмо и једни и други и дочепасмо га за руке а каплар отпаса тканице и поче му везивати руке 
о смишљенога што Бугарској даје подвига за дрскост а Србији прети злом судбином.</p> <p>Бојао с 
ада се на подне пребрине та тешка брига за јелом, извлаче се опет сви из кућа, из авлија, ханов 
 њих.</p> <p>Ма да је било више разлога за бригу но ноћас, ту сам ноћ измеђ понедеоника и уторн 
склониш, не разумеш и не видиш ни онога за тобом који те преклиње да му се макнеш с пута, ни он 
енутка када се пресече железничка пруга за Солун, потеже све да се сручује на Косово.{S} Из Ниш 
знати уметник — као војни обвезник — да за будући ратни музеј ради портрете свију шефова оделењ 
Зар је било некада тако злих вила па да за ноћ поруше све што би краљеви за дан назидали.</p> < 
 и одакле се, у случају невоље, увек да за времена одступити ка Солуну.{S} Тим путем већ од нек 
ватра појавила, веровали су још увек да за њих није настао крајњи моменат, да се пожар може још 
 без саучешћа, без свести готово, гледа за собом и пред собом и не уме да се прибере.</p> <p>Љу 
ога детета и своју.{S} Она и даље гледа за њега девојку, те да види радост материнску чим се Но 
већ данима седи ту, у тој кафани, можда за тим истим столом, не би ли сазнао што, а предвече од 
турио у ватру џезвицу да му узаври вода за кафу или шербет а трећи пресвлачи кошуљу.</p> <p>У д 
ко ма шта запазе, што би им дало повода за то.</p> <p>— Видите ли ви људи да је на овим колима  
 снази и своме имену, борбу тога народа за слободу? — шаптао је старац сам себи, залазећи мисли 
 га малочас кратка пресуда прекога суда за увек одвојити.{S} Њима ће он, породици својој, посве 
ве деце.{S} И то је оно само што сам ја за један час видела а колико је невоља пре мене протекл 
ћа опљачкана и тврдио онда да је Србија за навек пропала, вели данас:</p> <p>— Не пропадамо ми  
 своје.{S} Невоља за невољом, трагедија за трагедијом, не зна се која тежа, не зна се која већа 
а престрављена том војничком речју која за нас жене и мајке значи исто што и смрт.</p> <p>— Јес 
аци на ватру, младу посечену грану која за собом повлачи житко блато.</p> <p>— Их, болан, што п 
 до престола твојега допре молитва моја за покој душе роба <pb n="526" /> твога Јована, који ча 
Врховне Команде и Владина ишла је свака за се, нису чак свакад ни ноћивале на истоме месту, нит 
ју трагедије појединаца, од којих свака за се заслужује по једну оволику књигу.</p> <p>Ја ову к 
нем од утицаја масе, која повуче човека за собом као речна матица лаки чамац и не да му да плов 
е мисли о ономе, што њега и његове чека за који час и за који тренут можда.</p> <p>— Не мора ме 
еља свакога часа.{S} Опасност је велика за батерију да настави пут за Чачак јер може непријатељ 
и тада ми је пред очима промицала слика за сликом, од којих је свака засебно представљала једну 
/p> <p>Па онда се нижу тако редом слика за сликом.{S} Читав бескрајан низ војних кола са натпис 
савете.{S} Јуче је прошла Народна Банка за Солун и ја идем за Народном Банком.{S} Ето ти!</p> < 
и нашу Отаџбину.{S} А несрећа се низала за несрећом, слом за сломом и јаук за јауком и — он је  
де је штабни телефон, друга такође мала за војнике и трећа, највећа, где спавају официри и ађут 
ћани затворени.{S} Ја нисам ништа знала за време моје болести шта се дешавало напољу, те зато м 
ватруштина и три четири дана није знала за себе док једне вечери не издану жена, ту крај деце с 
о ваљали.{S} У Ђаковици, која је остала за нама, дошло је до <pb n="700" /> пушкарања измеђ ста 
начи нема више Србије, војска је остала за то да се и она повуче.</p> <p>Са старим је Краљем оп 
унати после ситуације која би им остала за леђима ако би кренули нама у помоћ; на нашу војску с 
заузима цело приземље а служи као штала за коње.{S} Од врата с десне стране штале, изведене су  
 што браћа за дан назидала, зла би вила за ноћ порушила?“</p> <p>— Јес’, тако! — одговори онај. 
ан назидали, <pb n="621" /> зла би вила за ноћ порушила.{S} Је л’ зна ко ону песму о зидању Ска 
S} Све што за дан саградим, зла ми вила за ноћ поруши.{S} Колико смо се сви мучили да саградимо 
адимо ову државу, па ето... поруши вила за ноћ, поруши до темеља...!</p> <p>Краљ прекиде и дубо 
авајући друм и рушећи мостове, оставила за собом.</p> <p>То нам успорава пут и ко зна, хоћемо л 
вероватно у редовним приликама, служила за школску учионицу.{S} Мала петролејска лампа, под пла 
чак и груб, а ни ја нисам толико марила за њега, али сам осећала да ми треба отац, да га морам  
ску и српског официра па стидно сакрила за леђима бело барјаче и сикирче којим га је требала да 
канска се француска војска крваво тукла за победу рускога империјализма, остаће увек један тежа 
 из стрме улице она велика дворска кола за свечаности, у стилу Луја XIV.{S} То су она кола, у к 
и у ранију собу да опет седну око стола за којим су дотле очекивали да мине поноћ.{S} Нико ни р 
ји и звонкији.</p> <p>— Нисам дуго чула за њега.{S} Знам да је био прво с војском код Прњавора, 
 толико тежак утисак што су њиме прошла за Солун и два народна посланика.</p> <pb n="85" /> <p> 
 кончић, о који је раније висила медаља за храброст.</p> <p>— Нема ту разлике, пријатељу!{S} Бе 
и ли Голијати једном увидели да је жеља за слободом малих јача од насиља великих.</p> <p>Поузда 
есне команде и под тим колима и постеља за спавање и кујна и канцеларија.{S} Под колима прострт 
 кућу, како је изгубио своје.{S} Невоља за невољом, трагедија за трагедијом, не зна се која теж 
ити доцкан.{S} Те зле вести о приликама за нама и пред нама, удвајале су нам бригу и убијале у  
ањем, распитивао о свима новим машинама за убијање људи, мене поглед одведе у таму где лежи дру 
два точка, на којима је сва њена опрема за овај мучан пут.{S} Кренула је отуд, из далека, из он 
земљу; друга се овамо закачила арњевима за дућански капак; товарни коњ тамо пао и товар му се с 
шло на решавање о могућности и условима за офанзиву, он за сад моли да се реши питање: имају ли 
 своје омладине просто бацити зверовима за храну, као непотребно месо.</p> <p>Нисам ни слутио,  
да себе пред самим собом и пред другима за овакву или онакву одлуку.</p> <p>— Шта ћу — правдао  
о је то што гине на нашим бојним пољима за слободу; мисао је то, што пред нашим шанчевима зида  
у, оне су се радије придружиле одборима за приређивање концерата и кермеса у корист рањеника.{S 
ј.{S} Колико се нада везивало тога дана за ту Краљевску Круну, после Косовске пропасти; и ко би 
 он је остао у Призрену још четири дана за тим.{S} Најзад, кад је већ последњи тренутак био нас 
ође и други и трећи и још неколико дана за тим.{S} А свакога од тих дана, с вечери, доходио нам 
атастрофа српскога народа одиста везана за име Карађорђевића и увек у моменту кад ови понесу, н 
разбивена.{S} То би била већ тешка рана за немоћно дете а ја овако у пољу, на јесењем мразу, ни 
ак деце.</p> <p>Гранате су падале једна за другом, увек у гомилу, увек пропраћене вриском прест 
лу, обале овога збега засипале су једна за другом нове масе бегунаца.</p> <pb n="138" /> <p>Мес 
оже ли граната овамо? — пита једна жена за чију се сукњу обесило четворо деце.</p> <p>— Не може 
које јој је било готово спало са рамена за време живога причања, осећајући ваљда у том тренутку 
јин изабраник, а смрт је тако мала цена за част коју му тиме историја указује.{S} Сме ли се он  
од, који се овако мушки бори сто година за слободу, не може пропасти.{S} Али... моја вера не мо 
ати прелетети преко непролазних планина за колико ћемо ми дана прелазити тај мучан и тегобан пу 
за мене и зна да постојим?{S} Имаш сина за војску, знају те, нађу те, имају те записана у списк 
и кују сандуке.</p> <p>— А је ли истина за Врховну Команду?</p> <p>— Отишла је за Призрен!</p>  
ложи ништа друго и настаде мучна тишина за време које је можда свако премишљао о себи и о своји 
 оне стране Мораве.{S} Варош је спремна за предају и очекује се улазак непријатеља свакога часа 
а промолила и одмах се повукла а шалона за њом заклопила прозор.{S} Мало за тим и на горњем се  
т нама, да сачувају један део оправдања за њен поступак.{S} Нека га огласи дакле и њима, ал не  
држава пропала.</p> <p>Но куповина коња за Врховну Команду учинила је још и други утисак на пре 
видите на мени ово аустријско одело, па за то не верујете?</p> <p>Нисам му рекао да ли верујем, 
мишљао на себе а сад, чим први крете па за њим и други, а нас обухвати страх и хитно, узбуђено, 
ју.{S} Бегали су на коцељевачки друм па за Ваљево.{S} Други су се сакрили у подруме и затворили 
на секција Косова Поља, загледа у њу па за тим диже главу.</p> <p>— Одите овамо, одите ближе! — 
 је волео као и ми, него га само дочепа за гушу и затресе узвикујући:{S} Шта учини, море?</p> < 
аком коју надносе на лице, јер их штипа за очи и смета им да се греју.{S} У разговору, ако и ка 
стање непријатељске војске која наступа за нама.{S} Заробљенички искази били су мање више једна 
ово?{S} Ајд, кажи ми, ко ће да одговара за ово?</p> <p>У том се осети неки покрет у гомилама пр 
изгризао јабучицу!{S} Ко ће да одговара за ово?{S} Ајд, кажи ми, ко ће да одговара за ово?</p>  
оме како би власт требала да се постара за мало реда при евакуацији и препричавају разне новост 
е и осврнуо и, одиста сам видео официра за нашим леђима а ја нисам ни знао да сам пуцао у вазду 
уцај, несрећниче, у ваздух; ено официра за нашим леђима са револвером у руци, убија кога год пр 
блатно језеро а где гушћега те се хвата за точкове од кола, за опанак и обућу.{S} Убрљали се љу 
 као кад камен бациш у воду.{S} Граната за гранатом поче да сипа у редове несретних бегунаца.{S 
а познати.{S} Уђе, па кад затвори врата за собом а она мени: „Чујеш ли?“ Нисам је разумела а он 
позиве начелникове, оде и затвори врата за собом а мали мртвац, другарчић мога чеда које ми је  
ужили, што ме ти испред Липљана припита за њега.</p> <pb n="595" /> <p>— Па?</p> <p>— Замисли,  
а проћи.{S} Капетан ободе коња и похита за батеријом.</p> <p>Али, малочашњи случај није био и п 
уда да се на горњем спрату начини места за њега, он ће одбити.</p> <p>— Нека их, нећу да узнеми 
Краљ ће стићи доцније и неће наћи места за себе.{S} Када му се учини понуда да се на горњем спр 
 било пуно рањеника, није ни било места за све.{S} А долазе гомиле све нове и нове и дрежде пре 
је, што кафеџија попреко гледа али гута за љубав повољних вести које су и њега раздрагале.</p>  
а ће и где ће?{S} Из Пећи воде два пута за Андријевицу, један преко Чакора а други преко Рожаја 
е — <pb n="391" /> вели — неколико пута за време онога затишја на виђење, долазио ми је и одлаз 
м нема спаса?</p> <p>Потпуковник заћута за час па нагло додаде:</p> <p>— Било би га!{S} Управо, 
шевљенога — Зар ми нећемо учинити ништа за дочек савезника?</p> <p>— Па општина спрема ваљда не 
, је л’ тако каже песма: „Све што браћа за дан назидала, зла би вила за ноћ порушила?“</p> <p>— 
е, те ће мајке нарицати за децом а деца за хранитељима-својим; потуцаћемо се од немила до недра 
.{S} За њу није постојало време, Новица за њу живи у оним годинама у којима се растао од ње.{S} 
га из каквог државнога магацина, колица за дете, саксије с цвећем и буре са лијандером.</p> <p> 
ица за седам динара, једна дечја колица за четири динара.</p> <p>— Ја не продајем, ја горим мој 
андук са празним флашама, једна столица за љуљање, буре с киселим купусом, два три метра сечени 
а један француски шпорет, једна столица за љуљање за два динара; дванаест плетених столица за с 
 младићских бркова.{S} Трећа је столица за столом празна и њој се упути и седе секретар.{S} На  
а два динара; дванаест плетених столица за седам динара, једна дечја колица за четири динара.</ 
рађене жене натоварене бошчама и дечица за њима, која се већ уморила <pb n="454" /> носећи свак 
м да ни један више неће кренути из Ниша за Солун! — тврдио је један путник.</p> <p>— Само питањ 
 лако у оваквим приликама спремити хлеб за оволики број али у Призрену уредиће се то.{S} Извесн 
гу управљања Отаџбином али је сву љубав за њу задржао и даље себи.{S} Носећи ту љубав са собом, 
ије... и упорно их постављају као услов за своју неутралност и ово је, како да се изразим, <for 
 капала вода и остављала мастиљави траг за собом...</p> <p>Када сам је сада на друму срео промр 
 врећу проја, те су тако кренули у збег за осталим светом одмичући се по неколико часова дневно 
овијена репа пас, који је кренуо у збег за кућом и чељадима.</p> <p>И сва та гомила и сва та ту 
 и последња моја нада и последњи разлог за мој живот.{S} Али, у његовој смрти има бар толико ут 
ми је тај пут престављао извесан разлог за живот.</p> <p>— И зашто он више не представља то?</p 
све.{S} Невоља се ниже за невољом и јад за јадом.{S} Врата се канцеларијска сваки час отварају  
мила женских корзета, подвезица, дугмад за кошуље, рукавице, огледалца и неколико кутија пудера 
пет прса у прса, као оно пре а нема сад за нама официра са револвером у руци да нас гађају, већ 
на двадесет година кућили и коју ће сад за један сат растурити и разорити.</p> <p>— Да л’ да по 
и крв још једанпут али ћемо је лити сад за себе а не за другога; и чуо сам речи господин попине 
сом успели, бацили смо још један поглед за нама на Приштину, која је утонула у таму.{S} Чим је  
 Чаглавица.</p> <p>— А има л’ пута отуд за Грачаницу?</p> <p>— Има, припитај тамо у селу!</p> < 
нично нагласио, двојином је порасла жеђ за новостима и крај свих досадањих извора, свет је поче 
 обавештава и сазнаје новости, ипак жеђ за вестима све више расте.{S} Свакоме који је сазнао шт 
езнички воз, само да задовољи своју жеђ за вестима.{S} Разуме се да светина у таквом случају пр 
 ваљда издавајући својим људима наредбе за припреме, или се из какве празне и пусте уличице чуј 
ојим трупама издали дефинитивне наредбе за одступање, још <pb n="705" /> једном састану у штабу 
, разрађивали су ове одлуке као наредбе за сваку јединицу и са тога посла, који нису завршили ч 
а напустила глуму сматрајући ваљда себе за обвезника и никако се, ни у међуратном времену, није 
м на врх носа, иде напред и води волове за узицу.</p> <p>Па онда се нижу тако редом слика за сл 
оја у својим недрима крије толике жртве за њену слободу; то је та земља која покрива и сише мла 
ни, онда се не одвајају тако лако снаге за појачање овога фронта.{S} Је ли вам то јасно?</p> <p 
навалом тешких мисли, под теретом бриге за незбринутом породицом, јецао је.</p> <p>— И зашто св 
рео свој живот; није то ни осећање туге за својом кућом и породицом, од којих ће га малочас кра 
воју свиту. <pb n="294" /> Најзад, седе за сто на коме је лежала распростра ђенералштабна секци 
ли ће пропасти, јер непријатељ који иде за нама, сажиже као усијана лавина и пали, руши, уништа 
смо се сад проредили друмом и свако иде за свој рачун.{S} Ено, гле како они тамо измакли, не би 
S} Толико сам само чула.</p> <p>Прекиде за мало, ућута и одмах настави:</p> <p>— После, није пр 
 овамо, кад видиш да крећемо а ти хајде за нама.</p> <p>— Хвала, господин поручник! — кликну Бо 
л ако је ово њена архива, ево и Команде за њом.</p> <pb n="144" /> <p>— Па?</p> <p>— Па то би з 
уде време да се буде, донети свеже воде за умивање, очистити ципеле и однети ствари на станицу; 
м тек паде у очи да нико његов не изађе за њим, те узесмо да објашњавамо то.{S} У том Бојко, ко 
ини места а ја остадох за њом.{S} Наиђе за коњаником читава група пешака те нас раздвојише и ја 
 камо ли учинити све.{S} Невоља се ниже за невољом и јад за јадом.{S} Врата се канцеларијска св 
 год видео и чуо.</p> <p>— Неко ме трже за рукав и пробуди из тога бунила.{S} Био је друг до ме 
еоградским улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па о 
еоградским улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па ш 
ачки избразданоме лицу, видело се да је за то време преживео најсвирепије душевне патње.{S} Гле 
 све набацано, све претрпано, као да је за време пожара извлачено и бацано на улицу.{S} У тим г 
, ево те историјске катастрофе, која је за име Карађорђево везана, ево прославе стогодишњице пр 
оја је очекивала с ове стране и која је за време дугог чекања све већма придолазила.{S} У томе  
ње, мисао свога доба; она мисао која је за велико дело ослобођења понела читаве планине страдањ 
 за Врховну Команду?</p> <p>— Отишла је за Призрен!</p> <p>— А Влада?</p> <p>— Стигла у Митрови 
све у кући васпитао.{S} Реч Отаџбина је за нас била тако чист и узвишен појам, да смо је ми са  
више не може одржати.</p> <p>Граната је за гранатом сипала а он се провлачио уз зидове и пажљив 
ац ми често остаје ноћу у кафани, те је за мене лако изнети реч.{S} Други пут ме је опоменуо да 
них младих и интелигентних људи који је за време мира покушавао и пером да се послужи.{S} Рекох 
репашћењем овај необичан призор који је за нас још био загонетка.{S} Трго нас је бат коња на ко 
олико сати пробавио сам у соби, нити је за то време кога звао к себи, нити га је ко год узнемир 
ут под, а мања дечица око ње, држећи је за сукњу и будећи <pb n="468" /> је.{S} На улазак очев  
рила и по њима сложили еспап који им је за продају.{S} Свет гамиже измеђ ових импровизираних ду 
м.{S} Он је говорио мађарски а један је за њим преводио српски.{S} Питали су ме има ли мушких у 
понова веровати у живот.{S} Ох, како је за мало та вера трајала!</p> <p>Краљ је био разговоран. 
тка преживљује.{S} Свако казује како је за мало избегао смрт или како је видео туђу смрт, како  
оповски звуци у нама пробудили, само је за часак блеснуло, као једна тренутна појава, као један 
шње борбе, јер целога овога века што је за нама ми нисмо ни стигли што друго да радимо до да се 
огледу оно што је пред њим и оно што је за њим.{S} Тек кад је сунце мало више одскочило, пре но 
, тешка француска артиљерија на путу је за Солун а Руси се делом већ искрцавају у Варни а делом 
 <p>— Е, а „Карађорђева Звезда“ се даје за храброст ја мислим.</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— Па к 
 <p>— Па јесте!</p> <p>— Па кад се даје за храброст, онда зашто, молим вас, њему да даду медаљу 
 скрамицом те крца под кораком и остаје за тобом као ножем изрезан отисак стопале на њему.{S} И 
ли су ме.{S} Рекли су ми најпре да није за мене, да је тешко, да је зараза опасна, да сам сувиш 
се један од њих.</p> <p>— Код мене није за становање, водим вас само да се склоните од кише.</p 
>— Нећу да се склањам.{S} Крв ме везује за ову земљу.{S} Нисам се склањао испред турских батаљо 
иду за нама.{S} Шта је то што их везује за нашу судбину?{S} Разумем оне, међу њима, који су Сло 
ас свуко с леђа; лута други и распитује за коња, који му се ноћас одрешио и отумарао; вајка се  
уши, јер како ко пристигне ту распитује за даље путовање или тражи преноћиште или покушава да д 
 питају они грешници који су ишли пешке за то што си ти вукао фотеље.</p> <p>А купаца је ипак б 
о нас и не осврћући се и бацајући пушке за собом а Србијанци лете за њима те нас и они прођоше. 
ну који су њихове старешине резервисале за своје госпође и свастике, за њихове тетке и стрине,  
г одела цури киша, хаљине им се улепиле за тело а блато их засуло до колена те изгледају као бр 
> <p>Заробљеници иду за нама као ајкуле за морским бродом.{S} Изморени, издрпани, подбули, поча 
ролаз онима који су настављали пут даље за Липљан и Призрен.{S} Прве гомиле које су дошле и наш 
а се ти нећеш вратити у село без медаље за храброст!“ Он се опет насмеши, као да би хтео рећи:  
 остадох, али нема у мени више оне воље за борбу, нема оне храбрости са којом сам пошао.{S} Ста 
 стоварују каре, трећи да побијају коље за које ће везати стоку а четврти пођоше до реке по вод 
ш и једно дете, дрпну <pb n="642" /> ме за шињел, па ме пита: „Швабо, море, шта ти ради Фрања?“ 
розору али он скочи пре мене и шчепа ме за руку тако јако као да ме кљештама стеже.{S} Хтела са 
 брат, па...“ Он ми пресече реч, узе ме за руку и рече ми: „Више сам ти него брат.{S} Ти знаш ш 
иже да обиђе Краљевића, разговор занеме за час.{S} Настаде једна дуга тишина и мукло ћутање.{S} 
личину муниције и да учине све припреме за евентуалну офанзиву.</p> <p>Као и у првој, те се ист 
аво у Битољ, да тамо учине све припреме за такво повлачење.{S} За извођење те владине одлуке од 
 измирени с тим и чинимо чак и припреме за његову сахрану, па ипак кад онај, који га је чувао,  
е трупе за офанзиву и предузму припреме за преформирање пешадијских јединица према њиховом број 
рат донео нову врсту забаве и нове теме за разговор.{S} Оне су покушале да буду и болничарске и 
ила да служим, нисам молила да ме приме за болничарку, нисам распитивала рањенике ни залазила п 
анпут али ћемо је лити сад за себе а не за другога; и чуо сам речи господин попине, ама сасвим  
ајтоплија утеха.{S} Он је растао али не за мене већ за војску.{S} С јесени 1914 године сазваше  
би па прође, а?</p> <p>— Хоће да остане за зајчеве! — додаде он са пуно резигнације.</p> <pb n= 
друм па нек ме прегази, само нек стигне за времена тамо, на бојиште.{S} Али кад бега као и ја,  
<pb n="641" /> официра.{S} Пита он мене за име, презиме, па одакле сам и кад смо дошли на фронт 
је сагорело све што је требало да крене за Љум-Кулу.{S} Знало се да се може понети само још сат 
ке, у њој му се наређује да одмах крене за Чачак и да гледа да се пробије кроз варош, иначе му  
pb n="131" /> положаја, закачио дизгине за станичну ограду и хитно одјурио вагону у коме је Ком 
 на путу, којим ми одимо, остају лешине за нама.</p> <p>Бегали смо из богатијих у све сиромашни 
екивани ударац с бока и — тоне.{S} Тоне за неколико дана на дно мора читава једна држава и чита 
ли љубе мртву мајку и праштају се од ње за навек јер ће је оставити ту, у јарку, а они морају д 
анцуски шпорет, једна столица за љуљање за два динара; дванаест плетених столица за седам динар 
 ту службу добио као награду и признање за некадање четовање у Маћедонији.{S} Стари четник, кој 
мотива?</p> <p>— Каквих?{S} Можда жудње за кућом, можда тренутне малодушности, можда уверења да 
Па онда траже да им се даду нове чарапе за преобуку, да им се оперу ноге, да им се истрљају и п 
а и трепета хиљадама мајака које стрепе за децу своју и хиљадама деце која вриште од страха на  
арана, за дана, стигли ископали су рупе за ватру, поболи мотке у земљу, нанели суво грање и наб 
командантима дивизија да припреме трупе за офанзиву и предузму припреме за преформирање пешадиј 
адски полицајац, предузе одмах све мере за одржање реда, користећи се грађанском гардом као сво 
ске рањенике.{S} Српски се војници боре за нас па не могу рањени ићи пешке, а ми можемо.{S} Је  
напред:</p> <p>— Српски се војници боре за нас па не могу рањени пешке ићи! — понови он узбуђен 
у причу речима: „Српски се војници боре за нас, па не могу рањени пешке ићи!“ поручник плану на 
о све што стигну.{S} Куповало се најпре за новац али је вредност сребрног новца била огромна.{S 
 их материнском сузом.{S} Пођите најпре за живима, <pb n="667" /> мртви ће вам то опростити, мр 
 у кућици и један војник.{S} Упао да се за час склони од кише, па ће поћи даље.{S} И он нам каз 
атељска провалила и дотле, из Битоља се за један сат, и то железницом, прелази у Грчку, где је  
покрет.{S} Све је на ногама и спрема се за полазак.{S} Волови се поје, коњи се самаре, кола се  
бе! — узвикну неко и свет се пови те се за час очисти улица и све се сручи у подруме и под кров 
закорачио праг да уђе у собу, окрете се за собом и погледом позва и остале из свите.{S} Окупише 
а вером да је то привремено, да ћете се за који дан вратити, да ће стићи наша војска, која се н 
ала!</p> <p>— Ал ја бих волео — чеше се за врат учитељ — кад би нама Русија прискочила у помоћ  
ми поверени а млад потпоручник, који се за то спремао, коме је то каријера, који је свој живот  
ју од дивљих планинских предела који се за њом све до морских обала простиру.</p> <p>На округло 
о ми, пођи и ти с дететом.{S} Склони се за време...</p> <p>— Нећу да се склањам.{S} Крв ме везу 
ва на ногама и у покрету, спремајући се за полазак.{S} За мало и он узјаха коња а момци седоше  
ујући нетренимице команду и осврћући се за собом одакле би им ова имала доћи.{S} Али пуковник о 
ије боље казати овоме свету: склањај се за времена, него после да све то загуши!</p> <p>Под сто 
} Али ја вам говорим о земљи у којој се за тридесет година роди један сликар, један песник, јед 
рила онако разне речи.{S} Молила сам се за оца, за њега и молила сам се за себе.{S} Како сам пр 
 сам се за оца, за њега и молила сам се за себе.{S} Како сам при молитви наслонила главу на кре 
> <p>Саслушавши овај рапорт, капетан се за тренутак размисли па ободе коња и хитно се врати бат 
еби.{S} Носећи ту љубав са собом, он се за време операција на северу повукао у један кутић Отаџ 
азговор, а час га испуштао и поводио се за својим мислима, које су се у овој тамној средини пун 
врата на својим становима и упутисмо се за гомилом.{S} Ја сам носила свој најдражи терет, свога 
 који ће под собом претрпати све што се за времена не склони.</p> <pb n="535" /> <p>Скрхало се  
етковане, преморене и без хране; зар се за то ником не одговара?{S} Друго је, ако збиља услова  
и су кренули у збегове; молили су му се за мртве и за живе; молиле су му се да подржи роба, да  
се дуго краљевске сени.{S} Молиле су се за оне што су остали на дому и за ове који су кренули у 
и све просторије малене канцеларије, те за мене тамо не би било места.{S} Ту, под тим осветљени 
ефону и промени се у лицу — А ја сам те за то звао на телефон; хтео сам те умолити... да... мис 
 дечица скупила па ће лепо да се ухвате за руке да играју коло око Божјега престола.</p> <p>Ста 
ихова евакуација.{S} Ви, докторе, знате за болнице, је ли наређено што?</p> <pb n="89" /> <p>—  
драж, што ме је закивало по читаве сате за место, са којега сам слику посматрао.{S} Такве једне 
ег позива.</p> <p>— А зашто ви везујете за пад Београда догађаје који ће настати?</p> <p>— Јер  
ацајући пушке за собом а Србијанци лете за њима те нас и они прођоше.</p> <p>— Их, Боже, моје р 
оје капије, натоварена бошчама, и крете за бегунцима са Дорћола.</p> <p>— Право има — одобравај 
 господине...</p> <p>— Да али ви молите за своје дете, други за своје.</p> <p>— Извините мајци. 
и.{S} Осећајући обавезу да купује карте за те добротворне концерте, и ако их никад није посећив 
од руке продавала и транспарентне карте за играње са содомским сликама; па онда једна глумица н 
 вире из влажних ћебади и мајка која ће за који дан у каквом јарку на путу родити и четвртог бр 
едамо.{S} Ови задњи нек се осврну чешће за собом.</p> <p>— Ако нападну, они ће изненада, из зас 
 — него да прихватимо предложене правце за одступање, да се помиримо са уништавањем материјала  
 а возе се лијандери, чункови и столице за љуљање! — гунђа и даље гомила.</p> <p>Гунђа гомила а 
оде на први и други спрат.{S} Степенице за први спрат узлазе у један дугачак ходник претрпан са 
ирно леже ова дечица, ни једно не плаче за мајком која га је оставила, ни једно не пружа ручице 
на оку, коју руком одмерава; трећи вуче за узицу државнога коња и продаје га, четврти конзерве, 
је Команда изјавила да не одговара више за безбедност путовања савезничких представника, којима 
лити крв и лићемо је, вели, али не више за другога већ за себе.{S} Ћесар нас је слагао, вели, п 
и, најмање ми је, ја и онако нисам више за живот; али што ће ми целу породицу намучити и искоре 
!</p> <p>Могао сам учинити и нешто више за ове моје госте но што сам им обећао.{S} Затекао сам  
отказује службу девојци што је слаткише за жур купила у тој и тој радњи, где никад нису довољно 
} Пуковници се дигоше са стола и пођоше за секретаром и момцима у једну малу собицу, врсту мага 
ком и ја необувена појурих као без душе за њом на улицу.{S} О, Боже, како сам се <pb n="419" /> 
у се тачно обавестили о ситуацији.{S} И за нас нема ничега речитијега од бегства народних посла 
а девојчета.{S} Догађаји се пред нама и за нама тако брзо ваљају, да ни шеснаест девојачких год 
сечином.{S} Друмом се крећу пред нама и за нама тамне, нејасне слике, као сени.{S} Нико не збор 
а пажа са белим перикама; пред којима и за којима јаше ескадрон гарде у зеленим блузама извезен 
 пут до Скадра.{S} Са њима, пред њима и за њима, ишла је маса бегунаца, војске и народа.{S} Бил 
и да изговарају њихова мало чудновата и за изговор доста тврда имена и тражећи нова, тежиле су  
и у збегове; молили су му се за мртве и за живе; молиле су му се да подржи роба, да окрепи изгн 
ођох данас, да запалим свећу за мртве и за живе.{S} И ако је био леп дан, Београд ми није прави 
 за слободу и величину Отаџбине своје и за велику, вечиту и неумитну правду, којој си Ти бранил 
 као купци залазе од гомиле до гомиле и за ситне паре носе својим кућама драгоцене ствари.</p>  
и аргуменат сем вести које су се чуле и за које нико није умео да потврди одакле су и како чуле 
о Мораве, зауставио би своје надирање и за дуго би се предомишљао пре но што би пошао још једно 
ако да се јасно види како свако за се и за свој рачун тегли.{S} Једна санитетска кола вардарске 
е евакуише становништво.{S} Примио се и за члана одбора Грађанске Гарде, која је образована да  
ђе, суне у шталу читав товар хладноће и за час освежи загрејан ваздух а образе нам ошине мраз.{ 
ј мрзовољни.</p> <p>— Па то, за Немце и за Русе и Енглезе и Французе.{S} Он те ствари зна, гово 
и.</p> <p>Тај разлог некако све убеди и за столом опет завлада мало ведрије расположење, преко  
молећи се Богу за оне који су кренули и за оне који остају.{S} Из цркве, Краљ је пошао пешке на 
, није ни видело, почело се оцртавати и за њим високе планине са снежним врховима.{S} Кроз тиши 
љеници, који не знају шта ће са собом и за које нико не зна шта ће са њима.{S} Па онда регрути, 
 бабе? — пита се гомила.</p> <p>— Ето и за њих се држава постара да се спасу? — додаје опет гом 
е, што њега и његове чека за који час и за који тренут можда.</p> <p>— Не мора ме убити, — разм 
и напуштајући свој дом и своју државу и за којима ће са остатком војске и он сутра кренути.</p> 
>— Много се ружно види за вашу државу и за ваш народ.{S} Пао велики црн облак па све покрио и л 
 народ, који се бори за слободу своју и за човечанску правду.</p> <p>Из тих тихих молитава, јед 
м тога, руске трупе добиле су дозволу и за прелазак преко Румуније.{S} Ето видите, све то пише  
ле су се за оне што су остали на дому и за ове који су кренули у збегове; молили су му се за мр 
и вагон воза који ће поћи у Митровицу и за време, док су још возови стајали, повела разговор са 
 да је то за образ наш и за веру нашу и за живот деце наше; казивао нам је, како је Син Господњ 
 морамо трпети, да је то за образ наш и за веру нашу и за живот деце наше; казивао нам је, како 
а га није усвојила.{S} Мислите ли да би за тако шта већ било доцкан?</p> <p>— Извесно!{S} Бугар 
рва, брашна, шећера, петролеја, како би за времена спремио зимницу сиротињи која је избегла из  
се предомишљам.</p> <p>— Ако нећеш себи за љубав, учини мени за љубав.{S} Ја бих волео да изнес 
 па да за ноћ поруше све што би краљеви за дан назидали.</p> <p>— Било је — додаде стари Краљ — 
лободе“ образовали су се читави клубови за прибирање и саопштавање вести.{S} Столови, на подне  
ед и он је носио највећи товар а ми сви за њим.{S} Нико речи да проговори, него тако идемо обор 
— Да али ви молите за своје дете, други за своје.</p> <p>— Извините мајци...</p> <p>— Да, разум 
ао је био у осамнаесту годину.{S} Други за њим имао је пуних петнаест а мезимче родило се позно 
ремено два воза, један за Солун а други за Митровицу, сишао са солунскога воза и сео на митрови 
 <pb n="82" /> <p>— Много се ружно види за вашу државу и за ваш народ.{S} Пао велики црн облак  
е спреме и у влади и у Врховној Команди за полазак из Отаџбине.</p> <milestone unit="subSection 
оју богату плаву косу.{S} Она сама води за узицу један пар вочића, ујармљених у кола <pb n="598 
 бедемима.{S} И, док се Краљевић поводи за величином тих историјских подвига, који су никли ту  
трао свакога ко се томе вагону приближи за непријатеља.{S} Војник је грубо одгурнуо несретну ма 
га Јована, који часно живот свој положи за слободу и величину Отаџбине своје и за велику, вечит 
о гледа и чврсто <pb n="493" /> се држи за војников кажипрст.{S} Војник салутира:</p> <p>— Госп 
е, које још и не ходи, грчевито се држи за материн скут и зове је и вришти јер му се не одзива. 
луку? — пита онај за леђима што се држи за кош.</p> <p>— Не верујем! — одговара човек с фијакер 
е помоћи наших савезника, наши покушаји за пробијање Качаничкога фронта, да би се дочепали глав 
љ са истога места полази на Косово, али за њим тужне поворке несретнога народа и војска без вер 
бично окрепљава у болести.</p> <p>— Али за Бога, докторе — буни се и даље онај што је запојио ц 
ршум, овде у слабину.{S} Паде, па, жали за мном, издише па ме гледа — а сузе му теку.</p> <p>У  
м друговима са којима се нису растајали за све време тешких дана борбе и славе.{S} Само ко зна  
зложио све догађаје који су се одиграли за неколико дана на Балкану.</p> <p>— То значи, ви не с 
ињене тугом за гробовима који су остали за нама, газио сам тегобне и беспутне стазе, пео се на  
ели сте оне силне гробове што су остали за нама, у њима су деца ваша; видите ли ове снежне план 
<p>— То би све било врло повољно — вели за столом код „Зрињског“ један лекар коме су све те вес 
вником.</p> <p>— Ви сте, младићу, узели за пример некакав изузетан случај.{S} Ја знам на против 
који су наилазили, очајно су већ молили за мало крова, само крова, без постеље, без ватре, без  
="212" /> хоће ли ко отворити да замоли за преноћиште.{S} Понудио сам и њима што сам и двојици  
 отац раменима — да сви младићи дорасли за војску крену из села.</p> <p>Грешни људи — они су бо 
стиво плаве.</p> <p>Када би се осврнули за собом, чули би само лом, прасак и тресак.{S} Наше ба 
 неколико векова поднело на жртву, а ми за неколико дана бацамо на жртву четрдесет хиљада младе 
ка са седишта и предузе све да припреми за одмор.{S} Једни пођоше по сено и дрва, други узеше д 
атно онога што поручује „за све“.{S} Ни за једним столом нема више ни једнога песимисте, нико < 
ња искреност:</p> <p>— Не бих остала ни за живу главу.{S} Остала сам први пут, у Шапцу, па због 
 све што се може појести па сад нема ни за њих ни за сиротињу хране те канда мисле да падну у к 
чета није била кадра допрети зрацима ни за пун метар предамном, те сам морао врло обазриво ступ 
 нисам још био обазрео ни пред собом ни за собом да сагледам ону тужну поворку, која се лагано  
е, теше се и не питајући једно друго ни за име.{S} Исповедају се, исповедају се горко и искрено 
ко више не цени ни свој ни туђ живот ни за шта!</p> <p>А ово је тек половина пута а како је тек 
е може појести па сад нема ни за њих ни за сиротињу хране те канда мисле да падну у које друго  
 болесници из свих пукова, те они једни за друге знају и казују.</p> <p>Кренула сам у Ваљево и  
p>— Ако нећеш себи за љубав, учини мени за љубав.{S} Ја бих волео да изнесеш главу, да одеш там 
нде и преписује акта или куца на машини за писање, као девојка.{S} И зашто то?{S} Зато што има  
оше топови!“</p> <p>Сви поскочише вољни за јуриш, очекујући нетренимице команду и осврћући се з 
и док су га назидали.{S} Све што би они за дан назидали, <pb n="621" /> зла би вила за ноћ пору 
да креће, застала да се огреје и окрепи за даље напоре.{S} Лево, у долини, коју су осенчили про 
ити његов мученички народ, који се бори за слободу своју и за човечанску правду.</p> <p>Из тих  
Сви ударише у смех а онај што се огласи за пуковника Здравковића додаде задовољно:</p> <p>— Јес 
 бре, послали овамо на кланицу; ниси ти за тај посао.{S} Боље да си ти остао код куће, био би о 
хтедох и ја, али ме млади сликар ухвати за рукав и задржа да заостанем.{S} Погледах га а њему с 
више на мене осврнути, нико ни запитати за мене.{S} Кад свану нови дани, кад сви легну на велик 
ма; погубићемо се, те ће мајке нарицати за децом а деца за хранитељима-својим; потуцаћемо се од 
случају да нас Бугари нападну, искрцати за двадесет и четири сата војску на Варни и Бургасу?</p 
ни са разних страна археолошки предмети за будући народни музеј, који се имао основати у Скопљу 
мена, давали су се разни кућни предмети за брашно, шећер, кафу и друго.</p> <p>Док су се с једн 
н отворено и јавно, те ћу моћи набавити за даље путовање.{S} Он сави цигарету, припали је, пову 
оља кола, али сад би само могла служити за изношење ђубрета, коњи су представљали животињске ск 
једног ресторан вагона, који ће служити за канцеларије те команде и једног вагона прве класе.{S 
рале лишће и шумицу која ће нам служити за постеље а треће су на оној малој чистини, испред пећ 
p>— Слушај, колега, хтео сам те умолити за једну услугу.{S} Шаљем своју породицу тамо, у Пришти 
з таму догледаш предмет коме идеш, нити за собом онај од којега се удаљујеш.{S} И то све још ви 
е навала бити ужасна па се треба борити за места у возу.</p> <p>И кад су дубоку ноћ пробили прв 
других бојишта на којима се може борити за Отаџбину, да има и других дужности које Отаџбина тра 
 једнога младића, занесена славом смрти за Отаџбину, то је било опште осећање наше војске.{S} Н 
 ме је тешила, рекла ми је да опасности за живот нема, да ће истина остати онакажен и без ока а 
ају даљих неуспеха, дало бар могућности за једно правилно одступање и спасење огромног ратног м 
ва, које чак и немају довољно сличности за упоређење, па ми се оно ипак и на силу наметало и из 
ити би је на ускоме друму могао кренути за повратак, нити би је преморена стока могла узнети на 
, ракију и све што би се још могло наћи за храну и пиће.</p> <p>Кад је вече пало, у штали је ве 
> <p>У Приштини, где слази пут најкраћи за оне који бегају из Крушевца, Ниша, Прокупља, Врање и 
рпскога краља, Милутинова унука, молећи за помоћ српску.{S} У дубини тамо, ено га Неродимље и П 
 можеш учинити по својој вољи, нити ићи за својим очима.{S} Иде се жмурећки, насумце, пада се,  
терао?</p> <p>— То јесте, али ја ћу ићи за њим.{S} Ићи ћу овако непрестано.{S} Ко зна... може м 
гу подајући се вољи.{S} Није могао поћи за народом, заклецала су му колена, и загушио га тешки, 
н, изгладнео, који сумануто звера идући за гомилом; па руски морнари и француски болничари, па  
обијашем даље својим путем, остављајући за собом као широку бразду мисао о томе, како је невоља 
{S} Свако је од нас застао, напуштајући за тренутак оне тешке мисли које су му биле нераздвојни 
живало нама и кретало у бег, не смејући за нама да остане у средини где је до сад, можда само п 
вице и који су хитно журили распитујући за пут у Грачаницу.</p> <p>— А где је тај вагон, где се 
ло на крилу, остаде на столу не плачући за мајком која га је оставила.</p> <p>Начелник погледа  
ајући шта их је снашло, вуку се плачући за родитељима који ни сами не знају шта ће их снаћи.</p 
них путника, све су то већ били бегунци за Солун, и у томе својству, није им ни потребно било м 
дозивања, узвике и свађу.{S} Као потоци за време провале облака, из бочних улица надиру све нов 
у силуету Грачанице и нехотично повлачи за собом безброј мисли које враћају човека у далеку про 
лико ће то све да траје — наставља онај за мојим леђима, шапћући — Лањске године бар није траја 
 случају да промене одлуку? — пита онај за леђима што се држи за кош.</p> <p>— Не верујем! — од 
е у њеној души, сломљеној и обеснаженој за ма какав нов напор, изазвао мрачне одлуке.</p> <p>—  
симиста, један господин сув као босиљак за иконом који дугим и танким прстом скида пену с пива  
ите да ме је жао ове руке, који губитак за мене значи најтежу трагедију.{S} Не жалим је, верујт 
 и значи да је настао последњи тренутак за спасавање.{S} И то тумачење није било нетачно, у тол 
 знају колика је то невоља ако се човек за времена не уклони; ту су биле <pb n="266" /> жене ко 
о се са асталчетом.{S} Та веровања увек за време ратова, а нарочито за време катастрофа, кад на 
онзеквенце и тумачења, везујући их увек за своју бригу, за оно на шта је у овоме тренутку најпр 
о је робијаш, двадесетогодишњи осуђеник за три убиства, па кад су се сви из казамата разбегли.. 
пита онај што је ногу попео на степеник за пењање.</p> <p>— Па не могу ваљда комите ударити од  
ијакера, други метнути ногу на степеник за пењање, трећи наслонити руку на кош и, тако обезбеђе 
зала за несрећом, слом за сломом и јаук за јауком и — он је пресвиснуо.{S} Биће му је било бол, 
, крај кола под шаторским крилом сандук за писање, а недалеко на ватри ври лонац из којега ће о 
униције, те да нам спреме сав материјал за двеста хиљада војника.</p> <p>— Хоће ли? — запита не 
 себе!</p> <p>— Кад ђенерал даје сигнал за пожар, онда значи да кров већ гори.</p> <p>— Лађа то 
 ми је причала и ја сам заборављала бол за мајком.{S} Али сад, ко би могао да ми што прича и да 
акуацију болница и магацина.{S} Ја знам за магацине поуздано да до овога часа није наређена њих 
 мало затим сам настави. — Од како знам за себе, ту сам први пут заплакао.{S} Верујте ми, горко 
 се образовао одбор и припремао програм за други.{S} Осећајући обавезу да купује карте за те до 
да ми је да нађем још кога.{S} Чула сам за једну познату ми породицу да одлази у неко село.{S}  
S} Нису ме ни тамо примили.{S} Чула сам за једну болницу доле, на Вардару, отишла сам и тамо.{S 
Нисам знала на коју ћу страну, ишла сам за гомилом.{S} Једни рекоше да бегамо ка Топчидеру, там 
а, он ће ми опростити!</p> <p>Пошла сам за нашом војском и ишла сам од логора до логора, где го 
трос, кад сам пошао од куће, исекао сам за ватру две фотеље.{S} Да продам не вреди, за те паре  
 и њему довољно учинио.{S} И колико сам за то мало дара срео благодарности код ових несретника, 
и рањенике у Призрен, па ето, и ја идем за њим.</p> <p>— Али кад вас презире, кад вас је отерао 
прошла Народна Банка за Солун и ја идем за Народном Банком.{S} Ето ти!</p> <p>Што је више дан р 
вајају Страхинића бана улицу и ја сиђем за две три куће доле.{S} Уђем у једну удубљену капију п 
Требала сам да намирим дете па да пођем за кола.{S} Кажу тешко их је наћи ал тражићу ипак.{S} С 
одаје: — Изгледа ми као да се сад бијем за моју њиву.{S} Само нека кренемо, нек не губимо овако 
м тренутку да не примим хлеб и да вичем за помоћ али се преплаших његовог погледа.{S} Он ми јед 
е кљештама стеже.{S} Хтела сам да вичем за помоћ али ме је глас потпуно издао.{S} Покушах да му 
научи да одем у болницу и да се понудим за болничарку.{S} Вели: примиће те јер им требају; болн 
јко? — пита га поручник.</p> <p>— Молим за дозволу да обиђем кућу?</p> <p>— Бога ми, Бојко... у 
ужасом призора који сам видела и бригом за дететом.{S} А почела је и нека магла да се спушта.{S 
статком своје породице, уједињене тугом за гробовима који су остали за нама, газио сам тегобне  
 /> дима из туђе цигарете, иде погледом за њим и кад се овај у тамнини развеје и његов се погле 
 видела сам га кад је са својом кутијом за боје отишао староме конаку да слика пуковника шефа к 
идане где кад уздахом, где кад почивком за време које је прибирала сећања.</p> <p>— Био је леп  
 Он се разбеси, дочепа ме снажном руком за раме и тресну о патос.{S} Умукла сам, претрнула сам  
 Одмах до ње, држећи се и сад још руком за бабину сукњу, девојчица преклана преко грла.{S} То ј 
ла на сокак ал држећи се увек још руком за материну руку те су их мајке, пре десетину петнаест  
команде.{S} Он хитно путује аутомобилом за Призрен и застао је само толико, колико да испружи н 
} А несрећа се низала за несрећом, слом за сломом и јаук за јауком и — он је пресвиснуо.{S} Бић 
> И оне су кренуле са опремом потребном за корзо а разочараће се тек кад сиђу с аутомобила у бл 
 у души.</p> <p>Осврнусмо се још једном за собом.{S} Глува ноћ још страсно грли отаџбину, коју  
као комађе стене везане дубоким кореном за срце планине.{S} Али ноћас, над Призреном царује суд 
о кад забоде нокте и прикопча се канџом за мрцину.{S} Његови се врхови тихо повивају под ветром 
и саопштили — само ако то није морфијум за успављивање.</p> <p>— Какав морфијум? — буни се госп 
о догађају сазнали 27. септембра а, дан за овим, већ стижу нове неповољне вести, са севернога ф 
су кретала једновремено два воза, један за Солун а други за Митровицу, сишао са солунскога воза 
на и тешка ноћ.{S} Овамо и онамо, један за другим, почињу на кућама да се осветљавају прозори с 
дови војске морских валова ломили један за другим о снажна плећа, која су носила на себи мртву  
 на периферији Скопља, који је разуздан за време Турака, навикао да буде повлађиван при пљачкањ 
ведоше резервног коња који је био везан за кару и упрегоше га на место овога који је пао и који 
је батаљон потпуно укрцан и воз спреман за полазак.{S} Ђенерал се задржа пред возом да изда нар 
о могућности и условима за офанзиву, он за сад моли да се реши питање: имају ли команданти прав 
ледње остатке наде, које сам ја везивао за долазак Моравске Дивизије.</p> <p>Ућутасмо за тим.{S 
S} То је био кончић, који га је везивао за живот.{S} Кад се све срушило, њему је слом изгледао  
 не више усамљен.</p> <p>Да би се могао за борбу припремити, капетан нареди патролама да по дру 
честиту војнику, који је живот свој дао за <pb n="527" /> Отаџбину!{S} Слава нека је Јовану и м 
ећи му опет дуван, не би ли га привезао за себе.{S} Годила ми је његова прича баш са своје наив 
ић једноме чиновнику, који му је стајао за леђима.</p> <p>— Према обавештењу капетана Реџепа, с 
 јуче и прекјуче поседнута народом, као за време арбанашких покрета, када су оружани Арнаути из 
аде.{S} Бегало се очајно, бегало се као за време поплаве кад река пробије бране па њени вали не 
је још трајала гојазност коју је стекао за време мирнодопског надзиравања београдских кланица,  
 даља казивања писарева, који је тапкао за њим по блату, капетан се уврати у среску зграду, из  
 корзете.</p> <p>— Нисам их ја набављао за официрску задругу! — учини војник, слеже раменима, ч 
ра сванула, цео је већ један кварт знао за новост и узбуђење, које је услед те новости у њему н 
 провлачио уз зидове и пажљиво заклањао за углове улица, док није допро до своје куће.{S} Ушао  
свећу на гробу ког војника, који је пао за Отаџбину, у дубини цркве, иза задњих стубова, спазих 
 некакав турски консул, који је сматрао за своју родољубиву дужност да распаљује нижу масу муха 
ако од њих водио за узицу и тихо кретао за једним вођом, који је далеко пред колима ишао.{S} Ок 
рећи у команду.{S} Нико више није питао за вести, никога више оне нису интересовале.{S} Место п 
 ћу овде?</p> <p>Тек кад сам га запитао за породицу њему грунуше сузе, окрете главу од мене и о 
т се дизала и ишла.{S} Свако се освртао за мном, свако ме је чудно погледао погледом сажалења к 
зренски је пут једини који нам је остао за одступање.{S} Ту ће се сручити цела Србија.{S} Бугар 
роба јој стари храст, који се прикопчао за земљу својим чворноватим удовима, као орао кад забод 
 вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу ал тако је то, кад ја у последњем трен 
 вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу, ал тако, кад ја хоћу да слушам страте 
тупање ка Теразијама.{S} И ја сам пошао за њима.{S} Код кафане „Албаније“ један вод упути се ка 
мо били горе, крај куле а мене тек бабо за руку, па показујући другом руком, рећи ће ми: „Видиш 
ин, који бега из престонице и иде право за Солун не задржавајући се нигде, донео пуно вести из  
Војници и избеглице наставиће пут право за Скадар.</p> <p>Вече је било ведро и овде, у долини,  
о и марљиво а организирало се и друштво за заштиту напуштене деце.</p> <p>Све се радило живо, п 
чети представе у новој згради; „Друштво за проучавање ослобођених српских области“ држало је се 
е борим али не као пре, за туђина, него за својега.{S} Баш ми је било мило и волео сам што пре  
 распитују се и не питајући једно друго за име.{S} Невоља људе изједначава и здружује их; у нев 
но јој дете, па остала а у кући нема до за један дан хране.</p> <p>Људи сакупљени у групе, обја 
 који је, ослоњене главе на руку, седео за столом крај самога војводе Мишића.{S} Војвода Степа  
у једној кући у Горњем Милановцу, седео за столом студирајући исказе заробљеника и положаје неп 
а да по гдекоји разговор, који је почео за једним столом, обухвата постепено и све остале те се 
вуче у слатинску школу, коју је одредио за свој штаб и у коју су се прибрали и болесници.</p> < 
а на волове, које је свако од њих водио за узицу и тихо кретао за једним вођом, који је далеко  
и.{S} Тај је елеменат, разуме се, жалио за „старим добрим временом“ и како је многобројан, мога 
} Ушавши, господин је Јанковић затворио за собом врата која су иначе од јутра до вечера стајала 
и из Солуна? — пита онај што се ухватио за фењер.</p> <p>— Остају у Солуну! — одговора онај што 
ану старац оном слободном руком. — А ко за мене и зна да постојим?{S} Имаш сина за војску, знај 
је општи.{S} Кад није то, већ кад свако за се разговара, укрштају се речи и реченице те она опш 
турене тако да се јасно види како свако за се и за свој рачун тегли.{S} Једна санитетска кола в 
број учесника обухватао.</p> <p>То тако за једним столом а за другим води реч један господин ре 
ш мене гледао.{S} У том засвира, далеко за нама, јуриш и настадоше узвици и псовке официра и пу 
а и измеђ кола, те се упали друм далеко за нама, хеј тамо чак до висина Дуље-Хана, те друм доби 
веће гомиле оних што су на друму далеко за нама заостали.{S} Распртисмо товаре с леђа и зађосмо 
 те нас раздвојише и ја застадох далеко за њом.{S} Кад се група разреди, ја пружих корак, проби 
нај глас из дима.</p> <p>— Па... колико за ноћас, може се... — теши трећепозивац, а сутра треба 
, опет избеглице — настави она — колико за кору хлеба, само да се исхраним.{S} Распитивала сам  
 од ране зоре до мрклога мрака.{S} Нико за то <pb n="634" /> време од мојих није долазио да ме  
е пришао, појмио сам шта ју је заковало за то место на коме је.{S} Недалеко од храста лежао је  
сти оно, што се муком набавило и чувало за највећу невољу, која нас је чекала у планинама.{S} Б 
еко рече да дају и знаке и одиста, мало за тим а њихове батерије почеше да туку у наше гомиле.{ 
шалона за њом заклопила прозор.{S} Мало за тим и на горњем се спрату осветлише собе светлошћу,  
ан по један прозор да се затвара а мало за тим и да се гаси.{S} И опет завлада улицом дубока та 
 кров бегунце, не знајући да ће се мало за тим и они придружити општој невољи.</p> <p>Једва сам 
и! — учини овај као убеђено, па ће мало за тим — Питам ја нешто господина директора (по даљем р 
нини.{S} Она не диже главу.</p> <p>Мало за тим прође мимо нас један арнаутин, враћајући се са п 
тини поворку, нареди вољно и све остало за одмориште те сјаха с коња и предаде га посилном.</p> 
 у ред око ватре а подметнуо себи седло за седиште.</p> <p>— Чекај, молим те — упаде му у реч о 
шао да на томе пазару купи штогод топло за под кошуљу, вели како је осећао тешку срамоту на душ 
ом оде као тане из пушке.{S} Ми гледамо за њим како граби па и радујемо се његовој срећи и зави 
није припалила свећу за мртве, већ само за живе.{S} Свако вече она намешта Новичину постељу, св 
ожали тад, пођи до мојих, распитај тамо за Лазиће.{S} Наћеш ваљда кога, па однеси им поздрав од 
а артиљерија прави јуриш а ми да трчимо за њом.{S} Дижи главу, дижи, не бије свако зрно.{S} Ајд 
 — Ја и господин начелник, сматрали смо за дужност, да вас у овако једном озбиљном часу, позове 
све друге наше тековине.{S} Оно што смо за ових сто година, одвајајући од своје сиротиње, одвај 
ајући чак и извесну нелагодност што смо за тренутак оборили главе.{S} А вести, које су стизале  
азак Моравске Дивизије.</p> <p>Ућутасмо за тим.{S} Он натеже чутурицу и јасно се чуло клокотање 
оји је донео вест, — Оставио је и писмо за собом.</p> <p>— Их, болан, а видо сам га јуче или пр 
ене и деца и по где који човек, пођосмо за њим.{S} Прођосмо још једном крај наше куће и ту се б 
p> <p>И ми се сви вратисмо.{S} Кренусмо за осталим светом ка Бањици.{S} Кад смо прошли „Славију 
им путем кола, коњи, све је то потребно за рачунске књиге, а кад тамо а ти на колима видиш неке 
и простор пред начелством да, приправно за бегство, са стварима крај себе, дрежди ту и чека пот 
отпоздраве.{S} Непријатељска зрна једно за другим падају међу наше и косе а наши трпе и ћуте и  
них коња, све једно по једно, све једно за другим.{S} Та поворка се вије по усеченој стази као  
ути балкански рат, иза кога ће се једно за другим низати крвави догађаји, да би се завршили нај 
пре још једном топове, па распали једно за другим.{S} Затреска тамо граната, диже се земља у ви 
n="237" /> <p>За таљигама, у реду једно за другим, седморо државних муниционих кола са коњском  
, увек тужну историју.</p> <p>Иду једно за другим родитељи без деце и деца без родитеља, очајни 
и жене и деца и много ће да плачу једно за друго.{S} Црн хлеб ће да замени белу погачу а тврда  
ело велику пометњу.{S} С тога је нађено за сходно да један од команданата — војвода Степановић  
анцеларија.{S} Под колима прострто сено за спавање, крај кола под шаторским крилом сандук за пи 
е, кад се вратим, да не чујем што ружно за тебе!“ Тада сам први пут смела да му кажем: „А зашто 
ике.{S} И распитивала сам увек и једино за њега али нисам могла ништа сазнати.{S} Многи нису зн 
већ цело Скопље било спаковано, спремно за пут ма где, ма на коју страну.</p> <p>Варош је заран 
 један зуавски пук на фронт а вероватно за њим довешће нам и остале.{S} Наше је расположење има 
да понесе велику државу, служе као месо за топове.{S} Говорите ми о доброј вољи Врховне Команде 
 рећи... управо да, они мобилишу.{S} То за сад — према извесним сазнањима — још не значи рат! — 
85" /> опасностима и тешкоћама и све то за то да једне мрачне ноћи, на сред пустога друма, овде 
Реко нам је, да морамо трпети, да је то за образ наш и за веру нашу и за живот деце наше; казив 
 младићско одушевљење.</p> <p>— Није то за вас! — велим му.</p> <p>— Зашто да није.{S} Предстој 
олазио у рат ми нисмо смели сматрати то за тужан растанак; када се вратио рањен ми смо се морал 
 оно отац кад је полазио, да сматрам то за тужан растанак.{S} И он ми је, као и отац говорио, к 
љу сазнала да ми је син погинуо.{S} Ето за то сам његову смрт, мој највећи бол, примила као неш 
ровања увек за време ратова, а нарочито за време катастрофа, кад настаје царство судбине и случ 
 зар не видите моју судбину.{S} Све што за дан саградим, зла ми вила за ноћ поруши.{S} Колико с 
на репа измршавели пас.{S} Он је кренуо за господарем својим од куће уверен да сад баш, у овој  
јући се са станице, пошто је воз кренуо за Солун, свет је ишао у групама којима су се придружив 
годаран на речима, које су ме могле бар за тренут да утеше; за тренут само, док се не обазрем о 
ије вратио.</p> <p>Био је то тежак удар за мене и велика брига примити троје недорасле деце на  
томе рецепту уговор! — додаје пензионар за којега се уопште знало, још од <pb n="74" /> почетка 
 појавити се из својих јазбина као звер за време глади.{S} Та је могућност имала у толико више  
ије било Бог зна шта.{S} Али је мој мир за мало трајао.{S} Тек што је прешло подне, дотрча к ме 
ј пучини, не би ли догледао какав појас за спасавање.{S} И, навикнути множином догађаја и брига 
и нови и све нови бегунци.{S} Као талас за таласом узнемиренога мора кад засипа обалу, обале ов 
 свирао оркестар и не слутећи да ће нас за мало све прелити морски вали.</p> <p>У Скопљу се, пр 
ва жива ока, која <pb n="656" /> су нас за време разговора све редом прелетала не задржавајући  
же дну левка, све се више губио интерес за опште појаве и све се више истицала себичност.{S} Ни 
знањем своје срамоте.{S} Није то жалост за животом <pb n="146" /> која је те сузе изазвала, вој 
 код бегунаца када прште глас да је пут за Бицан затворен.</p> <p>— Сад смо у клопци! — узвикив 
ико пре што је већ пукао глас да је пут за Дебар немогућ јер су Бугари заузели Гостивар, те се  
драва погледе и наставља сваки даље пут за својом бригом.{S} На свакој другој кући спуштене зав 
тра може још да нам буде пресечен и пут за Призрен?</p> <p>— Треба што пре кретати.</p> <p>— Не 
ст је велика за батерију да настави пут за Чачак јер може непријатеља затећи већ у вароши.</p>  
иђе у Мораву и закачи се и по други пут за Багрдан.</p> <p>— То је тврђава, природна тврђава! — 
ком Ветернику, преко којега прелази пут за Грачаницу.{S} Нов низ мисли, који га поведе тим путе 
и тада имати слободан и овај једини пут за одступање, јер Бугари се вероватно неће задржати у П 
војници.{S} Он сутра неће наставити пут за Скадар, он ће се сутра растати од војника, па је рад 
— То значи прекосутра биће затворен пут за Призрен?</p> <p>— Или бар угрожен.</p> <p>— Ама да л 
 споразума; Турској би био пресечен пут за снабдевање муницијом и другим потребама и свака веза 
 избија кланац којим је некада ишао пут за Ђаковицу и где се на десној обали Дримовој узносе ра 
мо је, вели, али не више за другога већ за себе.{S} Ћесар нас је слагао, вели, право је да сад  
еха.{S} Он је растао али не за мене већ за војску.{S} С јесени 1914 године сазваше ђачку чету и 
у прибирајући се са разних страна и већ за један сат, то је био читав логор очајних.{S} Ту су б 
 смрт.{S} Непријатељ узмиче, остављајућ за собом своје мртве и рањене.{S} Што даље наши напреду 
аче у мислима ни околност да је наредбу за ову борбу издао војвода Мишић, онај исти који је про 
!</p> <p>— Па још није издао ни наредбу за евакуацију болница и магацина! — примећује један кој 
 па не одох јутрос.{S} Да чекам наредбу за магацине и болнице, није него још нешто.{S} Свако ће 
сти који је прошле године издао наредбу за наступање; да ће победу ову, ако се данас извојује,  
е му свећицу и помолиће се на том гробу за покој душе својега детета.</p> <p>Док смо ми прелива 
ави шакама шкољке на устима, диже главу за аеропланима, напреже се и поче им довикивати као да  
де оно.{S} Не би дао ја једну моју њиву за целу ову планину.</p> <p>— Па дао си је, ето си је д 
тако су послала Богу најтоплију молитву за душу матере своје.{S} Суза је молитва најближа Богу, 
нутка стигао, не кријући ни своју бригу за исход борбе.</p> <p>— Не брини! — утеши га пуковник  
кандило под иконом и шапће молитве Богу за сретан повратак, за богат лов и добру срећу Новичину 
одстојао је целу службу, молећи се Богу за оне који су кренули и за оне који остају.{S} Из цркв 
ама, отпочеше сени молитву Господу Богу за свој несретни народ, молитву топлу, искрену, дугу.{S 
.</p> <p>— А умеш ли да се помолиш Богу за душу братњеву?</p> <p>— Не умем! — рече и погледа ме 
тао је и даље упорно при своме предлогу за офанзиву, захтевао је да се још не доноси противна о 
а железничкој станици, јер по распореду за покрет, сваких два сата требао је да крене по један  
почађали и изблесавели од глади.{S} Иду за нама и чекају да когод баци прљаву кору од сира, спо 
ника из Врховне Команде стигла су и иду за Призрен; од јутрос се никако не одзива на телефону н 
 сачекају своју војску, па ипак они иду за нама.{S} Шта је то што их везује за нашу судбину?{S} 
г заробљеника</head> <p>Заробљеници иду за нама као ајкуле за морским бродом.{S} Изморени, издр 
опет један од њих — Ми, или они што иду за нама?</p> <p>— Тешко нама ако толико буде почивала у 
који су крвљу откупили то право да буду за времена уклоњени испред освете непријатељеве и, не з 
значава сенкама које предмети оцртавају за собом.{S} На ватри се пламен са свим притајио и утрн 
у одишла крв, те бледи већ се припијају за кост а уснице стегао зубићима те му упале и унаказил 
р, за гриве, за реп.{S} Људи се хватају за руке те образују коло, да би један другог задржали;  
ламен па поче да их крави, а као кирију за грејање морао је одговарати на разна питања оних, ко 
забринуте гомиле.{S} Једни се распитују за даљи пут и одмах га настављају, како би се што више  
ди сузе а бабо сео пред кућу, пуши лулу за лулом а нико му реч не сме проговорити, нити одговар 
учик и ишчупа са груди Обилићеву медаљу за храброст и баци је под точкове фијакера ради којега  
 нас, газећи под собом Обилићеву медаљу за храброст, која је све дубље у блато тонула...</p> </ 
а зашто, молим вас, њему да даду медаљу за храброст а не „Карађорђеву Звезду“?{S} А нек Бог да  
 нарочити воз којим су требали да крену за Битољ и страни посланици, ако после опасности у којо 
ци савезничких држава спремали да крену за Љум-Кулу и Дебар, то још није чинило тако тежак утис 
{S} Веруј нисмо им дали ни да се окрену за собом.{S} Оно је било, како да ти кажем, као кад туђ 
весним захтевима које поставља као цену за своју неутралност.{S} Кад Споразум на рачун Србије,  
> <p>Па се мало затим присети и узвикну за војником, који је већ био одмакао:</p> <p>— Знаш ли, 
обудиле на један мах нов осећај — чежњу за оном домовином, од које су се пре пет стотина година 
ства а дубоким болом хранити нашу чежњу за отаџбином!</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — а 
руменилом из мангала, пушили смо цигару за цигаром и прелазили с предмета на предмет у разговор 
епозивци наносили дрва и спремали ватру за себе и свога Краља, дотле се он сетио да обиђе болес 
иша у Битољ; од њих смо сазнали и да су за собом оставили спреман нарочити воз којим су требали 
ећи су кренули са горким сазнањем да су за собом оставили гробове својих милих које нико неће о 
591" /> <p>Француски аероплани, који су за дуги низ месеца ревносно вршили службу на Сави и Дун 
} Кажу да је ту било докумената који су за увек пропали.</p> <p>Официри Врховне Команде не могу 
 су их, грлили и љубили их и плакали су за својим друговима са којима се нису растајали за све  
ао да <pb n="376" /> тегли.{S} Пошли су за светом, за народом, не питајући куда и сад иду не зн 
ад ни ноћивале на истоме месту, нити су за исти број дана и ноћи прешли овај тешки пут до Скадр 
 њу, развио се вашар богатији но што су за време Краља Милутина били приштински сајмови, на кој 
коме пророчанству није пала реч само ту за столом, говорило се о њему тих дана на све стране и  
аве, оне славне заставе, које су у рату за ослобођење водиле српску војску на Јавор и на Шумато 
еграфискиња, која је спавала на кревету за дежурне, диже се и поче ударати у апарат тражећи Чач 
 нервозно и очевидно љут пушио цигарету за цигаретом а командант воза је покушавао на неки начи 
ао, пушећи грчевито и нервозно цигарету за цигаретом и псујући и телефон и онога ко га је измис 
ерљива.{S} Савезничка је војска на путу за Балкан, ако већ није...</p> <p>— За Балкан?!</p> <p> 
 био да <pb n="514" /> падне на бојишту за Отаџбину.{S} Када сам му ја доцније, у својој матери 
оси Мица Зуавка и Мица Сенегалка, ја ћу за Србију умети погинути и без тога ордена!</p> <p>Гоми 
Никада она у цркви није припалила свећу за мртве, већ само за живе.{S} Свако вече она намешта Н 
гробље па пођох данас, да запалим свећу за мртве и за живе.{S} И ако је био леп дан, Београд ми 
не Србије спасен, обезбедио би основицу за будуће заједничке операције савезника са нама, ради  
 леђима и мајка која води уморну дечицу за руке; заробљеник промрзо, поцепан, изгладнео, који с 
 <pb n="60" /> нашем фронту концентришу за сад балканска, рилска и маћедонска дивизија, али как 
рал Поповић смењен је и кренуо је одмах за осталим избеглицама у Призрен.{S} Ова је смена и сув 
 падну у руке непријатељу.</p> <p>Одмах за батеријом иду једне таљиге пуне ствари и дечице.{S}  
а везују очи или им помажу хватајући их за улар, за гриве, за реп.{S} Људи се хватају за руке т 
 то су моја кола, реквирирали су нам их за државне потребе а ја са децом идем пешке из Лесковца 
 шест топова положених цеви, спремљених за картечку ватру, стоје мирно и непомично, као гвозден 
 јендек да му начини места а ја остадох за њом.{S} Наиђе за коњаником читава група пешака те на 
>Пођох одмах тамо где ми је рекао а чух за собом како неко у кафани отпоче нов разговор.</p> <p 
аче плануо.{S} Прилазимо и нудимо новац за мало дрва.{S} Били смо ваљда први који смо понудили  
мој.., где ћемо их?</p> <p>— А покривач за децу?</p> <p>— Понеси... немој...</p> <p>— Па шта да 
међу туђинима.{S} Гинуо би тамо не знаш за кога; бацили би те у раку а не би знао чија те земља 
аваш.{S} Сви су око ватара набавили још за видела дрва од сељана, милом или силом.{S} Сад је ве 
руку обучена деца, коју су родитељи још за дубоке ноћи извукли из постеља.{S} Спале им чарапице 
раном.{S} Пад је Куманова неминован још за који сат.{S} Команда Трупа већ пред вече напушта сво 
/l> <l>А са друге Топлица Милане</l> <l>За њима су војводе остале...</l> <l>_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 
крова да заноће!“</p> <pb n="237" /> <p>За таљигама, у реду једно за другим, седморо државних м 
је и та вера немоћна пред силом!</p> <p>За Енглезима брекће и стење сав блатом умазан један аут 
елику трагедију српскога народа.</p> <p>За пад Београда сазнали смо 26. септембра а сутра дан в 
плета брига, невоља и неприлика.</p> <p>За време тишине, коју је ова појава изазвала, он се био 
ладом снагом својом износе кола.</p> <p>За овима иду пешке остаци неког енглеског артиљеријског 
таман облак докторова сумњичења.</p> <p>За другим столом тако исто.</p> <p>За једним столом у с 
а момци седоше на своја седишта.</p> <p>За ноћи батерија је прешла драгачевску равницу, од Гуче 
ачи час се пење да он њу извуче.</p> <p>За аутомобилом лагано шкрипе гломазна воловска кола са  
ти овог јадника! — додаје други.</p> <p>За овим тужним колима иде леп и елегантан фијакер са ни 
грубљи, према трећој још грубљи.</p> <p>За то време стизале су и улазиле у тај обезбеђени вагон 
ли горку истину — да смо издани.</p> <p>За пола месеца Септембра одиграли су се на Балкану дога 
ех, онај којим се смеју невољни.</p> <p>За аутомобилом мала воловска кола без лотра већ само дв 
> <p>За другим столом тако исто.</p> <p>За једним столом у средини, један виши чиновник случајн 
које су влади погоршавале бригу.</p> <p>За време тих седница, а нарочито од тренутка, од кад се 
а понесе једну тако тешку бригу.</p> <p>За таљигама иду једна воловска кола опет претоварена ст 
и човек остао ближи себи и Њему.</p> <p>За столовима се говори гласно и шапуће, говори се узбуђ 
данас а хоће ли постојати сутра?</p> <p>За време тих разговора дизао би се један по један од ст 
 Ама шта ти рачунаш на Румунију?</p> <p>За столом, крај којега сам ја стајао, не могући да доби 
чким заставама могадоше исписати речи: „За Косово — Куманово!“ и српска се застава залепршати н 
ње у сто, вероватно онога што поручује „за све“.{S} Ни за једним столом нема више ни једнога пе 
 придружи.{S} Одушевљени наручује пиво „за све“; хладни и размишљени узео мастиљаву писаљку, ум 
 који ће извесно и данас наручити пиво „за све“. — Нека бугарска пушка на нашем фронту убије је 
у! — узвикује онај што је наручио пиво „за све“.</p> <p>— Још сад смо у равници — објашњава она 
 радње и трговине, ту касине и клубови, забаве, разонођења, штампарије па чак и новине које изл 
а!“ Овим дамама је рат донео нову врсту забаве и нове теме за разговор.{S} Оне су покушале да б 
 навлачи деци хаљинице, али се тиме бар забавља, не гледа по кући, не мисли на кућу, коју су он 
ћ, који је дотле само слушао разговоре, забављајући се ушивањем рукава на шињелу који је негде  
као што сам се некада са својом дечицом забављала.{S} И драги су ми, осећам да су моји; да ми и 
а увече их је, све окупљене, подједнако забављала прилазећи од једнога ка другоме и, играјући с 
 други мртвац и, док смо се ми око њега забављали, понављајући своја отојичашња размишљања, нек 
азујем сама себи.{S} Тако се са њима ја забављам као што сам се некада са својом дечицом забављ 
лути звук у ваздуху, који се као сврдло забада у душу, све опет потеже на улицу.</p> <pb n="456 
професор то објашњавао са пуно убеђења, забадо штап у раскаљужену земљу од кише да објасни поло 
жену земљу од кише да објасни положаје, забадо прстом у станични зид показујући где би се која  
атандркаше мртвом чаршијом, узнемири се забачена паланка и наста узбуђење међу њене грађане.{S} 
 на Гучу.</p> <p>Официр оборене главе а забачене капе изнад чела лагано корача некалдрмисаном,  
ницу а сад узјахала коња и пролази кроз забачене периферијске улице не би ли својим присуством  
е се газда вратити.</p> <p>Кроз мртве и забачене улице чује се само бат коњске копите, која кре 
је о кретању.{S} Зађоше људи у махале и забачене уличице да покушају наћи кола, коње, волове ил 
 с друге је свет <pb n="544" /> зашао у забачене уличице призренске и пошао од капије до капије 
жи турски и арнаутски елеменат, онај из забачених кућерака и уџерица на периферији Скопља, који 
оз половину века — лежало заборављено и забачено у моме памћењу, полусан ми га поче износити пр 
змама, улепљеним блатом више колена, са забаченом качкетом унатраг и наочарима спалим на врх но 
одвуче и појача, он пружи прст на једну забачену уличицу, где се догледао један болан призор.{S 
њавали су оно што новине нису стигле да забележе.{S} Свет се на улицама, на ћошковима и пред ду 
а историја је прешла преко тих савета и забележила је само чин!</p> <p>И, док он у такве мисли  
 сам чуо, свуда сам био, али не умем да забележим.</p> <p>— Би ли бар мени испричали?</p> <p>—  
нађена да би их у свакој другој прилици забележио и сачувао.{S} Па ипак, све то казивање ја нећ 
исам упамтио све.{S} Ипак сам сутра дан забележио датуме и поједина места.{S} Из тих мојих беле 
низованог и снажног.</p> <p>— Па што не забележите то?</p> <p>— Ја?..{S} Не умем!{S} Није ми до 
е само то.{S} Борбу на Чачку требало би забележити по томе, што је то борба растурених јединица 
је име рече неко из гомиле али га ја не забележих.{S} Сама госпођа потпуковница седи у последњи 
ијена памуком и чистим платном те топло заблагодари и крете даље.</p> <p>Грмљавина топова поче  
страшљиво на груди разрогачених очију и забленута погледа, јер престрављено гомилом, вриском и  
омена да се ни једнога дана не подајемо заблудама које су искључиво дипломатији дозвољене.</p>  
оћи непријатељ, ко зна да не буде какве заблуде.</p> <p>Друмом је стизала наша коњица, као што  
ешао је некако и у светину и држао је у заблуди неколико генерација, све до овог рата, да је он 
ви ћете видети тек кад падне Приштина — забобоња опет она гласина.</p> <p>— Видео сам, кад је п 
шину чује како шкрипе воловска кола или забобоњају кочије преко какве колебљиве и трошне дрвене 
ојна европскога друштва?</p> <p>— Ко би забога, у овако великим догађајима, који се тако нагло  
војим чворноватим удовима, као орао кад забоде нокте и прикопча се канџом за мрцину.{S} Његови  
ја оборих, седо му на груди готов да му забодем нож са пушке у гркљан.{S} У томе часу он јекну: 
 а жена дигла загрејану дечицу са њега, забодоше гладни војници и заробљеници ножеве у његово т 
с плота, пришла бојажљиво колу и кад су забола руке у појасе девојачке осетила како им горе прс 
S} Нити сам се уклањао нити склањао.{S} Заболе ме, тешко ме заболе у томе часу зла судбина наша 
ао нити склањао.{S} Заболе ме, тешко ме заболе у томе часу зла судбина наша; с које год стране  
ивљују већ прве дане ропства.{S} И мене заболе несретна судбина онога оца, који се вратио своме 
и покри њоме лице детиње.</p> <p>И мене заболе тешко под срцем, те стегох грчевито на груди мој 
ећега позива.</p> <p>— Мене тешко нешто заболе у души и поче нека туга да ми се свија у грудима 
е.{S} Ох, како ме тешко у томе тренутку заболе горка истина која ми сину пред очима, истина да  
у задојила дете.{S} А како ме тек не би заболела невоља мајке, чије дете лежи на столу у тренут 
тила сам се свога сина, кога ће страшно заболети ако једнога дана сазна шта сам учинила.{S} Дуб 
те дечко у авлију, матери свану сунце и заборави на бригу и своју и ону општу коју је с нама де 
оје су је одвеле далеко негде, сасвим и заборавила да сам ја крај ње, те је моје питање пробуди 
ао и ни речи није проговорио.{S} Ја сам заборавила у томе тренутку да он због пребијене вилице  
традицију и једно или два покољења још, заборавили би већ и на ту стару причу, која је још тиња 
е тужно арлукање пса, којега су избегли заборавили у затвореној соби, и који арлуче своју после 
 већ претукао, помоћи ће да савладамо и заборавимо сваку неугодност.</p> <p>Па и под тим околно 
ног; да ли он још мене воле, да ме није заборавио?{S} Да ли ће се обрадовати кад се пробуди и с 
и? — изненадих се ја, јер сам већ био и заборавио да сам га ма шта питао.</p> <p>— Онај — што с 
 у магацинима силна државна имовина, не заборавите да у болницама лежи маса оних који су крвљу  
оњени испред освете непријатељеве и, не заборавите да Команда Трупа има и средстава и начина да 
> <pb n="46" /> <p>— И још нешто!{S} Не заборавите да ће Бугари сад имати четири фронта а не тр 
— Изненада? — Та идите молим вас.{S} Не заборавите да је у магацинима силна државна имовина, не 
о је одвело у Букурешт.</p> <p>— Ал’ не заборавите да ми овом приликом не можемо дати онај отпо 
ло је ужасно, слика коју не могу никада заборавити.{S} По друму су лежали окрвављени људи, жене 
 те рекоше неки да пошаљемо по њега.{S} Заборавиће се, веле, па ће остати те навући кривицу себ 
 здружује их; у невољи отпадају обзири, заборавља се на положаје, у невољи се човек обраћа чове 
амваји.{S} Много ми је причала и ја сам заборављала бол за мајком.{S} Али сад, ко би могао да м 
пута, као да је увек метајући га натраг заборављао колико је сати.{S} Часовник је бележио скору 
<pb n="597" /> оних, који су већ почели заборављати казивање својих оцева и дедова, пробудиле н 
у се низали кроз половину века — лежало заборављено и забачено у моме памћењу, полусан ми га по 
мо пазаривали, рече ми: „Боље да идеш!“ Забравим кућу па отрчим до тетке да њу припитам и, ако  
ло затим и навали свет да куља отуд.{S} Забрађене жене натоварене бошчама и дечица за њима, кој 
{S} Ено је тамо преко њива, испред оног забранчића, на лево од друма.{S} Чим је сагледа он приђ 
ешава питање о евакуацији становништва, забрину се искључиво бригом о ситуацији у вароши, о одр 
ен да неће моћи издржати.{S} Ађутант се забрину и поче да осматра лево и десно, хоће ли наћи ко 
 не дође нико из села и то нас још више забрину а тек трећи дан по Лазару, дође ноћу бабо.{S} Б 
манова, биле су и сувише довољне да нас забрину.{S} Већ вечерашње вече и ноћ, кад оде жандармер 
и га да ту липше.{S} Рањеник, којега је забринула судбина оне дечице, сети се нечега кад спази  
 Лазара па се његова жена и ћер највише забринуле и шта све не претурисмо преко главе.{S} Тек п 
била на путу.</p> <p>Рекох, домаћини се забринули што ће и како ће, јер гласови озго из Јасениц 
затворена.{S} Побегли су, помислио је и забринуо се где ће са малом дечицом.{S} И док је он суз 
ра треба поранити.</p> <p>Сви се одиста забринусмо, и свако донесе у себи решење ујутру да се п 
 морало бити напада на бегунце и сви се забринусмо.</p> <p>— Морамо се узети у памет! — рећи ће 
 не дође нико с вечери из села те се ми забринусмо.{S} Паде и ноћ и полегасмо а нико из села јо 
траја још доста дуго, те се сви озбиљно забринусмо што се не враћа.</p> <p>— Да опалимо један м 
жањ или какву стварчицу.{S} Стари људи, забринута и преплашена лица, једва се ослањајући на сво 
ћице, придружују јој се све нова и нова забринута лица.{S} Кроз капиџике који везују авлије или 
ица.{S} О јесени и сама природа изгледа забринута те пристаје уз наше расположење, допуњавајући 
 вечерње светлости суморно сенчило наша забринута лица.{S} О јесени и сама природа изгледа забр 
.</p> <p>Као васкрсла прошлост, која се забринута дигла из гроба да бди над очајном децом својо 
 Промичу <pb n="103" /> читаве породице забринута лица и све носе свој тежак товар бриге и бола 
ш свежа; чела која си сретао изборана и забринута, данас видиш ведра а у очима, које си сретао  
а што крећу улицом, иду оборене главе и забринута лица, друге живо коментаришу догађај, а треће 
вања.{S} Било нас је око педесетак, сви забринута лица, сви суморна погледа.{S} Ћутећи смо се з 
 блату а повијене друге под собом, седи забринута старица; њој на колену лежи глава седамнаесто 
Лица, која сам сретала, изгледала су ми забринута, улице прилично пусте.{S} У цркви једва пет ш 
е <pb n="88" /> си данас сретао улицама забринуте, ведро су се поздрављали и живо разговарали.< 
е у Штимњи укрштају готово и намере ове забринуте гомиле.{S} Једни се распитују за даљи пут и о 
 виде мртву и нему батерију своју, виде забринуте другове своје и војнике своје и виде пустош к 
 чува.</p> <p>Таква ситуација морала је забринути и власти и већ пред подне, сазван је хитан зб 
сници.</p> <pb n="190" /> <p>Тек што се забринути капетан посади, да се одмори, премишљајући о  
Не мора ме убити, — размишљао је у себи забринути родитељ — али ме може одвојити од породице и  
ило међ нама и сви су старији били врло забринути.{S} Повукли смо се дубоко у пећину те, кад је 
во поразише и, док смо до сад били само забринути, сад већ почесмо и да страхујемо.{S} И у чарш 
даље, пут Призрена, а ми настависмо пут забринути вестима, које смо чули.{S} Заробљеник ми се п 
 дражити га противу нас.</p> <p>Тако су забринути људи међу собом водили разговоре, не могући н 
ија а сада као свратилиште, врста клуба забринутих избеглица који су се ту свако јутро скупљали 
 исто посматрали београдске параде, има забринутих, који у поворци траже неће ли срести своју п 
ших.</p> <p>— То значи?... — заустих ја забринуто.</p> <p>— То значи да тринаесту годину не мож 
ужне слике у Пећи, о томе је свако себе забринуто питао.</p> <p>Та брига се врзла сваком у паме 
олун да да чар тајанствености.{S} Он је забринуто и одмереним корацима шетао испред вагона, иза 
о одважио да тим путем пође.{S} Свет се забринуто ломио, распитивао се код мештана, распитивао  
 Косово.{S} Стоје сабране и даље и ћуте забринуто.{S} Људи се питају међу собом погледима, али  
, кад је већ допушио цигарету, што рече забринуто и шапћући:</p> <p>— Шта је ово, господине?</p 
ао од избеглица и све то престрављено и забринуто, сабрано у гомилице, стајало је пред дућанима 
 више говорити с њим о тој ствари и сви забринуто одступише.{S} Ађутант одмах пође телефону и з 
ли смо тако напољу, слушајући и шапћући забринуто међу собом.{S} Они који су били на горњем спр 
н желео да види, он је ипак дуго и дуго забринуто стајао на прозору и упињао поглед тражећи да  
ину.{S} Куда у туђину? — питао се свако забринуто, јер та туђина биле су недогледне планине, та 
опље, те оно што је још заостало у њему забринуто се пита: где ће и како ће?{S} Остао је још је 
и сабрале овде на сатански збор.</p> <p>Забринуто смо и немо посматрали пламену страхобу која ј 
регледа, кад овај место сваког одговора забринутој породици, само слеже раменима и немо одлази  
, а облак дуванскога дима повија се над забринутом гомилом.</p> <p>Кад ме је већ загушила и бри 
 крајеве, у неизвеност.{S} Отуда толика забринутост код бегунаца када прште глас да је пут за Б 
сови нагло шире у масе и изазивају нову забринутост.{S} До тога тренутка, највећи део бегунаца  
лутња старчевих.{S} Он је са стрепњом и забринутошћу пратио развој лондонске конференције и, ка 
гледала француске заставе; телеграми би забрујали дуж фронтова да је француска помоћ већ на срп 
чини несреће, по пометености, журби, по забуни, по овоме што су сви погубили главе и по томе, а 
ед непогоду, пратила и била им предзнак завада српске властеле и расуло и растројство, које је  
е и расуло и растројство, које је из те заваде клијало; лукавство и зла воља изнад врлине и вре 
је узалуд покушавао да догледа бојиште, завалио би се у столицу, оборио би главу на груди и теш 
ио увек у борбу и са вером у победу.{S} Заваљене капе далеко изнад чела а оборене главе, он пре 
ство, одлучите се да кренемо што пре! — завапи ађутант.</p> <p>— Ја остајем овде! — додаде Краљ 
да му располутим главу.{S} А он врдну и завапи: „Не, брате, не удри тако крвнички!“ Опет србина 
ад, ко би могао да ми што прича и да ме заварава, кад је он отишао.{S} Нисам више била ни дете, 
вали, тако су нас лажно и обавештавали, заваравајући нас, уљушкавајући нас, не дајући нам да бу 
да сам била мала и дошла је тетка па ме заваравала.{S} Причала ми је неке приче и обећавала чим 
 то смо ми мајке навикнуте, али се увек заваравамо да су то само детиње, непромишљене речи.{S}  
, када сте и ви тако исто као и ми били заваравани да савезничка помоћ стиже, када смо још имал 
е опажало на људима како се предају без заваравања и како се све више мире са најгором могућнош 
разочарење.{S} Више се није могло ничим заваравати, ваљало је кретати у планине.</p> <p>И на је 
 више била ни дете, не би ме могао нико заваравати.{S} Осећала сам се сама, потпуно сама и ако  
о поћи.{S} На путу довде још се и могло заваравати оваквим и онаквим гласовима, али се сад већ  
тали, или и сами варани или у намери да заварају и охрабре народ и не дозволе да клоне дух у во 
и својим правцем; покушах још једном да заварам сам себе.{S} И, као год оно у Скопљу, пре но шт 
b n="300" /> запљускује очи, засипа их, завејава их.{S} И ма колика вика и дрека да је око тебе 
ипају и ветар бесно дува те шиба лице и завејава очи, уши, груди.{S} И бадава ти дижеш јаку на  
јуче и прекјуче и чије је тело снег већ завејао, а у снегу се обележио курјачји траг, који су н 
ила сам слаба, признајем, а можда ме је завело у слабост и то, што сам видела и срела толико ње 
.{S} На застртим прозорима задрхће мало завеса и крене се у страну, те отуд једно око гвирне на 
ампе и на прозорима, застртим провидним завесама, да промичу ужурбане сенке.</p> <p>То су отац  
затворена врата а на прозорима спуштене завесе.{S} Из по гдекоје само куће чује се тужно арлука 
игом.{S} На свакој другој кући спуштене завесе и затворена врата; има читавих уличица пустих и  
лова, он најзад приђе прозору и размаче завесе да на, мразом замагљено стакло, наслони усијано  
тешко уморан.{S} На прозорима није било завесе и кад сам дунуо у свећу, која је осветљавала соб 
е и замандаљило врата изнутра а застрло завесе и спустило капке на прозоре.{S} А отуд, из дубин 
 на неосветљеним прозорима да се помичу завесе, затим овде и онде отшкринуше се лагано прозори  
потегла чак овамо, да би испунила свети завет чувара царске круне у гробу, прође кроз ошкринуту 
лазе.{S} А у пространоме дворишту као о заветини око цркве; па онда по ходницима, по степеницам 
ој ћемо се прегршти земље клети, на њој заветовати, из ње црпети поткрепљења у данима туге и сн 
.</p> <p>Када се већ разбуктала ватра у заветрини, иза ханскога зида, Краљ је сео међу своје др 
на зиду слика Св. Саве и Симе Игуманова завештаоца ове зграде српској богословији.{S} Око стола 
зрно и дим који се разви из експлозије, зави пуковника и његове пратиоце.{S} Капетан пољске бат 
прилике раставиле, има и пакосника који завиде онима који су боље прошли од њих, јер су се доче 
 смо ми радо гинули и да знате како смо завидели ономе међ нама, којега су пронели на носилима  
ете на јадранске обале.</p> <p>Како смо завидели онима што ће мало час, за онолико сати прелете 
 граби па и радујемо се његовој срећи и завидимо му.</p> <p>— Их, благо њему! — рећи ће један.< 
е милост Божју а они, који остају живи, завидиће мртвима.</p> <pb n="730" /> <p>Бајка, бајка, б 
егали по улицама испод стреја и капија; завија затим једном улицом која се нешто мало пење и до 
алиле у душеке, претрпале се јастуцима, завиле се шаловима и очајно гледају овамо у гомилу као  
ш једном понови.</p> <p>И све то можда, зависи од једног јединог топовског метка.{S} Од једнога 
тром, замишљао.</p> <p>— И све то можда зависи од једног јединог топовског метка! — шаптао је к 
ку.{S} То може бити још и сутра.{S} Све зависи од ситуације на бојишту!</p> <p>Одлазак жандарме 
 Рећи ћеш му да је будала, је ли?{S} Не зависи то, брате, од тога шта ти волиш, него с овог пољ 
ницу од Козјака до Валандова и од којих зависи судбина Скопља.</p> <p>Ма колико да су војници,  
тив, после те наредбе, чија је вредност зависила од њиховога нахођења, ђаци су слати у прве ред 
тиш неки подземњи тутањ, као пред буру; завитла се ваздухом арлук као кад ноћу у планини арлуче 
 И подлегоше, те наиђе страшна година и завитла се као најљућа непогода и начини по земљи пусто 
ама; поче ломити голе гране са дрвећа и завитла снег и кишу у ковитлац.</p> <p>Ваљало је кренут 
обу, све спава.{S} Спава и сила која је завитлала косом над нашим главама, спавају и наши болов 
.</p> <p>Равна тој бесној бури, која се завитлала над мојом Отаџбином, ломила се и у мојим роди 
е ван граница отаџбине, над којом су се завитлали тешки облаци, ипак је он, испрекиданим речени 
осећање као у морнара, који су се буром завитлани борили без наде са тајанственим силама из мор 
ких, неколико стотина домова, занео их, завитлао и бацио чак на обале Мраморнога мора, тамо бли 
племенитог посла понео је олуј, који се завитлао над нашом отаџбином и бацио је у ове планине т 
 један мах, као да си магичким штапићем завитлао преко гомиле и изговорио чаролијске речи, све  
м, значити слободу његова села и његова завичаја.{S} Али наиђе олуј и понесе га собом кроз пуст 
 божји, последњи пут сагледа небо свога завичаја и упућује му последњи уздах свој.{S} Зато се т 
боде, последњи пут сагледали небо свога завичаја и упутили му најболнији уздах свој?</p> </div> 
ост пљачки која сад већ бесни у њиховом завичају; други су кренули а најдражији им из куће на б 
ли.{S} Расположење-, управо одушевљење, завлада од једном међу свима и нађе се однекуд и пива и 
/p> <p>Око наше ватре изумре разговор и завлада тишина.{S} Госпа у црнини, сем тога што се лаки 
а а мало за тим и да се гаси.{S} И опет завлада улицом дубока тама мочарне јесење ноћи и све по 
азлог некако све убеди и за столом опет завлада мало ведрије расположење, преко којега мало час 
о час прелетала преко лица и предмета а завладала једноставна, мирна и мистична румена полусвет 
>А док је овде, на овоме крају Приштине завладала паника и пометња, на другоме су се сасвим мир 
уди и тешко замислио.{S} Тада би у кући завладао дубок мир и тишина, јер нико није хтео ни шумо 
нам само да ли беше то у Осечини или на Завлаци, заноћили <pb n="362" /> смо те се нас неколици 
 да га ко не спази и, врши крађу.{S} Он завлачи руку у зобницу и краде од коња његову храну и а 
p>Ја сам међутим узбуђено и усплахирено завлачила детету руку у груди, пипала му ножице, чело и 
 бол на души.{S} Ја сам успут сваки час завлачила под мараму руку и пипала чело и ручице детиње 
шачи.{S} Радознали послужитељ новчанога завода изађе опет на врата и позабави се дуже напољу.{S 
сам да је то био момак у неком новчаном заводу београдском):{S} Како то?</p> <pb n="481" /> <p> 
двапут па, не говорећи ни речи, подписа завој и врати га ордонансу који салутира и оде.{S} Капе 
тан батерију и изјаха напред до једнога завоја са којега се далеко догледа повијена пантљика је 
амо са сува, као што су то сви досадањи завојевачи његови, почев од крсташа па до Турака, чинил 
ривен ћебетом и повијене половине главе завојем.{S} Од једне госпође, која га је обишла и коју  
 сад изгледа.{S} Погледах га и под оним завојем, који му је покривао леву половину главе, ја ви 
косу а десна му рањена рука висила је у завоју.</p> <p>Поседало се око мангала да се пробдије н 
ришао један млади рањеник, десне руке у завоју.{S} Пришао ми је као знанац, као познаник.</p> < 
одила се са мојом женом па јој добро, а заволела је и децу.{S} Имам једну девојчицу, виш волишн 
знам, мора остати!</p> <p>— Фиделица! — заврискаше деца која не би хтела да се растану од свога 
терију.</p> <p>Он поче окретати ручицу, завртањ, поче подешавати, нишанити и најзад, још блеђи  
!</p> <p>— А има крова?</p> <p>— Има! — заврте војник главом.</p> <p>— А шта нам смета стока?{S 
помиловао их по косици и тешке две сузе завртеле су му се у очима.{S} Да ли је у томе часу осет 
кцију на Једрену, стари је Краљ суморно завртео главом.{S} Није се ни тренутка противио да се п 
дечја још синоћ упалила жижак, те му се заврти суза у очима и он окреће главу да је не спази же 
но у војничкоме логору на бојноме пољу, завршава овако трагично.{S} Његове би мисли у овим трен 
 ни могао даље догледати.{S} Моја књига завршава у Пећи, јер се ту завршава и трагедија народа. 
 део земље Србијине, на коме се и данас завршава један део њене историје.</p> <p>Одиста је то ч 
} Моја књига завршава у Пећи, јер се ту завршава и трагедија народа. <pb n="732" /> Одатле даље 
ли је веровао и у то, да њиме неће бити завршен низ ратовања на Балкану.{S} И тада је рекао: „О 
изгинемо сви! — додаде мирно капетан на завршетку својих наредаба. — Разумете ли?</p> <p>— Разу 
ту...</p> <p>И ту девојче заврши причу, заврши и ућута гледајући предасе и увијајући се понова  
учић.{S} Тако ми нешто и ово изгледа! — заврши показујући на она дворска кола која вуку вочићи. 
е против нас.{S} То је јасно као дан! — заврши победоносно одушевљени.</p> <p>И сад се разви жи 
</p> <p>Ето, тако смо ми мучно живели — заврши баба Вилка своју причу — и такве смо муке поднос 
говорио о својој кући и о својој деци — заврши приповедач и застаде да направи цигарету.</p> <p 
{S} Али кад наиђе фијакер и кад госпођа заврши своју причу речима: „Српски се војници боре за н 
 па онда народна права и прагматику, па заврши како ми Срби морамо још једанпут лити крв и лиће 
никад више нећу знати гроба.{S} И да се заврши тај тако рећи покољ, који је Бог мојој породици  
 и могао на другом месту доделити да се заврши ова велика трагедија коју сад преживљујемо, до н 
 самцита у свету...</p> <p>И ту девојче заврши причу, заврши и ућута гледајући предасе и увијај 
 коју је издао наредбу, да се прибере и заврши овим: — Ја сам јутрос у десет и по часова прошао 
успомене и све традиције.</p> <p>Учитељ заврши, па пошто се нешто одмори, обрати ми се:</p> <p> 
има на којима је био кад се синоћ борба завршила.{S} Он се повукао на јежевичку косу и то је би 
жан напад на Бугарску пре но што би она завршила мобилизацију.</p> <p>— А шта би се постигло ти 
трао сам је дуго и дуго.</p> <p>Када је завршила, те се широм гробља залелујаше пламичци као по 
и његову руку у својој.{S} Нисам још ни завршила све а осетих како он извлачи своју руку из мој 
сле ових речи, којима је госпа у црнини завршила и врхунац своје велике и тешке породичне траге 
а у црнини ућутала је, те сам ја мислио завршила је своју причу о последњим данима Београда, ма 
ad>Последњи септембарски дани</head> <p>Завршиле су се ратне ферије, које су биле настале после 
другим низати крвави догађаји, да би се завршили најстрашнијим историјским поломом, пламеном ко 
д стигнемо тамо где смо кренули, да смо завршили низ својих невоља; сад већ идемо нечем неодређ 
ише не чује никакав удар.{S} Гробари су завршили посао.{S} Српска је Круна већ сахрањена...</p> 
аку јединицу и са тога посла, који нису завршили чак ни кад је пао мрак, диже их понован и хита 
ајвећи губитак и мој највећи бол; он је завршио низ несрећа наше породице, са њиме се угасила и 
дица кратковидости дипломатске, који се завршио сломом Србије, отпоче да се ређа.{S} Сваки је д 
 „Тата, тата!“...</p> <p>Када је војник завршио своје тужно казивање, један омален, средовечан  
души његовој.{S} Амин!“</p> <p>Када сам завршио молитву и окренуо се војнику да му вратим свећи 
оказујући на сликара који је свој посао завршио.</p> <p>Кад каре стигоше у Блаце наиђе нова нев 
бова да врате у живот.{S} Кад тај посао завршите, вратите се тамо где су гробови, вратите се тв 
а томе капетан је срачунао да ће у Гучи завршити своје одступање и ту сачекати наредбе које ће  
n="516" /> <p>Тога дана је сликар морао завршити портре г. пуковника јер сутра дан ујутру видел 
тиње, међу коју се непријатељ кукавички завукао.{S} Мора се ћутати, мора се трпети, мора се скр 
о водио рачуна о нама?{S} Они што су се завукли по канцеларијама послали су нас да изгинемо.{S} 
чело му је било још увек врло топло.{S} Завукох руку да му опипам ручице и учини ми се да нису  
од колима, посуше мало сламе или сена и завукоше се колико да склоне главу да не кисну.{S} Букн 
вићи, који су ти се кретали под ногама, завуку се у густу траву и у жбунов корен.{S} Ако си у с 
ће се тако исто дићи, не здравећи се, и завући се понова под кола да настави спавање.{S} Сви ос 
ије чак ни лепо, један млад човек да се завуче у штаб.</p> <p>— Не жели он то, не мисли он то,  
нично сервирају.{S} Ево, видите... — он завуче руку у унутрашњи џеп од шињела и извуче отуд нек 
ала са свога одела, па се боји да се не загаде.{S} Док мајка кроз сузе говори, дете пишти и виј 
ди на леђима кола која су ноћас у мраку загазила страном у јарак, други претоварују кола која с 
тако сваки час на сваком кораку.</p> <p>Загазисмо и у Јадар, а Бојку срце нарасте.{S} Ту је, у  
 дванаест часова пре но што ће Бугарска загазити у рат противу Србије и Споразума — један спора 
ема да обнови ватру, коју је ноћас киша загасила; из другога дворишта чује се ситно и одмерено  
а и троја у реду, па се на сред ћуприје заглавила те сад не могу ни напред ни натраг.{S} Објашњ 
ња те почеше расточавати кола што су се заглавила на ћуприји, да би себи отворили пут.{S} Изнеш 
 луња сам по друму, задоцнели аутомобил заглављен у блату стење и брекће као животиња у процепу 
горе, прво у реду, слатко девојче, лепо заглађене косице, коју је мајка ваљда сузама наквасила  
стра ђенералштабна секција Косова Поља, загледа у њу па за тим диже главу.</p> <p>— Одите овамо 
но погледа непријатеља кога очекује.{S} Загледа добро и кад у војницима позна своје, српске вој 
ње.{S} Њега текну нешто, али кад понова загледа познаде по броју људи да се то његова извидница 
0" /> <p>— То ће~бити!</p> <p>Чичица се загледа тамо, помно се загледа и заиграше му сузе у очи 
/p> <p>Чичица се загледа тамо, помно се загледа и заиграше му сузе у очима.{S} Затим прошапута  
амо где је прекинула, али се она ћутећи загледа предасе и поче у блату бирати место где ће стат 
своје утиске и догађаје.{S} Она се дуго загледа у један пањ у ватри који је, потпуно прегорео,  
де год сам видела њихова мртва војника, загледала сам да га добро видим.{S} Ох, како сам желела 
ла сам се да видим мртва човека а сад — загледала сам, где год сам видела њихова мртва војника, 
 бол или умор савладо, али је ућутала и загледала се помно у ватру која је догоревала.</p> <p>Т 
.{S} Дотрчао је и чиновник из станице и загледао врата са свих страна па послао да се зове једа 
 опсађивана; прегазили смо и Бистрицу и заглибили се у дебела блата и наносе, запали у дубоке п 
во, кад се аутомобил, који га је возио, заглибио у блато и услед напора да се извуче, мотор му  
иђу с друма те да заобиђу колону али се заглибљују у још веће блато и псују све што им је најсв 
} Дрим хуком дере под њим, као да би да заглуши уздах, последњи уздах прогнаних.{S} Зора још не 
ијукао куршум, где је крхање и праштање заглушивало сваки други глас, па су ипак кроз ту целу х 
— Јок море, сад ће он.{S} Знаш како је, заговорио се с децом па и не осећа како време промиче.< 
 необичан призор који је за нас још био загонетка.{S} Трго нас је бат коња на коме је јахао офи 
гљене, угашене и без сјаја, усне суве и загореле а коса увела и проређена.</p> <p>Њу нико не зо 
идржана</p> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ, Београд-Загреб</p> <p> <foreign xml:lang="en">Copyright 1921 by 
ио им је увек трн у оку.{S} Кад оно био загребачки процес, одведоше га у Варадин те остаде тамо 
дубоко у поврнуту јаку од шињела, те се загрева сопственим дахом.</p> <p>Војник је на стражи, в 
не и расуте све слике које нам мало час загреваше машту.{S} Студени дах промаје, расхлади ми и  
лога отворити.{S} И таман се то сврши и загреја хладан ваздух, којим нам се била напунила штала 
ћајући пажњу ни на кога.{S} Кад се буде загрејала она ће се тако исто дићи, не здравећи се, и з 
искрено исповедала.{S} Њена прича ју је загрејала и она је бацила ћебе са главе и пребацила га  
а која су мрзла оне липљанске ноћи а не загрејала се студеним зрацима јучерањега сунца.</p> <p> 
а чврсто на груди, не би ли га што више загрејала.</p> <p>Ишли смо дуго, ишли смо тешко по густ 
ро.</p> <p>Енглескиња, пошто се довољно загрејала, диже се и оде под своја кола.{S} То је био ј 
је, кад је буде њена сопствена исповест загрејала, постати јаснији и звонкији.</p> <p>— Нисам д 
е о ноћашњем мразу у Липљану, а нису се загрејале ни путовањем по студеном и ако сунчаном дану. 
с, под сунцем које већ почиње да зрачи, загрејали покретом.{S} Пред нама се простире широка кос 
ор људи, који су се већ мало одморили и загрејали.</p> <p>Наилазе нови гости, улазе, разгледају 
ечаци из ратарске школе, чим су се мало загрејали, прострли по земљи, без покривача и узглавља  
ине биле осушиле а оно се у шињелу било загрејало те га обучем и узмем у наручје па и ја кренем 
лу читав товар хладноће и за час освежи загрејан ваздух а образе нам ошине мраз.{S} У таком слу 
/> одлуку, али још увек остао недовољно загрејан поверењем према предлогу војводе Мишића, додад 
још, тек му се угасило око а жена дигла загрејану дечицу са њега, забодоше гладни војници и зар 
ко Бог да, у зору биће борбе па ћемо се загрејати!“ Марширамо по десет, дванаест сати без даха  
ницима ту собу, у којој се неће моћи ни загрејати, ни чиме покрити, нити што под главу подметну 
а су а недовољно обучена па им је тешко загрејати се.{S} Јадна мајка покушава да им дахом из ус 
.{S} Још је топао, положи децу по њему, загрејаће се!</p> <p>Жена га погледа чисто неверице а о 
дравећи се и сва се предала бризи да се загреје, не обраћајући пажњу ни на кога.{S} Кад се буде 
кола, диже се и приђе нашој ватри да се загреје.{S} Негде у даљини пуче пушка те сви обратисмо  
 један једини зрачак не би допро да нас загреје.{S} Небо је ниско пало и његови мрки облаци заг 
грејте, толико ћу још дисати док вас не загрејем!...</p> <p>Али није само последњим дахом своји 
звоне болом.</p> <p>— Нигде ватре да их загрејеш? — наставља рањеник са пуно родитељскога сауче 
/p> <p>— Можда само да се одморе, да се загреју.{S} Не могу ваљда даље, видиш какав је ово зао  
ројино брашно те да се гладни исхране и загреју стомаке.{S} Ти људи што донеше пројино брашно,  
огледа и гризе стиснуте усне, крваво их загриза а не одговара никоме ни речи.{S} Његово је лице 
 и горе тражећи се <pb n="672" /> да се загрле смртоносним загрљајем, загрљајем у коме ће оба у 
почели да се приљубљују, да се више њих загрле, да се увијају као змијска клупчад на сред улице 
ослутих мисли које су је до сад мучиле, загрли сина и обли га сузама.{S} А он кликну:</p> <p>—  
дњи је тренутак био већ и он још једном загрли децу.{S} Најстарије врисну очајно у име целе нез 
 Подримље да прими Бистрицу, пре но што загрли Паштрик, приближиће се зидинама царскога Призрен 
 милост и немилост.</p> <p>И мећава нас загрли, обави нас својом студеном руком и поче нас носи 
 што у обамрломе телу, које је смрт већ загрлила, још тиња самртникова душа.{S} Седина, која је 
ћа, да се увери спава ли све што је ноћ загрлила.{S} Мир и тишина свуд, само што се студен вета 
Небо је ниско пало и његови мрки облаци загрлили се са бесним валима, који су се све више узнос 
е дугог растанка, позван стигао дома да загрлим мртву матер.</p> <p>Ту, испред села, остали смо 
шку, да полетим у србијански ланац и да загрлим све оне, све оне, што пуцају на мене!{S} Ох, ка 
ска недра на која сам жудно очекивао да загрлим свог јединца; засипали су ме крвави таласи и ме 
 је долазио од некуд са далеких страна, загрлио се са злим дусима што почивају у морској дубини 
ским планинама и на јадранским обалама, загрлити својим сувим и коштуњавим рукама све што се сп 
о је ниско пало а његови мрки облаци се загрлише са валима који су се све бешње узносили.</p> < 
хом; њене се груди надимају саучешћем и загрљај јој обећава утеху!</p> <p>Госпа је све ово гово 
морске, и у песми прижељкује матерински загрљај.{S} Кад би се чун приближио обали, беле би се < 
прожима ти душу.{S} Већ се осећа студен загрљај судбине, као оно језа што предходи грозници.{S} 
ећаву, у олујину, у снег, у кишу, ући у загрљај једнога беснога часа природиног и предати му се 
о витлала тога часа Косовом; ушли смо у загрљај једнога беснога часа природиног и предали му се 
 југ и одведоше бегунце да их предаду у загрљај двема разноликим судбинама.</p> <p>Био је већ у 
бодној Србији, којој се и она враћају у загрљај?</p> <p>Хоће ли он, хоћемо ли ми дотрајати да д 
 /> да се загрле смртоносним загрљајем, загрљајем у коме ће оба угинути.{S} Овај слази са Сухе  
<pb n="672" /> да се загрле смртоносним загрљајем, загрљајем у коме ће оба угинути.{S} Овај сла 
а нас грлити својим леденим и језовитим загрљајем.{S} Из Призрена се нисмо могли ничим снабдети 
уздано плови обали својој, кући својој, загрљају материном.{S} И ноћас ће мајка да припали свет 
војој; онда тек видиш, како ти се отима загрљају и погледу и она посљедна обмана.{S} Ти цикнеш, 
најзад, кад се налазе, грле се, а у том загрљају и умиру.{S} Загрљени бели и црни брат одричу с 
ога дана, да их на прагу своме, да их у загрљају своје домаћице и своје дечице, пролије а ево и 
 је долазила однекуд са далеких страна, загрљена са злим дусима моје <pb n="22" /> Отаџбине, за 
гим каменом, који је уловио у мрежи.{S} Загрљени мајка и син, светлећи тамне стазе, којима се и 
, грле се, а у том загрљају и умиру.{S} Загрљени бели и црни брат одричу се заједнички свога би 
 отуд из гроба узвикује:</p> <quote> <l>Загрнте прахом живот, над и смрт</l> <l>Док из равнице  
<p>У том, непријатељска батерија понова загрокта из близине.{S} Сви се згледаше.{S} Одакле то с 
о се томе <pb n="9" /> веровању подали, загрокташе топови отуд са Румије и митраљези са Можуре  
а...</p> <p>Госпу у црнини облише сузе, загрцну од плача и прекиде казивање...</p> </div> <pb n 
жубор реке и по где кој узвик, дозивање загубљених који траже своју гомилу а који се кроз густ  
у а сама је, нема ко да јој помогне кад загусти.</p> <p>У том стиже у авлију, сав задуван и зај 
оја, четвора, док се све не отисне и не загусти друм народом и стоком.{S} Дотле је већ и дан св 
и Јабланицом ка Лебанима.{S} И, сад тек загусти друм који Лабом слази из Куршумлије.{S} Њим пођ 
.{S} Обратисмо пажњу тек кад цео покрет загусти на једноме месту.{S} Окупише се људи око нечега 
ио свет.{S} Гмиже пешак као мрав а кола загустила те се просто закрчио друм.{S} А све нови и но 
 су облаци од дима из цигарета још више загустили и кроз који смо се једва догледали, те је њег 
ца, Ниша, Прокупља, Врање и Куршумлије, загустило тако да је било момената када се морала главн 
ала тесне улице ових вароши, тако да је загустило те се није ни улицом могло више проћи.{S} Да  
е.{S} То ме је баш и страх, ако је тамо загустило, па се они сруче и закрче друмове.{S} Боље да 
ред нама је доле, крагујевачким друмом, загустио свет.{S} Гмиже пешак као мрав а кола загустила 
раљево, Алексинац, Врање и Лесковац, те загустише друмови који са севера, истока и запада воде  
вавих очију врцале му сузе и промуклим, загушеним гласом драо се:</p> <p>— Пустите ме, пустите  
 се уђе у село.{S} Обично пред станицом загуши, јер како ко пристигне ту распитује за даље путо 
, непознатим путем.{S} Тако се цео друм загуши и затисне, па се далеко уназад покрет умртви.</p 
њај се за времена, него после да све то загуши!</p> <p>Под столом се протеже један спавач и гур 
абринутом гомилом.</p> <p>Кад ме је већ загушила и брига и дим, дигао сам се и кренуо кући.</p> 
е оних који су јуче и прекјуче добегли, загушиле уске приштевске улице, начетиле <pb n="232" /> 
нуо је лабским друмом којим су већ били загушили бегунци, који су отуд бегали ка Приштини.{S} С 
оље и снаге.</p> <p>Сутра би зором ипак загушили друмови ка Беранима и Чакору али, вечерас, кад 
о каквога убиства, тамо у улици где смо загушили.{S} Видео сам очима да су људи потезали револв 
рији, при излазу из приштинске чаршије, загушило и не одушује.</p> <p>Прође по пола сата очајно 
иротиња нека узме него Бугари.{S} Па... загушило око вагона, ври, чека.{S} Тек прскоше сандуци  
и нисам дуго ишао.{S} Напред опет нешто загушило па <pb n="392" /> се зауставио цео покрет у ме 
ни корака није могло јер је доле у селу загушило, те почесмо да се миримо с тим да свак остане  
д је свануло, светло али студено јутро, загушио је друм који из Призрена води у Ђаковицу.{S} Из 
адања.</p> <p>Лагано креће збег који је загушио друм.{S} Несретна мајка која носи на леђима сво 
адова?</p> <p>Лагано креће збег који је загушио друм.{S} Крај друма леже мртви коњи, који су по 
и за народом, заклецала су му колена, и загушио га тешки, старачки кашаљ.{S} Настала је брига к 
избија тамо на Преполац.{S} Друм је тај загушио избеглицама и Краљ је, пролазећи кроз њихове ре 
пише се људи око нечега, згомилаше се и загушише друм, те се цео покрет заустави.{S} Десило се  
 сагла сам главу и трчала.{S} У том већ загушише улицу наши војници, који су одступали.{S} Пров 
е преливајући обале.{S} Већ неки тежак, загушљив ваздух, легао над Скопљем и прожима ти душу.{S 
 испуњавало тешко дисање, ркање и густ, загушљив ваздух.{S} Са таванице је висила усекнута, прљ 
отворе, допире отуд с поља онај тежак и загушљив ваздух и брујање ко из кошнице.{S} Мени чак он 
у био.</p> <p>И ближи се већ!{S} Осећам загушљив ваздух, који претходи усијаним валима; осећам  
суморан изглед и осећала се нека тешка, загушљива тишина у њему.{S} И ако већ дан, радње затвор 
 дане.{S} Тишина, пуста, нема, суморна, загушљива тишина.{S} Све радње закатанчене и спуштени н 
х врата а тешко остати у тој гомили.{S} Загушљива воња од људскога зноја, покислог одела, које  
јер ме је била већ заморила она тешка и загушљива запара у кафани.{S} Ноћ је била густа и мрачн 
их стопа.</p> <p>Нешто тешко, суморно и загушљиво као оморина, промиче кроз ваздух, разређује г 
е вести, као оно кад после несноснога и загушљивога летњег дана, испуњеног оморином, дуне предв 
ст корака опет све застаје, опет се све загушује, опет настаје заморно и очајно дреждање коме н 
 ни мало умањити бол, који ми садашњост задаје!</p> <p>Поуздање, које су топовски звуци у нама  
а присвоје себи јефтину славу да су они задали дефинитиван ударац српској држави, када су већ н 
јасније прочитао колико је тешкога бола задало душама свију нас ово последње разочарење.{S} Кад 
!</p> <p>Одлазак жандармерије из вароши задао нам је нарочиту бригу.{S} Ситуација је била <pb n 
 јер тај Багрдан, вероватно из школских задатака ђака наше Војне Академије, прешао је некако и  
а битка овога рата, битка којој ће бити задаћа да скрха дефинитивно Аустрију и тим сломом нагна 
жним делом Овчега Поља, преко Штипа, са задаћом да пресече нашу везу са Французима и потпомогне 
ељском војском, као кобна извидница, са задаћом да брише нашу историју, како би непријатељ наст 
дговор. — Онај ко хоће да прими на себе задаћу оснивања такве државе и крај њега онај, који се  
о довлаче са албанске границе, имале би задаћу да онемогуће сваку везу бугарске војске која опе 
ио са оним официром, разочаран у велику задаћу коју смо дотле сви приписивали Моравској Дивизиј 
дорасли да понесемо једну овако огромну задаћу?{S} Не прави се једно велико доба у историји без 
смо ли били дорасли да понесемо огромну задаћу оснивања велике државе или смо је требали остави 
не и, ађутант Тодоровић одважи се да ту задаћу прими на себе.</p> <p>Он приђе корак ближе Краљу 
ио лица и фигуре људске, а тежак задах, задах ракије, дувана, људског испарења и никад не прове 
 вагону, који је био влажан и ударао на задах штале и где смо газили по <pb n="485" /> балегама 
су у мртваца већ била увела и осећао се задах лешина.</p> <p>— Их, грехоте! — учини и сам капла 
није могло дисати а уз то нас је и онај задах гушио.{S} Помислила сам да би то могло детету шко 
ак обавио лица и фигуре људске, а тежак задах, задах ракије, дувана, људског испарења и никад н 
 штали била су отворена и из њих је био задах свежег ђубрета и топлога сточног обиталишта, на к 
унуо, као да је у мрачној соби пробудио задах паучине, црвоточине и подрумске влаге која је при 
 мокрих обојака и опанака.{S} Од тешког задаха човек да посрне а нека јара бије из гомиле и жаг 
иберите децу расуту по туђим планинама, задахните их новом вером и доведите их опет на наша пољ 
е вратих у ону механу.{S} Још једном ме задахну топла и смрдљива јара, која ме је у овоме часу  
>Отворио сам врата на кафани и намах ме задахну млаз топле јаре од људскога зноја, земље и влаж 
ом по кошуљици и стручком сувог босиљка заденутим у недра.{S} Па онда опет један малишан, стисн 
н великим болом који ме је баш тих дана задесио, ишао сам лагано, мирно, ногу пред ногу, осветљ 
у Србинову.{S} У тој војсци има их који задивљују јунаштвом и који верују да ће им јуначке груд 
авише деца слатким језиком наивности да задиру дубоко у рану која је жегла Краљеву душу.</p> <p 
ут и гледа.</p> <p>Па онда настави, још задихан од трчања:</p> <p>— Два млада поручика са два в 
 повадише камење, које су подметали под задње точкове; они, који су ишли иза кола да протегле м 
из Шумадије понела, испаде на друм кроз задње платно, бачена једна оглодана бутна кост.{S} То п 
потонула.{S} Високо негде, брдом где су задње куће, чује се арлук промрзла пса, клепеће негде у 
 борбе које су решавале судбину и овога задњега остатка Србије под Шаром планином.</p> <p>Већ д 
му једна покисла шарена поњавица.{S} На задњем крају кола, ослоњена леђима на стубац, опуштене  
се не погубимо, да се догледамо.{S} Ови задњи нек се осврну чешће за собом.</p> <p>— Ако нападн 
лима зазвонише звона наопако оглашујући задњи час.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Равна тој б 
подводни ледени брег.{S} Па ипак, и ако задњи део његов још није тонуо, потрес од удара осетио  
 на земљи дигоше се, они који су били у задњим редовима навреше да се пробију; настаде плач дец 
је пао за Отаџбину, у дубини цркве, иза задњих стубова, спазих једну црну појаву.{S} Нисмо дакл 
је напустио борбу и та је вест пошла из задњих редова, пошла можда још јутрос и стигла међу нас 
екинута и непробојна колона где су коњи задњих кола утурили главе у шараге предњих кола и пешак 
у сусрет бегунцима и простиру се све до задњих редова, оних који су вечерас тек кренули отуда о 
нулим бедемима; песму, која час личи на задњу реч самртника, који се очајно бори са ропцем; час 
ћи три сина у кући, отишао је поносан и задовољан у рат из којега се није вратио.</p> <p>Био је 
, нудећи овим само део грађе, могу бити задовољан ако кадгод будем сматран сарадником на томе в 
неко поуздање и он се у том часу осећао задовољан, као човек који је нашао <pb n="296" /> солуц 
ри од гладна звера; звер те растргне да задовољи глад али те не мрзи, а гладан човек те мрзи.</ 
ила да заустави железнички воз, само да задовољи своју жеђ за вестима.{S} Разуме се да светина  
} Ми, који смо доцкан стигли, морамо се задовољити и са влагом под увелом и угаженом травом кој 
 нештедимице дувао.</p> <p>И док су ови задовољни били што су и толико нашли, наилазили су нови 
} Сваки је од нас седео на своме месту, задовољно свлачио обућу да непосредно уз ватру открави  
 огласи за пуковника Здравковића додаде задовољно:</p> <p>— Јеси ли видео како подви реп?</p> < 
ика, диже се из мртвих?</p> <p>Он слеже задовољно раменима па додаде:</p> <pb n="716" /> <p>— Ш 
тио се првих успеха својих и оних првих задовољстава младе, сањалачке душе.{S} Опоменуо се снов 
е имало тога момента карактер злурадога задовољства, од прилике онаквога какво се јавља код трг 
а није ни слутио колико ми је себичнога задовољства причињавало ово лутање које ми је одлагало  
нутцима свечаним и важним, у тренутцима задовољства и туге и, све оно узбуђење које ми је давал 
еговим се уснама појави развучени осмех задовољства, осећајући ваљда да је у том тренутку побед 
ам шарене поворке веселих, водило их је задовољство али — шта води ову поворку бедних и невољни 
обарају поглед, осећајући дубоко у души задовољство што се пред њиховим очима наноси срам српск 
ни сад зашто, али то ми је учинило неко задовољство, дало ми је храбрости.{S} Ја сам се чак у д 
 свима помоћи.{S} Њему је чак причинило задовољство, кад се аутомобил, који га је возио, заглиб 
је рекао то „ми војници“ погледао је са задовољством на неколико старчића из трећега позива, ос 
е домалочашња брига и очи му засветлише задовољством и поуздањем.</p> <p>Пуковник узе команду у 
која је у доба буђења свести о слободи, задојавала неколико покољења поносом и пожртвовањем.</p 
ој идеји, којом је цела наша генерација задојена.{S} О, да ви знате како смо ми радо гинули и д 
руга ишту мајку.{S} Она у планини да их задоји поуздањем она у гробовима да им буса гробове и п 
 оне <pb n="495" /> што је својом крвљу задојила дете.{S} А како ме тек не би заболела невоља м 
 имала је да се деси једна врло важна и задоцнела промена.{S} Пред само вече, седмога октобра,  
} Телеграм је гласио:</p> <quote>„Услед задоцнеле помоћи наших савезника, наши покушаји за проб 
 коњ који се одрешио луња сам по друму, задоцнели аутомобил заглављен у блату стење и брекће ка 
та другом до себе.</p> <p>Као да су сви задоцнели путници нашли себи преноћиште, не дође више н 
ушта и притврђује или бат корака којега задоцнелога грешника, који ни до овога доба још није на 
њега чули, била је: да је ово превелико задоцнење због опасности која је претила возу услед упа 
S} Али је и нишки воз имао једно очајно задоцнење.{S} У место јутрос, он је стигао тек око три  
дао у сат, поче и гласно да се љути.{S} Задоцњење је већ испунило три четврти сата.{S} И ко зна 
 био у борби? — пита слушалац тек да не задрема.</p> <p>— Да видиш, није му се ни ту могло заме 
луче пас.</p> <p>Све већ око наше ватре задремало и оборило главе.{S} Један се наслонио на зид  
нела, навукла му је несаницу те не може задремати догод га умор потпуно не савлада.</p> <p>Сео  
 ако сам силом склапао очи, нисам могао задремати.{S} Гушило ме је нешто и ако сам био под ведр 
а те пламти и букће.</p> <p>Та ме слика задржа на доксату, са којега су се још јасније чули топ 
</p> <p>Ја хтедох да је уставим, али ме задржа онај малочашњи мој саговорник.</p> <p>— Нека је  
глица, беогрђанин, и разговор се најпре задржа на питању о одбрани Београда, затим опет сиђе у  
и воз спреман за полазак.{S} Ђенерал се задржа пред возом да изда наредбе командантима пукова з 
, али ме млади сликар ухвати за рукав и задржа да заостанем.{S} Погледах га а њему сузе оросиле 
изјави, да се у невољи нађе.{S} Капетан задржа ово одељење да преноћи у селу те да у јутру начи 
 миру али се Бојко боме дуго, врло дуго задржа, те рекоше неки да пошаљемо по њега.{S} Заборави 
о цео тај покушај?</p> <p>Војвода Мишић задржа право да о томе говори кад се буде прешло на реш 
начина да што више сазнаду, пресретају, задржавају и опкољавају гомилице и цеде их питањима док 
ма.</p> <p>Гомилице се у разговорима не задржавају дуго на једном предмету.{S} Најмања нова пој 
 од оних што су измакли не хотећи да се задржавају, узвикну „Ево га и трећи!“ Мало час наиђосмо 
та предмете, не преноси их у душу но се задржавају само на зеници и ту одмах и ишчезавају.{S} Д 
.{S} Њихову навалу са очајном храброшћу задржавају брегалничка и вардарска дивизија, али Бугари 
 време разговора све редом прелетала не задржавајући се ни на коме дуже.</p> <p>— А од које то  
 И тако редом, прелетале би му мисли не задржавајући се ни на чему стално, прелетале би са дога 
а из престонице и иде право за Солун не задржавајући се нигде, донео пуно вести из Београда.</p 
ије и команде и управе које су се дотле задржавале по местима која су, само пре неколико дана,  
 придолазили.{S} Сваку од тих гомилица, задржавали су сад трговци, који су сишли са својих дућа 
и заштите; кроз Пећ се само пролазило и задржавало пре но што се крене у непроходне планине.{S} 
ма брзо, хитро, без реда, без везе, без задржавања, као кинематографски снимци.{S} И сва та осе 
ајући децу к себи.{S} Краљ их није више задржавао, деца су се с мајком тихо и нечујно извукла и 
, јер воз ће овуда проћи ноћу и неће се задржавати.</p> <p>— Све једно, нека је и ноћу, нека је 
изије која одступа са Косова Дреницом и задржала се код села Кијева те тражи везе и обавештења  
очеле да падају измеђ кућа и тада су се задржале у нишкоме <pb n="234" /> парку где је такође „ 
оји су нашли ту заклона од зла времена, задржали су се и ту ће преноћити и многи међ нама, који 
ке те образују коло, да би један другог задржали; жене циче и не сме да прођу.{S} Већ је пао у  
амо, на дну душе, у дубоком неком куту, задржао један делић вере и он се сад бунио и немоћан хт 
пили се да се Богу моле.{S} Попа је чак задржао на себи и епитрахиљ како би их уверио да служи  
ављања Отаџбином али је сву љубав за њу задржао и даље себи.{S} Носећи ту љубав са собом, он се 
таницу; други ће им војник силом оружја задржати место у вагону на које они што су без оружја н 
игло од јутрос из Липљана а не смело се задржати на одморак, наставило је пут и оно што непрест 
одступање, јер Бугари се вероватно неће задржати у Призрену већ ће поћи овамо.{S} И онда на што 
ио планове о местима где ће се Французи задржати и примити борбу а Французи су и сами веровали  
вори капетан. — Али се бојим, нећу моћи задржати непријатеља; недовољне су ми снаге којима расп 
да нас чекају да се бране, па се морамо задржати да сачекамо појачање.{S} А и добро нам дошло м 
де је војна станица, увек предњи редови задрже збег па не може по сат и два да се уђе у село.{S 
ође Аустријанцима каква помоћ те да нас задрже.{S} Још само ону планину да прођемо, још само он 
е на њен долазак али... толико може, да задржи Бугаре док сви ви измакнете.</p> <pb n="164" />  
ђује да свако остане на своме месту, да задржи свој положај како би, чим зора сване, могли наст 
а учинило би да у војсци, која треба да задржи непријатеља, клоне дух и више него то, то би зар 
ју, те ће се због ње и излазак листа да задржи нешто.</p> <p>Сва та саопштења новости прате гра 
лу Слатини, сад већ са намером да се ту задржи па да у име Божје и борбу прими, осећајући се са 
неодољиву потребу да јој говорим, да је задржим на путу који води смрти?{S} И зашто осећам потр 
у руку из мојих.{S} Ја је стегох, да је задржим али је он грубо трже.{S} Тада дигох главу и пог 
реби све, да непријатеља <pb n="189" /> задржиш.{S} Само преко тебе мртвога сме непријатељ даље 
/p> <p>— Ко је могао видети? — одговара задригли кафеџија који је пре годину дана у ово доба ја 
уј Турцима да су то ствари из официрске задруге.{S} Смејаће нам се кад виде женске ципеле, рука 
е казивати да су то ствари из официрске задруге.</p> <p>— А што? — буни се војник. — Нисмо их п 
 <p>— Нисам их ја набављао за официрску задругу! — учини војник, слеже раменима, чучну крај сво 
тила у себи, пресушише ми сузе у очима, задрхта ми реч у грлу али је ипак изговорих онако како  
p>Његов је глас задрхтао и у нама свима задрхта нешто у души, вероватно кад помену „озбиљан час 
ејство, те се разлеже грмљавина од које задрхта Чачак и преплашено становништво у њему.{S} Да б 
{S} Ајде, синко, целивај свеца!“ А мени задрхта душа и наиђоше ми сузе на очи.{S} Није шала цел 
као судбоносну наредбу, њему још једном задрхта срце.{S} У једноме магновењу прелетеше му пред  
 се бледило разли лицем а усна грчевито задрхта.</p> <p>Младић приђе топу и узе оком тражити не 
раљевим се очима појавише сузе а у грлу задрхта реч:</p> <p>— Гледајте ме, децо, добро ме гледа 
" /> и почела да реже дебеле откосе.{S} Задрхтала је утроба мајчина која је донела и набрало се 
 до куће, од кафане Шарана па редом.{S} Задрхтала сам целим телом и добих грозницу те почех трч 
 би душа заиграла <pb n="202" /> а рука задрхтала при помисли да палећи топ шаље зрно које ће п 
ам одиста неколико пута осетила како је задрхтала земља подамном.</p> <p>Дете је и даље плакало 
е почело нагло ведрити <pb n="301" /> и задрхтала је звезда на њему а стегао мраз.{S} У тој вед 
шком грмљавином.{S} Обале Саве и Дунава задрхтале су под непогодом том; густи облаци дима покри 
ине, која је претила огњем и од које су задрхтале горе и планине, што престрављени дану душом к 
ад јој је изумирала реч у грлу а гдекад задрхтао глас и затреперио као струна.{S} Казивала је с 
о гордељивости, глас му је по где и где задрхтао, вероватно потресен сећањем на кућу и родитеља 
зовемо на договор.</p> <p>Његов је глас задрхтао и у нама свима задрхта нешто у души, вероватно 
.</p> <p>Веровао сам му, јер му је глас задрхтао у грлу.</p> <p>— На Ђуниској станици заостали  
 као ми што ћемо.</p> <p>На аеропланима задрхташе мотори и вито се поче силно да креће, тела им 
тпоручник приђе блед капетану и речи му задрхташе у грлу:</p> <p>— Господине капетане!{S} Топ ј 
днесе наредбе.{S} На застртим прозорима задрхће мало завеса и крене се у страну, те отуд једно  
 је смрт била слика ужаса од које и сад задрхћем кад ми изађе пред очи.{S} А мој најстарији син 
густи.</p> <p>У том стиже у авлију, сав задуван и зајапурена лица, дечко, гимназиста, чија мајк 
 <p>У само подне, кад зајапурена лица и задуван улете дечко у авлију, матери свану сунце и забо 
 да се запитује која ли је од њих трију задужила државу те је држава према њима тако љубазна да 
ичност стално срести код људи, које сте задужили у животу, а великодушност код оних које никад  
душност код оних које никад ничим нисте задужили.</p> <p>— Ти тражиш преноћиште? — запита ме са 
лако вратити у Скопље али кад се једном зађе у планине...{S} И, вели, за бегство има увек када. 
а свога?</p> <p>Поведен тим мислима, он зађе даље у прошлост, у давну прошлост српску и поче се 
ше Уциња.{S} Ту, на сред друма, у некој зађевици, убише јој Турци Крајињани мужа и она оста сам 
и се ни о чему.</p> <p>Пођи, где хоћеш, зађи у који хоћеш сокачић па ћеш увек срести исту слику 
заостали.{S} Распртисмо товаре с леђа и зађосмо по дворишту да нађемо што, чиме би се могло чис 
 се са својима посаветује о кретању.{S} Зађоше људи у махале и забачене уличице да покушају наћ 
еко од родитељске куће.{S} Кад они тамо зађу по гробљишту да помену своје дете и не нађу му гро 
 малаксао, оно море жара као из огромне зажарене пећи сипало је толико светлости да су улице бљ 
опова и тежак прасак а небо се у даљини зажарило, ваљда са онога пожара на Дорћолу, те се догле 
ђу добрим људима, савили смо гнездо; ту заждили ватру на огњишту, ту се први пут огрејали, ту н 
са којих је скинуто и бачено буре да се зажени товаром, <pb n="231" /> па болничка амбулантна к 
рислоним пушку уз образ па на једно око зажмурим а на ово друго не видим; ал опет, зрно оде там 
д удари точак у какав камен, каре шупљо зазвоне као што празнина звони.{S} У њима нема више мун 
и неповољне вести са гиланскога фронта, зазвони у телефон и затражи начелника округа топличкога 
гама којима располаже, а кад то изврши, зазвони кроз телефонску слушалицу војводин одлучан глас 
еноме самртнику, када у трзају и ропцу, зазвони у души топли акорд и сене пред очима блистава с 
ло се.{S} На Прилепу се Марко пробудио, зазвонила <pb n="531" /> су звона у Охриду и Пећи; поја 
а испред непогоде а у напуштеним селима зазвонише звона наопако оглашујући задњи час.</p> <p>Ја 
не и пусте уличице чује бат патроле или зазврји аутомобил са каквим вишим командантом и распе у 
, добио везе.</p> <p>Мало час и телефон зазврча.{S} Капетан је тражио Краљево да пита где се на 
ђено и престрављено — Бојим се да ми не зазебе.</p> <p>— А хоће и да се угади, ето, везао си пр 
и је Краљ, пун неке необјашњиве слутње, зазирао од те године као од неке црне немани.{S} Када ј 
ка кад му се већ упали свећа, кад свако зазире да шушне, кад свако уздржи и дах да не ремети св 
к се склони овде, под овај кров, док не зазори, нек онда пође опет да га тражи.</p> <p>— А дотл 
, па мислим на њега а мени срце заигра, заигра и не може да се устави. — И те речи заиграше <pb 
у, сличну оној коју мистрал пева кад се заигра са морским таласима и посипала је коралима стазу 
 сам сам, па мислим на њега а мени срце заигра, заигра и не може да се устави. — И те речи заиг 
единца, одрасла... — ту застаде, јер му заигра реч у грлу, па се прибра и настави. — Војник, од 
учитељ, заусти да каже нешто, па му реч заигра у грлу и недорече је већ само ману руком.{S} Мла 
Ту прекиде заробљеник причу, јер му реч заигра у грлу, глас му затрепери и две крупне сузе овла 
га; њено бело, воштано лице, по коме се заигравала лака и бледа пурпурна светлост, што се разли 
а кад после поноћи устану из гробова да заиграју мртвачку игру.</p> <p>— Ама зар ће истина, гос 
воју душу?{S} Ко је тај коме не би душа заиграла <pb n="202" /> а рука задрхтала при помисли да 
 нам је тек, данас овоме а сутра ономе, заиграло срце кад би спазио познат друм, познату шуму,  
ло ми се нешто овде у души и срце ми је заиграло.{S} Слутила сам!“</p> <p>Слутња је нераздвојни 
ица се загледа тамо, помно се загледа и заиграше му сузе у очима.{S} Затим прошапута више себи: 
гра и не може да се устави. — И те речи заиграше <pb n="499" /> у старчевом грлу а трепавице му 
аве.</p> <p>Усне младога дипломате тихо заиграше и на њима се изваја благ осмех сажаљења према  
ара коса њена.</p> <p>У само подне, кад зајапурена лица и задуван улете дечко у авлију, матери  
 <p>У том стиже у авлију, сав задуван и зајапурена лица, дечко, гимназиста, чија мајка од јутро 
пет гранате да падају међу нас.{S} Неко зајаука на друму, неко писну и зацика у јарку.</p> <p>И 
 израстемо!</p> <p>Други један, који је зајаукао кад је чуо да му је кућа опљачкана и тврдио он 
едан другоме али нас је она тамна ноћ и заједница невоље здружила.{S} Изједначени тамом изгледа 
низовану, неповезану; поворку, која сем заједнице невоље, не представља никакву другу заједницу 
ице невоље, не представља никакву другу заједницу и која се простире неколико сати дужине или ј 
или својим командама.{S} Акција би била заједничка, свих јединица, у колико их имамо.{S} Шта је 
а сваким од тих сећања.</p> <p>Последња заједничка седница Владе и Врховне Команде, са које се  
 извлачи и једва креће.</p> <p>И ако је заједничка невоља све изједначила ипак је у тој, блатом 
ну прима на себе големи подвиг оснивања заједничке државе свих јужних словена.{S} Ту, у скромно 
спасен, обезбедио би основицу за будуће заједничке операције савезника са нама, ради добијања в 
а нашим и страним и најзад, дошло се до заједничке начелне одлуке, да се приступи офанзиви.</p> 
, удружила нас невоља, заједно бринемо, заједнички се снабдевамо... ал не знам ко је.{S} Мрзи м 
има оних који су се збирали у кафане да заједнички брину бригу о тежини положаја, очекујући јед 
маљају се, прибирају се, удружују се да заједнички, у јатима, слете тамо одкуд долази мирис крв 
жују још док рањеник није ни издануо да заједнички слете на лешину.</p> <p>И онда, осетиш неки  
ављала једну целину беде и невоље а све заједнички, повезане, целу трагедију једнога народа.</p 
е растати од куће коју те стварчице све заједнички сачињавају.</p> <p>— Пожури... треба пожурит 
орио нас је био разговор, уморио нас је заједнички бол, који ови звуци нису ипак могли из душа  
тељу или управо једно ћебе, којим су се заједнички покривали.{S} Видео сам га и оне ноћи у Липљ 
{S} Загрљени бели и црни брат одричу се заједнички свога бића, они се из пољупца не рађају, они 
ешких и последњих дана србијиних, чешће заједнички бринуо, шетајући оном оголелом алејом која в 
али у мање трупе од четири и пет лица и заједнички се помагали и подржавали.</p> <p>Када ми ово 
нима што се гомилама износе из вароши и заједнички сахрањују у велике кречне рупе?</p> <p>Отишл 
 је постала члан породице о коме су сви заједнички водили бригу.{S} Ујутру је ускакала у дечји  
ћу.{S} Ја сам је на против унела у онај заједнички бол и унела га свег у моју душу.{S} И, носил 
ачење које цео свет гледа и које управо заједнички врши и и војска и народ.{S} Чега има ту пове 
а, неузнемирено разговарати о великим и заједничким бригама.</p> <p>Јесен оголела дрва и сасула 
ли, уски, бедни интереси изнад општих и заједничких. <pb n="583" /> А је ли то доба, је ли то с 
ом.</p> <p>Цело то по подне, после ових заједничких одлука, команданти и њихови помоћници, свак 
 фатуму; нема ли нечега општега, нечега заједничкога, у свима овим катастрофама српскога народа 
јвећи је број тих брижних гомилица пред заједничком зградом начелства и дивизије.{S} Ту најпре  
има би имали да изврше или измене своју заједничку одлуку донету још у Крушевцу и на Рашкој.{S} 
упља тако заједно, удружила нас невоља, заједно бринемо, заједнички се снабдевамо... ал не знам 
p> <p>Светина на улици и пред општином, заједно са овим белим одбором, очекујући са извесним не 
 нек’ заједно патимо, ако страдамо нек’ заједно страдамо.{S} Где да их оставим саме?{S} Шта зна 
 Хоћу да их поведем.{S} Ако патимо нек’ заједно патимо, ако страдамо нек’ заједно страдамо.{S}  
овамо.{S} Ево има овде мало места па да заједно погледамо децу.</p> <p>— Па не знам, овде сам п 
жа нога него и пушка и торба и муниција заједно.{S} Сад први пут сиђосмо на друм, ту где се уст 
 ће се и Румунија определити и, са нама заједно, кренути једним широким фронтом на север и ту ћ 
ашли су сад у српске планине да са нама заједно поделе судбину једнога несретнога народа.{S} Кр 
у руци да нас гађају, већ и они са нама заједно, бацили сабље а узели пушке и револвере па се б 
ори од ње.{S} Подноси, видиш с нама све заједно и војује и вуче и гладује и гине па — ћути и тр 
ије, испитивао је сваког понаособ и све заједно оне заробљенике што седе са жандармима под шупо 
и!{S} Има тамо још деце, па ћемо их све заједно опојати.</p> <p>Начелник се опет окрете мени:</ 
ад се врати да га оженим те да то имање заједно подржимо.</p> <p>Причао ми је и даље о својим н 
остали су и даље крај њега и повукли се заједно ту у близини у једно дућанче, које је раније сл 
а се не изгубим од девојчета, те смо се заједно склонили измеђ двоја воловска кола, тако рећи и 
ри врхови бојних копаља, лелујали су се заједно са дуванским димом алај — барјаци и промицали с 
у, где га је дочепала бујица догађаја и заједно са нама почела носити друмовима нашим; он разго 
 Престолонаследник је остао да то учини заједно са <pb n="572" /> војском и од јуче ујутру, он  
ваја од својих војника, да хоће да пати заједно са њима.{S} И, док су трећепозивци наносили дрв 
а убијам моју браћу с којима сам мислио заједно бранити Србију.{S} И ове планине, на које са пе 
тада учитељ — Путујемо од Прокупља тако заједно, удружила нас невоља, заједно бринемо, заједнич 
>— Шта?</p> <p>— Пуцају!</p> <p>Изађемо заједно у двориште а већ на свима квартирима отворени п 
овише места, а ту је и поњавче, па ћемо заједно.</p> <p>— Па да пређем!</p> <pb n="116" /> <p>И 
оследња два три дана пред пад, били смо заједно на седници грађана, који су у начелству брижно  
S} И тада је рекао: „О, борићемо се још заједно, раме уз раме, ја и мој син, и пашћемо један кр 
— И горе то исто.{S} Једна дивизија код Зајечара и друга код Књажевца, на Нишави две дивизије и 
д он дође.{S} Слази доле у свештеника и зајми мало бела брашна, те на уљу пржи приганице, јер о 
па прође, а?</p> <p>— Хоће да остане за зајчеве! — додаде он са пуно резигнације.</p> <pb n="65 
суморна, загушљива тишина.{S} Све радње закатанчене и спуштени на њих дебели капци, само што пр 
ни Београда, затим опет сиђе у Мораву и закачи се и по други пут за Багрдан.</p> <p>— То је твр 
а клупу укопану у земљу; друга се овамо закачила арњевима за дућански капак; товарни коњ тамо п 
оватно отуд са <pb n="131" /> положаја, закачио дизгине за станичну ограду и хитно одјурио ваго 
ем рукава на шињелу који је негде успут закачио и исцепао целом дужином.</p> <p>— Које то? — пи 
еднако пакује, чује се лупа чекића који закива сандуке и осорне наредбе старешина и псовке жанд 
ши неку дубоку мистичну драж, што ме је закивало по читаве сате за место, са којега сам слику п 
дном светлошћу фењерчића, која још више заклања њихову силуету.{S} Пред овим или оним вратима с 
оришта и сишао сам полако, крај зидова, заклањајући се иза кућа, доле до велосипедског плаца.{S 
а а он се провлачио уз зидове и пажљиво заклањао за углове улица, док није допро до своје куће. 
ла до недрага и куцаћемо на туђа врата; заклањаћемо се под туђе кровове и пружати руке хлебу ко 
и кваси руке; бадава узносиш руку те се заклањаш, мећава ти <pb n="300" /> запљускује очи, заси 
о и она би грчевито стезала светиљку и, заклањујући је коштуњавом шаком, кроз коју је продирала 
ско крило, чизме, ћебе; други опет тамо заклао државнога вола, рашчеречио га, стао на један ћош 
аст и напојница храбрим савезницима.{S} Заклаће се, вели, во и изнети вино бурадима, купују се  
Петру.{S} Кад сам изговарао оне речи из заклетве, како ћу бити веран, ја сам се толико драо, чи 
се вољи.{S} Није могао поћи за народом, заклецала су му колена, и загушио га тешки, старачки ка 
у остајали крај друма где су нашли мало заклона, решени да ту крај ватре проведу ноћ.{S} На то  
пролази друм.{S} Многи који су нашли ту заклона од зла времена, задржали су се и ту ће преноћит 
а су на друму а стока уведена негде под заклоне; гомиле се бегунаца и војника сабрале, греју се 
и шаторска крила или ћебад те направили заклоне; трећи се прибрали уз какву живу ограду или трњ 
{S} Стара мајка, како потрчала ваљда да заклони и унуче, ударена кундаком и лобања јој располућ 
 и облачна.{S} Војници наложише ватре у заклонима, како се не би открили непријатељу, а капетан 
ати заштите међ зидинама твојим, где се заклонио последњи делић слободе српске?!</p> </div> <pb 
м даље лутати тражећи где би се ма мало заклонио са породицом, да проведем ову ноћ.{S} На после 
 стригао ушима и дрхтао целим телом.{S} Заклонисмо му шакама очи, подупресмо кола, која су точк 
 по јаругама, по кукурузу или похватали заклонита места и бусије, зид, дрво и камен, и мирно и  
је истурен далеко у поље, те се ту може заклонити од кише и наложити ватра.</p> <p>Пошли смо та 
 казује и доспела до куће у којој ће се заклонити од кише и спасти страха.{S} Мало затим она на 
 места, где би се могло прилећи или бар заклонити, ако би нешто ноћас студен ветар дунуо.{S} Шт 
оварамо на сав глас, да ватре ложимо на заклонитим местима како се не би ни од куда догледале и 
жити сунца, тамо одмора, тамо хлеба.{S} Заклонито је, мирно је, далеко је од оних великих путев 
м стрејом, дрветом или под којим другим заклоном, воде живе разговоре.{S} Једна се жена вајка д 
у час.</p> <p>Лица овога малога друштва заклоњена су сенком коју баца лампин шешир над собом и  
ад бешње но ма кад до сад, јер се осећа заклоњена, јер зна да јој српски топови не смеју, тамо  
ле и до Позоришта, али ми смо овде мало заклоњени.</p> <p>У том се над нашим главама чу зврјање 
аје од детета пре но што ће ово покрити заклопац од мртвачкога сандука, полази...</p> <p>Још је 
лила и одмах се повукла а шалона за њом заклопила прозор.{S} Мало за тим и на горњем се спрату  
мља и мемљива лица светаца.{S} Кости су заклопотале и скелети, огрнути хермелинима и, с краљевс 
ја је био леђима притиснуо, окрете се и закључа их па извади кључ из браве и метну га у џеп.{S} 
рсти децу!</p> <p>Товаре се, полазе, он закључава врата па пошто је још једном бацио поглед по  
 Закључати?{S} Шта то вреди?{S} Ал ако, закључај, дај ми!{S} Хоћу да понесем кључ, хоћу да га н 
збуђено, потегосмо што нам је најдраже, закључасмо врата на својим становима и упутисмо се за г 
<p>— Хоћемо ли закључати кућу?</p> <p>— Закључати?{S} Шта то вреди?{S} Ал ако, закључај, дај ми 
ило!</p> <p>— Угаси!</p> <p>— Хоћемо ли закључати кућу?</p> <p>— Закључати?{S} Шта то вреди?{S} 
жбу Божју одслужену у Саборној Цркви по закључењу мира а час на прву пушку, први плотун, први д 
 на југу од Шара, које угрожава Дебар и закључи, према свему, да се одступање ка Битољу, које ј 
 сам ближе пришао, појмио сам шта ју је заковало за то место на коме је.{S} Недалеко од храста  
бијански војник, кога сам ја потегао да закољем.{S} И како ми је рекао?{S} Рекао ми је српски,  
редаћу се па шта ми Бог да!{S} Ако мене закољу, децу ће ми ваљда поштедети.{S} Наћи ће се можда 
заменити песму материнску.{S} Вешала ће закон заменити; насиље ће правду казивати; порок ће се  
 Стреза насилника, коварника и хулитеља закона небеских и земаљских; молили су се Богу Милутино 
 заробљено, везано, предало се судбини, закону, сили; мисао је слободна, њу ужад нису могла вез 
цир из Врховне Команде, чист, избријан, закопчавајући брижљиво шињел до грла како би сакрио Кар 
њене расе.{S} На њој наш војнички шињел закопчан до грла и широка шајкача, под коју је подвила  
аћају официри из команде трупа, који су закопчани и мало казују или хоће да потврде или деманту 
кој моралној кризи и, како још није био закорачио праг да уђе у собу, окрете се за собом и погл 
> <p>— Не, не оптужујем сељака, који је закрвавио сва поља и горе наше, озго од Саве и Дунава п 
ко је тамо загустило, па се они сруче и закрче друмове.{S} Боље да ми измичемо раније.</p> <p>С 
д саме вароши.</p> <p>Ма да је друм био закрчен бегунцима и старцима из трећег позива, који су  
рубе.{S} Светина очас испуни тротоаре и закрчи улице.{S} Отуда је марширао један зуавски пук, п 
ка фронту и пред којом се гомила што је закрчила друм журно размицала, крхајући се у шанчеве ле 
едала варош.{S} Ужурбали се људи, улице закрчила кола натоварена стварима а дућани затворени.{S 
 тешко се провлачећи измеђ кола која су закрчила друм и људи који су полегали у сред блата по д 
осле дневне борбе одмарали крај ватре и закрчили сва места: „Ајде, бре, диг’те се кој, нек се о 
 улици полегали гладни државни волови и закрчили улицу.{S} Овамо војник продаје шаторско крило, 
е.{S} Застају код прве ширине, да не би закрчили пут.{S} Краљ седа на камен и навлаче му преко  
ужву и сплет људи, стоке и кола, што је закрчио улице, никад пробити не може.{S} Мицало се кора 
 као мрав а кола загустила те се просто закрчио друм.{S} А све нови и нови бегунци придолазе из 
сет хиљада мученика</head> <p>Од јутрос закрчио друм који води из Штимње у Призрен.{S} Друм се  
но осећање о опасности.{S} Улицу је већ закрчио дуги низ воловских кола која су евакуисала болн 
 испред кола која ће доцније кренути- и закрчити друм.</p> <p>А доле у селу, већ жив покрет.{S} 
ица, уличица и капија.{S} Испунише се и закрчише се улице, затворише се дућани и кафане, измеша 
како сам плакао, кад нас изведоше да се закунемо Краљу Петру.{S} Кад сам изговарао оне речи из  
ошла поноћ кад на капетанова врата неко закуца најпре тихо а затим јаче.{S} Био је то потпоручи 
љу и он посла два војника из патроле да закуцају на разна врата те припитају не би ли нас ко по 
у, сишла са Мораве у Косовску равницу и закуцала на врата Господњега храма цркве Грачанице, да  
а она, зна тета Стане, на чија ће врата закуцати.{S} Доћи ће и њено пролеће и доћи ће њено лето 
ра одох понова и нађох врата на која ћу закуцати.{S} Али ме г. пуковник није могао примити тога 
било и што је било.{S} Било је и других зала и других невоља али најцрња беше када наиђе страшн 
{S} Хвала Богу, у селу није било других зала до оно што убише Марка Пајевића, али зло је било о 
и и скоротече, под хладом широке круне, залагали пре но што ће ускочити у стрмене и отиснути се 
ли и одржавали у овим тешким невољама и залагивали своје големе болове.</p> <p>Када се мало при 
се лажемо више.{S} Да се нисмо лагали и залагивали, не би сад моја породица робовала Аустријанц 
и поуздање, неће да каже праву истину и залагује га новим надама.{S} Можда би се тако дали прав 
 му да изнесене лов и да разапне мреже, залаже га топлом вареником, пресвлачи га сувом преобуко 
е, одговарају понизно на свако питање и залажу се парчадима бундеве, коју пеку на ватри и једу  
 који су 1912 године сишли на Косово и, залажући младе животе своје, васкрсли слободу тамо где  
ти.</p> <p>Други опет, с парчетом меса, залазе од ватре до ватре, иду чак и у логоре ван вароши 
диру, журе, сврћу у планине и у долине, залазе где има и где нема пута тражећи се и, најзад, ка 
о често напуштају обичан дневни језик и залазе у појезију.</p> <p>— Ја нисам само то једно дете 
ђутим Немци слазе озго, Ибром и Лабом и залазе нам с леђа, те ће мо се данас или сутра наћи изм 
оме, који се у разним утробама рађају и залазе кроз поља и горе тражећи се <pb n="672" /> да се 
рски жандарми и Арнаути, који као купци залазе од гомиле до гомиле и за ситне паре носе својим  
а слободу? — шаптао је старац сам себи, залазећи мислима у прошлост када је један сјајан покрет 
х и дунавских, прелази Букуљу и Рудник, залази Шумадијом и Моравом, пење се на Копаоник и слази 
ан да се осврне на непосредну прошлост, залази мислима дубоко, дубоко тамо, у прва доба наше ис 
омилице да би чули што, као просјак кад залази на врата да испроси што.{S} Они прилазе једној г 
, стао већ у службу рибара уцињских, те залази са њима по богатоме заливу и отискује се даље, н 
 војника.</p> <p>Што се дубље у планину залази, пут је све стрменитији, све тежи, јер је го кам 
лничарку, нисам распитивала рањенике ни залазила по собама, но сам рекла да сам му сестра и обр 
 и туда ће сила проћи.{S} Турци су мало залазили ван друмова и зато су увек више патила она сел 
 А, тамо? — учини он — Зар сте чак тамо залазили?</p> <p>— Зар ја знам, где сам залазио у мраку 
штеник нас још поучи.{S} Рече нам да не залазимо у шуму, да не разговарамо на сав глас, да ватр 
 га подрпају.</p> <p>Што дубље у кланац залазимо све већа хладовина бије и реже уз образе а тел 
залазили?</p> <p>— Зар ја знам, где сам залазио у мраку?</p> <p>— Тамо је вагон Врховне Команде 
зује ти село утонуло у потпуну таму.{S} Залазиш у пусто село, нигде светиљке, нигде живота.{S}  
и хуку гомиле људи, кола и аутомобила и залазиш у споредне, тихе улице, одакле јасно чујеш топо 
е камење гради, просуто једно на друго, залегла се змијурина која о сунчаноме дану излази да се 
ноћи, која као црни декор чини стране и залеђе слици, пожар овај изгледа као чаробни дворац из  
хтео нарочито да овој слици намести као залеђе Душанов град, симбол моћи и снаге српске; као да 
рпске; као да је неко хтео да пред овим залеђем да што бонију слику.{S} Нека би се једним погле 
рзле те се под месечевим зрацима сјакте залеђена и снегом покривена бескрајна стаклена поља.</p 
S} Далеко, у доњој махали градској, већ залелека једна мајка; на једној сиротињској кућици, гор 
омаја понова дуну кроз шупљине и дим се залелуја по мрачноме простору, разорише се и расуше фиг 
<p>Када је завршила, те се широм гробља залелујаше пламичци као попадале звездице, она се насло 
а под Драчем а на Призрену се Душановом залепршала српска тробојка.{S} Ено је, ено, онамо, намо 
Косово — Куманово!“ и српска се застава залепршати на чаробним обалама охридскога и дојранскога 
уку, који измеђ две горице чини уцињски залив, на песковитој обали његовој, начетиле су се беле 
а жеђу, те ће је самохране мајке сузама заливати.{S} Пресушиће дојке у матера те ће пусте колев 
је који су склоњени у страну ћутали као заливени и чак не дизали главе да чују разговор.{S} Да  
уцињских, те залази са њима по богатоме заливу и отискује се даље, на море, те лови и продаје р 
не локве на поду, а из носа му црна крв залила уста и обојила образе.{S} Мали мученик је грчеви 
тајући се од своје отаџбине, целивати и залити га сузама.{S} Још мало даље, кад допремо до обал 
 планине, на које са пењемо и које ћемо залити крвљу својом, то су баш оне планине, које сам он 
пружити што, хоће ли ко испустити какав залогај или бар, хоће ли ко бацити што што се не једе,  
ић па једе сир и хлеб и пуца.{S} Поједе залогај па узме пушку и испали је.</p> <p>— Ручаш, чича 
ије више било оно старачко пушкарање уз залогај хлеба, паљба је била у самом почетку већ жива и 
их који су пролазили крај мене и видели залогај у мојој руци, срео мржњу.</p> <p>Али слика глад 
што пролазе крај тебе.{S} Бог ти је дао залогај хлеба па склони се негде, поједи га да те нико  
утрос на ономе обореноме дрвету извадио залогај хлеба да се заложим, пришао ми је један чичица  
еч: „Четрдесет и осам сати нисам окусио залогај хлеба!“ а сиромашна косовска села, кроз која см 
тпадака а кад је и њих нестало, он кида залогаје са цркотина, коња и волова, којима је друм кој 
о јер сам и ја већ свој оброк бројао на залогаје.{S} Ако сам понудио коме цигару дувана, ја сам 
и су се пробудили и хоће да се врате да заложе ватру на ономе огњишту, где се она пре пет стоти 
све расипа, све оно зашта је толика крв заложена; кад је видео да му је пропала кућа, пропало с 
 греје топлу варенику, кад стигне да се заложи; свако вече на његовој постељи стоји сува преобу 
е није угасио.</p> <p>Лекари су искрено заложили све своје знање и умење, ја сам их допуњавала  
номе дрвету извадио залогај хлеба да се заложим, пришао ми је један чичица из последње одбране, 
} Ко је набавио или нашао где год дрва, заложио је ватру на сред друма, на сред пута и ту ће кр 
ти суви хлебац те изгладнели и прозебли заложити чиме топлим.{S} Крај плотова једни разапињу ша 
ћи ствари, крај места где ће се малочас заложити ватра, сваки је гласно узвикивао: „Ово је моје 
ције наше, којих је он чувар и које смо залуд будили из некадањег дугог и предугог сна.</p> <p> 
 га у списку.{S} Срце ми је на једанпут залупало кад ми рекоше и у том часу место да се зарадуј 
еца, био сам баш на кеју, кад уједанпут залупаше добоши и засвираше трубе.{S} Светина очас испу 
ице капетану у помоћ али, рђаво вођена, залутала је у непријатељске редове те их ови скоро све  
руски морнари и француски болничари, па залутала деца без родитеља, без топла одела, без заштит 
 се скрио, или да нисам ја у оној тмини залутала ван друма?{S} И кад би се бар могла склонити г 
роз маглу и повија се над Подримљем као залутала душа, која одвојена од тела тражи себи склониш 
у ред.{S} Та војничка кола представљају залутале делове појединих команда, измешане, без реда,  
182" /> негодовањем пресретало од некуд залуталу српску батерију, која ће навући борбу и са њом 
 томе часу до дивљачке дреке.{S} То зец залутао кроз њиве па наишао на гомилу и збунио се те га 
 жели што више болова који га драже као заљубљенога љубомора.{S} А туђ бол често и помаже да се 
паш из темеља основни камен, што се ова заљуља и хоће да падне, тако је и отаџбина наша — то се 
исак масе и врата се крхају.{S} Маса се заљуља и посрне унапред, први падају и маса их гази и н 
наше гомиле.{S} Настаде врисак и цика и заљуља се она маса и прште на све стране, као кад камен 
љу — веру грађана у државу и њену моћ — заљуљала се, посрнула и свако је већ са страхом у души  
м покрити српска војска и вали те славе заљуљати велике европске фронтове и повести војске одлу 
смехом онога коме је величина трагедије замаглила душу и разум.{S} Добош, којим је архимандрит  
око себе кад сам испалио прву пушку.{S} Замаглило ми се пред очима и пуцао сам даље.{S} Чинило  
е да ју је испила тешка болест; очи јој замагљене, угашене и без сјаја, усне суве и загореле а  
изгледа као капија пакла и, пред сузама замагљеним очима изгледа <pb n="675" /> ти да изнад мос 
амо дрхтао и тресао се целим телом а из замагљених и крвавих очију врцале му сузе и промуклим,  
 прозору и размаче завесе да на, мразом замагљено стакло, наслони усијано чело и клонулу главу. 
само је још више могла помрачити му већ замагљену душу.{S} Срео сам га <pb n="153" /> ту, где с 
о материнским сузама и тим ћу им блатом замазати прљава чела!</p> <p>Ето, такво је расположење  
а дететом на леђима увезаним тканицама, замаја брижно главом:</p> <p>— А ми још идемо у Ђаковиц 
оћу из зидина стародревних и напуштених замака и обилази развалине прошлости.</p> <p>Ја и нехот 
ом и пратила погледом док му чунић није замакао међу ситне вале несташнога мора, које се у рану 
е под срамним Голечом иза којега је Вук замакао?</p> <p>Па и ако овај спровод прати увек нема т 
а кренути.</p> <p>Ноћ је већ била дубље замакла, још сат па ће поноћ а млади принц, наслоњена ч 
е се дохватисмо планине.{S} Кад смо већ замакли мало у шуму, попа и још неки људи, који су напр 
учешће гомиле кроз коју промиче, кад он замакне у дубину тесне приштинске чаршије, те се гомили 
а можда још јутрос и стигла међу нас на замаку дана, не увек онаква каква је првобитна била већ 
манда Трупа.{S} Становници скривени иза замандаљених врата и застртих прозора, слушају а не вид 
бока ноћ и арнаути су се повукли у куће замандаљили врата и спремили пушке бојећи се да њих, го 
нство се потпуно повукло у своје куће и замандаљило врата изнутра а застрло завесе и спустило к 
тивно осећају да им је судбина доделила замашно учешће у догађају, који ће доцније бити најизра 
плачу једно за друго.{S} Црн хлеб ће да замени белу погачу а тврда земља меку постељу.{S} Деца  
са којих је скинуто и бачено буре да се замени товаром, па болничка амбулантна кола, па лака шт 
 нас, пошто га је на стражи крај пласта заменио син, и наложио сам ватру па, грејући се и сам,  
етом сам се показивала горда што је син заменио оца.{S} Тако је он желео.{S} Једини повереник м 
тог војника који ће, тамо у будућности, заменити оне што су поподали на бојишту.{S} За таљиге в 
 ће мало доцније улогу немачкога агента заменити још одвратнијом улогом шпијуна и издајника сво 
 ко ће то у мраку видети; тек ваљало је заменити ону прву крпу на рани која се сва натопила мла 
ра те ће пусте колевке њихати а клетвом заменити песму материнску.{S} Вешала ће закон заменити; 
ти песму материнску.{S} Вешала ће закон заменити; насиље ће правду казивати; порок ће се врлино 
арити маљама прве младости а његово око заменити младићским жаром израз детиње благости.{S} Ниј 
, тако је! — вели му мој пријатељ. — Не замерам ја теби, но те молим не казуј Турцима да су то  
али, у оваквој невољи, неће ни он ваљда замерити што сам је отворио и присвојио.{S} Понудим они 
> <p>— Да видиш, није му се ни ту могло замерити — одговара приповедач. — Није био од оних што  
изгинули, узећу земљу са гроба детињег, замесићу блато материнским сузама и тим ћу им блатом за 
у!</p> <p>Одобрише и други да је тако и заметну се око ватара разговор о разним приликама и неп 
S} Знаш већ како је на одмору.{S} Па се заметнуо и разговор а не разговарамо ни о чем другом но 
ти аустријски војник!“ Бабо се замисли, замисли се, видео сам да су и њега мориле те бриге, па  
а.</p> <pb n="595" /> <p>— Па?</p> <p>— Замисли, сад сам у Призрену чуо.{S} То је робијаш, двад 
один смагну својим уским раменима па се замисли и тек додаде:</p> <p>— Па добро, мат са те стра 
де?</p> <p>— Наша, дабоме!</p> <p>Он се замисли дубоко, као да се нечега досећа, па ће рећи:</p 
 те ћу бити аустријски војник!“ Бабо се замисли, замисли се, видео сам да су и њега мориле те б 
— Јер... — заусти и замисли се, дуго се замисли, па настави — бол тражи себи хране, као и сваки 
еља...!</p> <p>Краљ прекиде и дубоко се замисли.{S} Сви ућуташе поведени и сами размишљањем о з 
и заштите у Арнаута.</p> <p>Професор се замисли, тешко уздану и зањиха брижно главом;</p> <p>—  
едставља то?</p> <p>— Јер... — заусти и замисли се, дуго се замисли, па настави — бол тражи себ 
.</p> <p>— Да!... — учини потпуковник и замисли се дубоко, те ћутећи настависмо шетњу.{S} На је 
ном бојом.{S} Потпуковник се био дубоко замислио и у два три маха прелете преко његових усана г 
олицу, оборио би главу на груди и тешко замислио.{S} Тада би у кући завладао дубок мир и тишина 
 заробљеник причу и обојица заћутасмо и замислисмо се.{S} После дужег ћутања запитах га:</p> <p 
о кад човек не иде по својој памети.{S} Замислите само, још пре пет дана сам купио коња и треба 
већ много више културни раденици.{S} Не замишља се ваљда једна држава само географски велика ве 
 је дизао косу у вис а детиња уобразиља замишљала је оваку исту ноћ, буру, пљусак и грмљавину.{ 
и, све што је мајка у дуге, брижне ноћи замишљала, све што је мајка и будна сањала, све што је  
е младој, сањалачкој души, ја сам овако замишљала место где ће се о поноћи разбојници састати и 
их старих, тако сам ја на пустоме месту замишљала усамљену кућу где су се ноћу збирале вештице  
е моје очинско срце у дуге, брижне ноћи замишљало, све што сам будан сањао, све што сам привиђа 
лушао у зимске ноћи крај бабина колена, замишљао сам тако огњевита змаја, коме очи светле пламе 
петан, поплављен непријатељском ватром, замишљао.</p> <p>— И све то можда зависи од једног једи 
орба.{S} Осећао сам да ћу бити храбар и замишљао сам већ на грудима Обилићеву медаљу.{S} Их, па 
било погинути а не доживети све што сам замишљао.</p> <p>— И, бога ми, кад смо ступили у борбу  
мо је ми са идолопоклоничком преданошћу замишљенога божанства изговарали.{S} Отаџбина је била с 
p>Да ли је Госпа у црнини, посматрајући замишљену слику, која се пред њом развијала, размишљала 
ван домашаја граната које су тамо доле, замном, још исписивале небо светлосним линијама.</p> <p 
е и затворене са свих страна арњевима а замном једна воловска кола претоварена стварима, поврх  
сам срела коме би се придружила; никога замном, никога предамном.{S} Да л’ се разбегао свет, да 
ледало ми је да се туку свуд око мене и замном и више мене и подамном.{S} Бојала сам се да која 
 <p>— И кад се узме у обзир — поче тамо замном објашњавати један свештеник са натученом шајкачо 
шао у Чачак у само подне и наставио пут замном...</p> <p>— Како, како, поновите! — дрекну глас  
х што ће истрчати пред чету и викнути: „Замном те, браћо!“ Не би му то некако ни доликовало.{S} 
ли да ми дате једно чисто парче крпе? — замоли чичица кроз сузе.</p> <p>Уведосмо га у авлију и  
а <pb n="212" /> хоће ли ко отворити да замоли за преноћиште.{S} Понудио сам и њима што сам и д 
ам ли одавде, из Младеновца; па онда ме замоли да јој придржим дете, само док она извади објаву 
е спасе мука.</p> <p>Он прекиде причу и замоли ме да му дам још једну цигарету.</p> <p>— Није ш 
и ђенерали?{S} Хоћу да их нађем и да их замолим, сутра у зору нек изведу топове тамо на ону чис 
нек крећу даље!{S} Бога ми, то ћу да их замолим!</p> <p>Срео сам и једнога познатога професора, 
а нити је било нити га је могло бити, и замолио га да пропусти то бедно девојче.{S} Она ме је з 
 крвљу умрљанога лица.</p> <p>— Јеси ли замолио кога пријатеља да те пробуди ујутру? — наставих 
 да не умрем овде... као пас!...</p> <p>Замолио сам људе те ми помогоше да нађемо кола.{S} Док  
елника округа топличкога.{S} Хтео га је замолити да се побрине о његовој породици коју <pb n="2 
воме детету, оно што је у његовој руци; замолих га да ми уклони дете.</p> <pb n="518" /> <p>— Н 
ица је била хладна, прстићи студени.{S} Замолих једну жену, која је седела крај мене, да и она  
 није их избегавао; рекох да сам сама и замолих га да ми учини оно што је већ учинио другима и  
вом брату.</p> <p>— Био је млад, тек се замомчио.{S} Остали смо сами, старији нам помреше, па с 
 као што сви патимо.</p> <p>Пут је дуг, заморан, не иде се него мили.{S} Пешаци још и измичу а  
 — упитао би по где када стари војвода, заморен болешћу и злом судбином.</p> <p>Трећи старац, М 
толико побеђен његовим разлозима колико заморен дугим разговором.{S} Нисам се, уморена духа и т 
 светину.{S} Кад се увуче још у, бригом заморене душе, предосећање несреће и слутње, онда та ве 
као кроз пусте лагуме.{S} Војници и ако заморени, дизали су главе и погледали на прозоре, одакл 
ко исто заморила као и пут којим идемо, заморила је јер је казивала из душе, јер јој је свака р 
а се одмори.{S} Њу је прича толико исто заморила као и пут којим идемо, заморила је јер је кази 
ље ме освежи ваздух, јер ме је била већ заморила она тешка и загушљива запара у кафани.{S} Ноћ  
е толиких непроспаваних ноћи и брижних, заморних дана.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У 
аје, опет се све загушује, опет настаје заморно и очајно дреждање коме нема краја.</p> <p>А сне 
ена киша.{S} Небо се од једном навуче и замрачи дан, ветар окрете у помамну олују и затресе кро 
 од кише, с једне и друге стране друма, замрзле те се под месечевим зрацима сјакте залеђена и с 
 је покрило друм, после оне силне кише, замрзло се и покрило танком стакленом скрамицом те крца 
вих коња равномерно ударају о тврдо тло замрзнутога друма а њихове фигуре све више расту и све  
чудан и изненадан глас, који нам освежи замрчене душе и разведри дубоким браздама преорана чела 
ајчину руку да је поведе и до ње друга, замршене и богате плаве косице и висока чела, испод кој 
ијем...</p> <p>Капетану се на један мах замути поглед.{S} Њему изађоше пред очи његова дечица,  
 није оставио средстава?</p> <p>— Он је занатлија, сирома; ми смо сиромашни.{S} А био је је и у 
у владу, за којом је ишао и један одред занатске чете.{S} Капетан Реџеп је и раније био у вези  
, који је свој живот посветио војничком занату и на њему хоће да зида себи будућност, седи у ка 
аше детињство.{S} Чаробност слике ме је занела и без мало сваке ноћи — а тако их је мало било — 
гинути и без тога ордена!</p> <p>Гомила занеме на један мах пред овим чином и наста мртва тишин 
ош српски топови говоре и до год они не занеме, ја ћу веровати у биће Србијино.</p> <p>— Ја ћу  
Ја ћу веровати и после, кад и ти топови занеме! — одговори учитељ и сам нешто охрабрен. — Веров 
ије мишљење поколеба или су то они који занеме и изгубе моћ размишљања пред великим опасностима 
ар се диже да обиђе Краљевића, разговор занеме за час.{S} Настаде једна дуга тишина и мукло ћут 
его је пождра, прогута је.{S} И од тада занеможе па ево сад где ће да ме остави на сред пута!</ 
 нека језа и узе га трести грозница, те занеможе и једва оде до куће.{S} Шест недеља је патио о 
дрића и иначе слаба, од те хране сасвим занеможе.{S} Обузе је тешка ватруштина и три четири дан 
ала моравских, неколико стотина домова, занео их, завитлао и бацио чак на обале Мраморнога мора 
а у ситну парчад, пада већ и други зид, занео се и трећи и, још мало па један ужасан крах, једа 
е ова појава изазвала, он се био поново занео, поведен мишљу да погине на Ситници.{S} Та га је  
не казује само осећање једнога младића, занесена славом смрти за Отаџбину, то је било опште осе 
 их али њима није до одговора.{S} Сваки занет својом невољом и бригом жури у горње више делове  
лим светковинама.</p> <pb n="320" /> <p>Занет тим знамењима, која су китила небо над нама, ја с 
родне револуције.</p> <pb n="297" /> <p>Занета тим мислима, Краља понова одведе поглед ка прозо 
м на оне даске, на влажну земљу.</p> <p>Занетој овим мислима, посматрајући ону мртву децу, поче 
алкану, донети праву слободу.{S} Тај је занешењак чак покушавао да на земљишту Српске Краљевине 
урском.{S} Тако пустоловска радња овога занешењака код трезвенијих и угледнијих муслимана није  
ележао рану, те добио поштеду па се сад занима по мало у дућану док му не истекне поштеда.</p>  
 као да је знала да ме сад већ у велико занима њена прича, којој сам предосећао тужан свршетак. 
 сам и вама сад казивао а он је слушао, занимало га је.{S} Али он мени није много говорио, сем  
 болно.</p> <p>— Штета!{S} А шта сте по занимању?</p> <p>— Сликар! — одговори и тужно махну гла 
у они радили?</p> <p>— Зло су радили! — заниха нана главом — А треба да вам кажем шта су радили 
рупе на Једрене, али је још тада брижно занихао главом:</p> <p>— Каква судбина!{S} Срби ће се о 
е прошлости, део српске историје.{S} Из заноса те буди потмули тутањ оздо, из дубине Косовске р 
о млади уметник изговорио брзо, са пуно заноса и топлоте и, гледајући пред собом укочена поглед 
 ватру у камину и причала дуге, топле и заносне приче које зимска ноћ и љубав, којим их стара < 
 а она их теши и прича им приче, лепе и заносне, не би ли их њима успавала, како их у сну не би 
> <p>Крај мене је лежао у блату лепотом заносни принц Карл Хајнц, крај мене је лежао у блату не 
ветлијега доба историје једнога народа, заносним легендама које су се ткале на ткиву разапетом  
и ветровој мајци и још читав низ таквих заносних бајака, које су нас опчињавале све док нам се  
ар тајанствене и чаробне вароши из оних заносних, старих прича, које су опчињавале наше детињст 
> <p>Госпа је све ово говорила са неким заносом и узбуђењем; говорила је као да се у томе часу  
а је победилац и предаје се победничком заносу и немару и једна војска, за коју сви већ мисле д 
аје: „Овима би севап било наћи крова да заноће!“</p> <pb n="237" /> <p>За таљигама, у реду једн 
а.</p> <p>Многи су свратили у Дечане да заноће а остаци се ових што су наставили пут, разредили 
бегунци, они пред нама?</p> <p>— Зар да заноће у овој планини?</p> <p>— Можда само да се одморе 
остане на месту где је и ту на друму да заноћи.</p> <p>Они, који су имали кола, решише некако л 
прича своје тегобе и невоље на путу.{S} Заноћила је са децом на друму, у сред планине, негде из 
и који су се тукли са дахијским људима, заноћили у Марка, па ваљда скрили пушке своје а ни њему 
да ли беше то у Осечини или на Завлаци, заноћили <pb n="362" /> смо те се нас неколицина увучем 
и војници, њихов ђенерал Поћорек кад је заноћио у Крупњу, написао своме цару писмо: „Од како си 
о стене.</p> <p>Стари Краљ је прво вече заноћио на Љум-Кули а сутра дан кренуо са три своја офи 
атеља.</p> <p>Пуковник са својим штабом заноћио је у Јежевици, у сеоској школи, где је велики < 
 идемо, јер се на овим друмовима не сме заноћити.{S} Идемо ћутећи и оборене главе од глади и ум 
, која скрећу да пређу на утрину где ће заноћити.</p> <p>— Овамо је шанац, не може! — чује се о 
ад су још трећу ноћ морали по овој цичи заноћити под ведрим небом, усред дубоке мрачне клисуре, 
е да је то Суха Река где вечерас морамо заноћити.{S} Небо, које се цео дан мучило и грчило, с в 
 јутрос кренули до места где ћемо ноћас заноћити.{S} Ти гласови чак иду разним путевима и укршт 
исто тако.</p> <p>— Видим! - учини он и зањиха главом, па онда поћута дуже као размишљајући, те 
 <p>Професор се замисли, тешко уздану и зањиха брижно главом;</p> <p>— Зар се точак историје ун 
ћ само ману руком.{S} Млади поднаредник зањиха главом а мени изађе пред очи, као нека мађијска  
 говорника.{S} Као море кад у један мах зањиха своје воде, тако светина поче да се љуља и њиха, 
 се одупире тежини догађаја; душа му се зањихала, изгубила тежиште, посрнула и — подлегла.</p>  
жено.{S} Изгледало ми је као да је неки зао дух пошао пред непријатељском војском, као кобна из 
 Не могу ваљда даље, видиш какав је ово зао мраз!{S} Ја не знам и ми како ћемо, ја већ не могу  
ош доста до зоре ваљало је кретати, јер зао је то сан који мраз намеће, ваља га се покретом отр 
неки Радојица, добар газда и домаћин, у зао час рече: „Да се истурчимо, то нам је једина помоћ! 
 трећи покушавају да сиђу с друма те да заобиђу колону али се заглибљују у још веће блато и псу 
давају и, ван погледа својих старешина, заобилазним путевима, иза разних вагона, да долазе у ве 
једнога нашега вајара који је тугу тако заогрнуо провидним велом <pb n="374" /> испод којега се 
ожда тамо у души његовој не крије каква заостала нада, или вара себе вером, коју он никад није  
ила да остане у Скопљу, те прибрала све заостале рањенике у своју болницу а сад узјахала коња и 
иле оних што су на друму далеко за нама заостали.{S} Распртисмо товаре с леђа и зађосмо по двор 
ао у грлу.</p> <p>— На Ђуниској станици заостали су од некуд вагони у којима је био натоварен н 
ризрену. <pb n="528" /> Промичу војници заостали из команда, које су јуче овуда прошле, рањениц 
ећ степеница којима и последњи, који су заостали у кући, треба још да се спасу.{S} Врисак жена, 
, спавају они шта су <pb n="561" /> још заостали и који ће сутра кренути у планине.</p> <p>Као  
обезбедили пролаз последњих који су још заостали.{S} То је био крвави поздрав браће Срба и Буга 
ини слободан пут ка Тетову и све што је заостало у Скопљу, крете тим путем.</p> <p>Са кумановск 
 су и овамо у Скопље, те оно што је још заостало у њему забринуто се пита: где ће и како ће?{S} 
више да чекају; да се збрину још о овом заосталом становништву, да помогну евакуацију у колико  
оа, неко обрати ђенералу пажњу на једну заосталу и прокислу тробојку на тој згради.{S} Та је тр 
лади сликар ухвати за рукав и задржа да заостанем.{S} Погледах га а њему сузе оросиле очи.{S} З 
нада, потпора моја, једини зрак који је заостао да ме греје; чух да ми је и најстарији син, у б 
ењем, са чега се дискусија често пута и заоштравала до сукоба, поче да се исписује неко поуздањ 
скога полуострва и баца је са истока на запад, са Црнога на Сиње море.{S} Још пре пет стотина г 
, али су оба ова пута затим савијала на запад и водила обалама јадранског мора.</p> <p>Када је  
е да их однесе на нове обале, на далеки запад.</p> <p>Чудна судбина!{S} Како смо мајушна и бедн 
ока непријатељ, са југа непријатељ а са запада највећи непријатељ, непроходне албанске планине. 
пада а други са истока, и да ће овај са запада најпре много тегоба имати али ће најзад смрвити  
 тужно Косово освећено није!“ и онај са запада, отуд са Ловћена:</p> <p>„Онамо! намо, за брда о 
 змаја сукобити на Овчем Пољу, један са запада а други са истока, и да ће овај са запада најпре 
устише друмови који са севера, истока и запада воде на Косово.</p> <p>Мале и тесне косовске вар 
у доходили знаменити поклисари Истока и Запада, где се доцније и сам император Кантакузен бавио 
прошле године када је Поћорек преплавио западни део старих српских граница.{S} Три стотине вала 
ио на десној обали Биначке Мораве, а на западним падинама Карадаговим, Бугари продиру кланцима  
шле године, када су Аустријанци заузели Западну Србију.{S} А кад је ту прилику пропустила па те 
 су Аустријанци под Поћореком поплавили западну Србију, овако је исто, истога месеца и истога д 
али, цистерне и пропусти, куле незнаних западњачких витеза и пространи арови осионих источњачки 
ски догађаји никли из сусрета истока са западом.{S} Прилеп је песма српскога народа; ту је Марк 
ј, бре, ту гламњу с ватре и коју грану, западоше и волови!</p> <p>И кроз мрак прође ваздухом уп 
вара неко одовуд где су ватре.</p> <p>— Западоше точкови, не може овуда! — опет узвик с друма.< 
иније које су се од Призрена зрачиле ка западу и југозападу.{S} Једна је од тих линија ишла Дри 
 коме су исписане бриге и очајање, а на западу, тамо где се оно наслања на врхове Проклетије пл 
тва.</p> <p>Сунце, које се дубоко нагло западу, још је слало зраке али су они већ били студени  
протумаче пролазак тих кола, ако ма шта запазе, што би им дало повода за то.</p> <p>— Видите ли 
атрају по правцу и по звуку.{S} Капетан запази први како са звонаре јежевичке цркве лије киша т 
ријатељ поче да се колеба и пуковник то запази па пожури опет предњим редовима, који су стопу п 
једна жена из таме, коју дотле нисам ни запазила.</p> <p>— Само ако није назебло? — додаће једа 
окрет непријатељев, који су наше страже запазиле.{S} Наши су отпоздравили непријатељев пушчани  
и приметиле тамо какав покрет; не би ли запазиле да су канцеларије више осветљене но обично, не 
реметали Турци а то било одвојено па не запазили, те он дао сад да се исхрани народ.{S} Одмах п 
 века, 1855 године, руски цар Никола I, запазио је да један млад војник, који се бори на Севаст 
>— Мислите ли зар, да је то Никола први запазио?</p> <p>— Рецимо његова околина — додаде нагло  
ешћа и осврће се на све стране не би ли запазио какву ватрицу крај које би жена себи снагу а де 
а на себи мртву варош; кроз дубоки мрак запазио сам на једном од двораца светиљку, која је, као 
 о последњим данима Београда, ма да сам запазио код ње намеру да ми све о себи каже.{S} И одист 
>То је била она госпа у црнини коју сам запазио на скопској станици, када је увређеној пришао ј 
у.{S} Најмања нова појава, коју би неко запазио, скреће и одводи одмах разговор на другу ствар. 
дној чудној појави, коју сам већ одавно запазио пред нама и убрзао сам кораке не би ли је стиго 
ила готово цела Србија и ту је први пут запазио на лицима брижних грађана да су ови већ изгубил 
а оне госпе у црнини, коју сам први пут запазио на скопљанској железничкој станици а други пут  
ни, може се узнети дим више шуме те они запазити, и посаветова нас као и попа, да се повучемо д 
е болове.{S} Из њенога си погледа могао запазити како она предосећа злу судбину која чека ову д 
дговори бакалин — Њихов је!</p> <p>Деца запазише негде далеко још један, па одма још један.</p> 
едер..а..а..аи!“ То већ износе из глиба запала кола.</p> <pb n="654" /> <p>И другачи узвици доп 
а месту, истреса руком земљу која му је запала око врата и обзире се око себе:</p> <p>— Добро ј 
Према томе, ето вам ситуације у коју би запала Бугарска ако би нас напала.{S} Али она то неће!{ 
ња, као факља.{S} Однеше је тамо где су запала кола у блато и отуда се чују вишегласни узвици:  
 Богу, кад им је старије дете лежало од запалења, пред којом је мајка дечја свако вече пред лег 
и заглибили се у дебела блата и наносе, запали у дубоке пролоке, трагове, силне поплаве које је 
ане и да су власти напустиле Куманово и запалиле магацине са храном.{S} Пад је Куманова неминов 
, као гора у пламену од којег се и небо запалило.{S} Под светлошћу, коју је пожар расипао далек 
у, да одем на гробље па пођох данас, да запалим свећу за мртве и за живе.{S} И ако је био леп д 
 је догледао на Дорћолу пламен и дим од запаљених кућа.{S} У Ниш није ни слазио али се врло дуг 
ршћао у болу.{S} Хвала му!</p> <p>Нисам запамтила све оне невоље које су се <pb n="491" /> пред 
ога је неким чудом мимоишла смрт, стоји запањен и гледа у ту гомилу меса која лежи под поломљен 
адмирал, који је не знам којим случајем запао у Србију, где га је дочепала бујица догађаја и за 
била већ заморила она тешка и загушљива запара у кафани.{S} Ноћ је била густа и мрачна и јасно  
реплашене овце у тору, једва се дише од запаре и врућине...</p> <p>Разговор један и исти о оном 
ш просула, као освежавајућа дажда после запаре, вест да савезници стижу у Србију.{S} Она је нај 
о?</p> <p>— Уверава ме, уверава ме... — запе онај не могући у моменту да нађе какав поузданији  
це; где су вам жене, где девојке?“ Кнез запе па вели: „Ту је село, то што видиш, ага!“ А он: „Н 
на изгледа као црква под земљом.{S} Кад запева попа „Слава теби Боже наш!“ а оно глас му звони  
где су се српске виле понова сабрале да запевају песму тужбалицу коју су негда, после Косова, ј 
ицу коју су негда, после Косова, једном запевале.</p> <p>Пошто се равница којом идемо преломи и 
ћи поколење које ће понова на том месту запевати песму <pb n="563" /> у славу Божју и разгрнути 
о, сиротице клета!“ Свирачи засвираше и запеваше а цео народ што је слушао, поче да плаче.{S} У 
о тужбалице које још нису дорекле своју запевку.</p> <p>Код извора сам затекао две мањерке те с 
мо дражи и несретна мајка настави своју запевку.{S} Запитала сам оне око себе шта јој је.</p> < 
те сам се осећао одморен.</p> <p>— А ја запео, па све казујем што ми падне на памет! — извињава 
 основати у Скопљу; месни одбор живо је запео да још с јесени навуче довољно дрва, брашна, шеће 
 већ половина наше победе!“</p> <p>Овај запис не казује само осећање једнога младића, занесена  
 за војску, знају те, нађу те, имају те записана у списку; погинуо ти син, не знају те, не могу 
Ја не знам да л’ то има негде у књигама записано — поче старац и не гледајући у мене, више сам  
а и први лист ове књиге туге и болова и записао прве речи на њему.{S} Веровао сам и наставићу т 
 ако сте писмени запишите то, вредно је записати.</p> <pb n="169" /> <p>Ја ућутах, очекујући да 
S} Са крстова се разлила боја и ишчезли записи.{S} Недогореле свеће савиле се, влажни се пешкир 
з какве записнице у коју је свакодневно записивала своје утиске и догађаје.{S} Она се дуго загл 
е.{S} Испитивао их је дуго и свестрано, записивао је одговоре и допуњавао их, враћао се на пита 
ше са карте нема шта читати нити на њој записивати.{S} Друге и другаче линије извлачио је Прест 
као да је цело казивање читала из какве записнице у коју је свакодневно записивала своје утиске 
атим, у једном крвавом сукобу погинути, записује под 26. септембром у свој дневник, који је сач 
ам шта је био — кад ме спази у ходнику, запита ме шта ћу.{S} Одговорила сам да бих желела бити  
и опали.</p> <pb n="208" /> <p>— Зашто? запита капетан невојнички, готово благим гласом, осећај 
из гомиле.</p> <p>— Има ли ко оружја? — запита непознати, који нам сад већ постаде вођа, који ћ 
чак од подне у непријатељским рукама? — запита војвода, који је капетана лично познавао и знао  
.</p> <p>— Па шта ћете?</p> <p>— Шта? — запита ме он и погледа — Чим чујем да је непријатељ уша 
 је Брдица.</p> <p>— Је л’ то Брдица? — запита један чичица из трећега позива, коме при помену  
 помоћник командантов.</p> <p>— Које? — запита Престолонаследник.</p> <p>— Питање исхране?</p>  
</p> <p>— Немате ваљда где да ноћите? — запита ме кад сам сео.</p> <p>— Имам, него изашао сам д 
ужили.</p> <p>— Ти тражиш преноћиште? — запита ме са саучешћем старији војник, носећи неки тежа 
ста хиљада војника.</p> <p>— Хоће ли? — запита неко од министара.</p> <p>— Њихов је велики инте 
>— Мислите нећемо Приштину напуштати? — запита још једном мој ноћни познаник.</p> <p>— Мислим!  
?</p> <p>— А што га, болан, не пусти? — запита неко са друге ватре.</p> <p>— Е, досадише ми те  
во што видите!</p> <p>— Ама зар крај? — запита он зачуђено и окрете се лево и десно те погледа  
ш ко је овај мој пријатељ и сапутник? — запита ме, обзирући се да га онај не чује.</p> <p>— Кој 
ковник — Стиже ти помоћ!</p> <p>— Ко? — запита капетан готово усхићено и ако је већ по присуств 
/p> <p>Један га запита српски, други га запита влашки, уверен чим је неко туђин да му треба <pb 
редник онима око ватре.</p> <p>Један га запита српски, други га запита влашки, уверен чим је не 
о погледа и не одговори ми, већ он мене запита:</p> <p>— Што се ви, госпођо, не склоните где го 
ме не гура гомила.{S} Дође једна жена и запита ме јесам ли одавде, из Младеновца; па онда ме за 
ултурне раденике.{S} То су Французи.{S} Запитајте кога, који познаје прилике у њих, па ћете чут 
просјаци стојимо под стрејом, готове да запитају: „Будите, молим вас, љубазни, реците нам кој о 
 старога знанца мога покојнога мужа.{S} Запитала <pb n="448" /> сам га: има ли чега?{S} Он ме ч 
се рањенике и ствари као да се селе.{S} Запитала сам и рекоше да су рањеници из ове болнице одн 
есретна мајка настави своју запевку.{S} Запитала сам оне око себе шта јој је.</p> <p>— Изгубила 
е госпође, која га је обишла и коју сам запитала како је рањен, чула сам да је изгубио једно ок 
<pb n="118" /> <p>— Шта треба радити? — запитали смо га.</p> <p>— Треба ићи, уклонити се! — одг 
<p>— Зар... — заустисмо сва тројица, да запитамо још нешто.</p> <p>— Наши чине последње напоре, 
не.</p> <p>Ми нисмо још ни стигли да се запитамо: шта има та промена да значи, а почеше нас са  
?{S} Шта ћу овде?</p> <p>Тек кад сам га запитао за породицу њему грунуше сузе, окрете главу од  
олини гомила кровова.</p> <p>— Да ли? — запитасмо се ипак сви.</p> <p>— Да пођемо још који кора 
 гледају овамо у гомилу као да би хтеле запитати: „Кажте нам искрено, је л’ довољно безбедно у  
 се неће више на мене осврнути, нико ни запитати за мене.{S} Кад свану нови дани, кад сви легну 
ће истина, господине, они преко мора? — запитаће ме један простодушан, средовечан човек са срем 
ма, зар је то могло у истини да буде? — запитаће један трезвен старчић, који је дотле само слуш 
ико војске рачунате да можемо извући? — запитаће Пашић.</p> <p>— Ја мислим, максимално две стот 
га.</p> <p>— Брине ли ко о овој деци? — Запитаће ме један свештеник, који је стао узаме крај др 
> <p>— И кад би онда стигли у Скадар? — запитаће један од министара.</p> <p>— У свему треба нам 
о бога ми!</p> <p>— А на коју страну? — запитаће она жена.</p> <p>— Па овако, на Ресник.{S} Там 
јединачно ићи.</p> <p>— То онда значи — запитаће председник владе — да се војни материјал не мо 
то Турци.</p> <p>— А шта су то Турци? — запитаћемо ми остали, сем најстаријега који је знао нек 
егунцима распродао јабуке дивљакуше.{S} Запитах га и он ми рече да је у гробу жена, јуче су је  
ањске године у војску...</p> <p>— Па? — запитах ја и ако сам слутила одговор.</p> <p>— Погинуо! 
рава, а ова наша.</p> <p>— Која наша? — запитах га, не могући још никако да га разумем.</p> <p> 
 где ће стати.</p> <p>— Је ли он жив? — запитах ја, после дуже паузе, врло пажљиво, пажљиво као 
палио сам свећу...</p> <p>— За мртве? — запитах га са саучешћем.</p> <p>— Не! — вели професор.  
 сам му дао.</p> <p>— Па од куд овде? — запитах га зачуђено.</p> <p>— А где би био, већ са вама 
м мислима.</p> <p>— Ви сами путујете? — запитах је бојажљиво, обазриво.</p> <p>— Сама! — одгово 
... спреми се и бегај.</p> <p>— А ви? — запитах га.</p> <p>— Ја не могу, једва сам и довде!</p> 
 даље идемо.</p> <p>— А одакле си ти? — запитах после извесног времена онога заробљеника који м 
е!</p> <p>— То не говори г. пуковник? — запитах шапћући војника.</p> <p>— Не, његова госпођа, г 
о доцкан.</p> <p>— Дакле само толико? — запитах разочарано.</p> <p>— Само толико! — одговори оф 
в примио.</p> <p>— А шта је оно тамо? — запитах га показујући на пожар изнад вароши.</p> <pb n= 
ош да идем, а даље...</p> <p>— Зашто? — запитах је, осећајући да је то само бол, тежак бол који 
— Ви као да не верујете у њену помоћ? — запитах и у томе часу поче у мени понова да се буди она 
 и замислисмо се.{S} После дужег ћутања запитах га:</p> <p>— А шта мислиш, је л’ се убио онај,  
 Најзад, доста неодважно и више шапћући запитах је:</p> <p>— Па сад?</p> <p>Она диже главу и по 
 корен вири из земље.{S} Али свако кога запиташ, одмахује главом и показује ти село утонуло у п 
м ја који је сат ни који је дан а да ме запиташ не знам ни годину.{S} Знам само кад је дан да ј 
а.</p> <pb n="368" /> <p>— Шта му би? — запиташе се с разних страна и још не стигоше да један д 
 Краљ увек срећан.{S} Разочарана дечица запиташе га:</p> <p>— А куда ћеш ти?</p> <p>— Ја?{S} Та 
ко никог не здрави успут, нико никог не запиткује, сви су заузети подједнаком бригом и подједна 
а под стрејом поче са свих страна да се запитује која ли је од њих трију задужила државу те је  
ом готовошћу — Хоћу, па ако сте писмени запишите то, вредно је записати.</p> <pb n="169" /> <p> 
p> <pb n="469" /> <p>— А ја?{S} А ја? — запишта неким пригушеним, животињским гласом.{S} Кад св 
 Даде ми дете, пољуби га два три пута и заплака се, па оде. „Сад ћу ја!“ вели, па се изгуби.</p 
е узнемирих питањем зашто се тако горко заплака при спомену свога детета, јер сам још мало час  
ове.{S} Засузила сам над туђом невољом, заплакала сам над туђом несрећом.{S} Моја је душа била  
:</p> <p>— Реците сад сами, не би ли се заплакали и ви да сте били на моме месту, да сте све то 
е, од кад је пало на свет никад се није заплакало, само се смеје.{S} Каже нана мојој жени: „Е,  
5" /> <p>— Први пут кад је пао, верујте заплакао сам и сам, као да ми је неко најрођенији погин 
 пут заплакао.{S} Верујте ми, горко сам заплакао.</p> <p>Веровао сам му, јер му је глас задрхта 
— Од како знам за себе, ту сам први пут заплакао.{S} Верујте ми, горко сам заплакао.</p> <p>Вер 
, кад ми учитељ казује, могао још горко заплакати да ми већ тешки догађаји, који су се провлачи 
ни пером опеваће наше јаде, силни срцем заплакаће над нашом невољом а силни душом пружиће нам т 
 да сеје невољу и зло.{S} Зацика нејач, заплакаше мајке а домаћини оборише главе под тешком бри 
 мушки отпор те натерају непријатеља да заплаче над својом победом.</p> <p>И борба поче да раст 
годишњи борац српски, који је на северу запливао већ у дубоку крв, дигао би главу и охоло пошао 
е се заклањаш, мећава ти <pb n="300" /> запљускује очи, засипа их, завејава их.{S} И ма колика  
шњега поуздања.</p> <pb n="207" /> <p>— Заповедајте, господине капетане! — одазва се млади потп 
ут, можемо и ми старци.</p> <p>Затим се заподену разговор и о Скадру.{S} Краљ је причао војници 
ност ослободилачкој идеји, којом је био запојен и ради које му је и један брат пао на Куманову. 
а, докторе — буни се и даље онај што је запојио целу кафану најлепшим надама — кад све то не би 
 већ облише крвљу друм и зачу се јаук и запомагање рањених људи и жена, врисак мајака и писак д 
немајући времена да се обзире на њихово запомагање и жури ка првим редовима, са којима затим чи 
на леђима, ознојио се и посустао те као запомаже: „Помагајте, људи, не могу ја сам ове крстове  
љу; рањени се вуку по земљи као глисте, запомажући и лелечући да се дочепају друма, <pb n="204" 
позивце <pb n="186" /> које је мало час запостављао; и настаде да се одмах веже телефоном са Кр 
{S} Стајало је тако хиљадама душа и сва запрега, све што је наишло а што се све више и више згу 
 све што има точкове и што може да вуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено сеном, бр 
ве што има точкове и што може да повуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено сеном, бр 
 тело и државни во, којега је војник из запреге какве колоне извукао.</p> <p>По улицама ватре,  
ан сићушан коњић и једна мршава кравица запрегнута као и коњ, а води их старац чија су деца ост 
ја пространа војничка кола са воловском запрегом; кретала су лагано, да не би њихово крчање и ш 
оро државних муниционих кола са коњском запрегом.{S} Сем седам коморџија који терају коње, кола 
оз чије густе редове промиче.{S} Коњи у запрези покривени блатом, уморни и малаксали једва крећ 
/> застала је од једном.{S} Један коњ у запрези малаксао је и пао.</p> <p>— Дреши штранге, испр 
таб Прве Армије налази у Витановцу и он запрепашћено испусти слушалицу.</p> <p>— Дакле на левој 
м, изненађење се ово претвараше у праву запрепашћеност.{S} Измирено већ са предајом, измирено в 
 да је глас о паду Чачка морао изазвати запрепашћење у Армији, која се још налазила на левој об 
стати у месту приковани посматрајући са запрепашћењем овај необичан призор који је за нас још б 
 он се саже да покупи ордене који су се запретали у пепео под његовим ногама.</p> <p>И нехотице 
дише одмах да се искупимо пред црквом и запретише да ће све село у прах и пепео, домаћине на ко 
роз сузе:</p> <p>— Па зар сам ја крива, зар сам ја крива?</p> <p>Он ме је и даље гледао са през 
еће.</p> <p>Боже мој, мислили смо тада, зар је могло бити једно доба, кад су људи тако и толико 
’, тако! — одговори онај.</p> <p>— Ама, зар је то могло у истини да буде? — запитаће један трез 
спунило се пророчанство.{S} Па шта сад, зар изнова?</p> <p>О креманскоме пророчанству није пала 
 тера у просјаке а оставио ми очни вид, зар да гледам сву ову невољу и јад?</p> <p>Мало му је к 
, која се чује са Качаника и Црне Горе, зар вам све то не казује, да је ово крај?</p> <p>— Дакл 
ће пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си, зар, избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Са 
} Где је то?</p> <p>— А ко ће га знати, зар их је мало.{S} Редом дуж железнице па готово у свак 
не видиш да су оно тамо српски војници, зар не видиш да сам ја српски официр; зар ти хоћеш да ј 
ло некаквог реда.{S} А ово, шта је ово, зар је ово ред? — узвикивао је војни апотекар.</p> <p>У 
 настави Краљ боно машући главом — Ето, зар не видите моју судбину.{S} Све што за дан саградим, 
етра.{S} Зар ја да убијем брата Србина; зар ја да погинем од србијанске руке?{S} Дошло ми је да 
уде десетковане, преморене и без хране; зар се за то ником не одговара?{S} Друго је, ако збиља  
, зар не видиш да сам ја српски официр; зар ти хоћеш да ја српску војску, макар и у одступању,  
којим пита.</p> <p>— Не плачи, мала!{S} Зар ја мислиш знам где су ми деца?{S} Сви смо се погуби 
н престрављено.</p> <p>— Не бега он!{S} Зар командант ових трупа па да бега?{S} Него уклања пор 
 јесте!{S} Ето, погледај ову дечицу!{S} Зар не изгледа као да је аждаја гладна и халовита пала  
ој још једном реши судбина Србије...{S} Зар не?</p> <p>Краљ поћута мало и додаде затим јасним и 
као да сам гађао самога Краља Петра.{S} Зар ја да убијем брата Србина; зар ја да погинем од срб 
шта вас је разочарало?</p> <p>— Све.{S} Зар није довољно да вас разочара ово на пример:{S} Ја с 
 вољи појединаца из Врховне Команде.{S} Зар ви не видите да су код нас, у оваквим приликама, жи 
ић.</p> <p>— Па то што песма казује.{S} Зар је било некада тако злих вила па да за ноћ поруше с 
а га је Бог баш изабрао да га спасе.{S} Зар не видиш каква несрећа тутњи над нашим главама; ко  
 али сам крио сузе да ме ко не види.{S} Зар тако ја улазим у Србију, ону Србију коју сам <pb n= 
би се сви ми а не би оволико патили.{S} Зар би оволики народ бего да је добро тамо одакле се бе 
То је штета, у воду може свако бити.{S} Зар вас нису могли поштедети, дати вам какво згодније м 
Погледах га а њему сузе оросиле очи.{S} Зар толико га коснула судбина овога коња?</p> <p>— Хајд 
гађаје, без људи који мисле о свему.{S} Зар не видите да ми зидамо државу с крова и, кад будемо 
их видимо, али их ја некако изварах.{S} Зар српске војнике, војнике Краља Петра први пут да вид 
бљеник, у ред са швабама и мађарима?{S} Зар ја да идем овим друмовима и кроз ове планине, које  
S} Али сад, што ће нам то још и сад?{S} Зар није боље казати овоме свету: склањај се за времена 
 гласно — Како да нема одговорности?{S} Зар повести људе на кланицу кад услова за офанзиву нема 
p>Шта ће та светиљка у дубокој ноћи?{S} Зар је сиротиња тако раскошна?{S} Или се то неко Богу м 
— Врховне Команде? — изненадих се ја. — Зар Врховна Команда није у Призрену?</p> <p>— Да она пр 
 боно и плану живим младићским жаром. — Зар ви мислите да у овој земљи има кога који мисли о св 
 — надвикује остале глас одушевљенога — Зар ми нећемо учинити ништа за дочек савезника?</p> <p> 
 то тамо?</p> <p>— Тамо — учини сусед — зар ја знам где.{S} Шта ћеш кад си војник па мораш.</p> 
држати? — питао се капетан сам у себи — зар са овим <pb n="193" /> доброћудним чичицама, чији ж 
ате.{S} Не може, дабоме, разумем, али — зар није боље било да сте остали?{S} Остао је толики св 
 <p>— Скидај то! — прекиде га капетан — Зар не видиш да су оно тамо српски војници, зар не види 
агонима.</p> <p>— А, тамо? — учини он — Зар сте чак тамо залазили?</p> <p>— Зар ја знам, где са 
 тера?</p> <p>— Сила! — одговори неко — Зар ниси раније видо?</p> <p>— Јуче и данас прођоше мно 
гу више држати.</p> <pb n="316" /> <p>— Зар?</p> <p>— Не може! — додаде он одлучно. — Сутра ће  
и кроз варош, те поћи даље,...</p> <p>— Зар да ми останемо овде на сред друма са женама и децом 
ина да их проверите, али ми...</p> <p>— Зар сте ви имали начина?</p> <p>— Кад гледате, господин 
едан адвокат са другога стола.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>— Сад баш идем из начелства; стигла деп 
има да би стигао пре но пешке.</p> <p>— Зар не мисле ни у овоме случају да промене одлуку? — пи 
ужјем и на овај начин растати.</p> <p>— Зар ја да ти својом руком ископам раку — вели артиљерац 
моћност при изговору ове речи.</p> <p>— Зар си смео, дете моје? — опет ће брижна мајка.</p> <p> 
л.{S} Имам их пуно још у души.</p> <p>— Зар вам њихово понављање не позлеђује болове?</p> <p>—  
рекинуо разговор са Кумановом.</p> <p>— Зар... — заустисмо сва тројица, да запитамо још нешто.< 
о уклања породицу и покућство.</p> <p>— Зар први он?</p> <p>— Е није него последњи!</p> <p>— Па 
 два дана друма, па се понело.</p> <p>— Зар није боље било тамо? — понових ја.</p> <p>— Покојни 
е се на све стране преплашено.</p> <p>— Зар то није твоја сестрица? — пита даље начелник благо, 
га текну и узвикну јој с коња:</p> <p>— Зар није, сестро, рано да дижеш тај срамни барјак?</p>  
жја, одговори јој без милости:</p> <p>— Зар си ти једина мајка?{S} Кад би сваки Србин мајку бра 
ије одговорила, те ја понових:</p> <p>— Зар није боље било да сте остали?</p> <p>Девојче диже г 
уздану и зањиха брижно главом;</p> <p>— Зар се точак историје унатраг окреће?!...</p> <p>Срео с 
о нису бегунци, они пред нама?</p> <p>— Зар да заноће у овој планини?</p> <p>— Можда само да се 
н — Зар сте чак тамо залазили?</p> <p>— Зар ја знам, где сам залазио у мраку?</p> <p>— Тамо је  
вамо ко зна хоће ли их и бити?</p> <p>— Зар је Чачак непријатељ борбом освојио?</p> <p>— Не, ал 
но; небо је скуп суза човечанских.{S} А зар је мајка и могла пожелети лепшега опела а зар је Бо 
ите из Скопља.</p> <pb n="90" /> <p>— А зар не може све то бити изненада?</p> <p>— Изненада? —  
шах ја да наставим разговор.</p> <p>— А зар није?{S} Погледајте молим вас — и он диже мој фењер 
: „Држите се колико можете!“</p> <p>— А зар су ту и ђенерали са фронта?</p> <p>— Ту су.</p> <p> 
 мајка и могла пожелети лепшега опела а зар је Богу могао бити дражи, који други обред од обред 
а туга да ми се свија у грудима.{S} Ама зар ја, Србин, па идем сад под стражом, као србијански  
?</p> <p>— Ово што видите!</p> <p>— Ама зар крај? — запита он зачуђено и окрете се лево и десно 
еди га да те нико не види!</p> <p>— Ама зар?... — заустих ја да кажем нешто а он ме прекиде и н 
вник и прописан број јела.</p> <p>— Ама зар се растури држава а та се кујна још одржа?</p> <pb  
да заиграју мртвачку игру.</p> <p>— Ама зар ће истина, господине, они преко мора? — запитаће ме 
вори она топло и искрено.</p> <p>— Вама зар?{S} Коме су оне лаке?</p> <p>— Нису ми тешке — одго 
 десно те погледа око себе.</p> <p>— Па зар вам ова слика, ово расуло и пометња, ова безнадежна 
н, сретају се иста двојица:</p> <p>— Па зар ти не оде данас?</p> <p>— Не боме! — одговара онај  
ма и шаптала сам кроз сузе:</p> <p>— Па зар сам ја крива, зар сам ја крива?</p> <p>Он ме је и д 
 пре.</p> <p>— Како четири?</p> <p>— Па зар неће Руси, у случају да нас Бугари нападну, искрцат 
е с њим?</p> <p>— И он?</p> <p>— Уби се зар?</p> <p>— Не, није се убио али и не умре, него свис 
е морао исхладити и промрзнути; ниси се зар бојао у сну да се и ти не смрзнеш?</p> <p>Очајник м 
ти, он зна да ми своја права тражимо те зар смо ми криви што се та права могу наћи само под срб 
 великога Толстоја.</p> <p>— Мислите ли зар, да је то Никола први запазио?</p> <p>— Рецимо њего 
ући пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Кад 
 ухо својим пискавим гласом; „Мислио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?“</p> <p>По 
а, слеже она у варош, не би ли ту нашла зараде те да утоли своју беду.{S} И помагала се а помаг 
сиља, остао је од ослобођења без икакве зараде а раду се није умео ни хтео прилагодити.{S} Тај  
и је храбрости.{S} Ја сам се чак у души зарадовала што је унакажен те смо сад равни, те <pb n=" 
 кад ми рекоше и у том часу место да се зарадујем, мене обузе неки страх.</p> <p>Рекоше ми број 
ство судбине и случаја, добијају маха и заражавају светину.{S} Кад се увуче још у, бригом замор 
та веровања у предсказања постају права зараза и страст.</p> <p>Тих дана, измеђ осталих, говори 
пре да није за мене, да је тешко, да је зараза опасна, да сам сувише млада али кад сам ја остал 
и су ме; рекли су ми да је болница пуна заразе, да се нико не пушта и истерали су ме.{S} Спавал 
не јунак, то је још и већа кривица, јер зарази страхом остале.</p> <p>— Признајем ја то! — бран 
чинила грех према детету.{S} Дете се ту заразило и кад смо се вратили у Београд паде у постељу  
а и најзад су ме примили.{S} То је била заразна болница и ја нисам у њој пробавила ни пуну неде 
лонулост <pb n="574" /> која се из душе заразно ширила кроз цело тело.</p> <p>Најзад нервозно п 
 <p>То је било суморно вече.{S} Киша је зарана почела да топи земљу да се затим, преко ноћи, из 
не Команде а доле се стрпало све што је зарана стигло.{S} Ово, што сад придолази тиска се око х 
где, ма на коју страну.</p> <p>Варош је зарана, још с вечера опустила.{S} Све се повукло у куће 
е злим дусима сметала светлост дана, те зарана угасили сунце или га застрли покровом својих стр 
тлу а затим, од поноћи, ведра као да би зарана да осветли стазе и богазе мрачних кланаца, у кој 
о штитити колико толико.{S} Који су још зарана, за дана, стигли ископали су рупе за ватру, побо 
тави:</p> <p>— Прошле године, кад ће се заратити, ја сам у јесен пунио деветнаест година, сад м 
е.{S} Али наиђе велика балканска бура и заратише народи од Дунава до Јегејскога мора.{S} У томе 
пред ђенералом врата.{S} Али врата, или зарђала или набрекла, нису се могла отворити.{S} Покуша 
 <pb n="377" /> да извуче точак који се зарива више осовине у житка блатна језера која испуњава 
ом жеђ гасила, у чије су се груди копља заривала; ономе Богу који је крвљу својом откупио наук  
/p> <p>Несретник је лежао на земљи лица заривена у блато.{S} Очи му искочиле из дупља а на усна 
.{S} Из гомиле светога камења које лежи заривено на бистричиним обалама, једна се плоча сама ди 
отрчала сам кући, утрчала као без душе, зариглала врата изнутра, гурнула главу под покривач у п 
уди и време и историја, а они се упорно зарили у бистричине обале и мирно леже ту као комађе ст 
и стуб, танак и бео као девојачка рука, зарио се и штрчи као кост из оскрнављенога гроба; камен 
енутку чуо удар мотике и тај би се звук зарио дубоко у младу му а већ искрвављену душу.{S} Под  
 да ти верујем па и ја да останем да ме заробе!</p> <p>— Не кажем то, али... видите, могло би б 
 их ови скоро све побили а мали остатак заробили.{S} На новим положајима борба настаје још огор 
убијамо него овако, <pb n="30" /> да их заробимо што више, да их нахранимо и огрејемо па да их  
з варош пре но што би непријатељ ушао и заробио батерију.{S} И ма да је стока већ била потпуно  
а, овде у чељустима дивљих Арнаута буде заробљен, преклан, пушкаран или обешен.</p> <p>— Ја ћу  
оријом ако дозволимо да један Краљ буде заробљен.</p> <p>— Зашто заробљен? — прекиде га Краљ.</ 
еч команданту да ће се вратити а шта би заробљен и могао помоћи својој жени и својој дечици.{S} 
непријатељ већ ближи.{S} Он не сме бити заробљен, дао је часну реч команданту да ће се вратити  
>— Ја нећу капитулирати... ја нећу бити заробљен!</p> <p>— Онда Вас преклињем, Величанство, одл 
едан Краљ буде заробљен.</p> <p>— Зашто заробљен? — прекиде га Краљ.</p> <p>— Зато што непријат 
 ствари значио напуштање Краљевине, јер заробљен краљ, не значи само пропаст Краљевине већ и ка 
ена с оне стране Мораве, која мора бити заробљена ако ми овде не успемо! — размишљао је капетан 
измакли испред нас?</p> <p>— Они су већ заробљени!</p> <p>Сви поражено ућуташе и ако је свима н 
ишао је, наслањајући се на једну грану, заробљеник.{S} Био је босих и раскрвављених ногу, дроња 
сио на леђима, лежао је на земљи немац, заробљеник, а крај њега је стајао један грађанин очајна 
 мајка која води уморну дечицу за руке; заробљеник промрзо, поцепан, изгладнео, који сумануто з 
ут забринути вестима, које смо чули.{S} Заробљеник ми се придружи опет, али не настави да казуј 
лаву а он се измакао негде у страну.{S} Заробљеник сувих усана и већ угашена погледа прикрада с 
 пет.{S} Не беже, као што би био ред да заробљеник бежи него придолазе; извлаче се из кукуруза, 
пет аустријско одело.</p> <p>Ту прекиде заробљеник причу и обојица заћутасмо и замислисмо се.{S 
и благословила ме...“</p> <p>Ту прекиде заробљеник причу, јер му реч заигра у грлу, глас му зат 
 оглодана бутна кост.{S} То приметише и заробљеник и пас и устремише се једновремено, свако све 
 их тући!“</p> <p>Када је код Рама први заробљеник Немац, пао у руке нашима, били су према њему 
, ено мало час је умро један аустријски заробљеник па обуци његово.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Ак 
па идем сад под стражом, као србијански заробљеник, у ред са швабама и мађарима?{S} Зар ја да и 
 је овај један претпоставио бити српски заробљеник томе да буде српски војник?</p> <p>Он је вер 
а војска! — одговара нестрпљиво светини заробљеник с фијакера.</p> <p>— А савезници из Солуна?  
 кораке не би ли је стиго.{S} Вио је то заробљеник подрпанога али потпуно крвавога одела.{S} И  
 ових дана: ту рањеник, ту болесник, ту заробљеник, ту избеглица.{S} Виш оно тамо, они крстићи  
а дана похватани од наших извидница.{S} Заробљеника има десетина, а међу њима и Немаца.{S} Сви  
дан коморџија — мал није пребио једнога заробљеника.{S} Зауставио се под једним храстом да се о 
 — запитах после извесног времена онога заробљеника који ми се опет придружио.</p> <p>— Отуда,  
у.</p> <p>Он понуди под истим погодбама заробљеника, који је мало час са мном разговарао, али о 
о да видиш, спроводим сам самцит двеста заробљеника, па док да стигнем до Милановца двеста седа 
— прешли су.{S} Ево проведоше три Немца заробљеника.</p> <p>— А шта је тамо, шта кажу?</p> <pb  
<head>XXIX</head> <head>Историја једног заробљеника</head> <p>Заробљеници иду за нама као ајкул 
 војсци, иснесе све податке, све исказе заробљеника, грађана, извештаје са предстража, предочи  
вцу, седео за столом студирајући исказе заробљеника и положаје непријатељске и тада се, у часу  
 огромне масе регрута и читави батаљони заробљеника.{S} Стењала је земља, крцале су улице, гуши 
у, обесиће те а овако, затећи ће те као заробљеника...</p> <p>— Знам, али... узех ја да се пред 
ао је сваког понаособ и све заједно оне заробљенике што седе са жандармима под шупом, грејући с 
 Протераше једнога дана кроз Винковце и заробљенике српске и натераше нас све да изађемо да их  
ије чинило утисак саучешћа према невољи заробљениковој већ пре себично јадање, што је пао у оча 
чким папучама увијени у болничка ћебад, заробљеници одрпани и боси и избеглице - натоварене теш 
ама.{S} Али војници, регрути, рањеници, заробљеници, који нису у збег кренули опремљени и који  
пустили болнице и тумарају кроз улице и заробљеници, који не знају шта ће са собом и за које ни 
би изнад Скопља, од ране зоре војници и заробљеници живо утврђују положаје, са којих ће српска  
чицу са њега, забодоше гладни војници и заробљеници ножеве у његово тело да откину парчад меса  
ларијама, саопштише нам да су наши Срби заробљеници тражили од команде да их приме у српску вој 
н његов положај.{S} Знао сам да су Срби заробљеници изјавили добровољно да ће ступити у редове  
d>Историја једног заробљеника</head> <p>Заробљеници иду за нама као ајкуле за морским бродом.{S 
 као и о томе да ли се на брзу руку, са заробљеницима и пионирским четама, може што помоћи; али 
еде штабовски жандарми и разговарају са заробљеницима, који су у очи тога дана похватани од наш 
— Одведоше ме затим у логор, са осталим заробљеницима, а било их много.{S} И кога ти све није б 
атељске војске која наступа за нама.{S} Заробљенички искази били су мање више једнаки; сви су о 
.{S} Ни о моралу трупа аустријских нису заробљенички искази били повољнији а са овим су се слаг 
 мисао и тело су се растали.{S} Тело је заробљено, везано, предало се судбини, закону, сили; ми 
мамо могућности да му дамо отпора.{S} А заробљење једнога Краља учинило би да у војсци, која тр 
јатеља, клоне дух и више него то, то би заробљење значило капитулацију.</p> <p>Краљ обрати пажњ 
немоћан, сломљен, остављен, опет пада и зароњава главу у блато, гаси му се поглед и слабине опе 
диже руку и рукавом обриса сузу која му засветли на трепавицама, окрећући <pb n="506" /> главу  
 лица ишчезе домалочашња брига и очи му засветлише задовољством и поуздањем.</p> <p>Пуковник уз 
 да је официр баш мене гледао.{S} У том засвира, далеко за нама, јуриш и настадоше узвици и псо 
а кеју, кад уједанпут залупаше добоши и засвираше трубе.{S} Светина очас испуни тротоаре и закр 
} Авај, Босно, сиротице клета!“ Свирачи засвираше и запеваше а цео народ што је слушао, поче да 
, пријатељу, Краља Петра марш!“ Свирачи засвираше а мени поче срце да расте, као да сам слушао  
о сокацима.</p> <p>Ноћ густа, као да је засводила оне тесне уличице те изгледа ти да пролазиш к 
о једна кола, па онда група људи, свака засебно и група кола, двоја, троја, четвора, док се све 
цала слика за сликом, од којих је свака засебно представљала једну целину беде и невоље а све з 
да с архивама и рачунским књигама траже засебно купе, па се у њима коцкају на путу, а ми војниц 
довољан да <pb n="197" /> непријатељска заседа на јежевичкој цркви ућути.</p> <p>Топовски метци 
а Немцима која се из магле као из какве заседе на један пут појавила.</p> <p>Свет се већ препла 
> <p>— Ако нападну, они ће изненада, из заседе — рећи ће неко.</p> <p>— Зато пазите.{S} Поље је 
 у групу, тако може лако да нас гађа из заседе, него се растурите, разредите се, даље једно од  
у бегунце дочекивали Арнаути пушкама из заседе, те ту већ падају прве жртве несретних избеглица 
ланцу напали Арнаути пушчаном паљбом из заседе.{S} Воз се морао зауставити и неколико младих љу 
и и, не говорећи ни речи да је пронашао заседу, он темпира топ на сто метара пред устима и расп 
 дубравама, које је овај несретни народ засејао својим гробовима.</p> <p>Гласови о нападима у к 
ију, опире се и сад још и ако му је уже засекло у месо и ако је, види се, после очајне борбе са 
пуни Карађорђеве Звезде.{S} Бре, кад се засија по блату гомила ордена, а они помислише ваљда зл 
 се чело у том тренутку разведрило, очи засијале живом светлошћу, глас добио неко поуздање и он 
оно на северу наше Отаџбине грли видик, засиктале су муње и проломило се небо тешком грмљавином 
еском читаво једно огромно платно пада, засипа улицу, претрпава децу и људе и настаје врисак и  
 до мога и даље; засипа градове и поља, засипа села, горе и планине!{S} Све, све засипа и плави 
им?...{S} А наишло ово... туче граната, засипа куршум а они освајају улицу по улицу...{S} Треба 
е засипа топао пепео лаве; засипа мене, засипа моје драге и миле, моје блиске; засипа мој дом и 
на шињелу да се заштитиш, киша продире, засипа ти врат те ти влажи тело; засипа ти рукаве те ти 
ећава ти <pb n="300" /> запљускује очи, засипа их, завејава их.{S} И ма колика вика и дрека да  
осећам како ме засипа топао пепео лаве; засипа мене, засипа моје драге и миле, моје блиске; зас 
 засипа моје драге и миле, моје блиске; засипа мој дом и онај дом до мога и даље; засипа градов 
сипа мој дом и онај дом до мога и даље; засипа градове и поља, засипа села, горе и планине!{S}  
одире, засипа ти врат те ти влажи тело; засипа ти рукаве те ти кваси руке; бадава узносиш руку  
 талас за таласом узнемиренога мора кад засипа обалу, обале овога збега засипале су једна за др 
асипа села, горе и планине!{S} Све, све засипа и плави.{S} И мало још, још мало само дана, биће 
а наноси муљ, блато и песак и све дубље засипа прошлост.</p> <p>Вековима леже ти остаци ту, мир 
лоту, која унапред пржи; осећам како ме засипа топао пепео лаве; засипа мене, засипа моје драге 
 и осећаш како те нешто засипа, једнако засипа.</p> <p>Је ли то лавина која се слила са усијани 
и, ждере, сагорева, уништава и уништено засипа и затрпава?{S} Је ли допрла до нас, јесмо ли већ 
и, цичи и брекће и осећаш како те нешто засипа, једнако засипа.</p> <p>Је ли то лавина која се  
ом руком и поче нас носити.{S} Поче нас засипавати и претрпавати и више ни корака не можеш учин 
е коме нема краја.</p> <p>А снег и киша засипају и ветар бесно дува те шиба лице и завејава очи 
 густа као киша и читави млазеви танади засипају батерију.{S} Осећа се да се непријатељ дочепао 
топове.{S} А ти топови све јачом ватром засипају наше положаје.</p> <p>— Туче из вароши! — дрек 
гомилом питања којом деца тако раскошно засипају старије:</p> <p>— Јеси ли и ти, нано, била кад 
ао да ми га је од нечега требало отети; засипала сам му уста пољупцима као да му је требало уда 
тренутку кад је сву околину његове куће засипала већ непријатељска граната и кад је очигледно б 
буђеним гласом, који је дрхтао и грцао, засипале га питањима:{S} Одакле иде; иде ли још војске; 
ора кад засипа обалу, обале овога збега засипале су једна за другом нове масе бегунаца.</p> <pb 
жудно очекивао да загрлим свог јединца; засипали су ме крвави таласи и мешали се са мојим родит 
м грудима тешка бура бриге и болова.{S} Засипали су ме крвави таласи и квасили ми топла родитељ 
вагонима на ћупријској станици, коју су засипали непријатељи бомбама са аероплана.{S} Најзад, м 
екивала да притисне свог јединца; њу су засипали таласи и квасили јој брижно лице те се мешали  
мршави грудни кош тужне мајке.{S} Њу су засипали таласи и квасили јој топла материнска недра, н 
играла као ми? — настављамо немилостиво засипати питањима.</p> <p>— Тако, дабоме, али — и стара 
оваћемо и десетковаће нас болештине.{S} Засипаће нас и претрпавати сметови; падаћемо у поноре и 
раљев поглед под седим обрвама, као кад засјакти жеравица под белим пухором.</p> <p>— Топола ни 
>Краљ погледа по свима и у том тренутку засјактише му очи нарочитим сјајем.{S} Он се диже млади 
у бректање аутомобила.{S} У тамној ноћи засјаше два светла ока пуном, снажном светлошћу.{S} Нек 
ео изабрати себи околину и то је његова заслуга.</p> <p>— А ја ћу вам, видите, казати један обр 
ујевац, Врховној Команди.{S} Тамо знају заслуге његовога оца, тамо знају да цене истинску потре 
 може ме дочекати пребацивањем које сам заслужила и које би ме тешко пекло а савест ми оптерети 
гедије појединаца, од којих свака за се заслужује по једну оволику књигу.</p> <p>Ја ову књигу н 
ни сам не знам зашто.{S} Ама такви људи заслужују да их човек просто убије кад их сретне.{S} Ко 
а тама мочарне јесење ноћи и све понова заспа тврдим сном који вера и поуздање носи.</p> <p>Ја  
ви наслонила главу на кревет тако сам и заспала клечећи на патосу.{S} Не знам колико сам спавал 
лугласно, више шапатом, јер поједини су заспали и тамо из дубине штале чује се хркање мирне сав 
 пса пред затвореним вратима.{S} Све је заспало тешким сном.</p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>К 
један метак — вели каплар — па ако је и заспао пробудиће се.</p> <p>— Јок море, сад ће он.{S} З 
вала свој спас.</p> <p>— Нисам тврдо ни заспао! — говорио ми је сутра дан један пријатељ — Узне 
 се ћебетом преко главе али нисам могла заспати.{S} Нисам ваљда спавала целу ноћ, само се превр 
с кад стегне мраз извесно наступити.{S} Заспаће од мраза лепим, слатким сном и видеће у томе сн 
људи и да се облаче не могући понова да заспе, узнемирени овом новом бригом и, кад је зора сван 
родица.</p> <p>Ја такође нисам могао да заспим и час сам обраћао пажњу на њихов разговор, а час 
ла врло немирно.{S} Нисам могла дуго да заспим; стегла сам дете на груди, молила сам се Богу и  
олностима ја нисам могао дуго и дуго да заспим.{S} Звониле су ми једнако у ушима речи официреве 
p>— Не, тргох се ја — и не бих желео да заспим.</p> <pb n="660" /> <p>— Које је ово село?</p> < 
рно:</p> <p>— Хо, брате, баш не могу да заспим па то ти је!</p> <p>— Што, тврдо? — пита га њего 
нијим кућама.{S} На општини такође бела застава и под овом сабрао се нарочити одбор грађана кој 
д то да будете.{S} Наређујем да се бела застава скине!</p> <pb n="183" /> <p>— Ја мислим...</p> 
ну:</p> <p>— Скидај или...!</p> <p>Бела застава паде са општинске куће, поскидаше се и са остал 
пљанскоме граду сиђе низ мотку тробојна застава која се ту успела 13. октобра 1912 године.</p>  
чи: „За Косово — Куманово!“ и српска се застава залепршати на чаробним обалама охридскога и дој 
ту појаве бродови, на којима ће се вити застава која означава спас онога, што је преостало од ч 
на зеленоме хоризонту појаве бродови са заставама које носе спас ономе што је преостало од чита 
ла с Копаоника, на њеним се победничким заставама могадоше исписати речи: „За Косово — Куманово 
о: да се Ниш кити српским и савезничким заставама, да се спрема свечан дочек и да је неописано  
одлука да се станица искити савезничким заставама.{S} На станици је скопској један гвоздени мос 
макар и у одступању, проводим под белим заставама?</p> <p>— Молим лепо! — узе председник белога 
оносио; куће су биле искићене тробојним заставама, народ се збирао у гомиле, уздигнуте главе, в 
рао ка Лесковцу, који је још био окићен заставама у част доласка савезника.{S} Вратио се и одат 
нда, прође мало времена и окитише варош заставама и поче гомила кроз улице да се дере, музике д 
одбране и начинио себи столицу од њега; заставе, оне славне заставе, које су у рату за ослобође 
> <p>— Јеси ли знао да се бегство испод заставе казни смрћу?</p> <p>— Знао сам!</p> <p>— Па заш 
тање, али би Србија сагледала француске заставе; телеграми би забрујали дуж фронтова да је фран 
 кренуо воз, Србија би видела француске заставе.{S} Да ли би се војска, која би већ једном била 
се разнобојна платна те шију савезничке заставе, школска деца журно уче Марсељезу да је отпевај 
 да неће доћи, те су се и даље лепршале заставе истакнуте у част њиховога доласка.{S} Јуче, 26. 
траха на крилима мајака својих.{S} Беле заставе, које сад већ извесно ките цео Чачак, попадале  
 тробојница припремају се у потаји беле заставе да се њима оките куће приштинске а народ, окупи 
ижује.{S} Што дубље средини вароши беле заставе све чешће, нарочито на угледнијим кућама.{S} На 
би столицу од њега; заставе, оне славне заставе, које су у рату за ослобођење водиле српску вој 
д нама, поломише се копља, развејаше се заставе, расточише се оклопи и река дима суну на разбиј 
капетан ближе прилазио белој општинској застави и престрављеној гомили, сабраној под њом, изнен 
 кућици, горе иза града, извеша се црна заставица а у моме суседству, пред кућом из које је ско 
е одговори.</p> <p>— Ко обеси ту срамну заставу? — грмну капетан и потера коња у саму гомилу.</ 
.</p> <p>Један пролазник, трећепозивац, застаде крај нас и погледа девојче са извесним родитељс 
дуго, дуго...</p> <pb n="408" /> <p>Она застаде тешко дишући, осећајући се онако исто уморна ка 
јно морало тамо догађати јер бели витез застаде крај прозора, наслони се и упре свој мртвачки п 
их речи њу савлада читава бујица суза и застаде немогући даље да иде.</p> <p>Један пролазник, т 
да...</p> <p>— Шта ће дотле? упита он и застаде.</p> <p>Ја се збуних, јер одиста нисам могао ни 
војче се дугим казивањем уморило било и застаде мало.{S} Спусти бошчу на земљу и узе је затезат 
и и о својој деци — заврши приповедач и застаде да направи цигарету.</p> <p>— И још ми је говор 
довољно но управо бедно.</p> <p>Капетан застаде мало на месту обузет тим мислима па се на један 
ћи настависмо шетњу.{S} На један мах он застаде, па настави своју мисао гласно:</p> <p>— Ја ник 
 над другом.{S} Сен још једном обазриво застаде ту, <pb n="566" /> код првих кућа, да се увери  
 „Упамти, сине, ово!“...</p> <p>Он опет застаде у причању, вероватно обузет успоменом на овај с 
ао... имао сам јединца, одрасла... — ту застаде, јер му заигра реч у грлу, па се прибра и наста 
ава група пешака те нас раздвојише и ја застадох далеко за њом.{S} Кад се група разреди, ја пру 
најући шта ћу.{S} Ишла сам кроз улице и застајала на угловима, седала сам на камен да се одмори 
ећ после десет петнаест корака опет све застаје, опет се све загушује, опет настаје заморно и о 
ом којом и воловска кола а тако често и застаје немогући <pb n="377" /> да извуче точак који се 
ога ађутанта, корача лагано и сваки час застаје да узме мало ваздуха.</p> <p>Путем се већ срета 
ели попети, то је било још опасније.{S} Застају код прве ширине, да не би закрчили пут.{S} Краљ 
огледају се и ослухују.{S} И пролазници застају, ослухују па одлазе даље, не говорећи ни речи.< 
Ноге му почеше дрхтати од умора, очи се застаклише, читава мрежа жила искочи му по кожи, слабин 
 бегунаца, не могући од мраза да креће, застала да се огреје и окрепи за даље напоре.{S} Лево,  
 у шанчеве лево и десно, <pb n="335" /> застала је од једном.{S} Један коњ у запрези малаксао ј 
на је престала говорити, кад је поворка застала.{S} Кад поворка тако застане више се збије гоми 
— узвикује професор, у гомилици која је застала пред једним дућаном и толико новим присталицама 
и мост који води преко Вардара и ту сам застала.{S} Наслонила сам се на ограду и гледала сам ду 
, опет тихо и без разговора.{S} Кола су застала пред једном двоспратном кућом и када е вођа тих 
ховите непогоде која их чека у пољу.{S} Застали су на праг кућни да се определе, да изберу изме 
 су опомињали вочиће када би ови уморни застали или ударили у страну.</p> <p>— Војници! — рече  
е време да је напустимо.{S} Ово што смо застали пред мостом довољно нам је било да се одморимо. 
аз преко реке.{S} Нико не зна зашто смо застали а напред се не може.{S} Прозебли гунђају и игра 
опет убрзано крећу и усне дахћу.</p> <p>Застали смо крај те дирљиве слике а кад измаче батерија 
а и на један мах све се узневерило, све застало и сав живот намах обамро, као оно кад сви човеч 
 месту, очекујући да тамо напред где је застало одуши, па да крене даље.{S} Па ипак, кад то дуг 
 стоји дуго у месту, јер је чело колоне застало, па, опет креће.{S} На једном таком месту, где  
је поворка застала.{S} Кад поворка тако застане више се збије гомила и мање је ларме но при пок 
ајку, жену и децу, па се све боји да не застанемо, да не дође Аустријанцима каква помоћ те да н 
ан разасла коњанике поручујући овима да застану где су и да се постарају добити везу са њим а с 
н хитно путује аутомобилом за Призрен и застао је само толико, колико да испружи ноге и да дане 
а се улази у његову собу.{S} Где кад би застао, зауставио дисање и пажљиво ослухивао на тим вра 
грозница орошава чело.{S} Час по час би застао, чинило му се да је у томе тренутку чуо удар мот 
— Хајде, да крећемо! — рекох, пошто сам застао један тренут посматрајући га.</p> <p>— Јесте ли  
мучан и тегобан пут.{S} Свако је од нас застао, напуштајући за тренутак оне тешке мисли које су 
рлик је обухватао све већу гомилу и час застао на једној страни па се појавио на другој, ближе  
т, два и три.{S} Цео је покрет на друму застао да пропусти ове многобројне редове или се једва  
поглед изгуби и неодређено лута.</p> <p>Застао сам крај ове ватре, дуго сам стајао.</p> <p>— А  
 ако нас је умор сломио, нисмо могли не застати у месту приковани посматрајући са запрепашћењем 
вник и крену тамо ка пољацима.{S} У том застења кроз ваздух и тресну а земља, коју диже тешко р 
 отима и удаљава предмете над којима се застире.{S} Са даном гаси се и сав живот природин; ветр 
већ и дан свануо и ако тешки облаци још застиру небо и не дају зраку да потпуно пробије.</p> <p 
није никаква сметња покрету, већ обичан застој потребан и стоци и људима да се одморе и прехран 
ба, у којој је становао, пространа је и застра српским ћилимовима са много породичних слика на  
о да их охрабри, та их је вест још више застрашила.{S} И сад већ ништа више није могло вратити  
а мраза, која га је <pb n="581" /> била застрла а кроз открављено окно његов поглед поче да блу 
 дала оком схватити.{S} Ноћ нас је била застрла својим црним покровом и промицали смо један кра 
ст дана, те зарана угасили сунце или га застрли покровом својих страсти и једа.{S} И небо је ни 
тлост дана те су и сунце угасили или га застрли покровом својих страсти и једа, како ни један ј 
 и растерао мрачне облаке, који су били застрли небо над Призреном и расуо студену ведрину широ 
воје куће и замандаљило врата изнутра а застрло завесе и спустило капке на прозоре.{S} А отуд,  
ебу, разгрни мутне облаке, којима си га застро, да до престола твојега допре молитва моја за по 
као тамна неодређена маса.{S} Варош као застрта тамним покровом изнад којега се једва назиру у  
лошћу петролејске лампе и на прозорима, застртим провидним завесама, да промичу ужурбане сенке. 
зи на положаје да однесе наредбе.{S} На застртим прозорима задрхће мало завеса и крене се у стр 
роши тишина, мртвило.{S} Из кућерака са застртим прозорима провирују преплашене очи становника  
вници скривени иза замандаљених врата и застртих прозора, слушају а не виде, и премиру од страх 
зносе се у мрачне облаке дима којима је застрто небо те се отуда враћају као ватрена киша.</p>  
е ваљда.{S} По даскама, на навиљку сена застртом шареном поњавицом, лежи оно болесно момче већ  
ипао из вреће брашно у торбе, одвајао у заструг сир из качице, скидао из димњака сува ребра и п 
 дипломате, које су по свом наименовању заступале интересе споразумних сила, пожуриле су да и н 
ијске дипломате, које су по наименовању заступале интересе споразумних сила, пожуриле су да нам 
рала сам у своју душу и туђе болове.{S} Засузила сам над туђом невољом, заплакала сам над туђом 
е, подржите, прихватите оног ко посрне, засузите над оним који клоне; приберите децу расуту по  
ешких челичних цеви те као пламени усов засула наше градове и села, наше горе и поља, наше вино 
хаљине им се улепиле за тело а блато их засуло до колена те изгледају као бродоломници које су  
ји аутомобил прохујао би и раскошно нас засуо блатом по лицу, по коси и по оделу.{S} Навикнути  
остељи стоји сува преобука, кад стигне, засут морским валима са којима се толико борио, да му о 
 очајно напушта своје домове у Београду засуте ватреном кишом; провела сам ону страшну ноћ у пу 
кишом која је с вечери почела да лије и засуто гранатама које на све стране праште.</p> <p>Свет 
љски топови нађоше мету и тачном ватром засуше два наша брзометна топа тако, да ови намах заћут 
 кућу.{S} Кад гломазни топовски точкови затандркаше мртвом чаршијом, узнемири се забачена палан 
 се увлачи, један по један прозор да се затвара а мало за тим и да се гаси.{S} И опет завлада у 
 велике и угледне зграде, чије двориште затвара чврста двокрилна капија.{S} Пред капијом је вој 
се узноси чука са старим Дрвен-градом и затвара источно гротло бистричина кланца, сећајући се в 
 насеље дигне грају:</p> <p>— Затварај, затварај бре, што се шећкаш!</p> <pb n="353" /> <p>На т 
ло шталско насеље дигне грају:</p> <p>— Затварај, затварај бре, што се шећкаш!</p> <pb n="353"  
ло момената када се морала главна улица затварати војском и жандармеријом, да би се кроз њу мог 
 које су увели у собе, о народу који је затворен у цркви и много, много ужаса, тако да сам увек 
тити.</p> <p>— То значи прекосутра биће затворен пут за Призрен?</p> <p>— Или бар угрожен.</p>  
66" /> прве класе, који је био празан и затворен, стајала је гомилица француских официра водећи 
наца када прште глас да је пут за Бицан затворен.</p> <p>— Сад смо у клопци! — узвикивао је оча 
а.</p> <p>Дотле, докле тај пут није био затворен и влада и Врховна Команда носиле су се мишљу д 
кву, али га тамо не беше, црква је била затворена.{S} Најзад ми рекоше да идем начелнику војне  
аве а које због страха.{S} Кућа је била затворена а неке ми жене рекоше да је тетка још јутрос  
 обиталишта, на коме су до малочас била затворена врата.</p> <p>С усхићењем, као и сви моји, по 
ене, кафане пусте, на напуштеним кућама затворена врата а на прозорима спуштене завесе.{S} Из п 
о је у двориште и видео све пусто, кућа затворена.{S} Побегли су, помислио је и забринуо се где 
На свакој другој кући спуштене завесе и затворена врата; има читавих уличица пустих и празних,  
ила.</p> <p>— Начелство.{S} Каса је већ затворена и спакована.</p> <p>— А дивизија?</p> <p>— И  
ла а прстима зачешљала.{S} Очи му упола затворене те изгледају као угашена кандиоца а уснице от 
 тишина у њему.{S} И ако већ дан, радње затворене, кафане пусте, на напуштеним кућама затворена 
 су биле једне кочије добро покривене и затворене са свих страна арњевима а замном једна воловс 
 еспап својим кућама.{S} Кафане пусте и затворене, само још по где која турска, горе у махали,  
и и радње ове мале варошице биле су већ затворене и свако се повукао у своју кућу.{S} Кад глома 
рчила кола натоварена стварима а дућани затворени.{S} Ја нисам ништа знала за време моје болест 
нема снаге да то учини.</p> <p>А дућани затворени и дебели капци спуштени.{S} Једва по који дућ 
ског Кланца.{S} А кад то буде, тада смо затворени као у мишоловци; сви, сви смо затворени и вој 
затворени као у мишоловци; сви, сви смо затворени и војска и народ и Краљ и влада и цела држава 
 ипак врло скупо плаћене победе.</p> <p>Затворени у косовској котлини, без саобраћаја са светом 
ко из махале, што допире арлук пса пред затвореним вратима.{S} Све је заспало тешким сном.</p>  
 што упорно дрежди и арлуче пред својим затвореним вратима верујући да ће се газда вратити.</p> 
цкан су синоћ стигли, ноћ већ пала, све затворено, све погашено а не познају варош, нити знају  
ање пса, којега су избегли заборавили у затвореној соби, и који арлуче своју последњу, злослуту 
S} Изађосмо убрзо на једну малу чистину затворену са три стране густом шумом а са четврте голом 
ио је хлеб под пазухом те ми га пружи а затвори <pb n="414" /> леђима врата.{S} Дође ми у том т 
 је чисто могла познати.{S} Уђе, па кад затвори врата за собом а она мени: „Чујеш ли?“ Нисам је 
ући се на све позиве начелникове, оде и затвори врата за собом а мали мртвац, другарчић мога че 
це се може да избије и на Дрим па да ти затвори све путеве.</p> <p>— А Дебар, а Битољ? — учини  
е куће кретоше и капија се на кући опет затвори а светлосне линије на шалонама утрнуше; они што 
пише комшике, а ја, нит понесо што, нит затвори кућу, него тако... узех децу па ајде! — одговар 
Приштину и Митровицу.{S} Већ је и пошта затворила своје канцеларије и још само телеграф куцаће  
са, како би оздо, брегалничком долином, затворили скопску равницу и осујетили дејство бугарске  
ево.{S} Други су се сакрили у подруме и затворили у куће.{S} Ја нисам знала шта да радим; отац  
ако, видиш, са десне стране Ситнице, да затворимо Ибарски кланац, којим се слази у Пећ, Дреничк 
 утеше.{S} Ушавши, господин је Јанковић затворио за собом врата која су иначе од јутра до вечер 
рогура ногу тако да их више нисам могла затворити.{S} Затим гурну врата раменом и уђе у собу.{S 
ја.{S} Испунише се и закрчише се улице, затворише се дућани и кафане, измешаше се кола, људи, с 
и нема меса већ само тамна а прозрачна, затегнута кожа.</p> <p>— Изгладнело па битисало! — рећи 
на ту, пред њим, као да погледом иде по затегнутом платну и прелази с предмета на предмет и каз 
не могу ни да вам кажем ништа, али... — затеже опет гласом који казује сумњу. — Право да вам ка 
ем кућу?</p> <p>— Бога ми, Бојко... узе затезати поручник.</p> <p>— Није далеко, ено преко оних 
мало.{S} Спусти бошчу на земљу и узе је затезати јер се везе биле опустиле.{S} Ја сам припалио  
ове моје госте но што сам им обећао.{S} Затекао сам горе код мене, у оџаклији, лепо разгорео жа 
ео је суви хлеб или где кад, ако би где затекао какву команду, што су му одвојили по где што из 
 Како коме! — одговара му сусед — ко је затекао све у кући није му дуго трајало, а ко није...{S 
ле своју запевку.</p> <p>Код извора сам затекао две мањерке те се освртох лево и десно да видим 
ај је сео у онај вагон зато што је тамо затекао познанике с којима му је лакше путовати и на пу 
чак тамо на Камичку, те пожурим њој.{S} Затекла сам је, хвала Богу, код куће а бојала сам се ус 
а, наднесена над ђенералштабном картом, затекли су војводу ђенерали, праћени својим помоћницима 
ситуацији пре но што одлучимо шта ћемо, затекли смо га бледа и узбуђена са телефонском слушалиц 
јводе и ђенерали команданти, који су се затекли у Пећи да, на основу наредбе Врховне Команде, к 
о их је определило што су ту ван вароши затекли логоре војске која сутра креће а и околност, шт 
е! — додаде он.</p> <p>Пред мојом кућом затекли смо још једну гомилицу која удара алком у врата 
ут био лак.</p> <p>Хвала Богу, село смо затекли доста добро.{S} Нико више сем грешнога Марка и  
тета а сем тога, прати их глад јер нису затекли плен који су очекивали а зашли су у крајеве где 
к нисмо избили на друм.</p> <p>На друму затекосмо већ кретање и ако је још рана зора.{S} Није ј 
 па ако те познаду, обесиће те а овако, затећи ће те као заробљеника...</p> <p>— Знам, али... у 
стави пут за Чачак јер може непријатеља затећи већ у вароши.</p> <p>Саслушавши овај рапорт, кап 
ти пребачена у Медову и ми ћемо је тамо затећи.{S} Једина би брига била, како би се та храна пр 
 вратима.{S} Кад непријатељ стигне нека затече пусту земљу и леш једнога старога Краља!</p> <p> 
био у пећини.{S} Кренуо да га прва зора затече у кући, како Турци не би посумњали да је измицао 
стога <pb n="340" /> Црнољевског кланца затече ноћ; а трећи враћају се у Приштину, не би ли там 
овниче!</p> <p>Ађутант потече вратима и затече Краља на ногама, узбуђена и грозницом успламтели 
спред зграде.{S} У телеграфској станици затече он телеграфискињу која је беспослена читала неки 
ле бусију.{S} Ако и продреш у вагон, ти затечеш пред вратима свакога купеа по једнога жандарма  
ре задржа на питању о одбрани Београда, затим опет сиђе у Мораву и закачи се и по други пут за  
о довикивање, као таман глас дављеника, затим, далеко негде, јек секире и тресак посеченог дрве 
кала у дечји креветац и играла са њима, затим је пратила мајку на пијацу, у подне је пред врати 
ржали Водице, североисточно од Бољевца, затим Мало Црнуће, Врановац, Липар, Дивљачко Брдо и Врб 
ветљеним прозорима да се помичу завесе, затим овде и онде отшкринуше се лагано прозори и најзад 
тра само донекле поћи скадарским путем, затим ће прегазити Дрим и отићи у Барбалушу а одатле у  
О томе се најпре шаптало и дошаптавало, затим се гласно говорило и најзад се клицало и узвикива 
герке су продаване у први мах по динар, затим по динар и по и најзад по два динара комад.{S} Чо 
ему наиђоше сузе на очи и окрете главу, затим је опет диже и окрете мени:</p> <p>— Имам и ја де 
 је хитро искакао и грлио брижну мајку, затим турао руку у недра и вадио отуд чаробни, драгоцен 
а као далеки, врло далеки пуцањ топова; затим се звук јасније изражава и изгледа ти као блага г 
дало ми је да се нисам још прибрала.{S} Затим ми дође жеља да створим пред очима његову слику к 
 загледа и заиграше му сузе у очима.{S} Затим прошапута више себи:</p> <p>— Тамо сам сина изгуб 
506" /> главу да је сакрије од мене.{S} Затим се прибра и окрете ми се:</p> <p>— Спусти, спусти 
 војвода Мишић спреман на то питање.{S} Затим узе реч и поче у детаљима да разлаже могућност оф 
, лагано, тихо, без шкрипања и лупе.{S} Затим се војници успеше у кућу и почеше отуд скидати ст 
нић не изгуби међу немирне таласиће.{S} Затим се она враћа у одају, припаљује кандило под иконо 
чаницу нисам могла да сагледам лице.{S} Затим се умирило и чуо се само разговор жена у авлији.{ 
ећују свет смеју још одити по земљи.{S} Затим крену ходом лаганим, одмереним, лаким, као што од 
ко да их више нисам могла затворити.{S} Затим гурну врата раменом и уђе у собу.{S} Био је он са 
борбама, разређеном пушчаном паљбом.{S} Затим затишје, које одједном пресече страховита <pb n=" 
ави да се љубимо.{S} Плакао је и он.{S} Затим се као браћа договорисмо шта ћемо и како ћемо.{S} 
е старац и заћута.{S} Дуго је ћутао.{S} Затим опет диже главу и настави. — Где ће и да изнесе г 
рицу и јасно се чуло клокотање њено.{S} Затим опет мир, те само чујеш тешко дисање успаване гом 
продавали су се најпре по 0.40 динара — затим по 0.20 динара комад; женске рукавице на шест дуг 
Не, не бих смела још једном остати! — а затим јој кроз тамну боју изболованога лица проби тубер 
и поздравио га је најпре један па два а затим читав хор топова и плотуни пешачке паљбе.{S} Борб 
Отац овлажи дечје косице потоком суза а затим приђе жени, која се још не дизаше и пољуби је у ч 
пут обалом сједињенога Дрима до Спаса а затим напустила реку и преко Дукађинских планина опет с 
е гомиле најпре главе, па ноге и руке а затим се појављује човек, један, два, три, четири и пет 
командантима пукова за даље укрцавање а затим се поздрави и пође у вагон.</p> <p>Да је тога тре 
ну бошчу, па онда једно па друго дете а затим и сама узе прескакати ограду вагонску и, прихвата 
 од подне па све до осам часова увече а затим је прекинуто или бар била је јача пауза, за време 
ијатељу.{S} Поче киша опет да промиче а затим да пада све јача и <pb n="472" /> најзад се проли 
ине, до које се треба са напором пети а затим слазити.{S} На мосту нема никакве ограде а широк  
а, што јој остаде иза мужевљеве смрти а затим сасвим оголи и осироти.</p> <p>Кад се ослободи Уц 
 <pb n="49" /> линијски француски пук а затим ће остали енглеско-француски пукови...{S} Пук ће  
дати себи времена да је мало мине бол а затим настави:</p> <p>— И он је отишао у војску?</p> <p 
 им се затресоше, прнуше најпре пољем а затим, један по један, поче да узлеће у зрак и упутише  
зивање.{S} Довде сам слушао са пажњом а затим ме је сан савладао.{S} И чудан сам сан уснио те н 
 изговорио очевидно потресеним гласом а затим је брзо прешао на <pb n="692" /> нека обична пита 
вио се и један непријатељски аероплан а затим још један, па још један.{S} Прелетали су изнад на 
 распореду стигне вечерас у Арсит-Хан а затим што пре у Скадар.{S} Данас су пала два владина ко 
у и убриса очи.</p> <p>Ћутала је дуго а затим одједном сама настави:</p> <p>— Не путујем сама,  
ред бабу а он ме пољуби најпре у чело а затим целива медаљу на грудима; па кад одем у Раваницу  
етанова врата неко закуца најпре тихо а затим јаче.{S} Био је то потпоручик који је довео собом 
 да по томе курсу оцењују и ситуацију а затим слушају новости са фронта, допуњујући их гласовим 
преспављује последњу ноћ на своме тлу а затим, од поноћи, ведра као да би зарана да осветли ста 
тражара.{S} Упути се улицом ка Марашу а затим бистричином обалом, тамо где је чека отворена гро 
у раке, велики је број топова.{S} Треба затим земљу угазити, треба је изравнати да се траг не п 
ним и плећатим сељаком, са којим сам га затим свуда виђао.{S} Са њим је он путовао, са њим дели 
о улицама испод стреја и капија; завија затим једном улицом која се нешто мало пење и долази до 
ном била на српскоме земљишту и вратила затим, то је друго питање, али би Србија сагледала фран 
ање и жури ка првим редовима, са којима затим чини нов притисак на непријатеља, тако да га већ  
уздање.{S} Мој син, који ће четири дана затим, у једном крвавом сукобу погинути, записује под 2 
еститога војника, разумео сам мало дана затим, када првога дана по паду Скопља чусмо, да је у Ф 
оме возу, у коме ће се пуних месец дана затим решавати судбина читавог једнога народа и одиграв 
 убрзано неколико очајничких плотуна па затим све умуче.{S} Наши су добили наређење да напусте  
сломовима српске државе: под Бодином па затим под Чаславом, под Лазаром па затим под Ђурђем Бра 
м па затим под Чаславом, под Лазаром па затим под Ђурђем Бранковићем и најзад под Карађорђем де 
илује га један пут, два пут, три пут па затим одлете мору на пучину.{S} Други пут опет, румена  
без ока али ће остати жив.</p> <p>Госпа затим измаче и пође да обилази дуги низ кревета, у који 
 једне и исте реке, али су оба ова пута затим савијала на запад и водила обалама јадранског мор 
га тренутка да се вратим, али где и шта затим да чиним?{S} Моје предосећање нечега ужаснога, не 
су да је гомила пригушила неког.{S} Кад затим чуше шта је и како је, умукоше <pb n="486" /> сви 
ар не?</p> <p>Краљ поћута мало и додаде затим јасним и свечаним гласом:</p> <p>— Ја ћу се лично 
е налази Команда Ужичке војске.{S} Седе затим и написа телеграм којим извештава команданта да с 
румице извршити атентат на воз, па пође затим да саопшти путницима у купеу да на путу до Солуна 
е српској тад пробудио нови сан који је затим хладна, немилостива и себична дипломација, диплом 
> <p>Однели су га у болницу.{S} Тамо је затим и умро.</p> </div> <pb n="158" /> <div type="chap 
едно у друго и образују тешке масе које затим лагано плове као велике океанске лађе.</p> <p>— Т 
у и мајци казивао.</p> <p>— Одведоше ме затим у логор, са осталим заробљеницима, а било их мног 
ша је зарана почела да топи земљу да се затим, преко ноћи, излије у великим количинама.{S} Била 
голуб јој стао на руку и пробира, па се затим с руке пење на раме и шири крила те се тиче образ 
 воз.</p> <p>Девојче опет заћута, па се затим окрете мени и додаде:</p> <p>— Ви сте ми помогли! 
еским ваљају се црни клобуци дима па се затим расплињавају, претапају једно у друго и образују  
у кафани где му је спремљен конак па се затим повукао у собу и убрзо уморан легао.{S} Била је в 
зови у правцу Солуна и Косова, да ће се затим обуставити цео саобраћај да би се могла хитно пре 
а на Рожај.{S} Трећа Армија, која ће се затим и сама повући преко Рожаја, остаће последња као з 
ве жртве несретних избеглица које ће се затим множити и низати дуго и дуго по знаним и незнаним 
ју“.</p> <p>Један руски консул, који се затим није хтео испред Бугара ни да уклони, већ је са н 
 где се ђачка чета вежбала.{S} Борио се затим на Руднику и Церу и, кад је настало ово дуго зати 
ће до изласка из вароши, одакле ћемо се затим косовским друмом упутити, путовали смо пуна два и 
из уличице где је начелство, сливају се затим у поједине кафане, где су већ стигле на продају и 
е и прокоментарисане вести, расипају се затим по кућама, одакле их жене односе у комшилук; одат 
улазе у горњи крај вароши, дохватају се затим вардареве обале и заузимају гвоздени мост, који о 
верујући да ће наћи боље.{S} Враћају се затим и кају, јер је већ наишао други и заузео баш оно  
 могућност пробоја ка Скопљу.{S} Изнесе затим и напредовање непријатеља на југу од Шара, које у 
егов морал и његову бројност.{S} Иснесе затим депешу, коју је по подне примио са Цетиња, од наш 
 детињским сном.</p> <p>Разговор скрете затим на борбе које се воде на овоме фронту, измеђ Кача 
и октобар и цео балкански слом, који ће затим дуго и дуго бити једна гломазна брига и терет цел 
од којом је почивао велики наук који ће затим светом овладати.{S} Диже се, и из мрачне дубине к 
 је већ у понедељак почело да се мути и затим је цела недеља била влажна и кишна.{S} Пропустила 
 се дете однесе у општину.</p> <p>Улази затим војник и он води дете мало, мајушно, тек проходал 
ао, читавих осам дана до Љеша и још три затим до Тиране.{S} Спавао је као и остале избеглице, к 
ко бранили, јер нам је напуштање његово затим донело победу.</p> <p>— Ипак бих ја волео... — по 
кад тица ноћница удара крилима.{S} Мало затим и две неразговетне а постепено све јасније тачке  
лонити од кише и спасти страха.{S} Мало затим она настави:</p> <p>— Обузе ме још већи страх кад 
тврдно и удали се опет из собе.{S} Мало затим уђе један момак носећи у руци малени ручни фењер, 
се само разговор жена у авлији.{S} Мало затим чу се опет неко пуцање које је трајало читавих по 
али се, чу се опет један метак.{S} Мало затим још један.{S} Целога тога дана, у понедељак, чули 
 и крчање у грудима учитељевим.{S} Мало затим и допре с поља кроз разбијене прозоре неки чудан, 
која далеко негде ромори небом.{S} Мало затим још, па озго из Горњег Косова, из дубоке таме, ја 
и обратисмо пажњу на ту страну.{S} Мало затим и навали свет да куља отуд.{S} Забрађене жене нат 
од прилике оних судбоносних дана а мало затим били смо већ на чисто да Топлица већ није више бе 
>— Поменуо сам! — рече и ућута, па мало затим сам настави. — Од како знам за себе, ту сам први  
>Он ућута као да прибере сећање па мало затим настави:</p> <p>— Прошле године, кад ће се зарати 
— учини овај с врата.</p> <p>Па се мало затим присети и узвикну за војником, који је већ био од 
асније тачке указују се на друму и мало затим две сенке које журе у сусрет нама.{S} Копите њихо 
> <p>Као да је пристигло јело, јер мало затим око свих ватара поче да изумире разговор или се ч 
овој и дебанжовој батерији.</p> <p>Мало затим стиже и коњаник оздо из Трнаве и саопшти капетану 
ајанствено и тако усамљено?</p> <p>Мало затим и чу се ход друмом.</p> <p>— Неко иде? — рећи ће  
на са саучешћем — Знам!</p> <p>Ућутасмо затим, па она опет диже главу и прекиде тишину:</p> <p> 
тку доносила одлуку да ми се повери јер затим диже главу и поче живо говорити.{S} Њен тихи и му 
еске и једна француска дивизија а одмах затим још три дивизије француске.{S} Па онда, тешка фра 
био последњи војводин акт.</p> <p>Одмах затим отпочеле су хитне спреме и у влади и у Врховној К 
изменише погледе међу собом и упреше их затим сви у војводу Степу Степановића који је, ослоњене 
— Ја не могу, једва сам и довде!</p> <p>Затим поћута, поћута па ће тек рећи:</p> <p>— А предати 
ами су се помогли, не знам како!</p> <p>Затим, не могући више да издржи поглед малог мртваца, к 
обро је, вели, сви смо на броју!</p> <p>Затим приђе пољској батерији.</p> <p>— Нађе ли их? — пи 
децом идем пешке из Лесковца!...</p> <p>Затим нам госпођа, очију пуних суза, исприча своје тего 
ам пород!{S} Зло, големо зло!...</p> <p>Затим поћута па опет додаде:</p> <p>— Ајде, ајде, жено. 
лади сликар боно — недовршена...</p> <p>Затим ућута да у себи савлада тежак бол, па опет диже г 
> <p>— Сама сам! — одговори она.</p> <p>Затим смо наставили пут ћутећи, дуго ћутећи.{S} Бацио с 
ре но што ће непријатељ у њ ући.</p> <p>Затим се из Куршумлије спустио преко Преполца и стигао  
акши је пут, можемо и ми старци.</p> <p>Затим се заподену разговор и о Скадру.{S} Краљ је прича 
много корисније бити употребљен.</p> <p>Затим долази фијакер, опет државни или бар реквириран,  
а који јој не посла дете у смрт.</p> <p>Затим нам је дечко причао и многе друге појединости.</p 
нам све, руше државу и руше јој темеље, затиру установе и уништавају благо народно које смо сто 
 прође „колона“ бреша почиње опет да се затискује, збијени се редови проширују, празнина се на  
а брига и нов посао.{S} Дижемо се сви и затискујемо чиме можемо: избачено влажно сено или ћебе, 
1" /> себи једну од многобројних одаја, затисла камене прозоре сеном, крпама и блатом; излепила 
одире кроз оне рупе на дувару, које смо затисли.{S} Кад се отворе врата, да ко уђе или изађе, с 
го камење а дупље у којима су почивали, затисло блато из влажнога гроба; огртач на њему царски, 
тим путем.{S} Тако се цео друм загуши и затисне, па се далеко уназад покрет умртви.</p> <p>У Шт 
 чини да се ту нешто живо разговара.{S} Затичући ту обичан разговор, они меркају одатле остале  
 /> вели — неколико пута за време онога затишја на виђење, долазио ми је и одлазио и дочекивала 
а, разређеном пушчаном паљбом.{S} Затим затишје, које одједном пресече страховита <pb n="134" / 
днику и Церу и, кад је настало ово дуго затишје од аустријске пропасти у Србији до сад, долазио 
нас је обе било страх да се они гадови, зато што их сад наши нападају, не почну ноћас светити н 
 удара мотике и будака, тихо и нечујно, зато је посао и трајао дуже.</p> <p>А горе, на горњем с 
сао да не треба да вршим дужност своју, зато што је други не врше.{S} Не, господине!{S} И, ако  
, и жудно погледали тамо на лабски пут: зато су жене и деца, до пред сам мрак стајали пред врат 
о сам ја, није ми то првина, него теби; зато чим примиш ово писмо да ми вратиш ордене што сам т 
га од ближњега а невоља их зближује.{S} Зато је ваљда Бог и доделио тако мало среће свету, да б 
ма што да изврше и ма што да спрече.{S} Зато, крећите.{S} Немате шта више да чекате.</p> <p>— Н 
ја и упућује му последњи уздах свој.{S} Зато се тај мост и зове мостом уздисаја.</p> <p>Није ли 
мезимче родило се позно, врло позно.{S} Зато нам је ваљда и било тако драго.</p> <p>У јесен те  
и све чарапе, кошуље и сву преобуку.{S} Зато сад, вели бабо, припазите и штедите храну јер то в 
 писање, као девојка.{S} И зашто то?{S} Зато што има оца пуковника у каквој вишој команди или,  
о су и бегунци, нису кукавице!</p> <p>— Зато их ја овако са парадом не би ни спроводио! — додај 
о заробљен? — прекиде га Краљ.</p> <p>— Зато што непријатељ нагло напредује моравском долином а 
и изгледа као цивилни жандарм.</p> <p>— Зато, што ми је ту, под носем! — одговара му дежмекасти 
ада, из заседе — рећи ће неко.</p> <p>— Зато пазите.{S} Поље је равно ал’ опет; кад наиђе какав 
ностранство код толике Србије?</p> <p>— Зато — одговара му други — што ту толику Србију брани ђ 
? — избрецну се наредник.</p> <p>— Е па зато — учини онај — што, кад би све тако било, како ћеш 
ке неправде носи на своме имену мој дед зато да би се историја поновила, да би и његов унук так 
често пута увредљива фраза, кад се каже зато што је то ред, кад се каже из учтивости.{S} Учтиво 
официри овако лагати и гурати у јендеке зато да провуку своје прије и комшике.</p> <p>— Није ис 
моје болести шта се дешавало напољу, те зато ми је све то било чудно.{S} Па и пред болницом бил 
на — њен је израз, њен је синоним.{S} И зато је младост вечита, као што је и мисао вечита и зат 
се на свој начин одужиле „овој земљи“ и зато су, кад је требало бегати из Ниша прошле све могућ 
S} Турци су мало залазили ван друмова и зато су увек више патила она села која су им била на пу 
 А можда је било и нешто друго, можда и зато што ми је једнако било пред очима да треба својом  
 и жури кроз плодом благословена поља и зато га ваљда зову белим братом, онај други истиче из ч 
ост вечита, као што је и мисао вечита и зато младост не умире, као што ни мисао не умире и зато 
сте земље, кроз крваво стење и камење и зато га ваљда зову црним братом.{S} Они продиру, надиру 
т не умире, као што ни мисао не умире и зато ти ниси умро, ти живиш, ти ћеш доћи!...</p> <p>Зат 
бро, да је тако боље, да држава то чини зато да би склонила децу од непријатеља те сачувала мај 
да има везе са важним личностима.{S} Он зато говори само у крупним потезима и само о крупним ст 
њу судбине.{S} Овај је сео у овај вагон зато што је ту нашао место; онај је сео у онај вагон за 
у нашао место; онај је сео у онај вагон зато што је тамо затекао познанике с којима му је лакше 
тио са Љум-Куле и не знам куда ћу, само зато што сам га послушао па седео четири дана у Призрен 
су тако просте и тако јасне и вероватно зато баш што су јасне, дипломатија их мање види.</p> <p 
 умро, ти живиш, ти ћеш доћи!...</p> <p>Зато се у мојој души и не гаси светиљка, већ је ужижем  
 гиланскога фронта, зазвони у телефон и затражи начелника округа топличкога.{S} Хтео га је замо 
упише.{S} Ађутант одмах пође телефону и затражи хитну везу са Врховном Командом у Крагујевцу, м 
а напусти ову варош.</p> <p>Краљ је сам затражио да га поведу у Ниш, како би се нашао у близини 
ти, да све разори, да све спали, да све затре, да сав живот сагоре и <pb n="218" /> угаси онако 
ј понудим услугу, ако јој каква на путу затреба и приђох јој.</p> <p>Тек кад сам ближе пришао,  
 овако непрестано.{S} Ко зна... може му затребати моја нега, може ми...</p> <p>Дубоко уздану и  
ричу, јер му реч заигра у грлу, глас му затрепери и две крупне сузе овлажише му очи.{S} Уздржав 
ала реч у грлу а гдекад задрхтао глас и затреперио као струна.{S} Казивала је смишљено, припове 
ат тешких ципела пред мојим вратима.{S} Затреперих од страха и дунух у лампу да је угасим али с 
ну један родитељ очајно.{S} Мајка дечја затресе се целим телом и зацвокота зубима па грчевито с 
мем! — одговори млади резервни официр и затресе му се рука, коју је дигао да салутира.</p> <p>М 
ачи дан, ветар окрете у помамну олују и затресе кровове на кућама; поче ломити голе гране са др 
као и ми, него га само дочепа за гушу и затресе узвикујући:{S} Шта учини, море?</p> <p>Бојко са 
 топове, па распали једно за другим.{S} Затреска тамо граната, диже се земља у вис и — непријат 
ра.{S} Потрес је био тако снажан, да се затресла цела трупина и на један мах све се узневерило, 
{S} Неколико пута сам осетила и како се затресла кућа јер нису пуцале само пушке него и бомбе.{ 
е опет пробудила и помамно дигла главу; затресло јој се тело набрекло страшћу и одмором и из ра 
м моје чедо јер је дошао на мене ред, и затресох се целим телом које поче нека опака грозница д 
вито се поче силно да креће, тела им се затресоше, прнуше најпре пољем а затим, један по један, 
 сагорева, уништава и уништено засипа и затрпава?{S} Је ли допрла до нас, јесмо ли већ под лави 
негда красио препратни свод, поломљен и затрпан; дебела стена, која је некад носила часну трпез 
н би клонуло сео на простран миндерлук, затурио се и ослонио леђима на јастук, притиснуо дланов 
 покрет и откочили кочницу.{S} Мотор је затутњао, кола кренула и стрмоглавила се озго са ужасни 
аха коња, узјахаше и војници и батерија затутњи преко дрвене ћуприје па се упути призренском џа 
изгнаници, бићемо деца без отаџбине.{S} Заћи ћемо у туђину, куцаћемо на туђа врата и просићемо  
рига била нам је набавити дрва.{S} Ваља заћи од <pb n="655" /> ватре до ватре и питати где су и 
 и одупирао сам се сну.{S} Али, кад она заћута, мени клону глава и полуотворених очију предадох 
ор.</p> <p>— Погинуо! — додаде старац и заћута.{S} Дуго је ћутао.{S} Затим опет диже главу и на 
е да нам нема спаса?</p> <p>Потпуковник заћута за час па нагло додаде:</p> <p>— Било би га!{S}  
тек ушла сам у воз.</p> <p>Девојче опет заћута, па се затим окрете мени и додаде:</p> <p>— Ви с 
им пешацима, пожури ка топовима који су заћутали.{S} Он узе и сам, са командиром брзометне бате 
p>Ту прекиде заробљеник причу и обојица заћутасмо и замислисмо се.{S} После дужег ћутања запита 
 наша брзометна топа тако, да ови намах заћуташе да не би били уништени.</p> <p>Пуковник, коман 
че напред, потисну снажно непријатеља и заузе Трнавску механу и положаје око ње.{S} У том се по 
пријатељ брзо отеран и са те косе, коју заузе батерија и построји се у једном шљивику близу дру 
а се налазила јуче на свршетку дана, те заузела нове на Гази-Баби, над самим Скопљем.{S} То је  
а на горњем две празне собе.{S} Собе су заузеле <pb n="611" /> породице официра Врховне Команде 
 бориле на Дорћолу и у Душановој улици, заузели су већ улицу Страхињића бана, полегали у ланац  
Што је било места, крај тараба сеоских, заузели већ они који су раније стигли; други опет преко 
ик пао?</p> <p>— Који Качаник?</p> <p>— Заузели су и железничку станицу.</p> <p>— А?!!{S} А ком 
ноћи извели војнике са пушкама у руци и заузели вагоне још док ови нису били ни дотерани на ста 
 да је Румунија објавила рат а Французи заузели Зелениково и Катлановску Бању и да Бугари због  
 призвао себи и изјавио им да су Бугари заузели Тетово и Гостивар и да напредују даље.{S} Свако 
а је пут за Дебар немогућ јер су Бугари заузели Гостивар, те се више ни у ком случају не може п 
лику прошле године, када су Аустријанци заузели Западну Србију.{S} А кад је ту прилику пропусти 
у и ослободе Скопље, које су Бугари већ заузели били.{S} Ослобођењем Скопља успоставио би се са 
ега су сад већ и сви остали пристајали, заузео је данас одлучнији став, јер одлагање одступања  
" /> <p>У тој згради, на горњем спрату, заузео је канцеларију начелника окружног министар предс 
врисао клисуру Овчара и Каблара и да је заузео Чачак.{S} Тражи хитно Армијски Штаб! — дрекну он 
ћ се пребацио на десну страну Вардара и заузео падине и повијарце Водне планине који се спуштај 
затим и кају, јер је већ наишао други и заузео баш оно место које су они хтели.{S} Кроз рупе на 
 напустиле Ђунис, кад је већ непријатељ заузео обе Мораве, светина у Ђунису разбија те вагоне м 
аша па до Турака, чинили.</p> <p>Човек, заузет бригом о сопственој опасности, нема моћи да види 
м собом средњег сина.{S} Старији је био заузет школом а мезимче сам оставила код мајке.{S} Учин 
 свештеник?{S} Шта ради он те је толико заузет?</p> <p>— Сахрањује, господине, једнако сахрањуј 
<p>— Биће да се воде борбе па је линија заузета! — пресече је капетан, не желећи јој дозволити  
и ни тога нигде, свака сува стопа земље заузета већ.</p> <p>Колико у оваквим приликама има себи 
војску шпијуна.</p> <p>— Неће ваљда они заузети Призрен!{S} Бугари силазе овамо.</p> <p>— Они с 
 успут, нико никог не запиткује, сви су заузети подједнаком бригом и подједнаким болом, сви има 
спод Шара, које <pb n="554" /> су после заузећа Тетова и Гостивара, претиле пресецањем пута ка  
и се дочепали нових, виших положаја.{S} Заузећемо фронт од прилике овде, ево овако... — и ту го 
а већ стижу вести да су Бугари одмах по заузећу вароши кренули даље, ка Скопљу.{S} Српска се во 
ата, у мрачну и велику просторију, која заузима цело приземље а служи као штала за коње.{S} Од  
ло о томе, упорно тврдио да се Цариград заузима само са сува, као што су то сви досадањи завоје 
и, дохватају се затим вардареве обале и заузимају гвоздени мост, који од ослобођења носи име ђе 
евски кланац, а? — рећиће опет кафеџија заузимајући став ђенералштабног официра.</p> <p>— Ништа 
жевачких кућа.{S} Нови положаји које би заузимали наши, били су посејани безбројним лешинама на 
 смо се здравили међу собом, ћутећи смо заузимали места у малим одајама начелниковим, по којима 
ре другога стигне, да један пре другога заузме место.</p> <p>Ноћ се све више разређује и мутна  
Савезници су опрали руке, непријатељ је заурлао: „Распни га!“ Крст је већ садељан а Голгота је  
азивање, један омален, средовечан човек заурлика као рањен и груну се у груди.</p> <pb n="469"  
ед кућом из које је скоро пошао регрут, заурлука пас.{S} Зла коб је зашла од врата до врата да  
игао пре но пешке; она би кадра била да заустави железнички воз, само да задовољи своју жеђ за  
омоћ некаква команда.{S} Једна батерија заустави се с оне стране ћуприје и артиљерци сјахаше с  
које се спушта.</p> <p>Једнога тренутка заустави капетан батерију и изјаха напред до једнога за 
целу ноћ.</p> <p>Она пресече реч јер се заустави цела колона и цео збег.{S} Нешто се далеко нап 
се свако плашио и стрепио.{S} Покрет се заустави.</p> <p>— Ја бих рекао... погледајте, погледај 
 он има наредбу да се са својом колоном заустави ту, у Блацу, те да каре које возе Краља не мог 
 Црне Горе.{S} Његов се поглед нарочито заустави на блиском Ветернику, преко којега прелази пут 
е и изби на други крај варошице, официр заустави на једној чистини поворку, нареди вољно и све  
>Тек прођосмо отуд Јаребица, а командат заустави батаљон.{S} Кажу, стигао од некуд глас, Аустри 
{S} Није то необична ствар да се покрет заустави и стоји у месту, очекујући да тамо напред где  
ше се и загушише друм, те се цео покрет заустави.{S} Десило се ваљда што, пао коњ или се можда  
х пролока искваренога друма.{S} Ађутант заустави једне муниционе каре, које су вукли четири мал 
 већ било превалило, кад се у један мах заустави тамо пред нама цела колона.{S} То вероватно ни 
Више начелства, крај Бајазитове џамије, зауставила се кола извесне команде и под тим колима и п 
ек кад сам се дочепала улице, ја сам се зауставила.{S} Наслонила сам се на зид болничке зграде  
— У једним колима напред умире дете, па зауставили кола да га сачекају да умре.</p> <p>— Баш ум 
љем, ту око трнавске механе, и да се ту зауставило непријатељско наступање, јер је ноћ већ наст 
, <pb n="205" /> пребачен преко Мораве, зауставио би своје надирање и за дуго би се предомишљао 
зи у његову собу.{S} Где кад би застао, зауставио дисање и пажљиво ослухивао на тим вратима, па 
није хтео ништа да узме. <pb n="268" /> Зауставио се, вели, пред једним шињелом на коме је лежа 
мал није пребио једнога заробљеника.{S} Зауставио се под једним храстом да се одмори и да прихр 
пет нешто загушило па <pb n="392" /> се зауставио цео покрет у месту.{S} Ко зна шта се десило,  
>Прекинули смо даљи разговор јер сам се зауставио пред једном мучном сликом крај друма, где се  
е су тога тренутка изникле из земље.{S} Заустависмо се, кад смо већ били прса у прса и, дижући  
, па смо очас стигли у Борово.{S} Ту се заустависмо пред биртијом и тек ту бабо проговори.{S} Н 
ојници! — рече ађутант трећепозивцима — Зауставите мало, чекајте да повезете свога Краља.</p> < 
и надчовечански напори, нису кадри више зауставити бујицу, која је већ преплавила северни део С 
чаном паљбом из заседе.{S} Воз се морао зауставити и неколико младих људи са једним полицијским 
даде — ипак, чим ухватим тамо положаје, зауставићу се!</p> <p>Место утехе, та изјава капетанова 
 изашла у поље било ми је лакше, али ме зауставише њихове страже и вратише у варош.</p> <p>Враћ 
обележавају.{S} То су два коњаника који зауставише нагло коње испред наше групе.</p> <p>— Је л’ 
овека који жури најхитнијим послом; она зауставља кола, којима је неко пошао да би стигао пре н 
 кад је жедна вести, прави тиранин; она зауставља човека који жури најхитнијим послом; она заус 
а, нема живота; не говори се гласно, не зауставља пријатељ пријатеља да га упита о новостима, в 
, а он не уме да побегне већ се једнако зауставља на самом друму.</p> <p>Она је престала говори 
а које су га познавале, опкаљале су га, заустављале му коња и сузним очима и узбуђеним гласом,  
 варош! — узвикујемо престрављено сви и заустављамо сваки покрет, те се сабирамо у гомилу осећа 
лост, у давну прошлост српску и поче се заустављати на свима историјским сломовима српске држав 
 пробијати док је допро до места где је заустављен покрет, јер се вазда није враћао, тако да см 
ну свима у душу.{S} Његов друг, учитељ, заусти да каже нешто, па му реч заигра у грлу и недореч 
а.</p> <p>— Једва се и ово одржава... — заусти ађутант да каже, али га Краљ пресече:</p> <p>— Н 
дстојања.</p> <p>— Кад могу остали... — заусти неко да каже.</p> <p>— Остали неће тако путовати 
ише не представља то?</p> <p>— Јер... — заусти и замисли се, дуго се замисли, па настави — бол  
 усана горак и болећив осмех.{S} Једном заусти да нешто рече па се трже и уздржа, али тешко узд 
ија на ниже.{S} Пресекосмо реч коју смо заустили <pb n="27" /> и оборисмо брижно главе које смо 
азговор са Кумановом.</p> <p>— Зар... — заустисмо сва тројица, да запитамо још нешто.</p> <p>—  
снаге од наших.</p> <p>— То значи?... — заустих ја забринуто.</p> <p>— То значи да тринаесту го 
те нико не види!</p> <p>— Ама зар?... — заустих ја да кажем нешто а он ме прекиде и настави.</p 
ам шта да жалим.</p> <p>— Ех, ипак... — заустих ја да га тешим.</p> <p>— Ја од ње немам више ко 
то је моја судбина.</p> <p>— Не видим — заустих да поречем.</p> <p>— То је моја судбина! — поно 
мо морати Приштину напуштати?</p> <p>Ја заустих да га са поуздањем, које сам до малочас имао, у 
, до обала оне реке, али даље...</p> <p>Заустих да кажем нешто али ме она не сачека већ настави 
пропусти то бедно девојче.{S} Она ме је захвално погледала и ушла је у вагон, носећи једну црну 
бавије своје слабачко тело, онај поглед захвалности са скопске станице још једном се понови.</p 
д себе чувала.{S} Кућу јој једнога дана захвати пожар који је врло брзо напредовао тако, да се  
 као да се спасавам ватре која је здање захватила, слетела сам низ басамаке као да ме је ко гур 
о ћутећи кренули ка извору.{S} Он ми је захватио воду у мањерку, он је са својима понео, нити ј 
рофу, што се у томе вртлогу који нас је захватио, слазило ниже и ближе дну левка, све се више г 
ити дане, шта знам каква ме мећава може захватити негде у планини.{S} А ти?</p> <p>— Ја се ниса 
ку, која је лежала крај ватре, рекох да захитим где год воде те да попрскам чело и очи, не би л 
оже бити!</p> <p>На овај се чичин узвик захори кроз гладну гомилу крти и студени смех, сличан с 
металним ћивотима тешко зашкрипали, као захрђале шарке на тамничким вратима.{S} Ћивоти су се от 
инску; прагове ће кућне обујмити коров; захрђаће напуштени плугови, испуцаће непреорана земља ж 
и моли, куми, богоради, жали се, тражи, захтева, те јој се не може ни наодговарати а камо ли уч 
испуне захтеви?</p> <p>— Измеђ одбијања захтева и рата има још нечега...{S} Да, пре оружја дипл 
о, да увери савезнике у оправданост тих захтева... да, тако нешто...</p> <p>— А ако им се не ис 
 ћу ја живети, јер морам живети, али не захтевајте од мене да не надахнем душу највећим болом!“ 
се.{S} Они не претендују на Призрен али захтевају да се он да Албанији.{S} Под Шаром би имала д 
ијен у бунду, и ако то температура није захтевала, увлачио главу у ужасно високу крагну и смешк 
би имали везе са распоредом одступања и захтевали можда измене у томе распореду.{S} Место тога, 
очнога фронта.{S} А чим је стигао тамо, захтевао је да пође на фронт.{S} Морало му се учинити и 
 упорно при своме предлогу за офанзиву, захтевао је да се још не доноси противна одлука, да се  
а се у правцу Ниш-Прокупље воде борбе и захтевао је опет да га тамо воде.{S} И није се имало гд 
и набавити, ништа добити и где ће патње захтевати много и много и физичке и моралне снаге те да 
 маневар који треба да подвуче бугарске захтеве и... управо, да увери савезнике у оправданост т 
нешто...</p> <p>— А ако им се не испуне захтеви?</p> <p>— Измеђ одбијања захтева и рата има још 
 објашњава дипломатији тај чин извесним захтевима које поставља као цену за своју неутралност.{ 
сула и безвлашћа, које је претило да се зацари у Скопљу, појавити се из својих јазбина као звер 
и.</p> <p>У Скопљу се, пред катастрофу, зацарила била сезона концерата.{S} Још један није био н 
 Напољу се ведрина зимске ноћи већ била зацарила.{S} Под његовим топлим дахом сукну стакло и от 
бегунаца нада избрисана и бол се понова зацарио.</p> <pb n="724" /> <p>Свршено је све и овладал 
фус који се још од турског рата код нас зацарио и све до тад се није угасио.</p> <p>Лекари су и 
S} Мајка дечја затресе се целим телом и зацвокота зубима па грчевито стиште пород на груди.</p> 
и мислите...</p> <p>Онај у диму опет се зацени па кад га пређе а он упаде у реч.</p> <p>— Не ми 
>Дете ми се узнемирило, преплашило се и заценило од плача.{S} Стегла сам га јаче и тешила бришу 
 плави земљу и да сеје невољу и зло.{S} Зацика нејач, заплакаше мајке а домаћини оборише главе  
{S} Неко зајаука на друму, неко писну и зацика у јарку.</p> <p>И Бог се придружи непријатељу.{S 
ави.{S} Образи му нарасли као хлебови и зацрвенели се ко јабуке.{S} И чудно неко дете, од кад ј 
двојило од наручја материног.{S} Дечици зацрвенели образи од студи као зреле јабуке, ручице им  
лим дусима моје <pb n="22" /> Отаџбине, зачела је бесну игру претећи и небу и земљи.{S} Обале с 
јих је пала једна српска круна и где се зачела историја пораза српских.{S} Српска се војска бор 
чивају у морској дубини и бесну су игру зачели, претећи и небу и земљи.{S} Обала је дрхтала под 
ост.{S} Вратио се тамо, почетку своме и зачетку дара свога — сиротињи.{S} Сетио се дугих напора 
<pb n="530" /> Пазар је колевка српска, зачеће живота и државе.</p> <p>Изнад свих тих градова и 
 мајка ваљда сузама наквасила а прстима зачешљала.{S} Очи му упола затворене те изгледају као у 
— Ама ја бих њему... (додатак, којим се зачињавају сви бурнији разговори код нас) зубима изгриз 
е гранате да падају у варош, па се онда зачу отуд од Дреновца велика борба а после и на Сави.{S 
 се отуд, путем који води из вароши, не зачу силно бректање једнога мотоцикла, који је јашио фр 
ивао је војни апотекар.</p> <p>У том се зачу негде далеко, позади нас, ужасна ларма, гласови су 
ђани београдски већ облише крвљу друм и зачу се јаук и запомагање рањених људи и жена, врисак м 
<p>— А зашто кад су наша кола? — гракћу зачуђена деца.</p> <p>— Наша кола морају да возе српске 
.</p> <p>— Па од куд овде? — запитах га зачуђено.</p> <p>— А где би био, већ са вама? — одговор 
ите!</p> <p>— Ама зар крај? — запита он зачуђено и окрете се лево и десно те погледа око себе.< 
м смела више да седим у мраку.{S} У том зачух и бат тешких ципела пред мојим вратима.{S} Затреп 
оми.</p> <p>У једанпут, из доњих улица, зачуше се измешани људски гласови и сви обратисмо пажњу 
 од кафане до кафане.{S} Па и даље још: зашао је кроз све махале, кроз све уличице и сокачиће,  
 ствари, с друге је свет <pb n="544" /> зашао у забачене уличице призренске и пошао од капије д 
 о раме двадесет другарских чутурица па зашао од капије до капије и распитује имали где ракије; 
е од некуд кроз каљаве сокачиће, где је зашао ваљда издавајући својим људима наредбе за припрем 
таде живља и пешачка борба.{S} Пуковник зашао лично кроз редове бораца и храбри их и упућује:</ 
ајући и на железничке шине, мора да сам зашао у станични реон.{S} Да ли ћу ту бар, међ железнич 
 празан сандучић?{S} Охрабрен том надом зашао сам међу вагоне док ме не пресече глас стражарев: 
е сланиница натакнута на врх ножића или зашиљене гранчице а код свих развио се жив разговор људ 
ели су капци на металним ћивотима тешко зашкрипали, као захрђале шарке на тамничким вратима.{S} 
у Скопље и као и свуд у другим местима, зашла сам од болнице до болнице.{S} Сад већ нисам тражи 
а које су лежале на влади.{S} Војска је зашла у планине без хлеба и без икаквих других потреба. 
 у руци читав снопић свећица.{S} Она је зашла од гроба до гроба, где год српски војник лежи, пр 
шао регрут, заурлука пас.{S} Зла коб је зашла од врата до врата да посећује некад мирне и срећн 
а мене.{S} Мени је мало било то, ја сам зашла по разбојишту — јер Србија коју смо прелазили ниј 
пре неки дан бранили српску престоницу, зашли су сад у српске планине да са нама заједно поделе 
р нису затекли плен који су очекивали а зашли су у крајеве где је врло отежано снабдевање из се 
S} Била су два грађанина који су такође зашли од куће до куће и преклињали да им се уступи мало 
 <p>Малочас дођоше и они војници што су зашли да нам нађу стан.{S} Мени и мојој породици припад 
енке; неко носи дрва, други воду, трећи зашо од ватре до ватре и тражи своју, од које је мало ч 
 кад је видео да се све расипа, све оно зашта је толика крв заложена; кад је видео да му је про 
де у планини уверило да је цела Краљева заштита три официра и шест војника.</p> <p>Што се дубље 
ја, све до овог рата, да је он поуздана заштита моравске долине и целе јужне Србије.</p> <p>— Т 
 јасно истичу Црна Гора и Шар, последња заштита српска.{S} На подножјима њиховим води се борба. 
неоправданом вером да ће се у њему наћи заштита; али одавде нико није умео рећи куда ће а још м 
овући преко Рожаја, остаће последња као заштита армија које се повлаче пред њом.</p> <p>Цело то 
емилосрдно откида и која сад, без очеве заштите, преживљују већ прве дане ропства.{S} И мене за 
ојећи се да остану на друму без оружане заштите.{S} Присташе и сви остали и кретосмо полако, об 
ни, убивани, без крова и без хлеба, без заштите и без потпоре.{S} Док ће се они први грејати на 
деца без родитеља, без топла одела, без заштите — све те слике и друге болније, промичу кроз го 
еш ли нам, прогнаним бескућницима, дати заштите међ зидинама твојим, где се заклонио последњи д 
 се могло склонити и које би могло дати заштите; кроз Пећ се само пролазило и задржавало пре но 
дна српска варош у којој смо могли наћи заштите; полазећи из ње пред нама је на неколико сати г 
ство испред аустријских насиља, тражећи заштите у Арнаута.</p> <p>Професор се замисли, тешко уз 
гство испред арнаутских насиља, тражећи заштите у хришћанске Аустрије а сад, после три стотине  
нтовима, молећи се крај гробова Богу да заштити његов мученички народ, који се бори за слободу  
 у колима предајући своју судбину нашој заштити.</p> <p>Нас је свега десетак, од којих пет или  
а је потекла само потребом да поњавицом заштити децу од кише, ова мајка им је у ствари, несвесн 
леји, као да би је оно сухо грање могло заштити од кише.{S} Ветар јој повија покислу сукњицу и  
 понети пушку; оно што је остало да нас заштити да можемо изнети главе, пребраја се на прсте; к 
стало нешто мало крова који би ме могао заштитити.{S} У причама наших старих, тако сам ја на пу 
 И бадава ти дижеш јаку на шињелу да се заштитиш, киша продире, засипа ти врат те ти влажи тело 
неумитну правду, којој си Ти бранилац и заштитник, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, к 
ад и страни посланици да би се користио заштитом која ће њима бити обезбеђена.</p> <pb n="547"  
 марљиво а организирало се и друштво за заштиту напуштене деце.</p> <p>Све се радило живо, пред 
" /> горњих крајева Србије и овде нашла заштиту; Коло Сестара радило је вредно и марљиво а орга 
ј исти народ, бега у те планине тражећи заштиту.</p> <p>Много је бора на старчевом лицу исписан 
њом али у коме смо ми ипак осећали неку заштиту.{S} Шум је <pb n="681" /> за нас био већи разло 
је Краљ туда кренуо, рачунајући на већу заштиту и тек се овде у планини уверило да је цела Краљ 
де повлађиван при пљачкању и отимању, и заштићаван од власти при вршењу насиља, остао је од осл 
начетиле <pb n="232" /> се испред кућа, заштићене од кише широким турским стрејама и прате нове 
в од колибе.{S} По орању и кукурузишту, заштићене дебелим магленим покровом, пробирају храну ја 
 шара кафеџијин чаршав. — Недовољно смо заштићени а огроман фронт, од Вишеграда до Кладова.{S}  
Београда.{S} Ја не знам шта сам чекала, зашто нисам пошла већ тога дана.{S} Ишла сам, распитива 
 Немачку на тражење мира.</p> <p>— Ама, зашто баш нас изабраше да код нас уђе непријатељ што ду 
 познаник и сазнао штогод ближе о томе, зашто се батерија са фронта повлачи пут Призрена.{S} Си 
 И, <pb n="666" /> ако је то привиђење, зашто осећам једну неодољиву потребу да јој говорим, да 
 Не верујем! — правда их други — иначе, зашто би само два посланика побегло, зашто не би и оста 
осланика побегло, зашто не би и остали, зашто не и влада?</p> <p>— Влада не може у Солун, на ту 
ама!{S} Па, ако ћемо да патимо ја и ти, зашто да пати ово јадниче.{S} Можда га је Бог изабрао д 
ешто мало утајио.</p> <p>— Може помоћи, зашто не!{S} Ја не знам каква је ситуација на овоме фро 
ућених на разне службе.{S} Мислила сам, зашто не бих и ја себи сачувала хранитеља.{S} Отац му ј 
еђен живот?{S} И зашто сам онда кретао, зашто сам напустио кућу, зашто се ломио и зебао и гладо 
е, зашто би само два посланика побегло, зашто не би и остали, зашто не и влада?</p> <p>— Влада  
милој појави.</p> <p>— Ја не знам само, зашто се с тим парадира и то овде, на Косову! — буни се 
најмучнијих векова, од Косова до данас, зашто би данас посрнула.</p> <p>— Косово је мања катаст 
то бих ја водио децу у сигурну пропаст, зашто?{S} Идем натраг, предаћу се па шта ми Бог да!{S}  
м онда кретао, зашто сам напустио кућу, зашто се ломио и зебао и гладовао и страховао и злопати 
ђе ми воља да се опет вратим у болницу, зашто не знам.{S} Не морам улазити у његову собу, стаја 
ле поднео је један део терета дужности; зашто сад не би био сачуван те да може испунити и други 
где гробове кити крвави косовски божур; зашто тамо одакле се догледа дим на Качаничкоме фронту, 
ду оних који су пре пет векова пали ту; зашто тамо где гробове кити крвави косовски божур; зашт 
</p> <p>— Па најзад и да се напусти!{S} Зашто да се не напусти! — узвикује охрабрен одушевљени  
м под ведрим небом, у сред кланца...{S} Зашто бих ја водио децу у сигурну пропаст, зашто?{S} Ид 
 сам му дах и бројала му ударе срца.{S} Зашто су људи око мене шаптали, не знам.{S} Нити нас је 
е престала она силна језа и дрхтање.{S} Зашто је престала; да л’ му је боље?{S} Дете је било ми 
погоде погинуо, можда и вечерас тек.{S} Зашто ли је погинуо и ко га је убио?</p> <p>— Мени се ч 
но.</p> <p>Изненади ме ово упорство.{S} Зашто сад не, кад је мало пре било да.{S} Погледах га у 
и.</p> <pb n="147" /> <p>Зашто тамо?{S} Зашто на догледу оних који су пре пет векова пали ту; з 
оклецнула душа и који са вером гину?{S} Зашто не под срамним Голечом иза којега је Вук замакао? 
д Краљ сад и шта ће овде у Приштину?{S} Зашто није са Врховном Командом отишао у Призрен, или с 
ко други опали.</p> <pb n="208" /> <p>— Зашто? запита капетан невојнички, готово благим гласом, 
, треба још да идем, а даље...</p> <p>— Зашто? — запитах је, осећајући да је то само бол, тежак 
м је свима лебдила пред очима.</p> <p>— Зашто? — упитаће ипак један и ако је исвесно, као и сви 
ници! — додаје опет песимиста.</p> <p>— Зашто да не?{S} Ми сад имамо пет дивизија више но што с 
на ђенерала Степу Степановића.</p> <p>— Зашто? — узбуди се одмах учитељ. — Пре свега, Скопље је 
а све нишке и солунске возове.</p> <p>— Зашто мислите?</p> <p>— Јер то што је претило код Преде 
 напор, изазвао мрачне одлуке.</p> <p>— Зашто?{S} Питајте ме пре зашто да живим?{S} Децу сам из 
о да један Краљ буде заробљен.</p> <p>— Зашто заробљен? — прекиде га Краљ.</p> <p>— Зато што не 
ки заробљеник па обуци његово.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Ако је истина да смо опкољени, могли би 
татке српске државе, зове Пећ.</p> <p>— Зашто је и доношено довде, што то није свршено у Призре 
 се! — вели господин Јанковић.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Немци су већ у Јанковој Клисури а, канд 
>— Није то за вас! — велим му.</p> <p>— Зашто да није.{S} Предстојало ми је да гинем у овим пла 
ругој гомилици узвикује један:</p> <p>— Зашто у иностранство код толике Србије?</p> <p>— Зато — 
p>— Сад се нећемо дуго видети?</p> <p>— Зашто, синко?</p> <p>— Изгледа да ће скоро настати борб 
бегају са женама, првим возом?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер... лађа тоне!</p> <p>Враћајући се с 
на, али десет трећег позива.</p> <p>— А зашто ви везујете за пад Београда догађаје који ће наст 
оје? — опет ће брижна мајка.</p> <p>— А зашто?{S} Нико се није плашио.{S} Свет код „Славије“ гл 
.{S} Ми и даље морамо пешке.</p> <p>— А зашто кад су наша кола? — гракћу зачуђена деца.</p> <p> 
и немој ништа даље говорити.</p> <p>— А зашто кобајаги? — избрецну се наредник.</p> <p>— Е па з 
 не знали хоћемо ли сванути.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Тако, бојали смо се.</p> <p>— А од чега 
о проседи и пргави господин.</p> <p>— А зашто? — пита песимиста искрено изненађен овом новошћу. 
 — одговара мала преплашено.</p> <p>— А зашто си га донела?</p> <p>— Рекли ми!</p> <p>— Па добр 
?</p> <p>— Рашић и Гојковић.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Држе седницу.{S} Био је после подне и К 
Тада сам први пут смела да му кажем: „А зашто, ниси ми брат, па...“ Он ми пресече реч, узе ме з 
 са њима кренуле даље, уз Мораву!“ — „А зашто да бегају?“ — „Право да ти кажем ага, да смо знал 
бојиште.{S} Али кад бега као и ја, онда зашто мора да стигне пре мене.{S} Она је чак дужна посл 
> <p>— Па кад се даје за храброст, онда зашто, молим вас, њему да даду медаљу за храброст а не  
тежак прелаз преко реке.{S} Нико не зна зашто смо застали а напред се не може.{S} Прозебли гунђ 
м у овим планинама, губећи отаџбину, па зашто не би гинуо ослобађајући је!</p> <p>Срео сам и он 
и смрћу?</p> <p>— Знао сам!</p> <p>— Па зашто си бегао?</p> <p>Он ћути, упорно ћути и гледа туп 
о, онако унакаженог и ја не знам ни сад зашто, али то ми је учинило неко задовољство, дало ми ј 
икама, човеку досади живот па га да буд зашто!</p> <p>Кретосмо даље измирени мишљу да је несрет 
луке.</p> <p>— Зашто?{S} Питајте ме пре зашто да живим?{S} Децу сам изгубила, кућу разорила...{ 
 на машини за писање, као девојка.{S} И зашто то?{S} Зато што има оца пуковника у каквој вишој  
е задржим на путу који води смрти?{S} И зашто осећам потребу да јој говорим једним новим, једни 
икама није човеку обезбеђен живот?{S} И зашто сам онда кретао, зашто сам напустио кућу, зашто с 
ринутом породицом, јецао је.</p> <p>— И зашто све то? — уздану један гласно настављајући верова 
љао извесан разлог за живот.</p> <p>— И зашто он више не представља то?</p> <p>— Јер... — зауст 
себи како ти гласови постају; како се и зашто рађају, који су то подземни путеви којима они про 
ичао нам је све шта је и како је било и зашто нико није могао доћи јуче на ноћ.{S} Било зло и н 
орећи међу собом, не интересујући се ни зашто, не распитујући се ни о чему.</p> <p>Пођи, где хо 
и типови из споредних улица, не знајући зашто, те гомила расте и буја и дере да сиђе доле, у до 
} Потсетио ме је тога тренутка, не знам зашто, на његовог Гришу, када је <pb n="157" /> попио о 
 опет поче да хвата неки страх, не знам зашто, не знам због чега.{S} Ударише ми сузе на очи као 
им, било би много светлости.{S} Не знам зашто, ал сам волела да останем у мраку и ако ме је бил 
 четири дана у Призрену, ни сам не знам зашто.{S} Ама такви људи заслужују да их човек просто у 
ску.{S} Него, хоћете ли ја да вам кажем зашто ови посланици бегају са женама, првим возом?</p>  
вити.</p> <p>Ја је не узнемирих питањем зашто се тако горко заплака при спомену свога детета, ј 
 ако је исвесно, као и сви остали, знао зашто.</p> <p>— Пећ је у непријатељским рукама или је у 
<pb n="650" /> <p>Послушао сам га и ето зашто је на мени опет аустријско одело.</p> <p>Ту преки 
ра бити стрељани.</p> <pb n="147" /> <p>Зашто тамо?{S} Зашто на догледу оних који су пре пет ве 
н опет ага звао кнеза и попа, па вели: „Зашто вам је село пусто, у селу нема до само баба и дец 
рнаути из Љуме опкаљали конак и тражили збацивање цариградских чиновника.{S} Већ улицом, којом  
мутило ми се у глави.{S} Тргла сам се и збацила покривач када сам чула лупу на вратима.{S} Жива 
 — вели један из гомиле.</p> <p>— Треба збацити оне бабе из аутомобила па метнути овог јадника! 
врхови планине почињу већ да бљеште.{S} Збег се још није избудио и није кренуо отуд од Рогаче т 
ојна станица, увек предњи редови задрже збег па не може по сат и два да се уђе у село.{S} Обичн 
путу, о злу времену, о оскудици која је збег пратила, о тешким тренутцима при напуштању које ва 
о и најнезначајнију ствар.</p> <p>То је збег са Дорћола који се очајно спасава.{S} Припитујемо  
 рашчуло те да од некуд Турци не погоне збег.{S} Него нек чељад легне да спије не слутећи а дом 
у патње и страдања.</p> <p>Лагано креће збег који је загушио друм.{S} Несретна мајка која носи  
х светских градова?</p> <p>Лагано креће збег који је загушио друм.{S} Крај друма леже мртви коњ 
гомилама пред нама.{S} Одушило напред и збег поче полако и постепено да се креће.{S} Кочијаши п 
 било прекјуче, кад се у рану зору буди збег и хоће да крене.</p> <p>И најзад се креће.{S} Најп 
слике које смо видели кад је прокупачки збег слазио лабским друмом.{S} Путничка кола са арњевим 
 меса, сира и сланине, те да се исхрани збег док сила не протутњи друмом.{S} Још рекоше да нико 
.{S} Из Ниша, који је дотле био највећи збег вароши из северне Србије; из Крушевца, који је био 
 био други и Скопља, које је било трећи збег по величини, потеже све у Приштину, Митровицу и Фе 
чисто да Топлица већ није више безбедан збег.{S} Стигоше гласови да је пао Чачак, пало Краљево  
дила.</p> <p>Младеновац, који је постао збег Београда, Паланке, Ваљева и целе Колубаре, личио м 
е реч јер се заустави цела колона и цео збег.{S} Нешто се далеко напред десило, или је пао коњ  
и ако је још рана зора.{S} Није још цео збег кренуо али појединци већ промичу друмом и грабе Пр 
 доконаше да село пође <pb n="249" /> у збег.{S} Да остану у селу старци, бабе и нејака дечица  
.000 деце која су по наредби поведена у збег, како их непријатељ не би зграбио, јер су то она д 
о је наш народ пре три стотине година у збег, у туђину; па ево сад се опет понавља то и са исто 
ку једнога читавога народа који креће у збег, у планине, осветљава неком мистичном маглицом кој 
 пуну врећу проја, те су тако кренули у збег за осталим светом одмичући се по неколико часова д 
ан, повијена репа пас, који је кренуо у збег за кућом и чељадима.</p> <p>И сва та гомила и сва  
мушка дечица мало одраслија, да крену у збег.{S} Рекоше још да понесе колико ко може на леђа по 
 из Метохије, те са Патријархом крену у збег испред дивљих Арбанаса, који сиђоше са оних планин 
ути, рањеници, заробљеници, који нису у збег кренули опремљени и који су место свег осталог тер 
неколико тренутака одуши напред и крену збег, неко рече;</p> <p>— Свршило је!</p> <p>И сви скид 
id="SRP19201_C6"> <head>VI</head> <head>Збег</head> <p>Док су се бегунци раније само једним дел 
нога мора кад засипа обалу, обале овога збега засипале су једна за другом нове масе бегунаца.</ 
олећу озелени трава и народ се врати из збегова...</p> <p>Настаде мукла тишина, слична оној кра 
а је опет озеленила а народ је сишао из збегова.{S} Данашња је пропаст тежа и страшнија; руше н 
тали на дому и за ове који су кренули у збегове; молили су му се за мртве и за живе; молиле су  
а нисмо ни имали.{S} Народ се склонио у збегове а сила, која је преплавила земљу, прегазила је  
ртви.</p> <p>У Штимњи се још и укрштају збегови те у толико већа гужва.{S} Ми из Митровице и Пр 
.{S} Друмови ће опустити а горе оживети збеговима и хајдуцима; угасиће се ватре на огњиштима и  
им унуцима, као што су нама о некадањим збеговима причали наши дедови!</p> <p>И онда чак, кад п 
 сад већ измичу ваљда друмом са осталим збегом не знајући ни где ће им гроб породу бити.</p> <p 
Марка Пајевића, али зло је било овамо у збегу.{S} Понестало хране те настаде велика мука и нево 
 бацити што што се не једе, те да он то збере из блата.</p> <p>Са десне стране друма, ивицом, и 
бирамо у гомилу осећајући потребу да се зберемо и здружимо.{S} Излазе из кола жене с децом, кој 
овод просеко као оно чамац воду, нанова зберу и образују, почињу ове казивати своје утиске о не 
 и узневерено посматрају шта се све ово збива на њиховом друму, којим су некад једва једна или  
о и саосећао само у појавама које су се збивале око мене или допрле до мене јер, учасник и сам  
ном по чеоњачи и по очима; товарни коњи збијају се међу кола и у ономе гужвању и тискању обарај 
ла.{S} Кад поворка тако застане више се збије гомила и мање је ларме но при покрету.{S} Бојала  
им се на Уцињ слази са Можуре, пружа се збијена гомила старих турских кућа, измеђ којих пролази 
 необичне куће, са ватара које опкаљују збијене гомилице тамних сенки, које се кроз дим једва н 
она“ бреша почиње опет да се затискује, збијени се редови проширују, празнина се на друму испуњ 
 пођите напред а ви остали овамо али не збијени у групу, тако може лако да нас гађа из заседе,  
почела у само подне.{S} Бугари навалили збијеним колонама, наши се боре, гину, падају и — боре  
ави увек у поворци избеглица, која се у збијеним редовима <pb n="412" /> креће, читаву брешу и  
а су је кљештама чупали.{S} У кућицу се збило још неколико њих, који су стигли овамо пре мене,  
творо их је.{S} Шта ћу с њима?</p> <p>И збиља, страховито је било гледати како су се бацале ств 
 то ником не одговара?{S} Друго је, ако збиља услова има, у том случају ево ја сам први који пр 
 и распитује нешто и нада се нечему.{S} Збира се у брижне гомилице које се међусобно обавештава 
/p> <p>Свет се већ преплашио и почео да збира у брижне гомилице.{S} Многи не дочекаше ноћ него  
је“ самар с магарета пао у блато па сад збира расуте ствари и брише их. — Није истина да се мор 
, разорена прошлост српска; тамо се сад збира са свих страна и разорена држава српска.{S} Тамо  
 и женскињу по више слојева блата, које збира већ неколико дана по приштинским улицама, обућа в 
лас о томе и поче пред начелством да се збира младеж којој је импоновала опасност и старији гра 
д мостом, у дну чаршије, где се редовно збира грчка колонијица скопљанска, читају се новине кој 
па а пред појавом непријатеља све се то збира, образује војску и туче непријатеља организованог 
 пунија но о поменима о којима учтивост збира у цркву читав збор равнодушних.</p> <p>Излазећи,  
лат тамо и последњи војник а сад се већ збира и варошка жандармерија да се пошље у бојне редове 
ј туђарској традицији из доба ћепенака, збирају се комшије у тога и тога.{S} Прво распитују о к 
к.{S} То је кафана у коју се преко дана збирају избеглице а преко ноћи је поседну војници, регр 
езу да је отпевају на станици а девојке збирају цвеће да оките у борбама већ прослављене францу 
аља већ по блату и да га арнаутске жене збирају у корпе и кецеље да снабду своју децу играчкама 
 улици и почеше, онако необучени, да се збирају у гомилице и шушкају поверљиво.</p> <p>— Ђенера 
ана, а тако исто и у кафаницама, где се збирају они што не читају новине али су чули по где што 
мо код „Слободе“ радозналци се јатомице збирају око железничких чиновника.{S} Ови доносе вести  
де су се били склонили да се прихвате и збирају се наново у гомиле, оне гомиле које стоје од ју 
није била ништа друго до разбојиште — и збирала сам у своју душу и туђе болове.{S} Засузила сам 
{S} Једне су жене чистиле пећину, друге збирале лишће и шумицу која ће нам служити за постеље а 
 замишљала усамљену кућу где су се ноћу збирале вештице и недузи.{S} Тада, у топлој соби, седећ 
или светим Дечанима на поклонење или се збирали под Призреном на јуначке игре или у Скопљу на з 
но исписивало на лицима оних који су се збирали у кафане да заједнички брину бригу о тежини пол 
научне екскурзије; у гимназијску зграду збирани су и преношени са разних страна археолошки пред 
 искићене тробојним заставама, народ се збирао у гомиле, уздигнуте главе, ведар, весео, свечано 
су се почели пред вече, на његов позив, збирати у војводину канцеларију.</p> <p>Та канцеларија  
уги пут тако, те нас узе све опремати и збирати по кући, што се може понети.{S} Дотле је бабо с 
 појаву густих облака који су се почели збирати на истоку наше Отаџбине.{S} Бугари су објавили  
 нареди патролама да по друмовима почну збирати растурену пешадију па чак и оне трећепозивце <p 
ода; наши музеји, библиотеке, кабинети, збирке, документи и рукописи у којима лежи наша необјав 
и.{S} Попадаћемо овако обучени по поду, збићемо се као змије у клупче, грејаћемо се сопственим  
ајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила! — тешим га ја понова а да ту моју утеху утврд 
ајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила!</p> <p>Био је ратар из Срема, обрадовао се ср 
туђује ближњега од ближњега а невоља их зближује.{S} Зато је ваљда Бог и доделио тако мало срећ 
 представља.</p> <p>Данас се људи већ и зближују једно другоме, разговарају се, теше се и не пи 
 топле чарапе што сам ти послала... да, због влаге.{S} Дођи сутра опет на телефон.{S} Да, сваки 
мнице прекога војнога суда, који га је, због бегства са фронта, осудио на смрт.{S} Он се борио, 
нат који војници увек приписују страху, због којега цивилаши преувеличавају вести и изашло му ј 
 на плот да је сваки види кад прође.{S} Због те несреће нареди ага да се све куће претресу.{S}  
 Он је ђак...</p> <p>— У толико пре.{S} Због тих ђака ми смо у Врховној Команди просто омрзли с 
 пут, у Шапцу, па због тога и патим.{S} Због тога сам оваква! — па ућута на један мах и две кру 
и.</p> <p>Те ноћи стиже наредба да се — због успеха непријатељева на другој страни — не настављ 
речи.</p> <p>— Треба се склонити, треба због породице.{S} Али, привремено; тако, до Приштине, д 
} Њихове батерије не туку Дорћол, ваљда због својих, али туку Чукарицу и савиначки крај.</p> <p 
лу гомилом, која је и сама једва дисала због претрпаности.</p> <p>Најзад, кренуо је воз.{S} Гро 
ву.{S} Остала сам први пут, у Шапцу, па због тога и патим.{S} Због тога сам оваква! — па ућута  
 му, осећајући да сам му дужан одговора због саучешћа којим пита.</p> <p>— Не плачи, мала!{S} З 
да на њој буде спаљен читав један народ због јереси вере у слободу.{S} Рекао би човек да се зем 
ко путовати.{S} Врховна Команда не може због војводе.{S} Са његовом је носиљком врло тешко прав 
ђења један бакалин из Параћина, коме је због проласка „колоне тимочке дивизије“ самар с магарет 
 Једва сам стигла до теткине куће, које због те јурњаве а које због страха.{S} Кућа је била зат 
ткине куће, које због те јурњаве а које због страха.{S} Кућа је била затворена а неке ми жене р 
олане, што се у великој количини купује због товара на коњиће, који се на пијаци продају по бас 
риликама које су овог или оног постигле због те господе са архивама и рачунским документима.{S} 
 домаћини посакривали па не смели после због Турака да износе, довела се и стока, што је била с 
 била је: да је ово превелико задоцнење због опасности која је претила возу услед упада Бугара  
 коњанику послао у штампарију, те ће се због ње и излазак листа да задржи нешто.</p> <p>Сва та  
им не само благодарност, већ и саучешће због зле судбине која је снашла.</p> <p>— Ваша љубав пр 
емоћан а стаза тешко проходна, још више због леда и мраза.</p> <p>Војводу Путника понели су вој 
лениково и Катлановску Бању и да Бугари због тога нагло одступају са Качаничкога фронта.</p> <p 
четвртог.</p> <p>— Ово већ не може бити због свађе, ово је...</p> <p>— Ја ћу вам казати шта је  
вата неки страх, не знам зашто, не знам због чега.{S} Ударише ми сузе на очи као киша.{S} Пала  
акериста, чије су коње реквирирали а он због старости поштеђен.</p> <p>— А може ли граната овам 
Ја сам заборавила у томе тренутку да он због пребијене вилице и није могао говорити и чинило ми 
о Саве.{S} Причају људи и жене, које су због страха пробдиле целу ноћ, те су извиривали, да су  
 хоће ли се сложити жене, толико се њих због жена поделише или одоше на суд и осрамотише, као д 
, поздрављао:</p> <p>— Збогом, децо!{S} Збогом!</p> <pb n="606" /> <p>Кад је изашао далеко ван  
их суза додаде:</p> <pb n="341" /> <p>— Збогом браћо! — па настави пут тамо одакле ми бегамо, п 
но и машући руком, поздрављао:</p> <p>— Збогом, децо!{S} Збогом!</p> <pb n="606" /> <p>Кад је и 
!</p> <pb n="154" /> <p>И окрете се без збогом те пође негде.{S} Нисам ни знао тада да је он у  
е синоћ да кренемо, те одох да му кажем збогом, он ми рече:</p> <p>— Скини то србијанско одело, 
тако исто рачунати као и на цивилну.{S} Збор, који је првобитно требао да решава питање о еваку 
 косовска Грачаница пред којом су негда збор зборила господа хришћанска и која је прихватила те 
а Бистрице, као коло духова сабраних на збор, леже расути остаци величанствене цркве Светога Ар 
а о којима учтивост збира у цркву читав збор равнодушних.</p> <p>Излазећи, после помена, да при 
ижу над нама и сабрале овде на сатански збор.</p> <p>Забринуто смо и немо посматрали пламену ст 
ласти и већ пред подне, сазван је хитан збор у начелству ради саветовања.{S} Било нас је око пе 
рудно из сребрних својих тамница.{S} Не зборећи ни речи, не реметећи ничим глуву тишину, која ј 
и почети? — упита Краљевић тихо, као да збори крај самртникове постеље.</p> <p>— Да, сад, док п 
ивали да мине поноћ.{S} Нико ни речи не збори, нико не диже главе, посађују се око стола немо и 
не, нејасне слике, као сени.{S} Нико не збори, све ћути и само се кроз ноћну тишину чује како ш 
а нама је језиком непријатељских топова зборила смрт али је пред нама лебдела прождрвљива неман 
вска Грачаница пред којом су негда збор зборила господа хришћанска и која је прихватила тело Ла 
д србијанским барјаком.{S} Ето, тако је зборио мој бабо!</p> <p>Ма да је све то говорио са мало 
изреном на јуначке игре или у Скопљу на зборисање.{S} Овуда су некад прошла три млада витеза, М 
 а нас то жацне и ужасне нас.</p> <p>На збору је био и сам дивизијар, који је допунио говор инс 
о је је и у војсци, није ни могао да ме збрине.</p> <p>— А никог нисте имали ко би се старао о  
ају ни власти шта више да чекају; да се збрину још о овом заосталом становништву, да помогну ев 
 донела и набрало се чело очево које је збринуло а деца њихова, тамо на крвавим обалама, понесе 
е зна да је у Феризовићу још много теже збринути подвозна средства за даље путовање.</p> <p>Два 
вих ја охрабрен овим звуцима, који очас збрисаше у мени оно мутно и тешко расположење, изазвано 
а светине, мени су ти звуци, измешани и збркани, брујали у ушима а уличне слике, разнолике бојо 
сви жучно нападају.</p> <p>— Београд? — збуни се цртач гусеница. — Не мора да се напусти, ја ми 
<p>— Тако... — учини мала и још се више збуни и унезвери.</p> <p>— Ајд, кажи нам, мала, све по  
.</p> <p>— Брзо, шта чекате, шта сте се збунили? — дречи поручник.</p> <p>— Да пуцамо? — пита н 
сам мртвог нашег жандарма.</p> <p>Ми се збунили и не знамо шта да почнемо.{S} Поче гласно савет 
залутао кроз њиве па наишао на гомилу и збунио се те га сад гоне, а он не уме да побегне већ се 
ачи да иде пут Призрена.{S} Сви се очас збунисмо пред том могућношћу.{S} Нашто би батерија напу 
дотле? упита он и застаде.</p> <p>Ја се збуних, јер одиста нисам могао ни сам у том тренутку на 
иже главу.</p> <pb n="277" /> <p>Сви се збунише и почеше размењивати погледе.{S} Да ли Краљ још 
о силно да се сви у вагону ускомешаше и збунише.{S} Мислили су да је гомила пригушила неког.{S} 
урени, изгладнели, подрпани и избрљани, збуњена или животињски апатична погледа; без човечанско 
знати?</p> <p>— Не знам! — понавља мала збуњено.</p> <p>— Па ко ти га је дао?</p> <p>— Једна же 
 <p>— Па сад?</p> <p>— Сад? — учини она збуњено, неспремна ваљда да одговори на то питање и пог 
е дочекали.{S} На против, почели смо се збуњено освртати на све стране, као дављеник који очајн 
Настаје паника међу становништвом куће, збуњеност, пометеност, бегство, спасавање.{S} Пламен бу 
— Од синоћ се, господине, не одзива.{S} Звала сам неколико пута.{S} Мора да су наши већ напусти 
> <p>И ко зна, Боже мој, како су се све звала ова друга дечица?{S} Она тамо чупава можда Дара,  
ве а Призрен је била реч која је у смрт звала и смрт слатком чинила.{S} И када је европска себи 
вали су ти се, је ли, кад су те родили; звали су те Драгче, је ли, кад су те миловали, а ти си  
Сусед је причао о неком војнику кога су звали Бојко „мали“ и злој судбини његовој приликом прог 
овој великој трагедији српској, полазак званичне Србије у планине 11. новембра 915 године.{S} П 
са разних страна претрпавати коментари, званични и незванични, новинарски и усмени, разнолики и 
b n="708" /> делегата, по којој немачки званични коминике објављује да Немачка сматра свој циљ  
не мој, кад би ви знали од кад нас наши званични сервирају тим лажним вестима.{S} Ви их бар чуј 
 то унутра? — продра се онај с поља још званичније и удари ногом у врата.</p> <p>— Не лупај бре 
ке књиге са собом! — Говори онај с поља званичним гласом.</p> <p>— Е, одговори глас изнутра — о 
тише и они који су до мало час веровали званичним извештајима, те крену набујала река народа и  
рло до Гуче.</p> <p>— Овамо не ваља.{S} Званично ништа немамо, ал тако кажу.{S} Веле непријатељ 
 се уверите да су лажне али се оне нама званично сервирају.{S} Ево, видите... — он завуче руку  
видите, све то пише ту и све се то нама званично и поверљиво саопштава.{S} А место свега тога,  
астави он — Лаже се, господине, лаже се званично.{S} Или нас лажу или и њих лажу.{S} И док је т 
осподин Боп је у том погледу учинио већ званично саопштење Влади.{S} 3а сад долази један <pb n= 
 нас тиче.{S} Од како је ту сумњу и Ниш званично нагласио, двојином је порасла жеђ за новостима 
ричао и даље, како је сутрадан опет ага звао кнеза и попа, па вели: „Зашто вам је село пусто, у 
ио сам у соби, нити је за то време кога звао к себи, нити га је ко год узнемиравао.{S} Да ли је 
је са пуно поверења пружи. — Како ти се звао брат?</p> <p>— Јован!</p> <p>Ја се прекрстих, обра 
и промени се у лицу — А ја сам те за то звао на телефон; хтео сам те умолити... да... мислио са 
је је некада стекао, нико није у војску звао, ни у моменту кад је на фронт потерано све што пуш 
 без њих малаксавам и клонем.{S} Ох, не звате ви како је то велика душевна потреба то пијанство 
ће правду казивати; порок ће се врлином звати а срам ће високо узнети главу и ходити стазама, к 
аређења.</p> <p>— Останите на телефону, зваћу самога војводу.</p> <p>Одиста, мало час, јави се  
ће им јуначке груди красити Карађорђева Звезда, а не знају да се, недалеко у њиховој позадини,  
 то јесте...</p> <p>— Е, а „Карађорђева Звезда“ се даје за храброст ја мислим.</p> <p>— Па јест 
имо, она нам казује пут као поклоницима звезда водиља.</p> <p>И крећемо, идемо тамо где њу види 
оријски чин, који је њему његова срећна звезда наменила да још једном понови.</p> <p>И све то м 
це у Липљан.{S} Из димњака му се расипа звезда репатица а златна роса пада на поља и у тренутку 
ше шири, тако да већ изгледају као киша звезда попадалих по земљи.</p> <p>Још мало, па се већ д 
о ведрити <pb n="301" /> и задрхтала је звезда на њему а стегао мраз.{S} У тој ведрини оцртава  
 бледе светлости, која се причињава као звезда која је догорела пала с неба, у нама та појава и 
 у Штимњу донео пуну торбу Карађорђевих Звезда са липљанске станице; да ми је да га нађем, да м 
 небо се обогатило читавим ројем бледих звезда а месечина почиње да се означава сенкама које пр 
 ноћи огрнутој прозрачним велом посутом звездама...</p> <p>У рано-зимско вече, крај разбуктале  
близину обала на којима сунце греје.{S} Звезде су јасније сјале и боја неба није била више онак 
 из којега се расуло ордење Карађорђеве Звезде.{S} Па ту као ђенерал Гојковић, бела му брада до 
 орден.{S} Сви сандуци пуни Карађорђеве Звезде.{S} Бре, кад се засија по блату гомила ордена, а 
 Небо је било мутно и облачно, ни једне звезде на њему.{S} Мрак густ као тесто.{S} Кроз тај мра 
зликовати.{S} На сивоме небу догоревају звезде као кандила у којима је дотрајало уље.{S} Месечи 
овека, разликују само по томе што имају звезде на еполетама.{S} Такви су се команданти гејачки  
 логорима војске и избеглица, као да су звезде попадале са неба а дим, који се из њих пење, раз 
ало час сјактала у помрчини ко усамљена звездица на мрачном небу, угасила ми се међ прстима и п 
рио небеско плаветнило, поче да жмируца звездица једна, па онда две и три.{S} Једна госпа из он 
ина у војничком оделу са поднаредничким звездицама на раменима и два дечка у сурој народној нош 
гробља залелујаше пламичци као попадале звездице, она се наслони на ограду једнога гроба и погл 
умом, што су се догледали, као догореле звездице, слабо осветљени прозори цркве Патријаршије.{S 
 мало час, што се догледају као утуљене звездице, бледо осветљени прозори цркве патријаршиске.{ 
ињел до грла како би сакрио Карађорђеву звезду од погледа оних који су дошли са фронта.{S} Крај 
ду медаљу за храброст а не „Карађорђеву Звезду“?{S} А нек Бог да само здравља, неће то мој Нико 
} Гладан човек је гори од гладна звера; звер те растргне да задовољи глад али те не мрзи, а гла 
о извесно.{S} Напашће нас подмукло, као звер.</p> <p>— А ако, по савету споразумне дипломатије  
опљу, појавити се из својих јазбина као звер за време глади.{S} Та је могућност имала у толико  
овек.{S} Гладан човек је гори од гладна звера; звер те растргне да задовољи глад али те не мрзи 
дник.</p> <p>— Јесам! — одговара суво и звера по судници и тражи очима хоће ли међу судијама ма 
или месом од цркотина.{S} Он животињски звера и гледа хоће ли му ко пружити што, хоће ли ко исп 
их смео, али не смеш пусто, пазе те као звера!</p> <p>— Ништа нисам видео око себе кад сам испа 
мрзо, поцепан, изгладнео, који сумануто звера идући за гомилом; па руски морнари и француски бо 
де ми се гроб неће знати, растргнуће ме звери.</p> <p>Један је јецао.{S} Одвојио се у страну и  
 појављују, усијаних очију као у гладне звери, мрачни типови који су дотле бегали од сунца, кој 
први хришћани бачени у арену, очекивати звери да нас растргну.{S} Славићемо своја крсна имена п 
ове, по урвинама и кланцима, где ће нам звери кости глодати.{S} И када доспемо тамо где смо јут 
генерацију своје омладине просто бацити зверовима за храну, као непотребно месо.</p> <p>Нисам н 
х се најпре Манелика, онога иланинца са зверском снагом, онога што вели: „Срце ми је довољно.{S 
ској години, о Аустријанцима, о њиховим зверствима, о страдању појединих села и породица.</p> < 
 Богу који је негда Немањину молитву на звечанској гори услишио <pb n="726" /> и мач му подржао 
а његов рачун, па и да га дозивају и да звижде, ма да се доле до Бојкове куће не би ни чуло.{S} 
{S} Узеше опет наши да му довикују и да звижде, и ако се не чује донде, а он стоји пред вратниц 
и који ветар са Језерца својим писком и звиждуком, који се рађа у кланцима, разноси по успавани 
 су на цркви приштинској звучно звонила звона, те им се јек целим Косовом проносио; куће су бил 
<pb n="275" /> <p>Данас, на цркви звоне звона наопако, место тробојница припремају се у потаји  
епогоде а у напуштеним селима зазвонише звона наопако оглашујући задњи час.</p> <p>Ја сам га че 
/p> <p>— Није црква од мермера, нема ни звона ни крстова... а и што ће; нек душа само оде у бож 
кроз оголела дрва.</p> <p>Како тај звук звона и са тога места, чак и у души која је обамрла, бу 
тога вечерњега мраза.{S} Био је то звук звона, које је негде у даљини тихо јецало.{S} Како је с 
Боже, сећаш ли се и ти нас?</p> <p>Звук звона долазио је из једнога ускога и шумовитога кланца  
урову грмљавину са топлом и тихом јеком звона са усамљених манастира, кренули су и њих; кренули 
о пробудио, зазвонила <pb n="531" /> су звона у Охриду и Пећи; појавио се Марков буздован са мо 
аздуху лебдео или глас оних смртоносних звона, којима је зора оглашена, а који ми се увуко у ду 
о звуку.{S} Капетан запази први како са звонаре јежевичке цркве лије киша танади.{S} Он нареди  
 на сто метара пред устима и распали на звонару а зрна се расуше као картеч.{S} Један метак, др 
у песму зоре а воде, слазећи са камена, звоне као харфе, страсну вечерњу романсу разблудној ноћ 
чи које им још од Крушевца и Крагујевца звоне у ушима.</p> <p>Брига која је светину морила било 
.</p> <pb n="275" /> <p>Данас, на цркви звоне звона наопако, место тробојница припремају се у п 
ла, што ћу! — одговара мајка а речи јој звоне болом.</p> <p>— Нигде ватре да их загрејеш? — нас 
ј.{S} У празној души бол <pb n="664" /> звони лажним звуком, звуком неискрености.{S} А храна то 
ен, каре шупљо зазвоне као што празнина звони.{S} У њима нема више муниције, испуцало се, изгин 
па „Слава теби Боже наш!“ а оно глас му звони по пећини и изгледа ти као да уз гусле поје.{S} Ј 
љ!“ Тада су на цркви приштинској звучно звонила звона, те им се јек целим Косовом проносио; кућ 
а нисам могао дуго и дуго да заспим.{S} Звониле су ми једнако у ушима речи официреве: „Покојник 
ву и настави вишим гласом, кроз који је звонило топло поверење и детиња искреност:</p> <p>— Не  
! — одговори официр гласом кроз који је звонио дубок бол.</p> <p>— Оно смо ми упалили?</p> <p>— 
мо се једва догледали, те је његов глас звонио као глас некога духа који се јавља из полутаме;  
а исповест загрејала, постати јаснији и звонкији.</p> <p>— Нисам дуго чула за њега.{S} Знам да  
узнеле груди и у гласу му је било нечег звонког и свечаног.{S} Када је полазио у рат ми нисмо с 
за покој душе покојникове, одјекује као звоно под сводовима.{S} Па ипак је то био свечан, врло  
м муклим и пригушеним гласом казује ово звоно које је салило цветно доба наше историје — изазив 
/p> <p>Од вечерња, које нам је дечанско звоно објавило па до ноћи, тако је брзо минуло да нас ј 
петану се оно зујање картеча чинило као зврјање телефона и чинило му се као да чује глас војвод 
и.</p> <p>У том се над нашим главама чу зврјање у ваздуху.{S} Сви дигосмо главе и видесмо аероп 
телефонским жицама које од зоре до зоре зврје измеђ Митровице, Куршумлије, Гилана и Феризовића  
а телефонисту.</p> <p>Телефон је очајно зврчао, телефониста је чинио све могуће покушаје и напо 
ме тренутку чуо удар мотике и тај би се звук зарио дубоко у младу му а већ искрвављену душу.{S} 
еки, врло далеки пуцањ топова; затим се звук јасније изражава и изгледа ти као блага грмљавина, 
душевне клонулости један нови шум, нови звук, који нам већ давно није допрео до уха а који се о 
овове.{S} А кад се изгуби онај злослути звук у ваздуху, који се као сврдло забада у душу, све о 
 ухо и слушала, тако ми је драг био тај звук пушака и топова од којега сам се пре толико плашил 
зире кроз оголела дрва.</p> <p>Како тај звук звона и са тога места, чак и у души која је обамрл 
з разбијене прозоре неки чудан, нејасан звук.{S} Сви подигосмо главе и напрегосмо слух.</p> <p> 
 Допире ти уху и по где кој неопредељен звук те казује да се буди ноћ.{S} Из једнога дворишта ч 
ах љутога вечерњега мраза.{S} Био је то звук звона, које је негде у даљини тихо јецало.{S} Како 
 си, Боже, сећаш ли се и ти нас?</p> <p>Звук звона долазио је из једнога ускога и шумовитога кл 
бримо.{S} Слушали смо још мало топовске звуке, али без речи.{S} Уморио нас је био разговор, умо 
ашњењима.{S} Ми смо само слушали немиле звуке.</p> <p>Ту ноћ сам провела врло немирно.{S} Нисам 
бол <pb n="664" /> звони лажним звуком, звуком неискрености.{S} А храна то је вера, вера у оно  
ој души бол <pb n="664" /> звони лажним звуком, звуком неискрености.{S} А храна то је вера, вер 
ља се борба све више ближила и он је по звуку пушака осетио да наши већ напуштају његову улицу  
p>Узеше сви да осматрају по правцу и по звуку.{S} Капетан запази први како са звонаре јежевичке 
 уморио нас је заједнички бол, који ови звуци нису ипак могли из душа нам да одагнају; уморила  
71" /> <p>— С поља су допирали све ређи звуци што се вече више спуштало.{S} С времена на време  
даје!</p> <p>Поуздање, које су топовски звуци у нама пробудили, само је за часак блеснуло, као  
аутомобила и галама светине, мени су ти звуци, измешани и збркани, брујали у ушима а уличне сли 
— Чујете ли? — понових ја охрабрен овим звуцима, који очас збрисаше у мени оно мутно и тешко ра 
е?</p> <p>— Нису ми тешке — одговори ми звучним својим језиком — јер их патим са једним народом 
гао Краљ!“ Тада су на цркви приштинској звучно звонила звона, те им се јек целим Косовом пронос 
ичио ми је на огромни мравињак, који је згазила тешка стопала силе па се мрави помели и журе ун 
е у бесу, отргнут а рањен, тешком ногом згазио дете које је лежало на друму, пробио му копитом  
 покрет на све стране, као кад мравињак згазиш ногом, те потисну и раздвоји ова два говорника.{ 
сте на рукама као да би хтео и из самих зглавкова да одстрани клонулост <pb n="574" /> која се  
а понова загрокта из близине.{S} Сви се згледаше.{S} Одакле то сад?{S} Сви нетримице почеше пос 
коња у саму гомилу.</p> <p>Одборници се згледаше међу собом и председник њихов приђе капетану љ 
{S} Па шта онда?</p> <p>— Па не би било згодио! — гунђа песимиста.</p> <p>— Говорите на памет ј 
о поду, да се намешта и удешава како би згодније легао а да не смета другом до себе.</p> <p>Као 
ас нису могли поштедети, дати вам какво згодније место?</p> <p>— А где би онда они који су сад  
>— А где би онда они који су сад на тим згоднијим местима? — упита он боно насменувши се.</p> < 
ату.</p> <p>— Само... овај... ако ти је згодно...{S} Колицина сте?</p> <p>Ја му рекох.</p> <p>Н 
Да је смела, не би она пропустила онако згодну прилику прошле године, када су Аустријанци заузе 
е месту.{S} Окупише се људи око нечега, згомилаше се и загушише друм, те се цео покрет заустави 
у храну а у оној ужасној <pb n="590" /> згомили, која се укрштала и тискала у Призрену, изгубио 
у једном скоку нађе се крај телефона те зграби слушалицу.</p> <p>— Ало!{S} Ало! — наслони капет 
ведена у збег, како их непријатељ не би зграбио, јер су то она деца која ће марта месеца идуће  
иве, које су се довукле до Призрена.{S} Зграда је од јуче и прекјуче поседнута народом, као за  
и тесних улица пећских.{S} То је велика зграда саграђена од камена, као и већина беговских кућа 
година.{S} Горела је пространа и висока зграда од темеља до крова.{S} Најпре се у доњим оделењи 
ва и препорођена варош; хитно се зидала зграда народног позоришта како би већ половином октобра 
и љуљају се стубови на којима се држала зграда?</p> <p>А крхало се одиста и пуцали су темељи и  
али кола.{S} Десно иза капије пространа зграда, стране јој плетенице од шибља блатом олепљене а 
ских јунака и руши се она величанствена зграда која се простирала од јадранскога до јегејскога  
о.{S} Хан је обична, камена, двоспратна зграда; на доњем је спрату ар а на горњем две празне со 
"subSection" /> <pb n="568" /> <p>То је зграда српске призренске Богословије где је одсео Прест 
 старешина и псовке жандарма.{S} На тим зградама, у којима су надлештва, пуше се оџаци густим,  
је прихватао један дирек побијен испред зграде.{S} У телеграфској станици затече он телеграфиск 
сувље.{S} Пацови, становници ове прљаве зграде, извесно су из својих рупа са незадовољством пос 
в. Саве и Симе Игуманова завештаоца ове зграде српској богословији.{S} Око стола, у углу, из ко 
мирио сам се тек када сад спазио зидове зграде у којој је станица и пожурио тамо.{S} У чекаониц 
 у житко блато.{S} Нигде црквице, нигде зграде.</p> <p>— Ето ту — вели старац — видиш колицина  
ла.{S} Наслонила сам се на зид болничке зграде да се одморим, покрила сам лице рукама и горко,  
војом на спрату и висином положаја саме зграде на падини брда уз које се пењу призренске куће,  
пење и долази до једне велике и угледне зграде, чије двориште затвара чврста двокрилна капија.{ 
и и у свима просторијама мале и скромне зграде станичне, згрувала се маса света те се просто гу 
 је душа бригом изгладнела.{S} Отуда из зграде изаћи ће какав господин, који је био код начелни 
ктобра могле отпочети представе у новој згради; „Друштво за проучавање ослобођених српских обла 
дну заосталу и прокислу тробојку на тој згради.{S} Та је тробојка била извешана у част доласка  
 је била у згради митрополије.{S} У тој згради у једној пространој соби, за дугим столом, по ко 
 је дневно.</p> <pb n="553" /> <p>У тој згради, на горњем спрату, заузео је канцеларију начелни 
ајци!</p> <p>Гомила је била на улици, у згради још већа.{S} Тискало се и врило као у кошници; т 
гли имати окупације, смештена је била у згради митрополије.{S} У тој згради у једној пространој 
ј тих брижних гомилица пред заједничком зградом начелства и дивизије.{S} Ту најпре може канути  
ми ћемо свршити своје!</p> <p>Нашла сам зграду у којој је војна станица по оној гомили војника  
з дворишта улази се, на левој страни, у зграду на једна велика врата, у мрачну и велику простор 
ских кућа и кула у овим крајевима.{S} У зграду се улази на велику дрвену капију, на коју се с о 
а.</p> <p>Целокупна влада сместила се у зграду начелства.{S} То је стари турски, најпре валијск 
 или не.</p> <p>Отишла сам у ону велику зграду начелства, где је била смештена Врховна Команда  
им по блату, капетан се уврати у среску зграду, из чијег је зида истицао читав сноп <pb n="176" 
е нове научне екскурзије; у гимназијску зграду збирани су и преношени са разних страна археолош 
 калдрмом а притера коња пред општинску зграду.</p> <p>— Шта је то? — грмну капетан с коња саку 
сарифски конак у врху Призрена.{S} У ту зграду скрхале су се све министарске канцеларије, све б 
са својим начелником штаба.</p> <p>У ту зграду и у ту собу команданта Прве Армије, сабрале су с 
 стигао у Призрен.</p> <p>— Да бацим? — зграњава се онај.</p> <p>— Да бациш, него шта.{S} Дочеп 
је си ли ти луд, знаш ли шта говориш? — зграњава се на телефону начелник.</p> <p>— Нисам луд, г 
да чисто неверице а он понови:</p> <p>— Згрејаће се, веруј ми, положи их само.</p> <p>Жена га п 
у црнини.</p> <p>— Ако немате где да се згрејете — рекох јој кад приђох друму — у мене је овамо 
ед пећине, налагале ватре те да се деца згреју јер умор, неспавање и рана зора у планини па се  
о... — и настави посао од којега сам се згрозио и одмакао брже даље.</p> <p>Кад сам, седећи јут 
оријама мале и скромне зграде станичне, згрувала се маса света те се просто гуши и дахом својим 
во нашла места.{S} А готово и нема где, згрчила се деца измеђ ствари.</p> <p>— Пређи, овде има  
 тек проходало.{S} На детету прокисле и згужване хаљинице а весело гледа и чврсто <pb n="493" / 
једноме углу, у мојој канцеларији, лежи згужвано платно, које је требало да буде разапето на тр 
 што је наишло а што се све више и више згушњавало онима који наилазе.{S} Напред се ни корака н 
однике као да се спасавам ватре која је здање захватила, слетела сам низ басамаке као да ме је  
ненађењем и осети се срамна те грчевито здера бели барјакчић с мотке и утрча у кућу, одакле мал 
тада највећи светски брод „Титаник“.{S} Здрав, снажан, поносан, он је поуздано разбијао морске  
пљене али на чврстим дирецима узноси се здрав кров, црепом покривен, који обећава сувоту под со 
емље и у туђу војску.{S} Не би могао ни здрав хлеба, ни болан лека потражити међу туђинима.{S}  
днога дана на пучину светских догађаја, здрава, снажна и поносна.{S} У њој живот буја, снага се 
Тамо где се јуче још уздизала угледна и здрава бина, сад већ леже рушевине и жар и по њима поле 
уку, да се ведра чела и уздигнуте главе здраве.</p> <p>— Савезници долазе!</p> <p>— Долазе војн 
и бујицу речи праћених живим гестом оне здраве руке и гневом који му је пламтео из очију.</p> < 
ке.{S} Они што придолазе, пре но што се здраве, питају: „Има ли се где преноћити?“, а ови што и 
 не кажу.{S} А људи се на пролазу већ и здраве речима: „Има ли што?“</p> <p>Сваки извор вести и 
 мајке и њему гроб поверила; да их види здраве и чиле, како су дошли још једном да <pb n="602"  
} Из цркве, Краљ је пошао пешке на пут, здравећи успут и праштајући се са очајницима који су ос 
 загрејала она ће се тако исто дићи, не здравећи се, и завући се понова под кола да настави спа 
њенога лица.{S} Енглескиња је села и не здравећи се и сва се предала бризи да се загреје, не об 
 и посматра нас дивљачким погледом и не здравећи нас.{S} По зраку изнад нас носе се јата гавран 
 проговорити, нити одговара коме кад га здрави.{S} Најзад, кад би време, ја изађох па га упитах 
у шта ће их снаћи.</p> <p>Нико никог не здрави успут, нико никог не запиткује, сви су заузети п 
јим се моја мајка моли Богу, а мој бабо здрави здравицу о светоме Јовану.{S} Бризнуле су ми суз 
е или смо је требали оставити познијим, здравијим поколењима? — јаукну млади Краљевић и, осећај 
, сви суморна погледа.{S} Ћутећи смо се здравили међу собом, ћутећи смо заузимали места у малим 
 тако јасни — пратили чистим погледом и здравим разумом, дочекали смо први октобар са расположе 
о их је и до сада, на путу до Приштине, здравио се и до сада са њима, али је до сада и сам веро 
 другом придружујемо онако ћутећи, и не здрависмо се.</p> <p>Пред црквом је било скоро све село 
срећне родитеље, који су неговали троје здравих и напредних мушкарчића.</p> <p>Муж ми је погину 
мене прошлости да би на чистоме тлу, на здравици народне снаге и моћи, подигло нови храм, храм  
} Их, да чујете о слави кад бабо казује здравицу па помене светога, па онда Цара Душана и Обили 
моја мајка моли Богу, а мој бабо здрави здравицу о светоме Јовану.{S} Бризнуле су ми сузе на оч 
а, она слава кад је мој бабо увек држао здравицу и помињао и Душана и Лазара и Милоша.{S} Па ет 
ем.{S} Овде је дивизиски штаб, пуковник Здравковић!</p> <p>Онај с поља ућута, не проговори ни р 
 смех а онај што се огласи за пуковника Здравковића додаде задовољно:</p> <p>— Јеси ли видео ка 
 својих усана, од своје снаге, од свога здравља и хранила пород свој и водила <pb n="600" /> га 
е још мало, само ако му Бог да живота и здравља, поделити самном бригу коју сам носила.</p> <p> 
рађорђеву Звезду“?{S} А нек Бог да само здравља, неће то мој Никола оставити тако.{S} Ако и не  
а.</p> <p>И он је растао и његово ми је здравље било најтоплија утеха.{S} Он је растао али не з 
 себи и мени и куцну се: „Ајде, вели, у здравље!{S} Па Бог нека ти буде у помоћи!{S} Ја се нада 
ј олакшао терет и бригу.{S} Дете право, здраво и хитро као млад јелен, те тета Стане са поуздањ 
скинули.{S} Помагао сам и ја овом мојом здравом руком, колико сам могао и колико да се нађем на 
че којим би му превила раницу и најзад, здрах са груди део своје кошуље те парче крпе, превијен 
нас је она тамна ноћ и заједница невоље здружила.{S} Изједначени тамом изгледали смо као сенке, 
 без мене на овоме путу.{S} Тако смо се здружили, ето...</p> <p>И учитељ оде с робијашем даље с 
а шта питао.</p> <p>— Онај — што смо се здружили, што ме ти испред Липљана припита за њега.</p> 
омилу осећајући потребу да се зберемо и здружимо.{S} Излазе из кола жене с децом, која су до са 
го за име.{S} Невоља људе изједначава и здружује их; у невољи отпадају обзири, заборавља се на  
лачио их је из дубоких блата, кисао је, зебао је, гладовао је и стајао је дигнуте главе у сред  
што сам напустио кућу, зашто се ломио и зебао и гладовао и страховао и злопатио се и мучио?</p> 
једну страну грејеш крај ватре друга ти зебе.{S} То је опет нова брига и нов посао.{S} Дижемо с 
 кренусмо живље даље, ма да нас извесна зебња није напуштала све док се не спустисмо у пусте ул 
мо је она будна.{S} Будан сам и ја и са зебњом ослушкујем; поноћ је већ давно превалила те ме с 
могао до нас доћи, ми смо обазриво и са зебњом наступали кроз ноћ.</p> <p>У ноћи пут изгледа ув 
тосмо полако, обазриво и са грозничавом зебњом у души.{S} Пламен, онај помамни пламен тамо у да 
љена и у 1913 години, он је са извесном зебњом пратио развој њен.</p> <p>И несретни 16. јуни, к 
дино које нам је истина испуњавало душу зебњом али у коме смо ми ипак осећали неку заштиту.{S}  
ући на њу, с времена на време, машински зејтин.{S} Око <pb n="703" /> ватре, на празном бензинс 
 читао молитве и сваки дан слао у цркву зејтин те горело пред иконом Светога Јована Крститеља о 
алим кандило али у кандилу није било ни зејтина ни фитиља а лампу нисам хтела да палим, било би 
пук, прође кроз варош крај нас и оде на Зејтинлик.{S} Кажу, ови су дошли са Дарданела а сад се  
у амбис; аутомобили преливани машинским зејтином и бензином и паљени.{S} Други су опет шофери н 
равну Метохију благословену миром; њена зелена поља преорана и оплођена; њене богате горе озеле 
ће их у скрињу, где стоје већ приганице зелене и поплеснивиле, што их је годинама месила и оста 
кад чамац уђе у тихе воде и пристане уз зелене обале чаробнога острва где цветају мирте и оранџ 
Ту гамиже још и корњача и хитро се вере зелени гуштер и тромо мили пуж.{S} Ту после јесењих киш 
умунија објавила рат а Французи заузели Зелениково и Катлановску Бању и да Бугари због тога наг 
ку и гледа небо и гледа последње јесење зеленило.</p> <p>— Је л’ давно боно момче? — осетих пот 
мост и стубови који га носе, окитиће се зеленилом а горе по наслону моста, разапеће се бело пла 
а каменом подножју, покривена је тамним зеленилом чемпресове шуме и уздиже се весело, као ведра 
 первазе варошки јаз, што својим тамним зеленилом освежавају нешто мало мртву јесен.</p> <p>— М 
бело одевена, расплетене косе, искићене зеленим кукуреком и модрим сасама, дошла јој је пуних н 
бело одевену, расплетене косе, искићене зеленим кукуреком и модрим сасама, пуних недара румена  
ојима и за којима јаше ескадрон гарде у зеленим блузама извезеним жутим гајтанима и доламама пр 
сишући им њиме жиће; где птице плавих и зелених пераја певају песму зоре а воде, слазећи са кам 
наше винограде и њиве, што се нижу крај зелених обала ових великих река.{S} Смрт је потегла сна 
м Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови са заставама које нос 
м Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови, на којима ће се вити 
уштер који је спавао под каменом и диже зелену главицу да срче зрак; гране у млада дрвета, које 
 коварника и хулитеља закона небеских и земаљских; молили су се Богу Милутиновом и Душановом, к 
ломом, пламеном који ће обухватити целу земаљску лопту, — као знамење, као предзнак великим све 
овој земљи, има много ваше крви, од бир-земана.</p> <p>— И много суза! — додаде неко од наших.< 
да свије ново гнездо.{S} Вода набујала, земља отворила плућа и испарава, бубица протеже крила,  
ад су остављале овде своју децу па ето, земља сузу упила а туга остала.{S} Тај терет мораш поне 
а мртав и није твој, он је земљин.{S} А земља има материнско срце, она га прима и грли га а и н 
— А да нисте прозебли, тако необучена а земља влажна?</p> <p>— Нисам... али, најзад, не мари!</ 
S} У том застења кроз ваздух и тресну а земља, коју диже тешко разорно зрно и дим који се разви 
е канцеларије доказујући како њима „ова земља“ треба да се одужи тиме што ће им се дати један а 
н хлеб ће да замени белу погачу а тврда земља меку постељу.{S} Деца ће умирати а неће се друга  
> <p>Наше ће гробове већ покривати туђа земља; нама ће гробница бити нова отаџбина!</p> <p>Ми с 
неколико пута осетила како је задрхтала земља подамном.</p> <p>Дете је и даље плакало и ничим г 
указа се низ ливада на којима се црнила земља, уквашена дуготрајним <pb n="417" /> кишама, а са 
 вама кућа ваша и деца ваша; треба вама земља ваша и треба вама отаџбина ваша, а ја... шта ћу в 
 напуштени плугови, испуцаће непреорана земља жеђу, те ће је самохране мајке сузама заливати.{S 
јима се набрала вода од кише а избачена земља <pb n="500" /> разлила се у житко блато.{S} Нигде 
и распе их по земљи.{S} Под њима влажна земља, у коју су се утисле стопале несретних мајака, ко 
је хранила и коју смо бранили; то је та земља коју је прелила крв и суза толиких покољења и кој 
 толике жртве за њену слободу; то је та земља која покрива и сише младо и нежно тело мојега јед 
не мараме и метнуо у недра.{S} То је та земља на којој смо никли, која нас је хранила и коју см 
 неку светињу, као да је оно тамо света земља Јерусалим!“</p> <p>Прекидох му причу нудећи му оп 
атићемо се!</p> <p>— И опет ће ово ваша земља да буде?</p> <p>— Наша, дабоме!</p> <p>Он се зами 
ави батаљони заробљеника.{S} Стењала је земља, крцале су улице, гушиле су се масе и гомиле.</p> 
шено је све!...</p> <p>Над гробницом је земља утапкана, траг је уништен; на спалишту су ватре д 
и почупала.{S} Имаш утисак као да стење земља и угиба се.{S} И Краљ и Скупштина и војска и наро 
вере у слободу.{S} Рекао би човек да се земља упалила или још пре, као да је од силнога пламена 
а грмљавина још страшнија.{S} Као да се земља расточила, као да се небо проломило, као да су се 
, посео сваку стопу, сваки педаљ, па се земља црни и букћу ватре на све стране.</p> <p>Сат и дв 
угим.{S} Затреска тамо граната, диже се земља у вис и — непријатељска батерија ућута, ни једним 
и да их упозна са ситуацијом у којој се земља налази од тренутка њиховог напуштања Ниша.{S} Тад 
ацили би те у раку а не би знао чија те земља покрива.{S} Овде је друго, наше је; ако је и тешк 
дало нам је <pb n="462" /> као да дршће земља под нама.{S} Не говорећи, не споразумевајући се,  
мо граната сипа као киша, прашти дрво и земља, камен пуца а шљунак се расипа.{S} Под воз да лег 
 светлост кандила обасјала је тамна као земља и мемљива лица светаца.{S} Кости су заклопотале и 
 они животе своје дали; нека би им тако земља била лака!...</p> <p>Ватре већ догореле и још сам 
овара никоме ни речи.{S} Његово је лице земљане боје а очи му извирују дубоко испод чела.{S} Он 
ахну млаз топле јаре од људскога зноја, земље и влажних опанака.{S} По поду су тврдим сном спав 
жење у војсци, нарочито после напуштања земље од стране Краља, Владе и Врховне Команде; па онда 
{S} Али ни тога нигде, свака сува стопа земље заузета већ.</p> <p>Колико у оваквим приликама им 
адања, тако овде на Косову, свака стопа земље, сваки камен и свака водица, део је историје Српс 
 из ноздрва пара очас овлажи читав круг земље око његове главе.</p> <p>Војници доведоше резервн 
оје према њему.{S} Нема ни три педља од земље — и он је мали на мене — а округао је као лубениц 
 дали пушку и повели ко зна где, у туђе земље и у туђу војску.{S} Не би могао ни здрав хлеба, н 
тнијом улогом шпијуна и издајника своје земље — приступа државном удару, одстрањујући Венизелос 
дњем парчету, на последњој стопи српске земље!</p> <p>Наше ће гробове већ покривати туђа земља; 
робних охридских вода и дере кроз пусте земље, кроз крваво стење и камење и зато га ваљда зову  
осподарима, оно драго, оно крваво парче земље на коме смо никли, које нас је одојило и одхранил 
Српскога Народа.{S} Цело то драго парче земље је један храм, пантеон, где леже погребена велика 
 одлучну борбу и отерати непријатеља из земље, могао сићи у војничке ровове и собом прихватити  
 сенке које су тога тренутка изникле из земље.{S} Заустависмо се, кад смо већ били прса у прса  
 удар гвожђа у шљунак и виде како се из земље одмерено износи ашов.{S} То гробар копа нову раку 
ећ секира и само још свеж корен вири из земље.{S} Али свако кога запиташ, одмахује главом и пок 
опали у туђини; на тој ћемо се прегршти земље клети, на њој заветовати, из ње црпети поткрепљењ 
оуздања и вере.</p> <p>Над том прегршти земље, и данас у изгнанству, у тренутцима тешкога бола, 
недрима, у крајичку марамице о прегршти земље српске!{S} Понећемо те у недрима својим, понећемо 
зује отаџбина.{S} Крај те ћемо прегршти земље палити кандило, крај ње ћемо славити и преслављат 
е при наступању, Врховна Команда је ван земље, с њом смо без икакве везе.</p> <p>— Образоваћемо 
е оките куће а наш барјак с крова па до земље.{S} Пролазе жандари па реже а не могу му ништа, Ц 
ост којој је позорница био баш овај део земље Србијине, на коме се и данас завршава један део њ 
ре и једнога наука; тако ће ова прегршт земље садржати у себи сву величину једне <pb n="674" /> 
а сам се сагао и шакама ископао прегршт земље те везао је у крајичак једне мараме и метнуо у не 
има, скупо и крваво плаћали сваку стопу земље и, да није било злокобнога првога октобра и мучко 
удна игра судбине!{S} На једном парчету земље од неколико часова дужине и ширине, одиграва се ч 
м, који је носио на леђима, лежао је на земљи немац, заробљеник, а крај њега је стајао један гр 
 иза начелства, крај плота, лежао је на земљи, одупирући клонулу главу о зид, човек бедна изгле 
ила пола метра или нешто више сувоте на земљи, полегали би војници, регрути и бегунци, прислања 
ек, један, два, три, четири и пет, и на земљи нема више оног клупчета.</p> <p>Крећу се већ људи 
мећаве већ после, јер ево локве крви на земљи нису испране.{S} Значи изгинули су када је пао мр 
ноставна маса.{S} Они који су седели на земљи дигоше се, они који су били у задњим редовима нав 
вотом својим и крвљу својом искупили на земљи, вечно блаженство на небесима.{S} Тим блаженством 
адожења или као чардак ни на небу ни на земљи; нешто невероватно, нешто што се препричава с кол 
 о пепељузи, о чардаку ни на небу ни на земљи, о ветру и ветровој мајци и још читав низ таквих  
ебо грмело натичући се са грмљавином на земљи.{S} И једнога тренутка ја се осетих усамљена на д 
несе даље.</p> <p>Несретник је лежао на земљи лица заривена у блато.{S} Очи му искочиле из дупљ 
раку, који је као угљени облак лежао на земљи, једва се нешто пред собом назирао друм и са стра 
и ја принесох фењерић који је стајао на земљи измеђ мојих ногу.</p> <p>— То је само једна наред 
 бесну су игру зачели, претећи и небу и земљи.{S} Обала је дрхтала под ударцима валова а небо с 
, зачела је бесну игру претећи и небу и земљи.{S} Обале су наше дрхтале под ударцима валова а н 
ање, он додаде:</p> <p>— А овде, у овој земљи, има много ваше крви, од бир-земана.</p> <p>— И м 
ћским жаром. — Зар ви мислите да у овој земљи има кога који мисли о свему <pb n="325" /> о чему 
на да су се на свој начин одужиле „овој земљи“ и зато су, кад је требало бегати из Ниша прошле  
 Бојку срце нарасте.{S} Ту је, у својој земљи, познаје сваки камен, познаје сваки трн.{S} Иде,  
нас да нема више мирна кутка на српској земљи.</p> <p>Гаси ватру, несретниче, што ти је варљива 
им грудима а не на влажној и раскаљаној земљи; из округлих обрашчића му одишла крв, те бледи ве 
b n="653" /> <p>Све полегало по влажној земљи или чучнуло крај ватара.{S} Изгледа читаво море љ 
аест векова.{S} Као што је оно у Светој Земљи свака стопа, сваки извор, свако смоково дрво, јед 
ра бити обзира.{S} Али ја вам говорим о земљи у којој се за тридесет година роди један сликар,  
 косовских села.{S} Лежао је грудима по земљи како је ничке пао; једну је руку био савио под со 
цу кроз тело.</p> <p>Под кровом леже по земљи две даске, нешто мало удаљене једна од друге.{S}  
се простирала пред нама, полегало је по земљи неколико оних смртоносних тичурина што сипају смр 
ахом својим греје.{S} Једни поседали по земљи, други на стварима, трећи дремају, прислоњени уза 
једне и с друге стране друма полегли по земљи старци из трећег позива и оно војника, што су их  
, чим су се мало загрејали, прострли по земљи, без покривача и узглавља и предали се сну, који  
е смо од умора попадали као покошени по земљи, пробуди нас из тешке душевне клонулости један но 
тла се као најљућа непогода и начини по земљи пустош каква се не памти од потопа Господњег.{S}  
робова посећују свет смеју још одити по земљи.{S} Затим крену ходом лаганим, одмереним, лаким,  
агона, да се повлачим газећи пажљиво по земљи како ни најдаљим шумом, не би одао стражару где с 
угу на колено.{S} Наредник се пружио по земљи и подметнуо под главу једну цепаницу; други један 
а његово колено.{S} Један се опружио по земљи, подметнуо мањерку под главу а покрио се ћебетом, 
ка попадала на земљу; рањени се вуку по земљи као глисте, запомажући и лелечући да се дочепају  
а којима су никли пупољци и распе их по земљи.{S} Под њима влажна земља, у коју су се утисле ст 
 изгледају као киша звезда попадалих по земљи.</p> <p>Још мало, па се већ догледају нејасне сен 
допре из Чачка каква вест о ситуацији у земљи, те које долазак једне батерије са Дрине чак овам 
 Жив је твој а мртав и није твој, он је земљин.{S} А земља има материнско срце, она га прима и  
је као танак прозрачан вео покрила лице земљино и кроз коју изгледа све што се догледа врло уда 
ко би непријатељ наступао на рашчишћено земљиште са којега су покидана и почупана, сва прошлост 
S} Тај је занешењак чак покушавао да на земљишту Српске Краљевине образује разбојничке банде, р 
кадар, седница се — последња седница на земљишту Српске Краљевине — растурила, да би се приступ 
ка, која би већ једном била на српскоме земљишту и вратила затим, то је друго питање, али би Ср 
а да је француска помоћ већ на српскоме земљишту и уморан четворогодишњи борац српски, који је  
ктобра, а од ових већи део већ на нашем земљишту.{S} Овде пише да нешто у Солуну, али већи број 
ојој се овде прича да је већ на српском земљишту, пођу само Вардаром на више, па би видели како 
се на ведром небу јасно оцртавају а над земљом лебди танак слој светлости као оно кад у великој 
 па ти она пећина изгледа као црква под земљом.{S} Кад запева попа „Слава теби Боже наш!“ а оно 
одима.{S} Ви ми наводите <pb n="328" /> земљу која у свакој генерацији има три хиљаде књижевник 
догореле и још само топао пепео покрива земљу, ведрина потпуно освојила и пробила таму.{S} Село 
е погасиле, још само врео пепео покрива земљу и по која догорела гламња се пуши.{S} Људи се диж 
амо још овамо и онамо румен жар покрива земљу као усијано и растопљено гвожђе.{S} Кад уреди ват 
а јој стари храст, који се прикопчао за земљу својим чворноватим удовима, као орао кад забоде н 
дрва те је гомила румена жара покривала земљу и простирала око себе топлоту и благу, румену све 
д црном масом избеглица што је посејала земљу.{S} Још се само чује тужно рикање гладне стоке ко 
ио у збегове а сила, која је преплавила земљу, прегазила је поља и ливаде.{S} О првоме пролећу  
анзиву кад је врховна команда напустила земљу?</p> <p>Ђенерал Јуришић стаде уз гледиште да кома 
 су раскинута парчад облака попадала на земљу; рањени се вуку по земљи као глисте, запомажући и 
и свећице.{S} Изгледају онако бачена на земљу, као кад бура покида са џбуна гранчице на којима  
Пао уморан народ као облак скакаваца на земљу, посео сваку стопу, сваки педаљ, па се земља црни 
осрте и паде на ребра а главу положи на земљу.{S} Ноге му почеше дрхтати од умора, очи се заста 
сто састанка нечастивих.{S} Поседали на земљу око мангала, са прекрштеним ногама пред собом, на 
на празан сандук пред дућаном, трећи на земљу. <pb n="141" /> Једна београдска породица, која с 
црн облак па све покрио и легао мрак на земљу.{S} Кроз тај мрак нико не уме да нађе пут нити да 
капетан у једној јаружици.{S} Развио на земљу прљав пешкирић па једе сир и хлеб и пуца.{S} Поје 
јем.{S} Изгубих снагу, спустих пушку на земљу и рекох му: „Бегај, склањај ми се с очију!“</p> < 
било и застаде мало.{S} Спусти бошчу на земљу и узе је затезати јер се везе биле опустиле.{S} Ј 
 један, клеко на колена, полегао и љуби земљу, ено га други, крсти се и моли Богу.</p> <p>И ја  
еља а сила <pb n="248" /> пође да плави земљу и да сеје невољу и зло.{S} Зацика нејач, заплакаш 
 вече.{S} Киша је зарана почела да топи земљу да се затим, преко ноћи, излије у великим количин 
ако: да ће једна страна сила преплавити земљу и да ће Србија робовати или три недеље, или три м 
, велики је број топова.{S} Треба затим земљу угазити, треба је изравнати да се траг не позна,  
е, мирно остаје на месту, истреса руком земљу која му је запала око врата и обзире се око себе: 
 прстом скида пену с пива и треска је о земљу као берберин сапуницу.</p> <p>— Не пита се ту шта 
>— Ви мало пре поменусте Француску, као земљу која не штеди своје људе.{S} Па добро, дозволите  
часну трпезу, лежи сад дубоко уривена у земљу као надгробна плоча која покрива прошлост.</p> <p 
копали су рупе за ватру, поболи мотке у земљу, нанели суво грање и набацали, те начинили себи к 
е да код нас уђе непријатељ што дубље у земљу? — гунђа песимиста овога стола јер, по правилу у  
38" /> Аустријанце, увучемо што дубље у земљу а једна снажна руска офанзива на Карпатима и једн 
, ако хоћете, што непријатељ не улази у земљу да је освоји већ са крвожедном жудњом да све униш 
 те да и ја у близини синовљој легнем у земљу.{S} Ево, како сам изнемогао, дај Боже да сутра и  
 прошла, па најашила на клупу укопану у земљу; друга се овамо закачила арњевима за дућански кап 
 да се склањам.{S} Крв ме везује за ову земљу.{S} Нисам се склањао испред турских батаљона и то 
гоше даску из патоса и почеше да копају земљу под патосом.{S} Ваљало је ископати гроб где ће се 
ту кад Краљ и Врховна Команда напуштају земљу, уверени да се више ништа не може учинити, предуз 
пуно убеђења, забадо штап у раскаљужену земљу од кише да објасни положаје, забадо прстом у стан 
и да га спустим на оне даске, на влажну земљу.</p> <p>Занетој овим мислима, посматрајући ону мр 
ет хиљада глумаца.{S} Ја не познајем ту земљу, али ево на памет тврдим да и у њој, и поред овог 
Кад непријатељ стигне нека затече пусту земљу и леш једнога старога Краља!</p> <p>Краљ то није  
ру на рачун оних што су изгинули, узећу земљу са гроба детињег, замесићу блато материнским суза 
ћај, осећај јачи од смрти.{S} Проширене зенице у очима јој казивале су да је она у овоме часу д 
 обнавља живот.{S} У младе жене шире се зенице страшћу; дојке јој брекћу од млека, мишић јој на 
носи их у душу но се задржавају само на зеници и ту одмах и ишчезавају.{S} Душа му већ нема вез 
ан и то овај погођен у срце.{S} Није ни зенуо.</p> <p>— Брзо, шта чекате, шта сте се збунили? — 
ају питоме јадранске обале; и одакле је Зетом господарио Ђорђе Балшић, чији гроб и сад лежи међ 
се у томе часу до дивљачке дреке.{S} То зец залутао кроз њиве па наишао на гомилу и збунио се т 
или похватали заклонита места и бусије, зид, дрво и камен, и мирно и одмерено одговарају на пуш 
једном од основних видова, она се шири, зид попушта, нагиње се и са страховитим треском читаво  
змакао од мангала и наслонио леђима уза зид, оборио главу на груди и почео <pb n="226" /> да др 
стварима, трећи дремају, прислоњени уза зид.{S} Са таванице чкиљи лампа и бледом светлошћу осве 
ало.{S} Наредник је полегао страном уза зид и пребацио шињел преко главе а неки грађанин наслон 
м се зауставила.{S} Наслонила сам се на зид болничке зграде да се одморим, покрила сам лице рук 
мно стојао иза наших редова наслоњен на зид и није учествовао у гунђању гомиле и био је миран к 
 руча, онде по неко усамљен, ослоњен на зид, на дирек општинскога фењера, ломи рукама хлеб који 
који је опустио штаке те се наслонио на зид и посматра пролазак топличких бегунаца.{S} Он је <p 
 оборило главе.{S} Један се наслонио на зид од куће, други спустио главу на груди, трећи је нас 
обе га у ситну парчад, пада већ и други зид, занео се и трећи и, још мало па један ужасан крах, 
зао се већ висок и непроходан планински зид, где се колима није могло, где су и коњи посртали и 
 дрвени зидови а као трећа служи камени зид суседнога дворишта.{S} На средини те шупе гори ватр 
ива и наредника како, наслоњен на кућни зид рче а осећао сам и њу, госпу у црнини, како нагло и 
и и бегунци, прислањајући леђа уз кућни зид како би целим телом својим на сувоти спавали а оста 
асни положаје, забадо прстом у станични зид показујући где би се која војска налазила; дотле се 
 крилу.{S} Тако би био постављен снажан зид са десне стране Мораве и Вардара, који би целу Нову 
 је на земљи, одупирући клонулу главу о зид, човек бедна изгледа.{S} Лица обешена и подбула, су 
буктала ватра у заветрини, иза ханскога зида, Краљ је сео међу своје другове да ту, крај ватре, 
 куће, прозори гледају преко дворишнога зида и преко кровова суседних кућа које су под њим, так 
етио војничком занату и на њему хоће да зида себи будућност, седи у канцеларији какве више кома 
; мисао је то, што пред нашим шанчевима зида брда мртвих витеза; мисао је то што топлом крвљу р 
ре и шире просторе измеђ четири основна зида, који још стоје, те цела кућа изгледа као усијана  
 се уврати у среску зграду, из чијег је зида истицао читав сноп <pb n="176" /> жица који је при 
охрабре.{S} Све то спустило ствари крај зида од ограде начелства, савило се крај ствари својих  
нете! — и показа-један поваљен џак крај зида.</p> <p>Прескочих неколицину, помажући се светлошћ 
ем о злој вили, која руши све што Србин зида.</p> <p>Ноћ поче јаче да осваја, а зима јаче да ст 
е висе о једном јексеру; са рупом у дну зида, коју су пацови разрили — све то осветљено полусве 
икла нова и препорођена варош; хитно се зидала зграда народног позоришта како би већ половином  
едним дахом порушена кула коју су дотле зидали од грчких, румунских и савезничких карата.</p> < 
к.</p> <p>— Наше је, наши су га краљеви зидали — вели Краљ — три брата, Вукашин, Угљеша и Гојко 
и мисле о свему.{S} Зар не видите да ми зидамо државу с крова и, кад будемо с кровом готови, ми 
ћ порушила.{S} Је л’ зна ко ону песму о зидању Скадра на Бојани?</p> <p>— Знам ја — рече један  
 у средњевековним романима диже ноћу из зидина стародревних и напуштених замака и обилази разва 
е долине и планине балканске, допире до зидина солунскога града, одбија се одатле и претапа пит 
ак на обале Мраморнога мора, тамо близу зидина цариградских.{S} Ту, у туђини, у Галипољу, савил 
вућиће се и она једнога дана из хладних зидина пустих и камених двораца, где је друговала са со 
ла да се две братске војске састану под зидинама Душанова града, срела су се тада на подножјима 
рогнаним бескућницима, дати заштите међ зидинама твојим, где се заклонио последњи делић слободе 
ре но што загрли Паштрик, приближиће се зидинама царскога Призрена и сазнаће да смо у њему иско 
алшић, чији гроб и сад лежи међу старим зидинама овога древнога града.</p> <p>Читав низ некадањ 
љује дан и престрављено удара крилима о зидине.</p> <p>Па ипак није <foreign xml:lang="it">Dulc 
 у баре, саплићем се о камење и лупам о зидине којима су ограђена дворишта, али нигде ни парчет 
 последње остатке дрвенарије.{S} Леп са зидова у великим комадима пада а диреци у дуваровима ве 
било крова те штитило од кише и било је зидова те су бранили од ветра и ако је кроз полупане пр 
езују авлије или преко ниских плотова и зидова, који их растављају, вест је почела да се шири д 
 код позоришта и сишао сам полако, крај зидова, заклањајући се иза кућа, доле до велосипедског  
 букће кроз празне просторе измеђ голих зидова где ждере још и последње остатке дрвенарије.{S}  
еоским и пламен се износи изнад блатних зидова којима <pb n="306" /> су та дворишта ограђена.{S 
уги и трећи.{S} Ни један метак не очеша зидове болничке и сваки нађе батерију непријатељску.{S} 
тњи и крха, обара врата, прозоре и лиже зидове и дохвата се већ степеница којима и последњи, ко 
за гранатом сипала а он се провлачио уз зидове и пажљиво заклањао за углове улица, док није доп 
Царев је дан.{S} Да видите у нашој кући зидове, рекли би србијанска кућа; ту слика Краља Петра  
ваки покушај био би само лупање крила о зидове клопке која нити се може пробити нити из ње побе 
м.{S} Умирио сам се тек када сад спазио зидове зграде у којој је станица и пожурио тамо.{S} У ч 
алвани са треском су падали, основни се зидови делом порушили и кров је већ висио у ваздуху.{S} 
 прикрадајући се кроз сенку коју дебели зидови бацају и измичући пажљиво да не пробуди оне који 
на шупа, од које две стране чине дрвени зидови а као трећа служи камени зид суседнога дворишта. 
се с обе стране наслањају високи камени зидови, који ограђују двориште.{S} На зиду, крај капије 
окривао нашу Отаџбину, попрскали су већ зидови који га носе и пламен је помамно лизао и буктао  
варају у жар.{S} Почињу да се сурвавају зидови који деле унутарње просторе а који су изгубили п 
есто које су они хтели.{S} Кроз рупе на зидовима дува студени ветар и допире хладноћа, те док ј 
а вода по лицима пролазника и по кућним зидовима а са њихових бокова жмири слаба светлост фењер 
и зидови, који ограђују двориште.{S} На зиду, крај капије, пише крупним штампаним словима: „Шта 
е углу собе набацане школске клупе а на зиду слика Св. Саве и Симе Игуманова завештаоца ове згр 
е, све му је драго и столица и слика на зиду и лампа на столу и шамлица под столом; свака ситни 
ћилимовима са много породичних слика на зиду.{S} Из собе два прозора гледају у двориште Богосло 
зимских ноћи прелиставао и она икона на зиду, пред којом су се он и жена топло молили Богу, кад 
талиште, превиђајући и оно мало рупа на зиду и ону велику гомилу сточног ђубрета, преко којега  
о и онај велики барјак наш, па слике на зиду, Краља Петра и војводу Глигора и Косовску вечеру и 
црвеном писаљком целу карту што виси на зиду.{S} Па, питам ја њега, како то, а он каже:{S} Немц 
 водњикава светлост која је на мрачноме зиду пројектовала рупу прозорску измрежану танким линиј 
разлупане прозоре; са дубоким долапом у зиду, на коме су капци спали те висе о једном јексеру;  
зида.</p> <p>Ноћ поче јаче да осваја, а зима јаче да стеже.{S} Краља опоменуше да му ваља лећи. 
д је подједнако блато и свуд подједнака зима.{S} А на преноћиште већ не можемо ни мислити.{S} Ш 
олеће и доћи ће њено лето, доста је она зима и јесени претурила преко главе.{S} Извућиће се и о 
моје пролеће и моје лето, јер сам доста зима и доста јесени претурио преко главе.{S} Веровао са 
угом ме помилова по образу.{S} Прође ме зима целим телом и почех понова да дршћем од страха.{S} 
 зиме? — управи мени питање.</p> <p>— И зима и умор и не зна где јој је отап, све се сабрало, п 
>Што се даље иде, пут све тежи а глад и зима све више стежу и све их више остаје успут.{S} Ноћи 
а смо је преживели.{S} А и ви, може вам зима погоршати рану.</p> <p>— Ах! — учини он, одмахујућ 
м више имала ни снаге ни речи.{S} Поред зиме, поче и страх да ме мори, јер још никога нисам сре 
> <p>— Што је девојчету, плаче ваљда од зиме? — управи мени питање.</p> <p>— И зима и умор и не 
о стегао ручице које су све испуцале од зиме.{S} Па онда седмо, осмо, девето... ко би их гледао 
 носе на руке а руке им се скочањиле од зиме те се сваки час мењају.</p> <p>Краљ већ малаксао.{ 
, магацина, увијени у ћебад, обамрли од зиме, модра лица и поднадулих, неиспаваних очију.</p> < 
зевима и ја сам већ почела да дрхћем од зиме.{S} Гранате су још једнако грувале и ја сам одиста 
њих грешно дете дрхтало је не толико од зиме, која још не беше озбиљно припретила, колико од ст 
 како ми деца ноћас на друму цвокоћу од зиме — правда ми се један од тих, који је пошао натраг  
пљану била је најхладнија ноћ оне оштре зиме која нас је у изгнанству пратила.</p> <p>Тешко је  
 сам се сама, сувише сама, јер ми је те зиме, по смрти мога другога сина, умрла и мајка.</p> <p 
ени тегобама пута, малаксали од мраза и зиме, бедни и скрушени, крећемо у бескрајним поворкама  
.{S} Бона можда, или оболела од глади и зиме, несретна мајка потегла је овај мучан пут само да  
нине албанске где ће умирати од глади и зиме, где ће се давити у блата и где ће их болести обар 
ишли су општински стражари у планину по зимзелено грање а позоришни сликар разапео је на патос  
 <p>— Јок! — одмахује онај. — Не оди се зими туда.</p> <p>Други ухватио црногорског жандарма, к 
/p> <p>— Па... може...</p> <p>— Је л’ и зими може?</p> <p>— Јок! — одмахује онај. — Не оди се з 
не подне, брзо тоне и гаси се, нарочито зими и међ планинама.{S} Чим утрне сунце, тама се спушт 
, петролеја, како би за времена спремио зимницу сиротињи која је избегла из <pb n="80" /> горњи 
 n="233" /> <p>— Пази овај, повуко целу зимницу!</p> <p>— Ови опет као да су у бању пошли!</p>  
ричала дуге, топле и заносне приче које зимска ноћ и љубав, којим их стара <pb n="245" /> мајка 
о и клонулу главу.{S} Напољу се ведрина зимске ноћи већ била зацарила.{S} Под његовим топлим да 
{S} Некада, у бајкама које сам слушао у зимске ноћи крај бабина колена, замишљао сам тако огњев 
плом и лаком светлошћу, као оно месец у зимске ноћи.{S} Док су кровови у први мах изгледали као 
чке и оне старе књиге, које је он дугих зимских ноћи прелиставао и она икона на зиду, пред којо 
еди сретну.</p> <p>Увелико је превалило зимско студено сунце када у дну Косова угледасмо малено 
велом посутом звездама...</p> <p>У рано-зимско вече, крај разбуктале ватре у камину, ваљала су  
Тек данас, под оштрим зрацима студенога зимског сунца, ми се видимо и догледамо сву величину не 
леди и недорасли младићи, који су преко зимскога капута опасали фишеклију и људи препланула лиц 
причања, осећајући ваљда у том тренутку зиму у души, коју осећање осамљености у свету изазива у 
терао да се негде у планини њоме израни зимус и сав блатом улопан, повијена репа пас, који је к 
н потерао да се негде у планини исхрани зимус.</p> <p>И све се, то измешало и све изједначило,  
нај из дима, кога је овога пута, кад је зинуо, <pb n="352" /> сретно мимоишао кашаљ. — Реци ти  
е голом, високом стеном.{S} На стени су зјала уста големе пећине у коју би се могле читаве војс 
лова некад сјала два драга камена, сада зјапе две празне дупље; бојни оклоп, који му покрива му 
 и у њему урезана уска стаза, под којом зјапи провалија.{S} Хладноћа све јача а поледица и снег 
 песма: „Све што браћа за дан назидала, зла би вила за ноћ порушила?“</p> <p>— Јес’, тако! — од 
ју судбину.{S} Све што за дан саградим, зла ми вила за ноћ поруши.{S} Колико смо се сви мучили  
 би они за дан назидали, <pb n="621" /> зла би вила за ноћ порушила.{S} Је л’ зна ко ону песму  
је скоро пошао регрут, заурлука пас.{S} Зла коб је зашла од врата до врата да посећује некад ми 
шћете, проживећете и остарићете а онога зла што ми видесмо ви нећете видети.{S} Прошла су та вр 
м.{S} Многи који су нашли ту заклона од зла времена, задржали су се и ту ће преноћити и многи м 
је је из те заваде клијало; лукавство и зла воља изнад врлине и вредности; амбиција и себичност 
 Заболе ме, тешко ме заболе у томе часу зла судбина наша; с које год стране се бориш србина уби 
 минулих векова.{S} На соколу од сухога злата, који би да се отисне са грбине богатога шлема, к 
 димњака му се расипа звезда репатица а златна роса пада на поља и у тренутку изчезава.</p> <p> 
њему царски, прикопчан под грлом са два златна пуцета, иструлио те изгледа као од паучине изатк 
олико је било довољно да му се виде два златна зуба.{S} И ако чиновник административног одељења 
две половине на пламен.{S} Варнице, као златна киша, испунише помрчину која је у толико гушћа б 
 до колена, стоји крај вагона, диже оне златне крстове и пита сваког редом и даје сваком редом. 
и не пита како си јој га ти опремила, у златне ковчеге јал у нестругане даске.</p> <p>Усахнуле  
е ордене.{S} Али ти крстови као да нису златни а нису ни мали те се не могу на грудима понети,  
аци и промицали сјајни шлемови искићени златним челенкама.{S} Мрка лица косовских јунака под шл 
два држи по где који остатак двоглавога златног орла који је негда ширио крила по оклопу и крас 
ту гомила ордена, а они помислише ваљда злато, па напунише жене кецеље, деца корпе и недра и га 
а мађијска слика, величанствена поворка златом искићених витезова који полазе да изгину на Косо 
о би био под високим храмовним кубетима златом опточеним и драгим камењем искићеним.</p> <p>Мно 
вца на Косово.{S} Величанствене поворке златом искићених витезова, који полазе да изгину на Кос 
но поколење на које ће пасти сва тежина зле судбине или сви благодати добре судбине ових догађа 
 само благодарност, већ и саучешће због зле судбине која је снашла.</p> <p>— Ваша љубав према н 
Да ли са тежине тога осећања или са оне зле непогоде у коју смо кренули — тек први тај корак на 
 јер прекосутра може бити доцкан.{S} Те зле вести о приликама за нама и пред нама, удвајале су  
ењу прелетеше му пред очима све добре и зле последице о којима је већ до сад размишљао.{S} Ал н 
но спустила на југ, преко Црнога Врха и Злетова.{S} Тада би се негде испод Скопља, вероватно на 
Нисам ни туда одио али веле не ваља.{S} Зли су они Арнаути а не ваља ни пут.</p> <p>— Па јеси л 
е и прође ме страх.{S} Мислила сам биће зли, <pb n="409" /> биће опаки а они ето добри, чак ми  
обалама, изгледамо као ноћне сенке, као зли духови <pb n="673" /> који се спремају да изврше не 
ава до Јегејскога мора.{S} У томе рату, злим неким провиђењем, допрла је српска војска на оне к 
 однекуд са далеких страна, загрљена са злим дусима моје <pb n="22" /> Отаџбине, зачела је бесн 
 некуд са далеких страна, загрлио се са злим дусима што почивају у морској дубини и бесну су иг 
..</p> <p>Ноћ је раније пала, као да је злим дусима сметала светлост дана, те зарана угасили су 
ноћ је пала на моју Отаџбину, као да је злим дусима сметала светлост дана те су и сунце угасили 
 тамо преко мора и гора, робоваће трима злима господарима, оно драго, оно крваво парче земље на 
есма казује.{S} Зар је било некада тако злих вила па да за ноћ поруше све што би краљеви за дан 
ждере много... потаманиће нам пород!{S} Зло, големо зло!...</p> <p>Затим поћута па опет додаде: 
его да је добро тамо одакле се бега.{S} Зло је тамо, веруј ми.{S} И да си се вратио кући својој 
лице са горњег спрата ханског.</p> <p>— Зло, несрећа! — вели Краљ, седајући међ своје нове друг 
/p> <p>— Па шта су они радили?</p> <p>— Зло су радили! — заниха нана главом — А треба да вам ка 
не што носе ципеле уверен да од њих све зло потиче.</p> <p>— Није море — додаје трећепозивац кр 
згубити краља кад имаш отаџбину, али је зло, браћо моја, изгубити отаџбину а сачувати краља.</p 
исам; ако нисам ја, биће други.{S} Није зло изгубити краља кад имаш отаџбину, али је зло, браћо 
 пође да плави земљу и да сеје невољу и зло.{S} Зацика нејач, заплакаше мајке а домаћини обориш 
ла до оно што убише Марка Пајевића, али зло је било овамо у збегу.{S} Понестало хране те настад 
 сам се убио... убио сам се да отклоним зло које би њих могло постићи.{S} Нека ми не траже гроб 
међ своје нове другове.</p> <p>— Велико зло, господару! — одговорају старци правећи места Краљу 
ко није могао доћи јуче на ноћ.{S} Било зло и невоља у селу.{S} Турци убили Марка Пајевића, доб 
.. потаманиће нам пород!{S} Зло, големо зло!...</p> <p>Затим поћута па опет додаде:</p> <p>— Ај 
.{S} Од других сам био чуо да је у селу зло; узели су нам коње, узели нам волове а бабу опет не 
о раме, које се под том тежином угиба и злобно се кезећи шапће пискавим гласом:</p> <p>— Мислио 
ла под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далеком хоризонту буктао је рум 
ле под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далекоме хоризонту буктао је ру 
чара испарава влага и чисто натапа душу зловољом.{S} Не мили ти дан, не мили ти ни живот.{S} Би 
ом војнику кога су звали Бојко „мали“ и злој судбини његовој приликом прогонења Аустријанаца из 
нанео бол при напуштању већ изгубљене и злој судбини остављене вароши.{S} Маса света, међу њима 
без војске, дуго су, дуго разговарали о злој судбини која их је постигла.</p> <p>Када се већ ра 
и ућуташе поведени и сами размишљањем о злој вили, која руши све што Србин зида.</p> <p>Ноћ поч 
повске метке или дизале главе да видимо злокобне тице које су прелетале Београд, дотле је несре 
ета догађаја и стаје пред седога Краља, злокобно се кезећи и шапћући пискавим гласом:</p> <p>—  
аћали сваку стопу земље и, да није било злокобнога првога октобра и мучкога ножа у слабину, ко  
е када стари војвода, заморен болешћу и злом судбином.</p> <p>Трећи старац, Министар Председник 
 даје подвига за дрскост а Србији прети злом судбином.</p> <p>Бојао се тринаесте године и са де 
 ломио и зебао и гладовао и страховао и злопатио се и мучио?</p> <p>— Ако сам већ требао мрети  
и искушења.{S} Они ће месецима патити и злопатити, они ће месецима лутати по снежним планинама, 
 и под кровове.{S} А кад се изгуби онај злослути звук у ваздуху, који се као сврдло забада у ду 
шту коју је с нама делила, те опроштена злослутих мисли које су је до сад мучиле, загрли сина и 
ној соби, и који арлуче своју последњу, злослуту песму...</p> </div> <pb n="117" /> <div type=" 
унђајући још увек и грдећи господу која злоупотребљава свој војнички чин.</p> <p>Ја сам се овом 
очињу гунђати, мрмљати и псовати на ову злоупотребу.</p> <p>— Није га ни срамота, официр па лаж 
сад дешава или је злочин, тежак и крвав злочин?</p> <p>У Краљевим се очима појавише сузе а у гр 
 цеви упрте у груди.{S} Ко зна какав је злочин учинио, извесно је убио кога!{S} Па онда, ено на 
епска легенда, што се сад дешава или је злочин, тежак и крвав злочин?</p> <p>У Краљевим се очим 
673" /> који се спремају да изврше неки злочин.{S} Није ли то злочин можда, напуштати отаџбину? 
 што се шапће у ноћи кад ће се извршити злочин, наставили су разговор о тужноме чину.{S} Сећали 
е.{S} Ко је тај који би хтео и смео тај злочин повући на своју душу?{S} Ко је тај коме не би ду 
сам пошла да учиним неправду, да учиним злочин према своме детету.{S} Поумих једнога тренутка д 
ју да изврше неки злочин.{S} Није ли то злочин можда, напуштати отаџбину?!</p> <p>А већ је врем 
меши се, и сад се у смрти смеши.</p> <p>Злочин је морао бити извршен још пре неколико дана јер  
е?“</p> <p>Претрнуо сам жив и пођох као злочинац, кријући се иза вагона, да се повлачим газећи  
оје предосећање нечега ужаснога, нечега злочиначки <pb n="501" /> ужаснога, било је оправдано.{ 
о догађаја, слутио је да иза бугарскога злочинства мора бити нечега подло смишљенога што Бугарс 
лажан.{S} Небо хладно и мрачно као чело злочинчево.{S} Из мочара испарава влага и чисто натапа  
гледа могао запазити како она предосећа злу судбину која чека ову децу, онако као што је само м 
и наше војнике око ватре.{S} Нико ми ни злу реч није рекао, одвајали су од свог дела и хранили  
ли о својим и туђим невољама на путу, о злу времену, о оскудици која је збег пратила, о тешким  
 као што ћемо га и ми увек, у добру и у злу, помињати и сећањем одужити се честиту војнику, кој 
 обратих се ономе који ми је казао њену злу судбину.</p> <p>— Тражила, до сад је лутала друмом  
расположење имало тога момента карактер злурадога задовољства, од прилике онаквога какво се јав 
. века, који је пророковао да ће се два змаја сукобити на Овчем Пољу, један са запада а други с 
бина колена, замишљао сам тако огњевита змаја, коме очи светле пламеном а брекће и фркће и тешк 
ного тегоба имати али ће најзад смрвити змаја са истока.</p> <p>— Ја у све то не верујем! — твр 
као да ступам у скровиште нечастивих, у змајеву пећину, у вештичину кућицу.{S} Из кућице је доп 
а виде спојене те изгледају као ватрена змија која је полегла по коси једнога узвишења које се, 
ла људи која се испреплетала као клупче змија, те се сад расплиће.{S} Издвајају се из те гомиле 
вила серпентинска џада која обавија као змија Јелицу те је далеко под собом могао сагледати дел 
 то изгледало као бајка, онако исто као змија младожења или као чардак ни на небу ни на земљи;  
је све гласнији и сад се јавља равницом змијаста фигура воза који усамљен у равници јури из Мит 
а Дуље-Хана, те друм доби облик пламене змије која се репом ослонила на планину а главу спустил 
о овако обучени по поду, збићемо се као змије у клупче, грејаћемо се сопственим дахом а тежак у 
 угледне госпе.</p> <p>Причала нам је о змији младожењи, о пепељузи, о чардаку ни на небу ни на 
а се више њих загрле, да се увијају као змијска клупчад на сред улице, не би ли један од другог 
е по усеченој стази као дуга, бескрајна змијурина, која се час губи међу камење, час појављује  
ади, просуто једно на друго, залегла се змијурина која о сунчаноме дану излази да се уклупча на 
 оста тако име оној дугој и непрекидној змијурини што се друмом више Приштине лагано повијала с 
ш Новица буде имао мало среће, зна она, зна тета Стане, на чија ће врата закуцати.{S} Доћи ће и 
па ако још Новица буде имао мало среће, зна она, зна тета Стане, на чија ће врата закуцати.{S}  
н мисли да се она још увек и њега тиче, зна да она значи покрет и у њему се мртвоме буди још је 
ветла ока кад год Новица туда прође.{S} Зна то мајка, није се њој поткрала тако драга појава, к 
> зла би вила за ноћ порушила.{S} Је л’ зна ко ону песму о зидању Скадра на Бојани?</p> <p>— Зн 
 — питам мога сапутника.</p> <p>— Ко га зна... — поче он, па се досети — А знам, виђао сам га н 
— Ми?</p> <p>— Па да, ми!{S} Ко хоће да зна како смо одступали и како је у опште српска војска  
 л’ само Немац на престолу, он већ онда зна како Виљем тумачи међународне уговоре! — упада трго 
непитан сам <pb n="175" /> да прича шта зна, шта је чуо, шта је допрло до Гуче.</p> <p>— Овамо  
ко све то што ми је рекла није било Бог зна шта.{S} Али је мој мир за мало трајао.{S} Тек што ј 
 човек дочекује недаћу, за коју унапред зна да га не може мимоићи.{S} Тај мучки ударац с бока н 
 за трагедијом, не зна се која тежа, не зна се која већа.</p> <p>Међу светином сабијеном у кући 
за невољом, трагедија за трагедијом, не зна се која тежа, не зна се која већа.</p> <p>Међу свет 
а, кад не ваља, он се опет смеје.{S} Не зна да говори, него тако брља језиком ко пијана баба.{S 
лед прекида возова, остао тамо а она не зна без њега на коју ће страну с децом; друга казује ка 
— Разуме, што да не разуме.{S} Ако и не зна шта му кажем он види да ме га је жао.</p> <p>— Што  
ени питање.</p> <p>— И зима и умор и не зна где јој је отап, све се сабрало, пријатељу! — одгов 
виш волишна је, на мене, те рекао би не зна ни две унакрст а да знаш само како је мудрица и как 
као што би учитељ погледао ђака који не зна лекцију — Уверава ме то, господине, што Бугари у ов 
 претећи му и окривљујући га да и он не зна шта ради.</p> <p>— Неког господина ваљда жуљи ципел 
њиво име:{S} Мица Проминцла.{S} Нико не зна ни ко је ни одакле је, ни чија је; појавила се једн 
кав тежак прелаз преко реке.{S} Нико не зна зашто смо застали а напред се не може.{S} Прозебли  
знају шта ће са собом и за које нико не зна шта ће са њима.{S} Па онда регрути, стране мисије,  
, да је прибирам у памети.{S} И нико не зна које је доба ноћи, нити ико зна колики нас још дога 
сами не знамо куда ћемо, нико од нас не зна!</p> <p>Она ми није одговорила, те ја понових:</p>  
емо, јер то у овоме часу нико од нас не зна поуздано; даље, морамо знати какво је стање и распо 
је могла бити од велике користи, кад се зна да је у Феризовићу још много теже збринути подвозна 
дух.{S} Непријатељ још није ушао али се зна да слази с Љубића и укопава се с оне стране Мораве. 
 оном слободном руком. — А ко за мене и зна да постојим?{S} Имаш сина за војску, знају те, нађу 
е и Енглезе и Французе.{S} Он те ствари зна, говори француски и прима неке стране листове са сл 
о.{S} А нећемо га, вели, ни слагати, он зна да ми своја права тражимо те зар смо ми криви што с 
 их чак и не <pb n="441" /> чује.{S} Он зна да ће ноћас, кад све ове што му сад говоре буде сав 
нудити.{S} Сретнији, који су колима, ко зна одакле и из кога државнога магацина, вукли по коју  
а се акција може и даље прострети и, ко зна какве значајне и судбоносне последице донети.</p> < 
лан, Миланче, Миле.{S} И сви остали, ко зна како се зову?{S} Ох, што немам снаге да пробудим ту 
 ко зна какав све обрт може настати, ко зна не би ли се још могла поновити прошлогодишња церска 
 ма да отуд не може доћи непријатељ, ко зна да не буде какве заблуде.</p> <p>Друмом је стизала  
и мржње.</p> <p>— Тако је, ал велим, ко зна од кад је липсало, ето су га већ и пси рашчупали.</ 
 одили.{S} Ишли смо дуго, врло дуго, ко зна колико, сат, два, три ваљда...{S} Изнад нас небо по 
га октобра и мучкога ножа у слабину, ко зна не би ли се старозаветска бајка и по други пут поно 
смо се видели скоро годину дана и... ко зна хоћемо ли се кадгод видети?</p> <p>— Смем ли знати  
рмија, штаб, част српске војске и... ко зна какав све обрт може настати, ко зна не би ли се још 
е, ал не може.{S} Ко зна где ћемо... ко зна нећемо ли морати носити ствари на леђима а водимо д 
ква несрећа тутњи над нашим главама; ко зна какве патње стоје пред нама!{S} Па, ако ћемо да пат 
абрекле ноздрве.{S} Преморио га пут; ко зна одакле он, озго из Србије, вуче терет и не одмара с 
друм и избациће га као стрвину...{S} Ко зна где ће га бацити? — Нећу му ни гроба знати!...{S} А 
д бих могао све, све, ал не може.{S} Ко зна где ћемо... ко зна нећемо ли морати носити ствари н 
човек просто убије кад их сретне.{S} Ко зна колико је још породица упропастио тај човек?</p> <p 
 а пушчане му цеви упрте у груди.{S} Ко зна какав је злочин учинио, извесно је убио кога!{S} Па 
 њим.{S} Ићи ћу овако непрестано.{S} Ко зна... може му затребати моја нега, може ми...</p> <p>Д 
 се зауставио цео покрет у месту.{S} Ко зна шта се десило, јер смо дуго, врло дуго чекали.{S} Н 
од стране се бориш србина убијаш.{S} Ко зна да међу онима, које ја треба сад да убијам, нема и  
зна сироче — нариче несретна мајка — Ко зна где је, лута можда само по друмовима, по њивама или 
ак а после, нигде детета...</p> <p>— Ко зна сироче — нариче несретна мајка — Ко зна где је, лут 
уту као неко тужно знамење.</p> <p>— Ко зна — додаје један старчић, вадећи из мараме никлену па 
 на које смо се већ свикли.</p> <p>— Ко зна, биће ватрица? — узесмо нагађати о оној далекој све 
онда окрете ватри и додаде:</p> <p>— Ко зна да није Богу било драго да ме доведе довде те да и  
овек.</p> <p>— Ама од чега?</p> <p>— Ко зна, од бола ваљда, од муке!</p> <p>Сиромах Рајић!{S} С 
алога размишљања, додаде:</p> <p>— А ко зна где су они?</p> <p>— А што они?</p> <p>— Ех, што! — 
бала Дримових, усамљен хан на путу а ко зна где је село тога имена, ваљда негде у планини.</p>  
а жена — али морао би да се враћаш а ко зна да и тамо већ не туку топови.{S} Него овуда, преко  
 ко и понео један хлеб, до којега је ко зна како <pb n="588" /> дошао, тај је убрзо дотрајао.{S 
раном место четвртога точка, који је ко зна где остао.{S} Таљиге вуче покисао и блатњав коњић м 
 борбе водиле преко самих шљивака те ко зна где се све по врзинама може скрити непријатељ.</p>  
 већ испунило три четврти сата.{S} И ко зна колико би се то одоцнење још продужило да се отуд,  
о, биће да је крај друма!</p> <p>— И ко зна да то нису бегунци, они пред нама?</p> <p>— Зар да  
е на бојишту и ко зна јесу ли живи и ко зна хоће ли их видети и хоће ли кад год чути о њима; тр 
 собом.</p> <p>То нам успорава пут и ко зна, хоћемо ли стићи до вечерас у Пећ.{S} Па ипак идемо 
а најдражији им из куће на бојишту и ко зна јесу ли живи и ко зна хоће ли их видети и хоће ли к 
о си твоје срећне родитеље?</p> <p>И ко зна, Боже мој, како су се све звала ова друга дечица?{S 
еноме брату.{S} Писао сам мојима али ко зна јесу ли то писмо добили.{S} Нисам им казао да сам р 
носе на глави сено, које су почупали ко зна из чијег пласта; други носе од некуд воду, трећи пр 
 него би ти опет дали пушку и повели ко зна где, у туђе земље и у туђу војску.{S} Не би могао н 
и била последња већа борба.{S} Овамо ко зна хоће ли их и бити?</p> <p>— Зар је Чачак непријатељ 
е тешких дана борбе и славе.{S} Само ко зна колико је топ поуздање српскоме војнику и само ко з 
топ поуздање српскоме војнику и само ко зна колико се српски војник сроди и ороди са оружјем св 
гло је све да се снабде пасошем, јер ко зна, на коју страну и у који крај света ће га бацити ов 
ас ће мајка да припали светиљку, јер ко зна не лута ли Новица по мутноме и бурноме мору тражећи 
Један чак слеже раменима па додаде: „Ко зна, дете, да л’ је изнео главу, многи су изгинули!“ Ја 
48" /> где год успут, да ми објасни ако зна какав нови план: да ми каже по његовом плану где мо 
да га сретнем где год да ми објасни ако зна какав нови план; да ми каже, по том плану, где могу 
нико не зна које је доба ноћи, нити ико зна колики нас још догађаји очекују до прве зоре?{S} Ох 
p> <p>— Чуо сам од човека који поуздано зна.</p> <p>— Ама баш решено? — наваљује онај.</p> <p>— 
<p>— А он, као начелник армије, извесно зна како стоје ствари.</p> <p>— А где је његова армија? 
сасути му шест пушака у груди.{S} Он то зна, њему је то саопштено и све ово што му говоре друго 
кад до сад, јер се осећа заклоњена, јер зна да јој српски топови не смеју, тамо где је, бацити  
и начелству, да чујемо шта о томе власт зна и шта каже нишки телефон.{S} Чаршија је већ била уз 
на да постојим?{S} Имаш сина за војску, знају те, нађу те, имају те записана у списку; погинуо  
аспитујући оне који су раније ту, да л’ знају што поузданије о возу.</p> <pb n="105" /> <p>А он 
али из Београда, из Ниша, из Скопља, па знају колика је то невоља ако се човек за времена не ук 
и из свих пукова, те они једни за друге знају и казују.</p> <p>Кренула сам у Ваљево и стигла са 
зговора са нишким колегом.{S} И ту, где знају радозналци да тај телеграфиста пије јутарњу кафу, 
е записана у списку; погинуо ти син, не знају те, не могу да те нађу, избрисали те из списка.</ 
 груди красити Карађорђева Звезда, а не знају да се, недалеко у њиховој позадини, то свето знам 
арају кроз улице и заробљеници, који не знају шта ће са собом и за које нико не зна шта ће са њ 
е плачући за родитељима који ни сами не знају шта ће их снаћи.</p> <p>Нико никог не здрави успу 
ога кога је већ и ропац изломио.{S} Сви знају да мора умрети и немо чекају час.</p> <p>Лица ово 
, које сам сретао успут; мислио сам сви знају да сам Србин; изгледало ми је као да ме сви са пр 
, све погашено а не познају варош, нити знају кога би припитали.</p> <p>На доњем спрату једне а 
} Тамо знају заслуге његовога оца, тамо знају да цене истинску потребу да л’ некога треба поште 
у Крагујевац, Врховној Команди.{S} Тамо знају заслуге његовога оца, тамо знају да цене истинску 
рићи чијој ватри, људи су били себични, знајући колико их је труда стало док су стекли ово мало 
т покаже и управљао је чун свој ка њој, знајући да тако поуздано плови обали својој, кући својо 
удиле рано, нити су се журиле узбуђено, знајући да је њихово место обезбеђено и да бесправна го 
м нарочито искупило и чекало на одлуку, знајући о чему се у седници решава, радознало је и са н 
постаје све очајнија и све крвавија.{S} Знајући да је ово последња одлучна борба коју део расут 
ом механом, отпоче одмах саветовање.{S} Знајући да собом води један одморан и прекаљен пук, пук 
скали улицама без циља, без разлога, не знајући куда ће, не знајући шта ће; личио ми је на лого 
ви и мараме око врата и деца грешна, не знајући шта их је снашло, вуку се плачући за родитељима 
и, мрачни типови из споредних улица, не знајући зашто, те гомила расте и буја и дере да сиђе до 
ћуте.{S} Стоји пет шест људи у круг, не знајући ни сами шта их је сабрало; стоје и ћуте, упорно 
ели и журе унезверено на све стране, не знајући где ће, не знајући шта ће.</p> <p>Можда је тако 
ља, без разлога, не знајући куда ће, не знајући шта ће; личио ми је на логор спасених дављеника 
но на све стране, не знајући где ће, не знајући шта ће.</p> <p>Можда је тако мени изгледало — в 
вољно примали под свој кров бегунце, не знајући да ће се мало за тим и они придружити општој не 
 два стајали смо на друму под кишом, не знајући у ономе мраку ни где ћемо.{S} Стајало је тако х 
а и ту сам се обртала цео један дан, не знајући коме да се обратим.{S} Срела сам на улици позна 
и сама, са малим мртвацем у наручју, не знајући где ћу и не знајући шта ћу.{S} Ишла сам кроз ул 
у овде, гомилу онде, гледају, блену, не знајући ни шта се све дешава у доњем делу вароши али, г 
 тих дана такође скрхали у Приштину, не знајући ни ко је надлежан да им да хлеб, ни ко да их уп 
ецу не знајући на што, а сами полазе не знајући куда ће.{S} Да л’ ће се видети кад год, да л’ ћ 
 на улици очекујући нешто, а ни саме не знајући шта.</p> <p>Највећи је број тих брижних гомилиц 
недалеко одавде, у Краљеву и која, и не знајући да је он овде а слушајући тресак његових топова 
е посећивао, један је трговац чак, и не знајући да ће у томе часу говорити пророчанским језиком 
Крушевца, ишла је крај његове каре и не знајући ко је.</p> <p>— Како, децо, можете ли? — пита и 
отишао на <pb n="515" /> онај свет и не знајући да сам му је учинила.{S} Не знам хоће ли ми је  
вацем у наручју, не знајући где ћу и не знајући шта ћу.{S} Ишла сам кроз улице и застајала на у 
 би ли сазнао што, а предвече одлази не знајући ништа.{S} Ту и мештанин, који се не познаје с љ 
ским планинама, кроз које смо лутали не знајући ни пута ни стазе и које смо сејали гробовима на 
змичу ваљда друмом са осталим збегом не знајући ни где ће им гроб породу бити.</p> <p>И како ми 
и с њом и даље капаш тако по цео дан не знајући више ни шта да мислиш ни чему да верујеш, већ п 
 тамо али којега је официр пропустио не знајући коју ли ће страну државу увредити ако и према њ 
стајати.</p> <pb n="271" /> <p>И ако не знајући све детаље о ситуацији, светина је напоље имала 
јеш се гомили и с њом очекујеш нешто не знајући ни сам шта.</p> <p>Те гомиле се с времена на вр 
 народом, не питајући куда и сад иду не знајући куда и не слутећи да ће ускоро наићи на албанск 
станци родитеља, који остављају децу не знајући на што, а сами полазе не знајући куда ће.{S} Да 
ри три пут у црквено клепало то да буде знак да домаћини избуде робље, да се потовари па да сви 
ен на службу ђенералу.{S} Чим је трубни знак објавио да ђенерал иде, на станици је настао живљи 
ан још навлачио и опремао, писну трубни знак тамо крај реке и просече ноћну тишину која је лежа 
и небом те свако дигне главу верујући у знак божји, који обећава светлост сунца.</p> <p>Та вест 
ага Чакором?</p> <p>Онај нећка главом у знак одобравања.</p> <p>— Може ли се проћи?</p> <p>— Па 
ећу и аероплани.{S} Неко рече да дају и знаке и одиста, мало за тим а њихове батерије почеше да 
узе потекле из очију мајака, крвавим је знаком почео да се бележи праг свачије куће.{S} Пође на 
и најстаријега сина?</p> <p>Ја никаквим знаком нити потврдих нити оспорих њено питање.</p> <p>— 
 читати књигу од места где сам обележио знаком да сам прекинуо.</p> <p>— Дуго сам плакала пред  
ка.{S} Његова околина, која га познаје, знала је врло добро, да се после тих речи не може више  
ајку и која је окупала кад је умрла.{S} Знала сам и где седи, чак тамо на Камичку, те пожурим њ 
то то је све што ми је рекао али сам ја знала да ме воли и он је знао да ја њега волим.{S} Кад  
S} Ту је наредбу и њено извршење Софија знала већ после четврт сата.{S} Ниш је није одмах сазна 
 му, све сам му обећавала а ја сам сама знала колико је душевних патња изазивала у мени слутња  
а а дућани затворени.{S} Ја нисам ништа знала за време моје болести шта се дешавало напољу, те  
есец и по дана сам лежала и нисам ништа знала шта је с њиме, је ли још ту, у Скопљу.{S} Журила  
поредно.{S} Она настави сама, као да је знала да ме сад већ у велико занима њена прича, којој с 
рочито прећуткивала или их ни сама није знала.{S} Сваки покрет непријатеља на тој страни, сваки 
тешка ватруштина и три четири дана није знала за себе док једне вечери не издану жена, ту крај  
е скопљанска у томе тренутку можда више знала но ми.{S} Она је из целога пространога догађаја,  
а тетку, па опет на њега.{S} Бар да сам знала где је он?{S} Љутила сам <pb n="410" /> се на себ 
звукла из собе и отишла негде, нити сам знала колико се тамо бавила.{S} Тргла сам се само кад ј 
, ја сам се упутила низ улицу.{S} Нисам знала куда ћу, али сам пошла.{S} Дошла сам на велики ка 
 он?{S} А како ћу њему на очи?{S} Нисам знала шта ћу, па ипак нисам имала шта друго.{S} Поћи ћу 
же главу и сама настави:</p> <p>— Нисам знала на коју ћу страну, ишла сам за гомилом.{S} Једни  
кона.{S} Почела сам оченаш али га нисам знала до краја на памет, па сам онда говорила онако раз 
подруме и затворили у куће.{S} Ја нисам знала шта да радим; отац већ недељу дана није долазио к 
 би прошао крај наше куће.{S} Ја сам то знала, и чекала сам га на капији.{S} Он ми није говорио 
у су биле <pb n="266" /> жене које нису знале где су им мужеви, те немају кога ни да их поведе  
з по-последње одбране али ми нису ништа знали да кажу.{S} Један чак слеже раменима па додаде: „ 
ало је кад смо и гладовали и мркли а не знали хоћемо ли сванути.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Так 
 а данас, другога октобра, већ смо више знали но јуче, те ако је јучерањи дан био можда последњ 
па их зовите!“ — „Пошли би, ага, кад би знали где су али и нас све ето брига мори што не знамо  
то они знати.</p> <p>Неће знати и не би знали, али ће се наћи ко ће им казати.{S} Аустријанци у 
!</p> <p>— Ох, господине мој, кад би ви знали од кад нас наши званични сервирају тим лажним вес 
тре и једног братића.{S} Их, кад би они знали где сам ја сад?</p> <p>А после малога размишљања, 
ни и мало су говорили или су можда мало знали.{S} По њима, једно је било поуздано а то је, да ј 
гају?“ — „Право да ти кажем ага, да смо знали да ће нам овако честит ага доћи, <pb n="257" /> н 
ледно <pb n="121" /> догледали, сви смо знали да је ту, па ипак је свак у себи овог тренутка по 
шумлије, Гилана и Феризовића — ми нисмо знали шта се на другим странама дешава.{S} Веровали смо 
знали смо 26. септембра а сутра дан већ знали смо и то, да ни један <pb n="65" /> савезнички во 
е да узима све већи мах.{S} Сад смо већ знали да туку и Топчидерско брдо и Баново Брдо, Топчиде 
, ево га пред нама!{S} Ми смо ту истину знали, али је ево сад пред нама целе целцате, у грубој  
ку најпрече мислити, за себе.{S} Сви су знали, то је већ са ранијих фронтова допрло било, да је 
исам могла ништа сазнати.{S} Многи нису знали а многи нису ни могли разговарати, сви су били те 
Питала сам и те војнике али ни они нису знали ништа да ми кажу.{S} Један ме само научи да одем  
што је требало да крене за Љум-Кулу.{S} Знало се да се може понети само још сат ода од Призрена 
непознате албанске планине, где се није знало шта очекује ни саме краљевске бегунце.{S} У Призр 
ше једне бедне таљиге код којих се није знало шта је бедније да ли кола, да ли коњи или кочијаш 
 — додаје пензионар за којега се уопште знало, још од <pb n="74" /> почетка рата, да све ствари 
ивали су се тако да се у ствари није ни знало који су то вагони код којих се деле две тако разл 
е трупе на Гази-Баби и сад је већ јасно знало да је ово последњи дан борбе и да је већ одлучена 
та трајале су два и три дана али се бар знало куда ће се.{S} Иде се у један још слободан део Ср 
е у ова села испред нас, имамо сви тамо зналце и пријатеље, па са њима кренуле даље, уз Мораву! 
ло.{S} Сутра треба ранити.</p> <p>— Да, знам!{S} Ко је доле?</p> <p>— Они, пуковници и ја.{S} Н 
 патосу.{S} Не знам колико сам спавала, знам само да сам сањала нешто страшно.{S} Морала сам у  
нам, колико ми се на глави коса дизала, знам како сам сањао тешке снове, после такве лектире.{S 
 сам домаћин, господару.</p> <p>— Знам, знам! — учини Краљ и уздану — Нису ми дали а тражио сам 
ате ми их казати.</p> <p>— Не морам!{S} Знам ја да не морам, ал ето изазивате човека.{S} Најзад 
и.</p> <p>— Нисам дуго чула за њега.{S} Знам да је био прво с војском код Прњавора, после не зн 
 спасавано?</p> <p>— Не знам одиста.{S} Знам да сам чинио и ја један покушај али нисам успео.</ 
н а да ме запиташ не знам ни годину.{S} Знам само кад је дан да је дан а кад је ноћ да је ноћ.{ 
но! — отеже потпуковник досећајући се — Знам да се овде на <pb n="60" /> нашем фронту концентри 
p>— Знам! — одговори она са саучешћем — Знам!</p> <p>Ућутасмо затим, па она опет диже главу и п 
, сви их имамо, сви их носимо!</p> <p>— Знам! — одговори она са саучешћем — Знам!</p> <p>Ућутас 
атећи ће те као заробљеника...</p> <p>— Знам, али... узех ја да се предомишљам.</p> <p>— Ако не 
ји, али знаш како је, мајка...</p> <p>— Знам војниче, мајка сам и ја, разумем ја ту бригу.</p>  
S} Нити је прва нити последња.</p> <p>— Знам, ал овај наредник што седи на колима изгледа ми не 
суди се да примети потпоручик.</p> <p>— Знам!{S} Учините као што сам вам наредио! — одговори ка 
а на Рашкој, то знам поуздано.</p> <p>— Знам и ја, ал ако је ово њена архива, ево и Команде за  
Изгибе сам домаћин, господару.</p> <p>— Знам, знам! — учини Краљ и уздану — Нису ми дали а траж 
у. — Је л’ знаш да играш шаха?</p> <p>— Знам! — одговара песимиста.</p> <p>— Е, видиш, на ово п 
сму о зидању Скадра на Бојани?</p> <p>— Знам ја — рече један млађи војник из групе.</p> <p>— Е, 
о и киснемо на отвореним вагонима.{S} А знам сигурно да ни један од те господе неће спасти држа 
о га зна... — поче он, па се досети — А знам, виђао сам га ноћас.</p> <p>— Шта је радио?</p> <p 
 једнога познатога професора, за којега знам да никад није обиловао религијским чуствима.{S} Вр 
аки дан; колико само да ми се јавиш, да знам како ти је!</p> <p>— То не говори г. пуковник? — з 
аца и без хране?{S} Куда ћу да ми је да знам?</p> <p>— Па тамо где и сви остали? — теши га њего 
о — а Ви?</p> <p>— Ја бих више волео да знам шта у овоме тренутку мисле наши пророци у Нишу, но 
ика.</p> <p>— Пребацујете и њима.{S} Ја знам два народна посланика чији су синови јуначки погин 
ла евакуацију болница и магацина.{S} Ја знам за магацине поуздано да до овога часа није наређен 
а пример некакав изузетан случај.{S} Ја знам на против, да су наши млади официри гинули храбро  
ећ и шураке и друге рођаке.</p> <p>— Ја знам један пример...</p> <p>— Ето, видите — прекиде ме  
и су слати у прве редове.</p> <p>— А ја знам команданте који су очински применили ту наредбу.</ 
не знам узбуђење, те изазивање и шта ја знам шта још.{S} А овде?...</p> <p>— Не може друкче, ов 
 и ми, а како је мени било у души то ја знам.{S} Једино ме је тешило што су сви говорили: сад ј 
о?</p> <p>— Тамо — учини сусед — зар ја знам где.{S} Шта ћеш кад си војник па мораш.</p> <pb n= 
 сте чак тамо залазили?</p> <p>— Зар ја знам, где сам залазио у мраку?</p> <p>— Тамо је вагон В 
краћи пут.{S} А треба грабити дане, шта знам каква ме мећава може захватити негде у планини.{S} 
у.{S} Може те којом срећом мимоићи, шта знам ја!“ Није ми више ништа казао ал сам ја видо из ње 
дамо.{S} Где да их оставим саме?{S} Шта знам ја колико ће ово трајати; хоће ли имати шта да јед 
и чуо?</p> <p>— Скоро? — учини он — шта знам ја шта је скоро а шта није скоро.{S} Нити знам ја  
ати? — изненади се официр.</p> <p>— Шта знам — узех да се правдам — ко велим да није поверљиво. 
, после извесног размишљања — За једног знам, чуо сам!</p> <p>— За Аустрију?</p> <p>— Јест! — в 
причавала оно што сам доживела, те отуд знам све како је било и што је било.{S} Било је и други 
ао.{S} Потсетио ме је тога тренутка, не знам зашто, на његовог Гришу, када је <pb n="157" /> по 
бегла тада и од тад је нисам видела, не знам где је!{S} Остала сам сама, онда кад су они први п 
пила око једнога фијакера, којим је, не знам ко, хитао из начелства.{S} Јер, светина је у такви 
јој деци, о своме малу.{S} Сећам се, не знам само да ли беше то у Осечини или на Завлаци, заноћ 
.{S} Зашто су људи око мене шаптали, не знам.{S} Нити нас је овде где смо, непријатељ тражио; н 
ођем у помоћ.{S} Сами су се помогли, не знам како!</p> <p>Затим, не могући више да издржи погле 
 да хвата неки страх, не знам зашто, не знам због чега.{S} Ударише ми сузе на очи као киша.{S}  
 Мене опет поче да хвата неки страх, не знам зашто, не знам због чега.{S} Ударише ми сузе на оч 
су тамо, у Београду, или су пошли... не знам.{S} Нисам смео да напуштам дужност па да им пођем  
.</p> <p>— Немци?</p> <p>— Па они... не знам колико их је, али је Дунав преплављен чамцима а и  
од несреће читавог једног народа.{S} Не знам ко је био у колима и волем што не знам.{S} Што <pb 
 не знајући да сам му је учинила.{S} Не знам хоће ли ми је опростити?</p> <p>Била сам у једноме 
гло мимоићи...</p> <p>Ућутала је.{S} Не знам да ли је бол или умор савладо, али је ућутала и за 
а палим, било би много светлости.{S} Не знам зашто, ал сам волела да останем у мраку и ако ме ј 
а солунског воза.</p> <p>— Немам.{S} Не знам шта ми би, пошла сам као без главе.{S} Синоћ нисам 
 сам и заспала клечећи на патосу.{S} Не знам колико сам спавала, знам само да сам сањала нешто  
еницама.{S} Један старији господин — не знам шта је био — кад ме спази у ходнику, запита ме шта 
но.</p> <p>— Фиделица? — понови он — Не знам, мора остати!</p> <p>— Фиделица! — заврискаше деца 
 је та жена?</p> <pb n="492" /> <p>— Не знам!</p> <p>— Па што си примила дете?</p> <p>— Тако... 
а да понесем?</p> <pb n="99" /> <p>— Не знам... кад бих могао све, све, ал не може.{S} Ко зна г 
енутка кад се ужас десио...</p> <p>— Не знам колико сам тако лежала покривене главе.{S} Ништа н 
ад од прилике? — питају га.</p> <p>— Не знам, с вечери.</p> <p>— Је л’ пре Чаглавице или после? 
етан да би надвикао тресак.</p> <p>— Не знам, господине капетане! — одговара водник.</p> <p>— Г 
је.</p> <p>— Него? — рекох.</p> <p>— Не знам — одговорио ми тада учитељ — Путујемо од Прокупља  
!</p> <p>— Па чије је дете?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како не знаш?{S} Не може бити да не знаш 
ти си одрасла, мораш знати?</p> <p>— Не знам! — понавља мала збуњено.</p> <p>— Па ко ти га је д 
 претрнух ја — Је ли тешко?</p> <p>— Не знам, сестро, видо сам га у пољској болници.</p> <p>— Г 
<p>— Је ли их много прешло?</p> <p>— Не знам... мора бити много јер су отерали наше из шанчева. 
знате шта је све спасавано?</p> <p>— Не знам одиста.{S} Знам да сам чинио и ја један покушај ал 
е.</p> <p>— Кад је погинуо?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Где је погинуо?</p> <p>— Не знам! — одго 
м!</p> <p>— Где је погинуо?</p> <p>— Не знам! — одговори старац и слеже раменима.</p> <p>— Како 
о непријатељ.{S} Па понео и ја.{S} А не знам шта би да нисам понео кад морам ево четири динара  
питати:</p> <p>— Ја овај, развезао а не знам да вам не досађујем?</p> <p>— Не, не досађујеш ми, 
м како сам изашла из канцеларије, ја не знам да ли сам се опростила од г. пуковника; соба ми се 
изгледа, кад се свега тога сетим, ја не знам?</p> <p>Излазећи из цркве, срела сам једнога старо 
p> <p>— Може помоћи, зашто не!{S} Ја не знам каква је ситуација на овоме фронту, па не могу ни  
, видиш какав је ово зао мраз!{S} Ја не знам и ми како ћемо, ја већ не могу даље!</p> <p>А ипак 
е ноћ него пођоше из Београда.{S} Ја не знам шта сам чекала, зашто нисам пошла већ тога дана.{S 
 и снагу која ми се повраћала.{S} Ја не знам шта је то било у њима што ме је охрабрило?{S} Када 
роли као да се небо провалило.{S} Ја не знам да ли се варам али ми се чинило да је и небо грмел 
та ћу? — вајка се један инжињер — ја не знам шта ћу?.{S} Довукао сам целу кућу довде, седам кол 
леђима а водимо децу!...</p> <p>— Ја не знам, ја не умем да одвојим.</p> <p>А и он не уме да је 
утиске о немилој појави.</p> <p>— Ја не знам само, зашто се с тим парадира и то овде, на Косову 
о решења није умео наћи.</p> <p>— Ја не знам шта ћу? — вајка се један инжињер — ја не знам шта  
рекрсти се и диже главу.</p> <p>— Ја не знам да л’ то има негде у књигама записано — поче стара 
 све!</p> <p>— А Бугари?</p> <p>— Ја не знам сасвим тачно! — отеже потпуковник досећајући се —  
лепо, потпуно, онако унакаженог и ја не знам ни сад зашто, али то ми је учинило неко задовољств 
лазила и што сам долазила.</p> <p>Ја не знам како сам изашла из канцеларије, ја не знам да ли с 
раницу не би ли стала крв.</p> <p>Ја не знам кад је рањено, ја се ни сад не сећам кад је то мог 
но побегла од куће.{S} Где сам пошла не знам, само нисам хтела и нисам смела остати код куће.{S 
 да не гледам и журила сам а ни сама не знам куда.{S} Стигла сам ван вароши и хтела сам поћи др 
 заједно погледамо децу.</p> <p>— Па не знам, овде сам прво нашла места.{S} А готово и нема где 
ишемо.{S} То још пре три дана а отад не знам како је.{S} Немамо никаквих вести!</p> <p>Капетан  
е.{S} Тамо енглески адмирал, који је не знам којим случајем запао у Србију, где га је дочепала  
 ми је ужасна.{S} Ја ништа страшније не знам, ја се ничега страшнијега не сећам.{S} Сећам се да 
о прво с војском код Прњавора, после не знам где је био.{S} Кад стигоше неки рањеници из његово 
јмања ситница олакшавна околност, те не знам узбуђење, те изазивање и шта ја знам шта још.{S} А 
трос стигао не знам који пуковник из не знам које команде.{S} Он хитно путује аутомобилом за Пр 
ада; сад сам се вратио са Љум-Куле и не знам куда ћу, само зато што сам га послушао па седео че 
рете мени:</p> <p>— Имам и ја деце и не знам шта је с њима.{S} Остали су тамо, у Београду, или  
 још пре пет година.{S} Имам оца али не знам где је, можда је и погинуо.{S} Био је у трећем поз 
немо, заједнички се снабдевамо... ал не знам ко је.{S} Мрзи ме да га питам а он не казује; а до 
седео четири дана у Призрену, ни сам не знам зашто.{S} Ама такви људи заслужују да их човек про 
ена.{S} У Суху Реку је јутрос стигао не знам који пуковник из не знам које команде.{S} Он хитно 
 па да понесем деци да играју, овако не знам ни сам што ће ми — и он се саже да покупи ордене к 
у Младеновцу, ја ништа толико ужасно не знам чиме бих је упоредила.</p> <p>Младеновац, који је  
p>— А како је на фронту?</p> <p>— То не знам.{S} Начелник још није добио телефонску везу са Гил 
 знам ко је био у колима и волем што не знам.{S} Што <pb n="438" /> ће ми њихова имена која нит 
а да се опет вратим у болницу, зашто не знам.{S} Не морам улазити у његову собу, стајаћу пред в 
 како је преко Чакора?</p> <p>— Е ту не знам, туда нисам одио.</p> <p>— А шта мислиш, кад бих у 
е сат ни који је дан а да ме запиташ не знам ни годину.{S} Знам само кад је дан да је дан а кад 
> <milestone unit="subSection" /> <p>Не знам је ли мој сусед наставио и даље казивање.{S} Довде 
у населе подножја.{S} Читао сам описе и знам, колико ми се на глави коса дизала, знам како сам  
аника чији су синови јуначки погинули и знам...</p> <pb n="331" /> <p>— У сваком реду има светл 
 шта је скоро а шта није скоро.{S} Нити знам ја који је сат ни који је дан а да ме запиташ не з 
мислим — одговори официр одлучно — него знам, видим.{S} Нема ту шта више да се мисли!</p> <p>—  
а, па мало затим сам настави. — Од како знам за себе, ту сам први пут заплакао.{S} Верујте ми,  
иче, говорим вам само оно, што поуздано знам и што је тачно и молим вас лепо, да о томе одмах о 
ти.{S} Врховна је Команда на Рашкој, то знам поуздано.</p> <p>— Знам и ја, ал ако је ово њена а 
у банку.{S} Трговци сакрили сребро а то знам већ шта значи.</p> <p>Са Нишем се никако није могл 
нако, на неку добру вољу у теорији, јер знам да је Врховна Команда издавала и извесне наредбе к 
а у ствари су немогуће.{S} Ја на пример знам да је у Врховној Команди било доста добре воље да  
p>— Не требају ми никакве вести, ја већ знам, ситуацију — вели он — Од два сата по подне па до  
> <p>— Не плачи, мала!{S} Зар ја мислиш знам где су ми деца?{S} Сви смо се погубили, наћићемо с 
стуреним врхом.{S} То је Грачаница, она знаменита косовска Грачаница пред којом су негда збор з 
коме смо се ми сад упутили, била је она знаменита борба 1012 у којој краљ српски Војислав, сиша 
балканскога полуострва, где су доходили знаменити поклисари Истока и Запада, где се доцније и с 
се, као да би да побегне од приказе, од знамења, од некога тајанственога предсказања и боне слу 
е обухватити целу земаљску лопту, — као знамење, као предзнак великим светским катастрофама, де 
отаџбине, указао на путу као неко тужно знамење.</p> <p>— Ко зна — додаје један старчић, вадећи 
, недалеко у њиховој позадини, то свето знамење јунаштва ваља већ по блату и да га арнаутске же 
винама.</p> <pb n="320" /> <p>Занет тим знамењима, која су китила небо над нама, ја се нисам јо 
о.{S} А ми смо хтели више, хтели смо да знамо све шта се дешава тамо.</p> <p>— Бију се, бију се 
— Оно... ето је и киша престала.{S} Шта знамо хоће ли их наши моћи уздржати да не крену још ноћ 
 обезбедити да се преспава ова ноћ, кад знамо како смо прошлу у Липљану провели и кад још боље  
прошлу у Липљану провели и кад још боље знамо какве нас ноћи очекују у Црнољевском Кланцу.</p>  
уда ћемо!...</p> <pb n="610" /> <p>— Не знамо богме! — додаје очајно грађанин и наставља даље п 
шег жандарма.</p> <p>Ми се збунили и не знамо шта да почнемо.{S} Поче гласно саветовање, преко  
 отаџбине, ми напуштамо отаџбину; ми не знамо куда ћемо!...</p> <pb n="610" /> <p>— Не знамо бо 
ји је буктао и повијао се.</p> <p>Ми не знамо где да се уставимо.{S} Идемо тако од ватре до ват 
е.{S} Овако, куда ћете?{S} И ми сами не знамо куда ћемо, нико од нас не зна!</p> <p>Она ми није 
 су али и нас све ето брига мори што не знамо где нам је робље!“ — „Слушај, попе, вели опет ага 
ма је!“ Исто као код самртника, кад сви знамо да ће умрети, сви смо измирени с тим и чинимо чак 
канцеларији, чути штогод више но што ми знамо и то му је обезбедило наше поверење.</p> <p>— Што 
 бегства народних посланика.{S} Сад већ знамо јасно ситуацију! — гунђа један из гомиле која је  
есне руке у завоју.{S} Пришао ми је као знанац, као познаник.</p> <p>— Ви ме се не сећате? — ве 
е затим множити и низати дуго и дуго по знаним и незнаним кланцима и дубравама, које је овај не 
ећи из цркве, срела сам једнога старога знанца мога покојнога мужа.{S} Запитала <pb n="448" />  
<p>Лекари су искрено заложили све своје знање и умење, ја сам их допуњавала материнском предано 
ци помињу и веровао да му је то довољно знање.</p> <p>— Шта су Турци? — учини нана, па додаде — 
дан и ако је исвесно, као и сви остали, знао зашто.</p> <p>— Пећ је у непријатељским рукама или 
н војник учинио, ма како тежак пут био, знао је да га води ближе отаџбини.{S} А ми идемо све да 
а, које сам сахранио пре две године.{S} Знао сам где га остављам знао сам да га предајем гробу, 
>Ипак ми је био чудан његов положај.{S} Знао сам да су Срби заробљеници изјавили добровољно да  
робудили су ме пси! — једва одговори. — Знао сам да ће они ујутру доћи да једу цркотину и да ће 
нећемо дићи главе, вели данас:</p> <p>— Знао сам ја, такви смо ми...{S} Претуци нас колико хоће 
тво испод заставе казни смрћу?</p> <p>— Знао сам!</p> <p>— Па зашто си бегао?</p> <p>Он ћути, у 
д, из даљине, се догледао.{S} Новица је знао да ту светиљку жеже његова мајка да му пут покаже  
ускомеша и узавре и свако потрча где је знао и умео да се подробније распита не би ли сазнао пр 
емо ми остали, сем најстаријега који је знао неку народну <pb n="247" /> песму у којој се Турци 
ебачени на десну обалу Раље.{S} Краљ је знао да се на томе фронту борило четрдесет и четири наш 
 са тешким и суморним мислима.{S} Он је знао шта се у овом тренутку дешава под њим и немирно је 
као али сам ја знала да ме воли и он је знао да ја њега волим.{S} Кад је отишао било ми је тешк 
?</p> <p>— Помого се, помого се како је знао да не би премрзо.{S} Ми смо ноћас спавали овамо у  
еровао је он у своју војску, као што је знао да остали балкански савезници неће поћи путем Буга 
 и једном немачком батаљону, као што је знао да и Топола није више безбедна.</p> <p>— Непријате 
аспитам има ли чега.{S} Нико ништа није знао, рекоше ми само да преко ноћи није било пуцњаве.{S 
 или Раковици или... нико у ствари није знао тачно.{S} Донде треба имати кола.{S} Сутра ћу рано 
или сутра дан настављена борба, он није знао рећи.{S} Ма да је то бомбардовање, које је он преж 
од Вишњице до Жаркова.</p> <p>Нико није знао да је већ превалило подне, нико није ни помишљао н 
 ми: „хвала сестро!“ припитала сам га и знао је.{S} Рекао ми је да је рањен.</p> <p>— Рањен? пр 
 Реџеп је и раније био у вези са нама и знао је српски, те је он служио највише као тумач а и к 
ледао и видео, видео сам око себе све и знао где сам и знао сам шта радим.{S} Поменуо ми је све 
видео сам око себе све и знао где сам и знао сам шта радим.{S} Поменуо ми је светога Јована, а  
вода, који је капетана лично познавао и знао га из бораба, које су се 1914. године водиле код П 
 је све путеве и све стазе прошао па би знао усред ноћи ко усред дана ићи.</p> <p>— А како је п 
хркање мирне савести.</p> <p>— И кад би знао, колико ће то све да траје — наставља онај за моји 
аш за кога; бацили би те у раку а не би знао чија те земља покрива.{S} Овде је друго, наше је;  
 рата, а та је: да је само Виљем пруски знао поуздано којим се путем иде у Цариград.</p> <p>Док 
гледу срести саучешће.</p> <p>— Јеси ли знао да се бегство испод заставе казни смрћу?</p> <p>—  
е без збогом те пође негде.{S} Нисам ни знао тада да је он у ствари кренуо тога тренутка у Курш 
о официра за нашим леђима а ја нисам ни знао да сам пуцао у ваздух.{S} Учини ми се чак да је оф 
две године.{S} Знао сам где га остављам знао сам да га предајем гробу, па свршена ствар!{S} Бол 
/p> <p>Дао сам му од свег срца, јер сам знао да у Ђаковици арнаути продају дуван отворено и јав 
м обраћао пажњу на тај разговор јер сам знао да се односи на оно о чему смо сви на овоме путу ј 
бу и отпочех молитву, коју ни сам нисам знао, али која ми се наметала и из душе текла.{S} Магло 
а напустила отаџбину.{S} И ако је свако знао да ће то бити, да је решено, да је одлучено, ипак  
ор са руским консулом који је „поуздано знао“ да ће Бугари ударити на Турке.{S} Сваки нов аргум 
 деце на тај страшан пут.{S} Да сам бар знао па да нисам ни довде петљао.{S} Да сам остао у Кру 
ло ме је, тешко ми је било, али сам бар знао, а сад?...{S} Оставио сам их и, бога ми, све ми из 
је зора сванула, цео је већ један кварт знао за новост и узбуђење, које је услед те новости у њ 
 и на њега сручивала.{S} Искусни старац знао је да невољи ваља одушке, да народ свакој недаћи < 
јеш, ал прво ајде у цркву!“ У цркви је, знате, светац.{S} Јесте ли били кад у Раваници?</p> <p> 
ђена њихова евакуација.{S} Ви, докторе, знате за болнице, је ли наређено што?</p> <pb n="89" /> 
з куће; жао јој било сваке стварчице и, знате ли шта је од свега изнела?{S} Један везен јастучи 
 /> <p>— Море, оставите човека с миром, знате како је кад се види са својима.</p> <p>И послушаш 
> <p>— Долазе војници с Марне!</p> <p>— Знате ли шта значи то?{S} Значи да нам је Европа најзад 
 дочекивао госте под шајкачом.{S} Па да знате још како сам плакао, кад нас изведоше да се закун 
а ви знате како смо ми радо гинули и да знате како смо завидели ономе међ нама, којега су проне 
само дај Боже да то буде!</p> <p>— О да знате, господине, како ми је било кад сам се и ја јавио 
ваници?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Е онда знате!</p> <p>Одмори се мало од казивања, јер смо се ба 
и помогне.{S} Ето га вама па чините шта знате!</p> <p>И код тих речи, не обзирући се на све поз 
ја? — буни се начелник.</p> <p>— Штогод знате! — додаје жена. — Ишла сам од немила до недрага и 
или или из уверења?{S} То значи ви и не знате шта је све спасавано?</p> <p>— Не знам одиста.{S} 
о?</p> <p>— Значи да ви многе ствари не знате.{S} Распитајте се мало; распитајте се па ћете чут 
иста.</p> <p>— Говорите на памет јер не знате — и он се уздржа — Ето, натераћете ме још да вам  
а наша генерација задојена.{S} О, да ви знате како смо ми радо гинули и да знате како смо завид 
на где ће га бацити? — Нећу му ни гроба знати!...{S} А ја пошао да се спасавам, тешко мени!{S}  
ницу?{S} Где је то?</p> <p>— А ко ће га знати, зар их је мало.{S} Редом дуж железнице па готово 
к верује да онај који жури колима, мора знати штогод више но онај који иде пешке.</p> <p>— Па д 
вукла се некуда.{S} Где — сам ће је Бог знати!{S} Спавало се по ћепенцима, по дућанима, по аров 
јер је ноћ већ била пала, па се не може знати где се може наићи на непријатеља а нарочито што с 
ерљиве су акције које непријатељ не сме знати да их не би осујетио или предухитрио!{S} А каква  
е одступате?</p> <p>— А што да не смете знати? — изненади се официр.</p> <p>— Шта знам — узех д 
на своме прагу.{S} Овде ми се гроб неће знати, растргнуће ме звери.</p> <p>Један је јецао.{S} О 
p>— Као да ће то они знати.</p> <p>Неће знати и не би знали, али ће се наћи ко ће им казати.{S} 
о ли се кадгод видети?</p> <p>— Смем ли знати одакле одступате?</p> <p>— А што да не смете знат 
им покретима.</p> <p>— Као да ће то они знати.</p> <p>Неће знати и не би знали, али ће се наћи  
ладе и Врховне Команде; па онда, морамо знати са колико и какве муниције располажемо и најзад,  
ко од нас не зна поуздано; даље, морамо знати какво је стање и расположење у војсци, нарочито п 
ејасна нада.{S} Страни посланици морају знати општу ситуацију, њих су њихове владе извесно обав 
о само они који нису могли праву истину знати или су је упорно негирали.</p> <p>А јуче је одист 
а мојим мезимчетом коме никад више нећу знати гроба.{S} И да се заврши тај тако рећи покољ, кој 
аш; ти си паметна, ти си одрасла, мораш знати?</p> <p>— Не знам! — понавља мала збуњено.</p> <p 
166" /> Добруџе и то пет корпуса Руса и знатна артиљерија.{S} Сем тога, руске трупе добиле су д 
у и њену моћ.{S} Ту су се јавили и први знаци расула и безвлашћа.{S} И као кад испод велике гра 
арији грађани, коју су умели да процене значај те опасности.{S} Донете су пушке и раздељене, од 
ицир немарно, не придајућим томе велики значај.</p> <p>— Ми се у њу надамо, много се надамо, то 
е има другачи, велики и важан политички значај; оно је престоница вардарске Србије и средиште о 
илих и драгих, Призрен има свој особени значај; има своју нарочиту драж, има свој светао и зрач 
еше нас избегавати предосећајући срамни значај ове промене.</p> <p>Ми нисмо још ни стигли да се 
очноме фронту — за нас имао већи и шири значај но што је у ствари он могао имати.{S} Ми смо у т 
вођење те владине одлуке од великога је значаја било стање на гиланскоме фронту, где би евентуа 
а може и даље прострети и, ко зна какве значајне и судбоносне последице донети.</p> <p>Као оно  
</p> <p>Сутра дан је прошао возом много значајнији путник.{S} Био је то млади дипломата из Мини 
ачној одаји тамо и амо.</p> <p>Нешто се значајно морало тамо догађати јер бели витез застаде кр 
По рецепту, који је добио из Берлина, о значају међународних уговора, он српско-грчки уговор о  
трах чућу сад већ оних шест пушака које значе крај живота онога несретника, чија ми се слика не 
кад би прешли преко те наредбе и њенога значења, ја ипак не видим крајњу корист такве офанзиве? 
им очима да добија неко нарочито и ново значење које су полусан, који ми се стално наметао, и м 
прилику пропустила па тек сад мобилише, значи да не мобилише против нас.{S} То је јасно као дан 
ао од непријатеља али од Призрена поћи, значи потпуно се откинути од Отаџбине, потпуно напустит 
ронта и — ако мора и она прећи ћуприју, значи да иде пут Призрена.{S} Сви се очас збунисмо пред 
во локве крви на земљи нису испране.{S} Значи изгинули су када је пао мрак пре сат и по или два 
у на српској територији, на Моглену.{S} Значи да у Солуну већ има довољно савезничких трупа кој 
рне!</p> <p>— Знате ли шта значи то?{S} Значи да нам је Европа најзад поверовала и да нам је од 
а се распита о борби на Чачку.</p> <p>— Значи, велики сте пораз нанели непријатељу у тој борби? 
а ви би успели.</p> <p>— Како?</p> <p>— Значи да ви многе ствари не знате.{S} Распитајте се мал 
.</p> <p>— Шта ће у Феризовић?</p> <p>— Значи, да Бугари одиста одступају па је железничка лини 
и упућен на источну границу, што има да значи да би Бугари, прелазећи границу, срели не само Ср 
и да се запитамо: шта има та промена да значи, а почеше нас са разних страна претрпавати комент 
 Кад ђенерал даје сигнал за пожар, онда значи да кров већ гори.</p> <p>— Лађа тоне... лађа тоне 
орало појединачно ићи.</p> <p>— То онда значи — запитаће председник владе — да се војни материј 
и дуг свој Отаџбини крвљу својом и нека значи покој душама њиховим и души роба твога Јована.{S} 
де, чедне девојке прва светлост у очима значи отварање срца.{S} Осећао сам неку искреност и сна 
к на преплашену светину.{S} Та куповина значи да Врховна Команда напушта Отаџбину и значи да је 
се она још увек и њега тиче, зна да она значи покрет и у њему се мртвоме буди још једном осећањ 
/p> <p>— Па то је то, госпођо.{S} А шта значи у штаб, него извући се.{S} То није чак ни лепо, ј 
 војници с Марне!</p> <p>— Знате ли шта значи то?{S} Значи да нам је Европа најзад поверовала и 
рговци сакрили сребро а то знам већ шта значи.</p> <p>Са Нишем се никако није могла добити теле 
ојничком речју која за нас жене и мајке значи исто што и смрт.</p> <p>— Јест, ланац! — потврди  
уштање Краљевине, јер заробљен краљ, не значи само пропаст Краљевине већ и капитулацију оне иде 
, на пр.{S} Мачва и Морава.</p> <p>— Не значи то, брате ништа! — буни се један непознат млађи ч 
не може спорити, само — мобилизација не значи увек и рат.{S} Бугари имају извесне претенсије... 
ка буде — брани се онај — ал онда то не значи да је сутра већ последњи дан Скопља.{S} Евакуациј 
чиме смо одавна већ измирени, али то не значи да смо га и мирне душе дочекали.{S} На против, по 
вати онај победнички.</p> <p>— Ал то не значи да не може бити већ сутра наређено! — додаде докт 
/p> <p>— Капитулација у овом случају не значи само предају већ и одрицање, одрицање од свега, п 
сад — према извесним сазнањима — још не значи рат! — рећи ће дипломата из административног одељ 
да би је боље разумео.</p> <p>— За мене значи то! — рече одлучно — Где ћу даље?{S} Нашу границу 
е је жао ове руке, који губитак за мене значи најтежу трагедију.{S} Не жалим је, верујте; не би 
и да Врховна Команда напушта Отаџбину и значи да је настао последњи тренутак за спасавање.{S} И 
ебу, нека се слави име твоје и нека оно значи милост онима, који су одужили дуг свој Отаџбини к 
е теше.</p> <p>— Крива Паланка пала, то значи Куманову нема спаса! — веле они који су већ подле 
бије, то значи напуштање сваке наде, то значи крај.</p> <p>Отуда је одлазак страних посланика и 
 границе, то значи напуштање Србије, то значи напуштање сваке наде, то значи крај.</p> <p>Отуда 
 другим путем, најближим до границе, то значи напуштање Србије, то значи напуштање сваке наде,  
p>— Извесно.</p> <p>— Или боље рећи, то значи, да дипломатија споразума још и овог тренутка вер 
српске владе и чим они хоће у Битољ, то значи да код њих постоји неко уверење да ће се све ово  
ком миру назове букурешким уговором, то значи и дужност, да буде чувар неповредности тога угово 
 да би ме умирили или из уверења?{S} То значи ви и не знате шта је све спасавано?</p> <p>— Не з 
<p>— Дакле на левој обали Мораве?{S} То значи да војвода Мишић ни појма нема да је непријатељ и 
; где смем да их водим у планину?{S} То значи ја сам да им потпишем смртну пресуду.{S} Боље нек 
и ће с војском.{S} Влада је отишла — то значи нема више Србије, војска је остала за то да се и  
долине и целе јужне Србије.</p> <p>— То значи Београд опет да се напусти? — пита песимиста, кој 
е се и Феризовић напустити.</p> <p>— То значи прекосутра биће затворен пут за Призрен?</p> <p>— 
... — заустих ја забринуто.</p> <p>— То значи да тринаесту годину не можемо поновити.{S} Кад би 
уверен у негативан одговор.</p> <p>— То значи? — додаће мало касније Престолонаследник — да се  
а неколико дана на Балкану.</p> <p>— То значи, ви не сумњате више да ће нас и Бугарска напасти? 
 — рекох, отимајући се сну.</p> <p>— То значи још један сат живота?</p> <p>Погледах је да би је 
а и по веће снаге од наших.</p> <p>— То значи?... — заустих ја забринуто.</p> <p>— То значи да  
н и власти напустиле варош.</p> <p>— То значи?</p> <p>— И Качаник пао?</p> <p>— Који Качаник?</ 
ц, Липар, Дивљачко Брдо и Врбовац, а то значи, да су били већ пребачени на десну обалу Раље.{S} 
да била одлучно противна.</p> <p>— А то значи, да је дипломатија споразума била противна.</p> < 
у Митровици?{S} Да ли то нешто нарочито значи, што је Краљ у овако једном критичном моменту, ст 
 није ју испрала ни она силна киша, што значи да је скоро, после непогоде погинуо, можда и вече 
 се мало пре обрати небу и Богу.</p> <p>Значи да се тачно на месту, где сам овога тренутка био, 
 батерију, која се иза болнице сакрила, значило би изложити ватри из српских топова српске рање 
ћ је граница Краљевине Србије; прећи је значило је отиснути се у туђину.{S} Куда у туђину? — пи 
аната од 16. новембра пре подне а то је значило, да се одмах приступи повлачењу по реду утврђен 
ство првога, који је то име носио, није значило напуштање народа и народне револуције.</p> <pb  
оне дух и више него то, то би заробљење значило капитулацију.</p> <p>Краљ обрати пажњу на ове р 
а — кад све то не би било тако, онда би значило да смо ми, који се налазимо у Скопљу, пред непо 
најмање 350.000 војника!</p> <p>— То би значило да би Бугарска морала на три фронта да се бије. 
b n="144" /> <p>— Па?</p> <p>— Па то би значило да горе баш сасвим не ваља.</p> <p>Или, ако у к 
ге, по којима би његов останак у ствари значио напуштање Краљевине, јер заробљен краљ, не значи 
 ће његов повратак, са српском војском, значити слободу његова села и његова завичаја.{S} Али н 
 изврши предају вароши.{S} Као нарочиту значку лојалности и готовости на предају, сваки је од о 
у Чачка.</p> <p>— Ама, је си ли ти луд, знаш ли шта говориш? — зграњава се на телефону начелник 
е тако било али војници, <pb n="361" /> знаш већ како је, чује један од другога па причају...{S 
, то сва сиротиња што сам је понела.{S} Знаш како је... није да жалим.</p> <p>— А ваљда ће и пр 
ће се.</p> <p>— Јок море, сад ће он.{S} Знаш како је, заговорио се с децом па и не осећа како в 
 жваће кору која је отврдла у ранцу.{S} Знаш већ како је на одмору.{S} Па се заметнуо и разгово 
ли револверима једно на друго.</p> <p>— Знаш како је у оваквим приликама, човеку досади живот п 
е ту вест и просуо кроз варош.</p> <p>— Знаш, кад Врховна Команда оде у Призрен, сат и по од гр 
иком, који је већ био одмакао:</p> <p>— Знаш ли, бога ти, војниче, - које је доба ноћи?</p> <p> 
.</p> <p>— А умеш ли да гађаш?</p> <p>— Знаш како је, господине.{S} Прислоним пушку уз образ па 
јабучица му се пење под вилицу. — Је л’ знаш да играш шаха?</p> <p>— Знам! — одговара песимиста 
ји били, пропиштала ми младост од њих!“ Знаш ли, болан, мој Бата кад хоће да спава он се смеје, 
ј страни друма да га очекне.</p> <p>— А знаш ко је овај мој пријатељ и сапутник? — запита ме, о 
 <p>— Ако, ако, прихвати се.</p> <p>— А знаш како је, не ваља с празним трбухом ни на онај свет 
 те рекао би не зна ни две унакрст а да знаш само како је мудрица и како уме да каже, те толико 
.. фамилија... имам и сина.</p> <p>— Па знаш како је.{S} Ја не верујем ал, ако баш дође до чега 
е поделио од мене кад ме оженио.{S} Шта знаш хоће ли се сложити жене, толико се њих због жена п 
на сте?</p> <p>Ја му рекох.</p> <p>Није знаш добро, ал колико да склониш главу.</p> <p>— Ама до 
 настави.</p> <p>— Боље је, боље.{S} Не знаш ти још шта је то гладан човек.{S} Гладан човек је  
се одакле си пошао и опет полази.{S} Не знаш куда, нити видиш пута ни предмете који су пред тоб 
p>— Како не знаш?{S} Не може бити да не знаш; ти си паметна, ти си одрасла, мораш знати?</p> <p 
ете?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како не знаш?{S} Не може бити да не знаш; ти си паметна, ти си  
арац и слеже раменима.</p> <p>— Како не знаш?</p> <p>— Рекли ми рањеници да је погинуо.{S} То т 
жити међу туђинима.{S} Гинуо би тамо не знаш за кога; бацили би те у раку а не би знао чија те  
— У армијском штабу, у канцеларији, али знаш како је, мајка...</p> <p>— Знам војниче, мајка сам 
 <p>Као оно кад ти ко најдражи умре; ти знаш да је мртав, видиш га пред собом мртва али те још  
 рече ми: „Више сам ти него брат.{S} Ти знаш шта сам ти ја!“ Ето то је све што ми је рекао али  
већ паде први сутон, на један мах, нити знаш од куд је дошао, ни ко га донесе, просу се по Пећи 
а да је твој отац дошао овамо.{S} С њим знаш и подноси нам да се бијемо, а што с тобом?{S} Је л 
ош ми је говорио — настави — мио му био знаш тај говор јер немамо него један дан ода још, ако о 
о немам пешадије!</p> <p>— Држи се како знаш и умеш! — одговори војвода — ако си ти онај стари, 
на путовања провлачили кроз гомилу, нит знаш како нити од куда.{S} Човек не може да протумачи с 
 <p>— Рекох — онај ће први — прошли пут знаш, били смо сами, сами испустисмо Београд па га сами 
вљене усне, ноге му се тресу од умора а зној се облацима пуши са њега као са догореле ватре.{S} 
рава од влаге којом га је посула киша и зној.{S} У колима троје дечице, само им главице вире из 
е коњу, из чијих се мокрих слабина пуши зној, дојурио вероватно отуд са <pb n="131" /> положаја 
га се душа човечја најежи а тело хладан зној пробије.{S} И сад ми је пред очима, увек ми је пре 
ј гомили.{S} Загушљива воња од људскога зноја, покислог одела, које се пуши и испарава и мокрих 
 ме задахну млаз топле јаре од људскога зноја, земље и влажних опанака.{S} По поду су тврдим сн 
 се старачко чело осуло хладним капљама зноја и покривао би очи руком, не би ли одагнао навалу  
сећа се воња сточнога ђубрета и коњског зноја са седала која се крај ватара испаравају.</p> <p> 
та једна реч:{S} Онога је кућа ко много зноја пролије у њене темеље и онога је царство, ко мног 
 долазио у сусрет, јашећи на мршавоме и знојем обливеном коњу.{S} Он је из моравске дивизије ко 
сабља улубљена а чело наквашено прљавим знојем.{S} До њега избеглица, који већ данима седи ту,  
ећи по где кад шаком чело осуто хладним знојем којим грозница орошава чело.{S} Час по час би за 
е од коња његову храну и алапљиво ждере зоб.</p> <p>То ми прича коморџија а ја сам видео још бо 
е одмори и да прихрани коње са оно мало зоби колико му се још сачувало.{S} Обесио је зобнице <p 
колико му се још сачувало.{S} Обесио је зобнице <pb n="589" /> коњима о главу а он се измакао н 
ази и, врши крађу.{S} Он завлачи руку у зобницу и краде од коња његову храну и алапљиво ждере з 
камењем тим, поникла трава и проклијала зова, у његове се жљебове нанео муљ и освојила маховина 
оревамо последње остатке српске државе, зове Пећ.</p> <p>— Зашто је и доношено довде, што то ни 
да се растану те још на ногама дремају, зове да се <pb n="98" /> опет врате под покривач, али и 
ра, обалом која се од ослобођења Скопља зове Кеј Војводе Путника, кретала су лагано троја прост 
са увела и проређена.</p> <p>Њу нико не зове у воз, њој нико не каже да уђе а она сама или нема 
ао врата са свих страна па послао да се зове један бравар из суседства али бравара није било у  
 пођи, склони се од несреће.{S} Краљ те зове па он ће ми те и неговати, он и сачувати мајци!</p 
ледњи уздах свој.{S} Зато се тај мост и зове мостом уздисаја.</p> <p>Није ли то име и овоме мос 
оди, грчевито се држи за материн скут и зове је и вришти јер му се не одзива.{S} Свет пролази к 
„Е, кад је тако, попе, а ви идите па их зовите!“ — „Пошли би, ага, кад би знали где су али и на 
да се оде у жељезничку радионицу и отуд зовне мајстор.{S} То је разуме се продужило чекање и ђе 
гу спопаде прави бес кад виде пушке.{S} Зовну кнеза и попа па рече: „Рекох ли ја вама ако има у 
ма су деца ваша.{S} И једна вас и друга зову себи и једна и друга ишту мајку.{S} Она у планини  
лодом благословена поља и зато га ваљда зову белим братом, онај други истиче из чаробних охридс 
з крваво стење и камење и зато га ваљда зову црним братом.{S} Они продиру, надиру, журе, сврћу  
и крв, по оним брдима.</p> <p>— Како се зову она брда? — пита један остарији војник.</p> <p>— О 
, Миле.{S} И сви остали, ко зна како се зову?{S} Ох, што немам снаге да пробудим ту поспалу дец 
о грли отаџбину, коју смо ми напустили, зора која покушава да пробије тмину и разреди је успева 
уши уздах, последњи уздах прогнаних.{S} Зора још не осваја, она као да намерно касни данас, не  
више био у пећини.{S} Кренуо да га прва зора затече у кући, како Турци не би посумњали да је из 
гнанога народа, које ће сад ускоро прва зора пробудити.</p> <p>Тишина као у гробу, све спава.{S 
head>Сликарева трагедија</head> <p>Прва зора.{S} Мраз мало попустио, у зраку као да лебди света 
 деца згреју јер умор, неспавање и рана зора у планини па се дечица најежила и прибрала уз мајк 
затекосмо већ кретање и ако је још рана зора.{S} Није још цео збег кренуо али појединци већ про 
<p>Како је то тешка, како је то суморна зора, која се оглашава једном смрћу!</p> <p>Око мене је 
ад успаваним грађанима.</p> <p>Сутрашња зора доводи у Скопље нове бегунце из Куманова који доно 
 глас оних смртоносних звона, којима је зора оглашена, а који ми се увуко у душу пре но што сам 
 узнемирени овом новом бригом и, кад је зора сванула, цео је већ један кварт знао за новост и у 
е јадниче преболети?</p> <p>Што је више зора освајала то је и студен, она рана јесенска студен, 
/p> <p>Још је два сата до зоре али ће и зора тешко успети да унесе светлости у мутну, јесењу но 
ту, да задржи свој положај како би, чим зора сване, могли наставити борбу.{S} И тако је готово  
 која је испала из туђих кола.{S} И што зора више осваја, жагор све више расте.</p> <p>Најзад к 
евалити поноћ, морала је већ бити близу зора али је још увек владала дубока тама и студ.{S} Пок 
а киша па ваљда кренула бежанија, да их зора не ухвати на домашају граната — рећи ће други.</p> 
црнини, како нагло и тешко дише.</p> <p>Зора је морала бити близу.</p> </div> <pb n="521" /> <d 
и гроб још једној српској круни.</p> <p>Зора се све више наглашава, предмети се све јасније изд 
езани једино телефонским жицама које од зоре до зоре зврје измеђ Митровице, Куршумлије, Гилана  
колики нас још догађаји очекују до прве зоре?{S} Ох, како сам жудно погледала на ту зору; гушил 
/> па не пишти само јутром, већ од беле зоре па до мркла мрака?</p> <p>Ја нисам дизала главу, н 
е ноћи припалила светиљку и све до беле зоре чекала сина, тако од тад, ево већ седамнаест годин 
пут, на Гази-Баби изнад Скопља, од ране зоре војници и заробљеници живо утврђују положаје, са к 
 крећу од гомилице до гомилице, од ране зоре до мркла мрака, да се увече уморни и необавештени  
 да се прихватим, господине.{S} Од ране зоре нисам окусио.</p> <p>— Ако, ако, прихвати се.</p>  
бране гомилице избеглица дрежде од ране зоре па до мрклога мрака, па се као бујан поток разли к 
та, а све нове и нове придолазе од ране зоре и већ се гуши перон од навале бегунаца.{S} Воз још 
.{S} Три месеца су нас муштрали од ране зоре до мрклога мрака.{S} Нико за то <pb n="634" /> вре 
у, одмах ниже начелства, где су од ране зоре па до мркла мрака увек поседнути столови, те је те 
, чија мајка од јутрос већ, још од ране зоре, крши руке бринући се где је.{S} Дечко је још сино 
а војска у помоћ Србији.{S} Још од ране зоре настао је био у Солуну покрет француских трупа на  
учетворостручи пажњу.{S} Он још од ране зоре посла у извидницу једнога поднаредника са два војн 
е јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све <pb n="15" /> више се и више у 
е јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све се више и више узноси.{S} Очек 
о мало обучен и оружан и још далеко пре зоре кренуо на положаје.</p> <p>Са првом зором планула  
 су дубоку ноћ пробили први наговештаји зоре, толико бар да се камен могао разликовати од баре, 
сна, за који су синоћ веровали да га до зоре неће прекидати.{S} Најпре на једној кућици па на д 
ка, полази...</p> <p>Још је два сата до зоре али ће и зора тешко успети да унесе светлости у му 
рније но умор.{S} Ма да је још доста до зоре ваљало је кретати, јер зао је то сан који мраз нам 
с онако.{S} Тако скоро целу ноћ, све до зоре.</p> <p>Сутра дан је свануо мутан понедељак.{S} Из 
дино телефонским жицама које од зоре до зоре зврје измеђ Митровице, Куршумлије, Гилана и Феризо 
’ далеко Ресник?</p> <p>— Стићи ћемо до зоре.</p> <p>Ја нисам ни речи говорила.{S} Кренули су,  
нула и таму ноћи поче да осваја бледило зоре.{S} Доба је већ да се мртви врате у гробове.</p> < 
це плавих и зелених пераја певају песму зоре а воде, слазећи са камена, звоне као харфе, страсн 
и језу кроз ваздух.{S} Мора да је ближе зори но поноћи, те су се избудили и довикују се да чува 
далеко иза поноћи, морало је бити ближе зори, јер кроз ноћну тишину јасно су допирали топовски  
а ноћ, коју смо превалили и примакли се зори.{S} Попушили смо ћутећи још по једну цигарету.{S}  
о од поноћи одмакли и већ се приближили зори али је киша још увек ромињала те се у ваздуху није 
азе мрачних кланаца, у које ће се сутра зором пробуђена Србија упутити.{S} Пред поноћ је дунуо  
ора се преноћити негде на путу те сутра зором наставити.{S} Што ближе оним ватрама, њихов се бр 
чевску равницу, од Гуче до Јелице, а са зором се већ пела уз Јелицу, те кад освоји дан она се п 
е остатке воље и снаге.</p> <p>Сутра би зором ипак загушили друмови ка Беранима и Чакору али, в 
жагор изгнанога народа који се са првом зором кренуо у планине...</p> <milestone unit="subSecti 
оре кренуо на положаје.</p> <p>Са првом зором планула је и прва пушка и она откри да непријатељ 
ћи глас је прохујао кроз Пећ а сутрадан зором, већ се ведра лица буде они што су легли клонули  
тале са Лазаром у разговору све до пред зору а ми деца кад смо се избудили Лазар већ није више  
устали под њима.</p> <p>Кад би већ пред зору а ми сврнусмо са стазе којом смо се пели те ударис 
ам их са стрепњом очекивао да ми огласе зору а ономе несретнику, што сам га синоћ видео везана  
се, а Бојко вели: „Сутра, ако Бог да, у зору биће борбе па ћемо се загрејати!“ Марширамо по дес 
оћ између осмога и деветога октобра а у зору деветога, становништво је скопљанско већ догледало 
ћу да их нађем и да их замолим, сутра у зору нек изведу топове тамо на ону чистину испод Патриј 
 кровом они несретници, који ће сутра у зору кренути у свет и не видети више свога крова данима 
е крив, стрељај га.{S} Одведи га рано у зору, док још цео свет спава, па стрељај!</p> <p>— Потр 
ећ били стигли — ниси се бојао јутрос у зору, и во се морао исхладити и промрзнути; ниси се зар 
клонитије место, бојећи се да се у прву зору, кад народ крене, не придружи и његова стока какво 
ако, ваљда се молила Богу.{S} Пред саму зору мора да ме је савладао сан јер нисам ни чула ни ос 
једно, нека је и ноћу, нека је и у саму зору, морамо их поздравити.{S} Морамо то!</p> <p>И одма 
е савладао уморан сан, или можда у рану зору док још све спи, њега повести одавде, извести га н 
е и што је било прекјуче, кад се у рану зору буди збег и хоће да крене.</p> <p>И најзад се крећ 
не вале несташнога мора, које се у рану зору, као дете при буђењу играло весело.{S} С вечери је 
но и одмерено ударање чекића; то у рану зору поткивају негде коња или вола, који је јуче обосио 
.{S} Целе ноћи је лила киша а у мочарну зору почело је повлачење.{S} Непријатељ, који је поузда 
?{S} Ох, како сам жудно погледала на ту зору; гушила ме је ноћ, нисам могла да дишем...!</p> <p 
XI</head> <head>Мост Уздисаја</head> <p>Зору тек наглашава водњикаста нека светлост под којом с 
 сутра или прекосутра преломити.</p> <p>Зору осмога октобра пробудила је пуцњава са фронта, кој 
д каменом и диже зелену главицу да срче зрак; гране у млада дрвета, које су се биле повиле под  
еда светлост дана, последњи пут он срче зрак божји, последњи пут сагледа небо свога завичаја и  
n="323" /> на врховима планина.{S} Кроз зрак пролеће птица носећи у кљуну сламчицу да свије нов 
дила на гробљу, назире тамо један бледи зрак.{S} То је кафана у коју се преко дана збирају избе 
и светлост слободе, последњи пут сркали зрак те слободе, последњи пут сагледали небо свога зави 
тати.{S} Кад по где где пробије сунчани зрак, тамо где се кланац отвори мало и прошири, он само 
оследња моја нада, потпора моја, једини зрак који је заостао да ме греје; чух да ми је и најста 
, који ми се стално наметао, и мистичан зрак месечев, допуњавали тајанственошћу и чаробношћу.</ 
сретао угашене, видиш сад како се уждио зрак.{S} Као да су се мртви пробудили.</p> <pb n="715"  
затим, један по један, поче да узлеће у зрак и упутише се тамо ка планинама које су пред нама.< 
 први пут огрејали, ту насркали сунчана зрака.{S} Ту сам отворио ја и први лист ове књиге туге  
— Обнова, буђење, пролеће.{S} Небо пуно зрака под којима бљешти још неотопљен снег <pb n="323"  
одити, њему сад треба ваздуха, треба му зрака; помислила сам и да сиђем, па ма и пешке наставил 
ада будна сањала, и које је као сунчане зраке уплитала у срећу свога детета и своју.{S} Она и д 
а у то доба нешто попустила, те се кроз зраке бледе светлости, колико је ова продирала на улицу 
је се дубоко нагло западу, још је слало зраке али су они већ били студени а осећао се већ и мра 
о покров изаткан из прегорелих сунчаних зракова, тајанствено обавија беду и невољу.{S} Сећам се 
иза великога стуба.{S} Један сноп косих зракова, који је продирао кроз горњи прозор, разредио ј 
на пење са обале у пусту и мртву варош, зраком који се из драгога камена са прстена расипа, пењ 
уги.{S} Бог је добар, те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом, па ако још Новица бу 
 и ја да је Бог добар те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом.{S} Све сам веровао д 
ачким погледом и не здравећи нас.{S} По зраку изнад нас носе се јата гавранова и дрско гракћући 
 <p>Прва зора.{S} Мраз мало попустио, у зраку као да лебди светао дан.{S} Ватре се на све стран 
вицу и, док се тај облачић још колута у зраку, до нас допире глас топа.{S} Мало доцније и сунце 
тешки облаци још застиру небо и не дају зраку да потпуно пробије.</p> <p>Крећемо кроз призренск 
ст из фењерчета није била кадра допрети зрацима ни за пун метар предамном, те сам морао врло об 
ране друма, замрзле те се под месечевим зрацима сјакте залеђена и снегом покривена бескрајна ст 
пљанске ноћи а не загрејала се студеним зрацима јучерањега сунца.</p> <p>Пред нама иде жена и н 
 сузе у очима.{S} Тек данас, под оштрим зрацима студенога зимског сунца, ми се видимо и догледа 
их страсти и једа, како ни један једини зрачак не би допро да нас загреје.{S} Небо је ниско пал 
 своју нарочиту драж, има свој светао и зрачан ореол.{S} Призрен ја сан српски, он је једна чар 
ли ноћас, под сунцем које већ почиње да зрачи, загрејали покретом.{S} Пред нама се простире шир 
на карти, линије које су се од Призрена зрачиле ка западу и југозападу.{S} Једна је од тих лини 
S} У мраку, кроз који је пробијао слаби зрачић из малога фењера, кретале су се алатима оружане  
} Дечици зацрвенели образи од студи као зреле јабуке, ручице им се поднадуле тек што не прсне к 
било врло повољно — вели за столом код „Зрињског“ један лекар коме су све те вести саопштили —  
 примећује један који је синоћ био код „Зрињског“ и вратио се отуд кући убеђен да је евакуација 
што их и надлежне власти приме.{S} Код „Зрињскога“ свраћају официри из команде трупа, који су з 
сти.</p> <p>У скопљанским кафанама код „Зрињскога“ и код „Слободе“ образовали су се читави клуб 
тара пред устима и распали на звонару а зрна се расуше као картеч.{S} Један метак, други и трећ 
је Краљем опет било невоље.{S} Топовска зрна већ су тресла призренске кровове, када је пристао  
је ватрене отпоздраве.{S} Непријатељска зрна једно за другим падају међу наше и косе а наши трп 
 ни слутио да и у Медови нема ни једног зрна савезничког обећања.</p> <p>— Ваља што пре стићи у 
 прошлогодишњега сувог кукуруза чија се зрна жуте као ћилибар.</p> <p>Приметих војнику који је  
љу, Косову, Морави и Колубари пробирали зрна на пожњевеним њивама, осетише далеко отуд воњу крв 
у батерију и убаци у њу неколико тешких зрна.</p> <pb n="201" /> <p>— Одакле бије? — виче капет 
разговора, поздравило неколико пушчаних зрна, која им прохујаше <pb n="192" /> око глава и капе 
мурим а на ово друго не видим; ал опет, зрно оде тамо међу њих, па ако погоди кога добро а ако  
е погледа око себе.{S} Непријатељско је зрно сипало огањ и косило.{S} Капетан срете погледом мл 
адрхтала при помисли да палећи топ шаље зрно које ће покосити читаве чете рањених бораца и друг 
њом.{S} Дижи главу, дижи, не бије свако зрно.{S} Ајде, ајде, децо, нек осети непријатељ с ким и 
> <p>— Хвала Богу, наиђе од некуд једно зрно те ми прошиша руку, ево овде, и повреди ми мало ко 
ојнике своје и виде пустош који разорно зрно непријатељско још једнако чини.</p> <p>— Кад бих м 
тресну а земља, коју диже тешко разорно зрно и дим који се разви из експлозије, зави пуковника  
већ три пут до сад узмакла чим је првим зрном била нађена, те би сад то поновила, а чим би то б 
ицима.{S} Отуда су и постала имена Мица Зуавка и Мица Сенегалка.</p> <p>У гомили, место обичног 
 треба ми!{S} Нека овај орден носи Мица Зуавка и Мица Сенегалка, ја ћу за Србију умети погинути 
писар на доњем седишту а на горњем Мица Зуавка и Мица Сенегалка.{S} Тако, бар рече један из гом 
p>У томе пролазе крај њих кола са Мицом Зуавком и Мицом Сенегалком и ори се из њих развратни см 
у два фењера на фијакеру који вози Мицу Зуавку и Мицу Сенегалку.{S} Деца познадоше коње и кликн 
на мучнога ћутања, била је: да се један зуавски пук, у повратку са Дарданела, искрцао у Солуну. 
акрчи улице.{S} Отуда је марширао један зуавски пук, прође кроз варош крај нас и оде на Зејтинл 
 експедиције, јер нам је он довео један зуавски пук на фронт а вероватно за њим довешће нам и о 
е било довољно да му се виде два златна зуба.{S} И ако чиновник административног одељења и ако  
гу своју и оте, управо ишчупа из пасјих зуба кост.</p> <p>— Их! — учини један пролазник — баш п 
кудица већ почела да помаља своје оштре зубе.</p> <p>С тога смо ми излазили чак на друм да доче 
— Мислим! — процедих ја непоуздано кроз зубе.</p> <p>— Дај Боже! — додаде он.</p> <p>Пред мојом 
г.</p> <p>Песимиста прогунђа нешто кроз зубе а одушевљени узе да брани своје гледиште.</p> <pb  
чињавају сви бурнији разговори код нас) зубима изгризао јабучицу!{S} Ко ће да одговара за ово?{ 
ичка борба ножевима, кундацима, рукама, зубима.{S} Ја сам напао на једнога рањенога Србијанца;  
ечја затресе се целим телом и зацвокота зубима па грчевито стиште пород на груди.</p> <p>— Ја ћ 
зуједао ми је руке и грло и цепао ми је зубима одело.{S} Мени се навукло нешто на очи и ништа н 
ћин обесио јесенас да се суши или круне зубима клип прошлогодишњега сувог кукуруза чија се зрна 
ек не губимо овако време, па чини ми се зубима ћу клати непријатеља кад сагледам своје село.</p 
тац и почели смо се рвати.{S} Бранио се зубима и изуједао ми је руке и грло и цепао ми је зубим 
, чврсто, грчевито; један руком а други зубима.{S} Погледаше се крвнички, одмерише се дивљим по 
и на њој се познаје траг ситних дечијих зубића.{S} Носила је ваљда мајка у недрима да детету на 
аспукао пупољак те му вире бели, млечни зубићи!{S} До девојчета гологлаво сељаче са још влажним 
ећ се припијају за кост а уснице стегао зубићима те му упале и унаказиле лице.</p> <p>Чији си т 
е пуне људи и дима и само чујеш жагор и зузук као оно из кутије коју деца напуне похватаним мув 
ве.{S} Ништа нисам чула, само што ми је зујало у ушима и мутило ми се у глави.{S} Тргла сам се  
ла.{S} Када сам се враћала већ сам чула зујање куршума око главе и видела сам очима својим кад  
шава па постаје као <pb n="151" /> неко зујање и мрморење.{S} По где кад само, кад са којега ст 
ској непрекидној ватри, капетану се оно зујање картеча чинило као зврјање телефона и чинило му  
ше, вели, као олуј.{S} Испред њих пишти зурла и удара гоч а они мећу пушке и шенлуче, па предво 
еђу којима има можда и његових другова, и удара мамузу у слабине коњу не би ли што пре стигао б 
, представнике феудалнога господарства, и ствара једноставну и снажну српску државу која слази  
лост и питому садашњост.{S} Она с југа, и ако на каменом подножју, покривена је тамним зеленило 
аде полугласно, више себи:</p> <p>— Да, и њих треба узети у рачун!</p> <p>Одушевљени плану.</p> 
кле ми бегамо, под тешким осећајима да, и ако се враћа Отаџбини, да то ипак није она.</p> <p>Сл 
а одрећи и те, као и свих ранијих нада, и кренула је у планине.</p> <p>То је био један од најте 
ојачка главица.{S} Она са северозапада, и ако у тако блиском суседству, пуста је и гола.{S} Сам 
дана, неки наши кад се вратише са рада, и они који су радили по канцеларијама, саопштише нам да 
оварене. <pb n="633" /> Ајде, рекох ја, и узех да се праштам а мали братић отрча да отвори врат 
 да у нас има и Гарибалдија и Мацинија, и Кавура и Гамбета?{S} А без њих, можемо ли понети, јес 
лице недалеко одавде, у Краљеву и која, и не знајући да је он овде а слушајући тресак његових т 
ади, што не прилази тој мери, шта чека, и наводили су све добре стране капитулације.{S} Таква м 
ољу, један са запада а други са истока, и да ће овај са запада најпре много тегоба имати али ће 
итулацију у моменту кад се Ваша војска, и поред овако силне навале, тако одлично бори <pb n="27 
и, вратите се тврда срца као Југовићка, и обиђите их све; обиђите их и прекадите дахом душе ваш 
аље од нас.{S} Припуца и по нека пушка, и арлук гомиле пење се у томе часу до дивљачке дреке.{S 
шао крај наше куће.{S} Ја сам то знала, и чекала сам га на капији.{S} Он ми није говорио ружне  
оних снова које је некада будна сањала, и које је као сунчане зраке уплитала у срећу свога дете 
ала гомиле, која поче већ отимати јела, и оне спустише капке на прозоре те увећаше број гладних 
ла.</p> <p>Влада је увек напред журила, и стигла је као што се у Спасу угодило, петога дана по  
у утробу па се он увуко унутра, у вола, и тако је проспавао.</p> <p>— А ниси се бојао — рећи ћу 
спунио.{S} Разговор се око овога стола, и ако доста живо, ипак тихим гласом води.{S} Говорило с 
 је светина та већ и Краља на таљигама, и Врховну Команду у планини, и команданте без војске и  
ригама и о оним малим, личним невољама, и о Румунији и њеноме држању и о цени пројинога брашна  
ђе из своје капије, натоварена бошчама, и крете за бегунцима са Дорћола.</p> <p>— Право има — о 
бока размишљања и можда вођена мислима, и сама је себи постављала питање: па сад?{S} С тога је  
ем слободе.{S} И пошло се једнога дана, и стигло се.{S} На Прилепу се Марко пробудио, зазвонила 
оћи за народом, заклецала су му колена, и загушио га тешки, старачки кашаљ.{S} Настала је брига 
аче гори свећица, ваљда јутрос упаљена, и по гробу нешто јестива.{S} Прођосмо крај неколико пра 
е, министар војни и министар грађевина, и отишли право у Битољ, да тамо учине све припреме за т 
ко газили преко њива и ливада и утрина, и тек кад би се дочепали какве падине што би осетили ма 
Љумска Кула, обала је камена и одсечна, и Дрим тече доле под стеном у грдној дубини.{S} Они су  
још спроводе осам војника, осам бораца, и један наредник.{S} У најмању руку требало би да је ка 
е, које сам гледао са Врдника, као роб, и да ме прати стража са пушком?{S} Срамота ме је била о 
 ми си као Леарт, скочио је већ у гроб, и отуд из гроба узвикује:</p> <quote> <l>Загрнте прахом 
ји је сахрањена једна материнска љубав, и њему причињава бол.{S} О, да је то први бол коме је о 
>— Да, цела шака, до чланка.{S} Па сад, и ако прозебе, могу је сећи и даље, немам шта да жалим. 
цим моје чедо јер је дошао на мене ред, и затресох се целим телом које поче нека опака грозница 
 полугласно:</p> <p>— Идем путем, отуд, и мислим о несретној судбини овога народа.{S} Одатле, и 
код Качаника, где се воде очајне борбе, и журила Призрену?{S} Није ли тамо, испод Призрена, нас 
а славних војвода или им китили силаве, и онај пиштољ који је на Чегру прославио смрт Синђелиће 
да, како се сурвава и претрпава домове, и људе, претрпава градове и села, претрпава њиве и поља 
 падали војници.{S} Поднео је све, све, и ево је сад малаксао, издала га снага и, пао је.{S} Ос 
лазиш у некоме мртвоме царству где све, и људи и природа, спава магиским сном.{S} И гуши те то  
едно зрно те ми прошиша руку, ево овде, и повреди ми мало кост.{S} Ал ако, добро је, јер ме спа 
е опет наши да му довикују и да звижде, и ако се не чује донде, а он стоји пред вратницама, гле 
 и застртих прозора, слушају а не виде, и премиру од страха.</p> <p>Борба траје сат, сат и по,  
ру престоницу, седиште Врховне Команде, и непријатељски су аероплани већ учестали ватром, коју  
ји си на небу!</p> <p>„Помени, Господе, и помилуј роба Твојега Јована, као што ћемо га и ми уве 
на крсту био разапет.{S} Доћи ће, каже, и наш васкрс, али га морамо трпљењем откупити.</p> <p>С 
 ишло опет у Србију, онолику колика је, и тај је пут био нека нада, нека далека, тамна и нејасн 
ај ствари својих и брижно пита: шта је, и хоће из очију да прочита одговор и савет.</p> <p>Поје 
ода је боловао, али је пратио догађаје, и тога ради помоћник му је стално све реферисао.</p> <p 
ће нам обезбедити бар овај крај Србије, и — многи су веровали — која ће нам и Скопље повратити. 
 око мојих ствари а бабо презао кочије, и тутнула ми у руке десетицу, ижљубила ме и благословил 
велики товарни аутомобил голубије боје, и са мотором који брекће и стење као раздражена животињ 
 невољама које сам саосећала као своје, и у несрећи која је снашла Србију, ја нисам издвајала с 
"347" /> <p>— Штала је, па има и стоке, и ђубрета!</p> <p>— А има крова?</p> <p>— Има! — заврте 
у сну како пева, отуд са ширине морске, и у песми прижељкује матерински загрљај.{S} Кад би се ч 
<p>— Србија пропада, Господине Консуле, и ја мислим да би овом приликом био једини спас када би 
 и вере.</p> <p>Над том прегршти земље, и данас у изгнанству, у тренутцима тешкога бола, капљу  
а непријатељем, ту око трнавске механе, и да се ту зауставило непријатељско наступање, јер је н 
ао новчане књиге опет разне даме, жене, и њине пријатељице.{S} Има ту обезбеђених купеа где ће  
ико њих, који су стигли овамо пре мене, и једва се у мраку назирали као сенке.{S} Жена једна ме 
.</p> <p>— Мислио сам, и ја, господине, и веровао сам, дуго сам веровао...</p> <p>— А сад не ве 
вели капетан.</p> <p>— Хоћу, господине, и она мене чува! — додаје чича.</p> <p>На капетановим у 
 цео наш пук отуд из Тамнаве, Поцерине, и Мачве из Рађевине и Јадра, те свака стопа што смо је  
ецаш, све ти више ствара утисак пучине, и ти већ осећаш страх од дубине која је под тобом и од  
мандом колона којој припадају ове каре, и саопшти да он има наредбу да се са својом колоном зау 
но из гомиле уморних спавача око ватре, и пошао да изађем на друм, не би ли кретањем умањио јез 
и ће затим светом овладати.{S} Диже се, и из мрачне дубине која се под њом појави, поче се узно 
а ће се тако исто дићи, не здравећи се, и завући се понова под кола да настави спавање.{S} Сви  
Бата лежи у крви, полеђушке и смеши се, и сад се у смрти смеши.</p> <p>Злочин је морао бити изв 
 снежне планине које се око нас узносе, и у њима су деца ваша.{S} И једна вас и друга зову себи 
 вели онај други.</p> <p>— Пођи, брате, и ти на Чакор, распитао сам се, опет је боље.</p> <p>Су 
 напред!{S} И увек се смешио, као дете, и у самој се борби смешио.{S} Један пут чак командир ре 
упује карте за те добротворне концерте, и ако их никад није посећивао, један је трговац чак, и  
вима да им буса гробове и пали свећице, и прелива их материнском сузом.{S} Пођите најпре за жив 
</p> <p>Сиромах Рајић!{S} Слаб и иначе, и свој рођени живот је једва носио а наишао овај слом т 
у избегли заборавили у затвореној соби, и који арлуче своју последњу, злослуту песму...</p> </d 
врата, који је правио преклане о слави, и дечија колица у углу иза фуруне, у којима су му сва д 
да се немилостиво разорени сан настави, и да се још једном пође путем историје, путем традиције 
ници пролазе сваки дан, пуни их возови, и чује се од њих да су Србијанци потерали наше па их мл 
.{S} Све се око њих креће, све пролази, и људи и време и историја, а они се упорно зарили у бис 
лови, те је тешко место добити.{S} Али, и ту <pb n="150" /> у кафани, жагор као да си упао у ко 
о како је војвода Мишић тумачи.{S} Али, и кад би прешли преко те наредбе и њенога значења, ја и 
а те би се могло још мало одморити али, и ако сам силом склапао очи, нисам могао задремати.{S}  
 где су гробари тихо и без шума копали, и навиривао би да види је ли посао готов.{S} Гроб се мо 
 овоме путу увек тромо и споро кретали, и ако је требало журити испред непријатеља, толико ми ј 
ни, неодлучни као и раније што су били, и иду другом, иду трећем.</p> <p>— Ја идем, у име божје 
, ађутант му подмеће плећа, он га грли, и тако настављају пут.</p> <p>— Ово је страшно! — жали  
војних магацина, који нису више чувани, и одбија се одатле као морски талас о стену, да опет по 
 таљигама, и Врховну Команду у планини, и команданте без војске и министре без власти, видела ј 
 га удари песницом.{S} Али га не удари, и он га је волео као и ми, него га само дочепа за гушу  
ледњим извештајима, који су ми познати, и код Београда су већ пребачене непријатељске трупе, ко 
е колико је могуће.</p> <p>— Може бити, и такве наредбе могу једнога дана врло лепо послужити к 
ега нити је било нити га је могло бити, и замолио га да пропусти то бедно девојче.{S} Она ме је 
е узнети дим више шуме те они запазити, и посаветова нас као и попа, да се повучемо дубље у пећ 
одили, те не могли велики терет носити, и од конака до конака снабдевали се храном, већ смо јел 
једно другом придружујемо онако ћутећи, и не здрависмо се.</p> <p>Пред црквом је било скоро све 
ноћи или још и доцније, у дубокој ноћи, и гледао чаробну мртву варош.{S} Ако је месечина изоста 
мбра, отпочне повлачење ка Андријевици, и то овим редом!{S} Друга Армија путем на Чакор а Прва  
 сам целу ноћ на станици, на оној киши, и сутра дан тек ушла сам у воз.</p> <p>Девојче опет заћ 
о ватре, иду чак и у логоре ван вароши, и моле да баце месо на жар; трећи, најсрећнији, јели су 
љу, али ево на памет тврдим да и у њој, и поред овога огромнога броја талената, према јачима и  
ећ на подводни ледени брег.{S} Па ипак, и ако задњи део његов још није тонуо, потрес од удара о 
д није посећивао, један је трговац чак, и не знајући да ће у томе часу говорити пророчанским је 
и које су му биле нераздвојни сапутник, и погледао је тамо.{S} И најуморнији и најсломљенији су 
та али покупише све брашно, сир, пасуљ, и суво месо, све што се нађе по кућама.{S} Однеше уз то 
 нећу морати даље.</p> <p>— Мислио сам, и ја, господине, и веровао сам, дуго сам веровао...</p> 
а се сретнем са погледом несретниковим, и пошао сам даље лутати тражећи где би се ма мало закло 
и упорно и даље дрежди пред начелством, и с њом и даље капаш тако по цео дан не знајући више ни 
е, ужижем је и дан и ноћ вером и надом, и чекам те, јер ти ћеш доћи!</p> <p>Ја те чекам... ти ћ 
и се сад простире под његовим погледом, и развијало.</p> <p>Из бедема градских, осветљених ведр 
 на пољаници, пред Бајазитовом џамијом, и жудно погледали тамо на лабски пут: зато су жене и де 
анствене слике, испреплетане месечином, и лебде над нама.{S} Што их више пратим све ме даље одв 
реко Љуме, а оне које се повлаче Ибром, и које се налазе у Санџаку, могле би сићи у Пећ па одат 
мо посматрали.{S} Ако су, којим удесом, и поделили тешку судбину одступања са нама, они су подн 
а понова ћебетом и ако је био покривен, и брисала сам му ознојену слепоочњачу марамом која је в 
нита места и бусије, зид, дрво и камен, и мирно и одмерено одговарају на пушчане поздраве са не 
и једна скорашња добеглица, беогрђанин, и разговор се најпре задржа на питању о одбрани Београд 
ош заједно, раме уз раме, ја и мој син, и пашћемо један крај другога, као они што су их опевале 
а је на стражи крај пласта заменио син, и наложио сам ватру па, грејући се и сам, упустио се и  
чекивале и грозничаво грабиле; телефон, и онај у команди и онај у начелству и онај у централи,  
а, све су то већ били бегунци за Солун, и у томе својству, није им ни потребно било ма шта гово 
чки искористи везу коју му је овај дао, и поче:</p> <p>— Слушај, колега, хтео сам те умолити за 
 су полусан, који ми се стално наметао, и мистичан зрак месечев, допуњавали тајанственошћу и ча 
 његове постеље, гледала га дуго, дуго, и размишљала.{S} Жалила сам га, тешко сам га жалила: ка 
ласом, који као да је из гроба долазио, и који је јецао као струна на гуслама, отпочеше сени мо 
ле одојчад кад се син од мајке одвојио, и међ њима је она нашла себи радост и одмену.{S} За њу  
љ — три брата, Вукашин, Угљеша и Гојко, и много су мука видели док су га назидали.{S} Све што б 
товарних коња.{S} И све се то измешало, и кола и људи и стока и све се тиска, све граби и ако с 
стаје нам да цикнемо, тешко да цикнемо, и тим циком искажемо све што нам је остало у души, да и 
анити.</p> <p>Сви се одиста забринусмо, и свако донесе у себи решење ујутру да се пробуди сат р 
стојећи међу својим топовима непомично, и ако изложен непријатељској непрекидној ватри, капетан 
а да се напушта Скопље и они који у то, и поред свих повољних вести, нису веровали.{S} Ту су се 
"517" /> сањала о своме успеху.{S} Ето, и они су родитељи и они имају родитељске осећаје и, как 
днаки, те ћу смети да му кажем:{S} Ето, и ти си унакажен, па те ја ипак волем!</p> <p>Та ме је  
не свисне.</p> <pb n="155" /> <p>— Ето, и Велимир Рајић тако... — добаци неко са дна кафане.</p 
ислила, док је он спавао:</p> <p>— Ето, и ти си онакажен па те ја ипак волим!</p> <p>Његово око 
а, однеше и рањенике у Призрен, па ето, и ја идем за њим.</p> <p>— Али кад вас презире, кад вас 
о ватре:</p> <p>— Ено, видите ли, децо, и тамо смо лили крв, по оним брдима.</p> <p>— Како се з 
дају ови јадници, што пролазе крај нас, и ја још нисам чула ни речи протеста, ни гласа гунђања, 
иђу с аутомобила у блато и кад вечерас, и то ако буду успеле да се догурају до ћевапџијине тезг 
ила и дотле, из Битоља се за један сат, и то железницом, прелази у Грчку, где је човек одмах об 
ску на Варни и Бургасу?</p> <p>— И пет, и пет фронтова, господо; јер ће Енглези тако исто искрц 
е човек, један, два, три, четири и пет, и на земљи нема више оног клупчета.</p> <p>Крећу се већ 
огла обухватити и прошлост и садашњост, и оно оронуло камење на граду, које прича о слави једно 
 сам управио горе, <pb n="525" /> небу, и узнео га изнад простора, који је притискивала магла,  
ка носио још омотану, на левоме рукаву, и једну белу врпцу.</p> <p>Светина на улици и пред општ 
је на Чегру прославио смрт Синђелићеву, и она пушка која је из руке малога Книћанина оборила Ћа 
ољних Послова, који је, увијен у бунду, и ако то температура није захтевала, увлачио главу у уж 
ао оно у купатилу после гњурања у воду, и настављали пут мирно и трпељиво.</p> <pb n="397" /> < 
ена једна међу њима, ваљала се по поду, и пискала грувајући се песницама у груди и чупајући кос 
умео казивати и оно што новине не кажу, и око њега би се обично окупљале те гомилице.{S} Тако ј 
е примакли Призрену; други се решавају, и ако би се до мрака могло још који сат пешачити, да ос 
ј прозора, а прозор је гледао у авлију, и по цео дан сам плакала.{S} Једнако ми је био пред очи 
м!</p> <p>А светина куља у канцеларију, и моли, куми, богоради, жали се, тражи, захтева, те јој 
инама; док ће они већ на првоме кораку, и ако и сами оптерећени бригом, наћи себи мира, дотле ћ 
и напред пут Трнаве, према непријатељу, и посла ордонансе са потребним наредбама и саопштењима  
ини арлуче чопор вукова слазећи у дољу, и тада појури улицом бујица и дере као прљав поток који 
 <p>— Дај овамо ту свећицу! — рекох му, и он ми је са пуно поверења пружи. — Како ти се звао бр 
рош.{S} Говори се једновремено о свему, и о великим бригама и о оним малим, личним невољама, и  
ичку чутурицу, коју је држао на колену, и с времена на време се подкрепљавао.{S} Два врло жива  
буде повлађиван при пљачкању и отимању, и заштићаван од власти при вршењу насиља, остао је од о 
 када су ђенерали решавали о повлачењу, и то је нагнало војводу Мишића да понова сазове команда 
и стигли — ниси се бојао јутрос у зору, и во се морао исхладити и промрзнути; ниси се зар бојао 
 и, пао је.{S} Оставиће га ту, на путу, и нико више о њему неће водити рачуна, нико га погледат 
ова, које је озледила својом исповешћу, и мисли, које су је одвеле далеко негде, сасвим и забор 
 буковички прота благословио на Орашцу, и које су се прославиле на Мишару и Љубићу; пиштољи, ко 
умних сила и оне у Софији и оне у Нишу, и то у толикој мери, да је <pb n="70" /> један од нишки 
p>Иначе, гомилице које стоје крај ових, и не <pb n="540" /> обраћају пажњу на дворска кола о ко 
, напред!“ па ти слатка она српска реч, и ја бих стар овако, узео пушку и стао бих тамо у ред.{ 
дна обмана.{S} Ти цикнеш, тешко цикнеш, и тим циком казујеш све што ти је остало у души; казује 
 трудне кости мало.{S} Није далеко још, и његова ће рука оснажити, његове ће се уснице огарити  
ну испред кола која ће доцније кренути- и закрчити друм.</p> <p>А доле у селу, већ жив покрет.{ 
 има друго да кажу.</p> <p>— Па онда... и ми треба да крећемо, а?</p> <p>— Оно... ето је и киша 
Тамо где се бију, све сам видео, све... и испрси се дете светла лица, осећајући да се умило сла 
.{S} Бугари имају извесне претенсије... и упорно их постављају као услов за своју неутралност и 
а штајерска кола са платненим кровом... и редом тако све врсте кола, све што има точкове и што  
ада је те ноћи превалила поноћ измеђ 3. и 4. октобра и спокојство са синоћних повољних вести ус 
<p>Тек што је превалила поноћ између 4. и 5. октобра, поче се будити град над којим је још почи 
 Сврчин, двор Милутинов, где се у XIII. и XIV. веку решавала судбина балканскога полуострва, гд 
ве оне славне борбе из 1912, 1913, 1914 и 1915 године, које је ова батерија, од које се он ника 
а пије јутарњу кафу, окупиће се измађ 8 и 9 часова.{S} Измеђ 9 и 10 часова разговараће начелник 
 и окупљају гомиле.{S} Ујутру, између 8 и 9 часова, на јутреној кафи, коју ће телеграфиста који 
упиће се измађ 8 и 9 часова.{S} Измеђ 9 и 10 часова разговараће начелник са Нишом на телефону и 
ети да ми се намећу речи народне песме: и почех да их шапћем сам себи:</p> <quote> <l>Коњ до ко 
мо је лити сад за себе а не за другога; и чуо сам речи господин попине, ама сасвим сам их јасно 
кају и освајају питоме јадранске обале; и одакле је Зетом господарио Ђорђе Балшић, чији гроб и  
вде да се у породичну гробницу сахрани; и пробудио сам се јутрос под утиском тих речи.{S} И кад 
аљевску Круну, после Косовске пропасти; и ко би тад слутио <pb n="579" /> да ће иста генерација 
="186" /> које је мало час запостављао; и настаде да се одмах веже телефоном са Краљевом, не би 
 за месец дана, тридесет <pb n="390" /> и шест хиљада наћи гробове своје у снежним амбисима и с 
 се почело нагло ведрити <pb n="301" /> и задрхтала је звезда на њему а стегао мраз.{S} У тој в 
 што су се кретале овамо <pb n="251" /> и онамо изгледале су као свитци који пливају кроз ноћ.{ 
 нисмо имали... многи су <pb n="643" /> и промрзли па остали, нису могли од јутрос да крену, а  
е, диже се гомила ствари <pb n="104" /> и покућства, сандука и куфера, дењкова и бошча, корапа  
 долини испред Неродимља <pb n="304" /> и она Главица где је народ пренео и трагедију нејакога  
е далеко од својих имања <pb n="114" /> и своје куће?{S} Биће ипак ни једно ни друго, изгледа д 
 казао сам да сам у Нишу <pb n="644" /> и да ми је добро.{S} Једнога дана, неки наши кад се вра 
 грчевито стезала а боне <pb n="415" /> и усахле очи час палиле час гасиле, као жеравица која и 
ојима су рањеници лежали <pb n="425" /> и седели, разговарали или јаукали, читали новине или иг 
кретар је био љубазнији. <pb n="235" /> И оне су кренуле са опремом потребном за корзо а разоча 
ов одговор био је уједно <pb n="555" /> и мишљење целе владе, која је у том погледу била једнод 
али су се враћали очајни <pb n="385" /> и гладни.{S} У Приштини сам већ чуо реч: „Четрдесет и о 
х и сви су ми били гадни <pb n="416" /> и одвратни.{S} Видела сам обијене дућане, разрушене кућ 
месеца превлачила брусом, <pb n="26" /> и почела да реже дебеле откосе.{S} Задрхтала је утроба  
 звечанској гори услишио <pb n="726" /> и мач му подржао и десницу управио да сможди непријатељ 
данас били и многобројни <pb n="436" /> и разнолики, те мрак који је све више освајао био ми је 
ке.{S} Сад је мој, рекох <pb n="646" /> и потегох још једном кундаком у вис да му располутим гл 
 Говорило се о повлачењу <pb n="576" /> и погрешкама овога или онога, што је то повлачење тако  
нуо са три своја официра <pb n="607" /> и шест војника краљеве гарде.{S} То му је била сва прат 
смо реч коју смо заустили <pb n="27" /> и оборисмо брижно главе које смо, све од Рудника и Цера 
ове, стигли би и у Софију <pb n="67" /> и несумњиво би се они тамо у бугарској престоници још ј 
 Дубровчани и Венедичани <pb n="267" /> и трговци с далеких источних страна.{S} Продавао се кру 
авале, тако одлично бори <pb n="278" /> и има у себи још моралне снаге да издржи до доласка сав 
и креће на Косово, гледа <pb n="219" /> и плаче.{S} Паде ми не памет, у томе тренутку, некадањи 
етрпао, тежак бол у души <pb n="679" /> и горак осмејак на уснама.{S} Као годинама изломљеноме  
излази лист <title>„Српски Југ“</title> и онда се он граби и чита од врха до дна.{S} Око 12 на  
ign xml:lang="fr">dérangement</foreign> и праве тако лице као да су, нас који као просјаци стој 
итка.{S} Е, па дедер сад, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем где год да ми објасни ако  
чна битка.{S} Е па дедер, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем <pb n="548" /> где год усп 
 и појавио се <pb n="360" /> напред!{S} И увек се смешио, као дете, и у самој се борби смешио.{ 
би хтео рећи:{S} Нек буде, што буде!{S} И онда, очију пуних суза додаде:</p> <pb n="341" /> <p> 
 је други не врше.{S} Не, господине!{S} И, ако дође до тога да где год у овоме рату обновимо бо 
 Цера.{S} Срели су се и одмерили се!{S} И — чудновато, из тога сусрета никло је у наших поуздањ 
ја хоћу да слушам стратегијски план!{S} И то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу  
а ми је било, до себе ми је било!...{S} И шта сам радио... скинуо сам мртво тело у подрум, оста 
јка.{S} Ено је, ено, онамо, намо!...{S} И ако је мутно небо и ако су нам исплакане очи, ми је д 
1_C0"> <gap unit="graphic" /> <p>...{S} И после дугих патња, дугог тумарања и страдања по снежн 
а требам коме, као да ваљам чему?...{S} И сад кад дођу они, провалиће подрум и избациће га као  
и није му дуго трајало, а ко није...{S} И разви се међу њима тих, монотон разговор о лањској го 
 али кад се једном зађе у планине...{S} И, вели, за бегство има увек када.{S} Ево како има када 
све више личи на судбину „Титаника“.{S} И она се дуго и дуго градила — све од орашачког устанка 
ом коме никад више нећу знати гроба.{S} И да се заврши тај тако рећи покољ, који је Бог мојој п 
вољно да му се виде два златна зуба.{S} И ако чиновник административног одељења и ако је кренуо 
ала, не осети да се ту нешто дешава.{S} И у околини ђенералове куће почеше становници да се буд 
да је пао мрак пре сат и по или два.{S} И ништа друго неће бити него су ови, чим је пала ноћ, н 
јих нада и ја сам имао својих снова.{S} И ја сам свога јединца са благословом испраћао и сачека 
е, преживљују већ прве дане ропства.{S} И мене заболе несретна судбина онога оца, који се врати 
етује, изгледа му свака ствар драга.{S} И онај стари капут његов што виси на јексеру иза врата, 
 точкове и што може да вуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено сеном, брашном, покућ 
очкове и што може да повуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено сеном, брашном, покућ 
 до Феризовића а оданде како Бог да.{S} И у том се аутомобилу, кад год ће понова поћи на станиц 
шла у трећу болницу, ону више града.{S} И ту сам чекала два дана али — он је био ту, нађоше га  
трли покровом својих страсти и једа.{S} И небо је ниско пало а његови мрки облаци се загрлише с 
што ме је скинуо са солунскога воза.{S} И још сам се спремао, ако се ма кад у животу сретнемо,  
, која бивају све јаснија и јаснија.{S} И тутањ је све гласнији и сад се јавља равницом змијаст 
 смисла, без јасне контуре и облика.{S} И ако је давно већ умуко тандрк кочија, стењање и шкрип 
 крвљу.{S} Ужасна, страховита слика.{S} И њу начелник упућује у болницу.</p> <p>Улази најзад је 
ца на машини за писање, као девојка.{S} И зашто то?{S} Зато што има оца пуковника у каквој вишо 
ам се измеђ њихових редова и бегала.{S} И они су пуцали и са свих се страна чула пуцњава.{S} Из 
 некада са својом дечицом забављала.{S} И драги су ми, осећам да су моји; да ми их нико не може 
о настави, тачно отуда где је стала.{S} И ја сам је слушао као кад би наставио читати књигу од  
дрпанога али потпуно крвавога одела.{S} И капа на глави и подрте цокуле на ногама и блуза и кош 
амо негде у непозната мађарска села.{S} И где ће ми остати породица, у Пећи; тамо где ни у редо 
н никад ваљада није одвајао, водила.{S} И сада на путу повлачења, душу му обузима неко осећање  
 у смрт звала и смрт слатком чинила.{S} И када је европска себичност грубо разорила сан једнога 
ација, дипломација насиља, разорила.{S} И тек 1912 године, када је српска војска, сада снажнија 
, та их је вест још више застрашила.{S} И сад већ ништа више није могло вратити веру у светину  
нка по блату, стењање и шкрипа кола.{S} И међу нама живот све више усањује.{S} Нема више жагора 
 кофе, која је испала из туђих кола.{S} И што зора више осваја, жагор све више расте.</p> <p>На 
е ли наћи кога, ко би повезао Краља.{S} И наиђоше једне бедне таљиге код којих се није знало шт 
еза, почеше наступање ка Теразијама.{S} И ја сам пошао за њима.{S} Код кафане „Албаније“ један  
и су спавали по патосу и по клупама.{S} И међу њима је било болесних; један је целу ноћ јаукао  
 уставља пред Цариградским бедемима.{S} И, док се Краљевић поводи за величином тих историјских  
а Прокупљу и Јабланицом ка Лебанима.{S} И, сад тек загусти друм који Лабом слази из Куршумлије. 
ка, да хоће да пати заједно са њима.{S} И, док су трећепозивци наносили дрва и спремали ватру з 
ућанством, децом, женама и старцима.{S} И уз то још, око кола и измеђ њих, пешачи маса света, п 
а пре опасности, бар два и три дана.{S} И догод ја нечујем да је издато такво наређење ја ћу бе 
зива на телефону начелник из Гилана.{S} И свака таква појава и сваки покрет даје материјала шир 
обећања и многобројних наших надања.{S} И када ме је најзад савладао сан, мени се чини да сам ј 
ола, топовских кара и товарних коња.{S} И све се то измешало, и кола и људи и стока и све се ти 
, вратити нам се и наћи жељена мира.{S} И тек су стигли а ево их ова олујина понесе да их однес 
ње је већ испунило три четврти сата.{S} И ко зна колико би се то одоцнење још продужило да се о 
или и први знаци расула и безвлашћа.{S} И као кад испод велике грађевине ишчупаш из темеља осно 
гледаше, не могући да разуму старца.{S} И ађутант и сви остали из околине Краљеве покушаше још  
о нас узносе, и у њима су деца ваша.{S} И једна вас и друга зову себи и једна и друга ишту мајк 
а одвојити од школе.{S} Учи и слуша.{S} И да видиш само како он пази књигу, да му не кане кап в 
{S} Није шала целивати цара српског.{S} И бабу пуне очи па ми само шапће: „Упамти, сине, ово!“. 
влачи у планине где је очекује глад.{S} И кад стигне у Скадар, чиме ће тамо бити прихваћена?{S} 
ужисмо тако, све напред, све напред.{S} И већ догледамо позната места познате путеве, познате њ 
ушах још једном да заварам сам себе.{S} И, као год оно у Скопљу, пре но што ћу га напустити, та 
пет у оне светле дане, у дане славе.{S} И место те мисли да га исправе и освеже, изазивале су к 
 непознате, тамне, нејасне преставе.{S} И ако још будан и свестан да је то сан, ја нисам имао с 
трпљења да код куће сачекају мужеве.{S} И све то ври и кључа као у мравињаку.{S} Око столова се 
да запалим свећу за мртве и за живе.{S} И ако је био леп дан, Београд ми није правио ведар утис 
шкога, дочекивати и солунске возове.{S} И путници са ових, потврдили су нам да се савезници оди 
дизао, док га нисам спустио на ноге.{S} И ја сам имао својих нада и ја сам имао својих снова.{S 
иције, путем правде и путем слободе.{S} И пошло се једнога дана, и стигло се.{S} На Прилепу се  
 и захтевао је опет да га тамо воде.{S} И није се имало где, одвели су га у Прокупље одакле је  
код ње намеру да ми све о себи каже.{S} И одиста, она након дуге паузе, коју ја нисам ни једном 
о човек, него је пождра, прогута је.{S} И од тада занеможе па ево сад где ће да ме остави на ср 
а најежи а тело хладан зној пробије.{S} И сад ми је пред очима, увек ми је пред очима, нити ћу  
ка погађати сад моје и наше крвнике.{S} И борили смо се, бога ми, ми добровољци.{S} Нећу да се  
 најтеже болеснике и саме самртнике.{S} И распитивала сам увек и једино за њега али нисам могла 
о хлебови и зацрвенели се ко јабуке.{S} И чудно неко дете, од кад је пало на свет никад се није 
прљава лица, неумивене и изгладнеле.{S} И све то лута кроз улице и тражи хлеб.{S} Иде од дућана 
пазухом, можда Милан, Миланче, Миле.{S} И сви остали, ко зна како се зову?{S} Ох, што немам сна 
 те где ће сами противу толике силе.{S} И подлегоше, те наиђе страшна година и завитла се као н 
ојком, рекао ми је да он то не воле.{S} И ја сам га послушала и што год ми је казао ја сам га п 
лу која крај њих пролази и иде даље.{S} И стока, ненахрањена, почела је већ да малаксава и успо 
час склони од кише, па ће поћи даље.{S} И он нам казује своју невољу.{S} Београђанин је и има у 
трупе већ сутра пролазе кроз Скопље.{S} И друге смо детаље сазнали кроз начелников телефон: саз 
 пролазиш кроз неке подземне лагуме.{S} И бат корака и реч одјекује као кроз празнину неку и из 
 припасти ономе ко до ње пре стигне.{S} И дочепаше је једновремено, чврсто, грчевито; један рук 
ља воћа којим смо квасили суве усне.{S} И тога је брзо нестало.</p> <p>Муслиманско становништво 
стао последњи тренутак за спасавање.{S} И то тумачење није било нетачно, у толико пре што је ве 
и догледао какав појас за спасавање.{S} И, навикнути множином догађаја и брига, које смо послед 
и, онамо управити жеље, онамо тежње.{S} И када су једном две младе војске, двеју тек никлих држ 
 пропере кошуљу другу кад себи пере.{S} И све му добро, све трпи и све поднаша.{S} Облије нас к 
и живота, кад би се отиснуо на море.{S} И ја сам пун наде, пун вере, очекивао сретан дан када ћ 
ди себи што већи простор крај ватре.{S} И одмах је присвојио тај простор, разастирући ћебе на п 
тисак као да стење земља и угиба се.{S} И Краљ и Скупштина и војска и народ и влада и Врховна К 
о друмом да ту потражимо преноћиште.{S} И све те куће већ поседнуте, поседнути и сви путеви и с 
ви свих матера и трагедије све деце.{S} И то је оно само што сам ја за један час видела а колик 
одине из Врање кренуо преко границе.{S} И тако редом, прелетале би му мисли не задржавајући се  
ју Лабове обале од Косовске равнице.{S} И раније су тим путем из Куршумлије слазили бегунци ова 
ња, јер се купује на мање и на више.{S} И чега ти ту нема на оним шињелима и шаторским крилима: 
х пређе, педесет, шесет, ништа више.{S} И јуче су прелазили па изгинули! — говори с оне стране  
ди којега они животе своје положише.{S} И кроз ту молитву нека се слави име Твоје, Оче наш, кој 
планине!{S} Све, све засипа и плави.{S} И мало још, још мало само дана, бићемо сви, биће цела С 
иба лице и завејава очи, уши, груди.{S} И бадава ти дижеш јаку на шињелу да се заштитиш, киша п 
краћи; други нешто блажији али дужи.{S} И један и други пусти и један и други непроходни, опасн 
ћи се безбеднима у освојеној Србији.{S} И те слабе силе, које наступају с Косова, не представља 
 су се тачно обавестили о ситуацији.{S} И за нас нема ничега речитијега од бегства народних пос 
ој нужди, кад су га просто натерали.{S} И долазак Краљев у Приштину протумачила је гомила као к 
лених очију као у смрти, облесавели.{S} И међу њима и око њих бегунци, бивши људи, изнурени, из 
ће рабаџије у свађи да су се побили.{S} И данас у Приштини, дај Боже да није било каквога убист 
 се пре пет стотина година одвојили.{S} И, једнога дана, кретоше преко широких румелијских равн 
ву а многи су туда и колима кренули.{S} И те су бегунце дочекивали Арнаути пушкама из заседе, т 
 натичући се са грмљавином на земљи.{S} И једнога тренутка ја се осетих усамљена на друму; да л 
е се бега.{S} Зло је тамо, веруј ми.{S} И да си се вратио кући својој, мислиш оставили би те он 
приликом одслужио и службу у пећини.{S} И сад ми пред очима та служба и молитва Богу.{S} Попа с 
 затвара а мало за тим и да се гаси.{S} И опет завлада улицом дубока тама мочарне јесење ноћи и 
има, где ће нам звери кости глодати.{S} И када доспемо тамо где смо јутрос кренули, умираћемо ј 
— Није истина да се морамо склањати.{S} И од сад ћу да пуцам а нећу да се склањам никаквој коло 
се досећам, да је прибирам у памети.{S} И нико не зна које је доба ноћи, нити ико зна колики на 
е може свако и без разлога отворити.{S} И таман се то сврши и загреја хладан ваздух, којим нам  
бом и као да нешто страховито букти.{S} И то све јаче, све јаче...{S} Сви смо напустили собе и  
 n="293" /> у моменту њене пропасти.{S} И они ме саветују да бегам и износе ми неодољиве разлог 
нису срели и никад више неће срести.{S} И сви они разговарају, препиру се, јадају, исповедају и 
је, на свакоме ћеш их кораку срести.{S} И како су све те слике разнолике, како невоља уме у раз 
јкрвавијој реци из српске прошлости.{S} И кад је та борба на Марици настављена и у 1913 години, 
узети живот ма једној српској мајци.{S} И он клону савладан једним тешким болом и једном боном  
ржавања, као кинематографски снимци.{S} И сва та осећања као да би му доносила нов умор и клону 
 и из наше куће да се крећу бегунци.{S} И, у један мах, нас обухвати све страх.{S} Цело до подн 
 сам се јутрос под утиском тих речи.{S} И кад сам изашао на улицу тога јутра, по ономе што сам  
 која се креће друмом као црн облак.{S} И мање је разговора тада; да ли што човек мање види око 
ио, да сматрам то за тужан растанак.{S} И он ми је, као и отац говорио, када је долазио на виђе 
шим своју дужност као српски војник.{S} И, ја вас уверавам да ћу је вршити и да нећу тражити да 
е што ће им се дати један аутомобил.{S} И оне су га добиле; ако их је одбио командант, ађутант  
 али ће се они постарати да добијем.{S} И одоше мирно, те мени спаде нешто с душе и прође ме ст 
ник, кога сам ја потегао да закољем.{S} И како ми је рекао?{S} Рекао ми је српски, рекао ми је  
љена — њен је израз, њен је синоним.{S} И зато је младост вечита, као што је и мисао вечита и з 
 друму, у планини, под ведрим небом.{S} И кад је дечицу хтео да прихвати сан који би им разгони 
 штајерска кола са платненим кровом.{S} И редом тако, све врсте кола, све што има точкове и што 
терског разговора са нишким колегом.{S} И ту, где знају радозналци да тај телеграфиста пије јут 
, покривајући га материнском бригом.{S} И посрнула је овде, на сред пута, на сред друма и потра 
ој, кући својој, загрљају материном.{S} И ноћас ће мајка да припали светиљку, јер ко зна не лут 
људи и природа, спава магиским сном.{S} И гуши те то мртвило, онако <pb n="652" /> као што те г 
е, поцепан, измучен и умрљан блатом.{S} И данас при доласку Краљеву грувају топови али отуд са  
забринуо се где ће са малом дечицом.{S} И док је он сузних очију посматрао своју кућицу, гнездо 
 се ћебетом, које се натопило кишом.{S} И госпа у црнини оборила је уморну главу на колена.</p> 
раћао у душу из које је био изагнан.{S} И професор је ћутао извесно време па онда додаде, више  
ва ли те вести и начелников телефон.{S} И тај телефон је потврђивао, да је Влада одиста добила  
а пажњом а затим ме је сан савладао.{S} И чудан сам сан уснио те ноћи.{S} Као на липљанској ста 
м својим користио честити српски во.{S} И после смрти још, тек му се угасило око а жена дигла з 
и да је стање бугарске војске такво.{S} И ако су их борбе на Тимоку и на Гиљанскоме фронту дово 
ватају у своје наручје тужно Косово.{S} И ако његове старачке очи нису биле кадре догледати оно 
тражи своје место или своје друштво.{S} И ја се вратих тамо, где сам оставио малу сапутницу.{S} 
алим заробљеницима, а било их много.{S} И кога ти све није било ту и мађара и шваба и чеха и је 
 човек своме најрођенијем исповедио.{S} И мени је пришао један млади рањеник, десне руке у заво 
но жртвовао а и њему довољно учинио.{S} И колико сам за то мало дара срео благодарности код ови 
 тешио се, али сам се љуто преварио.{S} И у Ниш кад смо стигли те нас сместили, остао сам и даљ 
о на служби, коју је ревносно вршио.{S} И у овоме часу, пред станицом, <pb n="315" /> он је има 
дар који је изабрао царство небеско.{S} И после пет стотина година, један српски краљ са истога 
ке напуштајући јој крило материнско.{S} И како свако на свој начин тај бол растанка исказује: у 
држати у Призрену већ ће поћи овамо.{S} И онда на што цео тај покушај?</p> <p>Војвода Мишић зад 
двојни сапутник, и погледао је тамо.{S} И најуморнији и најсломљенији судбином, дигао је бар гл 
онту, тако је поуздање владало тамо.{S} И то поуздање отуда, поче да се шири полако и постепено 
непријатеља којега још не познајемо.{S} И они су се вратили у кућу и остали да сачекају неприја 
ти, сад већ почесмо и да страхујемо.{S} И у чаршији и по махалама се ускомеша и узавре и свако  
аш ров само, те да се ми ослободимо.{S} И погонише их, боме, добро их погонише, те протрчаше ми 
ужичасто, све насмејано, све невино.{S} И, како је то годило премореној ми души и раскрвављеном 
тра, ако би ко хтео да пригреје што.{S} И сад ме као језа обузме кад се сетим те ноћи у дубини  
пробуди и сети да ми је дужна нешто.{S} И онда поче тихо да казује, оним једноставним, промукли 
о а догоревала је и њена истрајност.{S} И кад су обоје малаксавали, настајала би ноћ, у којој ј 
 вароши, над којом већ почива поноћ.{S} И ако је пламен у овоме тренутку био нешто малаксао, он 
ље, на море, те лови и продаје рибу.{S} И како који лов, он све већу пару одваја и доноси мајци 
м зора сване, могли наставити борбу.{S} И тако је готово цео фронт ту ноћ провео на мртвој стра 
нашла зараде те да утоли своју беду.{S} И помагала се а помагали јој и добри људи.{S} Дали јој  
а чак и новине које излазе на броду.{S} И усред најпоузданије пловидбе, „Титаник“ наилази на по 
чно.{S} Или нас лажу или и њих лажу.{S} И док је то чињено тамо, док смо се борили, ајде, још р 
 гомилици, где се опет разочаравају.{S} И тако се крећу од гомилице до гомилице, од ране зоре д 
 до војске, њих комисије ослобађају.{S} И то да је бар синове, већ и шураке и друге рођаке.</p> 
а сам мислио заједно бранити Србију.{S} И ове планине, на које са пењемо и које ћемо залити крв 
 непријатељ ушао и заробио батерију.{S} И ма да је стока већ била потпуно клонула од силнога ум 
емо ћутећи, погледају се и ослухују.{S} И пролазници застају, ослухују па одлазе даље, не говор 
у и на Раму, на Руднику и на Тимоку.{S} И, кад је видео да се све расипа, све оно зашта је толи 
ли са лица њихових прочитало одлуку.{S} И са лица њихових се одиста могло прочитати оно што <pb 
те и почети посао сам на своју руку.{S} И то ће бити доба које сања мајка, доба када ће он на с 
 у село, у све гушћу вреву и гомилу.{S} И ако је поноћ још је све на ногама.{S} Онде се скрхала 
 она сече пучину и плови своме циљу.{S} И, усред најпоузданије пловидбе, Србија наилази на подв 
ћ равнодушно посматрају туђу невољу.{S} И све те разнолике своје осећаје, гомила гласно казује, 
ожем изрезан отисак стопале на њему.{S} И воде, које су легле од кише, с једне и друге стране д 
нека тешка, загушљива тишина у њему.{S} И ако већ дан, радње затворене, кафане пусте, на напушт 
ити завршен низ ратовања на Балкану.{S} И тада је рекао: „О, борићемо се још заједно, раме уз р 
аши одступили ка Младоме Нагоричану.{S} И ови нови бегунци журе ка железничкој станици која је  
 да породицу оставе а сами да крену.{S} И свако је тражио и налазио разлога својој одлуци, јер  
 Краљевска Влада напустила отаџбину.{S} И ако је свако знао да ће то бити, да је решено, да је  
 ове болнице однети јуче у Приштину.{S} И он је однет у Приштину.</p> <p>Одмах сам се решила да 
 радо спуштао пару у просјачку капу.{S} И последњи сиромашак, онај који је полазећи у свет стег 
 и пометња и све, све, као о пожару.{S} И најзад, онај страх којим се очекује свакога тренутка  
релити и на коме ћемо упалити свећу.{S} И тамо у селу, крај Мораве, где лежи гроб мога јединца, 
чки бол и унела га свег у моју душу.{S} И, носила сам га и подносила по мучним путевима, по мра 
љускује очи, засипа их, завејава их.{S} И ма колика вика и дрека да је око тебе, снег и ветар у 
за собом онај од којега се удаљујеш.{S} И то све још више умара, те клонуло настављаш пут без н 
b n="582" /> из којега је и поникла?{S} И да ли је тај Усуд хтео да слом српски понови на истом 
 ја у оној тмини залутала ван друма?{S} И кад би се бар могла склонити где, јер се више није мо 
мрла, буди успавана и тужна осећања?{S} И како та осећања — која нам као далеки глас прошлости  
л, води ли је туга и расточене наде?{S} И куда ће?{S} Иду ли ови бедници на поклоњење храму чов 
 стићи, или се склонили од непогоде?{S} И та усамљеност изгледала ми је ужасна.{S} Ја ништа стр 
је су освојене.{S} Овако, куда ћете?{S} И ми сами не знамо куда ћемо, нико од нас не зна!</p> < 
њем, изазвала у мени госпа у црнини?{S} И, <pb n="666" /> ако је то привиђење, зашто осећам јед 
 је задржим на путу који води смрти?{S} И зашто осећам потребу да јој говорим једним новим, јед 
иликама није човеку обезбеђен живот?{S} И зашто сам онда кретао, зашто сам напустио кућу, зашто 
а половина невоља, које нас очекују?{S} И како ће ти људи слабе душе поднети те веће невоље, ко 
викну:</p> <p>— Гле, па оно је Млађа! — и предаде дизгине свога коња једноме до себе а он узе д 
его жене!{S} Срамота, одиста срамота! — и пензионер пљуну у блато.</p> <p>Пролазак такве једне  
<p>— Ево овде, ако хоћете да седнете! — и показа-један поваљен џак крај зида.</p> <p>Прескочих  
 <pb n="355" /> <p>— Ево, море, види! — и истресе старац торбу те попадаше по пепелу седам осам 
{S} Срби ће се опет борити на Марици! — и са страхом се опоменуо оне <pb n="292" /> велике српс 
капетане!</p> <p>— Да проконтролишем! — и капетан приђе топу те се увери да је одлично наперен  
ницу и да чувају њено буре с купусом! — и даље гунђа гомила.</p> <pb n="238" /> <p>— Рањеници г 
ехота је што је напољу по овом мразу! — И устаде овај добродушни па сам одвеза врвцу, којом је  
кле ватра бљује.</p> <p>— Ено, рикну! — и сви спазише како суну ватра.</p> <p>— Ено их, тамо су 
 самим Скопљем, ено онде, видиш онде, — и професор показа на газибабску узвишицу која пресеца с 
осталом ја мислим, да... ја мислим... — и г. консул није ни довршио реченицу, јер у ствари није 
о фронт од прилике овде, ево овако... — и ту говорник повлачи грдну дебелу мастиљаву линију, ко 
, кад не даду ми ето, морамо овако... — и настави посао од којега сам се згрозио и одмакао брже 
ица?</p> <p>— Ено га тамо, на шинама. — И он ме изведе неколико корака напред до места са којег 
аигра, заигра и не може да се устави. — И те речи заиграше <pb n="499" /> у старчевом грлу а тр 
нај кафански стратег, па живо додаје: — И, онда, одлучна би битка била можда овде негде, у доли 
у се!</p> <p>— А отуд, из Куршумлије? — и он показа главом тамо, у правцу рудникових огранака.< 
 колико толико спремни на тој страни? — и ја погледах пут истока, тамо где се узносе средоречки 
 сакрити или што би се могло сакрити? — И он учини руком један гест као да би хтео рећи: отишло 
на коњима — вероватно особље из штаба — и свет је дуго стајао пред вратима и одлазио до оне чис 
 Спавате ли?</p> <p>— Не, тргох се ја — и не бих желео да заспим.</p> <pb n="660" /> <p>— Које  
ркву — то је била недеља 15. новембра — и одстојао је целу службу, молећи се Богу за оне који с 
 мојој околини и у вези самном налазе — и капетан настави цео рапорт о двема батеријама, о еска 
а њему.{S} Нема ни три педља од земље — и он је мали на мене — а округао је као лубеница.{S} Ка 
> <p>— Говорите на памет јер не знате — и он се уздржа — Ето, натераћете ме још да вам кажем ст 
и није била ништа друго до разбојиште — и збирала сам у своју душу и туђе болове.{S} Засузила с 
 у његовој смрти има бар толико утехе — и ако је то једној мајци недовољно — да је његова смрт  
о ногу на степеник солунске жељезнице — и камо да сам се попео, куд би ми данас био крај — ал о 
 брада изгледа као да из шајкаче ниче — и кад се узме у обзир, да нико у ствари и не води рачун 
</p> <p>— То може! — додаје онај први — и то ће најпре бити!</p> <p>— Шта је да је, тек добро н 
то бре кад има места — одговори други — и стока па грехота је што је напољу по овом мразу! — И  
 питањима.</p> <p>— Тако, дабоме, али — и стара мајка уздану — и патила сам.{S} Није онда нама  
грају, овако не знам ни сам што ће ми — и он се саже да покупи ордене који су се запретали у пе 
на блата нема нашта сести те одморити — и онда настаје гунђање.</p> <p>— Нећемо ваљда стајати о 
 Ето, видите — прекиде ме поднаредник — и ви се сад позивате на један, изузетан, пример.</p> <p 
 сам Сер Чарлс Де Грас и Господин Боп — и млади <pb n="48" /> дипломата изређа још неколико ниш 
— А зар није?{S} Погледајте молим вас — и он диже мој фењерчић те га принесе оној хартији што ј 
ло, — одговара јасан, пун женски глас — и други су рањени и по два пута и по три пута.</p> <p>— 
даљине — рекоше на Дорћолу и на Граду — и даље су топови гроктали.{S} У том је и киша престала, 
о, дабоме, али — и стара мајка уздану — и патила сам.{S} Није онда нама било све тако потаман;  
м мајку и две сестре, имам и вереницу — и кад то помену а њему наиђоше сузе на очи, те их обрис 
ивели — заврши баба Вилка своју причу — и такве смо муке подносили некада.</p> <p>Нас децу, кој 
ево ти три крста, а ево још, узми још — и даје ордене.{S} Али ти крстови као да нису златни а н 
тово више себи:</p> <pb n="163" /> <p>— И као свака нада и ова стиже доцкан!</p> <p>— Мислите д 
а се понегујеш.</p> <pb n="124" /> <p>— И послушао си их?</p> <p>— Послушао дабоме!{S} Пушку пр 
мо у мишоловку?</p> <pb n="344" /> <p>— И кад се узме у обзир — поче тамо замном објашњавати је 
учили су војску!</p> <pb n="46" /> <p>— И још нешто!{S} Не заборавите да ће Бугари сад имати че 
рељају, овде...</p> <pb n="148" /> <p>— И што их тако олако стрељају — додаје један учитељ, кој 
а снажна плећа.</p> <pb n="609" /> <p>— И ви, ал се ви дижете, а мене мора да дижу.</p> <p>На к 
 ниско, биће да је крај друма!</p> <p>— И ко зна да то нису бегунци, они пред нама?</p> <p>— За 
рана?</p> <p>— Са свих страна!</p> <p>— И не треба ни часа часити?</p> <p>— Ко може одмах, сутр 
кта или само вирила из рамена!</p> <p>— И то баш десна?</p> <p>— Десна! — потврди он болно.</p> 
ратите?</p> <p>— Вратићемо се!</p> <p>— И опет ће ово ваша земља да буде?</p> <p>— Наша, дабоме 
 краљеви?</p> <p>— Многи, сви!</p> <p>— И Москов?</p> <p>— И он!</p> <p>— Он има много војске?< 
бију па ево како ме је послао!</p> <p>— И како ми је било кад сам морао да опалим прву пушку?{S 
во, а биће их још.{S} Биће их!</p> <p>— И има их већ! — додаје један адвокат са другога стола.< 
али, па француски аероплани...</p> <p>— И Немци са оне стране Дунава и Саве — додаје онај мрзов 
или износили са бојишта мртва.</p> <p>— И шта вас је разочарало?</p> <p>— Све.{S} Зар није дово 
његовога вође на путу бегства.</p> <p>— И они ми саветују да бегам, да се склоним.{S} Сто годин 
ше да га обухвата и да осваја.</p> <p>— И ако погине ко од наших тамо, погинуће их пет, шест и  
! — додаде један од пуковника.</p> <p>— И немојте ударати, да се не би ко у кући пробудио! — до 
ећ мртвих и официра и војника.</p> <p>— И да није дошло до крви, у Ђаковицу се више не би могло 
емамо више него шест ђенерала.</p> <p>— И две чете пуковника и сто шесет и четири народних посл 
амота! — гракну у глас гомила.</p> <p>— И срамота и неваљалство! — додаде узбуђено рањени поруч 
 вођа по овим тешким путевима.</p> <p>— И кад би онда стигли у Скадар? — запитаће један од мини 
ного ваше крви, од бир-земана.</p> <p>— И много суза! — додаде неко од наших.</p> <p>У том прол 
оградска, жена једнога лекара.</p> <p>— И видите — рече она гомили — то су моја кола, реквирира 
оју душу, нису пресушили сузе.</p> <p>— И кад помислим — настави учитељ искрено потресен — да с 
збринутом породицом, јецао је.</p> <p>— И зашто све то? — уздану један гласно настављајући веро 
ко ми идемо, иначе много мање.</p> <p>— И онда?</p> <p>Нисам разумео шта је хтела последњим пит 
од зиме? — управи мени питање.</p> <p>— И зима и умор и не зна где јој је отап, све се сабрало, 
ад ћу ја!“ вели, па се изгуби.</p> <p>— И не дође? — пита начелник — Или је ти ниси чекала?</p> 
онда учинио? — вајка се други.</p> <p>— И то је истина!</p> <p>— Па онда, учествовао сам у свим 
као мало уступила места бризи.</p> <p>— И Грчка сад представља добру снагу.{S} Она, са новим об 
</p> <p>— Падам често! — вели.</p> <p>— И ми Величанство! — теши га ађутант, подмећући му своја 
је смо мучно и годинама текли.</p> <p>— И видите ли — додаде официр — каква је то игра судбине, 
 чује се хркање мирне савести.</p> <p>— И кад би знао, колико ће то све да траје — наставља она 
би сагледао ово! — вели трећи.</p> <p>— И виш’ у лудилу је пуцао на нас, мислио је бије неприја 
ве су дивизије век на граници.</p> <p>— И онда, шта можемо, има ли каквог начина да изађемо из  
, ако вас то још више не мучи.</p> <p>— И мучи ме и умара ме али, то ми чини добро, то ме држи. 
очанство! — одговори помоћник.</p> <p>— И шта ћемо онда с војском без материјала, без опреме, б 
тио моју потребу да га слушам.</p> <p>— И ја сам имао... имао сам јединца, одрасла... — ту заст 
, благо њему! — рећи ће један.</p> <p>— И на тебе ће доћи ред! — додаје други.</p> <p>— Хоће ак 
говара ребрећи се београђанин.</p> <p>— И право је, момче, они су дошли да отимају туђе, ми бра 
пријатељском ватром, замишљао.</p> <p>— И све то можда зависи од једног јединог топовског метка 
доживети све што сам замишљао.</p> <p>— И, бога ми, кад смо ступили у борбу са пушком српскога  
 мора да је силна војска тамо.</p> <p>— И војска и народ!</p> <p>Кад смо претурили још неколико 
, рекао сам вам, у клопци смо.</p> <p>— И мислите да нам нема спаса?</p> <p>Потпуковник заћута  
е л’? — наставиће он разговор.</p> <p>— И ми!</p> <p>— А куд ћу ја несретник? — пита грцајући г 
ављао извесан разлог за живот.</p> <p>— И зашто он више не представља то?</p> <p>— Јер... — зау 
<p>— Тако, на мразу, на друму.</p> <p>— И ја.{S} Била је ужасна цича.</p> <p>— Чудим се да смо  
и застаде да направи цигарету.</p> <p>— И још ми је говорио — настави — мио му био знаш тај гов 
ј глас чуо изнад свих осталих.</p> <p>— И како сам се друкче осећао кад нас поведоше у борбу.{S 
— Сад? — учинише неколико њих.</p> <p>— И сад још! — настави Краљ боно машући главом — Ето, зар 
{S} Она то виде и додаде сама:</p> <p>— И онда, нема више Србије?</p> <p>— Нема!</p> <p>Ућутасм 
мало мине бол а затим настави:</p> <p>— И он је отишао у војску?</p> <p>— Ваш брат?</p> <p>— Не 
пакована.</p> <p>— А дивизија?</p> <p>— И они кују сандуке.</p> <p>— А је ли истина за Врховну  
Многи, сви!</p> <p>— И Москов?</p> <p>— И он!</p> <p>— Он има много војске?</p> <p>— Много, ал  
жноме фронту.</p> <p>— А горе?</p> <p>— И горе то исто.{S} Једна дивизија код Зајечара и друга  
 кад би ми ти дала то поњавче?</p> <p>— И мени је, боме, то сва сиротиња што сам је понела.{S}  
анели непријатељу у тој борби?</p> <p>— И то, али није само то.{S} Борбу на Чачку требало би за 
ћ стигли савезнички посланици?</p> <p>— И да нису стигли, из Скадра ћемо моћи добити везе са са 
тиле варош.</p> <p>— То значи?</p> <p>— И Качаник пао?</p> <p>— Који Качаник?</p> <p>— Заузели  
ник!</p> <p>— Па шта је с њим?</p> <p>— И он?</p> <p>— Уби се зар?</p> <p>— Не, није се убио ал 
га тела и бацимо јој у чељуст?</p> <p>— И тада ће нас напасти! — одговори официр одлучно.</p> < 
ата војску на Варни и Бургасу?</p> <p>— И пет, и пет фронтова, господо; јер ће Енглези тако ист 
?</p> <p>— Па... може...</p> <p>— Је л’ и зими може?</p> <p>— Јок! — одмахује онај. — Не оди се 
ом целога српства кликнуло се: „Осана!“ и у души се српској тад пробудио нови сан који је затим 
 доситијеву улицу.{S} Само чујеш „ура!“ и водови се сручише доле на ниже и поче да прашти бомба 
ићи наједан мах кликнуше: „Тата, тата!“ и обгрлише га чврсто, као мали дављеници.{S} Отац овлаж 
ли „Ено море, оно је кућа Симе Дабића!“ И тако сваки час на сваком кораку.</p> <p>Загазисмо и у 
: „Ајде, бре Бојко, тркни донеси воде!“ И он послуша.{S} Онако мали, лак, отскакуће доле у пото 
> <p>Јоште тужно Косово освећено није!“ и онај са запада, отуд са Ловћена:</p> <p>„Онамо! намо, 
„Не гурај!“ „Јаој по Богу угушисте ме!“ и разне друге узвике и преклињања и јауке.</p> <p>А про 
необично снажне живце да се то издржи!“ И, пошто су утврдиле да такве живце немају, оне су се р 
ди, не могу ја сам ове крстове понети!“ И ми му прилазимо и свако од нас прима по један и свако 
да видимо, ево стижу топлички бегунци!“ и оста тако име оној дугој и непрекидној змијурини што  
звикивали су сваки час: „Ено, шрапнел!“ и пратили су пуцњаву објашњењима.{S} Ми смо само слушал 
 исписати речи: „За Косово — Куманово!“ и српска се застава залепршати на чаробним обалама охри 
одавали: „Хоће госпочићи да се извуку!“ и на против, после те наредбе, чија је вредност зависил 
 ћеш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“ И још много, много слика ми се јавило и бата и сестре и 
а децу крстити се и казивати „Оче наш!“ и пред којом је он сваке године секао славски колач.{S} 
ик из дивизије“ и „жандар из начелства“ и обележавају се ствари крупним потезима и са мало речи 
>У скопљанским кафанама код „Зрињскога“ и код „Слободе“ образовали су се читави клубови за приб 
ећ по улицама.{S} Испод кафане „Шарана“ и код стругаре.{S} Видела сам очима својим наше жандарм 
договарамо, тек чујемо србијанско „ура“ и видимо, Аустријанци одступају.{S} Истина, боре се, ал 
ирне душе да их даље чека „краљев хлеб“ и државна брига.</p> <p>— Брине ли ко о овој деци? — За 
 један који је синоћ био код „Зрињског“ и вратио се отуд кући убеђен да је евакуација болница и 
оме шта је казао „наредник из дивизије“ и „жандар из начелства“ и обележавају се ствари крупним 
еком војнику кога су звали Бојко „мали“ и злој судбини његовој приликом прогонења Аустријанаца  
у се на свој начин одужиле „овој земљи“ и зато су, кад је требало бегати из Ниша прошле све мог 
е се, жалио за „старим добрим временом“ и како је многобројан, могао је у тренутку расула и без 
лико пута понављао док их је схватио, а и кад их је схватио, одговарао је на њих непоуздано и н 
 умем вам казати.{S} Плакали су, ето, а и шта би друго!{S} Бојали су се сви што ме је ратна год 
 мермера, нема ни звона ни крстова... а и што ће; нек душа само оде у божје дворе а тело... ниш 
ре не могу да добијем толико дрва.{S} А и нема где да се купе дрва.</p> <p>— А што си вуко фоте 
</p> <p>— Кад могу пси, могу и ја.{S} А и каква је разлика измеђ мене и пса.{S} Гладан он, глад 
 већа кад наиђе војска с положаја.{S} А и овако, нити имате шта јести ни где лећи.{S} Крећите о 
амо задржати да сачекамо појачање.{S} А и добро нам дошло мало одмора.{S} Нису нас умориле толи 
, не може командант да нас устави.{S} А и како ће, кад је цео наш пук отуд из Тамнаве, Поцерине 
<p>— Чудим се да смо је преживели.{S} А и ви, може вам зима погоршати рану.</p> <p>— Ах! — учин 
 својим очима да је Феризовић пао.{S} А и у Липљану наши су већ бацили у ваздух железничку стан 
 ове ватре, дуго сам стајао.</p> <p>— А и да те нису ухватили, куда би бего? — говори благо јед 
а би хтео рећи „благо њима!“</p> <p>— А и ми ћемо на море, је л’? — наставиће он разговор.</p>  
авде па даље, нема више добрих путева а и што их има не могу њима кола ходити до највише сат ил 
теринско срце, она га прима и грли га а и не пита како си јој га ти опремила, у златне ковчеге  
 Ја?..{S} Не умем!{S} Није ми до тога а и не умем.{S} Све сам видео, све сам чуо, свуда сам био 
груди и почео <pb n="226" /> да дрема а и учитељи почеше погледати око себе, не би ли се могли  
х је, али је Дунав преплављен чамцима а и из тих чамаца бљује пушка не да ти ока отворити.</p>  
 да тамо има неколико великих болница а и вукло ме је нешто тамо.{S} Све ми се казивало као да  
да плаче.{S} У мога бабе оволике сузе а и мени се стегло грло.{S} После пође бабо и још неки пр 
аш с врата.</p> <p>— Нека, жури ми се а и престала је киша! — одвикује војник из ноћи.</p> <p>— 
484" /> остати и сама.{S} Одморићу се а и дете да погледам!</p> <p>Наставили су пут а ја сам се 
ја више но што смо их имали тринаесте а и Грци, могу сад да приме веће снаге на себе, но онда,  
 кренуле.{S} Све просторије поседнуте а и нема их много.{S} Хан је обична, камена, двоспратна з 
атекли логоре војске која сутра креће а и околност, што их ни у Липљану, маленоме селу, где се  
апред ишли, припалише воштане свећице а и по где ко међ нама, јер је у шуми био још гушћи мрак  
тељ нагло напредује моравском долином а и озго са Сопота, а ми овде све до Багрдана немамо могу 
у дувана, ја сам већ довољно жртвовао а и њему довољно учинио.{S} И колико сам за то мало дара  
, те ми је брат и пре и после помагао а и ја њему.{S} Он ме је и оженио, из добре куће, а жена  
>— Да, мора остати — одговара он суво а и њему стеже жалост грло — Је ли остало тамо у кујни шт 
<p>Нисам је хтела узнемиравати у болу а и да сам хтела, нисам имала речи, не би их умела наћи.< 
ки, те је он служио највише као тумач а и као вођа по овим тешким путевима.</p> <p>— И кад би о 
е знам, ја не умем да одвојим.</p> <p>А и он не уме да је саветује, изгледа му свака ствар драг 
је село пусто, у селу нема до само баба и деце; где су вам жене, где девојке?“ Кнез запе па вел 
га ти све није било ту и мађара и шваба и чеха и јевреја, од сваке вере и од сваке руке.{S} Ста 
, измеђ Приштине и Вучитрна, измеђ Лаба и Ситнице, тамо где цветају косовски божури, пропада и  
ица од четрнаест петнаест година, слаба и сиротињски обучена.{S} Она носи у наручју одојче.</p> 
га војника новога века.{S} Ово су слаба и недорасла деца и изнурени, кржљави људи.{S} Куд је и  
ори дуготрајних и надчовечанских бораба и све разочарење једнога честитога старешине који је, с 
и, поседали шофери, подофицири из штаба и жандарми и воде дуге и живе разговоре.{S} По неко од  
 јави се на телефону сам начелник Штаба и капетан понови вест о паду Чачка.</p> <p>— Ама, је си 
апуштају.{S} Ево, сад је стигла наредба и сву варошку жандармерију, све до последњега човека да 
Врховна Команда?{S} Једина њена наредба и једини њен савет може бити: „Држите се колико можете! 
У том часу непријатељ поче да се колеба и пуковник то запази па пожури опет предњим редовима, к 
трим ножићем танке корице тврдога хлеба и грицка; други турио у ватру џезвицу да му узаври вода 
е храном, па кад настаде оскудица хлеба и навала гомиле, која поче већ отимати јела, и оне спус 
{S} Војска је зашла у планине без хлеба и без икаквих других потреба.{S} После двомесечне непри 
 киша цео дан.</p> <p>Дадоше му и хлеба и огрнуше га и дете се мало раскрави и ослободи те прос 
ајбољи пук пешадије а послаћу ако треба и целу дивизију.{S} Само, непријатељ ни стопе даље, раз 
м услугу, ако јој каква на путу затреба и приђох јој.</p> <p>Тек кад сам ближе пришао, појмио с 
 ми је два три пута.{S} Војничка служба и ратни напори изменили су били потпуно ово дете.{S} Он 
ећини.{S} И сад ми пред очима та служба и молитва Богу.{S} Попа ставио епитрахиљ па отворио Јев 
ма, као да се већ и наше поуздање угиба и повија на ниже.{S} Пресекосмо реч коју смо заустили < 
або раме, које се под том тежином угиба и злобно се кезећи шапће пискавим гласом:</p> <p>— Мисл 
 да је материно срце једнако у сва доба и у свих народа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
детиње благости.{S} Није далеко то доба и она га већ види и види како је њен Новица снажнији но 
ћи се са дремежом који му намеће недоба и мраз, увлачи главу дубоко у поврнуту јаку од шињела,  
 она се наслони на ограду једнога гроба и поглед јој поче блудити тамо, преко Косова, тамо доле 
има не треба него још једна добра борба и ево их у Феризовићу и Штимњи, на устима Црнољевског К 
— Бога ми, велим, сутра кад почне борба и да их не убијамо него овако, <pb n="30" /> да их заро 
то па ти тежа нога него и пушка и торба и муниција заједно.{S} Сад први пут сиђосмо на друм, ту 
{S} То је био крвави поздрав браће Срба и Бугара на Вардару.</p> <p>У два и по сата по подне, д 
 гледате како све пада, како се сурвава и претрпава домове, и људе, претрпава градове и села, п 
 топова; затим се звук јасније изражава и изгледа ти као блага грмљавина, која далеко негде ром 
то ће још једном пропасти српска држава и српска круна утонути у крви.</p> <pb n="305" /> <p>Ти 
ко дана на дно мора читава једна држава и читав један народ.</p> <p>Ми, који смо се дочепали об 
лник из Гилана.{S} И свака таква појава и сваки покрет даје материјала широким претпоставкама и 
самоодрицање било је све општија појава и јасно се опажало на људима како се предају без завара 
а им прохујаше <pb n="192" /> око глава и капетан и млади официр остадоше равнодушни, навикнути 
} Али, кад она заћута, мени клону глава и полуотворених очију предадох се сну, ономе сну при ко 
.</p> <p>— И Немци са оне стране Дунава и Саве — додаје онај мрзовољни.</p> <p>— Па јес...{S} Н 
упоређење поче да расте, да се допуњава и да ми се намеће.{S} Ено, ено, планине се већ жаре и г 
е очи влажиле сузама, њена се коштуњава и воштана рука грчевито стезала а боне <pb n="415" /> и 
ило да своју искрвављену душу претрпава и туђим боловима?{S} У великој тузи то није непозната п 
Тишина као у гробу, све спава.{S} Спава и сила која је завитлала косом над нашим главама, спава 
д, последњих дана, није почело да спава и по улицама.{S} Где год је турска кућа испружила мало  
 је тутка под суву сламу на којој спава и чува је као што се чувају капи <pb n="14" /> свете во 
 и узнемиреним душама; све уморно спава и кроз ту тишину, као тихи жубор потока, теку речи Госп 
покислог одела, које се пуши и испарава и мокрих обојака и опанака.{S} Од тешког задаха човек д 
7" /> четресосму, па онда народна права и прагматику, па заврши како ми Срби морамо још једанпу 
</p> <p>Међу камењем тим, поникла трава и проклијала зова, у његове се жљебове нанео муљ и осво 
љно само да нам о пролећу озелени трава и народ се врати из збегова...</p> <p>Настаде мукла тиш 
ненахрањена, почела је већ да малаксава и успорава ход.</p> <p>На једноме одморку — прича ми је 
офанзиви, која је Аустрију стала жртава и срама а нама донела славу војничкога народа.{S} Да ли 
а узносе и које ведра ноћ јасно оцртава и издваја, он вели војницима око ватре:</p> <p>— Ено, в 
ћама.{S} На општини такође бела застава и под овом сабрао се нарочити одбор грађана који је обр 
равите да Команда Трупа има и средстава и начина да неколико дана раније предвиди опасност а ду 
ана и из свих могућих извора обавештава и сазнаје новости, ипак жеђ за вестима све више расте.{ 
ином и плави, ждере, сагорева, уништава и уништено засипа и затрпава?{S} Је ли допрла до нас, ј 
p> <pb n="184" /> <p>Капетан им обећава и његов коњ раскрчује гомилу те полази путем ван Чачка, 
о обавија густ снег и страховита мећава и онај сутон којим <pb n="299" /> је непогода помрачила 
руго за име.{S} Невоља људе изједначава и здружује их; у невољи отпадају обзири, заборавља се н 
 савезнога уговора са Србијом, оглашава и сама 15. септембра мобилизацију.{S} Краљ Константин п 
ига завршава у Пећи, јер се ту завршава и трагедија народа. <pb n="732" /> Одатле даље настају  
S} Ма којим се путем пошло, на сат, два и три од Призрена већ је граница Краљевине Србије; прећ 
ња.{S} Пролазили су, пролазили сат, два и три.{S} Цео је покрет на друму застао да пропусти ове 
p>— Боље самар него седло!</p> <p>— Два и по динара кило.</p> <p>— Тај је пут искварен!</p> <p> 
 продавали али по какву цену.{S} За два и по динара продат је пред мојим очима један француски  
м друмом упутити, путовали смо пуна два и по сата.{S} Изгледало је као да се кроз ону гужву и с 
 жандарм са пушком а са стране јаше два и позади још два оружана жандарма.{S} У колима, на доње 
једина места нервозно подвлачена по два и три пута, поједине коте обележене малим црвеним круго 
атучена преко ушију, навучено им по два и три капутића једно на друго, обавијени им шалови и ма 
ачећи часовник и враћајући га у џеп два и три пута, као да је увек метајући га натраг заборавља 
на неколико дана пре опасности, бар два и три дана.{S} И догод ја нечујем да је издато такво на 
 Срба и Бугара на Вардару.</p> <p>У два и по сата по подне, деветога октобра, већ није било ни  
S} Неугодности тога пута трајале су два и три дана али се бар знало куда ће се.{S} Иде се у јед 
а средства за даље путовање.</p> <p>Два и три ближа пријатеља, који су из очију господин Јанков 
 понео бих ти једно дете, ал ето, једва и себе носим.</p> <p>— Хвала ти! — благодари очајна мај 
е постао збег Београда, Паланке, Ваљева и целе Колубаре, личио ми је онога тренутка на варош по 
иде на Дреницу.{S} Одатле, преко Јањева и Гилана, сече Бињачку Мораву па савија на југ Качанику 
>Бугари већ наступају отуд, од Маџарева и улазе у горњи крај вароши, дохватају се затим вардаре 
у се речи и реченице те она општа врева и они делови реченица, који ти допиру до уха, изгледају 
ане друма и сад се већ јасно чује врева и жагор и виде се сенке људи који се крећу овамо и онам 
ахтеви?</p> <p>— Измеђ одбијања захтева и рата има још нечега...{S} Да, пре оружја дипломатија  
очели заборављати казивање својих оцева и дедова, пробудиле на један мах нов осећај — чежњу за  
, што је увек весео, што је срећа очева и мајчина.{S} Бата лежи у крви, полеђушке и смеши се, и 
вао погледом преко оних планина, кршева и стена, с оне стране Дрима, где његов несретни народ,  
о гора и планина, преко понора и кршева и као сећање милује своје чедо.{S} Тим смо се успоменам 
окисли тробојни барјачић, највећа гужва и гласно објашњавање и свађа; пред једном другом кућицо 
ост таквога резултата, војвода се позва и на последње извештаје Врховне Команде из Призрена, по 
бу, окрете се за собом и погледом позва и остале из свите.{S} Окупише се сви око Краља.</p> <p> 
длеже трошарини светине.{S} То све бива и с тога што светина увек верује да онај који жури коли 
време се подкрепљавао.{S} Два врло жива и светла ока севала су под сенком сунцобрана од капе ко 
 паљба је била у самом почетку већ жива и оштра.</p> <p>Борба почиње.</p> <p>— Биће меса! — вел 
о и стоку како негде у дворишту прежива и наредника како, наслоњен на кућни зид рче а осећао са 
јатељ напао Тимочку Дивизију II. позива и да се XIII. пук повлачи у нереду.</p> <p>Када су се т 
олегли по земљи старци из трећег позива и оно војника, што су их патроле јуче прибрале; полегли 
тири дана смо једнако газили преко њива и ливада и утрина, и тек кад би се дочепали какве падин 
њиште; спремају се да бегају.{S} Сањива и неиспавана деца, узневерена лица, извлаче се из топли 
, која је сад већ одређена и неизмењива и која ће се сутра или прекосутра преломити.</p> <p>Зор 
иљаву писаљку, умочио је у пену од пива и црта по беломе кафанскоме чаршаву положаје, што кафеџ 
ном међу свима и нађе се однекуд и пива и вина и шампања да се то одушевљење поткрепи.</p> <p>Д 
дугим и танким прстом скида пену с пива и треска је о земљу као берберин сапуницу.</p> <p>— Не  
ну слободу; то је та земља која покрива и сише младо и нежно тело мојега јединца.</p> <p>Понеће 
и сан који је затим хладна, немилостива и себична дипломација, дипломација насиља, разорила.{S} 
змакли напред и напали други ред ровова и да смо ја и Србијанац остали сами, међу мртвима и рањ 
ти.{S} Овај слази са Сухе Горе и Ругова и жури кроз плодом благословена поља и зато га ваљда зо 
и државе.</p> <p>Изнад свих тих градова и милих и драгих, Призрен има свој особени значај; има  
мали и лак, провукао би се измеђ редова и појавио се <pb n="360" /> напред!{S} И увек се смешио 
 Провлачила сам се измеђ њихових редова и бегала.{S} И они су пуцали и са свих се страна чула п 
источну границу од Козјака до Валандова и од којих зависи судбина Скопља.</p> <p>Ма колико да с 
ву, налази још једна батерија дебанжова и један вод крупових топова којим командује један доцен 
 и покућства, сандука и куфера, дењкова и бошча, корапа и џакова.{S} То све набацано, све претр 
 фургони су били пуни и препуни дењкова и куфера.</p> <p>Тај први избеглички воз од бугарскога  
 просјачким чакширама, гуме око точкова и на коме је још по где где сачувао лак свој сјај а пли 
чким чакширама, остаци гуме око точкова и на коме је по где и где сачувао лак свој сјај а плиш  
 ја и први лист ове књиге туге и болова и записао прве речи на њему.{S} Веровао сам и наставићу 
ред нама далеки и незнани путеви болова и страдања.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дрим 
е се у њему учествује са разних столова и постаје општи.{S} Кад није то, већ кад свако за се ра 
о главу са високих дипломатских послова и брига.{S} Али, он је долазио с места, с извора, где ј 
.{S} Турци су мало залазили ван друмова и зато су увек више патила она села која су им била на  
којима би на обалама Вардара никла нова и препорођена варош; хитно се зидала зграда народног по 
на Балкану, на један мах, створена нова и очајна ситуација.{S} Та је ситуација последњих септем 
" /> кућице, придружују јој се све нова и нова забринута лица.{S} Кроз капиџике који везују авл 
ад којих су се истицале сенке јабланова и минарета.{S} Оно страховито ватрено огњиште, које смо 
је те сузе изазвала, војник са Куманова и Цера давно је прегорео свој живот; није то ни осећање 
 у очима.{S} Поносни војник са Куманова и Цера, са Брегалнице и Рама, штедио је до сад те две с 
ни су топови окићени славом са Куманова и Облакова, са Једрена и Брегалнице, са Цера и Јагодње. 
ијежа и Анвера, са војником са Куманова и Облакова, са Брегалнице и Цера.{S} Срели су се и одме 
 зраку изнад нас носе се јата гавранова и дрско гракћући прате нас, навикнути већ да на путу, к 
 се опет сви из кућа, из авлија, ханова и разних кутака, где су се били склонили да се прихвате 
 тек разумем, као што сад слушам понова и целу нанину причу која ниче из пробуђенога сећања.</p 
ада разумели али их ја сад чујем понова и сад тек разумем, као што сад слушам понова и целу нан 
 и они ме упутише, те сутра одох понова и нађох врата на која ћу закуцати.{S} Али ме г. пуковни 
кору и тако кратку, али ипак пуну снова и наде, прошлост.{S} Вратио се тамо, почетку своме и за 
града, допирао је још увек тутањ топова и тежак прасак а небо се у даљини зажарило, ваљда са он 
е један па два а затим читав хор топова и плотуни пешачке паљбе.{S} Борба је отпочела у само по 
 пространа грбина <pb n="529" /> Шарова и његов поносни врх, где су се српске виле понова сабра 
м планинама, гоњени, убивани, без крова и без хлеба, без заштите и без потпоре.{S} Док ће се он 
иротиња уцињска, она сиротиња без крова и огњишта, увукла се овде и онде у какав кутић пустог д 
можемо ни мислити.{S} Што је било крова и места под кровом, испунило се гомилом људи који су се 
р не видите да ми зидамо државу с крова и, кад будемо с кровом готови, ми ћемо тек опазити да н 
ку преживљујем један од најтежих часова и да се у мојој души ваља један од најтежих болова.{S}  
обра, отишао је последњи воз пут Косова и тај су у качаничкоме кланцу напали Арнаути пушчаном п 
 <pb n="554" /> су после заузећа Тетова и Гостивара, претиле пресецањем пута ка Дебру.</p> <p>В 
да чује последња обавештења са фронтова и са других страна и да, у споразуму са Врховном Команд 
 везују авлије или преко ниских плотова и зидова, који их растављају, вест је почела да се шири 
ориштима горе ватре од оборених плотова и мањерке се на њима пуше пуне узавреле воде, у које ће 
есе трошне димњаке, повија оголела дрва и фијуче око високих минарета која се у ноћи узносе те  
чким бригама.</p> <p>Јесен оголела дрва и сасула модро лишће у јарак крај друма, кише умесиле у 
д оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са београдске станице, па онда фијакер од оних  
д оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са жељезничке станице, па онда опет фијакер, од 
S} И, док су трећепозивци наносили дрва и спремали ватру за себе и свога Краља, дотле се он сет 
S} Око села је било нешто оголелих дрва и сикира их је пообарала те големе ватре букћу по двори 
ћ спавала једна енглеска мисија и, прва и најважнија брига била нам је набавити дрва.{S} Ваља з 
, тамо чак докле једва допиру моја прва и нејасна сећања, тамо где је све ружичасто, све насмеј 
одина носа широм балканскога полуострва и баца је са истока на запад, са Црнога на Сиње море.{S 
ом у души очекивао тренутак да се сурва и претрпа собом све што је под њом.</p> <p>— Нећу овде  
 диже на ноге, ваљда му помогла молитва и покајање.</p> <p>Они други, што осташе у цркви, кад Р 
очеле пред подне да куљају из начелства и оног сокачића, у најживљем разговору да се крећу улиц 
лица пред заједничком зградом начелства и дивизије.{S} Ту најпре може канути каква вест или бар 
аним и важним, у тренутцима задовољства и туге и, све оно узбуђење које ми је давало снаге и мо 
екад представљале само године детињства и снова без јаве, нису више без велике и грубе прошлост 
ега онога који је већ умро?{S} Шта чува и кога?</p> <p>Бели се витез упути право тој капији и с 
већ само један део њен, на пр.{S} Мачва и Морава.</p> <p>— Не значи то, брате ништа! — буни се  
ће један из гомиле.</p> <p>— А можда га и терет убио! — додаће други.</p> <pb n="625" /> <p>— Н 
дно око.</p> <p>Ћутала сам и гледала га и он ме гледао и ни речи није проговорио.{S} Ја сам заб 
рина, промиче кроз ваздух, разређује га и крати нам дах.{S} Као да и тице ниско лете, као да и  
.</p> <p>Дадоше му и хлеба и огрнуше га и дете се мало раскрави и ослободи те проседи позивац у 
још вечерас ушли у Чачак, ослободили га и ослободили би страха и трепета хиљадама мајака које с 
ослоњен.</p> <p>То ме подсети да сам га и ја видо прекјуче.</p> <p>Још у Скопљу, последња два т 
ко ми: „хвала сестро!“ припитала сам га и знао је.{S} Рекао ми је да је рањен.</p> <p>— Рањен?  
је: „Бог нека га прости!“ Дојила сам га и хранила, неговала и подизала да ми животом својим про 
а свег у моју душу.{S} И, носила сам га и подносила по мучним путевима, по мразним ноћима, јер  
 буду у друштву!</p> <p>Спустила сам га и — сад је једанаест мртвих анђелака лежало на даскама  
мрло ми је овде на руци на којој сам га и дочекала кад је дошао на свет.{S} Вриснула сам од теш 
>Ја сам га чекао...</p> <p>Чекао сам га и чекам га још!{S} Чекаћу га све док се са мојим живото 
.</p> <pb n="650" /> <p>Послушао сам га и ето зашто је на мени опет аустријско одело.</p> <p>Ту 
е заједнички покривали.{S} Видео сам га и оне ноћи у Липљану, крај ватре а срео га и на друму,  
отећи да се задржавају, узвикну „Ево га и трећи!“ Мало час наиђосмо и на четвртог.</p> <p>— Ово 
не ноћи у Липљану, крај ватре а срео га и на друму, иза Липљана, увек и нераздвојна са тим свој 
уј роба Твојега Јована, као што ћемо га и ми увек, у добру и у злу, помињати и сећањем одужити  
већ измирени, али то не значи да смо га и мирне душе дочекали.{S} На против, почели смо се збуњ 
ли га нисмо грдили успут, жалили смо га и казивали му благе речи, али их он није разумео.</p> < 
ели смо колико смо погрешили што смо га и толико бранили, јер нам је напуштање његово затим дон 
ражим, ићи ћу на крај света, тражићу га и наћи ћу га.{S} А кад га нађем, исповедићу му се и он  
слику какав сад изгледа.{S} Погледах га и под оним завојем, који му је покривао леву половину г 
спродао јабуке дивљакуше.{S} Запитах га и он ми рече да је у гробу жена, јуче су је сахранила њ 
е чули топовски пуцњи отуда са Карадага и све то потсети ме на оно учитељево упоређење са усија 
злочинчево.{S} Из мочара испарава влага и чисто натапа душу зловољом.{S} Не мили ти дан, не мил 
 и ево је сад малаксао, издала га снага и, пао је.{S} Оставиће га ту, на путу, и нико више о ње 
јим; потуцаћемо се од немила до недрага и куцаћемо на туђа врата; заклањаћемо се под туђе крово 
е жена. — Ишла сам од немила до недрага и нико неће да ми помогне.{S} Ето га вама па чините шта 
.{S} Потуцао се ту од немила до недрага и живио од милости, која му је пружана, верујући увек д 
а ћепенка до другога, од прага до прага и од куће до куће.{S} Пође шапат најпре отуд, из чаршиј 
 речи.{S} Молила сам се за оца, за њега и молила сам се за себе.{S} Како сам при молитви наслон 
ице мокро од кише.{S} Киша се и са њега и са мене цедила у млазевима и ја сам већ почела да дрх 
>— Како ћу, како да се растанем од њега и како да га сахраним овако неопремљена? — питам очајно 
дних и невољних, промицала је крај њега и ишла својим путем страдања.</p> <p>Да прекинем дуго ћ 
е све казао, остали су и даље крај њега и повукли се заједно ту у близини у једно дућанче, које 
{S} А тако је и било, изгубила сам њега и сад више никога блиског немам, сад сам сама самцита у 
 непознат, али смо прелазили преко њега и потискивали смо упорно свако песимистичко тумачење те 
 у памети тешке мисли о ономе, што њега и његове чека за који час и за који тренут можда.</p> < 
друга ти зебе.{S} То је опет нова брига и нов посао.{S} Дижемо се сви и затискујемо чиме можемо 
м дуго и дуго бити једна гломазна брига и терет целоме Споразуму.</p> <p>Ми смртни, који смо до 
апетанова лица ишчезе домалочашња брига и очи му засветлише задовољством и поуздањем.</p> <p>Пу 
.</p> <p>Кад ме је већ загушила и брига и дим, дигао сам се и кренуо кући.</p> <p>Напоље још си 
дара, претурио преко главе хиљаду брига и невоља, подносио глад и студ, борио се са <pb n="685" 
по овако пакленој ноћи бега испред Бога и испред непријатеља?{S} Журила сам се, журила сам, шиб 
 главе, сви се у томе часу сетисмо Бога и свима нам се на уснама исписа горак осмејак, јер свак 
ед иконама Светога Симеуна Мироточивога и Светога Саве архипастира.</p> <p>Тамним и муклим глас 
косе.</p> <p>— Проклета ми душа и овога и онога света! — нариче кукавица а они око ње је теше б 
оре, Приштини.{S} Последњи вагон првога и последњи вагон другога воза, додиривали су се тако да 
ли нова огњишта и, далеко од рода свога и племена, са колена на колено почели предавати само тр 
ати као од нечега свога, нечега драгога и милога.{S} Треба се растати од куће коју те стварчице 
стећи још једну поуку из овога великога и крвавога рата, а та је: да је само Виљем пруски знао  
се дигох лагано, не узнемирујући никога и пођох на горњи спрат, где је моја одаја била.{S} Када 
лепршати на чаробним обалама охридскога и дојранскога језера, на Марковом Прилипу и Душановом П 
Звук звона долазио је из једнога ускога и шумовитога кланца с леве стране друма, где леже повуч 
утеши уцвељенога, да оснажи малаксалога и да проведе народ српски кроз море патња и страдања.</ 
иске; засипа мој дом и онај дом до мога и даље; засипа градове и поља, засипа села, горе и план 
копљем.{S} То је била ноћ између осмога и деветога октобра а у зору деветога, становништво је с 
владара и светаца Стевана Првовенчанога и Стевана Дечанскога.</p> <p>Једнога дана, када је глас 
е и размењивале после одласка владинога и ни мало није свет могла умирити околност што су у При 
азио да чујем мишљење једнога спремнога и разборитога војничкога старешине.</p> <p>Када смо так 
а столу је до пола испивена боца црнога и густога Хочког вина, по столу пепео и гомила угашених 
ије вести, као оно кад после несноснога и загушљивога летњег дана, испуњеног оморином, дуне пре 
 бораца, под командом једнога искуснога и опробанога <pb n="143" /> ђенерала, прелази Дунав прв 
ала сам први пут, у Шапцу, па због тога и патим.{S} Због тога сам оваква! — па ућута на један м 
оба ћепенака, збирају се комшије у тога и тога.{S} Прво распитују о курсу наполеона навикнути д 
 је тврде металне ћивоте покривала дуга и мемљива прошлост; кренули су их, једнога чак отуда из 
 једнога бујнога излива душе, бити дуга и бескрајно бона.{S} Али госпа диже главу и срећући се, 
је тек половина пута а како је тек дуга и како тешка она друга половина невоља, које нас очекуј 
у — пристаде уз ово тврђење свога друга и речју.</p> <p>— Требало је видети што смо ми видели — 
а се није ни будила да види свога друга и немо изађе из подрума, притварајући врата, иза којих  
кроз ноћ наставили пут, сва се ова туга и бол није ни дала оком схватити.{S} Ноћ нас је била за 
ечан помен.{S} Цркву је испуњавала туга и била је пунија но о поменима о којима учтивост збира  
ли је разочарање и бол, води ли је туга и расточене наде?{S} И куда ће?{S} Иду ли ови бедници н 
ледњих година превалили преко глава, да и у најтежој ситуацији нађемо себи утехе ма и у немогућ 
едну жену, која је седела крај мене, да и она види, да ми и она каже.{S} Она учини и кад опипа  
да мисле да падну у које друго село, да и њега обрсте.{S} Дај Боже само нека макну, помислили с 
 једнога дана, дође изненада наредба да и ми кренемо, ал не кажу на коју страну.{S} Једни говор 
ога Бога претећи му и окривљујући га да и он не зна шта ради.</p> <p>— Неког господина ваљда жу 
е онај кончић и он није имао разлога да и даље живи.{S} Убио се на првој станици, на којој је с 
би могле бити утешне! — покушавам ја да и себе и њега обманем.</p> <p>— О Русима, о Французима, 
Приштину.</p> <p>Одмах сам се решила да и ја идем у Приштину и сишла сам на станицу али није би 
— али морао би да се враћаш а ко зна да и тамо већ не туку топови.{S} Него овуда, преко Грантов 
данас и оне што лете.{S} Је л’истина да и они ратују?</p> <p>— Истина.</p> <p>— Кажу да бацају  
ешкога бола и веровала сам тога часа да и ја не треба више да живим.{S} Освестило ме је одојче, 
ано, очекујући да се среди колона те да и они добију места на друму.{S} Нова кола, која непрест 
огу било драго да ме доведе довде те да и ја у близини синовљој легнем у земљу.{S} Ево, како са 
њаник што нас предвече сустиже, рече да и тамо већ прашти пушка.{S} По нашем изласку из вароши  
еразумљива готовост арнаутова да нам да и сам собом донесе дрва овамо, на друм.{S} Више него то 
гла дивизија.{S} Почео сам да сумњам да и то није једно од многобројних обећања и многобројних  
прези и тек што није стигао телеграм да и она мобилише.{S} Ако Бугарска мобилише против нас, Гр 
ем ту земљу, али ево на памет тврдим да и у њој, и поред овога огромнога броја талената, према  
ах.{S} Као да и тице ниско лете, као да и дим са кућа полеже по крововима, као да се већ и наше 
разређује га и крати нам дах.{S} Као да и тице ниско лете, као да и дим са кућа полеже по крово 
дано молитви.{S} Изгледало ми је као да и свештеници певају песме нарочитим, тронутим гласом ко 
м немачком батаљону, као што је знао да и Топола није више безбедна.</p> <p>— Непријатељ је бли 
ве у Скадар, док нико није ни слутио да и у Медови нема ни једног зрна савезничког обећања.</p> 
Богу, код куће а бојала сам се успут да и она није избегла.{S} Казала сам јој све, све, исповед 
омени директиве у повлачењу и позову да и они одмах дођу у Скадар, седница се — последња седниц 
и Врховна Команда носиле су се мишљу да и сами крену преко Љум-Куле на Дебар и Битољ, који је ј 
тересе споразумних сила, пожуриле су да и нама и својим владама објасне да су то нередовне труп 
 смо једнако газили преко њива и ливада и утрина, и тек кад би се дочепали какве падине што би  
једино разговарали; тиче са нашега јада и наше невоље а тога су ми биле препуне уши, пресите оч 
и патње, креће се поворка невоље и јада и тече друмом као набујала река болова.</p> <p>Виђао са 
 Призрена кренули на север, Краљ, Влада и Врховна Команда кренули су на југ.{S} Да би стигли ис 
одлуке које су одмах и извршене — Влада и Врховна Команда напустиле су јуче изјутра Србију.{S}  
аљ и Скупштина и војска и народ и влада и Врховна Команда и остатци оних који су се борили и ра 
творени и војска и народ и Краљ и влада и цела држава.{S} Ето то може отклонити Моравска Дивизи 
о у планине, крећемо сви и Краљ и Влада и војводе и ђенерали и војска и народ.{S} Крећемо у пла 
Грачаницу, прође Косовом и Краљ и Влада и Врховна Команда, сви одоше... кажу и Феризовић пао... 
докле тај пут није био затворен и влада и Врховна Команда носиле су се мишљу да и сами крену пр 
је стално све реферисао.</p> <p>И влада и Врховна Команда, брижно су очекивали извештаје са кос 
са њиме се угасила и последња моја нада и последњи разлог за мој живот.{S} Али, у његовој смрти 
p> <pb n="163" /> <p>— И као свака нада и ова стиже доцкан!</p> <p>— Мислите доцкан? — прихвати 
о на ноге.{S} И ја сам имао својих нада и ја сам имао својих снова.{S} И ја сам свога јединца с 
, немоћан, сломљен, остављен, опет пада и зароњава главу у блато, гаси му се поглед и слабине о 
мо где цветају косовски божури, пропада и српско, царство, гине Лазар и Обилић и цвет српских ј 
витеза модро и испијено а бела му брада и бела дуга коса изгледа као од прегорела пухора која с 
 Тог дана се преломила судбина Београда и свих нас који од тога дана лутамо као бескућници и ни 
фронта, ма и по цену напуштања Београда и једног дела Северне Србије: један нагао и снажан напа 
 крагну.{S} Он је избеглица из Београда и врло често одлази некаквим својим послом у Ниш, те се 
а казивати.{S} Моје бегство из Београда и смрт мога детета нису једине моје невоље нити једини  
е су пред крај Септембра падом Београда и низом невоља које ево још трају.{S} А одмах, на почет 
="467" /> команданту да оде до Београда и обиђе кућу, у којој су сами жена и четворо деце.{S} К 
лезника спустио преко Булиних винограда и ушао у варош баш у тренутку кад је сву околину његове 
а — све од орашачког устанка па до сада и отисла се једнога дана на пучину светских догађаја, з 
ио се и до сада са њима, али је до сада и сам веровао у нешто, па је покушавао том својом вером 
ам и једну тетку, па и она избегла тада и од тад је нисам видела, не знам где је!{S} Остала сам 
има.{S} Тим блаженством наградићеш тада и душу роба твога Јована, када приђе царство Твоје, Оче 
ма исписа, понова се дубоко исписа беда и невоља, с том разликом само, што је утученост била са 
таза тешко проходна, још више због леда и мраза.</p> <p>Војводу Путника понели су војници на ра 
и слутио, велим, када су та деца, бледа и уморна лица пролазила у недогледним редовима мимо мен 
одлучимо шта ћемо, затекли смо га бледа и узбуђена са телефонском слушалицом у руци.</p> <pb n= 
ту овамо и онамо осула је по која бледа и слаба светиљка која трне као свитац у мрачној шуми.{S 
исле и згужване хаљинице а весело гледа и чврсто <pb n="493" /> се држи за војников кажипрст.{S 
без циља; повлачење које цео свет гледа и које управо заједнички врши и и војска и народ.{S} Че 
ичица се загледа тамо, помно се загледа и заиграше му сузе у очима.{S} Затим прошапута више себ 
престрављена светина узневерена погледа и стоји немо и посматра све ово.{S} Стоји тако од јутра 
 из блата.{S} Ћутала је оборена погледа и ја је нисам узнемиравао разговором, уверен да јој је, 
он их гледа укочена, безизразна погледа и гризе стиснуте усне, крваво их загриза а не одговара  
везничких трупа.</p> <p>Ђенерал погледа и боно му се развукоше усне.</p> </div> <pb n="136" />  
има ли чега?{S} Он ме чудновато погледа и не одговори ми, већ он мене запита:</p> <p>— Што се в 
да се из грађана организује чување реда и поретка у вароши.</p> <p>Паде предлог да се организуј 
ом о ситуацији у вароши, о одржању реда и чувању имовине све до онога тренутка док непријатељ н 
S} А можда је било и нешто друго, можда и зато што ми је једнако било пред очима да треба својо 
је скоро, после непогоде погинуо, можда и вечерас тек.{S} Зашто ли је погинуо и ко га је убио?< 
рочанству.</p> <pb n="81" /> <p>— Можда и друкче гласи то пророчанство, — вели један дежмекасти 
етно будуће робље међу којима има можда и његових другова, и удара мамузу у слабине коњу не би  
едбама, често оправданим а гдекад можда и претераним.{S} По где која кола и оне на њима пропрат 
а сам с дететом на крилу па ће ме можда и примити когод у кола.</p> <p>Али нисам стигла ни да п 
 други оно а неки Радојица, добар газда и домаћин, у зао час рече: „Да се истурчимо, то нам је  
вили на миру.{S} Отац ми је добар газда и онако... био им је увек трн у оку.{S} Кад оно био заг 
, прозори гледају преко дворишнога зида и преко кровова суседних кућа које су под њим, тако да  
она ме прати и гања, она ми сан прекида и буди ме и увек ми проноси грозницу кроз тело.</p> <p> 
чице од које се отац немилосрдно откида и која сад, без очеве заштите, преживљују већ прве дане 
позно, врло позно.{S} Зато нам је ваљда и било тако драго.</p> <p>У јесен те године, за време п 
 смо, на Чачку нарочито.{S} То је ваљда и била последња већа борба.{S} Овамо ко зна хоће ли их  
има на милост и немилост.{S} Биће ваљда и у њих срца кад виде ову чељад.</p> <p>Нико не одговор 
ељ, који је ућутао био, осећајући ваљда и сам утисак својих речи, опет живо настави:</p> <p>— Ј 
, то сам чуо поверљиво, Врховна Команда и предлагала као једини излаз из ситуације.</p> <p>— А  
а, где је била смештена Врховна Команда и ту сам се обртала цео један дан, не знајући коме да с 
ојска и народ и влада и Врховна Команда и остатци оних који су се борили и рањеници, који су на 
p> <p>— А ви велите, Врховна је Команда и предложила то?</p> <p>— Да!</p> <p>— Па?</p> <p>— Чуј 
их гласова, јављања ненадлежних команда и; најзад капетан чу где телефониста неколико пута поно 
/p> <p>— Два млада поручика са два вода и два митраљеза, почеше наступање ка Теразијама.{S} И ј 
дну црну бошчицу са које је капала вода и остављала мастиљави траг за собом...</p> <p>Када сам  
други истиче из чаробних охридских вода и дере кроз пусте земље, кроз крваво стење и камење и з 
одина и завитла се као најљућа непогода и начини по земљи пустош каква се не памти од потопа Го 
бележени путеви судбине његовога народа и пролазећи по стоти пут у памети те путеве никад неслу 
убо разорила сан једнога младога народа и онемогућила да се две братске војске састану под зиди 
е стогодишњице пропасти српскога народа и ево опет његовога вође на путу бегства.</p> <p>— И он 
решавати судбина читавог једнога народа и одигравати најочајнији део његове историје, пре но шт 
раду, које прича о слави једнога народа и ова дворска кола натоварена сандуцима, која вуку вочи 
 за њим тужне поворке несретнога народа и војска без вере и без снаге.{S} Отресао сам се упоређ 
ештајима, те крену набујала река народа и поче се ваљати, тискати, обарати и ломити све пред со 
 овде сутра видети.{S} Одступање народа и војске, бегство породица, невољу, јад.</p> <p>— Нећем 
ме носио, није значило напуштање народа и народне револуције.</p> <pb n="297" /> <p>Занета тим  
ризренских извиру поворке кола и народа и стапају се као потоци у једну густу гомилу која креће 
че у варош, у српску варош, пуну народа и пуну избегле сиротиње, међу коју се непријатељ кукави 
редлог да се организује грађанска гарда и дивизијар обећа две стотине пушака и потребан број му 
бо проломило, као да су се срушила брда и планине.{S} Почеше опет гранате да падају међу нас.{S 
ћи, идући своме Скадру на Бојани, овуда и Балшићи одлазећи у тазбину.</p> <p>Био је сведок овај 
твоје село.</p> <p>— Нисмо прошли овуда и хвала Богу те нисмо!</p> <p>Бојко уђе у кућу, уђе и о 
питајући куда и сад иду не знајући куда и не слутећи да ће ускоро наићи на албанске планине где 
за светом, за народом, не питајући куда и сад иду не знајући куда и не слутећи да ће ускоро наи 
анички кланац ка Косову а многи су туда и колима кренули.{S} И те су бегунце дочекивали Арнаути 
напред ни натраг.{S} Објашњавање, свађа и псовка пење се све више, потежу се и ступци, узносе и 
рска је осетила да су јој слободна леђа и одлучила се да изађе из резерве, разуме се, користећи 
а заостали.{S} Распртисмо товаре с леђа и зађосмо по дворишту да нађемо што, чиме би се могло ч 
и, чункови и столице за љуљање! — гунђа и даље гомила.</p> <p>Гунђа гомила а потпуковничина кућ 
чена дрва госпођи потпуковници! — гунђа и даље гомила.</p> <p>— Муниција се оставља непријатељу 
ета.{S} На горњем седишту млада госпођа и њена госпођа мајка; на доњем седишту слушкиња и слушк 
} У аутомобилу млада београдска госпођа и њена госпођица сестра са високим рајерима на шеширима 
у нас, вођена великим осећањем милосрђа и предано је неговала раскрвављене јунаке наше, како би 
ом тугом која код ње изгледа увек свежа и која као да је сталан израз њенога лица.{S} Енглескињ 
 са мазурских језера, са Немира, Лијежа и Анвера, са војником са Куманова и Облакова, са Брегал 
 из збегова.{S} Данашња је пропаст тежа и страшнија; руше нам све, руше државу и руше јој темељ 
нашем телу, од врха тога братскога ножа и крвава опомена да се ни једнога дана не подајемо забл 
 на улици познанике и другове мога мужа и они ме упутише, те сутра одох понова и нађох врата на 
ађевици, убише јој Турци Крајињани мужа и она оста сама са дететом на руци.{S} Повукла се у сел 
напад, као онај неки дан код Кадибогаза и онај други код Књажевца.{S} Али смо ипак, са извесним 
вања у предсказања постају права зараза и страст.</p> <p>Тих дана, измеђ осталих, говорило се н 
} Био је старији човек, испијена образа и уморна погледа.{S} Он диже главу и погледа ме, али га 
мљени тегобама пута, малаксали од мраза и зиме, бедни и скрушени, крећемо у бескрајним поворкам 
нога Радојицу тај час спопаде нека језа и узе га трести грозница, те занеможе и једва оде до ку 
тну га у џеп.{S} Мене подиђе ладна језа и осетих како ми се диже коса на глави. — „Шта хоћете в 
еравице, али је престала она силна језа и дрхтање.{S} Зашто је престала; да л’ му је боље?{S} Д 
е, како је сутрадан опет ага звао кнеза и попа, па вели: „Зашто вам је село пусто, у селу нема  
рави бес кад виде пушке.{S} Зовну кнеза и попа па рече: „Рекох ли ја вама ако има у селу рђавих 
пусти, куле незнаних западњачких витеза и пространи арови осионих источњачких бегова.{S} Све то 
, њему и иначе клецају колена.{S} Клиза и пада.{S} Дижу га, он полази па опет клиза и пада.</p> 
да.{S} Дижу га, он полази па опет клиза и пада.</p> <p>— Падам често! — вели.</p> <p>— И ми Вел 
им шинама била су једновремено два воза и оба тако натоварена.{S} Ови су се возови сучељавали и 
 за Митровицу, сишао са солунскога воза и сео на митровички, убеђен разлозима онога професора у 
метнуо ногу на степеник солунскога воза и камо да сам се и попео, куд би ми сад био крај.{S} Ал 
наредба која је обустављала покрет воза и наређивала ђенералу да искрца већ утоварену војску и  
е у свој вагон а официр, командант воза и два три железничка чиновника полетеше вагону да отвор 
ек бити.</p> <p>— Једна очајна али брза и одлучна мера коју је, то сам чуо поверљиво, Врховна К 
глави и подрте цокуле на ногама и блуза и кошуља, све је то било умрљано крвљу а сем крви исуши 
дњих речи њу савлада читава бујица суза и застаде немогући даље да иде.</p> <p>Један пролазник, 
p>— Ајде, ајде, жено.{S} Не помаже суза и друге су је мајке пролиле, кад су остављале овде свој 
</p> <p>А у Бојка светле очи, пуне суза и радости.{S} Са тога места на коме смо, догледа се њег 
соби; онај бол, саздан и сабран из суза и крви које су као две силне реке потекле нашом отаџбин 
<p>Госпу у црнини обли читав поток суза и прекиде причање.{S} Изгледало је као да више неће ни  
рочитате.{S} Седамдесет хиљада Француза и Енглеза, према овом извештају, било је већ у Солуну д 
а на нашем фронту убије једног Француза и једнога Енглеза, па то је доста.{S} У Европи не прида 
 Неће.{S} Да нисмо далеко и од Француза и од Руса, стигла би нам помоћ те не би овако пострадал 
едан батаљон.{S} Један батаљон Француза и један Енглеза.</p> <p>— Шта би нам то помогло?</p> <p 
о обогаљеног обесили, најмање ми је, ја и онако нисам више за живот; али што ће ми целу породиц 
рићемо се још заједно, раме уз раме, ја и мој син, и пашћемо један крај другога, као они што су 
ну појаву.{S} Нисмо дакле били сами, ја и моја породица, било је још некога који је дошао да по 
иције:</p> <p>— Господо! — поче он — Ја и господин начелник, сматрали смо за дужност, да вас у  
Бог нека га прости! — прекрстих се и ја и скидох капу, осећајући једно дубоко и искрено саучешћ 
ибијене руке, те смо се искрвавили и ја и он.{S} Клонуо је најзад те га ја оборих, седо му на г 
у, само је она будна.{S} Будан сам и ја и са зебњом ослушкујем; поноћ је већ давно превалила те 
али сунчана зрака.{S} Ту сам отворио ја и први лист ове књиге туге и болова и записао прве речи 
фесији припада у цивилу, — Не водимо ја и ти, попе, али води Врховна Команда.</p> <p>— Јест, ја 
пред нама!{S} Па, ако ћемо да патимо ја и ти, зашто да пати ово јадниче.{S} Можда га је Бог иза 
д и напали други ред ровова и да смо ја и Србијанац остали сами, међу мртвима и рањенима у рову 
е у војску...</p> <p>— Па? — запитах ја и ако сам слутила одговор.</p> <p>— Погинуо! — додаде с 
пет каплар.</p> <p>— Море, пуцао бих ја и на Бога! — додаде један од оних у чије ћемо село сутр 
.</p> <p>— Тога се и бојим — узданух ја и опипах опет чело детиње које је још увек било влажно  
 опазила то.</p> <p>— Мени? — пренух ја и посече ме по души осећање слутње.</p> <p>— Мало пре,  
 обилази развалине прошлости.</p> <p>Ја и нехотице устадох на ноге када госпа прође мимо наше в 
 како који лов, он све већу пару одваја и доноси мајци.{S} А сретна мајка, облије најпре пару с 
аденовац, пала је на целу Србију аждаја и ждере нам децу, ждере много... потаманиће нам пород!{ 
струко испреплетанога клупчета догађаја и стаје пред седога Краља, злокобно се кезећи и шапћући 
ију, где га је дочепала бујица догађаја и заједно са нама почела носити друмовима нашим; он раз 
вање.{S} И, навикнути множином догађаја и брига, које смо последњих година превалили преко глав 
ко Ругове и Чакора а трећи преко Рожаја и Берана на Андријевицу.{S} Будући српски Краљ бележио  
 <p>Друм се пред нама протеже без краја и кроз прозрачну таму догледају се у дубини масе мрких  
ичала је Госпа у црнини са пуно осећаја и топлине.{S} Да ли што је у њиховој очинској недаћи ос 
оследњи пут сагледа небо свога завичаја и упућује му последњи уздах свој.{S} Зато се тај мост и 
ледњи пут сагледали небо свога завичаја и упутили му најболнији уздах свој?</p> </div> <pb n="6 
срећа те изнесеш главу из овога окршаја и дођеш кад год у своје село.{S} Не пожали тад, пођи до 
крова, полегали по улицама испод стреја и капија; завија затим једном улицом која се нешто мало 
ти часни младићи, опијени славом оружја и љубављу према Отаџбини.{S} Ја бих њиховој светлој усп 
ре.{S} Ту се сручила готово цела Србија и ту је први пут запазио на лицима брижних грађана да с 
ња које смо поднели, мени тадања Србија и њена судбина све више личи на судбину „Титаника“.{S}  
ли ви одиста да у нас има и Гарибалдија и Мацинија, и Кавура и Гамбета?{S} А без њих, можемо ли 
 <p>— Како да не, читава једна дивизија и то добра дивизија! — тврдим ја.</p> <p>— Па јесте, ал 
че страховита <pb n="134" /> експлозија и грмљавина.{S} То је одлетео у ваздух магацин на стани 
оци у Нишу, но шта мисли пророк Исајија и та Туркиња.</p> <p>— А не може се сазнати?</p> <p>— Н 
лице јазови и поточићи што се из авлија и чешама сливају у Бистрицу.{S} Иначе мир, све спи, мрт 
уга Армија путем на Чакор а Прва Армија и Одбрана Београда преко Жлеба на Рожај.{S} Трећа Армиј 
дске кафеџије писари у штабовима армија и у вишим командама, да су београдски бакали писари у М 
 се један јачи одред, евентуално армија и поновиће се славни новембар 1914 године.{S} Отпочеће  
е, све...</p> <p>Сад већ крену бежанија и из свију осталих крајева вароши и поче свет да се тис 
камо Поћорекова војска била и угледнија и поузданија.{S} Победићемо их!{S} Сусрет са њима донео 
е, када је српска војска, сада снажнија и духом и снагом, сишла с Копаоника, на њеним се победн 
а лица извученог из самих правих линија и очију упалих дубоко у дупљу — пристаде уз ово тврђење 
дан <pb n="159" /> постаје све очајнија и све крвавија.{S} Знајући да је ово последња одлучна б 
ило ми је лакше, осећала сам се мирнија и слободнија.</p> <p>Када ме пропусти посилни да уђем у 
смо сви упрли погледе, бива све јаснија и јаснија, све пунија и пунија.</p> <p>— Није оно ватри 
ава светла ока, која бивају све јаснија и јаснија.{S} И тутањ је све гласнији и сад се јавља ра 
 бива све јаснија и јаснија, све пунија и пунија.</p> <p>— Није оно ватрица, видиш како је све  
 је на косовској ширини много страшнија и сматрајући да су најтежи део пута — излазак из вароши 
а света, код начелника пуна канцеларија и ходник.{S} Обавештене да напад није локалан већ целим 
ачунске књиге и акта разних канцеларија и многе, многе друге скупоцене предмете које смо мучно  
наше војске?</p> <p>— Има, жандармерија и пограничне трупе и вардарци.{S} Добро се туку, али не 
теран и са те косе, коју заузе батерија и построји се у једном шљивику близу друма.{S} По истој 
ли.</p> <p>Најзад, истовари се батерија и народ јурну у вагоне.{S} Једва сам се провукла, једва 
ат и по, два, а сунце све светлије сија и небо се све више ведри.{S} Око два сата по подне, са  
их је већ спавала једна енглеска мисија и, прва и најважнија брига била нам је набавити дрва.{S 
од којега вековима стрепи цела Метохија и у коме је и данас свака кућа тврђава толико пута топо 
дође јуна месеца изненадна мобилизација и нас, који смо на јесен требали да се рекрутујемо а од 
воља изнад врлине и вредности; амбиција и себичност изнад подобности и поштења; мали, уски, бед 
 да је Србији потребнији један кафеџија и бакалин, јер је он њему потребан, но будући јаван рад 
 и кости.{S} Са крстова се разлила боја и ишчезли записи.{S} Недогореле свеће савиле се, влажни 
с друге <pb n="343" /> стране, по двоја и троја у реду, па се на сред ћуприје заглавила те сад  
 очајан родитељ.</p> <p>— Па кујна која и сад у Призрену има свој редован јеловник и прописан б 
арачко чело осуло хладним капљама зноја и покривао би очи руком, не би ли одагнао навалу мисли  
е знајући зашто, те гомила расте и буја и дере да сиђе доле, у долину, доле, одакле се осећа ми 
ењем, да ми не шчепа мртваче из наручја и рече:{S} Добро, жено, ти сад иди, ми ћемо свршити сво 
Остави пушку па гледај да уђеш у ред ка и сви други.{S} Нађи, веле, себи кров, ожени се, одомаћ 
p>Он ми указа прстом на леви врх табака и ја принесох фењерић који је стајао на земљи измеђ мој 
оједина места.{S} Из тих мојих бележака и из памћења, колико сам га сачувао, ја данас препричав 
еогарених усана, тек одвојена од мајака и кућа и одмах поведена путем страдања и патња.{S} Било 
гање рањених људи и жена, врисак мајака и писак деце.</p> <p>Гранате су падале једна за другом, 
погледе четрдесет хиљада српских мајака и, чини ми се, читао из њега клетву четрдесет хиљада ср 
оје се пуши и испарава и мокрих обојака и опанака.{S} Од тешког задаха човек да посрне а нека ј 
сматрала недељом коло момака и девојака и тек се јуче или прекјуче одважила пуна стида, сишла с 
рађати; биће више удовица него девојака и мајке ће плакати на туђим гробовима.{S} Краљ ће краље 
оштано лице, по коме се заигравала лака и бледа пурпурна светлост, што се разливала са црвене ж 
година истекла, он је 1914 дочекао лака и ведра срца и не слутећи да је то година која ће донет 
цузи се хитно концентришу код Криволака и Грацкога, станице испод Велеса, како би оздо, брегалн 
пет <pb n="302" /> мала група светиљака и дим из којега се узносе као минарета три четири јабла 
зидина стародревних и напуштених замака и обилази развалине прошлости.</p> <p>Ја и нехотице уст 
 те отуд посматрала недељом коло момака и девојака и тек се јуче или прекјуче одважила пуна сти 
не Лазар и Обилић и цвет српских јунака и руши се она величанствена зграда која се простирала о 
ки елеменат, онај из забачених кућерака и уџерица на периферији Скопља, који је разуздан за вре 
ици се железничкој издваја из полумрака и све јасније обележава бедна и жалосна слика.{S} На ст 
з неке подземне лагуме.{S} И бат корака и реч одјекује као кроз празнину неку и изазива ти студ 
, у тој пећини, склонићемо се од Турака и ту ћемо пробавити читавих шест недеља.</p> <p>Одмах с 
едан човек који се борио противу Турака и ако се нађе која пушка.{S} Него, веле, ако има кога т 
пушта.{S} Он се храни успут од остатака и отпадака а кад је и њих нестало, он кида залогаје са  
у београдској главној чаршији изузетака и, кад их сазнам, ја ћу им одати признање.{S} Али дотле 
p>— У сваком реду има светлих изузетака и ја им одајем поштовање.{S} Можда има и у београдској  
 њиве.{S} Прешло је још неколико пешака и сад смо већ били ван гомиле те је могла мирно и без п 
да и дивизијар обећа две стотине пушака и потребан број муниције и изабра се одбор од пет лица  
ла, тако ми је драг био тај звук пушака и топова од којега сам се пре толико плашила. „Где је б 
S} Отуда су и постала имена Мица Зуавка и Мица Сенегалка.</p> <p>У гомили, место обичнога гунђа 
ми!{S} Нека овај орден носи Мица Зуавка и Мица Сенегалка, ја ћу за Србију умети погинути и без  
а доњем седишту а на горњем Мица Зуавка и Мица Сенегалка.{S} Тако, бар рече један из гомиле, ко 
узлазу је огорчена вика и дрека, псовка и свађа.</p> <p>Ту, где ћемо чекати читав сат док дођем 
ем сањала кућу од колача, реку од млека и планину од шећера.{S} Она су несвесна тога да је то б 
 Сад сам малаксао, умирем, па ако, нека и последњим дахом својим користим вама бар, српска децо 
настави ватрено проседи — допуштам нека и Бугари ударе на нас, што апсолутно неће бити; али, за 
па их, завејава их.{S} И ма колика вика и дрека да је око тебе, снег и ветар угушују гласове, н 
на друм и ту на узлазу је огорчена вика и дрека, псовка и свађа.</p> <p>Ту, где ћемо чекати чит 
варали, нити је било уобичајених узвика и издирања на волове, које је свако од њих водио за узи 
ске масе спојене са тамом те без облика и ивица.</p> <p>Многи су свратили у Дечане да заноће а  
њи, све до њенога утока, развила велика и одлучна борба са нашим фронтом окренутим истоку, на к 
рам, пантеон, где леже погребена велика и светла дела прошлости, као и муке и страдања једнога  
 под уветом где је била прилично велика и дубока раница.</p> <p>Вриснула сам, као да сам тог тр 
сто.</p> <p>Под утиском догађаја, слика и појава које су ова три дана минуле крај мене, лежећи  
а овоме крају Приштине завладала паника и пометња, на другоме су се сасвим мирно вршили трговач 
еву грувају топови али отуд са Качаника и Гилана, одакле непријатељ слази да још једном окрвави 
и ова пуцњава, која се чује са Качаника и Црне Горе, зар вам све то не казује, да је ово крај?< 
у долину Бињачке Мораве, измеђ Качаника и лакта моравиног код Домороваца.{S} На том су делу кар 
се воде на овоме фронту, измеђ Качаника и Гилана.</p> <p>— Гледам вечерас — вели виши, коштуњав 
 дуже паузе, уздахну један од пуковника и рече тихо, шапћући:</p> <p>— Нисам никад слутио да ћу 
ђенерала.</p> <p>— И две чете пуковника и сто шесет и четири народних посланика.</p> <p>— Преба 
 се разви из експлозије, зави пуковника и његове пратиоце.{S} Капетан пољске батерије, који је  
b n="700" /> пушкарања измеђ становника и наше војске; на Колашину се већ воде последње борбе и 
о брижно главе које смо, све од Рудника и Цера, високо носили.</p> <p>А борбе су тек почеле и о 
а столом студирајући исказе заробљеника и положаје непријатељске и тада се, у часу кад нико виш 
штину.{S} Рекоше ми да нађем свештеника и отишла сам у цркву, али га тамо не беше, црква је бил 
кад он дође.{S} Слази доле у свештеника и зајми мало бела брашна, те на уљу пржи приганице, јер 
 прска каљава вода по лицима пролазника и по кућним зидовима а са њихових бокова жмири слаба св 
дајством грчким, неодлучношћу савезника и једновременом офанзивом Аустрије, Немачке и Бугарске. 
луму сматрајући ваљда себе за обвезника и никако се, ни у међуратном времену, није демобилисала 
о ми преливали гроб непознатога војника и госпа у црнини изашла је из цркве, носећи у руци чита 
светљавајући ћепенке и гомилице војника и грађана који су под њима полегали.</p> <p>Ноћ осваја  
је војна станица по оној гомили војника и народа који се тискао пред њом.{S} Пробила сам се кро 
ла на главу калпаке наших првих војника и јахала на копљима; цигани су навлачили старинске мунд 
а, како сам љубила коње српских војника и чизме коњаника до којих сам могла стићи и љубила офиц 
Србији, има 110.000 савезничких војника и то са одличном оружном спремом.{S} Наглашава се нароч 
 приватних лица, има и болесних војника и читавих породица, жена, деце и стараца.</p> <p>А иза  
пустити, тако и овде, одох до начелника и, као год онај тамо, тако и овај, рече ми кратко и одл 
 но ноћас, ту сам ноћ измеђ понедеоника и уторника провела ипак мирније но прошлу.{S} Да ли што 
 те смождио Стреза насилника, коварника и хулитеља закона небеских и земаљских; молили су се Бо 
> <p>Путник погледа попреко саговорника и одмаче од њега, као да је он тај који ће код Струмице 
да бесправна гомила бегунаца, болесника и несретних породица које су целе ноћи кисле на станици 
 „своју“ собу једнога страног дописника и... даље се није могло: „Треба имати необично снажне ж 
о сиве масе два суседна џина, Коритника и Паштрика и оштро се бележи неравна грбина Шарова над  
нике.{S} Од јутрос нас је много путника и, ма да смо били бедни изгнаници, свако је радо спушта 
 два суседна џина, Коритника и Паштрика и оштро се бележи неравна грбина Шарова над Призреном.{ 
е из мухамеданских беспослених фанатика и бугарских комитаџија које би тога ради бугарска влада 
у наше гомиле.{S} Настаде врисак и цика и заљуља се она маса и прште на све стране, као кад кам 
 ко зна не би ли се старозаветска бајка и по други пут поновила на српскоме тлу, те не би ли Го 
с мајком као да јој је рођена.{S} Мајка и живи код мене.{S} Угодила се са мојом женом па јој до 
кве, налазе се као избеглице моја мајка и две сестре — одговори потпоручник потресеним гласом.  
 ко ти је отац и где је; ко ти је мајка и где је?{S} Радовали су ти се, је ли, кад су те родили 
брижне ноћи замишљала, све што је мајка и будна сањала, све што је привиђала.</p> <p>А како кој 
куп суза човечанских.{S} А зар је мајка и могла пожелети лепшега опела а зар је Богу могао бити 
ји је уловио у мрежи.{S} Загрљени мајка и син, светлећи тамне стазе, којима се измеђ стена и ка 
а ми да!</p> <p>На ове речи цикну мајка и благослови у души рањеника који јој не посла дете у с 
се граду неће више вити српска тробојка и Скопље ће почети свој први дан новога робовања.{S} Ал 
 подлегли бризи.</p> <p>— Крива Паланка и није никакав положај.{S} Наш је интерес да је напусти 
 чаршијом, узнемири се забачена паланка и наста узбуђење међу њене грађане.{S} Батерија прође и 
патом се разносио од ћепенка до ћепенка и од једног дућанског прага до другог.</p> <p>Прилазећи 
али, кад ми је оно казао а сад, без ока и пребијене вилице.{S} Нисам умела да га представим себ 
бори је на руке, па је онда диже до ока и нанишани овамо, право на нас.{S} Док се ми само окрет 
бија снажан и неочекивани ударац с бока и — тоне.{S} Тоне за неколико дана на дно мора читава ј 
обија снажан и неочекиван ударац с бока и — тоне.{S} Тоне, <pb n="78" /> за неколико минута на  
 даље?{S} Нашу границу обележава дубока и плаха река, над којом се узноси мост врло високога св 
 влажан ваздух.{S} Пронела га је дубока и мртва тишина, која је још владала над Сухом Реком.</p 
и своја казивања.</p> <p>Ноћ већ дубока и тишина, мукла тишина, <pb n="453" /> која ти се причи 
 доле до Вардара, од Дрине па до Тимока и Брегалнице; не оптужујем оног честитог, оног неканцел 
идну месту, са којега се догледа широка и питома Метохија, ограђена снежним врховима, који бљеш 
<p>Из тога дима издиже се најпре висока и коштуњава фигура инспектора полиције:</p> <p>— Господ 
и кафане, измешаше се кола, људи, стока и настаде општи покрет и тумарање, тискање и гурање кро 
е се то измешало, и кола и људи и стока и све се тиска, све граби и ако се једва креће и пробиј 
агустише друмови који са севера, истока и запада воде на Косово.</p> <p>Мале и тесне косовске в 
 су доходили знаменити поклисари Истока и Запада, где се доцније и сам император Кантакузен бав 
 добро.{S} Нико више сем грешнога Марка и онога чобанчета није пострадао, али су домаћини и ста 
 групе кровова који ти се чине као мрка и тамна поља, догледа тек по које минаре или јаблан.</p 
две.{S} Свака од тих речи била је горка и бона, свака од тих речи била је израз оних тешких осе 
 крајева вароши и поче свет да се тиска и гуши.</p> <p>Било је ваљда око два сата по подне, ват 
ик кад ће је прозвати.{S} Свет се тиска и отима, гура и надире силом у возове који, један са др 
 влада спи, Врховна Команда спи, војска и народ спи...{S} Цела Србија спава!</p> <p>То је после 
Подгорице, наставити ка мору.{S} Војска и иначе не би могла цела једним правцем да одступа, јер 
номе селу, где се скрхала толика војска и народ, не чека другаче преноћиште до на друму.</p> <p 
ве којима су српски Краљ, српска војска и српски народ пошли напуштајући свој дом и своју држав 
још једном славом покрити српска војска и вали те славе заљуљати велике европске фронтове и пов 
.</p> <p>— Да постоји још српска војска и ја бих имао ту веру.</p> <p>— Постоји народ!</p> <p>— 
Када је на Косову страдала једна војска и једна држава, било је још српских држава које су живе 
е више онај Краљ и није више она војска и онај народ, али су ту, ипак су ту!{S} А сад, овога ча 
је силна војска тамо.</p> <p>— И војска и народ!</p> <p>Кад смо претурили још неколико стотина  
гиба се.{S} И Краљ и Скупштина и војска и народ и влада и Врховна Команда и остатци оних који с 
 које управо заједнички врши и и војска и народ.{S} Чега има ту поверљивог?{S} Шта је то што се 
љ и Влада и војводе и ђенерали и војска и народ.{S} Крећемо у планине, у гудуре, у кршеве; крећ 
оловци; сви, сви смо затворени и војска и народ и Краљ и влада и цела држава.{S} Ето то може от 
ту концентришу за сад балканска, рилска и маћедонска дивизија, али како ће им бити одрешене рук 
у негда збор зборила господа хришћанска и која је прихватила тело Лазарево после косовске катас 
којима је први пут пропојала хришћанска и први пут српска молитва.{S} Хрељин <pb n="530" /> Паз 
рију.{S} Охрид и Пећ су вера хришћанска и вера српска; то су храмови под којима је први пут про 
друг нишки, одлучно тврдили да Бугарска и не мисли напасти Србију, о чему су они добили најдубљ 
е пождерао тај пламен.{S} Кола коморска и топовске каре, лафете, аутомобиле, шаторе, алате, бол 
p>А пут све тежи, стаза по где где уска и стрмена, да се једва може проћи.{S} Сметови леже по о 
анице.{S} Осим тога Енглеска, Француска и Русија објавиле су рат Бугарској и већ су се Французи 
из планинске дубине, чује се арлук вука и продире ти кроз душу као крик смрти.{S} На <pb n="670 
ари <pb n="104" /> и покућства, сандука и куфера, дењкова и бошча, корапа и џакова.{S} То све н 
 Понестало хране те настаде велика мука и невоља.{S} Сваки дан смо мање јели али и то мало па п 
на па онда дође последњи дан наших мука и спусти се последња ноћ.{S} Опет смо се ноћу вратили к 
ичу о војнику, из петога дринскога пука и ону другу о несретноме оцу испричала је Госпа у црнин 
ја; на Сави и Дунаву нагомилана немачка и аустроугарска војска, спремна да изврши напад на Срби 
опа, код барутнога магацина, више Чачка и, вешто скривен, туче отуд нашу артиљерију.{S} После н 
чајном храброшћу задржавају брегалничка и вардарска дивизија, али Бугари, ослобођени на другим  
 се и не може назвати колима, два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе, па о 
не може назвати колима, то су два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе, па с 
рачају, само се још чује шкрипање точка и тихо стењање стоке која посрће.{S} Ућути се у то доба 
станици и ту је чуо да мобилишу и Грчка и Румунија, што има да буде одговор на бугарску мобилиз 
, јер ме је била већ заморила она тешка и загушљива запара у кафани.{S} Ноћ је била густа и мра 
>Са првом зором планула је и прва пушка и она откри да непријатељ није остао на положајима на к 
 првога октобра, када су бугарска пушка и топ пламтели дужином целога фронта, тврдио да би се с 
усто блато па ти тежа нога него и пушка и торба и муниција заједно.{S} Сад први пут сиђосмо на  
е да један другоме одговоре а оно пушка и по други пут плану и тане просвира баш измеђ нас.</p> 
е Дриму.{S} Сели смо крај његових обала и слушали смо је.</p> <p>Ми њему нећемо казивати своју  
јер знам да је Врховна Команда издавала и извесне наредбе командама трупа да се ђаци поштеде ко 
аду говорило да је испод руке продавала и транспарентне карте за играње са содомским сликама; п 
ом водила у живот, она му је подржавала и снагу и вољу и обећавала победу.{S} Све, све је то он 
о у долапу, дах оне деце што су спавала и крчање у грудима учитељевим.{S} Мало затим и допре с  
ризрен је била реч која је у смрт звала и смрт слатком чинила.{S} И када је европска себичност  
тамо међу догађаје о којима је казивала и које је вероватно прибирала и сређивала, да би их бил 
у која јој је до малочас гроб покривала и осврте се најпре лево и десно; погледа тамо где се уз 
ја је све своје невоље њему приписивала и на њега сручивала.{S} Искусни старац знао је да невољ 
сти!“ Дојила сам га и хранила, неговала и подизала да ми животом својим пробија пут у животу а  
начи да нам је Европа најзад поверовала и да нам је одиста прави савезник!</p> <p>— Само кад би 
Млади се поднаредник измакао од мангала и наслонио леђима уза зид, оборио главу на груди и поче 
 паучина и лелуја се од јаре из мангала и од ветра који продире кроз разлупане прозоре; са дубо 
евојче.{S} Она ме је захвално погледала и ушла је у вагон, носећи једну црну бошчицу са које је 
поглед некад мајци није измакао — удала и децу изродила; дорасле су друге девојке, што су тад д 
 оно исто <pb n="424" /> што сам виђала и у свима досадашњим болницама: рањеници шетају по башт 
м о њему.{S} Месец и по дана сам лежала и нисам ништа знала шта је с њиме, је ли још ту, у Скоп 
и што је било.{S} Било је и других зала и других невоља али најцрња беше када наиђе страшна год 
на камен да се одморим и опет се дизала и ишла.{S} Свако се освртао за мном, свако ме је чудно  
 о борби на Косову, која је још трајала и која је управо и обезбеђивала нас да можемо допрети д 
поведала.{S} Њена прича ју је загрејала и она је бацила ћебе са главе и пребацила га преко слаб 
а се помиримо са уништавањем материјала и да одмах, одавде још, јавимо савезницима да смо прину 
а, те као поплава <pb n="137" /> бујала и испуњавала тесне улице ових вароши, тако да је загуст 
вако јутро и свако вече све више бујала и рушила и последње сводове на којима је до јуче почива 
 светину те река, која је била набујала и надрла, проби и последње бране.{S} Погубише храброст  
у ухвати ноћ на мору и она га је чекала и дочекивала.{S} Ако би време било мутно и туробно, она 
рата, иза којих су деца и даље врискала и очајно довикивала: „Тата, тата!“...</p> <p>Био је већ 
д Турака, а за њима је светина арлукала и смејала се.{S} Пушке, које је буковички прота благосл 
казивала свој бол, код ње би се јављала и нека нарочита речитост, онако од прилике као што жене 
b n="647" /> Рана ми се брзо опорављала и ево већ крећем руком.{S} Истина имам још болове али е 
ама у кући.{S} Само, онда сам била мала и дошла је тетка па ме заваравала.{S} Причала ми је нек 
<p>— Да га предам овде! — одговара мала и обзире се на све стране преплашено.</p> <p>— Зар то н 
ила дете?</p> <p>— Тако... — учини мала и још се више збуни и унезвери.</p> <p>— Ајд, кажи нам, 
ниционе каре, које су вукли четири мала и мршава вола.{S} Крај вочића су ишли трећепозивци са о 
не и душевне тегобе.{S} У томе би имала и бити разлика између књига које су они написали и оних 
знајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила! — тешим га ја понова а да ту моју утеху утв 
знајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила!</p> <p>Био је ратар из Срема, обрадовао се  
 сам и тамо.{S} Молила сам и преклињала и најзад су ме примили.{S} То је била заразна болница и 
немирим.</p> <p>Киша је и даље ромињала и ноћна тишина већ почела да се простире над умореним н 
а Врањи.{S} Али, Врања је већ била пала и непријатељ је надирао ка Лесковцу, који је још био ок 
повољне вести.{S} Крива Паланка је пала и Бугари напредују ка Страцину; у Врањи се дешавају нек 
ала река, која носи све што је дочепала и почупала.{S} Имаш утисак као да стење земља и угиба с 
о река набујала кишом, кола су шкрипала и стењала, пешаци пљаскали по лапавици а по где који ау 
очитати дубок бол душе која је прибрала и присвојила све наше болове.{S} Из њенога си погледа м 
омандант батаљона поздравио је ђенерала и рапортирао му, да је батаљон потпуно укрцан и воз спр 
стрпљењем погледало на излазак ђенерала и њихових помоћника, не би ли са лица њихових прочитало 
 казивала и које је вероватно прибирала и сређивала, да би их била кадра наставити?</p> <p>Ниса 
у међуратном времену, није демобилисала и најзад, једна распуштеница која је хтела да иде у ком 
а у војсци: војска преморена, малаксала и растројена, али би се офанзивом подигао у њој дух; му 
јурили путем наши вранци, све се носала и повијала кола с једне стране друма на другу, па мени  
е ткале на ткиву разапетом измеђ гусала и историје и једном родољубивом чежњом, која је у доба  
е као поплава, као пожар, нагло хватала и распростирала се све даље, до најудаљенијих уџерица н 
је ни чудно, што је та брига обухватала и светину и ако непосвећену у појединости, које су влад 
ла и гласно казивала, која је пролетала и дерала кроз варош и кроз редове избеглица, као бујица 
сам нисам знао, али која ми се наметала и из душе текла.{S} Магловита јутарња јесења свежина, к 
.{S} Поворка се бегунаца и даље кретала и пролазила мимо нас, газећи под собом Обилићеву медаљу 
у тужну поворку, која се лагано кретала и гмизала по друму.</p> <p>Када смо, јуче у сумрак, кре 
љда спавала целу ноћ, само се превртала и мислила и ослухивала готова да одмах скочим ако би чу 
сунца.</p> <p>Та вест, која се шапутала и гласно казивала, која је пролетала и дерала кроз варо 
је бол или умор савладо, али је ућутала и загледала се помно у ватру која је догоревала.</p> <p 
pb n="590" /> згомили, која се укрштала и тискала у Призрену, изгубио је и господара.{S} Сад из 
ве више освајао, магла која се спуштала и дим, који се надносио над жалосним разбојиштем београ 
на кола која су се озго с друма скрхала и нису се могла оправити да наставе пут; леже мртви вол 
 станичноме часовнику нагло је одмицала и војници, који су већ одавно сатерани у вагоне, почеше 
ицу.{S} Пет месеца сам се тако потуцала и једнако распитивала али га нигде нисам могла наћи.{S} 
 лађе, трамваји.{S} Много ми је причала и ја сам заборављала бол за мајком.{S} Али сад, ко би м 
 ноћ даље јер се већ и непогода утишала и овладала ведра ноћ па треба грабити.</p> <p>Са Ветерн 
он то не воле.{S} И ја сам га послушала и што год ми је казао ја сам га послушала.{S} Кад се об 
ну, под којом су лежала поваљена стабла и покрхано грање али, хвала Богу, није дуго трајао.{S}  
окрила сам боно дете чим год сам стигла и притисла га чврсто на груди, не би ли га што више заг 
и начин како би се наша офанзива извела и правац којим би се кретала.{S} Узели су учешћа у томе 
ирена, лица су у мртваца већ била увела и осећао се задах лешина.</p> <p>— Их, грехоте! — учини 
јаја, усне суве и загореле а коса увела и проређена.</p> <p>Њу нико не зове у воз, њој нико не  
 успомена на његова <pb n="303" /> дела и страдања, тако овде на Косову, свака стопа земље, сва 
еч није рекао, одвајали су од свог дела и хранили ме а ноћу, кад је требало лећи, уступали су м 
ми је, казивала ми је све што је видела и чула.{S} Причала ми је о порушеним кућама на пијаци,  
страхом, ужасом призора који сам видела и бригом за дететом.{S} А почела је и нека магла да се  
е завело у слабост и то, што сам видела и срела толико његових другова, синова виших официра, о 
е очима као што сам некада живот видела и, она нема више оно одвратно, студено лице и пожудни п 
ора до логора, где год сам ватру видела и наше војнике око ватре.{S} Нико ми ни злу реч није ре 
} Од почетка рата није ништа предвидела и сад још не уме ништа да предвиди.{S} А ствари су тако 
ез ранаца и опасача, рањеници без одела и бегунци без хлеба.</p> <p>— Никад ваљада оволико наро 
ала погледа.{S} Глад му је била одузела и последње остатке снаге.{S} Ишао је посрћући, хранећи  
се и огрејали и окусили мало топла јела и обезбедили од кише под широким турским кровом.</p> <p 
т, непомично стоји крај друма, без јела и пића, тупо гледајући предасе и подајући се смрти која 
одримље, светина се на један мах помела и почела колебати у одлукама које је сваки био донео.</ 
p>— Нисам излазила из собе, нисам смела и ако ме је прошао први страх.{S} Наслонила сам ухо на  
 погледа.{S} Ја сам јој поглед разумела и цикнула сам тако силно да се сви у вагону ускомешаше  
ињство.{S} Чаробност слике ме је занела и без мало сваке ноћи — а тако их је мало било — што их 
рхтала је утроба мајчина која је донела и набрало се чело очево које је збринуло а деца њихова, 
слеже раменима, чучну крај свога шињела и настави посао.</p> <p>Дотле, овамо доле, изашао је из 
н завуче руку у унутрашњи џеп од шињела и извуче отуд неке хартије те разви један угужван хекто 
капетану, стрпа наредбу у џеп од шињела и натуче капу на незачешљану главу па пође кроз ноћ тел 
ом војском, значити слободу његова села и његова завичаја.{S} Али наиђе олуј и понесе га собом  
рпску тробојку кроз питома сремска села и та га радост скупо стала.{S} Кад се српска војска пов 
аша.{S} Наша поља, наше горе, наша села и наше цркве, наше куће и наша деца.{S} Их, како нам је 
зраз њенога лица.{S} Енглескиња је села и не здравећи се и сва се предала бризи да се загреје,  
ери ни преко ноћи, не дође нико из села и то нас још више забрину а тек трећи дан по Лазару, до 
ће, шта може?{S} Освојиће вароши и села и поља.{S} Планину не може, тамо ћу ја!</p> <p>Нисам му 
м зверствима, о страдању појединих села и породица.</p> <p>Ја такође нисам могао да заспим и ча 
атије откинемо комад меса са свога тела и бацимо јој у чељуст?</p> <p>— И тада ће нас напасти!  
Где сам пошла не знам, само нисам хтела и нисам смела остати код куће.{S} У кући ме је све подс 
ају један другом руку, да се ведра чела и уздигнуте главе здраве.</p> <p>— Савезници долазе!</p 
е предвече свеж ветрић те расхлади чела и разгали душу.{S} По тим вестима, наши се одлично држе 
S} Куд је и камо Поћорекова војска била и угледнија и поузданија.{S} Победићемо их!{S} Сусрет с 
је била од самога себе, срамота ме била и од оних, које сам сретао успут; мислио сам сви знају  
и над болним дететом али је болест била и сувише тешка.{S} Био је тифус који се још од турског  
вских кола, тутањ и бректање аутомобила и галама светине, мени су ти звуци, измешани и збркани, 
р и хуку гомиле људи, кола и аутомобила и залазиш у споредне, тихе улице, одакле јасно чујеш то 
 смо улазили у Призрен мени се поновила и наметала цела ова слика пожара.{S} Под кровом, који ј 
сретниче, што ти је варљива нада уждила и пођи даље у незнано, у недогледно, у бескрајње море б 
прочитали молитве, налили уља у кандила и повукли се у своје ћелије, пошто су дебелим кључем тр 
арске војске која оперише од Ћустендила и Криве Паланке и оне војске која је у Овче Поље избила 
лимо покопане.{S} Сад се опет пробудила и помамно дигла главу; затресло јој се тело набрекло ст 
на зора у планини па се дечица најежила и прибрала уз мајке.</p> <p>Свако је себи изабрао у пећ 
/p> <p>С поља се борба све више ближила и он је по звуку пушака осетио да наши већ напуштају ње 
pb n="241" /> коју им је мајка наложила и она их је тешила и храбрила и ако је и сама осећала с 
очекати пребацивањем које сам заслужила и које би ме тешко пекло а савест ми оптеретило грижом  
е тога тренутка кајала што сам полазила и што сам долазила.</p> <p>Ја не знам како сам изашла и 
ад нису могла везати и она се издвојила и отишла тамо, тамо преко Копаоника, где се крај топле  
покрива земљу, ведрина потпуно освојила и пробила таму.{S} Село, које се до мало час, при светл 
 Ако би поплава непријатељска провалила и дотле, из Битоља се за један сат, и то железницом, пр 
ре која је и кроз њихово село провалила и коју су дечица својим очима гледала.{S} Он је тамо, м 
китио белим цветом.{S} Свећа се разлила и утулила и утајала се она немирна светлост од разигран 
једна шалона и једна се глава промолила и одмах се повукла а шалона за њом заклопила прозор.{S} 
а целу ноћ, само се превртала и мислила и ослухивала готова да одмах скочим ако би чула што.{S} 
м цветом.{S} Свећа се разлила и утулила и утајала се она немирна светлост од разигранога пламен 
ућом и чељадима.</p> <p>И сва та гомила и сва та тужна и невољна поворка иде, мили, пузи, гамиж 
ворка тако застане више се збије гомила и мање је ларме но при покрету.{S} Бојала се чуће и ко  
аве улице призренске.{S} Ваља се гомила и покрива собом сваку стопу калдрме, као оно кад о попл 
ако неће ове бабе? — додаје опет гомила и ори се крти смех, онај којим се смеју невољни.</p> <p 
на којој смо никли, која нас је хранила и коју смо бранили; то је та земља коју је прелила крв  
 наложила и она их је тешила и храбрила и ако је и сама осећала студен у души, нашав се први пу 
у војници своје шињеле и шаторска крила и по њима сложили еспап који им је за продају.{S} Свет  
грути, чија се младост још није уморила и клонула.</p> <p>А она два трећепозивца, што воде вочи 
д се сасвим смрачи, ја сам само жмурила и тресла се од грознице.{S} Уједанпут ми <pb n="413" /> 
ненадио само дипломате споразумних сила и оне у Софији и оне у Нишу, и то у толикој мери, да је 
гроб који родитељска суза није оквасила и припалиће му свећицу и помолиће се на том гробу за по 
срећа наше породице, са њиме се угасила и последња моја нада и последњи разлог за мој живот.{S} 
поплеснивиле, што их је годинама месила и остављала ту.</p> <p>Њена је вера није одвојила ни од 
као тежак ваздух пред непогоду, пратила и била им предзнак завада српске властеле и расуло и ра 
ма што сам и двојици која су ме пратила и тако сам их петоро увео у ону бедну собицу.{S} Били с 
лепо чуло.{S} Неколико пута сам осетила и како се затресла кућа јер нису пуцале само пушке него 
ања и — презирања.{S} Ја сам то осетила и шчепала сам га понова за руку, обасула је понова пољу 
кочим доле и већ сам се била прекрстила и чекала само да се мало разиђе свет, који је гомилама  
е мајци исповедила.{S} Она ме је тешила и жалила, примила ме је и склонила код себе.{S} Онај ме 
им је мајка наложила и она их је тешила и храбрила и ако је и сама осећала студен у души, нашав 
речи, којима је госпа у црнини завршила и врхунац своје велике и тешке породичне трагедије, пре 
 гомилом.</p> <p>Кад ме је већ загушила и брига и дим, дигао сам се и кренуо кући.</p> <p>Напољ 
изнад глава да их не би гомила погушила и видиш људе, пењу се и на точкове и на кровове вагона  
о и свако вече све више бујала и рушила и последње сводове на којима је до јуче почивала српска 
обила крв и црна се мрља на њој осушила и окорела.{S} Па опет девојчица, којој смрт није избрис 
е мост који ти изгледа као капија пакла и, пред сузама замагљеним очима изгледа <pb n="675" />  
а су се с мајком тихо и нечујно извукла и, кад се осети само са својима, Краљ им се окрете:</p> 
а свет.{S} Вриснула сам од тешкога бола и веровала сам тога часа да и ја не треба више да живим 
е чудите можда што сам вам са више бола и са више суза говорила о смрти мога мезимчета но о ово 
све, све ваше.{S} Ви не можете без бола и без огорчења говорити о свему овоме што смо разговара 
 све носе свој тежак товар бриге и бола и уз то нешто имања, колико је могло стати у оној кутиј 
жен, подједнако носи терет бриге и бола и креће погнуте главе предосећајући да су ово тек први  
и престрављени погледи, они изрази бола и патње и све се сједињава у једну црну, живу масу, кој 
а ми се од једном окрете и са пуно бола и горчине рече:</p> <p>— Да имам руку насликао бих ту с 
тав сат, провлачећи се измеђ коња, кола и воловских рогова, да начиниш ни двеста метара пута.</ 
таш онај жагор и хуку гомиле људи, кола и аутомобила и залазиш у споредне, тихе улице, одакле ј 
ићи, са којима ће се поћи даље.{S} Кола и аутомобили, који су довде довезли Краља, Врховну Кома 
можда и претераним.{S} По где која кола и оне на њима пропрати гласно саучешће гомиле а по где  
ловине, још већи метеж.{S} Кренула кола и с једне и с друге <pb n="343" /> стране, по двоја и т 
, било је друмова, слазили су њима кола и аутомобили и носили су на себи читаве породице; носил 
х улица призренских извиру поворке кола и народа и стапају се као потоци у једну густу гомилу к 
="678" /> на друму умукне шкрипање кола и топот копита, ако се чује жубор каквога кишом набујал 
о, преплашено гледа како се товаре кола и упорно чека на капиџику да види <pb n="93" /> крај ов 
људи, убрљала се стока, убрљала се кола и једва се све то извлачи и једва креће.</p> <p>И ако ј 
х коња.{S} И све се то измешало, и кола и људи и стока и све се тиска, све граби и ако се једва 
 прошли од њих, јер су се дочепали кола и снабдели храном, а има и равнодушних, који су већ на  
има, опремљени на пут, те потерали кола и даље од Призрена, имали су још увек довољно хране али 
 кисну.{S} Букнуше очас ватре крај кола и измеђ кола, те се упали друм далеко за нама, хеј тамо 
 и старцима.</p> <p>Уз све то, око кола и измеђ њих пешачи маса света попрскана блатом по груди 
ма и старцима.{S} И уз то још, око кола и измеђ њих, пешачи маса света, попрскана блатом по гру 
чима; товарни коњи збијају се међу кола и у ономе гужвању и тискању обарају један другоме товар 
ада тумачиле сваки долазак обичних кола и аутомобила; којима је била довољна и најобичнија ситн 
ола утурили главе у шараге предњих кола и пешак или коњаник, који се налазио с једне стране, ни 
 длето.{S} Пуковници се дигоше са стола и пођоше за секретаром и момцима у једну малу собицу, в 
p> <pb n="456" /> <p>Бегунци са Дорћола и даље куљају и не обзирући се на опасности од аероплан 
.{S} А та реч тече са њених усана топла и блага као она полусветлост којом је од пламена из кам 
 механу.{S} Још једном ме задахну топла и смрдљива јара, која ме је у овоме часу гушила као да  
њој наш војнички шињел закопчан до грла и широка шајкача, под коју је подвила своју богату плав 
зиме, по смрти мога другога сина, умрла и мајка.</p> <p>Када је последњи пут одлазио од куће, п 
ли, као олуј.{S} Испред њих пишти зурла и удара гоч а они мећу пушке и шенлуче, па предвојише с 
и велика већ и културно велика, дорасла и достојна европскога друштва?</p> <p>— Ко би забога, у 
полако и тромо промицала.{S} Бат цокула и мљаскање опанака по блату, разорио је мртву тишину ко 
рум.{S} Напред јаше командир препланула и уморна лица по коме су дубоким браздама исписани сви  
ицу.{S} Мотор је затутњао, кола кренула и стрмоглавила се озго са ужасним тутњем, кршећи се о с 
храњена...</p> <p>Поноћ је давно минула и таму ноћи поче да осваја бледило зоре.{S} Доба је већ 
а су се сви бавили, која су све бринула и којима нико решења није умео наћи.</p> <p>— Ја не зна 
жаву и њену моћ — заљуљала се, посрнула и свако је већ са страхом у души очекивао тренутак да с 
се зањихала, изгубила тежиште, посрнула и — подлегла.</p> <p>Написао је једну цедуљицу у којој  
 лупу на вратима.{S} Жива сам претрнула и дрхтавица ме опет шчепа.{S} Лупа се поновила јаче а ч 
{S} Ту су се јавили и први знаци расула и безвлашћа.{S} И као кад испод велике грађевине ишчупа 
многобројан, могао је у тренутку расула и безвлашћа, које је претило да се зацари у Скопљу, пој 
 војсци.{S} Наредба се ова брзо рашчула и тако се и последња нада убрзо претворила у последње р 
 /> улице, слазила сам и на Бајир, ишла и до гробља и чак до Думаче преким шором све до иза кас 
 кола под арњевима, која су напред ишла и у којима се породица прихватила мало, оним што је још 
овела петнаест дана и све сам даље ишла и свуд питала али ништа нисам могла чути.{S} Неко ми ре 
{S} Од једне госпође, која га је обишла и коју сам запитала како је рањен, чула сам да је изгуб 
ћи над реком која се доле у дубини ваља и хучи.{S} На врху тамо, где се мост прелама, на самој  
 као да се нешто гломазно, огромно ваља и гази, рушећи све собом и као да нешто страховито букт 
S} Стари војници би познали свога Краља и склањали би се с друма, а маса младих регрута, који с 
и, који се тога часа налажаху око Краља и без споразумевања међу собом, осетили дужност да не д 
а, изабра положај код слатинског гробља и нареди, да се ту пласирају топови; прибране делове пе 
лазила сам и на Бајир, ишла и до гробља и чак до Думаче преким шором све до иза касарне.</p> <p 
 и лутају измеђ ватара; а ноћ све дубља и црња.</p> <p>Тешко је било наћи сува места, где би се 
 топови узеше да га гађају али се јавља и други тамо над Чукарицом и Циганлијом.{S} На оба аеро 
трли по земљи, без покривача и узглавља и предали се сну, који одликује младост као доба које с 
усана, од своје снаге, од свога здравља и хранила пород свој и водила <pb n="600" /> га кроз мр 
емена на време, гомила се немо раставља и пропушта без коментара по једна кола која лаганим ход 
 идеје коју она у овој борби представља и чији је он носилац.</p> <p>Стари Краљ је одмахивао гл 
онима настала је већ била очајна, дивља и одвратна слика.{S} Док су бедне, прокисле и промрзле  
е и војнике.</p> <p>Одмах настаде живља и пешачка борба.{S} Пуковник зашао лично кроз редове бо 
шест месеца измолио од једног пријатеља и којему се деца толико обрадовала.{S} Фиделица је била 
л’ то истина? — пита пријатељ пријатеља и ако је већ десеторицу до сад питао и сви му одговорил 
и десницу управио да сможди непријатеља и пође путем величине и снаге народа својега; молили су 
, да <pb n="191" /> осмотри непријатеља и да учини потребне измене у распореду а охрабри оне, к 
јаче напред, потисну снажно непријатеља и заузе Трнавску механу и положаје око ње.{S} У том се  
 Језерске планине, а између непријатеља и нас била би Ситница.</p> <p>Краљ погледа по свима и у 
, буктање све ближе, као да нешто кркља и стење, као да се нешто ломи.</p> <p>У једанпут, из до 
пала.{S} Имаш утисак као да стење земља и угиба се.{S} И Краљ и Скупштина и војска и народ и вл 
ост кандила обасјала је тамна као земља и мемљива лица светаца.{S} Кости су заклопотале и скеле 
ао срећан излаз из сплета брига, невоља и неприлика.</p> <p>За време тишине, коју је ова појава 
учило се овде све, сва несрећа и невоља и нема се кад, последњи је час.{S} Чекамо сваки час нар 
се ваља пролазећи крај свих ових невоља и не устављајући се и не осврћући се.{S} Па ипак наиђу  
ујем сељака, који је закрвавио сва поља и горе наше, озго од Саве и Дунава па доле до Вардара,  
тви покрили својим плавим шињелима поља и удолице па изгледа као да су раскинута парчад облака  
зда репатица а златна роса пада на поља и у тренутку изчезава.</p> <p>У возу су извесно бегунци 
ва и жури кроз плодом благословена поља и зато га ваљда зову белим братом, онај други истиче из 
о се усијана лавина ваља кроз наша поља и доље; ваља се, тутњи, пали, ништи и сагорева живот, к 
ове, којом су богато натопили наша поља и наше горе, нићи слобода једнога народа; тако нека из  
о је то што топлом крвљу роси наша поља и наше горе.</p> <p>Ту мисао нисмо кадри понети ми, изн 
о је пао над Србијом и покрио наша поља и наше горе густом маглом, чија се фигура све јасније и 
гину прскајући, руменом крвљу наша поља и горе.</p> <p>Да ли је Госпа у црнини, посматрајући за 
 је преплавила земљу, прегазила је поља и ливаде.{S} О првоме пролећу трава је опет озеленила а 
зним утробама рађају и залазе кроз поља и горе тражећи се <pb n="672" /> да се загрле смртоносн 
ући, преживела сам последње дане Скопља и ону очајну гомилу бегунаца; видела сам и онај слом бе 
у то, многи који су се спасли из Скопља и других источних страна, напуштали су и Приштину, па б 
воје воде, тако светина поче да се љуља и њиха, нагињући унапред, као једна и једноставна маса. 
темеља основни камен, што се ова заљуља и хоће да падне, тако је и отаџбина наша — то се у Круш 
се и врата се крхају.{S} Маса се заљуља и посрне унапред, први падају и маса их гази и надире.{ 
о да се према Бугарима испуни једна, ма и неуговорена али ипак савезничка дужност, када су посл 
 по цену ослабљена севернога фронта, ма и по цену напуштања Београда и једног дела Северне Срби 
— Један политички и војнички препад, ма и по цену ослабљена севернога фронта, ма и по цену напу 
сваком бригом и невољом.{S} Учитељи, ма и преморени, бојали су се лећи, јер су били толико проз 
о је његово тело још ту, што га још, ма и мртва, можеш грлити и љубити.{S} То није више он, рук 
сам дужност према оцу што сам повела ма и једно дете те да синовља суза кане на очев гроб, али  
 зрака; помислила сам и да сиђем, па ма и пешке наставила, али се није могло ни изаћи из вагона 
 село и опет видети своју кућицу, па ма и даље гладовали.</p> <p>И истина, није потрајало дуго  
најтежој ситуацији нађемо себи утехе ма и у немогућим претпоставкама, почели смо и овом прилико 
азио с места, с извора, где је могао ма и у ходнику, ако не <pb n="47" /> у канцеларији, чути ш 
србијански заробљеник, у ред са швабама и мађарима?{S} Зар ја да идем овим друмовима и кроз ове 
сам.{S} Теже ми је било но оним швабама и мађарима, јер они су бар робовали туђину а ја своме р 
 посла ордонансе са потребним наредбама и саопштењима круповој и дебанжовој батерији.</p> <p>Ма 
снабдевање муницијом и другим потребама и свака веза са Немачком, Румунија би била силом прилик 
авлији.{S} Чула сам да је био у борбама и да је добро прошао.{S} Био је и храбар.{S} Толико сам 
 мало времена и окитише варош заставама и поче гомила кроз улице да се дере, музике да свирају  
ог постигле због те господе са архивама и рачунским документима.{S} Усред тог разговора неко из 
е бегало железницом, господа с архивама и рачунским књигама траже засебно купе, па се у њима ко 
 да види китњаста села са белим црквама и школама; гвоздене путеве, који просецају богате долин 
них двораца, где је друговала са совама и јејинама и спустиће се доле, на питоме уцињске обале, 
це допирати и ту проводи дане са совама и буљинама, које се легу и шестаре по осталим празним п 
дновремено о свему, и о великим бригама и о оним малим, личним невољама, и о Румунији и њеноме  
, јер велика већина на улици, на ногама и једе.{S} Парче хлеба, до којега се на велике јаде дош 
 где је батерија била већ сва на ногама и у покрету, спремајући се за полазак.{S} За мало и он  
лу, већ жив покрет.{S} Све је на ногама и спрема се за полазак.{S} Волови се поје, коњи се сама 
капа на глави и подрте цокуле на ногама и блуза и кошуља, све је то било умрљано крвљу а сем кр 
кафанице, цело је Скопље било на ногама и у грозничавом расположењу.{S} Пријатељ је јурио прија 
о; погледа по расутом камењу под ногама и око себе, сећајући се ваљда доба које је ту легло <pb 
исе, где се по уским и усеченим стазама и пешице тешко одило, те се пред овим изгледима морало  
ињег, замесићу блато материнским сузама и тим ћу им блатом замазати прљава чела!</p> <p>Ето, та 
а су гроб само искреним, детињим сузама и тако су послала Богу најтоплију молитву за душу матер 
х кућа и, по пространим њиховим одајама и ходницима, начинили су се читави логори.{S} Спавало с 
умовима, сеоским кошевима, под стрејама и увлачили се у пластове сена али, теше се, јер било их 
тићене од кише широким турским стрејама и прате нове добеглице у којима сретају своје познанике 
материјала били су смештени по џамијама и њих наше власти нису хтеле рушити да не би вређале ве 
вале те ноћи и у свима осталим армијама и командама а осим тога, предузета су још исте ноћи на  
а наредбу која је лежала међу хартијама и у којој је он дебелом црвеном писаљком подвукао место 
нолике, како невоља уме у разним бојама и облицима да их представи.</p> <p>А гомила се ваља про 
јим пријатељицама, са својим служавкама и са служавкиним пријатељицама и све то улази мирно у в 
 даје материјала широким претпоставкама и разноликим надама или слутњама.</p> <p>Гомилице се у  
 око ватара разговор о разним приликама и неприликама које су овог или оног постигле због те го 
 и прима неке стране листове са сликама и, кад се скупе пријатељи код њега у канцеларији, увек  
ме је одојче, које ми је било на рукама и син који је дорастао, те који ће још мало, само ако м 
 да се одморим, покрила сам лице рукама и горко, горко сам плакала.</p> <p>Пролазници, видећи м 
 ти си се слатко смешио и тапшао рукама и грлио си твоје срећне родитеље?</p> <p>И ко зна, Боже 
.</p> <p>Јавише се неколицина с пушкама и револверима.</p> <pb n="310" /> <p>— Напуните и откоч 
 планина, тамо где се људи туку пушкама и топовима, тамо је он са својим војницима.</p> <p>Деца 
да сунце које сја на јадранским обалама и далеко тамо назиру се планине које грле Скадар.</p> < 
лничари и госпе у чистим белим кецељама и све то испуњава мирис карбола.{S} Свуд то исто где го 
нили и одржавали у овим тешким невољама и залагивали своје големе болове.</p> <p>Када се мало п 
е споразумних сила, пожуриле су да нама и својим владама објасне да су и то нередовне трупе и д 
ан.{S} Те зле вести о приликама за нама и пред нама, удвајале су нам бригу и убијале у нама и п 
 и изблесавели од глади.{S} Иду за нама и чекају да когод баци прљаву кору од сира, спољни лист 
а врата и просићемо саучешће према нама и према нашој отаџбини.{S} То тешко осећање, од којега  
ан Реџеп је и раније био у вези са нама и знао је српски, те је он служио највише као тумач а и 
великих планина које се уздижу над нама и сабрале овде на сатански збор.</p> <p>Забринуто смо и 
мену страхобу која је буктала пред нама и сви смо у томе тренутку једно исто мислили и једно ис 
ега девојчета.{S} Догађаји се пред нама и за нама тако брзо ваљају, да ни шеснаест девојачких г 
, коју сам већ одавно запазио пред нама и убрзао сам кораке не би ли је стиго.{S} Вио је то зар 
месечином.{S} Друмом се крећу пред нама и за нама тамне, нејасне слике, као сени.{S} Нико не зб 
ана само се о Турцима говорило међ нама и сви су старији били врло забринути.{S} Повукли смо се 
споразумних сила, пожуриле су да и нама и својим владама објасне да су то нередовне трупе учини 
 хришћанско се и само придруживало нама и кретало у бег, не смејући за нама да остане у средини 
 удвајале су нам бригу и убијале у нама и последње остатке воље и снаге.</p> <p>Сутра би зором  
 Дунав к’о жаба!</p> <p>Како у кафанама и кафаницама, тако и на улици.{S} На простору где се ка 
 кола опет претоварена стварима, женама и децом.{S} Вочићи тешко дахчу и посрћу немогући да изв 
м, брашном, покућанством, децом, женама и старцима.</p> <p>Уз све то, око кола и измеђ њих пеша 
м, брашном, покућанством, децом, женама и старцима.{S} И уз то још, око кола и измеђ њих, пешач 
у да узнемиравам жене и децу.{S} Женама и деци треба крова, ми војници можемо и овако!</p> <p>И 
и останемо овде на сред друма са женама и децом а без оружја?{S} Не бива то, него сви да кренем 
 прођемо неопојане гробове, по урвинама и кланцима, где ће нам звери кости глодати.{S} И када д 
 окрвави Косово.</p> <p>Уморан годинама и болешћу, сломљен бригом и теретом четворогодишњега ра 
, где је друговала са совама и јејинама и спустиће се доле, на питоме уцињске обале, где сунце  
 ће доцније, тамо у албанским планинама и на јадранским обалама, загрлити својим сувим и коштуњ 
и.{S} Сметови леже по околним планинама и стегао ужасан мраз.</p> <p>Посрће се све више и све ч 
асени, неће још доћи крај нашим патњама и нашим боловима.{S} Хранићемо широка мора нашим телеси 
а, затисла камене прозоре сеном, крпама и блатом; излепила хартију и парчад на ђубрету нађенога 
е у снежним амбисима и смрдљивим барама и да ће Србија читаву једну генерацију своје омладине п 
урој народној ношњи, са уским чакширама и плавим шајкачама на глави.{S} То су били ђаци наше ра 
ких подвига, када се крвавило по горама и планинама македонским, остао је још под пушком у Скоп 
док сам се опраштао са мајком, сестрама и братићем, не умем вам казати.{S} Плакали су, ето, а и 
а, није их избегавао; рекох да сам сама и замолих га да ми учини оно што је већ учинио другима  
и.{S} Осећала сам се сама, потпуно сама и ако је отац био још ту.{S} Нисам излазила нигде из ку 
ора али је још увек владала дубока тама и студ.{S} Покрила сам боно дете чим год сам стигла и п 
и гасе се један по један и настаје тама и неремећен мир.</p> <p>Када је те ноћи превалила поноћ 
 <pb n="685" /> опасностима и тешкоћама и све то за то да једне мрачне ноћи, на сред пустога др 
ац а оно, отворили се прозори на кућама и изашао силан свет на улицу, па нас све то гледа, нас  
ле махале и почеше да се буде по кућама и они који у тврдоме сну нису ни чули до сад ништа.{S}  
ле местимичну борбу.{S} Пред капијицама и капиџицима престрављене жене сабиле се у гомиле и нем 
лац.{S} Друм је тај загушио избеглицама и Краљ је, пролазећи кроз њихове редове, саучествовао у 
одаје се на све стране, у свима улицама и на свима ћошковима.{S} Продају војници и продају избе 
ама крв која се лије ђаковичким улицама и непријатељ који се том месту већ примиче а око нас го 
ме... жене, деца, људи, леже по улицама и по кућама.</p> <p>— Је ли их много прешло?</p> <p>— Н 
ужавкама и са служавкиним пријатељицама и све то улази мирно у вагон, улази и седа на обезбеђен 
ћ тискале су се гомиле пред пекарницама и када су први, који су снагом рамена и руку продрли до 
а Бојко и даље стоји тамо на вратницама и пуни пушку и наставља журно паљбу на нас.{S} Паде још 
рнуше и жене и деца са корпама, бошчама и џачићима да приграби свако себи.{S} А ми велимо нека  
гуше жене и деца међ дењковима, бошчама и куферима.</p> <p>И та галама, врисак, молбе, преклиња 
д.{S} Забрађене жене натоварене бошчама и дечица за њима, која се већ уморила <pb n="454" /> но 
нима, које ја треба сад да убијам, нема и рођака мојих, јер породица наша је врло велика, има н 
је рећи, да бегства из кукавичлука нема и ови што их воде на стрељање нису кукавице.{S} Ако су  
} Још само један час и Србије више нема и тај час је ту, ево га пред нама!{S} Ми смо ту истину  
 на кланицу кад услова за офанзиву нема и то људе десетковане, преморене и без хране; зар се за 
"378" /> државних и приватних лица, има и болесних војника и читавих породица, жена, деце и ста 
цу од које су их прилике раставиле, има и пакосника који завиде онима који су боље прошли од њи 
:</p> <pb n="716" /> <p>— Шта ћете, има и привидних смрти!</p> <p>- Нико више није ни мислио на 
е, има их много, много рањених а... има и мртвих.</p> <p>— Грађана? — упита неко, управо сви пи 
и био ту, но тек доцније пришао.{S} Има и гомилица које су се сабрале и ћуте.{S} Стоји пет шест 
 дочепали кола и снабдели храном, а има и равнодушних, који су већ на првом кораку у невољи изг 
 сам га само као узгредан пример, а има и других, јачих, општијих, који су ме морали разочарати 
јима се може борити за Отаџбину, да има и других дужности које Отаџбина тражи од својих синова, 
материнској себичности, говорила да има и других бојишта на којима се може борити за Отаџбину,  
 и ја им одајем поштовање.{S} Можда има и у београдској главној чаршији изузетака и, кад их саз 
ни жандара, гомила оних међу којима има и српских рањеника, мрзнути и киснути цео боговетни дан 
 редом а без реда.{S} На тим колима има и државних и приватних ствари и <pb n="378" /> државних 
p> <pb n="347" /> <p>— Штала је, па има и стоке, и ђубрета!</p> <p>— А има крова?</p> <p>— Има! 
е и, не заборавите да Команда Трупа има и средстава и начина да неколико дана раније предвиди о 
 реците нам кој од бољих хотела где има и купатила!“ Овим дамама је рат донео нову врсту забаве 
ћу у планине и у долине, залазе где има и где нема пута тражећи се и, најзад, кад се налазе, гр 
а ли што?“</p> <p>Сваки извор вести има и свој сат, своје време и према томе времену и месту гд 
 на изласку из сваке вароши у којој има и муслимана, увек просјаци сачекавају путнике.{S} Од ју 
м. — Верујете ли ви одиста да у нас има и Гарибалдија и Мацинија, и Кавура и Гамбета?{S} А без  
очели смо се рвати.{S} Бранио се зубима и изуједао ми је руке и грло и цепао ми је зубима одело 
 и са њега и са мене цедила у млазевима и ја сам већ почела да дрхћем од зиме.{S} Гранате су јо 
лови па онда, путничка кола са арњевима и уморним коњићима, чије сапи брекћу као мехови а блато 
им друмом.{S} Путничка кола са арњевима и уморним коњићима чије сапи брекћу као мехови а блато  
.{S} Ти гласови чак иду разним путевима и укрштају се; једни долазе отуд, далеко из позадине и  
Наишле су од некуд, непознатим путевима и из непознатих извора, мало повољније вести, као оно к 
 то поуздање ширило непознатим путевима и допирало до нас те нас поче да обузима неки нови осећ 
ито стегао узасе.{S} За брижним оцевима и мајкама вуку се неиспавана, неумивена и на брзу руку  
војем, јављали су нам напоредо са овима и утешне вести:{S} Французи у великим масама надиру ка  
ви ће опустити а горе оживети збеговима и хајдуцима; угасиће се ватре на огњиштима и кандила по 
гим по врлетима; спаваћемо по снеговима и по блатима; успављиваће нас арлук вукова а будити арн 
а осталом дечицом, са његовим друговима и другарицама.{S} Није само, неће бити само.{S} Бог се  
азе деца мученици у бескрајним редовима и бацају уморне погледе на нас који смо стали крај друм 
же.{S} Свет се на улицама, на ћошковима и пред дућанима, окупљао око оних, који гласно читају к 
трпале се јастуцима, завиле се шаловима и очајно гледају овамо у гомилу као да би хтеле запитат 
придошлице и све то полеже по столовима и испод столова, тако да пре личи на магацин истоварено 
бираних коња, окићених сребрним амовима и перушкама над челом; на којима позади стоје два избри 
 чему се стално говорило и на друмовима и крај ватара и на ћепенцима и под шаторима.</p> <p>Кад 
арима?{S} Зар ја да идем овим друмовима и кроз ове планине, које сам гледао са Врдника, као роб 
е, закључасмо врата на својим становима и упутисмо се за гомилом.{S} Ја сам носила свој најдраж 
му и упорно се усправљала под ветровима и олујинама.{S} Она му је била проткала младост чаробни 
дница, држана око ватре, међу сметовима и у сред планине.</p> <p>Од Спаса пут напушта обале Дри 
о освајала ноћ, као тамо међу сметовима и стењем.{S} Нешто је благо лебдело у ваздуху наглашују 
ресак балвана а црн дим куља пластовима и гуши оне које обухвата.{S} Сад је већ пробијена и дру 
је су се прокисле одмарале на крстовима и дубоко тамо, са другога краја, што се чу удар гвожђа  
и Ситница.</p> <p>Краљ погледа по свима и у том тренутку засјактише му очи нарочитим сјајем.{S} 
душевљење, завлада од једном међу свима и нађе се однекуд и пива и вина и шампања да се то одуш 
а и Србијанац остали сами, међу мртвима и рањенима у рову.{S} Ми смо се борили и даље, док он н 
евијалиште и у болнице.{S} Међу мртвима и наши трећепозивци, они несретници што су тако скупо и 
 ми учини оно што је већ учинио другима и што је учинио себи и своме детету, оно што је у његов 
 у овој тамној средини пуној људи, дима и мрака, чудновато плеле и расплетале.{S} Ипак настаде  
анским вратима, кафане пуне људи и дима и само чујеш жагор и зузук као оно из кутије коју деца  
м.{S} Моја је душа била набрекла јадима и невољама које сам саосећала као своје, и у несрећи ко 
олничарске костиме са крстом на грудима и сликале су се у тим костимима и дочекале су прве рање 
ги пут дошао, са тешком раном у грудима и лебдео измеђ живота и смрти, говорио нам је често — м 
 бошчама у руци и са товарима на леђима и све се то сручи на тесни простор пред начелством да,  
бетом, па отац који носи кућу на леђима и мајка која води уморну дечицу за руке; заробљеник про 
су мухамеданску противу српскога режима и обећава му како ће му Бугари, једини пријатељи Турака 
 и доћи ће њено лето, доста је она зима и јесени претурила преко главе.{S} Извућиће се и она је 
пролеће и моје лето, јер сам доста зима и доста јесени претурио преко главе.{S} Веровао сам и ј 
? — управи мени питање.</p> <p>— И зима и умор и не зна где јој је отап, све се сабрало, пријат 
 обележавају се ствари крупним потезима и са мало речи.</p> <p>— Хоће Макензен да потражи онај  
 Он зато говори само у крупним потезима и само о крупним стварима.</p> <p>— Ово је читав план,  
он ађутанта кад је, притиснут разлозима и наваљивањима са свих страна, дао најзад пристанак да  
ас подмеће нешто под главу, час одузима и чини све могуће покушаје да се угодније намести, али  
аћом да пресече нашу везу са Французима и потпомогне непријатељску акцију на Пчињи.{S} Трупе но 
да навириш, поздрави се лепо са својима и проговори.{S} Отуд, од твоје куће догледа се овамо, к 
итањима, свака <pb n="253" /> о својима и о својој кући.{S} А Лазар им редом свима одговара.</p 
рте кошуље, надимају се ребра на којима и нема меса већ само тамна а прозрачна, затегнута кожа. 
идове и дохвата се већ степеница којима и последњи, који су заостали у кући, треба још да се сп 
ана пажа са белим перикама; пред којима и за којима јаше ескадрон гарде у зеленим блузама извез 
царство донеће уцвељенима, пострадалима и мученима утехе а онима, који су га животом својим и к 
есто, топовска је послуга већ у седлима и командир снажним гласом командује:</p> <p>— Марш!{S}  
.{S} И чега ти ту нема на оним шињелима и шаторским крилима: женске ципеле, шећер, рубље, рукав 
ковница седи у последњим, седмим колима и око ње су ситније ствари и кофери а у предњим колима: 
е кола извесне команде и под тим колима и постеља за спавање и кујна и канцеларија.{S} Под коли 
<p>На Љум-Кули, докле се стизало колима и аутомобилима, чекали су мали товарни коњићи, са којим 
а, по тремовима испред џамија, у колима и под колима.{S} Ватре је било доста, јер се ноћас пред 
а дућанском ћепенку и под њим, у колима и под колима, по празним дућанима, шталама, шупама, тав 
г народа.{S} Не знам ко је био у колима и волем што не знам.{S} Што <pb n="438" /> ће ми њихова 
, увек и раније склоном мрачним мислима и очајним одлукама, које опредељују и јунаке његових ро 
ви фронт.</p> <p>Преплављен тим мислима и не слушајући даља казивања писарева, који је тапкао з 
жава те и одводи све даље у тим мислима и ти корачаш полако, тромо, корачаш путем судбине која  
о он у овом часу можда прелазио мислима и подајући им се, корачао оборене главе не обзирући се  
ода је наставио, он је изнео у детаљима и начин како би се наша офанзива извела и правац којим  
грудима и сликале су се у тим костимима и дочекале су прве рањенике и окитиле их цвећем и послу 
зором ипак загушили друмови ка Беранима и Чакору али, вечерас, кад већ паде први сутон, на једа 
леним блузама извезеним жутим гајтанима и доламама пребаченим преко рамена; она кола са великим 
један пут два пут, поклецујући коленима и не обзирући се на своју свиту. <pb n="294" /> Најзад, 
а поднаредничким звездицама на раменима и два дечка у сурој народној ношњи, са уским чакширама  
гао повући те да их не носе на раменима и да не гладују успут.{S} Спавали су по друмовима, сеос 
 ових необоривих разлога слеже раменима и пређе на други разговор.</p> <p>Као да је пристигло ј 
абринутој породици, само слеже раменима и немо одлази из куће.</p> <p>Данас и сутра до подне ко 
> <pb n="345" /> <p>Поп слегну раменима и узе да објашњава нареднику како он то мисли.{S} Уједа 
али су им, називали их милосним именима и плакали су, горко су плакали.</p> <p>Официри су окрет 
лопотале и скелети, огрнути хермелинима и, с краљевском круном на глави, дигли су се лагано и т 
емци.{S} Наша је улога да њих а са њима и <pb n="38" /> Аустријанце, увучемо што дубље у земљу  
овде своју дечицу, опростиле се са њима и сад већ измичу ваљда друмом са осталим збегом не знај 
ки пут до Скадра.{S} Са њима, пред њима и за њима, ишла је маса бегунаца, војске и народа.{S} Б 
pb n="498" /> да је ма чега било у њима и мислим да ће то, што је на мене тако снажно утицало,  
} Заробљеника има десетина, а међу њима и Немаца.{S} Сви су промрзли, поцепани, модри и поднаду 
као у смрти, облесавели.{S} И међу њима и око њих бегунци, бивши људи, изнурени, изгладнели, по 
ризрену остављати а на даљим путовањима и бацати.{S} Изгледа као да се још увек веровало да се  
ица, која такође даје повода нагађањима и тумачењима.</p> <p>— Познајем их, то је породица наче 
нас су пала два владина коња с товарима и скрхала се у амбис.{S} Кажу да је ту било докумената  
есретних избеглица, натоварене стварима и децом.{S} Тамо, из Београда, допирао је још увек тута 
и мало боље натоварен.{S} Међу стварима и корпе и кофери и бошче и кутије.{S} У аутомобилу три  
, који сиђоше са оних планина иза Дрима и ево је сведок сад, кад тај исти народ, бега у те план 
} Сад се спремају да узлете преко Дрима и оних кршних и високих планина што их он грли, те да у 
а никлованом рудом, никлованим фењерима и никлованим амовима на коњима.{S} У фијакеру мало и пр 
 волова.{S} Кола су натоварена куферима и сандуцима са конзервама, који су се распртили по седи 
овоме тренутку тим и таквим разговорима и наставио сам пут ћутећи.</p> <pb n="334" /> <p>Млади  
земља има материнско срце, она га прима и грли га а и не пита како си јој га ти опремила, у зла 
рдати.{S} Не љути се, него све то прима и само се насмеши као дете кад се смеје.</p> <p>— А как 
 пева кад се заигра са морским таласима и посипала је коралима стазу од старичине <pb n="19" /> 
а наћи гробове своје у снежним амбисима и смрдљивим барама и да ће Србија читаву једну генераци 
пне и утешне вести о Французима, Русима и Румунима.{S} Напушташ главну улицу, испред начелства, 
една снажна руска офанзива на Карпатима и једновремена талијанска на Изонцу, има да им пресече  
ба — и свет је дуго стајао пред вратима и одлазио до оне чистине иза начелства, испред Бајазито 
ђено диже са свога места, приђе вратима и нагло их отвори узвикујући пригушеним гласом:</p> <p> 
уковниче!</p> <p>Ађутант потече вратима и затече Краља на ногама, узбуђена и грозницом успламте 
ђане столице.{S} Седи се и на креветима и на сандуцима јер нема довољно столица око стола.</p>  
на неким сандуцима, гвозденим креветима и кутијама са инструментима а преко свега тога поседале 
 правоугаону одају, претрпану креветима и официрским сандуцима.{S} На сред одаје налазе се два  
латно на позорници што ти погледу отима и удаљава предмете над којима се застире.{S} Са даном г 
оне дух у војсци.{S} Ви сте тим вестима и могли поверовати, јер нисте имали начина да их провер 
 говори се узбуђено и са оштрим гестима и говори мирно и разборито.{S} Врева се час пење до пра 
о, двојином је порасла жеђ за новостима и крај свих досадањих извора, свет је почео гомилама да 
 а мој отац све те слике казује гостима и тумачи.{S} Их, да чујете о слави кад бабо казује здра 
 борио се са <pb n="685" /> опасностима и тешкоћама и све то за то да једне мрачне ноћи, на сре 
моћ размишљања пред великим опасностима и предају <pb n="686" /> се судбини или вољи других?{S} 
мрачном небу, угасила ми се међ прстима и почео ме хватати неки полусан који ме није одвајао од 
н темпира топ на сто метара пред устима и распали на звонару а зрна се расуше као картеч.{S} Је 
ају по башти у дугим болничким капутима и папучама, повезане главе, ноге, руке или седе и разго 
ајдуцима; угасиће се ватре на огњиштима и кандила по црквама нашим; гробови пале деце наше поже 
е по где што готови, горе по двориштима и по улицама.{S} Више начелства, крај Бајазитове џамије 
 сељачка кола са вочићима као срндаћима и точковима које је обмотало блато слојем дебљим и од с 
и уједан пут се крете свет са дењчићима и бошчама у руци и са товарима на леђима и све се то ср 
ерујући да се сад налази мећу дивљацима и да је можда то баш та ватра на којој ће га пећи.{S} Н 
pb n="313" /> по шупама, по дрвљаницима и под стрејама.{S} Ко је набавио или нашао где год дрва 
да ли се на брзу руку, са заробљеницима и пионирским четама, може што помоћи; али, познавајући  
и га ван друма да не смета пролазницима и оставили га да ту липше.{S} Рањеник, којега је забрин 
 крв утопиле; пасти са својим војницима и својом крвљу обојити Ситницу, те да још једном потече 
ци, подељеној према њима, Аустријанцима и Немцима, односили војнички нестечене а ипак врло скуп 
го и дуго по знаним и незнаним кланцима и дубравама, које је овај несретни народ засејао својим 
 друмовима и крај ватара и на ћепенцима и под шаторима.</p> <p>Кад превали поноћ и секретар се  
 <p>Ма да је друм био закрчен бегунцима и старцима из трећег позива, који су се распрштали <pb  
дови већ стигли, иду у сусрет бегунцима и простиру се све до задњих редова, оних који су вечера 
S} Улицом јуре кола претоварена дењцима и сандуцима, јуре смртоносним трком, не би ли стигла до 
је то лежало по <pb n="223" /> потоцима и по блату, по друму и по јендецима, све растурено, све 
ва за руку, обасула је понова пољупцима и шаптала сам кроз сузе:</p> <p>— Па зар сам ја крива,  
 се споразумне силе у својим поступцима и држању; из обавештења те и такве дипломатије никао је 
анем тамо, да се борим са вама старцима и да погинем.</p> <pb n="613" /> <p>— Куд би ти, Господ 
један дугачак ходник претрпан сандуцима и шаторским крилима.{S} На тим сандуцима војници кувају 
 огромнога броја талената, према јачима и истакнутијима ипак мора бити обзира.{S} Али ја вам го 
а нисам даље распитивала, сузе на очима и нешто тешко у души казивало ми је да је отац погинуо. 
очници му бију модре жиле, колута очима и гризе изгореле усне из којих му већ шикће крв.{S} Не  
} Ноге му дрхћу, велике дупље над очима и оне две угибле испод слабина брекћу и разапета му се  
ву пушку.{S} Замаглило ми се пред очима и пуцао сам даље.{S} Чинило ми се тога часа, као да тон 
 га, заустављале му коња и сузним очима и узбуђеним гласом, који је дрхтао и грцао, засипале га 
омиле, која је већ сагледала плен очима и пружила му руке, надвишује бони крик оних који су пре 
ила жижак, те му се заврти суза у очима и он окреће главу да је не спази жена, да је не спазе д 
овек и коњ је још једнако стригао ушима и дрхтао целим телом.{S} Заклонисмо му шакама очи, поду 
сам чула, само што ми је зујало у ушима и мутило ми се у глави.{S} Тргла сам се и збацила покри 
ном улицом, дохвата се косовскога друма и избија тамо, више винограда приштинских, у близини он 
гледа повијена пантљика јеличкога друма и, тамо под Јелицом, Чачак који броји последње сате сво 
ла је овде, на сред пута, на сред друма и потражила себи одмора, вечитога одмора, а дечицу пуст 
 с воловских кола разривају обале друма и срозавају се страном у јендек; вочићи потежу у страну 
или утрине с једне и друге стране друма и иду лагано, очекујући да се среди колона те да и они  
11" /> кола с леве и десне стране друма и сад се већ јасно чује врева и жагор и виде се сенке љ 
од глади сваки час су седали крај друма и очајно гледали гомилу која крај њих пролази и иде даљ 
авде, извести га негде далеко ван друма и сасути му шест пушака у груди.{S} Он то зна, њему је  
Од Призрена до Пећи још је и било друма и, ма да је свако своју имовину још у Призрену растурио 
а су точковима већ одронила ивицу друма и, кад кола већ измакоше, ми се сви искуписмо око мртва 
и у души која је обамрла, буди успавана и тужна осећања?{S} И како та осећања — која нам као да 
светлошћу, која се рађа из сусрета дана и ноћи, приказује све увеличано: дрва далеко бацају сен 
иже тако у непрекидној линији, три дана и три ноћи, од Прокупља до Приштине.{S} Ни један фотогр 
ја је непрекидно милила друмом три дана и три ноћи.{S} То је била једна непрекинута и непробојн 
бунов корен.{S} Ако си у светлости дана и догледао по где-где у планини по коју кућицу, ишчезав 
истоме месту, нити су за исти број дана и ноћи прешли овај тешки пут до Скадра.{S} Са њима, пре 
елезнички чиновници, који неколико дана и неколико ноћи нису ради одмора наслонили главу ни на  
аром патријаршијске цркве, већ пет дана и пет ноћи леже њихови ћивоти, крај њих горе свеће и ка 
деси.{S} Тако сам провела петнаест дана и све сам даље ишла и свуд питала али ништа нисам могла 
авим, нисмо се видели скоро годину дана и... ко зна хоћемо ли се кадгод видети?</p> <p>— Смем л 
шчишћено земљиште са којега су покидана и почупана, сва прошлост, све успомене и све традиције. 
и низ болничких кревета ишла као пијана и ударала сам се час о један час о други кревет.{S} Кад 
укао кад је чуо да му је кућа опљачкана и тврдио онда да је Србија за навек пропала, вели данас 
рје измеђ Митровице, Куршумлије, Гилана и Феризовића — ми нисмо знали шта се на другим странама 
 други стижу преко Феризовића из Гилана и моравских села, трећи са фронта, оздо са Качаника.{S} 
релије, наиђоше још и бегунци из Гилана и моравских села, наиђоше разне команде без војске и во 
 поставио још тамо негде, измеђ Липљана и Штимње.</p> <p>Срео сам га још на приштинским улицама 
к такође није хтео лећи јер, вели, рана и бол који му је донела, навукла му је несаницу те не м 
диш свежа; чела која си сретао изборана и забринута, данас видиш ведра а у очима, које си срета 
ловену миром; њена зелена поља преорана и оплођена; њене богате горе озеленеле; да види на тим  
 <p>Чичици је рана већ била лепо опрана и добро обавијена памуком и чистим платном те топло заб 
рпска; тамо се сад збира са свих страна и разорена држава српска.{S} Тамо ћемо и ми прогнаници  
 <p>И ма да се свет тако са свих страна и из свих могућих извора обавештава и сазнаје новости,  
е у њиву па је склептају са свих страна и ко стигне тај удари.{S} Причају наши војници, њихов ђ 
пор.{S} Митраљези грокћу са свих страна и сеју смрт а пушчана ватра се укршта и пламти цео фрон 
авештења са фронтова и са других страна и да, у споразуму са Врховном Командом, донесе и послед 
а расту прибирајући се са разних страна и већ за један сат, то је био читав логор очајних.{S} Т 
та му би? — запиташе се с разних страна и још не стигоше да један другоме одговоре а оно пушка  
неколико година.{S} Горела је пространа и висока зграда од темеља до крова.{S} Најпре се у доњи 
ша је несретних бегунаца нада избрисана и бол се понова зацарио.</p> <pb n="724" /> <p>Свршено  
и поглед, избрисао им је осмех са усана и посукнуо <pb n="388" /> ведрину на лицу.{S} Њихова мр 
где у страну.{S} Заробљеник сувих усана и већ угашена погледа прикрада се, обзирући се лево и д 
у топлим чајем рањенога младог капетана и спроводиле су кроз „своју“ собу једнога страног допис 
е више Чачка изађе водник пред капетана и саопшти му да је стока толико малаксала, да већ посрћ 
 другој улици скупила се гомила мештана и расточава државна мунициона кола, носећи свако по јед 
 дошло је до крви измеђ Арнаута мештана и наше војске, те има већ мртвих и официра и војника.</ 
и друм и иду од једног до другог дућана и пазаре.{S} Ту су погађања, ту цењкања, јер се купује  
ћепенка до ћепенка, од дућана до дућана и од кафане до кафане.{S} Па и даље још: зашао је кроз  
 тражи хлеб.{S} Иде од дућана до дућана и лупа и моли да му се отвори или прети да ће разбити в 
 пуни пунцати новости враћају из кафана и ту се образују гомилице у којима увек по један говори 
е био с тим да крене путем преко Бицана и Дебра.{S} Неугодности тога пута трајале су два и три  
 кренуо из Ваљева, слази преко Трбушана и Љубића.{S} Слали смо коњаника а разговарали смо и пре 
 па помене светога, па онда Цара Душана и Обилића и Марка, па спомене косовску вечеру, па устан 
 увек држао здравицу и помињао и Душана и Лазара и Милоша.{S} Па ето ту славу сад помену и приз 
ржати“.{S} Па онда испи чашу баш до дна и поћута подуже, па опет ће рећи: „Друкче сам ја мислио 
 Зар не изгледа као да је аждаја гладна и халовита пала пред Младеновац, <pb n="505" /> па не п 
полумрака и све јасније обележава бедна и жалосна слика.{S} На станичном перону лежи читав лого 
} И једна вас и друга зову себи и једна и друга ишту мајку.{S} Она у планини да их задоји поузд 
уља и њиха, нагињући унапред, као једна и једноставна маса.{S} Они који су седели на земљи диго 
} Тамо где се јуче још уздизала угледна и здрава бина, сад већ леже рушевине и жар и по њима по 
и мајкама вуку се неиспавана, неумивена и на брзу руку обучена деца, коју су родитељи још за ду 
који носи кишама нанету воду са Дервена и Жедна, пролама се кроз ноћну тишину па ти изгледа као 
е под месечевим зрацима сјакте залеђена и снегом покривена бескрајна стаклена поља.</p> <p>Кроз 
удбини Скопља, која је сад већ одређена и неизмењива и која ће се сутра или прекосутра преломит 
тима и затече Краља на ногама, узбуђена и грозницом успламтелих очију.{S} Он појми да је Краљ п 
елефон.{S} Чаршија је већ била узбуђена и трговци су нас, са дућанских врата, питали погледом а 
о ред на неког Лазара па се његова жена и ћер највише забринуле и шта све не претурисмо преко г 
пробију; настаде плач деце, псовка жена и свађа људи.{S} Настаде <pb n="107" /> гажење, гурање, 
а ме не гура гомила.{S} Дође једна жена и запита ме јесам ли одавде, из Младеновца; па онда ме  
рањега сунца.</p> <p>Пред нама иде жена и носи на рукама двоје дечице увијене у крпе.{S} Оно ст 
е им?{S} Кад би ти видео колико је жена и колико рођака ушло у састав Врховне Команде, признао  
ле мало час искуљаше читаве гомиле жена и деце радознало и са усхићењем посматрајући српску вој 
— Идем опет да га потражим! — рече жена и диже се, узе у наручје оно друго дете и пође.</p> <p> 
 дете води у општину.</p> <p>Улази жена и носи раскрвављено дете у наручју.{S} Казује несретниц 
рада и обиђе кућу, у којој су сами жена и четворо деце.{S} Командант му је дозволио на часну ре 
ло мало људи бегунаца а врло много жена и деце.{S} Вагони и фургони су били пуни и препуни дењк 
’сузе, где је село било без младих жена и девојака, него сте их скрили!“ А онда поп: „Ага, науч 
одаром.{S} Имало је у нас и младих жена и девојака али су избегле!“ „А где су избегле, попе?“ — 
а изгладила.{S} Ван гомиле очајних жена и прокисле деце, која су поседала на набацане своје ств 
о, погледајте!{S} Ова је нога пребијена и ја сам на овим штакама из Куршумлије пешке прешао пре 
 које обухвата.{S} Сад је већ пробијена и друга таваница, пламен је продро у све просторе и лиж 
, а она је наслоњених лактова на колена и главе на руке, гледала у пламен који је буктао и пови 
а, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и коњ 
а, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и мал 
рукописи у којима лежи наша необјављена и неиспитана историја.{S} Све, све је то пропало или ће 
 И кад је та борба на Марици настављена и у 1913 години, он је са извесном зебњом пратио развој 
нутку када сам се осећала тако осамљена и тако празне душе.</p> <p>Старац је наставио разговор, 
поднесе ово.{S} Треба ту срце од камена и живци од гвожђа па да се не свисне.</p> <pb n="155" / 
де се диже Љумска Кула, обала је камена и одсечна, и Дрим тече доле под стеном у грдној дубини. 
е које су се дуго опирале снази пламена и пискале а под свежом им кором врио млади сок, као мла 
а и када су први, који су снагом рамена и руку продрли до ћепенка, разграбили количину коју је  
о не маче с места, скиде пушку с рамена и обори је на руке, па је онда диже до ока и нанишани о 
 иду крај кола сваки час подмећу рамена и младом снагом својом износе кола.</p> <p>За овима иду 
е.</p> <p>— Па онда, прође мало времена и окитише варош заставама и поче гомила кроз улице да с 
удновата и за изговор доста тврда имена и тражећи нова, тежиле су да тиме изразе извесну пажњу  
 избеглицама у Призрен.{S} Ова је смена и сувише доцкан дошла да би ма шта изменила у судбини С 
а отвор колибе, вриснула сам као рањена и тргла се окрећући главу и покривајући очи рукама.{S}  
авом са Куманова и Облакова, са Једрена и Брегалнице, са Цера и Јагодње.</p> <pb n="721" /> <p> 
риближиће се зидинама царскога Призрена и сазнаће да смо у њему ископали гроб још једној српско 
 Врховне Команде и Владином из Призрена и о борбама француске војске на југу Србије.{S} У току  
ље, да се војска повлачи преко Призрена и Дебра на Битољ.{S} Тога ради, издвојили су се још са  
ати.</p> <p>Вратила сам се мало умирена и ако све то што ми је рекла није било Бог зна шта.{S}  
p>— Начелство.{S} Каса је већ затворена и спакована.</p> <p>— А дивизија?</p> <p>— И они кују с 
окрилна врата на штали била су отворена и из њих је био задах свежег ђубрета и топлога сточног  
 под колима, посуше мало сламе или сена и завукоше се колико да склоне главу да не кисну.{S} Бу 
 се диже и оде да обиђе свој пласт сена и сина којега је оставио на стражи.</p> <p>Око наше ват 
лећи тамне стазе, којима се измеђ стена и камена пење са обале у пусту и мртву варош, зраком ко 
е кратковремено; она мисао, која бачена и у гроб, разбија песницом гробну плочу и васкрсава.{S} 
 Бињачке Мораве неколико пута извлачена и померана час на врхове Црне Горе, час у долину Бињачк 
д, човек бедна изгледа.{S} Лица обешена и подбула, сувих напрслих усана, очију исколачених.{S}  
ља имала је да се деси једна врло важна и задоцнела промена.{S} Пред само вече, седмога октобра 
мути и затим је цела недеља била влажна и кишна.{S} Пропустила сам јуче, у суботу, да одем на г 
на по приштинским улицама, обућа влажна и неочишћена, лица неумивена, косе неочешљане.{S} Па ип 
учину светских догађаја, здрава, снажна и поносна.{S} У њој живот буја, снага се народна одупир 
кохоличар тек пијана њима осећам снажна и способна, без њих малаксавам и клонем.{S} Ох, не зват 
отиња и богаташи, сви подједнако брижна и преплашена лица, сви подједнако одевени или боље једв 
.</p> <p>И сва та гомила и сва та тужна и невољна поворка иде, мили, пузи, гамиже тако у непрек 
челству, да чујемо шта о томе власт зна и шта каже нишки телефон.{S} Чаршија је већ била узбуђе 
а.{S} Трећа је столица за столом празна и њој се упути и седе секретар.{S} На столу је до пола  
а тајанственим силама из морских дубина и најзад догледали светиљку која казује где је обала.</ 
у свима и нађе се однекуд и пива и вина и шампања да се то одушевљење поткрепи.</p> <p>Док се у 
и тек ту бабо проговори.{S} Наточи вина и себи и мени и куцну се: „Ајде, вели, у здравље!{S} Па 
 иде за нама, сажиже као усијана лавина и пали, руши, уништава.</p> <pb n="224" /> <p>— Све, св 
а се крхало нешто.{S} Потмула грмљавина и тутањ, у колико је допирао до нас, изгледао је час ка 
ем којим се може спасти државна имовина и оволики народ који је кренуо у бежанију.</p> <p>Већ о 
S} И подлегоше, те наиђе страшна година и завитла се као најљућа непогода и начини по земљи пус 
оји је садањи, није од пре шесет година и дешава се у једном народу који је показао више но ма  
тина је куљала, куљала из разних долина и кланаца, слазила са планина и придолазила друмовима,  
их долина и кланаца, слазила са планина и придолазила друмовима, те као поплава <pb n="137" />  
ском и они прешли преко високих планина и стигли овде, у Пећ, да буду сведоци и последњега чина 
ако снажан, да се затресла цела трупина и на један мах све се узневерило, све застало и сав жив 
о дрво, један део историје божјега сина и успомена на његова <pb n="303" /> дела и страдања, та 
и које су је до сад мучиле, загрли сина и обли га сузама.{S} А он кликну:</p> <p>— Био сам тамо 
и оном вишем чиновнику, кога је светина и иначе пре два дана омела те није отишао у Солун и поч 
 били окамењени.{S} Ускомеша се светина и пође на све стране да распитује, да се обавештава, да 
Најзад <pb n="534" /> јавља се пукотина и на једном од основних видова, она се шири, зид попушт 
илутинову престоницу, после пет стотина и толико година.</p> <pb n="275" /> <p>Данас, на цркви  
ш.</p> <p>И онај што је питао Арнаутина и онај што је питао жандарма, одвајају се од њих нереше 
не косовске вароши, Митровица, Приштина и Феризовић, нису могле примити толику светину.{S} Било 
земља и угиба се.{S} И Краљ и Скупштина и војска и народ и влада и Врховна Команда и остатци он 
 занеможе.{S} Обузе је тешка ватруштина и три четири дана није знала за себе док једне вечери н 
ци убили Марка Пајевића, добра домаћина и оца двоје дечице која са сестром му била међ нама, те 
 батерију с виса код барутнога магацина и поставио је код касарне.{S} Касарне су претворене у б 
ће се прво сетити себе па онда магацина и болница.</p> <p>У другој гомилици узвикује један:</p> 
 овчепољским фронтом, те место Страцина и Куманова, она би се вероватно спустила на југ, преко  
/> <p>Госпа у црнини ућута.{S} Величина и множина сећања која навалише на њу при помену тога да 
оје, као покидана једрила, виси паучина и лелуја се од јаре из мангала и од ветра који продире  
кива сандуке и осорне наредбе старешина и псовке жандарма.{S} На тим зградама, у којима су надл 
 собу.{S} Био је он сам, онај старешина и носио је хлеб под пазухом те ми га пружи а затвори <p 
је што; али је у соби била мртва тишина и није хтео узнемиравати га.</p> <p>До Краља нису допир 
ме за час.{S} Настаде једна дуга тишина и мукло ћутање.{S} Свесни да је већ наступио тежак, сум 
ако овај спровод прати увек нема тишина и саучешће гомиле кроз коју промиче, кад он замакне у д 
онила образ.{S} Била је још већа тишина и још дубљи мрак кад сам се пробудила.{S} Упалила сам л 
о <pb n="652" /> као што те гуши тишина и разређен ваздух у тамници или у дубоким каналима.</p> 
аде а иза којих настаје једна бескрајна и бона чежња.</p> <p>Лакше, лакше, не напуштајмо тако б 
з стаде испред ове масе, настаде очајна и страшна гужва.{S} Видиш само једну црну масу како се  
а грубошћу стварности, тако лепа, бујна и свежа.</p> <p>И када је мајка, милујући му бујну коси 
тим колима и постеља за спавање и кујна и канцеларија.{S} Под колима прострто сено за спавање,  
д које се крсти; већ нека крепка, силна и снажна побожност, слична незнабоштву, које се клања с 
ла и аутомобила; којима је била довољна и најобичнија ситна појава па да из ње испредају дуге и 
бмана, али је у часу тешке туге довољна и она.{S} Теши те и обмањује то што је он ту, што је ње 
ме рату обновимо борбе, мени је довољна и ова једна рука да вршим своју дужност као српски војн 
е пут био нека нада, нека далека, тамна и нејасна нада.{S} Страни посланици морају знати општу  
еном.{S} По Подримској равни лежи тамна и прозрачна маглица кроз коју где и где беласне Бистриц 
ла у срећу свога детета и своју.{S} Она и даље гледа за њега девојку, те да види радост материн 
ветовала ме је да останем, остаће и она и многе друге жене из нашег комшилука а само бакалин, б 
реди рана.</p> <p>— Јесте! одговори она и подиже главу, као да се тог тренутка пробуди и сети д 
овек!</p> <p>И да је то бар једина бона и мрачна слика на овоме путу.{S} Пуно их је, на свакоме 
голела дрва.</p> <p>Како тај звук звона и са тога места, чак и у души која је обамрла, буди усп 
ењу се и на точкове и на кровове вагона и на ланце којима су вагони везани међу собом и чујеш с 
оманда Трупа.</p> <p>Ту, око тих вагона и пред њима, пуно је виших и нижих официра у ратној опр 
 се спрату куће отшкринула једна шалона и једна се глава промолила и одмах се повукла а шалона  
пресече реч јер се заустави цела колона и цео збег.{S} Нешто се далеко напред десило, или је па 
исам се склањао испред турских батаљона и топова толике године.</p> <p>— Ал ако дође непријатељ 
ање картеча чинило као зврјање телефона и чинило му се као да чује глас војводин отуд из Витано 
предмета а завладала једноставна, мирна и мистична румена полусветлост, која је још већом тајан 
мпа и бледом светлошћу осветљава уморна и брижна лица гомиле а дим дувански обавио је као густи 
 град над којим је још почивала суморна и тешка ноћ.{S} Овамо и онамо, један за другим, почињу  
 неоскрнављена, чиста и невина, поносна и усправљена — њен је израз, њен је синоним.{S} И зато  
а овој мртвој пољани, на којој несретна и изгнана деца, преспављују последњу ноћ на грудима сво 
но проспавати.</p> <p>Ноћ је пала мутна и тамна; кишни су се облаци били густо сабрали, спремни 
 Ситницу, те да још једном потече мутна и крвава, изгледало је Краљу као леп историјски сан, ко 
заменити још одвратнијом улогом шпијуна и издајника своје земље — приступа државном удару, одст 
тају се новине које су стигле из Солуна и одушевљено се говори <pb n="42" /> о грчкој мобилизац 
оз који је истога дана стигао из Солуна и укрстио се са овим у Струмици, донео нам непријатну в 
нас иду последњи возови у правцу Солуна и Косова, да ће се затим обуставити цео саобраћај да би 
, крај којих је пала једна српска круна и где се зачела историја пораза српских.{S} Српска се в 
у кафани.{S} Ноћ је била густа и мрачна и јасно се чуо бат гомиле из даљине.{S} Пођох тамо у су 
оћ већ настала.</p> <p>Наста ноћ мрачна и облачна.{S} Војници наложише ватре у заклонима, како  
им добрим људима скратим.</p> <p>Мрачна и ниска турска собица са почађалом таваницом са које, к 
е интересује ништа, постала је апатична и нема те појаве која би код ње могла изазвати какав на 
њеноме држању и о цени пројинога брашна и о помоћи коју нам Русија шаље и о томе, како је неста 
вари, носили су се читави џакови брашна и товари хране.{S} Одавде па даље, нема више добрих пут 
онети, можда по једно ћебе, мало брашна и по једно дете на самару.{S} Шта ће се са осталим ства 
дипломатија <pb n="62" /> једна излишна и скроз некорисна установа.{S} Од почетка рата није ниш 
> <p>Чудна судбина!{S} Како смо мајушна и бедна играчка њена ми!{S} Па ипак човек верује где ка 
а људима како се предају без заваравања и како се све више мире са најгором могућношћу исто так 
и да га узнемире они крици, надвикивања и жагор гомиле бегунаца, <pb n="290" /> која је савијал 
н али је казивао пуно, пуно пребацивања и — презирања.{S} Ја сам то осетила и шчепала сам га по 
/p> <p>— Може да буде мало бомбардовања и ништа више.{S} Склонићу се с децом у подрум, као и пр 
крајним ноћима бдења, истрајнога надања и непоколебљиве вере.{S} Једном тако, уснила је, као бе 
лобођења понела читаве планине страдања и пролила мора крви, све од орашачкога састанка па до о 
 и кућа и одмах поведена путем страдања и патња.{S} Било их је ваљда око 40.000 деце која су по 
Митровицу, полазе на тежак пут страдања и искушења.{S} Они ће месецима патити и злопатити, они  
<p>Прође по пола сата очајнога дреждања и чекања у месту, па тек осетиш неки покрет пред собом  
у данима туге и снаге у данима поуздања и вере.</p> <p>Над том прегршти земље, и данас у изгнан 
н се не брани, ал одговара без поуздања и без храбрости.</p> <p>— Јеси ли бегао? — пита га пред 
агу утиска али без довољно самопоуздања и снаге.</p> <p>— Ама, где сте ви то побрали тако мрачн 
S} До његових ушију допирала су гунђања и изрази незадовољства гомиле, која је све своје невоље 
 и мисли и сећања и представе и опажања и све се то колутало, преплетало, тискало и мешало без  
ња, од некога тајанственога предсказања и боне слутње, која нам се тога часа насилно и свирепо  
е истину али гомила из његовог устезања и снебивања познаде истину и то га нагна да јој је приз 
е остављају свој народ у данима очајања и невоље и да бегство првога, који је то име носио, ниј 
осе људске, који скраћује сва одстојања и руши све супротности обичнога, редовнога живота.</p>  
е укрштали разни гласови, разна брујања и телефониста је уморан прекидао везу, да мучан посао и 
ебо, ово блато и оскудица, ова стрељања и ова пуцњава, која се чује са Качаника и Црне Горе, за 
на се била упустила у дубока размишљања и можда вођена мислима, и сама је себи постављала питањ 
д пресећи ће ипак дугу паузу размишљања и тишине.</p> <p>— Решавајте, људи, што ћемо!{S} Не мож 
ађана, који су напустили домове и имања и кренули у планине.{S} Краљу <pb n="282" /> је немило  
 ме!“ и разне друге узвике и преклињања и јауке.</p> <p>А професор са суром шајкачом још лови с 
илна капија, лагано, тихо, без шкрипања и лупе.{S} Затим се војници успеше у кућу и почеше отуд 
 на ћепенку правац бугарскога одступања и убедио ме да не журим.{S} Вели из Призрена се још мож 
и би имали везе са распоредом одступања и захтевали можда измене у томе распореду.{S} Место тог 
{S} И после дугих патња, дугог тумарања и страдања по снежним албанским планинама, кроз које см 
} У описима је странаца више посматрања и саучешћа, у нашима мора бити више осећања и бола.{S}  
/p> <p>Још мало нереда, још мало гурања и још мало ларме и два воза скоро једновремено кретоше, 
 девојче које га обасипа гомилом питања и које га слатким, детињим гласићем, моли да их више не 
у своје лежиште.{S} После дугога ћутања и уживања у утиску који је произвео, проседи господин п 
и то није једно од многобројних обећања и многобројних наших надања.{S} И када ме је најзад сав 
клапао очи не би ли прекинуо низ сећања и низ болова који почеше у души да му се јављају са сва 
х мисли.{S} То су биле и мисли и сећања и представе и опажања и све се то колутало, преплетало, 
<p>Уморан од наизменичних удара осећања и болова, он најзад приђе прозору и размаче завесе да н 
учешћа, у нашима мора бити више осећања и бола.{S} Ми смо подносили, они су само посматрали.{S} 
ојте ме спречавати, то је моја последња и непоколебљива одлука!</p> <p>Краљ је то рекао тоном,  
е комбинације, онемиле су од изненађења и бриге на глас да је Врховна Команда већ напустила Кос 
ети у обзир да велики подвиг ослобођења и уједињења, тражи и велике и скупоцене жртве; да нас ј 
 узбуђено, са осећањем страха, понижења и патње, креће се поворка невоље и јада и тече друмом к 
ових таљига у гомили тих шапат сажаљења и према мајци и према деци и према стоци.{S} Један само 
И ако чиновник административног одељења и ако је кренуо у Солун вероватно да се раније нађе ван 
 је прелила крв и суза толиких покољења и која у својим недрима крије толике жртве за њену слоб 
рача.</p> <p>Још мало напора и стрпљења и указаше се већ пред нама пламенови са ватара и силует 
 задах ракије, дувана, људског испарења и никад не провејане кафане, у којој се маса света гуши 
ом да се споразуме, била је Францускиња и хтела би да јој понуди једну кутију конзерве, видећи  
оспођа мајка; на доњем седишту слушкиња и слушкињин швалер.{S} Млада госпођа држи на крилу свој 
 брекће и стење као раздражена животиња и гумама које су се ојеле; па онда мала сељачка кола са 
 брекће и стење као раздражена животиња и оједеним гумама на точковима.{S} Па онда, мала сељачк 
 онда деца, деца, деца и жене, сиротиња и богаташи, сви подједнако брижна и преплашена лица, св 
на, самохрана старица, коју су сиротиња и самотиња пре времена преломили.{S} Некада, то је било 
ало, он кида залогаје са цркотина, коња и волова, којима је друм којим одимо тако раскошно окић 
ава; трећи вуче за узицу државнога коња и продаје га, четврти конзерве, пети седло, шести нуди  
ике у своју болницу а сад узјахала коња и пролази кроз забачене периферијске улице не би ли сво 
их положаја.</p> <p>Капетан узјаха коња и пође предњим, истуреним деловима своје малобројне вој 
н се за тренутак размисли па ободе коња и хитно се врати батерији те издаде наређење да се журн 
се онај први.</p> <p>Коњаник ободе коња и пође даље, пут Призрена, а ми настависмо пут забринут 
а батерија проћи.{S} Капетан ободе коња и похита за батеријом.</p> <p>Али, малочашњи случај ниј 
ладичинога Хана, узјахао је одатле коња и пошао преко положаја ка Врањи.{S} Али, Врања је већ б 
е само, још пре пет дана сам купио коња и требао сам да се кренем.{S} Већ сам био натоварио и д 
све остало за одмориште те сјаха с коња и предаде га посилном.</p> <p>Одмах настаде у батерији  
нака, чуо <pb n="220" /> сам топот коња и почеше у памети да ми се намећу речи народне песме: и 
ле, опкаљале су га, заустављале му коња и сузним очима и узбуђеним гласом, који је дрхтао и грц 
 нове масе људи, кола, натоварених коња и друге стоке и то све утиче у ову главну реку те мрси  
лас, Аустријанци се уставили код Крупња и ту ће као да нас чекају да се бране, па се морамо зад 
да проведе народ српски кроз море патња и страдања.</p> <pb n="727" /> <p>Молиле су се топло, м 
и крпе на себи и ужас светине и пометња и све, све, као о пожару.{S} И најзад, онај страх којим 
желео.{S} Једини повереник мојих слутња и мојих болова био је гроб мога другога сина.{S} Тамо с 
 да гледам свет.{S} Сва деца отишла, па и ја.{S} Стајала сам код ограде, у страну, да ме не гур 
ви су избрисали сваки осећај о томе, па и саму традицију и једно или два покољења још, заборави 
Борба се већ води у Душановој улици, па и одатле Немце отераше наши и сручише их доле, на Јалиј 
ене гледала намештене, на позорници, па и тада ме је, у пријатноме седишту, увек језа обузимала 
чињу да праве и шале на његов рачун, па и да га дозивају и да звижде, ма да се доле до Бојкове  
 на друму, пробио му копитом утробу, па и сам пао.{S} Тамо опет фијакер поломљен и читава пород 
 и отупели.{S} Они посматрају сваку, па и најсуровију појаву, са равнодушношћу и изразом који к 
дступио.{S} Имала сам и једну тетку, па и она избегла тада и од тад је нисам видела, не знам гд 
{S} У осталом Кнез Трубецкој у Нишу, па и сам Сер Чарлс Де Грас и Господин Боп — и млади <pb n= 
 до дућана и од кафане до кафане.{S} Па и даље још: зашао је кроз све махале, кроз све уличице  
 те зато ми је све то било чудно.{S} Па и пред болницом било је тако исто.{S} Износе рањенике и 
ита не би ли сазнао праву истину.{S} Па и у томе часу било их је који су умели да се теше.</p>  
у постојале.</p> <pb n="580" /> <p>— Па и данас.{S} Ево постоји Црна Гора.</p> <p>— Да, постоји 
 Ни мало, ни у какав рачун!</p> <p>— Па и они мобилишу! —- додаде доктор мирно.</p> <p>— За сво 
ик! — одговара глас с поља.</p> <p>— Па и ја сам чиновник! — одговара глас изнутра.</p> <p>— Мо 
 када се враћала са пожара.</p> <p>— Па и ако се враћала са пожара ипак је ту било некаквог ред 
дајући очајно у мутно небо.</p> <p>— Па и неће, видиш како је мутно, цео дан ће тако.{S} Него.. 
 наређено! — додаде доктор.</p> <p>— Па и нека буде — брани се онај — ал онда то не значи да је 
ејало те га обучем и узмем у наручје па и ја кренем.</p> <p>Изашла сам из куће и ушла у ноћ, на 
шке.{S} Ми гледамо за њим како граби па и радујемо се његовој срећи и завидимо му.</p> <p>— Их, 
има...{S} Хоћеш ваљада да ти верујем па и ја да останем да ме заробе!</p> <p>— Не кажем то, али 
} Знаш како је, заговорио се с децом па и не осећа како време промиче.</p> <p>У том се Бојко по 
вну <pb n="542" /> цену купити један па и два коњића али шта они могу понети, можда по једно ће 
 је час.{S} Чекамо сваки час наредбу па и ми да напустимо станицу.{S} Да могу, госпођо, ја бих  
 заборавимо сваку неугодност.</p> <p>Па и под тим околностима ја нисам могао дуго и дуго да зас 
ом иза којега је Вук замакао?</p> <p>Па и ако овај спровод прати увек нема тишина и саучешће го 
ндука и куфера, дењкова и бошча, корапа и џакова.{S} То све набацано, све претрпано, као да је  
ј у овој дискусији водити војвода Степа и Мишић, <pb n="710" /> ђенерали Јуришић и Живковић мал 
ела, горе и планине!{S} Све, све засипа и плави.{S} И мало још, још мало само дана, бићемо сви, 
е, сагорева, уништава и уништено засипа и затрпава?{S} Је ли допрла до нас, јесмо ли већ под ла 
ени уза зид.{S} Са таванице чкиљи лампа и бледом светлошћу осветљава уморна и брижна лица гомил 
} Кад смо већ замакли мало у шуму, попа и још неки људи, који су напред ишли, припалише воштане 
у из села.{S} Али, вели, поздравио попа и кнез и остали домаћини, да ми останемо и даље где смо 
пријатељска ватра.{S} Он одмаче од топа и, пре но што би изрекао судбоносну наредбу, њему још ј 
тпоручник узе нешто да се маје око топа и не изврши наредбу.</p> <p>Капетан га изненађено погле 
о онога парчета које покрива наша стопа и које ћемо, праштајући се од своје отаџбине, целивати  
хлеб.{S} Иде од дућана до дућана и лупа и моли да му се отвори или прети да ће разбити врата ал 
воз у који ће се сместити команда трупа и шеф станице комбинова воз из једног ресторан вагона,  
 данашњем дану, о величини својих трупа и о ситуацији на Јежевици, одакле је овога тренутка сти 
а, која си јуче сретао безизразна, тупа и блесава, данас видиш свежа; чела која си сретао избор 
олице, које вуче коњић ознојених ребара и усанулих кукова, за овима фијакер са београдске калдр 
колице које вуче коњић ознојених ребара и усанулих кукова, за овима фијакер са београдске калдр 
ле кандила над ћивотима српских владара и светаца Стевана Првовенчанога и Стевана Дечанскога.</ 
ики камени мост који води преко Вардара и ту сам застала.{S} Наслонила сам се на ограду и гледа 
већ се пребацио на десну страну Вардара и заузео падине и повијарце Водне планине који се спушт 
{S} И кога ти све није било ту и мађара и шваба и чеха и јевреја, од сваке вере и од сваке руке 
ао здравицу и помињао и Душана и Лазара и Милоша.{S} Па ето ту славу сад помену и призва је у п 
други какав, који је био код дивизијара и брижне ће их гомилице одмах опколити.{S} Вести те оби 
мобила, муниционих кола, топовских кара и товарних коња.{S} И све се то измешало, и кола и људи 
и хиљаде књижевника, пет хиљада сликара и десет хиљада глумаца.{S} Ја не познајем ту земљу, али 
љ изманеврисао клисуру Овчара и Каблара и да је заузео Чачак.{S} Тражи хитно Армијски Штаб! — д 
е на свету, почев од Бога па до каплара и удара немилостиво грешне вочиће батином по чеоњачи и  
 им да сам сама да имам нешто мало пара и да ћу изаћи да купим хлеб.{S} Онда су ми наредили да  
ећи собом тело честитога младога писара и четири везана разбојника које су младићи живе похвата 
ше се већ пред нама пламенови са ватара и силуете кућа које као да се из сред пламена уздижу.{S 
S} Око села се већ уздиже дим са ватара и видиш како гмиже рој војске и народа <pb n="338" /> к 
рађена.{S} Село утонуло у дим од ватара и ноћну таму, те се куће и не виде већ само неке нејасн 
нке које се кроз ноћ крећу измеђ ватара и чује се потмуло, пригушено довикивање, као таман глас 
о говорило и на друмовима и крај ватара и на ћепенцима и под шаторима.</p> <p>Кад превали поноћ 
ји су лешкарили па се повили око ватара и само се виде осветљена лица и покрет руку, које се пр 
ађи, али нисмо прошли ни педесет метара и слика се понови.{S} С друге стране друма, половином т 
“.{S} Гомилице на сваких педесет метара и пред сваким дућанским вратима, кафане пуне људи и дим 
 непријатељ изманеврисао клисуру Овчара и Каблара и да је заузео Чачак.{S} Тражи хитно Армијски 
то исто.{S} Једна дивизија код Зајечара и друга код Књажевца, на Нишави две дивизије и горе на  
 Косово и у дну његовоме мрке масе Шара и Црне Горе.{S} Његов се поглед нарочито заустави на бл 
 ће се са Овчија Поља испети преко Шара и обасјати ове праменове пуном светлошћу, те ће китити  
омишљати на одлазак у Битољ преко Дебра и Охрида.</p> <p>Дотле, докле тај пут није био затворен 
 што ће гаврани слетати на његова ребра и, не чекајући да испусти душу, почети да кљују месо са 
из качице, скидао из димњака сува ребра и преламао их да могу у торбу наићи и како је који поса 
 јер му заигра реч у грлу, па се прибра и настави. — Војник, одведоше га лањске године у војску 
 је сакрије од мене.{S} Затим се прибра и окрете ми се:</p> <p>— Спусти, спусти и ти твоје!{S}  
и превалила поноћ измеђ 3. и 4. октобра и спокојство са синоћних повољних вести успавало грађан 
 да није било злокобнога првога октобра и мучкога ножа у слабину, ко зна не би ли се старозавет 
слим на њега а мени срце заигра, заигра и не може да се устави. — И те речи заиграше <pb n="499 
апунише жене кецеље, деца корпе и недра и гази народ по оном ордењу а оно се расуло по блату на 
 брижну мајку, затим турао руку у недра и вадио отуд чаробни, драгоцени прстен, са драгим камен 
е мења, као што се не мења ни њена вера и нада у његов повратак.</p> <p>И ако жижак њенога живо 
 све понова заспа тврдим сном који вера и поуздање носи.</p> <p>Ја се вратих у ону механу.{S} Ј 
е очи добише сјај који даје човеку вера и поуздање.</p> <p>Још није воз ни кренуо са станице а  
шицу Качаник, с друге стране, са севера и североистока, јављају да се борбе воде на Јанковој Кл 
ацину и велика им помоћ стиже са севера и из гарнизона са албанске границе.{S} Осим тога Енглес 
сом од цркотина.{S} Он животињски звера и гледа хоће ли му ко пружити што, хоће ли ко испустити 
цину, помажући се светлошћу мога фењера и седох на џак.{S} Светлост из фењера осветли црно и оп 
 Младеновцу, сабрали болови свих матера и трагедије све деце.{S} И то је оно само што сам ја за 
 како је нестало дувана, нестало шећера и нестало соли.{S} Кад нема никаквих већих и поузданији 
акова, са Једрена и Брегалнице, са Цера и Јагодње.</p> <pb n="721" /> <p>То је био дубоко тужан 
мо и последњи војник а сад се већ збира и варошка жандармерија да се пошље у бојне редове.</p>  
а не знам само, зашто се с тим парадира и то овде, на Косову! — буни се један бивши народни пос 
тво поздравља светину која му аплаудира и кликће.{S} Та кола су ево доспела некако до Призрена, 
 разумети и поднети старешинство обзира и дужности.{S} Била сам слаба, признајем, а можда ме је 
ма или у пољу, оборила га је већ секира и само још свеж корен вири из земље.{S} Али свако кога  
ри и вашар.{S} Онде видиш прашти сикира и сече фијакер те подлаже ватру, која на сред калдрме б 
ца је Пашићевог изчезао онај израз мира и хладнокрвности, са усана му се избрисао онај осмех, к 
ољни лист од купуса, кожицу од кромпира и сагињу се, те дижу те отпатке из блата и ждеру.{S} Ка 
а понети хране: брашна, сува меса, сира и сланине, те да се исхрани збег док сила не протутњи д 
авој и врати га ордонансу који салутира и оде.{S} Капетан се диже са постеље и рече потпоручику 
тали пртљаг.</p> <p>Потпоручик салутира и оде а мало после, док се капетан још навлачио и опрем 
риш и настадоше узвици и псовке официра и пуцњава њихових револвера, којима су гађали у наше ре 
аше војске, те има већ мртвих и официра и војника.</p> <p>— И да није дошло до крви, у Ђаковицу 
 да је цела Краљева заштита три официра и шест војника.</p> <p>Што се дубље у планину залази, п 
атинском механом једну гомилицу официра и коња које су сеизи водали друмом.{S} Кад се приближи  
ећемо она тајанствена светлост све шира и шира бива.{S} Сад већ изгледа као низ ватара логорски 
о негодовање у погледу светине и одбора и у души му то изазва бону одвратност и плануше му обра 
 и, када је она донела прекид преговора и нову акцију на Једрену, стари је Краљ суморно завртео 
аљини се сад већ јасно истичу Црна Гора и Шар, последња заштита српска.{S} На подножјима њихови 
нска љубав и милошта прелази преко гора и планина, преко понора и кршева и као сећање милује св 
 на зиду, Краља Петра и војводу Глигора и Косовску вечеру и чуо сам речи <pb n="638" /> бабове, 
 <p>Окретох главу од овог боног призора и приђох једној гомилици која је још увек гунђала што с 
{S} Свет код „Славије“ гледа са прозора и са тротоара. <pb n="460" /> Војници их опомињу да се  
на себи самоме, он се одвоји од прозора и уморно се сручи понова на миндерлук, осећајући се теш 
ирала од јадранскога до јегејскога мора и престављала снажнога наследника трулој византијској и 
да прими тешке ударце разбеснелога мора и да им одоле.{S} На томе камену лежи и сада пуста и жр 
.{S} Две горице, које се износе из мора и чине као неки оквир панорами овога питомога гнезда, р 
као сунце кад с ране зоре расте из мора и све <pb n="15" /> више се и више узноси.{S} Кад Новиц 
као сунце кад с ране зоре расте из мора и све се више и више узноси.{S} Очекивао сам и ја да ће 
те.{S} Тада тек јавиће се сунце из мора и свануће дан!</p> <p>Свештеник неки говорио је својој  
ла.{S} Сам тврди камен, поникао из мора и узнео се и испрсио камене <pb n="10" /> груди, готов  
ерија је долазила с фронта и — ако мора и она прећи ћуприју, значи да иде пут Призрена.{S} Сви  
згнанства, тамо далеко, тамо преко мора и гора, робоваће трима злима господарима, оно драго, он 
дове, који су долазили са незнаних мора и далеких страна да пљачкају и освајају питоме јадранск 
Па ипак хвала Уцињу!{S} Пет дана одмора и мира, колико нам је могло дати, дуги су били као век  
лази преко гора и планина, преко понора и кршева и као сећање милује своје чедо.{S} Тим смо се  
се једва корача.</p> <p>Још мало напора и стрпљења и указаше се већ пред нама пламенови са вата 
га — сиротињи.{S} Сетио се дугих напора и снажне, младићске воље којима <pb n="324" /> је савла 
 отмем већ сам му се подавао без отпора и он ме је одводио све даље и даље, одводио ме је у дал 
пре се у доњим оделењима појавила ватра и дим је кроз разбијен прозор почео да куља.{S} Узбуђењ 
штали је већ увелико буктала наша ватра и припремале су се две три нове.{S} Сваки је од нас сед 
ређивање места где ће се наложити ватра и уношење ствари, које су биле још на коњима, колима ил 
и било је зидова те су бранили од ветра и ако је кроз полупане прозоре старих и напуштених кона 
рјак наш, па слике на зиду, Краља Петра и војводу Глигора и Косовску вечеру и чуо сам речи <pb  
о собама, но сам рекла да сам му сестра и обраћала сам се самој управи, казивала његово име и п 
а од обичних дасака, са седиштем унутра и прозором, кроз који је продирао ваздух и светлост у д 
, како сам изнемогао, дај Боже да сутра и до Скадра стигнем.</p> <p>— Што је било мучно и тешко 
о превалило, почела је да промиче оштра и студена киша.{S} Небо се од једном навуче и замрачи д 
маха промаче кроз сутон ситна али оштра и студена киша.</p> <p>И ако разговор и жагор тако с ве 
ање.{S} Али наиђе велика балканска бура и заратише народи од Дунава до Јегејскога мора.{S} У то 
ко се и у њеној души подигла бесна бура и ломила је ударцима својих валова мршави грудни кош ту 
 има и Гарибалдија и Мацинија, и Кавура и Гамбета?{S} А без њих, можемо ли понети, јесмо ли дор 
розвати.{S} Свет се тиска и отима, гура и надире силом у возове који, један са другим, пуни оча 
Имало је далеко ван друма поћи.{S} Сура и влажна равница прострла се суморна, а по њој ниско по 
ути.{S} Могли смо викати из свега гласа и не би нас нико чуо.{S} Да ли се шапутало из обзира пр 
таде врисак и цика и заљуља се она маса и прште на све стране, као кад камен бациш у воду.{S} Г 
пук, који се борио и на Ипру, код Араса и пред Варшавом.</p> <p>И низ догађаја, низ несретних п 
а коњичка пуковника, један крупна стаса и нешто опуштених бркова а великих избуљених очију и де 
, предано, радило се до последњега часа и не слутећи да је предњи део брода наишао већ на подво 
ијају сударе вагона.</p> <p>- Тога часа и том одлуком, која је потекла само потребом да поњавиц 
 већу борбу која се одиста од тога часа и развија.</p> <p>Као да се и непријатељ на новоме поло 
 застртим прозорима задрхће мало завеса и крене се у страну, те отуд једно око гвирне на улицу  
ирама.{S} Од јутрос је стигао из Велеса и Војвода Бабунски са својим људима, те да би се што по 
 њему наиђоше сузе на очи, те их обриса и настави даље — Поздрави их и реци им: поздрав вам од  
 Константин отерао са власти Венизелоса и састав кабинета поверио једноме прононсираноме герман 
 уметник изговорио брзо, са пуно заноса и топлоте и, гледајући пред собом укочена погледа, као  
 једна празна приземна одаја без патоса и без прозора.{S} Њу ми није газда уступио али, у овакв 
 и опрезно.{S} Подигоше даску из патоса и почеше да копају земљу под патосом.{S} Ваљало је иско 
ависмо се, кад смо већ били прса у прса и, дижући фењер изнад главе, једва сам успео да их назр 
="166" /> Добруџе и то пет корпуса Руса и знатна артиљерија.{S} Сем тога, руске трупе добиле су 
азболела.{S} Разболела сам се од тифуса и шест недеља сам тешко боловала.{S} Два пута сам умира 
де је архива!“ или „Овде је благајна та и та!“ или „Овде су новчане књиге!“ Ако сачекаш мало у  
 много, много слика ми се јавило и бата и сестре и наш виноград и наше двориште и наши вранци и 
оћи да изговарају њихова мало чудновата и за изговор доста тврда имена и тражећи нова, тежиле с 
у; свет пролази и нико дете не прихвата и оно остаје на друму окрвављених руку од материне крви 
о почела све више и више да га обухвата и да осваја.</p> <p>— И ако погине ко од наших тамо, по 
же се весело, као ведра, власима богата и раскошно искићена девојачка главица.{S} Она са северо 
ције држала код себе.{S} Била је богата и дрхтала је над паром па је све код себе чувала.{S} Ку 
<p>Читав низ некадањих млетачких палата и турских пашаларских конака, поплочане улице и тргови, 
 Бистрицу и заглибили се у дебела блата и наносе, запали у дубоке пролоке, трагове, силне попла 
 сагињу се, те дижу те отпатке из блата и ждеру.{S} Кад из каквих кола испадне оглодана кост он 
 глади и зиме, где ће се давити у блата и где ће их болести обарати као олујина недозрели влат. 
куће засипала већ непријатељска граната и кад је очигледно било да се тај део вароши више не мо 
е већ на улици, где је праштала граната и фијукао куршум, где је крхање и праштање заглушивало  
ета који је ту склонио главу од граната и кише.{S} Домаћини су вољно и невољно примали под свој 
и ћемо у туђину, куцаћемо на туђа врата и просићемо саучешће према нама и према нашој отаџбини. 
оји се дохвата таванице и пробија врата и прозоре.{S} Настаје паника међу становништвом куће, з 
ги.</p> <p>Један од ових изађе на врата и чусмо га да разговара с неким.</p> <p>— Сврати, војни 
ви страх.{S} Наслонила сам ухо на врата и ослухивала сам шта бива напоље.{S} Чула сам да су так 
ељ новчанога завода изађе опет на врата и позабави се дуже напољу.{S} Нисмо чули разговор који  
стигнем.{S} Ушла сам опет на иста врата и попела се истим степеницама.{S} Један старији господи 
ен халовито граби све даље, прште врата и прозори, чује се тресак балвана а црн дим куља пласто 
 је то пуста и порушена кућа, без врата и без прозора, ма да је на њој остало нешто мало крова  
 су се повукли у куће замандаљили врата и спремили пушке бојећи се да њих, голе и босе, когод н 
утехе да каже очајнику, он отвори врата и суну у ноћ, суну у смрт!</p> </div> <pb n="470" /> <d 
азговор.{S} Наслонила сам се крај врата и стрпељиво сам чекала.{S} Врата се или нису довољно пр 
еза врвцу, којом је малочас везао врата и пропусти човека стара, коме се осветли лице светлошћу 
руком земљу која му је запала око врата и обзире се око себе:</p> <p>— Добро је, вели, сви смо  
 обавијени им шалови и мараме око врата и деца грешна, не знајући шта их је снашло, вуку се пла 
 ће бити доцкан.</p> <p>Отворисмо врата и пођосмо свак на своју страну и не праштајући се и ако 
ула потмула <pb n="210" /> лупа у врата и нејасни гласови.{S} То извесно грешне избеглице још л 
једну гомилицу која удара алком у врата и чека <pb n="212" /> хоће ли ко отворити да замоли за  
који су сишли са својих дућанских врата и пресретали свакога, не би ли што више сазнали.{S} Пој 
новници скривени иза замандаљених врата и застртих прозора, слушају а не виде, и премиру од стр 
ужиле одборима за приређивање концерата и кермеса у корист рањеника.{S} Њина је савест била мир 
> <p>— А куда ћемо, тата?</p> <p>А тата и не одговарајући, расејано лута погледом по својој скр 
а а историја је прешла преко тих савета и забележила је само чин!</p> <p>И, док он у такве мисл 
ма, морао је клонути.{S} Тако је донета и потписана одлука да се одустаје од сваког покушаја оф 
 столу пепео и гомила угашених цигарета и дрваца од жижица а целу групу обавио плав облак дима  
"689" /> измеђ којих се износе минарета и оголела дрва.{S} Пожар који је буктао изнад вароши, н 
 једва назиру у ваздуху врхови минарета и јабланова, оних јабланова који о пролећу, као перјани 
абио.{S} Осећа се воња сточнога ђубрета и коњског зноја са седала која се крај ватара испаравај 
на и из њих је био задах свежег ђубрета и топлога сточног обиталишта, на коме су до малочас бил 
ане зраке уплитала у срећу свога детета и своју.{S} Она и даље гледа за њега девојку, те да вид 
Свет пролази крај овога очајнога детета и нико се не обзире на његову трагедију, јер свако носи 
помислити да се тако растанем од детета и неопојаног и неожаљеног.</p> <p>— Како ћу, како да се 
 њене наредбе имају извесног ауторитета и да важе нешто.{S} Било је команданата који се од обич 
сам образ на хладно лице мога анђелчета и грлила га све чвршће.{S} Што се више ближио час раста 
деда свог унука“, па онда Глигор Комита и већ све редом.{S} Кад дође слава а мој отац све те сл 
адост вечита, као што је и мисао вечита и зато младост не умире, као што ни мисао не умире и за 
ос рано у пећима спаљују поверљива акта и део архива који се неће понети.</p> <p>Нико од јутрос 
 од њих је ћерка неког бившег музиканта и у првим данима своје младости кретала се само у музич 
е.</p> <p>Батерија је долазила с фронта и — ако мора и она прећи ћуприју, значи да иде пут Приз 
инова виших официра, ослобођених фронта и упућених на разне службе.{S} Мислила сам, зашто не би 
 ће још мало, само ако му Бог да живота и здравља, поделити самном бригу коју сам носила.</p> < 
 је теже рањен и лебдео је измеђ живота и <pb n="509" /> смрти.{S} Прездравио је најзад, да пог 
м раном у грудима и лебдео измеђ живота и смрти, говорио нам је често — мени и најстаријем сину 
 Пазар је колевка српска, зачеће живота и државе.</p> <p>Изнад свих тих градова и милих и драги 
ракну у глас гомила.</p> <p>— И срамота и неваљалство! — додаде узбуђено рањени поручик и ишчуп 
адићска ока.</p> <p>Изненади ме чистота и нагласак његов те му приђох.</p> <p>— Ти си Србин, ро 
слути на добро“!</p> <p>Но сем концерта и иначе је живот у Скопљу био у пуном јеку.{S} У општин 
рада.{S} Мала, мршава жена, оштрих црта и лица превучена тамном бојом.{S} Њу олујина већ неколи 
 кукурузу или похватали заклонита места и бусије, зид, дрво и камен, и мирно и одмерено одговар 
p>Ваљало је само што пре ухватити места и распремити јер су све нови и нови гости придолазили,  
деца и старци остали су да чувају места и ствари а сви остали разишли су се по селу да набаве д 
арету и пришао једној гомили резервиста и грађана да припалим.{S} Ту се водио жив разговор о бо 
порно негирали.</p> <p>А јуче је одиста и кренула била савезничка војска у помоћ Србији.{S} Још 
ржала зграда?</p> <p>А крхало се одиста и пуцали су темељи и љуљали су се већ последњи стубови! 
а је то што вас уверава да се то одиста и не дешава? — покушах ја да га умирим.</p> <p>— Шта ме 
савезници долазе?— прекину га песимиста и сад први пут и његове очи добише сјај који даје човек 
} Младост, младост неоскрнављена, чиста и невина, поносна и усправљена — њен је израз, њен је с 
 да се склоните од кише.</p> <p>— Доста и хвала, а сутра...{S} Па сутра ћемо ваљда даље?</p> <p 
цигарете, коју је држао измеђ кажипрста и великог.</p> <p>— Ви као да не верујете у њену помоћ? 
поду, а из носа му црна крв залила уста и обојила образе.{S} Мали мученик је грчевито стегао ру 
ло! — наслони капетан слушалицу на уста и на уво. — Ало!{S} Је л то Штаб Прве Армије?{S} Овде к 
а запара у кафани.{S} Ноћ је била густа и мрачна и јасно се чуо бат гомиле из даљине.{S} Пођох  
 би преноћили.</p> <p>Па ипак, та густа и тамна ноћ, није била тако глува.{S} Чуло се, одовуд и 
ржим помен моме јединцу.{S} Црква пуста и празна те свештеникова молитва Богу, за покој душе по 
ле.{S} На томе камену лежи и сада пуста и жртва варош.{S} То је старо <foreign xml:lang="it">Du 
је, па ће ноћас, кад планина буде пуста и мирна, доћи да је растргну.{S} Што дубље у планину, т 
 бол, после којега ти душа остаје пуста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи стано 
, после којега ће нам душа остати пуста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи стано 
ош већи страх кад спазих да је то пуста и порушена кућа, без врата и без прозора, ма да је на њ 
ладних вукова, продире арлукање Арнаута и проноси језу кроз ваздух.{S} Мора да је ближе зори но 
 у двориште, кола су већ била упрегнута и моје ствари натоварене. <pb n="633" /> Ајде, рекох ја 
и ноћи.{S} То је била једна непрекинута и непробојна колона где су коњи задњих кола утурили гла 
одело црвенилом те изгледа као откинута и увела булка.{S} Мало даље, у једном углу, лежи млада  
кву стварчицу.{S} Стари људи, забринута и преплашена лица, једва се ослањајући на своје већ мал 
 глас — и други су рањени и по два пута и по три пута.</p> <p>— То је све једно, може се погину 
 Бугари ће моћи да баце на нас два пута и по веће снаге од наших.</p> <p>— То значи?... — зауст 
ио је ватру на сред друма, на сред пута и ту ће крај ње пробдити ноћ али је велика гомила оних  
S} Даде ми дете, пољуби га два три пута и заплака се, па оде. „Сад ћу ја!“ вели, па се изгуби.< 
 сам се још био и преморио дужином пута и тежином утисака, који су данас били и многобројни <pb 
ерењем, са чега се дискусија често пута и заоштравала до сукоба, поче да се исписује неко поузд 
з команда, наиђоше огромне масе регрута и читави батаљони заробљеника.{S} Стењала је земља, крц 
м војницима.</p> <p>Деца ућуташе, ућута и Краљ.{S} Настаде тишина коју најзад прекиде домаћица  
амо чула.</p> <p>Прекиде за мало, ућута и одмах настави:</p> <p>— После, није прошло много врем 
</p> <p>— Ваљда рођак?</p> <p>Она ућута и обори поглед, размишљајући о нечем.{S} Вероватно је у 
може ми...</p> <p>Дубоко уздану и ућута и ја је нисам више хтео питањима да узнемиравам.</p> </ 
{S} А кад стигосмо, имао сам, боме, шта и видети.{S} Тамо се слегао силан народ, чини ми се цео 
воре, не могући никако да се одлуче шта и како да учине.{S} Па ипак све се више пео број оних,  
едан да се пружа по поду, да се намешта и удешава како би згодније легао а да не смета другом д 
 покрет момчади која поскака са седишта и предузе све да припреми за одмор.{S} Једни пођоше по  
 отресао, млади војник скочи са седишта и прошета по пространој соби неколико пута, кршећи прст 
екивали извештаје са косовскога бојишта и са јужнога, савезничкога фронта, према којима би имал 
 пажњу обратили смо на вести са бојишта и те су се вести просто гутале.{S} Те вести казивале су 
и нова гнезда, ту ископали нова огњишта и, далеко од рода свога и племена, са колена на колено  
, поседнути и сви путеви и сва дворишта и све баште и све њиве.{S} Пао уморан народ као облак с 
 архиве и новчане књиге.{S} Из дворишта и ходника надлештава, где се још једнако пакује, чује с 
ју, пређе тихо и нечујно преко дворишта и дође под један прозор кроз који се једва назирао жижа 
ју ватру.{S} Ја сам остао код позоришта и сишао сам полако, крај зидова, заклањајући се иза кућ 
а и сеју смрт а пушчана ватра се укршта и пламти цео фронт.{S} Развија <pb n="199" /> се смртон 
олница пуна заразе, да се нико не пушта и истерали су ме.{S} Спавала сам ту ноћ у кафани, на је 
на крову усијао и осећа се како попушта и стење кров.</p> <p>Пламен већ букће кроз празне прост 
у који домаћин, гасећи светиљку, спушта и притврђује или бат корака којега задоцнелога грешника 
 Југа синци Југовићи</l> <l>Дивна браћа и дивни јунаци,</l> <l>Појахали коње од мегдана,</l> <l 
амо, што је утученост била сад још већа и још тежа.</p> <p>— Верујте ми, пријатељу — вели ми је 
, у маџарским равницама повести највећа и најодлучнија битка овога рата, битка којој ће бити за 
ућама; поче ломити голе гране са дрвећа и завитла снег и кишу у ковитлац.</p> <p>Ваљало је крен 
ред којом је јахао официр снажних плећа и препланула лица а оштрих и тврдих црта као од бронзе  
те.{S} Сручило се овде све, сва несрећа и невоља и нема се кад, последњи је час.{S} Чекамо свак 
ица овде, тако и она тамо, тако и трећа и четврта, а све нове и нове придолазе од ране зоре и в 
 није ушао али се зна да слази с Љубића и укопава се с оне стране Мораве.{S} Варош је спремна з 
рода одиста везана за име Карађорђевића и увек у моменту кад ови понесу, на својој снази и свом 
м Призрену, на Скадру браће Мрњавчевића и Владимировом Елбасану и на обалама нашега, сињега мор 
који личи на ђенерала Степу Степановића и то тако одлучним тоном, каквим би то сам ђенерал Степ 
ад је ноћ већ пала, две стотине младића и деце под оружјем, крстарило је кроз варош и бдило на  
 светога, па онда Цара Душана и Обилића и Марка, па спомене косовску вечеру, па устанак, па <pb 
е те сирота Јела, неког Андрије Андрића и иначе слаба, од те хране сасвим занеможе.{S} Обузе је 
> <p>Напољу је већ стегла јака хладноћа и пуше мрзли ветар, који се осећа како продире кроз оне 
његово.{S} Деда, на коме је остала кућа и брига, опремио је расушене таљиге које су се биле рас 
> <p>Гунђа гомила а потпуковничина кућа и пратња пролази и прска блато с точкова по гомили.{S}  
ељске бомбе почеле да падају измеђ кућа и тада су се задржале у нишкоме <pb n="234" /> парку гд 
их усана, тек одвојена од мајака и кућа и одмах поведена путем страдања и патња.{S} Било их је  
ојом су ова деца очупана од својих кућа и бачена у невољу, нисам ни слутио да су та деца на смр 
 у Београду лепо, како има великих кућа и много људи, па жељезнице, па лађе, трамваји.{S} Много 
 од камена, као и већина беговских кућа и кула у овим крајевима.{S} У зграду се улази на велику 
 је раздао кључеве празних турских кућа и, по пространим њиховим одајама и ходницима, начинили  
елезничке прагове и врата с пустих кућа и полагали их на ватру, те нису трпели готоване који би 
{S} Вода набујала, земља отворила плућа и испарава, бубица протеже крила, буди се гуштер који ј 
а рањеник са пуно родитељскога саучешћа и осврће се на све стране не би ли запазио какву ватриц 
ј којих ова кола пролазе израз саучешћа и протеста:</p> <p>— Ето, о њему неће нико да се брине  
 по два динара комад.{S} Чоколада, кафа и шећер имали су сталну и пристојну цену.</p> <p>Један  
чело.</p> <p>Он пође нагло из телеграфа и упути се тамо где је батерија била већ сва на ногама  
 и топао осмех очију.{S} Он нагло сјаха и готово притрча гомили из које му је пуковник већ пруж 
 речи те то даде ађутанту још више маха и настави:</p> <p>— Ви, Величанство, извесно не мислите 
арство судбине и случаја, добијају маха и заражавају светину.{S} Кад се увуче још у, бригом зам 
 мојим вратима.{S} Затреперих од страха и дунух у лампу да је угасим али се она не угаси.{S} Ко 
к, ослободили га и ослободили би страха и трепета хиљадама мајака које стрепе за децу своју и х 
ве није било ту и мађара и шваба и чеха и јевреја, од сваке вере и од сваке руке.{S} Стајали см 
атно спустила на југ, преко Црнога Врха и Злетова.{S} Тада би се негде испод Скопља, вероватно  
руго, све се пробија, надире гуши, крха и судара.{S} А све то обавија густ снег и страховита ме 
, својим очима гледате како се све крха и руши а светина се гуши и стење под рушевинама; кад св 
орку бедних и невољних што клонула духа и тела креће друмом?{S} Води ли је разочарање и бол, во 
м разговором.{S} Нисам се, уморена духа и тела, осећао кадар да водим дуге разговоре.{S} Нисам  
историје; <pb n="222" /> узе да их баца и гази, разносећи их уз дивљу дреку и церекање.{S} Кад  
едну дозу морфијума ради умирења живаца и ради сна који обично окрепљава у болести.</p> <p>— Ал 
ад сам оставио жену и децу и без новаца и без хране?{S} Куда ћу да ми је да знам?</p> <p>— Па т 
р је она већ понела велики напад Немаца и Аустријанаца.</p> <p>— На истоку — настави потпуковни 
н.</p> <p>— Од Аустријанаца и од Немаца и од Бугара.{S} Три су цара ударила на нас.</p> <p>— Тр 
 нас арнаутин.</p> <p>— Од Аустријанаца и од Немаца и од Бугара.{S} Три су цара ударила на нас. 
ријатељице, прелазити преко оних ланаца и гвоздених табла што одбијају сударе вагона.</p> <p>-  
нских кроз један низ провалија, кланаца и стена покривених снегом и сметовима.{S} Хладноћа све  
тром који пуше оздо из дримских кланаца и старац стење и јечи као да овај нови, свежи гроб, у к 
 у крпе, војници без пушака, без ранаца и опасача, рањеници без одела и бегунци без хлеба.</p>  
ја, све више се губе контуре појединаца и сад већ изгледамо као тамна, једноставна маса, која с 
та, а међу овима велики број појединаца и читавих породица које су га познавале, опкаљале су га 
 којом се упутила дуга поворка бегунаца и натоварених коња, све једно по једно, све једно за др 
та мртва тишина.{S} Поворка се бегунаца и даље кретала и пролазила мимо нас, газећи под собом О 
а негде под заклоне; гомиле се бегунаца и војника сабрале, греју се и воде живе разговоре.{S} П 
Пуковник зашао лично кроз редове бораца и храбри их и упућује:</p> <p>— Живље, живље!{S} Ено ће 
обровољно да ће ступити у редове бораца и ступили су.{S} Да ли је овај један претпоставио бити  
о напусти фронт стреља се а осам бораца и један наредник одваја се са фронта да прате госпођу п 
 ће покосити читаве чете рањених бораца и другова својих?</p> <p>А непријатељска батерија бије, 
одице, биће је ту негде измеђ Јастребца и Копаоника.{S} Верујући у то, многи који су се спасли  
онски разговори измеђ Ниша и Крагујевца и најзад Престолонаследник, да би га сломио да напусти  
ају празне речи које им још од Крушевца и Крагујевца звоне у ушима.</p> <p>Брига која је светин 
акој недаћи <pb n="608" /> тражи кривца и, носио је стрпељиво свој крст, уверен да је позван и  
алаксале ноге, па онда деца, деца, деца и жене, сиротиња и богаташи, сви подједнако брижна и пр 
кад је тај посао био свршен, жене, деца и старци остали су да чувају места и ствари а сви остал 
та промиче његова породица, његова деца и све добро његово.{S} Деда, на коме је остала кућа и б 
 века.{S} Ово су слаба и недорасла деца и изнурени, кржљави људи.{S} Куд је и камо Поћорекова в 
!“ па пође напред а ми сви, жене и деца и по где који човек, пођосмо за њим.{S} Прођосмо још је 
о мраку да се погубе људи и жене и деца и много ће да плачу једно за друго.{S} Црн хлеб ће да з 
 Крушевцу а не овако и прозебла ми деца и растурио кућу и опет остајем и то овде, где никог поз 
, притварајући врата, иза којих су деца и даље врискала и очајно довикивала: „Тата, тата!“...</ 
ну Србију, овако је исто, истога месеца и истога дана у месецу, Војвода Мишић у једној кући у Г 
а допрла пре три године, октобра месеца и где је Скопље изаслало депутацију <pb n="127" /> која 
и.</p> <p>Најзад, упали се једна жигица и кад је принесмо видесмо да је лице детиње све окрвављ 
валија.{S} Хладноћа све јача а поледица и снег ометају корак те се клизају људи, клизају коњи.< 
ећи у дољу, и тада појури улицом бујица и дере као прљав поток који после плаховите кише ваља м 
еше да ми врцају сузе на очи као бујица и ја још снажније, још себичније притискох своје мало м 
их ногу, дроњав и поцепан, подбула лица и подивљала погледа.{S} Глад му је била одузела и после 
ди место у возу.{S} Бледа, воштана лица и великих, изразитих очију, она је стајала у једноме ск 
ко ватара и само се виде осветљена лица и покрет руку, које се пружају и повлаче, те изгледају  
p> <p>У само подне, кад зајапурена лица и задуван улете дечко у авлију, матери свану сунце и за 
о расуло и пометња, ова безнадежна лица и очајни погледи, ова киша и стално мутно небо, ово бла 
га је стајао један грађанин очајна лица и вајкао се:</p> <p>— Погодио сам га да га храним а он  
ни у ћебад, обамрли од зиме, модра лица и поднадулих, неиспаваних очију.</p> <p>Дижу се и они с 
"103" /> читаве породице забринута лица и све носе свој тежак товар бриге и бола и уз то нешто  
толовима те као прљав облак обавио лица и фигуре људске, а тежак задах, задах ракије, дувана, љ 
оја је до мало час прелетала преко лица и предмета а завладала једноставна, мирна и мистична ру 
ам дала маха да данемо, да умијемо лица и оперемо руке од крви, да покопамо мртве и ожалимо пок 
ивали у мање трупе од четири и пет лица и заједнички се помагали и подржавали.</p> <p>Када ми о 
/p> <p>Чачак је тада крцао од избеглица и све то престрављено и забринуто, сабрано у гомилице,  
 у сваком дворишту већ логори избеглица и њихове стоке, свуд по двориштима горе ватре од оборен 
да опет један малишан, стиснутих вилица и бледих усана испуцаних од ватре.{S} Под пазухом му ја 
етило по два реда <pb n="76" /> столица и све погло главе и жагор једноставно испуњава простор, 
олач.{S} Све, све му је драго и столица и слика на зиду и лампа на столу и шамлица под столом;  
 тврдити јер најзад, све што није улица и блато, добро ми је дошло.</p> <pb n="347" /> <p>— Шта 
 свет се пови те се за час очисти улица и све се сручи у подруме и под кровове.{S} А кад се изг 
ц, чекала их Ђевђелија, чекала Струмица и Велес, чекало их је Скопље; чекао их је цео српски на 
мистичне пределе, у царство без граница и без простора.{S} То је већ ваљда полусан који је мном 
спазио зидове зграде у којој је станица и пожурио тамо.{S} У чекаоници и у свима просторијама м 
њега несретник бледа лица као воштаница и суманута, укочена погледа, којим он тупо, блесаво и б 
уд кући убеђен да је евакуација болница и магацина најпреча брига у случају опасности.</p> <p>— 
 ван вароши, тамо где је велика болница и подофицирска школа.{S} Ту је тихо, ту нас не би нико  
 примили.{S} То је била заразна болница и ја нисам у њој пробавила ни пуну недељу дана па сам с 
и ми тамо рекоше да је то војна болница и упутише ме у општину.{S} Рекоше ми да нађем свештеник 
 издао ни наредбу за евакуацију болница и магацина! — примећује један који је синоћ био код „Зр 
извесно већ наредила евакуацију болница и магацина.{S} Ја знам за магацине поуздано да до овога 
азвејава око себе густе снопове варница и пламен добија све шире и шире просторе измеђ четири о 
в положи, разлети се тамом јато варница и испуни мрак, који се под кров најгушће сабио.{S} Осећ 
се Бојко појави на капији крај вратница и сви гракнуше.</p> <p>Али Бојко не полази овамо к нама 
олу и шамлица под столом; свака ситница и свака стварчица.{S} Свака је стечена, свака купљена,  
 Једни су тврдили да је гађана Чукарица и да су наши <pb n="450" /> одговарали са Бановог брда, 
 унакрст а да знаш само како је мудрица и како уме да каже, те толико пут сам помислио: штета ш 
на сув да избришем дете, коме је косица и лице било мокро од кише, али све, све на мени било је 
анина.{S} Осетисмо се као уловљена тица и сваки покушај био би само лупање крила о зидове клопк 
има извирао је из разних улица, уличица и капија.{S} Испунише се и закрчише се улице, затворише 
, дугмад за кошуље, рукавице, огледалца и неколико кутија пудера.</p> <p>— Тако ти Бога, војнич 
се из Куршумлије спустио преко Преполца и стигао у Приштину.</p> <p>Одсео је у доњем Делу варош 
умом, који избија из качаничкога кланца и донео је собом ђенерала Петра Бојовића ослободиоца Ск 
 се повлаче у правцу качаничкога кланца и оно су били последњи, почасни плотуни, избачени у одб 
м дужином својом, само је измеђ Лепенца и Бињачке Мораве неколико пута извлачена и померана час 
начке цркве; ту, крај гробова свога оца и свога деде, стари је Краљ проводио брижне дане, прате 
p> <p>— Оставите ме крај гроба мога оца и деда, да умрем овде пред црквеним вратима.{S} Кад неп 
ћи ме је све подсећало на мајку, на оца и, било ме је срамота.{S} Ишла сам улицама онако; успут 
длазио и дочекивала сам га радосна срца и испраћала лаке душе.{S} Жалила сам ал нисам слутила.{ 
а, он је 1914 дочекао лака и ведра срца и не слутећи да је то година која ће донети догађаје ко 
 Црноме Врху, на Гласинцу, код Побратца и пред Сарајевом.{S} Када му капетан поузданим гласом п 
ривен иза ћошка.{S} Он престаде да пуца и спусти пушку.{S} Притрчасмо и једни и други и дочепас 
о се чује од јутрос и његова пушка пуца и не слутећи да недалеко иза фронта промиче његова поро 
угој, ближе или даље од нас.{S} Припуца и по нека пушка, и арлук гомиле пење се у томе часу до  
ејали, прострли по земљи, без покривача и узглавља и предали се сну, који одликује младост као  
поворке војсака, водила их је воља јача и старија; видео сам гневне поворке народа који се буни 
себичних жена чија је лична сујета јача и од несреће читавог једног народа.{S} Не знам ко је би 
пет да промиче а затим да пада све јача и <pb n="472" /> најзад се проли као да се небо провали 
а око два сата по подне, ватра све јача и све страшнија, изгледало нам је <pb n="462" /> као да 
ушкарању.</p> <p>Пушчана ватра све јача и гушћа.{S} Већ први рањеници падају и повлаче се ка Сл 
 у црнини облише сузе, загрцну од плача и прекиде казивање...</p> </div> <pb n="507" /> <div ty 
овај кланац.{S} Ту гамиже још и корњача и хитро се вере зелени гуштер и тромо мили пуж.{S} Ту п 
S} Али сад, ко би могао да ми што прича и да ме заварава, кад је он отишао.{S} Нисам више била  
ни, мало више наше капије, одвеза бошча и просуше ствари.{S} Приђосмо да јој помогнемо и том пр 
ваша и деца ваша; треба вама земља ваша и треба вама отаџбина ваша, а ја... шта ћу вам ја?{S} Д 
 ти нама.</p> <p>— Треба вама кућа ваша и деца ваша; треба вама земља ваша и треба вама отаџбин 
дуже путовао, читавих осам дана до Љеша и још три затим до Тиране.{S} Спавао је као и остале из 
 вели Краљ — три брата, Вукашин, Угљеша и Гојко, и много су мука видели док су га назидали.{S}  
и на више, док се сав талог не ускомеша и почне кључ избацивати прљаву пену на површину.{S} Вид 
} И у чаршији и по махалама се ускомеша и узавре и свако потрча где је знао и умео да се подроб 
надежна лица и очајни погледи, ова киша и стално мутно небо, ово блато и оскудица, ова стрељања 
>Напоље још сипи несносна јесењска киша и мочар покрио житким блатом улице.{S} Влага ти чисто п 
парава од влаге којом га је посула киша и зној.{S} У колима троје дечице, само им главице вире  
раздробљени камен који се о данима киша и бујица сурвава са камених висина у њено корито; ослух 
 не догледају више, погасила их је киша и дуга ноћ; само по где где још узноси се танак дим од  
оран; сваки час је требала да кане киша и где кад је и пала по која кап али све до пред вече му 
о престрављени дану душом кад лине киша и небо се умири; тако смо и ми сад већ пратили крваве б 
се развије.{S} Паљба већ густа као киша и читави млазеви танади засипају батерију.{S} Осећа се  
ше се и телефонски разговори измеђ Ниша и Крагујевца и најзад Престолонаследник, да би га сломи 
Куршумлије.{S} Њим пође све што из Ниша и Лесковца није могло раније железницом; њим крену све  
пирана или се негде на путу између Ниша и Скопља дешавало нешто врло важно, тек до везе се није 
и једнога тренутка није поклецнула душа и који са вером гину?{S} Зашто не под срамним Голечом и 
 ћемо.{S} Стајало је тако хиљадама душа и сва запрега, све што је наишло а што се све више и ви 
ко, целивај свеца!“ А мени задрхта душа и наиђоше ми сузе на очи.{S} Није шала целивати цара ср 
у сред тешке оморине кад малакше и душа и тело, а пухне свеж планински ветрић те ти расхлади че 
упајући косе.</p> <p>— Проклета ми душа и овога и онога света! — нариче кукавица а они око ње ј 
о пусте.{S} У цркви једва пет шест душа и свако се предао искрено, одано молитви.{S} Изгледало  
ша један, покуша други чиновник, покуша и сам официр, врата се нису могла отворити.{S} То исто  
ам госпођа живо и узбуђено прича, слуша и један рањени поручик који је опустио штаке те се насл 
 положи их само.</p> <p>Жена га послуша и положи децу по волу а во, који је већ био склопио очи 
 од муке!</p> <p>Сиромах Рајић!{S} Слаб и иначе, и свој рођени живот је једва носио а наишао ов 
ску школу, коју је одредио за свој штаб и у коју су се прибрали и болесници.</p> <pb n="190" /> 
 одступања тако да је руски генералштаб и даље правио планове о местима где ће се Французи задр 
земљу прљав пешкирић па једе сир и хлеб и пуца.{S} Поједе залогај па узме пушку и испали је.</p 
ође ми у том тренутку да не примим хлеб и да вичем за помоћ али се преплаших његовог погледа.{S 
Са њим је он путовао, са њим делио хлеб и <pb n="594" /> со, са њим делио и постељу или управо  
а без аутомобила како газе друмски глиб и богаташе како гладују и сиромахе како умиру у блату.{ 
n="578" /> Арханђела, нека ту нађе гроб и Краљевска Српска Круна.</p> <p>Гробари су тихо, без р 
прозора кроз који је видела где је гроб и друге круне српске, пође кроз двориште и прође тихо,  
етом господарио Ђорђе Балшић, чији гроб и сад лежи међу старим зидинама овога древнога града.</ 
ве Армије, испитивао је сваког понаособ и све заједно оне заробљенике што седе са жандармима по 
јатнога узбуђења, када материнска љубав и милошта прелази преко гора и планина, преко понора и  
бих ни речи рекла — говори један пискав и прозебли глас.</p> <p>— Ал немојте тако, госпа Јело,  
о и чуо.</p> <p>— Неко ме трже за рукав и пробуди из тога бунила.{S} Био је друг до мене и он м 
ја, али ме млади сликар ухвати за рукав и задржа да заостанем.{S} Погледах га а њему сузе ороси 
, који је далеко у пољу стајао гологлав и усамљен.{S} Шајкача му је била под пазухом, у левој ј 
сурови.{S} Постоји и трећи пут, на Плав и Гусиње па право на Скадар али би се ретко ко одважио  
 огранка од којих је један ишао на Плав и Гусиње па преко Проклетије на Скадар, други преко Руг 
>— А шта мислиш, кад бих ударио на Плав и Гусиње?</p> <p>— Нисам ни туда одио али веле не ваља. 
епријатељ је већ пребродио Саву и Дунав и ту, на нашим обалама, срео се први пут очи у очи и пр 
о је босих и раскрвављених ногу, дроњав и поцепан, подбула лица и подивљала погледа.{S} Глад му 
 а не од мртвог.{S} Жив је твој а мртав и није твој, он је земљин.{S} А земља има материнско ср 
ом, пошла сам да потражим гроб мужевљев и повела сам собом средњег сина.{S} Старији је био зауз 
 колима, разговор прелази у буру и гнев и из дерњаве се само поједине речи чују:</p> <p>— Ама ј 
„Стој, ко иде?“</p> <p>Претрнуо сам жив и пођох као злочинац, кријући се иза вагона, да се повл 
ћу полумртав поверовати да се тај позив и мене тиче, напрегнућу се, дићи се, кренути и кад осет 
је тако мирно, тако тихо промицао његов и његове породице живот; погледа у икону пред којом је  
ама дочекује, помаже му да изнесене лов и да разапне мреже, залаже га топлом вареником, пресвла 
е Богу за сретан повратак, за богат лов и добру срећу Новичину, која се с дана на дан све више  
нскога војника...{S} Ускочили смо у ров и отпочела је крвничка борба ножевима, кундацима, рукам 
е уморни и необавештени повуку под кров и да сутра наставе исти посао.</p> <p>Пред подне, кад б 
p> <p>Ваљало је кренути, напустити кров и ући у ту мећаву, у олујину, у снег, у кишу, ући у заг 
.{S} То је био још тежи пут, кроз коров и травуљину, под којом су лежала поваљена стабла и покр 
други носећи тешке алате, ћускију, ашов и длето.{S} Пуковници се дигоше са стола и пођоше за се 
паве косице.{S} Кроз мараму пробила крв и црна се мрља на њој осушила и окорела.{S} Па опет дев 
или; то је та земља коју је прелила крв и суза толиких покољења и која у својим недрима крије т 
рви.</p> <p>И сад ми пред очима она крв и она несрећа.{S} Стара мајка, како потрчала ваљда да з 
ко ми Срби морамо још једанпут лити крв и лићемо је, вели, али не више за другога већ за себе.{ 
е колена, са забаченом качкетом унатраг и наочарима спалим на врх носа, иде напред и води волов 
 прекјуче, кад се у рану зору буди збег и хоће да крене.</p> <p>И најзад се креће.{S} Најпре по 
олика вика и дрека да је око тебе, снег и ветар угушују гласове, не схваћаш ни с које ти стране 
дреждање коме нема краја.</p> <p>А снег и киша засипају и ветар бесно дува те шиба лице и завеј 
ити голе гране са дрвећа и завитла снег и кишу у ковитлац.</p> <p>Ваљало је кренути, напустити  
идолази тиска се око хана, разгрће снег и блато и наноси дрва, те спрема ватре око којих ће про 
и судара.{S} А све то обавија густ снег и страховита мећава и онај сутон којим <pb n="299" /> ј 
ретну варош, на коју се био срушио брег и претрпао је, па је хитно раскопали те оно становништв 
два војника држе под мишке једног нашег и одводе га.{S} То је неко из авлије, који се прикрио,  
 у чијим салонима господаре Шопен, Григ и Чајковски, која отказује службу девојци што је слатки 
илу, где су пољски топови.</p> <p>— Бог и душа, онај их је нашао! — узвикну пуковник и крену та 
евоља их зближује.{S} Зато је ваљда Бог и доделио тако мало среће свету, да би човек остао ближ 
чити што ћеш и како ћеш.{S} Нека те Бог и твоје срце научи!“</p> <p>— После већ стигосмо и у Ви 
 изгледа ми нешто познат.{S} Ово ће Бог и душа бити архива Врховне Команде.</p> <p>— Не може би 
у новине али су чули по где што од овог и од оног.</p> <pb n="41" /> <p>Ту се говори о томе шта 
оје смо залуд будили из некадањег дугог и предугог сна.</p> <p>Поглед на тамну и нејасну силует 
pb n="698" /> трчао од једног до другог и саветовао се, куповао коње, куповао самаре, ужад, ћеб 
руди и у гласу му је било нечег звонког и свечаног.{S} Када је полазио у рат ми нисмо смели сма 
војску и туче непријатеља организованог и снажног.</p> <p>— Па што не забележите то?</p> <p>— Ј 
се тако растанем од детета и неопојаног и неожаљеног.</p> <p>— Како ћу, како да се растанем од  
 сам га лепо, потпуно, онако унакаженог и ја не знам ни сад зашто, али то ми је учинило неко за 
загрљај једнога беснога часа природиног и предали му се на милост и немилост.</p> <p>И мећава н 
загрљај једнога беснога часа природиног и предати му се на милост и немилост.{S} Било их је кој 
ределе, да изберу измеђ беса природиног и беса непријатељевог.{S} Природа је била тога часа так 
 шири крила те се тиче образа материног и као милује га један пут, два пут, три пут па затим од 
е мисли обхрваше крај свежега гроба тог и скидох капу као да је у томе часу когод казивао молит 
ао на другу обалу, где се упустио у дуг и озбиљан разговор са командиром батерије.</p> <p>У том 
 кретоше, један на север а други на југ и одведоше бегунце да их предаду у загрљај двема разнол 
повао коње, куповао самаре, ужад, ћебад и набављао све друге потребе.{S} Ваљало је кренути на п 
глађу, увијени у крпе и дроњке, у ћебад и шаторска крила, клонуло газе сметове и очајно погледа 
туд, иза гвоздених шипака, продаје ужад и колане, што се у великој количини купује због товара  
о пакосно песимиста,</p> <p>— Па најзад и да се напусти!{S} Зашто да се не напусти! — узвикује  
ша које је ноћас откуцао; долазе најзад и сарадници- „Српскога југа“ ,и казују <pb n="33" /> св 
ла, испитивала њихове кочијаше и најзад и њих саме питала гласно: „Куда ћете?“</p> <p>А кад су  
акар под стрејом, под колима или најзад и крај плота, ако има само неколико стопа сувоте.{S} Ал 
да видите како је то страшна слика, кад и војску и народ напусти уверење да се може што спасти  
о.</p> <p>— Ја ћу веровати и после, кад и ти топови занеме! — одговори учитељ и сам нешто охраб 
 првобитна била већ увеличана а где кад и ублажена.{S} У Суху Реку је јутрос стигао не знам кој 
о да пође с породицом, једновремено кад и страни посланици да би се користио заштитом која ће њ 
<p>Што се даље иде, пут све тежи а глад и зима све више стежу и све их више остаје успут.{S} Но 
ит момак по узрасту, али га испила глад и напор, те му потамнело лице из којег сјакте два утону 
не свећице, па служба у пећини, па глад и умирање од глади, оно корење, па погибија чобанчетова 
огледне планине, та туђина била је глад и невоља.</p> <p>Па онда, до Призрена било је пута, бил 
ретају се већ и самртници, које је глад и мраз савладао и који су се крај друма повукли и преда 
 сати путовања, избећи ће и мраз и глад и патње; они у колима која иду у Митровицу, полазе на т 
ве хиљаду брига и невоља, подносио глад и студ, борио се са <pb n="685" /> опасностима и тешкоћ 
ине, у гудуре, у кршеве; крећемо у глад и у смрт!</p> <p>Пећемо се на снежне и недогледне врхов 
е ближе местима, која му обећавају глад и невољу?{S} Где ће он сад незнан, непознат, пита се и  
p> <quote> <l>Загрнте прахом живот, над и смрт</l> <l>Док из равнице не израсте брег</l> <l>Над 
су оба ова пута затим савијала на запад и водила обалама јадранског мора.</p> <p>Када је још 13 
, уздиже се изнад Призрена Душанов Град и студен ветар, који брише озго са Језерца, пева тужну  
ва бела маглица.</p> <p>Избудио се град и данас ће очајно хитати да се спасава, јер поред паник 
 уме да нађе пут нити да види свој град и своју кућу те ће по мраку да се погубе људи и жене и  
е јавило и бата и сестре и наш виноград и наше двориште и наши вранци и све, све што сам прожив 
ошци из сеоских плотова, сандуци, бурад и точкови од полупаних кола.{S} Крећу се војници кроз м 
ар нас је слагао, вели, право је да сад и ми њега слажемо.{S} А нећемо га, вели, ни слагати, он 
планини по коју кућицу, ишчезава ти сад и она погледу.{S} Далеко око тебе, све докле ти поглед  
е узневери и помете.{S} Од куд Краљ сад и шта ће овде у Приштину?{S} Зашто није са Врховном Ком 
аску Врховне Команде.{S} Изашао је блед и узбуђен и гомилица која га је нестрпљиво очекивала, о 
>Скопље је имало тужан и суморан изглед и осећала се нека тешка, загушљива тишина у њему.{S} И  
роњава главу у блато, гаси му се поглед и слабине опет убрзано крећу и усне дахћу.</p> <p>Заста 
 просуто драго камење, бацио сам поглед и горе на старо Дулцињо, коме је месечина дала чар таја 
 духом, као што су му већ клонуо поглед и опуштене руке, казивале да је уморан и телом.{S} Са њ 
 детињи и срце очинско поведе му поглед и спази на подрумском прозорчету љупку дечју главицу и  
менту расула одржи колико је могуће ред и обезбеди евакуисање.{S} На Ускоковићу, увек и раније  
ре нападне.{S} Он изврши одмах распоред и издаде све потребне наредбе.{S} Челни батаљон, који ј 
аочарима спалим на врх носа, иде напред и води волове за узицу.</p> <p>Па онда се нижу тако ред 
сам видео да су наши већ измакли напред и напали други ред ровова и да смо ја и Србијанац остал 
д после неколико тренутака одуши напред и крену збег, неко рече;</p> <p>— Свршило је!</p> <p>И  
се нешто беласа.{S} Бабо је ишао напред и он је носио највећи товар а ми сви за њим.{S} Нико ре 
у гомилама пред нама.{S} Одушило напред и збег поче полако и постепено да се креће.{S} Кочијаши 
во се јавља код трговца кад његов сусед и конкурент банкротира.{S} Али, док је воз који је јуче 
{S} Наредник је полегао страном уза зид и пребацио шињел преко главе а неки грађанин наслонио г 
стојао иза наших редова наслоњен на зид и није учествовао у гунђању гомиле и био је миран као д 
 је опустио штаке те се наслонио на зид и посматра пролазак топличких бегунаца.{S} Он је <pb n= 
н још слободан део Србије, Дебар, Охрид и Битољ.{S} Ако би поплава непријатељска провалила и до 
 славу своју, Светога Андрију.{S} Охрид и Пећ су вера хришћанска и вера српска; то су храмови п 
ди, ујахао у освојено Куманово, као год и у моменту, кад је обасут цвећем, ујахао кроз триумфал 
ио тај простор, разастирући ћебе на под и подмећући торбу тамо где ће положити главу.{S} А кад  
тове и мочари једна војска а није народ и, што је најглавније, француска се војска, одступајући 
ли у намери да заварају и охрабре народ и не дозволе да клоне дух у војсци.{S} Ви сте тим вести 
{S} И Краљ и Скупштина и војска и народ и влада и Врховна Команда и остатци оних који су се бор 
сви, сви смо затворени и војска и народ и Краљ и влада и цела држава.{S} Ето то може отклонити  
је Скопље; чекао их је цео српски народ и нико није хтео да верује немиломе гласу да неће доћи, 
ију конзерве, видећи је како гризе тврд и црн хлеб промешан сламом.{S} Францускиња је омалена ж 
успавало грађанство, те га обгрлио тврд и безбрижан сан, на десној страни Вардара дешавало се н 
ају и ропцу, зазвони у души топли акорд и сене пред очима блистава слика његове младе прошлости 
ру рану, друге платно а нађе се однекуд и чиста памука.{S} Чичица је сео на сред авлије, на јед 
 од једном међу свима и нађе се однекуд и пива и вина и шампања да се то одушевљење поткрепи.</ 
 официр, који је малочас стигао однекуд и одмара се те да настави пут.{S} На њему чизме улопане 
њих због жена поделише или одоше на суд и осрамотише, као да нису браћа.{S} Што би ми то, него  
 збег.{S} Да остану у селу старци, бабе и нејака дечица те да куће не остану пусте а младе жене 
кола испадне оглодана кост они је грабе и глођу, кад испадне празна кутија од конзерве они је л 
} Али, и кад би прешли преко те наредбе и њенога значења, ја ипак не видим крајњу корист такве  
 наносили дрва и спремали ватру за себе и свога Краља, дотле се он сетио да обиђе болеснога вој 
ош одвратнији, стидела сам се сама себе и, кад сам већ једном била на улици дисала сам дубоко,  
<p>— Могу имати права примајући на себе и сву одговорност! — додаде и војвода Степа.</p> <p>— К 
е бити утешне! — покушавам ја да и себе и њега обманем.</p> <p>— О Русима, о Французима, о Руму 
?{S} Нити сам имала снаге да носим себе и терет, нити сам имала храбрости да идем даље у пусти  
{S} Кад га гурнеш а он се ваља око себе и не може да се устави.{S} Образи му нарасли као хлебов 
p>Он одједном прену, окрете се око себе и виде мртву и нему батерију своју, виде забринуте друг 
тренут само, док се не обазрем око себе и видим понова сву невољу и јад.</p> <p>Растајући се од 
ваја од спољнег, те више повлачи у себе и мисли о себи и својима?</p> <p>Ја сам се још био и пр 
 са одојчетом на грудима увијена у ћебе и старица огрнута јорганом под којим дрхће.{S} Са свако 
вима нам је лакше било после ове службе и молитве Богу и ако је глад, како који дан, све тежа б 
{S} Усред воде, која је поплавила угибе и удолице, диже се гомила ствари <pb n="104" /> и покућ 
 отворила, грокће куршум и пљаште бомбе и тек чујеш „ура!“ Видим Немци узмичу, наши освајају Ст 
ацају ватру озго?</p> <p>— Бацају бомбе и пуцају из митраљеза.</p> <p>Он погледа тужно пушку ко 
 очију пуних суза, исприча своје тегобе и невоље на путу.{S} Заноћила је са децом на друму, у с 
ш, упалили.{S} Сви остали магацини робе и војнога материјала били су смештени по џамијама и њих 
 који га је чувао, изађе из његове собе и рекне: „Издише, свршава!“ — а нас то жацне и ужасне н 
 осетила кад се старица извукла из собе и отишла негде, нити сам знала колико се тамо бавила.{S 
, све јаче...{S} Сви смо напустили собе и двориште и изашли на улицу, прибили се једно уз друго 
 неки страх.</p> <p>Рекоше ми број собе и постеље и ја сам је лако нашла јер сам то научила већ 
на бојиште, где год је чуо да има борбе и да има опасности.{S} Није се у Рибарској Бањи одморио 
астајали за све време тешких дана борбе и славе.{S} Само ко зна колико је топ поуздање српскоме 
где се од јутрос опет воде крваве борбе и одакле се потмула грмљавина топова јасно чује са овог 
 да се у правцу Ниш-Прокупље воде борбе и захтевао је опет да га тамо воде.{S} И није се имало  
ај младић уклони из севастопољске борбе и упути на коју другу безопаснију службу.{S} Никола прв 
ој Морави, воде овако исто очајне борбе и на Вардару, где Французи од Криволака напредују ка об 
 на Колашину се већ воде последње борбе и Аустријанци прете да сиђу у Беране и Андријевицу те д 
асно знало да је ово последњи дан борбе и да је већ одлучена судбина Скопља.</p> <p>Киша је лил 
дмора.{S} Нису нас умориле толико борбе и нагло наступање колико блата. <pb n="365" /> Газиш он 
везали су се дењкови, одрешиле се торбе и почело се јести оно, што се муком набавило и чувало з 
м дамама је рат донео нову врсту забаве и нове теме за разговор.{S} Оне су покушале да буду и б 
краља не изгубе круне, три краља државе и три краља животе.{S} Тада тек јавиће се сунце из мора 
ми на себе задаћу оснивања такве државе и крај њега онај, који се у овако великим догађајима: к 
орно ћуте и само погледима прате појаве и погледима <pb n="140" /> размењују мисли.{S} Има их о 
е се више губио интерес за опште појаве и све се више истицала себичност.{S} Нико више није рас 
загрејала и она је бацила ћебе са главе и пребацила га преко слабих рамена а спустила <pb n="40 
њства, јер угашен поглед, оборене главе и тежак бол исписан на лицу даје им изглед стараца од с 
ишао такође радије пешке, оборене главе и подржавајући се једном батином.{S} Он није говорио, н 
подара.{S} Сад изгладнео, оборене главе и повијена репа, иде по трагу да га нађе у Ђаковици или 
роговори, него тако идемо оборене главе и гледамо предасе.{S} Успут сретамо и друге, тако исто  
упа што крећу улицом, иду оборене главе и забринута лица, друге живо коментаришу догађај, а тре 
стране друма, ивицом, иде погнуте главе и подвијена репа измршавели пас.{S} Он је кренуо за гос 
S} Узнела сам најзад мртваче више главе и пошла сам.{S} Гомила се размицала, пропуштала ме, а н 
ио под собом а другу опружио више главе и стегао грчевито песницу.{S} Крв, која се разлила по д 
нажне руке; узноси га високо више главе и спушта га на груди; па онда меће на колена девојче ко 
едан мах освежи.{S} Пешаци дигоше главе и нарастоше им срца, те викну неко међ њима: „Брже, људ 
уни, по овоме што су сви погубили главе и по томе, ако хоћете, што непријатељ не улази у земљу  
о невољама које је претурио преко главе и о онима које му тек предстоје а које не уме и не може 
ле, са прљавим белим марамама око главе и црвеним крстом више чела.{S} То су остаци неке руске  
а већ сам чула зујање куршума око главе и видела сам очима својим кад удари граната у кућу Арам 
<pb n="76" /> столица и све погло главе и жагор једноставно испуњава простор, а облак дуванског 
зврјање у ваздуху.{S} Сви дигосмо главе и видесмо аероплан.</p> <p>— Наш! — узвикнуше неки.</p> 
н, нејасан звук.{S} Сви подигосмо главе и напрегосмо слух.</p> <p>— Чекајте! — прекидох ја тиши 
Војници и ако заморени, дизали су главе и погледали на прозоре, одакле су им светиљке осветљава 
реса од тих боних акорада који је плаве и освајају.{S} Окрећеш главу да не гледаш више тамо, за 
 после ћутали и гледали тамо, оне плаве и модре планине, гледали смо као неку светињу, као да ј 
тричина кланца, сећајући се ваљда славе и величине коју је негда тај град казивао; погледа по р 
оја обилази гробове по разбојишту славе и посматрао сам је дуго и дуго.</p> <p>Када је завршила 
алу потока, којом одим, окитиле кржљаве и оголеле врбе те ти изгледају као тужбалице које још н 
ло затим стиже и коњаник оздо из Трнаве и саопшти капетану, да је коњица већ у контакту са непр 
еш увек срести исту слику: људе дроњаве и у ритама, умазане блатом које се сасушило на оделу, п 
се и закључа их па извади кључ из браве и метну га у џеп.{S} Мене подиђе ладна језа и осетих ка 
и њему гроб поверила; да их види здраве и чиле, како су дошли још једном да <pb n="602" /> обно 
 на Косово и сва околна места са Мораве и Ибра; Чачак, Краљево, Алексинац, Врање и Лесковац, те 
ављен снажан зид са десне стране Мораве и Вардара, који би целу Нову Србију, са те стране сачув 
олебаност, био би пребачен преко Мораве и ствари би неминовно узеле ток који је капетан, поплав 
 броје колико је остао, почињу да праве и шале на његов рачун, па и да га дозивају и да звижде, 
лаве.{S} И место те мисли да га исправе и освеже, изазивале су код њега тешку клонулост, те се  
 школске клупе а на зиду слика Св. Саве и Симе Игуманова завештаоца ове зграде српској богослов 
ена се крв измеша са мутним валима Саве и Дунава те некад цветне и плодне обале њихове, уродише 
авио сва поља и горе наше, озго од Саве и Дунава па доле до Вардара, од Дрине па до Тимока и Бр 
е небо тешком грмљавином.{S} Обале Саве и Дунава задрхтале су под непогодом том; густи облаци д 
видим са својима, па одох ја преко Саве и никад ме више неће Цар видети.</p> <p>— Тако сам ја м 
То су биле и мисли и сећања и представе и опажања и све се то колутало, преплетало, тискало и м 
 да жмируца звездица једна, па онда две и три.{S} Једна госпа из оне енглеске мисије, што спава 
е погинути и од једне ране као и од две и три.</p> <pb n="437" /> <p>— Па добро, где је ваш муж 
{S} Видите, у нас треба да прођу по две и три деценије па да се појави један сликарски таленат  
, овако исто о њему проговорили реч две и овако исто, остављајући га самом себи, кренули смо да 
е, на гомиле <pb n="311" /> кола с леве и десне стране друма и сад се већ јасно чује врева и жа 
азио на прстима вратима од собе Краљеве и наслањао уво да чује што; али је у соби била мртва ти 
 представљао брисала је из душе Краљеве и последње остатке вере.{S} Ту се сручила готово цела С 
на уклоњени испред освете непријатељеве и, не заборавите да Команда Трупа има и средстава и нач 
од јутрос догледа изнад врхова Црнољеве и Језерске планине, просеко је облак те се узнео поноса 
андарма, који се хвали да је све путеве и све стазе прошао па би знао усред ноћи ко усред дана  
 који треба да подвуче бугарске захтеве и... управо, да увери савезнике у оправданост тих захте 
се одустаје од сваког покушаја офанзиве и да се враћа у важност решење команданата од 16. новем 
забобоњају кочије преко какве колебљиве и трошне дрвене ћуприје.{S} Мраз све више стеже, хладно 
ретрпава градове и села, претрпава њиве и поља, претрпава све, све...</p> <pb n="217" /> <p>Ону 
туд, морао је и он напустити своје њиве и своје ливаде, свој мал и своје имање и пребећи са пор 
 и нама да, па се отисну с друма у њиве и поче прескакати потоке и плотове па све пречицом оде  
> пронесе се по гдекад писак локомотиве и тресак вагона који маневришу.</p> <p>Осветљени прозор 
> <p>— Е, досадише ми те државне архиве и рачунске књиге!{S} Ама целим путем кола, коњи, све је 
д те господе неће спасти државне архиве и рачунске књиге, него би хтели да оне њих спасу!</p> < 
хитно товаре сандуке у којима су архиве и новчане књиге.{S} Из дворишта и ходника надлештава, г 
е једнако над ђенералштабном картом ове и суседних области и бележећи по њима непријатељске пол 
нскоме гробљу када је обилазила гробове и палила свеће изгинулима у рату.{S} Војници око ње, ко 
ањем она у гробовима да им буса гробове и пали свећице, и прелива их материнском сузом.{S} Пођи 
на даљем путу свом сејати успут гробове и разређивати се, док и последњи не угине?{S} О, колико 
 из земље, могао сићи у војничке ровове и собом прихватити пушку; то није био више онај Краљ од 
 врата; заклањаћемо се под туђе кровове и пружати руке хлебу који нам милосрђе подели.{S} Силни 
тове, точкове, кола, железничке прагове и врата с пустих кућа и полагали их на ватру, те нису т 
роклетије на Скадар, други преко Ругове и Чакора а трећи преко Рожаја и Берана на Андријевицу.{ 
пова пошто је прегледао довршене радове и бацио још последњи поглед на гробље српске артиљерије 
рпава домове, и људе, претрпава градове и села, претрпава њиве и поља, претрпава све, све...</p 
онај дом до мога и даље; засипа градове и поља, засипа села, горе и планине!{S} Све, све засипа 
те као пламени усов засула наше градове и села, наше горе и поља, наше винограде и њиве, што се 
де и гдекад, сишла је сад у наше редове и почела нас грлити својим леденим и језовитим загрљаје 
рха, обара врата, прозоре и лиже зидове и дохвата се већ степеница којима и последњи, који су з 
атом сипала а он се провлачио уз зидове и пажљиво заклањао за углове улица, док није допро до с 
здано валима који ударају о њене бокове и она сече пучину и плови своме циљу.{S} И, усред најпо 
у обојено лице, његове пуне црне бркове и топао осмех очију.{S} Он нагло сјаха и готово притрча 
ко, све врсте кола, све што има точкове и што може да повуче запрега.{S} И све то натоварено и  
ако све врсте кола, све што има точкове и што може да вуче запрега.{S} И све то натоварено и пр 
шила и видиш људе, пењу се и на точкове и на кровове вагона и на ланце којима су вагони везани  
е по воду, те да оперу топовске точкове и поскидају са њих дебело блато које су понели са друма 
е главице вире увијене у мараме, шалове и ћебад а мајка, носећи још и одојче на руци, прати кол 
> <p>Од Спаса пут напушта обале Дримове и води у унутрашњост планина Дукађинских кроз један низ 
да посећује некад мирне и срећне домове и болом да бележи трагове својих стопа.</p> <p>Нешто те 
едних грађана, који су напустили домове и имања и кренули у планине.{S} Краљу <pb n="282" /> је 
ео се на Проклетију и Ругово, на Комове и Суторман, док нисам сагледао жудно очекиване те обале 
опа своје мртве који су покрили друмове и положаје.</p> </div> <pb n="209" /> <div type="chapte 
амо, тако и трећа и четврта, а све нове и нове придолазе од ране зоре и већ се гуши перон од на 
 маса људи и стоке а придолазе све нове и нове групе, које су јутрос раније кренуле.{S} Све про 
ста за све.{S} А долазе гомиле све нове и нове и дрежде пред вратима по цео дан, превију се па  
ођени на другим странама, шаљу све нове и нове снаге на овај фронт и борба с дана на дан <pb n= 
облака, из бочних улица надиру све нове и нове масе људи, кола, натоварених коња и друге стоке  
све.{S} А долазе гомиле све нове и нове и дрежде пред вратима по цео дан, превију се па одлазе  
жаву и руше јој темеље, затиру установе и уништавају благо народно које смо сто година прибирал 
 сва деца редом уљуљкивана у прве снове и она стара кутија на орману, у којој су дечије играчке 
 био други, који је растоваривао топове и коње.{S} Док се тај посао свршавао, све су веће и већ 
 и шаторска крила, клонуло газе сметове и очајно погледају путем предасе, који их води у све ду 
, 1812 године одступала је кроз сметове и мочари једна војска а није народ и, што је најглавниј 
славе заљуљати велике европске фронтове и повести војске одлучним и пресудним биткама.</p> <pb  
м старешине; варош подељена на квартове и свакој четици додељен по један; показано појединима,  
ји крај вагона, диже оне златне крстове и пита сваког редом и даје сваком редом.{S} Па наишао и 
Пећемо се на снежне и недогледне врхове и спуштати се у мрачне и студене кланце, где ћемо као п 
7" /> тај који је требао мислити на све и кога нису смели омести догађаји?</p> <p>Ја сам ћутао, 
огледао и видео, видео сам око себе све и знао где сам и знао сам шта радим.{S} Поменуо ми је с 
в један бригом успавани град, оживе све и појави се на улици озарена лица, као оно новембарских 
о.</p> <pb n="724" /> <p>Свршено је све и овладала је дубока тишина мртве ноћи, нигде трага од  
уд дошли. <pb n="696" /> Продаје се све и своје и државно и кошуља, коју је војник са себе скин 
е, музике да свирају и искупише нас све и прочиташе да је Београд пао.{S} Морали смо да се весе 
ући кроз планине и богазе тужне молитве и тропаре.</p> <p>Тако су свеци одступали, тако су са н 
 и сваки дан му свештеник читао молитве и сваки дан слао у цркву зејтин те горело пред иконом С 
ули у збегове; молили су му се за мртве и за живе; молиле су му се да подржи роба, да окрепи из 
 пођох данас, да запалим свећу за мртве и за живе.{S} И ако је био леп дан, Београд ми није пра 
узмиче, остављајућ за собом своје мртве и рањене.{S} Што даље наши напредују све више мртвих и  
е.</p> <p>Кафане већ пусте, улице мртве и хука Вардарева, који носи кишама нанету воду са Дерве 
 ће се газда вратити.</p> <p>Кроз мртве и забачене улице чује се само бат коњске копите, која к 
оперемо руке од крви, да покопамо мртве и ожалимо покопане.{S} Сад се опет пробудила и помамно  
ад већ живе а не као јуче и данас мртве и неме.</p> <p>— Ама, је л’ то истина? — пита пријатељ  
магљене, угашене и без сјаја, усне суве и загореле а коса увела и проређена.</p> <p>Њу нико не  
ешим.{S} Сад већ више немам ни ја снаге и, ево признајем вам, данас ми је први пут у животу дош 
 чистоме тлу, на здравици народне снаге и моћи, подигло нови храм, храм будућности.</p> <p>Веко 
нама се прибраше последњи остатци снаге и кренусмо живље даље, ма да нас извесна зебња није нап 
би их гледао, ко би имао срца, ко снаге и очију да их све види?</p> <p>На грудима једнога мртва 
ве оно узбуђење које ми је давало снаге и моћи да мисао искажем, није ми оскудевало ни овога тр 
ео лаве; засипа мене, засипа моје драге и миле, моје блиске; засипа мој дом и онај дом до мога  
> <p>Један коњаник уноси седло и бисаге и меркајући са тим стварима на рукама, чијој би се ватр 
на тастеру чули од свога нишкога колеге и оне које путници са возова проносе дуж пруге.{S} Они  
.{S} Прво један фијакер, па онда таљиге и једне двоколице са једним коњем.{S} То је цела „колон 
болничке опреме, архиве, рачунске књиге и акта разних канцеларија и многе, многе друге скупоцен 
им родитељским грудима тешка бура бриге и болова.{S} Засипали су ме крвави таласи и квасили ми  
дене живце.{S} Претурио сам тешке бриге и невоље у животу и тамо где би свако други поклецнуо,  
 суморно чело по коме су исписане бриге и очајање, а на западу, тамо где се оно наслања на врхо 
 лица и све носе свој тежак товар бриге и бола и уз то нешто имања, колико је могло стати у оно 
ко понижен, подједнако носи терет бриге и бола и креће погнуте главе предосећајући да су ово те 
 разговара.{S} Кад сам му мењала облоге и реко ми: „хвала сестро!“ припитала сам га и знао је.{ 
етовали и износили му неодољиве разлоге и мога деду пре сто година а историја је прешла преко т 
љ је одмахивао главом на све те разлоге и очајно узвикивао:</p> <p>— Пустите ме бар да умрем ов 
у се из те гомиле најпре главе, па ноге и руке а затим се појављује човек, један, два, три, чет 
 је само толико, колико да испружи ноге и да дане душом и, том приликом, он је казао да је Руму 
"255" /> већ навикли, јер смо још многе и многе ноћи тако провели.</p> <p>Ни те ноћи ни сутра д 
официри из штаба и жандарми и воде дуге и живе разговоре.{S} По неко од њих сецка оштрим ножиће 
ситна појава па да из ње испредају дуге и стоструке комбинације, онемиле су од изненађења и бри 
се наљућене виле.</l> <l>Оке цара слуге и војводе</l> <l>С десне стране Страхинићу Бане</l> <l> 
читати нити на њој записивати.{S} Друге и другаче линије извлачио је Престолонаследник сад на к 
 из ње црпети поткрепљења у данима туге и снаге у данима поуздања и вере.</p> <p>Над том прегрш 
м отворио ја и први лист ове књиге туге и болова и записао прве речи на њему.{S} Веровао сам и  
важним, у тренутцима задовољства и туге и, све оно узбуђење које ми је давало снаге и моћи да м 
ина изражавају најсилнију мелодију туге и душа ти се понова стреса од тих боних акорада који је 
ући на себе и сву одговорност! — додаде и војвода Степа.</p> <p>— Какве би ту одговорности могл 
 напуштања земље од стране Краља, Владе и Врховне Команде; па онда, морамо знати са колико и ка 
p> <p>Последња заједничка седница Владе и Врховне Команде, са које се Престолонаследник вратио  
 чим се они не одвајају од српске владе и чим они хоће у Битољ, то значи да код њих постоји нек 
е многобројне и бескрајне седнице Владе и Врховне Команде на којима је, после дугих и бурних са 
ом том означава правац експанзије младе и бујне српске државе.{S} Тамо, под Митровицом, код Пан 
кад су почеле пролазити крај нас хиљаде и десетине хиљада оних којима је авет глади својом суро 
/p> <p>Мисао о лекару даде ми нове наде и нове снаге.{S} Пођох са новом гомилом корачајући испр 
 који се претвориле моје прегореле наде и тражи под њим, тамо дубоко у души, последњу жишку кој 
гунаца; видела сам и онај слом без наде и без утехе на Косову — па ипак, када се сетим оне слик 
ри из села те се ми забринусмо.{S} Паде и ноћ и полегасмо а нико из села још не дође.{S} Баш би 
 села, наше горе и поља, наше винограде и њиве, што се нижу крај зелених обала ових великих рек 
и узнемиравани но на друму.{S} Пристаде и помогох јој да прескочи шанац, који је раздвајао друм 
историје, путем традиције, путем правде и путем слободе.{S} И пошло се једнога дана, и стигло с 
иња без крова и огњишта, увукла се овде и онде у какав кутић пустог двора, изабрала <pb n="11"  
С времена на време само чуле су се овде и онде гранате, а из даљине — рекоше на Дорћолу и на Гр 
аневришу.</p> <p>Осветљени прозори овде и онде по вароши гасе се један по један и настаје тама  
озорима да се помичу завесе, затим овде и онде отшкринуше се лагано прозори и најзад, отворише  
т на Скадар.{S} Трупе, које су већ овде и ове, које се повлаче с Косова Црнољевским кланцем, мо 
е се сместила горе у пустоме Уцињу, где и данас седи, нашли јој и мало рада те је подржали коли 
 једнога тренутка да се вратим, али где и шта затим да чиним?{S} Моје предосећање нечега ужасно 
 да ми је да знам?</p> <p>— Па тамо где и сви остали? — теши га његов сусед.</p> <p>— Ама где ј 
освежило.</p> <p>Друм још мртав, по где и где ничу из таме нејасни предмети и тромо се крећу.{S 
ци гуме око точкова и на коме је по где и где сачувао лак свој сјај а плиш своју некадању боју, 
са мало гордељивости, глас му је по где и где задрхтао, вероватно потресен сећањем на кућу и ро 
бдела над нама, јављајући нам се по где и гдекад, сишла је сад у наше редове и почела нас грлит 
тамна и прозрачна маглица кроз коју где и где беласне Бистрица као бели конац који прошива мода 
 вагони изгледали као тешки товари беде и невоље.{S} На тим су вагонима нагомилани дењкови, сан 
 засебно представљала једну целину беде и невоље а све заједнички, повезане, целу трагедију јед 
 њу припитам и, ако она бега, да поведе и мене.{S} На улици је било већ право чудо, свет је бег 
е ко да тражи мајчину руку да је поведе и до ње друга, замршене и богате плаве косице и висока  
угог, измењујући место поздрава погледе и наставља сваки даље пут за својом бригом.{S} На свако 
уздигнуте главе, оборише на мах погледе и почеше нас избегавати предосећајући срамни значај ове 
ма, повезане главе, ноге, руке или седе и разговарају или читају новине.{S} Кроз дугачке ходник 
наказило, по челу му се исписале бразде и онај његов осмех сасвим се избрисао.</p> <p>Док смо с 
не одзива.</p> <p>И тако то једнако иде и једнако придолазе, довикују се, траже и лутају измеђ  
хтела последњим питањем.{S} Она то виде и додаде сама:</p> <p>— И онда, нема више Србије?</p> < 
устих ја да кажем нешто а он ме прекиде и настави.</p> <p>— Боље је, боље.{S} Не знаш ти још шт 
оруши до темеља...!</p> <p>Краљ прекиде и дубоко се замисли.{S} Сви ућуташе поведени и сами раз 
Ове три групе, Краљева, Врховне Команде и Владина ишла је свака за се, нису чак свакад ни ноћив 
ма, о одласку Краљевом, Врховне Команде и Владином из Призрена и о борбама француске војске на  
и кезили на ове наредбе Врховне Команде и додавали: „Хоће госпочићи да се извуку!“ и на против, 
ије, зауставила се кола извесне команде и под тим колима и постеља за спавање и кујна и канцела 
ји ће служити за канцеларије те команде и једног вагона прве класе.{S} Све остале неборачке ком 
, седи у канцеларији какве више команде и преписује акта или куца на машини за писање, као дево 
.{S} Њим пођоше и канцеларије и команде и управе које су се дотле задржавале по местима која су 
 иза које избија кумановски друм — онде и ни корака даље.{S} Треба се склонити само док та опас 
ирући се на све позиве начелникове, оде и затвори врата за собом а мали мртвац, другарчић мога  
 те нико не лаже, нема брате ништа; оде и команда ноћас у Грачаницу, прође Косовом и Краљ и Вла 
у величину једне <pb n="674" /> слободе и једне љубави коју собом исказује отаџбина.{S} Крај те 
рхао и ломио, кад чамац уђе у тихе воде и пристане уз зелене обале чаробнога острва где цветају 
анина, узноси Проклетија која дели воде и ограђује питому Метохију од дивљих планинских предела 
анци уз војску која окупира вароши воде и војску шпијуна.</p> <p>— Неће ваљда они заузети Призр 
еснаестога новембра пред подне, војводе и ђенерали команданти, који су се затекли у Пећи да, на 
е, крећемо сви и Краљ и Влада и војводе и ђенерали и војска и народ.{S} Крећемо у планине, у гу 
ка Липљану.{S} Њу ће он срести кад буде и сам кренуо, тамо на пољима косовским, расуту, уморену 
а светла ока, те деца радознало се буде и прибирају уз мајку.{S} Та два светла ока су два фењер 
и нек будемо и ми, што је њима нек буде и нама! — предложи онај што мало час рече да ће у плани 
да, засипа улицу, претрпава децу и људе и настаје врисак и цика.{S} Кров се већ нахерио, једним 
ље да га каже село па само њему да суде и ако има у кога пушке боље да је сам донесе јер сакрит 
а старијима.{S} Најзад, попа опет изађе и рече: „Ајде у име Божје!“ па пође напред а ми сви, же 
на вести са Дарданела биле су све блеђе и блеђе док нису сасвим усануле.{S} Прва вест о дардане 
о а жар се румени као растопљено гвожђе и из недогорелих гламња пење се дим танким млазевима из 
 се на опасности од аероплана.{S} Наиђе и један чичица, рука му сва огрезла у крви.{S} Превио ј 
} Победилац са онога првога стола приђе и тамо да се нађе у помоћи онима који су чиновнику обја 
примети моју обазривост, слика ми приђе и шану:</p> <p>— Ја сам, господине, Новица!</p> <p>Био  
зе на бошчи, она је понесе понова, пође и настави своје казивање.</p> <p>— Отишла сам у Скопље  
 данас је био и спреман и решен да пође и у последњем тренутку, попустио је под убедљивим разло 
 старешине резервисале за своје госпође и свастике, за њихове тетке и стрине, за рођаке и прија 
стина да у Србији само армијске госпође и госпође из Врховне Команде имају право да буду мајке  
ње међу њене грађане.{S} Батерија прође и изби на други крај варошице, официр заустави на једно 
послу прође тај први дан.{S} Тако прође и други и трећи и још неколико дана за тим.{S} А сваког 
 те нисмо!</p> <p>Бојко уђе у кућу, уђе и остаде нешто.{S} Почеше овамо већ да му броје колико  
иљку жеже његова мајка да му пут покаже и управљао је чун свој ка њој, знајући да тако поуздано 
и једнако придолазе, довикују се, траже и лутају измеђ ватара; а ноћ све дубља и црња.</p> <p>Т 
 лакше, али ме зауставише њихове страже и вратише у варош.</p> <p>Враћајући се, сетила сам се ј 
ла.</p> <pb n="308" /> <p>Један се саже и опипа лешину.</p> <p>— Сасвим хладна.{S} Мора имати в 
ени вагон, привилегисане госпође, свеже и тоалетиране, јер су безбрижно провеле ноћ у топлој со 
сећај бол а сваки бол позледа још свеже и незасушене ране.</p> <p>Дуго смо ишли и дуго смо ћута 
S} Новица већ има свој чун, своје мреже и своје алате, Новица већ није више у служби.</p> <p>Св 
вољно, саградити себи чун, купити мреже и алате и почети посао сам на своју руку.{S} И то ће би 
 тишину.</p> <p>Мраз поче јаче да стеже и ведрина да осваја.{S} Кроз прљави вео, који је покрио 
 кад морамо!“ — одговори он, па се диже и уђе у двориште.</p> <p>— Е, већ, како је било док сам 
да се понови пуцањ.{S} Арнаутин се диже и оде да обиђе свој пласт сена и сина којега је оставио 
 очи и окрете главу, затим је опет диже и окрете мени:</p> <p>— Имам и ја деце и не знам шта је 
</p> <p>А како који дан даље, све ближе и ближе тој јави, коју је сан обећавао, све више и више 
официр који води своју фамилију и ближе и даље своје рођаке и комшике и пријатеље, на троја кол 
да по ходницима, по степеницама, гамиже и ври и врата сваке канцеларије, поседнута гомилом, тек 
„ура!“ и водови се сручише доле на ниже и поче да прашти бомба.{S} Немци потисли већ оне трупе  
логу који нас је захватио, слазило ниже и ближе дну левка, све се више губио интерес за опште п 
жовој батерији.</p> <p>Мало затим стиже и коњаник оздо из Трнаве и саопшти капетану, да је коњи 
аву, да му ко не дира а ако хоћеш, може и не јести али неће дићи главу с књиге кад има што да н 
у на јужноме фронту, ова се акција може и даље прострети и, ко зна какве значајне и судбоносне  
а и узе га трести грозница, те занеможе и једва оде до куће.{S} Шест недеља је патио од тешке б 
 и потеглили да се <pb n="260" /> одрже и подрже.{S} Стока сва поклана, храна сва поједена, пре 
 Једном заусти да нешто рече па се трже и уздржа, али тешко уздахну.</p> <p>Колико је у томе тр 
зет тим мислима па се на један мах трже и ободе коња да пође даље али у томе спази друмом из Сл 
 они који су се погубили опет се налазе и поворка креће опет лагано, равномерно, уморно, гунђај 
у то подземни путеви којима они пролазе и који су то начини којима они освајају читаву једну по 
у ратној опреми.{S} Они сваки час улазе и излазе из вагона, шетају испред њих или, у малим гоми 
а друмом.</p> <p>А мраз већ пали образе и мрзну ти прсти и уши а блато се стеже под ногама.{S}  
копа нову раку.{S} Киша раскаљала стазе и гробови се расули и утонули.{S} Гробљанска влага мири 
ведра као да би зарана да осветли стазе и богазе мрачних кланаца, у које ће се сутра зором проб 
 смо лутали не знајући ни пута ни стазе и које смо сејали гробовима наших <pb n="8" /> драгих;  
{S} Ипак по неко, онако успут, без везе и неодређено, добаци по какав одговор и жури даље.</p>  
држала се код села Кијева те тражи везе и обавештења од Врховне Команде, која је већ далеко ван 
p>— Па то, за Немце и за Русе и Енглезе и Французе.{S} Он те ствари зна, говори француски и при 
ка топовима који су заћутали.{S} Он узе и сам, са командиром брзометне батерије, да осматра ода 
 му ври пена.{S} Испод раскопчане блузе и прљаве, подрте кошуље, надимају се ребра на којима и  
магљених и крвавих очију врцале му сузе и промуклим, загушеним гласом драо се:</p> <p>— Пустите 
, коју он никад није губио и која га је и на Руднику 1914 године тако сјајно послужила?{S} Сви  
потпуно разумео предње питање јер га је и сам себи постављао.</p> <pb n="688" /> <p>— Море људи 
вога кланца <pb n="582" /> из којега је и поникла?{S} И да ли је тај Усуд хтео да слом српски п 
опунио говор инспекторов изјавом, да је и последњи војник послат на фронт те да се на војну вла 
зивао своје мишљење али се видело да је и он уз то гледиште.</p> <pb n="711" /> <p>— Могу имати 
м да ли се варам али ми се чинило да је и небо грмело натичући се са грмљавином на земљи.{S} И  
 Јадром преко Осечине, било би то да је и Ваљево пало.{S} Према томе капетан је срачунао да ће  
ко додаде још да је у чаршији чуо да је и Царево Село пало, да се борбе воде пред Кочанима, али 
Господњи страдао ал је веровао, када је и на крсту био разапет.{S} Доћи ће, каже, и наш васкрс, 
} Имам оца али не знам где је, можда је и погинуо.{S} Био је у трећем позиву, у шестом пуку, та 
и су већ у Јанковој Клисури а, канда је и Прокупље пало.{S} Тако се бар шапће.</p> <p>— Па то с 
.{S} Сећам се једне моје тетке, која је и новац и накит и акције држала код себе.{S} Била је бо 
пседнута у једном углу гомилом, која је и сама једва дисала због претрпаности.</p> <p>Најзад, к 
е би морио страх од крваве буре која је и кроз њихово село провалила и коју су дечица својим оч 
задржавати.</p> <p>— Све једно, нека је и ноћу, нека је и у саму зору, морамо их поздравити.{S} 
<p>— Све једно, нека је и ноћу, нека је и у саму зору, морамо их поздравити.{S} Морамо то!</p>  
.{S} Жижак је догоревао а догоревала је и њена истрајност.{S} И кад су обоје малаксавали, наста 
у и квасе ме: „Устај, устај!“ викала је и није умела да ми каже ништа но само ману руком и ја н 
војске и министре без власти, видела је и угледне породице, које у Београду нису могле ни до Ка 
мојом женом па јој добро, а заволела је и децу.{S} Имам једну девојчицу, виш волишна је, на мен 
ела и бригом за дететом.{S} А почела је и нека магла да се спушта.{S} Сутон који је све више ос 
 крв.{S} А млада, румена крв, цурила је и даље под уветом где је била прилично велика и дубока  
/p> <p>Што је више дан растао, расла је и ова гомила пред начелством а расло је и узбуђење у ва 
ожаје.</p> <p>Са првом зором планула је и прва пушка и она откри да непријатељ није остао на по 
дила повлачење са Гази-Бабе, кренула је и сама.{S} Последња машина са командом, кренула је лага 
овник.</p> <p>— У редовним приликама је и најмања ситница олакшавна околност, те не знам узбуђе 
ресали су све могућности, разматрана је и карта, испитивани су понова извештаји наших предстраж 
Соба, у којој је становао, пространа је и застра српским ћилимовима са много породичних слика н 
осекли непријатељи.</p> <p>— Грехота је и ја да пропаднем, — брани се војник — морам се огрејат 
 ако у тако блиском суседству, пуста је и гола.{S} Сам тврди камен, поникао из мора и узнео се  
ов ред.</p> <p>Причао нам је све шта је и како је било и зашто нико није могао доћи јуче на ноћ 
игушила неког.{S} Кад затим чуше шта је и како је, умукоше <pb n="486" /> сви и посматраше ме п 
о се окупљали око њега да чујемо шта је и како је тамо доле и шта се чује о Турцима.{S} А што Т 
ио га.{S} Приђосмо сви да видимо шта је и да помогнемо човеку.{S} На друму је лежао мртав човек 
бегавао да је узнемирим.</p> <p>Киша је и даље ромињала и ноћна тишина већ почела да се простир 
и успут од остатака и отпадака а кад је и њих нестало, он кида залогаје са цркотина, коња и вол 
љеву, на Рашкој, у Митровици, па кад је и ову морала напустити, пустила се низ Косово и сишла у 
ас је требала да кане киша и где кад је и пала по која кап али све до пред вече мучило се небо  
еца и изнурени, кржљави људи.{S} Куд је и камо Поћорекова војска била и угледнија и поузданија. 
евито се држи за материн скут и зове је и вришти јер му се не одзива.{S} Свет пролази крај овог 
дети, ни он мене, али ћу бити ту где је и он, бићемо под истим кровом.{S} Та ми се мисао поче с 
мо с тим да свак остане на месту где је и ту на друму да заноћи.</p> <p>Они, који су имали кола 
ирома; ми смо сиромашни.{S} А био је је и у војсци, није ни могао да ме збрине.</p> <p>— А нико 
о говорио, сем то што ми реко одакле је и како је пребегао.</p> <p>Јуче по подне кад сам му при 
на ме је тешила и жалила, примила ме је и склонила код себе.{S} Онај ме гад сад није могао више 
 после помагао а и ја њему.{S} Он ме је и оженио, из добре куће, а жена ми се пази с мајком као 
рива, зар сам ја крива?</p> <p>Он ме је и даље гледао са презрењем и понова је тргао руку коју  
је одговорило на моје питање, оно ме је и даље питало:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?</p>  
ковима стрепи цела Метохија и у коме је и данас свака кућа тврђава толико пута топовима опсађив 
 и хитро спусти пушку на руку, одапе је и прозеблим гласом прошапта:</p> <p>— Стој!{S} Ко иде?< 
пушку, али је нису хтели да приме те је и даље остала распуштеница.</p> <p>Кад овај аутомобил п 
адрхтала земља подамном.</p> <p>Дете је и даље плакало и ничим га нисам могла да умирим.{S} А н 
на њу при помену тога дана, узбудише је и изведоше из тока причања, који је дотле мирно и лако  
шњавали да је свака опасност, ако би је и било, још врло далеко.</p> <p>— Па молим вас лепо — у 
офанзиви.</p> <p>Војвода Степа, који је и сам пристао уз ову <pb n="713" /> одлуку, али још уве 
неканцеларијског официра нашег, који је и сам гинуо и деца му крај њега гинула; не оптужујем чи 
 коња мало — одговара му један, који је и сам покушавао да уђе у састав те команде па није успе 
вио плав облак дима од цигарета који је и целу собу испунио.{S} Разговор се око овога стола, и  
цену.</p> <p>Један мој пријатељ који је и сам пошао да на томе пазару купи штогод топло за под  
 Наћи ће се можда међ њима неко који је и сам оставио децу код куће, а ако се не нађе...</p> <p 
па да од путника сазнамо што.{S} Али је и нишки воз имао једно очајно задоцнење.{S} У место јут 
ји је заостао да ме греје; чух да ми је и најстарији син, у борби код Великог Поповића, погинуо 
е породу наменио, у Скопљу чух да ми је и последња моја нада, потпора моја, једини зрак који је 
е заједно подржимо.</p> <p>Причао ми је и даље о својим намерама, о надама, о будућности, говор 
 онога затишја на виђење, долазио ми је и одлазио и дочекивала сам га радосна срца и испраћала  
{S} Пођох да отворим врата, јер онај је и даље лупао.{S} Отворила сам их колико да може хлеб пр 
в Врховне Команде, признао би да јој је и триста коња мало — одговара му један, који је и сам п 
 и празна као напуштена кућа у којој је и последњи становник изумро.</p> <p>Енглескиња, пошто с 
 и празна као напуштена кућа у којој је и последњи становник изумро.</p> <p>Тако и овога часа,  
ријска војска ђенерала Штрасера, чак је и он платио главом.{S} Да је Качаник држан, ми би се да 
 и из душе.{S} Виђам је у сну, виђам је и будна, она ме прати и гања, она ми сан прекида и буди 
е говорим истину!“</p> <p>Причао нам је и друге ствари бабо, па нам даде још по где који савет  
етиљка, већ је ужижем и даље, ужижем је и дан и ноћ вером и надом, и чекам те, јер ти ћеш доћи! 
 и даље су топови гроктали.{S} У том је и киша престала, па се појави међу свима намера да крећ 
љнији број!</p> <p>— Не, не, довољан је и један батаљон.{S} Један батаљон Француза и један Енгл 
пријатељски, на против, индиферентан је и лукаво се понаша, рачунајући поуздано на привременост 
 друм, угурати се и ући у ред, мучан је и тегобан посао.{S} Друмом иду по три реда кола напоред 
ца Скопља.{S} Ђенерал Поповић смењен је и кренуо је одмах за осталим избеглицама у Призрен.{S}  
итници, да погинем.{S} Живот Србијин је и мој живот; кад она умире, што ја да живим.{S} Хоћу ту 
 казује своју невољу.{S} Београђанин је и има у Београду породицу а војник је у V. дринском пук 
те јој направисмо места.{S} Арнаутин је и даље разговарао о оружју; распитивао је могу ли аутом 
роћудан као и сви марвени лекари, он је и овога тренутка, пред Штимњом, веровао још да је наша  
 блата, кисао је, зебао је, гладовао је и стајао је дигнуте главе у сред борбе, када су око њег 
онако крвави да се љубимо.{S} Плакао је и он.{S} Затим се као браћа договорисмо шта ћемо и како 
p> <p>— Пустите децу к мени! — рекао је и позвао малишане.</p> <pb n="288" /> <p>Његовоме бледо 
се српска војска повукла отуд, морао је и он напустити своје њиве и своје ливаде, свој мал и св 
орао је једна кола прескакати, морао је и ћуприју објахати те ићи њеном спољном страном три или 
ном.{S} Један коњ у запрези малаксао је и пао.</p> <p>— Дреши штранге, испрежи! — наређује кома 
азећи одавде.{S} Војвода Мишић остао је и даље упорно при своме предлогу за офанзиву, захтевао  
 ни он није могао успети.{S} Дотрчао је и чиновник из станице и загледао врата са свих страна п 
м.</p> <p>— Отиди бога ти!{S} Отишао је и господин Јанковић у начелство.{S} Ајде, сачекаћемо ва 
тежак бол, био је песник болова, ево је и умро као жртва болова!</p> <p>Док сам ја у углу, не п 
у само Бугари већ и Грци а несумњиво је и Румунија на опрези и тек што није стигао телеграм да  
 дана од кад се нисмо видели, оседео је и остарио.{S} На његовоме, готово старачки избразданоме 
егове постеље да му се нађем.{S} Био је и он отуда, с наше стране, из Ердута.{S} Био је аустриј 
борбама и да је добро прошао.{S} Био је и храбар.{S} Толико сам само чула.</p> <p>Прекиде за ма 
а помоћи.{S} Међу тим рањеницима био је и један младић, мој вршњак а потпоручик.{S} Допао ми не 
рштала и тискала у Призрену, изгубио је и господара.{S} Сад изгладнео, оборене главе и повијена 
вокат, који је донео вест, — Оставио је и писмо за собом.</p> <p>— Их, болан, а видо сам га јуч 
а затворена.{S} Побегли су, помислио је и забринуо се где ће са малом дечицом.{S} И док је он с 
рива.{S} Овде је друго, наше је; ако је и тешко, наше је!</p> <p>Везани војник опет ћути, те ни 
ли, јер нигде у близини шуме.{S} Ако је и било које дрво крај друма или у пољу, оборила га је в 
о један метак — вели каплар — па ако је и заспао пробудиће се.</p> <p>— Јок море, сад ће он.{S} 
 и она их је тешила и храбрила и ако је и сама осећала студен у души, нашав се први пут у живот 
ад нама бди брига моћних.{S} Па како је и та вера немоћна пред силом!</p> <p>За Енглезима брекћ 
о се повукао са Командом Трупа, тако је и даље остао на служби, коју је ревносно вршио.{S} И у  
 се ова заљуља и хоће да падне, тако је и отаџбина наша — то се у Крушевцу већ јасно видело — и 
о детиње, непромишљене речи.{S} Тако је и ова сиротица синоћ још легла мирно а јутрос осванула  
лници неко од ближих умро.{S} А тако је и било, изгубила сам њега и сад више никога блиског нем 
а не буде на српски фронт а оно тако је и било.{S} Одведоше нас у Босну и пребацише преко Дрине 
еће истим путем вратити.</p> <p>Тако је и било.{S} Остали смо још два три дана па онда дође пос 
а свештеником у планину.</p> <p>Тако је и било.{S} Полегали смо сви и спавали тврдим сном, кад  
азумеде нана шта ће бити, јер бивало је и други пут тако, те нас узе све опремати и збирати по  
p> <p>Она је чекала...</p> <p>Бивало је и други пут да Новицу ухвати ноћ на мору и она га је че 
 чему се у седници решава, радознало је и са нестрпљењем погледало на излазак ђенерала и њихови 
шили се предати се судбини.{S} Могло је и до Приштине бити тегоба, патњи и невоља, али је све д 
о је нешто пустих турских кућа, било је и српских кућа које су широм отвориле врата онима, који 
 како је било и што је било.{S} Било је и других зала и других невоља али најцрња беше када наи 
у нам се придружили и други.{S} Вило је и Немаца са далеких страна, из Виртенберга, Саксонске и 
и ова гомила пред начелством а расло је и узбуђење у вароши.</p> <p>Пред подне већ почеше скопљ 
е ноћас отпочинуло у Штимњи; кренуло је и оно што је стигло од јутрос из Липљана а не смело се  
јала више, али је била ту, могли смо је и мртву грлити.{S} Краљ је био ту, војска је била ту, н 
де никад нису довољно свежи — очајно је и сатима дреждала пред ћепенком једне ћевабџинице, не б 
ли и посустали, а Бојко вели: „Добро је и ово, има горе.{S} Они што су изгинули не марширају ви 
} Поменуо ми је светога Јована, а то је и наша <pb n="640" /> слава, она слава кад је мој бабо  
</p> <p>Што је више зора освајала то је и студен, она рана јесенска студен, бивала све јача.{S} 
а да крећемо, а?</p> <p>— Оно... ето је и киша престала.{S} Шта знамо хоће ли их наши моћи уздр 
S} И зато је младост вечита, као што је и мисао вечита и зато младост не умире, као што ни миса 
вуче из собе, исто тако тихо као што је и ушао и лаганим кораком, да не би никога у кући узнеми 
а, те полако опет поче живот као што је и био, само увек на опрезу, да од некуд не наиђу Турци. 
желећи јој дозволити да каже оно што је и сам у томе тренутку помислио и што му је новом и тешк 
ске државе, зове Пећ.</p> <p>— Зашто је и доношено довде, што то није свршено у Призрену где се 
билизацију.{S} На нишкој станици чуо је и потврду вести да се савезници већ искрцавају у Солуну 
дред занатске чете.{S} Капетан Реџеп је и раније био у вези са нама и знао је српски, те је он  
/p> <p>— Шта мислим, ништа.{S} Добар је и честит друг, нит могу ја без њега нити може он без ме 
је био на Железнику те потиснут, јер је и Жарково већ било пало.{S} Ту се умолио <pb n="467" /> 
 да се није могло дисати а уз то нас је и онај задах гушио.{S} Помислила сам да би то могло дет 
 селе у Приштину и Митровицу.{S} Већ је и пошта затворила своје канцеларије и још само телеграф 
етету накваси усне кад ожедни, па му је и оставила али његова мртва ручица не може је принети у 
 којом је био запојен и ради које му је и један брат пао на Куманову.{S} То је био кончић, који 
 <p>— Нека га, нека гине, као што му је и отац погино — шапутала сам сама себи — нека гине!{S}  
вали су јој и даље веру, храбрили су је и даље у истрајности.{S} Ни једнога тренутка није се он 
— Пређи, овде има повише места, а ту је и поњавче, па ћемо заједно.</p> <p>— Па да пређем!</p>  
 се ломили о његове бокове, секао их је и пловио своме циљу.{S} На њему неколико хиљада путника 
а несретним поданицима.{S} Сретао их је и до сада, на путу до Приштине, здравио се и до сада са 
одвести, нити овај други.{S} Било их је и који су свесно променили намеру, несвесни у томе трен 
p> <p>Други један, његов колега, још је и на дан првога октобра, када су бугарска пушка и топ п 
 пламену.{S} Од Призрена до Пећи још је и било друма и, ма да је свако своју имовину још у Приз 
бележећи по њима непријатељске положаје и правце којима се он креће.</p> <p>Пре годину дана, ка 
 су добили наређење да напусте положаје и да се повлаче у правцу качаничкога кланца и оно су би 
ринком.{S} Нико их из гомиле не познаје и пролазе без примедбе, сем што, их прати гласан смех о 
 Београд, код њене <pb n="401" /> снаје и казивала ми је како је у Београду лепо, како има вели 
тешкога умора, пред крај дана, престаје и сваки жагор, сваки разговор, сваки узвик.{S} Оборе и  
родитељи и они имају родитељске осећаје и, како се види, врло нежне осећаје.{S} О, па коме би с 
елефониста је чинио све могуће покушаје и напоре, али је до те везе немогуће било доћи.{S} Свак 
 за њим и кад се овај у тамнини развеје и његов се поглед изгуби и неодређено лута.</p> <p>Заст 
од мраза да креће, застала да се огреје и окрепи за даље напоре.{S} Лево, у долини, коју су осе 
мером да се ту задржи па да у име Божје и борбу прими, осећајући се сад већ колико толико јачи  
кланац залазимо све већа хладовина бије и реже уз образе а тело се јежи и душа грчи, те студена 
ковицу, а из Ђаковице се може да избије и на Дрим па да ти затвори све путеве.</p> <p>— А Дебар 
 из <pb n="80" /> горњих крајева Србије и овде нашла заштиту; Коло Сестара радило је вредно и м 
те прекида даље операције против Србије и други телеграм, истога делегата, у коме саопштава рад 
чај; оно је престоница вардарске Србије и средиште оних вечних, историјских балканских путева к 
оркан неће протутњати преко целе Србије и, ако где буде парче слободице, биће је ту негде измеђ 
 Бугарска загазити у рат противу Србије и Споразума — један споразумни дипломата софијски и њег 
ти најизразитија слика српске трагедије и инспирисати највеће духове овога света да јој своје п 
га код Књажевца, на Нишави две дивизије и горе на Неготину један одред.{S} Ето, то је све!</p>  
нда нека пољска кујна дунавске дивизије и тако редом а без реда.{S} На тим колима има и државни 
о кишом која је с вечери почела да лије и засуто гранатама које на све стране праште.</p> <p>Св 
а Енглеске, Француске, Русије и Италије и да их упозна са ситуацијом у којој се земља налази од 
одали, загрокташе топови отуд са Румије и митраљези са Можуре и уверише нас да нема више мирна  
разочарење.{S} Оно је само бол ал’ није и одрицање.{S} Ни једнога тренутка ја нисам дошао на ми 
о, да није и он у неким колима, да није и он међу онима што се гомилама износе из вароши и заје 
ође ми кроз главу мрачна мисао, да није и он у неким колима, да није и он међу онима што се гом 
попе, та ти је реч спасла село али није и Маркову главу.{S} Права раја не сме ни на ноћиште при 
о нико не доживљује и нико доживио није и нико доживети неће.</p> <p>Боже мој, мислили смо тада 
ирево казивање је било можда природније и једноставније, али сам ја само целину сачувао у сећањ 
и се један од другога те се све јасније и јасније изражавала контура вароши која мирно почива у 
клисари Истока и Запада, где се доцније и сам император Кантакузен бавио на двору српскога краљ 
бдити ноћ.</p> <p>Краљ ће стићи доцније и неће наћи места за себе.{S} Када му се учини понуда д 
о нас допире глас топа.{S} Мало доцније и сунце ће се са Овчија Поља испети преко Шара и обасја 
расположење у Нишу.</p> <p>Мало доцније и телефониста са централе јави да је разговарао са свој 
о и уопште, чинио је све да што тачније и што поузданије сазна стање непријатељске војске која  
 — продра се онај с поља још званичније и удари ногом у врата.</p> <p>— Не лупај бре, да те сад 
ичице и сокачиће, ушао је на све капије и капиџике и уједан пут се крете свет са дењчићима и бо 
 је несретна мајка извиривала из капије и освртала се лево и десно, излазила до угла улице и по 
х чутурица па зашао од капије до капије и распитује имали где ракије; четврти вуче, да је баци  
ђевина под сламом, на којој мајка спије и гомила се нада у срцу материнском.</p> <p>А једнога д 
 је и пошта затворила своје канцеларије и још само телеграф куцаће до последњега часа али и то  
> <p>У том изађе госпођа из канцеларије и ја на њеноме лицу опазих сретан осмех мајчин.{S} Тај  
ати на југ.{S} Њим пођоше и канцеларије и команде и управе које су се дотле задржавале по мести 
и, који су раније напустили канцеларије и трговци, који су мало раније напустили радње и избегл 
 је он рањен, о сили немачке артиљерије и о нечувеним напорима српскога војника.{S} Ђаци ратарс 
рали одступање последње српске батерије и боно узвикивали: „Има ли какве наде?“</p> <p>Тући неп 
ткиву разапетом измеђ гусала и историје и једном родољубивом чежњом, која је у доба буђења свес 
и у јендеке зато да провуку своје прије и комшике.</p> <p>— Није истина да се морамо склањати — 
 а ти очајно седиш с ове стране ћуприје и мислиш никад неће бити краја нити ћеш прећи тамо и ак 
терија заустави се с оне стране ћуприје и артиљерци сјахаше с коња те почеше расточавати кола ш 
Одмах је напустио бању и, преко Ћуприје и Јагодине, <pb n="281" /> отишао на Багрдан.{S} У борб 
чела.{S} То су остаци неке руске мисије и доктор, шеф мисије, у гломазним мужичким чизмама, уле 
ој надлештава, чиновника, стране мисије и наша сиротиња.{S} Све је то кренуло нарочито тим путе 
посланицима Енглеске, Француске, Русије и Италије и да их упозна са ситуацијом у којој се земља 
 блато и псују све што им је најсветије и љуте се и на самога Бога претећи му и окривљујући га  
кола, аутомобили, батерије без муниције и силна стока.{S} Све се то скрхало, све се измешало, с 
стотине пушака и потребан број муниције и изабра се одбор од пет лица коме се повери организаци 
, када смо још имали и довољно муниције и хране и доста очувану војску да може борбу примити?</ 
и расположење војске, количину муниције и да учине све припреме за евентуалну офанзиву.</p> <p> 
ћу пратио развој лондонске конференције и, када је она донела прекид преговора и нову акцију на 
евима, допирао је до скопљанске чаршије и шапатом се разносио од ћепенка до ћепенка и од једног 
а да прихвате.</p> <p>Ућутали смо обоје и наставили без речи шетњу кроз оголели ред дрва, кроз  
 Лебана.{S} Дечица — повела их је двоје и стару мајку — прибрала су се промрзла око, ватрице <p 
 <p>Улицама видиш овамо и тамо по двоје и троје, сабрани под кишобраном или под кровом, разгова 
ију своју, виде забринуте другове своје и војнике своје и виде пустош који разорно зрно неприја 
забринуте другове своје и војнике своје и виде пустош који разорно зрно непријатељско још једна 
жи за слободу и величину Отаџбине своје и за велику, вечиту и неумитну правду, којој си Ти бран 
. <pb n="696" /> Продаје се све и своје и државно и кошуља, коју је војник са себе скинуо па об 
оји си на небу, нека се слави име твоје и нека оно значи милост онима, који су одужили дуг свој 
у, она је смрт била слика ужаса од које и сад задрхћем кад ми изађе пред очи.{S} А мој најстари 
ваздух, моја ће пушка погађати сад моје и наше крвнике.{S} И борили смо се, бога ми, ми доброво 
најући ни сами шта их је сабрало; стоје и ћуте, упорно ћуте и само погледима прате појаве и пог 
а све заједно и војује и вуче и гладује и гине па — ћути и трпи.{S} Види, мора се тако.{S} Нема 
брзо стигне.{S} Пожар међутим напредује и тамо, где је до сад куљао дим, јавља се пламен који с 
пе у групу, ту се објашњењима прерађује и опет враћа у групу из које је потекла а одатле иде да 
друм води, то се она све више разређује и на крају тамо, где се друм у њој губи, догледа се у с 
место.</p> <p>Ноћ се све више разређује и мутна светлост мочарнога јесењега дана осваја.{S} Све 
овога тренутка преживела све што казује и доспела до куће у којој ће се заклонити од кише и спа 
носи, видиш с нама све заједно и војује и вуче и гладује и гине па — ћути и трпи.{S} Види, мора 
д недељу дана на овамо редовно дочекује и испраћа све нишке и солунске возове.</p> <p>— Зашто м 
на на колено, али што нико не доживљује и нико доживио није и нико доживети неће.</p> <p>Боже м 
д пустих двораца старога Уциња, станује и тетка Стана, самохрана старица, коју су сиротиња и са 
и нису дућани једини у којима се купује и продаје.{S} Продаје се на све стране, у свима улицама 
 се обавештава, да верује или не верује и — да се нада.{S} Нада је био последњи међу осећајима, 
p> <p>До старца су допрле те речи дечје и он се тргао из својих болова, дигао се и отворио сам  
бија Себастијана, узима Марту у наручје и узвикује гомили: „Склоните се!{S} Склоните се!{S} Ја  
ке, за њихове тетке и стрине, за рођаке и пријатељице.{S} Све те госпође међутим, нити су се бу 
ју фамилију и ближе и даље своје рођаке и комшике и пријатеље, на троја кола сваког могућег обл 
их обзира, сетио да склони своје рођаке и рођаке својих пријатеља.{S} Хоћете ли дозволити да ва 
аероплани.{S} Неко рече да дају и знаке и одиста, мало за тим а њихове батерије почеше да туку  
 живота, тако ми сад већ бројимо кораке и бројимо стопе.</p> <p>И колико смо до сад на овоме пу 
{S} И то да је бар синове, већ и шураке и друге рођаке.</p> <p>— Ја знам један пример...</p> <p 
у су попе у образе, наслони се на штаке и гурну лактовима гомилу испред себе па изађе напред:</ 
расуше по друму, светина суну у јендеке и грађани београдски већ облише крвљу друм и зачу се ја 
кога краља, која је негда са оне далеке и крваве реке потегла чак овамо, да би испунила свети з 
ремао, писну трубни знак тамо крај реке и просече ноћну тишину која је лежала над паланчицом.</ 
једноставан ромор гомиле као жубор реке и по где кој узвик, дозивање загубљених који траже свој 
ицију, болничке кревете, пољске апотеке и санитетски материјал, шаторе, <pb n="694" /> алате, с 
оном који казује да виче само из навике и сам уверен да га нико неће послушати.</p> <p>Бегунци  
амо чујеш надвикивања, дозивања, узвике и свађу.{S} Као потоци за време провале облака, из бочн 
Богу угушисте ме!“ и разне друге узвике и преклињања и јауке.</p> <p>А професор са суром шајкач 
крај њих горе свеће и кандила а владике и архимандрити, свештеници и калуђери, читају им молитв 
копао српске топове; када су се владике и архимандрити, свештеници и калуђери у својим ћелијама 
 црнини завршила и врхунац своје велике и тешке породичне трагедије, претрпана <pb n="512" /> б 
ешто мало пење и долази до једне велике и угледне зграде, чије двориште затвара чврста двокрилн 
 и снова без јаве, нису више без велике и грубе прошлости.</p> <p>Мислио сам да не наставим раз 
 ослобођења и уједињења, тражи и велике и скупоцене жртве; да нас је мало и да морамо сви, сви  
су се још придружиле и велике неприлике и тешкоће које је требало савладати да би се само из ва 
оде у Београд он донесе отуд нове слике и песмарице, па их после сви гутамо.{S} Један пут, кад  
топла одела, без заштите — све те слике и друге болније, промичу кроз гомилу кола воловских, ко 
братим.{S} Срела сам на улици познанике и другове мога мужа и они ме упутише, те сутра одох пон 
м костимима и дочекале су прве рањенике и окитиле их цвећем и послужиле су топлим чајем рањеног 
 пусте да обиђем све собе, све рањенике и све болеснике.{S} Истерали су ме; рекли су ми да је б 
м било је тако исто.{S} Износе рањенике и ствари као да се селе.{S} Запитала сам и рекоше да су 
 са неколико младића разјури разбојнике и ослободи жене и децу крваве погибије.{S} После читаво 
и телефон, друга такође мала за војнике и трећа, највећа, где спавају официри и ађутант штаба.{ 
шила, обилазила сам и најтеже болеснике и саме самртнике.{S} И распитивала сам увек и једино за 
 и то се морало радити без удара мотике и будака, тихо и нечујно, зато је посао и трајао дуже.< 
не сенке, узносиле се и спуштале мотике и будаци без шума, без лупе.</p> <p>Док се у малој соби 
е да је у томе тренутку чуо удар мотике и тај би се звук зарио дубоко у младу му а већ искрвављ 
ачиће, ушао је на све капије и капиџике и уједан пут се крете свет са дењчићима и бошчама у руц 
у и ближе и даље своје рођаке и комшике и пријатеље, на троја кола сваког могућег облика.{S} Пр 
 децу, која су се јуче растала од мајке и њему гроб поверила; да их види здраве и чиле, како су 
ваће наши оцеви и наша деца, наше мајке и наше сестре; робоваће цркве наше, робоваће школе наше 
ховне Команде имају право да буду мајке и нико више!</p> <p>Цео мој поступак изгледао ми је још 
е не остану пусте а младе жене, девојке и мушка дечица мало одраслија, да крену у збег.{S} Реко 
а оперише од Ћустендила и Криве Паланке и оне војске која је у Овче Поље избила преко Царевог С 
етлошћу, која се кроз шалоне, као танке и светле паралелне линије, назирала; а на <pb n="92" /> 
 из својих очију, осветљавајући ћепенке и гомилице војника и грађана који су под њима полегали. 
а кроз мрачне улице и лупа се о ћепенке и саплиће о камене прагове.</p> <p>Кроз ту таму једва с 
с друма у њиве и поче прескакати потоке и плотове па све пречицом оде као тане из пушке.{S} Ми  
ворена, да је двориште пуно кола, стоке и народа али да се ипак може наћи крајичак под кровом к 
а се кроз ону гужву и сплет људи, стоке и кола, што је закрчио улице, никад пробити не може.{S} 
и, кола, натоварених коња и друге стоке и то све утиче у ову главну реку те мрси још више страх 
други цреп с крова, трећи комадић даске и већ чиме је ко стигао наоружао се и отпочео посао.{S} 
 онда крећу из Марсеља још две енглеске и једна француска дивизија а одмах затим још три дивизи 
 је свакодневно записивала своје утиске и догађаје.{S} Она се дуго загледа у један пањ у ватри  
 за њима, ишла је маса бегунаца, војске и народа.{S} Биле су то чиновничке и официрске породице 
тине, расуле се ватре у логорима војске и избеглица, као да су звезде попадале са неба а дим, к 
ћу се лично ставити на чело моје војске и ту ћемо на Ситници сви изгинути!</p> <p>Сви ућуташе п 
римили на себе снабдевање српске војске и, према обавештењима која је влада имала, та се храна  
шће се армија, штаб, част српске војске и... ко зна какав све обрт може настати, ко зна не би л 
 села, наиђоше разне команде без војске и војске без команда, наиђоше огромне масе регрута и чи 
анду у планини, и команданте без војске и министре без власти, видела је и угледне породице, ко 
са ватара и видиш како гмиже рој војске и народа <pb n="338" /> који је село већ притиснуо.{S}  
ржаву и за којима ће са остатком војске и он сутра кренути.</p> <p>Ноћ је већ била дубље замакл 
зе заробљеника и положаје непријатељске и тада се, у часу кад нико више није веровао у спас Срб 
 /> зашао у забачене уличице призренске и пошао од капије до капије, тражећи коње.{S} Коњ, који 
леких страна, из Виртенберга, Саксонске и Баварске.{S} Да их није гонило да нам се придруже уве 
дана кроз Винковце и заробљенике српске и натераше нас све да изађемо да их видимо, али их ја н 
} Оне су покушале да буду и болничарске и направиле су биле себи болничарске костиме са крстом  
лаци дима покрили су простране банатске и сремске равни и кроз тај дим бљунула је ватра из тешк 
оје госпође и свастике, за њихове тетке и стрине, за рођаке и пријатељице.{S} Све те госпође ме 
е грчевито здера бели барјакчић с мотке и утрча у кућу, одакле мало час искуљаше читаве гомиле  
гледало се у карте, у дланове, у плећке и разговарало се са асталчетом.{S} Та веровања увек за  
чује се лупа чекића који закива сандуке и осорне наредбе старешина и псовке жандарма.{S} На тим 
ика и светла дела прошлости, као и муке и страдања једнога народа.{S} Па где је Усуд историјски 
и праћених живим гестом оне здраве руке и гневом који му је пламтео из очију.</p> <p>— Сви, сви 
 Бранио се зубима и изуједао ми је руке и грло и цепао ми је зубима одело.{S} Мени се навукло н 
p> <p>Пуковник узе команду у своје руке и ту, пред слатинском механом, отпоче одмах саветовање. 
 Најзад, поче да се тегли, испружи руке и отвори оно једно око.</p> <p>Ћутала сам и гледала га  
 ка „Коларцу“.{S} Ту узеше бомбе у руке и онда онај први вод кроз позоришну улицу а онај од „Ру 
са тавана, из подрума па само дижу руке и моле.</p> <p>Опет дану приповедач па одмах настави:</ 
дновременом офанзивом Аустрије, Немачке и Бугарске.{S} Кад се то већ није могло кроз телефон до 
ја на орману, у којој су дечије играчке и оне старе књиге, које је он дугих зимских ноћи прелис 
патње захтевати много и много и физичке и моралне снаге те да се могу поднети.{S} Отуда видиш н 
јске и народа.{S} Биле су то чиновничке и официрске породице, па онда велики број надлештава, ч 
Ни један метак не очеша зидове болничке и сваки нађе батерију непријатељску.{S} Ућута на један  
b n="238" /> <p>— Рањеници гегају пешке и боси по планинама а државна кола возе чак и сечена др 
/p> <p>И нехотице наиђу на човека тешке и боне мисли у оваквим и иначе суморним тренутцима.{S}  
мо редовно дочекује и испраћа све нишке и солунске возове.</p> <p>— Зашто мислите?</p> <p>— Јер 
мајчина.{S} Бата лежи у крви, полеђушке и смеши се, и сад се у смрти смеши.</p> <p>Злочин је мо 
а рака; тамо ће планути жандарске пушке и сручити тело у гроб, који се ниже у реду оних, који с 
ама заједно, бацили сабље а узели пушке и револвере па се боре као и ми што се боримо.</p> <p>— 
значај те опасности.{S} Донете су пушке и раздељене, одређене четице и именоване им старешине;  
ишти зурла и удара гоч а они мећу пушке и шенлуче, па предвојише се, једни одоше у друга села а 
оши, дохватају се затим вардареве обале и заузимају гвоздени мост, који од ослобођења носи име  
они се упорно зарили у бистричине обале и мирно леже ту као комађе стене везане дубоким кореном 
нисам сагледао жудно очекиване те обале и крај њих питомо месташце Уцињ.{S} Тамо ћемо, тамо пот 
.{S} Новине су се нестрпељиво очекивале и грозничаво грабиле; телефон, и онај у команди и онај  
зиме.{S} Гранате су још једнако грувале и ја сам одиста неколико пута осетила како је задрхтала 
тима како се не би ни од куда догледале и, рече још, да ће нас сваке ноћи по неко од домаћина о 
сунце греје.{S} Звезде су јасније сјале и боја неба није била више онако суморна.{S} Све што је 
У чекаоници и у свима просторијама мале и скромне зграде станичне, згрувала се маса света те се 
ка и запада воде на Косово.</p> <p>Мале и тесне косовске вароши, Митровица, Приштина и Феризови 
а сукнули су црвени пламенови који пале и сагоревају.{S} Из крваве румени, којом је већ четири  
јер су пале у руке непријатељу, пропале и све друге наше тековине.{S} Оно што смо за ових сто г 
ио се, дигао панталоне које су му спале и почео објашњавати једном војном апотекару како „у Нем 
ст а уснице стегао зубићима те му упале и унаказиле лице.</p> <p>Чији си ти мали Драгомире; ко  
о.{S} Има и гомилица које су се сабрале и ћуте.{S} Стоји пет шест људи у круг, не знајући ни са 
ори и чиновници из телеграфске централе и саопштавају шта је тај и тај телеграфиста из Ниша, ју 
а лица светаца.{S} Кости су заклопотале и скелети, огрнути хермелинима и, с краљевском круном н 
и је био влажан и ударао на задах штале и где смо газили по <pb n="485" /> балегама коња који с 
е толико светлости да су улице бљештале и камен у калдрми се беласао као под <pb n="690" /> пун 
ст је почела да се шири дуж целе махале и почеше да се буде по кућама и они који у тврдоме сну  
тује о кретању.{S} Зађоше људи у махале и забачене уличице да покушају наћи кола, коње, волове  
!</p> <p>Такве су се очајне речи бацале и размењивале после одласка владинога и ни мало није св 
ушањ прну на један мах, избију из магле и расипају се.{S} Обалу потока, којом одим, окитиле крж 
т сину и под светлошћу те свећице могле и у ноћи читати речи исписане на крстачи:</p> <p>— „Он  
ло је још српских држава које су живеле и које су постојале.</p> <pb n="580" /> <p>— Па и данас 
ној људи, дима и мрака, чудновато плеле и расплетале.{S} Ипак настаде један тренутак, у току пр 
атри, разастрли су војници своје шињеле и шаторска крила и по њима сложили еспап који им је за  
есто где ће стати и ако су јој и ципеле и чарапе и један део сукње биле већ толико умазане и ул 
 свеже воде за умивање, очистити ципеле и однети ствари на станицу; други ће им војник силом ор 
Док су се с једне стране бацале, гореле и продавале у бесцење ствари, с друге је свет <pb n="54 
била лака!...</p> <p>Ватре већ догореле и још само топао пепео покрива земљу, ведрина потпуно о 
била им предзнак завада српске властеле и расуло и растројство, које је из те заваде клијало; л 
а се погасиле светиљке а улице опустеле и онемиле.</p> <pb n="161" /> <p>Једва ако се још чује  
ко носили.</p> <p>А борбе су тек почеле и они што се боре и гину, тек ће се борити и гинути.{S} 
о је све ове вести које, ма колико биле и непоуздане, ипак дају нешто података да се ситуација  
а роја неодређених мисли.{S} То су биле и мисли и сећања и представе и опажања и све се то колу 
тним правцима; укрстиле су се, сукобиле и потрле.{S} Али њима тај сукоб ништа неће сметати да о 
 су се само обрве, кости, набрекле жиле и два жива ока, која <pb n="656" /> су нас за време раз 
јно тежак.{S} Томе су се још придружиле и велике неприлике и тешкоће које је требало савладати  
 успну на планине које су Дрим обгрлиле и сађу на обале Сињега Мора, носећи приморским кефалија 
ек да посрне а нека јара бије из гомиле и жагор личи на клокотање казана који кључа.{S} Узнела  
ји као купци залазе од гомиле до гомиле и за ситне паре носе својим кућама драгоцене ствари.</p 
магичким штапићем завитлао преко гомиле и изговорио чаролијске речи, све се опет скамени; све с 
ма престрављене жене сабиле се у гомиле и немо ћутећи, погледају се и ослухују.{S} И пролазници 
 зид и није учествовао у гунђању гомиле и био је миран као да није ни слушао примедбе које су с 
бјасне да су то нередовне трупе учиниле и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> 
рво!</p> <p>Нису ме речи његове умириле и што сам се више ближила колиби била сам све узрујаниј 
це, које су се већ до Приштине напатиле и не питају и не чекају одговора: нису раде да истину с 
 њих су њихове владе извесно обавестиле и, чим се они не одвајају од српске владе и чим они хоћ 
у, лако ћемо се вратити.</p> <p>— Дакле и власти ће да напуштају?</p> <p>— Од тренутка кад пост 
а њен поступак.{S} Нека га огласи дакле и њима, ал не теоријски, него нека пуца у њих.{S} Видећ 
Сретнији, који су колима, ко зна одакле и из кога државнога магацина, вукли по коју врећу брашн 
у.{S} Сви други осећаји дају се донекле и делити, туга је осећај који се не да ни с ким делити. 
ица неке Стане Дамњанове, па се разболе и стари чича Раденко.{S} Таман дошла душа под грло свим 
аћете младога Краља који ће да вас воле и кога ћете и ви волети.</p> <p>— Па где је он? — наста 
и спремили пушке бојећи се да њих, голе и босе, когод не опљачка.</p> <p>Најзад, наилазимо на б 
.{S} Носила сам се мишљу да скочим доле и већ сам се била прекрстила и чекала само да се мало р 
га да чујемо шта је и како је тамо доле и шта се чује о Турцима.{S} А што Турци ближе селу, све 
бље па тамо до палилулске основне школе и до Позоришта, али ми смо овде мало заклоњени.</p> <p> 
аредник, који се ноћу вратио из патроле и довео га, подвикнуо је онима што су се после дневне б 
ла ватру у камину и причала дуге, топле и заносне приче које зимска ноћ и љубав, којим их стара 
рт као прву своју љубавницу, да је грле и да — падају.</p> <p>Румена се крв измеша са мутним ва 
вратна слика.{S} Док су бедне, прокисле и промрзле породице, које су целе ноћи прележале на ста 
о, тек проходало.{S} На детету прокисле и згужване хаљинице а весело гледа и чврсто <pb n="493" 
ре и човек и стока главу и лењо и мисле и корачају, само се још чује шкрипање точка и тихо стењ 
ца, тамо има хлеба — тако бар сви мисле и не слутећи да ће по скадарским улицама падати као сно 
у отуд од Дреновца велика борба а после и на Сави.{S} Они су били прешли на нашу страну и тукли 
дина солунскога града, одбија се одатле и претапа питоме Струмичине долине, те се уставља пред  
ули ка Битољу па се вратили са Љум-Куле и вајкали се гомили која се окупла око њих, срео сам и  
има када; сад сам се вратио са Љум-Куле и не знам куда ћу, само зато што сам га послушао па сед 
 се његова жена и ћер највише забринуле и шта све не претурисмо преко главе.{S} Тек после поноћ 
рдне из села.{S} Све домаћице претрнуле и навалиле питањима, свака <pb n="253" /> о својима и о 
била што су се ватре већ почеле да туле и само још овамо и онамо румен жар покрива земљу као ус 
ији аргуменат сем вести које су се чуле и за које нико није умео да потврди одакле су и како чу 
и Призрен.{S} Прве гомиле које су дошле и нашле су склоништа али нови, који су наилазили, очајн 
 без отпора и он ме је одводио све даље и даље, одводио ме је у далеко детињство, тамо чак докл 
пустила Косово.{S} Стоје сабране и даље и ћуте забринуто.{S} Људи се питају међу собом погледим 
ом да га можемо понети, ми крећемо даље и ступамо на мост, који под нашим корацима глухо одјеку 
 брашна и о помоћи коју нам Русија шаље и о томе, како је нестало дувана, нестало шећера и нест 
а ђенерал сутра ујутру првим возом шаље и породицу.{S} Многи дућани већ <pb n="95" /> тога дана 
 косу а њихови Баново брдо, Ново гробље и Калемегдан.{S} Пролазници неки рекоше да је онај први 
, као да тонем дубоко у воду, све дубље и дубље и почеше да ми се јављају све неке лепе и чароб 
а полегали.</p> <p>Ноћ осваја све дубље и, све што ће ујутру да рани, предаје се сну.{S} Краљ с 
 тонем дубоко у воду, све дубље и дубље и почеше да ми се јављају све неке лепе и чаробне слике 
у или предрасуда или, можда једно дубље и теже осећање које смо сви од јутрос понели полазећи и 
 шест дугмета један динар; вунено рубље и мушке чарапе су одмах плануле али женске су се држале 
ћа ко много зноја пролије у њене темеље и онога је царство, ко много крви у његове темеље проли 
јима сретају своје познанике, пријатеље и рођаке.{S} Они што придолазе, пре но што се здраве, п 
ра и оде.{S} Капетан се диже са постеље и рече потпоручику који је остао у соби:</p> <p>— Идите 
бих седао обично на крај његове постеље и причао му све ово, што сам и вама сад казивао а он је 
х.</p> <p>Рекоше ми број собе и постеље и ја сам је лако нашла јер сам то научила већ у болница 
удити, села сам на столицу крај постеље и чекала, стрпељиво чекала, гледајући га како слатко сп 
лаз топле јаре од људскога зноја, земље и влажних опанака.{S} По поду су тврдим сном спавали и  
пушку и повели ко зна где, у туђе земље и у туђу војску.{S} Не би могао ни здрав хлеба, ни бола 
купо и крваво плаћали сваку стопу земље и, да није било злокобнога првога октобра и мучкога нож 
ску.{S} У дубини тамо, ено га Неродимље и Петрич град, где се дешава трагедија Дечанскова а ено 
ам се почела мирити са мишљу да је боље и у рату но у гробу.</p> <p>Учинила сам и једну неправд 
 убијале у нама и последње остатке воље и снаге.</p> <p>Сутра би зором ипак загушили друмови ка 
а лично уверио да је човек челичне воље и огромне душевне енергије, речи ми са сузама у очима:< 
нижења и патње, креће се поворка невоље и јада и тече друмом као набујала река болова.</p> <p>В 
ига потуцати се дуго и дуго кроз невоље и опасности.</p> <p>И шта је то што у овоме тренутку, п 
ју свој народ у данима очајања и невоље и да бегство првога, који је то име носио, није значило 
едују, тамо где се простире Широко Поље и даље још где Шар и Карадаг, као две џиновске мишице,  
 реке Црне, слази њоме у прилепско поље и одатле, преко врхова Селечких планина, пресеца понова 
никад доћи потреба да се напушта Скопље и они који у то, и поред свих повољних вести, нису веро 
 и даље: видели смо и ослобођено Скопље и васпостављену везу са Солуном и пуне возове хране, ко 
 казивање.</p> <p>— Отишла сам у Скопље и као и свуд у другим местима, зашла сам од болнице до  
по скадарским улицама падати као снопље и умирати од глади.</p> <p>Последње те вечери, пре но ш 
} Однеше уз то још и све чарапе, кошуље и сву преобуку.{S} Зато сад, вели бабо, припазите и ште 
жак бол, па опет диже главу, погледа ме и додаде:</p> <p>— Као што је недовршен и живот мој...! 
тутнула ми у руке десетицу, ижљубила ме и благословила ме...“</p> <p>Ту прекиде заробљеник прич 
ти и гања, она ми сан прекида и буди ме и увек ми проноси грозницу кроз тело.</p> <p>Под кровом 
то још више не мучи.</p> <p>— И мучи ме и умара ме али, то ми чини добро, то ме држи.</p> <p>И  
 само озбиљно разговарао и саветовао ме и ја сам га слушала.{S} Један пут ми је говорио како тр 
азбеси, дочепа ме снажном руком за раме и тресну о патос.{S} Умукла сам, претрнула сам и грунуш 
робира, па се затим с руке пење на раме и шири крила те се тиче образа материног и као милује г 
 који ми слази на длан и узлази на раме и сањам девојку у бело одевену, расплетене косе, искиће 
ед поноћ, обесио сам и сам пушку о раме и, праћен неколицином оружаних младића, пошао сам да, у 
мље те везао је у крајичак једне мараме и метнуо у недра.{S} То је та земља на којој смо никли, 
 она извади објаву.{S} Извади из мараме и даде ми један динар.{S} Даде ми дете, пољуби га два т 
ече се спустило над Призреном пуно таме и пуно студене тајанствености неке.{S} Огласиле су га х 
љење поколеба или су то они који занеме и изгубе моћ размишљања пред великим опасностима и пред 
рала где ће увраћати с времена на време и издате све остале наредбе о дужностима које су се дал 
извор вести има и свој сат, своје време и према томе времену и месту где је извор, крећу се и о 
, било као прича или еп, мораће и време и много руку сарађивати и ја, нудећи овим само део грађ 
 њих креће, све пролази, и људи и време и историја, а они се упорно зарили у бистричине обале и 
<p>Одмах затим отпочеле су хитне спреме и у влади и у Врховној Команди за полазак из Отаџбине.< 
ам се самој управи, казивала његово име и презиме и питала налази ли се у тој болници или бар,  
 мостом уздисаја.</p> <p>Није ли то име и овоме мосту који смо овога часа прешли?{S} Са њега см 
ј управи, казивала његово име и презиме и питала налази ли се у тој болници или бар, је ли био  
ачин, наши су већ били спремни да приме и већу борбу која се одиста од тога часа и развија.</p> 
урио у варош; други опет, на блатњавоме и прокисломе коњу, из чијих се мокрих слабина пуши зној 
је долазио у сусрет, јашећи на мршавоме и знојем обливеном коњу.{S} Он је из моравске дивизије  
х нове разлоге, али он остаде при своме и на крају додаде:</p> <p>— Оставите ме крај гроба мога 
шлост.{S} Вратио се тамо, почетку своме и зачетку дара свога — сиротињи.{S} Сетио се дугих напо 
бављала прилазећи од једнога ка другоме и, играјући са сваким свесрдно.</p> <p>— Фиделица? — по 
камину, ваљала су се дечица по широкоме и дебеломе ћилиму простртоме по поду а баба Вилка, срет 
 се још и сину господњем, јединородноме и јединосушноме.{S} Не сину господњем на престолу Божје 
 на уснама.{S} Као годинама изломљеноме и болешћу испивеноме самртнику, када у трзају и ропцу,  
јер ко зна не лута ли Новица по мутноме и бурноме мору тражећи пута.</p> <p>Како је те ноћи при 
о сам, јер сам мислио да смо на хучноме и бурноме мору, нашли већ једно тихо и мирно острвце гд 
редосећање.{S} Као што морнар по лепоме и сунчаноме дану, кад никакав покрет у атмосфери не пре 
n="122" /> <p>Очас се просу глас о томе и поче пред начелством да се збира младеж којој је импо 
и се кретала.{S} Узели су учешћа у томе и сви остали, претресали су све могућности, разматрана  
ереда, још мало гурања и још мало ларме и два воза скоро једновремено кретоше, један на север а 
 мислима кроз ту чаршију, читајте фирме и питајте где су им деца била у овоме рату?</p> <p>— Па 
номе Београду.</p> <p>— Ћути, ал не сме и даље ћутати!{S} Она је присвојила себи част, да се по 
има које му тек предстоје а које не уме и не може да сагледа нити да предвиди.{S} До сад смо иш 
д хуке, коју таласи разносе кроз лагуме и шупље подруме мртве вароши?</p> <p>Распитао сам се и  
аљево.{S} Други су се сакрили у подруме и затворили у куће.{S} Ја нисам знала шта да радим; ота 
с очисти улица и све се сручи у подруме и под кровове.{S} А кад се изгуби онај злослути звук у  
{S} Ипак сам сутра дан забележио датуме и поједина места.{S} Из тих мојих бележака и из памћења 
откинуто коло на празној поточари, шуме и жуборе кроз уске улице јазови и поточићи што се из ав 
ена је тамним зеленилом чемпресове шуме и уздиже се весело, као ведра, власима богата и раскошн 
ама, они су поднели само физичке али не и душевне тегобе.{S} У томе би имала и бити разлика изм 
изелосов могао одговарати грчким али не и пруским интересима, Константин — који ће мало доцније 
побегло, зашто не би и остали, зашто не и влада?</p> <p>— Влада не може у Солун, на туђу терито 
 језе.</p> <p>Једва сам чекала да сване и тада сам тек могла лепо сагледати раницу под уветом.{ 
не, преноси свој иметак, ћилим, јоргане и сандучић, да склони код добрих људи, код Турака.{S} К 
љена.{S} Пробдила сам многе брижне дане и бесане ноћи над болним дететом али је болест била и с 
један део сукње биле већ толико умазане и улепљене дебелим слојем блата, да јој је могло бити с 
малим црвеним кругом и, линије повијане и опет исправљане.{S} Ту су се водиле последње борбе ко 
 <pb n="451" /> наши су тукли аероплане и бежанијску косу а њихови Баново брдо, Ново гробље и К 
них купеа где ће господа моћи на тенане и ручати и попити по чашу вина, што су они брижљиво и с 
ко тело; на ногама јој плитке, исцепане и прљаве ципеле са којих се узице вуку по блату.{S} Над 
 већ напустила Косово.{S} Стоје сабране и даље и ћуте забринуто.{S} Људи се питају међу собом п 
пао је један старац из последње одбране и начинио себи столицу од њега; заставе, оне славне зас 
бе и Аустријанци прете да сиђу у Беране и Андријевицу те да нам пресеку све путеве.{S} Треба жу 
ља маса, која је очекивала с ове стране и која је за време дугог чекања све већма придолазила.{ 
же рањенику.{S} Свет бега на све стране и пада од куршума.{S} Жене вриште, деца плачу...{S} Њих 
ворило се о њему тих дана на све стране и у сваком кутку.{S} Говорило се у опште много о пророч 
 да је нађе.</p> <p>Жагор на све стране и праштање гламње под секиром и пуцкарање суве гране на 
ј ноћи, која као црни декор чини стране и залеђе слици, пожар овај изгледа као чаробни дворац и 
мо још имали и довољно муниције и хране и доста очувану војску да може борбу примити?</p> <p>—  
агодарни што им је коњ и оно мало хране и ствари могао повући те да их не носе на раменима и да 
су мајке припалиле док нас децу нахране и опреме на спавање.{S} Далеко тамо догледала су се уст 
 пројино брашно те да се гладни исхране и загреју стомаке.{S} Ти људи што донеше пројино брашно 
трић те ти расхлади чело и отвориш сане и малаксале очи или, као иза буре и непогоде кад се раз 
ебру.</p> <p>Влада је држала непрестане и брижне седнице, те није ни чудно, што је та брига обу 
 потекла а одатле иде даље, кроз дућане и кроз кафанице, одлази у куће и плави целу варош.{S} Г 
тиже глас да је пало и Младо Нагоричане и да су власти напустиле Куманово и запалиле магацине с 
ји су остали за нама, газио сам тегобне и беспутне стазе, пео се на Проклетију и Ругово, на Ком 
х да се крећемо, она покуша да се дигне и радо прихвати руку, коју јој пружих да јој помогнем.< 
анице.{S} Обратих се њему да ми помогне и пожалих му се како мал нисам настрадао лутајући међ в 
 плен.</p> <p>По влажној трави са једне и друге стране друма, место вашарских черги и шатри, ра 
 смо једни уз ток а други низ ток једне и исте реке, али су оба ова пута затим савијала на запа 
збеглица које су, по утринама око једне и друге стране друма, попадале да пробдију ову мразну н 
 И воде, које су легле од кише, с једне и друге стране друма, замрзле те се под месечевим зраци 
а.{S} Пешаци су ухватили утрине с једне и друге стране друма и иду лагано, очекујући да се сред 
ш већи метеж.{S} Кренула кола и с једне и с друге <pb n="343" /> стране, по двоја и троја у ред 
мрак стигло.</p> <p>На Јежевици с једне и с друге стране друма полегли по земљи старци из треће 
потреба.{S} После двомесечне неприкидне и очајне борбе, после нечувених напора, та се преморена 
саопштавање вести.{S} Столови, на подне и с вечери препуни и сваки нови гост који наиђе доноси  
p>— Држе седницу.{S} Био је после подне и Краљ у том вагону, имали су дуго посла са њим, једва  
ве ово.{S} Стоји тако од јутра до подне и од подне до мрклога мрака.{S} Као дављеници који су с 
 из куће и којега нема ево све до подне и ако се кроз београдске улице ваља смрт и обара коса њ 
и новине које су изашле пред само подне и које се отимају од продаваца.{S} У кафану су придошли 
непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио пут замном...</p> <p>— Како, како, поновите! 
Непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио...</p> <p>— То је немогуће! — пресече му реч 
 он је стигао тек око три сата по подне и прва вест коју смо са њега чули, била је: да је ово п 
у, прљавих руку, прљава лица, неумивене и изгладнеле.{S} И све то лута кроз улице и тражи хлеб. 
ом су биле једне кочије добро покривене и затворене са свих страна арњевима а замном једна воло 
, коме је месечина дала чар тајанствене и чаробне вароши из оних заносних, старих прича, које с 
аше село.{S} Онде нам је фамилија, жене и деца, коју смо оставили и коју сад хитамо са радошћу  
е Божје!“ па пође напред а ми сви, жене и деца и по где који човек, пођосмо за њим.{S} Прођосмо 
вати путници.{S} Старци и младићи, жене и деца, читава насеља људи, који су се пробудили и хоће 
 Крај једне од тих ватара седе две жене и муку муче да се споразуму.{S} Једна је од њих у мушко 
кад тамо а ти на колима видиш неке жене и кућевни намештај.{S} Па још док се бегало железницом, 
 и пуковских колона“ које су вукле жене и кућне намештаје разних официра, направи увек у поворц 
право постигну; док су незаштићене жене и мала деца врискала у оној гужви и гомили, док су рање 
да се већ у вароши туку.{S} Почеше жене и деца да вриште и да се спасавају.{S} Бегали су на коц 
е понова поћи на станицу, већ гуше жене и деца међ дењковима, бошчама и куферима.</p> <p>И та г 
ко казао да је шећер па нагрнуше и жене и деца са корпама, бошчама и џачићима да приграби свако 
те ће по мраку да се погубе људи и жене и деца и много ће да плачу једно за друго.{S} Црн хлеб  
} По поду су тврдим сном спавали и жене и људи.{S} Лица им се нису разазнавала, само је таму ис 
вима квартирима отворени прозори и жене и деца на њима ослухују.{S} Пуцањ се топова наизменично 
дића разјури разбојнике и ослободи жене и децу крваве погибије.{S} После читавога сата борбе, в 
S} Потражићу ја где сте ви сакрили жене и девојке па ако их нађем...!“ — „Вала, ага, ево главе  
 <p>— Нека их, нећу да узнемиравам жене и децу.{S} Женама и деци треба крова, ми војници можемо 
на том војничком речју која за нас жене и мајке значи исто што и смрт.</p> <p>— Јест, ланац! —  
пешке.</p> <p>— Ићи ћемо; кад могу жене и деца, могу и ја!</p> <p>Али је старац прецењивао свој 
ледали тамо на лабски пут: зато су жене и деца, до пред сам мрак стајали пред вратима, на улица 
сами, ми с презирањем сретамо онакажене и, место топла саучешћа, ми немилостиво пружамо руку вр 
 скрињу, где стоје већ приганице зелене и поплеснивиле, што их је годинама месила и остављала т 
не уздахом или сузом, често раздробљене и искидане.{S} Морам их својим речима а у њено име поно 
и нанео бол при напуштању већ изгубљене и злој судбини остављене вароши.{S} Маса света, међу њи 
гунце а камо ли неће нас овако усамљене и ноћу.{S} У нашим редовима се од јутрос много говорило 
бијене прозоре и понесе собом поломљене и расуте све слике које нам мало час загреваше машту.{S 
ац оном слободном руком. — А ко за мене и зна да постојим?{S} Имаш сина за војску, знају те, на 
ио.</p> <p>Био је то тежак удар за мене и велика брига примити троје недорасле деце на своја пл 
могох ономе другу, те се ослони на мене и пођосмо у позадину.{S} Изведоше ме пред једног србија 
њему грунуше сузе, окрете главу од мене и оде даље, оде у ону гомилу живих лешева што лутају по 
 ја.{S} А и каква је разлика измеђ мене и пса.{S} Гладан он, гладан ја; хоће он да живи, хоћу и 
а потрчах прозору али он скочи пре мене и шчепа ме за руку тако јако као да ме кљештама стеже.{ 
туку свуд око мене и замном и више мене и подамном.{S} Бојала сам се да која кућа не падне на м 
ји су били срећнији, проћи ће крај мене и отићи, отићи ће тамо у живот, у борбу...!</p> <p>Ни р 
еду гладних који су пролазили крај мене и видели залогај у мојој руци, срео мржњу.</p> <p>Али с 
 из тога бунила.{S} Био је друг до мене и он ми шану: „Не пуцај, несрећниче, у ваздух; ено офиц 
 кише.{S} Па Бојко тако полетао до мене и казује ми, то што сви казују, о својима о којима сви  
згледало ми је да се туку свуд око мене и замном и више мене и подамном.{S} Бојала сам се да ко 
и ноћас измакли.{S} Окупише се око мене и посаветоваше ме да не седим, јер ће детету бити горе. 
 и почупана, сва прошлост, све успомене и све традиције.</p> <p>Учитељ заврши, па пошто се нешт 
лагали пре но што ће ускочити у стрмене и отиснути се равном Метохијом, да се успну на планине  
ане са разних извора, сређене, допуњене и прокоментарисане вести, расипају се затим по кућама,  
ове мале варошице биле су већ затворене и свако се повукао у своју кућу.{S} Кад гломазни топовс 
мртво дете, чије су очице биле отворене и кад се срете са његовим погледом, њему наиђоше сузе н 
у нема и то људе десетковане, преморене и без хране; зар се за то ником не одговара?{S} Друго ј 
ити борбу али, видећи их онако изнурене и немоћне, одустаде од те намере у толико пре, што код  
 лежи пребијено преко раздробљене стене и баца далеку, мршаву сенку, као мрчев скелет; парче ка 
а, који су се смењивали носећи освећене и тешке ћивоте, које су пратили калуђери и свештеници с 
ушљива тишина.{S} Све радње закатанчене и спуштени на њих дебели капци, само што пред вече још  
ешка болест; очи јој замагљене, угашене и без сјаја, усне суве и загореле а коса увела и проређ 
ку да је поведе и до ње друга, замршене и богате плаве косице и висока чела, испод којега су уп 
ад и у смрт!</p> <p>Пећемо се на снежне и недогледне врхове и спуштати се у мрачне и студене кл 
дбе за припреме, или се из какве празне и пусте уличице чује бат патроле или зазврји аутомобил  
 пели као пре, торбе су нам биле празне и готово никакве терете нисмо имали а срце нас је вукло 
катастрофа, кад настаје царство судбине и случаја, добијају маха и заражавају светину.{S} Кад с 
 био последњи одмор на грудима отаџбине и сада ваља прећи мост који ће нас раставити од ње.</p> 
ај дим који је пао већ на воде Моравине и на воде Ситничине.</p> <p>— Тамо се решава судбина мо 
 Тамнаве, Поцерине, и Мачве из Рађевине и Јадра, те свака стопа што смо је ослобађали била је н 
судбину носиоца круне и углед Краљевине и, ађутант Тодоровић одважи се да ту задаћу прими на се 
>Два клонула старца, Краљ без краљевине и војвода без војске, дуго су, дуго разговарали о злој  
на и здрава бина, сад већ леже рушевине и жар и по њима полегао црн дим који гуши.</p> <p>У час 
а, никне молитва за спас дома, домовине и народа, ради којега они животе своје положише.{S} И к 
урио к њему.{S} Капетан притеже дизгине и коњ остаде у месту.{S} Ордонанс му јави да су у Слати 
; једни долазе отуд, далеко из позадине и напредују <pb n="434" /> кроз редове бегунаца правцем 
на десну страну Вардара и заузео падине и повијарце Водне планине који се спуштају до саме варо 
бином.</p> <p>Бојао се тринаесте године и са детињом радошћу дочекао је букурешки мир.{S} А кад 
парчету земље од неколико часова дужине и ширине, одиграва се читава историја једнога народа, к 
 Душанова, која одатле плави све долине и планине балканске, допире до зидина солунскога града, 
 је он поуздана заштита моравске долине и целе јужне Србије.</p> <p>— То значи Београд опет да  
не путеве, који просецају богате долине и нове градове, који ничу око великих и богатих предузе 
јало; лукавство и зла воља изнад врлине и вредности; амбиција и себичност изнад подобности и по 
оноћна промаја понова дуну кроз шупљине и дим се залелуја по мрачноме простору, разорише се и р 
цима, арбанаса који је сишао са планине и посматра нас дивљачким погледом и не здравећи нас.{S} 
но наслања на врхове Проклетије планине и где Паштрик узноси свој врх, гоне се читаве армије ки 
уј и понесе га собом кроз пусте планине и кроз гладне пољане.{S} Где ће он сада, где ће са жено 
свећама у рукама, певајући кроз планине и богазе тужне молитве и тропаре.</p> <p>Тако су свеци  
 продиру, надиру, журе, сврћу у планине и у долине, залазе где има и где нема пута тражећи се и 
стално буниле.{S} Неко осећање празнине и усамљености, осећање тешкога притиска душевног, освој 
у.{S} Ту су радње и трговине, ту касине и клубови, забаве, разонођења, штампарије па чак и нови 
и чим му стиже на доглед, измеђ Слатине и Јежевице, отпоче пушкарање.{S} Пушкарање ово није виш 
амо главу и крпе на себи и ужас светине и пометња и све, све, као о пожару.{S} И најзад, онај с 
 осетио то негодовање у погледу светине и одбора и у души му то изазва бону одвратност и плануш 
о Твоје; царство правде, царство истине и царство мира; јер то царство донеће уцвељенима, постр 
ога Уроша.{S} На Косову, измеђ Приштине и Вучитрна, измеђ Лаба и Ситнице, тамо где цветају косо 
b n="228" /> мисли уклонити из Приштине и послати је тамо.{S} Али још није ни почео говор а нач 
н препун <pb n="125" /> воз до Приштине и рекоше биће до подне још један до Феризовића.{S} Пред 
 те предлоге изнети председнику општине и он ће их примити и остварити.</p> <p>Није се имало ка 
јутрос.{S} Да чекам наредбу за магацине и болнице, није него још нешто.{S} Свако ће се прво сет 
можди непријатеља и пође путем величине и снаге народа својега; молили су се Богу, који је негд 
соби пробудио задах паучине, црвоточине и подрумске влаге која је притискала груди.</p> <p>Учит 
 и тек што нису успели то исто да учине и код Струмице, те свет почео још од синоћ и целу ноћ д 
цом се лелујају разапета платна паучине и кад се у ватри велики пањ скрха или џарне или кад се  
ржи и дах да не ремети свечаност тишине и не профанише пијетет тренутка.{S} Чуо се само жар как 
даље прострети и, ко зна какве значајне и судбоносне последице донети.</p> <p>Као оно у старој  
о нису повољне, ма да им власти и војне и цивилне хоће на силу Вога да даду утешну форму.{S} Са 
о од јутра до вечери на оне многобројне и бескрајне седнице Владе и Врховне Команде на којима ј 
 је напустила, отишао је на обале бујне и од силне кише надошле Косачице и скочио је у мутне и  
 мирно, по где кад чула сам га да јекне и тргне се као да га је што штрецнуло.</p> <pb n="483"  
кар стао уз једна кола муниционе колоне и, чешући леђа о лотру, одобрава телеграфисти, додајући 
ин!</p> <p>И, док он у такве мисли тоне и понире, Усуд, онај неодољиви и свирепи Усуд, исправља 
а дан а како, кад мине подне, брзо тоне и гаси се, нарочито зими и међ планинама.{S} Чим утрне  
 које долазе с фронта а саопштиш крупне и утешне вести о Французима, Русима и Румунима.{S} Напу 
це и тамнице, лагуми и канали, цистерне и пропусти, куле незнаних западњачких витеза и простран 
 врата до врата да посећује некад мирне и срећне домове и болом да бележи трагове својих стопа. 
оз ноћну тишину као неко казивање бурне и бескрајне приче.{S} Час хуком тим, час тихим жубором, 
S} А ствари су тако просте и тако јасне и вероватно зато баш што су јасне, дипломатија их мање  
се куће и не виде већ само неке нејасне и тамне гомиле.{S} Натоварена кола остала су на друму а 
догађаји о којима су вести врло нејасне и неодређене.{S} Неко додаде још да је у чаршији чуо да 
миче.</p> <p>Улицом већ промичу нејасне и тамне сенке, осветљујући прљаву калдрму и барице бедн 
е цела Србија у оне испреплетане, тесне и прљаве улице призренске.{S} Ваља се гомила и покрива  
а је до мало час владала, те кроз тесне и мрачне улице одјекивало је као кроз пусте лагуме.{S}  
а, троја, четвора, док се све не отисне и не загусти друм народом и стоком.{S} Дотле је већ и д 
 а дете, како је сисало, окрвавило усне и образе материном крвљу.{S} Ужасна, страховита слика.{ 
им валима Саве и Дунава те некад цветне и плодне обале њихове, уродише чудним јесењим плодом —  
вори још једном оне велике, оне паметне и пуне израза очи и погледа боно дечицу.{S} Изгледало м 
иштином је легла већ дубока тама, мутне и кишне јесење ноћи.{S} По кућама се погасиле светиљке  
ше надошле Косачице и скочио је у мутне и блатњаве вале те топличке речице, нашавши у смрти мир 
стање прикупљене пешадије као и синоћне и јутрошње кретање непријатеља.{S} Капетан нареди да се 
а одлука, да се најпре извештаји допуне и приберу извесни податци, који су недостајали.{S} Војв 
милост и немилост судбину носиоца круне и углед Краљевине и, ађутант Тодоровић одважи се да ту  
не: „Издише, свршава!“ — а нас то жацне и ужасне нас.</p> <p>На збору је био и сам дивизијар, к 
едогледне врхове и спуштати се у мрачне и студене кланце, где ћемо као први хришћани бачени у а 
у послао у штампарију, те ће се због ње и излазак листа да задржи нешто.</p> <p>Сва та саопштењ 
то.{S} Ранко је годину дана млађи од ње и пошао у школу, па ако Бог да, нек млађи прихватају ку 
 снажно, нешто што је дотле било ван ње и почело се уносити у њену душу, као нов непознат јој о 
к колико да проговорим кад стигох до ње и уравнах корак са њеним.</p> <pb n="399" /> <p>— Јесте 
чић, највећа гужва и гласно објашњавање и свађа; пред једном другом кућицом, у врх села, коју о 
е и под тим колима и постеља за спавање и кујна и канцеларија.{S} Под колима прострто сено за с 
е да се деца згреју јер умор, неспавање и рана зора у планини па се дечица најежила и прибрала  
ност, те не знам узбуђење, те изазивање и шта ја знам шта још.{S} А овде?...</p> <p>— Не може д 
ми привуче сву пажњу на његово казивање и, што сам пажљивије почео слушати, све сам више жалио  
ази; чује се пљаскање блата, довикивање и крчање кола, која скрећу да пређу на утрину где ће за 
емена да се обзире на њихово запомагање и жури ка првим редовима, са којима затим чини нов прит 
коба, поче да се исписује неко поуздање и вера у оно што је војвода предлагао.{S} Војвода је на 
вом светлошћу, глас добио неко поуздање и он се у том часу осећао задовољан, као човек који је  
 постаје као <pb n="151" /> неко зујање и мрморење.{S} По где кад само, кад са којега стола пад 
ор.{S} То је разуме се продужило чекање и ђенерал који је већ неколико пута нервозно погледао у 
 је таму испуњавало тешко дисање, ркање и густ, загушљив ваздух.{S} Са таванице је висила усекн 
астаде општи покрет и тумарање, тискање и гурање кроз тесне приштинске улице.</p> <p>У том још  
ђања, ту цењкања, јер се купује на мање и на више.{S} И чега ти ту нема на оним шињелима и шато 
ћи увек да ће се вратити на своје имање и да ће његов повратак, са српском војском, значити сло 
 и своје ливаде, свој мал и своје имање и пребећи са породицом у Србију.{S} Потуцао се ту од не 
е ту, наћи ће се ко ће прихватити имање и кућу; али је наопако, мој брајко, кад видиш домаћина  
ари су искрено заложили све своје знање и умење, ја сам их допуњавала материнском преданошћу у  
 шта виделе што би им потврдило сазнање и поткрепило још више наду.</p> <p>Штаб прве армије био 
 давно већ умуко тандрк кочија, стењање и шкрипа воловских кола, тутањ и бректање аутомобила и  
ногу, пљаскање опанка по блату, стењање и шкрипа кола.{S} И међу нама живот све више усањује.{S 
о да ће у Гучи завршити своје одступање и ту сачекати наредбе које ће гласити да са батеријом к 
 могућности за једно правилно одступање и спасење огромног ратног материјала који би се иначе м 
 креће друмом?{S} Води ли је разочарање и бол, води ли је туга и расточене наде?{S} И куда ће?{ 
гају из Крушевца, Ниша, Прокупља, Врање и Куршумлије, загустило тако да је било момената када с 
 Ибра; Чачак, Краљево, Алексинац, Врање и Лесковац, те загустише друмови који са севера, истока 
већ пресекли жељезничку пругу код Врање и тек што нису успели то исто да учине и код Струмице,  
поболи мотке у земљу, нанели суво грање и набацали, те начинили себи кућицу.{S} Ми, који смо до 
овали су се читави клубови за прибирање и саопштавање вести.{S} Столови, на подне и с вечери пр 
еко Мораве, зауставио би своје надирање и за дуго би се предомишљао пре но што би пошао још јед 
{S} Где кад би застао, зауставио дисање и пажљиво ослухивао на тим вратима, па кад не би ништа  
.</p> <p>На друму затекосмо већ кретање и ако је још рана зора.{S} Није још цео збег кренуо али 
тре, одговарају понизно на свако питање и залажу се парчадима бундеве, коју пеку на ватри и јед 
еспремна ваљда да одговори на то питање и погледа ме својим тихим и угаслим погледом, па онда < 
дано; даље, морамо знати какво је стање и расположење у војсци, нарочито после напуштања земље  
тавање материјала, да јаве бројно стање и расположење војске, количину муниције и да учине све  
> <p>Опет настаде ћутање, дубоко ћутање и тешке мисли са којима се свако борио.{S} Из тих мисли 
 који отуда стижу, предвиђају напуштање и тога положаја.{S} Из Скопља је послат тамо и последњи 
граната и фијукао куршум, где је крхање и праштање заглушивало сваки други глас, па су ипак кро 
етала су лагано, да не би њихово крчање и шкрипање узнемирило успаване грађане.{S} Нити су волу 
ци, који су мало раније напустили радње и избегличке госпође, које немају стрпљења да код куће  
жаву која плови по мору.{S} Ту су радње и трговине, ту касине и клубови, забаве, разонођења, шт 
 разгалио до времена кад настане буђење и покрет.{S} Понео сам и једну празну мањерку, која је  
 ми се одушевљено ставио на расположење и свесрдно помагао при образовању грађанске гарде, која 
пусте земље, кроз крваво стење и камење и зато га ваљда зову црним братом.{S} Они продиру, нади 
у и упадам у баре, саплићем се о камење и лупам о зидине којима су ограђена дворишта, али нигде 
та, уз који се при говору јабучица пење и слази као лоптица од живе у барометру.{S} Чим попне г 
p> <p>И борба поче да расте, да се пење и да бива све огорченија, те предњи наши почеше <pb n=" 
м једном улицом која се нешто мало пење и долази до једне велике и угледне зграде, чије дворишт 
ом, кроз који је звонило топло поверење и детиња искреност:</p> <p>— Не бих остала ни за живу г 
ере кроз пусте земље, кроз крваво стење и камење и зато га ваљда зову црним братом.{S} Они прод 
цнели аутомобил заглављен у блату стење и брекће као животиња у процепу али му се пут не отвара 
оздо из дримских кланаца и старац стење и јечи као да овај нови, свежи гроб, у који је сахрањен 
ицијативе односи искључиво на повлачење и не може се тумачити овако како је војвода Мишић тумач 
тога господина како пешачи измеђ Штимње и Сухе Реке, он ми се тешко вајкао:</p> <p>— Ама лепо с 
ина је оком погледати</l> <l>Бојне коње и бојне јунаке.</l> <l>Развише се ките и барјаци</l> <l 
 Мицу Сенегалку.{S} Деца познадоше коње и кликнуше:</p> <p>— Гле, мама, наш Гвозден!</p> <p>— Г 
ај тамо у селу!</p> <p>Они ободоше коње и хитро одоше даље а ми настависмо пут нагађајући ко ли 
ављени погледи, они изрази бола и патње и све се сједињава у једну црну, живу масу, која се кре 
во тек први кораци на дугоме путу патње и страдања.</p> <p>Лагано креће збег који је загушио др 
.{S} У томе је погледу било пуно слутње и пуно туге, у њему се оцртавао дубок бол који срећеш к 
 Отаџбине грли видик, засиктале су муње и проломило се небо тешком грмљавином.{S} Обале Саве и  
ци, расути по њивама, приберу што тешње и да најогорченије бране друм, којим ће непријатељ наст 
— Свршило је!</p> <p>И сви скидоше капе и додаше:</p> <p>— Бог нека га прости!</p> </div> <pb n 
ће стати и ако су јој и ципеле и чарапе и један део сукње биле већ толико умазане и улепљене де 
на а она их теши и прича им приче, лепе и заносне, не би ли их њима успавала, како их у сну не  
и почеше да ми се јављају све неке лепе и чаробне слике, баш као дављенику.{S} За тренут ми иза 
Сви усвојише ове напомене војводе Степе и свако прими на себе да до сутра прибере све ове подат 
а се прозорима појавише светиљке, лампе и свеће, које голе руке почеше да износе ван прозора ка 
 сиромашном светлошћу петролејске лампе и на прозорима, застртим провидним завесама, да промичу 
их је разапета кожа, амови на њима крпе и узице а кочијаш јадан и подрпан сиромашак.{S} Та су к 
тем, неспавањем и глађу, увијени у крпе и дроњке, у ћебад и шаторска крила, клонуло газе сметов 
тим ногама у поље, бошче, куфери, корпе и већ све могуће ствари и свих могућих облика.{S} Све т 
то, па напунише жене кецеље, деца корпе и недра и гази народ по оном ордењу а оно се расуло по  
оље натоварен.{S} Међу стварима и корпе и кофери и бошче и кутије.{S} У аутомобилу три женске,  
 и да га арнаутске жене збирају у корпе и кецеље да снабду своју децу играчкама.</p> <p>Опет не 
гим падају међу наше и косе а наши трпе и ћуте и — размишљају.</p> <p>Најзад капетан плану.</p> 
дама објасне да су и то нередовне трупе и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> 
>— Има, жандармерија и пограничне трупе и вардарци.{S} Добро се туку, али не помаже.</p> <p>Чич 
уће ваљало пребродити силно блато, баре и пролоке; ваљало је још проћи крај многих кола, под ко 
калдрму да бих могао мимоићи силне баре и каљуге што их је киша, која још лије, разлила по сока 
 води измеђ луднице и Вајфертове пиваре и са разних других страна, преко њива, кроз потоке, кро 
амеће.{S} Ено, ено, планине се већ жаре и горе, бљују већ пламен и ено се усијана лавина ваља к 
у из Крушевца, ишла је крај његове каре и не знајући ко је.</p> <p>— Како, децо, можете ли? — п 
 трубе.{S} Светина очас испуни тротоаре и закрчи улице.{S} Отуда је марширао један зуавски пук, 
не овце у тору, једва се дише од запаре и врућине...</p> <p>Разговор један и исти о ономе што с 
овењу прелетеше му пред очима све добре и зле последице о којима је већ до сад размишљао.{S} Ал 
шији и по махалама се ускомеша и узавре и свако потрча где је знао и умео да се подробније расп 
редба о одступању, да се војска прибере и предузме офанзива.</p> <p>Сви се сабрани команданти и 
за коју је издао наредбу, да се прибере и заврши овим: — Ја сам јутрос у десет и по часова прош 
тити Чачак, дану душом и пође да побере и покопа своје мртве који су покрили друмове и положаје 
и шваба и чеха и јевреја, од сваке вере и од сваке руке.{S} Стајали смо дуго, врло дуго, па нас 
државала у себи сву величину једне вере и једнога наука; тако ће ова прегршт земље садржати у с 
рке несретнога народа и војска без вере и без снаге.{S} Отресао сам се упоређења ових двеју пој 
абрили, једни веровали а други без вере и без одлуке ишли од гомиле, до гомиле да се распитују, 
и — Гледам, сироти људи, са колико вере и колико поуздања дочекују војску која је стигла у помо 
ом неком куту, задржао један делић вере и он се сад бунио и немоћан хтео би да се одупре овој б 
т, гори увек подједнаком светлошћу вере и наде.</p> <p>— Он ће доћи! — постало је њено вјерују, 
о и бацају јој у чељуст, те га прождере и умири се до сутра у јутро.{S} Ако која мајка, кад јој 
ечанскога изгледа, без воље, без намере и без израза.{S} Не можеш познати дојучерашњега пријате 
ки, гломазан жрвањ који меље све обзире и све односе људске, који скраћује сва одстојања и руши 
љеника, затим, далеко негде, јек секире и тресак посеченог дрвета.</p> <p>А још мало, па смо ве 
ост не умире, као што ни мисао не умире и зато ти ниси умро, ти живиш, ти ћеш доћи!...</p> <p>З 
 природин; ветрић се притајава, изумире и онај тихи шум који је он проносио, гране на дрвећу пр 
охваљујући и ободравајући своје официре и војнике.</p> <p>Одмах настаде живља и пешачка борба.{ 
нопове варница и пламен добија све шире и шире просторе измеђ четири основна зида, који још сто 
А борбе су тек почеле и они што се боре и гину, тек ће се борити и гинути.{S} Непријатељ је већ 
, сваки разговор, сваки узвик.{S} Оборе и човек и стока главу и лењо и мисле и корачају, само с 
 Чујете ли; то још српски топови говоре и до год они не занеме, ја ћу веровати у биће Србијино. 
дуго и свестрано, записивао је одговоре и допуњавао их, враћао се на питања која је већ једном  
асипа градове и поља, засипа села, горе и планине!{S} Све, све засипа и плави.{S} И мало још, ј 
етила огњем и од које су задрхтале горе и планине, што престрављени дану душом кад лине киша и  
сно чујеш топовску грмљаву са Црне Горе и Качаника.{S} Враћаш се у гомилу, која очајно и упорно 
осово, где су се узнели изнад Црне Горе и Шара, па кад са тих висина нису догледали да нам стиж 
дебела линија која полази од Мокре Горе и води Лимом на Пријепоље па испод Сјенице избија на Ги 
и и све више плавили наше китњасте горе и наше питоме доље.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>На 
оба угинути.{S} Овај слази са Сухе Горе и Ругова и жури кроз плодом благословена поља и зато га 
в засула наше градове и села, наше горе и поља, наше винограде и њиве, што се нижу крај зелених 
праг свачије куће.{S} Пође народ у горе и планине да се склања испред непогоде а у напуштеним с 
пали, да све затре, да сав живот сагоре и <pb n="218" /> угаси онако као лавина када се проспе  
 све нове и нове придолазе од ране зоре и већ се гуши перон од навале бегунаца.{S} Воз још није 
кће, тутњи и крха, обара врата, прозоре и лиже зидове и дохвата се већ степеница којима и после 
њеницима који су се начетили на прозоре и измилили испред болнице па довикују отуд:</p> <p>— Од 
чка, начетили били на касарнске прозоре и очајно посматрали одступање последње српске батерије  
и и река дима суну на разбијене прозоре и понесе собом поломљене и расуте све слике које нам ма 
етачкога двора гледао је далеко на море и отуд, из даљине, се догледао.{S} Новица је знао да ту 
уо се Новица као и досад на широко море и мајка га испратила благословом и пратила погледом док 
 потребан и стоци и људима да се одморе и прехране ако имају чиме.</p> <p>Како тај одмор на под 
 претрпавати сметови; падаћемо у поноре и амбисе; клаће нас и убијати дивљи Арнаути, сејаће над 
е изложити све оне надчовечанске напоре и све велике патње српскога народа.</p> <p>Марта 1920 г 
ваница, пламен је продро у све просторе и лиже кроз рупе где су били прозори и врата; цреп се н 
едне речи поделили, те ми је брат и пре и после помагао а и ја њему.{S} Он ме је и оженио, из д 
овамо и онамо и чује се пуцкарање ватре и гласови који се довикују и надвикују.</p> <p>Улазимо  
а ноге када госпа прође мимо наше ватре и понудих јој своје место.{S} Она ми одговори само једн 
оје се до мало час, при светлости ватре и тамној ноћи, није ни видело, почело се оцртавати и за 
Куле до Спаса, ноћашње бдење крај ватре и данашњи тежак и студени дан, одузели су му и последње 
 после дневне борбе одмарали крај ватре и закрчили сва места: „Ајде, бре, диг’те се кој, нек се 
о лећи, уступали су ми место крај ватре и своје ћебе.{S} Кад би настајала борба, сами су ме вој 
а заћи од <pb n="655" /> ватре до ватре и питати где су их они, што се већ греју, набавили, јер 
руги воду, трећи зашо од ватре до ватре и тражи своју, од које је мало час одмако, па сад не мо 
су исто код овога хана седели око ватре и министри, који нису ни ноћили на Љум-Кули већ одмах н 
лица, које су наквасиле пепео око ватре и догорела дрва.{S} Из једне гламње, која букти, пишти  
руда стало док су стекли ово мало ватре и нису пуштали к њој.{S} Они су с великом муком набавља 
ш!</p> <p>— Дај, бре, ту гламњу с ватре и коју грану, западоше и волови!</p> <p>И кроз мрак про 
> <p>— Имам жива оца, мајку, две сестре и једног братића.{S} Их, кад би они знали где сам ја са 
ного слика ми се јавило и бата и сестре и наш виноград и наше двориште и наши вранци и све, све 
 сане и малаксале очи или, као иза буре и непогоде кад се разнобојна дуга обележи небом те свак 
е простору, разорише се и расуше фигуре и облици који <pb n="221" /> су се до мало час вили над 
; погледа тамо где бистричини вали журе и где се узноси Призренски град испод којега, на обалам 
ви отуд са Румије и митраљези са Можуре и уверише нас да нема више мирна кутка на српској земљи 
ка, из оних питомих и храмовима културе и просвете раскошно окићених крајева; сишла је међу нас 
без реда, без смисла, без јасне контуре и облика.{S} И ако је давно већ умуко тандрк кочија, ст 
о и од напада Немаца.</p> <p>— Једва се и ово одржава... — заусти ађутант да каже, али га Краљ  
 је под точкове фијакера ради којега се и подигла бура негодовања.</p> <p>— Не треба ми!{S} Не  
зебло? — додаће један.</p> <p>— Тога се и бојим — узданух ја и опипах опет чело детиње које је  
е људе.{S} Па добро, дозволите ми да се и ја на њу позовем.{S} Распитајте се, па ћете чути, кол 
 као докуменат, који ће потврдити да се и на то мислило.{S} Али, да ли се Врховна Команда поста 
о доба некако и сама природа, као да се и она уморила.{S} Једва на одморишту, кад се устави цел 
д тога часа и развија.</p> <p>Као да се и непријатељ на новоме положају више прибрао, јер наша  
 решења у овоме смислу и одлучено да се и министрима, војном и грађевине, телеграфише те извест 
ше Србије, војска је остала за то да се и она повуче.</p> <p>Са старим је Краљем опет било нево 
омрзнути; ниси се зар бојао у сну да се и ти не смрзнеш?</p> <p>Очајник ме погледа тупо, неким  
нутку некако поправити.{S} Али, када се и они већ растају од владе, кад крећу другим путем, нај 
 тако да се јасно види како свако за се и за свој рачун тегли.{S} Једна санитетска кола вардарс 
ина.{S} Пламен са наше ватре пробија се и игра кроз милијарде кишних иглица, које су наквасиле  
 после због Турака да износе, довела се и стока, што је била скривена по планинама, те полако о 
авитлала над мојом Отаџбином, ломила се и у мојим родитељским грудима тешка бура бриге и болова 
шило, откинуло се од ње а преплашила се и она те стукнула у јарак а после, нигде детета...</p>  
> <p>Уз беду, невољу и расуло, јавља се и најрођенија сестра обест.{S} Нарави у овако тешким ка 
редње непријатељске делове а за њима се и батерија помиче све до првих јежевачких кућа.{S} Нови 
ак сматрају као сапутнике Краљеве па се и брину о њему, те ће где кад успут нежно, рођачки:</p> 
Где ће он сад незнан, непознат, пита се и тешко грца у сузама говорећи о томе.</p> <p>— Сви се  
саплиће, гура, тумара, тиска, укршта се и једно другом преплета пут, тако да не можеш прећи с ј 
му шаком лице мокро од кише.{S} Киша се и са њега и са мене цедила у млазевима и ја сам већ поч 
силнији, као гора у пламену од којег се и небо запалило.{S} Под светлошћу, коју је пожар расипа 
} Срео сам га <pb n="153" /> ту, где се и сви остали сретају, испред начелства, пред оном џамиј 
гледа дим на Качаничкоме фронту, где се и даље боре они, којима ни једнога тренутка није поклец 
, што то није свршено у Призрену где се и отпочело?</p> <p>У Призрену је сагорело све што је тр 
, диже главу за аеропланима, напреже се и поче им довикивати као да ће га одиста моћи чути и ра 
ња, пошто се довољно загрејала, диже се и оде под своја кола.{S} То је био једини <pb n="662" / 
="659" /> извуче се испод кола, диже се и приђе нашој ватри да се загреје.{S} Негде у даљини пу 
 спавала на кревету за дежурне, диже се и поче ударати у апарат тражећи Чачак, али се отуд нико 
у се алатима оружане сенке, узносиле се и спуштале мотике и будаци без шума, без лупе.</p> <p>Д 
престану се нијати и повијати, шибље се и жбуње умири; птице, које су нас по гдекад о дану надл 
баш овај део земље Србијине, на коме се и данас завршава један део њене историје.</p> <p>Одиста 
ва, она се шири, зид попушта, нагиње се и са страховитим треском читаво једно огромно платно па 
осутра?</p> <p>Мајор ћути, не обзире се и корача даље.</p> <p>— Ово је право Наполеоново одступ 
, гологлав, исколачених очију, опире се и сад још и ако му је уже засекло у месо и ако је, види 
и пут, разредили и расули по ноћи те се и не догледају.{S} Мраз стегао као о Божићу и душе ошта 
која је био леђима притиснуо, окрете се и закључа их па извади кључ из браве и метну га у џеп.{ 
 али бабо нам рече: „Ајте, спремајте се и потоварите да се склоните из села!“ Тад разумеде нана 
сују све што им је најсветије и љуте се и на самога Бога претећи му и окривљујући га да и он не 
оже! — додаде он одлучно. — Сутра ће се и Феризовић напустити.</p> <p>— То значи прекосутра бић 
ати Срем, Банат и Бачку.{S} Дотле ће се и Румунија определити и, са нама заједно, кренути једни 
и онај стари, одржаћеш се!“ С чим ће се и с ким одржати? — питао се капетан сам у себи — зар са 
и претурила преко главе.{S} Извућиће се и она једнога дана из хладних зидина пустих и камених д 
нема ни гласнога разговора.{S} Шапће се и клонуло се иде ногу пред ногу.{S} Ноћ нас све више об 
ва паде са општинске куће, поскидаше се и са осталих кућа улицом којом ће посљедња српска батер 
купише се људи око нечега, згомилаше се и загушише друм, те се цео покрет заустави.{S} Десило с 
 једно другоме, разговарају се, теше се и не питајући једно друго ни за име.{S} Исповедају се,  
сте из мора и све <pb n="15" /> више се и више узноси.{S} Кад Новица, с вечери, враћајући се из 
"279" /> Краљева намера.{S} Изменише се и телефонски разговори измеђ Ниша и Крагујевца и најзад 
улица, уличица и капија.{S} Испунише се и закрчише се улице, затворише се дућани и кафане, изме 
елуја по мрачноме простору, разорише се и расуше фигуре и облици који <pb n="221" /> су се до м 
у се прибрале на разговор, растурише се и свак потражи своје место или своје друштво.{S} И ја с 
било.</p> <p>— А је ли извесно да би се и успело у томе?</p> <p>— Извесно, али неуспех не би на 
се ни издати така наредба а, када би се и издала, ви би после те наредбе још увек имали и сувиш 
{S} Сва је брига дакле била, како би се и на који начин она могла пребацити из Медове у Скадар, 
 оно што би новине казале или што би се и иначе чуло, не би ником било довољно нити би га могло 
о којих су поређане столице.{S} Седи се и на креветима и на сандуцима јер нема довољно столица  
ним ужетом.{S} Њега води старац који се и сам помаже батином да не би посрнуо.{S} Син му је под 
с помисли:{S} Где си, Боже, сећаш ли се и ти нас?</p> <p>Звук звона долазио је из једнога уског 
или се ми у један крај рова, ућутали се и мислимо у себи: дај Боже да Србијанци толико потерају 
вор или се чује реч и две а придигли се и они који су лешкарили па се повили око ватара и само  
жак њенога живота већ догорева, тули се и малаксава, онај жижак, који она сваке ноћи пали на пр 
ај, попе, вели опет ага, превијаш ми се и увијаш свакојако, видим да увијаш, ама тешко твојој б 
ени и спаса нам нема; него... спреми се и бегај.</p> <p>— А ви? — запитах га.</p> <p>— Ја не мо 
 витез застаде крај прозора, наслони се и упре свој мртвачки поглед тамо.</p> <milestone unit=" 
/p> <p>— Али за Бога, докторе — буни се и даље онај што је запојио целу кафану најлепшим надама 
 којима се застире.{S} Са даном гаси се и сав живот природин; ветрић се притајава, изумире и он 
румом.{S} Али узаћи на друм, угурати се и ући у ред, мучан је и тегобан посао.{S} Друмом иду по 
 вече пред легање учила децу крстити се и казивати „Оче наш!“ и пред којом је он сваке године с 
ао и љуби земљу, ено га други, крсти се и моли Богу.</p> <p>И ја сам се сагао и шакама ископао  
ом којом је било покривено, прекрсти се и диже главу.</p> <p>— Ја не знам да л’ то има негде у  
ма никло јединче и ја сам га, грбећи се и посрћући под теретом живота, прехрањивао и хранио, кр 
{S} Енглескиња је села и не здравећи се и сва се предала бризи да се загреје, не обраћајући паж 
лазе где има и где нема пута тражећи се и, најзад, кад се налазе, грле се, а у том загрљају и у 
крај огњишта.{S} Одмах до ње, држећи се и сад још руком за бабину сукњу, девојчица преклана пре 
екако друкче, војнички, испрсавајући се и као да би гомили, крај које пролазе, хтели рећи: „Виш 
ај свих ових невоља и не устављајући се и не осврћући се.{S} Па ипак наиђу појаве које су кадре 
свак на своју страну и не праштајући се и ако смо били уверени да се више нећемо састајати.</p> 
син, и наложио сам ватру па, грејући се и сам, упустио се и у разговор.{S} Био је висок, коштуњ 
 те протрчаше мимо нас и не осврћући се и бацајући пушке за собом а Србијанци лете за њима те н 
а, затим опет сиђе у Мораву и закачи се и по други пут за Багрдан.</p> <p>— То је тврђава, прир 
 да је сад у слободној Србији, којој се и она враћају у загрљај?</p> <p>Хоће ли он, хоћемо ли м 
 Није викао, није говорио грубо, чак се и смешио али је мене све већи страх обухватао и нисам н 
други</p> <pb n="458" /> <p>— Па нек се и преплаши; има жена децу а сама је, нема ко да јој пом 
 нове среће, ородити се, вратити нам се и наћи жељена мира.{S} И тек су стигли а ево их ова олу 
епеник солунскога воза и камо да сам се и попео, куд би ми сад био крај.{S} Али он вели, на Овч 
а дана.{S} Ишла сам, распитивала сам се и рекоше ми да могу у воз ући у Топчидеру или Раковици  
и мутило ми се у глави.{S} Тргла сам се и збацила покривач када сам чула лупу на вратима.{S} Жи 
 чекају на сахрану.</p> <p>Тргла сам се и ужаснула, као да ми је тога часа понова издахнуло јед 
, господине, како ми је било кад сам се и ја јавио и кад су ме примили, било ми је исто онако к 
ећ загушила и брига и дим, дигао сам се и кренуо кући.</p> <p>Напоље још сипи несносна јесењска 
примети да пуца у ваздух!“ Тргао сам се и осврнуо и, одиста сам видео официра за нашим леђима а 
ме мртве вароши?</p> <p>Распитао сам се и чуо чудну причу, једну од оних вечитих прича, које се 
ји води из Штимње у Призрен.{S} Друм се и не види већ само кроз равну пољану протеже се црна жи 
 он се тргао из својих болова, дигао се и отворио сам врата:</p> <p>— Пустите децу к мени! — ре 
ске и већ чиме је ко стигао наоружао се и отпочео посао.{S} Потегосмо сви једновремено да почис 
 парчад, пада већ и други зид, занео се и трећи и, још мало па један ужасан крах, један ужасан  
тврди камен, поникао из мора и узнео се и испрсио камене <pb n="10" /> груди, готов увек да при 
на време, топовски пуцњи.{S} Појавио се и један непријатељски аероплан а затим још један, па јо 
о сада, на путу до Приштине, здравио се и до сада са њима, али је до сада и сам веровао у нешто 
и Бојко носећи их на леђима, ознојио се и посустао те као запомаже: „Помагајте, људи, не могу ј 
 се евакуише становништво.{S} Примио се и за члана одбора Грађанске Гарде, која је образована д 
анак и бео као девојачка рука, зарио се и штрчи као кост из оскрнављенога гроба; камени бели ор 
о сео на простран миндерлук, затурио се и ослонио леђима на јастук, притиснуо длановима слепооч 
ао и гладовао и страховао и злопатио се и мучио?</p> <p>— Ако сам већ требао мрети — размишљао  
 у част доласка савезника.{S} Вратио се и одатле са једним болом више и сад је већ сломљен дозв 
 ватру па, грејући се и сам, упустио се и у разговор.{S} Био је висок, коштуњав човек, снажних  
авне комуникације са Солуном те, ако се и мора одступати, одступати путем којим се може спасти  
 смеш вређати очеву успомену.{S} Ако се и деси да погинем, мораш стегнути срце, мораш се измири 
и себи како ти гласови постају; како се и зашто рађају, који су то подземни путеви којима они п 
е чекала...</p> <p>Као на мору, тако се и у њеној души подигла бесна бура и ломила је ударцима  
} Наредба се ова брзо рашчула и тако се и последња нада убрзо претворила у последње разочарење. 
о пријатељским погледом а хришћанско се и само придруживало нама и кретало у бег, не смејући за 
улици, у згради још већа.{S} Тискало се и врило као у кошници; тешко је било доћи до начелников 
о је вредно и марљиво а организирало се и друштво за заштиту напуштене деце.</p> <p>Све се ради 
 друм, после оне силне кише, замрзло се и покрило танком стакленом скрамицом те крца под корако 
<p>Дете ми се узнемирило, преплашило се и заценило од плача.{S} Стегла сам га јаче и тешила бри 
више муниције, испуцало се, изгинуло се и — сад се повлачи, ако се бар могу да спасу топови да  
 ту и све кућне потребе ту.{S} Нашло се и хране мало, што су домаћини посакривали па не смели п 
> <p>— Ниси ни ти туђинац, наћи ћемо се и теби колико и себи.</p> <p>— Јесте, ал ви се познајет 
вечеру себи.{S} Примио нас је те смо се и огрејали и окусили мало топла јела и обезбедили од ки 
овима опет пар вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, два точка и високи ступци са  
опет пар малих вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, то су два точка и високи ступ 
иђао.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се и мој јединац на широку пучину и ја га испратио са благ 
лој собици тај посао вршио, секретар се и пуковници повукли у ранију собу да опет седну око сто 
ђа и псовка пење се све више, потежу се и ступци, узносе и кундаци над главама, а ти очајно сед 
улих, неиспаваних очију.</p> <p>Дижу се и они са калдрме.{S} Оно што си ноћас крај ватре видео  
се у гомиле и немо ћутећи, погледају се и ослухују.{S} И пролазници застају, ослухују па одлазе 
растурање државне имовине.{S} Лупају се и ломе немилостиво вагони, грабе се џакови са храном, р 
ављају међу собом, рукују се, питају се и сабирају се у гомилице, али су те гомилице сад већ жи 
се бегунаца и војника сабрале, греју се и воде живе разговоре.{S} Придолазе им нови који увраћа 
у се, јадају, исповедају и распитују се и не питајући једно друго за име.{S} Невоља људе изједн 
га.{S} А кад га нађем, исповедићу му се и он ће ми опростити.{S} Ја нисам крива, он ће ми опрос 
и гомила погушила и видиш људе, пењу се и на точкове и на кровове вагона и на ланце којима су в 
о је у Куршумлију у тренутку када су се и тамо чули топови и његова већ узнемирена душа није ни 
њима она нашла себи снаху.{S} Кад су се и оне разудале, <pb n="20" /> дорасле су оне које су би 
е немиломе гласу да неће доћи, те су се и даље лепршале заставе истакнуте у част њиховога долас 
ило.{S} Појединац је пропадао, те су се и непознати људи на овоме путу удруживали у мање трупе  
и су носили ову кућицу, смењивали су се и често пута одмарали јер им узина стазе није увек дозв 
 заклона од зла времена, задржали су се и ту ће преноћити и многи међ нама, који наилазимо, при 
а, са Брегалнице и Цера.{S} Срели су се и одмерили се!{S} И — чудновато, из тога сусрета никло  
, или другачији разговори, водили су се и код осталих гомилица, крај којих је прошао војник, ко 
 времену и месту где је извор, крећу се и окупљају гомиле.{S} Ујутру, између 8 и 9 часова, на ј 
и сад испијена у блату.</p> <p>Сетих се и Енрика толедскога ритера, када у последњем смртоносно 
<p>— Бог нека га прости! — прекрстих се и ја и скидох капу, осећајући једно дубоко и искрено са 
где светиљке, нигде живота.{S} Крхаш се и падаш у рупчаге излоканога сеоскога пута, нападају те 
је ваљало поћи.{S} На путу довде још се и могло заваравати оваквим и онаквим гласовима, али се  
 по кућама почеле већ из раније да гасе и тишина постепено да осваја.{S} Још по где који официр 
нула, али се она ћутећи загледа предасе и поче у блату бирати место где ће стати и ако су јој и 
причу, заврши и ућута гледајући предасе и увијајући се понова у ћебе, које јој је било готово с 
без јела и пића, тупо гледајући предасе и подајући се смрти која га постепено осваја.</p> <p>Шт 
мља, крцале су улице, гушиле су се масе и гомиле.</p> <p>У Приштини, где слази пут најкраћи за  
 још <pb n="133" /> један притисак масе и врата се крхају.{S} Маса се заљуља и посрне унапред,  
ости, који се гласови нагло шире у масе и изазивају нову забринутост.{S} До тога тренутка, најв 
} На свакој другој кући спуштене завесе и затворена врата; има читавих уличица пустих и празних 
моран.{S} На прозорима није било завесе и кад сам дунуо у свећу, која је осветљавала собу, спољ 
андаљило врата изнутра а застрло завесе и спустило капке на прозоре.{S} А отуд, из дубине, из п 
 споразуму са Врховном Командом, донесе и последње одлуке.</p> <p>Помоћник команданта Врховне К 
х, ала је хладно — рече и сав се стресе и стовари се одмах крај прве ватре. — Дајте, људи, само 
 му населе подножја.{S} Читао сам описе и знам, колико ми се на глави коса дизала, знам како са 
у, попрскали су већ зидови који га носе и пламен је помамно лизао и буктао кров све просторије, 
 натоварени, који још поврх товара носе и по где које дете; па онда магарци, па кравица коју ву 
се све више, потежу се и ступци, узносе и кундаци над главама, а ти очајно седиш с ове стране ћ 
анинске масе, које се око Скадра узносе и које ведра ноћ јасно оцртава и издваја, он вели војни 
ље нове бегунце из Куманова који доносе и вест да је Страцин пао и да су наши одступили ка Млад 
љни.</p> <p>— Па то, за Немце и за Русе и Енглезе и Французе.{S} Он те ствари зна, говори франц 
писали и оних које ми будемо писали, те и ове коју подносим читаоцима.</p> <p>Ма да је ова књиг 
јом је ноћ обгрлила Косово, подржава те и одводи све даље у тим мислима и ти корачаш полако, тр 
ознајем их, то је породица начелника те и те армије.</p> <p>— Видиш не остају овде, одоше право 
м поступцима и држању; из обавештења те и такве дипломатије никао је први октобар и цео балканс 
де.</p> <p>Ето, на основу обавештења те и такве дипломатије о приликама на Балкану, опредељивал 
несреће.{S} Краљ те зове па он ће ми те и неговати, он и сачувати мајци!</p> <p>Мајке су их опр 
су тешке туге довољна и она.{S} Теши те и обмањује то што је он ту, што је његово тело још ту,  
ли на утрини, око ватре, да се прихвате и да се разгреју пре него што легну.{S} По лицима, осве 
 где су се били склонили да се прихвате и збирају се наново у гомиле, оне гомиле које стоје од  
аградити себи чун, купити мреже и алате и почети посао сам на своју руку.{S} И то ће бити доба  
 су Србијанци потерали наше па их млате и гоне да се осврнути не могу.</p> <p>— А једнога дана, 
ласно, речима:</p> <p>— Хвала ти, брате и роде!</p> <p>Био би леп и стасит момак по узрасту, ал 
 сване дан извршења пресуде, броји сате и минуте свога живота, тако ми сад већ бројимо кораке и 
твени светски храмови културе, просвете и цивилизације, те да отуд, смрћу својом, искажу велики 
е и оне, што јој бомба раскрвавила дете и оне <pb n="495" /> што је својом крвљу задојила дете. 
 зађу по гробљишту да помену своје дете и не нађу му гроба, сетиће се да у њиховом селу има јед 
 те је подржали колико да прихрани дете и да га метне на <pb n="13" /> ноге.{S} Кад из детета и 
 кроз сузе, носећи на рукама мртво дете и лутајући и сама, са малим мртвацем у наручју, не знај 
и диже се, узе у наручје оно друго дете и пође.</p> <p>Ја хтедох да је уставим, али ме задржа о 
како је бомбом из аероплана рањено дете и пита шта ће, где би га понела да се превије, јер му ј 
ародних посланика.</p> <p>— Пребацујете и њима.{S} Ја знам два народна посланика чији су синови 
кче изведено, о жртвама које су поднете и које ће се поднети, о беспућу кроз Албанију и о свему 
а је још прексиноћ.{S} На њој су донете и последње одлуке које су одмах и извршене — Влада и Вр 
 са непријатељем.{S} За капетаном крете и оно одељење коњице, што је синоћ у мрак стигло.</p> < 
ренутака па онда ми се од једном окрете и са пуно бола и горчине рече:</p> <p>— Да имам руку на 
р који сам вам навео хтели да прострете и на све њих.</p> <pb n="330" /> <p>— Па што га онда на 
а Краља који ће да вас воле и кога ћете и ви волети.</p> <p>— Па где је он? — настављају деца.< 
— Шта сте могли више видети но што ћете и овде сутра видети.{S} Одступање народа и војске, бегс 
ите.{S} Даће Бог порашћете, проживећете и остарићете а онога зла што ми видесмо ви нећете видет 
оја је горе у брду ждерала каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљерије, догоревала је ве 
ад Пећи, који је прождирао каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљерије, тамо иза пећског 
 теши:</p> <p>— Шта ћете, госпо, видите и сами како је.{S} Добро је кад се може бар да опоје, б 
ојих људи да понесе ово дете, па пођите и ви с њим.{S} Оставите тамо у капели дете а ви крећите 
буку.{S} Зато сад, вели бабо, припазите и штедите храну јер то вам је што сте понели, село вам  
 и бојне јунаке.</l> <l>Развише се ките и барјаци</l> <l>Као сури по небу облаци.</l> <l>Цар по 
пуштеница која је хтела да иде у комите и обукла се већ била у комитско одело и сликала се већ  
ерима.</p> <pb n="310" /> <p>— Напуните и откочите пушке, а ви који имате роволвере држите отво 
а да је сручим у кола, у крило ненасите и одвратне сујете.</p> <p>Ноћ је већ увелико овладала к 
ани, без крова и без хлеба, без заштите и без потпоре.{S} Док ће се они први грејати на сунцу,  
атим удовима, као орао кад забоде нокте и прикопча се канџом за мрцину.{S} Његови се врхови тих 
зговорио брзо, са пуно заноса и топлоте и, гледајући пред собом укочена погледа, као да гледа у 
јаукали, читали новине или играли карте и све то тихо и шапућући.{S} Ја сам седела крај његове  
бале чаробнога острва где цветају мирте и оранџе, где нежни лептири деле цвећу најстрасније пољ 
} Кад га ослободише штранга, коњ посрте и паде на ребра а главу положи на земљу.{S} Ноге му поч 
и део Србије био још слободан, када сте и ви тако исто као и ми били заваравани да савезничка п 
 Ето — настави поднаредник — морали сте и то мало крова у Приштини да напустите.</p> <p>— Морао 
еца њихова, да гину тамо.{S} Родили сте и то је све што сте могли учинити и сад још можете плак 
лица, не знајући зашто, те гомила расте и буја и дере да сиђе доле, у долину, доле, одакле се о 
 ја шајкачу на главу па дочекујем госте и све салутирам.{S} Тек дође господин попа, ја салутира 
да предвиди.{S} А ствари су тако просте и тако јасне и вероватно зато баш што су јасне, диплома 
о нешто ближе ватри.</p> <p>— Поменусте и Ђунис мало час? — прекидох ја први тишину, обраћајући 
на еспап својим кућама.{S} Кафане пусте и затворене, само још по где која турска, горе у махали 
ају међу наше и косе а наши трпе и ћуте и — размишљају.</p> <p>Најзад капетан плану.</p> <p>— У 
х је сабрало; стоје и ћуте, упорно ћуте и само погледима прате појаве и погледима <pb n="140" / 
 каква новост, сви остали столови ућуте и обрате пажњу тамо.{S} Бива да по гдекоји разговор, ко 
и сви путеви и сва дворишта и све баште и све њиве.{S} Пао уморан народ као облак скакаваца на  
 лакше нађени те однети на превијалиште и у болнице.{S} Међу мртвима и наши трећепозивци, они н 
 његови метци који донде стижу те ниште и пале — кренућемо сутра даље.</p> <p>У нама се прибраш 
и туку.{S} Почеше жене и деца да вриште и да се спасавају.{S} Бегали су на коцељевачки друм па  
и сестре и наш виноград и наше двориште и наши вранци и све, све што сам проживео и што сам кад 
 друге круне српске, пође кроз двориште и прође тихо, нечујно, кроз отшкринуту капију крај дрем 
..{S} Сви смо напустили собе и двориште и изашли на улицу, прибили се једно уз друго и ослухује 
ро до своје куће.{S} Ушао је у двориште и видео све пусто, кућа затворена.{S} Побегли су, помис 
S} Сад су пошле даље, са уверењем да ће и на приштинском корзу „ипак бити мало живота“.{S} Оне  
е... није да жалим.</p> <p>— А ваљда ће и престати киша, испадала се ноћас! — теши се мајка пог 
зницу, Ваљево а само још који дан па ће и Београд пасти.{S} Протераше једнога дана кроз Винковц 
ваком у памети и свако се бринуо шта ће и где ће?{S} Из Пећи воде два пута за Андријевицу, једа 
остало у њему забринуто се пита: где ће и како ће?{S} Остао је још једини слободан пут ка Тетов 
тим опет диже главу и настави. — Где ће и да изнесе главу, видиш како се то гине.</p> <p>— Кад  
га народа, поздрављен саучешћем које ће и он тако дубоко осећати према својима несретним подани 
а гомила оних који не могу наћи чиме ће и ватру наложити.{S} Људи су најзад почели да се приљуб 
.</p> <p>Још је два сата до зоре али ће и зора тешко успети да унесе светлости у мутну, јесењу  
после неколико сати путовања, избећи ће и мраз и глад и патње; они у колима која иду у Митровиц 
, на чија ће врата закуцати.{S} Доћи ће и њено пролеће и доћи ће њено лето, доста је она зима и 
ву ужасну, ову студену ноћ, на којој ће и стока од мраза липсавати.</p> </div> <pb n="318" /> < 
м ја једаред баби: „Бабо сад у јесен ће и мене регрутовати те ћу бити аустријски војник!“ Бабо  
ност.</p> <p>— Готово!</p> <p>— Тако ће и Београд, видићеш! — наставља Тома — Изгубиће га, па ћ 
е, брине тешку бригу и одлучи се што ће и како ће.</p> <p>То је било суморно вече.{S} Киша је з 
 <p>Рекох, домаћини се забринули што ће и како ће, јер гласови озго из Јасенице, све црњи и гор 
и, чекаће вечерас, чекаће ноћас, чекаће и сутра ако треба.{S} По подне је већ цело Скопље било  
историја, било као прича или еп, мораће и време и много руку сарађивати и ја, нудећи овим само  
ије саветовала ме је да останем, остаће и она и многе друге жене из нашег комшилука а само бака 
 Док се тај посао свршавао, све су веће и веће гомиле београдских избеглица стизале на ресничку 
леже њихови ћивоти, крај њих горе свеће и кандила а владике и архимандрити, свештеници и калуђе 
 — све то осветљено полусветлошћу свеће и оним светлим руменилом које разгорео жар из мангала р 
екивао сам и ја да ће доћи моје пролеће и моје лето, јер сам доста зима и доста јесени претурио 
ата закуцати.{S} Доћи ће и њено пролеће и доћи ће њено лето, доста је она зима и јесени претури 
е тиска, све граби и ако се једва креће и пробија кроз гомилу и свако носи, осим оне опште још  
 те се домалочашњи камен почне да креће и живи; тако и ова чудотворна реч пробуди нас, који смо 
е што није имало решености још да креће и што је остало решено да се преда.{S} Ту силуету овамо 
 робовања.{S} Али, тај воз још не креће и ако пред њим стоји машина која је стално под паром да 
ва појава, коју би неко запазио, скреће и одводи одмах разговор на другу ствар.{S} Не воде те р 
као да би хтео да један део своје среће и нама да, па се отисну с друма у њиве и поче прескакат 
игом заморене душе, предосећање несреће и слутње, онда та веровања у предсказања постају права  
и када су сагледали ове кржљаве младиће и говорили су међу собом: „Шамарима ћемо их тући!“</p>  
во стање рађа Кавуре, Мациније, Обилиће и Синђелиће?</p> <p>— Јесмо ли били дорасли да понесемо 
 место тањира, вечерале козје ћевапчиће и проју.{S} Ако их вечерас то мимоиђе сутра неће.</p> < 
маја, коме очи светле пламеном а брекће и фркће и тешко дише кроз ноздрве, враћајући се увече у 
 пред силом!</p> <p>За Енглезима брекће и стење сав блатом умазан један аутомобил пун народа ко 
е како нешто тутњи, бучи, цичи и брекће и осећаш како те нешто засипа, једнако засипа.</p> <p>Ј 
n="230" /> боје, са мотором који брекће и стење као раздражена животиња и оједеним гумама на то 
голубије боје, и са мотором који брекће и стење као раздражена животиња и гумама које су се оје 
ме очи светле пламеном а брекће и фркће и тешко дише кроз ноздрве, враћајући се увече у своје д 
длаже ватру, која на сред калдрме букће и око које се промрзли греју; у другој улици скупила се 
ца није спавала, чула сам је како хукће и шапће једнако, ваљда се молила Богу.{S} Пред саму зор 
зађе, суне у шталу читав товар хладноће и за час освежи загрејан ваздух а образе нам ошине мраз 
јим се да ми не зазебе.</p> <p>— А хоће и да се угади, ето, везао си прљавом марамом.</p> <p>—  
е стока толико малаксала, да већ посрће и пада.{S} Месец дана та стока, неисхрањена, без одмора 
ч глас из Армије.</p> <p>— То је могуће и тако је! — одговори капетан.</p> <pb n="188" /> <p>—  
ете.{S} Ако ми се Ранко одметне од куће и ода се школи, онда ћу на Бати кућу, нек ми он буде до 
ђанство се потпуно повукло у своје куће и замандаљило врата изнутра а застрло завесе и спустило 
 дим од ватара и ноћну таму, те се куће и не виде већ само неке нејасне и тамне гомиле.{S} Нато 
горе, наша села и наше цркве, наше куће и наша деца.{S} Их, како нам је тек, данас овоме а сутр 
.{S} Прођосмо још једном крај наше куће и ту се бабо опрости од нас а његов терет узе нешто нан 
још ту.{S} Нисам излазила нигде из куће и плакала сам по цео дан и по целу ноћ.</p> <p>Она прес 
 и ја кренем.</p> <p>Изашла сам из куће и ушла у ноћ, најстрашнију ноћ у моме животу.{S} Небо ј 
 јутрос рано, неопажен, извукао из куће и којега нема ево све до подне и ако се кроз београдске 
на који су такође зашли од куће до куће и преклињали да им се уступи мало сувоте.{S} Веле, доцк 
з дућане и кроз кафанице, одлази у куће и плави целу варош.{S} Говори се једновремено о свему,  
ларме но при покрету.{S} Бојала се чуће и ко други оно што казује, а она је то сматрала као сво 
ути већ на те појаве, које ће све чешће и чешће бивати што даље идемо.</p> <p>— А одакле си ти? 
ене чистиле пећину, друге збирале лишће и шумицу која ће нам служити за постеље а треће су на о 
 њих или, у малим гомилицама, воде тихе и поверљиве разговоре.{S} Час би по где ко од њих хитно 
ређоше у друге одаје где су водили тихе и дуге разговоре.{S} Краљ је неколико сати пробавио сам 
црнини одржавало ми је напрегнуте живце и одупирао сам се сну.{S} Али, кад она заћута, мени кло 
S} Протераше једнога дана кроз Винковце и заробљенике српске и натераше нас све да изађемо да и 
 војника и читавих породица, жена, деце и стараца.</p> <p>А иза тога низа државних кола појављу 
 и окрете мени:</p> <p>— Имам и ја деце и не знам шта је с њима.{S} Остали су тамо, у Београду, 
 којим је пратила дугу поворку ове деце и мученика, видело се да њено материнско срце слути нес 
p>Иду једно за другим родитељи без деце и деца без родитеља, очајни без утехе, бони без неге, и 
еним покровом, пробирају храну јаребице и кад ти чују шушањ прну на један мах, избију из магле  
ад о дану надлетале, скрију се а бубице и црвићи, који су ти се кретали под ногама, завуку се у 
а које смо синоћ срели испред Чаглавице и који су хитно журили распитујући за пут у Грачаницу.< 
сићи у Пећ па одатле, преко Андријевице и Подгорице, наставити ка мору.{S} Војска и иначе не би 
и <pb n="573" /> Бели, Дрим до Ђаковице и Пећи, где се рачвала у три огранка од којих је један  
 и да се упуте на север, преко Ђаковице и Пећи.{S} Тога дана почињу већ и да се враћају са Љум- 
ути, који су јутрос стигли из Митровице и који веле да на путу нису видели никакву војску већ с 
у толико већа гужва.{S} Ми из Митровице и Приштине преко Липљана; други стижу преко Феризовића  
преслављати, из ње ћемо одвајати мрвице и бацати их у гробове које будемо копали у туђини; на т 
итељ — али ме може одвојити од породице и потерати, као што све грађане тера, тамо негде у непо 
 можда у каквом разговору измеђ двојице и тројице, она је почела нагло да се шири а малодушни с 
асипају и ветар бесно дува те шиба лице и завејава очи, уши, груди.{S} И бадава ти дижеш јаку н 
.{S} Узех руком да избришем детиње лице и чело а оно опет писну и расплака се.</p> <p>— Никад н 
мо, опазио сам и оно бледо воштано лице и очи пуне топлога израза оне госпе у црнини, коју сам  
на нема више оно одвратно, студено лице и пожудни поглед тице грабљивице, као што га је имала о 
ој станици, још увек увраћају избеглице и жудно погледају и распитују хоће ли ма где, ма кад, м 
осподина јабучица нагло попе под вилице и он чисто суну на човека уских рамена.</p> <p>— Где ст 
ме тренутку да он због пребијене вилице и није могао говорити и чинило ми се да је нарочито ћут 
ако необучени, да се збирају у гомилице и шушкају поверљиво.</p> <p>— Ђенерал бега? — шапће јед 
етају, задржавају и опкољавају гомилице и цеде их питањима док им све не кажу.{S} А људи се на  
з <pb n="728" /> облака справе летилице и давићемо се у дубока блатна језера.{S} Вај нама, сеја 
се лево и десно, излазила до угла улице и погледала <pb n="459" /> на све стране, неће ли углед 
амо, прибирају се у групе на сред улице и воде разговоре о ноћашњем страховитом мразу.{S} Други 
се као бујан поток разли кроз све улице и све уличице приштинске, све до последње уџерице на вр 
ких пашаларских конака, поплочане улице и тргови, храмови и дворнице, суднице и тамнице, лагуми 
клонити главу те лута кроз мрачне улице и лупа се о ћепенке и саплиће о камене прагове.</p> <p> 
изгладнеле.{S} И све то лута кроз улице и тражи хлеб.{S} Иде од дућана до дућана и лупа и моли  
 знајући шта ћу.{S} Ишла сам кроз улице и застајала на угловима, седала сам на камен да се одмо 
напустили болнице и тумарају кроз улице и заробљеници, који не знају шта ће са собом и за које  
жеш прећи с једне на другу страну улице и не можеш, ти пешак, по читав сат, провлачећи се измеђ 
седну војници, регрути, нове придошлице и све то полеже по столовима и испод столова, тако да п 
а кад дуге јесење кише лију нештедимице и кад, безкрајних и мутних јесењих ноћи, реже као нож о 
авља се пламен који се дохвата таванице и пробија врата и прозоре.{S} Настаје паника међу стано 
асмо га за руке а каплар отпаса тканице и поче му везивати руке.{S} Бојко се није отимао, он је 
бично начети на огради солунске станице и са ужасном оријенталском дреком, намеће купцима свој  
 рекоше да идем начелнику војне станице и ја се упутих њему.{S} Свет ме је жалио што се толико  
ти.{S} Дотрчао је и чиновник из станице и загледао врата са свих страна па послао да се зове је 
оза бар пет шест пута да оду до станице и да се врате.{S} Са њихових точкова далеко прска каљав 
 кад би се већи део повлачио у кафанице и куће да једе, гомилице једва ако би омањиле, јер вели 
ед на тамну и нејасну силуету Грачанице и нехотично повлачи за собом безброј мисли које враћају 
нту, посматрајући развијање предходнице и предосећајући озбиљност борбе.</p> <p>Дугим ратничким 
меника, потоком који води измеђ луднице и Вајфертове пиваре и са разних других страна, преко њи 
е и тргови, храмови и дворнице, суднице и тамнице, лагуми и канали, цистерне и пропусти, куле н 
ене непријатељске трупе, код Остружнице и доле, на дунавском кеју, испод кланице.{S} Чим падне  
ојска, да ме... дрхтала сам од грознице и од страха.{S} Дотрчала сам кући, утрчала као без душе 
м са Куманова и Облакова, са Брегалнице и Цера.{S} Срели су се и одмерили се!{S} И — чудновато, 
ојник са Куманова и Цера, са Брегалнице и Рама, штедио је до сад те две сузе, кад се после дуги 
и рањеник који је сам кренуо из болнице и ако му је рана још недолечена.{S} Све ћути и предало  
и и рањеници, који су напустили болнице и тумарају кроз улице и заробљеници, који не знају шта  
рне.{S} Касарне су претворене у болнице и препуне су наших рањеника.{S} То су они несретници шт 
е издата наредба да се евакуишу болнице и магацини?</p> <p>— Нисам! — одговара чиновник.</p> <p 
ан београђанин, који бега из престонице и иде право за Солун не задржавајући се нигде, донео пу 
="479" /> бошчи једно парче суве крпице и даде ми.{S} Је ли било чисто или није, ко ће то у мра 
се војска борила на обалама реке Марице и она у тој борби допре до обала Мраморнога мора, тамо  
е друга, замршене и богате плаве косице и висока чела, испод којега су упале две дубоке дупље.{ 
е су пушке и раздељене, одређене четице и именоване им старешине; варош подељена на квартове и  
ену кућу где су се ноћу збирале вештице и недузи.{S} Тада, у топлој соби, седећи на крилу матер 
 своме, да их у загрљају своје домаћице и своје дечице, пролије а ево их сад пролива овде пред  
српски војник лежи, припаљујући свећице и целивајући са пуно искренога бола мале војничке крста 
 бујне и од силне кише надошле Косачице и скочио је у мутне и блатњаве вале те топличке речице, 
ао је кроз све махале, кроз све уличице и сокачиће, ушао је на све капије и капиџике и уједан п 
том руком мало час брисала чело и очице и претрнух.</p> <p>— Дете, да није дете? — вриснух очај 
е из куће; жао јој било сваке стварчице и, знате ли шта је од свега изнела?{S} Један везен јаст 
ло.{S} Завукох руку да му опипам ручице и учини ми се да нису топле као мало час.{S} Волела бих 
 села испред нас, имамо сви тамо зналце и пријатеље, па са њима кренуле даље, уз Мораву!“ — „А  
нај мрзовољни.</p> <p>— Па то, за Немце и за Русе и Енглезе и Французе.{S} Он те ствари зна, го 
го тежи, кроз саму стену, камен, кланце и преко великих висина али краћи; други нешто блажији а 
т није говорио а шибао је сироте вранце и ако су као стреле летели.{S} Једнако их је шибао и пс 
ојаве на свој начин извлачи конзеквенце и тумачења, везујући их увек за своју бригу, за оно на  
лав, сишав са Рашке побеђује Византинце и победом том означава правац експанзије младе и бујне  
вку да је морало бити напада на бегунце и сви се забринусмо.</p> <p>— Морамо се узети у памет!  
 тешкоме путу напустио несретне бегунце и ево, први је међу осећајима, који се опет јавља.</p>  
лете дечко у авлију, матери свану сунце и заборави на бригу и своју и ону општу коју је с нама  
 сад размишљао.{S} Ал најзад стеже срце и наредба паде:</p> <p>— Пали!</p> <p>Млади потпоручник 
оји ми је продирао кроз душу, кроз срце и кроз кости.{S} Изгледало ми је као да чујем глас неср 
морала да стегнем своје материнско срце и нисам смела, исто као оно отац кад је полазио, да сма 
мајке крај чијег се тела игра невинашце и оне, што јој бомба раскрвавила дете и оне <pb n="495" 
аценило од плача.{S} Стегла сам га јаче и тешила бришући му шаком лице мокро од кише.{S} Киша с 
/p> <p>Грмљавина топова поче нешто јаче и ближе да се чује.</p> <p>— Туку Палилулу! — узвикну н 
а стидно сакрила за леђима бело барјаче и сикирче којим га је требала да прикуца на капији.{S}  
е остати жив.</p> <p>Госпа затим измаче и пође да обилази дуги низ кревета, у којима су рањениц 
јастук, притиснуо длановима слепоочњаче и уморно гледао погледом без израза, дуго гледао у једн 
е да нас забрину.{S} Већ вечерашње вече и ноћ, кад оде жандармерија из Скопља, биће вече и ноћ  
д оде жандармерија из Скопља, биће вече и ноћ безвлашћа или са властима које нису моћне ништа и 
не биле разређене, испунише се предвече и посетиоци њихови, које <pb n="88" /> си данас сретао  
м учитељу.</p> <p>— Поменуо сам! — рече и ућута, па мало затим сам настави. — Од како знам за с 
душу братњеву?</p> <p>— Не умем! — рече и погледа ме кроз сузе које му се набрале у очима.</p>  
нице.</p> <p>— Ух, ала је хладно — рече и сав се стресе и стовари се одмах крај прве ватре. — Д 
а му натопила хаљинице те дрхће јадниче и припија ми се страшљиво на груди разрогачених очију и 
розебли склонили; изгладнела стока риче и њишти, очекујући да се прихрани кад је већ стигла на  
заваравала.{S} Причала ми је неке приче и обећавала чим дође лето, да ће ме водити у Београд, к 
 да би један другог задржали; жене циче и не сме да прођу.{S} Већ је пао у амбис један коњ тамо 
> <p>И на мојим је рукама никло јединче и ја сам га, грбећи се и посрћући под теретом живота, п 
а ни снаге ни речи.{S} Поред зиме, поче и страх да ме мори, јер још никога нисам срела коме би  
наша.{S} Кад дан мало више освоји, поче и чешћа чарка те глас пушчане праске допире чак до слат 
лико пута нервозно погледао у сат, поче и гласно да се љути.{S} Задоцњење је већ испунило три ч 
 <p>Она постиђено баци барјак и сикирче и побеже у кућу.</p> <pb n="181" /> <p>То све на уласку 
идиш с нама све заједно и војује и вуче и гладује и гине па — ћути и трпи.{S} Види, мора се так 
удена киша.{S} Небо се од једном навуче и замрачи дан, ветар окрете у помамну олују и затресе к 
руна пада!</p> <p>И да ту мисао подвуче и појача, он пружи прст на једну забачену уличицу, где  
ром планином.</p> <p>Већ два дана, јуче и данас, Престолонаследник <pb n="570" /> не излази виш 
о — Зар ниси раније видо?</p> <p>— Јуче и данас прођоше многи овим друмом све без коња.{S} А ви 
вукле до Призрена.{S} Зграда је од јуче и прекјуче поседнута народом, као за време арбанашких п 
 се већ и мртви, који су ту остали јуче и прекјуче и чије је тело снег већ завејао, а у снегу с 
 те гомилице сад већ живе а не као јуче и данас мртве и неме.</p> <p>— Ама, је л’ то истина? —  
и амо и уопште све оно што је било јуче и што је било прекјуче, кад се у рану зору буди збег и  
орило се са много мање поуздања но јуче и прекјуче, јер и највеће оптимисте осећале су да пред  
пска држава.{S} Извештаји, који су јуче и данас стигли и стижу непрестано такви су, да се више  
вољу.</p> <p>А гомиле оних који су јуче и прекјуче добегли, загушиле уске приштевске улице, нач 
ртви, који су ту остали јуче и прекјуче и чије је тело снег већ завејао, а у снегу се обележио  
 ако је тамо загустило, па се они сруче и закрче друмове.{S} Боље да ми измичемо раније.</p> <p 
 Међу стварима и корпе и кофери и бошче и кутије.{S} У аутомобилу три женске, изгледа све три п 
 делом иду преко <pb n="166" /> Добруџе и то пет корпуса Руса и знатна артиљерија.{S} Сем тога, 
затим приђе жени, која се још не дизаше и пољуби је у чело, другарски, пријатељски, братски.</p 
њихова кола, испитивала њихове кочијаше и најзад и њих саме питала гласно: „Куда ћете?“</p> <p> 
дуго, врло дуго, па нас онда пребројаше и наредише да крећемо праћени старцима из трећега позив 
обоваће цркве наше, робоваће школе наше и робоваће гробови наших милих и драгих.{S} Друмови ће  
а зрна једно за другим падају међу наше и косе а наши трпе и ћуте и — размишљају.</p> <p>Најзад 
<p>Усне младога дипломате тихо заиграше и на њима се изваја благ осмех сажаљења према једном об 
сно, сиротице клета!“ Свирачи засвираше и запеваше а цео народ што је слушао, поче да плаче.{S} 
 друму без оружане заштите.{S} Присташе и сви остали и кретосмо полако, обазриво и са грозничав 
ало час гунђали и протестовали, ућуташе и примише то саопштење са саучешћем.{S} А кад после нек 
ати да долази са фронта.{S} Сви ућуташе и окретоше се да га чују.</p> <p>— Добро је, вели, наши 
 заробљени!</p> <p>Сви поражено ућуташе и ако је свима на уснама лебдело питање: па шта сад?</p 
исти.{S} Командир узјаха коња, узјахаше и војници и батерија затутњи преко дрвене ћуприје па се 
n="157" /> попио отров из Марушине чаше и, причињавало ми се, као да шапће оне исте Гришине реч 
ако силно да се сви у вагону ускомешаше и збунише.{S} Мислили су да је гомила пригушила неког.{ 
оје воде ка станици на једанпут оживеше и почеше се све јасније назирати жалосне слике које је  
, поче свет из Приштине да бега, однеше и рањенике у Призрен, па ето, и ја идем за њим.</p> <p> 
бе да умире а треба децу своју да утеше и охрабре.{S} Све то спустило ствари крај зида од оград 
ој јави, коју је сан обећавао, све више и више расте материно срце а ведри се бригом наборано ч 
ан у себи и та је мисао почела све више и више да га обухвата и да осваја.</p> <p>— И ако погин 
губитак наше отаџбине, која се све више и више сужавала, тако одавде сад већ сваким кораком кој 
 ужасан мраз.</p> <p>Посрће се све више и све чешће, коњи падају а људи малаксавају и изостају. 
га, све што је наишло а што се све више и више згушњавало онима који наилазе.{S} Напред се ни к 
рећу улицом Краља Петра где су све више и више расле <pb n="73" /> онима који су им придолазили 
с ране зоре расте из мора и све се више и више узноси.{S} Очекивао сам и ја да ће доћи моје про 
Вратио се и одатле са једним болом више и сад је већ сломљен дозволио да га одведу у Рибарску Б 
диле.{S} Вратио се са једним болом више и сутра дан је одмах похитао Врањи, јер је чуо да је он 
неће понети.</p> <p>Нико од јутрос више и не крије озбиљност ситуације.{S} Већ два дана воде се 
га тренутка, учини ми се чак да не дише и нагох се да чујем.{S} Дисало је а чело му је било још 
да пођем у Винковце а мајка само уздише и крије се по кући, да јој ко не види сузе а бабо сео п 
"87" /> <p>Те вести нас готово поразише и, док смо до сад били само забринути, сад већ почесмо  
м читава група пешака те нас раздвојише и ја застадох далеко за њом.{S} Кад се група разреди, ј 
кренули, кренули смо у онај вртлог кише и снега, у страховиту мећаву, у бесну олујину која је п 
у поље, те се ту може заклонити од кише и наложити ватра.</p> <p>Пошли смо тамо и нашли прибежи 
до куће у којој ће се заклонити од кише и спасти страха.{S} Мало затим она настави:</p> <p>— Об 
одигла да би имала где склонити од кише и непогоде мртве, који чекају на сахрану.</p> <p>Тргла  
ли је бар било крова те штитило од кише и било је зидова те су бранили од ветра и ако је кроз п 
ки топ официр, сам официр да контролише и да нишани.{S} Животом плаћа ко удари у болницу.{S} Че 
у.</p> <pb n="277" /> <p>Сви се збунише и почеше размењивати погледе.{S} Да ли Краљ још не увиђ 
хтели да оне њих спасу!</p> <p>Одобрише и други да је тако и заметну се око ватара разговор о р 
> <p>Најзад се та врата лагано отворише и на њима се појави један млад човек, којега он с врата 
на оглодана бутна кост.{S} То приметише и заробљеник и пас и устремише се једновремено, свако с 
оћу да сам сам!</p> <p>Сви га напустише и пређоше у друге одаје где су водили тихе и дуге разго 
рост и најупорније оптимисте, попустише и они који су до мало час веровали званичним извештајим 
S} Као у сред тешке оморине кад малакше и душа и тело, а пухне свеж планински ветрић те ти расх 
мње посрнуо вукући топ, те га испрегоше и оставише крај друма да чека смрт.{S} Овако исто и њег 
у гламњу с ватре и коју грану, западоше и волови!</p> <p>И кроз мрак прође ваздухом упаљена гла 
а!“ нареди ага те грешна Марка поведоше и пред кућом га убише а главу му ено натакли на плот да 
, који јој је оно изазвало, њој наиђоше и сузе на очи, те извади из недара црно оивичену мараму 
 разговор о томе.</p> <p>Малочас дођоше и они војници што су зашли да нам нађу стан.{S} Мени и  
ћи, не споразумевајући се, немо, пођоше и из наше куће да се крећу бегунци.{S} И, у један мах,  
вца поче спуштати на југ.{S} Њим пођоше и канцеларије и команде и управе које су се дотле задрж 
ика са два војника који далеко измакоше и требали су се већ вратити.{S} Под њим се развила серп 
и је на једанпут залупало кад ми рекоше и у том часу место да се зарадујем, мене обузе неки стр 
ена кола испред ђенералове куће кретоше и капија се на кући опет затвори а светлосне линије на  
 власти су већ немоћне ма што да изврше и ма што да спрече.{S} Зато, крећите.{S} Немате шта виш 
убор бистричиних таласића, који се крше и ломе о раздробљени камен који се о данима киша и буји 
S} Није ли то она што раскрвављене душе и изцеђена срца слази озго са обала савских и дунавских 
дан глас, који нам освежи замрчене душе и разведри дубоким браздама преорана чела.{S} Као у сре 
погребу Краљеве Круне избрисало из душе и последњу искру вере.</p> <p>— У оно што ће доћи, у он 
одоше мирно, те мени спаде нешто с душе и прође ме страх.{S} Мислила сам биће зли, <pb n="409"  
есту, промрзосмо!</p> <p>Сви се пренуше и сетише да треба одиста нешто учинити, да се треба на  
.{S} Неко казао да је шећер па нагрнуше и жене и деца са корпама, бошчама и џачићима да приграб 
 у оном смислу у коме је то био мој муж и може ме дочекати пребацивањем које сам заслужила и ко 
 сам његову руку, наслонила је на образ и облила је сузама.</p> <p>— Све ћу ти казати, све по р 
еколико сати путовања, избећи ће и мраз и глад и патње; они у колима која иду у Митровицу, пола 
 преко Дунава почиње бивати њихов пораз и да у Нишу са поуздањем гледају у ситуацију или бар та 
 помажемо.{S} Тако смо се братски и без и једне речи поделили, те ми је брат и пре и после пома 
ла.{S} Али, вели, поздравио попа и кнез и остали домаћини, да ми останемо и даље где смо и како 
 ма кад, ма у ком правцу поћи какав воз и ако рођеним очима виде да на шинама нема више ни ваго 
еру, тамо ћемо моћи да се укрцамо у воз и потегосмо сви тамо.</p> <p>— Какав воз, какав Топчиде 
и, те студена грозница прожима те скроз и почињеш дрхтати.{S} Кад по где где пробије сунчани зр 
т гледа и које управо заједнички врши и и војска и народ.{S} Чега има ту поверљивог?{S} Шта је  
 зато да би се историја поновила, да би и његов унук тако исто напустио Отаџбину <pb n="293" /> 
говорио на то питање а осећао сам да би и у овоме тренутку, кад ми учитељ казује, могао још гор 
к климну главом одобравајући, као да би и он пристао уз такво мишљење <pb n="215" /> а онај дру 
прелијте их сузама очију ваших, нека би и мртви осетили сузе оне мајке, за коју су они животе с 
ечице увијене у крпе.{S} Оно старије би и могло ходити али од мраза не може да макне ножицом а  
само два посланика побегло, зашто не би и остали, зашто не и влада?</p> <p>— Влада не може у Со 
гли и у непријатељске редове, стигли би и у Софију <pb n="67" /> и несумњиво би се они тамо у б 
ко ганути а како су кратковиди могли би и онда чак, кад Бугарска огласи рат нама, да сачувају ј 
ици а по где који аутомобил прохујао би и раскошно нас засуо блатом по лицу, по коси и по оделу 
ење Чачка, тај један метак ослободио би и читаву армију која је одсечена с оне стране Мораве, к 
 нема ватре да се огрејемо.{S} Но ко би и пожелео што боље, сад, после поноћи.{S} Попадаћемо ов 
рицу и савиначки крај.</p> <p>Младић би и даље продужио причу, коју је у главном исцрпео, али с 
о већ догледало наше трупе на Гази-Баби и сад је већ јасно знало да је ово последњи дан борбе и 
 људи и стока и све се тиска, све граби и ако се једва креће и пробија кроз гомилу и свако носи 
„Српски Југ“</title> и онда се он граби и чита од врха до дна.{S} Око 12 на подне, пошто је дот 
рим госпу која се беше сва предала себи и својим мислима.</p> <p>— Ви сами путујете? — запитах  
оји су изнели само главу и крпе на себи и ужас светине и пометња и све, све, као о пожару.{S} И 
гу моле.{S} Попа је чак задржао на себи и епитрахиљ како би их уверио да служи Богу.{S} Притвор 
јбоље оставити ожалошћенога самоме себи и своме болу.{S} Сви други осећаји дају се донекле и де 
одаде, више као размишљајући, више себи и полугласно:</p> <p>— Идем путем, отуд, и мислим о нес 
у бабо проговори.{S} Наточи вина и себи и мени и куцну се: „Ајде, вели, у здравље!{S} Па Бог не 
еће свету, да би човек остао ближи себи и Њему.</p> <p>За столовима се говори гласно и шапуће,  
на прича што је Бели Дрим казује о себи и своме брату Црноме Дриму.{S} Сели смо крај његових об 
, те више повлачи у себе и мисли о себи и својима?</p> <p>Ја сам се још био и преморио дужином  
ме које је можда свако премишљао о себи и о својим најближима.</p> <p>У гомилици која је на ово 
има који му дођу на обале; причу о себи и о брату своме, који се у разним утробама рађају и зал 
 министар председник их је призвао себи и изјавио им да су Бугари заузели Тетово и Гостивар и д 
већ учинио другима и што је учинио себи и своме детету, оно што је у његовој руци; замолих га д 
е успемо! — размишљао је капетан у себи и та је мисао почела све више и више да га обухвата и д 
 ваша.{S} И једна вас и друга зову себи и једна и друга ишту мајку.{S} Она у планини да их задо 
, која је била набујала и надрла, проби и последње бране.{S} Погубише храброст и најупорније оп 
амнини развеје и његов се поглед изгуби и неодређено лута.</p> <p>Застао сам крај ове ватре, ду 
 умирили или из уверења?{S} То значи ви и не знате шта је све спасавано?</p> <p>— Не знам одист 
еко побожно поштовање према овој појави и у колико сам је више сретао успут, у толико је више т 
пуно крвавога одела.{S} И капа на глави и подрте цокуле на ногама и блуза и кошуља, све је то б 
а за даље укрцавање а затим се поздрави и пође у вагон.</p> <p>Да је тога тренутка, као што је  
ба и огрнуше га и дете се мало раскрави и ослободи те проседи позивац узе да ми говори:</p> <p> 
, који су на Овчем Пољу, Косову, Морави и Колубари пробирали зрна на пожњевеним њивама, осетише 
лима пропала савезничка акција; на Сави и Дунаву нагомилана немачка и аустроугарска војска, спр 
з месеца ревносно вршили службу на Сави и Дунаву, повукли су се са нашом војском до нишке равни 
ближе прилазио белој општинској застави и престрављеној гомили, сабраној под њом, изненађење се 
то необична ствар да се покрет заустави и стоји у месту, очекујући да тамо напред где је застал 
>— Кој све ратује?{S} Кажу многи цареви и краљеви?</p> <p>— Многи, сви!</p> <p>— И Москов?</p>  
е већ поседнуте, поседнути и сви путеви и сва дворишта и све баште и све њиве.{S} Пао уморан на 
дојило и одхранило; робоваће наши оцеви и наша деца, наше мајке и наше сестре; робоваће цркве н 
 жене и мала деца врискала у оној гужви и гомили, док су рањеници и болесници кисли молећи да и 
з куће на бојишту и ко зна јесу ли живи и ко зна хоће ли их видети и хоће ли кад год чути о њим 
у пали и прибира оне што су остали живи и доји их на недрима својим вером и поуздањем.{S} Није  
сли тоне и понире, Усуд, онај неодољиви и свирепи Усуд, исправља се опет испред очију старчевих 
лужи Богу.{S} Притворише врата на цркви и почеше се кришом договарати.{S} Један ће рећи ово, др 
собе, о народу који је затворен у цркви и много, много ужаса, тако да сам увек дрхтала кад сам  
стави.{S} Образи му нарасли као хлебови и зацрвенели се ко јабуке.{S} И чудно неко дете, од кад 
и, шуме и жуборе кроз уске улице јазови и поточићи што се из авлија и чешама сливају у Бистрицу 
вну Метохију, пролазили српски витезови и одлазили светим Дечанима на поклонење или се збирали  
оме под влажним оделом севају жглавкови и кости те не може да лежи.{S} Из далека, с друма, једн 
епријатељу а возе се лијандери, чункови и столице за љуљање! — гунђа и даље гомила.</p> <p>Гунђ 
ву и отискује се даље, на море, те лови и продаје рибу.{S} И како који лов, он све већу пару од 
ића једно на друго, обавијени им шалови и мараме око врата и деца грешна, не знајући шта их је  
ој улици полегали гладни државни волови и закрчили улицу.{S} Овамо војник продаје шаторско крил 
жи службу Божју, па нас онда благослови и пође натраг у село и са њим она два домаћина што су н 
нака, поплочане улице и тргови, храмови и дворнице, суднице и тамнице, лагуми и канали, цистерн 
а, за њу су конопцима привезани јармови и ујармљена три пара волова.{S} Кола су натоварена куфе 
е се просто закрчио друм.{S} А све нови и нови бегунци придолазе из уличица око Карађорђевог сп 
тити места и распремити јер су све нови и нови гости придолазили, а што се више вече ближи, наи 
 толико нашли, наилазили су нови и нови и све нови бегунци.{S} Као талас за таласом узнемиреног 
то су и толико нашли, наилазили су нови и нови и све нови бегунци.{S} Као талас за таласом узне 
ју се по где кад читави усијани снопови и безбројни ројеви варница, као најраскошнији ватромет, 
 тренутку када су се и тамо чули топови и његова већ узнемирена душа није ни ту могла наћи мира 
лица, зачуше се измешани људски гласови и сви обратисмо пажњу на ту страну.{S} Мало затим и нав 
{S} А мало даље, једна мајка сва у крви и детенце, које још и не ходи, грчевито се држи за мате 
м њивама, осетише далеко отуд воњу крви и кренуше јатима северним обалама, гачући и причајући у 
е су узане степенице, које воде на први и други спрат.{S} Степенице за први спрат узлазе у једа 
е и како је, умукоше <pb n="486" /> сви и посматраше ме погледом саучешћа.{S} Ох, како је тај п 
ова брига и нов посао.{S} Дижемо се сви и затискујемо чиме можемо: избачено влажно сено или ћеб 
ицима.</p> <p>— Тако је! — повикаше сви и онај виши чиновник одустаје дефинитивно од намере да  
!</p> <p>Крећемо у планине, крећемо сви и Краљ и Влада и војводе и ђенерали и војска и народ.{S 
 <p>Тако је и било.{S} Полегали смо сви и спавали тврдим сном, кад дубоко у ноћ узе нас бабо бу 
у гађали у наше редове.{S} Скочисмо сви и пођосмо на јуриш.{S} Србијанци су нас дочекали на бај 
ри варош! — узвикујемо престрављено сви и заустављамо сваки покрет, те се сабирамо у гомилу осе 
 ако ко наиђе правићемо се да смо мртви и онако смо искрвављени.{S} Скоро ће ноћ па ће нам она  
 кажем шта сам чуо! — додаје један суви и болешљиви господин, изгледа више препао но сви остали 
ан, превију се па одлазе даље.{S} Многи и падају, не могу даље; дигли се из болнице неоздравели 
уге стране друма, место вашарских черги и шатри, разастрли су војници своје шињеле и шаторска к 
унији и др.</p> <p>Кад већ прођоше дуги и бескрајни редови, поче једна по једна светиљка да се  
асуше као картеч.{S} Један метак, други и трећи је већ био довољан да <pb n="197" /> непријатељ 
 је неко ноћас свуко с леђа; лута други и распитује за коња, који му се ноћас одрешио и отумара 
ође тај први дан.{S} Тако прође и други и трећи и још неколико дана за тим.{S} А свакога од тих 
и, нанишани и... пуче.{S} Опали и други и трећи.{S} Ни један метак не очеша зидове болничке и с 
ти пушку.{S} Притрчасмо и једни и други и дочепасмо га за руке а каплар отпаса тканице и поче м 
е затим и кају, јер је већ наишао други и заузео баш оно место које су они хтели.{S} Кроз рупе  
 Србије; из Крушевца, који је био други и Скопља, које је било трећи збег по величини, потеже с 
 само им главице вире из влажних ћебади и мајка која ће за који дан у каквом јарку на путу роди 
атим отпочеле су хитне спреме и у влади и у Врховној Команди за полазак из Отаџбине.</p> <miles 
уци, срео мржњу.</p> <p>Али слика глади и није била тако страшна док се она само на појединцима 
ву.{S} Бона можда, или оболела од глади и зиме, несретна мајка потегла је овај мучан пут само д 
} Идемо ћутећи и оборене главе од глади и умора.{S} Кад настане тако час тешкога умора, пред кр 
ланине албанске где ће умирати од глади и зиме, где ће се давити у блата и где ће их болести об 
орским обалама, ови ће умирати од глади и студи на снежним планинама; док ће они већ на првоме  
 стиже у ове крајеве, где је авет глади и оскудица већ почела да помаља своје оштре зубе.</p> < 
ати.</p> <p>Тај разлог некако све убеди и за столом опет завлада мало ведрије расположење, прек 
разнога изгледа, разнолика одела; бледи и недорасли младићи, који су преко зимскога капута опас 
 левој обали реке, распршта се, разреди и удари свако на своју страну, избегавајући једно друго 
главу па лежи мртва а оно крај ње, седи и игра.{S} Па рекох, грехота је.</p> <p>— Грехота, дабо 
е мој! — исправи се победоносно проседи и пргави господин.</p> <p>— А зашто? — пита песимиста и 
ав пас <pb n="129" /> што упорно дрежди и арлуче пред својим затвореним вратима верујући да ће  
} Није далеко то доба и она га већ види и види како је њен Новица снажнији но други, израслији  
чаво грабиле; телефон, и онај у команди и онај у начелству и онај у централи, допуњавали су оно 
ала, ноћ наметала мир узбуђеној природи и узнемиреним душама; све уморно спава и кроз ту тишину 
n="680" /> усамљеност, тишина у природи и тама која све изједначи, те ти изгледа као да предмет 
мо ко зна колико се српски војник сроди и ороди са оружјем својим, тај може појмити жалост њего 
угашена погледа који се по где кад буди и у коме се распаљује пламен дивљаштва кад у туђој руци 
е главу, као да се тог тренутка пробуди и сети да ми је дужна нешто.{S} И онда поче тихо да каз 
} Да ли ће се обрадовати кад се пробуди и спази ме крај постеље своје?{S} Како ће примити све ш 
но корак, стопу по стопу.{S} Кола, људи и стока, све натоварено и претоварено све се испреплета 
p> <p>Код хана се већ скрхала маса људи и стоке а придолазе све нове и нове групе, које су јутр 
у кућу те ће по мраку да се погубе људи и жене и деца и много ће да плачу једно за друго.{S} Цр 
ким дућанским вратима, кафане пуне људи и дима и само чујеш жагор и зузук као оно из кутије кој 
 прозори да се осветљавају, почеше људи и да се облаче не могући понова да заспе, узнемирени ов 
 некоме мртвоме царству где све, и људи и природа, спава магиским сном.{S} И гуши те то мртвило 
е се око њих креће, све пролази, и људи и време и историја, а они се упорно зарили у бистричине 
{S} И све се то измешало, и кола и људи и стока и све се тиска, све граби и ако се једва креће  
зостају.{S} Почињу се већ пузати и људи и стока.{S} На појединим опасним окукама, под којима су 
ину, та је појава све чешћа; мртви људи и мртви коњи све чешће ките стазе, тако да кланци, кроз 
ши пребегли преко Саве.{S} Причају људи и жене, које су због страха пробдиле целу ноћ, те су из 
 зачу се јаук и запомагање рањених људи и жена, врисак мајака и писак деце.</p> <p>Гранате су п 
узносећи главу када би клонула на груди и отварајући са напором очи.{S} У једноме тренутку, кад 
 се у столицу, оборио би главу на груди и тешко замислио.{S} Тада би у кући завладао дубок мир  
о леђима уза зид, оборио главу на груди и почео <pb n="226" /> да дрема а и учитељи почеше погл 
о реч Отаџбина, њему би се узнеле груди и у гласу му је било нечег звонког и свечаног.{S} Када  
а мршава тела, њихове неразвијене груди и непоуздан корак једини су још трагови њихова детињств 
 пискала грувајући се песницама у груди и чупајући косе.</p> <p>— Проклета ми душа и овога и он 
ојом је обасјан данашњи дан, пуно студи и језе.{S} У селима, која се у даљини догледају, нигде  
 склони се!{S} Тамо где пођемо ми, пођи и ти с дететом.{S} Склони се за време...</p> <p>— Нећу  
 га наћи!</p> <p>Таква утеха само дражи и несретна мајка настави своју запевку.{S} Запитала сам 
ки подвиг ослобођења и уједињења, тражи и велике и скупоцене жртве; да нас је мало и да морамо  
груди, као да ме у томе тренутку освежи и поче боно да ми дражи груди.{S} Поглед који сам управ 
на бије и реже уз образе а тело се јежи и душа грчи, те студена грозница прожима те скроз и поч 
а и да им одоле.{S} На томе камену лежи и сада пуста и жртва варош.{S} То је старо <foreign xml 
свако зазире да шушне, кад свако уздржи и дах да не ремети свечаност тишине и не профанише пије 
и да се ни ова варош неће моћи да одржи и да чиновничке породице већ напуштају Штип и одлазе у  
прву зору, кад народ крене, не придружи и његова стока каквој комори.</p> <p>Широка двокрилна в 
="123" /> се гомилици нашој не придружи и пође у корак уз мене једна тамна фигура под сурим шињ 
рне унапред, први падају и маса их гази и надире.{S} Урлање гомиле, која је већ сагледала плен  
човек мање види око себе те мање налази и разлога да поведе разговор или што се човек у мраку л 
 а потпуковничина кућа и пратња пролази и прска блато с точкова по гомили.{S} А за низом ових к 
један реви поворке који крај ње пролази и свака кола пропраћа својим примедбама, често оправдан 
р свако носи своју невољу; свет пролази и нико дете не прихвата и оно остаје на друму окрвављен 
но гледали гомилу која крај њих пролази и иде даље.{S} И стока, ненахрањена, почела је већ да м 
ама и све то улази мирно у вагон, улази и седа на обезбеђена места а све остало и даље дрежди п 
моменту кад ови понесу, на својој снази и своме имену, борбу тога народа за слободу? — шаптао ј 
ирући се лево и десно да га ко не спази и, врши крађу.{S} Он завлачи руку у зобницу и краде од  
едну политику а наши, Французи, Енглези и Руси другу.{S} Немци кад освоје једну варош они упозн 
знаду њену вредност а Французи, Енглези и Руси кад изгубе једну варош, они упознаду њену вредно 
рци а несумњиво је и Румунија на опрези и тек што није стигао телеграм да и она мобилише.{S} Ак 
је се кроз сва доба понављају и у књизи и у животу; Једну од оних прича, које казују толико пут 
 је Краљ понова у тешкој моралној кризи и, како још није био закорачио праг да уђе у собу, окре 
живот тако богатим учинили.{S} Догађаји и тренутци су се низали пред његовим очима брзо, хитро, 
} Срећа је то, која разорава наук Божји и отуђује ближњега од ближњега а невоља их зближује.{S} 
енци ноћи дубоким сном спава храм божји и са њим и сва прошлост и све традиције наше, којих је  
брата онима што вире из ћебади а Србији и четвртог војника који ће, тамо у будућности, заменити 
пали и на другим вратима у нашој авлији и чула сам неки врисак, па онда псовку.{S} Кад сам чула 
 којом је првој, другој и трећој армији и Одбрани Београда одређен правац повлачења Пећ—Андрије 
к, и погледао је тамо.{S} И најуморнији и најсломљенији судбином, дигао је бар главу.{S} Било и 
ена исповест загрејала, постати јаснији и звонкији.</p> <p>— Нисам дуго чула за њега.{S} Знам д 
а и јаснија.{S} И тутањ је све гласнији и сад се јавља равницом змијаста фигура воза који усамљ 
авезничкој помоћи, о Русији, о Румунији и др.</p> <p>Кад већ прођоше дуги и бескрајни редови, п 
им малим, личним невољама, и о Румунији и њеноме држању и о цени пројинога брашна и о помоћи ко 
рушило, њему је слом изгледао страшнији и црњи но сваком другом.{S} Напустио је Скопље необично 
<p>Бели се витез упути право тој капији и стражар се трже из сна, извуче главу из поврнуте јаке 
цена је била врло потресна, сви старији и сама домаћица, мајка дечја, немо су је пратили и криј 
 интересовале.{S} Место питања о Русији и Румунији, место питања о борби која се води на Страци 
пломате споразумних сила и оне у Софији и оне у Нишу, и то у толикој мери, да је <pb n="70" />  
ори <pb n="42" /> о грчкој мобилизацији и тумачи се позив грчким поданицима, који је овдашњи гр 
ектно одговори на питање о капитулацији и тај његов одговор био је уједно <pb n="555" /> и мишљ 
 се постара за мало реда при евакуацији и препричавају разне новости кроз које још и у овоме оч 
почесмо и да страхујемо.{S} И у чаршији и по махалама се ускомеша и узавре и свако потрча где ј 
их путева од арнаутских разбојника који и дању не пропуштају да пљачкају бегунце а камо ли неће 
о од друштва где се воде разговори који и његову родитељску душу потресају.</p> <p>Она убриса с 
 путника одлазе пут Косова, а она стоји и чека.</p> <p>Пришао сам једноме жандарму, који је бај 
 непроходни, опасни, сурови.{S} Постоји и трећи пут, на Плав и Гусиње па право на Скадар али би 
адовала.{S} Фиделица је била друг дечји и пријатељ куће; навикли су се били на њу сви толико да 
а Бановом Брду и Новом Гробљу тако јаки и тако одбрамбено добри, да ће моћи спречити сваки прел 
наша крвава отаџбина а пред нама далеки и незнани путеви болова и страдања.{S} Још мало даље, к 
ћемо у бескрајним поворкама својој Меки и Медини, своме Јерусалиму, светим гробовима прошлости  
ли причучнули у јарак крај друма а неки и полегали.{S} Одвоји се једна десетина те крену низ др 
ањем.</p> <p>Скопље има другачи, велики и важан политички значај; оно је престоница вардарске С 
вану нови дани, кад сви легну на велики и светао посао, кад чујем позив богиње уметности: „На п 
гући да догледа место где се тај велики и кобан чин догађа.</p> <p>То није био више онај Краљ,  
е не могу на грудима понети, већ велики и тешки.</p> <pb n="372" /> <p>Повио се грешни Бојко но 
ванични, новинарски и усмени, разнолики и противуречни али који су нам, на крају крајева, ипак  
е сасвим друго; на Београду су енглески и француски топови а по Дунаву и Сави плове мине које с 
га народа.{S} Па где је Усуд историјски и могао на другом месту доделити да се заврши ова велик 
а — један споразумни дипломата софијски и његов друг нишки, одлучно тврдили да Бугарска и не ми 
 А распитајте код нас где су генералски и пуковнички синови, јесте ли чули да је ко погинуо или 
а арњевима.{S} Из њих су се чули женски и дечји гласови.{S} Са леве стране друма, иза кола, иша 
диже се брдо, које носи град призренски и овај се горе, на висини, јасно оцртава.{S} Као да је  
тари, званични и незванични, новинарски и усмени, разнолики и противуречни али који су нам, на  
 што се могло и мислити.{S} Нижи турски и арнаутски елеменат, онај из забачених кућерака и уџер 
другог помажемо.{S} Тако смо се братски и без и једне речи поделили, те ми је брат и пре и посл 
.{S} Он те ствари зна, говори француски и прима неке стране листове са сликама и, кад се скупе  
сте, да шапћу међу собом или да ћутећки и споразумевајући се погледом врше послове.{S} То је он 
м професора, ни учитеља који је јуначки и са пожртвовањем гинуо.{S} Оптужујем оне који су треба 
 <p>— А то је?</p> <p>— Један политички и војнички препад, ма и по цену ослабљена севернога фро 
 ја сам, ја!{S} Како си Павле?{S} Је ли и тамо хладно?...{S} Је ли кишовито?{S} Чувај се да не  
или су у начелство да чују потврђује ли и допуњава ли те вести и начелников телефон.{S} И тај т 
ник.</p> <p>— Само питање је, хоћете ли и ви стићи у Солун? — рећи ће један од оних скопљанаца, 
војих уста, прибирали и текли, не би ли и ми могли стати у ред цивилизованих народа; наши музеј 
ошно засипају старије:</p> <p>— Јеси ли и ти, нано, била кадгод дете?</p> <p>— Јесам, рано!</p> 
раме никлену пару да му удели — нећу ли и ја сутра овако, на каквом ћошку, метути капу преда се 
 моје сузе!</p> <p>Наоружани болом, али и снагом да га можемо понети, ми крећемо даље и ступамо 
можда ноћас каквих ванредних возова али и иначе, треба бити што раније на станици, јер ће навал 
 телеграф куцаће до последњега часа али и то неће дуго трајати.</p> <p>Тог дана по подне већ је 
 капетановим уснама развуче се благ али и болан осмех.{S} Њему падоше на памет синоћне речи вој 
 невоља.{S} Сваки дан смо мање јели али и то мало па понестало и настаде велика оскудица а Турц 
и се зар?</p> <p>— Не, није се убио али и не умре, него свисну, просто свисну човек.</p> <p>— А 
„Пошли би, ага, кад би знали где су али и нас све ето брига мори што не знамо где нам је робље! 
<pb n="72" /> <p>Ми се а нисмо подавали и дочекали смо први октобар као нешто са чиме смо одавн 
оварена.{S} Ови су се возови сучељавали и кад буду кренули, они ће поћи <pb n="113" /> разним п 
нака.{S} По поду су тврдим сном спавали и жене и људи.{S} Лица им се нису разазнавала, само је  
 сами собом и својим путовањем казивали и сувише јасно какво је стање у Нишу.{S} Иначе, што се  
, него... бивало је кад смо и гладовали и мркли а не знали хоћемо ли сванути.</p> <p>— А зашто? 
а смо се од сад подједнако интересовали и оним што се дешава у Солуну, па почесмо поред нишкога 
злоге.{S} Тако су исто можда саветовали и износили му неодољиве разлоге и мога деду пре сто год 
а се лажемо више.{S} Да се нисмо лагали и залагивали, не би сад моја породица робовала Аустрија 
 били повољнији а са овим су се слагали и извештаји Арнаута са наших предстража.</p> <p>Малобро 
ири и пет лица и заједнички се помагали и подржавали.</p> <p>Када ми овом приликом приђе учитељ 
да стигнемо на положај, па сви попадали и посустали, а Бојко вели: „Добро је и ово, има горе.{S 
} Изморени, издрпани, подбули, почађали и изблесавели од глади.{S} Иду за нама и чекају да кого 
 /> <p>Сви који су још мало час гунђали и протестовали, ућуташе и примише то саопштење са сауче 
разговоре водили, увек смо се издвајали и избегавали жива места, где човек ових дана не може пр 
.{S} Примио нас је те смо се и огрејали и окусили мало топла јела и обезбедили од кише под широ 
ли па да ме је срамота; нисмо разбијали и отимали.{S} Непријатељ улази у варош а наши викнуше:  
 Реците сад сами, не би ли се заплакали и ви да сте били на моме месту, да сте све то својим ро 
нило се гомилом људи који су се тискали и гушили по одајама, по ходницима, <pb n="313" /> по шу 
цама забринуте, ведро су се поздрављали и живо разговарали.</p> <p>— То би све било врло повољн 
то није први случај у историји, да мали и незнатни узроци измене читав ток догађаја.</p> <p>Ђен 
ареди, а кад би било јуриша, онако мали и лак, провукао би се измеђ редова и појавио се <pb n=" 
, ви би после те наредбе још увек имали и сувише времена да се склоните из Скопља.</p> <pb n="9 
езничка помоћ стиже, када смо још имали и довољно муниције и хране и доста очувану војску да мо 
ену из Ниша у Битољ; од њих смо сазнали и да су за собом оставили спреман нарочити воз којим су 
во те пребраја гробове оних што су пали и прибира оне што су остали живи и доји их на недрима с 
у, одмери, нанишани и... пуче.{S} Опали и други и трећи.{S} Ни један метак не очеша зидове болн 
, више шапатом, јер поједини су заспали и тамо из дубине штале чује се хркање мирне савести.</p 
ажена жигица није хтела никако да упали и он је псујући настаљао посао.{S} Најзад, у једном тре 
оље.{S} Чула сам да су тако исто лупали и на другим вратима у нашој авлији и чула сам неки врис 
и!{S} Ко хоће да зна како смо одступали и како је у опште српска војска одступала а непријатељ  
ио за свој штаб и у коју су се прибрали и болесници.</p> <pb n="190" /> <p>Тек што се забринути 
ој држави нису потребни толико генерали и државни саветници већ много више културни раденици.{S 
сви и Краљ и Влада и војводе и ђенерали и војска и народ.{S} Крећемо у планине, у гудуре, у крш 
е, одвајајући од својих уста, прибирали и текли, не би ли и ми могли стати у ред цивилизованих  
о народно које смо сто година прибирали и текли.{S} Кад се вратимо биће све пусто и почећемо св 
томе, остали су га с чуђењем посматрали и измицали се даље да не слушају празне речи које им јо 
 држећи се тачно наредаба, грубо гурали и одбијали сваког ко би само пришао вагону који су њихо 
злика између књига које су они написали и оних које ми будемо писали, те и ове коју подносим чи 
 се распадају и они који су тек липсали и са којих гладан војник сече парче меса пре но што сти 
лима није могло, где су и коњи посртали и крхали се у амбисе, где се по уским и усеченим стазам 
и половину, те да виде бар где би стали и где би сели.</p> <p>При тој слабој светлости сагледао 
ужане заштите.{S} Присташе и сви остали и кретосмо полако, обазриво и са грозничавом зебњом у д 
натерају да иде у Призрен па они остали и даље да решавају.</p> <p>— Шта ли решавају?</p> <p>—  
штајући се са очајницима који су остали и који су овај мучни призор гледали са прозора својих к 
 они шта су <pb n="561" /> још заостали и који ће сутра кренути у планине.</p> <p>Као васкрсла  
ње је Србија“.{S} Дуго смо после ћутали и гледали тамо, оне плаве и модре планине, гледали смо  
ромној ватри, све смо већу студ осећали и у души и у телу.</p> <p>Свако је од нас корачао ћутећ 
вих редова и бегала.{S} И они су пуцали и са свих се страна чула пуцњава.{S} Изгледало ми је да 
и у великој соби, где су лежали, јечали и стењали, он је само ћутао и гризао усне.{S} Ја бих се 
ше да су Немци код Калемегдана покушали и прелаз.{S} Веле како је велика магла пала на Дунав на 
морени, изломљени, изгладнели, прозебли и оголели, почесмо из разних кланаца избијати, са разни 
 у нову смрт.{S} Ти телеграми би стигли и у непријатељске редове, стигли би и у Софију <pb n="6 
 Извештаји, који су јуче и данас стигли и стижу непрестано такви су, да се више са карте нема ш 
 право иза куће.{S} Дотле су већ стигли и они с друге стране, те опколисмо тако кућу да нам не  
 том загрљају и умиру.{S} Загрљени бели и црни брат одричу се заједнички свога бића, они се из  
ик.</p> <p>— Ви ме се не сећате? — вели и доноси леву руку до шајкаче поздрављајући ме.</p> <p> 
ича о страшној ноћи, коју смо преживели и о крвавим догађајима који су се те ноћи дешавали.</p> 
знамо како смо прошлу у Липљану провели и кад још боље знамо какве нас ноћи очекују у Црнољевск 
станицом, коју означава један избледели и прокисли тробојни барјачић, највећа гужва и гласно об 
 домаћини и старешине многе муке видели и потеглили да се <pb n="260" /> одрже и подрже.{S} Сто 
хе како умиру у блату.{S} Све су видели и срце им је изгубило осећање, душа им је пресита утиса 
а тешка стопала силе па се мрави помели и журе унезверено на све стране, не знајући где ће, не  
ало надробити суви хлебац те изгладнели и прозебли заложити чиме топлим.{S} Крај плотова једни  
рбе, када су око њега праскали шрапнели и падали војници.{S} Поднео је све, све, и ево је сад м 
чкали у првој башти коју су успут срели и на коју су гладни пали као скакавци: или су поделили  
 они, који се никад у животу нису срели и никад више неће срести.{S} И сви они разговарају, пре 
бро.{S} Сви обесили главе, сви невесели и не смеш пред њима да поменеш Србију.{S} А рањеници пр 
о живљи покрет, официри су се разлетели и пресекли сваки даљи излазак војника из вагона, свако  
ту наставе посао.{S} Одатле су узлетели и пали на Косово, где су се узнели изнад Црне Горе и Ша 
не могу више, дигли руке, јер су почели и они да гину.{S} Не могу од куршума да се приближе рањ 
њаке диже са ватара око којих, промрзли и уморни, спавају они шта су <pb n="561" /> још заостал 
сти, које су надлежни радо пуштали, или и сами варани или у намери да заварају и охрабре народ  
, лаже се званично.{S} Или нас лажу или и њих лажу.{S} И док је то чињено тамо, док смо се бори 
корача.</p> <p>— Изгледа ми да сте били и болесни? — прекидох ћутање.</p> <p>— Лежала сам тифус 
а и тежином утисака, који су данас били и многобројни <pb n="436" /> и разнолики, те мрак који  
мова, слазили су њима кола и аутомобили и носили су на себи читаве породице; носили су се читав 
у већ на првом кораку у невољи изгубили и вољу и снагу и сад већ равнодушно посматрају туђу нев 
је пресита утисака, а живци им огрубили и отупели.{S} Они посматрају сваку, па и најсуровију по 
из прибијене руке, те смо се искрвавили и ја и он.{S} Клонуо је најзад те га ја оборих, седо му 
у државу и њену моћ.{S} Ту су се јавили и први знаци расула и безвлашћа.{S} И као кад испод вел 
амилија, жене и деца, коју смо оставили и коју сад хитамо са радошћу и стрепњом да ослободимо.{ 
се ових што су наставили пут, разредили и расули по ноћи те се и не догледају.{S} Мраз стегао к 
ра Леке Капетана.{S} Овуда су проходили и Мрњавчевићи, идући своме Скадру на Бојани, овуда и Ба 
ближе зори но поноћи, те су се избудили и довикују се да чувају село.</p> <p>Скромна ватрица, к 
итава насеља људи, који су се пробудили и хоће да се врате да заложе ватру на ономе огњишту, гд 
л огромне вредности а цигани се скудили и пробирају; у четвртој улици полегали гладни државни в 
т подржавали, који су му болове дражили и, он је једнога дана учинио тежак грех према отаџбини, 
нашој средини, али су нам се придружили и други.{S} Вило је и Немаца са далеких страна, из Вирт 
ила нас је дуга ноћ, коју смо превалили и примакли се зори.{S} Попушили смо ћутећи још по једну 
о са дететом.{S} Миловали су их, грлили и љубили их и плакали су за својим друговима са којима  
 смо у томе тренутку једно исто мислили и једно исто слутили.</p> <p>— Непријатељ је упалио вар 
 Било их је који су се решили, опремили и кренули а кад су изашли из куће, преплашили се од <pb 
 n="250" /> <p>Кад смо се тако опремили и натоварили а нана нас све прекрсти па изиђосмо из кућ 
чему да верујеш, већ предајеш се гомили и с њом очекујеш нешто не знајући ни сам шта.</p> <p>Те 
о се ми тако неодлучно решавали, ломили и одуговлачили са поласком, дотле су се догађаји око на 
S} Тим смо се успоменама сви ми хранили и одржавали у овим тешким невољама и залагивали своје г 
ог нашег жандарма.</p> <p>Ми се збунили и не знамо шта да почнемо.{S} Поче гласно саветовање, п 
који су имали кола већ су их натоварили и кренули пут Тетова, а око десет часова пре подне наче 
 и рањенима у рову.{S} Ми смо се борили и даље, док он није малаксао од многе крви, која му је  
оманда и остатци оних који су се борили и рањеници, који су напустили болнице и тумарају кроз у 
топа Господњег.{S} Они што су се борили и што су нас бранили или изгибоше или се одметнуше у пл 
 су до сад мирно и хладнокрвно говорили и уопште, разговор пређе у живу и нервозну полемику.{S} 
ичким вратима.{S} Ћивоти су се отворили и бледа светлост кандила обасјала је тамна као земља и  
овор људи, који су се већ мало одморили и загрејали.</p> <p>Наилазе нови гости, улазе, разгледа 
им валима, који су се све више узносили и све више плавили наше китњасте горе и наше питоме дољ 
маћица, мајка дечја, немо су је пратили и кријући једно од другога погледе, које је мутила суза 
 од дима из цигарета још више загустили и кроз који смо се једва догледали, те је његов глас зв 
 је већ кућа које су домаћини напустили и које нико не чува.</p> <p>Таква ситуација морала је з 
опчани, кајишеви са опанака се опустили и вуку по блату; лица се срозала, одело већ подрпано и  
оју су он и жена двадесет година кућили и коју ће сад за један сат растурити и разорити.</p> <p 
адали, основни се зидови делом порушили и кров је већ висио у ваздуху.{S} У једноме крају вриса 
S} Мора да смо далеко од поноћи одмакли и већ се приближили зори али је киша још увек ромињала  
а па чак и корсети.{S} Поједини артикли и држе се још на цени али други иду у бесцење.{S} Женск 
авладао и који су се крај друма повукли и предали лаганој смрти, која их већ грчевито грли; сре 
ми је рекао али сам ја знала да ме воли и он је знао да ја њега волим.{S} Кад је отишао било ми 
за мужевљеве смрти а затим сасвим оголи и осироти.</p> <p>Кад се ослободи Уцињ и маче отуд турс 
ао бродоломници које су мало час спасли и извукли из мора на обалу.</p> <p>Тако ова гомилица ов 
 сам напунио мангал како би се прокисли и прозебли разгрејали мало.{S} Могао сам и од своје све 
еодређених мисли.{S} То су биле и мисли и сећања и представе и опажања и све се то колутало, пр 
гну својим уским раменима па се замисли и тек додаде:</p> <p>— Па добро, мат са те стране.{S} А 
авали.{S} Они су га били тешко притисли и поколебали у њему и последње остатке отпорне снаге, т 
 се једва једном одушило те смо кренули и избили на друм, већ нас је недалеко од Приштине, на в 
, молећи се Богу за оне који су кренули и за оне који остају.{S} Из цркве, Краљ је пошао пешке  
 О, да ви знате како смо ми радо гинули и да знате како смо завидели ономе међ нама, којега су  
сланика чији су синови јуначки погинули и знам...</p> <pb n="331" /> <p>— У сваком реду има све 
едра лица буде они што су легли клонули и изнемогли; дижу се са вером они који нису ни у шта ви 
иша раскаљала стазе и гробови се расули и утонули.{S} Гробљанска влага мирише на труло дрво и к 
 чули, да допуне оним што нису они чули и да прокоментаришу поједине вести.{S} Тако побране са  
и незасушене ране.</p> <p>Дуго смо ишли и дуго смо ћутали.{S} Најзад, доста неодважно и више ша 
 друма, којом смо ми пешаци обично ишли и, да би се што више одвојио, утурио сам се измеђ двоја 
, ако су Аустријанци једновремено сишли и Колубаром и Јадром преко Осечине, било би то да је и  
е добро не уверимо, да су далеко отишли и да се неће истим путем вратити.</p> <p>Тако је и било 
у од продаваца.{S} У кафану су придошли и чиновници, који су раније напустили канцеларије и трг 
и над бегунцима, који су пре нас прошли и, не разбирајући како је тај глас могао до нас доћи, м 
сад крха кров или ово већ пуцају темељи и љуљају се стубови на којима се држала зграда?</p> <p> 
p>А крхало се одиста и пуцали су темељи и љуљали су се већ последњи стубови!{S} Први глас који  
своме успеху.{S} Ето, и они су родитељи и они имају родитељске осећаје и, како се види, врло не 
ој последње речи на самртничкој постељи и, души јој неће се боље угодити, нити материнској љуба 
а, гурнула главу под покривач у постељи и лежала сам тако покривене главе дуго, дуго...</p> <pb 
 колено.{S} Наредник се пружио по земљи и подметнуо под главу једну цепаницу; други један војни 
вет и оде.</p> <p>Ето тако смо у невољи и јаду провели још пет недеља јер Турци осташе у селу д 
 се сами евакуисали; болесници у кошуљи и болничким папучама увијени у болничка ћебад, заробљен 
 али се ми не можемо возити њима.{S} Ми и даље морамо пешке.</p> <p>— А зашто кад су наша кола? 
 седела крај мене, да и она види, да ми и она каже.{S} Она учини и кад опипа детиње ножице, она 
један, изузетан, пример.</p> <p>— Па ми и немамо више него шест ђенерала.</p> <p>— И две чете п 
 ваљда са живе сећи месо! — одговара ми и погледа мрким погледом у коме је било чак и мржње.</p 
ту.{S} Студени дах промаје, расхлади ми и чело и опали мразом лице те се пробудих и пробудисмо  
/p> <p>Она климну главом благодарећи ми и приђе ватри те јој направисмо места.{S} Арнаутин је и 
" /> биће опаки а они ето добри, чак ми и хлеб нуде...</p> <p>Последње речи изговори са неком б 
авештења, доставе, извештаји, телеграми и друге појединости, до којих је војвода од подне до пр 
ами, сами испустисмо Београд па га сами и повратисмо, а сад...{S} Руси на Калемегдану, Французи 
дне, брзо тоне и гаси се, нарочито зими и међ планинама.{S} Чим утрне сунце, тама се спушта брз 
<p>Пошто се равница којом идемо преломи и узнесе у једну вишу раван, на дну се ове оцртава, там 
бођени јарма мирно преживају а жандарми и државни служитељи хитно товаре сандуке у којима су ар 
ад бранили сами, бранили су га жандарми и трећепозивци, није ни брањен у ствари, напуштен је по 
 шофери, подофицири из штаба и жандарми и воде дуге и живе разговоре.{S} По неко од њих сецка о 
ватра, око које седе штабовски жандарми и разговарају са заробљеницима, који су у очи тога дана 
ице, стране мисије, црногорски жандарми и Арнаути, који као купци залазе од гомиле до гомиле и  
оде озго а у светини ваља се по калдрми и превија несретна мајка чије је чедо остало горе а ота 
ке копите, која креше о камен у калдрми и разлеже се из пусте улице.{S} То какав коњаник јури с 
и и дворнице, суднице и тамнице, лагуми и канали, цистерне и пропусти, куле незнаних западњачки 
авом водом, коју су снеле кише, те шуми и дере преливајући обале.{S} Већ неки тежак, загушљив в 
од неколико дана одлазе читави каравани и, ма да је тегобан, стижу где су кренули.{S} Тим путем 
молбу услишао.</p> <p>Тако пролазе дани и гомила се сиротињска уштеђевина под сламом, на којој  
го, врло дуго.{S} Пролазили су нам дани и ноћи све у страху и очекивању.{S} Хвала Богу, у селу  
нце - ради пљачке, наши су били оружани и — ето!</p> <pb n="309" /> <p>Свима би јасно да је оди 
црвеним крстом, дрежде блатом испрскани и укаљани рањеници и очекују нешто, што неће добити.{S} 
ниже у реду оних, који су јуче стрељани и иза којега ће доћи они који ће сутра бити стрељани.</ 
и у болничка ћебад, заробљеници одрпани и боси и избеглице - натоварене тешким теретима.{S} Сви 
ши људи, изнурени, изгладнели, подрпани и избрљани, збуњена или животињски апатична погледа; бе 
 се позван полицијски чиновник да брани и даље ствар — Хоћеш ваљда да војник побегне па да посл 
S} Дан се већ био увелико гасио, дућани и радње ове мале варошице биле су већ затворене и свако 
 закрчише се улице, затворише се дућани и кафане, измешаше се кола, људи, стока и настаде општи 
ела.</p> <p>Отворио сам врата на кафани и намах ме задахну млаз топле јаре од људскога зноја, з 
рзо кретање јер ту, на трнавској механи и кад би могао са цигло једном батеријом да прими борбу 
ше на памет речи онога официра у механи и не одговорих ништа.</p> <p>— Мислите нећемо Приштину  
јмови, на које су се слегали Дубровчани и Венедичани <pb n="267" /> и трговци с далеких источни 
ири из команде трупа, који су закопчани и мало казују или хоће да потврде или демантују већ рас 
ама светине, мени су ти звуци, измешани и збркани, брујали у ушима а уличне слике, разнолике бо 
олеже по једноме топу, одмери, нанишани и... пуче.{S} Опали и други и трећи.{S} Ни један метак  
и су простране банатске и сремске равни и кроз тај дим бљунула је ватра из тешких челичних цеви 
Врховна Команда, односно њен оперативни и обавештајни одсек, који су једини у овим тренутцима ј 
ушевљени наручује пиво „за све“; хладни и размишљени узео мастиљаву писаљку, умочио је у пену о 
 пута, малаксали од мраза и зиме, бедни и скрушени, крећемо у бескрајним поворкама својој Меки  
а и спусти пушку.{S} Притрчасмо и једни и други и дочепасмо га за руке а каплар отпаса тканице  
у склоњени у страну ћутали као заливени и чак не дизали главе да чују разговор.{S} Да ли су то  
Разумем оне, међу њима, који су Словени и у којих се расни осећај још више развио од како су у  
око се замисли.{S} Сви ућуташе поведени и сами размишљањем о злој вили, која руши све што Србин 
—-Од Турака? — гракнусмо сви изненађени и ако нико од нас није јасно појмио шта су то Турци.</p 
? — понављамо сви у глас као изненађени и ако нико од нас није појмио колико је то, сем најстар 
p>Ми настављамо даље, сад већ проређени и грабимо у ноћ.{S} Далеко отуд, кад смо већ измакли из 
 би заробљен и могао помоћи својој жени и својој дечици.{S} Слободан може пре.</p> <p>Последњи  
тници на возу били су врло престрављени и мало су говорили или су можда мало знали.{S} По њима, 
ици, који нису у збег кренули опремљени и који су место свег осталог терета понели само своју г 
ћи:</p> <p>— Изгледа ми да смо опкољени и спаса нам нема; него... спреми се и бегај.</p> <p>— А 
 што су зашли да нам нађу стан.{S} Мени и мојој породици припаде мало крова у једној ниској, бе 
та и смрти, говорио нам је често — мени и најстаријем сину. — „Не смете ме жалити ако подлегнем 
ед станицом, па се онда наже ближе мени и узе ми шаптати:</p> <p>— Ноћас Команда Трупа иде у Гр 
тница! — учини начелник окренув се мени и нареди да се дете однесе у општину.</p> <p>Улази зати 
че опет заћута, па се затим окрете мени и додаде:</p> <p>— Ви сте ми помогли!</p> <p>— Јесте, с 
проговори.{S} Наточи вина и себи и мени и куцну се: „Ајде, вели, у здравље!{S} Па Бог нека ти б 
ечи, све се опет скамени; све се измени и све се врати своме пређашњем расположењу.{S} На свима 
ан, пун женски глас — и други су рањени и по два пута и по три пута.</p> <p>— То је све једно,  
ешака тискају се још и коњићи осамарени и натоварени, кравица коју вуче мајка да би исхранила д 
 тискају се још и мали коњићи осамарени и натоварени, који још поврх товара носе и по где које  
 да то учини.</p> <p>А дућани затворени и дебели капци спуштени.{S} Једва по који дућан држи от 
као у мишоловци; сви, сви смо затворени и војска и народ и Краљ и влада и цела држава.{S} Ето т 
енчило наша забринута лица.{S} О јесени и сама природа изгледа забринута те пристаје уз наше ра 
е то, питате?{S} Вас су тешиле билетени и варљиве вести, које су надлежни радо пуштали, или и с 
ет реч да се објасни — Ми смо напуштени и ми имамо право да се сами опредељујемо према даљој св 
ли се из болнице неоздравели, необучени и необувени, па прозебли успут и падају нити се могу ви 
и, устајте!“ Избудили смо се преплашени и узневерени, мислили смо Турци наишли, али бабо нам ре 
ла која води трећепозивац а вуку снажни и рогати државни волови па онда, путничка кола са арњев 
 уха, изгледају бесмислени, безразложни и без везе.</p> <p>— Сто хиљада војника кад ти кажем!</ 
им дусима што почивају у морској дубини и бесну су игру зачели, претећи и небу и земљи.{S} Обал 
аћи из вагона.{S} Била сам чак у дубини и опседнута у једном углу гомилом, која је и сама једва 
ужност да води бригу о државној имовини и о државним рањеницима.</p> <p>— Тако је! — повикаше с 
уцање јер борбе се воде негде у близини и гомила иде ћутећи, погнуте главе, као ред осуђених ко 
 гомила кровова вароши просуте у долини и преко њих поље у коме се губи Бистрица у Дримове воде 
вештеник неки говорио је својој околини и о неком пророку Исајији из XV. века, који је пророков 
тини, више Чачка; да се у мојој околини и у вези самном налазе — и капетан настави цео рапорт о 
ци да не ложимо ватре никако на чистини и да се повучемо дубље у пећину.{S} Рече нам још да ће  
џбине.{S} Слутили смо ми још у Приштини и видели смо већ у Призрену њен слом, али је она била т 
банчета није пострадао, али су домаћини и старешине многе муке видели и потеглили да се <pb n=" 
оже наш!“ а оно глас му звони по пећини и изгледа ти као да уз гусле поје.{S} Још нам је попа к 
љева, али су се дивили старчевој јачини и свежини духа, која као да се беше повратила у сломљен 
уопште ових дана у много већој количини и много нервозније пушило.</p> <p>Из тога дима издиже с 
х лешина.</p> <p>— Их, грехоте! — учини и сам каплар.</p> <pb n="371" /> <p>— Грешни Бојко, как 
на види, да ми и она каже.{S} Она учини и кад опипа детиње ножице, она ми не рече ни речи, само 
а Рашке два члана владе, министар војни и министар грађевина, и отишли право у Битољ, да тамо у 
аца а врло много жена и деце.{S} Вагони и фургони су били пуни и препуни дењкова и куфера.</p>  
а мајка, како потрчала ваљда да заклони и унуче, ударена кундаком и лобања јој располућена те л 
ед подне стигли су већи остали батаљони и одмах им издате потребне наредбе.</p> <pb n="195" />  
 двадесет и четири сата војску на Варни и Бургасу?</p> <p>— И пет, и пет фронтова, господо; јер 
оје: да се Руси одиста искрцају у Варни и да Французи, са половином снаге о којој се овде прича 
ас када би Руси искрцали војску у Варни и Бургасу.</p> <p>— А... само то не може бити — одговор 
Коњи у запрези покривени блатом, уморни и малаксали једва крећу; седла на њима већином празна,  
зоре до мркла мрака, да се увече уморни и необавештени повуку под кров и да сутра наставе исти  
ку стопу, сваки педаљ, па се земља црни и букћу ватре на све стране.</p> <p>Сат и два стајали с 
ако... — учини мала и још се више збуни и унезвери.</p> <p>— Ајд, кажи нам, мала, све по реду к 
рви пут узели пушку у руке како се пуни и како пуца, одређена свима четицама једна централа где 
 деце.{S} Вагони и фургони су били пуни и препуни дењкова и куфера.</p> <p>Тај први избеглички  
S} Столови, на подне и с вечери препуни и сваки нови гост који наиђе доноси и нову вест.{S} Там 
} Ти извештаји, ма да нису били потпуни и исцрпни, давали су укупно овакво обележје стања у вој 
м који им гута имовину, стоје непомични и неми становници куће коју ждере пламен.</p> <p>Пламен 
 страна претрпавати коментари, званични и незванични, новинарски и усмени, разнолики и противур 
 глас: „Тата, тата!“</p> <p>Глас детињи и срце очинско поведе му поглед и спази на подрумском п 
вављени људи, жене, деца, побијени коњи и поломљена кола.{S} Дечица вуку рањенога оца с друма,  
 јер гласови озго из Јасенице, све црњи и гори.{S} Скупише се једног дана, по вечерњу, у цркви, 
гло је и до Приштине бити тегоба, патњи и невоља, али је све дотле бегунце подржавала вера.{S}  
ство, спасавање.{S} Пламен букће, тутњи и крха, обара врата, прозоре и лиже зидове и дохвата се 
p> <p>Бледа светлост петролејских лампи и свећа, са којих је ветар пламен повијао, бацао је нек 
звејаше се заставе, расточише се оклопи и река дима суну на разбијене прозоре и понесе собом по 
 себи пере.{S} И све му добро, све трпи и све поднаша.{S} Облије нас киша те капље са нас као с 
 чекам хоће ли још што рећи.{S} Он испи и другу чашу, па додаде: „Не умем те, синко, ни чему на 
</p> <p>Најзад грађанин се сам натовари и кренусмо даље.{S} Ономе несретнику није било помоћи;  
д, бацај сад!</p> <p>— Бацићу ја ствари и тако ми Бога нећу пожалити — вели очајно инжињер — ал 
е да их напоје, износе из капија ствари и товаре на кола; дере се један из <pb n="319" /> гомил 
едмим колима и око ње су ситније ствари и кофери а у предњим колима: кревети, астали, кујнски р 
>— Ја не продајем, ја горим моје ствари и грејем се — вели један благајник који је уз болницу п 
 батеријом иду једне таљиге пуне ствари и дечице.{S} Љупке дечје главице вире увијене у мараме, 
 пао у блато па сад збира расуте ствари и брише их. — Није истина да се морамо склањати.{S} И о 
, куфери, корпе и већ све могуће ствари и свих могућих облика.{S} Све то сручено и бачено без р 
опљански пајтони (фијакери) пуни ствари и жена с децом да слазе на жељезничку станицу и ако ник 
промичу лево и десно, прескачући ствари и свет, који је већ притиснуо сваку стопу на перону.</p 
е може више говорити с њим о тој ствари и сви забринуто одступише.{S} Ађутант одмах пође телефо 
и кад се узме у обзир, да нико у ствари и не води рачуна о оним операцијама на Рашкој...</p> <p 
где мало простора нађу, спуштају ствари и око њих се прибирају, распитујући оне који су раније  
ишић упутио, да се увери о стању ствари и, како вођа одељења у рапорту изјави, да се у невољи н 
 нареди да понови рапорт о стању ствари и о снагама којима располаже, а кад то изврши, зазвони  
олима има и државних и приватних ствари и <pb n="378" /> државних и приватних лица, има и болес 
м и чистим платном те топло заблагодари и крете даље.</p> <p>Грмљавина топова поче нешто јаче и 
вера идући за гомилом; па руски морнари и француски болничари, па залутала деца без родитеља, б 
рашу, где су се некада цареви поклисари и скоротече, под хладом широке круне, залагали пре но ш 
{S} Кроз дугачке ходнике журе болничари и госпе у чистим белим кецељама и све то испуњава мирис 
ке натопљене <pb n="312" /> кроз мочари и блато које су данас прегазили, други греју на пламену 
к врло благо.</p> <p>Девојче се охрабри и одреши језик.</p> <p>— Била сам, вели, на станици да  
ходницима, по степеницама, гамиже и ври и врата сваке канцеларије, поседнута гомилом, тек што н 
д куће сачекају мужеве.{S} И све то ври и кључа као у мравињаку.{S} Око столова се начетило по  
ви сте мисао; а осећај и мисао су кадри и мртве из гробова да врате у живот.{S} Кад тај посао з 
ца.{S} Сви су промрзли, поцепани, модри и поднадули.{S} Они седе мирно око ватре, одговарају по 
 Краљ!</p> <p>Свет се још више узневери и помете.{S} Од куд Краљ сад и шта ће овде у Приштину?{ 
 тешке ћивоте, које су пратили калуђери и свештеници са свећама у рукама, певајући кроз планине 
му реч заигра у грлу, глас му затрепери и две крупне сузе овлажише му очи.{S} Уздржавао сам се  
који му о бедру виси, поиспадали бисери и драго камење а дупље у којима су почивали, затисло бл 
арен.{S} Међу стварима и корпе и кофери и бошче и кутије.{S} У аутомобилу три женске, изгледа с 
иште, не дође више нико да нас узнемири и наста мир у целом насељу.{S} Једва по ко проговори ре 
ојављује човек, један, два, три, четири и пет, и на земљи нема више оног клупчета.</p> <p>Крећу 
 путу удруживали у мање трупе од четири и пет лица и заједнички се помагали и подржавали.</p> < 
ече, око девет часова.{S} Млађи официри и друго особље из штаба Прве Армије, које се у соби под 
е и трећа, највећа, где спавају официри и ађутант штаба.{S} На спрату изнад овога, у соби која  
стоји више оно ради чега се војник бори и онда, тежње, да се бар спасе своја кућа, да се спасу  
ићи наша војска, која се на северу бори и, да ће стићи Французи, који се на југу боре те да ће  
тај одјек прихватају пусти камени двори и у њиховим се дупљама буди јејина, која преспављује да 
о занимању?</p> <p>— Сликар! — одговори и тужно махну главу па додаде више себи. — То јест, био 
— А где би био, већ са вама? — одговори и поче журно да срче цигарету коју је припалио.</p> <p> 
виде ову чељад.</p> <p>Нико не одговори и нико не предложи ништа друго и настаде мучна тишина з 
де Пашић.</p> <p>Тако су, ови разговори и саветовања, били у неку руку министарска седница, држ 
малу коверту, коју капетан хитно отвори и принесе лист хартије свећи.{S} Прелети га једанпут и  
звукао.</p> <p>По улицама ватре, логори и вашар.{S} Онде видиш прашти сикира и сече фијакер те  
ћ распростру вест; долазе војни цензори и чиновници из телеграфске централе и саопштавају шта ј 
ре и лиже кроз рупе где су били прозори и врата; цреп се на крову усијао и осећа се како попушт 
ећ на свима квартирима отворени прозори и жене и деца на њима ослухују.{S} Пуцањ се топова наиз 
вде и онде отшкринуше се лагано прозори и најзад, отворише се капиџици, иза којих почеше да изв 
ом, нагло и готово једновремено прозори и појавише се гомиле чупавих глава оних који су мало пр 
авио се под једним храстом да се одмори и да прихрани коње са оно мало зоби колико му се још са 
да се изостаје, да се праве дуги одмори и да се малаксава.{S} Клонули од глади сваки час су сед 
</p> <p>На аеропланима задрхташе мотори и вито се поче силно да креће, тела им се затресоше, пр 
е парчадима бундеве, коју пеку на ватри и једу је.</p> <p>Из дворишта улази се, на левој страни 
ки животи леже, па се онда окрете ватри и додаде:</p> <p>— Ко зна да није Богу било драго да ме 
ровалије, на дну које Дрим помамно јури и урла кршећи се о стене.</p> <p>Стари Краљ је прво веч 
ју да се борбе воде на Јанковој Клисури и да Бугари напредују ка Лебану.{S} Да би, као горак ле 
то ти до руку дође.{S} Остани ту где си и, ни стопу даље!{S} Прими борбу и употреби све, да неп 
полупане, исквашене водом којом се гаси и изгажене; <pb n="533" /> а крај ствари неодевени, как 
га све док се са мојим животом не угаси и светиљка коју сам уждио у души својој.{S} Он ће доћи, 
г јединца; засипали су ме крвави таласи и мешали се са мојим родитељским сузама.</p> <pb n="23" 
болова.{S} Засипали су ме крвави таласи и квасили ми топла родитељска недра на која сам жудно о 
сне свог јединца; њу су засипали таласи и квасили јој брижно лице те се мешали са материнским с 
ш тужне мајке.{S} Њу су засипали таласи и квасили јој топла материнска недра, на која је жудно  
ничка ћебад, заробљеници одрпани и боси и избеглице - натоварене тешким теретима.{S} Сви они жу 
кошно нас засуо блатом по лицу, по коси и по оделу.{S} Навикнути на то, ми смо брисали само очи 
уни и сваки нови гост који наиђе доноси и нову вест.{S} Тамо код „Слободе“ радозналци се јатоми 
 један камен.{S} Приђе му, па се испрси и тресну ногом о ногу.</p> <p>— Господин поручник, моли 
поче нас носити.{S} Поче нас засипавати и претрпавати и више ни корака не можеш учинити по свој 
и.{S} Поче нас засипавати и претрпавати и више ни корака не можеш учинити по својој вољи, нити  
ћи, није ни видело, почело се оцртавати и за њим високе планине са снежним врховима.{S} Кроз ти 
 када се та грмљавина почела оглашавати и отуда од Младеновца, околина Краљева, која је дотле т 
 мораће и време и много руку сарађивати и ја, нудећи овим само део грађе, могу бити задовољан а 
ји, обавештенији, који је умео казивати и оно што новине не кажу, и око њега би се обично окупљ 
у, па почесмо поред нишкога, дочекивати и солунске возове.{S} И путници са ових, потврдили су н 
аштајући се од своје отаџбине, целивати и залити га сузама.{S} Још мало даље, кад допремо до об 
 биће Србијино.</p> <p>— Ја ћу веровати и после, кад и ти топови занеме! — одговори учитељ и са 
познанике с којима му је лакше путовати и на путу се помоћи међу собом.{S} Нити је онај први пи 
акар један делић Отаџбине моћи сачувати и да су бегства настала тек од момента, кад се то увере 
 да иде у Велику Моштаницу, да прихвати и поткрепи једанаести пук, шумадијске дивизије трећега  
сто неверице пружио руку да је прихвати и блесасто ме је гледао и не благодарећи ми.</p> <p>Кад 
 смеју нас господа официри овако лагати и гурати у јендеке зато да провуку своје прије и комшик 
} Та ми се мисао поче све више допадати и сад сам већ журила да што пре стигнем.{S} Ушла сам оп 
дама.{S} Можда би се тако дали правдати и они лажни комуникеи у којима нам се причало о савезни 
ти.{S} Имаће тада ко и Новицу погледати и њој помоћи; није се материном погледу могло сакрити д 
е о местима где ће се Французи задржати и примити борбу а Французи су и сами веровали да ће при 
 је слободна, њу ужад нису могла везати и она се издвојила и отишла тамо, тамо преко Копаоника, 
ају и изостају.{S} Почињу се већ пузати и људи и стока.{S} На појединим опасним окукама, под ко 
 трпети, мора се скрштених руку стајати и као мртва мета чекати ударце.{S} А кад би само и са т 
ву, уме очупати пиле па чак и просејати и ако једва ручицама обгрли сито.{S} Ранко је годину да 
сио, гране на дрвећу престану се нијати и повијати, шибље се и жбуње умири; птице, које су нас  
ним синовљом љубављу, тек почиње бујати и један нов осећај и сазнање да, као и материно крило,  
где.</p> <p>Сви почињу гунђати, мрмљати и псовати на ову злоупотребу.</p> <p>— Није га ни срамо 
други пут тако, те нас узе све опремати и збирати по кући, што се може понети.{S} Дотле је бабо 
о да ће то они знати.</p> <p>Неће знати и не би знали, али ће се наћи ко ће им казати.{S} Аустр 
га и ми увек, у добру и у злу, помињати и сећањем одужити се честиту војнику, који је живот сво 
Краљ.</p> <p>— Шта ћеш, Господару, пати и он као што сви патимо.</p> <p>Пут је дуг, заморан, не 
об се морао дубок, врло дубок, ископати и то се морало радити без удара мотике и будака, тихо и 
рода и поче се ваљати, тискати, обарати и ломити све пред собом.</p> <p>Покушах још једном да с 
 ручка а, ако буде време дуго, одиграти и по коју партију клабријаса или што друго мање наивно. 
им налетом повратити Косово те натерати и Бугаре да напусте Призрен.{S} Ако је још француско-ен 
избијати, са разних се страна прибирати и са разних висова слазити ка обалама које сунце греје. 
отвору, кроз који ће јој сунце допирати и ту проводи дане са совама и буљинама, које се легу и  
ећих и поузданијих вести, светина прати и најмањи покрет и тумачи: један ордонанс је хитно доју 
е у сну, виђам је и будна, она ме прати и гања, она ми сан прекида и буди ме и увек ми проноси  
сад?{S} Сви нетримице почеше посматрати и пратити сваки метак, не би ли опазили где је непријат 
налазили разлога да им се треба кретати и то са целом породицом а трећи су доносили средње одлу 
ликога друма којим ће будућност кретати и предаћу се лаганој смрти, на коју сам осуђен.{S} А он 
 поче у блату бирати место где ће стати и ако су јој и ципеле и чарапе и један део сукње биле в 
о где ће се о поноћи разбојници састати и опет оваку ноћ, буру, пљусак, грмљавину.{S} У другом  
шим се више, могу <pb n="484" /> остати и сама.{S} Одморићу се а и дете да погледам!</p> <p>Нас 
а <pb n="512" /> болом и сузама ућутати и предати се својим немим душевним патњама.{S} Веровао  
 ђенерала који ће се у исти воз укрцати и повести војску Србији у помоћ.</p> <p>Пет минута пре  
 где ће господа моћи на тенане и ручати и попити по чашу вина, што су они брижљиво и спремили,  
<p>— Живље, живље!{S} Ено ћемо доживети и ту бруку да артиљерија прави јуриш а ми да трчимо за  
јесу ли живи и ко зна хоће ли их видети и хоће ли кад год чути о њима; трећи су кренули са горк 
на слика остала дубоко урезана у памети и није се све до сада изгладила.{S} Ван гомиле очајних  
p> <p>Та брига се врзла сваком у памети и свако се бринуо шта ће и где ће?{S} Из Пећи воде два  
зједначи, те ти изгледа као да предмети и не промичу крај тебе ни ти крај њих.{S} Крећеш, идеш, 
где и где ничу из таме нејасни предмети и тромо се крећу.{S} Допире ти уху и по где кој неопред 
и без деце, дворим сам себе па ћу умети и вас подворити.{S} Они ме се окануше па одоше даље</p> 
ад судбином својега сина, мора разумети и моју материнску бригу — од тог тренутка било ми је ла 
а; тешко је материнској љубави разумети и поднети старешинство обзира и дужности.{S} Била сам с 
а изнад нуле.{S} Овај ће рат бар донети и тај добар резултат, што ће открити, да је дипломатија 
 ти сад дрво на које би се могао попети и склонити од пожара.</p> <p>Везани војник и даље ћути, 
ац изломио.{S} Сви знају да мора умрети и немо чекају час.</p> <p>Лица овога малога друштва зак 
{S} Таква мишљења нису могла не допрети и до саме владе, односно до појединих министара, али ни 
ту, ова се акција може и даље прострети и, ко зна какве значајне и судбоносне последице донети. 
 врата.</p> <p>Па се мало затим присети и узвикну за војником, који је већ био одмакао:</p> <p> 
 војводе Мишића.{S} Војвода Степа осети и сам да је позван први да узме реч и он диже главу:</p 
родни посланик.</p> <p>— Тако мора бити и нема шта ту да се протествује! — додаје полицијски чи 
 неће ништа моћи набавити, ништа добити и где ће патње захтевати много и много и физичке и мора 
ље палити кандило, крај ње ћемо славити и преслављати, из ње ћемо одвајати мрвице и бацати их у 
м из заседе.{S} Воз се морао зауставити и неколико младих људи са једним полицијским писаром на 
 јутрос у зору, и во се морао исхладити и промрзнути; ниси се зар бојао у сну да се и ти не смр 
 који дан у каквом јарку на путу родити и четвртог брата онима што вире из ћебади а Србији и че 
тних избеглица које ће се затим множити и низати дуго и дуго по знаним и незнаним кланцима и ду 
јер он то воли.{S} Умесиће их, испржити и неће дотаћи; оставиће их у скрињу, где стоје већ приг 
се чине силне припреме, станица се кити и спрема се част и напојница храбрим савезницима.{S} За 
у.{S} Дотле ће се и Румунија определити и, са нама заједно, кренути једним широким фронтом на с 
има изабрао сам један који ћемо прелити и на коме ћемо упалити свећу.{S} И тамо у селу, крај Мо 
кад је улетела у собу и стала ме грлити и љубити: „Устај!“ викала је старица а сузе јој капљу и 
у, што га још, ма и мртва, можеш грлити и љубити.{S} То није више он, руке су његове студене, ч 
смо доцкан стигли, морамо се задовољити и са влагом под увелом и угаженом травом која је вриска 
јер ено га оздо иде воз који ће примити и понети све ове несретне бегунце.</p> <p>А кад воз ста 
 председнику општине и он ће их примити и остварити.</p> <p>Није се имало кад одлагати, морало  
ицу, завртањ, поче подешавати, нишанити и најзад, још блеђи но раније, приђе капетану.</p> <p>— 
 пође на фронт.{S} Морало му се учинити и кренуо је одах пут Књажевца, где су се водиле борбе.{ 
и сте и то је све што сте могли учинити и сад још можете плакати.{S} То вам нико не брани!</p>  
 благодарност!</p> <p>Могао сам учинити и нешто више за ове моје госте но што сам им обећао.{S} 
топовских шупа где би се могла склонити и ако се већ силан свет сабио у њу.{S} Све те куће пут  
о у прибежиште где би се могло склонити и које би могло дати заштите; кроз Пећ се само пролазил 
д не би био сачуван те да може испунити и други део дужности, оне према кући и породици?</p> <p 
 протегле мало ноге, почеше се товарити и увлачити <pb n="405" /> под арњеве а који су сјахали  
ни што се боре и гину, тек ће се борити и гинути.{S} Непријатељ је већ пребродио Саву и Дунав и 
 пребијене вилице и није могао говорити и чинило ми се да је нарочито ћутао.{S} Али оно његово  
к нам се детињи мозак није почео морити и очи склапати, те је тада једно по једно, награђујући  
ли и коју ће сад за један сат растурити и разорити.</p> <p>— Да л’ да понесем и коју кошуљу? —  
да тако постављен фронт може прихватити и бранити се како од напада Бугара тако и од напада Нем 
 би се једним погледом могла обухватити и прошлост и садашњост, и оно оронуло камење на граду,  
а и искушења.{S} Они ће месецима патити и злопатити, они ће месецима лутати по снежним планинам 
том у руци, не би ли где могао свратити и сачекати Моравску Дивизију.{S} Желео сам је видети св 
оватно они у Призрену, нарочито штитити и подржавати албански елеменат и дражити га противу нас 
емена, задржали су се и ту ће преноћити и многи међ нама, који наилазимо, придружују им се.{S}  
т; али што ће ми целу породицу намучити и искоренити, то ми је.</p> <p>— Па шта ћете?</p> <p>—  
.{S} И, ја вас уверавам да ћу је вршити и да нећу тражити да ме поштеде!</p> <p>Опет ућутасмо и 
час као крхање крова који ће се срушити и пасти на главе становника куће.{S} Само, да л се то т 
ри планина, као да се усијала те пламти и букће.</p> <p>Та ме слика задржа на доксату, са којег 
сле ових заједничких одлука, команданти и њихови помоћници, свако у својој канцеларији, разрађи 
библиотеке, кабинети, збирке, документи и рукописи у којима лежи наша необјављена и неиспитана  
вратити кући.</p> <p>— Дај Боже! — врти и даље главом лиферант.</p> <p>У том, на један мах узав 
ин узвик захори кроз гладну гомилу крти и студени смех, сличан смеху костура кад после поноћи у 
у тада као млади официри били у ескорти и учествовали у великој тој свечаности народној.{S} Кол 
иши официри команде трупа нових области и дивизије, они што треба да држе центар у будућој вели 
ти везу са командом трупа нових области и да сазна што ближе о догађајима код Ђаковице, одакле  
> <p>— Па командант трупа нових области и ђенерали, који су на овоме фронту.{S} Ово је сад једи 
алштабном картом ове и суседних области и бележећи по њима непријатељске положаје и правце који 
дару, одстрањујући Венизелоса са власти и растурајући парламенат.{S} По рецепту, који је добио  
толонаследник, вршилац краљевске власти и врховни командант српске војске.</p> <p>- Становао је 
уче још Чачак напустиле све наше власти и да су обе ћуприје на Морави бачене у ваздух.{S} Непри 
 ситуација морала је забринути и власти и већ пред подне, сазван је хитан збор у начелству ради 
те обично нису повољне, ма да им власти и војне и цивилне хоће на силу Вога да даду утешну форм 
 или га застрли покровом својих страсти и једа, како ни један једини зрачак не би допро да нас  
 или га застрли покровом својих страсти и једа.{S} И небо је ниско пало а његови мрки облаци се 
ују потврђује ли и допуњава ли те вести и начелников телефон.{S} И тај телефон је потврђивао, д 
ог којега цивилаши преувеличавају вести и изашло му је од прилике да се борбе воде вероватно не 
} Шест недеља је патио од тешке болести и сваки дан му свештеник читао молитве и сваки дан слао 
н нареди да се челни топ скине, намести и, не говорећи ни речи да је пронашао заседу, он темпир 
е, проћи ће то! — тешили су ме они исти и истим оним гласом као мало час ону несретну мајку.</p 
чју главицу и светле очице пуне радости и поуздања, што су виделе татицу који ће их сад бранити 
дом лицу извајала грубе црте клонулости и одрицања.</p> <p>То су били дуги, бескрајни, у врсте  
; амбиција и себичност изнад подобности и поштења; мали, уски, бедни интереси изнад општих и за 
 је његова прича баш са своје наивности и доброћудности; <pb n="631" /> одвлачила ме је од тешк 
ди још једном осећање војничке дужности и, са напорима једнога самртника,; дршћући, он се диже, 
роши.{S} Као нарочиту значку лојалности и готовости на предају, сваки је од ових одборника носи 
> <p>Обузе ме тешко осећање одвратности и узбуђен измакох опет у страну, у гомилу коју сам хтео 
се буде прешло на решавање о могућности и условима за офанзиву, он за сад моли да се реши питањ 
и бедници на поклоњење храму човечности и правде или иду на врхове планинске да се отуд, ближе  
 непозната побожност; не она која пости и метанише, не она која клечи пред олтаром и крсти се н 
А мраз већ пали образе и мрзну ти прсти и уши а блато се стеже под ногама.{S} Далеко, на дну др 
представља то?</p> <p>— Јер... — заусти и замисли се, дуго се замисли, па настави — бол тражи с 
жији али дужи.{S} И један и други пусти и један и други непроходни, опасни, сурови.{S} Постоји  
и окрете ми се:</p> <p>— Спусти, спусти и ти твоје!{S} Метни га у ред са осталом дечицом, са ње 
ица пожури горе под вилицу а чим спусти и лоптица се нагло спушта у своје лежиште, у крагну.{S} 
ер је већ у понедељак почело да се мути и затим је цела недеља била влажна и кишна.{S} Пропусти 
 И све те куће већ поседнуте, поседнути и сви путеви и сва дворишта и све баште и све њиве.{S}  
е тиче, напрегнућу се, дићи се, кренути и кад осетим да сам бедник, да сам одбачен, да сам напу 
ија са тимочког фронта хитно ће кренути и од Врање, по цену највећих жртава, пробити у прешевск 
 кренули.{S} Тим путем су имали кренути и дипломатски представници страних савезничких сила, ко 
 којима има и српских рањеника, мрзнути и киснути цео боговетни дан на отвореним вагонима.{S} А 
с је мало и да морамо сви, сви изгинути и сатрти се у служби тој идеји а тек далека, будућа пок 
 <p>— То је све једно, може се погинути и од једне ране као и од две и три.</p> <pb n="437" />  
негалка, ја ћу за Србију умети погинути и без тога ордена!</p> <p>Гомила занеме на један мах пр 
 <p>Таква ситуација морала је забринути и власти и већ пред подне, сазван је хитан збор у начел 
столица за столом празна и њој се упути и седе секретар.{S} На столу је до пола испивена боца ц 
 на земљи, полегали би војници, регрути и бегунци, прислањајући леђа уз кућни зид како би целим 
ојује и вуче и гладује и гине па — ћути и трпи.{S} Види, мора се тако.{S} Нема се где, па ћути  
, мора се тако.{S} Нема се где, па ћути и трпи.{S} Их, што сам имао вочића, мог рођеног вочића, 
е, као сени.{S} Нико не збори, све ћути и само се кроз ноћну тишину чује како шкрипе воловска к 
 му је рана још недолечена.{S} Све ћути и предало се бризи својој и нагло се унапред, не би ли  
о си бегао?</p> <p>Он ћути, упорно ћути и гледа тупо и немо а две му се крупне сузе врте у очим 
овикивати као да ће га одиста моћи чути и разумети они озго:</p> <p>— Хој, хој, почујте ме, кри 
оља и доље; ваља се, тутњи, пали, ништи и сагорева живот, који је до мало час ту био.</p> <p>И  
 Док мајка кроз сузе говори, дете пишти и вије се у рукама материним а тај писак просеца душу к 
једним делом виси у ваздуху, цреп пршти и сручује се, оџаци који падају на њ’ дробе га у ситну  
вим вочићима који изгледају као срндаћи и разглављеним точковима које је обмотало блато слојем  
> о хлебу, који је врло тешко било наћи и разговори, који су се водили у светини, били су само  
 на источноме фронту — за нас имао већи и шири значај но што је у ствари он могао имати.{S} Ми  
ки уговор о савезу оглашава за неважећи и, како се у томе тумачењу размимоилази са својим преми 
е пред седога Краља, злокобно се кезећи и шапћући пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си зар избећ 
има ће они од сутра живети, благодарећи и Богу што их је о данашњем лову тако богато обдарио.</ 
анине!</p> <p>И Србија се морала одрећи и те, као и свих ранијих нада, и кренула је у планине.< 
ко граби па и радујемо се његовој срећи и завидимо му.</p> <p>— Их, благо њему! — рећи ће један 
ик.</p> <p>— Теши ме!{S} У овој несрећи и то ме теши!</p> <p>Такви или слични, или другачији ра 
 пада већ и други зид, занео се и трећи и, још мало па један ужасан крах, један ужасан слом и с 
први дан.{S} Тако прође и други и трећи и још неколико дана за тим.{S} А свакога од тих дана, с 
{S} Па сад, и ако прозебе, могу је сећи и даље, немам шта да жалим.</p> <p>— Ех, ипак... — заус 
 дубини и бесну су игру зачели, претећи и небу и земљи.{S} Обала је дрхтала под ударцима валова 
 Отаџбине, зачела је бесну игру претећи и небу и земљи.{S} Обале су наше дрхтале под ударцима в 
мовима не сме заноћити.{S} Идемо ћутећи и оборене главе од глади и умора.{S} Кад настане тако ч 
нуле његове речи.{S} Кренули смо ћутећи и избегавајући да нам се погледи сретну.</p> <p>Увелико 
 нешто.{S} Најзад довде сам и могла ићи и донде још, до обала оне реке, али даље...</p> <p>Заус 
бра и преламао их да могу у торбу наићи и како је који посао свршио а он одмах одређивао: „Ово  
п мало узбуђеније. — Ибром се може сићи и у Пећ, а из Пећи може у Ђаковицу, а из Ђаковице се мо 
чизме коњаника до којих сам могла стићи и љубила официрима руке. „Они“ су се ноћас, тихо, мучки 
 су поштеђене, стоје босоноги арнаучићи и узневерено посматрају шта се све ово збива на њиховом 
ана то је вера, вера у оно што има доћи и ради чега се подноси бол; вера у нешто, вера у ма што 
 су они брижљиво и спремили, па ће моћи и проспавати после ручка а, ако буде време дуго, одигра 
ти као залеђе Душанов град, симбол моћи и снаге српске; као да је неко хтео да пред овим залеђе 
; он је још увек веровао да може помоћи и трчао је са бојишта на бојиште, где год је чуо да има 
амнаест пуних година бди она сваке ноћи и чека.{S} Ветрић када би шушнуо, јејина када би лупила 
кога мора, где ћемо проводити беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци м 
им пустим обалама проводићемо беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци м 
 улицом дубока тама мочарне јесење ноћи и све понова заспа тврдим сном који вера и поуздање нос 
, те се исте наредбе израђивале те ноћи и у свима осталим армијама и командама а осим тога, пре 
 те српске светиње оцртала су се у ноћи и догледала <pb n="722" /> се из даљине.{S} Патријаршиј 
и дан, после толиких непроспаваних ноћи и брижних, заморних дана.</p> <milestone unit="subSecti 
е у 1913 годину.{S} Колико брижних ноћи и колико суморних брига почеше да море старога Краља.{S 
а, на улицама кроз које ће војска проћи и тек кад је пала мркла ноћ, повукли се у куће.</p> <p> 
ој, ханској и где год су могла кола ући и где год је могла светина наврети.</p> <p>Други опет,  
се вуку по земљи као глисте, запомажући и лелечући да се дочепају друма, <pb n="204" /> надајућ 
уктао кров све просторије, уништавајући и последње остатке наше имовине.{S} Цреп је већ прштао  
трали смо своје обиталиште, превиђајући и оно мало рупа на зиду и ону велику гомилу сточног ђуб 
понуди.{S} Дечко ману главом одбијајући и погледа бојажљиво по препланулим лицима око ватре.</p 
 носећи на рукама мртво дете и лутајући и сама, са малим мртвацем у наручју, не знајући где ћу  
<pb n="314" /> Наишао сам тако лутајући и на железничке шине, мора да сам зашао у станични реон 
јнички, готово благим гласом, осећајући и сам тежину ситуације.</p> <p>— Тамо, баш у близини цр 
не пробавили смо тако напољу, слушајући и шапћући забринуто међу собом.{S} Они који су били на  
p>— Браво! — кликну капетан похваљујући и ободравајући своје официре и војнике.</p> <p>Одмах на 
ервозно цигарету за цигаретом и псујући и телефон и онога ко га је измислио.</p> <p>После читав 
ти и други део дужности, оне према кући и породици?</p> <p>Пошла сам у Крагујевац, Врховној Ком 
<p>Ето тако ми је говорио о својој кући и о својој деци — заврши приповедач и застаде да направ 
 топлим успоменама на тихи живот у кући и међ својима, он настави даље казивање:</p> <p>— А кол 
ца — одговори ми један од оних, дрхћући и сам од влаге којом му је ваљда натопљено одело. — Јед 
кренуше јатима северним обалама, гачући и причајући успут међу собом језовите приче о томе, как 
главу и поче живо говорити.{S} Њен тихи и мукли глас доби нову боју, која је бивала све јаснија 
једно са дуванским димом алај — барјаци и промицали сјајни шлемови искићени златним челенкама.{ 
пат сажаљења и према мајци и према деци и према стоци.{S} Један само глас додаје: „Овима би сев 
алеко за нама, јуриш и настадоше узвици и псовке официра и пуцњава њихових револвера, којима су 
 рећи покољ, који је Бог мојој породици и моме породу наменио, у Скопљу чух да ми је и последња 
дну белу врпцу.</p> <p>Светина на улици и пред општином, заједно са овим белим одбором, очекују 
рили на капиџицима појавише се на улици и почеше, онако необучени, да се збирају у гомилице и ш 
.{S} Цело до подне провели смо на улици и на дворишту и нико у оној узбуђености није помишљао н 
 куће, ствари из куће побацане по улици и поломљене, куће које су још гореле, њихове војнике пи 
опанцима а испрскано блатом по кошуљици и стручком сувог босиљка заденутим у недра.{S} Па онда  
бојишта, гласила: „Аустријанци у паници и нереду одступају“.{S} Гомилице на сваких педесет мета 
ле бегунаца.{S} Воз још није на станици и железнички чиновници, који неколико дана и неколико н 
у реч бацио и данас по подне на станици и тај пискави глас продре кроз поноћну таму као совин в 
лазио али се врло дуго бавио на станици и ту је чуо да мобилишу и Грчка и Румунија, што има да  
аву над Скопљем поверила Војној Станици и управник Војне Станице, стари београдски полицајац, п 
 магационар при некаквој војној станици и тога ради носио официрску капу под којом је, по увера 
ку.{S} Тај пук је био у Малој Моштаници и добио је наредбу да иде у Велику Моштаницу, да прихва 
ховим бојним редовима гину и књижевници и песници и уметници.</p> <p>— Тај ми пример ништа не к 
{S} Ко је доле?</p> <p>— Они, пуковници и ја.{S} Нико више.</p> <p>— Хоћете ли почети? — упита  
сам! — одговара суво и звера по судници и тражи очима хоће ли међу судијама ма у чијем погледу  
 у душу но се задржавају само на зеници и ту одмах и ишчезавају.{S} Душа му већ нема везе са те 
и онамо и издају неке наредбе; рањеници и болесници вапију, распитујући где би се прозебли скло 
ници, ту долазе <pb n="421" /> рањеници и болесници из свих пукова, те они једни за друге знају 
жде блатом испрскани и укаљани рањеници и очекују нешто, што неће добити.{S} Пред механом, у ко 
 у оној гужви и гомили, док су рањеници и болесници кисли молећи да их пусте у вагон, дотле су  
ла а владике и архимандрити, свештеници и калуђери, читају им молитве јутром и вечером.</p> <pb 
у се владике и архимандрити, свештеници и калуђери у својим ћелијама предали дубокоме сну и мук 
ред болницом.{S} Многи су ме пролазници и питали шта ми је али ја нисам дизала главу и нисам од 
инуто парче кајиша од амова.{S} Војници и избеглице већ се разишле по селу, сваки тражи нешто и 
ло је као кроз пусте лагуме.{S} Војници и ако заморени, дизали су главе и погледали на прозоре, 
 у Барбалушу а одатле у Љеш.{S} Војници и избеглице наставиће пут право за Скадар.</p> <p>Вече  
Баби изнад Скопља, од ране зоре војници и заробљеници живо утврђују положаје, са којих ће српск 
омандир узјаха коња, узјахаше и војници и батерија затутњи преко дрвене ћуприје па се упути при 
дечицу са њега, забодоше гладни војници и заробљеници ножеве у његово тело да откину парчад мес 
а, под којима су спавали уморни војници и бегунци а крај којих је ватру угасила киша која још ј 
 на свима ћошковима.{S} Продају војници и продају избеглице све што стигну, све што им је излиш 
а на Куманову и Облакову, на Брегалници и на Церу.{S} Далеко, у доњој махали градској, већ зале 
 станица и пожурио тамо.{S} У чекаоници и у свима просторијама мале и скромне зграде станичне,  
азговарати, сви су били тешки болесници и није им било до разговора, нису хтели ни да одговарај 
им редовима гину и књижевници и песници и уметници.</p> <p>— Тај ми пример ништа не казује — од 
који од тога дана лутамо као бескућници и нигде, широм Србије, не можемо да нађемо ни мира ни у 
их је на колено, помиловао их по косици и тешке две сузе завртеле су му се у очима.{S} Да ли је 
анцеларији, увек говоре само о политици и убрљали су црвеном писаљком целу карту што виси на зи 
/p> <p>Међу светином сабијеном у кућици и један војник.{S} Упао да се за час склони од кише, па 
асније свануло, те се отворили капиџици и кафанице, цело је Скопље било на ногама и у грозничав 
Над селом се узноси, на једној узвишици и догледа све до широкога косовскога поља, бела црквица 
гомили тих шапат сажаљења и према мајци и према деци и према стоци.{S} Један само глас додаје:  
 остао код куће, био би од помоћи мајци и кући, а да је твој отац дошао овамо.{S} С њим знаш и  
у ни на земљи, о ветру и ветровој мајци и још читав низ таквих заносних бајака, које су нас опч 
уна гранчице на којима су никли пупољци и распе их по земљи.{S} Под њима влажна земља, у коју с 
 виноград и наше двориште и наши вранци и све, све што сам проживео и што сам кад год видео и ч 
е 11. новембра 915 године.{S} Призренци и избеглице, које су решиле да остану у Призрену, са оч 
ише стеже, мраз све оштрији.{S} Бегунци и иначе изнурени трудним путем, неспавањем и глађу, уви 
а и стигли овде, у Пећ, да буду сведоци и последњега чина трагедије свога народа.{S} Ту, пред о 
ету, већ обичан застој потребан и стоци и људима да се одморе и прехране ако имају чиме.</p> <p 
ских равни чудновати путници.{S} Старци и младићи, жене и деца, читава насеља људи, који су се  
"411" /> <p>— Склањамо се с пута војсци и треба да се склонимо, њено је прво да прође — објашња 
поноћи извели војнике са пушкама у руци и заузели вагоне још док ови нису били ни дотерани на с 
рете свет са дењчићима и бошчама у руци и са товарима на леђима и све се то сручи на тесни прос 
 — рече један, који је светиљком у руци и огрнут ћебетом, под којим је дотле спавао, посматрао  
вим разлозима професора у сурој шајкачи и сео је на митровачки воз.{S} Када сам га, много доцни 
рљала се кола и једва се све то извлачи и једва креће.</p> <p>И ако је заједничка невоља све из 
борбе више нема, да се сад само повлачи и да се арнаутска села у овој околини непријатељски држ 
овне Команде у Призрен сам собом тумачи и каже све.</p> <p>— Па добро, је л’ то ко видо својим  
ру назове букурешким уговором, то значи и дужност, да буде чувар неповредности тога уговора.</p 
остиво грешне вочиће батином по чеоњачи и по очима; товарни коњи збијају се међу кола и у ономе 
чула.{S} Споља су се чуле мађарске речи и међу њима реч „хлеб“, „хлеб“.{S} Биће послао ми је он 
свако за се разговара, укрштају се речи и реченице те она општа врева и они делови реченица, ко 
а нама ноћ.{S} Није проговорила ни речи и ја сам са неким страхопоштовањем избегавао да је узне 
а одушевљени одмах преплавља масом речи и не даје му да изговори реченицу до краја.</p> <p>— На 
о око себе како нешто тутњи, бучи, цичи и брекће и осећаш како те нешто засипа, једнако засипа. 
ју надносе на лице, јер их штипа за очи и смета им да се греју.{S} У разговору, ако и кажу коју 
е велике, оне паметне и пуне израза очи и погледа боно дечицу.{S} Изгледало ми је у томе часу к 
овим погледом, њему наиђоше сузе на очи и окрете главу, затим је опет диже и окрете мени:</p> < 
 одело.{S} Мени се навукло нешто на очи и ништа не видим него измахујем.{S} Ја нисам видео шта  
ога су ми биле препуне уши, пресите очи и претоварена душа.{S} Па ипак, кад женски гласови из к 
лнога од тифуса али ведрије му мало очи и говори, разговара.{S} Кад сам му мењала облоге и реко 
 мало пре било да.{S} Погледах га у очи и спазих две светле жеравице на мрку му лицу тамно бака 
шим обалама, срео се први пут очи у очи и прса у прса, војник са мазурских језера, са Немира, Л 
сује коње.{S} Ускочих ја у кола, ускочи и бабо, прекрсти се а вранци потегоше свом снагом и изн 
вога је штета одвојити од школе.{S} Учи и слуша.{S} И да видиш само како он пази књигу, да му н 
звештава команданта да се налази у Гучи и остави потпоручика да чека везу и испошље телеграм а  
обузима неко осећање стида које га мучи и са којега он не диже главу и избегава да се сретне по 
ма, на кућнем прагу.{S} Болничари, наши и француски, већ не могу више, дигли руке, јер су почел 
ј улици, па и одатле Немце отераше наши и сручише их доле, на Јалију.{S} Али ту наше дочека паљ 
ј на Краља.</p> <p>Краљ се боно насмеши и призва ближе себи ађутанта:</p> <p>— Сећаш ли се — ве 
дечица око колена мајчина а она их теши и прича им приче, лепе и заносне, не би ли их њима успа 
 је покушавао том својом вером да утеши и друге.{S} Како ће сада кад више ни Он не верује?</p>  
 на кеју, кад уједанпут залупаше добоши и засвираше трубе.{S} Светина очас испуни тротоаре и за 
анија и из свију осталих крајева вароши и поче свет да се тиска и гуши.</p> <p>Било је ваљда ок 
 који су се узносили изнад мртве вароши и које је прве његов поглед сретао, учини му се да виде 
ал што ће, шта може?{S} Освојиће вароши и села и поља.{S} Планину не може, тамо ћу ја!</p> <p>Н 
 онима што се гомилама износе из вароши и заједнички сахрањују у велике кречне рупе?</p> <p>Оти 
рими борбу, не би то учинио ради вароши и онога света, који га је молио и коме је дао реч да ће 
 не знам куда.{S} Стигла сам ван вароши и хтела сам поћи друмом.{S} Нисам ни питала куда води т 
 из куће не излазим и рекли да у вароши и нема хлеба али ће се они постарати да добијем.{S} И о 
вече напушта своје канцеларије у вароши и сели се у воз на железничкој станици.</p> <p>Јутрос,  
вет гледа и које управо заједнички врши и и војска и народ.{S} Чега има ту поверљивог?{S} Шта ј 
p> <p>И ту девојче заврши причу, заврши и ућута гледајући предасе и увијајући се понова у ћебе, 
азлога отворити.{S} И таман се то сврши и загреја хладан ваздух, којим нам се била напунила шта 
ко се све крха и руши а светина се гуши и стење под рушевинама; кад својим очима гледате како с 
грувала се маса света те се просто гуши и дахом својим греје.{S} Једни поседали по земљи, други 
који је јасно казивао да јој страх гуши и сад грло од онога што ће казати, као што је гушио оно 
натим путем.{S} Тако се цео друм загуши и затисне, па се далеко уназад покрет умртви.</p> <p>У  
ли како је осећао тешку срамоту на души и вратио се а није хтео ништа да узме. <pb n="268" /> З 
И, како је то годило премореној ми души и раскрвављеном срцу!{S} Као после силне буре на пучини 
еш доћи!...</p> <p>Зато се у мојој души и не гаси светиљка, већ је ужижем и даље, ужижем је и д 
удима, откинуло ми се нешто овде у души и срце ми је заиграло.{S} Слутила сам!“</p> <p>Слутња ј 
/p> <p>— Мене тешко нешто заболе у души и поче нека туга да ми се свија у грудима.{S} Ама зар ј 
три, све смо већу студ осећали и у души и у телу.</p> <p>Свако је од нас корачао ћутећи као што 
аде прошлости, те умире са болом у души и горким осмехом на уснама!</p> <p>Од вечерња, које нам 
сам носила.{S} Стеже ми се нешто у души и мал не цикнух од бола.{S} Старац ил опази ил осети то 
ога зноја, покислог одела, које се пуши и испарава и мокрих обојака и опанака.{S} Од тешког зад 
а се негде далеко нешто непрекидно руши и крха.{S} Са железничке станице <pb n="91" /> пронесе  
ару.</p> <p>— Даћу вам! — одговори овај и сав даљи разговор обрну се на питање о начину како да 
 на коме је био, да потражи нов положај и пожури пешадији да са њоме искористи ову артиљеријску 
афске централе и саопштавају шта је тај и тај телеграфиста из Ниша, јутрос рано при предаји деж 
ра са „тим и тим“.{S} А разуме се, „тај и тај“ је увек важна личност или бар неко који је могао 
и ви сте осећај, ви сте мисао; а осећај и мисао су кадри и мртве из гробова да врате у живот.{S 
у, тек почиње бујати и један нов осећај и сазнање да, као и материно крило, може бити топао и о 
{S} На тим сандуцима војници кувају чај и сваки час уносе у канцеларије, којих на овоме спрату  
 па, не говорећи ни речи, подписа завој и врати га ордонансу који салутира и оде.{S} Капетан се 
да блуди по оној даљини која се у сивој и бледој перспективи, без сенака, простирала пред њим.{ 
ребним наредбама и саопштењима круповој и дебанжовој батерији.</p> <p>Мало затим стиже и коњани 
, од свога здравља и хранила пород свој и водила <pb n="600" /> га кроз мраз, грејући га матери 
ки бегунци!“ и оста тако име оној дугој и непрекидној змијурини што се друмом више Приштине лаг 
Врховне Команде, којом је првој, другој и трећој армији и Одбрани Београда одређен правац повла 
у беду.{S} И помагала се а помагали јој и добри људи.{S} Дали јој те се сместила горе у пустоме 
томе Уцињу, где и данас седи, нашли јој и мало рада те је подржали колико да прихрани дете и да 
самохраној старици, подхрањивали су јој и даље веру, храбрили су је и даље у истрајности.{S} Ни 
 бирати место где ће стати и ако су јој и ципеле и чарапе и један део сукње биле већ толико ума 
.{S} Све ћути и предало се бризи својој и нагло се унапред, не би ли што ближе било пламену кој 
 и безбројних снова о будућности својој и амбиције, која је као млада, жилава, несаломљива стаб 
а година подржао у вери, у оној великој и узвишеној вери која се исказује у љубави према Отаџби 
м авлијама, школској, црквеној, ханској и где год су могла кола ући и где год је могла светина  
уска и Русија објавиле су рат Бугарској и већ су се Французи на југу ангажовали у борби; Енглез 
аша је врло велика, има нас и по Бачкој и по Срему!</p> <p>— Хвала Богу, наиђе од некуд једно з 
едначила ипак је у тој, блатом убрљаној и бригом и теретом путовања умореној гомили, пуно разно 
ећамо и који је у њеној души, сломљеној и обеснаженој за ма какав нов напор, изазвао мрачне одл 
жи на материним грудима а не на влажној и раскаљаној земљи; из округлих обрашчића му одишла крв 
јци што је слаткише за жур купила у тој и тој радњи, где никад нису довољно свежи — очајно је и 
ла и његова завичаја.{S} Али наиђе олуј и понесе га собом кроз пусте планине и кроз гладне поља 
е.{S} Тако се прича да је било а, веруј и јесте!{S} Ето, погледај ову дечицу!{S} Зар не изгледа 
 што се сад дешава или је злочин, тежак и крвав злочин?</p> <p>У Краљевим се очима појавише суз 
оћашње бдење крај ватре и данашњи тежак и студени дан, одузели су му и последње моћи.{S} Он <pb 
е отворе, допире отуд с поља онај тежак и загушљив ваздух и брујање ко из кошнице.{S} Мени чак  
арјак?</p> <p>Она постиђено баци барјак и сикирче и побеже у кућу.</p> <pb n="181" /> <p>То све 
 Јест, ја! — учини један мали човечуљак и мигну чак овамо на мене, сретнувши се у том тренутку  
p>— А Дебар, а Битољ? — учини човечуљак и искриви главу, као да би хтео рећи; „Аха, шта ћеш сад 
а шта онда? — прекину га опет човечуљак и погледа опет на мене, сматрајући ме већ сад као свога 
 се хвата за точкове од кола, за опанак и обућу.{S} Убрљали се људи, убрљала се стока, убрљала  
рчад, лежи у муљу; олтарски стуб, танак и бео као девојачка рука, зарио се и штрчи као кост из  
 оружани Арнаути из Љуме опкаљали конак и тражили збацивање цариградских чиновника.{S} Већ улиц 
а краја, што се чу удар гвожђа у шљунак и виде како се из земље одмерено износи ашов.{S} То гро 
ичности за упоређење, па ми се оно ипак и на силу наметало и изазивало ми тежак бол...</p> <p>Т 
не та је кућа скривала један добар брак и срећне родитеље, који су неговали троје здравих и нап 
, један по један, поче да узлеће у зрак и упутише се тамо ка планинама које су пред нама.</p> < 
них кола.{S} Крећу се војници кроз мрак и носе на глави сено, које су почупали ко зна из чијег  
а се прозире али је у шуми још био мрак и оне свећице што су се кретале овамо <pb n="251" /> и  
оме детету.</p> <p>Ушла сам у густ мрак и претрнух на уласку кад чух унутра људске гласове.{S}  
да не уложе труда.{S} Кренуо сам у мрак и почео лутати по туђим двориштима, по непознатим стаза 
 маха прелете преко његових усана горак и болећив осмех.{S} Једном заусти да нешто рече па се т 
 на једно оборено дрво, на први одморак и тада ми је пред очима промицала слика за сликом, од к 
нули за собом, чули би само лом, прасак и тресак.{S} Наше батерије бију са Торлака више нас, га 
јала Бистрица наноси муљ, блато и песак и све дубље засипа прошлост.</p> <p>Вековима леже ти ос 
е на памет детињи <pb n="477" /> врисак и плач, паде ми на памет да сам му том руком мало час б 
а туку у наше гомиле.{S} Настаде врисак и цика и заљуља се она маса и прште на све стране, као  
 претрпава децу и људе и настаје врисак и цика.{S} Кров се већ нахерио, једним делом виси у ваз 
м му била међ нама, те ударише у врисак и лелек кад чуше.{S} Вели, тражили му Турци бела брашна 
је је он преживео, учинило тежак утисак и унело панику у грађанство престонице, он је ипак крен 
мишљала је оваку исту ноћ, буру, пљусак и грмљавину.{S} Доцније, кад су ми до руку долазиле мра 
.{S} Његова смрт је мој највећи губитак и мој највећи бол; он је завршио низ несрећа наше пород 
ако тај звук звона и са тога места, чак и у души која је обамрла, буди успавана и тужна осећања 
 са тога великога брода.</p> <p>Има чак и појединих детаља у катастрофи „Титаника“ који ову сли 
са источнога фронта била обавештена чак и о оним детаљима које је власт можда нарочито прећутки 
ћ и одрицање, одрицање од свега, па чак и од права на егзистенцију!{S} Влада нема права да у им 
ети купује дуван, купује ракију, па чак и пропере кошуљу другу кад себи пере.{S} И све му добро 
це, кафа, четке, ћебад, огледала па чак и корсети.{S} Поједини артикли и држе се још на цени ал 
аспитивања, међусобна саветовања па чак и препирке.{S} Једни су се вајкали, други храбрили, јед 
, забаве, разонођења, штампарије па чак и новине које излазе на броду.{S} И усред најпоузданије 
а скувати каву, уме очупати пиле па чак и просејати и ако једва ручицама обгрли сито.{S} Ранко  
почну збирати растурену пешадију па чак и оне трећепозивце <pb n="186" /> које је мало час запо 
си по планинама а државна кола возе чак и сечена дрва госпођи потпуковници! — гунђа и даље гоми 
 куповали.{S} Појединим стварима је чак и расла цена; тако на пример јегерке су продаване у прв 
е упоређења ових двеју појава, које чак и немају довољно сличности за упоређење, па ми се оно и 
ово дело о великоме догађају, те се чак и побојавам да није нешто претенциозан наслов који сам  
друма, па потоварио све; повукао си чак и корито и стару, разлупану бурад да ти их не узме непр 
допире, угасио се живот; изгледа ти чак и да се ваздух разредио и тајанствена нека тишина освој 
аве борбе са неком вером, осећајући чак и извесну нелагодност што смо за тренутак оборили главе 
лико бринуо о мени, по некад је био чак и груб, а ни ја нисам толико марила за њега, али сам ос 
гледа мрким погледом у коме је било чак и мржње.</p> <p>— Тако је, ал велим, ко зна од кад је л 
ти, сви смо измирени с тим и чинимо чак и припреме за његову сахрану, па ипак кад онај, који га 
почело да се руши.{S} Догледали смо чак и даље: видели смо и ослобођено Скопље и васпостављену  
меса, залазе од ватре до ватре, иду чак и у логоре ван вароши, и моле да баце месо на жар; трећ 
о у руке нашима, били су према њему чак и нежни.{S} Поднаредник, који се ноћу вратио из патроле 
м више не прати разговоре.{S} Он их чак и не <pb n="441" /> чује.{S} Он зна да ће ноћас, кад св 
 му се наређује да одмах крене за Чачак и да гледа да се пробије кроз варош, иначе му је батери 
разлеже грмљавина од које задрхта Чачак и преплашено становништво у њему.{S} Да би сузбио дејст 
с у десет и по часова прошао кроз Чачак и уставио се овде; непријатељ је ушао у Чачак у само по 
 капетану да је непријатељ ушао у Чачак и креће даље да гони његову батерију.{S} У исто време с 
ола, рашчеречио га, стао на један ћошак и сече секиром и продаје на оку, коју руком одмерава; т 
овеку.{S} На друму је лежао мртав човек и коњ је још једнако стригао ушима и дрхтао целим телом 
кли, ето и сам тај Марко добар је човек и честита раја.{S} Нити је он кадгод потезао на дахијск 
разговор, сваки узвик.{S} Оборе и човек и стока главу и лењо и мисле и корачају, само се још чу 
а срео га и на друму, иза Липљана, увек и нераздвојна са тим својим сапутником.{S} Сећам се, уп 
беди евакуисање.{S} На Ускоковићу, увек и раније склоном мрачним мислима и очајним одлукама, ко 
рити, само — мобилизација не значи увек и рат.{S} Бугари имају извесне претенсије... и упорно и 
ме самртнике.{S} И распитивала сам увек и једино за њега али нисам могла ништа сазнати.{S} Мног 
 је свикао, он мисли да се она још увек и њега тиче, зна да она значи покрет и у њему се мртвом 
 равномерно, уморно, гунђајући још увек и грдећи господу која злоупотребљава свој војнички чин. 
им заставама, да се спрема свечан дочек и да је неописано расположење у Нишу.</p> <p>Мало доцни 
рло често напуштају обичан дневни језик и залазе у појезију.</p> <p>— Ја нисам само то једно де 
ешавају?</p> <p>— Шта? — учини познаник и узнесе рамена — решавају извесно да се не могу више д 
ао до командира који му је био познаник и сазнао штогод ближе о томе, зашто се батерија са фрон 
 објашњење. — Овај фронт овамо, Качаник и Гиљане, привукао нам је сву пажњу; а Аустријанци се с 
а, онај их је нашао! — узвикну пуковник и крену тамо ка пољацима.{S} У том застења кроз ваздух  
ој.</p> <p>— Да!... — учини потпуковник и замисли се дубоко, те ћутећи настависмо шетњу.{S} На  
9" /> <p>— Спремни? — учини потпуковник и тешка брига осенчи му још више суво и коштуњаво лице. 
ад у Призрену има свој редован јеловник и прописан број јела.</p> <p>— Ама зар се растури држав 
и грађанин, варошанин и сељак, чиновник и раденик.{S} Свако подједнако понижен, подједнако носи 
озно погледа на сат, извлачећи часовник и враћајући га у џеп два и три пута, као да је увек мет 
 што да није — нађе се увређен наредник и спусти ствари баш крај те ватре са које је пала увред 
p>— Част и слава им! — рече поднаредник и диже шајкачу с главе. — Гледао сам их како падају, ти 
утна кост.{S} То приметише и заробљеник и пас и устремише се једновремено, свако свесан да ће к 
ош један жандарм, а на горњем свештеник и крај њега несретник бледа лица као воштаница и суману 
, то измешало и све изједначило, војник и грађанин, варошанин и сељак, чиновник и раденик.{S} С 
клонити од пожара.</p> <p>Везани војник и даље ћути, гризе усне, прелази погледом по свима око  
ти?</p> <p>— Пређоше! — одговори војник и настави даље у мрак.</p> <p>— Их! — учини овај с врат 
се у општину.</p> <p>Улази затим војник и он води дете мало, мајушно, тек проходало.{S} На дете 
ћи.</p> <p>Око ватре седи уморан војник и прозебао бегунац, седи брижна мајка, која је стегла д 
кући, рекла сам им да ми је отац војник и да никог другог немам.{S} Питали су ме ко станује сам 
<p>— Грехота, дабоме! — додаје начелник и наређује опет да се дете води у општину.</p> <p>Улази 
умадијом и Моравом, пење се на Копаоник и слази на Косово те пребраја гробове оних што су пали  
ко мене или допрле до мене јер, учасник и сам у великој невољи, нисам ни могао даље догледати.{ 
 капетане! — одговори млади потпоручник и очевидно му се бледило разли лицем а усна грчевито за 
ој се на дну уздижу два колоса, Паштрик и Коритник, градећи џиновску капију, кроз коју дере Дри 
лство! — додаде узбуђено рањени поручик и ишчупа са груди Обилићеву медаљу за храброст и баци ј 
p> <p>— Ама ко то пуца? — скочи поручик и док хтедоше да му обрате пажњу на Бојка, Бојкова пушк 
ати успут гробове и разређивати се, док и последњи не угине?{S} О, колико је њих од нас већ поз 
губио у Ваљеву!</p> <p>— Чекај само док и Влауца удари у дахире да видиш како ће да игра швапск 
о, грудни јој се кош узнео; наилази сок и обнавља живот...! — Све је то млади уметник изговорио 
ју се, кора пуца на дрвету; наилази сок и обнавља живот.{S} У младе жене шире се зенице страшћу 
.{S} Али, иза Пећи уздизао се већ висок и непроходан планински зид, где се колима није могло, г 
Онако мали, лак, отскакуће доле у поток и часком се врати.{S} Бојко целој чети купује дуван, ку 
ки већ облише крвљу друм и зачу се јаук и запомагање рањених људи и жена, врисак мајака и писак 
кад стиже с Бањице десети кадровски пук и поче да се расипа у ланац.</p> <p>— Ланац? — цикну ма 
 неке патроле.</p> <p>Сав тај материјал и још неке извештаје појединих команданата, проучавао ј 
ити своје њиве и своје ливаде, свој мал и своје имање и пребећи са породицом у Србију.{S} Потуц 
ругога па причају...{S} Али ако ђенерал и није писао цару и цар ђенералу, батина је било.{S} Он 
ојима се непријатељ налази, његов морал и његову бројност.{S} Иснесе затим депешу, коју је по п 
ицом.</p> <p>Кад је већ навукао и шињел и опасао револвер, он узе још једном наредбу која је ле 
јник са ножем на пушци; увио се у шињел и натукао шајкачу на уши а наслонио се на дирек који но 
пу да пропусте каква кола или аутомобил и опет се приберу да протумаче пролазак тих кола, ако м 
 ових кола опет један државни аутомобил и у њему читава колекција баба.{S} Пет баба од којих на 
утњио би по <pb n="58" /> кој аутомобил и једва по који пешак, али у главном, на тој алеји је б 
далеко ван града, он је сео у аутомобил и упутио се ка Љум-Кули.</p> <p>На Љум-Кули, докле се с 
ам је самој себи, нека у њој превре бол и одиста, кад после извеснога <pb n="463" /> времена об 
 на лицу оне жене оцртан дубок неки бол и у његовој се племенитој души пробудио осећај саучешћа 
е на против унела у онај заједнички бол и унела га свег у моју душу.{S} И, носила сам га и подн 
итање које је код ње можда изазвало бол и тргох се не настављајући разговор.{S} Побуђена ваљда  
говор и жури даље.</p> <p>— Туку Дорћол и град!</p> <p>— Прелазе!</p> <p>Једној се жени, мало в 
ње без живаца.{S} Болови су мој алкохол и ја се као алкохоличар тек пијана њима осећам снажна и 
да би било опортуно, у моменту кад Краљ и Врховна Команда напуштају земљу, уверени да се више н 
ао да стење земља и угиба се.{S} И Краљ и Скупштина и војска и народ и влада и Врховна Команда  
и смо затворени и војска и народ и Краљ и влада и цела држава.{S} Ето то може отклонити Моравск 
p>Крећемо у планине, крећемо сви и Краљ и Влада и војводе и ђенерали и војска и народ.{S} Креће 
ноћас у Грачаницу, прође Косовом и Краљ и Влада и Врховна Команда, сви одоше... кажу и Феризови 
дару.</p> <p>— Знам, знам! — учини Краљ и уздану — Нису ми дали а тражио сам и ја да останем та 
ност што су у Призрену још и стари Краљ и Престолонаследник.{S} Они су војници, они ће с војско 
а, идите што пре, децо! — одговори Краљ и диже главу.</p> <pb n="277" /> <p>Сви се збунише и по 
од је био ту.{S} То није више онај Краљ и није више она војска и онај народ, али су ту, ипак су 
а јаднога народа! — шаптао би боно Краљ и одвајао <pb n="287" /> би се од прозора не могући да  
/p> <p>— А знаш ко је овај мој пријатељ и сапутник? — запита ме, обзирући се да га онај не чује 
p> <p>— Па јесте, али... — учини учитељ и стресе у мангал малим прстом пепео са цигарете, коју  
д и ти топови занеме! — одговори учитељ и сам нешто охрабрен. — Вероваћу, јер сам убеђен, да на 
д нама, видимо очима својим извесан циљ и напушта нас оно тешко осећање бескрајности које нам ј 
 воз којим су требали да крену за Битољ и страни посланици, ако после опасности у којој је овај 
ала зова, у његове се жљебове нанео муљ и освојила маховина; у дупљама, које камење гради, прос 
потпуно изгубило.{S} Питајте, па ће вам и саме судије рећи, да бегства из кукавичлука нема и ов 
м снажна и способна, без њих малаксавам и клонем.{S} Ох, не звате ви како је то велика душевна  
пропасти.{S} И они ме саветују да бегам и износе ми неодољиве разлоге.{S} Тако су исто можда са 
 кад ме удари тане.{S} Стојим па гледам и мислим се да л’ да оставим кућу... мислим се, па ето  
ецу.{S} Окретала сам главу да не гледам и журила сам а ни сама не знам куда.{S} Стигла сам ван  
ога сећања.</p> <p>— Мени је било седам и по, највише осам година те једва памтим што ћу ви каз 
ницама приштинским, које су првих седам и осам дана још и покушале да снабдевају избеглице хран 
 мене.{S} Имам мајку и две сестре, имам и вереницу — и кад то помену а њему наиђоше сузе на очи 
сам само себе а сад... фамилија... имам и сина.</p> <p>— Па знаш како је.{S} Ја не верујем ал,  
мо и преко телеграфа са Чачком.{S} Имам и једно писмо од мога колеге, послао ми по мом коњанику 
 опет диже и окрете мени:</p> <p>— Имам и ја деце и не знам шта је с њима.{S} Остали су тамо, у 
ода Степа после извесне паузе. — Примам и верујем и да је стање аустријске војске такво какво ј 
је, и — многи су веровали — која ће нам и Скопље повратити.</p> <p>На фронту, који се развио на 
на фронт а вероватно за њим довешће нам и остале.{S} Наше је расположење имало тога момента кар 
Рашкој, то знам поуздано.</p> <p>— Знам и ја, ал ако је ово њена архива, ево и Команде за њом.< 
иш какав је ово зао мраз!{S} Ја не знам и ми како ћемо, ја већ не могу даље!</p> <p>А ипак идем 
говорим вам само оно, што поуздано знам и што је тачно и молим вас лепо, да о томе одмах обавес 
па ето ти!{S} Волем то него да се крпам и мучим по рђавом времену.</p> <p>— А ако пређу?</p> <p 
ако редом пита, а ја му редом одговарам и казујем, као што би оцу и мајци казивао.</p> <p>— Одв 
итах га.</p> <p>— Ја не могу, једва сам и довде!</p> <p>Затим поћута, поћута па ће тек рећи:</p 
који пате.</p> <p>Морам признати да сам и сам био под утиском овога малога романа који је девој 
јка...</p> <p>— Знам војниче, мајка сам и ја, разумем ја ту бригу.</p> <p>У том изађе госпођа и 
Мишару, после је одступио.{S} Имала сам и једну тетку, па и она избегла тада и од тад је нисам  
а је окупала кад је умрла.{S} Знала сам и где седи, чак тамо на Камичку, те пожурим њој.{S} Зат 
ануло, изнели мртвог.</p> <p>Питала сам и те војнике али ни они нису знали ништа да ми кажу.{S} 
 ствари као да се селе.{S} Запитала сам и рекоше да су рањеници из ове болнице однети јуче у Пр 
оћете ви, шта хоћете ви!“ — шаптала сам и понављала једнако.{S} Он седе на кревет и позва ме ру 
отвори оно једно око.</p> <p>Ћутала сам и гледала га и он ме гледао и ни речи није проговорио.{ 
 влаге од које је дрхтало а дрхтала сам и сама уморена страхом, ужасом призора који сам видела  
светити на нама, сиротињи.{S} Легла сам и покрила сам се ћебетом преко главе али нисам могла за 
 ону очајну гомилу бегунаца; видела сам и онај слом без наде и без утехе на Косову — па ипак, к 
 према прокисломе детету.{S} Добила сам и један сув војнички шињел те сам свукла с детета мокре 
 а после ме научише раду.{S} Радила сам и дању и ноћу, нисам се ничег плашила, обилазила сам и  
, нисам се ничег плашила, обилазила сам и најтеже болеснике и саме самртнике.{S} И распитивала  
многе <pb n="420" /> улице, слазила сам и на Бајир, ишла и до гробља и чак до Думаче преким шор 
рдару, отишла сам и тамо.{S} Молила сам и преклињала и најзад су ме примили.{S} То је била зара 
 ваздуха, треба му зрака; помислила сам и да сиђем, па ма и пешке наставила, али се није могло  
и у рату но у гробу.</p> <p>Учинила сам и једну неправду, једну горку неправду према своме сину 
чи говорила.{S} Кренули су, кренула сам и ја са њима.</p> <p>Морала је одавно превалити поноћ,  
у о патос.{S} Умукла сам, претрнула сам и грунуше ми сузе...</p> <p>Опет је, као малочас, савла 
па.{S} Лупа се поновила јаче а чула сам и неке мушке гласове.{S} Једва сам умела да корачам и ј 
ну болницу доле, на Вардару, отишла сам и тамо.{S} Молила сам и преклињала и најзад су ме прими 
ме је било да просим.</p> <p>Отишла сам и у ону велику болницу, у парку.{S} Нису ме ни тамо при 
поставим, није ми одговарао.{S} Кад сам и њему пружио једну цигару, он је чисто неверице пружио 
зном вером у нешто.{S} Најзад довде сам и могла ићи и донде још, до обала оне реке, али даље... 
, видео сам око себе све и знао где сам и знао сам шта радим.{S} Поменуо ми је светога Јована,  
 он мене за име, презиме, па одакле сам и кад смо дошли на фронт; па онда пита ко нам је команд 
се?</p> <pb n="586" /> <p>— Просјак сам и ја као и ти, пријатељу, — вели други, спуштајући му п 
павају, само је она будна.{S} Будан сам и ја и са зебњом ослушкујем; поноћ је већ давно превали 
 се више и више узноси.{S} Очекивао сам и ја да ће доћи моје пролеће и моје лето, јер сам доста 
ви своју историју:</p> <p>— Робовао сам и туговао сам.{S} Теже ми је било но оним швабама и мађ 
ни претурио преко главе.{S} Веровао сам и ја да је Бог добар те хоће да огреје зраком оне које  
писао прве речи на њему.{S} Веровао сам и наставићу ту, исписаћу све листове, исказаћу сву тугу 
S} Једва смо их скинули.{S} Помагао сам и ја овом мојом здравом руком, колико сам могао и колик 
 прозебли разгрејали мало.{S} Могао сам и од своје свеће одвојити половину, те да виде бар где  
ломазне животне валове.{S} Догледао сам и ја већ како се тај дан све више помаља, све јасније у 
ви пут кад је пао, верујте заплакао сам и сам, као да ми је неко најрођенији погинуо.{S} Али он 
, приспеће, доћи ће...</p> <p>Сањао сам и сањам увек још како плови његов чунић окићен белим ру 
д смо стигли те нас сместили, остао сам и даље србијански роб.</p> <p>Он дану да се одмори, а ј 
т, ту блискост нечему вишем, осећао сам и ја у овоме тренутку, који је био свечанији на пустој, 
 наслоњен на кућни зид рче а осећао сам и њу, госпу у црнини, како нагло и тешко дише.</p> <p>З 
то сам и очи отворио.</p> <p>Осећао сам и влага да ми прожима тело а језа га стреса, те сам се  
д настане буђење и покрет.{S} Понео сам и једну празну мањерку, која је лежала крај ватре, реко 
гомили која се окупла око њих, срео сам и једнога старога познаника.{S} Био је то онај виши чин 
 гинуо ослобађајући је!</p> <p>Срео сам и онога младога официра који ми рече да је покојник још 
и, то ћу да их замолим!</p> <p>Срео сам и једнога познатога професора, за којега знам да никад  
ије унатраг окреће?!...</p> <p>Срео сам и њу — Госпу у црнини.{S} Са њенога сам лица најјасније 
умор потпуно не савлада.</p> <p>Сео сам и ја крај њих.{S} Осећао сам да ми је дуга, предуга ноћ 
ио сам нашу сликарску школу.{S} Био сам и на страни, на академији.</p> <p>— Дуго?</p> <p>— Био  
да замоли за преноћиште.{S} Понудио сам и њима што сам и двојици која су ме пратила и тако сам  
аљ и уздану — Нису ми дали а тражио сам и ја да останем тамо, да се борим са вама старцима и да 
повија час тамо а час овамо, опазио сам и оно бледо воштано лице и очи пуне топлога израза оне  
тановништвом.{S} Пред поноћ, обесио сам и сам пушку о раме и, праћен неколицином оружаних млади 
ро рекли.{S} Сви, сви, сви!{S} Тако сам и ја мислио, тако мислим и сад.{S} Ви ми чините неправд 
лничарке су им се разбегле.{S} Тако сам и радила сутра дан и примили су ме.{S} Рекли су ми најп 
итви наслонила главу на кревет тако сам и заспала клечећи на патосу.{S} Не знам колико сам спав 
ве постеље и причао му све ово, што сам и вама сад казивао а он је слушао, занимало га је.{S} А 
еноћиште.{S} Понудио сам и њима што сам и двојици која су ме пратила и тако сам их петоро увео  
 који ми се увуко у душу пре но што сам и очи отворио.</p> <p>Осећао сам и влага да ми прожима  
људе, али им помоћи нисам могао јер сам и ја већ свој оброк бројао на залогаје.{S} Ако сам пону 
 посматрао пред вратима, крај којих сам и ја стао, пролазак дивизије.</p> <p>— Па јест — одгово 
оре.{S} А ја рекох, сам сам, удовац сам и без деце, дворим сам себе па ћу умети и вас подворити 
устријске војске, ја се претходно питам и питам војводу: налази ли он да би било опортуно, у мо 
 кућу па отрчим до тетке да њу припитам и, ако она бега, да поведе и мене.{S} На улици је било  
 гласове.{S} Једва сам умела да корачам и једва стигла до врата да отворим.{S} Пред вратима су  
, све до последње чивије!</p> <p>— Идем и ја да се борим! — речи ми један кога је већ пре пет г 
где су ти ђенерали?{S} Хоћу да их нађем и да их замолим, сутра у зору нек изведу топове тамо на 
одишњица пропасти српске под Карађорђем и стари је Краљ, пун неке необјашњиве слутње, зазирао о 
 души и не гаси светиљка, већ је ужижем и даље, ужижем је и дан и ноћ вером и надом, и чекам те 
 ми деца и растурио кућу и опет остајем и то овде, где никог познатог немам! — Одлучује се онај 
лост његову када се мора са тим оружјем и на овај начин растати.</p> <p>— Зар ја да ти својом р 
е изложио војвода Мишић али, не верујем и да је стање бугарске војске такво.{S} И ако су их бор 
после извесне паузе. — Примам и верујем и да је стање аустријске војске такво какво је изложио  
њим критичним тренуцима бди над Скопљем и безбедношћу скопских грађана.{S} Како се повукао са К 
жак, загушљив ваздух, легао над Скопљем и прожима ти душу.{S} Већ се осећа студен загрљај судби 
бодна, да могу ићи где хоћу, да се смем и својој кући вратити.</p> <p>Прва мисао ми је била да  
 издао.{S} Покушах да му се силом отмем и рвајући се са њим ударим га песницом по вилици.{S} Он 
е што смо разговарали.{S} Ја то разумем и, ако хоћете, чак пристајем уз вас у осуди ружних поја 
мео.{S} Понудио ми је столицу да седнем и дозвао једног обвезника који је био ту на служби, те  
наче изнурени трудним путем, неспавањем и глађу, увијени у крпе и дроњке, у ћебад и шаторска кр 
породица, изговарао их је са поштовањем и топлином али, кад би изговорио реч Отаџбина, њему би  
и брзо изговори свој рапорт о јучерањем и данашњем дану, о величини својих трупа и о ситуацији  
ући разговор.{S} Побуђена ваљда питањем и болом, који јој је оно изазвало, њој наиђоше и сузе н 
 после грмљавине, која је претила огњем и од које су задрхтале горе и планине, што престрављени 
е војнике, она се преобрази изненађењем и осети се срамна те грчевито здера бели барјакчић с мо 
 <p>Он ме је и даље гледао са презрењем и понова је тргао руку коју сам љубила.</p> <p>— Ти ме  
обала савских и дунавских надлетао Срем и Банат.{S} Даље мало од њих, жене у војничким шињелима 
и и разорити.</p> <p>— Да л’ да понесем и коју кошуљу? — пита жена.</p> <p>— Понеси... немој.., 
, који ми је казивао: „Иди својим путем и не дирај ме у мојој невољи!“, погледа ме па додаде:</ 
ђен био цео распоред путовања тим путем и издате биле потребне наредбе а доведен у Призрен и је 
који су јутрос и јуче кренули тим путем и они донеше нове гласове о опасности, који се гласови  
ацина, колица за дете, саксије с цвећем и буре са лијандером.</p> <p>— Ово треба каменовати! —  
ле су прве рањенике и окитиле их цвећем и послужиле су топлим чајем рањенога младог капетана и  
имам још болове али ево, могу да крећем и неће ми остати саката рука.</p> <p>— У Призрену сам о 
Лазаром па затим под Ђурђем Бранковићем и најзад под Карађорђем дедом и под Карађорђем унуком.{ 
мехом; њене се груди надимају саучешћем и загрљај јој обећава утеху!</p> <p>Госпа је све ово го 
р се свет расклањао пред малим мртвацем и скидао је капу и шапутао је: „Бог нека га прости!“ До 
у међу кола која су ишла другим правцем и сад се не могу да окрену; двоја гломазна воловска кол 
ицу и Феризовић.{S} За Нишем, Крушевцем и Скопљем пођоше слазити на Косово и сва околна места с 
“ а мени оволике сузе на очи.{S} Плачем и не могу да се уставим па ето ти!“ А кад год бабо оде  
се у шињелу било загрејало те га обучем и узмем у наручје па и ја кренем.</p> <p>Изашла сам из  
е одвојим од својих болова, ја малакшем и клонем.{S} Болови су већ толико срасли самном, толико 
купити своју слободу.{S} Ја им се дивим и то ми даје снаге да поднесем ове тегобе!</p> <pb n="5 
довде још се и могло заваравати оваквим и онаквим гласовима, али се сад већ јасно и очима видел 
 на човека тешке и боне мисли у оваквим и иначе суморним тренутцима.{S} Кроз тамну ноћ допире д 
војом и нека значи покој душама њиховим и души роба твога Јована.{S} Као што ће из крви њихове, 
 које су је одвеле далеко негде, сасвим и заборавила да сам ја крај ње, те је моје питање пробу 
ари није ништа ни мислио, што је сасвим и одговарало служби у којој је.</p> <pb n="71" /> <p>Ка 
дранским обалама, загрлити својим сувим и коштуњавим рукама све што се спасло и веровало да је  
чну улицу којом је војска, уморна дугим и напорним маршем, испрскана дебелим блатом и оквашена  
ин сув као босиљак за иконом који дугим и танким прстом скида пену с пива и треска је о земљу к 
ало се кренути.{S} Пошло се оним другим и мучним путем кроз Јанкову Клисуру, којим се избија та 
S} Желео сам да ништа око себе не видим и да више ништа не чујем.{S} Напустио сам страну друма, 
нем али сам се бојала да га не пробудим и уздржала сам се, али су ме сузе облиле.{S} Госпођа ме 
ми наредили да нигде из куће не излазим и рекли да у вароши и нема хлеба али ће се они постарат 
техе а онима, који су га животом својим и крвљу својом искупили на земљи, вечно блаженство на н 
> <p>Учитељи су понова причали о својим и туђим невољама на путу, о злу времену, о оскудици кој 
" /> кроз редове бегунаца правцем којим и они крећу, све док не допру до првих редова; други по 
 села.{S} Он уравна свој корак са мојим и настави своје казивање:</p> <p>— После ме одведе бабо 
ика, неузнемирено разговарати о великим и заједничким бригама.</p> <p>Јесен оголела дрва и сасу 
 убогоме двору, разговарајући о великим и раскошним дворовима у којима ће они од сутра живети,  
вим, Бугари продиру кланцима Прешовским и Качаничким и старом царском џадом, која преко планинс 
олеме ватре букћу по двориштима сеоским и пламен се износи изнад блатних зидова којима <pb n="3 
 се још јављало: да се Ниш кити српским и савезничким заставама, да се спрема свечан дочек и да 
и и крхали се у амбисе, где се по уским и усеченим стазама и пешице тешко одило, те се пред ови 
родиру кланцима Прешовским и Качаничким и старом царском џадом, која преко планинскога венца во 
и њен носилац и даље се борио са тешким и суморним мислима.{S} Он је знао шта се у овом тренутк 
 пећинама, држаћемо помене својим милим и драгим по врлетима; спаваћемо по снеговима и по блати 
као далеки глас прошлости својим муклим и пригушеним гласом казује ово звоно које је салило цве 
и!{S} Тако сам и ја мислио, тако мислим и сад.{S} Ви ми чините неправду ако мислите да ме је жа 
ма које је обмотало блато слојем дебљим и од самих наплатака; па двоколице које вуче коњић озно 
два три мања кожна кофера са месинганим и никленим оковом и пет шест кутија од шешира; на крову 
 множити и низати дуго и дуго по знаним и незнаним кланцима и дубравама, које је овај несретни  
оложајима на фронтовима нашим и страним и најзад, дошло се до заједничке начелне одлуке, да се  
ам пред гомилама, у тренутцима свечаним и важним, у тренутцима задовољства и туге и, све оно уз 
дове и почела нас грлити својим леденим и језовитим загрљајем.{S} Из Призрена се нисмо могли ни 
 командовао вагоном као неким утврђеним и поседнутим положајем, није сматрао свакога ко се томе 
ред од обреда, који се сузама, искреним и топлим детињим сузама врши?</p> <p>Гроб јој лежи на л 
ким храмовним кубетима златом опточеним и драгим камењем искићеним.</p> <p>Много и често пута у 
ким улицама у друштву са једним снажним и плећатим сељаком, са којим сам га затим свуда виђао.{ 
Светога Саве архипастира.</p> <p>Тамним и муклим гласом, који као да је из гроба долазио, и кој 
ао око оних, који гласно читају крупним и масним словима штампане телеграме с бојишта а у кафан 
>Краљ поћута мало и додаде затим јасним и свечаним гласом:</p> <p>— Ја ћу се лично ставити на ч 
скало душу те покушавао сам да се буним и поричем снагу утиска али без довољно самопоуздања и с 
пске фронтове и повести војске одлучним и пресудним биткама.</p> <pb n="206" /> <p>Капетану не  
на себе а сад, чим први крете па за њим и други, а нас обухвати страх и хитно, узбуђено, потего 
а из туђе цигарете, иде погледом за њим и кад се овај у тамнини развеје и његов се поглед изгуб 
 дубоким сном спава храм божји и са њим и сва прошлост и све традиције наше, којих је он чувар  
је измицало погледу оно што је пред њим и оно што је за њим.{S} Тек кад је сунце мало више одск 
о шта се у овом тренутку дешава под њим и немирно је, нервозно, крупним корацима прелазио собу, 
</p> <p>Ја такође нисам могао да заспим и час сам обраћао пажњу на њихов разговор, а час га исп 
грба, високи камени мост који паше Дрим и бележи границу Краљевине Србије.{S} Донде још газићем 
адарским путем, затим ће прегазити Дрим и отићи у Барбалушу а одатле у Љеш.{S} Војници и избегл 
вима, седала сам на камен да се одморим и опет се дизала и ишла.{S} Свако се освртао за мном, с 
за њом заклопила прозор.{S} Мало за тим и на горњем се спрату осветлише собе светлошћу, која се 
едан прозор да се затвара а мало за тим и да се гаси.{S} И опет завлада улицом дубока тама моча 
егунце, не знајући да ће се мало за тим и они придружити општој невољи.</p> <p>Једва сам добила 
мо да ће умрети, сви смо измирени с тим и чинимо чак и припреме за његову сахрану, па ипак кад  
ћао ни да је време у овоме тренутку тим и таквим разговорима и наставио сам пут ћутећи.</p> <pb 
бинација поцрпених из разговора са „тим и тим“.{S} А разуме се, „тај и тај“ је увек важна лично 
чу, па онда једно па друго дете а затим и сама узе прескакати ограду вагонску и, прихватајући о 
зи Команда Ужичке војске.{S} Седе затим и написа телеграм којим извештава команданта да се нала 
днели су га у болницу.{S} Тамо је затим и умро.</p> </div> <pb n="158" /> <div type="chapter" x 
ожај.{S} Трећа Армија, која ће се затим и сама повући преко Рожаја, остаће последња као заштита 
ћи да ће наћи боље.{S} Враћају се затим и кају, јер је већ наишао други и заузео баш оно место  
ност пробоја ка Скопљу.{S} Изнесе затим и напредовање непријатеља на југу од Шара, које угрожав 
ца ноћница удара крилима.{S} Мало затим и две неразговетне а постепено све јасније тачке указуј 
ање у грудима учитељевим.{S} Мало затим и допре с поља кроз разбијене прозоре неки чудан, нејас 
тисмо пажњу на ту страну.{S} Мало затим и навали свет да куља отуд.{S} Забрађене жене натоварен 
вено и тако усамљено?</p> <p>Мало затим и чу се ход друмом.</p> <p>— Неко иде? — рећи ће један  
раш.{S} Што ћеш!“ Па опет ућута а ћутим и ја, све чекам хоће ли још што рећи.{S} Он испи и друг 
 на то питање и погледа ме својим тихим и угаслим погледом, па онда <pb n="430" /> живо настави 
тража, о положајима на фронтовима нашим и страним и најзад, дошло се до заједничке начелне одлу 
међутим Немци слазе озго, Ибром и Лабом и залазе нам с леђа, те ће мо се данас или сутра наћи и 
ешћа, без свести готово, гледа за собом и пред собом и не уме да се прибере.</p> <p>Људи раскоп 
 праг да уђе у собу, окрете се за собом и погледом позва и остале из свите.{S} Окупише се сви о 
обљеници, који не знају шта ће са собом и за које нико не зна шта ће са њима.{S} Па онда регрут 
ле да је овај последњи повукао са собом и човека.</p> <p>Први конак после Љум-Куле био је Спас, 
сенком коју баца лампин шешир над собом и само се још види кретање руку које се пружају до стол 
сти готово, гледа за собом и пред собом и не уме да се прибере.</p> <p>Људи раскопчани, кајишев 
у, па тек осетиш неки покрет пред собом и промислиш:{S} Боже, помози!{S} А већ после десет петн 
, огромно ваља и гази, рушећи све собом и као да нешто страховито букти.{S} И то све јаче, све  
било ма шта говорити; они су сами собом и својим путовањем казивали и сувише јасно какво је ста 
ана на београдској калдрми носећи собом и прошлост и будућност.{S} Те две Мице када су из новин 
потребу да правда себе пред самим собом и пред другима за овакву или онакву одлуку.</p> <p>— Шт 
ни ђенерали изменише погледе међу собом и упреше их затим сви у војводу Степу Степановића који  
/p> <p>Одборници се згледаше међу собом и председник њихов приђе капетану љубазно:</p> <p>— Ми, 
анце којима су вагони везани међу собом и чујеш само дреку и узвике: „Не гази се!“ „Чекај, де с 
сећаш страх од дубине која је под тобом и од неизвесности која је пред тобом.{S} Отуд кад углед 
латњавоме дворишту, уморно клима главом и лењо прежива.</p> <pb n="522" /> <p>Далеко је још од  
Али свако кога запиташ, одмахује главом и показује ти село утонуло у потпуну таму.{S} Залазиш у 
учну битку.</p> <p>Сви одмахнуше главом и никога не усхити повољност ове вести.{S} Из дубине шт 
етла лица, осећајући да се умило славом и на младоме му се, ведром челу, исписа тога тренутка п 
ак волим!</p> <p>Његово око сену гневом и мржњом, он диже руку и — показа ми врата.{S} Цикнула  
редише одмах да се искупимо пред црквом и запретише да ће све село у прах и пепео, домаћине на  
ицу тамно бакарне боје, коју је његовом и иначе препланулом лицу давала румена светлост жара из 
 кофера са месинганим и никленим оковом и пет шест кутија од шешира; на крову аутомобилском вел 
о море и мајка га испратила благословом и пратила погледом док му чунић није замакао међу ситне 
око море а мајка га испраћа благословом и дуго прати погледом, док се чунић не изгуби међу неми 
оме тренутку помислио и што му је новом и тешком бригом осенчило чело.</p> <p>Он пође нагло из  
емаљских; молили су се Богу Милутиновом и Душановом, који је ове мудрошћу и крепошћу обдарио; м 
с је била застрла својим црним покровом и промицали смо један крај другога као сенке, не саглед 
оманда ноћас у Грачаницу, прође Косовом и Краљ и Влада и Врховна Команда, сви одоше... кажу и Ф 
држећи Качаник, одржали везу са Тетовом и могли би се тамо повлачити па на Битољ.{S} Овако, куд 
 брига и очи му засветлише задовољством и поуздањем.</p> <p>Пуковник узе команду у своје руке и 
 војсци има их који задивљују јунаштвом и који верују да ће им јуначке груди красити Карађорђев 
екрсти се а вранци потегоше свом снагом и изнеше као перце кола из дворишта.</p> <p>— Бабо ни р 
азговарао са својим лесковачким колегом и овај му на апарату реко да је у Лесковцу такође велик 
лија, кланаца и стена покривених снегом и сметовима.{S} Хладноћа све више стеже, мраз све оштри 
ипак је у тој, блатом убрљаној и бригом и теретом путовања умореној гомили, пуно разноликости.{ 
 да заспе, узнемирени овом новом бригом и, кад је зора сванула, цео је већ један кварт знао за  
се мири са <pb n="213" /> сваком бригом и невољом.{S} Учитељи, ма и преморени, бојали су се лећ 
кује, сви су заузети подједнаком бригом и подједнаким болом, сви имају исти циљ, сви исту себич 
у срце Шумадије, испуњава тешком бригом и слутњом.</p> <p>Полицијски писар, који се придружио к 
оран годинама и болешћу, сломљен бригом и теретом четворогодишњега рата, седамдесетогодишњи ста 
томе часу он јекну: „Не, кумим те Богом и светим Јованом!...“ Те речи ме на један пут пробудише 
ине коте обележене малим црвеним кругом и, линије повијане и опет исправљане.{S} Ту су се водил 
српски народ пошли напуштајући свој дом и своју државу и за којима ће са остатком војске и он с 
аге и миле, моје блиске; засипа мој дом и онај дом до мога и даље; засипа градове и поља, засип 
е се узноси чука са старим Дрвен-градом и затвара источно гротло бистричина кланца, сећајући се 
појавио се један аероплан над Београдом и почео је да шестари.{S} Наши топови узеше да га гађај 
анковићем и најзад под Карађорђем дедом и под Карађорђем унуком.{S} Он пође у памети да прибира 
о, прочита га брзо па се врати погледом и прочита га још једном идући од речи до речи.</p> <p>Т 
ра око себе расипала, са мојим погледом и разумевајући или боље осећајући инстиктивно шта ја у  
анине и посматра нас дивљачким погледом и не здравећи нас.{S} По зраку изнад нас носе се јата г 
говори само једним благодарним погледом и седе мирно крај ватре да пробдије са нама ноћ.{S} Ниј 
> <p>И даље ме је гледао истим погледом и ни једна се црта на његовом лицу не измени нити се у  
ли тако јасни — пратили чистим погледом и здравим разумом, дочекали смо први октобар са располо 
 оне златне крстове и пита сваког редом и даје сваком редом.{S} Па наишао и Бојко и смеши се а  
, очајно лупајући на сваку капију редом и преклињући да их пусте ма где, у кровињару, у обор, у 
дне а већ се смркава под оном непогодом и, кад се једва једном одушило те смо кренули и избили  
 су свеци одступали, тако су са народом и војском и они прешли преко високих планина и стигли о 
римити на себе одговорност пред народом и пред историјом ако дозволимо да један Краљ буде зароб 
све не отисне и не загусти друм народом и стоком.{S} Дотле је већ и дан свануо и ако тешки обла 
пребегао прошле године са целом стражом и примљен је као српски официр код добровољаца.</p> <p> 
а катастрофом србијином чине још ближом и одређенијом.{S} Описи велике поморске катастрофе казу 
овори, савладана умором од пута, мразом и оном тугом која код ње изгледа увек свежа и која као  
 мрачнога облака што је пао над Србијом и покрио наша поља и наше горе густом маглом, чија се ф 
елази Букуљу и Рудник, залази Шумадијом и Моравом, пење се на Копаоник и слази на Косово те пре 
е речи изговори са неком боном иронијом и дубоком одвратношћу и предахну као што би човек преда 
 на Багрдан.{S} У борбама пред Ћупријом и Јагодином био је једнако на положајима а ноћивао је у 
ово.{S} Ту се заустависмо пред биртијом и тек ту бабо проговори.{S} Наточи вина и себи и мени и 
ио пресечен пут за снабдевање муницијом и другим потребама и свака веза са Немачком, Румунија б 
у ушима а уличне слике, разнолике бојом и богате бедом, још увек пролетале крај очију као дуги, 
ода.</p> <p>Да допуни ваљда слику бојом и небо се над Призреном натуштило као суморно чело по к 
 одужили дуг свој Отаџбини крвљу својом и нека значи покој душама њиховим и души роба твога Јов 
и у њему.{S} Он иде истом брзином којом и воловска кола а тако често и застаје немогући <pb n=" 
да да заклони и унуче, ударена кундаком и лобања јој располућена те лежи крај огњишта.{S} Одмах 
 он могао имати.{S} Ми смо у тако јаком и одличном појачању фронта, који нас је бранио, гледали 
стакленом скрамицом те крца под кораком и остаје за тобом као ножем изрезан отисак стопале на њ 
 пролазе крај њих кола са Мицом Зуавком и Мицом Сенегалком и ори се из њих развратни смех.{S} М 
шлогодишња церска историја са Поћореком и још једном славом покрити српска војска и вали те сла 
летене косе, искићене зеленим кукуреком и модрим сасама, дошла јој је пуних недара румена корал 
летене косе, искићене зеленим кукуреком и модрим сасама, пуних недара румена корала којим посип 
ола са Мицом Зуавком и Мицом Сенегалком и ори се из њих развратни смех.{S} Мајка обара очи пред 
гозне, пролази под Митровицом Косовском и иде на Дреницу.{S} Одатле, преко Јањева и Гилана, сеч 
оћи који ветар са Језерца својим писком и звиждуком, који се рађа у кланцима, разноси по успава 
леда, јер престрављено гомилом, вриском и грмљавином топова?{S} Бојала сам се промрзнуће од вла 
учини заједно са <pb n="572" /> војском и од јуче ујутру, он већ не излази из своје собе, где п 
одступали, тако су са народом и војском и они прешли преко високих планина и стигли овде, у Пећ 
е морала главна улица затварати војском и жандармеријом, да би се кроз њу могао обезбедити прол 
тити!</p> <p>Пошла сам за нашом војском и ишла сам од логора до логора, где год сам ватру видел 
срећом, слом за сломом и јаук за јауком и — он је пресвиснуо.{S} Биће му је било бол, сав живот 
вареником, пресвлачи га сувом преобуком и припаљује понова кандило, благодарећи Богу што јој је 
а лепо опрана и добро обавијена памуком и чистим платном те топло заблагодари и крете даље.</p> 
капетане?</p> <p>Капетан одмахује руком и окреће главу да не види ово несретно будуће робље међ 
загрли, обави нас својом студеном руком и поче нас носити.{S} Поче нас засипавати и претрпавати 
ела да ми каже ништа но само ману руком и ја необувена појурих као без душе за њом на улицу.{S} 
, ломи рукама хлеб који држи под мишком и штрпка тврди сир из жуте бакалске хартије.{S} А тај и 
на леђима а крај њега друг му са пушком и још неколико оружаних војника.{S} Они разговарају са  
 изметом, пиштало је под нашом стопалом и нога је, упадајући у сено, очас била преливена прљаво 
мо се задовољити и са влагом под увелом и угаженом травом која је врискала под стопалом.</p> <p 
азвила на туђем ћепенку мараму са јелом и руча, онде по неко усамљен, ослоњен на зид, на дирек  
не једна тамна фигура под сурим шињелом и са пушком о рамену.{S} Када примети моју обазривост,  
по образу.{S} Прође ме зима целим телом и почех понова да дршћем од страха.{S} Говорио ми је не 
.{S} Мајка дечја затресе се целим телом и зацвокота зубима па грчевито стиште пород на груди.</ 
 па редом.{S} Задрхтала сам целим телом и добих грозницу те почех трчати.{S} Нисам се обзирала  
копчан, несретник се тресао целим телом и јечао је тешко, боно, самртнички.</p> <p>То је био Ми 
вао да се борим са том невидовном силом и јогунасто сам се опирао сну, узносећи главу када би к 
агедије, претрпана <pb n="512" /> болом и сузама ућутати и предати се својим немим душевним пат 
И он клону савладан једним тешким болом и једном боном резигнацијом.</p> <p>Топ оста наперен ал 
змешао своју сурову грмљавину са топлом и тихом јеком звона са усамљених манастира, кренули су  
у гомилу кровова под собом неком топлом и лаком светлошћу, као оно месец у зимске ноћи.{S} Док  
па један ужасан крах, један ужасан слом и све се сручује са страховитим треском.{S} Тамо где се 
самоме изласку из вароши, пред оронулом и пустом кућом, седи на једноме камену слепи просјак.{S 
инити све.{S} Невоља се ниже за невољом и јад за јадом.{S} Врата се канцеларијска сваки час отв 
одговора.{S} Сваки занет својом невољом и бригом жури у горње више делове вароши, верујући да ћ 
арцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далеком хоризонту буктао је румени пламе 
арцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далекоме хоризонту буктао је румени плам 
ао сам кроз групе које су биле предамом и пошао бржим кораком, али нисам дуго ишао.{S} Напред о 
 на столу лица покривена џепном марамом и на ово, које је лежало на моме крилу.</p> <p>— Шта ће 
>Штала се испуњавала једновремено димом и мразом који је продирао споља.{S} Унутрашњост ове нео 
а се низала за несрећом, слом за сломом и јаук за јауком и — он је пресвиснуо.{S} Биће му је би 
и пажњу на гомилу која се ваљала друмом и која је промицала крај нас.{S} Обратисмо пажњу тек ка 
осматрао силу која је протутњала друмом и отишла даље у ноћ.</p> <p>— Чудо, велико чудо! — рече 
> <p>— Тражила, до сад је лутала друмом и пољима, на све стране па... нема.{S} Кажемо јој баш,  
главици, па смо се сад проредили друмом и свако иде за свој рачун.{S} Ено, гле како они тамо из 
кренуо али појединци већ промичу друмом и грабе Призрену. <pb n="528" /> Промичу војници заоста 
ш није добио телефонску везу са Гиланом и Феризовићем, сад је баш тражи.</p> <p>Гомила пође да  
ици која је застала пред једним дућаном и толико новим присталицама нарасла, да су пролазници м 
— одговори капетан и окрете се буновном и дремовном посилном, који је упао у собу, те му нареди 
их ће српска војска покушати још једном и последњи пут да брани Скопље.{S} Овде, испод Водна, н 
22" /> <p>— Био! — понови он још једном и настависмо ћутећки да корачамо један крај другога.{S} 
 тачкама вароши, југозападно под Водном и североисточно на Гази-Баби.{S} Тамо где води кумановс 
у се загрејале ни путовањем по студеном и ако сунчаном дану.</p> <pb n="350" /> <p>Штала се исп 
ане.{S} Где ће он сада, где ће са женом и децом, кад га олуј носи све даље од места, где је све 
ди се гуштер који је спавао под каменом и диже зелену главицу да срче зрак; гране у млада дрвет 
затворити.{S} Затим гурну врата раменом и уђе у собу.{S} Био је он сам, онај старешина и носио  
који су били застрли небо над Призреном и расуо студену ведрину широм равнога Подримља.{S} У то 
ма, мисле тамо се говори о нечем важном и прилазе новој гомилици, где се опет разочаравају.{S}  
ост чаробним сновима, она га је снажном и чврстом руком водила у живот, она му је подржавала и  
ј, који се завитлао над нашом отаџбином и бацио је у ове планине те да са нама подели све невољ 
додавали чутурице да им се напуне вином и пазаривали поморанџе, алве, симите, воће, од оне масе 
оз варош и бдило на напуштеном имовином и над поспалим становништвом.{S} Пред поноћ, обесио сам 
преливани машинским зејтином и бензином и паљени.{S} Други су опет шофери наменили лепшу смрт,  
ила са усијаних планина те ваља долином и плави, ждере, сагорева, уништава и уништено засипа и  
аутомобили преливани машинским зејтином и бензином и паљени.{S} Други су опет шофери наменили л 
ила занеме на један мах пред овим чином и наста мртва тишина.{S} Поворка се бегунаца и даље кре 
у и одлучено да се и министрима, војном и грађевине, телеграфише те известе о промени директиве 
ми је да се туку свуд око мене и замном и више мене и подамном.{S} Бојала сам се да која кућа н 
о онај млади поднаредник који је самном и са учитељима пробдио крај мангала целу једну ноћ све  
емам.{S} Питали су ме ко станује самном и имам ли што да једем.{S} Рекла сам им да сам сама да  
а у одају, припаљује кандило под иконом и шапће молитве Богу за сретан повратак, за богат лов и 
S} Заспаће од мраза лепим, слатким сном и видеће у томе сну своју далеку отаџбину и своју пород 
чем неодређеном, непознатом, неизвесном и без икакве вере.</p> <pb n="587" /> <p>Крајеви у које 
положење, допуњавајући га својом мутном и тамном бојом.{S} Потпуковник се био дубоко замислио и 
а успоставио би се саобраћај са Солуном и омогућило би се пребацивање јединица на разне фронтов 
 Скопље и васпостављену везу са Солуном и пуне возове хране, која стиже у ове крајеве, где је а 
зда наредбу и нађе начина како ће с њом и грађанство упознати а којом ће наредбом позвати избег 
 и даље дрежди пред начелством, и с њом и даље капаш тако по цео дан не знајући више ни шта да  
 слутња старчевих.{S} Он је са стрепњом и забринутошћу пратио развој лондонске конференције и,  
а извесним неодређеним страхом, слутњом и немилим предосећањем улазак непријатељске војске, кој 
ола из блата амовима искрпљеним канапом и настављеним ужетом.{S} Њега води старац који се и сам 
тријанци једновремено сишли и Колубаром и Јадром преко Осечине, било би то да је и Ваљево пало. 
з мангала, пушили смо цигару за цигаром и прелазили с предмета на предмет у разговорима бескрај 
 дигоше са стола и пођоше за секретаром и момцима у једну малу собицу, врсту магацина, где су б 
етанише, не она која клечи пред олтаром и крсти се не разумевајући ни молитве рад које се крсти 
припада гробљу.</p> <p>А тамо под Шаром и Карадагом на фронту Гилане—Качаник, као да се крхало  
 Краљ — међутим Немци слазе озго, Ибром и Лабом и залазе нам с леђа, те ће мо се данас или сутр 
ло Краљево и да Аустријанци слазе Ибром и Расином а Бугари напредују Топлицом ка Прокупљу и Јаб 
ити да су се ови овамо руководили вером и надом те не хтели напуштати своје рођено тле или себи 
 живи и доји их на недрима својим вером и поуздањем.{S} Није ли то она, мајка нас свију, чији с 
ђим планинама, задахните их новом вером и доведите их опет на наша поља.{S} Краљеви немају ту м 
жем и даље, ужижем је и дан и ноћ вером и надом, и чекам те, јер ти ћеш доћи!</p> <p>Ја те чека 
 водили на телефону са нишким пресбиром и о последњој депеши коју је мало час начелник по коњан 
ве стране и праштање гламње под секиром и пуцкарање суве гране на пламену.{S} По друму још гмиж 
 га, стао на један ћошак и сече секиром и продаје на оку, коју руком одмерава; трећи вуче за уз 
том, на један мах узавре гомила жагором и наста жив покрет на све стране, као кад мравињак згаз 
 јој се тело набрекло страшћу и одмором и из раздражених ноздрва сукнули су црвени пламенови ко 
ци и калуђери, читају им молитве јутром и вечером.</p> <pb n="725" /> <p>И вечерас су прочитали 
поцрпсти један мир благословен културом и напретком.</p> <p>Млади се поднаредник трже као да са 
д живе у барометру.{S} Чим попне гласом и лоптица пожури горе под вилицу а чим спусти и лоптица 
пске артиљерије, рече потресеним гласом и са дубоким болом У души:</p> <p>— Свршено је, све је  
па је све ово говорила са неким заносом и узбуђењем; говорила је као да се у томе часу будило у 
и, задојавала неколико покољења поносом и пожртвовањем.</p> <p>Скопље има другачи, велики и важ 
порним маршем, испрскана дебелим блатом и оквашена студеном кишом, полако и тромо промицала.{S} 
17" /> погурен, уморан, попрскан блатом и неизбријан наслањајући се једном руком на батину а др 
е ратни сликар са фотографским апаратом и упери овај на Краља.</p> <p>Краљ се боно насмеши и пр 
ад њим, покривала сам га понова ћебетом и ако је био покривен, и брисала сам му ознојену слепоо 
и га како слатко спава покривен ћебетом и повијене половине главе завојем.{S} Од једне госпође, 
и.{S} Стоји уморно под оголелим дрветом и чека као осуђеник кад ће је прозвати.{S} Свет се тиск 
расточиле под стрејом, окрпио је ужетом и канапом старе амове, који су висили у кући иза врата: 
чевито и нервозно цигарету за цигаретом и псујући и телефон и онога ко га је измислио.</p> <p>П 
та је одобровољити још једном цигаретом и дајући му ја га охрабрих:</p> <p>— Дакле, пребацише в 
репланула лица на коме се сачувао питом и племенит израз својствен жени њене расе.{S} На њој на 
и аутомобил са каквим вишим командантом и распе у густи мрак којим је увијена варош, раскошну с 
да напад није локалан већ целим фронтом и, да се од ноћас можемо сматрати да смо у рату са Буга 
а.{S} Наши још одступају каменим мостом и, да би омели одступање, Бугари са гвозденога моста си 
епа пас, који је кренуо у збег за кућом и чељадима.</p> <p>И сва та гомила и сва та тужна и нев 
није то ни осећање туге за својом кућом и породицом, од којих ће га малочас кратка пресуда прек 
у застала пред једном двоспратном кућом и када е вођа тихо ударио алком у врата, на горњем се с 
рила сам, шибана кишом и ношена страхом и што сам била ближе кућици све ми се даље чинила.{S} Н 
љима косовским, расуту, уморену страхом и погрбљену под теретом бриге, како гази полако кроз Ко 
ме погледу и његовоме старачкоме, тихом и благом гласу, одиста је приликовало да у том часу реч 
је српска војска, сада снажнија и духом и снагом, сишла с Копаоника, на њеним се победничким за 
че по каква руска болничарка са кожухом и чизмама, по каква жена под шајкачом и у мушком оделу, 
ивизије која одступа са Косова Дреницом и задржала се код села Кијева те тражи везе и обавештењ 
али се јавља и други тамо над Чукарицом и Циганлијом.{S} На оба аероплана наши топови пуцају не 
у шанац.{S} У колима је мајка с дечицом и отац, који је водио коња, притегао је снажно руком ди 
м и чизмама, по каква жена под шајкачом и у мушком оделу, француски топџија, руски минер, наш о 
Журила сам се, журила сам, шибана кишом и ношена страхом и што сам била ближе кућици све ми се  
 колико да испружи ноге и да дане душом и, том приликом, он је казао да је Румунија објавила ра 
поребарке крај друма, борећи се с душом и тешко дишући кроз набрекле ноздрве.{S} Преморио га пу 
а дана мора напустити Чачак, дану душом и пође да побере и покопа своје мртве који су покрили д 
 од силнога умора, пут који је био стрм и под ногом, олакша те батерија живље крете.</p> <pb n= 
лачећи измеђ кола која су закрчила друм и људи који су полегали у сред блата по друму и по стра 
т док им се да прилика да узађу на друм и ту на узлазу је огорчена вика и дрека, псовка и свађа 
 турских кућа, измеђ којих пролази друм и око којега се прибрала чаршија.{S} Две горице, које с 
ју непријатеља.{S} Они су испунили друм и иду од једног до другог дућана и пазаре.{S} Ту су пог 
} Било их је чак који су напустили друм и отишли тамо у поље, да изблиза виде оне сретне који н 
и набујала с планина, разоравајући друм и рушећи мостове, оставила за собом.</p> <p>То нам успо 
 једва се нешто пред собом назирао друм и са стране једноставне црне планинске масе спојене са  
рађани београдски већ облише крвљу друм и зачу се јаук и запомагање рањених људи и жена, врисак 
S} И сад кад дођу они, провалиће подрум и избациће га као стрвину...{S} Ко зна где ће га бацити 
естока се борба отворила, грокће куршум и пљаште бомбе и тек чујеш „ура!“ Видим Немци узмичу, н 
тња покрету, већ обичан застој потребан и стоци и људима да се одморе и прехране ако имају чиме 
трпељиво свој крст, уверен да је позван и дужан носити га.{S} Остали министри ишли су тако исто 
свакога тренутка крах који је неминован и који ће под собом претрпати све што се за времена не  
чак ни кад је пао мрак, диже их понован и хитан позив војводе Мишића да се, пре но што би своји 
ање није разумео, трећи му показа дуван и понуди.{S} Дечко ману главом одбијајући и погледа бој 
p> <p>У том стиже у авлију, сав задуван и зајапурена лица, дечко, гимназиста, чија мајка од јут 
тембром у свој дневник, који је сачуван и донет мени: „Доживели смо историјску част да се први  
азбегле.{S} Тако сам и радила сутра дан и примили су ме.{S} Рекли су ми најпре да није за мене, 
пљама буди јејина, која преспављује дан и престрављено удара крилима о зидине.</p> <p>Па ипак н 
, већ је ужижем и даље, ужижем је и дан и ноћ вером и надом, и чекам те, јер ти ћеш доћи!</p> < 
 Ту је, на положајима, пробавио цео дан и, тек када се већ чула грмљавина на Мраморским положај 
 нигде из куће и плакала сам по цео дан и по целу ноћ.</p> <p>Она пресече реч јер се заустави ц 
ви на њима крпе и узице а кочијаш јадан и подрпан сиромашак.{S} Та су кола одвезла српскога Кра 
ед вратима својих кућа.{S} Најпре један и двојица, као у казану који почиње врити <pb n="132" / 
руги нешто блажији али дужи.{S} И један и други пусти и један и други непроходни, опасни, суров 
 дужи.{S} И један и други пусти и један и други непроходни, опасни, сурови.{S} Постоји и трећи  
а.</p> <p>— Зашто? — упитаће ипак један и ако је исвесно, као и сви остали, знао зашто.</p> <p> 
прилазимо и свако од нас прима по један и свако свој крст носи...</p> </div> <pb n="373" /> <di 
и онде по вароши гасе се један по један и настаје тама и неремећен мир.</p> <p>Када је те ноћи  
паре и врућине...</p> <p>Разговор један и исти о ономе што се тек преживело и што се још и овог 
а журно паљбу на нас.{S} Паде још један и то овај погођен у срце.{S} Није ни зенуо.</p> <p>— Бр 
олону, те се образује један непрегледан и бескрајан ред кола.{S} Пешаци су ухватили утрине с је 
зражен у једној особи; онај бол, саздан и сабран из суза и крви које су као две силне реке поте 
питање је хоћемо ли тада имати слободан и овај једини пут за одступање, јер Бугари се вероватно 
којега нико од јутрос није био слободан и изазивало је можда оно милосрђе према просјаку, који  
 на Дебар и Битољ, који је још слободан и одакле се, у случају невоље, увек да за времена одсту 
д својим телом, а разум му остаје будан и одржава везу са спољним појавама.{S} Спавао сам али с 
е, нејасне преставе.{S} И ако још будан и свестан да је то сан, ја нисам имао снаге да му се от 
ни ко га донесе, просу се по Пећи чудан и изненадан глас, који нам освежи замрчене душе и разве 
сто у једном вагону, који је био влажан и ударао на задах штале и где смо газили по <pb n="485" 
 на подводни ледени брег, добија снажан и неочекиван ударац с бока и — тоне.{S} Тоне, <pb n="78 
 на подводни ледени брег, добија снажан и неочекивани ударац с бока и — тоне.{S} Тоне за неколи 
ем дану, придремао мало обучен и оружан и још далеко пре зоре кренуо на положаје.</p> <p>Са прв 
промицала.</p> <p>Скопље је имало тужан и суморан изглед и осећала се нека тешка, загушљива тиш 
="66" /> прве класе, који је био празан и затворен, стајала је гомилица француских официра воде 
је; извлачио сам топове српске на Рујан и на Облаково, износио их на грудима својим на Лисац и  
њам белога голуба који ми слази на длан и узлази на раме и сањам девојку у бело одевену, распле 
енутку хоћу да слушам стратегијски план и то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу  
а који су настављали пут даље за Липљан и Призрен.{S} Прве гомиле које су дошле и нашле су скло 
 отишао у Солун, данас је био и спреман и решен да пође и у последњем тренутку, попустио је под 
ружио капетану и коначару, један улопан и неизбријан срески тип, покушао је уступ и да постави  
атру, тако да је непријатељ брзо отеран и са те косе, коју заузе батерија и построји се у једно 
окрет па да се оде у смрт.</p> <p>Миран и поуздан поглед којим ме је срела, када сам се успео н 
{S} Знајући да собом води један одморан и прекаљен пук, пуковник одмах нареди да се не чека, на 
n="537" /> необријан, без сабље, уморан и малаксао или по какав официр из Врховне Команде, чист 
 и опуштене руке, казивале да је уморан и телом.{S} Са његових је усана ишчезао онај младићски  
следник се са тих седница враћао уморан и духом, као што су му већ клонуо поглед и опуштене рук 
 1913 године, стари је Краљ био суморан и цела та година било је доба тешких слутња старчевих.{ 
утра освану деветнаести октобар суморан и влажан.{S} Небо хладно и мрачно као чело злочинчево.{ 
е ја прибио.</p> <p>Аутомобил, простран и леп, са угодним седиштима.{S} У аутомобилу млада беог 
јући три сина у кући, отишао је поносан и задовољан у рат из којега се није вратио.</p> <p>Био  
е, просеко је облак те се узнео поносан и свечан али ипак тужан.</p> <p>Сретох се на ћуприји са 
стизала наша коњица, као што је капетан и предвиђао.{S} То је одељене које је лично војвода Миш 
јаше <pb n="192" /> око глава и капетан и млади официр остадоше равнодушни, навикнути већ на та 
p> <p>— Из штаба ваљда? — поуми капетан и ободе сад понова коња те се у два три свока дохвати д 
Армије </p> <p>— Је ли? — учини капетан и у једном скоку нађе се крај телефона те зграби слушал 
што сам вам наредио! — одговори капетан и окрете се буновном и дремовном посилном, који је упао 
беси ту срамну заставу? — грмну капетан и потера коња у саму гомилу.</p> <p>Одборници се згледа 
е.</p> <pb n="64" /> <p>Вио је болестан и болест му је увек наметала мрзовољу.{S} Чини ми се, у 
владао?</p> <p>И уторак је свануо мутан и облачан.{S} Тешко ми је нешто било на души, да л’ што 
ртирао му, да је батаљон потпуно укрцан и воз спреман за полазак.{S} Ђенерал се задржа пред воз 
колико ћемо ми дана прелазити тај мучан и тегобан пут.{S} Свако је од нас застао, напуштајући з 
и пливају кроз ноћ.{S} Пут је био мучан и тегобан, једнако смо се пели а они терети боме нам св 
ама се указује чудан призор.{S} Страшан и величанствен сјај распростире далеко око себе светлос 
 среду 23. септембра, свануо је страшан и крвав дан.{S} Тог дана се преломила судбина Београда  
дебелога блата које је покрило разривен и пролокан друм.{S} Напред јаше командир препланула и у 
осети, како се узноси онај величанствен и светао облак, велика мисао Душанова, која одатле плав 
S} Ућута на један мах непријатељ, нађен и изненађен овако дрским гађањем.</p> <p>— Браво! — кли 
етане!{S} Топ је наперен, нишан утврђен и ја бих вас молио наредите да ко други опали.</p> <pb  
не Команде.{S} Изашао је блед и узбуђен и гомилица која га је нестрпљиво очекивала, опколи га о 
— прекиде нас начелник још увек узбуђен и под утиском неповољних вести које му је телефон казао 
бегне па да после каже: био сам узбуђен и то да му буде олакшавна околност?</p> <p>— Нећу то, б 
ивот нема, да ће истина остати онакажен и без ока али ће остати жив.</p> <p>Госпа затим измаче  
ободилачкој идеји, којом је био запојен и ради које му је и један брат пао на Куманову.{S} То ј 
анту да ће се вратити а шта би заробљен и могао помоћи својој жени и својој дечици.{S} Слободан 
све ове податке.{S} За тим је састављен и протокол седнице команданата армија, по коме је имало 
е негда красио препратни свод, поломљен и затрпан; дебела стена, која је некад носила часну трп 
 сам пао.{S} Тамо опет фијакер поломљен и читава породица сатрвена; мртва <pb n="465" /> мајка, 
у дубоко испод чела.{S} Он лежи сломљен и прати облачак <pb n="440" /> дима из туђе цигарете, и 
а миндерлук, осећајући се тешко сломљен и прегажен неким невидљивим али стоструким теретом.</p> 
 би закрчили пут.{S} Краљ седа на камен и навлаче му преко чизама дебеле сељачке чарапе, не би  
 Косову, свака стопа земље, сваки камен и свака водица, део је историје Српскога Народа.{S} Цел 
правећи места Краљу.</p> <p>— Сам камен и пустиња! — наставља Краљ — А како је код нас све пито 
чар, саже се под вагон, узе један камен и поче њиме лупати кваку, али она не попусти; други јед 
 стрменитији, све тежи, јер је го камен и у њему урезана уска стаза, под којом зјапи провалија. 
во бачено у ватру, разгоревао је пламен и разговор се све више развијао, све више пео и све шир 
ети, гутао је пождрвљиво ноћашњи пламен и све је прогутао.</p> <p>Легао сам синоћ под утиском о 
не се већ жаре и горе, бљују већ пламен и ено се усијана лавина ваља кроз наша поља и доље; ваљ 
мену остати неће а село ћу све у пламен и пепео.{S} Па шта је ово сад?“ Поп се сави сиромах па  
чери, већ је догледао на Дорћолу пламен и дим од запаљених кућа.{S} У Ниш није ни слазио али се 
од којега ветар откида прамен по прамен и носа га сивом пучином.{S} Вардар нарастао блатњавом в 
еким чудом мимоишла смрт, стоји запањен и гледа у ту гомилу меса која лежи под поломљеним колим 
а својим војницима.{S} Ту је теже рањен и лебдео је измеђ живота и <pb n="509" /> смрти.{S} Пре 
ен, средовечан човек заурлика као рањен и груну се у груди.</p> <pb n="469" /> <p>— А ја?{S} А  
 Он хитно путује аутомобилом за Призрен и застао је само толико, колико да испружи ноге и да да 
е са толиком породицом напустио Призрен и, још се ломио да се врати, рече ми:</p> <p>— Изгледам 
отопљена острва, стоје још само Призрен и Битољ.{S} Линија је једним потезом извучена целом дуж 
ле потребне наредбе а доведен у Призрен и један коњички пук који ће их пратити.</p> <pb n="546" 
>Дотле, докле тај пут није био затворен и влада и Врховна Команда носиле су се мишљу да и сами  
нанса.{S} Капетан још довољно неодморен и неиспаван седе на кревет и припали свећу у ниском лим 
аним, одмереним, лаким, као што оди сен и пође уском стазом, која од развала Светога Арханђела  
нас сутра може још да нам буде пресечен и пут за Призрен?</p> <p>— Треба што пре кретати.</p> < 
и.</p> <p>— Телефон са Гиланом пресечен и власти напустиле варош.</p> <p>— То значи?</p> <p>— И 
о сутрашњем дану, придремао мало обучен и оружан и још далеко пре зоре кренуо на положаје.</p>  
рима, где његов несретни народ, измучен и гладан, последњим остатцима своје крви боји снежне ст 
али сад оборене главе, поцепан, измучен и умрљан блатом.{S} И данас при доласку Краљеву грувају 
и додаде:</p> <p>— Као што је недовршен и живот мој...!</p> <p>Нисам му умео ништа више рећи, о 
оживео сам да ми се призна да сам Србин и ето, нећу више бити србијански роб.{S} Паде ми на пам 
в! — узвикује узбуђено проседи господин и јабучица му се пење под вилицу. — Је л’ знаш да играш 
е знамо богме! — додаје очајно грађанин и наставља даље пут предајући се судбини.</p> <p>А пут  
једначило, војник и грађанин, варошанин и сељак, чиновник и раденик.{S} Свако подједнако пониже 
а кроз мртву ноћ допире жубор бистричин и он се трза, сећајући се да Бистрица ту недалеко кваси 
љ те зове па он ће ми те и неговати, он и сачувати мајци!</p> <p>Мајке су их опремиле са по јед 
ала.{S} Једнако ми је био пред очима он и чула сам оне његове речи: „Пази, кад се вратим да не  
аљда...</p> <p>— Шта ће дотле? упита он и застаде.</p> <p>Ја се збуних, јер одиста нисам могао  
нације.</p> <pb n="658" /> <p>Док је он и даље, са великим интересовањем, распитивао о свима но 
 шта ћете?</p> <p>— Шта? — запита ме он и погледа — Чим чујем да је непријатељ ушао у Призрен,  
е чека, напад непријатељев већ да се он и то што пре нападне.{S} Он изврши одмах распоред и изд 
 она икона на зиду, пред којом су се он и жена топло молили Богу, кад им је старије дете лежало 
у исто тако.</p> <p>— Видим! - учини он и зањиха главом, па онда поћута дуже као размишљајући,  
им.</p> <p>— Шта ме уверава? — учини он и погледа ме попреко, као што би учитељ погледао ђака к 
Фиделица?</p> <p>— Фиделица? — учини он и сети се малога, љупкога кученцета, које је пре шест м 
варам му ја.</p> <p>— Брине? — учини он и погледа ме чудновато — Па ево већ на првом кораку на  
евих мисли.</p> <p>— Има их? — учини он и погледа ме чудновато, као да би се хтео уверити, веру 
</p> <p>— Ето, та колиба! — одговори он и показа ми главом једну колибу од дасака, коју је општ 
 још и сад има поверљивог! — узвикну он и насмеја се готово гласно али ипак горко — Поверљиве с 
воју кућицу, гнездо у коме су у миру он и жена отхрањивали тичиће, чу као из гроба пригушен деч 
а по кући, не мисли на кућу, коју су он и жена двадесет година кућили и коју ће сад за један са 
гарету за цигаретом и псујући и телефон и онога ко га је измислио.</p> <p>После читавога сата н 
са гиланскога фронта, зазвони у телефон и затражи начелника округа топличкога.{S} Хтео га је за 
} Јуче је прошла Народна Банка за Солун и ја идем за Народном Банком.{S} Ето ти!</p> <p>Што је  
ежак утисак што су њиме прошла за Солун и два народна посланика.</p> <pb n="85" /> <p>— Они су  
е два дана омела те није отишао у Солун и поче њему објашњавати како у Солун не треба ни ићи, д 
е.{S} Непријатељско је зрно сипало огањ и косило.{S} Капетан срете погледом младога водника, ко 
 стењање и шкрипа воловских кола, тутањ и бректање аутомобила и галама светине, мени су ти звуц 
 и осироти.</p> <p>Кад се ослободи Уцињ и маче отуд турска сила, слеже она у варош, не би ли ту 
Ишли су пешке, благодарни што им је коњ и оно мало хране и ствари могао повући те да их не носе 
м напустио кућу, зашто се ломио и зебао и гладовао и страховао и злопатио се и мучио?</p> <p>—  
о стреле летели.{S} Једнако их је шибао и псовао их, па смо очас стигли у Борово.{S} Ту се заус 
ај је телеграм допуњавао и поткрепљавао и извештај Команданта Дунавске Дивизије, који војводу и 
ојвода, који је капетана лично познавао и знао га из бораба, које су се 1914. године водиле код 
и Србије.{S} Овај је телеграм допуњавао и поткрепљавао и извештај Команданта Дунавске Дивизије, 
е била дубокоме сну који јој је успавао и све наде.{S} Али, као да су сви ипак спавали на једно 
је је он дугих зимских ноћи прелиставао и она икона на зиду, пред којом су се он и жена топло м 
их људи који је за време мира покушавао и пером да се послужи.{S} Рекох му своју и нас свију не 
осрћући под теретом живота, прехрањивао и хранио, крепио и бранио, неговао и подизао, док га ни 
војих синова, он ми је горко пребацивао и молио ме да не вређам успомену његовога оца.</p> <p>С 
ивао и хранио, крепио и бранио, неговао и подизао, док га нисам спустио на ноге.{S} И ја сам им 
кућу, зашто се ломио и зебао и гладовао и страховао и злопатио се и мучио?</p> <p>— Ако сам већ 
ровао да ће га преживети али је веровао и у то, да њиме неће бити завршен низ ратовања на Балка 
се ломио и зебао и гладовао и страховао и злопатио се и мучио?</p> <p>— Ако сам већ требао мрет 
једног дела Северне Србије: један нагао и снажан напад на Бугарску пре но што би она завршила м 
е и моли Богу.</p> <p>И ја сам се сагао и шакама ископао прегршт земље те везао је у крајичак ј 
и је било већ право чудо, свет је бегао и јурио је гомилама, војници су протрчавали, јурили су  
 Ено га један, клеко на колена, полегао и љуби земљу, ено га други, крсти се и моли Богу.</p> < 
м мојом здравом руком, колико сам могао и колико да се нађем на помоћи.{S} Међу тим рањеницима  
самртници, које је глад и мраз савладао и који су се крај друма повукли и предали лаганој смрти 
већ ваљда полусан који је мноме овладао и који мраз тако упорно и тако дрско намеће човеку.</p> 
 да је прихвати и блесасто ме је гледао и не благодарећи ми.</p> <p>Кад смо измакли мало од ово 
>Ћутала сам и гледала га и он ме гледао и ни речи није проговорио.{S} Ја сам заборавила у томе  
ешто мало војника колико их је сагледао и мало младих Црногораца, које је он собом чак са Дрине 
ом полијеш.{S} У једанпут сам прогледао и видео, видео сам око себе све и знао где сам и знао с 
наника, којега сам још у Приштини виђао и нисам га познао — оседео је.{S} За месец дана од кад  
етнаесте године.{S} Бележио сам, опажао и саосећао само у појавама које су се збивале око мене  
таџбином али је сву љубав за њу задржао и даље себи.{S} Носећи ту љубав са собом, он се за врем 
услишио <pb n="726" /> и мач му подржао и десницу управио да сможди непријатеља и пође путем ве 
уз гусле поје.{S} Још нам је попа казао и неколико топлих речи.{S} Реко нам је, да морамо трпет 
 који га носе и пламен је помамно лизао и буктао кров све просторије, уништавајући и последње о 
евала је већ; мрак је све дубље освајао и једино доле, под друмом, што су се догледали, као дог 
од промаје кроз отворени прозор повијао и богато је китио белим цветом.{S} Свећа се разлила и у 
розори и врата; цреп се на крову усијао и осећа се како попушта и стење кров.</p> <p>Пламен већ 
 водника, који је иза свога топа стојао и немо гледао смрт око себе.</p> <p>— Господине потпору 
ти и један нов осећај и сазнање да, као и материно крило, може бити топао и онај поглед два жар 
 велика зграда саграђена од камена, као и већина беговских кућа и кула у овим крајевима.{S} У з 
ојим увери о проходности тога пута, као и о томе да ли се на брзу руку, са заробљеницима и пион 
о за тужан растанак.{S} И он ми је, као и отац говорио, када је долазио на виђење:</p> <p>— Мор 
вечерао је ту међ њима.{S} Узео је, као и они, кришку хлеба у руку и мало куванога пасуља којим 
тинске а народ, окупио се у гомиле, као и пре оно, али сад оборене главе, поцепан, измучен и ум 
 па настави — бол тражи себи хране, као и сваки други осећај.{S} У празној души бол <pb n="664" 
 <p>И Србија се морала одрећи и те, као и свих ранијих нада, и кренула је у планине.</p> <p>То  
ена велика и светла дела прошлости, као и муке и страдања једнога народа.{S} Па где је Усуд ист 
атворена врата.</p> <p>С усхићењем, као и сви моји, посматрали смо своје обиталиште, превиђајућ 
е.{S} Склонићу се с децом у подрум, као и прошле године, па ето ти!{S} Волем то него да се крпа 
где трага од живота.{S} Још једино, као и мало час, што се догледају као утуљене звездице, блед 
питаће ипак један и ако је исвесно, као и сви остали, знао зашто.</p> <p>— Пећ је у непријатељс 
.</p> <p>— Њихов је велики интерес, као и наш — одговори Пашић — да двеста хиљада војника на Ба 
type="titlepage"> <p>Насловни лист, као и остале слике у делу, израдио Т. ШВРАКИЋ, сликар</p> < 
 аутомобила.{S} На предњем седишту, као и на спољњем крај шофера, два три мања кожна кофера са  
х могао донети пробијање ка Скопљу; као и кретање бугарских трупа испод Шара, које <pb n="554"  
осуди ружних појава, <pb n="332" /> као и у томе да је требало водити извесне обзире али, ви мо 
а тамо, на бојиште.{S} Али кад бега као и ја, онда зашто мора да стигне пре мене.{S} Она је чак 
pb n="586" /> <p>— Просјак сам и ја као и ти, пријатељу, — вели други, спуштајући му пару у кап 
S} Њу је прича толико исто заморила као и пут којим идемо, заморила је јер је казивала из душе, 
догађаја, бурних на његовим обалама као и на целоме копну балканскоме.{S} Кад одиш пустим улица 
ћ и једна мршава кравица запрегнута као и коњ, а води их старац чија су деца остала тамо у <pb  
p>А једнога дана, отиснуо се Новица као и досад на широко море и мајка га испратила благословом 
ш три затим до Тиране.{S} Спавао је као и остале избеглице, крај ватре, под кровом какве арнаут 
му бројно стање прикупљене пешадије као и синоћне и јутрошње кретање непријатеља.{S} Капетан на 
ело још да је недовољан број војске као и да нема више ни коморе ни профијантских одељења.</p>  
о, може се погинути и од једне ране као и од две и три.</p> <pb n="437" /> <p>— Па добро, где ј 
 узели пушке и револвере па се боре као и ми што се боримо.</p> <p>— Намерио сам се на једнога  
ање.</p> <p>— Отишла сам у Скопље и као и свуд у другим местима, зашла сам од болнице до болниц 
ајају се од њих нерешени, неодлучни као и раније што су били, и иду другом, иду трећем.</p> <p> 
ну власт не може тако исто рачунати као и на цивилну.{S} Збор, који је првобитно требао да реша 
о Призрена, точкова умазаних блатом као и остала сељачка кола, прозора полупаних а место никлов 
<p>— Тога дана, у среду, био је дан као и јуче суморан; сваки час је требала да кане киша и где 
.</p> <p>Сиромах доктор, доброћудан као и сви марвени лекари, он је и овога тренутка, пред Штим 
њати све већа пажња, једнака готово као и вестима са бојишта.{S} Све оно што би новине казале и 
} Али га не удари, и он га је волео као и ми, него га само дочепа за гушу и затресе узвикујући: 
 најгором могућношћу исто тако лако као и са најсретнијим излазом из ове невоље.{S} Крај једне  
сачека, али је море било узнемирено као и материна душа.{S} Неодољиви мистрал, који је долазио  
сачекам али је море било узнемирено као и душа моја.{S} Неодољива бура која је долазила однекуд 
ш слободан, када сте и ви тако исто као и ми били заваравани да савезничка помоћ стиже, када см 
ли.{S} Да ли ћу га волети тако исто као и пре, кад га будем видела онакаженог; да ли он још мен 
е те они запазити, и посаветова нас као и попа, да се повучемо дубље у пећину.</p> <p>Ту ноћ ни 
унци из Митровице, из које се данас као и из Приштине, почело нагло бегати пут Призрена.</p> <p 
 је, тако исто тешко изговорити реч као и извући ногу из блата.</p> <p>Гомила се ваљала крај на 
реме за евентуалну офанзиву.</p> <p>Као и у првој, те се исте наредбе израђивале те ноћи и у св 
кљун дотакао обалу, он је хитро искакао и грлио брижну мајку, затим турао руку у недра и вадио  
игарету, јер је ону прву одавно посркао и жудно бацао погледе на моју.</p> <p>— У нас — настави 
и војник!“</p> <p>— А кад сам се обукао и метнуо шајкачу на главу а ја салутирам сваком редом,  
д паланчицом.</p> <p>Кад је већ навукао и шињел и опасао револвер, он узе још једном наредбу ко 
ан благајник који је уз болницу повукао и кућу. — Јуче сам изгорео црни етажер који сам платио  
лико стотина домова, занео их, завитлао и бацио чак на обале Мраморнога мора, тамо близу зидина 
еша и узавре и свако потрча где је знао и умео да се подробније распита не би ли сазнао праву и 
етврт сата.{S} Ниш је није одмах сазнао и чекао је воз са савезничким трупама.</p> <p>Да није б 
ном, али се израз његова ока није мењао и руком ми је још увек показивао врата.</p> <pb n="428" 
 мој бабо увек држао здравицу и помињао и Душана и Лазара и Милоша.{S} Па ето ту славу сад поме 
је поражавајућа вест, да је Београд пао и ја сам у тој вести догледао онај почетак догађаја, ко 
 упрегоше га на место овога који је пао и који ће сад остати на друму да чека своју лагану смрт 
! — додаје друга сенка — Призрен је пао и Бугари напредују ка Дриму, сутра већ могу бити у Ђако 
ва који доносе и вест да је Страцин пао и да су наши одступили ка Младоме Нагоричану.{S} И ови  
за дућански капак; товарни коњ тамо пао и товар му се сручио у блато.{S} А напред негде, тамо н 
у, која се разлила, те му восак покапао и искитио цветићима ручицу.{S} Његово је лице мирно, ка 
е би га као раздражени рој осица спопао и мучио дуго и дуго.</p> <p>— Да ли је по једна катастр 
, као и материно крило, може бити топао и онај поглед два жарка ока који узбуди младу крв те ср 
Стари Краљ упоран био, да није одступао и није хтео да се повлачи до у крајњој нужди, кад су га 
S} Он је самном само озбиљно разговарао и саветовао ме и ја сам га слушала.{S} Један пут ми је  
едњи тренутак био наступио, те је морао и сам увидети да другаче не може бити, отишао је најпре 
о зна где остао.{S} Таљиге вуче покисао и блатњав коњић мало већи од козе а мршав ко глад, те о 
а везе са телом, она је ван њега; мисао и тело су се растали.{S} Тело је заробљено, везано, пре 
довољно храбрости да развије целу мисао и ману руком као да би хтео рећи:{S} Нек буде, што буде 
и будака, тихо и нечујно, зато је посао и трајао дуже.</p> <p>А горе, на горњем спрату, одмах н 
ио али је мене све већи страх обухватао и нисам ни речи умела да проговорим.{S} Он се онда изма 
ма своју нарочиту драж, има свој светао и зрачан ореол.{S} Призрен ја сан српски, он је једна ч 
ља и ако је већ десеторицу до сад питао и сви му одговорили да је истина.</p> <pb n="702" /> <p 
а руке, гледала у пламен који је буктао и повијао се.</p> <p>Ми не знамо где да се уставимо.{S} 
а.{S} Гологлав, пушка му о рамену, стао и гледа да види ваљда јесмо ли још на друму или смо кре 
 коју сам носила.</p> <p>И он је растао и његово ми је здравље било најтоплија утеха.{S} Он је  
али, јечали и стењали, он је само ћутао и гризао усне.{S} Ја бих седао обично на крај његове по 
te> <p>Утонуо у ту слику, ја сам ућутао и нико од осталих није реметио тишину која је настала,  
чима и узбуђеним гласом, који је дрхтао и грцао, засипале га питањима:{S} Одакле иде; иде ли јо 
ни с њим шта се хоће; он је само дрхтао и тресао се целим телом а из замагљених и крвавих очију 
 договор.</p> <p>Његов је глас задрхтао и у нама свима задрхта нешто у души, вероватно кад поме 
њу на њихов разговор, а час га испуштао и поводио се за својим мислима, које су се у овој тамно 
м свога јединца са благословом испраћао и сачекавао га на обали живота, кад би се отиснуо на мо 
после силне буре на пучини где се крхао и ломио, кад чамац уђе у тихе воде и пристане уз зелене 
/> измакли правцу у коме је Бојко пуцао и његовом погледу, ускочисмо и ми преко јарка, те кроз  
ј беднога Бековића, који је тешко јечао и тресао се у грозници.</p> <p>Крај мене је лежао у бла 
нову донети.</p> <p>После нам је причао и даље, како је сутрадан опет ага звао кнеза и попа, па 
 смрт.</p> <p>Затим нам је дечко причао и многе друге појединости.</p> <p>— Много рањених и мрт 
пратили су нашу владу, за којом је ишао и један одред занатске чете.{S} Капетан Реџеп је и рани 
— његов ћеш ти војник бити!“ Он је ишао и у Београд, ишао је о крунисању Краља Петра, па онда о 
редом и даје сваком редом.{S} Па наишао и Бојко и смеши се а ђенерал га пита:</p> <p>— Колико с 
</p> <p>Јуче по подне кад сам му пришао и сео по обичају, он ми прекиде причу, ману руком да ућ 
се, посрће се, враћа се одакле си пошао и опет полази.{S} Не знаш куда, нити видиш пута ни пред 
 највећим болом!“</p> <p>И ја сам пошао и — прешао мост.</p> <p>Напустили смо Отаџбину!</p> <mi 
 Око 12 на подне, пошто је дотле прошао и нишки воз, скупљају <pb n="43" /> се људи у кафане да 
лановац као кроз шибу а тако сам прошао и кроз Крагујевац.{S} Рекли су нам, воде нас у Ниш.{S}  
 собе, исто тако тихо као што је и ушао и лаганим кораком, да не би никога у кући узнемирио, си 
роз варош пре но што би непријатељ ушао и заробио батерију.{S} И ма да је стока већ била потпун 
мени се стегло грло.{S} После пође бабо и још неки пријатељи из Бачке, да се попнемо на Врдник, 
ијански роб.{S} Паде ми на памет и бабо и пожелех баш, као никад, да ми је да се створим пред њ 
 који се гаси, гледа мајку и гледа небо и гледа последње јесење зеленило.</p> <p>— Је л’ давно  
 онамо, намо!...{S} И ако је мутно небо и ако су нам исплакане очи, ми је догледамо, ми је види 
 саговорник, скиде капу, погледа у небо и прекрсти се.</p> <p>— Море какав Феризовић; то је нек 
нуо и ако тешки облаци још застиру небо и не дају зраку да потпуно пробије.</p> <p>Крећемо кроз 
им савезницима.{S} Заклаће се, вели, во и изнети вино бурадима, купују се разнобојна платна те  
ао терет и бригу.{S} Дете право, здраво и хитро као млад јелен, те тета Стане са поуздањем чека 
у, која је још трајала и која је управо и обезбеђивала нас да можемо допрети до Призрена.</p> < 
укочена погледа, којим он тупо, блесаво и без израза гледа последњи пут у свет.{S} Њега су изве 
ам и ја, ал ако је ово њена архива, ево и Команде за њом.</p> <pb n="144" /> <p>— Па?</p> <p>—  
е?“ „Истина <pb n="256" /> је, ага, ево и сама Марка пред тобом па нека каже?“ „Добро, вели, по 
утант се забрину и поче да осматра лево и десно, хоће ли наћи кога, ко би повезао Краља.{S} И н 
о размицала, крхајући се у шанчеве лево и десно, <pb n="335" /> застала је од једном.{S} Један  
 гроб покривала и осврте се најпре лево и десно; погледа тамо где се узноси чука са старим Дрве 
а га из блата извуче.</p> <p>Ватре лево и десно; на пламену прошци из сеоских плотова, сандуци, 
извиривала из капије и освртала се лево и десно, излазила до угла улице и погледала <pb n="459" 
трава покошених ливада прострла се лево и десно, као огромни, прљави, жути ћилимови.{S} Још сам 
? — запита он зачуђено и окрете се лево и десно те погледа око себе.</p> <p>— Па зар вам ова сл 
а погледа прикрада се, обзирући се лево и десно да га ко не спази и, врши крађу.{S} Он завлачи  
 тешким сузама у очима, окретао се лево и десно и машући руком, поздрављао:</p> <p>— Збогом, де 
идржасмо а онај се оздо промешкољи лево и десно док не нађе место.{S} У тами, тамо у другом угл 
на свој канцеларијски сто, промичу лево и десно, прескачући ствари и свет, који је већ притисну 
 затекао две мањерке те се освртох лево и десно да видим ко их је ту оставио.{S} То је био војн 
у и казују.</p> <p>Кренула сам у Ваљево и стигла сам тамо онда када су колима износили из варош 
е гласови да је пао Чачак, пало Краљево и да Аустријанци слазе Ибром и Расином а Бугари напреду 
а осветли црно и опаљено лице официрево и лимену војничку чутурицу, коју је држао на колену, и  
 Тетово и Гостивар, спушта се на Кичево и дохвата се извора реке Црне, слази њоме у прилепско п 
о путу који преко Тетова води на Кичево и Битољ, о томе како би власт требала да се постара за  
</p> <p>Ту причу, коју нам госпођа живо и узбуђено прича, слуша и један рањени поручик који је  
и ме што више мучили! — додаде она живо и као мало узбуђена.</p> <p>— Ох, госпо, сви их имамо,  
p> <p>— Убио се! — одговори он убедљиво и поуздано.</p> <p>Настависмо пут ћутећи.{S} Дан је већ 
ци, који су товарили, тај посао пажљиво и тихо радили, ипак се није могло избећи да се кроз тиш 
опити по чашу вина, што су они брижљиво и спремили, па ће моћи и проспавати после ручка а, ако  
 сви остали и кретосмо полако, обазриво и са грозничавом зебњом у души.{S} Пламен, онај помамни 
глас могао до нас доћи, ми смо обазриво и са зебњом наступали кроз ноћ.</p> <p>У ноћи пут изгле 
авила рат а Французи заузели Зелениково и Катлановску Бању и да Бугари због тога нагло одступај 
ичане и да су власти напустиле Куманово и запалиле магацине са храном.{S} Пад је Куманова немин 
је Врховна Команда већ прелетела Косово и отишла пут Призрена.</p> <p>Кад се једном откинула од 
ика који су 1912 године сишли на Косово и, залажући младе животе своје, васкрсли слободу тамо г 
вцем и Скопљем пођоше слазити на Косово и сва околна места са Мораве и Ибра; Чачак, Краљево, Ал 
 једни који из Топлице бегају на Косово и други који са Косова бегају у Топлицу.</p> <p>И начел 
морала напустити, пустила се низ Косово и сишла у последњи део слободне Србије.</p> <pb n="264" 
у, са којега се догледало широко Косово и у дну његовоме мрке масе Шара и Црне Горе.{S} Његов с 
 изјавио им да су Бугари заузели Тетово и Гостивар и да напредују даље.{S} Свакога тренутка мог 
падином Шаровом те, обухватајући Тетово и Гостивар, спушта се на Кичево и дохвата се извора рек 
 овде сам прво нашла места.{S} А готово и нема где, згрчила се деца измеђ ствари.</p> <p>— Пређ 
ка.{S} А ту се у Штимњи укрштају готово и намере ове забринуте гомиле.{S} Једни се распитују за 
али заклонита места и бусије, зид, дрво и камен, и мирно и одмерено одговарају на пушчане поздр 
Тамо граната сипа као киша, прашти дрво и земља, камен пуца а шљунак се расипа.{S} Под воз да л 
} Гробљанска влага мирише на труло дрво и кости.{S} Са крстова се разлила боја и ишчезли записи 
које је из те заваде клијало; лукавство и зла воља изнад врлине и вредности; амбиција и себично 
који своју породицу шаље у иностранство и то пре свих осталих грађана.</p> <pb n="96" /> <p>И у 
 су клонули, па напустили своје друштво и остали крај пута; сретају се већ и самртници, које је 
седник.</p> <p>— Јесам! — одговара суво и звера по судници и тражи очима хоће ли међу судијама  
на Багрдану да их чекамо! — додаје суво и скоро пакосно песимиста,</p> <p>— Па најзад и да се н 
к и тешка брига осенчи му још више суво и коштуњаво лице.</p> <p>— Мислим, јесмо ли бар толико  
могу! — одговори Престолонаследник суво и клонуло.</p> <p>— Па ипак, добро би било.{S} Сутра тр 
 славски колач.{S} Све, све му је драго и столица и слика на зиду и лампа на столу и шамлица по 
им речима — имају не само уверења, него и доказе о доброј намери Бугарске.</p> <p>— Ал’ ако се  
p> <p>— Није што ми се пуши, вели, него и глад ми утоли.</p> <p>Дао сам му од свег срца, јер са 
аредник или <pb n="359" /> каплар, него и војник, његов друг, тек: „Ајде, бре Бојко, тркни доне 
иш оно пусто блато па ти тежа нога него и пушка и торба и муниција заједно.{S} Сад први пут сиђ 
ла кућа јер нису пуцале само пушке него и бомбе.{S} После се опет све ућутало и настала је тиши 
из басамаке као да ме је ко гурнуо озго и тек кад сам се дочепала улице, ја сам се зауставила.{ 
е о борби на Чачку.{S} Казивао је много и ја, вероватно нисам упамтио све.{S} Ипак сам сутра да 
 и где ће патње захтевати много и много и физичке и моралне снаге те да се могу поднети.{S} Оту 
а добити и где ће патње захтевати много и много и физичке и моралне снаге те да се могу поднети 
 драгим камењем искићеним.</p> <p>Много и често пута у животу говорио сам пред гомилама, у трен 
азбојишту славе и посматрао сам је дуго и дуго.</p> <p>Када је завршила, те се широм гробља зал 
м вам још све казала.{S} О како је дуго и како је много то што би имала казивати.{S} Моје бегст 
и се око ватре.{S} Испитивао их је дуго и свестрано, записивао је одговоре и допуњавао их, враћ 
на судбину „Титаника“.{S} И она се дуго и дуго градила — све од орашачког устанка па до сада и  
руги под теретом брига потуцати се дуго и дуго кроз невоље и опасности.</p> <p>И шта је то што  
и је узбудио цео свет.{S} Пошто се дуго и дуго градио, отиснуо се први пут на пучину до тада на 
 које ће се затим множити и низати дуго и дуго по знаним и незнаним кланцима и дубравама, које  
енули!...</p> <p>Путовали су свеци дуго и дуго на раменима српских војника, који су се смењивал 
то је он желео да види, он је ипак дуго и дуго забринуто стајао на прозору и упињао поглед траж 
 цео балкански слом, који ће затим дуго и дуго бити једна гломазна брига и терет целоме Споразу 
под тим околностима ја нисам могао дуго и дуго да заспим.{S} Звониле су ми једнако у ушима речи 
аздражени рој осица спопао и мучио дуго и дуго.</p> <p>— Да ли је по једна катастрофа српскога  
руне.{S} Ноћ ће дуго трајати, врло дуго и неће сванути све док три краља не изгубе круне, три к 
одговори и нико не предложи ништа друго и настаде мучна тишина за време које је можда свако пре 
шли на улицу, прибили се једно уз друго и ослухујемо.{S} Шум све јачи, буктање све ближе, као д 
м расплињавају, претапају једно у друго и образују тешке масе које затим лагано плове као велик 
о је та земља која покрива и сише младо и нежно тело мојега јединца.</p> <p>Понећемо те у недри 
S} Друмом иду по три реда кола напоредо и тек далеко тамо, на сат и више иза Призрена) улазе по 
ако јутро по једна, носе јој своје чедо и бацају јој у чељуст, те га прождере и умири се до сут 
це клета!“ па ми се јави мајка, па видо и онај велики барјак наш, па слике на зиду, Краља Петра 
мо већ знали да туку и Топчидерско брдо и Баново Брдо, Топчидер, Савинац, Ново гробље, све, све 
 Црнуће, Врановац, Липар, Дивљачко Брдо и Врбовац, а то значи, да су били већ пребачени на десн 
наши вранци и све, све што сам проживео и што сам кад год видео и чуо.</p> <p>— Неко ме трже за 
то сам проживео и што сам кад год видео и чуо.</p> <p>— Неко ме трже за рукав и пробуди из тога 
 ни било потребно.{S} Начелник је видео и разумео.{S} Понудио ми је столицу да седнем и дозвао  
лицу тога јутра, по ономе што сам видео и срео, није се тај утисак изменио.{S} Пећ је у истини  
4" /> и она Главица где је народ пренео и трагедију нејакога Уроша.{S} На Косову, измеђ Приштин 
и, боље ти него непријатељ.{S} Па понео и ја.{S} А не знам шта би да нисам понео кад морам ево  
овор се све више развијао, све више пео и све шири број учесника обухватао.</p> <p>То тако за ј 
ти га недопечено, онако уваљано у пепео и са комадима угља који висе о њему.</p> <p>Јер, авет г 
а и густога Хочког вина, по столу пепео и гомила угашених цигарета и дрваца од жижица а целу гр 
 лупати пањ који је по средини прегорео и кад га преби а он гурну две половине на пламен.{S} Ва 
, кршећи прсте на рукама као да би хтео и из самих зглавкова да одстрани клонулост <pb n="574"  
ске рањенике.{S} Ко је тај који би хтео и смео тај злочин повући на своју душу?{S} Ко је тај ко 
{S} Рана је била лака, преболео је брзо и стигао је да се на Битољу опет бори са својим војници 
датле се преносе у чаршију, где се брзо и хитро разносе од ћепенка до ћепенка.</p> <p>Али како  
, старији нам помреше, па сам му ја био и брат и отац.{S} Па ја узех и да бринем о кући а њега  
 није јуче отишао у Солун, данас је био и спреман и решен да пође и у последњем тренутку, попус 
не и ужасне нас.</p> <p>На збору је био и сам дивизијар, који је допунио говор инспекторов изја 
.</p> <p>Али, малочашњи случај није био и последњи који је капетановој узбуђеној души нанео бол 
оји? — изненадих се ја, јер сам већ био и заборавио да сам га ма шта питао.</p> <p>— Онај — што 
еби и својима?</p> <p>Ја сам се још био и преморио дужином пута и тежином утисака, који су дана 
ра себе вером, коју он никад није губио и која га је и на Руднику 1914 године тако сјајно послу 
>Тамо доле, где се мало час воз изгубио и где друм ишчезава пред погледом, издижу се неколико д 
, како ми је било кад сам се и ја јавио и кад су ме примили, било ми је исто онако као кад смо  
ађаја.</p> <p>Ђенерал Бају се поздравио и пошао да уђе у свој вагон а официр, командант воза и  
 /> <p>Не знам је ли мој сусед наставио и даље казивање.{S} Довде сам слушао са пажњом а затим  
 питања која је већ једном био поставио и уопште, чинио је све да што тачније и што поузданије  
 изгледа ти чак и да се ваздух разредио и тајанствена нека тишина освојила.{S} Као да путујеш д 
 да бљеште.{S} Збег се још није избудио и није кренуо отуд од Рогаче те ми, усамљени, на пустој 
е а сами да крену.{S} И свако је тражио и налазио разлога својој одлуци, јер је свако осећао по 
би их у свакој другој прилици забележио и сачувао.{S} Па ипак, све то казивање ја нећу успети д 
рогим стражама да се ко не би приближио и видео, вршена је сахрана топовских цеви, сахрањивани  
p> <p>Попа нам је том приликом одслужио и службу у пећини.{S} И сад ми пред очима та служба и м 
са својим штабом, у коме се већ налазио и један српски млађи официр, стављен на службу ђенералу 
ишја на виђење, долазио ми је и одлазио и дочекивала сам га радосна срца и испраћала лаке душе. 
ије, крај које сам ја мало пре пролазио и узалуд покушавао да ми се отвори.{S} За капијом велик 
стеље, него <pb n="648" /> сам га пазио и дворио га.{S} Жао ми га је било онако млада а тако ос 
шта, само пазио ме је, увек ме је пазио и саветовао ме је као брат.{S} Свагда предвече, кад би  
 настави посао од којега сам се згрозио и одмакао брже даље.</p> <p>Кад сам, седећи јутрос на о 
{S} На ватри се пламен са свим притајио и утрно а жар се румени као растопљено гвожђе и из недо 
иста лица; један је почео па се одвојио и пришао другој гомилици а наставља неко који није ни б 
 хлеб и <pb n="594" /> со, са њим делио и постељу или управо једно ћебе, којим су се заједнички 
 вароши и онога света, који га је молио и коме је дао реч да ће избећи борбу изнад саме вароши. 
ека стане у страну!“ Тако сам ја мислио и тешио се, али сам се љуто преварио.{S} И у Ниш кад см 
смо се срели а како сам ја некад мислио и како је мој бабо мислио!</p> <p>— Осећао сам тешку гр 
.{S} Потпуковник се био дубоко замислио и у два три маха прелете преко његових усана горак и бо 
о што је и сам у томе тренутку помислио и што му је новом и тешком бригом осенчило чело.</p> <p 
зашто сам напустио кућу, зашто се ломио и зебао и гладовао и страховао и злопатио се и мучио?</ 
>— Не знам одиста.{S} Знам да сам чинио и ја један покушај али нисам успео.</p> <p>— Разуме се  
ржао један делић вере и он се сад бунио и немоћан хтео би да се одупре овој бујици неповољних в 
ту делио мегдане, ту из мешине вино пио и ту прослављао славу своју, Светога Андрију.{S} Охрид  
ом живота, прехрањивао и хранио, крепио и бранио, неговао и подизао, док га нисам спустио на но 
иђе још ближе, виде да се није преварио и јасно виде пуковниково црном машћу обојено лице, њего 
 да се кренем.{S} Већ сам био натоварио и да сам којом срећом кренуо, ја бих сад већ био у Бито 
 се још од турског рата код нас зацарио и све до тад се није угасио.</p> <p>Лекари су искрено з 
ло да је то некакав пожар који се ширио и у ширину и у висину, те је изгледао као ватрена шума. 
.{S} Пао велики црн облак па све покрио и легао мрак на земљу.{S} Кроз тај мрак нико не уме да  
ти пешадијски летећи пук, који се борио и на Ипру, код Араса и пред Варшавом.</p> <p>И низ дога 
, тамо ћу ја!</p> <p>Нисам му одговорио и он је ућутао.{S} Ишли смо и даље лагано а кроз глуву  
ни он ваљда замерити што сам је отворио и присвојио.{S} Понудим оним грешницима ту собу, у којо 
м речју узнемири.{S} Секретар се вратио и ћутећи сео на своје место.</p> <p>— Не спава још? — у 
ас, вероватно онај који је ту реч бацио и данас по подне на станици и тај пискави глас продре к 
а на шињелу који је негде успут закачио и исцепао целом дужином.</p> <p>— Које то? — пита га мл 
мало после, док се капетан још навлачио и опремао, писну трубни знак тамо крај реке и просече н 
е свако слутио, од чега се свако плашио и стрепио.{S} Покрет се заустави.</p> <p>— Ја бих рекао 
 појавила.</p> <p>Свет се већ преплашио и почео да збира у брижне гомилице.{S} Многи не дочекаш 
у те миловали, а ти си се слатко смешио и тапшао рукама и грлио си твоје срећне родитеље?</p> < 
итује за коња, који му се ноћас одрешио и отумарао; вајка се трећи да му је во црко од мраза, т 
мо удесити живот кад се буде рат свршио и о свему ономе што је мајци тако драго да разговара са 
ти своје трудне кости.{S} Имаће тада ко и Новицу погледати и њој помоћи; није се материном погл 
исмо могли ничим снабдети.{S} Ако је ко и понео један хлеб, до којега је ко зна како <pb n="588 
руска или француска помоћ.{S} Ако је ко и покушао да говори о томе, остали су га с чуђењем посм 
се пажљиво око себе да види слуша ли ко и ако смо били сами самцити у мраку пред станицом, па с 
ета им да се греју.{S} У разговору, ако и кажу коју реч, избија маглица из уста, јер мраз све ј 
> <p>— Разуме, што да не разуме.{S} Ако и не зна шта му кажем он види да ме га је жао.</p> <p>— 
еће то мој Никола оставити тако.{S} Ако и не буде Србије, новина ће бити па ћемо се разрачунати 
опет друге власти поселе бусију.{S} Ако и продреш у вагон, ти затечеш пред вратима свакога купе 
 док ће они већ на првоме кораку, и ако и сами оптерећени бригом, наћи себи мира, дотле ће ови  
и коју ли ће страну државу увредити ако и према њему поступи онако, како поступа према мајкама  
.{S} Да сам остао у Крушевцу а не овако и прозебла ми деца и растурио кућу и опет остајем и то  
зица те увезаше врата, да не може свако и без разлога отворити.{S} И таман се то сврши и загреј 
 <pb n="371" /> <p>— Грешни Бојко, како и да не полуди! — додаје други.</p> <p>— А кој’ отац не 
а, у то више нико није сумњао, али како и којим путем?</p> <p>До Призрена свако се само склањао 
ја посрће.{S} Ућути се у то доба некако и сама природа, као да се и она уморила.{S} Једва на од 
 наше Војне Академије, прешао је некако и у светину и држао је у заблуди неколико генерација, с 
латом и оквашена студеном кишом, полако и тромо промицала.{S} Бат цокула и мљаскање опанака по  
нахрањена, несклоњена, малаксава полако и пада крај друмова.{S} Ослободили га јарма, одвели га  
а.{S} Одушило напред и збег поче полако и постепено да се креће.{S} Кочијаши поскидаше ћебад ко 
 поуздање отуда, поче да се шири полако и постепено и овамо у позадину.{S} Нико отуд није слао  
; тешили су ме они око мене, исто онако и истим речима, као мало час ону несретну мајку.{S} При 
> <p>Како у кафанама и кафаницама, тако и на улици.{S} На простору где се камени мост укопао у  
ести.{S} Тако и на другим местима, тако и по појединим авлијама, школској, црквеној, ханској и  
а опет на сред улице, тако и осма, тако и девета, тако и све <pb n="139" /> остале редом.{S} Св 
улице, тако и осма, тако и девета, тако и све <pb n="139" /> остале редом.{S} Све шапћу, све го 
лу.</p> <p>Тако ова гомилица овде, тако и она тамо, тако и трећа и четврта, а све нове и нове п 
д улице, седма опет на сред улице, тако и осма, тако и девета, тако и све <pb n="139" /> остале 
копљу, пре но што ћу га напустити, тако и овде, одох до начелника и, као год онај тамо, тако и  
ва гомилица овде, тако и она тамо, тако и трећа и четврта, а све нове и нове придолазе од ране  
до начелника и, као год онај тамо, тако и овај, рече ми кратко и одлучно:</p> <p>— Крећи!{S} Кр 
ивизије, где избија гвоздени мост, тако и горе, код општине.{S} С леве стране каменога моста, г 
чашњи камен почне да креће и живи; тако и ова чудотворна реч пробуди нас, који смо до мало час  
не прети променом, предосећа буру; тако и ратник, после првих пушчаних поздрава са непријатељем 
 особље команде мало час јести.{S} Тако и на другим местима, тако и по појединим авлијама, школ 
могу склонити од кише.</p> <p>Мал’ тако и сам не нагазих на неке грешнике, који се на један мах 
и бранити се како од напада Бугара тако и од напада Немаца.</p> <p>— Једва се и ово одржава...  
асу!</p> <p>Одобрише и други да је тако и заметну се око ватара разговор о разним приликама и н 
саучешће отворити пут.{S} Можда би тако и било да канцеларијски официр, који је командовао ваго 
могло бити једно доба, кад су људи тако и толико патили?{S} Боже, мислили смо тада, како су бил 
 да ми каже!</p> <pb n="115" /> <p>Тако и једна жена, сиротица, са двоје деце на рукама, била с 
 последњи становник изумро.</p> <p>Тако и овога часа, проводимо последњу ноћ и последњи час на  
е се руменилом хрбине планинске, далеко и нејасно као нада коју носимо у души.</p> <p>Осврнусмо 
теши га Краљ — Неће.{S} Да нисмо далеко и од Француза и од Руса, стигла би нам помоћ те не би о 
од његових не испраћа! — приметиће неко и одиста, сад нам тек паде у очи да нико његов не изађе 
нима, ми ћемо чувати варош! — рече неко и управи те речи дивизијару.</p> <p>— Даћу вам! — одгов 
која је још тињала само као далеко неко и тамно сећање.{S} Али наиђе велика балканска бура и за 
ањајте се, бацаће бомбе! — узвикну неко и свет се пови те се за час очисти улица и све се сручи 
</p> <p>— Туку Палилулу! — узвикну неко и свет се ускомеша.{S} Једна комшика, са двоје деце, из 
оманде; па онда, морамо знати са колико и какве муниције располажемо и најзад, имамо ли услова  
 ти туђинац, наћи ћемо се и теби колико и себи.</p> <p>— Јесте, ал ви се познајете међу собом а 
Аустријанаца, потерасмо их како их нико и никад није терао.{S} Веруј нисмо им дали ни да се окр 
и се ускомешасмо, сви узбунисмо а Бојко и даље стоји тамо на вратницама и пуни пушку и наставља 
даје сваком редом.{S} Па наишао и Бојко и смеши се а ђенерал га пита:</p> <p>— Колико су ти дец 
рањен, чула сам да је изгубио једно око и да му је вилица размрскана те не може још да говори.{ 
а и скидох капу, осећајући једно дубоко и искрено саучешће.</p> <p>Он настави немо крстити се,  
д прошла три млада витеза, Милош, Марко и Хреља па се спустили у врх Дукађина, под кулу на којо 
.{S} Исповедају се, исповедају се горко и искрено, као што би се човек своме најрођенијем испов 
у једва се догледало небо мрачно, ниско и густо као тесто.</p> <p>Под утиском догађаја, слика и 
 онај тамо, тако и овај, рече ми кратко и одлучно:</p> <p>— Крећи!{S} Крећи што пре!</p> <p>Мал 
.</p> <pb n="194" /> <p>Капетан укратко и брзо изговори свој рапорт о јучерањем и данашњем дану 
.</p> <p>Официр је све то говорио јетко и дигнутим гласом гужвајући ону наредбу у снажној шаци. 
а раме.</p> <p>— Могу! — одговара дечко и не слутећи да је то Краљева рука на његовом рамену.</ 
једна се плоча сама диже, диже се тешко и са напором, једва узносећи тежину шест векова који ле 
дњу и поштено служио где год је требало и кад год је требало.{S} Сад сам малаксао, умирем, па а 
акли многи детаљи већ би му недостајало и боја да наслика сву ову невољу.</p> <p>А гомиле оних  
дахнути нове снаге.{S} А оно је плакало и дрхтало је целим телом а чело му и ручице гореле су к 
подамном.</p> <p>Дете је и даље плакало и ничим га нисам могла да умирим.{S} А нисам више имала 
све се то колутало, преплетало, тискало и мешало без реда, без смисла, без јасне контуре и обли 
у, спремајући се за полазак.{S} За мало и он узјаха коња а момци седоше на своја седишта.</p> < 
 при растанку.{S} Јабука нагрижена мало и на њој се познаје траг ситних дечијих зубића.{S} Носи 
е...{S} Зар не?</p> <p>Краљ поћута мало и додаде затим јасним и свечаним гласом:</p> <p>— Ја ћу 
елике и скупоцене жртве; да нас је мало и да морамо сви, сви изгинути и сатрти се у служби тој  
>Ватре се нису смеле ложити али се мало и спавало.{S} Све је било на опрезу, тим пре што је изг 
ни зрак, тамо где се кланац отвори мало и прошири, он само изазива још већу језу кроз тела која 
>Трећепозивац сад се већ раскравио мало и припалио лулу, те настави сам казивање без ичијих пит 
м амовима на коњима.{S} У фијакеру мало и пријатно друштво, један полицијски писар на доњем сед 
/p> <p>Све већ око наше ватре задремало и оборило главе.{S} Један се наслонио на зид од куће, д 
аше читаве гомиле жена и деце радознало и са усхићењем посматрајући српску војску коју нису оче 
.</p> <p>По подне стиже глас да је пало и Младо Нагоричане и да су власти напустиле Куманово и  
 са севернога фронта:{S} Смедерево пало и непријатељ пребацио велике снаге код Рама те означио  
о да нас загреје.{S} Небо је ниско пало и његови мрки облаци загрлили се са бесним валима, који 
одило, те се пред овим изгледима морало и са последњим остацима спасенога рашчистити.{S} Огрома 
ћ дубоко био ушао у Србију те се морало и даље одступати, од Ужица на Пожегу па у Ариље а одатл 
е, па ми се оно ипак и на силу наметало и изазивало ми тежак бол...</p> <p>Тај бол као да нам у 
ају вароши.{S} О томе се најпре шаптало и дошаптавало, затим се гласно говорило и најзад се кли 
едан мах све се узневерило, све застало и сав живот намах обамро, као оно кад сви човечији орга 
мо мање јели али и то мало па понестало и настаде велика оскудица а Турци још не мичу из села.{ 
и седа на обезбеђена места а све остало и даље дрежди пред вагонима на киши.</p> <p>Узбуђен ово 
о и бомбе.{S} После се опет све ућутало и настала је тишина, потпуна тишина.{S} Мене опет поче  
 се гласно говорило и најзад се клицало и узвикивало.</p> <p>У људи је настало неко расположење 
ани зимус.</p> <p>И све се, то измешало и све изједначило, војник и грађанин, варошанин и сељак 
ама се отворише са великом лупом, нагло и готово једновремено прозори и појавише се гомиле чупа 
падне Београд, догађаји ће почети нагло и брзо да се нижу.</p> <p>— А ви мислите Београд мора п 
ао сам и њу, госпу у црнини, како нагло и тешко дише.</p> <p>Зора је морала бити близу.</p> </d 
 у село и живела је ту, колико се могло и како се могло са оно нешто гроша, што јој остаде иза  
pb n="119" /> озбиљнија но што се могло и мислити.{S} Нижи турски и арнаутски елеменат, онај из 
n="351" /> <p>Један коњаник уноси седло и бисаге и меркајући са тим стварима на рукама, чијој б 
ји је држао коња, бацио се коњу у седло и одјурио у варош; други опет, на блатњавоме и прокисло 
дан и исти о ономе што се тек преживело и што се још и овога тренутка преживљује.{S} Свако казу 
 огромни арнаутски пси, цепају ти одело и ти се бориш и једва спасаваш.{S} Сви су око ватара на 
е и обукла се већ била у комитско одело и сликала се већ наслоњена на пушку, али је нису хтели  
били поспани а оне узеше да спреме јело и тако у послу прође тај први дан.{S} Тако прође и друг 
а, једва се у последњем тренутку изнело и спасло око тридесет вагона.</p> <p>Повлачење се врши  
> <p>Пред црквом је било скоро све село и још је придолазило са свих страна.{S} У цркви су горе 
па да сагледа <pb n="364" /> своје село и кућу, мајку, жену и децу, па се све боји да не застан 
ас онда благослови и пође натраг у село и са њим она два домаћина што су нас били допратили.</p 
а дететом на руци.{S} Повукла се у село и живела је ту, колико се могло и како се могло са оно  
слили смо, те да можемо слегнути у село и опет видети своју кућицу, па ма и даље гладовали.</p> 
 прокисли, језа узе да нам прожима тело и дрхтавица да нас осваја.{S} Дете, које је дотле било  
ј што је код прве лешине испитивао тело и утврдио време кад се од прилике убиство могло десити. 
ла, грозница му је обухватила цело тело и тресло се као шибљика.{S} Она жена крај мене нађе у с 
себе скинуо па обуко блузу на голо тело и државни во, којега је војник из запреге какве колоне  
ту руку у груди, пипала му ножице, чело и нигде нисам могла опипати ни трага од ране.{S} Ипак с 
завлачила под мараму руку и пипала чело и ручице детиње.{S} Чело му је било топло, врло топло,  
 сам му том руком мало час брисала чело и очице и претрнух.</p> <p>— Дете, да није дете? — врис 
Студени дах промаје, расхлади ми и чело и опали мразом лице те се пробудих и пробудисмо се сви. 
еж планински ветрић те ти расхлади чело и отвориш сане и малаксале очи или, као иза буре и непо 
ахитим где год воде те да попрскам чело и очи, не би ли ме то освежило.</p> <p>Друм још мртав,  
 замагљено стакло, наслони усијано чело и клонулу главу.{S} Напољу се ведрина зимске ноћи већ б 
S} Мајка му руком превлачи усијано чело и милује покислу косу; по његовим воштано бледим образи 
ије могао доћи јуче на ноћ.{S} Било зло и невоља у селу.{S} Турци убили Марка Пајевића, добра д 
, имало безбедности.{S} Тако је ишчезло и последње поуздање да ће се у хришћанскога становништв 
војсци, те је на појединим местима било и пушкарања.</p> <p>Један међ нама, са дететом на леђим 
горчине из душе па му је ваљда сад било и лакше.{S} Ипак, у једноме тренутку, он се побоја да ц 
оту, па одмах јуриш.{S} А можда је било и нешто друго, можда и зато што ми је једнако било пред 
али ме није тешила.{S} Тешко ми је било и помислити да се тако растанем од детета и неопојаног  
доживела, те отуд знам све како је било и што је било.{S} Било је и других зала и других невоља 
Причао нам је све шта је и како је било и зашто нико није могао доћи јуче на ноћ.{S} Било зло и 
Девојче се дугим казивањем уморило било и застаде мало.{S} Спусти бошчу на земљу и узе је затез 
ећи.{S} Осетио је да ми је довољно било и да ми је довољно казао; осетио је да је одлио мало го 
 нам, мала, све по реду како је то било и шта је било? — поче начелник врло благо.</p> <p>Девој 
ћи.{S} Тако <pb n="79" /> је нешто било и у овој позадини, у Скопљу.{S} Док је кљун лађе већ то 
ело се јести оно, што се муком набавило и чувало за највећу невољу, која нас је чекала у планин 
“ И још много, много слика ми се јавило и бата и сестре и наш виноград и наше двориште и наши в 
ета а дигла главу тамо где виси кандило и икона.{S} Почела сам оченаш али га нисам знала до кра 
анитеља куће.{S} А то ми је тако годило и тако ми је требало.{S} Осећала сам се сама, сувише са 
ати заштите; кроз Пећ се само пролазило и задржавало пре но што се крене у непроходне планине.{ 
а стајала широм отворена, те се улазило и излазило као у кафану.</p> <p>— Шта је? — питају шапа 
ех према детету.{S} Дете се ту заразило и кад смо се вратили у Београд паде у постељу тешко бол 
 на коме смо никли, које нас је одојило и одхранило; робоваће наши оцеви и наша деца, наше мајк 
него за својега.{S} Баш ми је било мило и волео сам што пре да буде борба.{S} Осећао сам да ћу  
нине.{S} Краљу <pb n="282" /> је немило и тешко било што се он вози на аутомобилу, а народ гази 
у соби под војводином нарочито искупило и чекало на одлуку, знајући о чему се у седници решава, 
а да сагледам лице.{S} Затим се умирило и чуо се само разговор жена у авлији.{S} Мало затим чу  
ед борбе непомичан а око мене се борило и крвавило.{S} Нити сам се уклањао нити склањао.{S} Заб 
 свему ономе, о чему се стално говорило и на друмовима и крај ватара и на ћепенцима и под шатор 
и дошаптавало, затим се гласно говорило и најзад се клицало и узвикивало.</p> <p>У људи је наст 
ноћити.{S} Небо, које се цео дан мучило и грчило, с вечера се проли те у два маха промаче кроз  
тала; нешто ме је <pb n="519" /> гушило и хитала сам што пре напоље, на ваздух.{S} Пролазећи кр 
 излазу из приштинске чаршије, загушило и не одушује.</p> <p>Прође по пола сата очајнога дрежда 
} Под његовим топлим дахом сукну стакло и открави се танка скрамица мраза, која га је <pb n="58 
андиска.{S} Она друга има тамно порекло и необјашњиво име:{S} Мица Проминцла.{S} Нико не зна ни 
ла а колико је невоља пре мене протекло и колико ће их још после мене протећи!</p> <p>— Ето, ви 
 тешке ове невоље! — одговори она топло и искрено.</p> <p>— Вама зар?{S} Коме су оне лаке?</p>  
орби на Чачку.{S} Он окваси понова грло и поуми да почне, али напрегну слух и обрати пажњу на д 
 се зубима и изуједао ми је руке и грло и цепао ми је зубима одело.{S} Мени се навукло нешто на 
м и коштуњавим рукама све што се спасло и веровало да је на тим обалама, којима ће журно теглит 
 до уха, њој би се чинило да чује весло и она би грчевито стезала светиљку и, заклањујући је ко 
одело већ подрпано и блатњаво, прокисло и - омлитавило.{S} Жагор и жамор као у паклу, тропот по 
p>Облаци се разгонили, сунце је грануло и поздравио га је најпре један па два а затим читав хор 
ватара је владала мртва тишина, клонуло и са самоодрицањем свако се предао судбини без роптања. 
 да се буди у нама оно што је претрнуло и почесмо наново да верујемо и дишемо пуним дахом, који 
редзнак завада српске властеле и расуло и растројство, које је из те заваде клијало; лукавство  
> <p>— Па зар вам ова слика, ово расуло и пометња, ова безнадежна лица и очајни погледи, ова ки 
оре што су доконали, како се не би чуло и рашчуло те да од некуд Турци не погоне збег.{S} Него  
леба, до којега се на велике јаде дошло и ма што уз то, што се могло купити од пиљара, од бакал 
агор, галама, вика, препирка тамо и амо и уопште све оно што је било јуче и што је било прекјуч 
 почивала суморна и тешка ноћ.{S} Овамо и онамо, један за другим, почињу на кућама да се осветљ 
чак.{S} Официри прелећу на коњима овамо и онамо и издају неке наредбе; рањеници и болесници вап 
лупчета.</p> <p>Крећу се већ људи овамо и онамо, прибирају се у групе на сред улице и воде разг 
решено да се преда.{S} Ту силуету овамо и онамо осула је по која бледа и слаба светиљка која тр 
 виде се сенке људи који се крећу овамо и онамо и чује се пуцкарање ватре и гласови који се дов 
вољом нашом.</p> <p>Улицама видиш овамо и тамо по двоје и троје, сабрани под кишобраном или под 
тре већ почеле да туле и само још овамо и онамо румен жар покрива земљу као усијано и растопљен 
вој невољи, да ми <pb n="284" /> чувамо и носимо Краља!“ Они инстиктивно осећају да им је судби 
је већ претукао, помоћи ће да савладамо и заборавимо сваку неугодност.</p> <p>Па и под тим окол 
арији, чути штогод више но што ми знамо и то му је обезбедило наше поверење.</p> <p>— Што се Бу 
Официри прелећу на коњима овамо и онамо и издају неке наредбе; рањеници и болесници вапију, рас 
 сенке људи који се крећу овамо и онамо и чује се пуцкарање ватре и гласови који се довикују и  
ва мета чекати ударце.{S} А кад би само и са тога места била одагната непријатељска батерија, м 
 да ће ме пробудити.</p> <p>Толико само и на сва даља питања, која сам покушавао да му поставим 
љској, у Лазаревцу.</p> <p>— Је л’ тамо и сад?</p> <p>— Не, не може бити, морали су га однети г 
шао био у кућу да види има ли кога тамо и да пита шта би човеку, изађе отуд блед као восак.</p> 
.{S} Жагор, галама, вика, препирка тамо и амо и уопште све оно што је било јуче и што је било п 
ао свитац кретала по мрачној одаји тамо и амо.</p> <p>Нешто се значајно морало тамо догађати је 
кад неће бити краја нити ћеш прећи тамо и ако те само неколико метара раздвајају од противне ст 
и наложити ватра.</p> <p>Пошли смо тамо и нашли прибежишта.{S} Наредник један, београђанин инач 
а положаја.{S} Из Скопља је послат тамо и последњи војник а сад се већ збира и варошка жандарме 
аве и гледамо предасе.{S} Успут сретамо и друге, тако исто натоварене, те се једно другом придр 
рађана? — упита неко, управо сви питамо и сви га укрштамо питањима на која чичица не стиже ни д 
 часа подједнако <pb n="663" /> осећамо и који је у њеној души, сломљеној и обеснаженој за ма к 
ики што су пред нама измакли нек будемо и ми, што је њима нек буде и нама! — предложи онај што  
е што нам је остало у души, да искажемо и последњи свој бол, после којега ће нам душа остати пу 
 са колико и какве муниције располажемо и најзад, имамо ли услова за исхрану кад их и непријате 
 ово сад до Скадра лакши је пут, можемо и ми старци.</p> <p>Затим се заподену разговор и о Скад 
а и деци треба крова, ми војници можемо и овако!</p> <p>И кад је рекао то „ми војници“ погледао 
 претрнуло и почесмо наново да верујемо и дишемо пуним дахом, који смо дотле уздржавали.{S} Као 
 диже главе, посађују се око стола немо и не погледајући се међу собом.</p> <p>Ипак, после дуже 
светина узневерена погледа и стоји немо и посматра све ово.{S} Стоји тако од јутра до подне и о 
 кнез и остали домаћини, да ми останемо и даље где смо и како смо, нек прође бар два три дана,  
ринуђени да од својих намера одустанемо и да се бацимо на милост и немилост у албанске кршеве.{ 
ше ствари.{S} Приђосмо да јој помогнемо и том приликом чусмо и нешто више.</p> <p>— Туку се — в 
а коцкају на путу, а ми војници мрзнемо и киснемо на отвореним вагонима.{S} А знам сигурно да н 
ју.{S} И ове планине, на које са пењемо и које ћемо залити крвљу својом, то су баш оне планине, 
 гомилу осећајући потребу да се зберемо и здружимо.{S} Излазе из кола жене с децом, која су до  
јава, као један покушај да се приберемо и охрабримо.{S} Слушали смо још мало топовске звуке, ал 
луке:</p> <p>— Али, пре но што донесемо и дефинитивну одлуку, ми морамо бити тачно обавештени с 
Затим се као браћа договорисмо шта ћемо и како ћемо.{S} Седећемо ту у рову, ако ко наиђе правић 
 и разорена држава српска.{S} Тамо ћемо и ми прогнаници са огњишта својих и из домова својих!</ 
 будити арнаутска пушка.{S} Гладоваћемо и скапаваћемо од глади; боловаћемо и десетковаће нас бо 
ћемо и скапаваћемо од глади; боловаћемо и десетковаће нас болештине.{S} Засипаће нас и претрпав 
ељан а Голгота је пред нама.{S} Крећемо и пењемо се на њу!</p> <p>Крећемо у планине, крећемо св 
ртвама.{S} Две хиљаде година ми славимо и жалимо четрдесет младенаца, мученика, колико је хришћ 
о, што можда ми остали смртни не видимо и не можемо догледати.{S} Њена црна силуета, издвојена  
а студенога зимског сунца, ми се видимо и догледамо сву величину невоље, коју наша поворка изгн 
сена који би иначе плануо.{S} Прилазимо и нудимо новац за мало дрва.{S} Били смо ваљда први кој 
 ове крстове понети!“ И ми му прилазимо и свако од нас прима по један и свако свој крст носи... 
оград пао.{S} Морали смо да се веселимо и ми, а како је мени било у души то ја знам.{S} Једино  
а их заробимо што више, да их нахранимо и огрејемо па да их пустимо.</p> <p>— Да нам је каква в 
 где је сахрањена слава наша, сахранимо и последње наде наше!</p> <p>Онамо, намо, за брда она,  
ожај.{S} Наш је интерес да је напустимо и да доведемо непријатеља на Страцин.{S} Ту ћемо га тућ 
ико смо до сад на овоме путу увек тромо и споро кретали, и ако је требало журити испред неприја 
вља Краљ — А како је код нас све питомо и лепо...</p> <p>— Ех! — учини један трећепозивац, који 
опла постеља, него... бивало је кад смо и гладовали и мркли а не знали хоћемо ли сванути.</p> < 
домаћини, да ми останемо и даље где смо и како смо, нек прође бар два три дана, док се добро не 
другим странама дешава.{S} Веровали смо и уверавали су нас, да се истовремено са овом борбом на 
26. септембра а сутра дан већ знали смо и то, да ни један <pb n="65" /> савезнички војник неће  
S} Слали смо коњаника а разговарали смо и преко телеграфа са Чачком.{S} Имам и једно писмо од м 
S} Догледали смо чак и даље: видели смо и ослобођено Скопље и васпостављену везу са Солуном и п 
 у немогућим претпоставкама, почели смо и овом приликом да их тражимо.</p> <p>Када нас је од ју 
пута топовима опсађивана; прегазили смо и Бистрицу и заглибили се у дебела блата и наносе, запа 
p> <p>Прешли смо и Ђаковицу, прешли смо и оно село од којега вековима стрепи цела Метохија и у  
крајна гомила народа.</p> <p>Прешли смо и Ђаковицу, прешли смо и оно село од којега вековима ст 
у одговорио и он је ућутао.{S} Ишли смо и даље лагано а кроз глуву ноћ, која је лежала на мртво 
ли се можда скрхала кола.{S} Пришли смо и ми гомили да видимо шта је.</p> <p>Једна батерија, ко 
кад лине киша и небо се умири; тако смо и ми сад већ пратили крваве борбе са неком вером, осећа 
 на сатански збор.</p> <p>Забринуто смо и немо посматрали пламену страхобу која је буктала пред 
S} Опет смо се ноћу вратили као што смо и отишли, само смо сад лакше ходили.{S} Слазили смо с п 
ашу гомилу да нам понови вест, коју смо и сами чули.</p> <p>— Е баш мишљах овај пут неће ући! — 
де заробљеник причу и обојица заћутасмо и замислисмо се.{S} После дужег ћутања запитах га:</p>  
ити да ме поштеде!</p> <p>Опет ућутасмо и оборене главе настависмо пут не обраћајући пажњу на г 
е да пуца и спусти пушку.{S} Притрчасмо и једни и други и дочепасмо га за руке а каплар отпаса  
е, који осташе крај Бојка.{S} Потрчасмо и устависмо се на вратима.{S} Не дај ти Боже да очима с 
ад били само забринути, сад већ почесмо и да страхујемо.{S} И у чаршији и по махалама се ускоме 
 час на сваком кораку.</p> <p>Загазисмо и у Јадар, а Бојку срце нарасте.{S} Ту је, у својој зем 
ојко пуцао и његовом погледу, ускочисмо и ми преко јарка, те кроз њиве право иза куће.{S} Дотле 
рце научи!“</p> <p>— После већ стигосмо и у Винковце, те ја у касарну.{S} Три месеца су нас муш 
кну „Ево га и трећи!“ Мало час наиђосмо и на четвртог.</p> <p>— Ово већ не може бити због свађе 
, отуд ћемо боље видети!</p> <p>Пођосмо и успесмо се нешто мало.{S} Отуда још јасније сагледасм 
д не одујми мало пред нама, те кретосмо и приближисмо се првим сеоским кућама.{S} Све куће већ  
о да јој помогнемо и том приликом чусмо и нешто више.</p> <p>— Туку се — вели — већ по улицама. 
ечима ја нисам осећала само саучешће но и снагу која ми се повраћала.{S} Ја не знам шта је то б 
м на раме свога ађутанта, корача лагано и сваки час застаје да узме мало ваздуха.</p> <p>Путем  
ком круном на глави, дигли су се лагано и трудно из сребрних својих тамница.{S} Не зборећи ни р 
искивала у душу.</p> <p>Ишли смо лагано и тромо, погнуте главе, без много разговора, као што се 
а фењера, момци приступише послу лагано и опрезно.{S} Подигоше даску из патоса и почеше да копа 
схватио, одговарао је на њих непоуздано и неодређено.</p> <pb n="695" /> <p>— Мислиш ли да крећ 
евојче само, после дуже паузе, расејано и уздрхталим гласом прошапта, спуштене главе, упућујући 
амо румен жар покрива земљу као усијано и растопљено гвожђе.{S} Кад уреди ватру он настави:</p> 
ту; лица се срозала, одело већ подрпано и блатњаво, прокисло и - омлитавило.{S} Жагор и жамор к 
ефон казао — Куманово је већ евакуисано и власти га напуштају.{S} Ево, сад је стигла наредба и  
кола, па онда група људи, свака засебно и група кола, двоја, троја, четвора, док се све не отис 
ни.{S} Она трне у мојој души већ одавно и догорева као кандило у коме је дотрајало уље али, сад 
96" /> Продаје се све и своје и државно и кошуља, коју је војник са себе скинуо па обуко блузу  
ктобар суморан и влажан.{S} Небо хладно и мрачно као чело злочинчево.{S} Из мочара испарава вла 
тане чврсто и ви кажете то је све једно и још кажете, лакше је бити рањен него контузован.</p>  
.</p> <p>Сви ти снови казивали су једно и исто самохраној старици, подхрањивали су јој и даље в 
е.{S} Подноси, видиш с нама све заједно и војује и вуче и гладује и гине па — ћути и трпи.{S} В 
нистров.</p> <p>Најзначајнија, а уједно и последња седница владина, одржана је 9. новембра пре  
 заштиту; Коло Сестара радило је вредно и марљиво а организирало се и друштво за заштиту напушт 
е?{S} Ако се свако од нас може слободно и по своме нахођењу кретати при повлачењу, не може свак 
>Он климну главом одговарајући потврдно и удали се опет из собе.{S} Мало затим уђе један момак  
љушкавајући нас, не дајући нам да будно и трезвено видимо стварност која се тако нагло, тако ст 
 само ово пусто место, тако тајанствено и тако усамљено?</p> <p>Мало затим и чу се ход друмом.< 
, знајући да је њихово место обезбеђено и да бесправна гомила бегунаца, болесника и несретних п 
е далеко је! — одговори чичица узбуђено и престрављено — Бојим се да ми не зазебе.</p> <p>— А х 
ори гласно и шапуће, говори се узбуђено и са оштрим гестима и говори мирно и разборито.{S} Врев 
 жигице.</p> <p>Ја сам међутим узбуђено и усплахирено завлачила детету руку у груди, пипала му  
<p>— Ама зар крај? — запита он зачуђено и окрете се лево и десно те погледа око себе.</p> <p>—  
киши, све престрављено, све пренеражено и све прича о страшној ноћи, коју смо преживели и о крв 
љај ракије па спусти чутурицу на колено и додаде готово више себи:</p> <pb n="163" /> <p>— И ка 
кроз половину века — лежало заборављено и забачено у моме памћењу, полусан ми га поче износити  
рнуте јаке, разрогачи очи, престрављено и хитро спусти пушку на руку, одапе је и прозеблим глас 
<p>— Краља?! — учинише они престрављено и дохватише невојнички да скину шајкачу гледајући уморе 
рцао од избеглица и све то престрављено и забринуто, сабрано у гомилице, стајало је пред дућани 
ео за једним столом, обухвата постепено и све остале те се у њему учествује са разних столова и 
уда, поче да се шири полако и постепено и овамо у позадину.{S} Нико отуд није слао поруке, ни г 
.{S} Кола, људи и стока, све натоварено и претоварено све се испреплетало, све се утисло једно  
да вуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено сеном, брашном, покућанством, децом, жена 
 повуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено сеном, брашном, покућанством, децом, жена 
де, изнурени без одморка.{S} Узневерено и узбуђено, са осећањем страха, понижења и патње, креће 
Ђаковици арнаути продају дуван отворено и јавно, те ћу моћи набавити за даље путовање.{S} Он са 
преми за одмор.{S} Једни пођоше по сено и дрва, други узеше да стоварују каре, трећи да побијај 
уди.{S} Он то зна, њему је то саопштено и све ово што му говоре другови, не тиче се њега јер он 
ићено као што је било сјајно и искићено и доба наше историје које је са овим витезовима у гроб  
>— Ко? — запита капетан готово усхићено и ако је већ по присуству пуковникову и његових официра 
но, као да је за време пожара извлачено и бацано на улицу.{S} У тим гомилама, као у рововима, ш 
 свих могућих облика.{S} Све то сручено и бачено без реда једно на друго, представља читаво брд 
 смо ћутали.{S} Најзад, доста неодважно и више шапћући запитах је:</p> <p>— Па сад?</p> <p>Она  
и, тако смо веровали, тако су нас лажно и обавештавали, заваравајући нас, уљушкавајући нас, не  
аховала да ме он не предусретне љубазно и са сажаљењем, да ми не шчепа мртваче из наручја и реч 
у радионици.</p> <p>Ђенерал је нервозно и очевидно љут пушио цигарету за цигаретом а командант  
анак прозрачан вео покрила лице земљино и кроз коју изгледа све што се догледа врло удаљено.{S} 
но, све искићено као што је било сјајно и искићено и доба наше историје које је са овим витезов 
ика.{S} Враћаш се у гомилу, која очајно и упорно и даље дрежди пред начелством, и с њом и даље  
>— Дете, да није дете? — вриснух очајно и почех му љубити косицу, очи, образе.{S} Оно се распла 
е слутње, која нам се тога часа насилно и свирепо утискивала у душу.</p> <p>Ишли смо лагано и т 
на једној чистини поворку, нареди вољно и све остало за одмориште те сјаха с коња и предаде га  
од граната и кише.{S} Домаћини су вољно и невољно примали под свој кров бегунце, не знајући да  
ривени мокрим ћебадма, фрчу незадовољно и бије им из ноздрва бела маглица.</p> <p>Избудио се гр 
ом води разговор.</p> <p>— Па јест, оно и Константин грчки је протумачио по томе рецепту уговор 
ad> <head>Мајка</head> <p>Дуго је, боно и горко јецала госпа у црнини а ја сам, потресен њеним  
p> <p>— Ах, господине! — кликну он боно и плану живим младићским жаром. — Зар ви мислите да у о 
 сам га цигаретом, примио је благодарно и пратио ме ћутећи као да би да ме не узнемири у мојим  
у а земља, коју диже тешко разорно зрно и дим који се разви из експлозије, зави пуковника и њег 
о већ били ван гомиле те је могла мирно и без прекида да настави своје казивање.</p> <p>— Стари 
n="37" /> су и они који су до сад мирно и хладнокрвно говорили и уопште, разговор пређе у живу  
осио своје голе гране, стајала је мирно и непомично као фигура на надгробном споменику.{S} Поум 
ремљених за картечку ватру, стоје мирно и непомично, као гвоздена стража која бди над уморним п 
ца.{S} Он је <pb n="242" /> дотле мирно и скромно стојао иза наших редова наслоњен на зид и ниј 
ше из тока причања, који је дотле мирно и лако текао, као да је цело казивање читала из какве з 
та и бусије, зид, дрво и камен, и мирно и одмерено одговарају на пушчане поздраве са непријатељ 
ђено и са оштрим гестима и говори мирно и разборито.{S} Врева се час пење до праве дреке, час с 
Отаџбина није могла више понудити мирно и безбедно прибежиште једноме сиромаху књижевнику своме 
 гњурања у воду, и настављали пут мирно и трпељиво.</p> <pb n="397" /> <p>Када се девојче разгр 
га моје присуство не узнемири већ мирно и немо настави крстити се.</p> <p>— Молиш се Богу? — уз 
т се све загушује, опет настаје заморно и очајно дреждање коме нема краја.</p> <p>А снег и киша 
ојих стопа.</p> <p>Нешто тешко, суморно и загушљиво као оморина, промиче кроз ваздух, разређује 
раћаш се у гомилу, која очајно и упорно и даље дрежди пред начелством, и с њом и даље капаш так 
е мноме овладао и који мраз тако упорно и тако дрско намеће човеку.</p> <p>Трже ме из тога полу 
џак.{S} Светлост из фењера осветли црно и опаљено лице официрево и лимену војничку чутурицу, ко 
 се није ова светина слегла, чули јасно и одавде из чаршије.</p> <p>А док је овде, на овоме кра 
онаквим гласовима, али се сад већ јасно и очима видела ситуација.{S} Поћи се мора, у то више ни 
 пожар! — узвикну неко међу нама гласно и проломи тишину коју смо до сад шапатом сви штедели.</ 
у.</p> <p>За столовима се говори гласно и шапуће, говори се узбуђено и са оштрим гестима и гово 
 састану гомилице, већ се говори гласно и не иде се сломљено као мало час, већ дигнуте главе.{S 
ни са кафанскога стола, који ће извесно и данас наручити пиво „за све“. — Нека бугарска пушка н 
сузама у очима, окретао се лево и десно и машући руком, поздрављао:</p> <p>— Збогом, децо!{S} З 
 сликар разапео је на патос бело платно и отпочео по њему црвеним, крупним словима, да исписује 
сила; из другога дворишта чује се ситно и одмерено ударање чекића; то у рану зору поткивају нег 
 подложи дотрајалу ватру.{S} Небо мутно и све светиљке на њему погашене.</p> <p>Она настави;</p 
оћ у моме животу.{S} Небо је било мутно и облачно, ни једне звезде на њему.{S} Мрак густ као те 
 дочекивала.{S} Ако би време било мутно и туробно, она би на прозору своје избе палила светиљку 
ма, који очас збрисаше у мени оно мутно и тешко расположење, изазвано учитељевим казивањима. —  
о оно, што поуздано знам и што је тачно и молим вас лепо, да о томе одмах обавестите господина  
ве то пише ту и све се то нама званично и поверљиво саопштава.{S} А место свега тога, што је ов 
</p> <p>— Ни у шта! — одсече он одлучно и наже опет чутурицу, коју је држао увек на колену.</p> 
 је она?</head> <p>Како се јутром мучно и тешко рађа дан а како, кад мине подне, брзо тоне и га 
дра стигнем.</p> <p>— Што је било мучно и тешко прешли смо већ — теши га Краљ — ово сад до Скад 
друге скупоцене предмете које смо мучно и годинама текли.</p> <p>— И видите ли — додаде официр  
арац диже главу и погледа ме добродушно и очински:</p> <pb n="497" /> <p>— Немој да плачеш! — р 
.{S} Оборе и човек и стока главу и лењо и мисле и корачају, само се још чује шкрипање точка и т 
 први мах по динар, затим по динар и по и најзад по два динара комад.{S} Чоколада, кафа и шећер 
ава, а изложени нашим бајонетима, скупо и крваво плаћали сваку стопу земље и, да није било злок 
p> <p>Он ћути, упорно ћути и гледа тупо и немо а две му се крупне сузе врте у очима.{S} Поносни 
 да су наши млади официри гинули храбро и падали као снопље.</p> <p>— Част и слава им! — рече п 
ријатеља кога очекује.{S} Загледа добро и кад у војницима позна своје, српске војнике, она се п 
 сузом или немим ћутањем, које је кадро и највећи бол да изрази.{S} Ено га један, клеко на коле 
во за Скадар.</p> <p>Вече је било ведро и овде, у долини, није тако нагло освајала ноћ, као там 
паучине изаткан.{S} Лице у витеза модро и испијено а бела му брада и бела дуга коса изгледа као 
 мислио.{S} Најзад се придиже, узе перо и својом дрхтавом руком сам написа телеграм командантим 
ће духове овога света да јој своје перо и своје кичице посвете.</p> <p>Они себе чак сматрају ка 
 ни границе поплаве која је свако јутро и свако вече све више бујала и рушила и последње сводов 
аћао порције што му је дато мршаво месо и три пут враћао келнера да му донесе хлеб са меком гор 
 сад још и ако му је уже засекло у месо и ако је, види се, после очајне борбе савладан а пушчан 
ају месо усијаним кљештама.</p> <p>А то и беше одиста жена којој се откидала душа као да су је  
де ни тридесет кила.{S} Понео бих ја то и сам ал не могу, имам сипњу.</p> <p>Он понуди под исти 
у туђину; па ево сад се опет понавља то и са истога места.</p> <pb n="720" /> <p>— Да! — одгово 
повући фигуру па да направиш мат, на то и ни на <pb n="39" /> које друго.{S} Е, сад нека дође н 
 Свакоме који је сазнао што, мало је то и увек верује да постоји још што, што он није сазнао.{S 
 топ; откуд овде мртав човек?{S} Али то и није војник, већ Арнаутин из косовских села.{S} Лежао 
 — рекох, вели, ја продавцу — продај то и узми паре ал немој никоме казивати да су то ствари из 
иша набујала Бистрица наноси муљ, блато и песак и све дубље засипа прошлост.</p> <p>Вековима ле 
да с чизама колико толико синоћне блато и спреми остали пртљаг.</p> <p>Потпоручик салутира и од 
лону али се заглибљују у још веће блато и псују све што им је најсветије и љуте се и на самога  
тиска се око хана, разгрће снег и блато и наноси дрва, те спрема ватре око којих ће пробдити но 
ова киша и стално мутно небо, ово блато и оскудица, ова стрељања и ова пуцњава, која се чује са 
ума на другу и свуд је подједнако блато и свуд подједнака зима.{S} А на преноћиште већ не можем 
ће се тек кад сиђу с аутомобила у блато и кад вечерас, и то ако буду успеле да се догурају до ћ 
неше је тамо где су запала кола у блато и отуда се чују вишегласни узвици: „Држи, држи, држи!{S 
бил, који га је возио, заглибио у блато и услед напора да се извуче, мотор му онеспособио.{S} О 
b n="403" /> своју црну бошчицу у блато и села на њу да се колико толико одмори.</p> <p>Ја сам  
 Што смо ти рекли истину смо рекли, ето и сам тај Марко добар је човек и честита раја.{S} Нити  
ве бабе? — пита се гомила.</p> <p>— Ето и за њих се држава постара да се спасу? — додаје опет г 
обри људи — рекох им — ја не могу а ето и детету је рђаво.</p> <p>— Немој, госпо, где ћеш сама? 
н је нестрпељиво ходао, пушећи грчевито и нервозно цигарету за цигаретом и псујући и телефон и  
 потоварио све; повукао си чак и корито и стару, разлупану бурад да ти их не узме непријатељ, д 
</p> <p>Војвода Мишић говорио је речито и са непоколебљивим убеђењем које је освајало.{S} На ли 
на, измеђ осталих, говорило се нарочито и о пророчанству неке старе Туркиње, која је некој нашо 
е у мојим очима да добија неко нарочито и ново значење које су полусан, који ми се стално намет 
изгорео црни етажер који сам платио сто и двадесет динара; јутрос, кад сам пошао од куће, исека 
чепавши узгред ма коју, ма какву, често и најнезначајнију ствар.</p> <p>То је збег са Дорћола к 
би места по страни, ван друма, па често и по која ватрица плане.{S} Крај једне од тих ватара се 
аљубљенога љубомора.{S} А туђ бол често и помаже да се сноси свој.</p> <p>И на мене остави дубо 
ином којом и воловска кола а тако често и застаје немогући <pb n="377" /> да извуче точак који  
 приликама има себичности, толико често и великодушности.{S} Само што ће те себичност стално ср 
 крај друма да чека смрт.{S} Овако исто и њега смо посматрали, овако исто о њему проговорили ре 
вори а сви остали слушају.{S} Тако исто и доле, код дивизије, где избија гвоздени мост, тако и  
водили у кафанама тих дана, а тако исто и у кафаницама, где се збирају они што не читају новине 
ворно обавезна да нас брани а тако исто и Румунија, која не би дозволила поремећај стања на Бал 
рата се нису могла отворити.{S} То исто и са вратима на предњој страни купеа.{S} Један подофици 
ца, што воде вочиће, исправили се чисто и иду крај каре некако друкче, војнички, испрсавајући с 
у мушком војничком оделу а друга просто и сиротињски одевена са дететом у наручју.{S} Морао сам 
 на ногу не може ни сад да стане чврсто и ви кажете то је све једно и још кажете, лакше је бити 
текли.{S} Кад се вратимо биће све пусто и почећемо све испочетка.{S} Али, тад неће бити довољно 
сточњачких бегова.{S} Све то лежи пусто и глуво; леже мртва једно крај другога два доба историј 
акаџијске двоколице са којих је скинуто и бачено буре да се зажени товаром, <pb n="231" /> па б 
акаџијске двоколице са којих је скинуто и бачено буре да се замени товаром, па болничка амбулан 
 чар тајанствености.{S} Он је забринуто и одмереним корацима шетао испред вагона, изазивајући у 
ећ допушио цигарету, што рече забринуто и шапћући:</p> <p>— Шта је ово, господине?</p> <p>- Ето 
де сунце тако топло греје.</p> <p>А што и не би сањала то, кад ето Новица већ пристао, стао већ 
а је излазила по где кад, да набави што и, кад се враћала, причала ми је, казивала ми је све шт 
која за нас жене и мајке значи исто што и смрт.</p> <p>— Јест, ланац! — потврди гимназиста осећ 
цео дан само о Турцима говорило а нешто и она густа тама у дубини пећине.{S} Изгледало је као у 
чешљане.{S} Па ипак тај свет чека нешто и распитује нешто и нада се нечему.{S} Збира се у брижн 
 могао задремати.{S} Гушило ме је нешто и ако сам био под ведрим небом.{S} Можда онај сумор, ко 
к тај свет чека нешто и распитује нешто и нада се нечему.{S} Збира се у брижне гомилице које се 
ћ се разишле по селу, сваки тражи нешто и вуче што нађе.{S} Један носи воду, други нарамак слам 
грудима онај јастучић.{S} Тако ми нешто и ово изгледа! — заврши показујући на она дворска кола  
 и стоком.{S} Дотле је већ и дан свануо и ако тешки облаци још застиру небо и не дају зраку да  
ског официра нашег, који је и сам гинуо и деца му крај њега гинула; не оптужујем чиновника, не  
а и вечерас тек.{S} Зашто ли је погинуо и ко га је убио?</p> <p>— Мени се чини, људи, као да са 
 пуца у ваздух!“ Тргао сам се и осврнуо и, одиста сам видео официра за нашим леђима а ја нисам  
обађају малаксалог коња који је посрнуо и још се држао на предњим ногама али опуштене главе.{S} 
ећ како је на одмору.{S} Па се заметнуо и разговор а не разговарамо ни о чем другом но о својим 
ним појавама.{S} Спавао сам али сам чуо и стоку како негде у дворишту прежива и наредника како, 
 радити без удара мотике и будака, тихо и нечујно, зато је посао и трајао дуже.</p> <p>А горе,  
иво.</p> <p>— Сама! — одговори она тихо и уздану тешко.</p> <p>Нисам умео даље да наставим; изг 
прође кроз ошкринуту капију, пређе тихо и нечујно преко дворишта и дође под један прозор кроз к 
а од споредне собе, где су гробари тихо и без шума копали, и навиривао би да види је ли посао г 
ише задржавао, деца су се с мајком тихо и нечујно извукла и, кад се осети само са својима, Краљ 
ли у главном, на тој алеји је било тихо и могли смо, сем обичних поздрава ових пролазника, неуз 
ме и бурноме мору, нашли већ једно тихо и мирно острвце где ћемо се спокојно одати одмору и туз 
и новине или играли карте и све то тихо и шапућући.{S} Ја сам седела крај његове постеље, гледа 
ло још четири до пет војника, опет тихо и без разговора.{S} Кола су застала пред једном двоспра 
} Вуци су још у тору!“ Напрегла сам ухо и слушала, тако ми је драг био тај звук пушака и топова 
и.</p> <p>За овим тужним колима иде леп и елегантан фијакер са никлованом рудом, никлованим фењ 
азио у Скадар и казивао им је да је леп и богат град.</p> <p>— А је л’ то наше?— пита војник.</ 
ала ти, брате и роде!</p> <p>Био би леп и стасит момак по узрасту, али га испила глад и напор,  
 Черет.</p> <p>Есад-пашин капетан Реџеп и још неколико есадових чауша, пратили су нашу владу, з 
 чиновничке породице већ напуштају Штип и одлазе у Велес.</p> <pb n="87" /> <p>Те вести нас гот 
копља као гора чарна,</l> <l>Сија оклоп и блиста оружје.</l> <l>Милина је оком погледати</l> <l 
неизбријан срески тип, покушао је уступ и да постави по где које питање али је капетан само одм 
коме рату, на Вардару.{S} Био је храбар и честит официр.{S} У турскоме рату био је двапут рањен 
 борба.{S} Осећао сам да ћу бити храбар и замишљао сам већ на грудима Обилићеву медаљу.{S} Их,  
ља на југу од Шара, које угрожава Дебар и закључи, према свему, да се одступање ка Битољу, које 
био Црни Дрим, па преко Бицана на Дебар и даље на Стругу; друга је, идући упоредо са првом до Љ 
да и сами крену преко Љум-Куле на Дебар и Битољ, који је још слободан и одакле се, у случају не 
утка могу пресећи пут који води у Дебар и Врховна је Команда изјавила да не одговара више за бе 
такве дипломатије никао је први октобар и цео балкански слом, који ће затим дуго и дуго бити је 
 да су Бугари заузели Тетово и Гостивар и да напредују даље.{S} Свакога тренутка могу пресећи п 
.{S} Кола, пошто је са њих скинут товар и испрегнута стока, бацана су у амбис; аутомобили прели 
и све традиције наше, којих је он чувар и које смо залуд будили из некадањег дугог и предугог с 
а је у младим годинама одлазио у Скадар и казивао им је да је леп и богат град.</p> <p>— А је л 
са коју ће код прве ватре бацити на жар и јести га недопечено, онако уваљано у пепео и са комад 
апрсла па из тога ждрела сад извире жар и пламен.{S} Из тога жара, као да га неко циновским жар 
драва бина, сад већ леже рушевине и жар и по њима полегао црн дим који гуши.</p> <p>У часу када 
покушавајући да из ње распири топао жар и пламен?</p> <pb n="21" /> <p>Да ли је одиста вера јач 
у почивали; цигла са треском пада у жар и развејава око себе густе снопове варница и пламен доб 
 је пало вече/ видело се да је то пожар и то велики пожар.</p> <p>Тек смо сишли низ друм а поче 
, пропада и српско, царство, гине Лазар и Обилић и цвет српских јунака и руши се она величанств 
} За тренут ми изађе пред очи Цар Лазар и чуо сам, лепо сам чуо ону песму србијанских свирача „ 
тварима, поврх којих је полегао волујар и, под кишом која га је квасила, спавао тврдим сном.</p 
зар ти хоћеш да ја српску војску, макар и у одступању, проводим под белим заставама?</p> <p>— М 
p> <p>— Шта учини море! — дрекну каплар и потеже разјарен да га удари песницом.{S} Али га не уд 
ане у први мах по динар, затим по динар и по и најзад по два динара комад.{S} Чоколада, кафа и  
роз рупе на зидовима дува студени ветар и допире хладноћа, те док једну страну грејеш крај ватр 
у позадини њеној још је свирао оркестар и не слутећи да ће се малочас све угасити, све под море 
већ тонуо, овамо је још свирао оркестар и не слутећи да ће нас за мало све прелити морски вали. 
простире Широко Поље и даље још где Шар и Карадаг, као две џиновске мишице, обухватају у своје  
кренути једним широким фронтом на север и ту ће се, у маџарским равницама повести највећа и нај 
капетан плану и спусти руку на револвер и пригушеним гласом цикну:</p> <p>— Скидај или...!</p>  
кад виде женске ципеле, рукавице, пудер и корзете.</p> <p>— Нисам их ја набављао за официрску з 
о мање поуздања но јуче и прекјуче, јер и највеће оптимисте осећале су да пред њима лежи једним 
 из авлије, да чујем шта она мисли, јер и она има ситну децу.{S} Она је била безбрижна.</p> <p> 
сваким колима.{S} Али кад наиђе фијакер и кад госпођа заврши своју причу речима: „Српски се вој 
и корњача и хитро се вере зелени гуштер и тромо мили пуж.{S} Ту после јесењих киша набујала Бис 
ма својим на Лисац и на Осогово, на Цер и на Јагодњу и поштено служио где год је требало и кад  
Рујна на Облаково, са Брегалнице на Цер и Јагодњу а тај поглед враћао га је опет у оне светле д 
пава ли све што је ноћ загрлила.{S} Мир и тишина свуд, само што се студен ветар увлачи у кровов 
Отаџбину!{S} Слава нека је Јовану и мир и покој души његовој.{S} Амин!“</p> <p>Када сам завршио 
о.{S} Тада би у кући завладао дубок мир и тишина, јер нико није хтео ни шумом да узнемири сломљ 
вио на земљу прљав пешкирић па једе сир и хлеб и пуца.{S} Поједе залогај па узме пушку и испали 
зумем! — одговори млади резервни официр и затресе му се рука, коју је дигао да салутира.</p> <p 
азника, која мисли да један виши официр и један уредник новина, морају један другоме просипати  
а му предстоји а дојури један подофицир и рапортира му, да се друмом чује брзи ход коњице.</p>  
 био ни свршен а већ се образовао одбор и припремао програм за други.{S} Осећајући обавезу да к 
слобођење водиле српску војску на Јавор и на Шуматовац, лежале су у блату под вагонима или су њ 
 је, и хоће из очију да прочита одговор и савет.</p> <p>Поједине породице, које су се већ до Пр 
е и неодређено, добаци по какав одговор и жури даље.</p> <p>— Туку Дорћол и град!</p> <p>— Прел 
мало ове прње! — прекида мајка разговор и он се свесрдно даје на посао.{S} Неумешно, незграпно  
.</p> <p>Око наше ватре изумре разговор и завлада тишина.{S} Госпа у црнини, сем тога што се ла 
</p> <p>Друмом се опет чу неки разговор и пљаскање ногу по блату, као да читава гомилица пешачи 
а и студена киша.</p> <p>И ако разговор и жагор тако с вечери малаксава, нису нас ипак напуштал 
а по томе питању.{S} Упадоше у разговор и они који дотле нису уопште учествовали у разговорима; 
арци.</p> <p>Затим се заподену разговор и о Скадру.{S} Краљ је причао војницима да је у младим  
дио је мараму из недара, дрешио је чвор и вадио је отуд ситну пару да удели.</p> <p>Да ли је то 
њаво, прокисло и - омлитавило.{S} Жагор и жамор као у паклу, тропот по неравној калдрми као да  
а и сад се већ јасно чује врева и жагор и виде се сенке људи који се крећу овамо и онамо и чује 
, испред начелства, напушташ онај жагор и хуку гомиле људи, кола и аутомобила и залазиш у споре 
ане пуне људи и дима и само чујеш жагор и зузук као оно из кутије коју деца напуне похватаним м 
мена светлост, нагињала би се на прозор и напињала очи, не би ли у далекој тами, на помраченоме 
оје место, остављала би жижак на прозор и настављала плести а уморна јој глава падала на груди. 
 други један ускочи у вагон кроз прозор и узе покушавати изнутра, али ни он није могао успети.{ 
Једва по који дућан држи отворен прозор и отуд, иза гвоздених шипака, продаје ужад и колане, шт 
ижу.{S} Већ допире до нас потмули мрмор и жагор, као оно рој кад се из далека гласи, наилазимо  
 честита одморка, недовољна храна, умор и глад испио је ову децу, угасио им је онај благи детињ 
д стараца од седамнаест година.{S} Умор и напор им је повио леђа у доба када се младост уме так 
 осећања као да би му доносила нов умор и клонулост, те би склапао очи не би ли прекинуо низ се 
ави мени питање.</p> <p>— И зима и умор и не зна где јој је отап, све се сабрало, пријатељу! —  
ака од Приштине, па их већ саломио умор и патња, а кад су још трећу ноћ морали по овој цичи зан 
, и у њима су деца ваша.{S} И једна вас и друга зову себи и једна и друга ишту мајку.{S} Она у  
на тимочке дивизије! — грми понова глас и настаје кркљанац.{S} Пешаци се склањају у јарак, кола 
— Останите на телефону! — наређује глас и прекида говор.</p> <p>Јасно је било, да је глас о пад 
од једном позади нас груб војнички глас и пуцањ бича.</p> <p>Нико не маче.</p> <p>— Склањај с п 
ирала реч у грлу а гдекад задрхтао глас и затреперио као струна.{S} Казивала је смишљено, припо 
кова пушка отпоче убрзаном паљбом: пљас и један с леве стране друма дрекну:</p> <p>— Јаој, пого 
р породица наша је врло велика, има нас и по Бачкој и по Срему!</p> <p>— Хвала Богу, наиђе од н 
ису ушли у Шабац.{S} Наиђе страх на нас и старица узе да се крсти: „Боже, дај нам да преживимо  
па још један.{S} Прелетали су изнад нас и њихов језиви шум продирао нам је дубоко у душу.</p> < 
а собом а Србијанци лете за њима те нас и они прођоше.</p> <p>— Их, Боже, моје радости!{S} Помо 
 То значи, ви не сумњате више да ће нас и Бугарска напасти?</p> <p>— То је више но извесно.{S}  
; падаћемо у поноре и амбисе; клаће нас и убијати дивљи Арнаути, сејаће над главама нашим смрт  
етковаће нас болештине.{S} Засипаће нас и претрпавати сметови; падаћемо у поноре и амбисе; клаћ 
>Овако одлучна потврда вести ободри нас и онај тас на теразијама на коме је утеха, претеже.</p> 
олазник, трећепозивац, застаде крај нас и погледа девојче са извесним родитељским саучешћем.</p 
 зуавски пук, прође кроз варош крај нас и оде на Зејтинлик.{S} Кажу, ови су дошли са Дарданела  
пуковник предвиђао.{S} Допрле су до нас и појединости о крвавим уличним борбама, које су се 24- 
обро их погонише, те протрчаше мимо нас и не осврћући се и бацајући пушке за собом а Србијанци  
е ни пред Господаром.{S} Имало је у нас и младих жена и девојака али су избегле!“ „А где су изб 
румом све без коња.{S} А видо сам данас и оне што лете.{S} Је л’истина да и они ратују?</p> <p> 
има и немо одлази из куће.</p> <p>Данас и сутра до подне колико је још било слободно Скопље, ли 
ост.{S} То приметише и заробљеник и пас и устремише се једновремено, свако свесан да ће кост пр 
едно, лежао крај плота као напуштен пас и болно јечао.{S} Потсетио ме је тога тренутка, не знам 
цкој у Нишу, па и сам Сер Чарлс Де Грас и Господин Боп — и млади <pb n="48" /> дипломата изређа 
а обалама бистричиним, угасиће се ноћас и последњи траг живота једне државе.{S} Ослушну жубор б 
оме, што њега и његове чека за који час и за који тренут можда.</p> <p>— Не мора ме убити, — ра 
 најтежих болова.{S} Још само један час и Србије више нема и тај час је ту, ево га пред нама!{S 
м командом, добио везе.</p> <p>Мало час и телефон зазврча.{S} Капетан је тражио Краљево да пита 
јзад ја окренем кундак, дигнем га у вис и ударим га свом снагом у раме, те му испадне пушка из  
реска тамо граната, диже се земља у вис и — непријатељска батерија ућута, ни једним се метком в 
у њему се још тада развијао мушки понос и осећање дужности према Отаџбини.{S} Његов је младићск 
пушком; можда оно што се чује од јутрос и његова пушка пуца и не слутећи да недалеко иза фронта 
ом; јада се домаћин који се диго јутрос и видео разграђену авлију а нигде ни једнога прошца од  
 враћају са Љум-Куле они који су јутрос и јуче кренули тим путем и они донеше нове гласове о оп 
з задњих редова, пошла можда још јутрос и стигла међу нас на замаку дана, не увек онаква каква  
да се негде у планини њоме израни зимус и сав блатом улопан, повијена репа пас, који је кренуо  
 подножје Копаоника, у Куршумлију, Брус и Александровац, тако да су се тим друмом често размимо 
ање, при коме ће евакуисати Срем, Банат и Бачку.{S} Дотле ће се и Румунија определити и, са нам 
па да се појави један сликарски таленат и, — извините што овако нескромно мислим о себи — морал 
 штитити и подржавати албански елеменат и дражити га противу нас.</p> <p>Тако су забринути људи 
ам прећи сад у Минхен али ето, дође рат и... откиде ми руку.</p> <p>— Имали сте извесно успеха? 
ез и једне речи поделили, те ми је брат и пре и после помагао а и ја њему.{S} Он ме је и оженио 
ји нам помреше, па сам му ја био и брат и отац.{S} Па ја узех и да бринем о кући а њега дадох н 
ођеног вочића, није био стока него брат и пријатељ.{S} Код куће ми је био ранитељ а овде, у рат 
сни војвода је пажљиво саслушао реферат и дуго, дуго мислио.{S} Најзад се придиже, узе перо и с 
га у кући узнемирио, сиђе на доњи спрат и уђе у једну пространу собу, која је, вероватно у редо 
 кад Врховна Команда оде у Призрен, сат и по од границе, онда је то последња реч о ситуацији! — 
 од страха.</p> <p>Борба траје сат, сат и по, два, а сунце све светлије сија и небо се све више 
кола напоредо и тек далеко тамо, на сат и више иза Призрена) улазе постепено у колону, те се об 
.{S} Већ на првоме кораку, можда на сат и два хода од Призрена, почело је да се изостаје, да се 
чи изгинули су када је пао мрак пре сат и по или два.{S} И ништа друго неће бити него су ови, ч 
њи редови задрже збег па не може по сат и два да се уђе у село.{S} Обично пред станицом загуши, 
и букћу ватре на све стране.</p> <p>Сат и два стајали смо на друму под кишом, не знајући у оном 
 доцкан; не верују више ни у чији савет и крећу.</p> <p>Један велики војни аутомобил који довла 
бабо, па нам даде још по где који савет и оде.</p> <p>Ето тако смо у невољи и јаду провели још  
но неодморен и неиспаван седе на кревет и припали свећу у ниском лименом свећњаку.{S} Ордонанс, 
понављала једнако.{S} Он седе на кревет и позва ме руком себи.{S} Ја потрчах прозору али он ско 
чи као киша.{S} Пала сам опет на кревет и плакала.{S} Мислила сам на оца, на њега, на тетку, па 
н је отишао на <pb n="515" /> онај свет и не знајући да сам му је учинила.{S} Не знам хоће ли м 
ци, који ће сутра у зору кренути у свет и не видети више свога крова данима, месецима, годинама 
ити србијански роб.{S} Паде ми на памет и бабо и пожелех баш, као никад, да ми је да се створим 
 платну и прелази с предмета на предмет и казује га.</p> <p>— Лепа мисао! — рекох. — А, недоврш 
а одакле он, озго из Србије, вуче терет и не одмара се ни дању ни ноћу.{S} Па уз то нигде хране 
е, у чаршију, не били јој олакшао терет и бригу.{S} Дете право, здраво и хитро као млад јелен,  
х вести, светина прати и најмањи покрет и тумачи: један ордонанс је хитно дојурио из Гилана, дв 
ола, људи, стока и настаде општи покрет и тумарање, тискање и гурање кроз тесне приштинске улиц 
ек и њега тиче, зна да она значи покрет и у њему се мртвоме буди још једном осећање војничке ду 
е ових стена, пустили су мотор у покрет и откочили кочницу.{S} Мотор је затутњао, кола кренула  
те.</p> <pb n="180" /> <p>Било је десет и по часова пре подне 18. октобра, на сам дан Светога Л 
 и заврши овим: — Ја сам јутрос у десет и по часова прошао кроз Чачак и уставио се овде; неприј 
ас Бугари нападну, искрцати за двадесет и четири сата војску на Варни и Бургасу?</p> <p>— И пет 
вник одлучно. — На Београду је двадесет и четири немачких и двадесет аустријских батаљона.</p>  
ски консулат те се на њој пуне двадесет и две године вила српска тробојка још пре ослобођења Пр 
под теретом, продаван је по сто педесет и сто осамдесет динара.{S} Ако га ниси купио данас, сут 
 стигнем до Милановца двеста седамдесет и пет.{S} Не беже, као што би био ред да заробљеник беж 
четрдесет и четири наша према осамдесет и једном немачком батаљону, као што је знао да и Топола 
о да се на томе фронту борило четрдесет и четири наша према осамдесет и једном немачком батаљон 
 У Приштини сам већ чуо реч: „Четрдесет и осам сати нисам окусио залогај хлеба!“ а сиромашна ко 
> <p>— И две чете пуковника и сто шесет и четири народних посланика.</p> <p>— Пребацујете и њим 
дне моје тетке, која је и новац и накит и акције држала код себе.{S} Била је богата и дрхтала ј 
и јој ждере сву имовину и новац и накит и акције, а она чврсто држи на грудима онај јастучић.{S 
фронт; па онда пита ко нам је командант и све тако редом пита, а ја му редом одговарам и казује 
е могући да разуму старца.{S} И ађутант и сви остали из околине Краљеве покушаше још једном да  
аљу све нове и нове снаге на овај фронт и борба с дана на дан <pb n="159" /> постаје све очајни 
другоме њеноме крају развијао пун живот и, док је кљун лађе већ тонуо, овамо у позадини њеној ј 
але оне „спрдње“, светина удари у кикот и тај ми је кикот продро као усијано гвожђе кроз душу и 
 борбу и са њом гнев непријатељев, смрт и разор вароши.</p> <p>Капетан је осетио то негодовање  
 ако се кроз београдске улице ваља смрт и обара коса њена.</p> <p>У само подне, кад зајапурена  
урених одељења изађе капетану на рапорт и саопшти му бројно стање прикупљене пешадије као и син 
абро и падали као снопље.</p> <p>— Част и слава им! — рече поднаредник и диже шајкачу с главе.  
преме, станица се кити и спрема се част и напојница храбрим савезницима.{S} Заклаће се, вели, в 
 препао но сви остали а који је ту вест и просуо кроз варош.</p> <p>— Знаш, кад Врховна Команда 
апоре једне мајке коју је гризла савест и морила помисао да већ на првом кораку у животу није у 
ко од наших тамо, погинуће их пет, шест и десет а спашће се двадесет хиљада робова у Чачку, спа 
} Реч Отаџбина је за нас била тако чист и узвишен појам, да смо је ми са идолопоклоничком преда 
изнајем, а можда ме је завело у слабост и то, што сам видела и срела толико његових другова, си 
, цео је већ један кварт знао за новост и узбуђење, које је услед те новости у њему настало, по 
нације против које су се његова младост и поуздање, које га је увек пратило, до сад стално буни 
ио, и међ њима је она нашла себи радост и одмену.{S} За њу није постојало време, Новица за њу ж 
ло па да се предамо Арнаутима на милост и немилост.{S} Биће ваљда и у њих срца кад виде ову чељ 
са природиног и предали му се на милост и немилост.</p> <p>И мећава нас загрли, обави нас својо 
са природиног и предати му се на милост и немилост.{S} Било их је који су се решили, опремили и 
да једној сумњивој вери стави на милост и немилост судбину носиоца круне и углед Краљевине и, а 
ера одустанемо и да се бацимо на милост и немилост у албанске кршеве.{S} Војвода Путник.“</quot 
ставили кућу и тековину своју на милост и немилост пљачки која сад већ бесни у њиховом завичају 
ај распростире далеко око себе светлост и језу.{S} Неколико пламених стубова, као колоне класич 
пава храм божји и са њим и сва прошлост и све традиције наше, којих је он чувар и које смо залу 
им погледом могла обухватити и прошлост и садашњост, и оно оронуло камење на граду, које прича  
радској калдрми носећи собом и прошлост и будућност.{S} Те две Мице када су из новина поуздано  
м означавају два доба: суморну прошлост и питому садашњост.{S} Она с југа, и ако на каменом под 
> <p>А кад су они прешли Бистрички мост и окренули пут севера у Подримље, светина се на један м 
ију кроз коју ће воз проћи.{S} Тај мост и стубови који га носе, окитиће се зеленилом а горе по  
оследњи уздах свој.{S} Зато се тај мост и зове мостом уздисаја.</p> <p>Није ли то име и овоме м 
обаним ратницима српским, чију вредност и храброст нису ни сами Немци потцењивали.</p> <p>— Пит 
е неку тајанственост и та тајанственост и тишина изражавају најсилнију мелодију туге и душа ти  
амну боју ноћи унесе неку тајанственост и та тајанственост и тишина изражавају најсилнију мелод 
ов поглед изражавао неку престрављеност и непоуздање.{S} Добегао је са нама у Приштину и онај ј 
рање срца.{S} Осећао сам неку искреност и снагу у души.{S} У мени се тога часа пробудила нека н 
 у животу га је држала још само дужност и оданост ослободилачкој идеји, којом је био запојен и  
ћи тамо где си пошао.{S} Та бескрајност и дубока тама коју просецаш, све ти више ствара утисак  
стављају као услов за своју неутралност и ово је, како да се изразим, <foreign xml:lang="la">ul 
ира младеж којој је импоновала опасност и старији грађани, коју су умели да процене значај те о 
ешине, изазва у гомили света одвратност и гунђање али то није ништа омело старешину да према др 
есто обичнога гунђања, наста одвратност и гађење када се из ових биографија сазнаде какво је то 
а и у души му то изазва бону одвратност и плануше му образи срџбом.{S} Он напусти батерију те о 
то су тако скупо искупили своју старост и невештину.{S} Пуковник пролази крај мртвих и рањених, 
а са груди Обилићеву медаљу за храброст и баци је под точкове фијакера ради којега се и подигла 
 и последње бране.{S} Погубише храброст и најупорније оптимисте, попустише и они који су до мал 
рачне клисуре, изгубили су сву храброст и решили се предати се судбини.{S} Могло је и до Пришти 
оћи, тако је брзо минуло да нас је густ и непровидни мрак обавио далеко још од Пећи.{S} У томе  
љине допрети, једва продирући кроз густ и влажан ваздух.{S} Пронела га је дубока и мртва тишина 
келети опружених руку.</p> <p>Друм пуст и губи се у јутарњој магли која је као танак прозрачан  
 ходи, грчевито се држи за материн скут и зове је и вришти јер му се не одзива.{S} Свет пролази 
ињу да се склоне а свет стоји убезекнут и гледа.</p> <p>Па онда настави, још задихан од трчања: 
ла за собом.</p> <p>То нам успорава пут и ко зна, хоћемо ли стићи до вечерас у Пећ.{S} Па ипак  
е задржати на одморак, наставило је пут и оно што непрестано стиже са фронта, што тамо не може  
е?— прекину га песимиста и сад први пут и његове очи добише сјај који даје човеку вера и поузда 
миле.{S} Једни се распитују за даљи пут и одмах га настављају, како би се што више примакли При 
а кад измаче батерија, те се отвори пут и маса крену хтедох и ја, али ме млади сликар ухвати за 
ојим се био обавио, сави га два три пут и положи на даску, на којој ће Краљ сести.</p> <p>Ађута 
пак се пред батеријом свуда отварао пут и она је лагано измицала ка селу Јежевици.{S} Посматрај 
м чуна свога валове који му ометају пут и доспеће, приспеће, доћи ће...</p> <p>Сањао сам и сања 
м свога чуна валове који му ометају пут и доспеће он, приспеће, доћи ће...</p> <p>Седамнаест пу 
т хартије свећи.{S} Прелети га једанпут и двапут па, не говорећи ни речи, подписа завој и врати 
се бије.{S} Па то је већ имала једанпут и то је одвело у Букурешт.</p> <p>— Ал’ не заборавите д 
еобучени и необувени, па прозебли успут и падају нити се могу више дићи.</p> <p>— Једнога дана, 
љ је пошао пешке на пут, здравећи успут и праштајући се са очајницима који су остали и који су  
иге везана коза која храни дечицу успут и коју је толико обујмило блато да једва отвара улепљен 
лобађају.{S} И то да је бар синове, већ и шураке и друге рођаке.</p> <p>— Ја знам један пример. 
а јој изјавим не само благодарност, већ и саучешће због зле судбине која је снашла.</p> <p>— Ва 
са револвером у руци да нас гађају, већ и они са нама заједно, бацили сабље а узели пушке и рев 
ко зна од кад је липсало, ето су га већ и пси рашчупали.</p> <p>Он ме погледа још једном оним р 
на њ’ дробе га у ситну парчад, пада већ и други зид, занео се и трећи и, још мало па један ужас 
једна држава само географски велика већ и културно велика, дорасла и достојна европскога друштв 
ити утисак.{S} Видела је светина та већ и Краља на таљигама, и Врховну Команду у планини, и ком 
> <p>И наставља даље пут пешке, сад већ и сам убеђен да неће моћи издржати.{S} Ађутант се забри 
199" /> се смртоносна борба.{S} Сад већ и топови улазе у дејство, те се разлеже грмљавина од ко 
ни чули до сад ништа.{S} Почеше сад већ и поједини прозори да се осветљавају, почеше људи и да  
ају да је приме.{S} Можда је до сад већ и Скопље ослобођено.</p> <pb n="435" /> <p>— Дај, Боже  
{S} Војвода Степа, уз којега су сад већ и сви остали пристајали, заузео је данас одлучнији став 
 Турци још не мичу из села.{S} Дође већ и до тога да се није имало шта јести па пођосмо копати  
ује последњи издисај некога кога је већ и ропац изломио.{S} Сви знају да мора умрети и немо чек 
 друм народом и стоком.{S} Дотле је већ и дан свануо и ако тешки облаци још застиру небо и не д 
ђосмо лаганим кораком, јер у том је већ и покрет допрео до нас.{S} Нисам је ништа припитавао ми 
аљ, не значи само пропаст Краљевине већ и капитулацију оне идеје коју она у овој борби представ 
кућа полеже по крововима, као да се већ и наше поуздање угиба и повија на ниже.{S} Пресекосмо р 
су они већ били студени а осећао се већ и мразни вечерњи ветрић, који тако немило милује образе 
Ми смо кретали кроз ноћ даље јер се већ и непогода утишала и овладала ведра ноћ па треба грабит 
штво и остали крај пута; сретају се већ и самртници, које је глад и мраз савладао и који су се  
ја их већ грчевито грли; сретају се већ и мртви, који су ту остали јуче и прекјуче и чије је те 
или два покољења још, заборавили би већ и на ту стару причу, која је још тињала само као далеко 
ка представља.</p> <p>Данас се људи већ и зближују једно другоме, разговарају се, теше се и не  
— Пре свега не мобилишу само Бугари већ и Грци а несумњиво је и Румунија на опрези и тек што ни 
>— Седела сам тако сама у соби, док већ и мрак није почео падати.{S} Кад се смрачи а мене опет  
а командиром батерије.</p> <p>У том већ и артиљерци свршише посао, те се ћуприја рашчисти.{S} К 
ре.</p> <p>Последњи је тренутак био већ и он још једном загрли децу.{S} Најстарије врисну очајн 
овор.</p> <p>— Ето, ето, почели смо већ и крај плотова да умиремо!...</p> <p>Извесно се тај раз 
ве не кажу.{S} А људи се на пролазу већ и здраве речима: „Има ли што?“</p> <p>Сваки извор вести 
 овом случају не значи само предају већ и одрицање, одрицање од свега, па чак и од права на егз 
азећи границу, срели не само Србију већ и њене савезнике.</p> <p>— Ама савезници долазе?— преки 
аковице и Пећи.{S} Тога дана почињу већ и да се враћају са Љум-Куле они који су јутрос и јуче к 
оји тешкоме болеснику, за којега су већ и лекари изгубили поуздање, неће да каже праву истину и 
а радимо до да се боримо.{S} Кад су већ и власти напустиле Ђунис, кад је већ непријатељ заузео  
јим поколењима? — јаукну млади Краљевић и, осећајући један део одговорности на себи самоме, он  
 и српско, царство, гине Лазар и Обилић и цвет српских јунака и руши се она величанствена зград 
ада ће мој јединац саградити свој чунић и поћи својим путем, својом стазом, секући напором млад 
чкова.{S} Кола вуку један сићушан коњић и једна мршава кравица запрегнута као и коњ, а води их  
и Рајићу, приђе ми један просед човечић и прекиде ми размишљање.</p> <p>— Ама, господине, ено т 
чно потресен.{S} Откинуо се онај кончић и он није имао разлога да и даље живи.{S} Убио се на пр 
>— Ту су.</p> <p>— Који?</p> <p>— Рашић и Гојковић.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Држе седницу.{S} 
зе да брани своје мишљење војвода Мишић и диже са стола наредбу која је лежала међу хартијама и 
 извојује, прихватити сам војвода Мишић и из ње развити велики један историјски чин, који је ње 
 Мишић, <pb n="710" /> ђенерали Јуришић и Живковић мало су узимали реч постављајући само по где 
лом или силом.{S} Сад је већ дубока ноћ и арнаути су се повукли у куће замандаљили врата и спре 
, топле и заносне приче које зимска ноћ и љубав, којим их стара <pb n="245" /> мајка казује сво 
 један другоме али нас је она тамна ноћ и заједница невоље здружила.{S} Изједначени тамом изгле 
 вођа, који ће нас водити даље кроз ноћ и кроз опасност.</p> <p>Јавише се неколицина с пушкама  
села те се ми забринусмо.{S} Паде и ноћ и полегасмо а нико из села још не дође.{S} Баш био ред  
Скопља.</p> <p>Киша је лила ту целу ноћ и од јутрос још није престала.{S} Небом се журно гоне п 
ко и овога часа, проводимо последњу ноћ и последњи час на тлу своје отаџбине.{S} Слутили смо ми 
 читав логор породица које још од синоћ и ноћас чекају ту.{S} Усред воде, која је поплавила уги 
од Струмице, те свет почео још од синоћ и целу ноћ да хита ка железничкој станици.{S} Веровало  
 под шаторима.</p> <p>Кад превали поноћ и секретар се диже да обиђе Краљевића, разговор занеме  
ље.</p> <p>— Да, сад, док превали поноћ и док се уверимо да све по кући спава — одговори тако и 
ати.{S} Часовник је бележио скору поноћ и Престолонаследник је сад већ нестрпељиво гледао у вра 
ата — војвода Степановић — изда наредбу и нађе начина како ће с њом и грађанство упознати а кој 
стављала помоћ Србији.{S} Ту је наредбу и њено извршење Софија знала већ после четврт сата.{S}  
 и бесну су игру зачели, претећи и небу и земљи.{S} Обала је дрхтала под ударцима валова а небо 
не, зачела је бесну игру претећи и небу и земљи.{S} Обале су наше дрхтале под ударцима валова а 
 учини онај што се мало пре обрати небу и Богу.</p> <p>Значи да се тачно на месту, где сам овог 
 се прекрстих, обратих се погледом небу и отпочех молитву, коју ни сам нисам знао, али која ми  
м, у једну мрачну и тесну подземну избу и тамо нађе целу своју породицу.{S} Само, жена је лежал 
иле а по где која пролазе као кроз шибу и они на њима обарају главе обасути горким примедбама г 
Тргла сам се само кад је улетела у собу и стала ме грлити и љубити: „Устај!“ викала је старица  
ремљен конак па се затим повукао у собу и убрзо уморан легао.{S} Била је већ прошла поноћ кад н 
где си и, ни стопу даље!{S} Прими борбу и употреби све, да непријатеља <pb n="189" /> задржиш.{ 
у српску батерију, која ће навући борбу и са њом гнев непријатељев, смрт и разор вароши.</p> <p 
 је стање оставио кад је напустио борбу и та је вест пошла из задњих редова, пошла можда још ју 
 је, сем храбрости, улазио увек у борбу и са вером у победу.{S} Заваљене капе далеко изнад чела 
, када је требало повести одлучну борбу и отерати непријатеља из земље, могао сићи у војничке р 
ред силом.</p> <p>Видео сам једну грубу и ружну слику.{S} Прилази вагону једна госпа у дубокој  
 и страшнија; руше нам све, руше државу и руше јој темеље, затиру установе и уништавају благо н 
 камен у темељу — веру грађана у државу и њену моћ — заљуљала се, посрнула и свако је већ са ст 
на да су ови већ изгубили веру у државу и њену моћ.{S} Ту су се јавили и први знаци расула и бе 
шли напуштајући свој дом и своју државу и за којима ће са остатком војске и он сутра кренути.</ 
<p>— Много се ружно види за вашу државу и за ваш народ.{S} Пао велики црн облак па све покрио и 
и узвик.{S} Оборе и човек и стока главу и лењо и мисле и корачају, само се још чује шкрипање то 
али шта ми је али ја нисам дизала главу и нисам одговарала.{S} Кад су ми пресушиле сузе, кад ви 
ажне очи, она дубоко уздану, диже главу и сама настави:</p> <p>— Нисам знала на коју ћу страну, 
ла суза, госпа у црнини сама диже главу и прибрана настави:</p> <p>— Нисам вам још све казала.{ 
</p> <p>— Па сад?</p> <p>Она диже главу и погледа ме изненађено.{S} Она се била упустила у дубо 
ави код мене рђав утисак, па диже главу и додаде:</p> <p>— Ја не бих желео да ви рђаво разумете 
бескрајно бона.{S} Али госпа диже главу и срећући се, у оној полусветлости, колику је гомила жа 
је га мучи и са којега он не диже главу и избегава да се сретне погледом <pb n="375" /> са бегу 
а сте остали?</p> <p>Девојче диже главу и погледа ме боним погледом пуним израза, погледом из к 
њега мориле те бриге, па тек диже главу и рече: „Чекаћемо јесен да прођеш кроз комисију.{S} Мож 
ку да ми се повери јер затим диже главу и поче живо говорити.{S} Њен тихи и мукли глас доби нов 
раза и уморна погледа.{S} Он диже главу и погледа ме, али га моје присуство не узнемири већ мир 
кулозно руменило, па одважно диже главу и настави вишим гласом, кроз који је звонило топло пове 
>Ућутасмо затим, па она опет диже главу и прекиде тишину:</p> <p>— Хоћете ли да чујете, да вам  
Дуго је ћутао.{S} Затим опет диже главу и настави. — Где ће и да изнесе главу, видиш како се то 
ад осети да ја грцам, старац диже главу и погледа ме добродушно и очински:</p> <pb n="497" /> < 
пливао већ у дубоку крв, дигао би главу и охоло пошао у нову смрт.{S} Ти телеграми би стигли и  
ном звати а срам ће високо узнети главу и ходити стазама, којима је негда чедност ходила.{S} До 
ам као рањена и тргла се окрећући главу и покривајући очи рукама.{S} Оно што сам видела било је 
 удубљену капију па само промаљам главу и гледам шта се дешава.{S} Борба се већ води у Душаново 
м се обзирала око себе; сагла сам главу и трчала.{S} У том већ загушише улицу наши војници, кој 
Наиђоше ми сузе на очи, па оборио главу и натуко капу на очи.{S} Срамота ме, тешка срамота, та  
разгреја под ћебетом, извуче мало главу и меким, промуклим гласом прошапта:</p> <p>— Ви ме не п 
оме беда оних који су изнели само главу и крпе на себи и ужас светине и пометња и све, све, као 
е, па не гледа овамо него окренуо главу и све нешто псује коње.{S} Ускочих ја у кола, ускочи и  
и је он грубо трже.{S} Тада дигох главу и погледах га право у око.{S} Поглед му је био миран ал 
мора да се сноси!</p> <p>Ја дигох главу и погледах га.</p> <p>— Ајде — настави он — спусти дете 
енглески и француски топови а по Дунаву и Сави плове мине које су посејали руски минери.{S} Нек 
рани Београда, затим опет сиђе у Мораву и закачи се и по други пут за Багрдан.</p> <p>— То је т 
угари слазе са венца Црне Горе у Мораву и да су једним ноћним препадом ушли у качанички кланац  
али под ногама, завуку се у густу траву и у жбунов корен.{S} Ако си у светлости дана и догледао 
ао се српској војсци кад је прешла Саву и пронела српску тробојку кроз питома сремска села и та 
ти.{S} Непријатељ је већ пребродио Саву и Дунав и ту, на нашим обалама, срео се први пут очи у  
љаву линију, која се разлива по чаршаву и добија облик плаве маљаве гусенице.</p> <pb n="34" /> 
ао избеглице недалеко одавде, у Краљеву и која, и не знајући да је он овде а слушајући тресак њ 
очанству, сузбити поплаву непријатељеву и спасти Србију.{S} То је сад већ био сломљен, изнемога 
Улазимо дубље у село, у све гушћу вреву и гомилу.{S} И ако је поноћ још је све на ногама.{S} Он 
} Изгледало је као да се кроз ону гужву и сплет људи, стоке и кола, што је закрчио улице, никад 
оворили и уопште, разговор пређе у живу и нервозну полемику.{S} Један је наводио неки Радославо 
 дивизија да припреме трупе за офанзиву и предузму припреме за преформирање пешадијских јединиц 
мо у могућности да предузимамо офанзиву и поред свих прилика које нам је војвода Мишић изнео о  
х, те залази са њима по богатоме заливу и отискује се даље, на море, те лови и продаје рибу.{S} 
/p> <p>— Морате ме пустити, имам архиву и рачунске књиге са собом! — Говори онај с поља званичн 
 а попа је једнако нешто улазио у цркву и излазио па се шапатом договарао са старијима.{S} Најз 
 храна већ мора бити пребачена у Медову и ми ћемо је тамо затећи.{S} Једина би брига била, како 
о и ако је већ по присуству пуковникову и његових официра слутио.</p> <p>— Ми, Седми пук првога 
ко су испијали очи јунацима на Куманову и Облакову, на Брегалници и на Церу.{S} Далеко, у доњој 
 четири године.{S} Борио се на Куманову и на Битољу, <pb n="145" /> борио се на Једрену и на Бр 
тезова, који полазе да изгину на Косову и, пред њима владар који је изабрао царство небеско.{S} 
итезова који полазе да изгину на Косову и пред њима владар који је изабрао царство небеско.{S}  
ао је још једини слободан пут ка Тетову и све што је заостало у Скопљу, крете тим путем.</p> <p 
 Амин!“</p> <p>Када сам завршио молитву и окренуо се војнику да му вратим свећицу, његове су оч 
 прену, окрете се око себе и виде мртву и нему батерију своју, виде забринуте другове своје и в 
он, и онај у команди и онај у начелству и онај у централи, допуњавали су оно што новине нису ст 
а у живот, она му је подржавала и снагу и вољу и обећавала победу.{S} Све, све је то он у овом  
кораку у невољи изгубили и вољу и снагу и сад већ равнодушно посматрају туђу невољу.{S} И све т 
 побеђена, прибира последњу своју снагу и сатире свога победиоца.{S} Није ли то миг историје ко 
дане са совама и буљинама, које се легу и шестаре по осталим празним просторима пустих двораца. 
 матери свану сунце и заборави на бригу и своју и ону општу коју је с нама делила, те опроштена 
нама и пред нама, удвајале су нам бригу и убијале у нама и последње остатке воље и снаге.</p> < 
кругу своје породице, брине тешку бригу и одлучи се што ће и како ће.</p> <p>То је било суморно 
 ко изостао а сваки бринући тешку бригу и измењујући разговоре само по гдекад, на одмориштима,  
ше било после ове службе и молитве Богу и ако је глад, како који дан, све тежа била.{S} После д 
а сам дете на груди, молила сам се Богу и решавала се час овако, час онако.{S} Тако скоро целу  
13" /> паде на памет да се помолим Богу и клекнула сам крај кревета а дигла главу тамо где виси 
>— Ићи ћемо; кад могу жене и деца, могу и ја!</p> <p>Али је старац прецењивао своју снагу подај 
 па додаде:</p> <p>— Кад могу пси, могу и ја.{S} А и каква је разлика измеђ мене и пса.{S} Глад 
о друго, исто је.{S} Кад можеш ти, могу и ја.{S} Оди, помози ми да се попнем!</p> <p>— Чекај да 
 око ње, седећи на поду подвијених ногу и наслоњених главица на њена колена.{S} Сви пажљиво упр 
> <p>Ми њему нећемо казивати своју дугу и бону причу.{S} Он тече тамо одакле смо ми дошли, виде 
о ватре, са једне стране друма на другу и свуд је подједнако блато и свуд подједнака зима.{S} А 
не о себи или о својима, дотле је владу и Врховну Команду притисла она велика, она општа брига. 
а њих не носећи собом више никакву наду и већано је још само о путевима којима ће се напустити  
и да спасе мезимче своје, последњу наду и потпору куће своје.{S} По даскама, на колима, прострт 
оје су се од Призрена зрачиле ка западу и југозападу.{S} Једна је од тих линија ишла Дриму па њ 
ли Руси, чије су батерије биле на граду и Французи, који су били у београдским виноградима.</p> 
ца, који је ту службу добио као награду и признање за некадање четовање у Маћедонији.{S} Стари  
им начелником штаба.</p> <p>У ту зграду и у ту собу команданта Прве Армије, сабрале су се, шесн 
 застала.{S} Наслонила сам се на ограду и гледала сам дуго доле у воду.{S} Носила сам се мишљу  
аја, закачио дизгине за станичну ограду и хитно одјурио вагону у коме је Команда.</p> <p>Кад је 
<p>Те ноћи мало је ко спавао у Београду и, ако га је сан савладао, пробудили су га топовски пуц 
теретило грижом да сам учинила неправду и сину и мужу.{S} Али, од тренутка када сам осетила да  
чаних зракова, тајанствено обавија беду и невољу.{S} Сећам се једнога нашега вајара који је туг 
су на другом месту?</p> <p>— Тако, једу и пију.{S} Истребиће све ако подуже остану.{S} Наредили 
убости својој, ето нам се отима погледу и последња обмана.{S} Остаје нам да цикнемо, тешко да ц 
лицу; његовоме бономе, уморноме погледу и његовоме старачкоме, тихом и благом гласу, одиста је  
иш, како ти се отима загрљају и погледу и она посљедна обмана.{S} Ти цикнеш, тешко цикнеш, и ти 
е му је драго и столица и слика на зиду и лампа на столу и шамлица под столом; свака ситница и  
те, превиђајући и оно мало рупа на зиду и ону велику гомилу сточног ђубрета, преко којега смо м 
вонила <pb n="531" /> су звона у Охриду и Пећи; појавио се Марков буздован са морскога дна под  
за јуриш, очекујући нетренимице команду и осврћући се за собом одакле би им ова имала доћи.{S}  
ави овај полуескадрон под своју команду и истури га испред непријатеља.</p> <p>У само подне, па 
су довде довезли Краља, Врховну Команду и Владу, овде су немилостиво уништавани.{S} Кола, пошто 
који часно живот свој положи за слободу и величину Отаџбине своје и за велику, вечиту и неумитн 
рији са једним војником, који носи воду и он ми главом показа страну, где је извор.{S} Спустих  
томе одмах обавестите господина војводу и издате ми потребна наређења.</p> <p>— Останите на тел 
 је да су положаји наши на Бановом Брду и Новом Гробљу тако јаки и тако одбрамбено добри, да ће 
за разговор.{S} Оне су покушале да буду и болничарске и направиле су биле себи болничарске кост 
да и Врховна Команда, сви одоше... кажу и Феризовић пао...</p> <pb n="354" /> <p>— Па то бре ми 
т све тежи а глад и зима све више стежу и све их више остаје успут.{S} Ноћи су биле нарочито ст 
е празна кутија од конзерве они је лижу и крваве језик на оштрој тенећки.</p> <p>Нико их не гон 
 Гучи и остави потпоручика да чека везу и испошље телеграм а он оде да потражи мало одмора.</p> 
их новина.{S} Он нареди да потражи везу и распита се где се налази Команда Ужичке војске.{S} Се 
 на друм, не би ли кретањем умањио језу и не би ли се разгалио до времена кад настане буђење и  
 безбедна.</p> <p>— Непријатељ је близу и напредује, Господару!</p> <p>— Онда, идите што пре, д 
 часу као да у његовим очима видим сузу и као да му чујем речи:</p> <p>— Грејте се, грејте, срп 
вагоне, почеше понова да се размрдавају и, ван погледа својих старешина, заобилазним путевима,  
то више сазнаду, пресретају, задржавају и опкољавају гомилице и цеде их питањима док им све не  
итлала косом над нашим главама, спавају и наши болови.{S} Из даљине само, из планинске дубине,  
е чешће, коњи падају а људи малаксавају и изостају.{S} Почињу се већ пузати и људи и стока.{S}  
гомилице које се међусобно обавештавају и теше.{S} Једна је гомилица тамо пред џамијом, друга п 
але на његов рачун, па и да га дозивају и да звижде, ма да се доле до Бојкове куће не би ни чул 
осветљена вечерњом светлошћу, преливају и сјакте као разнобојна стаклад.</p> <p>— Што се овај ч 
длећу и аероплани.{S} Неко рече да дају и знаке и одиста, мало за тим а њихове батерије почеше  
им колонама, наши се боре, гину, падају и — боре се.{S} Гранате већ прелећу варош и падају најв 
као млада крв оних што борећи се падају и гину прскајући, руменом крвљу наша поља и горе.</p> < 
се заљуља и посрне унапред, први падају и маса их гази и надире.{S} Урлање гомиле, која је већ  
ча и гушћа.{S} Већ први рањеници падају и повлаче се ка Слатини.{S} Топови још ћуте, јер су на  
ут; леже мртви волови који се распадају и они који су тек липсали и са којих гладан војник сече 
оварају, препиру се, јадају, исповедају и распитују се и не питајући једно друго за име.{S} Нев 
дамо као браћа а да нам се жене гледају и да један другог помажемо.{S} Тако смо се братски и бе 
p>Наилазе нови гости, улазе, разгледају и кад им се не свиђа полазе даље, верујући да ће наћи б 
ек увраћају избеглице и жудно погледају и распитују хоће ли ма где, ма кад, ма у ком правцу поћ 
 Мораве.{S} Варош је спремна за предају и очекује се улазак непријатеља свакога часа.{S} Опасно 
е одмах по вечери повукао у своју одају и, под светлошћу једне петролејске лампе, наново се над 
не кафане, где су већ стигле на продају и новине које су изашле пред само подне и које се отима 
рани у гомилице, разговарали о догађају и распитивали се, чу се опет један метак.{S} Мало затим 
своме, који се у разним утробама рађају и залазе кроз поља и горе тражећи се <pb n="672" /> да  
 напред се не може.{S} Прозебли гунђају и играју с ноге на ногу, други сели крај друма у блато, 
ена лица и покрет руку, које се пружају и повлаче, те изгледају као неке тајанствене руке јер с 
шћу испивеноме самртнику, када у трзају и ропцу, зазвони у души топли акорд и сене пред очима б 
 на једноме пропланку уз који се пузају и куће приштинске а под којим се простире равни део вар 
шава, предмети се све јасније издвајају и снежни врхови планине почињу већ да бљеште.{S} Збег с 
наних мора и далеких страна да пљачкају и освајају питоме јадранске обале; и одакле је Зетом го 
изривен друм!</p> <p>Они се чак јављају и онима крај којих пролазе, а који скидају капу Краљу а 
 прича, које се кроз сва доба понављају и у књизи и у животу; Једну од оних прича, које казују  
да тек видиш, како ти се отима загрљају и погледу и она посљедна обмана.{S} Ти цикнеш, тешко ци 
ад се налазе, грле се, а у том загрљају и умиру.{S} Загрљени бели и црни брат одричу се заједни 
 да им се оперу ноге, да им се истрљају и подлажу коњи у аровима... ето то, за вечерас, колико  
 /> <p>Бегунци са Дорћола и даље куљају и не обзирући се на опасности од аероплана.{S} Наиђе и  
вих пукова, те они једни за друге знају и казују.</p> <p>Кренула сам у Ваљево и стигла сам тамо 
еру, несвесни у томе тренутку да мењају и судбину своју.{S} Онај виши чиновник, кога су прекјуч 
ма краја.</p> <p>А снег и киша засипају и ветар бесно дува те шиба лице и завејава очи, уши, гр 
 и сами варани или у намери да заварају и охрабре народ и не дозволе да клоне дух у војсци.{S}  
ата се канцеларијска сваки час отварају и кад год се отворе, допире отуд с поља онај тежак и за 
 као оно дивљи гаврани што се прибирају и удружују још док рањеник није ни издануо да заједничк 
роз улице да се дере, музике да свирају и искупише нас све и прочиташе да је Београд пао.{S} Мо 
усте са висова, са којих они доминирају и онда доле у пољу, наши ће примити одлучну битку.</p>  
се већ до Приштине напатиле и не питају и не чекају одговора: нису раде да истину сазнаду сувиш 
Од тога платана, на Марашу, већ настају и прве куће призренске, које се на левој обали Бистрице 
ију, које се у полумраку просто осећају и крупне гласине, која извире из дубине груди — Гледам, 
се кроз сенку коју дебели зидови бацају и измичући пажљиво да не пробуди оне који су, немајући  
еже сва, врата стењу, попуштају, пуцају и дивљачки арлук поздравља близину плена.{S} Још један  
вати песму <pb n="563" /> у славу Божју и разгрнути камене прошлости да би на чистоме тлу, на з 
{S} Ишла бих на фронт, тамо где се бију и тражила би га...</p> <p>— Држи десно! — чу се од једн 
 Србији; Константин грчки издаје Србију и на један мах се иза леђа споразумне војске, која треб 
9" /> савезничких трупа кренуо у Србију и то би имало свога утиска.</p> <p>О томе смо догађају  
им погледом ову децу, ову будућу Србију и из тога погледа могао си прочитати дубок бол душе кој 
ли су се по селу да набаве дрва, ракију и све што би се још могло наћи за храну и пиће.</p> <p> 
 кроз сузе.</p> <p>Уведосмо га у авлију и сви се позабависмо њиме.{S} Једне донеше врућу воду д 
а један официр који води своју фамилију и ближе и даље своје рођаке и комшике и пријатеље, на т 
преко зимскога капута опасали фишеклију и људи препланула лица, у гунчету и чакширама.{S} Од ју 
 ће се поднети, о беспућу кроз Албанију и о свему ономе, о чему се стално говорило и на друмови 
лази овамо к нама, већ стао пред капију и гледа.{S} Гологлав, пушка му о рамену, стао и гледа д 
ела него пригладнео па отворио козерију и фруштукује а оволики народ чека.</p> <pb n="402" /> < 
нога тренутка заустави капетан батерију и изјаха напред до једнога завоја са којега се далеко д 
ељски топ.{S} Нађе нашу пољску батерију и убаци у њу неколико тешких зрна.</p> <pb n="201" /> < 
свака купљена, свака има своју историју и своју прошлост.{S} Треба се од сваке те стварчице рас 
ти задаћа да скрха дефинитивно Аустрију и тим сломом нагна Немачку на тражење мира.</p> <p>— Ам 
 и беспутне стазе, пео се на Проклетију и Ругово, на Комове и Суторман, док нисам сагледао жудн 
еном, крпама и блатом; излепила хартију и парчад на ђубрету нађенога стакла на маломе отвору, к 
10.{S} Септембра објављује мобилизацију и објашњава дипломатији тај чин извесним захтевима које 
ине.{S} Бугари су објавили мобилизацију и нама догађај није био непознат, али смо прелазили пре 
ваки осећај о томе, па и саму традицију и једно или два покољења још, заборавили би већ и на ту 
е су кануле на једну успавану традицију и у душама <pb n="597" /> оних, који су већ почели забо 
етљавале препланула лица а гомиле очију и осмеха, који нада исписује на уснама, поздрављала их. 
 ћу икада да избришем ту слику из очију и из душе.{S} Виђам је у сну, виђам је и будна, она ме  
теник са натученом шајкачом преко очију и ушију, тако да му брада изгледа као да из шајкаче нич 
 проседе косе, светлих и округлих очију и висока сува врата, уз који се при говору јабучица пењ 
штених бркова а великих избуљених очију и дебелих усана а други необично живих и изразитих очиј 
е страшљиво на груди разрогачених очију и забленута погледа, јер престрављено гомилом, вриском  
 други необично живих и изразитих очију и малих, готово младићских бркова.{S} Трећа је столица  
ародни посланик, човек разборитих очију и широких плећа — Ако је крив, стрељај га.{S} Одведи га 
 другу страну чела, слила се крај ушију и направила мале усирене локве на поду, а из носа му цр 
свану сунце и заборави на бригу и своју и ону општу коју је с нама делила, те опроштена злослут 
ножац.{S} Он уложи последњу снагу своју и оте, управо ишчупа из пасјих зуба кост.</p> <p>— Их!  
ћу све листове, исказаћу сву тугу своју и све болове наше.{S} Веровао сам, јер сам мислио да см 
ки народ, који се бори за слободу своју и за човечанску правду.</p> <p>Из тих тихих молитава, ј 
 пером да се послужи.{S} Рекох му своју и нас свију невољу и он посла два војника из патроле да 
љадама мајака које стрепе за децу своју и хиљадама деце која вриште од страха на крилима мајака 
 мужанској снази, доживети да учествују и у сахрањивању те Круне.</p> <p>— Ко ће доживети да је 
зе друмски глиб и богаташе како гладују и сиромахе како умиру у блату.{S} Све су видели и срце  
карање ватре и гласови који се довикују и надвикују.</p> <p>Улазимо дубље у село, у све гушћу в 
нули.{S} Узеше опет наши да му довикују и да звижде, и ако се не чује донде, а он стоји пред вр 
мрачи дан, ветар окрете у помамну олују и затресе кровове на кућама; поче ломити голе гране са  
има и очајним одлукама, које опредељују и јунаке његових романа, већ тада се опажао тежак утиса 
еона навикнути да по томе курсу оцењују и ситуацију а затим слушају новости са фронта, допуњују 
раде, кроз потоке, све нагло ка Торлаку и Бањици.{S} Донде нису достизале гранате, тамо ће се с 
ва да се огрејем.</p> <p>Лутам по мраку и упадам у баре, саплићем се о камење и лупам о зидине  
зашто, ал сам волела да останем у мраку и ако ме је било страх мрака.{S} Док се још по мало наз 
војим правцем, сем ако не утону у мраку и у ноћи која све наглије обавија гомилу.</p> <p>Кад мр 
ће бити даље?</p> <p>— На првоме кораку и могло је бити пометње, није лако у оваквим приликама  
ењера на фијакеру који вози Мицу Зуавку и Мицу Сенегалку.{S} Деца познадоше коње и кликнуше:</p 
а и реч одјекује као кроз празнину неку и изазива ти студену нелагодност у души.{S} Ишли смо ћу 
а Дрима до Спаса а затим напустила реку и преко Дукађинских планина опет слазила на његове обал 
ни везани међу собом и чујеш само дреку и узвике: „Не гази се!“ „Чекај, де си наврео!“ „Пролази 
аца и гази, разносећи их уз дивљу дреку и церекање.{S} Кад су из разбијених сандука покуљале он 
то није мушко!{S} А није само на језику и кућаница је; помаже боме мајци на сваком послу; уме с 
ињачку Мораву па савија на југ Качанику и слази падином Шаровом те, обухватајући Тетово и Гости 
 на погреб своме дугогодишњем сараднику и другу, министру Лази Пачу, отишао је са погреба у Кра 
 борио се на Церу и на Раму, на Руднику и на Тимоку.{S} И, кад је видео да се све расипа, све о 
настале после крвавих испита на Руднику и Церу.{S} Страховита неман уништења преспавала је једн 
а вежбала.{S} Борио се затим на Руднику и Церу и, кад је настало ово дуго затишје од аустријске 
колико је топ поуздање српскоме војнику и само ко зна колико се српски војник сроди и ороди са  
дом, погледом који се гаси, гледа мајку и гледа небо и гледа последње јесење зеленило.</p> <p>— 
 једне старице, која је познавала мајку и која је окупала кад је умрла.{S} Знала сам и где седи 
днеси им поздрав од мене.{S} Имам мајку и две сестре, имам и вереницу — и кад то помену а њему  
не прегази светина или љубе мртву мајку и праштају се од ње за навек јер ће је оставити ту, у ј 
а сваку ноћ пали <pb n="17" /> светиљку и чека га.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута  
есло и она би грчевито стезала светиљку и, заклањујући је коштуњавом шаком, кроз коју је продир 
> <p>Како је те ноћи припалила светиљку и све до беле зоре чекала сина, тако од тад, ево већ се 
већ где се стигло; на дућанском ћепенку и под њим, у колима и под колима, по празним дућанима,  
е такво.{S} И ако су их борбе на Тимоку и на Гиљанскоме фронту довољно изломиле, ипак су они те 
седали крај друма, те један узео иверку и скида блато с обуће, други савија цигару, трећи се пр 
жну српску државу која слази у косовску и скопску равницу.{S} Ту на месту којим сад одимо, разв 
јатеља све се то збира, образује војску и туче непријатеља организованог и снажног.</p> <p>— Па 
 како је то страшна слика, кад и војску и народ напусти уверење да се може што спасти те кад, с 
едне кућице, жена спазила српску војску и српског официра па стидно сакрила за леђима бело барј 
ђенералу да искрца већ утоварену војску и врати је у логор.{S} То је била наредба која је обуст 
м и сама узе прескакати ограду вагонску и, прихватајући опружене руке своје пријатељице, прелаз 
аље у прошлост, у давну прошлост српску и поче се заустављати на свима историјским сломовима ср 
ине, потпуно напустити мисао о повратку и раскрстити са свима надама.{S} До Призрена се ишло не 
чинимо, осећамо како се ближимо губитку и последњега слободнога парчета њенога.{S} Као осуђеник 
пут; једну овде у грудима, једну у куку и једну у врату; пропљувао је крв, на ногу не може ни с 
ласова свако је већ у себи донео одлуку и пошао је кући да се са својима посаветује о кретању.{ 
а...“ Он ми пресече реч, узе ме за руку и рече ми: „Више сам ти него брат.{S} Ти знаш шта сам т 
а длан пшенице а голуб јој стао на руку и пробира, па се затим с руке пење на раме и шири крила 
 око сену гневом и мржњом, он диже руку и — показа ми врата.{S} Цикнула сам тако да се цела соб 
жјега престола.</p> <p>Старац диже руку и рукавом обриса сузу која му засветли на трепавицама,  
куће, пред крај августа, љубећи ми руку и праштајући се рекао ми је:</p> <p>— Сад се нећемо дуг 
Узео је, као и они, кришку хлеба у руку и мало куванога пасуља којим су га понудиле избеглице с 
пут сваки час завлачила под мараму руку и пипала чело и ручице детиње.{S} Чело му је било топло 
 већи мах.{S} Сад смо већ знали да туку и Топчидерско брдо и Баново Брдо, Топчидер, Савинац, Но 
 њихове војнике пијане како вуку пљачку и онда — мртве људе, мртве жене, мртву децу.{S} Окретал 
непријатељ брзим маршем спушта ка Чачку и нареди брзо кретање јер ту, на трнавској механи и кад 
 грех према отаџбини, напустио је пушку и кренуо своме селу.</p> <p>Пред судом он се не брани,  
и пуца.{S} Поједе залогај па узме пушку и испали је.</p> <p>— Ручаш, чича?</p> <p>— Па да се пр 
 Не би боме, него би ти опет дали пушку и повели ко зна где, у туђе земље и у туђу војску.{S} Н 
е стоји тамо на вратницама и пуни пушку и наставља журно паљбу на нас.{S} Паде још један и то о 
нуле су ми сузе на очи, бацио сам пушку и почесмо онако крвави да се љубимо.{S} Плакао је и он. 
рука била крвава а левом је држао пушку и износио је више главе те се бранио њоме од удара.{S}  
ка реч, и ја бих стар овако, узео пушку и стао бих тамо у ред.{S} Па <pb n="628" /> још кад мар 
лонити у недра, јер носиш одапету пушку и обзиреш се на све стране.{S} Ово је један од најопасн 
м да разгрће оне остатке жара у мангалу и сви се скуписмо нешто ближе ватри.</p> <p>— Поменусте 
таницу, сјаха справу, упути се ђенералу и предаде му једно писмо у великој, белој коверти.{S} Ђ 
обрати ђенералу пажњу на једну заосталу и прокислу тробојку на тој згради.{S} Та је тробојка би 
у, пробуђена ведрином сунула кроз маглу и повија се над Подримљем као залутала душа, која одвој 
ј легао суморно Призрен, утонуо у маглу и дим што се кроз димњаке диже са ватара око којих, про 
ба пребродити.{S} Свет улопан, на оделу и мушкињу и женскињу по више слојева блата, које збира  
но крвљу а сем крви исушила се по оделу и бела поља од слузи па осветљена вечерњом светлошћу, п 
"162" /> официр поврнуте јаке на шињелу и натучене капе на очи.{S} Нисам му могао сагледати лиц 
д ватре до ватре, спуштајући се ка селу и тешко се провлачећи измеђ кола која су закрчила друм  
Када сам је сада на друму срео промрзлу и понудио јој ћебе да обавије своје слабачко тело, онај 
ц залутао кроз њиве па наишао на гомилу и збунио се те га сад гоне, а он не уме да побегне већ  
ко се једва креће и пробија кроз гомилу и свако носи, осим оне опште још и своју сопствену нево 
на кога, овај странац прође кроз гомилу и приближи се оној госпи у црнини.{S} Он је кроз вагонс 
 само пружи руку, поведе је кроз гомилу и уведе је у вагон, при чему су га пратили благодарни п 
али, урлик је обухватао све већу гомилу и час застао на једној страни па се појавио на другој,  
о да она тронуто участвује у нашем болу и да га чак присваја.{S} Климно сам благодарно главом п 
Сем тога, руске трупе добиле су дозволу и за прелазак преко Румуније.{S} Ето видите, све то пиш 
а, сишла с плота, пришла бојажљиво колу и кад су забола руке у појасе девојачке осетила како им 
толица и слика на зиду и лампа на столу и шамлица под столом; свака ситница и свака стварчица.{ 
зухом, прилази мирно начелниковом столу и полаже дете на сто.</p> <p>— Ево вам га! — вели — Рад 
е понова над картом разастртом по столу и држећи у левој руци, која је дрхтала, билетен Врховне 
ама, које су се 24-ог водиле на Дорћолу и о пакленој борби на Ади Циганлији.</p> <p>Ту вест, о  
 оне трупе које су се бориле на Дорћолу и у Душановој улици, заузели су већ улицу Страхињића ба 
ранате, а из даљине — рекоше на Дорћолу и на Граду — и даље су топови гроктали.{S} У том је и к 
 да каже нешто, па му реч заигра у грлу и недорече је већ само ману руком.{S} Млади поднаредник 
p>Пошто су донета решења у овоме смислу и одлучено да се и министрима, војном и грађевине, теле 
их држава спремали да крену за Љум-Кулу и Дебар, то још није чинило тако тежак утисак.{S} Тим с 
путем предасе, који их води у све дубљу и дубљу беду.</p> <p>Влада жури да по распореду стигне  
, она се на против, умивена нашом крвљу и сузама нашим, мора узнети чистија, светлија још.{S} В 
 крете ка Јежевици у сусрет непријатељу и чим му стиже на доглед, измеђ Слатине и Јежевице, отп 
ађујући га пољупцем, односила у постељу и прекрстила га пре но што се од постеље одвојила.</p>  
силе, још само врео пепео покрива земљу и по која догорела гламња се пуши.{S} Људи се дижу из г 
е је гомила румена жара покривала земљу и простирала око себе топлоту и благу, румену светлост. 
} Изгубих снагу, спустих пушку на земљу и рекох му: „Бегај, склањај ми се с очију!“</p> <p>— Он 
 застаде мало.{S} Спусти бошчу на земљу и узе је затезати јер се везе биле опустиле.{S} Ја сам  
сила <pb n="248" /> пође да плави земљу и да сеје невољу и зло.{S} Зацика нејач, заплакаше мајк 
а ће једна страна сила преплавити земљу и да ће Србија робовати или три недеље, или три месеца  
пријатељ стигне нека затече пусту земљу и леш једнога старога Краља!</p> <p>Краљ то није рекао  
а првом кораку у невољи изгубили и вољу и снагу и сад већ равнодушно посматрају туђу невољу.{S} 
от, она му је подржавала и снагу и вољу и обећавала победу.{S} Све, све је то он у овом часу мо 
рагоцене ствари.</p> <p>Уз беду, невољу и расуло, јавља се и најрођенија сестра обест.{S} Нарав 
/> пође да плави земљу и да сеје невољу и зло.{S} Зацика нејач, заплакаше мајке а домаћини обор 
 очни вид, зар да гледам сву ову невољу и јад?</p> <p>Мало му је ко уделио а да није казо реч и 
зрем око себе и видим понова сву невољу и јад.</p> <p>Растајући се од Францускиње да се вратим  
и.{S} Рекох му своју и нас свију невољу и он посла два војника из патроле да закуцају на разна  
ај!“ викала је старица а сузе јој капљу и квасе ме: „Устај, устај!“ викала је и није умела да м 
а Бугари напредују Топлицом ка Прокупљу и Јабланицом ка Лебанима.{S} И, сад тек загусти друм ко 
ала савских и дунавских, прелази Букуљу и Рудник, залази Шумадијом и Моравом, пење се на Копаон 
дан мах сви претрнусмо пред том помишљу и ако нам је свима лебдила пред очима.</p> <p>— Зашто?  
 га бије киша цео дан.</p> <p>Дадоше му и хлеба и огрнуше га и дете се мало раскрави и ослободи 
, несаломљива стабљика никла из душе му и упорно се усправљала под ветровима и олујинама.{S} Он 
b n="702" /> <p>— Истина је! — тврди му и једанаести.</p> <p>— Ко каже, од кога си чуо? — пита  
е и љуте се и на самога Бога претећи му и окривљујући га да и он не зна шта ради.</p> <p>— Неко 
не ситуације, морала је најзад прићи му и скрушено, речју која дрхће у грлу, рећи:</p> <p>— Вре 
кало и дрхтало је целим телом а чело му и ручице гореле су као жеравице.</p> <p>— Изгубила сам  
ашњи тежак и студени дан, одузели су му и последње моћи.{S} Он <pb n="617" /> погурен, уморан,  
о дана бављења у Призрену одузели су му и ту храну а у оној ужасној <pb n="590" /> згомили, кој 
воме столу, извади из џепа једну мараму и покри њоме лице детиње.</p> <p>И мене заболе тешко по 
е извади из недара црно оивичену мараму и убриса очи.</p> <p>Ћутала је дуго а затим одједном са 
Видовдану и причао нам је много о свему и свачему. „Их, да видиш српску војску — казивао је мен 
 Београда до Ниша размишљале су о свему и свачему и нашле су да Французи неће моћи да изговарај 
клизају коњи.</p> <p>Краљ не може, њему и иначе клецају колена.{S} Клиза и пада.{S} Дижу га, он 
 се исхраним.{S} Распитивала сам о њему и сазнала сам.{S} Био је у оној болници одмах иза начел 
били тешко притисли и поколебали у њему и последње остатке отпорне снаге, те је већ тад његов п 
до Ниша размишљале су о свему и свачему и нашле су да Французи неће моћи да изговарају њихова м 
лиле су се за оне што су остали на дому и за ове који су кренули у збегове; молили су му се за  
тамне сенке, осветљујући прљаву калдрму и барице бедном светлошћу фењерчића, која још више закл 
е иваничким сокаком на чачанску калдрму и капетан на коњу пред њом.{S} У вароши тишина, мртвило 
оди тиши разговор, у колико се на друму и на ветру може тихо разговарати дотле мало даље, за је 
о све јасније тачке указују се на друму и мало затим две сенке које журе у сусрет нама.{S} Копи 
од тешком бригом.{S} Наше село на друму и туда ће сила проћи.{S} Турци су мало залазили ван дру 
="223" /> потоцима и по блату, по друму и по јендецима, све растурено, све побацано, све погаже 
 који су полегали у сред блата по друму и по странама.</p> <p>Крај ватара је владала мртва тиши 
7" /> Отаџбину!{S} Слава нека је Јовану и мир и покој души његовој.{S} Амин!“</p> <p>Када сам з 
, премишљајући о сутрашњем тешкоме дану и борби која му предстоји а дојури један подофицир и ра 
у узбрдицу, па кад се испесмо а он дану и настави:</p> <p>— Кад смо ушли у цркву а бабо мени ве 
нисању Краља Петра, па онда о Видовдану и причао нам је много о свему и свачему. „Их, да видиш  
старао о вама?</p> <p>Она дубоко уздану и ућута, као да би хтела дати себи времена да је мало м 
а нега, може ми...</p> <p>Дубоко уздану и ућута и ја је нисам више хтео питањима да узнемиравам 
p> <p>Професор се замисли, тешко уздану и зањиха брижно главом;</p> <p>— Зар се точак историје  
осмо једно другом а Бојкова пушка плану и тане просвира изнад наших глава.</p> <pb n="368" /> < 
 чиме рану на руци, погледа ме па плану и узе сипати бујицу речи праћених живим гестом оне здра 
p>Он не изговори реч, јер капетан плану и спусти руку на револвер и пригушеним гласом цикну:</p 
говоре а оно пушка и по други пут плану и тане просвира баш измеђ нас.</p> <p>— Ама ко то пуца? 
дна кола испред нас, ударио је у страну и мал није сунуо с колима у шанац.{S} У колима је мајка 
>Један је јецао.{S} Одвојио се у страну и вероватно под навалом тешких мисли, под теретом бриге 
траном у јендек; вочићи потежу у страну и преврћу кола, волујар псује све на свету, почев од Бо 
мо врата и пођосмо свак на своју страну и не праштајући се и ако смо били уверени да се више не 
бде пасошем, јер ко зна, на коју страну и у који крај света ће га бацити овај олуј.{S} По некол 
вој обали Бистрице пењу уз стрму страну и припијају уз стену као гнезда, надносећи се једна над 
и.{S} Они су били прешли на нашу страну и тукли се доле на обали а изгледало је као да се већ у 
и све што би се још могло наћи за храну и пиће.</p> <p>Кад је вече пало, у штали је већ увелико 
 у зобницу и краде од коња његову храну и алапљиво ждере зоб.</p> <p>То ми прича коморџија а ја 
аће Мрњавчевића и Владимировом Елбасану и на обалама нашега, сињега мора.</p> <p>И данас, ето,  
</p> <p>Потпоручник приђе блед капетану и речи му задрхташе у грлу:</p> <p>— Господине капетане 
атерију.{S} У исто време стиже капетану и глас да се негде на друму, идући Краљеву, налази још  
ијски писар, који се придружио капетану и коначару, један улопан и неизбријан срески тип, покуш 
д видели, да се опет у тренутку растану и можда опет никад не виде.{S} Ако смо се ових дана сре 
{S} Чим се раздани, наши осуше учестану и снажну ватру, тако да је непријатељ брзо отеран и са  
проводи, нико им не би бранио да остану и сачекају своју војску, па ипак они иду за нама.{S} Шт 
е неко, који је сад тек наишао у кафану и чуо да се Ускоковић удавио.</p> <p>— Није могао да из 
жно непријатеља и заузе Трнавску механу и положаје око ње.{S} У том се понова јави грмљавином н 
нога господарства, и ствара једноставну и снажну српску државу која слази у косовску и скопску  
а, увлачио главу у ужасно високу крагну и смешкао се само толико, колико је било довољно да му  
променити ако савезници на време стигну и ослободе Скопље, које су Бугари већ заузели били.{S}  
</p> <p>Оба су поклича исказивала једну и исту тежњу, тежњу да се немилостиво разорени сан наст 
од крви која се из ране излила на једну и другу страну чела, слила се крај ушију и направила ма 
с да му располутим главу.{S} А он врдну и завапи: „Не, брате, не удри тако крвнички!“ Опет срби 
"364" /> своје село и кућу, мајку, жену и децу, па се све боји да не застанемо, да не дође Ауст 
и да себе спасавам кад сам оставио жену и децу и без новаца и без хране?{S} Куда ћу да ми је да 
ом.{S} Ја сам у њему већ гледала одмену и гледала сам, ако не хранитеља а оно бранитеља куће.{S 
ј сат, своје време и према томе времену и месту где је извор, крећу се и окупљају гомиле.{S} Уј 
и Милоша.{S} Па ето ту славу сад помену и призва је у помоћ овај србијански војник, кога сам ја 
ратећи будном пажњом ток, сваку промену и покрет, сваки успех и неуспех на фронтовима, молећи с 
ољу, <pb n="145" /> борио се на Једрену и на Брегалници, борио се на Дебру и на Жировници, бори 
го са ужасним тутњем, кршећи се о стену и сручујући се у амбис.</p> <p>Одатле, од Љум-Куле, нас 
ју ни дању не бих смела ући у напуштену и усамљену кућу на <pb n="474" /> друму а сад сам у њој 
убоки глас, који је бобоњао кроз празну и ниску одају; да ли онај тајанствени полумрак, који су 
 биле без мужева, потрчале су у родбину и у познаника да се пропитују.{S} Једни су јурили у нач 
последње борбе које су решавале судбину и овога задњега остатка Србије под Шаром планином.</p>  
ачи да Врховна Команда напушта Отаџбину и значи да је настао последњи тренутак за спасавање.{S} 
војска, одступајући, враћала у отаџбину и сваки корак који је њен војник учинио, ма како тежак  
видеће у томе сну своју далеку отаџбину и своју породицу.{S} Умреће бар са осмехом на уснама а  
ту нисам видео вулкан који бљује лавину и претрпава насеља која су, верујући мртвом брду, дрзну 
м у пламену, који јој ждере сву имовину и новац и накит и акције, а она чврсто држи на грудима  
 чути да у њиховим бојним редовима гину и књижевници и песници и уметници.</p> <p>— Тај ми прим 
према крволочноме послу који већ годину и по дана без одмора врше?</p> <pb n="623" /> <p>Жалио  
вцу и у Крагујевцу, ишла сам у Јагодину и у Ниш.{S} Обијала сам прагове свих болница, спавала с 
 тај који је умео изабрати себи околину и то је његова заслуга.</p> <p>— А ја ћу вам, видите, к 
ој столичици, подстицала ватру у камину и причала дуге, топле и заносне приче које зимска ноћ и 
ли, зора која покушава да пробије тмину и разреди је успева само да у тамну боју ноћи унесе нек 
ће моћи издржати.{S} Ађутант се забрину и поче да осматра лево и десно, хоће ли наћи кога, ко б 
 некакав пожар који се ширио и у ширину и у висину, те је изгледао као ватрена шума.</p> <p>— О 
о грижом да сам учинила неправду и сину и мужу.{S} Али, од тренутка када сам осетила да у томе  
а њеноме гробу у ноћи казивала пут сину и под светлошћу те свећице могле и у ноћи читати речи и 
о, што је та брига обухватала и светину и ако непосвећену у појединости, које су влади погоршав 
Академије, прешао је некако и у светину и држао је у заблуди неколико генерација, све до овог р 
 да ће они ујутру доћи да једу цркотину и да ће ме пробудити.</p> <p>Толико само и на сва даља  
вог устезања и снебивања познаде истину и то га нагна да јој је призна.</p> <p>— Ово је последњ 
или поуздање, неће да каже праву истину и залагује га новим надама.{S} Можда би се тако дали пр 
здање.{S} Добегао је са нама у Приштину и онај јад, оно расуло, онај слом, она страшна слика ко 
обиле су наређење да се селе у Приштину и Митровицу.{S} Већ је и пошта затворила своје канцелар 
е само једним делом склањали у Приштину и Митровицу, од тренутка када се пресече железничка пру 
х сам се решила да и ја идем у Приштину и сишла сам на станицу али није било <pb n="432" /> воз 
а дана воде се очајне борбе на Страцину и гласови, који отуда стижу, предвиђају напуштање и тог 
стима, наши се одлично држе на Страцину и велика им помоћ стиже са севера и из гарнизона са алб 
ударају о њене бокове и она сече пучину и плови своме циљу.{S} И, усред најпоузданије пловидбе, 
иснуо се и мој јединац на широку пучину и ја га испратио са благословом.</p> <p>С вечера сишао  
едан Краљ, пореметила су свечану тишину и ударила у грчевит плач:</p> <p>— Хоћемо да видимо Кра 
капији.{S} Капетан спази, боно га текну и узвикну јој с коња:</p> <p>— Зар није, сестро, рано д 
 Чоколада, кафа и шећер имали су сталну и пристојну цену.</p> <p>Један мој пријатељ који је и с 
 и предугог сна.</p> <p>Поглед на тамну и нејасну силуету Грачанице и нехотично повлачи за собо 
и у овако тешким катастрофама или клону и утону у апатију <pb n="697" /> или подивљају.{S} Ено  
и одмереним кораком по станичном перону и праћен гомилицом жедних обавештења са извора.</p> <p> 
? — учини начелник косовски на телефону и промени се у лицу — А ја сам те за то звао на телефон 
зговараће начелник са Нишом на телефону и ви лепо видите како у то доба гомила тегли ка начелст 
ступише.{S} Ађутант одмах пође телефону и затражи хитну везу са Врховном Командом у Крагујевцу, 
и је био на своме левоме крилу, претрну и потрча месту где је мислио да прихвати мртвога <pb n= 
ечких планина, пресеца понова реку Црну и прекида се код грчке границе.{S} Та линија бележи гра 
 у својим ћелијама предали дубокоме сну и мукла тишина свуда овладала; када је наступило глуво  
њала нешто страшно.{S} Морала сам у сну и плакати јер кад сам се пробудила био је кревет влажан 
у другом углу кафане, јаукну неко у сну и опет се умири.</p> <p>— А мислите да је све то лаж? — 
с.{S} Неко зајаука на друму, неко писну и зацика у јарку.</p> <p>И Бог се придружи непријатељу. 
шем детиње лице и чело а оно опет писну и расплака се.</p> <p>— Никад није толико плакало! — пр 
о кад мравињак згазиш ногом, те потисну и раздвоји ова два говорника.{S} Као море кад у један м 
тако је и било.{S} Одведоше нас у Босну и пребацише преко Дрине где су још трајале борбе...“</p 
ао да погледом иде по затегнутом платну и прелази с предмета на предмет и казује га.</p> <p>— Л 
оба а која тако јасно осветљава паметну и изразиту фигуру баба Вилке, старе српске угледне госп 
крај другога, тако се у тренутку сретну и ако се дотле нису никад видели, да се опет у тренутку 
лела бити болничарка.{S} Он се избрецну и рече да није потребно.{S} Отишла <pb n="431" /> сам о 
 зграду на једна велика врата, у мрачну и велику просторију, која заузима цело приземље а служи 
> <p>Он полете у подрум, у једну мрачну и тесну подземну избу и тамо нађе целу своју породицу.{ 
могу да макнем прстима.</p> <p>Он чучну и унесе руке у пламен па поче да их крави, а као кирију 
Младеновац тога тренутка одиста страшну и језовиту слику престављала?{S} Видела сам гомилу преп 
 руке.{S} Требало је видети ону страшну и тужну слику.{S} Разочарана светина узе да баца оне св 
и.{S} Бацио сам по где кад поглед на њу и видео је како оборене главе, са напором корача.</p> < 
м на Ћуприју.{S} Одмах је напустио бању и, преко Ћуприје и Јагодине, <pb n="281" /> отишао на Б 
и заузели Зелениково и Катлановску Бању и да Бугари због тога нагло одступају са Качаничкога фр 
 збијају се међу кола и у ономе гужвању и тискању обарају један другоме товаре у блато.{S} Наст 
е ме научише раду.{S} Радила сам и дању и ноћу, нисам се ничег плашила, обилазила сам и најтеже 
 невољама, и о Румунији и њеноме држању и о цени пројинога брашна и о помоћи коју нам Русија ша 
 човек; човек по снази, човек по држању и човек по озбиљности која је са његових усана избрисал 
навикао да буде повлађиван при пљачкању и отимању, и заштићаван од власти при вршењу насиља, ос 
јутрошње решење команданата о одступању и саопшти одмах командантима дивизија да припреме трупе 
 хумића или кров од колибе.{S} По орању и кукурузишту, заштићене дебелим магленим покровом, про 
све већма придолазила.{S} У томе гурању и тискању ја изгубих доктора али га доцније, када се ве 
али сам ја само целину сачувао у сећању и казујем је онако како сам је сачувао.</p> </div> <pb  
Лисац и на Осогово, на Цер и на Јагодњу и поштено служио где год је требало и кад год је требал 
вља скоро једну малу варош а по уређењу и читаву једну државу која плови по мору.{S} Ту су радњ 
известе о промени директиве у повлачењу и позову да и они одмах дођу у Скадар, седница се — пос 
ити.{S} Свет улопан, на оделу и мушкињу и женскињу по више слојева блата, које збира већ неколи 
="247" /> песму у којој се Турци помињу и веровао да му је то довољно знање.</p> <p>— Шта су Ту 
 мања дечица око ње, држећи је за сукњу и будећи <pb n="468" /> је.{S} На улазак очев деца као  
зација нас тиче.{S} Од како је ту сумњу и Ниш званично нагласио, двојином је порасла жеђ за нов 
им нисам смела исказивати своју стрепњу и пред светом сам се показивала горда што је син замени 
ао пред малим мртвацем и скидао је капу и шапутао је: „Бог нека га прости!“ Дојила сам га и хра 
зама врши?</p> <p>Гроб јој лежи на лепу и видну месту, са којега се догледа широка и питома Мет 
дојранскога језера, на Марковом Прилипу и Душановом Призрену, на Скадру браће Мрњавчевића и Вла 
рла који је негда ширио крила по оклопу и красио оковане груди јунакове; из мача, који му о бед 
евито задрхта.</p> <p>Младић приђе топу и узе оком тражити непријатељску батерију.</p> <p>Он по 
 се сави сиромах па му вели: „Господару и ага, Бог па ти!{S} Што смо ти рекли истину смо рекли, 
одјекује потмуло камени мост на Вардару и чује се одмерени пљасак опанака по лапавици.{S} То, п 
езервног коња који је био везан за кару и упрегоше га на место овога који је пао и који ће сад  
нажним плећима сам изнесе Краља на кару и водци кренуше вочиће, те кара с Краљем уђе у масу, ко 
 предаје се победничком заносу и немару и једна војска, за коју сви већ мисле да је побеђена, п 
евала, краљевске се сени упутише олтару и клекнуше пред иконама Светога Симеуна Мироточивога и  
..{S} Али ако ђенерал и није писао цару и цар ђенералу, батина је било.{S} Оно си требао да вид 
ашцу, и које су се прославиле на Мишару и Љубићу; пиштољи, који су некада почивали у кубурлијам 
рену и на Брегалници, борио се на Дебру и на Жировници, борио се на Церу и на Раму, на Руднику  
ана, као што ћемо га и ми увек, у добру и у злу, помињати и сећањем одужити се честиту војнику, 
одавде на Љум-Кулу, па Дримом ка Скадру и други, на Ђаковицу па кроз Црну Гору опет на Скадар.{ 
росеко као оно чамац воду, нанова зберу и образују, почињу ове казивати своје утиске о немилој  
 ни један бегунац није понео собом веру и поуздање.</p> <p>— Кад сам очима видео, господине, ка 
 су бар војници.</p> <p>О онима на Церу и друга се прича причала у нашим логорима.{S} Казивало  
 Дебру и на Жировници, борио се на Церу и на Раму, на Руднику и на Тимоку.{S} И, кад је видео д 
ла.{S} Борио се затим на Руднику и Церу и, кад је настало ово дуго затишје од аустријске пропас 
тра и војводу Глигора и Косовску вечеру и чуо сам речи <pb n="638" /> бабове, како ми Срби мора 
имао је прилике да једном вишем официру и директно одговори на питање о капитулацији и тај њего 
ласови из кола цикнуше јаче у разговору и нехотице ми допреше њихове речи до уха.</p> <p>— Али  
дуго и дуго забринуто стајао на прозору и упињао поглед тражећи да види бар онај дим који је па 
ећања и болова, он најзад приђе прозору и размаче завесе да на, мразом замагљено стакло, наслон 
уздах извесно одвео у његову тако скору и тако кратку, али ипак пуну снова и наде, прошлост.{S} 
 други пут да Новицу ухвати ноћ на мору и она га је чекала и дочекивала.{S} Ако би време било м 
трвце где ћемо се спокојно одати одмору и тузи, али — у тренутку кад смо се томе <pb n="9" /> в 
ан наредник, који је пратио неку комору и сишао с коња да се одмори на ногама, појаха га понова 
 је однекуд силна дрва, разбуктао ватру и сам је посео, спремајући крај ње вечеру себи.{S} Прим 
вала све јача.{S} Дете доби силну ватру и поче грчевито да се трза.{S} Чело му је горело, ручиц 
чардаку ни на небу ни на земљи, о ветру и ветровој мајци и још читав низ таквих заносних бајака 
 једним колима, разговор прелази у буру и гнев и из дерњаве се само поједине речи чују:</p> <p> 
азговорима; узвикивали <pb n="37" /> су и они који су до сад мирно и хладнокрвно говорили и уоп 
 да нама и својим владама објасне да су и то нередовне трупе и да тај акт нема никакве везе са  
се замисли, замисли се, видео сам да су и њега мориле те бриге, па тек диже главу и рече: „Чека 
ну пажњу према савезницима.{S} Отуда су и постала имена Мица Зуавка и Мица Сенегалка.</p> <p>У  
 пуковника из Врховне Команде стигла су и иду за Призрен; од јутрос се никако не одзива на теле 
алеко широм Косова.{S} Међ гробовима су и многи гробови оних војника који су 1912 године сишли  
и зид, где се колима није могло, где су и коњи посртали и крхали се у амбисе, где се по уским и 
нике поручујући овима да застану где су и да се постарају добити везу са њим а сам одмах крете  
 окретали главу да сакрију сузе које су и њима врцале на очи.</p> <p>Поноћ је дубоко превалила  
ли гута за љубав повољних вести које су и њега раздрагале.</p> <p>— Макензен нек абдицира на св 
ш грубљи.</p> <p>За то време стизале су и улазиле у тај обезбеђени вагон, привилегисане госпође 
ин а нагло се бега из Куманова, биле су и сувише довољне да нас забрину.{S} Већ вечерашње вече  
оје нико није умео да потврди одакле су и како чуле.</p> <p>— Ево вам један доказ! — умеша се т 
злим дусима сметала светлост дана те су и сунце угасили или га застрли покровом својих страсти  
вукле <pb n="543" /> довде.{S} Многи су и продавали али по какву цену.{S} За два и по динара пр 
 задржати и примити борбу а Французи су и сами веровали да ће примити ту борбу.{S} Па онда, 181 
на али, теше се, јер било их је који су и горе пролазили.</p> <p>— Препатили сте, шта ћете, сви 
а ми настависмо пут нагађајући ко ли су и што ли журе овако ноћу у Грачаницу.</p> <p>Тишину, ко 
ост непријатељске војске потврђивали су и неки пећани, арнаути, који су јутрос стигли из Митров 
али су успут људи као мушице, падали су и дизали се или су остајали тамо да гробовима својим об 
ирали србијански свирачи.{S} Свирали су и певали неку песму а бабо извади из шпага петицу, па п 
ли да он ипак није све казао, остали су и даље крај њега и повукли се заједно ту у близини у је 
 и других источних страна, напуштали су и Приштину, па бегали у подножје Копаоника, у Куршумлиј 
 <p>— Који Качаник?</p> <p>— Заузели су и железничку станицу.</p> <p>— А?!!{S} А команда трупа  
лама, војници су протрчавали, јурили су и неки официри на коњима, а пуцњава је била већ у варош 
нападима у качаничкоме кланцу допрли су и овамо у Скопље, те оно што је још заостало у њему заб 
вона са усамљених манастира, кренули су и њих; кренули су их из њихових вековних обиталишта, из 
м полицијским писаром на челу, сишли су и прихватили борбу да би одбранили несретне избегличке  
ри, па свирачи на све стране. „Дошли су и србијански свирачи — вели бабо — водићу те после да и 
урзије; у гимназијску зграду збирани су и преношени са разних страна археолошки предмети за буд 
де на стрељање нису кукавице.{S} Ако су и бегунци, нису кукавице!</p> <p>— Зато их ја овако са  
> <p>И док су ови задовољни били што су и толико нашли, наилазили су нови и нови и све нови бег 
ила.{S} Он се повукао на јежевичку косу и то је био онај ноћашњи покрет непријатељев, који су н 
један омален човек са наочарима на носу и тешком торбом на леђима.</p> <p>— Тако је ваљда било  
бедилац и предаје се победничком заносу и немару и једна војска, за коју сви већ мисле да је по 
гим војницима који су спавали по патосу и по клупама.{S} И међу њима је било болесних; један је 
предвече одлази не знајући ништа.{S} Ту и мештанин, који се не познаје с људима, али све прати  
 баш тако.{S} Нису ту само деца, има ту и људи!</p> <p>— Има, ама види какви су.{S} Они су на Ц 
 преобука сва однета али, опет, кућа ту и све кућне потребе ту.{S} Нашло се и хране мало, што с 
сишли, пали сури облаци, уставили се ту и полегли као орлушине, које су пале на одмор.{S} Шар,  
Румуније.{S} Ето видите, све то пише ту и све се то нама званично и поверљиво саопштава.{S} А м 
гство, са стварима крај себе, дрежди ту и чека потврду вести.{S} Те гомилице почеше да расту пр 
их много.{S} И кога ти све није било ту и мађара и шваба и чеха и јевреја, од сваке вере и од с 
се колико можете!“</p> <p>— А зар су ту и ђенерали са фронта?</p> <p>— Ту су.</p> <p>— Који?</p 
о дуго, ишли смо тешко по густоме блату и носећи терете на рукама а бол на души.{S} Ја сам успу 
вето знамење јунаштва ваља већ по блату и да га арнаутске жене збирају у корпе и кецеље да снаб 
је свој живот посветио војничком занату и на њему хоће да зида себи будућност, седи у канцелари 
миле, ипак су они тек месец дана у рату и, како других фронтова немају, целокупна је њихова сна 
 јасно види да је изгладнео а, по врату и траговима подваљка, да је љубитељ добре кујне.</p> <p 
гословије али, висином својом на спрату и висином положаја саме зграде на падини брда уз које с 
емо се као бескућници по широкоме свету и сејати гробове по туђини, по незнаним местима, по дал 
итаца, непријатељски топови нађоше мету и тачном ватром засуше два наша брзометна топа тако, да 
ко одмори.</p> <p>Ја сам савио цигарету и пришао једној гомили резервиста и грађана да припалим 
е опустиле.{S} Ја сам припалио цигарету и очекивао сам је.{S} Сад ме је увелико интересовао њен 
е био од оних што ће истрчати пред чету и викнути: „Замном те, браћо!“ Не би му то некако ни до 
С јесени 1914 године сазваше ђачку чету и он са друговима оде у Скопље где се ђачка чета вежбал 
клију и људи препланула лица, у гунчету и чакширама.{S} Од јутрос је стигао из Велеса и Војвода 
туда кренуо, рачунајући на већу заштиту и тек се овде у планини уверило да је цела Краљева зашт 
чину Отаџбине своје и за велику, вечиту и неумитну правду, којој си Ти бранилац и заштитник, Оч 
 трком прошла крај нас журећи ка фронту и пред којом се гомила што је закрчила друм журно разми 
едња мирна ноћ у њиховом невином животу и да сад већ улазе, да ступају у један догађај који ће  
турио сам тешке бриге и невоље у животу и тамо где би свако други поклецнуо, ја сам чак имао сн 
 мимо мене, да они иду на своју Голготу и да је хришћанство према Српству тако сиромашно жртвам 
ала земљу и простирала око себе топлоту и благу, румену светлост.{S} Мора да смо далеко од поно 
осредно из свога божанства црпе топлоту и живот.{S} Ту непосредност, ту блискост нечему вишем,  
га друма а њихове фигуре све више расту и све се јасније обележавају.{S} То су два коњаника кој 
 Призрена се ишло неком одређеном месту и одређеном циљу, са оправданом или неоправданом вером  
еђ стена и камена пење са обале у пусту и мртву варош, зраком који се из драгога камена са прст 
 Србију, са те стране сачувао нетакнуту и, евентуално, омогућио правилно одступање, ако би до т 
нули а најдражији им из куће на бојишту и ко зна јесу ли живи и ко зна хоће ли их видети и хоће 
би већ једном била на српскоме земљишту и вратила затим, то је друго питање, али би Србија сагл 
ранцуска помоћ већ на српскоме земљишту и уморан четворогодишњи борац српски, који је на северу 
одне провели смо на улици и на дворишту и нико у оној узбуђености није помишљао на себе а сад,  
м мртвацем у наручју, не знајући где ћу и не знајући шта ћу.{S} Ишла сам кроз улице и застајала 
 сишли низ друм а почеше да нас надлећу и аероплани.{S} Неко рече да дају и знаке и одиста, мал 
 се поглед и слабине опет убрзано крећу и усне дахћу.</p> <p>Застали смо крај те дирљиве слике  
Их, људи Божји, одите да видите несрећу и грехоту!</p> <p>Потрчасмо сви у кућу сем двојице трој 
е да њено материнско срце слути несрећу и ако је она далеко, још врло далеко.{S} У томе је погл 
једна добра борба и ево их у Феризовићу и Штимњи, на устима Црнољевског Кланца.{S} А кад то буд 
кафани, размишљао о Глишићу, Ускоковићу и Рајићу, приђе ми један просед човечић и прекиде ми ра 
 догледају.{S} Мраз стегао као о Божићу и душе оштар ветар те реже као нож а не можеш ни лице у 
а и оне две угибле испод слабина брекћу и разапета му се кожа испарава од влаге којом га је пос 
Не верујем, јер воз ће овуда проћи ноћу и неће се задржавати.</p> <p>— Све једно, нека је и ноћ 
ан он, гладан ја; хоће он да живи, хоћу и ја; кад нам даду ми једемо, кад не даду ми ето, морам 
тао, вероватно потресен сећањем на кућу и родитеља о коме је причао.{S} Пошто је осетио да је у 
ну велики Божји празници, она мете кућу и спрема да буде све у реду кад он дође.{S} Слази доле  
Једни су кренули у свет а оставили кућу и тековину своју на милост и немилост пљачки која сад в 
тедне дати дете, аждаја јој разори кућу и све живо по кући покоље.{S} Тако се прича да је било  
вако и прозебла ми деца и растурио кућу и опет остајем и то овде, где никог познатог немам! — О 
лупе.{S} Затим се војници успеше у кућу и почеше отуд скидати ствари: сандуке, кофере, дењкове. 
ознајемо.{S} И они су се вратили у кућу и остали да сачекају непријатеља.</p> <p>Ми смо кренули 
мо — ка граници.</p> <p>Ушао сам у кућу и боно се насмешио.{S} У једноме углу, у мојој канцелар 
мају; спремају се да напусте своју кућу и своје огњиште; спремају се да бегају.{S} Сањива и неи 
едва сам догледала кроз таму једну кућу и похитала сам, уверена да ће ме примити.{S} Ко не би п 
; затресло јој се тело набрекло страшћу и одмором и из раздражених ноздрва сукнули су црвени пл 
где када стари војвода, заморен болешћу и злом судбином.</p> <p>Трећи старац, Министар Председн 
о оставили и коју сад хитамо са радошћу и стрепњом да ослободимо.{S} Кад се одмарамо или кад се 
ајем.{S} Он се диже младићском гипкошћу и узнесе главу па јасним, одлучним гласом додаде:</p> < 
це неком благом, светитељском светлошћу и он се окрете ађутанту па рече:</p> <p>— Наредите све  
зрак месечев, допуњавали тајанственошћу и чаробношћу.</p> <p>Ко је она?</p> <p>Ни је ли то бол  
ом боном иронијом и дубоком одвратношћу и предахну као што би човек предахнуо на каквој висорав 
 и најсуровију појаву, са равнодушношћу и изразом који као да казује да то тако треба да буде,  
новом и Душановом, који је ове мудрошћу и крепошћу обдарио; молили су се Богу који је Лазара Ко 
аљеву јасно одјекује, извесно сад дршћу и стрепе.</p> <p>Капетан се сети да он одиста, ни по це 
и кућни предмети за брашно, шећер, кафу и друго.</p> <p>Док су се с једне стране бацале, гореле 
олазили су нам дани и ноћи све у страху и очекивању.{S} Хвала Богу, у селу није било других зал 
мети и тромо се крећу.{S} Допире ти уху и по где кој неопредељен звук те казује да се буди ноћ. 
ишани; колико може да се држи у ваздуху и безброј још таквих питања.</p> <p>Жагор око ватара по 
/p> <p>Узеше сви да осматрају по правцу и по звуку.{S} Капетан запази први како са звонаре јеже 
и наше граничне положаје према Књажевцу и софијске дипломате, које су по наименовању заступале  
бу видео је са ње већ Бугаре у Књажевцу и борбе, које су се у самој вароши водиле.{S} Вратио се 
м дуж железнице.{S} Била сам у Крушевцу и у Крагујевцу, ишла сам у Јагодину и у Ниш.{S} Обијала 
заједничку одлуку донету још у Крушевцу и на Рашкој.{S} Тада је влада, у споразуму са Врховном  
 се штаб Прве Армије налази у Витановцу и он запрепашћено испусти слушалицу.</p> <p>— Дакле на  
атно пада, засипа улицу, претрпава децу и људе и настаје врисак и цика.{S} Кров се већ нахерио, 
ца коју вуче мајка да би исхранила децу и овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у пла 
бе спасавам кад сам оставио жену и децу и без новаца и без хране?{S} Куда ћу да ми је да знам?< 
Лазар те избуди само старије а нас децу и младину оставише да спавамо.{S} Сабрале се жене око Л 
друмском прозорчету љупку дечју главицу и светле очице пуне радости и поуздања, што су виделе т 
ће сено под главу, подешава му поњавицу и топло му тепа а болесник гледа, мутним погледом, погл 
ава кад је мој бабо увек држао здравицу и помињао и Душана и Лазара и Милоша.{S} Па ето ту слав 
е, као извидница, из Пећи у Андријевицу и очима се својим увери о проходности тога пута, као и  
а дима, коме сунце одмах опервази ивицу и, док се тај облачић још колута у зраку, до нас допире 
ац којим је некада ишао пут за Ђаковицу и где се на десној обали Дримовој узносе развалине Леке 
 данашњега дана мора напустити Ђаковицу и извештај Команданта Шумадијске Дивизије I. позива, ко 
ећ, Дренички, којим се слази у Ђаковицу и Црнољевски, којим се слази у Призрен.{S} Ми би се нас 
ичини, потеже све у Приштину, Митровицу и Феризовић.{S} За Нишем, Крушевцем и Скопљем пођоше сл 
дњи вагон воза који ће поћи у Митровицу и за време, док су још возови стајали, повела разговор  
упа па да бега?{S} Него уклања породицу и покућство.</p> <p>— Зар први он?</p> <p>— Е није него 
ве, које је свако од њих водио за узицу и тихо кретао за једним вођом, који је далеко пред коли 
ана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака  
ана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака  
у ме сумња те скидох му с ногу ципелицу и чарапу.{S} Ножица је била хладна, прстићи студени.{S} 
чу, наши освајају Страхинића бана улицу и ја сиђем за две три куће доле.{S} Уђем у једну удубље 
а из чаршије у једну ранију бочну улицу и тискала се да избије на друм који води ка Липљану.{S} 
ђе.{S} Начелник даје жени неку цедуљицу и упућује је у болницу.{S} Улази друга, тако исто окрва 
ен већ букће, прогорео је прву таваницу и пробио је у горњи спрат, разорио већ степенице које в 
о суво парче којим би му превила раницу и најзад, здрах са груди део своје кошуље те парче крпе 
н материјал, враћа се празан на станицу и прима породице да их донде одведе.{S} Тамо ће возом д 
гомиле које су још синоћ поселе станицу и, где мало простора нађу, спуштају ствари и око њих се 
 вели, наши напуштају качаничку станицу и повлаче се ка Феризовићу.{S} Намамиће Бугаре да се сп 
 већ бацили у ваздух железничку станицу и напустили га.</p> <p>— Ух! учини онај што се мало пре 
 с децом да слазе на жељезничку станицу и ако никакав воз у то доба није ишао ни на коју страну 
јих врата, ја сам навирила на кључаницу и видела како два војника држе под мишке једног нашег и 
рши крађу.{S} Он завлачи руку у зобницу и краде од коња његову храну и алапљиво ждере зоб.</p>  
аћу, сишла са Мораве у Косовску равницу и закуцала на врата Господњега храма цркве Грачанице, д 
чком долином, затворили скопску равницу и осујетили дејство бугарске војске која напредује јужн 
са фронта да прате госпођу потпуковницу и да чувају њено буре с купусом! — и даље гунђа гомила. 
, не представља никакву другу заједницу и која се простире неколико сати дужине или још боље, к 
 савезничка помоћ, прелетели су Дреницу и пали овде у равну Метохију.{S} Сад се спремају да узл 
ве одлуке као наредбе за сваку јединицу и са тога посла, који нису завршили чак ни кад је пао м 
} Један ме само научи да одем у болницу и да се понудим за болничарку.{S} Вели: примиће те јер  
пе?</p> <p>Отишла сам у највећу болницу и молила да ме пусте да обиђем све собе, све рањенике и 
нареди да се оде у жељезничку радионицу и отуд зовне мајстор.{S} То је разуме се продужило чека 
ше.{S} Ветар јој повија покислу сукњицу и припија уз слабачко тело; на ногама јој плитке, исцеп 
л, ваљда због својих, али туку Чукарицу и савиначки крај.</p> <p>Младић би и даље продужио прич 
ма опсађивана; прегазили смо и Бистрицу и заглибили се у дебела блата и наносе, запали у дубоке 
>Ућутасмо за тим.{S} Он натеже чутурицу и јасно се чуло клокотање њено.{S} Затим опет мир, те с 
за није оквасила и припалиће му свећицу и помолиће се на том гробу за покој душе својега детета 
Ускоковић, књижевник, скочио у Косачицу и удавио се.</p> <pb n="152" /> <p>— Ух, грешник! — учи 
слична незнабоштву, које се клања сунцу и непосредно из свога божанства црпе топлоту и живот.{S 
дом одговарам и казујем, као што би оцу и мајци казивао.</p> <p>— Одведоше ме затим у логор, са 
 ме спасе мука.</p> <p>Он прекиде причу и замоли ме да му дам још једну цигарету.</p> <p>— Није 
ело.</p> <p>Ту прекиде заробљеник причу и обојица заћутасмо и замислисмо се.{S} После дужег ћут 
а!“</p> <p>Приповедач ту, прекину причу и пружи се те узе намештати ватру.{S} Испружи ногу те п 
и у гроб, разбија песницом гробну плочу и васкрсава.{S} Мисао је то што гине на нашим бојним по 
, женама и децом.{S} Вочићи тешко дахчу и посрћу немогући да извуку кола која сваки час упадају 
и, да је то за образ наш и за веру нашу и за живот деце наше; казивао нам је, како је Син Госпо 
вима <pb n="412" /> креће, читаву брешу и дуг траг, као оно кад веслом прођеш кроз воду.{S} Кад 
авио на станици и ту је чуо да мобилишу и Грчка и Румунија, што има да буде одговор на бугарску 
о коментаришу догађај, а треће полемишу и надвикују се.{S} Улица ври неким тихим узбуђењем, као 
о као и ми, него га само дочепа за гушу и затресе узвикујући:{S} Шта учини, море?</p> <p>Бојко  
ме је величина трагедије замаглила душу и разум.{S} Добош, којим је архимандрит Мелентије дозив 
кот продро као усијано гвожђе кроз душу и, верујте, још ме бриди бол, још ме пече.{S} Био је то 
ут сабрала све наше болове у своју душу и како би сабрала све наше сузе на своје очи.{S} Када < 
разбојиште — и збирала сам у своју душу и туђе болове.{S} Засузила сам над туђом невољом, запла 
 Мора да су наши већ напустили телеграф и непријатељ ваљда...</p> <p>— Биће да се воде борбе па 
дила над дететом.{S} Слушала сам му дах и бројала му ударе срца.{S} Зашто су људи око мене шапт 
ога сам оваква! — па ућута на један мах и две крупне сузе оквасише јој трепавице.</p> <p>У том  
рума идући Чачку, постројавају се одмах и остали топови, два пољска брзометна, који су дошли са 
 донете и последње одлуке које су одмах и извршене — Влада и Врховна Команда напустиле су јуче  
се задржавају само на зеници и ту одмах и ишчезавају.{S} Душа му већ нема везе са телом, она је 
рквом и запретише да ће све село у прах и пепео, домаћине на колац а чељад на јатагане ако се у 
па за њим и други, а нас обухвати страх и хитно, узбуђено, потегосмо што нам је најдраже, закљу 
 да не верујете у њену помоћ? — запитах и у томе часу поче у мени понова да се буди онај мучан  
где је пре сјало његово црно око; видех и преломлену вилицу која му је унакажавала лице...{S} В 
 му ја био и брат и отац.{S} Па ја узех и да бринем о кући а њега дадох на школе.</p> <p>— Је л 
ок, сваку промену и покрет, сваки успех и неуспех на фронтовима, молећи се крај гробова Богу да 
 — додаде стари Краљ — било је а има их и сад.</p> <p>— Сад? — учинише неколико њих.</p> <p>— И 
јзад, имамо ли услова за исхрану кад их и непријатељ нема?</p> <p>Сви усвојише ове напомене вој 
ли их родитељи сурово дрмусају, буде их и казују им чудне речи:</p> <p>— Ајде, ајде, да путујем 
Југовићка, и обиђите их све; обиђите их и прекадите дахом душе ваше, прелијте их сузама очију в 
но да не будем пресечен — али, да би их и утешио он додаде — ипак, чим ухватим тамо положаје, з 
 их обриса и настави даље — Поздрави их и реци им: поздрав вам од вашега Мирка...</p> <p>— Шта  
 већа борба.{S} Овамо ко зна хоће ли их и бити?</p> <p>— Зар је Чачак непријатељ борбом освојио 
.{S} Миловали су их, грлили и љубили их и плакали су за својим друговима са којима се нису раст 
ао лично кроз редове бораца и храбри их и упућује:</p> <p>— Живље, живље!{S} Ено ћемо доживети  
мо да смо у сувоти.</p> <p>Повео сам их и успут су ми казивали своје невоље.{S} Путују из Круше 
м бар знао, а сад?...{S} Оставио сам их и, бога ми, све ми изгледа, као да сам их сахранио, као 
 често пута сазнају вести пре но што их и надлежне власти приме.{S} Код „Зрињскога“ свраћају оф 
еху моји тако да не плачу, пристала бих и по два годишње да рађам, али какви су моји били, проп 
не службе.{S} Мислила сам, зашто не бих и ја себи сачувала хранитеља.{S} Отац му је погинуо, он 
ући некога бега, у једној од кривудавих и тесних улица пећских.{S} То је велика зграда саграђен 
, сишући им њиме жиће; где птице плавих и зелених пераја певају песму зоре а воде, слазећи са к 
одитеље, који су неговали троје здравих и напредних мушкарчића.</p> <p>Муж ми је погинуо у буга 
 и дебелих усана а други необично живих и изразитих очију и малих, готово младићских бркова.{S} 
а седмим пуком, шест пољских дебанжових и два крупова.{S} Тако се јежевичком косом поставила ба 
риском престрављених и јауком све нових и нових жртава.{S} Било је ужасно, слика коју не могу н 
ицама онако; успут сретала пуно њихових и сви су ми били гадни <pb n="416" /> и одвратни.{S} Ви 
Што даље наши напредују све више мртвих и рањених.{S} Крај друма, у јарцима, по шљивацима, по в 
ештину.{S} Пуковник пролази крај мртвих и рањених, немајући времена да се обзире на њихово запо 
ештана и наше војске, те има већ мртвих и официра и војника.</p> <p>— И да није дошло до крви,  
 циљу, споразумне ће силе, поред многих и ранијих и доцнијих, стећи још једну поуку из овога ве 
ховне Команде на којима је, после дугих и бурних саветовања, имала да се утврди једна горка али 
 до сад те две сузе, кад се после дугих и крвавих бораба врати једнога дана, да их на прагу сво 
о је мој познаник, један од оних младих и интелигентних људи који је за време мира покушавао и  
чело и опали мразом лице те се пробудих и пробудисмо се сви.{S} Учитељ узе својом путничком бат 
ине.</p> <p>То је био један од најтежих и најмучнијих тренутака у овој великој трагедији српско 
разумне ће силе, поред многих и ранијих и доцнијих, стећи још једну поуку из овога великога и к 
 радња овога занешењака код трезвенијих и угледнијих муслимана није могла наћи одобравања ни од 
 ћемо и ми прогнаници са огњишта својих и из домова својих!</p> <p>Хоћеш ли нам отворити царске 
авлађивао; сетио се првих успеха својих и оних првих задовољстава младе, сањалачке душе.{S} Опо 
њ, који већ два дана напуштен од својих и осуђен на смрт, непомично стоји крај друма, без јела  
начелства, савило се крај ствари својих и брижно пита: шта је, и хоће из очију да прочита одгов 
е и нове градове, који ничу око великих и богатих предузећа?</p> <p>Ако не дотраје дотле, хоће  
ч.{S} То је бледа, мршава дама, дубоких и паметних очију, то је племенита енглескиња Леди Пеџет 
и је до пре месец дана са обала савских и дунавских надлетао Срем и Банат.{S} Даље мало од њих, 
цеђена срца слази озго са обала савских и дунавских, прелази Букуљу и Рудник, залази Шумадијом  
а, коварника и хулитеља закона небеских и земаљских; молили су се Богу Милутиновом и Душановом, 
ивизије“ или разних других „дивизијских и пуковских колона“ које су вукле жене и кућне намештај 
ју су дотле зидали од грчких, румунских и савезничких карата.</p> <p>Око једнога кафанскога сто 
војничких кола, муниционих, санитетских и профијантских, која су наши вочићи са напором извлачи 
 Београду је двадесет и четири немачких и двадесет аустријских батаљона.</p> <p>— А наших?</p>  
ала талијанских, корсиканских, афричких и сунчаних обала француских, нисмо друго до бродоломниц 
је био официр, са којим сам оних тешких и последњих дана србијиних, чешће заједнички бринуо, ше 
 ни проћи до прескачући преко попадалих и уморних тела.</p> <p>Отворио сам врата на кафани и на 
.</p> <p>Изнад свих тих градова и милих и драгих, Призрен има свој особени значај; има своју на 
оле наше и робоваће гробови наших милих и драгих.{S} Друмови ће опустити а горе оживети збегови 
н господин ретке, проседе косе, светлих и округлих очију и висока сува врата, уз који се при го 
ула је отуд, из далека, из оних питомих и храмовима културе и просвете раскошно окићених крајев 
ба светлост фењерчића блатом попрсканих и улепљених.{S} Странама улица, покушавајући да се кори 
ватних ствари и <pb n="378" /> државних и приватних лица, има и болесних војника и читавих поро 
з реда.{S} На тим колима има и државних и приватних ствари и <pb n="378" /> државних и приватни 
манима диже ноћу из зидина стародревних и напуштених замака и обилази развалине прошлости.</p>  
бе.{S} А гомила изгнаних, гомила бедних и невољних, промицала је крај њега и ишла својим путем  
љство али — шта води ову поворку бедних и невољних што клонула духа и тела креће друмом?{S} Вод 
 изгледало, пуно мањих и већих обојених и необојених дрвених крстића, међу којима по где који г 
, увек пропраћене вриском престрављених и јауком све нових и нових жртава.{S} Било је ужасно, с 
и тресао се целим телом а из замагљених и крвавих очију врцале му сузе и промуклим, загушеним г 
уге појединости.</p> <p>— Много рањених и мртвих — вели — на путу, на вратима, на кућнем прагу. 
} Био је висок, коштуњав човек, снажних и необично дугих руку.{S} Од целог његовог лица осветље 
ољупцу посише отров са усана Маваркиних и пада поносно крај ње.</p> <p>И тај понос, несавитљиви 
кише лију нештедимице и кад, безкрајних и мутних јесењих ноћи, реже као нож оштар косовски вета 
 душе.{S} Опоменуо се снова, бескрајних и безбројних снова о будућности својој и амбиције, која 
раздама исписани сви напори дуготрајних и надчовечанских бораба и све разочарење једнога честит 
ају да узлете преко Дрима и оних кршних и високих планина што их он грли, те да у једноме маху  
з шпага петицу, па приђе једноме од њих и рече му гласно, тако да су сви могли чути: „Дедер, пр 
 офанзиву према Митровици, срешћемо њих и онда ћемо се опет скрхати а питање је хоћемо ли тада  
} Гробље је тужно изгледало, пуно мањих и већих обојених и необојених дрвених крстића, међу кој 
а и ако је кроз полупане прозоре старих и напуштених конака он нештедимице дувао.</p> <p>И док  
, како су биле тешке патње наших старих и како је скупо плаћено ово мало слободице наше?</p> <p 
!</p> <p>— Јесте, сећам се! — одговорих и изађе ми пред очи слика оног бедног девојчета са црно 
 упита ме.</p> <p>— Стигли! — одговорих и посадих се на џак где ми је он сачувао место а фењери 
нажних плећа и препланула лица а оштрих и тврдих црта као од бронзе саливених.{S} Дан се већ би 
едну грану, заробљеник.{S} Био је босих и раскрвављених ногу, дроњав и поцепан, подбула лица и  
а једнога дана из хладних зидина пустих и камених двораца, где је друговала са совама и јејинам 
орена врата; има читавих уличица пустих и празних, једва ако из по где које куће ко изађе или у 
мали, уски, бедни интереси изнад општих и заједничких. <pb n="583" /> А је ли то доба, је ли то 
естало соли.{S} Кад нема никаквих већих и поузданијих вести, светина прати и најмањи покрет и т 
о тих вагона и пред њима, пуно је виших и нижих официра у ратној опреми.{S} Они сваки час улазе 
/> <p>— Све, све ће пропасти! — Додадох и ја придружујући му се искреноме болу.</p> <p>— Косово 
а, те се отвори пут и маса крену хтедох и ја, али ме млади сликар ухвати за рукав и задржа да з 
је, када се већ сместисмо у селу, нађох и он ми рече о батерији:</p> <p>— Повлачи се, нема ни ј 
 треба да задржи непријатеља, клоне дух и више него то, то би заробљење значило капитулацију.</ 
туд с поља онај тежак и загушљив ваздух и брујање ко из кошнице.{S} Мени чак она соба, у којој  
 пољацима.{S} У том застења кроз ваздух и тресну а земља, коју диже тешко разорно зрно и дим ко 
 прозором, кроз који је продирао ваздух и светлост у дрвену кућицу.{S} Војници, који су носили  
рло и поуми да почне, али напрегну слух и обрати пажњу на другу страну.</p> <p>— Чујте! — рече  
ну врата па вели: „Слушај!“ Ја ослушнух и чух пуцање.{S} Погледах старицу а она радосно: „Наши! 
а више да седим у мраку.{S} У том зачух и бат тешких ципела пред мојим вратима.{S} Затреперих о 
остаје ништа друго до да промене правац и да се упуте на север, преко Ђаковице и Пећи.{S} Тога  
аљ, који тога тренутка напушта Крушевац и креће на Косово, гледа <pb n="219" /> и плаче.{S} Пад 
ј да подметнем што! — рече трећепозивац и скиде ћебе којим се био обавио, сави га два три пут и 
ам се једне моје тетке, која је и новац и накит и акције држала код себе.{S} Била је богата и д 
ену, који јој ждере сву имовину и новац и накит и акције, а она чврсто држи на грудима онај јас 
здржати!</p> <p>Стигли смо у Младеновац и — ја сам изнела из вагона мртво дете.</p> </div> <pb  
ном тела у шанцу, лежао је други мртвац и, док смо се ми око њега забављали, понављајући своја  
и, одмерише се дивљим погледом двоножац и четвороножац.{S} Он уложи последњу снагу своју и оте, 
една војска која верује да је победилац и предаје се победничком заносу и немару и једна војска 
и неумитну правду, којој си Ти бранилац и заштитник, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, 
о гроб Српској Круни, млади њен носилац и даље се борио са тешким и суморним мислима.{S} Он је  
ка за собом као речна матица лаки чамац и не да му да плови својим правцем; покушах још једном  
им пушку, да полетим у србијански ланац и да загрлим све оне, све оне, што пуцају на мене!{S} О 
ноћним препадом ушли у качанички кланац и варошицу Качаник, с друге стране, са севера и северои 
-Немаца изманевровала багрдански теснац и иде од Пожаревца правцем на Ћуприју.{S} Одмах је напу 
овор.</p> <p>— Погинуо! — додаде старац и заћута.{S} Дуго је ћутао.{S} Затим опет диже главу и  
 негде у књигама записано — поче старац и не гледајући у мене, више сам себи — али кажу људи, н 
уо?</p> <p>— Не знам! — одговори старац и слеже раменима.</p> <p>— Како не знаш?</p> <p>— Рекли 
збину.</p> <p>Био је сведок овај старац и када се пре триста година диже народ из Метохије, те  
 је дунуо озго, са Дуље, студен северац и растерао мрачне облаке, који су били застрли небо над 
, износио их на грудима својим на Лисац и на Осогово, на Цер и на Јагодњу и поштено служио где  
{S} Ујутру је ускакала у дечји креветац и играла са њима, затим је пратила мајку на пијацу, у п 
ији си ти мали Драгомире; ко ти је отац и где је; ко ти је мајка и где је?{S} Радовали су ти се 
омичу ужурбане сенке.</p> <p>То су отац и мајка, који већ целу ноћ нису очи свели, избудили деч 
е од удара.{S} Ухватили смо се у коштац и почели смо се рвати.{S} Бранио се зубима и изуједао м 
 града, да се распитам о њему.{S} Месец и по дана сам лежала и нисам ништа знала шта је с њиме, 
> <p>Под столом се протеже један спавач и гурну ногом сто те га ми придржасмо а онај се оздо пр 
ући и о својој деци — заврши приповедач и застаде да направи цигарету.</p> <p>— И још ми је гов 
<p>Када је после те одлуке поведена реч и о артиљерији, која не може даље из Пећи, већ се мора  
 спреман на то питање.{S} Затим узе реч и поче у детаљима да разлаже могућност офанзиве, поглед 
оче да изумире разговор или се чује реч и две а придигли се и они који су лешкарили па се повил 
ети и сам да је позван први да узме реч и он диже главу:</p> <pb n="709" /> <p>— Не говорећи о  
Мало му је ко уделио а да није казо реч и две.{S} Свака од тих речи била је горка и бона, свака 
тање исхране?</p> <p>Узе опет Пашић реч и потврди да према извештајима савезничких влада, које  
 армија?</p> <p>— Горе.{S} То ме је баш и страх, ако је тамо загустило, па се они сруче и закрч 
тавили би те они крај деце да их гледаш и да их храниш.{S} Не би боме, него би ти опет дали пуш 
да морамо трпети, да је то за образ наш и за веру нашу и за живот деце наше; казивао нам је, ка 
је твој отац дошао овамо.{S} С њим знаш и подноси нам да се бијемо, а што с тобом?{S} Је л’ ти  
ам пешадије!</p> <p>— Држи се како знаш и умеш! — одговори војвода — ако си ти онај стари, одрж 
обележје свега живота, свега што среташ и што се креће око тебе.</p> <p>— Немате ваљда где да н 
онили на Чичавицу, <pb n="295" /> Голеш и Језерске планине, а између непријатеља и нас била би  
 ти стране допиру, не чујеш, не разумеш и не видиш суседа, који виче да се склониш, не разумеш  
да, који виче да се склониш, не разумеш и не видиш ни онога за тобом који те преклиње да му се  
 — ал ево да се помогнемо.{S} Можда ћеш и ти мени помоћи кад год!</p> <p>— Благо теби, старче!  
умем те, синко, ни чему научити што ћеш и како ћеш.{S} Нека те Бог и твоје срце научи!“</p> <p> 
 ти крај њих.{S} Крећеш, идеш, пролазиш и увек ти изгледа да си још тамо одакле си кренуо; нити 
ој је муж отишао службеним послом у Ниш и сад, услед прекида возова, остао тамо а она не зна бе 
тски пси, цепају ти одело и ти се бориш и једва спасаваш.{S} Сви су око ватара набавили још за  
S} У том засвира, далеко за нама, јуриш и настадоше узвици и псовке официра и пуцњава њихових р 
} Али на крају су тамо, ван вароши, још и касарне, које су претворене у болнице, претоварене ра 
а није поверљиво.</p> <p>— Ама чега још и сад има поверљивог! — узвикну он и насмеја се готово  
 то значи, да дипломатија споразума још и овог тренутка верује Бугарској.</p> <p>— Да!... — учи 
им, које су првих седам и осам дана још и покушале да снабдевају избеглице храном, па кад наста 
 од оних који су осамдесетих година још и изгледали нешто на београдским улицама а од тога доба 
 од оних који су осамдесетих година још и изгледали нешто на београдским улицама а од тога доба 
, исколачених очију, опире се и сад још и ако му је уже засекло у месо и ако је, види се, после 
роз пусти овај кланац.{S} Ту гамиже још и корњача и хитро се вере зелени гуштер и тромо мили пу 
ао крајњи моменат, да се пожар може још и угушити, ако помоћ брзо стигне.{S} Пожар међутим напр 
, код Турака.{S} Кроз улице пролазе још и мале групе оружаних људи, разнога изгледа, разнолика  
 коња за Врховну Команду учинила је још и други утисак на преплашену светину.{S} Та куповина зн 
 Командант Друге Армије предузео је још и мере да што пре ухвати везу са командом трупа нових о 
.{S} Можда кад побегне јунак, то је још и већа кривица, јер зарази страхом остале.</p> <p>— При 
на мајка сва у крви и детенце, које још и не ходи, грчевито се држи за материн скут и зове је и 
репричавају разне новости кроз које још и у овоме очајноме часу провејава вера.</p> <p>— Шта ће 
у са мраком, почињу назирати али не још и разликовати.{S} На сивоме небу догоревају звезде као  
осторе измеђ голих зидова где ждере још и последње остатке дрвенарије.{S} Леп са зидова у велик 
тавити своје одступање, прибраће се још и сви остали делови војске, који су се расули, образова 
о неваљало лице које се, чини ми се још и сад увек, кад год говорим или мислим о томе, кези на  
д покрет умртви.</p> <p>У Штимњи се још и укрштају збегови те у толико већа гужва.{S} Ми из Мит 
ономе што се тек преживело и што се још и овога тренутка преживљује.{S} Свако казује како је за 
а.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и коњићи осамарени и натоварени, кравица коју вуче мајк 
а.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и мали коњићи осамарени и натоварени, који још поврх то 
према Отаџбини.</p> <p>Молили су се још и сину господњем, јединородноме и јединосушноме.{S} Не  
гомилу и свако носи, осим оне опште још и своју сопствену невољу, свако свој бол, свако своју и 
роћи.{S} Да се суд прелије, наиђоше још и бегунци из Гилана и моравских села, наиђоше разне ком 
 ће непријатељ наступати.{S} Нареди још и чешћу паљбу, како би непријатељ добио утисак да је ов 
ој обали, дизао сам се о поноћи или још и доцније, у дубокој ноћи, и гледао чаробну мртву варош 
ву, но ово што доживех.{S} Приђе ми још и једно дете, дрпну <pb n="642" /> ме за шињел, па ме п 
последњем тренутку.{S} То може бити још и сутра.{S} Све зависи од ситуације на бојишту!</p> <p> 
аме, шалове и ћебад а мајка, носећи још и одојче на руци, прати кола са најдрагоценијим товаром 
ран, не иде се него мили.{S} Пешаци још и измичу а ред кола се сваки час уставља, стоји дуго у  
ла северни део Србије; ту је сазнао још и горку истину да се ни Крагујевац не може одржати.{S}  
алеко, још врло далеко, кад је нико још и не назире.</p> <p>Из погледа госпе у црнини, којим је 
 се нађе по кућама.{S} Однеше уз то још и све чарапе, кошуље и сву преобуку.{S} Зато сад, вели  
 лажи је.{S} Али сад, што ће нам то још и сад?{S} Зар није боље казати овоме свету: склањај се  
 умирити околност што су у Призрену још и стари Краљ и Престолонаследник.{S} Они су војници, он 
 је била сва пратња а пратила су их још и три коња, које је Краљ по где кад узјахао, али је рад 
 за пењање, трећи наслонити руку на кош и, тако обезбеђени, почеће да вам претресају кола, да в 
, која је пролетала и дерала кроз варош и кроз редове избеглица, као бујица, као поплава, казив 
це под оружјем, крстарило је кроз варош и бдило на напуштеном имовином и над поспалим становниш 
ње још више појача, просу се кроз варош и вест да ђенерал сутра ујутру првим возом шаље и пород 
— боре се.{S} Гранате већ прелећу варош и падају највише овамо, код железничке станице, где је  
зе најзад и сарадници- „Српскога југа“ ,и казују <pb n="33" /> свој разговор који су још малоча 
l> <l>Славни јунак Обилић Милошу</l> <l>И уз њега верни побратими</l> <l>С једне стране Косанчи 
нећемо састајати.</p> <pb n="271" /> <p>И ако не знајући све детаље о ситуацији, светина је нап 
ре, пробдије ноћ.</p> <pb n="612" /> <p>И вечерао је ту међ њима.{S} Узео је, као и они, кришку 
 да ја хоћу мира!</p> <pb n="154" /> <p>И окрете се без збогом те пође негде.{S} Нисам ни знао  
либа запала кола.</p> <pb n="654" /> <p>И другачи узвици допиру оздо, с друма.</p> <p>— Из које 
јутром и вечером.</p> <pb n="725" /> <p>И вечерас су прочитали молитве, налили уља у кандила и  
p>— Па да пређем!</p> <pb n="116" /> <p>И диже се жена са митровичког воза па, не слазећи са ва 
ги глас из мрака.</p> <pb n="476" /> <p>И одиста, ја тек сад приметих да је на месту где сам ст 
х осталих грађана.</p> <pb n="96" /> <p>И у трећој групи брани се један што иде у Солун, па вел 
ан човек те мрзи.</p> <pb n="387" /> <p>И одиста, у томе тренутку кад сам дигао главу, изгледал 
а станичне ограде.</p> <pb n="68" /> <p>И као што то обично у таквим приликама бива, да се људи 
ада кад једна српска круна пада!</p> <p>И да ту мисао подвуче и појача, он пружи прст на једну  
ако како смо, па шта нам да Бог!</p> <p>И жене пристадоше уз тај предлог бојећи се да остану на 
 неко рече;</p> <p>— Свршило је!</p> <p>И сви скидоше капе и додаше:</p> <p>— Бог нека га прост 
!{S} Ми не смемо ни корака даље!</p> <p>И на један мах сви претрнусмо пред том помишљу и ако на 
друго но да се повуче у планине!</p> <p>И Србија се морала одрећи и те, као и свих ранијих нада 
Ето га вама па чините шта знате!</p> <p>И код тих речи, не обзирући се на све позиве начелников 
 без стоке.</p> <p>— Е то јесте!</p> <p>И тако се међу старцима наставља разговор дубоко у ноћ, 
њим патњама причали наши дедови!</p> <p>И док ми будемо трајали тешке дане изгнанства, тамо дал 
м збеговима причали наши дедови!</p> <p>И онда чак, кад помислимо да смо спасени, неће још доћи 
и коју грану, западоше и волови!</p> <p>И кроз мрак прође ваздухом упаљена гламња, као факља.{S 
 поуздано сен.</p> <p>— Пролази!</p> <p>И сен маричкога краља, која је негда са оне далеке и кр 
арутног магацина!</p> <p>— Удри!</p> <p>И капетан проконтролиса најпре још једном топове, па ра 
кад је наредба, мора се слушати!</p> <p>И наставља даље пут пешке, сад већ и сам убеђен да неће 
ји пут срамота ме што сам човек!</p> <p>И да је то бар једина бона и мрачна слика на овоме путу 
савета и забележила је само чин!</p> <p>И, док он у такве мисли тоне и понире, Усуд, онај неодо 
рова, ми војници можемо и овако!</p> <p>И кад је рекао то „ми војници“ погледао је са задовољст 
е, лакше, не журимо, стићи ћемо!</p> <p>И стигли смо!...</p> <p>Кроз дубоке обале са хуком се л 
амо их поздравити.{S} Морамо то!</p> <p>И одмах се донесе одлука да се станица искити савезничк 
елство.{S} Ајде, сачекаћемо вас!</p> <p>И док се господин Јанковић бавио у начелству а доктор у 
убићу се.{S} Спремио сам се већ!</p> <p>И показа ми под јастуком дршку од револвера.</p> <p>Пог 
мо ми је лакше, тамо још верују!</p> <p>И морало се кренути.{S} Пошло се оним другим и мучним п 
Идем, идем натраг, идем тамо!...</p> <p>И пре но што стиже ко од нас ма једну реч утехе да каже 
{S} Тако смо се здружили, ето...</p> <p>И учитељ оде с робијашем даље својим путем, остављајући 
 сад сам сама самцита у свету...</p> <p>И ту девојче заврши причу, заврши и ућута гледајући пре 
 тамнине а нико му се не одзива.</p> <p>И тако то једнако иде и једнако придолазе, довикују се, 
ности, тако лепа, бујна и свежа.</p> <p>И када је мајка, милујући му бујну косицу, пуних очију  
 може се добити телефонска веза.</p> <p>И одиста, од јутрос, крај свих напора који су чињени, т 
ти самном бригу коју сам носила.</p> <p>И он је растао и његово ми је здравље било најтоплија у 
дина, можда нехотице, промашила.</p> <p>И ево тих догађаја, ево те историјске катастрофе, која  
и седло, шести нуди читава кола.</p> <p>И кроз сву ту гомилу продаваца промичу генерали, народн 
у осећајима, који се опет јавља.</p> <p>И сад се већ не шапће више погружено кад се састану гом 
т као поклоницима звезда водиља.</p> <p>И крећемо, идемо тамо где њу видимо, идемо ка Призрену. 
тали у пепео под његовим ногама.</p> <p>И нехотице наиђу на човека тешке и боне мисли у оваквим 
енуо у збег за кућом и чељадима.</p> <p>И сва та гомила и сва та тужна и невољна поворка иде, м 
 како је кад се види са својима.</p> <p>И послушаше, те га оставише на миру али се Бојко боме д 
ђ дењковима, бошчама и куферима.</p> <p>И та галама, врисак, молбе, преклињање, гурање, тискање 
 на обалама нашега, сињега мора.</p> <p>И данас, ето, на том истом Косову, воде се последње крв 
 ситна али оштра и студена киша.</p> <p>И ако разговор и жагор тако с вечери малаксава, нису на 
 отуда враћају као ватрена киша.</p> <p>И ако нас је умор сломио, нисмо могли не застати у мест 
гледа да ће скоро настати борбе.</p> <p>И борбе су настале.{S} Настале су пред крај Септембра п 
атају овде на легалу као мишеве.</p> <p>И овај узвик као да нас све опомену те, пошто се свако  
већ да се мртви врате у гробове.</p> <p>И сен маричкога Краља Вукашина Мрњавчевића, одвоји се о 
ти хлеба.{S} Само то да ми каже.</p> <p>И овом приликом, у Призрену, кад смо се срели, жалио ми 
ћ прослављене француске ратнике.</p> <p>И као да си чаробним штапићем пробудио читав један бриг 
 додаје неко чак из пете гомиле.</p> <p>И одиста, та су кола, што су се спустила из Топлице у К 
 зору буди збег и хоће да крене.</p> <p>И најзад се креће.{S} Најпре појединце, по један човек  
ти, ваљало је кретати у планине.</p> <p>И на један мах, као да си магичким штапићем завитлао пр 
варкиних и пада поносно крај ње.</p> <p>И тај понос, несавитљиви понос, ево га сад у блату.</p> 
мараму и покри њоме лице детиње.</p> <p>И мене заболе тешко под срцем, те стегох грчевито на гр 
 бројимо кораке и бројимо стопе.</p> <p>И колико смо до сад на овоме путу увек тромо и споро кр 
га чина сахрањивања српске вере.</p> <p>И сахрањена је већ!{S} Пуковник који је руководио сахра 
ам ја био, па ево вратио сам се.</p> <p>И ми се сви вратисмо.{S} Кренусмо за осталим светом ка  
се све то извлачи и једва креће.</p> <p>И ако је заједничка невоља све изједначила ипак је у то 
но боре да утуре своје породице.</p> <p>И одиста, тамо пред вагонима настала је већ била очајна 
ула те ме добри људи прихватише.</p> <p>И нисам могла даље.</p> <p>— Пођите ви, добри људи — ре 
а наменила да још једном понови.</p> <p>И све то можда, зависи од једног јединог топовског метк 
во по кући лежи у усиреној крви.</p> <p>И сад ми пред очима она крв и она несрећа.{S} Стара мај 
у кући пробудио! — додаде други.</p> <p>И под сиромашном светлошћу малога фењера, момци приступ 
и, то ми чини добро, то ме држи.</p> <p>И госпа у црнини поче мирно, тихо, прибрано да казује м 
 кућицу, па ма и даље гладовали.</p> <p>И истина, није потрајало дуго а дође човек ноћу, као он 
— заврши победоносно одушевљени.</p> <p>И сад се разви жива препирка по томе питању.{S} Упадоше 
ао да их никад више нећу видети.</p> <p>И док овако свако брине о себи или о својима, дотле је  
и ни где ће им гроб породу бити.</p> <p>И како мирно леже ова дечица, ни једно не плаче за мајк 
 и дуго кроз невоље и опасности.</p> <p>И шта је то што у овоме тренутку, пре но што возови кре 
ћемо какво ће нам јутро сванути.</p> <p>И Лазар нам рече да не ложимо никако ватре напоље на чи 
знице па готово у свакој вароши.</p> <p>И ја сам пошла редом дуж железнице.{S} Била сам у Круше 
често и помаже да се сноси свој.</p> <p>И на мене остави дубок утисак судбина оне дечице од кој 
з поноћну таму као совин врисак.</p> <p>И док ова гомилица престрављено шапће у дубокој тами по 
на вера и нада у његов повратак.</p> <p>И ако жижак њенога живота већ догорева, тули се и малак 
ајтеже срамоте пред самим собом.</p> <p>И ено га, од јутрос, несретника, воде на стрељање.{S} С 
Ипру, код Араса и пред Варшавом.</p> <p>И низ догађаја, низ несретних последица кратковидости д 
а да заплаче над својом победом.</p> <p>И борба поче да расте, да се пење и да бива све огорчен 
весном зебњом пратио развој њен.</p> <p>И несретни 16. јуни, када је бугарски владалац примио н 
них конака он нештедимице дувао.</p> <p>И док су ови задовољни били што су и толико нашли, наил 
ћник му је стално све реферисао.</p> <p>И влада и Врховна Команда, брижно су очекивали извештај 
вот, који је до мало час ту био.</p> <p>И ближи се већ!{S} Осећам загушљив ваздух, који претход 
је овдашњи грчки консул објавио.</p> <p>И ма да се свет тако са свих страна и из свих могућих и 
нашњем лову тако богато обдарио.</p> <p>И друге снове сањала је љубав материнска у бескрајним н 
орели све што нам је још остало.</p> <p>И узе ми казивати шта је све пождерао тај пламен.{S} Ко 
ло а трупе нових области центар.</p> <p>И док је професор то објашњавао са пуно убеђења, забадо 
е негде у планини исхрани зимус.</p> <p>И све се, то измешало и све изједначило, војник и грађа 
дали му се на милост и немилост.</p> <p>И мећава нас загрли, обави нас својом студеном руком и  
 га други, крсти се и моли Богу.</p> <p>И ја сам се сагао и шакама ископао прегршт земље те вез 
се треба борити за места у возу.</p> <p>И кад су дубоку ноћ пробили први наговештаји зоре, толи 
али а оставили места пролазнику.</p> <p>И то све у доба кад дуге јесење кише лију нештедимице и 
му, неко писну и зацика у јарку.</p> <p>И Бог се придружи непријатељу.{S} Поче киша опет да про 
о да заједнички слете на лешину.</p> <p>И онда, осетиш неки подземњи тутањ, као пред буру; зави 
 савезничкој офанзиви на северу.</p> <p>И самоме песимисти се озари лице на глас о доласку саве 
тљиви понос, ево га сад у блату.</p> <p>И опет ми допиру до ушију Гришине речи: „Све гори у мен 
који са Косова бегају у Топлицу.</p> <p>И начелник округа косовскога, када једнога јутра доби н 
ам је до сада притискивало душу.</p> <p>И шапћемо међ собом, бојећи се да не пробудимо оно мртв 
ут али ако се мора онда што ћеш.</p> <p>И онај што је питао Арнаутина и онај што је питао жанда 
од туге а нада снажнија од бола?</p> <p>И на мојим је рукама никло јединче и ја сам га, грбећи  
четворо их је.{S} Шта ћу с њима?</p> <p>И збиља, страховито је било гледати како су се бацале с 
 постоји више?</p> <p>Ко је она?</p> <p>И, јесам ли ја будан или је ово привиђење које ми је у  
 грлио си твоје срећне родитеље?</p> <p>И ко зна, Боже мој, како су се све звала ова друга дечи 
леш, је ли, ти ме не волеш више?</p> <p>И даље ме је гледао истим погледом и ни једна се црта н 
то био умор који ме је савладао?</p> <p>И уторак је свануо мутан и облачан.{S} Тешко ми је нешт 
{S} Ја убих вука!{S} Убих вука!“</p> <p>И та млада снага ево је лежи сад испијена у блату.</p>  
е надахнем душу највећим болом!“</p> <p>И ја сам пошао и — прешао мост.</p> <p>Напустили смо От 
о огањ!...{S} Смрт!...{S} Смрт!“</p> <p>И почеше у сећању да ми се нижу све његове роле.{S} Сет 
а!</p> <p>Ућутасмо.{S} Њене боне речи, „И онда нема више Србије“ поведоше ме читавом низу тешки 
 Слушала је подуже па се окрете, вели: „И отуд се чује, од касарне, са Муселинског брда!“</p> < 
екују одмахују главом као да би рекли; „И ми смо на улици а где ћете ви?“ У тим гомилицама под  
подножјима Шаровим два поклича:</p> <p>„И ако се српски стег посред Ниша вије.</p> <p>Јоште туж 
јенице избија на Гиљево те, пресецајући Ибар негде испод Рогозне, пролази под Митровицом Косовс 
, са десне стране Ситнице, да затворимо Ибарски кланац, којим се слази у Пећ, Дренички, којим с 
а Косово и сва околна места са Мораве и Ибра; Чачак, Краљево, Алексинац, Врање и Лесковац, те з 
ставља Краљ — међутим Немци слазе озго, Ибром и Лабом и залазе нам с леђа, те ће мо се данас ил 
брате — одговори поп мало узбуђеније. — Ибром се може сићи и у Пећ, а из Пећи може у Ђаковицу,  
ак, пало Краљево и да Аустријанци слазе Ибром и Расином а Бугари напредују Топлицом ка Прокупљу 
путем преко Љуме, а оне које се повлаче Ибром, и које се налазе у Санџаку, могле би сићи у Пећ  
је сву пажњу; а Аустријанци се спуштају Ибром.</p> <p>— Па шта онда? — прекину га опет човечуља 
обратими</l> <l>С једне стране Косанчић Иване</l> <l>А са друге Топлица Милане</l> <l>За њима с 
н Светога Луке, када ова батерија наиђе иваничким сокаком на чачанску калдрму и капетан на коњу 
о ту поседали крај друма, те један узео иверку и скида блато с обуће, други савија цигару, трећ 
е масе спојене са тамом те без облика и ивица.</p> <p>Многи су свратили у Дечане да заноће а ос 
га метка одиста, јер пешадија је већ на ивицама вароши, а артиљерија је непријатељска већ три п 
{S} Они су довозили своје аутомобиле до ивице ових стена, пустили су мотор у покрет и откочили  
ми опече душу када сам је спазио ту, на ивици, где је довољан само један дрхтај душе, један тре 
ењковима, трећи седе на стварима или на ивици вагона са обешеним ногама напоље.</p> <p>На истим 
овину свеће, коју смо били прилепили на ивици мангала, пождрао је пре времена пламен, који се о 
рху тамо, где се мост прелама, на самој ивици његовој, стоји непомично, као камени кип, једна с 
из блата.</p> <p>Са десне стране друма, ивицом, иде погнуте главе и подвијена репа измршавели п 
мо кола, која су точковима већ одронила ивицу друма и, кад кола већ измакоше, ми се сви искупис 
 белога дима, коме сунце одмах опервази ивицу и, док се тај облачић још колута у зраку, до нас  
му пакосно срески начелник, који је без игде ичега, са торбом на леђима, стигао у Призрен.</p>  
пробија се и игра кроз милијарде кишних иглица, које су наквасиле пепео око ватре и догорела др 
кроз осветљене прозоре, сагледале ситне иглице кише која косо промиче.</p> <p>Улицом већ промич 
ауца удари у дахире да видиш како ће да игра швапски медвед!</p> <p>— Баћушка ће њему с леђа, м 
бина оне мртве мајке крај чијег се тела игра невинашце и оне, што јој бомба раскрвавила дете и  
ене историје.</p> <p>Одиста је то чудна игра судбине!{S} На једном парчету земље од неколико ча 
а.{S} Пламен са наше ватре пробија се и игра кроз милијарде кишних иглица, које су наквасиле пе 
аву па лежи мртва а оно крај ње, седи и игра.{S} Па рекох, грехота је.</p> <p>— Грехота, дабоме 
видите ли — додаде официр — каква је то игра судбине, како је то фатално, да се баш ово место г 
пила па ће лепо да се ухвате за руке да играју коло око Божјега престола.</p> <p>Старац диже ру 
.{S} Да идем кући па да понесем деци да играју, овако не знам ни сам што ће ми — и он се саже д 
апред се не може.{S} Прозебли гунђају и играју с ноге на ногу, други сели крај друма у блато, т 
љала прилазећи од једнога ка другоме и, играјући са сваким свесрдно.</p> <p>— Фиделица? — понов 
ичицу која је ту остала како су се деца играла.{S} Он нам је испрекидано казивао по где што али 
} Ујутру је ускакала у дечји креветац и играла са њима, затим је пратила мајку на пијацу, у под 
броји шесет.</p> <p>— А јеси овако исто играла као ми? — настављамо немилостиво засипати питањи 
говарали или јаукали, читали новине или играли карте и све то тихо и шапућући.{S} Ја сам седела 
 у белу пену таласића, који су несташно играли под чуновим кљуном.{S} Када је кљун дотакао обал 
оје се у рану зору, као дете при буђењу играло весело.{S} С вечери је сишла на обалу да га саче 
руке продавала и транспарентне карте за играње са содомским сликама; па онда једна глумица неко 
оз педесет година политичкога му живота играо на његовим уснама, па ипак он се држао тако као д 
на судбина!{S} Како смо мајушна и бедна играчка њена ми!{S} Па ипак човек верује где кад у снаг 
у у корпе и кецеље да снабду своју децу играчкама.</p> <p>Опет неко лупа.{S} То ће тако ваљда ц 
ара кутија на орману, у којој су дечије играчке и оне старе књиге, које је он дугих зимских ноћ 
е, кад се пробуди ујутру опет се смеје, играш с њим; он се смеје а шопиш га, кад не ваља, он се 
 му се пење под вилицу. — Је л’ знаш да играш шаха?</p> <p>— Знам! — одговара песимиста.</p> <p 
или се збирали под Призреном на јуначке игре или у Скопљу на зборисање.{S} Овуда су некад прошл 
 устану из гробова да заиграју мртвачку игру.</p> <p>— Ама зар ће истина, господине, они преко  
<pb n="22" /> Отаџбине, зачела је бесну игру претећи и небу и земљи.{S} Обале су наше дрхтале п 
то почивају у морској дубини и бесну су игру зачели, претећи и небу и земљи.{S} Обала је дрхтал 
е клупе а на зиду слика Св. Саве и Симе Игуманова завештаоца ове зграде српској богословији.{S} 
гладнео, оборене главе и повијена репа, иде по трагу да га нађе у Ђаковици или Пећи.</p> <p>Из  
унатраг и наочарима спалим на врх носа, иде напред и води волове за узицу.</p> <p>Па онда се ни 
сваки камен, познаје сваки трн.{S} Иде, иде напред а упро поглед тамо, тамо иза оних топола, та 
к <pb n="440" /> дима из туђе цигарете, иде погледом за њим и кад се овај у тамнини развеје и њ 
а изађе у мрак — сваки час тако излази, иде по пољима, дозива дете па се опет врати.{S} Нека, л 
.</p> <p>Са десне стране друма, ивицом, иде погнуте главе и подвијена репа измршавели пас.{S} О 
о, засипале га питањима:{S} Одакле иде; иде ли још војске; има ли какве наде?</p> <p>Капетан хт 
ојој вољи, нити ићи за својим очима.{S} Иде се жмурећки, насумце, пада се, посрће се, враћа се  
све то лута кроз улице и тражи хлеб.{S} Иде од дућана до дућана и лупа и моли да му се отвори и 
ри дана али се бар знало куда ће се.{S} Иде се у један још слободан део Србије, Дебар, Охрид и  
наје сваки камен, познаје сваки трн.{S} Иде, иде напред а упро поглед тамо, тамо иза оних топол 
и по ког официра који код куће болује а иде у болницу на превијање, или кога лекара који жури н 
 час појављује на окукама.{S} Стаза ова иде изнад провалије, на дну које Дрим помамно јури и ур 
ад, једна распуштеница која је хтела да иде у комите и обукла се већ била у комитско одело и сл 
 бујица суза и застаде немогући даље да иде.</p> <p>Један пролазник, трећепозивац, застаде крај 
 ако мора и она прећи ћуприју, значи да иде пут Призрена.{S} Сви се очас збунисмо пред том могу 
 онеспособио.{S} Он је одмах пристао да иде пешке.</p> <p>— Ићи ћемо; кад могу жене и деца, мог 
е.</p> <p>Други је опет тако одлучио да иде на Рожај па у последњем тренутку остао, предомислио 
у Малој Моштаници и добио је наредбу да иде у Велику Моштаницу, да прихвати и поткрепи једанаес 
 њим, једва су успели да га натерају да иде у Призрен па они остали и даље да решавају.</p> <p> 
крај — ал он ме окупио, те ова дивизија иде одовуд, те лево крило иде одонуд, те на Овчем Пољу  
гомила и сва та тужна и невољна поворка иде, мили, пузи, гамиже тако у непрекидној линији, три  
 склањам никаквој колони.{S} Кад војска иде на бојиште, кад жури тамо да стигне, добро, склонић 
 борбе се воде негде у близини и гомила иде ћутећи, погнуте главе, као ред осуђених којима је в 
цима јучерањега сунца.</p> <p>Пред нама иде жена и носи на рукама двоје дечице увијене у крпе.{ 
аје други.</p> <p>За овим тужним колима иде леп и елегантан фијакер са никлованом рудом, никлов 
 добио премештај са сеобеним трошком па иде на нову службу!</p> <pb n="233" /> <p>— Пази овај,  
и шаптати:</p> <p>— Ноћас Команда Трупа иде у Грачаницу!</p> <p>— Кад ноћас?</p> <p>— Сад, кроз 
 грцао, засипале га питањима:{S} Одакле иде; иде ли још војске; има ли какве наде?</p> <p>Капет 
аћа у групу из које је потекла а одатле иде даље, кроз дућане и кроз кафанице, одлази у куће и  
аш, свима да причаш.</p> <p>Што се даље иде, пут све тежи а глад и зима све више стежу и све их 
 патимо.</p> <p>Пут је дуг, заморан, не иде се него мили.{S} Пешаци још и измичу а ред кола се  
ану гомилице, већ се говори гласно и не иде се сломљено као мало час, већ дигнуте главе.{S} Људ 
ишта горе, господине, него кад човек не иде по својој памети.{S} Замислите само, још пре пет да 
 се видело по њима да у Србији нешто не иде добро.{S} Сви обесили главе, сви невесели и не смеш 
ога разговора.{S} Шапће се и клонуло се иде ногу пред ногу.{S} Ноћ нас све више обавија, све ви 
 београђанин, који бега из престонице и иде право за Солун не задржавајући се нигде, донео пуно 
 гледали гомилу која крај њих пролази и иде даље.{S} И стока, ненахрањена, почела је већ да мал 
зне, пролази под Митровицом Косовском и иде на Дреницу.{S} Одатле, преко Јањева и Гилана, сече  
емаца изманевровала багрдански теснац и иде од Пожаревца правцем на Ћуприју.{S} Одмах је напуст 
ма, мора знати штогод више но онај који иде пешке.</p> <p>— Па добро.{S} Је ли то редовна бугар 
ло или ће пропасти, јер непријатељ који иде за нама, сажиже као усијана лавина и пали, руши, ун 
} Чим је трубни знак објавио да ђенерал иде, на станици је настао живљи покрет, официри су се р 
орби таквих дана са већим самоодрицањем иде у смрт но иначе.</p> <p>Патроле јављају да је већ с 
љем пруски знао поуздано којим се путем иде у Цариград.</p> <p>Док је Европа са напрегнутим инт 
да је она ту, пред њим, као да погледом иде по затегнутом платну и прелази с предмета на предме 
л пун народа који се гуши у њему.{S} Он иде истом брзином којом и воловска кола а тако често и  
 у прве редове до шина, јер ено га оздо иде воз који ће примити и понети све ове несретне бегун 
ме не пресече глас стражарев: „Стој, ко иде?“</p> <p>Претрнуо сам жив и пођох као злочинац, кри 
м гласом прошапта:</p> <p>— Стој!{S} Ко иде?</p> <p>— Ја! — одговори бели витез тамним, гробним 
 па смо се сад проредили друмом и свако иде за свој рачун.{S} Ено, гле како они тамо измакли, н 
 ево овако, од Качаника па правцем како иде Биначка Морава, од југозапада ка североистоку... је 
 се не одзива.</p> <p>И тако то једнако иде и једнако придолазе, довикују се, траже и лутају из 
затим и чу се ход друмом.</p> <p>— Неко иде? — рећи ће један у мраку.</p> <p>— Омалила киша па  
 ова дивизија иде одовуд, те лево крило иде одонуд, те на Овчем Пољу ће се тући одлучна битка.{ 
 <p>И у трећој групи брани се један што иде у Солун, па вели:</p> <p>— Нећу да чујем коминике о 
з много разговора, као што се о погребу иде.{S} Изгледа као да се свако повукао у се те размишљ 
и према Отаџбини.{S} Његов је младићски идеал већ тада био да <pb n="514" /> падне на бојишту з 
Хајнц, крај мене је лежао у блату нежни идеалиста Арман Дивал, лежао је у блату поносни ритер Д 
ропаст Краљевине већ и капитулацију оне идеје коју она у овој борби представља и чији је он нос 
м <pb n="329" /> да се жртвујем великој идеји, којом је цела наша генерација задојена.{S} О, да 
ш само дужност и оданост ослободилачкој идеји, којом је био запојен и ради које му је и један б 
, сви изгинути и сатрти се у служби тој идеји а тек далека, будућа поколења, могу из наше катас 
авам, тешко мени!{S} Идем, идем натраг, идем тамо!...</p> <p>И пре но што стиже ко од нас ма је 
ао да се спасавам, тешко мени!{S} Идем, идем натраг, идем тамо!...</p> <p>И пре но што стиже ко 
ја пошао да се спасавам, тешко мени!{S} Идем, идем натраг, идем тамо!...</p> <p>И пре но што ст 
кче осећао кад нас поведоше у борбу.{S} Идем ја сад да се борим али не као пре, за туђина, него 
водио децу у сигурну пропаст, зашто?{S} Идем натраг, предаћу се па шта ми Бог да!{S} Ако мене з 
трпи, кад ти је таква судбина!</p> <p>— Идем опет да га потражим! — рече жена и диже се, узе у  
атити, све до последње чивије!</p> <p>— Идем и ја да се борим! — речи ми један кога је већ пре  
 којим путем? — пита га други.</p> <p>— Идем на Чакор.{S} Теже је ал краћи пут.{S} А треба граб 
ајући, више себи и полугласно:</p> <p>— Идем путем, отуд, и мислим о несретној судбини овога на 
ао ми их да се ваљају по блату...{S} Да идем кући па да понесем деци да играју, овако не знам н 
ред са швабама и мађарима?{S} Зар ја да идем овим друмовима и кроз ове планине, које сам гледао 
 била затворена.{S} Најзад ми рекоше да идем начелнику војне станице и ја се упутих њему.{S} Св 
 теши но дражи бол.</p> <p>Рекоше ми да идем у болницу, да предам мртваче на сахрану.{S} Отишла 
бе и терет, нити сам имала храбрости да идем даље у пусти мрак, ма да сам била већ <pb n="473"  
кад сам пошла ногом, прво ми је било да идем у горњу болницу, више града, да се распитам о њему 
редину реке, могу још ићи, треба још да идем, а даље...</p> <p>— Зашто? — запитах је, осећајући 
, и иду другом, иду трећем.</p> <p>— Ја идем, у име божје, колико сутра! — вели један.</p> <p>— 
<p>— Отуда се не чују.</p> <p>— Онда ја идем тамо.{S} Ја хоћу мира; разуме ли та Европа једанпу 
неше и рањенике у Призрен, па ето, и ја идем за њим.</p> <p>— Али кад вас презире, кад вас је о 
ину.</p> <p>Одмах сам се решила да и ја идем у Приштину и сишла сам на станицу али није било <p 
е је прошла Народна Банка за Солун и ја идем за Народном Банком.{S} Ето ти!</p> <p>Што је више  
ија у грудима.{S} Ама зар ја, Србин, па идем сад под стражом, као србијански заробљеник, у ред  
, не! — прекиде ме нервозно младић — Не идем ја тако далеко, не мислим ја тако наопако.{S} Оно  
нам их за државне потребе а ја са децом идем пешке из Лесковца!...</p> <p>Затим нам госпођа, оч 
ола.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>— Сад баш идем из начелства; стигла депеша из Куршумлије:{S} Милу 
ницима звезда водиља.</p> <p>И крећемо, идемо тамо где њу видимо, идемо ка Призрену.{S} Изнурен 
<p>И крећемо, идемо тамо где њу видимо, идемо ка Призрену.{S} Изнурени глађу, изломљени тегобам 
е на овим друмовима не сме заноћити.{S} Идемо ћутећи и оборене главе од глади и умора.{S} Кад н 
> <p>Ми не знамо где да се уставимо.{S} Идемо тако од ватре до ватре, са једне стране друма на  
ти па на Битољ.{S} Овако, куда ћемо?{S} Идемо у Призрен, добро, па онда?...</p> <pb n="404" />  
и:</p> <p>— Ајде, ајде, да путујемо, да идемо!</p> <p>— А куда ћемо, тата?</p> <p>А тата и не о 
ати.</p> <p>— Треба да се приберемо, да идемо у групи! — јавља се неки брижан глас из гомиле.</ 
јер сад бар догледамо нешто, осећамо да идемо ка нечем што је пред нама, видимо очима својим из 
је ће све чешће и чешће бивати што даље идемо.</p> <p>— А одакле си ти? — запитах после извесно 
робовима прошлости наше!</p> <p>Али, не идемо ми на поклонење светињама тим, већ идемо да у тем 
лико је довољно колима да прођу.{S} Сви идемо средином моста, јер је странама његовим језиво пр 
о је да га води ближе отаџбини.{S} А ми идемо све даље од отаџбине, ми напуштамо отаџбину; ми н 
ница?</p> <p>— Један сат, овако како ми идемо, иначе много мање.</p> <p>— И онда?</p> <p>Нисам  
емо, ја већ не могу даље!</p> <p>А ипак идемо.{S} А она ватрица тамо, у коју смо сви упрли погл 
о ли стићи до вечерас у Пећ.{S} Па ипак идемо, јер се на овим друмовима не сме заноћити.{S} Иде 
ча толико исто заморила као и пут којим идемо, заморила је јер је казивала из душе, јер јој је  
запевале.</p> <p>Пошто се равница којом идемо преломи и узнесе у једну вишу раван, на дну се ов 
егунце ради пљачке — Не ваља овако како идемо.{S} Поостајали многи успут, нарочито овамо у Чагл 
м.{S} Нико речи да проговори, него тако идемо оборене главе и гледамо предасе.{S} Успут сретамо 
па мени је опет све изгледало да лагано идемо; да ми је што пре да стигнемо у Раваницу!{S} А ка 
 би се данас враћали у Скопље место што идемо у Призрен.</p> <p>— Е, дабоме? — учини скептички  
демо ми на поклонење светињама тим, већ идемо да у темеље светога града, где је сахрањена слава 
смо завршили низ својих невоља; сад већ идемо нечем неодређеном, непознатом, неизвесном и без и 
замаја брижно главом:</p> <p>— А ми још идемо у Ђаковицу, у гнездо њихово.</p> <p>— Па ми нисмо 
чу крај тебе ни ти крај њих.{S} Крећеш, идеш, пролазиш и увек ти изгледа да си још тамо одакле  
 кога смо пазаривали, рече ми: „Боље да идеш!“ Забравим кућу па отрчим до тетке да њу припитам  
двикује војник из ноћи.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Отуд, из Београда.</p> <p>— Шта је тамо, 
о; нити кроз таму догледаш предмет коме идеш, нити за собом онај од којега се удаљујеш.{S} И то 
 наручја и рече:{S} Добро, жено, ти сад иди, ми ћемо свршити своје!</p> <p>Нашла сам зграду у к 
м ружним погледом, који ми је казивао: „Иди својим путем и не дирај ме у мојој невољи!“, поглед 
 и напредује, Господару!</p> <p>— Онда, идите што пре, децо! — одговори Краљ и диже главу.</p>  
не.</p> <p>— Не тамо, не над Чачком.{S} Идите даље, што даље капетане.{S} Бомбардоваће нас, уни 
поручику који је остао у соби:</p> <p>— Идите одмах избудите људство.</p> <p>— Покрет? — учини  
 бити изненада?</p> <p>— Изненада? — Та идите молим вас.{S} Не заборавите да је у магацинима си 
плашила!“ — „Е, кад је тако, попе, а ви идите па их зовите!“ — „Пошли би, ага, кад би знали где 
о чист и узвишен појам, да смо је ми са идолопоклоничком преданошћу замишљенога божанства изгов 
а, покушавајући да се користе стрејама, иду тешким одом погрбљени носачи, носећи читаве товаре  
арчетом меса, залазе од ватре до ватре, иду чак и у логоре ван вароши, и моле да баце месо на ж 
азе отуд где су први редови већ стигли, иду у сусрет бегунцима и простиру се све до задњих редо 
као и раније што су били, и иду другом, иду трећем.</p> <p>— Ја идем, у име божје, колико сутра 
оједине од ових група што крећу улицом, иду оборене главе и забринута лица, друге живо коментар 
лог терета понели само своју голу душу, иду друмом већ клонуло, суморна, угашена погледа који с 
ли, почађали и изблесавели од глади.{S} Иду за нама и чекају да когод баци прљаву кору од сира, 
туга и расточене наде?{S} И куда ће?{S} Иду ли ови бедници на поклоњење храму човечности и прав 
кад сви они који су сакупљени, почну да иду на прсте, да шапћу међу собом или да ћутећки и спор 
же небу, помоле Богу милости или, можда иду на обале са којих се догледају величанствени светск 
 мраз и глад и патње; они у колима која иду у Митровицу, полазе на тежак пут страдања и искушењ 
ну тако тешку бригу.</p> <p>За таљигама иду једна воловска кола опет претоварена стварима, жена 
гом својом износе кола.</p> <p>За овима иду пешке остаци неког енглеског артиљеријског одељења  
том, за народом, не питајући куда и сад иду не знајући куда и не слутећи да ће ускоро наићи на  
упадају у пролоке, а две три снахе које иду крај кола сваки час подмећу рамена и младом снагом  
рате, несрећа онај Чакор.{S} Ни вуци не иду тамо, а где ћу ја.{S} Предомислио сам се.</p> <p>Др 
, неодлучни као и раније што су били, и иду другом, иду трећем.</p> <p>— Ја идем, у име божје,  
и утрине с једне и друге стране друма и иду лагано, очекујући да се среди колона те да и они до 
 непријатеља.{S} Они су испунили друм и иду од једног до другог дућана и пазаре.{S} Ту су погађ 
, што воде вочиће, исправили се чисто и иду крај каре некако друкче, војнички, испрсавајући се  
уковника из Врховне Команде стигла су и иду за Призрен; од јутрос се никако не одзива на телефо 
артикли и држе се још на цени али други иду у бесцење.{S} Женски корзети продавали су се најпре 
а Дарданела а сад се чекају пукови који иду право из Француске.</p> <p>Овако одлучна потврда ве 
/> размењују мисли.{S} Има их опет који иду од гомилице до гомилице да би чули што, као просјак 
поклоњење храму човечности и правде или иду на врхове планинске да се отуд, ближе небу, помоле  
 ова двојица чланови какве комисије или иду ради какве лиферације држави?</p> <p>— Какве лифера 
 недогледним редовима мимо мене, да они иду на своју Голготу и да је хришћанство према Српству  
ну и сачекају своју војску, па ипак они иду за нама.{S} Шта је то што их везује за нашу судбину 
едног заробљеника</head> <p>Заробљеници иду за нама као ајкуле за морским бродом.{S} Изморени,  
ављена непријатељу!</p> <p>— А рањеници иду пешке! — додаје неко чак из пете гомиле.</p> <p>И о 
 ћемо ноћас заноћити.{S} Ти гласови чак иду разним путевима и укрштају се; једни долазе отуд, д 
х оних којима није до смеха.{S} За овим иду мале таљиге са једном граном место четвртога точка, 
 непријатељу.</p> <p>Одмах за батеријом иду једне таљиге пуне ствари и дечице.{S} Љупке дечје г 
се делом већ искрцавају у Варни а делом иду преко <pb n="166" /> Добруџе и то пет корпуса Руса  
ед, мучан је и тегобан посао.{S} Друмом иду по три реда кола напоредо и тек далеко тамо, на сат 
оманде не могу тако да журе, они лагано иду, стопу по стопу, пратећи носиљку свога шефа, старог 
 ће опет један од њих — Ми, или они што иду за нама?</p> <p>— Тешко нама ако толико буде почива 
 се <pb n="102" /> просуо глас да данас иду последњи возови у правцу Солуна и Косова, да ће се  
у историју, увек тужну историју.</p> <p>Иду једно за другим родитељи без деце и деца без родите 
јер су то она деца која ће марта месеца идуће године бити регрути.{S} Тежина пута, без честита  
на на Дебар и даље на Стругу; друга је, идући упоредо са првом до Љум-Куле, настављала пут обал 
а.{S} Овуда су проходили и Мрњавчевићи, идући своме Скадру на Бојани, овуда и Балшићи одлазећи  
е капетану и глас да се негде на друму, идући Краљеву, налази још једна батерија дебанжова и је 
 друма.{S} По истој коси, лево од друма идући Чачку, постројавају се одмах и остали топови, два 
поцепан, изгладнео, који сумануто звера идући за гомилом; па руски морнари и француски болничар 
 врати погледом и прочита га још једном идући од речи до речи.</p> <p>То је била наредба која ј 
аси нас!</p> <p>Он не проговори ни реч, ижљуби децу, пољуби још једном жену, која се није ни бу 
о кочије, и тутнула ми у руке десетицу, ижљубила ме и благословила ме...“</p> <p>Ту прекиде зар 
ло затим још, па озго из Горњег Косова, из дубоке таме, јављају се два жмирава светла ока, која 
</p> <p>— Ако нападну, они ће изненада, из заседе — рећи ће неко.</p> <p>— Зато пазите.{S} Поље 
 који су раније избегавали из Београда, из Ниша, из Скопља, па знају колика је то невоља ако се 
него придолазе; извлаче се из кукуруза, из јаркова, са тавана, из подрума па само дижу руке и м 
{S} Као потоци за време провале облака, из бочних улица надиру све нове и нове масе људи, кола, 
чан пут.{S} Кренула је отуд, из далека, из оних питомих и храмовима културе и просвете раскошно 
одојчетом на рукама, била је Галипољка, из онога Галипоља близу Цариграда.{S} Мала, мршава жена 
 други опет даје обавештење о изворима, из којих је чуо ову важну вест.{S} Поједине гомилице ча 
 се из кукуруза, из јаркова, са тавана, из подрума па само дижу руке и моле.</p> <p>Опет дану п 
{S} Вило је и Немаца са далеких страна, из Виртенберга, Саксонске и Баварске.{S} Да их није гон 
 их је чета синоћ изгинула.{S} Та чета, из ужичке војске, упућена је била доцкан синоћ са јелиц 
следње извештаје са косовскога бојишта, из којих се јасно видело да се више не може рачунати на 
и су их из њихових вековних обиталишта, из њихових гробница, где им је тврде металне ћивоте пок 
 за јелом, извлаче се опет сви из кућа, из авлија, ханова и разних кутака, где су се били склон 
арочити официр отпутује, као извидница, из Пећи у Андријевицу и очима се својим увери о проходн 
раније избегавали из Београда, из Ниша, из Скопља, па знају колика је то невоља ако се човек за 
и.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Отуд, из Београда.</p> <p>— Шта је тамо, бога ти?</p> <p>— Пр 
и спустило капке на прозоре.{S} А отуд, из дубине, из пустих периферијских улица, већ почињу да 
ено.</p> <p>— Чују се!</p> <p>— А отуд, из Куршумлије? — и он показа главом тамо, у правцу рудн 
 за овај мучан пут.{S} Кренула је отуд, из далека, из оних питомих и храмовима културе и просве 
уће до куће.{S} Пође шапат најпре отуд, из чаршије, где пред начелством сабране гомилице избегл 
 бих је стигао.</p> <p>— А ви сте отуд, из Шапца? — упитах тек колико да проговорим кад стигох  
 двора гледао је далеко на море и отуд, из даљине, се догледао.{S} Новица је знао да ту светиљк 
једна жена и запита ме јесам ли одавде, из Младеновца; па онда ме замоли да јој придржим дете,  
ретној судбини овога народа.{S} Одатле, из те исте Патријаршије, кренуо је наш народ пре три ст 
 <pb n="200" /> пуковника али се дотле, из разређеног дима, помоли пуковникова симпатична фигур 
оплава непријатељска провалила и дотле, из Битоља се за један сат, и то железницом, прелази у Г 
м.{S} Био је и он отуда, с наше стране, из Ердута.{S} Био је аустријски официр па је пребегао п 
капке на прозоре.{S} А отуд, из дубине, из пустих периферијских улица, већ почињу да се појављу 
, са једног сећања на друго из множине, из гомиле догађаја који су његов млади живот тако богат 
под којом се простире варош од које се, из групе кровова који ти се чине као мрка и тамна поља, 
д Турака.{S} Са горњега спрата те куће, из собе у којој је Краљ одсео, догледа се преко кровова 
У возу су извесно бегунци из Митровице, из које се данас као и из Приштине, почело нагло бегати 
ад буде онај воз са железничке станице, из којега се сад руководе борбе, кренуо — на скопљанско 
и посланици?</p> <p>— И да нису стигли, из Скадра ћемо моћи добити везе са савезничким владама. 
регршти земље клети, на њој заветовати, из ње црпети поткрепљења у данима туге и снаге у данима 
ло, крај ње ћемо славити и преслављати, из ње ћемо одвајати мрвице и бацати их у гробове које б 
и са царскога престола а у тамној ноћи, из мрачних камених дупља, проноси језовит цик кроз пуст 
наутин, враћајући се са празном корпом, из које је бегунцима распродао јабуке дивљакуше.{S} Зап 
во да вам кажем, ми који долазимо озго, из старих граница Србије, не верујемо више ни у шта.</p 
} Из заноса те буди потмули тутањ оздо, из дубине Косовске равнице, који у први мах изгледа као 
агао а и ја њему.{S} Он ме је и оженио, из добре куће, а жена ми се пази с мајком као да јој је 
авају и наши болови.{S} Из даљине само, из планинске дубине, чује се арлук вука и продире ти кр 
, натоварене стварима и децом.{S} Тамо, из Београда, допирао је још увек тутањ топова и тежак п 
вала сам му, јер ми је говорио искрено, из душе.{S} Дигла сам се да пођем.</p> <p>— Где је гроб 
 су се и одмерили се!{S} И — чудновато, из тога сусрета никло је у наших поуздање.{S} Мој син,  
ао да се нешто ломи.</p> <p>У једанпут, из доњих улица, зачуше се измешани људски гласови и сви 
ату, капетан се уврати у среску зграду, из чијег је зида истицао читав сноп <pb n="176" /> жица 
d>Пуста кућа</head> <p>Причу о војнику, из петога дринскога пука и ону другу о несретноме оцу и 
ској богословији.{S} Око стола, у углу, из којега лампа осветљава собу, седе два младолика коњи 
 опет, на блатњавоме и прокисломе коњу, из чијих се мокрих слабина пуши зној, дојурио вероватно 
ови ватру, коју је ноћас киша загасила; из другога дворишта чује се ситно и одмерено ударање че 
оклопу и красио оковане груди јунакове; из мача, који му о бедру виси, поиспадали бисери и драг 
 највећи збег вароши из северне Србије; из Крушевца, који је био други и Скопља, које је било т 
али смо из богатијих у све сиромашније; из питомијих у све дивље крајеве.{S} Што смо даље одмиц 
има а не на влажној и раскаљаној земљи; из округлих обрашчића му одишла крв, те бледи већ се пр 
у су ватре догореле, пепео се развејао; из душа је несретних бегунаца нада избрисана и бол се п 
умне силе у својим поступцима и држању; из обавештења те и такве дипломатије никао је први окто 
ри би били нагло избачени <pb n="61" /> из редова непријатеља споразума; Турској би био пресече 
чи у амбисе овога кланца <pb n="582" /> из којега је и поникла?{S} И да ли је тај Усуд хтео да  
е Врховна Команда отишла <pb n="636" /> из Призрена али не сме на голо казивање гомиле да се вр 
иле пепео око ватре и догорела дрва.{S} Из једне гламње, која букти, пишти вода; далеко негде и 
редвиђају напуштање и тога положаја.{S} Из Скопља је послат тамо и последњи војник а сад се већ 
ствена ноћ... а поноћ већ превалила.{S} Из гомиле светога камења које лежи заривено на бистричи 
 коју деца напуне похватаним мувама.{S} Из дима видиш само како се узноси у песницу стегнута ру 
 њој дух; муниције нема, хране нема.{S} Из извештаја се видело још да је недовољан број војске  
 ишла једна кола покривена арњевима.{S} Из њих су се чули женски и дечји гласови.{S} Са леве ст 
ижно главом, нико ни у шта не сумња.{S} Из општега жагора, чују се само испрекидане реченице ил 
е све дотле бегунце подржавала вера.{S} Из Приштине већ, ни један бегунац није понео собом веру 
н забележио датуме и поједина места.{S} Из тих мојих бележака и из памћења, колико сам га сачув 
ибрала и присвојила све наше болове.{S} Из њенога си погледа могао запазити како она предосећа  
 у којима су архиве и новчане књиге.{S} Из дворишта и ходника надлештава, где се још једнако па 
пске прошлости, део српске историје.{S} Из заноса те буди потмули тутањ оздо, из дубине Косовск 
рата а на прозорима спуштене завесе.{S} Из по гдекоје само куће чује се тужно арлукање пса, кој 
ашим главама, спавају и наши болови.{S} Из даљине само, из планинске дубине, чује се арлук вука 
главкови и кости те не може да лежи.{S} Из далека, с друма, једноставан ромор гомиле као жубор  
и друма па се галопом упути Слатини.{S} Из далека с друма још, догледа он пред слатинском механ 
икога не усхити повољност ове вести.{S} Из дубине штале, иза дима, после једног озбиљног кашља, 
 не сме умрети, он не сме ишчезнути.{S} Из тога бола мора нићи наше поуздање, наша снага, наша  
војим леденим и језовитим загрљајем.{S} Из Призрена се нисмо могли ничим снабдети.{S} Ако је ко 
 непогода помрачила пре времена дан.{S} Из те гужве само чујеш надвикивања, дозивања, узвике и  
 равници јури из Митровице у Липљан.{S} Из димњака му се расипа звезда репатица а златна роса п 
тога ждрела сад извире жар и пламен.{S} Из тога жара, као да га неко циновским жарачем потстиче 
хладно и мрачно као чело злочинчево.{S} Из мочара испарава влага и чисто натапа душу зловољом.{ 
 потеже све да се сручује на Косово.{S} Из Ниша, који је дотле био највећи збег вароши из север 
ешке мисли са којима се свако борио.{S} Из тих мисли пробуди нас глас једнога који је био измак 
ед њом.{S} У вароши тишина, мртвило.{S} Из кућерака са застртим прозорима провирују преплашене  
дељен звук те казује да се буди ноћ.{S} Из једнога дворишта чује се тупо ударање секире, то ваљ 
а са много породичних слика на зиду.{S} Из собе два прозора гледају у двориште Богословије али, 
ни пламенови који пале и сагоревају.{S} Из крваве румени, којом је већ четири стотине дана упаљ 
оји су кренули и за оне који остају.{S} Из цркве, Краљ је пошао пешке на пут, здравећи успут и  
ум који из Призрена води у Ђаковицу.{S} Из разних улица призренских извиру поворке кола и народ 
 змајеву пећину, у вештичину кућицу.{S} Из кућице је допирао женски јаук који ми је продирао кр 
и и свако се бринуо шта ће и где ће?{S} Из Пећи воде два пута за Андријевицу, један преко Чакор 
и узвици допиру оздо, с друма.</p> <p>— Из које сте дивизије море? — виче неко из свег грла.</p 
ли неки официри који га траже.</p> <p>— Из штаба ваљда? — поуми капетан и ободе сад понова коња 
к да је овде већи број војске.</p> <p>— Из Армије имамо наредбу да изгинемо сви! — додаде мирно 
 из близа? — узвикује капетан.</p> <p>— Из близа, господине капетане! — одговара поднаредник са 
Којим друмом? — скочи капетан.</p> <p>— Из Краљева.</p> <p>Капетан се умири али ипак пође напољ 
 само чуле су се овде и онде гранате, а из даљине — рекоше на Дорћолу и на Граду — и даље су то 
ђеније. — Ибром се може сићи и у Пећ, а из Пећи може у Ђаковицу, а из Ђаковице се може да избиј 
направила мале усирене локве на поду, а из носа му црна крв залила уста и обојила образе.{S} Ма 
и и у Пећ, а из Пећи може у Ђаковицу, а из Ђаковице се може да избије и на Дрим па да ти затвор 
} Тек што ова десетина прескочи јарак а из ње један паде рањен од Бојкове пушке.{S} То већ трећ 
е само дрхтао и тресао се целим телом а из замагљених и крвавих очију врцале му сузе и промукли 
трепери прозрачно болесничко руменило а из дубоко утонулих очију, угашена погледа, као да се ве 
слабине почеше убрзано да се надимају а из ноздрва пара очас овлажи читав круг земље око његове 
а ће вам и саме судије рећи, да бегства из кукавичлука нема и ови што их воде на стрељање нису  
 пут не отвара нити му ко прилази да га из блата извуче.</p> <p>Ватре лево и десно; на пламену  
ји је капетана лично познавао и знао га из бораба, које су се 1914. године водиле код Прибоја у 
менту када пада Страцин а нагло се бега из Куманова, биле су и сувише довољне да нас забрину.{S 
ас на возу један београђанин, који бега из престонице и иде право за Солун не задржавајући се н 
уда из Студенице под Чемерном а другога из Високих Дечана.</p> <p>Живе су покопали а њих мртве  
државнога брашна, вероватно упљачканога из каквог државнога магацина, колица за дете, саксије с 
овољна и најобичнија ситна појава па да из ње испредају дуге и стоструке комбинације, онемиле с 
њу жишку која догорева, покушавајући да из ње распири топао жар и пламен?</p> <pb n="21" /> <p> 
ренутку прискочити.{S} Шта је то њој да из Одесе пребаци војску у Варну, ништа, шала!</p> <p>—  
.</p> <pb n="164" /> <p>— Мислио сам да из Приштине нећу морати даље.</p> <p>— Мислио сам, и ја 
 ушију, тако да му брада изгледа као да из шајкаче ниче — и кад се узме у обзир, да нико у ства 
ија је душа бригом изгладнела.{S} Отуда из зграде изаћи ће какав господин, који је био код наче 
шлост; кренули су их, једнога чак отуда из Студенице под Чемерном а другога из Високих Дечана.< 
ени у групу, тако може лако да нас гађа из заседе, него се растурите, разредите се, даље једно  
под неодређеном светлошћу, која се рађа из сусрета дана и ноћи, приказује све увеличано: дрва д 
ја ту бригу.</p> <p>У том изађе госпођа из канцеларије и ја на њеноме лицу опазих сретан осмех  
га узвишења које се, осветљено, издваја из оне тамне масе.</p> <p>— Да ли је то Пећ?</p> <p>— Ш 
лом, чија се фигура све јасније издваја из стоструко испреплетанога клупчета догађаја и стаје п 
вија, на станици се железничкој издваја из полумрака и све јасније обележава бедна и жалосна сл 
ар ћилим а овамо у врху, где она избија из кланца, на обале јој легао суморно Призрен, утонуо у 
аутомобил косовским друмом, који избија из качаничкога кланца и донео је собом ђенерала Петра Б 
ерашње вече и ноћ, кад оде жандармерија из Скопља, биће вече и ноћ безвлашћа или са властима ко 
="722" /> се из даљине.{S} Патријаршија из које је некада, у далекој прошлости, никла српска ве 
у њено корито; ослухну крик јејине која из камене дупље поздравља поноћ; ослухну тајанствени ра 
вала у народноме веровању онога „човека из народа“ који ће, по једноме пророчанству, сузбити по 
 нићи слобода једнога народа; тако нека из душа њихових праведних, сабраних око престола Твојег 
> <p>Отуда је одлазак страних посланика из Призрена, седмога новембра, испраћен са онолико узбу 
 хитно дојурио из Гилана, два пуковника из Врховне Команде стигла су и иду за Призрен; од јутро 
нас свију невољу и он посла два војника из патроле да закуцају на разна врата те припитају не б 
и и пресекли сваки даљи излазак војника из вагона, свако се нашао на своме месту а командант ба 
ала кога да припитам.{S} Она болничарка из наше авлије саветовала ме је да останем, остаће и он 
 нам је требало од наше куће до изласка из вароши, одакле ћемо се затим косовским друмом упутит 
н или два стиже у Ниш савезничка војска из Солуна...</p> <p>—У Ниш? — гракнусмо сви.</p> <p>— Д 
.{S} Ови, што смо их срели, нису војска из немачких новинарских легенда, нису ни војска која је 
, па се искупио силан народ око сандука из којега се расуло ордење Карађорђеве Звезде.{S} Па ту 
свом снагом у раме, те му испадне пушка из руке.{S} Сад је мој, рекох <pb n="646" /> и потегох  
ојим идемо, заморила је јер је казивала из душе, јер јој је свака реч била осећај, сваки осећај 
рад, дотле је несретна мајка извиривала из капије и освртала се лево и десно, излазила до угла  
тра пакла <pb n="687" /> која је лизала из крвожедних чељусти које су очекивале да нас прождеру 
гунаца, <pb n="290" /> која је савијала из чаршије у једну ранију бочну улицу и тискала се да и 
недовољно.{S} Светина је куљала, куљала из разних долина и кланаца, слазила са планина и придол 
 се неки око једне кофе, која је испала из туђих кола.{S} И што зора више осваја, жагор све виш 
о текао, као да је цело казивање читала из какве записнице у коју је свакодневно записивала сво 
е суморна, а по њој ниско полегла магла из које као кроз процепано платно, избија по где где ог 
премио зимницу сиротињи која је избегла из <pb n="80" /> горњих крајева Србије и овде нашла заш 
крсла прошлост, која се забринута дигла из гроба да бди над очајном децом својом, уздиже се изн 
игли смо у Младеновац и — ја сам изнела из вагона мртво дете.</p> </div> <pb n="487" /> <div ty 
високу планину.</p> <p>— Нисам излазила из собе, нисам смела и ако ме је прошао први страх.{S}  
м моменту, стигао у Приштину?{S} Гомила из сваке појаве на свој начин извлачи конзеквенце и тум 
и или бар да прикрије истину али гомила из његовог устезања и снебивања познаде истину и то га  
, као сад, или до лакта или само вирила из рамена!</p> <p>— И то баш десна?</p> <p>— Десна! — п 
 одиста, та су кола, што су се спустила из Топлице у Косово, повукла све што се могло повући, а 
алаксао од многе крви, која му је текла из прибијене руке, те смо се искрвавили и ја и он.{S} К 
ада, жилава, несаломљива стабљика никла из душе му и упорно се усправљала под ветровима и олуји 
 чула ни осетила кад се старица извукла из собе и отишла негде, нити сам знала колико се тамо б 
речи сеоба народа.{S} Када су прва кола из овога покрета наилазила на приштевску калдрму, после 
а кола моравске дивизије, па двоја кола из коморе дринске дивизије, па онда нека пољска кујна д 
оше свом снагом и изнеше као перце кола из дворишта.</p> <p>— Бабо ни речи успут није говорио а 
ћ нарамљује на једну ногу, извлачи кола из блата амовима искрпљеним канапом и настављеним ужето 
траховити сплет.{S} Кола која су надрла из бочне улице ушла су међу кола која су ишла другим пр 
ворене а силна крв, која јој се просула из грла, прелила јој одело црвенилом те изгледа као отк 
 калдрму, последња још нису била изашла из Прокупља, тако да је од Приштине до Прокупља то била 
зила.</p> <p>Ја не знам како сам изашла из канцеларије, ја не знам да ли сам се опростила од г. 
с са сретним материнским осмехом изашла из исте канцеларије.{S} Ох, како ме тешко у томе тренут 
ад је напустио борбу и та је вест пошла из задњих редова, пошла можда још јутрос и стигла међу  
 авет, Усуд, која се све јасније помаља из мрачнога облака што је пао над Србијом и покрио наша 
онио као глас некога духа који се јавља из полутаме; да ли можда онај поуздани тон којим је учи 
пред станицом сам срео једног пријатеља из Скопља.{S} Био је то један од оних ваљаних младића к 
сти одлучну борбу и отерати непријатеља из земље, могао сићи у војничке ровове и собом прихвати 
нога пребијена и ја сам на овим штакама из Куршумлије пешке прешао преко планина а ето ко се во 
е су бегунце дочекивали Арнаути пушкама из заседе, те ту већ падају прве жртве несретних избегл 
 борили без наде са тајанственим силама из морских дубина и најзад догледали светиљку која казу 
лих гламња пење се дим танким млазевима из којих се развијају неке тајанствене слике, испреплет 
љен и прати облачак <pb n="440" /> дима из туђе цигарете, иде погледом за њим и кад се овај у т 
ствени полумрак, који су облаци од дима из цигарета још више загустили и кроз који смо се једва 
даљини догледају, нигде живота, ни дима из оџака, изгледају мртва као да су напуштена.{S} Друмо 
 је на логор спасених дављеника, којима из очију још није ишчезао блесави поглед страха, који ј 
е крају септембра, поче се ипак вестима из Бугарске поклањати све већа пажња, једнака готово ка 
е друм био закрчен бегунцима и старцима из трећег позива, који су се распрштали <pb n="185" />  
 и наредише да крећемо праћени старцима из трећега позива.</p> <p>— Мене тешко нешто заболе у д 
лаве.{S} Извућиће се и она једнога дана из хладних зидина пустих и камених двораца, где је друг 
ном; није ли то туга свију нас, саздана из дубоких рана, којима смо сви искрвављени а преставље 
ико ни патило! — одговори ми једна жена из таме, коју дотле нисам ни запазила.</p> <p>— Само ак 
ледати.{S} Њена црна силуета, издвојена из таме бледом месечином, имала је у томе часу нечега т 
ао она полусветлост којом је од пламена из камина осветљена соба а која тако јасно осветљава па 
 на глави сено, које су почупали ко зна из чијег пласта; други носе од некуд воду, трећи промрз 
 да се не бега даље, већ се само склања из вароши у варош док прође олуј, па ће се опет свако в 
који јој је буктао у утроби, напрсла па из тога ждрела сад извире жар и пламен.{S} Из тога жара 
една, па онда две и три.{S} Једна госпа из оне енглеске мисије, што спава близу нас, промрзла в 
гледала ми је у томе тренутку као госпа из народних песама која обилази гробове по разбојишту с 
ског артиљеријског одељења које одступа из Београда.{S} Ови туђинци, који су до пре неки дан бр 
јући како ми овај непознати официр чупа из душе последње остатке наде, које сам ја везивао за д 
следњу снагу своју и оте, управо ишчупа из пасјих зуба кост.</p> <p>— Их! — учини један пролазн 
анулом лицу давала румена светлост жара из мангала.</p> <p>— Не! — понови учитељ још једном — Ј 
исочанство Престолонаследник телефонира из Крагујевца да би желео тамо да дођете, тамо је Врхов 
е равни и кроз тај дим бљунула је ватра из тешких челичних цеви те као пламени усов засула наше 
леда ти све као једна, једноставна маса из које провирују осветљена лица.{S} Измеђ ватара крећу 
— још не значи рат! — рећи ће дипломата из административног одељења упитан о бугарској мобилиза 
ји путник.{S} Био је то млади дипломата из Министарства Спољних Послова, који је, увијен у бунд 
усмо сви.</p> <p>— Да — учини дипломата из административног одељења, осећајући сву величину ути 
 непријатељска батерија понова загрокта из близине.{S} Сви се згледаше.{S} Одакле то сад?{S} Св 
општавају шта је тај и тај телеграфиста из Ниша, јутрос рано при предаји дежурства, казао тасте 
драг Бековић, члан Краљевског Позоришта из Београда.</p> <p>Познао ме је али није имао снаге да 
о Липљана; други стижу преко Феризовића из Гилана и моравских села, трећи са фронта, оздо са Ка 
је са задовољством на неколико старчића из трећега позива, остатке онога трећега позива, који ј 
његовој приликом прогонења Аустријанаца из Србије прошле године у ово доба.</p> <p>— А Бојко —  
е а ја говорим о доброј вољи појединаца из Врховне Команде.{S} Зар ви не видите да су код нас,  
одмерен бат патроле.{S} То оружана деца из грађанске гарде бдију над успаваним грађанима.</p> < 
ру, ако и кажу коју реч, избија маглица из уста, јер мраз све јаче стеже.</p> <p>Крај једне ват 
е лежиште, у крагну.{S} Он је избеглица из Београда и врло често одлази некаквим својим послом  
Маса света, међу њима највише избеглица из других места, а међу овима велики број појединаца и  
 Је л’ то Брдица? — запита један чичица из трећега позива, коме при помену овога имена прелете  
а се заложим, пришао ми је један чичица из последње одбране, блага, родитељска лица.</p> <p>— Н 
а онда, ено на сред пијаце капетан пуца из револвера на потпуковника, јер му је овај казао безо 
ад баш идем из начелства; стигла депеша из Куршумлије:{S} Милутин Ускоковић, књижевник, скочио  
p> <p>— Не пуштај! — виче неко невидљив из дима.</p> <p>— А што бре кад има места — одговори др 
ишу, када је <pb n="157" /> попио отров из Марушине чаше и, причињавало ми се, као да шапће оне 
и учитељ, омален, мршава лица извученог из самих правих линија и очију упалих дубоко у дупљу —  
 га метне на <pb n="13" /> ноге.{S} Кад из детета израсте момчић, даде га тета Стане доле, у ча 
ижу те отпатке из блата и ждеру.{S} Кад из каквих кола испадне оглодана кост они је грабе и гло 
сводове овога старога моста, изашла сад из каменог обиталишта свог да онде, са врха моста, мами 
траховито ватрено огњиште, које смо сад из близине посматрали, изгледало је као нека огромна ло 
Што се ви, госпођо, не склоните где год из Београда?{S} Имате мало дете на рукама а с дететом ј 
 и када се пре триста година диже народ из Метохије, те са Патријархом крену у збег испред дивљ 
читу ноћ.{S} Глас је тај морао од некуд из велике даљине допрети, једва продирући кроз густ и в 
религијским чуствима.{S} Враћао се отуд из Патријаршије.</p> <p>— Био сам тамо — показа ми руко 
као Леарт, скочио је већ у гроб, и отуд из гроба узвикује:</p> <quote> <l>Загрнте прахом живот, 
ла или су била од танке даске, тек отуд из собе чуо се јасно женски глас кој говори на телефону 
S} А и како ће, кад је цео наш пук отуд из Тамнаве, Поцерине, и Мачве из Рађевине и Јадра, те с 
ло му се као да чује глас војводин отуд из Витановаца: „Да, да, то сам од тебе очекивао; ти си  
гомиле.</p> <p>— Треба збацити оне бабе из аутомобила па метнути овог јадника! — додаје други.< 
н прелази у памети све оне славне борбе из 1912, 1913, 1914 и 1915 године, које је ова батерија 
а којих почеше да извирују чупаве главе из сна разбуђених скопљанаца.</p> <p>Нико ии речи не го 
терија тешко извлачећи гломазне точкове из дебелога блата које је покрило разривен и пролокан д 
она спасла.{S} Хтела је понети све, све из куће; жао јој било сваке стварчице и, знате ли шта ј 
исао; а осећај и мисао су кадри и мртве из гробова да врате у живот.{S} Кад тај посао завршите, 
 пук отуд из Тамнаве, Поцерине, и Мачве из Рађевине и Јадра, те свака стопа што смо је ослобађа 
 прљавога поточића једва извлачећи ноге из масне смонице натопљене кишом.{S} Имало је далеко ва 
ова светина слегла, чули јасно и одавде из чаршије.</p> <p>А док је овде, на овоме крају Пришти 
е, која букти, пишти вода; далеко негде из ноћи арлуче пас.</p> <p>Све већ око наше ватре задре 
м хлеб.{S} Онда су ми наредили да нигде из куће не излазим и рекли да у вароши и нема хлеба али 
тац био још ту.{S} Нисам излазила нигде из куће и плакала сам по цео дан и по целу ноћ.</p> <p> 
и на последње извештаје Врховне Команде из Призрена, по којима, су извесна француска одељења пр 
 је све јаснији глас чаше што више воде из ње одливаш.</p> <pb n="400" /> <p>— Он ми није ништа 
алове куће почеше становници да се буде из сна, за који су синоћ веровали да га до зоре неће пр 
{S} Једна комшика, са двоје деце, изађе из своје капије, натоварена бошчама, и крете за бегунци 
 ипак кад онај, који га је чувао, изађе из његове собе и рекне: „Издише, свршава!“ — а нас то ж 
ој слободна леђа и одлучила се да изађе из резерве, разуме се, користећи се кратковидношћу дипл 
будила да види свога друга и немо изађе из подрума, притварајући врата, иза којих су деца и даљ 
иши.</p> <p>Узбуђен овом грубошћу, сиђе из истога вагона један американац, коме извесно није ни 
605" /> он се тврдоглаво опирао да пође из Призрена.</p> <p>— Нико не може да натера једнога Кр 
 Србији само армијске госпође и госпође из Врховне Команде имају право да буду мајке и нико виш 
се каже зато што је то ред, кад се каже из учтивости.{S} Учтивост је у најчешће случајева неиск 
ава један Скопљанац којим се путем може из Тетова сићи у Битољ; у другој гомили разговара се о  
пути право тој капији и стражар се трже из сна, извуче главу из поврнуте јаке, разрогачи очи, п 
пуши.{S} Људи се дижу из гомиле, излазе из разних кућа, капија, дућана, магацина, увијени у ћеб 
ебу да се зберемо и здружимо.{S} Излазе из кола жене с децом, која су до сад, увијена у ћебад п 
опреми.{S} Они сваки час улазе и излазе из вагона, шетају испред њих или, у малим гомилицама, в 
по једна кола која лаганим ходом излазе из авлије начелства.{S} На тим колима, на боку крај коч 
{S} А све нови и нови бегунци придолазе из уличица око Карађорђевог споменика, потоком који вод 
а крушевачкој станици како му лију сузе из очију а, недалеко од њега, пред његовим очима, пљачк 
фесоровом плану, за који он тврди да је из поузданога извора, моравска дивизија са тимочког фро 
>Тамним и муклим гласом, који као да је из гроба долазио, и који је јецао као струна на гуслама 
о смрт Синђелићеву, и она пушка која је из руке малога Книћанина оборила Ћаја-пашу — све, све ј 
је тада Крушевац представљао брисала је из душе Краљеве и последње остатке вере.{S} Ту се сручи 
тога војника и госпа у црнини изашла је из цркве, носећи у руци читав снопић свећица.{S} Она је 
нутку можда више знала но ми.{S} Она је из целога пространога догађаја, који се развијао на гра 
ластеле и расуло и растројство, које је из те заваде клијало; лукавство и зла воља изнад врлине 
 тога дана јер се сликао.{S} Доведен је из Београда један наш познати уметник — као војни обвез 
авоме и знојем обливеном коњу.{S} Он је из моравске дивизије која одступа са Косова Дреницом и  
т на балканској ветрометини, ишчупао је из срца Балкана, са обала моравских, неколико стотина д 
} Народ са товаром на леђима извирао је из разних улица, уличица и капија.{S} Испунише се и зак 
Сваки од ових српских сломова настао је из других разлога, под другим околностима, у другим при 
ао.</p> <p>Дотле, овамо доле, изашао је из начелства господин Јанковић, онај господин Јанковић  
 и ти нас?</p> <p>Звук звона долазио је из једнога ускога и шумовитога кланца с леве стране дру 
опове на тешке положаје, извлачио их је из дубоких блата, кисао је, зебао је, гладовао је и ста 
задаха човек да посрне а нека јара бије из гомиле и жагор личи на клокотање казана који кључа.{ 
га положаја од наших.</p> <p>— Ово бије из близа? — узвикује капетан.</p> <p>— Из близа, господ 
на бојишту!</p> <p>Одлазак жандармерије из вароши задао нам је нарочиту бригу.{S} Ситуација је  
оме народу политику која му се наређује из Берлина али га Венизелос претиче дозволом да се у Со 
> <p>Нисам нашла оца.{S} Нашла сам неке из по-последње одбране али ми нису ништа знали да кажу. 
ромпира и сагињу се, те дижу те отпатке из блата и ждеру.{S} Кад из каквих кола испадне оглодан 
ржавне потребе а ја са децом идем пешке из Лесковца!...</p> <p>Затим нам госпођа, очију пуних с 
p> <p>Све те гомилице, које су искуљале из уличице где је начелство, сливају се затим у поједин 
ошла крај мене, извлачећи тешко стопале из блата.{S} Ћутала је оборена погледа и ја је нисам уз 
е се за собом и погледом позва и остале из свите.{S} Окупише се сви око Краља.</p> <p>Краљ прош 
љанска, читају се новине које су стигле из Солуна и одушевљено се говори <pb n="42" /> о грчкој 
уста и мрачна и јасно се чуо бат гомиле из даљине.{S} Пођох тамо у сусрет.</p> <p>Приштина, кој 
ца заривена у блато.{S} Очи му искочиле из дупља а на уснама му ври пена.{S} Испод раскопчане б 
аша плодна поља, крваве су сузе потекле из очију мајака, крвавим је знаком почео да се бележи п 
као сенке које су тога тренутка изникле из земље.{S} Заустависмо се, кад смо већ били прса у пр 
ли смо као сенке, као неке утвари сишле из тајанствених прашума ових великих планина које се уз 
а реч и о артиљерији, која не може даље из Пећи, већ се мора ту уништити, војвода Мишић је болн 
часова.{S} Млађи официри и друго особље из штаба Прве Армије, које се у соби под војводином нар 
ки официри на коњима — вероватно особље из штаба — и свет је дуго стајао пред вратима и одлазио 
амо невоље мајака, тешке, дубоке невоље из којих сам сазнала да нисам ја сама ојађена мајка.</p 
ако дрско намеће човеку.</p> <p>Трже ме из тога полусна опет њена реч.</p> <p>— Дакле још један 
p>Једва сам добила места, пустили су ме из обзира према прокисломе детету.{S} Добила сам и једа 
нике о борбама, нећу да чујем телеграме из иностранства, нећу да чујем ничије савете.{S} Јуче ј 
образује разбојничке банде, рекрутоване из мухамеданских беспослених фанатика и бугарских комит 
 и плотове па све пречицом оде као тане из пушке.{S} Ми гледамо за њим како граби па и радујемо 
е искраде јер наредили да нико не мрдне из села.{S} Све домаћице претрнуле и навалиле питањима, 
станем, остаће и она и многе друге жене из нашег комшилука а само бакалин, близу наше <pb n="40 
ви дрхтај младости, када је 1912 године из Врање кренуо преко границе.{S} И тако редом, прелета 
зао; осетио је да је одлио мало горчине из душе па му је ваљда сад било и лакше.{S} Ипак, у јед 
иле, колута очима и гризе изгореле усне из којих му већ шикће крв.{S} Не можеш да га познаш, ли 
 крајеве где је врло отежано снабдевање из северних, богатијих крајева.{S} Арнаутски елеменат,  
о више није ни мислио на даље повлачење из Пећи, за које се дотле све грозничаво спремало.{S} Р 
да кола не крену даље док она не исцрпе из њих све вести, онако од прилике, као што вам при ула 
> угаси онако као лавина када се проспе из усијане планине.</p> <p>Да ли онај његов дубоки глас 
дрила, виси паучина и лелуја се од јаре из мангала и од ветра који продире кроз разлупане прозо 
и што што се не једе, те да он то збере из блата.</p> <p>Са десне стране друма, ивицом, иде пог 
лима троје дечице, само им главице вире из влажних ћебади и мајка која ће за који дан у каквом  
 родити и четвртог брата онима што вире из ћебади а Србији и четвртог војника који ће, тамо у б 
о осећају и крупне гласине, која извире из дубине груди — Гледам, сироти људи, са колико вере и 
скрхало, све се измешало, све то извире из разних улица, гуши се, саплиће, гура, тумара, тиска, 
их, преко високе Јелице, једва да допре из Чачка каква вест о ситуацији у земљи, те које долаза 
се у ноћи и догледала <pb n="722" /> се из даљине.{S} Патријаршија из које је некада, у далекој 
са ватара и силуете кућа које као да се из сред пламена уздижу.{S} Већ допире до нас потмули мр 
 обрну се на питање о начину како да се из грађана организује чување реда и поретка у вароши.</ 
ђања, наста одвратност и гађење када се из ових биографија сазнаде какво је то красно друштво н 
страни клонулост <pb n="574" /> која се из душе заразно ширила кроз цело тело.</p> <p>Најзад не 
тра од обале, шалупу са Немцима која се из магле као из какве заседе на један пут појавила.</p> 
 широким црвеним венцем од крви која се из ране излила на једну и другу страну чела, слила се к 
тмули мрмор и жагор, као оно рој кад се из далека гласи, наилазимо већ на прве ватре, на усамље 
ја креше о камен у калдрми и разлеже се из пусте улице.{S} То какав коњаник јури с положаја да  
е ли шта се учини од покојника, диже се из мртвих?</p> <p>Он слеже задовољно раменима па додаде 
згледа као низ ватара логорских које се из далека виде спојене те изгледају као ватрена змија к 
авана деца, узневерена лица, извлаче се из топлих постеља, где су под нежним материним бдењем с 
обљеник бежи него придолазе; извлаче се из кукуруза, из јаркова, са тавана, из подрума па само  
 звезде попадале са неба а дим, који се из њих пење, разастире испод наших ногу провидан сиви о 
е у пусту и мртву варош, зраком који се из драгога камена са прстена расипа, пењу се лагано, ко 
 Многи и падају, не могу даље; дигли се из болнице неоздравели, необучени и необувени, па прозе 
ојим људима наредбе за припреме, или се из какве празне и пусте уличице чује бат патроле или за 
одричу се заједнички свога бића, они се из пољупца не рађају, они у пољупцу умиру.</p> <p>То је 
цом Зуавком и Мицом Сенегалком и ори се из њих развратни смех.{S} Мајка обара очи пред децом ср 
тило да се зацари у Скопљу, појавити се из својих јазбина као звер за време глади.{S} Та је мог 
 престављају кућни кровови, износећи се из магле у коју је варош потонула.{S} Високо негде, брд 
.{S} Кад Новица, с вечери, враћајући се из лова, сече чуном својим мирно огледало морско, он из 
 ће непријатељ у њ ући.</p> <p>Затим се из Куршумлије спустио преко Преполца и стигао у Приштин 
 чу удар гвожђа у шљунак и виде како се из земље одмерено износи ашов.{S} То гробар копа нову р 
раније железницом; њим крену све што се из Крушевца поче спуштати на југ.{S} Њим пођоше и канце 
роз уске улице јазови и поточићи што се из авлија и чешама сливају у Бистрицу.{S} Иначе мир, св 
која је лежала на мртвој вароши, чуо се из неког далеког сокака одмерен бат патроле.{S} То оруж 
ја, те се сад расплиће.{S} Издвајају се из те гомиле најпре главе, па ноге и руке а затим се по 
им разгонио страх из душе, појављују се из мрака два светла ока, те деца радознало се буде и пр 
што пред вече још трговци хитно преносе из дућана еспап својим кућама.{S} Кафане пусте и затвор 
ојници водећи коње да их напоје, износе из капија ствари и товаре на кола; дере се један из <pb 
 и он међу онима што се гомилама износе из вароши и заједнички сахрањују у велике кречне рупе?< 
 чаршија.{S} Две горице, које се износе из мора и чине као неки оквир панорами овога питомога г 
} Држи, дедер..а..а..аи!“ То већ износе из глиба запала кола.</p> <pb n="654" /> <p>И другачи у 
ју те, не могу да те нађу, избрисали те из списка.</p> <p>У том већ стигосмо до гробља, на врху 
ја још има реч.{S} Савезничке дипломате из Софије уверавају да Бугарска апсолутно не мисли напа 
к имали и сувише времена да се склоните из Скопља.</p> <pb n="90" /> <p>— А зар не може све то  
премајте се и потоварите да се склоните из села!“ Тад разумеде нана шта ће бити, јер бивало је  
казује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све <pb n="15" /> више се и више узноси.{S} К 
казује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све се више и више узноси.{S} Очекивао сам и  
купи неколико козјих ћевапчета, које ће из једних старих новина, на сред приштинске улице, јест 
и души роба твога Јована.{S} Као што ће из крви њихове, којом су богато натопили наша поља и на 
ри својих и брижно пита: шта је, и хоће из очију да прочита одговор и савет.</p> <p>Поједине по 
пила глад и напор, те му потамнело лице из којег сјакте два утонула младићска ока.</p> <p>Изнен 
рашња зора доводи у Скопље нове бегунце из Куманова који доносе и вест да је Страцин пао и да с 
аља животе.{S} Тада тек јавиће се сунце из мора и свануће дан!</p> <p>Свештеник неки говорио је 
а селу Јежевици.{S} Посматрајући старце из трећега позива како гегуцају каљавим друмом, капетан 
 и са сажаљењем, да ми не шчепа мртваче из наручја и рече:{S} Добро, жено, ти сад иди, ми ћемо  
ам понова и целу нанину причу која ниче из пробуђенога сећања.</p> <p>— Мени је било седам и по 
да зову белим братом, онај други истиче из чаробних охридских вода и дере кроз пусте земље, кро 
S} Јавите ми!</p> <p>Секретар се повуче из собе, исто тако тихо као што је и ушао и лаганим кор 
м засипају наше положаје.</p> <p>— Туче из вароши! — дрекну капетан.</p> <p>— Јесте, ено га там 
... мора бити много јер су отерали наше из шанчева.{S} Ја кад сам измако до Позоришта, они су в 
наследник <pb n="570" /> не излази више из ове одаје.{S} Дотле је још одлазио од јутра до вечер 
а ми се слика не може никако да избрише из душе.</p> <p>Да избегнем глас тих пушака, радије сам 
омену тога дана, узбудише је и изведоше из тока причања, који је дотле мирно и лако текао, као  
е.{S} Многи не дочекаше ноћ него пођоше из Београда.{S} Ја не знам шта сам чекала, зашто нисам  
емонији на Балкану а Срби, једини излаз из тешкога положаја у коме су се нашли последњих септем 
а Команда и предлагала као једини излаз из ситуације.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Један политичк 
n="296" /> солуцију, нашао срећан излаз из сплета брига, невоља и неприлика.</p> <p>За време ти 
манда трупа и шеф станице комбинова воз из једног ресторан вагона, који ће служити за канцелари 
ће затим светом овладати.{S} Диже се, и из мрачне дубине која се под њом појави, поче се узноси 
је, али је Дунав преплављен чамцима а и из тих чамаца бљује пушка не да ти ока отворити.</p> <p 
 све...</p> <p>Сад већ крену бежанија и из свију осталих крајева вароши и поче свет да се тиска 
едина места.{S} Из тих мојих бележака и из памћења, колико сам га сачувао, ја данас препричавам 
м нисам знао, али која ми се наметала и из душе текла.{S} Магловита јутарња јесења свежина, кој 
ишле су од некуд, непознатим путевима и из непознатих извора, мало повољније вести, као оно кад 
p>И ма да се свет тако са свих страна и из свих могућих извора обавештава и сазнаје новости, ип 
рилна врата на штали била су отворена и из њих је био задах свежег ђубрета и топлога сточног об 
ину и велика им помоћ стиже са севера и из гарнизона са албанске границе.{S} Осим тога Енглеска 
олима, разговор прелази у буру и гнев и из дерњаве се само поједине речи чују:</p> <p>— Ама ја  
а жар се румени као растопљено гвожђе и из недогорелих гламња пење се дим танким млазевима из к 
етнији, који су колима, ко зна одакле и из кога државнога магацина, вукли по коју врећу брашна, 
, не споразумевајући се, немо, пођоше и из наше куће да се крећу бегунци.{S} И, у један мах, на 
ој се тело набрекло страшћу и одмором и из раздражених ноздрва сукнули су црвени пламенови који 
ци из Митровице, из које се данас као и из Приштине, почело нагло бегати пут Призрена.</p> <p>Д 
кршећи прсте на рукама као да би хтео и из самих зглавкова да одстрани клонулост <pb n="574" /> 
звојује, прихватити сам војвода Мишић и из ње развити велики један историјски чин, који је њему 
 погледом ову децу, ову будућу Србију и из тога погледа могао си прочитати дубок бол душе која  
у икада да избришем ту слику из очију и из душе.{S} Виђам је у сну, виђам је и будна, она ме пр 
емо и ми прогнаници са огњишта својих и из домова својих!</p> <p>Хоћеш ли нам отворити царске т 
 ђенерала можда у Ђевђелији а Софија би из Солуна била извештена да је први контигенат <pb n="6 
креће, повија, гамиже као оно кад мрави из мравињака обележе собом пут којим крећу на посао.</p 
 тешко разорно зрно и дим који се разви из експлозије, зави пуковника и његове пратиоце.{S} Кап 
, њој се придружују нови, мрачни типови из споредних улица, не знајући зашто, те гомила расте и 
на душа.{S} Па ипак, кад женски гласови из кола цикнуше јаче у разговору и нехотице ми допреше  
уђеник за три убиства, па кад су се сви из казамата разбегли...</p> <p>— Па добро, шта мислиш?< 
шка брига за јелом, извлаче се опет сви из кућа, из авлија, ханова и разних кутака, где су се б 
ане руде, уз коју су се презали пастуви из краљеве коњушнице, утурена је једна очишћена грана,  
који је лежао на његовоме столу, извади из џепа једну мараму и покри њоме лице детиње.</p> <p>И 
, само док она извади објаву.{S} Извади из мараме и даде ми један динар.{S} Даде ми дете, пољуб 
о, њој наиђоше и сузе на очи, те извади из недара црно оивичену мараму и убриса очи.</p> <p>Ћут 
ли су и певали неку песму а бабо извади из шпага петицу, па приђе једноме од њих и рече му глас 
 отуд једно око гвирне на улицу да види из чије ли је војске тај пролазник.{S} У дну улице тамо 
адом, која преко планинскога венца води из Кумановске равнице у Мораву.{S} Њихову навалу са оча 
ш продужило да се отуд, путем који води из вароши, не зачу силно бректање једнога мотоцикла, ко 
ad> <p>Од јутрос закрчио друм који води из Штимње у Призрен.{S} Друм се и не види већ само кроз 
p> <p>— Неко ме трже за рукав и пробуди из тога бунила.{S} Био је друг до мене и он ми шану: „Н 
дици, само слеже раменима и немо одлази из куће.</p> <p>Данас и сутра до подне колико је још би 
ском и од јуче ујутру, он већ не излази из своје собе, где прима сваког тренутка извешћа о посл 
, сад тек загусти друм који Лабом слази из Куршумлије.{S} Њим пође све што из Ниша и Лесковца н 
војој околини и о неком пророку Исајији из XV. века, који је пророковао да ће се два змаја суко 
 у чаршији, по оној туђарској традицији из доба ћепенака, збирају се комшије у тога и тога.{S}  
есто размимоилазили бегунци, једни који из Топлице бегају на Косово и други који са Косова бега 
али студено јутро, загушио је друм који из Призрена води у Ђаковицу.{S} Из разних улица призрен 
 су били људи који су раније избегавали из Београда, из Ниша, из Скопља, па знају колика је то  
азуму старца.{S} И ађутант и сви остали из околине Краљеве покушаше још једном да га убеде, изн 
<pb n="528" /> Промичу војници заостали из команда, које су јуче овуда прошле, рањеници који су 
 пећани, арнаути, који су јутрос стигли из Митровице и који веле да на путу нису видели никакву 
чки бол, који ови звуци нису ипак могли из душа нам да одагнају; уморила нас је дуга ноћ, коју  
тупања и убедио ме да не журим.{S} Вели из Призрена се још може лако вратити у Скопље али кад с 
 последњи пут у свет.{S} Њега су извели из тамнице прекога војнога суда, који га је, због бегст 
Је л’ ви то кажете да би ме умирили или из уверења?{S} То значи ви и не знате шта је све спасав 
јих је он чувар и које смо залуд будили из некадањег дугог и предугог сна.</p> <p>Поглед на там 
 Он нагло сјаха и готово притрча гомили из које му је пуковник већ пружио пријатељски руку.</p> 
а сам тамо онда када су колима износили из вароши наше мртве војнике набацане једне на друге ка 
и су их са великим напрезањем извлачили из свих блата кроз која се прошло; за овима опет пар во 
оја су наши вочићи са напором извлачили из дубоких пролока искваренога друма.{S} Ађутант зауста 
оћ.{S} Далеко отуд, кад смо већ измакли из села, чује се јасно кроз мирну ноћ топот коња као ка 
ек ваљали велики светски догађаји никли из сусрета истока са западом.{S} Прилеп је песма српско 
ихо, мучки, да их нико не чује, извукли из вароши пребегли преко Саве.{S} Причају људи и жене,  
мници које су мало час спасли и извукли из мора на обалу.</p> <p>Тако ова гомилица овде, тако и 
 су родитељи још за дубоке ноћи извукли из постеља.{S} Спале им чарапице преко ципела, капа им  
оји су их са великим напрезањем извукли из ових блата кроз која се прошло; за овима опет пар ма 
људи — они су болеснога јединца повукли из села да га непријатељ не би одвео.</p> <p>Окретох гл 
 Верујући у то, многи који су се спасли из Скопља и других источних страна, напуштали су и Приш 
/p> <p>Када смо, јуче у сумрак, кренули из Приштине а кроз ноћ наставили пут, сва се ова туга и 
ead> <p>Када смо пре месец дана кренули из Скопља на Косово, полазили смо с уверењем да се само 
вице или после?</p> <p>— Тек смо изашли из села.</p> <pb n="308" /> <p>Један се саже и опипа ле 
или, опремили и кренули а кад су изашли из куће, преплашили се од <pb n="273" /> ове страховите 
дара, срели се чиновници који су изашли из канцеларија са онима, који се пуни пунцати новости в 
S} После пође бабо и још неки пријатељи из Бачке, да се попнемо на Врдник, до врдничке куле.{S} 
у збегови те у толико већа гужва.{S} Ми из Митровице и Приштине преко Липљана; други стижу прек 
а а да ту моју утеху утврди, прилази ми из редова гомиле један учитељ, да ми одговори на једно  
Србија у планинама</head> <p>Кад смо ми из Призрена кренули на север, Краљ, Влада и Врховна Ком 
адам брзо ће овај рат, још ви нећете ни из касарне изаћи а рат ће бити свршен.{S} Шта је Србија 
инитивно од намере да се још сад уклони из Скопља а остали се разиђоше кућама са уверењем да се 
аредио је одмах да се тај младић уклони из севастопољске борбе и упути на коју другу безопасниј 
 обијене дућане, разрушене куће, ствари из куће побацане по улици и поломљене, куће које су још 
 молим не казуј Турцима да су то ствари из официрске задруге.{S} Смејаће нам се кад виде женске 
л немој никоме казивати да су то ствари из официрске задруге.</p> <p>— А што? — буни се војник. 
> <p>Једнога дана не дође нико с вечери из села те се ми забринусмо.{S} Паде и ноћ и полегасмо  
е већ секира и само још свеж корен вири из земље.{S} Али свако кога запиташ, одмахује главом и  
ме.{S} Код „Зрињскога“ свраћају официри из команде трупа, који су закопчани и мало казују или х 
ској канти, поседали шофери, подофицири из штаба и жандарми и воде дуге и живе разговоре.{S} По 
нице сакрила, значило би изложити ватри из српских топова српске рањенике.{S} Ко је тај који би 
фигура воза који усамљен у равници јури из Митровице у Липљан.{S} Из димњака му се расипа звезд 
 једно исто, једна се иста вест преноси из групе у групу, ту се објашњењима прерађује и опет вр 
земљи“ и зато су, кад је требало бегати из Ниша прошле све могуће канцеларије доказујући како њ 
 би нас могао чути.{S} Могли смо викати из свега гласа и не би нас нико чуо.{S} Да ли се шапута 
 пролећу озелени трава и народ се врати из збегова...</p> <p>Настаде мукла тишина, слична оној  
е клопке која нити се може пробити нити из ње побећи.</p> <p>Настадоше тешки тренутци; свако је 
дици коју <pb n="228" /> мисли уклонити из Приштине и послати је тамо.{S} Али још није ни почео 
 се и на који начин она могла пребацити из Медове у Скадар, док нико није ни слутио да и у Медо 
задржавајући се нигде, донео пуно вести из Београда.</p> <p>Он је кренуо 23. у ноћи.{S} То је о 
ство могло десити. — Ово су све Арнаути из околних села; они нису изгинули пре оне мећаве већ п 
нашких покрета, када су оружани Арнаути из Љуме опкаљали конак и тражили збацивање цариградских 
ја мислим да ни један више неће кренути из Ниша за Солун! — тврдио је један путник.</p> <p>— Са 
="65" /> савезнички војник неће кренути из Солуна у помоћ Србији.{S} Чекао их је окићен Ниш, че 
е наставила, али се није могло ни изаћи из вагона.{S} Била сам чак у дубини и опседнута у једно 
о исто побећи из кукавичлука или побећи из других мотива.</p> <p>— Каквих других мотива?</p> <p 
ал не признајем да је једно исто побећи из кукавичлука или побећи из других мотива.</p> <p>— Ка 
— Ко зна — додаје један старчић, вадећи из мараме никлену пару да му удели — нећу ли и ја сутра 
тога сетим, ја не знам?</p> <p>Излазећи из цркве, срела сам једнога старога знанца мога покојно 
 којој смо могли наћи заштите; полазећи из ње пред нама је на неколико сати граница Краљевине С 
 које смо сви од јутрос понели полазећи из Призрена?{S} Призрен је био последња слободна српска 
 како би се само неопажени могли извући из вароши.{S} А наши, извештени, ушли су рано јутрос.{S 
знаници, госпођи која седи у истој кући из авлије, да чујем шта она мисли, јер и она има ситну  
ла да се пробдије ноћ, док су се дечаци из ратарске школе, чим су се мало загрејали, прострли п 
ске катастрофе на тој најкрвавијој реци из српске прошлости.{S} И кад је та борба на Марици нас 
 вест; долазе војни цензори и чиновници из телеграфске централе и саопштавају шта је тај и тај  
де је био.{S} Кад стигоше неки рањеници из његовог батаљона у Шабац, распитивала сам се преко ј 
S} Запитала сам и рекоше да су рањеници из ове болнице однети јуче у Приштину.{S} И он је однет 
бљеник с фијакера.</p> <p>— А савезници из Солуна? — пита онај што се ухватио за фењер.</p> <p> 
азе <pb n="421" /> рањеници и болесници из свих пукова, те они једни за друге знају и казују.</ 
есоше руде, па точкове.{S} Док су момци из батерије то радили, командир сјахао с коња те да мал 
а се суд прелије, наиђоше још и бегунци из Гилана и моравских села, наиђоше разне команде без в 
езава.</p> <p>У возу су извесно бегунци из Митровице, из које се данас као и из Приштине, почел 
ге стране друма полегли по земљи старци из трећег позива и оно војника, што су их патроле јуче  
спред пећине а после, кад макнуше Турци из села, скиде је Андрија доле у гробље.</p> <p>Попа на 
p>Ватре лево и десно; на пламену прошци из сеоских плотова, сандуци, бурад и точкови од полупан 
љу Петру.{S} Кад сам изговарао оне речи из заклетве, како ћу бити веран, ја сам се толико драо, 
грло свима а оно донеше једне ноћи наши из села три вреће пројина брашна.{S} Веле, било у Јелис 
, који је дотле био највећи збег вароши из северне Србије; из Крушевца, који је био други и Ско 
а дала чар тајанствене и чаробне вароши из оних заносних, старих прича, које су опчињавале наше 
 Нижи турски и арнаутски елеменат, онај из забачених кућерака и уџерица на периферији Скопља, к 
— Чекај, молим те — упаде му у реч онај из дима, кога је овога пута, кад је зинуо, <pb n="352"  
којима је био натоварен наш војни музеј из Београда.{S} Тај музеј је сва наша нова историја, ис 
рајући да су најтежи део пута — излазак из вароши — пребродили, многи су остајали крај друма гд 
у влади и у Врховној Команди за полазак из Отаџбине.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Веч 
томе тренутку, некадањи Лазарев полазак из Крушевца на Косово.{S} Величанствене поворке златом  
узет успоменом на овај свечани тренутак из свога детињства.</p> <p>Сунце, које се дубоко нагло  
А рањеници иду пешке! — додаје неко чак из пете гомиле.</p> <p>И одиста, та су кола, што су се  
отпуно прегорео, сачувао цео свој облик из пепела.{S} У унутрашњости прегорела пања још је тиња 
 је јутрос стигао не знам који пуковник из не знам које команде.{S} Он хитно путује аутомобилом 
 могао успети.{S} Дотрчао је и чиновник из станице и загледао врата са свих страна па послао да 
 не води — избрецну се на њега наредник из те гомиле, на коме се никако није могло приметити, б 
се говори о томе шта је казао „наредник из дивизије“ и „жандар из начелства“ и обележавају се с 
оло тело и државни во, којега је војник из запреге какве колоне извукао.</p> <p>По улицама ватр 
а и престала је киша! — одвикује војник из ноћи.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Отуд, из Београ 
— Прође давно поноћ! — одазва се војник из даљине.</p> <p>Онај се врати с врата у нашу гомилу д 
 <p>— Знам ја — рече један млађи војник из групе.</p> <p>— Е, је л’ тако каже песма: „Све што б 
е никако не одзива на телефону начелник из Гилана.{S} И свака таква појава и сваки покрет даје  
нте прахом живот, над и смрт</l> <l>Док из равнице не израсте брег</l> <l>Над Пелијем, над глав 
да поручимо ако што требамо.{S} Кад нам из села јаве да су наишли Турци да не ложимо ватре ника 
елегата, у коме саопштава радиотелеграм из Лијона, по коме Немачка већ повлачи војску из унутра 
ручје па и ја кренем.</p> <p>Изашла сам из куће и ушла у ноћ, најстрашнију ноћ у моме животу.{S 
/p> <p>— Зар већ?</p> <p>— Сад баш идем из начелства; стигла депеша из Куршумлије:{S} Милутин У 
овске равнице.{S} И раније су тим путем из Куршумлије слазили бегунци овамо у Косово, али је је 
е, као чаробним <pb n="170" /> штапићем из сна пробуђена варош, поздрављала оне од којих је оче 
вет.</p> <p>Пошла сам са једним старцем из последње одбране, који је био на служби при канцелар 
рим ћебадма, фрчу незадовољно и бије им из ноздрва бела маглица.</p> <p>Избудио се град и данас 
ичају; други су кренули а најдражији им из куће на бојишту и ко зна јесу ли живи и ко зна хоће  
b n="302" /> мала група светиљака и дим из којега се узносе као минарета три четири јаблана.{S} 
 у Шапцу.{S} Није ме пуштала да излазим из куће.{S} Седела сам крај прозора, а прозор је гледао 
јим каналима уздиже се један мост којим из инквизиторске суднице, где му је пресуда изречена, в 
е кланцу напали Арнаути пушчаном паљбом из заседе.{S} Воз се морао зауставити и неколико младих 
роз сузе како је бегала, како је бомбом из аероплана рањено дете и пита шта ће, где би га понел 
е боним погледом пуним израза, погледом из којега сам <pb n="398" /> ја тога тренутка прочитао  
тако лако као и са најсретнијим излазом из ове невоље.{S} Крај једне од тих многобројних ватара 
е, када је капетан излазио са батеријом из Чачка, начетили били на касарнске прозоре и очајно п 
гнути унапред, осветљена лица руменилом из мангала, пушили смо цигару за цигаром и прелазили с  
ња да пође даље али у томе спази друмом из Слатине ордонанса који је журио к њему.{S} Капетан п 
ије коју је Јашар-паша изградио каменом из цркава косовских.{S} У даљини се сад већ јасно истич 
ку Краљевом, Врховне Команде и Владином из Призрена и о борбама француске војске на југу Србије 
аставица а у моме суседству, пред кућом из које је скоро пошао регрут, заурлука пас.{S} Зла коб 
се.{S} Јадна мајка покушава да им дахом из усана греје ручице али ни даха довољно нема, уморна  
ећ знамо јасно ситуацију! — гунђа један из гомиле која је сачекала воз.</p> <p>— Не верујем! —  
 ствари и товаре на кола; дере се један из <pb n="319" /> гомиле тражи ћебе које му је неко ноћ 
Изгладнело па битисало! — рећи ће један из гомиле.</p> <p>— А можда га и терет убио! — додаће д 
Мица Сенегалка.{S} Тако, бар рече један из гомиле, који нам је у мало речи гласно испричао исто 
е а он је сутрашњи војник! — вели један из гомиле.</p> <p>— Треба збацити оне бабе из аутомобил 
152" /> <p>— Ух, грешник! — учини један из угла.</p> <p>— Бог нека га прости! —додаде други.</p 
ичном маглицом која, као покров изаткан из прегорелих сунчаних зракова, тајанствено обавија бед 
једној особи; онај бол, саздан и сабран из суза и крви које су као две силне реке потекле нашом 
, о намештају како лежи улицама избачен из кућа, о коњима које су увели у собе, о народу који ј 
њати — пламти од узбуђења један бакалин из Параћина, коме је због проласка „колоне тимочке диви 
?{S} Али то и није војник, већ Арнаутин из косовских села.{S} Лежао је грудима по земљи како је 
вечери, доходио нам је по један домаћин из села те смо се окупљали око њега да чујемо шта је и  
 чуном својим мирно огледало морско, он из далека још догледа своју мајку на обали, она га радо 
обном светлошћу драги камен, који је он из мора крви изнео; сањам белога голуба који ми слази н 
?</p> <p>— Како свршио? — пробуди се он из својих мисли не разумевајући моје питање.</p> <p>— П 
S} Стари четник, којега сам ја познавао из доба његових јуначких подвига, када се крвавило по г 
дотле је воз који је истога дана стигао из Солуна и укрстио се са овим у Струмици, донео нам не 
ету и чакширама.{S} Од јутрос је стигао из Велеса и Војвода Бабунски са својим људима, те да би 
а су допрле те речи дечје и он се тргао из својих болова, дигао се и отворио сам врата:</p> <p> 
одвајао у заструг сир из качице, скидао из димњака сува ребра и преламао их да могу у торбу наи 
есењу ноћ.{S} Киша је целу ноћ лила као из кабла а у то доба нешто попустила, те се кроз зраке  
у био нешто малаксао, оно море жара као из огромне зажарене пећи сипало је толико светлости да  
илу а који се кроз густ ваздух чује као из подрумских дубина.{S} Пламен са наше ватре пробија с 
и слушао примедбе које су се сипале као из рукава за сваким колима.{S} Али кад наиђе фијакер и  
 шалупу са Немцима која се из магле као из какве заседе на један пут појавила.</p> <p>Свет се в 
.{S} Он дуну понова у ватру, снажно као из мехова, па кад диже главу он ће:</p> <p>— Кој све ра 
ру он и жена отхрањивали тичиће, чу као из гроба пригушен дечји глас: „Тата, тата!“</p> <p>Глас 
 је и гола.{S} Сам тврди камен, поникао из мора и узнео се и испрсио камене <pb n="10" /> груди 
 који се јутрос рано, неопажен, извукао из куће и којега нема ево све до подне и ако се кроз бе 
 се може понети.{S} Дотле је бабо сипао из вреће брашно у торбе, одвајао у заструг сир из качиц 
а фијакера, којим је, не знам ко, хитао из начелства.{S} Јер, светина је у таквим приликама, ка 
ада српских мајака и, чини ми се, читао из њега клетву четрдесет хиљада српских мајака која ће  
ако Турци не би посумњали да је измицао из села.</p> <p>Тог дана само се о Турцима говорило међ 
брат.{S} Свагда предвече, кад би изашао из млина где је радио, он би прошао крај наше куће.{S}  
S} Час би по где ко од њих хитно изашао из вагона, призвао посилнога, који је држао коња, бацио 
 један бакалин, који је ту скоро изишао из болнице, пошто је прележао рану, те добио поштеду па 
рава је опет озеленила а народ је сишао из збегова.{S} Данашња је пропаст тежа и страшнија; руш 
.</p> <p>Када је још 13. октобра отишао из Ниша у Врњце председник министарства Никола Пашић, н 
а а сад се чекају пукови који иду право из Француске.</p> <p>Овако одлучна потврда вести ободри 
ислим да у полемику — јер ми смо готово из разговора прешли у полемику — мислим дакле, да у пол 
 што би имала казивати.{S} Моје бегство из Београда и смрт мога детета нису једине моје невоље  
Преморио га пут; ко зна одакле он, озго из Србије, вуче терет и не одмара се ни дању ни ноћу.{S 
омори небом.{S} Мало затим још, па озго из Горњег Косова, из дубоке таме, јављају се два жмирав 
нули што ће и како ће, јер гласови озго из Јасенице, све црњи и гори.{S} Скупише се једног дана 
ике на слику, са једног сећања на друго из множине, из гомиле догађаја који су његов млади живо 
тихо повивају под ветром који пуше оздо из дримских кланаца и старац стење и јечи као да овај н 
</p> <p>Мало затим стиже и коњаник оздо из Трнаве и саопшти капетану, да је коњица већ у контак 
Није ми више ништа казао ал сам ја видо из његових очију шта је мислио.{S} Србија није далеко а 
здраве руке и гневом који му је пламтео из очију.</p> <p>— Сви, сви, сви, да сви!{S} То сте доб 
арламенат.{S} По рецепту, који је добио из Берлина, о значају међународних уговора, он српско-г 
јача пауза, за време које се он склонио из Београда.{S} Да ли је те ноћи или сутра дан наставље 
тумачи: један ордонанс је хитно дојурио из Гилана, два пуковника из Врховне Команде стигла су и 
ни.{S} Поднаредник, који се ноћу вратио из патроле и довео га, подвикнуо је онима што су се пос 
еким стакленим погледом који је сјактио из крвљу умрљанога лица.</p> <p>— Јеси ли замолио кога  
ај тежак и загушљив ваздух и брујање ко из кошнице.{S} Мени чак она соба, у којој сам била, ниј 
вих уличица пустих и празних, једва ако из по где које куће ко изађе или уђе или какав пас <pb  
д непогоде под кров, једва отуд, далеко из махале, што допире арлук пса пред затвореним вратима 
 укрштају се; једни долазе отуд, далеко из позадине и напредују <pb n="434" /> кроз редове бегу 
окументима.{S} Усред тог разговора неко из дубине тек узвикну:</p> <pb n="357" /> <p>— Море лет 
једног нашег и одводе га.{S} То је неко из авлије, који се прикрио, али нисам могла да познам к 
<p>— Тодоре, о, Тодоре! — довикује неко из далеке тамнине а нико му се не одзива.</p> <p>И тако 
о да сам чуо неко пушкарање — рече неко из гомилице која се окупила око лешине.</p> <p>— Кад од 
госпође потпуковнице чије име рече неко из гомиле али га ја не забележих.{S} Сама госпођа потпу 
 Из које сте дивизије море? — виче неко из свег грла.</p> <p>— Где је друга пољска? — виче друг 
руги.</p> <p>— Која? — одговара му неко из гомиле око ватара.</p> <p>— Дринска! — опет онај с д 
нусмо.{S} Паде и ноћ и полегасмо а нико из села још не дође.{S} Баш био ред на неког Лазара па  
ни с вечери ни преко ноћи, не дође нико из села и то нас још више забрину а тек трећи дан по Ла 
привиђење које ми је у полусну изаткало из оне гомиле мисли које је мало час, већ својим првим  
исуство погребу Краљеве Круне избрисало из душе и последњу искру вере.</p> <p>— У оно што ће до 
е би нас нико чуо.{S} Да ли се шапутало из обзира према моме болу, као што се уопште око тешког 
гом осенчило чело.</p> <p>Он пође нагло из телеграфа и упути се тамо где је батерија била већ с 
едва одевени.{S} Види се да се разбегло из гнезда изненађено неочекиваном силом, као оно кад по 
их је он сазнао ноћас на дежурању, било из депеша које су дошле или прошле кроз станицу, било и 
 су дошле или прошле кроз станицу, било из свог тастерског разговора са нишким колегом.{S} И ту 
е, 26. септембра, још се упорно тврдило из Ниша да савезници долазе, али данас већ, веровали су 
пали те оно становништво, што је изашло из гроба, не уме чисто да појми светлост дана; личио ми 
које је требало савладати да би се само из вароши изашло.{S} Пет стотина метара, колико нам је  
дарм али тоном који казује да виче само из навике и сам уверен да га нико неће послушати.</p> < 
шапатом, јер поједини су заспали и тамо из дубине штале чује се хркање мирне савести.</p> <p>—  
можемо, има ли каквог начина да изађемо из ове ситуације?</p> <p>Потпуковник не одговори ништа  
 остави у нама само један живац па ћемо из њега опет да израстемо!</p> <p>Други један, који је  
це мало више одскочило, пре но што ћемо из косовскога равништа ући у дубоки црнољевски кланац,  
стају лешине за нама.</p> <p>Бегали смо из богатијих у све сиромашније; из питомијих у све дивљ 
изгладнели, прозебли и оголели, почесмо из разних кланаца избијати, са разних се страна прибира 
или а нана нас све прекрсти па изиђосмо из куће у густи мрак.{S} Није се ни стаза честито видел 
а језа га стреса, те сам се диго лагано из гомиле уморних спавача око ватре, и пошао да изађем  
оштву, које се клања сунцу и непосредно из свога божанства црпе топлоту и живот.{S} Ту непосред 
м на глави, дигли су се лагано и трудно из сребрних својих тамница.{S} Не зборећи ни речи, не р 
дима и само чујеш жагор и зузук као оно из кутије коју деца напуне похватаним мувама.{S} Из дим 
а поуздањем, јер тај Багрдан, вероватно из школских задатака ђака наше Војне Академије, прешао  
пље у којима су почивали, затисло блато из влажнога гроба; огртач на њему царски, прикопчан под 
лази из Куршумлије.{S} Њим пође све што из Ниша и Лесковца није могло раније железницом; њим кр 
 команду, што су му одвојили по где што из казана.</p> <p>Шестога дана путовања, Краљ је сишао  
 те, да није минуло доба у које они што из гробова посећују свет смеју још одити по земљи.{S} З 
аници, на којој је сишао, кад је кренуо из Скопља.{S} Није хтео даље.</p> <p>Већ сутра дан, пос 
тако кажу.{S} Веле непријатељ је кренуо из Ваљева, слази преко Трбушана и Љубића.{S} Слали смо  
о његове историје, пре но што је кренуо из Скопља имала је да се деси једна врло важна и задоцн 
рађанство престонице, он је ипак кренуо из Београда са уверењем да непријатељ неће успети да пр 
вољно да видим — Јутрос, кад сам кренуо из Штимње, ја сам срео неке железничаре, добили су наре 
у ћебе, седи рањеник који је сам кренуо из болнице и ако му је рана још недолечена.{S} Све ћути 
лица; рањеник, који је недолечен кренуо из постеље огрнут болесничким ћебетом, па отац који нос 
 пиринач, који се негде на друму просуо из коморе.{S} Дође најзад у помоћ некаква команда.{S} Ј 
трана па послао да се зове један бравар из суседства али бравара није било у радионици.</p> <p> 
 казао „наредник из дивизије“ и „жандар из начелства“ и обележавају се ствари крупним потезима  
ним светлим руменилом које разгорео жар из мангала распростире око себе.{S} Све то изгледа тако 
познала и зближила!</p> <p>Био је ратар из Срема, обрадовао се српској војсци кад је прешла Сав 
} Он је младост а младост не умире, јер из чега би нико живот нов?{S} Младост је било, мишић, о 
рече секретар, пошто је прихватио фењер из руку момкових. — Повуците овај сандук, легао је баш  
е брашно у торбе, одвајао у заструг сир из качице, скидао из димњака сува ребра и преламао их д 
који држи под мишком и штрпка тврди сир из жуте бакалске хартије.{S} А тај исти је, само неколи 
, уморан и малаксао или по какав официр из Врховне Команде, чист, избријан, закопчавајући брижљ 
 паду Београда, потврди ми један официр из команде трупа, додајући, да је у Београд први ушао д 
нахо, ту кисне! — рећи ће ми други глас из мрака.</p> <pb n="476" /> <p>И одиста, ја тек сад пр 
оћ.</p> <p>— Ко је то? — пита онај глас из дима који се стално буни кад наиђу нови гости.</p> < 
ића довде, два сата! — говори онај глас из дима.</p> <p>— Па... колико за ноћас, може се... — т 
мо у групи! — јавља се неки брижан глас из гомиле.</p> <p>— Има ли ко оружја? — запита непознат 
p>— Како, како, поновите! — дрекну глас из Армије.</p> <p>Капетан понови:</p> <p>— Непријатељ ј 
— То је немогуће! — пресече му реч глас из Армије.</p> <p>— То је могуће и тако је! — одговори  
дали као покошени по земљи, пробуди нас из тешке душевне клонулости један нови шум, нови звук,  
ренуло је и оно што је стигло од јутрос из Липљана а не смело се задржати на одморак, наставило 
ћи, отишао је поносан и задовољан у рат из којега се није вратио.</p> <p>Био је то тежак удар з 
дмах иза начелства.{S} После, поче свет из Приштине да бега, однеше и рањенике у Призрен, па ет 
м одговарајући потврдно и удали се опет из собе.{S} Мало затим уђе један момак носећи у руци ма 
 Арнаути, сејаће над главама нашим смрт из <pb n="728" /> облака справе летилице и давићемо се  
их смртоносних тичурина што сипају смрт из облака.</p> <pb n="591" /> <p>Француски аероплани, к 
војачка рука, зарио се и штрчи као кост из оскрнављенога гроба; камени бели орао, који је негда 
мога фењера и седох на џак.{S} Светлост из фењера осветли црно и опаљено лице официрево и лимен 
 као пливач воду.{S} Сиромашна светлост из фењерчета није била кадра допрети зрацима ни за пун  
јим је увијена варош, раскошну светлост из својих очију, осветљавајући ћепенке и гомилице војни 
/p> <p>Светиљке се по кућама почеле већ из раније да гасе и тишина постепено да осваја.{S} Још  
аку, кроз који је пробијао слаби зрачић из малога фењера, кретале су се алатима оружане сенке,  
 и стражар се трже из сна, извуче главу из поврнуте јаке, разрогачи очи, престрављено и хитро с 
, ако те послужи срећа те изнесеш главу из овога окршаја и дођеш кад год у своје село.{S} Не по 
еји а тек далека, будућа поколења, могу из наше катастрофе поцрпсти један мир благословен култу 
 тешко изговорити реч као и извући ногу из блата.</p> <p>Гомила се ваљала крај нас, као река на 
огорела гламња се пуши.{S} Људи се дижу из гомиле, излазе из разних кућа, капија, дућана, магац 
пред негде, тамо на ћуприји, при излазу из приштинске чаршије, загушило и не одушује.</p> <p>Пр 
е слази пут најкраћи за оне који бегају из Крушевца, Ниша, Прокупља, Врање и Куршумлије, загуст 
гомилице су почеле пред подне да куљају из начелства и оног сокачића, у најживљем разговору да  
а, који се пуни пунцати новости враћају из кафана и ту се образују гомилице у којима увек по је 
ру озго?</p> <p>— Бацају бомбе и пуцају из митраљеза.</p> <p>Он погледа тужно пушку која му је  
ти чују шушањ прну на један мах, избију из магле и расипају се.{S} Обалу потока, којом одим, ок 
младих регрута, који су носили муницију из Крушевца, ишла је крај његове каре и не знајући ко ј 
њским инстиктом, ваља се усијаних очију из којих пламти дивљачки нагон.{S} Она јури незнано куд 
 су ми казивали своје невоље.{S} Путују из Крушевца, на једним малим таљигама у којима је коњ в 
има, нити ћу икада да избришем ту слику из очију и из душе.{S} Виђам је у сну, виђам је и будна 
слу лагано и опрезно.{S} Подигоше даску из патоса и почеше да копају земљу под патосом.{S} Ваља 
сјаку. <pb n="585" /> Отуда, на изласку из сваке вароши у којој има и муслимана, увек просјаци  
можемо узаћи на друм, на самоме изласку из вароши, пред оронулом и пустом кућом, седи на једном 
о већ прашти пушка.{S} По нашем изласку из вароши дошло је до крви измеђ Арнаута мештана и наше 
она, по коме Немачка већ повлачи војску из унутрашњости Србије.{S} Овај је телеграм допуњавао и 
му — оне Наполеонове слике при повратку из Москве?</p> <pb n="285" /> <p>— Сећам се, Величанств 
а које гоне војници, упињу се да извуку из стрме улице она велика дворска кола за свечаности, у 
нијих и доцнијих, стећи још једну поуку из овога великога и крвавога рата, а та је: да је само  
све а осетих како он извлачи своју руку из мојих.{S} Ја је стегох, да је задржим али је он груб 
ца.</p> <p>— Хоће боме! — одговарају му из гомиле.</p> <pb n="592" /> <p>Чичица направи шакама  
азивао је мени — све сам соко; видиш му из очију да је Србин!{S} А још кад чујеш да му Србин ко 
стегао неколико динара, вадио је мараму из недара, дрешио је чвор и вадио је отуд ситну пару да 
сницу.{S} Крв, која се разлила по друму из ране на слепоочњачи, још се познавала, није ју испра 
упи какав брод који би пребацивао храну из Медове.</p> <p>— Треба стићи у Скадар што пре!{S} Ка 
н смеху костура кад после поноћи устану из гробова да заиграју мртвачку игру.</p> <p>— Ама зар  
 сва државна надлештва спремна да крену из Ниша у Битољ; од њих смо сазнали и да су за собом ос 
 да сви младићи дорасли за војску крену из села.</p> <p>Грешни људи — они су болеснога јединца  
ам још, изгледа да се спремају да макну из села, уверили се веле да нема рђавих људи, појели св 
ашњењима прерађује и опет враћа у групу из које је потекла а одатле иде даље, кроз дућане и кро 
дамнаест пуних година храни она ту веру из онога неизмернога извора љубави која почива само у м 
ост и будућност.{S} Те две Мице када су из новина поуздано сазнале да нам стиже у помоћ францус 
их уз дивљу дреку и церекање.{S} Кад су из разбијених сандука покуљале оне „спрдње“, светина уд 
ранцуска колонијална војска, кренуле су из Београда у сусрет савезницима.{S} На путу од Београд 
> <p>Два и три ближа пријатеља, који су из очију господин Јанковићевих прочитали да он ипак ниј 
росити која мрва хлеба.{S} Они, који су из Шумадије кренули на колима, опремљени на пут, те пот 
 напојницу кад падне Сарајево. — Они су из Митровице друмом у Липљан а тај друм не пролази овуд 
тановници ове прљаве зграде, извесно су из својих рупа са незадовољством посматрали непозване г 
арко орао друмове, ту делио мегдане, ту из мешине вино пио и ту прослављао славу своју, Светога 
х историјских подвига, који су никли ту из тих бедема, дотле до њега кроз мртву ноћ допире жубо 
љон по једну батерију.{S} Па онда крећу из Марсеља још две енглеске и једна француска дивизија  
 се у средњевековним романима диже ноћу из зидина стародревних и напуштених замака и обилази ра 
 јави радосну вест:{S} Турци сутра мичу из села.{S} Али, вели, поздравио попа и кнез и остали д 
аде велика оскудица а Турци још не мичу из села.{S} Дође већ и до тога да се није имало шта јес 
p> <p>Друм још мртав, по где и где ничу из таме нејасни предмети и тромо се крећу.{S} Допире ти 
.{S} Нова кола, која непрестано притичу из разних призренских улица, морају чекати по читав сат 
е у часу ове тешке невоље враћао у душу из које је био изагнан.{S} И професор је ћутао извесно  
 прихвати сан који би им разгонио страх из душе, појављују се из мрака два светла ока, те деца  
сасушити венце славе оних који би да их из овог рата понесу.</p> <p>Промакао сам кроз групе кој 
госпођа кавез са канаринком.{S} Нико их из гомиле не познаје и пролазе без примедбе, сем што, и 
астира, кренули су и њих; кренули су их из њихових вековних обиталишта, из њихових гробница, гд 
уд увек враћа пун комбинација поцрпених из разговора са „тим и тим“.{S} А разуме се, „тај и тај 
а писање, а недалеко на ватри ври лонац из којега ће особље команде мало час јести.{S} Тако и н 
д на револуцију дочепао је један старац из последње одбране и начинио себи столицу од њега; зас 
, пожар овај изгледа као чаробни дворац из источњачких бајака.{S} Под тамним кубетом небеским в 
нашао какав диречић, грану, или проштац из туђег плота или клупу пред кућом или празан сандук п 
, окрете се и закључа их па извади кључ из браве и метну га у џеп.{S} Мене подиђе ладна језа и  
 као кад испод велике грађевине ишчупаш из темеља основни камен, што се ова заљуља и хоће да па 
родица прихватила мало, оним што је још из Шумадије понела, испаде на друм кроз задње платно, б 
та је Румунија само да понови свој марш из 1913 године на Софију! — већ понова оживљују у кафан 
нашњу Куршумлију.</p> <pb n="286" /> <p>Из Куршумлије опет није хтео даље.{S} Ту је разабрао да 
е, коју пеку на ватри и једу је.</p> <p>Из дворишта улази се, на левој страни, у зграду на једн 
ко, кад је нико још и не назире.</p> <p>Из погледа госпе у црнини, којим је пратила дугу поворк 
 да га нађе у Ђаковици или Пећи.</p> <p>Из кола под арњевима, која су напред ишла и у којима се 
 је квасила, спавао тврдим сном.</p> <p>Из кола, која су ишла предамном, допирао је ипак жив ра 
д његовим погледом, и развијало.</p> <p>Из бедема градских, осветљених ведрином, који су се узн 
ичини и много нервозније пушило.</p> <p>Из тога дима издиже се најпре висока и коштуњава фигура 
ду своју и за човечанску правду.</p> <p>Из тих тихих молитава, једнога дана, тргла је старога К 
својих старешина, заобилазним путевима, иза разних вагона, да долазе у везу са продавцима иза с 
дечји гласови.{S} Са леве стране друма, иза кола, ишао је, наслањајући се на једну грану, зароб 
о изађе из подрума, притварајући врата, иза којих су деца и даље врискала и очајно довикивала:  
>— Ама, господине, ено тамо крај плота, иза начелства, умире један глумац.</p> <p>— Глумац? — и 
 који дућан држи отворен прозор и отуд, иза гвоздених шипака, продаје ужад и колане, што се у в 
оји је пао за Отаџбину, у дубини цркве, иза задњих стубова, спазих једну црну појаву.{S} Нисмо  
овољност ове вести.{S} Из дубине штале, иза дима, после једног озбиљног кашља, чу се:</p> <p>—  
пресеца скопско поље са северне стране, иза које избија кумановски друм — онде и ни корака даље 
ознато дрво.{S} Тамо на крају стазе те, иза оне шумице, близу оног дрвета, његово је село, моје 
под Бијеле Горе, где се већ варош губи, иза капије једне од оних сиротињских кућица, вире два с 
се по сваку цену морало спасти.{S} Али, иза Пећи уздизао се већ висок и непроходан планински зи 
ца у Дримове воде а у дубокој позадини, иза читавог низа планина, узноси Проклетија која дели в 
да се већ разбуктала ватра у заветрини, иза ханскога зида, Краљ је сео међу своје другове да ту 
прозори и најзад, отворише се капиџици, иза којих почеше да извирују чупаве главе из сна разбуђ 
</p> <p>— Тамо, ено видиш, тамо далеко, иза оних планина, тамо где се људи туку пушкама и топов 
 једна чаробна легенда.{S} Онамо, намо, иза оних брда, леже разорени двори нашега цара; онамо,  
почела да се провиди.{S} У дубини тамо, иза планина, руменило се небо, претећи опасним ветром.{ 
ад сам ја напустио кафану.</p> <p>Тамо, иза начелства, крај плота, лежао је на земљи, одупирући 
 ће 1912. године букнути балкански рат, иза кога ће се једно за другим низати крвави догађаји,  
пљану, крај ватре а срео га и на друму, иза Липљана, увек и нераздвојна са тим својим сапутнико 
а је стајала у једноме склонитоме куту, иза великога стуба.{S} Један сноп косих зракова, који ј 
четиле су се беле кућице новога кроја а иза њих, у дубини кланца, којим се на Уцињ слази са Мож 
ранице до којих су допирале наше наде а иза којих настаје једна бескрајна и бона чежња.</p> <p> 
ородица, жена, деце и стараца.</p> <p>А иза тога низа државних кола појављују се опет све оне с 
њима кола ходити до највише сат или два иза Призрена.{S} Може се по баснословну <pb n="542" />  
ра; али се бојао догађаја, слутио је да иза бугарскога злочинства мора бити нечега подло смишље 
ита артиљеријска ватра, стрепили смо да иза те ватре наступа исто тако страховита војска.{S} Ов 
 вагона, да долазе у везу са продавцима иза станичне ограде.</p> <pb n="68" /> <p>И као што то  
х Арбанаса, који сиђоше са оних планина иза Дрима и ево је сведок сад, кад тај исти народ, бега 
огло са оно нешто гроша, што јој остаде иза мужевљеве смрти а затим сасвим оголи и осироти.</p> 
а децом на друму, у сред планине, негде иза Лебана.{S} Дечица — повела их је двоје и стару мајк 
ако је сунце већ ниско сишло тамо негде иза планина, биће да то вечерње гласи.</p> <p>Сви дигос 
срете погледом младога водника, који је иза свога топа стојао и немо гледао смрт око себе.</p>  
о пред вратима и одлазио до оне чистине иза начелства, испред Бајазитове џамије, одакле се догл 
јка; на једној сиротињској кућици, горе иза града, извеша се црна заставица а у моме суседству, 
<p>Тући непријатељску батерију, која се иза болнице сакрила, значило би изложити ватри из српск 
цирску школу или пустим парком, који се иза те школе диже.</p> <pb n="64" /> <p>Вио је болестан 
сам полако, крај зидова, заклањајући се иза кућа, доле до велосипедског плаца.{S} Жестока се бо 
ам жив и пођох као злочинац, кријући се иза вагона, да се повлачим газећи пажљиво по земљи како 
н грчки издаје Србију и на један мах се иза леђа споразумне војске, која треба да крене у Србиј 
поредо и тек далеко тамо, на сат и више иза Призрена) улазе постепено у колону, те се образује  
же у реду оних, који су јуче стрељани и иза којега ће доћи они који ће сутра бити стрељани.</p> 
ли под задње точкове; они, који су ишли иза кола да протегле мало ноге, почеше се товарити и ув 
е Команда Трупа.{S} Становници скривени иза замандаљених врата и застртих прозора, слушају а не 
апом старе амове, који су висили у кући иза врата: мајка је измесила пуну врећу проја, те су та 
м гину?{S} Зашто не под срамним Голечом иза којега је Вук замакао?</p> <p>Па и ако овај спровод 
дај се! — викнух баш ја главом, скривен иза ћошка.{S} Он престаде да пуца и спусти пушку.{S} Пр 
тари? — довикује чичици који је полегао иза једнога бусена.</p> <p>— Морам, господине! — одгова 
n="242" /> дотле мирно и скромно стојао иза наших редова наслоњен на зид и није учествовао у гу 
и отвориш сане и малаксале очи или, као иза буре и непогоде кад се разнобојна дуга обележи небо 
мо и ми преко јарка, те кроз њиве право иза куће.{S} Дотле су већ стигли и они с друге стране,  
бља и чак до Думаче преким шором све до иза касарне.</p> <p>Кући нисам отишла, није ми се ишло. 
n="225" /> <p>Морало је већ бити далеко иза поноћи, морало је бити ближе зори, јер кроз ноћну т 
атима.</p> <p>Када је минуло већ далеко иза поноћи, када више под сводовима црквеним није одјек 
ова пушка пуца и не слутећи да недалеко иза фронта промиче његова породица, његова деца и све д 
у осталу опрему српске артиљерије, тамо иза пећскога гробља, недалеко од Патријаршије, војници  
де, иде напред а упро поглед тамо, тамо иза оних топола, тамо је његова кућа, његова ћерчица ко 
ео на мртвој стражи а одмах, непосредно иза мртве страже, на двеста до триста метара пред непри 
 — „Видим!“ — „То је Сава, синко, а оно иза ње је Србија“.{S} Дуго смо после ћутали и гледали т 
 су већ поједини утерали кола.{S} Десно иза капије пространа зграда, стране јој плетенице од ши 
реклане о слави, и дечија колица у углу иза фуруне, у којима су му сва деца редом уљуљкивана у  
ј стари капут његов што виси на јексеру иза врата, који је правио преклане о слави, и дечија ко 
ала сам.{S} Био је у оној болници одмах иза начелства.{S} После, поче свет из Приштине да бега, 
</l> <l>А са леве слуга Видосаве</l> <l>Иза цара три војводе бојне</l> <l>Славни јунак Обилић М 
</l> <l>Соко живи Бошко Југовићу</l> <l>Иза Бошка стари Југ-Богдане</l> <l>Око Југа синци Југов 
посао.{S} Прегледа најпре околину села, изабра положај код слатинског гробља и нареди, да се ту 
отине пушака и потребан број муниције и изабра се одбор од пет лица коме се повери организација 
овде и онде у какав кутић пустог двора, изабрала <pb n="11" /> себи једну од многобројних одаја 
м која је врискала под стопалом.</p> <p>Изабрали смо место у близини једних воловских кола, исп 
м владаоцу.{S} Он је ето њен, историјин изабраник, а смрт је тако мала цена за част коју му тим 
 српски понови на истом месту или је то изабрано место храм бола српскога, где се уздиже жртвен 
 тужно сахрањена.{S} Међу тим гробовима изабрао сам један који ћемо прелити и на коме ћемо упал 
да пати ово јадниче.{S} Можда га је Бог изабрао да га склони у своја наручја испред ове непогод 
јој је Краљ Петар Карађорђевић, када је изабрао царство небеско, пожелео да се причести пре но  
у на Косову и, пред њима владар који је изабрао царство небеско.{S} И после пет стотина година, 
ну на Косову и пред њима владар који је изабрао царство небеско.{S} Та слика била је жива, ја ј 
рачаници!</p> <p>Краљ је одлучио, он је изабрао Царство Небеско!</p> </div> <pb n="298" /> <div 
прибрала уз мајке.</p> <p>Свако је себи изабрао у пећини по један кутак, помео, простро лишће,  
и — Немој да жалиш, можда га је Бог баш изабрао да га спасе.{S} Зар не видиш каква несрећа тутњ 
 примедбу. — Али је он тај који је умео изабрати себи околину и то је његова заслуга.</p> <p>—  
ажење мира.</p> <p>— Ама, зашто баш нас изабраше да код нас уђе непријатељ што дубље у земљу? — 
шке невоље враћао у душу из које је био изагнан.{S} И професор је ћутао извесно време па онда д 
омеша.{S} Једна комшика, са двоје деце, изађе из своје капије, натоварена бошчама, и крете за б 
ну, па ипак кад онај, који га је чувао, изађе из његове собе и рекне: „Издише, свршава!“ — а на 
а ли кога тамо и да пита шта би човеку, изађе отуд блед као восак.</p> <pb n="370" /> <p>— Их,  
а су јој слободна леђа и одлучила се да изађе из резерве, разуме се, користећи се кратковидношћ 
} Радознали послужитељ новчанога завода изађе опет на врата и позабави се дуже напољу.{S} Нисмо 
p> <p>Испред трнавске механе више Чачка изађе водник пред капетана и саопшти му да је стока тол 
орник.</p> <p>— Нека је — вели, кад она изађе у мрак — сваки час тако излази, иде по пољима, до 
их трупа.{S} Командир истурених одељења изађе капетану на рапорт и саопшти му бројно стање прик 
и гурну лактовима гомилу испред себе па изађе напред:</p> <p>— Српски се војници боре за нас па 
сад нам тек паде у очи да нико његов не изађе за њим, те узесмо да објашњавамо то.{S} У том Бој 
/p> <p>— Јесте, сећам се! — одговорих и изађе ми пред очи слика оног бедног девојчета са црном  
.{S} Кад се отворе врата, да ко уђе или изађе, суне у шталу читав товар хладноће и за час освеж 
ика ужаса од које и сад задрхћем кад ми изађе пред очи.{S} А мој најстарији син погинуо је на б 
ике, баш као дављенику.{S} За тренут ми изађе пред очи Цар Лазар и чуо сам, лепо сам чуо ону пе 
ух.{S} Пролазећи кроз дуги ходник, мени изађе пред очи слика оне мајке која је мало час са срет 
 Млади поднаредник зањиха главом а мени изађе пред очи, као нека мађијска слика, величанствена  
и ја, разумем ја ту бригу.</p> <p>У том изађе госпођа из канцеларије и ја на њеноме лицу опазих 
азних, једва ако из по где које куће ко изађе или уђе или какав пас <pb n="129" /> што упорно д 
је ни будила да види свога друга и немо изађе из подрума, притварајући врата, иза којих су деца 
арао са старијима.{S} Најзад, попа опет изађе и рече: „Ајде у име Божје!“ па пође напред а ми с 
а — рећи ће други.</p> <p>Један од ових изађе на врата и чусмо га да разговара с неким.</p> <p> 
е уморних спавача око ватре, и пошао да изађем на друм, не би ли кретањем умањио језу и не би л 
 на грудима, ко ће тада са мном!{S} Кад изађем пред бабу а он ме пољуби најпре у чело а затим ц 
да, шта можемо, има ли каквог начина да изађемо из ове ситуације?</p> <p>Потпуковник не одговор 
аробљенике српске и натераше нас све да изађемо да их видимо, али их ја некако изварах.{S} Зар  
.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Пуцају!</p> <p>Изађемо заједно у двориште а већ на свима квартирима от 
е али, хвала Богу, није дуго трајао.{S} Изађосмо убрзо на једну малу чистину затворену са три с 
 га здрави.{S} Најзад, кад би време, ја изађох па га упитах: „Хоћемо ли, бабо?“ — „Хоћемо кад м 
 се на један мах замути поглед.{S} Њему изађоше пред очи његова дечица, која се налазе као избе 
ак војника или управо његова старешине, изазва у гомили света одвратност и гунђање али то није  
 догорела пала с неба, у нама та појава изазва исто осећање као у морнара, који су се буром зав 
p> <p>Место утехе, та изјава капетанова изазва још већи страх код светине.</p> <p>— Не тамо, не 
погледу светине и одбора и у души му то изазва бону одвратност и плануше му образи срџбом.{S} О 
 је мало час, већ својим првим питањем, изазвала у мени госпа у црнини?{S} И, <pb n="666" /> ак 
 <p>За време тишине, коју је ова појава изазвала, он се био поново занео, поведен мишљу да поги 
 нам је ту вест која, ма да је међ нама изазвала узбуђење, никога ипак није изненадила, јер смо 
 животом <pb n="146" /> која је те сузе изазвала, војник са Куманова и Цера давно је прегорео с 
а само на појединцима сагледала, она је изазвала у нама праву грозницу узбуђења тек кад су поче 
е најранијем детињству.{S} На то смо је изазвали оном гомилом питања којом деца тако раскошно з 
ло несретно питање које је код ње можда изазвало бол и тргох се не настављајући разговор.{S} По 
Огрнута ћебетом преко главе, што јој је изазвало нову дрхтавицу, она је пошла крај мене, извлач 
 ваљда питањем и болом, који јој је оно изазвало, њој наиђоше и сузе на очи, те извади из недар 
шкога болесника шапће или је ту потребу изазвало само ово пусто место, тако тајанствено и тако  
шапћући међ собом са извесним узбуђењем изазваним непознавањем опасности која се приближује.{S} 
е у мени оно мутно и тешко расположење, изазвано учитељевим казивањима. — Чујете ли; то још срп 
ој и обеснаженој за ма какав нов напор, изазвао мрачне одлуке.</p> <p>— Зашто?{S} Питајте ме пр 
д панике коју је догађај од прошле ноћи изазвао, јуче на подне се <pb n="102" /> просуо глас да 
а и нема те појаве која би код ње могла изазвати какав нарочити утисак.{S} Видела је светина та 
 је било, да је глас о паду Чачка морао изазвати запрепашћење у Армији, која се још налазила на 
извршења.{S} Осећање је то срамоте које изазива војникове сузе, осећање оне најтеже срамоте пре 
а на очима крупне сузе, оне што их мраз изазива.{S} Промрзла су а недовољно обучена па им је те 
и реч одјекује као кроз празнину неку и изазива ти студену нелагодност у души.{S} Ишли смо ћуте 
е кланац отвори мало и прошири, он само изазива још већу језу кроз тела која су мрзла оне липља 
лична ова прича?{S} Шта је то у њој што изазива бол у мојој родитељској души; шта ли што у њој  
 души, коју осећање осамљености у свету изазива увек у душама оних који пате.</p> <p>Морам приз 
е је салило цветно доба наше историје — изазивају у нама беднима, које је усов садашњости немил 
ти, који се гласови нагло шире у масе и изазивају нову забринутост.{S} До тога тренутка, највећ 
одмереним корацима шетао испред вагона, изазивајући утисак човека који је тек дигао главу са ви 
сам сама знала колико је душевних патња изазивала у мени слутња да бих га могла изгубити.{S} Ни 
 место те мисли да га исправе и освеже, изазивале су код њега тешку клонулост, те се опуштених  
јега нико од јутрос није био слободан и изазивало је можда оно милосрђе према просјаку, који на 
 па ми се оно ипак и на силу наметало и изазивало ми тежак бол...</p> <p>Тај бол као да нам учи 
шавна околност, те не знам узбуђење, те изазивање и шта ја знам шта још.{S} А овде?...</p> <p>— 
е морам!{S} Знам ја да не морам, ал ето изазивате човека.{S} Најзад, ви то нећете ваљда разглас 
 године, октобра месеца и где је Скопље изаслало депутацију <pb n="127" /> која је Престолонасл 
и је ово привиђење које ми је у полусну изаткало из оне гомиле мисли које је мало час, већ свој 
ком мистичном маглицом која, као покров изаткан из прегорелих сунчаних зракова, тајанствено оба 
ета, иструлио те изгледа као од паучине изаткан.{S} Лице у витеза модро и испијено а бела му бр 
за узјахало на грбину прозорскога свода изатканог каменим ткивом сличног оном са невестинских д 
егли ка начелству, очекујући ко ће отуд изаћи.{S} Око 11 часова излази лист <title>„Српски Југ“ 
а бригом изгладнела.{S} Отуда из зграде изаћи ће какав господин, који је био код начелника или  
е овај рат, још ви нећете ни из касарне изаћи а рат ће бити свршен.{S} Шта је Србија према једн 
и пешке наставила, али се није могло ни изаћи из вагона.{S} Била сам чак у дубини и опседнута у 
ам сама да имам нешто мало пара и да ћу изаћи да купим хлеб.{S} Онда су ми наредили да нигде из 
астави посао.</p> <p>Дотле, овамо доле, изашао је из начелства господин Јанковић, онај господин 
нит глас о проласку Врховне Команде.{S} Изашао је блед и узбуђен и гомилица која га је нестрпљи 
S} Збогом!</p> <pb n="606" /> <p>Кад је изашао далеко ван града, он је сео у аутомобил и упутио 
 где, одвели су га у Прокупље одакле је изашао на фронт Друге Армије, Степе Степановића, да вид 
 а оно, отворили се прозори на кућама и изашао силан свет на улицу, па нас све то гледа, нас ау 
је као брат.{S} Свагда предвече, кад би изашао из млина где је радио, он би прошао крај наше ку 
трос под утиском тих речи.{S} И кад сам изашао на улицу тога јутра, по ономе што сам видео и ср 
ита ме кад сам сео.</p> <p>— Имам, него изашао сам да поседим мало.{S} Хтео би да сачекам Морав 
оворе.{S} Час би по где ко од њих хитно изашао из вагона, призвао посилнога, који је држао коња 
 узидана у сводове овога старога моста, изашла сад из каменог обиталишта свог да онде, са врха  
 у својим очима бедна, ниска, подла.{S} Изашла ми је пред очи слика мога мужа, строга лица, са  
Сутра дан је свануо мутан понедељак.{S} Изашла сам одмах у двориште да се распитам има ли чега. 
штевску калдрму, последња још нису била изашла из Прокупља, тако да је од Приштине до Прокупља  
об непознатога војника и госпа у црнини изашла је из цркве, носећи у руци читав снопић свећица. 
да не останем више код куће.{S} Кад сам изашла у поље било ми је лакше, али ме зауставише њихов 
рад ми није правио ведар утисак кад сам изашла на улицу.{S} Лица, која сам сретала, изгледала с 
ам долазила.</p> <p>Ја не знам како сам изашла из канцеларије, ја не знам да ли сам се опростил 
мало час са сретним материнским осмехом изашла из исте канцеларије.{S} Ох, како ме тешко у томе 
 узмем у наручје па и ја кренем.</p> <p>Изашла сам из куће и ушла у ноћ, најстрашнију ноћ у мом 
 већ стигле на продају и новине које су изашле пред само подне и које се отимају од продаваца.{ 
{S} Сви смо напустили собе и двориште и изашли на улицу, прибили се једно уз друго и ослухујемо 
прибра он сам настави:</p> <p>— Кад смо изашли у двориште, кола су већ била упрегнута и моје ст 
е Чаглавице или после?</p> <p>— Тек смо изашли из села.</p> <pb n="308" /> <p>Један се саже и о 
 се решили, опремили и кренули а кад су изашли из куће, преплашили се од <pb n="273" /> ове стр 
алу Вардара, срели се чиновници који су изашли из канцеларија са онима, који се пуни пунцати но 
о раскопали те оно становништво, што је изашло из гроба, не уме чисто да појми светлост дана; л 
 којега цивилаши преувеличавају вести и изашло му је од прилике да се борбе воде вероватно негд 
ебало савладати да би се само из вароши изашло.{S} Пет стотина метара, колико нам је требало од 
без икакве везе са предметом разговора, избаци као бомбу:</p> <p>— А Бугари?</p> <pb n="36" />  
гу.{S} Она, са новим областима, може да избаци на границу најмање 350.000 војника!</p> <p>— То  
к се сав талог не ускомеша и почне кључ избацивати прљаву пену на површину.{S} Видиш гомилу овд 
у, а овај грешник, распорио мртва вола, избацио му утробу па се он увуко унутра, у вола, и тако 
 И сад кад дођу они, провалиће подрум и избациће га као стрвину...{S} Ко зна где ће га бацити?  
а пијаци, о намештају како лежи улицама избачен из кућа, о коњима које су увели у собе, о народ 
ака, у којима се набрала вода од кише а избачена земља <pb n="500" /> разлила се у житко блато. 
ту.{S} По улици леже ствари спасене или избачене кроз прозор, полупане, исквашене водом којом с 
 оно су били последњи, почасни плотуни, избачени у одбрану Скопља.</p> <p>На скопљанскоме граду 
ска била у Софији, Бугари би били нагло избачени <pb n="61" /> из редова непријатеља споразума; 
ижемо се сви и затискујемо чиме можемо: избачено влажно сено или ћебе, шаторско крило, шта било 
утно и туробно, она би на прозору своје избе палила светиљку.{S} Тај прозор пустога млетачкога  
 га мучи и са којега он не диже главу и избегава да се сретне погледом <pb n="375" /> са бегунц 
 <pb n="445" /> <p>— О, вређајте их, не избегавајте то.{S} Ја волем, ја желим да се они не успа 
Одмакао сам дубоко тронут од ове ватре, избегавајући да се сретнем са погледом несретниковим, и 
 разреди и удари свако на своју страну, избегавајући једно другога, да тражи преноћишта.{S} Где 
ле његове речи.{S} Кренули смо ћутећи и избегавајући да нам се погледи сретну.</p> <p>Увелико ј 
 Нисам волела ни крај капије да прођем, избегавала сам.</p> <p>Нисам нашла оца.{S} Нашла сам не 
јних.{S} Ту су били људи који су раније избегавали из Београда, из Ниша, из Скопља, па знају ко 
зговоре водили, увек смо се издвајали и избегавали жива места, где човек ових дана не може прог 
речи и ја сам са неким страхопоштовањем избегавао да је узнемирим.</p> <p>Киша је и даље ромиња 
на фронту, да је био у борбама, није их избегавао; рекох да сам сама и замолих га да ми учини о 
ве, оборише на мах погледе и почеше нас избегавати предосећајући срамни значај ове промене.</p> 
а је Лорд Киченер свој део одговорности избегао једном војничком смрћу.{S} Када се буде неуспех 
ивљује.{S} Свако казује како је за мало избегао смрт или како је видео туђу смрт, како је остав 
бе што нисам јутрос, са осталим светом, избегла, па би га онда тражила.{S} Ишла бих на фронт, т 
о.{S} Имала сам и једну тетку, па и она избегла тада и од тад је нисам видела, не знам где је!{ 
ми је била у Прокупљу.{S} Чуо сам да је избегла, па како су прокупачки бегунци овуда прошли, ре 
ремена спремио зимницу сиротињи која је избегла из <pb n="80" /> горњих крајева Србије и овде н 
уће а бојала сам се успут да и она није избегла.{S} Казала сам јој све, све, исповедила сам јој 
жене рекоше да је тетка још јутрос рано избегла.{S} Када сам се враћала већ сам чула зујање кур 
рош, у српску варош, пуну народа и пуну избегле сиротиње, међу коју се непријатељ кукавички зав 
а и девојака али су избегле!“ „А где су избегле, попе?“ — „Избегле у ова села испред нас, имамо 
е у нас и младих жена и девојака али су избегле!“ „А где су избегле, попе?“ — „Избегле у ова се 
 избегле!“ „А где су избегле, попе?“ — „Избегле у ова села испред нас, имамо сви тамо зналце и  
неодевени, како су у последњем тренутку избегли, прозебли, престрављена погледа пред ужасом кој 
е чује се тужно арлукање пса, којега су избегли заборавили у затвореној соби, и који арлуче сво 
 бити та тачка, где би се концентрација избеглих трупа могла извести.</p> <pb n="558" /> <p>Пош 
ло наквашено прљавим знојем.{S} До њега избеглица, који већ данима седи ту, у тој кафани, можда 
 одговара му мрзовољно једна београдска избеглица, коју већ од неколико дана мори тешка брига о 
 па смо већ међу ватрама, међу гомилама избеглица које су, по утринама око једне и друге стране 
ма, где се беше окупила читава гомилица избеглица.{S} Под товаром, који је носио на леђима, леж 
 агонији.</p> <p>Чачак је тада крцао од избеглица и све то престрављено и забринуто, сабрано у  
етала и дерала кроз варош и кроз редове избеглица, као бујица, као поплава, казивала нам је да  
шта у своје лежиште, у крагну.{S} Он је избеглица из Београда и врло често одлази некаквим свој 
е, где пред начелством сабране гомилице избеглица дрежде од ране зоре па до мрклога мрака, па с 
д уста до уста шапат, од једне гомилице избеглица до друге, од једнога ћепенка до другога, од п 
ароши.{S} Маса света, међу њима највише избеглица из других места, а међу овима велики број пој 
не, расуле се ватре у логорима војске и избеглица, као да су звезде попадале са неба а дим, кој 
поседнуте, у сваком дворишту већ логори избеглица и њихове стоке, свуд по двориштима горе ватре 
 разних официра, направи увек у поворци избеглица, која се у збијеним редовима <pb n="412" /> к 
оји је пао као покривач над црном масом избеглица што је посејала земљу.{S} Још се само чује ту 
кандилу.{S} Ту је ваљада село или логор избеглица, јер се ове ноћи не може даље ићи, мора се пр 
рањеник, ту болесник, ту заробљеник, ту избеглица.{S} Виш оно тамо, они крстићи у реду, све је  
, све су веће и веће гомиле београдских избеглица стизале на ресничку станицу.{S} Све покисло н 
, те ту већ падају прве жртве несретних избеглица које ће се затим множити и низати дуго и дуго 
з тај мрак промицале су сенке несретних избеглица, натоварене стварима и децом.{S} Тамо, из Бео 
као свратилиште, врста клуба забринутих избеглица који су се ту свако јутро скупљали да један о 
 смењен је и кренуо је одмах за осталим избеглицама у Призрен.{S} Ова је смена и сувише доцкан  
амо на Преполац.{S} Друм је тај загушио избеглицама и Краљ је, пролазећи кроз њихове редове, са 
, народни посланици, војници, рањеници, избеглице, стране мисије, црногорски жандарми и Арнаути 
ске Дивизије, који војводу извештава да избеглице које долазе са непријатељске стране причају,  
јер су крај кућа, под стрејама, спавале избеглице а нарочито регрути, који су се тих дана такођ 
им до Тиране.{S} Спавао је као и остале избеглице, крај ватре, под кровом какве арнаутске сеоск 
ло куванога пасуља којим су га понудиле избеглице са горњег спрата ханског.</p> <p>— Зло, несре 
и нејасни гласови.{S} То извесно грешне избеглице још лутају тражећи крова, очајно лупајући на  
чка ћебад, заробљеници одрпани и боси и избеглице - натоварене тешким теретима.{S} Сви они журе 
уто парче кајиша од амова.{S} Војници и избеглице већ се разишле по селу, сваки тражи нешто и в 
 Барбалушу а одатле у Љеш.{S} Војници и избеглице наставиће пут право за Скадар.</p> <p>Вече је 
11. новембра 915 године.{S} Призренци и избеглице, које су решиле да остану у Призрену, са очај 
во упознати а којом ће наредбом позвати избеглице да одмах крећу на пут, како би олакшале одсту 
д очи његова дечица, која се налазе као избеглице недалеко одавде, у Краљеву и која, и не знају 
амо, баш у близини цркве, налазе се као избеглице моја мајка и две сестре — одговори потпоручни 
штини сам служила у једне госпође, опет избеглице — настави она — колико за кору хлеба, само да 
 осам дана још и покушале да снабдевају избеглице храном, па кад настаде оскудица хлеба и навал 
ћошковима.{S} Продају војници и продају избеглице све што стигну, све што им је излишно или до  
 је кафана у коју се преко дана збирају избеглице а преко ноћи је поседну војници, регрути, нов 
 железничкој станици, још увек увраћају избеглице и жудно погледају и распитују хоће ли ма где, 
ете мени:</p> <p>— Умиру војници, умиру избеглице, не умиру управо него падају.{S} Шта можемо?  
ихватили борбу да би одбранили несретне избегличке породице које су, на отвореним <pb n="126" / 
, који су мало раније напустили радње и избегличке госпође, које немају стрпљења да код куће са 
епуни дењкова и куфера.</p> <p>Тај први избеглички воз од бугарскога напада, учинио је на нас с 
P19201_C4"> <head>IV</head> <head>Један избеглички воз</head> <p>Тек што је превалила поноћ изм 
и.{S} Проћи ће он кроз тај тужни шпалир избеглога народа, поздрављен саучешћем које ће и он так 
 који није имао начина ни могућности да избегне судбину која га очекује.</p> <p>Живота још има  
="692" /> нека обична питања, желећи да избегне даљи разговор о томе.</p> <p>Малочас дођоше и о 
утку тако тешка а ипак их није могао да избегне.{S} Његов је поглед прелетао по карти са Рујна  
јединчевим.</p> <p>Промакао сам брже да избегнем тај матерински поглед госпе у црнини у коме са 
же никако да избрише из душе.</p> <p>Да избегнем глас тих пушака, радије сам пристао да узнемир 
насменувши се.</p> <p>— Не мислим ја да избегнете службу, али бар да будете сачувани.{S} Надлеж 
изгибоше или се одметнуше у планину или избегоше у туђину.{S} Оста нејач без хранитеља а сила < 
поузданим потезом руке која је дрхтала, избележена једна дебела линија која полази од Мокре Гор 
али су на праг кућни да се определе, да изберу измеђ беса природиног и беса непријатељевог.{S}  
да наредише да им се отворе све куће да изберу себи конаке.{S} У моју кућу, вели Лазар, не улеж 
 у Солун, после неколико сати путовања, избећи ће и мраз и глад и патње; они у колима која иду  
скавим гласом:</p> <p>— Мислио си, зар, избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Савлада 
оји га је молио и коме је дао реч да ће избећи борбу изнад саме вароши.</p> <p>Ма да је друм би 
х опет у страну, у гомилу коју сам хтео избећи.{S} Лакше је ипак слушати она горка јадања о нев 
жљиво и тихо радили, ипак се није могло избећи да се кроз тишину ноћи, која је владала, не осет 
пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Кад год 
 својим пискавим гласом; „Мислио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?“</p> <p>Погину 
 међу њене грађане.{S} Батерија прође и изби на други крај варошице, официр заустави на једној  
агла из које као кроз процепано платно, избија по где где оголело дрво, вршак каквога хумића ил 
адинама Шаровим, под које нас води пут, избија с времена на време прамен белога дима, коме сунц 
у.{S} У разговору, ако и кажу коју реч, избија маглица из уста, јер мраз све јаче стеже.</p> <p 
, као оно кад са дна суда већ почиње да избија кључ.</p> <p>— А Румунија? — узвикује професор,  
ива модар ћилим а овамо у врху, где она избија из кланца, на обале јој легао суморно Призрен, у 
{S} Тако исто и доле, код дивизије, где избија гвоздени мост, тако и горе, код општине.{S} С ле 
и конак после Љум-Куле био је Спас, где избија кланац којим је некада ишао пут за Ђаковицу и гд 
копско поље са северне стране, иза које избија кумановски друм — онде и ни корака даље.{S} Треб 
им путем кроз Јанкову Клисуру, којим се избија тамо на Преполац.{S} Друм је тај загушио избегли 
оди Лимом на Пријепоље па испод Сјенице избија на Гиљево те, пресецајући Ибар негде испод Рогоз 
м улицом, дохвата се косовскога друма и избија тамо, више винограда приштинских, у близини оних 
 један аутомобил косовским друмом, који избија из качаничкога кланца и донео је собом ђенерала  
pb n="132" /> што са дна где лежи талог избијају први мехурићи на више, док се сав талог не уск 
ли и оголели, почесмо из разних кланаца избијати, са разних се страна прибирати и са разних вис 
же у Ђаковицу, а из Ђаковице се може да избије и на Дрим па да ти затвори све путеве.</p> <p>—  
едну ранију бочну улицу и тискала се да избије на друм који води ка Липљану.{S} Њу ће он срести 
 и кад ти чују шушањ прну на један мах, избију из магле и расипају се.{S} Обалу потока, којом о 
аланке и оне војске која је у Овче Поље избила преко Царевог Села.{S} То би учинило да бугарска 
е једва једном одушило те смо кренули и избили на друм, већ нас је недалеко од Приштине, на вет 
 њихова снага према нама.{S} Кад будемо избили на Косово, јер војвода Мишић предлаже офанзиву п 
будућности, говорио ми је све док нисмо избили на друм.</p> <p>На друму затекосмо већ кретање и 
звор.{S} Спустих се стазом кроз њиву те избих на раскаљужене обале једнога прљавога поточића је 
> <p>Пред станицом, коју означава један избледели и прокисли тробојни барјачић, највећа гужва и 
Изморени, издрпани, подбули, почађали и изблесавели од глади.{S} Иду за нама и чекају да когод  
рчевим помутиле су дечју радост да виде изближе Краља.{S} Сретно детињство мисли да Краљ никад  
напустили друм и отишли тамо у поље, да изблиза виде оне сретне који неће патити као ми што ћем 
нка, онога што воли школу.{S} Мајка сва избодена бајонетима а дете разбијене главе.{S} На сред  
м остати! — а затим јој кроз тамну боју изболованога лица проби туберкулозно руменило, па одваж 
 данас видиш свежа; чела која си сретао изборана и забринута, данас видиш ведра а у очима, које 
старио.{S} На његовоме, готово старачки избразданоме лицу, видело се да је за то време преживео 
 говорити.</p> <p>— А зашто кобајаги? — избрецну се наредник.</p> <p>— Е па зато — учини онај — 
ашкој...</p> <p>— Ама како да не води — избрецну се на њега наредник из те гомиле, на коме се н 
да бих желела бити болничарка.{S} Он се избрецну и рече да није потребно.{S} Отишла <pb n="431" 
 какав официр из Врховне Команде, чист, избријан, закопчавајући брижљиво шињел до грла како би  
а над челом; на којима позади стоје два избријана пажа са белим перикама; пред којима и за који 
 по озбиљности која је са његових усана избрисала детињи осмех.{S} Он је приликом тих долазака  
.{S} Па опет девојчица, којој смрт није избрисала сладак детињи осмех са усана, опружила ручице 
и син, не знају те, не могу да те нађу, избрисали те из списка.</p> <p>У том већ стигосмо до гр 
ију да су негда били Срби.{S} Векови су избрисали сваки осећај о томе, па и саму традицију и је 
коме је присуство погребу Краљеве Круне избрисало из душе и последњу искру вере.</p> <p>— У оно 
јао; из душа је несретних бегунаца нада избрисана и бол се понова зацарио.</p> <pb n="724" /> < 
 угасио им је онај благи детињи поглед, избрисао им је осмех са усана и посукнуо <pb n="388" /> 
але бразде и онај његов осмех сасвим се избрисао.</p> <p>Док смо се мајали око Бојка а један од 
з мира и хладнокрвности, са усана му се избрисао онај осмех, који је кроз педесет година полити 
ика, чија ми се слика не може никако да избрише из душе.</p> <p>Да избегнем глас тих пушака, ра 
увек ми је пред очима, нити ћу икада да избришем ту слику из очију и из душе.{S} Виђам је у сну 
би ли нашла који доњи део хаљина сув да избришем дете, коме је косица и лице било мокро од кише 
родрла до самога тела.{S} Узех руком да избришем детиње лице и чело а оно опет писну и расплака 
 људи, изнурени, изгладнели, подрпани и избрљани, збуњена или животињски апатична погледа; без  
подрум, у једну мрачну и тесну подземну избу и тамо нађе целу своју породицу.{S} Само, жена је  
ено клепало то да буде знак да домаћини избуде робље, да се потовари па да сви крену цркви одак 
аве.{S} Тек после поноћи стиже Лазар те избуди само старије а нас децу и младину оставише да сп 
ајка, који већ целу ноћ нису очи свели, избудили дечицу те се сад журно спремају; спремају се д 
нас бабо будити: „Ајде, вели, устајте!“ Избудили смо се преплашени и узневерени, мислили смо Ту 
у све до пред зору а ми деца кад смо се избудили Лазар већ није више био у пећини.{S} Кренуо да 
ра да је ближе зори но поноћи, те су се избудили и довикују се да чувају село.</p> <p>Скромна в 
чињу већ да бљеште.{S} Збег се још није избудио и није кренуо отуд од Рогаче те ми, усамљени, н 
бије им из ноздрва бела маглица.</p> <p>Избудио се град и данас ће очајно хитати да се спасава, 
и је остао у соби:</p> <p>— Идите одмах избудите људство.</p> <p>— Покрет? — учини потпоручик и 
таса и нешто опуштених бркова а великих избуљених очију и дебелих усана а други необично живих  
тваца, који је лежао на његовоме столу, извади из џепа једну мараму и покри њоме лице детиње.</ 
им дете, само док она извади објаву.{S} Извади из мараме и даде ми један динар.{S} Даде ми дете 
моли да јој придржим дете, само док она извади објаву.{S} Извади из мараме и даде ми један дина 
ма притиснуо, окрете се и закључа их па извади кључ из браве и метну га у џеп.{S} Мене подиђе л 
изазвало, њој наиђоше и сузе на очи, те извади из недара црно оивичену мараму и убриса очи.</p> 
} Свирали су и певали неку песму а бабо извади из шпага петицу, па приђе једноме од њих и рече  
седећи јутрос на ономе обореноме дрвету извадио залогај хлеба да се заложим, пришао ми је један 
га дипломате тихо заиграше и на њима се изваја благ осмех сажаљења према једном обичном паланач 
ровом кичицом по воштаноме, бледом лицу извајала грубе црте клонулости и одрицања.</p> <p>То су 
.{S} Ми смо ноћас спавали овамо у пољу, изван Призрена.{S} Била је грдно студена ноћ а ватре ни 
 изађемо да их видимо, али их ја некако изварах.{S} Зар српске војнике, војнике Краља Петра прв 
 <p>— Ено га тамо, на шинама. — И он ме изведе неколико корака напред до места са којега се дог 
коње.{S} Од врата с десне стране штале, изведене су узане степенице, које воде на први и други  
 што је то повлачење тако а није друкче изведено, о жртвама које су поднете и које ће се поднет 
ослони на мене и пођосмо у позадину.{S} Изведоше ме пред једног србијанског <pb n="641" /> офиц 
знеше најпре на раменима товар, па онда изведоше волове, па изнесоше руде, па точкове.{S} Док с 
 њу при помену тога дана, узбудише је и изведоше из тока причања, који је дотле мирно и лако те 
а да знате још како сам плакао, кад нас изведоше да се закунемо Краљу Петру.{S} Кад сам изговар 
нађем и да их замолим, сутра у зору нек изведу топове тамо на ону чистину испод Патријаршије, п 
а јаше ескадрон гарде у зеленим блузама извезеним жутим гајтанима и доламама пребаченим преко р 
таљима и начин како би се наша офанзива извела и правац којим би се кретала.{S} Узели су учешћа 
ици још једном размислили пре но што би извели први октобар.</p> <p>Али — то није први случај у 
у будућој великој борби — још од поноћи извели војнике са пушкама у руци и заузели вагоне још д 
а гледа последњи пут у свет.{S} Њега су извели из тамнице прекога војнога суда, који га је, збо 
н час чекања у канцеларији начелниковој извео ми је пред очи све невоље сабране уједно.{S} Ту с 
м што је пред нама, видимо очима својим извесан циљ и напушта нас оно тешко осећање бескрајност 
им ноћима, јер ми је тај пут престављао извесан разлог за живот.</p> <p>— И зашто он више не пр 
 једном састану у штабу Прве Армије.{S} Извесна обавештења, доставе, извештаји, телеграми и дру 
 снаге и кренусмо живље даље, ма да нас извесна зебња није напуштала све док се не спустисмо у  
овне Команде из Призрена, по којима, су извесна француска одељења примила борбу на српској тери 
ј Бајазитове џамије, зауставила се кола извесне команде и под тим колима и постеља за спавање и 
е користи — настави војвода Степа после извесне паузе. — Примам и верујем и да је стање аустриј 
р знам да је Врховна Команда издавала и извесне наредбе командама трупа да се ђаци поштеде коли 
2" /> као и у томе да је требало водити извесне обзире али, ви морате помишљати да има појава к 
ја не значи увек и рат.{S} Бугари имају извесне претенсије... и упорно их постављају као услов  
да се најпре извештаји допуне и приберу извесни податци, који су недостајали.{S} Војвода Степа, 
 да, они мобилишу.{S} То за сад — према извесним сазнањима — још не значи рат! — рећи ће диплом 
други код Књажевца.{S} Али смо ипак, са извесним немиром у души, похитали сви начелству, да чуј 
елове друма, што му је олакшавало да са извесним поуздањем креће напред, прибојавајући се ипак  
, застаде крај нас и погледа девојче са извесним родитељским саучешћем.</p> <p>— Што је девојче 
дно са овим белим одбором, очекујући са извесним неодређеним страхом, слутњом и немилим предосе 
ирено са судбином, шапћући међ собом са извесним узбуђењем изазваним непознавањем опасности кој 
изацију и објашњава дипломатији тај чин извесним захтевима које поставља као цену за своју неут 
} Пацови, становници ове прљаве зграде, извесно су из својих рупа са незадовољством посматрали  
ен.</p> <p>— А он, као начелник армије, извесно зна како стоје ствари.</p> <p>— А где је његова 
 топова, који у Краљеву јасно одјекује, извесно сад дршћу и стрепе.</p> <p>Капетан се сети да о 
ха и настави:</p> <p>— Ви, Величанство, извесно не мислите на капитулацију у моменту кад се Ваш 
руди.{S} Ко зна какав је злочин учинио, извесно је убио кога!{S} Па онда, ено на сред пијаце ка 
и број али у Призрену уредиће се то.{S} Извесно ће се уредити.</p> <p>Када сам у томе тренутку  
атија споразума била противна.</p> <p>— Извесно.</p> <p>— Или боље рећи, то значи, да дипломати 
есно да би се и успело у томе?</p> <p>— Извесно, али неуспех не би нам ништа више отежао ситуац 
/p> <p>— Спава ли све по кући?</p> <p>— Извесно!{S} Потпун је мир.</p> <p>Пуковник погледа у са 
и за тако шта већ било доцкан?</p> <p>— Извесно!{S} Бугари су већ мобилисани, њихове су дивизиј 
 вуку државна мунициона кола а муниција извесно остављена непријатељу!</p> <p>— А рањеници иду  
и опасност била близу, Команда би Трупа извесно већ наредила евакуацију болница и магацина.{S}  
ти општу ситуацију, њих су њихове владе извесно обавестиле и, чим се они не одвајају од српске  
е верујем да ће освојити Београд али је извесно да га неће штедити.{S} Што не би отишли ма где  
и као што се у смрт корача.{S} Свако је извесно ваљао у памети тешке мисли о ономе, што њега и  
из истога вагона један американац, коме извесно није ни било намењено место тамо али којега је  
пије извирује женско чељаде, људи су се извесно повукли у куће јер нису ради у првим тренутцима 
и... откиде ми руку.</p> <p>— Имали сте извесно успеха?</p> <p>— Мислим, верујем, на изложбама  
одушевљени са кафанскога стола, који ће извесно и данас наручити пиво „за све“. — Нека бугарска 
е, ако не раније, ноћас кад стегне мраз извесно наступити.{S} Заспаће од мраза лепим, слатким с 
 Ето шта би се добило.</p> <p>— А је ли извесно да би се и успело у томе?</p> <p>— Извесно, али 
 је био изагнан.{S} И професор је ћутао извесно време па онда додаде, више као размишљајући, ви 
ује пуцање српске пушке, јер су му село извесно већ напустили Аустријанци.{S} Ех, Боже помози,  
угарска напасти?</p> <p>— То је више но извесно.{S} Напашће нас подмукло, као звер.</p> <p>— А  
> лупа у врата и нејасни гласови.{S} То извесно грешне избеглице још лутају тражећи крова, очај 
а својих.{S} Беле заставе, које сад већ извесно ките цео Чачак, попадале би још једном пред срп 
онога што умире, од тренутка кад је већ извесно да мора умрети, жели да то што пре буде, да се  
леко под собом спази капетан на догледу извесно кретање.{S} Њега текну нешто, али кад понова за 
ини познаник и узнесе рамена — решавају извесно да се не могу више држати.</p> <pb n="316" /> < 
и у тренутку изчезава.</p> <p>У возу су извесно бегунци из Митровице, из које се данас као и из 
ше рећи.{S} Њега је овај последњи уздах извесно одвео у његову тако скору и тако кратку, али ип 
 песницу стегнута рука, чији притежалац извесно доказује тежину бугарскога положаја; или чујеш  
ећ и крај плотова да умиремо!...</p> <p>Извесно се тај разговор наставио кад сам ја напустио ка 
ини он изненађен, па онда додаде, после извесног размишљања — За једног знам, чуо сам!</p> <p>— 
даде опет после дугога ћутања, па после извесног времена поче да ми казује о свом брату.</p> <p 
p> <p>— А одакле си ти? — запитах после извесног времена онога заробљеника који ми се опет прид 
Команда постарала да њене наредбе имају извесног ауторитета и да важе нешто.{S} Било је команда 
ка у њој превре бол и одиста, кад после извеснога <pb n="463" /> времена обриса влажне очи, она 
рав али, према наредби пуковниковој, са извесном уздржљивошћу, све док дан мало не освоји.{S} Ч 
ити, ко би ме пре могао разумети?{S} Са извесном лакоћом у души, очекивала сам повратак војнико 
ци настављена и у 1913 години, он је са извесном зебњом пратио развој њен.</p> <p>И несретни 16 
 тражећи нова, тежиле су да тиме изразе извесну пажњу према савезницима.{S} Отуда су и постала  
е борбе са неком вером, осећајући чак и извесну нелагодност што смо за тренутак оборили главе.{ 
лаву од мене.</p> <p>— Како то да те не известе? — покушах ради утехе да га питам.</p> <p>— Ех, 
има, војном и грађевине, телеграфише те известе о промени директиве у повлачењу и позову да и о 
у док још све спи, њега повести одавде, извести га негде далеко ван друма и сасути му шест пуша 
и се концентрација избеглих трупа могла извести.</p> <pb n="558" /> <p>Пошто су донета решења у 
а или са властима које нису моћне ништа извести, ништа спречити.{S} Међутим толико је већ кућа  
ној сиротињској кућици, горе иза града, извеша се црна заставица а у моме суседству, пред кућом 
у на тој згради.{S} Та је тробојка била извешана у част доласка савезничких трупа.</p> <p>Ђенер 
.{S} Седе затим и написа телеграм којим извештава команданта да се налази у Гучи и остави потпо 
анданта Дунавске Дивизије, који војводу извештава да избеглице које долазе са непријатељске стр 
их одељења.</p> <p>Осим тога, стигао је извештај команданта Моравске Дивизије II. позива, да јо 
 је телеграм допуњавао и поткрепљавао и извештај Команданта Дунавске Дивизије, који војводу изв 
анашњега дана мора напустити Ђаковицу и извештај Команданта Шумадијске Дивизије I. позива, који 
ане на одмор али пред подне већ он доби извештај да се непријатељ брзим маршем спушта ка Чачку  
о се сутра дан до подне журно прибирање извештаја, који су стизали са разних страна.{S} Ти изве 
ј дух; муниције нема, хране нема.{S} Из извештаја се видело још да је недовољан број војске као 
датке, све исказе заробљеника, грађана, извештаје са предстража, предочи положаје на којима се  
ле.</p> <p>Сав тај материјал и још неке извештаје појединих команданата, проучавао је све до мр 
зултата, војвода се позва и на последње извештаје Врховне Команде из Призрена, по којима, су из 
Врховне Команде саопшти најпре последње извештаје са косовскога бојишта, из којих се јасно виде 
 и Врховна Команда, брижно су очекивали извештаје са косовскога бојишта и са јужнога, савезничк 
обавио неколико брижних дана, ту примао извештаје, ту одржавао саветовања — последња саветовања 
Армије.{S} Извесна обавештења, доставе, извештаји, телеграми и друге појединости, до којих је в 
а је до јуче почивала српска држава.{S} Извештаји, који су јуче и данас стигли и стижу непреста 
атрана је и карта, испитивани су понова извештаји наших предстража, о положајима на фронтовима  
не доноси противна одлука, да се најпре извештаји допуне и приберу извесни податци, који су нед 
или повољнији а са овим су се слагали и извештаји Арнаута са наших предстража.</p> <p>Малобројн 
који су стизали са разних страна.{S} Ти извештаји, ма да нису били потпуни и исцрпни, давали су 
ом чак са Дрине повео.{S} Али је, према извештајима које је већ имао о снази непријатељевој, ув 
p>Узе опет Пашић реч и потврди да према извештајима савезничких влада, које су примиле на себе  
 који су до мало час веровали званичним извештајима, те крену набујала река народа и поче се ва 
 одељења преко река.{S} Према последњим извештајима, који су ми познати, и код Београда су већ  
т хиљада Француза и Енглеза, према овом извештају, било је већ у Солуну до 20 октобра, а од ови 
 у Ђевђелији а Софија би из Солуна била извештена да је први контигенат <pb n="69" /> савезничк 
жени могли извући из вароши.{S} А наши, извештени, ушли су рано јутрос.{S} Нисам чисто веровала 
з своје собе, где прима сваког тренутка извешћа о последњим борбама које се воде на путу од Кос 
а познаде по броју људи да се то његова извидница враћа те јој похита у сусрет.{S} Поднаредник  
 пред непријатељском војском, као кобна извидница, са задаћом да брише нашу историју, како би н 
аредио да нарочити официр отпутује, као извидница, из Пећи у Андријевицу и очима се својим увер 
и су у очи тога дана похватани од наших извидница.{S} Заробљеника има десетина, а међу њима и Н 
и пажњу.{S} Он још од ране зоре посла у извидницу једнога поднаредника са два војника који дале 
 ноћи на свима фронтовима даљна коњичка извиђања.{S} Командант Друге Армије предузео је још и м 
p> <p>— Е, одговори глас изнутра — онда извини.{S} Ја сам мислио ко други па да те пустим. <pb  
 се појави један сликарски таленат и, — извините што овако нескромно мислим о себи — морало би  
за своје дете, други за своје.</p> <p>— Извините мајци...</p> <p>— Да, разумем, али кад би се м 
па све казујем што ми падне на памет! — извињава се он, бојећи се да није предугачак својим каз 
осподару, тврдо је на кари! — узе да се извињава вођа волова.</p> <p>— Је л теби незгодно, је л 
ска кола.{S} Народ са товаром на леђима извирао је из разних улица, уличица и капија.{S} Испуни 
у просто осећају и крупне гласине, која извире из дубине груди — Гледам, сироти људи, са колико 
у утроби, напрсла па из тога ждрела сад извире жар и пламен.{S} Из тога жара, као да га неко ци 
 се то скрхало, све се измешало, све то извире из разних улица, гуши се, саплиће, гура, тумара, 
летале Београд, дотле је несретна мајка извиривала из капије и освртала се лево и десно, излази 
су због страха пробдиле целу ноћ, те су извиривали, да су чак коњима везивали копите крпама да  
аковицу.{S} Из разних улица призренских извиру поворке кола и народа и стапају се као потоци у  
ихова судбина.{S} Са по где које капије извирује женско чељаде, људи су се извесно повукли у ку 
ворише се капиџици, иза којих почеше да извирују чупаве главе из сна разбуђених скопљанаца.</p> 
раном или под кровом, разговарају; жене извирују на капијама очекујући мужеве, који ће им потвр 
S} Његово је лице земљане боје а очи му извирују дубоко испод чела.{S} Он лежи сломљен и прати  
ива и неиспавана деца, узневерена лица, извлаче се из топлих постеља, где су под нежним материн 
подне пребрине та тешка брига за јелом, извлаче се опет сви из кућа, из авлија, ханова и разних 
 ред да заробљеник бежи него придолазе; извлаче се из кукуруза, из јаркова, са тавана, из подру 
 Лепенца и Бињачке Мораве неколико пута извлачена и померана час на врхове Црне Горе, час у дол 
ве претрпано, као да је за време пожара извлачено и бацано на улицу.{S} У тим гомилама, као у р 
нову дрхтавицу, она је пошла крај мене, извлачећи тешко стопале из блата.{S} Ћутала је оборена  
</p> <p>Најзад нервозно погледа на сат, извлачећи часовник и враћајући га у џеп два и три пута, 
е обале једнога прљавога поточића једва извлачећи ноге из масне смонице натопљене кишом.{S} Има 
а народа.</p> <p>Промиче батерија тешко извлачећи гломазне точкове из дебелога блата које је по 
аром.{S} Коњић нарамљује на једну ногу, извлачи кола из блата амовима искрпљеним канапом и наст 
ла на аутомобил, час слази с њега да га извлачи час се пење да он њу извуче.</p> <p>За аутомоби 
био дејство наше артиљерије, непријатељ извлачи два тешка, великог калибра топа, код барутнога  
S} Гомила из сваке појаве на свој начин извлачи конзеквенце и тумачења, везујући их увек за сво 
ам још ни завршила све а осетих како он извлачи своју руку из мојих.{S} Ја је стегох, да је зад 
тока, убрљала се кола и једва се све то извлачи и једва креће.</p> <p>И ако је заједничка невољ 
груди, који су их са великим напрезањем извлачили из свих блата кроз која се прошло; за овима о 
антских, која су наши вочићи са напором извлачили из дубоких пролока искваренога друма.{S} Ађут 
војим узносио топове на тешке положаје, извлачио их је из дубоких блата, кисао је, зебао је, гл 
те, српска дечице!{S} Учинио сам своје; извлачио сам топове српске на Рујан и на Облаково, изно 
ј записивати.{S} Друге и другаче линије извлачио је Престолонаследник сад на карти, линије које 
и, али нам је ево сад свирепа стварност изводи пред очи у њеном правом облику.</p> <p>Као оно к 
ви су били уверени у немогућност њенога извођења, сматрали су је само као израз једнога тренутк 
 све припреме за такво повлачење.{S} За извођење те владине одлуке од великога је значаја било  
ступање; да ће победу ову, ако се данас извојује, прихватити сам војвода Мишић и из ње развити  
е које су посејали руски минери.{S} Нек изволе сад!</p> <p>Ово казивање поче допуњавати једна с 
на не одговори ништа.</p> <p>— Изволте, изволте правити сад комбинације, ако можете!</p> <p>Так 
ских рамена не одговори ништа.</p> <p>— Изволте, изволте правити сад комбинације, ако можете!</ 
цима, на српској граници, рекли овима: „Изволте, сад је на вас ред!“</p> <p>Ето, такви су се ра 
ду и он ми главом показа страну, где је извор.{S} Спустих се стазом кроз њиву те избих на раска 
еме и према томе времену и месту где је извор, крећу се и окупљају гомиле.{S} Ујутру, између 8  
е оно у Светој Земљи свака стопа, сваки извор, свако смоково дрво, један део историје божјега с 
раве речима: „Има ли што?“</p> <p>Сваки извор вести има и свој сат, своје време и према томе вр 
у, за који он тврди да је из поузданога извора, моравска дивизија са тимочког фронта хитно ће к 
 храни она ту веру из онога неизмернога извора љубави која почива само у материнској души; седа 
и праћен гомилицом жедних обавештења са извора.</p> <p>— Да, али они мобилишу према нама, према 
 нису дорекле своју запевку.</p> <p>Код извора сам затекао две мањерке те се освртох лево и дес 
тивар, спушта се на Кичево и дохвата се извора реке Црне, слази њоме у прилепско поље и одатле, 
брига.{S} Али, он је долазио с места, с извора, где је могао ма и у ходнику, ако не <pb n="47"  
једине вести.{S} Тако побране са разних извора, сређене, допуњене и прокоментарисане вести, рас 
 жеђ за новостима и крај свих досадањих извора, свет је почео гомилама да сачекава нишки воз са 
уд, непознатим путевима и из непознатих извора, мало повољније вести, као оно кад после несносн 
т тако са свих страна и из свих могућих извора обавештава и сазнаје новости, ипак жеђ за вестим 
илици неко други опет даје обавештење о изворима, из којих је чуо ову важну вест.{S} Поједине г 
метнуо у торбу те смо ћутећи кренули ка извору.{S} Он ми је захватио воду у мањерку, он је са с 
, сандуци, шпорети, чункови, столице са изврнутим ногама у поље, бошче, куфери, корпе и већ све 
ичкога фронта, према којима би имали да изврше или измене своју заједничку одлуку донету још у  
ренутка власти су већ немоћне ма што да изврше и ма што да спрече.{S} Зато, крећите.{S} Немате  
хови <pb n="673" /> који се спремају да изврше неки злочин.{S} Није ли то злочин можда, напушта 
мрти смеши.</p> <p>Злочин је морао бити извршен још пре неколико дана јер је крв крај лешева би 
онете и последње одлуке које су одмах и извршене — Влада и Врховна Команда напустиле су јуче из 
т што броји најпре дане а кад сване дан извршења пресуде, броји сате и минуте свога живота, так 
ивоту, ноћ која му остаје од пресуде до извршења.{S} Осећање је то срамоте које изазива војнико 
{S} Место тога, војвода Мишић пред само извршење одступања, за које су већ издате наредбе, пред 
а помоћ Србији.{S} Ту је наредбу и њено извршење Софија знала већ после четврт сата.{S} Ниш је  
љевине — растурила, да би се приступило извршењу одлука, које су на њој донете.</p> <p>Помоћник 
У осталом, ни савезници неће изостати у извршењу једне контра-демонстрације, која има да одгово 
ачка и аустроугарска војска, спремна да изврши напад на Србију; Бугарска мобилисане своје пуков 
чити одбор грађана који је образован да изврши предају вароши.{S} Као нарочиту значку лојалност 
Влада нема права да у име целога народа изврши ово одрицање! — био је одговор министров.</p> <p 
чник узе нешто да се маје око топа и не изврши наредбу.</p> <p>Капетан га изненађено погледа.</ 
ећ да се он и то што пре нападне.{S} Он изврши одмах распоред и издаде све потребне наредбе.{S} 
 и о снагама којима располаже, а кад то изврши, зазвони кроз телефонску слушалицу војводин одлу 
ого говорило о пљачкама које су Арнаути извршили над бегунцима, који су пре нас прошли и, не ра 
 да опоје, бар ту хришћанску дужност да извршимо.{S} Видите како је, сами видите.{S} Сручило се 
о паду Скопља чусмо, да је у Феризовићу извршио самоубиство потпуковник Душан Глишић.{S} То је  
несретника у тамницу, где ће се пресуда извршити.{S} Са тога моста он последњи пут сагледа свет 
 које је било решено на Рашкој, не може извршити.</p> <p>— Према томе шта нам остаје? — упитаће 
ћући, као што се шапће у ноћи кад ће се извршити злочин, наставили су разговор о тужноме чину.{ 
, као да је он тај који ће код Струмице извршити атентат на воз, па пође затим да саопшти путни 
ром да би наредбу о покрету могла одмах извршити.</p> <p>У томе возу, у коме ће се пуних месец  
ати сина који се јутрос рано, неопажен, извукао из куће и којега нема ево све до подне и ако се 
ојега је војник из запреге какве колоне извукао.</p> <p>По улицама ватре, логори и вашар.{S} Он 
аке батине добио!“ А цар му одговорио: „Извукао сам ја, није ми то првина, него теби; зато чим  
нисам ни чула ни осетила кад се старица извукла из собе и отишла негде, нити сам знала колико с 
вао, деца су се с мајком тихо и нечујно извукла и, кад се осети само са својима, Краљ им се окр 
ноћас, тихо, мучки, да их нико не чује, извукли из вароши пребегли преко Саве.{S} Причају људи  
 себи — нека гине!{S} А они, који су се извукли, кад буду правили каријеру на рачун оних што су 
 бродоломници које су мало час спасли и извукли из мора на обалу.</p> <p>Тако ова гомилица овде 
ца, коју су родитељи још за дубоке ноћи извукли из постеља.{S} Спале им чарапице преко ципела,  
груди, који су их са великим напрезањем извукли из ових блата кроз која се прошло; за овима опе 
а вочића које гоне војници, упињу се да извуку из стрме улице она велика дворска кола за свечан 
Вочићи тешко дахчу и посрћу немогући да извуку кола која сваки час упадају у пролоке, а две три 
манде и додавали: „Хоће госпочићи да се извуку!“ и на против, после те наредбе, чија је вреднос 
е, тако исто тешко изговорити реч као и извући ногу из блата.</p> <p>Гомила се ваљала крај нас, 
је бат, како би се само неопажени могли извући из вароши.{S} А наши, извештени, ушли су рано ју 
о, госпођо.{S} А шта значи у штаб, него извући се.{S} То није чак ни лепо, један млад човек да  
> <p>— Колико војске рачунате да можемо извући? — запитаће Пашић.</p> <p>— Ја мислим, максималн 
ожеш, блато је а смоница, не можеш ногу извући.</p> <p>— Па шта је то тамо напред, што не пође  
зима и јесени претурила преко главе.{S} Извућиће се и она једнога дана из хладних зидина пустих 
во тој капији и стражар се трже из сна, извуче главу из поврнуте јаке, разрогачи очи, престрављ 
p>Када се девојче разгреја под ћебетом, извуче мало главу и меким, промуклим гласом прошапта:</ 
изу нас, промрзла ваљда, <pb n="659" /> извуче се испод кола, диже се и приђе нашој ватри да се 
то и застаје немогући <pb n="377" /> да извуче точак који се зарива више осовине у житка блатна 
твара нити му ко прилази да га из блата извуче.</p> <p>Ватре лево и десно; на пламену прошци из 
, заглибио у блато и услед напора да се извуче, мотор му онеспособио.{S} Он је одмах пристао да 
завуче руку у унутрашњи џеп од шињела и извуче отуд неке хартије те разви један угужван хектогр 
њега да га извлачи час се пење да он њу извуче.</p> <p>За аутомобилом лагано шкрипе гломазна во 
ен и Битољ.{S} Линија је једним потезом извучена целом дужином својом, само је измеђ Лепенца и  
 онај други учитељ, омален, мршава лица извученог из самих правих линија и очију упалих дубоко  
лупане, исквашене водом којом се гаси и изгажене; <pb n="533" /> а крај ствари неодевени, како  
сте се баш честито, хвала вам!</p> <p>— Изгибе сам домаћин, господару.</p> <p>— Знам, знам! — у 
о су се борили и што су нас бранили или изгибоше или се одметнуше у планину или избегоше у туђи 
укли по канцеларијама послали су нас да изгинемо.{S} Пет генерација омладине сатрвено је, а што 
ке.</p> <p>— Из Армије имамо наредбу да изгинемо сви! — додаде мирно капетан на завршетку своји 
атом искићених витезова, који полазе да изгину на Косову и, пред њима владар који је изабрао ца 
латом искићених витезова који полазе да изгину на Косову и пред њима владар који је изабрао цар 
лавне жандармерије која је 1862. године изгинула бранећи Београд од Турака, а за њима је светин 
ших стараца.{S} Читава их је чета синоћ изгинула.{S} Та чета, из ужичке војске, упућена је била 
, ништа више.{S} И јуче су прелазили па изгинули! — говори с оне стране улице један бакалин, ко 
 што је поставио претпоставку да су ови изгинули напали бегунце ради пљачке — Не ваља овако как 
ве крви на земљи нису испране.{S} Значи изгинули су када је пао мрак пре сат и по или два.{S} И 
а, дете, да л’ је изнео главу, многи су изгинули!“ Ја нисам даље распитивала, сузе на очима и н 
Добро је и ово, има горе.{S} Они што су изгинули не марширају више!“ Ето такав је Бојко.{S} Ако 
у правили каријеру на рачун оних што су изгинули, узећу земљу са гроба детињег, замесићу блато  
у све Арнаути из околних села; они нису изгинули пре оне мећаве већ после, јер ево локве крви н 
ада је обилазила гробове и палила свеће изгинулима у рату.{S} Војници око ње, који су јој начин 
У њима нема више муниције, испуцало се, изгинуло се и — сад се повлачи, ако се бар могу да спас 
андерима! — гунђа даље гомила.</p> <p>— Изгинуло све што је могло понети пушку; оно што је оста 
дали смо много.</p> <p>— Је л’вас много изгинуло?</p> <p>— Па јесте, преполовили нас.</p> <p>—  
 преброје па ће видети.</p> <p>— Мислиш изгинуло их доста? — наставља пуковник.</p> <p>— Таман  
га трећега позива, који је онако славно изгинуо, бранећи одступање младе војске са Косова.</p>  
ве; да нас је мало и да морамо сви, сви изгинути и сатрти се у служби тој идеји а тек далека, б 
ло моје војске и ту ћемо на Ситници сви изгинути!</p> <p>Сви ућуташе под утиском ове Краљеве из 
 урезана у памети и није се све до сада изгладила.{S} Ван гомиле очајних жена и прокисле деце,  
аспитујући где би се прозебли склонили; изгладнела стока риче и њишти, очекујући да се прихрани 
о је довољно онима, чија је душа бригом изгладнела.{S} Отуда из зграде изаћи ће какав господин, 
 прљавих руку, прљава лица, неумивене и изгладнеле.{S} И све то лута кроз улице и тражи хлеб.{S 
итеља, очајни без утехе, бони без неге, изгладнели без понуде, изнурени без одморка.{S} Узневер 
b n="8" /> драгих; изморени, изломљени, изгладнели, прозебли и оголели, почесмо из разних клана 
 око њих бегунци, бивши људи, изнурени, изгладнели, подрпани и избрљани, збуњена или животињски 
е ће се домало надробити суви хлебац те изгладнели и прозебли заложити чиме топлим.{S} Крај пло 
45" /> <p>— Ех, држава — додаје пакосно изгладнели чиновник окружне благајне — држава је друго  
а а прозрачна, затегнута кожа.</p> <p>— Изгладнело па битисало! — рећи ће један из гомиле.</p>  
у за руке; заробљеник промрзо, поцепан, изгладнео, који сумануто звера идући за гомилом; па рус 
ризрену, изгубио је и господара.{S} Сад изгладнео, оборене главе и повијена репа, иде по трагу  
гајне на чијем се лицу јасно види да је изгладнео а, по врату и траговима подваљка, да је љубит 
аве и тежак бол исписан на лицу даје им изглед стараца од седамнаест година.{S} Умор и напор им 
</p> <p>Скопље је имало тужан и суморан изглед и осећала се нека тешка, загушљива тишина у њему 
м.</p> <p>А и он не уме да је саветује, изгледа му свака ствар драга.{S} И онај стари капут њег 
тамо под планинама.{S} Не видиш облике, изгледа ти све као једна, једноставна маса из које пров 
е и кутије.{S} У аутомобилу три женске, изгледа све три познате гомили: једна продавачица дуван 
додаје један суви и болешљиви господин, изгледа више препао но сви остали а који је ту вест и п 
е куће?{S} Биће ипак ни једно ни друго, изгледа да је случај био немилостиви судија у опредељив 
ни пушком па у чело.{S} Рекоше нам још, изгледа да се спремају да макну из села, уверили се вел 
окле ти поглед допире, угасио се живот; изгледа ти чак и да се ваздух разредио и тајанствена не 
ажној земљи или чучнуло крај ватара.{S} Изгледа читаво море људи, јер се оне крајње ватре губе  
ично, као камени кип, једна силуета.{S} Изгледа као сен жене која је негда, у древно доба, била 
разговора, као што се о погребу иде.{S} Изгледа као да се свако повукао у се те размишља о нево 
едно крај другога два доба историје.{S} Изгледа ти као ископана стара варош, коју је била претр 
љати а на даљим путовањима и бацати.{S} Изгледа као да се још увек веровало да се не бега даље, 
 — теши сам себе онај први па додаје: — Изгледа ми као да се сад бијем за моју њиву.{S} Само не 
ка својим посланицима ради обавештења — изгледа да су били још мирнији у том погледу.</p> <p>Св 
рене главе, са напором корача.</p> <p>— Изгледа ми да сте били и болесни? — прекидох ћутање.</p 
уком да ућутим, па ће ши рећи:</p> <p>— Изгледа ми да смо опкољени и спаса нам нема; него... сп 
видети?</p> <p>— Зашто, синко?</p> <p>— Изгледа да ће скоро настати борбе.</p> <p>И борбе су на 
њски апатична погледа; без човечанскога изгледа, без воље, без намере и без израза.{S} Не можеш 
још и мале групе оружаних људи, разнога изгледа, разнолика одела; бледи и недорасли младићи, ко 
м преко очију и ушију, тако да му брада изгледа као да из шајкаче ниче — и кад се узме у обзир, 
ринута лица.{S} О јесени и сама природа изгледа забринута те пристаје уз наше расположење, допу 
ам, ал овај наредник што седи на колима изгледа ми нешто познат.{S} Ово ће Бог и душа бити архи 
а пакла и, пред сузама замагљеним очима изгледа <pb n="675" /> ти да изнад моста, у пламеном лу 
пирући клонулу главу о зид, човек бедна изгледа.{S} Лица обешена и подбула, сувих напрслих усан 
 сви припалили свећице па ти она пећина изгледа као црква под земљом.{S} Кад запева попа „Слава 
трављена али један међу њима, старешина изгледа, ману ми руком да се умирим.{S} Он је говорио м 
војим плавим шињелима поља и удолице па изгледа као да су раскинута парчад облака попадала на з 
пијено а бела му брада и бела дуга коса изгледа као од прегорела пухора која се још држи док је 
овна зида, који још стоје, те цела кућа изгледа као усијана пећ.{S} Најзад <pb n="534" /> јавља 
ворим пред очима његову слику какав сад изгледа.{S} Погледах га и под оним завојем, који му је  
диста тада тако изгледало или ми то сад изгледа, кад се свега тога сетим, ја не знам?</p> <p>Из 
ја према њему, но што то на први поглед изгледа.{S} Понудила му је прилику да крвавим мастилом  
{S} Ето, погледај ову дечицу!{S} Зар не изгледа као да је аждаја гладна и халовита пала пред Мл 
д пута, мразом и оном тугом која код ње изгледа увек свежа и која као да је сталан израз њенога 
ао да је засводила оне тесне уличице те изгледа ти да пролазиш кроз неке подземне лагуме.{S} И  
из грла, прелила јој одело црвенилом те изгледа као откинута и увела булка.{S} Мало даље, у јед 
грлом са два златна пуцета, иструлио те изгледа као од паучине изаткан.{S} Лице у витеза модро  
опова; затим се звук јасније изражава и изгледа ти као блага грмљавина, која далеко негде ромор 
е наш!“ а оно глас му звони по пећини и изгледа ти као да уз гусле поје.{S} Још нам је попа каз 
..{S} Оставио сам их и, бога ми, све ми изгледа, као да сам их сахранио, као да их никад више н 
дна, пролама се кроз ноћну тишину па ти изгледа као да се негде далеко нешто непрекидно руши и  
рироди и тама која све изједначи, те ти изгледа као да предмети и не промичу крај тебе ни ти кр 
ом, а пред тобом се уздиже мост који ти изгледа као капија пакла и, пред сузама замагљеним очим 
их.{S} Крећеш, идеш, пролазиш и увек ти изгледа да си још тамо одакле си кренуо; нити кроз таму 
е а под набијеном суром шајкачом на очи изгледа као цивилни жандарм.</p> <p>— Зато, што ми је т 
 чини стране и залеђе слици, пожар овај изгледа као чаробни дворац из источњачких бајака.{S} По 
а онај јастучић.{S} Тако ми нешто и ово изгледа! — заврши показујући на она дворска кола која в 
удбини те су још ради само да виде како изгледа та њихова судбина.{S} Са по где које капије изв 
мангала распростире око себе.{S} Све то изгледа тако тајанствено, као место састанка нечастивих 
м наступали кроз ноћ.</p> <p>У ноћи пут изгледа увек дужи.{S} То чине она <pb n="680" /> усамље 
етлост све шира и шира бива.{S} Сад већ изгледа као низ ватара логорских које се из далека виде 
ан вео покрила лице земљино и кроз коју изгледа све што се догледа врло удаљено.{S} Тим друмом  
ав ко глад, те она покисла кожа на њему изгледа као разапета на костима.{S} За њ’ су везане рук 
убине Косовске равнице, који у први мах изгледа као далеки, врло далеки пуцањ топова; затим се  
ледају, нигде живота, ни дима из оџака, изгледају мртва као да су напуштена.{S} Друмом само ми  
делови реченица, који ти допиру до уха, изгледају бесмислени, безразложни и без везе.</p> <p>—  
су окитиле подножја Проклетије планине, изгледају као горостасни скелети опружених руку.</p> <p 
 ни сандука, ни покрова, ни свећице.{S} Изгледају онако бачена на земљу, као кад бура покида са 
 ви морате помишљати да има појава које изгледају могуће а у ствари су немогуће.{S} Ја на приме 
рет руку, које се пружају и повлаче, те изгледају као неке тајанствене руке јер се тело коме пр 
 за тело а блато их засуло до колена те изгледају као бродоломници које су мало час спасли и из 
рских које се из далека виде спојене те изгледају као ватрена змија која је полегла по коси јед 
зачешљала.{S} Очи му упола затворене те изгледају као угашена кандиоца а уснице отшкринуте као  
а сељачка кола са мршавим вочићима који изгледају као срндаћи и разглављеним точковима које је  
м, окитиле кржљаве и оголеле врбе те ти изгледају као тужбалице које још нису дорекле своју зап 
амоодрицањем, подноси.{S} Гледајте како изгледају ови јадници, што пролазе крај нас, и ја још н 
се расуле све се више шири, тако да већ изгледају као киша звезда попадалих по земљи.</p> <p>Јо 
ла на улицу.{S} Лица, која сам сретала, изгледала су ми забринута, улице прилично пусте.{S} У ц 
ј ноћи, на друму, са дететом на рукама, изгледала ми је ова грмљавина још страшнија.{S} Као да  
естима која су, само пре неколико дана, изгледала још да су ван домашаја непријатељске поплаве. 
 појавила у дворишту, обвијена црнином, изгледала ми је у оној тами, кроз коју је промицала, ка 
а мале војничке крстаче. <pb n="263" /> Изгледала ми је у томе тренутку као госпа из народних п 
ћу.{S} Ох, како је то била дуга ноћ!{S} Изгледала ми је читава вечност!{S} Целога свога живота  
 у Солуну, цела би ствар данас друкчије изгледала! — узвикнуо је, на глас о томе, један наш виш 
ција последњих септембарских дана овако изгледала: <pb n="57" /> На Дарданелима пропала савезни 
али ми је овом приликом нешто чудновато изгледала варош.{S} Ужурбали се људи, улице закрчила ко 
е светлост која се буди.{S} Та светлост изгледала је као отварање неба, као што у младе, чедне  
клонили од непогоде?{S} И та усамљеност изгледала ми је ужасна.{S} Ја ништа страшније не знам,  
су беле пене испреплетане са месечином, изгледале као просуто драго камење, бацио сам поглед и  
 годину дана, у часу кад их је исказао, изгледале немогуће, па ипак постале славно дело?</p> <p 
се кретале овамо <pb n="251" /> и онамо изгледале су као свитци који пливају кроз ноћ.{S} Пут ј 
д оних који су осамдесетих година још и изгледали нешто на београдским улицама а од тога доба с 
д оних који су осамдесетих година још и изгледали нешто на београдским улицама а од тога доба с 
им вагонима.{S} А ти су отворени вагони изгледали као тешки товари беде и невоље.{S} На тим су  
а невоље здружила.{S} Изједначени тамом изгледали смо као сенке, као неке утвари сишле из тајан 
мске ноћи.{S} Док су кровови у први мах изгледали као једноставна модра маса, као гомила црнога 
те да још једном потече мутна и крвава, изгледало је Краљу као леп историјски сан, који историј 
 подне, ватра све јача и све страшнија, изгледало нам је <pb n="462" /> као да дршће земља под  
те, које смо сад из близине посматрали, изгледало је као нека огромна ломача припремљена да на  
да још нисам спремна како ћу му казати, изгледало ми је да се нисам још прибрала.{S} Затим ми д 
 борбу са пушком српскога Краља у руци, изгледало ми је то као празник неки а не као рат.{S} Са 
а, у томе тренутку кад сам дигао главу, изгледало ми је да сам у погледу гладних који су пролаз 
нија, гушило ме је нешто, мучило ме је: изгледало ми је као да сам пошла да учиним неправду, да 
 растанка, ја сам га све чвршће грлила; изгледало ми је као да хоће да ми га отму.{S} Кад стара 
ко.</p> <p>Нисам умео даље да наставим; изгледало ми је да сам у самом почетку поставио врло не 
пут; мислио сам сви знају да сам Србин; изгледало ми је као да ме сви са презрењем гледају.</p> 
вала са црвене жеравице, <pb n="665" /> изгледало је некако светитељски.{S} Њена ми фигура, у т 
ли и са свих се страна чула пуцњава.{S} Изгледало ми је да се туку свуд око мене и замном и виш 
 колико од првога сутона па до сада.{S} Изгледало ми је све што сам преживела као огромна, прос 
ла да нисам била сама ојађена мајка.{S} Изгледало ми је у томе часу као да се ту, у Младеновцу, 
ти, путовали смо пуна два и по сата.{S} Изгледало је као да се кроз ону гужву и сплет људи, сто 
то и она густа тама у дубини пећине.{S} Изгледало је као у гробници или у дубокој мрачној тамни 
 читав поток суза и прекиде причање.{S} Изгледало је као да више неће ни наставити.</p> <p>Ја ј 
ко се предао искрено, одано молитви.{S} Изгледало ми је као да и свештеници певају песме нарочи 
о кроз душу, кроз срце и кроз кости.{S} Изгледало ми је као да чујем глас несретнице коју разап 
ило се небо, претећи опасним ветром.{S} Изгледало је као да гори планина, као да се усијала те  
стурено, све побацано, све погажено.{S} Изгледало ми је као да је неки зао дух пошао пред непри 
лудака који се цери кад спази икону.{S} Изгледало ми је као кад се човек усред пламена у кући к 
не израза очи и погледа боно дечицу.{S} Изгледало ми је у томе часу као да у његовим очима види 
 кад сам морао да опалим прву пушку?{S} Изгледало ми је као да сам њоме гађао Србију, као да са 
 нашу страну и тукли се доле на обали а изгледало је као да се већ у вароши туку.{S} Почеше жен 
овамо у Косово, али је једнога тренутка изгледало као да оркан неће протутњати преко целе Србиј 
ти испред непријатеља, толико ми је сад изгледало као да сувише брзо пролазимо крај поспалих го 
ане друма на другу, па мени је опет све изгледало да лагано идемо; да ми је што пре да стигнемо 
ила тако дебела, тако масивна, да ми је изгледало као да је просецам телом, онако као пливач во 
} Све је било на опрезу, тим пре што је изгледало као да има некога покрета код непријатеља.</p 
олико стотина метара, већ је све друкче изгледало.{S} Јасно се видело да је то некакав пожар ко 
.{S} Била је истина натопљена крвљу али изгледало ми је да је кост разбивена.{S} То би била већ 
ајући шта ће.</p> <p>Можда је тако мени изгледало — вели несретна мајка, јер сам све то гледала 
станка.{S} Да ли ми је одиста тада тако изгледало или ми то сад изгледа, кад се свега тога сети 
и у овај мртви град.{S} Гробље је тужно изгледало, пуно мањих и већих обојених и необојених дрв 
огибија чобанчетова; све, све нам је то изгледало као бајка, онако исто као змија младожења или 
се ломио да се врати, рече ми:</p> <p>— Изгледам себи као онај који скаче са шестога спрата да  
, на пустој пољани на Дримским обалама, изгледамо као ноћне сенке, као зли духови <pb n="673" / 
ше се губе контуре појединаца и сад већ изгледамо као тамна, једноставна маса, која се ваља дру 
на и тутањ, у колико је допирао до нас, изгледао је час као кркљање самртника а час као крхање  
<p>Погледасмо сви тамо.{S} Пожар је сад изгледао још силнији, као гора у пламену од којег се и  
и се ширио и у ширину и у висину, те је изгледао као ватрена шума.</p> <p>— Оно је пожар! — узв 
ке и нико више!</p> <p>Цео мој поступак изгледао ми је још одвратнији, стидела сам се сама себе 
от.{S} Кад се све срушило, њему је слом изгледао страшнији и црњи но сваком другом.{S} Напустио 
а и пешице тешко одило, те се пред овим изгледима морало и са последњим остацима спасенога рашч 
овој мртвој пољани, на којој несретна и изгнана деца, преспављују последњу ноћ на грудима своје 
 сву величину невоље, коју наша поворка изгнаника представља.</p> <p>Данас се људи већ и зближу 
т глади у велико лебди над овом војском изгнаника.{S} У Приштини последњих дана већ се није мог 
ве не обзирући се око себе.{S} А гомила изгнаних, гомила бедних и невољних, промицала је крај њ 
 као да су напуштена.{S} Друмом само ми изгнаници што одимо или сретнемо по где кад какво препл 
е много путника и, ма да смо били бедни изгнаници, свако је радо спуштао пару у просјачку капу. 
ме дому а, кад тај мост пређемо, бићемо изгнаници, бићемо бескућници, бићемо деца без отаџбине. 
ш увек били бегунци, до мало час бићемо изгнаници, бићемо деца без отаџбине.{S} Заћи ћемо у туђ 
 друмом поћи ће мало час велике поворке изгнанога народа, које ће сад ускоро прва зора пробудит 
лиле су му се да подржи роба, да окрепи изгнанога, да утеши уцвељенога, да оснажи малаксалога и 
ази крај Патријаршије, чуо се већ жагор изгнанога народа који се са првом зором кренуо у планин 
планине те да са нама подели све невоље изгнанства.</p> <p>Када сам јој помогао да се споразуме 
> <p>И док ми будемо трајали тешке дане изгнанства, тамо далеко, тамо преко мора и гора, робова 
{S} Горким ћемо сузама одбројавати дане изгнанства а дубоким болом хранити нашу чежњу за отаџби 
смо од јутрос сви понели крећући на пут изгнанства.</p> <p>Удељујући просјаку од реда, свако је 
аднија ноћ оне оштре зиме која нас је у изгнанству пратила.</p> <p>Тешко је било прићи чијој ва 
p> <p>Над том прегршти земље, и данас у изгнанству, у тренутцима тешкога бола, капљу моје сузе! 
 он је ове речи исказао тоном, којим се изговара одлука.{S} Његова околина, која га познаје, зн 
ему и нашле су да Французи неће моћи да изговарају њихова мало чудновата и за изговор доста твр 
а је ово? — дочекао ме је узвиком једва изговарајући својим мутним, промуклим гласом речи кроз  
ничком преданошћу замишљенога божанства изговарали.{S} Отаџбина је била све, изнад свега, стари 
реч капитулација.{S} У почетку она није изговарана гласно, није ни казивана њеним правим именом 
и муж изговарао реч кућа, реч породица, изговарао их је са поштовањем и топлином али, кад би из 
ја од свега.{S} Када је мој покојни муж изговарао реч кућа, реч породица, изговарао их је са по 
 онај поуздани тон којим је учитељ речи изговарао — тек, његове су речи на мене чиниле тежак ут 
 да се закунемо Краљу Петру.{S} Кад сам изговарао оне речи из заклетве, како ћу бити веран, ја  
а изговарају њихова мало чудновата и за изговор доста тврда имена и тражећи нова, тежиле су да  
, али је ипак она лебдела у ваздуху.{S} Изговорена можда у каквом разговору измеђ двојице и тро 
ах преплавља масом речи и не даје му да изговори реченицу до краја.</p> <p>— Најзад, не морамо  
"183" /> <p>— Ја мислим...</p> <p>Он не изговори реч, јер капетан плану и спусти руку на револв 
 ми и хлеб нуде...</p> <p>Последње речи изговори са неком боном иронијом и дубоком одвратношћу  
pb n="194" /> <p>Капетан укратко и брзо изговори свој рапорт о јучерањем и данашњем дану, о вел 
гичким штапићем завитлао преко гомиле и изговорио чаролијске речи, све се опет скамени; све се  
је са поштовањем и топлином али, кад би изговорио реч Отаџбина, њему би се узнеле груди и у гла 
вља живот...! — Све је то млади уметник изговорио брзо, са пуно заноса и топлоте и, гледајући п 
ној гробници!</p> <p>Ове је речи официр изговорио очевидно потресеним гласом а затим је брзо пр 
 је, у стању у коме је, тако исто тешко изговорити реч као и извући ногу из блата.</p> <p>Гомил 
чима, задрхта ми реч у грлу али је ипак изговорих онако како сам је смислила, док је он спавао: 
иста осећајући сву своју надмоћност при изговору ове речи.</p> <p>— Зар си смео, дете моје? — о 
у бију модре жиле, колута очима и гризе изгореле усне из којих му већ шикће крв.{S} Не можеш да 
е уз болницу повукао и кућу. — Јуче сам изгорео црни етажер који сам платио сто и двадесет дина 
преко камене ћуприје коју је Јашар-паша изградио каменом из цркава косовских.{S} У даљини се са 
у сви бурнији разговори код нас) зубима изгризао јабучицу!{S} Ко ће да одговара за ово?{S} Ајд, 
вредност а Французи, Енглези и Руси кад изгубе једну варош, они упознаду њену вредност.</p> <p> 
уго и неће сванути све док три краља не изгубе круне, три краља државе и три краља животе.{S} Т 
ње поколеба или су то они који занеме и изгубе моћ размишљања пред великим опасностима и предај 
вај у тамнини развеје и његов се поглед изгуби и неодређено лута.</p> <p>Застао сам крај ове ва 
 и дуго прати погледом, док се чунић не изгуби међу немирне таласиће.{S} Затим се она враћа у о 
ка се, па оде. „Сад ћу ја!“ вели, па се изгуби.</p> <p>— И не дође? — пита начелник — Или је ти 
чи у подруме и под кровове.{S} А кад се изгуби онај злослути звук у ваздуху, који се као сврдло 
Мало час се ћутећи растадосмо.{S} Он се изгуби у мраку а ја се вратих тамо, где је светлост са  
као жеравице.</p> <p>— Изгубила сам га, изгубила сам га! — вриштала сам ја.</p> <p>— Не, снахо, 
е тежини догађаја; душа му се зањихала, изгубила тежиште, посрнула и — подлегла.</p> <p>Написао 
— Ја нисам само то једно дете изгубила, изгубила сам их све! — настави госпа у црнини. — Моја ј 
ко од ближих умро.{S} А тако је и било, изгубила сам њега и сад више никога блиског немам, сад  
ћу у нези, па ипак помоћи није било.{S} Изгубила сам га, умрло ми је овде на руци на којој сам  
а — то се у Крушевцу већ јасно видело — изгубила основни камен у темељу — веру грађана у државу 
а сам оне око себе шта јој је.</p> <p>— Изгубила дете несретница — одговори ми један од оних, д 
ручице гореле су као жеравице.</p> <p>— Изгубила сам га, изгубила сам га! — вриштала сам ја.</p 
у Приштини једна ојађена мајка, која је изгубила сина: „Долазио ми је — <pb n="391" /> вели — н 
у.</p> <p>— Ја нисам само то једно дете изгубила, изгубила сам их све! — настави госпа у црнини 
и правац надирања ка Страцину, да не би изгубила везу са овчепољским фронтом, те место Страцина 
ајте ме пре зашто да живим?{S} Децу сам изгубила, кућу разорила...{S} Па ипак, ишла сам довде,  
дите с њим што хоћете.{S} Ја сам га већ изгубила а пред вратима ме чека још троје па их морам п 
рим небом, усред дубоке мрачне клисуре, изгубили су сву храброст и решили се предати се судбини 
х, који су већ на првом кораку у невољи изгубили и вољу и снагу и сад већ равнодушно посматрају 
ме болеснику, за којега су већ и лекари изгубили поуздање, неће да каже праву истину и залагује 
на лицима брижних грађана да су ови већ изгубили веру у државу и њену моћ.{S} Ту су се јавили и 
оме крају врисак оних који су у пламену изгубили свога, у другоме беда оних који су изнели само 
и који деле унутарње просторе а који су изгубили под собом основе на којима су почивали; цигла  
 у блату.{S} Све су видели и срце им је изгубило осећање, душа им је пресита утисака, а живци и 
к од момента, кад се то уверење потпуно изгубило.{S} Питајте, па ће вам и саме судије рећи, да  
Ја сам се овом приликом старао да се не изгубим од девојчета, те смо се заједно склонили измеђ  
 која се укрштала и тискала у Призрену, изгубио је и господара.{S} Сад изгладнео, оборене главе 
апута више себи:</p> <p>— Тамо сам сина изгубио!</p> <p>— Онда, је л’? — пита Краљ.</p> <p>— Је 
 запитала како је рањен, чула сам да је изгубио једно око и да му је вилица размрскана те не мо 
, пропала држава, он је малаксао, он је изгубио сву снагу исцрпла му се душа.{S} Нашли су се јо 
уђу смрт, како је оставио кућу, како је изгубио своје.{S} Невоља за невољом, трагедија за траге 
.</p> <p>Тамо доле, где се мало час воз изгубио и где друм ишчезава пред погледом, издижу се не 
ажи онај царски орден што га је Поћорек изгубио у Ваљеву!</p> <p>— Чекај само док и Влауца удар 
 имаш отаџбину, али је зло, браћо моја, изгубити отаџбину а сачувати краља.</p> <p>— Па оно јес 
изазивала у мени слутња да бих га могла изгубити.{S} Ни пред ким нисам смела исказивати своју с 
; ако нисам ја, биће други.{S} Није зло изгубити краља кад имаш отаџбину, али је зло, браћо мој 
је а ако се не успе, шта је то што ћемо изгубити кад је већ све изгубљено? — рећи ће војвода Ми 
е и Београд, видићеш! — наставља Тома — Изгубиће га, па ће тек онда да напрегну све силе да га  
нички!“ Опет србина треба да убијем.{S} Изгубих снагу, спустих пушку на земљу и рекох му: „Бега 
долазила.{S} У томе гурању и тискању ја изгубих доктора али га доцније, када се већ сместисмо у 
робије кроз варош, иначе му је батерија изгубљена јер је Чачак пред падом.</p> <p>— Ипак, она с 
уђеној души нанео бол при напуштању већ изгубљене и злој судбини остављене вароши.{S} Маса свет 
 је то што ћемо изгубити кад је већ све изгубљено? — рећи ће војвода Мишић.</p> <p>— Има је има 
алочас она мајка што оде у ноћ да тражи изгубљено дете; тешили су ме они око мене, исто онако и 
да добије хлеб или, најзад, распитује о изгубљеној команди или о изгубљеној породици, која је м 
д, распитује о изгубљеној команди или о изгубљеној породици, која је можда већ прошла или је от 
н од команданата — војвода Степановић — изда наредбу и нађе начина како ће с њом и грађанство у 
зак.{S} Ђенерал се задржа пред возом да изда наредбе командантима пукова за даље укрцавање а за 
роз каљаве сокачиће, где је зашао ваљда издавајући својим људима наредбе за припреме, или се из 
теорији, јер знам да је Врховна Команда издавала и извесне наредбе командама трупа да се ђаци п 
овај олуј.{S} По неколико хиљада пасоша издавано је дневно.</p> <pb n="553" /> <p>У тој згради, 
ободе коња и хитно се врати батерији те издаде наређење да се журно креће ка Чачку не би ли се  
 нападне.{S} Он изврши одмах распоред и издаде све потребне наредбе.{S} Челни батаљон, који је  
лун да помогну Србији; Константин грчки издаје Србију и на један мах се иза леђа споразумне вој 
менити још одвратнијом улогом шпијуна и издајника своје земље — приступа државном удару, одстра 
и нову ситуацију пред коју смо стављени издајством грчким, неодлучношћу савезника и једновремен 
ицири прелећу на коњима овамо и онамо и издају неке наредбе; рањеници и болесници вапију, распи 
нео је све, све, и ево је сад малаксао, издала га снага и, пао је.{S} Оставиће га ту, на путу,  
 ни издати така наредба а, када би се и издала, ви би после те наредбе још увек имали и сувише  
ића да се, пре но што би својим трупама издали дефинитивне наредбе за одступање, још <pb n="705 
а, ипак предочили горку истину — да смо издани.</p> <p>За пола месеца Септембра одиграли су се  
 није знала за себе док једне вечери не издану жена, ту крај деце своје.{S} Три дана држали смо 
рају и удружују још док рањеник није ни издануо да заједнички слете на лешину.</p> <p>И онда, о 
{S} А официр, пошто је још неке наредбе издао, крете натраг у варошицу да потражи телеграф.</p> 
 коњице, о расутој пешадији, за коју је издао наредбу, да се прибере и заврши овим: — Ја сам ју 
ије него последњи!</p> <p>— Па још није издао ни наредбу за евакуацију болница и магацина! — пр 
 Мишић, онај исти који је прошле године издао наредбу за наступање; да ће победу ову, ако се да 
а вичем за помоћ али ме је глас потпуно издао.{S} Покушах да му се силом отмем и рвајући се са  
 ни околност да је наредбу за ову борбу издао војвода Мишић, онај исти који је прошле године из 
 са провога стола — јесте ли чули да је издата наредба да се евакуишу болнице и магацини?</p> < 
ла где ће увраћати с времена на време и издате све остале наредбе о дужностима које су се дале  
н био цео распоред путовања тим путем и издате биле потребне наредбе а доведен у Призрен и једа 
ме одмах обавестите господина војводу и издате ми потребна наређења.</p> <p>— Останите на телеф 
игли су већи остали батаљони и одмах им издате потребне наредбе.</p> <pb n="195" /> <p>Кад је п 
само извршење одступања, за које су већ издате наредбе, предлаже офанзиву.</p> <p>У првоме трен 
ик.</p> <p>— Нећете ни чути, неће се ни издати така наредба а, када би се и издала, ви би после 
и три дана.{S} И догод ја нечујем да је издато такво наређење ја ћу безбрижно спавати.</p> <p>Т 
ужаснула, као да ми је тога часа понова издахнуло јединче које сам носила.{S} Стеже ми се нешто 
си једнога узвишења које се, осветљено, издваја из оне тамне масе.</p> <p>— Да ли је то Пећ?</p 
стом маглом, чија се фигура све јасније издваја из стоструко испреплетанога клупчета догађаја и 
узносе и које ведра ноћ јасно оцртава и издваја, он вели војницима око ватре:</p> <p>— Ено, вид 
 тек развија, на станици се железничкој издваја из полумрака и све јасније обележава бедна и жа 
ао клупче змија, те се сад расплиће.{S} Издвајају се из те гомиле најпре главе, па ноге и руке  
више наглашава, предмети се све јасније издвајају и снежни врхови планине почињу већ да бљеште. 
несрећи која је снашла Србију, ја нисам издвајала своју личну несрећу.{S} Ја сам је на против у 
смо такве разговоре водили, увек смо се издвајали и избегавали жива места, где човек ових дана  
можемо догледати.{S} Њена црна силуета, издвојена из таме бледом месечином, имала је у томе час 
дна, њу ужад нису могла везати и она се издвојила и отишла тамо, тамо преко Копаоника, где се к 
ризрена и Дебра на Битољ.{S} Тога ради, издвојили су се још са Рашке два члана владе, министар  
м тамо, рачунао сам кад стигнемо у Ниш, издвојиће нас, рећи ће нам: „Дете, ко је брат Србин, не 
 нервозније пушило.</p> <p>Из тога дима издиже се најпре висока и коштуњава фигура инспектора п 
убио и где друм ишчезава пред погледом, издижу се неколико дрвета која се на ведром небу јасно  
рали, нити је било уобичајених узвика и издирања на волове, које је свако од њих водио за узицу 
ју а нигде ни једнога прошца од ограде; издире се један наредник да се макну кола која су се ис 
неш с пута, ни онога пред тобом који се издире да га не потискујеш.</p> <p>Тек је три часа по п 
ћутању, као оно кад се очекује последњи издисај некога кога је већ и ропац изломио.{S} Сви знај 
е у слабину.{S} Паде, па, жали за мном, издише па ме гледа — а сузе му теку.</p> <p>У том разго 
е чувао, изађе из његове собе и рекне: „Издише, свршава!“ — а нас то жацне и ужасне нас.</p> <p 
 коње.{S} Коњ, који није обећавао да ће издржати ни први дан хода под теретом, продаван је по с 
ешке, сад већ и сам убеђен да неће моћи издржати.{S} Ађутант се забрину и поче да осматра лево  
о је тај поглед тежак; како га је тешко издржати!</p> <p>Стигли смо у Младеновац и — ја сам изн 
ла склонити где, јер се више није могло издржати?{S} Нити сам имала снаге да носим себе и терет 
 три дана, ако господа министри могу да издрже те да не будемо принуђени да правимо мања одстој 
8" /> и има у себи још моралне снаге да издржи до доласка савезничке помоћи.</p> <p>Краљ понова 
м како!</p> <p>Затим, не могући више да издржи поглед малог мртваца, који је лежао на његовоме  
скоковић удавио.</p> <p>— Није могао да издржи! — одговара неко са петог, шестог стола — Не мож 
ба имати необично снажне живце да се то издржи!“ И, пошто су утврдиле да такве живце немају, он 
 ајкуле за морским бродом.{S} Изморени, издрпани, подбули, почађали и изблесавели од глади.{S}  
и натоварили а нана нас све прекрсти па изиђосмо из куће у густи мрак.{S} Није се ни стаза чест 
симално две стотине хиљада, толико може изићи! — одговори помоћник.</p> <p>— Онда нам не остаје 
е улице један бакалин, који је ту скоро изишао из болнице, пошто је прележао рану, те добио пош 
ао, умиреноме утиском који је та његова изјава учинила, барометарска се лоптица спусти дубоко у 
, зауставићу се!</p> <p>Место утехе, та изјава капетанова изазва још већи страх код светине.</p 
 <p>Сви ућуташе под утиском ове Краљеве изјаве.{S} Сви су били уверени у немогућност њенога изв 
евет, <pb n="101" /> у одговор на дечје изјаве љубави поче тужно да арлуче.</p> <p>— Да, мора о 
леп утисак једне тако чисто дипломатске изјаве.</p> <p>Усне младога дипломате тихо заиграше и н 
ник, да би га сломио да напусти Тополу, изјави жељу да Стари Краљ дође у Крагујевац.</p> <p>— П 
су већ онемели од глади.{S} Један ми је изјави гласно, речима:</p> <p>— Хвала ти, брате и роде! 
у ствари и, како вођа одељења у рапорту изјави, да се у невољи нађе.{S} Капетан задржа ово одељ 
 који води у Дебар и Врховна је Команда изјавила да не одговара више за безбедност путовања сав 
жај.{S} Знао сам да су Срби заробљеници изјавили добровољно да ће ступити у редове бораца и сту 
а Галипољком, осетио сам потребу да јој изјавим не само благодарност, већ и саучешће због зле с 
а њиховог напуштања Ниша.{S} Тада им је изјавио да би се ситуација могла још увек променити ако 
инистар председник их је призвао себи и изјавио им да су Бугари заузели Тетово и Гостивар и да  
ијар, који је допунио говор инспекторов изјавом, да је и последњи војник послат на фронт те да  
га тренутка заустави капетан батерију и изјаха напред до једнога завоја са којега се далеко дог 
јући једно друго за име.{S} Невоља људе изједначава и здружује их; у невољи отпадају обзири, за 
мна ноћ и заједница невоље здружила.{S} Изједначени тамом изгледали смо као сенке, као неке утв 
еност, тишина у природи и тама која све изједначи, те ти изгледа као да предмети и не промичу к 
.</p> <p>И ако је заједничка невоља све изједначила ипак је у тој, блатом убрљаној и бригом и т 
мус.</p> <p>И све се, то измешало и све изједначило, војник и грађанин, варошанин и сељак, чино 
и кревет.{S} Кад сам се дочепала врата, изјурила сам напоље као ветром потиснута; трчала сам кр 
ада и Врховна Команда напустиле су јуче изјутра Србију.{S} Престолонаследник је остао да то учи 
 сам љубимац њихов.</p> <p>— А рекосте, излагали сте?</p> <p>— Да, на мањим, школским изложбама 
 о хегемонији на Балкану а Срби, једини излаз из тешкога положаја у коме су се нашли последњих  
Врховна Команда и предлагала као једини излаз из ситуације.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Један по 
о <pb n="296" /> солуцију, нашао срећан излаз из сплета брига, невоља и неприлика.</p> <p>За вр 
а и сматрајући да су најтежи део пута — излазак из вароши — пребродили, многи су остајали крај  
ознало је и са нестрпљењем погледало на излазак ђенерала и њихових помоћника, не би ли са лица  
послао у штампарију, те ће се због ње и излазак листа да задржи нешто.</p> <p>Сва та саопштења  
и су се разлетели и пресекли сваки даљи излазак војника из вагона, свако се нашао на своме мест 
мња се пуши.{S} Људи се дижу из гомиле, излазе из разних кућа, капија, дућана, магацина, увијен 
ћи потребу да се зберемо и здружимо.{S} Излазе из кола жене с децом, која су до сад, увијена у  
нођења, штампарије па чак и новине које излазе на броду.{S} И усред најпоузданије пловидбе, „Ти 
ратној опреми.{S} Они сваки час улазе и излазе из вагона, шетају испред њих или, у малим гомили 
ентара по једна кола која лаганим ходом излазе из авлије начелства.{S} На тим колима, на боку к 
 у цркву читав збор равнодушних.</p> <p>Излазећи, после помена, да припалим свећу на гробу ког  
се свега тога сетим, ја не знам?</p> <p>Излазећи из цркве, срела сам једнога старога знанца мог 
јући ко ће отуд изаћи.{S} Око 11 часова излази лист <title>„Српски Југ“</title> и онда се он гр 
ас, Престолонаследник <pb n="570" /> не излази више из ове одаје.{S} Дотле је још одлазио од ју 
 /> војском и од јуче ујутру, он већ не излази из своје собе, где прима сваког тренутка извешћа 
, кад она изађе у мрак — сваки час тако излази, иде по пољима, дозива дете па се опет врати.{S} 
егла се змијурина која о сунчаноме дану излази да се уклупча на освећеној плочи часне трпезе ил 
 силазак војске тим друмом.{S} Многи су излази у сусрет све до изнад Приштине, не би ли дочекал 
а из капије и освртала се лево и десно, излазила до угла улице и погледала <pb n="459" /> на св 
ави своје казивање.</p> <p>— Старица је излазила по где кад, да набави што и, кад се враћала, п 
сама и ако је отац био још ту.{S} Нисам излазила нигде из куће и плакала сам по цео дан и по це 
ћи се на високу планину.</p> <p>— Нисам излазила из собе, нисам смела и ако ме је прошао први с 
 своје оштре зубе.</p> <p>С тога смо ми излазили чак на друм да дочекамо ту дивизију, с тога см 
стајала широм отворена, те се улазило и излазило као у кафану.</p> <p>— Шта је? — питају шапато 
они били у Шапцу.{S} Није ме пуштала да излазим из куће.{S} Седела сам крај прозора, а прозор ј 
Онда су ми наредили да нигде из куће не излазим и рекли да у вароши и нема хлеба али ће се они  
 попа је једнако нешто улазио у цркву и излазио па се шапатом договарао са старијима.{S} Најзад 
ретници што су се јуче, када је капетан излазио са батеријом из Чачка, начетили били на касарнс 
ћу исто тако лако као и са најсретнијим излазом из ове невоље.{S} Крај једне од тих многобројни 
S} А напред негде, тамо на ћуприји, при излазу из приштинске чаршије, загушило и не одушује.</p 
, колико нам је требало од наше куће до изласка из вароши, одакле ћемо се затим косовским друмо 
деле просјаку. <pb n="585" /> Отуда, на изласку из сваке вароши у којој има и муслимана, увек п 
 натраг а кога сам са породицом срео на изласку села Штимње — е онда... препукло ми је нешто ов 
 ред да можемо узаћи на друм, на самоме изласку из вароши, пред оронулом и пустом кућом, седи н 
да и тамо већ прашти пушка.{S} По нашем изласку из вароши дошло је до крви измеђ Арнаута мештан 
 камене прозоре сеном, крпама и блатом; излепила хартију и парчад на ђубрету нађенога стакла на 
<p>— Ја мислим — одговара онај господин излепљен блатом — да ће се сад тек у Призрену видети ја 
већ пуно живота, војници су још једнако излетали те точили воду са станичне чешме или преко огр 
им тренутцима, приликом једнога бујнога излива душе, бити дуга и бескрајно бона.{S} Али госпа д 
 да топи земљу да се затим, преко ноћи, излије у великим количинама.{S} Била је то последња ноћ 
е облаци били густо сабрали, спремни да излију читаве реке воде.{S} Водна планина, која се у ве 
 црвеним венцем од крви која се из ране излила на једну и другу страну чела, слила се крај ушиј 
, да је дипломатија <pb n="62" /> једна излишна и скроз некорисна установа.{S} Од почетка рата  
 јер је сваком јасно да су сва тумачења излишна, да глас о повлачењу Врховне Команде у Призрен  
д тек у Призрену видети јасно колико је излишних ствари спасено а колико је важних остављено не 
избеглице све што стигну, све што им је излишно или до чега су од некуд дошли. <pb n="696" /> П 
а, хтео би да му објасни како је сасвим излишно ићи у Солун.</p> <p>— Остави ти мене! — отреса  
но успеха?</p> <p>— Мислим, верујем, на изложбама сам успевао, то ми је донело стипендију.{S} П 
ли сте?</p> <p>— Да, на мањим, школским изложбама.</p> <p>— Радове с природе или композиције?</ 
и међу својим топовима непомично, и ако изложен непријатељској непрекидној ватри, капетану се о 
отвореним <pb n="126" /> вагонима, биле изложене пушчаној паљби арнаутских разбојника.{S} Полиц 
, која је остала с оне стране Дунава, а изложени нашим бајонетима, скупо и крваво плаћали сваку 
S} У току тога разговора, војвода Мишић изложи опширно своје сазнање о стању у аустријској војс 
е враћају јер Руси силно надиру.</p> <p>Изложивши све те околности, војвода предложи да се обус 
ипак, све то казивање ја нећу успети да изложим њеним речима, јер те <pb n="446" /> су речи чес 
 стање аустријске војске такво какво је изложио војвода Мишић али, не верујем и да је стање буг 
— узвикнуо је потпуковник, пошто сам му изложио све догађаје који су се одиграли за неколико да 
радником на томе великоме делу, које ће изложити све оне надчовечанске напоре и све велике патњ 
која се иза болнице сакрила, значило би изложити ватри из српских топова српске рањенике.{S} Ко 
у страну друма.</p> <p>А друм раскаљан, излокан, преливен дебелим слојем житкога блата, где ређ 
е живота.{S} Крхаш се и падаш у рупчаге излоканога сеоскога пута, нападају те огромни арнаутски 
а Тимоку и на Гиљанскоме фронту довољно изломиле, ипак су они тек месец дана у рату и, како дру 
едњи издисај некога кога је већ и ропац изломио.{S} Сви знају да мора умрети и немо чекају час. 
ма наших <pb n="8" /> драгих; изморени, изломљени, изгладнели, прозебли и оголели, почесмо из р 
, идемо ка Призрену.{S} Изнурени глађу, изломљени тегобама пута, малаксали од мраза и зиме, бед 
орак осмејак на уснама.{S} Као годинама изломљеноме и болешћу испивеноме самртнику, када у трза 
еграфиста пије јутарњу кафу, окупиће се измађ 8 и 9 часова.{S} Измеђ 9 и 10 часова разговараће  
а Милица — чији поглед некад мајци није измакао — удала и децу изродила; дорасле су друге девој 
е <pb n="589" /> коњима о главу а он се измакао негде у страну.{S} Заробљеник сувих усана и већ 
а против пружајући све већи корак да би измакао од друштва где се воде разговори који и његову  
једну цигарету.{S} Млади се поднаредник измакао од мангала и наслонио леђима уза зид, оборио гл 
.. ето то, за вечерас, колико док нисам измакао а сутра, видећемо какво ће нам јутро сванути.</ 
ли пробуди нас глас једнога који је био измакао нешто напред:</p> <p>— Ама погледајте, људи, ви 
су тако исто, ко пешке а ко на коњу, ко измакао а ко изостао а сваки бринући тешку бригу и изме 
 што ми је најстарији син већ био добро измакао, ушао је био у осамнаесту годину.{S} Други за њ 
} У јутру рано морам натраг да ми не би измакла команда.</p> <p>— А јесте ли нашли мајку?</p> < 
мрачна слика престонице.</p> <p>Тек сам измакла, не умем ни сама да кажем колико, а топови опет 
и — батерија је његова већ далеко косом измакла а он, немоћан, сломљен, остављен, опет пада и з 
 ли што пре стигао батерију која је већ измакла друмом.</p> <p>Испред трнавске механе више Чачк 
смо низ друм, па кад смо <pb n="369" /> измакли правцу у коме је Бојко пуцао и његовом погледу, 
г да!{S} Где су толики што су пред нама измакли нек будемо и ми, што је њима нек буде и нама! — 
амљена на друму; да ли су други бегунци измакли а ја их не могла стићи, или се склонили од непо 
а свој рачун.{S} Ено, гле како они тамо измакли, не би их могао ни довикати.</p> <p>— Треба да  
дао и не благодарећи ми.</p> <p>Кад смо измакли мало од овог несретника, мој сапутник настави с 
иле бегунаца, испред којих смо ми ноћас измакли.{S} Окупише се око мене и посаветоваше ме да не 
о мене било, нисам видео да су наши већ измакли напред и напали други ред ровова и да смо ја и  
бимо у ноћ.{S} Далеко отуд, кад смо већ измакли из села, чује се јасно кроз мирну ноћ топот коњ 
.</p> <pb n="684" /> <p>— А они који су измакли испред нас?</p> <p>— Они су већ заробљени!</p>  
јичашња размишљања, неко од оних што су измакли не хотећи да се задржавају, узвикну „Ево га и т 
дана у непријатељским рукама.{S} Док ми измакнемо до Младеновца, толико...</p> <p>Друмом се опе 
олико може, да задржи Бугаре док сви ви измакнете.</p> <pb n="164" /> <p>— Мислио сам да из При 
ене тешким теретима.{S} Сви они журе да измакну испред кола која ће доцније кренути- и закрчити 
 отерали наше из шанчева.{S} Ја кад сам измако до Позоришта, они су већ били у Душановој улици. 
 ме тешко осећање одвратности и узбуђен измакох опет у страну, у гомилу коју сам хтео избећи.{S 
поднаредника са два војника који далеко измакоше и требали су се већ вратити.{S} Под њим се раз 
ећ одронила ивицу друма и, кад кола већ измакоше, ми се сви искуписмо око мртва човека.</p> <p> 
пак неће бити доцкан? — покушавам ја да измамим на силу утешан одговор.</p> <p>— Та... — узе да 
да Мишић ни појма нема да је непријатељ изманеврисао клисуру Овчара и Каблара и да је заузео Ча 
 сазна да је једна колона Аустро-Немаца изманевровала багрдански теснац и иде од Пожаревца прав 
укло нешто на очи и ништа не видим него измахујем.{S} Ја нисам видео шта је око мене било, ниса 
речи умела да проговорим.{S} Он се онда измаче од врата, која је био леђима притиснуо, окрете с 
Застали смо крај те дирљиве слике а кад измаче батерија, те се отвори пут и маса крену хтедох и 
кама.</p> <pb n="206" /> <p>Капетану не измаче у мислима ни околност да је наредбу за ову борбу 
а али ће остати жив.</p> <p>Госпа затим измаче и пође да обилази дуги низ кревета, у којима су  
права зараза и страст.</p> <p>Тих дана, измеђ осталих, говорило се нарочито и о пророчанству не 
} На Косову, измеђ Приштине и Вучитрна, измеђ Лаба и Ситнице, тамо где цветају косовски божури, 
 се збијена гомила старих турских кућа, измеђ којих пролази друм и око којега се прибрала чарши 
т непријатељу и чим му стиже на доглед, измеђ Слатине и Јежевице, отпоче пушкарање.{S} Пушкарањ 
Црне Горе, час у долину Бињачке Мораве, измеђ Качаника и лакта моравиног код Домороваца.{S} На  
е, које сам му поставио још тамо негде, измеђ Липљана и Штимње.</p> <p>Срео сам га још на пришт 
трагедију нејакога Уроша.{S} На Косову, измеђ Приштине и Вучитрна, измеђ Лаба и Ситнице, тамо г 
 на борбе које се воде на овоме фронту, измеђ Качаника и Гилана.</p> <p>— Гледам вечерас — вели 
асмо масу тамних кровова <pb n="689" /> измеђ којих се износе минарета и оголела дрва.{S} Пожар 
кафу, окупиће се измађ 8 и 9 часова.{S} Измеђ 9 и 10 часова разговараће начелник са Нишом на те 
са из које провирују осветљена лица.{S} Измеђ ватара крећу сенке; неко носи дрва, други воду, т 
о, представља читаво брдо на вагону.{S} Измеђ свих тих ствари вире главе дечје, покриле се сукњ 
А ако им се не испуне захтеви?</p> <p>— Измеђ одбијања захтева и рата има још нечега...{S} Да,  
пси, могу и ја.{S} А и каква је разлика измеђ мене и пса.{S} Гладан он, гладан ја; хоће он да ж 
а, дошло је до <pb n="700" /> пушкарања измеђ становника и наше војске; на Колашину се већ воде 
S} А готово и нема где, згрчила се деца измеђ ствари.</p> <p>— Пређи, овде има повише места, а  
и једва толико места да могу увући ноге измеђ ствари, други полегли по дењковима, трећи седе на 
лаци оловне боје те једва се по где где измеђ њих назире плавило неба.{S} На врхове оних планин 
 буде парче слободице, биће је ту негде измеђ Јастребца и Копаоника.{S} Верујући у то, многи ко 
п који им је за продају.{S} Свет гамиже измеђ ових импровизираних дућана а највише Турци мештан 
ницима.{S} Ту је теже рањен и лебдео је измеђ живота и <pb n="509" /> смрти.{S} Прездравио је н 
 извучена целом дужином својом, само је измеђ Лепенца и Бињачке Мораве неколико пута извлачена  
нским жицама које од зоре до зоре зврје измеђ Митровице, Куршумлије, Гилана и Феризовића — ми н 
p>Пламен већ букће кроз празне просторе измеђ голих зидова где ждере још и последње остатке дрв 
 пламен добија све шире и шире просторе измеђ четири основна зида, који још стоје, те цела кућа 
 и син, светлећи тамне стазе, којима се измеђ стена и камена пење са обале у пусту и мртву варо 
уриша, онако мали и лак, провукао би се измеђ редова и појавио се <pb n="360" /> напред!{S} И у 
, ти пешак, по читав сат, провлачећи се измеђ коња, кола и воловских рогова, да начиниш ни двес 
који су одступали.{S} Провлачила сам се измеђ њихових редова и бегала.{S} И они су пуцали и са  
а би се што више одвојио, утурио сам се измеђ двоја кола.{S} То је био једини начин да се колик 
ма а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па онда, шпедитерска 
ма а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па шпедитерска <pb n 
исну.{S} Букнуше очас ватре крај кола и измеђ кола, те се упали друм далеко за нама, хеј тамо ч 
 старцима.</p> <p>Уз све то, око кола и измеђ њих пешачи маса света попрскана блатом по грудима 
 и старцима.{S} И уз то још, око кола и измеђ њих, пешачи маса света, попрскана блатом по груди 
ашем изласку из вароши дошло је до крви измеђ Арнаута мештана и наше војске, те има већ мртвих  
рађорђевог споменика, потоком који води измеђ луднице и Вајфертове пиваре и са разних других ст 
="subSection" /> <p>У маломе луку, који измеђ две горице чини уцињски залив, на песковитој обал 
д девојчета, те смо се заједно склонили измеђ двоја воловска кола, тако рећи измеђ воловских ро 
ринесох фењерић који је стајао на земљи измеђ мојих ногу.</p> <p>— То је само једна наредба, а  
.{S} Изменише се и телефонски разговори измеђ Ниша и Крагујевца и најзад Престолонаследник, да  
 леђа, те ће мо се данас или сутра наћи измеђ две ватре.{S} Шта треба да радимо ми?</p> <p>Нико 
ли измеђ двоја воловска кола, тако рећи измеђ воловских рогова.{S} Кад дође на ред да се кренем 
тајући се ка селу и тешко се провлачећи измеђ кола која су закрчила друм и људи који су полегал 
ада сам срео тога господина како пешачи измеђ Штимње и Сухе Реке, он ми се тешко вајкао:</p> <p 
ама које су се ткале на ткиву разапетом измеђ гусала и историје и једном родољубивом чежњом, ко 
прстом пепео са цигарете, коју је држао измеђ кажипрста и великог.</p> <p>— Ви као да не верује 
шао, са тешком раном у грудима и лебдео измеђ живота и смрти, говорио нам је често — мени и нај 
е разлога за бригу но ноћас, ту сам ноћ измеђ понедеоника и уторника провела ипак мирније но пр 
</p> <p>Када је те ноћи превалила поноћ измеђ 3. и 4. октобра и спокојство са синоћних повољних 
су непријатељске бомбе почеле да падају измеђ кућа и тада су се задржале у нишкоме <pb n="234"  
 придолазе, довикују се, траже и лутају измеђ ватара; а ноћ све дубља и црња.</p> <p>Тешко је б 
на праг кућни да се определе, да изберу измеђ беса природиног и беса непријатељевог.{S} Природа 
{S} Изговорена можда у каквом разговору измеђ двојице и тројице, она је почела нагло да се шири 
ју нејасне сенке које се кроз ноћ крећу измеђ ватара и чује се потмуло, пригушено довикивање, к 
 по други пут плану и тане просвира баш измеђ нас.</p> <p>— Ама ко то пуца? — скочи поручик и д 
 крећу се и окупљају гомиле.{S} Ујутру, између 8 и 9 часова, на јутреној кафи, коју ће телеграф 
 n="295" /> Голеш и Језерске планине, а између непријатеља и нас била би Ситница.</p> <p>Краљ п 
гобе.{S} У томе би имала и бити разлика између књига које су они написали и оних које ми будемо 
зови крену, сем једнога метра растојања између два вагона, двоји те две судбине?{S} Шта је то ш 
и, над самим Скопљем.{S} То је била ноћ између осмога и деветога октобра а у зору деветога, ста 
оз</head> <p>Тек што је превалила поноћ између 4. и 5. октобра, поче се будити град над којим ј 
 била преокупирана или се негде на путу између Ниша и Скопља дешавало нешто врло важно, тек до  
 распоредом одступања и захтевали можда измене у томе распореду.{S} Место тога, војвода Мишић п 
осмотри непријатеља и да учини потребне измене у распореду а охрабри оне, којима је намењено да 
та, према којима би имали да изврше или измене своју заједничку одлуку донету још у Крушевцу и  
ј у историји, да мали и незнатни узроци измене читав ток догађаја.</p> <p>Ђенерал Бају се поздр 
м и ни једна се црта на његовом лицу не измени нити се у оку појави сажаљење према мени.{S} Тад 
ијске речи, све се опет скамени; све се измени и све се врати своме пређашњем расположењу.{S} Н 
мена и сувише доцкан дошла да би ма шта изменила у судбини Скопља, која је сад већ одређена и н 
 па би видели како би се ситуација очас изменила.</p> <p>Официр је све то говорио јетко и дигну 
пута.{S} Војничка служба и ратни напори изменили су били потпуно ово дете.{S} Оно је постало чо 
то сам видео и срео, није се тај утисак изменио.{S} Пећ је у истини личила на једну велику гроб 
днику <pb n="279" /> Краљева намера.{S} Изменише се и телефонски разговори измеђ Ниша и Крагује 
p>У првоме тренутку изненађени ђенерали изменише погледе међу собом и упреше их затим сви у вој 
а, већ пролази немо, један мимо другог, измењујући место поздрава погледе и наставља сваки даље 
о изостао а сваки бринући тешку бригу и измењујући разговоре само по гдекад, на одмориштима, ил 
ји су висили у кући иза врата: мајка је измесила пуну врећу проја, те су тако кренули у збег за 
оћас морати да прескачу, тражећи сточни измет којега сад неће бити на своме месту.</p> <p>Чим с 
ислио да је суво угажено сено, уквашено изметом, пиштало је под нашом стопалом и нога је, упада 
рле и да — падају.</p> <p>Румена се крв измеша са мутним валима Саве и Дунава те некад цветне и 
лна стока.{S} Све се то скрхало, све се измешало, све то извире из разних улица, гуши се, сапли 
нини исхрани зимус.</p> <p>И све се, то измешало и све изједначило, војник и грађанин, варошани 
их кара и товарних коња.{S} И све се то измешало, и кола и људи и стока и све се тиска, све гра 
љају залутале делове појединих команда, измешане, без реда, растурене тако да се јасно види как 
ила и галама светине, мени су ти звуци, измешани и збркани, брујали у ушима а уличне слике, раз 
p>У једанпут, из доњих улица, зачуше се измешани људски гласови и сви обратисмо пажњу на ту стр 
p> <p>Једнога дана, када је глас топова измешао своју сурову грмљавину са топлом и тихом јеком  
се улице, затворише се дућани и кафане, измешаше се кола, људи, стока и настаде општи покрет и  
ницима који су се начетили на прозоре и измилили испред болнице па довикују отуд:</p> <p>— Одак 
римила као нешто са чиме сам била скоро измирена, нешто што ме није могло мимоићи...</p> <p>Ућу 
а га да буд зашто!</p> <p>Кретосмо даље измирени мишљу да је несретник погинуо у свађи, али нис 
ка, кад сви знамо да ће умрети, сви смо измирени с тим и чинимо чак и припреме за његову сахран 
ктобар као нешто са чиме смо одавна већ измирени, али то не значи да смо га и мирне душе дочека 
пашћеност.{S} Измирено већ са предајом, измирено већ са робовањем, становништво је готово са <p 
о претвараше у праву запрепашћеност.{S} Измирено већ са предајом, измирено већ са робовањем, ст 
 До тога тренутка, највећи део бегунаца измирио се био с тим да крене путем преко Бицана и Дебр 
 погинем, мораш стегнути срце, мораш се измирити с тим да сам испунио своју дужност!</p> <p>Обе 
ом и псујући и телефон и онога ко га је измислио.</p> <p>После читавога сата напора, телефонист 
ријом свуда отварао пут и она је лагано измицала ка селу Јежевици.{S} Посматрајући старце из тр 
ме, остали су га с чуђењем посматрали и измицали се даље да не слушају празне речи које им још  
мо најужу слику око себе а далеко му је измицало погледу оно што је пред њим и оно што је за њи 
 кући, како Турци не би посумњали да је измицао из села.</p> <p>Тог дана само се о Турцима гово 
ем ван Чачка, којим његова батерија већ измиче.{S} Али на крају су тамо, ван вароши, још и каса 
 <p>— Ово је последња наша батерија.{S} Измичем журно да не будем пресечен — али, да би их и ут 
и сруче и закрче друмове.{S} Боље да ми измичемо раније.</p> <p>С времена на време, гомила се н 
н, не иде се него мили.{S} Пешаци још и измичу а ред кола се сваки час уставља, стоји дуго у ме 
 дечицу, опростиле се са њима и сад већ измичу ваљда друмом са осталим збегом не знајући ни где 
 кроз сенку коју дебели зидови бацају и измичући пажљиво да не пробуди оне који су, немајући кр 
кога кученцета, које је пре шест месеца измолио од једног пријатеља и којему се деца толико обр 
ли гробовима наших <pb n="8" /> драгих; изморени, изломљени, изгладнели, прозебли и оголели, по 
а нама као ајкуле за морским бродом.{S} Изморени, издрпани, подбули, почађали и изблесавели од  
ачноме зиду пројектовала рупу прозорску измрежану танким линијама харемских мушебака.{S} Кроз т 
цом, иде погнуте главе и подвијена репа измршавели пас.{S} Он је кренуо за господарем својим од 
стране Дрима, где његов несретни народ, измучен и гладан, последњим остатцима своје крви боји с 
ре оно, али сад оборене главе, поцепан, измучен и умрљан блатом.{S} И данас при доласку Краљеву 
ва изговарали.{S} Отаџбина је била све, изнад свега, старија од свега.{S} Када је мој покојни м 
н нареди да се ту, код трнавске механе, изнад самог Чачка, остане на одмор али пред подне већ о 
 је некада Краљ седео.</p> <p>У дубини, изнад уличице којом се тегле ова кола, уздиже се брдо,  
о зна колико, сат, два, три ваљда...{S} Изнад нас небо поче да се прозире али је у шуми још био 
свим мирно вршили трговачки послови.{S} Изнад вароши, тамо где лабски друм слази у њу, развио с 
о горе, <pb n="525" /> небу, и узнео га изнад простора, који је притискивала магла, срео је там 
еним очима изгледа <pb n="675" /> ти да изнад моста, у пламеном луку трепере речи: <foreign xml 
дмор.{S} Шар, који се од јутрос догледа изнад врхова Црнољеве и Језерске планине, просеко је об 
те заваде клијало; лукавство и зла воља изнад врлине и вредности; амбиција и себичност изнад по 
негде око Ваљева, рецимо, на положајима изнад Ваљева.{S} Највише још што би се могло дозволити, 
ђивање о догађајима бар два три степена изнад нуле.{S} Овај ће рат бар донети и тај добар резул 
ност.{S} Под светлошћу огромнога пожара изнад Пећи, који је прождирао каре, лафете и сву осталу 
је сад већ био само неколико километара изнад Скопља, те се по где кад чула паљба која је допир 
м а Бојкова пушка плану и тане просвира изнад наших глава.</p> <pb n="368" /> <p>— Шта му би? — 
 појављује на окукама.{S} Стаза ова иде изнад провалије, на дну које Дрим помамно јури и урла к 
 бацале преко улица јасно оцртане сенке изнад којих су се истицале сенке јабланова и минарета.{ 
<p>Официр оборене главе а забачене капе изнад чела лагано корача некалдрмисаном, оцедитом улицо 
бди над очајном децом својом, уздиже се изнад Призрена Душанов Град и студен ветар, који брише  
о где води кумановски пут, на Гази-Баби изнад Скопља, од ране зоре војници и заробљеници живо у 
тели и пали на Косово, где су се узнели изнад Црне Горе и Шара, па кад са тих висина нису догле 
светљених ведрином, који су се узносили изнад мртве вароши и које је прве његов поглед сретао,  
и и поштења; мали, уски, бедни интереси изнад општих и заједничких. <pb n="583" /> А је ли то д 
о двориштима сеоским и пламен се износи изнад блатних зидова којима <pb n="306" /> су та двориш 
ики број аероплана који се почео њихати изнад наших глава.{S} То је било читаво јато које је пр 
а.{S} Варош као застрта тамним покровом изнад којега се једва назиру у ваздуху врхови минарета  
и оголела дрва.{S} Пожар који је буктао изнад вароши, на једном узвишењу, осветљавао је ону мрк 
{S} Огроман пожар, који је ноћас буктао изнад Пећи, гутао је државне архиве, новчане књиге, суд 
мом.{S} Многи су излази у сусрет све до изнад Приштине, не би ли дочекали дивизију која ће спас 
вером у победу.{S} Заваљене капе далеко изнад чела а оборене главе, он прелази у памети све оне 
ико драо, чини ми се да се мој глас чуо изнад свих осталих.</p> <p>— И како сам се друкче осећа 
 тамо? — запитах га показујући на пожар изнад вароши.</p> <pb n="691" /> <p>— Крематоријум српс 
лико да се приберемо, па ако онај пожар изнад вароши казује близину непријатељеву, ако су то ње 
мо већ били прса у прса и, дижући фењер изнад главе, једва сам успео да их назрем.{S} Била су д 
— Какав логор?</p> <p>— Можда наш логор изнад Пећи.</p> <p>Што даље крећемо она тајанствена све 
рлине и вредности; амбиција и себичност изнад подобности и поштења; мали, уски, бедни интереси  
ио и коме је дао реч да ће избећи борбу изнад саме вароши.</p> <p>Ма да је друм био закрчен бег 
погледом и не здравећи нас.{S} По зраку изнад нас носе се јата гавранова и дрско гракћући прате 
ош један, па још један.{S} Прелетали су изнад нас и њихов језиви шум продирао нам је дубоко у д 
у официри и ађутант штаба.{S} На спрату изнад овога, у соби која је управо над овом, станује ко 
е песнице које прете, видиш децу изнету изнад глава да их не би гомила погушила и видиш људе, п 
 српска, зачеће живота и државе.</p> <p>Изнад свих тих градова и милих и драгих, Призрен има св 
е стварчице и, знате ли шта је од свега изнела?{S} Један везен јастучић.{S} Жалосно ју је било  
> <p>Стигли смо у Младеновац и — ја сам изнела из вагона мртво дете.</p> </div> <pb n="487" />  
летео на кућни праг, па гуче.{S} Она му изнела на длан пшенице а голуб јој стао на руку и проби 
оћ јаукао а једнога су, кад је свануло, изнели мртвог.</p> <p>Питала сам и те војнике али ни он 
били свога, у другоме беда оних који су изнели само главу и крпе на себи и ужас светине и помет 
теријала, једва се у последњем тренутку изнело и спасло око тридесет вагона.</p> <p>Повлачење с 
и Србију.{S} То је сад већ био сломљен, изнемогао старац, без вере у добру судбину свога народа 
новљој легнем у земљу.{S} Ево, како сам изнемогао, дај Боже да сутра и до Скадра стигнем.</p> < 
</p> <p>Ту мисао нисмо кадри понети ми, изнемогли животом, профанисани обзирима, омлитавели мал 
на година.{S} Борили се наши, борили па изнемогли.{S} Нико да помогне, нико да одмени, нико да  
ра лица буде они што су легли клонули и изнемогли; дижу се са вером они који нису ни у шта више 
 не може све то бити изненада?</p> <p>— Изненада? — Та идите молим вас.{S} Не заборавите да је  
е, пробудише ме тако као у сну кад кога изненада хладном водом полијеш.{S} У једанпут сам прогл 
 не могу.</p> <p>— А једнога дана, дође изненада наредба да и ми кренемо, ал не кажу на коју ст 
 за собом.</p> <p>— Ако нападну, они ће изненада, из заседе — рећи ће неко.</p> <p>— Зато пазит 
="90" /> <p>— А зар не може све то бити изненада?</p> <p>— Изненада? — Та идите молим вас.{S} Н 
риближимо.</p> <p>— А ако нас похватају изненада, овако с оружјем.</p> <p>— А куд смем опет без 
 ко га донесе, просу се по Пећи чудан и изненадан глас, који нам освежи замрчене душе и разведр 
те?</p> <p>— А што да не смете знати? — изненади се официр.</p> <p>— Шта знам — узех да се прав 
е одморите.</p> <p>— Да тражимо стан? — изненади се један од њих.</p> <p>— Код мене није за ста 
јакте два утонула младићска ока.</p> <p>Изненади ме чистота и нагласак његов те му приђох.</p>  
> <p>— Не! — пресече он одлучно.</p> <p>Изненади ме ово упорство.{S} Зашто сад не, кад је мало  
ама изазвала узбуђење, никога ипак није изненадила, јер смо тај напад већ од дана бугарске моби 
је се укрстило са њеним мислима, толико изненадило.{S} Или је можда, под утицајем болова, које  
 мобилизације очекивали.{S} Овај акт је изненадио само дипломате споразумних сила и оне у Софиј 
не Команде.</p> <p>— Врховне Команде? — изненадих се ја. — Зар Врховна Команда није у Призрену? 
се да га онај не чује.</p> <p>— Који? — изненадих се ја, јер сам већ био и заборавио да сам га  
 умире један глумац.</p> <p>— Глумац? — изненадих се ја.</p> <p>— Он каже да је глумац.</p> <pb 
нзива.</p> <p>Сви се сабрани команданти изненадише овоме неочекиваноме предлогу.{S} Мислили су, 
раља да служим.{S} Али дође јуна месеца изненадна мобилизација и нас, који смо на јесен требали 
пролећа ове године да служимо, дочепаше изненадно те ајд у Винковце, у касарне.{S} Па још што ј 
 Ућута на један мах непријатељ, нађен и изненађен овако дрским гађањем.</p> <p>— Браво! — кликн 
во.</p> <p>— Покрет? — учини потпоручик изненађен јер он још није био ни легао да се одмори.</p 
дарила на нас.</p> <p>— Три? — учини он изненађен, па онда додаде, после извесног размишљања —  
 <p>— А зашто? — пита песимиста искрено изненађен овом новошћу.</p> <p>— Да нам са придружи при 
ка.</p> <p>—-Од Турака? — гракнусмо сви изненађени и ако нико од нас није јасно појмио шта су т 
 <p>— Шесет? — понављамо сви у глас као изненађени и ако нико од нас није појмио колико је то,  
лаже офанзиву.</p> <p>У првоме тренутку изненађени ђенерали изменише погледе међу собом и упреш 
 и не изврши наредбу.</p> <p>Капетан га изненађено погледа.</p> <p>— Шта је?</p> <p>Потпоручник 
ни.{S} Види се да се разбегло из гнезда изненађено неочекиваном силом, као оно кад пожар на мах 
сад?</p> <p>Она диже главу и погледа ме изненађено.{S} Она се била упустила у дубока размишљања 
" /> се Команда осећала необезбеђена од изненађења те је већ била приправна да напусти ову варо 
 и стоструке комбинације, онемиле су од изненађења и бриге на глас да је Врховна Команда већ на 
њем креће напред, прибојавајући се ипак изненађења на превојима, у толико пре што на овоме стрм 
престрављеној гомили, сабраној под њом, изненађење се ово претвараше у праву запрепашћеност.{S} 
се никад надао оваквом отпору.{S} То се изненађење јасно опажало у непријатељским редовима у ко 
своје, српске војнике, она се преобрази изненађењем и осети се срамна те грчевито здера бели ба 
означи почетак робовања, са нескривеним изненађењем предусрете српског официра са батеријом.{S} 
нима па додаде: „Ко зна, дете, да л’ је изнео главу, многи су изгинули!“ Ја нисам даље распитив 
редлагао.{S} Војвода је наставио, он је изнео у детаљима и начин како би се наша офанзива извел 
ћу драги камен, који је он из мора крви изнео; сањам белога голуба који ми слази на длан и узла 
 свих прилика које нам је војвода Мишић изнео о стању аустријске војске, ја се претходно питам  
 је желео убедити.{S} Он <pb n="712" /> изнесе план коме би крајњи циљ био ослобођење саобраћај 
 још на могућност пробоја ка Скопљу.{S} Изнесе затим и напредовање непријатеља на југу од Шара, 
пет диже главу и настави. — Где ће и да изнесе главу, видиш како се то гине.</p> <p>— Кад је по 
p>Ађутант на својим снажним плећима сам изнесе Краља на кару и водци кренуше вочиће, те кара с  
>— Ајде, воко, ајде!{S} Потегли мало да изнесемо овде узбрдо.{S} Ајде, благо мени!</p> <p>— Сла 
 радосним сузама дочекује, помаже му да изнесене лов и да разапне мреже, залаже га топлом варен 
учини мени за љубав.{S} Ја бих волео да изнесеш главу, да одеш тамо, да поздравиш...</p> <pb n= 
моћи само тако, ако те послужи срећа те изнесеш главу из овога окршаја и дођеш кад год у своје  
нима товар, па онда изведоше волове, па изнесоше руде, па точкове.{S} Док су момци из батерије  
и добродошлице.{S} Ваља све те предлоге изнети председнику општине и он ће их примити и оствари 
 савезницима.{S} Заклаће се, вели, во и изнети вино бурадима, купују се разнобојна платна те ши 
стаје ноћу у кафани, те је за мене лако изнети реч.{S} Други пут ме је опоменуо да се не дружим 
 што је остало да нас заштити да можемо изнети главе, пребраја се на прсте; ко напусти фронт ст 
здигнуте песнице које прете, видиш децу изнету изнад глава да их не би гомила погушила и видиш  
на ћуприји, да би себи отворили пут.{S} Изнеше најпре на раменима товар, па онда изведоше волов 
рсти се а вранци потегоше свом снагом и изнеше као перце кола из дворишта.</p> <p>— Бабо ни реч 
д мене, као сенке које су тога тренутка изникле из земље.{S} Заустависмо се, кад смо већ били п 
је уморан прекидао везу, да мучан посао изнова почне.{S} Капетан је нестрпељиво ходао, пушећи г 
ило се пророчанство.{S} Па шта сад, зар изнова?</p> <p>О креманскоме пророчанству није пала реч 
олазе војници водећи коње да их напоје, износе из капија ствари и товаре на кола; дере се један 
а и пред болницом било је тако исто.{S} Износе рањенике и ствари као да се селе.{S} Запитала са 
ривали па не смели после због Турака да износе, довела се и стока, што је била скривена по план 
лампе и свеће, које голе руке почеше да износе ван прозора како би бациле светлост на мрачну ул 
да није и он међу онима што се гомилама износе из вароши и заједнички сахрањују у велике кречне 
рибрала чаршија.{S} Две горице, које се износе из мора и чине као неки оквир панорами овога пит 
х кровова <pb n="689" /> измеђ којих се износе минарета и оголела дрва.{S} Пожар који је буктао 
опасти.{S} И они ме саветују да бегам и износе ми неодољиве разлоге.{S} Тако су исто можда саве 
с подмећу рамена и младом снагом својом износе кола.</p> <p>За овима иду пешке остаци неког енг 
х!...{S} Држи, дедер..а..а..аи!“ То већ износе из глиба запала кола.</p> <pb n="654" /> <p>И др 
раљеве покушаше још једном да га убеде, износећи свако од њих нове разлоге, али он остаде при с 
обовима које престављају кућни кровови, износећи се из магле у коју је варош потонула.{S} Висок 
букћу по двориштима сеоским и пламен се износи изнад блатних зидова којима <pb n="306" /> су та 
шљунак и виде како се из земље одмерено износи ашов.{S} То гробар копа нову раку.{S} Киша раска 
о и стигла сам тамо онда када су колима износили из вароши наше мртве војнике набацане једне на 
оге.{S} Тако су исто можда саветовали и износили му неодољиве разлоге и мога деду пре сто годин 
су пронели на носилима тешко рањена или износили са бојишта мртва.</p> <p>— И шта вас је разоча 
м топове српске на Рујан и на Облаково, износио их на грудима својим на Лисац и на Осогово, на  
ка била крвава а левом је држао пушку и износио је више главе те се бранио њоме од удара.{S} Ух 
чено у моме памћењу, полусан ми га поче износити пред очи у свој одређености својој.{S} Оно се  
 кола, али сад би само могла служити за изношење ђубрета, коњи су представљали животињске скеле 
уђен примити борбу али, видећи их онако изнурене и немоћне, одустаде од те намере у толико пре, 
, бони без неге, изгладнели без понуде, изнурени без одморка.{S} Узневерено и узбуђено, са осећ 
еђу њима и око њих бегунци, бивши људи, изнурени, изгладнели, подрпани и избрљани, збуњена или  
мо где њу видимо, идемо ка Призрену.{S} Изнурени глађу, изломљени тегобама пута, малаксали од м 
е, мраз све оштрији.{S} Бегунци и иначе изнурени трудним путем, неспавањем и глађу, увијени у к 
ека.{S} Ово су слаба и недорасла деца и изнурени, кржљави људи.{S} Куд је и камо Поћорекова вој 
, утрчала као без душе, зариглала врата изнутра, гурнула главу под покривач у постељи и лежала  
овукло у своје куће и замандаљило врата изнутра а застрло завесе и спустило капке на прозоре.{S 
чи у вагон кроз прозор и узе покушавати изнутра, али ни он није могао успети.{S} Дотрчао је и ч 
— Па и ја сам чиновник! — одговара глас изнутра.</p> <p>— Морате ме пустити, имам архиву и рачу 
ичним гласом.</p> <p>— Е, одговори глас изнутра — онда извини.{S} Ја сам мислио ко други па да  
 Карпатима и једновремена талијанска на Изонцу, има да им пресече одступницу или бар да их нате 
нео над ону карту ослонивши, бригом већ изорано, младо чело на руку.{S} Другом је руком опет пр 
и два хода од Призрена, почело је да се изостаје, да се праве дуги одмори и да се малаксава.{S} 
чешће, коњи падају а људи малаксавају и изостају.{S} Почињу се већ пузати и људи и стока.{S} На 
чаробну мртву варош.{S} Ако је месечина изостала, дебели мрак, кроз који су се нејасно оцртавал 
подине, тамо где је требало бити, нисам изостао, али... ето!</p> <pb n="624" /> <p>А кад му се  
 ко пешке а ко на коњу, ко измакао а ко изостао а сваки бринући тешку бригу и измењујући разгов 
ознаје.{S} У осталом, ни савезници неће изостати у извршењу једне контра-демонстрације, која им 
{S} Треба затим земљу угазити, треба је изравнати да се траг не позна, да непријатељ не нађе ср 
словни лист, као и остале слике у делу, израдио Т. ШВРАКИЋ, сликар</p> <p>Посветни лист на пето 
мња у снагу дипломатије.</p> <p>— Један израђен дипломата као што је Кнез Трубецкој — узе он то 
авало дотле се горе, у војводиној соби, израђивале хитне наредбе свима командантима да не дозво 
p> <p>Као и у првој, те се исте наредбе израђивале те ноћи и у свима осталим армијама и команда 
еки пуцањ топова; затим се звук јасније изражава и изгледа ти као блага грмљавина, која далеко  
јанственост и та тајанственост и тишина изражавају најсилнију мелодију туге и душа ти се понова 
 од другога те се све јасније и јасније изражавала контура вароши која мирно почива у долини.</ 
порне снаге, те је већ тад његов поглед изражавао неку престрављеност и непоуздање.{S} Добегао  
 то бол свију нас смештен у једну душу, изражен у једној особи; онај бол, саздан и сабран из су 
сталих његових сарадника био много јаче изражен отисак опште невоље.</p> <p>Разговори су се вод 
S} У гомили крај којих ова кола пролазе израз саучешћа и протеста:</p> <p>— Ето, о њему неће ни 
горка и бона, свака од тих речи била је израз оних тешких осећања, које смо од јутрос сви понел 
и невина, поносна и усправљена — њен је израз, њен је синоним.{S} И зато је младост вечита, као 
стид.{S} Погледах га још једном, али се израз његова ока није мењао и руком ми је још увек пока 
е.{S} Са лица је Пашићевог изчезао онај израз мира и хладнокрвности, са усана му се избрисао он 
 а његово око заменити младићским жаром израз детиње благости.{S} Није далеко то доба и она га  
леда увек свежа и која као да је сталан израз њенога лица.{S} Енглескиња је села и не здравећи  
енога извођења, сматрали су је само као израз једнога тренутка расположења Краљева, али су се д 
ица на коме се сачувао питом и племенит израз својствен жени њене расе.{S} На њој наш војнички  
вала, враћао увек њеноме мраморном лицу израз живота а њеним угашеним очима сјај.{S} Не само то 
о бледо воштано лице и очи пуне топлога израза оне госпе у црнини, коју сам први пут запазио на 
ш једном оне велике, оне паметне и пуне израза очи и погледа боно дечицу.{S} Изгледало ми је у  
рањеници у траљама, поднадула лица, без израза, стаклених очију као у смрти, облесавели.{S} И м 
 где су се давили; тако ова светина без израза, без саучешћа, без свести готово, гледа за собом 
ога изгледа, без воље, без намере и без израза.{S} Не можеш познати дојучерашњега пријатеља док 
а погледа, којим он тупо, блесаво и без израза гледа последњи пут у свет.{S} Њега су извели из  
лепоочњаче и уморно гледао погледом без израза, дуго гледао у једну тачку, подајући се, усамљен 
главу и погледа ме боним погледом пуним израза, погледом из којега сам <pb n="398" /> ја тога т 
 /> На њеноме мраморноме лицу није било израза, па ипак се мени у томе тренутку, кад сам јој ср 
имена и тражећи нова, тежиле су да тиме изразе извесну пажњу према савезницима.{S} Отуда су и п 
ћутањем, које је кадро и највећи бол да изрази.{S} Ено га један, клеко на колена, полегао и љуб 
 До његових ушију допирала су гунђања и изрази незадовољства гомиле, која је све своје невоље њ 
ред очима они престрављени погледи, они изрази бола и патње и све се сједињава у једну црну, жи 
 своју неутралност и ово је, како да се изразим, <foreign xml:lang="la">ultima ratio</foreign>  
ку на расположењу ни једну реч којом би изразио своје осећање.</p> <p>Шапћући, као што се шапће 
возу.{S} Бледа, воштана лица и великих, изразитих очију, она је стајала у једноме склонитоме ку 
 дебелих усана а други необично живих и изразитих очију и малих, готово младићских бркова.{S} Т 
а а која тако јасно осветљава паметну и изразиту фигуру баба Вилке, старе српске угледне госпе. 
 најсуровију појаву, са равнодушношћу и изразом који као да казује да то тако треба да буде, да 
аћин потерао да се негде у планини њоме израни зимус и сав блатом улопан, повијена репа пас, ко 
е гините лудо!</p> <p>Војници су се већ израније склонили или причучнули у јарак крај друма а н 
и како је њен Новица снажнији но други, израслији но други, лепши но други.{S} Бог је добар, те 
— морам се огрејати.{S} Дрво ће опет да израсте, а ја не могу још једанпут.</p> <p>Пред станицо 
на <pb n="13" /> ноге.{S} Кад из детета израсте момчић, даде га тета Стане доле, у чаршију, не  
от, над и смрт</l> <l>Док из равнице не израсте брег</l> <l>Над Пелијем, над главом небесном</l 
амо један живац па ћемо из њега опет да израстемо!</p> <p>Други један, који је зајаукао кад је  
 вероватно пуно новца на који је он већ израчунао ажију на солунској пијаци.</p> <pb n="106" /> 
н Боп — и млади <pb n="48" /> дипломата изређа још неколико нишких дипломатских имена, уверен д 
под кораком и остаје за тобом као ножем изрезан отисак стопале на њему.{S} И воде, које су легл 
окаменио, хладан, као на мрамору длетом изрезан.{S} До њега страховита слика једнога окрвављено 
редини, један виши чиновник случајно се изрекао да сутра с породицом креће у Солун.{S} Сви су г 
.{S} Он одмаче од топа и, пре но што би изрекао судбоносну наредбу, њему још једном задрхта срц 
нквизиторске суднице, где му је пресуда изречена, воде несретника у тамницу, где ће се пресуда  
оменути:</p> <p>— Пази, Господару, овде изривен друм!</p> <p>Они се чак јављају и онима крај ко 
некад мајци није измакао — удала и децу изродила; дорасле су друге девојке, што су тад деца бил 
н део својој кући; у трећој улици видиш изручен у јарку, кроз који тече поток, санитетски матер 
жда има и у београдској главној чаршији изузетака и, кад их сазнам, ја ћу им одати признање.{S} 
"331" /> <p>— У сваком реду има светлих изузетака и ја им одајем поштовање.{S} Можда има и у бе 
редник — и ви се сад позивате на један, изузетан, пример.</p> <p>— Па ми и немамо више него шес 
и сте, младићу, узели за пример некакав изузетан случај.{S} Ја знам на против, да су наши млади 
ели смо се рвати.{S} Бранио се зубима и изуједао ми је руке и грло и цепао ми је зубима одело.{ 
апатом а гдекад узбуђено; гдекад јој је изумирала реч у грлу а гдекад задрхтао глас и затрепери 
ав живот природин; ветрић се притајава, изумире и онај тихи шум који је он проносио, гране на д 
 јер мало затим око свих ватара поче да изумире разговор или се чује реч и две а придигли се и  
ас палиле час гасиле, као жеравица која изумире под пухором.{S} Код последњих речи њу савлада ч 
ставио на стражи.</p> <p>Око наше ватре изумре разговор и завлада тишина.{S} Госпа у црнини, се 
на кућа у којој је и последњи становник изумро.</p> <p>Енглескиња, пошто се довољно загрејала,  
на кућа у којој је и последњи становник изумро.</p> <p>Тако и овога часа, проводимо последњу но 
ебе.</p> <p>— Господине потпоручниче! — изусти капетан гласом у коме није било онога његовога с 
 Није ли то она што раскрвављене душе и изцеђена срца слази озго са обала савских и дунавских,  
, која се не гаси у мраку силе, која не изчезава под ударима насиља; она мисао која не умире, к 
а златна роса пада на поља и у тренутку изчезава.</p> <p>У возу су извесно бегунци из Митровице 
ижне разговоре.{S} Са лица је Пашићевог изчезао онај израз мира и хладнокрвности, са усана му с 
 сна разбуђених скопљанаца.</p> <p>Нико ии речи не говори, свако немо, престрављено, преплашено 
д очима, увек ми је пред очима, нити ћу икада да избришем ту слику из очију и из душе.{S} Виђам 
писаљку у пену од пива а песимиста, без икакве везе са предметом разговора, избаци као бомбу:</ 
шењу насиља, остао је од ослобођења без икакве зараде а раду се није умео ни хтео прилагодити.{ 
одређеном, непознатом, неизвесном и без икакве вере.</p> <pb n="587" /> <p>Крајеви у које наила 
вна Команда је ван земље, с њом смо без икакве везе.</p> <p>— Образоваћемо нову Врховну Команду 
јска је зашла у планине без хлеба и без икаквих других потреба.{S} После двомесечне неприкидне  
} И нико не зна које је доба ноћи, нити ико зна колики нас још догађаји очекују до прве зоре?{S 
он дугих зимских ноћи прелиставао и она икона на зиду, пред којом су се он и жена топло молили  
а а дигла главу тамо где виси кандило и икона.{S} Почела сам оченаш али га нисам знала до краја 
 се сени упутише олтару и клекнуше пред иконама Светога Симеуна Мироточивога и Светога Саве арх 
иста, један господин сув као босиљак за иконом који дугим и танким прстом скида пену с пива и т 
 дан слао у цркву зејтин те горело пред иконом Светога Јована Крститеља од јутра до мрака.{S} Ј 
ек то рече а поче да пршти кандило пред иконом светога Јована Крститеља.{S} Прште два три пут п 
на враћа у одају, припаљује кандило под иконом и шапће молитве Богу за сретан повратак, за бога 
крти смех лудака који се цери кад спази икону.{S} Изгледало ми је као кад се човек усред пламен 
егов и његове породице живот; погледа у икону пред којом је мајка дечја још синоћ упалила жижак 
л не цикнух од бола.{S} Старац ил опази ил осети то па додаде:</p> <p>— Није црква од мермера,  
души и мал не цикнух од бола.{S} Старац ил опази ил осети то па додаде:</p> <p>— Није црква од  
оле.{S} Сетих се најпре Манелика, онога иланинца са зверском снагом, онога што вели: „Срце ми ј 
и његовој не крије каква заостала нада, или вара себе вером, коју он никад није губио и која га 
у когод казивао молитву.{S} Бона можда, или оболела од глади и зиме, несретна мајка потегла је  
зговоре само по гдекад, на одмориштима, или где би се стаза толико проширила да би могли поћи у 
а добро, је л’ то ко видо својим очима, или је то само онако, глас? — пита у једној гомилици во 
оре пред ђенералом врата.{S} Али врата, или зарђала или набрекла, нису се могла отворити.{S} По 
ористи па била дуга до чланка, као сад, или до лакта или само вирила из рамена!</p> <p>— И то б 
и да ће Србија робовати или три недеље, или три месеца или три године!</p> <p>— Не каже пророча 
јући својим људима наредбе за припреме, или се из какве празне и пусте уличице чује бат патроле 
ће болује а иде у болницу на превијање, или кога лекара који жури на дужност, или можда какву г 
е вести, које су надлежни радо пуштали, или и сами варани или у намери да заварају и охрабре на 
копа? — рећи ће опет један од њих — Ми, или они што иду за нама?</p> <p>— Тешко нама ако толико 
 и то ме теши!</p> <p>Такви или слични, или другачији разговори, водили су се и код осталих гом 
 ни прекосутра овде.{S} То ћемо видети, или управо, ви ћете видети тек кад падне Приштина — заб 
бегунци измакли а ја их не могла стићи, или се склонили од непогоде?{S} И та усамљеност изгледа 
му сад говоре буде савладао уморан сан, или можда у рану зору док још све спи, њега повести ода 
 са Врховном Командом отишао у Призрен, или са Владом остао у Митровици?{S} Да ли то нешто наро 
Да л’ се разбегао свет, да л’ се скрио, или да нисам ја у оној тмини залутала ван друма?{S} И к 
збег.{S} Нешто се далеко напред десило, или је пао коњ или се скрхала кола или се наишло на как 
, или кога лекара који жури на дужност, или можда какву госпођу којој је данас ред дежурства у  
 с њима.{S} Остали су тамо, у Београду, или су пошли... не знам.{S} Нисам смео да напуштам дужн 
и ли ма где нашао какав диречић, грану, или проштац из туђег плота или клупу пред кућом или пра 
прекидане реченице или по где која реч, или узвик или куцање пивских чаша.</p> <p>— Па добро! — 
? — пита наредник.</p> <p>— Пуцајте!... или... чекај!{S} Има у кући деце, нису крива!{S} Дет’де 
 и на коју су гладни пали као скакавци: или су поделили већ пола суву пресну бундеву коју су на 
но доказује тежину бугарскога положаја; или чујеш лупање у сто, вероватно онога што поручује „з 
 шушањ не би узнемирио онога што умире; или је то можда почасна стража крај ковчега онога који  
ине ових догађаја који се сад дешавају; или је осетио да је то оно поколење, које ће донети суд 
 клону и утону у апатију <pb n="697" /> или подивљају.{S} Ено отуд вуку, ужетом чврсто везаног  
 није се <pb n="83" /> могла добити.{S} Или је нишка централа била преокупирана или се негде на 
са њеним мислима, толико изненадило.{S} Или је можда, под утицајем болова, које је озледила сво 
аже се, господине, лаже се званично.{S} Или нас лажу или и њих лажу.{S} И док је то чињено тамо 
и?{S} Зар је сиротиња тако раскошна?{S} Или се то неко Богу моли или неко светлошћу одгања стра 
" /> кад ни Бог више не чува Србију?{S} Или је овај стражар можда постављен да бди над миром, к 
.</p> <p>— И не дође? — пита начелник — Или је ти ниси чекала?</p> <p>— Чекала сам дуго, од јут 
 дуге почивке, испуњене боним сећањем — или је малена варошица Младеновац тога тренутка одиста  
 не казује — одврати младић јогунасто — или бар ништа што противуречи мојим наводима.{S} Ви ми  
ри евакуисању! — додаје други.</p> <p>— Или је можда бомбардовањем упаљена!</p> <p>— То може! — 
ла противна.</p> <p>— Извесно.</p> <p>— Или боље рећи, то значи, да дипломатија споразума још и 
 гласно каже слутњу свију нас.</p> <p>— Или смо је ми упалили при евакуисању! — додаје други.</ 
 биће затворен пут за Призрен?</p> <p>— Или бар угрожен.</p> <p>— Ама да ли...? — отегох ја пит 
је: „Овамо не може.{S} Овде је архива!“ или „Овде је благајна та и та!“ или „Овде су новчане књ 
рхива!“ или „Овде је благајна та и та!“ или „Овде су новчане књиге!“ Ако сачекаш мало у вагонск 
 њиве Петрове, а Петар остаде, погибе!“ или „Ено море, оно је кућа Симе Дабића!“ И тако сваки ч 
к такве једне „колоне тимочке дивизије“ или разних других „дивизијских и пуковских колона“ које 
 не желе да их ма чије мишљење поколеба или су то они који занеме и изгубе моћ размишљања пред  
едајући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови са заста 
едајући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови, на који 
је ово епска легенда, што се сад дешава или је злочин, тежак и крвав злочин?</p> <p>У Краљевим  
ачењу <pb n="576" /> и погрешкама овога или онога, што је то повлачење тако а није друкче извед 
 почивали у кубурлијама славних војвода или им китили силаве, и онај пиштољ који је на Чегру пр 
арњег, што лежи у психи српскога народа или у његовом карактеру, у његовој судбини или можда у  
оје невоља јача у човеку или предрасуда или, можда једно дубље и теже осећање које смо сви од ј 
ати погледе.{S} Да ли Краљ још не увиђа или неће да увиди озбиљност ситуације; да ли се можда т 
tima ratio</foreign> њихових претенсија или, што би рекли французи <foreign xml:lang="fr">argum 
 нико не брани!</p> <p>Поступак војника или управо његова старешине, изазва у гомили света одвр 
кав господин, који је био код начелника или други какав, који је био код дивизијара и брижне ће 
е жубор каквога кишом набујалога потока или лавеж пса испред арнаутске колибе, тамо у дну голе  
</p> <p>— Питају те они, јеси ли војска или ниси.{S} Њима је до пљачке. — Вајка се онај први.</ 
; нико о томе да ли је већ стигла руска или француска помоћ.{S} Ако је ко и покушао да говори о 
 да је једно исто побећи из кукавичлука или побећи из других мотива.</p> <p>— Каквих других мот 
је је власт можда нарочито прећуткивала или их ни сама није знала.{S} Сваки покрет непријатеља  
ералом врата.{S} Али врата, или зарђала или набрекла, нису се могла отворити.{S} Покуша један,  
то се могло купити од пиљара, од бакала или са касапскога пања.{S} Овде гомилица развила на туђ 
S} Врата се или нису довољно преклапала или су била од танке даске, тек отуд из собе чуо се јас 
.{S} Рекао би човек да се земља упалила или још пре, као да је од силнога пламена који јој је б 
опет преко кола разапели шаторска крила или ћебад те направили заклоне; трећи се прибрали уз ка 
а на време распу да пропусте каква кола или аутомобил и опет се приберу да протумаче пролазак т 
у тишину чује како шкрипе воловска кола или забобоњају кочије преко какве колебљиве и трошне др 
ило, или је пао коњ или се скрхала кола или се наишло на какав тежак прелаз преко реке.{S} Нико 
еној породици, која је можда већ прошла или је отишла неким другим, непознатим путем.{S} Тако с 
лута можда само по друмовима, по њивама или га прегазили или граната?... цикну кукавица као рањ 
где где каквим сеоским колима, таљигама или двоколицама које се ненадлежно унеле у ред.{S} Та в 
оким претпоставкама и разноликим надама или слутњама.</p> <p>Гомилице се у разговорима не задрж 
/p> <p>— Пећ је у непријатељским рукама или је у пламену.</p> <pb n="684" /> <p>— А они који су 
воз, њој нико не каже да уђе а она сама или нема снаге или нема <pb n="396" /> храбрости.{S} Ст 
.{S} Нарави у овако тешким катастрофама или клону и утону у апатију <pb n="697" /> или подивљај 
ари, које су биле још на коњима, колима или у самом блату пред шталом.{S} Спуштајући ствари, кр 
Где било, макар под стрејом, под колима или најзад и крај плота, ако има само неколико стопа су 
љен у својој одаји, не бави тим мислима или се преда њ’ појавила она авет, Усуд, која се све ја 
матовац, лежале су у блату под вагонима или су њихове голе мотке бацане на ватру: деца су натиц 
ли по дењковима, трећи седе на стварима или на ивици вагона са обешеним ногама напоље.</p> <p>Н 
.{S} Ако је и било које дрво крај друма или у пољу, оборила га је већ секира и само још свеж ко 
Или је нишка централа била преокупирана или се негде на путу између Ниша и Скопља дешавало нешт 
ховом друму, којим су некад једва једна или двоја кола пролазила дневно.</p> <p>Свако од деце д 
ега су пронели на носилима тешко рањена или износили са бојишта мртва.</p> <p>— И шта вас је ра 
згладнели, подрпани и избрљани, збуњена или животињски апатична погледа; без човечанскога изгле 
а оца с друма, да га не прегази светина или љубе мртву мајку и праштају се од ње за навек јер ћ 
 мајко, да ли је то био поглед праштања или молба за помоћ?{S} Када сам још са сувих, усијаних  
аџбине.{S} Да ли са тежине тога осећања или са оне зле непогоде у коју смо кренули — тек први т 
о бајка, онако исто као змија младожења или као чардак ни на небу ни на земљи; нешто невероватн 
ћа; то у рану зору поткивају негде коња или вола, који је јуче обосио а данас треба да крене на 
а мало стреје, те обезбедила пола метра или нешто више сувоте на земљи, полегали би војници, ре 
дређена и неизмењива и која ће се сутра или прекосутра преломити.</p> <p>Зору осмога октобра пр 
, одиграти и по коју партију клабријаса или што друго мање наивно.</p> <p>Дотле ће гомила, која 
ији какве више команде и преписује акта или куца на машини за писање, као девојка.{S} И зашто т 
а дуга до чланка, као сад, или до лакта или само вирила из рамена!</p> <p>— И то баш десна?</p> 
ечић, грану, или проштац из туђег плота или клупу пред кућом или празан сандук пред дућаном, не 
 пече сланиница натакнута на врх ножића или зашиљене гранчице а код свих развио се жив разговор 
 где оголело дрво, вршак каквога хумића или кров од колибе.{S} По орању и кукурузишту, заштићен 
и призор гледали са прозора својих кућа или сабрани у престрављене гомилице под стрејама призре 
ја из Скопља, биће вече и ноћ безвлашћа или са властима које нису моћне ништа извести, ништа сп 
учине и кад се у ватри велики пањ скрха или џарне или кад се нов положи, разлети се тамом јато  
рви боји снежне стазе албанских кланаца или, неодважан да се осврне на непосредну прошлост, зал 
робовати или три недеље, или три месеца или три године!</p> <p>— Не каже пророчанство — вели др 
вити, било као историја, било као прича или еп, мораће и време и много руку сарађивати и ја, ну 
 преноћиште или покушава да добије хлеб или, најзад, распитује о изгубљеној команди или о изгуб 
 уџерице, по хановима; јео је суви хлеб или где кад, ако би где затекао какву команду, што су м 
.{S} Само, да л се то тек сад крха кров или ово већ пуцају темељи и љуљају се стубови на којима 
им приликама и неприликама које су овог или оног постигле због те господе са архивама и рачунск 
тражи: нема ли једног истог историјског или можда унутарњег, што лежи у психи српскога народа и 
же уверење да победиоци носе собом глад или можда одвратност према крволочноме послу који већ г 
ије била тако глува.{S} Чуло се, одовуд или отуд, како неко промиче или се негде далеко чула по 
и!</p> <p>— Ево, ево, само још ово ћебе или... нека остане.{S} Јесу ли готова деца?{S} Чекај да 
пријатељем предосећа хоће ли бити борбе или ће се остати на обичноме пушкарању.</p> <p>Пушчана  
о огромну задаћу оснивања велике државе или смо је требали оставити познијим, здравијим поколењ 
вукао отуда чак са обала Дунава, Мораве или Вардара, претурио преко главе хиљаду брига и невоља 
стао да пропусти ове многобројне редове или се једва мицао једном половином друма колико је ова 
ице да покушају наћи кола, коње, волове или ма шта чиме би се могли користити, јер железница до 
е каже да уђе а она сама или нема снаге или нема <pb n="396" /> храбрости.{S} Стоји уморно под  
 на поклоњење храму човечности и правде или иду на врхове планинске да се отуд, ближе небу, пом 
механе, отпочело чаркање.{S} Плане овде или онде пушка са непријатељске стране а одговара јој н 
егов поглед сретао, учини му се да виде или бар осети, како се узноси онај величанствен и света 
им изложбама.</p> <p>— Радове с природе или композиције?</p> <p>— Студије, снимке, портрете.{S} 
пчани и мало казују или хоће да потврде или демантују већ распростру вест; долазе војни цензори 
 једва ако из по где које куће ко изађе или уђе или какав пас <pb n="129" /> што упорно дрежди  
ко из по где које куће ко изађе или уђе или какав пас <pb n="129" /> што упорно дрежди и арлуче 
исли.{S} Кад се отворе врата, да ко уђе или изађе, суне у шталу читав товар хладноће и за час о 
ј страни па се појавио на другој, ближе или даље од нас.{S} Припуца и по нека пушка, и арлук го 
н границе те поплаве, као две мале оазе или као два још непотопљена острва, стоје још само Приз 
лило да су обавештенији, јер имају везе или начина да што више сазнаду, пресретају, задржавају  
уклупча на освећеној плочи часне трпезе или на плочи са царскога престола а у тамној ноћи, из м 
ца.{S} Кроз капиџике који везују авлије или преко ниских плотова и зидова, који их растављају,  
а су ова двојица чланови какве комисије или иду ради какве лиферације држави?</p> <p>— Какве ли 
н, гасећи светиљку, спушта и притврђује или бат корака којега задоцнелога грешника, који ни до  
 распитује, да се обавештава, да верује или не верује и — да се нада.{S} Нада је био последњи м 
ми све остале ослухивале топовске метке или дизале главе да видимо злокобне тице које су прелет 
 и папучама, повезане главе, ноге, руке или седе и разговарају или читају новине.{S} Кроз дугач 
ојишта.{S} Све оно што би новине казале или што би се и иначе чуло, не би ником било довољно ни 
празне и пусте уличице чује бат патроле или зазврји аутомобил са каквим вишим командантом и рас 
 те не хтели напуштати своје рођено тле или себичношћу, са које нису хтели да се удаље сувише д 
 дежурању, било из депеша које су дошле или прошле кроз станицу, било из свог тастерског разгов 
гло блато под колима, посуше мало сламе или сена и завукоше се колико да склоне главу да не кис 
дим ноћи на овоме путу, казујем их коме или их казујем сама себи.{S} Тако се са њима ја забавља 
летали те точили воду са станичне чешме или преко ограде додавали чутурице да им се напуне вино 
о бити прихваћена?{S} Има ли тамо хране или бар, може ли се донети?</p> <p>Савезници су били пр 
 у појавама које су се збивале око мене или допрле до мене јер, учасник и сам у великој невољи, 
 расту.{S} По улици леже ствари спасене или избачене кроз прозор, полупане, исквашене водом кој 
на које ће пасти сва тежина зле судбине или сви благодати добре судбине ових догађаја који се с 
 разговарали или јаукали, читали новине или играли карте и све то тихо и шапућући.{S} Ја сам се 
и која се простире неколико сати дужине или још боље, која је непрекидна од места одакле смо ју 
е пожали да га боле леђа, ноге, крстине или само тешко уздане, па опет мир.{S} Мој сусед, који  
д се у ватри велики пањ скрха или џарне или кад се нов положи, разлети се тамом јато варница и  
пристигне ту распитује за даље путовање или тражи преноћиште или покушава да добије хлеб или, н 
и одлазили светим Дечанима на поклонење или се збирали под Призреном на јуначке игре или у Скоп 
а је био по воду или ишао да обиђе коње или почупао нечију тарабу, те вуче прошце да их стави н 
 тамна поља, догледа тек по које минаре или јаблан.</p> <p>То је Призрен.</p> <p>Величанствен у 
е збирали под Призреном на јуначке игре или у Скопљу на зборисање.{S} Овуда су некад прошла три 
 с друма, они им праве места крај ватре или их упућују где могу дрва набавити те ужећи себи нов 
ата и стрпељиво сам чекала.{S} Врата се или нису довољно преклапала или су била од танке даске, 
 људи као мушице, падали су и дизали се или су остајали тамо да гробовима својим обележе пут ко 
ју до стола да стресу пепео са цигарете или да је угасе.{S} Ћутање, које то прати, даје о ој сл 
и.</p> <p>— Ко ми?{S} Ви који пролазите или ми који наступамо?</p> <p>— Па — свакојако ви који  
е за даље путовање или тражи преноћиште или покушава да добије хлеб или, најзад, распитује о из 
и се више не можемо, савезници нам неће или не могу да помогну, е па... шта чекамо?</p> <p>Мног 
о се уопште око тешкога болесника шапће или је ту потребу изазвало само ово пусто место, тако т 
 с вечери.</p> <p>— Је л’ пре Чаглавице или после?</p> <p>— Тек смо изашли из села.</p> <pb n=" 
су се ненадлежне команде, војне станице или су се укрштали разни гласови, разна брујања и телеф 
гора, чују се само испрекидане реченице или по где која реч, или узвик или куцање пивских чаша. 
 светлост дана, те зарана угасили сунце или га застрли покровом својих страсти и једа.{S} И неб 
 се, одовуд или отуд, како неко промиче или се негде далеко чула потмула <pb n="210" /> лупа у  
страна.</p> <p>У тој гомили што промиче или оној, што стоји страном улице, срешћеш све што се,  
</p> <p>— Их, болан, а видо сам га јуче или прекјуче, овде на улици! — добаци неко с врата крај 
ом коло момака и девојака и тек се јуче или прекјуче одважила пуна стида, сишла с плота, пришла 
 жене, толико се њих због жена поделише или одоше на суд и осрамотише, као да нису браћа.{S} Шт 
орили и што су нас бранили или изгибоше или се одметнуше у планину или избегоше у туђину.{S} Ос 
фронта, према којима би имали да изврше или измене своју заједничку одлуку донету још у Крушевц 
.</p> <p>И док овако свако брине о себи или о својима, дотле је владу и Врховну Команду притисл 
је то био одмор, који је Краљ хтео себи или се одао новим размишљањима после боног сусрета с де 
овој несрећи и то ме теши!</p> <p>Такви или слични, или другачији разговори, водили су се и код 
 најзад, распитује о изгубљеној команди или о изгубљеној породици, која је можда већ прошла или 
ма оца пуковника у каквој вишој команди или, што има оца који је пријатељ са тим пуковником.</p 
је један по један обарао главу на груди или је наслањао другу на раме.</p> <p>Ја сам покушавао  
ивати тако снажно, да смо чак превиђали или бар потцењивали појаву густих облака који су се поч 
огледа, лица обрасла у длаку, подивљали или рањеници у траљама, поднадула лица, без израза, ста 
ли <pb n="425" /> и седели, разговарали или јаукали, читали новине или играли карте и све то ти 
ињали вочиће када би ови уморни застали или ударили у страну.</p> <p>— Војници! — рече ађутант  
сред друма, онако у реду како су стигли или одјармише <pb n="439" /> волове, почистише колико с 
и, који тим последњим возом нису стигли или успели поћи, кренули су пешке друмом који води кроз 
лутале сенке бивших људи.{S} То су били или војници испијени глађу, угашена погледа, лица обрас 
о друмовима, по њивама или га прегазили или граната?... цикну кукавица као рањена.</p> <p>Нисам 
и што су се борили и што су нас бранили или изгибоше или се одметнуше у планину или избегоше у  
 <p>Војници су се већ израније склонили или причучнули у јарак крај друма а неки и полегали.{S} 
p>— Је л’ ви то кажете да би ме умирили или из уверења?{S} То значи ви и не знате шта је све сп 
су врло престрављени и мало су говорили или су можда мало знали.{S} По њима, једно је било поуз 
ала светлост дана те су и сунце угасили или га застрли покровом својих страсти и једа, како ни  
ити да су они тамо опасност боље уочили или су малодушнији, потегли далеко испред опасности?{S} 
о раскошна?{S} Или се то неко Богу моли или неко светлошћу одгања страх од хуке, коју таласи ра 
53" /> <p>Све полегало по влажној земљи или чучнуло крај ватара.{S} Изгледа читаво море људи, ј 
адлежни радо пуштали, или и сами варани или у намери да заварају и охрабре народ и не дозволе д 
> <p>Затим долази фијакер, опет државни или бар реквириран, јер је војник на боку.{S} У фијакер 
преплашена лица, сви подједнако одевени или боље једва одевени.{S} Види се да се разбегло из гн 
има и предају <pb n="686" /> се судбини или вољи других?{S} Један од тих најзад пресећи ће ипак 
 у његовом карактеру, у његовој судбини или можда у неком фатуму; нема ли нечега општега, нечег 
е, не знам само да ли беше то у Осечини или на Завлаци, заноћили <pb n="362" /> смо те се нас н 
о шта је бедније да ли кола, да ли коњи или кочијаш.{S} Кола су, види се, била кадгод боља кола 
ону главама на груди.</p> <p>Пре четири или пет дана, овако су исто код овога хана седели око в 
де?</p> <p>Капетан хтеде да не одговори или бар да прикрије истину али гомила из његовог устеза 
до дућана и лупа и моли да му се отвори или прети да ће разбити врата али нема снаге да то учин 
јахати те ићи њеном спољном страном три или четири метра, док није достигао на другу обалу, где 
лико је могло стати у оној кутији, кеси или бошчи коју је свако грчевито стегао узасе.{S} За бр 
реплавити земљу и да ће Србија робовати или три недеље, или три месеца или три године!</p> <p>— 
 они који нису могли праву истину знати или су је упорно негирали.</p> <p>А јуче је одиста и кр 
ку потребу да л’ некога треба поштедети или не.</p> <p>Отишла сам у ону велику зграду начелства 
ивог?{S} Шта је то што се ту да сакрити или што би се могло сакрити? — И он учини руком један г 
 наћи штогод што би јој могло користити или, ваљда, што непријатељу не треба да падне у руке.{S 
 би да је каса какве дивизијске области или интендантуре, али није то, већ је то кућа, у правом 
е отуд, ближе небу, помоле Богу милости или, можда иду на обале са којих се догледају величанст 
аћи сува места, где би се могло прилећи или бар заклонити, ако би нешто ноћас студен ветар дуну 
клонио из Београда.{S} Да ли је те ноћи или сутра дан настављена борба, он није знао рећи.{S} М 
четири јаблана.{S} То ваљда село у ноћи или опет каква група бегунаца, не могући од мраза да кр 
ој питомој обали, дизао сам се о поноћи или још и доцније, у дубокој ноћи, и гледао чаробну мрт 
ипала, са мојим погледом и разумевајући или боље осећајући инстиктивно шта ја у томе тренутку м 
епа, иде по трагу да га нађе у Ђаковици или Пећи.</p> <p>Из кола под арњевима, која су напред и 
могу у воз ући у Топчидеру или Раковици или... нико у ствари није знао тачно.{S} Донде треба им 
 пећине.{S} Изгледало је као у гробници или у дубокој мрачној тамници осветљеној воштаним свећи 
име и питала налази ли се у тој болници или бар, је ли био у тој болници?{S} Томе сам се научил 
гуши тишина и разређен ваздух у тамници или у дубоким каналима.</p> <p>Кроз ту тишину чује се ј 
осећајући се сад већ колико толико јачи или бар не више усамљен.</p> <p>Да би се могао за борбу 
ади чело и отвориш сане и малаксале очи или, као иза буре и непогоде кад се разнобојна дуга обе 
 којима су провалије, коњима везују очи или им помажу хватајући их за улар, за гриве, за реп.{S 
 је тамо, је ли непријатељ већ у вароши или је само бомбардовањем уништио.{S} Можда можемо још  
ју је домаћин обесио јесенас да се суши или круне зубима клип прошлогодишњега сувог кукуруза чи 
што, хоће ли ко испустити какав залогај или бар, хоће ли ко бацити што што се не једе, те да он 
ригушеним гласом цикну:</p> <p>— Скидај или...!</p> <p>Бела застава паде са општинске куће, пос 
S} Бегство је бегство, па побегао јунак или побегла кукавица.{S} Можда кад побегне јунак, то је 
или главе у шараге предњих кола и пешак или коњаник, који се налазио с једне стране, није могао 
ће.{S} Најпре појединце, по један човек или по једна кола, па онда група људи, свака засебно и  
реченице или по где која реч, или узвик или куцање пивских чаша.</p> <p>— Па добро! — надвикује 
е, па га сви волели.{S} Остави наредник или <pb n="359" /> каплар, него и војник, његов друг, т 
 <p>Ућутала је.{S} Не знам да ли је бол или умор савладо, али је ућутала и загледала се помно у 
усом, два три метра сечених дрва, седам или осам џакова државнога брашна, вероватно упљачканога 
сам по кафанским клупама, гладовала сам или су ми војници додавали по комад хлеба.{S} Негде сам 
ше заклања њихову силуету.{S} Пред овим или оним вратима стоје кола са упаљеним фењером а коњи, 
их лешева што лутају по улицама пећским или стоје прибрани у гомилице не говорећи међу собом, н 
и ми се још и сад увек, кад год говорим или мислим о томе, кези на мене.{S} Нисам га нашла.{S}  
ну да иду на прсте, да шапћу међу собом или да ћутећки и споразумевајући се погледом врше посло 
ћи се успут лишћем од купуса, кукурузом или месом од цркотина.{S} Он животињски звера и гледа х 
ол растанка исказује: уздахом или сузом или немим ћутањем, које је кадро и највећи бол да израз 
или још за видела дрва од сељана, милом или силом.{S} Сад је већ дубока ноћ и арнаути су се пов 
м месту и одређеном циљу, са оправданом или неоправданом вером да ће се у њему наћи заштита; ал 
о двоје и троје, сабрани под кишобраном или под кровом, разговарају; жене извирују на капијама  
се прибрале под каквом стрејом, дрветом или под којим другим заклоном, воде живе разговоре.{S}  
ала о каквој сличности њеној са животом или су њене мисли лебделе далеко тамо међу догађаје о к 
тац из туђег плота или клупу пред кућом или празан сандук пред дућаном, не би ли што приложио в 
ачин тај бол растанка исказује: уздахом или сузом или немим ћутањем, које је кадро и највећи бо 
ечи често пута биле испрекидане уздахом или сузом, често раздробљене и искидане.{S} Морам их св 
вори бугарској демонстрацији.{S} За дан или два стиже у Ниш савезничка војска из Солуна...</p>  
>Ко је она?</p> <p>И, јесам ли ја будан или је ово привиђење које ми је у полусну изаткало из о 
рнаута буде заробљен, преклан, пушкаран или обешен.</p> <p>— Ја ћу своје све побити овде, пред  
души, да л’ што је дан био тако суморан или што су прилике биле такве?{S} До подне све је било  
де доктор мирно.</p> <p>— За свој рачун или, ако хоћете, за наш рачун, за рачун савезника!</p>  
4" /> носећи свако по какав мали свежањ или какву стварчицу.{S} Стари људи, забринута и преплаш 
устави.{S} Десило се ваљда што, пао коњ или се можда скрхала кола.{S} Пришли смо и ми гомили да 
се далеко напред десило, или је пао коњ или се скрхала кола или се наишло на какав тежак прелаз 
необријан, без сабље, уморан и малаксао или по какав официр из Врховне Команде, чист, избријан, 
 <p>— Које је ово село?</p> <p>— Рогово или Рогача, тако некако рече онај Арнаутин што је мало  
умор, који је у влажноме ваздуху лебдео или глас оних смртоносних звона, којима је зора оглашен 
о у некој канцеларији где је послом био или од некога чиновника који се у дућан увратио.{S} У к 
ницима и под стрејама.{S} Ко је набавио или нашао где год дрва, заложио је ватру на сред друма, 
јатељ не сме знати да их не би осујетио или предухитрио!{S} А каква је ово акција?{S} Повлачење 
 нису казали!“ „Је л истина, попе, тако или друкчије?“ „Истина <pb n="256" /> је, ага, ево и са 
 Да ли ми је одиста тада тако изгледало или ми то сад изгледа, кад се свега тога сетим, ја не з 
ана историја.{S} Све, све је то пропало или ће пропасти, јер непријатељ који иде за нама, сажиж 
 пламен у кандилу.{S} Ту је ваљада село или логор избеглица, јер се ове ноћи не може даље ићи,  
епњом да ослободимо.{S} Кад се одмарамо или кад се склонимо где од кише, а ми само о томе говор 
.{S} Друмом само ми изгнаници што одимо или сретнемо по где кад какво преплануло дице са ожиљци 
ћај о томе, па и саму традицију и једно или два покољења још, заборавили би већ и на ту стару п 
ујемо чиме можемо: избачено влажно сено или ћебе, шаторско крило, шта било, тек треба обезбедит 
е све што стигну, све што им је излишно или до чега су од некуд дошли. <pb n="696" /> Продаје с 
гинули су када је пао мрак пре сат и по или два.{S} И ништа друго неће бити него су ови, чим је 
растурише се и свак потражи своје место или своје друштво.{S} И ја се вратих тамо, где сам оста 
итељ искрено потресен — да су тако исто или још горе, јер су пале у руке непријатељу, пропале и 
е крпице и даде ми.{S} Је ли било чисто или није, ко ће то у мраку видети; тек ваљало је замени 
 осам часова увече а затим је прекинуто или бар била је јача пауза, за време које се он склонио 
два по ко проговори реч или потражи што или се пожали да га боле леђа, ноге, крстине или само т 
 синови, јесте ли чули да је ко погинуо или да је рањен?{S} Ако су већ у војсци они су по канце 
се још увек нада нечему.{S} Није клонуо или бар није дозволио да се то на њему примети.{S} На л 
акво парче даске, који иструлели шлипер или какав празан сандучић?{S} Охрабрен том надом зашао  
и му је легао на душу, скретао би говор или пажњу на други који предмет.</p> <p>— Можеш ли, син 
ање налази и разлога да поведе разговор или што се човек у мраку лакше одваја од спољнег, те ви 
ко свих ватара поче да изумире разговор или се чује реч и две а придигли се и они који су лешка 
 и залазе нам с леђа, те ће мо се данас или сутра наћи измеђ две ватре.{S} Шта треба да радимо  
не могу њима кола ходити до највише сат или два иза Призрена.{S} Може се по баснословну <pb n=" 
> <p>Нас је свега десетак, од којих пет или шест оружаних.{S} Били смо непознати један другоме  
ако казује како је за мало избегао смрт или како је видео туђу смрт, како је оставио кућу, како 
је.{S} Ту најпре може канути каква вест или бар пасти мрвица са стола, а толико је довољно оним 
е се, „тај и тај“ је увек важна личност или бар неко који је могао да има везе са важним личнос 
м глас несретнице коју разапињу на крст или јој вештице кидају месо усијаним кљештама.</p> <p>А 
ед самим собом и пред другима за овакву или онакву одлуку.</p> <p>— Шта ћу — правдао ми се једа 
 трећи се прибрали уз какву живу ограду или трњак, те ће их то штитити колико толико.{S} Који с 
>На то се онај правда да је био по воду или ишао да обиђе коње или почупао нечију тарабу, те ву 
дине, лаже се званично.{S} Или нас лажу или и њих лажу.{S} И док је то чињено тамо, док смо се  
 положаја да донесе вест команди у возу или од ње одлази на положаје да однесе наредбе.{S} На з 
брале; полегли по јаругама, по кукурузу или похватали заклонита места и бусије, зид, дрво и кам 
лаве, ноге, руке или седе и разговарају или читају новине.{S} Кроз дугачке ходнике журе болнича 
ца, носећи свако по неки свежањ, кутију или бошчу у руци.{S} Промичу <pb n="103" /> читаве поро 
у Нишу са поуздањем гледају у ситуацију или бар такво поуздање <pb n="32" /> јавно исказују.{S} 
 трупа, који су закопчани и мало казују или хоће да потврде или демантују већ распростру вест;  
е то саучешће које невоља јача у човеку или предрасуда или, можда једно дубље и теже осећање ко 
ита:</p> <p>— Је ли случајно пао у реку или намерно?</p> <p>— Намерно, самоубиство — одговара а 
 на ту страну, не би ли чули чију дреку или да се понови пуцањ.{S} Арнаутин се диже и оде да об 
ошлу.{S} Да ли што сам већ имала одлуку или је то био умор који ме је савладао?</p> <p>И уторак 
етила саучешће у своме материнском болу или што јој је годило да своју искрвављену душу претрпа 
м алејом која води у подофицирску школу или пустим парком, који се иза те школе диже.</p> <pb n 
b n="594" /> со, са њим делио и постељу или управо једно ћебе, којим су се заједнички покривали 
а је истина.{S} Кад тако говорим о њему или кад сам сам, па мислим на њега а мени срце заигра,  
еда да види ваљда јесмо ли још на друму или смо кренули.{S} Узеше опет наши да му довикују и да 
ила крилима, вал када би ударио у стену или ма какав шушањ, који би јој допро до уха, њој би се 
или изгибоше или се одметнуше у планину или избегоше у туђину.{S} Оста нејач без хранитеља а си 
рекоше ми да могу у воз ући у Топчидеру или Раковици или... нико у ствари није знао тачно.{S} Д 
ео да слом српски понови на истом месту или је то изабрано место храм бола српскога, где се узд 
ватру џезвицу да му узаври вода за кафу или шербет а трећи пресвлачи кошуљу.</p> <p>У дворишту, 
етврти су кренули а немоћне своје, децу или родитеље, оставили успут у непозната места, код неп 
на Изонцу, има да им пресече одступницу или бар да их натера на једно вратоломно одступање, при 
више безбедна!</p> <p>Краљ као да пречу или не хтеде чути ове речи, наже се понова над картом р 
и вероватно најпре да одмери снагу нашу или очекујући придолазак својих трупа.{S} Командир исту 
јатеља на тој страни, сваки његов успех или неуспех, на неки необјашњив начин, неким подземним  
е и излазе из вагона, шетају испред њих или, у малим гомилицама, воде тихе и поверљиве разговор 
и џбун, какво обаљено дрво, дубљи шанац или какав пласт сена, нарочито пласт сена, а ви одмах п 
ом насељу.{S} Једва по ко проговори реч или потражи што или се пожали да га боле леђа, ноге, кр 
чило да горе баш сасвим не ваља.</p> <p>Или, ако у колима није архива, онда је нека породица, к 
 Је л можеш да седиш, Господару?</p> <p>Или ће га опоменути:</p> <p>— Пази, Господару, овде изр 
о огањ!...{S} Смрт!{S} Смрт!...“</p> <p>Или још пре, јавља ми си као Леарт, скочио је већ у гро 
S} То је била једна врста импровизиране илуминације којом је, као чаробним <pb n="170" /> штапи 
адали као снопље.</p> <p>— Част и слава им! — рече поднаредник и диже шајкачу с главе. — Гледао 
поспалу децу; да проговорим са њима, да им кажем топлу материнску реч, да их упознам са новим д 
и помогло!</p> <p>— Помогло би њима, да им умири савезничку савест, али нама...</p> <p>— Доста  
пе за преобуку, да им се оперу ноге, да им се истрљају и подлажу коњи у аровима... ето то, за в 
аредили да им се испеку беле погаче, да им се кољу кокоши, да им се источи најбоља ракија.{S} А 
ни повући се на Јадранско море, али, да им нагласимо да полазимо без материјала, без топова, бе 
у беле погаче, да им се кољу кокоши, да им се источи најбоља ракија.{S} Ако кажеш да немаш камџ 
 им се даду нове чарапе за преобуку, да им се оперу ноге, да им се истрљају и подлажу коњи у ар 
агрејати се.{S} Јадна мајка покушава да им дахом из усана греје ручице али ни даха довољно нема 
вој новој ситуацији налазили разлога да им се треба кретати и то са целом породицом а трећи су  
 сахранила.{S} Нису имала свештеника да им опоје матер, нису имала воштаницу да јој припале; по 
{S} Вести те обично нису повољне, ма да им власти и војне и цивилне хоће на силу Вога да даду у 
дновремена талијанска на Изонцу, има да им пресече одступницу или бар да их натера на једно вра 
 их задоји поуздањем она у гробовима да им буса гробове и пали свећице, и прелива их материнско 
те је држава према њима тако љубазна да им уступа аутомобил који је могао много корисније бити  
S} Нисам смео да напуштам дужност па да им пођем у помоћ.{S} Сами су се помогли, не знам како!< 
 нађеш. <pb n="254" /> Па онда траже да им се даду нове чарапе за преобуку, да им се оперу ноге 
атре тако притиснуте, тако поседнуте да им не можеш прићи.</p> <p>Око ватре седи уморан војник  
е или преко ограде додавали чутурице да им се напуне вином и пазаривали поморанџе, алве, симите 
рити је не може.{S} Па онда наредише да им се отворе све куће да изберу себи конаке.{S} У моју  
ими тешке ударце разбеснелога мора и да им одоле.{S} На томе камену лежи и сада пуста и жртва в 
е зашли од куће до куће и преклињали да им се уступи мало сувоте.{S} Веле, доцкан су синоћ стиг 
е све ако подуже остану.{S} Наредили да им се испеку беле погаче, да им се кољу кокоши, да им с 
том у наручју.{S} Морао сам им прићи да им помогнем споразумети се.</p> <pb n="596" /> <p>Она с 
ђени јарма, узеше да дахћу очекујући да им се положи храна.{S} А официр, пошто је још неке наре 
 водим у планину?{S} То значи ја сам да им потпишем смртну пресуду.{S} Боље нека остану.{S} Ја  
иштину, не знајући ни ко је надлежан да им да хлеб, ни ко да их упути где би преноћили.</p> <p> 
симо Краља!“ Они инстиктивно осећају да им је судбина доделила замашно учешће у догађају, који  
о прибирати у себи, чекајући прилику да им да одушке.</p> <p>— Још пре више од пола века, 1855  
 од вашега Мирка...</p> <p>— Шта још да им кажем?</p> <p>— Ништа... то... да сам се убио... уби 
ренутка њиховог напуштања Ниша.{S} Тада им је изјавио да би се ситуација могла још увек промени 
њама могу откупити своју слободу.{S} Ја им се дивим и то ми даје снаге да поднесем ове тегобе!< 
 сваком реду има светлих изузетака и ја им одајем поштовање.{S} Можда има и у београдској главн 
поздравило неколико пушчаних зрна, која им прохујаше <pb n="192" /> око глава и капетан и млади 
ши се одлично држе на Страцину и велика им помоћ стиже са севера и из гарнизона са албанске гра 
њавицом заштити децу од кише, ова мајка им је у ствари, несвесно, спасла живот.{S} Место на топ 
ори и вито се поче силно да креће, тела им се затресоше, прнуше најпре пољем а затим, један по  
ак ваздух пред непогоду, пратила и била им предзнак завада српске властеле и расуло и растројст 
.{S} Промрзла су а недовољно обучена па им је тешко загрејати се.{S} Јадна мајка покушава да им 
S} Спале им чарапице преко ципела, капа им натучена преко ушију, навучено им по два и три капут 
се на лице, јер их штипа за очи и смета им да се греју.{S} У разговору, ако и кажу коју реч, из 
дим сном спавали и жене и људи.{S} Лица им се нису разазнавала, само је таму испуњавало тешко д 
ко колена мајчина а она их теши и прича им приче, лепе и заносне, не би ли их њима успавала, ка 
ели и срце им је изгубило осећање, душа им је пресита утисака, а живци им огрубили и отупели.{S 
 су се он и жена топло молили Богу, кад им је старије дете лежало од запалења, пред којом је ма 
 наши добро боре, добро се држе, те кад им стигне таква помоћ као што је Моравска Дивизија... м 
азе нови гости, улазе, разгледају и кад им се не свиђа полазе даље, верујући да ће наћи боље.{S 
их обиталишта, из њихових гробница, где им је тврде металне ћивоте покривала дуга и мемљива про 
оспођа, говори са сином.</p> <p>— А где им је син?</p> <p>— У армијском штабу, у канцеларији, а 
њеници па их питам а они веле: „Не може им се ништа.{S} Отерасмо их колико смо могли али нас са 
 се и воде живе разговоре.{S} Придолазе им нови који увраћају с друма, они им праве места крај  
 главе и тежак бол исписан на лицу даје им изглед стараца од седамнаест година.{S} Умор и напор 
мокрим ћебадма, фрчу незадовољно и бије им из ноздрва бела маглица.</p> <p>Избудио се град и да 
гунци за Солун, и у томе својству, није им ни потребно било ма шта говорити; они су сами собом  
ати, сви су били тешки болесници и није им било до разговора, нису хтели ни да одговарају кад с 
 се даље да не слушају празне речи које им још од Крушевца и Крагујевца звоне у ушима.</p> <p>Б 
жити кораке, већ је носе на руке а руке им се скочањиле од зиме те се сваки час мењају.</p> <p> 
убоке ноћи извукли из постеља.{S} Спале им чарапице преко ципела, капа им натучена преко ушију, 
 раздељене, одређене четице и именоване им старешине; варош подељена на квартове и свакој четиц 
парчета њиховог одела цури киша, хаљине им се улепиле за тело а блато их засуло до колена те из 
ви приштинској звучно звонила звона, те им се јек целим Косовом проносио; куће су биле искићене 
ње је теше без уверења, без топлине, те им утеха студена ко позна јесен.</p> <p>— Умири се, мож 
х је пуно двориште, полегали спавачи те им ноге, које су испружили ван кола, влажне од ноћашње  
задивљују јунаштвом и који верују да ће им јуначке груди красити Карађорђева Звезда, а не знају 
веста коња са самарима.</p> <p>— Шта ће им двеста коња? — узвикује очајно један несретан родите 
може да нађе коња.</p> <p>— Како шта ће им?{S} Кад би ти видео колико је жена и колико рођака у 
ускоро наићи на албанске планине где ће им таљиге бити сувишне а бедни коњић тешко моћи на себе 
 са осталим збегом не знајући ни где ће им гроб породу бити.</p> <p>И како мирно леже ова дечиц 
ле и однети ствари на станицу; други ће им војник силом оружја задржати место у вагону на које  
у на капијама очекујући мужеве, који ће им потврдити вести које су у комшилуку сазнале, а домаћ 
 татицу који ће их сад бранити, који ће им помоћи, који ће одагнати страх са некада тако ведрих 
ати и не би знали, али ће се наћи ко ће им казати.{S} Аустријанци уз војску која окупира вароши 
лска и маћедонска дивизија, али како ће им бити одрешене руке према Грчкој, Бугари ће моћи да б 
ва земља“ треба да се одужи тиме што ће им се дати један аутомобил.{S} И оне су га добиле; ако  
брази од студи као зреле јабуке, ручице им се поднадуле тек што не прсне крв под кожом а на очи 
 умиру у блату.{S} Све су видели и срце им је изгубило осећање, душа им је пресита утисака, а ж 
главу за аеропланима, напреже се и поче им довикивати као да ће га одиста моћи чути и разумети  
ежи.{S} Пешаци дигоше главе и нарастоше им срца, те викну неко међ њима: „Брже, људи, ево нас с 
 могло рачунати после ситуације која би им остала за леђима ако би кренули нама у помоћ; на наш 
 коју су они животе своје дали; нека би им тако земља била лака!...</p> <p>Ватре већ догореле и 
оманду и осврћући се за собом одакле би им ова имала доћи.{S} Али пуковник обустави даљу борбу, 
 је дечицу хтео да прихвати сан који би им разгонио страх из душе, појављују се из мрака два св 
зак тих кола, ако ма шта запазе, што би им дало повода за то.</p> <p>— Видите ли ви људи да је  
о обично, не би ли ма шта виделе што би им потврдило сазнање и поткрепило још више наду.</p> <p 
завичају; други су кренули а најдражији им из куће на бојишту и ко зна јесу ли живи и ко зна хо 
, престрављена погледа пред ужасом који им гута имовину, стоје непомични и неми становници куће 
рска крила и по њима сложили еспап који им је за продају.{S} Свет гамиже измеђ ових импровизира 
уносе руке у пламен те их пеку не би ли им прорадили прсти који су се укочили.{S} Дим се повија 
23" /> <p>Жалио сам ове бедне људе, али им помоћи нисам могао јер сам и ја већ свој оброк броја 
анила њена деца а они, арнаути, помогли им да ископају гроб.</p> <p>Тешке ме мисли обхрваше кра 
ивали у кубурлијама славних војвода или им китили силаве, и онај пиштољ који је на Чегру просла 
има су провалије, коњима везују очи или им помажу хватајући их за улар, за гриве, за реп.{S} Љу 
 три капутића једно на друго, обавијени им шалови и мараме око врата и деца грешна, не знајући  
лазе им нови који увраћају с друма, они им праве места крај ватре или их упућују где могу дрва  
 Лазиће.{S} Наћеш ваљда кога, па однеси им поздрав од мене.{S} Имам мајку и две сестре, имам и  
дали, кад је слазио са Копаоника носећи им слободу; Арнаути, чијој је сили дохакао тај исти вој 
 часу можда прелазио мислима и подајући им се, корачао оборене главе не обзирући се око себе.{S 
деле цвећу најстрасније пољупце, сишући им њиме жиће; где птице плавих и зелених пераја певају  
ње, душа им је пресита утисака, а живци им огрубили и отупели.{S} Они посматрају сваку, па и на 
иса и настави даље — Поздрави их и реци им: поздрав вам од вашега Мирка...</p> <p>— Шта још да  
ољавају гомилице и цеде их питањима док им све не кажу.{S} А људи се на пролазу већ и здраве ре 
х улица, морају чекати по читав сат док им се да прилика да узађу на друм и ту на узлазу је ого 
а и, кад се осети само са својима, Краљ им се окрете:</p> <p>— Оставите ме, хоћу да сам сам!</p 
и су ме има ли мушких у кући, рекла сам им да ми је отац војник и да никог другог немам.{S} Пит 
ом и имам ли што да једем.{S} Рекла сам им да сам сама да имам нешто мало пара и да ћу изаћи да 
вена са дететом у наручју.{S} Морао сам им прићи да им помогнем споразумети се.</p> <pb n="596" 
нешто више за ове моје госте но што сам им обећао.{S} Затекао сам горе код мене, у оџаклији, ле 
о зна јесу ли то писмо добили.{S} Нисам им казао да сам роб, него само онако, казао сам да сам  
ле снази пламена и пискале а под свежом им кором врио млади сок, као млада крв оних што борећи  
тиће нас!</p> <pb n="184" /> <p>Капетан им обећава и његов коњ раскрчује гомилу те полази путем 
амо.{S} Сабрале се жене око Лазара а он им казује.{S} Вели, Турци пали у село па није смео рани 
дим годинама одлазио у Скадар и казивао им је да је леп и богат град.</p> <p>— А је л’ то наше? 
м је онај благи детињи поглед, избрисао им је осмех са усана и посукнуо <pb n="388" /> ведрину  
} Отац ми је добар газда и онако... био им је увек трн у оку.{S} Кад оно био загребачки процес, 
председник их је призвао себи и изјавио им да су Бугари заузели Тетово и Гостивар и да напредуј 
> <p>— Јесте, јесте, Краља! — одговорио им је крунисани старац, као да би хтео овим добрим људи 
, умор и глад испио је ову децу, угасио им је онај благи детињи поглед, избрисао им је осмех са 
ева... да, тако нешто...</p> <p>— А ако им се не испуне захтеви?</p> <p>— Измеђ одбијања захтев 
ла руке у појасе девојачке осетила како им горе прсти који се дотичу топла девојачка тела.{S} С 
изрену, гроб ми је у Призрену... толико им само реци.</p> <p>Кад беше синоћ да кренемо, те одох 
Нико их не гони, нико не спроводи, нико им не би бранио да остану и сачекају своју војску, па и 
 и зној.{S} У колима троје дечице, само им главице вире из влажних ћебади и мајка која ће за ко 
нико и никад није терао.{S} Веруј нисмо им дали ни да се окрену за собом.{S} Оно је било, како  
 капа им натучена преко ушију, навучено им по два и три капутића једно на друго, обавијени им ш 
ма, чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух те висе гроздићи о длаке; па онда, ау 
има чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух те висе читави гроздићи; па онда ауто 
одају избеглице све што стигну, све што им је излишно или до чега су од некуд дошли. <pb n="696 
ибљују у још веће блато и псују све што им је најсветије и љуте се и на самога Бога претећи му  
срнуо.{S} Ишли су пешке, благодарни што им је коњ и оно мало хране и ствари могао повући те да  
> о својима и о својој кући.{S} А Лазар им редом свима одговара.</p> <p>— Наиђоше, вели, као ол 
и што.{S} Они прилазе једној групи, јер им се чини да се ту нешто живо разговара.{S} Затичући т 
 за болничарку.{S} Вели: примиће те јер им требају; болничарке су им се разбегле.{S} Тако сам и 
ењивали су се и често пута одмарали јер им узина стазе није увек дозвољавала да је носе на раме 
а од седамнаест година.{S} Умор и напор им је повио леђа у доба када се младост уме тако поносн 
мандрити, свештеници и калуђери, читају им молитве јутром и вечером.</p> <pb n="725" /> <p>И ве 
омрзла око, ватрице <pb n="241" /> коју им је мајка наложила и она их је тешила и храбрила и ак 
ги међ нама, који наилазимо, придружују им се.{S} Око села је било нешто оголелих дрва и сикира 
итељи сурово дрмусају, буде их и казују им чудне речи:</p> <p>— Ајде, ајде, да путујемо, да иде 
 са непријатељске стране причају, да су им аустријски војници, босанци, рекли да неће остати у  
н.{S} Сви су га жучно напали тако да су им се речи разлегале кроз целу кафану.{S} Победилац са  
то су увек више патила она села која су им била на путу.</p> <p>Рекох, домаћини се забринули шт 
 n="266" /> жене које нису знале где су им мужеви, те немају кога ни да их поведе ни да их усав 
чаршију, читајте фирме и питајте где су им деца била у овоме рату?</p> <p>— Па то ви оптужујете 
римиће те јер им требају; болничарке су им се разбегле.{S} Тако сам и радила сутра дан и примил 
главе и погледали на прозоре, одакле су им светиљке осветљавале препланула лица а гомиле очију  
 више расле <pb n="73" /> онима који су им придолазили.{S} Сваку од тих гомилица, задржавали су 
оме топу — Милошу мој!</p> <p>Тепали су им, називали их милосним именима и плакали су, горко су 
ршији изузетака и, кад их сазнам, ја ћу им одати признање.{S} Али дотле, прођите мислима кроз т 
есићу блато материнским сузама и тим ћу им блатом замазати прљава чела!</p> <p>Ето, такво је ра 
 стигли су већи остали батаљони и одмах им издате потребне наредбе.</p> <pb n="195" /> <p>Кад ј 
</p> <p>— Пођите ви, добри људи — рекох им — ја не могу а ето и детету је рђаво.</p> <p>— Немој 
ојих, јер породица наша је врло велика, има нас и по Бачкој и по Срему!</p> <p>— Хвала Богу, на 
аптао је млади Краљевић узбуђено — има, има...!</p> <p>Сваки од ових српских сломова настао је  
немојте баш тако.{S} Нису ту само деца, има ту и људи!</p> <p>— Има, ама види какви су.{S} Они  
b n="378" /> државних и приватних лица, има и болесних војника и читавих породица, жена, деце и 
рај Мораве, где лежи гроб мога јединца, има родитеља који су погубили децу далеко од села, дале 
тако исто посматрали београдске параде, има забринутих, који у поворци траже неће ли срести сво 
родицу од које су их прилике раставиле, има и пакосника који завиде онима који су боље прошли о 
/> баш да нађе!...{S} А није само мене, има их много, много рањених а... има и мртвих.</p> <p>— 
даде:</p> <pb n="716" /> <p>— Шта ћете, има и привидних смрти!</p> <p>- Нико више није ни мисли 
собени значај; има своју нарочиту драж, има свој светао и зрачан ореол.{S} Призрен ја сан српск 
нешто у Солуну, али већи број у Србији, има 110.000 савезничких војника и то са одличном оружно 
 додаде:</p> <p>— А овде, у овој земљи, има много ваше крви, од бир-земана.</p> <p>— И много су 
радимо велику државу.{S} Питам се увек, има ли међ нама људи који ће прихватити ту велику држав 
сустали, а Бојко вели: „Добро је и ово, има горе.{S} Они што су изгинули не марширају више!“ Ет 
а граници.</p> <p>— И онда, шта можемо, има ли каквог начина да изађемо из ове ситуације?</p> < 
давно било?</p> <p>— Давно, врло давно, има скоро шесет година.</p> <p>— Шесет? — понављамо сви 
 који са саучешћем прате тужну поворку, има обичних радозналаца који су у своје време тако исто 
ма и једновремена талијанска на Изонцу, има да им пресече одступницу или бар да их натера на је 
 мене, има их много, много рањених а... има и мртвих.</p> <p>— Грађана? — упита неко, управо св 
ужа.{S} Запитала <pb n="448" /> сам га: има ли чега?{S} Он ме чудновато погледа и не одговори м 
кући спуштене завесе и затворена врата; има читавих уличица пустих и празних, једва ако из по г 
њима:{S} Одакле иде; иде ли још војске; има ли какве наде?</p> <p>Капетан хтеде да не одговори  
b n="458" /> <p>— Па нек се и преплаши; има жена децу а сама је, нема ко да јој помогне кад заг 
рагих, Призрен има свој особени значај; има своју нарочиту драж, има свој светао и зрачан ореол 
е, којих на овоме спрату <pb n="704" /> има три: једна мала где је штабни телефон, друга такође 
те ова деца?</p> <p>— Има, у капели!{S} Има тамо још деце, па ћемо их све заједно опојати.</p>  
.</p> <p>— Пуцајте!... или... чекај!{S} Има у кући деце, нису крива!{S} Дет’де један с једне а  
азне даме, жене, и њине пријатељице.{S} Има ту обезбеђених купеа где ће господа моћи на тенане  
дима <pb n="140" /> размењују мисли.{S} Има их опет који иду од гомилице до гомилице да би чули 
је ни био ту, но тек доцније пришао.{S} Има и гомилица које су се сабрале и ћуте.{S} Стоји пет  
="it">Dulcigno</foreign> тако мртво.{S} Има по гдекоја душа у њему, пуши се по гдегде дим кроз  
кадар, чиме ће тамо бити прихваћена?{S} Има ли тамо хране или бар, може ли се донети?</p> <p>Са 
о Пећ?</p> <p>— Шта може бити друго?{S} Има већ четири сата како пешачимо од Дечана, мора да см 
а — шаптао је млади Краљевић узбуђено — има, има...!</p> <p>Сваки од ових српских сломова наста 
у ту само деца, има ту и људи!</p> <p>— Има, ама види какви су.{S} Они су на Церу били бољи, би 
се неки брижан глас из гомиле.</p> <p>— Има ли ко оружја? — запита непознати, који нам сад већ  
огледаше очекујући да настави.</p> <p>— Има је, велим! — понови војвода гласно — Како да нема о 
 ја брзи ток младићевих мисли.</p> <p>— Има их? — учини он и погледа ме чудновато, као да би се 
љено? — рећи ће војвода Мишић.</p> <p>— Има је има! — шапће војвода Степа више себи.</p> <p>Сви 
 се нечега досећа, па ће рећи:</p> <p>— Има у нас Арнаута једна реч:{S} Онога је кућа ко много  
ђубрета!</p> <p>— А има крова?</p> <p>— Има! — заврте војник главом.</p> <p>— А шта нам смета с 
 ли где да се сместе ова деца?</p> <p>— Има, у капели!{S} Има тамо још деце, па ћемо их све зај 
p> <p>— Па има ли наше војске?</p> <p>— Има, жандармерија и пограничне трупе и вардарци.{S} Доб 
е прихватити ту велику државу?</p> <p>— Има их вероватно! — прекидох ја брзи ток младићевих мис 
има л’ пута отуд за Грачаницу?</p> <p>— Има, припитај тамо у селу!</p> <p>Они ободоше коње и хи 
у се дочепали кола и снабдели храном, а има и равнодушних, који су већ на првом кораку у невољи 
авео сам га само као узгредан пример, а има и других, јачих, општијих, који су ме морали разоча 
} Шта можемо? — он се окрете кмету. — А има ли где да се сместе ова деца?</p> <p>— Има, у капел 
, па има и стоке, и ђубрета!</p> <p>— А има крова?</p> <p>— Има! — заврте војник главом.</p> <p 
 <p>— Није, то је Чаглавица.</p> <p>— А има л’ пута отуд за Грачаницу?</p> <p>— Има, припитај т 
Било је — додаде стари Краљ — било је а има их и сад.</p> <p>— Сад? — учинише неколико њих.</p> 
одговара?{S} Друго је, ако збиља услова има, у том случају ево ја сам први који пристаје да при 
днички врши и и војска и народ.{S} Чега има ту поверљивог?{S} Шта је то што се ту да сакрити ил 
на носи име Мица Бандиска.{S} Она друга има тамно порекло и необјашњиво име:{S} Мица Проминцла. 
а којима се може борити за Отаџбину, да има и других дужности које Отаџбина тражи од својих син 
и лако; ко хоће да нас прогута треба да има гвозден стомак.{S} Платиће нам они то, све ће нам п 
јој материнској себичности, говорила да има и других бојишта на којима се може борити за Отаџби 
јиште, где год је чуо да има борбе и да има опасности.{S} Није се у Рибарској Бањи одморио ни д 
есне обзире али, ви морате помишљати да има појава које изгледају могуће а у ствари су немогуће 
а личност или бар неко који је могао да има везе са важним личностима.{S} Он зато говори само у 
опрезу, тим пре што је изгледало као да има некога покрета код непријатеља.</p> <p>Пуковник са  
а бојишта на бојиште, где год је чуо да има борбе и да има опасности.{S} Није се у Рибарској Ба 
така и ја им одајем поштовање.{S} Можда има и у београдској главној чаршији изузетака и, кад их 
вршењу једне контра-демонстрације, која има да одговори бугарској демонстрацији.{S} За дан или  
 Свака је стечена, свака купљена, свака има своју историју и своју прошлост.{S} Треба се од сва 
тани од наших извидница.{S} Заробљеника има десетина, а међу њима и Немаца.{S} Сви су промрзли, 
в и није твој, он је земљин.{S} А земља има материнско срце, она га прима и грли га а и не пита 
ћете ви?“ У тим гомилицама под стрејама има их који са саучешћем прате тужну поворку, има обичн 
 већ.</p> <p>Колико у оваквим приликама има себичности, толико често и великодушности.{S} Само  
и ово несретно будуће робље међу којима има можда и његових другова, и удара мамузу у слабине к 
ика ни жандара, гомила оних међу којима има и српских рањеника, мрзнути и киснути цео боговетни 
тако редом а без реда.{S} На тим колима има и државних и приватних ствари и <pb n="378" /> држа 
лије, да чујем шта она мисли, јер и она има ситну децу.{S} Она је била безбрижна.</p> <p>— Може 
 путницима у купеу да на путу до Солуна има још једно Предејане.</p> <p>Иначе, путници на возу  
о.</p> <pb n="347" /> <p>— Штала је, па има и стоке, и ђубрета!</p> <p>— А има крова?</p> <p>—  
ушка не да ти ока отворити.</p> <p>— Па има ли наше војске?</p> <p>— Има, жандармерија и погран 
ељеве и, не заборавите да Команда Трупа има и средстава и начина да неколико дана раније предви 
</p> <p>— Измеђ одбијања захтева и рата има још нечега...{S} Да, пре оружја дипломатија још има 
{S} Наглашава се нарочито да свака чета има два митраљеза а сваки батаљон по једну батерију.{S} 
итао?</p> <p>— Питао, веле, прешли, шта има друго да кажу.</p> <p>— Па онда... и ми треба да кр 
нисмо још ни стигли да се запитамо: шта има та промена да значи, а почеше нас са разних страна  
о рећи: отишло је све до ђавола, па шта има да се крије више!</p> <pb n="168" /> <p>— Одакле се 
е јести али неће дићи главу с књиге кад има што да научи, па макар ми јели без њега.{S} А да ми 
евидљив из дима.</p> <p>— А што бре кад има места — одговори други — и стока па грехота је што  
 поверљиво.</p> <p>— Ама чега још и сад има поверљивог! — узвикну он и насмеја се готово гласно 
с неким.</p> <p>— Сврати, војниче, овде има мало крова! — виче наш с врата.</p> <p>— Нека, жури 
деца измеђ ствари.</p> <p>— Пређи, овде има повише места, а ту је и поњавче, па ћемо заједно.</ 
зни, реците нам кој од бољих хотела где има и купатила!“ Овим дамама је рат донео нову врсту за 
 сврћу у планине и у долине, залазе где има и где нема пута тражећи се и, најзад, кад се налазе 
 рећи ће војвода Мишић.</p> <p>— Има је има! — шапће војвода Степа више себи.</p> <p>Сви га пог 
штите, дајте ми сву муницију, колико је има, да је испуцам, да огласим смрт Србије!</p> <p>Пре  
а поносом и пожртвовањем.</p> <p>Скопље има другачи, велики и важан политички значај; оно је пр 
за њим преводио српски.{S} Питали су ме има ли мушких у кући, рекла сам им да ми је отац војник 
измеђ Арнаута мештана и наше војске, те има већ мртвих и официра и војника.</p> <p>— И да није  
але, тако одлично бори <pb n="278" /> и има у себи још моралне снаге да издржи до доласка савез 
, а биће их још.{S} Биће их!</p> <p>— И има их већ! — додаје један адвокат са другога стола.</p 
азује своју невољу.{S} Београђанин је и има у Београду породицу а војник је у V. дринском пуку. 
ојника, који је ушао био у кућу да види има ли кога тамо и да пита шта би човеку, изађе отуд бл 
ха офанзиве са севера, који ти догађаји има да прихвате.</p> <p>Ућутали смо обоје и наставили б 
"328" /> земљу која у свакој генерацији има три хиљаде књижевника, пет хиљада сликара и десет х 
ћањем улазак непријатељске војске, који има да означи почетак робовања, са нескривеним изненађе 
жаром. — Зар ви мислите да у овој земљи има кога који мисли о свему <pb n="325" /> о чему би ип 
зане рукунице искрпљеним амовима а нити има дизгине ни оглавника.{S} Ноге му дрхћу, велике дупљ 
г за мој живот.{S} Али, у његовој смрти има бар толико утехе — и ако је то једној мајци недовољ 
 „Има ли што?“</p> <p>Сваки извор вести има и свој сат, своје време и према томе времену и мест 
у добру срећу Србинову.{S} У тој војсци има их који задивљују јунаштвом и који верују да ће им  
уда, на изласку из сваке вароши у којој има и муслимана, увек просјаци сачекавају путнике.{S} О 
 је држао увек на колену.</p> <p>— Ипак има вести које би могле бити утешне! — покушавам ја да  
строфама српскога народа?</p> <p>— Ипак има — шаптао је млади Краљевић узбуђено — има, има...!< 
шла сам одмах у двориште да се распитам има ли чега.{S} Нико ништа није знао, рекоше ми само да 
 ајде, децо, нек осети непријатељ с ким има посла!</p> <pb n="203" /> <p>Непријатељ, који је ис 
х тих градова и милих и драгих, Призрен има свој особени значај; има своју нарочиту драж, има с 
>— И Москов?</p> <p>— И он!</p> <p>— Он има много војске?</p> <p>— Много, ал је далеко, не може 
јој припадају ове каре, и саопшти да он има наредбу да се са својом колоном заустави ту, у Блац 
за бегунцима са Дорћола.</p> <p>— Право има — одобравају једни — што да чека последњи час.</p>  
{S} Него... што не пређеш овамо.{S} Ево има овде мало места па да заједно погледамо децу.</p> < 
ађе у планине...{S} И, вели, за бегство има увек када.{S} Ево како има када; сад сам се вратио  
под колима или најзад и крај плота, ако има само неколико стопа сувоте.{S} Али ни тога нигде, с 
 се нађе која пушка.{S} Него, веле, ако има кога таквог рсуза, боље да га каже село па само њем 
а и попа па рече: „Рекох ли ја вама ако има у селу рђавих људи кажите их сами, ако га не кажете 
га каже село па само њему да суде и ако има у кога пушке боље да је сам донесе јер сакрити је н 
ала ми је како је у Београду лепо, како има великих кућа и много људи, па жељезнице, па лађе, т 
, за бегство има увек када.{S} Ево како има када; сад сам се вратио са Љум-Куле и не знам куда  
ошћу.{S} Па ипак све је добро, кад само има крова.</p> <p>Ваљало је само што пре ухватити места 
и жељно погледају, тамо има сунца, тамо има хлеба — тако бар сви мисле и не слутећи да ће по ск 
.</p> <p>Тамо сви жељно погледају, тамо има сунца, тамо има хлеба — тако бар сви мисле и не слу 
њенике тамо испраћају, чула сам да тамо има неколико великих болница а и вукло ме је нешто тамо 
иже главу.</p> <p>— Ја не знам да л’ то има негде у књигама записано — поче старац и не гледају 
 правилу у оваквим приликама, сваки сто има свога песимисту.</p> <p>— Тако!{S} Нас, него кога ћ 
чуо да мобилишу и Грчка и Румунија, што има да буде одговор на бугарску мобилизацију.{S} На ниш 
ковника у каквој вишој команди или, што има оца који је пријатељ са тим пуковником.</p> <p>— Ви 
 ће бити упућен на источну границу, што има да значи да би Бугари, прелазећи границу, срели не  
} И редом тако, све врсте кола, све што има точкове и што може да повуче запрега.{S} И све то н 
.. и редом тако све врсте кола, све што има точкове и што може да вуче запрега.{S} И све то нат 
е?{S} Узми један тањир па скупи све што има од хране, па јој метни овде, пред врата.{S} Ако мож 
.{S} А храна то је вера, вера у оно што има доћи и ради чега се подноси бол; вера у нешто, вера 
као девојка.{S} И зашто то?{S} Зато што има оца пуковника у каквој вишој команди или, што има о 
врдим. — Верујете ли ви одиста да у нас има и Гарибалдија и Мацинија, и Кавура и Гамбета?{S} А  
 се бригом наборано чело.{S} Новица већ има свој чун, своје мреже и своје алате, Новица већ ниј 
и, на Моглену.{S} Значи да у Солуну већ има довољно савезничких трупа које би могле ступити у а 
.</p> <pb n="331" /> <p>— У сваком реду има светлих изузетака и ја им одајем поштовање.{S} Можд 
брижно жена.</p> <p>— Наиђоше па питају има ли женске чељади да их дворе.{S} А ја рекох, сам са 
утка када сам осетила да у томе војнику има оца, да хладан војнички позив није у њему угасио то 
у му гроба, сетиће се да у њиховом селу има један гроб који родитељска суза није оквасила и при 
/p> <p>— Па кујна која и сад у Призрену има свој редован јеловник и прописан број јела.</p> <p> 
се са других могло одступити.{S} Шта ту има Врховна Команда?{S} Једина њена наредба и једини ње 
аље, нема више добрих путева а и што их има не могу њима кола ходити до највише сат или два иза 
га...{S} Да, пре оружја дипломатија још има реч.{S} Савезничке дипломате из Софије уверавају да 
бину која га очекује.</p> <p>Живота још има само на двема крајњим тачкама вароши, југозападно п 
а ће вера већ догорети, у колико је још има у мени.{S} Она трне у мојој души већ одавно и догор 
оломници са тога великога брода.</p> <p>Има чак и појединих детаља у катастрофи „Титаника“ који 
уди се на пролазу већ и здраве речима: „Има ли што?“</p> <p>Сваки извор вести има и свој сат, с 
дње српске батерије и боно узвикивали: „Има ли какве наде?“</p> <p>Тући непријатељску батерију, 
идолазе, пре но што се здраве, питају: „Има ли се где преноћити?“, а ови што их дочекују одмаху 
Имаш сина за војску, знају те, нађу те, имају те записана у списку; погинуо ти син, не знају те 
га, како то, а он каже:{S} Немци, Томо, имају једну политику а наши, Французи, Енглези и Руси д 
зиву, он за сад моли да се реши питање: имају ли команданти право да реше офанзиву кад је врхов 
ези тако исто искрцати на Дедеагачу.{S} Имају већ на Дарданелским бродовима сувоземну војску а  
 то даје нарочиту драж његовим речима — имају не само уверења, него и доказе о доброј намери Бу 
ховна Команда постарала да њене наредбе имају извесног ауторитета и да важе нешто.{S} Било је к 
су Немци тукли остружничке положаје где имају намеру да пређу.</p> <p>Док смо тако, сабрани у г 
ке госпође и госпође из Врховне Команде имају право да буду мајке и нико више!</p> <p>Цео мој п 
еднаком бригом и подједнаким болом, сви имају исти циљ, сви исту себичну тежњу да један пре дру 
успеху.{S} Ето, и они су родитељи и они имају родитељске осећаје и, како се види, врло нежне ос 
лизација не значи увек и рат.{S} Бугари имају извесне претенсије... и упорно их постављају као  
Јуришић стаде уз гледиште да команданти имају право на ову иницијативу под промењеним околности 
ци и људима да се одморе и прехране ако имају чиме.</p> <p>Како тај одмор на подне траје дуже,  
рног човека, разликују само по томе што имају звезде на еполетама.{S} Такви су се команданти ге 
које се мислило да су обавештенији, јер имају везе или начина да што више сазнаду, пресретају,  
рно потписује тај декрет, уверен да ће, имајући војску у рукама, моћи лакше да натури грчкоме н 
ма је, после дугих и бурних саветовања, имала да се утврди једна горка али, јасна као дан, исти 
та, издвојена из таме бледом месечином, имала је у томе часу нечега тајанственога; њено бело, в 
зрен.{S} Испуцала што је <pb n="346" /> имала... али вас молим, не говорите то, човек ми је пов 
 тукао на Мишару, после је одступио.{S} Имала сам и једну тетку, па и она избегла тада и од тад 
и осврћући се за собом одакле би им ова имала доћи.{S} Али пуковник обустави даљу борбу, јер је 
ске и, према обавештењима која је влада имала, та се храна већ налазила у Медови.{S} Сва је бри 
сторије, пре но што је кренуо из Скопља имала је да се деси једна врло важна и задоцнела промен 
и поглед тице грабљивице, као што га је имала онда, кад ми је тако често у походе доходила.{S}  
арству Војном а ђаци, омладина, која је имала да понесе велику државу, служе као месо за топове 
очела борба на Биначкој Морави, која је имала да сузбије бугарски дрзак ноћни препад.</p> <p>—  
е детаље о ситуацији, светина је напоље имала јасно осећање о опасности.{S} Улицу је већ закрчи 
 нисам могла да умирим.{S} А нисам више имала ни снаге ни речи.{S} Поред зиме, поче и страх да  
у је општина на брзу руку подигла да би имала где склонити од кише и непогоде мртве, који чекај 
а се мајка па погледа око себе — Кад би имала... кад би ми ти дала то поњавче?</p> <p>— И мени  
нуће деца до голе душе.</p> <p>— Кад би имала што? — вајка се мајка па погледа око себе — Кад б 
е али не и душевне тегобе.{S} У томе би имала и бити разлика између књига које су они написали  
у да се он да Албанији.{S} Под Шаром би имала да се граничи будућа Бугарска са будућом Албанијо 
 како је дуго и како је много то што би имала казивати.{S} Моје бегство из Београда и смрт мога 
а снаге да носим себе и терет, нити сам имала храбрости да идем даље у пусти мрак, ма да сам би 
е више није могло издржати?{S} Нити сам имала снаге да носим себе и терет, нити сам имала храбр 
миравати у болу а и да сам хтела, нисам имала речи, не би их умела наћи.</p> <p>— Је ли га траж 
 недељу дана није долазио кући те нисам имала кога да припитам.{S} Она болничарка из наше авлиј 
и?{S} Нисам знала шта ћу, па ипак нисам имала шта друго.{S} Поћи ћу да га тражим, ићи ћу на кра 
есретним дететом, које још никако нисам имала снаге да одвојим од недара, ни храбрости да га сп 
звер за време глади.{S} Та је могућност имала у толико више услова, што је до скора у Скопљу би 
 три фронта да се бије.{S} Па то је већ имала једанпут и то је одвело у Букурешт.</p> <p>— Ал’  
мирније но прошлу.{S} Да ли што сам већ имала одлуку или је то био умор који ме је савладао?</p 
мала свештеника да им опоје матер, нису имала воштаницу да јој припале; посула су гроб само иск 
д.</p> <p>Деца су је сахранила.{S} Нису имала свештеника да им опоје матер, нису имала воштаниц 
е се нагло довлаче са албанске границе, имале би задаћу да онемогуће сваку везу бугарске војске 
т, те потерали кола и даље од Призрена, имали су још увек довољно хране али ми, који смо пешице 
Био је после подне и Краљ у том вагону, имали су дуго посла са њим, једва су успели да га натер 
 дође рат и... откиде ми руку.</p> <p>— Имали сте извесно успеха?</p> <p>— Мислим, верујем, на  
 ли имали борбе при повлачењу?</p> <p>— Имали смо, на Чачку нарочито.{S} То је ваљда и била пос 
а зашао од капије до капије и распитује имали где ракије; четврти вуче, да је баци на ватру, мл 
годину не можемо поновити.{S} Кад би се имали понети само са Бугарима, ја бих био безбрижан.</p 
ао да ме збрине.</p> <p>— А никог нисте имали ко би се старао о вама?</p> <p>Она дубоко уздану  
м вестима и могли поверовати, јер нисте имали начина да их проверите, али ми...</p> <p>— Зар ст 
а, савезничкога фронта, према којима би имали да изврше или измене своју заједничку одлуку доне 
ер је прибрао неке нове податке који би имали везе са распоредом одступања и захтевали можда из 
роверите, али ми...</p> <p>— Зар сте ви имали начина?</p> <p>— Кад гледате, господине мој, свој 
 Чачка, кроз клисуру.</p> <p>— Јесте ли имали борбе при повлачењу?</p> <p>— Имали смо, на Чачку 
ало тада да пропадне кад ништа нисмо ни имали.{S} Народ се склонио у збегове а сила, која је пр 
издала, ви би после те наредбе још увек имали и сувише времена да се склоните из Скопља.</p> <p 
Била је грдно студена ноћ а ватре нисмо имали... многи су <pb n="643" /> и промрзли па остали,  
ле празне и готово никакве терете нисмо имали а срце нас је вукло својој кући те нам је пут био 
динара комад.{S} Чоколада, кафа и шећер имали су сталну и пристојну цену.</p> <p>Један мој приј 
ње те појаве.{S} Они међу нама, који су имали каквих веза са страним консулима — а ови су често 
на друму да заноћи.</p> <p>Они, који су имали кола, решише некако лакше то питање; распрегоше к 
 тога дана нису отварани, многи који су имали кола већ су их натоварили и кренули пут Тетова, а 
, стижу где су кренули.{S} Тим путем су имали кренути и дипломатски представници страних савезн 
д имамо пет дивизија више но што смо их имали тринаесте а и Грци, могу сад да приме веће снаге  
да савезничка помоћ стиже, када смо још имали и довољно муниције и хране и доста очувану војску 
можда само претераном суровошћу режима, имало безбедности.{S} Тако је ишчезло и последње поузда 
, па нећу друкче ни пред Господаром.{S} Имало је у нас и младих жена и девојака али су избегле! 
ге из масне смонице натопљене кишом.{S} Имало је далеко ван друма поћи.{S} Сура и влажна равниц 
аесте, била је тежа пропаст али, шта је имало тада да пропадне кад ништа нисмо ни имали.{S} Нар 
 непрестано промицала.</p> <p>Скопље је имало тужан и суморан изглед и осећала се нека тешка, з 
 седнице команданата армија, по коме је имало: да се обустави јутрошње решење команданата о одс 
 села.{S} Дође већ и до тога да се није имало шта јести па пођосмо копати неко корење по планин 
роши у којој сад већ спава све што није имало решености још да креће и што је остало решено да  
ла.</p> <p>Девојче је ућутало, јер није имало више шта да казује, ја сам ућутао јер сам јој хте 
ће нам и остале.{S} Наше је расположење имало тога момента карактер злурадога задовољства, од п 
о је опет да га тамо воде.{S} И није се имало где, одвели су га у Прокупље одакле је изашао на  
 их примити и остварити.</p> <p>Није се имало кад одлагати, морало се хитно спремати.{S} Већ по 
везничких трупа кренуо у Србију и то би имало свога утиска.</p> <p>О томе смо догађају сазнали  
ав од мене.{S} Имам мајку и две сестре, имам и вереницу — и кад то помену а њему наиђоше сузе н 
ас изнутра.</p> <p>— Морате ме пустити, имам архиву и рачунске књиге са собом! — Говори онај с  
а.{S} Понео бих ја то и сам ал не могу, имам сипњу.</p> <p>Он понуди под истим погодбама заробљ 
имао сам само себе а сад... фамилија... имам и сина.</p> <p>— Па знаш како је.{S} Ја не верујем 
ајка ми је умрла још пре пет година.{S} Имам оца али не знам где је, можда је и погинуо.{S} Био 
 кога, па однеси им поздрав од мене.{S} Имам мајку и две сестре, имам и вереницу — и кад то пом 
ине моје невоље нити једини мој бол.{S} Имам их пуно још у души.</p> <p>— Зар вам њихово понављ 
али смо и преко телеграфа са Чачком.{S} Имам и једно писмо од мога колеге, послао ми по мом коњ 
 па јој добро, а заволела је и децу.{S} Имам једну девојчицу, виш волишна је, на мене, те рекао 
и, пријатељу — вели ми један познаник — имам гвоздене живце.{S} Претурио сам тешке бриге и нево 
о својима о којима сви говоре.</p> <p>— Имам — вели — две удате сестре, у добре куће.{S} Брат с 
ћите? — запита ме кад сам сео.</p> <p>— Имам, него изашао сам да поседим мало.{S} Хтео би да са 
им је опет диже и окрете мени:</p> <p>— Имам и ја деце и не знам шта је с њима.{S} Остали су та 
/> <p>— Имаш ли родитеља тамо?</p> <p>— Имам жива оца, мајку, две сестре и једног братића.{S} И 
олину, у Младеновац на пример?</p> <p>— Имам рођаке у Аранђеловцу.</p> <p>— Е па ето, отидите т 
у.</p> <p>— То је само једна наредба, а имам их више — настави он — Лаже се, господине, лаже се 
а пуно бола и горчине рече:</p> <p>— Да имам руку насликао бих ту сцену.</p> <p>— Одиста! — пот 
а једем.{S} Рекла сам им да сам сама да имам нешто мало пара и да ћу изаћи да купим хлеб.{S} Он 
е болове?</p> <p>— Позлеђује их, али ја имам потребу да их позлеђујем.{S} Мене одржава то непре 
вљала и ево већ крећем руком.{S} Истина имам још болове али ево, могу да крећем и неће ми остат 
ам.{S} Питали су ме ко станује самном и имам ли што да једем.{S} Рекла сам им да сам сама да им 
ја овако у пољу, на јесењем мразу, нити имам чим да му оперем рану, нити да је превијем.{S} Как 
 и какве муниције располажемо и најзад, имамо ли услова за исхрану кад их и непријатељ нема?</p 
опе?“ — „Избегле у ова села испред нас, имамо сви тамо зналце и пријатеље, па са њима кренуле д 
м је централна снага према Бугарима.{S} Имамо још два крилна одреда, један на Власини а други п 
> <p>— Јест!{S} Учио ратарску школу.{S} Имамо нешто имања па, рекох, кад се врати да га оженим  
 пошто је узалуд очекивао мој одговор — имамо две слабе дивизије са батаљонима од по 600 пушака 
имиста.</p> <p>— Зашто да не?{S} Ми сад имамо пет дивизија више но што смо их имали тринаесте а 
де већи број војске.</p> <p>— Из Армије имамо наредбу да изгинемо сви! — додаде мирно капетан н 
ч да се објасни — Ми смо напуштени и ми имамо право да се сами опредељујемо према даљој својој  
 други према Струмици.{S} То је све што имамо овде, на јужноме фронту.</p> <p>— А горе?</p> <p> 
ло узбуђена.</p> <p>— Ох, госпо, сви их имамо, сви их носимо!</p> <p>— Знам! — одговори она са  
 заједничка, свих јединица, у колико их имамо.{S} Шта је то што би обезбедило јединство акције? 
них грађана, који су напустили домове и имања и кренули у планине.{S} Краљу <pb n="282" /> је н 
{S} Учио ратарску школу.{S} Имамо нешто имања па, рекох, кад се врати да га оженим те да то има 
 тежак товар бриге и бола и уз то нешто имања, колико је могло стати у оној кутији, кеси или бо 
ели да се удаље сувише далеко од својих имања <pb n="114" /> и своје куће?{S} Биће ипак ни једн 
 Није ни то добро, али опет кућа је ту, имање је ту, наћи ће се ко ће прихватити имање и кућу;  
верујући увек да ће се вратити на своје имање и да ће његов повратак, са српском војском, значи 
е њиве и своје ливаде, свој мал и своје имање и пребећи са породицом у Србију.{S} Потуцао се ту 
мање је ту, наћи ће се ко ће прихватити имање и кућу; али је наопако, мој брајко, кад видиш дом 
, <pb n="110" /> носећи тугу као једино имање које је спасла.{S} Њој је тек јуче стигао глас да 
кох, кад се врати да га оженим те да то имање заједно подржимо.</p> <p>Причао ми је и даље о св 
се буди бол домаћина чије су младице на имању већ посекли непријатељи.</p> <p>— Грехота је и ја 
већ од неколико дана мори тешка брига о имању које је остало у освојеноме Београду.</p> <p>— Ћу 
ељ, који је испред Чачка, код Трбушана, имао ону олаку борбу са трећепозивцима, није се никад н 
планину...{S} Само, онда је било друго, имао сам само себе а сад... фамилија... имам и сина.</p 
стигнемо у Раваницу!{S} А кад стигосмо, имао сам, боме, шта и видети.{S} Тамо се слегао силан н 
да га слушам.</p> <p>— И ја сам имао... имао сам јединца, одрасла... — ту застаде, јер му заигр 
 је у мени нашао стрпељивога слушаоца а имао потребе ваљда, да се у овој невољи подржава топлим 
 о њима говорено.{S} Један од министара имао је прилике да једном вишем официру и директно одго 
 покосио мразом, па ако још Новица буде имао мало среће, зна она, зна тета Стане, на чија ће вр 
оспа Јело, шта говорите.{S} Мој Мића је имао три ране од једанпут; једну овде у грудима, једну  
су, пред станицом, <pb n="315" /> он је имао да учини нека службена саопштења шефу станице.{S}  
 болан тренутак, нико од говорника није имао храбрости да га ма једном речју узнемири.{S} Секре 
храбрила онај сиромашни свет, који није имао начина ни могућности да избегне судбину која га оч 
 Београда.</p> <p>Познао ме је али није имао снаге да говори.{S} Једва се прибрао да ми каже са 
ен.{S} Откинуо се онај кончић и он није имао разлога да и даље живи.{S} Убио се на првој станиц 
и, ми смо њему казивали јер нам он није имао шта рећи, толико само, да борбе више нема, да се с 
ромаху књижевнику своме, Ускоковић није имао више моралне снаге да се одупире тежини догађаја;  
ао бољих позиција но што их је мало пре имао а батерија још ћути прикована на друму у маршевој  
едмети за будући народни музеј, који се имао основати у Скопљу; месни одбор живо је запео да јо 
ника сазнамо што.{S} Али је и нишки воз имао једно очајно задоцнење.{S} У место јутрос, он је с 
 циљу, да би се добио Цариград, који би имао користити једном посебном, освајачком циљу, спораз 
 осмо, девето... ко би их гледао, ко би имао срца, ко снаге и очију да их све види?</p> <p>На г 
де би свако други поклецнуо, ја сам чак имао снаге друге да тешим.{S} Сад већ више немам ни ја  
е спојене са небом. — Сам сам, кога сам имао ожалио сам га већ а мени како Бог да.{S} Волем вуц 
к га нисам спустио на ноге.{S} И ја сам имао својих нада и ја сам имао својих снова.{S} И ја са 
потребу да га слушам.</p> <p>— И ја сам имао... имао сам јединца, одрасла... — ту застаде, јер  
.{S} И ја сам имао својих нада и ја сам имао својих снова.{S} И ја сам свога јединца са благосл 
 се где, па ћути и трпи.{S} Их, што сам имао вочића, мог рођеног вочића, није био стока него бр 
 будан и свестан да је то сан, ја нисам имао снаге да му се отмем већ сам му се подавао без отп 
:</p> <p>— Ја никад о дипломатији нисам имао високо мишљење, али сам веровао, да је њено расуђи 
који је намењен да се понесе овим путем имао је пред собом два дана друма, па се понело.</p> <p 
ио у осамнаесту годину.{S} Други за њим имао је пуних петнаест а мезимче родило се позно, врло  
а Бугарима на источноме фронту — за нас имао већи и шири значај но што је у ствари он могао има 
да га са поуздањем, које сам до малочас имао, уверим да ћемо овде остати, али ми падоше на паме 
} Али је, према извештајима које је већ имао о снази непријатељевој, увиђао како је све то не с 
— Да постоји још српска војска и ја бих имао ту веру.</p> <p>— Постоји народ!</p> <p>— Само, ка 
и.{S} Док сам ја овде још нисте робови; имате кад то да будете.{S} Наређујем да се бела застава 
ђо, не склоните где год из Београда?{S} Имате мало дете на рукама а с дететом је тешко кад већ  
p>— Јесте! — одговори девојче.</p> <p>— Имате ли родитеље?</p> <p>— Мајка ми је умрла још пре п 
>— Напуните и откочите пушке, а ви који имате роволвере држите отворене футроле.{S} Вас двојица 
нка — Боље ће бити да вас пет шест који имате оружје, пођете још једно пет шест стотина метара  
е војска с положаја.{S} А и овако, нити имате шта јести ни где лећи.{S} Крећите одмах, то вам ј 
 ствари није знао тачно.{S} Донде треба имати кола.{S} Сутра ћу рано поћи да тражим кола.</p> < 
писника и... даље се није могло: „Треба имати необично снажне живце да се то издржи!“ И, пошто  
а ће овај са запада најпре много тегоба имати али ће најзад смрвити змаја са истока.</p> <p>— Ј 
опет скрхати а питање је хоћемо ли тада имати слободан и овај једини пут за одступање, јер Буга 
што смо ми видели — додаде он — па онда имати храбрости да се верује ма у шта!</p> <p>— Шта сте 
лешину.</p> <p>— Сасвим хладна.{S} Мора имати више него један сат како Је погинуо?</p> <p>— Бић 
ешто!{S} Не заборавите да ће Бугари сад имати четири фронта а не три као пре.</p> <p>— Како чет 
 знам ја колико ће ово трајати; хоће ли имати шта да једу; хоће ли их прогањати?{S} Волем овако 
и су једини у овим тренутцима још могли имати окупације, смештена је била у згради митрополије. 
шири значај но што је у ствари он могао имати.{S} Ми смо у тако јаком и одличном појачању фронт 
p> <pb n="289" /> <p>— А ми онда нећемо имати Краља? — наставише деца слатким језиком наивности 
 гледиште.</p> <pb n="711" /> <p>— Могу имати права примајући на себе и сву одговорност! — дода 
 те она одморити своје трудне кости.{S} Имаће тада ко и Новицу погледати и њој помоћи; није се  
е жегла Краљеву душу.</p> <p>— Имаћете, имаћете! — прихвати Краљ — Имаћете младога Краља који ћ 
p>— Имаћете, имаћете! — прихвати Краљ — Имаћете младога Краља који ће да вас воле и кога ћете и 
ну која је жегла Краљеву душу.</p> <p>— Имаћете, имаћете! — прихвати Краљ — Имаћете младога Кра 
 пореске књиге.</p> <p>— Што, питај ме, имаш право да ме питаш? — вели благајник срдећи се сам  
носи све што је дочепала и почупала.{S} Имаш утисак као да стење земља и угиба се.{S} И Краљ и  
м. — А ко за мене и зна да постојим?{S} Имаш сина за војску, знају те, нађу те, имају те записа 
ва, близу Даља.</p> <pb n="626" /> <p>— Имаш ли родитеља тамо?</p> <p>— Имам жива оца, мајку, д 
е други.{S} Није зло изгубити краља кад имаш отаџбину, али је зло, браћо моја, изгубити отаџбин 
строфа српскога народа одиста везана за име Карађорђевића и увек у моменту кад ови понесу, на с 
во те историјске катастрофе, која је за име Карађорђево везана, ево прославе стогодишњице пропа 
 n="641" /> официра.{S} Пита он мене за име, презиме, па одакле сам и кад смо дошли на фронт; п 
теше се и не питајући једно друго ни за име.{S} Исповедају се, исповедају се горко и искрено, к 
спитују се и не питајући једно друго за име.{S} Невоља људе изједначава и здружује их; у невољи 
слу речи кућа госпође потпуковнице чије име рече неко из гомиле али га ја не забележих.{S} Сама 
 војводин одлучан глас:</p> <p>— У моје име стави под команду све, што ти до руку дође.{S} Оста 
Оче наш, који си на небу, нека се слави име твоје и нека оно значи милост онима, који су одужил 
ише.{S} И кроз ту молитву нека се слави име Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, к 
Краљеву Гарду.{S} Од тога доба она носи име Мица Бандиска.{S} Она друга има тамно порекло и нео 
 гвоздени мост, који од ослобођења носи име ђенерала Бојовића.{S} Наши још одступају каменим мо 
а друга има тамно порекло и необјашњиво име:{S} Мица Проминцла.{S} Нико не зна ни ко је ни одак 
ла сам се самој управи, казивала његово име и презиме и питала налази ли се у тој болници или б 
во стижу топлички бегунци!“ и оста тако име оној дугој и непрекидној змијурини што се друмом ви 
ане.{S} Морам их својим речима а у њено име поновити по непоузданоме сећању, старајући се, коли 
 невоље и да бегство првога, који је то име носио, није значило напуштање народа и народне рево 
зове мостом уздисаја.</p> <p>Није ли то име и овоме мосту који смо овога часа прешли?{S} Са њег 
ријанци, али да је њој одвратно рећи то име.</p> <p>— Почеше најпре гранате да падају у варош,  
цином оружаних младића, пошао сам да, у име одбора који је управљао овом организацијом, обиђем  
другом, иду трећем.</p> <p>— Ја идем, у име божје, колико сутра! — вели један.</p> <p>— Е, реши 
 егзистенцију!{S} Влада нема права да у име целога народа изврши ово одрицање! — био је одговор 
 већ са намером да се ту задржи па да у име Божје и борбу прими, осећајући се сад већ колико то 
Најзад, попа опет изађе и рече: „Ајде у име Божје!“ па пође напред а ми сви, жене и деца и по г 
рли децу.{S} Најстарије врисну очајно у име целе незаштићене породице:</p> <p>— Тата, спаси нас 
{S} Драгомир.{S} Оставила је свештенику име детиње, да га помене при опелу.{S} Мали Драгомир је 
нам.{S} Што <pb n="438" /> ће ми њихова имена која нити би их могла оправдати нити ублажити руг 
з трећега позива, коме при помену овога имена прелете на мах таман облак преко чела.</p> <pb n= 
н хан на путу а ко зна где је село тога имена, ваљда негде у планини.</p> <p>Код хана се већ ск 
мало чудновата и за изговор доста тврда имена и тражећи нова, тежиле су да тиме изразе извесну  
рема савезницима.{S} Отуда су и постала имена Мица Зуавка и Мица Сенегалка.</p> <p>У гомили, ме 
 нас растргну.{S} Славићемо своја крсна имена по пећинама, држаћемо помене својим милим и драги 
изређа још неколико нишких дипломатских имена, уверен да то даје нарочиту драж његовим речима — 
> <p>Тепали су им, називали их милосним именима и плакали су, горко су плакали.</p> <p>Официри  
су пушке и раздељене, одређене четице и именоване им старешине; варош подељена на квартове и св 
а гласно, није ни казивана њеним правим именом, али је ипак она лебдела у ваздуху.{S} Изговорен 
одина историјске неправде носи на своме имену мој дед зато да би се историја поновила, да би и  
кад ови понесу, на својој снази и своме имену, борбу тога народа за слободу? — шаптао је старац 
 зар, избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Савладан већ тешким мислима, Краљ се једн 
и зар избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Кад год се старац, у овим брижним данима, 
и зар избећи судбину која лежи на твоме имену?“</p> <p>Погинути на Косову, где су се некада две 
 сто година, које је његовом неукаљаном имену толико неправде нанело.{S} Он ће смрћу својом пок 
су два угледна наша учитеља које сам по имену ја већ по одавно познавао, један младић од двадес 
базирући се на све стране, преноси свој иметак, ћилим, јоргане и сандучић, да склони код добрих 
ним реченицама, недовршеним одговорима, имитујући у колико је то могуће Пашића, покушавао своме 
равите да је у магацинима силна државна имовина, не заборавите да у болницама лежи маса оних ко 
пати путем којим се може спасти државна имовина и оволики народ који је кренуо у бежанију.</p>  
ла на набацане своје ствари, целе своје имовине, очекујући на киши целу боговетну ноћ да добију 
чима, пљачку, грабеж, растурање државне имовине.{S} Лупају се и ломе немилостиво вагони, грабе  
е, уништавајући и последње остатке наше имовине.{S} Цреп је већ прштао на крову, догорели балва 
ацији у вароши, о одржању реда и чувању имовине све до онога тренутка док непријатељ не уђе у в 
ност а дужност да води бригу о државној имовини и о државним рањеницима.</p> <p>— Тако је! — по 
ило је кроз варош и бдило на напуштеном имовином и над поспалим становништвом.{S} Пред поноћ, о 
ављена погледа пред ужасом који им гута имовину, стоје непомични и неми становници куће коју жд 
ред кућом у пламену, који јој ждере сву имовину и новац и накит и акције, а она чврсто држи на  
је и било друма и, ма да је свако своју имовину још у Призрену растурио, држава је још покушала 
и Истока и Запада, где се доцније и сам император Кантакузен бавио на двору српскога краља, Мил 
енбургу стекла маршалску палицу а своме императору славу првога војника новога века.{S} Ово су  
а војска крваво тукла за победу рускога империјализма, остаће увек један тежак историјски преко 
снажнога наследника трулој византијској империји.</p> <p>Када је 1878 године војска малене Срби 
 начелством да се збира младеж којој је импоновала опасност и старији грађани, коју су умели да 
 наду доноси.{S} То је била једна врста импровизиране илуминације којом је, као чаробним <pb n= 
е за продају.{S} Свет гамиже измеђ ових импровизираних дућана а највише Турци мештани, који ће  
ир брзометних.</p> <p>— Морамо их наћи, иначе ће нас покосити! — одговара пуковник а у том грун 
 — узвикује један резервни поднаредник, иначе шпедитер београдски.</p> <p>— Једна чета хајдука  
p> <p>— Један сат, овако како ми идемо, иначе много мање.</p> <p>— И онда?</p> <p>Нисам разумео 
смо ваљда први који смо понудили новац, иначе би била неразумљива готовост арнаутова да нам да  
ак и да гледа да се пробије кроз варош, иначе му је батерија изгубљена јер је Чачак пред падом. 
 авлија и чешама сливају у Бистрицу.{S} Иначе мир, све спи, мртвим сном спи.</p> <p>Сен даље кр 
 сувише јасно какво је стање у Нишу.{S} Иначе, што се мора признати, на возу је било мало људи  
p> <p>— Не верујем! — правда их други — иначе, зашто би само два посланика побегло, зашто не би 
ку на средњевековне племићске носиљке а иначе је била од обичних дасака, са седиштем унутра и п 
ј недораслој војсци, бојећи се да ће се иначе ови непоуздани дечаци листом предавати, кад се по 
е огромног ратног материјала који би се иначе морао сав уништити, ако се настави одступање у ов 
дгорице, наставити ка мору.{S} Војска и иначе не би могла цела једним правцем да одступа, јер с 
оном вишем чиновнику, кога је светина и иначе пре два дана омела те није отишао у Солун и поче  
ути на добро“!</p> <p>Но сем концерта и иначе је живот у Скопљу био у пуном јеку.{S} У општини  
те сирота Јела, неког Андрије Андрића и иначе слаба, од те хране сасвим занеможе.{S} Обузе је т 
д муке!</p> <p>Сиромах Рајић!{S} Слаб и иначе, и свој рођени живот је једва носио а наишао овај 
но што би новине казале или што би се и иначе чуло, не би ником било довољно нити би га могло п 
жда ноћас каквих ванредних возова али и иначе, треба бити што раније на станици, јер ће навала  
е стеже, мраз све оштрији.{S} Бегунци и иначе изнурени трудним путем, неспавањем и глађу, увије 
а човека тешке и боне мисли у оваквим и иначе суморним тренутцима.{S} Кроз тамну ноћ допире до  
у тамно бакарне боје, коју је његовом и иначе препланулом лицу давала румена светлост жара из м 
изају коњи.</p> <p>Краљ не може, њему и иначе клецају колена.{S} Клиза и пада.{S} Дижу га, он п 
ком у руци чува свој пласт сена који би иначе плануо.{S} Прилазимо и нудимо новац за мало дрва. 
а своју несрећу теже поднесем но што би иначе.</p> <p>— Онда, наведите такве примере.</p> <p>—  
остаде тамо пет месеца.{S} А нису му ни иначе давали мира.</p> <p>Понудих му још једну цигарету 
бежишта.{S} Наредник један, београђанин иначе, навукао је однекуд силна дрва, разбуктао ватру и 
на са већим самоодрицањем иде у смрт но иначе.</p> <p>Патроле јављају да је већ са првим сванућ 
анковић затворио за собом врата која су иначе од јутра до вечера стајала широм отворена, те се  
ју у овим тренутцима бити тетке.</p> <p>Иначе, гомилице које стоје крај ових, и не <pb n="540"  
 Солуна има још једно Предејане.</p> <p>Иначе, путници на возу били су врло престрављени и мало 
b n="706" /> ни пријатељски, на против, индиферентан је и лукаво се понаша, рачунајући поуздано 
p>— Ја не знам шта ћу? — вајка се један инжињер — ја не знам шта ћу?.{S} Довукао сам целу кућу  
ако ми Бога нећу пожалити — вели очајно инжињер — али шта ћу с децом, четворо их је.{S} Шта ћу  
 — додаде војвода Степа — та се слобода иницијативе односи искључиво на повлачење и не може се  
едиште да команданти имају право на ову иницијативу под промењеним околностима.{S} Ђенерал Живк 
едбом од 12. новембра оставила слободну иницијативу нама командантима — узе да брани своје мишљ 
 каналима уздиже се један мост којим из инквизиторске суднице, где му је пресуда изречена, воде 
е о борбама, нећу да чујем телеграме из иностранства, нећу да чујем ничије савете.{S} Јуче је п 
рани ђенерал који своју породицу шаље у иностранство и то пре свих осталих грађана.</p> <pb n=" 
милици узвикује један:</p> <p>— Зашто у иностранство код толике Србије?</p> <p>— Зато — одговар 
иже се најпре висока и коштуњава фигура инспектора полиције:</p> <p>— Господо! — поче он — Ја и 
 и сам дивизијар, који је допунио говор инспекторов изјавом, да је и последњи војник послат на  
 најизразитија слика српске трагедије и инспирисати највеће духове овога света да јој своје пер 
животом развио се у наших ратника један инстикт, једно предосећање.{S} Као што морнар по лепоме 
 n="284" /> чувамо и носимо Краља!“ Они инстиктивно осећају да им је судбина доделила замашно у 
ледом и разумевајући или боље осећајући инстиктивно шта ја у томе тренутку мислим, — настави:</ 
ез вође, вођена само својим животињским инстиктом, ваља се усијаних очију из којих пламти дивља 
њем делу вароши али, гоњени животињским инстинктом јављају се, помаљају се, прибирају се, удруж 
цима, гвозденим креветима и кутијама са инструментима а преко свега тога поседале милосрдне сес 
је мој познаник, један од оних младих и интелигентних људи који је за време мира покушавао и пе 
да је каса какве дивизијске области или интендантуре, али није то, већ је то кућа, у правом сми 
ланка и није никакав положај.{S} Наш је интерес да је напустимо и да доведемо непријатеља на Ст 
 од министара.</p> <p>— Њихов је велики интерес, као и наш — одговори Пашић — да двеста хиљада  
опасности, нема моћи да види један шири интерес који је ван његове урођене себичности.{S} Ни ми 
же и ближе дну левка, све се више губио интерес за опште појаве и све се више истицала себичнос 
, које су по свом наименовању заступале интересе споразумних сила, пожуриле су да и нама и свој 
омате, које су по наименовању заступале интересе споразумних сила, пожуриле су да нама и својим 
подобности и поштења; мали, уски, бедни интереси изнад општих и заједничких. <pb n="583" /> А ј 
огао одговарати грчким али не и пруским интересима, Константин — који ће мало доцније улогу нем 
је питао за вести, никога више оне нису интересовале.{S} Место питања о Русији и Румунији, мест 
оку.{S} С тога смо се од сад подједнако интересовали и оним што се дешава у Солуну, па почесмо  
658" /> <p>Док је он и даље, са великим интересовањем, распитивао о свима новим машинама за уби 
ад.</p> <p>Док је Европа са напрегнутим интересовањем пратила ток дарданелске експедиције, дотл 
и очекивао сам је.{S} Сад ме је увелико интересовао њен мали роман, који је она умела тако прос 
е тако жив разговор.{S} Светину више не интересује ништа, постала је апатична и нема те појаве  
и у гомилице не говорећи међу собом, не интересујући се ни зашто, не распитујући се ни о чему.< 
 престарео а виши сам чиновник; могу ме интернирати, одвести ме, одвојити ме од породице, па шт 
ечни али који су нам, на крају крајева, ипак предочили горку истину — да смо издани.</p> <p>За  
/> још испред Чачка, код села Трбушана, ипак се пред батеријом свуда отварао пут и она је лаган 
 на Гиљанскоме фронту довољно изломиле, ипак су они тек месец дана у рату и, како других фронто 
ести које, ма колико биле и непоуздане, ипак дају нешто података да се ситуација може бар наслу 
арили, тај посао пажљиво и тихо радили, ипак се није могло избећи да се кроз тишину ноћи, која  
их извора обавештава и сазнаје новости, ипак жеђ за вестима све више расте.{S} Свакоме који је  
над којом су се завитлали тешки облаци, ипак је он, испрекиданим реченицама, недовршеним одгово 
р се око овога стола, и ако доста живо, ипак тихим гласом води.{S} Говорило се о ономе, о чему  
 то бити, да је решено, да је одлучено, ипак је очајно кршио руке:</p> <p>— Дакле одоше, остави 
> бледо а очи угашене.{S} Али он је ту, ипак је он ту!{S} А кад већ дође последњи час, да то др 
ише она војска и онај народ, али су ту, ипак су ту!{S} А сад, овога часа, овога последњега часа 
 даље, немам шта да жалим.</p> <p>— Ех, ипак... — заустих ја да га тешим.</p> <p>— Ја од ње нем 
о и ја, вероватно нисам упамтио све.{S} Ипак сам сутра дан забележио датуме и поједина места.{S 
мрака, чудновато плеле и расплетале.{S} Ипак настаде један тренутак, у току причања мога суседа 
исам могла опипати ни трага од ране.{S} Ипак сам осетила да му тело гори као у грозници.</p> <p 
уше па му је ваљда сад било и лакше.{S} Ипак, у једноме тренутку, он се побоја да цео овај разг 
ерујући да ће се тамо моћи склонити.{S} Ипак по неко, онако успут, без везе и неодређено, добац 
ен — али, да би их и утешио он додаде — ипак, чим ухватим тамо положаје, зауставићу се!</p> <p> 
бљена јер је Чачак пред падом.</p> <p>— Ипак, она синоћна обавештења писарева нису била нетачна 
ње његово затим донело победу.</p> <p>— Ипак бих ја волео... — покушава да каже своје мишљење п 
 коју је држао увек на колену.</p> <p>— Ипак има вести које би могле бити утешне! — покушавам ј 
 катастрофама српскога народа?</p> <p>— Ипак има — шаптао је млади Краљевић узбуђено — има, има 
е би ли наше болове поверила ноћи.{S} А ипак, тамо далеко, первазе се руменилом хрбине планинск 
у му била у овоме тренутку тако тешка а ипак их није могао да избегне.{S} Његов је поглед преле 
 Немцима, односили војнички нестечене а ипак врло скупо плаћене победе.</p> <p>Затворени у косо 
 роман, који је она умела тако просто а ипак тако лепо да казује.{S} Мало час, пошто је утврдил 
ако ћемо, ја већ не могу даље!</p> <p>А ипак идемо.{S} А она ватрица тамо, у коју смо сви упрли 
а је међ нама изазвала узбуђење, никога ипак није изненадила, јер смо тај напад већ од дана буг 
ћ као што је Моравска Дивизија... можда ипак неће бити доцкан? — покушавам ја да измамим на сил 
и преко те наредбе и њенога значења, ја ипак не видим крајњу корист такве офанзиве?</p> <p>— Кр 
жем:{S} Ето, и ти си унакажен, па те ја ипак волем!</p> <p>Та ме је мисао тако обрадовала, тако 
/p> <p>— Ето, и ти си онакажен па те ја ипак волим!</p> <p>Његово око сену гневом и мржњом, он  
е не може добити, тако исто гомила која ипак стрпљиво чека.{S} На ћуприји, која премошћава речи 
оћ измеђ понедеоника и уторника провела ипак мирније но прошлу.{S} Да ли што сам већ имала одлу 
ко је заједничка невоља све изједначила ипак је у тој, блатом убрљаној и бригом и теретом путов 
 талената, према јачима и истакнутијима ипак мора бити обзира.{S} Али ја вам говорим о земљи у  
ме мраморноме лицу није било израза, па ипак се мени у томе тренутку, кад сам јој срео поглед,  
а му живота играо на његовим уснама, па ипак он се држао тако као да још увек верује у нешто, к 
д их је исказао, изгледале немогуће, па ипак постале славно дело?</p> <p>У тим мислима, наднесе 
авала материнском преданошћу у нези, па ипак помоћи није било.{S} Изгубила сам га, умрло ми је  
, колико сићушно, колико безначајно, па ипак драго је, наше је, слободно је!</p> <p>Још мало да 
о да остану и сачекају своју војску, па ипак они иду за нама.{S} Шта је то што их везује за наш 
мо чак и припреме за његову сахрану, па ипак кад онај, који га је чувао, изађе из његове собе и 
> догледали, сви смо знали да је ту, па ипак је свак у себи овог тренутка помислио: „Дакле ево  
 њему на очи?{S} Нисам знала шта ћу, па ипак нисам имала шта друго.{S} Поћи ћу да га тражим, ић 
 мајушна и бедна играчка њена ми!{S} Па ипак човек верује где кад у снагу своје воље!</p> <p>—  
цу сам изгубила, кућу разорила...{S} Па ипак, ишла сам довде, вођена неком празном вером у нешт 
одјекује као звоно под сводовима.{S} Па ипак је то био свечан, врло свечан помен.{S} Цркву је и 
, пресите очи и претоварена душа.{S} Па ипак, кад женски гласови из кола цикнуше јаче у разгово 
ишао већ на подводни ледени брег.{S} Па ипак, и ако задњи део његов још није тонуо, потрес од у 
 застало одуши, па да крене даље.{S} Па ипак, кад то дуго траје, досади свету тапкати у месту г 
 лица неумивена, косе неочешљане.{S} Па ипак тај свет чека нешто и распитује нешто и нада се не 
да се одлуче шта и како да учине.{S} Па ипак све се више пео број оних, који су се решавали да  
 устављајући се и не осврћући се.{S} Па ипак наиђу појаве које су кадре скренути пажњу гомиле.< 
угој прилици забележио и сачувао.{S} Па ипак, све то казивање ја нећу успети да изложим њеним р 
хоћемо ли стићи до вечерас у Пећ.{S} Па ипак идемо, јер се на овим друмовима не сме заноћити.{S 
 била преливена прљавом течношћу.{S} Па ипак све је добро, кад само има крова.</p> <p>Ваљало је 
последњи поглед на смрт осуђених?{S} Па ипак, било је некога који је то слутио.{S} Крај друма,  
лом без наде и без утехе на Косову — па ипак, када се сетим оне слике у Младеновцу, ја ништа то 
лонаследник суво и клонуло.</p> <p>— Па ипак, добро би било.{S} Сутра треба ранити.</p> <p>— Да 
јете?</p> <p>— Не! — рекох.</p> <p>— Па ипак сте тако добри.</p> <p>— Видим вас, патите, нико н 
ан који ме није одвајао од стварнога па ипак ми натурао непознате, тамне, нејасне преставе.{S}  
ко боловала.{S} Два пута сам умирала па ипак сам ево остала.{S} Кад сам се придигла, кад сам по 
, у бескрајње море болова!...</p> <p>Па ипак хвала Уцињу!{S} Пет дана одмора и мира, колико нам 
вљено удара крилима о зидине.</p> <p>Па ипак није <foreign xml:lang="it">Dulcigno</foreign> так 
да их упути где би преноћили.</p> <p>Па ипак, та густа и тамна ноћ, није била тако глува.{S} Чу 
</p> <p>— Па и ако се враћала са пожара ипак је ту било некаквог реда.{S} А ово, шта је ово, за 
n="624" /> <p>А кад му се учинило да је ипак срео у моме погледу сумњу, он брзо додаде:</p> <p> 
ра се!</p> <pb n="389" /> <p>Мајкама је ипак олакшала час растанка утеха да је тако добро, да ј 
 си ти вукао фотеље.</p> <p>А купаца је ипак било довољно.{S} Мештани, нарочито мухамеданци, ку 
омилу коју сам хтео избећи.{S} Лакше је ипак слушати она горка јадања о невољи но ове ругобне р 
околностима, у другим приликама, али је ипак све, као оморина, као тежак ваздух пред непогоду,  
ни казивана њеним правим именом, али је ипак она лебдела у ваздуху.{S} Изговорена можда у какво 
е у очима, задрхта ми реч у грлу али је ипак изговорих онако како сам је смислила, док је он сп 
о панику у грађанство престонице, он је ипак кренуо из Београда са уверењем да непријатељ неће  
дати оно што је он желео да види, он је ипак дуго и дуго забринуто стајао на прозору и упињао п 
ола, која су ишла предамном, допирао је ипак жив разговор жена.{S} Нисам обраћао пажњу на тај р 
идношћу дипломатије споразумних сила не ипак, све до последњега часа, отворено. <pb n="56" /> О 
 да се трза као раније, то ми је трзање ипак било доказ живота.{S} Једнога тренутка, учини ми с 
ште пуно кола, стоке и народа али да се ипак може наћи крајичак под кровом који је истурен дале 
није писао, нико није јављао што, па се ипак то поуздање ширило непознатим путевима и допирало  
који дан ближе крају септембра, поче се ипак вестима из Бугарске поклањати све већа пажња, једн 
S} На улици је био редован живот али се ипак говорило само о јучерањем пуцању.{S} Једни су тврд 
оуздањем креће напред, прибојавајући се ипак изненађења на превојима, у толико пре што на овоме 
кровова.</p> <p>— Да ли? — запитасмо се ипак сви.</p> <p>— Да пођемо још који корак, ено тамо с 
угих?{S} Један од тих најзад пресећи ће ипак дугу паузу размишљања и тишине.</p> <p>— Решавајте 
а пред очима.</p> <p>— Зашто? — упитаће ипак један и ако је исвесно, као и сви остали, знао заш 
ња <pb n="114" /> и своје куће?{S} Биће ипак ни једно ни друго, изгледа да је случај био немило 
 мисли о свему <pb n="325" /> о чему би ипак неко требао да мисли?{S} Оскудица тих људи који би 
павао и све наде.{S} Али, као да су сви ипак спавали на једно ухо а другим ослухивали, јер бат  
 у његову тако скору и тако кратку, али ипак пуну снова и наде, прошлост.{S} Вратио се тамо, по 
рима испуни једна, ма и неуговорена али ипак савезничка дужност, када су после Куманова послате 
Из Краљева.</p> <p>Капетан се умири али ипак пође напоље јер, ма да отуд не може доћи непријате 
 облак те се узнео поносан и свечан али ипак тужан.</p> <p>Сретох се на ћуприји са једним војни 
викну он и насмеја се готово гласно али ипак горко — Поверљиве су акције које непријатељ не сме 
спуњавало душу зебњом али у коме смо ми ипак осећали неку заштиту.{S} Шум је <pb n="681" /> за  
тке воље и снаге.</p> <p>Сутра би зором ипак загушили друмови ка Беранима и Чакору али, вечерас 
у господин Јанковићевих прочитали да он ипак није све казао, остали су и даље крај њега и повук 
а и онај други код Књажевца.{S} Али смо ипак, са извесним немиром у души, похитали сви начелств 
но сличности за упоређење, па ми се оно ипак и на силу наметало и изазивало ми тежак бол...</p> 
јима да, и ако се враћа Отаџбини, да то ипак није она.</p> <p>Сличан осећај никао је у мојој ду 
жагор тако с вечери малаксава, нису нас ипак напуштали разнолики гласови који су се свакога дан 
ање заглушивало сваки други глас, па су ипак кроз ту целу хуку допирали до његових ушију очајни 
 је заједнички бол, који ови звуци нису ипак могли из душа нам да одагнају; уморила нас је дуга 
ла.{S} Кажу тешко их је наћи ал тражићу ипак.{S} Сама сам с дететом на крилу па ће ме можда и п 
 и не погледајући се међу собом.</p> <p>Ипак, после дуже паузе, уздахну један од пуковника и ре 
 срче цигарету коју је припалио.</p> <p>Ипак ми је био чудан његов положај.{S} Знао сам да су С 
 уверењем да ће и на приштинском корзу „ипак бити мало живота“.{S} Оне су несвесне свега што се 
шадијски летећи пук, који се борио и на Ипру, код Араса и пред Варшавом.</p> <p>И низ догађаја, 
p>Последње речи изговори са неком боном иронијом и дубоком одвратношћу и предахну као што би чо 
војска налазила; дотле се виши чиновник иронично смешио показујући очима на вагоне <pb n="109"  
аши пророци у Нишу, но шта мисли пророк Исајија и та Туркиња.</p> <p>— А не може се сазнати?</p 
рио је својој околини и о неком пророку Исајији из XV. века, који је пророковао да ће се два зм 
>— Зашто? — упитаће ипак један и ако је исвесно, као и сви остали, знао зашто.</p> <p>— Пећ је  
 динара; јутрос, кад сам пошао од куће, исекао сам за ватру две фотеље.{S} Да продам не вреди,  
 — отегох ја питање, које је требало да искаже сумњу.{S} Још ми се тамо, на дну душе, у дубоком 
које ми је давало снаге и моћи да мисао искажем, није ми оскудевало ни овога тренутка, пред ови 
кажемо све што нам је остало у души, да искажемо и последњи свој бол, после којега ће нам душа  
 цикнемо, тешко да цикнемо, и тим циком искажемо све што нам је остало у души, да искажемо и по 
цивилизације, те да отуд, смрћу својом, искажу великима да су ти храмови тек онда узвишени, тек 
је су пре годину дана, у часу кад их је исказао, изгледале немогуће, па ипак постале славно дел 
то није рекао као фразу, он је ове речи исказао тоном, којим се изговара одлука.{S} Његова окол 
м и наставићу ту, исписаћу све листове, исказаћу сву тугу своју и све болове наше.{S} Веровао с 
ријској војсци, иснесе све податке, све исказе заробљеника, грађана, извештаје са предстража, п 
 Милановцу, седео за столом студирајући исказе заробљеника и положаје непријатељске и тада се,  
е која наступа за нама.{S} Заробљенички искази били су мање више једнаки; сви су они тврдили да 
алу трупа аустријских нису заробљенички искази били повољнији а са овим су се слагали и извешта 
, за брда она!...</p> <p>Оба су поклича исказивала једну и исту тежњу, тежњу да се немилостиво  
 очима сјај.{S} Не само то, већ када би исказивала свој бол, код ње би се јављала и нека нарочи 
м околностима.{S} Ђенерал Живковић није исказивао своје мишљење али се видело да је и он уз то  
ла изгубити.{S} Ни пред ким нисам смела исказивати своју стрепњу и пред светом сам се показивал 
ко свако на свој начин тај бол растанка исказује: уздахом или сузом или немим ћутањем, које је  
у оној великој и узвишеној вери која се исказује у љубави према Отаџбини.</p> <p>Молили су се ј 
4" /> слободе и једне љубави коју собом исказује отаџбина.{S} Крај те ћемо прегршти земље палит 
дним другачим језиком, језиком којим се исказују само велики, само истински осећаји?</p> <p>— Н 
 бар такво поуздање <pb n="32" /> јавно исказују.{S} Новине су се нестрпељиво очекивале и грозн 
Када је кљун дотакао обалу, он је хитро искакао и грлио брижну мајку, затим турао руку у недра  
поврне <pb n="363" /> лист, да му се не искаља.{S} Кад легне а он књиге под главу, да му ко не  
а и по динара кило.</p> <p>— Тај је пут искварен!</p> <p>— Умрла му је жена прошле године.</p>  
са напором извлачили из дубоких пролока искваренога друма.{S} Ађутант заустави једне муниционе  
ене или избачене кроз прозор, полупане, исквашене водом којом се гаси и изгажене; <pb n="533" / 
 уздахом или сузом, често раздробљене и искидане.{S} Морам их својим речима а у њено име понови 
— Па како ћеш?{S} Видиш како сипи киша, искиснуће деца до голе душе.</p> <p>— Кад би имала што? 
>И одмах се донесе одлука да се станица искити савезничким заставама.{S} На станици је скопској 
 чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух те висе гроздићи о длаке; па онда, аутом 
 чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух те висе читави гроздићи; па онда аутомоб 
 која се разлила, те му восак покапао и искитио цветићима ручицу.{S} Његово је лице мирно, као  
изрен.</p> <p>Величанствен у прошлости, искићен сјајем најсветлијега доба историје једнога наро 
о, као ведра, власима богата и раскошно искићена девојачка главица.{S} Она са северозапада, и а 
евојка у бело одевена, расплетене косе, искићене зеленим кукуреком и модрим сасама, дошла јој ј 
евојку у бело одевену, расплетене косе, искићене зеленим кукуреком и модрим сасама, пуних недар 
ек целим Косовом проносио; куће су биле искићене тробојним заставама, народ се збирао у гомиле, 
ај — барјаци и промицали сјајни шлемови искићени златним челенкама.{S} Мрка лица косовских јуна 
етима златом опточеним и драгим камењем искићеним.</p> <p>Много и често пута у животу говорио с 
ска слика, величанствена поворка златом искићених витезова који полазе да изгину на Косову и пр 
Косово.{S} Величанствене поворке златом искићених витезова, који полазе да изгину на Косову и,  
 се, било негда царско, све сјајно, све искићено као што је било сјајно и искићено и доба наше  
pb n="564" /> сишло.{S} Све сјајно, све искићено негда, али на свему овом сјају сад лежи мемла  
, све искићено као што је било сјајно и искићено и доба наше историје које је са овим витезовим 
е о евакуацији становништва, забрину се искључиво бригом о ситуацији у вароши, о одржању реда и 
тепа — та се слобода иницијативе односи искључиво на повлачење и не може се тумачити овако како 
нога дана не подајемо заблудама које су искључиво дипломатији дозвољене.</p> <pb n="72" /> <p>М 
{S} Он је сав крвав, исцепан, гологлав, исколачених очију, опире се и сад још и ако му је уже з 
 и подбула, сувих напрслих усана, очију исколачених.{S} Прљав, необријан, раскопчан, несретник  
те Круне.</p> <p>— Ко ће доживети да је ископа? — рећи ће опет један од њих — Ми, или они што и 
њена деца а они, арнаути, помогли им да ископају гроб.</p> <p>Тешке ме мисли обхрваше крај свеж 
е у албанске планине где би деци својој ископала гроб.</p> <p>Још мало нереда, још мало гурања  
{S} Који су још зарана, за дана, стигли ископали су рупе за ватру, поболи мотке у земљу, нанели 
рскога Призрена и сазнаће да смо у њему ископали гроб још једној српској круни.</p> <p>Зора се  
вили су прогнаници себи нова гнезда, ту ископали нова огњишта и, далеко од рода свога и племена 
ати.</p> <p>— Зар ја да ти својом руком ископам раку — вели артиљерац своме топу — Милошу мој!< 
га два доба историје.{S} Изгледа ти као ископана стара варош, коју је била претрпала лавина дог 
одине Косово осветили.{S} Тамо чека већ ископана рака; тамо ће планути жандарске пушке и сручит 
Богу.</p> <p>И ја сам се сагао и шакама ископао прегршт земље те везао је у крајичак једне мара 
лио је бије непријатеља који му је кућу ископао! — размишља опет каплар.</p> <p>— Море, пуцао б 
ов.{S} Гроб се морао дубок, врло дубок, ископати и то се морало радити без удара мотике и будак 
 копају земљу под патосом.{S} Ваљало је ископати гроб где ће се сахранити Краљевска Круна коју  
чека нова поколења.{S} Ми, ми је морамо ископати! — додаде други са оним упорним поуздањем чове 
 али што ће ми целу породицу намучити и искоренити, то ми је.</p> <p>— Па шта ћете?</p> <p>— Шт 
ов положај и пожури пешадији да са њоме искористи ову артиљеријску паузу.</p> <p>Поштеђена арти 
није ни почео говор а начелник топлички искористи везу коју му је овај дао, и поче:</p> <p>— Сл 
а, очи се застаклише, читава мрежа жила искочи му по кожи, слабине почеше убрзано да се надимај 
 земљи лица заривена у блато.{S} Очи му искочиле из дупља а на уснама му ври пена.{S} Испод рас 
и пали у село па није смео раније да се искраде јер наредили да нико не мрдне из села.{S} Све д 
у је текла из прибијене руке, те смо се искрвавили и ја и он.{S} Клонуо је најзад те га ја обор 
саздана из дубоких рана, којима смо сви искрвављени а престављен у једној особи?{S} Ко је она?{ 
е правићемо се да смо мртви и онако смо искрвављени.{S} Скоро ће ноћ па ће нам она помоћи; он ћ 
и се звук зарио дубоко у младу му а већ искрвављену душу.{S} Под осећањем тешкога бола он би да 
ком болу или што јој је годило да своју искрвављену душу претрпава и туђим боловима?{S} У велик 
 други обред од обреда, који се сузама, искреним и топлим детињим сузама врши?</p> <p>Гроб јој  
рати код себе.</p> <p>Старац је говорио искреним, потресеним гласом али не окрећући нам лица, в 
ицу да јој припале; посула су гроб само искреним, детињим сузама и тако су послала Богу најтопл 
м случајем постао повереник коме се она искрено исповедала.{S} Њена прича ју је загрејала и она 
дин.</p> <p>— А зашто? — пита песимиста искрено изненађен овом новошћу.</p> <p>— Да нам са прид 
 /> <p>Молиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Кандила с 
/p> <p>Молиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Молиле су 
и скидох капу, осећајући једно дубоко и искрено саучешће.</p> <p>Он настави немо крстити се, по 
S} Исповедају се, исповедају се горко и искрено, као што би се човек своме најрођенијем исповед 
ешке ове невоље! — одговори она топло и искрено.</p> <p>— Вама зар?{S} Коме су оне лаке?</p> <p 
p> <p>— И кад помислим — настави учитељ искрено потресен — да су тако исто или још горе, јер су 
лу као да би хтеле запитати: „Кажте нам искрено, је л’ довољно безбедно у Приштини, ако није да 
и једва пет шест душа и свако се предао искрено, одано молитви.{S} Изгледало ми је као да и све 
<p>Поверовала сам му, јер ми је говорио искрено, из душе.{S} Дигла сам се да пођем.</p> <p>— Гд 
ана који је девојче <pb n="429" /> тако искрено а тако лепо причало.{S} Бунило ми се нешто у ду 
до тад се није угасио.</p> <p>Лекари су искрено заложили све своје знање и умење, ја сам их доп 
рипаљујући свећице и целивајући са пуно искренога бола мале војничке крстаче. <pb n="263" /> Из 
асти! — Додадох и ја придружујући му се искреноме болу.</p> <p>— Косово је било војничка пропас 
који је звонило топло поверење и детиња искреност:</p> <p>— Не бих остала ни за живу главу.{S}  
значи отварање срца.{S} Осећао сам неку искреност и снагу у души.{S} У мени се тога часа пробуд 
 за свој несретни народ, молитву топлу, искрену, дугу.{S} Молили су се Богу који је негда Немањ 
— А Дебар, а Битољ? — учини човечуљак и искриви главу, као да би хтео рећи; „Аха, шта ћеш сада, 
дну ногу, извлачи кола из блата амовима искрпљеним канапом и настављеним ужетом.{S} Њега води с 
на костима.{S} За њ’ су везане рукунице искрпљеним амовима а нити има дизгине ни оглавника.{S}  
љеве Круне избрисало из душе и последњу искру вере.</p> <p>— У оно што ће доћи, у оно што мора  
ла покрет воза и наређивала ђенералу да искрца већ утоварену војску и врати је у логор.{S} То ј 
потврдили су нам да се савезници одиста искрцавају.</p> <pb n="45" /> <p>— Ама јесте ли ви то с 
Французи марширају оздо Вардаром а Руси искрцавају у Варни, онда се не одвајају тако лако снаге 
 је и потврду вести да се савезници већ искрцавају у Солуну.</p> <p>То искрцавање савезника на  
на путу је за Солун а Руси се делом већ искрцавају у Варни а делом иду преко <pb n="166" /> Доб 
ници већ искрцавају у Солуну.</p> <p>То искрцавање савезника на југу било је утеха на другоме т 
расправљало о бочном нападу Румуније, о искрцавању руске војске у Варни, о операцијама Грчке са 
ног оделења, донео нам пријатне вести о искрцавању савезника, који ће доћи на наш фронт, дотле  
овољно би било двоје: да се Руси одиста искрцају у Варни и да Французи, са половином снаге о ко 
енизелос претиче дозволом да се у Солун искрцају савезничке трупе.{S} Како би тај корак Венизел 
м приликом био једини спас када би Руси искрцали војску у Варни и Бургасу.</p> <p>— А... само т 
н зуавски пук, у повратку са Дарданела, искрцао у Солуну.</p> <p>— Да се први француски пук кој 
ранцуски пук који је пошао на Дарданеле искрцао у Солуну, цела би ствар данас друкчије изгледал 
 Руси, у случају да нас Бугари нападну, искрцати за двадесет и четири сата војску на Варни и Бу 
това, господо; јер ће Енглези тако исто искрцати на Дедеагачу.{S} Имају већ на Дарданелским бро 
на сат.</p> <p>Све те гомилице, које су искуљале из уличице где је начелство, сливају се затим  
с мотке и утрча у кућу, одакле мало час искуљаше читаве гомиле жена и деце радознало и са усхић 
оји су га животом својим и крвљу својом искупили на земљи, вечно блаженство на небесима.{S} Тим 
зивци, они несретници што су тако скупо искупили своју старост и невештину.{S} Пуковник пролази 
а раздвајају од противне стране.</p> <p>Искупили смо се крај обале, па да нам прође време, посм 
 које се у соби под војводином нарочито искупило и чекало на одлуку, знајући о чему се у седниц 
ну чистину испод Патријаршије, па да се искупимо сви ми бегунци, нек саспу у нас сву муницију,  
х оста код нас.{S} Наредише одмах да се искупимо пред црквом и запретише да ће све село у прах  
ћи.{S} Као на липљанској станици, па се искупио силан народ око сандука из којега се расуло орд 
писа тога тренутка понос.</p> <p>Сви се искуписмо око њега а он, мушкарац, поче нам казивати:</ 
ума и, кад кола већ измакоше, ми се сви искуписмо око мртва човека.</p> <p>Борбе се воде доста  
з улице да се дере, музике да свирају и искупише нас све и прочиташе да је Београд пао.{S} Мора 
ему приписивала и на њега сручивала.{S} Искусни старац знао је да невољи ваља одушке, да народ  
них руских бораца, под командом једнога искуснога и опробанога <pb n="143" /> ђенерала, прелази 
Оставио сам је њеној тузи, пун, горкога искуства да је у тузи најбоље оставити ожалошћенога сам 
тровицу, полазе на тежак пут страдања и искушења.{S} Они ће месецима патити и злопатити, они ће 
е сазнање о стању у аустријској војсци, иснесе све податке, све исказе заробљеника, грађана, из 
лази, његов морал и његову бројност.{S} Иснесе затим депешу, коју је по подне примио са Цетиња, 
м.</p> <p>— А ваљда ће и престати киша, испадала се ноћас! — теши се мајка погледајући очајно у 
ло, оним што је још из Шумадије понела, испаде на друм кроз задње платно, бачена једна оглодана 
из блата и ждеру.{S} Кад из каквих кола испадне оглодана кост они је грабе и глођу, кад испадне 
оглодана кост они је грабе и глођу, кад испадне празна кутија од конзерве они је лижу и крваве  
с и ударим га свом снагом у раме, те му испадне пушка из руке.{S} Сад је мој, рекох <pb n="646" 
свађају се неки око једне кофе, која је испала из туђих кола.{S} И што зора више осваја, жагор  
пуца.{S} Поједе залогај па узме пушку и испали је.</p> <p>— Ручаш, чича?</p> <p>— Па да се прих 
<p>— Ништа нисам видео око себе кад сам испалио прву пушку.{S} Замаглило ми се пред очима и пуц 
а са далеких фронтова.{S} Сусрет је тај испао на штету Виљемове победоносне војске.{S} Док је т 
од слабина брекћу и разапета му се кожа испарава од влаге којом га је посула киша и зној.{S} У  
рачно као чело злочинчево.{S} Из мочара испарава влага и чисто натапа душу зловољом.{S} Не мили 
} Вода набујала, земља отворила плућа и испарава, бубица протеже крила, буди се гуштер који је  
а зноја, покислог одела, које се пуши и испарава и мокрих обојака и опанака.{S} Од тешког задах 
ког зноја са седала која се крај ватара испаравају.</p> <p>Код појединих ватара већ крчка мањер 
ак задах, задах ракије, дувана, људског испарења и никад не провејане кафане, у којој се маса с 
ако подуже остану.{S} Наредили да им се испеку беле погаче, да им се кољу кокоши, да им се исто 
г да би се могла расплести; коњска кола испела се на тротоар, да би прошла, па најашила на клуп 
њици.{S} Кад смо прошли „Славију“ те се испели код Опсерваторије, пред нама је доле, крагујевач 
ели уз неку тегобну узбрдицу, па кад се испесмо а он дану и настави:</p> <p>— Кад смо ушли у цр 
ло доцније и сунце ће се са Овчија Поља испети преко Шара и обасјати ове праменове пуном светло 
е нег научите пушку држати“.{S} Па онда испи чашу баш до дна и поћута подуже, па опет ће рећи:  
, све чекам хоће ли још што рећи.{S} Он испи и другу чашу, па додаде: „Не умем те, синко, ни че 
и седе секретар.{S} На столу је до пола испивена боца црнога и густога Хочког вина, по столу пе 
.{S} Као годинама изломљеноме и болешћу испивеноме самртнику, када у трзају и ропцу, зазвони у  
ђу собом језовите приче о томе, како су испијали очи јунацима на Куманову и Облакову, на Брегал 
е међ колена, седи сломљен старац, седи испијен болесник увијен у ћебе, седи рањеник који је са 
 па му приђох.{S} Био је старији човек, испијена образа и уморна погледа.{S} Он диже главу и по 
/p> <p>И та млада снага ево је лежи сад испијена у блату.</p> <p>Сетих се и Енрика толедскога р 
 бивших људи.{S} То су били или војници испијени глађу, угашена погледа, лица обрасла у длаку,  
учине изаткан.{S} Лице у витеза модро и испијено а бела му брада и бела дуга коса изгледа као о 
и леп и стасит момак по узрасту, али га испила глад и напор, те му потамнело лице из којег сјак 
зда.{S} Њено тамно лице казује да ју је испила тешка болест; очи јој замагљене, угашене и без с 
огледам га, млад ко роса а тешки болови испили му образе.{S} Жао ми га било као рођенога брата. 
а одморка, недовољна храна, умор и глад испио је ову децу, угасио им је онај благи детињи погле 
нема снаге да се гура, снагу јој је бол испио, она прилази мирно, скромно, погружено вагону, ув 
славом и на младоме му се, ведром челу, исписа тога тренутка понос.</p> <p>Сви се искуписмо око 
у сетисмо Бога и свима нам се на уснама исписа горак осмејак, јер свак од нас помисли:{S} Где с 
шњем расположењу.{S} На свима се лицима исписа, понова се дубоко исписа беда и невоља, с том ра 
вима се лицима исписа, понова се дубоко исписа беда и невоља, с том разликом само, што је утуче 
е му се сасвим унаказило, по челу му се исписале бразде и онај његов осмех сасвим се избрисао.< 
оласку савезничке војске.{S} На њему је исписан крупним црвеним словима, недовршен поздрав саве 
ије те разви један угужван хектографски исписан табак — Видите, је ли ово нумера?</p> <p>Он ми  
гашен поглед, оборене главе и тежак бол исписан на лицу даје им изглед стараца од седамнаест го 
 на мојим уснама, на моме челу, била је исписана нада.{S} Рекох г. пуковнику све, рекох ко ми ј 
ћ на првом кораку на лицима је ове деце исписана глад.{S} Шта ће бити даље?</p> <p>— На првоме  
у те свећице могле и у ноћи читати речи исписане на крстачи:</p> <p>— „Он ће доћи!“</p> <milest 
м натуштило као суморно чело по коме су исписане бриге и очајање, а на западу, тамо где се оно  
уморна лица по коме су дубоким браздама исписани сви напори дуготрајних и надчовечанских бораба 
са батеријом.{S} На лицима свих било је исписано питање: „Откуд ти?“.{S} Што је капетан ближе п 
ије, већ је на лицу свакога од њих било исписано другаче расположење но што је било оно које су 
</p> <p>Много је бора на старчевом лицу исписано.{S} Хоће ли дотрајати да види равну Метохију б 
е млади носилац круне, дебелом писаљком исписао силне црвене бразде.{S} Та карта казује много,  
о по коме ће се великим црвеним словима исписати речи добродошлице.{S} Ваља све те предлоге изн 
њеним се победничким заставама могадоше исписати речи: „За Косово — Куманово!“ и српска се заст 
на њему.{S} Веровао сам и наставићу ту, исписаћу све листове, исказаћу сву тугу своју и све бол 
 граната које су тамо доле, замном, још исписивале небо светлосним линијама.</p> <p>Једва сам д 
н разочарења.{S} То се разочарење јасно исписивало на лицима оних који су се збирали у кафане д 
трећи је на полеђини кутије од цигарета исписивао бројеве балканских војсака; четврти је цитира 
ео по њему црвеним, крупним словима, да исписује поздравни усклик савезницима.</p> </div> <pb n 
лица а гомиле очију и осмеха, који нада исписује на уснама, поздрављала их.</p> <p>— Но хвала Б 
ута и заоштравала до сукоба, поче да се исписује неко поуздање и вера у оно што је војвода пред 
ије, које су биле настале после крвавих испита на Руднику и Церу.{S} Страховита неман уништења  
ња.{S} Светина је опколила њихова кола, испитивала њихове кочијаше и најзад и њих саме питала г 
 све могућности, разматрана је и карта, испитивани су понова извештаји наших предстража, о поло 
а ђенерала, начелник штаба Прве Армије, испитивао је сваког понаособ и све заједно оне заробљен 
има под шупом, грејући се око ватре.{S} Испитивао их је дуго и свестрано, записивао је одговоре 
о — рећи ће онај што је код прве лешине испитивао тело и утврдио време кад се од прилике убиств 
...{S} И ако је мутно небо и ако су нам исплакане очи, ми је догледамо, ми је видимо, она нам к 
едно друго ни за име.{S} Исповедају се, исповедају се горко и искрено, као што би се човек свом 
ви они разговарају, препиру се, јадају, исповедају и распитују се и не питајући једно друго за  
и не питајући једно друго ни за име.{S} Исповедају се, исповедају се горко и искрено, као што б 
ем постао повереник коме се она искрено исповедала.{S} Њена прича ју је загрејала и она је баци 
је избегла.{S} Казала сам јој све, све, исповедила сам јој се као што би се мајци исповедила.{S 
поведила сам јој се као што би се мајци исповедила.{S} Она ме је тешила и жалила, примила ме је 
у:</p> <p>— Хоћете ли да чујете, да вам исповедим све своје болове.{S} Ја тако проводим ноћи на 
 као што би се човек своме најрођенијем исповедио.{S} И мени је пришао један млади рањеник, дес 
ићу га и наћи ћу га.{S} А кад га нађем, исповедићу му се и он ће ми опростити.{S} Ја нисам крив 
 /> доцније, кад је буде њена сопствена исповест загрејала, постати јаснији и звонкији.</p> <p> 
 казује, а она је то сматрала као своју исповест, којој сам ја самим случајем постао повереник  
тицајем болова, које је озледила својом исповешћу, и мисли, које су је одвеле далеко негде, сас 
не и богате плаве косице и висока чела, испод којега су упале две дубоке дупље.{S} Осмех јој се 
 место у близини једних воловских кола, испод којих је већ спавала једна енглеска мисија и, прв 
еду могло сакрити да доле, у дну Уциња, испод Бијеле Горе, где се већ варош губи, иза капије је 
 последњи пут да брани Скопље.{S} Овде, испод Водна, на железничкој станици, још увек увраћају  
бе, и журила Призрену?{S} Није ли тамо, испод Призрена, настала каква нова опасност, те ми у ст 
д Остружнице и доле, на дунавском кеју, испод кланице.{S} Чим падне Београд, догађаји ће почети 
заогрнуо провидним велом <pb n="374" /> испод којега се сузе нису виделе али су се осећале.</p> 
p>— Туку се — вели — већ по улицама.{S} Испод кафане „Шарана“ и код стругаре.{S} Видела сам очи 
ле из дупља а на уснама му ври пена.{S} Испод раскопчане блузе и прљаве, подрте кошуље, надимај 
чима својим наше жандарме како гину.{S} Испод моје куће, на педесет метара, видела сам мртвог н 
су, немајући крова, полегали по улицама испод стреја и капија; завија затим једном улицом која  
Мокре Горе и води Лимом на Пријепоље па испод Сјенице избија на Гиљево те, пресецајући Ибар нег 
а Скопљу; као и кретање бугарских трупа испод Шара, које <pb n="554" /> су после заузећа Тетова 
 знаци расула и безвлашћа.{S} И као кад испод велике грађевине ишчупаш из темеља основни камен, 
ли журе и где се узноси Призренски град испод којега, на обалама бистричиним, угасиће се ноћас  
ога Врха и Злетова.{S} Тада би се негде испод Скопља, вероватно на Пчињи, све до њенога утока,  
ја на Гиљево те, пресецајући Ибар негде испод Рогозне, пролази под Митровицом Косовском и иде н 
на о којој се у Београду говорило да је испод руке продавала и транспарентне карте за играње са 
велике дупље над очима и оне две угибле испод слабина брекћу и разапета му се кожа испарава од  
а а дим, који се из њих пење, разастире испод наших ногу провидан сиви облак, који лежи над цел 
ромрзла ваљда, <pb n="659" /> извуче се испод кола, диже се и приђе нашој ватри да се загреје.{ 
тришу код Криволака и Грацкога, станице испод Велеса, како би оздо, брегалничком долином, затво 
идошлице и све то полеже по столовима и испод столова, тако да пре личи на магацин истоваренога 
 детета, чије је лице покривено марамом испод које вири прамен чупаве косице.{S} Кроз мараму пр 
ће.</p> <p>— Јеси ли знао да се бегство испод заставе казни смрћу?</p> <p>— Знао сам!</p> <p>—  
е земљане боје а очи му извирују дубоко испод чела.{S} Он лежи сломљен и прати облачак <pb n="4 
ањеника узнемири: поједини дигоше главу испод ћебета, други прогунђаше нешто а мене обли тежак  
у нек изведу топове тамо на ону чистину испод Патријаршије, па да се искупимо сви ми бегунци, н 
е вратимо биће све пусто и почећемо све испочетка.{S} Али, тад неће бити довољно само да нам о  
учи и остави потпоручика да чека везу и испошље телеграм а он оде да потражи мало одмора.</p> < 
у дане славе.{S} И место те мисли да га исправе и освеже, изазивале су код њега тешку клонулост 
 Балкан?!</p> <p>— Да, господине мој! — исправи се победоносно проседи и пргави господин.</p> < 
удила му је прилику да крвавим мастилом исправи у њој оно место од пре сто година, које је њего 
 она два трећепозивца, што воде вочиће, исправили се чисто и иду крај каре некако друкче, војни 
е, Усуд, онај неодољиви и свирепи Усуд, исправља се опет испред очију старчевих, као неман пола 
је су се биле повиле под теретом снега, исправљају се, кора пуца на дрвету; наилази сок и обнав 
рвеним кругом и, линије повијане и опет исправљане.{S} Ту су се водиле последње борбе које су р 
 слепоочњачи, још се познавала, није ју испрала ни она силна киша, што значи да је скоро, после 
после, јер ево локве крви на земљи нису испране.{S} Значи изгинули су када је пао мрак пре сат  
ут, пре но што ће погинути, кад је био, испратила сам га тешке душе.{S} Притисло ме је нешто ов 
а као и досад на широко море и мајка га испратила благословом и пратила погледом док му чунић н 
, кад дође наредба да крену, тешка срца испратиле, тежа но што су њихову старију браћу у фронт  
ндармерију, све до последњега човека да испратимо на фронт.{S} Од овога тренутка власти су већ  
 и мој јединац на широку пучину и ја га испратио са благословом.</p> <p>С вечера сишао сам на о 
>— Је л’ истина да је ђенерал већ ноћас испратио своје ствари?</p> <p>Да узбуђење још више поја 
 своме чунићу на широко море а мајка га испраћа благословом и дуго прати погледом, док се чунић 
че.</p> <p>— Пази нико га од његових не испраћа! — приметиће неко и одиста, сад нам тек паде у  
недељу дана на овамо редовно дочекује и испраћа све нишке и солунске возове.</p> <p>— Зашто мис 
 у Скопље.{S} Видим многе рањенике тамо испраћају, чула сам да тамо има неколико великих болниц 
азио и дочекивала сам га радосна срца и испраћала лаке душе.{S} Жалила сам ал нисам слутила.{S} 
} И ја сам свога јединца са благословом испраћао и сачекавао га на обали живота, кад би се отис 
осланика из Призрена, седмога новембра, испраћен са онолико узбуђења.{S} Светина је опколила њи 
S} Кола, пошто је са њих скинут товар и испрегнута стока, бацана су у амбис; аутомобили прелива 
испред Штимње посрнуо вукући топ, те га испрегоше и оставише крај друма да чека смрт.{S} Овако  
његова кућа.{S} Ено је тамо преко њива, испред оног забранчића, на лево од друма.{S} Чим је саг 
и одлазио до оне чистине иза начелства, испред Бајазитове џамије, одакле се догледа лабски друм 
у, док не наиђоше нове гомиле бегунаца, испред којих смо ми ноћас измакли.{S} Окупише се око ме 
 а образи упалили.{S} Трчао сам напред, испред свију, трчао сам као луд.{S} Наши су официри мис 
стеље а треће су на оној малој чистини, испред пећине, налагале ватре те да се деца згреју јер  
ту једну ноћ, пре но што ћете ви наићи, испред вас бегали неки људи који су се тукли са дахијск 
53" /> ту, где се и сви остали сретају, испред начелства, пред оном џамијом на почетку чаршије. 
 као свитац у мрачној шуми.{S} По пољу, испред Приштине, расуле се ватре у логорима војске и из 
дома да загрлим мртву матер.</p> <p>Ту, испред села, остали смо у блату више него један сат, до 
а и Румунима.{S} Напушташ главну улицу, испред начелства, напушташ онај жагор и хуку гомиле људ 
одила па... пала граната <pb n="475" /> испред ње, дете се ваљда преплашило, откинуло се од ње  
а.</p> <p>— Наиђоше, вели, као олуј.{S} Испред њих пишти зурла и удара гоч а они мећу пушке и ш 
уескадрон под своју команду и истури га испред непријатеља.</p> <p>У само подне, патроле овога  
тетом, која по овако пакленој ноћи бега испред Бога и испред непријатеља?{S} Журила сам се, жур 
ог изабрао да га склони у своја наручја испред ове непогоде.</p> <p>Топлина старчевих речи годи 
у избегле, попе?“ — „Избегле у ова села испред нас, имамо сви тамо зналце и пријатеље, па са њи 
који <pb n="307" /> је вукао једна кола испред нас, ударио је у страну и мал није сунуо с колим 
овога посла.{S} Када се натоварена кола испред ђенералове куће кретоше и капија се на кући опет 
 по аровима, под капијама, по тремовима испред џамија, у колима и под колима.{S} Ватре је било  
ође народ у горе и планине да се склања испред непогоде а у напуштеним селима зазвонише звона н 
а кишом набујалога потока или лавеж пса испред арнаутске колибе, тамо у дну голе шуме.</p> <p>Н 
етохије, те са Патријархом крену у збег испред дивљих Арбанаса, који сиђоше са оних планина иза 
есретне бегунце.</p> <p>А кад воз стаде испред ове масе, настаде очајна и страшна гужва.{S} Вид 
 ми на памет онај коњ што је тамо негде испред Штимње посрнуо вукући топ, те га испрегоше и ост 
> <pb n="203" /> <p>Непријатељ, који је испред Чачка, код Трбушана, имао ону олаку борбу са тре 
два коњаника који зауставише нагло коње испред наше групе.</p> <p>— Је л’ то Грачаница, те ватр 
евске улице, начетиле <pb n="232" /> се испред кућа, заштићене од кише широким турским стрејама 
грешнике, који се на један мах створише испред мене, као сенке које су тога тренутка изникле из 
 овако пакленој ноћи бега испред Бога и испред непријатеља?{S} Журила сам се, журила сам, шибан 
е двојице коњаника које смо синоћ срели испред Чаглавице и који су хитно журили распитујући за  
ји су се начетили на прозоре и измилили испред болнице па довикују отуд:</p> <p>— Одакле господ 
b n="684" /> <p>— А они који су измакли испред нас?</p> <p>— Они су већ заробљени!</p> <p>Сви п 
ли то право да буду за времена уклоњени испред освете непријатељеве и, не заборавите да Команда 
 трагедија Дечанскова а ено је у долини испред Неродимља <pb n="304" /> и она Главица где је на 
S} Сахранили смо је ту, на оној чистини испред пећине а после, кад макнуше Турци из села, скиде 
— Онај — што смо се здружили, што ме ти испред Липљана припита за њега.</p> <pb n="595" /> <p>— 
 споро кретали, и ако је требало журити испред непријатеља, толико ми је сад изгледало као да с 
е.{S} Пођох са новом гомилом корачајући испред свих.{S} Журило ми се, хтела би што пре да стигн 
а који је прихватао један дирек побијен испред зграде.{S} У телеграфској станици затече он теле 
езује за ову земљу.{S} Нисам се склањао испред турских батаљона и топова толике године.</p> <p> 
је забринуто и одмереним корацима шетао испред вагона, изазивајући утисак човека који је тек ди 
а сме, напустио би редове па би потрчао испред нас.</p> <p>Тек прођосмо отуд Јаребица, а команд 
авде, од Патријаршије, кренуо у бегство испред арнаутских насиља, тражећи заштите у хришћанске  
е од Патријаршије, креће опет у бегство испред аустријских насиља, тражећи заштите у Арнаута.</ 
н руски консул, који се затим није хтео испред Бугара ни да уклони, већ је са највећим поверење 
чили или су малодушнији, потегли далеко испред опасности?{S} Да ли би се могло претпоставити да 
негде у близини, капетан, јашући далеко испред батерије, учетворостручи пажњу.{S} Он још од ран 
је био пао први сумрак, када смо далеко испред нас, у једној дубокој долини, опазили ватре те н 
 проведем ову ноћ.{S} На послетку, неко испред мене рече да је доле, у селу, једна капија отвор 
уверењем да се само привремено уклањамо испред непријатеља.{S} Сад већ крећемо са горким уверењ 
дољиви и свирепи Усуд, исправља се опет испред очију старчевих, као неман полаже своју мртвачки 
ки час улазе и излазе из вагона, шетају испред њих или, у малим гомилицама, воде тихе и поверљи 
ни се на штаке и гурну лактовима гомилу испред себе па изађе напред:</p> <p>— Српски се војници 
амо.{S} До нас неће стићи — одобрава му испред својих врата један фијакериста, чије су коње рек 
им теретима.{S} Сви они журе да измакну испред кола која ће доцније кренути- и закрчити друм.</ 
таза честито видела до колико што видиш испред себе да се нешто беласа.{S} Бабо је ишао напред  
оји су се распрштали <pb n="185" /> још испред Чачка, код села Трбушана, ипак се пред батеријом 
рију која је већ измакла друмом.</p> <p>Испред трнавске механе више Чачка изађе водник пред кап 
 и најобичнија ситна појава па да из ње испредају дуге и стоструке комбинације, онемиле су од и 
аксао је и пао.</p> <p>— Дреши штранге, испрежи! — наређује командир батерије.</p> <p>Војници,  
жубор потока, теку речи Госпе у црнини, испрекидане где кад уздахом, где кад почивком за време  
 <pb n="446" /> су речи често пута биле испрекидане уздахом или сузом, често раздробљене и иски 
мња.{S} Из општега жагора, чују се само испрекидане реченице или по где која реч, или узвик или 
 се завитлали тешки облаци, ипак је он, испрекиданим реченицама, недовршеним одговорима, имитуј 
ла како су се деца играла.{S} Он нам је испрекидано казивао по где што али мало, колико је он в 
и стукнули, била је гомила људи која се испреплетала као клупче змија, те се сад расплиће.{S} И 
ка, све натоварено и претоварено све се испреплетало, све се утисло једно у друго, све се проби 
их се развијају неке тајанствене слике, испреплетане месечином, и лебде над нама.{S} Што их виш 
д на узнемирено море, чије су беле пене испреплетане са месечином, изгледале као просуто драго  
ло се све, скрхала се цела Србија у оне испреплетане, тесне и прљаве улице призренске.{S} Ваља  
фигура све јасније издваја из стоструко испреплетанога клупчета догађаја и стаје пред седога Кр 
{S} Онде се скрхала кола, онде се друга испречила, коњ који се одрешио луња сам по друму, задоц 
ан наредник да се макну кола која су се испречила на сред друма; свађају се неки око једне кофе 
иганице, јер он то воли.{S} Умесиће их, испржити и неће дотаћи; оставиће их у скрињу, где стоје 
<p>Затим нам госпођа, очију пуних суза, исприча своје тегобе и невоље на путу.{S} Заноћила је с 
ао да хоће да ми га отму.{S} Кад старац исприча причу а мени се она колиба учини одиста као отв 
скога пука и ону другу о несретноме оцу испричала је Госпа у црнини са пуно осећаја и топлине.{ 
м да забележим.</p> <p>— Би ли бар мени испричали?</p> <p>— Хоћу! — одговори он са највећом гот 
 гомиле, који нам је у мало речи гласно испричао историју ових двеју Мица.{S} Прва од њих је ће 
што, као просјак кад залази на врата да испроси што.{S} Они прилазе једној групи, јер им се чин 
 ће се у хришћанскога становништва моћи испросити која мрва хлеба.{S} Они, који су из Шумадије  
 иду крај каре некако друкче, војнички, испрсавајући се и као да би гомили, крај које пролазе,  
оба када се младост уме тако поносно да испрси а млада снага усправљено да буја као млади јабла 
 сео на један камен.{S} Приђе му, па се испрси и тресну ногом о ногу.</p> <p>— Господин поручни 
мо где се бију, све сам видео, све... и испрси се дете светла лица, осећајући да се умило славо 
рди камен, поникао из мора и узнео се и испрсио камене <pb n="10" /> груди, готов увек да прими 
Тако је ваљда било — одговара му други, испрскан блатом до грла — тако је ваљда било у Призрену 
војска, уморна дугим и напорним маршем, испрскана дебелим блатом и оквашена студеном кишом, пол 
м од кише црвеним крстом, дрежде блатом испрскани и укаљани рањеници и очекују нешто, што неће  
оглаво сељаче са још влажним опанцима а испрскано блатом по кошуљици и стручком сувог босиљка з 
 јастуком.{S} Најзад, поче да се тегли, испружи руке и отвори оно једно око.</p> <p>Ћутала сам  
у и пружи се те узе намештати ватру.{S} Испружи ногу те петом од чизме узе лупати пањ који је п 
зрен и застао је само толико, колико да испружи ноге и да дане душом и, том приликом, он је каз 
и по улицама.{S} Где год је турска кућа испружила мало стреје, те обезбедила пола метра или неш 
е, полегали спавачи те им ноге, које су испружили ван кола, влажне од ноћашње кише.{S} А прокис 
, тако нешто...</p> <p>— А ако им се не испуне захтеви?</p> <p>— Измеђ одбијања захтева и рата  
 тренутка противио да се према Бугарима испуни једна, ма и неуговорена али ипак савезничка дужн 
положи, разлети се тамом јато варница и испуни мрак, који се под кров најгушће сабио.{S} Осећа  
боши и засвираше трубе.{S} Светина очас испуни тротоаре и закрчи улице.{S} Отуда је марширао је 
 и крваве реке потегла чак овамо, да би испунила свети завет чувара царске круне у гробу, прође 
елник већ прибрао масу људи, који су му испунили све просторије малене канцеларије, те за мене  
тати да сачекају непријатеља.{S} Они су испунили друм и иду од једног до другог дућана и пазаре 
легнем рани; треба жалити оне који нису испунили своју дужност према Отаџбини а не мене који са 
} Што је било крова и места под кровом, испунило се гомилом људи који су се тискали и гушили по 
до Милановца па отерани, рекло се: ето, испунило се пророчанство.{S} Па шта сад, зар изнова?</p 
 гласно да се љути.{S} Задоцњење је већ испунило три четврти сата.{S} И ко зна колико би се то  
ст према Отаџбини а не мене који сам је испунио!“</p> <p>Доцније, кад је полазио у бугарски рат 
ти срце, мораш се измирити с тим да сам испунио своју дужност!</p> <p>Обећала сам му, све сам м 
ак дима од цигарета који је и целу собу испунио.{S} Разговор се око овога стола, и ако доста жи 
 зашто сад не би био сачуван те да може испунити и други део дужности, оне према кући и породиц 
на пламен.{S} Варнице, као златна киша, испунише помрчину која је у толико гушћа била што су се 
Кафане које су на подне биле разређене, испунише се предвече и посетиоци њихови, које <pb n="88 
е из разних улица, уличица и капија.{S} Испунише се и закрчише се улице, затворише се дућани и  
ије са Дрине чак овамо у срце Шумадије, испуњава тешком бригом и слутњом.</p> <p>Полицијски пис 
а и све погло главе и жагор једноставно испуњава простор, а облак дуванскога дима повија се над 
 госпе у чистим белим кецељама и све то испуњава мирис карбола.{S} Свуд то исто где год сам про 
 редови проширују, празнина се на друму испуњава; оборени се товари утоварују, кола која су пос 
више осовине у житка блатна језера која испуњавају пролоке.{S} Светина, која се натоварила на а 
ону несретну мајку.</p> <p>Тамна ноћ је испуњавала пусту кућу.{S} Ох, како је то била дуга ноћ! 
 свечан, врло свечан помен.{S} Цркву је испуњавала туга и била је пунија но о поменима о којима 
ом дану.</p> <pb n="350" /> <p>Штала се испуњавала једновремено димом и мразом који је продирао 
 те као поплава <pb n="137" /> бујала и испуњавала тесне улице ових вароши, тако да је загустил 
но мртвило природино које нам је истина испуњавало душу зебњом али у коме смо ми ипак осећали н 
ца им се нису разазнавала, само је таму испуњавало тешко дисање, ркање и густ, загушљив ваздух. 
у црнини после дуге, врло дуге почивке, испуњене боним сећањем — или је малена варошица Младено 
у то деца у годинама у којима, у душама испуњеним синовљом љубављу, тек почиње бујати и један н 
е несноснога и загушљивога летњег дана, испуњеног оморином, дуне предвече свеж ветрић те расхла 
етати на његова ребра и, не чекајући да испусти душу, почети да кљују месо са њега жива јоште.< 
тавога сата напора, телефониста клонуло испусти слушалицу на колено.</p> <p>— Не може се добити 
је налази у Витановцу и он запрепашћено испусти слушалицу.</p> <p>— Дакле на левој обали Мораве 
је време да дочепа место у возу.</p> <p>Испустивши њега, професор прилази оном вишем чиновнику, 
де у њене усне, како не би ни једну реч испустили.{S} А та реч тече са њених усана топла и благ 
 — прошли пут знаш, били смо сами, сами испустисмо Београд па га сами и повратисмо, а сад...{S} 
а хоће ли му ко пружити што, хоће ли ко испустити какав залогај или бар, хоће ли ко бацити што  
ог метка више, повлачи се у Призрен.{S} Испуцала што је <pb n="346" /> имала... али вас молим,  
к је грчевито стегао ручице које су све испуцале од зиме.{S} Па онда седмо, осмо, девето... ко  
на звони.{S} У њима нема више муниције, испуцало се, изгинуло се и — сад се повлачи, ако се бар 
е ми сву муницију, колико је има, да је испуцам, да огласим смрт Србије!</p> <p>Пре но што ће с 
алишан, стиснутих вилица и бледих усана испуцаних од ватре.{S} Под пазухом му јабука коју му је 
мити коров; захрђаће напуштени плугови, испуцаће непреорана земља жеђу, те ће је самохране мајк 
раћао пажњу на њихов разговор, а час га испуштао и поводио се за својим мислима, које су се у о 
Призрена.</p> <p>— Качаник није требало испуштати, господине мој! — узвикује један резервни под 
никако не може опростити што је Качаник испуштен.</p> <p>Док се овде води тиши разговор, у коли 
да што пре стигнем.{S} Ушла сам опет на иста врата и попела се истим степеницама.{S} Један стар 
к што је прешло подне, дотрча к мени та иста госпођа.</p> <p>— Чујете ли? — рече.</p> <p>— Шта? 
 шапћу, све говоре једно исто, једна се иста вест преноси из групе у групу, ту се објашњењима п 
т је боље.</p> <p>Сутра дан, сретају се иста двојица:</p> <p>— Па зар ти не оде данас?</p> <p>— 
и ко би тад слутио <pb n="579" /> да ће иста генерација, исти људи, још у пуној мужанској снази 
у ствар.{S} Не воде те разговоре чак ни иста лица; један је почео па се одвојио и пришао другој 
 доћи, те су се и даље лепршале заставе истакнуте у част њиховога доласка.{S} Јуче, 26. септемб 
громнога броја талената, према јачима и истакнутијима ипак мора бити обзира.{S} Али ја вам гово 
а: исти дан, <pb n="707" /> исти месец, исте околности: једна војска која верује да је победила 
и то миг историје који га одводи на оне исте мисли које су пре годину дана, у часу кад их је ис 
 и, причињавало ми се, као да шапће оне исте Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје. 
у офанзиву.</p> <p>Као и у првој, те се исте наредбе израђивале те ноћи и у свима осталим армиј 
 судбини овога народа.{S} Одатле, из те исте Патријаршије, кренуо је наш народ пре три стотине  
а сретним материнским осмехом изашла из исте канцеларије.{S} Ох, како ме тешко у томе тренутку  
мо једни уз ток а други низ ток једне и исте реке, али су оба ова пута затим савијала на запад  
командама а осим тога, предузета су још исте ноћи на свима фронтовима даљна коњичка извиђања.{S 
је букурешки мир.{S} А кад је та година истекла, он је 1914 дочекао лака и ведра срца и не слут 
е сад занима по мало у дућану док му не истекне поштеда.</p> <p>— Ови са Дорћола мора да се скл 
 собе, све рањенике и све болеснике.{S} Истерали су ме; рекли су ми да је болница пуна заразе,  
ница пуна заразе, да се нико не пушта и истерали су ме.{S} Спавала сам ту ноћ у кафани, на једн 
 крстића, међу којима по где који грубо истесани камен.{S} На гробљу мртва тишина сем, кад ми н 
о <pb n="579" /> да ће иста генерација, исти људи, још у пуној мужанској снази, доживети да уче 
није пао на памет чудан стицај прилика: исти дан, <pb n="707" /> исти месец, исте околности: је 
тицај прилика: исти дан, <pb n="707" /> исти месец, исте околности: једна војска која верује да 
ни ноћивале на истоме месту, нити су за исти број дана и ноћи прешли овај тешки пут до Скадра.{ 
тени повуку под кров и да сутра наставе исти посао.</p> <p>Пред подне, кад би се већи део повла 
ре и врућине...</p> <p>Разговор један и исти о ономе што се тек преживело и што се још и овога  
д ране, проћи ће то! — тешили су ме они исти и истим оним гласом као мало час ону несретну мајк 
 за ову борбу издао војвода Мишић, онај исти који је прошле године издао наредбу за наступање;  
 сир из жуте бакалске хартије.{S} А тај исти је, само неколико дана раније, са белом сервијетом 
 иза Дрима и ево је сведок сад, кад тај исти народ, бега у те планине тражећи заштиту.</p> <p>М 
оду; Арнаути, чијој је сили дохакао тај исти војник, притворно обарају поглед, осећајући дубоко 
оворе у очекивању ђенерала који ће се у исти воз укрцати и повести војску Србији у помоћ.</p> < 
м бригом и подједнаким болом, сви имају исти циљ, сви исту себичну тежњу да један пре другога с 
на са обешеним ногама напоље.</p> <p>На истим шинама била су једновремено два воза и оба тако н 
 могу, имам сипњу.</p> <p>Он понуди под истим погодбама заробљеника, који је мало час са мном р 
 али ћу бити ту где је и он, бићемо под истим кровом.{S} Та ми се мисао поче све више допадати  
Ушла сам опет на иста врата и попела се истим степеницама.{S} Један старији господин — не знам  
еримо, да су далеко отишли и да се неће истим путем вратити.</p> <p>Тако је и било.{S} Остали с 
 проћи ће то! — тешили су ме они исти и истим оним гласом као мало час ону несретну мајку.</p>  
тешили су ме они око мене, исто онако и истим речима, као мало час ону несретну мајку.{S} Прити 
мојим рођеним језиком, рекао ми је оним истим, којим се моја мајка моли Богу, а мој бабо здрави 
има седи ту, у тој кафани, можда за тим истим столом, не би ли сазнао што, а предвече одлази не 
 волеш више?</p> <p>И даље ме је гледао истим погледом и ни једна се црта на његовом лицу не из 
е горка истина која ми сину пред очима, истина да у Србији само армијске госпође и госпође из В 
 утврди једна горка али, јасна као дан, истина — да више никакве наде нема.{S} Управо на те сед 
тала од њега, размишљала сам о томе.{S} Истина, тешко би ми било оставити кућу ал опет, боље је 
о опорављала и ево већ крећем руком.{S} Истина имам још болове али ево, могу да крећем и неће м 
ра“ и видимо, Аустријанци одступају.{S} Истина, боре се, али одступају корак по корак.{S} Шћућу 
и да је истина.</p> <pb n="702" /> <p>— Истина је! — тврди му и једанаести.</p> <p>— Ко каже, о 
к кад се врати саопшти нам га.</p> <p>— Истина — вели — прешли су.{S} Ево проведоше три Немца з 
 је то! — покушах да га тешим.</p> <p>— Истина је, срце ми каже да је истина.{S} Кад тако говор 
} Је л’истина да и они ратују?</p> <p>— Истина.</p> <p>— Кажу да бацају ватру озго?</p> <p>— Ба 
о једно једино питање: .</p> <p>— Је л’ истина да је ђенерал већ ноћас испратио своје ствари?</ 
о ме тешко у томе тренутку заболе горка истина која ми сину пред очима, истина да у Србији само 
ега часа, ето је пред нама цела целцата истина у свој грубости својој, ето нам се отима погледу 
</p> <p>— Истина је, срце ми каже да је истина.{S} Кад тако говорим о њему или кад сам сам, па  
 до сад питао и сви му одговорили да је истина.</p> <pb n="702" /> <p>— Истина је! — тврди му и 
сагледати раницу под уветом.{S} Била је истина натопљена крвљу али изгледало ми је да је кост р 
удимо оно мртвило природино које нам је истина испуњавало душу зебњом али у коме смо ми ипак ос 
његово.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Ако је истина да смо опкољени, могли би те ухватити у србијанс 
 те вере.</p> <pb n="216" /> <p>— То је истина! — признадох ја убеђен — Али, шта је то што је в 
ма, према нашој граници?</p> <p>— То је истина... у осталом, да... сам факт се не може спорити, 
нио? — вајка се други.</p> <p>— И то је истина!</p> <p>— Па онда, учествовао сам у свима јавним 
 збира расуте ствари и брише их. — Није истина да се морамо склањати.{S} И од сад ћу да пуцам а 
ку своје прије и комшике.</p> <p>— Није истина да се морамо склањати — пламти од узбуђења један 
ми је да опасности за живот нема, да ће истина остати онакажен и без ока али ће остати жив.</p> 
рају мртвачку игру.</p> <p>— Ама зар ће истина, господине, они преко мора? — запитаће ме један  
ућицу, па ма и даље гладовали.</p> <p>И истина, није потрајало дуго а дође човек ноћу, као оно  
>— И они кују сандуке.</p> <p>— А је ли истина за Врховну Команду?</p> <p>— Отишла је за Призре 
шке своје а ни њему нису казали!“ „Је л истина, попе, тако или друкчије?“ „Истина <pb n="256" / 
{S} Где би нам био крај кад би све било истина што ту пише.{S} Не види се а дао бих вам да проч 
ас мртве и неме.</p> <p>— Ама, је л’ то истина? — пита пријатељ пријатеља и ако је већ десетори 
 видо сам данас и оне што лете.{S} Је л’истина да и они ратују?</p> <p>— Истина.</p> <p>— Кажу  
Је л истина, попе, тако или друкчије?“ „Истина <pb n="256" /> је, ага, ево и сама Марка пред то 
 царство Твоје; царство правде, царство истине и царство мира; јер то царство донеће уцвељенима 
о на другог.{S} Како би сам?</p> <p>А у истини је тако било.{S} Појединац је пропадао, те су се 
није се тај утисак изменио.{S} Пећ је у истини личила на једну велику гробницу, кроз коју су лу 
и онај.</p> <p>— Ама, зар је то могло у истини да буде? — запитаће један трезвен старчић, који  
е, не досађујеш ми, слушам ја!</p> <p>У истини слушао сам га са пажњом.{S} Било ми је чак прија 
е једнога сата ушао да се распита је ли истинит глас о проласку Врховне Команде.{S} Изашао је б 
ком којим се исказују само велики, само истински осећаји?</p> <p>— Не, госпо, ви не смете, ви н 
аслуге његовога оца, тамо знају да цене истинску потребу да л’ некога треба поштедети или не.</ 
тају и не чекају одговора: нису раде да истину сазнаду сувише доцкан; не верују више ни у чији  
из његовог устезања и снебивања познаде истину и то га нагна да јој је призна.</p> <p>— Ово је  
теде да не одговори или бар да прикрије истину али гомила из његовог устезања и снебивања позна 
у и ага, Бог па ти!{S} Што смо ти рекли истину смо рекли, ето и сам тај Марко добар је човек и  
 — „Вала, ага, ево главе ако не говорим истину!“</p> <p>Причао нам је и друге ствари бабо, па н 
нда поп: „Ага, научио сам се пред Богом истину да казујем, па нећу друкче ни пред Господаром.{S 
и изгубили поуздање, неће да каже праву истину и залагује га новим надама.{S} Можда би се тако  
 су у то само они који нису могли праву истину знати или су је упорно негирали.</p> <p>А јуче ј 
одробније распита не би ли сазнао праву истину.{S} Па и у томе часу било их је који су умели да 
ни део Србије; ту је сазнао још и горку истину да се ни Крагујевац не може одржати.{S} Чете су  
 на крају крајева, ипак предочили горку истину — да смо издани.</p> <p>За пола месеца Септембра 
ича, које казују толико пута већ казану истину, да је материно срце једнако у сва доба и у свих 
с је ту, ево га пред нама!{S} Ми смо ту истину знали, али је ево сад пред нама целе целцате, у  
усте у гробницу, тек видиш целу целцату истину у свој грубости својој; онда тек видиш, како ти  
о интерес за опште појаве и све се више истицала себичност.{S} Нико више није распитивао о ново 
а јасно оцртане сенке изнад којих су се истицале сенке јабланова и минарета.{S} Оно страховито  
врати у среску зграду, из чијег је зида истицао читав сноп <pb n="176" /> жица који је прихвата 
ја је покрила догорели пањ, све се јаче истиче својом белином осветљеном светлошћу ведрога плам 
 га ваљда зову белим братом, онај други истиче из чаробних охридских вода и дере кроз пусте зем 
 међу <pb n="614" /> којима се нарочито истиче лице Министра Председника уоквирено седом брадом 
косовских.{S} У даљини се сад већ јасно истичу Црна Гора и Шар, последња заштита српска.{S} На  
ем своје материнско срце и нисам смела, исто као оно отац кад је полазио, да сматрам то за тужа 
 ми!</p> <p>Секретар се повуче из собе, исто тако тихо као што је и ушао и лаганим кораком, да  
убљено дете; тешили су ме они око мене, исто онако и истим речима, као мало час ону несретну ма 
а, друго, ја, ја...</p> <p>— Што друго, исто је.{S} Кад можеш ти, могу и ја.{S} Оди, помози ми  
 онај озбиљан час је ту, пред нама је!“ Исто као код самртника, кад сви знамо да ће умрети, сви 
ла пала с неба, у нама та појава изазва исто осећање као у морнара, који су се буром завитлани  
а, стрепили смо да иза те ватре наступа исто тако страховита војска.{S} Ови, што смо их срели,  
а јавио и кад су ме примили, било ми је исто онако као кад смо били у Раваници.{S} Та ето, дожи 
еком поплавили западну Србију, овако је исто, истога месеца и истога дана у месецу, Војвода Миш 
/p> <p>Сви ти снови казивали су једно и исто самохраној старици, подхрањивали су јој и даље вер 
ом речју која за нас жене и мајке значи исто што и смрт.</p> <p>— Јест, ланац! — потврди гимназ 
Овако исто и њега смо посматрали, овако исто о њему проговорили реч две и овако исто, остављају 
авише крај друма да чека смрт.{S} Овако исто и њега смо посматрали, овако исто о њему проговори 
 борбом на Гиланској Морави, воде овако исто очајне борбе и на Вардару, где Французи од Кривола 
исто о њему проговорили реч две и овако исто, остављајући га самом себи, кренули смо даље без у 
да одброји шесет.</p> <p>— А јеси овако исто играла као ми? — настављамо немилостиво засипати п 
ве нам је то изгледало као бајка, онако исто као змија младожења или као чардак ни на небу ни н 
астаде тешко дишући, осећајући се онако исто уморна као онда кад је преживљавала догађај, који  
ћује је у болницу.{S} Улази друга, тако исто окрвављена, само није дете рањено већ она у груди  
предасе.{S} Успут сретамо и друге, тако исто натоварене, те се једно другом придружујемо онако  
ерен да јој је, у стању у коме је, тако исто тешко изговорити реч као и извући ногу из блата.</ 
 се већ ништа више не може добити, тако исто гомила која ипак стрпљиво чека.{S} На ћуприји, кој 
ан говори а сви остали слушају.{S} Тако исто и доле, код дивизије, где избија гвоздени мост, та 
рили водили у кафанама тих дана, а тако исто и у кафаницама, где се збирају они што не читају н 
е уговорно обавезна да нас брани а тако исто и Румунија, која не би дозволила поремећај стања н 
нт те да се на војну власт не може тако исто рачунати као и на цивилну.{S} Збор, који је првоби 
дно.{S} Па и пред болницом било је тако исто.{S} Износе рањенике и ствари као да се селе.{S} За 
 радозналаца који су у своје време тако исто посматрали београдске параде, има забринутих, који 
S} Кад се буде загрејала она ће се тако исто дићи, не здравећи се, и завући се понова под кола  
је био још слободан, када сте и ви тако исто као и ми били заваравани да савезничка помоћ стиже 
 фронтова, господо; јер ће Енглези тако исто искрцати на Дедеагачу.{S} Имају већ на Дарданелски 
уације, јер смо се са воза вратили тако исто оскудни вестима као што смо били кад смо пошли да  
мо да све по кући спава — одговори тако исто тихо секретар.</p> <p>— Само обазриво.{S} Јавите м 
 се растали.{S} Да ли ћу га волети тако исто као и пре, кад га будем видела онакаженог; да ли о 
орија поновила, да би и његов унук тако исто напустио Отаџбину <pb n="293" /> у моменту њене пр 
сумњичења.</p> <p>За другим столом тако исто.</p> <p>За једним столом у средини, један виши чин 
ви учитељ искрено потресен — да су тако исто или још горе, јер су пале у руке непријатељу, проп 
шта бива напоље.{S} Чула сам да су тако исто лупали и на другим вратима у нашој авлији и чула с 
ити га.{S} Остали министри ишли су тако исто, ко пешке а ко на коњу, ко измакао а ко изостао а  
ена да се одмори.{S} Њу је прича толико исто заморила као и пут којим идемо, заморила је јер је 
се учитељ — ал не признајем да је једно исто побећи из кукавичлука или побећи из других мотива. 
е редом.{S} Све шапћу, све говоре једно исто, једна се иста вест преноси из групе у групу, ту с 
оме тренутку једно исто мислили и једно исто слутили.</p> <p>— Непријатељ је упалио варош! — од 
ед нама и сви смо у томе тренутку једно исто мислили и једно исто слутили.</p> <p>— Непријатељ  
 су прегледали спискове.{S} У обема оно исто <pb n="424" /> што сам виђала и у свима досадашњим 
ир, врата се нису могла отворити.{S} То исто и са вратима на предњој страни купеа.{S} Један под 
е то испуњава мирис карбола.{S} Свуд то исто где год сам прошла.{S} Најзад сам отишла у трећу б 
ту.</p> <p>— А горе?</p> <p>— И горе то исто.{S} Једна дивизија код Зајечара и друга код Књажев 
ругу код Врање и тек што нису успели то исто да учине и код Струмице, те свет почео још од сино 
реће даље да гони његову батерију.{S} У исто време стиже капетану и глас да се негде на друму,  
вом.</p> <p>Била је већ касна ноћ кад у исто двориште уђе она госпа у црнини, коју сам срео дан 
 <p>- Ето, видиш,Новице! - одговорих му исто тако.</p> <p>— Видим! - учини он и зањиха главом,  
p> <p>Пре четири или пет дана, овако су исто код овога хана седели око ватре и министри, који н 
износе ми неодољиве разлоге.{S} Тако су исто можда саветовали и износили му неодољиве разлоге и 
обичају по кућама на истоку.{S} Тако су исто снесене ствари товарене у кола, водећи очигледно р 
се све више мире са најгором могућношћу исто тако лако као и са најсретнијим излазом из ове нев 
од столова, тако да пре личи на магацин истоваренога еспапа но на простор у коме људи спавају.{ 
 су се те ноћи дешавали.</p> <p>Најзад, истовари се батерија и народ јурну у вагоне.{S} Једва с 
n="485" /> балегама коња који су се тек истоварили.{S} Било нас је толико много да се није могл 
ху вароши.{S} Ућутасмо, савладани можда истоветним родитељским осећањима, улазећи у овај мртви  
 Веровали смо и уверавали су нас, да се истовремено са овом борбом на Гиланској Морави, воде ов 
ти да прибира, да тражи: нема ли једног истог историјског или можда унутарњег, што лежи у психи 
о га ниси купио данас, сутра си већ тог истог коња плаћао двеста динара.{S} Цена је коња нарочи 
ерације против Србије и други телеграм, истога делегата, у коме саопштава радиотелеграм из Лијо 
оплавили западну Србију, овако је исто, истога месеца и истога дана у месецу, Војвода Мишић у ј 
, кад смо се срели, жалио ми се на тога истога професора.</p> <p>— Ама ништа горе, господине, н 
ину; па ево сад се опет понавља то и са истога места.</p> <pb n="720" /> <p>— Да! — одговорих м 
ет стотина година, један српски краљ са истога места полази на Косово, али за њим тужне поворке 
доћи на наш фронт, дотле је воз који је истога дана стигао из Солуна и укрстио се са овим у Стр 
.</p> <p>Узбуђен овом грубошћу, сиђе из истога вагона један американац, коме извесно није ни би 
 Србију, овако је исто, истога месеца и истога дана у месецу, Војвода Мишић у једној кући у Гор 
 се у једном шљивику близу друма.{S} По истој коси, лево од друма идући Чачку, постројавају се  
м једној познаници, госпођи која седи у истој кући из авлије, да чујем шта она мисли, јер и она 
ц, те загустише друмови који са севера, истока и запада воде на Косово.</p> <p>Мале и тесне кос 
ев пријатељ. — Са севера непријатељ, са истока непријатељ, са југа непријатељ а са запада најве 
а силу Вога да даду утешну форму.{S} Са истока јављају да Бугари слазе са венца Црне Горе у Мор 
ба имати али ће најзад смрвити змаја са истока.</p> <p>— Ја у све то не верујем! — тврдио ми је 
ром балканскога полуострва и баца је са истока на запад, са Црнога на Сиње море.{S} Још пре пет 
 Овчем Пољу, један са запада а други са истока, и да ће овај са запада најпре много тегоба имат 
елики светски догађаји никли из сусрета истока са западом.{S} Прилеп је песма српскога народа;  
ва, где су доходили знаменити поклисари Истока и Запада, где се доцније и сам император Кантаку 
емни на тој страни? — и ја погледах пут истока, тамо где се узносе средоречки висови.</p> <pb n 
апад Немаца и Аустријанаца.</p> <p>— На истоку — настави потпуковник, пошто је узалуд очекивао  
новску капију, кроз коју дере Дрим а на истоку, одмах над нама, пространа грбина <pb n="529" /> 
тепене, какве су у обичају по кућама на истоку.{S} Тако су исто снесене ствари товарене у кола, 
а брига са прибирања бугарских трупа на истоку.{S} С тога смо се од сад подједнако интересовали 
тих облака који су се почели збирати на истоку наше Отаџбине.{S} Бугари су објавили мобилизациј 
длучна борба са нашим фронтом окренутим истоку, на коме би Моравска Дивизија чинила лево, Франц 
 тај Усуд хтео да слом српски понови на истом месту или је то изабрано место храм бола српскога 
која је настала, као да су сви били под истом сугестијом.{S} Студена поноћна промаја понова дун 
н народа који се гуши у њему.{S} Он иде истом брзином којом и воловска кола а тако често и заст 
ињега мора.</p> <p>И данас, ето, на том истом Косову, воде се последње крваве борбе, пре но што 
а за се, нису чак свакад ни ноћивале на истоме месту, нити су за исти број дана и ноћи прешли о 
анда кренули су на југ.{S} Да би стигли истоме циљу, кренули смо једни уз ток а други низ ток ј 
S} Тај музеј је сва наша нова историја, историја наше стогодишње борбе, јер целога овога века ш 
ве разлоге и мога деду пре сто година а историја је прешла преко тих савета и забележила је сам 
 Сме ли се он те части одрећи?</p> <p>А историја је још милостивија према њему, но што то на пр 
ова дужине и ширине, одиграва се читава историја једнога народа, која траје преко једанаест век 
Београда.{S} Тај музеј је сва наша нова историја, историја наше стогодишње борбе, јер целога ов 
још могла поновити прошлогодишња церска историја са Поћореком и још једном славом покрити српск 
пала једна српска круна и где се зачела историја пораза српских.{S} Српска се војска борила на  
јима лежи наша необјављена и неиспитана историја.{S} Све, све је то пропало или ће пропасти, је 
су да видите како се ништи читава једна историја; требали сте бити у Крушевцу да видите како се 
 је тако мала цена за част коју му тиме историја указује.{S} Сме ли се он те части одрећи?</p>  
си на своме имену мој дед зато да би се историја поновила, да би и његов унук тако исто напусти 
их креће, све пролази, и људи и време и историја, а они се упорно зарили у бистричине обале и м 
о је Краљу као леп историјски сан, који историја не нуди сваком владаоцу.{S} Он је ето њен, ист 
несумњиво једнога дана јавити, било као историја, било као прича или еп, мораће и време и много 
"SRP19201_C29"> <head>XXIX</head> <head>Историја једног заробљеника</head> <p>Заробљеници иду з 
 леже мртва једно крај другога два доба историје.{S} Изгледа ти као ископана стара варош, коју  
ости, искићен сјајем најсветлијега доба историје једнога народа, заносним легендама које су се  
о лебди у ваздуху, оком се види казаљка историје како се одмиче, као оно што се на великим сато 
тире свога победиоца.{S} Није ли то миг историје који га одводи на оне исте мисли које су пре г 
ода и одигравати најочајнији део његове историје, пре но што је кренуо из Скопља имала је да се 
мље, сваки камен и свака водица, део је историје Српскога Народа.{S} Цело то драго парче земље  
имо, развија се најславније доба српске историје — Милутиново доба.{S} Ено, тамо у Пауновом Пољ 
т бити део српске прошлости, део српске историје.{S} Из заноса те буди потмули тутањ оздо, из д 
коме се и данас завршава један део њене историје.</p> <p>Одиста је то чудна игра судбине!{S} На 
а дубоко, дубоко тамо, у прва доба наше историје које се ту, на томе крајичку Србије, који се с 
о је било сјајно и искићено и доба наше историје које је са овим витезовима у гроб <pb n="564"  
о звоно које је салило цветно доба наше историје — изазивају у нама беднима, које је усов садаш 
ткале на ткиву разапетом измеђ гусала и историје и једном родољубивом чежњом, која је у доба бу 
ха брижно главом;</p> <p>— Зар се точак историје унатраг окреће?!...</p> <p>Срео сам и њу — Гос 
 настави, и да се још једном пође путем историје, путем традиције, путем правде и путем слободе 
ки извор, свако смоково дрво, један део историје божјега сина и успомена на његова <pb n="303"  
не светиње, од којих је свака један део историје; <pb n="222" /> узе да их баца и гази, разносе 
ам се, Величанство!</p> <p>— Е, ето сад историји још једна таква слика! — додаде Краљ показујућ 
ц с бока нити је био први у нашој новој историји, нити је био неочекиван од таква суседа као шт 
но преживела још које бегство у ранијој историји српскога народа.{S} Бабе се увалиле у душеке,  
аћу?{S} Не прави се једно велико доба у историји без људи који воде догађаје, без људи који мис 
бар.</p> <p>Али — то није први случај у историји, да мали и незнатни узроци измене читав ток до 
нуди сваком владаоцу.{S} Он је ето њен, историјин изабраник, а смрт је тако мала цена за част к 
на себе одговорност пред народом и пред историјом ако дозволимо да један Краљ буде заробљен.</p 
"SRP19201_C26"> <head>XXVI</head> <head>Историјска ноћ</head> <p>То је била ноћ од 12. новембра 
 да бегам, да се склоним.{S} Сто година историјске неправде носи на своме имену мој дед зато да 
шила.</p> <p>И ево тих догађаја, ево те историјске катастрофе, која је за име Карађорђево везан 
адања једнога народа.{S} Па где је Усуд историјски и могао на другом месту доделити да се заврш 
S} Је ли то онај велики, онај неодољиви историјски Усуд тако наредио, да се једна велика мисао  
 империјализма, остаће увек један тежак историјски прекор неувиђавности споразумних сила, од ко 
вода Мишић и из ње развити велики један историјски чин, који је њему његова срећна звезда намен 
на и крвава, изгледало је Краљу као леп историјски сан, који историја не нуди сваком владаоцу.{ 
т српску и поче се заустављати на свима историјским сломовима српске државе: под Бодином па зат 
гађаји, да би се завршили најстрашнијим историјским поломом, пламеном који ће обухватити целу з 
ардарске Србије и средиште оних вечних, историјских балканских путева којима су се од увек ваља 
 n="54" /> у Европи; Грци, пораз својих историјских снова о обнови Византије; Бугари, слом свој 
док се Краљевић поводи за величином тих историјских подвига, који су никли ту из тих бедема, до 
прибира, да тражи: нема ли једног истог историјског или можда унутарњег, што лежи у психи српск 
 је сачуван и донет мени: „Доживели смо историјску част да се први пут, од кад као народ постој 
који нам је у мало речи гласно испричао историју ових двеју Мица.{S} Прва од њих је ћерка неког 
е на Балкану догађаји који представљају историју од неколико томова.{S} Чим је очигледан био не 
оси своју невољу, свако свој бол, своју историју, увек тужну историју.</p> <p>Иду једно за друг 
стечена, свака купљена, свака има своју историју и своју прошлост.{S} Треба се од сваке те ства 
 несретника, мој сапутник настави своју историју:</p> <p>— Робовао сам и туговао сам.{S} Теже м 
ену невољу, свако свој бол, свако своју историју, увек тужну историју.{S} Једни су кренули у св 
ко свој бол, своју историју, увек тужну историју.</p> <p>Иду једно за другим родитељи без деце  
ј бол, свако своју историју, увек тужну историју.{S} Једни су кренули у свет а оставили кућу и  
бна извидница, са задаћом да брише нашу историју, како би непријатељ наступао на рашчишћено зем 
 погаче, да им се кољу кокоши, да им се источи најбоља ракија.{S} Ако кажеш да немаш камџијом т 
но пребацити француска војска на северо-источни фронт.{S} С друге стране опет, шапутало се да с 
ги који су се спасли из Скопља и других источних страна, напуштали су и Приштину, па бегали у п 
чани <pb n="267" /> и трговци с далеких источних страна.{S} Продавао се крушевачки плен.</p> <p 
и чука са старим Дрвен-градом и затвара источно гротло бистричина кланца, сећајући се ваљда сла 
средне судбине Скопља.{S} Чаршија је са источнога фронта била обавештена чак и о оним детаљима  
оведу у Ниш, како би се нашао у близини источнога фронта.{S} А чим је стигао тамо, захтевао је  
 о њеним славним борбама са Бугарима на источноме фронту — за нас имао већи и шири значај но шт 
уски пукови...{S} Пук ће бити упућен на источну границу, што има да значи да би Бугари, прелазе 
их области, оних трупа, које бране нашу источну границу од Козјака до Валандова и од којих зави 
ожар овај изгледа као чаробни дворац из источњачких бајака.{S} Под тамним кубетом небеским ваља 
њачких витеза и пространи арови осионих источњачких бегова.{S} Све то лежи пусто и глуво; леже  
следице донети.</p> <p>Као оно у старој источњачкој бајци што вила чуварица једном чудотворном  
в материнска у бескрајним ноћима бдења, истрајнога надања и непоколебљиве вере.{S} Једном тако, 
жак је догоревао а догоревала је и њена истрајност.{S} И кад су обоје малаксавали, настајала би 
ој и даље веру, храбрили су је и даље у истрајности.{S} Ни једнога тренутка није се она подала  
м месту?</p> <p>— Тако, једу и пију.{S} Истребиће све ако подуже остану.{S} Наредили да им се и 
ник, смешећи се, мирно остаје на месту, истреса руком земљу која му је запала око врата и обзир 
pb n="355" /> <p>— Ево, море, види! — и истресе старац торбу те попадаше по пепелу седам осам о 
преобуку, да им се оперу ноге, да им се истрљају и подлажу коњи у аровима... ето то, за вечерас 
 вагонима, наћи какво парче даске, који иструлели шлипер или какав празан сандучић?{S} Охрабрен 
икопчан под грлом са два златна пуцета, иструлио те изгледа као од паучине изаткан.{S} Лице у в 
а приповедач. — Није био од оних што ће истрчати пред чету и викнути: „Замном те, браћо!“ Не би 
p> <p>Оба су поклича исказивала једну и исту тежњу, тежњу да се немилостиво разорени сан настав 
једнаким болом, сви имају исти циљ, сви исту себичну тежњу да један пре другога стигне, да једа 
у који хоћеш сокачић па ћеш увек срести исту слику: људе дроњаве и у ритама, умазане блатом кој 
с а детиња уобразиља замишљала је оваку исту ноћ, буру, пљусак и грмљавину.{S} Доцније, кад су  
е чину.{S} Сећали су се доба када је ту исту круну, саковану од Карађорђевих топова, проносио н 
к може наћи крајичак под кровом који је истурен далеко у поље, те се ту може заклонити од кише  
 <p>Капетан узјаха коња и пође предњим, истуреним деловима своје малобројне војске, да <pb n="1 
је се скрила, оцртава се тамна тачка са истуреним врхом.{S} То је Грачаница, она знаменита косо 
ћи придолазак својих трупа.{S} Командир истурених одељења изађе капетану на рапорт и саопшти му 
сирају топови; прибране делове пешадије истури напред пут Трнаве, према непријатељу, и посла ор 
и овај полуескадрон под своју команду и истури га испред непријатеља.</p> <p>У само подне, патр 
газда и домаћин, у зао час рече: „Да се истурчимо, то нам је једина помоћ!“ Тек то рече а поче  
све је то било умрљано крвљу а сем крви исушила се по оделу и бела поља од слузи па осветљена в 
ца не може је принети устима које су се исушиле од пољупца смрти.{S} До њега мала лешиница дете 
ао са стреје, а Бојко вели: „Ако, море, исушиће се!“ Наиђе мразна ноћ па не смеш да мрднеш прст 
и се бојао јутрос у зору, и во се морао исхладити и промрзнути; ниси се зар бојао у сну да се и 
ка стигао, не кријући ни своју бригу за исход борбе.</p> <p>— Не брини! — утеши га пуковник — С 
пита Престолонаследник.</p> <p>— Питање исхране?</p> <p>Узе опет Пашић реч и потврди да према и 
увај оно пројино брашно те да се гладни исхране и загреју стомаке.{S} Ти људи што донеше пројин 
ата.{S} Ако може бар два три дана да се исхрани!...{S} Тако, ту!...{S} Е, ајде сад, прекрсти де 
ено па не запазили, те он дао сад да се исхрани народ.{S} Одмах положисмо ватре, те узавре вода 
на, сува меса, сира и сланине, те да се исхрани збег док сила не протутњи друмом.{S} Још рекоше 
и домаћин потерао да се негде у планини исхрани зимус.</p> <p>И све се, то измешало и све изјед 
товарени, кравица коју вуче мајка да би исхранила децу и овца коју је грешни домаћин потерао да 
гарци, па кравица коју вуче мајка да би исхранила децу, па овца коју је грешни домаћин потерао  
 она — колико за кору хлеба, само да се исхраним.{S} Распитивала сам о њему и сазнала сам.{S} Б 
асполажемо и најзад, имамо ли услова за исхрану кад их и непријатељ нема?</p> <p>Сви усвојише о 
владавине, те се не може рачунати ни на исхрану војске од становништва.{S} Ни о моралу трупа ау 
ких влада, које су примиле на себе нашу исхрану, храна већ мора бити пребачена у Медову и ми ће 
b n="380" /> најдражи терет, своје чедо исцеђена, бледа, воштана лица; рањеник, који је недолеч 
са пушкама на руци.{S} Он је сав крвав, исцепан, гологлав, исколачених очију, опире се и сад јо 
уз слабачко тело; на ногама јој плитке, исцепане и прљаве ципеле са којих се узице вуку по блат 
на шињелу који је негде успут закачио и исцепао целом дужином.</p> <p>— Које то? — пита га млад 
беђења да кола не крену даље док она не исцрпе из њих све вести, онако од прилике, као што вам  
 даље продужио причу, коју је у главном исцрпео, али сви обратише пажњу на велики број аероплан 
он је малаксао, он је изгубио сву снагу исцрпла му се душа.{S} Нашли су се још другови коју су  
Ти извештаји, ма да нису били потпуни и исцрпни, давали су укупно овакво обележје стања у војсц 
сланицима Енглеске, Француске, Русије и Италије и да их упозна са ситуацијом у којој се земља н 
ала шта друго.{S} Поћи ћу да га тражим, ићи ћу на крај света, тражићу га и наћи ћу га.{S} А кад 
амо је Врховна Команда.</p> <p>— Добро, ићи ћемо у Крагујевац!</p> <p>У Крагујевцу, чим се најп 
<p>— То јесте, али ја ћу ићи за њим.{S} Ићи ћу овако непрестано.{S} Ко зна... може му затребати 
је одмах пристао да иде пешке.</p> <p>— Ићи ћемо; кад могу жене и деца, могу и ја!</p> <p>Али ј 
дити? — запитали смо га.</p> <p>— Треба ићи, уклонити се! — одговори начелник који је тога трен 
ом у нешто.{S} Најзад довде сам и могла ићи и донде још, до обала оне реке, али даље...</p> <p> 
шао па би знао усред ноћи ко усред дана ићи.</p> <p>— А како је преко Чакора?</p> <p>— Е ту не  
ци боре за нас, па не могу рањени пешке ићи!“ поручник плану на један мах.{S} Крв му су попе у  
ици боре за нас па не могу рањени пешке ићи! — понови он узбуђено. — А погледајте, госпођо, пог 
избеглица, јер се ове ноћи не може даље ићи, мора се преноћити негде на путу те сутра зором нас 
те да каре које возе Краља не могу даље ићи.{S} Саопштавајући то, командир је, разуме се, очеки 
нцуска база бити у Скопљу а да ће трупе ићи право у Ниш, како би биле на домаку свима фронтовим 
скакати, морао је и ћуприју објахати те ићи њеном спољном страном три или четири метра, док ниј 
 кликћу деца — Тата послао, нећемо више ићи пешке!</p> <p>А мајка их умирује да би поднели разо 
друма, на којој смо колико толико могли ићи упоредно.{S} Она настави сама, као да је знала да м 
му објашњавати како у Солун не треба ни ићи, довољно је склонити се до Приштине.{S} По професор 
е војници боре за нас па не могу рањени ићи пешке, а ми можемо.{S} Је л’ те, децо? — теши их ма 
а не можеш учинити по својој вољи, нити ићи за својим очима.{S} Иде се жмурећки, насумце, пада  
ипи.{S} Средином је улице немогуће било ићи а странама још горе, јер су крај кућа, под стрејама 
теви такви, да би се морало појединачно ићи.</p> <p>— То онда значи — запитаће председник владе 
би да му објасни како је сасвим излишно ићи у Солун.</p> <p>— Остави ти мене! — отреса га се он 
да верујем да сам сад слободна, да могу ићи где хоћу, да се смем и својој кући вратити.</p> <p> 
је отерао?</p> <p>— То јесте, али ја ћу ићи за њим.{S} Ићи ћу овако непрестано.{S} Ко зна... мо 
Младеновцу ништа бити од сахране, мораш ићи у Јагодину, Ћуприју, Параћин, Ниш!{S} Што даље, сам 
ста, која бележи средину реке, могу још ићи, треба још да идем, а даље...</p> <p>— Зашто? — зап 
ознаје и пролазе без примедбе, сем што, их прати гласан смех оних којима није до смеха.{S} За о 
 мајку, две сестре и једног братића.{S} Их, кад би они знали где сам ја сад?</p> <p>А после мал 
и наше цркве, наше куће и наша деца.{S} Их, како нам је тек, данас овоме а сутра ономе, заиграл 
ако.{S} Нема се где, па ћути и трпи.{S} Их, што сам имао вочића, мог рођеног вочића, није био с 
ве те слике казује гостима и тумачи.{S} Их, да чујете о слави кад бабо казује здравицу па помен 
сам већ на грудима Обилићеву медаљу.{S} Их, па кад се вратим једнога дана <pb n="645" /> у село 
блед као восак.</p> <pb n="370" /> <p>— Их, људи Божји, одите да видите несрећу и грехоту!</p>  
вела и осећао се задах лешина.</p> <p>— Их, грехоте! — учини и сам каплар.</p> <pb n="371" /> < 
ам казивање без ичијих питања.</p> <p>— Их, што се направи џумбус на станици...</p> <p>— На кој 
 за њима те нас и они прођоше.</p> <p>— Их, Боже, моје радости!{S} Помогох ономе другу, те се о 
 војник и настави даље у мрак.</p> <p>— Их! — учини овај с врата.</p> <p>Па се мало затим присе 
— Оставио је и писмо за собом.</p> <p>— Их, болан, а видо сам га јуче или прекјуче, овде на ули 
 за собом повлачи житко блато.</p> <p>— Их, болан, што посече младицу, грехота је! — примећује  
во ишчупа из пасјих зуба кост.</p> <p>— Их! — учини један пролазник — баш по који пут срамота м 
е његовој срећи и завидимо му.</p> <p>— Их, благо њему! — рећи ће један.</p> <p>— И на тебе ће  
.</p> <p>— Па, ваљда! — рекох.</p> <p>— Их! — учини, као да би хтео рећи „благо њима!“</p> <p>— 
 /> запљускује очи, засипа их, завејава их.{S} И ма колика вика и дрека да је око тебе, снег и  
ојним лешинама наших стараца.{S} Читава их је чета синоћ изгинула.{S} Та чета, из ужичке војске 
 буса гробове и пали свећице, и прелива их материнском сузом.{S} Пођите најпре за живима, <pb n 
лила киша па ваљда кренула бежанија, да их зора не ухвати на домашају граната — рећи ће други.< 
и крвавих бораба врати једнога дана, да их на прагу своме, да их у загрљају своје домаћице и св 
 једнога дана, да их на прагу своме, да их у загрљају своје домаћице и своје дечице, пролије а  
b n="30" /> да их заробимо што више, да их нахранимо и огрејемо па да их пустимо.</p> <p>— Да н 
уке. „Они“ су се ноћас, тихо, мучки, да их нико не чује, извукли из вароши пребегли преко Саве. 
.</p> <p>— Да, још морамо одступити, да их увучемо што дубље у планине! — пристаје онај кафанск 
а, да им кажем топлу материнску реч, да их упознам са новим другом својим, мојим несретним дете 
стала од мајке и њему гроб поверила; да их види здраве и чиле, како су дошли још једном да <pb  
не убијамо него овако, <pb n="30" /> да их заробимо што више, да их нахранимо и огрејемо па да  
иртенберга, Саксонске и Баварске.{S} Да их није гонило да нам се придруже уверење да победиоци  
прете, видиш децу изнету изнад глава да их не би гомила погушила и видиш људе, пењу се и на точ 
коју је дигао да салутира.</p> <p>Ма да их је, приликом овога разговора, поздравило неколико пу 
евоља уме у разним бојама и облицима да их представи.</p> <p>А гомила се ваља пролазећи крај св 
и поверовати, јер нисте имали начина да их проверите, али ми...</p> <p>— Зар сте ви имали начин 
шкољи.{S} Покушава да скупи ноге, па да их пружи, час подмеће нешто под главу, час одузима и чи 
ам је каква велика рибарска мрежа па да их ловимо ко рибице! — додаје други.</p> <p>— Море, нем 
 више, да их нахранимо и огрејемо па да их пустимо.</p> <p>— Да нам је каква велика рибарска мр 
ник потресеним гласом. — Немам снаге да их својом руком убијем...</p> <p>Капетану се на један м 
радамо нек’ заједно страдамо.{S} Где да их оставим саме?{S} Шта знам ја колико ће ово трајати;  
 Срби заробљеници тражили од команде да их приме у српску војску.{S} Еј, благо мени, рекох, сам 
дан део историје; <pb n="222" /> узе да их баца и гази, разносећи их уз дивљу дреку и церекање. 
 већ донели одлуку о себи те не желе да их ма чије мишљење поколеба или су то они који занеме и 
вирачи — вели бабо — водићу те после да их чујеш, ал прво ајде у цркву!“ У цркви је, знате, све 
 се:</p> <p>— Пустите ме, пустите ме да их побијем све!{S} Пустите ме да их побијем?</p> <p>— Ш 
 ме да их побијем све!{S} Пустите ме да их побијем?</p> <p>— Шта учини море! — дрекну каплар и  
ка кола, пролазе војници водећи коње да их напоје, износе из капија ствари и товаре на кола; де 
ој звоне болом.</p> <p>— Нигде ватре да их загрејеш? — наставља рањеник са пуно родитељскога са 
у стигли а ево их ова олујина понесе да их однесе на нове обале, на далеки запад.</p> <p>Чудна  
нети да се разазнаду контуре тела те да их човек пролазећи не би погазио.</p> <p>У једном углу  
 мало хране и ствари могао повући те да их не носе на раменима и да не гладују успут.{S} Спавал 
 мислиш оставили би те они крај деце да их гледаш и да их храниш.{S} Не би боме, него би ти опе 
е празан на станицу и прима породице да их донде одведе.{S} Тамо ће возом до Феризовића а оданд 
е сам свукла с детета мокре хаљинице да их просушим крај ватре.{S} Свет се сабио у кућу као пре 
ер а други на југ и одведоше бегунце да их предаду у загрљај двема разноликим судбинама.</p> <p 
очупао нечију тарабу, те вуче прошце да их стави на ватру.{S} Нађе се узица те увезаше врата, д 
 чучну и унесе руке у пламен па поче да их крави, а као кирију за грејање морао је одговарати н 
о једном погачом од куће, мирне душе да их даље чека „краљев хлеб“ и државна брига.</p> <p>— Бр 
а ми, велим, сутра кад почне борба и да их не убијамо него овако, <pb n="30" /> да их заробимо  
леске, Француске, Русије и Италије и да их упозна са ситуацијом у којој се земља налази од трен 
у ти ђенерали?{S} Хоћу да их нађем и да их замолим, сутра у зору нек изведу топове тамо на ону  
и би те они крај деце да их гледаш и да их храниш.{S} Не би боме, него би ти опет дали пушку и  
а, сасушити венце славе оних који би да их из овог рата понесу.</p> <p>Промакао сам кроз групе  
иђоше па питају има ли женске чељади да их дворе.{S} А ја рекох, сам сам, удовац сам и без деце 
ту на преноћишту јер не би ради били да их у сред пустога <pb n="340" /> Црнољевског кланца зат 
 који су му се са поуздањем поверили да их превезе преко пучине.{S} По броју становништва, које 
е га слатким, детињим гласићем, моли да их више не оставља саме, да остане крај њих, да се више 
 где су им мужеви, те немају кога ни да их поведе ни да их усаветује.{S} Ту су биле мајке које  
и, те немају кога ни да их поведе ни да их усаветује.{S} Ту су биле мајке које немају начина ни 
и друга ишту мајку.{S} Она у планини да их задоји поуздањем она у гробовима да им буса гробове  
 акције које непријатељ не сме знати да их не би осујетио или предухитрио!{S} А каква је ово ак 
су рањеници и болесници кисли молећи да их пусте у вагон, дотле су официри — они што треба да д 
и на сваку капију редом и преклињући да их пусте ма где, у кровињару, у обор, у кокошињак, ма г 
едбу.</p> <p>— Било их је, признајем да их је било али, ја нисам био срећан да будем под команд 
дина, а најмлађе на рукама; где смем да их водим у планину?{S} То значи ја сам да им потпишем с 
ставкама, почели смо и овом приликом да их тражимо.</p> <p>Када нас је од јутрос пробудила вест 
ске.</p> <p>Усахнуле су ми сузе, као да их је овај добри човек топлином својих речи сасушио.{S} 
изгледа, као да сам их сахранио, као да их никад више нећу видети.</p> <p>И док овако свако бри 
S} Шта можемо, господине, друго него да их сахранимо, кад стигне свештеник.</p> <p>— Како кад с 
и фењер изнад главе, једва сам успео да их назрем.{S} Била су два грађанина који су такође зашл 
 ко је надлежан да им да хлеб, ни ко да их упути где би преноћили.</p> <p>Па ипак, та густа и т 
нај кроз тај отвор прогура ногу тако да их више нисам могла затворити.{S} Затим гурну врата рам 
/p> <pb n="455" /> <p>— Шта је могло да их пређе, педесет, шесет, ништа више.{S} И јуче су прел 
ах довикујући с врата:</p> <p>— Само да их видим.{S} Вратићу се, сачувајте ми место.</p> <p>Нап 
српске и натераше нас све да изађемо да их видимо, али их ја некако изварах.{S} Зар српске војн 
оследњи <pb n="272" /> час; те место да их охрабри, та их је вест још више застрашила.{S} И сад 
има да им пресече одступницу или бар да их натера на једно вратоломно одступање, при коме ће ев 
>— Позлеђује их, али ја имам потребу да их позлеђујем.{S} Мене одржава то непрестано дражење, т 
осе, али су тако скривени да не могу да их нађем! — вели капетан, командир брзометних.</p> <p>— 
о, ко би имао срца, ко снаге и очију да их све види?</p> <p>На грудима једнога мртвачета уденут 
м зашто.{S} Ама такви људи заслужују да их човек просто убије кад их сретне.{S} Ко зна колико ј 
ом, капетан поуми у једноме тренутку да их прибере око своје батерије, за случај да буде принуђ 
 држати Београд ако ћемо на Багрдану да их чекамо! — додаје суво и скоро пакосно песимиста,</p> 
па нек крећу даље!{S} Бога ми, то ћу да их замолим!</p> <p>Срео сам и једнога познатога професо 
ашао да деца буду крај мене.{S} Хоћу да их поведем.{S} Ако патимо нек’ заједно патимо, ако стра 
.{S} Ама где су ти ђенерали?{S} Хоћу да их нађем и да их замолим, сутра у зору нек изведу топов 
е намећу речи народне песме: и почех да их шапћем сам себи:</p> <quote> <l>Коњ до коња, јунак д 
кала воз.</p> <p>— Не верујем! — правда их други — иначе, зашто би само два посланика побегло,  
ваноме предлогу.{S} Мислили су, војвода их је Мишић позвао јер је прибрао неке нове податке кој 
е успавају у мени, да су увек будни; ја их дражим чак, не би ли ме што више мучили! — додаде он 
му; да ли су други бегунци измакли а ја их не могла стићи, или се склонили од непогоде?{S} И та 
атно зато баш што су јасне, дипломатија их мање види.</p> <p>— На жалост! — потврдих ја — Али,  
а повукли и предали лаганој смрти, која их већ грчевито грли; сретају се већ и мртви, који су т 
над којима више не бди снажна рука која их је штитила а час на таман гробни шапат прошлости, на 
n="273" /> ове страховите непогоде која их чека у пољу.{S} Застали су на праг кућни да се опред 
у, дуго разговарали о злој судбини која их је постигла.</p> <p>Када се већ разбуктала ватра у з 
та за њега, он ће одбити.</p> <p>— Нека их, нећу да узнемиравам жене и децу.{S} Женама и деци т 
 — упита га начелник.</p> <p>— Бог нека их прости!{S} Шта можемо, господине, друго него да их с 
риграби свако себи.{S} А ми велимо нека их, боље наша сиротиња нека узме него Бугари.{S} Па...  
, нећемо више ићи пешке!</p> <p>А мајка их умирује да би поднели разочарење.</p> <p>— Наша кола 
е окићен Ниш, чекао их Лесковац, чекала их Ђевђелија, чекала Струмица и Велес, чекало их је Ско 
ји нада исписује на уснама, поздрављала их.</p> <p>— Но хвала Богу, сад ћу мирније спавати! — р 
е, негде иза Лебана.{S} Дечица — повела их је двоје и стару мајку — прибрала су се промрзла око 
о сам бескрајне поворке војсака, водила их је воља јача и старија; видео сам гневне поворке нар 
вне поворке народа који се буни, водила их је мисао; гледао сам шарене поворке веселих, водило  
 друмом већ не догледају више, погасила их је киша и дуга ноћ; само по где где још узноси се та 
и отуђује ближњега од ближњега а невоља их зближује.{S} Зато је ваљда Бог и доделио тако мало с 
е.{S} Све просторије поседнуте а и нема их много.{S} Хан је обична, камена, двоспратна зграда;  
аш да нађе!...{S} А није само мене, има их много, много рањених а... има и мртвих.</p> <p>— Гра 
 <pb n="140" /> размењују мисли.{S} Има их опет који иду од гомилице до гомилице да би чули што 
брзи ток младићевих мисли.</p> <p>— Има их? — учини он и погледа ме чудновато, као да би се хте 
ихватити ту велику државу?</p> <p>— Има их вероватно! — прекидох ја брзи ток младићевих мисли.< 
 је — додаде стари Краљ — било је а има их и сад.</p> <p>— Сад? — учинише неколико њих.</p> <p> 
 ви?“ У тим гомилицама под стрејама има их који са саучешћем прате тужну поворку, има обичних р 
биће их још.{S} Биће их!</p> <p>— И има их већ! — додаје један адвокат са другога стола.</p> <p 
бру срећу Србинову.{S} У тој војсци има их који задивљују јунаштвом и који верују да ће им јуна 
— Ето ту — вели старац — видиш колицина их се одмара.{S} Све нов крст, све ових дана: ту рањени 
рибрала дечица око колена мајчина а она их теши и прича им приче, лепе и заносне, не би ли их њ 
241" /> коју им је мајка наложила и она их је тешила и храбрила и ако је и сама осећала студен  
у.{S} Тек су два конака од Приштине, па их већ саломио умор и патња, а кад су још трећу ноћ мор 
 донесе отуд нове слике и песмарице, па их после сви гутамо.{S} Један пут, кад је био о Видов-д 
ила а пред вратима ме чека још троје па их морам повести.</p> <pb n="494" /> <p>— Шта могу ја?  
 — „Е, кад је тако, попе, а ви идите па их зовите!“ — „Пошли би, ага, кад би знали где су али и 
од њих да су Србијанци потерали наше па их млате и гоне да се осврнути не могу.</p> <p>— А једн 
отуна са чамаца.{S} Пролазе рањеници па их питам а они веле: „Не може им се ништа.{S} Отерасмо  
и <pb n="300" /> запљускује очи, засипа их, завејава их.{S} И ма колика вика и дрека да је око  
ла је било нешто оголелих дрва и сикира их је пообарала те големе ватре букћу по двориштима сео 
ља и посрне унапред, први падају и маса их гази и надире.{S} Урлање гомиле, која је већ сагледа 
272" /> час; те место да их охрабри, та их је вест још више застрашила.{S} И сад већ ништа више 
</p> <p>— Како, децо, можете ли? — пита их Краљ с кола.</p> <p>— Можемо, чича, можемо! — одгова 
ест људи у круг, не знајући ни сами шта их је сабрало; стоје и ћуте, упорно ћуте и само погледи 
око врата и деца грешна, не знајући шта их је снашло, вуку се плачући за родитељима који ни сам 
о леђима притиснуо, окрете се и закључа их па извади кључ из браве и метну га у џеп.{S} Мене по 
лавних бораба, можда последња.{S} Њихов их је понос водио у ову борбу са нарочитим разположењем 
адској главној чаршији изузетака и, кад их сазнам, ја ћу им одати признање.{S} Али дотле, прођи 
 заслужују да их човек просто убије кад их сретне.{S} Ко зна колико је још породица упропастио  
ута понављао док их је схватио, а и кад их је схватио, одговарао је на њих непоуздано и неодређ 
 најзад, имамо ли услова за исхрану кад их и непријатељ нема?</p> <p>Сви усвојише ове напомене  
сли које су пре годину дана, у часу кад их је исказао, изгледале немогуће, па ипак постале слав 
тежи а глад и зима све више стежу и све их више остаје успут.{S} Ноћи су биле нарочито страхови 
задржавају и опкољавају гомилице и цеде их питањима док им све не кажу.{S} А људи се на пролазу 
, али их родитељи сурово дрмусају, буде их и казују им чудне речи:</p> <p>— Ајде, ајде, да путу 
у завршили чак ни кад је пао мрак, диже их понован и хитан позив војводе Мишића да се, пре но ш 
на на фронту, да је био у борбама, није их избегавао; рекох да сам сама и замолих га да ми учин 
у Аустријанци тако много рачунали, није их дочекао ни одушевљено <pb n="706" /> ни пријатељски, 
не позлеђује болове?</p> <p>— Позлеђује их, али ја имам потребу да их позлеђујем.{S} Мене одржа 
.{S} Невоља људе изједначава и здружује их; у невољи отпадају обзири, заборавља се на положаје, 
а и дочекале су прве рањенике и окитиле их цвећем и послужиле су топлим чајем рањенога младог к 
ти, расипају се затим по кућама, одакле их жене односе у комшилук; одатле се преносе у чаршију, 
м брзометне батерије, да осматра одакле их то туку непријатељски вешто скривени топови.</p> <p> 
чице на којима су никли пупољци и распе их по земљи.{S} Под њима влажна земља, у коју су се ути 
о помену а њему наиђоше сузе на очи, те их обриса и настави даље — Поздрави их и реци им: поздр 
еде на нас који смо стали крај друма те их посматрамо.{S} Ко је од нас тада слутио да је то пос 
е железничка линија можда ослобођена те их враћају да је приме.{S} Можда је до сад већ и Скопље 
, залутала је у непријатељске редове те их ови скоро све побили а мали остатак заробили.{S} На  
 омекшала, трећи уносе руке у пламен те их пеку не би ли им прорадили прсти који су се укочили. 
ма, задахните их новом вером и доведите их опет на наша поља.{S} Краљеви немају ту моћ, војсков 
ао Југовићка, и обиђите их све; обиђите их и прекадите дахом душе ваше, прелијте их сузама очиј 
 се тврда срца као Југовићка, и обиђите их све; обиђите их и прекадите дахом душе ваше, прелијт 
 вама ако има у селу рђавих људи кажите их сами, ако га не кажете а ја га нађем, ником главе на 
цу расуту по туђим планинама, задахните их новом вером и доведите их опет на наша поља.{S} Краљ 
...</p> <pb n="445" /> <p>— О, вређајте их, не избегавајте то.{S} Ја волем, ја желим да се они  
х и прекадите дахом душе ваше, прелијте их сузама очију ваших, нека би и мртви осетили сузе оне 
ло без младих жена и девојака, него сте их скрили!“ А онда поп: „Ага, научио сам се пред Богом  
оше!</p> <pb n="480" /> <p>— Не могосте их отерати?</p> <p>— Пређоше! — одговори војник и наста 
родитељима који ни сами не знају шта ће их снаћи.</p> <p>Нико никог не здрави успут, нико никог 
зиме, где ће се давити у блата и где ће их болести обарати као олујина недозрели влат.{S} Нисам 
 који је био код дивизијара и брижне ће их гомилице одмах опколити.{S} Вести те обично нису пов 
и уз какву живу ограду или трњак, те ће их то штитити колико толико.{S} Који су још зарана, за  
н у Призрен и један коњички пук који ће их пратити.</p> <pb n="546" /> <p>У очи самога дана пол 
 поуздања, што су виделе татицу који ће их сад бранити, који ће им помоћи, који ће одагнати стр 
логе изнети председнику општине и он ће их примити и остварити.</p> <p>Није се имало кад одлага 
где смо ми, где је крај рату, колико ће их још тек погинути.{S} А распитајте код нас где су ген 
је невоља пре мене протекло и колико ће их још после мене протећи!</p> <p>— Ето, видите! вели м 
рво самоубиство, а биће их још.{S} Биће их!</p> <p>— И има их већ! — додаје један адвокат са др 
/p> <p>— То је прво самоубиство, а биће их још.{S} Биће их!</p> <p>— И има их већ! — додаје јед 
ће их, испржити и неће дотаћи; оставиће их у скрињу, где стоје већ приганице зелене и поплеснив 
и приганице, јер он то воли.{S} Умесиће их, испржити и неће дотаћи; оставиће их у скрињу, где с 
И ако погине ко од наших тамо, погинуће их пет, шест и десет а спашће се двадесет хиљада робова 
чекивала оца кад се враћао кући а увече их је, све окупљене, подједнако забављала прилазећи од  
ли изменише погледе међу собом и упреше их затим сви у војводу Степу Степановића који је, ослоњ 
, те да се ми ослободимо.{S} И погонише их, боме, добро их погонише, те протрчаше мимо нас и не 
лато па сад збира расуте ствари и брише их. — Није истина да се морамо склањати.{S} И од сад ћу 
а и одатле Немце отераше наши и сручише их доле, на Јалију.{S} Али ту наше дочека паљба плотуна 
 вероватно прибирала и сређивала, да би их била кадра наставити?</p> <p>Нисам је узнемиравао ве 
журно да не будем пресечен — али, да би их и утешио он додаде — ипак, чим ухватим тамо положаје 
ења су јој често била тако нађена да би их у свакој другој прилици забележио и сачувао.{S} Па и 
 дубока блата; како би он волео, кад би их могао све повести, кад би могао свима помоћи.{S} Њем 
та прави савезник!</p> <p>— Само кад би их стигло доста, онако мало озбиљнији број!</p> <p>— Не 
} Ено, гле како они тамо измакли, не би их могао ни довикати.</p> <p>— Треба да се приберемо, д 
и да сам хтела, нисам имала речи, не би их умела наћи.</p> <p>— Је ли га тражила? — обратих се  
о честит ага доћи, <pb n="257" /> не би их ни корака пустили али пре наилазили другачи па се че 
438" /> ће ми њихова имена која нити би их могла оправдати нити ублажити ругобу појаве.{S} Паде 
 <pb n="491" /> предамном низале, ко би их упамтио.{S} Пред очима су ми увек само невоље мајака 
S} Па онда седмо, осмо, девето... ко би их гледао, ко би имао срца, ко снаге и очију да их све  
чак задржао на себи и епитрахиљ како би их уверио да служи Богу.{S} Притворише врата на цркви и 
чни сервирају тим лажним вестима.{S} Ви их бар чујете на улици, па вам не мора бити ни криво ка 
 те их обриса и настави даље — Поздрави их и реци им: поздрав вам од вашега Мирка...</p> <p>— Ш 
.</p> <p>— Ох, госпо, сви их имамо, сви их носимо!</p> <p>— Знам! — одговори она са саучешћем — 
 мало узбуђена.</p> <p>— Ох, госпо, сви их имамо, сви их носимо!</p> <p>— Знам! — одговори она  
ва кравица запрегнута као и коњ, а води их старац чија су деца остала тамо у <pb n="239" /> ров 
</p> <p>— Згрејаће се, веруј ми, положи их само.</p> <p>Жена га послуша и положи децу по волу а 
и прибира оне што су остали живи и доји их на недрима својим вером и поуздањем.{S} Није ли то о 
или преко ниских плотова и зидова, који их растављају, вест је почела да се шири дуж целе махал 
реч, да не слушам ни те разговоре, који их пропраћају.{S} Улазио бих у кафаницу, одмах ниже нач 
 и очајно погледају путем предасе, који их води у све дубљу и дубљу беду.</p> <p>Влада жури да  
 — јер их патим са једним народом, који их тако стрпељиво, са еванђелским самоодрицањем, поднос 
риђе пољској батерији.</p> <p>— Нађе ли их? — пита капетана.</p> <p>— Ено их код барутног магац 
 по улицама и по кућама.</p> <p>— Је ли их много прешло?</p> <p>— Не знам... мора бити много је 
ати; хоће ли имати шта да једу; хоће ли их прогањати?{S} Волем овако, нека су крај мене!</p> <p 
 и ко зна јесу ли живи и ко зна хоће ли их видети и хоће ли кад год чути о њима; трећи су крену 
дња већа борба.{S} Овамо ко зна хоће ли их и бити?</p> <p>— Зар је Чачак непријатељ борбом осво 
е и киша престала.{S} Шта знамо хоће ли их наши моћи уздржати да не крену још ноћас даље.{S} Да 
рича им приче, лепе и заносне, не би ли их њима успавала, како их у сну не би морио страх од кр 
е ране, безгранични су ваши болови, али их ви морате преживети.{S} Ми можемо гинути, можемо уми 
ли смо га и казивали му благе речи, али их он није разумео.</p> <milestone unit="subSection" /> 
ше нас све да изађемо да их видимо, али их ја некако изварах.{S} Зар српске војнике, војнике Кр 
 n="98" /> опет врате под покривач, али их родитељи сурово дрмусају, буде их и казују им чудне  
све речи нанине нисмо тада разумели али их ја сад чујем понова и сад тек разумем, као што сад с 
лошу мој!</p> <p>Тепали су им, називали их милосним именима и плакали су, горко су плакали.</p> 
рагове и врата с пустих кућа и полагали их на ватру, те нису трпели готоване који би хтели да с 
е власт можда нарочито прећуткивала или их ни сама није знала.{S} Сваки покрет непријатеља на т 
ноћи на овоме путу, казујем их коме или их казујем сама себи.{S} Тако се са њима ја забављам ка 
рума, они им праве места крај ватре или их упућују где могу дрва набавити те ужећи себи нову ва 
том.{S} Миловали су их, грлили и љубили их и плакали су за својим друговима са којима се нису р 
Лебану.{S} Да би, као горак лек, обвили их благим обвојем, јављали су нам напоредо са овима и у 
И драги су ми, осећам да су моји; да ми их нико не може отети.</p> <p>— Радо ћу слушати, госпо, 
" /> <p>— Ако су поверљиве не морате ми их казати.</p> <p>— Не морам!{S} Знам ја да не морам, а 
си ти узео?</p> <p>— Тако, узео, жао ми их да се ваљају по блату...{S} Да идем кући па да понес 
.{S} Њих су већ цигани одрали а гаврани их рашчупали; леже поломљена кола која су се озго с дру 
.{S} А рањеници пролазе сваки дан, пуни их возови, и чује се од њих да су Србијанци потерали на 
зашао лично кроз редове бораца и храбри их и упућује:</p> <p>— Живље, живље!{S} Ено ћемо доживе 
.</p> <pb n="124" /> <p>— И послушао си их?</p> <p>— Послушао дабоме!{S} Пушку предао властима, 
поглед не обухвата предмете, не преноси их у душу но се задржавају само на зеници и ту одмах и  
и корито и стару, разлупану бурад да ти их не узме непријатељ, да те не оштети.{S} Е, ето ти са 
во писмо да ми вратиш ордене што сам ти их послао у Ваљево!“ Није тако било али војници, <pb n= 
јску бољега квалитета а сем тога, прати их глад јер нису затекли плен који су очекивали а зашли 
ти, из ње ћемо одвајати мрвице и бацати их у гробове које будемо копали у туђини; на тој ћемо с 
буде принуђен примити борбу али, видећи их онако изнурене и немоћне, одустаде од те намере у то 
372" /> <p>Повио се грешни Бојко носећи их на леђима, ознојио се и посустао те као запомаже: „П 
22" /> узе да их баца и гази, разносећи их уз дивљу дреку и церекање.{S} Кад су из разбијених с 
њима везују очи или им помажу хватајући их за улар, за гриве, за реп.{S} Људи се хватају за рук 
звлачи конзеквенце и тумачења, везујући их увек за своју бригу, за оно на шта је у овоме тренут 
м слушају новости са фронта, допуњујући их гласовима које је ко од њих побрао у некој канцелари 
а и са тротоара. <pb n="460" /> Војници их опомињу да се склоне а свет стоји убезекнут и гледа. 
ује.</p> <p>— Ама како опсађени? — теши их један резервни официр. — Пут је ка Скадру отворен.</ 
 а ми можемо.{S} Је л’ те, децо? — теши их мајка.</p> <p>У томе пролазе крај њих кола са Мицом  
ољски топови.</p> <p>— Бог и душа, онај их је нашао! — узвикну пуковник и крену тамо ка пољацим 
дни одоше у друга села а једно стотинак их оста код нас.{S} Наредише одмах да се искупимо пред  
била у овоме тренутку тако тешка а ипак их није могао да избегне.{S} Његов је поглед прелетао п 
 страних посланика, министар председник их је призвао себи и изјавио им да су Бугари заузели Те 
ња сам му по неколико пута понављао док их је схватио, а и кад их је схватио, одговарао је на њ 
омаћица позивајући децу к себи.{S} Краљ их није више задржавао, деца су се с мајком тихо и нечу 
ц на путу.</p> <p>— Нисам мислио да вам их вређам, хтео сам...</p> <pb n="445" /> <p>— О, вређа 
оје невоље нити једини мој бол.{S} Имам их пуно још у души.</p> <p>— Зар вам њихово понављање н 
> <p>— То је само једна наредба, а имам их више — настави он — Лаже се, господине, лаже се зван 
и — то су моја кола, реквирирали су нам их за државне потребе а ја са децом идем пешке из Леско 
 често раздробљене и искидане.{S} Морам их својим речима а у њено име поновити по непоузданоме  
руде празна.{S} Када <pb n="393" /> сам их пре у Приштини видео, са те друге стране била је упр 
 и, бога ми, све ми изгледа, као да сам их сахранио, као да их никад више нећу видети.</p> <p>И 
аложили све своје знање и умење, ја сам их допуњавала материнском преданошћу у нези, па ипак по 
мо то једно дете изгубила, изгубила сам их све! — настави госпа у црнини. — Моја је кућа опусти 
р онај је и даље лупао.{S} Отворила сам их колико да може хлеб провући али онај кроз тај отвор  
ра, нису хтели ни да одговарају кад сам их питала.{S} Једнога дана донеше једнога младића, опет 
ам речи господин попине, ама сасвим сам их јасно чуо: „Посветила ти се, синко, десница којом ће 
ик и диже шајкачу с главе. — Гледао сам их како падају, ти часни младићи, опијени славом оружја 
 само да смо у сувоти.</p> <p>Повео сам их и успут су ми казивали своје невоље.{S} Путују из Кр 
 сам бар знао, а сад?...{S} Оставио сам их и, бога ми, све ми изгледа, као да сам их сахранио,  
и двојици која су ме пратила и тако сам их петоро увео у ону бедну собицу.{S} Били су сви благо 
има.{S} То су оних шест пушака, што сам их са стрепњом очекивао да ми огласе зору а ономе несре 
кавице, пудер и корзете.</p> <p>— Нисам их ја набављао за официрску задругу! — учини војник, сл 
скама везана два пара точкова.{S} Сећам их се са приштинске улице, када су оно на Косово слазил 
ађањима и тумачењима.</p> <p>— Познајем их, то је породица начелника те и те армије.</p> <p>— В 
ко проводим ноћи на овоме путу, казујем их коме или их казујем сама себи.{S} Тако се са њима ја 
не приче које зимска ноћ и љубав, којим их стара <pb n="245" /> мајка казује својим унучићима,  
ра очи пред децом срамећи се лажи којом их је мислила утешити.</p> <p>Ту причу, коју нам госпођ 
погледом више не прати разговоре.{S} Он их чак и не <pb n="441" /> чује.{S} Он зна да ће ноћас, 
о, као што се са самртником говори а он их гледа укочена, безизразна погледа и гризе стиснуте у 
рано, записивао је одговоре и допуњавао их, враћао се на питања која је већ једном био поставио 
пом, грејући се око ватре.{S} Испитивао их је дуго и свестрано, записивао је одговоре и допуњав 
</p> <p>Узео их је на колено, помиловао их по косици и тешке две сузе завртеле су му се у очима 
летели.{S} Једнако их је шибао и псовао их, па смо очас стигли у Борово.{S} Ту се заустависмо п 
оји су се ломили о његове бокове, секао их је и пловио своме циљу.{S} На њему неколико хиљада п 
рбији.{S} Чекао их је окићен Ниш, чекао их Лесковац, чекала их Ђевђелија, чекала Струмица и Вел 
ица и Велес, чекало их је Скопље; чекао их је цео српски народ и нико није хтео да верује немил 
нути из Солуна у помоћ Србији.{S} Чекао их је окићен Ниш, чекао их Лесковац, чекала их Ђевђелиј 
скидао из димњака сува ребра и преламао их да могу у торбу наићи и како је који посао свршио а  
варао реч кућа, реч породица, изговарао их је са поштовањем и топлином али, кад би изговорио ре 
својима несретним поданицима.{S} Сретао их је и до сада, на путу до Приштине, здравио се и до с 
а погледа и гризе стиснуте усне, крваво их загриза а не одговара никоме ни речи.{S} Његово је л 
гу страну.</p> <p>— Чујте! — рече — Ево их стижу!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Моравци!</p> <p>Прескач 
 домаћице и своје дечице, пролије а ево их сад пролива овде пред признањем своје срамоте.{S} Ни 
и жељена мира.{S} И тек су стигли а ево их ова олујина понесе да их однесе на нове обале, на да 
 треба него још једна добра борба и ево их у Феризовићу и Штимњи, на устима Црнољевског Кланца. 
речи: „Пустите децу к мени“</p> <p>Узео их је на колено, помиловао их по косици и тешке две суз 
равских, неколико стотина домова, занео их, завитлао и бацио чак на обале Мраморнога мора, тамо 
 српске на Рујан и на Облаково, износио их на грудима својим на Лисац и на Осогово, на Цер и на 
осио топове на тешке положаје, извлачио их је из дубоких блата, кисао је, зебао је, гладовао је 
 те се освртох лево и десно да видим ко их је ту оставио.{S} То је био војник, који је далеко у 
е капетан у себи.</p> <p>— А жртве, ако их буде? — тргао би се у том размишљању, али се понова  
н аутомобил.{S} И оне су га добиле; ако их је одбио командант, ађутант је био љубазнији; ако их 
омандант, ађутант је био љубазнији; ако их је одбио министар, секретар је био љубазнији. <pb n= 
ечерале козје ћевапчиће и проју.{S} Ако их вечерас то мимоиђе сутра неће.</p> <p>Други аутомоби 
де сте ви сакрили жене и девојке па ако их нађем...!“ — „Вала, ага, ево главе ако не говорим ис 
карте за те добротворне концерте, и ако их никад није посећивао, један је трговац чак, и не зна 
аносне, не би ли их њима успавала, како их у сну не би морио страх од крваве буре која је и кро 
оја су по наредби поведена у збег, како их непријатељ не би зграбио, јер су то она деца која ће 
бију од Аустријанаца, потерасмо их како их нико и никад није терао.{S} Веруј нисмо им дали ни д 
 и ако су као стреле летели.{S} Једнако их је шибао и псовао их, па смо очас стигли у Борово.{S 
е занела и без мало сваке ноћи — а тако их је мало било — што их проведох на овој питомој обали 
ило га је оно нешто мало војника колико их је сагледао и мало младих Црногораца, које је он соб 
и, људи су били себични, знајући колико их је труда стало док су стекли ово мало ватре и нису п 
емци?</p> <p>— Па они... не знам колико их је, али је Дунав преплављен чамцима а и из тих чамац 
ила заједничка, свих јединица, у колико их имамо.{S} Шта је то што би обезбедило јединство акци 
ра госпођа кавез са канаринком.{S} Нико их из гомиле не познаје и пролазе без примедбе, сем што 
ве језик на оштрој тенећки.</p> <p>Нико их не гони, нико не спроводи, нико им не би бранио да о 
дете па да пођем за кола.{S} Кажу тешко их је наћи ал тражићу ипак.{S} Сама сам с дететом на кр 
ђелија, чекала Струмица и Велес, чекало их је Скопље; чекао их је цео српски народ и нико није  
е са свога места, приђе вратима и нагло их отвори узвикујући пригушеним гласом:</p> <p>— Пуковн 
рчином, водила језовите разговоре, било их је који су склоњени у страну ћутали као заливени и ч 
која нас је чекала у планинама.{S} Било их је чак који су скупо плаћене коњиће нудили да продад 
оведена путем страдања и патња.{S} Било их је ваљда око 40.000 деце која су по наредби поведена 
н од другога позајмили топлоте.{S} Било их је који су легли са стоком, прислонили леђа уз волов 
вагон одвести, нити овај други.{S} Било их је и који су свесно променили намеру, несвесни у том 
ати му се на милост и немилост.{S} Било их је који су се решили, опремили и кренули а кад су из 
и судбином, дигао је бар главу.{S} Било их је чак који су напустили друм и отишли тамо у поље,  
ски применили ту наредбу.</p> <p>— Било их је, признајем да их је било али, ја нисам био срећан 
логор, са осталим заробљеницима, а било их много.{S} И кога ти све није било ту и мађара и шваб 
 у пластове сена али, теше се, јер било их је који су и горе пролазили.</p> <p>— Препатили сте, 
 праву истину.{S} Па и у томе часу било их је који су умели да се теше.</p> <p>— Крива Паланка  
едао сам шарене поворке веселих, водило их је задовољство али — шта води ову поворку бедних и н 
 па ће видети.</p> <p>— Мислиш изгинуло их доста? — наставља пуковник.</p> <p>— Таман толико ко 
 постројени редови гладне деце.{S} Ишло их је четворо по четворо у војничкоме реду а невојничка 
е и ноћу, нека је и у саму зору, морамо их поздравити.{S} Морамо то!</p> <p>И одмах се донесе о 
н, командир брзометних.</p> <p>— Морамо их наћи, иначе ће нас покосити! — одговара пуковник а у 
 који се очајно спасава.{S} Припитујемо их али њима није до одговора.{S} Сваки занет својом нев 
и доћи до битке на Багрдану, можда ћемо их раније скрхати.{S} Пре смо Београд бранили сами, бра 
 говорили су међу собом: „Шамарима ћемо их тући!“</p> <p>Када је код Рама први заробљеник Немац 
у капели!{S} Има тамо још деце, па ћемо их све заједно опојати.</p> <p>Начелник се опет окрете  
а.</p> <p>— Понеси... немој.., где ћемо их?</p> <p>— А покривач за децу?</p> <p>— Понеси... нем 
говара четврти. — Бацићемо их, мораћемо их бацити ал кад се приближимо.</p> <p>— А ако нас похв 
и угледнија и поузданија.{S} Победићемо их!{S} Сусрет са њима донео нам је непоколебљиво <pb n= 
 Не још! — одговара четврти. — Бацићемо их, мораћемо их бацити ал кад се приближимо.</p> <p>— А 
еколицину тешких рањеника.{S} Једва смо их скинули.{S} Помагао сам и ја овом мојом здравом руко 
тако страховита војска.{S} Ови, што смо их срели, нису војска из немачких новинарских легенда,  
 сад имамо пет дивизија више но што смо их имали тринаесте а и Грци, могу сад да приме веће сна 
веле: „Не може им се ништа.{S} Отерасмо их колико смо могли али нас сатиру они са чамаца!“ Траж 
стимо Србију од Аустријанаца, потерасмо их како их нико и никад није терао.{S} Веруј нисмо им д 
> <p>— А што? — буни се војник. — Нисмо их пљачкали па да ме је срамота; нисмо разбијали и отим 
ђе ли их? — пита капетана.</p> <p>— Ено их код барутног магацина!</p> <p>— Удри!</p> <p>И капет 
и спазише како суну ватра.</p> <p>— Ено их, тамо су! — кликну капетан.</p> <p>Водник узе брзо д 
ри имају извесне претенсије... и упорно их постављају као услов за своју неутралност и ово је,  
а и мрачна слика на овоме путу.{S} Пуно их је, на свакоме ћеш их кораку срести.{S} И како су св 
лободимо.{S} И погонише их, боме, добро их погонише, те протрчаше мимо нас и не осврћући се и б 
о инжињер — али шта ћу с децом, четворо их је.{S} Шта ћу с њима?</p> <p>И збиља, страховито је  
 да ту крај ватре проведу ноћ.{S} На то их је определило што су ту ван вароши затекли логоре во 
и бегунци, нису кукавице!</p> <p>— Зато их ја овако са парадом не би ни спроводио! — додаје бив 
а, хаљине им се улепиле за тело а блато их засуло до колена те изгледају као бродоломници које  
ећ приганице зелене и поплеснивиле, што их је годинама месила и остављала ту.</p> <p>Њена је ве 
јске која сутра креће а и околност, што их ни у Липљану, маленоме селу, где се скрхала толика в 
ане месечином, и лебде над нама.{S} Што их више пратим све ме даље одводе, одводе у неке мистич 
аке ноћи — а тако их је мало било — што их проведох на овој питомој обали, дизао сам се о поноћ 
има и оних кршних и високих планина што их он грли, те да у једноме маху слете на јадранске оба 
х могао мимоићи силне баре и каљуге што их је киша, која још лије, разлила по сокацима.</p> <p> 
д кожом а на очима крупне сузе, оне што их мраз изазива.{S} Промрзла су а недовољно обучена па  
, овде...</p> <pb n="148" /> <p>— И што их тако олако стрељају — додаје један учитељ, који сад  
а даље, нема више добрих путева а и што их има не могу њима кола ходити до највише сат или два  
: „Има ли се где преноћити?“, а ови што их дочекују одмахују главом као да би рекли; „И ми смо  
а бегства из кукавичлука нема и ови што их воде на стрељање нису кукавице.{S} Ако су и бегунци, 
ас, увратити да пије, чуће се вести што их је он сазнао ноћас на дежурању, било из депеша које  
е пребијене.{S} После неколико речи што их проговорисмо а ми се спријатељисмо, те остадох крај  
а што стрељају бегунце уопште, него што их овако стрељају, овде...</p> <pb n="148" /> <p>— И шт 
снут, сад дочепао бољих позиција но што их је мало пре имао а батерија још ћути прикована на др 
Они често пута сазнају вести пре но што их и надлежне власти приме.{S} Код „Зрињскога“ свраћају 
 ипак они иду за нама.{S} Шта је то што их везује за нашу судбину?{S} Разумем оне, међу њима, к 
е било страх да се они гадови, зато што их сад наши нападају, не почну ноћас светити на нама, с 
од сутра живети, благодарећи и Богу што их је о данашњем лову тако богато обдарио.</p> <p>И дру 
Одите овамо, одите ближе! — рече, пошто их је промерио погледом.</p> <p>Сви се окупише око стол 
е је то?</p> <p>— А ко ће га знати, зар их је мало.{S} Редом дуж железнице па готово у свакој в 
и бране шаком коју надносе на лице, јер их штипа за очи и смета им да се греју.{S} У разговору, 
дговори ми звучним својим језиком — јер их патим са једним народом, који их тако стрпељиво, са  
<l>Не би реко на коњима јашу</l> <l>Већ их носе наљућене виле.</l> <l>Оке цара слуге и војводе< 
страна, читава кућа на точковима а вуку их три уморна коња раскрвављених груди, који су их са в 
страна, читава кућа на точковима а вуку их три уморна коњића раскрвављених груди, који су их са 
} То му је била сва пратња а пратила су их још и три коња, које је Краљ по где кад узјахао, али 
"655" /> ватре до ватре и питати где су их они, што се већ греју, набавили, јер нигде у близини 
еће ли срести своју породицу од које су их прилике раставиле, има и пакосника који завиде онима 
и, он и сачувати мајци!</p> <p>Мајке су их опремиле са по једном погачом од куће, мирне душе да 
е увек још руком за материну руку те су их мајке, пре десетину петнаест дана, кад дође наредба  
 су широм отвориле врата онима, који су их пре три године спасли Косовскога ропства; али је све 
морна коња раскрвављених груди, који су их са великим напрезањем извлачили из свих блата кроз к 
рна коњића раскрвављених груди, који су их са великим напрезањем извукли из ових блата кроз кој 
дла на њима већином празна, они који су их јахали остали су тамо, на бојишту.{S} Кад удари точа 
дитељем, као са дететом.{S} Миловали су их, грлили и љубили их и плакали су за својим друговима 
ала дуга и мемљива прошлост; кренули су их, једнога чак отуда из Студенице под Чемерном а друго 
манастира, кренули су и њих; кренули су их из њихових вековних обиталишта, из њихових гробница, 
тање бугарске војске такво.{S} И ако су их борбе на Тимоку и на Гиљанскоме фронту довољно излом 
 из трећег позива и оно војника, што су их патроле јуче прибрале; полегли по јаругама, по кукур 
ћемо један крај другога, као они што су их опевале народне песме!“</p> <p>Мој син је био срећан 
али женске су се држале на цени, јер су их Турци много куповали.{S} Појединим стварима је чак и 
варани, многи који су имали кола већ су их натоварили и кренули пут Тетова, а око десет часова  
! — рече, па брзо додаде: — Веруј, нису их оставили на миру.{S} Отац ми је добар газда и онако. 
ј руци спази комад хлеба.</p> <p>Сретах их успут, ове јаднике, једу лишће од купуса који су упљ 
оме путу.{S} Пуно их је, на свакоме ћеш их кораку срести.{S} И како су све те слике разнолике,  
причао нам је много о свему и свачему. „Их, да видиш српску војску — казивао је мени — све сам  
косно срески начелник, који је без игде ичега, са торбом на леђима, стигао у Призрен.</p> <p>—  
 у оном лаком капутићу, без опреме, без ичега, кренуо је лабским друмом којим су већ били загуш 
палио лулу, те настави сам казивање без ичијих питања.</p> <p>— Их, што се направи џумбус на ст 
ови.{S} Са леве стране друма, иза кола, ишао је, наслањајући се на једну грану, заробљеник.{S}  
и војник бити!“ Он је ишао и у Београд, ишао је о крунисању Краља Петра, па онда о Видовдану и  
 болом који ме је баш тих дана задесио, ишао сам лагано, мирно, ногу пред ногу, осветљавајући ц 
ла одузела и последње остатке снаге.{S} Ишао је посрћући, хранећи се успут лишћем од купуса, ку 
Спас, где избија кланац којим је некада ишао пут за Ђаковицу и где се на десној обали Дримовој  
а се мало разиђе свет, који је гомилама ишао мостом.{S} У једанпут дође ми воља да се опет врат 
едним вођом, који је далеко пред колима ишао.{S} Око кола је ишло још четири до пет војника, оп 
шић, појахао би по где кад коња, али је ишао такође радије пешке, оборене главе и подржавајући  
уша, пратили су нашу владу, за којом је ишао и један одред занатске чете.{S} Капетан Реџеп је и 
етра — његов ћеш ти војник бити!“ Он је ишао и у Београд, ишао је о крунисању Краља Петра, па о 
ред себе да се нешто беласа.{S} Бабо је ишао напред и он је носио највећи товар а ми сви за њим 
, пошто је воз кренуо за Солун, свет је ишао у групама којима су се придруживали они који нису  
 Краљ по где кад узјахао, али је радије ишао пешке, ма да је био немоћан а стаза тешко проходна 
таницу и ако никакав воз у то доба није ишао ни на коју страну.{S} Чекаће га ту на станици, чек 
то се онај правда да је био по воду или ишао да обиђе коње или почупао нечију тарабу, те вуче п 
рачвала у три огранка од којих је један ишао на Плав и Гусиње па преко Проклетије на Скадар, др 
м и пошао бржим кораком, али нисам дуго ишао.{S} Напред опет нешто загушило па <pb n="392" /> с 
ећи.</p> <pb n="334" /> <p>Млади сликар ишао је крај мене такође ћутећи.{S} Осетио је да ми је  
кадра.{S} Са њима, пред њима и за њима, ишла је маса бегунаца, војске и народа.{S} Биле су то ч 
а, који су носили муницију из Крушевца, ишла је крај његове каре и не знајући ко је.</p> <p>— К 
 изгубила, кућу разорила...{S} Па ипак, ишла сам довде, вођена неком празном вером у нешто.{S}  
"420" /> улице, слазила сам и на Бајир, ишла и до гробља и чак до Думаче преким шором све до из 
/p> <p>— Нисам знала на коју ћу страну, ишла сам за гомилом.{S} Једни рекоше да бегамо ка Топчи 
{S} Била сам у Крушевцу и у Крагујевцу, ишла сам у Јагодину и у Ниш.{S} Обијала сам прагове сви 
том, избегла, па би га онда тражила.{S} Ишла бих на фронт, тамо где се бију и тражила би га...< 
ла, зашто нисам пошла већ тога дана.{S} Ишла сам, распитивала сам се и рекоше ми да могу у воз  
мајку, на оца и, било ме је срамота.{S} Ишла сам улицама онако; успут сретала пуно њихових и св 
 знајући где ћу и не знајући шта ћу.{S} Ишла сам кроз улице и застајала на угловима, седала сам 
/p> <p>— Штогод знате! — додаје жена. — Ишла сам од немила до недрага и нико неће да ми помогне 
, кези на мене.{S} Нисам га нашла.{S} А ишла сам кроз многе, врло многе <pb n="420" /> улице, с 
 на југ ка своме утоку; трећа је линија ишла Подримљем да преброди <pb n="573" /> Бели, Дрим до 
и југозападу.{S} Једна је од тих линија ишла Дриму па његовом левом обалом до Љум-Куле а одатле 
упе, Краљева, Врховне Команде и Владина ишла је свака за се, нису чак свакад ни ноћивале на ист 
већ сам кроз дуги низ болничких кревета ишла као пијана и ударала сам се час о један час о друг 
<p>Из кола под арњевима, која су напред ишла и у којима се породица прихватила мало, оним што ј 
ам провела петнаест дана и све сам даље ишла и свуд питала али ништа нисам могла чути.{S} Неко  
их и невољних, промицала је крај њега и ишла својим путем страдања.</p> <p>Да прекинем дуго ћут 
 камен да се одморим и опет се дизала и ишла.{S} Свако се освртао за мном, свако ме је чудно по 
ти!</p> <p>Пошла сам за нашом војском и ишла сам од логора до логора, где год сам ватру видела  
ао тврдим сном.</p> <p>Из кола, која су ишла предамном, допирао је ипак жив разговор жена.{S} Н 
з бочне улице ушла су међу кола која су ишла другим правцем и сад се не могу да окрену; двоја г 
езовито одвратну слику.{S} Пред нама су ишла једна кола покривена арњевима.{S} Из њих су се чул 
ми треба отац, да га морам наћи.</p> <p>Ишла сам слободно улицама, није ме више ничега било стр 
о више загрејала.</p> <p>Ишли смо дуго, ишли смо тешко по густоме блату и носећи терете на рука 
а мобилизација као одговор на бугарску, ишли чаршијом уздигнуте главе, оборише на мах погледе и 
о под пазухом оно сироче а ја своје.{S} Ишли смо кроз улице покривене блатом, лагано, корак по  
о још гушћи мрак те смо једва одили.{S} Ишли смо дуго, врло дуго, ко зна колико, сат, два, три  
азива ти студену нелагодност у души.{S} Ишли смо ћутећки, док <pb n="123" /> се гомилици нашој  
к, он оптерећен годинама а ја болом.{S} Ишли смо ћутећи.{S} У једном тренутку, кад осети да ја  
p>Нисам му одговорио и он је ућутао.{S} Ишли смо и даље лагано а кроз глуву ноћ, која је лежала 
ог <pb n="211" /> дана пута посрнуо.{S} Ишли су пешке, благодарни што им је коњ и оно мало хран 
у, попа и још неки људи, који су напред ишли, припалише воштане свећице а и по где ко међ нама, 
ас прождеру.{S} Прозебли, што смо ближе ишли тој огромној ватри, све смо већу студ осећали и у  
 веровали а други без вере и без одлуке ишли од гомиле, до гомиле да се распитују, да чују што, 
н и дужан носити га.{S} Остали министри ишли су тако исто, ко пешке а ко на коњу, ко измакао а  
сагледа нити да предвиди.{S} До сад смо ишли нечему одређеноме, са вером кад стигнемо тамо где  
веже и незасушене ране.</p> <p>Дуго смо ишли и дуго смо ћутали.{S} Најзад, доста неодважно и ви 
трану друма, којом смо ми пешаци обично ишли и, да би се што више одвојио, утурио сам се измеђ  
и мала и мршава вола.{S} Крај вочића су ишли трећепозивци са одељаним гранама, којима су опомињ 
дметали под задње точкове; они, који су ишли иза кола да протегле мало ноге, почеше се товарити 
 ја, нек те питају они грешници који су ишли пешке за то што си ти вукао фотеље.</p> <p>А купац 
олазак Моравске Дивизије, пред којом су ишли гласови о њеним славним борбама са Бугарима на ист 
је што штрецнуло.</p> <pb n="483" /> <p>Ишли смо даље.{S} Ноћ је већ почела да се разређује, ки 
 не би ли га што више загрејала.</p> <p>Ишли смо дуго, ишли смо тешко по густоме блату и носећи 
лно и свирепо утискивала у душу.</p> <p>Ишли смо лагано и тромо, погнуте главе, без много разго 
врсте постројени редови гладне деце.{S} Ишло их је четворо по четворо у војничкоме реду а невој 
далеко пред колима ишао.{S} Око кола је ишло још четири до пет војника, опет тихо и без разгово 
тити са свима надама.{S} До Призрена се ишло неком одређеном месту и одређеном циљу, са оправда 
е.</p> <p>Кући нисам отишла, није ми се ишло.{S} Нисам волела ни крај капије да прођем, избегав 
нило тако тежак утисак.{S} Тим се путем ишло опет у Србију, онолику колика је, и тај је пут био 
 сандуке, кофере, дењкове.{S} Све је то ишло тихо, пажљиво, шапћући, без уобичајене ларме у так 
а вас и друга зову себи и једна и друга ишту мајку.{S} Она у планини да их задоји поуздањем она 
ао по где-где у планини по коју кућицу, ишчезава ти сад и она погледу.{S} Далеко око тебе, све  
кнута на борбу, које ни у часу слома не ишчезава.</p> <p>— Верујеш ли одиста?</p> <p>— То је јо 
 где се мало час воз изгубио и где друм ишчезава пред погледом, издижу се неколико дрвета која  
} Губе се детаљи, губе се разноликости, ишчезавају ти пред очима они престрављени погледи, они  
 задржавају само на зеници и ту одмах и ишчезавају.{S} Душа му већ нема везе са телом, она је в 
 уморан и телом.{S} Са његових је усана ишчезао онај младићски осмех који га је красио у момент 
них дављеника, којима из очију још није ишчезао блесави поглед страха, који још не <pb n="488"  
ога батаљона.</p> <p>Са капетанова лица ишчезе домалочашња брига и очи му засветлише задовољств 
 кости.{S} Са крстова се разлила боја и ишчезли записи.{S} Недогореле свеће савиле се, влажни с 
у режима, имало безбедности.{S} Тако је ишчезло и последње поуздање да ће се у хришћанскога ста 
мастиљаве линије која ни прањем не може ишчезнути.</p> <p>— Да, још морамо одступити, да их уву 
ора живети, он не сме умрети, он не сме ишчезнути.{S} Из тога бола мора нићи наше поуздање, наш 
/p> <p>— О људи Божји, шта би човеку! — ишчуђава се неко, који је сад тек наишао у кафану и чуо 
тво! — додаде узбуђено рањени поручик и ишчупа са груди Обилићеву медаљу за храброст и баци је  
ложи последњу снагу своју и оте, управо ишчупа из пасјих зуба кост.</p> <p>— Их! — учини један  
н, тако чест на балканској ветрометини, ишчупао је из срца Балкана, са обала моравских, неколик 
ћа.{S} И као кад испод велике грађевине ишчупаш из темеља основни камен, што се ова заљуља и хо 
ство небеско.{S} Та слика била је жива, ја је нисам само осећао, ја сам је видео.{S} Кроз облак 
покушам да се одвојим од својих болова, ја малакшем и клонем.{S} Болови су већ толико срасли са 
ас кој говори на телефону.</p> <p>— Да, ја сам, ја!{S} Како си Павле?{S} Је ли и тамо хладно?.. 
е? — пита Краљ.</p> <p>— Ја, друго, ја, ја...</p> <p>— Што друго, исто је.{S} Кад можеш ти, мог 
рден носи Мица Зуавка и Мица Сенегалка, ја ћу за Србију умети погинути и без тога ордена!</p> < 
ће.{S} Што се више ближио час растанка, ја сам га све чвршће грлила; изгледало ми је као да хоћ 
ају.{S} А одмах, на почетку тих невоља, ја сам у Младеновцу преживела ону језовиту трагедију са 
намењима, која су китила небо над нама, ја се нисам још био обазрео ни пред собом ни за собом д 
ад би се имали понети само са Бугарима, ја бих био безбрижан.</p> <p>— А овако?</p> <p>— Овако, 
 утисака, размишљам о старчевим речима, ја не налазим <pb n="498" /> да је ма чега било у њима  
{S} Ако сам понудио коме цигару дувана, ја сам већ довољно жртвовао а и њему довољно учинио.{S} 
 настави:</p> <p>— Ја нисам слаба жена, ја нисам малодушна.{S} Ја сам надчовечански поднела све 
p> <p>Ма да је ова књига доста опсежна, ја нисам ни помишљао њоме обухватити целокупну трагедиј 
ешли преко те наредбе и њенога значења, ја ипак не видим крајњу корист такве офанзиве?</p> <p>— 
е салутирам.{S} Тек дође господин попа, ја салутирам, па у руку, а он пита баба: „Кој ти је ово 
пају по калдрми, у близини мојих врата, ја сам навирила на кључаницу и видела како два војника  
 мрака.</p> <pb n="476" /> <p>И одиста, ја тек сад приметих да је на месту где сам стајала кисн 
сам умела да га представим себи таквог, ја сам га видела само онаквог какав је био кад смо се р 
оји му је покривао леву половину главе, ја видех једну празну очну дупљу, где је пре сјало њего 
што помоћи; али, познавајући те путеве, ја сам већ сад уверен у негативан одговор.</p> <p>— То  
вако обогаљеног обесили, најмање ми је, ја и онако нисам више за живот; али што ће ми целу поро 
не знам како сам изашла из канцеларије, ја не знам да ли сам се опростила од г. пуковника; соба 
ало, јер није имало више шта да казује, ја сам ућутао јер сам јој хтео дати времена да се одмор 
 Мишић изнео о стању аустријске војске, ја се претходно питам и питам војводу: налази ли он да  
 је у Врховној Команди било добре воље, ја нисам мислио онако, на неку добру вољу у теорији, је 
 борићемо се још заједно, раме уз раме, ја и мој син, и пашћемо један крај другога, као они што 
и топови говоре и до год они не занеме, ја ћу веровати у биће Србијино.</p> <p>— Ја ћу веровати 
кад га здрави.{S} Најзад, кад би време, ја изађох па га упитах: „Хоћемо ли, бабо?“ — „Хоћемо ка 
крено заложили све своје знање и умење, ја сам их допуњавала материнском преданошћу у нези, па  
дим — Јутрос, кад сам кренуо из Штимње, ја сам срео неке железничаре, добили су наредбу да се в 
о озго и тек кад сам се дочепала улице, ја сам се зауставила.{S} Наслонила сам се на зид болнич 
очарамо.</p> <p>— Видите, млади човече, ја не кажем да ви у свему немате право али, мислим да у 
 своју дужност као српски војник.{S} И, ја вас уверавам да ћу је вршити и да нећу тражити да ме 
далеко за њом.{S} Кад се група разреди, ја пружих корак, пробијајући се раменима, да бих је сти 
 да настави мислити о својој трагедији, ја га упитах:</p> <p>— Шта сте свршили?</p> <p>— Како с 
ило их је, признајем да их је било али, ја нисам био срећан да будем под командом таквога једно 
>— Тако ти Бога, војниче — рекох, вели, ја продавцу — продај то и узми паре ал немој никоме каз 
 црну појаву.{S} Нисмо дакле били сами, ја и моја породица, било је још некога који је дошао да 
иле сузе, кад више нисам могла плакати, ја сам се упутила низ улицу.{S} Нисам знала куда ћу, ал 
<p>— Прошле године, кад ће се заратити, ја сам у јесен пунио деветнаест година, сад ми је тек д 
:</p> <p>— Не требају ми никакве вести, ја већ знам, ситуацију — вели он — Од два сата по подне 
ртач гусеница. — Не мора да се напусти, ја мислим не мора да се напусти.</p> <p>— Па не можемо, 
естано у прозор а кад се сасвим смрачи, ја сам само жмурила и тресла се од грознице.{S} Уједанп 
које тако годе младој, сањалачкој души, ја сам овако замишљала место где ће се о поноћи разбојн 
/p> <pb n="265" /> <p>— Па ти не веруј, ја ти кажем шта сам чуо! — додаје један суви и болешљив 
 а водимо децу!...</p> <p>— Ја не знам, ја не умем да одвојим.</p> <p>А и он не уме да је савет 
 ужасна.{S} Ја ништа страшније не знам, ја се ничега страшнијега не сећам.{S} Сећам се да сам т 
ној чаршији изузетака и, кад их сазнам, ја ћу им одати признање.{S} Али дотле, прођите мислима  
овори на телефону.</p> <p>— Да, ја сам, ја!{S} Како си Павле?{S} Је ли и тамо хладно?...{S} Је  
четири динара.</p> <p>— Ја не продајем, ја горим моје ствари и грејем се — вели један благајник 
јте их, не избегавајте то.{S} Ја волем, ја желим да се они не успавају у мени, да су увек будни 
о сад изгледа, кад се свега тога сетим, ја не знам?</p> <p>Излазећи из цркве, срела сам једнога 
 <p>Око мене се водио разговор шапатом, ја га нисам слушала, јер кад нисам могла оком ја сам ух 
е речи из заклетве, како ћу бити веран, ја сам се толико драо, чини ми се да се мој глас чуо из 
И ако још будан и свестан да је то сан, ја нисам имао снаге да му се отмем већ сам му се подава 
ка и из памћења, колико сам га сачувао, ја данас препричавам то казивање, препричавам га својим 
 била је жива, ја је нисам само осећао, ја сам је видео.{S} Кроз облаке дима од дувана пробијал 
д њега, колико само да му кажем: „Бабо, ја сам србијански војник!“</p> <p>— А кад сам се обукао 
 каре? — пита Краљ.</p> <p>— Ја, друго, ја, ја...</p> <p>— Што друго, исто је.{S} Кад можеш ти, 
напустимо станицу.{S} Да могу, госпођо, ја бих вам помогао, верујте, помогао бих вам!</p> <p>По 
зао мраз!{S} Ја не знам и ми како ћемо, ја већ не могу даље!</p> <p>А ипак идемо.{S} А она ватр 
а крв.</p> <p>Ја не знам кад је рањено, ја се ни сад не сећам кад је то могло бити.{S} Била сам 
учили на мене.{S} Мени је мало било то, ја сам зашла по разбојишту — јер Србија коју смо прелаз 
натоварио и да сам којом срећом кренуо, ја бих сад већ био у Битољу.{S} Али се сретнем опет са  
ту и тамо где би свако други поклецнуо, ја сам чак имао снаге друге да тешим.{S} Сад већ више н 
ли води Врховна Команда.</p> <p>— Јест, ја! — учини један мали човечуљак и мигну чак овамо на м 
оје, и у несрећи која је снашла Србију, ја нисам издвајала своју личну несрећу.{S} Ја сам је на 
 _ _</l> </quote> <p>Утонуо у ту слику, ја сам ућутао и нико од осталих није реметио тишину кој 
, када се сетим оне слике у Младеновцу, ја ништа толико ужасно не знам чиме бих је упоредила.</ 
е ствари!{S} У осталом ја мислим, да... ја мислим... — и г. консул није ни довршио реченицу, је 
 рече:</p> <p>— Ја нећу капитулирати... ја нећу бити заробљен!</p> <p>— Онда Вас преклињем, Вел 
и не успавају у мени, да су увек будни; ја их дражим чак, не би ли ме што више мучили! — додаде 
, погледом из којега сам <pb n="398" /> ја тога тренутка прочитао тужну прошлост овога шеснаест 
јио.</p> <p>— Може помоћи, зашто не!{S} Ја не знам каква је ситуација на овоме фронту, па не мо 
омили: „Склоните се!{S} Склоните се!{S} Ја убих вука!{S} Убих вука!“</p> <p>И та млада снага ев 
а даље, видиш какав је ово зао мраз!{S} Ја не знам и ми како ћемо, ја већ не могу даље!</p> <p> 
ље!{S} Па Бог нека ти буде у помоћи!{S} Ја се надам брзо ће овај рат, још ви нећете ни из касар 
а умирује узнемирене — немојте тако!{S} Ја не верујем да је Врховна Команда напустила Косово до 
отрајало уље али, сад се већ гаси...{S} Ја видим смрт, видим је очима као што сам некада живот  
ного јер су отерали наше из шанчева.{S} Ја кад сам измако до Позоришта, они су већ били у Душан 
очекаше ноћ него пођоше из Београда.{S} Ја не знам шта сам чекала, зашто нисам пошла већ тога д 
ми не рече ни речи, само ме погледа.{S} Ја сам јој поглед разумела и цикнула сам тако силно да  
шће но и снагу која ми се повраћала.{S} Ја не знам шта је то било у њима што ме је охрабрило?{S 
ножевима, кундацима, рукама, зубима.{S} Ја сам напао на једнога рањенога Србијанца; десна му је 
ланика.</p> <p>— Пребацујете и њима.{S} Ја знам два народна посланика чији су синови јуначки по 
едила евакуацију болница и магацина.{S} Ја знам за магацине поуздано да до овога часа није наре 
а усамљеност изгледала ми је ужасна.{S} Ја ништа страшније не знам, ја се ничега страшнијега не 
исам слаба жена, ја нисам малодушна.{S} Ја сам надчовечански поднела све болове који су се сруч 
уно, пуно пребацивања и — презирања.{S} Ја сам то осетила и шчепала сам га понова за руку, обас 
ратима а квака шкљоцну два три пута.{S} Ја се престрављена наслоних на кревет. „Ко је то?“ — ша 
љада сликара и десет хиљада глумаца.{S} Ја не познајем ту земљу, али ево на памет тврдим да и у 
 себи за љубав, учини мени за љубав.{S} Ја бих волео да изнесеш главу, да одеш тамо, да поздрав 
вакога тренутка може отпочети напад.{S} Ја не верујем да ће освојити Београд али је извесно да  
, да вам исповедим све своје болове.{S} Ја тако проводим ноћи на овоме путу, казујем их коме ил 
ам и сина.</p> <p>— Па знаш како је.{S} Ја не верујем ал, ако баш дође до чега, склони се!{S} Т 
 затезати јер се везе биле опустиле.{S} Ја сам припалио цигарету и очекивао сам је.{S} Сад ме ј 
али, он је само ћутао и гризао усне.{S} Ја бих седао обично на крај његове постеље и причао му  
рошао војник, кога воде на стрељање.{S} Ја бих се у таквим приликама обично склањао гдегод, да  
а! — вели — Радите с њим што хоћете.{S} Ја сам га већ изгубила а пред вратима ме чека још троје 
едају могуће а у ствари су немогуће.{S} Ја на пример знам да је у Врховној Команди било доста д 
 радио, он би прошао крај наше куће.{S} Ја сам то знала, и чекала сам га на капији.{S} Он ми ни 
акрили у подруме и затворили у куће.{S} Ја нисам знала шта да радим; отац већ недељу дана није  
еде на кревет и позва ме руком себи.{S} Ја потрчах прозору али он скочи пре мене и шчепа ме за  
и о свему овоме што смо разговарали.{S} Ја то разумем и, ако хоћете, чак пристајем уз вас у осу 
оварена стварима а дућани затворени.{S} Ја нисам ништа знала за време моје болести шта се дешав 
вом оружја и љубављу према Отаџбини.{S} Ја бих њиховој светлој успомени чинио горку неправду, а 
одговори глас изнутра — онда извини.{S} Ја сам мислио ко други па да те пустим. <pb n="356" />  
поведићу му се и он ће ми опростити.{S} Ја нисам крива, он ће ми опростити!</p> <p>Пошла сам за 
о задовољство, дало ми је храбрости.{S} Ја сам се чак у души зарадовала што је унакажен те смо  
рали карте и све то тихо и шапућући.{S} Ја сам седела крај његове постеље, гледала га дуго, дуг 
е, да у полемику уносите много жучи.{S} Ја вас разумем, јер разумем ваш бол.{S} Тане, које вас  
сећи терете на рукама а бол на души.{S} Ја сам успут сваки час завлачила под мараму руку и пипа 
и за пример некакав изузетан случај.{S} Ја знам на против, да су наши млади официри гинули храб 
очи и ништа не видим него измахујем.{S} Ја нисам видео шта је око мене било, нисам видео да су  
, које се проткивало кроз модри дим.{S} Ја сам чуо алакање јунака, чуо <pb n="220" /> сам топот 
 становима и упутисмо се за гомилом.{S} Ја сам носила свој најдражи терет, свога синчића...</p> 
ци тако драго да разговара са сином.{S} Ја сам у њему већ гледала одмену и гледала сам, ако не  
ме гледао и ни речи није проговорио.{S} Ја сам заборавила у томе тренутку да он због пребијене  
рај ње, те је моје питање пробудило.{S} Ја понових:</p> <p>— Па сад?</p> <p>— Сад? — учини она  
д се проли као да се небо провалило.{S} Ја не знам да ли се варам али ми се чинило да је и небо 
не чују.</p> <p>— Онда ја идем тамо.{S} Ја хоћу мира; разуме ли та Европа једанпут да ја хоћу м 
— О, вређајте их, не избегавајте то.{S} Ја волем, ја желим да се они не успавају у мени, да су  
 васпитањем мој је син отишао у рат.{S} Ја сам морала да стегнем своје материнско срце и нисам  
патњама могу откупити своју слободу.{S} Ја им се дивим и то ми даје снаге да поднесем ове тегоб 
смртну пресуду.{S} Боље нека остану.{S} Ја морам поћи а они нека остану.</p> <p>Било је многих, 
а, полегали у ланац па сипају ватру.{S} Ја сам остао код позоришта и сишао сам полако, крај зид 
нисам издвајала своју личну несрећу.{S} Ја сам је на против унела у онај заједнички бол и унела 
како он извлачи своју руку из мојих.{S} Ја је стегох, да је задржим али је он грубо трже.{S} Та 
вољно да вас разочара ово на пример:{S} Ја сликар, неуки поднаредник, водим вод у борбу, на ште 
{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?{S} Ја сам га разумела, узела сам његову руку, наслонила је 
<p>— Не! — одговори одлучно помоћник. — Ја сам до душе наредио да нарочити официр отпутује, као 
наредбу, да се прибере и заврши овим: — Ја сам јутрос у десет и по часова прошао кроз Чачак и у 
ати!</p> <p>Стигли смо у Младеновац и — ја сам изнела из вагона мртво дете.</p> </div> <pb n="4 
<p>— Пођите ви, добри људи — рекох им — ја не могу а ето и детету је рђаво.</p> <p>— Немој, гос 
полиције:</p> <p>— Господо! — поче он — Ја и господин начелник, сматрали смо за дужност, да вас 
знам шта ћу? — вајка се један инжињер — ја не знам шта ћу?.{S} Довукао сам целу кућу довде, сед 
ивизију да се распитам! — вели доктор — Ја некако још не верујем.</p> <p>— Отиди бога ти!{S} От 
ворио је чичица док му ми перемо рану — Ја сам стајао пред кућом кад ме удари тане.{S} Стојим п 
 застава скине!</p> <pb n="183" /> <p>— Ја мислим...</p> <p>Он не изговори реч, јер капетан пла 
ри на леђима а водимо децу!...</p> <p>— Ја не знам, ја не умем да одвојим.</p> <p>А и он не уме 
оже бити због свађе, ово је...</p> <p>— Ја ћу вам казати шта је ово — рећи ће онај што је код п 
зумем још до Ниша, али даље...</p> <p>— Ја мислим — одговара онај господин излепљен блатом — да 
.</p> <p>— А ви? — запитах га.</p> <p>— Ја не могу, једва сам и довде!</p> <p>Затим поћута, поћ 
ајзад смрвити змаја са истока.</p> <p>— Ја у све то не верујем! — тврдио ми је познаник који ми 
дечја колица за четири динара.</p> <p>— Ја не продајем, ја горим моје ствари и грејем се — вели 
с једног мобилисаног адвоката.</p> <p>— Ја вам опет кажем, Русија ће нам у последњем тренутку п 
, већ и шураке и друге рођаке.</p> <p>— Ја знам један пример...</p> <p>— Ето, видите — прекиде  
своје утиске о немилој појави.</p> <p>— Ја не знам само, зашто се с тим парадира и то овде, на  
трепио.{S} Покрет се заустави.</p> <p>— Ја бих рекао... погледајте, погледајте мало боље... не  
рчевито стиште пород на груди.</p> <p>— Ја ћу у планину, ево право овако! — показа један на оне 
амо.</p> <p>— Они су још гори.</p> <p>— Ја као рачунам, Призрен је једина варош на балканском п 
ма нико решења није умео наћи.</p> <p>— Ја не знам шта ћу? — вајка се један инжињер — ја не зна 
д седнеш на каре? — пита Краљ.</p> <p>— Ја, друго, ја, ја...</p> <p>— Што друго, исто је.{S} Ка 
или, и иду другом, иду трећем.</p> <p>— Ја идем, у име божје, колико сутра! — вели један.</p> < 
к... — заустих ја да га тешим.</p> <p>— Ја од ње немам више користи па била дуга до чланка, као 
абусито господин са јабучицом.</p> <p>— Ја бих волео... — хоће опет нешто да примети песимиста, 
 преклан, пушкаран или обешен.</p> <p>— Ја ћу своје све побити овде, пред вама, браћо, па ћу он 
укама које је сваки био донео.</p> <p>— Ја остајем па шта Бог да!{S} Не могу ја са четворо деце 
а ћу веровати у биће Србијино.</p> <p>— Ја ћу веровати и после, кад и ти топови занеме! — одгов 
емо што пре! — завапи ађутант.</p> <p>— Ја остајем овде! — додаде Краљ још одлучније.</p> <p>Св 
жемо извући? — запитаће Пашић.</p> <p>— Ја мислим, максимално две стотине хиљада, толико може и 
ено, прекрсти се и диже главу.</p> <p>— Ја не знам да л’ то има негде у књигама записано — поче 
вни језик и залазе у појезију.</p> <p>— Ја нисам само то једно дете изгубила, изгубила сам их с 
тисак, па диже главу и додаде:</p> <p>— Ја не бих желео да ви рђаво разумете моје разочарење.{S 
учно, готово тврдоглаво, рече:</p> <p>— Ја нећу капитулирати... ја нећу бити заробљен!</p> <p>— 
војих речи, опет живо настави:</p> <p>— Ја никад у животу нисам видео вулкан који бљује лавину  
 ме она не сачека већ настави:</p> <p>— Ја нисам слаба жена, ја нисам малодушна.{S} Ја сам надч 
рекиде причу па ће ме упитати:</p> <p>— Ја овај, развезао а не знам да вам не досађујем?</p> <p 
атим јасним и свечаним гласом:</p> <p>— Ја ћу се лично ставити на чело моје војске и ту ћемо на 
па настави своју мисао гласно:</p> <p>— Ја никад о дипломатији нисам имао високо мишљење, али с 
ривост, слика ми приђе и шану:</p> <p>— Ја сам, господине, Новица!</p> <p>Био је то општински н 
пазих, па реко да ниси рањена?</p> <p>— Ја... нисам... не осећам да сам рањена! — али ми у тај  
пта:</p> <p>— Стој!{S} Ко иде?</p> <p>— Ја! — одговори бели витез тамним, гробним гласом.</p> < 
пророчанства препричао — а Ви?</p> <p>— Ја бих више волео да знам шта у овоме тренутку мисле на 
 то је све!</p> <p>— А Бугари?</p> <p>— Ја не знам сасвим тачно! — отеже потпуковник досећајући 
тити негде у планини.{S} А ти?</p> <p>— Ја се нисам још решио — вели онај други.</p> <p>— Пођи, 
ше га:</p> <p>— А куда ћеш ти?</p> <p>— Ја?{S} Тамо... где су отишли толики моји војници...</p> 
 <p>— Па што не забележите то?</p> <p>— Ја?..{S} Не умем!{S} Није ми до тога а и не умем.{S} Св 
јаних усана, чула вапијућу реч: „Мама!“ ја сам посрнула те ме добри људи прихватише.</p> <p>И н 
в богиње уметности: „На посао, на рад!“ ја ћу полумртав поверовати да се тај позив и мене тиче, 
 л’ је изнео главу, многи су изгинули!“ Ја нисам даље распитивала, сузе на очима и нешто тешко  
 а она ошкрину врата па вели: „Слушај!“ Ја ослушнух и чух пуцање.{S} Погледах старицу а она рад 
м је командант и све тако редом пита, а ја му редом одговарам и казујем, као што би оцу и мајци 
емља ваша и треба вама отаџбина ваша, а ја... шта ћу вам ја?{S} Данас јесам, сутра нисам; ако н 
ла да бегам а јутрос окупише комшике, а ја, нит понесо што, нит затвори кућу, него тако... узех 
огрејати.{S} Дрво ће опет да израсте, а ја не могу још једанпут.</p> <p>Пред станицом, коју озн 
ски роб.</p> <p>Он дану да се одмори, а ја употребих ту прилику да се разаберем о једној чудној 
ели други. — Биће пре да је прозебао, а ја сам се разгрејао.{S} Није научило то да га бије киша 
еко...</p> <p>— Ајде, облачи ти децу, а ја да покупим мало ове прње! — прекида мајка разговор и 
цити? — Нећу му ни гроба знати!...{S} А ја пошао да се спасавам, тешко мени!{S} Идем, идем натр 
 има ли женске чељади да их дворе.{S} А ја рекох, сам сам, удовац сам и без деце, дворим сам се 
уди.</p> <pb n="469" /> <p>— А ја?{S} А ја? — запишта неким пригушеним, животињским гласом.{S}  
ски на телефону и промени се у лицу — А ја сам те за то звао на телефон; хтео сам те умолити... 
у се у груди.</p> <pb n="469" /> <p>— А ја?{S} А ја? — запишта неким пригушеним, животињским гл 
лину и то је његова заслуга.</p> <p>— А ја ћу вам, видите, казати један обратан пример, који је 
отклонити Моравска Дивизија.</p> <p>— А ја сам мислио...</p> <p>— Да, видим!{S} Овде се полаже  
ђаци су слати у прве редове.</p> <p>— А ја знам команданте који су очински применили ту наредбу 
у, те сам се осећао одморен.</p> <p>— А ја запео, па све казујем што ми падне на памет! — извињ 
его само у кући.{S} Па кад дође слава а ја шајкачу на главу па дочекујем госте и све салутирам. 
ере зоб.</p> <p>То ми прича коморџија а ја сам видео још болнију, видео сам језовито одвратну с 
>Обећала сам му, све сам му обећавала а ја сам сама знала колико је душевних патња изазивала у  
корак по корак, он оптерећен годинама а ја болом.{S} Ишли смо ћутећи.{S} У једном тренутку, кад 
ста сам видео официра за нашим леђима а ја нисам ни знао да сам пуцао у ваздух.{S} Учини ми се  
ном ногом у јендек да му начини места а ја остадох за њом.{S} Наиђе за коњаником читава група п 
вирирали су нам их за државне потребе а ја са децом идем пешке из Лесковца!...</p> <p>Затим нам 
рите ми о доброј вољи Врховне Команде а ја говорим о доброј вољи појединаца из Врховне Команде. 
и била већ тешка рана за немоћно дете а ја овако у пољу, на јесењем мразу, нити имам чим да му  
људи кажите их сами, ако га не кажете а ја га нађем, ником главе на рамену остати неће а село ћ 
S} Он је носио под пазухом оно сироче а ја своје.{S} Ишли смо кроз улице покривене блатом, лага 
друму; да ли су други бегунци измакли а ја их не могла стићи, или се склонили од непогоде?{S} И 
е, боно и горко јецала госпа у црнини а ја сам, потресен њеним казивањем, ћутао оборене главе,  
ми се с очију!“</p> <p>— Он се склони а ја остадох, али нема у мени више оне воље за борбу, нем 
 Јесте, ал ви се познајете међу собом а ја...</p> <pb n="593" /> <p>— Сви се познајемо сад, све 
 мртво тело у подрум, оставио га тамо а ја несретник побегао да се спасем, као да ја требам ком 
 да погледам!</p> <p>Наставили су пут а ја сам села крај друма да погледам дете али, шта сам му 
м се обукао и метнуо шајкачу на главу а ја салутирам сваком редом, као оно кад сам био мали па  
и растадосмо.{S} Он се изгуби у мраку а ја се вратих тамо, где је светлост са ватара обасјавала 
арима, јер они су бар робовали туђину а ја своме рођеноме брату.{S} Писао сам мојима али ко зна 
ли и ја и он.{S} Клонуо је најзад те га ја оборих, седо му на груди готов да му забодем нож са  
ице чије име рече неко из гомиле али га ја не забележих.{S} Сама госпођа потпуковница седи у по 
{S} Говорио ми је нешто мађарски али га ја нисам разумела.{S} Није викао, није говорио грубо, ч 
 невоља упознала и зближила! — тешим га ја понова а да ту моју утеху утврди, прилази ми из редо 
</p> <p>— Молиш се Богу? — узнемирих га ја.</p> <p>— Чиним помен! — одговори тихо као да не би  
ећи.{S} У једном тренутку, кад осети да ја грцам, старац диже главу и погледа ме добродушно и о 
.{S} Јер, ви не можете претпоставити да ја, у овим годинама, нисам у овај рат пошао са одушевље 
о сам те умолити... да... мислио сам да ја пошљем своју породицу тамо...</p> <p>— Не шаљи овамо 
 несретник побегао да се спасем, као да ја требам коме, као да ваљам чему?...{S} И сад кад дођу 
сам ја знала да ме воли и он је знао да ја њега волим.{S} Кад је отишао било ми је тешко, врло  
у мира; разуме ли та Европа једанпут да ја хоћу мира!</p> <pb n="154" /> <p>И окрете се без збо 
а сам ја српски официр; зар ти хоћеш да ја српску војску, макар и у одступању, проводим под бел 
 /> <p>Други један, о коме сам се негда ја лично уверио да је човек челичне воље и огромне душе 
p> <p>— Отуда се не чују.</p> <p>— Онда ја идем тамо.{S} Ја хоћу мира; разуме ли та Европа једа 
зак.</p> <p>— Верујте, после овога воза ја мислим да ни један више неће кренути из Ниша за Солу 
љавином на земљи.{S} И једнога тренутка ја се осетих усамљена на друму; да ли су други бегунци  
није и одрицање.{S} Ни једнога тренутка ја нисам дошао на мисао да не треба да вршим дужност св 
p>Вриснула сам, као да сам тог тренутка ја била рањена; почела сам да дрпам са себе хаљине, не  
е само поједине речи чују:</p> <p>— Ама ја бих њему... (додатак, којим се зачињавају сви бурниј 
, сад нека дође неко па нека каже: „Ама ја не бих волео на то поље!“ Шта ће да му кажеш ако си  
х казујем сама себи.{S} Тако се са њима ја забављам као што сам се некада са својом дечицом заб 
одност.</p> <p>Па и под тим околностима ја нисам могао дуго и дуго да заспим.{S} Звониле су ми  
војих речи сасушио.{S} У његовим речима ја нисам осећала само саучешће но и снагу која ми се по 
, па сам му ја био и брат и отац.{S} Па ја узех и да бринем о кући а њега дадох на школе.</p> < 
рију да ме пријави.{S} Све до тога часа ја сам се сама пред собом либила корака који сам предуз 
> <p>— Не пита се ту шта ти волеш а шта ја.{S} Наш је положај такав! — узвикује узбуђено просед 
те не знам узбуђење, те изазивање и шта ја знам шта још.{S} А овде?...</p> <p>— Не може друкче, 
јући или боље осећајући инстиктивно шта ја у томе тренутку мислим, — настави:</p> <p>— Ви се чу 
јем ја његов а он мој ударац.{S} Најзад ја окренем кундак, дигнем га у вис и ударим га свом сна 
ја пошао за својом памећу, ал тако, кад ја хоћу да слушам стратегијски план!{S} И то од кога, о 
шао за својом памећу ал тако је то, кад ја у последњем тренутку хоћу да слушам стратегијски пла 
о да отпутује у Солун.</p> <p>— Ама кад ја слушам другог, па не одох јутрос.{S} Да чекам наредб 
 чије дете лежи на столу у тренутку кад ја своје мртво држим на крилу.</p> <p>После једнога пун 
 седишту, увек језа обузимала.{S} А сад ја преживљујем то.</p> <p>Дете ми се узнемирило, препла 
 оку појави сажаљење према мени.{S} Тад ја добих нове снаге, коју дотле нисам никад осетила у с 
асности, бар два и три дана.{S} И догод ја нечујем да је издато такво наређење ја ћу безбрижно  
 огањ децу!“</head> <p>Да ли што сам је ја кроз сузе гледала — настави госпа у црнини после дуг 
а убијаш.{S} Ко зна да међу онима, које ја треба сад да убијам, нема и рођака мојих, јер породи 
 и сачувао.{S} Па ипак, све то казивање ја нећу успети да изложим њеним речима, јер те <pb n="4 
традања.</p> <p>Да прекинем дуго ћутање ја га упитах у којој је јединици служио.</p> <p>— У ђач 
 ја нечујем да је издато такво наређење ја ћу безбрижно спавати.</p> <p>Тај разлог некако све у 
мном, толико постали моја природа да се ја без њих осећам малодушна, сломљена, осећам се као ст 
могао сагледати лице али кад виде да се ја обзирем на све стране, не би ли нашао какав кут где  
рође.</p> <p>— Ех, да је тако, не би се ја ни склањао! — маше главом лиферант подвлачећи сумњу  
Никад није толико плакало! — правдам се ја пред новом својом околином.</p> <p>— Никад није толи 
минута проћи крај гомиле уз коју сам се ја прибио.</p> <p>Аутомобил, простран и леп, са угодним 
p> <p>— Врховне Команде? — изненадих се ја. — Зар Врховна Команда није у Призрену?</p> <p>— Да  
 не чује.</p> <p>— Који? — изненадих се ја, јер сам већ био и заборавио да сам га ма шта питао. 
глумац.</p> <p>— Глумац? — изненадих се ја.</p> <p>— Он каже да је глумац.</p> <pb n="156" /> < 
 <p>— Спавате ли?</p> <p>— Не, тргох се ја — и не бих желео да заспим.</p> <pb n="660" /> <p>—  
 зна!</p> <p>Она ми није одговорила, те ја понових:</p> <p>— Зар није боље било да сте остали?< 
ник не одговори ништа на ово питање, те ја покушах, да му га у другом облику поставим.</p> <p>— 
p>— После већ стигосмо и у Винковце, те ја у касарну.{S} Три месеца су нас муштрали од ране зор 
 кажем:{S} Ето, и ти си унакажен, па те ја ипак волем!</p> <p>Та ме је мисао тако обрадовала, т 
о:</p> <p>— Ето, и ти си онакажен па те ја ипак волим!</p> <p>Његово око сену гневом и мржњом,  
{S} Када сам пошла ка начелнику станице ја сам чисто страховала да ме он не предусретне љубазно 
>— Србија пропада, Господине Консуле, и ја мислим да би овом приликом био једини спас када би Р 
ећу морати даље.</p> <p>— Мислио сам, и ја, господине, и веровао сам, дуго сам веровао...</p> < 
 однеше и рањенике у Призрен, па ето, и ја идем за њим.</p> <p>— Али кад вас презире, кад вас ј 
ју ови јадници, што пролазе крај нас, и ја још нисам чула ни речи протеста, ни гласа гунђања, к 
напред!“ па ти слатка она српска реч, и ја бих стар овако, узео пушку и стао бих тамо у ред.{S} 
х нада и ја сам имао својих снова.{S} И ја сам свога јединца са благословом испраћао и сачекава 
настави, тачно отуда где је стала.{S} И ја сам је слушао као кад би наставио читати књигу од ме 
а, почеше наступање ка Теразијама.{S} И ја сам пошао за њима.{S} Код кафане „Албаније“ један во 
зао, док га нисам спустио на ноге.{S} И ја сам имао својих нада и ја сам имао својих снова.{S}  
ком, рекао ми је да он то не воле.{S} И ја сам га послушала и што год ми је казао ја сам га пос 
живота, кад би се отиснуо на море.{S} И ја сам пун наде, пун вере, очекивао сретан дан када ће  
ажи своје место или своје друштво.{S} И ја се вратих тамо, где сам оставио малу сапутницу.{S} О 
олико толико спремни на тој страни? — и ја погледах пут истока, тамо где се узносе средоречки в 
о моју потребу да га слушам.</p> <p>— И ја сам имао... имао сам јединца, одрасла... — ту застад 
>— Тако, на мразу, на друму.</p> <p>— И ја.{S} Била је ужасна цича.</p> <p>— Чудим се да смо је 
те ми је брат и пре и после помагао а и ја њему.{S} Он ме је и оженио, из добре куће, а жена ми 
лоњен.</p> <p>То ме подсети да сам га и ја видо прекјуче.</p> <p>Још у Скопљу, последња два три 
иштину.</p> <p>Одмах сам се решила да и ја идем у Приштину и сишла сам на станицу али није било 
кога бола и веровала сам тога часа да и ја не треба више да живим.{S} Освестило ме је одојче, к 
у било драго да ме доведе довде те да и ја у близини синовљој легнем у земљу.{S} Ево, како сам  
на ноге.{S} И ја сам имао својих нада и ја сам имао својих снова.{S} И ја сам свога јединца са  
з блата.{S} Ћутала је оборена погледа и ја је нисам узнемиравао разговором, уверен да јој је, у 
Он ми указа прстом на леви врх табака и ја принесох фењерић који је стајао на земљи измеђ мојих 
— У сваком реду има светлих изузетака и ја им одајем поштовање.{S} Можда има и у београдској гл 
/p> <p>— Да постоји још српска војска и ја бих имао ту веру.</p> <p>— Постоји народ!</p> <p>— С 
ађе, трамваји.{S} Много ми је причала и ја сам заборављала бол за мајком.{S} Али сад, ко би мог 
 са њега и са мене цедила у млазевима и ја сам већ почела да дрхћем од зиме.{S} Гранате су још  
 погледајте!{S} Ова је нога пребијена и ја сам на овим штакама из Куршумлије пешке прешао преко 
а гледам свет.{S} Сва деца отишла, па и ја.{S} Стајала сам код ограде, у страну, да ме не гура  
! — одговара глас с поља.</p> <p>— Па и ја сам чиновник! — одговара глас изнутра.</p> <p>— Мора 
ало те га обучем и узмем у наручје па и ја кренем.</p> <p>Изашла сам из куће и ушла у ноћ, најс 
а...{S} Хоћеш ваљада да ти верујем па и ја да останем да ме заробе!</p> <p>— Не кажем то, али.. 
же ми...</p> <p>Дубоко уздану и ућута и ја је нисам више хтео питањима да узнемиравам.</p> </di 
е да ми врцају сузе на очи као бујица и ја још снажније, још себичније притискох своје мало мрт 
римили.{S} То је била заразна болница и ја нисам у њој пробавила ни пуну недељу дана па сам се  
ам га лепо, потпуно, онако унакаженог и ја не знам ни сад зашто, али то ми је учинило неко задо 
екли непријатељи.</p> <p>— Грехота је и ја да пропаднем, — брани се војник — морам се огрејати. 
<p>У том изађе госпођа из канцеларије и ја на њеноме лицу опазих сретан осмех мајчин.{S} Тај ме 
ме.{S} Гранате су још једнако грувале и ја сам одиста неколико пута осетила како је задрхтала з 
</p> <p>Рекоше ми број собе и постеље и ја сам је лако нашла јер сам то научила већ у болницама 
амо озбиљно разговарао и саветовао ме и ја сам га слушала.{S} Један пут ми је говорио како треб 
људе.{S} Па добро, дозволите ми да се и ја на њу позовем.{S} Распитајте се, па ћете чути, колик 
господине, како ми је било кад сам се и ја јавио и кад су ме примили, било ми је исто онако као 
>— Бог нека га прости! — прекрстих се и ја и скидох капу, осећајући једно дубоко и искрено сауч 
екоше да идем начелнику војне станице и ја се упутих њему.{S} Свет ме је жалио што се толико му 
<p>И на мојим је рукама никло јединче и ја сам га, грбећи се и посрћући под теретом живота, пре 
читава група пешака те нас раздвојише и ја застадох далеко за њом.{S} Кад се група разреди, ја  
ме никлену пару да му удели — нећу ли и ја сутра овако, на каквом ћошку, метути капу преда се?< 
 прибијене руке, те смо се искрвавили и ја и он.{S} Клонуо је најзад те га ја оборих, седо му н 
ораће и време и много руку сарађивати и ја, нудећи овим само део грађе, могу бити задовољан ако 
} Ко је доле?</p> <p>— Они, пуковници и ја.{S} Нико више.</p> <p>— Хоћете ли почети? — упита Кр 
нама ноћ.{S} Није проговорила ни речи и ја сам са неким страхопоштовањем избегавао да је узнеми 
 без живаца.{S} Болови су мој алкохол и ја се као алкохоличар тек пијана њима осећам снажна и с 
пет диже и окрете мени:</p> <p>— Имам и ја деце и не знам шта је с њима.{S} Остали су тамо, у Б 
шкој, то знам поуздано.</p> <p>— Знам и ја, ал ако је ово њена архива, ево и Команде за њом.</p 
а...</p> <p>— Знам војниче, мајка сам и ја, разумем ја ту бригу.</p> <p>У том изађе госпођа из  
 говорила.{S} Кренули су, кренула сам и ја са њима.</p> <p>Морала је одавно превалити поноћ, мо 
?</p> <pb n="586" /> <p>— Просјак сам и ја као и ти, пријатељу, — вели други, спуштајући му пар 
вају, само је она будна.{S} Будан сам и ја и са зебњом ослушкујем; поноћ је већ давно превалила 
е више и више узноси.{S} Очекивао сам и ја да ће доћи моје пролеће и моје лето, јер сам доста з 
 претурио преко главе.{S} Веровао сам и ја да је Бог добар те хоће да огреје зраком оне које је 
 Једва смо их скинули.{S} Помагао сам и ја овом мојом здравом руком, колико сам могао и колико  
мазне животне валове.{S} Догледао сам и ја већ како се тај дан све више помаља, све јасније ука 
 ту блискост нечему вишем, осећао сам и ја у овоме тренутку, који је био свечанији на пустој, в 
ор потпуно не савлада.</p> <p>Сео сам и ја крај њих.{S} Осећао сам да ми је дуга, предуга ноћ,  
 и уздану — Нису ми дали а тражио сам и ја да останем тамо, да се борим са вама старцима и да п 
 рекли.{S} Сви, сви, сви!{S} Тако сам и ја мислио, тако мислим и сад.{S} Ви ми чините неправду  
де, али им помоћи нисам могао јер сам и ја већ свој оброк бројао на залогаје.{S} Ако сам понуди 
осматрао пред вратима, крај којих сам и ја стао, пролазак дивизије.</p> <p>— Па јест — одговори 
све до последње чивије!</p> <p>— Идем и ја да се борим! — речи ми један кога је већ пре пет год 
ш.{S} Што ћеш!“ Па опет ућута а ћутим и ја, све чекам хоће ли још што рећи.{S} Он испи и другу  
а да ми каже ништа но само ману руком и ја необувена појурих као без душе за њом на улицу.{S} О 
ане!{S} Топ је наперен, нишан утврђен и ја бих вас молио наредите да ко други опали.</p> <pb n= 
Јуче је прошла Народна Банка за Солун и ја идем за Народном Банком.{S} Ето ти!</p> <p>Што је ви 
тамо, на бојиште.{S} Али кад бега као и ја, онда зашто мора да стигне пре мене.{S} Она је чак д 
 поражавајућа вест, да је Београд пао и ја сам у тој вести догледао онај почетак догађаја, које 
о борби на Чачку.{S} Казивао је много и ја, вероватно нисам упамтио све.{S} Ипак сам сутра дан  
 боље ти него непријатељ.{S} Па понео и ја.{S} А не знам шта би да нисам понео кад морам ево че 
 Не знам одиста.{S} Знам да сам чинио и ја један покушај али нисам успео.</p> <p>— Разуме се да 
 Ићи ћемо; кад могу жене и деца, могу и ја!</p> <p>Али је старац прецењивао своју снагу подајућ 
а додаде:</p> <p>— Кад могу пси, могу и ја.{S} А и каква је разлика измеђ мене и пса.{S} Гладан 
друго, исто је.{S} Кад можеш ти, могу и ја.{S} Оди, помози ми да се попнем!</p> <p>— Чекај да п 
нуо се и мој јединац на широку пучину и ја га испратио са благословом.</p> <p>С вечера сишао са 
 он, гладан ја; хоће он да живи, хоћу и ја; кад нам даду ми једемо, кад не даду ми ето, морамо  
, наши освајају Страхинића бана улицу и ја сиђем за две три куће доле.{S} Уђем у једну удубљену 
 службе.{S} Мислила сам, зашто не бих и ја себи сачувала хранитеља.{S} Отац му је погинуо, он ј 
 <p>— Све, све ће пропасти! — Додадох и ја придружујући му се искреноме болу.</p> <p>— Косово ј 
 те се отвори пут и маса крену хтедох и ја, али ме млади сликар ухвати за рукав и задржа да зао 
ице па готово у свакој вароши.</p> <p>И ја сам пошла редом дуж железнице.{S} Била сам у Крушевц 
а други, крсти се и моли Богу.</p> <p>И ја сам се сагао и шакама ископао прегршт земље те везао 
надахнем душу највећим болом!“</p> <p>И ја сам пошао и — прешао мост.</p> <p>Напустили смо Отаџ 
у савезничку војску.{S} Него, хоћете ли ја да вам кажем зашто ови посланици бегају са женама, п 
е?</p> <p>Ко је она?</p> <p>И, јесам ли ја будан или је ово привиђење које ми је у полусну изат 
, као да би се хтео уверити, верујем ли ја одиста у то што тврдим. — Верујете ли ви одиста да у 
} Зовну кнеза и попа па рече: „Рекох ли ја вама ако има у селу рђавих људи кажите их сами, ако  
д вас је отерао?</p> <p>— То јесте, али ја ћу ићи за њим.{S} Ићи ћу овако непрестано.{S} Ко зна 
ђује болове?</p> <p>— Позлеђује их, али ја имам потребу да их позлеђујем.{S} Мене одржава то не 
кнутијима ипак мора бити обзира.{S} Али ја вам говорим о земљи у којој се за тридесет година ро 
су ме пролазници и питали шта ми је али ја нисам дизала главу и нисам одговарала.{S} Кад су ми  
 мени, по некад је био чак и груб, а ни ја нисам толико марила за њега, али сам осећала да ми т 
руге да тешим.{S} Сад већ више немам ни ја снаге и, ево признајем вам, данас ми је први пут у ж 
сам ти него брат.{S} Ти знаш шта сам ти ја!“ Ето то је све што ми је рекао али сам ја знала да  
смем да их водим у планину?{S} То значи ја сам да им потпишем смртну пресуду.{S} Боље нека оста 
ојску у Варну, ништа, шала!</p> <p>— Ал ја бих волео — чеше се за врат учитељ — кад би нама Рус 
 вама отаџбина ваша, а ја... шта ћу вам ја?{S} Данас јесам, сутра нисам; ако нисам ја, биће дру 
 које би могле бити утешне! — покушавам ја да и себе и њега обманем.</p> <p>— О Русима, о Франц 
ожда ипак неће бити доцкан? — покушавам ја да измамим на силу утешан одговор.</p> <p>— Та... —  
о, то нам је последња нада! — настављам ја разговор.</p> <p>Официр се горко насмеја, узе гутљај 
и их казати.</p> <p>— Не морам!{S} Знам ја да не морам, ал ето изазивате човека.{S} Најзад, ви  
 зидању Скадра на Бојани?</p> <p>— Знам ја — рече један млађи војник из групе.</p> <p>— Е, је л 
 Може те којом срећом мимоићи, шта знам ја!“ Није ми више ништа казао ал сам ја видо из његових 
{S} Где да их оставим саме?{S} Шта знам ја колико ће ово трајати; хоће ли имати шта да једу; хо 
?</p> <p>— Скоро? — учини он — шта знам ја шта је скоро а шта није скоро.{S} Нити знам ја који  
је скоро а шта није скоро.{S} Нити знам ја који је сат ни који је дан а да ме запиташ не знам н 
е! — вели му мој пријатељ. — Не замерам ја теби, но те молим не казуј Турцима да су то ствари и 
Маћедонији.{S} Стари четник, којега сам ја познавао из доба његових јуначких подвига, када се к 
нију?</p> <p>За столом, крај којега сам ја стајао, не могући да добијем место, говорило се о са 
 помоћ овај србијански војник, кога сам ја потегао да закољем.{S} И како ми је рекао?{S} Рекао  
алеко негде, сасвим и заборавила да сам ја крај ње, те је моје питање пробудило.{S} Ја понових: 
амо српски војници, зар не видиш да сам ја српски официр; зар ти хоћеш да ја српску војску, мак 
сам га, изгубила сам га! — вриштала сам ја.</p> <p>— Не, снахо, не бој се; то је само грозница  
</p> <p>Он је вероватно погодио шта сам ја премишљао па настави непитан:</p> <p>— Био сам ја, г 
опасна, да сам сувише млада али кад сам ја остала при своме, примили су ме.</p> <pb n="422" />  
звесно се тај разговор наставио кад сам ја напустио кафану.</p> <p>Тамо, иза начелства, крај пл 
ратића.{S} Их, кад би они знали где сам ја сад?</p> <p>А после малога размишљања, додаде:</p> < 
из душе последње остатке наде, које сам ја везивао за долазак Моравске Дивизије.</p> <p>Ућутасм 
стигосмо до једне капије, крај које сам ја мало пре пролазио и узалуд покушавао да ми се отвори 
p> <p>Госпа у црнини ућутала је, те сам ја мислио завршила је своју причу о последњим данима Бе 
та подуже, па опет ће рећи: „Друкче сам ја мислио ал ето, видиш, не бива онако како хоћеш него  
жда природније и једноставније, али сам ја само целину сачувао у сећању и казујем је онако како 
ели један дежмекасти господин — али сам ја чуо тако: да ће једна страна сила преплавити земљу и 
“ Ето то је све што ми је рекао али сам ја знала да ме воли и он је знао да ја њега волим.{S} К 
 сматрала као своју исповест, којој сам ја самим случајем постао повереник коме се она искрено  
прату једне арнаутске куће, у којој сам ја са породицом нашао склониште, била је једна празна п 
укли се у куће.</p> <p>Кућа у којој сам ја становао, ван пута је којим ће војска проћи, с тога  
ог војника не буде у вароши.{S} Док сам ја овде још нисте робови; имате кад то да будете.{S} На 
и умро као жртва болова!</p> <p>Док сам ја у углу, не пратећи даљи разговор, који се био распли 
ам ја!“ Није ми више ништа казао ал сам ја видо из његових очију шта је мислио.{S} Србија није  
обио!“ А цар му одговорио: „Извукао сам ја, није ми то првина, него теби; зато чим примиш ово п 
ћи главе, вели данас:</p> <p>— Знао сам ја, такви смо ми...{S} Претуци нас колико хоћеш, остави 
жив но у Топчидер да одеш.{S} Пошао сам ја био, па ево вратио сам се.</p> <p>И ми се сви вратис 
ао па настави непитан:</p> <p>— Био сам ја, господине, тамо где је требало бити, нисам изостао, 
а.{S} Ето, тако смо се срели а како сам ја некад мислио и како је мој бабо мислио!</p> <p>— Осе 
ти.{S} У причама наших старих, тако сам ја на пустоме месту замишљала усамљену кућу где су се н 
више неће Цар видети.</p> <p>— Тако сам ја мислио.{S} Али се рат не сврши, <pb n="635" /> како  
т Србин, нека стане у страну!“ Тако сам ја мислио и тешио се, али сам се љуто преварио.{S} И у  
шко ми се вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу, ал тако, кад ја хоћу да слуш 
 се тешко вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу ал тако је то, кад ја у после 
е све деце.{S} И то је оно само што сам ја за један час видела а колико је невоља пре мене прот 
:</p> <p>— Па зар сам ја крива, зар сам ја крива?</p> <p>Он ме је и даље гледао са презрењем и  
тала сам кроз сузе:</p> <p>— Па зар сам ја крива, зар сам ја крива?</p> <p>Он ме је и даље глед 
ке невоље из којих сам сазнала да нисам ја сама ојађена мајка.</p> <p>Улази једна девојчица од  
егао свет, да л’ се скрио, или да нисам ја у оној тмини залутала ван друма?{S} И кад би се бар  
{S} Данас јесам, сутра нисам; ако нисам ја, биће други.{S} Није зло изгубити краља кад имаш ота 
лу карту што виси на зиду.{S} Па, питам ја њега, како то, а он каже:{S} Немци, Томо, имају једн 
лакше, нека је све једно.{S} Али, питам ја вас: може ли да буде контузован неко који није храба 
Са Думаче?“ — опет <pb n="418" /> питам ја. „Јесте, отуд!“ — одговара старица, па наслони ухо н 
 као убеђено, па ће мало за тим — Питам ја нешто господина директора (по даљем разговору видела 
е сам на себе.</p> <p>— Што да те питам ја, нек те питају они грешници који су ишли пешке за то 
неко који није храбар?{S} Ето, то питам ја?</p> <p>— Па то јесте...</p> <p>— Е, а „Карађорђева  
м?</p> <p>— Не, не досађујеш ми, слушам ја!</p> <p>У истини слушао сам га са пажњом.{S} Било ми 
сећао кад нас поведоше у борбу.{S} Идем ја сад да се борим али не као пре, за туђина, него за с 
 — прекиде ме нервозно младић — Не идем ја тако далеко, не мислим ја тако наопако.{S} Оно што м 
сад ми је тек двадесет прошло.{S} Кажем ја једаред баби: „Бабо сад у јесен ће и мене регрутоват 
е потврди то сад понова.</p> <p>— Кажем ја — вели — да сам чуо!</p> <p>— Ал’ ти кажеш скоро си  
рази страхом остале.</p> <p>— Признајем ја то! — брани се учитељ — ал не признајем да је једно  
— Како да није! — настави он — Познајем ја Моравце!{S} За три дана ћемо се вратити у Скопље.</p 
сјуримо бајонет у груди па увек одбијем ја његов а он мој ударац.{S} Најзад ја окренем кундак,  
јски чиновник.</p> <p>— Не протествујем ја против тога што стрељају бегунце уопште, него што их 
 казуј ти мени све чега се сећаш, волем ја то да слушам.</p> <p>— Е, ако волете, онда...</p> <p 
— Знам војниче, мајка сам и ја, разумем ја ту бригу.</p> <p>У том изађе госпођа из канцеларије  
 дивизија и то добра дивизија! — тврдим ја.</p> <p>— Па јесте, али... — учини учитељ и стресе у 
дић — Не идем ја тако далеко, не мислим ја тако наопако.{S} Оно што мене буни, то је оскудица с 
 боно насменувши се.</p> <p>— Не мислим ја да избегнете службу, али бар да будете сачувани.{S}  
нисам слушала, јер кад нисам могла оком ја сам ухом бдила над дететом.{S} Слушала сам му дах и  
 су ваше балканске ствари!{S} У осталом ја мислим, да... ја мислим... — и г. консул није ни дов 
 измеђ мене и пса.{S} Гладан он, гладан ја; хоће он да живи, хоћу и ја; кад нам даду ми једемо, 
/p> <p>— Али верујте, да није био рањен ја не бих ни речи рекла — говори један пискав и прозебл 
 свој светао и зрачан ореол.{S} Призрен ја сан српски, он је једна чаробна легенда.{S} Онамо, н 
ма Краљу — Нема нигде оно.{S} Не би дао ја једну моју њиву за целу ову планину.</p> <p>— Па дао 
 сам га послушала и што год ми је казао ја сам га послушала.{S} Кад се објавила мобилизација, п 
ако збиља услова има, у том случају ево ја сам први који пристаје да прими сву одговорност.</p> 
сркали сунчана зрака.{S} Ту сам отворио ја и први лист ове књиге туге и болова и записао прве р 
крио сузе да ме ко не види.{S} Зар тако ја улазим у Србију, ону Србију коју сам <pb n="637" />  
професији припада у цивилу, — Не водимо ја и ти, попе, али води Врховна Команда.</p> <p>— Јест, 
је пред нама!{S} Па, ако ћемо да патимо ја и ти, зашто да пати ово јадниче.{S} Можда га је Бог  
пред и напали други ред ровова и да смо ја и Србијанац остали сами, међу мртвима и рањенима у р 
 <p>— Не жели он то, не мисли он то, то ја...</p> <p>Осетила сам се у томе часу страховито пони 
има понео, нити је хтео дозволити да то ја чиним.</p> <p>— Лакше ми је, лепо га ожалисмо!{S} Ба 
имо и ми, а како је мени било у души то ја знам.{S} Једино ме је тешило што су сви говорили: са 
ијин је и мој живот; кад она умире, што ја да живим.{S} Хоћу ту, у последњој, у одлучној борби  
м он види да ме га је жао.</p> <p>— Што ја да га жалим, кад га не жали његов цар?</p> <p>— Ех,  
.{S} Зар ја да убијем брата Србина; зар ја да погинем од србијанске руке?{S} Дошло ми је да бац 
м пита.</p> <p>— Не плачи, мала!{S} Зар ја мислиш знам где су ми деца?{S} Сви смо се погубили,  
да сам гађао самога Краља Петра.{S} Зар ја да убијем брата Србина; зар ја да погинем од србијан 
ик, у ред са швабама и мађарима?{S} Зар ја да идем овим друмовима и кроз ове планине, које сам  
тамо?</p> <p>— Тамо — учини сусед — зар ја знам где.{S} Шта ћеш кад си војник па мораш.</p> <pb 
м и на овај начин растати.</p> <p>— Зар ја да ти својом руком ископам раку — вели артиљерац сво 
Зар сте чак тамо залазили?</p> <p>— Зар ја знам, где сам залазио у мраку?</p> <p>— Тамо је ваго 
га да ми се свија у грудима.{S} Ама зар ја, Србин, па идем сад под стражом, као србијански заро 
Карађорђева Звезда“ се даје за храброст ја мислим.</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— Па кад се даје з 
вести.</p> <pb n="494" /> <p>— Шта могу ја? — буни се начелник.</p> <p>— Штогод знате! — додаје 
као запомаже: „Помагајте, људи, не могу ја сам ове крстове понети!“ И ми му прилазимо и свако о 
>— Ја остајем па шта Бог да!{S} Не могу ја са четворо деце на тај страшан пут.{S} Да сам бар зн 
та.{S} Добар је и честит друг, нит могу ја без њега нити може он без мене на овоме путу.{S} Так 
S} И одиста, она након дуге паузе, коју ја нисам ни једном речју прекидао, настави сама:</p> <p 
— пита он даље са неким уверењем, да му ја доиста могу одговорити на то питање.</p> <p>— Па ево 
вољити још једном цигаретом и дајући му ја га охрабрих:</p> <p>— Дакле, пребацише вас преко Дри 
<p>— Разуме се да брине! — одговарам му ја.</p> <p>— Брине? — учини он и погледа ме чудновато — 
 на бојишту за Отаџбину.{S} Када сам му ја доцније, у својој материнској себичности, говорила д 
мо сами, старији нам помреше, па сам му ја био и брат и отац.{S} Па ја узех и да бринем о кући  
 угледна наша учитеља које сам по имену ја већ по одавно познавао, један младић од двадесетак г 
придолазила.{S} У томе гурању и тискању ја изгубих доктора али га доцније, када се већ сместисм 
енутку.{S} Пођите напред са вером да ћу ја живети, јер морам живети, али не захтевајте од мене  
 три пута и заплака се, па оде. „Сад ћу ја!“ вели, па се изгуби.</p> <p>— И не дође? — пита нач 
говор.</p> <p>— И ми!</p> <p>— А куд ћу ја несретник? — пита грцајући готово у сузама.</p> <p>— 
Чакор.{S} Ни вуци не иду тамо, а где ћу ја.{S} Предомислио сам се.</p> <p>Други је опет тако од 
ела и поља.{S} Планину не може, тамо ћу ја!</p> <p>Нисам му одговорио и он је ућутао.{S} Ишли с 
ко твојој бради ако лажеш.{S} Потражићу ја где сте ви сакрили жене и девојке па ако их нађем... 
 ето ти сад, бацај сад!</p> <p>— Бацићу ја ствари и тако ми Бога нећу пожалити — вели очајно ин 
 пролије.{S} Кад неко олако добије кућу ја ли царство, не може дуго да га држи.</p> <pb n="657" 
дине у војску...</p> <p>— Па? — запитах ја и ако сам слутила одговор.</p> <p>— Погинуо! — додад 
стати.</p> <p>— Је ли он жив? — запитах ја, после дуже паузе, врло пажљиво, пажљиво као кад се  
7" /> <p>— Косовска вечера! — прошаптах ја боно сам себи.</p> <p>Мало час се ћутећи растадосмо. 
 да се то одиста и не дешава? — покушах ја да га умирим.</p> <p>— Шта ме уверава? — учини он и  
— А мислите да је све то лаж? — покушах ја да наставим разговор.</p> <p>— А зар није?{S} Поглед 
робљеника...</p> <p>— Знам, али... узех ја да се предомишљам.</p> <p>— Ако нећеш себи за љубав, 
 Шта смо ми, корсем, бољи од ње! — узех ја убеђивати војника не би ли га што чвршће придобио.</ 
ма добро је, како да није добро! — узех ја поуздано тврдити јер најзад, све што није улица и бл 
нас све да изађемо да их видимо, али их ја некако изварах.{S} Зар српске војнике, војнике Краља 
 речи нанине нисмо тада разумели али их ја сад чујем понова и сад тек разумем, као што сад слуш 
ице, пудер и корзете.</p> <p>— Нисам их ја набављао за официрску задругу! — учини војник, слеже 
егунци, нису кукавице!</p> <p>— Зато их ја овако са парадом не би ни спроводио! — додаје бивши  
 затим донело победу.</p> <p>— Ипак бих ја волео... — покушава да каже своје мишљење песимиста  
купи.</p> <pb n="550" /> <p>— Остао бих ја, него шта!{S} Али нисам престарео а виши сам чиновни 
а опет каплар.</p> <p>— Море, пуцао бих ја и на Бога! — додаде један од оних у чије ћемо село с 
ема овде ни тридесет кила.{S} Понео бих ја то и сам ал не могу, имам сипњу.</p> <p>Он понуди по 
им небом, у сред кланца...{S} Зашто бих ја водио децу у сигурну пропаст, зашто?{S} Идем натраг, 
јатеља да те пробуди ујутру? — наставих ја да га питам.</p> <p>— Пробудили су ме пси! — једва о 
и препад.</p> <p>— Чујете ли? — понових ја охрабрен овим звуцима, који очас збрисаше у мени оно 
<p>— Зар није боље било тамо? — понових ја.</p> <p>— Покојник је у ствари још у Призрену премин 
м сликар...!</p> <p>— Сликар? — понових ја, не умејући у тренутку да нађем реч утехе коју је ов 
и познаник.</p> <p>— Мислим! — процедих ја непоуздано кроз зубе.</p> <p>— Дај Боже! — додаде он 
х ту сцену.</p> <p>— Одиста! — потврдих ја.</p> <p>— Насликао бих је, јер то је моја судбина.</ 
ње види.</p> <p>— На жалост! — потврдих ја — Али, дозволите ми, да се вратим на малопређашњу ва 
</p> <p>— Јесте, на жалост! — одговорих ја, осећајући како ми овај непознати официр чупа из душ 
н!</p> <p>— Мислите доцкан? — прихватих ја.</p> <p>— Не мислим — одговори официр одлучно — него 
 наших.</p> <p>— То значи?... — заустих ја забринуто.</p> <p>— То значи да тринаесту годину не  
не види!</p> <p>— Ама зар?... — заустих ја да кажем нешто а он ме прекиде и настави.</p> <p>— Б 
а жалим.</p> <p>— Ех, ипак... — заустих ја да га тешим.</p> <p>— Ја од ње немам више користи па 
лаву и све нешто псује коње.{S} Ускочих ја у кола, ускочи и бабо, прекрсти се а вранци потегоше 
напустите.</p> <p>— Морао сам! — слегох ја раменима.</p> <p>— Како сте провели ноћас у Липљану? 
грожен.</p> <p>— Ама да ли...? — отегох ја питање, које је требало да искаже сумњу.{S} Још ми с 
"216" /> <p>— То је истина! — признадох ја убеђен — Али, шта је то што је вас опредељивало да н 
осмо слух.</p> <p>— Чекајте! — прекидох ја тишину Причекајте мало!{S} Ви већ говорите посмртно  
?</p> <p>— Има их вероватно! — прекидох ја брзи ток младићевих мисли.</p> <p>— Има их? — учини  
 Поменусте и Ђунис мало час? — прекидох ја први тишину, обраћајући се питањем учитељу.</p> <p>— 
 колико да се видим са својима, па одох ја преко Саве и никад ме више неће Цар видети.</p> <p>— 
 натоварене. <pb n="633" /> Ајде, рекох ја, и узех да се праштам а мали братић отрча да отвори  
змишљајући, те настави - Ама лепо рекох ја: није свршено, а они мени: свршено је, Новице.{S} Ве 
дан.</p> <p>— Тога се и бојим — узданух ја и опипах опет чело детиње које је још увек било влаж 
сти опазила то.</p> <p>— Мени? — пренух ја и посече ме по души осећање слутње.</p> <p>— Мало пр 
е да је рањен.</p> <p>— Рањен? претрнух ја — Је ли тешко?</p> <p>— Не знам, сестро, видо сам га 
/p> <p>— Бојко, предај се! — викнух баш ја главом, скривен иза ћошка.{S} Он престаде да пуца и  
одитељским сузама.</p> <pb n="23" /> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Чекао сам га и чекам га још!{ 
едно је записати.</p> <pb n="169" /> <p>Ја ућутах, очекујући да почне причу о борби на Чачку.{S 
ја наредба, па мора да се сноси!</p> <p>Ја дигох главу и погледах га.</p> <p>— Ајде — настави о 
ом, и чекам те, јер ти ћеш доћи!</p> <p>Ја те чекам... ти ћеш доћи!</p> </div> <pb n="25" /> <d 
ти се звао брат?</p> <p>— Јован!</p> <p>Ја се прекрстих, обратих се погледом небу и отпочех мол 
сам полазила и што сам долазила.</p> <p>Ја не знам како сам изашла из канцеларије, ја не знам д 
адању појединих села и породица.</p> <p>Ја такође нисам могао да заспим и час сам обраћао пажњу 
ту на раницу не би ли стала крв.</p> <p>Ја не знам кад је рањено, ја се ни сад не сећам кад је  
та ће дотле? упита он и застаде.</p> <p>Ја се збуних, јер одиста нисам могао ни сам у том трену 
у наручје оно друго дете и пође.</p> <p>Ја хтедох да је уставим, али ме задржа онај малочашњи м 
итњасте горе и наше питоме доље.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>На Отаџбину је моју већ пала  
и или је наслањао другу на раме.</p> <p>Ја сам покушавао да се борим са том невидовном силом и  
ик?</p> <p>— Стићи ћемо до зоре.</p> <p>Ја нисам ни речи говорила.{S} Кренули су, кренула сам и 
, да се ма колико толико одморе.</p> <p>Ја се дигох лагано, не узнемирујући никога и пођох на г 
ш увек без успеха кресао жигице.</p> <p>Ја сам међутим узбуђено и усплахирено завлачила детету  
а њу да се колико толико одмори.</p> <p>Ја сам савио цигарету и пришао једној гомили резервиста 
 сном који вера и поуздање носи.</p> <p>Ја се вратих у ону механу.{S} Још једном ме задахну топ 
е као да више неће ни наставити.</p> <p>Ја је не узнемирих питањем зашто се тако горко заплака  
а и обилази развалине прошлости.</p> <p>Ја и нехотице устадох на ноге када госпа прође мимо наш 
 Бојкове пушке.{S} То већ трећи.</p> <p>Ја сам пошао са првом десетином, јер некако поручник по 
лоупотребљава свој војнички чин.</p> <p>Ја сам се овом приликом старао да се не изгубим од дево 
моницу коју је пролеће овлажило.</p> <p>Ја, најмлађе унуче тада, седео сам на престолу, на крил 
и пламен као да се небо упалило.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Тешка ноћ је пала на моју Ота 
на наопако оглашујући задњи час.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Равна тој бесној бури, која с 
аслужује по једну оволику књигу.</p> <p>Ја ову књигу не сматрам као готово дело о великоме дога 
 од беле зоре па до мркла мрака?</p> <p>Ја нисам дизала главу, наслонила сам образ на хладно ли 
у себе и мисли о себи и својима?</p> <p>Ја сам се још био и преморио дужином пута и тежином ути 
ј, о погибији најстаријега сина?</p> <p>Ја никаквим знаком нити потврдих нити оспорих њено пита 
ти је згодно...{S} Колицина сте?</p> <p>Ја му рекох.</p> <p>Није знаш добро, ал колико да склон 
кога нису смели омести догађаји?</p> <p>Ја сам ћутао, али је он живо, као отворена књига, казив 
 то својим рођеним очима видели?</p> <p>Ја нисам одговорио на то питање а осећао сам да би и у  
ећемо морати Приштину напуштати?</p> <p>Ја заустих да га са поуздањем, које сам до малочас имао 
 препричавати, почињући увек причу са: „Ја сам преживео то!“ Њих слатки сан, од којега не могу  
лада снага усправљено да буја као млади јаблан.{S} Све су то деца у годинама у којима, у душама 
на поља, догледа тек по које минаре или јаблан.</p> <p>То је Призрен.</p> <p>Величанствен у про 
ојега се узносе као минарета три четири јаблана.{S} То ваљда село у ноћи или опет каква група б 
Бугари напредују Топлицом ка Прокупљу и Јабланицом ка Лебанима.{S} И, сад тек загусти друм који 
 сенке изнад којих су се истицале сенке јабланова и минарета.{S} Оно страховито ватрено огњиште 
едва назиру у ваздуху врхови минарета и јабланова, оних јабланова који о пролећу, као перјанице 
имови.{S} Још само китњасти ред високих јабланова, који недалеко од пута первазе варошки јаз, ш 
здуху врхови минарета и јабланова, оних јабланова који о пролећу, као перјанице поноситих витез 
 од милоште дала ваљда при растанку.{S} Јабука нагрижена мало и на њој се познаје траг ситних д 
а испуцаних од ватре.{S} Под пазухом му јабука коју му је мајка од милоште дала ваљда при раста 
ци зацрвенели образи од студи као зреле јабуке, ручице им се поднадуле тек што не прсне крв под 
 корпом, из које је бегунцима распродао јабуке дивљакуше.{S} Запитах га и он ми рече да је у гр 
 нарасли као хлебови и зацрвенели се ко јабуке.{S} И чудно неко дете, од кад је пало на свет ни 
 Милица, Милче, Мила; онај мушкарчић са јабуком под пазухом, можда Милан, Миланче, Миле.{S} И с 
је ни дорекао а у проседог се господина јабучица нагло попе под вилице и он чисто суну на човек 
 — узвикује узбуђено проседи господин и јабучица му се пење под вилицу. — Је л’ знаш да играш ш 
исока сува врата, уз који се при говору јабучица пење и слази као лоптица од живе у барометру.{ 
ога ће? — одговори набусито господин са јабучицом.</p> <p>— Ја бих волео... — хоће опет нешто д 
нији разговори код нас) зубима изгризао јабучицу!{S} Ко ће да одговара за ово?{S} Ајд, кажи ми, 
лин, јер је он њему потребан, но будући јаван раденик.</p> <pb n="333" /> <p>— Ама чекајте мало 
 дозволе даље уништавање материјала, да јаве бројно стање и расположење војске, количину муници 
имо ако што требамо.{S} Кад нам из села јаве да су наишли Турци да не ложимо ватре никако на чи 
вљале само године детињства и снова без јаве, нису више без велике и грубе прошлости.</p> <p>Ми 
амога војводу.</p> <p>Одиста, мало час, јави се сам војвода Мишић.</p> <p>— Је ли тачна вест, к 
ила на левој обали Мораве.{S} Мало час, јави се на телефону сам начелник Штаба и капетан понови 
у и положаје око ње.{S} У том се понова јави грмљавином непријатељски топ.{S} Нађе нашу пољску  
>Мало доцније и телефониста са централе јави да је разговарао са својим лесковачким колегом и о 
 „Аој, Босно, сиротице клета!“ па ми се јави мајка, па видо и онај велики барјак наш, па слике  
ко који дан даље, све ближе и ближе тој јави, коју је сан обећавао, све више и више расте матер 
 а дође човек ноћу, као оно пре, те нам јави радосну вест:{S} Турци сутра мичу из села.{S} Али, 
 црнини, сем тога што се лаким поклоном јави свима, седајући крај ватре, ни речи не проговори,  
не и коњ остаде у месту.{S} Ордонанс му јави да су у Слатину стигли неки официри који га траже. 
/p> <p>Војник пред вратима, коме сам се јавила, рече ми да причекам док г. пуковник сврши телеф 
и веру у државу и њену моћ.{S} Ту су се јавили и први знаци расула и безвлашћа.{S} И као кад ис 
 Петру!“ И још много, много слика ми се јавило и бата и сестре и наш виноград и наше двориште и 
мету од народа.{S} Рекох да јој се само јавим, нисмо се видели скоро годину дана и... ко зна хо 
Ресник па отуд у Младеновац, да се тамо јавим начелнику станице те да ме упути лекару.</p> <p>М 
ањем материјала и да одмах, одавде још, јавимо савезницима да смо принуђени повући се на Јадран 
подине, како ми је било кад сам се и ја јавио и кад су ме примили, било ми је исто онако као ка 
хо секретар.</p> <p>— Само обазриво.{S} Јавите ми кад се сврши.</p> <pb n="575" /> <p>— Нећете  
те дотле лећи?</p> <p>— Не, не могу.{S} Јавите ми!</p> <p>Секретар се повуче из собе, исто тако 
делу, које ће се несумњиво једнога дана јавити, било као историја, било као прича или еп, мораћ 
 државе и три краља животе.{S} Тада тек јавиће се сунце из мора и свануће дан!</p> <p>Свештеник 
о доба, сваки дан; колико само да ми се јавиш, да знам како ти је!</p> <p>— То не говори г. пук 
p>У само подне, патроле овога ескадрона јавише капетану да је непријатељ ушао у Чачак и креће д 
и даље кроз ноћ и кроз опасност.</p> <p>Јавише се неколицина с пушкама и револверима.</p> <pb n 
 Смрт!{S} Смрт!...“</p> <p>Или још пре, јавља ми си као Леарт, скочио је већ у гроб, и отуд из  
редује и тамо, где је до сад куљао дим, јавља се пламен који се дохвата таванице и пробија врат 
твари.</p> <p>Уз беду, невољу и расуло, јавља се и најрођенија сестра обест.{S} Нарави у овако  
о усијана пећ.{S} Најзад <pb n="534" /> јавља се пукотина и на једном од основних видова, она с 
ба да се приберемо, да идемо у групи! — јавља се неки брижан глас из гомиле.</p> <p>— Има ли ко 
ја.{S} И тутањ је све гласнији и сад се јавља равницом змијаста фигура воза који усамљен у равн 
лас звонио као глас некога духа који се јавља из полутаме; да ли можда онај поуздани тон којим  
} Наши топови узеше да га гађају али се јавља и други тамо над Чукарицом и Циганлијом.{S} На об 
довољства, од прилике онаквога какво се јавља код трговца кад његов сусед и конкурент банкротир 
та Шумадијске Дивизије I. позива, којим јавља да је непријатељ напао Тимочку Дивизију II. позив 
о, први је међу осећајима, који се опет јавља.</p> <p>И сад се већ не шапће више погружено кад  
друге стране, са севера и североистока, јављају да се борбе воде на Јанковој Клисури и да Бугар 
 озго из Горњег Косова, из дубоке таме, јављају се два жмирава светла ока, која бивају све јасн 
Вога да даду утешну форму.{S} Са истока јављају да Бугари слазе са венца Црне Горе у Мораву и д 
њем иде у смрт но иначе.</p> <p>Патроле јављају да је већ са првим сванућем, доле код Трнавске  
ду, све дубље и дубље и почеше да ми се јављају све неке лепе и чаробне слике, баш као дављеник 
 низ болова који почеше у души да му се јављају са сваким од тих сећања.</p> <p>Последња заједн 
у, овде изривен друм!</p> <p>Они се чак јављају и онима крај којих пролазе, а који скидају капу 
роши али, гоњени животињским инстинктом јављају се, помаљају се, прибирају се, удружују се да з 
, која је раније само лебдела над нама, јављајући нам се по где и гдекад, сишла је сад у наше р 
да би исказивала свој бол, код ње би се јављала и нека нарочита речитост, онако од прилике као  
езе немогуће било доћи.{S} Свакога часа јављале су се ненадлежне команде, војне станице или су  
ао горак лек, обвили их благим обвојем, јављали су нам напоредо са овима и утешне вести:{S} Фра 
 се води на Страцину, на уснама свих се јављало једно једино питање: .</p> <p>— Је л’ истина да 
овима.</p> <pb n="51" /> <p>Отуд се још јављало: да се Ниш кити српским и савезничким заставама 
ов сат напора, укрштања разних гласова, јављања ненадлежних команда и; најзад капетан чу где те 
ни гласника, нико није писао, нико није јављао што, па се ипак то поуздање ширило непознатим пу 
лефонска веза али је кумановски телефон јављао неповољне вести.{S} Крива Паланка је пала и Буга 
е чути једно о другом, да л’ ће се моћи јављати једно другом?</p> <p>— Чини ми се — говорио ми  
сти у којој је овај воз био — о чему је јављено Нишу — не одустану у последњем тренутку, да кре 
p> <p>— Па онда, учествовао сам у свима јавним манифестацијама, у свима родољубивим покретима.< 
ју или бар такво поуздање <pb n="32" /> јавно исказују.{S} Новине су се нестрпељиво очекивале и 
џија који је пре годину дана у ово доба јавно обећао да цео свој подрум да као напојницу кад па 
ковици арнаути продају дуван отворено и јавно, те ћу моћи набавити за даље путовање.{S} Он сави 
у за ослобођење водиле српску војску на Јавор и на Шуматовац, лежале су у блату под вагонима ил 
мах је напустио бању и, преко Ћуприје и Јагодине, <pb n="281" /> отишао на Багрдан.{S} У борбам 
а Багрдан.{S} У борбама пред Ћупријом и Јагодином био је једнако на положајима а ноћивао је у в 
овцу ништа бити од сахране, мораш ићи у Јагодину, Ћуприју, Параћин, Ниш!{S} Што даље, само што  
м у Крушевцу и у Крагујевцу, ишла сам у Јагодину и у Ниш.{S} Обијала сам прагове свих болница,  
ова, са Једрена и Брегалнице, са Цера и Јагодње.</p> <pb n="721" /> <p>То је био дубоко тужан о 
ојим на Лисац и на Осогово, на Цер и на Јагодњу и поштено служио где год је требало и кад год ј 
јна на Облаково, са Брегалнице на Цер и Јагодњу а тај поглед враћао га је опет у оне светле дан 
ода и војске, бегство породица, невољу, јад.</p> <p>— Нећемо ми то видети ни сутра ни прекосутр 
ити све.{S} Невоља се ниже за невољом и јад за јадом.{S} Врата се канцеларијска сваки час отвар 
чни вид, зар да гледам сву ову невољу и јад?</p> <p>Мало му је ко уделио а да није казо реч и д 
ем око себе и видим понова сву невољу и јад.</p> <p>Растајући се од Францускиње да се вратим св 
S} Добегао је са нама у Приштину и онај јад, оно расуло, онај слом, она страшна слика коју је д 
е са товарним колима а са једним волом; јада се домаћин који се диго јутрос и видео разграђену  
путу једино разговарали; тиче са нашега јада и наше невоље а тога су ми биле препуне уши, преси 
жења и патње, креће се поворка невоље и јада и тече друмом као набујала река болова.</p> <p>Виђ 
.{S} И сви они разговарају, препиру се, јадају, исповедају и распитују се и не питајући једно д 
а, амови на њима крпе и узице а кочијаш јадан и подрпан сиромашак.{S} Та су кола одвезла српско 
ећи.{S} Лакше је ипак слушати она горка јадања о невољи но ове ругобне разговоре себичних жена  
а невољи заробљениковој већ пре себично јадање, што је пао у очајан положај да товар сам понесе 
ке болове.{S} Он није жалио, он се није јадао ни вајкао, он је јаукнуо при свакој недаћи које с 
 на сваком кораку.</p> <p>Загазисмо и у Јадар, а Бојку срце нарасте.{S} Ту је, у својој земљи,  
{S} Парче хлеба, до којега се на велике јаде дошло и ма што уз то, што се могло купити од пиљар 
 се овде уставили.{S} У том, на једвите јаде, стиже онај наредник својој комори.{S} Сви га опко 
рђе подели.{S} Силни пером опеваће наше јаде, силни срцем заплакаће над нашом невољом а силни д 
несрећом.{S} Моја је душа била набрекла јадима и невољама које сам саосећала као своје, и у нес 
обучена па им је тешко загрејати се.{S} Јадна мајка покушава да им дахом из усана греје ручице  
 оне бабе из аутомобила па метнути овог јадника! — додаје други.</p> <p>За овим тужним колима и 
омад хлеба.</p> <p>Сретах их успут, ове јаднике, једу лишће од купуса који су упљачкали у првој 
подноси.{S} Гледајте како изгледају ови јадници, што пролазе крај нас, и ја још нисам чула ни р 
ану, нити да је превијем.{S} Како ће је јадниче преболети?</p> <p>Што је више зора освајала то  
ју а киша му натопила хаљинице те дрхће јадниче и припија ми се страшљиво на груди разрогачених 
мо да патимо ја и ти, зашто да пати ово јадниче.{S} Можда га је Бог изабрао да га склони у свој 
е.</p> <p>— Тамо се решава судбина мога јаднога народа! — шаптао би боно Краљ и одвајао <pb n=" 
.{S} Невоља се ниже за невољом и јад за јадом.{S} Врата се канцеларијска сваки час отварају и к 
амнаве, Поцерине, и Мачве из Рађевине и Јадра, те свака стопа што смо је ослобађали била је наш 
n="676" /> <p>Венецијо, чаробна невесто Јадранска!{S} Над твојим каналима уздиже се један мост  
 он грли, те да у једноме маху слете на јадранске обале.</p> <p>Како смо завидели онима што ће  
их страна да пљачкају и освајају питоме јадранске обале; и одакле је Зетом господарио Ђорђе Бал 
етрић, већ се догледа сунце које сја на јадранским обалама и далеко тамо назиру се планине које 
оцније, тамо у албанским планинама и на јадранским обалама, загрлити својим сувим и коштуњавим  
везницима да смо принуђени повући се на Јадранско море, али, да им нагласимо да полазимо без ма 
атим савијала на запад и водила обалама јадранског мора.</p> <p>Када је још 13. октобра отишао  
ренули, умираћемо још на пустим обалама јадранскога мора, где ћемо проводити беле ноћи и црне д 
ичанствена зграда која се простирала од јадранскога до јегејскога мора и престављала снажнога н 
ледник.</p> <p>— Једино одступање према Јадранском мору.</p> <p>— Којим путем, којим правцем?</ 
ијанци једновремено сишли и Колубаром и Јадром преко Осечине, било би то да је и Ваљево пало.{S 
т и оде.</p> <p>Ето тако смо у невољи и јаду провели још пет недеља јер Турци осташе у селу дуг 
, који недалеко од пута первазе варошки јаз, што својим тамним зеленилом освежавају нешто мало  
 зацари у Скопљу, појавити се из својих јазбина као звер за време глади.{S} Та је могућност има 
поточари, шуме и жуборе кроз уске улице јазови и поточићи што се из авлија и чешама сливају у Б 
иди никако.</p> <p>Напољу је већ стегла јака хладноћа и пуше мрзли ветар, који се осећа како пр 
ак опанака по лапавици.{S} То, поврнуте јаке на прокислу шињелу, оборене пушчане цеви са које с 
е трже из сна, извуче главу из поврнуте јаке, разрогачи очи, престрављено и хитро спусти пушку  
столици, <pb n="162" /> официр поврнуте јаке на шињелу и натучене капе на очи.{S} Нисам му мога 
аја.{S} Још по где који официр поврнуте јаке, враћа се од некуд кроз каљаве сокачиће, где је за 
аши на Бановом Брду и Новом Гробљу тако јаки и тако одбрамбено добри, да ће моћи спречити сваки 
 скочи пре мене и шчепа ме за руку тако јако као да ме кљештама стеже.{S} Хтела сам да вичем за 
ствари он могао имати.{S} Ми смо у тако јаком и одличном појачању фронта, који нас је бранио, г 
реже као нож а не можеш ни лице увући у јаку ни руку склонити у недра, јер носиш одапету пушку  
 и мраз, увлачи главу дубоко у поврнуту јаку од шињела, те се загрева сопственим дахом.</p> <p> 
а очи, уши, груди.{S} И бадава ти дижеш јаку на шињелу да се заштитиш, киша продире, засипа ти  
си јој га ти опремила, у златне ковчеге јал у нестругане даске.</p> <p>Усахнуле су ми сузе, као 
емце отераше наши и сручише их доле, на Јалију.{S} Али ту наше дочека паљба плотуна са чамаца.{ 
ре, да се утеше.{S} Ушавши, господин је Јанковић затворио за собом врата која су иначе од јутра 
о доле, изашао је из начелства господин Јанковић, онај господин Јанковић који је пре једнога са 
ачекаћемо вас!</p> <p>И док се господин Јанковић бавио у начелству а доктор у дивизији глас о п 
 Отиди бога ти!{S} Отишао је и господин Јанковић у начелство.{S} Ајде, сачекаћемо вас!</p> <p>И 
у.</p> <p>— Вратиће се! — вели господин Јанковић.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Немци су већ у Јанко 
елства господин Јанковић, онај господин Јанковић који је пре једнога сата ушао да се распита је 
жа пријатеља, који су из очију господин Јанковићевих прочитали да он ипак није све казао, остал 
вероистока, јављају да се борбе воде на Јанковој Клисури и да Бугари напредују ка Лебану.{S} Да 
/p> <p>— Зашто?</p> <p>— Немци су већ у Јанковој Клисури а, канда је и Прокупље пало.{S} Тако с 
ошло се оним другим и мучним путем кроз Јанкову Клисуру, којим се избија тамо на Преполац.{S} Д 
ском и иде на Дреницу.{S} Одатле, преко Јањева и Гилана, сече Бињачку Мораву па савија на југ К 
ан с леве стране друма дрекну:</p> <p>— Јаој, погоди ме!</p> <p>Сви се ускомешасмо, сви узбунис 
врео!“ „Пролази, пролази!“ „Не гурај!“ „Јаој по Богу угушисте ме!“ и разне друге узвике и прекл 
 Још једном ме задахну топла и смрдљива јара, која ме је у овоме часу гушила као да сам сишао у 
Од тешког задаха човек да посрне а нека јара бије из гомиле и жагор личи на клокотање казана ко 
 њиве.{S} Тек што ова десетина прескочи јарак а из ње један паде рањен од Бојкове пушке.{S} То  
рену низ друм а друга десетина прескочи јарак те кроз њиве.{S} Тек што ова десетина прескочи ја 
 ње а преплашила се и она те стукнула у јарак а после, нигде детета...</p> <p>— Ко зна сироче — 
сен оголела дрва и сасула модро лишће у јарак крај друма, кише умесиле у тесто дебели слој праш 
 већ израније склонили или причучнули у јарак крај друма а неки и полегали.{S} Одвоји се једна  
оја су ноћас у мраку загазила страном у јарак, други претоварују кола која су се скрхала, трећи 
стаје кркљанац.{S} Пешаци се склањају у јарак, кола скрећу с пута, точкови с воловских кола раз 
на једрила, виси паучина и лелуја се од јаре из мангала и од ветра који продире кроз разлупане  
на кафани и намах ме задахну млаз топле јаре од људскога зноја, земље и влажних опанака.{S} По  
а све тајанственији облик.{S} Од силине јаре под таваницом се лелујају разапета платна паучине  
ао испред нас.</p> <p>Тек прођосмо отуд Јаребица, а командат заустави батаљон.{S} Кажу, стигао  
елим магленим покровом, пробирају храну јаребице и кад ти чују шушањ прну на један мах, избију  
и његовом погледу, ускочисмо и ми преко јарка, те кроз њиве право иза куће.{S} Дотле су већ сти 
о придолазе; извлаче се из кукуруза, из јаркова, са тавана, из подрума па само дижу руке и моле 
ди и мајка која ће за који дан у каквом јарку на путу родити и четвртог брата онима што вире из 
од ње за навек јер ће је оставити ту, у јарку, а они морају даље, без ње.{S} Један коњ лежи на  
зајаука на друму, неко писну и зацика у јарку.</p> <p>И Бог се придружи непријатељу.{S} Поче ки 
ој кући; у трећој улици видиш изручен у јарку, кроз који тече поток, санитетски материјал огром 
о и пада крај друмова.{S} Ослободили га јарма, одвели га ван друма да не смета пролазницима и о 
вима надлештвима.{S} Волови, ослобођени јарма мирно преживају а жандарми и државни служитељи хи 
лови који вуку ову батерију, ослобођени јарма, узеше да дахћу очекујући да им се положи храна.{ 
ена грана, за њу су конопцима привезани јармови и ујармљена три пара волова.{S} Кола су натовар 
су их патроле јуче прибрале; полегли по јаругама, по кукурузу или похватали заклонита места и б 
 <p>Другог чичицу нађе капетан у једној јаружици.{S} Развио на земљу прљав пешкирић па једе сир 
више мртвих и рањених.{S} Крај друма, у јарцима, по шљивацима, по врзинама.{S} Мртви покрили св 
Ал немојте тако, госпа Јело, — одговара јасан, пун женски глас — и други су рањени и по два пут 
и што ће и како ће, јер гласови озго из Јасенице, све црњи и гори.{S} Скупише се једног дана, п 
ња, имала да се утврди једна горка али, јасна као дан, истина — да више никакве наде нема.{S} У 
кало и мешало без реда, без смисла, без јасне контуре и облика.{S} И ако је давно већ умуко тан 
види.{S} А ствари су тако просте и тако јасне и вероватно зато баш што су јасне, дипломатија их 
 тако јасне и вероватно зато баш што су јасне, дипломатија их мање види.</p> <p>— На жалост! —  
 догађаје — који су у осталом били тако јасни — пратили чистим погледом и здравим разумом, доче 
 у коју смо сви упрли погледе, бива све јаснија и јаснија, све пунија и пунија.</p> <p>— Није о 
глас доби нову боју, која је бивала све јаснија што је више одливала душу, као што је све јасни 
два жмирава светла ока, која бивају све јаснија и јаснија.{S} И тутањ је све гласнији и сад се  
о сви упрли погледе, бива све јаснија и јаснија, све пунија и пунија.</p> <p>— Није оно ватрица 
а светла ока, која бивају све јаснија и јаснија.{S} И тутањ је све гласнији и сад се јавља равн 
а се с дана на дан све више помаља, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из мор 
ећ како се тај дан све више помаља, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из мор 
 горе густом маглом, чија се фигура све јасније издваја из стоструко испреплетанога клупчета до 
ких трупа ка нашој граници, било је све јасније да се та моблизација нас тиче.{S} Од како је ту 
њ’ појавила она авет, Усуд, која се све јасније помаља из мрачнога облака што је пао над Србијо 
двајајући се један од другога те се све јасније и јасније изражавала контура вароши која мирно  
ици на једанпут оживеше и почеше се све јасније назирати жалосне слике које је дотле крила ноћ. 
 се све више наглашава, предмети се све јасније издвајају и снежни врхови планине почињу већ да 
 железничкој издваја из полумрака и све јасније обележава бедна и жалосна слика.{S} На станично 
атим и две неразговетне а постепено све јасније тачке указују се на друму и мало затим две сенк 
а њихове фигуре све више расту и све се јасније обележавају.{S} То су два коњаника који заустав 
се један од другога те се све јасније и јасније изражавала контура вароши која мирно почива у д 
врло далеки пуцањ топова; затим се звук јасније изражава и изгледа ти као блага грмљавина, која 
и дуж целога Скопља.</p> <p>Чим је мало јасније свануло, те се отворили капиџици и кафанице, це 
ала на којима сунце греје.{S} Звезде су јасније сјале и боја неба није била више онако суморна. 
 дешава у Нишу но на фронтовима.{S} Ниш јасније но ми види нову ситуацију пред коју смо стављен 
о и успесмо се нешто мало.{S} Отуда још јасније сагледасмо масу тамних кровова <pb n="689" /> и 
 задржа на доксату, са којега су се још јасније чули топовски пуцњи отуда са Карадага и све то  
о је више одливала душу, као што је све јаснији глас чаше што више воде из ње одливаш.</p> <pb  
а сопствена исповест загрејала, постати јаснији и звонкији.</p> <p>— Нисам дуго чула за њега.{S 
е младићском гипкошћу и узнесе главу па јасним, одлучним гласом додаде:</p> <p>— На Ситници тре 
</p> <p>Краљ поћута мало и додаде затим јасним и свечаним гласом:</p> <p>— Ја ћу се лично стави 
д призренски и овај се горе, на висини, јасно оцртава.{S} Као да је неко хтео нарочито да овој  
метара, већ је све друкче изгледало.{S} Јасно се видело да је то некакав пожар који се ширио и  
бе и одакле се потмула грмљавина топова јасно чује са овога пропланка на коме влада тишина која 
ље о ситуацији, светина је напоље имала јасно осећање о опасности.{S} Улицу је већ закрчио дуги 
том делу цркве влада, те се њена фигура јасно оцртавала. <pb n="262" /> На њеноме мраморноме ли 
ним сунцем а куће су бацале преко улица јасно оцртане сенке изнад којих су се истицале сенке ја 
али ме погледа једним погледом, који је јасно казивао да су „они“ Аустријанци, али да је њој од 
ви али неким придушеним гласом, који је јасно казивао да јој страх гуши и сад грло од онога што 
 а официр то одобравао погледом који је јасно казивао:</p> <p>— Шта си ти, ко си ти?{S} Мати?{S 
ачи да не мобилише против нас.{S} То је јасно као дан! — заврши победоносно одушевљени.</p> <p> 
о сви изненађени и ако нико од нас није јасно појмио шта су то Турци.</p> <p>— А шта су то Турц 
 залазиш у споредне, тихе улице, одакле јасно чујеш топовску грмљаву са Црне Горе и Качаника.{S 
дао оваквом отпору.{S} То се изненађење јасно опажало у непријатељским редовима у којима се, пр 
рви дан разочарења.{S} То се разочарење јасно исписивало на лицима оних који су се збирали у ка 
змешане, без реда, растурене тако да се јасно види како свако за се и за свој рачун тегли.{S} Ј 
д, кад смо већ измакли из села, чује се јасно кроз мирну ноћ топот коња као кад тица ноћница уд 
е, као малочас, савлада умор; видело се јасно да је све те догађаје, причајући, понова преживља 
од танке даске, тек отуд из собе чуо се јасно женски глас кој говори на телефону.</p> <p>— Да,  
таје са косовскога бојишта, из којих се јасно видело да се више не може рачунати на успехе на т 
ом и својим путовањем казивали и сувише јасно какво је стање у Нишу.{S} Иначе, што се мора приз 
моодрицање било је све општија појава и јасно се опажало на људима како се предају без заварава 
кафани.{S} Ноћ је била густа и мрачна и јасно се чуо бат гомиле из даљине.{S} Пођох тамо у суср 
е још ближе, виде да се није преварио и јасно виде пуковниково црном машћу обојено лице, његове 
ћутасмо за тим.{S} Он натеже чутурицу и јасно се чуло клокотање њено.{S} Затим опет мир, те сам 
и — ето!</p> <pb n="309" /> <p>Свима би јасно да је одиста тако морало бити.{S} Онај што рече м 
о, док се није ова светина слегла, чули јасно и одавде из чаршије.</p> <p>А док је овде, на ово 
ом — да ће се сад тек у Призрену видети јасно колико је излишних ствари спасено а колико је важ 
 да ма како тумачи ствар, јер је сваком јасно да су сва тумачења излишна, да глас о повлачењу В 
на из камина осветљена соба а која тако јасно осветљава паметну и изразиту фигуру баба Вилке, с 
а планина, која се у ведрим ноћима тако јасно оцртава над Скопљем, догледа се ноћас као тамна н 
ва народних посланика.{S} Сад већ знамо јасно ситуацију! — гунђа један из гомиле која је сачека 
 појачање овога фронта.{S} Је ли вам то јасно?</p> <p>— Јесте, на жалост! — одговорих ја, осећа 
вим и онаквим гласовима, али се сад већ јасно и очима видела ситуација.{S} Поћи се мора, у то в 
ркава косовских.{S} У даљини се сад већ јасно истичу Црна Гора и Шар, последња заштита српска.{ 
ло наше трупе на Гази-Баби и сад је већ јасно знало да је ово последњи дан борбе и да је већ од 
<p>Сви данусмо душом.{S} Сад нам је већ јасно било да варош не гори а оно што пламти над њом ни 
 леве и десне стране друма и сад се већ јасно чује врева и жагор и виде се сенке људи који се к 
више бити од користи.</p> <p>Сад се већ јасно чује топовско пуцање јер борбе се воде негде у бл 
 и отаџбина наша — то се у Крушевцу већ јасно видело — изгубила основни камен у темељу — веру г 
е се око Скадра узносе и које ведра ноћ јасно оцртава и издваја, он вели војницима око ватре:</ 
 неколико дрвета која се на ведром небу јасно оцртавају а над земљом лебди танак слој светлости 
и тресак његових топова, који у Краљеву јасно одјекује, извесно сад дршћу и стрепе.</p> <p>Капе 
 бити ближе зори, јер кроз ноћну тишину јасно су допирали топовски јеци.{S} То је одмах после п 
оћник окружне благајне на чијем се лицу јасно види да је изгладнео а, по врату и траговима подв 
речи господин попине, ама сасвим сам их јасно чуо: „Посветила ти се, синко, десница којом ћеш,  
— наређује глас и прекида говор.</p> <p>Јасно је било, да је глас о паду Чачка морао изазвати з 
парче слободице, биће је ту негде измеђ Јастребца и Копаоника.{S} Верујући у то, многи који су  
ндерлук, затурио се и ослонио леђима на јастук, притиснуо длановима слепоочњаче и уморно гледао 
 на леђима носи место ранца један шарен јастук пун ствари — Али не смеју нас господа официри ов 
емио сам се већ!</p> <p>И показа ми под јастуком дршку од револвера.</p> <p>Погледам га, млад к 
њачу марамом која је вирила под његовим јастуком.{S} Најзад, поче да се тегли, испружи руке и о 
 Бабе се увалиле у душеке, претрпале се јастуцима, завиле се шаловима и очајно гледају овамо у  
ције, а она чврсто држи на грудима онај јастучић.{S} Тако ми нешто и ово изгледа! — заврши пока 
 шта је од свега изнела?{S} Један везен јастучић.{S} Жалосно ју је било погледати на улици, пре 
већи нас.{S} По зраку изнад нас носе се јата гавранова и дрско гракћући прате нас, навикнути ве 
х и пепео, домаћине на колац а чељад на јатагане ако се у селу нађе макар један човек који се б 
осетише далеко отуд воњу крви и кренуше јатима северним обалама, гачући и причајући успут међу  
бирају се, удружују се да заједнички, у јатима, слете тамо одкуд долази мирис крви, као оно див 
или кад се нов положи, разлети се тамом јато варница и испуни мрак, који се под кров најгушће с 
изнад наших глава.{S} То је било читаво јато које је прекрилило небо од Вишњице до Жаркова.</p> 
ст.{S} Тамо код „Слободе“ радозналци се јатомице збирају око железничких чиновника.{S} Ови доно 
градски већ облише крвљу друм и зачу се јаук и запомагање рањених људи и жена, врисак мајака и  
се низала за несрећом, слом за сломом и јаук за јауком и — он је пресвиснуо.{S} Биће му је било 
 кућицу.{S} Из кућице је допирао женски јаук који ми је продирао кроз душу, кроз срце и кроз ко 
pb n="425" /> и седели, разговарали или јаукали, читали новине или играли карте и све то тихо и 
има је било болесних; један је целу ноћ јаукао а једнога су, кад је свануло, изнели мртвог.</p> 
е!“ и разне друге узвике и преклињања и јауке.</p> <p>А професор са суром шајкачом још лови сво 
.{S} У тами, тамо у другом углу кафане, јаукну неко у сну и опет се умири.</p> <p>— А мислите д 
авити познијим, здравијим поколењима? — јаукну млади Краљевић и, осећајући један део одговорнос 
алио, он се није јадао ни вајкао, он је јаукнуо при свакој недаћи које су почеле сналазити нашу 
а за несрећом, слом за сломом и јаук за јауком и — он је пресвиснуо.{S} Биће му је било бол, са 
увек пропраћене вриском престрављених и јауком све нових и нових жртава.{S} Било је ужасно, сли 
 на главу калпаке наших првих војника и јахала на копљима; цигани су навлачили старинске мундир 
 на њима већином празна, они који су их јахали остали су тамо, на бојишту.{S} Кад удари точак у 
тка.{S} Трго нас је бат коња на коме је јахао официр пред патролом.{S} Срећом млади официр био  
 с вечери једна батерија, пред којом је јахао официр снажних плећа и препланула лица а оштрих и 
це промиче на маломе коњићу чудан један јахач.{S} То је бледа, мршава дама, дубоких и паметних  
ајне поворке војсака, водила их је воља јача и старија; видео сам гневне поворке народа који се 
/p> <p>Да ли је то саучешће које невоља јача у човеку или предрасуда или, можда једно дубље и т 
> <pb n="21" /> <p>Да ли је одиста вера јача од туге а нада снажнија од бола?</p> <p>И на мојим 
воре себичних жена чија је лична сујета јача и од несреће читавог једног народа.{S} Не знам ко  
иша опет да промиче а затим да пада све јача и <pb n="472" /> најзад се проли као да се небо пр 
н, она рана јесенска студен, бивала све јача.{S} Дете доби силну ватру и поче грчевито да се тр 
 ваљда око два сата по подне, ватра све јача и све страшнија, изгледало нам је <pb n="462" /> к 
оме пушкарању.</p> <p>Пушчана ватра све јача и гушћа.{S} Већ први рањеници падају и повлаче се  
 којом зјапи провалија.{S} Хладноћа све јача а поледица и снег ометају корак те се клизају људи 
че а затим је прекинуто или бар била је јача пауза, за време које се он склонио из Београда.{S} 
ом увидели да је жеља за слободом малих јача од насиља великих.</p> <p>Поуздање, које су нам ве 
е и заценило од плача.{S} Стегла сам га јаче и тешила бришући му шаком лице мокро од кише.{S} К 
вица ме опет шчепа.{S} Лупа се поновила јаче а чула сам и неке мушке гласове.{S} Једва сам умел 
</p> <p>Ноћ поче јаче да осваја, а зима јаче да стеже.{S} Краља опоменуше да му ваља лећи.</p>  
страховито букти.{S} И то све јаче, све јаче...{S} Сви смо напустили собе и двориште и изашли н 
ч, избија маглица из уста, јер мраз све јаче стеже.</p> <p>Крај једне ватре, међу војницима, по 
 да нешто страховито букти.{S} И то све јаче, све јаче...{S} Сви смо напустили собе и двориште  
а, која је покрила догорели пањ, све се јаче истиче својом белином осветљеном светлошћу ведрога 
ире кроз ноћну тишину.</p> <p>Мраз поче јаче да стеже и ведрина да осваја.{S} Кроз прљави вео,  
уши све што Србин зида.</p> <p>Ноћ поче јаче да осваја, а зима јаче да стеже.{S} Краља опоменуш 
пак, кад женски гласови из кола цикнуше јаче у разговору и нехотице ми допреше њихове речи до у 
а врата неко закуца најпре тихо а затим јаче.{S} Био је то потпоручик који је довео собом једно 
 је осталих његових сарадника био много јаче изражен отисак опште невоље.</p> <p>Разговори су с 
аље.</p> <p>Грмљавина топова поче нешто јаче и ближе да се чује.</p> <p>— Туку Палилулу! — узви 
пуковниковим присуством, пешадија груну јаче напред, потисну снажно непријатеља и заузе Трнавск 
дија потискујући га, сад већ наилази на јачи отпор.{S} Митраљези грокћу са свих страна и сеју с 
једно уз друго и ослухујемо.{S} Шум све јачи, буктање све ближе, као да нешто кркља и стење, ка 
шу, као нов непознат јој осећај, осећај јачи од смрти.{S} Проширене зенице у очима јој казивале 
 који су се расули, образоваће се један јачи одред, евентуално армија и поновиће се славни нове 
ими, осећајући се сад већ колико толико јачи или бар не више усамљен.</p> <p>Да би се могао за  
д овога огромнога броја талената, према јачима и истакнутијима ипак мора бити обзира.{S} Али ја 
ења Краљева, али су се дивили старчевој јачини и свежини духа, која као да се беше повратила у  
мо као узгредан пример, а има и других, јачих, општијих, који су ме морали разочарати, који су  
сад поставио топове.{S} А ти топови све јачом ватром засипају наше положаје.</p> <p>— Туче из в 
 час прећи преко камене ћуприје коју је Јашар-паша изградио каменом из цркава косовских.{S} У д 
белим перикама; пред којима и за којима јаше ескадрон гарде у зеленим блузама извезеним жутим г 
ило разривен и пролокан друм.{S} Напред јаше командир препланула и уморна лица по коме су дубок 
аша, седи жандарм са пушком а са стране јаше два и позади још два оружана жандарма.{S} У колима 
 коњаника који нам је долазио у сусрет, јашећи на мршавоме и знојем обливеном коњу.{S} Он је из 
лно бректање једнога мотоцикла, који је јашио француски војник.{S} Мотоциклиста нагло улети у с 
од мегдана,</l> <l>Не би реко на коњима јашу</l> <l>Већ их носе наљућене виле.</l> <l>Оке цара  
тељ мора бити негде у близини, капетан, јашући далеко испред батерије, учетворостручи пажњу.{S} 
ничких. <pb n="583" /> А је ли то доба, је ли то стање једнога народа које даје услове да се он 
— Тамо сам сина изгубио!</p> <p>— Онда, је л’? — пита Краљ.</p> <p>— Јес’, онда! — додаде чичиц 
што чвршће придобио.</p> <p>— Ко стока, је л’? — настави он живо. — Вала, ако хоћеш, право да т 
и шахиста?{S} Рећи ћеш му да је будала, је ли?{S} Не зависи то, брате, од тога шта ти волиш, не 
понови вест о паду Чачка.</p> <p>— Ама, је си ли ти луд, знаш ли шта говориш? — зграњава се на  
уче и данас мртве и неме.</p> <p>— Ама, је л’ то истина? — пита пријатељ пријатеља и ако је већ 
p>— О Русима, о Французима, о Румунима, је л те? — окрете се он на својој столици целим лицем п 
едан млађи војник из групе.</p> <p>— Е, је л’ тако каже песма: „Све што браћа за дан назидала,  
жала и нисам ништа знала шта је с њиме, је ли још ту, у Скопљу.{S} Журила сам улицама али ми је 
овредности тога уговора.</p> <p>— Море, је л’ само Немац на престолу, он већ онда зна како Виље 
го њима!“</p> <p>— А и ми ћемо на море, је л’? — наставиће он разговор.</p> <p>— И ми!</p> <p>— 
е мајка и где је?{S} Радовали су ти се, је ли, кад су те родили; звали су те Драгче, је ли, кад 
ан хектографски исписан табак — Видите, је ли ово нумера?</p> <p>Он ми указа прстом на леви врх 
ција.{S} Ви, докторе, знате за болнице, је ли наређено што?</p> <pb n="89" /> <p>— Није! — одго 
, кад су те родили; звали су те Драгче, је ли, кад су те миловали, а ти си се слатко смешио и т 
 понови:</p> <p>— Је л то Штаб?{S} Ало, је л то Штаб Прве Армије </p> <p>— Је ли? — учини капет 
а метара напред да видите како је тамо, је ли непријатељ већ у вароши или је само бомбардовањем 
ђа волова.</p> <p>— Је л теби незгодно, је л теби тврдо кад седнеш на каре? — пита Краљ.</p> <p 
 би хтеле запитати: „Кажте нам искрено, је л’ довољно безбедно у Приштини, ако није да одмах на 
м тумачи и каже све.</p> <p>— Па добро, је л’ то ко видо својим очима, или је то само онако, гл 
ала налази ли се у тој болници или бар, је ли био у тој болници?{S} Томе сам се научила у раниј 
и — видите, то носи датум, 28. октобар, је л те?{S} То је нова, сасвим нова лаж.{S} Где би нам  
ју сам љубила.</p> <p>— Ти ме не волеш, је ли, ти ме не волеш више?</p> <p>И даље ме је гледао  
тања запитах га:</p> <p>— А шта мислиш, је л’ се убио онај, кад је ушао непријатељ?</p> <p>— Уб 
орава, од југозапада ка североистоку... је л тако?</p> <p>— Тако је, Величанство!</p> <p>— Наш  
љ — чини ми се, лакше ми <pb n="552" /> је било одвојити се од детета, које сам сахранио пре дв 
нули у планине.{S} Краљу <pb n="282" /> је немило и тешко било што се он вози на аутомобилу, а  
е, младићске воље којима <pb n="324" /> је савлађивао; сетио се првих успеха својих и оних први 
дан дим.{S} Доцније, кад <pb n="464" /> је пало вече/ видело се да је то пожар и то велики пожа 
о или друкчије?“ „Истина <pb n="256" /> је, ага, ево и сама Марка пред тобом па нека каже?“ „До 
 пред нама.{S} Коњ, који <pb n="307" /> је вукао једна кола испред нас, ударио је у страну и ма 
ећи је за сукњу и будећи <pb n="468" /> је.{S} На улазак очев деца као чавчићи наједан мах клик 
ким друмом у Косово, био <pb n="229" /> је то читав покрет, била је то у пуном смислу речи сеоб 
е под море отићи.{S} Тако <pb n="79" /> је нешто било и у овој позадини, у Скопљу.{S} Док је кљ 
ећава и онај сутон којим <pb n="299" /> је непогода помрачила пре времена дан.{S} Из те гужве с 
н слушалицу на уста и на уво. — Ало!{S} Је л то Штаб Прве Армије?{S} Овде командир пољске батер 
си Павле?{S} Је ли и тамо хладно?...{S} Је ли кишовито?{S} Чувај се да не назебеш, чувај се мол 
и гроб који ту велику мисао покрива.{S} Је ли то онај велики, онај неодољиви историјски Усуд та 
621" /> зла би вила за ноћ порушила.{S} Је л’ зна ко ону песму о зидању Скадра на Бојани?</p> < 
лако снаге за појачање овога фронта.{S} Је ли вам то јасно?</p> <p>— Јесте, на жалост! — одгово 
угу боре те да ће ослободити Скопље.{S} Је л’ те?</p> <p>— То јесте!</p> <p>— Али чекајте да ви 
{S} А видо сам данас и оне што лете.{S} Је л’истина да и они ратују?</p> <p>— Истина.</p> <p>—  
и једно парче суве крпице и даде ми.{S} Је ли било чисто или није, ко ће то у мраку видети; тек 
 могу рањени ићи пешке, а ми можемо.{S} Је л’ те, децо? — теши их мајка.</p> <p>У томе пролазе  
ј који иде пешке.</p> <p>— Па добро.{S} Је ли то редовна бугарска војска ударила? — пита онај ш 
иштава и уништено засипа и затрпава?{S} Је ли допрла до нас, јесмо ли већ под лавином?...</p> < 
>— Да, ја сам, ја!{S} Како си Павле?{S} Је ли и тамо хладно?...{S} Је ли кишовито?{S} Чувај се  
апетане?{S} Куда господине капетане?{S} Је ли далеко непријатељ, господине капетане?{S} Хоћете  
ји наступате!</p> <p>— А где смо ми?{S} Је ли ко водио рачуна о нама?{S} Они што су се завукли  
оси нам да се бијемо, а што с тобом?{S} Је л’ ти жив отац?</p> <p>— Море, не разуме те ништа! — 
дин и јабучица му се пење под вилицу. — Је л’ знаш да играш шаха?</p> <p>— Знам! — одговара пес 
је рањен.</p> <p>— Рањен? претрнух ја — Је ли тешко?</p> <p>— Не знам, сестро, видо сам га у по 
ра он суво а и њему стеже жалост грло — Је ли остало тамо у кујни што од синоћне вечере?{S} Узм 
Ало, је л то Штаб Прве Армије </p> <p>— Је ли? — учини капетан и у једном скоку нађе се крај те 
јављало једно једино питање: .</p> <p>— Је л’ истина да је ђенерал већ ноћас испратио своје ств 
 проћи?</p> <p>— Па... може...</p> <p>— Је л’ и зими може?</p> <p>— Јок! — одмахује онај. — Не  
зе да се извињава вођа волова.</p> <p>— Је л теби незгодно, је л теби тврдо кад седнеш на каре? 
еко оних њива, ено се догледа.</p> <p>— Је л’ оно? — учини поручник.</p> <p>— Јес, господин пор 
, леже по улицама и по кућама.</p> <p>— Је ли их много прешло?</p> <p>— Не знам... мора бити мн 
рда, овамо лево, ту је Брдица.</p> <p>— Је л’ то Брдица? — запита један чичица из трећега позив 
утин што је мало час био овде.</p> <p>— Је ли далеко одавде граница?</p> <p>— Један сат, овако  
се од омладине спасе што може.</p> <p>— Је л’ ви то кажете да би ме умирили или из уверења?{S}  
 о кући а њега дадох на школе.</p> <p>— Је л’ ђак био?</p> <p>— Јест!{S} Учио ратарску школу.{S 
 нагло коње испред наше групе.</p> <p>— Је л’ то Грачаница, те ватре тамо што се виде? — пита ј 
.{S} Тамо ћемо можда наћи воз.</p> <p>— Је л’ далеко Ресник?</p> <p>— Стићи ћемо до зоре.</p> < 
а.</p> <p>— Не знам, с вечери.</p> <p>— Је л’ пре Чаглавице или после?</p> <p>— Тек смо изашли  
 бити све једно, где ће стати.</p> <p>— Је ли он жив? — запитах ја, после дуже паузе, врло пажљ 
ала речи, не би их умела наћи.</p> <p>— Је ли га тражила? — обратих се ономе који ми је казао њ 
>— Боме, пострадали смо много.</p> <p>— Је л’вас много изгинуло?</p> <p>— Па јесте, преполовили 
леда последње јесење зеленило.</p> <p>— Је л’ давно боно момче? — осетих потребу да овим добрим 
ас, јави се сам војвода Мишић.</p> <p>— Је ли тачна вест, капетане, да је Чачак од подне у непр 
> <p>— У пољској, у Лазаревцу.</p> <p>— Је л’ тамо и сад?</p> <p>— Не, не може бити, морали су  
 додаје трећи, а четврти пита:</p> <p>— Је ли случајно пао у реку или намерно?</p> <p>— Намерно 
ефониста неколико пута понови:</p> <p>— Је л то Штаб?{S} Ало, је л то Штаб Прве Армије </p> <p> 
 где кад успут нежно, рођачки:</p> <p>— Је л можеш да седиш, Господару?</p> <p>Или ће га опомен 
аменима па додаде: „Ко зна, дете, да л’ је изнео главу, многи су изгинули!“ Ја нисам даље распи 
тим и тим“.{S} А разуме се, „тај и тај“ је увек важна личност или бар неко који је могао да има 
 општих и заједничких. <pb n="583" /> А је ли то доба, је ли то стање једнога народа које даје  
 као ми?</p> <p>— Јес, тако!</p> <p>— А је л’ том давно било?</p> <p>— Давно, врло давно, има с 
м је да је леп и богат град.</p> <p>— А је л’ то наше?— пита војник.</p> <p>— Наше је, наши су  
/p> <p>— И они кују сандуке.</p> <p>— А је ли истина за Врховну Команду?</p> <p>— Отишла је за  
на.{S} Ето шта би се добило.</p> <p>— А је ли извесно да би се и успело у томе?</p> <p>— Извесн 
од куће одвајао.{S} Ал шта ћеш, наредба је, мора се!</p> <pb n="389" /> <p>Мајкама је ипак олак 
очићу, да је понова прочита.{S} Наредба је била од Команданта Ужичке војске, у њој му се наређу 
 остасте у селу с њим?</p> <p>— Наредба је — слеже отац раменима — да сви младићи дорасли за во 
ва.{S} Треба затим земљу угазити, треба је изравнати да се траг не позна, да непријатељ не нађе 
рачко пушкарање уз залогај хлеба, паљба је била у самом почетку већ жива и оштра.</p> <p>Борба  
ћи поче да осваја бледило зоре.{S} Доба је већ да се мртви врате у гробове.</p> <p>И сен маричк 
опова и плотуни пешачке паљбе.{S} Борба је отпочела у само подне.{S} Бугари навалили збијеним к 
имовину још у Призрену растурио, држава је још покушала, војска је још покушала, да понесе бар  
нели чиновник окружне благајне — држава је друго а кујна је друго.{S} Кујна Врховне Команде је  
 су и неки официри на коњима, а пуцњава је била већ у вароши.{S} Једва сам стигла до теткине ку 
оља и ливаде.{S} О првоме пролећу трава је опет озеленила а народ је сишао из збегова.{S} Данаш 
а једнога стола осветљавала собу, једва је нешто око себе давала светлости а остали део собе ос 
{S} Па ето ту славу сад помену и призва је у помоћ овај србијански војник, кога сам ја потегао  
p>— И видите ли — додаде официр — каква је то игра судбине, како је то фатално, да се баш ово м 
би осујетио или предухитрио!{S} А каква је ово акција?{S} Повлачење, повлачење без реда, без пл 
ас на замаку дана, не увек онаква каква је првобитна била већ увеличана а где кад и ублажена.{S 
фу да потражи Чачак те да распита каква је ситуација тамо, не би ли сазнао није ли већ доцкан к 
— Кад могу пси, могу и ја.{S} А и каква је разлика измеђ мене и пса.{S} Гладан он, гладан ја; х 
е помоћи, зашто не!{S} Ја не знам каква је ситуација на овоме фронту, па не могу ни да вам каже 
 <p>— Не шаљи ни ти овамо!</p> <p>Таква је пометња настала од прилике оних судбоносних дана а м 
сам у цркву, али га тамо не беше, црква је била затворена.{S} Најзад ми рекоше да идем начелник 
погледајте, госпођо, погледајте!{S} Ова је нога пребијена и ја сам на овим штакама из Куршумлиј 
а осталим избеглицама у Призрен.{S} Ова је смена и сувише доцкан дошла да би ма шта изменила у  
дилац а не као побеђена.{S} Наполеонова је војска 1812, сачувала сву форму одступања тако да је 
ово! — окрете му се мајор — Наполеонова је војска одступала као победилац а не као побеђена.{S} 
 је и даље гледао са презрењем и понова је тргао руку коју сам љубила.</p> <p>— Ти ме не волеш, 
 се храна већ налазила у Медови.{S} Сва је брига дакле била, како би се и на који начин она мог 
ка под суву сламу на којој спава и чува је као што се чувају капи <pb n="14" /> свете водице, ј 
ла сам га да јекне и тргне се као да га је што штрецнуло.</p> <pb n="483" /> <p>Ишли смо даље.{ 
овао сам јој јер је одиста бол, када га је казивала, враћао увек њеноме мраморном лицу израз жи 
уме говорити — Немој да жалиш, можда га је Бог баш изабрао да га спасе.{S} Зар не видиш каква н 
 зашто да пати ово јадниче.{S} Можда га је Бог изабрао да га склони у своја наручја испред ове  
ткрави се танка скрамица мраза, која га је <pb n="581" /> била застрла а кроз открављено окно њ 
е завојем.{S} Од једне госпође, која га је обишла и коју сам запитала како је рањен, чула сам д 
ао је блед и узбуђен и гомилица која га је нестрпљиво очекивала, опколи га очас.</p> <p>— Еваку 
ром, коју он никад није губио и која га је и на Руднику 1914 године тако сјајно послужила?{S} С 
ца, ни једно не плаче за мајком која га је оставила, ни једно не пружа ручице да га мајка прихв 
е на столу не плачући за мајком која га је оставила.</p> <p>Начелник погледа у мртво дете, чије 
је полегао волујар и, под кишом која га је квасила, спавао тврдим сном.</p> <p>Из кола, која су 
ојој је она сањала Новицу.{S} Сањала га је; враћа се у чуну окићеном белим ружама; чула би га у 
роз густ и влажан ваздух.{S} Пронела га је дубока и мртва тишина, која је још владала над Сухом 
 дрво крај друма или у пољу, оборила га је већ секира и само још свеж корен вири из земље.{S} А 
откала младост чаробним сновима, она га је снажном и чврстом руком водила у живот, она му је по 
т да Новицу ухвати ноћ на мору и она га је чекала и дочекивала.{S} Ако би време било мутно и ту 
ен мишљу да погине на Ситници.{S} Та га је мисао морала одвести у царство снова, у царство баја 
аденовцу, тек се било родило.{S} Кад га је отац узео у наручје да се опрости дете се насмејало. 
м којим случајем запао у Србију, где га је дочепала бујица догађаја и заједно са нама почела но 
у се његова младост и поуздање, које га је увек пратило, до сад стално буниле.{S} Неко осећање  
 и не зна шта му кажем он види да ме га је жао.</p> <p>— Што ја да га жалим, кад га не жали њег 
з тамнице прекога војнога суда, који га је, због бегства са фронта, осудио на смрт.{S} Он се бо 
инио ради вароши и онога света, који га је молио и коме је дао реч да ће избећи борбу изнад сам 
 савезничке војске а проседоме, који га је победоносно гледао, умиреноме утиском који је та њег 
гову сахрану, па ипак кад онај, који га је чувао, изађе из његове собе и рекне: „Издише, свршав 
 задовољство, кад се аутомобил, који га је возио, заглибио у блато и услед напора да се извуче, 
 Куманову.{S} То је био кончић, који га је везивао за живот.{S} Кад се све срушило, њему је сло 
 на памет онај детињасти страх, који га је увек обузимао од 1913 године.{S} То је била стогодиш 
ње гомиле да се врати с пута на који га је старешина упутио.{S} Окупили смо се сви око коњаника 
на ишчезао онај младићски осмех који га је красио у моменту кад је, кроз кишу непријатељских та 
Притисла сам дете на груди као да ми га је од нечега требало отети; засипала сам му уста пољупц 
 сам га пазио и дворио га.{S} Жао ми га је било онако млада а тако осакаћена.{S} Док су сви ост 
/p> <p>— Једна жена.</p> <p>— Где ти га је дала?</p> <p>— Тамо, на станици.</p> <p>— Познајеш л 
авља мала збуњено.</p> <p>— Па ко ти га је дао?</p> <p>— Једна жена.</p> <p>— Где ти га је дала 
е за то време кога звао к себи, нити га је ко год узнемиравао.{S} Да ли је то био одмор, који ј 
ржавао ред, којега нити је било нити га је могло бити, и замолио га да пропусти то бедно девојч 
ође, да што пре напусти кућу у којој га је нешто већ почело гушити, онако као што <pb n="100" / 
 леђима бело барјаче и сикирче којим га је требала да прикуца на капији.{S} Капетан спази, боно 
а му се кожа испарава од влаге којом га је посула киша и зној.{S} У колима троје дечице, само и 
и песницом.{S} Али га не удари, и он га је волео као и ми, него га само дочепа за гушу и затрес 
на Цер и Јагодњу а тај поглед враћао га је опет у оне светле дане, у дане славе.{S} И место те  
начелника округа топличкога.{S} Хтео га је замолити да се побрине о његовој породици коју <pb n 
гонили, сунце је грануло и поздравио га је најпре један па два а затим читав хор топова и плоту 
ретом и псујући и телефон и онога ко га је измислио.</p> <p>После читавога сата напора, телефон 
рас тек.{S} Зашто ли је погинуо и ко га је убио?</p> <p>— Мени се чини, људи, као да сам чуо не 
 мало је ко спавао у Београду и, ако га је сан савладао, пробудили су га топовски пуцњи који су 
} Ох, како је тај поглед тежак; како га је тешко издржати!</p> <p>Стигли смо у Младеновац и — ј 
сад казивао а он је слушао, занимало га је.{S} Али он мени није много говорио, сем то што ми ре 
p> <p>— Било би га!{S} Управо, могло га је бити.</p> <p>— Могло је? — мене озари нека потајна н 
већ само пењу број жртава?{S} Тешило га је оно нешто мало војника колико их је сагледао и мало  
лачем а сам спусти на даске дете што га је носио, покри му лице оном марамом којом је било покр 
јој је горко пребацивао Отаџбини што га је напустила, отишао је на обале бујне и од силне кише  
њима после боног сусрета с децом што га је било необично потресло?{S} Ађутант је два три пут пр 
зен да потражи онај царски орден што га је Поћорек изгубио у Ваљеву!</p> <p>— Чекај само док и  
удни поглед тице грабљивице, као што га је имала онда, кад ми је тако често у походе доходила.{ 
ложимо ватру, сео је крај нас, пошто га је на стражи крај пласта заменио син, и наложио сам ват 
је потпуно разумео предње питање јер га је и сам себи постављао.</p> <pb n="688" /> <p>— Море љ 
ла мрзовољу.{S} Чини ми се, у животу га је држала још само дужност и оданост ослободилачкој иде 
вили га да ту липше.{S} Рањеник, којега је забринула судбина оне дечице, сети се нечега кад спа 
блузу на голо тело и државни во, којега је војник из запреге какве колоне извукао.</p> <p>По ул 
Зашто не под срамним Голечом иза којега је Вук замакао?</p> <p>Па и ако овај спровод прати увек 
 да обиђе свој пласт сена и сина којега је оставио на стражи.</p> <p>Око наше ватре изумре разг 
ада би се одвојио од прозора, са којега је узалуд покушавао да догледа бојиште, завалио би се у 
ушаново Скопље, час на Торлак са којега је посматрао ону величанствену борбу која ће ослободити 
увиђавности споразумних сила, од којега је Лорд Киченер свој део одговорности избегао једном во 
е овога кланца <pb n="582" /> из којега је и поникла?{S} И да ли је тај Усуд хтео да слом српск 
 ни било намењено место тамо али којега је официр пропустио не знајући коју ли ће страну државу 
Ако је ко и понео један хлеб, до којега је ко зна како <pb n="588" /> дошао, тај је убрзо дотра 
и увек при томе на војводу Степу којега је желео убедити.{S} Он <pb n="712" /> изнесе план коме 
ије могао мени ништа више рећи.{S} Њега је овај последњи уздах извесно одвео у његову тако скор 
на земљи немац, заробљеник, а крај њега је стајао један грађанин очајна лица и вајкао се:</p> < 
г да, нек млађи прихватају кућу а овога је штета одвојити од школе.{S} Учи и слуша.{S} И да вид 
је било код једнога вагона, код другога је било друкче а код трећега друкче.{S} Тамо су опет др 
 те — упаде му у реч онај из дима, кога је овога пута, кад је зинуо, <pb n="352" /> сретно мимо 
есор прилази оном вишем чиновнику, кога је светина и иначе пре два дана омела те није отишао у  
ав кочијаш, мртви коњи, само отац, кога је неким чудом мимоишла смрт, стоји запањен и гледа у т 
се очекује последњи издисај некога кога је већ и ропац изломио.{S} Сви знају да мора умрети и н 
 и ја да се борим! — речи ми један кога је већ пре пет година минула свака обавеза али у коме с 
 извођење те владине одлуке од великога је значаја било стање на гиланскоме фронту, где би евен 
м, пиштало је под нашом стопалом и нога је, упадајући у сено, очас била преливена прљавом течно 
— Има у нас Арнаута једна реч:{S} Онога је кућа ко много зноја пролије у њене темеље и онога је 
ого зноја пролије у њене темеље и онога је царство, ко много крви у његове темеље пролије.{S} К 
 којим смо квасили суве усне.{S} И тога је брзо нестало.</p> <p>Муслиманско становништво Метохи 
е крене у непроходне планине.{S} С тога је оно, што још није уништено у Призрену, предато овде  
и то би унело велику пометњу.{S} С тога је нађено за сходно да један од команданата — војвода С 
би постављала питање: па сад?{S} С тога је моје питање, које се укрстило са њеним мислима, толи 
развијала.</p> <pb n="160" /> <p>С тога је долазак Моравске Дивизије, пред којом су ишли гласов 
Бицана на Дебар и даље на Стругу; друга је, идући упоредо са првом до Љум-Куле, настављала пут  
 осећаји дају се донекле и делити, туга је осећај који се не да ни с ким делити.{S} Саучешће у  
ео а, по врату и траговима подваљка, да је љубитељ добре кујне.</p> <p>— Каква кујна?! — нервир 
ајте ми сву муницију, колико је има, да је испуцам, да огласим смрт Србије!</p> <p>Пре но што ћ 
а часа тако узбуђена, тако узрујана, да је представљала већу опасност од непријатеља којега још 
он окреће главу да је не спази жена, да је не спазе деца.</p> <p>А деца, сад већ пробуђена, упо 
доле, у селу, једна капија отворена, да је двориште пуно кола, стоке и народа али да се ипак мо 
колико генерација, све до овог рата, да је он поуздана заштита моравске долине и целе јужне Срб 
а, што Бојко причаше да је кућаница, да је мудра.{S} Њене мудре очице остале су отворене а силн 
ао доле у приштинску чаршију био је, да је Врховна Команда већ прелетела Косово и отишла пут Пр 
има, једно је било поуздано а то је, да је у Нишу ситуација сматрана много тежом но у Скопљу.{S 
Црне Горе, зар вам све то не казује, да је ово крај?</p> <p>— Дакле, чују се топови са Качаника 
/p> <p>— Је ли тачна вест, капетане, да је Чачак од подне у непријатељским рукама? — запита вој 
 Рекли су ми најпре да није за мене, да је тешко, да је зараза опасна, да сам сувише млада али  
ињство мисли да Краљ никад не плаче, да је Краљ увек срећан.{S} Разочарана дечица запиташе га:< 
тује имали где ракије; четврти вуче, да је баци на ватру, младу посечену грану која за собом по 
 у овој гигантској борби нисмо сами, да је до нас кадра допрети рука моћних, да над нама бди бр 
и и оне у Нишу, и то у толикој мери, да је <pb n="70" /> један од нишких дипломата, коме су фак 
и.{S} Реко нам је, да морамо трпети, да је то за образ наш и за веру нашу и за живот деце наше; 
} И ако је свако знао да ће то бити, да је решено, да је одлучено, ипак је очајно кршио руке:</ 
 тај добар резултат, што ће открити, да је дипломатија <pb n="62" /> једна излишна и скроз неко 
зрену преминуо а ово довде, до Пећи, да је био само пренос мртва тела ради сахране у породичној 
н официр из команде трупа, додајући, да је у Београд први ушао двеста четрнаести пешадијски лет 
лучно противна.</p> <p>— А то значи, да је дипломатија споразума била противна.</p> <p>— Извесн 
ост, које сам требала да се досећам, да је прибирам у памети.{S} И нико не зна које је доба ноћ 
ну неодољиву потребу да јој говорим, да је задржим на путу који води смрти?{S} И зашто осећам п 
е допунио говор инспекторов изјавом, да је и последњи војник послат на фронт те да се на војну  
а љубав, и њему причињава бол.{S} О, да је то први бол коме је он сведок!{S} Дубоке бразде на с 
фон.{S} И тај телефон је потврђивао, да је Влада одиста добила саопштење францускога посланика, 
мао високо мишљење, али сам веровао, да је њено расуђивање о догађајима бар два три степена изн 
 вере, толико поуздања у грађанство, да је оно одустало од својих одлука да се склања.{S} Када  
већ од првих бегунаца, које је срео, да је Врховна Команда отишла <pb n="636" /> из Призрена ал 
најпре да није за мене, да је тешко, да је зараза опасна, да сам сувише млада али кад сам ја ос 
прекида говор.</p> <p>Јасно је било, да је глас о паду Чачка морао изазвати запрепашћење у Арми 
већ са ранијих фронтова допрло било, да је Стари Краљ упоран био, да није одступао и није хтео  
да првога дана по паду Скопља чусмо, да је у Феризовићу извршио самоубиство потпуковник Душан Г 
ко знао да ће то бити, да је решено, да је одлучено, ипак је очајно кршио руке:</p> <p>— Дакле  
час растанка утеха да је тако добро, да је тако боље, да држава то чини зато да би склонила дец 
а Толстоја.</p> <p>— Мислите ли зар, да је то Никола први запазио?</p> <p>— Рецимо његова околи 
ра, стигла нам је поражавајућа вест, да је Београд пао и ја сам у тој вести догледао онај почет 
очајањем су шапутале међ собом вест, да је Краљевска Влада напустила отаџбину.{S} И ако је свак 
Струмици, донео нам непријатну вест, да је грчки Краљ Константин отерао са власти Венизелоса и  
здравио је ђенерала и рапортирао му, да је батаљон потпуно укрцан и воз спреман за полазак.{S}  
к оздо из Трнаве и саопшти капетану, да је коњица већ у контакту са непријатељем, ту око трнавс 
азују толико пута већ казану истину, да је материно срце једнако у сва доба и у свих народа.</p 
ми је син већ годину дана на фронту, да је био у борбама, није их избегавао; рекох да сам сама  
м наредбу која је лежала на сточићу, да је понова прочита.{S} Наредба је била од Команданта Ужи 
 грле смрт као прву своју љубавницу, да је грле и да — падају.</p> <p>Румена се крв измеша са м 
 док та опасност прође.</p> <p>— Ех, да је тако, не би се ја ни склањао! — маше главом лиферант 
воју руку из мојих.{S} Ја је стегох, да је задржим али је он грубо трже.{S} Тада дигох главу и  
ђемо, још само оно поље, још само... да је само сутрашњи дан да сване!</p> <p>А сутра дан проду 
вест коју смо са њега чули, била је: да је ово превелико задоцнење због опасности која је прети 
а великога и крвавога рата, а та је: да је само Виљем пруски знао поуздано којим се путем иде у 
речима, ја не налазим <pb n="498" /> да је ма чега било у њима и мислим да ће то, што је на мен 
и нас напала.{S} Али она то неће!{S} Да је смела, не би она пропустила онако згодну прилику про 
асера, чак је и он платио главом.{S} Да је Качаник држан, ми би се данас враћали у Скопље место 
вата други — на шта да се вратиш?{S} Да је тамо добро, вратили би се сви ми а не би оволико пат 
и ако је то једној мајци недовољно — да је његова смрт била једна дужност.</p> <pb n="513" /> < 
ће, био би од помоћи мајци и кући, а да је твој отац дошао овамо.{S} С њим знаш и подноси нам д 
и Лазар, не улеже хвала Богу нико, а да је ко ушао не бих могао доћи ноћас.{S} Морао бих остати 
 телеграми би забрујали дуж фронтова да је француска помоћ већ на српскоме земљишту и уморан че 
је њеној тузи, пун, горкога искуства да је у тузи најбоље оставити ожалошћенога самоме себи и с 
у од шећера.{S} Она су несвесна тога да је то била последња мирна ноћ у њиховом невином животу  
те пође негде.{S} Нисам ни знао тада да је он у ствари кренуо тога тренутка у Куршумлију.{S} Он 
b n="353" /> <p>На то се онај правда да је био по воду или ишао да обиђе коње или почупао нечиј 
Биће ипак ни једно ни друго, изгледа да је случај био немилостиви судија у опредељивању судбине 
уд.{S} Наши су официри мислили ваљда да је то храброст, али је то била грозница, <pb n="639" /> 
и осмех задовољства, осећајући ваљда да је у том тренутку победио ону неодољиву неман, која му  
а му је кућа опљачкана и тврдио онда да је Србија за навек пропала, вели данас:</p> <p>— Не про 
рио преко главе.{S} Веровао сам и ја да је Бог добар те хоће да огреје зраком оне које је покос 
јава их.{S} И ма колика вика и дрека да је око тебе, снег и ветар угушују гласове, не схваћаш н 
им узина стазе није увек дозвољавала да је носе на раменима, већ су је морали по где кад спушта 
јске Дивизије I. позива, којим јавља да је непријатељ напао Тимочку Дивизију II. позива и да се 
ктобар донео нам је ту вест која, ма да је међ нама изазвала узбуђење, никога ипак није изненад 
на кућа, без врата и без прозора, ма да је на њој остало нешто мало крова који би ме могао зашт 
зјахао, али је радије ишао пешке, ма да је био немоћан а стаза тешко проходна, још више због ле 
на до Пећи још је и било друма и, ма да је свако своју имовину још у Призрену растурио, држава  
ко дана одлазе читави каравани и, ма да је тегобан, стижу где су кренули.{S} Тим путем су имали 
љена борба, он није знао рећи.{S} Ма да је то бомбардовање, које је он преживео, учинило тежак  
b n="668" /> упорније но умор.{S} Ма да је још доста до зоре ваљало је кретати, јер зао је то с 
тељ ушао и заробио батерију.{S} И ма да је стока већ била потпуно клонула од силнога умора, пут 
, тако је зборио мој бабо!</p> <p>Ма да је све то говорио са мало гордељивости, глас му је по г 
е коју подносим читаоцима.</p> <p>Ма да је ова књига доста опсежна, ја нисам ни помишљао њоме о 
и борбу изнад саме вароши.</p> <p>Ма да је друм био закрчен бегунцима и старцима из трећег пози 
{S} Отићи ћу сутра до њих.</p> <p>Ма да је било више разлога за бригу но ноћас, ту сам ноћ изме 
значи да војвода Мишић ни појма нема да је непријатељ изманеврисао клисуру Овчара и Каблара и д 
 Скадру.{S} Краљ је причао војницима да је у младим годинама одлазио у Скадар и казивао им је д 
ник стигао отуда, видео својим очима да је Феризовић пао.{S} А и у Липљану наши су већ бацили у 
а, као да би хтела дати себи времена да је мало мине бол а затим настави:</p> <p>— И он је отиш 
а Софија би из Солуна била извештена да је први контигенат <pb n="69" /> савезничких трупа крен 
а бити од велике користи, кад се зна да је у Феризовићу још много теже збринути подвозна средст 
ској Бањи одморио ни дан два а сазна да је једна колона Аустро-Немаца изманевровала багрдански  
дино питање: .</p> <p>— Је л’ истина да је ђенерал већ ноћас испратио своје ствари?</p> <p>Да у 
, да му узмем једну килу тога ордења да је сручим у кола, у крило ненасите и одвратне сујете.</ 
тренутне малодушности, можда уверења да је <pb n="149" /> све пропало, да нема више спаса, да н 
у пећини док једне ноћи не дође попа да је опоје.{S} Сахранили смо је ту, на оној чистини испре 
о логори.</p> <p>— Много ватра, мора да је силна војска тамо.</p> <p>— И војска и народ!</p> <p 
 је трајало читавих по сата.{S} Мора да је било близу јер се лепо чуло.{S} Неколико пута сам ос 
 и проноси језу кроз ваздух.{S} Мора да је ближе зори но поноћи, те су се избудили и довикују с 
удњом у тај прозор, тамо у соби мора да је топло, али је начелник већ прибрао масу људи, који с 
 је ипак олакшала час растанка утеха да је тако добро, да је тако боље, да држава то чини зато  
оловином снаге о којој се овде прича да је већ на српском земљишту, пођу само Вардаром на више, 
иво по кући покоље.{S} Тако се прича да је било а, веруј и јесте!{S} Ето, погледај ову дечицу!{ 
им.</p> <p>— Истина је, срце ми каже да је истина.{S} Кад тако говорим о њему или кад сам сам,  
 — изненадих се ја.</p> <p>— Он каже да је глумац.</p> <pb n="156" /> <p>Пођох одмах тамо где м 
и то ће најпре бити!</p> <p>— Шта је да је, тек добро није!{S} Ми не смемо ни корака даље!</p>  
ала сам га и знао је.{S} Рекао ми је да је рањен.</p> <p>— Рањен? претрнух ја — Је ли тешко?</p 
 и нешто тешко у души казивало ми је да је отац погинуо.{S} Сад сам се тек осећала сама, потпун 
 натопљена крвљу али изгледало ми је да је кост разбивена.{S} То би била већ тешка рана за немо 
ама одлазио у Скадар и казивао им је да је леп и богат град.</p> <p>— А је л’ то наше?— пита во 
 и да ми је довољно казао; осетио је да је одлио мало горчине из душе па му је ваљда сад било и 
 околности: једна војска која верује да је победилац и предаје се победничком заносу и немару и 
нуо поглед и опуштене руке, казивале да је уморан и телом.{S} Са његових је усана ишчезао онај  
де позади, пао је још један.{S} Веле да је овај последњи повукао са собом и човека.</p> <p>Први 
 једна војска, за коју сви већ мисле да је побеђена, прибира последњу своју снагу и сатире свог 
 да суде и ако има у кога пушке боље да је сам донесе јер сакрити је не може.{S} Па онда нареди 
ати отаџбину?!</p> <p>А већ је време да је напустимо.{S} Ово што смо застали пред мостом довољн 
 појава, <pb n="332" /> као и у томе да је требало водити извесне обзире али, ви морате помишља 
мем да одвојим.</p> <p>А и он не уме да је саветује, изгледа му свака ствар драга.{S} И онај ст 
ња.{S} Рашчуло се било на све стране да је Врховној Команди потребно двеста коња са самарима.</ 
јим шињелом — вели други. — Биће пре да је прозебао, а ја сам се разгрејао.{S} Није научило то  
и није могао говорити и чинило ми се да је нарочито ћутао.{S} Али оно његово око, које ме је та 
суза којима ми обли руку сагнувши се да је целива.</p> <p>— Баш ти хвала, господине! — рече гла 
та уденута цедуљица.{S} Сагла сам се да је прочитам.{S} Непоузданом, женском руком, написала је 
тарачки избразданоме лицу, видело се да је за то време преживео најсвирепије душевне патње.{S}  
b n="464" /> је пало вече/ видело се да је то пожар и то велики пожар.</p> <p>Тек смо сишли низ 
} Час по час би застао, чинило му се да је у томе тренутку чуо удар мотике и тај би се звук зар 
иште.</p> <pb n="321" /> <p>Сетих се да је то онај млади поднаредник који је самном и са учитељ 
о сам да ми је дуга, предуга ноћ, те да је бар ту крај мангала, са овим добрим људима скратим.< 
Та идите молим вас.{S} Не заборавите да је у магацинима силна државна имовина, не заборавите да 
номе војничкоме препаду, који велите да је предлагала Врховна Команда, а Влада га није усвојила 
 и опет се умири.</p> <p>— А мислите да је све то лаж? — покушах ја да наставим разговор.</p> < 
ини!</p> <p>— Не, оно је ниско, биће да је крај друма!</p> <p>— И ко зна да то нису бегунци, он 
тамо, у дубини, што узноси врх, биће да је Тарабош а ова мања брда, овамо лево, ту је Брдица.</ 
? пита један проседи позивац. — Биће да је гладан?</p> <p>— Дај му!</p> <p>— Море да га огрнем  
} На послетку, неко испред мене рече да је доле, у селу, једна капија отворена, да је двориште  
и онога младога официра који ми рече да је покојник још у Призрену преминуо а ово довде, до Пећ 
ивљакуше.{S} Запитах га и он ми рече да је у гробу жена, јуче су је сахранила њена деца а они,  
 на вас.</p> <p>Она ми погледом рече да је тако.</p> <p>— Сами сте ваљда, ни с ким својим не пу 
ирају и искупише нас све и прочиташе да је Београд пао.{S} Морали смо да се веселимо и ми, а ка 
рла.{S} То је она, што Бојко причаше да је кућаница, да је мудра.{S} Њене мудре очице остале су 
мало час одмако, па сад не може више да је нађе.</p> <p>Жагор на све стране и праштање гламње п 
била затворена а неке ми жене рекоше да је тетка још јутрос рано избегла.{S} Када сам се враћал 
алемегдан.{S} Пролазници неки рекоше да је онај први аероплан тукао Бањицу митраљезом.{S} Деца  
 долини, опазили ватре те нам рекоше да је то Суха Река где вечерас морамо заноћити.{S} Небо, к 
у.{S} Отишла сам, али ми тамо рекоше да је то војна болница и упутише ме у општину.{S} Рекоше м 
и.{S} Чула сам да је био у борбама и да је добро прошао.{S} Био је и храбар.{S} Толико сам само 
ћи да се сад налази мећу дивљацима и да је можда то баш та ватра на којој ће га пећи.{S} Немачк 
аневрисао клисуру Овчара и Каблара и да је заузео Чачак.{S} Тражи хитно Армијски Штаб! — дрекну 
знало да је ово последњи дан борбе и да је већ одлучена судбина Скопља.</p> <p>Киша је лила ту  
ставама, да се спрема свечан дочек и да је неописано расположење у Нишу.</p> <p>Мало доцније и  
ожио војвода Мишић али, не верујем и да је стање бугарске војске такво.{S} И ако су их борбе на 
 извесне паузе. — Примам и верујем и да је стање аустријске војске такво какво је изложио војво 
 мене, да они иду на своју Голготу и да је хришћанство према Српству тако сиромашно жртвама.{S} 
т срамота ме што сам човек!</p> <p>И да је то бар једина бона и мрачна слика на овоме путу.{S}  
редник.{S} У најмању руку требало би да је каса какве дивизијске области или интендантуре, али  
цније и телефониста са централе јави да је разговарао са својим лесковачким колегом и овај му н 
ше безбедан збег.{S} Стигоше гласови да је пао Чачак, пало Краљево и да Аустријанци слазе Ибром 
е њих спасу!</p> <p>Одобрише и други да је тако и заметну се око ватара разговор о разним прили 
благајне на чијем се лицу јасно види да је изгладнео а, по врату и траговима подваљка, да је љу 
професоровом плану, за који он тврди да је из поузданога извора, моравска дивизија са тимочког  
да за то.</p> <p>— Видите ли ви људи да је на овим колима некаква архива?</p> <p>— Па шта?{S} Н 
не контролише.{S} Такав човек налази да је Србији потребнији један кафеџија и бакалин, јер је о 
казивао да су „они“ Аустријанци, али да је њој одвратно рећи то име.</p> <p>— Почеше најпре гра 
 онима који су чиновнику објашњавали да је свака опасност, ако би је и било, још врло далеко.</ 
 црногорског жандарма, који се хвали да је све путеве и све стазе прошао па би знао усред ноћи  
 n="121" /> догледали, сви смо знали да је ту, па ипак је свак у себи овог тренутка помислио: „ 
е у кући, како Турци не би посумњали да је измицао из села.</p> <p>Тог дана само се о Турцима г 
 те не би ли Голијати једном увидели да је жеља за слободом малих јача од насиља великих.</p> < 
тола да стресу пепео са цигарете или да је угасе.{S} Ћутање, које то прати, даје о ој слици пун 
, јесте ли чули да је ко погинуо или да је рањен?{S} Ако су већ у војсци они су по канцеларијам 
учерањем пуцању.{S} Једни су тврдили да је гађана Чукарица и да су наши <pb n="450" /> одговара 
ицу до сад питао и сви му одговорили да је истина.</p> <pb n="702" /> <p>— Истина је! — тврди м 
и и пуковнички синови, јесте ли чули да је ко погинуо или да је рањен?{S} Ако су већ у војсци о 
лац са провога стола — јесте ли чули да је издата наредба да се евакуишу болнице и магацини?</p 
нике.{S} Истерали су ме; рекли су ми да је болница пуна заразе, да се нико не пушта и истерали  
ницом успламтелих очију.{S} Он појми да је Краљ понова у тешкој моралној кризи и, како још није 
м дуге разговоре.{S} Нисам осећао ни да је време у овоме тренутку тим и таквим разговорима и на 
ему није синоћна војска а београђани да је ова, у низу њихових славних бораба, можда последња.{ 
уга тишина и мукло ћутање.{S} Свесни да је већ наступио тежак, суморан, болан тренутак, нико од 
! — и капетан приђе топу те се увери да је одлично наперен тамо одакле бљује непријатељска ватр 
му је донео данашњи дан, ено га жури да је подели са својом породицом.</p> <p>Кроз ваздух, разр 
њу те Круне.</p> <p>— Ко ће доживети да је ископа? — рећи ће опет један од њих — Ми, или они шт 
ити имам чим да му оперем рану, нити да је превијем.{S} Како ће је јадниче преболети?</p> <p>Шт 
 — упиташе сви престрављено, мислећи да је ту већ оно што је свако слутио, од чега се свако пла 
о се до последњега часа и не слутећи да је предњи део брода наишао већ на подводни ледени брег. 
чекао лака и ведра срца и не слутећи да је то година која ће донети догађаје које је прошла год 
 Могу! — одговара дечко и не слутећи да је то Краљева рука на његовом рамену.</p> <p>— А хоћеш  
кад планина буде пуста и мирна, доћи да је растргну.{S} Што дубље у планину, та је појава све ч 
 нити су се журиле узбуђено, знајући да је њихово место обезбеђено и да бесправна гомила бегуна 
 очајнија и све крвавија.{S} Знајући да је ово последња одлучна борба коју део расуте српске во 
авде, у Краљеву и која, и не знајући да је он овде а слушајући тресак његових топова, који у Кр 
 <p>— Зашто? — запитах је, осећајући да је то само бол, тежак бол који сви овога часа подједнак 
же! — окуражи се песимиста осећајући да је у доктору добио потпору.</p> <p>— Пре свега не мобил 
 не знаш?</p> <p>— Рекли ми рањеници да је погинуо.{S} То толико.</p> <p>— Можда је то само гла 
 брани се онај — ал онда то не значи да је сутра већ последњи дан Скопља.{S} Евакуација се наре 
вна Команда напушта Отаџбину и значи да је настао последњи тренутак за спасавање.{S} И то тумач 
испрала ни она силна киша, што значи да је скоро, после непогоде погинуо, можда и вечерас тек.{ 
кине, намести и, не говорећи ни речи да је пронашао заседу, он темпира топ на сто метара пред у 
егао сам синоћ под утиском оних речи да је покојник још у Призрену умро а само је пренет овде д 
љбу, како би непријатељ добио утисак да је овде већи број војске.</p> <p>— Из Армије имамо наре 
м пуцао у ваздух.{S} Учини ми се чак да је официр баш мене гледао.{S} У том засвира, далеко за  
p>— Нисам дуго чула за њега.{S} Знам да је био прво с војском код Прњавора, после не знам где ј 
 неку добру вољу у теорији, јер знам да је Врховна Команда издавала и извесне наредбе командама 
ри су немогуће.{S} Ја на пример знам да је у Врховној Команди било доста добре воље да се од ом 
ктора (по даљем разговору видела сам да је то био момак у неком новчаном заводу београдском):{S 
сам запитала како је рањен, чула сам да је изгубио једно око и да му је вилица размрскана те не 
седела код нас у авлији.{S} Чула сам да је био у борбама и да је добро прошао.{S} Био је и храб 
Мишића.{S} Војвода Степа осети и сам да је позван први да узме реч и он диже главу:</p> <pb n=" 
ка ми је била у Прокупљу.{S} Чуо сам да је избегла, па како су прокупачки бегунци овуда прошли, 
 — брани се учитељ — ал не признајем да је једно исто побећи из кукавичлука или побећи из други 
ене — немојте тако!{S} Ја не верујем да је Врховна Команда напустила Косово док је Влада још на 
<p>— Да!</p> <p>— Па?</p> <p>— Чујем да је Влада била одлучно противна.</p> <p>— А то значи, да 
— запита ме он и погледа — Чим чујем да је непријатељ ушао у Призрен, убићу се.{S} Спремио сам  
ва и три дана.{S} И догод ја нечујем да је издато такво наређење ја ћу безбрижно спавати.</p> < 
 оборене главе, нехотећи ни погледом да је узнемирим.{S} Дубока тама владала је око нас.{S} На  
ер, ви сте Скопље напуштали са вером да је то привремено, да ћете се за који дан вратити, да ће 
обнове материн гроб китећи га утехом да је сад у слободној Србији, којој се и она враћају у заг 
м ни годину.{S} Знам само кад је дан да је дан а кад је ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам пушкарање кад 
еставе.{S} И ако још будан и свестан да је то сан, ја нисам имао снаге да му се отмем већ сам м 
ињског“ и вратио се отуд кући убеђен да је евакуација болница и магацина најпреча брига у случа 
он опет! — одговара пуковник, уверен да је нађени непријатељ спустио своје батерије са виса, на 
носио је стрпељиво свој крст, уверен да је позван и дужан носити га.{S} Остали министри ишли су 
 са неким страхопоштовањем избегавао да је узнемирим.</p> <p>Киша је и даље ромињала и ноћна ти 
 али тај поглед ни мало није казивао да је он убеђен његовим разлозима.{S} На против, после под 
е душом и, том приликом, он је казао да је Румунија објавила рат а Французи заузели Зелениково  
— Ама чекајте мало!{S} Кад сам казао да је у Врховној Команди било добре воље, ја нисам мислио  
о вагона да разваљује.{S} Неко казао да је шећер па нагрнуше и жене и деца са корпама, бошчама  
ко саговорника и одмаче од њега, као да је он тај који ће код Струмице извршити атентат на воз, 
ла...</p> <p>Ноћ је раније пала, као да је злим дусима сметала светлост дана, те зарана угасили 
и упоредно.{S} Она настави сама, као да је знала да ме сад већ у велико занима њена прича, којо 
речи протеста, ни гласа гунђања, као да је свако од њих свесан да само патњама могу откупити св 
а по сокацима.</p> <p>Ноћ густа, као да је засводила оне тесне уличице те изгледа ти да пролази 
аћајући га у џеп два и три пута, као да је увек метајући га натраг заборављао колико је сати.{S 
да се земља упалила или још пре, као да је од силнога пламена који јој је буктао у утроби, напр 
ао цео тај дан.</p> <p>Предвече, као да је било нечега освежавајућег у атмосфери.{S} Наишле су  
оји је дотле мирно и лако текао, као да је цело казивање читала из какве записнице у коју је св 
 То све набацано, све претрпано, као да је за време пожара извлачено и бацано на улицу.{S} У ти 
јена окна сад нешто живље дунуо, као да је у мрачној соби пробудио задах паучине, црвоточине и  
 <p>Старац је наставио разговор, као да је осетио моју потребу да га слушам.</p> <p>— И ја сам  
еда, као да гледа у своју слику, као да је она ту, пред њим, као да погледом иде по затегнутом  
...</p> <p>Госпа у црнини одану, као да је овога тренутка преживела све што казује и доспела до 
ка ноћ је пала на моју Отаџбину, као да је злим дусима сметала светлост дана те су и сунце угас 
е, гледали смо као неку светињу, као да је оно тамо света земља Јерусалим!“</p> <p>Прекидох му  
рад, симбол моћи и снаге српске; као да је неко хтео да пред овим залеђем да што бонију слику.{ 
ре, на висини, јасно оцртава.{S} Као да је неко хтео нарочито да овој слици намести као залеђе  
ај ову дечицу!{S} Зар не изгледа као да је аждаја гладна и халовита пала пред Младеновац, <pb n 
код ње изгледа увек свежа и која као да је сталан израз њенога лица.{S} Енглескиња је села и не 
ста, умирио ме је.{S} Тај поглед као да је казивао: „Оставите ме, не узнемиравајте ме у овоме в 
све погажено.{S} Изгледало ми је као да је неки зао дух пошао пред непријатељском војском, као  
 речи кроз стиснуте вилице, које као да је грч стегао.</p> <p>— Шта је ово? — поновио је опет.< 
 <p>Тамним и муклим гласом, који као да је из гроба долазио, и који је јецао као струна на гусл 
шта је натоварио на кола.{S} Тај као да је добио премештај са сеобеним трошком па иде на нову с 
тако масивна, да ми је изгледало као да је просецам телом, онако као пливач воду.{S} Сиромашна  
 свежега гроба тог и скидох капу као да је у томе часу когод казивао молитву.{S} Бона можда, ил 
 пређе на други разговор.</p> <p>Као да је пристигло јело, јер мало затим око свих ватара поче  
це до Жаркова.</p> <p>Нико није знао да је већ превалило подне, нико није ни помишљао на време, 
патили.{S} Зар би оволики народ бего да је добро тамо одакле се бега.{S} Зло је тамо, веруј ми. 
о контузован а то је много горе него да је био рањен.</p> <p>— Ју, госпа Јело, шта говорите.{S} 
озор видео шта је било, он је опазио да је на лицу оне жене оцртан дубок неки бол и у његовој с 
се може стати.{S} Тамо где си мислио да је суво угажено сено, уквашено изметом, пиштало је под  
 о коме сам се негда ја лично уверио да је човек челичне воље и огромне душевне енергије, речи  
 који се сад дешавају; или је осетио да је то оно поколење, које ће донети суд о томе да ли је  
о коме је причао.{S} Пошто је осетио да је у мени нашао стрпељивога слушаоца а имао потребе ваљ 
чима.{S} Да ли је у томе часу осетио да је то, што је сад на његовим коленима, оно поколење на  
матрамо.{S} Ко је од нас тада слутио да је то последњи поглед на смрт осуђених?{S} Па ипак, бил 
ш нису била изашла из Прокупља, тако да је од Приштине до Прокупља то била једна бескрајна пово 
њавала тесне улице ових вароши, тако да је загустило те се није ни улицом могло више проћи.{S}  
 осуше учестану и снажну ватру, тако да је непријатељ брзо отеран и са те косе, коју заузе бате 
2, сачувала сву форму одступања тако да је руски генералштаб и даље правио планове о местима гд 
, Врање и Куршумлије, загустило тако да је било момената када се морала главна улица затварати  
им колегом и овај му на апарату реко да је у Лесковцу такође велико узбуђење, да се чине силне  
 навикли су се били на њу сви толико да је постала члан породице о коме су сви заједнички водил 
 рукама све што се спасло и веровало да је на тим обалама, којима ће журно теглити, крај патњам 
а Гази-Баби и сад је већ јасно знало да је ово последњи дан борбе и да је већ одлучена судбина  
сказивао своје мишљење али се видело да је и он уз то гледиште.</p> <pb n="711" /> <p>— Могу им 
друкче изгледало.{S} Јасно се видело да је то некакав пожар који се ширио и у ширину и у висину 
знам да ли се варам али ми се чинило да је и небо грмело натичући се са грмљавином на земљи.{S} 
pb n="624" /> <p>А кад му се учинило да је ипак срео у моме погледу сумњу, он брзо додаде:</p>  
тати, док му се не би поново учинило да је чуо удар мотике.</p> <p>Уморан од наизменичних удара 
титу и тек се овде у планини уверило да је цела Краљева заштита три официра и шест војника.</p> 
увана о којој се у Београду говорило да је испод руке продавала и транспарентне карте за играње 
дна жигица и кад је принесмо видесмо да је лице детиње све окрвављено, ваљда како сам га брисал 
лочас, савлада умор; видело се јасно да је све те догађаје, причајући, понова преживљавала.{S}  
/p> <pb n="309" /> <p>Свима би јасно да је одиста тако морало бити.{S} Онај што рече малочас да 
ке, њих комисије ослобађају.{S} И то да је бар синове, већ и шураке и друге рођаке.</p> <p>— Ја 
м и Јадром преко Осечине, било би то да је и Ваљево пало.{S} Према томе капетан је срачунао да  
н је одмах похитао Врањи, јер је чуо да је она у опасности.{S} Стигао је аутомобилом до Владичи 
 Неко додаде још да је у чаршији чуо да је и Царево Село пало, да се борбе воде пред Кочанима,  
а ме обиђе.{S} Од других сам био чуо да је у селу зло; узели су нам коње, узели нам волове а ба 
 да бега а не прва!</p> <p>— Ама бар да је војска, па да ми није криво! — надовезује пензионер  
иле су од изненађења и бриге на глас да је Врховна Команда већ напустила Косово.{S} Стоје сабра 
 органом.</p> <p>По подне стиже глас да је пало и Младо Нагоричане и да су власти напустиле Кум 
инутост код бегунаца када прште глас да је пут за Бицан затворен.</p> <p>— Сад смо у клопци! —  
, у толико пре што је већ пукао глас да је пут за Дебар немогућ јер су Бугари заузели Гостивар, 
орало бити.{S} Онај што рече малочас да је чуо пушкарање потврди то сад понова.</p> <p>— Кажем  
е никакав положај.{S} Наш је интерес да је напустимо и да доведемо непријатеља на Страцин.{S} Т 
убише а главу му ено натакли на плот да је сваки види кад прође.{S} Због те несреће нареди ага  
гунце из Куманова који доносе и вест да је Страцин пао и да су наши одступили ка Младоме Нагори 
тану не измаче у мислима ни околност да је наредбу за ову борбу издао војвода Мишић, онај исти  
мо кад је дан да је дан а кад је ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам пушкарање кад је већ био мрак, ето т 
ицама, окрећући <pb n="506" /> главу да је сакрије од мене.{S} Затим се прибра и окрете ми се:< 
аврти суза у очима и он окреће главу да је не спази жена, да је не спазе деца.</p> <p>А деца, с 
варима и скрхала се у амбис.{S} Кажу да је ту било докумената који су за увек пропали.</p> <p>О 
ве, школска деца журно уче Марсељезу да је отпевају на станици а девојке збирају цвеће да оките 
мрт но иначе.</p> <p>Патроле јављају да је већ са првим сванућем, доле код Трнавске механе, отп 
инија можда ослобођена те их враћају да је приме.{S} Можда је до сад већ и Скопље ослобођено.</ 
ни — све сам соко; видиш му из очију да је Србин!{S} А још кад чујеш да му Србин командује: „Ми 
 <p>То потврди још више претпоставку да је морало бити напада на бегунце и сви се забринусмо.</ 
ру, он је чисто неверице пружио руку да је прихвати и блесасто ме је гледао и не благодарећи ми 
жила ручице ко да тражи мајчину руку да је поведе и до ње друга, замршене и богате плаве косице 
ете, што непријатељ не улази у земљу да је освоји већ са крвожедном жудњом да све уништи, да св 
, тамо сам се почела мирити са мишљу да је боље и у рату но у гробу.</p> <p>Учинила сам и једну 
</p> <p>Кретосмо даље измирени мишљу да је несретник погинуо у свађи, али нисмо прошли ни педес 
ђе водник пред капетана и саопшти му да је стока толико малаксала, да већ посрће и пада.{S} Мес 
ако си прави шахиста?{S} Рећи ћеш му да је будала, је ли?{S} Не зависи то, брате, од тога шта т 
роле овога ескадрона јавише капетану да је непријатељ ушао у Чачак и креће даље да гони његову  
Затреперих од страха и дунух у лампу да је угасим али се она не угаси.{S} Кораци стадоше пред м 
ирене зенице у очима јој казивале су да је она у овоме часу догледала нешто, што можда ми остал 
 ускомешаше и збунише.{S} Мислили су да је гомила пригушила неког.{S} Кад затим чуше шта је и к 
— Обузе ме још већи страх кад спазих да је то пуста и порушена кућа, без врата и без прозора, м 
 /> <p>И одиста, ја тек сад приметих да је на месту где сам стајала киснуло кроз кров.{S} Раско 
 друго дете и пође.</p> <p>Ја хтедох да је уставим, али ме задржа онај малочашњи мој саговорник 
окупачки бегунци овуда прошли, рекох да је нађем.{S} У јутру рано морам натраг да ми не би изма 
оно кад ти ко најдражи умре; ти знаш да је мртав, видиш га пред собом мртва али те још увек неш 
 /> <p>— Немој, болан, то јести, виш да је стока липсала.</p> <p>— Па нећу ваљда са живе сећи м 
а где би се могао склонити.{S} Видиш да је ова несрећа све обухватила, као пламен кад ухвати це 
сне и неодређене.{S} Неко додаде још да је у чаршији чуо да је и Царево Село пало, да се борбе  
 тренутка, пред Штимњом, веровао још да је наша катастрофа поверљива ствар.</p> <p>Кад се један 
 нема.{S} Из извештаја се видело још да је недовољан број војске као и да нема више ни коморе н 
м се поздрави и пође у вагон.</p> <p>Да је тога тренутка, као што је било утврђено, кренуо воз, 
а Дечанскога.</p> <p>Једнога дана, када је глас топова измешао своју сурову грмљавину са топлом 
Краљ, који је још пре годину дана, када је требало повести одлучну борбу и отерати непријатеља  
ки Грци, који су од 15. септембра, када је објављена грчка мобилизација као одговор на бугарску 
ци онога јутра, мислим 5. октобра, када је та станица била позорница најжалоснијих слика.{S} От 
 већ су тресла призренске кровове, када је пристао да напусти последњи слободан град Србије.{S} 
а, разорила.{S} И тек 1912 године, када је српска војска, сада снажнија и духом и снагом, сишла 
о новембарских дана прошле године, када је прва реченица телеграма, који је стигао са бојишта,  
лобођени приштевци пре три године, када је Краљ ослободилац први пут слазио у Приштину, раздраг 
 су они несретници што су се јуче, када је капетан излазио са батеријом из Чачка, начетили били 
о развој лондонске конференције и, када је она донела прекид преговора и нову акцију на Једрену 
ј њен.</p> <p>И несретни 16. јуни, када је бугарски владалац примио на себе да оружаном руком р 
први плотун, први дрхтај младости, када је 1912 године из Врање кренуо преко границе.{S} И тако 
у сам запазио на скопској станици, када је увређеној пришао један странац да јој обезбеди место 
ин Господњи страдао ал је веровао, када је и на крсту био разапет.{S} Доћи ће, каже, и наш васк 
S} И он ми је, као и отац говорио, када је долазио на виђење:</p> <p>— Мораш бити храбра, не см 
 којој је Краљ Петар Карађорђевић, када је изабрао царство небеско, пожелео да се причести пре  
апором очи.{S} У једноме тренутку, када је сан већ претио да ме шчепа, чух шапат госпе у црнини 
оју сам срео данас, горе на друму, када је тужна, материнским погледом пратила оних четрдесет х 
, не знам зашто, на његовог Гришу, када је <pb n="157" /> попио отров из Марушине чаше и, причи 
сну и мукла тишина свуда овладала; када је наступило глуво доба у које се мртви буде — дебели с 
 изнад свега, старија од свега.{S} Када је мој покојни муж изговарао реч кућа, реч породица, из 
<p>— Косово је мања катастрофа.{S} Када је на Косову страдала једна војска и једна држава, било 
 било нечег звонког и свечаног.{S} Када је полазио у рат ми нисмо смели сматрати то за тужан ра 
ми смо се морали поносити тиме.{S} Када је други пут дошао, са тешком раном у грудима и лебдео  
же отуд са Дрине, са Суве Горе.{S} Када је 27. септембра непријатељ, после вишедневне борбе пре 
године као од неке црне немани.{S} Када је у београдскоме двору примао честитања о наступању 19 
ашно играли под чуновим кљуном.{S} Када је кљун дотакао обалу, он је хитро искакао и грлио бриж 
тужноме чину.{S} Сећали су се доба када је ту исту круну, саковану од Карађорђевих топова, прон 
да напуштате вароши без вере, онда када је велики део Србије био још слободан, када сте и ви та 
ена је коња нарочито много скочила када је Врховна Команда почела нагло да купује велики број к 
скуснога детета од шеснаест година када је младост, још нетакнута грубошћу стварности, тако леп 
 још новембра месеца прошле године када је Поћорек преплавио западни део старих српских граница 
приметили мало час покрет животиње када је чула команду?</p> <p>— Јесам!</p> <pb n="337" /> <p> 
 звала и смрт слатком чинила.{S} И када је европска себичност грубо разорила сан једнога младог 
тако лепа, бујна и свежа.</p> <p>И када је мајка, милујући му бујну косицу, пуних очију суза ре 
сме!“</p> <p>Мој син је био срећан када је слушао ове очеве речи; у њему се још тада развијао м 
 себи, залазећи мислима у прошлост када је један сјајан покрет српскога народа, неприхваћен од  
а други пут на приштинскоме гробљу када је обилазила гробове и палила свеће изгинулима у рату.{ 
нису испране.{S} Значи изгинули су када је пао мрак пре сат и по или два.{S} И ништа друго неће 
ао: „Слава теби, Боже наш!“ у часу када је Душан Силни стављао себи царску круну на главу.{S} М 
моје последње виђење с њом!</p> <p>Када је пала ноћ, последња ноћ пре но што ћемо кренути у пла 
и гласови: „Тата, тата!“...</p> <p>Када је војник завршио своје тужно казивање, један омален, с 
ругога сина, умрла и мајка.</p> <p>Када је последњи пут одлазио од куће, пред крај августа, љуб 
кренули у црквеним вратима.</p> <p>Када је минуло већ далеко иза поноћи, када више под сводовим 
ла обалама јадранског мора.</p> <p>Када је још 13. октобра отишао из Ниша у Врњце председник ми 
и да се тама већ разређује.</p> <p>Када је прође навала суза, госпа у црнини сама диже главу и  
улој византијској империји.</p> <p>Када је 1878 године војска малене Србије, која је пошла да о 
ђеном на тој првој седници.</p> <p>Када је после те одлуке поведена реч и о артиљерији, која не 
сматрао сам је дуго и дуго.</p> <p>Када је завршила, те се широм гробља залелујаше пламичци као 
стаје тама и неремећен мир.</p> <p>Када је те ноћи превалила поноћ измеђ 3. и 4. октобра и спок 
т на Гази-Бабском положају.</p> <p>Када је воз пролазио крај железничког машинског депоа, неко  
путу од Косова ка Призрену.</p> <p>Када је пала вечерас ноћ, ноћ од 12. новембра, Престолонасле 
м: „Шамарима ћемо их тући!“</p> <p>Када је код Рама први заробљеник Немац, пао у руке нашима, б 
 су војници, они ће с војском.{S} Влада је отишла — то значи нема више Србије, војска је остала 
ут којим је Србија прошла.</p> <p>Влада је увек напред журила, и стигла је као што се у Спасу у 
м овде, на вратима Србије.</p> <p>Влада је отишла 11. новембра а он је остао у Призрену још чет 
 пресецањем пута ка Дебру.</p> <p>Влада је држала непрестане и брижне седнице, те није ни чудно 
е или не верује и — да се нада.{S} Нада је био последњи међу осећајима, који је на овоме тешком 
је су се довукле до Призрена.{S} Зграда је од јуче и прекјуче поседнута народом, као за време а 
ету још у Крушевцу и на Рашкој.{S} Тада је влада, у споразуму са Врховном Командом, донела одлу 
ршен низ ратовања на Балкану.{S} И тада је рекао: „О, борићемо се још заједно, раме уз раме, ја 
.{S} Имам оца али не знам где је, можда је и погинуо.{S} Био је у трећем позиву, у шестом пуку, 
 сам невољу тога часа сазнала.{S} Можда је сам Бог хтео све то тако да буде, да би мене очвршћа 
ена те их враћају да је приме.{S} Можда је до сад већ и Скопље ослобођено.</p> <pb n="435" /> < 
е погинуо.{S} То толико.</p> <p>— Можда је то само глас, можда није погинуо.{S} Бивало је то! — 
ба у животу, па одмах јуриш.{S} А можда је било и нешто друго, можда и зато што ми је једнако б 
где ће, не знајући шта ће.</p> <p>Можда је тако мени изгледало — вели несретна мајка, јер сам с 
емци су већ у Јанковој Клисури а, канда је и Прокупље пало.{S} Тако се бар шапће.</p> <p>— Па т 
 покрете при наступању, Врховна Команда је ван земље, с њом смо без икакве везе.</p> <p>— Образ 
 <p>Или, ако у колима није архива, онда је нека породица, која такође даје повода нагађањима и  
де у Призрен, сат и по од границе, онда је то последња реч о ситуацији! — умирује опет доктор.< 
се опет мора у планину...{S} Само, онда је било друго, имао сам само себе а сад... фамилија...  
ребао мрети — размишљао је други — онда је боље било да сам остао у својој кући, да умрем на св 
— Оно ће бити већа ватра.</p> <p>— Онда је то можда логор?</p> <p>— Какав логор?</p> <p>— Можда 
е неко најрођенији погинуо.{S} Али онда је било друго.{S} Видели смо колико смо погрешили што с 
моћник шефа Врховне Команде.{S} Војвода је боловао, али је пратио догађаје, и тога ради помоћни 
но што је војвода предлагао.{S} Војвода је наставио, он је изнео у детаљима и начин како би се  
му реферише о свему.{S} Болесни војвода је пажљиво саслушао реферат и дуго, дуго мислио.{S} Нај 
га, наша крепост!{S} Бол једнога народа је огањ, у коме се његова снага прекаљује.{S} Ви морате 
диног и беса непријатељевог.{S} Природа је била тога часа тако узбуђена, тако узрујана, да је п 
спуни тротоаре и закрчи улице.{S} Отуда је марширао један зуавски пук, прође кроз варош крај на 
сваке наде, то значи крај.</p> <p>Отуда је одлазак страних посланика из Призрена, седмога новем 
часова пре подне.{S} Око укрцанога воза је било већ пуно живота, војници су још једнако излетал 
 цигарету за цигаретом а командант воза је покушавао на неки начин да му се правда али га ђенер 
у молитву за душу матере своје.{S} Суза је молитва најближа Богу, сузи је небо отворено; небо ј 
о небеско.{S} Та слика била је жива, ја је нисам само осећао, ја сам је видео.{S} Кроз облаке д 
о он извлачи своју руку из мојих.{S} Ја је стегох, да је задржим али је он грубо трже.{S} Тада  
лата.{S} Ћутала је оборена погледа и ја је нисам узнемиравао разговором, уверен да јој је, у ст 
ми...</p> <p>Дубоко уздану и ућута и ја је нисам више хтео питањима да узнемиравам.</p> </div>  
ао да више неће ни наставити.</p> <p>Ја је не узнемирих питањем зашто се тако горко заплака при 
} Од једнога метка одиста, јер пешадија је већ на ивицама вароши, а артиљерија је непријатељска 
оје још само Призрен и Битољ.{S} Линија је једним потезом извучена целом дужином својом, само ј 
ликим масама надиру ка Велесу, Румунија је објавила рат Бугарској, руски цар је лично телеграфи 
 бити мање од шесет година а најстарија је вероватно преживела још које бегство у ранијој истор 
 је већ на ивицама вароши, а артиљерија је непријатељска већ три пут до сад узмакла чим је први 
вишедневне борбе прешао Дрину, батерија је ова добила наредбу да се одмах повуче на Добрун-Вард 
, да се одазове команди, али — батерија је његова већ далеко косом измакла а он, немоћан, сломљ 
 своја седишта.</p> <p>За ноћи батерија је прешла драгачевску равницу, од Гуче до Јелице, а са  
 да мало протегли ноге.</p> <p>Батерија је долазила с фронта и — ако мора и она прећи ћуприју,  
е и мога деду пре сто година а историја је прешла преко тих савета и забележила је само чин!</p 
е он те части одрећи?</p> <p>А историја је још милостивија према њему, но што то на први поглед 
дао нам је нарочиту бригу.{S} Ситуација је била <pb n="119" /> озбиљнија но што се могло и мисл 
 стола, а толико је довољно онима, чија је душа бригом изгладнела.{S} Отуда из зграде изаћи ће  
у!“ и на против, после те наредбе, чија је вредност зависила од њиховога нахођења, ђаци су слат 
о више онај Краљ од прошле године, чија је појава у војсци на беломе коњу, оваплоћавала у народ 
ве ругобне разговоре себичних жена чија је лична сујета јача и од несреће читавог једног народа 
о не зна ни ко је ни одакле је, ни чија је; појавила се једнога дана на београдској калдрми нос 
е непосредне судбине Скопља.{S} Чаршија је са источнога фронта била обавештена чак и о оним дет 
на и шта каже нишки телефон.{S} Чаршија је већ била узбуђена и трговци су нас, са дућанских вра 
ад смо пошли да га дочекамо.{S} Чаршија је скопљанска у томе тренутку можда више знала но ми.{S 
да од Младеновца, околина Краљева, која је дотле тешећи га покушавала увек ублажавати утисак те 
а глумица неког путничког друштва, која је од првог балканског рата напустила глуму сматрајући  
предходницу а капетанова батерија, која је била постављена код слатинскога гробља, у састав пре 
имо шта је.</p> <p>Једна батерија, која је мало час трком прошла крај нас журећи ка фронту и пр 
ло вратити веру у светину те река, која је била набујала и надрла, проби и последње бране.{S} П 
је у Приштини једна ојађена мајка, која је изгубила сина: „Долазио ми је — <pb n="391" /> вели  
озебао бегунац, седи брижна мајка, која је стегла дете међ колена, седи сломљен старац, седи ис 
ноћашње кише.{S} А прокисла стока, која је полегала по блатњавоме дворишту, уморно клима главом 
оја се шапутала и гласно казивала, која је пролетала и дерала кроз варош и кроз редове избеглиц 
Народ се склонио у збегове а сила, која је преплавила земљу, прегазила је поља и ливаде.{S} О п 
ази!</p> <p>И сен маричкога краља, која је негда са оне далеке и крваве реке потегла чак овамо, 
 ма шта изменила у судбини Скопља, која је сад већ одређена и неизмењива и која ће се сутра или 
 рука, снахо? — упита ме она жена, која је ваљда при тој моменталној светлости опазила то.</p>  
а светлост од разигранога пламена, која је до мало час прелетала преко лица и предмета а завлад 
 поломљен и затрпан; дебела стена, која је некад носила часну трпезу, лежи сад дубоко уривена у 
е старога Краља потмула грмљавина, која је <pb n="276" /> долазила са севера, отуда где је Косм 
истарству Војном а ђаци, омладина, која је имала да понесе велику државу, служе као месо за топ 
 тиња самртникова душа.{S} Седина, која је покрила догорели пањ, све се јаче истиче својом бели 
ху.</p> <pb n="559" /> <p>Светина, која је до мало час гмизала по улицама, повукла се некуда.{S 
ох тамо у сусрет.</p> <p>Приштина, која је до саме вечери нестрпљиво очекивала долазак војске,  
онела га је дубока и мртва тишина, која је још владала над Сухом Реком.</p> <p>Како је то тешка 
 ту страну.</p> <p>Телеграфискиња, која је спавала на кревету за дежурне, диже се и поче ударат 
екнута, прљава, петролејска лампа, која је једва могла допринети да се разазнаду контуре тела т 
на рашћишћену ћуприју покуља маса, која је очекивала с ове стране и која је за време дугог чека 
им.{S} Он се онда измаче од врата, која је био леђима притиснуо, окрете се и закључа их па изва 
м.</p> <pb n="244" /> <p>Цигарета, која је до мало час сјактала у помрчини ко усамљена звездица 
стоме гробљу.</p> <p>Тица ноћница, која је преспавала прву тамну половину ноћи у каквој каменој 
 се спасао од пожара!</p> <p>Глад, која је раније само лебдела над нама, јављајући нам се по гд 
b n="555" /> и мишљење целе владе, која је у том погледу била једнодушна.</p> <p>— Капитулација 
е и обавештења од Врховне Команде, која је већ далеко ван границе Краљевине Србије.{S} Коњаник  
 и ноћас чекају ту.{S} Усред воде, која је поплавила угибе и удолице, диже се гомила ствари <pb 
и за члана одбора Грађанске Гарде, која је образована да у моменту расула одржи колико је могућ 
ао при образовању грађанске гарде, која је примила на себе да у последњим критичним тренуцима б 
 1878 године војска малене Србије, која је пошла да ослобађа поробљену браћу, сишла са Мораве у 
ва о будућности својој и амбиције, која је као млада, жилава, несаломљива стабљика никла из душ 
ала сам се преко једне болничарке, која је седела код нас у авлији.{S} Чула сам да је био у бор 
аву.{S} Сећам се једне моје тетке, која је и новац и накит и акције држала код себе.{S} Била је 
ања и изрази незадовољства гомиле, која је све своје невоље њему приписивала и на њега сручивал 
х гази и надире.{S} Урлање гомиле, која је већ сагледала плен очима и пружила му руке, надвишуј 
неколико сати дужине или још боље, која је непрекидна од места одакле смо јутрос кренули до мес 
здржавали.{S} Као после грмљавине, која је претила огњем и од које су задрхтале горе и планине, 
о пророчанству неке старе Туркиње, која је некој нашој госпођи рекла:</p> <pb n="82" /> <p>— Мн 
а; свађају се неки око једне кофе, која је испала из туђих кола.{S} И што зора више осваја, жаг 
аја, ево те историјске катастрофе, која је за име Карађорђево везана, ево прославе стогодишњице 
и се, сетила сам се једне старице, која је познавала мајку и која је окупала кад је умрла.{S} З 
отпочела борба на Биначкој Морави, која је имала да сузбије бугарски дрзак ноћни препад.</p> <p 
о о славној новембарској офанзиви, која је Аустрију стала жртава и срама а нама донела славу во 
рак.{S} Бојећи се непогоде у ноћи, која је на косовској ширини много страшнија и сматрајући да  
гло избећи да се кроз тишину ноћи, која је владала, не осети да се ту нешто дешава.{S} И у окол 
немилостиво ваљали.{S} У Ђаковици, која је остала за нама, дошло је до <pb n="700" /> пушкарања 
команди или о изгубљеној породици, која је можда већ прошла или је отишла неким другим, непозна 
ом по столу и држећи у левој руци, која је дрхтала, билетен Врховне Команде, настави да прати л 
заштићени више својом артиљеријом, која је остала с оне стране Дунава, а изложени нашим бајонет 
</p> <p>- Тога часа и том одлуком, која је потекла само потребом да поњавицом заштити децу од к 
и опседнута у једном углу гомилом, која је и сама једва дисала због претрпаности.</p> <p>Најзад 
орије и једном родољубивом чежњом, која је у доба буђења свести о слободи, задојавала неколико  
олејска лампа, под плавим шеширом, која је са једнога стола осветљавала собу, једва је нешто ок 
на и мистична румена полусветлост, која је још већом тајанственошћу опчињавала слику око мангал 
обом Обилићеву медаљу за храброст, која је све дубље у блато тонула...</p> </div> <pb n="243" / 
ледало се далеко, далеко кроз ноћ, која је већ почела да се провиди.{S} У дубини тамо, иза план 
мо и даље лагано а кроз глуву ноћ, која је лежала на мртвој вароши, чуо се из неког далеког сок 
прат и уђе у једну пространу собу, која је, вероватно у редовним приликама, служила за школску  
ио жив разговор о борби на Косову, која је још трајала и која је управо и обезбеђивала нас да м 
 тихи и мукли глас доби нову боју, која је бивала све јаснија што је више одливала душу, као шт 
сам на једном од двораца светиљку, која је, као утрнула жеравица, једва продирала кроз прљаво с 
ва сувоту под собом.</p> <p>Стоку, која је до малочас била у штали, чим је кроз отворене вратни 
 Понео сам и једну празну мањерку, која је лежала крај ватре, рекох да захитим где год воде те  
 <p>Млада жена у војничкоме оделу, која је хтела с њом да се споразуме, била је Францускиња и х 
ћи студени.{S} Замолих једну жену, која је седела крај мене, да и она види, да ми и она каже.{S 
 један поглед за нама на Приштину, која је утонула у таму.{S} Чим је с вечери непогода стала, н 
и, не реметећи ничим глуву тишину, која је под манастирским сводовима царевала, краљевске се се 
чиће, те кара с Краљем уђе у масу, која је прекрилила друм.{S} Стари војници би познали свога К 
ло завесе и кад сам дунуо у свећу, која је осветљавала собу, споља је продирала нека бледа, вод 
нису кадри више зауставити бујицу, која је већ преплавила северни део Србије; ту је сазнао још  
равили би већ и на ту стару причу, која је још тињала само као далеко неко и тамно сећање.{S} А 
ор гомиле бегунаца, <pb n="290" /> која је савијала из чаршије у једну ранију бочну улицу и тис 
о жалост за животом <pb n="146" /> која је те сузе изазвала, војник са Куманова и Цера давно је 
изаслало депутацију <pb n="127" /> која је Престолонаследнику Александру понудила предају града 
постаде ватра пакла <pb n="687" /> која је лизала из крвожедних чељусти које су очекивале да на 
 је у логор.{S} То је била наредба која је обустављала помоћ Србији.{S} Ту је наредбу и њено из 
до речи.</p> <p>То је била наредба која је обустављала покрет воза и наређивала ђенералу да иск 
копља, те се по где кад чула паљба која је допирала отуд, где су данас <pb n="128" /> патроле в 
ујевца звоне у ушима.</p> <p>Брига која је светину морила било је питање <pb n="541" /> о хлебу 
ости, која се причињава као звезда која је догорела пала с неба, у нама та појава изазва исто о 
ад у старо време, била нека аждаја која је ждерала децу.{S} Падне тако пред село па писне а мај 
ене те изгледају као ватрена змија која је полегла по коси једнога узвишења које се, осветљено, 
ежевичком косом поставила батерија која је сад већ бројала шеснаест топова.</p> <p>На тај начин 
овинарских легенда, нису ни војска која је Хинденбургу стекла маршалску палицу а своме императо 
авио смрт Синђелићеву, и она пушка која је из руке малога Книћанина оборила Ћаја-пашу — све, св 
 гробу, све спава.{S} Спава и сила која је завитлала косом над нашим главама, спавају и наши бо 
 била једна бескрајна поворка кола која је непрекидно милила друмом три дана и три ноћи.{S} То  
рпске војске и, према обавештењима која је влада имала, та се храна већ налазила у Медови.{S} С 
или јој топла материнска недра, на која је жудно очекивала да притисне свог јединца; њу су заси 
се.{S} Задрхтала је утроба мајчина која је донела и набрало се чело очево које је збринуло а де 
 креће и ако пред њим стоји машина која је стално под паром да би наредбу о покрету могла одмах 
 допуњавао их, враћао се на питања која је већ једном био поставио и уопште, чинио је све да шт 
ноћ је одавно већ превалила, ватра која је горе у брду ждерала каре, лафете и сву осталу опрему 
као и душа моја.{S} Неодољива бура која је долазила однекуд са далеких страна, загрљена са злим 
 њега ради, једна дрвена караулица која је ношена на моткама.{S} Та караулица личила је по обли 
исала и најзад, једна распуштеница која је хтела да иде у комите и обукла се већ била у комитск 
мене на фронту, ни границе поплаве која је свако јутро и свако вече све више бујала и рушила и  
чине, црвоточине и подрумске влаге која је притискала груди.</p> <p>Учитељ, који је ућутао био, 
ке мундире оне славне жандармерије која је 1862. године изгинула бранећи Београд од Турака, а з 
ени изађе пред очи слика оне мајке која је мало час са сретним материнским осмехом изашла из ис 
ндила и Криве Паланке и оне војске која је у Овче Поље избила преко Царевог Села.{S} То би учин 
На њој је непоузданим потезом руке која је дрхтала, избележена једна дебела линија која полази  
ситуацију! — гунђа један из гомиле која је сачекала воз.</p> <p>— Не верујем! — правда их други 
 оком схватити сву величину невоље која је кретала од јутрос.{S} Свако је видео само најужу сли 
а силуета.{S} Изгледа као сен жене која је негда, у древно доба, била узидана у сводове овога с 
т, већ и саучешће због зле судбине која је снашла.</p> <p>— Ваша љубав према нама, племенита го 
е, и ти већ осећаш страх од дубине која је под тобом и од неизвесности која је пред тобом.{S} О 
шум, једини поремећај тешке тишине која је лежала на овој мртвој пољани, на којој несретна и из 
е ходнике као да се спасавам ватре која је здање захватила, слетела сам низ басамаке као да ме  
у не би морио страх од крваве буре која је и кроз њихово село провалила и коју су дечица својим 
 могао си прочитати дубок бол душе која је прибрала и присвојила све наше болове.{S} Из њенога  
 збор зборила господа хришћанска и која је прихватила тело Лазарево после косовске катастрофе.{ 
и на Косову, која је још трајала и која је управо и обезбеђивала нас да можемо допрети до Призр 
, која је очекивала с ове стране и која је за време дугог чекања све већма придолазила.{S} У то 
 на гомилу која се ваљала друмом и која је промицала крај нас.{S} Обратисмо пажњу тек кад цео п 
старице, која је познавала мајку и која је окупала кад је умрла.{S} Знала сам и где седи, чак т 
.{S} На спрату изнад овога, у соби која је управо над овом, станује командант Прве Армије војво 
ум пуст и губи се у јутарњој магли која је као танак прозрачан вео покрила лице земљино и кроз  
а времена спремио зимницу сиротињи која је избегла из <pb n="80" /> горњих крајева Србије и овд 
ек по држању и човек по озбиљности која је са његових усана избрисала детињи осмех.{S} Он је пр 
превелико задоцнење због опасности која је претила возу услед упада Бугара код Предејана.{S} Во 
оја је под тобом и од неизвесности која је пред тобом.{S} Отуд кад угледасмо далеко, далеко там 
м саосећала као своје, и у несрећи која је снашла Србију, ја нисам издвајала своју личну несрећ 
на путу, о злу времену, о оскудици која је збег пратила, о тешким тренутцима при напуштању које 
г призора и приђох једној гомилици која је још увек гунђала што смо се овде уставили.{S} У том, 
а? — узвикује професор, у гомилици која је застала пред једним дућаном и толико новим присталиц 
ојим најближима.</p> <p>У гомилици која је на овој мразној ноћи, на пустоме друму, увијена густ 
егунци журе ка железничкој станици која је још увек преплављена светом.{S} Јутрос је отишао јед 
вона и са тога места, чак и у души која је обамрла, буди успавана и тужна осећања?{S} И како та 
лагом под увелом и угаженом травом која је врискала под стопалом.</p> <p>Изабрали смо место у б 
немо на бојишту са пруском војском која је, окићена победама, дошла са далеких фронтова.{S} Сус 
ам му ознојену слепоочњачу марамом која је вирила под његовим јастуком.{S} Најзад, поче да се т 
у од материне крви, обливено кишом која је с вечери почела да лије и засуто гранатама које на с 
ећање, мисао свога доба; она мисао која је за велико дело ослобођења понела читаве планине стра 
ала нека бледа, водњикава светлост која је на мрачноме зиду пројектовала рупу прозорску измрежа 
. у ноћи.{S} То је она страшна ноћ која је решила судбину Београда.{S} Он је <pb n="44" /> прич 
вода Мишић и диже са стола наредбу која је лежала међу хартијама и у којој је он дебелом црвено 
еволвер, он узе још једном наредбу која је лежала на сточићу, да је понова прочита.{S} Наредба  
и немо посматрали пламену страхобу која је буктала пред нама и сви смо у томе тренутку једно ис 
метак ослободио би и читаву армију која је одсечена с оне стране Мораве, која мора бити заробље 
е Команде, настави да прати линију која је бележила положаје наших трупа на Моравском правцу.{S 
у не би ли што пре стигао батерију која је већ измакла друмом.</p> <p>Испред трнавске механе ви 
 и колико поуздања дочекују војску која је стигла у помоћ.</p> <p>— Како да не, читава једна ди 
 скидајући погледа, посматрао силу која је протутњала друмом и отишла даље у ноћ.</p> <p>— Чудо 
 наивности да задиру дубоко у рану која је жегла Краљеву душу.</p> <p>— Имаћете, имаћете! — при 
страховиту мећаву, у бесну олујину која је помамно витлала тога часа Косовом; ушли смо у загрља 
као златна киша, испунише помрчину која је у толико гушћа била што су се ватре већ почеле да ту 
ико од осталих није реметио тишину која је настала, као да су сви били под истом сугестијом.{S} 
 по блату, разорио је мртву тишину која је до мало час владала, те кроз тесне и мрачне улице од 
о крај реке и просече ноћну тишину која је лежала над паланчицом.</p> <p>Кад је већ навукао и ш 
ј станици затече он телеграфискињу која је беспослена читала неки стари број београдских новина 
прихватио мало хлеба те жваће кору која је отврдла у ранцу.{S} Знаш већ како је на одмору.{S} П 
утала и загледала се помно у ватру која је догоревала.</p> <p>Тама је почела да се проређује, к 
на сред авлије, на једну столичицу која је ту остала како су се деца играла.{S} Он нам је испре 
своје врхове а Призрен је била реч која је у смрт звала и смрт слатком чинила.{S} И када је евр 
плакала сам над туђом несрећом.{S} Моја је душа била набрекла јадима и невољама које сам саосећ 
х све! — настави госпа у црнини. — Моја је кућа опустила потпуно а до пре две године та је кућа 
ака ситница и свака стварчица.{S} Свака је стечена, свака купљена, свака има своју историју и с 
p> <p>— Па добро, нека није лакше, нека је све једно.{S} Али, питам ја вас: може ли да буде кон 
се задржавати.</p> <p>— Све једно, нека је и ноћу, нека је и у саму зору, морамо их поздравити. 
p> <p>— Све једно, нека је и ноћу, нека је и у саму зору, морамо их поздравити.{S} Морамо то!</ 
малочашњи мој саговорник.</p> <p>— Нека је — вели, кад она изађе у мрак — сваки час тако излази 
 <pb n="527" /> Отаџбину!{S} Слава нека је Јовану и мир и покој души његовој.{S} Амин!“</p> <p> 
да, из Ниша, из Скопља, па знају колика је то невоља ако се човек за времена не уклони; ту су б 
утем ишло опет у Србију, онолику колика је, и тај је пут био нека нада, нека далека, тамна и не 
 који су висили у кући иза врата: мајка је измесила пуну врећу проја, те су тако кренули у збег 
ње узносили.</p> <pb n="16" /> <p>Мајка је чекала...</p> <p>На Уциње је пао већ дубок сан, капц 
ве је заспало тешким сном.</p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Као на мору, тако се и у њеној души 
ен као да се небо упалило.</p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Ноћ је раније пала, као да је злим  
ављао неповољне вести.{S} Крива Паланка је пала и Бугари напредују ка Страцину; у Врањи се деша 
> <p>— Видећемо, казаћу!</p> <p>— Стока је преморена! — усуди се да примети потпоручик.</p> <p> 
езервног коња на његово место, топовска је послуга већ у седлима и командир снажним гласом кома 
анким прстом скида пену с пива и треска је о земљу као берберин сапуницу.</p> <p>— Не пита се т 
астурио, држава је још покушала, војска је још покушала, да понесе бар оно што је најпотребније 
шла — то значи нема више Србије, војска је остала за то да се и она повуче.</p> <p>Са старим је 
мртву грлити.{S} Краљ је био ту, војска је била ту, народ је био ту.{S} То није више онај Краљ  
гама које су лежале на влади.{S} Војска је зашла у планине без хлеба и без икаквих других потре 
S} Гробари су завршили посао.{S} Српска је Круна већ сахрањена...</p> <p>Поноћ је давно минула  
ке ноћи, у очи првога октобра, Бугарска је напала Србију на целоме фронту.{S} Први октобар доне 
успех дарданелске експедиције, Бугарска је осетила да су јој слободна леђа и одлучила се да иза 
вар је потпуно поверљива.{S} Савезничка је војска на путу за Балкан, ако већ није...</p> <p>— З 
Ако Бугарска мобилише против нас, Грчка је уговорно обавезна да нас брани а тако исто и Румуниј 
 са липљанске станице.</p> <p>— Ух, ала је хладно — рече и сав се стресе и стовари се одмах кра 
ум пење, где се диже Љумска Кула, обала је камена и одсечна, и Дрим тече доле под стеном у грдн 
ачели, претећи и небу и земљи.{S} Обала је дрхтала под ударцима валова а небо се мрчило зловољо 
грејући га материнском љубављу; спавала је по друмовима, покривајући га материнском бригом.{S}  
S} Страховита неман уништења преспавала је једну дугу ноћ, те нам дала маха да данемо, да умије 
асила нигде дуже времена.{S} Покушавала је да се устави у Крушевцу, Краљеву, на Рашкој, у Митро 
и је набрала на дну морскоме.{S} Певала је неку чудну песму, сличну оној коју мистрал пева кад  
лу опрему српске артиљерије, догоревала је већ; мрак је све дубље освајао и једино доле, под др 
уди.{S} Жижак је догоревао а догоревала је и њена истрајност.{S} И кад су обоје малаксавали, на 
зује много, много, много...{S} Казивала је тихо, гдекад шапатом а гдекад узбуђено; гдекад јој ј 
ас и затреперио као струна.{S} Казивала је смишљено, приповедачки, литерарно.{S} Упоређења су ј 
глед.{S} Младоме поднареднику покривала је шајкача непрописно дугу косу а десна му рањена рука  
да је узнемирим.{S} Дубока тама владала је око нас.{S} На ватри су догоревала дрва те је гомила 
n="724" /> <p>Свршено је све и овладала је дубока тишина мртве ноћи, нигде трага од живота.{S}  
 која се буди.{S} Та светлост изгледала је као отварање неба, као што у младе, чедне девојке пр 
т само да спасе пород свој.{S} Одвајала је од својих усана, од своје снаге, од свога здравља и  
исоко узносио своје голе гране, стајала је мирно и непомично као фигура на надгробном споменику 
 који је био празан и затворен, стајала је гомилица француских официра водећи живе разговоре у  
ам опет њу — Госпу у црнини.{S} Стајала је ослоњена на један храст, који је високо узносио свој 
ну ноћ да добију места у возу — стајала је она, под једним оголелим дрветом у станичној алеји,  
орили и бледа светлост кандила обасјала је тамна као земља и мемљива лица светаца.{S} Кости су  
апљу и квасе ме: „Устај, устај!“ викала је и није умела да ми каже ништа но само ману руком и ј 
ала ме грлити и љубити: „Устај!“ викала је старица а сузе јој капљу и квасе ме: „Устај, устај!“ 
косу у вис а детиња уобразиља замишљала је оваку исту ноћ, буру, пљусак и грмљавину.{S} Доцније 
двојена из таме бледом месечином, имала је у томе часу нечега тајанственога; њено бело, воштано 
е, пре но што је кренуо из Скопља имала је да се деси једна врло важна и задоцнела промена.{S}  
 Његова околина, која га познаје, знала је врло добро, да се после тих речи не може више говори 
то обдарио.</p> <p>И друге снове сањала је љубав материнска у бескрајним ноћима бдења, истрајно 
читави батаљони заробљеника.{S} Стењала је земља, крцале су улице, гушиле су се масе и гомиле.< 
 А није пала само пред Младеновац, пала је на целу Србију аждаја и ждере нам децу, ждере много. 
е заигра са морским таласима и посипала је коралима стазу од старичине <pb n="19" /> куће па св 
орбу.{S} Па онда, 1812 године одступала је кроз сметове и мочари једна војска а није народ и, ш 
ажавати утисак тежине ситуације, морала је најзад прићи му и скрушено, речју која дрхће у грлу, 
орала је одавно превалити поноћ, морала је већ бити близу зора али је још увек владала дубока т 
 не чува.</p> <p>Таква ситуација морала је забринути и власти и већ пред подне, сазван је хитан 
кренула сам и ја са њима.</p> <p>Морала је одавно превалити поноћ, морала је већ бити близу зор 
S} Непоузданом, женском руком, написала је несретна мајка реч:{S} Драгомир.{S} Оставила је свеш 
ју је тада Крушевац представљао брисала је из душе Краљеве и последње остатке вере.{S} Ту се ср 
ве лево и десно, <pb n="335" /> застала је од једном.{S} Један коњ у запрези малаксао је и пао. 
 но што ћемо кренути у планине, настала је једна тужна свечаност.{S} Под светлошћу огромнога по 
ио га тешки, старачки кашаљ.{S} Настала је брига како ће даље, али је та брига мало трајала.</p 
<p>И одиста, тамо пред вагонима настала је већ била очајна, дивља и одвратна слика.{S} Док су б 
{S} После се опет све ућутало и настала је тишина, потпуна тишина.{S} Мене опет поче да хвата н 
</p> <p>— Нека, жури ми се а и престала је киша! — одвикује војник из ноћи.</p> <p>— Одакле иде 
н већи рад, једну композицију... остала је тамо, у Прагу.</p> <p>— Сиже?</p> <p>— Обнова, буђењ 
етину више не интересује ништа, постала је апатична и нема те појаве која би код ње могла изазв 
ану у помоћ али, рђаво вођена, залутала је у непријатељске редове те их ови скоро све побили а  
ачећи тешко стопале из блата.{S} Ћутала је оборена погледа и ја је нисам узнемиравао разговором 
чену мараму и убриса очи.</p> <p>Ћутала је дуго а затим одједном сама настави:</p> <p>— Не путу 
е детету.</p> <p>Госпа у црнини ућутала је, те сам ја мислио завршила је своју причу о последњи 
ме није могло мимоићи...</p> <p>Ућутала је.{S} Не знам да ли је бол или умор савладо, али је ућ 
а код себе.{S} Била је богата и дрхтала је над паром па је све код себе чувала.{S} Кућу јој јед 
ела да реже дебеле откосе.{S} Задрхтала је утроба мајчина која је донела и набрало се чело очев 
агло ведрити <pb n="301" /> и задрхтала је звезда на њему а стегао мраз.{S} У тој ведрини оцрта 
је дошло.</p> <pb n="347" /> <p>— Штала је, па има и стоке, и ђубрета!</p> <p>— А има крова?</p 
их, гомила бедних и невољних, промицала је крај њега и ишла својим путем страдања.</p> <p>Да пр 
 и ону другу о несретноме оцу испричала је Госпа у црнини са пуно осећаја и топлине.{S} Да ли ш 
стом ми казује да се умирим.{S} Слушала је подуже па се окрете, вели: „И отуд се чује, од касар 
од глади и зиме, несретна мајка потегла је овај мучан пут само да спасе пород свој.{S} Одвајала 
p>Влада је увек напред журила, и стигла је као што се у Спасу угодило, петога дана по подне у С 
дски.</p> <p>— Једна чета хајдука могла је бранити Качаник против једне дивизије! — додаје учит 
тих тихих молитава, једнога дана, тргла је старога Краља потмула грмљавина, која је <pb n="276" 
да, то је било пре много година, живела је она са мужем у Салчу, селу више Уциња.{S} Ту, на сре 
 на руци.{S} Повукла се у село и живела је ту, колико се могло и како се могло са оно нешто гро 
ба Вилка, сретна међу унучићима, седела је на једној троножној столичици, подстицала ватру у ка 
ез војске и министре без власти, видела је и угледне породице, које у Београду нису могле ни до 
азвати какав нарочити утисак.{S} Видела је светина та већ и Краља на таљигама, и Врховну Команд 
 n="715" /> <p>Вера, силна вера обузела је људе; другаче се срећу, другаче поздрављају, другаче 
са мојом женом па јој добро, а заволела је и децу.{S} Имам једну девојчицу, виш волишна је, на  
ста где смо спремили преноћиште, горела је мала ватра, ако би ко хтео да пригреје што.{S} И сад 
 пожара, пре неколико година.{S} Горела је пространа и висока зграда од темеља до крова.{S} Нај 
аилазимо, придружују им се.{S} Око села је било нешто оголелих дрва и сикира их је пообарала те 
 тако, да се једва она спасла.{S} Хтела је понети све, све из куће; жао јој било сваке стварчиц 
 спрату; у једној пространој соби, цела је влада била непрестано на окупу.</p> <p>Врховна Коман 
има моје <pb n="22" /> Отаџбине, зачела је бесну игру претећи и небу и земљи.{S} Обале су наше  
е даље.{S} И стока, ненахрањена, почела је већ да малаксава и успорава ход.</p> <p>На једноме о 
е, кад је подне добро превалило, почела је да промиче оштра и студена киша.{S} Небо се од једно 
видела и бригом за дететом.{S} А почела је и нека магла да се спушта.{S} Сутон који је све више 
ика...{S} Ускочили смо у ров и отпочела је крвничка борба ножевима, кундацима, рукама, зубима.{ 
е.{S} Већ од осам сати у јутру отпочела је грмљавина, необична, нечувена до сад.{S} Чудан неки  
 сиротица, са одојчетом на рукама, била је Галипољка, из онога Галипоља близу Цариграда.{S} Мал 
осле неколико дана мучнога ћутања, била је: да се један зуавски пук, у повратку са Дарданела, и 
ја је хтела с њом да се споразуме, била је Францускиња и хтела би да јој понуди једну кутију ко 
ави учитељ. — Несретне, тринаесте, била је тежа пропаст али, шта је имало тада да пропадне кад  
м ја са породицом нашао склониште, била је једна празна приземна одаја без патоса и без прозора 
пљана, коме смо се ми сад упутили, била је она знаменита борба 1012 у којој краљ српски Војисла 
 гужву од које су волови стукнули, била је гомила људи која се испреплетала као клупче змија, т 
и прва вест коју смо са њега чули, била је: да је ово превелико задоцнење због опасности која ј 
<pb n="229" /> је то читав покрет, била је то у пуном смислу речи сеоба народа.{S} Када су прва 
ду, на мојим уснама, на моме челу, била је исписана нада.{S} Рекох г. пуковнику све, рекох ко м 
мразу, на друму.</p> <p>— И ја.{S} Била је ужасна цича.</p> <p>— Чудим се да смо је преживели.{ 
и, излије у великим количинама.{S} Била је то последња ноћ коју су провели под својим кровом он 
и овамо у пољу, изван Призрена.{S} Била је грдно студена ноћ а ватре нисмо имали... многи су <p 
накит и акције држала код себе.{S} Била је богата и дрхтала је над паром па је све код себе чув 
, тамо где сам наслонила образ.{S} Била је још већа тишина и још дубљи мрак кад сам се пробудил 
по сагледати раницу под уветом.{S} Била је истина натопљена крвљу али изгледало ми је да је кос 
ао у собу и убрзо уморан легао.{S} Била је већ прошла поноћ кад на капетанова врата неко закуца 
абрао царство небеско.{S} Та слика била је жива, ја је нисам само осећао, ја сам је видео.{S} К 
е су недогледне планине, та туђина била је глад и невоља.</p> <p>Па онда, до Призрена било је п 
Приштини видео, са те друге стране била је упрегнута кравица, ал угинула је ваљда.{S} По даскам 
мен.{S} Цркву је испуњавала туга и била је пунија но о поменима о којима учтивост збира у цркву 
 свака стопа што смо је ослобађали била је наша.{S} Наша поља, наше горе, наша села и наше цркв 
је горка и бона, свака од тих речи била је израз оних тешких осећања, које смо од јутрос сви по 
зо реч и две.{S} Свака од тих речи била је горка и бона, свака од тих речи била је израз оних т 
увече а затим је прекинуто или бар била је јача пауза, за време које се он склонио из Београда. 
 пробдили ноћ.{S} Та ноћ у Липљану била је најхладнија ноћ оне оштре зиме која нас је у изгнанс 
под широким турским кровом.</p> <p>Била је већ касна ноћ кад у исто двориште уђе она госпа у цр 
тна мајка реч:{S} Драгомир.{S} Оставила је свештенику име детиње, да га помене при опелу.{S} Ма 
и.</p> <p>Зору осмога октобра пробудила је пуцњава са фронта, који је сад већ био само неколико 
је прешла преко тих савета и забележила је само чин!</p> <p>И, док он у такве мисли тоне и пони 
ла, која је преплавила земљу, прегазила је поља и ливаде.{S} О првоме пролећу трава је опет озе 
ву руку, наслонила је на образ и облила је сузама.</p> <p>— Све ћу ти казати, све по реду.{S} Р 
 одужује несретној мајци!</p> <p>Гомила је била на улици, у згради још већа.{S} Тискало се и вр 
 њеној души подигла бесна бура и ломила је ударцима својих валова мршави грудни кош тужне мајке 
уповина коња за Врховну Команду учинила је још и други утисак на преплашену светину.{S} Та купо 
умела, узела сам његову руку, наслонила је на образ и облила је сузама.</p> <p>— Све ћу ти каза 
околебљиве вере.{S} Једном тако, уснила је, као бели голуб долетео на кућни праг, па гуче.{S} О 
пило кишом.{S} И госпа у црнини оборила је уморну главу на колена.</p> <p>Под колима, којих је  
 са неким заносом и узбуђењем; говорила је као да се у томе часу будило у њој нешто моћно, нешт 
аморила као и пут којим идемо, заморила је јер је казивала из душе, јер јој је свака реч била о 
ала крв.{S} А млада, румена крв, цурила је и даље под уветом где је била прилично велика и дубо 
ојником.</p> <p>— А што да не уђе, сила је па му се може; а тешко нама што ту силу плаћамо кожо 
дугу косу а десна му рањена рука висила је у завоју.</p> <p>Поседало се око мангала да се пробд 
е траг ситних дечијих зубића.{S} Носила је ваљда мајка у недрима да детету накваси усне кад оже 
сад опет ону госпу у црнини.{S} Пратила је топлим материнским погледом ову децу, ову будућу Срб 
је тегобе и невоље на путу.{S} Заноћила је са децом на друму, у сред планине, негде иза Лебана. 
 она ми ни речи није одговорила, бацила је само поглед на снежне планине које су биле пред нама 
И долазак Краљев у Приштину протумачила је гомила као крајњу нужду, као последњи <pb n="272" /> 
шена на моткама.{S} Та караулица личила је по облику на средњевековне племићске носиљке а иначе 
и ућутала је, те сам ја мислио завршила је своју причу о последњим данима Београда, ма да сам з 
је далеко пред колима ишао.{S} Око кола је ишло још четири до пет војника, опет тихо и без разг 
оме рату, злим неким провиђењем, допрла је српска војска на оне крваве обале, крај којих је пал 
и!</p> <p>Што је више дан растао, расла је и ова гомила пред начелством а расло је и узбуђење у 
положаје.</p> <p>Са првом зором планула је и прва пушка и она откри да непријатељ није остао на 
аредила повлачење са Гази-Бабе, кренула је и сама.{S} Последња машина са командом, кренула је л 
S} Последња машина са командом, кренула је лагано пут качаничкога кланца.{S} Ђенерал је са ваго 
на опрема за овај мучан пут.{S} Кренула је отуд, из далека, из оних питомих и храмовима културе 
 те, као и свих ранијих нада, и кренула је у планине.</p> <p>То је био један од најтежих и најм 
е била је упрегнута кравица, ал угинула је ваљда.{S} По даскама, на навиљку сена застртом шарен 
ћи га материнском бригом.{S} И посрнула је овде, на сред пута, на сред друма и потражила себи о 
 и сремске равни и кроз тај дим бљунула је ватра из тешких челичних цеви те као пламени усов за 
 шчепала сам га понова за руку, обасула је понова пољупцима и шаптала сам кроз сузе:</p> <p>— П 
реда.{S} Ту силуету овамо и онамо осула је по која бледа и слаба светиљка која трне као свитац  
знатога војника и госпа у црнини изашла је из цркве, носећи у руци читав снопић свећица.{S} Она 
.{S} Са њима, пред њима и за њима, ишла је маса бегунаца, војске и народа.{S} Биле су то чиновн 
ји су носили муницију из Крушевца, ишла је крај његове каре и не знајући ко је.</p> <p>— Како,  
Краљева, Врховне Команде и Владина ишла је свака за се, нису чак свакад ни ноћивале на истоме м 
јављајући нам се по где и гдекад, сишла је сад у наше редове и почела нас грлити својим леденим 
освете раскошно окићених крајева; сишла је међу нас, вођена великим осећањем милосрђа и предано 
ина за Врховну Команду?</p> <p>— Отишла је за Призрен!</p> <p>— А Влада?</p> <p>— Стигла у Митр 
ћи.{S} Само, онда сам била мала и дошла је тетка па ме заваравала.{S} Причала ми је неке приче  
{S} Она ме је захвално погледала и ушла је у вагон, носећи једну црну бошчицу са које је капала 
оже и једва оде до куће.{S} Шест недеља је патио од тешке болести и сваки дан му свештеник чита 
 свећу, која је осветљавала собу, споља је продирала нека бледа, водњикава светлост која је на  
напуштање и тога положаја.{S} Из Скопља је послат тамо и последњи војник а сад се већ збира и в 
чиновник.</p> <p>— У редовним приликама је и најмања ситница олакшавна околност, те не знам узб 
 мора се!</p> <pb n="389" /> <p>Мајкама је ипак олакшала час растанка утеха да је тако добро, д 
хотела где има и купатила!“ Овим дамама је рат донео нову врсту забаве и нове теме за разговор. 
ближе били правој опасности.{S} За нама је језиком непријатељских топова зборила смрт али је пр 
 се испели код Опсерваторије, пред нама је доле, крагујевачким друмом, загустио свет.{S} Гмиже  
о га, онај озбиљан час је ту, пред нама је!“ Исто као код самртника, кад сви знамо да ће умрети 
 наћи заштите; полазећи из ње пред нама је на неколико сати граница Краљевине Србије, граница н 
ени тежином ситуације.</p> <p>Пред нама је била варош у пламену коју је непријатељ ватром ништи 
нек се и преплаши; има жена децу а сама је, нема ко да јој помогне кад загусти.</p> <p>У том ст 
змишљања и можда вођена мислима, и сама је себи постављала питање: па сад?{S} С тога је моје пи 
у ватру која је догоревала.</p> <p>Тама је почела да се проређује, киша је престала <pb n="520" 
ажила?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па нема је?</p> <p>— Нема!</p> <p>— Несретница! — учини начелни 
орности могло бити?{S} Ако се успе нема је а ако се не успе, шта је то што ћемо изгубити кад је 
даше очекујући да настави.</p> <p>— Има је, велим! — понови војвода гласно — Како да нема одгов 
? — рећи ће војвода Мишић.</p> <p>— Има је има! — шапће војвода Степа више себи.</p> <p>Сви га  
све тегобе овога великога рата; грудима је својим узносио топове на тешке положаје, извлачио их 
гаје са цркотина, коња и волова, којима је друм којим одимо тако раскошно окићен.{S} Неколико д 
ијим послом; она зауставља кола, којима је неко пошао да би стигао пре но пешке; она би кадра б 
о узнети главу и ходити стазама, којима је негда чедност ходила.{S} Доћи ће последње време, те  
или глас оних смртоносних звона, којима је зора оглашена, а који ми се увуко у душу пре но што  
змене у распореду а охрабри оне, којима је намењено да приме први судар са непријатељем.{S} За  
кивао сам да ће после ових речи, којима је госпа у црнини завршила и врхунац своје велике и теш 
лазак обичних кола и аутомобила; којима је била довољна и најобичнија ситна појава па да из ње  
е утеха на другоме тасу теразија којима је на првоме била брига са прибирања бугарских трупа на 
е милости.{S} За нас живе, према којима је Бог тако немилостив!</p> <p>Ућутао сам да не узнемир 
, узносе се у мрачне облаке дима којима је застрто небо те се отуда враћају као ватрена киша.</ 
 <pb n="598" /> са два точка, на којима је сва њена опрема за овај мучан пут.{S} Кренула је оту 
атељ није остао на положајима на којима је био кад се синоћ борба завршила.{S} Он се повукао на 
а и рушила и последње сводове на којима је до јуче почивала српска држава.{S} Извештаји, који с 
днице Владе и Врховне Команде на којима је, после дугих и бурних саветовања, имала да се утврди 
и вера српска; то су храмови под којима је први пут пропојала хришћанска и први пут српска моли 
се осетио потпуно сам, а разлоге којима је још увек бранио свој предлог није могао, као јуче, д 
деле далеко тамо међу догађаје о којима је казивала и које је вероватно прибирала и сређивала,  
чима све добре и зле последице о којима је већ до сад размишљао.{S} Ал најзад стеже срце и наре 
о је сазнао од прве десеторице с којима је разговарао.</p> <p>— Чуо сам од човека који поуздано 
о о великим борбама на Дунаву, у којима је он рањен, о сили немачке артиљерије и о нечувеним на 
 догоревају звезде као кандила у којима је дотрајало уље.{S} Месечина још тајанствено продире т 
евца, на једним малим таљигама у којима је коњ већ после првог <pb n="211" /> дана пута посрнуо 
гона ни машина, сем два вагона у којима је Команда Трупа.</p> <p>Ту, око тих вагона и пред њима 
ци заостали су од некуд вагони у којима је био натоварен наш војни музеј из Београда.{S} Тај му 
 погнуте главе, као ред осуђених којима је већ саопштена пресуда.</p> <p>Небо је пуно тужне бој 
ас хиљаде и десетине хиљада оних којима је авет глади својом суровом кичицом по воштаноме, блед 
ије сунуо с колима у шанац.{S} У колима је мајка с дечицом и отац, који је водио коња, притегао 
е они, јеси ли војска или ниси.{S} Њима је до пљачке. — Вајка се онај први.</p> <p>Коњаник обод 
ла бранећи Београд од Турака, а за њима је светина арлукала и смејала се.{S} Пушке, које је бук 
кад се син од мајке одвојио, и међ њима је она нашла себи радост и одмену.{S} За њу није постој 
 по патосу и по клупама.{S} И међу њима је било болесних; један је целу ноћ јаукао а једнога су 
и много куповали.{S} Појединим стварима је чак и расла цена; тако на пример јегерке су продаван 
ећи напис о томе догађају.{S} У описима је странаца више посматрања и саучешћа, у нашима мора б 
 да се то на њему примети.{S} На лицима је осталих његових сарадника био много јаче изражен оти 
 — Па ево већ на првом кораку на лицима је ове деце исписана глад.{S} Шта ће бити даље?</p> <p> 
 му полила лице те мила крв а пољупцима је брисала.</p> <p>Седела сам дуго тако на друму, док н 
оманде.</p> <pb n="516" /> <p>Тога дана је сликар морао завршити портре г. пуковника јер сутра  
дно и последња седница владина, одржана је 9. новембра пре подне, у канцеларији команданта Врхо 
лонаследник вратио тако уморан, одржана је још прексиноћ.{S} На њој су донете и последње одлуке 
дмах у почетку, пред Кумановом.{S} Рана је била лака, преболео је брзо и стигао је да се на Бит 
ретресали су све могућности, разматрана је и карта, испитивани су понова извештаји наших предст 
S} Соба, у којој је становао, пространа је и застра српским ћилимовима са много породичних слик 
д садање.</p> <p>— А ви велите, Врховна је Команда и предложила то?</p> <p>— Да!</p> <p>— Па?</ 
анде.</p> <p>— Не може бити.{S} Врховна је Команда на Рашкој, то знам поуздано.</p> <p>— Знам и 
ко неочекивану акцију?</p> <p>— Врховна је Команда наредбом од 12. новембра оставила слободну и 
пресећи пут који води у Дебар и Врховна је Команда изјавила да не одговара више за безбедност п 
међусобно обавештавају и теше.{S} Једна је гомилица тамо пред џамијом, друга пред капијом начел 
рачиле ка западу и југозападу.{S} Једна је од тих линија ишла Дриму па његовом левом обалом до  
е и муку муче да се споразуму.{S} Једна је од њих у мушком војничком оделу а друга просто и сир 
а, и ако на каменом подножју, покривена је тамним зеленилом чемпресове шуме и уздиже се весело, 
капију, лицем окренута улазу, саграђена је мала, спреда отворена шупа, од које две стране чине  
 камо ли по овоме беспућу.{S} Саграђена је, њега ради, једна дрвена караулица која је ношена на 
нађе целу своју породицу.{S} Само, жена је лежала у несвести, наслоњене главе на песак којим је 
нама месила и остављала ту.</p> <p>Њена је вера није одвојила ни од оних снова које је некада б 
ањивања српске вере.</p> <p>И сахрањена је већ!{S} Пуковник који је руководио сахраном српских  
и пастуви из краљеве коњушнице, утурена је једна очишћена грана, за њу су конопцима привезани ј 
има још могли имати окупације, смештена је била у згради митрополије.{S} У тој згради у једној  
.{S} Та чета, из ужичке војске, упућена је била доцкан синоћ са јелице капетану у помоћ али, рђ 
стог коња плаћао двеста динара.{S} Цена је коња нарочито много скочила када је Врховна Команда  
шли толики моји војници...</p> <p>Сцена је била врло потресна, сви старији и сама домаћица, мај 
а се ко не би приближио и видео, вршена је сахрана топовских цеви, сахрањивани су топови окићен 
енога божанства изговарали.{S} Отаџбина је била све, изнад свега, старија од свега.{S} Када је  
ин све у кући васпитао.{S} Реч Отаџбина је за нас била тако чист и узвишен појам, да смо је ми  
ја оклоп и блиста оружје.</l> <l>Милина је оком погледати</l> <l>Бојне коње и бојне јунаке.</l> 
та и кермеса у корист рањеника.{S} Њина је савест била мирна да су се на свој начин одужиле „ов 
рудима своје мајке отаџбине.{S} Ведрина је већ освојила, небо се обогатило читавим ројем бледих 
 није писао цару и цар ђенералу, батина је било.{S} Оно си требао да видиш, па да не верујеш шт 
знајући све детаље о ситуацији, светина је напоље имала јасно осећање о опасности.{S} Улицу је  
ко, хитао из начелства.{S} Јер, светина је у таквим приликама, кад је жедна вести, прави тирани 
спраћен са онолико узбуђења.{S} Светина је опколила њихова кола, испитивала њихове кочијаше и н 
ли је све то било недовољно.{S} Светина је куљала, куљала из разних долина и кланаца, слазила с 
 истина.</p> <pb n="702" /> <p>— Истина је! — тврди му и једанаести.</p> <p>— Ко каже, од кога  
 — покушах да га тешим.</p> <p>— Истина је, срце ми каже да је истина.{S} Кад тако говорим о ње 
елим фењерчетом пошао кући.{S} Помрчина је била тако дебела, тако масивна, да ми је изгледало к 
ужне благајне — држава је друго а кујна је друго.{S} Кујна Врховне Команде је једна традиција,  
 она само на појединцима сагледала, она је изазвала у нама праву грозницу узбуђења тек кад су п 
 разговору измеђ двојице и тројице, она је почела нагло да се шири а малодушни су је прихватили 
с, пошто је утврдила везе на бошчи, она је понесе понова, пође и настави своје казивање.</p> <p 
{S} Душа му већ нема везе са телом, она је ван њега; мисао и тело су се растали.{S} Тело је зар 
на лица и великих, изразитих очију, она је стајала у једноме склонитоме куту, иза великога стуб 
 коме није намењено да гине у рату, она је смрт била слика ужаса од које и сад задрхћем кад ми  
што јој је изазвало нову дрхтавицу, она је пошла крај мене, извлачећи тешко стопале из блата.{S 
— Ћути, ал не сме и даље ћутати!{S} Она је присвојила себи част, да се последњи уговор о балкан 
ећи у руци читав снопић свећица.{S} Она је зашла од гроба до гроба, где год српски војник лежи, 
а зашто мора да стигне пре мене.{S} Она је чак дужна последња да бега а не прва!</p> <p>— Ама б 
тренутку можда више знала но ми.{S} Она је из целога пространога догађаја, који се развијао на  
ест да савезници стижу у Србију.{S} Она је најпре обухватила прву, непосредну околину станице,  
мисли, јер и она има ситну децу.{S} Она је била безбрижна.</p> <p>— Може да буде мало бомбардов 
 где сам оставио малу сапутницу.{S} Она је седела на својој црној бошчи, која јој се сва уваљал 
ји су се укрштали са свих страна, а она је наслоњених лактова на колена и главе на руке, гледал 
е чуће и ко други оно што казује, а она је то сматрала као своју исповест, којој сам ја самим с 
ла.{S} Њена прича ју је загрејала и она је бацила ћебе са главе и пребацила га преко слабих рам 
 пред батеријом свуда отварао пут и она је лагано измицала ка селу Јежевици.{S} Посматрајући ст 
а материнским сузама али... </p> <p>Она је чекала...</p> <p>Бивало је и други пут да Новицу ухв 
ко зауставља на самом друму.</p> <p>Она је престала говорити, кад је поворка застала.{S} Кад по 
 како других фронтова немају, целокупна је њихова снага према нама.{S} Кад будемо избили на Кос 
у.{S} Имам једну девојчицу, виш волишна је, на мене, те рекао би не зна ни две унакрст а да зна 
 преко положаја ка Врањи.{S} Али, Врања је већ била пала и непријатељ је надирао ка Лесковцу, к 
сталан израз њенога лица.{S} Енглескиња је села и не здравећи се и сва се предала бризи да се з 
рн хлеб промешан сламом.{S} Францускиња је омалена жена, препланула лица на коме се сачувао пит 
аиграло.{S} Слутила сам!“</p> <p>Слутња је нераздвојни део материнске љубави.{S} Материнско срц 
а народ је сишао из збегова.{S} Данашња је пропаст тежа и страшнија; руше нам све, руше државу  
ла.{S} Кад се објавила мобилизација, па је морао поћи у Ваљево, рекао ми је: „Пази се, кад се в 
, он ће се сутра растати од војника, па је рад још мало с њима да проговори.{S} Он ће сутра сам 
друге девојке, што су тад деца била, па је међ њима она нашла себи снаху.{S} Кад су се и оне ра 
ју се био срушио брег и претрпао је, па је хитно раскопали те оно становништво, што је изашло и 
е пушку с рамена и обори је на руке, па је онда диже до ока и нанишани овамо, право на нас.{S}  
ла прву, непосредну околину станице, па је после као поплава, као пожар, нагло хватала и распро 
тна мајка, облије најпре пару сузом, па је тутка под суву сламу на којој спава и чува је као шт 
ли је до сада и сам веровао у нешто, па је покушавао том својом вером да утеши и друге.{S} Како 
да...</p> <p>— Биће да се воде борбе па је линија заузета! — пресече је капетан, не желећи јој  
ила је богата и дрхтала је над паром па је све код себе чувала.{S} Кућу јој једнога дана захват 
 Ердута.{S} Био је аустријски официр па је пребегао прошле године са целом стражом и примљен је 
кажем, као кад туђа стока уђе у њиву па је склептају са свих страна и ко стигне тај удари.{S} П 
>— Значи, да Бугари одиста одступају па је железничка линија можда ослобођена те их враћају да  
би: скупили се да се Богу моле.{S} Попа је чак задржао на себи и епитрахиљ како би их уверио да 
на.{S} У цркви су горела кандила а попа је једнако нешто улазио у цркву и излазио па се шапатом 
загрљај јој обећава утеху!</p> <p>Госпа је све ово говорила са неким заносом и узбуђењем; говор 
друму и по странама.</p> <p>Крај ватара је владала мртва тишина, клонуло и са самоодрицањем сва 
и, како нагло и тешко дише.</p> <p>Зора је морала бити близу.</p> </div> <pb n="521" /> <div ty 
ало гомила.</p> <p>— Начелство.{S} Каса је већ затворена и спакована.</p> <p>— А дивизија?</p>  
је растргну.{S} Што дубље у планину, та је појава све чешћа; мртви људи и мртви коњи све чешће  
створена нова и очајна ситуација.{S} Та је ситуација последњих септембарских дана овако изгледа 
 јазбина као звер за време глади.{S} Та је могућност имала у толико више услова, што је до скор 
 прокислу тробојку на тој згради.{S} Та је тробојка била извешана у част доласка савезничких тр 
из овога великога и крвавога рата, а та је: да је само Виљем пруски знао поуздано којим се путе 
опустила потпуно а до пре две године та је кућа скривала један добар брак и срећне родитеље, ко 
емо! — размишљао је капетан у себи и та је мисао почела све више и више да га обухвата и да осв 
тање оставио кад је напустио борбу и та је вест пошла из задњих редова, пошла можда још јутрос  
о сусрет са коњаником.</p> <p>Ваљало та је одобровољити још једном цигаретом и дајући му ја га  
ши више не може одржати.</p> <p>Граната је за гранатом сипала а он се провлачио уз зидове и паж 
дојче.</p> <p>— Шта ћеш ти мала? — пита је начелник.</p> <p>— Донела сам ово дете! — одговара м 
 носи.</p> <p>— Промрзла дечица? — пита је рањеник који се тетура друмом ослањајући се на једну 
 је пре једнога сата ушао да се распита је ли истинит глас о проласку Врховне Команде.{S} Изаша 
кну овај — Мораш добити, по цену живота је мораш добити!</p> <pb n="187" /> <p>Нов сат напора,  
спни га!“ Крст је већ садељан а Голгота је пред нама.{S} Крећемо и пењемо се на њу!</p> <p>Крећ 
 Их, болан, што посече младицу, грехота је! — примећује му трећепозивац, у коме се буди бол дом 
ј ње, седи и игра.{S} Па рекох, грехота је.</p> <p>— Грехота, дабоме! — додаје начелник и наређ 
ћ посекли непријатељи.</p> <p>— Грехота је и ја да пропаднем, — брани се војник — морам се огре 
а — одговори други — и стока па грехота је што је напољу по овом мразу! — И устаде овај доброду 
тарачкоме, тихом и благом гласу, одиста је приликовало да у том часу рече богочовекове речи: „П 
 један део њене историје.</p> <p>Одиста је то чудна игра судбине!{S} На једном парчету земље од 
p>Телефон је очајно зврчао, телефониста је чинио све могуће покушаје и напоре, али је до те вез 
ни гласови, разна брујања и телефониста је уморан прекидао везу, да мучан посао изнова почне.{S 
њено пролеће и доћи ће њено лето, доста је она зима и јесени претурила преко главе.{S} Извућиће 
ичку савест, али нама...</p> <p>— Доста је кад вам кажем један батаљон! — тврди одлучно онај од 
 коме је утеха, претеже.</p> <p>— Доста је Румунија само да понови свој марш из 1913 године на  
, и ако у тако блиском суседству, пуста је и гола.{S} Сам тврди камен, поникао из мора и узнео  
једе као човек, него је пождра, прогута је.{S} И од тада занеможе па ево сад где ће да ме остав 
>Кућа у којој сам ја становао, ван пута је којим ће војска проћи, с тога сам доцкан у ноћ крену 
ам <pb n="175" /> да прича шта зна, шта је чуо, шта је допрло до Гуче.</p> <p>— Овамо не ваља.{ 
то бре ми нисмо сигурни ноћас овде, шта је од Феризовића довде, два сата! — говори онај глас из 
о се успе нема је а ако се не успе, шта је то што ћемо изгубити кад је већ све изгубљено? — рећ 
стина! — признадох ја убеђен — Али, шта је то што је вас опредељивало да напуштате вароши без в 
ринаесте, била је тежа пропаст али, шта је имало тада да пропадне кад ништа нисмо ни имали.{S}  
је ту било некаквог реда.{S} А ово, шта је ово, зар је ово ред? — узвикивао је војни апотекар.< 
аком капутићу.</p> <p>— Шта је ово, шта је ово? — дочекао ме је узвиком једва изговарајући свој 
5" /> да прича шта зна, шта је чуо, шта је допрло до Гуче.</p> <p>— Овамо не ваља.{S} Званично  
е крај ствари својих и брижно пита: шта је, и хоће из очију да прочита одговор и савет.</p> <p> 
ојник је на стражи, војник чува!{S} Шта је то у овоме часу што се може сачувати, <pb n="567" /> 
војску, па ипак они иду за нама.{S} Шта је то што их везује за нашу судбину?{S} Разумем оне, ме 
у последњем тренутку прискочити.{S} Шта је то њој да из Одесе пребаци војску у Варну, ништа, ша 
арне изаћи а рат ће бити свршен.{S} Шта је Србија према једној царевини, не може сирота... а ва 
вих јединица, у колико их имамо.{S} Шта је то што би обезбедило јединство акције?{S} Ако се сва 
 <p>Чему ли је слична ова прича?{S} Шта је то у њој што изазива бол у мојој родитељској души; ш 
арод.{S} Чега има ту поверљивог?{S} Шта је то што се ту да сакрити или што би се могло сакрити? 
ва вагона, двоји те две судбине?{S} Шта је то што је оне тамо определило да пођу једним возом а 
реко улице.</p> <pb n="455" /> <p>— Шта је могло да их пређе, педесет, шесет, ништа више.{S} И  
рви — и то ће најпре бити!</p> <p>— Шта је да је, тек добро није!{S} Ми не смемо ни корака даље 
н поручник, молим покорно!</p> <p>— Шта је Бојко? — пита га поручник.</p> <p>— Молим за дозволу 
— Краљ Вукашин Мрњавчевић!</p> <p>— Шта је одзив?</p> <p>— Краљевска Круна! — одговори поуздано 
p> <p>— Отуд, из Београда.</p> <p>— Шта је тамо, бога ти?</p> <p>— Пређоше!</p> <pb n="480" />  
тан га изненађено погледа.</p> <p>— Шта је?</p> <p>Потпоручник приђе блед капетану и речи му за 
које као да је грч стегао.</p> <p>— Шта је ово? — поновио је опет.</p> <p>— Ето то, што видите! 
 знам, виђао сам га ноћас.</p> <p>— Шта је радио?</p> <p>— Помого се, помого се како је знао да 
оња пред општинску зграду.</p> <p>— Шта је то? — грмну капетан с коња сакупљеним одборницима са 
ћ пружио пријатељски руку.</p> <p>— Шта је овде? — предусрете га пуковник.</p> <pb n="194" /> < 
о и излазило као у кафану.</p> <p>— Шта је? — питају шапатом пријатељи.</p> <p>— Телефон са Гил 
н у једном лаком капутићу.</p> <p>— Шта је ово, шта је ово? — дочекао ме је узвиком једва изгов 
 рече забринуто и шапћући:</p> <p>— Шта је ово, господине?</p> <p>- Ето, видиш,Новице! - одгово 
мори.{S} Сви га опколисмо:</p> <p>— Шта је тамо?</p> <p>— У једним колима напред умире дете, па 
ску да може борбу примити?</p> <p>— Шта је то, питате?{S} Вас су тешиле билетени и варљиве вест 
е три Немца заробљеника.</p> <p>— А шта је тамо, шта кажу?</p> <pb n="482" /> <p>— Не кажу ништ 
 наредбу у снажној шаци.</p> <p>— А шта је то што вас уверава да се то одиста и не дешава? — по 
 нас ко под кров примио.</p> <p>— А шта је оно тамо? — запитах га показујући на пожар изнад вар 
p>— Скоро? — учини он — шта знам ја шта је скоро а шта није скоро.{S} Нити знам ја који је сат  
дана сам лежала и нисам ништа знала шта је с њиме, је ли још ту, у Скопљу.{S} Журила сам улицам 
и их увек за своју бригу, за оно на шта је у овоме тренутку најпрече мислити, за себе.{S} Сви с 
село ћу све у пламен и пепео.{S} Па шта је ово сад?“ Поп се сави сиромах па му вели: „Господару 
p>— Онај, млади песник!</p> <p>— Па шта је с њим?</p> <p>— И он?</p> <p>— Уби се зар?</p> <p>—  
, не можеш ногу извући.</p> <p>— Па шта је то тамо напред, што не пође неко?</p> <p>Најзад једа 
његов ред.</p> <p>Причао нам је све шта је и како је било и зашто нико није могао доћи јуче на  
pb n="41" /> <p>Ту се говори о томе шта је казао „наредник из дивизије“ и „жандар из начелства“ 
 уверења?{S} То значи ви и не знате шта је све спасавано?</p> <p>— Не знам одиста.{S} Знам да с 
 пригушила неког.{S} Кад затим чуше шта је и како је, умукоше <pb n="486" /> сви и посматраше м 
мала, све по реду како је то било и шта је било? — поче начелник врло благо.</p> <p>Девојче се  
о кроз невоље и опасности.</p> <p>И шта је то што у овоме тренутку, пре но што возови крену, се 
нац па шанцем потера напред да види шта је то тамо.{S} Морао се дуго пробијати док је допро до  
ој било сваке стварчице и, знате ли шта је од свега изнела?{S} Један везен јастучић.{S} Жалосно 
ламти над њом нисмо више ни бринули шта је.{S} За нас је довољно утехе у томе било да ће нас ва 
ош остало.</p> <p>И узе ми казивати шта је све пождерао тај пламен.{S} Кола коморска и топовске 
ово је...</p> <p>— Ја ћу вам казати шта је ово — рећи ће онај што је код прве лешине испитивао  
бама гомиле.</p> <p>— Гле, гле овај шта је натоварио на кола.{S} Тај као да је добио премештај  
S} Један старији господин — не знам шта је био — кад ме спази у ходнику, запита ме шта ћу.{S} О 
која ми се повраћала.{S} Ја не знам шта је то било у њима што ме је охрабрило?{S} Када сад, дал 
:</p> <p>— Имам и ја деце и не знам шта је с њима.{S} Остали су тамо, у Београду, или су пошли. 
м него измахујем.{S} Ја нисам видео шта је око мене било, нисам видео да су наши већ измакли на 
S} Он је кроз вагонски прозор видео шта је било, он је опазио да је на лицу оне жене оцртан дуб 
> <p>— И онда?</p> <p>Нисам разумео шта је хтела последњим питањем.{S} Она то виде и додаде сам 
едне таљиге код којих се није знало шта је бедније да ли кола, да ли коњи или кочијаш.{S} Кола  
 смо се окупљали око њега да чујемо шта је и како је тамо доле и шта се чује о Турцима.{S} А шт 
тавио га.{S} Приђосмо сви да видимо шта је и да помогнемо човеку.{S} На друму је лежао мртав чо 
S} Пришли смо и ми гомили да видимо шта је.</p> <p>Једна батерија, која је мало час трком прошл 
 телеграфске централе и саопштавају шта је тај и тај телеграфиста из Ниша, јутрос рано при пред 
зао ал сам ја видо из његових очију шта је мислио.{S} Србија није далеко а Сава није широка, те 
>— Боље је, боље.{S} Не знаш ти још шта је то гладан човек.{S} Гладан човек је гори од гладна з 
е видео да се све расипа, све оно зашта је толика крв заложена; кад је видео да му је пропала к 
невољи се човек обраћа човеку.{S} Срећа је то, која разорава наук Божји и отуђује ближњега од б 
ром савија на југ ка своме утоку; трећа је линија ишла Подримљем да преброди <pb n="573" /> Бел 
лих, готово младићских бркова.{S} Трећа је столица за столом празна и њој се упути и седе секре 
, госпа Јело, шта говорите.{S} Мој Мића је имао три ране од једанпут; једну овде у грудима, јед 
 те јурњаве а које због страха.{S} Кућа је била затворена а неке ми жене рекоше да је тетка још 
 Краљ — Није ни то добро, али опет кућа је ту, имање је ту, наћи ће се ко ће прихватити имање и 
оса широм балканскога полуострва и баца је са истока на запад, са Црнога на Сиње море.{S} Још п 
што си ти вукао фотеље.</p> <p>А купаца је ипак било довољно.{S} Мештани, нарочито мухамеданци, 
отуд, из даљине, се догледао.{S} Новица је знао да ту светиљку жеже његова мајка да му пут пока 
 му с ногу ципелицу и чарапу.{S} Ножица је била хладна, прстићи студени.{S} Замолих једну жену, 
се да воде брижне разговоре.{S} Са лица је Пашићевог изчезао онај израз мира и хладнокрвности,  
 се деца толико обрадовала.{S} Фиделица је била друг дечји и пријатељ куће; навикли су се били  
ко!{S} А није само на језику и кућаница је; помаже боме мајци на сваком послу; уме сама скувати 
астави своје казивање.</p> <p>— Старица је излазила по где кад, да набави што и, кад се враћала 
га, на догледу синовља гроба.{S} Чичица је дуго, дуго гледао оне модре повијарке, где толики мл 
ђе се однекуд и чиста памука.{S} Чичица је сео на сред авлије, на једну столичицу која је ту ос 
 клопка, у коју су упали Немци.{S} Наша је улога да њих а са њима и <pb n="38" /> Аустријанце,  
 нема и рођака мојих, јер породица наша је врло велика, има нас и по Бачкој и по Срему!</p> <p> 
Ноћ је већ почела да се разређује, киша је сасвим била престала али је јутарња студен почела да 
<p>Тама је почела да се проређује, киша је престала <pb n="520" /> ромињати.{S} Ма да ме је умо 
на мени било је подједнако влажно; киша је била продрла до самога тела.{S} Узех руком да избриш 
/p> <p>То је било суморно вече.{S} Киша је зарана почела да топи земљу да се затим, преко ноћи, 
акери се утркивали пуни ствари.{S} Киша је још непрестано промицала.</p> <p>Скопље је имало туж 
 светлости у мутну, јесењу ноћ.{S} Киша је целу ноћ лила као из кабла а у то доба нешто попусти 
ећ одлучена судбина Скопља.</p> <p>Киша је лила ту целу ноћ и од јутрос још није престала.{S} Н 
 избегавао да је узнемирим.</p> <p>Киша је и даље ромињала и ноћна тишина већ почела да се прос 
ре догореле, пепео се развејао; из душа је несретних бегунаца нада избрисана и бол се понова за 
 пошао регрут, заурлука пас.{S} Зла коб је зашла од врата до врата да посећује некад мирне и ср 
као дете кад се смеје.</p> <p>— А какав је био у борби? — пита слушалац тек да не задрема.</p>  
 му цеви упрте у груди.{S} Ко зна какав је злочин учинио, извесно је убио кога!{S} Па онда, ено 
ог, ја сам га видела само онаквог какав је био кад смо се растали.{S} Да ли ћу га волети тако и 
еју.{S} Не могу ваљда даље, видиш какав је ово зао мраз!{S} Ја не знам и ми како ћемо, ја већ н 
 изгинули не марширају више!“ Ето такав је Бојко.{S} Ако је коме до шале с Бојком ће се нашалит 
ндари па реже а не могу му ништа, Царев је дан.{S} Да видите у нашој кући зидове, рекли би срби 
се човек растаје а не од мртвог.{S} Жив је твој а мртав и није твој, он је земљин.{S} А земља и 
ипак их није могао да избегне.{S} Његов је поглед прелетао по карти са Рујна на Облаково, са Бр 
ећање дужности према Отаџбини.{S} Његов је младићски идеал већ тада био да <pb n="514" /> падне 
часу, позовемо на договор.</p> <p>Његов је глас задрхтао и у нама свима задрхта нешто у души, в 
основни се зидови делом порушили и кров је већ висио у ваздуху.{S} У једноме крају врисак оних  
>— Није наш! — одговори бакалин — Њихов је!</p> <p>Деца запазише негде далеко још један, па одм 
апита неко од министара.</p> <p>— Њихов је велики интерес, као и наш — одговори Пашић — да двес 
p>Над гробницом је земља утапкана, траг је уништен; на спалишту су ватре догореле, пепео се раз 
тан се уврати у среску зграду, из чијег је зида истицао читав сноп <pb n="176" /> жица који је  
аслији но други, лепши но други.{S} Бог је добар, те хоће да огреје зраком оне које је покосио  
укче, наћићемо се на оном свету.{S} Бог је добар па ће нас све сабрати код себе.</p> <p>Старац  
о да ми што прича и да ме заварава, кад је он отишао.{S} Нисам више била ни дете, не би ме мога 
и у мојим тешким мислима.{S} Једва, кад је већ допушио цигарету, што рече забринуто и шапћући:< 
Јер, светина је у таквим приликама, кад је жедна вести, прави тиранин; она зауставља човека кој 
ч онај из дима, кога је овога пута, кад је зинуо, <pb n="352" /> сретно мимоишао кашаљ. — Реци  
 још четири дана за тим.{S} Најзад, кад је већ последњи тренутак био наступио, те је морао и са 
гачи па се чељад преплашила!“ — „Е, кад је тако, попе, а ви идите па их зовите!“ — „Пошли би, а 
о море?“ А бабо вели: „Петров!“ „Е, кад је Петров — рећи ће господин попа — треба да га благосл 
ом, који ће <pb n="406" /> доцније, кад је буде њена сопствена исповест загрејала, постати јасн 
Крећи што пре!</p> <p>Мало доцније, кад је подне добро превалило, почела је да промиче оштра и  
ји сам је испунио!“</p> <p>Доцније, кад је полазио у бугарски рат, он је веровао да ће га прежи 
и ме ово упорство.{S} Зашто сад не, кад је мало пре било да.{S} Погледах га у очи и спазих две  
 Повукли смо се дубоко у пећину те, кад је пало вече, нас је децу обузео велики страх.{S} Нешто 
дант да нас устави.{S} А и како ће, кад је цео наш пук отуд из Тамнаве, Поцерине, и Мачве из Ра 
Раму, на Руднику и на Тимоку.{S} И, кад је видео да се све расипа, све оно зашта је толика крв  
пе, узнемирени овом новом бригом и, кад је зора сванула, цео је већ један кварт знао за новост  
Борио се затим на Руднику и Церу и, кад је настало ово дуго затишје од аустријске пропасти у Ср 
ре три године тако жудно погледали, кад је слазио са Копаоника носећи им слободу; Арнаути, чијо 
у.</p> <p>Она је престала говорити, кад је поворка застала.{S} Кад поворка тако застане више се 
следњи пут, пре но што ће погинути, кад је био, испратила сам га тешке душе.{S} Притисло ме је  
— А шта мислиш, је л’ се убио онај, кад је ушао непријатељ?</p> <p>— Убио се! — одговори он убе 
ет она гласина.</p> <p>— Видео сам, кад је падало Скопље!</p> <p>— Не! — пресече он одлучно.</p 
а првој станици, на којој је сишао, кад је кренуо из Скопља.{S} Није хтео даље.</p> <p>Већ сутр 
кад је она далеко, још врло далеко, кад је нико још и не назире.</p> <p>Из погледа госпе у црни 
ва овамо, на друм.{S} Више него то, кад је видео нашу невештину да наложимо ватру, сео је крај  
ад су већ и власти напустиле Ђунис, кад је већ непријатељ заузео обе Мораве, светина у Ђунису р 
 их после сви гутамо.{S} Један пут, кад је био о Видов-дану, донео мени шајкачу.{S} Ех, Боже, д 
ан је целу ноћ јаукао а једнога су, кад је свануло, изнели мртвог.</p> <p>Питала сам и те војни 
чин одужиле „овој земљи“ и зато су, кад је требало бегати из Ниша прошле све могуће канцеларије 
јено Куманово, као год и у моменту, кад је обасут цвећем, ујахао кроз триумфалну капију у Беогр 
у од свог дела и хранили ме а ноћу, кад је требало лећи, уступали су ми место крај ватре и свој 
е оно зашта је толика крв заложена; кад је видео да му је пропала кућа, пропало село, пропала д 
бардовање настави у овакој мери.{S} Кад је он кренуо с вечери, већ је догледао на Дорћолу пламе 
и и он је знао да ја њега волим.{S} Кад је отишао било ми је тешко, врло тешко.{S} Тако ми је б 
која јој се сва уваљала у блато.{S} Кад је позвах да се крећемо, она покуша да се дигне и радо  
твари те удесио нежељену кућицу.{S} Кад је све било у реду, свештеник нас још поучи.{S} Рече на 
ву, видиш како се то гине.</p> <p>— Кад је погинуо?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Где је погинуо?< 
те се кој, нек се огреје ово дете!“ Кад је село мећу њих грешно дете дрхтало је не толико од зи 
ошћу дочекао је букурешки мир.{S} А кад је та година истекла, он је 1914 дочекао лака и ведра с 
бу тамо где ће положити главу.{S} А кад је тај посао био свршен, жене, деца и старци остали су  
ијанци заузели Западну Србију.{S} А кад је ту прилику пропустила па тек сад мобилише, значи да  
рани успут од остатака и отпадака а кад је и њих нестало, он кида залогаје са цркотина, коња и  
S} Знам само кад је дан да је дан а кад је ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам пушкарање кад је већ био м 
аша <pb n="640" /> слава, она слава кад је мој бабо увек држао здравицу и помињао и Душана и Ла 
 јер сутра дан ујутру видела сам га кад је са својом кутијом за боје отишао староме конаку да с 
ајући се онако исто уморна као онда кад је преживљавала догађај, који је сада причала.{S} Па ка 
остеље онога што умире, од тренутка кад је већ извесно да мора умрети, жели да то што пре буде, 
 на руци на којој сам га и дочекала кад је дошао на свет.{S} Вриснула сам од тешкога бола и вер 
е познавала мајку и која је окупала кад је умрла.{S} Знала сам и где седи, чак тамо на Камичку, 
Краљеву, на Рашкој, у Митровици, па кад је и ову морала напустити, пустила се низ Косово и сишл 
огађај, који је сада причала.{S} Па кад је мало прође умор она опет настави али неким придушени 
обро, куда ћемо? — пита он ађутанта кад је, притиснут разлозима и наваљивањима са свих страна,  
ко јабуке.{S} И чудно неко дете, од кад је пало на свет никад се није заплакало, само се смеје. 
> <p>— Тако је, ал велим, ко зна од кад је липсало, ето су га већ и пси рашчупали.</p> <p>Он ме 
а ето ме!</p> <pb n="366" /> <p>— Е кад је тако близо а ти хајде.{S} Па немој само да навириш,  
Он сиђе с каре додајући:</p> <p>— Е кад је наредба, мора се слушати!</p> <p>И наставља даље пут 
и час је требала да кане киша и где кад је и пала по која кап али све до пред вече мучило се не 
ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам пушкарање кад је већ био мрак, ето то ти је...</p> <p>То потврди још  
ијој реци из српске прошлости.{S} И кад је та борба на Марици настављена и у 1913 години, он је 
, у планини, под ведрим небом.{S} И кад је дечицу хтео да прихвати сан који би им разгонио стра 
асипала већ непријатељска граната и кад је очигледно било да се тај део вароши више не може одр 
 <p>Најзад, упали се једна жигица и кад је принесмо видесмо да је лице детиње све окрвављено, в 
ми војници можемо и овако!</p> <p>И кад је рекао то „ми војници“ погледао је са задовољством на 
 опет све оне слике које смо видели кад је прокупачки збег слазио лабским друмом.{S} Путничка к 
га посла, који нису завршили чак ни кад је пао мрак, диже их понован и хитан позив војводе Миши 
е и њишти, очекујући да се прихрани кад је већ стигла на конак!</p> <p>Пред арнаутским кућама,  
е успе, шта је то што ћемо изгубити кад је већ све изгубљено? — рећи ће војвода Мишић.</p> <p>— 
 Срема, обрадовао се српској војсци кад је прешла Саву и пронела српску тробојку кроз питома ср 
наши војници, њихов ђенерал Поћорек кад је заноћио у Крупњу, написао своме цару писмо: „Од како 
ред њим и оно што је за њим.{S} Тек кад је сунце мало више одскочило, пре но што ћемо из косовс 
ама кроз које ће војска проћи и тек кад је пала мркла ноћ, повукли се у куће.</p> <p>Кућа у кој 
 би ли стала крв.</p> <p>Ја не знам кад је рањено, ја се ни сад не сећам кад је то могло бити.{ 
ад је рањено, ја се ни сад не сећам кад је то могло бити.{S} Била сам два три пут у близини гра 
p> <p>Други један, који је зајаукао кад је чуо да му је кућа опљачкана и тврдио онда да је Срби 
та, казао је какво је стање оставио кад је напустио борбу и та је вест пошла из задњих редова,  
 детета, јер сам још мало час уочио кад је поменула дете, да га не носи собом.{S} Оставио сам ј 
е тамо бавила.{S} Тргла сам се само кад је улетела у собу и стала ме грлити и љубити: „Устај!“  
таш не знам ни годину.{S} Знам само кад је дан да је дан а кад је ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам пуш 
Деца без отаџбине</head> <p>А јутро кад је свануло, светло али студено јутро, загушио је друм к 
те.</p> <pb n="35" /> <p>— Први пут кад је пао, верујте заплакао сам и сам, као да ми је неко н 
и команданти право да реше офанзиву кад је врховна команда напустила земљу?</p> <p>Ђенерал Јури 
града и ушао у варош баш у тренутку кад је сву околину његове куће засипала већ непријатељска г 
ко није у војску звао, ни у моменту кад је на фронт потерано све што пушку може понети.</p> <p> 
и осмех који га је красио у моменту кад је, кроз кишу непријатељских танади, ујахао у освојено  
као поморац буру, предосећа несрећу кад је она далеко, још врло далеко, кад је нико још и не на 
це и нисам смела, исто као оно отац кад је полазио, да сматрам то за тужан растанак.{S} И он ми 
ебне наредбе.</p> <pb n="195" /> <p>Кад је превалило подне, предходница са батеријом крете ка Ј 
о!{S} Збогом!</p> <pb n="606" /> <p>Кад је изашао далеко ван града, он је сео у аутомобил и упу 
ио вагону у коме је Команда.</p> <p>Кад је наступила ноћ, главница наше војске повукла се са по 
 могло наћи за храну и пиће.</p> <p>Кад је вече пало, у штали је већ увелико буктала наша ватра 
 које су се дале предвидети.</p> <p>Кад је ноћ већ пала, две стотине младића и деце под оружјем 
ја је лежала над паланчицом.</p> <p>Кад је већ навукао и шињел и опасао револвер, он узе још је 
кад није толико бринуо о мени, по некад је био чак и груб, а ни ја нисам толико марила за њега, 
S} Млади <pb n="214" /> поднаредник над је казивао о великим борбама на Дунаву, у којима је он  
о и запалиле магацине са храном.{S} Пад је Куманова неминован још за који сат.{S} Команда Трупа 
кој граници, рекли овима: „Изволте, сад је на вас ред!“</p> <p>Ето, такви су се разговори водил 
нску везу са Гиланом и Феризовићем, сад је баш тражи.</p> <p>Гомила пође да се растура.{S} Посл 
сано и власти га напуштају.{S} Ево, сад је стигла наредба и сву варошку жандармерију, све до по 
о ме је тешило што су сви говорили: сад је рат свршен.{S} За неколико дана па ће нас пустити ку 
товима и гуши оне које обухвата.{S} Сад је већ пробијена и друга таваница, пламен је продро у с 
тен је по наредби, евакуисан је.{S} Сад је сасвим друго; на Београду су енглески и француски то 
ме, те му испадне пушка из руке.{S} Сад је мој, рекох <pb n="646" /> и потегох још једном кунда 
дрва од сељана, милом или силом.{S} Сад је већ дубока ноћ и арнаути су се повукли у куће заманд 
друштву!</p> <p>Спустила сам га и — сад је једанаест мртвих анђелака лежало на даскама једно кр 
 се и одатле са једним болом више и сад је већ сломљен дозволио да га одведу у Рибарску Бању, г 
догледало наше трупе на Гази-Баби и сад је већ јасно знало да је ово последњи дан борбе и да је 
у злу судбину.</p> <p>— Тражила, до сад је лутала друмом и пољима, на све стране па... нема.{S} 
у тетку, па и она избегла тада и од тад је нисам видела, не знам где је!{S} Остала сам сама, он 
то нисам причу чуо од почетка.{S} Сусед је причао о неком војнику кога су звали Бојко „мали“ и  
ено служио где год је требало и кад год је требало.{S} Сад сам малаксао, умирем, па ако, нека и 
трчао је са бојишта на бојиште, где год је чуо да има борбе и да има опасности.{S} Није се у Ри 
очело да спава и по улицама.{S} Где год је турска кућа испружила мало стреје, те обезбедила пол 
ј и где год су могла кола ући и где год је могла светина наврети.</p> <p>Други опет, с парчетом 
р и на Јагодњу и поштено служио где год је требало и кад год је требало.{S} Сад сам малаксао, у 
раљ је био ту, војска је била ту, народ је био ту.{S} То није више онај Краљ и није више она во 
пролећу трава је опет озеленила а народ је сишао из збегова.{S} Данашња је пропаст тежа и страш 
, са једне стране друма на другу и свуд је подједнако блато и свуд подједнака зима.{S} А на пре 
а деца и изнурени, кржљави људи.{S} Куд је и камо Поћорекова војска била и угледнија и поуздани 
и сутон, на један мах, нити знаш од куд је дошао, ни ко га донесе, просу се по Пећи чудан и изн 
простире равни део вароши.{S} Око цркве је гробље са којега се догледа далеко широм Косова.{S}  
овде, у породичној гробници!</p> <p>Ове је речи официр изговорио очевидно потресеним гласом а з 
грчевито се држи за материн скут и зове је и вришти јер му се не одзива.{S} Свет пролази крај о 
 цокуле на ногама и блуза и кошуља, све је то било умрљано крвљу а сем крви исушила се по оделу 
љена и неиспитана историја.{S} Све, све је то пропало или ће пропасти, јер непријатељ који иде  
 и вољу и обећавала победу.{S} Све, све је то он у овом часу можда прелазио мислима и подајући  
 Книћанина оборила Ћаја-пашу — све, све је то лежало по <pb n="223" /> потоцима и по блату, по  
 болом У души:</p> <p>— Свршено је, све је свршено!...</p> <pb n="723" /> <gap unit="graphic" / 
иге!{S} Ама целим путем кола, коњи, све је то потребно за рачунске књиге, а кад тамо а ти на ко 
биљног кашља, чу се:</p> <p>— Јест, све је тако, што рече!</p> <p>— А што да није — нађе се увр 
} Виш оно тамо, они крстићи у реду, све је то војска, српска војска.{S} Ово је већ четврта годи 
лук пса пред затвореним вратима.{S} Све је заспало тешким сном.</p> <p>Мајка је чекала...</p> < 
, стране мисије и наша сиротиња.{S} Све је то кренуло нарочито тим путем што је Краљ туда крену 
твари: сандуке, кофере, дењкове.{S} Све је то ишло тихо, пажљиво, шапћући, без уобичајене ларме 
ле ложити али се мало и спавало.{S} Све је било на опрезу, тим пре што је изгледало као да има  
p>А доле у селу, већ жив покрет.{S} Све је на ногама и спрема се за полазак.{S} Волови се поје, 
; наилази сок и обнавља живот...! — Све је то млади уметник изговорио брзо, са пуно заноса и то 
 су прилике биле такве?{S} До подне све је било мирно али, око једнога сата по подне, појавио с 
утао је пождрвљиво ноћашњи пламен и све је прогутао.</p> <p>Легао сам синоћ под утиском оних ре 
ливена прљавом течношћу.{S} Па ипак све је добро, кад само има крова.</p> <p>Ваљало је само што 
е и продавале у бесцење ствари, с друге је свет <pb n="544" /> зашао у забачене уличице призрен 
 би знао чија те земља покрива.{S} Овде је друго, наше је; ако је и тешко, наше је!</p> <p>Веза 
грубо узвикује: „Овамо не може.{S} Овде је архива!“ или „Овде је благајна та и та!“ или „Овде с 
 лупај бре, да те сад не вежем.{S} Овде је дивизиски штаб, пуковник Здравковић!</p> <p>Онај с п 
 не може.{S} Овде је архива!“ или „Овде је благајна та и та!“ или „Овде су новчане књиге!“ Ако  
 сам у ону велику зграду начелства, где је била смештена Врховна Команда и ту сам се обртала це 
ећ идемо да у темеље светога града, где је сахрањена слава наша, сахранимо и последње наде наше 
н, те тета Стане са поуздањем чека, где је оволико, још коју годиницу, када ће његова млада пле 
де је она читав један век одгајана, где је он обновио подижући јој скупоцен храм, пантеон динас 
и, он је долазио с места, с извора, где је могао ма и у ходнику, ако не <pb n="47" /> у канцела 
кад га олуј носи све даље од места, где је све његово добро остало пусто а све ближе местима, к 
их зидина пустих и камених двораца, где је друговала са совама и јејинама и спустиће се доле, н 
ве хране, која стиже у ове крајеве, где је авет глади и оскудица већ почела да помаља своје ошт 
идиш, ага!“ А он: „Не лажи, р’сузе, где је село било без младих жена и девојака, него сте их ск 
еру повукао у један кутић Отаџбине, где је никла традиција о Карађорђу, где је она читав један  
а се од некуд кроз каљаве сокачиће, где је зашао ваљда издавајући својим људима наредбе за прип 
више овамо, код железничке станице, где је Команда Трупа.{S} Становници скривени иза замандаљен 
ћио је у Јежевици, у сеоској школи, где је велики <pb n="198" /> део ноћи провео у разговору о  
 француској погинуло, а где смо ми, где је крај рату, колико ће их још тек погинути.{S} А распи 
шу када сам је спазио ту, на ивици, где је довољан само један дрхтај душе, један тренутак слабо 
та!“...</p> <p>Био је већ на улици, где је праштала граната и фијукао куршум, где је крхање и п 
 праштала граната и фијукао куршум, где је крхање и праштање заглушивало сваки други глас, па с 
{S} Пожар међутим напредује и тамо, где је до сад куљао дим, јавља се пламен који се дохвата та 
изгуби у мраку а ја се вратих тамо, где је светлост са ватара обасјавала мале, двоспратне, блат 
.</p> <pb n="437" /> <p>— Па добро, где је ваш муж рањен?</p> <p>— Он је био контузован а то је 
јући никога и пођох на горњи спрат, где је моја одаја била.{S} Када сам се успео, са отворенога 
где је никла традиција о Карађорђу, где је она читав један век одгајана, где је он обновио поди 
, и то железницом, прелази у Грчку, где је човек одмах обезбеђен.{S} Сваки други пут водио је у 
, ја видех једну празну очну дупљу, где је пре сјало његово црно око; видех и преломлену вилицу 
 воду и он ми главом показа страну, где је извор.{S} Спустих се стазом кроз њиву те избих на ра 
ницу.</p> <p>— У сталну болницу?{S} Где је то?</p> <p>— А ко ће га знати, зар их је мало.{S} Ре 
?</p> <p>— Не познајем је!</p> <p>— Где је та жена?</p> <pb n="492" /> <p>— Не знам!</p> <p>— П 
погинуо?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Где је погинуо?</p> <p>— Не знам! — одговори старац и слеже 
е ту ређају друг до друга.</p> <p>— Где је капела? — упитах старца.</p> <p>— Ето, та колиба! —  
 — виче неко из свег грла.</p> <p>— Где је друга пољска? — виче други.</p> <p>— Која? — одговар 
 кроз коју је пробила крв.</p> <p>— Где је најближа болница? — пита.</p> <p>— Варошка — одговор 
{S} Дигла сам се да пођем.</p> <p>— Где је гробље?</p> <p>— Поћи ће један од мојих људи да поне 
S} Однесите дете у капелу.</p> <p>— Где је то?</p> <p>— На гробљу!</p> <p>— Немам ни сандука.</ 
о зна како стоје ствари.</p> <p>— А где је његова армија?</p> <p>— Горе.{S} То ме је баш и стра 
вара одлучно једанаести.</p> <p>— А где је решено?</p> <p>— Тамо... у штабу!</p> <p>У другој го 
јући за пут у Грачаницу.</p> <p>— А где је тај вагон, где се држи седница?</p> <p>— Ено га тамо 
="276" /> долазила са севера, отуда где је Космај већ увио главу облацима од барутнога дима.{S} 
="430" /> живо настави, тачно отуда где је стала.{S} И ја сам је слушао као кад би наставио чит 
 <pb n="704" /> има три: једна мала где је штабни телефон, друга такође мала за војнике и трећа 
а опет на њега.{S} Бар да сам знала где је он?{S} Љутила сам <pb n="410" /> се на себе што ниса 
и се од прозора кроз који је видела где је гроб и друге круне српске, пође кроз двориште и прођ 
— теши га његов сусед.</p> <p>— Ама где је то тамо?</p> <p>— Тамо — учини сусед — зар ја знам г 
че — нариче несретна мајка — Ко зна где је, лута можда само по друмовима, по њивама или га прег 
мових, усамљен хан на путу а ко зна где је село тога имена, ваљда негде у планини.</p> <p>Код х 
да предвече, кад би изашао из млина где је радио, он би прошао крај наше куће.{S} Ја сам то зна 
ке и страдања једнога народа.{S} Па где је Усуд историјски и могао на другом месту доделити да  
 кога ћете и ви волети.</p> <p>— Па где је он? — настављају деца.</p> <p>— Тамо, ено видиш, там 
а све доле до обале, до онога места где је Новичин чун увек пристајао.</p> <p>Сви ти снови кази 
уго пробијати док је допро до места где је заустављен покрет, јер се вазда није враћао, тако да 
одимља <pb n="304" /> и она Главица где је народ пренео и трагедију нејакога Уроша.{S} На Косов 
се ускомеша и узавре и свако потрча где је знао и умео да се подробније распита не би ли сазнао 
и у месту, очекујући да тамо напред где је застало одуши, па да крене даље.{S} Па ипак, кад то  
и су очекивали а зашли су у крајеве где је врло отежано снабдевање из северних, богатијих краје 
града српске призренске Богословије где је одсео Престолонаследник, вршилац краљевске власти и  
јзад догледали светиљку која казује где је обала.</p> <p>Сви дижемо главе охрабрени, јер сад ба 
 преморена војска повлачи у планине где је очекује глад.{S} И кад стигне у Скадар, чиме ће тамо 
 од ране зоре, крши руке бринући се где је.{S} Дечко је још синоћ казао мајци да он неће да бег 
милице, које су искуљале из уличице где је начелство, сливају се затим у поједине кафане, где с 
 је отац и где је; ко ти је мајка и где је?{S} Радовали су ти се, је ли, кад су те родили; звал 
ла пре три године, октобра месеца и где је Скопље изаслало депутацију <pb n="127" /> која је Пр 
 ти мали Драгомире; ко ти је отац и где је; ко ти је мајка и где је?{S} Радовали су ти се, је л 
о од њих побрао у некој канцеларији где је послом био или од некога чиновника који се у дућан у 
атити сваки метак, не би ли опазили где је непријатељ сад поставио топове.{S} А ти топови све ј 
смејући за нама да остане у средини где је до сад, можда само претераном суровошћу режима, имал 
мен да га спасе али не може доспети где је пошао.{S} Пожар се шири, пламен халовито граби све д 
мо где слази вучитрнски пут, у кући где је некада био српски консулат те се на њој пуне двадесе 
 погледом по својој скромној собици где је тако мирно, тако тихо промицао његов и његове породи 
ве до синоћ, у оној великој болници где је била гимназија.{S} У болници је било пуно рањеника,  
а и од тад је нисам видела, не знам где је!{S} Остала сам сама, онда кад су они први пут освоји 
војском код Прњавора, после не знам где је био.{S} Кад стигоше неки рањеници из његовог батаљон 
пет година.{S} Имам оца али не знам где је, можда је и погинуо.{S} Био је у трећем позиву, у ше 
о Бојку Маломе</head> <p>Пред селом где је војна станица, увек предњи редови задрже збег па не  
на крв, цурила је и даље под уветом где је била прилично велика и дубока раница.</p> <p>Вриснул 
ру моја прва и нејасна сећања, тамо где је све ружичасто, све насмејано, све невино.{S} И, како 
p> <p>— Био сам ја, господине, тамо где је требало бити, нисам изостао, али... ето!</p> <pb n=" 
балом Вардара води ван вароши, тамо где је велика болница и подофицирска школа.{S} Ту је тихо,  
шу а затим бистричином обалом, тамо где је чека отворена гробница, где лежи оно свето камење, п 
да јој српски топови не смеју, тамо где је, бацити своје ватрене отпоздраве.{S} Непријатељска з 
 нагло из телеграфа и упути се тамо где је батерија била већ сва на ногама и у покрету, спремај 
животе своје, васкрсли слободу тамо где је она пре пет векова тужно сахрањена.{S} Међу тим гроб 
да ће она сама наставити причу тамо где је прекинула, али се она ћутећи загледа предасе и поче  
жале у нишкоме <pb n="234" /> парку где је такође „било доста живо“.{S} Сад су пошле даље, са у 
 видети, ни он мене, али ћу бити ту где је и он, бићемо под истим кровом.{S} Та ми се мисао поч 
иримо с тим да свак остане на месту где је и ту на друму да заноћи.</p> <p>Они, који су имали к 
евоме крилу, претрну и потрча месту где је мислио да прихвати мртвога <pb n="200" /> пуковника  
 време и према томе времену и месту где је извор, крећу се и окупљају гомиле.{S} Ујутру, између 
 којега сам се пре толико плашила. „Где је борба, одакле се чује?“ — питала сам радознало. „Оту 
фисти, додајући како је он у Грацу „где је посећивао Универзитет“ гледао један пут ватрогаску ч 
еч жени, он јој само пружи руку, поведе је кроз гомилу и уведе је у вагон, при чему су га прати 
ужи руку, поведе је кроз гомилу и уведе је у вагон, при чему су га пратили благодарни погледи ц 
после, кад макнуше Турци из села, скиде је Андрија доле у гробље.</p> <p>Попа нам је том прилик 
ујна је друго.{S} Кујна Врховне Команде је једна традиција, која се одржала кроз све ратове.{S} 
 други.</p> <p>— Идем на Чакор.{S} Теже је ал краћи пут.{S} А треба грабити дане, шта знам какв 
ставила али његова мртва ручица не може је принети устима које су се исушиле од пољупца смрти.{ 
де мало.{S} Спусти бошчу на земљу и узе је затезати јер се везе биле опустиле.{S} Ја сам припал 
, од те хране сасвим занеможе.{S} Обузе је тешка ватруштина и три четири дана није знала за себ 
, сирома; ми смо сиромашни.{S} А био је је и у војсци, није ни могао да ме збрине.</p> <p>— А н 
 ти нуди десет али у папиру.{S} Доцније је настала размена, давали су се разни кућни предмети з 
.{S} До њега мала лешиница детета, чије је лице покривено марамом испод које вири прамен чупаве 
о калдрми и превија несретна мајка чије је чедо остало горе а отац одјурио у пламен да га спасе 
жи глава седамнаестогодишњег дечка чије је опружено тело под оном поњавицом.{S} Мајка му руком  
о малу.</p> <p>— Није!</p> <p>— Па чије је дете?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како не знаш?{S} Не 
оји су ту остали јуче и прекјуче и чије је тело снег већ завејао, а у снегу се обележио курјачј 
рађанин.</p> <p>— Горе је ово, друкчије је ово! — окрете му се мајор — Наполеонова је војска од 
Или је можда, под утицајем болова, које је озледила својом исповешћу, и мисли, које су је одвел 
 пучине.{S} По броју становништва, које је на њему, он преставља скоро једну малу варош а по ур 
ти догледао онај почетак догађаја, које је потпуковник предвиђао.{S} Допрле су до нас и поједин 
шевца, који је био други и Скопља, које је било трећи збег по величини, потеже све у Приштину,  
м и незнаним кланцима и дубравама, које је овај несретни народ засејао својим гробовима.</p> <p 
торије — изазивају у нама беднима, које је усов садашњости немилосрдно претрпао, тежак бол у ду 
у њој оно место од пре сто година, које је његовом неукаљаном имену толико неправде нанело.{S}  
га мраза.{S} Био је то звук звона, које је негде у даљини тихо јецало.{S} Како је сунце већ нис 
ња а пратила су их још и три коња, које је Краљ по где кад узјахао, али је радије ишао пешке, м 
сети се малога, љупкога кученцета, које је пре шест месеца измолио од једног пријатеља и којему 
 је у тренутку расула и безвлашћа, које је претило да се зацари у Скопљу, појавити се из својих 
} Он је чуо већ од првих бегунаца, које је срео, да је Врховна Команда отишла <pb n="636" /> из 
сагледао и мало младих Црногораца, које је он собом чак са Дрине повео.{S} Али је, према извешт 
јених узвика и издирања на волове, које је свако од њих водио за узицу и тихо кретао за једним  
 дечије играчке и оне старе књиге, које је он дугих зимских ноћи прелиставао и она икона на зид 
 кријући једно од другога погледе, које је мутила суза у свачијем оку.</p> <pb n="289" /> <p>—  
а арлукала и смејала се.{S} Пушке, које је буковички прота благословио на Орашцу, и које су се  
из 1912, 1913, 1914 и 1915 године, које је ова батерија, од које се он никад ваљада није одваја 
рећи.{S} Ма да је то бомбардовање, које је он преживео, учинило тежак утисак и унело панику у г 
 Ама да ли...? — отегох ја питање, које је требало да искаже сумњу.{S} Још ми се тамо, на дну д 
ога.{S} Најзад да прекинем ћутање, које је младићу дало прилике да настави мислити о својој тра 
н кварт знао за новост и узбуђење, које је услед те новости у њему настало, пође да се шири дуж 
 дрхтавица да нас осваја.{S} Дете, које је дотле било доста мирно, поче понова да се тресе од ј 
риштинске чаршије, те се гомилице, које је спровод просеко као оно чамац воду, нанова зберу и о 
 му главом показа мртво невинашце, које је лежало на столу лица покривена џепном марамом и на о 
едно ту у близини у једно дућанче, које је раније служило као адвокатска канцеларија а сада као 
 пута; сретају се већ и самртници, које је глад и мраз савладао и који су се крај друма повукли 
дахом или сузом или немим ћутањем, које је кадро и највећи бол да изрази.{S} Ено га један, клек 
покривена џепном марамом и на ово, које је лежало на моме крилу.</p> <p>— Шта ћемо са овом мртв 
е властеле и расуло и растројство, које је из те заваде клијало; лукавство и зла воља изнад врл 
канцеларији, лежи згужвано платно, које је требало да буде разапето на тријумфалној капији, при 
еже, хладноћа просто реже а блато, које је покрило друм, после оне силне кише, замрзло се и пок 
н; онако као што у обамрломе телу, које је смрт већ загрлила, још тиња самртникова душа.{S} Сед 
 свему, да се одступање ка Битољу, које је било решено на Рашкој, не може извршити.</p> <p>— Пр 
волила поремећај стања на Балкану, које је створио Букурешки уговор.{S} Према томе, ето вам сит 
Враћајући ме таквом једном вечеру, које је — претрпано догађајима који су се низали кроз полови 
 <p>— Знаш ли, бога ти, војниче, - које је доба ноћи?</p> <p>— Прође давно поноћ! — одазва се в 
 и оне трећепозивце <pb n="186" /> које је мало час запостављао; и настаде да се одмах веже тел 
да заспим.</p> <pb n="660" /> <p>— Које је ово село?</p> <p>— Рогово или Рогача, тако некако ре 
и око себе, сећајући се ваљда доба које је ту легло <pb n="565" /> да почива; погледа тамо где  
ера није одвојила ни од оних снова које је некада будна сањала, и које је као сунчане зраке упл 
омела и почела колебати у одлукама које је сваки био донео.</p> <p>— Ја остајем па шта Бог да!{ 
овукао у се те размишља о невољама које је претурио преко главе и о онима које му тек предстоје 
ије, јер му је ране превила крпама које је откидала са свога одела, па се боји да се не загаде. 
вочићима као срндаћима и точковима које је обмотало блато слојем дебљим и од самих наплатака; п 
о срндаћи и разглављеним точковима које је обмотало блато слојем дебљим од самих наплата, па дв 
са фронта, допуњујући их гласовима које је ко од њих побрао у некој канцеларији где је послом б 
овео.{S} Али је, према извештајима које је већ имао о снази непријатељевој, увиђао како је све  
а обавештена чак и о оним детаљима које је власт можда нарочито прећуткивала или их ни сама ниј 
Те су групе разговарале о утисцима које је сваки појединац понео са овога воза.{S} Могло се гов 
 очима на вагоне <pb n="109" /> на које је свет нагрнуо али у које се, пре свих осталих, баш ви 
опљу, јер га саката од силних рана које је некада стекао, нико није у војску звао, ни у моменту 
рибирам у памети.{S} И нико не зна које је доба ноћи, нити ико зна колики нас још догађаји очек 
 не озледим целину њенога казивања које је код мене оставило тако дубок утисак.</p> </div> <pb  
спусти ствари баш крај те ватре са које је пала увреда. — Ви грађани мислите...</p> <p>Онај у д 
агон, носећи једну црну бошчицу са које је капала вода и остављала мастиљави траг за собом...</ 
гломазне точкове из дебелога блата које је покрило разривен и пролокан друм.{S} Напред јаше ком 
пљанском колеги а на основи депеша које је ноћас откуцао; долазе најзад и сарадници- „Српскога  
д ватре до ватре и тражи своју, од које је мало час одмако, па сад не може више да је нађе.</p> 
јала сам се промрзнуће од влаге од које је дрхтало а дрхтала сам и сама уморена страхом, ужасом 
ке пролоке, трагове, силне поплаве које је брза река, слазећи набујала с планина, разоравајући  
 то година која ће донети догађаје које је прошла година, можда нехотице, промашила.</p> <p>И е 
но и искићено и доба наше историје које је са овим витезовима у гроб <pb n="564" /> сишло.{S} С 
све јасније назирати жалосне слике које је дотле крила ноћ.{S} Улицом јуре кола претоварена дењ 
го и настаде мучна тишина за време које је можда свако премишљао о себи и о својим најближима.< 
уздахом, где кад почивком за време које је прибирала сећања.</p> <p>— Био је леп дан, недеља.{S 
етан и предвиђао.{S} То је одељене које је лично војвода Мишић упутио, да се увери о стању ства 
обар, те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом, па ако још Новица буде имао мало сре 
добар те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом.{S} Све сам веровао да ће бити, све ш 
амо руку вратима казнећи тешко оне које је судбина већ казнила.</p> <p>Девојче је ућутало, јер  
0" /> носећи тугу као једино имање које је спасла.{S} Њој је тек јуче стигао глас да јој је на  
етку поставио врло несретно питање које је код ње можда изазвало бол и тргох се не настављајући 
 Мало затим чу се опет неко пуцање које је трајало читавих по сата.{S} Мора да је било близу је 
данух ја и опипах опет чело детиње које је још увек било влажно од кише.</p> <p>Један од присут 
 а рањен, тешком ногом згазио дете које је лежало на друму, пробио му копитом утробу, па и сам  
ужиле и велике неприлике и тешкоће које је требало савладати да би се само из вароши изашло.{S} 
враћајући се са празном корпом, из које је бегунцима распродао јабуке дивљакуше.{S} Запитах га  
> се из даљине.{S} Патријаршија из које је некада, у далекој прошлости, никла српска вера, једи 
 а у моме суседству, пред кућом из које је скоро пошао регрут, заурлука пас.{S} Зла коб је зашл 
 прерађује и опет враћа у групу из које је потекла а одатле иде даље, кроз дућане и кроз кафани 
 ове тешке невоље враћао у душу из које је био изагнан.{S} И професор је ћутао извесно време па 
ова које је некада будна сањала, и које је као сунчане зраке уплитала у срећу свога детета и св 
ђу догађаје о којима је казивала и које је вероватно прибирала и сређивала, да би их била кадра 
у се узносили изнад мртве вароши и које је прве његов поглед сретао, учини му се да виде или ба 
о настављајући вероватно ред мисли које је дотле у себи претурао.</p> <p>— За то да патиш!{S} Т 
творена књига, казивао своје мисли које је морао дуго прибирати у себи, чекајући прилику да им  
лусну изаткало из оне гомиле мисли које је мало час, већ својим првим питањем, изазвала у мени  
подин не хтеде ни да саслуша вести које је она носила са воза:</p> <p>— Не требају ми никакве в 
ечито и са непоколебљивим убеђењем које је освајало.{S} На лицима присутних, који су предлог у  
 је донела и набрало се чело очево које је збринуло а деца њихова, тамо на крвавим обалама, пон 
це.{S} Та линија бележи границу до које је допрла непријатељска поплава.{S} Ван границе те попл 
пригушеним гласом казује ово звоно које је салило цветно доба наше историје — изазивају у нама  
х глава.{S} То је било читаво јато које је прекрилило небо од Вишњице до Жаркова.</p> <p>Нико н 
не журимо да сагледамо крај дела у које је један народ скрхао сто година нечувених напора, за к 
чао језовите ствари о бомбардовању које је, тога дана, трајало од подне па све до осам часова у 
лико дана мори тешка брига о имању које је остало у освојеноме Београду.</p> <p>— Ћути, ал не с 
вао је на горњем спрату, у одељењу које је од свога стана одвојио ректор Богословије, који се с 
<p>Виђао сам дуге поворке побожних које је водила вера; гледао сам бескрајне поворке војсака, в 
елник даје жени неку цедуљицу и упућује је у болницу.{S} Улази друга, тако исто окрвављена, сам 
одмах повуче на Добрун-Вардиште, одакле је преко Шаргана стигла у Ужице.{S} Непријатељ је тада  
трупа и о ситуацији на Јежевици, одакле је овога тренутка стигао, не кријући ни своју бригу за  
ало где, одвели су га у Прокупље одакле је изашао на фронт Друге Армије, Степе Степановића, да  
вајају питоме јадранске обале; и одакле је Зетом господарио Ђорђе Балшић, чији гроб и сад лежи  
нцла.{S} Нико не зна ни ко је ни одакле је, ни чија је; појавила се једнога дана на београдској 
ного говорио, сем то што ми реко одакле је и како је пребегао.</p> <p>Јуче по подне кад сам му  
пуку, тај се пук тукао на Мишару, после је одступио.{S} Имала сам и једну тетку, па и она избег 
свако брине о себи или о својима, дотле је владу и Врховну Команду притисла она велика, она опш 
е тице које су прелетале Београд, дотле је несретна мајка извиривала из капије и освртала се ле 
зника, који ће доћи на наш фронт, дотле је воз који је истога дана стигао из Солуна и укрстио с 
> не излази више из ове одаје.{S} Дотле је још одлазио од јутра до вечери на оне многобројне и  
и по кући, што се може понети.{S} Дотле је бабо сипао из вреће брашно у торбе, одвајао у застру 
загусти друм народом и стоком.{S} Дотле је већ и дан свануо и ако тешки облаци још застиру небо 
а, улазећи у овај мртви град.{S} Гробље је тужно изгледало, пуно мањих и већих обојених и необо 
инути горњи влажни слој ђубрета а дубље је ваљда сувље.{S} Пацови, становници ове прљаве зграде 
га Народа.{S} Цело то драго парче земље је један храм, пантеон, где леже погребена велика и све 
 би ми било оставити кућу ал опет, боље је склонити дете.{S} Дете је мало, тек прешло две годин 
у свима намера да крећемо даље.{S} Боље је веле по ноћи.</p> <p>Детиње се хаљине биле осушиле а 
 он ме прекиде и настави.</p> <p>— Боље је, боље.{S} Не знаш ти још шта је то гладан човек.{S}  
 ће неко.</p> <p>— Зато пазите.{S} Поље је равно ал’ опет; кад наиђе какав повећи џбун, какво о 
д се врати бежанија са Љум-Куле, напоље је већ почела да се шапће реч капитулација.{S} У почетк 
ди се одмах учитељ. — Пре свега, Скопље је потпуно отворено према Качанику.{S} Па онда... најза 
још непрестано промицала.</p> <p>Скопље је имало тужан и суморан изглед и осећала се нека тешка 
ла <pb n="520" /> ромињати.{S} Ма да ме је умор био давно савладао, казивање госпе у црнини одр 
се војник. — Нисмо их пљачкали па да ме је срамота; нисмо разбијали и отимали.{S} Непријатељ ул 
лила Богу.{S} Пред саму зору мора да ме је савладао сан јер нисам ни чула ни осетила кад се ста 
Ви ми чините неправду ако мислите да ме је жао ове руке, који губитак за мене значи најтежу тра 
ила, слетела сам низ басамаке као да ме је ко гурнуо озго и тек кад сам се дочепала улице, ја с 
многобројних наших надања.{S} И када ме је најзад савладао сан, мени се чини да сам још увек је 
а намештене, на позорници, па и тада ме је, у пријатноме седишту, увек језа обузимала.{S} А сад 
} Била сам слаба, признајем, а можда ме је завело у слабост и то, што сам видела и срела толико 
е, али су ме сузе облиле.{S} Госпођа ме је тешила, рекла ми је да опасности за живот нема, да ћ 
 задахну топла и смрдљива јара, која ме је у овоме часу гушила као да сам сишао у какву дубоку  
болничарка из наше авлије саветовала ме је да останем, остаће и она и многе друге жене из нашег 
 далеко од материнских очију; болела ме је судбина оне мртве мајке крај чијег се тела игра неви 
ито на груди моје мртваче.{S} Болела ме је горко суза оне мајке, која се морала преваром ослобо 
} Она ме је тешила и жалила, примила ме је и склонила код себе.{S} Онај ме гад сад није могао в 
роћудности; <pb n="631" /> одвлачила ме је од тешких мисли, које сам као терет носио на овоме п 
м жудно погледала на ту зору; гушила ме је ноћ, нисам могла да дишем...!</p> <p>Ватра код детет 
о што би се мајци исповедила.{S} Она ме је тешила и жалила, примила ме је и склонила код себе.{ 
да пропусти то бедно девојче.{S} Она ме је захвално погледала и ушла је у вагон, носећи једну ц 
ажен, па те ја ипак волем!</p> <p>Та ме је мисао тако обрадовала, тако утешила, тако охрабрила, 
е прати стража са пушком?{S} Срамота ме је била од самога себе, срамота ме била и од оних, које 
друго, два дана нисам јела а срамота ме је било да просим.</p> <p>Отишла сам и у ону велику бол 
е над забринутом гомилом.</p> <p>Кад ме је већ загушила и брига и дим, дигао сам се и кренуо ку 
о цигарету и очекивао сам је.{S} Сад ме је увелико интересовао њен мали роман, који је она умел 
о ћутао.{S} Али оно његово око, које ме је тако оштро гледало, питало ме је:{S} Од куд ти овде, 
атно ово његово наивно казивање које ме је разгаљавало као блага, тиха струја у вртлогу олујине 
е наше детињство.{S} Чаробност слике ме је занела и без мало сваке ноћи — а тако их је мало бил 
, ти ме не волеш више?</p> <p>И даље ме је гледао истим погледом и ни једна се црта на његовом  
траже.{S} Обхрван великим болом који ме је баш тих дана задесио, ишао сам лагано, мирно, ногу п 
имала одлуку или је то био умор који ме је савладао?</p> <p>И уторак је свануо мутан и облачан. 
.{S} Хтела сам да вичем за помоћ али ме је глас потпуно издао.{S} Покушах да му се силом отмем  
сам смела остати код куће.{S} У кући ме је све подсећало на мајку, на оца и, било ме је срамота 
и није ништа, само пазио ме је, увек ме је пазио и саветовао ме је као брат.{S} Свагда предвече 
</p> <p>Миран и поуздан поглед којим ме је срела, када сам се успео на врх моста, умирио ме је. 
} Довде сам слушао са пажњом а затим ме је сан савладао.{S} И чудан сам сан уснио те ноћи.{S} К 
е и после помагао а и ја њему.{S} Он ме је и оженио, из добре куће, а жена ми се пази с мајком  
ећ сам му се подавао без отпора и он ме је одводио све даље и даље, одводио ме је у далеко дети 
а крива, зар сам ја крива?</p> <p>Он ме је и даље гледао са презрењем и понова је тргао руку ко 
 ме је, увек ме је пазио и саветовао ме је као брат.{S} Свагда предвече, кад би изашао из млина 
>— Шта је ово, шта је ово? — дочекао ме је узвиком једва изговарајући својим мутним, промуклим  
Позоришта из Београда.</p> <p>Познао ме је али није имао снаге да говори.{S} Једва се прибрао д 
 је одводио све даље и даље, одводио ме је у далеко детињство, тамо чак докле једва допиру моја 
/> <p>— Он ми није ништа, само пазио ме је, увек ме је пазио и саветовао ме је као брат.{S} Сва 
да сам се успео на врх моста, умирио ме је.{S} Тај поглед као да је казивао: „Оставите ме, не у 
уштен пас и болно јечао.{S} Потсетио ме је тога тренутка, не знам зашто, на његовог Гришу, када 
 излазила из собе, нисам смела и ако ме је прошао први страх.{S} Наслонила сам ухо на врата и о 
 сам волела да останем у мраку и ако ме је било страх мрака.{S} Док се још по мало назирало гле 
.{S} Свако се освртао за мном, свако ме је чудно погледао погледом сажалења који не теши но дра 
авао повести ме у Србију па ево како ме је послао!</p> <p>— И како ми је било кад сам морао да  
у му гореле а усијаним очима гледало ме је право у очи.{S} Ох, несретна мајко, да ли је то био  
оје ме је тако оштро гледало, питало ме је:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?{S} Ја сам га ра 
м гробу, па свршена ствар!{S} Болело ме је, тешко ми је било, али сам бар знао, а сад?...{S} Ос 
е подсећало на мајку, на оца и, било ме је срамота.{S} Ишла сам улицама онако; успут сретала пу 
не треба више да живим.{S} Освестило ме је одојче, које ми је било на рукама и син који је дора 
рујанија, гушило ме је нешто, мучило ме је: изгледало ми је као да сам пошла да учиним неправду 
расле деце на своја плећа.{S} Тешило ме је што ми је најстарији син већ био добро измакао, ушао 
либи била сам све узрујанија, гушило ме је нешто, мучило ме је: изгледало ми је као да сам пошл 
чи, нисам могао задремати.{S} Гушило ме је нешто и ако сам био под ведрим небом.{S} Можда онај  
а неколико великих болница а и вукло ме је нешто тамо.{S} Све ми се казивало као да ћу га тамо  
атила сам га тешке душе.{S} Притисло ме је нешто овде у грудима, откинуло ми се нешто овде у ду 
ни било у души то ја знам.{S} Једино ме је тешило што су сви говорили: сад је рат свршен.{S} За 
 није одговорило на моје питање, оно ме је и даље питало:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?</ 
 његова армија?</p> <p>— Горе.{S} То ме је баш и страх, ако је тамо загустило, па се они сруче  
ружио руку да је прихвати и блесасто ме је гледао и не благодарећи ми.</p> <p>Кад смо измакли м 
ароши неку дубоку мистичну драж, што ме је закивало по читаве сате за место, са којега сам слик 
Ја не знам шта је то било у њима што ме је охрабрило?{S} Када сад, далеко од непосредних утисак 
та би друго!{S} Бојали су се сви што ме је ратна година ухватила као рекрута.{S} Мајка ме чак у 
 сретнем опет са оним професором што ме је скинуо са солунскога воза.{S} И још сам се спремао,  
уковника; соба ми се окретала; нешто ме је <pb n="519" /> гушило и хитала сам што пре напоље, н 
</p> <p>Напоље ме освежи ваздух, јер ме је била већ заморила она тешка и загушљива запара у каф 
станице и ја се упутих њему.{S} Свет ме је жалио што се толико мучим а није ни слутио колико ми 
а мене лако изнети реч.{S} Други пут ме је опоменуо да се не дружим са једном девојком, рекао м 
која дрхће у грлу, рећи:</p> <p>— Време је, Господару!</p> <p>— Чему време? — сену Краљев погле 
емијером, он овога отпушта.</p> <p>Тиме је на Балкану, на један мах, створена нова и очајна сит 
с крова, трећи комадић даске и већ чиме је ко стигао наоружао се и отпочео посао.{S} Потегосмо  
збуђења један бакалин из Параћина, коме је због проласка „колоне тимочке дивизије“ самар с мага 
и део хаљина сув да избришем дете, коме је косица и лице било мокро од кише, али све, све на ме 
отпоручник, који се за то спремао, коме је то каријера, који је свој живот посветио војничком з 
ам поглед и горе на старо Дулцињо, коме је месечина дала чар тајанствене и чаробне вароши из он 
рејом, гледајући у стрму уличицу — коме је то могло пасти на памет да вуче ова парадна дворска  
кући која гори, смеје смехом онога коме је величина трагедије замаглила душу и разум.{S} Добош, 
ца и све добро његово.{S} Деда, на коме је остала кућа и брига, опремио је расушене таљиге које 
спустио своје батерије са виса, на коме је био, да потражи нов положај и пожури пешадији да са  
ут Призрена.{S} Сиромах доктор, на коме је још трајала гојазност коју је стекао за време мирнод 
ри нас и онај тас на теразијама на коме је утеха, претеже.</p> <p>— Доста је Румунија само да п 
онетка.{S} Трго нас је бат коња на коме је јахао официр пред патролом.{S} Срећом млади официр б 
м чакширама, гуме око точкова и на коме је још по где где сачувао лак свој сјај а плиш своју бо 
рама, остаци гуме око точкова и на коме је по где и где сачувао лак свој сјај а плиш своју нека 
о се, вели, пред једним шињелом на коме је лежала гомила женских корзета, подвезица, дугмад за  
 n="294" /> Најзад, седе за сто на коме је лежала распростра ђенералштабна секција Косова Поља, 
 шта ју је заковало за то место на коме је.{S} Недалеко од храста лежао је један свеж гроб са к 
који су се распртили по седишту на коме је некада Краљ седео.</p> <p>У дубини, изнад уличице ко 
 и онога света, који га је молио и коме је дао реч да ће избећи борбу изнад саме вароши.</p> <p 
.</p> <p>— У шта? — упита пуковник коме је присуство погребу Краљеве Круне избрисало из душе и  
ињава бол.{S} О, да је то први бол коме је он сведок!{S} Дубоке бразде на стаблу његовоме казуј 
ресен сећањем на кућу и родитеља о коме је причао.{S} Пошто је осетио да је у мени нашао стрпељ 
кол седнице команданата армија, по коме је имало: да се обустави јутрошње решење команданата о  
осећи у руци малени ручни фењер, у коме је горела свећа а за њим други носећи тешке алате, ћуск 
 вековима стрепи цела Метохија и у коме је и данас свака кућа тврђава толико пута топовима опса 
вара ми и погледа мрким погледом у коме је било чак и мржње.</p> <p>— Тако је, ал велим, ко зна 
он у који је сад ускочила, вагон у коме је била одвео би је у албанске планине где би деци свој 
ећ одавно и догорева као кандило у коме је дотрајало уље али, сад се већ гаси...{S} Ја видим см 
ити војник; војник у оном смислу у коме је то био мој муж и може ме дочекати пребацивањем које  
ну ограду и хитно одјурио вагону у коме је Команда.</p> <p>Кад је наступила ноћ, главница наше  
вором, уверен да јој је, у стању у коме је, тако исто тешко изговорити реч као и извући ногу из 
мо <pb n="369" /> измакли правцу у коме је Бојко пуцао и његовом погледу, ускочисмо и ми преко  
номе окрвављеноме Богу, ономе Богу коме је немилост оцатом жеђ гасила, у чије су се груди копља 
ледајући ове ружне слике у Пећи, о томе је свако себе забринуто питао.</p> <p>Та брига се врзла 
 она далеко, још врло далеко.{S} У томе је погледу било пуно слутње и пуно туге, у њему се оцрт 
, чекаће и сутра ако треба.{S} По подне је већ цело Скопље било спаковано, спремно за пут ма гд 
тим је пратила мајку на пијацу, у подне је пред вратима дочекивала оца кад се враћао кући а уве 
бичнога, редовнога живота.</p> <p>Подне је већ било превалило, кад се у један мах заустави тамо 
том заносни принц Карл Хајнц, крај мене је лежао у блату нежни идеалиста Арман Дивал, лежао је  
 тресао се у грозници.</p> <p>Крај мене је лежао у блату лепотом заносни принц Карл Хајнц, крај 
 оглашава једном смрћу!</p> <p>Око мене је још све спавало.{S} Наредник је полегао страном уза  
е — рекох јој кад приђох друму — у мене је овамо добра ватра.</p> <p>Она климну главом благодар 
им!“ — „То је Сава, синко, а оно иза ње је Србија“.{S} Дуго смо после ћутали и гледали тамо, он 
а света! — нариче кукавица а они око ње је теше без уверења, без топлине, те им утеха студена к 
га својим речима.{S} Официрево казивање је било можда природније и једноставније, али сам ја са 
е креће друмом као црн облак.{S} И мање је разговора тада; да ли што човек мање види око себе т 
ако застане више се збије гомила и мање је ларме но при покрету.{S} Бојала се чуће и ко други о 
ни то добро, али опет кућа је ту, имање је ту, наћи ће се ко ће прихватити имање и кућу; али је 
их и онда ћемо се опет скрхати а питање је хоћемо ли тада имати слободан и овај једини пут за о 
о је један путник.</p> <p>— Само питање је, хоћете ли и ви стићи у Солун? — рећи ће један од он 
таје од пресуде до извршења.{S} Осећање је то срамоте које изазива војникове сузе, осећање оне  
бијен прозор почео да куља.{S} Узбуђење је очас обузело целу кућу али они на вишим спратовима,  
 поче и гласно да се љути.{S} Задоцњење је већ испунило три четврти сата.{S} И ко зна колико би 
> <p>Мајка је чекала...</p> <p>На Уциње је пао већ дубок сан, капци се спустили на прозоре, ман 
и мене! — отреса га се онај, јер крајње је време да дочепа место у возу.</p> <p>Испустивши њега 
ено и хитро спусти пушку на руку, одапе је и прозеблим гласом прошапта:</p> <p>— Стој!{S} Ко ид 
е! — гунђа даље грађанин.</p> <p>— Горе је ово, друкчије је ово! — окрете му се мајор — Наполео 
вајући почела да трну већ, кроз прозоре је црквене почело да продире рано јутарње бледило дана  
џамија, у колима и под колима.{S} Ватре је било доста, јер се ноћас предавало пламену све што с 
му и последње остатке отпорне снаге, те је већ тад његов поглед изражавао неку престрављеност и 
свим и заборавила да сам ја крај ње, те је моје питање пробудило.{S} Ја понових:</p> <p>— Па са 
 мркла мрака увек поседнути столови, те је тешко место добити.{S} Али, и ту <pb n="150" /> у ка 
био у вези са нама и знао је српски, те је он служио највише као тумач а и као вођа по овим теш 
 и кроз који смо се једва догледали, те је његов глас звонио као глас некога духа који се јавља 
 отац ми често остаје ноћу у кафани, те је за мене лако изнети реч.{S} Други пут ме је опоменуо 
ак није почео морити и очи склапати, те је тада једно по једно, награђујући га пољупцем, односи 
ијатељски држе према српској војсци, те је на појединим местима било и пушкарања.</p> <p>Један  
војводи Мишићу неколико грубих речи, те је сукоб у једноме тренутку претио чак да пређе у разра 
 да стеже, насртљиво је наметао сан, те је један по један обарао главу на груди или је наслањао 
 већ последњи тренутак био наступио, те је морао и сам увидети да другаче не може бити, отишао  
који се ширио и у ширину и у висину, те је изгледао као ватрена шума.</p> <p>— Оно је пожар! —  
 нас.{S} На ватри су догоревала дрва те је гомила румена жара покривала земљу и простирала око  
 и данас седи, нашли јој и мало рада те је подржали колико да прихрани дете и да га метне на <p 
а осећала необезбеђена од изненађења те је већ била приправна да напусти ову варош.</p> <p>Краљ 
пешака и сад смо већ били ван гомиле те је могла мирно и без прекида да настави своје казивање. 
на пушку, али је нису хтели да приме те је и даље остала распуштеница.</p> <p>Кад овај аутомоби 
кад стигне свештеник?{S} Шта ради он те је толико заузет?</p> <p>— Сахрањује, господине, једнак 
а ли је од њих трију задужила државу те је држава према њима тако љубазна да им уступа аутомоби 
а џада која обавија као змија Јелицу те је далеко под собом могао сагледати делове друма, што м 
ли његов цар?</p> <p>— Ех, што!{S} Дете је, није криво! — резонује позивац. — Бога ми, велим, с 
ал опет, боље је склонити дете.{S} Дете је мало, тек прешло две године, тек стало на ноге, па б 
 је престала; да л’ му је боље?{S} Дете је било мирно, по где кад чула сам га да јекне и тргне  
е задрхтала земља подамном.</p> <p>Дете је и даље плакало и ничим га нисам могла да умирим.{S}  
елим дрветом и чека као осуђеник кад ће је прозвати.{S} Свет се тиска и отима, гура и надире си 
, испуцаће непреорана земља жеђу, те ће је самохране мајке сузама заливати.{S} Пресушиће дојке  
ама, повукла се некуда.{S} Где — сам ће је Бог знати!{S} Спавало се по ћепенцима, по дућанима,  
е ли нашли мајку?</p> <p>— Нисам, ко ће је наћи у овоме кијамету од народа.{S} Рекох да јој се  
м рану, нити да је превијем.{S} Како ће је јадниче преболети?</p> <p>Што је више зора освајала  
јку и праштају се од ње за навек јер ће је оставити ту, у јарку, а они морају даље, без ње.{S}  
е и, ако где буде парче слободице, биће је ту негде измеђ Јастребца и Копаоника.{S} Верујући у  
одитељскога, ничега нежнога. — Немогуће је цео свет ослободити.</p> <p>— Не кажем цео свет, гос 
деле али су се осећале.</p> <p>Немогуће је било оком схватити сву величину невоље која је крета 
и густ, загушљив ваздух.{S} Са таванице је висила усекнута, прљава, петролејска лампа, која је  
ећину, у вештичину кућицу.{S} Из кућице је допирао женски јаук који ми је продирао кроз душу, к 
н је!</p> <p>Облаци се разгонили, сунце је грануло и поздравио га је најпре један па два а зати 
средњевековне племићске носиљке а иначе је била од обичних дасака, са седиштем унутра и прозоро 
 добро“!</p> <p>Но сем концерта и иначе је живот у Скопљу био у пуном јеку.{S} У општини се, св 
а ли се наши приближавају.{S} Пред вече је престала борба а наши нису ушли у Шабац.{S} Наиђе ст 
тавиће пут право за Скадар.</p> <p>Вече је било ведро и овде, у долини, није тако нагло освајал 
што, па му реч заигра у грлу и недорече је већ само ману руком.{S} Млади поднаредник зањиха гла 
е борбе па је линија заузета! — пресече је капетан, не желећи јој дозволити да каже оно што је  
 је судбина већ казнила.</p> <p>Девојче је ућутало, јер није имало више шта да казује, ја сам у 
а, нећу да чујем ничије савете.{S} Јуче је прошла Народна Банка за Солун и ја идем за Народном  
ли су је упорно негирали.</p> <p>А јуче је одиста и кренула била савезничка војска у помоћ Срби 
лико безначајно, па ипак драго је, наше је, слободно је!</p> <p>Још мало даље, кад допремо до о 
е земља покрива.{S} Овде је друго, наше је; ако је и тешко, наше је!</p> <p>Везани војник опет  
је друго, наше је; ако је и тешко, наше је!</p> <p>Везани војник опет ћути, те ни погледом више 
но за њим довешће нам и остале.{S} Наше је расположење имало тога момента карактер злурадога за 
л’ то наше?— пита војник.</p> <p>— Наше је, наши су га краљеви зидали — вели Краљ — три брата,  
номе ко до ње пре стигне.{S} И дочепаше је једновремено, чврсто, грчевито; један руком а други  
ом упаљена гламња, као факља.{S} Однеше је тамо где су запала кола у блато и отуда се чују више 
ше на њу при помену тога дана, узбудише је и изведоше из тока причања, који је дотле мирно и ла 
ете то је све једно и још кажете, лакше је бити рањен него контузован.</p> <p>— Па добро, нека  
у гомилу коју сам хтео избећи.{S} Лакше је ипак слушати она горка јадања о невољи но ове ругобн 
<p>Посветни лист на петој страни, цртеж је Н. Н., сликара</p> <p> <foreign xml:lang="fr">Tous d 
бије.{S} После читавога сата борбе, воз је кренуо ка Феризовићу носећи собом тело честитога мла 
след упада Бугара код Предејана.{S} Воз је чекао дуге сате на разним станицама док се обезбедио 
ан сат живота?</p> <p>Погледах је да би је боље разумео.</p> <p>— За мене значи то! — рече одлу 
 ви она мајка што даје живот деци да би је деца преживела, већ она, која мора преживети своју д 
им дрветом у станичној алеји, као да би је оно сухо грање могло заштити од кише.{S} Ветар јој п 
е, нигде скоро да наиђу на ширину да би је могли понети на рамена те пружити кораке, већ је нос 
рали слазити са тротоара на улицу да би је обишли.</p> <p>— Румунија ћути! — одговара му мрзово 
пазила ма какву црну тачкицу.{S} Кад би је нада обманула, она би се опет враћала на своје место 
ријом <pb n="179" /> оперисати, нити би је на ускоме друму могао кренути за повратак, нити би ј 
руму могао кренути за повратак, нити би је преморена стока могла узнети натраг на Јелицу са кој 
ускочила, вагон у коме је била одвео би је у албанске планине где би деци својој ископала гроб. 
бјашњавали да је свака опасност, ако би је и било, још врло далеко.</p> <p>— Па молим вас лепо  
ђе жени, која се још не дизаше и пољуби је у чело, другарски, пријатељски, братски.</p> <p>С по 
х чујеш, ал прво ајде у цркву!“ У цркви је, знате, светац.{S} Јесте ли били кад у Раваници?</p> 
у напустио несретне бегунце и ево, први је међу осећајима, који се опет јавља.</p> <p>И сад се  
ја.{S} Предомислио сам се.</p> <p>Други је опет тако одлучио да иде на Рожај па у последњем тре 
оја покушава да пробије тмину и разреди је успева само да у тамну боју ноћи унесе неку тајанств 
без шума копали, и навиривао би да види је ли посао готов.{S} Гроб се морао дубок, врло дубок,  
 се клицало и узвикивало.</p> <p>У људи је настало неко расположење да се грле, да стискају јед 
pb n="165" /> у војсци, добро, ајд лажи је.{S} Али сад, што ће нам то још и сад?{S} Зар није бо 
{S} Суза је молитва најближа Богу, сузи је небо отворено; небо је скуп суза човечанских.{S} А з 
 да ни с ким делити.{S} Саучешће у тузи је често пута увредљива фраза, кад се каже зато што је  
који пешак, али у главном, на тој алеји је било тихо и могли смо, сем обичних поздрава ових про 
вела сам собом средњег сина.{S} Старији је био заузет школом а мезимче сам оставила код мајке.{ 
коју она у овој борби представља и чији је он носилац.</p> <p>Стари Краљ је одмахивао главом на 
 слушајући даља казивања писарева, који је тапкао за њим по блату, капетан се уврати у среску з 
ива, остатке онога трећега позива, који је онако славно изгинуо, бранећи одступање младе војске 
умадијске дивизије трећега позива, који је био на Железнику те потиснут, јер је и Жарково већ б 
туба.{S} Један сноп косих зракова, који је продирао кроз горњи прозор, разредио је нешто мало т 
а из Министарства Спољних Послова, који је, увијен у бунду, и ако то температура није захтевала 
рашна, он реко да нема више а ага, који је одсео у њега, нареди једноме да му претресе мутвак.{ 
јања и невоље и да бегство првога, који је то име носио, није значило напуштање народа и народн 
ашао из вагона, призвао посилнога, који је држао коња, бацио се коњу у седло и одјурио у варош; 
атељским рукама? — запита војвода, који је капетана лично познавао и знао га из бораба, које су 
абоме? — учини скептички кафеџија, који је био магационар при некаквој војној станици и тога ра 
</p> <p>— Не, не оптужујем сељака, који је закрвавио сва поља и горе наше, озго од Саве и Дунав 
неком пророку Исајији из XV. века, који је пророковао да ће се два змаја сукобити на Овчем Пољу 
ан срете погледом младога водника, који је иза свога топа стојао и немо гледао смрт око себе.</ 
и под истим погодбама заробљеника, који је мало час са мном разговарао, али овај одби:</p> <p>— 
ипалим свећу на гробу ког војника, који је пао за Отаџбину, у дубини цркве, иза задњих стубова, 
јали око Бојка а један од војника, који је ушао био у кућу да види има ли кога тамо и да пита ш 
а обиђе болеснога војводу Путника, који је већ раније стигао у Спас.</p> <p>Два клонула старца, 
дном граном место четвртога точка, који је ко зна где остао.{S} Таљиге вуче покисао и блатњав к 
јој је пуних недара румена корала, који је набрала на дну морскоме.{S} Певала је неку чудну пес 
 силно бректање једнога мотоцикла, који је јашио француски војник.{S} Мотоциклиста нагло улети  
ору поткивају негде коња или вола, који је јуче обосио а данас треба да крене на даљи пут.{S} В 
ка и уџерица на периферији Скопља, који је разуздан за време Турака, навикао да буде повлађиван 
, када је прва реченица телеграма, који је стигао са бојишта, гласила: „Аустријанци у паници и  
да је био последњи међу осећајима, који је на овоме тешкоме путу напустио несретне бегунце и ев 
тумачи се позив грчким поданицима, који је овдашњи грчки консул објавио.</p> <p>И ма да се свет 
 крунисао губитком целога Балкана, који је могао корисно послужити општем ослободилачком циљу,  
чном паланачком типу уских рамена, који је покушао да посумња у снагу дипломатије.</p> <p>— Јед 
ише је и изведоше из тока причања, који је дотле мирно и лако текао, као да је цело казивање чи 
пи офанзиви.</p> <p>Војвода Степа, који је и сам пристао уз ову <pb n="713" /> одлуку, али још  
а то спремао, коме је то каријера, који је свој живот посветио војничком занату и на њему хоће  
> небу, и узнео га изнад простора, који је притискивала магла, срео је тамо горе светлост која  
гов што виси на јексеру иза врата, који је правио преклане о слави, и дечија колица у углу иза  
ра пробудила је пуцњава са фронта, који је сад већ био само неколико километара изнад Скопља, т 
 стајао сам крај беднога Бековића, који је тешко јечао и тресао се у грозници.</p> <p>Крај мене 
ше да издржи поглед малог мртваца, који је лежао на његовоме столу, извади из џепа једну мараму 
ши из северне Србије; из Крушевца, који је био други и Скопља, које је било трећи збег по велич 
то општински ноћни стражар Новица, који је ту службу добио као награду и признање за некадање ч 
 шајкачу гледајући уморена старца, који је крај друма повијен стајао ослањајући се на једну бат 
 се сручује на Косово.{S} Из Ниша, који је дотле био највећи збег вароши из северне Србије; из  
био код начелника или други какав, који је био код дивизијара и брижне ће их гомилице одмах опк 
ог неканцеларијског официра нашег, који је и сам гинуо и деца му крај њега гинула; не оптужујем 
тиоце.{S} Капетан пољске батерије, који је био на своме левоме крилу, претрну и потрча месту гд 
противник дарданелске експедиције, који је увек, кадгод се расправљало о томе, упорно тврдио да 
едним старцем из последње одбране, који је био на служби при канцеларији начелниковој.{S} Он је 
 вагоном <pb n="66" /> прве класе, који је био празан и затворен, стајала је гомилица француски 
 са скопљанске железничке станице, који је у тренутку кад су кретала једновремено два воза, јед 
деновца а на станици је био други, који је растоваривао топове и коње.{S} Док се тај посао сврш 
 по који необичнији, обавештенији, који је умео казивати и оно што новине не кажу, и око њега б 
моран четворогодишњи борац српски, који је на северу запливао већ у дубоку крв, дигао би главу  
онај помамни пламен тамо у даљини, који је у првоме тренутку био наше поуздање, светиљка која н 
лошћу огромнога пожара изнад Пећи, који је прождирао каре, лафете и сву осталу опрему српске ар 
 шефа, старог војводе.{S} Војници, који је носе, нигде скоро да наиђу на ширину да би је могли  
 онда кад је преживљавала догађај, који је сада причала.{S} Па кад је мало прође умор она опет  
; личио ми је на огромни мравињак, који је згазила тешка стопала силе па се мрави помели и журе 
под 26. септембром у свој дневник, који је сачуван и донет мени: „Доживели смо историјску част  
та! — храбри се још увек пуковник, који је сачувао поуздање.</p> <p>— Да постоји још српска вој 
зговарају.{S} Један виши чиновник, који је јуче говорио да смо толико претучени да сто година н 
еко?</p> <p>Најзад један наредник, који је пратио неку комору и сишао с коња да се одмори на но 
ена, бледа, воштана лица; рањеник, који је недолечен кренуо из постеље огрнут болесничким ћебет 
ци? — Запитаће ме један свештеник, који је стао узаме крај друма, очекујући да прође тужна пово 
е ту оставио.{S} То је био војник, који је далеко у пољу стајао гологлав и усамљен.{S} Шајкача  
говара му пакосно срески начелник, који је без игде ичега, са торбом на леђима, стигао у Призре 
еликој, белој коверти.{S} Ђенерал, који је са војском својом сад већ требао да буде близу српск 
 Србије.{S} Тамо енглески адмирал, који је не знам којим случајем запао у Србију, где га је доч 
терина душа.{S} Неодољиви мистрал, који је долазио од некуд са далеких страна, загрлио се са зл 
 Скопљу био некакав турски консул, који је сматрао за своју родољубиву дужност да распаљује ниж 
/p> <p>То није био више онај Краљ, који је још пре годину дана, када је требало повести одлучну 
очело је повлачење.{S} Непријатељ, који је поуздано рачунао да сутрашњега дана мора напустити Ч 
</p> <pb n="203" /> <p>Непријатељ, који је испред Чачка, код Трбушана, имао ону олаку борбу са  
е притискала груди.</p> <p>Учитељ, који је ућутао био, осећајући ваљда и сам утисак својих речи 
 да се заврши тај тако рећи покољ, који је Бог мојој породици и моме породу наменио, у Скопљу ч 
у преко Љум-Куле на Дебар и Битољ, који је још слободан и одакле се, у случају невоље, увек да  
говара са француским авијатичарем, који је до пре месец дана са обала савских и дунавских надле 
у се Богу Милутиновом и Душановом, који је ове мудрошћу и крепошћу обдарио; молили су се Богу к 
а ова слика пожара.{S} Под кровом, који је покривао нашу Отаџбину, попрскали су већ зидови који 
ди али ме погледа једним погледом, који је јасно казивао да су „они“ Аустријанци, али да је њој 
ицу и тихо кретао за једним вођом, који је далеко пред колима ишао.{S} Око кола је ишло још чет 
тим присети и узвикну за војником, који је већ био одмакао:</p> <p>— Знаш ли, бога ти, војниче, 
агоцени прстен, са драгим каменом, који је уловио у мрежи.{S} Загрљени мајка и син, светлећи та 
 се буновном и дремовном посилном, који је упао у собу, те му нареди да поскида с чизама колико 
омилица избеглица.{S} Под товаром, који је носио на леђима, лежао је на земљи немац, заробљеник 
и сузним очима и узбуђеним гласом, који је дрхтао и грцао, засипале га питањима:{S} Одакле иде; 
стави али неким придушеним гласом, који је јасно казивао да јој страх гуши и сад грло од онога  
 ћу мирније спавати! — рече један, који је светиљком у руци и огрнут ћебетом, под којим је дотл 
 да израстемо!</p> <p>Други један, који је зајаукао кад је чуо да му је кућа опљачкана и тврдио 
ста коња мало — одговара му један, који је и сам покушавао да уђе у састав те команде па није у 
велико интересовао њен мали роман, који је она умела тако просто а ипак тако лепо да казује.{S} 
ма чаробном светлошћу драги камен, који је он из мора крви изнео; сањам белога голуба који ми с 
из зграде изаћи ће какав господин, који је био код начелника или други какав, који је био код д 
— узвикује један старији господин, који је већ одлучио да остане у Призрену са породицом, па шт 
 с оне стране улице један бакалин, који је ту скоро изишао из болнице, пошто је прележао рану,  
звити велики један историјски чин, који је њему његова срећна звезда наменила да још једном пон 
отребне наредбе.{S} Челни батаљон, који је већ дотле стигао, одређен је одмах у предходницу а к 
нављенога гроба; камени бели орао, који је негда красио препратни свод, поломљен и затрпан; деб 
ослуша и положи децу по волу а во, који је већ био склопио очи предајући се смрти, осетив терет 
ина да осваја.{S} Кроз прљави вео, који је покрио небеско плаветнило, поче да жмируца звездица  
шта би човеку! — ишчуђава се неко, који је сад тек наишао у кафану и чуо да се Ускоковић удавио 
нога рашчистити.{S} Огроман пожар, који је ноћас буктао изнад Пећи, гутао је државне архиве, но 
p>На збору је био и сам дивизијар, који је допунио говор инспекторов изјавом, да је и последњи  
 узвикивао је очајно један поштар, који је сутра рано хтео да пође с породицом, једновремено ка 
дите, казати један обратан пример, који је садањи, није од пре шесет година и дешава се у једно 
прође — објашњава један пензионер, који је навукао беле женске чарапе до колена а на леђима нос 
ко и било да канцеларијски официр, који је командовао вагоном као неким утврђеним и поседнутим  
и од јутра до мрака.{S} Ту официр, који је малочас стигао однекуд и одмара се те да настави пут 
ачунати као и на цивилну.{S} Збор, који је првобитно требао да решава питање о евакуацији стано 
о.{S} Бива да по гдекоји разговор, који је почео за једним столом, обухвата постепено и све ост 
миравао.{S} Да ли је то био одмор, који је Краљ хтео себи или се одао новим размишљањима после  
ведрим небом.{S} Можда онај сумор, који је у влажноме ваздуху лебдео или глас оних смртоносних  
> <p>Да ли онај његов дубоки глас, који је бобоњао кроз празну и ниску одају; да ли онај тајанс 
 блатом улопан, повијена репа пас, који је кренуо у збег за кућом и чељадима.</p> <p>И сва та г 
о, самоубиство — одговара адвокат, који је донео вест, — Оставио је и писмо за собом.</p> <p>—  
екала само да се мало разиђе свет, који је гомилама ишао мостом.{S} У једанпут дође ми воља да  
и десно, прескачући ствари и свет, који је већ притиснуо сваку стопу на перону.</p> <p>— Склони 
тњи, пали, ништи и сагорева живот, који је до мало час ту био.</p> <p>И ближи се већ!{S} Осећам 
тајала је ослоњена на један храст, који је високо узносио своје голе гране, стајала је мирно и  
ку око мангала.{S} Поноћни ветрић, који је кроз разбијена окна сад нешто живље дунуо, као да је 
 — запитаће један трезвен старчић, који је дотле само слушао разговоре, забављајући се ушивањем 
 је питање <pb n="541" /> о хлебу, који је врло тешко било наћи и разговори, који су се водили  
народа својега; молили су се Богу, који је негда услишао молитву угодника својега архиепископа  
леко још од Пећи.{S} У томе мраку, који је као угљени облак лежао на земљи, једва се нешто пред 
ећањем одужити се честиту војнику, који је живот свој дао за <pb n="527" /> Отаџбину!{S} Слава  
Чим је сагледа он приђе поручнику, који је уморан сео на један камен.{S} Приђе му, па се испрси 
 осећао сам и ја у овоме тренутку, који је био свечанији на пустој, влажној пољани, под оловним 
p> <p>Пришао сам једноме жандарму, који је бајаги одржавао ред, којега нити је било нити га је  
едва добила место у једном вагону, који је био влажан и ударао на задах штале и где смо газили  
урајући парламенат.{S} По рецепту, који је добио из Берлина, о значају међународних уговора, он 
непријатељ је надирао ка Лесковцу, који је још био окићен заставама у част доласка савезника.{S 
а усана му се избрисао онај осмех, који је кроз педесет година политичкога му живота играо на њ 
 зиме — правда ми се један од тих, који је пошао натраг а кога сам са породицом срео на изласку 
>— Ех! — учини један трећепозивац, који је седео према Краљу — Нема нигде оно.{S} Не би дао ја  
х је упоредила.</p> <p>Младеновац, који је постао збег Београда, Паланке, Ваљева и целе Колубар 
е и помогох јој да прескочи шанац, који је раздвајао друм од њиве.{S} Прешло је још неколико пе 
 колима је мајка с дечицом и отац, који је водио коња, притегао је снажно руком дизгине те уста 
рој војске и народа <pb n="338" /> који је село већ притиснуо.{S} Над селом се узноси, на једно 
згледа више препао но сви остали а који је ту вест и просуо кроз варош.</p> <p>— Знаш, кад Врхо 
већ пет дана тражи своју команду а који је стајао мало у страну од те групе, узвикну:</p> <p>—  
таћемо ми остали, сем најстаријега који је знао неку народну <pb n="247" /> песму у којој се Ту 
 кару и упрегоше га на место овога који је пао и који ће сад остати на друму да чека своју лага 
уђених?{S} Па ипак, било је некога који је то слутио.{S} Крај друма, на једноме камену, видео с 
 моја породица, било је још некога који је дошао да подели са нама бол.</p> <p>То је била она г 
тих мисли пробуди нас глас једнога који је био измакао нешто напред:</p> <p>— Ама погледајте, љ 
 почасна стража крај ковчега онога који је већ умро?{S} Шта чува и кога?</p> <p>Бели се витез у 
и су пред тобом, не видиш ни друга који је крај тебе.{S} Чујеш само око себе како нешто тутњи,  
понова стреса од тих боних акорада који је плаве и освајају.{S} Окрећеш главу да не гледаш више 
је један обвезник чиновничког реда који је радио у војној станици.</p> <p>Одушевљени таман поно 
 а шта није скоро.{S} Нити знам ја који је сат ни који је дан а да ме запиташ не знам ни годину 
дети? — одговара задригли кафеџија који је пре годину дана у ово доба јавно обећао да цео свој  
 вагона, изазивајући утисак човека који је тек дигао главу са високих дипломатских послова и бр 
а седнем и дозвао једног обвезника који је био ту на служби, те га послао да дозове кмета.</p>  
ења, осећајући сву величину утиска који је учинило његово саопштење — Да!{S} Господин Боп је у  
 није одјекивао тупи ударац пијука који је негде у близини копао српске топове; када су се влад 
, сине? — припитао би каквог дечка који је пролазио крај њега, спуштајући му руку на раме.</p>  
ји остатак двоглавога златног орла који је негда ширио крила по оклопу и красио оковане груди ј 
не оптужујем професора, ни учитеља који је јуначки и са пожртвовањем гинуо.{S} Оптужујем оне ко 
м куферче, вероватно пуно новца на који је он већ израчунао ажију на солунској пијаци.</p> <pb  
м сабрао се нарочити одбор грађана који је образован да изврши предају вароши.{S} Као нарочиту  
ио под утиском овога малога романа који је девојче <pb n="429" /> тако искрено а тако лепо прич 
зеше да ослобађају малаксалог коња који је посрнуо и још се држао на предњим ногама али опуштен 
<p>Војници доведоше резервног коња који је био везан за кару и упрегоше га на место овога који  
{S} Сећам се једнога нашега вајара који је тугу тако заогрнуо провидним велом <pb n="374" /> ис 
 додаде Краљ показујући на сликара који је свој посао завршио.</p> <p>Кад каре стигоше у Блаце  
ладића, пошао сам да, у име одбора који је управљао овом организацијом, обиђем страже.{S} Обхрв 
плануло дице са ожиљцима, арбанаса који је сишао са планине и посматра нас дивљачким погледом и 
 спази друмом из Слатине ордонанса који је журио к њему.{S} Капетан притеже дизгине и коњ остад 
орлачкога друма биле су пуне света који је ту склонио главу од граната и кише.{S} Домаћини су в 
обавио плав облак дима од цигарета који је и целу собу испунио.{S} Разговор се око овога стола, 
утреној кафи, коју ће телеграфиста који је дежурао ноћас, увратити да пије, чуће се вести што и 
им сви у војводу Степу Степановића који је, ослоњене главе на руку, седео за столом крај самога 
цао читав сноп <pb n="176" /> жица који је прихватао један дирек побијен испред зграде.{S} У те 
вој вишој команди или, што има оца који је пријатељ са тим пуковником.</p> <p>— Ви сте, младићу 
и, очекивала сам повратак војников који је ушао у канцеларију да ме пријави.{S} Све до тога час 
страдања.</p> <p>Лагано креће збег који је загушио друм.{S} Несретна мајка која носи на леђима  
 градова?</p> <p>Лагано креће збег који је загушио друм.{S} Крај друма леже мртви коњи, који су 
ти државна имовина и оволики народ који је кренуо у бежанију.</p> <p>Већ од првих речи видело с 
вестима све више расте.{S} Свакоме који је сазнао што, мало је то и увек верује да постоји још  
чарење једнога честитога старешине који је, сем храбрости, улазио увек у борбу и са вером у поб 
адава му је обраћана пажња на мраз који је све више стезао, старац је упорно остао при томе да  
остали око ватре клонули, јер мраз који је почео да стеже, насртљиво је наметао сан, те је једа 
ће доћи на наш фронт, дотле је воз који је истога дана стигао из Солуна и укрстио се са овим у  
ент банкротира.{S} Али, док је воз који је јуче <pb n="55" /> отишао у Солун, носећи собом оног 
 шетњу кроз оголели ред дрва, кроз који је неколико косих линија вечерње светлости суморно сенч 
а седиштем унутра и прозором, кроз који је продирао ваздух и светлост у дрвену кућицу.{S} Војни 
главу и настави вишим гласом, кроз који је звонило топло поверење и детиња искреност:</p> <p>—  
ршили свој посао.{S} У мраку, кроз који је пробијао слаби зрачић из малога фењера, кретале су с 
вчевића, одвоји се од прозора кроз који је видела где је гроб и друге круне српске, пође кроз д 
аве! — одговори официр гласом кроз који је звонио дубок бол.</p> <p>— Оно смо ми упалили?</p> < 
који као да је из гроба долазио, и који је јецао као струна на гуслама, отпочеше сени молитву Г 
одједнако <pb n="663" /> осећамо и који је у њеној души, сломљеној и обеснаженој за ма какав но 
суђено па ето ти! — одговара други који је потпуно разумео предње питање јер га је и сам себи п 
д оних младих и интелигентних људи који је за време мира покушавао и пером да се послужи.{S} Ре 
иљан час“ који смо сви осећали али који је осећај свако у себи угушивао.{S} Сви смо тај час већ 
ро.{S} Нити знам ја који је сат ни који је дан а да ме запиташ не знам ни годину.{S} Знам само  
лочашњи случај није био и последњи који је капетановој узбуђеној души нанео бол при напуштању в 
е дуго загледа у један пањ у ватри који је, потпуно прегорео, сачувао цео свој облик из пепела. 
рбу издао војвода Мишић, онај исти који је прошле године издао наредбу за наступање; да ће побе 
 Можеш ли стари? — довикује чичици који је полегао иза једнога бусена.</p> <p>— Морам, господин 
тастрофама, десио се један догађај који је узбудио цео свет.{S} Пошто се дуго и дуго градио, от 
апу.{S} И последњи сиромашак, онај који је полазећи у свет стегао неколико динара, вадио је мар 
>— Чекај, ако упали... — рече онај који је још увек без успеха кресао жигице.</p> <p>Ја сам међ 
екакав пискав глас, вероватно онај који је ту реч бацио и данас по подне на станици и тај писка 
а питање, ко је <pb n="327" /> тај који је требао мислити на све и кога нису смели омести догађ 
н на ову примедбу. — Али је он тај који је умео изабрати себи околину и то је његова заслуга.</ 
авати у једноставан простран облак који је пао као покривач над црном масом избеглица што је по 
ја нада, потпора моја, једини зрак који је заостао да ме греје; чух да ми је и најстарији син,  
pb n="436" /> и разнолики, те мрак који је све више освајао био ми је добро дошао.{S} Желео сам 
, враћала у отаџбину и сваки корак који је њен војник учинио, ма како тежак пут био, знао је да 
м часу осећао задовољан, као човек који је нашао <pb n="296" /> солуцију, нашао срећан излаз из 
<p>И сахрањена је већ!{S} Пуковник који је руководио сахраном српских топова пошто је прегледао 
ој похита у сусрет.{S} Поднаредник који је слазио чак до Чачка, рапортира капетану, да су јуче  
се да је то онај млади поднаредник који је самном и са учитељима пробдио крај мангала целу једн 
лесник увијен у ћебе, седи рањеник који је сам кренуо из болнице и ако му је рана још недолечен 
и грејем се — вели један благајник који је уз болницу повукао и кућу. — Јуче сам изгорео црни е 
, уклонити се! — одговори начелник који је тога тренутка прекинуо разговор са Кумановом.</p> <p 
рича, слуша и један рањени поручик који је опустио штаке те се наслонио на зид и посматра прола 
атим јаче.{S} Био је то потпоручик који је довео собом једног ордонанса.{S} Капетан још довољно 
ве и ствари би неминовно узеле ток који је капетан, поплављен непријатељском ватром, замишљао.< 
</p> <p>— Да се први француски пук који је пошао на Дарданеле искрцао у Солуну, цела би ствар д 
зуме се продужило чекање и ђенерал који је већ неколико пута нервозно погледао у сат, поче и гл 
ако љубазна да им уступа аутомобил који је могао много корисније бити употребљен.</p> <p>Затим  
децу.{S} Ви морате живети, јер бол који је у вама мора живети, он не сме умрети, он не сме ишче 
ну цену.</p> <p>Један мој пријатељ који је и сам пошао да на томе пазару купи штогод топло за п 
ли им китили силаве, и онај пиштољ који је на Чегру прославио смрт Синђелићеву, и она пушка кој 
м-Куле а одатле право на југ путем који је пробио Црни Дрим, па преко Бицана на Дебар и даље на 
оглед тражећи да види бар онај дим који је пао већ на воде Моравине и на воде Ситничине.</p> <p 
ипак може наћи крајичак под кровом који је истурен далеко у поље, те се ту може заклонити од ки 
еда тупо, неким стакленим погледом који је сјактио из крвљу умрљанога лица.</p> <p>— Јеси ли за 
тер а официр то одобравао погледом који је јасно казивао:</p> <p>— Шта си ти, ко си ти?{S} Мати 
њавала једновремено димом и мразом који је продирао споља.{S} Унутрашњост ове необичне куће, са 
едоносно гледао, умиреноме утиском који је та његова изјава учинила, барометарска се лоптица сп 
о свој разговор са руским консулом који је „поуздано знао“ да ће Бугари ударити на Турке.{S} Св 
ти хвала, господине! — рече гласом који је дрхтао у грлу.</p> <p>Угасио је свећицу, савио је ко 
притајава, изумире и онај тихи шум који је он проносио, гране на дрвећу престану се нијати и по 
ница и магацина! — примећује један који је синоћ био код „Зрињског“ и вратио се отуд кући убеђе 
и се српској тад пробудио нови сан који је затим хладна, немилостива и себична дипломација, дип 
остора.{S} То је већ ваљда полусан који је мноме овладао и који мраз тако упорно и тако дрско н 
 и главе на руке, гледала у пламен који је буктао и повијао се.</p> <p>Ми не знамо где да се ус 
е, које ми је било на рукама и син који је дорастао, те који ће још мало, само ако му Бог да жи 
 нека магла да се спушта.{S} Сутон који је све више освајао, магла која се спуштала и дим, који 
у те петом од чизме узе лупати пањ који је по средини прегорео и кад га преби а он гурну две по 
евој му страни блузе црн кончић, о који је раније висила медаља за храброст.</p> <p>— Нема ту р 
од Призрена па онда бацити.{S} Део који је намењен да се понесе овим путем имао је пред собом д 
{S} Наћи ће се можда међ њима неко који је и сам оставио децу код куће, а ако се не нађе...</p> 
је увек важна личност или бар неко који је могао да има везе са важним личностима.{S} Он зато г 
гину на Косову и, пред њима владар који је изабрао царство небеско.{S} И после пет стотина годи 
згину на Косову и пред њима владар који је изабрао царство небеско.{S} Та слика била је жива, ј 
 минарета и оголела дрва.{S} Пожар који је буктао изнад вароши, на једном узвишењу, осветљавао  
ућу јој једнога дана захвати пожар који је врло брзо напредовао тако, да се једва она спасла.{S 
бица протеже крила, буди се гуштер који је спавао под каменом и диже зелену главицу да срче зра 
уже напољу.{S} Нисмо чули разговор који је водио, јер није остао на вратима него сишао на друм. 
запрепашћењем овај необичан призор који је за нас још био загонетка.{S} Трго нас је бат коња на 
а на лицу му се огледао тежак умор који је сад већ био опште обележје свега живота, свега што с 
ма моћи да види један шири интерес који је ван његове урођене себичности.{S} Ни ми нисмо трагич 
пуно клонула од силнога умора, пут који је био стрм и под ногом, олакша те батерија живље крете 
н Јанковић, онај господин Јанковић који је пре једнога сата ушао да се распита је ли истинит гл 
и врх табака и ја принесох фењерић који је стајао на земљи измеђ мојих ногу.</p> <p>— То је сам 
чи као да овај нови, свежи гроб, у који је сахрањена једна материнска љубав, и њему причињава б 
опле обале где ју је одвео вагон у који је сад ускочила, вагон у коме је била одвео би је у алб 
е груди копља заривала; ономе Богу који је крвљу својом откупио наук свој.{S} Молили су му се д 
репошћу обдарио; молили су се Богу који је Лазара Косовскога примио у царство небесно; молили с 
царство небесно; молили су се Богу који је народ српски пет стотина година подржао у вери, у он 
скрену, дугу.{S} Молили су се Богу који је негда Немањину молитву на звечанској гори услишио <p 
година и дешава се у једном народу који је показао више но ма који, да уме ценити културне раде 
има које су увели у собе, о народу који је затворен у цркви и много, много ужаса, тако да сам у 
о ћилибар.</p> <p>Приметих војнику који је са вола, којега су пси већ подрпали, секао себи парч 
диже са постеље и рече потпоручику који је остао у соби:</p> <p>— Идите одмах избудите људство. 
е дугога ћутања и уживања у утиску који је произвео, проседи господин пркосно узвикну:</p> <p>— 
ајући се ушивањем рукава на шињелу који је негде успут закачио и исцепао целом дужином.</p> <p> 
е.{S} Ви морате живети, јер у болу који је у вама, лежи једна велика мисао а та мисао не сме ум 
о! — жали се један грађанин мајору који је пред њим. — А тек је први дан путовања; нашта ли ћем 
м се очекује свакога тренутка крах који је неминован и који ће под собом претрпати све што се з 
где ће се малочас заложити ватра, сваки је гласно узвикивао: „Ово је моје место!“ старајући се  
ојалности и готовости на предају, сваки је од ових одборника носио још омотану, на левоме рукав 
мом Србије, отпоче да се ређа.{S} Сваки је дан носио свој догађај а сваки је догађај наговештав 
припремале су се две три нове.{S} Сваки је од нас седео на своме месту, задовољно свлачио обућу 
Сваки је дан носио свој догађај а сваки је догађај наговештавао велику трагедију српскога народ 
ио свршен.{S} Простране су раке, велики је број топова.{S} Треба затим земљу угазити, треба је  
би арнаутских разбојника.{S} Полицијски је писар у у тој борби јуначки погинуо али је успео да  
 толико! — одговори официр — Призренски је пут једини који нам је остао за одступање.{S} Ту ће  
у. — Само пре три стотине година српски је народ одавде, од Патријаршије, кренуо у бегство испр 
p> <p>— Па јест, оно и Константин грчки је протумачио по томе рецепту уговор! — додаје пензиона 
аво у очи.{S} Ох, несретна мајко, да ли је то био поглед праштања или молба за помоћ?{S} Када с 
оје се он склонио из Београда.{S} Да ли је те ноћи или сутра дан настављена борба, он није знао 
узе завртеле су му се у очима.{S} Да ли је у томе часу осетио да је то, што је сад на његовим к 
з сенака, простирала пред њим.{S} Да ли је Краљевић у томе тренутку путовао погледом преко оних 
нити га је ко год узнемиравао.{S} Да ли је то био одмор, који је Краљ хтео себи или се одао нов 
 у редове бораца и ступили су.{S} Да ли је овај један претпоставио бити српски заробљеник томе  
дваја из оне тамне масе.</p> <p>— Да ли је то Пећ?</p> <p>— Шта може бити друго?{S} Има већ чет 
пао и мучио дуго и дуго.</p> <p>— Да ли је по једна катастрофа српскога народа одиста везана за 
колење, које ће донети суд о томе да ли је ово епска легенда, што се сад дешава или је злочин,  
мунија ступити у рат; нико о томе да ли је већ стигла руска или француска помоћ.{S} Ако је ко и 
" /> из којега је и поникла?{S} И да ли је тај Усуд хтео да слом српски понови на истом месту и 
...</p> <p>Ућутала је.{S} Не знам да ли је бол или умор савладо, али је ућутала и загледала се  
ар и пламен?</p> <pb n="21" /> <p>Да ли је одиста вера јача од туге а нада снажнија од бола?</p 
ом крвљу наша поља и горе.</p> <p>Да ли је Госпа у црнини, посматрајући замишљену слику, која с 
 отуд ситну пару да удели.</p> <p>Да ли је то саучешће које невоља јача у човеку или предрасуда 
е са свих страна да се запитује која ли је од њих трију задужила државу те је држава према њима 
 око гвирне на улицу да види из чије ли је војске тај пролазник.{S} У дну улице тамо, жена са д 
 пред нама и убрзао сам кораке не би ли је стиго.{S} Вио је то заробљеник подрпанога али потпун 
S} Води ли је разочарање и бол, води ли је туга и расточене наде?{S} И куда ће?{S} Иду ли ови б 
ла духа и тела креће друмом?{S} Води ли је разочарање и бол, води ли је туга и расточене наде?{ 
гинуо, можда и вечерас тек.{S} Зашто ли је погинуо и ко га је убио?</p> <p>— Мени се чини, људи 
lestone unit="subSection" /> <p>Чему ли је слична ова прича?{S} Шта је то у њој што изазива бол 
ери је сишла на обалу да га сачека, али је море било узнемирено као и материна душа.{S} Неодољи 
иштине бити тегоба, патњи и невоља, али је све дотле бегунце подржавала вера.{S} Из Приштине ве 
им околностима, у другим приликама, али је ипак све, као оморина, као тежак ваздух пред непогод 
тине, здравио се и до сада са њима, али је до сада и сам веровао у нешто, па је покушавао том с 
це.{S} То није утеха, то је обмана, али је у часу тешке туге довољна и она.{S} Теши те и обмању 
 Пашић, појахао би по где кад коња, али је ишао такође радије пешке, оборене главе и подржавају 
 браћом да погине, бранећи Београд, али је мајка мислила то су само голе речи неискуснога детет 
p>— Па они... не знам колико их је, али је Дунав преплављен чамцима а и из тих чамаца бљује пуш 
.{S} Настала је брига како ће даље, али је та брига мало трајала.</p> <p>— Могли би, Величанств 
ва послате српске трупе на Једрене, али је још тада брижно занихао главом:</p> <p>— Каква судби 
чинио све могуће покушаје и напоре, али је до те везе немогуће било доћи.{S} Свакога часа јавља 
о, горело је а ручице као жеравице, али је престала она силна језа и дрхтање.{S} Зашто је прест 
на била ту.{S} Није постојала више, али је била ту, могли смо је и мртву грлити.{S} Краљ је био 
ед нама!{S} Ми смо ту истину знали, али је ево сад пред нама целе целцате, у грубој њеној ствар 
видели смо већ у Призрену њен слом, али је она била ту.{S} Није постојала више, али је била ту, 
је ни казивана њеним правим именом, али је ипак она лебдела у ваздуху.{S} Изговорена можда у ка 
вне Команде.{S} Војвода је боловао, али је пратио догађаје, и тога ради помоћник му је стално с 
ести догађаји?</p> <p>Ја сам ћутао, али је он живо, као отворена књига, казивао своје мисли кој 
а, које је Краљ по где кад узјахао, али је радије ишао пешке, ма да је био немоћан а стаза тешк 
ије слазили бегунци овамо у Косово, али је једнога тренутка изгледало као да оркан неће протутњ 
знам да ли је бол или умор савладо, али је ућутала и загледала се помно у ватру која је догорев 
озор, тамо у соби мора да је топло, али је начелник већ прибрао масу људи, који су му испунили  
ри мислили ваљда да је то храброст, али је то била грозница, <pb n="639" /> грозница од страха  
 сликала се већ наслоњена на пушку, али је нису хтели да приме те је и даље остала распуштеница 
о изгубити краља кад имаш отаџбину, али је зло, браћо моја, изгубити отаџбину а сачувати краља. 
ри.{S} Спавало се на голоме патосу, али је бар било крова те штитило од кише и било је зидова т 
и године спасли Косовскога ропства; али је све то било недовољно.{S} Светина је куљала, куљала  
Краљеве и наслањао уво да чује што; али је у соби била мртва тишина и није хтео узнемиравати га 
е се ко ће прихватити имање и кућу; али је наопако, мој брајко, кад видиш домаћина без куће, бе 
 је рекла није било Бог зна шта.{S} Али је мој мир за мало трајао.{S} Тек што је прешло подне,  
 је он собом чак са Дрине повео.{S} Али је, према извештајима које је већ имао о снази непријат 
оз па да од путника сазнамо што.{S} Али је и нишки воз имао једно очајно задоцнење.{S} У место  
 младић, спреман на ову примедбу. — Али је он тај који је умео изабрати себи околину и то је ње 
о није могла добити телефонска веза али је кумановски телефон јављао неповољне вести.{S} Крива  
еђује, киша је сасвим била престала али је јутарња студен почела да осваја.{S} Како смо сви бил 
оноћ, морала је већ бити близу зора али је још увек владала дубока тама и студ.{S} Покрила сам  
а не верујем да ће освојити Београд али је извесно да га неће штедити.{S} Што не би отишли ма г 
туп и да постави по где које питање али је капетан само одмахнуо руком не одговарајући му.{S} П 
} Изнад нас небо поче да се прозире али је у шуми још био мрак и оне свећице што су се кретале  
ћи одмакли и већ се приближили зори али је киша још увек ромињала те се у ваздуху није могло оп 
т, он је веровао да ће га преживети али је веровао и у то, да њиме неће бити завршен низ ратова 
ра сишао сам на обалу да га сачекам али је море било узнемирено као и душа моја.{S} Неодољива б 
јих.{S} Ја је стегох, да је задржим али је он грубо трже.{S} Тада дигох главу и погледах га пра 
о је сину бригу управљања Отаџбином али је сву љубав за њу задржао и даље себи.{S} Носећи ту љу 
не и бесане ноћи над болним дететом али је болест била и сувише тешка.{S} Био је тифус који се  
и горе ритови.{S} Кажу то је Липљан али је још врло дуго поћи до њега.{S} Друм је тако бескраја 
во у око.{S} Поглед му је био миран али је казивао пуно, пуно пребацивања и — презирања.{S} Ја  
није говорио грубо, чак се и смешио али је мене све већи страх обухватао и нисам ни речи умела  
писар у у тој борби јуначки погинуо али је успео да са неколико младића разјури разбојнике и ос 
 непријатељских топова зборила смрт али је пред нама лебдела прождрвљива неман глади.</p> <p>Је 
д пута и ту ће крај ње пробдити ноћ али је велика гомила оних који не могу наћи чиме ће и ватру 
сузе у очима, задрхта ми реч у грлу али је ипак изговорих онако како сам је смислила, док је он 
гну.{S} Куповало се најпре за новац али је вредност сребрног новца била огромна.{S} Ако као про 
могу жене и деца, могу и ја!</p> <p>Али је старац прецењивао своју снагу подајући се вољи.{S} Н 
 мајку бранио, ко би Србију?</p> <p>Али је то био обичан разговор, често понављан у свакој кући 
 путовање.{S} Он сави цигарету, припали је, повуче два три дима па настави:</p> <p>— Био сам не 
} Поједе залогај па узме пушку и испали је.</p> <p>— Ручаш, чича?</p> <p>— Па да се прихватим,  
 пиће.</p> <p>Кад је вече пало, у штали је већ увелико буктала наша ватра и припремале су се дв 
бро, је л’ то ко видо својим очима, или је то само онако, глас? — пита у једној гомилици војни  
.{S} Нешто се далеко напред десило, или је пао коњ или се скрхала кола или се наишло на какав т 
ањ не би узнемирио онога што умире; или је то можда почасна стража крај ковчега онога који је в 
ових догађаја који се сад дешавају; или је осетио да је то оно поколење, које ће донети суд о т 
е се <pb n="83" /> могла добити.{S} Или је нишка централа била преокупирана или се негде на пут 
еним мислима, толико изненадило.{S} Или је можда, под утицајем болова, које је озледила својом  
 кад ни Бог више не чува Србију?{S} Или је овај стражар можда постављен да бди над миром, како  
> <p>— И не дође? — пита начелник — Или је ти ниси чекала?</p> <p>— Чекала сам дуго, од јутрос  
е почивке, испуњене боним сећањем — или је малена варошица Младеновац тога тренутка одиста стра 
вакуисању! — додаје други.</p> <p>— Или је можда бомбардовањем упаљена!</p> <p>— То може! — дод 
во епска легенда, што се сад дешава или је злочин, тежак и крвав злочин?</p> <p>У Краљевим се о 
 породици, која је можда већ прошла или је отишла неким другим, непознатим путем.{S} Тако се це 
<p>— Пећ је у непријатељским рукама или је у пламену.</p> <pb n="684" /> <p>— А они који су изм 
 уопште око тешкога болесника шапће или је ту потребу изазвало само ово пусто место, тако тајан 
едан по један обарао главу на груди или је наслањао другу на раме.</p> <p>Ја сам покушавао да с 
тамо, је ли непријатељ већ у вароши или је само бомбардовањем уништио.{S} Можда можемо још ноћа 
је она?</p> <p>И, јесам ли ја будан или је ово привиђење које ми је у полусну изаткало из оне г 
.{S} Да ли што сам већ имала одлуку или је то био умор који ме је савладао?</p> <p>И уторак је  
а слом српски понови на истом месту или је то изабрано место храм бола српскога, где се уздиже  
траг, који су намирисали лешину, обишли је, па ће ноћас, кад планина буде пуста и мирна, доћи д 
обу, да сачека нова поколења.{S} Ми, ми је морамо ископати! — додаде други са оним упорним поуз 
тно небо и ако су нам исплакане очи, ми је догледамо, ми је видимо, она нам казује пут као покл 
 нам исплакане очи, ми је догледамо, ми је видимо, она нам казује пут као поклоницима звезда во 
им Београд.{S} Не бих хтела сама, да ми је да нађем још кога.{S} Чула сам за једну познату ми п 
е била тако дебела, тако масивна, да ми је изгледало као да је просецам телом, онако као пливач 
 и бабо и пожелех баш, као никад, да ми је да се створим пред њега, колико само да му кажем: „Б 
евих Звезда са липљанске станице; да ми је да га нађем, да му узмем једну килу тога ордења да ј 
ет све изгледало да лагано идемо; да ми је што пре да стигнемо у Раваницу!{S} А кад стигосмо, и 
су ме са саучешћем, мислећи ваљда да ми је тога часа у болници неко од ближих умро.{S} А тако ј 
тренутку кад сам у Скопљу сазнала да ми је син погинуо.{S} Ето за то сам његову смрт, мој најве 
 мене такође ћутећи.{S} Осетио је да ми је довољно било и да ми је довољно казао; осетио је да  
ам да сам у Нишу <pb n="644" /> и да ми је добро.{S} Једнога дана, неки наши кад се вратише са  
Осетио је да ми је довољно било и да ми је довољно казао; осетио је да је одлио мало горчине из 
да се тог тренутка пробуди и сети да ми је дужна нешто.{S} И онда поче тихо да казује, оним јед 
 сам и ја крај њих.{S} Осећао сам да ми је дуга, предуга ноћ, те да је бар ту крај мангала, са  
ма ли мушких у кући, рекла сам им да ми је отац војник и да никог другог немам.{S} Питали су ме 
> <p>Тргла сам се и ужаснула, као да ми је тога часа понова издахнуло јединче које сам носила.{ 
, верујте заплакао сам и сам, као да ми је неко најрођенији погинуо.{S} Али онда је било друго. 
па дедер сад, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем где год да ми објасни ако зна какав но 
} Е па дедер, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем <pb n="548" /> где год успут, да ми об 
и само, у томе тренутку, на памет да ми је да у овој гомили сретнем оног трећепозивца што нам ј 
ез новаца и без хране?{S} Куда ћу да ми је да знам?</p> <p>— Па тамо где и сви остали? — теши г 
ку све, рекох ко ми је муж, рекох да ми је син већ годину дана на фронту, да је био у борбама,  
 који је заостао да ме греје; чух да ми је и најстарији син, у борби код Великог Поповића, поги 
моме породу наменио, у Скопљу чух да ми је и последња моја нада, потпора моја, једини зрак који 
оборено дрво, на први одморак и тада ми је пред очима промицала слика за сликом, од којих је св 
орница најжалоснијих слика.{S} Отада ми је њена слика остала дубоко урезана у памети и није се  
гловита јутарња јесења свежина, која ми је до мало час притискала груди, као да ме у томе трену 
тровицу.{S} Па... дојурио сам, мајка ми је била у Прокупљу.{S} Чуо сам да је избегла, па како с 
>— Имате ли родитеље?</p> <p>— Мајка ми је умрла још пре пет година.{S} Имам оца али не знам гд 
 се враћала, причала ми је, казивала ми је све што је видела и чула.{S} Причала ми је о порушен 
њене <pb n="401" /> снаје и казивала ми је како је у Београду лепо, како има великих кућа и мно 
а кадра предосетити.</p> <p>Казивала ми је у Приштини једна ојађена мајка, која је изгубила син 
уму, са дететом на рукама, изгледала ми је ова грмљавина још страшнија.{S} Као да се земља раст 
воришту, обвијена црнином, изгледала ми је у оној тами, кроз коју је промицала, као неко више б 
ке крстаче. <pb n="263" /> Изгледала ми је у томе тренутку као госпа из народних песама која об 
ко је то била дуга ноћ!{S} Изгледала ми је читава вечност!{S} Целога свога живота нисам преживе 
погоде?{S} И та усамљеност изгледала ми је ужасна.{S} Ја ништа страшније не знам, ја се ничега  
абави што и, кад се враћала, причала ми је, казивала ми је све што је видела и чула.{S} Причала 
е тетка па ме заваравала.{S} Причала ми је неке приче и обећавала чим дође лето, да ће ме водит 
све што је видела и чула.{S} Причала ми је о порушеним кућама на пијаци, о намештају како лежи  
би ли га привезао за себе.{S} Годила ми је његова прича баш са своје наивности и доброћудности; 
/p> <p>Топлина старчевих речи годила ми је али ме није тешила.{S} Тешко ми је било и помислити  
лиле.{S} Госпођа ме је тешила, рекла ми је да опасности за живот нема, да ће истина остати онак 
очима бедна, ниска, подла.{S} Изашла ми је пред очи слика мога мужа, строга лица, са горким пре 
 шта више да се погорша.{S} Одсечена ми је рука.</p> <p>— Одсечена?</p> <p>— Да, цела шака, до  
реба да бегам... кукавица, до бегања ми је било, до себе ми је било!...{S} И шта сам радио... с 
о час.{S} Волела бих да су топле, та ми је топлина била доказ живота.{S} Текну ме сумња те скид 
 Многи су ме пролазници и питали шта ми је али ја нисам дизала главу и нисам одговарала.{S} Кад 
аћи.{S} Убио сам се у Призрену, гроб ми је у Призрену... толико им само реци.</p> <p>Кад беше с 
ивице, као што га је имала онда, кад ми је тако често у походе доходила.{S} Она се преобразила, 
о леп онда кад смо се растајали, кад ми је оно казао а сад, без ока и пребијене вилице.{S} Ниса 
, врло тешко.{S} Тако ми је било кад ми је мајка умрла па остала сама у кући.{S} Само, онда сам 
у јесен пунио деветнаест година, сад ми је тек двадесет прошло.{S} Кажем ја једаред баби: „Бабо 
а тело хладан зној пробије.{S} И сад ми је пред очима, увек ми је пред очима, нити ћу икада да  
.{S} И ја сам га послушала и што год ми је казао ја сам га послушала.{S} Кад се објавила мобили 
авица, до бегања ми је било, до себе ми је било!...{S} И шта сам радио... скинуо сам мртво тело 
 — одговорих и посадих се на џак где ми је он сачувао место а фењерић оставих међ ноге на под.< 
b n="156" /> <p>Пођох одмах тамо где ми је рекао а чух за собом како неко у кафани отпоче нов р 
— Робовао сам и туговао сам.{S} Теже ми је било но оним швабама и мађарима, јер они су бар робо 
вим.{S} Освестило ме је одојче, које ми је било на рукама и син који је дорастао, те који ће јо 
али мртвац, другарчић мога чеда које ми је лежало на крилу, остаде на столу не плачући за мајко 
овољства причињавало ово лутање које ми је одлагало растанак са драгим теретом.{S} Чисто <pb n= 
и ја будан или је ово привиђење које ми је у полусну изаткало из оне гомиле мисли које је мало  
ства и туге и, све оно узбуђење које ми је давало снаге и моћи да мисао искажем, није ми оскуде 
не овако обогаљеног обесили, најмање ми је, ја и онако нисам више за живот; али што ће ми целу  
, није ни личила на канцеларију, пре ми је личила на мучионицу, јер сам саосећала са сваким они 
тски и без и једне речи поделили, те ми је брат и пре и после помагао а и ја њему.{S} Он ме је  
ка него брат и пријатељ.{S} Код куће ми је био ранитељ а овде, у рату, пријатељ.</p> <p>— Па гд 
 био ту, нађоше га у списку.{S} Срце ми је на једанпут залупало кад ми рекоше и у том часу мест 
инуло ми се нешто овде у души и срце ми је заиграло.{S} Слутила сам!“</p> <p>Слутња је нераздво 
ерском снагом, онога што вели: „Срце ми је довољно.{S} Оружје ми не треба!“ Онога што убија Себ 
олити да то ја чиним.</p> <p>— Лакше ми је, лепо га ожалисмо!{S} Баш ти хвала, господине! — дод 
х и напредних мушкарчића.</p> <p>Муж ми је погинуо у бугарскоме рату, на Вардару.{S} Био је хра 
ош једном оним ружним погледом, који ми је казивао: „Иди својим путем и не дирај ме у мојој нев 
 га тражила? — обратих се ономе који ми је казао њену злу судбину.</p> <p>— Тражила, до сад је  
ерујем! — тврдио ми је познаник који ми је ова пророчанства препричао — а Ви?</p> <p>— Ја бих в 
з кућице је допирао женски јаук који ми је продирао кроз душу, кроз срце и кроз кости.{S} Изгле 
алапљиво сам сркала онај ваздух који ми је гасио ватру у грудима.</p> <p>— Нека га, нека гине,  
м се певају песме растанка.{S} Да ли ми је одиста тада тако изгледало или ми то сад изгледа, ка 
ам му је учинила.{S} Не знам хоће ли ми је опростити?</p> <p>Била сам у једноме тренутку слаба; 
једва памтим што ћу ви казивати, али ми је мајка доцније, кад сам одрасла, препричавала оно што 
 у Скопљу.{S} Журила сам улицама али ми је овом приликом нешто чудновато изгледала варош.{S} Уж 
спрдње“, светина удари у кикот и тај ми је кикот продро као усијано гвожђе кроз душу и, верујте 
гарету коју је припалио.</p> <p>Ипак ми је био чудан његов положај.{S} Знао сам да су Срби заро 
али вас молим, не говорите то, човек ми је поверљиво казао.</p> <p>Сиромах доктор, доброћудан к 
ије.{S} И сад ми је пред очима, увек ми је пред очима, нити ћу икада да избришем ту слику из оч 
 израз његова ока није мењао и руком ми је још увек показивао врата.</p> <pb n="428" /> <p>Дигл 
ји су већ онемели од глади.{S} Један ми је изјави гласно, речима:</p> <p>— Хвала ти, брате и ро 
 Отаџбина тражи од својих синова, он ми је горко пребацивао и молио ме да не вређам успомену ње 
 смо ћутећи кренули ка извору.{S} Он ми је захватио воду у мањерку, он је са својима понео, нит 
ј овамо ту свећицу! — рекох му, и он ми је са пуно поверења пружи. — Како ти се звао брат?</p>  
матрам то за тужан растанак.{S} И он ми је, као и отац говорио, када је долазио на виђење:</p>  
вати.{S} Бранио се зубима и изуједао ми је руке и грло и цепао ми је зубима одело.{S} Мени се н 
ше!</p> <p>Цео мој поступак изгледао ми је још одвратнији, стидела сам се сама себе и, кад сам  
 рекао?{S} Рекао ми је српски, рекао ми је мојим рођеним језиком, рекао ми је оним истим, којим 
о ми је мојим рођеним језиком, рекао ми је оним истим, којим се моја мајка моли Богу, а мој баб 
 не дружим са једном девојком, рекао ми је да он то не воле.{S} И ја сам га послушала и што год 
ја, па је морао поћи у Ваљево, рекао ми је: „Пази се, кад се вратим, да не чујем што ружно за т 
припитала сам га и знао је.{S} Рекао ми је да је рањен.</p> <p>— Рањен? претрнух ја — Је ли теш 
љем.{S} И како ми је рекао?{S} Рекао ми је српски, рекао ми је мојим рођеним језиком, рекао ми  
љубећи ми руку и праштајући се рекао ми је:</p> <p>— Сад се нећемо дуго видети?</p> <p>— Зашто, 
а реч „хлеб“, „хлеб“.{S} Биће послао ми је онај старешина хлеб, као што је обећао.{S} Пођох да  
и изуједао ми је руке и грло и цепао ми је зубима одело.{S} Мени се навукло нешто на очи и ништ 
ојој кући вратити.</p> <p>Прва мисао ми је била да потражим оца.{S} Он ме никад није толико гле 
азвија план румунске акције, нацртао ми је писаљком на ћепенку правац бугарскога одступања и уб 
мање заједно подржимо.</p> <p>Причао ми је и даље о својим намерама, о надама, о будућности, го 
 залогај хлеба да се заложим, пришао ми је један чичица из последње одбране, блага, родитељска  
еник, десне руке у завоју.{S} Пришао ми је као знанац, као познаник.</p> <p>— Ви ме се не сећат 
сила.</p> <p>И он је растао и његово ми је здравље било најтоплија утеха.{S} Он је растао али н 
 придигла, кад сам пошла ногом, прво ми је било да идем у горњу болницу, више града, да се расп 
љезнице, па лађе, трамваји.{S} Много ми је причала и ја сам заборављала бол за мајком.{S} Али с 
ања у канцеларији начелниковој извео ми је пред очи све невоље сабране уједно.{S} Ту сам сазнал 
те мрак који је све више освајао био ми је добро дошао.{S} Желео сам да ништа око себе не видим 
p>— Ја у све то не верујем! — тврдио ми је познаник који ми је ова пророчанства препричао — а В 
елник је видео и разумео.{S} Понудио ми је столицу да седнем и дозвао једног обвезника који је  
ке пропасти у Србији до сад, долазио ми је, долазио ми је два три пута.{S} Војничка служба и ра 
рбији до сад, долазио ми је, долазио ми је два три пута.{S} Војничка служба и ратни напори изме 
еме онога затишја на виђење, долазио ми је и одлазио и дочекивала сам га радосна срца и испраћа 
јка, која је изгубила сина: „Долазио ми је — <pb n="391" /> вели — неколико пута за време онога 
ама, о надама, о будућности, говорио ми је све док нисмо избили на друм.</p> <p>На друму затеко 
нова да дршћем од страха.{S} Говорио ми је нешто мађарски али га ја нисам разумела.{S} Није вик 
p>— Нисам тврдо ни заспао! — говорио ми је сутра дан један пријатељ — Узнемиравало ме то што си 
ругом?</p> <p>— Чини ми се — говорио ми је доцније на путу један родитељ — чини ми се, лакше ми 
к ваљада?</p> <p>— Није! — одговорио ми је.</p> <p>— Него? — рекох.</p> <p>— Не знам — одговори 
ланке, Ваљева и целе Колубаре, личио ми је онога тренутка на варош пометених, варош суманутих,  
 чисто да појми светлост дана; личио ми је на огромни мравињак, који је згазила тешка стопала с 
ћи куда ће, не знајући шта ће; личио ми је на логор спасених дављеника, којима из очију још ниј 
час били су помирени са смрћу; личио ми је на несретну варош, на коју се био срушио брег и прет 
{S} Рекох г. пуковнику све, рекох ко ми је муж, рекох да ми је син већ годину дана на фронту, д 
/p> <p>— О да знате, господине, како ми је било кад сам се и ја јавио и кад су ме примили, било 
p> <p>— Данас је четрдесет дана како ми је брат погинуо!</p> <p>— Бог нека га прости! — прекрст 
сам ја потегао да закољем.{S} И како ми је рекао?{S} Рекао ми је српски, рекао ми је мојим рође 
о како ме је послао!</p> <p>— И како ми је било кад сам морао да опалим прву пушку?{S} Изгледал 
и по цео дан сам плакала.{S} Једнако ми је био пред очима он и чула сам оне његове речи: „Пази, 
у!“ Напрегла сам ухо и слушала, тако ми је драг био тај звук пушака и топова од којега сам се п 
ило ми је тешко, врло тешко.{S} Тако ми је било кад ми је мајка умрла па остала сама у кући.{S} 
ће.{S} А то ми је тако годило и тако ми је требало.{S} Осећала сам се сама, сувише сама, јер ми 
ве ово лепо сврши...</p> <p>Ето тако ми је говорио о својој кући и о својој деци — заврши припо 
толико мучим а није ни слутио колико ми је себичнога задовољства причињавало ово лутање које ми 
ло журити испред непријатеља, толико ми је сад изгледало као да сувише брзо пролазимо крај посп 
 мој бабо, сад да ме види?{S} Толико ми је обећавао повести ме у Србију па ево како ме је посла 
вршена ствар!{S} Болело ме је, тешко ми је било, али сам бар знао, а сад?...{S} Оставио сам их  
а ми је али ме није тешила.{S} Тешко ми је било и помислити да се тако растанем од детета и нео 
 је свануо мутан и облачан.{S} Тешко ми је нешто било на души, да л’ што је дан био тако сумора 
о, казивање госпе у црнини одржавало ми је напрегнуте живце и одупирао сам се сну.{S} Али, кад  
 очима и нешто тешко у души казивало ми је да је отац погинуо.{S} Сад сам се тек осећала сама,  
ми је учинило неко задовољство, дало ми је храбрости.{S} Ја сам се чак у души зарадовала што је 
спремна како ћу му казати, изгледало ми је да се нисам још прибрала.{S} Затим ми дође жеља да с 
ком српскога Краља у руци, изгледало ми је то као празник неки а не као рат.{S} Сад не морам пу 
нутку кад сам дигао главу, изгледало ми је да сам у погледу гладних који су пролазили крај мене 
ме је нешто, мучило ме је: изгледало ми је као да сам пошла да учиним неправду, да учиним злочи 
 сам га све чвршће грлила; изгледало ми је као да хоће да ми га отму.{S} Кад старац исприча при 
сам умео даље да наставим; изгледало ми је да сам у самом почетку поставио врло несретно питање 
ам сви знају да сам Србин; изгледало ми је као да ме сви са презрењем гледају.</p> <p>— Кад смо 
се страна чула пуцњава.{S} Изгледало ми је да се туку свуд око мене и замном и више мене и пода 
вога сутона па до сада.{S} Изгледало ми је све што сам преживела као огромна, пространа прошлос 
ила сама ојађена мајка.{S} Изгледало ми је у томе часу као да се ту, у Младеновцу, сабрали боло 
искрено, одано молитви.{S} Изгледало ми је као да и свештеници певају песме нарочитим, тронутим 
кроз срце и кроз кости.{S} Изгледало ми је као да чујем глас несретнице коју разапињу на крст и 
побацано, све погажено.{S} Изгледало ми је као да је неки зао дух пошао пред непријатељском вој 
е цери кад спази икону.{S} Изгледало ми је као кад се човек усред пламена у кући која гори, сме 
 и погледа боно дечицу.{S} Изгледало ми је у томе часу као да у његовим очима видим сузу и као  
о да опалим прву пушку?{S} Изгледало ми је као да сам њоме гађао Србију, као да сам гађао самог 
истина натопљена крвљу али изгледало ми је да је кост разбивена.{S} То би била већ тешка рана з 
> <p>— Зашто да није.{S} Предстојало ми је да гинем у овим планинама, губећи отаџбину, па зашто 
<p>— Осећао сам тешку грозницу, тело ми је горело као жеравица, очи се усијале а образи упалили 
и ја јавио и кад су ме примили, било ми је исто онако као кад смо били у Раваници.{S} Та ето, д 
ини слушао сам га са пажњом.{S} Било ми је чак пријатно ово његово наивно казивање које ме је р 
еринску бригу — од тог тренутка било ми је лакше, осећала сам се мирнија и слободнија.</p> <p>К 
 куће.{S} Кад сам изашла у поље било ми је лакше, али ме зауставише њихове страже и вратише у в 
ја њега волим.{S} Кад је отишао било ми је тешко, врло тешко.{S} Тако ми је било кад ми је мајк 
ску села Штимње — е онда... препукло ми је нешто овде...{S} Нисам спавао целу ноћ, прозебао сам 
није било.{S} Изгубила сам га, умрло ми је овде на руци на којој сам га и дочекала кад је дошао 
погинем од србијанске руке?{S} Дошло ми је да бацим пушку, да полетим у србијански ланац и да з 
реплашени.{S} Водите ме војсци, тамо ми је лакше, тамо још верују!</p> <p>И морало се кренути.{ 
д, све што није улица и блато, добро ми је дошло.</p> <pb n="347" /> <p>— Штала је, па има и ст 
Волела бих да се трза као раније, то ми је трзање ипак било доказ живота.{S} Једнога тренутка,  
у породицу намучити и искоренити, то ми је.</p> <p>— Па шта ћете?</p> <p>— Шта? — запита ме он  
ерујем, на изложбама сам успевао, то ми је донело стипендију.{S} Професори у Прагу су ме храбри 
нитеља а оно бранитеља куће.{S} А то ми је тако годило и тако ми је требало.{S} Осећала сам се  
ог и ја не знам ни сад зашто, али то ми је учинило неко задовољство, дало ми је храбрости.{S} Ј 
ести шта се дешавало напољу, те зато ми је све то било чудно.{S} Па и пред болницом било је так 
 цивилни жандарм.</p> <p>— Зато, што ми је ту, под носем! — одговара му дежмекасти лиферант кој 
} Прошла сам већ две болнице, на што ми је требало скоро недељу дана док сам умолила, док су пр 
аш шта сам ти ја!“ Ето то је све што ми је рекао али сам ја знала да ме воли и он је знао да ја 
 на своја плећа.{S} Тешило ме је што ми је најстарији син већ био добро измакао, ушао је био у  
главе.{S} Ништа нисам чула, само што ми је зујало у ушима и мутило ми се у глави.{S} Тргла сам  
сам се мало умирена и ако све то што ми је рекла није било Бог зна шта.{S} Али је мој мир за ма 
било и нешто друго, можда и зато што ми је једнако било пред очима да треба својом руком да уби 
 узалуд хтео да се отргнем.{S} Нешто ми је притискало душу те покушавао сам да се буним и порич 
<p>Он настави немо крстити се, пошто ми је погледом благодарио.</p> <p>— А умеш ли да се помоли 
сам и знао сам шта радим.{S} Поменуо ми је светога Јована, а то је и наша <pb n="640" /> слава, 
39" /> грозница од страха ваљда, јер ми је то била прва борба у животу, па одмах јуриш.{S} А мо 
сећала сам се сама, сувише сама, јер ми је те зиме, по смрти мога другога сина, умрла и мајка.< 
ним путевима, по мразним ноћима, јер ми је тај пут престављао извесан разлог за живот.</p> <p>— 
х вам!</p> <p>Поверовала сам му, јер ми је говорио искрено, из душе.{S} Дигла сам се да пођем.< 
ја снаге и, ево признајем вам, данас ми је први пут у животу дошла на памет мисао о самоубиству 
ме и ја сам га слушала.{S} Један пут ми је говорио како треба више да се пазим но остале девојк 
ерином, која би ми то причала, страх ми је дизао косу у вис а детиња уобразиља замишљала је ова 
ј, нису их оставили на миру.{S} Отац ми је добар газда и онако... био им је увек трн у оку.{S}  
, за туђина, него за својега.{S} Баш ми је било мило и волео сам што пре да буде борба.{S} Осећ 
 да направи цигарету.</p> <p>— И још ми је говорио — настави — мио му био знаш тај говор јер не 
чаробношћу.</p> <p>Ко је она?</p> <p>Ни је ли то бол свију нас смештен у једну душу, изражен у  
е год у овоме рату обновимо борбе, мени је довољна и ова једна рука да вршим своју дужност као  
ове који су се сручили на мене.{S} Мени је мало било то, ја сам зашла по разбојишту — јер Србиј 
че из пробуђенога сећања.</p> <p>— Мени је било седам и по, највише осам година те једва памтим 
 с једне стране друма на другу, па мени је опет све изгледало да лагано идемо; да ми је што пре 
своме најрођенијем исповедио.{S} И мени је пришао један млади рањеник, десне руке у завоју.{S}  
 ми ти дала то поњавче?</p> <p>— И мени је, боме, то сва сиротиња што сам је понела.{S} Знаш ка 
ој прошлости, никла српска вера, једини је ноћас неми сведок тужнога чина сахрањивања српске ве 
угог.{S} Како би сам?</p> <p>А у истини је тако било.{S} Појединац је пропадао, те су се и непо 
д испадне празна кутија од конзерве они је лижу и крваве језик на оштрој тенећки.</p> <p>Нико и 
з каквих кола испадне оглодана кост они је грабе и глођу, кад испадне празна кутија од конзерве 
есрећа и невоља и нема се кад, последњи је час.{S} Чекамо сваки час наредбу па и ми да напустим 
.{S} Слободан може пре.</p> <p>Последњи је тренутак био већ и он још једном загрли децу.{S} Нај 
ан био можда последњи дан вере, данашњи је већ био први дан разочарења.{S} То се разочарење јас 
ј гробова свога оца и свога деде, стари је Краљ проводио брижне дане, пратећи будном пажњом ток 
еститања о наступању 1913 године, стари је Краљ био суморан и цела та година било је доба тешки 
еговора и нову акцију на Једрену, стари је Краљ суморно завртео главом.{S} Није се ни тренутка  
 пропасти српске под Карађорђем и стари је Краљ, пун неке необјашњиве слутње, зазирао од те год 
е при буђењу играло весело.{S} С вечери је сишла на обалу да га сачека, али је море било узнеми 
е с места, скиде пушку с рамена и обори је на руке, па је онда диже до ока и нанишани овамо, пр 
за целу ову планину.</p> <p>— Па дао си је, ето си је дао! — добацује му други.</p> <p>— Па...  
 планину.</p> <p>— Па дао си је, ето си је дао! — добацује му други.</p> <p>— Па... дао сам, ал 
сад, па нисам могла више.</p> <p>— Јеси је тражила?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па нема је?</p> <p 
а нека каже?“ „Добро, вели, попе, та ти је реч спасла село али није и Маркову главу.{S} Права р 
гладни што пролазе крај тебе.{S} Бог ти је дао залогај хлеба па склони се негде, поједи га да т 
ћи јој се — стегни срце па трпи, кад ти је таква судбина!</p> <p>— Идем опет да га потражим! —  
е, у рату, пријатељ.</p> <p>— Па где ти је?</p> <p>— Погоди га куршум, овде у слабину.{S} Паде, 
рам, па у руку, а он пита баба: „Кој ти је ово море?“ А бабо вели: „Петров!“ „Е, кад је Петров  
рагомире; ко ти је отац и где је; ко ти је мајка и где је?{S} Радовали су ти се, је ли, кад су  
/p> <p>Чији си ти мали Драгомире; ко ти је отац и где је; ко ти је мајка и где је?{S} Радовали  
 блату.</p> <p>— Само... овај... ако ти је згодно...{S} Колицина сте?</p> <p>Ја му рекох.</p> < 
сагледам своје село.</p> <p>— А како ти је било тек кад си га напуштао, па гледаш очима како не 
ко само да ми се јавиш, да знам како ти је!</p> <p>— То не говори г. пуковник? — запитах шапћућ 
и, све по реду.{S} Реци ми само како ти је, како је теби?</p> <p>Дигла сам главу да сазнам њего 
ао.</p> <p>— За то да патиш!{S} Тако ти је суђено па ето ти! — одговара други који је потпуно р 
г поља може да се направи мат, па то ти је.{S} Разумеш ли сад!?</p> <p>Суви господин смагну сво 
, брате, баш не могу да заспим па то ти је!</p> <p>— Што, тврдо? — пита га његов сусед.</p> <p> 
ушкарање кад је већ био мрак, ето то ти је...</p> <p>То потврди још више претпоставку да је мор 
.</p> <p>Гаси ватру, несретниче, што ти је варљива нада уждила и пођи даље у незнано, у недогле 
о до висине цигарете.</p> <p>— А што ти је тако крвава рука, снахо? — упита ме она жена, која ј 
 цикнеш, и тим циком казујеш све што ти је остало у души; казујеш последњи бол, после којега ти 
а јефтино узме Чачак.{S} Треба да плати је ли, момче? — довикује пуковник једноме рањенику који 
/> мисли уклонити из Приштине и послати је тамо.{S} Али још није ни почео говор а начелник топл 
 да искрца већ утоварену војску и врати је у логор.{S} То је била наредба која је обустављала п 
ти је цитирао српско-грчки уговор; пети је наводио свој разговор са руским консулом који је „по 
тникова кичица не би била кадра ставити је на платно, јер не само што би му промакли многи дета 
неколико сати пробавио сам у соби, нити је за то време кога звао к себи, нити га је ко год узне 
е био први у нашој новој историји, нити је био неочекиван од таква суседа као што је Бугарин.{S 
су волујари међ собом разговарали, нити је било уобичајених узвика и издирања на волове, које ј 
у мањерку, он је са својима понео, нити је хтео дозволити да то ја чиним.</p> <p>— Лакше ми је, 
е овде где смо, непријатељ тражио; нити је тако близу да би нас могао чути.{S} Могли смо викати 
 добар је човек и честита раја.{S} Нити је он кадгод потезао на дахијске људе, већ су ту једну  
и на путу се помоћи међу собом.{S} Нити је онај први питао где ће га тај вагон одвести, нити ов 
екаква архива?</p> <p>— Па шта?{S} Нити је прва нити последња.</p> <p>— Знам, ал овај наредник  
оји је бајаги одржавао ред, којега нити је било нити га је могло бити, и замолио га да пропусти 
имоићи.{S} Тај мучки ударац с бока нити је био први у нашој новој историји, нити је био неочеки 
пушке боље да је сам донесе јер сакрити је не може.{S} Па онда наредише да им се отворе све кућ 
вао бројеве балканских војсака; четврти је цитирао српско-грчки уговор; пети је наводио свој ра 
из жуте бакалске хартије.{S} А тај исти је, само неколико дана раније, са белом сервијетом на к 
 ни саме не знајући шта.</p> <p>Највећи је број тих брижних гомилица пред заједничком зградом н 
ој понуди једну кутију конзерве, видећи је како гризе тврд и црн хлеб промешан сламом.{S} Франц 
посут под, а мања дечица око ње, држећи је за сукњу и будећи <pb n="468" /> је.{S} На улазак оч 
 већ је граница Краљевине Србије; прећи је значило је отиснути се у туђину.{S} Куда у туђину? — 
и, чланак неког француског листа, трећи је на полеђини кутије од цигарета исписивао бројеве бал 
ће, други спустио главу на груди, трећи је наслонио <pb n="444" /> другу на колено.{S} Наредник 
о картеч.{S} Један метак, други и трећи је већ био довољан да <pb n="197" /> непријатељска засе 
а већ да се војска повуче.{S} Целе ноћи је лила киша а у мочарну зору почело је повлачење.{S} Н 
еко дана збирају избеглице а преко ноћи је поседну војници, регрути, нове придошлице и све то п 
бину, па зашто не би гинуо ослобађајући је!</p> <p>Срео сам и онога младога официра који ми реч 
рчевито стезала светиљку и, заклањујући је коштуњавом шаком, кроз коју је продирала румена свет 
уди Обилићеву медаљу за храброст и баци је под точкове фијакера ради којега се и подигла бура н 
еко ноћи није било пуцњаве.{S} На улици је био редован живот али се ипак говорило само о јучера 
она бега, да поведе и мене.{S} На улици је било већ право чудо, свет је бегао и јурио је гомила 
знак објавио да ђенерал иде, на станици је настао живљи покрет, официри су се разлетели и пресе 
ти савезничким заставама.{S} На станици је скопској један гвоздени мост, који премошћује колосе 
 био отишао пут Младеновца а на станици је био други, који је растоваривао топове и коње.{S} До 
ици где је била гимназија.{S} У болници је било пуно рањеника, није ни било места за све.{S} А  
о се туку, али не помаже.</p> <p>Чичици је рана већ била лепо опрана и добро обавијена памуком  
оста сипају паљбу на камени мост а наши је прихватају да би обезбедили пролаз последњих који су 
 теши га Краљ — ово сад до Скадра лакши је пут, можемо и ми старци.</p> <p>Затим се заподену ра 
 војску из унутрашњости Србије.{S} Овај је телеграм допуњавао и поткрепљавао и извештај Команда 
 судија у опредељивању судбине.{S} Овај је сео у овај вагон зато што је ту нашао место; онај је 
 вагон зато што је ту нашао место; онај је сео у онај вагон зато што је тамо затекао познанике  
ао.{S} Пођох да отворим врата, јер онај је и даље лупао.{S} Отворила сам их колико да може хлеб 
е ко зна како <pb n="588" /> дошао, тај је убрзо дотрајао.{S} Набавити се нигде ништа није могл 
е није умео ни хтео прилагодити.{S} Тај је елеменат, разуме се, жалио за „старим добрим времено 
а Балкану, донети праву слободу.{S} Тај је занешењак чак покушавао да на земљишту Српске Краљев 
<p>— Два и по динара кило.</p> <p>— Тај је пут искварен!</p> <p>— Умрла му је жена прошле годин 
опет у Србију, онолику колика је, и тај је пут био нека нада, нека далека, тамна и нејасна нада 
ш војни музеј из Београда.{S} Тај музеј је сва наша нова историја, историја наше стогодишње бор 
Шајкача му је била под пазухом, у левој је руци држао упаљену свећицу а десном се крстио.</p> < 
и улепљене дебелим слојем блата, да јој је могло бити све једно, где ће стати.</p> <p>— Је ли о 
азговоре.{S} Једна се жена вајка да јој је муж отишао службеним послом у Ниш и сад, услед преки 
ања познаде истину и то га нагна да јој је призна.</p> <p>— Ово је последња наша батерија.{S} И 
став Врховне Команде, признао би да јој је и триста коња мало — одговара му један, који је и са 
м узнемиравао разговором, уверен да јој је, у стању у коме је, тако исто тешко изговорити реч к 
, а жена ми се пази с мајком као да јој је рођена.{S} Мајка и живи код мене.{S} Угодила се са м 
.{S} Њој је тек јуче стигао глас да јој је на северном фронту погинуо син.{S} Она нема снаге да 
а уверава споразумну дипломатију да јој је намера ударити на Турску.{S} Као одговор на овај буг 
три.</p> <p>Сен стаде на плочу која јој је до малочас гроб покривала и осврте се најпре лево и  
им кукуреком и модрим сасама, дошла јој је пуних недара румена корала, који је набрала на дну м 
у.{S} Запитала сам оне око себе шта јој је.</p> <p>— Изгубила дете несретница — одговори ми јед 
д шапатом а гдекад узбуђено; гдекад јој је изумирала реч у грлу а гдекад задрхтао глас и затреп 
/p> <p>— И зима и умор и не зна где јој је отап, све се сабрало, пријатељу! — одговорих му, осе 
 и увијајући се понова у ћебе, које јој је било готово спало са рамена за време живога причања, 
те па се опет врати.{S} Нека, лакше јој је кад тако чини!</p> <p>— Прођи овамо, снахо, ту кисне 
обуђена ваљда питањем и болом, који јој је оно изазвало, њој наиђоше и сузе на очи, те извади и 
, као да је од силнога пламена који јој је буктао у утроби, напрсла па из тога ждрела сад извир 
, предала се била дубокоме сну који јој је успавао и све наде.{S} Али, као да су сви ипак спава 
кућу; добар, вели, неки турчин, дао јој је реч да ће се бринути о њој као о својој рођеној мајц 
ј рођеној мајци; трећа се жали како јој је сестра остала, болно јој дете, па остала а у кући не 
 која још није пропојала.{S} Суђено јој је ваљда било да проплаче пре но што пропоје!</p> </div 
<p>Огрнута ћебетом преко главе, што јој је изазвало нову дрхтавицу, она је пошла крај мене, изв 
ће у своме материнском болу или што јој је годило да своју искрвављену душу претрпава и туђим б 
онова кандило, благодарећи Богу што јој је молбу услишао.</p> <p>Тако пролазе дани и гомила се  
ила је јер је казивала из душе, јер јој је свака реч била осећај, сваки осећај бол а сваки бол  
S} Она нема снаге да се гура, снагу јој је бол испио, она прилази мирно, скромно, погружено ваг 
оника носећи им слободу; Арнаути, чијој је сили дохакао тај исти војник, притворно обарају погл 
то савезничке грчке, једна војска којој је врховни командант крунисани пруски агенат.</p> <p>—  
.{S} Убио се на првој станици, на којој је сишао, кад је кренуо из Скопља.{S} Није хтео даље.</ 
стили у врх Дукађина, под кулу на којој је боравила обесна сестра Леке Капетана.{S} Овуда су пр 
ред начелством да се збира младеж којој је импоновала опасност и старији грађани, коју су умели 
аследник, лежи разапета карта, по којој је млади носилац круне, дебелом писаљком исписао силне  
овека у далеку прошлост, прошлост којој је позорница био баш овај део земље Србијине, на коме с 
— последња саветовања.{S} Соба, у којој је становао, пространа је и застра српским ћилимовима с 
им махалама да прођу крај куће, у којој је смештена прва армија, не би ли приметиле тамо какав  
 малаксавали, настајала би ноћ, у којој је она сањала Новицу.{S} Сањала га је; враћа се у чуну  
ста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи становник изумро.</p> <p>Енглескиња, пошт 
ста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи становник изумро.</p> <p>Тако и овога час 
тастрофе.{S} То је та Грачаница у којој је Краљ Петар Карађорђевић, када је изабрао царство неб 
горњега спрата те куће, из собе у којој је Краљ одсео, догледа се преко кровова ниских турских  
к када сад спазио зидове зграде у којој је станица и пожурио тамо.{S} У чекаоници и у свима про 
која је лежала међу хартијама и у којој је он дебелом црвеном писаљком подвукао место на које с 
о је сасвим и одговарало служби у којој је.</p> <pb n="71" /> <p>Кажу — ако је тачно — да су јо 
 посланици, ако после опасности у којој је овај воз био — о чему је јављено Нишу — не одустану  
 своје!</p> <p>Нашла сам зграду у којој је војна станица по оној гомили војника и народа који с 
p> <p>Написао је једну цедуљицу у којој је горко пребацивао Отаџбини што га је напустила, отиша 
екинем дуго ћутање ја га упитах у којој је јединици служио.</p> <p>— У ђачкој чети, — вели — по 
 дужност, или можда какву госпођу којој је данас ред дежурства у болници.{S} Протутњио би по <p 
га оца.</p> <p>Са таквим васпитањем мој је син отишао у рат.{S} Ја сам морала да стегнем своје  
као једино имање које је спасла.{S} Њој је тек јуче стигао глас да јој је на северном фронту по 
воме часу <pb n="569" /> све.{S} На њој је непоузданим потезом руке која је дрхтала, избележена 
 становништво не узнемири.</p> <p>У тој је кући становао ђенерал, командант трупа нових области 
рна јој глава падала на груди.{S} Жижак је догоревао а догоревала је и њена истрајност.{S} И ка 
ојом су се завитлали тешки облаци, ипак је он, испрекиданим реченицама, недовршеним одговорима, 
ити, да је решено, да је одлучено, ипак је очајно кршио руке:</p> <p>— Дакле одоше, оставише на 
до а очи угашене.{S} Али он је ту, ипак је он ту!{S} А кад већ дође последњи час, да то драго т 
 заједничка невоља све изједначила ипак је у тој, блатом убрљаној и бригом и теретом путовања у 
ледали, сви смо знали да је ту, па ипак је свак у себи овог тренутка помислио: „Дакле ево га, о 
ује као звоно под сводовима.{S} Па ипак је то био свечан, врло свечан помен.{S} Цркву је испуња 
<p>— Па и ако се враћала са пожара ипак је ту било некаквог реда.{S} А ово, шта је ово, зар је  
ске артиљерије, догоревала је већ; мрак је све дубље освајао и једино доле, под друмом, што су  
ор који ме је савладао?</p> <p>И уторак је свануо мутан и облачан.{S} Тешко ми је нешто било на 
устријска војска ђенерала Штрасера, чак је и он платио главом.{S} Да је Качаник држан, ми би се 
ку једне вароши у агонији.</p> <p>Чачак је тада крцао од избеглица и све то престрављено и забр 
шта је то гладан човек.{S} Гладан човек је гори од гладна звера; звер те растргне да задовољи г 
ађанин мајору који је пред њим. — А тек је први дан путовања; нашта ли ћемо наићи сутра, а нашт 
 издире да га не потискујеш.</p> <p>Тек је три часа по подне а већ се смркава под оном непогодо 
ларма, гласови су се надвикивали, урлик је обухватао све већу гомилу и час застао на једној стр 
ан границе Краљевине Србије.{S} Коњаник је морао страховито журити, на коњу му раскрвављене усн 
 заборављао колико је сати.{S} Часовник је бележио скору поноћ и Престолонаследник је сад већ н 
че изјутра Србију.{S} Престолонаследник је остао да то учини заједно са <pb n="572" /> војском  
бележио скору поноћ и Престолонаследник је сад већ нестрпељиво гледао у врата којима се улази у 
ко мене је још све спавало.{S} Наредник је полегао страном уза зид и пребацио шињел преко главе 
 уста и обојила образе.{S} Мали мученик је грчевито стегао ручице које су све испуцале од зиме. 
гону приближи за непријатеља.{S} Војник је грубо одгурнуо несретну матер а официр то одобравао  
н је и има у Београду породицу а војник је у V. дринском пуку.{S} Тај пук је био у Малој Моштан 
загрева сопственим дахом.</p> <p>Војник је на стражи, војник чува!{S} Шта је то у овоме часу шт 
о тамо? — понових ја.</p> <p>— Покојник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде 
днако у ушима речи официреве: „Покојник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде 
теље, без ватре, без хране.{S} Начелник је раздао кључеве празних турских кућа и, по пространим 
ила, није ни било потребно.{S} Начелник је видео и разумео.{S} Понудио ми је столицу да седнем  
товар сам понесе даље.</p> <p>Несретник је лежао на земљи лица заривена у блато.{S} Очи му иско 
говорих онако како сам је смислила, док је он спавао:</p> <p>— Ето, и ти си онакажен па те ја и 
 њеноме крају развијао пун живот и, док је кљун лађе већ тонуо, овамо у позадини њеној још је с 
сед и конкурент банкротира.{S} Али, док је воз који је јуче <pb n="55" /> отишао у Солун, носећ 
ету Виљемове победоносне војске.{S} Док је ту војску удаљавала од нас страховита артиљеријска в 
ило и у овој позадини, у Скопљу.{S} Док је кљун лађе већ тонуо, овамо је још свирао оркестар и  
јасно и одавде из чаршије.</p> <p>А док је овде, на овоме крају Приштине завладала паника и пом 
теђена артиљеријске ватре, за време док је непријатељ тражио нове положаје а, осокољена пуковни 
уо се где ће са малом дечицом.{S} И док је он сузних очију посматрао своју кућицу, гнездо у ком 
} Или нас лажу или и њих лажу.{S} И док је то чињено тамо, док смо се борили, ајде, још разумем 
рупе нових области центар.</p> <p>И док је професор то објашњавао са пуно убеђења, забадо штап  
д прегорела пухора која се још држи док је први дах не развеје.{S} Још само два светла ока у ду 
нутку сену жигица али се опет угаси док је он донео до висине цигарете.</p> <p>— А што ти је та 
то тамо.{S} Морао се дуго пробијати док је допро до места где је заустављен покрет, јер се вазд 
је Врховна Команда напустила Косово док је Влада још на Рашкој а Краљ у Прокупљу.{S} То никако  
 резигнације.</p> <pb n="658" /> <p>Док је он и даље, са великим интересовањем, распитивао о св 
јим се путем иде у Цариград.</p> <p>Док је Европа са напрегнутим интересовањем пратила ток дард 
S} На мосту нема никакве ограде а широк је колико је довољно колима да прођу.{S} Сви идемо сред 
ојник је у V. дринском пуку.{S} Тај пук је био у Малој Моштаници и добио је наредбу да иде у Ве 
Он има много војске?</p> <p>— Много, ал је далеко, не може да стигне</p> <p>— Ако он стигне, ви 
нам је, како је Син Господњи страдао ал је веровао, када је и на крсту био разапет.{S} Доћи ће, 
гано пут качаничкога кланца.{S} Ђенерал је са вагонских прозора посматрао покрет на Гази-Бабско 
а није било у радионици.</p> <p>Ђенерал је нервозно и очевидно љут пушио цигарету за цигаретом  
ра у заветрини, иза ханскога зида, Краљ је сео међу своје другове да ту, крај ватре, пробдије н 
ана.</p> <p>Шестога дана путовања, Краљ је сишао у Дримову долину, где пут опет слази на Дримов 
и за оне који остају.{S} Из цркве, Краљ је пошао пешке на пут, здравећи успут и праштајући се с 
"619" /> повући под кров да легне, Краљ је пришао једној ватри, око које су поседали војници.{S 
 пребачени на десну обалу Раље.{S} Краљ је знао да се на томе фронту борило четрдесет и четири  
у водили тихе и дуге разговоре.{S} Краљ је неколико сати пробавио сам у соби, нити је за то вре 
у, могли смо је и мртву грлити.{S} Краљ је био ту, војска је била ту, народ је био ту.{S} То ни 
 петога дана по подне у Скадар.{S} Краљ је дуже путовао, читавих осам дана до Љеша и још три за 
е заподену разговор и о Скадру.{S} Краљ је причао војницима да је у младим годинама одлазио у С 
 Друм је тај загушио избеглицама и Краљ је, пролазећи кроз њихове редове, саучествовао у болу с 
ла кршећи се о стене.</p> <p>Стари Краљ је прво вече заноћио на Љум-Кули а сутра дан кренуо са  
и чији је он носилац.</p> <p>Стари Краљ је одмахивао главом на све те разлоге и очајно узвикива 
дња и непоколебљива одлука!</p> <p>Краљ је то рекао тоном, на који није желео поговора...{S} Ње 
је за мало та вера трајала!</p> <p>Краљ је био разговоран.{S} Указујући на модре планинске масе 
а се причестим у Грачаници!</p> <p>Краљ је одлучио, он је изабрао Царство Небеско!</p> </div> < 
 стрејама призренских кућа.</p> <p>Краљ је са тешким сузама у очима, окретао се лево и десно и  
равна да напусти ову варош.</p> <p>Краљ је сам затражио да га поведу у Ниш, како би се нашао у  
 у грозничавом расположењу.{S} Пријатељ је јурио пријатељу да се посаветује; жене, нарочито оне 
а на северу већ је отпочела, непријатељ је већ на појединим местима успео да пребаци мања одеље 
<p>Савезници су опрали руке, непријатељ је заурлао: „Распни га!“ Крст је већ садељан а Голгота  
роз Чачак и уставио се овде; непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио пут замном...</ 
о Шаргана стигла у Ужице.{S} Непријатељ је тада већ дубоко био ушао у Србију те се морало и даљ 
ек ће се борити и гинути.{S} Непријатељ је већ пребродио Саву и Дунав и ту, на нашим обалама, с 
p>Капетан се предомишљао.{S} Непријатељ је спустио батерију с виса код барутнога магацина и пос 
није више безбедна.</p> <p>— Непријатељ је близу и напредује, Господару!</p> <p>— Онда, идите ш 
једно исто слутили.</p> <p>— Непријатељ је упалио варош! — одважи се један међу нама да гласно  
 <p>Капетан понови:</p> <p>— Непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио...</p> <p>— То  
емамо, ал тако кажу.{S} Веле непријатељ је кренуо из Ваљева, слази преко Трбушана и Љубића.{S}  
ли, Врања је већ била пала и непријатељ је надирао ка Лесковцу, који је још био окићен заставам 
.</p> <p>— Где сте ви то читали, ко вам је то казао?</p> <p>— Па мобилишу.</p> <p>— Нека мобили 
и ни где лећи.{S} Крећите одмах, то вам је мој пријатељски савет.</p> <p>Пошла сам са једним ст 
о, припазите и штедите храну јер то вам је што сте понели, село вам нема од куд нову донети.</p 
 звао кнеза и попа, па вели: „Зашто вам је село пусто, у селу нема до само баба и деце; где су  
ију и из душе.{S} Виђам је у сну, виђам је и будна, она ме прати и гања, она ми сан прекида и б 
м ту слику из очију и из душе.{S} Виђам је у сну, виђам је и будна, она ме прати и гања, она ми 
ејемо па да их пустимо.</p> <p>— Да нам је каква велика рибарска мрежа па да их ловимо ко рибиц 
ам је Европа најзад поверовала и да нам је одиста прави савезник!</p> <p>— Само кад би их стигл 
 Знате ли шта значи то?{S} Значи да нам је Европа најзад поверовала и да нам је одиста прави са 
ку био наше поуздање, светиљка која нам је бродоломницима означавала обалу спасења, сад постаде 
, као бујица, као поплава, казивала нам је да ће остатак српске војске, која још није стигла у  
<pb n="246" /> <p>Те вечери причала нам је баба Вилка о своме најранијем детињству.{S} На то см 
рпске угледне госпе.</p> <p>Причала нам је о змији младожењи, о пепељузи, о чардаку ни на небу  
 после овог нашег разговора, стигла нам је поражавајућа вест, да је Београд пао и ја сам у тој  
ија и, прва и најважнија брига била нам је набавити дрва.{S} Ваља заћи од <pb n="655" /> ватре  
амо трпљењем откупити.</p> <p>Свима нам је лакше било после ове службе и молитве Богу и ако је  
 Андрија доле у гробље.</p> <p>Попа нам је том приликом одслужио и службу у пећини.{S} И сад ми 
и.</p> <p>Сви данусмо душом.{S} Сад нам је већ јасно било да варош не гори а оно што пламти над 
, па погибија чобанчетова; све, све нам је то изгледало као бајка, онако исто као змија младоже 
све ето брига мори што не знамо где нам је робље!“ — „Слушај, попе, вели опет ага, превијаш ми  
село, моје село, наше село.{S} Онде нам је фамилија, жене и деца, коју смо оставили и коју сад  
 на уснама!</p> <p>Од вечерња, које нам је дечанско звоно објавило па до ноћи, тако је брзо мин 
 офанзиву и поред свих прилика које нам је војвода Мишић изнео о стању аустријске војске, ја се 
оно тешко осећање бескрајности које нам је до сада притискивало душу.</p> <p>И шапћемо међ собо 
робудимо оно мртвило природино које нам је истина испуњавало душу зебњом али у коме смо ми ипак 
ма од куд нову донети.</p> <p>После нам је причао и даље, како је сутрадан опет ага звао кнеза  
 а срце нас је вукло својој кући те нам је пут био лак.</p> <p>Хвала Богу, село смо затекли дос 
ако, бар рече један из гомиле, који нам је у мало речи гласно испричао историју ових двеју Мица 
исмо пажњу на једнога коњаника који нам је долазио у сусрет, јашећи на мршавоме и знојем обливе 
цир — Призренски је пут једини који нам је остао за одступање.{S} Ту ће се сручити цела Србија. 
павали, то је био само полусан који нам је наметао мраз, <pb n="668" /> упорније но умор.{S} Ма 
слутили, ми смо је предосећали, али нам је ево сад свирепа стварност изводи пред очи у њеном пр 
 не посла дете у смрт.</p> <p>Затим нам је дечко причао и многе друге појединости.</p> <p>— Мно 
стала како су се деца играла.{S} Он нам је испрекидано казивао по где што али мало, колико је о 
 нашу и за живот деце наше; казивао нам је, како је Син Господњи страдао ал је веровао, када је 
длазак жандармерије из вароши задао нам је нарочиту бригу.{S} Ситуација је била <pb n="119" />  
т овамо, Качаник и Гиљане, привукао нам је сву пажњу; а Аустријанци се спуштају Ибром.</p> <p>— 
над нас и њихов језиви шум продирао нам је дубоко у душу.</p> <p>Решила сам се да што пре напус 
Петра, па онда о Видовдану и причао нам је много о свему и свачему. „Их, да видиш српску војску 
{S} Био је његов ред.</p> <p>Причао нам је све шта је и како је било и зашто нико није могао до 
о не говорим истину!“</p> <p>Причао нам је и друге ствари бабо, па нам даде још по где који сав 
едићемо их!{S} Сусрет са њима донео нам је непоколебљиво <pb n="28" /> поуздање, а то је поузда 
еломе фронту.{S} Први октобар донео нам је ту вест која, ма да је међ нама изазвала узбуђење, н 
кога од тих дана, с вечери, доходио нам је по један домаћин из села те смо се окупљали око њега 
ебдео измеђ живота и смрти, говорио нам је често — мени и најстаријем сину. — „Не смете ме жали 
смо дошли на фронт; па онда пита ко нам је командант и све тако редом пита, а ја му редом одгов 
и претрнусмо пред том помишљу и ако нам је свима лебдила пред очима.</p> <p>— Зашто? — упитаће  
 наше куће и наша деца.{S} Их, како нам је тек, данас овоме а сутра ономе, заиграло срце кад би 
зао и неколико топлих речи.{S} Реко нам је, да морамо трпети, да је то за образ наш и за веру н 
ашло.{S} Пет стотина метара, колико нам је требало од наше куће до изласка из вароши, одакле ће 
!{S} Пет дана одмора и мира, колико нам је могло дати, дуги су били као век човечији а благи ка 
све јача и све страшнија, изгледало нам је <pb n="462" /> као да дршће земља под нама.{S} Не го 
што смо застали пред мостом довољно нам је било да се одморимо.{S} То је био последњи одмор на  
се у њу надамо, много се надамо, то нам је последња нада! — настављам ја разговор.</p> <p>Офици 
 зао час рече: „Да се истурчимо, то нам је једина помоћ!“ Тек то рече а поче да пршти кандило п 
 другу на правцу Царево Село.{S} То нам је централна снага према Бугарима.{S} Имамо још два кри 
одило се позно, врло позно.{S} Зато нам је ваљда и било тако драго.</p> <p>У јесен те године, з 
омили сретнем оног трећепозивца што нам је ноћас у Штимњу донео пуну торбу Карађорђевих Звезда  
 <p>— Да ми, да би сагорели све што нам је још остало.</p> <p>И узе ми казивати шта је све пожд 
кнемо, и тим циком искажемо све што нам је остало у души, да искажемо и последњи свој бол, посл 
о својима, о свом крају, о оном што нам је пред очима...</p> <p>А у Бојка светле очи, пуне суза 
ћемо те отаџбино, собом!{S} Као што нам је некада, о причешћу, капљица вина садржавала у себи с 
ах и хитно, узбуђено, потегосмо што нам је најдраже, закључасмо врата на својим становима и упу 
иста?</p> <p>— То је још једино што нам је остало, гола вера.</p> <p>— У шта? — упита пуковник  
 овај пут неће ући! — рећи ће пошто нам је саопштио свој разговор са војником.</p> <p>— А што д 
еуспех дарданелске експедиције, јер нам је он довео један зуавски пук на фронт а вероватно за њ 
ли што смо га и толико бранили, јер нам је напуштање његово затим донело победу.</p> <p>— Ипак  
ивање бити сувишно крај бриге, коју нам је донео сусрет са коњаником.</p> <p>Ваљало та је одобр 
еда ти као да уз гусле поје.{S} Још нам је попа казао и неколико топлих речи.{S} Реко нам је, д 
lestone unit="subSection" /> <p>Не знам је ли мој сусед наставио и даље казивање.{S} Довде сам  
леграм командантима армија.{S} Телеграм је гласио:</p> <quote>„Услед задоцнеле помоћи наших сав 
ас ово последње разочарење.{S} Када сам је упитао шта мисли, шта ће; она ми ни речи није одгово 
<p>Ледена слутња ми опече душу када сам је спазио ту, на ивици, где је довољан само један дрхта 
тиљави траг за собом...</p> <p>Када сам је сада на друму срео промрзлу и понудио јој ћебе да об 
е жива, ја је нисам само осећао, ја сам је видео.{S} Кроз облаке дима од дувана пробијали су се 
здвајала своју личну несрећу.{S} Ја сам је на против унела у онај заједнички бол и унела га све 
, тачно отуда где је стала.{S} И ја сам је слушао као кад би наставио читати књигу од места где 
>Рекоше ми број собе и постеље и ја сам је лако нашла јер сам то научила већ у болницама.{S} Ка 
Камичку, те пожурим њој.{S} Затекла сам је, хвала Богу, код куће а бојала сам се успут да и она 
о.{S} Ни старица није спавала, чула сам је како хукће и шапће једнако, ваљда се молила Богу.{S} 
ужаса, тако да сам увек дрхтала кад сам је слушала.{S} Једнога дана, дође старица кући али радо 
некуд силна дрва, разбуктао ватру и сам је посео, спремајући крај ње вечеру себи.{S} Примио нас 
жност према Отаџбини а не мене који сам је испунио!“</p> <p>Доцније, кад је полазио у бугарски  
Ја сам припалио цигарету и очекивао сам је.{S} Сад ме је увелико интересовао њен мали роман, ко 
ове по разбојишту славе и посматрао сам је дуго и дуго.</p> <p>Када је завршила, те се широм гр 
девојчета</head> <p>Сећам се, видео сам је на Скопљанској железничкој станици онога јутра, мисл 
ачекати Моравску Дивизију.{S} Желео сам је видети својим очима да би сам себе охрабрио, да би н 
те, да га не носи собом.{S} Оставио сам је њеној тузи, пун, горкога искуства да је у тузи најбо 
 у моментима туге...</p> <p>Оставио сам је самој себи, нека у њој превре бол и одиста, кад посл 
ао у сећању и казујем је онако како сам је сачувао.</p> </div> <pb n="173" /> <div type="chapte 
лу али је ипак изговорих онако како сам је смислила, док је он спавао:</p> <p>— Ето, и ти си он 
товање према овој појави и у колико сам је више сретао успут, у толико је више тај осећај раста 
 мени је, боме, то сва сиротиња што сам је понела.{S} Знаш како је... није да жалим.</p> <p>— А 
и у огањ децу!“</head> <p>Да ли што сам је ја кроз сузе гледала — настави госпа у црнини после  
вољи, неће ни он ваљда замерити што сам је отворио и присвојио.{S} Понудим оним грешницима ту с 
ђе старица кући али радосна лица, нисам је чисто могла познати.{S} Уђе, па кад затвори врата за 
је већ и покрет допрео до нас.{S} Нисам је ништа припитавао мислећи да ће она сама наставити пр 
 за собом а она мени: „Чујеш ли?“ Нисам је разумела а она ошкрину врата па вели: „Слушај!“ Ја о 
цикну кукавица као рањена.</p> <p>Нисам је хтела узнемиравати у болу а и да сам хтела, нисам им 
и их била кадра наставити?</p> <p>Нисам је узнемиравао већ — обгрливши рукама од ватре усијана  
 светиљка, већ је ужижем и даље, ужижем је и дан и ноћ вером и надом, и чекам те, јер ти ћеш до 
знајеш ли ту жену?</p> <p>— Не познајем је!</p> <p>— Где је та жена?</p> <pb n="492" /> <p>— Не 
 само целину сачувао у сећању и казујем је онако како сам је сачувао.</p> </div> <pb n="173" /> 
на, камена, двоспратна зграда; на доњем је спрату ар а на горњем две празне собе.{S} Собе су за 
 појаха голема лабуда</l> <l>Пред царем је млади барјактаре</l> <l>Соко живи Бошко Југовићу</l> 
слегао силан народ, чини ми се цео Срем је био ту.{S} Читав логор кола, па шатори, па свирачи н 
о Краља!“ Они инстиктивно осећају да им је судбина доделила замашно учешће у догађају, који ће  
утка њиховог напуштања Ниша.{S} Тада им је изјавио да би се ситуација могла још увек променити  
ицом заштити децу од кише, ова мајка им је у ствари, несвесно, спасла живот.{S} Место на топле  
} Промрзла су а недовољно обучена па им је тешко загрејати се.{S} Јадна мајка покушава да им да 
 и срце им је изгубило осећање, душа им је пресита утисака, а живци им огрубили и отупели.{S} О 
 се он и жена топло молили Богу, кад им је старије дете лежало од запалења, пред којом је мајка 
обиталишта, из њихових гробница, где им је тврде металне ћивоте покривала дуга и мемљива прошло 
ођа, говори са сином.</p> <p>— А где им је син?</p> <p>— У армијском штабу, у канцеларији, али  
иру у блату.{S} Све су видели и срце им је изгубило осећање, душа им је пресита утисака, а живц 
а крила и по њима сложили еспап који им је за продају.{S} Свет гамиже измеђ ових импровизираних 
 годинама одлазио у Скадар и казивао им је да је леп и богат град.</p> <p>— А је л’ то наше?— п 
е онај благи детињи поглед, избрисао им је осмех са усана и посукнуо <pb n="388" /> ведрину на  
тац ми је добар газда и онако... био им је увек трн у оку.{S} Кад оно био загребачки процес, од 
p>— Јесте, јесте, Краља! — одговорио им је крунисани старац, као да би хтео овим добрим људима  
мор и глад испио је ову децу, угасио им је онај благи детињи поглед, избрисао им је осмех са ус 
ју избеглице све што стигну, све што им је излишно или до чега су од некуд дошли. <pb n="696" / 
ују у још веће блато и псују све што им је најсветије и љуте се и на самога Бога претећи му и о 
уо.{S} Ишли су пешке, благодарни што им је коњ и оно мало хране и ствари могао повући те да их  
д седамнаест година.{S} Умор и напор им је повио леђа у доба када се младост уме тако поносно д 
зла око, ватрице <pb n="241" /> коју им је мајка наложила и она их је тешила и храбрила и ако ј 
у сузе потекле из очију мајака, крвавим је знаком почео да се бележи праг свачије куће.{S} Пође 
 у доњим оделењима појавила ватра и дим је кроз разбијен прозор почео да куља.{S} Узбуђење је о 
 се већ гаси...{S} Ја видим смрт, видим је очима као што сам некада живот видела и, она нема ви 
ми слику.{S} Дигох се од ватре да видим је ли то одиста она, чија се црна силуета стапала са та 
вене цркве Светога Арханђела, под чијим је сводовима цео српски народ негда клицао: „Слава теби 
ше, разлио црвени крст са платна, којим је повила главу као болничарка, па јој један црвен млаз 
упа окупила око једнога фијакера, којим је, не знам ко, хитао из начелства.{S} Јер, светина је  
/p> <p>Из погледа госпе у црнини, којим је пратила дугу поворку ове деце и мученика, видело се  
замаглила душу и разум.{S} Добош, којим је архимандрит Мелентије дозивао негда народ на револуц 
 октобра, поче се будити град над којим је још почивала суморна и тешка ноћ.{S} Овамо и онамо,  
а, где лежи оно свето камење, под којим је сахрањена Царска Круна Душанова.</p> </div> <pb n="5 
љком у руци и огрнут ћебетом, под којим је дотле спавао, посматрао пред вратима, крај којих сам 
 командантом и распе у густи мрак којим је увијена варош, раскошну светлост из својих очију, ос 
есвести, наслоњене главе на песак којим је посут под, а мања дечица око ње, држећи је за сукњу  
ме; да ли можда онај поуздани тон којим је учитељ речи изговарао — тек, његове су речи на мене  
! — додаје други његов пријатељ с којим је требао у друштву да путује.</p> <p>— Ама како опсађе 
о да гробовима својим обележе пут којим је Србија прошла.</p> <p>Влада је увек напред журила, и 
ли у светини, били су само о путу којим је ваљало поћи.{S} На путу довде још се и могло заварав 
ле био је Спас, где избија кланац којим је некада ишао пут за Ђаковицу и где се на десној обали 
ада снажнија од бола?</p> <p>И на мојим је рукама никло јединче и ја сам га, грбећи се и посрћу 
не значи најтежу трагедију.{S} Не жалим је, верујте; не бих жалио ни обе руке, ни оба ока, не б 
јим сам га затим свуда виђао.{S} Са њим је он путовао, са њим делио хлеб и <pb n="594" /> со, с 
то да се и она повуче.</p> <p>Са старим је Краљем опет било невоље.{S} Топовска зрна већ су тре 
утра прибере све ове податке.{S} За тим је састављен и протокол седнице команданата армија, по  
 дечји креветац и играла са њима, затим је пратила мајку на пијацу, у подне је пред вратима доч 
иђоше сузе на очи и окрете главу, затим је опет диже и окрете мени:</p> <p>— Имам и ја деце и н 
дне па све до осам часова увече а затим је прекинуто или бар била је јача пауза, за време које  
орио очевидно потресеним гласом а затим је брзо прешао на <pb n="692" /> нека обична питања, же 
ћ у понедељак почело да се мути и затим је цела недеља била влажна и кишна.{S} Пропустила сам ј 
опљу. <pb n="135" /> Команда Трупа, чим је наредила повлачење са Гази-Бабе, кренула је и сама.{ 
 ништа друго неће бити него су ови, чим је пала ноћ, напали на наше бегунце - ради пљачке, наши 
у, која је до малочас била у штали, чим је кроз отворене вратнице почео да куља народ у дворишт 
ају историју од неколико томова.{S} Чим је очигледан био неуспех дарданелске експедиције, Бугар 
ог забранчића, на лево од друма.{S} Чим је сагледа он приђе поручнику, који је уморан сео на је 
цир, стављен на службу ђенералу.{S} Чим је трубни знак објавио да ђенерал иде, на станици је на 
риштину, која је утонула у таму.{S} Чим је с вечери непогода стала, небо се почело нагло ведрит 
ао у близини источнога фронта.{S} А чим је стигао тамо, захтевао је да пође на фронт.{S} Морало 
јатељска већ три пут до сад узмакла чим је првим зрном била нађена, те би сад то поновила, а чи 
ски, други га запита влашки, уверен чим је неко туђин да му треба <pb n="29" /> туђим језиком г 
а се шири дуж целога Скопља.</p> <p>Чим је мало јасније свануло, те се отворили капиџици и кафа 
а; десна му је рука била крвава а левом је држао пушку и износио је више главе те се бранио њом 
, и не здрависмо се.</p> <p>Пред црквом је било скоро све село и још је придолазило са свих стр 
нда не може због војводе.{S} Са његовом је носиљком врло тешко правити та одстојања.{S} Неће мо 
 изорано, младо чело на руку.{S} Другом је руком опет прихватио писаљку, али њоме није више бел 
врста двокрилна капија.{S} Пред капијом је војник са ножем на пушци; увио се у шињел и натукао  
евоља.{S} Појави се командир, под чијом је командом колона којој припадају ове каре, и саопшти  
ви.</p> <pb n="305" /> <p>Тишина, којом је ноћ обгрлила Косово, подржава те и одводи све даље у 
а основу наредбе Врховне Команде, којом је првој, другој и трећој армији и Одбрани Београда одр 
 /> да се жртвујем великој идеји, којом је цела наша генерација задојена.{S} О, да ви знате как 
т и оданост ослободилачкој идеји, којом је био запојен и ради које му је и један брат пао на Ку 
 сагоревају.{S} Из крваве румени, којом је већ четири стотине дана упаљено небо, тамо где оно н 
ј добродушни па сам одвеза врвцу, којом је малочас везао врата и пропусти човека стара, коме се 
 чауша, пратили су нашу владу, за којом је ишао и један одред занатске чете.{S} Капетан Реџеп ј 
бра с вечери једна батерија, пред којом је јахао официр снажних плећа и препланула лица а оштри 
ије дете лежало од запалења, пред којом је мајка дечја свако вече пред легање учила децу крстит 
и се и казивати „Оче наш!“ и пред којом је он сваке године секао славски колач.{S} Све, све му  
одице живот; погледа у икону пред којом је мајка дечја још синоћ упалила жижак, те му се заврти 
у очи Васкрса Господњег плоча под којом је почивао велики наук који ће затим светом овладати.{S 
ога ради носио официрску капу под којом је, по уверавању начелника те војне станице, необично л 
а врста импровизиране илуминације којом је, као чаробним <pb n="170" /> штапићем из сна пробуђе 
до, малокрвно; оно мало светлости којом је обасјан данашњи дан, пуно студи и језе.{S} У селима, 
носио, покри му лице оном марамом којом је било покривено, прекрсти се и диже главу.</p> <p>— Ј 
опла и блага као она полусветлост којом је од пламена из камина осветљена соба а која тако јасн 
уздану светлост кроз мрачну улицу којом је војска, уморна дугим и напорним маршем, испрскана де 
Величанство, на она кола!</p> <p>Друмом је пролазила гомила војничких кола, муниционих, санитет 
да не буде какве заблуде.</p> <p>Друмом је стизала наша коњица, као што је капетан и предвиђао. 
киша која још једнако сипи.{S} Средином је улице немогуће било ићи а странама још горе, јер су  
сумњу и Ниш званично нагласио, двојином је порасла жеђ за новостима и крај свих досадањих извор 
ад сагледа лекара.</p> <p>Над Приштином је легла већ дубока тама, мутне и кишне јесење ноћи.{S} 
у — и даље су топови гроктали.{S} У том је и киша престала, па се појави међу свима намера да к 
> <p>Пођосмо лаганим кораком, јер у том је већ и покрет допрео до нас.{S} Нисам је ништа припит 
} Имате мало дете на рукама а с дететом је тешко кад већ дође до чега.{S} Свакога тренутка може 
свршено је све!...</p> <p>Над гробницом је земља утапкана, траг је уништен; на спалишту су ватр 
 је још врло дуго поћи до њега.{S} Друм је тако бескрајан а мраз све више стеже те се једва кор 
јим се избија тамо на Преполац.{S} Друм је тај загушио избеглицама и Краљ је, пролазећи кроз њи 
мо ми ипак осећали неку заштиту.{S} Шум је <pb n="681" /> за нас био већи разлог стрепњи но мрт 
 ни први дан хода под теретом, продаван је по сто педесет и сто осамдесет динара.{S} Ако га нис 
инути и власти и већ пред подне, сазван је хитан збор у начелству ради саветовања.{S} Било нас  
о.</p> <p>Настависмо пут ћутећи.{S} Дан је већ почео лагано да се гаси а вечерњи, студени ветри 
а? — рече ми један од њих.</p> <p>— Дан је већ, не плашим се више, могу <pb n="484" /> остати и 
тио се са једним болом више и сутра дан је одмах похитао Врањи, јер је чуо да је она у опасност 
целу ноћ, све до зоре.</p> <p>Сутра дан је свануо мутан понедељак.{S} Изашла сам одмах у двориш 
 се промислити Бугари.</p> <p>Сутра дан је прошао возом много значајнији путник.{S} Био је то м 
е, и ако их никад није посећивао, један је трговац чак, и не знајући да ће у томе часу говорити 
де те разговоре чак ни иста лица; један је почео па се одвојио и пришао другој гомилици а наста 
{S} И међу њима је било болесних; један је целу ноћ јаукао а једнога су, кад је свануло, изнели 
таници дуго, врло дуго чекали.{S} Један је воз већ био отишао пут Младеновца а на станици је би 
ђе у живу и нервозну полемику.{S} Један је наводио неки Радославовљев говор; други, чланак неко 
ирим.{S} Он је говорио мађарски а један је за њим преводио српски.{S} Питали су ме има ли мушки 
нати, растргнуће ме звери.</p> <p>Један је јецао.{S} Одвојио се у страну и вероватно под навало 
ји ће нас раставити од ње.</p> <p>Тужан је то растанак био, тужан као кад се деца праштају од м 
ште помогне, да спасе ситуацију, доцкан је, врло доцкан.</p> <p>— Дакле само толико? — запитах  
Магацин друге резервне болнице опљачкан је!</p> <p>Облаци се разгонили, сунце је грануло и позд 
збиљнији број!</p> <p>— Не, не, довољан је и један батаљон.{S} Један батаљон Француза и један Е 
ника кад ти кажем!</p> <p>— Пензионисан је 1910. године!</p> <p>— Ама шта ћеш тамо, ево га Деба 
вари, напуштен је по наредби, евакуисан је.{S} Сад је сасвим друго; на Београду су енглески и ф 
>Мало час и телефон зазврча.{S} Капетан је тражио Краљево да пита где се налази Штаб Прве Армиј 
да мучан посао изнова почне.{S} Капетан је нестрпељиво ходао, пушећи грчевито и нервозно цигаре 
је и Ваљево пало.{S} Према томе капетан је срачунао да ће у Гучи завршити своје одступање и ту  
ев, смрт и разор вароши.</p> <p>Капетан је осетио то негодовање у погледу светине и одбора и у  
ни пријатељски, на против, индиферентан је и лукаво се понаша, рачунајући поуздано на привремен 
ије поседнуте а и нема их много.{S} Хан је обична, камена, двоспратна зграда; на доњем је спрат 
 на друм, угурати се и ући у ред, мучан је и тегобан посао.{S} Друмом иду по три реда кола напо 
ити тога дана јер се сликао.{S} Доведен је из Београда један наш познати уметник — као војни об 
аљон, који је већ дотле стигао, одређен је одмах у предходницу а капетанова батерија, која је б 
рошле године са целом стражом и примљен је као српски официр код добровољаца.</p> <p>— Три дана 
 већ пробијена и друга таваница, пламен је продро у све просторе и лиже кроз рупе где су били п 
али су већ зидови који га носе и пламен је помамно лизао и буктао кров све просторије, уништава 
де доходила.{S} Она се преобразила, њен је поглед благ, она се топло смеши, смеши се матерински 
оносна и усправљена — њен је израз, њен је синоним.{S} И зато је младост вечита, као што је и м 
та и невина, поносна и усправљена — њен је израз, њен је синоним.{S} И зато је младост вечита,  
диоца Скопља.{S} Ђенерал Поповић смењен је и кренуо је одмах за осталим избеглицама у Призрен.{ 
 гори.</p> <p>— Ја као рачунам, Призрен је једина варош на балканском полуострву на коју Бугари 
понели полазећи из Призрена?{S} Призрен је био последња слободна српска варош у којој смо могли 
и могло! — додаје друга сенка — Призрен је пао и Бугари напредују ка Дриму, сутра већ могу бити 
а Шару управљали своје врхове а Призрен је била реч која је у смрт звала и смрт слатком чинила. 
ивци, није ни брањен у ствари, напуштен је по наредби, евакуисан је.{S} Сад је сасвим друго; на 
оворе, да се утеше.{S} Ушавши, господин је Јанковић затворио за собом врата која су иначе од ју 
а Ситници, да погинем.{S} Живот Србијин је и мој живот; кад она умире, што ја да живим.{S} Хоћу 
нам казује своју невољу.{S} Београђанин је и има у Београду породицу а војник је у V. дринском  
 опевале народне песме!“</p> <p>Мој син је био срећан када је слушао ове очеве речи; у њему се  
ри те јој направисмо места.{S} Арнаутин је и даље разговарао о оружју; распитивао је могу ли ау 
се увече у своје дворе.</p> <p>Арнаутин је са великом пажњом, не скидајући погледа, посматрао с 
, и сад се у смрти смеши.</p> <p>Злочин је морао бити извршен још пре неколико дана јер је крв  
 кућа, пропало село, пропала држава, он је малаксао, он је изгубио сву снагу исцрпла му се душа 
> <p>Кад је изашао далеко ван града, он је сео у аутомобил и упутио се ка Љум-Кули.</p> <p>На Љ 
 мир.{S} А кад је та година истекла, он је 1914 дочекао лака и ведра срца и не слутећи да је то 
нело панику у грађанство престонице, он је ипак кренуо из Београда са уверењем да непријатељ не 
жавали, који су му болове дражили и, он је једнога дана учинио тежак грех према отаџбини, напус 
гледати оно што је он желео да види, он је ипак дуго и дуго забринуто стајао на прозору и упиња 
чан ореол.{S} Призрен ја сан српски, он је једна чаробна легенда.{S} Онамо, намо, иза оних брда 
ипломатских послова и брига.{S} Али, он је долазио с места, с извора, где је могао ма и у ходни 
би, где су лежали, јечали и стењали, он је само ћутао и гризао усне.{S} Ја бих седао обично на  
.{S} Кад сам пришла његовој постељи, он је спавао.{S} Нисам га хтела будити, села сам на столиц 
а Марици настављена и у 1913 години, он је са извесном зебњом пратио развој њен.</p> <p>И несре 
доброћудан као и сви марвени лекари, он је и овога тренутка, пред Штимњом, веровао још да је на 
ојима ће он доћи.</p> <p>Он ће доћи, он је жив, он није погинуо!{S} Он је младост а младост не  
зданије одржала безбедност у вароши, он је узео десну а грађанска гарда леву обалу Вардара, где 
{S} Жив је твој а мртав и није твој, он је земљин.{S} А земља има материнско срце, она га прима 
оге и да дане душом и, том приликом, он је казао да је Румунија објавила рат а Французи заузели 
Титаник“.{S} Здрав, снажан, поносан, он је поуздано разбијао морске вале који су се ломили о ње 
е жалио, он се није јадао ни вајкао, он је јаукнуо при свакој недаћи које су почеле сналазити н 
ивати руке.{S} Бојко се није отимао, он је дозвољавао да се чини с њим шта се хоће; он је само  
ело, пропала држава, он је малаксао, он је изгубио сву снагу исцрпла му се душа.{S} Нашли су се 
а предлагао.{S} Војвода је наставио, он је изнео у детаљима и начин како би се наша офанзива из 
у Грачаници!</p> <p>Краљ је одлучио, он је изабрао Царство Небеско!</p> </div> <pb n="298" /> < 
з вагонски прозор видео шта је било, он је опазио да је на лицу оне жене оцртан дубок неки бол  
ла хранитеља.{S} Отац му је погинуо, он је већ био годину дана у борби, дакле поднео је један д 
очајно задоцнење.{S} У место јутрос, он је стигао тек око три сата по подне и прва вест коју см 
није, кад је полазио у бугарски рат, он је веровао да ће га преживети али је веровао и у то, да 
/p> <p>Краљ то није рекао као фразу, он је ове речи исказао тоном, којим се изговара одлука.{S} 
S} Он ми је захватио воду у мањерку, он је са својима понео, нити је хтео дозволити да то ја чи 
уном.{S} Када је кљун дотакао обалу, он је хитро искакао и грлио брижну мајку, затим турао руку 
аћедонију.{S} Ухваћен на томе послу, он је протеран од српских власти још пре но што је Србија  
 Кад сам и њему пружио једну цигару, он је чисто неверице пружио руку да је прихвати и блесасто 
ољавао да се чини с њим шта се хоће; он је само дрхтао и тресао се целим телом а из замагљених  
ј највећи губитак и мој највећи бол; он је завршио низ несрећа наше породице, са њиме се угасил 
је могао наћи мира, он га није хтео; он је још увек веровао да може помоћи и трчао је са бојишт 
 часу, пред станицом, <pb n="315" /> он је имао да учини нека службена саопштења шефу станице.{ 
доћи, он је жив, он није погинуо!{S} Он је младост а младост не умире, јер из чега би нико живо 
 која је решила судбину Београда.{S} Он је <pb n="44" /> причао језовите ствари о бомбардовању  
у су дечица својим очима гледала.{S} Он је тамо, међ њима: он прихвата мезимче у снажне руке; у 
рио са тешким и суморним мислима.{S} Он је знао шта се у овом тренутку дешава под њим и немирно 
је здравље било најтоплија утеха.{S} Он је растао али не за мене већ за војску.{S} С јесени 191 
атра пролазак топличких бегунаца.{S} Он је <pb n="242" /> дотле мирно и скромно стојао иза наши 
о је бити од несретних последица.{S} Он је чак, бранећи своје гледиште, бацио у очи војводи Миш 
ши са њега као са догореле ватре.{S} Он је чуо већ од првих бегунаца, које је срео, да је Врхов 
м а на копити му виси мртво дете.{S} Он је у бесу, отргнут а рањен, тешком ногом згазио дете ко 
ије ми никад рекао ни да ме воли.{S} Он је самном само озбиљно разговарао и саветовао ме и ја с 
 приближи се оној госпи у црнини.{S} Он је кроз вагонски прозор видео шта је било, он је опазио 
е ситуација може бар наслућивати.{S} Он је, размишљајући о добивеним вестима одбио онај један п 
у Солун да да чар тајанствености.{S} Он је забринуто и одмереним корацима шетао испред вагона,  
гових другова са пушкама на руци.{S} Он је сав крвав, исцепан, гологлав, исколачених очију, опи 
жби при канцеларији начелниковој.{S} Он је носио под пазухом оно сироче а ја своје.{S} Ишли смо 
леда, ману ми руком да се умирим.{S} Он је говорио мађарски а један је за њим преводио српски.{ 
 се извуче, мотор му онеспособио.{S} Он је одмах пристао да иде пешке.</p> <p>— Ићи ћемо; кад м 
утку када се он као војник борио.{S} Он је отишао на <pb n="515" /> онај свет и не знајући да с 
 и подвијена репа измршавели пас.{S} Он је кренуо за господарем својим од куће уверен да сад ба 
 друму да чека своју лагану смрт.{S} Он је јуначки подносио све тегобе овога великога рата; гру 
спушта у своје лежиште, у крагну.{S} Он је избеглица из Београда и врло често одлази некаквим с 
мршавоме и знојем обливеном коњу.{S} Он је из моравске дивизије која одступа са Косова Дреницом 
историја не нуди сваком владаоцу.{S} Он је ето њен, историјин изабраник, а смрт је тако мала це 
вих усана избрисала детињи осмех.{S} Он је приликом тих долазака са фронта пробављао самном <pb 
 је доба тешких слутња старчевих.{S} Он је са стрепњом и забринутошћу пратио развој лондонске к 
 слом за сломом и јаук за јауком и — он је пресвиснуо.{S} Биће му је било бол, сав живот његов  
а.{S} И ту сам чекала два дана али — он је био ту, нађоше га у списку.{S} Срце ми је на једанпу 
ушале не би ни било војске.</p> <p>— Он је ђак...</p> <p>— У толико пре.{S} Због тих ђака ми см 
вам није оставио средстава?</p> <p>— Он је занатлија, сирома; ми смо сиромашни.{S} А био је је  
обро, где је ваш муж рањен?</p> <p>— Он је био контузован а то је много горе него да је био рањ 
а Петра — његов ћеш ти војник бити!“ Он је ишао и у Београд, ишао је о крунисању Краља Петра, п 
p> <p>Влада је отишла 11. новембра а он је остао у Призрену још четири дана за тим.{S} Најзад,  
 кад му дадох на подне комад проје а он је не поједе као човек, него је пождра, прогута је.{S}  
 Ето, о њему неће нико да се брине а он је сутрашњи војник! — вели један из гомиле.</p> <p>— Тр 
ве ово, што сам и вама сад казивао а он је слушао, занимало га је.{S} Али он мени није много го 
болнице однети јуче у Приштину.{S} И он је однет у Приштину.</p> <p>Одмах сам се решила да и ја 
у.{S} Нема ни три педља од земље — и он је мали на мене — а округао је као лубеница.{S} Кад га  
мине бол а затим настави:</p> <p>— И он је отишао у војску?</p> <p>— Ваш брат?</p> <p>— Немам б 
p>С поља се борба све више ближила и он је по звуку пушака осетио да наши већ напуштају његову  
што беласа.{S} Бабо је ишао напред и он је носио највећи товар а ми сви за њим.{S} Нико речи да 
 жигица није хтела никако да упали и он је псујући настаљао посао.{S} Најзад, у једном тренутку 
 рекао али сам ја знала да ме воли и он је знао да ја њега волим.{S} Кад је отишао било ми је т 
о ћу ја!</p> <p>Нисам му одговорио и он је ућутао.{S} Ишли смо и даље лагано а кроз глуву ноћ,  
мном бригу коју сам носила.</p> <p>И он је растао и његово ми је здравље било најтоплија утеха. 
"661" /> бледо а очи угашене.{S} Али он је ту, ипак је он ту!{S} А кад већ дође последњи час, д 
донео пуно вести из Београда.</p> <p>Он је кренуо 23. у ноћи.{S} То је она страшна ноћ која је  
узвикивао је старац узбуђено.</p> <p>Он је с неповерењем слушао разлоге, по којима би његов ост 
к томе да буде српски војник?</p> <p>Он је вероватно погодио шта сам ја премишљао па настави не 
 и начелников телефон.{S} И тај телефон је потврђивао, да је Влада одиста добила саопштење фран 
 подофицира телефонисту.</p> <p>Телефон је очајно зврчао, телефониста је чинио све могуће покуш 
ве по кући?</p> <p>— Извесно!{S} Потпун је мир.</p> <p>Пуковник погледа у сат.</p> <p>— Могли б 
ивају све јаснија и јаснија.{S} И тутањ је све гласнији и сад се јавља равницом змијаста фигура 
{S} На друму је лежао мртав човек и коњ је још једнако стригао ушима и дрхтао целим телом.{S} З 
их је из дубоких блата, кисао је, зебао је, гладовао је и стајао је дигнуте главе у сред борбе, 
ореду за покрет, сваких два сата требао је да крене по један воз, од којих први, овај што је ве 
Бабо ни речи успут није говорио а шибао је сироте вранце и ако су као стреле летели.{S} Једнако 
авале силуете напуштених двораца, давао је мртвој вароши неку дубоку мистичну драж, што ме је з 
 вароши, на једном узвишењу, осветљавао је ону мрку гомилу кровова под собом неком топлом и лак 
ша и још три затим до Тиране.{S} Спавао је као и остале избеглице, крај ватре, под кровом какве 
ештаје појединих команданата, проучавао је све до мрака војвода Мишић, бавећи се једнако над ђе 
ао ново дрво бачено у ватру, разгоревао је пламен и разговор се све више развијао, све више пео 
онта.{S} А чим је стигао тамо, захтевао је да пође на фронт.{S} Морало му се учинити и кренуо ј 
ри своме предлогу за офанзиву, захтевао је да се још не доноси противна одлука, да се најпре из 
авцу Ниш-Прокупље воде борбе и захтевао је опет да га тамо воде.{S} И није се имало где, одвели 
 ми казује о борби на Чачку.{S} Казивао је много и ја, вероватно нисам упамтио све.{S} Ипак сам 
. „Их, да видиш српску војску — казивао је мени — све сам соко; видиш му из очију да је Србин!{ 
</p> <p>— Сад смо у клопци! — узвикивао је очајно један поштар, који је сутра рано хтео да пође 
да напусти своју Краљевину! — узвикивао је старац узбуђено.</p> <p>Он је с неповерењем слушао р 
шта је ово, зар је ово ред? — узвикивао је војни апотекар.</p> <p>У том се зачу негде далеко, п 
 Нећу овде да останем, нећу — узвикивао је Краљ — овде су сви преплашени.{S} Водите ме војсци,  
тивао их је дуго и свестрано, записивао је одговоре и допуњавао их, враћао се на питања која је 
 и даље разговарао о оружју; распитивао је могу ли аутомобили да носе топ; може ли са аероплана 
, начелник штаба Прве Армије, испитивао је сваког понаособ и све заједно оне заробљенике што се 
 био је једнако на положајима а ноћивао је у вагонима на ћупријској станици, коју су засипали н 
ких блата, кисао је, зебао је, гладовао је и стајао је дигнуте главе у сред борбе, када су око  
андант српске војске.</p> <p>- Становао је на горњем спрату, у одељењу које је од свога стана о 
 бојао самога рата са Бугарима, веровао је он у своју војску, као што је знао да остали балканс 
једну у куку и једну у врату; пропљувао је крв, на ногу не може ни сад да стане чврсто и ви каж 
опаснију службу.{S} Никола први сачувао је тиме будућој Русији великога Толстоја.</p> <p>— Мисл 
престрављеност и непоуздање.{S} Добегао је са нама у Приштину и онај јад, оно расуло, онај слом 
момкових. — Повуците овај сандук, легао је баш на њу.</p> <p>— Пазите, немојте оштетити даску д 
ом и отац, који је водио коња, притегао је снажно руком дизгине те уставио га.{S} Приђосмо сви  
морнији и најсломљенији судбином, дигао је бар главу.{S} Било их је чак који су напустили друм  
тских одељења.</p> <p>Осим тога, стигао је извештај команданта Моравске Дивизије II. позива, да 
 ми јутрос.{S} Тамо, у позадини, стигао је редове бегунаца какав рањеник са Косовскога бојишта, 
и су отуд бегали ка Приштини.{S} Стигао је у Куршумлију у тренутку када су се и тамо чули топов 
је чуо да је она у опасности.{S} Стигао је аутомобилом до Владичинога Хана, узјахао је одатле к 
је била лака, преболео је брзо и стигао је да се на Битољу опет бори са својим војницима.{S} Ту 
 временом“ и како је многобројан, могао је у тренутку расула и безвлашћа, које је претило да се 
емље — и он је мали на мене — а округао је као лубеница.{S} Кад га гурнеш а он се ваља око себе 
 ближи.{S} Он не сме бити заробљен, дао је часну реч команданту да ће се вратити а шта би зароб 
о најсвирепије душевне патње.{S} Гледао је растројено, питања сам му по неколико пута понављао  
 прозор пустога млетачкога двора гледао је далеко на море и отуд, из даљине, се догледао.{S} Но 
њ, у колико је допирао до нас, изгледао је час као кркљање самртника а час као крхање крова кој 
И кад је рекао то „ми војници“ погледао је са задовољством на неколико старчића из трећега пози 
у биле нераздвојни сапутник, и погледао је тамо.{S} И најуморнији и најсломљенији судбином, диг 
 рата, седамдесетогодишњи старац предао је сину бригу управљања Отаџбином али је сву љубав за њ 
 расклањао пред малим мртвацем и скидао је капу и шапутао је: „Бог нека га прости!“ Дојила сам  
товаром, који је носио на леђима, лежао је на земљи немац, заробљеник, а крај њега је стајао је 
>Тамо, иза начелства, крај плота, лежао је на земљи, одупирући клонулу главу о зид, човек бедна 
лату нежни идеалиста Арман Дивал, лежао је у блату поносни ритер Дон Енрик од Паласиоса.{S} Леж 
не друма, половином тела у шанцу, лежао је други мртвац и, док смо се ми око њега забављали, по 
ећ Арнаутин из косовских села.{S} Лежао је грудима по земљи како је ничке пао; једну је руку би 
 ритер Дон Енрик од Паласиоса.{S} Лежао је бедно, лежао крај плота као напуштен пас и болно јеч 
на коме је.{S} Недалеко од храста лежао је један свеж гроб са крстићем од гранчица увезаних врп 
е, прешао је некако и у светину и држао је у заблуди неколико генерација, све до овог рата, да  
оста до зоре ваљало је кретати, јер зао је то сан који мраз намеће, ваља га се покретом отргнут 
ав рањеник са Косовскога бојишта, казао је какво је стање оставио кад је напустио борбу и та је 
и шакама ископао прегршт земље те везао је у крајичак једне мараме и метнуо у недра.{S} То је т 
исао је, зебао је, гладовао је и стајао је дигнуте главе у сред борбе, када су око њега праскал 
е била недеља 15. новембра — и одстојао је целу службу, молећи се Богу за оне који су кренули и 
мо онако крвави да се љубимо.{S} Плакао је и он.{S} Затим се као браћа договорисмо шта ћемо и к 
ајвећим поверењем остао у Србији, рекао је на дан првога октобра једноме нашем вишем чиновнику: 
:</p> <p>— Пустите децу к мени! — рекао је и позвао малишане.</p> <pb n="288" /> <p>Његовоме бл 
>— Ако се морамо одрећи те наде — рекао је посланицима тада Пашић — влади неће остати ништа дру 
та.{S} Ниш је није одмах сазнао и чекао је воз са савезничким трупама.</p> <p>Да није било оне  
сте године и са детињом радошћу дочекао је букурешки мир.{S} А кад је та година истекла, он је  
обавештења те и такве дипломатије никао је први октобар и цео балкански слом, који ће затим дуг 
ак није она.</p> <p>Сличан осећај никао је у мојој души негда, кад сам после дугог растанка, по 
едник један, београђанин иначе, навукао је однекуд силна дрва, разбуктао ватру и сам је посео,  
егова мајка да му пут покаже и управљао је чун свој ка њој, знајући да тако поуздано плови обал 
љена ако ми овде не успемо! — размишљао је капетан у себи и та је мисао почела све више и више  
</p> <p>— Не мора ме убити, — размишљао је у себи забринути родитељ — али ме може одвојити од п 
>— Ако сам већ требао мрети — размишљао је други — онда је боље било да сам остао у својој кући 
ма говорено.{S} Један од министара имао је прилике да једном вишем официру и директно одговори  
је намењен да се понесе овим путем имао је пред собом два дана друма, па се понело.</p> <p>— За 
осамнаесту годину.{S} Други за њим имао је пуних петнаест а мезимче родило се позно, врло позно 
ник учинио, ма како тежак пут био, знао је да га води ближе отаџбини.{S} А ми идемо све даље од 
„хвала сестро!“ припитала сам га и знао је.{S} Рекао ми је да је рањен.</p> <p>— Рањен? претрну 
п је и раније био у вези са нама и знао је српски, те је он служио највише као тумач а и као во 
 њега сручивала.{S} Искусни старац знао је да невољи ваља одушке, да народ свакој недаћи <pb n= 
ком разори савез балканских народа, пао је у 1913 годину.{S} Колико брижних ноћи и колико сумор 
је сад малаксао, издала га снага и, пао је.{S} Оставиће га ту, на путу, и нико више о њему неће 
 амбис један коњ тамо негде позади, пао је још један.{S} Веле да је овај последњи повукао са со 
зивао негда народ на револуцију дочепао је један старац из последње одбране и начинио себи стол 
, на коју се био срушио брег и претрпао је, па је хитно раскопали те оно становништво, што је и 
чест на балканској ветрометини, ишчупао је из срца Балкана, са обала моравских, неколико стотин 
ватио, а и кад их је схватио, одговарао је на њих непоуздано и неодређено.</p> <pb n="695" /> < 
или прилепили на ивици мангала, пождрао је пре времена пламен, који се од промаје кроз отворени 
је ноћ.</p> <pb n="612" /> <p>И вечерао је ту међ њима.{S} Узео је, као и они, кришку хлеба у р 
.{S} Народ са товаром на леђима извирао је из разних улица, уличица и капија.{S} Испунише се и  
 и децом.{S} Тамо, из Београда, допирао је још увек тутањ топова и тежак прасак а небо се у даљ 
ачин, неким подземним путевима, допирао је до скопљанске чаршије и шапатом се разносио од ћепен 
з кола, која су ишла предамном, допирао је ипак жив разговор жена.{S} Нисам обраћао пажњу на та 
 да поткрепи поузданим податцима, морао је клонути.{S} Тако је донета и потписана одлука да се  
 надзиравања београдских кланица, морао је једна кола прескакати, морао је и ћуприју објахати т 
ад се српска војска повукла отуд, морао је и он напустити своје њиве и своје ливаде, свој мал и 
, морао је једна кола прескакати, морао је и ћуприју објахати те ићи њеном спољном страном три  
их крави, а као кирију за грејање морао је одговарати на разна питања оних, који су били господ 
 извлачио их је из дубоких блата, кисао је, зебао је, гладовао је и стајао је дигнуте главе у с 
анчевима зида брда мртвих витеза; мисао је то што топлом крвљу роси наша поља и наше горе.</p>  
предало се судбини, закону, сили; мисао је слободна, њу ужад нису могла везати и она се издвоји 
а нашим бојним пољима за слободу; мисао је то, што пред нашим шанчевима зида брда мртвих витеза 
ицом гробну плочу и васкрсава.{S} Мисао је то што гине на нашим бојним пољима за слободу; мисао 
, посрнула и — подлегла.</p> <p>Написао је једну цедуљицу у којој је горко пребацивао Отаџбини  
једном.{S} Један коњ у запрези малаксао је и пао.</p> <p>— Дреши штранге, испрежи! — наређује к 
лас о проласку Врховне Команде прелетао је дуж главне улице од ћепенка до ћепенка, од дућана до 
вена до сад.{S} Чудан неки шум пролетао је ваздухом, као да се нешто гломазно, огромно ваља и г 
 бесом.{S} На далекоме хоризонту буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p>Ја сам  
и бесом.{S} На далеком хоризонту буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p>Мајка ј 
едног јединог топовског метка! — шаптао је капетан у себи.</p> <p>— А жртве, ако их буде? — трг 
 борбу тога народа за слободу? — шаптао је старац сам себи, залазећи мислима у прошлост када је 
кога народа?</p> <p>— Ипак има — шаптао је млади Краљевић узбуђено — има, има...!</p> <p>Сваки  
 путује аутомобилом за Призрен и застао је само толико, колико да испружи ноге и да дане душом  
<p>Сваки од ових српских сломова настао је из других разлога, под другим околностима, у другим  
омоћ Србији.{S} Још од ране зоре настао је био у Солуну покрет француских трупа на железничкој  
аван од власти при вршењу насиља, остао је од ослобођења без икакве зараде а раду се није умео  
о горама и планинама македонским, остао је још под пушком у Скопљу, јер га саката од силних ран 
уто се пита: где ће и како ће?{S} Остао је још једини слободан пут ка Тетову и све што је заост 
 није боље било да сте остали?{S} Остао је толики свет по варошима које су освојене.{S} Овако,  
полазећи одавде.{S} Војвода Мишић остао је и даље упорно при своме предлогу за офанзиву, захтев 
ве, све што се није могло понети, гутао је пождрвљиво ноћашњи пламен и све је прогутао.</p> <p> 
 који је ноћас буктао изнад Пећи, гутао је државне архиве, новчане књиге, судска документа па о 
лим мртвацем и скидао је капу и шапутао је: „Бог нека га прости!“ Дојила сам га и хранила, него 
утомобилом до Владичинога Хана, узјахао је одатле коња и пошао преко положаја ка Врањи.{S} Али, 
са којих је ветар пламен повијао, бацао је неку тајанствену, непоуздану светлост кроз мрачну ул 
м бриге за незбринутом породицом, јецао је.</p> <p>— И зашто све то? — уздану један гласно наст 
несретник се тресао целим телом и јечао је тешко, боно, самртнички.</p> <p>То је био Миодраг Бе 
још увек веровао да може помоћи и трчао је са бојишта на бојиште, где год је чуо да има борбе и 
али ни он није могао успети.{S} Дотрчао је и чиновник из станице и загледао врата са свих стран 
фане до кафане.{S} Па и даље још: зашао је кроз све махале, кроз све уличице и сокачиће, ушао ј 
посао.</p> <p>Дотле, овамо доле, изашао је из начелства господин Јанковић, онај господин Јанков 
с о проласку Врховне Команде.{S} Изашао је блед и узбуђен и гомилица која га је нестрпљиво очек 
атака ђака наше Војне Академије, прешао је некако и у светину и држао је у заблуди неколико ген 
S} Са леве стране друма, иза кола, ишао је, наслањајући се на једну грану, заробљеник.{S} Био ј 
ник бити!“ Он је ишао и у Београд, ишао је о крунисању Краља Петра, па онда о Видовдану и прича 
узела и последње остатке снаге.{S} Ишао је посрћући, хранећи се успут лишћем од купуса, кукуруз 
/p> <pb n="334" /> <p>Млади сликар ишао је крај мене такође ћутећи.{S} Осетио је да ми је довољ 
ао Отаџбини што га је напустила, отишао је на обале бујне и од силне кише надошле Косачице и ск 
</p> <p>Јутрос, седмога октобра, отишао је последњи воз пут Косова и тај су у качаничкоме кланц 
ћник команданта Врховне Команде, отишао је болноме војводи да му реферише о свему.{S} Болесни в 
увидети да другаче не може бити, отишао је најпре у цркву — то је била недеља 15. новембра — и  
{S} Остављајући три сина у кући, отишао је поносан и задовољан у рат из којега се није вратио.< 
ику и другу, министру Лази Пачу, отишао је са погреба у Краљево да се нађе са посланицима Енгле 
ујем.</p> <p>— Отиди бога ти!{S} Отишао је и господин Јанковић у начелство.{S} Ајде, сачекаћемо 
леснога војводу Путника а одатле отишао је право у Врховну Команду да се обавести о целокупној  
ајпре видео са сином наследником, пошао је одмах да посети тада већ болеснога војводу Путника а 
вако је већ у себи донео одлуку и пошао је кући да се са својима посаветује о кретању.{S} Зађош 
хале, кроз све уличице и сокачиће, ушао је на све капије и капиџике и уједан пут се крете свет  
старији син већ био добро измакао, ушао је био у осамнаесту годину.{S} Други за њим имао је пун 
, док није допро до своје куће.{S} Ушао је у двориште и видео све пусто, кућа затворена.{S} Поб 
улопан и неизбријан срески тип, покушао је уступ и да постави по где које питање али је капетан 
ложен да се упусти у разговор, саслушао је све ове вести које, ма колико биле и непоуздане, ипа 
испред себе да се нешто беласа.{S} Бабо је ишао напред и он је носио највећи товар а ми сви за  
ближа Богу, сузи је небо отворено; небо је скуп суза човечанских.{S} А зар је мајка и могла пож 
чак не би допро да нас загреје.{S} Небо је ниско пало и његови мрки облаци загрлили се са бесни 
најстрашнију ноћ у моме животу.{S} Небо је било мутно и облачно, ни једне звезде на њему.{S} Мр 
кровом својих страсти и једа.{S} И небо је ниско пало а његови мрки облаци се загрлише са валим 
а је већ саопштена пресуда.</p> <p>Небо је пуно тужне боје те сурову слику једнога читавога нар 
бе.{S} Ћесар нас је слагао, вели, право је да сад и ми њега слажемо.{S} А нећемо га, вели, ни с 
ебрећи се београђанин.</p> <p>— И право је, момче, они су дошли да отимају туђе, ми бранимо сво 
ан тежак бол, био је песник болова, ево је и умро као жртва болова!</p> <p>Док сам ја у углу, н 
Убих вука!“</p> <p>И та млада снага ево је лежи сад испијена у блату.</p> <p>Сетих се и Енрика  
и војници.{S} Поднео је све, све, и ево је сад малаксао, издала га снага и, пао је.{S} Оставиће 
 сиђоше са оних планина иза Дрима и ево је сведок сад, кад тај исти народ, бега у те планине тр 
мао основати у Скопљу; месни одбор живо је запео да још с јесени навуче довољно дрва, брашна, ш 
 мраз који је почео да стеже, насртљиво је наметао сан, те је један по један обарао главу на гр 
лишу само Бугари већ и Грци а несумњиво је и Румунија на опрези и тек што није стигао телеграм  
ада се из ових биографија сазнаде какво је то красно друштво на фијакеру.{S} Да ту одвратност ј 
к са Косовскога бојишта, казао је какво је стање оставио кад је напустио борбу и та је вест пош 
 зна поуздано; даље, морамо знати какво је стање и расположење у војсци, нарочито после напушта 
 је стање аустријске војске такво какво је изложио војвода Мишић али, не верујем и да је стање  
путовањем казивали и сувише јасно какво је стање у Нишу.{S} Иначе, што се мора признати, на воз 
замазати прљава чела!</p> <p>Ето, такво је расположење било у мени у тренутку кад сам у Скопљу  
>— Ово већ не може бити због свађе, ово је...</p> <p>— Ја ћу вам казати шта је ово — рећи ће он 
А овде?...</p> <p>— Не може друкче, ово је ратни суд! — осећа се позван полицијски чиновник да  
рити на то питање.</p> <p>— Па ево, ово је крај!</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово што видите!</p> <p 
све је то војска, српска војска.{S} Ово је већ четврта година како се ту ређају друг до друга.< 
ушку и обзиреш се на све стране.{S} Ово је један од најопаснијих путева од арнаутских разбојник 
нерали, који су на овоме фронту.{S} Ово је сад једини фронт на коме се боримо, да би се са друг 
 ли ми дотрајати да доживимо то?{S} Ово је први гроб, што га овако на путу остависмо; нећемо ли 
и само о крупним стварима.</p> <p>— Ово је читав план, клопка, у коју су упали Немци.{S} Наша ј 
га нагна да јој је призна.</p> <p>— Ово је последња наша батерија.{S} Измичем журно да не будем 
е обзире се и корача даље.</p> <p>— Ово је право Наполеоново одступање са Москве! — гунђа даље  
ли, и тако настављају пут.</p> <p>— Ово је страшно! — жали се један грађанин мајору који је пре 
ој ни туђ живот ни за шта!</p> <p>А ово је тек половина пута а како је тек дуга и како тешка он 
ју као услов за своју неутралност и ово је, како да се изразим, <foreign xml:lang="la">ultima r 
 ватра, сваки је гласно узвикивао: „Ово је моје место!“ старајући се при томе да обезбеди себи  
а оне шумице, близу оног дрвета, његово је село, моје село, наше село.{S} Онде нам је фамилија, 
а не одговара никоме ни речи.{S} Његово је лице земљане боје а очи му извирују дубоко испод чел 
о и искитио цветићима ручицу.{S} Његово је лице мирно, као да лежи на материним грудима а не на 
сти које му је телефон казао — Куманово је већ евакуисано и власти га напуштају.{S} Ево, сад је 
ашто би данас посрнула.</p> <p>— Косово је мања катастрофа.{S} Када је на Косову страдала једна 
и му се искреноме болу.</p> <p>— Косово је било војничка пропаст, то није била пропаст народа — 
раније, приђе капетану.</p> <p>— Готово је, господине капетане!</p> <p>— Да проконтролишем! — и 
 Нема ту разлике, пријатељу!{S} Бегство је бегство, па побегао јунак или побегла кукавица.{S} М 
 а око десет часова пре подне начелство је већ притисла светина тражећи пасоше.</p> <p>Ту, пред 
октобра а у зору деветога, становништво је скопљанско већ догледало наше трупе на Гази-Баби и с 
измирено већ са робовањем, становништво је готово са <pb n="182" /> негодовањем пресретало од н 
ћушно, колико безначајно, па ипак драго је, наше је, слободно је!</p> <p>Још мало даље, кад доп 
проје а он је не поједе као човек, него је пождра, прогута је.{S} И од тада занеможе па ево сад 
е планине тражећи заштиту.</p> <p>Много је бора на старчевом лицу исписано.{S} Хоће ли дотрајат 
инуо! — додаде старац и заћута.{S} Дуго је ћутао.{S} Затим опет диже главу и настави. — Где ће  
XXIII</head> <head>Мајка</head> <p>Дуго је, боно и горко јецала госпа у црнини а ја сам, потрес 
ар се за то ником не одговара?{S} Друго је, ако збиља услова има, у том случају ево ја сам први 
<p>— Биће ти незгодно, Господару, тврдо је на кари! — узе да се извињава вођа волова.</p> <p>—  
Три стотине валандовских гробова, дебео је ожиљак на нашем телу, од врха тога братскога ножа и  
е почео да куља народ у двориште, одвео је газда на неко <pb n="348" /> склонитије место, бојећ 
 земље, сваки камен и свака водица, део је историје Српскога Народа.{S} Цело то драго парче зем 
војницима.{S} Ту је теже рањен и лебдео је измеђ живота и <pb n="509" /> смрти.{S} Прездравио ј 
углу кафане, крај самога прозора, седео је у мрачној сенци, на једној столици, <pb n="162" /> о 
сец дана од кад се нисмо видели, оседео је и остарио.{S} На његовоме, готово старачки избраздан 
иштини виђао и нисам га познао — оседео је.{S} За месец дана од кад се нисмо видели, оседео је  
цио сам по где кад поглед на њу и видео је како оборене главе, са напором корача.</p> <p>— Изгл 
нде.{S} Кад се попео на Тресибабу видео је са ње већ Бугаре у Књажевцу и борбе, које су се у са 
/> <p>И вечерао је ту међ њима.{S} Узео је, као и они, кришку хлеба у руку и мало куванога пасу 
сад већ и сви остали пристајали, заузео је данас одлучнији став, јер одлагање одступања могло ј 
>У тој згради, на горњем спрату, заузео је канцеларију начелника окружног министар председник а 
ања.{S} Командант Друге Армије предузео је још и мере да што пре ухвати везу са командом трупа  
аутске сеоске уџерице, по хановима; јео је суви хлеб или где кад, ако би где затекао какву кома 
мановом.{S} Рана је била лака, преболео је брзо и стигао је да се на Битољу опет бори са својим 
ли шрапнели и падали војници.{S} Поднео је све, све, и ево је сад малаксао, издала га снага и,  
ћ био годину дана у борби, дакле поднео је један део терета дужности; зашто сад не би био сачув 
ји избија из качаничкога кланца и донео је собом ђенерала Петра Бојовића ослободиоца Скопља.{S} 
орце.{S} Са тога племенитог посла понео је олуј, који се завитлао над нашом отаџбином и бацио ј 
зелено грање а позоришни сликар разапео је на патос бело платно и отпочео по њему црвеним, круп 
амен.</p> <p>Пламен већ букће, прогорео је прву таваницу и пробио је у горњи спрат, разорио већ 
стора, који је притискивала магла, срео је тамо горе светлост која се буди.{S} Та светлост изгл 
о нашу невештину да наложимо ватру, сео је крај нас, пошто га је на стражи крај пласта заменио  
злозима професора у сурој шајкачи и сео је на митровачки воз.{S} Када сам га, много доцније, ср 
полца и стигао у Приштину.</p> <p>Одсео је у доњем Делу вароши, тамо где слази вучитрнски пут,  
овом бригом и, кад је зора сванула, цео је већ један кварт знао за новост и узбуђење, које је у 
ли су, пролазили сат, два и три.{S} Цео је покрет на друму застао да пропусти ове многобројне р 
 <p>— Убедио вас понова?</p> <p>— Почео је, господине, да ми развија план румунске акције, нацр 
се један аероплан над Београдом и почео је да шестари.{S} Наши топови узеше да га гађају али се 
живот његов био је један тежак бол, био је песник болова, ево је и умро као жртва болова!</p> < 
стави;</p> <p>— Тога дана, у среду, био је дан као и јуче суморан; сваки час је требала да кане 
ећао дах љутога вечерњега мраза.{S} Био је то звук звона, које је негде у даљини тихо јецало.{S 
сам и једнога старога познаника.{S} Био је то онај виши чиновник са скопљанске железничке стани 
и је болест била и сувише тешка.{S} Био је тифус који се још од турског рата код нас зацарио и  
 рукав и пробуди из тога бунила.{S} Био је друг до мене и он ми шану: „Не пуцај, несрећниче, у  
срео једног пријатеља из Скопља.{S} Био је то један од оних ваљаних младића који ми се одушевље 
отуда, с наше стране, из Ердута.{S} Био је аустријски официр па је пребегао прошле године са це 
оном џамијом на почетку чаршије.{S} Био је студен дан а он у једном лаком капутићу.</p> <p>— Шт 
закуца најпре тихо а затим јаче.{S} Био је то потпоручик који је довео собом једног ордонанса.{ 
, још ме бриди бол, још ме пече.{S} Био је то онај крти смех лудака који се цери кад спази икон 
им су се толики догађаји ваљали.{S} Био је он сведок можда, када су овим друмом, кроз равну Мет 
и се на једну грану, заробљеник.{S} Био је босих и раскрвављених ногу, дроњав и поцепан, подбул 
о возом много значајнији путник.{S} Био је то млади дипломата из Министарства Спољних Послова,  
тивала сам о њему и сазнала сам.{S} Био је у оној болници одмах иза начелства.{S} После, поче с 
ј његове постеље да му се нађем.{S} Био је и он отуда, с наше стране, из Ердута.{S} Био је ауст 
 у борбама и да је добро прошао.{S} Био је и храбар.{S} Толико сам само чула.</p> <p>Прекиде за 
и дан по Лазару, дође ноћу бабо.{S} Био је његов ред.</p> <p>Причао нам је све шта је и како је 
знам где је, можда је и погинуо.{S} Био је у трећем позиву, у шестом пуку, тај се пук тукао на  
 и сам, упустио се и у разговор.{S} Био је висок, коштуњав човек, снажних и необично дугих руку 
урну врата раменом и уђе у собу.{S} Био је он сам, онај старешина и носио је хлеб под пазухом т 
о у бугарскоме рату, на Вардару.{S} Био је храбар и честит официр.{S} У турскоме рату био је дв 
 А зашто?</p> <p>— Држе седницу.{S} Био је после подне и Краљ у том вагону, имали су дуго посла 
атрао сам га дуго, па му приђох.{S} Био је старији човек, испијена образа и уморна погледа.{S}  
елога народа изврши ово одрицање! — био је одговор министров.</p> <p>Најзначајнија, а уједно и  
усед наслоњен леђима на моја леђа — био је некако добра срца.{S} Сваком да учини, сваком да пом 
 које је прибирала сећања.</p> <p>— Био је леп дан, недеља.{S} Последњи леп дан, јер је већ у п 
да ми казује о свом брату.</p> <p>— Био је млад, тек се замомчио.{S} Остали смо сами, старији н 
ија, сирома; ми смо сиромашни.{S} А био је је и у војсци, није ни могао да ме збрине.</p> <p>—  
вереник мојих слутња и мојих болова био је гроб мога другога сина.{S} Тамо сам често одлазила,  
 и плакати јер кад сам се пробудила био је кревет влажан, тамо где сам наслонила образ.{S} Била 
м на помоћи.{S} Међу тим рањеницима био је и један младић, мој вршњак а потпоручик.{S} Допао ми 
иће му је било бол, сав живот његов био је један тежак бол, био је песник болова, ево је и умро 
изрену преминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би се сахранило овде, у по 
изрену преминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би се сахранио овде, у пор 
 више наду.</p> <p>Штаб прве армије био је смештен у кући некога бега, у једној од кривудавих и 
а.</p> <p>Први конак после Љум-Куле био је Спас, где избија кланац којим је некада ишао пут за  
 није учествовао у гунђању гомиле и био је миран као да није ни слушао примедбе које су се сипа 
.{S} Једини осветљен прозор те ноћи био је на канцеларији начелника станице на горњем спрату је 
У борбама пред Ћупријом и Јагодином био је једнако на положајима а ноћивао је у вагонима на ћуп 
ед патролом.{S} Срећом млади официр био је мој познаник, један од оних младих и интелигентних љ 
 о капитулацији и тај његов одговор био је уједно <pb n="555" /> и мишљење целе владе, која је  
ести.{S} На свакоме готово том возу био је међу путницима по који необичнији, обавештенији, кој 
ам слегао доле у приштинску чаршију био је, да је Врховна Команда већ прелетела Косово и отишла 
и честит официр.{S} У турскоме рату био је двапут рањен, први пут одмах у почетку, пред Куманов 
 невоља упознала и зближила!</p> <p>Био је ратар из Срема, обрадовао се српској војсци кад је п 
— Ја сам, господине, Новица!</p> <p>Био је то општински ноћни стражар Новица, који је ту службу 
довикивала: „Тата, тата!“...</p> <p>Био је већ на улици, где је праштала граната и фијукао курш 
 двема разноликим судбинама.</p> <p>Био је већ увелико свануо дан кад сам се по одласку ових во 
ат из којега се није вратио.</p> <p>Био је то тежак удар за мене и велика брига примити троје н 
 Балшићи одлазећи у тазбину.</p> <p>Био је сведок овај старац и када се пре триста година диже  
ај пук је био у Малој Моштаници и добио је наредбу да иде у Велику Моштаницу, да прихвати и пот 
кће, прогорео је прву таваницу и пробио је у горњи спрат, разорио већ степенице које воде озго  
 укрштала и тискала у Призрену, изгубио је и господара.{S} Сад изгладнео, оборене главе и повиј 
ао сам кораке не би ли је стиго.{S} Вио је то заробљеник подрпанога али потпуно крвавога одела. 
те школе диже.</p> <pb n="64" /> <p>Вио је болестан и болест му је увек наметала мрзовољу.{S} Ч 
рижна лица гомиле а дим дувански обавио је као густи облак.</p> <p>Срећом, пред станицом сам ср 
а и <pb n="509" /> смрти.{S} Прездравио је најзад, да погине у бугарскоме рату, за време првих  
ме месту а командант батаљона поздравио је ђенерала и рапортирао му, да је батаљон потпуно укрц 
у грлу.</p> <p>Угасио је свећицу, савио је котур, метнуо у торбу те смо ћутећи кренули ка извор 
 адвокат, који је донео вест, — Оставио је и писмо за собом.</p> <p>— Их, болан, а видо сам га  
 виса код барутнога магацина и поставио је код касарне.{S} Касарне су претворене у болнице и пр 
, рука му сва огрезла у крви.{S} Превио је прљавом марамом кроз коју је пробила крв.</p> <p>— Г 
 стегао.</p> <p>— Шта је ово? — поновио је опет.</p> <p>— Ето то, што видите!</p> <p>— Па добро 
ћи у свет стегао неколико динара, вадио је мараму из недара, дрешио је чвор и вадио је отуд сит 
араму из недара, дрешио је чвор и вадио је отуд ситну пару да удели.</p> <p>Да ли је то саучешћ 
 по коме су биле разастрте карте, радио је помоћник шефа Врховне Команде.{S} Војвода је боловао 
е стварчице са пуно талента.{S} Наредио је одмах да се тај младић уклони из севастопољске борбе 
је продирао кроз горњи прозор, разредио је нешто мало таму која у том делу цркве влада, те се њ 
ва и Цера, са Брегалнице и Рама, штедио је до сад те две сузе, кад се после дугих и крвавих бор 
мах обезбеђен.{S} Сваки други пут водио је у туђину, у непознате крајеве, у неизвеност.{S} Отуд 
ријатељ неће успети да пређе.{S} Тврдио је да су положаји наши на Бановом Брду и Новом Гробљу т 
неће кренути из Ниша за Солун! — тврдио је један путник.</p> <p>— Само питање је, хоћете ли и в 
ријевицу.{S} Будући српски Краљ бележио је путеве којима су српски Краљ, српска војска и српски 
набавио или нашао где год дрва, заложио је ватру на сред друма, на сред пута и ту ће крај ње пр 
 се и ти нас?</p> <p>Звук звона долазио је из једнога ускога и шумовитога кланца с леве стране  
855 године, руски цар Никола I, запазио је да један млад војник, који се бори на Севастопољу, п 
ала светлости а остали део собе освојио је полумрак кроз који су се предмети једва назирали.{S} 
И виш’ у лудилу је пуцао на нас, мислио је бије непријатеља који му је кућу ископао! — размишља 
кућа затворена.{S} Побегли су, помислио је и забринуо се где ће са малом дечицом.{S} И док је о 
на коме је остала кућа и брига, опремио је расушене таљиге које су се биле расточиле под стрејо 
/p> <p>Понудио сам га цигаретом, примио је благодарно и пратио ме ћутећи као да би да ме не узн 
већ једном био поставио и уопште, чинио је све да што тачније и што поузданије сазна стање непр 
глички воз од бугарскога напада, учинио је на нас само у толико тежак утисак што су њиме прошла 
у се биле расточиле под стрејом, окрпио је ужетом и канапом старе амове, који су висили у кући  
рка, недовољна храна, умор и глад испио је ову децу, угасио им је онај благи детињи поглед, изб 
 је вукао једна кола испред нас, ударио је у страну и мал није сунуо с колима у шанац.{S} У кол 
— Бију се, бију се по улицама — говорио је чичица док му ми перемо рану — Ја сам стајао пред ку 
нуће дан!</p> <p>Свештеник неки говорио је својој околини и о неком пророку Исајији из XV. века 
са севера.</p> <p>Војвода Мишић говорио је речито и са непоколебљивим убеђењем које је освајало 
— А... само то не може бити — одговорио је консул — јер руски војник не би никада пристао да пу 
ла и мљаскање опанака по блату, разорио је мртву тишину која је до мало час владала, те кроз те 
о већ право чудо, свет је бегао и јурио је гомилама, војници су протрчавали, јурили су и неки о 
ред само вече, седмога октобра, дојурио је смртоносном брзином један аутомобил косовским друмом 
ом који је дрхтао у грлу.</p> <p>Угасио је свећицу, савио је котур, метнуо у торбу те смо ћутећ 
би колико му се још сачувало.{S} Обесио је зобнице <pb n="589" /> коњима о главу а он се измака 
ћи <pb n="608" /> тражи кривца и, носио је стрпељиво свој крст, уверен да је позван и дужан нос 
} Био је он сам, онај старешина и носио је хлеб под пазухом те ми га пружи а затвори <pb n="414 
крвава а левом је држао пушку и износио је више главе те се бранио њоме од удара.{S} Ухватили с 
умом натраг ка Слатини.</p> <p>— Платио је, вала, господине пуковниче.{S} Чекај док се преброје 
о било и да ми је довољно казао; осетио је да је одлио мало горчине из душе па му је ваљда сад  
о је крај мене такође ћутећи.{S} Осетио је да ми је довољно било и да ми је довољно казао; осет 
раморским положајима код Ниша, напустио је Прокупље само неколико сати пре но што ће непријатељ 
нио тежак грех према отаџбини, напустио је пушку и кренуо своме селу.</p> <p>Пред судом он се н 
ји и црњи но сваком другом.{S} Напустио је Скопље необично потресен.{S} Откинуо се онај кончић  
а пође и у последњем тренутку, попустио је под убедљивим разлозима професора у сурој шајкачи и  
м Бугара; али се бојао догађаја, слутио је да иза бугарскога злочинства мора бити нечега подло  
p> <p>Пуковник са својим штабом заноћио је у Јежевици, у сеоској школи, где је велики <pb n="19 
се завитлао над нашом отаџбином и бацио је у ове планине те да са нама подели све невоље изгнан 
ати.{S} Друге и другаче линије извлачио је Престолонаследник сад на карти, линије које су се од 
 још пре, јавља ми си као Леарт, скочио је већ у гроб, и отуд из гроба узвикује:</p> <quote> <l 
од силне кише надошле Косачице и скочио је у мутне и блатњаве вале те топличке речице, нашавши  
змишљени узео мастиљаву писаљку, умочио је у пену од пива и црта по беломе кафанскоме чаршаву п 
нара, вадио је мараму из недара, дрешио је чвор и вадио је отуд ситну пару да удели.</p> <p>Да  
нуло, светло али студено јутро, загушио је друм који из Призрена води у Ђаковицу.{S} Из разних  
ом, па лепо проспавај!</p> <p>— Ама, ко је то унутра? — продра се онај с поља још званичније и  
р, који ће вам одговорити на питање, ко је <pb n="327" /> тај који је требао мислити на све и к 
, издвојиће нас, рећи ће нам: „Дете, ко је брат Србин, нека стане у страну!“ Тако сам ја мислио 
 треба ранити.</p> <p>— Да, знам!{S} Ко је доле?</p> <p>— Они, пуковници и ја.{S} Нико више.</p 
а, по дрвљаницима и под стрејама.{S} Ко је набавио или нашао где год дрва, заложио је ватру на  
з српских топова српске рањенике.{S} Ко је тај који би хтео и смео тај злочин повући на своју д 
тали крај друма те их посматрамо.{S} Ко је од нас тада слутио да је то последњи поглед на смрт  
љени а престављен у једној особи?{S} Ко је она?{S} Није ли то она што раскрвављене душе и изцеђ 
 тај злочин повући на своју душу?{S} Ко је тај коме не би душа заиграла <pb n="202" /> а рука з 
p>— Како коме! — одговара му сусед — ко је затекао све у кући није му дуго трајало, а ко није.. 
о што утврди стање болести.</p> <p>— Ко је могао видети? — одговара задригли кафеџија који је п 
 То ће тако ваљда целу ноћ.</p> <p>— Ко је то? — пита онај глас из дима који се стално буни кад 
S} Мица Проминцла.{S} Нико не зна ни ко је ни одакле је, ни чија је; појавила се једнога дана н 
ђе скрхали у Приштину, не знајући ни ко је надлежан да им да хлеб, ни ко да их упути где би пре 
шла је крај његове каре и не знајући ко је.</p> <p>— Како, децо, можете ли? — пита их Краљ с ко 
ће читавог једног народа.{S} Не знам ко је био у колима и волем што не знам.{S} Што <pb n="438" 
једнички се снабдевамо... ал не знам ко је.{S} Мрзи ме да га питам а он не казује; а добар друг 
е прикрио, али нисам могла да познам ко је, јер му кроз кључаницу нисам могла да сагледам лице. 
 друма да га очекне.</p> <p>— А знаш ко је овај мој пријатељ и сапутник? — запита ме, обзирући  
RP19201_C30"> <head>XXX</head> <head>Ко је она?</head> <p>Како се јутром мучно и тешко рађа дан 
 тајанственошћу и чаробношћу.</p> <p>Ко је она?</p> <p>Ни је ли то бол свију нас смештен у једн 
 државе која не постоји више?</p> <p>Ко је она?</p> <p>И, јесам ли ја будан или је ово привиђењ 
се престрављена наслоних на кревет. „Ко је то?“ — шаптала сам, једва сам сама себе чула.{S} Спо 
<p>— Горе.{S} То ме је баш и страх, ако је тамо загустило, па се они сруче и закрче друмове.{S} 
покрива.{S} Овде је друго, наше је; ако је и тешко, наше је!</p> <p>Везани војник опет ћути, те 
јком ће се нашалити, он се не љути; ако је да се спрда, с њим ће се спрдати.{S} Не љути се, нег 
оспа у црнини?{S} И, <pb n="666" /> ако је то привиђење, зашто осећам једну неодољиву потребу д 
авили, јер нигде у близини шуме.{S} Ако је и било које дрво крај друма или у пољу, оборила га ј 
а се нисмо могли ничим снабдети.{S} Ако је ко и понео један хлеб, до којега је ко зна како <pb  
ати и Бугаре да напусте Призрен.{S} Ако је још француско-енглеска помоћ стигла до сад у већем б 
ирају више!“ Ето такав је Бојко.{S} Ако је коме до шале с Бојком ће се нашалити, он се не љути; 
тигла руска или француска помоћ.{S} Ако је ко и покушао да говори о томе, остали су га с чуђење 
и, и гледао чаробну мртву варош.{S} Ако је месечина изостала, дебели мрак, кроз који су се неја 
пример?{S} Јел’ нама, грађанима?{S} Ако је војсци, онда води га тамо, на фронт, па га стрељај!  
 разборитих очију и широких плећа — Ако је крив, стрељај га.{S} Одведи га рано у зору, док још  
јој је.</p> <pb n="71" /> <p>Кажу — ако је тачно — да су још јуче, на дванаест часова пре но шт 
истанак да напусти Тополу.</p> <p>— Ако је по вољи у Ниш, Величанство, тамо је Краљевска Влада. 
ци његово.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Ако је истина да смо опкољени, могли би те ухватити у србиј 
какав Феризовић; то је нека пометња ако је ко вратио те железничаре.{S} Ево рањеник стигао отуд 
лимо један метак — вели каплар — па ако је и заспао пробудиће се.</p> <p>— Јок море, сад ће он. 
бра, већ смо више знали но јуче, те ако је јучерањи дан био можда последњи дан вере, данашњи је 
 путу увек тромо и споро кретали, и ако је требало журити испред непријатеља, толико ми је сад  
} Ено је, ено, онамо, намо!...{S} И ако је мутно небо и ако су нам исплакане очи, ми је догледа 
а, без јасне контуре и облика.{S} И ако је давно већ умуко тандрк кочија, стењање и шкрипа воло 
алим свећу за мртве и за живе.{S} И ако је био леп дан, Београд ми није правио ведар утисак кад 
и, над којом већ почива поноћ.{S} И ако је пламен у овоме тренутку био нешто малаксао, оно море 
о, у све гушћу вреву и гомилу.{S} И ако је поноћ још је све на ногама.{S} Онде се скрхала кола, 
вска Влада напустила отаџбину.{S} И ако је свако знао да ће то бити, да је решено, да је одлуче 
овој смрти има бар толико утехе — и ако је то једној мајци недовољно — да је његова смрт била ј 
ила и она их је тешила и храбрила и ако је и сама осећала студен у души, нашав се први пут у жи 
истина? — пита пријатељ пријатеља и ако је већ десеторицу до сад питао и сви му одговорили да ј 
Осећала сам се сама, потпуно сама и ако је отац био још ту.{S} Нисам излазила нигде из куће и п 
чиновник административног одељења и ако је кренуо у Солун вероватно да се раније нађе ван грани 
 је зидова те су бранили од ветра и ако је кроз полупане прозоре старих и напуштених конака он  
<p>На друму затекосмо већ кретање и ако је још рана зора.{S} Није још цео збег кренуо али појед 
љени!</p> <p>Сви поражено ућуташе и ако је свима на уснама лебдело питање: па шта сад?</p> <p>— 
, покривала сам га понова ћебетом и ако је био покривен, и брисала сам му ознојену слепоочњачу  
 <p>— Зашто? — упитаће ипак један и ако је исвесно, као и сви остали, знао зашто.</p> <p>— Пећ  
 — запита капетан готово усхићено и ако је већ по присуству пуковникову и његових официра слути 
ош и ако му је уже засекло у месо и ако је, види се, после очајне борбе савладан а пушчане му ц 
о после ове службе и молитве Богу и ако је глад, како који дан, све тежа била.{S} После два три 
ено материнско срце слути несрећу и ако је она далеко, још врло далеко.{S} У томе је погледу би 
 то извлачи и једва креће.</p> <p>И ако је заједничка невоља све изједначила ипак је у тој, бла 
ам поуздано.</p> <p>— Знам и ја, ал ако је ово њена архива, ево и Команде за њом.</p> <pb n="14 
ћореком поплавили западну Србију, овако је исто, истога месеца и истога дана у месецу, Војвода  
p> <p>Удељујући просјаку од реда, свако је одмицао од њега журније, не осврћући се, као да би д 
нице нико није ни већао о надама, свако је већ долазио на њих не носећи собом више никакву наду 
, ма да смо били бедни изгнаници, свако је радо спуштао пару у просјачку капу.{S} И последњи си 
</p> <p>Настадоше тешки тренутци; свако је са ужасом погледао на своју породицу коју је повукао 
тећи као што се у смрт корача.{S} Свако је извесно ваљао у памети тешке мисли о ономе, што њега 
оље која је кретала од јутрос.{S} Свако је видео само најужу слику око себе а далеко му је изми 
азити тај мучан и тегобан пут.{S} Свако је од нас застао, напуштајући за тренутак оне тешке мис 
се растура.{S} После ових гласова свако је већ у себи донео одлуку и пошао је кући да се са сво 
дицу оставе а сами да крену.{S} И свако је тражио и налазио разлога својој одлуци, јер је свако 
ену моћ — заљуљала се, посрнула и свако је већ са страхом у души очекивао тренутак да се сурва  
ежила и прибрала уз мајке.</p> <p>Свако је себи изабрао у пећини по један кутак, помео, простро 
осећали и у души и у телу.</p> <p>Свако је од нас корачао ћутећи као што се у смрт корача.{S} С 
ом Реком.</p> <p>Како је то тешка, како је то суморна зора, која се оглашава једном смрћу!</p>  
сретница кроз сузе како је бегала, како је бомбом из аероплана рањено дете и пита шта ће, где б 
 реду.{S} Реци ми само како ти је, како је теби?</p> <p>Дигла сам главу да сазнам његов одговор 
а живот деце наше; казивао нам је, како је Син Господњи страдао ал је веровао, када је и на крс 
/p> <p>После нам је причао и даље, како је сутрадан опет ага звао кнеза и попа, па вели: „Зашто 
оћи коју нам Русија шаље и о томе, како је нестало дувана, нестало шећера и нестало соли.{S} Ка 
ом као широку бразду мисао о томе, како је невоља велики, гломазан жрвањ који меље све обзире и 
официр — каква је то игра судбине, како је то фатално, да се баш ово место где сагоревамо после 
ете рањено већ она у груди а дете, како је сисало, окрвавило усне и образе материном крвљу.{S}  
, све насмејано, све невино.{S} И, како је то годило премореној ми души и раскрвављеном срцу!{S 
 смрт или како је видео туђу смрт, како је оставио кућу, како је изгубио своје.{S} Невоља за не 
и уђе у двориште.</p> <p>— Е, већ, како је било док сам се опраштао са мајком, сестрама и брати 
о туђу смрт, како је оставио кућу, како је изгубио своје.{S} Невоља за невољом, трагедија за тр 
траше ме погледом саучешћа.{S} Ох, како је тај поглед тежак; како га је тешко издржати!</p> <p> 
је понова веровати у живот.{S} Ох, како је за мало та вера трајала!</p> <p>Краљ је био разговор 
ћ је испуњавала пусту кућу.{S} Ох, како је то била дуга ноћ!{S} Изгледала ми је читава вечност! 
а оном нашом Србијом.</p> <p>— Ух, како је моме баби било, као да си <pb n="632" /> му сву чеља 
алила сам га, тешко сам га жалила: како је био леп онда кад смо се растајали, кад ми је оно каз 
 је негде у даљини тихо јецало.{S} Како је сунце већ ниско сишло тамо негде иза планина, биће д 
 Морали смо да се веселимо и ми, а како је мени било у души то ја знам.{S} Једино ме је тешило  
мен и пустиња! — наставља Краљ — А како је код нас све питомо и лепо...</p> <p>— Ех! — учини је 
ноћи ко усред дана ићи.</p> <p>— А како је преко Чакора?</p> <p>— Е ту не знам, туда нисам одио 
p>— Стигла у Митровицу.</p> <p>— А како је на фронту?</p> <p>— То не знам.{S} Начелник још није 
p> <p>А ово је тек половина пута а како је тек дуга и како тешка она друга половина невоља, кој 
а га је обишла и коју сам запитала како је рањен, чула сам да је изгубио једно око и да му је в 
а сам одиста неколико пута осетила како је задрхтала земља подамном.</p> <p>Дете је и даље плак 
а над нама бди брига моћних.{S} Па како је и та вера немоћна пред силом!</p> <p>За Енглезима бр 
?</p> <p>— Туда јесам!</p> <p>— Па како је тим путем, може ли се?</p> <pb n="699" /> <p>— Не ва 
 се та моблизација нас тиче.{S} Од како је ту сумњу и Ниш званично нагласио, двојином је порасл 
што сам доживела, те отуд знам све како је било и што је било.{S} Било је и других зала и други 
ју.{S} Казује несретница кроз сузе како је бегала, како је бомбом из аероплана рањено дете и пи 
 n="401" /> снаје и казивала ми је како је у Београду лепо, како има великих кућа и много људи, 
ју ће страну с децом; друга казује како је стару мајку оставила у једну турску кућу; добар, вел 
енутка преживљује.{S} Свако казује како је за мало избегао смрт или како је видео туђу смрт, ка 
мегдана покушали и прелаз.{S} Веле како је велика магла пала на Дунав наши нису ни опазили, до  
дио?</p> <p>— Помого се, помого се како је знао да не би премрзо.{S} Ми смо ноћас спавали овамо 
ре, оставите човека с миром, знате како је кад се види са својима.</p> <p>И послушаше, те га ос 
ску дужност да извршимо.{S} Видите како је, сами видите.{S} Сручило се овде све, сва несрећа и  
елазе Дунав.{S} Ви треба да видите како је то страшна слика, кад и војску и народ напусти увере 
ст стотина метара напред да видите како је тамо, је ли непријатељ већ у вароши или је само бомб 
те!</p> <p>— Али чекајте да видите како је бона слика када се напушта варош без те вере.</p> <p 
алио за „старим добрим временом“ и како је многобројан, могао је у тренутку расула и безвлашћа, 
</p> <p>Причао нам је све шта је и како је било и зашто нико није могао доћи јуче на ноћ.{S} Би 
 неког.{S} Кад затим чуше шта је и како је, умукоше <pb n="486" /> сви и посматраше ме погледом 
упљали око њега да чујемо шта је и како је тамо доле и шта се чује о Турцима.{S} А што Турци бл 
ио, сем то што ми реко одакле је и како је пребегао.</p> <p>Јуче по подне кад сам му пришао и с 
о хоће да зна како смо одступали и како је у опште српска војска одступала а непријатељ напредо 
реламао их да могу у торбу наићи и како је који посао свршио а он одмах одређивао: „Ово ћеш ти  
ош све казала.{S} О како је дуго и како је много то што би имала казивати.{S} Моје бегство из Б 
срели а како сам ја некад мислио и како је мој бабо мислио!</p> <p>— Осећао сам тешку грозницу, 
су биле тешке патње наших старих и како је скупо плаћено ово мало слободице наше?</p> <p>Хвала  
савам и клонем.{S} Ох, не звате ви како је то велика душевна потреба то пијанство од болова.</p 
о то доба и она га већ види и види како је њен Новица снажнији но други, израслији но други, ле 
и штогод топло за под кошуљу, вели како је осећао тешку срамоту на души и вратио се а није хтео 
е како је за мало избегао смрт или како је видео туђу смрт, како је оставио кућу, како је изгуб 
села.{S} Лежао је грудима по земљи како је ничке пао; једну је руку био савио под собом а другу 
p>— Шта ћете, госпо, видите и сами како је.{S} Добро је кад се може бар да опоје, бар ту хришћа 
а лиферанта, хтео би да му објасни како је сасвим излишно ићи у Солун.</p> <p>— Остави ти мене! 
у, одобрава телеграфисти, додајући како је он у Грацу „где је посећивао Универзитет“ гледао јед 
у пре нас прошли и, не разбирајући како је тај глас могао до нас доћи, ми смо обазриво и са зеб 
То још пре три дана а отад не знам како је.{S} Немамо никаквих вести!</p> <p>Капетан нерасполож 
p>— Нисам вам још све казала.{S} О како је дуго и како је много то што би имала казивати.{S} Мо 
мао о снази непријатељевој, увиђао како је све то не само недовољно но управо бедно.</p> <p>Кап 
лачење и не може се тумачити овако како је војвода Мишић тумачи.{S} Али, и кад би прешли преко  
 зна ни две унакрст а да знаш само како је мудрица и како уме да каже, те толико пут сам помисл 
{S} Мора имати више него један сат како Је погинуо?</p> <p>— Биће рабаџије у свађи да су се поб 
и војници, <pb n="361" /> знаш већ како је, чује један од другога па причају...{S} Али ако ђене 
ја је отврдла у ранцу.{S} Знаш већ како је на одмору.{S} Па се заметнуо и разговор а не разгова 
— Ајд, кажи нам, мала, све по реду како је то било и шта је било? — поче начелник врло благо.</ 
иротиња што сам је понела.{S} Знаш како је... није да жалим.</p> <p>— А ваљда ће и престати киш 
 <p>— Јок море, сад ће он.{S} Знаш како је, заговорио се с децом па и не осећа како време проми 
рима једно на друго.</p> <p>— Знаш како је у оваквим приликама, човеку досади живот па га да бу 
 А умеш ли да гађаш?</p> <p>— Знаш како је, господине.{S} Прислоним пушку уз образ па на једно  
 ако, прихвати се.</p> <p>— А знаш како је, не ваља с празним трбухом ни на онај свет отићи.</p 
а... имам и сина.</p> <p>— Па знаш како је.{S} Ја не верујем ал, ако баш дође до чега, склони с 
ком штабу, у канцеларији, али знаш како је, мајка...</p> <p>— Знам војниче, мајка сам и ја, раз 
.</p> <p>— Није оно ватрица, видиш како је све већа.</p> <p>— Оно ће бити већа ватра.</p> <p>—  
но небо.</p> <p>— Па и неће, видиш како је мутно, цео дан ће тако.{S} Него... што не пређеш ова 
 бурноме мору тражећи пута.</p> <p>Како је те ноћи припалила светиљку и све до беле зоре чекала 
ош владала над Сухом Реком.</p> <p>Како је то тешка, како је то суморна зора, која се оглашава  
Како се повукао са Командом Трупа, тако је и даље остао на служби, коју је ревносно вршио.{S} И 
што се ова заљуља и хоће да падне, тако је и отаџбина наша — то се у Крушевцу већ јасно видело  
а платим хлеб.</p> <p>— Ама јесте, тако је! — вели му мој пријатељ. — Не замерам ја теби, но те 
ечанско звоно објавило па до ноћи, тако је брзо минуло да нас је густ и непровидни мрак обавио  
 под србијанским барјаком.{S} Ето, тако је зборио мој бабо!</p> <p>Ма да је све то говорио са м 
е разговори водили тамо на фронту, тако је поуздање владало тамо.{S} И то поуздање отуда, поче  
а горда што је син заменио оца.{S} Тако је он желео.{S} Једини повереник мојих слутња и мојих б 
се обично окупљале те гомилице.{S} Тако је данас на возу један београђанин, који бега из престо 
т мораш понети, не бива другче.{S} Тако је ваљда Божја наредба, па мора да се сноси!</p> <p>Ја  
ошћу режима, имало безбедности.{S} Тако је ишчезло и последње поуздање да ће се у хришћанскога  
им податцима, морао је клонути.{S} Тако је донета и потписана одлука да се одустаје од сваког п 
само детиње, непромишљене речи.{S} Тако је и ова сиротица синоћ још легла мирно а јутрос освану 
у други, испрскан блатом до грла — тако је ваљда било у Призрену, за време крунисања Душанова,  
 тешком торбом на леђима.</p> <p>— Тако је ваљда било — одговара му други, испрскан блатом до г 
 и о државним рањеницима.</p> <p>— Тако је! — повикаше сви и онај виши чиновник одустаје дефини 
коме је било чак и мржње.</p> <p>— Тако је, ал велим, ко зна од кад је липсало, ето су га већ и 
тек непријатељу оставити.</p> <p>— Тако је, Височанство! — одговори помоћник.</p> <p>— И шта ће 
евероистоку... је л тако?</p> <p>— Тако је, Величанство!</p> <p>— Наш фронт је окренут леђима К 
 болници неко од ближих умро.{S} А тако је и било, изгубила сам њега и сад више никога блиског  
у па се он увуко унутра, у вола, и тако је проспавао.</p> <p>— А ниси се бојао — рећи ћу ономе  
сване, могли наставити борбу.{S} И тако је готово цео фронт ту ноћ провео на мртвој стражи а од 
из Армије.</p> <p>— То је могуће и тако је! — одговори капетан.</p> <pb n="188" /> <p>— Останит 
о сам ја пошао за својом памећу ал тако је то, кад ја у последњем тренутку хоћу да слушам страт 
о да не буде на српски фронт а оно тако је и било.{S} Одведоше нас у Босну и пребацише преко Др 
е која се мало час гнушала.</p> <p>Тако је било код једнога вагона, код другога је било друкче  
 би још хтели да се храбре.</p> <p>Тако је у узбуђењу прошао цео тај дан.</p> <p>Предвече, као  
е неће истим путем вратити.</p> <p>Тако је и било.{S} Остали смо још два три дана па онда дође  
е са свештеником у планину.</p> <p>Тако је и било.{S} Полегали смо сви и спавали тврдим сном, к 
леба.{S} Заклонито је, мирно је, далеко је од оних великих путева којима тутњи непогода — тамо  
војну болницу.</p> <p>— Бојим се далеко је! — одговори чичица узбуђено и престрављено — Бојим с 
о прежива.</p> <pb n="522" /> <p>Далеко је још од правога сванућа те би се могло још мало одмор 
ва Црнољеве и Језерске планине, просеко је облак те се узнео поносан и свечан али ипак тужан.</ 
а нам се погледи сретну.</p> <p>Увелико је превалило зимско студено сунце када у дну Косова угл 
о четрдесет младенаца, мученика, колико је хришћанство у борби од неколико векова поднело на жр 
риге и бола и уз то нешто имања, колико је могло стати у оној кутији, кеси или бошчи коју је св 
е се кроз зраке бледе светлости, колико је ова продирала на улицу кроз осветљене прозоре, сагле 
{S} Распитајте се, па ћете чути, колико је генералских синова у француској погинуло, а где смо  
, док и последњи не угине?{S} О, колико је њих од нас већ позавидело овом гробу, ту, на домаку  
крагну и смешкао се само толико, колико је било довољно да му се виде два златна зуба.{S} И ако 
ано казивао по где што али мало, колико је он видео.{S} А ми смо хтели више, хтели смо да знамо 
уништите, дајте ми сву муницију, колико је има, да је испуцам, да огласим смрт Србије!</p> <p>П 
отину метара слободне Србије!{S} Колико је то малено, колико сићушно, колико безначајно, па ипа 
есто на које се позива.</p> <p>— Колико је мени позната наредба — додаде војвода Степа — та се  
астави даље казивање:</p> <p>— А колико је пута бабо тако спустио руку мени на раме па реко: „Е 
што сам ја за један час видела а колико је невоља пре мене протекло и колико ће их још после ме 
ико је излишних ствари спасено а колико је важних остављено непријатељу.</p> <p>— Што ћете, то  
му обећавала а ја сам сама знала колико је душевних патња изазивала у мени слутња да бих га мог 
два мицао једном половином друма колико је ова остала слободна.</p> <p>Била су све то деца, мла 
о убије кад их сретне.{S} Ко зна колико је још породица упропастио тај човек?</p> <pb n="549" / 
на борбе и славе.{S} Само ко зна колико је топ поуздање српскоме војнику и само ко зна колико с 
мандама трупа да се ђаци поштеде колико је могуће.</p> <p>— Може бити, и такве наредбе могу јед 
у нема никакве ограде а широк је колико је довољно колима да прођу.{S} Сви идемо средином моста 
{S} Почеше овамо већ да му броје колико је остао, почињу да праве и шале на његов рачун, па и д 
е.</p> <p>Данас и сутра до подне колико је још било слободно Скопље, личило је на те дане.{S} Т 
зована да у моменту расула одржи колико је могуће ред и обезбеди евакуисање.{S} На Ускоковићу,  
ри он — не могу ни толико понети колико је овај!</p> <p>Најзад грађанин се сам натовари и крену 
ек метајући га натраг заборављао колико је сати.{S} Часовник је бележио скору поноћ и Престолон 
ога сам лица најјасније прочитао колико је тешкога бола задало душама свију нас ово последње ра 
ко шта ће им?{S} Кад би ти видео колико је жена и колико рођака ушло у састав Врховне Команде,  
ни и ако нико од нас није појмио колико је то, сем најстаријега који, да би показао разумевање  
о је деда могао да ходи, онолико колико је коњић могао да <pb n="376" /> тегли.{S} Пошли су за  
 неколико часова дневно, онолико колико је деда могао да ходи, онолико колико је коњић могао да 
 сад тек у Призрену видети јасно колико је излишних ствари спасено а колико је важних остављено 
еком, та ће вера већ догорети, у колико је још има у мени.{S} Она трне у мојој души већ одавно  
{S} Потмула грмљавина и тутањ, у колико је допирао до нас, изгледао је час као кркљање самртник 
овршеним одговорима, имитујући у колико је то могуће Пашића, покушавао своме путу у Солун да да 
здржа, али тешко уздахну.</p> <p>Колико је у томе тренутку било бола у души овога честитога вој 
или бар пасти мрвица са стола, а толико је довољно онима, чија је душа бригом изгладнела.{S} От 
ести, ништа спречити.{S} Међутим толико је већ кућа које су домаћини напустили и које нико не ч 
лико сам је више сретао успут, у толико је више тај осећај растао у мени.{S} Увек ми се чинило  
ко једва ручицама обгрли сито.{S} Ранко је годину дана млађи од ње и пошао у школу, па ако Бог  
у те погледа око себе.{S} Непријатељско је зрно сипало огањ и косило.{S} Капетан срете погледом 
, крши руке бринући се где је.{S} Дечко је још синоћ казао мајци да он неће да бега, он хоће с  
ила сам у једноме тренутку слаба; тешко је материнској љубави разумети и поднети старешинство о 
Тискало се и врило као у кошници; тешко је било доћи до начелникових врата а тешко остати у тој 
с је у изгнанству пратила.</p> <p>Тешко је било прићи чијој ватри, људи су били себични, знајућ 
а; а ноћ све дубља и црња.</p> <p>Тешко је било наћи сува места, где би се могло прилећи или ба 
љу не треба да падне у руке.{S} Требало је видети ону страшну и тужну слику.{S} Разочарана свет 
е борили, ајде, још разумем.{S} Требало је одржати морал <pb n="165" /> у војсци, добро, ајд ла 
еља како сам се дигла.</p> <p>— Требало је још да се чувате.{S} Не може, дабоме, разумем, али — 
е свога друга и речју.</p> <p>— Требало је видети што смо ми видели — додаде он — па онда имати 
а вечера, топла постеља, него... бивало је кад смо и гладовали и мркли а не знали хоћемо ли сва 
амо глас, можда није погинуо.{S} Бивало је то! — покушах да га тешим.</p> <p>— Истина је, срце  
д разумеде нана шта ће бити, јер бивало је и други пут тако, те нас узе све опремати и збирати  
 </p> <p>Она је чекала...</p> <p>Бивало је и други пут да Новицу ухвати ноћ на мору и она га је 
од јутрос није био слободан и изазивало је можда оно милосрђе према просјаку, који нам се, на п 
те кроз тесне и мрачне улице одјекивало је као кроз пусте лагуме.{S} Војници и ако заморени, ди 
 која се простирала пред нама, полегало је по земљи неколико оних смртоносних тичурина што сипа 
једном потече мутна и крвава, изгледало је Краљу као леп историјски сан, који историја не нуди  
мо сад из близине посматрали, изгледало је као нека огромна ломача припремљена да на њој буде с 
вене жеравице, <pb n="665" /> изгледало је некако светитељски.{S} Њена ми фигура, у томе часу,  
ли смо пуна два и по сата.{S} Изгледало је као да се кроз ону гужву и сплет људи, стоке и кола, 
уста тама у дубини пећине.{S} Изгледало је као у гробници или у дубокој мрачној тамници осветље 
ок суза и прекиде причање.{S} Изгледало је као да више неће ни наставити.</p> <p>Ја је не узнем 
о, претећи опасним ветром.{S} Изгледало је као да гори планина, као да се усијала те пламти и б 
ну и тукли се доле на обали а изгледало је као да се већ у вароши туку.{S} Почеше жене и деца д 
ање ослобођених српских области“ држало је седнице на којима су се пројектовале нове научне екс 
 забринуто, сабрано у гомилице, стајало је пред дућанима, пред кућама, помирено са судбином, ша 
и у ономе мраку ни где ћемо.{S} Стајало је тако хиљадама душа и сва запрега, све што је наишло  
 се није могло ничим заваравати, ваљало је кретати у планине.</p> <p>И на један мах, као да си  
 усред планина спавати на снегу, ваљало је кренути на пут, којим се жива душа неће срести, где  
ити силно блато, баре и пролоке; ваљало је још проћи крај многих кола, под којима су спавали ум 
и набављао све друге потребе.{S} Ваљало је кренути на пут на коме ће се усред планина спавати н 
 да копају земљу под патосом.{S} Ваљало је ископати гроб где ће се сахранити Краљевска Круна ко 
р.{S} Ма да је још доста до зоре ваљало је кретати, јер зао је то сан који мраз намеће, ваља га 
је, ко ће то у мраку видети; тек ваљало је заменити ону прву крпу на рани која се сва натопила  
обро, кад само има крова.</p> <p>Ваљало је само што пре ухватити места и распремити јер су све  
а снег и кишу у ковитлац.</p> <p>Ваљало је кренути, напустити кров и ући у ту мећаву, у олујину 
те.{S} Свакоме који је сазнао што, мало је то и увек верује да постоји још што, што он није саз 
оћи да тражим кола.</p> <p>Те ноћи мало је ко спавао у Београду и, ако га је сан савладао, проб 
ећу друкче ни пред Господаром.{S} Имало је у нас и младих жена и девојака али су избегле!“ „А г 
масне смонице натопљене кишом.{S} Имало је далеко ван друма поћи.{S} Сура и влажна равница прос 
и о чему се у седници решава, радознало је и са нестрпљењем погледало на излазак ђенерала и њих 
ара као из огромне зажарене пећи сипало је толико светлости да су улице бљештале и камен у калд 
о је већ бити далеко иза поноћи, морало је бити ближе зори, јер кроз ноћну тишину јасно су допи 
 слушајте!</p> <pb n="225" /> <p>Морало је већ бити далеко иза поноћи, морало је бити ближе зор 
 не дише и нагох се да чујем.{S} Дисало је а чело му је било још увек врло топло.{S} Завукох ру 
 и наде.</p> <p>— Он ће доћи! — постало је њено вјерују, прве речи њене молитве, потка њених сн 
ад је село мећу њих грешно дете дрхтало је не толико од зиме, која још не беше озбиљно припрети 
ве снаге.{S} А оно је плакало и дрхтало је целим телом а чело му и ручице гореле су као жеравиц 
угажено сено, уквашено изметом, пиштало је под нашом стопалом и нога је, упадајући у сено, очас 
а казаљка на станичноме часовнику нагло је одмицала и војници, који су већ одавно сатерани у ва 
ења да се мора бегати у туђину, потегло је све да се снабде пасошем, јер ко зна, на коју страну 
 решили се предати се судбини.{S} Могло је и до Приштине бити тегоба, патњи и невоља, али је св 
право, могло га је бити.</p> <p>— Могло је? — мене озари нека потајна нада, верујући ваљда да о 
нији став, јер одлагање одступања могло је бити од несретних последица.{S} Он је чак, бранећи с 
даље?</p> <p>— На првоме кораку и могло је бити пометње, није лако у оваквим приликама спремити 
ло му је било топло, врло топло, горело је а ручице као жеравице, али је престала она силна јез 
га; мисао и тело су се растали.{S} Тело је заробљено, везано, предало се судбини, закону, сили; 
е се отворили капиџици и кафанице, цело је Скопље било на ногама и у грозничавом расположењу.{S 
а на сат и два хода од Призрена, почело је да се изостаје, да се праве дуги одмори и да се мала 
м вести са бојишта потхрањивале, почело је бивати тако снажно, да смо чак превиђали или бар пот 
.{S} Све што је веровало у смрт, почело је понова веровати у живот.{S} Ох, како је за мало та в 
е трзало, све мање, све мање.{S} Почело је сад тешко да дише те ме то још више преплаши.{S} Вол 
ћи је лила киша а у мочарну зору почело је повлачење.{S} Непријатељ, који је поуздано рачунао д 
да је добро тамо одакле се бега.{S} Зло је тамо, веруј ми.{S} И да си се вратио кући својој, ми 
о оно што убише Марка Пајевића, али зло је било овамо у збегу.{S} Понестало хране те настаде ве 
адала једна војска и једна држава, било је још српских држава које су живеле и које су постојал 
лочиначки <pb n="501" /> ужаснога, било је оправдано.{S} Када сам наишла на отвор колибе, врисн 
Па онда, до Призрена било је пута, било је друмова, слазили су њима кола и аутомобили и носили  
Било је нешто пустих турских кућа, било је и српских кућа које су широм отвориле врата онима, к 
кле били сами, ја и моја породица, било је још некога који је дошао да подели са нама бол.</p>  
 бугарских трупа ка нашој граници, било је све јасније да се та моблизација нас тиче.{S} Од как 
глед на смрт осуђених?{S} Па ипак, било је некога који је то слутио.{S} Крај друма, на једноме  
а и Енглеза, према овом извештају, било је већ у Солуну до 20 октобра, а од ових већи део већ н 
ауком све нових и нових жртава.{S} Било је ужасно, слика коју не могу никада заборавити.{S} По  
све како је било и што је било.{S} Било је и других зала и других невоља али најцрња беше када  
ног ауторитета и да важе нешто.{S} Било је команданата који се од обичног, некултурног човека,  
у могле примити толику светину.{S} Било је нешто пустих турских кућа, било је и српских кућа ко 
<p>— Било је — додаде стари Краљ — било је а има их и сад.</p> <p>— Сад? — учинише неколико њих 
 краљеви за дан назидали.</p> <p>— Било је — додаде стари Краљ — било је а има их и сад.</p> <p 
 очи рукама.{S} Оно што сам видела било је страшније од свега са чега се душа човечја најежи а  
p> <p>Брига која је светину морила било је питање <pb n="541" /> о хлебу, који је врло тешко би 
евоља.</p> <p>Па онда, до Призрена било је пута, било је друмова, слазили су њима кола и аутомо 
 Краљ био суморан и цела та година било је доба тешких слутња старчевих.{S} Он је са стрепњом и 
же газили у невоље то самоодрицање било је све општија појава и јасно се опажало на људима како 
ар било крова те штитило од кише и било је зидова те су бранили од ветра и ако је кроз полупане 
окро од кише, али све, све на мени било је подједнако влажно; киша је била продрла до самога те 
 било чудно.{S} Па и пред болницом било је тако исто.{S} Износе рањенике и ствари као да се сел 
<p>То искрцавање савезника на југу било је утеха на другоме тасу теразија којима је на првоме б 
ра са батеријом.{S} На лицима свих било је исписано питање: „Откуд ти?“.{S} Што је капетан ближ 
живље крете.</p> <pb n="180" /> <p>Било је десет и по часова пре подне 18. октобра, на сам дан  
че свет да се тиска и гуши.</p> <p>Било је ваљда око два сата по подне, ватра све јача и све ст 
рам поћи а они нека остану.</p> <p>Било је многих, који су тако преломили своју судбину.{S} А т 
и су нам се придружили и други.{S} Вило је и Немаца са далеких страна, из Виртенберга, Саксонск 
смело се задржати на одморак, наставило је пут и оно што непрестано стиже са фронта, што тамо н 
овде нашла заштиту; Коло Сестара радило је вредно и марљиво а организирало се и друштво за зашт 
е младића и деце под оружјем, крстарило је кроз варош и бдило на напуштеном имовином и над посп 
ница Краљевине Србије; прећи је значило је отиснути се у туђину.{S} Куда у туђину? — питао се с 
ико је још било слободно Скопље, личило је на те дане.{S} Тишина, пуста, нема, суморна, загушљи 
крену збег, неко рече;</p> <p>— Свршило је!</p> <p>И сви скидоше капе и додаше:</p> <p>— Бог не 
S} И — чудновато, из тога сусрета никло је у наших поуздање.{S} Мој син, који ће четири дана за 
ad>„Онамо!{S} Намо!...“</head> <p>Пукло је шест пушака...{S} Тргао сам се као да сам погођен њи 
је и ова гомила пред начелством а расло је и узбуђење у вароши.</p> <p>Пред подне већ почеше ск 
о је ноћас отпочинуло у Штимњи; кренуло је и оно што је стигло од јутрос из Липљана а не смело  
ји је раздвајао друм од њиве.{S} Прешло је још неколико пешака и сад смо већ били ван гомиле те 
 један гест као да би хтео рећи: отишло је све до ђавола, па шта има да се крије више!</p> <pb  
Ђаковици, која је остала за нама, дошло је до <pb n="700" /> пушкарања измеђ становника и наше  
ка.{S} По нашем изласку из вароши дошло је до крви измеђ Арнаута мештана и наше војске, те има  
 пут којим крећу на посао.</p> <p>Пошло је све што је ноћас отпочинуло у Штимњи; кренуло је и о 
у.{S} Док је кљун лађе већ тонуо, овамо је још свирао оркестар и не слутећи да ће нас за мало с 
 утрину где ће заноћити.</p> <p>— Овамо је шанац, не може! — чује се оздо с друма.</p> <p>— Тер 
и.{S} Лица им се нису разазнавала, само је таму испуњавало тешко дисање, ркање и густ, загушљив 
 коју је давала Приштина тих дана, само је још више могла помрачити му већ замагљену душу.{S} С 
у топовски звуци у нама пробудили, само је за часак блеснуло, као једна тренутна појава, као је 
зом извучена целом дужином својом, само је измеђ Лепенца и Бињачке Мораве неколико пута извлаче 
 узглавље.</p> <p>Већ сви спавају, само је она будна.{S} Будан сам и ја и са зебњом ослушкујем; 
 је покојник још у Призрену умро а само је пренет овде да се у породичну гробницу сахрани; и пр 
поглед тамо, тамо иза оних топола, тамо је његова кућа, његова ћерчица која помаже мајци, његов 
е се људи туку пушкама и топовима, тамо је он са својим војницима.</p> <p>Деца ућуташе, ућута и 
ујевца да би желео тамо да дођете, тамо је Врховна Команда.</p> <p>— Добро, ићи ћемо у Крагујев 
Ако је по вољи у Ниш, Величанство, тамо је Краљевска Влада.</p> <p>— Нећу тамо, водите ме војсц 
ote> <p>Однели су га у болницу.{S} Тамо је затим и умро.</p> </div> <pb n="158" /> <div type="c 
 Топчидер! — узвикну неко други. — Тамо је прави пакао.{S} Тамо граната сипа као киша, прашти д 
 где сам залазио у мраку?</p> <p>— Тамо је вагон Врховне Команде.</p> <p>— Врховне Команде? — и 
их, да се више не одвајају.</p> <p>Тамо је он, тамо, међ својом дечицом, тамо он проводи своју  
и морамо лити крв још једанпут али ћемо је лити сад за себе а не за другога; и чуо сам речи гос 
 мора бити пребачена у Медову и ми ћемо је тамо затећи.{S} Једина би брига била, како би се та  
и морамо још једанпут лити крв и лићемо је, вели, али не више за другога већ за себе.{S} Ћесар  
 била тако чист и узвишен појам, да смо је ми са идолопоклоничком преданошћу замишљенога божанс 
е ужасна цича.</p> <p>— Чудим се да смо је преживели.{S} А и ви, може вам зима погоршати рану.< 
крај деце своје.{S} Три дана држали смо је <pb n="258" /> мртву у пећини док једне ноћи не дође 
ли смо крај његових обала и слушали смо је.</p> <p>Ми њему нећемо казивати своју дугу и бону пр 
стојала више, али је била ту, могли смо је и мртву грлити.{S} Краљ је био ту, војска је била ту 
каже слутњу свију нас.</p> <p>— Или смо је ми упалили при евакуисању! — додаје други.</p> <p>—  
у задаћу оснивања велике државе или смо је требали оставити познијим, здравијим поколењима? — ј 
дође попа да је опоје.{S} Сахранили смо је ту, на оној чистини испред пећине а после, кад макну 
ј стварности; ми смо је слутили, ми смо је предосећали, али нам је ево сад свирепа стварност из 
цате, у грубој њеној стварности; ми смо је слутили, ми смо је предосећали, али нам је ево сад с 
воме најранијем детињству.{S} На то смо је изазвали оном гомилом питања којом деца тако раскошн 
ађевине и Јадра, те свака стопа што смо је ослобађали била је наша.{S} Наша поља, наше горе, на 
.{S} По неколико хиљада пасоша издавано је дневно.</p> <pb n="553" /> <p>У тој згради, на горње 
ена великим осећањем милосрђа и предано је неговала раскрвављене јунаке наше, како би породици  
е било <pb n="432" /> воза, јутрос рано је отишао.{S} Преседела сам целу ноћ на станици, на оно 
носећи собом више никакву наду и већано је још само о путевима којима ће се напустити Србија.</ 
ет спава, па стрељај!</p> <p>— Потребно је овако ради примера — правда поступак један омален по 
азвала, војник са Куманова и Цера давно је прегорео свој живот; није то ни осећање туге за свој 
а <pb n="349" /> почисти све.{S} Главно је било скинути горњи влажни слој ђубрета а дубље је ва 
 су можда мало знали.{S} По њима, једно је било поуздано а то је, да је у Нишу ситуација сматра 
 па ако сте писмени запишите то, вредно је записати.</p> <pb n="169" /> <p>Ја ућутах, очекујући 
но, па ипак драго је, наше је, слободно је!</p> <p>Још мало даље, кад допремо до обала Дримових 
овом залепршала српска тробојка.{S} Ено је, ено, онамо, намо!...{S} И ако је мутно небо и ако с 
оме смо, догледа се његова кућа.{S} Ено је тамо преко њива, испред оног забранчића, на лево од  
де се дешава трагедија Дечанскова а ено је у долини испред Неродимља <pb n="304" /> и она Глави 
мо.{S} Пет генерација омладине сатрвено је, а што је остало живо, не ваља више ни Богу ни људим 
ута војсци и треба да се склонимо, њено је прво да прође — објашњава један пензионер, који је н 
nit="graphic" /> <p>Свршено је, свршено је све!...</p> <p>Над гробницом је земља утапкана, траг 
="subSection" /> <p>Свршено је, свршено је све!...</p> <p>Савезници су опрали руке, непријатељ  
х ја: није свршено, а они мени: свршено је, Новице.{S} Веле: нема више пушке, нема планине, нег 
 дубоким болом У души:</p> <p>— Свршено је, све је свршено!...</p> <pb n="723" /> <gap unit="gr 
 зацарио.</p> <pb n="724" /> <p>Свршено је све и овладала је дубока тишина мртве ноћи, нигде тр 
3" /> <gap unit="graphic" /> <p>Свршено је, свршено је све!...</p> <p>Над гробницом је земља ут 
lestone unit="subSection" /> <p>Свршено је, свршено је све!...</p> <p>Савезници су опрали руке, 
моћи спречити сваки прелазак.{S} Једино је жалио што ће Београд ужасно страдати, ако се бомбард 
, где никад нису довољно свежи — очајно је и сатима дреждала пред ћепенком једне ћевабџинице, н 
и како у Солун не треба ни ићи, довољно је склонити се до Приштине.{S} По професоровом плану, з 
 она. — Ону сам смрт очима гледала, оно је било невинашце коме није намењено да гине у рату, он 
, али можда у планини!</p> <p>— Не, оно је ниско, биће да је крај друма!</p> <p>— И ко зна да т 
тар остаде, погибе!“ или „Ено море, оно је кућа Симе Дабића!“ И тако сваки час на сваком кораку 
огодило, није размрскало вашу руку, оно је размрскало вашу будућност, ваш таленат, вашу амбициј 
и, велики и важан политички значај; оно је престоница вардарске Србије и средиште оних вечних,  
 рђаво разумете моје разочарење.{S} Оно је само бол ал’ није и одрицање.{S} Ни једнога тренутка 
менили су били потпуно ово дете.{S} Оно је постало човек; човек по снази, човек по држању и чов 
} Хтео сам поћи па ме одвратише.{S} Оно је, брате, несрећа онај Чакор.{S} Ни вуци не иду тамо,  
м дали ни да се окрену за собом.{S} Оно је било, како да ти кажем, као кад туђа стока уђе у њив 
изгледао као ватрена шума.</p> <p>— Оно је пожар! — узвикну неко међу нама гласно и проломи тиш 
е требало удахнути нове снаге.{S} А оно је плакало и дрхтало је целим телом а чело му и ручице  
те групе, узвикну:</p> <p>— Гле, па оно је Млађа! — и предаде дизгине свога коња једноме до себ 
ора, тамо хлеба.{S} Заклонито је, мирно је, далеко је од оних великих путева којима тутњи непог 
 овом тренутку дешава под њим и немирно је, нервозно, крупним корацима прелазио собу, превлачећ 
ђује глас и прекида говор.</p> <p>Јасно је било, да је глас о паду Чачка морао изазвати запрепа 
 Ко зна какав је злочин учинио, извесно је убио кога!{S} Па онда, ено на сред пијаце капетан пу 
морала великим делом промаћи, вероватно је било близо поноћи, када сам са мојим скоро догорелим 
лед, размишљајући о нечем.{S} Вероватно је у томе тренутку доносила одлуку да ми се повери јер  
<p>Ту, око тих вагона и пред њима, пуно је виших и нижих официра у ратној опреми.{S} Они сваки  
 Јевропу.{S} Реците нека не жури, добро је нама, боље не може бити!</p> <p>На овај се чичин узв 
 повреди ми мало кост.{S} Ал ако, добро је, јер ме спасе мука.</p> <p>Он прекиде причу и замоли 
 госпо, видите и сами како је.{S} Добро је кад се може бар да опоје, бар ту хришћанску дужност  
 окретоше се да га чују.</p> <p>— Добро је, вели, наши напуштају качаничку станицу и повлаче се 
та и обзире се око себе:</p> <p>— Добро је, вели, сви смо на броју!</p> <p>Затим приђе пољској  
ко да склониш главу.</p> <p>— Ама добро је, како да није добро! — узех ја поуздано тврдити јер  
сти! —додаде други.</p> <p>— Море добро је учинио.{S} Прекратио муке! — додаје трећи, а четврти 
адали и посустали, а Бојко вели: „Добро је и ово, има горе.{S} Они што су изгинули не марширају 
ња пре времена преломили.{S} Некада, то је било пре много година, живела је она са мужем у Салч 
и све до гробнице.{S} То није утеха, то је обмана, али је у часу тешке туге довољна и она.{S} Т 
 — пита један од њих.</p> <p>— Није, то је Чаглавица.</p> <p>— А има л’ пута отуд за Грачаницу? 
љено непријатељу.</p> <p>— Што ћете, то је тако, тако мора бити.{S} У најтежим моментима човек  
один улепљен блатом — само, рекосте, то је била тетка, али они који управљају државом не смеју  
ебљи слој леда.{S} Нисмо ни спавали, то је био само полусан који нам је наметао мраз, <pb n="66 
е мислити, за себе.{S} Сви су знали, то је већ са ранијих фронтова допрло било, да је Стари Кра 
 тако наопако.{S} Оно што мене буни, то је оскудица сваке добре воље код надлежних да воде рачу 
е одговарати, немојте ме спречавати, то је моја последња и непоколебљива одлука!</p> <p>Краљ је 
На коња су га још мање смели попети, то је било још опасније.{S} Застају код прве ширине, да не 
 Липљан где ћемо доцкан у ноћ стићи, то је малено косовско село Чаглавица кроз које пролази дру 
укавица.{S} Можда кад побегне јунак, то је још и већа кривица, јер зарази страхом остале.</p> < 
а српскоме земљишту и вратила затим, то је друго питање, али би Србија сагледала француске заст 
ви долином Мораве.</p> <p>Сутра дан, то је било 29. септембра, напали су Бугари нашу границу у  
ским виноградима.</p> <p>А то јутро, то је било у среду 23. септембра, свануо је страшан и крва 
оре на Неготину један одред.{S} Ето, то је све!</p> <p>— А Бугари?</p> <p>— Ја не знам сасвим т 
са разних страна и већ за један сат, то је био читав логор очајних.{S} Ту су били људи који су  
шава дама, дубоких и паметних очију, то је племенита енглескиња Леди Пеџет, <pb n="130" /> која 
, занесена славом смрти за Отаџбину, то је било опште осећање наше војске.{S} Наши су се ратом  
 и тумачењима.</p> <p>— Познајем их, то је породица начелника те и те армије.</p> <p>— Видиш не 
 цркву а бабо мени вели: „Ето видиш, то је српски цар Лазо, што је погинуо на Косову пољу.{S} А 
м ја.</p> <p>— Не, снахо, не бој се; то је само грозница од ране, проћи ће то! — тешили су ме о 
а нас је хранила и коју смо бранили; то је та земља коју је прелила крв и суза толиких покољења 
и се.</p> <p>— Море какав Феризовић; то је нека пометња ако је ко вратио те железничаре.{S} Ево 
 крије толике жртве за њену слободу; то је та земља која покрива и сише младо и нежно тело моје 
е почео њихати изнад наших глава.{S} То је било читаво јато које је прекрилило небо од Вишњице  
а сместила се у зграду начелства.{S} То је стари турски, најпре валијски а позније мутесарифски 
д мишке једног нашег и одводе га.{S} То је неко из авлије, који се прикрио, али нисам могла да  
, утурио сам се измеђ двоја кола.{S} То је био једини начин да се колико толико осамим.{S} Пред 
ла, диже се и оде под своја кола.{S} То је био једини <pb n="662" /> шум, једини поремећај тешк 
у, девојчица преклана преко грла.{S} То је она, што Бојко причаше да је кућаница, да је мудра.{ 
е планине које су биле пред нама.{S} То је било моје последње виђење с њом!</p> <p>Када је пала 
светлошћу ватре најближе вратима.{S} То је био трећепозивац са липљанске станице.</p> <p>— Ух,  
="134" /> експлозија и грмљавина.{S} То је одлетео у ваздух магацин на станици; наши су га, нап 
ак једне мараме и метнуо у недра.{S} То је та земља на којој смо никли, која нас је хранила и к 
рство без граница и без простора.{S} То је већ ваљда полусан који је мноме овладао и који мраз  
 грејеш крај ватре друга ти зебе.{S} То је опет нова брига и нов посао.{S} Дижемо се сви и зати 
евајући се погледом врше послове.{S} То је онај тренутак, после последњег лекарског прегледа, к 
 потребу да не разочаравам друге.{S} То је осећање онога који тешкоме болеснику, за којега су в 
 је увек обузимао од 1913 године.{S} То је била стогодишњица пропасти српске под Карађорђем и с 
зарево после косовске катастрофе.{S} То је та Грачаница у којој је Краљ Петар Карађорђевић, кад 
з последњих који су још заостали.{S} То је био крвави поздрав браће Срба и Бугара на Вардару.</ 
реклињала и најзад су ме примили.{S} То је била заразна болница и ја нисам у њој пробавила ни п 
ци која нам последњу наду доноси.{S} То је била једна врста импровизиране илуминације којом је, 
илила друмом три дана и три ноћи.{S} То је била једна непрекинута и непробојна колона где су ко 
.</p> <p>Он је кренуо 23. у ноћи.{S} То је она страшна ноћ која је решила судбину Београда.{S}  
 јасно су допирали топовски јеци.{S} То је одмах после поноћи отпочела борба на Биначкој Морави 
а Власини а други према Струмици.{S} То је све што имамо овде, на јужноме фронту.</p> <p>— А го 
љу, назире тамо један бледи зрак.{S} То је кафана у коју се преко дана збирају избеглице а прек 
 на Гази-Баби, над самим Скопљем.{S} То је била ноћ између осмога и деветога октобра а у зору д 
 једне двоколице са једним коњем.{S} То је цела „колона тимочке дивизије“ која ко бајаги жури н 
е тамна тачка са истуреним врхом.{S} То је Грачаница, она знаменита косовска Грачаница пред кој 
, као што је капетан и предвиђао.{S} То је одељене које је лично војвода Мишић упутио, да се ув 
сно да видим ко их је ту оставио.{S} То је био војник, који је далеко у пољу стајао гологлав и  
 да се опрости дете се насмејало.{S} То је био први осмех детињи а последња радост очева.{S} Ос 
вољно нам је било да се одморимо.{S} То је био последњи одмор на грудима отаџбине и сада ваља п 
p>— Имали смо, на Чачку нарочито.{S} То је ваљда и била последња већа борба.{S} Овамо ко зна хо 
 Замисли, сад сам у Призрену чуо.{S} То је робијаш, двадесетогодишњи осуђеник за три убиства, п 
варену војску и врати је у логор.{S} То је била наредба која је обустављала помоћ Србији.{S} Ту 
у радионицу и отуд зовне мајстор.{S} То је разуме се продужило чекање и ђенерал који је већ нек 
 значи да не мобилише против нас.{S} То је јасно као дан! — заврши победоносно одушевљени.</p>  
убиство потпуковник Душан Глишић.{S} То је био официр, са којим сам оних тешких и последњих дан 
 је и један брат пао на Куманову.{S} То је био кончић, који га је везивао за живот.{S} Кад се с 
ву непријатељеву и спасти Србију.{S} То је сад већ био сломљен, изнемогао старац, без вере у до 
ли те ударисмо у шуму по безпућу.{S} То је био још тежи пут, кроз коров и травуљину, под којом  
ривудавих и тесних улица пећских.{S} То је велика зграда саграђена од камена, као и већина бего 
 маломе коњићу чудан један јахач.{S} То је бледа, мршава дама, дубоких и паметних очију, то је  
 лежи и сада пуста и жртва варош.{S} То је старо <foreign xml:lang="it">Dulcigno</foreign>, о ч 
носи датум, 28. октобар, је л те?{S} То је нова, сасвим нова лаж.{S} Где би нам био крај кад би 
оже бити, отишао је најпре у цркву — то је била недеља 15. новембра — и одстојао је целу службу 
аве гусенице.</p> <pb n="34" /> <p>— То је врло дугачак фронт! — примећује кафеџија, одмеравају 
без те вере.</p> <pb n="216" /> <p>— То је истина! — признадох ја убеђен — Али, шта је то што ј 
 једноме нашем државнику: .</p> <p>— То је којешта од вас, то нема смисла —</p> <p>— Шта?</p> < 
 у само подне и наставио...</p> <p>— То је немогуће! — пресече му реч глас из Армије.</p> <p>—  
и вагон осветљених прозора.</p> <p>— То је последњи савет шефова српске војске! — рекох више ша 
 по два пута и по три пута.</p> <p>— То је све једно, може се погинути и од једне ране као и од 
отпуковника Душана Глишића.</p> <p>— То је прво самоубиство, а биће их још.{S} Биће их!</p> <p> 
сече му реч глас из Армије.</p> <p>— То је могуће и тако је! — одговори капетан.</p> <pb n="188 
видим — заустих да поречем.</p> <p>— То је моја судбина! — понови он још један пут — Одговорио  
 и по други пут за Багрдан.</p> <p>— То је тврђава, природна тврђава! — довикује један обвезник 
 на земљи измеђ мојих ногу.</p> <p>— То је само једна наредба, а имам их више — настави он — Ла 
ети, — вели — после у воду.</p> <p>— То је штета, у воду може свако бити.{S} Зар вас нису могли 
S} Сећам се, упитао сам га:</p> <p>— То је твој сељак ваљада?</p> <p>— Није! — одговорио ми је. 
челник се опет окрете мени:</p> <p>— То је све што се може урадити, госпођо.{S} Однесите дете у 
/p> <p>— Верујеш ли одиста?</p> <p>— То је још једино што нам је остало, гола вера.</p> <p>— У  
 ће нас и Бугарска напасти?</p> <p>— То је више но извесно.{S} Напашће нас подмукло, као звер.< 
 нама, према нашој граници?</p> <p>— То је истина... у осталом, да... сам факт се не може спори 
.{S} Поменуо ми је светога Јована, а то је и наша <pb n="640" /> слава, она слава кад је мој ба 
околебљиво <pb n="28" /> поуздање, а то је поуздање већ половина наше победе!“</p> <p>Овај запи 
едини излаз из ситуације.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Један политички и војнички препад, ма и по 
анданата од 16. новембра пре подне а то је значило, да се одмах приступи повлачењу по реду утвр 
м сама, путујем са боловима својим а то је највернији пратилац на путу.</p> <p>— Нисам мислио д 
њен?</p> <p>— Он је био контузован а то је много горе него да је био рањен.</p> <p>— Ју, госпа  
S} По њима, једно је било поуздано а то је, да је у Нишу ситуација сматрана много тежом но у Ск 
ти?</p> <p>Што је више зора освајала то је и студен, она рана јесенска студен, бивала све јача. 
ком, звуком неискрености.{S} А храна то је вера, вера у оно што има доћи и ради чега се подноси 
едног Француза и једнога Енглеза, па то је доста.{S} У Европи не придају никакву цену балканско 
рала на три фронта да се бије.{S} Па то је већ имала једанпут и то је одвело у Букурешт.</p> <p 
и, али при каквом штабу.</p> <p>— Па то је то, госпођо.{S} А шта значи у штаб, него извући се.{ 
 па мораш.</p> <pb n="358" /> <p>— Е то је оно!</p> <p>Разговори се већ воде полугласно, више ш 
е ни сад да стане чврсто и ви кажете то је све једно и још кажете, лакше је бити рањен него кон 
 су ђенерали решавали о повлачењу, и то је нагнало војводу Мишића да понова сазове команданте н 
их матера и трагедије све деце.{S} И то је оно само што сам ја за један час видела а колико је  
учинио? — вајка се други.</p> <p>— И то је истина!</p> <p>— Па онда, учествовао сам у свима јав 
ихова, да гину тамо.{S} Родили сте и то је све што сте могли учинити и сад још можете плакати.{ 
је.{S} Па то је већ имала једанпут и то је одвело у Букурешт.</p> <p>— Ал’ не заборавите да ми  
који је умео изабрати себи околину и то је његова заслуга.</p> <p>— А ја ћу вам, видите, казати 
S} Он се повукао на јежевичку косу и то је био онај ноћашњи покрет непријатељев, који су наше с 
брат.{S} Ти знаш шта сам ти ја!“ Ето то је све што ми је рекао али сам ја знала да ме воли и он 
их ја.</p> <p>— Насликао бих је, јер то је моја судбина.</p> <p>— Не видим — заустих да поречем 
гађаје који ће настати?</p> <p>— Јер то је почетак успеха офанзиве са севера, који ти догађаји  
 великој даљини горе ритови.{S} Кажу то је Липљан али је још врло дуго поћи до њега.{S} Друм је 
ера и Јагодње.</p> <pb n="721" /> <p>То је био дубоко тужан обред.{S} Војници су се, спуштајући 
it="subSection" /> <pb n="568" /> <p>То је зграда српске призренске Богословије где је одсео Пр 
head> <head>Историјска ноћ</head> <p>То је била ноћ од 12. новембра која се спустила над Призре 
шеве.{S} Војвода Путник.“</quote> <p>То је био последњи војводин акт.</p> <p>Одмах затим отпоче 
 спи...{S} Цела Србија спава!</p> <p>То је последњи сан Српскога Народа!</p> </div> <pb n="560" 
ани утрну од снажнога ударца.</p> <p>То је било јуче а данас, другога октобра, већ смо више зна 
нада, и кренула је у планине.</p> <p>То је био један од најтежих и најмучнијих тренутака у овој 
и одлучи се што ће и како ће.</p> <p>То је било суморно вече.{S} Киша је зарана почела да топи  
о је тешко, боно, самртнички.</p> <p>То је био Миодраг Бековић, члан Краљевског Позоришта из Бе 
једном идући од речи до речи.</p> <p>То је била наредба која је обустављала покрет воза и наређ 
 дошао да подели са нама бол.</p> <p>То је била она госпа у црнини коју сам запазио на скопској 
ек по које минаре или јаблан.</p> <p>То је Призрен.</p> <p>Величанствен у прошлости, искићен сј 
есто и најнезначајнију ствар.</p> <p>То је збег са Дорћола који се очајно спасава.{S} Припитује 
оста, мами пролазнике у смрт.</p> <p>То је она! ...</p> <p>Ледена слутња ми опече душу када сам 
 рађају, они у пољупцу умиру.</p> <p>То је та чудна прича што је Бели Дрим казује о себи и свом 
варошицу да потражи телеграф.</p> <p>То је била свега једна пољска позицијска батерија Дринске  
 ону реку што беласа?“ — „Видим!“ — „То је Сава, синко, а оно иза ње је Србија“.{S} Дуго смо по 
е кроз отворени прозор повијао и богато је китио белим цветом.{S} Свећа се разлила и утулила и  
а мотике и будака, тихо и нечујно, зато је посао и трајао дуже.</p> <p>А горе, на горњем спрату 
 ближњега а невоља их зближује.{S} Зато је ваљда Бог и доделио тако мало среће свету, да би чов 
њен је израз, њен је синоним.{S} И зато је младост вечита, као што је и мисао вечита и зато мла 
па да обиђемо.</p> <p>— Не можеш, блато је а смоница, не можеш ногу извући.</p> <p>— Па шта је  
 овога часа, овога последњега часа, ето је пред нама цела целцата истина у свој грубости својој 
реба да крећемо, а?</p> <p>— Оно... ето је и киша престала.{S} Шта знамо хоће ли их наши моћи у 
а ћу с њима?</p> <p>И збиља, страховито је било гледати како су се бацале ствари које су се на  
, тамо одмора, тамо хлеба.{S} Заклонито је, мирно је, далеко је од оних великих путева којима т 
уго, ја, ја...</p> <p>— Што друго, исто је.{S} Кад можеш ти, могу и ја.{S} Оди, помози ми да се 
гућност имала у толико више услова, што је до скора у Скопљу био некакав турски консул, који је 
6" /> и погрешкама овога или онога, што је то повлачење тако а није друкче изведено, о жртвама  
и застава која означава спас онога, што је преостало од читавог једног народа.</p> <p>Са остатк 
о саопштава.{S} А место свега тога, што је овде набројано, довољно би било двоје: да се Руси од 
урака да износе, довела се и стока, што је била скривена по планинама, те полако опет поче живо 
у гужву и сплет људи, стоке и кола, што је закрчио улице, никад пробити не може.{S} Мицало се к 
апетан поузданим гласом понови све, што је раније рекао, војвода му нареди да понови рапорт о с 
 Бата, онај Бата што се увек смеје, што је увек весео, што је срећа очева и мајчина.{S} Бата ле 
онесе бар оно што је најпотребније, што је најважније, што би се по сваку цену морало спасти.{S 
ачку требало би забележити по томе, што је то борба растурених јединица, малих, усамљених једин 
обљениковој већ пре себично јадање, што је пао у очајан положај да товар сам понесе даље.</p> < 
петаном крете и оно одељење коњице, што је синоћ у мрак стигло.</p> <p>На Јежевици с једне и с  
мочари једна војска а није народ и, што је најглавније, француска се војска, одступајући, враћа 
 пред нама измакли нек будемо и ми, што је њима нек буде и нама! — предложи онај што мало час р 
?{S} Да ли то нешто нарочито значи, што је Краљ у овако једном критичном моменту, стигао у Приш 
итно раскопали те оно становништво, што је изашло из гроба, не уме чисто да појми светлост дана 
о се увек смеје, што је увек весео, што је срећа очева и мајчина.{S} Бата лежи у крви, полеђушк 
 „Ето видиш, то је српски цар Лазо, што је погинуо на Косову пољу.{S} Ајде, синко, целивај свец 
 јер у ствари није ништа ни мислио, што је сасвим и одговарало служби у којој је.</p> <pb n="71 
беда и невоља, с том разликом само, што је утученост била сад још већа и још тежа.</p> <p>— Вер 
и брижне седнице, те није ни чудно, што је та брига обухватала и светину и ако непосвећену у по 
 ли је у томе часу осетио да је то, што је сад на његовим коленима, оно поколење на које ће пас 
чега било у њима и мислим да ће то, што је на мене тако снажно утицало, бити прва топла реч кој 
ј страни Вардара дешавало се нешто, што је требало да остане тајна, скривена густим велом поноћ 
Теши те и обмањује то што је он ту, што је његово тело још ту, што га још, ма и мртва, можеш гр 
скрвавила дете и оне <pb n="495" /> што је својом крвљу задојила дете.{S} А како ме тек не би з 
је исписано питање: „Откуд ти?“.{S} Што је капетан ближе прилазио белој општинској застави и пр 
оћиште већ не можемо ни мислити.{S} Што је било крова и места под кровом, испунило се гомилом љ 
 нешто ноћас студен ветар дунуо.{S} Што је било места, крај тараба сеоских, заузели већ они кој 
S} Остали неки сандуци у вагону.{S} Што је било да се однесе однесоше а ове сандуке нико не тра 
сутра и до Скадра стигнем.</p> <p>— Што је било мучно и тешко прешли смо већ — теши га Краљ — о 
ним родитељским саучешћем.</p> <p>— Што је девојчету, плаче ваљда од зиме? — управи мени питање 
шко ми је нешто било на души, да л’ што је дан био тако суморан или што су прилике биле такве?{ 
 генерација омладине сатрвено је, а што је остало живо, не ваља више ни Богу ни људима.</p> <pb 
и нас је бранио, гледали спас свега што је почело да се руши.{S} Догледали смо чак и даље: виде 
ја тако лако растури, за љубав тога што је држава пропала.</p> <p>Но куповина коња за Врховну К 
пред светом сам се показивала горда што је син заменио оца.{S} Тако је он желео.{S} Једини пове 
ву боју, која је бивала све јаснија што је више одливала душу, као што је све јаснији глас чаше 
е јасније помаља из мрачнога облака што је пао над Србијом и покрио наша поља и наше горе густо 
одишње борбе, јер целога овога века што је за нама ми нисмо ни стигли што друго да радимо до да 
{S} Ја сам се чак у души зарадовала што је унакажен те смо сад равни, те <pb n="426" /> смо под 
, повлачи се у Призрен.{S} Испуцала што је <pb n="346" /> имала... али вас молим, не говорите т 
ћи ка фронту и пред којом се гомила што је закрчила друм журно размицала, крхајући се у шанчеве 
 покривач над црном масом избеглица што је посејала земљу.{S} Још се само чује тужно рикање гла 
 умиру.</p> <p>То је та чудна прича што је Бели Дрим казује о себи и своме брату Црноме Дриму.{ 
чи засвираше и запеваше а цео народ што је слушао, поче да плаче.{S} У мога бабе оволике сузе а 
ко хиљадама душа и сва запрега, све што је наишло а што се све више и више згушњавало онима кој 
 у дуге, брижне ноћи замишљала, све што је мајка и будна сањала, све што је привиђала.</p> <p>А 
ве што је мајка и будна сањала, све што је привиђала.</p> <p>А како који дан даље, све ближе и  
{S} Све сам веровао да ће бити, све што је моје очинско срце у дуге, брижне ноћи замишљало, све 
теринске снове.{S} Све ће бити, све што је мајка у дуге, брижне ноћи замишљала, све што је мајк 
а надживљава све што је трошно, све што је <pb n="24" /> малодушно, све што је кратковремено; о 
што је <pb n="24" /> малодушно, све што је кратковремено; она мисао, која бачена и у гроб, разб 
ије била више онако суморна.{S} Све што је веровало у смрт, почело је понова веровати у живот.{ 
која увек живи, која надживљава све што је трошно, све што је <pb n="24" /> малодушно, све што  
, причала ми је, казивала ми је све што је видела и чула.{S} Причала ми је о порушеним кућама н 
крећу на посао.</p> <p>Пошло је све што је ноћас отпочинуло у Штимњи; кренуло је и оно што је с 
једини слободан пут ка Тетову и све што је заостало у Скопљу, крете тим путем.</p> <p>Са кумано 
рвих кућа, да се увери спава ли све што је ноћ загрлила.{S} Мир и тишина свуд, само што се студ 
и дере набујала река, која носи све што је дочепала и почупала.{S} Имаш утисак као да стење зем 
так да се сурва и претрпа собом све што је под њом.</p> <p>— Нећу овде да останем, нећу — узвик 
ховне Команде а доле се стрпало све што је зарана стигло.{S} Ово, што сад придолази тиска се ок 
?</p> <p>У Призрену је сагорело све што је требало да крене за Љум-Кулу.{S} Знало се да се може 
 даље гомила.</p> <p>— Изгинуло све што је могло понети пушку; оно што је остало да нас заштити 
овори други — и стока па грехота је што је напољу по овом мразу! — И устаде овај добродушни па  
и са заставама које носе спас ономе што је преостало од читавог једног народа.</p> <p>Бајка, ба 
 се буде рат свршио и о свему ономе што је мајци тако драго да разговара са сином.{S} Ја сам у  
.{S} Све је било на опрезу, тим пре што је изгледало као да има некога покрета код непријатеља. 
ење није било нетачно, у толико пре што је већ пукао глас да је пут за Дебар немогућ јер су Буг 
ини оно што је већ учинио другима и што је учинио себи и своме детету, оно што је у његовој руц 
није имало решености још да креће и што је остало решено да се преда.{S} Ту силуету овамо и она 
и уопште све оно што је било јуче и што је било прекјуче, кад се у рану зору буди збег и хоће д 
м вам само оно, што поуздано знам и што је тачно и молим вас лепо, да о томе одмах обавестите г 
ла, те отуд знам све како је било и што је било.{S} Било је и других зала и других невоља али н 
са пуно осећаја и топлине.{S} Да ли што је у њиховој очинској недаћи осетила саучешће у своме м 
итељ, који никако не може опростити што је Качаник испуштен.</p> <p>Док се овде води тиши разго 
овски, која отказује службу девојци што је слаткише за жур купила у тој и тој радњи, где никад  
>Свако од деце држи по нешто у руци што је нашло у овоме метежу: једно потковицу, <pb n="342" / 
е по један воз, од којих први, овај што је већ укрцан, у 11 часова пре подне.{S} Око укрцанога  
>— Остају у Солуну! — одговора онај што је пожурио колима да би стигао пре но пешке.</p> <p>— З 
угарска војска ударила? — пита онај што је ногу попео на степеник за пењање.</p> <p>— Па не мог 
еко.</p> <p>— Дабоме! — додаје онај што је поставио претпоставку да су ови изгинули напали бегу 
оју војничку славу! — узвикује онај што је наручио пиво „за све“.</p> <p>— Још сад смо у равниц 
Бога, докторе — буни се и даље онај што је запојио целу кафану најлепшим надама — кад све то не 
ам казати шта је ово — рећи ће онај што је код прве лешине испитивао тело и утврдио време кад с 
 онај што је питао Арнаутина и онај што је питао жандарма, одвајају се од њих нерешени, неодлуч 
се мора онда што ћеш.</p> <p>И онај што је питао Арнаутина и онај што је питао жандарма, одваја 
и је мој мир за мало трајао.{S} Тек што је прешло подне, дотрча к мени та иста госпођа.</p> <p> 
>Један избеглички воз</head> <p>Тек што је превалила поноћ између 4. и 5. октобра, поче се буди 
 гомили вајка се онај виши чиновник што је јутрос требао да отпутује у Солун.</p> <p>— Ама кад  
ве је то кренуло нарочито тим путем што је Краљ туда кренуо, рачунајући на већу заштиту и тек с 
мо нешто, осећамо да идемо ка нечем што је пред нама, видимо очима својим извесан циљ и напушта 
а се породица прихватила мало, оним што је још из Шумадије понела, испаде на друм кроз задње пл 
ача, тако некако рече онај Арнаутин што је мало час био овде.</p> <p>— Је ли далеко одавде гран 
о.</p> <p>Паде ми на памет онај коњ што је тамо негде испред Штимње посрнуо вукући топ, те га и 
који се већ на првом кораку покајао што је са толиком породицом напустио Призрен и, још се ломи 
он.</p> <p>Да је тога тренутка, као што је било утврђено, кренуо воз, Србија би видела француск 
м.{S} И зато је младост вечита, као што је и мисао вечита и зато младост не умире, као што ни м 
>Друмом је стизала наша коњица, као што је капетан и предвиђао.{S} То је одељене које је лично  
слао ми је онај старешина хлеб, као што је обећао.{S} Пођох да отворим врата, јер онај је и даљ 
ад грло од онога што ће казати, као што је гушио онога тренутка кад се ужас десио...</p> <p>— Н 
едмет у разговорима бескрајним, као што је јесења ноћ бескрајна.</p> <p>Учитељи су понова прича 
, веровао је он у своју војску, као што је знао да остали балкански савезници неће поћи путем Б 
сет и једном немачком батаљону, као што је знао да и Топола није више безбедна.</p> <p>— Неприј 
нија што је више одливала душу, као што је све јаснији глас чаше што више воде из ње одливаш.</ 
раје преко једанаест векова.{S} Као што је оно у Светој Земљи свака стопа, сваки извор, свако с 
, погледа ме и додаде:</p> <p>— Као што је недовршен и живот мој...!</p> <p>Нисам му умео ништа 
 био неочекиван од таква суседа као што је Бугарин.{S} Ми смо тај ударац очекивали још новембра 
p> <p>— Један израђен дипломата као што је Кнез Трубецкој — узе он тоном учитеља који хоће ауто 
дбину која чека ову децу, онако као што је само мајка кадра предосетити.</p> <p>Казивала ми је  
арско, све сјајно, све искићено као што је било сјајно и искићено и доба наше историје које је  
 повуче из собе, исто тако тихо као што је и ушао и лаганим кораком, да не би никога у кући узн 
нама, те полако опет поче живот као што је и био, само увек на опрезу, да од некуд не наиђу Тур 
е, те кад им стигне таква помоћ као што је Моравска Дивизија... можда ипак неће бити доцкан? —  
ујутру да се пробуди сат раније, но што је синоћ пред мрак одлучио.</p> <p>Трећепозивац сад се  
ило исписано другаче расположење но што је било оно које су синоћ <pb n="717" /> понели полазећ 
 не може бити офанзиве онда, пре но што је уништите, дајте ми сву муницију, колико је има, да ј 
чајнији део његове историје, пре но што је кренуо из Скопља имала је да се деси једна врло важн 
отеран од српских власти још пре но што је Србија била у непријатељству са Турском.{S} Тако пус 
та онај не би ли сазнао што више но што је сазнао од прве десеторице с којима је разговарао.</p 
— за нас имао већи и шири значај но што је у ствари он могао имати.{S} Ми смо у тако јаком и од 
или су сасвим другачом ситуацију но што је била данас до подне, када су ђенерали решавали о пов 
 је учинио себи и своме детету, оно што је у његовој руци; замолих га да ми уклони дете.</p> <p 
 све што је могло понети пушку; оно што је остало да нас заштити да можемо изнети главе, пребра 
потајна нада, верујући ваљда да оно што је могло, може још увек бити.</p> <p>— Једна очајна али 
 нови осећај, да се буди у нама оно што је претрнуло и почесмо наново да верујемо и дишемо пуни 
репирка тамо и амо и уопште све оно што је било јуче и што је било прекјуче, кад се у рану зору 
не желећи јој дозволити да каже оно што је и сам у томе тренутку помислио и што му је новом и т 
 допрли су и овамо у Скопље, те оно што је још заостало у њему забринуто се пита: где ће и како 
починуло у Штимњи; кренуло је и оно што је стигло од јутрос из Липљана а не смело се задржати н 
о погледу оно што је пред њим и оно што је за њим.{S} Тек кад је сунце мало више одскочило, пре 
м сама и замолих га да ми учини оно што је већ учинио другима и што је учинио себи и своме дете 
е очи нису биле кадре догледати оно што је он желео да види, он је ипак дуго и дуго забринуто с 
 је још покушала, да понесе бар оно што је најпотребније, што је најважније, што би се по сваку 
стрављено, мислећи да је ту већ оно што је свако слутио, од чега се свако плашио и стрепио.{S}  
исписује неко поуздање и вера у оно што је војвода предлагао.{S} Војвода је наставио, он је изн 
а далеко му је измицало погледу оно што је пред њим и оно што је за њим.{S} Тек кад је сунце ма 
ризнадох ја убеђен — Али, шта је то што је вас опредељивало да напуштате вароши без вере, онда  
 двоји те две судбине?{S} Шта је то што је оне тамо определило да пођу једним возом а ове овамо 
љна и она.{S} Теши те и обмањује то што је он ту, што је његово тело још ту, што га још, ма и м 
<p>— Зашто мислите?</p> <p>— Јер то што је претило код Предејана, још више прети код Струмице!< 
 треба да вршим дужност своју, зато што је други не врше.{S} Не, господине!{S} И, ако дође до т 
а увредљива фраза, кад се каже зато што је то ред, кад се каже из учтивости.{S} Учтивост је у н 
е.{S} Овај је сео у овај вагон зато што је ту нашао место; онај је сео у онај вагон зато што је 
есто; онај је сео у онај вагон зато што је тамо затекао познанике с којима му је лакше путовати 
ој нешто моћно, нешто снажно, нешто што је дотле било ван ње и почело се уносити у њену душу, к 
јд у Винковце, у касарне.{S} Па још што је најгоре, рат са Србијом, са оном нашом Србијом.</p>  
 Народном Банком.{S} Ето ти!</p> <p>Што је више дан растао, расла је и ова гомила пред начелств 
ако ће је јадниче преболети?</p> <p>Што је више зора освајала то је и студен, она рана јесенска 
тала она силна језа и дрхтање.{S} Зашто је престала; да л’ му је боље?{S} Дете је било мирно, п 
српске државе, зове Пећ.</p> <p>— Зашто је и доношено довде, што то није свршено у Призрену где 
"650" /> <p>Послушао сам га и ето зашто је на мени опет аустријско одело.</p> <p>Ту прекиде зар 
 тамо међу сметовима и стењем.{S} Нешто је благо лебдело у ваздуху наглашујући близину обала на 
 немилостиво уништавани.{S} Кола, пошто је са њих скинут товар и испрегнута стока, бацана су у  
 врха до дна.{S} Око 12 на подне, пошто је дотле прошао и нишки воз, скупљају <pb n="43" /> се  
!</p> <p>Враћајући се са станице, пошто је воз кренуо за Солун, свет је ишао у групама којима с 
ји је ту скоро изишао из болнице, пошто је прележао рану, те добио поштеду па се сад занима по  
 На истоку — настави потпуковник, пошто је узалуд очекивао мој одговор — имамо две слабе дивизи 
>— Ево ову даску — рече секретар, пошто је прихватио фењер из руку момкових. — Повуците овај са 
 им се положи храна.{S} А официр, пошто је још неке наредбе издао, крете натраг у варошицу да п 
тако лепо да казује.{S} Мало час, пошто је утврдила везе на бошчи, она је понесе понова, пође и 
у и родитеља о коме је причао.{S} Пошто је осетио да је у мени нашао стрпељивога слушаоца а има 
руководио сахраном српских топова пошто је прегледао довршене радове и бацио још последњи погле 
се, полазе, он закључава врата па пошто је још једном бацио поглед по својој милој собици, погл 
о је било у среду 23. септембра, свануо је страшан и крвав дан.{S} Тог дана се преломила судбин 
капутићу, без опреме, без ичега, кренуо је лабским друмом којим су већ били загушили бегунци, к 
бог претрпаности.</p> <p>Најзад, кренуо је воз.{S} Грозница код детета није престајала али се м 
Одатле, из те исте Патријаршије, кренуо је наш народ пре три стотине година у збег, у туђину; п 
.{S} Ђенерал Поповић смењен је и кренуо је одмах за осталим избеглицама у Призрен.{S} Ова је см 
фронт.{S} Морало му се учинити и кренуо је одах пут Књажевца, где су се водиле борбе.{S} Али ни 
ед очи.{S} А мој најстарији син погинуо је на бојноме пољу, као војник, као син оца војника, вр 
вратио из патроле и довео га, подвикнуо је онима што су се после дневне борбе одмарали крај ват 
ар данас друкчије изгледала! — узвикнуо је, на глас о томе, један наш виши официр, огорчени про 
н.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је потпуковник, пошто сам му изложио све догађаје који  
т.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је очајно виши официр коме сам често, у оваквим прилика 
 смо се искрвавили и ја и он.{S} Клонуо је најзад те га ја оборих, седо му на груди готов да му 
 мобилизацију.{S} На нишкој станици чуо је и потврду вести да се савезници већ искрцавају у Сол 
из сусрета истока са западом.{S} Прилеп је песма српскога народа; ту је Марко орао друмове, ту  
 последње остатке наше имовине.{S} Цреп је већ прштао на крову, догорели балвани са треском су  
н одред занатске чете.{S} Капетан Реџеп је и раније био у вези са нама и знао је српски, те је  
 његово саопштење — Да!{S} Господин Боп је у том погледу учинио већ званично саопштење Влади.{S 
лу:</p> <p>— Господине капетане!{S} Топ је наперен, нишан утврђен и ја бих вас молио наредите д 
ш?</p> <p>— Шта мислим, ништа.{S} Добар је и честит друг, нит могу ја без њега нити може он без 
ну смо рекли, ето и сам тај Марко добар је човек и честита раја.{S} Нити је он кадгод потезао н 
Дакле упамтите, ово што вам кажем ствар је потпуно поверљива.{S} Савезничка је војска на путу з 
ш.</p> <p>Погледасмо сви тамо.{S} Пожар је сад изгледао још силнији, као гора у пламену од које 
</p> <p>Боже мој, мислили смо тада, зар је могло бити једно доба, кад су људи тако и толико пат 
ако! — одговори онај.</p> <p>— Ама, зар је то могло у истини да буде? — запитаће један трезвен  
екаквог реда.{S} А ово, шта је ово, зар је ово ред? — узвикивао је војни апотекар.</p> <p>У том 
/p> <p>— Па то што песма казује.{S} Зар је било некада тако злих вила па да за ноћ поруше све ш 
а ће та светиљка у дубокој ноћи?{S} Зар је сиротиња тако раскошна?{S} Или се то неко Богу моли  
 ко зна хоће ли их и бити?</p> <p>— Зар је Чачак непријатељ борбом освојио?</p> <p>— Не, али см 
небо је скуп суза човечанских.{S} А зар је мајка и могла пожелети лепшега опела а зар је Богу м 
ка и могла пожелети лепшега опела а зар је Богу могао бити дражи, који други обред од обреда, к 
молитва.{S} Хрељин <pb n="530" /> Пазар је колевка српска, зачеће живота и државе.</p> <p>Изнад 
ији; ако их је одбио министар, секретар је био љубазнији. <pb n="235" /> И оне су кренуле са оп 
ја је објавила рат Бугарској, руски цар је лично телеграфисао престолонаследнику да велика војс 
мојим девером (њен <pb n="449" /> девер је виши официр) па ми каже да Немци мисле на прелазак н 
ане свећице а и по где ко међ нама, јер је у шуми био још гушћи мрак те смо једва одили.{S} Ишл 
прођу.{S} Сви идемо средином моста, јер је странама његовим језиво проћи над реком која се доле 
зауставило непријатељско наступање, јер је ноћ већ настала.</p> <p>Наста ноћ мрачна и облачна.{ 
, пут је све стрменитији, све тежи, јер је го камен и у њему урезана уска стаза, под којом зјап 
и сутра дан је одмах похитао Врањи, јер је чуо да је она у опасности.{S} Стигао је аутомобилом  
у са севера није се могло рачунати, јер је она већ понела велики напад Немаца и Аустријанаца.</ 
те сам морао врло обазриво ступати, јер је до моје куће ваљало пребродити силно блато, баре и п 
ио и налазио разлога својој одлуци, јер је свако осећао потребу да правда себе пред самим собом 
п дан, недеља.{S} Последњи леп дан, јер је већ у понедељак почело да се мути и затим је цела не 
р, опет државни или бар реквириран, јер је војник на боку.{S} У фијакеру <pb n="236" /> мало ст 
отребнији један кафеџија и бакалин, јер је он њему потребан, но будући јаван раденик.</p> <pb n 
 храбрости да ма како тумачи ствар, јер је сваком јасно да су сва тумачења излишна, да глас о п 
ји је био на Железнику те потиснут, јер је и Жарково већ било пало.{S} Ту се умолио <pb n="467" 
} Али пуковник обустави даљу борбу, јер је ноћ већ била пала, па се не може знати где се може н 
и боље.{S} Враћају се затим и кају, јер је већ наишао други и заузео баш оно место које су они  
> <p>Понудих му још једну цигарету, јер је ону прву одавно посркао и жудно бацао погледе на мој 
ки час уставља, стоји дуго у месту, јер је чело колоне застало, па, опет креће.{S} На једном та 
 бити извршен још пре неколико дана јер је крв крај лешева била тврдо усирена, лица су у мртвац 
рош, иначе му је батерија изгубљена јер је Чачак пред падом.</p> <p>— Ипак, она синоћна обавешт 
 као и пут којим идемо, заморила је јер је казивала из душе, јер јој је свака реч била осећај,  
о од болова.</p> <p>Веровао сам јој јер је одиста бол, када га је казивала, враћао увек њеноме  
лили су, војвода их је Мишић позвао јер је прибрао неке нове податке који би имали везе са расп 
на, у коју морам да бацим моје чедо јер је дошао на мене ред, и затресох се целим телом које по 
.{S} Напред се ни корака није могло јер је доле у селу загушило, те почесмо да се миримо с тим  
даље ићи.{S} Саопштавајући то, командир је, разуме се, очекивао да ће Краљ наредити да каре пођ 
а га помене при опелу.{S} Мали Драгомир је још држао у руци угашену свећицу, која се разлила, т 
 ситуација очас изменила.</p> <p>Официр је све то говорио јетко и дигнутим гласом гужвајући ону 
 какву дубоку костурницу.</p> <p>Официр је седео непомично на своме месту.</p> <p>— Стигли? — у 
е.{S} Седела сам крај прозора, а прозор је гледао у авлију, и по цео дан сам плакала.{S} Једнак 
у из које је био изагнан.{S} И професор је ћутао извесно време па онда додаде, више као размишљ 
р у покрет и откочили кочницу.{S} Мотор је затутњао, кола кренула и стрмоглавила се озго са ужа 
, бојали смо се.</p> <p>— А од чега вас је био страх?</p> <p>— Од Турака.</p> <p>—-Од Турака? — 
ли са бојишта мртва.</p> <p>— И шта вас је разочарало?</p> <p>— Све.{S} Зар није довољно да вас 
.</p> <p>— Али кад вас презире, кад вас је отерао?</p> <p>— То јесте, али ја ћу ићи за њим.{S}  
 јер разумем ваш бол.{S} Тане, које вас је погодило, није размрскало вашу руку, оно је размрска 
 везана крај ватре, вечиту ноћ.{S} Глас је тај морао од некуд из велике даљине допрети, једва п 
рујући гласови.</p> <p>Још те ноћи глас је прохујао кроз Пећ а сутрадан зором, већ се ведра лиц 
боко у пећину те, кад је пало вече, нас је децу обузео велики страх.{S} Нешто што се цео дан са 
ражи и велике и скупоцене жртве; да нас је мало и да морамо сви, сви изгинути и сатрти се у слу 
 па до ноћи, тако је брзо минуло да нас је густ и непровидни мрак обавио далеко још од Пећи.{S} 
приликом да их тражимо.</p> <p>Када нас је од јутрос пробудила вест, да су нас ноћас о поноћи Б 
нисмо више ни бринули шта је.{S} За нас је довољно утехе у томе било да ће нас варош моћи да пр 
е та земља на којој смо никли, која нас је хранила и коју смо бранили; то је та земља коју је п 
ло и чувало за највећу невољу, која нас је чекала у планинама.{S} Било их је чак који су скупо  
ћу у Грачаницу.</p> <p>Тишину, која нас је стално пратила, од једном проломи врисак пред нама.{ 
најхладнија ноћ оне оштре зиме која нас је у изгнанству пратила.</p> <p>Тешко је било прићи чиј 
 тиха струја у вртлогу олујине која нас је носила.{S} Он охрабрен, настави:</p> <p>— Ту шајкачу 
ли из душа нам да одагнају; уморила нас је дуга ноћ, коју смо превалили и примакли се зори.{S}  
" /> <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила!</p> <p>Био је ратар из С 
</p> <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила! — тешим га ја понова а д 
парче земље на коме смо никли, које нас је одојило и одхранило; робоваће наши оцеви и наша деца 
о никакве терете нисмо имали а срце нас је вукло својој кући те нам је пут био лак.</p> <p>Хвал 
ност.</p> <pb n="513" /> <p>Мој муж нас је на свој начин све у кући васпитао.{S} Реч Отаџбина ј 
ом и одличном појачању фронта, који нас је бранио, гледали спас свега што је почело да се руши. 
сопственим дахом а тежак умор, који нас је већ претукао, помоћи ће да савладамо и заборавимо св 
астрофу, што се у томе вртлогу који нас је захватио, слазило ниже и ближе дну левка, све се виш 
или смо непознати један другоме али нас је она тамна ноћ и заједница невоље здружила.{S} Изједн 
 око мене шаптали, не знам.{S} Нити нас је овде где смо, непријатељ тражио; нити је тако близу  
оћ!“ Нисмо казивале једна другој ал нас је обе било страх да се они гадови, зато што их сад наш 
е за нас још био загонетка.{S} Трго нас је бат коња на коме је јахао официр пред патролом.{S} С 
јући крај ње вечеру себи.{S} Примио нас је те смо се и огрејали и окусили мало топла јела и обе 
 Уморио нас је био разговор, уморио нас је заједнички бол, који ови звуци нису ипак могли из ду 
вске звуке, али без речи.{S} Уморио нас је био разговор, уморио нас је заједнички бол, који ови 
ћају као ватрена киша.</p> <p>И ако нас је умор сломио, нисмо могли не застати у месту прикован 
 начелству ради саветовања.{S} Било нас је око педесетак, сви забринута лица, сви суморна погле 
 који су се тек истоварили.{S} Било нас је толико много да се није могло дисати а уз то нас је  
ого да се није могло дисати а уз то нас је и онај задах гушио.{S} Помислила сам да би то могло  
ше за другога већ за себе.{S} Ћесар нас је слагао, вели, право је да сад и ми њега слажемо.{S}  
ци сачекавају путнике.{S} Од јутрос нас је много путника и, ма да смо били бедни изгнаници, сва 
е смо кренули и избили на друм, већ нас је недалеко од Приштине, на ветерниковој коси, ухватио  
 није ни дала оком схватити.{S} Ноћ нас је била застрла својим црним покровом и промицали смо ј 
своју судбину нашој заштити.</p> <p>Нас је свега десетак, од којих пет или шест оружаних.{S} Би 
мели те није јуче отишао у Солун, данас је био и спреман и решен да пође и у последњем тренутку 
тренутка.</p> <p>— Коме?</p> <p>— Данас је четрдесет дана како ми је брат погинуо!</p> <p>— Бог 
ио је дан као и јуче суморан; сваки час је требала да кане киша и где кад је и пала по која кап 
 један час и Србије више нема и тај час је ту, ево га пред нама!{S} Ми смо ту истину знали, али 
мислио: „Дакле ево га, онај озбиљан час је ту, пред нама је!“ Исто као код самртника, кад сви з 
Скини то србијанско одело, ено мало час је умро један аустријски заробљеник па обуци његово.</p 
лом брода већ првога октобра.{S} Потрес је био тако снажан, да се затресла цела трупина и на је 
најмањи покрет и тумачи: један ордонанс је хитно дојурио из Гилана, два пуковника из Врховне Ко 
 још увек преплављена светом.{S} Јутрос је отишао један препун <pb n="125" /> воз до Приштине и 
ца, у гунчету и чакширама.{S} Од јутрос је стигао из Велеса и Војвода Бабунски са својим људима 
акву цену.{S} За два и по динара продат је пред мојим очима један француски шпорет, једна столи 
тима и крај свих досадањих извора, свет је почео гомилама да сачекава нишки воз са којега су пу 
ице, пошто је воз кренуо за Солун, свет је ишао у групама којима су се придруживали они који ни 
} На улици је било већ право чудо, свет је бегао и јурио је гомилама, војници су протрчавали, ј 
ку ових возова, враћао у варош.{S} Свет је још једнако куљао ка станици а фијакери се утркивали 
ма — вероватно особље из штаба — и свет је дуго стајао пред вратима и одлазио до оне чистине из 
е, и ти на Чакор, распитао сам се, опет је боље.</p> <p>Сутра дан, сретају се иста двојица:</p> 
ла сам и грунуше ми сузе...</p> <p>Опет је, као малочас, савлада умор; видело се јасно да је св 
а, дошла са далеких фронтова.{S} Сусрет је тај испао на штету Виљемове победоносне војске.{S} Д 
ске мобилизације очекивали.{S} Овај акт је изненадио само дипломате споразумних сила и оне у Со 
иле; ако их је одбио командант, ађутант је био љубазнији; ако их је одбио министар, секретар је 
а је било необично потресло?{S} Ађутант је два три пут прилазио на прстима вратима од собе Краљ 
ако је, Величанство!</p> <p>— Наш фронт је окренут леђима Косову — наставља Краљ — међутим Немц 
ћ!{S} Слаб и иначе, и свој рођени живот је једва носио а наишао овај слом те му наваљао на душу 
елених обала ових великих река.{S} Смрт је потегла снажно косом, коју је неколико месеца превла 
је ето њен, историјин изабраник, а смрт је тако мала цена за част коју му тиме историја указује 
и савесно дужност своју.{S} Његова смрт је мој највећи губитак и мој највећи бол; он је завршио 
това и зидова, који их растављају, вест је почела да се шири дуж целе махале и почеше да се буд 
ито у реч војвода Мишић — Крајња корист је очигледна: ваља се дочепати главне комуникације са С 
, кад се каже из учтивости.{S} Учтивост је у најчешће случајева неискреност обучена у лепу форм 
нка па до ових крвавих дана.{S} Младост је она мисао која се не угиба под теретом страдања, кој 
р из чега би нико живот нов?{S} Младост је било, мишић, осећање, мисао свога доба; она мисао ко 
ност обучена у лепу форму а неискреност је порок у моментима туге...</p> <p>Оставио сам је само 
к непријатеља свакога часа.{S} Опасност је велика за батерију да настави пут за Чачак јер може  
епријатељ је заурлао: „Распни га!“ Крст је већ садељан а Голгота је пред нама.{S} Крећемо и пењ 
> <p>Што се дубље у планину залази, пут је све стрменитији, све тежи, јер је го камен и у њему  
ао свитци који пливају кроз ноћ.{S} Пут је био мучан и тегобан, једнако смо се пели а они терет 
 — теши их један резервни официр. — Пут је ка Скадру отворен.</p> <p>— Опсађени, господине! — п 
ати и он као што сви патимо.</p> <p>Пут је дуг, заморан, не иде се него мили.{S} Пешаци још и и 
се у мојој души и не гаси светиљка, већ је ужижем и даље, ужижем је и дан и ноћ вером и надом,  
турили још неколико стотина метара, већ је све друкче изгледало.{S} Јасно се видело да је то не 
али команданти у штабу Прве Армије, већ је на лицу свакога од њих било исписано другаче располо 
понети на рамена те пружити кораке, већ је носе на руке а руке им се скочањиле од зиме те се св 
ници.</p> <p>У 10 часова пре подне, већ је био укрцан у вагоне један батаљон 176-ог француског  
је хтео испред Бугара ни да уклони, већ је са највећим поверењем остао у Србији, рекао је на да 
мери.{S} Кад је он кренуо с вечери, већ је догледао на Дорћолу пламен и дим од запаљених кућа.{ 
асти или интендантуре, али није то, већ је то кућа, у правом смислу речи кућа госпође потпуковн 
ли; жене циче и не сме да прођу.{S} Већ је пао у амбис један коњ тамо негде позади, пао је још  
 се селе у Приштину и Митровицу.{S} Већ је и пошта затворила своје канцеларије и још само телег 
ожда, напуштати отаџбину?!</p> <p>А већ је време да је напустимо.{S} Ово што смо застали пред м 
ошло, на сат, два и три од Призрена већ је граница Краљевине Србије; прећи је значило је отисну 
о трајати.</p> <p>Тог дана по подне већ је команда трупа управу над Скопљем поверила Војној Ста 
</p> <p>— Велика офанзива на северу већ је отпочела, непријатељ је већ на појединим местима усп 
head> <head>Последња нада</head> <p>Већ је ноћ у велико пала а Моравска Дивизија није још стигл 
ead> <head>Госпа у црнини</head> <p>Већ је био пао први сумрак, када смо далеко испред нас, у ј 
рео, није се тај утисак изменио.{S} Пећ је у истини личила на једну велику гробницу, кроз коју  
 и сви остали, знао зашто.</p> <p>— Пећ је у непријатељским рукама или је у пламену.</p> <pb n= 
 већ се мора ту уништити, војвода Мишић је болно узвикнуо:</p> <p>— Кад већ не може бити офанзи 
<pb n="483" /> <p>Ишли смо даље.{S} Ноћ је већ почела да се разређује, киша је сасвим била прес 
шка и загушљива запара у кафани.{S} Ноћ је била густа и мрачна и јасно се чуо бат гомиле из даљ 
 <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Тешка ноћ је пала на моју Отаџбину, као да је злим дусима сметала 
ас ону несретну мајку.</p> <p>Тамна ноћ је испуњавала пусту кућу.{S} Ох, како је то била дуга н 
/head> <head>Крај мангала</head> <p>Ноћ је морала великим делом промаћи, вероватно је било близ 
о.</p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Ноћ је раније пала, као да је злим дусима сметала светлост  
 ненасите и одвратне сујете.</p> <p>Ноћ је већ увелико овладала када смо се спустили у дубоку д 
оћ може спокојно проспавати.</p> <p>Ноћ је пала мутна и тамна; кишни су се облаци били густо са 
м војске и он сутра кренути.</p> <p>Ноћ је већ била дубље замакла, још сат па ће поноћ а млади  
 сам и ја и са зебњом ослушкујем; поноћ је већ давно превалила те ме страх чућу сад већ оних ше 
пробуђена Србија упутити.{S} Пред поноћ је дунуо озго, са Дуље, студен северац и растерао мрачн 
 је Круна већ сахрањена...</p> <p>Поноћ је давно минула и таму ноћи поче да осваја бледило зоре 
тељ не нађе српске топове.</p> <p>Поноћ је одавно већ превалила, ватра која је горе у брду ждер 
е су и њима врцале на очи.</p> <p>Поноћ је дубоко превалила а посао још није био свршен.{S} Про 
био свечан, врло свечан помен.{S} Цркву је испуњавала туга и била је пунија но о поменима о кој 
 чланка.{S} Па сад, и ако прозебе, могу је сећи и даље, немам шта да жалим.</p> <p>— Ех, ипак.. 
вори потпуковник одлучно. — На Београду је двадесет и четири немачких и двадесет аустријских ба 
дима бундеве, коју пеку на ватри и једу је.</p> <p>Из дворишта улази се, на левој страни, у згр 
прилика да узађу на друм и ту на узлазу је огорчена вика и дрека, псовка и свађа.</p> <p>Ту, гд 
S} Иначе, што се мора признати, на возу је било мало људи бегунаца а врло много жена и деце.{S} 
бразда.{S} Њено тамно лице казује да ју је испила тешка болест; очи јој замагљене, угашене и бе 
кад сам ближе пришао, појмио сам шта ју је заковало за то место на коме је.{S} Недалеко од храс 
на искрено исповедала.{S} Њена прича ју је загрејала и она је бацила ћебе са главе и пребацила  
а живот.{S} Место на топле обале где ју је одвео вагон у који је сад ускочила, вагон у коме је  
коју су нашли под нечијим кровом где ју је домаћин обесио јесенас да се суши или круне зубима к 
{S} Један везен јастучић.{S} Жалосно ју је било погледати на улици, пред кућом у пламену, који  
ерчић те га принесе оној хартији што ју је још држао у руци — видите, то носи датум, 28. октоба 
 ми главом једну колибу од дасака, коју је општина на брзу руку подигла да би имала где склонит 
ервни официр и затресе му се рука, коју је дигао да салутира.</p> <p>Ма да их је, приликом овог 
се све и своје и државно и кошуља, коју је војник са себе скинуо па обуко блузу на голо тело и  
а мрку му лицу тамно бакарне боје, коју је његовом и иначе препланулом лицу давала румена светл 
неприлика.</p> <p>За време тишине, коју је ова појава изазвала, он се био поново занео, поведен 
ал малим прстом пепео са цигарете, коју је држао измеђ кажипрста и великог.</p> <p>— Ви као да  
ко девојче, лепо заглађене косице, коју је мајка ваљда сузама наквасила а прстима зачешљала.{S} 
а, тако је и даље остао на служби, коју је ревносно вршио.{S} И у овоме часу, пред станицом, <p 
 даље, све ближе и ближе тој јави, коју је сан обећавао, све више и више расте материно срце а  
.{S} Смрт је потегла снажно косом, коју је неколико месеца превлачила брусом, <pb n="26" /> и п 
петан се повуче у слатинску школу, коју је одредио за свој штаб и у коју су се прибрали и болес 
ваљда неко спрема да обнови ватру, коју је ноћас киша загасила; из другога дворишта чује се сит 
и небо запалило.{S} Под светлошћу, коју је пожар расипао далеко око себе, указивала се у једној 
е он одлучно и наже опет чутурицу, коју је држао увек на колену.</p> <p>— Ипак има вести које б 
цирево и лимену војничку чутурицу, коју је држао на колену, и с времена на време се подкрепљава 
p>Младић би и даље продужио причу, коју је у главном исцрпео, али сви обратише пажњу на велики  
 бројност.{S} Иснесе затим депешу, коју је по подне примио са Цетиња, од нашега војног <pb n="7 
гледа ти као ископана стара варош, коју је била претрпала лавина догађаја, бурних на његовим об 
ону коњице, о расутој пешадији, за коју је издао наредбу, да се прибере и заврши овим: — Ја сам 
суло, онај слом, она страшна слика коју је давала Приштина тих дана, само је још више могла пом 
 а одатле у Крушевац.</p> <p>Слика коју је тада Крушевац представљао брисала је из душе Краљеве 
и коју смо бранили; то је та земља коју је прелила крв и суза толиких покољења и која у својим  
олумртав слуша, чује ту команду на коју је свикао, он мисли да се она још увек и њега тиче, зна 
дна очајна али брза и одлучна мера коју је, то сам чуо поверљиво, Врховна Команда и предлагала  
ајка да би исхранила децу, па овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у планини њоме из 
 мајка да би исхранила децу и овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у планини исхрани 
пчан до грла и широка шајкача, под коју је подвила своју богату плаву косу.{S} Она сама води за 
ало час прећи преко камене ћуприје коју је Јашар-паша изградио каменом из цркава косовских.{S}  
ти да се спасава, јер поред панике коју је догађај од прошле ноћи изазвао, јуче на подне се <pb 
 сам у негу све напоре једне мајке коју је гризла савест и морила помисао да већ на првом корак 
сећајући се ваљда славе и величине коју је негда тај град казивао; погледа по расутом камењу по 
а су под сенком сунцобрана од капе коју је он дубоко на чело набио а на лицу му се огледао тежа 
јући у тренутку да нађем реч утехе коју је овоме младићу требало рећи.</p> <pb n="322" /> <p>—  
 изгледала ми је у оној тами, кроз коју је промицала, као неко више биће, као она госпа која се 
лањујући је коштуњавом шаком, кроз коју је продирала румена светлост, нагињала би се на прозор  
{S} Превио је прљавом марамом кроз коју је пробила крв.</p> <p>— Где је најближа болница? — пит 
ана коза која храни дечицу успут и коју је толико обујмило блато да једва отвара улепљене очи.< 
тати у оној кутији, кеси или бошчи коју је свако грчевито стегао узасе.{S} За брижним оцевима и 
ким пресбиром и о последњој депеши коју је мало час начелник по коњанику послао у штампарију, т 
, на коме је још трајала гојазност коју је стекао за време мирнодопског надзиравања београдских 
ни кровови, износећи се из магле у коју је варош потонула.{S} Високо негде, брдом где су задње  
зивање читала из какве записнице у коју је свакодневно записивала своје утиске и догађаје.{S} О 
>Пред нама је била варош у пламену коју је непријатељ ватром ништио, за нама крв која се лије ђ 
ли до ћепенка, разграбили количину коју је једна пекарница кадра била дати, остали су се враћал 
вори и поче журно да срче цигарету коју је припалио.</p> <p>Ипак ми је био чудан његов положај. 
орави на бригу и своју и ону општу коју је с нама делила, те опроштена злослутих мисли које су  
 ужасом погледао на своју породицу коју је повукао отуда чак са обала Дунава, Мораве или Вардар 
ињу као ковано рало у меку смоницу коју је пролеће овлажило.</p> <p>Ја, најмлађе унуче тада, се 
на а где кад и ублажена.{S} У Суху Реку је јутрос стигао не знам који пуковник из не знам које  
рећући се, у оној полусветлости, колику је гомила жара око себе расипала, са мојим погледом и р 
м помоћник командантов.</p> <p>Састанку је био циљ да чује последња обавештења са фронтова и са 
 — вели трећи.</p> <p>— И виш’ у лудилу је пуцао на нас, мислио је бије непријатеља који му је  
ј се упути и седе секретар.{S} На столу је до пола испивена боца црнога и густога Хочког вина,  
м мраком, не види никако.</p> <p>Напољу је већ стегла јака хладноћа и пуше мрзли ветар, који се 
дрхтање.{S} Зашто је престала; да л’ му је боље?{S} Дете је било мирно, по где кад чула сам га  
а њега да се склони под кров, бадава му је обраћана пажња на мраз који је све више стезао, стар 
ула сам да је изгубио једно око и да му је вилица размрскана те не може још да говори.{S} Хтела 
дрешио и отумарао; вајка се трећи да му је во црко од мраза, те како ће сад даље са товарним ко 
у којој се Турци помињу и веровао да му је то довољно знање.</p> <p>— Шта су Турци? — учини нан 
асипала сам му уста пољупцима као да му је требало удахнути нове снаге.{S} А оно је плакало и д 
толика крв заложена; кад је видео да му је пропала кућа, пропало село, пропала држава, он је ма 
едан, који је зајаукао кад је чуо да му је кућа опљачкана и тврдио онда да је Србија за навек п 
он није малаксао од многе крви, која му је текла из прибијене руке, те смо се искрвавили и ја и 
 до недрага и живио од милости, која му је пружана, верујући увек да ће се вратити на своје има 
ку победио ону неодољиву неман, која му је стално шаптала у ухо својим пискавим гласом; „Мислио 
.</p> <p>Он погледа тужно пушку која му је лежала на коленима.</p> <p>— Шта велиш, пушка би па  
е на месту, истреса руком земљу која му је запала око врата и обзире се око себе:</p> <p>— Добр 
 око; видех и преломлену вилицу која му је унакажавала лице...{S} Видела сам га лепо, потпуно,  
 на први поглед изгледа.{S} Понудила му је прилику да крвавим мастилом исправи у њој оно место  
ана и бол који му је донела, навукла му је несаницу те не може задремати догод га умор потпуно  
 Тај је пут искварен!</p> <p>— Умрла му је жена прошле године.</p> <p>— Ама шта ти рачунаш на Р 
о је тамо затекао познанике с којима му је лакше путовати и на путу се помоћи међу собом.{S} Ни 
 и чврстом руком водила у живот, она му је подржавала и снагу и вољу и обећавала победу.{S} Све 
ла под ветровима и олујинама.{S} Она му је била проткала младост чаробним сновима, она га је сн 
на једнога рањенога Србијанца; десна му је рука била крвава а левом је држао пушку и износио је 
а детету накваси усне кад ожедни, па му је и оставила али његова мртва ручица не може је принет 
 да је одлио мало горчине из душе па му је ваљда сад било и лакше.{S} Ипак, у једноме тренутку, 
 код детета нија попуштала, грозница му је обухватила цело тело и тресло се као шибљика.{S} Она 
тајао гологлав и усамљен.{S} Шајкача му је била под пазухом, у левој је руци држао упаљену свећ 
ла лица и подивљала погледа.{S} Глад му је била одузела и последње остатке снаге.{S} Ишао је по 
и погледах га право у око.{S} Поглед му је био миран али је казивао пуно, пуно пребацивања и —  
ине секао славски колач.{S} Све, све му је драго и столица и слика на зиду и лампа на столу и ш 
 којим из инквизиторске суднице, где му је пресуда изречена, воде несретника у тамницу, где ће  
ра.</p> <p>Прихватио се у кафани где му је спремљен конак па се затим повукао у собу и убрзо ум 
pb n="319" /> гомиле тражи ћебе које му је неко ноћас свуко с леђа; лута други и распитује за к 
јаха и готово притрча гомили из које му је пуковник већ пружио пријатељски руку.</p> <p>— Шта ј 
ји, којом је био запојен и ради које му је и један брат пао на Куманову.{S} То је био кончић, к 
 и под утиском неповољних вести које му је телефон казао — Куманово је већ евакуисано и власти  
јауком и — он је пресвиснуо.{S} Биће му је било бол, сав живот његов био је један тежак бол, би 
леда да се пробије кроз варош, иначе му је батерија изгубљена јер је Чачак пред падом.</p> <p>— 
нога професора у сурој шајкачи, који му је развио план одлучне борбе на Овчем Пољу.{S} Доцније, 
Погледах га и под оним завојем, који му је покривао леву половину главе, ја видех једну празну  
ете се Пашић једноме чиновнику, који му је стајао за леђима.</p> <p>— Према обавештењу капетана 
нас, мислио је бије непријатеља који му је кућу ископао! — размишља опет каплар.</p> <p>— Море, 
ји, не би ли дошао до командира који му је био познаник и сазнао штогод ближе о томе, зашто се  
друмове.{S} Да би угушио осећај који му је легао на душу, скретао би говор или пажњу на други к 
хтео лећи јер, вели, рана и бол који му је донела, навукла му је несаницу те не може задремати  
гестом оне здраве руке и гневом који му је пламтео из очију.</p> <p>— Сви, сви, сви, да сви!{S} 
ав морфијум? — буни се господин који му је саопштио све те повољне вести.</p> <p>— Па — учини л 
ратио догађаје, и тога ради помоћник му је стално све реферисао.</p> <p>И влада и Врховна Коман 
15" /> онај свет и не знајући да сам му је учинила.{S} Не знам хоће ли ми је опростити?</p> <p> 
д оних, дрхћући и сам од влаге којом му је ваљда натопљено одело. — Једно носила а друго водила 
аже батином да не би посрнуо.{S} Син му је под пушком; можда оно што се чује од јутрос и његова 
 који је сам кренуо из болнице и ако му је рана још недолечена.{S} Све ћути и предало се бризи  
ених очију, опире се и сад још и ако му је уже засекло у месо и ако је, види се, после очајне б 
 само најужу слику око себе а далеко му је измицало погледу оно што је пред њим и оно што је за 
ам сву ову невољу и јад?</p> <p>Мало му је ко уделио а да није казо реч и две.{S} Свака од тих  
 и поче грчевито да се трза.{S} Чело му је горело, ручице су му гореле а усијаним очима гледало 
пипала чело и ручице детиње.{S} Чело му је било топло, врло топло, горело је а ручице као жерав 
гох се да чујем.{S} Дисало је а чело му је било још увек врло топло.{S} Завукох руку да му опип 
вилаши преувеличавају вести и изашло му је од прилике да се борбе воде вероватно негде око Ваље 
 и шест војника краљеве гарде.{S} То му је била сва пратња а пратила су их још и три коња, које 
ути штогод више но што ми знамо и то му је обезбедило наше поверење.</p> <p>— Што се Бугара тич 
ом могао сагледати делове друма, што му је олакшавало да са извесним поуздањем креће напред, пр 
о очима јеловник, враћао порције што му је дато мршаво месо и три пут враћао келнера да му доне 
и сам у томе тренутку помислио и што му је новом и тешком бригом осенчило чело.</p> <p>Он пође  
/p> <p>— Нека га, нека гине, као што му је и отац погино — шапутала сам сама себи — нека гине!{ 
ца из револвера на потпуковника, јер му је овај казао безочну реч, па ено...{S} Нико више не це 
 где би га понела да се превије, јер му је ране превила крпама које је откидала са свога одела, 
заплакао.</p> <p>Веровао сам му, јер му је глас задрхтао у грлу.</p> <p>— На Ђуниској станици з 
о говорио са мало гордељивости, глас му је по где и где задрхтао, вероватно потресен сећањем на 
ми жена и четворо деце.{S} Командант му је дозволио на часну реч да ће се вратити, те се он од  
="64" /> <p>Вио је болестан и болест му је увек наметала мрзовољу.{S} Чини ми се, у животу га ј 
ватре.{S} Под пазухом му јабука коју му је мајка од милоште дала ваљда при растанку.{S} Јабука  
азнале, а домаћин уморан бригом коју му је донео данашњи дан, ено га жури да је подели са својо 
ачелник топлички искористи везу коју му је овај дао, и поче:</p> <p>— Слушај, колега, хтео сам  
а, њему би се узнеле груди и у гласу му је било нечег звонког и свечаног.{S} Када је полазио у  
 ја себи сачувала хранитеља.{S} Отац му је погинуо, он је већ био годину дана у борби, дакле по 
шест пушака у груди.{S} Он то зна, њему је то саопштено и све ово што му говоре другови, не тич 
о за живот.{S} Кад се све срушило, њему је слом изгледао страшнији и црњи но сваком другом.{S}  
сти, кад би могао свима помоћи.{S} Њему је чак причинило задовољство, кад се аутомобил, који га 
и доласку савезничке војске.{S} На њему је исписан крупним црвеним словима, недовршен поздрав с 
ом води.{S} Говорило се о ономе, о чему је у то доба цео свет говорио.{S} Говорило се о повлаче 
сности у којој је овај воз био — о чему је јављено Нишу — не одустану у последњем тренутку, да  
> <p>— Ама, није, брате него ево у чему је ствар — наставља свештеник своје објашњење. — Овај ф 
а је и да помогнемо човеку.{S} На друму је лежао мртав човек и коњ је још једнако стригао ушима 
удима по земљи како је ничке пао; једну је руку био савио под собом а другу опружио више главе  
ну где се и отпочело?</p> <p>У Призрену је сагорело све што је требало да крене за Љум-Кулу.{S} 
p>Ја сам га чекао...</p> <p>На Отаџбину је моју већ пала тешка невоља, крваве су реке почеле на 
ј хтео дати времена да се одмори.{S} Њу је прича толико исто заморила као и пут којим идемо, за 
 то жацне и ужасне нас.</p> <p>На збору је био и сам дивизијар, који је допунио говор инспектор 
 сви заједнички водили бригу.{S} Ујутру је ускакала у дечји креветац и играла са њима, затим је 
а жена којој се откидала душа као да су је кљештама чупали.{S} У кућицу се збило још неколико њ 
ланине, у патње, у глад.</p> <p>Деца су је сахранила.{S} Нису имала свештеника да им опоје мате 
јде, жено.{S} Не помаже суза и друге су је мајке пролиле, кад су остављале овде своју децу па е 
дила својом исповешћу, и мисли, које су је одвеле далеко негде, сасвим и заборавила да сам ја к 
а, те опроштена злослутих мисли које су је до сад мучиле, загрли сина и обли га сузама.{S} А он 
 он ми рече да је у гробу жена, јуче су је сахранила њена деца а они, арнаути, помогли им да ис 
емогућност њенога извођења, сматрали су је само као израз једнога тренутка расположења Краљева, 
ји нису могли праву истину знати или су је упорно негирали.</p> <p>А јуче је одиста и кренула б 
ањивали су јој и даље веру, храбрили су је и даље у истрајности.{S} Ни једнога тренутка није се 
 почела нагло да се шири а малодушни су је прихватили као дављеник сламку.</p> <p>— Да, шта чек 
и и сама домаћица, мајка дечја, немо су је пратили и кријући једно од другога погледе, које је  
вољавала да је носе на раменима, већ су је морали по где кад спуштати на руке.</p> <p>— Можете  
Тарабош а ова мања брда, овамо лево, ту је Брдица.</p> <p>— Је л’ то Брдица? — запита један чич 
{S} Прилеп је песма српскога народа; ту је Марко орао друмове, ту делио мегдане, ту из мешине в 
е већ преплавила северни део Србије; ту је сазнао још и горку истину да се ни Крагујевац не мож 
вића, да види Лесковац како пада.{S} Ту је, на положајима, пробавио цео дан и, тек када се већ  
ика болница и подофицирска школа.{S} Ту је тихо, ту нас не би нико узнемиравао.{S} Минуо би кра 
локупној ситуацији на фронтовима.{S} Ту је сазнао да ни величанствено пожртвовање српске војске 
љу опет бори са својим војницима.{S} Ту је теже рањен и лебдео је измеђ живота и <pb n="509" /> 
еке Капетана војводе Дукађинског.{S} Ту је, у једној пустој долиници, која се спушта до обала Д 
з Куршумлије опет није хтео даље.{S} Ту је разабрао да се у правцу Ниш-Прокупље воде борбе и за 
 и у Јадар, а Бојку срце нарасте.{S} Ту је, у својој земљи, познаје сваки камен, познаје сваки  
која је обустављала помоћ Србији.{S} Ту је наредбу и њено извршење Софија знала већ после четвр 
 породицом повукао у друго крило.{S} Ту је Престолонаследник пробавио неколико брижних дана, ту 
е које трну као пламен у кандилу.{S} Ту је ваљада село или логор избеглица, јер се ове ноћи не  
<p>— Пређи, овде има повише места, а ту је и поњавче, па ћемо заједно.</p> <p>— Па да пређем!</ 
ар неке пољске болнице — 1689 године ту је против обичне оружане гомиле Арнаута страдала аустри 
} Ту се сручила готово цела Србија и ту је први пут запазио на лицима брижних грађана да су ови 
 али се врло дуго бавио на станици и ту је чуо да мобилишу и Грчка и Румунија, што има да буде  
е, где девојке?“ Кнез запе па вели: „Ту је село, то што видиш, ага!“ А он: „Не лажи, р’сузе, гд 
 — рекох им — ја не могу а ето и детету је рђаво.</p> <p>— Немој, госпо, где ћеш сама? — рече м 
нда, тешка француска артиљерија на путу је за Солун а Руси се делом већ искрцавају у Варни а де 
ски војник.{S} И, ја вас уверавам да ћу је вршити и да нећу тражити да ме поштеде!</p> <p>Опет  
ала јасно осећање о опасности.{S} Улицу је већ закрчио дуги низ воловских кола која су евакуиса 
и још један сат живота?</p> <p>Погледах је да би је боље разумео.</p> <p>— За мене значи то! —  
 Пожаревца правцем на Ћуприју.{S} Одмах је напустио бању и, преко Ћуприје и Јагодине, <pb n="28 
што већи простор крај ватре.{S} И одмах је присвојио тај простор, разастирући ћебе на под и под 
а.</p> <p>— Ви сами путујете? — запитах је бојажљиво, обазриво.</p> <p>— Сама! — одговори она т 
ем, а даље...</p> <p>— Зашто? — запитах је, осећајући да је то само бол, тежак бол који сви ово 
 доста неодважно и више шапћући запитах је:</p> <p>— Па сад?</p> <p>Она диже главу и погледа ме 
им лешинама наших стараца.{S} Читава их је чета синоћ изгинула.{S} Та чета, из ужичке војске, у 
у је дигао да салутира.</p> <p>Ма да их је, приликом овога разговора, поздравило неколико пушча 
у.</p> <p>— Било их је, признајем да их је било али, ја нисам био срећан да будем под командом  
.</p> <p>Усахнуле су ми сузе, као да их је овај добри човек топлином својих речи сасушио.{S} У  
оме предлогу.{S} Мислили су, војвода их је Мишић позвао јер је прибрао неке нове податке који б 
 којима више не бди снажна рука која их је штитила а час на таман гробни шапат прошлости, на ра 
дуго разговарали о злој судбини која их је постигла.</p> <p>Када се већ разбуктала ватра у заве 
негде иза Лебана.{S} Дечица — повела их је двоје и стару мајку — прибрала су се промрзла око, в 
ам бескрајне поворке војсака, водила их је воља јача и старија; видео сам гневне поворке народа 
 поворке народа који се буни, водила их је мисао; гледао сам шарене поворке веселих, водило их  
умом већ не догледају више, погасила их је киша и дуга ноћ; само по где где још узноси се танак 
" /> коју им је мајка наложила и она их је тешила и храбрила и ако је и сама осећала студен у д 
је било нешто оголелих дрва и сикира их је пообарала те големе ватре букћу по двориштима сеоски 
" /> час; те место да их охрабри, та их је вест још више застрашила.{S} И сад већ ништа више ни 
 људи у круг, не знајући ни сами шта их је сабрало; стоје и ћуте, упорно ћуте и само погледима  
 врата и деца грешна, не знајући шта их је снашло, вуку се плачући за родитељима који ни сами н 
них бораба, можда последња.{S} Њихов их је понос водио у ову борбу са нарочитим разположењем да 
 понављао док их је схватио, а и кад их је схватио, одговарао је на њих непоуздано и неодређено 
 које су пре годину дана, у часу кад их је исказао, изгледале немогуће, па ипак постале славно  
ивала оца кад се враћао кући а увече их је, све окупљене, подједнако забављала прилазећи од јед 
ки топови.</p> <p>— Бог и душа, онај их је нашао! — узвикну пуковник и крену тамо ка пољацима.{ 
раних посланика, министар председник их је призвао себи и изјавио им да су Бугари заузели Тетов 
сам му по неколико пута понављао док их је схватио, а и кад их је схватио, одговарао је на њих  
очи пред децом срамећи се лажи којом их је мислила утешити.</p> <p>Ту причу, коју нам госпођа ж 
, грејући се око ватре.{S} Испитивао их је дуго и свестрано, записивао је одговоре и допуњавао  
 су се ломили о његове бокове, секао их је и пловио своме циљу.{S} На њему неколико хиљада путн 
 и Велес, чекало их је Скопље; чекао их је цео српски народ и нико није хтео да верује немиломе 
и из Солуна у помоћ Србији.{S} Чекао их је окићен Ниш, чекао их Лесковац, чекала их Ђевђелија,  
ао реч кућа, реч породица, изговарао их је са поштовањем и топлином али, кад би изговорио реч О 
јима несретним поданицима.{S} Сретао их је и до сада, на путу до Приштине, здравио се и до сада 
и: „Пустите децу к мени“</p> <p>Узео их је на колено, помиловао их по косици и тешке две сузе з 
о топове на тешке положаје, извлачио их је из дубоких блата, кисао је, зебао је, гладовао је и  
 се освртох лево и десно да видим ко их је ту оставио.{S} То је био војник, који је далеко у по 
утомобил.{S} И оне су га добиле; ако их је одбио командант, ађутант је био љубазнији; ако их је 
ндант, ађутант је био љубазнији; ако их је одбио министар, секретар је био љубазнији. <pb n="23 
ако су као стреле летели.{S} Једнако их је шибао и псовао их, па смо очас стигли у Борово.{S} Т 
анела и без мало сваке ноћи — а тако их је мало било — што их проведох на овој питомој обали, д 
 га је оно нешто мало војника колико их је сагледао и мало младих Црногораца, које је он собом  
људи су били себични, знајући колико их је труда стало док су стекли ово мало ватре и нису пушт 
и?</p> <p>— Па они... не знам колико их је, али је Дунав преплављен чамцима а и из тих чамаца б 
е па да пођем за кола.{S} Кажу тешко их је наћи ал тражићу ипак.{S} Сама сам с дететом на крилу 
ија, чекала Струмица и Велес, чекало их је Скопље; чекао их је цео српски народ и нико није хте 
ном, водила језовите разговоре, било их је који су склоњени у страну ћутали као заливени и чак  
а нас је чекала у планинама.{S} Било их је чак који су скупо плаћене коњиће нудили да продаду п 
дена путем страдања и патња.{S} Било их је ваљда око 40.000 деце која су по наредби поведена у  
д другога позајмили топлоте.{S} Било их је који су легли са стоком, прислонили леђа уз воловска 
он одвести, нити овај други.{S} Било их је и који су свесно променили намеру, несвесни у томе т 
 му се на милост и немилост.{S} Било их је који су се решили, опремили и кренули а кад су изашл 
удбином, дигао је бар главу.{S} Било их је чак који су напустили друм и отишли тамо у поље, да  
 применили ту наредбу.</p> <p>— Било их је, признајем да их је било али, ја нисам био срећан да 
пластове сена али, теше се, јер било их је који су и горе пролазили.</p> <p>— Препатили сте, шт 
аву истину.{S} Па и у томе часу било их је који су умели да се теше.</p> <p>— Крива Паланка пал 
о сам шарене поворке веселих, водило их је задовољство али — шта води ову поворку бедних и нево 
стројени редови гладне деце.{S} Ишло их је четворо по четворо у војничкоме реду а невојничка др 
 мрачна слика на овоме путу.{S} Пуно их је, на свакоме ћеш их кораку срести.{S} И како су све т 
нжињер — али шта ћу с децом, четворо их је.{S} Шта ћу с њима?</p> <p>И збиља, страховито је бил 
 ту крај ватре проведу ноћ.{S} На то их је определило што су ту ван вароши затекли логоре војск 
приганице зелене и поплеснивиле, што их је годинама месила и остављала ту.</p> <p>Њена је вера  
огао мимоићи силне баре и каљуге што их је киша, која још лије, разлила по сокацима.</p> <p>Ноћ 
 увратити да пије, чуће се вести што их је он сазнао ноћас на дежурању, било из депеша које су  
т, сад дочепао бољих позиција но што их је мало пре имао а батерија још ћути прикована на друму 
сутра живети, благодарећи и Богу што их је о данашњем лову тако богато обдарио.</p> <p>И друге  
те овамо, одите ближе! — рече, пошто их је промерио погледом.</p> <p>Сви се окупише око стола К 
е то?</p> <p>— А ко ће га знати, зар их је мало.{S} Редом дуж железнице па готово у свакој варо 
 корак, пробијајући се раменима, да бих је стигао.</p> <p>— А ви сте отуд, из Шапца? — упитах т 
ја ништа толико ужасно не знам чиме бих је упоредила.</p> <p>Младеновац, који је постао збег Бе 
а! — потврдих ја.</p> <p>— Насликао бих је, јер то је моја судбина.</p> <p>— Не видим — заустих 
але да је уморан и телом.{S} Са његових је усана ишчезао онај младићски осмех који га је красио 
еве разбијале млетачке галије; са чијих је бедема сипана киша стрела на оружане бродове, који с 
аву на колена.</p> <p>Под колима, којих је пуно двориште, полегали спавачи те им ноге, које су  
ва прошлост и све традиције наше, којих је он чувар и које смо залуд будили из некадањег дугог  
ст петролејских лампи и свећа, са којих је ветар пламен повијао, бацао је неку тајанствену, неп 
, па онда сакаџијске двоколице са којих је скинуто и бачено буре да се замени товаром, па болни 
 чезе, па сакаџијске двоколице са којих је скинуто и бачено буре да се зажени товаром, <pb n="2 
етина узе да баца оне светиње, од којих је свака један део историје; <pb n="222" /> узе да их б 
има промицала слика за сликом, од којих је свака засебно представљала једну целину беде и невољ 
, где се рачвала у три огранка од којих је један ишао на Плав и Гусиње па преко Проклетије на С 
обуђена варош, поздрављала оне од којих је очекивала свој спас.</p> <p>— Нисам тврдо ни заспао! 
зини једних воловских кола, испод којих је већ спавала једна енглеска мисија и, прва и најважни 
ет даје обавештење о изворима, из којих је чуо ову важну вест.{S} Поједине гомилице чак се упут 
у се и код осталих гомилица, крај којих је прошао војник, кога воде на стрељање.{S} Ја бих се у 
 војска на оне крваве обале, крај којих је пала једна српска круна и где се зачела историја пор 
и уморни војници и бегунци а крај којих је ватру угасила киша која још једнако сипи.{S} Средино 
улици! — добаци неко с врата крај којих је стајао ослоњен.</p> <p>То ме подсети да сам га и ја  
јска повукла до оних положаја, до којих је, по освојењу Куманова допрла пре три године, октобра 
телеграми и друге појединости, до којих је војвода од подне до пред вече тога дана дошао, чинил 
стављали животињске скелете преко којих је разапета кожа, амови на њима крпе и узице а кочијаш  
 кола претоварена стварима, поврх којих је полегао волујар и, под кишом која га је квасила, спа 
уз владу у Призрену налазили.{S} За њих је чак утврђен био цео распоред путовања тим путем и из 
сторију ових двеју Мица.{S} Прва од њих је ћерка неког бившег музиканта и у првим данима своје  
рата на штали била су отворена и из њих је био задах свежег ђубрета и топлога сточног обиталишт 
p>А у истини је тако било.{S} Појединац је пропадао, те су се и непознати људи на овоме путу уд 
на мраз који је све више стезао, старац је упорно остао при томе да он неће да се одваја од сво 
нас све сабрати код себе.</p> <p>Старац је говорио искреним, потресеним гласом али не окрећући  
мљена и тако празне душе.</p> <p>Старац је наставио разговор, као да је осетио моју потребу да  
ита се ту шта ти волеш а шта ја.{S} Наш је положај такав! — узвикује узбуђено проседи господин  
 Паланка и није никакав положај.{S} Наш је интерес да је напустимо и да доведемо непријатеља на 
ија знала већ после четврт сата.{S} Ниш је није одмах сазнао и чекао је воз са савезничким труп 
!</p> <p>Други један, његов колега, још је и на дан првога октобра, када су бугарска пушка и то 
Сунце, које се дубоко нагло западу, још је слало зраке али су они већ били студени а осећао се  
— Слушај, снахо, ето во липсава.{S} Још је топао, положи децу по њему, загрејаће се!</p> <p>Жен 
а.{S} У унутрашњости прегорела пања још је тињала неугашена румен; онако као што у обамрломе те 
у.</p> <p>— А?!!{S} А команда трупа још је у Феризовићу?</p> <p>— Не, повукла се већ у Липљан.< 
ред црквом је било скоро све село и још је придолазило са свих страна.{S} У цркви су горела кан 
вде пламену.{S} Од Призрена до Пећи још је и било друма и, ма да је свако своју имовину још у П 
е већ тонуо, овамо у позадини њеној још је свирао оркестар и не слутећи да ће се малочас све уг 
у вреву и гомилу.{S} И ако је поноћ још је све на ногама.{S} Онде се скрхала кола, онде се друг 
ртвачкога сандука, полази...</p> <p>Још је два сата до зоре али ће и зора тешко успети да унесе 
копава се с оне стране Мораве.{S} Варош је спремна за предају и очекује се улазак непријатеља с 
ма где, ма на коју страну.</p> <p>Варош је зарана, још с вечера опустила.{S} Све се повукло у к 
те нешто засипа, једнако засипа.</p> <p>Је ли то лавина која се слила са усијаних планина те ва 
ли пушке своје а ни њему нису казали!“ „Је л истина, попе, тако или друкчије?“ „Истина <pb n="2 
гу.{S} Попа ставио епитрахиљ па отворио Јеванђеље а ми сви припалили свећице па ти она пећина и 
 није било ту и мађара и шваба и чеха и јевреја, од сваке вере и од сваке руке.{S} Стајали смо  
илати!{S} Кад стигнете тамо, поздравите Јевропу.{S} Реците нека не жури, добро је нама, боље не 
ска бура и заратише народи од Дунава до Јегејскога мора.{S} У томе рату, злим неким провиђењем, 
да која се простирала од јадранскога до јегејскога мора и престављала снажнога наследника труло 
има је чак и расла цена; тако на пример јегерке су продаване у први мах по динар, затим по дина 
ли га застрли покровом својих страсти и једа, како ни један једини зрачак не би допро да нас за 
ли га застрли покровом својих страсти и једа.{S} И небо је ниско пало а његови мрки облаци се з 
друма а ми овде џупримо! — гунђа један, једак на оне што носе ципеле уверен да од њих све зло п 
гарима.{S} Имамо још два крилна одреда, један на Власини а други према Струмици.{S} То је све ш 
у кад су кретала једновремено два воза, један за Солун а други за Митровицу, сишао са солунског 
, седе два младолика коњичка пуковника, један крупна стаса и нешто опуштених бркова а великих и 
ће поћи <pb n="113" /> разним правцима, један доле Солуну а други горе, Приштини.{S} Последњи в 
небеско.{S} И после пет стотина година, један српски краљ са истога места полази на Косово, али 
— хоће опет нешто да примети песимиста, један господин сув као босиљак за иконом који дугим и т 
гледала! — узвикнуо је, на глас о томе, један наш виши официр, огорчени противник дарданелске е 
 душе, један тренутак слабости душевне, један нехотичан покрет па да се оде у смрт.</p> <p>Мира 
је војник завршио своје тужно казивање, један омален, средовечан човек заурлика као рањен и гру 
ј од група, која се враћала са станице, један омален господин не хтеде ни да саслуша вести које 
 и два воза скоро једновремено кретоше, један на север а други на југ и одведоше бегунце да их  
 где је довољан само један дрхтај душе, један тренутак слабости душевне, један нехотичан покрет 
има, гура и надире силом у возове који, један са другим, пуни очајних путника одлазе пут Косова 
сто.</p> <p>За једним столом у средини, један виши чиновник случајно се изрекао да сутра с поро 
е једна по једна светиљка да се увлачи, један по један прозор да се затвара а мало за тим и да  
ноге и руке а затим се појављује човек, један, два, три, четири и пет, и на земљи нема више оно 
рећом млади официр био је мој познаник, један од оних младих и интелигентних људи који је за вр 
година роди један сликар, један песник, један уметник, говорим вам о нама.</p> <p>— Е кад говор 
затресоше, прнуше најпре пољем а затим, један по један, поче да узлеће у зрак и упутише се тамо 
сам по имену ја већ по одавно познавао, један младић од двадесетак година у војничком оделу са  
онцерте, и ако их никад није посећивао, један је трговац чак, и не знајући да ће у томе часу го 
стопа, сваки извор, свако смоково дрво, један део историје божјега сина и успомена на његова <p 
{S} У фијакеру мало и пријатно друштво, један полицијски писар на доњем седишту а на горњем Миц 
 суморна и тешка ноћ.{S} Овамо и онамо, један за другим, почињу на кућама да се осветљавају про 
га упита о новостима, већ пролази немо, један мимо другог, измењујући место поздрава погледе и  
него извући се.{S} То није чак ни лепо, један млад човек да се завуче у штаб.</p> <p>— Не жели  
е за тридесет година роди један сликар, један песник, један уметник, говорим вам о нама.</p> <p 
ће се два змаја сукобити на Овчем Пољу, један са запада а други са истока, и да ће овај са запа 
 који се придружио капетану и коначару, један улопан и неизбријан срески тип, покушао је уступ  
} Из Пећи воде два пута за Андријевицу, један преко Чакора а други преко Рожаја.{S} Први много  
трећи и, још мало па један ужасан крах, један ужасан слом и све се сручује са страховитим треск 
 Београда и једног дела Северне Србије: један нагао и снажан напад на Бугарску пре но што би он 
ветина прати и најмањи покрет и тумачи: један ордонанс је хитно дојурио из Гилана, два пуковник 
 Не воде те разговоре чак ни иста лица; један је почео па се одвојио и пришао другој гомилици а 
паше је једновремено, чврсто, грчевито; један руком а други зубима.{S} Погледаше се крвнички, о 
упама.{S} И међу њима је било болесних; један је целу ноћ јаукао а једнога су, кад је свануло,  
 то у толикој мери, да је <pb n="70" /> један од нишких дипломата, коме су факта разорила његов 
{S} Још један напор, још <pb n="133" /> један притисак масе и врата се крхају.{S} Маса се заљуљ 
склонитоме куту, иза великога стуба.{S} Један сноп косих зракова, који је продирао кроз горњи п 
 са вратима на предњој страни купеа.{S} Један подофицир, железничар, саже се под вагон, узе јед 
 и саветовао ме и ја сам га слушала.{S} Један пут ми је говорио како треба више да се пазим но  
врата и попела се истим степеницама.{S} Један старији господин — не знам шта је био — кад ме сп 
аше ватре задремало и оборило главе.{S} Један се наслонио на зид од куће, други спустио главу н 
, сваки тражи нешто и вуче што нађе.{S} Један носи воду, други нарамак сламе који ће метнути по 
 у јарку, а они морају даље, без ње.{S} Један коњ лежи на друму ударен гранатом а на копити му  
безбрижно провеле ноћ у топлој соби.{S} Један ће посилни лупати на врата кад буде време да се б 
тника, који су већ онемели од глади.{S} Један ми је изјави гласно, речима:</p> <p>— Хвала ти, б 
о на станици дуго, врло дуго чекали.{S} Један је воз већ био отишао пут Младеновца а на станици 
носите ли шта што подлеже трошарини.{S} Један ће се обесити о фењер од фијакера, други метнути  
цркви и почеше се кришом договарати.{S} Један ће рећи ово, други оно а неки Радојица, добар газ 
ађемо што, чиме би се могло чистити.{S} Један донесе са ђубришта парче тенећке од полупане петр 
ма мајци и према деци и према стоци.{S} Један само глас додаје: „Овима би севап било наћи крова 
<pb n="335" /> застала је од једном.{S} Један коњ у запрези малаксао је и пао.</p> <p>— Дреши ш 
у донесе хлеб са меком горњом кором.{S} Један сео на камен, други на празан сандук пред дућаном 
 Не, не, довољан је и један батаљон.{S} Један батаљон Француза и један Енглеза.</p> <p>— Шта би 
као дете, и у самој се борби смешио.{S} Један пут чак командир рече: „Ајде, Бојко, нек да Бог д 
и песмарице, па их после сви гутамо.{S} Један пут, кад је био о Видов-дану, донео мени шајкачу. 
нин наслонио главу на његово колено.{S} Један се опружио по земљи, подметнуо мањерку под главу  
једној седници није о њима говорено.{S} Један од министара имао је прилике да једном вишем офиц 
ане али ми нису ништа знали да кажу.{S} Један чак слеже раменима па додаде: „Ко зна, дете, да л 
 ни они нису знали ништа да ми кажу.{S} Један ме само научи да одем у болницу и да се понудим з 
че поздрављају, другаче разговарају.{S} Један виши чиновник, који је јуче говорио да смо толико 
ор пређе у живу и нервозну полемику.{S} Један је наводио неки Радославовљев говор; други, члана 
звонару а зрна се расуше као картеч.{S} Један метак, други и трећи је већ био довољан да <pb n= 
 и, знате ли шта је од свега изнела?{S} Један везен јастучић.{S} Жалосно ју је било погледати н 
"686" /> се судбини или вољи других?{S} Један од тих најзад пресећи ће ипак дугу паузу размишља 
а — одговори <pb n="556" /> помоћник. — Један одавде на Љум-Кулу, па Дримом ка Скадру и други,  
зити у рат противу Србије и Споразума — један споразумни дипломата софијски и његов друг нишки, 
а посумња у снагу дипломатије.</p> <p>— Један израђен дипломата као што је Кнез Трубецкој — узе 
— Је ли далеко одавде граница?</p> <p>— Један сат, овако како ми идемо, иначе много мање.</p> < 
з ситуације.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Један политички и војнички препад, ма и по цену ослабље 
 Боже, послужити Краљу Петру!“</p> <p>— Један пут, о Видов-дану, водио ме бабо у Фрушку, у Рава 
повољно — вели за столом код „Зрињског“ један лекар коме су све те вести саопштили — само ако т 
пошао за њима.{S} Код кафане „Албаније“ један вод упути се ка „Рускоме цару“ а други ка „Коларц 
о.</p> <p>Док смо се мајали око Бојка а један од војника, који је ушао био у кућу да види има л 
 се умирим.{S} Он је говорио мађарски а један је за њим преводио српски.{S} Питали су ме има ли 
у, у тесној авлији начелства, објашњава један Скопљанац којим се путем може из Тетова сићи у Би 
нимо, њено је прво да прође — објашњава један пензионер, који је навукао беле женске чарапе до  
ут.</p> <p>Пред станицом, коју означава један избледели и прокисли тробојни барјачић, највећа г 
е Србијине, на коме се и данас завршава један део њене историје.</p> <p>Одиста је то чудна игра 
е тиче образа материног и као милује га један пут, два пут, три пут па затим одлете мору на пуч 
адро и највећи бол да изрази.{S} Ено га један, клеко на колена, полегао и љуби земљу, ено га др 
у тежњу да један пре другога стигне, да један пре другога заузме место.</p> <p>Ноћ се све више  
дине, руски цар Никола I, запазио је да један млад војник, који се бори на Севастопољу, пише не 
 се с разних страна и још не стигоше да један другоме одговоре а оно пушка и по други пут плану 
као браћа а да нам се жене гледају и да један другог помажемо.{S} Тако смо се братски и без и ј 
а који су се ту свако јутро скупљали да један од другога чују <pb n="270" /> вести, да се разго 
ла радозналих пролазника, која мисли да један виши официр и један уредник новина, морају један  
ас погледа све редом, као да би хтео да један део своје среће и нама да, па се отисну с друма у 
родом и пред историјом ако дозволимо да један Краљ буде заробљен.</p> <p>— Зашто заробљен? — пр 
метњу.{S} С тога је нађено за сходно да један од команданата — војвода Степановић — изда наредб 
ранио.{S} Покушавали смо два три пут да један другом сјуримо бајонет у груди па увек одбијем ја 
ају исти циљ, сви исту себичну тежњу да један пре другога стигне, да један пре другога заузме м 
ер се сликао.{S} Доведен је из Београда један наш познати уметник — као војни обвезник — да за  
а сред друма а ми овде џупримо! — гунђа један, једак на оне што носе ципеле уверен да од њих св 
 Сад већ знамо јасно ситуацију! — гунђа један из гомиле која је сачекала воз.</p> <p>— Не веруј 
деце.{S} И то је оно само што сам ја за један час видела а колико је невоља пре мене протекло и 
двадесет година кућили и коју ће сад за један сат растурити и разорити.</p> <p>— Да л’ да понес 
љска провалила и дотле, из Битоља се за један сат, и то железницом, прелази у Грчку, где је чов 
јој дете, па остала а у кући нема до за један дан хране.</p> <p>Људи сакупљени у групе, објашња 
рибирајући се са разних страна и већ за један сат, то је био читав логор очајних.{S} Ту су били 
ћу у планину, ево право овако! — показа један на оне тамне масе спојене са небом. — Сам сам, ко 
 знам одиста.{S} Знам да сам чинио и ја један покушај али нисам успео.</p> <p>— Разуме се да ни 
 да баца оне светиње, од којих је свака један део историје; <pb n="222" /> узе да их баца и газ 
ичким животом развио се у наших ратника један инстикт, једно предосећање.{S} Као што морнар по  
а до пре две године та је кућа скривала један добар брак и срећне родитеље, који су неговали тр 
јтежих часова и да се у мојој души ваља један од најтежих болова.{S} Још само један час и Србиј 
она тимочке дивизије“.{S} Њу представља један официр који води своју фамилију и ближе и даље св 
 гроба, сетиће се да у њиховом селу има један гроб који родитељска суза није оквасила и припали 
 и по динара продат је пред мојим очима један француски шпорет, једна столица за љуљање за два  
 даље главом лиферант.</p> <p>У том, на један мах узавре гомила жагором и наста жив покрет на с 
и, вечерас, кад већ паде први сутон, на један мах, нити знаш од куд је дошао, ни ко га донесе,  
 отпушта.</p> <p>Тиме је на Балкану, на један мах, створена нова и очајна ситуација.{S} Та је с 
боко, те ћутећи настависмо шетњу.{S} На један мах он застаде, па настави своју мисао гласно:</p 
лизини пешадије, учинише да се борба на један мах освежи.{S} Пешаци дигоше главе и нарастоше им 
спу у црнини.{S} Стајала је ослоњена на један храст, који је високо узносио своје голе гране, с 
ађе батерију непријатељску.{S} Ућута на један мах непријатељ, нађен и изненађен овако дрским га 
{S} Због тога сам оваква! — па ућута на један мах и две крупне сузе оквасише јој трепавице.</p> 
која се из магле као из какве заседе на један пут појавила.</p> <p>Свет се већ преплашио и поче 
ање својих оцева и дедова, пробудиле на један мах нов осећај — чежњу за оном домовином, од које 
гом и светим Јованом!...“ Те речи ме на један пут пробудише, пробудише ме тако као у сну кад ко 
ез тога ордена!</p> <p>Гомила занеме на један мах пред овим чином и наста мртва тишина.{S} Пово 
ли пут севера у Подримље, светина се на један мах помела и почела колебати у одлукама које је с 
ло на месту обузет тим мислима па се на један мах трже и ободе коња да пође даље али у томе спа 
не нагазих на неке грешнике, који се на један мах створише испред мене, као сенке које су тога  
м руком убијем...</p> <p>Капетану се на један мах замути поглед.{S} Њему изађоше пред очи његов 
е поднаредник — и ви се сад позивате на један, изузетан, пример.</p> <p>— Па ми и немамо више н 
нажан, да се затресла цела трупина и на један мах све се узневерило, све застало и сав живот на 
ји; Константин грчки издаје Србију и на један мах се иза леђа споразумне војске, која треба да  
Ми не смемо ни корака даље!</p> <p>И на један мах сви претрнусмо пред том помишљу и ако нам је  
аљало је кретати у планине.</p> <p>И на један мах, као да си магичким штапићем завитлао преко г 
део у својим улицама — вели, ослоњен на један ћепенак један омален човек са наочарима на носу и 
Боже, да чудне радости!...</p> <p>Он на један мах прекиде причу па ће ме упитати:</p> <p>— Ја о 
 државнога вола, рашчеречио га, стао на један ћошак и сече секиром и продаје на оку, коју руком 
 приђе поручнику, који је уморан сео на један камен.{S} Приђе му, па се испрси и тресну ногом о 
гу рањени пешке ићи!“ поручник плану на један мах.{S} Крв му су попе у образе, наслони се на шт 
ну јаребице и кад ти чују шушањ прну на један мах, избију из магле и расипају се.{S} Обалу пото 
ен овом грубошћу, сиђе из истога вагона један американац, коме извесно није ни било намењено ме 
се морамо склањати — пламти од узбуђења један бакалин из Параћина, коме је због проласка „колон 
ги зид, занео се и трећи и, још мало па један ужасан крах, један ужасан слом и све се сручује с 
> <p>У кући, где болесник лежи, наступа један тренутак кад сви они који су сакупљени, почну да  
стићи — одобрава му испред својих врата један фијакериста, чије су коње реквирирали а он због с 
 комад; женске рукавице на шест дугмета један динар; вунено рубље и мушке чарапе су одмах плану 
е се сви око Краља.</p> <p>Краљ прошета један пут два пут, поклецујући коленима и не обзирући с 
му дам, поднаредниче, парче хлеба? пита један проседи позивац. — Биће да је гладан?</p> <p>— Да 
</p> <p>— Како се зову она брда? — пита један остарији војник.</p> <p>— Оно тамо, у дубини, што 
/p> <p>— Хоће ли ови преко мора? — пита један чичица.</p> <p>— Хоће боме! — одговарају му из го 
ница, те ватре тамо што се виде? — пита један од њих.</p> <p>— Није, то је Чаглавица.</p> <p>—  
ица.</p> <p>— Је л’ то Брдица? — запита један чичица из трећега позива, коме при помену овога и 
е место.</p> <p>— Не спава још? — упита један од пуковника.</p> <p>— Не! — одговори секретар.</ 
 до колена а на леђима носи место ранца један шарен јастук пун ствари — Али не смеју нас господ 
екла, нису се могла отворити.{S} Покуша један, покуша други чиновник, покуша и сам официр, врат 
традиција о Карађорђу, где је она читав један век одгајана, где је он обновио подижући јој скуп 
на дно мора читава једна држава и читав један народ.</p> <p>Ми, који смо се дочепали обала тали 
припремљена да на њој буде спаљен читав један народ због јереси вере у слободу.{S} Рекао би чов 
 да си чаробним штапићем пробудио читав један бригом успавани град, оживе све и појави се на ул 
напред, што не пође неко?</p> <p>Најзад један наредник, који је пратио неку комору и сишао с ко 
ихо и нечујно преко дворишта и дође под један прозор кроз који се једва назирао жижак, чија се  
лили су му се да се смилостиви на народ један, који крвљу својом откупљује наук свој — љубав ка 
 што код села Јежевице натрапа од некуд један полуескадрон коњице трећег позива, са резервним к 
 могло више рачунати да привуку на себе један део бугарске војске; на савезнике се није могло р 
ата са свих страна па послао да се зове један бравар из суседства али бравара није било у радио 
 Има у кући деце, нису крива!{S} Дет’де један с једне а други с друге стране па га опколите.{S} 
 Море, пуцао бих ја и на Бога! — додаде један од оних у чије ћемо село сутра ући.</p> <p>Поведо 
даску да се не би познао траг! — додаде један од пуковника.</p> <p>— И немојте ударати, да се н 
ато плеле и расплетале.{S} Ипак настаде један тренутак, у току причања мога суседа, који ми при 
их лица могао што прочитати.{S} Ту седе један крај другога они, који се никад у животу нису сре 
дали се опет из собе.{S} Мало затим уђе један момак носећи у руци малени ручни фењер, у коме је 
то загуши!</p> <p>Под столом се протеже један спавач и гурну ногом сто те га ми придржасмо а он 
цир, железничар, саже се под вагон, узе један камен и поче њиме лупати кваку, али она не попуст 
би, залазећи мислима у прошлост када је један сјајан покрет српскога народа, неприхваћен од нар 
журимо да сагледамо крај дела у које је један народ скрхао сто година нечувених напора, за које 
Народа.{S} Цело то драго парче земље је један храм, пантеон, где леже погребена велика и светла 
 стеже, насртљиво је наметао сан, те је један по један обарао главу на груди или је наслањао др 
логај хлеба да се заложим, пришао ми је један чичица из последње одбране, блага, родитељска лиц 
коме је.{S} Недалеко од храста лежао је један свеж гроб са крстићем од гранчица увезаних врпцом 
ао негда народ на револуцију дочепао је један старац из последње одбране и начинио себи столицу 
у и обзиреш се на све стране.{S} Ово је један од најопаснијих путева од арнаутских разбојника к 
ио годину дана у борби, дакле поднео је један део терета дужности; зашто сад не би био сачуван  
 му је било бол, сав живот његов био је један тежак бол, био је песник болова, ево је и умро ка 
е кренути из Ниша за Солун! — тврдио је један путник.</p> <p>— Само питање је, хоћете ли и ви с 
де се рачвала у три огранка од којих је један ишао на Плав и Гусиње па преко Проклетије на Скад 
еруј, ја ти кажем шта сам чуо! — додаје један суви и болешљиви господин, изгледа више препао но 
иће их!</p> <p>— И има их већ! — додаје један адвокат са другога стола.</p> <p>— Зар већ?</p> < 
тужно знамење.</p> <p>— Ко зна — додаје један старчић, вадећи из мараме никлену пару да му удел 
— И што их тако олако стрељају — додаје један учитељ, који сад тек упада у разговор.</p> <p>— К 
дан вод крупових топова којим командује један доцент Универзитета, резервни капетан.{S} Капетан 
лазе постепено у колону, те се образује један непрегледан и бескрајан ред кола.{S} Пешаци су ух 
ло испуштати, господине мој! — узвикује један резервни поднаредник, иначе шпедитер београдски.< 
ку.</p> <p>— Да, шта чекамо? — узвикује један старији господин, који је већ одлучио да остане у 
ница.</p> <p>У другој гомилици узвикује један:</p> <p>— Зашто у иностранство код толике Србије? 
е тврђава, природна тврђава! — довикује један обвезник чиновничког реда који је радио у војној  
куацију болница и магацина! — примећује један који је синоћ био код „Зрињског“ и вратио се отуд 
, <pb n="361" /> знаш већ како је, чује један од другога па причају...{S} Али ако ђенерал и ниј 
еху утврди, прилази ми из редова гомиле један учитељ, да ми одговори на једно питање, које сам  
осподине, они преко мора? — запитаће ме један простодушан, средовечан човек са сремским шеширом 
 Брине ли ко о овој деци? — Запитаће ме један свештеник, који је стао узаме крај друма, очекују 
а пре подне, већ је био укрцан у вагоне један батаљон 176-ог француског пука.{S} А нови су бата 
што ова десетина прескочи јарак а из ње један паде рањен од Бојкове пушке.{S} То већ трећи.</p> 
о тамо крај плота, иза начелства, умире један глумац.</p> <p>— Глумац? — изненадих се ја.</p> < 
 ни пред вратима својих кућа.{S} Најпре један и двојица, као у казану који почиње врити <pb n=" 
нце је грануло и поздравио га је најпре један па два а затим читав хор топова и плотуни пешачке 
ико дана мучнога ћутања, била је: да се један зуавски пук, у повратку са Дарданела, искрцао у С 
</p> <p>— Ја не знам шта ћу? — вајка се један инжињер — ја не знам шта ћу?.{S} Довукао сам целу 
анска!{S} Над твојим каналима уздиже се један мост којим из инквизиторске суднице, где му је пр 
капија ствари и товаре на кола; дере се један из <pb n="319" /> гомиле тражи ћебе које му је не 
 ни једнога прошца од ограде; издире се један наредник да се макну кола која су се испречила на 
и прозори овде и онде по вароши гасе се један по један и настаје тама и неремећен мир.</p> <p>К 
ојске, који су се расули, образоваће се један јачи одред, евентуално армија и поновиће се славн 
> <p>За време тих разговора дизао би се један по један од стола, отварао лагано врата од според 
/p> <p>— Да тражимо стан? — изненади се један од њих.</p> <p>— Код мене није за становање, води 
Непријатељ је упалио варош! — одважи се један међу нама да гласно каже слутњу свију нас.</p> <p 
пут.</p> <p>— Ово је страшно! — жали се један грађанин мајору који је пред њим. — А тек је први 
на друму цвокоћу од зиме — правда ми се један од тих, који је пошао натраг а кога сам са породи 
одлуку.</p> <p>— Шта ћу — правдао ми се један познаник — премишљао сам свакојако, па опет сам н 
 n="96" /> <p>И у трећој групи брани се један што иде у Солун, па вели:</p> <p>— Нећу да чујем  
p>— Не значи то, брате ништа! — буни се један непознат млађи човек — Ухватили сте то креманско  
арадира и то овде, на Косову! — буни се један бивши народни посланик, човек разборитих очију и  
све су се више оцртавали, одвајајући се један од другога те се све јасније и јасније изражавала 
, око једнога сата по подне, појавио се један аероплан над Београдом и почео је да шестари.{S}  
великим светским катастрофама, десио се један догађај који је узбудио цео свет.{S} Пошто се дуг 
> <p>Па тако ту поседали крај друма, те један узео иверку и скида блато с обуће, други савија ц 
 <p>— Изгладнело па битисало! — рећи ће један из гомиле.</p> <p>— А можда га и терет убио! — до 
 му.</p> <p>— Их, благо њему! — рећи ће један.</p> <p>— И на тебе ће доћи ред! — додаје други.< 
од друмом.</p> <p>— Неко иде? — рећи ће један у мраку.</p> <p>— Омалила киша па ваљда кренула б 
хоћете ли и ви стићи у Солун? — рећи ће један од оних скопљанаца, који већ од недељу дана на ов 
p> <p>— Где је гробље?</p> <p>— Поћи ће један од мојих људи да понесе ово дете, па пођите и ви  
p> <p>— Само ако није назебло? — додаће један.</p> <p>— Тога се и бојим — узданух ја и опипах о 
е то могло у истини да буде? — запитаће један трезвен старчић, који је дотле само слушао разгов 
кад би онда стигли у Скадар? — запитаће један од министара.</p> <p>— У свему треба нам још три  
верљиво.</p> <p>— Ђенерал бега? — шапће један престрављено.</p> <p>— Не бега он!{S} Зар команда 
а изгинули! — говори с оне стране улице један бакалин, који је ту скоро изишао из болнице, пошт 
ла Богу, сад ћу мирније спавати! — рече један, који је светиљком у руци и огрнут ћебетом, под к 
адра на Бојани?</p> <p>— Знам ја — рече један млађи војник из групе.</p> <p>— Е, је л’ тако каж 
вка и Мица Сенегалка.{S} Тако, бар рече један из гомиле, који нам је у мало речи гласно исприча 
ош мало позабави да поправи ватру, поче један по један да се пружа по поду, да се намешта и уде 
раха, кренули смо даље не говорећи више један са другим ни речи.</p> <p>Тамо доле, где се мало  
 у унутрашњост планина Дукађинских кроз један низ провалија, кланаца и стена покривених снегом  
ш спроводе осам војника, осам бораца, и један наредник.{S} У најмању руку требало би да је каса 
аћи; други нешто блажији али дужи.{S} И један и други пусти и један и други непроходни, опасни, 
, налази још једна батерија дебанжова и један вод крупових топова којим командује један доцент  
ан батаљон.{S} Један батаљон Француза и један Енглеза.</p> <p>— Шта би нам то помогло?</p> <pb  
напусти фронт стреља се а осам бораца и један наредник одваја се са фронта да прате госпођу пот 
 госпођа живо и узбуђено прича, слуша и један рањени поручик који је опустио штаке те се наслон 
е на опасности од аероплана.{S} Наиђе и један чичица, рука му сва огрезла у крви.{S} Превио је  
ији број!</p> <p>— Не, не, довољан је и један батаљон.{S} Један батаљон Француза и један Енглез 
помоћи.{S} Међу тим рањеницима био је и један младић, мој вршњак а потпоручик.{S} Допао ми нека 
ојом је био запојен и ради које му је и један брат пао на Куманову.{S} То је био кончић, који г 
 стати и ако су јој и ципеле и чарапе и један део сукње биле већ толико умазане и улепљене дебе 
 време, топовски пуцњи.{S} Појавио се и један непријатељски аероплан а затим још један, па још  
м синовљом љубављу, тек почиње бујати и један нов осећај и сазнање да, као и материно крило, мо 
ји али дужи.{S} И један и други пусти и један и други непроходни, опасни, сурови.{S} Постоји и  
> <p>Међу светином сабијеном у кућици и један војник.{S} Упао да се за час склони од кише, па ћ 
рема прокисломе детету.{S} Добила сам и један сув војнички шињел те сам свукла с детета мокре х 
 потребне наредбе а доведен у Призрен и један коњички пук који ће их пратити.</p> <pb n="546" / 
атили су нашу владу, за којом је ишао и један одред занатске чете.{S} Капетан Реџеп је и раније 
 својим штабом, у коме се већ налазио и један српски млађи официр, стављен на службу ђенералу.{ 
ника, која мисли да један виши официр и један уредник новина, морају један другоме просипати чи 
ва пушка отпоче убрзаном паљбом: пљас и један с леве стране друма дрекну:</p> <p>— Јаој, погоди 
хватају за руке те образују коло, да би један другог задржали; жене циче и не сме да прођу.{S}  
и био кадар да да ову слику, јер где би један снимак обухватио сву невољу која од Прокупља до П 
у по две и три деценије па да се појави један сликарски таленат и, — извините што овако нескром 
ата лагано отворише и на њима се појави један млад човек, којега он с врата дочека питањем:</p> 
, гомила гласно казује, она скоро прави један реви поворке који крај ње пролази и свака кола пр 
ела и извуче отуд неке хартије те разви један угужван хектографски исписан табак — Видите, је л 
лупати кваку, али она не попусти; други један ускочи у вагон кроз прозор и узе покушавати изнут 
дметнуо под главу једну цепаницу; други један војник наместио камен као узглавље.</p> <p>Већ св 
амоубиству.</p> <pb n="719" /> <p>Други један, о коме сам се негда ја лично уверио да је човек  
 што су вас напали Бугари!</p> <p>Други један, његов колега, још је и на дан првога октобра, ка 
из њега опет да израстемо!</p> <p>Други један, који је зајаукао кад је чуо да му је кућа опљачк 
сопственој опасности, нема моћи да види један шири интерес који је ван његове урођене себичност 
ах саветовање.{S} Знајући да собом води један одморан и прекаљен пук, пуковник одмах нареди да  
емљи у којој се за тридесет година роди један сликар, један песник, један уметник, говорим вам  
а фронта.</p> <p>— Јесте, јесте — тврди један предамном, кога у мраку не могу довољно да видим  
, чувши да се под њиховим кровом налази један Краљ, пореметила су свечану тишину и ударила у гр 
нично саопштење Влади.{S} 3а сад долази један <pb n="49" /> линијски француски пук а затим ће о 
ав човек налази да је Србији потребнији један кафеџија и бакалин, јер је он њему потребан, но б 
ам војвода Мишић и из ње развити велики један историјски чин, који је њему његова срећна звезда 
змијска клупчад на сред улице, не би ли један од другога позајмили топлоте.{S} Било их је који  
ојника.{S} Цикнула сам престрављена али један међу њима, старешина изгледа, ману ми руком да се 
 у Приштину, раздрагана лица узвикивали један другоме: „Стигао Краљ!“ Тада су на цркви приштинс 
ону, не може да се уздржи а да не умали један леп утисак једне тако чисто дипломатске изјаве.</ 
идем, у име божје, колико сутра! — вели један.</p> <p>— Е, решио си се, којим путем? — пита га  
е брине а он је сутрашњи војник! — вели један из гомиле.</p> <p>— Треба збацити оне бабе из аут 
 и друкче гласи то пророчанство, — вели један дежмекасти господин — али сам ја чуо тако: да ће  
ја горим моје ствари и грејем се — вели један благајник који је уз болницу повукао и кућу. — Ју 
дни редови војске морских валова ломили један за другим о снажна плећа, која су носила на себи  
д.</p> <p>На једноме одморку — прича ми један коморџија — мал није пребио једнога заробљеника.{ 
и објаву.{S} Извади из мараме и даде ми један динар.{S} Даде ми дете, пољуби га два три пута и  
 Глишићу, Ускоковићу и Рајићу, приђе ми један просед човечић и прекиде ми размишљање.</p> <p>—  
— Немој, госпо, где ћеш сама? — рече ми један од њих.</p> <p>— Дан је већ, не плашим се више, м 
<p>Ту вест, о паду Београда, потврди ми један официр из команде трупа, додајући, да је у Београ 
p> <p>— Верујте ми, пријатељу — вели ми један познаник — имам гвоздене живце.{S} Претурио сам т 
 Изгубила дете несретница — одговори ми један од оних, дрхћући и сам од влаге којом му је ваљда 
> <p>— Идем и ја да се борим! — речи ми један кога је већ пре пет година минула свака обавеза а 
 у кујни што од синоћне вечере?{S} Узми један тањир па скупи све што има од хране, па јој метни 
подржавала вера.{S} Из Приштине већ, ни један бегунац није понео собом веру и поуздање.</p> <p> 
ри ноћи, од Прокупља до Приштине.{S} Ни један фотографски снимак не би био кадар да да ову слик 
. пуче.{S} Опали и други и трећи.{S} Ни један метак не очеша зидове болничке и сваки нађе батер 
а а сутра дан већ знали смо и то, да ни један <pb n="65" /> савезнички војник неће кренути из С 
рујте, после овога воза ја мислим да ни један више неће кренути из Ниша за Солун! — тврдио је ј 
реним вагонима.{S} А знам сигурно да ни један од те господе неће спасти државне архиве и рачунс 
покровом својих страсти и једа, како ни један једини зрачак не би допро да нас загреје.{S} Небо 
вна Команда.</p> <p>— Јест, ја! — учини један мали човечуљак и мигну чак овамо на мене, сретнув 
pb n="152" /> <p>— Ух, грешник! — учини један из угла.</p> <p>— Бог нека га прости! —додаде дру 
е питомо и лепо...</p> <p>— Ех! — учини један трећепозивац, који је седео према Краљу — Нема ни 
 пасјих зуба кост.</p> <p>— Их! — учини један пролазник — баш по који пут срамота ме што сам чо 
 рањен ја не бих ни речи рекла — говори један пискав и прозебли глас.</p> <p>— Ал немојте тако, 
дану и борби која му предстоји а дојури један подофицир и рапортира му, да се друмом чује брзи  
 у обзир — поче тамо замном објашњавати један свештеник са натученом шајкачом преко очију и уши 
реба да се одужи тиме што ће им се дати један аутомобил.{S} И оне су га добиле; ако их је одбио 
а.</p> <p>— А ја ћу вам, видите, казати један обратан пример, који је садањи, није од пре шесет 
ли шест оружаних.{S} Били смо непознати један другоме али нас је она тамна ноћ и заједница нево 
 баснословну <pb n="542" /> цену купити један па и два коњића али шта они могу понети, можда по 
пробуди нас из тешке душевне клонулости један нови шум, нови звук, који нам већ давно није допр 
олења, могу из наше катастрофе поцрпсти један мир благословен културом и напретком.</p> <p>Млад 
а? — јаукну млади Краљевић и, осећајући један део одговорности на себи самоме, он се одвоји од  
рину бригу о тежини положаја, очекујући један од другога утехе.{S} Говорило се са много мање по 
е бораца и ступили су.{S} Да ли је овај један претпоставио бити српски заробљеник томе да буде  
ишљајући о добивеним вестима одбио онај један проценат који војници увек приписују страху, због 
ан метак донео би ослобођење Чачка, тај један метак ослободио би и читаву армију која је одсече 
огао бар само један метак да бацим, тај један метак донео би ослобођење Чачка, тај један метак  
е га послао да дозове кмета.</p> <p>Тај један час чекања у канцеларији начелниковој извео ми је 
 је повила главу као болничарка, па јој један црвен млазић тече челом као крвава бразда.{S} Њен 
им заставама.{S} На станици је скопској један гвоздени мост, који премошћује колосеке, те чини  
лицама — вели, ослоњен на један ћепенак један омален човек са наочарима на носу и тешком торбом 
д очима.</p> <p>— Зашто? — упитаће ипак један и ако је исвесно, као и сви остали, знао зашто.</ 
је овако ради примера — правда поступак један омален полицијски чиновник, чији округ већ не пос 
беду рускога империјализма, остаће увек један тежак историјски прекор неувиђавности споразумних 
мо тамо и нашли прибежишта.{S} Наредник један, београђанин иначе, навукао је однекуд силна дрва 
одакле су и како чуле.</p> <p>— Ево вам један доказ! — умеша се трећи да спасе ситуацију — Када 
шураке и друге рођаке.</p> <p>— Ја знам један пример...</p> <p>— Ето, видите — прекиде ме подна 
њена.{S} Међу тим гробовима изабрао сам један који ћемо прелити и на коме ћемо упалити свећу.{S 
ља.{S} Хоћете ли дозволити да вам кажем један пример, који ће вам одговорити на питање, ко је < 
нама...</p> <p>— Доста је кад вам кажем један батаљон! — тврди одлучно онај одушевљени са кафан 
и ми се да у овоме тренутку преживљујем један од најтежих часова и да се у мојој души ваља једа 
би се могло сакрити? — И он учини руком један гест као да би хтео рећи: отишло је све до ђавола 
октобра, дојурио је смртоносном брзином један аутомобил косовским друмом, који избија из качани 
до ни заспао! — говорио ми је сутра дан један пријатељ — Узнемиравало ме то што синоћ није стиг 
те улице промиче на маломе коњићу чудан један јахач.{S} То је бледа, мршава дама, дубоких и пам 
лезима брекће и стење сав блатом умазан један аутомобил пун народа који се гуши у њему.{S} Он и 
ре.{S} Још пре пет стотина година оркан један, тако чест на балканској ветрометини, ишчупао је  
д до места са којега се догледа усамљен један салонски вагон осветљених прозора.</p> <p>— То је 
бедној уџерици.{S} Уступиће нам домаћин један крај своје одаје али нема ватре да се огрејемо.{S 
 ишла као пијана и ударала сам се час о један час о други кревет.{S} Кад сам се дочепала врата, 
у „где је посећивао Универзитет“ гледао један пут ватрогаску чету када се враћала са пожара.</p 
једну забачену уличицу, где се догледао један болан призор.{S} Три пара вочића које гоне војниц 
дну душе, у дубоком неком куту, задржао један делић вере и он се сад бунио и немоћан хтео би да 
емац, заробљеник, а крај њега је стајао један грађанин очајна лица и вајкао се:</p> <p>— Погоди 
леснуло, као једна тренутна појава, као један покушај да се приберемо и охрабримо.{S} Слушали с 
ре и закрчи улице.{S} Отуда је марширао један зуавски пук, прође кроз варош крај нас и оде на З 
п <pb n="176" /> жица који је прихватао један дирек побијен испред зграде.{S} У телеграфској ст 
, да крећемо! — рекох, пошто сам застао један тренут посматрајући га.</p> <p>— Јесте ли примети 
ођенијем исповедио.{S} И мени је пришао један млади рањеник, десне руке у завоју.{S} Пришао ми  
пској станици, када је увређеној пришао један странац да јој обезбеди место у возу.{S} Бледа, в 
преплављена светом.{S} Јутрос је отишао један препун <pb n="125" /> воз до Приштине и рекоше би 
оја кола сваког могућег облика.{S} Прво један фијакер, па онда таљиге и једне двоколице са једн 
 ухватили, куда би бего? — говори благо један од оних што несретнику везаних руку додаје у уста 
 Сасвим хладна.{S} Мора имати више него један сат како Је погинуо?</p> <p>— Биће рабаџије у сва 
пред села, остали смо у блату више него један сат, док најзад не одујми мало пред нама, те крет 
о му био знаш тај говор јер немамо него један дан ода још, ако овако пође, па да сагледа <pb n= 
нелске експедиције, јер нам је он довео један зуавски пук на фронт а вероватно за њим довешће н 
ли ничим снабдети.{S} Ако је ко и понео један хлеб, до којега је ко зна како <pb n="588" /> дош 
Врховна Команда и ту сам се обртала цео један дан, не знајући коме да се обратим.{S} Срела сам  
мке, портрете.{S} Сад сам тек био почео један већи рад, једну композицију... остала је тамо, у  
 кренула је у планине.</p> <p>То је био један од најтежих и најмучнијих тренутака у овој велико 
ци нас колико хоћеш, остави у нама само један живац па ћемо из њега опет да израстемо!</p> <p>Д 
га што се догађа, оне у свему виде само један <foreign xml:lang="fr">dérangement</foreign> и пр 
или топлички бегунци.{S} Кола вуче само један сићушан коњ а друга страна руде празна.{S} Када < 
пазио ту, на ивици, где је довољан само један дрхтај душе, један тренутак слабости душевне, јед 
о чини.</p> <p>— Кад бих могао бар само један метак да бацим, тај један метак донео би ослобође 
 цела Србија бити преплављена, већ само један део њен, на пр.{S} Мачва и Морава.</p> <p>— Не зн 
а један од најтежих болова.{S} Још само један час и Србије више нема и тај час је ту, ево га пр 
амљенога кандила на гробљу, назире тамо један бледи зрак.{S} То је кафана у коју се преко дана  
једном и настависмо ћутећки да корачамо један крај другога.{S} Најзад да прекинем ћутање, које  
, а ми само о томе говоримо.{S} Причамо један другоме свак о својој кући, о својој деци, о свом 
, раме уз раме, ја и мој син, и пашћемо један крај другога, као они што су их опевале народне п 
мо што се не враћа.</p> <p>— Да опалимо један метак — вели каплар — па ако је и заспао пробудић 
а својим црним покровом и промицали смо један крај другога као сенке, не сагледавши једно друго 
Сад смо у клопци! — узвикивао је очајно један поштар, који је сутра рано хтео да пође с породиц 
та ће им двеста коња? — узвикује очајно један несретан родитељ који већ два дана не може да нађ 
кујна Врховне Команде! — додаје пакосно један помоћник окружне благајне на чијем се лицу јасно  
ајзад се креће.{S} Најпре појединце, по један човек или по једна кола, па онда група људи, свак 
ми му прилазимо и свако од нас прима по један и свако свој крст носи...</p> </div> <pb n="373"  
д тих дана, с вечери, доходио нам је по један домаћин из села те смо се окупљали око њега да чу 
, сваких два сата требао је да крене по један воз, од којих први, овај што је већ укрцан, у 11  
коме путу довде свакога дана бројали по један нов губитак наше отаџбине, која се све више и виш 
p> <p>Свако је себи изабрао у пећини по један кутак, помео, простро лишће, стоварио ствари те у 
у се образују гомилице у којима увек по један говори а сви остали слушају.{S} Тако исто и доле, 
о једна светиљка да се увлачи, један по један прозор да се затвара а мало за тим и да се гаси.{ 
, прнуше најпре пољем а затим, један по један, поче да узлеће у зрак и упутише се тамо ка плани 
асртљиво је наметао сан, те је један по један обарао главу на груди или је наслањао другу на ра 
 овде и онде по вароши гасе се један по један и настаје тама и неремећен мир.</p> <p>Када је те 
реме тих разговора дизао би се један по један од стола, отварао лагано врата од споредне собе,  
озабави да поправи ватру, поче један по један да се пружа по поду, да се намешта и удешава како 
 на квартове и свакој четици додељен по један; показано појединима, који су тад први пут узели  
државна мунициона кола, носећи свако по један део својој кући; у трећој улици видиш изручен у ј 
 србијанско одело, ено мало час је умро један аустријски заробљеник па обуци његово.</p> <p>— З 
едног пријатеља из Скопља.{S} Био је то један од оних ваљаних младића који ми се одушевљено ста 
ад на јатагане ако се у селу нађе макар један човек који се борио противу Турака и ако се нађе  
а војска борила с уверењем, да ће макар један делић Отаџбине моћи сачувати и да су бегства наст 
 од запаре и врућине...</p> <p>Разговор један и исти о ономе што се тек преживело и што се још  
лаву.</p> <p>Мало за тим прође мимо нас један арнаутин, враћајући се са празном корпом, из које 
 не сме да прођу.{S} Већ је пао у амбис један коњ тамо негде позади, пао је још један.{S} Веле  
иљка заденутим у недра.{S} Па онда опет један малишан, стиснутих вилица и бледих усана испуцани 
по гомили.{S} А за низом ових кола опет један државни аутомобил и у њему читава колекција баба. 
о догађају и распитивали се, чу се опет један метак.{S} Мало затим још један.{S} Целога тога да 
е доживети да је ископа? — рећи ће опет један од њих — Ми, или они што иду за нама?</p> <p>— Те 
игом и, кад је зора сванула, цео је већ један кварт знао за новост и узбуђење, које је услед те 
 наше куће да се крећу бегунци.{S} И, у један мах, нас обухвати све страх.{S} Цело до подне про 
ке и догађаје.{S} Она се дуго загледа у један пањ у ватри који је, потпуно прегорео, сачувао це 
ји ова два говорника.{S} Као море кад у један мах зањиха своје воде, тако светина поче да се љу 
ат.{S} Степенице за први спрат узлазе у један дугачак ходник претрпан сандуцима и шаторским кри 
p>Подне је већ било превалило, кад се у један мах заустави тамо пред нама цела колона.{S} То ве 
ли се бар знало куда ће се.{S} Иде се у један још слободан део Србије, Дебар, Охрид и Битољ.{S} 
ју корак по корак.{S} Шћућурили се ми у један крај рова, ућутали се и мислимо у себи: дај Боже  
 за време операција на северу повукао у један кутић Отаџбине, где је никла традиција о Карађорђ 
животу и да сад већ улазе, да ступају у један догађај који ће у доцнијем животу са леденом језо 
е те гомилице.{S} Тако је данас на возу један београђанин, који бега из престонице и иде право  
д Бугарска огласи рат нама, да сачувају један део оправдања за њен поступак.{S} Нека га огласи  
еко расположење да се грле, да стискају један другом руку, да се ведра чела и уздигнуте главе з 
ола и у ономе гужвању и тискању обарају један другоме товаре у блато.{S} Настаје свађа, вика, д 
и официр и један уредник новина, морају један другоме просипати читаве товаре новости.{S} Пошли 
е везале два пара точкова.{S} Кола вуку један сићушан коњић и једна мршава кравица запрегнута к 
јој је и триста коња мало — одговара му један, који је и сам покушавао да уђе у састав те коман 
то ту силу плаћамо кожом! — одговори му један мрзовољан глас.</p> <p>— Рекох — онај ће први — п 
о је.</p> <p>— И зашто све то? — уздану један гласно настављајући вероватно ред мисли које је д 
 Нишави две дивизије и горе на Неготину један одред.{S} Ето, то је све!</p> <p>— А Бугари?</p>  
д вама, браћо, па ћу онда себе! — хукну један родитељ очајно.{S} Мајка дечја затресе се целим т 
</p> <p>Ипак, после дуже паузе, уздахну један од пуковника и рече тихо, шапћући:</p> <p>— Нисам 
и ми се — говорио ми је доцније на путу један родитељ — чини ми се, лакше ми <pb n="552" /> је  
у плаву косу.{S} Она сама води за узицу један пар вочића, ујармљених у кола <pb n="598" /> са д 
ојте чудити.{S} Људи данас тако промичу један крај другога, тако се у тренутку сретну и ако се  
.</p> <p>— Ама како опсађени? — теши их један резервни официр. — Пут је ка Скадру отворен.</p>  
о за једним столом а за другим води реч један господин ретке, проседе косе, светлих и округлих  
рма.{S} У колима, на доњем седишту, још један жандарм, а на горњем свештеник и крај њега несрет 
и арлук поздравља близину плена.{S} Још један напор, још <pb n="133" /> један притисак масе и в 
 зацарила била сезона концерата.{S} Још један није био ни свршен а већ се образовао одбор и при 
еваљалица, нисам ни дигла очи да га још један пут погледам, нисам ни дигла главу да погледам ос 
ише негде далеко још један, па одма још један.</p> <p>— Склањајте се, бацаће бомбе! — узвикну н 
љски аероплан а затим још један, па још један.{S} Прелетали су изнад нас и њихов језиви шум про 
аставља журно паљбу на нас.{S} Паде још један и то овај погођен у срце.{S} Није ни зенуо.</p> < 
један коњ тамо негде позади, пао је још један.{S} Веле да је овај последњи повукао са собом и ч 
лусна опет њена реч.</p> <p>— Дакле још један сат пута?</p> <p>— Да! — рекох, отимајући се сну. 
 до Приштине и рекоше биће до подне још један до Феризовића.{S} Пред подне стиже станици наредб 
отимајући се сну.</p> <p>— То значи још један сат живота?</p> <p>Погледах је да би је боље разу 
едан непријатељски аероплан а затим још један, па још један.{S} Прелетали су изнад нас и њихов  
 се опет један метак.{S} Мало затим још један.{S} Целога тога дана, у понедељак, чули су се так 
p>— То је моја судбина! — понови он још један пут — Одговорио дужности у рату сад сам ево напуш 
!</p> <p>Деца запазише негде далеко још један, па одма још један.</p> <p>— Склањајте се, бацаће 
оји смо се косом успели, бацили смо још један поглед за нама на Приштину, која је утонула у там 
овде, ако хоћете да седнете! — и показа-један поваљен џак крај зида.</p> <p>Прескочих неколицин 
id="SRP19201_C4"> <head>IV</head> <head>Један избеглички воз</head> <p>Тек што је превалила пон 
нољевском Кланцу.</p> <pb n="351" /> <p>Један коњаник уноси седло и бисаге и меркајући са тим с 
олики народ чека.</p> <pb n="402" /> <p>Један војни телеграфиста сјахао с коња, протеглио се, д 
о изашли из села.</p> <pb n="308" /> <p>Један се саже и опипа лешину.</p> <p>— Сасвим хладна.{S 
емају намеру да нападну Србију“.</p> <p>Један руски консул, који се затим није хтео испред Буга 
единим местима било и пушкарања.</p> <p>Један међ нама, са дететом на леђима увезаним тканицама 
 и застаде немогући даље да иде.</p> <p>Један пролазник, трећепозивац, застаде крај нас и погле 
ели поднаредник онима око ватре.</p> <p>Један га запита српски, други га запита влашки, уверен  
је још увек било влажно од кише.</p> <p>Један од присутних узе кресати жигицу да би упалио цига 
омашају граната — рећи ће други.</p> <p>Један од ових изађе на врата и чусмо га да разговара с  
лебдела прождрвљива неман глади.</p> <p>Један отац, који се већ на првом кораку покајао што је  
неће знати, растргнуће ме звери.</p> <p>Један је јецао.{S} Одвојио се у страну и вероватно под  
идиш преплашеност, узневереност.</p> <p>Један пита арнаутина:</p> <p>— Био си, пролазио си ага  
мали су сталну и пристојну цену.</p> <p>Један мој пријатељ који је и сам пошао да на томе пазар 
ју више ни у чији савет и крећу.</p> <p>Један велики војни аутомобил који довлачи са станице од 
штву!</p> <p>Спустила сам га и — сад је једанаест мртвих анђелака лежало на даскама једно крај  
торија једнога народа, која траје преко једанаест векова.{S} Као што је оно у Светој Земљи свак 
n="702" /> <p>— Истина је! — тврди му и једанаести.</p> <p>— Ко каже, од кога си чуо? — пита он 
елику Моштаницу, да прихвати и поткрепи једанаести пук, шумадијске дивизије трећега позива, кој 
ај.</p> <p>— Решено! — одговара одлучно једанаести.</p> <p>— А где је решено?</p> <p>— Тамо...  
инесе лист хартије свећи.{S} Прелети га једанпут и двапут па, не говорећи ни речи, подписа заво 
ронта да се бије.{S} Па то је већ имала једанпут и то је одвело у Букурешт.</p> <p>— Ал’ не заб 
у, нађоше га у списку.{S} Срце ми је на једанпут залупало кад ми рекоше и у том часу место да с 
 од баре, улице које воде ка станици на једанпут оживеше и почеше се све јасније назирати жалос 
о.{S} Ја хоћу мира; разуме ли та Европа једанпут да ја хоћу мира!</p> <pb n="154" /> <p>И окрет 
ворите.{S} Мој Мића је имао три ране од једанпут; једну овде у грудима, једну у куку и једну у  
тастрофа поверљива ствар.</p> <p>Кад се једанпут гомила нађе на левој обали реке, распршта се,  
вет, који је гомилама ишао мостом.{S} У једанпут дође ми воља да се опет вратим у болницу, зашт 
га изненада хладном водом полијеш.{S} У једанпут сам прогледао и видео, видео сам око себе све  
и стење, као да се нешто ломи.</p> <p>У једанпут, из доњих улица, зачуше се измешани људски гла 
абове, како ми Срби морамо лити крв још једанпут али ћемо је лити сад за себе а не за другога;  
тику, па заврши како ми Срби морамо још једанпут лити крв и лићемо је, вели, али не више за дру 
во ће опет да израсте, а ја не могу још једанпут.</p> <p>Пред станицом, коју означава један изб 
 ми је тек двадесет прошло.{S} Кажем ја једаред баби: „Бабо сад у јесен ће и мене регрутовати т 
е.{S} Од три стотине вагона материјала, једва се у последњем тренутку изнело и спасло око триде 
рну у вагоне.{S} Једва сам се провукла, једва добила место у једном вагону, који је био влажан  
же под ногама.{S} Далеко, на дну друма, једва се догледају неке ватрице које трну као пламен у  
ветиљку, која је, као утрнула жеравица, једва продирала кроз прљаво стаклено окно улепљено харт 
тари људи, забринута и преплашена лица, једва се ослањајући на своје већ малаксале ноге, па онд 
} Све се склонило од непогоде под кров, једва отуд, далеко из махале, што допире арлук пса пред 
рса у прса и, дижући фењер изнад главе, једва сам успео да их назрем.{S} Била су два грађанина  
ановника до којих, преко високе Јелице, једва да допре из Чачка каква вест о ситуацији у земљи, 
оји је као угљени облак лежао на земљи, једва се нешто пред собом назирао друм и са стране једн 
орао од некуд из велике даљине допрети, једва продирући кроз густ и влажан ваздух.{S} Пронела г 
х на кревет. „Ко је то?“ — шаптала сам, једва сам сама себе чула.{S} Споља су се чуле мађарске  
том вагону, имали су дуго посла са њим, једва су успели да га натерају да иде у Призрен па они  
 сама диже, диже се тешко и са напором, једва узносећи тежину шест векова који леже на њој; диж 
еник — понео бих ти једно дете, ал ето, једва и себе носим.</p> <p>— Хвала ти! — благодари очај 
а је са једнога стола осветљавала собу, једва је нешто око себе давала светлости а остали део с 
 ви? — запитах га.</p> <p>— Ја не могу, једва сам и довде!</p> <p>Затим поћута, поћута па ће те 
абио у кућу као преплашене овце у тору, једва се дише од запаре и врућине...</p> <p>Разговор је 
; има читавих уличица пустих и празних, једва ако из по где које куће ко изађе или уђе или кака 
 Јована Крститеља од јутра до мрака.{S} Једва се човек диже на ноге, ваљда му помогла молитва и 
м колима неколицину тешких рањеника.{S} Једва смо их скинули.{S} Помагао сам и ја овом мојом зд 
ма природа, као да се и она уморила.{S} Једва на одморишту, кад се устави цела поворка, те <pb  
 не узнемири у мојим тешким мислима.{S} Једва, кад је већ допушио цигарету, што рече забринуто  
аче а чула сам и неке мушке гласове.{S} Једва сам умела да корачам и једва стигла до врата да о 
 се батерија и народ јурну у вагоне.{S} Једва сам се провукла, једва добила место у једном ваго 
и затворени и дебели капци спуштени.{S} Једва по који дућан држи отворен прозор и отуд, иза гво 
ме је али није имао снаге да говори.{S} Једва се прибрао да ми каже само неколико речи:</p> <p> 
има, а пуцњава је била већ у вароши.{S} Једва сам стигла до теткине куће, које због те јурњаве  
узнемири и наста мир у целом насељу.{S} Једва по ко проговори реч или потражи што или се пожали 
ац.{S} Рекли су нам, воде нас у Ниш.{S} Једва сам чекао да стигнем тамо, рачунао сам кад стигне 
 питам.</p> <p>— Пробудили су ме пси! — једва одговори. — Знао сам да ће они ујутру доћи да јед 
угара тако и од напада Немаца.</p> <p>— Једва се и ово одржава... — заусти ађутант да каже, али 
спут и коју је толико обујмило блато да једва отвара улепљене очи.</p> <p>При пролазу ових таљи 
а у једном углу гомилом, која је и сама једва дисала због претрпаности.</p> <p>Најзад, кренуо ј 
аљужене обале једнога прљавога поточића једва извлачећи ноге из масне смонице натопљене кишом.{ 
ени Високи Дечани, чији се метални кров једва назире кроз оголела дрва.</p> <p>Како тај звук зв 
 збива на њиховом друму, којим су некад једва једна или двоја кола пролазила дневно.</p> <p>Сва 
ута, прљава, петролејска лампа, која је једва могла допринети да се разазнаду контуре тела те д 
S} Слаб и иначе, и свој рођени живот је једва носио а наишао овај слом те му наваљао на душу те 
е је у далеко детињство, тамо чак докле једва допиру моја прва и нејасна сећања, тамо где је св 
а лица, сви подједнако одевени или боље једва одевени.{S} Види се да се разбегло из гнезда изне 
застрта тамним покровом изнад којега се једва назиру у ваздуху врхови минарета и јабланова, они 
 стаза по где где уска и стрмена, да се једва може проћи.{S} Сметови леже по околним планинама  
оји је врло брзо напредовао тако, да се једва она спасла.{S} Хтела је понети све, све из куће;  
се смркава под оном непогодом и, кад се једва једном одушило те смо кренули и избили на друм, в 
се црна силуета стапала са тамом, те се једва назирале контуре госпе у црнини.</p> <p>— Ако нем 
о бескрајан а мраз све више стеже те се једва корача.</p> <p>Још мало напора и стрпљења и указа 
та и дође под један прозор кроз који се једва назирао жижак, чија се светлост као свитац кретал 
 пропусти ове многобројне редове или се једва мицао једном половином друма колико је ова остала 
тока и све се тиска, све граби и ако се једва креће и пробија кроз гомилу и свако носи, осим он 
а још више загустили и кроз који смо се једва догледали, те је његов глас звонио као глас неког 
било седам и по, највише осам година те једва памтим што ћу ви казивати, али ми је мајка доцниј 
Небом тромо плове облаци оловне боје те једва се по где где измеђ њих назире плавило неба.{S} Н 
чио у кафанице и куће да једе, гомилице једва ако би омањиле, јер велика већина на улици, на но 
о њих, који су стигли овамо пре мене, и једва се у мраку назирали као сенке.{S} Жена једна међу 
ди, убрљала се стока, убрљала се кола и једва се све то извлачи и једва креће.</p> <p>И ако је  
и узе га трести грозница, те занеможе и једва оде до куће.{S} Шест недеља је патио од тешке бол 
ала се кола и једва се све то извлачи и једва креће.</p> <p>И ако је заједничка невоља све изје 
њио би по <pb n="58" /> кој аутомобил и једва по који пешак, али у главном, на тој алеји је бил 
ласове.{S} Једва сам умела да корачам и једва стигла до врата да отворим.{S} Пред вратима су би 
ки пси, цепају ти одело и ти се бориш и једва спасаваш.{S} Сви су око ватара набавили још за ви 
инута, улице прилично пусте.{S} У цркви једва пет шест душа и свако се предао искрено, одано мо 
зи покривени блатом, уморни и малаксали једва крећу; седла на њима већином празна, они који су  
од кише.{S} Једни стоје, пошто су нашли једва толико места да могу увући ноге измеђ ствари, дру 
ио је полумрак кроз који су се предмети једва назирали.{S} У тој полутами виделе се у једноме у 
гомилице тамних сенки, које се кроз дим једва назиру, добија све тајанственији облик.{S} Од сил 
во, шта је ово? — дочекао ме је узвиком једва изговарајући својим мутним, промуклим гласом речи 
е очупати пиле па чак и просејати и ако једва ручицама обгрли сито.{S} Ранко је годину дана мла 
јер је у шуми био још гушћи мрак те смо једва одили.{S} Ишли смо дуго, врло дуго, ко зна колико 
утешила, тако охрабрила, да сам сад већ једва чекала да се пробуди.{S} Нестрпљиво сам се вртела 
ма харемских мушебака.{S} Кроз ту мрежу једва се догледало небо мрачно, ниско и густо као тесто 
е о камене прагове.</p> <p>Кроз ту таму једва се, као светлост усамљенога кандила на гробљу, на 
ива мушке груди, улубљен, те се на њему једва држи по где који остатак двоглавога златног орла  
устеле и онемиле.</p> <pb n="161" /> <p>Једва ако се још чује лупа каквога капка на прозору кој 
сивале небо светлосним линијама.</p> <p>Једва сам догледала кроз таму једну кућу и похитала сам 
поче понова да се тресе од језе.</p> <p>Једва сам чекала да сване и тада сам тек могла лепо саг 
 и они придружити општој невољи.</p> <p>Једва сам добила места, пустили су ме из обзира према п 
 што смо се овде уставили.{S} У том, на једвите јаде, стиже онај наредник својој комори.{S} Сви 
 већи део повлачио у кафанице и куће да једе, гомилице једва ако би омањиле, јер велика већина  
и.{S} Развио на земљу прљав пешкирић па једе сир и хлеб и пуца.{S} Поједе залогај па узме пушку 
ли бар, хоће ли ко бацити што што се не једе, те да он то збере из блата.</p> <p>Са десне стран 
јер велика већина на улици, на ногама и једе.{S} Парче хлеба, до којега се на велике јаде дошло 
у ме ко станује самном и имам ли што да једем.{S} Рекла сам им да сам сама да имам нешто мало п 
 он да живи, хоћу и ја; кад нам даду ми једемо, кад не даду ми ето, морамо овако... — и настави 
итељска лица.</p> <p>— Немој, синко, да једеш тако.{S} Виш како те гледају гладни што пролазе к 
а у Медову и ми ћемо је тамо затећи.{S} Једина би брига била, како би се та храна пребацивала т 
пити.{S} Шта ту има Врховна Команда?{S} Једина њена наредба и једини њен савет може бити: „Држи 
о час рече: „Да се истурчимо, то нам је једина помоћ!“ Тек то рече а поче да пршти кандило пред 
ри.</p> <p>— Ја као рачунам, Призрен је једина варош на балканском полуострву на коју Бугари не 
ори јој без милости:</p> <p>— Зар си ти једина мајка?{S} Кад би сваки Србин мајку бранио, ко би 
ме што сам човек!</p> <p>И да је то бар једина бона и мрачна слика на овоме путу.{S} Пуно их је 
 казивати:</p> <p>— Јуче ми умро син... јединац... седамнаест година...{S} Јутрос сам требао да 
н вере, очекивао сретан дан када ће мој јединац саградити свој чунић и поћи својим путем, својо 
/p> <p>А једнога дана, отиснуо се и мој јединац на широку пучину и ја га испратио са благослово 
тво из Београда и смрт мога детета нису једине моје невоље нити једини мој бол.{S} Имам их пуно 
 је и последња моја нада, потпора моја, једини зрак који је заостао да ме греје; чух да ми је и 
у далекој прошлости, никла српска вера, једини је ноћас неми сведок тужнога чина сахрањивања ср 
мбиција о хегемонији на Балкану а Срби, једини излаз из тешкога положаја у коме су се нашли пос 
 режима и обећава му како ће му Бугари, једини пријатељи Турака на Балкану, донети праву слобод 
S} То је био једини <pb n="662" /> шум, једини поремећај тешке тишине која је лежала на овој мр 
це, које су се начетиле око станице.{S} Једини осветљен прозор те ноћи био је на канцеларији на 
ин заменио оца.{S} Тако је он желео.{S} Једини повереник мојих слутња и мојих болова био је гро 
 који су на овоме фронту.{S} Ово је сад једини фронт на коме се боримо, да би се са других могл 
ховна Команда?{S} Једина њена наредба и једини њен савет може бити: „Држите се колико можете!“< 
словно високој цени.{S} Али нису дућани једини у којима се купује и продаје.{S} Продаје се на с 
ога детета нису једине моје невоље нити једини мој бол.{S} Имам их пуно још у души.</p> <p>— За 
је хоћемо ли тада имати слободан и овај једини пут за одступање, јер Бугари се вероватно неће з 
ове неразвијене груди и непоуздан корак једини су још трагови њихова детињства, јер угашен погл 
ом својих страсти и једа, како ни један једини зрачак не би допро да нас загреје.{S} Небо је ни 
рљиво, Врховна Команда и предлагала као једини излаз из ситуације.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Ј 
о сам се измеђ двоја кола.{S} То је био једини начин да се колико толико осамим.{S} Предамном с 
е се и оде под своја кола.{S} То је био једини <pb n="662" /> шум, једини поремећај тешке тишин 
ле, и ја мислим да би овом приликом био једини спас када би Руси искрцали војску у Варни и Бург 
! — одговори официр — Призренски је пут једини који нам је остао за одступање.{S} Ту ће се сруч 
оперативни и обавештајни одсек, који су једини у овим тренутцима још могли имати окупације, сме 
пита: где ће и како ће?{S} Остао је још једини слободан пут ка Тетову и све што је заостало у С 
ало ни овога тренутка, пред овим једним јединим слушаоцем, на овој пустој пољани.{S} Казивао са 
а Солуном и омогућило би се пребацивање јединица на разне фронтове а велики део јужне Србије сп 
ама.{S} Акција би била заједничка, свих јединица, у колико их имамо.{S} Шта је то што би обезбе 
му припреме за преформирање пешадијских јединица према њиховом бројном стању.</p> <p>Седница се 
а растурених јединица, малих, усамљених јединица, од којих свака својим путем одступа а пред по 
ити по томе, што је то борба растурених јединица, малих, усамљених јединица, од којих свака сво 
угари у овоме тренутку појачавају новим јединицама овај фронт на Гилану.{S} Кад Французи маршир 
нем дуго ћутање ја га упитах у којој је јединици служио.</p> <p>— У ђачкој чети, — вели — после 
вали су ове одлуке као наредбе за сваку јединицу и са тога посла, који нису завршили чак ни кад 
ам се тек осећала сама, потпуно сама... једино он?{S} А како ћу њему на очи?{S} Нисам знала шта 
 да ће моћи спречити сваки прелазак.{S} Једино је жалио што ће Београд ужасно страдати, ако се  
како је мени било у души то ја знам.{S} Једино ме је тешило што су сви говорили: сад је рат свр 
таће брижно Престолонаследник.</p> <p>— Једино одступање према Јадранском мору.</p> <p>— Којим  
 самртнике.{S} И распитивала сам увек и једино за њега али нисам могла ништа сазнати.{S} Многи  
ала је већ; мрак је све дубље освајао и једино доле, под друмом, што су се догледали, као догор 
код онога <pb n="120" /> елемента, који једино у нераду може себи наћи услова за живот, врло ве 
ја са осталим деловима отаџбине, везани једино телефонским жицама које од зоре до зоре зврје из 
 црнини, <pb n="110" /> носећи тугу као једино имање које је спасла.{S} Њој је тек јуче стигао  
рацину, на уснама свих се јављало једно једино питање: .</p> <p>— Је л’ истина да је ђенерал ве 
оси на оно о чему смо сви на овоме путу једино разговарали; тиче са нашега јада и наше невоље а 
тве ноћи, нигде трага од живота.{S} Још једино, као и мало час, што се догледају као утуљене зв 
— Верујеш ли одиста?</p> <p>— То је још једино што нам је остало, гола вера.</p> <p>— У шта? —  
/p> <p>И све то можда, зависи од једног јединог топовског метка.{S} Од једнога метка одиста, је 
p> <p>— И све то можда зависи од једног јединог топовског метка! — шаптао је капетан у себи.</p 
> <p>Молили су се још и сину господњем, јединородноме и јединосушноме.{S} Не сину господњем на  
е још и сину господњем, јединородноме и јединосушноме.{S} Не сину господњем на престолу Божјем, 
х имамо.{S} Шта је то што би обезбедило јединство акције?{S} Ако се свако од нас може слободно  
окрива и сише младо и нежно тело мојега јединца.</p> <p>Понећемо те у недрима, у крајичку марам 
ам имао својих снова.{S} И ја сам свога јединца са благословом испраћао и сачекавао га на обали 
у селу, крај Мораве, где лежи гроб мога јединца, има родитеља који су погубили децу далеко од с 
 предњих точкова па брижно гледа бонога јединца.{S} Мајка му подмеће сено под главу, подешава м 
.</p> <p>Грешни људи — они су болеснога јединца повукли из села да га непријатељ не би одвео.</ 
оја је жудно очекивала да притисне свог јединца; њу су засипали таласи и квасили јој брижно лиц 
која сам жудно очекивао да загрлим свог јединца; засипали су ме крвави таласи и мешали се са мо 
шам.</p> <p>— И ја сам имао... имао сам јединца, одрасла... — ту застаде, јер му заигра реч у г 
приштинском гробљу да одржим помен моме јединцу.{S} Црква пуста и празна те свештеникова молитв 
бола?</p> <p>И на мојим је рукама никло јединче и ја сам га, грбећи се и посрћући под теретом ж 
као да ми је тога часа понова издахнуло јединче које сам носила.{S} Стеже ми се нешто у души и  
ш код мајке која цвили над драгим телом јединчевим.</p> <p>Промакао сам брже да избегнем тај ма 
е лежи заривено на бистричиним обалама, једна се плоча сама диже, диже се тешко и са напором, ј 
орет, чунци, сандук са празним флашама, једна столица за љуљање, буре с киселим купусом, два тр 
ment armée</foreign>.{S} Другим речима, једна политичка мобилизација. — Да, тако нешто... манев 
наест плетених столица за седам динара, једна дечја колица за четири динара.</p> <p>— Ја не про 
ом времену, није демобилисала и најзад, једна распуштеница која је хтела да иде у комите и обук 
 Србију, налази место савезничке грчке, једна војска којој је врховни командант крунисани пруск 
 под поломљеним колима.{S} А мало даље, једна мајка сва у крви и детенце, које још и не ходи, г 
ме беспућу.{S} Саграђена је, њега ради, једна дрвена караулица која је ношена на моткама.{S} Та 
м.{S} Све шапћу, све говоре једно исто, једна се иста вест преноси из групе у групу, ту се обја 
говој, стоји непомично, као камени кип, једна силуета.{S} Изгледа као сен жене која је негда, у 
ред мојим очима један француски шпорет, једна столица за љуљање за два динара; дванаест плетени 
ко испред мене рече да је доле, у селу, једна капија отворена, да је двориште пуно кола, стоке  
женске, изгледа све три познате гомили: једна продавачица дувана о којој се у Београду говорило 
на овоме спрату <pb n="704" /> има три: једна мала где је штабни телефон, друга такође мала за  
 n="707" /> исти месец, исте околности: једна војска која верује да је победилац и предаје се п 
дућаном, трећи на земљу. <pb n="141" /> Једна београдска породица, која се виђа о премијерама у 
ткрити, да је дипломатија <pb n="62" /> једна излишна и скроз некорисна установа.{S} Од почетка 
Дође најзад у помоћ некаква команда.{S} Једна батерија заустави се с оне стране ћуприје и артиљ 
! — узвикну неко и свет се ускомеша.{S} Једна комшика, са двоје деце, изађе из своје капије, на 
ругим заклоном, воде живе разговоре.{S} Једна се жена вајка да јој је муж отишао службеним посл 
је се међусобно обавештавају и теше.{S} Једна је гомилица тамо пред џамијом, друга пред капијом 
о свако за се и за свој рачун тегли.{S} Једна санитетска кола вардарске дивизије, па троја муни 
а звездица једна, па онда две и три.{S} Једна госпа из оне енглеске мисије, што спава близу нас 
p>— А горе?</p> <p>— И горе то исто.{S} Једна дивизија код Зајечара и друга код Књажевца, на Ни 
рена зрачиле ка западу и југозападу.{S} Једна је од тих линија ишла Дриму па његовом левом обал 
ве жене и муку муче да се споразуму.{S} Једна је од њих у мушком војничком оделу а друга просто 
ик, иначе шпедитер београдски.</p> <p>— Једна чета хајдука могла је бранити Качаник против једн 
 је могло, може још увек бити.</p> <p>— Једна очајна али брза и одлучна мера коју је, то сам чу 
.</p> <p>— Па ко ти га је дао?</p> <p>— Једна жена.</p> <p>— Где ти га је дала?</p> <p>— Тамо,  
устријанце, увучемо што дубље у земљу а једна снажна руска офанзива на Карпатима и једновремена 
ла у помоћ.</p> <p>— Како да не, читава једна дивизија и то добра дивизија! — тврдим ја.</p> <p 
оне за неколико дана на дно мора читава једна држава и читав један народ.</p> <p>Ми, који смо с 
> за неколико минута на дно мора читава једна мала држава.</p> <p>Овако удаљеноме од догађаја к 
у Ђунису да видите како се ништи читава једна историја; требали сте бити у Крушевцу да видите к 
 Крушевцу да видите како се руши читава једна држава.{S} Гледао сам својим очима старога Краља  
 на њиховом друму, којим су некад једва једна или двоја кола пролазила дневно.</p> <p>Свако од  
у обновимо борбе, мени је довољна и ова једна рука да вршим своју дужност као српски војник.{S} 
тражи телеграф.</p> <p>То је била свега једна пољска позицијска батерија Дринске Дивизије која  
лтурни раденици.{S} Не замишља се ваљда једна држава само географски велика већ и културно вели 
за играње са содомским сликама; па онда једна глумица неког путничког друштва, која је од првог 
, у доњој махали градској, већ залелека једна мајка; на једној сиротињској кућици, горе иза гра 
овских кола, испод којих је већ спавала једна енглеска мисија и, прва и најважнија брига била н 
тастрофа.{S} Када је на Косову страдала једна војска и једна држава, било је још српских држава 
на оне крваве обале, крај којих је пала једна српска круна и где се зачела историја пораза српс 
нам последњу наду доноси.{S} То је била једна врста импровизиране илуминације којом је, као чар 
умом три дана и три ноћи.{S} То је била једна непрекинута и непробојна колона где су коњи задњи 
о да је од Приштине до Прокупља то била једна бескрајна поворка кола која је непрекидно милила  
ајци недовољно — да је његова смрт била једна дужност.</p> <pb n="513" /> <p>Мој муж нас је на  
та, на горњем се спрату куће отшкринула једна шалона и једна се глава промолила и одмах се пову 
то одвратну слику.{S} Пред нама су ишла једна кола покривена арњевима.{S} Из њих су се чули жен 
ни и како пуца, одређена свима четицама једна централа где ће увраћати с времена на време и изд 
 улази се, на левој страни, у зграду на једна велика врата, у мрачну и велику просторију, која  
 се у мраку назирали као сенке.{S} Жена једна међу њима, ваљала се по поду, и пискала грувајући 
отезом руке која је дрхтала, избележена једна дебела линија која полази од Мокре Горе и води Ли 
ј нови, свежи гроб, у који је сахрањена једна материнска љубав, и њему причињава бол.{S} О, да  
гунце.{S} У Призрену већ лежи сахрањена једна српска Царска Круна, тамо негде под развалинама ц 
спаде на друм кроз задње платно, бачена једна оглодана бутна кост.{S} То приметише и заробљеник 
p> <p>— А може ли граната овамо? — пита једна жена за чију се сукњу обесило четворо деце.</p> < 
 па ће рећи:</p> <p>— Има у нас Арнаута једна реч:{S} Онога је кућа ко много зноја пролије у ње 
ко плаветнило, поче да жмируца звездица једна, па онда две и три.{S} Једна госпа из оне енглеск 
 упућује у болницу.</p> <p>Улази најзад једна жена, друга моја по несрећи.{S} Она носи мртво де 
а време крунисања Душанова, па сада кад једна српска круна пада!</p> <p>И да ту мисао подвуче и 
ића, разговор занеме за час.{S} Настаде једна дуга тишина и мукло ћутање.{S} Свесни да је већ н 
љ —</p> <p>Али хоћу да му Куманово буде једна олакшавна околност, па хоћу да му Битољ буде друг 
у страну, да ме не гура гомила.{S} Дође једна жена и запита ме јесам ли одавде, из Младеновца;  
е доћи, у оно што мора доћи.{S} Не може једна овако велика борба остати без праведних резултата 
ј Бањи одморио ни дан два а сазна да је једна колона Аустро-Немаца изманевровала багрдански тес 
 што ћемо кренути у планине, настала је једна тужна свечаност.{S} Под светлошћу огромнога пожар 
а са породицом нашао склониште, била је једна празна приземна одаја без патоса и без прозора.{S 
астуви из краљеве коњушнице, утурена је једна очишћена грана, за њу су конопцима привезани јарм 
а је друго.{S} Кујна Врховне Команде је једна традиција, која се одржала кроз све ратове.{S} Не 
 ореол.{S} Призрен ја сан српски, он је једна чаробна легенда.{S} Онамо, намо, иза оних брда, л 
дзиравања београдских кланица, морао је једна кола прескакати, морао је и ћуприју објахати те и 
до ћепенка, разграбили количину коју је једна пекарница кадра била дати, остали су се враћали о 
 допирале наше наде а иза којих настаје једна бескрајна и бона чежња.</p> <p>Лакше, лакше, не н 
о још само ноћашњу ноћ!“ Нисмо казивале једна другој ал нас је обе било страх да се они гадови, 
 и писак деце.</p> <p>Гранате су падале једна за другом, увек у гомилу, увек пропраћене вриском 
ске, двеју тек никлих државица, кренуле једна другој у сретање, мачеви су њихових војсковођа та 
 по земљи две даске, нешто мало удаљене једна од друге.{S} По тим даскама положена мртва дечица 
ашој не придружи и пође у корак уз мене једна тамна фигура под сурим шињелом и са пушком о раме 
иви историјски Усуд тако наредио, да се једна велика мисао сручи у амбисе овога кланца <pb n="5 
е ратове.{S} Не можете ви тражити да се једна традиција тако лако растури, за љубав тога што је 
ј друма а неки и полегали.{S} Одвоји се једна десетина те крену низ друм а друга десетина преск 
као у грозници.</p> <p>Најзад, упали се једна жигица и кад је принесмо видесмо да је лице детињ 
ијају уз стену као гнезда, надносећи се једна над другом.{S} Сен још једном обазриво застаде ту 
и господин — али сам ја чуо тако: да ће једна страна сила преплавити земљу и да ће Србија робов 
ћ прођоше дуги и бескрајни редови, поче једна по једна светиљка да се увлачи, један по један пр 
 да се деси“.{S} Војни апотекар стао уз једна кола муниционе колоне и, чешући леђа о лотру, одо 
нас узносе, и у њима су деца ваша.{S} И једна вас и друга зову себи и једна и друга ишту мајку. 
да је на Косову страдала једна војска и једна држава, било је још српских држава које су живеле 
е спрату куће отшкринула једна шалона и једна се глава промолила и одмах се повукла а шалона за 
нда крећу из Марсеља још две енглеске и једна француска дивизија а одмах затим још три дивизије 
аша.{S} И једна вас и друга зову себи и једна и друга ишту мајку.{S} Она у планини да их задоји 
а ми каже!</p> <pb n="115" /> <p>Тако и једна жена, сиротица, са двоје деце на рукама, била се  
ова.{S} Кола вуку један сићушан коњић и једна мршава кравица запрегнута као и коњ, а води их ст 
редаје се победничком заносу и немару и једна војска, за коју сви већ мисле да је побеђена, при 
и бурних саветовања, имала да се утврди једна горка али, јасна као дан, истина — да више никакв 
живети, јер у болу који је у вама, лежи једна велика мисао а та мисао не сме умрети, она се на  
сам ја сама ојађена мајка.</p> <p>Улази једна девојчица од четрнаест петнаест година, слаба и с 
одвратност још више појача приђе гомили једна угледна госпођа београдска, жена једнога лекара.< 
ад није толико ни патило! — одговори ми једна жена из таме, коју дотле нисам ни запазила.</p> < 
И даље ме је гледао истим погледом и ни једна се црта на његовом лицу не измени нити се у оку п 
етити.</p> <p>Казивала ми је у Приштини једна ојађена мајка, која је изгубила сина: „Долазио ми 
ка противио да се према Бугарима испуни једна, ма и неуговорена али ипак савезничка дужност, ка 
дине одступала је кроз сметове и мочари једна војска а није народ и, што је најглавније, францу 
ом планином, стиже 17. октобра с вечери једна батерија, пред којом је јахао официр снажних плећ 
је кренуо из Скопља имала је да се деси једна врло важна и задоцнела промена.{S} Пред само вече 
ад!</p> <p>Ово казивање поче допуњавати једна скорашња добеглица, беогрђанин, и разговор се нај 
ки слом, који ће затим дуго и дуго бити једна гломазна брига и терет целоме Споразуму.</p> <p>М 
 утисла се међу собом точковима те нити једна могу кренути напред ни друга натраг да би се могл 
ворене са свих страна арњевима а замном једна воловска кола претоварена стварима, поврх којих ј 
а се љуља и њиха, нагињући унапред, као једна и једноставна маса.{S} Они који су седели на земљ 
обудили, само је за часак блеснуло, као једна тренутна појава, као један покушај да се приберем 
{S} Не видиш облике, изгледа ти све као једна, једноставна маса из које провирују осветљена лиц 
а.{S} Коњ, који <pb n="307" /> је вукао једна кола испред нас, ударио је у страну и мал није су 
и измеђ мојих ногу.</p> <p>— То је само једна наредба, а имам их више — настави он — Лаже се, г 
 Румунија ћути! — одговара му мрзовољно једна београдска избеглица, коју већ од неколико дана м 
у не можемо наставља да размишља гласно једна сенка — Онај коњаник што нас предвече сустиже, ре 
 дуги и бескрајни редови, поче једна по једна светиљка да се увлачи, један по један прозор да с 
мо раставља и пропушта без коментара по једна кола која лаганим ходом излазе из авлије начелств 
мучио дуго и дуго.</p> <p>— Да ли је по једна катастрофа српскога народа одиста везана за име К 
Најпре појединце, по један човек или по једна кола, па онда група људи, свака засебно и група к 
ед село па писне а мајке свако јутро по једна, носе јој своје чедо и бацају јој у чељуст, те га 
ако тешку бригу.</p> <p>За таљигама иду једна воловска кола опет претоварена стварима, женама и 
 — пита.</p> <p>— Варошка — одговори му једна жена — али морао би да се враћаш а ко зна да и та 
ма, прострто мало влажна сена а по њему једна покисла шарена поњавица.{S} На задњем крају кола, 
 грубу и ружну слику.{S} Прилази вагону једна госпа у дубокој црнини, <pb n="110" /> носећи туг 
па обалу, обале овога збега засипале су једна за другом нове масе бегунаца.</p> <pb n="138" />  
где на друму, идући Краљеву, налази још једна батерија дебанжова и један вод крупових топова ко 
нство!</p> <p>— Е, ето сад историји још једна таква слика! — додаде Краљ показујући на сликара  
 већ у Качанику, њима не треба него још једна добра борба и ево их у Феризовићу и Штимњи, на ус 
="SRP19201_C8"> <head>VIII</head> <head>Једна Борба</head> <p>У Гучу, на Бјелици, под Јелицом п 
мо и ми гомили да видимо шта је.</p> <p>Једна батерија, која је мало час трком прошла крај нас  
а из Бугарске поклањати све већа пажња, једнака готово као и вестима са бојишта.{S} Све оно што 
} Заробљенички искази били су мање више једнаки; сви су они тврдили да су непријатељске снаге к 
три до нас ослоњен леђима на моја леђа, једнако се мешкољи.{S} Покушава да скупи ноге, па да их 
и брекће и осећаш како те нешто засипа, једнако засипа.</p> <p>Је ли то лавина која се слила са 
 заузет?</p> <p>— Сахрањује, господине, једнако сахрањује.</p> <p>Начелник ућута па се окрете м 
роз ноћ.{S} Пут је био мучан и тегобан, једнако смо се пели а они терети боме нам свима отежали 
 у авлију, и по цео дан сам плакала.{S} Једнако ми је био пред очима он и чула сам оне његове р 
е вранце и ако су као стреле летели.{S} Једнако их је шибао и псовао их, па смо очас стигли у Б 
амену.{S} По друму још гмиже маса, која једнако надолази; чује се пљаскање блата, довикивање и  
а хоћете ви!“ — шаптала сам и понављала једнако.{S} Он седе на кревет и позва ме руком себи.{S} 
{S} У цркви су горела кандила а попа је једнако нешто улазио у цркву и излазио па се шапатом до 
о и нешто друго, можда и зато што ми је једнако било пред очима да треба својом руком да убијам 
орбама пред Ћупријом и Јагодином био је једнако на положајима а ноћивао је у вагонима на ћуприј 
е све до мрака војвода Мишић, бавећи се једнако над ђенералштабном картом ове и суседних област 
сад гоне, а он не уме да побегне већ се једнако зауставља на самом друму.</p> <p>Она је престал 
спавала, чула сам је како хукће и шапће једнако, ваљда се молила Богу.{S} Пред саму зору мора д 
 већ казану истину, да је материно срце једнако у сва доба и у свих народа.</p> <milestone unit 
у.{S} Пет месеца сам се тако потуцала и једнако распитивала али га нигде нисам могла наћи.{S} Н 
 одзива.</p> <p>И тако то једнако иде и једнако придолазе, довикују се, траже и лутају измеђ ва 
дуго и дуго да заспим.{S} Звониле су ми једнако у ушима речи официреве: „Покојник је у ствари ј 
 ту где се устависмо, а четири дана смо једнако газили преко њива и ливада и утрина, и тек кад  
 нико му се не одзива.</p> <p>И тако то једнако иде и једнако придолазе, довикују се, траже и л 
 принц, наслоњена чела на обе руке, још једнако седи крај стола, наднет над карту на којој су о 
ај којих је ватру угасила киша која још једнако сипи.{S} Средином је улице немогуће било ићи а  
друму је лежао мртав човек и коњ је још једнако стригао ушима и дрхтао целим телом.{S} Заклонис 
 возова, враћао у варош.{S} Свет је још једнако куљао ка станици а фијакери се утркивали пуни с 
оришта и ходника надлештава, где се још једнако пакује, чује се лупа чекића који закива сандуке 
тош који разорно зрно непријатељско још једнако чини.</p> <p>— Кад бих могао бар само један мет 
ла да дрхћем од зиме.{S} Гранате су још једнако грувале и ја сам одиста неколико пута осетила к 
је било већ пуно живота, војници су још једнако излетали те точили воду са станичне чешме или п 
за њим таљиге са бедним коњем у рудама, једне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап  
 За овим таљиге са једним бедним коњем, једне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап  
 у авлију и сви се позабависмо њиме.{S} Једне донеше врућу воду да му оперу рану, друге платно  
.</p> <p>Одмах смо се дали на посао.{S} Једне су жене чистиле пећину, друге збирале лишће и шум 
асностима и тешкоћама и све то за то да једне мрачне ноћи, на сред пустога друма, овде у чељуст 
p> <p>Ево од прилике приближнога снимка једне групе кола која ће у току од пет минута проћи кра 
кивали.{S} Мало даље, опет пред вратима једне кућице, жена спазила српску војску и српског офиц 
мо.{S} Идемо тако од ватре до ватре, са једне стране друма на другу и свуд је подједнако блато  
евачки плен.</p> <p>По влажној трави са једне и друге стране друма, место вашарских черги и шат 
а блатна језера која, кад се прелази са једне на другу страну улице, треба пребродити.{S} Свет  
угасиће се ноћас и последњи траг живота једне државе.{S} Ослушну жубор бистричиних таласића, ко 
си над реком, јер се ту свршава граница једне државе која не постоји више?</p> <p>Ко је она?</p 
хајдука могла је бранити Качаник против једне дивизије! — додаје учитељ, комесар неке пољске бо 
Краљ! — прође од уста до уста шапат, од једне гомилице избеглица до друге, од једнога ћепенка д 
 повијене половине главе завојем.{S} Од једне госпође, која га је обишла и коју сам запитала ка 
 То је све једно, може се погинути и од једне ране као и од две и три.</p> <pb n="437" /> <p>—  
видиш, па да не верујеш шта се учини од једне царске војске.{S} Ево да видиш, спроводим сам сам 
са којега сам слику посматрао.{S} Такве једне ноћи, када су се непрегледни редови војске морски 
ер пљуну у блато.</p> <p>Пролазак такве једне „колоне тимочке дивизије“ или разних других „диви 
Горе, где се већ варош губи, иза капије једне од оних сиротињских кућица, вире два светла ока к 
ико толико осамим.{S} Предамном су биле једне кочије добро покривене и затворене са свих страна 
и из вароши наше мртве војнике набацане једне на друге као вреће.{S} Срела сам неколико таквих  
ла, ослоњена леђима на стубац, опуштене једне ноге која јој се скоро вуче по блату а повијене д 
лесно.{S} Уложила сам у негу све напоре једне мајке коју је гризла савест и морила помисао да в 
рош.</p> <p>Враћајући се, сетила сам се једне старице, која је познавала мајку и која је окупал 
моментима човек губи главу.{S} Сећам се једне моје тетке, која је и новац и накит и акције држа 
 дошла душа под грло свима а оно донеше једне ноћи наши из села три вреће пројина брашна.{S} Ве 
кога, ко би повезао Краља.{S} И наиђоше једне бедне таљиге код којих се није знало шта је бедни 
 пепео око ватре и догорела дрва.{S} Из једне гламње, која букти, пишти вода; далеко негде из н 
S} Прво један фијакер, па онда таљиге и једне двоколице са једним коњем.{S} То је цела „колона  
величину једне <pb n="674" /> слободе и једне љубави коју собом исказује отаџбина.{S} Крај те ћ 
омажемо.{S} Тако смо се братски и без и једне речи поделили, те ми је брат и пре и после помага 
 искваренога друма.{S} Ађутант заустави једне муниционе каре, које су вукли четири мала и мршав 
ту.{S} Небо је било мутно и облачно, ни једне звезде на њему.{S} Мрак густ као тесто.{S} Кроз т 
ретнијим излазом из ове невоље.{S} Крај једне од тих многобројних ватара, полегао војник ужетом 
 често и по која ватрица плане.{S} Крај једне од тих ватара седе две жене и муку муче да се спо 
, влажни се пешкири усукали; свега крај једне крстаче гори свећица, ваљда јутрос упаљена, и по  
рео у планини, где спава на ледини крај једне сиромашне ватре, тешко ми се вајкао:</p> <p>— Ама 
а, јер мраз све јаче стеже.</p> <p>Крај једне ватре, међу војницима, под непоузданом светлошћу  
ст о ситуацији у земљи, те које долазак једне батерије са Дрине чак овамо у срце Шумадије, испу 
е уздржи а да не умали један леп утисак једне тако чисто дипломатске изјаве.</p> <p>Усне младог 
ао прегршт земље те везао је у крајичак једне мараме и метнуо у недра.{S} То је та земља на кој 
 три четири дана није знала за себе док једне вечери не издану жена, ту крај деце своје.{S} Три 
мо је <pb n="258" /> мртву у пећини док једне ноћи не дође попа да је опоје.{S} Сахранили смо ј 
ренули смо једни уз ток а други низ ток једне и исте реке, али су оба ова пута затим савијала н 
апће у дубокој тами под широком стрејом једне <pb n="94" /> кућице, придружују јој се све нова  
ајно је и сатима дреждала пред ћепенком једне ћевабџинице, не би ли дошла на ред да купи неколи 
/p> <p>— До овога часа био сам грађанин једне државе а сад... роб, роб!</p> <p>Такве су се очај 
цом која се нешто мало пење и долази до једне велике и угледне зграде, чије двориште затвара чв 
еку.</p> <p>У том разговору стигосмо до једне капије, крај које сам ја мало пре пролазио и узал 
аљона у Шабац, распитивала сам се преко једне болничарке, која је седела код нас у авлији.{S} Ч 
лама избеглица које су, по утринама око једне и друге стране друма, попадале да пробдију ову мр 
чила на сред друма; свађају се неки око једне кофе, која је испала из туђих кола.{S} И што зора 
му.{S} И воде, које су легле од кише, с једне и друге стране друма, замрзле те се под месечевим 
вранци, све се носала и повијала кола с једне стране друма на другу, па мени је опет све изглед 
ед кола.{S} Пешаци су ухватили утрине с једне и друге стране друма и иду лагано, очекујући да с 
шећер, кафу и друго.</p> <p>Док су се с једне стране бацале, гореле и продавале у бесцење ствар 
не, још већи метеж.{S} Кренула кола и с једне и с друге <pb n="343" /> стране, по двоја и троја 
 преплета пут, тако да не можеш прећи с једне на другу страну улице и не можеш, ти пешак, по чи 
ноћ у мрак стигло.</p> <p>На Јежевици с једне и с друге стране друма полегли по земљи старци из 
ући деце, нису крива!{S} Дет’де један с једне а други с друге стране па га опколите.{S} Хоћу жи 
 и пешак или коњаник, који се налазио с једне стране, није могао све од Прокупља па до Приштине 
> <l>И уз њега верни побратими</l> <l>С једне стране Косанчић Иване</l> <l>А са друге Топлица М 
рону.</p> <p>— У Приштини сам служила у једне госпође, опет избеглице — настави она — колико за 
ријатељу.</p> <p>Одмах за батеријом иду једне таљиге пуне ствари и дечице.{S} Љупке дечје глави 
 дубље, сагледа капетан тек праву слику једне вароши у агонији.</p> <p>Чачак је тада крцао од и 
ица вина садржавала у себи сву величину једне вере и једнога наука; тако ће ова прегршт земље с 
гршт земље садржати у себи сву величину једне <pb n="674" /> слободе и једне љубави коју собом  
, ни савезници неће изостати у извршењу једне контра-демонстрације, која има да одговори бугарс 
га би припитали.</p> <p>На доњем спрату једне арнаутске куће, у којој сам ја са породицом нашао 
рији начелника станице на горњем спрату једне од тих кућица.{S} Гледао сам са жудњом у тај проз 
 повукао у своју одају и, под светлошћу једне петролејске лампе, наново се наднео над ону карту 
мећу пушке и шенлуче, па предвојише се, једни одоше у друга села а једно стотинак их оста код н 
S} Једни су се вајкали, други храбрили, једни веровали а други без вере и без одлуке ишли од го 
им друмом често размимоилазили бегунци, једни који из Топлице бегају на Косово и други који са  
којом се пење у начелство, ври светина: једни одлазе други долазе.{S} А у пространоме дворишту  
 чак иду разним путевима и укрштају се; једни долазе отуд, далеко из позадине и напредују <pb n 
се просто гуши и дахом својим греје.{S} Једни поседали по земљи, други на стварима, трећи дрема 
усобна саветовања па чак и препирке.{S} Једни су се вајкали, други храбрили, једни веровали а д 
отово и намере ове забринуте гомиле.{S} Једни се распитују за даљи пут и одмах га настављају, к 
би сто на главу да га штити од кише.{S} Једни стоје, пошто су нашли једва толико места да могу  
коју ћу страну, ишла сам за гомилом.{S} Једни рекоше да бегамо ка Топчидеру, тамо ћемо моћи да  
у који обнавља живот мразом угрожен.{S} Једни суше опанке натопљене <pb n="312" /> кроз мочари  
 и предузе све да припреми за одмор.{S} Једни пођоше по сено и дрва, други узеше да стоварују к 
своју историју, увек тужну историју.{S} Једни су кренули у свет а оставили кућу и тековину свој 
дбину и у познаника да се пропитују.{S} Једни су јурили у начелство, други у општину, трећи у к 
 кренемо, ал не кажу на коју страну.{S} Једни говоре на руски ћемо фронт, други на француски а  
ак говорило само о јучерањем пуцању.{S} Једни су тврдили да је гађана Чукарица и да су наши <pb 
и заложити чиме топлим.{S} Крај плотова једни разапињу шаторе, други крај друма оправљају кола  
 су се решавали да остану.{S} Док су се једни решавали да остану, други су <pb n="551" /> на пр 
да пуца и спусти пушку.{S} Притрчасмо и једни и други и дочепасмо га за руке а каплар отпаса тк 
ници и болесници из свих пукова, те они једни за друге знају и казују.</p> <p>Кренула сам у Ваљ 
} Да би стигли истоме циљу, кренули смо једни уз ток а други низ ток једне и исте реке, али су  
орћола.</p> <p>— Право има — одобравају једни — што да чека последњи час.</p> <p>— Море, препла 
ам потребу да јој говорим једним новим, једним другачим језиком, језиком којим се исказују само 
 врисак и цика.{S} Кров се већ нахерио, једним делом виси у ваздуху, цреп пршти и сручује се, о 
су на тој седници утврдили да се одмах, једним делом већ сутра, седамнаестога новембра, отпочне 
анци?</p> <p>Она потврди али ме погледа једним погледом, који је јасно казивао да су „они“ Ауст 
же тихо разговарати дотле мало даље, за једним колима, разговор прелази у буру и гнев и из дерњ 
о онога што поручује „за све“.{S} Ни за једним столом нема више ни једнога песимисте, нико <pb  
 од њих водио за узицу и тихо кретао за једним вођом, који је далеко пред колима ишао.{S} Око к 
а по гдекоји разговор, који је почео за једним столом, обухвата постепено и све остале те се у  
ј учесника обухватао.</p> <p>То тако за једним столом а за другим води реч један господин ретке 
p>За другим столом тако исто.</p> <p>За једним столом у средини, један виши чиновник случајно с 
м неће моћи да одупру; српска ће војска једним очајним налетом повратити Косово те натерати и Б 
ору.{S} Војска и иначе не би могла цела једним правцем да одступа, јер су поједини путеви такви 
своје невоље.{S} Путују из Крушевца, на једним малим таљигама у којима је коњ већ после првог < 
ако ће сад даље са товарним колима а са једним волом; јада се домаћин који се диго јутрос и вид 
о где што одржало.{S} За овим таљиге са једним бедним коњем, једне од оних таљига на којима се  
ска савезника.{S} Вратио се и одатле са једним болом више и сад је већ сломљен дозволио да га о 
 у самој вароши водиле.{S} Вратио се са једним болом више и сутра дан је одмах похитао Врањи, ј 
ер, па онда таљиге и једне двоколице са једним коњем.{S} То је цела „колона тимочке дивизије“ к 
ао зауставити и неколико младих људи са једним полицијским писаром на челу, сишли су и прихвати 
к тужан.</p> <p>Сретох се на ћуприји са једним војником, који носи воду и он ми главом показа с 
 пријатељски савет.</p> <p>Пошла сам са једним старцем из последње одбране, који је био на служ 
вучним својим језиком — јер их патим са једним народом, који их тако стрпељиво, са еванђелским  
још на приштинским улицама у друштву са једним снажним и плећатим сељаком, са којим сам га зати 
<pb n="268" /> Зауставио се, вели, пред једним шињелом на коме је лежала гомила женских корзета 
ком, намеће купцима свој еспап.{S} Пред једним вагоном <pb n="66" /> прве класе, који је био пр 
офесор, у гомилици која је застала пред једним дућаном и толико новим присталицама нарасла, да  
а на Србију уједан мах би се нашла пред једним фактом са којега би била готово безциљна.{S} Ето 
бију места у возу — стајала је она, под једним оголелим дрветом у станичној алеји, као да би је 
одом.{S} Чује се само ркање спавача под једним колима, преживање стоке, јечање некога озго са д 
еднога заробљеника.{S} Зауставио се под једним храстом да се одмори и да прихрани коње са оно м 
 још само Призрен и Битољ.{S} Линија је једним потезом извучена целом дужином својом, само је и 
еђем да што бонију слику.{S} Нека би се једним погледом могла обухватити и прошлост и садашњост 
 оптимисте осећале су да пред њима лежи једним дахом порушена кула коју су дотле зидали од грчк 
ис и — непријатељска батерија ућута, ни једним се метком више не одазва.</p> <p>— Умуче! — клик 
 определити и, са нама заједно, кренути једним широким фронтом на север и ту ће се, у маџарским 
ладао сан, мени се чини да сам још увек једним ухом ослухивао: хоће ли доћи?</p> <p>Бледа светл 
оскудевало ни овога тренутка, пред овим једним јединим слушаоцем, на овој пустој пољани.{S} Каз 
} И зашто осећам потребу да јој говорим једним новим, једним другачим језиком, језиком којим се 
ј српској мајци.{S} И он клону савладан једним тешким болом и једном боном резигнацијом.</p> <p 
ојском код села Маџарева.</p> <p>Праћен једним господином, кроз пусте улице промиче на маломе к 
/head> <p>Док су се бегунци раније само једним делом склањали у Приштину и Митровицу, од тренут 
ој своје место.{S} Она ми одговори само једним благодарним погледом и седе мирно крај ватре да  
te ogni speranza"</foreign></p> <p>Мост једним свега сводом паше целу реку, те се на средини пе 
лисмо:</p> <p>— Шта је тамо?</p> <p>— У једним колима напред умире дете, па зауставили кола да  
е то што је оне тамо определило да пођу једним возом а ове овамо другим?{S} Да ли би се могло п 
азе са венца Црне Горе у Мораву и да су једним ноћним препадом ушли у качанички кланац и вароши 
и неколико козјих ћевапчета, које ће из једних старих новина, на сред приштинске улице, јести п 
ом.</p> <p>Изабрали смо место у близини једних воловских кола, испод којих је већ спавала једна 
ли или су можда мало знали.{S} По њима, једно је било поуздано а то је, да је у Нишу ситуација  
азвио се у наших ратника један инстикт, једно предосећање.{S} Као што морнар по лепоме и сунчан 
што у руци што је нашло у овоме метежу: једно потковицу, <pb n="342" /> друго празну кутију од  
ге којом му је ваљда натопљено одело. — Једно носила а друго водила па... пала граната <pb n="4 
едвојише се, једни одоше у друга села а једно стотинак их оста код нас.{S} Наредише одмах да се 
} Све то лежи пусто и глуво; леже мртва једно крај другога два доба историје.{S} Изгледа ти као 
почео морити и очи склапати, те је тада једно по једно, награђујући га пољупцем, односила у пос 
ка.{S} Све то сручено и бачено без реда једно на друго, представља читаво брдо на вагону.{S} Из 
јача у човеку или предрасуда или, можда једно дубље и теже осећање које смо сви од јутрос понел 
унског воза најпре једну бошчу, па онда једно па друго дете а затим и сама узе прескакати оград 
 даљих неуспеха, дало бар могућности за једно правилно одступање и спасење огромног ратног мате 
арамицом.{S} Леже мртвих девет анђелака једно крај другога, ни сандука, ни покрова, ни свећице. 
дрпам са себе хаљине, не би ли нашла ма једно суво парче којим би му превила раницу и најзад, з 
наест мртвих анђелака лежало на даскама једно крај другога...</p> <p>Госпу у црнини облише сузе 
м очима да су људи потезали револверима једно на друго.</p> <p>— Знаш како је у оваквим прилика 
дине.{S} Прислоним пушку уз образ па на једно око зажмурим а на ово друго не видим; ал опет, зр 
сече одступницу или бар да их натера на једно вратоломно одступање, при коме ће евакуисати Срем 
.{S} Али, као да су сви ипак спавали на једно ухо а другим ослухивали, јер бат гомиле на мах пр 
 гомиле један учитељ, да ми одговори на једно питање, које сам му поставио још тамо негде, изме 
 у дубоки црнољевски кланац, сео сам на једно оборено дрво, на први одморак и тада ми је пред о 
трене отпоздраве.{S} Непријатељска зрна једно за другим падају међу наше и косе а наши трпе и ћ 
шију, навучено им по два и три капутића једно на друго, обавијени им шалови и мараме око врата  
му!</p> <p>— Хвала Богу, наиђе од некуд једно зрно те ми прошиша руку, ево овде, и повреди ми м 
ало завеса и крене се у страну, те отуд једно око гвирне на улицу да види из чије ли је војске  
оворка бегунаца и натоварених коња, све једно по једно, све једно за другим.{S} Та поворка се в 
товарених коња, све једно по једно, све једно за другим.{S} Та поворка се вије по усеченој стаз 
ноћу и неће се задржавати.</p> <p>— Све једно, нека је и ноћу, нека је и у саму зору, морамо их 
 Па добро, нека није лакше, нека је све једно.{S} Али, питам ја вас: може ли да буде контузован 
 пута и по три пута.</p> <p>— То је све једно, може се погинути и од једне ране као и од две и  
д да стане чврсто и ви кажете то је све једно и још кажете, лакше је бити рањен него контузован 
 слојем блата, да јој је могло бити све једно, где ће стати.</p> <p>— Је ли он жив? — запитах ј 
положена мртва дечица.{S} Деветоро леже једно крај другога које обувено, које босо, које склопљ 
брани се учитељ — ал не признајем да је једно исто побећи из кукавичлука или побећи из других м 
ја.{S} Почео сам да сумњам да и то није једно од многобројних обећања и многобројних наших нада 
, него се растурите, разредите се, даље једно од другог али тако да се не погубимо, да се догле 
 остале редом.{S} Све шапћу, све говоре једно исто, једна се иста вест преноси из групе у групу 
мо и друге, тако исто натоварене, те се једно другом придружујемо онако ћутећи, и не здрависмо  
> <p>— Опет ви... друго... наћи ћете се једно другом.</p> <p>— Ниси ни ти туђинац, наћи ћемо се 
е букнути балкански рат, иза кога ће се једно за другим низати крвави догађаји, да би се заврши 
ну овако огромну задаћу?{S} Не прави се једно велико доба у историји без људи који воде догађај 
 двориште и изашли на улицу, прибили се једно уз друго и ослухујемо.{S} Шум све јачи, буктање с 
 марамом.</p> <p>— Можете ли да ми дате једно чисто парче крпе? — замоли чичица кроз сузе.</p>  
м дужност према оцу што сам повела ма и једно дете те да синовља суза кане на очев гроб, али са 
плиће, гура, тумара, тиска, укршта се и једно другом преплета пут, тако да не можеш прећи с јед 
мо у томе тренутку једно исто мислили и једно исто слутили.</p> <p>— Непријатељ је упалио варош 
 и преко телеграфа са Чачком.{S} Имам и једно писмо од мога колеге, послао ми по мом коњанику,  
ки осећај о томе, па и саму традицију и једно или два покољења још, заборавили би већ и на ту с 
, но ово што доживех.{S} Приђе ми још и једно дете, дрпну <pb n="642" /> ме за шињел, па ме пит 
са најпре још једном топове, па распали једно за другим.{S} Затреска тамо граната, диже се земљ 
 су нам још, да су Турци прекјуче убили једно чобанче у пољу.{S} Веле, потерали му овце а оно р 
, одан... баш волем што смо се намерили једно на другог.{S} Како би сам?</p> <p>А у истини је т 
плаче за мајком која га је оставила, ни једно не пружа ручице да га мајка прихвати!{S} Оно <pb  
/p> <p>И како мирно леже ова дечица, ни једно не плаче за мајком која га је оставила, ни једно  
е која се распрсла али нисам осетила ни једно парче да нас се дотакло.</p> <pb n="478" /> <p>Пр 
орити па ће он то разумети.{S} А кад ни једно ни друго питање није разумео, трећи му показа дув 
="114" /> и своје куће?{S} Биће ипак ни једно ни друго, изгледа да је случај био немилостиви су 
гу — додаје опет рањеник — понео бих ти једно дете, ал ето, једва и себе носим.</p> <p>— Хвала  
едно о другом, да л’ ће се моћи јављати једно другом?</p> <p>— Чини ми се — говорио ми је доцни 
ој, мислили смо тада, зар је могло бити једно доба, кад су људи тако и толико патили?{S} Боже,  
 л’ ће се видети кад год, да л’ ће чути једно о другом, да л’ ће се моћи јављати једно другом?< 
ари свако на своју страну, избегавајући једно другога, да тражи преноћишта.{S} Где било, макар  
, разговарају се, теше се и не питајући једно друго ни за име.{S} Исповедају се, исповедају се  
исповедају и распитују се и не питајући једно друго за име.{S} Невоља људе изједначава и здружу 
крстих се и ја и скидох капу, осећајући једно дубоко и искрено саучешће.</p> <p>Он настави немо 
јка дечја, немо су је пратили и кријући једно од другога погледе, које је мутила суза у свачије 
мене нађе у својој <pb n="479" /> бошчи једно парче суве крпице и даде ми.{S} Је ли било чисто  
н крај другога као сенке, не сагледавши једно другоме ни лица, ни погледа, ни сузе у очима.{S}  
сазнамо што.{S} Али је и нишки воз имао једно очајно задоцнење.{S} У место јутрос, он је стигао 
> со, са њим делио и постељу или управо једно ћебе, којим су се заједнички покривали.{S} Видео  
гиње се и са страховитим треском читаво једно огромно платно пада, засипа улицу, претрпава децу 
а како је рањен, чула сам да је изгубио једно око и да му је вилица размрскана те не може још д 
 на Страцину, на уснама свих се јављало једно једино питање: .</p> <p>— Је л’ истина да је ђене 
рено све се испреплетало, све се утисло једно у друго, све се пробија, надире гуши, крха и суда 
е скрштених руку.</p> <p>— Постоји само једно важно питање? — рећи ће помоћник командантов.</p> 
аво на нас.{S} Док се ми само окретосмо једно другом а Бојкова пушка плану и тане просвира изна 
 да се тегли, испружи руке и отвори оно једно око.</p> <p>Ћутала сам и гледала га и он ме гледа 
оњића али шта они могу понети, можда по једно ћебе, мало брашна и по једно дете на самару.{S} Ш 
, можда по једно ћебе, мало брашна и по једно дете на самару.{S} Шта ће се са осталим стварима  
ити и очи склапати, те је тада једно по једно, награђујући га пољупцем, односила у постељу и пр 
гунаца и натоварених коња, све једно по једно, све једно за другим.{S} Та поворка се вије по ус 
е у појезију.</p> <p>— Ја нисам само то једно дете изгубила, изгубила сам их све! — настави гос 
; у дупљама, које камење гради, просуто једно на друго, залегла се змијурина која о сунчаноме д 
мо на хучноме и бурноме мору, нашли већ једно тихо и мирно острвце где ћемо се спокојно одати о 
ега и повукли се заједно ту у близини у једно дућанче, које је раније служило као адвокатска ка 
> <pb n="237" /> <p>За таљигама, у реду једно за другим, седморо државних муниционих кола са ко 
торију, увек тужну историју.</p> <p>Иду једно за другим родитељи без деце и деца без родитеља,  
има па се затим расплињавају, претапају једно у друго и образују тешке масе које затим лагано п 
ља.</p> <p>Данас се људи већ и зближују једно другоме, разговарају се, теше се и не питајући је 
ала пред нама и сви смо у томе тренутку једно исто мислили и једно исто слутили.</p> <p>— Непри 
 справу, упути се ђенералу и предаде му једно писмо у великој, белој коверти.{S} Ђенерал, који  
стајао.</p> <p>Сви ти снови казивали су једно и исто самохраној старици, подхрањивали су јој и  
 људи и жене и деца и много ће да плачу једно за друго.{S} Црн хлеб ће да замени белу погачу а  
 да прими сву одговорност.</p> <p>— Још једно питање — упаде ђенерал Јуришић — У случају такве  
ма у купеу да на путу до Солуна има још једно Предејане.</p> <p>Иначе, путници на возу били су  
 пет шест који имате оружје, пођете још једно пет шест стотина метара напред да видите како је  
на снажна руска офанзива на Карпатима и једновремена талијанска на Изонцу, има да им пресече од 
је сутра рано хтео да пође с породицом, једновремено кад и страни посланици да би се користио з 
аклу, тропот по неравној калдрми као да једновремено двадесет возова стижу са разних страна.</p 
> <pb n="350" /> <p>Штала се испуњавала једновремено димом и мразом који је продирао споља.{S}  
нице, који је у тренутку кад су кретала једновремено два воза, један за Солун а други за Митров 
е ко до ње пре стигне.{S} И дочепаше је једновремено, чврсто, грчевито; један руком а други зуб 
етише и заробљеник и пас и устремише се једновремено, свако свесан да ће кост припасти ономе ко 
у куће и плави целу варош.{S} Говори се једновремено о свему, и о великим бригама и о оним мали 
ао се и отпочео посао.{S} Потегосмо сви једновремено да почистимо колико се то може учинити, је 
 се могло дозволити, ако су Аустријанци једновремено сишли и Колубаром и Јадром преко Осечине,  
ворише са великом лупом, нагло и готово једновремено прозори и појавише се гомиле чупавих глава 
урања и још мало ларме и два воза скоро једновремено кретоше, један на север а други на југ и о 
 напоље.</p> <p>На истим шинама била су једновремено два воза и оба тако натоварена.{S} Ови су  
јством грчким, неодлучношћу савезника и једновременом офанзивом Аустрије, Немачке и Бугарске.{S 
ад гомилом развала прозрачна сен белога једног витеза.{S} Све на њему, види се, било негда царс 
 додаде, после извесног размишљања — За једног знам, чуо сам!</p> <p>— За Аустрију?</p> <p>— Је 
_C29"> <head>XXIX</head> <head>Историја једног заробљеника</head> <p>Заробљеници иду за нама ка 
ађаја на догађај, са слике на слику, са једног сећања на друго из множине, из гомиле догађаја к 
спас онога, што је преостало од читавог једног народа.</p> <p>Са остатком своје породице, уједи 
 спас ономе што је преостало од читавог једног народа.</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо —  
 лична сујета јача и од несреће читавог једног народа.{S} Не знам ко је био у колима и волем шт 
пођосмо у позадину.{S} Изведоше ме пред једног србијанског <pb n="641" /> официра.{S} Пита он м 
а чамаца!“ Тражио сам <pb n="461" /> од једног рањеника пушку али није хтео да ми да!</p> <p>На 
 се разносио од ћепенка до ћепенка и од једног дућанског прага до другог.</p> <p>Прилазећи једн 
онови.</p> <p>И све то можда, зависи од једног јединог топовског метка.{S} Од једнога метка оди 
шљао.</p> <p>— И све то можда зависи од једног јединог топовског метка! — шаптао је капетан у с 
 се код власти, <pb n="698" /> трчао од једног до другог и саветовао се, куповао коње, куповао  
ета, које је пре шест месеца измолио од једног пријатеља и којему се деца толико обрадовала.{S} 
атеља.{S} Они су испунили друм и иду од једног до другог дућана и пазаре.{S} Ту су погађања, ту 
ка бугарска пушка на нашем фронту убије једног Француза и једнога Енглеза, па то је доста.{S} У 
 видела како два војника држе под мишке једног нашег и одводе га.{S} То је неко из авлије, који 
ти.{S} Из дубине штале, иза дима, после једног озбиљног кашља, чу се:</p> <p>— Јест, све је так 
 још с ким, да се спремим, па од недеље једног дана да пођем.</p> <p>Пред подне прешла сам једн 
асенице, све црњи и гори.{S} Скупише се једног дана, по вечерњу, у цркви, те да се саветују.{S} 
да трупа и шеф станице комбинова воз из једног ресторан вагона, који ће служити за канцеларије  
онта, ма и по цену напуштања Београда и једног дела Северне Србије: један нагао и снажан напад  
 ће служити за канцеларије те команде и једног вагона прве класе.{S} Све остале неборачке коман 
<p>— Имам жива оца, мајку, две сестре и једног братића.{S} Их, кад би они знали где сам ја сад? 
 у памети да прибира, да тражи: нема ли једног истог историјског или можда унутарњег, што лежи  
 батерији:</p> <p>— Повлачи се, нема ни једног метка више, повлачи се у Призрен.{S} Испуцала шт 
ко није ни слутио да и у Медови нема ни једног зрна савезничког обећања.</p> <p>— Ваља што пре  
ни.</p> <p>— Опредељујте се кад више ни једног српског војника не буде у вароши.{S} Док сам ја  
а, не сме српским топом разнети тело ни једног српског невиног детета ни одузети живот ма једно 
дне, деветога октобра, већ није било ни једног српског војника у Скопљу. <pb n="135" /> Команда 
ио је то потпоручик који је довео собом једног ордонанса.{S} Капетан још довољно неодморен и не 
01_C18"> <head>XVIII</head> <head>Роман једног девојчета</head> <p>Сећам се, видео сам је на Ск 
онудио ми је столицу да седнем и дозвао једног обвезника који је био ту на служби, те га послао 
.</p> <p>Срећом, пред станицом сам срео једног пријатеља из Скопља.{S} Био је то један од оних  
и, која живо промиче улицом, чујеш глас једног мобилисаног адвоката.</p> <p>— Ја вам опет кажем 
у правду.</p> <p>Из тих тихих молитава, једнога дана, тргла је старога Краља потмула грмљавина, 
 пре пет стотина година одвојили.{S} И, једнога дана, кретоше преко широких румелијских равни ч 
nit="subSection" /> <p>У једноме кутку, једнога од пустих двораца старога Уциња, станује и тетк 
дуга и мемљива прошлост; кренули су их, једнога чак отуда из Студенице под Чемерном а другога и 
 ни да одговарају кад сам их питала.{S} Једнога дана донеше једнога младића, опет болнога од ти 
сам увек дрхтала кад сам је слушала.{S} Једнога дана, дође старица кући али радосна лица, нисам 
ми је трзање ипак било доказ живота.{S} Једнога тренутка, учини ми се чак да не дише и нагох се 
ишу <pb n="644" /> и да ми је добро.{S} Једнога дана, неки наши кад се вратише са рада, и они к 
падају нити се могу више дићи.</p> <p>— Једнога дана, донеше на воловским колима неколицину теш 
гоне да се осврнути не могу.</p> <p>— А једнога дана, дође изненада наредба да и ми кренемо, ал 
ло болесних; један је целу ноћ јаукао а једнога су, кад је свануло, изнели мртвог.</p> <p>Питал 
ла се нада у срцу материнском.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се Новица као и досад на широко м 
н сањао, све што сам привиђао.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се и мој јединац на широку пучину 
ио срећан да будем под командом таквога једнога културнога човека.</p> <p>Ућутао сам, не толико 
> <p>И начелник округа косовскога, када једнога јутра доби неповољне вести са гиланскога фронта 
или наша поља и наше горе, нићи слобода једнога народа; тако нека из душа њихових праведних, са 
? — довикује чичици који је полегао иза једнога бусена.</p> <p>— Морам, господине! — одговара ч 
uo 30. septembra 1915-</p> <p>ТРАГЕДИЈА ЈЕДНОГА НАРОДА</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body>  
 <p>ДЕВЕТСТО ПЕТНАЕСТА</p> <p>ТРАГЕДИЈА ЈЕДНОГА НАРОДА</p> <p>1921</p> </div> <pb n="4" /> <div 
е и ширине, одиграва се читава историја једнога народа, која траје преко једанаест векова.{S} К 
ом изрезан.{S} До њега страховита слика једнога окрвављеног детета.{S} Чело му преливено <pb n= 
очију да их све види?</p> <p>На грудима једнога мртвачета уденута цедуљица.{S} Сагла сам се да  
сећање војничке дужности и, са напорима једнога самртника,; дршћући, он се диже, диже се на пре 
о се боримо.</p> <p>— Намерио сам се на једнога младог дечка, који се добро бранио.{S} Покушава 
има, рукама, зубима.{S} Ја сам напао на једнога рањенога Србијанца; десна му је рука била крвав 
киде причање јер сви обратисмо пажњу на једнога коњаника који нам је долазио у сусрет, јашећи н 
 једна угледна госпођа београдска, жена једнога лекара.</p> <p>— И видите — рече она гомили — т 
урила преко главе.{S} Извућиће се и она једнога дана из хладних зидина пустих и камених двораца 
а дела прошлости, као и муке и страдања једнога народа.{S} Па где је Усуд историјски и могао на 
изрена.</p> <p>— Нико не може да натера једнога Краља да напусти своју Краљевину! — узвикивао ј 
а лампа, под плавим шеширом, која је са једнога стола осветљавала собу, једва је нешто око себе 
>— Лађа тоне... лађа тоне! — узвикну са једнога полуотшкринутога прозора некакав пискав глас, в 
те ли ви то својим очима видели? — пита једнога путника онај песимиста уских рамена.</p> <p>— В 
сец дана затим решавати судбина читавог једнога народа и одигравати најочајнији део његове исто 
д једне гомилице избеглица до друге, од једнога ћепенка до другога, од прага до прага и од куће 
д једног јединог топовског метка.{S} Од једнога метка одиста, јер пешадија је већ на ивицама ва 
љене, подједнако забављала прилазећи од једнога ка другоме и, играјући са сваким свесрдно.</p>  
ло час гнушала.</p> <p>Тако је било код једнога вагона, код другога је било друкче а код трећег 
 слазили бегунци овамо у Косово, али је једнога тренутка изгледало као да оркан неће протутњати 
али, који су му болове дражили и, он је једнога дана учинио тежак грех према отаџбини, напустио 
ићен сјајем најсветлијега доба историје једнога народа, заносним легендама које су се ткале на  
кроз њиву те избих на раскаљужене обале једнога прљавога поточића једва извлачећи ноге из масне 
воје мртво држим на крилу.</p> <p>После једнога пунога часа чекања, дође најзад кмет.{S} Начелн 
 води из вароши, не зачу силно бректање једнога мотоцикла, који је јашио француски војник.{S} М 
583" /> А је ли то доба, је ли то стање једнога народа које даје услове да се он поведе на вели 
p> <p>Овај запис не казује само осећање једнога младића, занесена славом смрти за Отаџбину, то  
ности да му дамо отпора.{S} А заробљење једнога Краља учинило би да у војсци, која треба да зад 
вим приликама, одлазио да чујем мишљење једнога спремнога и разборитога војничкога старешине.</ 
 надчовечанских бораба и све разочарење једнога честитога старешине који је, сем храбрости, ула 
вић, онај господин Јанковић који је пре једнога сата ушао да се распита је ли истинит глас о пр 
е ни одакле је, ни чија је; појавила се једнога дана на београдској калдрми носећи собом и прош 
рашачког устанка па до сада и отисла се једнога дана на пучину светских догађаја, здрава, снажн 
<p>Савладан већ тешким мислима, Краљ се једнога тренутка стресе целим телом, осећајући да му кр 
вено обавија беду и невољу.{S} Сећам се једнога нашега вајара који је тугу тако заогрнуо провид 
XV</head> <head>Слом</head> <p>Сећам се једнога великога пожара, пре неколико година.{S} Горела 
м правде и путем слободе.{S} И пошло се једнога дана, и стигло се.{S} На Прилепу се Марко пробу 
о, тромо, корачаш путем судбине која ће једнога дана опет бити део српске прошлости, део српске 
дан па ће и Београд пасти.{S} Протераше једнога дана кроз Винковце и заробљенике српске и натер 
д сам их питала.{S} Једнога дана донеше једнога младића, опет болнога од тифуса али ведрије му  
извођења, сматрали су је само као израз једнога тренутка расположења Краљева, али су се дивили  
ен звук те казује да се буди ноћ.{S} Из једнога дворишта чује се тупо ударање секире, то ваљда  
ти нас?</p> <p>Звук звона долазио је из једнога ускога и шумовитога кланца с леве стране друма, 
атичући се са грмљавином на земљи.{S} И једнога тренутка ја се осетих усамљена на друму; да ли  
на нашем фронту убије једног Француза и једнога Енглеза, па то је доста.{S} У Европи не придају 
жавала у себи сву величину једне вере и једнога наука; тако ће ова прегршт земље садржати у себ 
мили која се окупла око њих, срео сам и једнога старога познаника.{S} Био је то онај виши чинов 
 то ћу да их замолим!</p> <p>Срео сам и једнога познатога професора, за којега знам да никад ни 
уло камење на граду, које прича о слави једнога народа и ова дворска кола натоварена сандуцима, 
 вуку вочићи а која причају о трагедији једнога народа.</p> <p>Да допуни ваљда слику бојом и не 
 је само бол ал’ није и одрицање.{S} Ни једнога тренутка ја нисам дошао на мисао да не треба да 
брили су је и даље у истрајности.{S} Ни једнога тренутка није се она подала тузи.{S} Где би жал 
онту, где се и даље боре они, којима ни једнога тренутка није поклецнула душа и који са вером г 
ос и видео разграђену авлију а нигде ни једнога прошца од ограде; издире се један наредник да с 
ратскога ножа и крвава опомена да се ни једнога дана не подајемо заблудама које су искључиво ди 
е“.{S} Ни за једним столом нема више ни једнога песимисте, нико <pb n="52" /> више не врти бриж 
р у томе тренутку већ није више било ни једнога кутка Србије, до којега није допирао глас топов 
гарету. — Нема данас на целоме свету ни једнога месташца где би се могао склонити.{S} Видиш да  
о ватрена змија која је полегла по коси једнога узвишења које се, осветљено, издваја из оне там 
д се после дугих и крвавих бораба врати једнога дана, да их на прагу своме, да их у загрљају св 
 олујину, у снег, у кишу, ући у загрљај једнога беснога часа природиног и предати му се на мило 
а тога часа Косовом; ушли смо у загрљај једнога беснога часа природиног и предали му се на мило 
 па је све код себе чувала.{S} Кућу јој једнога дана захвати пожар који је врло брзо напредовао 
здање, наша снага, наша крепост!{S} Бол једнога народа је огањ, у коме се његова снага прекаљуј 
ам?</p> <p>Излазећи из цркве, срела сам једнога старога знанца мога покојнога мужа.{S} Запитала 
теља док ти се не каже.</p> <p>Срео сам једнога таквога познаника, којега сам још у Приштини ви 
 тренутку, пре но што возови крену, сем једнога метра растојања између два вагона, двоји те две 
илићеву медаљу.{S} Их, па кад се вратим једнога дана <pb n="645" /> у село, у наше ослобођено с 
0 одабраних руских бораца, под командом једнога искуснога и опробанога <pb n="143" /> ђенерала, 
дворишту начелства, четврта под стрејом једнога дућана, пета на ћепенку турске кафанице, шеста  
а настаје у таквим тренутцима, приликом једнога бујнога излива душе, бити дуга и бескрајно бона 
е европска себичност грубо разорила сан једнога младога народа и онемогућила да се две братске  
.{S} На томе делу, које ће се несумњиво једнога дана јавити, било као историја, било као прича  
ави капетан батерију и изјаха напред до једнога завоја са којега се далеко догледа повијена пан 
ча ми један коморџија — мал није пребио једнога заробљеника.{S} Зауставио се под једним храстом 
вога сина, кога ће страшно заболети ако једнога дана сазна шта сам учинила.{S} Дубоко сам се то 
лности.{S} Јуче су видиш спровели овако једнога а на левој му страни блузе црн кончић, о који ј 
{S} До подне све је било мирно али, око једнога сата по подне, појавио се један аероплан над Бе 
дњем.</p> <p>Трећа се група окупила око једнога фијакера, којим је, не знам ко, хитао из начелс 
унских и савезничких карата.</p> <p>Око једнога кафанскога стола, где се још јуче врло живо рас 
и затечеш пред вратима свакога купеа по једнога жандарма који грубо узвикује: „Овамо не може.{S 
борио.{S} Из тих мисли пробуди нас глас једнога који је био измакао нешто напред:</p> <p>— Ама  
и наше величине, онамо поносна прошлост једнога народа.{S} Онамо ваља поћи, онамо управити жеље 
етана и спроводиле су кроз „своју“ собу једнога страног дописника и... даље се није могло: „Тре 
p> <p>— Може бити, и такве наредбе могу једнога дана врло лепо послужити као докуменат, који ће 
дале звездице, она се наслони на ограду једнога гроба и поглед јој поче блудити тамо, преко Кос 
ве заједнички, повезане, целу трагедију једнога народа.</p> <p>Промиче батерија тешко извлачећи 
Небо је пуно тужне боје те сурову слику једнога читавога народа који креће у збег, у планине, о 
анине да са нама заједно поделе судбину једнога несретнога народа.{S} Кренули отуд, са далеких  
} Он још од ране зоре посла у извидницу једнога поднаредника са два војника који далеко измакош 
у болова који у овоме часу раздиру душу једнога несретнога Краља.{S} Али дечица домаћинова, кој 
им злочин према своме детету.{S} Поумих једнога тренутка да се вратим, али где и шта затим да ч 
ељ стигне нека затече пусту земљу и леш једнога старога Краља!</p> <p>Краљ то није рекао као фр 
овенчанога и Стевана Дечанскога.</p> <p>Једнога дана, када је глас топова измешао своју сурову  
раг на Јелицу са које се спушта.</p> <p>Једнога тренутка заустави капетан батерију и изјаха нап 
екамо кад ће наићи на наше село.</p> <p>Једнога дана не дође нико с вечери из села те се ми заб 
има да му кажем, како да почнем?</p> <p>Једнога тренутка дође ми жеља да се не буди још, да спа 
 целе владе, која је у том погледу била једнодушна.</p> <p>— Капитулација у овом случају не зна 
сетили дужност да не дозволе старцу, да једној сумњивој вери стави на милост и немилост судбину 
ског невиног детета ни одузети живот ма једној српској мајци.{S} И он клону савладан једним теш 
 ће бити свршен.{S} Шта је Србија према једној царевини, не може сирота... а вама треба бар шес 
 ме.{S} Спавала сам ту ноћ у кафани, на једној клупи, међу многим војницима који су спавали по  
ћ притиснуо.{S} Над селом се узноси, на једној узвишици и догледа све до широкога косовскога по 
а прозора, седео је у мрачној сенци, на једној столици, <pb n="162" /> официр поврнуте јаке на  
 градској, већ залелека једна мајка; на једној сиротињској кућици, горе иза града, извеша се цр 
ријатељске војске појављивати се.{S} На једној кућици већ виси бели барјачић а пред кућом остар 
цртава, тамо у дубини, силуета града на једној узвишици под којом се простире варош од које се, 
ка, сретна међу унучићима, седела је на једној троножној столичици, подстицала ватру у камину и 
га до зоре неће прекидати.{S} Најпре на једној кућици па на другој, почеше на неосветљеним проз 
други крај варошице, официр заустави на једној чистини поворку, нареди вољно и све остало за од 
носно до појединих министара, али ни на једној седници није о њима говорено.{S} Један од минист 
ухватао све већу гомилу и час застао на једној страни па се појавио на другој, ближе или даље о 
на врата да испроси што.{S} Они прилазе једној групи, јер им се чини да се ту нешто живо разгов 
нског прага до другог.</p> <p>Прилазећи једној од група, која се враћала са станице, један омал 
 да пођем.</p> <p>Пред подне прешла сам једној познаници, госпођи која седи у истој кући из авл 
 употребих ту прилику да се разаберем о једној чудној појави, коју сам већ одавно запазио пред  
овући под кров да легне, Краљ је пришао једној ватри, око које су поседали војници.{S} Он сутра 
.</p> <p>Ја сам савио цигарету и пришао једној гомили резервиста и грађана да припалим.{S} Ту с 
мрти има бар толико утехе — и ако је то једној мајци недовољно — да је његова смрт била једна д 
је био је смештен у кући некога бега, у једној од кривудавих и тесних улица пећских.{S} То је в 
петана војводе Дукађинског.{S} Ту је, у једној пустој долиници, која се спушта до обала Дримови 
и сумрак, када смо далеко испред нас, у једној дубокој долини, опазили ватре те нам рекоше да ј 
р унутрашњих дела, а на доњем спрату; у једној пространој соби, цела је влада била непрестано н 
и и мојој породици припаде мало крова у једној ниској, бедној уџерици.{S} Уступиће нам домаћин  
а, или је то само онако, глас? — пита у једној гомилици војни лекар, навикнут да поуздано сазна 
те, само да трошите новац? — узвикује у једној гомилици професор чији се горњи капут усукао од  
расипао далеко око себе, указивала се у једној долини гомила кровова.</p> <p>— Да ли? — запитас 
у згради митрополије.{S} У тој згради у једној пространој соби, за дугим столом, по коме су бил 
ни.</p> <p>Другог чичицу нађе капетан у једној јаружици.{S} Развио на земљу прљав пешкирић па ј 
ију нас смештен у једну душу, изражен у једној особи; онај бол, саздан и сабран из суза и крви  
јима смо сви искрвављени а престављен у једној особи?{S} Ко је она?{S} Није ли то она што раскр 
и истога дана у месецу, Војвода Мишић у једној кући у Горњем Милановцу, седео за столом студира 
ох главу од овог боног призора и приђох једној гомилици која је још увек гунђала што смо се овд 
сазнаће да смо у њему ископали гроб још једној српској круни.</p> <p>Зора се све више наглашава 
Дорћол и град!</p> <p>— Прелазе!</p> <p>Једној се жени, мало више наше капије, одвеза бошча и п 
 тужбалицу коју су негда, после Косова, једном запевале.</p> <p>Пошто се равница којом идемо пр 
аредбе за одступање, још <pb n="705" /> једном састану у штабу Прве Армије.{S} Извесна обавеште 
рајнога надања и непоколебљиве вере.{S} Једном тако, уснила је, као бели голуб долетео на кућни 
његових усана горак и болећив осмех.{S} Једном заусти да нешто рече па се трже и уздржа, али те 
ко је то суморна зора, која се оглашава једном смрћу!</p> <p>Око мене је још све спавало.{S} На 
кава под оном непогодом и, кад се једва једном одушило те смо кренули и избили на друм, већ нас 
} Један од министара имао је прилике да једном вишем официру и директно одговори на питање о ка 
 говорника није имао храбрости да га ма једном речју узнемири.{S} Секретар се вратио и ћутећи с 
има се изваја благ осмех сажаљења према једном обичном паланачком типу уских рамена, који је по 
} Пожар који је буктао изнад вароши, на једном узвишењу, осветљавао је ону мрку гомилу кровова  
>Одиста је то чудна игра судбине!{S} На једном парчету земље од неколико часова дужине и ширине 
о колоне застало, па, опет креће.{S} На једном таком месту, где су се уставиле каре, појави се  
д <pb n="534" /> јавља се пукотина и на једном од основних видова, она се шири, зид попушта, на 
 варош; кроз дубоки мрак запазио сам на једном од двораца светиљку, која је, као утрнула жерави 
 се у разговорима не задржавају дуго на једном предмету.{S} Најмања нова појава, коју би неко з 
те господину начелнику штаба, да се, са једном пољском позицијском батеријом Дринске Дивизије,  
до смеха.{S} За овим иду мале таљиге са једном граном место четвртога точка, који је ко зна где 
и пут ме је опоменуо да се не дружим са једном девојком, рекао ми је да он то не воле.{S} И ја  
рој источњачкој бајци што вила чуварица једном чудотворном речју пробуди окамењене витезе, те с 
ужва и гласно објашњавање и свађа; пред једном другом кућицом, у врх села, коју означава прљави 
 без разговора.{S} Кола су застала пред једном двоспратном кућом и када е вођа тихо ударио алко 
даљи разговор јер сам се зауставио пред једном мучном сликом крај друма, где се беше окупила чи 
>Тишину, која нас је стално пратила, од једном проломи врисак пред нама.{S} Коњ, који <pb n="30 
оложење-, управо одушевљење, завлада од једном међу свима и нађе се однекуд и пива и вина и шам 
 да се склања.{S} Када би сад војска од једном почела да се повлачи то би унело велику пометњу. 
о и десно, <pb n="335" /> застала је од једном.{S} Један коњ у запрези малаксао је и пао.</p> < 
ори неколико тренутака па онда ми се од једном окрете и са пуно бола и горчине рече:</p> <p>— Д 
иче оштра и студена киша.{S} Небо се од једном навуче и замрачи дан, ветар окрете у помамну олу 
и га...</p> <p>— Држи десно! — чу се од једном позади нас груб војнички глас и пуцањ бича.</p>  
ш може лако вратити у Скопље али кад се једном зађе у планине...{S} И, вели, за бегство има уве 
во и отишла пут Призрена.</p> <p>Кад се једном откинула од Крагујевца, Врховна Команда није се  
 пешке, оборене главе и подржавајући се једном батином.{S} Он није говорио, није разговарао усп 
скан блатом и неизбријан наслањајући се једном руком на батину а другом на раме свога ађутанта, 
иву разапетом измеђ гусала и историје и једном родољубивом чежњом, која је у доба буђења свести 
он клону савладан једним тешким болом и једном боном резигнацијом.</p> <p>Топ оста наперен али  
трдесет и четири наша према осамдесет и једном немачком батаљону, као што је знао да и Топола н 
 се преплаших његовог погледа.{S} Он ми једном руком даде хлеб а другом ме помилова по образу.{ 
 она након дуге паузе, коју ја нисам ни једном речју прекидао, настави сама:</p> <pb n="471" /> 
не које су му спале и почео објашњавати једном војном апотекару како „у Немачкој не би могло ов 
а на српскоме тлу, те не би ли Голијати једном увидели да је жеља за слободом малих јача од нас 
 добио Цариград, који би имао користити једном посебном, освајачком циљу, споразумне ће силе, п 
том прође неки коњаник те се она спусти једном ногом у јендек да му начини места а ја остадох з 
ама испод стреја и капија; завија затим једном улицом која се нешто мало пење и долази до једне 
ље одвојила.</p> <p>Враћајући ме таквом једном вечеру, које је — претрпано догађајима који су с 
лободу већ умели да цене, крваво угушен једном непријатељском поплавом, као ово сад.</p> <p>Њем 
 зиду, на коме су капци спали те висе о једном јексеру; са рупом у дну зида, коју су пацови раз 
д Киченер свој део одговорности избегао једном војничком смрћу.{S} Када се буде неуспех ове екс 
е многобројне редове или се једва мицао једном половином друма колико је ова остала слободна.</ 
што нарочито значи, што је Краљ у овако једном критичном моменту, стигао у Приштину?{S} Гомила  
сматрали смо за дужност, да вас у овако једном озбиљном часу, позовемо на договор.</p> <p>Његов 
рнавској механи и кад би могао са цигло једном батеријом да прими борбу, не би то учинио ради в 
ајци!</p> <p>Мајке су их опремиле са по једном погачом од куће, мирне душе да их даље чека „кра 
вао их, враћао се на питања која је већ једном био поставио и уопште, чинио је све да што тачни 
аве.{S} Да ли би се војска, која би већ једном била на српскоме земљишту и вратила затим, то је 
стидела сам се сама себе и, кад сам већ једном била на улици дисала сам дубоко, алапљиво сам ср 
је псујући настаљао посао.{S} Најзад, у једном тренутку сену жигица али се опет угаси док је он 
откинута и увела булка.{S} Мало даље, у једном углу, лежи млада жена грлећи чврсто рукама Ранка 
} Мој син, који ће четири дана затим, у једном крвавом сукобу погинути, записује под 26. септем 
ма а ја болом.{S} Ишли смо ћутећи.{S} У једном тренутку, кад осети да ја грцам, старац диже гла 
 да чују што, па да се одлуче тек.{S} У једном углу, у тесној авлији начелства, објашњава један 
{S} Била сам чак у дубини и опседнута у једном углу гомилом, која је и сама једва дисала због п 
 није од пре шесет година и дешава се у једном народу који је показао више но ма који, да уме ц 
се, коју заузе батерија и построји се у једном шљивику близу друма.{S} По истој коси, лево од д 
је </p> <p>— Је ли? — учини капетан и у једном скоку нађе се крај телефона те зграби слушалицу. 
ку чаршије.{S} Био је студен дан а он у једном лаком капутићу.</p> <p>— Шта је ово, шта је ово? 
а сам се провукла, једва добила место у једном вагону, који је био влажан и ударао на задах шта 
човек пролазећи не би погазио.</p> <p>У једном углу кафане, крај самога прозора, седео је у мра 
правити жеље, онамо тежње.{S} И када су једном две младе војске, двеју тек никлих државица, кре 
p> <p>Ја се вратих у ону механу.{S} Још једном ме задахну топла и смрдљива јара, која ме је у о 
о па се врати погледом и прочита га још једном идући од речи до речи.</p> <p>То је била наредба 
ене обли тежак стид.{S} Погледах га још једном, али се израз његова ока није мењао и руком ми ј 
му његова срећна звезда наменила да још једном понови.</p> <p>И све то можда, зависи од једног  
својом крвљу обојити Ситницу, те да још једном потече мутна и крвава, изгледало је Краљу као ле 
 Гилана, одакле непријатељ слази да још једном окрвави Косово.</p> <p>Уморан годинама и болешћу 
пси рашчупали.</p> <p>Он ме погледа још једном оним ружним погледом, који ми је казивао: „Иди с 
 у недра:</p> <p>— Не, не бих смела још једном остати! — а затим јој кроз тамну боју изболовано 
нећемо Приштину напуштати? — запита још једном мој ноћни познаник.</p> <p>— Мислим! — процедих  
о и шињел и опасао револвер, он узе још једном наредбу која је лежала на сточићу, да је понова  
азе, он закључава врата па пошто је још једном бацио поглед по својој милој собици, поглед који 
> <p>И капетан проконтролиса најпре још једном топове, па распали једно за другим.{S} Затреска  
а пријатеља отишао начелнику, да се још једном распитамо о ситуацији пре но што одлучимо шта ће 
стиво разорени сан настави, и да се још једном пође путем историје, путем традиције, путем прав 
 носимо у души.</p> <p>Осврнусмо се још једном за собом.{S} Глува ноћ још страсно грли отаџбину 
оследње крваве борбе, пре но што ће још једном пропасти српска држава и српска круна утонути у  
глед захвалности са скопске станице још једном се понови.</p> <p>Огрнута ћебетом преко главе, ш 
 остали из околине Краљеве покушаше још једном да га убеде, износећи свако од њих нове разлоге, 
ишња церска историја са Поћореком и још једном славом покрити српска војска и вали те славе заљ 
извесно ките цео Чачак, попадале би још једном пред српском војском а непријатељ, <pb n="205" / 
оговори ни реч, ижљуби децу, пољуби још једном жену, која се није ни будила да види свога друга 
к.</p> <p>— Нису кукавице! — понови још једном учитељ.</p> <p>— Ако вас то теши! — слеже рамени 
ачи покрет и у њему се мртвоме буди још једном осећање војничке дужности и, са напорима једнога 
х види здраве и чиле, како су дошли још једном да <pb n="602" /> обнове материн гроб китећи га  
ојим ребрима, <pb n="384" /> отвори још једном оне велике, оне паметне и пуне израза очи и погл 
 са којих ће српска војска покушати још једном и последњи пут да брани Скопље.{S} Овде, испод В 
м.</p> <p>Ваљало та је одобровољити још једном цигаретом и дајући му ја га охрабрих:</p> <p>— Д 
 се они тамо у бугарској престоници још једном размислили пре но што би извели први октобар.</p 
 предње ноге.{S} Његове угашене очи још једном добијају сјај, груди му дршћу грчем од напора, н 
имити одлучну битку, нека се на њој још једном реши судбина Србије...{S} Зар не?</p> <p>Краљ по 
нгала.</p> <p>— Не! — понови учитељ још једном — Јер, ви сте Скопље напуштали са вером да је то 
дносећи се једна над другом.{S} Сен још једном обазриво застаде ту, <pb n="566" /> код првих ку 
p>Последњи је тренутак био већ и он још једном загрли децу.{S} Најстарије врисну очајно у име ц 
pb n="322" /> <p>— Био! — понови он још једном и настависмо ћутећки да корачамо један крај друг 
 се предомишљао пре но што би пошао још једном да прелази ту реку.</p> <p>Премишљајући о томе,  
 човек, пођосмо за њим.{S} Прођосмо још једном крај наше куће и ту се бабо опрости од нас а њег 
би изрекао судбоносну наредбу, њему још једном задрхта срце.{S} У једноме магновењу прелетеше м 
 још једном да се приберем, покушах још једном да се отргнем од утицаја масе, која повуче човек 
му да плови својим правцем; покушах још једном да заварам сам себе.{S} И, као год оно у Скопљу, 
мити све пред собом.</p> <p>Покушах још једном да се приберем, покушах још једном да се отргнем 
мој, рекох <pb n="646" /> и потегох још једном кундаком у вис да му располутим главу.{S} А он в 
га који је то слутио.{S} Крај друма, на једноме камену, видео сам после оне страшне липљанске н 
е.</p> <p>Приштинска црква узноси се на једноме пропланку уз који се пузају и куће приштинске а 
, пред оронулом и пустом кућом, седи на једноме камену слепи просјак.{S} Мусломани неће на пут  
ла разговор са познаницом, која седи на једноме дењку у последњем вагону воза који ће кренути у 
смо пажњу тек кад цео покрет загусти на једноме месту.{S} Окупише се људи око нечега, згомилаше 
 моменту судара, који се најпре само на једноме крају огромне лађе осетио, на другоме њеноме кр 
 да малаксава и успорава ход.</p> <p>На једноме одморку — прича ми један коморџија — мал није п 
колибе, тамо у дну голе шуме.</p> <p>На једноме, последњему одморишту, пре но што ће почети да  
е Млађа! — и предаде дизгине свога коња једноме до себе а он узе да се провлачи кроз гомилу на  
 Србији, рекао је на дан првога октобра једноме нашем вишем чиновнику:</p> <p>— Шта ће те сад?< 
а бабо извади из шпага петицу, па приђе једноме од њих и рече му гласно, тако да су сви могли ч 
ше понудити мирно и безбедно прибежиште једноме сиромаху књижевнику своме, Ускоковић није имао  
ише а ага, који је одсео у њега, нареди једноме да му претресе мутвак.{S} Овај учини то па нађе 
плати је ли, момче? — довикује пуковник једноме рањенику који гегуца друмом натраг ка Слатини.< 
, а она стоји и чека.</p> <p>Пришао сам једноме жандарму, који је бајаги одржавао ред, којега н 
ти Венизелоса и састав кабинета поверио једноме прононсираноме германофилу.{S} Та вест на мах у 
њу онога „човека из народа“ који ће, по једноме пророчанству, сузбити поплаву непријатељеву и с 
отварајте!</p> <p>Сам капетан полеже по једноме топу, одмери, нанишани и... пуче.{S} Опали и др 
зорила његово „дубоко уверење“ узвикнуо једноме нашем државнику: .</p> <p>— То је којешта од ва 
 распоредом путовања? — окрете се Пашић једноме чиновнику, који му је стајао за леђима.</p> <p> 
у је ваљда сад било и лакше.{S} Ипак, у једноме тренутку, он се побоја да цео овај разговор не  
дбу, њему још једном задрхта срце.{S} У једноме магновењу прелетеше му пред очима све добре и з 
груди и отварајући са напором очи.{S} У једноме тренутку, када је сан већ претио да ме шчепа, ч 
шао сам у кућу и боно се насмешио.{S} У једноме углу, у мојој канцеларији, лежи згужвано платно 
или и кров је већ висио у ваздуху.{S} У једноме крају врисак оних који су у пламену изгубили св 
високих планина што их он грли, те да у једноме маху слете на јадранске обале.</p> <p>Како смо  
иких, изразитих очију, она је стајала у једноме склонитоме куту, иза великога стуба.{S} Један с 
ићу неколико грубих речи, те је сукоб у једноме тренутку претио чак да пређе у разрачунавање.{S 
назирали.{S} У тој полутами виделе се у једноме углу собе набацане школске клупе а на зиду слик 
егуцају каљавим друмом, капетан поуми у једноме тренутку да их прибере око своје батерије, за с 
е ли ми је опростити?</p> <p>Била сам у једноме тренутку слаба; тешко је материнској љубави раз 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У једноме кутку, једнога од пустих двораца старога Уциња, 
не може да лежи.{S} Из далека, с друма, једноставан ромор гомиле као жубор реке и по где кој уз 
х пламенова, почели су се развејавати у једноставан простран облак који је пао као покривач над 
видиш облике, изгледа ти све као једна, једноставна маса из које провирују осветљена лица.{S} И 
јединаца и сад већ изгледамо као тамна, једноставна маса, која се ваља друмом.</p> <p>А мраз ве 
етала преко лица и предмета а завладала једноставна, мирна и мистична румена полусветлост, која 
а и њиха, нагињући унапред, као једна и једноставна маса.{S} Они који су седели на земљи дигоше 
Док су кровови у први мах изгледали као једноставна модра маса, као гомила црнога камена сручен 
што пред собом назирао друм и са стране једноставне црне планинске масе спојене са тамом те без 
ево казивање је било можда природније и једноставније, али сам ја само целину сачувао у сећању  
то.{S} И онда поче тихо да казује, оним једноставним, промуклим гласом, који ће <pb n="406" />  
6" /> столица и све погло главе и жагор једноставно испуњава простор, а облак дуванскога дима п 
внике феудалнога господарства, и ствара једноставну и снажну српску државу која слази у косовск 
ране од једанпут; једну овде у грудима, једну у куку и једну у врату; пропљувао је крв, на ногу 
} Сад сам тек био почео један већи рад, једну композицију... остала је тамо, у Прагу.</p> <p>—  
уги су опет шофери наменили лепшу смрт, једну врсту самоубиства, својим аутомобилима.{S} На вис 
у.</p> <p>Учинила сам и једну неправду, једну горку неправду према своме сину, у тренутку када  
> <p>Распитао сам се и чуо чудну причу, једну од оних вечитих прича, које се кроз сва доба пона 
 је грудима по земљи како је ничке пао; једну је руку био савио под собом а другу опружио више  
 Мој Мића је имао три ране од једанпут; једну овде у грудима, једну у куку и једну у врату; про 
онима од по 600 пушака, обе на Осогову; једну према Кривој Паланци а другу на правцу Царево Сел 
ва доба понављају и у књизи и у животу; Једну од оних прича, које казују толико пута већ казану 
 Слушај, колега, хтео сам те умолити за једну услугу.{S} Шаљем своју породицу тамо, у Приштину, 
ми је да нађем још кога.{S} Чула сам за једну познату ми породицу да одлази у неко село.{S} Оти 
Нису ме ни тамо примили.{S} Чула сам за једну болницу доле, на Вардару, отишла сам и тамо.{S} М 
Краљу — Нема нигде оно.{S} Не би дао ја једну моју њиву за целу ову планину.</p> <p>— Па дао си 
на!...</p> <p>Оба су поклича исказивала једну и исту тежњу, тежњу да се немилостиво разорени са 
 од којих је свака засебно представљала једну целину беде и невоље а све заједнички, повезане,  
арију.</p> <p>Та канцеларија представља једну пространу, правоугаону одају, претрпану креветима 
</p> <p>И пре но што стиже ко од нас ма једну реч утехе да каже очајнику, он отвори врата и сун 
ка.{S} Чичица је сео на сред авлије, на једну столичицу која је ту остала како су се деца играл 
енцем од крви која се из ране излила на једну и другу страну чела, слила се крај ушију и направ 
к изменио.{S} Пећ је у истини личила на једну велику гробницу, кроз коју су лутале сенке бивших 
оценијим товаром.{S} Коњић нарамљује на једну ногу, извлачи кола из блата амовима искрпљеним ка 
 то капи српске крви, које су кануле на једну успавану традицију и у душама <pb n="597" /> оних 
а, иза кола, ишао је, наслањајући се на једну грану, заробљеник.{S} Био је босих и раскрвављени 
 који се тетура друмом ослањајући се на једну грану.</p> <pb n="383" /> <p>— Промрзла, што ћу!  
ј друма повијен стајао ослањајући се на једну батину.</p> <pb n="283" /> <p>— Јесте, јесте, Кра 
 није дуго трајао.{S} Изађосмо убрзо на једну малу чистину затворену са три стране густом шумом 
исао подвуче и појача, он пружи прст на једну забачену уличицу, где се догледао један болан при 
ог депоа, неко обрати ђенералу пажњу на једну заосталу и прокислу тробојку на тој згради.{S} Та 
лежао на његовоме столу, извади из џепа једну мараму и покри њоме лице детиње.</p> <p>И мене за 
т а Французи, Енглези и Руси кад изгубе једну варош, они упознаду њену вредност.</p> <p>— Готов 
Страховита неман уништења преспавала је једну дугу ноћ, те нам дала маха да данемо, да умијемо  
осрнула и — подлегла.</p> <p>Написао је једну цедуљицу у којој је горко пребацивао Отаџбини што 
глези и Руси другу.{S} Немци кад освоје једну варош они упознаду њену вредност а Французи, Енгл 
а, додаде оној са солунског воза најпре једну бошчу, па онда једно па друго дете а затим и сама 
да тешко моћи примити на себе да понесе једну тако тешку бригу.</p> <p>За таљигама иду једна во 
ић тешко моћи на себе примити да понесе једну породицу а стари деда тешко моћи примити на себе  
 носио још омотану, на левоме рукаву, и једну белу врпцу.</p> <p>Светина на улици и пред општин 
шару, после је одступио.{S} Имала сам и једну тетку, па и она избегла тада и од тад је нисам ви 
у рату но у гробу.</p> <p>Учинила сам и једну неправду, једну горку неправду према своме сину,  
настане буђење и покрет.{S} Понео сам и једну празну мањерку, која је лежала крај ватре, рекох  
т; једну овде у грудима, једну у куку и једну у врату; пропљувао је крв, на ногу не може ни сад 
стог двора, изабрала <pb n="11" /> себи једну од многобројних одаја, затисла камене прозоре сен 
је Францускиња и хтела би да јој понуди једну кутију конзерве, видећи је како гризе тврд и црн  
 којом се облици, који су до сад чинили једну целину са мраком, почињу назирати али не још и ра 
прли погледе у њене усне, како не би ни једну реч испустили.{S} А та реч тече са њених усана то 
м немајући у тренутку на расположењу ни једну реч којом би изразио своје осећање.</p> <p>Шапћућ 
у која од Прокупља до Приштине тек чини једну целину.{S} Никад ни уметникова кичица не би била  
више ништа не може учинити, предузимати једну тако неочекивану акцију?</p> <p>— Врховна је Кома 
лно погледала и ушла је у вагон, носећи једну црну бошчицу са које је капала вода и остављала м 
студени ветар и допире хладноћа, те док једну страну грејеш крај ватре друга ти зебе.{S} То је  
ој добро, а заволела је и децу.{S} Имам једну девојчицу, виш волишна је, на мене, те рекао би н 
ају ћутати пред силом.</p> <p>Видео сам једну грубу и ружну слику.{S} Прилази вагону једна госп 
6" /> ако је то привиђење, зашто осећам једну неодољиву потребу да јој говорим, да је задржим н 
нице; да ми је да га нађем, да му узмем једну килу тога ордења да је сручим у кола, у крило нен 
дућана до дућана па не могу да разменим једну банку.{S} Трговци сакрили сребро а то знам већ шт 
олиба! — одговори он и показа ми главом једну колибу од дасака, коју је општина на брзу руку по 
још, догледа он пред слатинском механом једну гомилицу официра и коња које су сеизи водали друм 
 ми одговарао.{S} Кад сам и њему пружио једну цигару, он је чисто неверице пружио руку да је пр 
на да ће ме примити.{S} Ко не би примио једну мајку с дететом, која по овако пакленој ноћи бега 
ко пати, ми лекари обично предвече дамо једну дозу морфијума ради умирења живаца и ради сна кој 
е очајна и страшна гужва.{S} Видиш само једну црну масу како се повија, видиш уздигнуте песнице 
ли понети, јесмо ли дорасли да понесемо једну овако огромну задаћу?{S} Не прави се једно велико 
наца, од којих свака за се заслужује по једну оволику књигу.</p> <p>Ја ову књигу не сматрам као 
та има два митраљеза а сваки батаљон по једну батерију.{S} Па онда крећу из Марсеља још две енг 
 се зори.{S} Попушили смо ћутећи још по једну цигарету.{S} Млади се поднаредник измакао од манг 
ва, које је на њему, он преставља скоро једну малу варош а по уређењу и читаву једну државу кој 
ињих чела.</p> <p>Он полете у подрум, у једну мрачну и тесну подземну избу и тамо нађе целу сво 
зрази бола и патње и све се сједињава у једну црну, живу масу, која се креће друмом као црн обл 
а казује како је стару мајку оставила у једну турску кућу; добар, вели, неки турчин, дао јој је 
моћ од општине а у Нишу сам опет ушла у једну болницу.{S} Пет месеца сам се тако потуцала и јед 
тола и пођоше за секретаром и момцима у једну малу собицу, врсту магацина, где су биле стоварен 
и узнемирио, сиђе на доњи спрат и уђе у једну пространу собу, која је, вероватно у редовним при 
="290" /> која је савијала из чаршије у једну ранију бочну улицу и тискала се да избије на друм 
 равница којом идемо преломи и узнесе у једну вишу раван, на дну се ове оцртава, тамо у дубини, 
кола и народа и стапају се као потоци у једну густу гомилу која креће друмом.{S} Али узаћи на д 
а сиђем за две три куће доле.{S} Уђем у једну удубљену капију па само промаљам главу и гледам ш 
 <p>Ни је ли то бол свију нас смештен у једну душу, изражен у једној особи; онај бол, саздан и  
едао погледом без израза, дуго гледао у једну тачку, подајући се, усамљен у том тренутку, осећа 
" /> смо те се нас неколицина увучемо у једну кошару да се склонимо од кише.{S} Па Бојко тако п 
е пружио по земљи и подметнуо под главу једну цепаницу; други један војник наместио камен као у 
 смрдљивим барама и да ће Србија читаву једну генерацију своје омладине просто бацити зверовима 
 једну малу варош а по уређењу и читаву једну државу која плови по мору.{S} Ту су радње и тргов 
су то начини којима они освајају читаву једну поворку неорганизовану, неповезану; поворку, која 
лика нашега слома потпуно личи на такву једну катастрофу.{S} Личи ми по величини несреће, по по 
ко то, а он каже:{S} Немци, Томо, имају једну политику а наши, Французи, Енглези и Руси другу.{ 
 са учитељима пробдио крај мангала целу једну ноћ све док га умор није савладао.</p> <p>— Сећам 
 са потпоручиком уђе у собу, предаде му једну малу коверту, коју капетан хитно отвори и принесе 
а.</p> <p>Једва сам догледала кроз таму једну кућу и похитала сам, уверена да ће ме примити.{S} 
часу учини, да сам опазио тамо усамљену једну познату ми слику.{S} Дигох се од ватре да видим ј 
год потезао на дахијске људе, већ су ту једну ноћ, пре но што ћете ви наићи, испред вас бегали  
их грађана, освајаше све више.{S} Видех једну кућицу нешто даље од <pb n="466" /> топовских шуп 
 покривао леву половину главе, ја видех једну празну очну дупљу, где је пре сјало његово црно о 
убини цркве, иза задњих стубова, спазих једну црну појаву.{S} Нисмо дакле били сами, ја и моја  
ила хладна, прстићи студени.{S} Замолих једну жену, која је седела крај мене, да и она види, да 
 многих и ранијих и доцнијих, стећи још једну поуку из овога великога и крвавога рата, а та је: 
прекиде причу и замоли ме да му дам још једну цигарету.</p> <p>— Није што ми се пуши, вели, нег 
/p> <p>Пред мојом кућом затекли смо још једну гомилицу која удара алком у врата и чека <pb n="2 
наче давали мира.</p> <p>Понудих му још једну цигарету, јер је ону прву одавно посркао и жудно  
ићени славом са Куманова и Облакова, са Једрена и Брегалнице, са Цера и Јагодње.</p> <pb n="721 
 после Куманова послате српске трупе на Једрене, али је још тада брижно занихао главом:</p> <p> 
 олакшавна околност, па онда хоћу да му Једрене, Брегалница, Цер, Елбасан... све, све то да му  
и на Битољу, <pb n="145" /> борио се на Једрену и на Брегалници, борио се на Дебру и на Жировни 
онела прекид преговора и нову акцију на Једрену, стари је Краљ суморно завртео главом.{S} Није  
чађалом таваницом са које, као покидана једрила, виси паучина и лелуја се од јаре из мангала и  
а.</p> <p>Сретах их успут, ове јаднике, једу лишће од купуса који су упљачкали у првој башти ко 
како су на другом месту?</p> <p>— Тако, једу и пију.{S} Истребиће све ако подуже остану.{S} Нар 
ко ће ово трајати; хоће ли имати шта да једу; хоће ли их прогањати?{S} Волем овако, нека су кра 
ри. — Знао сам да ће они ујутру доћи да једу цркотину и да ће ме пробудити.</p> <p>Толико само  
парчадима бундеве, коју пеку на ватри и једу је.</p> <p>Из дворишта улази се, на левој страни,  
 њима се и батерија помиче све до првих јежевачких кућа.{S} Нови положаји које би заузимали наш 
од те намере у толико пре, што код села Јежевице натрапа од некуд један полуескадрон коњице тре 
чим му стиже на доглед, измеђ Слатине и Јежевице, отпоче пушкарање.{S} Пушкарање ово није више  
одне, предходница са батеријом крете ка Јежевици у сусрет непријатељу и чим му стиже на доглед, 
 величини својих трупа и о ситуацији на Јежевици, одакле је овога тренутка стигао, не кријући н 
, што је синоћ у мрак стигло.</p> <p>На Јежевици с једне и с друге стране друма полегли по земљ 
>Пуковник са својим штабом заноћио је у Јежевици, у сеоској школи, где је велики <pb n="198" /> 
ао пут и она је лагано измицала ка селу Јежевици.{S} Посматрајући старце из трећега позива како 
{S} Капетан запази први како са звонаре јежевичке цркве лије киша танади.{S} Он нареди да се че 
 <pb n="197" /> непријатељска заседа на јежевичкој цркви ућути.</p> <p>Топовски метци у тако не 
их дебанжових и два крупова.{S} Тако се јежевичком косом поставила батерија која је сад већ бро 
ноћ борба завршила.{S} Он се повукао на јежевичку косу и то је био онај ноћашњи покрет непријат 
адовина бије и реже уз образе а тело се јежи и душа грчи, те студена грозница прожима те скроз  
 осваја.{S} Како смо сви били прокисли, језа узе да нам прожима тело и дрхтавица да нас осваја. 
Осећао сам и влага да ми прожима тело а језа га стреса, те сам се диго лагано из гомиле уморних 
и а онога Радојицу тај час спопаде нека језа и узе га трести грозница, те занеможе и једва оде  
која смо слушала ову причу, подиђе нека језа.{S} Она пећина, оне свећице, па служба у пећини, п 
 и метну га у џеп.{S} Мене подиђе ладна језа и осетих како ми се диже коса на глави. — „Шта хоћ 
као жеравице, али је престала она силна језа и дрхтање.{S} Зашто је престала; да л’ му је боље? 
 тада ме је, у пријатноме седишту, увек језа обузимала.{S} А сад ја преживљујем то.</p> <p>Дете 
о хтео да пригреје што.{S} И сад ме као језа обузме кад се сетим те ноћи у дубини пећине.{S} По 
е осећа студен загрљај судбине, као оно језа што предходи грозници.{S} Грађанство се потпуно по 
доста мирно, поче понова да се тресе од језе.</p> <p>Једва сам чекала да сване и тада сам тек м 
ом је обасјан данашњи дан, пуно студи и језе.{S} У селима, која се у даљини догледају, нигде жи 
робним обалама охридскога и дојранскога језера, на Марковом Прилипу и Душановом Призрену, на Ск 
 које гамиже сав тај свет, права блатна језера која, кад се прелази са једне на другу страну ул 
 летилице и давићемо се у дубока блатна језера.{S} Вај нама, сејаћемо свуд где прођемо неопојан 
и се зарива више осовине у житка блатна језера која испуњавају пролоке.{S} Светина, која се нат 
 очи и прса у прса, војник са мазурских језера, са Немира, Лијежа и Анвера, са војником са Кума 
та, где ређега те се разлило као блатно језеро а где гушћега те се хвата за точкове од кола, за 
 јутрос догледа изнад врхова Црнољеве и Језерске планине, просеко је облак те се узнео поносан  
или на Чичавицу, <pb n="295" /> Голеш и Језерске планине, а између непријатеља и нас била би Си 
Град и студен ветар, који брише озго са Језерца, пева тужну песму кроз пукотине на његовим орон 
тајанствени разговор ноћи који ветар са Језерца својим писком и звиждуком, који се рађа у кланц 
едан.{S} Прелетали су изнад нас и њихов језиви шум продирао нам је дубоко у душу.</p> <p>Решила 
средином моста, јер је странама његовим језиво проћи над реком која се доле у дубини ваља и хуч 
кутија од конзерве они је лижу и крваве језик на оштрој тенећки.</p> <p>Нико их не гони, нико н 
цању врло често напуштају обичан дневни језик и залазе у појезију.</p> <p>— Ја нисам само то је 
аго.</p> <p>Девојче се охрабри и одреши језик.</p> <p>— Била сам, вели, на станици да гледам св 
 једним новим, једним другачим језиком, језиком којим се исказују само велики, само истински ос 
је.{S} Не зна да говори, него тако брља језиком ко пијана баба.{S} А биће напредно дете.{S} Ако 
же били правој опасности.{S} За нама је језиком непријатељских топова зборила смрт али је пред  
о туђин да му треба <pb n="29" /> туђим језиком говорити па ће он то разумети.{S} А кад ни једн 
у ми тешке — одговори ми звучним својим језиком — јер их патим са једним народом, који их тако  
да ће у томе часу говорити пророчанским језиком, рекао: „Ама шта сте окупили са тим концертима, 
о имати Краља? — наставише деца слатким језиком наивности да задиру дубоко у рану која је жегла 
ми је српски, рекао ми је мојим рођеним језиком, рекао ми је оним истим, којим се моја мајка мо 
ј говорим једним новим, једним другачим језиком, језиком којим се исказују само велики, само ис 
штета што није мушко!{S} А није само на језику и кућаница је; помаже боме мајци на сваком послу 
ноћи, из мрачних камених дупља, проноси језовит цик кроз пусти овај кланац.{S} Ту гамиже још и  
друму, увијена густом помрчином, водила језовите разговоре, било их је који су склоњени у стран 
ма, гачући и причајући успут међу собом језовите приче о томе, како су испијали очи јунацима на 
Београда.{S} Он је <pb n="44" /> причао језовите ствари о бомбардовању које је, тога дана, трај 
ве и почела нас грлити својим леденим и језовитим загрљајем.{S} Из Призрена се нисмо могли ничи 
а а ја сам видео још болнију, видео сам језовито одвратну слику.{S} Пред нама су ишла једна кол 
аденовац тога тренутка одиста страшну и језовиту слику престављала?{S} Видела сам гомилу препла 
воља, ја сам у Младеновцу преживела ону језовиту трагедију са мојим мезимчетом коме никад више  
ај који ће у доцнијем животу са леденом језом препричавати, почињући увек причу са: „Ја сам пре 
 распростире далеко око себе светлост и језу.{S} Неколико пламених стубова, као колоне класични 
ова, продире арлукање Арнаута и проноси језу кроз ваздух.{S} Мора да је ближе зори но поноћи, т 
зађем на друм, не би ли кретањем умањио језу и не би ли се разгалио до времена кад настане буђе 
ало и прошири, он само изазива још већу језу кроз тела која су мрзла оне липљанске ноћи а не за 
 ноћи и чека.{S} Ветрић када би шушнуо, јејина када би лупила крилима, вал када би ударио у сте 
амени двори и у њиховим се дупљама буди јејина, која преспављује дан и престрављено удара крили 
х двораца, где је друговала са совама и јејинама и спустиће се доле, на питоме уцињске обале, г 
ених висина у њено корито; ослухну крик јејине која из камене дупље поздравља поноћ; ослухну та 
ан глас дављеника, затим, далеко негде, јек секире и тресак посеченог дрвета.</p> <p>А још мало 
штинској звучно звонила звона, те им се јек целим Косовом проносио; куће су биле искићене тробо 
е било мирно, по где кад чула сам га да јекне и тргне се као да га је што штрецнуло.</p> <pb n= 
ож са пушке у гркљан.{S} У томе часу он јекну: „Не, кумим те Богом и светим Јованом!...“ Те реч 
воју сурову грмљавину са топлом и тихом јеком звона са усамљених манастира, кренули су и њих; к 
S} И онај стари капут његов што виси на јексеру иза врата, који је правио преклане о слави, и д 
на коме су капци спали те висе о једном јексеру; са рупом у дну зида, коју су пацови разрили —  
а и иначе је живот у Скопљу био у пуном јеку.{S} У општини се, све до последњег часа, живо ради 
> <p>— Какав пример?{S} Коме пример?{S} Јел’ нама, грађанима?{S} Ако је војсци, онда води га та 
 смо се и огрејали и окусили мало топла јела и обезбедили од кише под широким турским кровом.</ 
болеваше се многи од те хране те сирота Јела, неког Андрије Андрића и иначе слаба, од те хране  
а смрт, непомично стоји крај друма, без јела и пића, тупо гледајући предасе и подајући се смрти 
 и навала гомиле, која поче већ отимати јела, и оне спустише капке на прозоре те увећаше број г 
а свој редован јеловник и прописан број јела.</p> <p>— Ама зар се растури држава а та се кујна  
.{S} Шта би могла друго, два дана нисам јела а срамота ме је било да просим.</p> <p>Отишла сам  
бацају сенке, џбунови велики као шуме а јеле, које су окитиле подножја Проклетије планине, изгл 
{S} Дете право, здраво и хитро као млад јелен, те тета Стане са поуздањем чека, где је оволико, 
а баце месо на жар; трећи, најсрећнији, јели су по кафаницама приштинским, које су првих седам  
ка мука и невоља.{S} Сваки дан смо мање јели али и то мало па понестало и настаде велика оскуди 
књиге кад има што да научи, па макар ми јели без њега.{S} А да ми видиш Бату, ништа није ово дв 
до конака снабдевали се храном, већ смо јели последњи хлеб.{S} Већ на првоме кораку, можда на с 
и вреће пројина брашна.{S} Веле, било у Јелисија неког, па кад су преметали Турци а то било одв 
војске, упућена је била доцкан синоћ са јелице капетану у помоћ али, рђаво вођена, залутала је  
шених становника до којих, преко високе Јелице, једва да допре из Чачка каква вест о ситуацији  
 прешла драгачевску равницу, од Гуче до Јелице, а са зором се већ пела уз Јелицу, те кад освоји 
Борба</head> <p>У Гучу, на Бјелици, под Јелицом планином, стиже 17. октобра с вечери једна бате 
на пантљика јеличкога друма и, тамо под Јелицом, Чачак који броји последње сате своје слободе.{ 
ерпентинска џада која обавија као змија Јелицу те је далеко под собом могао сагледати делове др 
 преморена стока могла узнети натраг на Јелицу са које се спушта.</p> <p>Једнога тренутка зауст 
че до Јелице, а са зором се већ пела уз Јелицу, те кад освоји дан она се поче спуштати ка Чачку 
ега се далеко догледа повијена пантљика јеличкога друма и, тамо под Јелицом, Чачак који броји п 
и глас.</p> <p>— Ал немојте тако, госпа Јело, — одговара јасан, пун женски глас — и други су ра 
его да је био рањен.</p> <p>— Ју, госпа Јело, шта говорите.{S} Мој Мића је имао три ране од јед 
 сви били поспани а оне узеше да спреме јело и тако у послу прође тај први дан.{S} Тако прође и 
ги разговор.</p> <p>Као да је пристигло јело, јер мало затим око свих ватара поче да изумире ра 
том на коленима, немарно прелетао очима јеловник, враћао порције што му је дато мршаво месо и т 
 која и сад у Призрену има свој редован јеловник и прописан број јела.</p> <p>— Ама зар се раст 
 се на подне пребрине та тешка брига за јелом, извлаче се опет сви из кућа, из авлија, ханова и 
лица развила на туђем ћепенку мараму са јелом и руча, онде по неко усамљен, ослоњен на зид, на  
вари утоварују, кола која су посрнула у јендек узносе се раменима на друм; они који су се погуб 
коњаник те се она спусти једном ногом у јендек да му начини места а ја остадох за њом.{S} Наиђе 
ју обале друма и срозавају се страном у јендек; вочићи потежу у страну и преврћу кола, волујар  
господа официри овако лагати и гурати у јендеке зато да провуку своје прије и комшике.</p> <p>— 
вари се расуше по друму, светина суну у јендеке и грађани београдски већ облише крвљу друм и за 
" /> потоцима и по блату, по друму и по јендецима, све растурено, све побацано, све погажено.{S 
 арнаутске сеоске уџерице, по хановима; јео је суви хлеб или где кад, ако би где затекао какву  
и данас ће очајно хитати да се спасава, јер поред панике коју је догађај од прошле ноћи изазвао 
једини су још трагови њихова детињства, јер угашен поглед, оборене главе и тежак бол исписан на 
разрогачених очију и забленута погледа, јер престрављено гомилом, вриском и грмљавином топова?{ 
pb n="639" /> грозница од страха ваљда, јер ми је то била прва борба у животу, па одмах јуриш.{ 
чује.</p> <p>— Који? — изненадих се ја, јер сам већ био и заборавио да сам га ма шта питао.</p> 
ести у царство снова, у царство бајака, јер на његовим се уснама појави развучени осмех задовољ 
етан пуца из револвера на потпуковника, јер му је овај казао безочну реч, па ено...{S} Нико виш 
о мени изгледало — вели несретна мајка, јер сам све то гледала кроз сузе, носећи на рукама мртв 
 разговор шапатом, ја га нисам слушала, јер кад нисам могла оком ја сам ухом бдила над дететом. 
 узбуђење, никога ипак није изненадила, јер смо тај напад већ од дана бугарске мобилизације оче 
воштане свећице а и по где ко међ нама, јер је у шуми био још гушћи мрак те смо једва одили.{S} 
о.{S} Осећала сам се сама, сувише сама, јер ми је те зиме, по смрти мога другога сина, умрла и  
се убрзо поче да креће густ облак дима, јер се уопште ових дана у много већој количини и много  
 ми је било но оним швабама и мађарима, јер они су бар робовали туђину а ја своме рођеноме брат 
 по мучним путевима, по мразним ноћима, јер ми је тај пут престављао извесан разлог за живот.</ 
ја нећу успети да изложим њеним речима, јер те <pb n="446" /> су речи често пута биле испрекида 
 ма кад до сад, јер се осећа заклоњена, јер зна да јој српски топови не смеју, тамо где је, бац 
ло да се пробије у прве редове до шина, јер ено га оздо иде воз који ће примити и понети све ов 
 би у кући завладао дубок мир и тишина, јер нико није хтео ни шумом да узнемири сломљенога Краљ 
ате!</p> <p>Одмори се мало од казивања, јер смо се баш пели уз неку тегобну узбрдицу, па кад се 
 пазаре.{S} Ту су погађања, ту цењкања, јер се купује на мање и на више.{S} И чега ти ту нема н 
и могла цела једним правцем да одступа, јер су поједини путеви такви, да би се морало појединач 
 увући у јаку ни руку склонити у недра, јер носиш одапету пушку и обзиреш се на све стране.{S}  
о је обећао.{S} Пођох да отворим врата, јер онај је и даље лупао.{S} Отворила сам их колико да  
горко заплака при спомену свога детета, јер сам још мало час уочио кад је поменула дете, да га  
ског метка.{S} Од једнога метка одиста, јер пешадија је већ на ивицама вароши, а артиљерија је  
а и под колима.{S} Ватре је било доста, јер се ноћас предавало пламену све што се не може понет 
 да прођу.{S} Сви идемо средином моста, јер је странама његовим језиво проћи над реком која се  
 кажу коју реч, избија маглица из уста, јер мраз све јаче стеже.</p> <p>Крај једне ватре, међу  
обегне јунак, то је још и већа кривица, јер зарази страхом остале.</p> <p>— Признајем ја то! —  
 Ту је ваљада село или логор избеглица, јер се ове ноћи не може даље ићи, мора се преноћити нег 
 утоли.</p> <p>Дао сам му од свег срца, јер сам знао да у Ђаковици арнаути продају дуван отворе 
тајали, заузео је данас одлучнији став, јер одлагање одступања могло је бити од несретних после 
 бије, бије сад бешње но ма кад до сад, јер се осећа заклоњена, јер зна да јој српски топови не 
торија, историја наше стогодишње борбе, јер целога овога века што је за нама ми нисмо ни стигли 
о сам јединца, одрасла... — ту застаде, јер му заигра реч у грлу, па се прибра и настави. — Вој 
{S} И кад би се бар могла склонити где, јер се више није могло издржати?{S} Нити сам имала снаг 
икрио, али нисам могла да познам ко је, јер му кроз кључаницу нисам могла да сагледам лице.{S}  
реди ми мало кост.{S} Ал ако, добро је, јер ме спасе мука.</p> <p>Он прекиде причу и замоли ме  
 потврдих ја.</p> <p>— Насликао бих је, јер то је моја судбина.</p> <p>— Не видим — заустих да  
шта ће, где би га понела да се превије, јер му је ране превила крпама које је откидала са свога 
ји су нам давали општу слику ситуације, јер смо се са воза вратили тако исто оскудни вестима ка 
ватили неуспех дарданелске експедиције, јер нам је он довео један зуавски пук на фронт а верова 
еба више да се пазим но остале девојке, јер немам мајке а отац ми често остаје ноћу у кафани, т 
ранцуски, већ не могу више, дигли руке, јер су почели и они да гину.{S} Не могу од куршума да с 
р се тамо већ чује пуцање српске пушке, јер су му село извесно већ напустили Аустријанци.{S} Ех 
да једе, гомилице једва ако би омањиле, јер велика већина на улици, на ногама и једе.{S} Парче  
нису изгинули пре оне мећаве већ после, јер ево локве крви на земљи нису испране.{S} Значи изги 
 подне, нико није ни помишљао на време, јер у то доба ватра поче да узима све већи мах.{S} Сад  
илегисане госпође, свеже и тоалетиране, јер су безбрижно провеле ноћ у топлој соби.{S} Један ће 
ак у ствари значио напуштање Краљевине, јер заробљен краљ, не значи само пропаст Краљевине већ  
 ту зауставило непријатељско наступање, јер је ноћ већ настала.</p> <p>Наста ноћ мрачна и облач 
лободан и овај једини пут за одступање, јер Бугари се вероватно неће задржати у Призрену већ ће 
о!{S} Он је младост а младост не умире, јер из чега би нико живот нов?{S} Младост је било, миши 
 немогуће било ићи а странама још горе, јер су крај кућа, под стрејама, спавале избеглице а нар 
отресен — да су тако исто или још горе, јер су пале у руке непријатељу, пропале и све друге наш 
лачили се у пластове сена али, теше се, јер било их је који су и горе пролазили.</p> <p>— Препа 
 веле, себи кров, ожени се, одомаћи се, јер треба да се одмориш, треба да се понегујеш.</p> <pb 
 и дан и ноћ вером и надом, и чекам те, јер ти ћеш доћи!</p> <p>Ја те чекам... ти ћеш доћи!</p> 
лаче се ка Слатини.{S} Топови још ћуте, јер су на друму у маршевом поретку, очекујући наредбу д 
домаћини се забринули што ће и како ће, јер гласови озго из Јасенице, све црњи и гори.{S} Скупи 
чувају капи <pb n="14" /> свете водице, јер ће Новица, кад набере довољно, саградити себи чун,  
 људи бране шаком коју надносе на лице, јер их штипа за очи и смета им да се греју.{S} У разгов 
 бела брашна, те на уљу пржи приганице, јер он то воли.{S} Умесиће их, испржити и неће дотаћи;  
много мање поуздања но јуче и прекјуче, јер и највеће оптимисте осећале су да пред њима лежи је 
 Нигде, нигде га не би могао наћи више, јер у томе тренутку већ није више било ни једнога кутка 
о, заморила је јер је казивала из душе, јер јој је свака реч била осећај, сваки осећај бол а св 
pb n="488" /> могу да појме да су живи, јер до мало час били су помирени са смрћу; личио ми је  
ај ватара.{S} Изгледа читаво море људи, јер се оне крајње ватре губе далеко тамо под планинама. 
лази, пут је све стрменитији, све тежи, јер је го камен и у њему урезана уска стаза, под којом  
 за које се мислило да су обавештенији, јер имају везе или начина да што више сазнаду, пресрета 
ио онако, на неку добру вољу у теорији, јер знам да је Врховна Команда издавала и извесне наред 
авали на једно ухо а другим ослухивали, јер бат гомиле на мах пробуди целу варош те на кућама с 
ала тамо, где се будемо сконцентрисали, јер Медова свакојако не може бити та тачка, где би се к 
 су их они, што се већ греју, набавили, јер нигде у близини шуме.{S} Ако је и било које дрво кр 
 погрешили што смо га и толико бранили, јер нам је напуштање његово затим донело победу.</p> <p 
} После смо <pb n="255" /> већ навикли, јер смо још многе и многе ноћи тако провели.</p> <p>Ни  
кући из авлије, да чујем шта она мисли, јер и она има ситну децу.{S} Она је била безбрижна.</p> 
авање.{S} Сви остали око ватре клонули, јер мраз који је почео да стеже, насртљиво је наметао с 
ала.</p> <p>Сви дижемо главе охрабрени, јер сад бар догледамо нешто, осећамо да идемо ка нечем  
лануле али женске су се држале на цени, јер су их Турци много куповали.{S} Појединим стварима ј 
ов Ранко, његов Бата.{S} Чекају га они, јер се тамо већ чује пуцање српске пушке, јер су му сел 
ише и сутра дан је одмах похитао Врањи, јер је чуо да је она у опасности.{S} Стигао је аутомоби 
проси што.{S} Они прилазе једној групи, јер им се чини да се ту нешто живо разговара.{S} Затичу 
 да радимо ми?</p> <p>Нико не одговори, јер Краљ то питање беше готово сам себи поставио.</p> < 
 иза поноћи, морало је бити ближе зори, јер кроз ноћну тишину јасно су допирали топовски јеци.{ 
S} Поред зиме, поче и страх да ме мори, јер још никога нисам срела коме би се придружила; никог 
 Ви сте тим вестима и могли поверовати, јер нисте имали начина да их проверите, али ми...</p> < 
ојску са севера није се могло рачунати, јер је она већ понела велики напад Немаца и Аустријанац 
ом, те сам морао врло обазриво ступати, јер је до моје куће ваљало пребродити силно блато, баре 
је још доста до зоре ваљало је кретати, јер зао је то сан који мраз намеће, ваља га се покретом 
Пођите напред са вером да ћу ја живети, јер морам живети, али не захтевајте од мене да не надах 
а снага прекаљује.{S} Ви морате живети, јер у болу који је у вама, лежи једна велика мисао а та 
живети своју децу.{S} Ви морате живети, јер бол који је у вама мора живети, он не сме умрети, о 
з села!“ Тад разумеде нана шта ће бити, јер бивало је и други пут тако, те нас узе све опремати 
рдио да би се ствар још дала поправити, јер Бугари „у ствари немају намеру да нападну Србију“.< 
да почистимо колико се то може учинити, јер се толико велики слој ђубрета нагомилао да никоме н 
вољно нити би га могло потпуно умирити, јер према покрету бугарских трупа ка нашој граници, бил 
 или ма шта чиме би се могли користити, јер железница до Феризовића није могла бити од велике к 
ледник — да се материјал мора уништити, јер нећемо га тек непријатељу оставити.</p> <p>— Тако ј 
Све, све је то пропало или ће пропасти, јер непријатељ који иде за нама, сажиже као усијана лав 
ељи, ма и преморени, бојали су се лећи, јер су били толико прозебли да су сну претпостављали бд 
гледати.{S} Моја књига завршава у Пећи, јер се ту завршава и трагедија народа. <pb n="732" /> О 
наче, треба бити што раније на станици, јер ће навала бити ужасна па се треба борити за места у 
атаљони кретали ка железничкој станици, јер по распореду за покрет, сваких два сата требао је д 
тражио и налазио разлога својој одлуци, јер је свако осећао потребу да правда себе пред самим с 
у село.{S} Обично пред станицом загуши, јер како ко пристигне ту распитује за даље путовање или 
>— Остави ти мене! — отреса га се онај, јер крајње је време да дочепа место у возу.</p> <p>Испу 
 нам се на уснама исписа горак осмејак, јер свак од нас помисли:{S} Где си, Боже, сећаш ли се и 
о целу ноћ, прозебао сам као несретник, јер сам све са себе свукао да покријем децу, али бадава 
воју и све болове наше.{S} Веровао сам, јер сам мислио да смо на хучноме и бурноме мору, нашли  
према ваљда нешто.</p> <p>— Не верујем, јер воз ће овуда проћи ноћу и неће се задржавати.</p> < 
 уносите много жучи.{S} Ја вас разумем, јер разумем ваш бол.{S} Тане, које вас је погодило, ниј 
 Багрдана! — додаје трећи са поуздањем, јер тај Багрдан, вероватно из школских задатака ђака на 
у, потегло је све да се снабде пасошем, јер ко зна, на коју страну и у који крај света ће га ба 
око мене и посаветоваше ме да не седим, јер ће детету бити горе.{S} Рекоше ми да журим у Ресник 
е мари!</p> <p>Пођосмо лаганим кораком, јер у том је већ и покрет допрео до нас.{S} Нисам је ни 
и онога моста који се узноси над реком, јер се ту свршава граница једне државе која не постоји  
/p> <p>Ја сам пошао са првом десетином, јер некако поручник погледа у мене кад рече да се одвој 
и се већ воде полугласно, више шапатом, јер поједини су заспали и тамо из дубине штале чује се  
ене поглед одведе у таму где лежи друм, јер ми се у томе часу учини, да сам опазио тамо усамљен 
е леп дан, недеља.{S} Последњи леп дан, јер је већ у понедељак почело да се мути и затим је цел 
јакер, опет државни или бар реквириран, јер је војник на боку.{S} У фијакеру <pb n="236" /> мал 
ји потребнији један кафеџија и бакалин, јер је он њему потребан, но будући јаван раденик.</p> < 
ијатељ на новоме положају више прибрао, јер наша пешадија потискујући га, сад већ наилази на ја 
а нама.{S} Кад будемо избили на Косово, јер војвода Мишић предлаже офанзиву према Митровици, ср 
збег, како их непријатељ не би зграбио, јер су то она деца која ће марта месеца идуће године би 
.{S} Нисмо чули разговор који је водио, јер није остао на вратима него сишао на друм.{S} Тек ка 
ечицу мајке метнуле да проспавамо мало, јер смо сви били поспани а оне узеше да спреме јело и т 
већ казнила.</p> <p>Девојче је ућутало, јер није имало више шта да казује, ја сам ућутао јер са 
говор.</p> <p>Као да је пристигло јело, јер мало затим око свих ватара поче да изумире разговор 
окрет у месту.{S} Ко зна шта се десило, јер смо дуго, врло дуго чекали.{S} Није то необична ств 
ићи до вечерас у Пећ.{S} Па ипак идемо, јер се на овим друмовима не сме заноћити.{S} Идемо ћуте 
и са коликим бројем војске разполажемо, јер то у овоме часу нико од нас не зна поуздано; даље,  
 не би била кадра ставити је на платно, јер не само што би му промакли многи детаљи већ би му н 
ја да ће доћи моје пролеће и моје лето, јер сам доста зима и доста јесени претурио преко главе. 
а у туђину? — питао се свако забринуто, јер та туђина биле су недогледне планине, та туђина бил 
нема храбрости да ма како тумачи ствар, јер је сваком јасно да су сва тумачења излишна, да глас 
опро до места где је заустављен покрет, јер се вазда није враћао, тако да смо понова почели губ 
Краљ не употреби своју Краљевску власт, јер стари војник не хтеде да се прекрши наредба.{S} Он  
, који је био на Железнику те потиснут, јер је и Жарково већ било пало.{S} Ту се умолио <pb n=" 
и.{S} Али пуковник обустави даљу борбу, јер је ноћ већ била пала, па се не може знати где се мо 
 наћи боље.{S} Враћају се затим и кају, јер је већ наишао други и заузео баш оно место које су  
 нико се не обзире на његову трагедију, јер свако носи своју невољу; свет пролази и нико дете н 
снимак не би био кадар да да ову слику, јер где би један снимак обухватио сву невољу која од Пр 
} И ноћас ће мајка да припали светиљку, јер ко зна не лута ли Новица по мутноме и бурноме мору  
ле, спрема се да пређе с кућом у Бачку, јер га, веле, онде неће оставити на миру.</p> <p>— Наши 
ским, остао је још под пушком у Скопљу, јер га саката од силних рана које је некада стекао, ник 
огао бих вам!</p> <p>Поверовала сам му, јер ми је говорио искрено, из душе.{S} Дигла сам се да  
ко сам заплакао.</p> <p>Веровао сам му, јер му је глас задрхтао у грлу.</p> <p>— На Ђуниској ст 
миста, који мало учествује у разговору, јер га при свакој његовој примедби сви жучно нападају.< 
.</p> <p>Понудих му још једну цигарету, јер је ону прву одавно посркао и жудно бацао погледе на 
 сваки час уставља, стоји дуго у месту, јер је чело колоне застало, па, опет креће.{S} На једно 
читељ и сам нешто охрабрен. — Вероваћу, јер сам убеђен, да народ, који се овако мушки бори сто  
— и г. консул није ни довршио реченицу, јер у ствари није ништа ни мислио, што је сасвим и одго 
еларију, пре ми је личила на мучионицу, јер сам саосећала са сваким оним чију сам невољу тога ч 
..“</p> <p>Ту прекиде заробљеник причу, јер му реч заигра у грлу, глас му затрепери и две крупн 
еба сад да убијам, нема и рођака мојих, јер породица наша је врло велика, има нас и по Бачкој и 
пита он и застаде.</p> <p>Ја се збуних, јер одиста нисам могао ни сам у том тренутку наћи шта ћ 
авиде онима који су боље прошли од њих, јер су се дочепали кола и снабдели храном, а има и равн 
 место.</p> <p>Напоље ме освежи ваздух, јер ме је била већ заморила она тешка и загушљива запар 
Ја мислим...</p> <p>Он не изговори реч, јер капетан плану и спусти руку на револвер и пригушени 
 правде, царство истине и царство мира; јер то царство донеће уцвељенима, пострадалима и мучени 
p> <p>— И пет, и пет фронтова, господо; јер ће Енглези тако исто искрцати на Дедеагачу.{S} Имај 
 је, не знам ко, хитао из начелства.{S} Јер, светина је у таквим приликама, кад је жедна вести, 
, ни оба ока, не бих жалио ни живот.{S} Јер, ви не можете претпоставити да ја, у овим годинама, 
то не може бити — одговорио је консул — јер руски војник не би никада пристао да пуца на свога  
 — одговори ми звучним својим језиком — јер их патим са једним народом, који их тако стрпељиво, 
> <p>— Не! — понови учитељ још једном — Јер, ви сте Скопље напуштали са вером да је то привреме 
емате право али, мислим да у полемику — јер ми смо готово из разговора прешли у полемику — мисл 
о било то, ја сам зашла по разбојишту — јер Србија коју смо прелазили није била ништа друго до  
озове.</p> <p>— Зашто мислите?</p> <p>— Јер то што је претило код Предејана, још више прети код 
рада догађаје који ће настати?</p> <p>— Јер то је почетак успеха офанзиве са севера, који ти до 
ашто он више не представља то?</p> <p>— Јер... — заусти и замисли се, дуго се замисли, па наста 
, првим возом?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер... лађа тоне!</p> <p>Враћајући се са станице, пошто 
 што му говоре другови, не тиче се њега јер он више не постоји.{S} Његово око колута, његов пог 
положајима борба настаје још огорченија јер непријатељ као да се, потиснут, сад дочепао бољих п 
икар морао завршити портре г. пуковника јер сутра дан ујутру видела сам га кад је са својом кут 
 у земљу? — гунђа песимиста овога стола јер, по правилу у оваквим приликама, сваки сто има свог 
ј собе и постеље и ја сам је лако нашла јер сам то научила већ у болницама.{S} Кад сам пришла њ 
 у невољи и јаду провели још пет недеља јер Турци осташе у селу дуго, врло дуго.{S} Пролазили с 
} Седи се и на креветима и на сандуцима јер нема довољно столица око стола.</p> <p>Разговори се 
. пуковник није могао примити тога дана јер се сликао.{S} Доведен је из Београда један наш позн 
орао бити извршен још пре неколико дана јер је крв крај лешева била тврдо усирена, лица су у мр 
з варош, иначе му је батерија изгубљена јер је Чачак пред падом.</p> <p>— Ипак, она синоћна оба 
ута сам осетила и како се затресла кућа јер нису пуцале само пушке него и бомбе.{S} После се оп 
ега квалитета а сем тога, прати их глад јер нису затекли плен који су очекивали а зашли су у кр 
 село па није смео раније да се искраде јер наредили да нико не мрдне из села.{S} Све домаћице  
рила као и пут којим идемо, заморила је јер је казивала из душе, јер јој је свака реч била осећ 
 те изгледају као неке тајанствене руке јер се тело коме припадају, скривено густим мраком, не  
е снаге које слазе са Косова, врло мале јер су утрошиле велики број војске на образовање гарниз 
му.</p> <p>Ми смо кретали кроз ноћ даље јер се већ и непогода утишала и овладала ведра ноћ па т 
p>Капетан се умири али ипак пође напоље јер, ма да отуд не може доћи непријатељ, ко зна да не б 
 се збивале око мене или допрле до мене јер, учасник и сам у великој невољи, нисам ни могао даљ 
м спушта ка Чачку и нареди брзо кретање јер ту, на трнавској механи и кад би могао са цигло јед 
и који је потпуно разумео предње питање јер га је и сам себи постављао.</p> <pb n="688" /> <p>— 
p>Сад се већ јасно чује топовско пуцање јер борбе се воде негде у близини и гомила иде ћутећи,  
але борбе...“</p> <p>Он прекиде причање јер сви обратисмо пажњу на једнога коњаника који нам је 
 има у кога пушке боље да је сам донесе јер сакрити је не може.{S} Па онда наредише да им се от 
удим за болничарку.{S} Вели: примиће те јер им требају; болничарке су им се разбегле.{S} Тако с 
љаде, људи су се извесно повукли у куће јер нису ради у првим тренутцима уласка непријатељске в 
мо што а у ствари, ми смо њему казивали јер нам он није имао шта рећи, толико само, да борбе ви 
, смењивали су се и често пута одмарали јер им узина стазе није увек дозвољавала да је носе на  
ренутку доносила одлуку да ми се повери јер затим диже главу и поче живо говорити.{S} Њен тихи  
>Нешто се значајно морало тамо догађати јер бели витез застаде крај прозора, наслони се и упре  
Спусти бошчу на земљу и узе је затезати јер се везе биле опустиле.{S} Ја сам припалио цигарету  
 страшно.{S} Морала сам у сну и плакати јер кад сам се пробудила био је кревет влажан, тамо где 
 није добро! — узех ја поуздано тврдити јер најзад, све што није улица и блато, добро ми је дош 
амо што пре ухватити места и распремити јер су све нови и нови гости придолазили, а што се више 
} Треба журити, треба већ сутра кренути јер прекосутра може бити доцкан.{S} Те зле вести о прил 
држи за материн скут и зове је и вришти јер му се не одзива.{S} Свет пролази крај овога очајног 
Млади поднаредник такође није хтео лећи јер, вели, рана и бол који му је донела, навукла му је  
нство од болова.</p> <p>Веровао сам јој јер је одиста бол, када га је казивала, враћао увек њен 
ика за батерију да настави пут за Чачак јер може непријатеља затећи већ у вароши.</p> <p>Саслуш 
ртву мајку и праштају се од ње за навек јер ће је оставити ту, у јарку, а они морају даље, без  
ед саму зору мора да ме је савладао сан јер нисам ни чула ни осетила кад се старица извукла из  
>— Цео пук? — понови капетан сав срећан јер му стиже читав пук најбоље војске.</p> <p>— Цео! —  
>— Покрет? — учини потпоручик изненађен јер он још није био ни легао да се одмори.</p> <p>— Пок 
 Мислили су, војвода их је Мишић позвао јер је прибрао неке нове податке који би имали везе са  
е бедне људе, али им помоћи нисам могао јер сам и ја већ свој оброк бројао на залогаје.{S} Ако  
имало више шта да казује, ја сам ућутао јер сам јој хтео дати времена да се одмори.{S} Њу је пр 
ло?</p> <p>— Не знам... мора бити много јер су отерали наше из шанчева.{S} Ја кад сам измако до 
дајина, у коју морам да бацим моје чедо јер је дошао на мене ред, и затресох се целим телом кој 
лазе.{S} Напред се ни корака није могло јер је доле у селу загушило, те почесмо да се миримо с  
о — настави — мио му био знаш тај говор јер немамо него један дан ода још, ако овако пође, па д 
ици.</p> <p>Прекинули смо даљи разговор јер сам се зауставио пред једном мучном сликом крај дру 
{S} Нисам обраћао пажњу на тај разговор јер сам знао да се односи на оно о чему смо сви на овом 
а песимиста.</p> <p>— Говорите на памет јер не знате — и он се уздржа — Ето, натераћете ме још  
ћ пукао глас да је пут за Дебар немогућ јер су Бугари заузели Гостивар, те се више ни у ком слу 
тавих по сата.{S} Мора да је било близу јер се лепо чуло.{S} Неколико пута сам осетила и како с 
стати у Србији већ морају да се враћају јер Руси силно надиру.</p> <p>Изложивши све те околност 
не, налагале ватре те да се деца згреју јер умор, неспавање и рана зора у планини па се дечица  
д њом.{S} Пробила сам се кроз ту гомилу јер се свет расклањао пред малим мртвацем и скидао је к 
д, вели бабо, припазите и штедите храну јер то вам је што сте понели, село вам нема од куд нову 
ат пешачити, да остану ту на преноћишту јер не би ради били да их у сред пустога <pb n="340" /> 
н и по целу ноћ.</p> <p>Она пресече реч јер се заустави цела колона и цео збег.{S} Нешто се дал 
 комадима угља који висе о њему.</p> <p>Јер, авет глади у велико лебди над овом војском изгнани 
 њој буде спаљен читав један народ због јереси вере у слободу.{S} Рекао би човек да се земља уп 
светињу, као да је оно тамо света земља Јерусалим!“</p> <p>Прекидох му причу нудећи му опет дув 
м поворкама својој Меки и Медини, своме Јерусалиму, светим гробовима прошлости наше!</p> <p>Али 
— Је л’ оно? — учини поручник.</p> <p>— Јес, господин поручник!{S} Оставио сам саме жене с децо 
<p>— Онда, је л’? — пита Краљ.</p> <p>— Јес’, онда! — додаде чичица — па ево сад дошао сам да м 
, рано!</p> <p>— Овако као ми?</p> <p>— Јес, тако!</p> <p>— А је л’ том давно било?</p> <p>— Да 
 зла би вила за ноћ порушила?“</p> <p>— Јес’, тако! — одговори онај.</p> <p>— Ама, зар је то мо 
ве — додаје онај мрзовољни.</p> <p>— Па јес...{S} Немци! — учини овај као убеђено, па ће мало з 
стоји више?</p> <p>Ко је она?</p> <p>И, јесам ли ја будан или је ово привиђење које ми је у пол 
о, Новице, ти си твоје учинио!</p> <p>— Јесам!{S} Ал, видиш да није све готово...{S} Видиш да с 
и бегао? — пита га председник.</p> <p>— Јесам! — одговара суво и звера по судници и тражи очима 
ише.</p> <p>— Јеси је тражила?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па нема је?</p> <p>— Нема!</p> <p>— Нес 
 и ти, нано, била кадгод дете?</p> <p>— Јесам, рано!</p> <p>— Овако као ми?</p> <p>— Јес, тако! 
 Јесте ли били кад у Раваници?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Е онда знате!</p> <p>Одмори се мало од  
животиње када је чула команду?</p> <p>— Јесам!</p> <pb n="337" /> <p>Он не одговори неколико тр 
Па јеси ли одио на Рожај?</p> <p>— Туда јесам!</p> <p>— Па како је тим путем, може ли се?</p> < 
 гомила.{S} Дође једна жена и запита ме јесам ли одавде, из Младеновца; па онда ме замоли да јо 
а ваша, а ја... шта ћу вам ја?{S} Данас јесам, сутра нисам; ако нисам ја, биће други.{S} Није з 
ненадна мобилизација и нас, који смо на јесен требали да се рекрутујемо а од пролећа ове године 
з топлине, те им утеха студена ко позна јесен.</p> <p>— Умири се, можда ће доћи, можда ћеш га н 
ге, па тек диже главу и рече: „Чекаћемо јесен да прођеш кроз комисију.{S} Може те којом срећом  
.{S} Кажем ја једаред баби: „Бабо сад у јесен ће и мене регрутовати те ћу бити аустријски војни 
ле године, кад ће се заратити, ја сам у јесен пунио деветнаест година, сад ми је тек двадесет п 
ам је ваљда и било тако драго.</p> <p>У јесен те године, за време примирја са Бугарском, пошла  
м зеленилом освежавају нешто мало мртву јесен.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је потпуков 
о великим и заједничким бригама.</p> <p>Јесен оголела дрва и сасула модро лишће у јарак крај др 
нечијим кровом где ју је домаћин обесио јесенас да се суши или круне зубима клип прошлогодишњег 
и моје лето, јер сам доста зима и доста јесени претурио преко главе.{S} Веровао сам и ја да је  
 доћи ће њено лето, доста је она зима и јесени претурила преко главе.{S} Извућиће се и она једн 
морно сенчило наша забринута лица.{S} О јесени и сама природа изгледа забринута те пристаје уз  
стао али не за мене већ за војску.{S} С јесени 1914 године сазваше ђачку чету и он са друговима 
пљу; месни одбор живо је запео да још с јесени навуче довољно дрва, брашна, шећера, петролеја,  
 зора освајала то је и студен, она рана јесенска студен, бивала све јача.{S} Дете доби силну ва 
а и из душе текла.{S} Магловита јутарња јесења свежина, која ми је до мало час притискала груди 
рпских мајака која ће клетва, као оштра јесења слана, сасушити венце славе оних који би да их и 
ет у разговорима бескрајним, као што је јесења ноћ бескрајна.</p> <p>Учитељи су понова причали  
азнику.</p> <p>И то све у доба кад дуге јесење кише лију нештедимице и кад, безкрајних и мутних 
опет завлада улицом дубока тама мочарне јесење ноћи и све понова заспа тврдим сном који вера и  
је легла већ дубока тама, мутне и кишне јесење ноћи.{S} По кућама се погасиле светиљке а улице  
еда мајку и гледа небо и гледа последње јесење зеленило.</p> <p>— Је л’ давно боно момче? — осе 
ше разређује и мутна светлост мочарнога јесењега дана осваја.{S} Светиљке на прозорима кућа, ко 
а за немоћно дете а ја овако у пољу, на јесењем мразу, нити имам чим да му оперем рану, нити да 
е и плодне обале њихове, уродише чудним јесењим плодом — лешинама.{S} Гаврани, који су на Овчем 
ни гуштер и тромо мили пуж.{S} Ту после јесењих киша набујала Бистрица наноси муљ, блато и песа 
 нештедимице и кад, безкрајних и мутних јесењих ноћи, реже као нож оштар косовски ветар.</p> <p 
о кући.</p> <p>Напоље још сипи несносна јесењска киша и мочар покрио житким блатом улице.{S} Вл 
ешко успети да унесе светлости у мутну, јесењу ноћ.{S} Киша је целу ноћ лила као из кабла а у т 
— додаје други.</p> <p>— Питају те они, јеси ли војска или ниси.{S} Њима је до пљачке. — Вајка  
актио из крвљу умрљанога лица.</p> <p>— Јеси ли замолио кога пријатеља да те пробуди ујутру? —  
чијем погледу срести саучешће.</p> <p>— Јеси ли знао да се бегство испод заставе казни смрћу?</ 
е до сад, па нисам могла више.</p> <p>— Јеси је тражила?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па нема је?</ 
 без поуздања и без храбрости.</p> <p>— Јеси ли бегао? — пита га председник.</p> <p>— Јесам! —  
ако раскошно засипају старије:</p> <p>— Јеси ли и ти, нано, била кадгод дете?</p> <p>— Јесам, р 
 Здравковића додаде задовољно:</p> <p>— Јеси ли видео како подви реп?</p> <p>— А што га, болан, 
е на прсте да одброји шесет.</p> <p>— А јеси овако исто играла као ми? — настављамо немилостиво 
кажу ништа, слежу раменима!</p> <p>— Па јеси питао?</p> <p>— Питао, веле, прешли, шта има друго 
и Арнаути а не ваља ни пут.</p> <p>— Па јеси ли одио на Рожај?</p> <p>— Туда јесам!</p> <p>— Па 
амбета?{S} А без њих, можемо ли понети, јесмо ли дорасли да понесемо једну овако огромну задаћу 
длучно.</p> <p>— Можете ли ми бар рећи, јесмо ли колико толико спремни на тој страни? — и ја по 
суво и коштуњаво лице.</p> <p>— Мислим, јесмо ли бар толико спремни да дочекамо прву навалу, до 
ипа и затрпава?{S} Је ли допрла до нас, јесмо ли већ под лавином?...</p> </div> <pb n="274" />  
Мациније, Обилиће и Синђелиће?</p> <p>— Јесмо ли били дорасли да понесемо огромну задаћу оснива 
му о рамену, стао и гледа да види ваљда јесмо ли још на друму или смо кренули.{S} Узеше опет на 
Дринске Дивизије.{S} Капетан...{S} Ало, јест!{S} Молим саопштите господину начелнику штаба, да  
опе, али води Врховна Команда.</p> <p>— Јест, ја! — учини један мали човечуљак и мигну чак овам 
и мајке значи исто што и смрт.</p> <p>— Јест, ланац! — потврди гимназиста осећајући сву своју н 
 једног озбиљног кашља, чу се:</p> <p>— Јест, све је тако, што рече!</p> <p>— А што да није — н 
школе.</p> <p>— Је л’ ђак био?</p> <p>— Јест!{S} Учио ратарску школу.{S} Имамо нешто имања па,  
чуо сам!</p> <p>— За Аустрију?</p> <p>— Јест! — вели он — За њу сам чуо а за ове друге нисам чу 
ја стао, пролазак дивизије.</p> <p>— Па јест — одговорих тек колико да одговорим.</p> <pb n="17 
ом се радњом води разговор.</p> <p>— Па јест, оно и Константин грчки је протумачио по томе реце 
о махну главу па додаде више себи. — То јест, био сам сликар...!</p> <p>— Сликар? — понових ја, 
 батину.</p> <pb n="283" /> <p>— Јесте, јесте, Краља! — одговорио им је крунисани старац, као д 
 са Качаничкога фронта.</p> <p>— Јесте, јесте — тврди један предамном, кога у мраку не могу дов 
аши?“ — цикнула сам од радости. „Јесте, јесте, — шапће старица — али ћути, да нас ко не чује да 
 где су генералски и пуковнички синови, јесте ли чули да је ко погинуо или да је рањен?{S} Ако  
зумевајући моје питање.</p> <p>— Питам, јесте ли свршили коју сликарску школу?</p> <p>— А, да!  
у цркву!“ У цркви је, знате, светац.{S} Јесте ли били кад у Раваници?</p> <p>— Јесам.</p> <p>—  
 — узе реч победилац са провога стола — јесте ли чули да је издата наредба да се евакуишу болни 
а једну батину.</p> <pb n="283" /> <p>— Јесте, јесте, Краља! — одговорио им је крунисани старац 
корак са њеним.</p> <pb n="399" /> <p>— Јесте! — одговори девојче.</p> <p>— Имате ли родитеље?< 
е:</p> <p>— Ви сте ми помогли!</p> <p>— Јесте, сећам се! — одговорих и изађе ми пред очи слика  
 један тренут посматрајући га.</p> <p>— Јесте ли приметили мало час покрет животиње када је чул 
а те да му се не повреди рана.</p> <p>— Јесте! одговори она и подиже главу, као да се тог трену 
ступају са Качаничкога фронта.</p> <p>— Јесте, јесте — тврди један предамном, кога у мраку не м 
 ћемо се и теби колико и себи.</p> <p>— Јесте, ал ви се познајете међу собом а ја...</p> <pb n= 
е из вароши! — дрекну капетан.</p> <p>— Јесте, ено га тамо негде, око цркве.</p> <p>Сви клонуше 
> <p>— Са Чачка, кроз клисуру.</p> <p>— Јесте ли имали борбе при повлачењу?</p> <p>— Имали смо, 
 варош.</p> <p>— Аутомобилима?</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Ама, људи, — узе доктор да умирује узне 
фронта.{S} Је ли вам то јасно?</p> <p>— Јесте, на жалост! — одговорих ја, осећајући како ми ова 
да ми не би измакла команда.</p> <p>— А јесте ли нашли мајку?</p> <p>— Нисам, ко ће је наћи у о 
 искрцавају.</p> <pb n="45" /> <p>— Ама јесте ли ви то својим очима видели? — пита једнога путн 
ири динара да платим хлеб.</p> <p>— Ама јесте, тако је! — вели му мој пријатељ. — Не замерам ја 
обра дивизија! — тврдим ја.</p> <p>— Па јесте, али... — учини учитељ и стресе у мангал малим пр 
даје за храброст ја мислим.</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— Па кад се даје за храброст, онда зашто, 
>— Је л’вас много изгинуло?</p> <p>— Па јесте, преполовили нас.</p> <p>— Штета, а борили сте се 
{S} Тако се прича да је било а, веруј и јесте!{S} Ето, погледај ову дечицу!{S} Зар не изгледа к 
џбину а сачувати краља.</p> <p>— Па оно јесте... одговара као убеђено трећепозивац.</p> <p>— Би 
бодити Скопље.{S} Је л’ те?</p> <p>— То јесте!</p> <p>— Али чекајте да видите како је бона слик 
презире, кад вас је отерао?</p> <p>— То јесте, али ја ћу ићи за њим.{S} Ићи ћу овако непрестано 
ар?{S} Ето, то питам ја?</p> <p>— Па то јесте...</p> <p>— Е, а „Карађорђева Звезда“ се даје за  
е, без ливаде, без стоке.</p> <p>— Е то јесте!</p> <p>И тако се међу старцима наставља разговор 
маче?“ — опет <pb n="418" /> питам ја. „Јесте, отуд!“ — одговара старица, па наслони ухо на вра 
!“ — „Наши?“ — цикнула сам од радости. „Јесте, јесте, — шапће старица — али ћути, да нас ко не  
тарих новина, на сред приштинске улице, јести прстима.</p> <p>Ватре, на којима се по где што го 
 положаја.{S} А и овако, нити имате шта јести ни где лећи.{S} Крећите одмах, то вам је мој приј 
Дође већ и до тога да се није имало шта јести па пођосмо копати неко корење по планини те се њи 
да му ко не дира а ако хоћеш, може и не јести али неће дићи главу с књиге кад има што да научи, 
 дењкови, одрешиле се торбе и почело се јести оно, што се муком набавило и чувало за највећу не 
 коју ће код прве ватре бацити на жар и јести га недопечено, онако уваљано у пепео и са комадим 
p> <pb n="386" /> <p>— Немој, болан, то јести, виш да је стока липсала.</p> <p>— Па нећу ваљда  
ац из којега ће особље команде мало час јести.{S} Тако и на другим местима, тако и по појединим 
 ваљда јутрос упаљена, и по гробу нешто јестива.{S} Прођосмо крај неколико празних рака, у који 
амо још ово ћебе или... нека остане.{S} Јесу ли готова деца?{S} Чекај да угасимо кандило!</p> < 
јдражији им из куће на бојишту и ко зна јесу ли живи и ко зна хоће ли их видети и хоће ли кад г 
е брату.{S} Писао сам мојима али ко зна јесу ли то писмо добили.{S} Нисам им казао да сам роб,  
менила.</p> <p>Официр је све то говорио јетко и дигнутим гласом гужвајући ону наредбу у снажној 
а малодушност.</p> <p>— Шваба мислио да јефтино узме Чачак.{S} Треба да плати је ли, момче? — д 
дарни.{S} О, како се у таквим приликама јефтино да стећи благодарност!</p> <p>Могао сам учинити 
оже дати:{S} Бугари би да присвоје себи јефтину славу да су они задали дефинитиван ударац српск 
d>Мајка</head> <p>Дуго је, боно и горко јецала госпа у црнини а ја сам, потресен њеним казивање 
звук звона, које је негде у даљини тихо јецало.{S} Како је сунце већ ниско сишло тамо негде иза 
теретом бриге за незбринутом породицом, јецао је.</p> <p>— И зашто све то? — уздану један гласн 
и као да је из гроба долазио, и који је јецао као струна на гуслама, отпочеше сени молитву Госп 
и, растргнуће ме звери.</p> <p>Један је јецао.{S} Одвојио се у страну и вероватно под навалом т 
ноћну тишину јасно су допирали топовски јеци.{S} То је одмах после поноћи отпочела борба на Бин 
рањеници у великој соби, где су лежали, јечали и стењали, он је само ћутао и гризао усне.{S} Ја 
ача под једним колима, преживање стоке, јечање некога озго са доксата куће, коме под влажним од 
пчан, несретник се тресао целим телом и јечао је тешко, боно, самртнички.</p> <p>То је био Миод 
ам крај беднога Бековића, који је тешко јечао и тресао се у грозници.</p> <p>Крај мене је лежао 
жао крај плота као напуштен пас и болно јечао.{S} Потсетио ме је тога тренутка, не знам зашто,  
до из дримских кланаца и старац стење и јечи као да овај нови, свежи гроб, у који је сахрањена  
пружи. — Како ти се звао брат?</p> <p>— Јован!</p> <p>Ја се прекрстих, обратих се погледом небу 
Помени, Господе, и помилуј роба Твојега Јована, као што ћемо га и ми увек, у добру и у злу, пом 
за покој душе роба <pb n="526" /> твога Јована, који часно живот свој положи за слободу и велич 
 покој душама њиховим и души роба твога Јована.{S} Као што ће из крви њихове, којом су богато н 
ством наградићеш тада и душу роба твога Јована, када приђе царство Твоје, Оче наш, који си на н 
сам шта радим.{S} Поменуо ми је светога Јована, а то је и наша <pb n="640" /> слава, она слава  
ву зејтин те горело пред иконом Светога Јована Крститеља од јутра до мрака.{S} Једва се човек д 
че да пршти кандило пред иконом светога Јована Крститеља.{S} Прште два три пут па се угаси а он 
 он јекну: „Не, кумим те Богом и светим Јованом!...“ Те речи ме на један пут пробудише, пробуди 
b n="527" /> Отаџбину!{S} Слава нека је Јовану и мир и покој души његовој.{S} Амин!“</p> <p>Кад 
у, а мој бабо здрави здравицу о светоме Јовану.{S} Бризнуле су ми сузе на очи, бацио сам пушку  
о да се борим са том невидовном силом и јогунасто сам се опирао сну, узносећи главу када би кло 
пример ништа не казује — одврати младић јогунасто — или бар ништа што противуречи мојим наводим 
а, који бљеште под небом.{S} Више гроба јој стари храст, који се прикопчао за земљу својим чвор 
ане и улепљене дебелим слојем блата, да јој је могло бити све једно, где ће стати.</p> <p>— Је  
ајка само уздише и крије се по кући, да јој ко не види сузе а бабо сео пред кућу, пуши лулу за  
ве разговоре.{S} Једна се жена вајка да јој је муж отишао службеним послом у Ниш и сад, услед п 
ебивања познаде истину и то га нагна да јој је призна.</p> <p>— Ово је последња наша батерија.{ 
сад, јер се осећа заклоњена, јер зна да јој српски топови не смеју, тамо где је, бацити своје в 
спирисати највеће духове овога света да јој своје перо и своје кичице посвете.</p> <p>Они себе  
зуме, била је Францускиња и хтела би да јој понуди једну кутију конзерве, видећи је како гризе  
у састав Врховне Команде, признао би да јој је и триста коња мало — одговара му један, који је  
де, из Младеновца; па онда ме замоли да јој придржим дете, само док она извади објаву.{S} Извад 
нисам узнемиравао разговором, уверен да јој је, у стању у коме је, тако исто тешко изговорити р 
ушеним гласом, који је јасно казивао да јој страх гуши и сад грло од онога што ће казати, као ш 
куће, а жена ми се пази с мајком као да јој је рођена.{S} Мајка и живи код мене.{S} Угодила се  
ши; има жена децу а сама је, нема ко да јој помогне кад загусти.</p> <p>У том стиже у авлију, с 
 бошча и просуше ствари.{S} Приђосмо да јој помогнемо и том приликом чусмо и нешто више.</p> <p 
асла.{S} Њој је тек јуче стигао глас да јој је на северном фронту погинуо син.{S} Она нема снаг 
ме са Галипољком, осетио сам потребу да јој изјавим не само благодарност, већ и саучешће због з 
оди смрти?{S} И зашто осећам потребу да јој говорим једним новим, једним другачим језиком, јези 
зашто осећам једну неодољиву потребу да јој говорим, да је задржим на путу који води смрти?{S}  
ицу а уверава споразумну дипломатију да јој је намера ударити на Турску.{S} Као одговор на овај 
 који она сваке ноћи пали на прозору да јој сину каже пут, гори увек подједнаком светлошћу вере 
им опоје матер, нису имала воштаницу да јој припале; посула су гроб само искреним, детињим суза 
 радо прихвати руку, коју јој пружих да јој помогнем.</p> <p>— Одморила сам се бар! — рече пошт 
а на надгробном споменику.{S} Поумих да јој понудим услугу, ако јој каква на путу затреба и при 
у овоме кијамету од народа.{S} Рекох да јој се само јавим, нисмо се видели скоро годину дана и. 
да је увређеној пришао један странац да јој обезбеди место у возу.{S} Бледа, воштана лица и вел 
ј дође ред, не хтедне дати дете, аждаја јој разори кућу и све живо по кући покоље.{S} Тако се п 
це остале су отворене а силна крв, која јој се просула из грла, прелила јој одело црвенилом те  
а је седела на својој црној бошчи, која јој се сва уваљала у блато.{S} Кад је позвах да се крећ 
има на стубац, опуштене једне ноге која јој се скоро вуче по блату а повијене друге под собом,  
ј ватри.</p> <p>Сен стаде на плочу која јој је до малочас гроб покривала и осврте се најпре лев 
в, која јој се просула из грла, прелила јој одело црвенилом те изгледа као откинута и увела бул 
еленим кукуреком и модрим сасама, дошла јој је пуних недара румена корала, који је набрала на д 
у и припија уз слабачко тело; на ногама јој плитке, исцепане и прљаве ципеле са којих се узице  
и од смрти.{S} Проширене зенице у очима јој казивале су да је она у овоме часу догледала нешто, 
 на прозор и настављала плести а уморна јој глава падала на груди.{S} Жижак је догоревао а дого 
лони и унуче, ударена кундаком и лобања јој располућена те лежи крај огњишта.{S} Одмах до ње, д 
ојим је повила главу као болничарка, па јој један црвен млазић тече челом као крвава бразда.{S} 
тањир па скупи све што има од хране, па јој метни овде, пред врата.{S} Ако може бар два три дан 
д мене.{S} Угодила се са мојом женом па јој добро, а заволела је и децу.{S} Имам једну девојчиц 
ушка са непријатељске стране а одговара јој наша.{S} Кад дан мало више освоји, поче и чешћа чар 
певку.{S} Запитала сам оне око себе шта јој је.</p> <p>— Изгубила дете несретница — одговори ми 
топлим детињим сузама врши?</p> <p>Гроб јој лежи на лепу и видну месту, са којега се догледа ши 
} Она му изнела на длан пшенице а голуб јој стао на руку и пробира, па се затим с руке пење на  
о сутра у јутро.{S} Ако која мајка, кад јој дође ред, не хтедне дати дете, аждаја јој разори ку 
декад шапатом а гдекад узбуђено; гдекад јој је изумирала реч у грлу а гдекад задрхтао глас и за 
аслони на ограду једнога гроба и поглед јој поче блудити тамо, преко Косова, тамо доле ка Шару, 
ње.</p> <p>— И зима и умор и не зна где јој је отап, све се сабрало, пријатељу! — одговорих му, 
бити: „Устај!“ викала је старица а сузе јој капљу и квасе ме: „Устај, устај!“ викала је и није  
дасе и увијајући се понова у ћебе, које јој је било готово спало са рамена за време живога прич 
реко кровова ниских турских кућица које јој суседују, тамо где се простире Широко Поље и даље ј 
ладе жене шире се зенице страшћу; дојке јој брекћу од млека, мишић јој на руци нарастао, грудни 
рху, где она избија из кланца, на обале јој легао суморно Призрен, утонуо у маглу и дим што се  
сно иза капије пространа зграда, стране јој плетенице од шибља блатом олепљене али на чврстим д 
исне а мајке свако јутро по једна, носе јој своје чедо и бацају јој у чељуст, те га прождере и  
, богоради, жали се, тражи, захтева, те јој се не може ни наодговарати а камо ли учинити све.{S 
људи да се то његова извидница враћа те јој похита у сусрет.{S} Поднаредник који је слазио чак  
 главом благодарећи ми и приђе ватри те јој направисмо места.{S} Арнаутин је и даље разговарао  
, погружено вагону, уверена ваљда да ће јој саучешће отворити пут.{S} Можда би тако и било да к 
а стакла на маломе отвору, кроз који ће јој сунце допирати и ту проводи дане са совама и буљина 
има невоље.</p> <p>— Он ће доћи! — биће јој последње речи на самртничкој постељи и, души јој не 
 на сред друма, у некој зађевици, убише јој Турци Крајињани мужа и она оста сама са дететом на  
на један мах и две крупне сузе оквасише јој трепавице.</p> <p>У том прође неки коњаник те се он 
а дете па се опет врати.{S} Нека, лакше јој је кад тако чини!</p> <p>— Прођи овамо, снахо, ту к 
шнија; руше нам све, руше државу и руше јој темеље, затиру установе и уништавају благо народно  
рио у стену или ма какав шушањ, који би јој допро до уха, њој би се чинило да чује весло и она  
мислећи да ће у њима наћи штогод што би јој могло користити или, ваљда, што непријатељу не треб 
S} Побуђена ваљда питањем и болом, који јој је оно изазвало, њој наиђоше и сузе на очи, те изва 
ти на улици, пред кућом у пламену, који јој ждере сву имовину и новац и накит и акције, а она ч 
мајка и благослови у души рањеника који јој не посла дете у смрт.</p> <p>Затим нам је дечко при 
 пре, као да је од силнога пламена који јој је буктао у утроби, напрсла па из тога ждрела сад и 
јске, предала се била дубокоме сну који јој је успавао и све наде.{S} Али, као да су сви ипак с 
своју беду.{S} И помагала се а помагали јој и добри људи.{S} Дали јој те се сместила горе у пус 
се а помагали јој и добри људи.{S} Дали јој те се сместила горе у пустоме Уцињу, где и данас се 
ас несретнице коју разапињу на крст или јој вештице кидају месо усијаним кљештама.</p> <p>А то  
 га тета Стане доле, у чаршију, не били јој олакшао терет и бригу.{S} Дете право, здраво и хитр 
единца; њу су засипали таласи и квасили јој брижно лице те се мешали са материнским сузама али. 
јке.{S} Њу су засипали таласи и квасили јој топла материнска недра, на која је жудно очекивала  
 пустоме Уцињу, где и данас седи, нашли јој и мало рада те је подржали колико да прихрани дете  
ека, мишић јој на руци нарастао, грудни јој се кош узнео; наилази сок и обнавља живот...! — Све 
вотом а опијена славом оружја, одговори јој без милости:</p> <p>— Зар си ти једина мајка?{S} Ка 
 га прима и грли га а и не пита како си јој га ти опремила, у златне ковчеге јал у нестругане д 
аузета! — пресече је капетан, не желећи јој дозволити да каже оно што је и сам у томе тренутку  
ек одгајана, где је он обновио подижући јој скупоцен храм, пантеон династије чији оснивалац поч 
д се деца праштају од мајке напуштајући јој крило материнско.{S} И како свако на свој начин тај 
ле, шта можеш — настави онај обраћајући јој се — стегни срце па трпи, кад ти је таква судбина!< 
омрзла, што ћу! — одговара мајка а речи јој звоне болом.</p> <p>— Нигде ватре да их загрејеш? — 
азује да ју је испила тешка болест; очи јој замагљене, угашене и без сјаја, усне суве и загорел 
дње речи на самртничкој постељи и, души јој неће се боље угодити, нити материнској љубави лепши 
е се груди надимају саучешћем и загрљај јој обећава утеху!</p> <p>Госпа је све ово говорила са  
 све невоље изгнанства.</p> <p>Када сам јој помогао да се споразуме са Галипољком, осетио сам п 
ече ни речи, само ме погледа.{S} Ја сам јој поглед разумела и цикнула сам тако силно да се сви  
ут да и она није избегла.{S} Казала сам јој све, све, исповедила сам јој се као што би се мајци 
Казала сам јој све, све, исповедила сам јој се као што би се мајци исповедила.{S} Она ме је теш 
а ипак се мени у томе тренутку, кад сам јој срео поглед, учинило да она тронуто участвује у наш 
није нешто претенциозан наслов који сам јој дао.{S} На томе делу, које ће се несумњиво једнога  
пијанство од болова.</p> <p>Веровао сам јој јер је одиста бол, када га је казивала, враћао увек 
е тегобе!</p> <pb n="599" /> <p>Био сам јој благодаран на речима, које су ме могле бар за трену 
ше шта да казује, ја сам ућутао јер сам јој хтео дати времена да се одмори.{S} Њу је прича толи 
 бих смела још једном остати! — а затим јој кроз тамну боју изболованога лица проби туберкулозн 
их се узице вуку по блату.{S} Над челом јој се, од кише, разлио црвени крст са платна, којим је 
е човеку.{S} Он не рече ни реч жени, он јој само пружи руку, поведе је кроз гомилу и уведе је у 
ску кућу; добар, вели, неки турчин, дао јој је реч да ће се бринути о њој као о својој рођеној  
} Хтела је понети све, све из куће; жао јој било сваке стварчице и, знате ли шта је од свега из 
е сада на друму срео промрзлу и понудио јој ћебе да обавије своје слабачко тело, онај поглед за 
у.{S} Поумих да јој понудим услугу, ако јој каква на путу затреба и приђох јој.</p> <p>Тек кад  
војој рођеној мајци; трећа се жали како јој је сестра остала, болно јој дете, па остала а у кућ 
обудила и помамно дигла главу; затресло јој се тело набрекло страшћу и одмором и из раздражених 
ма, на све стране па... нема.{S} Кажемо јој баш, нек се склони овде, под овај кров, док не зазо 
инемо комад меса са свога тела и бацимо јој у чељуст?</p> <p>— И тада ће нас напасти! — одговор 
 али која још није пропојала.{S} Суђено јој је ваљда било да проплаче пре но што пропоје!</p> < 
е жали како јој је сестра остала, болно јој дете, па остала а у кући нема до за један дан хране 
и како се могло са оно нешто гроша, што јој остаде иза мужевљеве смрти а затим сасвим оголи и о 
/p> <p>Огрнута ћебетом преко главе, што јој је изазвало нову дрхтавицу, она је пошла крај мене, 
чијег се тела игра невинашце и оне, што јој бомба раскрвавила дете и оне <pb n="495" /> што је  
учешће у своме материнском болу или што јој је годило да своју искрвављену душу претрпава и туђ 
је понова кандило, благодарећи Богу што јој је молбу услишао.</p> <p>Тако пролазе дани и гомила 
о грање могло заштити од кише.{S} Ветар јој повија покислу сукњицу и припија уз слабачко тело;  
аморила је јер је казивала из душе, јер јој је свака реч била осећај, сваки осећај бол а сваки  
е уносити у њену душу, као нов непознат јој осећај, осећај јачи од смрти.{S} Проширене зенице у 
рашћу; дојке јој брекћу од млека, мишић јој на руци нарастао, грудни јој се кош узнео; наилази  
ин.{S} Она нема снаге да се гура, снагу јој је бол испио, она прилази мирно, скромно, погружено 
 по једна, носе јој своје чедо и бацају јој у чељуст, те га прождере и умири се до сутра у јутр 
 да се дигне и радо прихвати руку, коју јој пружих да јој помогнем.</p> <p>— Одморила сам се ба 
 једне <pb n="94" /> кућице, придружују јој се све нова и нова забринута лица.{S} Кроз капиџике 
 Капетан спази, боно га текну и узвикну јој с коња:</p> <p>— Зар није, сестро, рано да дижеш та 
 експедиције, Бугарска је осетила да су јој слободна леђа и одлучила се да изађе из резерве, ра 
риповедачки, литерарно.{S} Упоређења су јој често била тако нађена да би их у свакој другој при 
лима у рату.{S} Војници око ње, који су јој начинили места крај своје ватре, водили су живе раз 
сто самохраној старици, подхрањивали су јој и даље веру, храбрили су је и даље у истрајности.{S 
лату бирати место где ће стати и ако су јој и ципеле и чарапе и један део сукње биле већ толико 
аром па је све код себе чувала.{S} Кућу јој једнога дана захвати пожар који је врло брзо напред 
ега су упале две дубоке дупље.{S} Осмех јој се на уснама окаменио, хладан, као на мрамору длето 
а па се по њој може да гази.{S} Понудих јој да пређемо тамо, мање ћемо бити узнемиравани но на  
а госпа прође мимо наше ватре и понудих јој своје место.{S} Она ми одговори само једним благода 
вани но на друму.{S} Пристаде и помогох јој да прескочи шанац, који је раздвајао друм од њиве.{ 
 ако јој каква на путу затреба и приђох јој.</p> <p>Тек кад сам ближе пришао, појмио сам шта ју 
— Ако немате где да се згрејете — рекох јој кад приђох друму — у мене је овамо добра ватра.</p> 
 ако је и заспао пробудиће се.</p> <p>— Јок море, сад ће он.{S} Знаш како је, заговорио се с де 
..</p> <p>— Је л’ и зими може?</p> <p>— Јок! — одмахује онај. — Не оди се зими туда.</p> <p>Дру 
све стране, преноси свој иметак, ћилим, јоргане и сандучић, да склони код добрих људи, код Тура 
рудима увијена у ћебе и старица огрнута јорганом под којим дрхће.{S} Са сваког парчета њиховог  
гари!</p> <p>Други један, његов колега, још је и на дан првога октобра, када су бугарска пушка  
 прањем не може ишчезнути.</p> <p>— Да, још морамо одступити, да их увучемо што дубље у планине 
 ископала гроб.</p> <p>Још мало нереда, још мало гурања и још мало ларме и два воза скоро једно 
мрломе телу, које је смрт већ загрлила, још тиња самртникова душа.{S} Седина, која је покрила д 
.</p> <p>Ноћ је већ била дубље замакла, још сат па ће поноћ а млади принц, наслоњена чела на об 
>— Јер то што је претило код Предејана, још више прети код Струмице!</p> <pb n="84" /> <p>Путни 
на коју страну.</p> <p>Варош је зарана, још с вечера опустила.{S} Све се повукло у куће да тамо 
 је био немоћан а стаза тешко проходна, још више због леда и мраза.</p> <p>Војводу Путника поне 
а магацина, вукли по коју врећу брашна, још су далеко били од несретне немани глади која ће доц 
ховога доласка.{S} Јуче, 26. септембра, још се упорно тврдило из Ниша да савезници долазе, али  
<p>Била су све то деца, млада као роса, још неогарених усана, тек одвојена од мајака и кућа и о 
ањ, поче подешавати, нишанити и најзад, још блеђи но раније, приђе капетану.</p> <p>— Готово је 
о чињено тамо, док смо се борили, ајде, још разумем.{S} Требало је одржати морал <pb n="165" /> 
зе на очи као бујица и ја још снажније, још себичније притискох своје мало мртваче на груди.{S} 
лади принц, наслоњена чела на обе руке, још једнако седи крај стола, наднет над карту на којој  
ан.{S} Ватре се на све стране погасиле, још само врео пепео покрива земљу и по која догорела гл 
 планину да прођемо, још само оно поље, још само... да је само сутрашњи дан да сване!</p> <p>А  
а двоји село на две неједнаке половине, још већи метеж.{S} Кренула кола и с једне и с друге <pb 
здали дефинитивне наредбе за одступање, још <pb n="705" /> једном састану у штабу Прве Армије.{ 
ао усијано гвожђе кроз душу и, верујте, још ме бриди бол, још ме пече.{S} Био је то онај крти с 
да већ и други зид, занео се и трећи и, још мало па један ужасан крах, један ужасан слом и све  
а толиком породицом напустио Призрен и, још се ломио да се врати, рече ми:</p> <p>— Изгледам се 
зекнут и гледа.</p> <p>Па онда настави, још задихан од трчања:</p> <p>— Два млада поручика са д 
9" /> да ће иста генерација, исти људи, још у пуној мужанској снази, доживети да учествују и у  
устили Аустријанци.{S} Ех, Боже помози, још мало, још мало!{S} Да може, да сме, напустио би ред 
не као прозорско окно а овамо у дубини, још много дубље од места где смо спремили преноћиште, г 
е, испод Водна, на железничкој станици, још увек увраћају избеглице и жудно погледају и распиту 
азлила по друму из ране на слепоочњачи, још се познавала, није ју испрала ни она силна киша, шт 
е.{S} Али на крају су тамо, ван вароши, још и касарне, које су претворене у болнице, претоварен 
кроз душу и, верујте, још ме бриди бол, још ме пече.{S} Био је то онај крти смех лудака који се 
 слике, разнолике бојом и богате бедом, још увек пролетале крај очију као дуги, бескрајни кинем 
шаја граната које су тамо доле, замном, још исписивале небо светлосним линијама.</p> <p>Једва с 
у, предосећа несрећу кад је она далеко, још врло далеко, кад је нико још и не назире.</p> <p>Из 
срце слути несрећу и ако је она далеко, још врло далеко.{S} У томе је погледу било пуно слутње  
тане са поуздањем чека, где је оволико, још коју годиницу, када ће његова млада плећа понети бр 
тријанци.{S} Ех, Боже помози, још мало, још мало!{S} Да може, да сме, напустио би редове па би  
је пензионар за којега се уопште знало, још од <pb n="74" /> почетка рата, да све ствари гледа  
да је свака опасност, ако би је и било, још врло далеко.</p> <p>— Па молим вас лепо — узе реч п 
де по својој памети.{S} Замислите само, још пре пет дана сам купио коња и требао сам да се крен 
же.{S} Још само ону планину да прођемо, још само оно поље, још само... да је само сутрашњи дан  
авља близину плена.{S} Још један напор, још <pb n="133" /> један притисак масе и врата се крхај 
омоћи!{S} Ја се надам брзо ће овај рат, још ви нећете ни из касарне изаћи а рат ће бити свршен. 
ета од шеснаест година када је младост, још нетакнута грубошћу стварности, тако лепа, бујна и с 
, гимназиста, чија мајка од јутрос већ, још од ране зоре, крши руке бринући се где је.{S} Дечко 
 <p>Сунце, које се дубоко нагло западу, још је слало зраке али су они већ били студени а осећао 
андарма.{S} У колима, на доњем седишту, још један жандарм, а на горњем свештеник и крај њега не 
поручик.</p> <pb n="177" /> <p>— Одмах, још ноћас!</p> <p>— На коју страну?</p> <p>— Видећемо,  
Све, све засипа и плави.{S} И мало још, још мало само дана, бићемо сви, биће цела Србија под ла 
изале са бојишта, само су <pb n="31" /> још подржавале то поуздање у нама.{S} У сукобима, који  
орни, спавају они шта су <pb n="561" /> још заостали и који ће сутра кренути у планине.</p> <p> 
а, који су се распрштали <pb n="185" /> још испред Чачка, код села Трбушана, ипак се пред батер 
ао бих тамо у ред.{S} Па <pb n="628" /> још кад марширају а музика свира а народ виче „Ура“ а м 
 <p>— Слушај, снахо, ето во липсава.{S} Још је топао, положи децу по њему, загрејаће се!</p> <p 
 души ваља један од најтежих болова.{S} Још само један час и Србије више нема и тај час је ту,  
а гасе и тишина постепено да осваја.{S} Још по где који официр поврнуте јаке, враћа се од некуд 
аџбине, целивати и залити га сузама.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, за нама ћ 
љачки арлук поздравља близину плена.{S} Још један напор, још <pb n="133" /> један притисак масе 
 и незнани путеви болова и страдања.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, сагледаће 
офу, зацарила била сезона концерата.{S} Још један није био ни свршен а већ се образовао одбор и 
а мртве ноћи, нигде трага од живота.{S} Још једино, као и мало час, што се догледају као утуљен 
анцима каква помоћ те да нас задрже.{S} Још само ону планину да прођемо, још само оно поље, још 
још држи док је први дах не развеје.{S} Још само два светла ока у дубоким очним дупљама сачувал 
и и изгледа ти као да уз гусле поје.{S} Још нам је попа казао и неколико топлих речи.{S} Реко н 
ка на запад, са Црнога на Сиње море.{S} Још пре пет стотина година оркан један, тако чест на ба 
 као огромни, прљави, жути ћилимови.{S} Још само китњасти ред високих јабланова, који недалеко  
ла савезничка војска у помоћ Србији.{S} Још од ране зоре настао је био у Солуну покрет француск 
ни збег док сила не протутњи друмом.{S} Још рекоше да ником, ни женама ни деци, не говоре што с 
сом избеглица што је посејала земљу.{S} Још се само чује тужно рикање гладне стоке које продире 
и.</p> <p>Ја се вратих у ону механу.{S} Још једном ме задахну топла и смрдљива јара, која ме је 
ње, које је требало да искаже сумњу.{S} Још ми се тамо, на дну душе, у дубоком неком куту, задр 
 То за сад — према извесним сазнањима — још не значи рат! — рећи ће дипломата из административн 
а држе центар у будућој великој борби — још од поноћи извели војнике са пушкама у руци и заузел 
 што је наручио пиво „за све“.</p> <p>— Још сад смо у равници — објашњава онај што немилостиво  
ајући прилику да им да одушке.</p> <p>— Још пре више од пола века, 1855 године, руски цар Никол 
таје да прими сву одговорност.</p> <p>— Још једно питање — упаде ђенерал Јуришић — У случају та 
леда у сат.</p> <p>— Могли би?</p> <p>— Још мало.{S} Нек превали потпуно поноћ.</p> <p>То доба  
ко; видиш му из очију да је Србин!{S} А још кад чујеш да му Србин командује: „Мирно, лево, десн 
није нам могла огрејати промрзла тела а још мање душу, око које се свакога дана хватао све дебљ 
ли одавде нико није умео рећи куда ће а још мање како ће.{S} Ма којим се путем пошло, на сат, д 
ире и тресак посеченог дрвета.</p> <p>А још мало, па смо већ међу ватрама, међу гомилама избегл 
ележи средину реке, могу још ићи, треба још да идем, а даље...</p> <p>— Зашто? — запитах је, ос 
оследњи, који су заостали у кући, треба још да се спасу.{S} Врисак жена, писак деце, довикивање 
цнелога грешника, који ни до овога доба још није нашао где ће склонити главу те лута кроз мрачн 
ође ми жеља да се не буди још, да спава још дуго.{S} Чинило ми се као да још нисам спремна како 
и сео на своје место.</p> <p>— Не спава још? — упита један од пуковника.</p> <p>— Не! — одговор 
 поплаве, као две мале оазе или као два још непотопљена острва, стоје још само Призрен и Битољ. 
ни већ напустили, погашене су; догорева још само по где који општински фењер са којега цуре мла 
есто утехе, та изјава капетанова изазва још већи страх код светине.</p> <p>— Не тамо, не над Ча 
 отвори мало и прошири, он само изазива још већу језу кроз тела која су мрзла оне липљанске ноћ 
на неваљалица, нисам ни дигла очи да га још један пут погледам, нисам ни дигла главу да погледа 
 брзо па се врати погледом и прочита га још једном идући од речи до речи.</p> <p>То је била нар 
чекао...</p> <p>Чекао сам га и чекам га још!{S} Чекаћу га све док се са мојим животом не угаси  
еђ Липљана и Штимње.</p> <p>Срео сам га још на приштинским улицама у друштву са једним снажним  
н ту, што је његово тело још ту, што га још, ма и мртва, можеш грлити и љубити.{S} То није више 
мене мора да дижу.</p> <p>На коња су га још мање смели попети, то је било још опасније.{S} Заст 
 а мене обли тежак стид.{S} Погледах га још једном, али се израз његова ока није мењао и руком  
ала већу опасност од непријатеља којега још не познајемо.{S} И они су се вратили у кућу и остал 
им да није поверљиво.</p> <p>— Ама чега још и сад има поверљивог! — узвикну он и насмеја се гот 
нданта Моравске Дивизије II. позива, да још у току данашњега дана мора напустити Ђаковицу и изв 
е њему његова срећна звезда наменила да још једном понови.</p> <p>И све то можда, зависи од јед 
а и својом крвљу обојити Ситницу, те да још једном потече мутна и крвава, изгледало је Краљу ка 
ка и Гилана, одакле непријатељ слази да још једном окрвави Косово.</p> <p>Уморан годинама и бол 
 спава још дуго.{S} Чинило ми се као да још нисам спремна како ћу му казати, изгледало ми је да 
уснама, па ипак он се држао тако као да још увек верује у нешто, као да се још увек нада нечему 
 у Скопљу; месни одбор живо је запео да још с јесени навуче довољно дрва, брашна, шећера, петро 
а Команда напустила Косово док је Влада још на Рашкој а Краљ у Прокупљу.{S} То никако не верује 
ћ и пси рашчупали.</p> <p>Он ме погледа још једном оним ружним погледом, који ми је казивао: „И 
ј, сваки осећај бол а сваки бол позледа још свеже и незасушене ране.</p> <p>Дуго смо ишли и дуг 
ест пошла из задњих редова, пошла можда још јутрос и стигла међу нас на замаку дана, не увек он 
тај говор јер немамо него један дан ода још, ако овако пође, па да сагледа <pb n="364" /> своје 
ђосмо и успесмо се нешто мало.{S} Отуда још јасније сагледасмо масу тамних кровова <pb n="689"  
 и млади <pb n="48" /> дипломата изређа још неколико нишких дипломатских имена, уверен да то да 
ови јадници, што пролазе крај нас, и ја још нисам чула ни речи протеста, ни гласа гунђања, као  
а ми врцају сузе на очи као бујица и ја још снажније, још себичније притискох своје мало мртвач 
тати те навући кривицу себи.{S} Потраја још доста дуго, те се сви озбиљно забринусмо што се не  
ма нашим, мора узнети чистија, светлија још.{S} Видели сте оне силне гробове што су остали за н 
а но што их је мало пре имао а батерија још ћути прикована на друму у маршевој колони, немајући 
нечега...{S} Да, пре оружја дипломатија још има реч.{S} Савезничке дипломате из Софије уверавај 
барице бедном светлошћу фењерчића, која још више заклања њихову силуету.{S} Пред овим или оним  
илне баре и каљуге што их је киша, која још лије, разлила по сокацима.</p> <p>Ноћ густа, као да 
ам је да ће остатак српске војске, која још није стигла у Пећ, обуставити своје одступање, приб 
дете дрхтало је не толико од зиме, која још не беше озбиљно припретила, колико од страха, веруј 
а крај којих је ватру угасила киша која још једнако сипи.{S} Средином је улице немогуће било ић 
љиве руке београдских госпођа, али која још није пропојала.{S} Суђено јој је ваљда било да проп 
а снежним врховима.{S} Кроз тишину која још влада, као глас гладних вукова, продире арлукање Ар 
гледа у икону пред којом је мајка дечја још синоћ упалила жижак, те му се заврти суза у очима и 
јим мирно огледало морско, он из далека још догледа своју мајку на обали, она га радосним сузам 
 га већ изгубила а пред вратима ме чека још троје па их морам повести.</p> <pb n="494" /> <p>—  
десет и две године вила српска тробојка још пре ослобођења Приштине од Турака.{S} Са горњега сп 
бро се туку Србијанци али царска војска још боље.{S} Узели су, веле, Шабац, Лозницу, Ваљево а с 
орена а неке ми жене рекоше да је тетка још јутрос рано избегла.{S} Када сам се враћала већ сам 
а су, само пре неколико дана, изгледала још да су ван домашаја непријатељске поплаве.</p> <p>То 
у.{S} Чини ми се, у животу га је држала још само дужност и оданост ослободилачкој идеји, којом  
 им је изјавио да би се ситуација могла још увек променити ако савезници на време стигну и осло 
ина а најстарија је вероватно преживела још које бегство у ранијој историји српскога народа.{S} 
себи у недра:</p> <p>— Не, не бих смела још једном остати! — а затим јој кроз тамну боју изболо 
} Паде и ноћ и полегасмо а нико из села још не дође.{S} Баш био ред на неког Лазара па се његов 
 седам коморџија који терају коње, кола још спроводе осам војника, осам бораца, и један наредни 
ли родитеље?</p> <p>— Мајка ми је умрла још пре пет година.{S} Имам оца али не знам где је, мож 
у батерију.{S} Па онда крећу из Марсеља још две енглеске и једна француска дивизија а одмах зат 
о је то унутра? — продра се онај с поља још званичније и удари ногом у врата.</p> <p>— Не лупај 
м је улице немогуће било ићи а странама још горе, јер су крај кућа, под стрејама, спавале избег 
апазише негде далеко још један, па одма још један.</p> <p>— Склањајте се, бацаће бомбе! — узвик 
ницима у купеу да на путу до Солуна има још једно Предејане.</p> <p>Иначе, путници на возу били 
 <p>— Измеђ одбијања захтева и рата има још нечега...{S} Да, пре оружја дипломатија још има реч 
одсек, који су једини у овим тренутцима још могли имати окупације, смештена је била у згради ми 
ећи, то значи, да дипломатија споразума још и овог тренутка верује Бугарској.</p> <p>— Да!... — 
пом упути Слатини.{S} Из далека с друма још, догледа он пред слатинском механом једну гомилицу  
инским, које су првих седам и осам дана још и покушале да снабдевају избеглице храном, па кад н 
 сам кренуо из болнице и ако му је рана још недолечена.{S} Све ћути и предало се бризи својој и 
а рукама, изгледала ми је ова грмљавина још страшнија.{S} Као да се земља расточила, као да се  
кер, од оних који су осамдесетих година још и изгледали нешто на београдским улицама а од тога  
акер од оних који су осамдесетих година још и изгледали нешто на београдским улицама а од тога  
 у којима је дотрајало уље.{S} Месечина још тајанствено продире те се под неодређеном светлошћу 
Ама зар се растури држава а та се кујна још одржа?</p> <pb n="545" /> <p>— Ех, држава — додаје  
у на коју је свикао, он мисли да се она још увек и њега тиче, зна да она значи покрет и у њему  
епела.{S} У унутрашњости прегорела пања још је тињала неугашена румен; онако као што у обамрлом 
илазила на приштевску калдрму, последња још нису била изашла из Прокупља, тако да је од Приштин 
саму традицију и једно или два покољења још, заборавили би већ и на ту стару причу, која је још 
уобичајене ларме у таквим приликама, па још кад се ствари морају скидати низ тако стрме степене 
дављеници који су се дочепали обале, па још несвесни потпуно опасности коју су преживели те нем 
убриса сузе рукавом влажним од кише, па још увек грцајући настави:</p> <p>— Сутра дан сам рано  
јатељски аероплан а затим још један, па још један.{S} Прелетали су изнад нас и њихов језиви шум 
дно те ајд у Винковце, у касарне.{S} Па још што је најгоре, рат са Србијом, са оном нашом Србиј 
диш неке жене и кућевни намештај.{S} Па још док се бегало железницом, господа с архивама и рачу 
 <p>— Е није него последњи!</p> <p>— Па још није издао ни наредбу за евакуацију болница и магац 
аницу.</p> <p>— А?!!{S} А команда трупа још је у Феризовићу?</p> <p>— Не, повукла се већ у Липљ 
здах, последњи уздах прогнаних.{S} Зора још не осваја, она као да намерно касни данас, не би ли 
ћи!{S} До девојчета гологлаво сељаче са још влажним опанцима а испрскано блатом по кошуљици и с 
е, оставише нас?</p> <p>— До овога часа још сам у нешто веровао, али сад...</p> <p>— До овога ч 
рак, који су облаци од дима из цигарета још више загустили и кроз који смо се једва догледали,  
ите нећемо Приштину напуштати? — запита још једном мој ноћни познаник.</p> <p>— Мислим! — проце 
 судбину која га очекује.</p> <p>Живота још има само на двема крајњим тачкама вароши, југозапад 
рав вам од вашега Мирка...</p> <p>— Шта још да им кажем?</p> <p>— Ништа... то... да сам се убио 
збуђење, те изазивање и шта ја знам шта још.{S} А овде?...</p> <p>— Не може друкче, ово је ратн 
ли и већ се приближили зори али је киша још увек ромињала те се у ваздуху није могло опазити да 
а и сазнаће да смо у њему ископали гроб још једној српској круни.</p> <p>Зора се све више нагла 
брег.{S} Па ипак, и ако задњи део његов још није тонуо, потрес од удара осетио се целим телом б 
/> бабове, како ми Срби морамо лити крв још једанпут али ћемо је лити сад за себе а не за друго 
како смо прошлу у Липљану провели и кад још боље знамо какве нас ноћи очекују у Црнољевском Кла 
 се сутра растати од војника, па је рад још мало с њима да проговори.{S} Он ће сутра само донек 
азликом само, што је утученост била сад још већа и још тежа.</p> <p>— Верујте ми, пријатељу — в 
 — учинише неколико њих.</p> <p>— И сад још! — настави Краљ боно машући главом — Ето, зар не ви 
очетка рата није ништа предвидела и сад још не уме ништа да предвиди.{S} А ствари су тако прост 
глав, исколачених очију, опире се и сад још и ако му је уже засекло у месо и ако је, види се, п 
гњишта.{S} Одмах до ње, држећи се и сад још руком за бабину сукњу, девојчица преклана преко грл 
и то је све што сте могли учинити и сад још можете плакати.{S} То вам нико не брани!</p> <p>Пос 
 би се и издала, ви би после те наредбе још увек имали и сувише времена да се склоните из Скопљ 
онај од којега се удаљујеш.{S} И то све још више умара, те клонуло настављаш пут без наде да ће 
нам је и друге ствари бабо, па нам даде још по где који савет и оде.</p> <p>Ето тако смо у нево 
ло нејасне и неодређене.{S} Неко додаде још да је у чаршији чуо да је и Царево Село пало, да се 
 и наставља журно паљбу на нас.{S} Паде још један и то овај погођен у срце.{S} Није ни зенуо.</ 
иштавањем материјала и да одмах, одавде још, јавимо савезницима да смо принуђени повући се на Ј 
ка не буде у вароши.{S} Док сам ја овде још нисте робови; имате кад то да будете.{S} Наређујем  
орбе се воде доста далеко одавде, довде још не допире ни пушчано тане ни топ; откуд овде мртав  
 којим је ваљало поћи.{S} На путу довде још се и могло заваравати оваквим и онаквим гласовима,  
 их је киша и дуга ноћ; само по где где још узноси се танак дим од пањева који догоревају.</p>  
мо по светоме тлу своје отаџбине, донде још бићемо на своме дому а, кад тај мост пређемо, бићем 
лежи границу Краљевине Србије.{S} Донде још газићемо по светоме тлу своје отаџбине, донде још б 
S} Најзад довде сам и могла ићи и донде још, до обала оне реке, али даље...</p> <p>Заустих да к 
за не може да макне ножицом а оно млађе још се није одвојило од наручја материног.{S} Дечици за 
седмога пука првог позива.{S} Кад приђе још ближе, виде да се није преварио и јасно виде пуковн 
ик кроз пусти овај кланац.{S} Ту гамиже још и корњача и хитро се вере зелени гуштер и тромо мил 
ерујући ваљда да оно што је могло, може још увек бити.</p> <p>— Једна очајна али брза и одлучна 
Липљан.</p> <p>— Па то данас сутра може још да нам буде пресечен и пут за Призрен?</p> <p>— Тре 
и да му је вилица размрскана те не може још да говори.{S} Хтела сам да вриснем али сам се бојал 
настао крајњи моменат, да се пожар може још и угушити, ако помоћ брзо стигне.{S} Пожар међутим  
људи, код Турака.{S} Кроз улице пролазе још и мале групе оружаних људи, разнога изгледа, разнол 
вукао и шињел и опасао револвер, он узе још једном наредбу која је лежала на сточићу, да је пон 
вину још у Призрену растурио, држава је још покушала, војска је још покушала, да понесе бар оно 
="668" /> упорније но умор.{S} Ма да је још доста до зоре ваљало је кретати, јер зао је то сан  
обалама јадранског мора.</p> <p>Када је још 13. октобра отишао из Ниша у Врњце председник минис 
н те части одрећи?</p> <p>А историја је још милостивија према њему, но што то на први поглед из 
ла га је дубока и мртва тишина, која је још владала над Сухом Реком.</p> <p>Како је то тешка, к 
и мистична румена полусветлост, која је још већом тајанственошћу опчињавала слику око мангала.{ 
жив разговор о борби на Косову, која је још трајала и која је управо и обезбеђивала нас да може 
или би већ и на ту стару причу, која је још тињала само као далеко неко и тамно сећање.{S} Али  
ризора и приђох једној гомилици која је још увек гунђала што смо се овде уставили.{S} У том, на 
нци журе ка железничкој станици која је још увек преплављена светом.{S} Јутрос је отишао један  
урио, држава је још покушала, војска је још покушала, да понесе бар оно што је најпотребније, ш 
амо где сам наслонила образ.{S} Била је још већа тишина и још дубљи мрак кад сам се пробудила.{ 
вина коња за Врховну Команду учинила је још и други утисак на преплашену светину.{S} Та куповин 
осетио потпуно сам, а разлоге којима је још увек бранио свој предлог није могао, као јуче, да п 
аследник вратио тако уморан, одржана је још прексиноћ.{S} На њој су донете и последње одлуке ко 
ри се утркивали пуни ствари.{S} Киша је још непрестано промицала.</p> <p>Скопље је имало тужан  
ух ја и опипах опет чело детиње које је још увек било влажно од кише.</p> <p>Један од присутних 
е излази више из ове одаје.{S} Дотле је још одлазио од јутра до вечери на оне многобројне и бес 
Призрена.{S} Сиромах доктор, на коме је још трајала гојазност коју је стекао за време мирнодопс 
акширама, гуме око точкова и на коме је још по где где сачувао лак свој сјај а плиш своју боју  
лашава једном смрћу!</p> <p>Око мене је још све спавало.{S} Наредник је полегао страном уза зид 
 <p>То није био више онај Краљ, који је још пре годину дана, када је требало повести одлучну бо 
реко Љум-Куле на Дебар и Битољ, који је још слободан и одакле се, у случају невоље, увек да за  
ријатељ је надирао ка Лесковцу, који је још био окићен заставама у част доласка савезника.{S} В 
Чекај, ако упали... — рече онај који је још увек без успеха кресао жигице.</p> <p>Ја сам међути 
послате српске трупе на Једрене, али је још тада брижно занихао главом:</p> <p>— Каква судбина! 
ћ, морала је већ бити близу зора али је још увек владала дубока тама и студ.{S} Покрила сам бон 
оре ритови.{S} Кажу то је Липљан али је још врло дуго поћи до њега.{S} Друм је тако бескрајан а 
раз његова ока није мењао и руком ми је још увек показивао врата.</p> <pb n="428" /> <p>Дигла с 
</p> <p>Цео мој поступак изгледао ми је још одвратнији, стидела сам се сама себе и, кад сам већ 
>— Да ми, да би сагорели све што нам је још остало.</p> <p>И узе ми казивати шта је све пождера 
тобра, поче се будити град над којим је још почивала суморна и тешка ноћ.{S} Овамо и онамо, јед 
могао наћи мира, он га није хтео; он је још увек веровао да може помоћи и трчао је са бојишта н 
 На друму је лежао мртав човек и коњ је још једнако стригао ушима и дрхтао целим телом.{S} Закл 
бис један коњ тамо негде позади, пао је још један.{S} Веле да је овај последњи повукао са собом 
децом.{S} Тамо, из Београда, допирао је још увек тутањ топова и тежак прасак а небо се у даљини 
орама и планинама македонским, остао је још под пушком у Скопљу, јер га саката од силних рана к 
 се пита: где ће и како ће?{S} Остао је још једини слободан пут ка Тетову и све што је заостало 
.{S} Командант Друге Армије предузео је још и мере да што пре ухвати везу са командом трупа нов 
 и Бугаре да напусте Призрен.{S} Ако је још француско-енглеска помоћ стигла до сад у већем број 
На друму затекосмо већ кретање и ако је још рана зора.{S} Није још цео збег кренуо али појединц 
режива.</p> <pb n="522" /> <p>Далеко је још од правога сванућа те би се могло још мало одморити 
бије кад их сретне.{S} Ко зна колико је још породица упропастио тај човек?</p> <pb n="549" /> < 
/p> <p>Данас и сутра до подне колико је још било слободно Скопље, личило је на те дане.{S} Тиши 
м, та ће вера већ догорети, у колико је још има у мени.{S} Она трне у мојој души већ одавно и д 
рши руке бринући се где је.{S} Дечко је још синоћ казао мајци да он неће да бега, он хоће с бра 
 како сам се дигла.</p> <p>— Требало је још да се чувате.{S} Не може, дабоме, разумем, али — за 
 силно блато, баре и пролоке; ваљало је још проћи крај многих кола, под којима су спавали уморн 
ла једна војска и једна држава, било је још српских држава које су живеле и које су постојале.< 
 били сами, ја и моја породица, било је још некога који је дошао да подели са нама бол.</p> <p> 
је раздвајао друм од њиве.{S} Прешло је још неколико пешака и сад смо већ били ван гомиле те је 
S} Док је кљун лађе већ тонуо, овамо је још свирао оркестар и не слутећи да ће нас за мало све  
ју је давала Приштина тих дана, само је још више могла помрачити му већ замагљену душу.{S} Срео 
ећи собом више никакву наду и већано је још само о путевима којима ће се напустити Србија.</p>  
вица.{S} Можда кад побегне јунак, то је још и већа кривица, јер зарази страхом остале.</p> <p>— 
 <p>— Верујеш ли одиста?</p> <p>— То је још једино што нам је остало, гола вера.</p> <p>— У шта 
е породица прихватила мало, оним што је још из Шумадије понела, испаде на друм кроз задње платн 
прли су и овамо у Скопље, те оно што је још заостало у њему забринуто се пита: где ће и како ће 
 се положи храна.{S} А официр, пошто је још неке наредбе издао, крете натраг у варошицу да потр 
 полазе, он закључава врата па пошто је још једном бацио поглед по својој милој собици, поглед  
а помене при опелу.{S} Мали Драгомир је још држао у руци угашену свећицу, која се разлила, те м 
ових возова, враћао у варош.{S} Свет је још једнако куљао ка станици а фијакери се утркивали пу 
ић те га принесе оној хартији што ју је још држао у руци — видите, то носи датум, 28. октобар,  
и.{S} На новим положајима борба настаје још огорченија јер непријатељ као да се, потиснут, сад  
кретање и ако је још рана зора.{S} Није још цео збег кренуо али појединци већ промичу друмом и  
 у велико пала а Моравска Дивизија није још стигла.{S} Коначари су још јутрос приспели, предвеч 
 једна мајка сва у крви и детенце, које још и не ходи, грчевито се држи за материн скут и зове  
м својим, мојим несретним дететом, које још никако нисам имала снаге да одвојим од недара, ни х 
м перону лежи читав логор породица које још од синоћ и ноћас чекају ту.{S} Усред воде, која је  
врбе те ти изгледају као тужбалице које још нису дорекле своју запевку.</p> <p>Код извора сам з 
 и препричавају разне новости кроз које још и у овоме очајноме часу провејава вера.</p> <p>— Шт 
и као два још непотопљена острва, стоје још само Призрен и Битољ.{S} Линија је једним потезом и 
 понесена младошћу, која сем материнске још друге љубави није окусила, почела су страсно да грл 
ти ватра и уношење ствари, које су биле још на коњима, колима или у самом блату пред шталом.{S} 
а полусна опет њена реч.</p> <p>— Дакле још један сат пута?</p> <p>— Да! — рекох, отимајући се  
ана и од кафане до кафане.{S} Па и даље још: зашао је кроз све махале, кроз све уличице и сокач 
тамо где се простире Широко Поље и даље још где Шар и Карадаг, као две џиновске мишице, обухват 
гао сам се и кренуо кући.</p> <p>Напоље још сипи несносна јесењска киша и мочар покрио житким б 
ло затим она настави:</p> <p>— Обузе ме још већи страх кад спазих да је то пуста и порушена кућ 
е — и он се уздржа — Ето, натераћете ме још да вам кажем ствари које се не казују, које су пове 
а фијакер са београдске калдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама, гуме око 
а фијакер са београдске калдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама, остаци г 
ма похватају, стрељаће нас!</p> <p>— Не још! — одговара четврти. — Бацићемо их, мораћемо их бац 
елину са мраком, почињу назирати али не још и разликовати.{S} На сивоме небу догоревају звезде  
 воз до Приштине и рекоше биће до подне још један до Феризовића.{S} Пред подне стиже станици на 
 сличност са катастрофом србијином чине још ближом и одређенијом.{S} Описи велике поморске ката 
нике са пушкама у руци и заузели вагоне још док ови нису били ни дотерани на станицу.{S} Војниц 
унати на успехе на тој страни а најмање још на могућност пробоја ка Скопљу.{S} Изнесе затим и н 
пратио своје ствари?</p> <p>Да узбуђење још више појача, просу се кроз варош и вест да ђенерал  
а.{S} И ко зна колико би се то одоцнење још продужило да се отуд, путем који води из вароши, не 
е просторе измеђ голих зидова где ждере још и последње остатке дрвенарије.{S} Леп са зидова у в 
!</p> <p>И капетан проконтролиса најпре још једном топове, па распали једно за другим.{S} Затре 
а два пријатеља отишао начелнику, да се још једном распитамо о ситуацији пре но што одлучимо шт 
предлогу за офанзиву, захтевао је да се још не доноси противна одлука, да се најпре извештаји д 
ик одустаје дефинитивно од намере да се још сад уклони из Скопља а остали се разиђоше кућама са 
милостиво разорени сан настави, и да се још једном пође путем историје, путем традиције, путем  
о да још увек верује у нешто, као да се још увек нада нечему.{S} Није клонуо или бар није дозво 
товањима и бацати.{S} Изгледа као да се још увек веровало да се не бега даље, већ се само склањ 
изазвати запрепашћење у Армији, која се још налазила на левој обали Мораве.{S} Мало час, јави с 
отоком суза а затим приђе жени, која се још не дизаше и пољуби је у чело, другарски, пријатељск 
и.{S} Одатле ће штитити одељења која се још повлаче.</p> <p>Бугари већ наступају отуд, од Маџар 
изгледа као од прегорела пухора која се још држи док је први дах не развеје.{S} Још само два св 
 ме да не журим.{S} Вели из Призрена се још може лако вратити у Скопље али кад се једном зађе у 
ланине почињу већ да бљеште.{S} Збег се још није избудио и није кренуо отуд од Рогаче те ми, ус 
ронтовима.</p> <pb n="51" /> <p>Отуд се још јављало: да се Ниш кити српским и савезничким заста 
з дворишта и ходника надлештава, где се још једнако пакује, чује се лупа чекића који закива сан 
<p>Око једнога кафанскога стола, где се још јуче врло живо расправљало о бочном нападу Румуније 
 корсети.{S} Поједини артикли и држе се још на цени али други иду у бесцење.{S} Женски корзети  
каналима.</p> <p>Кроз ту тишину чује се још само бат наших ногу, пљаскање опанка по блату, стењ 
им смрт Србије!</p> <p>Пре но што ће се још генерали растати са <pb n="718" /> ове последње сед 
обуставити своје одступање, прибраће се још и сви остали делови војске, који су се расули, обра 
 да набаве дрва, ракију и све што би се још могло наћи за храну и пиће.</p> <p>Кад је вече пало 
објашњавамо то.{S} У том Бојко, који се још никако не маче с места, скиде пушку с рамена и обор 
и сувише тешка.{S} Био је тифус који се још од турског рата код нас зацарио и све до тад се ниј 
е обрт може настати, ко зна не би ли се још могла поновити прошлогодишња церска историја са Поћ 
м оно неваљало лице које се, чини ми се још и сад увек, кад год говорим или мислим о томе, кези 
назад покрет умртви.</p> <p>У Штимњи се још и укрштају збегови те у толико већа гужва.{S} Ми из 
ти без праведних резултата! — храбри се још увек пуковник, који је сачувао поуздање.</p> <p>— Д 
љењем, као пропалу лепотицу на којој се још по где што одржало.{S} За овим таљиге са једним бед 
ажаљењем као бившу лепотицу на којој се још одржали трагови прошлости; за њим таљиге са бедним  
и ако ме је било страх мрака.{S} Док се још по мало назирало гледала сам непрестано у прозор а  
исли о себи и својима?</p> <p>Ја сам се још био и преморио дужином пута и тежином утисака, који 
иле.</p> <pb n="161" /> <p>Једва ако се још чује лупа каквога капка на прозору који домаћин, га 
лаву и лењо и мисле и корачају, само се још чује шкрипање точка и тихо стењање стоке која посрћ 
у баца лампин шешир над собом и само се још види кретање руку које се пружају до стола да стрес 
ну.{S} И тада је рекао: „О, борићемо се још заједно, раме уз раме, ја и мој син, и пашћемо једа 
коју носимо у души.</p> <p>Осврнусмо се још једном за собом.{S} Глува ноћ још страсно грли отаџ 
ноћ допире до нас топовски пуцањ, то се још боре последњи редови војске, која није престала вер 
и о ономе што се тек преживело и што се још и овога тренутка преживљује.{S} Свако казује како ј 
ао Краљ!{S} Стигао Краљ!</p> <p>Свет се још више узневери и помете.{S} Од куд Краљ сад и шта ће 
ојаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и коњићи осамарени и натоварени, кравица коју вуче  
ојаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и мали коњићи осамарени и натоварени, који још повр 
рани коње са оно мало зоби колико му се још сачувало.{S} Обесио је зобнице <pb n="589" /> коњим 
ада је слушао ове очеве речи; у њему се још тада развијао мушки понос и осећање дужности према  
лика задржа на доксату, са којега су се још јасније чули топовски пуцњи отуда са Карадага и све 
инио нам се очајно тежак.{S} Томе су се још придружиле и велике неприлике и тешкоће које је тре 
на Битољ.{S} Тога ради, издвојили су се још са Рашке два члана владе, министар војни и министар 
ави према Отаџбини.</p> <p>Молили су се још и сину господњем, јединородноме и јединосушноме.{S} 
нагу исцрпла му се душа.{S} Нашли су се још другови коју су му малодушност подржавали, који су  
мртав, видиш га пред собом мртва али те још увек нешто теши све до гробнице.{S} То није утеха,  
сан, од којега не могу да се растану те још на ногама дремају, зове да се <pb n="98" /> опет вр 
ивао госте под шајкачом.{S} Па да знате још како сам плакао, кад нас изведоше да се закунемо Кр 
 вас пет шест који имате оружје, пођете још једно пет шест стотина метара напред да видите како 
роз гомилу и свако носи, осим оне опште још и своју сопствену невољу, свако свој бол, свако сво 
кама и син који је дорастао, те који ће још мало, само ако му Бог да живота и здравља, поделити 
се последње крваве борбе, пре но што ће још једном пропасти српска држава и српска круна утонут 
чак, кад помислимо да смо спасени, неће још доћи крај нашим патњама и нашим боловима.{S} Хранић 
гласови.{S} То извесно грешне избеглице још лутају тражећи крова, очајно лупајући на сваку капи 
ј поглед захвалности са скопске станице још једном се понови.</p> <p>Огрнута ћебетом преко глав 
на њих дебели капци, само што пред вече још трговци хитно преносе из дућана еспап својим кућама 
о се не би ни од куда догледале и, рече још, да ће нас сваке ноћи по неко од домаћина обилазити 
а и заражавају светину.{S} Кад се увуче још у, бригом заморене душе, предосећање несреће и слут 
траховитим треском.{S} Тамо где се јуче још уздизала угледна и здрава бина, сад већ леже рушеви 
о Чачка, рапортира капетану, да су јуче још Чачак напустиле све наше власти и да су обе ћуприје 
Све су то деца која су до јуче прекјуче још седела на плоту, те отуд посматрала недељом коло мо 
 сви остали из околине Краљеве покушаше још једном да га убеде, износећи свако од њих нове разл 
 на положајима изнад Ваљева.{S} Највише још што би се могло дозволити, ако су Аустријанци једно 
ше проћи.{S} Да се суд прелије, наиђоше још и бегунци из Гилана и моравских села, наиђоше разне 
о одраслија, да крену у збег.{S} Рекоше још да понесе колико ко може на леђа понети хране: браш 
е гуши перон од навале бегунаца.{S} Воз још није на станици и железнички чиновници, који неколи 
ви дан новога робовања.{S} Али, тај воз још не креће и ако пред њим стоји машина која је стално 
о ме је скинуо са солунскога воза.{S} И још сам се спремао, ако се ма кад у животу сретнемо, да 
или су војску!</p> <pb n="46" /> <p>— И још нешто!{S} Не заборавите да ће Бугари сад имати чети 
застаде да направи цигарету.</p> <p>— И још ми је говорио — настави — мио му био знаш тај говор 
еш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“ И још много, много слика ми се јавило и бата и сестре и н 
а дете?</p> <p>— Тако... — учини мала и још се више збуни и унезвери.</p> <p>— Ајд, кажи нам, м 
 му би? — запиташе се с разних страна и још не стигоше да један другоме одговоре а оно пушка и  
ила образ.{S} Била је још већа тишина и још дубљи мрак кад сам се пробудила.{S} Упалила сам лам 
> <p>Још мало нереда, још мало гурања и још мало ларме и два воза скоро једновремено кретоше, ј 
Кад смо већ замакли мало у шуму, попа и још неки људи, који су напред ишли, припалише воштане с 
о, што је утученост била сад још већа и још тежа.</p> <p>— Верујте ми, пријатељу — вели ми једа 
же путовао, читавих осам дана до Љеша и још три затим до Тиране.{S} Спавао је као и остале избе 
е и пошта затворила своје канцеларије и још само телеграф куцаће до последњега часа али и то не 
ла лака!...</p> <p>Ватре већ догореле и још само топао пепео покрива земљу, ведрина потпуно осв 
ви дан.{S} Тако прође и други и трећи и још неколико дана за тим.{S} А свакога од тих дана, с в 
ни на земљи, о ветру и ветровој мајци и још читав низ таквих заносних бајака, које су нас опчињ 
еке патроле.</p> <p>Сав тај материјал и још неке извештаје појединих команданата, проучавао је  
огодишња церска историја са Поћореком и још једном славом покрити српска војска и вали те славе 
 леђима а крај њега друг му са пушком и још неколико оружаних војника.{S} Они разговарају са њи 
 дану, придремао мало обучен и оружан и још далеко пре зоре кренуо на положаје.</p> <p>Са првом 
ни се стегло грло.{S} После пође бабо и још неки пријатељи из Бачке, да се попнемо на Врдник, д 
<p>Пред црквом је било скоро све село и још је придолазило са свих страна.{S} У цркви су горела 
не чврсто и ви кажете то је све једно и још кажете, лакше је бити рањен него контузован.</p> <p 
ађају малаксалог коња који је посрнуо и још се држао на предњим ногама али опуштене главе.{S} К 
ерет.</p> <p>Есад-пашин капетан Реџеп и још неколико есадових чауша, пратили су нашу владу, за  
већ извесно ките цео Чачак, попадале би још једном пред српском војском а непријатељ, <pb n="20 
 ћемо га тући! — веле они други који би још хтели да се храбре.</p> <p>Тако је у узбуђењу проша 
 одагната непријатељска батерија, ми би још вечерас ушли у Чачак, ослободили га и ослободили би 
длично бори <pb n="278" /> и има у себи још моралне снаге да издржи до доласка савезничке помоћ 
е проговори ни реч, ижљуби децу, пољуби још једном жену, која се није ни будила да види свога д 
 питањем:</p> <p>— Где сте?</p> <p>— Ви још не спавате, Величанство? — упита његов секретар тих 
ланик.</p> <p>— Нису кукавице! — понови још једном учитељ.</p> <p>— Ако вас то теши! — слеже ра 
дају и повлаче се ка Слатини.{S} Топови још ћуте, јер су на друму у маршевом поретку, очекујући 
са пушком а са стране јаше два и позади још два оружана жандарма.{S} У колима, на доњем седишту 
p> <p>Гомила је била на улици, у згради још већа.{S} Тискало се и врило као у кошници; тешко је 
ојим ће непријатељ наступати.{S} Нареди још и чешћу паљбу, како би непријатељ добио утисак да ј 
мрак, ето то ти је...</p> <p>То потврди још више претпоставку да је морало бити напада на бегун 
а значи покрет и у њему се мртвоме буди још једном осећање војничке дужности и, са напорима јед 
ога тренутка дође ми жеља да се не буди још, да спава још дуго.{S} Чинило ми се као да још ниса 
е негде на друму, идући Краљеву, налази још једна батерија дебанжова и један вод крупових топов 
личанство!</p> <p>— Е, ето сад историји још једна таква слика! — додаде Краљ показујући на слик 
росторе измеђ четири основна зида, који још стоје, те цела кућа изгледа као усијана пећ.{S} Нај 
ије ишчезао блесави поглед страха, који још не <pb n="488" /> могу да појме да су живи, јер до  
али коњићи осамарени и натоварени, који још поврх товара носе и по где које дете; па онда магар 
е сачувао поуздање.</p> <p>— Да постоји још српска војска и ја бих имао ту веру.</p> <p>— Посто 
то, мало је то и увек верује да постоји још што, што он није сазнао.{S} Оне, за које се мислило 
пале га питањима:{S} Одакле иде; иде ли још војске; има ли какве наде?</p> <p>Капетан хтеде да  
 нисам ништа знала шта је с њиме, је ли још ту, у Скопљу.{S} Журила сам улицама али ми је овом  
т ућута а ћутим и ја, све чекам хоће ли још што рећи.{S} Он испи и другу чашу, па додаде: „Не у 
нама.{S} Погледа у небо да види лежи ли још вечерњача косо те, да није минуло доба у које они ш 
ну, стао и гледа да види ваљда јесмо ли још на друму или смо кренули.{S} Узеше опет наши да му  
истао уз ову <pb n="713" /> одлуку, али још увек остао недовољно загрејан поверењем према предл 
и из Приштине и послати је тамо.{S} Али још није ни почео говор а начелник топлички искористи в 
Бугарин.{S} Ми смо тај ударац очекивали још новембра месеца прошле године када је Поћорек препл 
још јутрос приспели, предвече су стигли још неки официри на коњима — вероватно особље из штаба  
<p>Ето тако смо у невољи и јаду провели још пет недеља јер Турци осташе у селу дуго, врло дуго. 
 Рекао би човек да се земља упалила или још пре, као да је од силнога пламена који јој је букта 
ја се простире неколико сати дужине или још боље, која је непрекидна од места одакле смо јутрос 
итомој обали, дизао сам се о поноћи или још и доцније, у дубокој ноћи, и гледао чаробну мртву в 
 искрено потресен — да су тако исто или још горе, јер су пале у руке непријатељу, пропале и све 
ањ!...{S} Смрт!{S} Смрт!...“</p> <p>Или још пре, јавља ми си као Леарт, скочио је већ у гроб, и 
ма ради обавештења — изгледа да су били још мирнији у том погледу.</p> <p>Сву пажњу обратили см 
спасаваш.{S} Сви су око ватара набавили још за видела дрва од сељана, милом или силом.{S} Сад ј 
ојска и народ!</p> <p>Кад смо претурили још неколико стотина метара, већ је све друкче изгледал 
да их види здраве и чиле, како су дошли још једном да <pb n="602" /> обнове материн гроб китећи 
рзу руку обучена деца, коју су родитељи још за дубоке ноћи извукли из постеља.{S} Спале им чара 
ма, замаја брижно главом:</p> <p>— А ми још идемо у Ђаковицу, у гнездо њихово.</p> <p>— Па ми н 
у рову, но ово што доживех.{S} Приђе ми још и једно дете, дрпну <pb n="642" /> ме за шињел, па  
а тлу своје отаџбине.{S} Слутили смо ми још у Приштини и видели смо већ у Призрену њен слом, ал 
>— Е, ево ти три крста, а ево још, узми још — и даје ордене.{S} Али ти крстови као да нису злат 
с небо поче да се прозире али је у шуми још био мрак и оне свећице што су се кретале овамо <pb  
нових ја.</p> <p>— Покојник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само 
а речи официреве: „Покојник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само 
а својим ребрима, <pb n="384" /> отвори још једном оне велике, оне паметне и пуне израза очи и  
 идеш, пролазиш и увек ти изгледа да си још тамо одакле си кренуо; нити кроз таму догледаш пред 
 то све утиче у ову главну реку те мрси још више страховити сплет.{S} Кола која су надрла из бо 
.</p> <p>— Боље је, боље.{S} Не знаш ти још шта је то гладан човек.{S} Гладан човек је гори од  
аје, са којих ће српска војска покушати још једном и последњи пут да брани Скопље.{S} Овде, исп 
, у последњем тренутку.{S} То може бити још и сутра.{S} Све зависи од ситуације на бојишту!</p> 
ећете што пре одавде.{S} Навала ће бити још већа кад наиђе војска с положаја.{S} А и овако, нит 
ником.</p> <p>Ваљало та је одобровољити још једном цигаретом и дајући му ја га охрабрих:</p> <p 
доцније улогу немачкога агента заменити још одвратнијом улогом шпијуна и издајника своје земље  
тио честити српски во.{S} И после смрти још, тек му се угасило око а жена дигла загрејану дечиц 
послу, он је протеран од српских власти још пре но што је Србија била у непријатељству са Турск 
 већ спава све што није имало решености још да креће и што је остало решено да се преда.{S} Ту  
е.{S} Небо пуно зрака под којима бљешти још неотопљен снег <pb n="323" /> на врховима планина.{ 
оследњи слободан град Србије.{S} Жалећи још увек, што му се није дала прилика да погине на Косо 
то овде пламену.{S} Од Призрена до Пећи још је и било друма и, ма да је свако своју имовину још 
 мараме, шалове и ћебад а мајка, носећи још и одојче на руци, прати кола са најдрагоценијим тов 
оред многих и ранијих и доцнијих, стећи још једну поуку из овога великога и крвавога рата, а та 
римакли се зори.{S} Попушили смо ћутећи још по једну цигарету.{S} Млади се поднаредник измакао  
<p>— Која наша? — запитах га, не могући још никако да га разумем.</p> <p>— Па командант трупа н 
т лагано, равномерно, уморно, гунђајући још увек и грдећи господу која злоупотребљава свој војн 
 је већ и дан свануо и ако тешки облаци још застиру небо и не дају зраку да потпуно пробије.</p 
заморан, не иде се него мили.{S} Пешаци још и измичу а ред кола се сваки час уставља, стоји дуг 
о би се они тамо у бугарској престоници још једном размислили пре но што би извели први октобар 
стало и настаде велика оскудица а Турци још не мичу из села.{S} Дође већ и до тога да се није и 
ох, отимајући се сну.</p> <p>— То значи још један сат живота?</p> <p>Погледах је да би је боље  
е на предње ноге.{S} Његове угашене очи још једном добијају сјај, груди му дршћу грчем од напор 
ења носи име ђенерала Бојовића.{S} Наши још одступају каменим мостом и, да би омели одступање,  
 се оздо с друма.</p> <p>— Терај, терај још на више! — одговара неко одовуд где су ватре.</p> < 
ји су Словени и у којих се расни осећај још више развио од како су у нашој средини, али су нам  
 лађе већ тонуо, овамо у позадини њеној још је свирао оркестар и не слутећи да ће се малочас св 
а примити одлучну битку, нека се на њој још једном реши судбина Србије...{S} Зар не?</p> <p>Кра 
ико може да се држи у ваздуху и безброј још таквих питања.</p> <p>Жагор око ватара постаје све  
угој породици буде грубљи, према трећој још грубљи.</p> <p>За то време стизале су и улазиле у т 
ек коракнула на сокак ал држећи се увек још руком за материну руку те су их мајке, пре десетину 
оћи ће...</p> <p>Сањао сам и сањам увек још како плови његов чунић окићен белим ружама; сањам к 
ога официра који ми рече да је покојник још у Призрену преминуо а ово довде, до Пећи, да је био 
оћ под утиском оних речи да је покојник још у Призрену умро а само је пренет овде да се у пород 
ронту?</p> <p>— То не знам.{S} Начелник још није добио телефонску везу са Гиланом и Феризовићем 
едње напоре, али — прекиде нас начелник још увек узбуђен и под утиском неповољних вести које му 
 у служби.</p> <p>Свако рано јутро, док још Уцињ спије, отискује се он на своме чунићу на широк 
рељај га.{S} Одведи га рано у зору, док још цео свет спава, па стрељај!</p> <p>— Потребно је ов 
о уморан сан, или можда у рану зору док још све спи, њега повести одавде, извести га негде дале 
/p> <p>— Ја остајем овде! — додаде Краљ још одлучније.</p> <p>Сви се преплашено погледаше, не м 
чеше размењивати погледе.{S} Да ли Краљ још не увиђа или неће да увиди озбиљност ситуације; да  
а Морави бачене у ваздух.{S} Непријатељ још није ушао али се зна да слази с Љубића и укопава се 
 непријатељске стране.{S} Ни непријатељ још није био отворио живу ватру, желећи вероватно најпр 
з мангала.</p> <p>— Не! — понови учитељ још једном — Јер, ви сте Скопље напуштали са вером да ј 
 и прибрана настави:</p> <p>— Нисам вам још све казала.{S} О како је дуго и како је много то шт 
>Он прекиде причу и замоли ме да му дам још једну цигарету.</p> <p>— Није што ми се пуши, вели, 
 и ево већ крећем руком.{S} Истина имам још болове али ево, могу да крећем и неће ми остати сак 
д министара.</p> <p>— У свему треба нам још три дана, ако господа министри могу да издрже те да 
се повучемо дубље у пећину.{S} Рече нам још да ће нас он сваке недеље походити те да нам одслуж 
 те они пушком па у чело.{S} Рекоше нам још, изгледа да се спремају да макну из села, уверили с 
о брашно, <pb n="259" /> причали су нам још, да су Турци прекјуче убили једно чобанче у пољу.{S 
м једнога таквога познаника, којега сам још у Приштини виђао и нисам га познао — оседео је.{S}  
ајзад савладао сан, мени се чини да сам још увек једним ухом ослухивао: хоће ли доћи?</p> <p>Бл 
раштања или молба за помоћ?{S} Када сам још са сувих, усијаних усана, чула вапијућу реч: „Мама! 
ровољаца.</p> <p>— Три дана, колико сам још остао у болници, нисам се мицао од његове постеље,  
плака при спомену свога детета, јер сам још мало час уочио кад је поменула дете, да га не носи  
е држећи његову руку у својој.{S} Нисам још ни завршила све а осетих како он извлачи своју руку 
 му казати, изгледало ми је да се нисам још прибрала.{S} Затим ми дође жеља да створим пред очи 
ја су китила небо над нама, ја се нисам још био обазрео ни пред собом ни за собом да сагледам о 
 планини.{S} А ти?</p> <p>— Ја се нисам још решио — вели онај други.</p> <p>— Пођи, брате, и ти 
S} Не бих хтела сама, да ми је да нађем још кога.{S} Чула сам за једну познату ми породицу да о 
евоља.{S} Мислила сам да се посаветујем још с ким, да се спремим, па од недеље једног дана да п 
ебу да чујем још речи од њега, да чујем још много речи.</p> <p>— Ти си се већ растала — вели ст 
ајно старца, осећајући потребу да чујем још речи од њега, да чујем још много речи.</p> <p>— Ти  
адна дворска кола чак овамо?{S} Разумем још до Ниша, али даље...</p> <p>— Ја мислим — одговара  
 даље да не слушају празне речи које им још од Крушевца и Крагујевца звоне у ушима.</p> <p>Бриг 
 и један непријатељски аероплан а затим још један, па још један.{S} Прелетали су изнад нас и њи 
, чу се опет један метак.{S} Мало затим још један.{S} Целога тога дана, у понедељак, чули су се 
алеко негде ромори небом.{S} Мало затим још, па озго из Горњег Косова, из дубоке таме, јављају  
 једна француска дивизија а одмах затим још три дивизије француске.{S} Па онда, тешка француска 
оз тесне приштинске улице.</p> <p>У том још прође кроз гомилу шапатом од уста до уста:</p> <p>— 
ке.</p> <p>А професор са суром шајкачом још лови свога саговорника лиферанта, хтео би да му обј 
и, не би ли ме то освежило.</p> <p>Друм још мртав, по где и где ничу из таме нејасни предмети и 
са храном.{S} Пад је Куманова неминован још за који сат.{S} Команда Трупа већ пред вече напушта 
бар знало куда ће се.{S} Иде се у један још слободан део Србије, Дебар, Охрид и Битољ.{S} Ако б 
овео собом једног ордонанса.{S} Капетан још довољно неодморен и неиспаван седе на кревет и прип 
тира и оде а мало после, док се капетан још навлачио и опремао, писну трубни знак тамо крај рек 
, надносећи се једна над другом.{S} Сен још једном обазриво застаде ту, <pb n="566" /> код први 
ши.</p> <p>Злочин је морао бити извршен још пре неколико дана јер је крв крај лешева била тврдо 
д батерије, учетворостручи пажњу.{S} Он још од ране зоре посла у извидницу једнога поднаредника 
p> <p>Последњи је тренутак био већ и он још једном загрли децу.{S} Најстарије врисну очајно у и 
p> <p>— То је моја судбина! — понови он још један пут — Одговорио дужности у рату сад сам ево н 
p> <pb n="322" /> <p>— Био! — понови он још једном и настависмо ћутећки да корачамо један крај  
ад га будем видела онакаженог; да ли он још мене воле, да ме није заборавио?{S} Да ли ће се обр 
ет? — учини потпоручик изненађен јер он још није био ни легао да се одмори.</p> <p>— Покрет! —  
и овога тренутка, пред Штимњом, веровао још да је наша катастрофа поверљива ствар.</p> <p>Кад с 
е тренутку, кад ми учитељ казује, могао још горко заплакати да ми већ тешки догађаји, који су с 
асмо сви тамо.{S} Пожар је сад изгледао још силнији, као гора у пламену од којег се и небо запа 
лавила северни део Србије; ту је сазнао још и горку истину да се ни Крагујевац не може одржати. 
p> <p>Поноћ је дубоко превалила а посао још није био свршен.{S} Простране су раке, велики је бр 
о би се предомишљао пре но што би пошао још једном да прелази ту реку.</p> <p>Премишљајући о то 
ко.</p> <p>— Е, ево ти три крста, а ево још, узми још — и даје ордене.{S} Али ти крстови као да 
 падом Београда и низом невоља које ево још трају.{S} А одмах, на почетку тих невоља, ја сам у  
635" /> како се међ нама говорило, него још канда обрну наопако.{S} Нико нам ништа није говорио 
и су већ у Качанику, њима не треба него још једна добра борба и ево их у Феризовићу и Штимњи, н 
аредбу за магацине и болнице, није него још нешто.{S} Свако ће се прво сетити себе па онда мага 
<p>То ми прича коморџија а ја сам видео још болнију, видео сам језовито одвратну слику.{S} Пред 
 да учине и код Струмице, те свет почео још од синоћ и целу ноћ да хита ка железничкој станици. 
 не напуштајмо <pb n="671" /> тако брзо још ово стотину метара слободне Србије!{S} Колико је то 
p>Лакше, лакше, не напуштајмо тако брзо још ову стотину метара слободне Србије, не журимо да са 
дарисмо у шуму по безпућу.{S} То је био још тежи пут, кроз коров и травуљину, под којом су лежа 
ере, онда када је велики део Србије био још слободан, када сте и ви тако исто као и ми били зав 
и по где ко међ нама, јер је у шуми био још гушћи мрак те смо једва одили.{S} Ишли смо дуго, вр 
се сама, потпуно сама и ако је отац био још ту.{S} Нисам излазила нигде из куће и плакала сам п 
и на једно питање, које сам му поставио још тамо негде, измеђ Липљана и Штимње.</p> <p>Срео сам 
едају, сваки је од ових одборника носио још омотану, на левоме рукаву, и једну белу врпцу.</p>  
то је прегледао довршене радове и бацио још последњи поглед на гробље српске артиљерије, рече п 
аком оне које је покосио мразом, па ако још Новица буде имао мало среће, зна она, зна тета Стан 
нате, тамне, нејасне преставе.{S} И ако још будан и свестан да је то сан, ја нисам имао снаге д 
о да нас све опомену те, пошто се свако још мало позабави да поправи ватру, поче један по један 
 понова у тешкој моралној кризи и, како још није био закорачио праг да уђе у собу, окрете се за 
 се распитам! — вели доктор — Ја некако још не верујем.</p> <p>— Отиди бога ти!{S} Отишао је и  
в је!</p> <p>Деца запазише негде далеко још један, па одма још један.</p> <p>— Склањајте се, ба 
своје трудне кости мало.{S} Није далеко још, и његова ће рука оснажити, његове ће се уснице ога 
је густ и непровидни мрак обавио далеко још од Пећи.{S} У томе мраку, који је као угљени облак  
на далеко, још врло далеко, кад је нико још и не назире.</p> <p>Из погледа госпе у црнини, који 
 пустош који разорно зрно непријатељско још једнако чини.</p> <p>— Кад бих могао бар само један 
!{S} Све, све засипа и плави.{S} И мало још, још мало само дана, бићемо сви, биће цела Србија п 
се решавају, и ако би се до мрака могло још који сат пешачити, да остану ту на преноћишту јер н 
е још од правога сванућа те би се могло још мало одморити али, и ако сам силом склапао очи, нис 
, хране нема.{S} Из извештаја се видело још да је недовољан број војске као и да нема више ни к 
ује то што је он ту, што је његово тело још ту, што га још, ма и мртва, можеш грлити и љубити.{ 
су га још мање смели попети, то је било још опасније.{S} Застају код прве ширине, да не би закр 
а чујем.{S} Дисало је а чело му је било још увек врло топло.{S} Завукох руку да му опипам ручиц 
е кљештама чупали.{S} У кућицу се збило још неколико њих, који су стигли овамо пре мене, и једв 
то би им потврдило сазнање и поткрепило још више наду.</p> <p>Штаб прве армије био је смештен у 
о пред колима ишао.{S} Око кола је ишло још четири до пет војника, опет тихо и без разговора.{S 
ентрална снага према Бугарима.{S} Имамо још два крилна одреда, један на Власини а други према С 
агматику, па заврши како ми Срби морамо још једанпут лити крв и лићемо је, вели, али не више за 
ћама.{S} Кафане пусте и затворене, само још по где која турска, горе у махали, али нико ни у њу 
треба пожурити!</p> <p>— Ево, ево, само још ово ћебе или... нека остане.{S} Јесу ли готова деца 
су, веле, Шабац, Лозницу, Ваљево а само још који дан па ће и Београд пасти.{S} Протераше једног 
у пољу, оборила га је већ секира и само још свеж корен вири из земље.{S} Али свако кога запиташ 
о су се ватре већ почеле да туле и само још овамо и онамо румен жар покрива земљу као усијано и 
улу.{S} Знало се да се може понети само још сат ода од Призрена па онда бацити.{S} Део који је  
одите ме војсци, тамо ми је лакше, тамо још верују!</p> <p>И морало се кренути.{S} Пошло се они 
ца?</p> <p>— Има, у капели!{S} Има тамо још деце, па ћемо их све заједно опојати.</p> <p>Начелн 
.. — заустисмо сва тројица, да запитамо још нешто.</p> <p>— Наши чине последње напоре, али — пр 
питасмо се ипак сви.</p> <p>— Да пођемо још који корак, ено тамо се пење друм, отуд ћемо боље в 
 бомбардовањем уништио.{S} Можда можемо још ноћас проћи кроз варош, те поћи даље,...</p> <p>— З 
 тамо где смо јутрос кренули, умираћемо још на пустим обалама јадранскога мора, где ћемо провод 
а се крсти: „Боже, дај нам да преживимо још само ноћашњу ноћ!“ Нисмо казивале једна другој ал н 
ани да савезничка помоћ стиже, када смо још имали и довољно муниције и хране и доста очувану во 
и.</p> <p>Тако је и било.{S} Остали смо још два три дана па онда дође последњи дан наших мука и 
е приберемо и охрабримо.{S} Слушали смо још мало топовске звуке, али без речи.{S} Уморио нас је 
пали дужином целога фронта, мислили смо још увек, биће то какав локални напад, као онај неки да 
на који смо се косом успели, бацили смо још један поглед за нама на Приштину, која је утонула у 
он.</p> <p>Пред мојом кућом затекли смо још једну гомилицу која удара алком у врата и чека <pb  
ца наше отаџбине.{S} До Призрена ми смо још увек били бегунци, до мало час бићемо изгнаници, би 
смо <pb n="255" /> већ навикли, јер смо још многе и многе ноћи тако провели.</p> <p>Ни те ноћи  
 много тежом но у Скопљу.{S} Од њих смо још сазнали да су сва државна надлештва спремна да крен 
мни значај ове промене.</p> <p>Ми нисмо још ни стигли да се запитамо: шта има та промена да зна 
који човек, пођосмо за њим.{S} Прођосмо још једном крај наше куће и ту се бабо опрости од нас а 
ље нити једини мој бол.{S} Имам их пуно још у души.</p> <p>— Зар вам њихово понављање не позлеђ 
ремали да крену за Љум-Кулу и Дебар, то још није чинило тако тежак утисак.{S} Тим се путем ишло 
 учитељевим казивањима. — Чујете ли; то још српски топови говоре и до год они не занеме, ја ћу  
ом коњанику, вели: ми евакуишемо.{S} То још пре три дана а отад не знам како је.{S} Немамо ника 
раља.{S} Али дечица домаћинова, која то још нису умела осећати, чувши да се под њиховим кровом  
S} Почело је сад тешко да дише те ме то још више преплаши.{S} Волела бих да се трза као раније, 
 што се нађе по кућама.{S} Однеше уз то још и све чарапе, кошуље и сву преобуку.{S} Зато сад, в 
м, децом, женама и старцима.{S} И уз то још, око кола и измеђ њих, пешачи маса света, попрскана 
ед нама, догледају се неке ватре али то још није Липљан где ћемо доцкан у ноћ стићи, то је мале 
 ајд лажи је.{S} Али сад, што ће нам то још и сад?{S} Зар није боље казати овоме свету: склањај 
 госпо, ако вас то не умара, ако вас то још више не мучи.</p> <p>— И мучи ме и умара ме али, то 
проходне планине.{S} С тога је оно, што још није уништено у Призрену, предато овде пламену.{S}  
ом целога фронта, тврдио да би се ствар још дала поправити, јер Бугари „у ствари немају намеру  
оред зиме, поче и страх да ме мори, јер још никога нисам срела коме би се придружила; никога за 
њем овај необичан призор који је за нас још био загонетка.{S} Трго нас је бат коња на коме је ј 
е је доба ноћи, нити ико зна колики нас још догађаји очекују до прве зоре?{S} Ох, како сам жудн 
} Кад је све било у реду, свештеник нас још поучи.{S} Рече нам да не залазимо у шуму, да не раз 
еко ноћи, не дође нико из села и то нас још више забрину а тек трећи дан по Лазару, дође ноћу б 
<p>Киша је лила ту целу ноћ и од јутрос још није престала.{S} Небом се журно гоне прљави поцепа 
; те место да их охрабри, та их је вест још више застрашила.{S} И сад већ ништа више није могло 
! — одговарају регрути, чија се младост још није уморила и клонула.</p> <p>А она два трећепозив 
руштво на фијакеру.{S} Да ту одвратност још више појача приђе гомили једна угледна госпођа беог 
ах опервази ивицу и, док се тај облачић још колута у зраку, до нас допире глас топа.{S} Мало до 
мо се још једном за собом.{S} Глува ноћ још страсно грли отаџбину, коју смо ми напустили, зора  
е речи.{S} Тако је и ова сиротица синоћ још легла мирно а јутрос осванула очајна.{S} Док смо ми 
гушћу вреву и гомилу.{S} И ако је поноћ још је све на ногама.{S} Онде се скрхала кола, онде се  
е да заобиђу колону али се заглибљују у још веће блато и псују све што им је најсветије и љуте  
а моста, која бележи средину реке, могу још ићи, треба још да идем, а даље...</p> <p>— Зашто? — 
} Дрво ће опет да израсте, а ја не могу још једанпут.</p> <p>Пред станицом, коју означава један 
 они што из гробова посећују свет смеју још одити по земљи.{S} Затим крену ходом лаганим, одмер 
гор спасених дављеника, којима из очију још није ишчезао блесави поглед страха, који још не <pb 
вљи гаврани што се прибирају и удружују још док рањеник није ни издануо да заједнички слете на  
ини потпуковник и тешка брига осенчи му још више суво и коштуњаво лице.</p> <p>— Мислим, јесмо  
ни иначе давали мира.</p> <p>Понудих му још једну цигарету, јер је ону прву одавно посркао и жу 
што би изрекао судбоносну наредбу, њему још једном задрхта срце.{S} У једноме магновењу прелете 
рање суве гране на пламену.{S} По друму још гмиже маса, која једнако надолази; чује се пљаскање 
а 11. новембра а он је остао у Призрену још четири дана за тим.{S} Најзад, кад је већ последњи  
огла умирити околност што су у Призрену још и стари Краљ и Престолонаследник.{S} Они су војници 
ће ли их наши моћи уздржати да не крену још ноћас даље.{S} Да пођемо бога ми!</p> <p>— А на кој 
о друма и, ма да је свако своју имовину још у Призрену растурио, држава је још покушала, војска 
власти шта више да чекају; да се збрину још о овом заосталом становништву, да помогну евакуациј 
="71" /> <p>Кажу — ако је тачно — да су још јуче, на дванаест часова пре но што ће Бугарска заг 
а и командама а осим тога, предузета су још исте ноћи на свима фронтовима даљна коњичка извиђањ 
а их већ саломио умор и патња, а кад су још трећу ноћ морали по овој цичи заноћити под ведрим н 
 у Босну и пребацише преко Дрине где су још трајале борбе...“</p> <p>Он прекиде причање јер сви 
 муком се пробијају кроз гомиле које су још синоћ поселе станицу и, где мало простора нађу, спу 
цане по улици и поломљене, куће које су још гореле, њихове војнике пијане како вуку пљачку и он 
ка који су се већ предали судбини те су још ради само да виде како изгледа та њихова судбина.{S 
почела да дрхћем од зиме.{S} Гранате су још једнако грувале и ја сам одиста неколико пута осети 
их то штитити колико толико.{S} Који су још зарана, за дана, стигли ископали су рупе за ватру,  
већу.</p> <pb n="394" /> <p>Сви који су још мало час гунђали и протестовали, ућуташе и примише  
ред начелством, срели су се они који су још синоћ веровали да неће никад доћи потреба да се нап 
ују <pb n="33" /> свој разговор који су још малочас „пре три четврти сата“ водили на телефону с 
 би обезбедили пролаз последњих који су још заостали.{S} То је био крвави поздрав браће Срба и  
еста где се ватра појавила, веровали су још увек да за њих није настао крајњи моменат, да се по 
ерали кола и даље од Призрена, имали су још увек довољно хране али ми, који смо пешице ходили,  
ијене груди и непоуздан корак једини су још трагови њихова детињства, јер угашен поглед, оборен 
S} Бугари силазе овамо.</p> <p>— Они су још гори.</p> <p>— Ја као рачунам, Призрен је једина ва 
ивизија није још стигла.{S} Коначари су још јутрос приспели, предвече су стигли још неки официр 
оза је било већ пуно живота, војници су још једнако излетали те точили воду са станичне чешме и 
с ко не чује да се радујемо.{S} Вуци су још у тору!“ Напрегла сам ухо и слушала, тако ми је дра 
 ће поћи у Митровицу и за време, док су још возови стајали, повела разговор са познаницом, која 
и измене своју заједничку одлуку донету још у Крушевцу и на Рашкој.{S} Тада је влада, у споразу 
и пажњу на ове речи те то даде ађутанту још више маха и настави:</p> <p>— Ви, Величанство, изве 
а децо.{S} Грејте се, грејте, толико ћу још дисати док вас не загрејем!...</p> <p>Али није само 
 користи, кад се зна да је у Феризовићу још много теже збринути подвозна средства за даље путов 
ушах још једном да се приберем, покушах још једном да се отргнем од утицаја масе, која повуче ч 
 да му да плови својим правцем; покушах још једном да заварам сам себе.{S} И, као год оно у Ско 
и ломити све пред собом.</p> <p>Покушах још једном да се приберем, покушах још једном да се отр 
 смо ми, где је крај рату, колико ће их још тек погинути.{S} А распитајте код нас где су генера 
невоља пре мене протекло и колико ће их још после мене протећи!</p> <p>— Ето, видите! вели ми н 
 <p>— То је прво самоубиство, а биће их још.{S} Биће их!</p> <p>— И има их већ! — додаје један  
о му је била сва пратња а пратила су их још и три коња, које је Краљ по где кад узјахао, али је 
 је мој, рекох <pb n="646" /> и потегох још једном кундаком у вис да му располутим главу.{S} А  
 драго је, наше је, слободно је!</p> <p>Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, неће више 
од мртвачкога сандука, полази...</p> <p>Још је два сата до зоре али ће и зора тешко успети да у 
е више стеже те се једва корача.</p> <p>Још мало напора и стрпљења и указаше се већ пред нама п 
де би деци својој ископала гроб.</p> <p>Још мало нереда, још мало гурања и још мало ларме и два 
оји даје човеку вера и поуздање.</p> <p>Још није воз ни кренуо са станице а већ се кроз варош п 
ти да сам га и ја видо прекјуче.</p> <p>Још у Скопљу, последња два три дана пред пад, били смо  
или стигли узнемирујући гласови.</p> <p>Још те ноћи глас је прохујао кроз Пећ а сутрадан зором, 
 киша звезда попадалих по земљи.</p> <p>Још мало, па се већ догледају нејасне сенке које се кро 
лазиле мимо нас путујући у смрт.</p> <p>Још од првог сусрета, на скопљанској станици, у мени се 
душу, почети да кљују месо са њега жива јоште.</p> <pb n="336" /> <p>Упрегли су већ резервног к 
се српски стег посред Ниша вије.</p> <p>Јоште тужно Косово освећено није!“ и онај са запада, от 
ого горе него да је био рањен.</p> <p>— Ју, госпа Јело, шта говорите.{S} Мој Мића је имао три р 
ва бразда.{S} Њено тамно лице казује да ју је испила тешка болест; очи јој замагљене, угашене и 
ек кад сам ближе пришао, појмио сам шта ју је заковало за то место на коме је.{S} Недалеко од х 
е она искрено исповедала.{S} Њена прича ју је загрејала и она је бацила ћебе са главе и пребаци 
асла живот.{S} Место на топле обале где ју је одвео вагон у који је сад ускочила, вагон у коме  
ву коју су нашли под нечијим кровом где ју је домаћин обесио јесенас да се суши или круне зубим 
 на слепоочњачи, још се познавала, није ју испрала ни она силна киша, што значи да је скоро, по 
ла?{S} Један везен јастучић.{S} Жалосно ју је било погледати на улици, пред кућом у пламену, ко 
фењерчић те га принесе оној хартији што ју је још држао у руци — видите, то носи датум, 28. окт 
илана, сече Бињачку Мораву па савија на југ Качанику и слази падином Шаровом те, обухватајући Т 
ове обале, где он под Скадром савија на југ ка своме утоку; трећа је линија ишла Подримљем да п 
манова, она би се вероватно спустила на југ, преко Црнога Врха и Злетова.{S} Тада би се негде и 
мено кретоше, један на север а други на југ и одведоше бегунце да их предаду у загрљај двема ра 
све што се из Крушевца поче спуштати на југ.{S} Њим пођоше и канцеларије и команде и управе кој 
ом обалом до Љум-Куле а одатле право на југ путем који је пробио Црни Дрим, па преко Бицана на  
, Влада и Врховна Команда кренули су на југ.{S} Да би стигли истоме циљу, кренули смо једни уз  
ко 11 часова излази лист <title>„Српски Југ“</title> и онда се он граби и чита од врха до дна.{ 
и Бошко Југовићу</l> <l>Иза Бошка стари Југ-Богдане</l> <l>Око Југа синци Југовићи</l> <l>Дивна 
о; долазе најзад и сарадници- „Српскога југа“ ,и казују <pb n="33" /> свој разговор који су још 
ра непријатељ, са истока непријатељ, са југа непријатељ а са запада највећи непријатељ, непрохо 
 војске у Варни, о операцијама Грчке са југа, данас се већ говорило о креманскоме пророчанству. 
има, у којима се прича како Французи са југа снажно надиру а Руси прелазе Дунав.{S} Ви треба да 
>Иза Бошка стари Југ-Богдане</l> <l>Око Југа синци Југовићи</l> <l>Дивна браћа и дивни јунаци,< 
у прошлост и питому садашњост.{S} Она с југа, и ако на каменом подножју, покривена је тамним зе 
стари Југ-Богдане</l> <l>Око Југа синци Југовићи</l> <l>Дивна браћа и дивни јунаци,</l> <l>Поја 
е су гробови, вратите се тврда срца као Југовићка, и обиђите их све; обиђите их и прекадите дах 
млади барјактаре</l> <l>Соко живи Бошко Југовићу</l> <l>Иза Бошка стари Југ-Богдане</l> <l>Око  
 па правцем како иде Биначка Морава, од југозапада ка североистоку... је л тако?</p> <p>— Тако  
а само на двема крајњим тачкама вароши, југозападно под Водном и североисточно на Гази-Баби.{S} 
е су се од Призрена зрачиле ка западу и југозападу.{S} Једна је од тих линија ишла Дриму па њег 
луну.</p> <p>То искрцавање савезника на југу било је утеха на другоме тасу теразија којима је н 
несе затим и напредовање непријатеља на југу од Шара, које угрожава Дебар и закључи, према свем 
ризрена и о борбама француске војске на југу Србије.{S} У току тога разговора, војвода Мишић из 
ори и, да ће стићи Французи, који се на југу боре те да ће ослободити Скопље.{S} Је л’ те?</p>  
у рат Бугарској и већ су се Французи на југу ангажовали у борби; Енглези бомбардују Дедеагач а  
поуздана заштита моравске долине и целе јужне Србије.</p> <p>— То значи Београд опет да се напу 
јединица на разне фронтове а велики део јужне Србије спасен, обезбедио би основицу за будуће за 
 дејство бугарске војске која напредује јужним делом Овчега Поља, преко Штипа, са задаћом да пр 
 подвиг оснивања заједничке државе свих јужних словена.{S} Ту, у скромној свештеничкој кућици к 
ли извештаје са косовскога бојишта и са јужнога, савезничкога фронта, према којима би имали да  
румици.{S} То је све што имамо овде, на јужноме фронту.</p> <p>— А горе?</p> <p>— И горе то ист 
овчаница у Солуну, о акцији Француза на јужноме фронту, о путу који преко Тетова води на Кичево 
ка помоћ стигла до сад у већем броју на јужноме фронту, ова се акција може и даље прострети и,  
бијанскога Краља да служим.{S} Али дође јуна месеца изненадна мобилизација и нас, који смо на ј 
м сам себи:</p> <quote> <l>Коњ до коња, јунак до јунака</l> <l>Бојна копља као гора чарна,</l>  
 побегла кукавица.{S} Можда кад побегне јунак, то је још и већа кривица, јер зарази страхом ост 
за цара три војводе бојне</l> <l>Славни јунак Обилић Милошу</l> <l>И уз њега верни побратими</l 
тељу!{S} Бегство је бегство, па побегао јунак или побегла кукавица.{S} Можда кад побегне јунак, 
о кроз модри дим.{S} Ја сам чуо алакање јунака, чуо <pb n="220" /> сам топот коња и почеше у па 
и:</p> <quote> <l>Коњ до коња, јунак до јунака</l> <l>Бојна копља као гора чарна,</l> <l>Сија о 
атним челенкама.{S} Мрка лица косовских јунака под шлемом, оцртавала су се у ономе руменилу од  
тво, гине Лазар и Обилић и цвет српских јунака и руши се она величанствена зграда која се прост 
срђа и предано је неговала раскрвављене јунаке наше, како би породици сачувала хранитеља а држа 
ком погледати</l> <l>Бојне коње и бојне јунаке.</l> <l>Развише се ките и барјаци</l> <l>Као сур 
а и очајним одлукама, које опредељују и јунаке његових романа, већ тада се опажао тежак утисак  
 крила по оклопу и красио оковане груди јунакове; из мача, који му о бедру виси, поиспадали бис 
нци Југовићи</l> <l>Дивна браћа и дивни јунаци,</l> <l>Појахали коње од мегдана,</l> <l>Не би р 
вите приче о томе, како су испијали очи јунацима на Куманову и Облакову, на Брегалници и на Цер 
клонење или се збирали под Призреном на јуначке игре или у Скопљу на зборисање.{S} Овуда су нек 
ивљују јунаштвом и који верују да ће им јуначке груди красити Карађорђева Звезда, а не знају да 
оптужујем професора, ни учитеља који је јуначки и са пожртвовањем гинуо.{S} Оптужујем оне који  
уму да чека своју лагану смрт.{S} Он је јуначки подносио све тегобе овога великога рата; грудим 
а.{S} Полицијски је писар у у тој борби јуначки погинуо али је успео да са неколико младића раз 
ам два народна посланика чији су синови јуначки погинули и знам...</p> <pb n="331" /> <p>— У св 
 вести казивале су да се на фронту наши јуначки држе, да немачки прелаз преко Дунава почиње бив 
 којега сам ја познавао из доба његових јуначких подвига, када се крвавило по горама и планинам 
ко у њиховој позадини, то свето знамење јунаштва ваља већ по блату и да га арнаутске жене збира 
.{S} У тој војсци има их који задивљују јунаштвом и који верују да ће им јуначке груди красити  
ратио развој њен.</p> <p>И несретни 16. јуни, када је бугарски владалац примио на себе да оружа 
е кола претоварена дењцима и сандуцима, јуре смртоносним трком, не би ли стигла до поласка воза 
лике које је дотле крила ноћ.{S} Улицом јуре кола претоварена дењцима и сандуцима, јуре смртоно 
 из којих пламти дивљачки нагон.{S} Она јури незнано куда, њој се придружују нови, мрачни типов 
аста фигура воза који усамљен у равници јури из Митровице у Липљан.{S} Из димњака му се расипа  
 се из пусте улице.{S} То какав коњаник јури с положаја да донесе вест команди у возу или од ње 
над провалије, на дну које Дрим помамно јури и урла кршећи се о стене.</p> <p>Стари Краљ је прв 
ио је гомилама, војници су протрчавали, јурили су и неки официри на коњима, а пуцњава је била в 
моје среће!{S} Колико <pb n="629" /> су јурили путем наши вранци, све се носала и повијала кола 
 познаника да се пропитују.{S} Једни су јурили у начелство, други у општину, трећи у команду.{S 
грозничавом расположењу.{S} Пријатељ је јурио пријатељу да се посаветује; жене, нарочито оне ко 
је било већ право чудо, свет је бегао и јурио је гомилама, војници су протрчавали, јурили су и  
едао.{S} У том засвира, далеко за нама, јуриш и настадоше узвици и псовке официра и пуцњава њих 
 топови!“</p> <p>Сви поскочише вољни за јуриш, очекујући нетренимице команду и осврћући се за с 
ше редове.{S} Скочисмо сви и пођосмо на јуриш.{S} Србијанци су нас дочекали на бајонет.{S} Тада 
 Србијанци.{S} А кад наредише старешине јуриш а нама чисто мило да подвикнемо оно србијанско „у 
доживети и ту бруку да артиљерија прави јуриш а ми да трчимо за њом.{S} Дижи главу, дижи, не би 
е то била прва борба у животу, па одмах јуриш.{S} А можда је било и нешто друго, можда и зато ш 
 све док му се не нареди, а кад би било јуриша, онако мали и лак, провукао би се измеђ редова и 
 Степа и Мишић, <pb n="710" /> ђенерали Јуришић и Живковић мало су узимали реч постављајући сам 
> <p>— Још једно питање — упаде ђенерал Јуришић — У случају такве акције ми би се сви вратили с 
команда напустила земљу?</p> <p>Ђенерал Јуришић стаде уз гледиште да команданти имају право на  
<p>Најзад, истовари се батерија и народ јурну у вагоне.{S} Једва сам се провукла, једва добила  
ам стигла до теткине куће, које због те јурњаве а које због страха.{S} Кућа је била затворена а 
 наметала и из душе текла.{S} Магловита јутарња јесења свежина, која ми је до мало час притиска 
је, киша је сасвим била престала али је јутарња студен почела да осваја.{S} Како смо сви били п 
озоре је црквене почело да продире рано јутарње бледило дана а с поља, са друма који пролази кр 
ених руку.</p> <p>Друм пуст и губи се у јутарњој магли која је као танак прозрачан вео покрила  
ају радозналци да тај телеграфиста пије јутарњу кафу, окупиће се измађ 8 и 9 часова.{S} Измеђ 9 
ачелник округа косовскога, када једнога јутра доби неповољне вести са гиланскога фронта, зазвон 
а Скопљанској железничкој станици онога јутра, мислим 5. октобра, када је та станица била позор 
ље у бојне редове.</p> <p>Када сам тога јутра са два пријатеља отишао начелнику, да се још једн 
речи.{S} И кад сам изашао на улицу тога јутра, по ономе што сам видео и срео, није се тај утиса 
пред иконом Светога Јована Крститеља од јутра до мрака.{S} Једва се човек диже на ноге, ваљда м 
ново у гомиле, оне гомиле које стоје од јутра до мрака на улици очекујући нешто, а ни саме не з 
атворио за собом врата која су иначе од јутра до вечера стајала широм отворена, те се улазило и 
е кафане, у којој се маса света гуши од јутра до мрака.{S} Ту официр, који је малочас стигао од 
з ове одаје.{S} Дотле је још одлазио од јутра до вечери на оне многобројне и бескрајне седнице  
мо и посматра све ово.{S} Стоји тако од јутра до подне и од подне до мрклога мрака.{S} Као дављ 
иле.{S} Ујутру, између 8 и 9 часова, на јутреној кафи, коју ће телеграфиста који је дежурао ноћ 
ad> <head>Деца без отаџбине</head> <p>А јутро кад је свануло, светло али студено јутро, загушио 
 измакао а сутра, видећемо какво ће нам јутро сванути.</p> <p>И Лазар нам рече да не ложимо ник 
ронту, ни границе поплаве која је свако јутро и свако вече све више бујала и рушила и последње  
е тако пред село па писне а мајке свако јутро по једна, носе јој своје чедо и бацају јој у чељу 
абринутих избеглица који су се ту свако јутро скупљали да један од другога чују <pb n="270" />  
ћ није више у служби.</p> <p>Свако рано јутро, док још Уцињ спије, отискује се он на своме чуни 
утро кад је свануло, светло али студено јутро, загушио је друм који из Призрена води у Ђаковицу 
 у београдским виноградима.</p> <p>А то јутро, то је било у среду 23. септембра, свануо је стра 
т, те га прождере и умири се до сутра у јутро.{S} Ако која мајка, кад јој дође ред, не хтедне д 
вештеници и калуђери, читају им молитве јутром и вечером.</p> <pb n="725" /> <p>И вечерас су пр 
ead> <head>Ко је она?</head> <p>Како се јутром мучно и тешко рађа дан а како, кад мине подне, б 
еновац, <pb n="505" /> па не пишти само јутром, већ од беле зоре па до мркла мрака?</p> <p>Ја н 
ницу али није било <pb n="432" /> воза, јутрос рано је отишао.{S} Преседела сам целу ноћ на ста 
 шта је тај и тај телеграфиста из Ниша, јутрос рано при предаји дежурства, казао тастером повер 
 који сам платио сто и двадесет динара; јутрос, кад сам пошао од куће, исекао сам за ватру две  
н... јединац... седамнаест година...{S} Јутрос сам требао да га сахраним...{S} Неће нико... нем 
која је још увек преплављена светом.{S} Јутрос је отишао један препун <pb n="125" /> воз до При 
кога у мраку не могу довољно да видим — Јутрос, кад сам кренуо из Штимње, ја сам срео неке желе 
е.{S} Синоћ нисам ни мислила да бегам а јутрос окупише комшике, а ја, нит понесо што, нит затво 
 и ова сиротица синоћ још легла мирно а јутрос осванула очајна.{S} Док смо ми све остале ослухи 
 крај једне крстаче гори свећица, ваљда јутрос упаљена, и по гробу нешто јестива.{S} Прођосмо к 
е пред самим собом.</p> <p>И ено га, од јутрос, несретника, воде на стрељање.{S} Свет се немо р 
ти телефонска веза.</p> <p>И одиста, од јутрос, крај свих напора који су чињени, телефонска вез 
си чекала?</p> <p>— Чекала сам дуго, од јутрос па све до сад, па нисам могла више.</p> <p>— Јес 
 Команде стигла су и иду за Призрен; од јутрос се никако не одзива на телефону начелник из Гила 
нула лица, у гунчету и чакширама.{S} Од јутрос је стигао из Велеса и Војвода Бабунски са својим 
увек просјаци сачекавају путнике.{S} Од јутрос нас је много путника и, ма да смо били бедни изг 
 лица, дечко, гимназиста, чија мајка од јутрос већ, још од ране зоре, крши руке бринући се где  
 сву величину невоље која је кретала од јутрос.{S} Свако је видео само најужу слику око себе а  
ом да их тражимо.</p> <p>Када нас је од јутрос пробудила вест, да су нас ноћас о поноћи Бугари  
је под пушком; можда оно што се чује од јутрос и његова пушка пуца и не слутећи да недалеко иза 
мљене и ноћу.{S} У нашим редовима се од јутрос много говорило о пљачкама које су Арнаути изврши 
ко Косова, тамо доле ка Шару, где се од јутрос опет воде крваве борбе и одакле се потмула грмља 
а минула свака обавеза али у коме се од јутрос разбуктало младићско одушевљење.</p> <p>— Није т 
је су пале на одмор.{S} Шар, који се од јутрос догледа изнад врхова Црнољеве и Језерске планине 
 оџаци густим, црним димом.{S} То се од јутрос рано у пећима спаљују поверљива акта и део архив 
а.</p> <p>Киша је лила ту целу ноћ и од јутрос још није престала.{S} Небом се журно гоне прљави 
но дубље и теже осећање које смо сви од јутрос понели полазећи из Призрена?{S} Призрен је био п 
е пада</head> <p>Дуги низ кола стоји од јутрос пред свима надлештвима.{S} Волови, ослобођени ја 
Треба што пре кретати.</p> <p>— Неки од јутрос пођоше натраг у Куршумлију.</p> <p>— Вратиће се! 
 /> и промрзли па остали, нису могли од јутрос да крену, а овај грешник, распорио мртва вола, и 
{S} То тешко осећање, од којега нико од јутрос није био слободан и изазивало је можда оно милос 
ива који се неће понети.</p> <p>Нико од јутрос више и не крије озбиљност ситуације.{S} Већ два  
имњи; кренуло је и оно што је стигло од јутрос из Липљана а не смело се задржати на одморак, на 
 израз оних тешких осећања, које смо од јутрос сви понели крећући на пут изгнанства.</p> <p>Уде 
це, које се, предосећајући трагедију од јутрос окуњено повукло под кревет, <pb n="101" /> у одг 
>Четрдесет хиљада мученика</head> <p>Од јутрос закрчио друм који води из Штимње у Призрен.{S} Д 
I</head> <head>Под лавином</head> <p>Од јутрос сам био на приштинском гробљу да одржим помен мо 
мили вајка се онај виши чиновник што је јутрос требао да отпутује у Солун.</p> <p>— Ама кад ја  
а где кад и ублажена.{S} У Суху Реку је јутрос стигао не знам који пуковник из не знам које ком 
е стране, неће ли угледати сина који се јутрос рано, неопажен, извукао из куће и којега нема ев 
чну гробницу сахрани; и пробудио сам се јутрос под утиском тих речи.{S} И кад сам изашао на ули 
 то надвишава гласове топова који су се јутрос рано, док се није ова светина слегла, чули јасно 
вечерас тек кренули отуда одакле смо ми јутрос.{S} Тамо, у позадини, стигао је редове бегунаца  
макао брже даље.</p> <p>Кад сам, седећи јутрос на ономе обореноме дрвету извадио залогај хлеба  
, да се прибере и заврши овим: — Ја сам јутрос у десет и по часова прошао кроз Чачак и уставио  
сам <pb n="410" /> се на себе што нисам јутрос, са осталим светом, избегла, па би га онда тражи 
ога смо већ били стигли — ниси се бојао јутрос у зору, и во се морао исхладити и промрзнути; ни 
ним волом; јада се домаћин који се диго јутрос и видео разграђену авлију а нигде ни једнога про 
глодати.{S} И када доспемо тамо где смо јутрос кренули, умираћемо још на пустим обалама јадранс 
 која је непрекидна од места одакле смо јутрос кренули до места где ћемо ноћас заноћити.{S} Ти  
оши.{S} А наши, извештени, ушли су рано јутрос.{S} Нисам чисто веровала својим очима, нисам мог 
имао једно очајно задоцнење.{S} У место јутрос, он је стигао тек око три сата по подне и прва в 
ридолазе све нове и нове групе, које су јутрос раније кренуле.{S} Све просторије поседнуте а и  
друма од <pb n="174" /> Ариља одакле су јутрос кренули.{S} Уморни волови који вуку ову батерију 
вали су и неки пећани, арнаути, који су јутрос стигли из Митровице и који веле да на путу нису  
и да се враћају са Љум-Куле они који су јутрос и јуче кренули тим путем и они донеше нове гласо 
>— Ама кад ја слушам другог, па не одох јутрос.{S} Да чекам наредбу за магацине и болнице, није 
пошла из задњих редова, пошла можда још јутрос и стигла међу нас на замаку дана, не увек онаква 
а а неке ми жене рекоше да је тетка још јутрос рано избегла.{S} Када сам се враћала већ сам чул 
ија није још стигла.{S} Коначари су још јутрос приспели, предвече су стигли још неки официри на 
се у воз на железничкој станици.</p> <p>Јутрос, седмога октобра, отишао је последњи воз пут Кос 
ање прикупљене пешадије као и синоћне и јутрошње кретање непријатеља.{S} Капетан нареди да се в 
рмија, по коме је имало: да се обустави јутрошње решење команданата о одступању и саопшти одмах 
оји су се с времена на време чули.{S} У јутру нам рекоше да су то пуцали Руси, чије су батерије 
и овуда прошли, рекох да је нађем.{S} У јутру рано морам натраг да ми не би измакла команда.</p 
а ово одељење да преноћи у селу те да у јутру начини распоред са њиме.</p> <p>Сутра освану деве 
да пођем од куће.{S} Већ од осам сати у јутру отпочела је грмљавина, необична, нечувена до сад. 
од Шаром планином.</p> <p>Већ два дана, јуче и данас, Престолонаследник <pb n="570" /> не излаз 
тах га и он ми рече да је у гробу жена, јуче су је сахранила њена деца а они, арнаути, помогли  
коју је догађај од прошле ноћи изазвао, јуче на подне се <pb n="102" /> просуо глас да данас ид 
ла и гмизала по друму.</p> <p>Када смо, јуче у сумрак, кренули из Приштине а кроз ноћ наставили 
 коњи, који су попадали, <pb n="382" /> јуче прекјуче.{S} Њих су већ цигани одрали а гаврани их 
е истакнуте у част њиховога доласка.{S} Јуче, 26. септембра, још се упорно тврдило из Ниша да с 
анства, нећу да чујем ничије савете.{S} Јуче је прошла Народна Банка за Солун и ја идем за Наро 
е то да му буду олакшавне околности.{S} Јуче су видиш спровели овако једнога а на левој му стра 
ик који је уз болницу повукао и кућу. — Јуче сам изгорео црни етажер који сам платио сто и двад 
њега он узе наричући казивати:</p> <p>— Јуче ми умро син... јединац... седамнаест година...{S}  
и неко — Зар ниси раније видо?</p> <p>— Јуче и данас прођоше многи овим друмом све без коња.{S} 
ати или су је упорно негирали.</p> <p>А јуче је одиста и кренула била савезничка војска у помоћ 
обом.</p> <p>— Их, болан, а видо сам га јуче или прекјуче, овде на улици! — добаци неко с врата 
а се са положаја, на којима се налазила јуче на свршетку дана, те заузела нове на Гази-Баби, на 
се довукле до Призрена.{S} Зграда је од јуче и прекјуче поседнута народом, као за време арбанаш 
 заједно са <pb n="572" /> војском и од јуче ујутру, он већ не излази из своје собе, где прима  
 поткивају негде коња или вола, који је јуче обосио а данас треба да крене на даљи пут.{S} Ватр 
варају.{S} Један виши чиновник, који је јуче говорио да смо толико претучени да сто година неће 
 банкротира.{S} Али, док је воз који је јуче <pb n="55" /> отишао у Солун, носећи собом онога д 
иновник, кога су прекјуче омели те није јуче отишао у Солун, данас је био и спреман и решен да  
позива и оно војника, што су их патроле јуче прибрале; полегли по јаругама, по кукурузу или пох 
 са страховитим треском.{S} Тамо где се јуче још уздизала угледна и здрава бина, сад већ леже р 
недељом коло момака и девојака и тек се јуче или прекјуче одважила пуна стида, сишла с плота, п 
арац дотрајати да види децу, која су се јуче растала од мајке и њему гроб поверила; да их види  
ника.{S} То су они несретници што су се јуче, када је капетан излазио са батеријом из Чачка, на 
пређе, педесет, шесет, ништа више.{S} И јуче су прелазили па изгинули! — говори с оне стране ул 
>— Тога дана, у среду, био је дан као и јуче суморан; сваки час је требала да кане киша и где к 
раћају са Љум-Куле они који су јутрос и јуче кренули тим путем и они донеше нове гласове о опас 
етају се већ и мртви, који су ту остали јуче и прекјуче и чије је тело снег већ завејао, а у сн 
 сваку наду напустили.{S} Лица, која си јуче сретао безизразна, тупа и блесава, данас видиш све 
ше да су рањеници из ове болнице однети јуче у Приштину.{S} И он је однет у Приштину.</p> <p>Од 
ко је било и зашто нико није могао доћи јуче на ноћ.{S} Било зло и невоља у селу.{S} Турци убил 
ино имање које је спасла.{S} Њој је тек јуче стигао глас да јој је на северном фронту погинуо с 
 била влажна и кишна.{S} Пропустила сам јуче, у суботу, да одем на гробље па пођох данас, да за 
еће! — одговори она поуздано. — Баш сам јуче разговарала са мојим девером (њен <pb n="449" /> д 
век бранио свој предлог није могао, као јуче, да поткрепи поузданим податцима, морао је клонути 
ли су те гомилице сад већ живе а не као јуче и данас мртве и неме.</p> <p>— Ама, је л’ то истин 
шила и последње сводове на којима је до јуче почивала српска држава.{S} Извештаји, који су јуче 
гаче бије.{S} Све су то деца која су до јуче прекјуче још седела на плоту, те отуд посматрала н 
у од снажнога ударца.</p> <p>То је било јуче а данас, другога октобра, већ смо више знали но ју 
тамо и амо и уопште све оно што је било јуче и што је било прекјуче, кад се у рану зору буди зб 
{S} На врхове оних планина са којих смо јуче сишли, пали сури облаци, уставили се ту и полегли  
} Говорило се са много мање поуздања но јуче и прекјуче, јер и највеће оптимисте осећале су да  
 другога октобра, већ смо више знали но јуче, те ако је јучерањи дан био можда последњи дан вер 
чак до Чачка, рапортира капетану, да су јуче још Чачак напустиле све наше власти и да су обе ћу 
чу војници заостали из команда, које су јуче овуда прошле, рањеници који су се сами евакуисали; 
 — Влада и Врховна Команда напустиле су јуче изјутра Србију.{S} Престолонаследник је остао да т 
ла српска држава.{S} Извештаји, који су јуче и данас стигли и стижу непрестано такви су, да се  
гроб, који се ниже у реду оних, који су јуче стрељани и иза којега ће доћи они који ће сутра би 
ву невољу.</p> <p>А гомиле оних који су јуче и прекјуче добегли, загушиле уске приштевске улице 
ко једнога кафанскога стола, где се још јуче врло живо расправљало о бочном нападу Румуније, о  
" /> <p>Кажу — ако је тачно — да су још јуче, на дванаест часова пре но што ће Бугарска загазит 
ко одакле је и како је пребегао.</p> <p>Јуче по подне кад сам му пришао и сео по обичају, он ми 
ас мењају.</p> <p>Краљ већ малаксао.{S} Јучерање напорно пешачење од Љум-Куле до Спаса, ноћашње 
ноћи а не загрејала се студеним зрацима јучерањега сунца.</p> <p>Пред нама иде жена и носи на р 
дован живот али се ипак говорило само о јучерањем пуцању.{S} Једни су тврдили да је гађана Чука 
н укратко и брзо изговори свој рапорт о јучерањем и данашњем дану, о величини својих трупа и о  
, већ смо више знали но јуче, те ако је јучерањи дан био можда последњи дан вере, данашњи је ве 
јао.{S} Тек што је прешло подне, дотрча к мени та иста госпођа.</p> <p>— Чујете ли? — рече.</p> 
ему с леђа, море, па ће да рипа у Дунав к’о жаба!</p> <p>Како у кафанама и кафаницама, тако и н 
су стекли ово мало ватре и нису пуштали к њој.{S} Они су с великом муком набављали сандуке, пло 
м у соби, нити је за то време кога звао к себи, нити га је ко год узнемиравао.{S} Да ли је то б 
умом из Слатине ордонанса који је журио к њему.{S} Капетан притеже дизгине и коњ остаде у месту 
кнуше.</p> <p>Али Бојко не полази овамо к нама, већ стао пред капију и гледа.{S} Гологлав, пушк 
творио сам врата:</p> <p>— Пустите децу к мени! — рекао је и позвао малишане.</p> <pb n="288" / 
у рече богочовекове речи: „Пустите децу к мени“</p> <p>Узео их је на колено, помиловао их по ко 
најзад прекиде домаћица позивајући децу к себи.{S} Краљ их није више задржавао, деца су се с ма 
и одмах по заузећу вароши кренули даље, ка Скопљу.{S} Српска се војска повукла до оних положаја 
 тромо неки одред трећепозиваца, тамо — ка граници.</p> <p>Ушао сам у кућу и боно се насмешио.{ 
 борбама које се воде на путу од Косова ка Призрену.</p> <p>Када је пала вечерас ноћ, ноћ од 12 
дједнако забављала прилазећи од једнога ка другоме и, играјући са сваким свесрдно.</p> <p>— Фид 
 како иде Биначка Морава, од југозапада ка североистоку... је л тако?</p> <p>— Тако је, Величан 
о је одатле коња и пошао преко положаја ка Врањи.{S} Али, Врања је већ била пала и непријатељ ј 
рани а најмање још на могућност пробоја ка Скопљу.{S} Изнесе затим и напредовање непријатеља на 
да отварао пут и она је лагано измицала ка селу Јежевици.{S} Посматрајући старце из трећега поз 
 даље, само што даље!{S} Када сам пошла ка начелнику станице ја сам чисто страховала да ме он н 
бугарска војска промени правац надирања ка Страцину, да не би изгубила везу са овчепољским фрон 
рити, јер према покрету бугарских трупа ка нашој граници, било је све јасније да се та моблизац 
т почео још од синоћ и целу ноћ да хита ка железничкој станици.{S} Веровало се, биће можда ноћа 
ва и Гостивара, претиле пресецањем пута ка Дебру.</p> <p>Влада је држала непрестане и брижне се 
ај да се непријатељ брзим маршем спушта ка Чачку и нареди брзо кретање јер ту, на трнавској мех 
рвљу својом откупљује наук свој — љубав ка слободи.</p> <p>Молиле су се топло, молиле су се иск 
номе рањенику који гегуца друмом натраг ка Слатини.</p> <p>— Платио је, вала, господине пуковни 
обале, где он под Скадром савија на југ ка своме утоку; трећа је линија ишла Подримљем да пребр 
тим мислима, Краља понова одведе поглед ка прозору, са којега се догледало широко Косово и у дн 
S} Остави пушку па гледај да уђеш у ред ка и сви други.{S} Нађи, веле, себи кров, ожени се, одо 
ао разликовати од баре, улице које воде ка станици на једанпут оживеше и почеше се све јасније  
теши их један резервни официр. — Пут је ка Скадру отворен.</p> <p>— Опсађени, господине! — пона 
, да би се дочепали главне комуникације ка Солуну, нису успели.{S} С тога смо принуђени да од с 
, линије које су се од Призрена зрачиле ка западу и југозападу.{S} Једна је од тих линија ишла  
е блудити тамо, преко Косова, тамо доле ка Шару, где се од јутрос опет воде крваве борбе и одак 
евентуални успех могао донети пробијање ка Скопљу; као и кретање бугарских трупа испод Шара, ко 
 вода и два митраљеза, почеше наступање ка Теразијама.{S} И ја сам пошао за њима.{S} Код кафане 
и закључи, према свему, да се одступање ка Битољу, које је било решено на Рашкој, не може изврш 
дамнаестога новембра, отпочне повлачење ка Андријевици, и то овим редом!{S} Друга Армија путем  
 Нагоричану.{S} И ови нови бегунци журе ка железничкој станици која је још увек преплављена све 
} Већ први рањеници падају и повлаче се ка Слатини.{S} Топови још ћуте, јер су на друму у марше 
апуштају качаничку станицу и повлаче се ка Феризовићу.{S} Намамиће Бугаре да се спусте са висов 
од кафане „Албаније“ један вод упути се ка „Рускоме цару“ а други ка „Коларцу“.{S} Ту узеше бом 
ренемо од ватре до ватре, спуштајући се ка селу и тешко се провлачећи измеђ кола која су закрчи 
рада, он је сео у аутомобил и упутио се ка Љум-Кули.</p> <p>На Љум-Кули, докле се стизало колим 
о подне, предходница са батеријом крете ка Јежевици у сусрет непријатељу и чим му стиже на догл 
ју добити везу са њим а сам одмах крете ка селу Слатини, сад већ са намером да се ту задржи па  
ји те издаде наређење да се журно креће ка Чачку не би ли се уграбило проћи кроз варош пре но ш 
<p>Сутра би зором ипак загушили друмови ка Беранима и Чакору али, вечерас, кад већ паде први су 
 вод упути се ка „Рускоме цару“ а други ка „Коларцу“.{S} Ту узеше бомбе у руке и онда онај први 
 тискала се да избије на друм који води ка Липљану.{S} Њу ће он срести кад буде и сам кренуо, т 
и загушили бегунци, који су отуд бегали ка Приштини.{S} Стигао је у Куршумлију у тренутку када  
ког пука.{S} А нови су батаљони кретали ка железничкој станици, јер по распореду за покрет, сва 
лепо видите како у то доба гомила тегли ка начелству, очекујући ко ће отуд изаћи.{S} Око 11 час 
а је Страцин пао и да су наши одступили ка Младоме Нагоричану.{S} И ови нови бегунци журе ка же 
не.</p> <p>Међу онима што су се кренули ка Битољу па се вратили са Љум-Куле и вајкали се гомили 
р, метнуо у торбу те смо ћутећи кренули ка извору.{S} Он ми је захватио воду у мањерку, он је с 
а се обзире на њихово запомагање и жури ка првим редовима, са којима затим чини нов притисак на 
се налазио међу својим пешацима, пожури ка топовима који су заћутали.{S} Он узе и сам, са коман 
 те кад освоји дан она се поче спуштати ка Чачку.{S} Претпостављајући да непријатељ мора бити н 
реко Андријевице и Подгорице, наставити ка мору.{S} Војска и иначе не би могла цела једним прав 
на прибирати и са разних висова слазити ка обалама које сунце греје.</p> <p>На тим пустим обала 
ју невоље, увек да за времена одступити ка Солуну.{S} Тим путем већ од неколико дана одлазе чит 
е мало час трком прошла крај нас журећи ка фронту и пред којом се гомила што је закрчила друм ж 
да му пут покаже и управљао је чун свој ка њој, знајући да тако поуздано плови обали својој, ку 
. — Један одавде на Љум-Кулу, па Дримом ка Скадру и други, на Ђаковицу па кроз Црну Гору опет н 
вратисмо.{S} Кренусмо за осталим светом ка Бањици.{S} Кад смо прошли „Славију“ те се испели код 
м и Расином а Бугари напредују Топлицом ка Прокупљу и Јабланицом ка Лебанима.{S} И, сад тек заг 
ј дремљива стражара.{S} Упути се улицом ка Марашу а затим бистричином обалом, тамо где је чека  
едују Топлицом ка Прокупљу и Јабланицом ка Лебанима.{S} И, сад тек загусти друм који Лабом слаз 
о у варош.{S} Свет је још једнако куљао ка станици а фијакери се утркивали пуни ствари.{S} Киша 
е већ била пала и непријатељ је надирао ка Лесковцу, који је још био окићен заставама у част до 
 кроз винограде, кроз потоке, све нагло ка Торлаку и Бањици.{S} Донде нису достизале гранате, т 
аше лево крило треба да се повуче овамо ка Ситници, да тако постављен фронт може прихватити и б 
м за гомилом.{S} Једни рекоше да бегамо ка Топчидеру, тамо ћемо моћи да се укрцамо у воз и поте 
тање, мачеви су њихових војсковођа тамо ка Шару управљали своје врхове а Призрен је била реч ко 
поче да узлеће у зрак и упутише се тамо ка планинама које су пред нама.</p> <p>— Хоће ли ови пр 
 нашао! — узвикну пуковник и крену тамо ка пољацима.{S} У том застења кроз ваздух и тресну а зе 
рећемо, идемо тамо где њу видимо, идемо ка Призрену.{S} Изнурени глађу, изломљени тегобама пута 
д бар догледамо нешто, осећамо да идемо ка нечем што је пред нама, видимо очима својим извесан  
осле читавога сата борбе, воз је кренуо ка Феризовићу носећи собом тело честитога младога писар 
ће?{S} Остао је још једини слободан пут ка Тетову и све што је заостало у Скопљу, крете тим пут 
 Раваницу да целивам Цара а мени Обилић ка грудима!{S} Волео сам што пре да буде борбе, ал би м 
ру, где Французи од Криволака напредују ка обалама Треске, одакле ће се дохватити Шарових падин 
 Јанковој Клисури и да Бугари напредују ка Лебану.{S} Да би, као горак лек, обвили их благим об 
рива Паланка је пала и Бугари напредују ка Страцину; у Врањи се дешавају неки догађаји о којима 
нка — Призрен је пао и Бугари напредују ка Дриму, сутра већ могу бити у Ђаковици.</p> <p>— Па к 
ти:{S} Французи у великим масама надиру ка Велесу, Румунија је објавила рат Бугарској, руски ца 
 друмом који води кроз качанички кланац ка Косову а многи су туда и колима кренули.{S} И те су  
нсулима — а ови су често одлазили у Ниш ка својим посланицима ради обавештења — изгледа да су б 
ин отерао са власти Венизелоса и састав кабинета поверио једноме прононсираноме германофилу.{S} 
ованих народа; наши музеји, библиотеке, кабинети, збирке, документи и рукописи у којима лежи на 
њу ноћ.{S} Киша је целу ноћ лила као из кабла а у то доба нешто попустила, те се кроз зраке бле 
епријатељ изманеврисао клисуру Овчара и Каблара и да је заузео Чачак.{S} Тражи хитно Армијски Ш 
че а слушкиња своје куче; стара госпођа кавез са канаринком.{S} Нико их из гомиле не познаје и  
мајци на сваком послу; уме сама скувати каву, уме очупати пиле па чак и просејати и ако једва р 
а у нас има и Гарибалдија и Мацинија, и Кавура и Гамбета?{S} А без њих, можемо ли понети, јесмо 
 на велика дела; да ли такво стање рађа Кавуре, Мациније, Обилиће и Синђелиће?</p> <p>— Јесмо л 
бине, донде још бићемо на своме дому а, кад тај мост пређемо, бићемо изгнаници, бићемо бескућни 
смо тада, зар је могло бити једно доба, кад су људи тако и толико патили?{S} Боже, мислили смо  
могао да ми што прича и да ме заварава, кад је он отишао.{S} Нисам више била ни дете, не би ме  
емири у мојим тешким мислима.{S} Једва, кад је већ допушио цигарету, што рече забринуто и шапћу 
е, играш с њим; он се смеје а шопиш га, кад не ваља, он се опет смеје.{S} Не зна да говори, нег 
 идите па их зовите!“ — „Пошли би, ага, кад би знали где су али и нас све ето брига мори што не 
чан осећај никао је у мојој души негда, кад сам после дугог растанка, позван стигао дома да заг 
ак, после последњег лекарског прегледа, кад овај место сваког одговора забринутој породици, сам 
а тако изгледало или ми то сад изгледа, кад се свега тога сетим, ја не знам?</p> <p>Излазећи из 
е грабљивице, као што га је имала онда, кад ми је тако често у походе доходила.{S} Она се преоб 
е у тузи је често пута увредљива фраза, кад се каже зато што је то ред, кад се каже из учтивост 
сав тај свет, права блатна језера која, кад се прелази са једне на другу страну улице, треба пр 
еба да видите како је то страшна слика, кад и војску и народ напусти уверење да се може што спа 
 пред нама је!“ Исто као код самртника, кад сви знамо да ће умрети, сви смо измирени с тим и чи 
се до сутра у јутро.{S} Ако која мајка, кад јој дође ред, не хтедне дати дете, аждаја јој разор 
на његовој постељи стоји сува преобука, кад стигне, засут морским валима са којима се толико бо 
сам ево остала.{S} Кад сам се придигла, кад сам пошла ногом, прво ми је било да идем у горњу бо 
{S} Јер, светина је у таквим приликама, кад је жедна вести, прави тиранин; она зауставља човека 
у их мајке, пре десетину петнаест дана, кад дође наредба да крену, тешка срца испратиле, тежа н 
и да су бегства настала тек од момента, кад се то уверење потпуно изгубило.{S} Питајте, па ће в 
спраћао и сачекавао га на обали живота, кад би се отиснуо на море.{S} И ја сам пун наде, пун ве 
ј себи, нека у њој превре бол и одиста, кад после извеснога <pb n="463" /> времена обриса влажн 
у реч онај из дима, кога је овога пута, кад је зинуо, <pb n="352" /> сретно мимоишао кашаљ. — Р 
ај самртника кад му се већ упали свећа, кад свако зазире да шушне, кад свако уздржи и дах да не 
ратова, а нарочито за време катастрофа, кад настаје царство судбине и случаја, добијају маха и  
 n="14" /> свете водице, јер ће Новица, кад набере довољно, саградити себи чун, купити мреже и  
а и где нема пута тражећи се и, најзад, кад се налазе, грле се, а у том загрљају и умиру.{S} За 
одговара коме кад га здрави.{S} Најзад, кад би време, ја изађох па га упитах: „Хоћемо ли, бабо? 
рену још четири дана за тим.{S} Најзад, кад је већ последњи тренутак био наступио, те је морао  
 планина иза Дрима и ево је сведок сад, кад тај исти народ, бега у те планине тражећи заштиту.< 
 фраза, кад се каже зато што је то ред, кад се каже из учтивости.{S} Учтивост је у најчешће слу 
ређени и грабимо у ноћ.{S} Далеко отуд, кад смо већ измакли из села, чује се јасно кроз мирну н 
 другачи па се чељад преплашила!“ — „Е, кад је тако, попе, а ви идите па их зовите!“ — „Пошли б 
е ово море?“ А бабо вели: „Петров!“ „Е, кад је Петров — рећи ће господин попа — треба да га бла 
ли, када се и они већ растају од владе, кад крећу другим путем, најближим до границе, то значи  
а покријем децу, али бадава, не помаже, кад морам да спавам под ведрим небом, у сред кланца...{ 
е и Рама, штедио је до сад те две сузе, кад се после дугих и крвавих бораба врати једнога дана, 
дговарала.{S} Кад су ми пресушиле сузе, кад више нисам могла плакати, ја сам се упутила низ ули 
мој Бата кад хоће да спава он се смеје, кад се пробуди ујутру опет се смеје, играш с њим; он се 
гласом, који ће <pb n="406" /> доцније, кад је буде њена сопствена исповест загрејала, постати  
рћола уздизао се грдан дим.{S} Доцније, кад <pb n="464" /> је пало вече/ видело се да је то пож 
, буру, пљусак и грмљавину.{S} Доцније, кад су ми до руку долазиле мрачне књиге, које тако годе 
у ви казивати, али ми је мајка доцније, кад сам одрасла, препричавала оно што сам доживела, те  
{S} Крећи што пре!</p> <p>Мало доцније, кад је подне добро превалило, почела је да промиче оштр 
е који сам је испунио!“</p> <p>Доцније, кад је полазио у бугарски рат, он је веровао да ће га п 
омаже суза и друге су је мајке пролиле, кад су остављале овде своју децу па ето, земља сузу упи 
 на оној чистини испред пећине а после, кад макнуше Турци из села, скиде је Андрија доле у гроб 
ијино.</p> <p>— Ја ћу веровати и после, кад и ти топови занеме! — одговори учитељ и сам нешто о 
и и залити га сузама.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, за нама ће већ бити наша 
ви болова и страдања.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, сагледаћемо границе до к 
 је, слободно је!</p> <p>Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, неће више бити слободе д 
енади ме ово упорство.{S} Зашто сад не, кад је мало пре било да.{S} Погледах га у очи и спазих  
 наставе исти посао.</p> <p>Пред подне, кад би се већи део повлачио у кафанице и куће да једе,  
и обара коса њена.</p> <p>У само подне, кад зајапурена лица и задуван улете дечко у авлију, мат 
, како вам кад треба.{S} Лањске године, кад су Аустријанци допрли до Милановца па отерани, рекл 
 затим настави:</p> <p>— Прошле године, кад ће се заратити, ја сам у јесен пунио деветнаест год 
упали свећа, кад свако зазире да шушне, кад свако уздржи и дах да не ремети свечаност тишине и  
андуци пуни Карађорђеве Звезде.{S} Бре, кад се засија по блату гомила ордена, а они помислише в 
м за њим.</p> <p>— Али кад вас презире, кад вас је отерао?</p> <p>— То јесте, али ја ћу ићи за  
Да ли ћу га волети тако исто као и пре, кад га будем видела онакаженог; да ли он још мене воле, 
души осећање слутње.</p> <p>— Мало пре, кад сину, спазих, па реко да ниси рањена?</p> <p>— Ја.. 
 нарамак сламе који ће метнути пода се, кад легне на блато; трећи упртио о раме двадесет другар 
о поћи у Ваљево, рекао ми је: „Пази се, кад се вратим, да не чујем што ружно за тебе!“ Тада сам 
ка изникле из земље.{S} Заустависмо се, кад смо већ били прса у прса и, дижући фењер изнад глав 
.{S} Повукли смо се дубоко у пећину те, кад је пало вече, нас је децу обузео велики страх.{S} Н 
ј колони.{S} Кад војска иде на бојиште, кад жури тамо да стигне, добро, склонићу се врло радо,  
омандант да нас устави.{S} А и како ће, кад је цео наш пук отуд из Тамнаве, Поцерине, и Мачве и 
вао ме је као брат.{S} Свагда предвече, кад би изашао из млина где је радио, он би прошао крај  
на и саучешће гомиле кроз коју промиче, кад он замакне у дубину тесне приштинске чаршије, те се 
то је било јуче и што је било прекјуче, кад се у рану зору буди збег и хоће да крене.</p> <p>И  
 на Раму, на Руднику и на Тимоку.{S} И, кад је видео да се све расипа, све оно зашта је толика  
е видите да ми зидамо државу с крова и, кад будемо с кровом готови, ми ћемо тек опазити да нема 
еоградској главној чаршији изузетака и, кад их сазнам, ја ћу им одати признање.{S} Али дотле, п 
у се с мајком тихо и нечујно извукла и, кад се осети само са својима, Краљ им се окрете:</p> <p 
прима неке стране листове са сликама и, кад се скупе пријатељи код њега у канцеларији, увек гов 
у точковима већ одронила ивицу друма и, кад кола већ измакоше, ми се сви искуписмо око мртва чо 
одвратнији, стидела сам се сама себе и, кад сам већ једном била на улици дисала сам дубоко, ала 
 заспе, узнемирени овом новом бригом и, кад је зора сванула, цео је већ један кварт знао за нов 
 а већ се смркава под оном непогодом и, кад се једва једном одушило те смо кренули и избили на  
е излазила по где кад, да набави што и, кад се враћала, причала ми је, казивала ми је све што ј 
{S} Борио се затим на Руднику и Церу и, кад је настало ово дуго затишје од аустријске пропасти  
.</p> <p>Они други, што осташе у цркви, кад Радојицу одведоше кући, доконаше да село пође <pb n 
 хтео да се повлачи до у крајњој нужди, кад су га просто натерали.{S} И долазак Краљев у Пришти 
а он и чула сам оне његове речи: „Пази, кад се вратим да не чујем што ружно о теби!“</p> <p>Са  
 и где је?{S} Радовали су ти се, је ли, кад су те родили; звали су те Драгче, је ли, кад су те  
у те родили; звали су те Драгче, је ли, кад су те миловали, а ти си се слатко смешио и тапшао р 
те живце и одупирао сам се сну.{S} Али, кад она заћута, мени клону глава и полуотворених очију  
рао их је са поштовањем и топлином али, кад би изговорио реч Отаџбина, њему би се узнеле груди  
су пре три године тако жудно погледали, кад је слазио са Копаоника носећи им слободу; Арнаути,  
о је био леп онда кад смо се растајали, кад ми је оно казао а сад, без ока и пребијене вилице.{ 
ој саговорник.</p> <p>— Нека је — вели, кад она изађе у мрак — сваки час тако излази, иде по по 
ека гине!{S} А они, који су се извукли, кад буду правили каријеру на рачун оних што су изгинули 
 што сам замишљао.</p> <p>— И, бога ми, кад смо ступили у борбу са пушком српскога Краља у руци 
питати за мене.{S} Кад свану нови дани, кад сви легну на велики и светао посао, кад чујем позив 
браћајући јој се — стегни срце па трпи, кад ти је таква судбина!</p> <p>— Идем опет да га потра 
ови непоуздани дечаци листом предавати, кад се погледају очи у очи са опробаним ратницима српск 
друму.</p> <p>Она је престала говорити, кад је поворка застала.{S} Кад поворка тако застане виш 
 он волео, кад би их могао све повести, кад би могао свима помоћи.{S} Њему је чак причинило зад 
вића није могла бити од велике користи, кад се зна да је у Феризовићу још много теже збринути п 
} Последњи пут, пре но што ће погинути, кад је био, испратила сам га тешке душе.{S} Притисло ме 
 <p>— А шта мислиш, је л’ се убио онај, кад је ушао непријатељ?</p> <p>— Убио се! — одговори он 
/p> <p>-Да!</p> <p>— Ох, господине мој, кад би ви знали од кад нас наши званични сервирају тим  
ите очи и претоварена душа.{S} Па ипак, кад женски гласови из кола цикнуше јаче у разговору и н 
ло одуши, па да крене даље.{S} Па ипак, кад то дуго траје, досади свету тапкати у месту где се  
како су кратковиди могли би и онда чак, кад Бугарска огласи рат нама, да сачувају један део опр 
причали наши дедови!</p> <p>И онда чак, кад помислимо да смо спасени, неће још доћи крај нашим  
ице које се, чини ми се још и сад увек, кад год говорим или мислим о томе, кези на мене.{S} Нис 
а опет она гласина.</p> <p>— Видео сам, кад је падало Скопље!</p> <p>— Не! — пресече он одлучно 
и камен.{S} На гробљу мртва тишина сем, кад ми наиђосмо, што прнуше вране, које су се прокисле  
га је жао.</p> <p>— Што ја да га жалим, кад га не жали његов цар?</p> <p>— Ех, што!{S} Дете је, 
Полегали смо сви и спавали тврдим сном, кад дубоко у ноћ узе нас бабо будити: „Ајде, вели, уста 
де ће он сада, где ће са женом и децом, кад га олуј носи све даље од места, где је све његово д 
ом.{S} Па да знате још како сам плакао, кад нас изведоше да се закунемо Краљу Петру.{S} Кад сам 
кад сви легну на велики и светао посао, кад чујем позив богиње уметности: „На посао, на рад!“ ј 
се на првој станици, на којој је сишао, кад је кренуо из Скопља.{S} Није хтео даље.</p> <p>Већ  
.{S} Њему је чак причинило задовољство, кад се аутомобил, који га је возио, заглибио у блато и  
од гази дубока блата; како би он волео, кад би их могао све повести, кад би могао свима помоћи. 
не буре на пучини где се крхао и ломио, кад чамац уђе у тихе воде и пристане уз зелене обале ча 
е јутром мучно и тешко рађа дан а како, кад мине подне, брзо тоне и гаси се, нарочито зими и ме 
сам ја пошао за својом памећу, ал тако, кад ја хоћу да слушам стратегијски план!{S} И то од ког 
ећу кад је она далеко, још врло далеко, кад је нико још и не назире.</p> <p>Из погледа госпе у  
ање и кућу; али је наопако, мој брајко, кад видиш домаћина без куће, без огњишта, без њиве, без 
та.</p> <p>Подне је већ било превалило, кад се у један мах заустави тамо пред нама цела колона. 
} Отуд, од твоје куће догледа се овамо, кад видиш да крећемо а ти хајде за нама.</p> <p>— Хвала 
</p> <p>— Постоји народ!</p> <p>— Само, кад би се та вера сачувала код народа.</p> <p>— Кад се  
 зујање и мрморење.{S} По где кад само, кад са којега стола падне гласније каква новост, сви ос 
иви, хоћу и ја; кад нам даду ми једемо, кад не даду ми ето, морамо овако... — и настави посао о 
 господине, друго него да их сахранимо, кад стигне свештеник.</p> <p>— Како кад стигне свештени 
авом течношћу.{S} Па ипак све је добро, кад само има крова.</p> <p>Ваљало је само што пре ухват 
 греје.</p> <p>А што и не би сањала то, кад ето Новица већ пристао, стао већ у службу рибара уц 
а пошао за својом памећу ал тако је то, кад ја у последњем тренутку хоћу да слушам стратегијски 
е дрва овамо, на друм.{S} Више него то, кад је видео нашу невештину да наложимо ватру, сео је к 
</p> <p>— Е па зато — учини онај — што, кад би све тако било, како ћеш ти сад да објасниш, ти н 
мови ка Беранима и Чакору али, вечерас, кад већ паде први сутон, на један мах, нити знаш од куд 
n="441" /> чује.{S} Он зна да ће ноћас, кад све ове што му сад говоре буде савладао уморан сан, 
ирисали лешину, обишли је, па ће ноћас, кад планина буде пуста и мирна, доћи да је растргну.{S} 
S} Кад су већ и власти напустиле Ђунис, кад је већ непријатељ заузео обе Мораве, светина у Ђуни 
м платио сто и двадесет динара; јутрос, кад сам пошао од куће, исекао сам за ватру две фотеље.{ 
раку не могу довољно да видим — Јутрос, кад сам кренуо из Штимње, ја сам срео неке железничаре, 
, па их после сви гутамо.{S} Један пут, кад је био о Видов-дану, донео мени шајкачу.{S} Ех, Бож 
азрачунавање.{S} Најзад, војвода Мишић, кад се осетио потпуно сам, а разлоге којима је још увек 
реба обезбедити да се преспава ова ноћ, кад знамо како смо прошлу у Липљану провели и кад још б 
с забрину.{S} Већ вечерашње вече и ноћ, кад оде жандармерија из Скопља, биће вече и ноћ безвлаш 
ојом су се он и жена топло молили Богу, кад им је старије дете лежало од запалења, пред којом ј 
дне оглодана кост они је грабе и глођу, кад испадне празна кутија од конзерве они је лижу и крв 
у 23. овог месеца, био сам баш на кеју, кад уједанпут залупаше добоши и засвираше трубе.{S} Све 
у, свако вече она греје топлу варенику, кад стигне да се заложи; свако вече на његовој постељи  
 а осећао сам да би и у овоме тренутку, кад ми учитељ казује, могао још горко заплакати да ми в 
зраза, па ипак се мени у томе тренутку, кад сам јој срео поглед, учинило да она тронуто участву 
 Ишли смо ћутећи.{S} У једном тренутку, кад осети да ја грцам, старац диже главу и погледа ме д 
 како Бог да.{S} И у том се аутомобилу, кад год ће понова поћи на станицу, већ гуше жене и деца 
 што морнар по лепоме и сунчаноме дану, кад никакав покрет у атмосфери не прети променом, предо 
же.</p> <p>И овом приликом, у Призрену, кад смо се срели, жалио ми се на тога истога професора. 
ије место, бојећи се да се у прву зору, кад народ крене, не придружи и његова стока каквој комо 
 један је целу ноћ јаукао а једнога су, кад је свануло, изнели мртвог.</p> <p>Питала сам и те в 
ј начин одужиле „овој земљи“ и зато су, кад је требало бегати из Ниша прошле све могуће канцела 
освојено Куманово, као год и у моменту, кад је обасут цвећем, ујахао кроз триумфалну капију у Б 
ћи пресвлачи кошуљу.</p> <p>У дворишту, кад се уђе у капију, лицем окренута улазу, саграђена је 
е и она уморила.{S} Једва на одморишту, кад се устави цела поворка, те <pb n="678" /> на друму  
ли су од свог дела и хранили ме а ноћу, кад је требало лећи, уступали су ми место крај ватре и  
ку, две сестре и једног братића.{S} Их, кад би они знали где сам ја сад?</p> <p>А после малога  
не, све оне, што пуцају на мене!{S} Ох, кад бих смео, али не смеш пусто, пазе те као звера!</p> 
 школу.{S} Имамо нешто имања па, рекох, кад се врати да га оженим те да то имање заједно подржи 
ест и просуо кроз варош.</p> <p>— Знаш, кад Врховна Команда оде у Призрен, сат и по од границе, 
туда нисам одио.</p> <p>— А шта мислиш, кад бих ударио на Плав и Гусиње?</p> <p>— Нисам ни туда 
а па погледа око себе — Кад би имала... кад би ми ти дала то поњавче?</p> <p>— И мени је, боме, 
есем?</p> <pb n="99" /> <p>— Не знам... кад бих могао све, све, ал не може.{S} Ко зна где ћемо. 
 гладан ја; хоће он да живи, хоћу и ја; кад нам даду ми једемо, кад не даду ми ето, морамо овак 
светина се гуши и стење под рушевинама; кад својим очима гледате како све пада, како се сурвава 
, све оно зашта је толика крв заложена; кад је видео да му је пропала кућа, пропало село, пропа 
ристао да иде пешке.</p> <p>— Ићи ћемо; кад могу жене и деца, могу и ја!</p> <p>Али је старац п 
Зато пазите.{S} Поље је равно ал’ опет; кад наиђе какав повећи џбун, какво обаљено дрво, дубљи  
гинем.{S} Живот Србијин је и мој живот; кад она умире, што ја да живим.{S} Хоћу ту, у последњој 
су што се може сачувати, <pb n="567" /> кад ни Бог више не чува Србију?{S} Или је овај стражар  
 <p>— Хој, хој, почујте ме, крилати!{S} Кад стигнете тамо, поздравите Јевропу.{S} Реците нека н 
аљом на грудима, ко ће тада са мном!{S} Кад изађем пред бабу а он ме пољуби најпре у чело а зат 
pb n="333" /> <p>— Ама чекајте мало!{S} Кад сам казао да је у Врховној Команди било добре воље, 
оманданта седмога пука првог позива.{S} Кад приђе још ближе, виде да се није преварио и јасно в 
а, тако рећи измеђ воловских рогова.{S} Кад дође на ред да се кренемо, ми пођосмо левом страном 
еје, не обраћајући пажњу ни на кога.{S} Кад се буде загрејала она ће се тако исто дићи, не здра 
сам дизала главу и нисам одговарала.{S} Кад су ми пресушиле сузе, кад више нисам могла плакати, 
ска села и та га радост скупо стала.{S} Кад се српска војска повукла отуд, морао је и он напуст 
ла говорити, кад је поворка застала.{S} Кад поворка тако застане више се збије гомила и мање је 
 сам умирала па ипак сам ево остала.{S} Кад сам се придигла, кад сам пошла ногом, прво ми је би 
год ми је казао ја сам га послушала.{S} Кад се објавила мобилизација, па је морао поћи у Ваљево 
n="363" /> лист, да му се не искаља.{S} Кад легне а он књиге под главу, да му ко не дира а ако  
елокупна је њихова снага према нама.{S} Кад будемо избили на Косово, јер војвода Мишић предлаже 
а уласку у варош, међу првим кућама.{S} Кад батерија уђе мало дубље, сагледа капетан тек праву  
 јер сам то научила већ у болницама.{S} Кад сам пришла његовој постељи, он је спавао.{S} Нисам  
у његову собу, стајаћу пред вратима.{S} Кад сам већ кренула, паде ми на памет да будем болничар 
да умрем овде пред црквеним вратима.{S} Кад непријатељ стигне нека затече пусту земљу и леш јед 
стина је, срце ми каже да је истина.{S} Кад тако говорим о њему или кад сам сам, па мислим на њ 
ије му мало очи и говори, разговара.{S} Кад сам му мењала облоге и реко ми: „хвала сестро!“ при 
нде се лепо догледа сва Фрушка Гора.{S} Кад смо били горе, крај куле а мене тек бабо за руку, п 
ћи и оборене главе од глади и умора.{S} Кад настане тако час тешкога умора, пред крај дана, пре 
на мене — а округао је као лубеница.{S} Кад га гурнеш а он се ваља око себе и не може да се уст 
јатељске стране а одговара јој наша.{S} Кад дан мало више освоји, поче и чешћа чарка те глас пу 
или су да је гомила пригушила неког.{S} Кад затим чуше шта је и како је, умукоше <pb n="486" /> 
су ми место крај ватре и своје ћебе.{S} Кад би настајала борба, сами су ме војници уклањали, бо 
а предњим ногама али опуштене главе.{S} Кад га ослободише штранга, коњ посрте и паде на ребра а 
и да га метне на <pb n="13" /> ноге.{S} Кад из детета израсте момчић, даде га тета Стане доле,  
иле борбе.{S} Али није стигао донде.{S} Кад се попео на Тресибабу видео је са ње већ Бугаре у К 
пље већ броји последње дане слободе.{S} Кад буде онај воз са железничке станице, из којега се с 
мљу као усијано и растопљено гвожђе.{S} Кад уреди ватру он настави:</p> <p>— Па кад почесмо лан 
, ја...</p> <p>— Што друго, исто је.{S} Кад можеш ти, могу и ја.{S} Оди, помози ми да се попнем 
 много крви у његове темеље пролије.{S} Кад неко олако добије кућу ја ли царство, не може дуго  
нзивом Аустрије, Немачке и Бугарске.{S} Кад се то већ није могло кроз телефон докучити, очекива 
а као и на целоме копну балканскоме.{S} Кад одиш пустим улицама старога <foreign xml:lang="it"> 
 осврнути, нико ни запитати за мене.{S} Кад свану нови дани, кад сви легну на велики и светао п 
ких ливада те се дохватисмо планине.{S} Кад смо већ замакли мало у шуму, попа и још неки људи,  
носећи их уз дивљу дреку и церекање.{S} Кад су из разбијених сандука покуљале оне „спрдње“, све 
е, само да не останем више код куће.{S} Кад сам изашла у поље било ми је лакше, али ме заустави 
 од села, далеко од родитељске куће.{S} Кад они тамо зађу по гробљишту да помену своје дете и н 
ве сандуке нико не тражи, па осташе.{S} Кад виде народ да ћемо већ да напустимо станицу а он се 
 дражење, то непрестано мучење душе.{S} Кад <pb n="508" /> гдекад покушам да се одвојим од свој 
је смо сто година прибирали и текли.{S} Кад се вратимо биће све пусто и почећемо све испочетка. 
вана, нестало шећера и нестало соли.{S} Кад нема никаквих већих и поузданијих вести, светина пр 
не рупе на дувару, које смо затисли.{S} Кад се отворе врата, да ко уђе или изађе, суне у шталу  
 нећу да се склањам никаквој колони.{S} Кад војска иде на бојиште, кад жури тамо да стигне, доб 
 бомбардовање настави у овакој мери.{S} Кад је он кренуо с вечери, већ је догледао на Дорћолу п 
<pb n="15" /> више се и више узноси.{S} Кад Новица, с вечери, враћајући се из лова, сече чуном  
и, док већ и мрак није почео падати.{S} Кад се смрачи а мене опет обузе неки страх.{S} Паде ми  
 прожима те скроз и почињеш дрхтати.{S} Кад по где где пробије сунчани зрак, тамо где се кланац 
тринаесту годину не можемо поновити.{S} Кад би се имали понети само са Бугарима, ја бих био без 
е са разних столова и постаје општи.{S} Кад није то, већ кад свако за се разговара, укрштају се 
ренусмо за осталим светом ка Бањици.{S} Кад смо прошли „Славију“ те се испели код Опсерваторије 
песми прижељкује матерински загрљај.{S} Кад би се чун приближио обали, беле би се <pb n="18" /> 
 воли и он је знао да ја њега волим.{S} Кад је отишао било ми је тешко, врло тешко.{S} Тако ми  
кви; дође ми готово да се прекрстим.{S} Кад свирачи свршише а бабо опет њима петицу, па вели: „ 
 онда Глигор Комита и већ све редом.{S} Кад дође слава а мој отац све те слике казује гостима и 
пећина изгледа као црква под земљом.{S} Кад запева попа „Слава теби Боже наш!“ а оно глас му зв 
 и коња које су сеизи водали друмом.{S} Кад се приближи мало гомили, познаде он међу официрима  
двојише и ја застадох далеко за њом.{S} Кад се група разреди, ја пружих корак, пробијајући се р 
еким пригушеним, животињским гласом.{S} Кад сви обратисмо пажњу на њега он узе наричући казиват 
о да му поставим, није ми одговарао.{S} Кад сам и њему пружио једну цигару, он је чисто невериц 
 Прњавора, после не знам где је био.{S} Кад стигоше неки рањеници из његовог батаљона у Шабац,  
ио, да му одмах сувотом окрепи тело.{S} Кад стигну велики Божји празници, она мете кућу и спрем 
ла у Младеновцу, тек се било родило.{S} Кад га је отац узео у наручје да се опрости дете се нас 
/> њему да поручимо ако што требамо.{S} Кад нам из села јаве да су наишли Турци да не ложимо ва 
са радошћу и стрепњом да ослободимо.{S} Кад се одмарамо или кад се склонимо где од кише, а ми с 
што друго да радимо до да се боримо.{S} Кад су већ и власти напустиле Ђунис, кад је већ неприја 
чи, која јој се сва уваљала у блато.{S} Кад је позвах да се крећемо, она покуша да се дигне и р 
м се час о један час о други кревет.{S} Кад сам се дочепала врата, изјурила сам напоље као ветр 
кончић, који га је везивао за живот.{S} Кад се све срушило, њему је слом изгледао страшнији и ц 
и мртве из гробова да врате у живот.{S} Кад тај посао завршите, вратите се тамо где су гробови, 
тавља као цену за своју неутралност.{S} Кад Споразум на рачун Србије, пристаје на ту цену, Буга 
као оно кад веслом прођеш кроз воду.{S} Кад прође „колона“ бреша почиње опет да се затискује, з 
ула сам неки врисак, па онда псовку.{S} Кад сам чула да цокуле тропају по калдрми, у близини мо 
и онако... био им је увек трн у оку.{S} Кад оно био загребачки процес, одведоше га у Варадин те 
ало ми је као да хоће да ми га отму.{S} Кад старац исприча причу а мени се она колиба учини оди 
вим јединицама овај фронт на Гилану.{S} Кад Французи марширају оздо Вардаром а Руси искрцавају  
 добијају маха и заражавају светину.{S} Кад се увуче још у, бригом заморене душе, предосећање н 
ише ни мислити, морало се у касарну.{S} Кад су ме опремали да пођем у Винковце а мајка само узд 
те дижу те отпатке из блата и ждеру.{S} Кад из каквих кола испадне оглодана кост они је грабе и 
изведоше да се закунемо Краљу Петру.{S} Кад сам изговарао оне речи из заклетве, како ћу бити ве 
х јахали остали су тамо, на бојишту.{S} Кад удари точак у какав камен, каре шупљо зазвоне као ш 
ене и свако се повукао у своју кућу.{S} Кад гломазни топовски точкови затандркаше мртвом чаршиј 
па је међ њима она нашла себи снаху.{S} Кад су се и оне разудале, <pb n="20" /> дорасле су оне  
орју, спазила ма какву црну тачкицу.{S} Кад би је нада обманула, она би се опет враћала на свој 
ио ствари те удесио нежељену кућицу.{S} Кад је све било у реду, свештеник нас још поучи.{S} Реч 
ти:</p> <p>— Зар си ти једина мајка?{S} Кад би сваки Србин мајку бранио, ко би Србију?</p> <p>А 
 нађе коња.</p> <p>— Како шта ће им?{S} Кад би ти видео колико је жена и колико рођака ушло у с 
 запојио целу кафану најлепшим надама — кад све то не би било тако, онда би значило да смо ми,  
 — вајка се мајка па погледа око себе — Кад би имала... кад би ми ти дала то поњавче?</p> <p>—  
ја бих волео — чеше се за врат учитељ — кад би нама Русија прискочила у помоћ у првоме тренутку 
старији господин — не знам шта је био — кад ме спази у ходнику, запита ме шта ћу.{S} Одговорила 
рво да надлежни евакуишу себе!</p> <p>— Кад ђенерал даје сигнал за пожар, онда значи да кров ве 
Команда Трупа иде у Грачаницу!</p> <p>— Кад ноћас?</p> <p>— Сад, кроз који час, док сврше седни 
е та вера сачувала код народа.</p> <p>— Кад се могла сачувати кроз пет најмучнијих векова, од К 
ени да правимо мања одстојања.</p> <p>— Кад могу остали... — заусти неко да каже.</p> <p>— Оста 
 главу, видиш како се то гине.</p> <p>— Кад је погинуо?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Где је погин 
це која се окупила око лешине.</p> <p>— Кад од прилике? — питају га.</p> <p>— Не знам, с вечери 
е понео собом веру и поуздање.</p> <p>— Кад сам очима видео, господине, како ми деца ноћас на д 
, искиснуће деца до голе душе.</p> <p>— Кад би имала што? — вајка се мајка па погледа око себе  
епријатељско још једнако чини.</p> <p>— Кад бих могао бар само један метак да бацим, тај један  
седници Врховне Команде рекао.</p> <p>— Кад нисмо остали у Митровици, у Пазару, у Приштини — ма 
а ме сви са презрењем гледају.</p> <p>— Кад смо прошли кроз Милановац а оно, отворили се прозор 
 да спасу архиве, па да крећу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Разуме се, у последњем тренутку.{S} То мо 
евољи!“, погледа ме па додаде:</p> <p>— Кад могу пси, могу и ја.{S} А и каква је разлика измеђ  
е испесмо а он дану и настави:</p> <p>— Кад смо ушли у цркву а бабо мени вели: „Ето видиш, то ј 
се мало прибра он сам настави:</p> <p>— Кад смо изашли у двориште, кола су већ била упрегнута и 
јвода Мишић је болно узвикнуо:</p> <p>— Кад већ не може бити офанзиве онда, пре но што је уништ 
 <p>— Зар сте ви имали начина?</p> <p>— Кад гледате, господине мој, својим очима како бега Краљ 
диг’те се кој, нек се огреје ово дете!“ Кад је село мећу њих грешно дете дрхтало је не толико о 
ати:</p> <p>— Био сам баш код „Славије“ кад стиже с Бањице десети кадровски пук и поче да се ра 
тине, па их већ саломио умор и патња, а кад су још трећу ноћ морали по овој цичи заноћити под в 
све је то потребно за рачунске књиге, а кад тамо а ти на колима видиш неке жене и кућевни намеш 
 ствари и о снагама којима располаже, а кад то изврши, зазвони кроз телефонску слушалицу војвод 
штао положај све док му се не нареди, а кад би било јуриша, онако мали и лак, провукао би се из 
е.{S} Али он је ту, ипак је он ту!{S} А кад већ дође последњи час, да то драго тело спусте у гр 
је што пре да стигнемо у Раваницу!{S} А кад стигосмо, имао сам, боме, шта и видети.{S} Тамо се  
ај света, тражићу га и наћи ћу га.{S} А кад га нађем, исповедићу му се и он ће ми опростити.{S} 
мњи, на устима Црнољевског Кланца.{S} А кад то буде, тада смо затворени као у мишоловци; сви, с 
 се сручи у подруме и под кровове.{S} А кад се изгуби онај злослути звук у ваздуху, који се као 
ти и као мртва мета чекати ударце.{S} А кад би само и са тога места била одагната непријатељска 
ком говорити па ће он то разумети.{S} А кад ни једно ни друго питање није разумео, трећи му пок 
борили смо се као прави Србијанци.{S} А кад наредише старешине јуриш а нама чисто мило да подви 
примише то саопштење са саучешћем.{S} А кад после неколико тренутака одуши напред и крену збег, 
 радошћу дочекао је букурешки мир.{S} А кад је та година истекла, он је 1914 дочекао лака и вед 
 торбу тамо где ће положити главу.{S} А кад је тај посао био свршен, жене, деца и старци остали 
устријанци заузели Западну Србију.{S} А кад је ту прилику пропустила па тек сад мобилише, значи 
, ја сам србијански војник!“</p> <p>— А кад сам се обукао и метнуо шајкачу на главу а ја салути 
м и не могу да се уставим па ето ти!“ А кад год бабо оде у Београд он донесе отуд нове слике и  
се храни успут од остатака и отпадака а кад је и њих нестало, он кида залогаје са цркотина, коњ 
еколико дана па ће нас пустити кућама а кад се вратим, свратићу кући колико да се видим са свој 
 <p>Застали смо крај те дирљиве слике а кад измаче батерија, те се отвори пут и маса крену хтед 
суђеник на смрт што броји најпре дане а кад сване дан извршења пресуде, броји сате и минуте сво 
који су се решили, опремили и кренули а кад су изашли из куће, преплашили се од <pb n="273" />  
ну.{S} Знам само кад је дан да је дан а кад је ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам пушкарање кад је већ б 
ирало гледала сам непрестано у прозор а кад се сасвим смрачи, ја сам само жмурила и тресла се о 
ао, али... ето!</p> <pb n="624" /> <p>А кад му се учинило да је ипак срео у моме погледу сумњу, 
нети све ове несретне бегунце.</p> <p>А кад воз стаде испред ове масе, настаде очајна и страшна 
ме питала гласно: „Куда ћете?“</p> <p>А кад су они прешли Бистрички мост и окренули пут севера  
еста пролазнику.</p> <p>И то све у доба кад дуге јесење кише лију нештедимице и кад, безкрајних 
 и наша <pb n="640" /> слава, она слава кад је мој бабо увек држао здравицу и помињао и Душана  
ну песму, сличну оној коју мистрал пева кад се заигра са морским таласима и посипала је коралим 
 и у коме се распаљује пламен дивљаштва кад у туђој руци спази комад хлеба.</p> <p>Сретах их ус 
ника јер сутра дан ујутру видела сам га кад је са својом кутијом за боје отишао староме конаку  
нула судбина оне дечице, сети се нечега кад спази овога самртника.</p> <p>— Слушај, снахо, ето  
у, за време крунисања Душанова, па сада кад једна српска круна пада!</p> <p>И да ту мисао подву 
вером да утеши и друге.{S} Како ће сада кад више ни Он не верује?</p> <p>Да ли се Он можда, уса 
ао јунак или побегла кукавица.{S} Можда кад побегне јунак, то је још и већа кривица, јер зарази 
е знам где је!{S} Остала сам сама, онда кад су они први пут освојили Шабац, прошле године.</p>  
осећајући се онако исто уморна као онда кад је преживљавала догађај, који је сада причала.{S} П 
шко сам га жалила: како је био леп онда кад смо се растајали, кад ми је оно казао а сад, без ок 
о јер су отерали наше из шанчева.{S} Ја кад сам измако до Позоришта, они су већ били у Душаново 
и без везе.</p> <p>— Сто хиљада војника кад ти кажем!</p> <p>— Пензионисан је 1910. године!</p> 
укла тишина, слична оној крај самртника кад му се већ упали свећа, кад свако зазире да шушне, к 
сиротињских кућица, вире два светла ока кад год Новица туда прође.{S} Зна то мајка, није се њој 
казати, као што је гушио онога тренутка кад се ужас десио...</p> <p>— Не знам колико сам тако л 
ај постеље онога што умире, од тренутка кад је већ извесно да мора умрети, жели да то што пре б 
и ће да напуштају?</p> <p>— Од тренутка кад постану немоћне.{S} У осталом, немају ни власти шта 
овде на руци на којој сам га и дочекала кад је дошао на свет.{S} Вриснула сам од тешкога бола и 
ја је познавала мајку и која је окупала кад је умрла.{S} Знала сам и где седи, чак тамо на Ками 
, много ужаса, тако да сам увек дрхтала кад сам је слушала.{S} Једнога дана, дође старица кући  
владао сан јер нисам ни чула ни осетила кад се старица извукла из собе и отишла негде, нити сам 
 биће други.{S} Није зло изгубити краља кад имаш отаџбину, али је зло, браћо моја, изгубити ота 
 чини ми се зубима ћу клати непријатеља кад сагледам своје село.</p> <p>— А како ти је било тек 
огледају и распитују хоће ли ма где, ма кад, ма у ком правцу поћи какав воз и ако рођеним очима 
оза.{S} И још сам се спремао, ако се ма кад у животу сретнемо, да му очитам буквицу те да му ни 
ска батерија бије, бије сад бешње но ма кад до сад, јер се осећа заклоњена, јер зна да јој српс 
лонуло настављаш пут без наде да ћеш ма кад стићи тамо где си пошао.{S} Та бескрајност и дубока 
ребао да отпутује у Солун.</p> <p>— Ама кад ја слушам другог, па не одох јутрос.{S} Да чекам на 
 језу и не би ли се разгалио до времена кад настане буђење и покрет.{S} Понео сам и једну празн 
онова у ватру, снажно као из мехова, па кад диже главу он ће:</p> <p>— Кој све ратује?{S} Кажу  
сетогодишњи осуђеник за три убиства, па кад су се сви из казамата разбегли...</p> <p>— Па добро 
 и пажљиво ослухивао на тим вратима, па кад не би ништа чуо, настављао шетњу по пространој соби 
су се узнели изнад Црне Горе и Шара, па кад са тих висина нису догледали да нам стиже савезничк 
шна.{S} Веле, било у Јелисија неког, па кад су преметали Турци а то било одвојено па не запазил 
исам је чисто могла познати.{S} Уђе, па кад затвори врата за собом а она мени: „Чујеш ли?“ Ниса 
— био већи српски барјак но црквени, па кад дође Царев дан те се оките куће а наш барјак с кров 
цу, Краљеву, на Рашкој, у Митровици, па кад је и ову морала напустити, пустила се низ Косово и  
657" /> <p>Он нас погледа све редом, па кад у свачијем погледу срете одобравање, он додаде:</p> 
шале да снабдевају избеглице храном, па кад настаде оскудица хлеба и навала гомиле, која поче в 
мо у потере.{S} Трчали смо низ друм, па кад смо <pb n="369" /> измакли правцу у коме је Бојко п 
е баш пели уз неку тегобну узбрдицу, па кад се испесмо а он дану и настави:</p> <p>— Кад смо уш 
 на грудима Обилићеву медаљу.{S} Их, па кад се вратим једнога дана <pb n="645" /> у село, у наш 
ло а затим целива медаљу на грудима; па кад одем у Раваницу да целивам Цара а мени Обилић ка гр 
ла догађај, који је сада причала.{S} Па кад је мало прође умор она опет настави али неким приду 
је ми дао бабо, него само у кући.{S} Па кад дође слава а ја шајкачу на главу па дочекујем госте 
раним а он да ми носи овај товар.{S} Па кад му дадох на подне комад проје а он је не поједе као 
 мислим.</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— Па кад се даје за храброст, онда зашто, молим вас, њему да 
Кад уреди ватру он настави:</p> <p>— Па кад почесмо лане у ово доба да чистимо Србију од Аустри 
..</p> <p>Онај у диму опет се зацени па кад га пређе а он упаде у реч.</p> <p>— Не мислимо, бра 
а, ври, чека.{S} Тек прскоше сандуци па кад поче да се просипа по блату орден.{S} Сви сандуци п 
 Као талас за таласом узнемиренога мора кад засипа обалу, обале овога збега засипале су једна з 
зонује позивац. — Бога ми, велим, сутра кад почне борба и да их не убијамо него овако, <pb n="3 
ти и студени смех, сличан смеху костура кад после поноћи устану из гробова да заиграју мртвачку 
адост од њих!“ Знаш ли, болан, мој Бата кад хоће да спава он се смеје, кад се пробуди ујутру оп 
би.{S} Један ће посилни лупати на врата кад буде време да се буде, донети свеже воде за умивање 
Па добро, куда ћемо? — пита он ађутанта кад је, притиснут разлозима и наваљивањима са свих стра 
 пре одавде.{S} Навала ће бити још већа кад наиђе војска с положаја.{S} А и овако, нити имате ш 
ике онаквога какво се јавља код трговца кад његов сусед и конкурент банкротира.{S} Али, док је  
 у разговору све до пред зору а ми деца кад смо се избудили Лазар већ није више био у пећини.{S 
 у подне је пред вратима дочекивала оца кад се враћао кући а увече их је, све окупљене, подједн 
 и немилост.{S} Биће ваљда и у њих срца кад виде ову чељад.</p> <p>Нико не одговори и нико не п 
ије не слутећи а домаћини да бдију, пад кад о поноћи попа удари три пут у црквено клепало то да 
ам коме, као да ваљам чему?...{S} И сад кад дођу они, провалиће подрум и избациће га као стрвин 
 /> дорасле су оне које су биле одојчад кад се син од мајке одвојио, и међ њима је она нашла се 
тих седница, а нарочито од тренутка, од кад се врати бежанија са Љум-Куле, напоље је већ почела 
 се ко јабуке.{S} И чудно неко дете, од кад је пало на свет никад се није заплакало, само се см 
 смо историјску част да се први пут, од кад као народ постојимо, сретнемо на бојишту са пруском 
познао — оседео је.{S} За месец дана од кад се нисмо видели, оседео је и остарио.{S} На његовом 
.</p> <p>— Тако је, ал велим, ко зна од кад је липсало, ето су га већ и пси рашчупали.</p> <p>О 
— Ох, господине мој, кад би ви знали од кад нас наши званични сервирају тим лажним вестима.{S}  
 сам се сакрио да не чујем ни њихов ход кад прођу крај наше касарне.</p> <p>— Па онда, прође ма 
еизвесности која је пред тобом.{S} Отуд кад угледасмо далеко, далеко тамо тињање неке бледе све 
м, па ето ме!</p> <pb n="366" /> <p>— Е кад је тако близо а ти хајде.{S} Па немој само да навир 
уметник, говорим вам о нама.</p> <p>— Е кад говорите о нама, онда морате узети у обзир да велик 
{S} Он сиђе с каре додајући:</p> <p>— Е кад је наредба, мора се слушати!</p> <p>И наставља даље 
ра!</p> <p>— Ништа нисам видео око себе кад сам испалио прву пушку.{S} Замаглило ми се пред очи 
 очајно, бегало се као за време поплаве кад река пробије бране па њени вали немилостиво плаве.< 
 и не јести али неће дићи главу с књиге кад има што да научи, па макар ми јели без њега.{S} А д 
рнини, испрекидане где кад уздахом, где кад почивком за време које је прибирала сећања.</p> <p> 
а којима се улази у његову собу.{S} Где кад би застао, зауставио дисање и пажљиво ослухивао на  
а је првобитна била већ увеличана а где кад и ублажена.{S} У Суху Реку је јутрос стигао не знам 
ка њена ми!{S} Па ипак човек верује где кад у снагу своје воље!</p> <p>— А што бегаш, што ниси  
ку речи Госпе у црнини, испрекидане где кад уздахом, где кад почивком за време које је прибирал 
Краљеве па се и брину о њему, те ће где кад успут нежно, рођачки:</p> <p>— Је л можеш да седиш, 
сваки час је требала да кане киша и где кад је и пала по која кап али све до пред вече мучило с 
, по хановима; јео је суви хлеб или где кад, ако би где затекао какву команду, што су му одвоји 
 је боље?{S} Дете је било мирно, по где кад чула сам га да јекне и тргне се као да га је што шт 
1" /> неко зујање и мрморење.{S} По где кад само, кад са којега стола падне гласније каква ново 
ње.</p> <p>— Старица је излазила по где кад, да набави што и, кад се враћала, причала ми је, ка 
о километара изнад Скопља, те се по где кад чула паљба која је допирала отуд, где су данас <pb  
суморна, угашена погледа који се по где кад буди и у коме се распаљује пламен дивљаштва кад у т 
им жарачем потстиче, расипају се по где кад читави усијани снопови и безбројни ројеви варница,  
тар Председник Пашић, појахао би по где кад коња, али је ишао такође радије пешке, оборене глав 
се на раменима, већ су је морали по где кад спуштати на руке.</p> <p>— Можете ли, војници? — уп 
рацима прелазио собу, превлачећи по где кад шаком чело осуто хладним знојем којим грозница орош 
 их још и три коња, које је Краљ по где кад узјахао, али је радије ишао пешке, ма да је био нем 
утећи, дуго ћутећи.{S} Бацио сам по где кад поглед на њу и видео је како оборене главе, са напо 
изгнаници што одимо или сретнемо по где кад какво преплануло дице са ожиљцима, арбанаса који је 
аксале очи или, као иза буре и непогоде кад се разнобојна дуга обележи небом те свако дигне гла 
у савест, али нама...</p> <p>— Доста је кад вам кажем један батаљон! — тврди одлучно онај одуше 
па се опет врати.{S} Нека, лакше јој је кад тако чини!</p> <p>— Прођи овамо, снахо, ту кисне! — 
 оставите човека с миром, знате како је кад се види са својима.</p> <p>И послушаше, те га остав 
ечера, топла постеља, него... бивало је кад смо и гладовали и мркли а не знали хоћемо ли сванут 
спо, видите и сами како је.{S} Добро је кад се може бар да опоје, бар ту хришћанску дужност да  
ти се причиња као онај мир који настаје кад самртника ухвати сан.{S} Далеко негде чује се само  
људи заслужују да их човек просто убије кад их сретне.{S} Ко зна колико је још породица упропас 
Немате ваљда где да ноћите? — запита ме кад сам сео.</p> <p>— Имам, него изашао сам да поседим  
е лешине испитивао тело и утврдио време кад се од прилике убиство могло десити. — Ово су све Ар 
игреје што.{S} И сад ме као језа обузме кад се сетим те ноћи у дубини пећине.{S} После смо <pb  
 не сме проговорити, нити одговара коме кад га здрави.{S} Најзад, кад би време, ја изађох па га 
 децу а сама је, нема ко да јој помогне кад загусти.</p> <p>У том стиже у авлију, сав задуван и 
паст али, шта је имало тада да пропадне кад ништа нисмо ни имали.{S} Народ се склонио у збегове 
 како је пребегао.</p> <p>Јуче по подне кад сам му пришао и сео по обичају, он ми прекиде причу 
 добре куће.{S} Брат се поделио од мене кад ме оженио.{S} Шта знаш хоће ли се сложити жене, тол 
ном, јер некако поручник погледа у мене кад рече да се одвојимо у потере.{S} Трчали смо низ дру 
орана чела.{S} Као у сред тешке оморине кад малакше и душа и тело, а пухне свеж планински ветри 
 мајка у недрима да детету накваси усне кад ожедни, па му је и оставила али његова мртва ручица 
 је ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам пушкарање кад је већ био мрак, ето то ти је...</p> <p>То потврди  
ко невидљив из дима.</p> <p>— А што бре кад има места — одговори други — и стока па грехота је  
раздвоји ова два говорника.{S} Као море кад у један мах зањиха своје воде, тако светина поче да 
вде све, сва несрећа и невоља и нема се кад, последњи је час.{S} Чекамо сваки час наредбу па и  
својој судбини.</p> <p>— Опредељујте се кад више ни једног српског војника не буде у вароши.{S} 
из официрске задруге.{S} Смејаће нам се кад виде женске ципеле, рукавице, пудер и корзете.</p>  
о се наши добро боре, добро се држе, те кад им стигне таква помоћ као што је Моравска Дивизија. 
е, а са зором се већ пела уз Јелицу, те кад освоји дан она се поче спуштати ка Чачку.{S} Претпо 
апусти уверење да се може што спасти те кад, својим очима гледате слом државе, својим очима гле 
Док сам ја овде још нисте робови; имате кад то да будете.{S} Наређујем да се бела застава скине 
све то прима и само се насмеши као дете кад се смеје.</p> <p>— А какав је био у борби? — пита с 
 помаља, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све <pb n="15" /> више  
 помаља, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све се више и више узно 
анас овоме а сутра ономе, заиграло срце кад би спазио познат друм, познату шуму, познату стазу, 
како је војвода Мишић тумачи.{S} Али, и кад би прешли преко те наредбе и њенога значења, ја ипа 
ачи у планине где је очекује глад.{S} И кад стигне у Скадар, чиме ће тамо бити прихваћена?{S} И 
рвавијој реци из српске прошлости.{S} И кад је та борба на Марици настављена и у 1913 години, о 
ам се јутрос под утиском тих речи.{S} И кад сам изашао на улицу тога јутра, по ономе што сам ви 
руму, у планини, под ведрим небом.{S} И кад је дечицу хтео да прихвати сан који би им разгонио  
а догоревала је и њена истрајност.{S} И кад су обоје малаксавали, настајала би ноћ, у којој је  
а у оној тмини залутала ван друма?{S} И кад би се бар могла склонити где, јер се више није могл 
рада изгледа као да из шајкаче ниче — и кад се узме у обзир, да нико у ствари и не води рачуна  
мајку и две сестре, имам и вереницу — и кад то помену а њему наиђоше сузе на очи, те их обриса  
 у мишоловку?</p> <pb n="344" /> <p>— И кад се узме у обзир — поче тамо замном објашњавати једа 
ођа по овим тешким путевима.</p> <p>— И кад би онда стигли у Скадар? — запитаће један од минист 
у душу, нису пресушили сузе.</p> <p>— И кад помислим — настави учитељ искрено потресен — да су  
ује се хркање мирне савести.</p> <p>— И кад би знао, колико ће то све да траје — наставља онај  
ко пута понављао док их је схватио, а и кад их је схватио, одговарао је на њих непоуздано и нео 
ће засипала већ непријатељска граната и кад је очигледно било да се тај део вароши више не може 
</p> <p>Најзад, упали се једна жигица и кад је принесмо видесмо да је лице детиње све окрвављен 
тво дете, чије су очице биле отворене и кад се срете са његовим погледом, њему наиђоше сузе на  
м се лелујају разапета платна паучине и кад се у ватри велики пањ скрха или џарне или кад се но 
ран.{S} На прозорима није било завесе и кад сам дунуо у свећу, која је осветљавала собу, споља  
им покровом, пробирају храну јаребице и кад ти чују шушањ прну на један мах, избију из магле и  
кад дуге јесење кише лију нештедимице и кад, безкрајних и мутних јесењих ноћи, реже као нож ошт 
арена.{S} Ови су се возови сучељавали и кад буду кренули, они ће поћи <pb n="113" /> разним пра 
амо како смо прошлу у Липљану провели и кад још боље знамо какве нас ноћи очекују у Црнољевском 
о кретање јер ту, на трнавској механи и кад би могао са цигло једном батеријом да прими борбу,  
 види, да ми и она каже.{S} Она учини и кад опипа детиње ножице, она ми не рече ни речи, само м 
тиче, напрегнућу се, дићи се, кренути и кад осетим да сам бедник, да сам одбачен, да сам напушт 
н мене за име, презиме, па одакле сам и кад смо дошли на фронт; па онда пита ко нам је командан 
из туђе цигарете, иде погледом за њим и кад се овај у тамнини развеје и његов се поглед изгуби  
упати пањ који је по средини прегорео и кад га преби а он гурну две половине на пламен.{S} Варн 
како ми је било кад сам се и ја јавио и кад су ме примили, било ми је исто онако као кад смо би 
у и поштено служио где год је требало и кад год је требало.{S} Сад сам малаксао, умирем, па ако 
 према детету.{S} Дете се ту заразило и кад смо се вратили у Београд паде у постељу тешко болес 
јатеља кога очекује.{S} Загледа добро и кад у војницима позна своје, српске војнике, она се пре 
 се тек кад сиђу с аутомобила у блато и кад вечерас, и то ако буду успеле да се догурају до ћев 
аким колима.{S} Али кад наиђе фијакер и кад госпођа заврши своју причу речима: „Српски се војни 
Наилазе нови гости, улазе, разгледају и кад им се не свиђа полазе даље, верујући да ће наћи бољ 
а се канцеларијска сваки час отварају и кад год се отворе, допире отуд с поља онај тежак и загу 
 сишла с плота, пришла бојажљиво колу и кад су забола руке у појасе девојачке осетила како им г 
ва, ми војници можемо и овако!</p> <p>И кад је рекао то „ми војници“ погледао је са задовољство 
 треба борити за места у возу.</p> <p>И кад су дубоку ноћ пробили први наговештаји зоре, толико 
м долазак Моравске Дивизије али, где би кад се не може ни проћи до прескачући преко попадалих и 
тима и тумачи.{S} Их, да чујете о слави кад бабо казује здравицу па помене светога, па онда Цар 
му ено натакли на плот да је сваки види кад прође.{S} Због те несреће нареди ага да се све куће 
ви и ко зна хоће ли их видети и хоће ли кад год чути о њима; трећи су кренули са горким сазнање 
ните мајци...</p> <p>— Да, разумем, али кад би се мајке слушале не би ни било војске.</p> <p>—  
весно кретање.{S} Њега текну нешто, али кад понова загледа познаде по броју људи да се то његов 
 као из рукава за сваким колима.{S} Али кад наиђе фијакер и кад госпођа заврши своју причу речи 
гне за времена тамо, на бојиште.{S} Али кад бега као и ја, онда зашто мора да стигне пре мене.{ 
 па ето, и ја идем за њим.</p> <p>— Али кад вас презире, кад вас је отерао?</p> <p>— То јесте,  
 зараза опасна, да сам сувише млада али кад сам ја остала при своме, примили су ме.</p> <pb n=" 
а се још може лако вратити у Скопље али кад се једном зађе у планине...{S} И, вели, за бегство  
и.{S} Нисам му могао сагледати лице али кад виде да се ја обзирем на све стране, не би ли нашао 
у се опет све оне слике које смо видели кад је прокупачки збег слазио лабским друмом.{S} Путнич 
 у ватри велики пањ скрха или џарне или кад се нов положи, разлети се тамом јато варница и испу 
м да ослободимо.{S} Кад се одмарамо или кад се склонимо где од кише, а ми само о томе говоримо. 
 истина.{S} Кад тако говорим о њему или кад сам сам, па мислим на њега а мени срце заигра, заиг 
кви је, знате, светац.{S} Јесте ли били кад у Раваници?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Е онда знате!< 
о исто оскудни вестима као што смо били кад смо пошли да га дочекамо.{S} Чаршија је скопљанска  
р.</p> <p>— Само обазриво.{S} Јавите ми кад се сврши.</p> <pb n="575" /> <p>— Нећете дотле лећи 
а тога посла, који нису завршили чак ни кад је пао мрак, диже их понован и хитан позив војводе  
 риче и њишти, очекујући да се прихрани кад је већ стигла на конак!</p> <p>Пред арнаутским кућа 
а онај глас из дима који се стално буни кад наиђу нови гости.</p> <p>— Чиновник! — одговара гла 
е то онај крти смех лудака који се цери кад спази икону.{S} Изгледало ми је као кад се човек ус 
ода Мишић задржа право да о томе говори кад се буде прешло на решавање о могућности и условима  
ену вредност а Французи, Енглези и Руси кад изгубе једну варош, они упознаду њену вредност.</p> 
је заборавио?{S} Да ли ће се обрадовати кад се пробуди и спази ме крај постеље своје?{S} Како ћ 
 знајући куда ће.{S} Да л’ ће се видети кад год, да л’ ће чути једно о другом, да л’ ће се моћи 
се не успе, шта је то што ћемо изгубити кад је већ све изгубљено? — рећи ће војвода Мишић.</p>  
оји води ка Липљану.{S} Њу ће он срести кад буде и сам кренуо, тамо на пољима косовским, расуту 
омогнемо.{S} Можда ћеш и ти мени помоћи кад год!</p> <p>— Благо теби, старче! — вели му трећи.  
/p> <p>Шапћући, као што се шапће у ноћи кад ће се извршити злочин, наставили су разговор о тужн 
„ви“, као што то обично бива у полемици кад пређе у љутњу.</p> <p>Песимиста не одговори ништа.< 
ранцузи, Енглези и Руси другу.{S} Немци кад освоје једну варош они упознаду њену вредност а Фра 
р из Срема, обрадовао се српској војсци кад је прешла Саву и пронела српску тробојку кроз питом 
ми је добро.{S} Једнога дана, неки наши кад се вратише са рада, и они који су радили по канцела 
сасвим нова лаж.{S} Где би нам био крај кад би све било истина што ту пише.{S} Не види се а дао 
о немате где да се згрејете — рекох јој кад приђох друму — у мене је овамо добра ватра.</p> <p> 
 нас потмули мрмор и жагор, као оно рој кад се из далека гласи, наилазимо већ на прве ватре, на 
до гомилице да би чули што, као просјак кад залази на врата да испроси што.{S} Они прилазе једн 
к и припреме за његову сахрану, па ипак кад онај, који га је чувао, изађе из његове собе и рекн 
ила је још већа тишина и још дубљи мрак кад сам се пробудила.{S} Упалила сам лампу, нисам смела 
ан, Београд ми није правио ведар утисак кад сам изашла на улицу.{S} Лица, која сам сретала, изг 
е болесник лежи, наступа један тренутак кад сви они који су сакупљени, почну да иду на прсте, д 
а међ нама, те ударише у врисак и лелек кад чуше.{S} Вели, тражили му Турци бела брашна, он рек 
ају наши војници, њихов ђенерал Поћорек кад је заноћио у Крупњу, написао своме цару писмо: „Од  
је пред њим и оно што је за њим.{S} Тек кад је сунце мало више одскочило, пре но што ћемо из ко 
о на вратима него сишао на друм.{S} Тек кад се врати саопшти нам га.</p> <p>— Истина — вели — п 
вала у нама праву грозницу узбуђења тек кад су почеле пролазити крај нас хиљаде и десетине хиља 
 потребном за корзо а разочараће се тек кад сиђу с аутомобила у блато и кад вечерас, и то ако б 
или преко њива и ливада и утрина, и тек кад би се дочепали какве падине што би осетили мало сув 
улицама кроз које ће војска проћи и тек кад је пала мркла ноћ, повукли се у куће.</p> <p>Кућа у 
амаке као да ме је ко гурнуо озго и тек кад сам се дочепала улице, ја сам се зауставила.{S} Нас 
 видети, или управо, ви ћете видети тек кад падне Приштина — забобоња опет она гласина.</p> <p> 
 решиле да напусте београдски корзо тек кад су непријатељске бомбе почеле да падају измеђ кућа  
је село.</p> <p>— А како ти је било тек кад си га напуштао, па гледаш очима како непријатељ ула 
мицала крај нас.{S} Обратисмо пажњу тек кад цео покрет загусти на једноме месту.{S} Окупише се  
а путу затреба и приђох јој.</p> <p>Тек кад сам ближе пришао, појмио сам шта ју је заковало за  
> <p>— Овде?{S} Шта ћу овде?</p> <p>Тек кад сам га запитао за породицу њему грунуше сузе, окрет 
од оголелим дрветом и чека као осуђеник кад ће је прозвати.{S} Свет се тиска и отима, гура и на 
и. — Бацићемо их, мораћемо их бацити ал кад се приближимо.</p> <p>— А ако нас похватају изненад 
 па га растежете као армонику, како вам кад треба.{S} Лањске године, кад су Аустријанци допрли  
ам пошао?{S} Шта ће ми да себе спасавам кад сам оставио жену и децу и без новаца и без хране?{S 
у не би ли стала крв.</p> <p>Ја не знам кад је рањено, ја се ни сад не сећам кад је то могло би 
 сам чекао да стигнем тамо, рачунао сам кад стигнемо у Ниш, издвојиће нас, рећи ће нам: „Дете,  
и и све, све што сам проживео и што сам кад год видео и чуо.</p> <p>— Неко ме трже за рукав и п 
ам кад је рањено, ја се ни сад не сећам кад је то могло бити.{S} Била сам два три пут у близини 
била слика ужаса од које и сад задрхћем кад ми изађе пред очи.{S} А мој најстарији син погинуо  
ума око главе и видела сам очима својим кад удари граната у кућу Арамбашића на пијаци, па онда  
к стало на ноге, па би тешко било с њим кад би настала већа невоља.{S} Мислила сам да се посаве 
апца? — упитах тек колико да проговорим кад стигох до ње и уравнах корак са њеним.</p> <pb n="3 
ако, као што се болесник освежава надом кад сагледа лекара.</p> <p>Над Приштином је легла већ д 
ад смо ишли нечему одређеноме, са вером кад стигнемо тамо где смо кренули, да смо завршили низ  
 перемо рану — Ја сам стајао пред кућом кад ме удари тане.{S} Стојим па гледам и мислим се да л 
 и планине, што престрављени дану душом кад лине киша и небо се умири; тако смо и ми сад већ пр 
а.</p> <p>Био је већ увелико свануо дан кад сам се по одласку ових возова, враћао у варош.{S} С 
 ова несрећа све обухватила, као пламен кад ухвати целу шуму па хајде, нађи ти сад дрво на које 
ну Краљев поглед под седим обрвама, као кад засјакти жеравица под белим пухором.</p> <p>— Топол 
 се она маса и прште на све стране, као кад камен бациш у воду.{S} Граната за гранатом поче да  
м и наста жив покрет на све стране, као кад мравињак згазиш ногом, те потисну и раздвоји ова дв 
.{S} Оно је било, како да ти кажем, као кад туђа стока уђе у њиву па је склептају са свих стран 
S} Изгледају онако бачена на земљу, као кад бура покида са џбуна гранчице на којима су никли пу 
 се јасно кроз мирну ноћ топот коња као кад тица ноћница удара крилима.{S} Мало затим и две нер 
кад спази икону.{S} Изгледало ми је као кад се човек усред пламена у кући која гори, смеје смех 
први знаци расула и безвлашћа.{S} И као кад испод велике грађевине ишчупаш из темеља основни ка 
ред буру; завитла се ваздухом арлук као кад ноћу у планини арлуче чопор вукова слазећи у дољу,  
 <p>Тужан је то растанак био, тужан као кад се деца праштају од мајке напуштајући јој крило мат 
где је стала.{S} И ја сам је слушао као кад би наставио читати књигу од места где сам обележио  
е дуже паузе, врло пажљиво, пажљиво као кад се рањеник прихвата те да му се не повреди рана.</p 
у ме примили, било ми је исто онако као кад смо били у Раваници.{S} Та ето, доживео сам да ми с 
о!</p> <p>Други један, који је зајаукао кад је чуо да му је кућа опљачкана и тврдио онда да је  
љу својим чворноватим удовима, као орао кад забоде нокте и прикопча се канџом за мрцину.{S} Њег 
х.</p> <p>— И како сам се друкче осећао кад нас поведоше у борбу.{S} Идем ја сад да се борим ал 
 на улици, па вам не мора бити ни криво кад се уверите да су лажне али се оне нама званично сер 
p> <p>— Ама ништа горе, господине, него кад човек не иде по својој памети.{S} Замислите само, ј 
p>— Је л теби незгодно, је л теби тврдо кад седнеш на каре? — пита Краљ.</p> <p>— Ја, друго, ја 
уги.</p> <p>— А кој’ отац не би полудео кад би сагледао ово! — вели трећи.</p> <p>— И виш’ у лу 
 ја.{S} А не знам шта би да нисам понео кад морам ево четири динара да платим хлеб.</p> <p>— Ам 
је остао на положајима на којима је био кад се синоћ борба завршила.{S} Он се повукао на јежеви 
сам га видела само онаквог какав је био кад смо се растали.{S} Да ли ћу га волети тако исто као 
/p> <p>Извесно се тај разговор наставио кад сам ја напустио кафану.</p> <p>Тамо, иза начелства, 
ојишта, казао је какво је стање оставио кад је напустио борбу и та је вест пошла из задњих редо 
вога детета, јер сам још мало час уочио кад је поменула дете, да га не носи собом.{S} Оставио с 
мо, кад стигне свештеник.</p> <p>— Како кад стигне свештеник?{S} Шта ради он те је толико заузе 
ало дете на рукама а с дететом је тешко кад већ дође до чега.{S} Свакога тренутка може отпочети 
имити и остварити.</p> <p>Није се имало кад одлагати, морало се хитно спремати.{S} Већ по подне 
ску.{S} Срце ми је на једанпут залупало кад ми рекоше и у том часу место да се зарадујем, мене  
 О да знате, господине, како ми је било кад сам се и ја јавио и кад су ме примили, било ми је и 
е је послао!</p> <p>— И како ми је било кад сам морао да опалим прву пушку?{S} Изгледало ми је  
е тешко, врло тешко.{S} Тако ми је било кад ми је мајка умрла па остала сама у кући.{S} Само, о 
S} Чисто <pb n="489" /> би ме овеселило кад би ми рекли:{S} Не може овде у Младеновцу ништа бит 
гласови се чују те леденим срцем чекамо кад ће наићи на наше село.</p> <p>Једнога дана не дође  
је одиста прави савезник!</p> <p>— Само кад би их стигло доста, онако мало озбиљнији број!</p>  
ко се тамо бавила.{S} Тргла сам се само кад је улетела у собу и стала ме грлити и љубити: „Уста 
запиташ не знам ни годину.{S} Знам само кад је дан да је дан а кад је ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам 
га упитах: „Хоћемо ли, бабо?“ — „Хоћемо кад морамо!“ — одговори он, па се диже и уђе у двориште 
<p>И сад се већ не шапће више погружено кад се састану гомилице, већ се говори гласно и не иде  
 хтео да пође с породицом, једновремено кад и страни посланици да би се користио заштитом која  
креће, читаву брешу и дуг траг, као оно кад веслом прођеш кроз воду.{S} Кад прође „колона“ бреш 
рива собом сваку стопу калдрме, као оно кад о поплави дере набујала река, која носи све што је  
х извора, мало повољније вести, као оно кад после несноснога и загушљивога летњег дана, испуњен 
лица ври неким тихим узбуђењем, као оно кад са дна суда већ почиње да избија кључ.</p> <p>— А Р 
ву а ја салутирам сваком редом, као оно кад сам био мали па о слави дочекивао госте под шајкачо 
 изненађено неочекиваном силом, као оно кад пожар на мах обухвати кућу па се становници њени сп 
стало и сав живот намах обамро, као оно кад сви човечији органи утрну од снажнога ударца.</p> < 
 сачекало се у потпуном ћутању, као оно кад се очекује последњи издисај некога кога је већ и ро 
а која се креће, повија, гамиже као оно кад мрави из мравињака обележе собом пут којим крећу на 
мљом лебди танак слој светлости као оно кад у великој даљини горе ритови.{S} Кажу то је Липљан  
и у њеном правом облику.</p> <p>Као оно кад ти ко најдражи умре; ти знаш да је мртав, видиш га  
а свима задрхта нешто у души, вероватно кад помену „озбиљан час“ који смо сви осећали али који  
ead>Деца без отаџбине</head> <p>А јутро кад је свануло, светло али студено јутро, загушио је др 
и и даље морамо пешке.</p> <p>— А зашто кад су наша кола? — гракћу зачуђена деца.</p> <p>— Наша 
едњи стубови!{S} Први глас који сам чуо кад сам слегао доле у приштинску чаршију био је, да је  
говор шапатом, ја га нисам слушала, јер кад нисам могла оком ја сам ухом бдила над дететом.{S}  
ашно.{S} Морала сам у сну и плакати јер кад сам се пробудила био је кревет влажан, тамо где сам 
чека смрт која ће, ако не раније, ноћас кад стегне мраз извесно наступити.{S} Заспаће од мраза  
кривене пушке.{S} Агу спопаде прави бес кад виде пушке.{S} Зовну кнеза и попа па рече: „Рекох л 
евним, о начину како ћемо удесити живот кад се буде рат свршио и о свему ономе што је мајци так 
едиште.</p> <pb n="35" /> <p>— Први пут кад је пао, верујте заплакао сам и сам, као да ми је не 
ва и постаје општи.{S} Кад није то, већ кад свако за се разговара, укрштају се речи и реченице  
им кровом.</p> <p>Била је већ касна ноћ кад у исто двориште уђе она госпа у црнини, коју сам ср 
оран легао.{S} Била је већ прошла поноћ кад на капетанова врата неко закуца најпре тихо а затим 
ју ли команданти право да реше офанзиву кад је врховна команда напустила земљу?</p> <p>Ђенерал  
е ракију, па чак и пропере кошуљу другу кад себи пере.{S} И све му добро, све трпи и све поднаш 
а мете кућу и спрема да буде све у реду кад он дође.{S} Слази доле у свештеника и зајми мало бе 
 разговора, нису хтели ни да одговарају кад сам их питала.{S} Једнога дана донеше једнога млади 
ла сам у густ мрак и претрнух на уласку кад чух унутра људске гласове.{S} Учини ми се као да ст 
n="387" /> <p>И одиста, у томе тренутку кад сам дигао главу, изгледало ми је да сам у погледу г 
о одати одмору и тузи, али — у тренутку кад смо се томе <pb n="9" /> веровању подали, загрокташ 
 железничке станице, који је у тренутку кад су кретала једновремено два воза, један за Солун а  
о је расположење било у мени у тренутку кад сам у Скопљу сазнала да ми је син погинуо.{S} Ето з 
јке, чије дете лежи на столу у тренутку кад ја своје мртво држим на крилу.</p> <p>После једнога 
винограда и ушао у варош баш у тренутку кад је сву околину његове куће засипала већ непријатељс 
мо и најзад, имамо ли услова за исхрану кад их и непријатељ нема?</p> <p>Сви усвојише ове напом 
 пробудише, пробудише ме тако као у сну кад кога изненада хладном водом полијеш.{S} У једанпут  
е мисли које су пре годину дана, у часу кад их је исказао, изгледале немогуће, па ипак постале  
оложаје непријатељске и тада се, у часу кад нико више није веровао у спас Србијин, родила у њем 
зи ли он да би било опортуно, у моменту кад Краљ и Врховна Команда напуштају земљу, уверени да  
, нико није у војску звао, ни у моменту кад је на фронт потерано све што пушку може понети.</p> 
а за име Карађорђевића и увек у моменту кад ови понесу, на својој снази и своме имену, борбу то 
ићски осмех који га је красио у моменту кад је, кроз кишу непријатељских танади, ујахао у освој 
но не мислите на капитулацију у моменту кад се Ваша војска, и поред овако силне навале, тако од 
це, као поморац буру, предосећа несрећу кад је она далеко, још врло далеко, кад је нико још и н 
орности?{S} Зар повести људе на кланицу кад услова за офанзиву нема и то људе десетковане, прем 
ћао да цео свој подрум да као напојницу кад падне Сарајево. — Они су из Митровице друмом у Липљ 
стави:</p> <p>— Обузе ме још већи страх кад спазих да је то пуста и порушена кућа, без врата и  
о срце и нисам смела, исто као оно отац кад је полазио, да сматрам то за тужан растанак.{S} И о 
 изнесеш главу из овога окршаја и дођеш кад год у своје село.{S} Не пожали тад, пођи до мојих,  
ини сусед — зар ја знам где.{S} Шта ћеш кад си војник па мораш.</p> <pb n="358" /> <p>— Е то је 
е, али сам се љуто преварио.{S} И у Ниш кад смо стигли те нас сместили, остао сам и даље србија 
их тамо у ред.{S} Па <pb n="628" /> још кад марширају а музика свира а народ виче „Ура“ а мени  
видиш му из очију да је Србин!{S} А још кад чујеш да му Србин командује: „Мирно, лево, десно, у 
чајене ларме у таквим приликама, па још кад се ствари морају скидати низ тако стрме степене, ка 
онети, а ово ти!“</p> <pb n="250" /> <p>Кад смо се тако опремили и натоварили а нана нас све пр 
потребне наредбе.</p> <pb n="195" /> <p>Кад је превалило подне, предходница са батеријом крете  
 децо!{S} Збогом!</p> <pb n="606" /> <p>Кад је изашао далеко ван града, он је сео у аутомобил и 
ead> <head>Србија у планинама</head> <p>Кад смо ми из Призрена кренули на север, Краљ, Влада и  
тамо.</p> <p>— И војска и народ!</p> <p>Кад смо претурили још неколико стотина метара, већ је с 
е тамо.{S} Лако ћете се вратити!</p> <p>Кад сам се растала од њега, размишљала сам о томе.{S} И 
<p>— Разумем, господине војводо!</p> <p>Кад се одвоји од телефона, капетан се живо даде на поса 
дјурио вагону у коме је Команда.</p> <p>Кад је наступила ноћ, главница наше војске повукла се с 
ежали те смо посустали под њима.</p> <p>Кад би већ пред зору а ми сврнусмо са стазе којом смо с 
а и на ћепенцима и под шаторима.</p> <p>Кад превали поноћ и секретар се диже да обиђе Краљевића 
и Дунав првих новембарских дана.</p> <p>Кад се наслушаш тих вести, ти пођеш кући да твојима кој 
ла Косово и отишла пут Призрена.</p> <p>Кад се једном откинула од Крагујевца, Врховна Команда н 
е је и даље остала распуштеница.</p> <p>Кад овај аутомобил прође, гомила под стрејом поче са св 
 се згрозио и одмакао брже даље.</p> <p>Кад сам, седећи јутрос на ономе обореноме дрвету извади 
 још могло наћи за храну и пиће.</p> <p>Кад је вече пало, у штали је већ увелико буктала наша в 
е је гледао и не благодарећи ми.</p> <p>Кад смо измакли мало од овог несретника, мој сапутник н 
тима које су се дале предвидети.</p> <p>Кад је ноћ већ пала, две стотине младића и деце под ору 
 а затим сасвим оголи и осироти.</p> <p>Кад се ослободи Уцињ и маче отуд турска сила, слеже она 
Призрену... толико им само реци.</p> <p>Кад беше синоћ да кренемо, те одох да му кажем збогом,  
овија се над забринутом гомилом.</p> <p>Кад ме је већ загушила и брига и дим, дигао сам се и кр 
у која је лежала над паланчицом.</p> <p>Кад је већ навукао и шињел и опасао револвер, он узе јо 
кара који је свој посао завршио.</p> <p>Кад каре стигоше у Блаце наиђе нова невоља.{S} Појави с 
наша катастрофа поверљива ствар.</p> <p>Кад се једанпут гомила нађе на левој обали реке, распрш 
моћи, о Русији, о Румунији и др.</p> <p>Кад већ прођоше дуги и бескрајни редови, поче једна по  
која све наглије обавија гомилу.</p> <p>Кад мрак обгрли гомилу, која се ваља друмом, тада она г 
удбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Кад год се старац, у овим брижним данима, враћао на пом 
чути, неће се ни издати така наредба а, када би се и издала, ви би после те наредбе још увек им 
бугарскоме рату, за време првих бораба, када су Бугари продрли на Криволаку.</p> <p>Када се пра 
ли, праћени својим помоћницима штабова, када су се почели пред вече, на његов позив, збирати у  
навао из доба његових јуначких подвига, када се крвавило по горама и планинама македонским, ост 
у.</p> <p>И начелник округа косовскога, када једнога јутра доби неповољне вести са гиланскога ф 
ђаји ваљали.{S} Био је он сведок можда, када су овим друмом, кроз равну Метохију, пролазили срп 
оје сам онда са Врдника догледао, онда, када сам целивао српскога Цара.{S} Како би тешко пропла 
ран и поуздан поглед којим ме је срела, када сам се успео на врх моста, умирио ме је.{S} Тај по 
градићеш тада и душу роба твога Јована, када приђе царство Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> 
тевана Дечанскога.</p> <p>Једнога дана, када је глас топова измешао своју сурову грмљавину са т 
онај Краљ, који је још пре годину дана, када је требало повести одлучну борбу и отерати неприја 
ма се он креће.</p> <p>Пре годину дана, када су Аустријанци под Поћореком поплавили западну Срб 
овај лепи тренутак пријатнога узбуђења, када материнска љубав и милошта прелази преко гора и пл 
пљански Грци, који су од 15. септембра, када је објављена грчка мобилизација као одговор на буг 
станици онога јутра, мислим 5. октобра, када је та станица била позорница најжалоснијих слика.{ 
колега, још је и на дан првога октобра, када су бугарска пушка и топ пламтели дужином целога фр 
<p>Сетих се и Енрика толедскога ритера, када у последњем смртоносном пољупцу посише отров са ус 
родом, као за време арбанашких покрета, када су оружани Арнаути из Љуме опкаљали конак и тражил 
и стајао је дигнуте главе у сред борбе, када су око њега праскали шрапнели и падали војници.{S} 
 зрна већ су тресла призренске кровове, када је пристао да напусти последњи слободан град Србиј 
и заваравани да савезничка помоћ стиже, када смо још имали и довољно муниције и хране и доста о 
длучне борбе на Овчем Пољу.{S} Доцније, када сам срео тога господина како пешачи измеђ Штимње и 
кању ја изгубих доктора али га доцније, када се већ сместисмо у селу, нађох и он ми рече о бате 
е 18. октобра, на сам дан Светога Луке, када ова батерија наиђе иваничким сокаком на чачанску к 
итуацију но што је била данас до подне, када су ђенерали решавали о повлачењу, и то је нагнало  
насиља, разорила.{S} И тек 1912 године, када је српска војска, сада снажнија и духом и снагом,  
ао оно новембарских дана прошле године, када је прва реченица телеграма, који је стигао са боји 
ила онако згодну прилику прошле године, када су Аустријанци заузели Западну Србију.{S} А кад је 
су ослобођени приштевци пре три године, када је Краљ ослободилац први пут слазио у Приштину, ра 
ва.{S} Сећам их се са приштинске улице, када су оно на Косово слазили топлички бегунци.{S} Кола 
S} То су они несретници што су се јуче, када је капетан излазио са батеријом из Чачка, начетили 
пратио развој лондонске конференције и, када је она донела прекид преговора и нову акцију на Је 
дали дефинитиван ударац српској држави, када су већ на досадањим фронтовима према српској војсц 
дњем тренутку некако поправити.{S} Али, када се и они већ растају од владе, кад крећу другим пу 
 онда узвишени, тек онда величанствени, када се дижу у душама народним а не само као украси вел 
развој њен.</p> <p>И несретни 16. јуни, када је бугарски владалац примио на себе да оружаном ру 
шку, први плотун, први дрхтај младости, када је 1912 године из Врање кренуо преко границе.{S} И 
устих двораца.</p> <p>Прве бесане ноћи, када сам о поноћи пошао прозору да бацим поглед на узне 
м слику посматрао.{S} Такве једне ноћи, када су се непрегледни редови војске морских валова лом 
p>Када је минуло већ далеко иза поноћи, када више под сводовима црквеним није одјекивао тупи уд 
ромаћи, вероватно је било близо поноћи, када сам са мојим скоро догорелим фењерчетом пошао кући 
и коју сам запазио на скопској станици, када је увређеној пришао један странац да јој обезбеди  
з наде и без утехе на Косову — па ипак, када се сетим оне слике у Младеновцу, ја ништа толико у 
и</head> <p>Већ је био пао први сумрак, када смо далеко испред нас, у једној дубокој долини, оп 
> <p>Веровао сам јој јер је одиста бол, када га је казивала, враћао увек њеноме мраморном лицу  
но месо.</p> <p>Нисам ни слутио, велим, када су та деца, бледа и уморна лица пролазила у недогл 
а војника, разумео сам мало дана затим, када првога дана по паду Скопља чусмо, да је у Феризови 
 је велики део Србије био још слободан, када сте и ви тако исто као и ми били заваравани да сав 
 је Син Господњи страдао ал је веровао, када је и на крсту био разапет.{S} Доћи ће, каже, и наш 
нак.{S} И он ми је, као и отац говорио, када је долазио на виђење:</p> <p>— Мораш бити храбра,  
еуговорена али ипак савезничка дужност, када су после Куманова послате српске трупе на Једрене, 
ица у којој је Краљ Петар Карађорђевић, када је изабрао царство небеско, пожелео да се причести 
мљеноме и болешћу испивеноме самртнику, када у трзају и ропцу, зазвони у души топли акорд и сен 
 са напором очи.{S} У једноме тренутку, када је сан већ претио да ме шчепа, чух шапат госпе у ц 
ни, коју сам срео данас, горе на друму, када је тужна, материнским погледом пратила оних четрде 
ека, где је оволико, још коју годиницу, када ће његова млада плећа понети бригу те она одморити 
нутка, не знам зашто, на његовог Гришу, када је <pb n="157" /> попио отров из Марушине чаше и,  
коме сну и мукла тишина свуда овладала; када је наступило глуво доба у које се мртви буде — деб 
је негде у близини копао српске топове; када су се владике и архимандрити, свештеници и калуђер 
мо смели сматрати то за тужан растанак; када се вратио рањен ми смо се морали поносити тиме.{S} 
ин, Ниш!{S} Што даље, само што даље!{S} Када сам пошла ка начелнику станице ја сам чисто страхо 
 све, изнад свега, старија од свега.{S} Када је мој покојни муж изговарао реч кућа, реч породиц 
то у пуном смислу речи сеоба народа.{S} Када су прва кола из овога покрета наилазила на приштев 
з вере у добру судбину свога народа.{S} Када би се одвојио од прозора, са којега је узалуд поку 
да је тетка још јутрос рано избегла.{S} Када сам се враћала већ сам чула зујање куршума око гла 
горњи спрат, где је моја одаја била.{S} Када сам се успео, са отворенога доксата догледало се д 
види <pb n="93" /> крај овога посла.{S} Када се натоварена кола испред ђенералове куће кретоше  
ушан коњ а друга страна руде празна.{S} Када <pb n="393" /> сам их пре у Приштини видео, са те  
стало од својих одлука да се склања.{S} Када би сад војска од једном почела да се повлачи то би 
</p> <p>— Косово је мања катастрофа.{S} Када је на Косову страдала једна војска и једна држава, 
му је било нечег звонког и свечаног.{S} Када је полазио у рат ми нисмо смели сматрати то за туж 
и доцније и неће наћи места за себе.{S} Када му се учини понуда да се на горњем спрату начини м 
ањен ми смо се морали поносити тиме.{S} Када је други пут дошао, са тешком раном у грудима и ле 
а свију нас ово последње разочарење.{S} Када сам је упитао шта мисли, шта ће; она ми ни речи ни 
а стиже отуд са Дрине, са Суве Горе.{S} Када је 27. септембра непријатељ, после вишедневне борб 
 шајкачи и сео је на митровачки воз.{S} Када сам га, много доцније, срео у планини, где спава н 
д те године као од неке црне немани.{S} Када је у београдскоме двору примао честитања о наступа 
 сабрала све наше сузе на своје очи.{S} Када <pb n="443" /> се сада, у ноћи, појавила у дворишт 
инцу, код Побратца и пред Сарајевом.{S} Када му капетан поузданим гласом понови све, што је ран 
 несташно играли под чуновим кљуном.{S} Када је кљун дотакао обалу, он је хитро искакао и грлио 
501" /> ужаснога, било је оправдано.{S} Када сам наишла на отвор колибе, вриснула сам као рањен 
 сурим шињелом и са пушком о рамену.{S} Када примети моју обазривост, слика ми приђе и шану:</p 
14" /> падне на бојишту за Отаџбину.{S} Када сам му ја доцније, у својој материнској себичности 
ости избегао једном војничком смрћу.{S} Када се буде неуспех ове експедиције крунисао губитком  
 то било у њима што ме је охрабрило?{S} Када сад, далеко од непосредних утисака, размишљам о ст 
 поглед праштања или молба за помоћ?{S} Када сам још са сувих, усијаних усана, чула вапијућу ре 
! — умеша се трећи да спасе ситуацију — Када би опасност била близу, Команда би Трупа извесно в 
 главу облацима од барутнога дима.{S} А када се та грмљавина почела оглашавати и отуда од Младе 
мо ми дошли, видеће успут невоље наше а када буде прошао кроз Подримље да прими Бистрицу, пре н 
И то ће бити доба које сања мајка, доба када ће он на своја млада плећа понети бригу, те она од 
ор о тужноме чину.{S} Сећали су се доба када је ту исту круну, саковану од Карађорђевих топова, 
S} Умор и напор им је повио леђа у доба када се младост уме тако поносно да испрси а млада снаг 
вало да напуштате вароши без вере, онда када је велики део Србије био још слободан, када сте и  
ула сам у Ваљево и стигла сам тамо онда када су колима износили из вароши наше мртве војнике на 
ли чекајте да видите како је бона слика када се напушта варош без те вере.</p> <pb n="216" /> < 
ду да му казујем, све од онога тренутка када смо се растали, као што вама сада казујем.{S} Каза 
авду и сину и мужу.{S} Али, од тренутка када сам осетила да у томе војнику има оца, да хладан в 
али у Приштину и Митровицу, од тренутка када се пресече железничка пруга за Солун, потеже све д 
ете.</p> <p>Ноћ је већ увелико овладала када смо се спустили у дубоку долину у којој лежи Суха  
{S} Цена је коња нарочито много скочила када је Врховна Команда почела нагло да купује велики б 
 бегство има увек када.{S} Ево како има када; сад сам се вратио са Љум-Куле и не знам куда ћу,  
и <pb n="218" /> угаси онако као лавина када се проспе из усијане планине.</p> <p>Да ли онај ње 
и неискуснога детета од шеснаест година када је младост, још нетакнута грубошћу стварности, так 
 чека.{S} Ветрић када би шушнуо, јејина када би лупила крилима, вал када би ударио у стену или  
ије, загустило тако да је било момената када се морала главна улица затварати војском и жандарм 
} Отуда толика забринутост код бегунаца када прште глас да је пут за Бицан затворен.</p> <p>— С 
и.</p> <p>Ја и нехотице устадох на ноге када госпа прође мимо наше ватре и понудих јој своје ме 
 Можете ли, војници? — упитао би по где када стари војвода, заморен болешћу и злом судбином.</p 
ивали још новембра месеца прошле године када је Поћорек преплавио западни део старих српских гр 
нога гунђања, наста одвратност и гађење када се из ових биографија сазнаде какво је то красно д 
е ли приметили мало час покрет животиње када је чула команду?</p> <p>— Јесам!</p> <pb n="337" / 
ним гранама, којима су опомињали вочиће када би ови уморни застали или ударили у страну.</p> <p 
 и прошлост и будућност.{S} Те две Мице када су из новина поуздано сазнале да нам стиже у помоћ 
елико је превалило зимско студено сунце када у дну Косова угледасмо малено село Штимњу.{S} Око  
х зала и других невоља али најцрња беше када наиђе страшна година.{S} Борили се наши, борили па 
 смрт звала и смрт слатком чинила.{S} И када је европска себичност грубо разорила сан једнога м 
ећања и многобројних наших надања.{S} И када ме је најзад савладао сан, мени се чини да сам још 
 онамо управити жеље, онамо тежње.{S} И када су једном две младе војске, двеју тек никлих држав 
а, где ће нам звери кости глодати.{S} И када доспемо тамо где смо јутрос кренули, умираћемо још 
тискале су се гомиле пред пекарницама и када су први, који су снагом рамена и руку продрли до ћ 
застала пред једном двоспратном кућом и када е вођа тихо ударио алком у врата, на горњем се спр 
ину.</p> <p>Био је сведок овај старац и када се пре триста година диже народ из Метохије, те са 
сти, тако лепа, бујна и свежа.</p> <p>И када је мајка, милујући му бујну косицу, пуних очију су 
вци, са родитељским сажалењем осмехнули када су сагледали ове кржљаве младиће и говорили су међ 
еђене, оне би прелетале час на тренутак када му се предаје Душаново Скопље, час на Торлак са ко 
нине...{S} И, вели, за бегство има увек када.{S} Ево како има када; сад сам се вратио са Љум-Ку 
 на положајима, пробавио цео дан и, тек када се већ чула грмљавина на Мраморским положајима код 
 стражару где сам.{S} Умирио сам се тек када сад спазио зидове зграде у којој је станица и пожу 
нуо, јејина када би лупила крилима, вал када би ударио у стену или ма какав шушањ, који би јој  
пун наде, пун вере, очекивао сретан дан када ће мој јединац саградити свој чунић и поћи својим  
не песме!“</p> <p>Мој син је био срећан када је слушао ове очеве речи; у њему се још тада разви 
лим да би овом приликом био једини спас када би Руси искрцали војску у Варни и Бургасу.</p> <p> 
ц сам себи, залазећи мислима у прошлост када је један сјајан покрет српскога народа, неприхваће 
угашеним очима сјај.{S} Не само то, већ када би исказивала свој бол, код ње би се јављала и нек 
на бди она сваке ноћи и чека.{S} Ветрић када би шушнуо, јејина када би лупила крилима, вал када 
насто сам се опирао сну, узносећи главу када би клонула на груди и отварајући са напором очи.{S 
 својим, тај може појмити жалост његову када се мора са тим оружјем и на овај начин растати.</p 
рва топла реч коју сам чула, у тренутку када сам се осећала тако осамљена и тако празне душе.</ 
у неправду према своме сину, у тренутку када се он као војник борио.{S} Он је отишао на <pb n=" 
и.{S} Стигао је у Куршумлију у тренутку када су се и тамо чули топови и његова већ узнемирена д 
ници а други пут на приштинскоме гробљу када је обилазила гробове и палила свеће изгинулима у р 
емљи нису испране.{S} Значи изгинули су када је пао мрак пре сат и по или два.{S} И ништа друго 
 клицао: „Слава теби, Боже наш!“ у часу када је Душан Силни стављао себи царску круну на главу. 
олегао црн дим који гуши.</p> <p>У часу када смо улазили у Призрен мени се поновила и наметала  
зитет“ гледао један пут ватрогаску чету када се враћала са пожара.</p> <p>— Па и ако се враћала 
тно.</p> <p>Све те околности, у моменту када пада Страцин а нагло се бега из Куманова, биле су  
 ...</p> <p>Ледена слутња ми опече душу када сам је спазио ту, на ивици, где је довољан само је 
ави.{S} Тргла сам се и збацила покривач када сам чула лупу на вратима.{S} Жива сам претрнула и  
аше број гладних.</p> <pb n="142" /> <p>Када се на подне пребрине та тешка брига за јелом, извл 
мирно и трпељиво.</p> <pb n="397" /> <p>Када се девојче разгреја под ћебетом, извуче мало главу 
>XIV</head> <head>Кроз Косово</head> <p>Када смо пре месец дана кренули из Скопља на Косово, по 
било моје последње виђење с њом!</p> <p>Када је пала ноћ, последња ноћ пре но што ћемо кренути  
очајни гласови: „Тата, тата!“...</p> <p>Када је војник завршио своје тужно казивање, један омал 
вљала мастиљави траг за собом...</p> <p>Када сам је сада на друму срео промрзлу и понудио јој ћ 
ма подели све невоље изгнанства.</p> <p>Када сам јој помогао да се споразуме са Галипољком, осе 
ала сам се мирнија и слободнија.</p> <p>Када ме пропусти посилни да уђем у канцеларију, у моме  
ога другога сина, умрла и мајка.</p> <p>Када је последњи пут одлазио од куће, пред крај августа 
лој судбини која их је постигла.</p> <p>Када се већ разбуктала ватра у заветрини, иза ханскога  
ута окренули у црквеним вратима.</p> <p>Када је минуло већ далеко иза поноћи, када више под сво 
 водила обалама јадранског мора.</p> <p>Када је још 13. октобра отишао из Ниша у Врњце председн 
 па њени вали немилостиво плаве.</p> <p>Када би се осврнули за собом, чули би само лом, прасак  
рија да се пошље у бојне редове.</p> <p>Када сам тога јутра са два пријатеља отишао начелнику,  
 залагивали своје големе болове.</p> <p>Када се мало прибра он сам настави:</p> <p>— Кад смо из 
пазити да се тама већ разређује.</p> <p>Када је прође навала суза, госпа у црнини сама диже гла 
азборитога војничкога старешине.</p> <p>Када смо такве разговоре водили, увек смо се издвајали  
ка трулој византијској империји.</p> <p>Када је 1878 године војска малене Србије, која је пошла 
днички се помагали и подржавали.</p> <p>Када ми овом приликом приђе учитељ, његов пријатељ оста 
се то.{S} Извесно ће се уредити.</p> <p>Када сам у томе тренутку покушао да браним небригу којо 
 утврђеном на тој првој седници.</p> <p>Када је после те одлуке поведена реч и о артиљерији, ко 
 и посматрао сам је дуго и дуго.</p> <p>Када је завршила, те се широм гробља залелујаше пламичц 
о и овом приликом да их тражимо.</p> <p>Када нас је од јутрос пробудила вест, да су нас ноћас о 
 и настаје тама и неремећен мир.</p> <p>Када је те ноћи превалила поноћ измеђ 3. и 4. октобра и 
а се XIII. пук повлачи у нереду.</p> <p>Када су се тога дана по подне опет састали команданти у 
покрет на Гази-Бабском положају.</p> <p>Када је воз пролазио крај железничког машинског депоа,  
 су Бугари продрли на Криволаку.</p> <p>Када се праштао, полазећи у тај рат, мезимче, ово што с 
гано кретала и гмизала по друму.</p> <p>Када смо, јуче у сумрак, кренули из Приштине а кроз ноћ 
е на путу од Косова ка Призрену.</p> <p>Када је пала вечерас ноћ, ноћ од 12. новембра, Престоло 
 собом: „Шамарима ћемо их тући!“</p> <p>Када је код Рама први заробљеник Немац, пао у руке наши 
 и покој души његовој.{S} Амин!“</p> <p>Када сам завршио молитву и окренуо се војнику да му вра 
} Нисам се, уморена духа и тела, осећао кадар да водим дуге разговоре.{S} Нисам осећао ни да је 
} Ни један фотографски снимак не би био кадар да да ову слику, јер где би један снимак обухвати 
 дарданелске експедиције, који је увек, кадгод се расправљало о томе, упорно тврдио да се Цариг 
 или кочијаш.{S} Кола су, види се, била кадгод боља кола, али сад би само могла служити за изно 
рије:</p> <p>— Јеси ли и ти, нано, била кадгод дете?</p> <p>— Јесам, рано!</p> <p>— Овако као м 
ро годину дана и... ко зна хоћемо ли се кадгод видети?</p> <p>— Смем ли знати одакле одступате? 
 је човек и честита раја.{S} Нити је он кадгод потезао на дахијске људе, већ су ту једну ноћ, п 
само део грађе, могу бити задовољан ако кадгод будем сматран сарадником на томе великоме делу,  
ав локални напад, као онај неки дан код Кадибогаза и онај други код Књажевца.{S} Али смо ипак,  
напали су Бугари нашу границу у близини Кадибогаза.{S} Софијске дипломате, које су по свом наим 
а ову децу, онако као што је само мајка кадра предосетити.</p> <p>Казивала ми је у Приштини јед 
ромашна светлост из фењерчета није била кадра допрети зрацима ни за пун метар предамном, те сам 
} Никад ни уметникова кичица не би била кадра ставити је на платно, јер не само што би му прома 
 кроз која смо пролазили, нису нам била кадра ни мрвице понудити.{S} Сретнији, који су колима,  
но прибирала и сређивала, да би их била кадра наставити?</p> <p>Нисам је узнемиравао већ — обгр 
рабили количину коју је једна пекарница кадра била дати, остали су се враћали очајни <pb n="385 
пошао да би стигао пре но пешке; она би кадра била да заустави железнички воз, само да задовољи 
гантској борби нисмо сами, да је до нас кадра допрети рука моћних, да над нама бди брига моћних 
{S} И ако његове старачке очи нису биле кадре догледати оно што је он желео да види, он је ипак 
ући се.{S} Па ипак наиђу појаве које су кадре скренути пажњу гомиле.</p> <p>На широкој пољани,  
аљеви немају ту моћ, војсковође то нису кадре али ви сте осећај, ви сте мисао; а осећај и мисао 
p>— Мислите?{S} Темељи смо ми, који смо кадри кров саградити.</p> <p>— Ко ми?{S} Ви који пролаз 
поља и наше горе.</p> <p>Ту мисао нисмо кадри понети ми, изнемогли животом, профанисани обзирим 
ећај, ви сте мисао; а осећај и мисао су кадри и мртве из гробова да врате у живот.{S} Кад тај п 
Какве лиферације, молим вас, сем ако су кадри да нам лиферују савезничку војску.{S} Него, хоћет 
јске ни њени надчовечански напори, нису кадри више зауставити бујицу, која је већ преплавила се 
ом или сузом или немим ћутањем, које је кадро и највећи бол да изрази.{S} Ено га један, клеко н 
код „Славије“ кад стиже с Бањице десети кадровски пук и поче да се расипа у ланац.</p> <p>— Лан 
 је и на крсту био разапет.{S} Доћи ће, каже, и наш васкрс, али га морамо трпљењем откупити.</p 
ад се није заплакало, само се смеје.{S} Каже нана мојој жени: „Е, моја снајо, да беху моји тако 
, ако има кога таквог рсуза, боље да га каже село па само њему да суде и ако има у кога пушке б 
<p>— Ипак бих ја волео... — покушава да каже своје мишљење песимиста али га одушевљени одмах пр 
знаш само како је мудрица и како уме да каже, те толико пут сам помислио: штета што није мушко! 
већ и лекари изгубили поуздање, неће да каже праву истину и залагује га новим надама.{S} Можда  
о стиже ко од нас ма једну реч утехе да каже очајнику, он отвори врата и суну у ноћ, суну у смр 
 је капетан, не желећи јој дозволити да каже оно што је и сам у томе тренутку помислио и што му 
 душу.{S} Његов друг, учитељ, заусти да каже нешто, па му реч заигра у грлу и недорече је већ с 
p>— Кад могу остали... — заусти неко да каже.</p> <p>— Остали неће тако путовати.{S} Врховна Ко 
се и ово одржава... — заусти ађутант да каже, али га Краљ пресече:</p> <p>— Не можемо победити, 
га, ево и сама Марка пред тобом па нека каже?“ „Добро, вели, попе, та ти је реч спасла село али 
друго.{S} Е, сад нека дође неко па нека каже: „Ама ја не бих волео на то поље!“ Шта ће да му ка 
а крај мене, да и она види, да ми и она каже.{S} Она учини и кад опипа детиње ножице, она ми не 
у, да чујемо шта о томе власт зна и шта каже нишки телефон.{S} Чаршија је већ била узбуђена и т 
ћеш ваљда да војник побегне па да после каже: био сам узбуђен и то да му буде олакшавна околнос 
 три месеца или три године!</p> <p>— Не каже пророчанство — вели други — да ће цела Србија бити 
ти дојучерашњега пријатеља док ти се не каже.</p> <p>Срео сам једнога таквога познаника, којега 
> <p>Њу нико не зове у воз, њој нико не каже да уђе а она сама или нема снаге или нема <pb n="3 
и је често пута увредљива фраза, кад се каже зато што је то ред, кад се каже из учтивости.{S} У 
 кад се каже зато што је то ред, кад се каже из учтивости.{S} Учтивост је у најчешће случајева  
не Команде у Призрен сам собом тумачи и каже све.</p> <p>— Па добро, је л’ то ко видо својим оч 
 запазио код ње намеру да ми све о себи каже.{S} И одиста, она након дуге паузе, коју ја нисам  
 објасни ако зна какав нови план: да ми каже по његовом плану где могу преноћити, где добити хл 
 објасни ако зна какав нови план; да ми каже, по том плану, где могу добити хлеба, где преноћиш 
ј, устај!“ викала је и није умела да ми каже ништа но само ману руком и ја необувена појурих ка 
ге да говори.{S} Једва се прибрао да ми каже само неколико речи:</p> <p>— Молим... кола... болн 
ити, где добити хлеба.{S} Само то да ми каже.</p> <p>И овом приликом, у Призрену, кад смо се ср 
хлеба, где преноћишта.{S} Само то да ми каже!</p> <pb n="115" /> <p>Тако и једна жена, сиротица 
 n="449" /> девер је виши официр) па ми каже да Немци мисле на прелазак на Морави, а овде ће ко 
а га тешим.</p> <p>— Истина је, срце ми каже да је истина.{S} Кад тако говорим о њему или кад с 
 Глумац? — изненадих се ја.</p> <p>— Он каже да је глумац.</p> <pb n="156" /> <p>Пођох одмах та 
ду.{S} Па, питам ја њега, како то, а он каже:{S} Немци, Томо, имају једну политику а наши, Фран 
е! — тврди му и једанаести.</p> <p>— Ко каже, од кога си чуо? — пита онај не би ли сазнао што в 
војник из групе.</p> <p>— Е, је л’ тако каже песма: „Све што браћа за дан назидала, зла би вила 
! — одважи се један међу нама да гласно каже слутњу свију нас.</p> <p>— Или смо је ми упалили п 
 сваке ноћи пали на прозору да јој сину каже пут, гори увек подједнаком светлошћу вере и наде.< 
дина, сад ми је тек двадесет прошло.{S} Кажем ја једаред баби: „Бабо сад у јесен ће и мене регр 
шкарање потврди то сад понова.</p> <p>— Кажем ја — вели — да сам чуо!</p> <p>— Ал’ ти кажеш ско 
p> <p>— Нека мобилишу, па шта?</p> <p>— Кажем само...</p> <p>— Кажете, да, ал’ не треба тако ни 
и!</p> <p>— Ама зар?... — заустих ја да кажем нешто а он ме прекиде и настави.</p> <p>— Боље је 
 <p>Тек сам измакла, не умем ни сама да кажем колико, а топови опет почеше на све стране да биј 
оне реке, али даље...</p> <p>Заустих да кажем нешто али ме она не сачека већ настави:</p> <p>—  
 — осетих потребу да овим добрим људима кажем што.</p> <p>— Давно, од летос! — одговара отац.</ 
ја да останем да ме заробе!</p> <p>— Не кажем то, али... видите, могло би бити ако моравска див 
уће је цео свет ослободити.</p> <p>— Не кажем цео свет, господине...</p> <p>— Да али ви молите  
о.</p> <p>— Видите, млади човече, ја не кажем да ви у свему немате право али, мислим да у полем 
он живо. — Вала, ако хоћеш, право да ти кажем, није бољи него смо ми гори од ње.{S} Подноси, ви 
“ — „А зашто да бегају?“ — „Право да ти кажем ага, да смо знали да ће нам овако честит ага доћи 
ну за собом.{S} Оно је било, како да ти кажем, као кад туђа стока уђе у њиву па је склептају са 
b n="265" /> <p>— Па ти не веруј, ја ти кажем шта сам чуо! — додаје један суви и болешљиви госп 
езе.</p> <p>— Сто хиљада војника кад ти кажем!</p> <p>— Пензионисан је 1910. године!</p> <p>— А 
! — заниха нана главом — А треба да вам кажем шта су радили те да памтите.{S} Даће Бог порашћет 
ку војску.{S} Него, хоћете ли ја да вам кажем зашто ови посланици бегају са женама, првим возом 
а на овоме фронту, па не могу ни да вам кажем ништа, али... — затеже опет гласом који казује су 
ријатеља.{S} Хоћете ли дозволити да вам кажем један пример, који ће вам одговорити на питање, к 
ласом који казује сумњу. — Право да вам кажем, ми који долазимо озго, из старих граница Србије, 
 уздржа — Ето, натераћете ме још да вам кажем ствари које се не казују, које су поверљиве.</p>  
, али нама...</p> <p>— Доста је кад вам кажем један батаљон! — тврди одлучно онај одушевљени са 
ј!</p> <p>— Дакле упамтите, ово што вам кажем ствар је потпуно поверљива.{S} Савезничка је војс 
палу децу; да проговорим са њима, да им кажем топлу материнску реч, да их упознам са новим друг 
 вашега Мирка...</p> <p>— Шта још да им кажем?</p> <p>— Ништа... то... да сам се убио... убио с 
илисаног адвоката.</p> <p>— Ја вам опет кажем, Русија ће нам у последњем тренутку прискочити.{S 
за тебе!“ Тада сам први пут смела да му кажем: „А зашто, ниси ми брат, па...“ Он ми пресече реч 
 казала?{S} Како ћу, којим речима да му кажем, како да почнем?</p> <p>Једнога тренутка дође ми  
6" /> смо подједнаки, те ћу смети да му кажем:{S} Ето, и ти си унакажен, па те ја ипак волем!</ 
се створим пред њега, колико само да му кажем: „Бабо, ја сам србијански војник!“</p> <p>— А кад 
ад беше синоћ да кренемо, те одох да му кажем збогом, он ми рече:</p> <p>— Скини то србијанско  
то да не разуме.{S} Ако и не зна шта му кажем он види да ме га је жао.</p> <p>— Што ја да га жа 
 и пољима, на све стране па... нема.{S} Кажемо јој баш, нек се склони овде, под овај кров, док  
па шта?</p> <p>— Кажем само...</p> <p>— Кажете, да, ал’ не треба тако ништа на памет говорити.{ 
у рђавих људи кажите их сами, ако га не кажете а ја га нађем, ником главе на рамену остати неће 
огу не може ни сад да стане чврсто и ви кажете то је све једно и још кажете, лакше је бити рање 
не спасе што може.</p> <p>— Је л’ ви то кажете да би ме умирили или из уверења?{S} То значи ви  
врсто и ви кажете то је све једно и још кажете, лакше је бити рањен него контузован.</p> <p>— П 
ја — вели — да сам чуо!</p> <p>— Ал’ ти кажеш скоро си чуо?</p> <p>— Скоро? — учини он — шта зн 
 да им се источи најбоља ракија.{S} Ако кажеш да немаш камџијом ти одговарају, па мораш да нађе 
 не бих волео на то поље!“ Шта ће да му кажеш ако си прави шахиста?{S} Рећи ћеш му да је будала 
у!{S} Ко ће да одговара за ово?{S} Ајд, кажи ми, ко ће да одговара за ово?</p> <p>У том се осет 
се више збуни и унезвери.</p> <p>— Ајд, кажи нам, мала, све по реду како је то било и шта је би 
шише а бабо опет њима петицу, па вели: „Кажи:{S} Авај, Босно, сиротице клета!“ Свирачи засвираш 
рсто <pb n="493" /> се држи за војников кажипрст.{S} Војник салутира:</p> <p>— Господине, ово с 
 пепео са цигарете, коју је држао измеђ кажипрста и великог.</p> <p>— Ви као да не верујете у њ 
х ли ја вама ако има у селу рђавих људи кажите их сами, ако га не кажете а ја га нађем, ником г 
амо у гомилу као да би хтеле запитати: „Кажте нам искрено, је л’ довољно безбедно у Приштини, а 
и Влада и Врховна Команда, сви одоше... кажу и Феризовић пао...</p> <pb n="354" /> <p>— Па то б 
да намирим дете па да пођем за кола.{S} Кажу тешко их је наћи ал тражићу ипак.{S} Сама сам с де 
но кад у великој даљини горе ритови.{S} Кажу то је Липљан али је још врло дуго поћи до њега.{S} 
з варош крај нас и оде на Зејтинлик.{S} Кажу, ови су дошли са Дарданела а сад се чекају пукови  
ребица, а командат заустави батаљон.{S} Кажу, стигао од некуд глас, Аустријанци се уставили код 
оња с товарима и скрхала се у амбис.{S} Кажу да је ту било докумената који су за увек пропали.< 
лаву он ће:</p> <p>— Кој све ратује?{S} Кажу многи цареви и краљеви?</p> <p>— Многи, сви!</p> < 
и они ратују?</p> <p>— Истина.</p> <p>— Кажу да бацају ватру озго?</p> <p>— Бацају бомбе и пуца 
едње одбране али ми нису ништа знали да кажу.{S} Један чак слеже раменима па додаде: „Ко зна, д 
— Питао, веле, прешли, шта има друго да кажу.</p> <p>— Па онда... и ми треба да крећемо, а?</p> 
аробљеника.</p> <p>— А шта је тамо, шта кажу?</p> <pb n="482" /> <p>— Не кажу ништа, слежу раме 
о, шта кажу?</p> <pb n="482" /> <p>— Не кажу ништа, слежу раменима!</p> <p>— Па јеси питао?</p> 
милице и цеде их питањима док им све не кажу.{S} А људи се на пролазу већ и здраве речима: „Има 
ји је умео казивати и оно што новине не кажу, и око њега би се обично окупљале те гомилице.{S}  
изненада наредба да и ми кренемо, ал не кажу на коју страну.{S} Једни говоре на руски ћемо фрон 
а им да се греју.{S} У разговору, ако и кажу коју реч, избија маглица из уста, јер мраз све јач 
е гледајући у мене, више сам себи — али кажу људи, некад у старо време, била нека аждаја која ј 
јнике али ни они нису знали ништа да ми кажу.{S} Један ме само научи да одем у болницу и да се  
ваља.{S} Званично ништа немамо, ал тако кажу.{S} Веле непријатељ је кренуо из Ваљева, слази пре 
служби у којој је.</p> <pb n="71" /> <p>Кажу — ако је тачно — да су још јуче, на дванаест часов 
 сам се успут да и она није избегла.{S} Казала сам јој све, све, исповедила сам јој се као што  
 растали, као што вама сада казујем.{S} Казала сам му све, све, све...{S} Нисам дизала очи, да  
ана настави:</p> <p>— Нисам вам још све казала.{S} О како је дуго и како је много то што би има 
је?{S} Како ће примити све што му будем казала?{S} Како ћу, којим речима да му кажем, како да п 
ма са бојишта.{S} Све оно што би новине казале или што би се и иначе чуло, не би ником било дов 
следњем тренутку остао, предомислио се, казали му, одвратили га.</p> <p>А док смо се ми тако не 
ваљда скрили пушке своје а ни њему нису казали!“ „Је л истина, попе, тако или друкчије?“ „Истин 
ли га ђенерал није ни слушао.{S} Велика казаљка на станичноме часовнику нагло је одмицала и вој 
јанствено лебди у ваздуху, оком се види казаљка историје како се одмиче, као оно што се на вели 
ник за три убиства, па кад су се сви из казамата разбегли...</p> <p>— Па добро, шта мислиш?</p> 
ију, као да се уједанпут отвори ватрени казан пакла.{S} У оној ноћи, на друму, са дететом на ру 
ије из гомиле и жагор личи на клокотање казана који кључа.{S} Узнела сам најзад мртваче више гл 
манду, што су му одвојили по где што из казана.</p> <p>Шестога дана путовања, Краљ је сишао у Д 
оних прича, које казују толико пута већ казану истину, да је материно срце једнако у сва доба и 
 кућа.{S} Најпре један и двојица, као у казану који почиње врити <pb n="132" /> што са дна где  
иша, јутрос рано при предаји дежурства, казао тастером поверљиво своме скопљанском колеги а на  
ца какав рањеник са Косовскога бојишта, казао је какво је стање оставио кад је напустио борбу и 
м им казао да сам роб, него само онако, казао сам да сам у Нишу <pb n="644" /> и да ми је добро 
ао да уз гусле поје.{S} Још нам је попа казао и неколико топлих речи.{S} Реко нам је, да морамо 
моићи, шта знам ја!“ Није ми више ништа казао ал сам ја видо из његових очију шта је мислио.{S} 
ковићевих прочитали да он ипак није све казао, остали су и даље крај њега и повукли се заједно  
n="41" /> <p>Ту се говори о томе шта је казао „наредник из дивизије“ и „жандар из начелства“ и  
} И ја сам га послушала и што год ми је казао ја сам га послушала.{S} Кад се објавила мобилизац 
 тражила? — обратих се ономе који ми је казао њену злу судбину.</p> <p>— Тражила, до сад је лут 
 и да дане душом и, том приликом, он је казао да је Румунија објавила рат а Французи заузели Зе 
волвера на потпуковника, јер му је овај казао безочну реч, па ено...{S} Нико више не цени ни св 
3" /> <p>— Ама чекајте мало!{S} Кад сам казао да је у Врховној Команди било добре воље, ја ниса 
на јесу ли то писмо добили.{S} Нисам им казао да сам роб, него само онако, казао сам да сам у Н 
ком неповољних вести које му је телефон казао — Куманово је већ евакуисано и власти га напуштај 
, не говорите то, човек ми је поверљиво казао.</p> <p>Сиромах доктор, доброћудан као и сви марв 
 слеже око вагона да разваљује.{S} Неко казао да је шећер па нагрнуше и жене и деца са корпама, 
а ми је довољно било и да ми је довољно казао; осетио је да је одлио мало горчине из душе па му 
нда кад смо се растајали, кад ми је оно казао а сад, без ока и пребијене вилице.{S} Нисам умела 
<p>— Где сте ви то читали, ко вам је то казао?</p> <p>— Па мобилишу.</p> <p>— Нека мобилишу, па 
ринући се где је.{S} Дечко је још синоћ казао мајци да он неће да бега, он хоће с браћом да пог 
 заслуга.</p> <p>— А ја ћу вам, видите, казати један обратан пример, који је садањи, није од пр 
о ће нам то још и сад?{S} Зар није боље казати овоме свету: склањај се за времена, него после д 
ј страх гуши и сад грло од онога што ће казати, као што је гушио онога тренутка кад се ужас дес 
 и облила је сузама.</p> <p>— Све ћу ти казати, све по реду.{S} Реци ми само како ти је, како ј 
ајком, сестрама и братићем, не умем вам казати.{S} Плакали су, ето, а и шта би друго!{S} Бојали 
бог свађе, ово је...</p> <p>— Ја ћу вам казати шта је ово — рећи ће онај што је код прве лешине 
 и не би знали, али ће се наћи ко ће им казати.{S} Аустријанци уз војску која окупира вароши во 
 се као да још нисам спремна како ћу му казати, изгледало ми је да се нисам још прибрала.{S} За 
> <p>— Ако су поверљиве не морате ми их казати.</p> <p>— Не морам!{S} Знам ја да не морам, ал е 
<p>— На коју страну?</p> <p>— Видећемо, казаћу!</p> <p>— Стока је преморена! — усуди се да прим 
ове избеглица, као бујица, као поплава, казивала нам је да ће остатак српске војске, која још н 
и што и, кад се враћала, причала ми је, казивала ми је све што је видела и чула.{S} Причала ми  
 сестра и обраћала сам се самој управи, казивала његово име и презиме и питала налази ли се у т 
ано да казује много, много, много...{S} Казивала је тихо, гдекад шапатом а гдекад узбуђено; где 
дрхтао глас и затреперио као струна.{S} Казивала је смишљено, приповедачки, литерарно.{S} Упоре 
о сам јој јер је одиста бол, када га је казивала, враћао увек њеноме мраморном лицу израз живот 
е далеко тамо међу догађаје о којима је казивала и које је вероватно прибирала и сређивала, да  
о и пут којим идемо, заморила је јер је казивала из душе, јер јој је свака реч била осећај, сва 
еоград, код њене <pb n="401" /> снаје и казивала ми је како је у Београду лепо, како има велики 
 како би свећица на њеноме гробу у ноћи казивала пут сину и под светлошћу те свећице могле и у  
> <p>Та вест, која се шапутала и гласно казивала, која је пролетала и дерала кроз варош и кроз  
је само мајка кадра предосетити.</p> <p>Казивала ми је у Приштини једна ојађена мајка, која је  
у му већ клонуо поглед и опуштене руке, казивале да је уморан и телом.{S} Са његових је усана и 
 су се вести просто гутале.{S} Те вести казивале су да се на фронту наши јуначки држе, да немач 
 смрти.{S} Проширене зенице у очима јој казивале су да је она у овоме часу догледала нешто, што 
 преживимо још само ноћашњу ноћ!“ Нисмо казивале једна другој ал нас је обе било страх да се он 
 га нисмо грдили успут, жалили смо га и казивали му благе речи, али их он није разумео.</p> <mi 
чун увек пристајао.</p> <p>Сви ти снови казивали су једно и исто самохраној старици, подхрањива 
воти.</p> <p>Повео сам их и успут су ми казивали своје невоље.{S} Путују из Крушевца, на једним 
и; они су сами собом и својим путовањем казивали и сувише јасно какво је стање у Нишу.{S} Иначе 
а да чујемо што а у ствари, ми смо њему казивали јер нам он није имао шта рећи, толико само, да 
а се прича причала у нашим логорима.{S} Казивало се, како су Аустријанци при сусрету са Немцима 
 и вукло ме је нешто тамо.{S} Све ми се казивало као да ћу га тамо наћи.</p> <p>Девојче се дуги 
ала, сузе на очима и нешто тешко у души казивало ми је да је отац погинуо.{S} Сад сам се тек ос 
тку она није изговарана гласно, није ни казивана њеним правим именом, али је ипак она лебдела у 
олико могу, да не озледим целину њенога казивања које је код мене оставило тако дубок утисак.</ 
стрпељиво сам очекивао да настави своја казивања.</p> <p>Ноћ већ дубока и тишина, мукла тишина, 
плављен тим мислима и не слушајући даља казивања писарева, који је тапкао за њим по блату, капе 
 Е онда знате!</p> <p>Одмори се мало од казивања, јер смо се баш пели уз неку тегобну узбрдицу, 
S} Ма да ме је умор био давно савладао, казивање госпе у црнини одржавало ми је напрегнуте живц 
облише сузе, загрцну од плача и прекиде казивање...</p> </div> <pb n="507" /> <div type="chapte 
ла мирно и без прекида да настави своје казивање.</p> <p>— Старица је излазила по где кад, да н 
 је понесе понова, пође и настави своје казивање.</p> <p>— Отишла сам у Скопље и као и свуд у д 
вна свој корак са мојим и настави своје казивање:</p> <p>— После ме одведе бабо у гомилу, тамо  
моју.</p> <p>— У нас — настави он своје казивање — био већи српски барјак но црквени, па кад до 
Не знам је ли мој сусед наставио и даље казивање.{S} Довде сам слушао са пажњом а затим ме је с 
т у кући и међ својима, он настави даље казивање:</p> <p>— А колико је пута бабо тако спустио р 
/> оних, који су већ почели заборављати казивање својих оцева и дедова, пробудиле на један мах  
ио мало и припалио лулу, те настави сам казивање без ичијих питања.</p> <p>— Их, што се направи 
причавам га својим речима.{S} Официрево казивање је било можда природније и једноставније, али  
и минери.{S} Нек изволе сад!</p> <p>Ово казивање поче допуњавати једна скорашња добеглица, беог 
да, који ми привуче сву пажњу на његово казивање и, што сам пажљивије почео слушати, све сам ви 
стави да казује, бојећи се да ће његово казивање бити сувишно крај бриге, коју нам је донео сус 
к се проноси кроз ноћну тишину као неко казивање бурне и бескрајне приче.{S} Час хуком тим, час 
отле мирно и лако текао, као да је цело казивање читала из какве записнице у коју је свакодневн 
"636" /> из Призрена али не сме на голо казивање гомиле да се врати с пута на који га је стареш 
ло ми је чак пријатно ово његово наивно казивање које ме је разгаљавало као блага, тиха струја  
> <p>Када је војник завршио своје тужно казивање, један омален, средовечан човек заурлика као р 
забележио и сачувао.{S} Па ипак, све то казивање ја нећу успети да изложим њеним речима, јер те 
сам га сачувао, ја данас препричавам то казивање, препричавам га својим речима.{S} Официрево ка 
у га тамо наћи.</p> <p>Девојче се дугим казивањем уморило било и застаде мало.{S} Спусти бошчу  
он, бојећи се да није предугачак својим казивањем.</p> <p>— Ако, ако, казуј ти мени све чега се 
госпа у црнини а ја сам, потресен њеним казивањем, ћутао оборене главе, нехотећи ни погледом да 
 тешко расположење, изазвано учитељевим казивањима. — Чујете ли; то још српски топови говоре и  
ао, али је он живо, као отворена књига, казивао своје мисли које је морао дуго прибирати у себи 
аш и за веру нашу и за живот деце наше; казивао нам је, како је Син Господњи страдао ал је веро 
им слушаоцем, на овој пустој пољани.{S} Казивао сам молитву гласно:</p> <p>„Оче наш, који си на 
 поче да ми казује о борби на Чачку.{S} Казивао је много и ја, вероватно нисам упамтио све.{S}  
 свачему. „Их, да видиш српску војску — казивао је мени — све сам соко; видиш му из очију да је 
славе и величине коју је негда тај град казивао; погледа по расутом камењу под ногама и око себ 
и причао му све ово, што сам и вама сад казивао а он је слушао, занимало га је.{S} Али он мени  
скидох капу као да је у томе часу когод казивао молитву.{S} Бона можда, или оболела од глади и  
, умирио ме је.{S} Тај поглед као да је казивао: „Оставите ме, не узнемиравајте ме у овоме вели 
Млади <pb n="214" /> поднаредник над је казивао о великим борбама на Дунаву, у којима је он рањ 
у око.{S} Поглед му је био миран али је казивао пуно, пуно пребацивања и — презирања.{S} Ја сам 
једном оним ружним погледом, који ми је казивао: „Иди својим путем и не дирај ме у мојој невољи 
а ађутанта, али тај поглед ни мало није казивао да је он убеђен његовим разлозима.{S} На против 
је у младим годинама одлазио у Скадар и казивао им је да је леп и богат град.</p> <p>— А је л’  
варам и казујем, као што би оцу и мајци казивао.</p> <p>— Одведоше ме затим у логор, са осталим 
е деца играла.{S} Он нам је испрекидано казивао по где што али мало, колико је он видео.{S} А м 
 погледа једним погледом, који је јасно казивао да су „они“ Аустријанци, али да је њој одвратно 
 неким придушеним гласом, који је јасно казивао да јој страх гуши и сад грло од онога што ће ка 
цир то одобравао погледом који је јасно казивао:</p> <p>— Шта си ти, ко си ти?{S} Мати?{S} Нама 
је дуго и како је много то што би имала казивати.{S} Моје бегство из Београда и смрт мога детет 
ду, нанова зберу и образују, почињу ове казивати своје утиске о немилој појави.</p> <p>— Ја не  
— продај то и узми паре ал немој никоме казивати да су то ствари из официрске задруге.</p> <p>— 
ече пред легање учила децу крстити се и казивати „Оче наш!“ и пред којом је он сваке године сек 
е осам година те једва памтим што ћу ви казивати, али ми је мајка доцније, кад сам одрасла, пре 
 што нам је још остало.</p> <p>И узе ми казивати шта је све пождерао тај пламен.{S} Кола коморс 
обратисмо пажњу на њега он узе наричући казивати:</p> <p>— Јуче ми умро син... јединац... седам 
писмо око њега а он, мушкарац, поче нам казивати:</p> <p>— Био сам баш код „Славије“ кад стиже  
 необичнији, обавештенији, који је умео казивати и оно што новине не кажу, и око њега би се оби 
и слушали смо је.</p> <p>Ми њему нећемо казивати своју дугу и бону причу.{S} Он тече тамо одакл 
ала ће закон заменити; насиље ће правду казивати; порок ће се врлином звати а срам ће високо уз 
ћа, ми немилостиво пружамо руку вратима казнећи тешко оне које је судбина већ казнила.</p> <p>Д 
еси ли знао да се бегство испод заставе казни смрћу?</p> <p>— Знао сам!</p> <p>— Па зашто си бе 
а казнећи тешко оне које је судбина већ казнила.</p> <p>Девојче је ућутало, јер није имало више 
?</p> <p>Мало му је ко уделио а да није казо реч и две.{S} Свака од тих речи била је горка и бо 
ак својим казивањем.</p> <p>— Ако, ако, казуј ти мени све чега се сећаш, волем ја то да слушам. 
љ. — Не замерам ја теби, но те молим не казуј Турцима да су то ствари из официрске задруге.{S}  
 и носи раскрвављено дете у наручју.{S} Казује несретница кроз сузе како је бегала, како је бом 
з њега на коју ће страну с децом; друга казује како је стару мајку оставила у једну турску кућу 
 је ућутало, јер није имало више шта да казује, ја сам ућутао јер сам јој хтео дати времена да  
 ми се придружи опет, али не настави да казује, бојећи се да ће његово казивање бити сувишно кр 
 са равнодушношћу и изразом који као да казује да то тако треба да буде, да то тако мора да буд 
 у црнини поче мирно, тихо, прибрано да казује много, много, много...{S} Казивала је тихо, гдек 
а умела тако просто а ипак тако лепо да казује.{S} Мало час, пошто је утврдила везе на бошчи, о 
 је дужна нешто.{S} И онда поче тихо да казује, оним једноставним, промуклим гласом, који ће <p 
дубина и најзад догледали светиљку која казује где је обала.</p> <p>Сви дижемо главе охрабрени, 
ав, којим их стара <pb n="245" /> мајка казује својим унучићима, допуњавају својим бојама; прич 
ита га младић.</p> <p>— Па то што песма казује.{S} Зар је било некада тако злих вила па да за н 
списао силне црвене бразде.{S} Та карта казује много, у овоме часу <pb n="569" /> све.{S} На њо 
кој кући где понос недозрела мушкарчића казује прву мушку реч.{S} На то смо ми мајке навикнуте, 
 Кад дође слава а мој отац све те слике казује гостима и тумачи.{S} Их, да чујете о слави кад б 
етници.</p> <p>— Тај ми пример ништа не казује — одврати младић јогунасто — или бар ништа што п 
м ко је.{S} Мрзи ме да га питам а он не казује; а добар друг, одан... баш волем што смо се наме 
Качаника и Црне Горе, зар вам све то не казује, да је ово крај?</p> <p>— Дакле, чују се топови  
вина наше победе!“</p> <p>Овај запис не казује само осећање једнога младића, занесена славом см 
ти уху и по где кој неопредељен звук те казује да се буди ноћ.{S} Из једнога дворишта чује се т 
м као крвава бразда.{S} Њено тамно лице казује да ју је испила тешка болест; очи јој замагљене, 
ише.{S} Па Бојко тако полетао до мене и казује ми, то што сви казују, о својима о којима сви го 
латну и прелази с предмета на предмет и казује га.</p> <p>— Лепа мисао! — рекох. — А, недовршен 
 гомили станични жандарм али тоном који казује да виче само из навике и сам уверен да га нико н 
ништа, али... — затеже опет гласом који казује сумњу. — Право да вам кажем, ми који долазимо оз 
а, па после извесног времена поче да ми казује о свом брату.</p> <p>— Био је млад, тек се замом 
<pb n="172" /> <p>Официр тад поче да ми казује о борби на Чачку.{S} Казивао је много и ја, веро 
ца, па наслони ухо на врата а прстом ми казује да се умирим.{S} Слушала је подуже па се окрете, 
иберемо, па ако онај пожар изнад вароши казује близину непријатељеву, ако су то његови метци ко 
да би и у овоме тренутку, кад ми учитељ казује, могао још горко заплакати да ми већ тешки догађ 
 ми је догледамо, ми је видимо, она нам казује пут као поклоницима звезда водиља.</p> <p>И крећ 
и од кише, па ће поћи даље.{S} И он нам казује своју невољу.{S} Београђанин је и има у Београду 
.{S} Сабрале се жене око Лазара а он им казује.{S} Вели, Турци пали у село па није смео раније  
p>То је та чудна прича што је Бели Дрим казује о себи и своме брату Црноме Дриму.{S} Сели смо к 
лости својим муклим и пригушеним гласом казује ово звоно које је салило цветно доба наше истори 
мачи.{S} Их, да чујете о слави кад бабо казује здравицу па помене светога, па онда Цара Душана  
ш и овога тренутка преживљује.{S} Свако казује како је за мало избегао смрт или како је видео т 
, час тихим жубором, Дрим вековима тако казује ту чудну причу онима који му дођу на обале; прич 
 разнолике своје осећаје, гомила гласно казује, она скоро прави један реви поворке који крај ње 
 да је овога тренутка преживела све што казује и доспела до куће у којој ће се заклонити од киш 
у.{S} Бојала се чуће и ко други оно што казује, а она је то сматрала као своју исповест, којој  
S} Ја тако проводим ноћи на овоме путу, казујем их коме или их казујем сама себи.{S} Тако се са 
Ага, научио сам се пред Богом истину да казујем, па нећу друкче ни пред Господаром.{S} Имало је 
 када смо се растали, као што вама сада казујем.{S} Казала сам му све, све, све...{S} Нисам диз 
ао одморен.</p> <p>— А ја запео, па све казујем што ми падне на памет! — извињава се он, бојећи 
о редом пита, а ја му редом одговарам и казујем, као што би оцу и мајци казивао.</p> <p>— Одвед 
и сам ја само целину сачувао у сећању и казујем је онако како сам је сачувао.</p> </div> <pb n= 
де?</p> <p>Почела сам све по реду да му казујем, све од онога тренутка када смо се растали, као 
и на овоме путу, казујем их коме или их казујем сама себи.{S} Тако се са њима ја забављам као ш 
ом казујеш све што ти је остало у души; казујеш последњи бол, после којега ти душа остаје пуста 
S} Ти цикнеш, тешко цикнеш, и тим циком казујеш све што ти је остало у души; казујеш последњи б 
и и у животу; Једну од оних прича, које казују толико пута већ казану истину, да је материно ср 
ок!{S} Дубоке бразде на стаблу његовоме казују да он већ вековима стоји ту као неми стражар <pb 
е ме још да вам кажем ствари које се не казују, које су поверљиве.</p> <pb n="40" /> <p>— Ако с 
ом.{S} Описи велике поморске катастрофе казују, да се у моменту судара, који се најпре само на  
х пукова, те они једни за друге знају и казују.</p> <p>Кренула сам у Ваљево и стигла сам тамо о 
 их родитељи сурово дрмусају, буде их и казују им чудне речи:</p> <p>— Ајде, ајде, да путујемо, 
 најзад и сарадници- „Српскога југа“ ,и казују <pb n="33" /> свој разговор који су још малочас  
полетао до мене и казује ми, то што сви казују, о својима о којима сви говоре.</p> <p>— Имам —  
команде трупа, који су закопчани и мало казују или хоће да потврде или демантују већ распростру 
учинила.{S} Дубоко сам се тога тренутка кајала што сам полазила и што сам долазила.</p> <p>Ја н 
утију од конзерве, треће откинуто парче кајиша од амова.{S} Војници и избеглице већ се разишле  
 да се прибере.</p> <p>Људи раскопчани, кајишеви са опанака се опустили и вуку по блату; лица с 
 да ће наћи боље.{S} Враћају се затим и кају, јер је већ наишао други и заузео баш оно место ко 
потегосмо сви тамо.</p> <p>— Какав воз, какав Топчидер! — узвикну неко други. — Тамо је прави п 
 није морфијум за успављивање.</p> <p>— Какав морфијум? — буни се господин који му је саопштио  
ији округ већ не постоји више.</p> <p>— Какав пример?{S} Коме пример?{S} Јел’ нама, грађанима?{ 
мо у воз и потегосмо сви тамо.</p> <p>— Какав воз, какав Топчидер! — узвикну неко други. — Тамо 
> <p>— Онда је то можда логор?</p> <p>— Какав логор?</p> <p>— Можда наш логор изнад Пећи.</p> < 
смеши као дете кад се смеје.</p> <p>— А какав је био у борби? — пита слушалац тек да не задрема 
ној души, сломљеној и обеснаженој за ма какав нов напор, изазвао мрачне одлуке.</p> <p>— Зашто? 
лима, вал када би ударио у стену или ма какав шушањ, који би јој допро до уха, њој би се чинило 
оњ или се скрхала кола или се наишло на какав тежак прелаз преко реке.{S} Нико не зна зашто смо 
а, штаб, част српске војске и... ко зна какав све обрт може настати, ко зна не би ли се још мог 
ушчане му цеви упрте у груди.{S} Ко зна какав је злочин учинио, извесно је убио кога!{S} Па онд 
/> где год успут, да ми објасни ако зна какав нови план: да ми каже по његовом плану где могу п 
а сретнем где год да ми објасни ако зна какав нови план; да ми каже, по том плану, где могу доб 
, у позадини, стигао је редове бегунаца какав рањеник са Косовскога бојишта, казао је какво је  
и таквог, ја сам га видела само онаквог какав је био кад смо се растали.{S} Да ли ћу га волети  
— запе онај не могући у моменту да нађе какав поузданији аргуменат сем вести које су се чуле и  
е.{S} Поље је равно ал’ опет; кад наиђе какав повећи џбун, какво обаљено дрво, дубљи шанац или  
еда у небо и прекрсти се.</p> <p>— Море какав Феризовић; то је нека пометња ако је ко вратио те 
изгладнела.{S} Отуда из зграде изаћи ће какав господин, који је био код начелника или други как 
ин, који је био код начелника или други какав, који је био код дивизијара и брижне ће их гомили 
з по где које куће ко изађе или уђе или какав пас <pb n="129" /> што упорно дрежди и арлуче пре 
 парче даске, који иструлели шлипер или какав празан сандучић?{S} Охрабрен том надом зашао сам  
ун, какво обаљено дрво, дубљи шанац или какав пласт сена, нарочито пласт сена, а ви одмах пушке 
тно, умолити талијанска влада да уступи какав брод који би пребацивао храну из Медове.</p> <p>— 
те појаве која би код ње могла изазвати какав нарочити утисак.{S} Видела је светина та већ и Кр 
му ко пружити што, хоће ли ко испустити какав залогај или бар, хоће ли ко бацити што што се не  
ли ма где, ма кад, ма у ком правцу поћи какав воз и ако рођеним очима виде да на шинама нема ви 
о узнемиреној пучини, не би ли догледао какав појас за спасавање.{S} И, навикнути множином дога 
познатим стазама, не би ли ма где нашао какав диречић, грану, или проштац из туђег плота или кл 
а обзирем на све стране, не би ли нашао какав кут где би се могао склонити, он ми рече:</p> <p> 
на прва армија, не би ли приметиле тамо какав покрет; не би ли запазиле да су канцеларије више  
ан, без сабље, уморан и малаксао или по какав официр из Врховне Команде, чист, избријан, закопч 
успут, без везе и неодређено, добаци по какав одговор и жури даље.</p> <p>— Туку Дорћол и град! 
 уморила <pb n="454" /> носећи свако по какав мали свежањ или какву стварчицу.{S} Стари људи, з 
дрми и разлеже се из пусте улице.{S} То какав коњаник јури с положаја да донесе вест команди у  
а фронта, мислили смо још увек, биће то какав локални напад, као онај неки дан код Кадибогаза и 
 нико узнемиравао.{S} Минуо би крај нас какав прљави скопљански пајтон, носећи по ког официра к 
рова и огњишта, увукла се овде и онде у какав кутић пустог двора, изабрала <pb n="11" /> себи ј 
душевљени плану.</p> <p>— Ни мало, ни у какав рачун!</p> <p>— Па и они мобилишу! —- додаде докт 
 тамо, на бојишту.{S} Кад удари точак у какав камен, каре шупљо зазвоне као што празнина звони. 
жеља да створим пред очима његову слику какав сад изгледа.{S} Погледах га и под оним завојем, к 
е загреју.{S} Не могу ваљда даље, видиш какав је ово зао мраз!{S} Ја не знам и ми како ћемо, ја 
</p> <p>— И видите ли — додаде официр — каква је то игра судбине, како је то фатално, да се баш 
ка, да је љубитељ добре кујне.</p> <p>— Каква кујна?! — нервира се очајан родитељ.</p> <p>— Па  
ош тада брижно занихао главом:</p> <p>— Каква судбина!{S} Срби ће се опет борити на Марици! — и 
их не би осујетио или предухитрио!{S} А каква је ово акција?{S} Повлачење, повлачење без реда,  
међу нас на замаку дана, не увек онаква каква је првобитна била већ увеличана а где кад и ублаж 
 високе Јелице, једва да допре из Чачка каква вест о ситуацији у земљи, те које долазак једне б 
} Није ли тамо, испод Призрена, настала каква нова опасност, те ми у ствари бегамо не да се спа 
 не застанемо, да не дође Аустријанцима каква помоћ те да нас задрже.{S} Још само ону планину д 
елеграфу да потражи Чачак те да распита каква је ситуација тамо, не би ли сазнао није ли већ до 
мо па да их пустимо.</p> <p>— Да нам је каква велика рибарска мрежа па да их ловимо ко рибице!  
амо, кад са којега стола падне гласније каква новост, сви остали столови ућуте и обрате пажњу т 
и се можда тамо у души његовој не крије каква заостала нада, или вара себе вером, коју он никад 
се с времена на време распу да пропусте каква кола или аутомобил и опет се приберу да протумаче 
p> <p>— Кад могу пси, могу и ја.{S} А и каква је разлика измеђ мене и пса.{S} Гладан он, гладан 
ва и дивизије.{S} Ту најпре може канути каква вест или бар пасти мрвица са стола, а толико је д 
} Поумих да јој понудим услугу, ако јој каква на путу затреба и приђох јој.</p> <p>Тек кад сам  
 пут.{S} А треба грабити дане, шта знам каква ме мећава може захватити негде у планини.{S} А ти 
>— Може помоћи, зашто не!{S} Ја не знам каква је ситуација на овоме фронту, па не могу ни да ва 
ска болничарка са кожухом и чизмама, по каква жена под шајкачом и у мушком оделу, француски топ 
S} Кроз сву ту шарену гомилу промиче по каква руска болничарка са кожухом и чизмама, по каква ж 
блана.{S} То ваљда село у ноћи или опет каква група бегунаца, не могући од мраза да креће, заст 
аш изабрао да га спасе.{S} Зар не видиш каква несрећа тутњи над нашим главама; ко зна какве пат 
јљућа непогода и начини по земљи пустош каква се не памти од потопа Господњег.{S} Они што су се 
 морају скидати низ тако стрме степене, какве су у обичају по кућама на истоку.{S} Тако су исто 
ост! — додаде и војвода Степа.</p> <p>— Какве би ту одговорности могло бити?{S} Ако се успе нем 
 ради какве лиферације држави?</p> <p>— Какве лиферације, молим вас, сем ако су кадри да нам ли 
 акција може и даље прострети и, ко зна какве значајне и судбоносне последице донети.</p> <p>Ка 
несрећа тутњи над нашим главама; ко зна какве патње стоје пред нама!{S} Па, ако ћемо да патимо  
S} У најмању руку требало би да је каса какве дивизијске области или интендантуре, али није то, 
државни во, којега је војник из запреге какве колоне извукао.</p> <p>По улицама ватре, логори и 
може доћи непријатељ, ко зна да не буде какве заблуде.</p> <p>Друмом је стизала наша коњица, ка 
екао, као да је цело казивање читала из какве записнице у коју је свакодневно записивала своје  
м људима наредбе за припреме, или се из какве празне и пусте уличице чује бат патроле или зазвр 
лупу са Немцима која се из магле као из какве заседе на један пут појавила.</p> <p>Свет се већ  
анде; па онда, морамо знати са колико и какве муниције располажемо и најзад, имамо ли услова за 
у осталом, можда су ова двојица чланови какве комисије или иду ради какве лиферације држави?</p 
ица чланови какве комисије или иду ради какве лиферације држави?</p> <p>— Какве лиферације, мол 
зида себи будућност, седи у канцеларији какве више команде и преписује акта или куца на машини  
} Одакле иде; иде ли још војске; има ли какве наде?</p> <p>Капетан хтеде да не одговори или бар 
ске батерије и боно узвикивали: „Има ли какве наде?“</p> <p>Тући непријатељску батерију, која с 
вада и утрина, и тек кад би се дочепали какве падине што би осетили мало сувоте.</p> <p>Па тако 
стале избеглице, крај ватре, под кровом какве арнаутске сеоске уџерице, по хановима; јео је сув 
ловска кола или забобоњају кочије преко какве колебљиве и трошне дрвене ћуприје.{S} Мраз све ви 
 у Липљану провели и кад још боље знамо какве нас ноћи очекују у Црнољевском Кланцу.</p> <pb n= 
, има ту и људи!</p> <p>— Има, ама види какви су.{S} Они су на Церу били бољи, били су бар војн 
тала бих и по два годишње да рађам, али какви су моји били, пропиштала ми младост од њих!“ Знаш 
у Степановића и то тако одлучним тоном, каквим би то сам ђенерал Степановић на седници Врховне  
је бат патроле или зазврји аутомобил са каквим вишим командантом и распе у густи мрак којим је  
еш кући да твојима који брижно седе под каквим сиротињским кровом, прикријеш вести које долазе  
 команди припадају, прекинут по где где каквим сеоским колима, таљигама или двоколицама које се 
а или побећи из других мотива.</p> <p>— Каквих других мотива?</p> <p>— Каквих?{S} Можда жудње з 
/p> <p>— Каквих других мотива?</p> <p>— Каквих?{S} Можда жудње за кућом, можда тренутне малодуш 
 те отпатке из блата и ждеру.{S} Кад из каквих кола испадне оглодана кост они је грабе и глођу, 
појаве.{S} Они међу нама, који су имали каквих веза са страним консулима — а ови су често одлаз 
аници.{S} Веровало се, биће можда ноћас каквих ванредних возова али и иначе, треба бити што ран 
 ал’ опет; кад наиђе какав повећи џбун, какво обаљено дрво, дубљи шанац или какав пласт сена, н 
радога задовољства, од прилике онаквога какво се јавља код трговца кад његов сусед и конкурент  
аници што одимо или сретнемо по где кад какво преплануло дице са ожиљцима, арбанаса који је сиш 
ђење када се из ових биографија сазнаде какво је то красно друштво на фијакеру.{S} Да ту одврат 
рањеник са Косовскога бојишта, казао је какво је стање оставио кад је напустио борбу и та је ве 
нас не зна поуздано; даље, морамо знати какво је стање и расположење у војсци, нарочито после н 
 ту бар, међ железничким вагонима, наћи какво парче даске, који иструлели шлипер или какав праз 
 Зар вас нису могли поштедети, дати вам какво згодније место?</p> <p>— А где би онда они који с 
м и да је стање аустријске војске такво какво је изложио војвода Мишић али, не верујем и да је  
ико док нисам измакао а сутра, видећемо какво ће нам јутро сванути.</p> <p>И Лазар нам рече да  
војим путовањем казивали и сувише јасно какво је стање у Нишу.{S} Иначе, што се мора признати,  
оваквим приликама, животи људи у рукама каквог полуобразованог човека, кога нико не контролише. 
ла, која су ти дата можда ради поправке каквог друма, па потоварио све; повукао си чак и корито 
авнога брашна, вероватно упљачканога из каквог државнога магацина, колица за дете, саксије с цв 
</p> <p>— Можеш ли, сине? — припитао би каквог дечка који је пролазио крај њега, спуштајући му  
ци.</p> <p>— И онда, шта можемо, има ли каквог начина да изађемо из ове ситуације?</p> <p>Потпу 
="161" /> <p>Једва ако се још чује лупа каквога капка на прозору који домаћин, гасећи светиљку, 
, избија по где где оголело дрво, вршак каквога хумића или кров од колибе.{S} По орању и кукуру 
данас у Приштини, дај Боже да није било каквога убиства, тамо у улици где смо загушили.{S} Виде 
 кола и топот копита, ако се чује жубор каквога кишом набујалога потока или лавеж пса испред ар 
народ крене, не придружи и његова стока каквој комори.</p> <p>Широка двокрилна врата на штали б 
 предахну као што би човек предахнуо на каквој висоравни пењући се на високу планину.</p> <p>—  
оја се пред њом развијала, размишљала о каквој сличности њеној са животом или су њене мисли леб 
што то?{S} Зато што има оца пуковника у каквој вишој команди или, што има оца који је пријатељ  
епажљивог ученика — може се преварити у каквој политичкој прогнози... да, то би се могло допуст 
е преспавала прву тамну половину ноћи у каквој каменој дупљи у бистричином кланцу, пробуђена ве 
му удели — нећу ли и ја сутра овако, на каквом ћошку, метути капу преда се?</p> <pb n="586" />  
 <p>А оне гомилице које се прибрале под каквом стрејом, дрветом или под којим другим заклоном,  
 <p>— Не мислим да се ослободи, али при каквом штабу.</p> <p>— Па то је то, госпођо.{S} А шта з 
ебдела у ваздуху.{S} Изговорена можда у каквом разговору измеђ двојице и тројице, она је почела 
их ћебади и мајка која ће за који дан у каквом јарку на путу родити и четвртог брата онима што  
 лекара који жури на дужност, или можда какву госпођу којој је данас ред дежурства у болници.{S 
 спасавају дочепавши узгред ма коју, ма какву, често и најнезначајнију ствар.</p> <p>То је збег 
ами, на помраченоме обзорју, спазила ма какву црну тачкицу.{S} Кад би је нада обманула, она би  
направили заклоне; трећи се прибрали уз какву живу ограду или трњак, те ће их то штитити колико 
> носећи свако по какав мали свежањ или какву стварчицу.{S} Стари људи, забринута и преплашена  
ви хлеб или где кад, ако би где затекао какву команду, што су му одвојили по где што из казана. 
сврће се на све стране не би ли запазио какву ватрицу крај које би жена себи снагу а деци душу  
> довде.{S} Многи су и продавали али по какву цену.{S} За два и по динара продат је пред мојим  
 у овоме часу гушила као да сам сишао у какву дубоку костурницу.</p> <p>Официр је седео непомич 
што виси на зиду.{S} Па, питам ја њега, како то, а он каже:{S} Немци, Томо, имају једну политик 
кад својим очима гледате како све пада, како се сурвава и претрпава домове, и људе, претрпава г 
лико патили?{S} Боже, мислили смо тада, како су биле тешке патње наших старих и како је скупо п 
застрли покровом својих страсти и једа, како ни један једини зрачак не би допро да нас загреје. 
овољно дрва, брашна, шећера, петролеја, како би за времена спремио зимницу сиротињи која је изб 
 она крв и она несрећа.{S} Стара мајка, како потрчала ваљда да заклони и унуче, ударена кундако 
д Сухом Реком.</p> <p>Како је то тешка, како је то суморна зора, која се оглашава једном смрћу! 
е и заносне, не би ли их њима успавала, како их у сну не би морио страх од крваве буре која је  
е, како сам се <pb n="419" /> радовала, како сам плакала, како сам љубила коње српских војника  
је несретница кроз сузе како је бегала, како је бомбом из аероплана рањено дете и пита шта ће,  
 n="419" /> радовала, како сам плакала, како сам љубила коње српских војника и чизме коњаника д 
е тамо затећи.{S} Једина би брига била, како би се та храна пребацивала тамо, где се будемо ско 
а у Медови.{S} Сва је брига дакле била, како би се и на који начин она могла пребацити из Медов 
{S} Војници наложише ватре у заклонима, како се не би открили непријатељу, а капетан се повуче  
дићи до ако се сахрани на догледу мора, како би свећица на њеноме гробу у ноћи казивала пут син 
олака и Грацкога, станице испод Велеса, како би оздо, брегалничком долином, затворили скопску р 
еце која су по наредби поведена у збег, како их непријатељ не би зграбио, јер су то она деца ко 
ве службе и молитве Богу и ако је глад, како који дан, све тежа била.{S} После два три дана раз 
ако глува.{S} Чуло се, одовуд или отуд, како неко промиче или се негде далеко чула потмула <pb  
у и чуо сам речи <pb n="638" /> бабове, како ми Срби морамо лити крв још једанпут али ћемо је л 
Кад сам изговарао оне речи из заклетве, како ћу бити веран, ја сам се толико драо, чини ми се д 
 страхом и погрбљену под теретом бриге, како гази полако кроз Косовске мочари.{S} Проћи ће он к 
о без душе за њом на улицу.{S} О, Боже, како сам се <pb n="419" /> радовала, како сам плакала,  
х му да пожури <pb n="630" /> ако може, како би с вечери могли стићи бар до кога села.{S} Он ур 
ве по реду.{S} Реци ми само како ти је, како је теби?</p> <p>Дигла сам главу да сазнам његов од 
у и за живот деце наше; казивао нам је, како је Син Господњи страдао ал је веровао, када је и н 
ао услов за своју неутралност и ово је, како да се изразим, <foreign xml:lang="la">ultima ratio 
а склониш главу.</p> <p>— Ама добро је, како да није добро! — узех ја поуздано тврдити јер најз 
и.{S} И како су све те слике разнолике, како невоља уме у разним бојама и облицима да их предст 
роб поверила; да их види здраве и чиле, како су дошли још једном да <pb n="602" /> обнове матер 
ети.</p> <p>После нам је причао и даље, како је сутрадан опет ага звао кнеза и попа, па вели: „ 
успут међу собом језовите приче о томе, како су испијали очи јунацима на Куманову и Облакову, н 
о помоћи коју нам Русија шаље и о томе, како је нестало дувана, нестало шећера и нестало соли.{ 
а собом као широку бразду мисао о томе, како је невоља велики, гломазан жрвањ који меље све обз 
даде официр — каква је то игра судбине, како је то фатално, да се баш ово место где сагоревамо  
о буде!</p> <p>— О да знате, господине, како ми је било кад сам се и ја јавио и кад су ме прими 
p> <p>— Кад сам очима видео, господине, како ми деца ноћас на друму цвокоћу од зиме — правда ми 
 Сви пажљиво упрли погледе у њене усне, како не би ни једну реч испустили.{S} А та реч тече са  
ичала у нашим логорима.{S} Казивало се, како су Аустријанци при сусрету са Немцима, на српској  
ије дете рањено већ она у груди а дете, како је сисало, окрвавило усне и образе материном крвљу 
о је неговала раскрвављене јунаке наше, како би породици сачувала хранитеља а држави борце.{S}  
часто, све насмејано, све невино.{S} И, како је то годило премореној ми души и раскрвављеном ср 
итељи и они имају родитељске осећаје и, како се види, врло нежне осећаје.{S} О, па коме би се м 
 Краљ понова у тешкој моралној кризи и, како још није био закорачио праг да уђе у собу, окрете  
ћ упутио, да се увери о стању ствари и, како вођа одељења у рапорту изјави, да се у невољи нађе 
уговор о савезу оглашава за неважећи и, како се у томе тумачењу размимоилази са својим премијер 
е, ипак су они тек месец дана у рату и, како других фронтова немају, целокупна је њихова снага  
ама ни деци, не говоре што су доконали, како се не би чуло и рашчуло те да од некуд Турци не по 
<pb n="533" /> а крај ствари неодевени, како су у последњем тренутку избегли, прозебли, престра 
 рче а осећао сам и њу, госпу у црнини, како нагло и тешко дише.</p> <p>Зора је морала бити бли 
и, да не одступа, већ као да нас прати, како би успут сабрала све наше болове у своју душу и ка 
тао, учини му се да виде или бар осети, како се узноси онај величанствен и светао облак, велика 
} Кренуо да га прва зора затече у кући, како Турци не би посумњали да је измицао из села.</p> < 
не родитеље?</p> <p>И ко зна, Боже мој, како су се све звала ова друга дечица?{S} Она тамо чупа 
?{S} Како ћу, којим речима да му кажем, како да почнем?</p> <p>Једнога тренутка дође ми жеља да 
се расплака.</p> <p>— Како ћу да видим, како могу да видим...?</p> <p>— Чекај, ако упали... — р 
ражар можда постављен да бди над миром, како никакав шушањ не би узнемирио онога што умире; или 
обицу.{S} Били су сви благодарни.{S} О, како се у таквим приликама јефтино да стећи благодарнос 
лизини синовљој легнем у земљу.{S} Ево, како сам изнемогао, дај Боже да сутра и до Скадра стигн 
и наставио пут замном...</p> <p>— Како, како, поновите! — дрекну глас из Армије.</p> <p>Капетан 
вредити ако и према њему поступи онако, како поступа према мајкама чија су деца на положајима.{ 
.</p> <pb n="371" /> <p>— Грешни Бојко, како и да не полуди! — додаје други.</p> <p>— А кој’ от 
 да се окрену за собом.{S} Оно је било, како да ти кажем, као кад туђа стока уђе у њиву па је с 
учини онај — што, кад би све тако било, како ћеш ти сад да објасниш, ти не би путовао у Призрен 
казивала ми је како је у Београду лепо, како има великих кућа и много људи, па жељезнице, па ла 
зивали копите крпама да се не чује бат, како би се само неопажени могли извући из вароши.{S} А  
бегао смрт или како је видео туђу смрт, како је оставио кућу, како је изгубио своје.{S} Невоља  
озвати избеглице да одмах крећу на пут, како би олакшале одступање војсци.{S} Наредба се ова бр 
диже и уђе у двориште.</p> <p>— Е, већ, како је било док сам се опраштао са мајком, сестрама и  
наступати.{S} Нареди још и чешћу паљбу, како би непријатељ добио утисак да је овде већи број во 
тују за даљи пут и одмах га настављају, како би се што више примакли Призрену; други се решавај 
ица, са задаћом да брише нашу историју, како би непријатељ наступао на рашчишћено земљиште са к 
рочанство па га растежете као армонику, како вам кад треба.{S} Лањске године, кад су Аустријанц 
родицом?{S} Како ће се пешке у планину, како ће се без хране путевима где нигде нема села, нигд 
ству брижно претресали питање о начину, како да се евакуише становништво.{S} Примио се и за чла 
илу преплашену, престрављену, ужаснуту, како очајно напушта своје домове у Београду засуте ватр 
појаног и неожаљеног.</p> <p>— Како ћу, како да се растанем од њега и како да га сахраним овако 
 видео туђу смрт, како је оставио кућу, како је изгубио своје.{S} Невоља за невољом, трагедија  
ах ради утехе да га питам.</p> <p>— Ех, како! — ману старац оном слободном руком. — А ко за мен 
ше цркве, наше куће и наша деца.{S} Их, како нам је тек, данас овоме а сутра ономе, заиграло ср 
посматраше ме погледом саучешћа.{S} Ох, како је тај поглед тежак; како га је тешко издржати!</p 
ехом изашла из исте канцеларије.{S} Ох, како ме тешко у томе тренутку заболе горка истина која  
загледала сам да га добро видим.{S} Ох, како сам желела да међу мртвима видим оно неваљало лице 
чело је понова веровати у живот.{S} Ох, како је за мало та вера трајала!</p> <p>Краљ је био раз 
на ноћ је испуњавала пусту кућу.{S} Ох, како је то била дуга ноћ!{S} Изгледала ми је читава веч 
ш догађаји очекују до прве зоре?{S} Ох, како сам жудно погледала на ту зору; гушила ме је ноћ,  
ом, са оном нашом Србијом.</p> <p>— Ух, како је моме баби било, као да си <pb n="632" /> му сву 
у свој грубости својој; онда тек видиш, како ти се отима загрљају и погледу и она посљедна обма 
у Скопљу а да ће трупе ићи право у Ниш, како би биле на домаку свима фронтовима.</p> <pb n="51" 
раљ је сам затражио да га поведу у Ниш, како би се нашао у близини источнога фронта.{S} А чим ј 
{S} Жалила сам га, тешко сам га жалила: како је био леп онда кад смо се растајали, кад ми је он 
 аутомобилу, а народ гази дубока блата; како би он волео, кад би их могао све повести, кад би м 
чешћа.{S} Ох, како је тај поглед тежак; како га је тешко издржати!</p> <p>Стигли смо у Младенов 
протумачи себи како ти гласови постају; како се и зашто рађају, који су то подземни путеви који 
{S} Али се рат не сврши, <pb n="635" /> како се међ нама говорило, него још канда обрну наопако 
а телефону.</p> <p>— Да, ја сам, ја!{S} Како си Павле?{S} Је ли и тамо хладно?...{S} Је ли кишо 
 далеки запад.</p> <p>Чудна судбина!{S} Како смо мајушна и бедна играчка њена ми!{S} Па ипак чо 
> <p>— Треба стићи у Скадар што пре!{S} Како стоји са распоредом путовања? — окрете се Пашић је 
 је јутарња студен почела да осваја.{S} Како смо сви били прокисли, језа узе да нам прожима тел 
пљем и безбедношћу скопских грађана.{S} Како се повукао са Командом Трупа, тако је и даље остао 
нда, када сам целивао српскога Цара.{S} Како би тешко проплакао мој бабо, сад да ме види?{S} То 
што смо се намерили једно на другог.{S} Како би сам?</p> <p>А у истини је тако било.{S} Поједин 
ца, за њега и молила сам се за себе.{S} Како сам при молитви наслонила главу на кревет тако сам 
о том својом вером да утеши и друге.{S} Како ће сада кад више ни Он не верује?</p> <p>Да ли се  
е у Солун искрцају савезничке трупе.{S} Како би тај корак Венизелосов могао одговарати грчким а 
му оперем рану, нити да је превијем.{S} Како ће је јадниче преболети?</p> <p>Што је више зора о 
 које је негде у даљини тихо јецало.{S} Како је сунце већ ниско сишло тамо негде иза планина, б 
 неком новчаном заводу београдском):{S} Како то?</p> <pb n="481" /> <p>— Које? — пита онај мрзо 
 ће примити све што му будем казала?{S} Како ћу, којим речима да му кажем, како да почнем?</p>  
обуди и спази ме крај постеље своје?{S} Како ће примити све што му будем казала?{S} Како ћу, ко 
укле до Призрена а шта са породицом?{S} Како ће се пешке у планину, како ће се без хране путеви 
у, и он ми је са пуно поверења пружи. — Како ти се звао брат?</p> <p>— Јован!</p> <p>Ја се прек 
ма је, велим! — понови војвода гласно — Како да нема одговорности?{S} Зар повести људе на клани 
о да одговорим.</p> <pb n="171" /> <p>— Како да није! — настави он — Познајем ја Моравце!{S} За 
ије је дете?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како не знаш?{S} Не може бити да не знаш; ти си паметна 
траје дуго.{S} Дан, два, па...</p> <p>— Како дан два? — прекида га неповерљиво лиферант.</p> <p 
родицу тамо, у Приштину, па...</p> <p>— Како? — учини начелник косовски на телефону и промени с 
подне и наставио пут замном...</p> <p>— Како, како, поновите! — дрекну глас из Армије.</p> <p>К 
и, образе.{S} Оно се расплака.</p> <p>— Како ћу да видим, како могу да видим...?</p> <p>— Чекај 
 смо лили крв, по оним брдима.</p> <p>— Како се зову она брда? — пита један остарији војник.</p 
рао сам! — слегох ја раменима.</p> <p>— Како сте провели ноћас у Липљану?</p> <p>— Тако, на мра 
овори старац и слеже раменима.</p> <p>— Како не знаш?</p> <p>— Рекли ми рањеници да је погинуо. 
два дана не може да нађе коња.</p> <p>— Како шта ће им?{S} Кад би ти видео колико је жена и кол 
ета и неопојаног и неожаљеног.</p> <p>— Како ћу, како да се растанем од њега и како да га сахра 
мо се брзо у освојене крајеве.</p> <p>— Како коме! — одговара му сусед — ко је затекао све у ку 
егове каре и не знајући ко је.</p> <p>— Како, децо, можете ли? — пита их Краљ с кола.</p> <p>—  
старију браћу у фронт послале.</p> <p>— Како ћеш дете, у свет сам?{S} Хоћеш се умети чувати, хо 
е, те он окрете главу од мене.</p> <p>— Како то да те не известе? — покушах ради утехе да га пи 
етири фронта а не три као пре.</p> <p>— Како четири?</p> <p>— Па зар неће Руси, у случају да на 
градски кафеџија ви би успели.</p> <p>— Како?</p> <p>— Значи да ви многе ствари не знате.{S} Ра 
хранимо, кад стигне свештеник.</p> <p>— Како кад стигне свештеник?{S} Шта ради он те је толико  
који сад тек упада у разговор.</p> <p>— Како олако? — обрта му се полицијски чиновник.</p> <p>— 
војску која је стигла у помоћ.</p> <p>— Како да не, читава једна дивизија и то добра дивизија!  
тах:</p> <p>— Шта сте свршили?</p> <p>— Како свршио? — пробуди се он из својих мисли не разумев 
о.{S} Морали смо да се веселимо и ми, а како је мени било у души то ја знам.{S} Једино ме је те 
што је својом крвљу задојила дете.{S} А како ме тек не би заболела невоља мајке, чије дете лежи 
а сама, потпуно сама... једино он?{S} А како ћу њему на очи?{S} Нисам знала шта ћу, па ипак нис 
ам камен и пустиња! — наставља Краљ — А како је код нас све питомо и лепо...</p> <p>— Ех! — учи 
гу ни људима.</p> <pb n="326" /> <p>— А како би друкче, да л’ старији да ратују а омладина...</ 
сред ноћи ко усред дана ићи.</p> <p>— А како је преко Чакора?</p> <p>— Е ту не знам, туда нисам 
рао бих остати да га дворим.</p> <p>— А како нас мимоиђе? — пита га брижно жена.</p> <p>— Наиђо 
еља кад сагледам своје село.</p> <p>— А како ти је било тек кад си га напуштао, па гледаш очима 
/p> <p>— Стигла у Митровицу.</p> <p>— А како је на фронту?</p> <p>— То не знам.{S} Начелник још 
 ме се окануше па одоше даље</p> <p>— А како су на другом месту?</p> <p>— Тако, једу и пију.{S} 
та!</p> <p>А ово је тек половина пута а како је тек дуга и како тешка она друга половина невоља 
ог војника.{S} Ето, тако смо се срели а како сам ја некад мислио и како је мој бабо мислио!</p> 
колико хоћемо, њих ће то тешко ганути а како су кратковиди могли би и онда чак, кад Бугарска ог 
Како се јутром мучно и тешко рађа дан а како, кад мине подне, брзо тоне и гаси се, нарочито зим 
 сањала, све што је привиђала.</p> <p>А како који дан даље, све ближе и ближе тој јави, коју је 
 пружа по поду, да се намешта и удешава како би згодније легао а да не смета другом до себе.</p 
} Посматрајући старце из трећега позива како гегуцају каљавим друмом, капетан поуми у једноме т 
 чекала, стрпељиво чекала, гледајући га како слатко спава покривен ћебетом и повијене половине  
ки, старачки кашаљ.{S} Настала је брига како ће даље, али је та брига мало трајала.</p> <p>— Мо 
ко немо, престрављено, преплашено гледа како се товаре кола и упорно чека на капиџику да види < 
да је лице детиње све окрвављено, ваљда како сам га брисала те размазивала крв.{S} А млада, рум 
ко негде у дворишту прежива и наредника како, наслоњен на кућни зид рче а осећао сам и њу, госп 
рође време, посматрамо доле крај потока како Арнаути деру цркнутога коња, а у потоку циганчићи  
, која га је обишла и коју сам запитала како је рањен, чула сам да је изгубио једно око и да му 
е, на једну столичицу која је ту остала како су се деца играла.{S} Он нам је испрекидано казива 
, ја сам навирила на кључаницу и видела како два војника држе под мишке једног нашег и одводе г 
 могле ни до Калемегдана без аутомобила како газе друмски глиб и богаташе како гладују и сирома 
е и ја сам одиста неколико пута осетила како је задрхтала земља подамном.</p> <p>Дете је и даље 
 забола руке у појасе девојачке осетила како им горе прсти који се дотичу топла девојачка тела. 
н, закопчавајући брижљиво шињел до грла како би сакрио Карађорђеву звезду од погледа оних који  
> <p>— Одавна?</p> <p>— Сад шест недеља како сам се дигла.</p> <p>— Требало је још да се чувате 
аки корак који је њен војник учинио, ма како тежак пут био, знао је да га води ближе отаџбини.{ 
дима, али нико већ нема храбрости да ма како тумачи ствар, јер је сваком јасно да су сва тумаче 
м операцијама на Рашкој...</p> <p>— Ама како да не води — избрецну се на њега наредник из те го 
ребао у друштву да путује.</p> <p>— Ама како опсађени? — теши их један резервни официр. — Пут ј 
ија појава и јасно се опажало на људима како се предају без заваравања и како се све више мире  
, да ватре ложимо на заклонитим местима како се не би ни од куда догледале и, рече још, да ће н 
ад гледате, господине мој, својим очима како бега Краљ, бега Врховна Команда, бега Влада, бега  
тек кад си га напуштао, па гледаш очима како непријатељ улази у твоје село.</p> <p>— Нисмо прош 
 Коме?</p> <p>— Данас је четрдесет дана како ми је брат погинуо!</p> <p>— Бог нека га прости! — 
?</p> <p>— Па да, ми!{S} Ко хоће да зна како смо одступали и како је у опште српска војска одст 
само Немац на престолу, он већ онда зна како Виљем тумачи међународне уговоре! — упада трговац  
 Миланче, Миле.{S} И сви остали, ко зна како се зову?{S} Ох, што немам снаге да пробудим ту пос 
и понео један хлеб, до којега је ко зна како <pb n="588" /> дошао, тај је убрзо дотрајао.{S} На 
 А он, као начелник армије, извесно зна како стоје ствари.</p> <p>— А где је његова армија?</p> 
ка војска.{S} Ово је већ четврта година како се ту ређају друг до друга.</p> <p>— Где је капела 
} Доцније, када сам срео тога господина како пешачи измеђ Штимње и Сухе Реке, он ми се тешко ва 
Степановић — изда наредбу и нађе начина како ће с њом и грађанство упознати а којом ће наредбом 
} Чинило ми се као да још нисам спремна како ћу му казати, изгледало ми је да се нисам још приб 
 Прокупљу.{S} Чуо сам да је избегла, па како су прокупачки бегунци овуда прошли, рекох да је на 
их, да над нама бди брига моћних.{S} Па како је и та вера немоћна пред силом!</p> <p>За Енглези 
Рожај?</p> <p>— Туда јесам!</p> <p>— Па како је тим путем, може ли се?</p> <pb n="699" /> <p>—  
а жена са митровичког воза.</p> <p>— Па како ћеш?{S} Видиш како сипи киша, искиснуће деца до го 
ле; да види на тим пољима вредна ратара како бере плод свога труда; да види китњаста села са бе 
 голе руке почеше да износе ван прозора како би бациле светлост на мрачну улицу те осветлиле пу 
може бити друго?{S} Има већ четири сата како пешачимо од Дечана, мора да смо близо!</p> <pb n=" 
рце, она га прима и грли га а и не пита како си јој га ти опремила, у златне ковчеге јал у нест 
тно се зидала зграда народног позоришта како би већ половином октобра могле отпочети представе  
 је, заговорио се с децом па и не осећа како време промиче.</p> <p>У том се Бојко појави на кап 
дноћа и пуше мрзли ветар, који се осећа како продире кроз оне рупе на дувару, које смо затисли. 
рафисаним табачићима, у којима се прича како Французи са југа снажно надиру а Руси прелазе Дуна 
чима, које си сретао угашене, видиш сад како се уждио зрак.{S} Као да су се мртви пробудили.</p 
бегунци, прислањајући леђа уз кућни зид како би целим телом својим на сувоти спавали а оставили 
је да се та моблизација нас тиче.{S} Од како је ту сумњу и Ниш званично нагласио, двојином је п 
еднута гомилом, тек што не прсну.{S} Од како се дошло до уверења да се мора бегати у туђину, по 
 ућута, па мало затим сам настави. — Од како знам за себе, ту сам први пут заплакао.{S} Верујте 
ојих се расни осећај још више развио од како су у нашој средини, али су нам се придружили и дру 
у Крупњу, написао своме цару писмо: „Од како си, царе, метнуо круну на главу, ниси оваке батине 
ји је крај тебе.{S} Чујеш само око себе како нешто тутњи, бучи, цичи и брекће и осећаш како те  
 оно што сам доживела, те отуд знам све како је било и што је било.{S} Било је и других зала и  
али судбини те су још ради само да виде како изгледа та њихова судбина.{S} Са по где које капиј 
, што се чу удар гвожђа у шљунак и виде како се из земље одмерено износи ашов.{S} То гробар коп 
S} Тамо ће возом до Феризовића а оданде како Бог да.{S} И у том се аутомобилу, кад год ће понов 
наручју.{S} Казује несретница кроз сузе како је бегала, како је бомбом из аероплана рањено дете 
е <pb n="401" /> снаје и казивала ми је како је у Београду лепо, како има великих кућа и много  
понуди једну кутију конзерве, видећи је како гризе тврд и црн хлеб промешан сламом.{S} Француск 
S} Ни старица није спавала, чула сам је како хукће и шапће једнако, ваљда се молила Богу.{S} Пр 
 сам по где кад поглед на њу и видео је како оборене главе, са напором корача.</p> <p>— Изгледа 
 ваздуху, оком се види казаљка историје како се одмиче, као оно што се на великим сатовима, на  
на коју ће страну с децом; друга казује како је стару мајку оставила у једну турску кућу; добар 
га тренутка преживљује.{S} Свако казује како је за мало избегао смрт или како је видео туђу смр 
е ћути и само се кроз ноћну тишину чује како шкрипе воловска кола или забобоњају кочије преко к 
који су тад први пут узели пушку у руке како се пуни и како пуца, одређена свима четицама једна 
 и свако иде за свој рачун.{S} Ено, гле како они тамо измакли, не би их могао ни довикати.</p>  
 Калемегдана покушали и прелаз.{S} Веле како је велика магла пала на Дунав наши нису ни опазили 
о Тетова води на Кичево и Битољ, о томе како би власт требала да се постара за мало реда при ев 
} Видела сам очима својим наше жандарме како гину.{S} Испод моје куће, на педесет метара, видел 
је су још гореле, њихове војнике пијане како вуку пљачку и онда — мртве људе, мртве жене, мртву 
аши официри сваки дан нам читају новине како наши напредују у Србији.{S} Веле нам: добро се тук 
 нико није умео рећи куда ће а још мање како ће.{S} Ма којим се путем пошло, на сат, два и три  
 били господари те ватре.</p> <p>— Море како — одговара он на неколико разноликих питања — нек  
ата; цреп се на крову усијао и осећа се како попушта и стење кров.</p> <p>Пламен већ букће кроз 
рочито немам пешадије!</p> <p>— Држи се како знаш и умеш! — одговори војвода — ако си ти онај с 
вљен фронт може прихватити и бранити се како од напада Бугара тако и од напада Немаца.</p> <p>— 
је радио?</p> <p>— Помого се, помого се како је знао да не би премрзо.{S} Ми смо ноћас спавали  
х се њему да ми помогне и пожалих му се како мал нисам настрадао лутајући међ вагонима.</p> <p> 
 се трећи да му је во црко од мраза, те како ће сад даље са товарним колима а са једним волом;  
едате слом државе, својим очима гледате како се све крха и руши а светина се гуши и стење под р 
од рушевинама; кад својим очима гледате како све пада, како се сурвава и претрпава домове, и љу 
>— Море, оставите човека с миром, знате како је кад се види са својима.</p> <p>И послушаше, те  
нате како смо ми радо гинули и да знате како смо завидели ономе међ нама, којега су пронели на  
 генерација задојена.{S} О, да ви знате како смо ми радо гинули и да знате како смо завидели он 
јски, него нека пуца у њих.{S} Видећете како ће тада променити мишљење.{S} Ето та нам помоћ од  
ишћанску дужност да извршимо.{S} Видите како је, сами видите.{S} Сручило се овде све, сва несре 
си прелазе Дунав.{S} Ви треба да видите како је то страшна слика, кад и војску и народ напусти  
ет шест стотина метара напред да видите како је тамо, је ли непријатељ већ у вароши или је само 
о јесте!</p> <p>— Али чекајте да видите како је бона слика када се напушта варош без те вере.</ 
{S} Требали сте бити у Ђунису да видите како се ништи читава једна историја; требали сте бити у 
; требали сте бити у Крушевцу да видите како се руши читава једна држава.{S} Гледао сам својим  
к са Нишом на телефону и ви лепо видите како у то доба гомила тегли ка начелству, очекујући ко  
ким самоодрицањем, подноси.{S} Гледајте како изгледају ови јадници, што пролазе крај нас, и ја  
глиб и богаташе како гладују и сиромахе како умиру у блату.{S} Све су видели и срце им је изгуб 
обила како газе друмски глиб и богаташе како гладују и сиромахе како умиру у блату.{S} Све су в 
е.</p> <p>— Ено, рикну! — и сви спазише како суну ватра.</p> <p>— Ено их, тамо су! — кликну кап 
, на свакоме ћеш их кораку срести.{S} И како су све те слике разнолике, како невоља уме у разни 
к, кога сам ја потегао да закољем.{S} И како ми је рекао?{S} Рекао ми је српски, рекао ми је мо 
 напуштајући јој крило материнско.{S} И како свако на свој начин тај бол растанка исказује: узд 
, на море, те лови и продаје рибу.{S} И како који лов, он све већу пару одваја и доноси мајци.{ 
ла, буди успавана и тужна осећања?{S} И како та осећања — која нам као далеки глас прошлости св 
половина невоља, које нас очекују?{S} И како ће ти људи слабе душе поднети те веће невоље, који 
ју па ево како ме је послао!</p> <p>— И како ми је било кад сам морао да опалим прву пушку?{S}  
глас чуо изнад свих осталих.</p> <p>— И како сам се друкче осећао кад нас поведоше у борбу.{S}  
се, жалио за „старим добрим временом“ и како је многобројан, могао је у тренутку расула и безвл 
не може командант да нас устави.{S} А и како ће, кад је цео наш пук отуд из Тамнаве, Поцерине,  
 Како ћу, како да се растанем од њега и како да га сахраним овако неопремљена? — питам очајно с 
 тек половина пута а како је тек дуга и како тешка она друга половина невоља, које нас очекују? 
по чуло.{S} Неколико пута сам осетила и како се затресла кућа јер нису пуцале само пушке него и 
људима како се предају без заваравања и како се све више мире са најгором могућношћу исто тако  
ре, не могући никако да се одлуче шта и како да учине.{S} Па ипак све се више пео број оних, ко 
накрст а да знаш само како је мудрица и како уме да каже, те толико пут сам помислио: штета што 
 ред.</p> <p>Причао нам је све шта је и како је било и зашто нико није могао доћи јуче на ноћ.{ 
ушила неког.{S} Кад затим чуше шта је и како је, умукоше <pb n="486" /> сви и посматраше ме пог 
се окупљали око њега да чујемо шта је и како је тамо доле и шта се чује о Турцима.{S} А што Тур 
говорио, сем то што ми реко одакле је и како је пребегао.</p> <p>Јуче по подне кад сам му приша 
тало у њему забринуто се пита: где ће и како ће?{S} Остао је још једини слободан пут ка Тетову  
 брине тешку бригу и одлучи се што ће и како ће.</p> <p>То је било суморно вече.{S} Киша је зар 
p>Рекох, домаћини се забринули што ће и како ће, јер гласови озго из Јасенице, све црњи и гори. 
{S} Ко хоће да зна како смо одступали и како је у опште српска војска одступала а непријатељ на 
и пут узели пушку у руке како се пуни и како пуца, одређена свима четицама једна централа где ћ 
а и преламао их да могу у торбу наићи и како је који посао свршио а он одмах одређивао: „Ово ће 
вам још све казала.{S} О како је дуго и како је много то што би имала казивати.{S} Моје бегство 
о се срели а како сам ја некад мислио и како је мој бабо мислио!</p> <p>— Осећао сам тешку гроз 
 село и живела је ту, колико се могло и како се могло са оно нешто гроша, што јој остаде иза му 
тим се као браћа договорисмо шта ћемо и како ћемо.{S} Седећемо ту у рову, ако ко наиђе правићем 
маћини, да ми останемо и даље где смо и како смо, нек прође бар два три дана, док се добро не у 
е нико није умео да потврди одакле су и како чуле.</p> <p>— Ево вам један доказ! — умеша се тре 
 сабрала све наше болове у своју душу и како би сабрала све наше сузе на своје очи.{S} Када <pb 
како су биле тешке патње наших старих и како је скупо плаћено ово мало слободице наше?</p> <p>Х 
ем те, синко, ни чему научити што ћеш и како ћеш.{S} Нека те Бог и твоје срце научи!“</p> <p>—  
ни где ће им гроб породу бити.</p> <p>И како мирно леже ова дечица, ни једно не плаче за мајком 
уда.{S} Човек не може да протумачи себи како ти гласови постају; како се и зашто рађају, који с 
малаксавам и клонем.{S} Ох, не звате ви како је то велика душевна потреба то пијанство од болов 
авцу и по звуку.{S} Капетан запази први како са звонаре јежевичке цркве лије киша танади.{S} Он 
далеко то доба и она га већ види и види како је њен Новица снажнији но други, израслији но друг 
з реда, растурене тако да се јасно види како свако за се и за свој рачун тегли.{S} Једна саните 
нска, рилска и маћедонска дивизија, али како ће им бити одрешене руке према Грчкој, Бугари ће м 
е мора, у то више нико није сумњао, али како и којим путем?</p> <p>До Призрена свако се само ск 
зносе од ћепенка до ћепенка.</p> <p>Али како који дан ближе крају септембра, поче се ипак вести 
о о својој рођеној мајци; трећа се жали како јој је сестра остала, болно јој дете, па остала а  
у купи штогод топло за под кошуљу, вели како је осећао тешку срамоту на души и вратио се а није 
ођу само Вардаром на више, па би видели како би се ситуација очас изменила.</p> <p>Официр је св 
казује како је за мало избегао смрт или како је видео туђу смрт, како је оставио кућу, како је  
ских села.{S} Лежао је грудима по земљи како је ничке пао; једну је руку био савио под собом а  
 да се повлачим газећи пажљиво по земљи како ни најдаљим шумом, не би одао стражару где сам.{S} 
кав је ово зао мраз!{S} Ја не знам и ми како ћемо, ја већ не могу даље!</p> <p>А ипак идемо.{S} 
/p> <p>— Шта ћете, госпо, видите и сами како је.{S} Добро је кад се може бар да опоје, бар ту х 
 кога сам имао ожалио сам га већ а мени како Бог да.{S} Волем вуци нека ме растргну, него...</p 
орника лиферанта, хтео би да му објасни како је сасвим излишно ићи у Солун.</p> <p>— Остави ти  
 отишао у Солун и поче њему објашњавати како у Солун не треба ни ићи, довољно је склонити се до 
 <p>И збиља, страховито је било гледати како су се бацале ствари које су се на колима довукле < 
их општинских домова, оком да сагледати како одмиче време.</p> <p>Тајанствена ноћ... а поноћ ве 
{S} Из њенога си погледа могао запазити како она предосећа злу судбину која чека ову децу, онак 
 лотру, одобрава телеграфисти, додајући како је он у Грацу „где је посећивао Универзитет“ гледа 
оји су пре нас прошли и, не разбирајући како је тај глас могао до нас доћи, ми смо обазриво и с 
е, на жалост! — одговорих ја, осећајући како ми овај непознати официр чупа из душе последње ост 
рошле све могуће канцеларије доказујући како њима „ова земља“ треба да се одужи тиме што ће им  
ма старога Краља на крушевачкој станици како му лију сузе из очију а, недалеко од њега, пред ње 
а народна права и прагматику, па заврши како ми Срби морамо још једанпут лити крв и лићемо је,  
 на своме месту, да задржи свој положај како би, чим зора сване, могли наставити борбу.{S} И та 
епо разгорео жар, те сам напунио мангал како би се прокисли и прозебли разгрејали мало.{S} Мога 
Попа је чак задржао на себи и епитрахиљ како би их уверио да служи Богу.{S} Притворише врата на 
колико ми се на глави коса дизала, знам како сам сањао тешке снове, после такве лектире.{S} Мен 
ан; колико само да ми се јавиш, да знам како ти је!</p> <p>— То не говори г. пуковник? — запита 
у помоћ.{S} Сами су се помогли, не знам како!</p> <p>Затим, не могући више да издржи поглед мал 
а и што сам долазила.</p> <p>Ја не знам како сам изашла из канцеларије, ја не знам да ли сам се 
.{S} То још пре три дана а отад не знам како је.{S} Немамо никаквих вести!</p> <p>Капетан нерас 
 његов чунић окићен белим ружама; сањам како му блиста у недрима чаробном светлошћу драги камен 
телу топлоту, која унапред пржи; осећам како ме засипа топао пепео лаве; засипа мене, засипа мо 
стире ево овако, од Качаника па правцем како иде Биначка Морава, од југозапада ка североистоку. 
авио сам саме жене с децом, па да видим како су прошли.{S} Нећу седети, само да навирим, да се  
као тане из пушке.{S} Ми гледамо за њим како граби па и радујемо се његовој срећи и завидимо му 
мах тамо где ми је рекао а чух за собом како неко у кафани отпоче нов разговор.</p> <p>— Ето, е 
аставио, он је изнео у детаљима и начин како би се наша офанзива извела и правац којим би се кр 
/p> <p>— Нисам вам још све казала.{S} О како је дуго и како је много то што би имала казивати.{ 
већ имао о снази непријатељевој, увиђао како је све то не само недовољно но управо бедно.</p> < 
 вели, за бегство има увек када.{S} Ево како има када; сад сам се вратио са Љум-Куле и не знам  
 је обећавао повести ме у Србију па ево како ме је послао!</p> <p>— И како ми је било кад сам м 
о, видиш, не бива онако како хоћеш него како мораш.{S} Што ћеш!“ Па опет ућута а ћутим и ја, св 
одаде задовољно:</p> <p>— Јеси ли видео како подви реп?</p> <p>— А што га, болан, не пусти? — з 
 га слушала.{S} Један пут ми је говорио како треба више да се пазим но остале девојке, јер нема 
авде граница?</p> <p>— Један сат, овако како ми идемо, иначе много мање.</p> <p>— И онда?</p> < 
али бегунце ради пљачке — Не ваља овако како идемо.{S} Поостајали многи успут, нарочито овамо у 
бива то, него сви да кренемо; сви овако како смо, па шта нам да Бог!</p> <p>И жене пристадоше у 
а повлачење и не може се тумачити овако како је војвода Мишић тумачи.{S} Али, и кад би прешли п 
 ја мислио ал ето, видиш, не бива онако како хоћеш него како мораш.{S} Што ћеш!“ Па опет ућута  
ину сачувао у сећању и казујем је онако како сам је сачувао.</p> </div> <pb n="173" /> <div typ 
 реч у грлу али је ипак изговорих онако како сам је смислила, док је он спавао:</p> <p>— Ето, и 
едити да се преспава ова ноћ, кад знамо како смо прошлу у Липљану провели и кад још боље знамо  
ти казати, све по реду.{S} Реци ми само како ти је, како је теби?</p> <p>Дигла сам главу да саз 
би не зна ни две унакрст а да знаш само како је мудрица и како уме да каже, те толико пут сам п 
оле.{S} Учи и слуша.{S} И да видиш само како он пази књигу, да му не кане кап воде, да му се не 
охватаним мувама.{S} Из дима видиш само како се узноси у песницу стегнута рука, чији притежалац 
ећ сваким кораком који учинимо, осећамо како се ближимо губитку и последњега слободнога парчета 
ше пијетет тренутка.{S} Чуо се само жар како се распада у пепео, миш који гризе дрво у долапу,  
ло.{S} Обично пред станицом загуши, јер како ко пристигне ту распитује за даље путовање или тра 
адна.{S} Мора имати више него један сат како Је погинуо?</p> <p>— Биће рабаџије у свађи да су с 
ивотне валове.{S} Догледао сам и ја већ како се тај дан све више помаља, све јасније указује, к 
ло али војници, <pb n="361" /> знаш већ како је, чује један од другога па причају...{S} Али ако 
ру која је отврдла у ранцу.{S} Знаш већ како је на одмору.{S} Па се заметнуо и разговор а не ра 
> <p>— Ајд, кажи нам, мала, све по реду како је то било и шта је било? — поче начелник врло бла 
оше кола ту на сред друма, онако у реду како су стигли или одјармише <pb n="439" /> волове, поч 
порушеним кућама на пијаци, о намештају како лежи улицама избачен из кућа, о коњима које су уве 
у раменима и узе да објашњава нареднику како он то мисли.{S} Уједанпут марвени лекар, који већ  
вама.{S} Спавао сам али сам чуо и стоку како негде у дворишту прежива и наредника како, наслоње 
ку противу српскога режима и обећава му како ће му Бугари, једини пријатељи Турака на Балкану,  
 о кући, о пословима кућевним, о начину како ћемо удесити живот кад се буде рат свршио и о свем 
љи разговор обрну се на питање о начину како да се из грађана организује чување реда и поретка  
окићеном белим ружама; чула би га у сну како пева, отуд са ширине морске, и у песми прижељкује  
чео објашњавати једном војном апотекару како „у Немачкој не би могло ово да се деси“.{S} Војни  
на гужва.{S} Видиш само једну црну масу како се повија, видиш уздигнуте песнице које прете, вид 
и диже шајкачу с главе. — Гледао сам их како падају, ти часни младићи, опијени славом оружја и  
мо Србију од Аустријанаца, потерасмо их како их нико и никад није терао.{S} Веруј нисмо им дали 
.{S} Нисам још ни завршила све а осетих како он извлачи своју руку из мојих.{S} Ја је стегох, д 
џеп.{S} Мене подиђе ладна језа и осетих како ми се диже коса на глави. — „Шта хоћете ви, шта хо 
је, Степе Степановића, да види Лесковац како пада.{S} Ту је, на положајима, пробавио цео дан и, 
сва сиротиња што сам је понела.{S} Знаш како је... није да жалим.</p> <p>— А ваљда ће и престат 
.</p> <p>— Јок море, сад ће он.{S} Знаш како је, заговорио се с децом па и не осећа како време  
волверима једно на друго.</p> <p>— Знаш како је у оваквим приликама, човеку досади живот па га  
 <p>— А умеш ли да гађаш?</p> <p>— Знаш како је, господине.{S} Прислоним пушку уз образ па на ј 
 Ако, ако, прихвати се.</p> <p>— А знаш како је, не ваља с празним трбухом ни на онај свет отић 
милија... имам и сина.</p> <p>— Па знаш како је.{S} Ја не верујем ал, ако баш дође до чега, скл 
рмијском штабу, у канцеларији, али знаш како је, мајка...</p> <p>— Знам војниче, мајка сам и ја 
товања провлачили кроз гомилу, нит знаш како нити од куда.{S} Човек не може да протумачи себи к 
што тутњи, бучи, цичи и брекће и осећаш како те нешто засипа, једнако засипа.</p> <p>Је ли то л 
агонском ходнику <pb n="112" /> видећеш како, уз мали свежањ неких аката, које дотични господин 
p>— Немој, синко, да једеш тако.{S} Виш како те гледају гладни што пролазе крај тебе.{S} Бог ти 
унија.</p> <p>— Није оно ватрица, видиш како је све већа.</p> <p>— Оно ће бити већа ватра.</p>  
у мутно небо.</p> <p>— Па и неће, видиш како је мутно, цео дан ће тако.{S} Него... што не пређе 
тави. — Где ће и да изнесе главу, видиш како се то гине.</p> <p>— Кад је погинуо?</p> <p>— Не з 
.{S} Спусти га ту, крај овога.{S} Видиш како су се дечица скупила па ће лепо да се ухвате за ру 
ог воза.</p> <p>— Па како ћеш?{S} Видиш како сипи киша, искиснуће деца до голе душе.</p> <p>— К 
мо док и Влауца удари у дахире да видиш како ће да игра швапски медвед!</p> <p>— Баћушка ће њем 
ела се већ уздиже дим са ватара и видиш како гмиже рој војске и народа <pb n="338" /> који је с 
 госте под шајкачом.{S} Па да знате још како сам плакао, кад нас изведоше да се закунемо Краљу  
ће...</p> <p>Сањао сам и сањам увек још како плови његов чунић окићен белим ружама; сањам како  
d>XXX</head> <head>Ко је она?</head> <p>Како се јутром мучно и тешко рађа дан а како, кад мине  
 па ће да рипа у Дунав к’о жаба!</p> <p>Како у кафанама и кафаницама, тако и на улици.{S} На пр 
 једва назире кроз оголела дрва.</p> <p>Како тај звук звона и са тога места, чак и у души која  
оме и бурноме мору тражећи пута.</p> <p>Како је те ноћи припалила светиљку и све до беле зоре ч 
е маху слете на јадранске обале.</p> <p>Како смо завидели онима што ће мало час, за онолико сат 
дморе и прехране ако имају чиме.</p> <p>Како тај одмор на подне траје дуже, бегунци се обично р 
, да се треба на нешто одлучити.</p> <p>Како би било да крећемо напред па шта нам Бог да!{S} Гд 
 је још владала над Сухом Реком.</p> <p>Како је то тешка, како је то суморна зора, која се огла 
спаваних очију.</p> <p>Дижу се и они са калдрме.{S} Оно што си ноћас крај ватре видео као гужву 
 фијакер те подлаже ватру, која на сред калдрме букће и око које се промрзли греју; у другој ул 
 кукова, за овима фијакер са београдске калдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чак 
 кукова, за овима фијакер са београдске калдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чак 
а се гомила и покрива собом сваку стопу калдрме, као оно кад о поплави дере набујала река, која 
појавила се једнога дана на београдској калдрми носећи собом и прошлост и будућност.{S} Те две  
и жамор као у паклу, тропот по неравној калдрми као да једновремено двадесет возова стижу са ра 
е које воде озго а у светини ваља се по калдрми и превија несретна мајка чије је чедо остало го 
у.{S} Кад сам чула да цокуле тропају по калдрми, у близини мојих врата, ја сам навирила на кључ 
ветлости да су улице бљештале и камен у калдрми се беласао као под <pb n="690" /> пуним подневн 
бат коњске копите, која креше о камен у калдрми и разлеже се из пусте улице.{S} То какав коњани 
 Он напусти батерију те ова настави пут калдрмом а притера коња пред општинску зграду.</p> <p>— 
ногу пред ногу, осветљавајући цигаретом калдрму да бих могао мимоићи силне баре и каљуге што их 
јасне и тамне сенке, осветљујући прљаву калдрму и барице бедном светлошћу фењерчића, која још в 
з овога покрета наилазила на приштевску калдрму, последња још нису била изашла из Прокупља, так 
ија наиђе иваничким сокаком на чачанску калдрму и капетан на коњу пред њом.{S} У вароши тишина, 
осу а њихови Баново брдо, Ново гробље и Калемегдан.{S} Пролазници неки рекоше да је онај први а 
ротрчаше улицом, рекоше да су Немци код Калемегдана покушали и прелаз.{S} Веле како је велика м 
одице, које у Београду нису могле ни до Калемегдана без аутомобила како газе друмски глиб и бог 
 сами и повратисмо, а сад...{S} Руси на Калемегдану, Французи на Топчидерском брду, па онда енг 
, непријатељ извлачи два тешка, великог калибра топа, код барутнога магацина, више Чачка и, веш 
ане на ватру: деца су натицала на главу калпаке наших првих војника и јахала на копљима; цигани 
 а владике и архимандрити, свештеници и калуђери, читају им молитве јутром и вечером.</p> <pb n 
се владике и архимандрити, свештеници и калуђери у својим ћелијама предали дубокоме сну и мукла 
свећене и тешке ћивоте, које су пратили калуђери и свештеници са свећама у рукама, певајући кро 
ате.{S} Са њихових точкова далеко прска каљава вода по лицима пролазника и по кућним зидовима а 
р поврнуте јаке, враћа се од некуд кроз каљаве сокачиће, где је зашао ваљда издавајући својим љ 
 старце из трећега позива како гегуцају каљавим друмом, капетан поуми у једноме тренутку да их  
лдрму да бих могао мимоићи силне баре и каљуге што их је киша, која још лије, разлила по сокаци 
ата сипа као киша, прашти дрво и земља, камен пуца а шљунак се расипа.{S} Под воз да легнеш па  
а.{S} Први много тежи, кроз саму стену, камен, кланце и преко великих висина али краћи; други н 
 да не би закрчили пут.{S} Краљ седа на камен и навлаче му преко чизама дебеле сељачке чарапе,  
 и застајала на угловима, седала сам на камен да се одморим и опет се дизала и ишла.{S} Свако с 
 са меком горњом кором.{S} Један сео на камен, други на празан сандук пред дућаном, трећи на зе 
 на бојишту.{S} Кад удари точак у какав камен, каре шупљо зазвоне као што празнина звони.{S} У  
она маса и прште на све стране, као кад камен бациш у воду.{S} Граната за гранатом поче да сипа 
први наговештаји зоре, толико бар да се камен могао разликовати од баре, улице које воде ка ста 
толико светлости да су улице бљештале и камен у калдрми се беласао као под <pb n="690" /> пуним 
и заклонита места и бусије, зид, дрво и камен, и мирно и одмерено одговарају на пушчане поздрав 
иста у недрима чаробном светлошћу драги камен, који је он из мора крви изнео; сањам белога голу 
уседству, пуста је и гола.{S} Сам тврди камен, поникао из мора и узнео се и испрсио камене <pb  
вде на Косову, свака стопа земље, сваки камен и свака водица, део је историје Српскога Народа.{ 
S} Ту је, у својој земљи, познаје сваки камен, познаје сваки трн.{S} Иде, иде напред а упро пог 
 међу којима по где који грубо истесани камен.{S} На гробљу мртва тишина сем, кад ми наиђосмо,  
вцу већ јасно видело — изгубила основни камен у темељу — веру грађана у државу и њену моћ — заљ 
ике грађевине ишчупаш из темеља основни камен, што се ова заљуља и хоће да падне, тако је и ота 
сића, који се крше и ломе о раздробљени камен који се о данима киша и бујица сурвава са камених 
уди окамењене витезе, те се домалочашњи камен почне да креће и живи; тако и ова чудотворна реч  
тарци правећи места Краљу.</p> <p>— Сам камен и пустиња! — наставља Краљ — А како је код нас св 
 поручнику, који је уморан сео на један камен.{S} Приђе му, па се испрси и тресну ногом о ногу. 
елезничар, саже се под вагон, узе један камен и поче њиме лупати кваку, али она не попусти; дру 
се само бат коњске копите, која креше о камен у калдрми и разлеже се из пусте улице.{S} То кака 
је све стрменитији, све тежи, јер је го камен и у њему урезана уска стаза, под којом зјапи пров 
у цепаницу; други један војник наместио камен као узглавље.</p> <p>Већ сви спавају, само је она 
те а и нема их много.{S} Хан је обична, камена, двоспратна зграда; на доњем је спрату ар а на г 
 два ока соколова некад сјала два драга камена, сада зјапе две празне дупље; бојни оклоп, који  
 мртву варош, зраком који се из драгога камена са прстена расипа, пењу се лагано, корак по кора 
дноставна модра маса, као гомила црнога камена сручена у долину, што смо се више ближили све су 
ја певају песму зоре а воде, слазећи са камена, звоне као харфе, страсну вечерњу романсу разблу 
их.{S} То је велика зграда саграђена од камена, као и већина беговских кућа и кула у овим краје 
ако да поднесе ово.{S} Треба ту срце од камена и живци од гвожђа па да се не свисне.</p> <pb n= 
пење, где се диже Љумска Кула, обала је камена и одсечна, и Дрим тече доле под стеном у грдној  
ћи тамне стазе, којима се измеђ стена и камена пење са обале у пусту и мртву варош, зраком који 
би једну од многобројних одаја, затисла камене прозоре сеном, крпама и блатом; излепила хартију 
ено корито; ослухну крик јејине која из камене дупље поздравља поноћ; ослухну тајанствени разго 
pb n="563" /> у славу Божју и разгрнути камене прошлости да би на чистоме тлу, на здравици наро 
е улице и лупа се о ћепенке и саплиће о камене прагове.</p> <p>Кроз ту таму једва се, као светл 
н, поникао из мора и узнео се и испрсио камене <pb n="10" /> груди, готов увек да прими тешке у 
Ситница, коју ћемо мало час прећи преко камене ћуприје коју је Јашар-паша изградио каменом из ц 
 штрчи као кост из оскрнављенога гроба; камени бели орао, који је негда красио препратни свод,  
ом сличног оном са невестинских дарова; камени царски престо, раздробљен у ситну парчад, лежи у 
ари са гвозденога моста сипају паљбу на камени мост а наши је прихватају да би обезбедили прола 
 тако и на улици.{S} На простору где се камени мост укопао у десну обалу Вардара, срели се чино 
не чине дрвени зидови а као трећа служи камени зид суседнога дворишта.{S} На средини те шупе го 
, али сам пошла.{S} Дошла сам на велики камени мост који води преко Вардара и ту сам застала.{S 
сред равнице, као камилина грба, високи камени мост који паше Дрим и бележи границу Краљевине С 
а коју се с обе стране наслањају високи камени зидови, који ограђују двориште.{S} На зиду, крај 
них лагума а тај одјек прихватају пусти камени двори и у њиховим се дупљама буди јејина, која п 
мој ивици његовој, стоји непомично, као камени кип, једна силуета.{S} Изгледа као сен жене која 
здух, разређен влагом, одјекује потмуло камени мост на Вардару и чује се одмерени пљасак опанак 
о на грбину прозорскога свода изатканог каменим ткивом сличног оном са невестинских дарова; кам 
енерала Бојовића.{S} Наши још одступају каменим мостом и, да би омели одступање, Бугари са гвоз 
ји се о данима киша и бујица сурвава са камених висина у њено корито; ослухну крик јејине која  
једнога дана из хладних зидина пустих и камених двораца, где је друговала са совама и јејинама  
га престола а у тамној ноћи, из мрачних камених дупља, проноси језовит цик кроз пусти овај клан 
 буре са лијандером.</p> <p>— Ово треба каменовати! — гунђа гомила.</p> <p>— Напуштене државне  
дове овога старога моста, изашла сад из каменог обиталишта свог да онде, са врха моста, мами пр 
о и горе, код општине.{S} С леве стране каменога моста, горе у чаршији, по оној туђарској тради 
, мршаву сенку, као мрчев скелет; парче каменога фриза узјахало на грбину прозорскога свода иза 
авала прву тамну половину ноћи у каквој каменој дупљи у бистричином кланцу, пробуђена ведрином  
тому садашњост.{S} Она с југа, и ако на каменом подножју, покривена је тамним зеленилом чемпрес 
рила, буди се гуштер који је спавао под каменом и диже зелену главицу да срче зрак; гране у мла 
уд чаробни, драгоцени прстен, са драгим каменом, који је уловио у мрежи.{S} Загрљени мајка и си 
ене ћуприје коју је Јашар-паша изградио каменом из цркава косовских.{S} У даљини се сад већ јас 
је то слутио.{S} Крај друма, на једноме камену, видео сам после оне страшне липљанске ноћи, сад 
ронулом и пустом кућом, седи на једноме камену слепи просјак.{S} Мусломани неће на пут поћи нит 
еснелога мора и да им одоле.{S} На томе камену лежи и сада пуста и жртва варош.{S} То је старо  
разном бензинском сандуку, на доваљаном камену, на празној петролејској канти, поседали шофери, 
ноћ већ превалила.{S} Из гомиле светога камења које лежи заривено на бистричиним обалама, једна 
уљ и освојила маховина; у дупљама, које камење гради, просуто једно на друго, залегла се змијур 
јима су огрнули коње, волујари повадише камење, које су подметали под задње точкове; они, који  
е кроз пусте земље, кроз крваво стење и камење и зато га ваљда зову црним братом.{S} Они продир 
по мраку и упадам у баре, саплићем се о камење и лупам о зидине којима су ограђена дворишта, ал 
о бедру виси, поиспадали бисери и драго камење а дупље у којима су почивали, затисло блато из в 
 месечином, изгледале као просуто драго камење, бацио сам поглед и горе на старо Дулцињо, коме  
и и прошлост и садашњост, и оно оронуло камење на граду, које прича о слави једнога народа и ов 
а отворена гробница, где лежи оно свето камење, под којим је сахрањена Царска Круна Душанова.</ 
крајна змијурина, која се час губи међу камење, час појављује на окукама.{S} Стаза ова иде изна 
вним кубетима златом опточеним и драгим камењем искићеним.</p> <p>Много и често пута у животу г 
лоча која покрива прошлост.</p> <p>Међу камењем тим, поникла трава и проклијала зова, у његове  
да тај град казивао; погледа по расутом камењу под ногама и око себе, сећајући се ваљда доба ко 
ој губи, догледа се у сред равнице, као камилина грба, високи камени мост који паше Дрим и беле 
она полусветлост којом је од пламена из камина осветљена соба а која тако јасно осветљава памет 
но-зимско вече, крај разбуктале ватре у камину, ваљала су се дечица по широкоме и дебеломе ћили 
троножној столичици, подстицала ватру у камину и причала дуге, топле и заносне приче које зимск 
а.{S} Знала сам и где седи, чак тамо на Камичку, те пожурим њој.{S} Затекла сам је, хвала Богу, 
ању не пропуштају да пљачкају бегунце а камо ли неће нас овако усамљене и ноћу.{S} У нашим редо 
дозвољавала ни по равноме путу да оди а камо ли по овоме беспућу.{S} Саграђена је, њега ради, ј 
ва, те јој се не може ни наодговарати а камо ли учинити све.{S} Невоља се ниже за невољом и јад 
ник — Не могу да стигнем ни да утешим а камо ли да помогнем!</p> <p>А светина куља у канцелариј 
ногу на степеник солунске жељезнице — и камо да сам се попео, куд би ми данас био крај — ал он  
тнуо ногу на степеник солунскога воза и камо да сам се и попео, куд би ми сад био крај.{S} Али  
а и изнурени, кржљави људи.{S} Куд је и камо Поћорекова војска била и угледнија и поузданија.{S 
и најбоља ракија.{S} Ако кажеш да немаш камџијом ти одговарају, па мораш да нађеш. <pb n="254"  
и дворнице, суднице и тамнице, лагуми и канали, цистерне и пропусти, куле незнаних западњачких  
аробна невесто Јадранска!{S} Над твојим каналима уздиже се један мост којим из инквизиторске су 
разређен ваздух у тамници или у дубоким каналима.</p> <p>Кроз ту тишину чује се још само бат на 
сточиле под стрејом, окрпио је ужетом и канапом старе амове, који су висили у кући иза врата: м 
звлачи кола из блата амовима искрпљеним канапом и настављеним ужетом.{S} Њега води старац који  
киња своје куче; стара госпођа кавез са канаринком.{S} Нико их из гомиле не познаје и пролазе б 
<p>— Немци су већ у Јанковој Клисури а, канда је и Прокупље пало.{S} Тако се бар шапће.</p> <p> 
 нема ни за њих ни за сиротињу хране те канда мисле да падну у које друго село, да и њега обрст 
 /> како се међ нама говорило, него још канда обрну наопако.{S} Нико нам ништа није говорио нис 
о, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Кандила су догоревајући почела да трну већ, кроз прозор 
 таму једва се, као светлост усамљенога кандила на гробљу, назире тамо један бледи зрак.{S} То  
ло са свих страна.{S} У цркви су горела кандила а попа је једнако нешто улазио у цркву и излази 
озори цркве патријаршиске.{S} То светле кандила над ћивотима српских владара и светаца Стевана  
дуцима; угасиће се ватре на огњиштима и кандила по црквама нашим; гробови пале деце наше пожеле 
же њихови ћивоти, крај њих горе свеће и кандила а владике и архимандрити, свештеници и калуђери 
S} На сивоме небу догоревају звезде као кандила у којима је дотрајало уље.{S} Месечина још таја 
 Ћивоти су се отворили и бледа светлост кандила обасјала је тамна као земља и мемљива лица свет 
ерас су прочитали молитве, налили уља у кандила и повукли се у своје ћелије, пошто су дебелим к 
и га сувом преобуком и припаљује понова кандило, благодарећи Богу што јој је молбу услишао.</p> 
} Затим се она враћа у одају, припаљује кандило под иконом и шапће молитве Богу за сретан повра 
рај кревета а дигла главу тамо где виси кандило и икона.{S} Почела сам оченаш али га нисам знал 
.{S} Крај те ћемо прегршти земље палити кандило, крај ње ћемо славити и преслављати, из ње ћемо 
ина помоћ!“ Тек то рече а поче да пршти кандило пред иконом светога Јована Крститеља.{S} Прште  
еки страх.{S} Паде ми напамет да упалим кандило али у кандилу није било ни зејтина ни фитиља а  
 у мојој души већ одавно и догорева као кандило у коме је дотрајало уље али, сад се већ гаси... 
есу ли готова деца?{S} Чекај да угасимо кандило!</p> <p>— Угаси!</p> <p>— Хоћемо ли закључати к 
Паде ми напамет да упалим кандило али у кандилу није било ни зејтина ни фитиља а лампу нисам хт 
ају неке ватрице које трну као пламен у кандилу.{S} Ту је ваљада село или логор избеглица, јер  
пола затворене те изгледају као угашена кандиоца а уснице отшкринуте као тек распукао пупољак т 
и јуче суморан; сваки час је требала да кане киша и где кад је и пала по која кап али све до пр 
вела ма и једно дете те да синовља суза кане на очев гроб, али сам учинила грех према детету.{S 
видиш само како он пази књигу, да му не кане кап воде, да му се не поврне <pb n="363" /> лист,  
 Запада, где се доцније и сам император Кантакузен бавио на двору српскога краља, Милутинова ун 
а парче тенећке од полупане петролејске канте, други цреп с крова, трећи комадић даске и већ чи 
ваљаном камену, на празној петролејској канти, поседали шофери, подофицири из штаба и жандарми  
Биће да су то капи српске крви, које су кануле на једну успавану традицију и у душама <pb n="59 
начелства и дивизије.{S} Ту најпре може канути каква вест или бар пасти мрвица са стола, а толи 
, које је раније служило као адвокатска канцеларија а сада као свратилиште, врста клуба забрину 
пице узбуђена света, код начелника пуна канцеларија и ходник.{S} Обавештене да напад није локал 
рати у војводину канцеларију.</p> <p>Та канцеларија представља једну пространу, правоугаону ода 
а, срели се чиновници који су изашли из канцеларија са онима, који се пуни пунцати новости враћ 
м колима и постеља за спавање и кујна и канцеларија.{S} Под колима прострто сено за спавање, кр 
е, архиве, рачунске књиге и акта разних канцеларија и многе, многе друге скупоцене предмете кој 
ратише са рада, и они који су радили по канцеларијама, саопштише нам да су наши Срби заробљениц 
уна о нама?{S} Они што су се завукли по канцеларијама послали су нас да изгинемо.{S} Пет генера 
рањен?{S} Ако су већ у војсци они су по канцеларијама а ако су дорасли до војске, њих комисије  
ног ресторан вагона, који ће служити за канцеларије те команде и једног вагона прве класе.{S} С 
вицу.{S} Већ је и пошта затворила своје канцеларије и још само телеграф куцаће до последњега ча 
манда Трупа већ пред вече напушта своје канцеларије у вароши и сели се у воз на железничкој ста 
степеницама, гамиже и ври и врата сваке канцеларије, поседнута гомилом, тек што не прсну.{S} Од 
ту зграду скрхале су се све министарске канцеларије, све благајне, све архиве, које су се довук 
ји су му испунили све просторије малене канцеларије, те за мене тамо не би било места.{S} Ту, п 
тним материнским осмехом изашла из исте канцеларије.{S} Ох, како ме тешко у томе тренутку забол 
ребало бегати из Ниша прошле све могуће канцеларије доказујући како њима „ова земља“ треба да с 
ту бригу.</p> <p>У том изађе госпођа из канцеларије и ја на њеноме лицу опазих сретан осмех мај 
а.</p> <p>Ја не знам како сам изашла из канцеларије, ја не знам да ли сам се опростила од г. пу 
а поче спуштати на југ.{S} Њим пођоше и канцеларије и команде и управе које су се дотле задржав 
и и чиновници, који су раније напустили канцеларије и трговци, који су мало раније напустили ра 
 војници кувају чај и сваки час уносе у канцеларије, којих на овоме спрату <pb n="704" /> има т 
о какав покрет; не би ли запазиле да су канцеларије више осветљене но обично, не би ли ма шта в 
едини осветљен прозор те ноћи био је на канцеларији начелника станице на горњем спрату једне од 
едње одбране, који је био на служби при канцеларији начелниковој.{S} Он је носио под пазухом он 
анти и њихови помоћници, свако у својој канцеларији, разрађивали су ове одлуке као наредбе за с 
се насмешио.{S} У једноме углу, у мојој канцеларији, лежи згужвано платно, које је требало да б 
совима које је ко од њих побрао у некој канцеларији где је послом био или од некога чиновника к 
на, одржана је 9. новембра пре подне, у канцеларији команданта Врховне Команде.{S} За дугим сто 
м је син?</p> <p>— У армијском штабу, у канцеларији, али знаш како је, мајка...</p> <p>— Знам в 
 ма и у ходнику, ако не <pb n="47" /> у канцеларији, чути штогод више но што ми знамо и то му ј 
ма и, кад се скупе пријатељи код њега у канцеларији, увек говоре само о политици и убрљали су ц 
ве кмета.</p> <p>Тај један час чекања у канцеларији начелниковој извео ми је пред очи све невољ 
ему хоће да зида себи будућност, седи у канцеларији какве више команде и преписује акта или куц 
 за невољом и јад за јадом.{S} Врата се канцеларијска сваки час отварају и кад год се отворе, д 
творити пут.{S} Можда би тако и било да канцеларијски официр, који је командовао вагоном као не 
 ради одмора наслонили главу ни на свој канцеларијски сто, промичу лево и десно, прескачући ств 
ба, у којој сам била, није ни личила на канцеларију, пре ми је личила на мучионицу, јер сам сао 
тој згради, на горњем спрату, заузео је канцеларију начелника окружног министар председник а се 
ли да помогнем!</p> <p>А светина куља у канцеларију, и моли, куми, богоради, жали се, тражи, за 
 ову несретну мајку!“</p> <p>Ушла сам у канцеларију.{S} Нисам ни речи <pb n="490" /> проговорил 
> <p>Када ме пропусти посилни да уђем у канцеларију, у моме погледу, на мојим уснама, на моме ч 
ла сам повратак војников који је ушао у канцеларију да ме пријави.{S} Све до тога часа ја сам с 
че, на његов позив, збирати у војводину канцеларију.</p> <p>Та канцеларија представља једну про 
као орао кад забоде нокте и прикопча се канџом за мрцину.{S} Његови се врхови тихо повивају под 
 ли? — окрете проседи господин на „ви“, као што то обично бива у полемици кад пређе у љутњу.</p 
ветлост изгледала је као отварање неба, као што у младе, чедне девојке прва светлост у очима зн 
ак блеснуло, као једна тренутна појава, као један покушај да се приберемо и охрабримо.{S} Слуша 
олину станице, па је после као поплава, као пожар, нагло хватала и распростирала се све даље, д 
т и језу.{S} Неколико пламених стубова, као колоне класичних храмова, носе на себи кров од густ 
"478" /> <p>Превијала сам се од болова, као малочас она мајка што оде у ноћ да тражи изгубљено  
т хиљада српских мајака која ће клетва, као оштра јесења слана, сасушити венце славе оних који  
ио да се Цариград заузима само са сува, као што су то сви досадањи завојевачи његови, почев од  
а попреко саговорника и одмаче од њега, као да је он тај који ће код Струмице извршити атентат  
 мој син, и пашћемо један крај другога, као они што су их опевале народне песме!“</p> <p>Мој си 
бујати и један нов осећај и сазнање да, као и материно крило, може бити топао и онај поглед два 
рховима.{S} Кроз тишину која још влада, као глас гладних вукова, продире арлукање Арнаута и про 
авио сам их и, бога ми, све ми изгледа, као да сам их сахранио, као да их никад више нећу видет 
, гледајући пред собом укочена погледа, као да гледа у своју слику, као да је она ту, пред њим, 
дубоко утонулих очију, угашена погледа, као да се већ назире смрт.{S} У гомили крај којих ова к 
ути се у то доба некако и сама природа, као да се и она уморила.{S} Једва на одморишту, кад се  
светљава неком мистичном маглицом која, као покров изаткан из прегорелих сунчаних зракова, таја 
ве планине, које сам гледао са Врдника, као роб, и да ме прати стража са пушком?{S} Срамота ме  
ам више користи па била дуга до чланка, као сад, или до лакта или само вирила из рамена!</p> <p 
ђе у вагон.</p> <p>Да је тога тренутка, као што је било утврђено, кренуо воз, Србија би видела  
је чекала...</p> <p>Ноћ је раније пала, као да је злим дусима сметала светлост дана, те зарана  
их није реметио тишину која је настала, као да су сви били под истом сугестијом.{S} Студена пон 
је у оној тами, кроз коју је промицала, као неко више биће, као она госпа која се у средњевеков 
Видиш да је ова несрећа све обухватила, као пламен кад ухвати целу шуму па хајде, нађи ти сад д 
трашнија.{S} Као да се земља расточила, као да се небо проломило, као да су се срушила брда и п 
ахрану.</p> <p>Тргла сам се и ужаснула, као да ми је тога часа понова издахнуло јединче које са 
са станице а већ се кроз варош просула, као освежавајућа дажда после запаре, вест да савезници  
— сену Краљев поглед под седим обрвама, као кад засјакти жеравица под белим пухором.</p> <p>— Т 
> <p>А по странама улица, под стрејама, као оно о пожару, начичкала се престрављена светина узн 
о и бацано на улицу.{S} У тим гомилама, као у рововима, шћућуриле се кукавне породице прокисле  
огли ићи упоредно.{S} Она настави сама, као да је знала да ме сад већ у велико занима њена прич 
о да и дим са кућа полеже по крововима, као да се већ и наше поуздање угиба и повија на ниже.{S 
ао за земљу својим чворноватим удовима, као орао кад забоде нокте и прикопча се канџом за мрцин 
ве тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањем робовању причали наши дедов 
ве тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањим збеговима причали наши дедо 
ве тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањим патњама причали наши дедови 
ни око мене, исто онако и истим речима, као мало час ону несретну мајку.{S} Притисла сам дете н 
Господе, и помилуј роба Твојега Јована, као што ћемо га и ми увек, у добру и у злу, помињати и  
о је велика зграда саграђена од камена, као и већина беговских кућа и кула у овим крајевима.{S} 
м.{S} Изгледало је као да гори планина, као да се усијала те пламти и букће.</p> <p>Та ме слика 
риликама, али је ипак све, као оморина, као тежак ваздух пред непогоду, пратила и била им предз 
ила над Призреном.{S} У први мах тамна, као да би што гушћим покровом да покрије Србију, која п 
ро, без реда, без везе, без задржавања, као кинематографски снимци.{S} И сва та осећања као да  
ула ни речи протеста, ни гласа гунђања, као да је свако од њих свесан да само патњама могу отку 
же се све око ње мењати, он се не мења, као што се не мења ни њена вера и нада у његов повратак 
роз мрак прође ваздухом упаљена гламња, као факља.{S} Однеше је тамо где су запала кола у блато 
д извире жар и пламен.{S} Из тога жара, као да га неко циновским жарачем потстиче, расипају се  
мо, погнуте главе, без много разговора, као што се о погребу иде.{S} Изгледа као да се свако по 
х изгледали као једноставна модра маса, као гомила црнога камена сручена у долину, што смо се в 
ао сам даље.{S} Чинило ми се тога часа, као да тонем дубоко у воду, све дубље и дубље и почеше  
>— Опет борба на нож, опет прса у прса, као оно пре а нема сад за нама официра са револвером у  
а то, ми смо брисали само очи од блата, као оно у купатилу после гњурања у воду, и настављали п 
е синоним.{S} И зато је младост вечита, као што је и мисао вечита и зато младост не умире, као  
 разлила по сокацима.</p> <p>Ноћ густа, као да је засводила оне тесне уличице те изгледа ти да  
е својим увери о проходности тога пута, као и о томе да ли се на брзу руку, са заробљеницима и  
ик и враћајући га у џеп два и три пута, као да је увек метајући га натраг заборављао колико је  
вама?</p> <p>Она дубоко уздану и ућута, као да би хтела дати себи времена да је мало мине бол а 
својих кућа.{S} Најпре један и двојица, као у казану који почиње врити <pb n="132" /> што са дн 
ош и кроз редове избеглица, као бујица, као поплава, казивала нам је да ће остатак српске војск 
 све и појави се на улици озарена лица, као оно новембарских дана прошле године, када је прва р 
ала кроз варош и кроз редове избеглица, као бујица, као поплава, казивала нам је да ће остатак  
се ватре у логорима војске и избеглица, као да су звезде попадале са неба а дим, који се из њих 
ани снопови и безбројни ројеви варница, као најраскошнији ватромет, узносе се у мрачне облаке д 
.</p> <p>Друмом је стизала наша коњица, као што је капетан и предвиђао.{S} То је одељене које ј 
 Биће послао ми је онај старешина хлеб, као што је обећао.{S} Пођох да отворим врата, јер онај  
роко Поље и даље још где Шар и Карадаг, као две џиновске мишице, обухватају у своје наручје туж 
412" /> креће, читаву брешу и дуг траг, као оно кад веслом прођеш кроз воду.{S} Кад прође „коло 
 још увек, биће то какав локални напад, као онај неки дан код Кадибогаза и онај други код Књаже 
че да се љуља и њиха, нагињући унапред, као једна и једноставна маса.{S} Они који су седели на  
ини и гомила иде ћутећи, погнуте главе, као ред осуђених којима је већ саопштена пресуда.</p> < 
ска поплава.{S} Ван границе те поплаве, као две мале оазе или као два још непотопљена острва, с 
би и ужас светине и пометња и све, све, као о пожару.{S} И најзад, онај страх којим се очекује  
а, у другим приликама, али је ипак све, као оморина, као тежак ваздух пред непогоду, пратила и  
 питомога гнезда, разнолике су природе, као да собом означавају два доба: суморну прошлост и пи 
ца двеста седамдесет и пет.{S} Не беже, као што би био ред да заробљеник бежи него придолазе; и 
мо.{S} Шум све јачи, буктање све ближе, као да нешто кркља и стење, као да се нешто ломи.</p> < 
гане даске.</p> <p>Усахнуле су ми сузе, као да их је овај добри човек топлином својих речи сасу 
на једном од двораца светиљку, која је, као утрнула жеравица, једва продирала кроз прљаво стакл 
ебљиве вере.{S} Једном тако, уснила је, као бели голуб долетео на кућни праг, па гуче.{S} Она м 
ам то за тужан растанак.{S} И он ми је, као и отац говорио, када је долазио на виђење:</p> <p>— 
ста импровизиране илуминације којом је, као чаробним <pb n="170" /> штапићем из сна пробуђена в 
p>И вечерао је ту међ њима.{S} Узео је, као и они, кришку хлеба у руку и мало куванога пасуља к 
ам и грунуше ми сузе...</p> <p>Опет је, као малочас, савлада умор; видело се јасно да је све те 
 собица са почађалом таваницом са које, као покидана једрила, виси паучина и лелуја се од јаре  
н све више помаља, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све <pb n="15 
н све више помаља, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све се више и 
ше наредио да нарочити официр отпутује, као извидница, из Пећи у Андријевицу и очима се својим  
рпе из њих све вести, онако од прилике, као што вам при улазу у варош трошарински чиновници пре 
ед нама и за нама тамне, нејасне слике, као сени.{S} Нико не збори, све ћути и само се кроз ноћ 
ким обалама, изгледамо као ноћне сенке, као зли духови <pb n="673" /> који се спремају да изврш 
едначени тамом изгледали смо као сенке, као неке утвари сишле из тајанствених прашума ових вели 
јеш друмом кроз неке омађијане пределе, као да се налазиш у некоме мртвоме царству где све, и љ 
приштинске а народ, окупио се у гомиле, као и пре оно, али сад оборене главе, поцепан, измучен  
 /> и усахле очи час палиле час гасиле, као жеравица која изумире под пухором.{S} Код последњих 
ао да се спасем, као да ја требам коме, као да ваљам чему?...{S} И сад кад дођу они, провалиће  
ла и покрива собом сваку стопу калдрме, као оно кад о поплави дере набујала река, која носи све 
љуља се она маса и прште на све стране, као кад камен бациш у воду.{S} Граната за гранатом поче 
 смо се збуњено освртати на све стране, као дављеник који очајно погледа по узнемиреној пучини, 
гором и наста жив покрет на све стране, као кад мравињак згазиш ногом, те потисну и раздвоји ов 
сли, па настави — бол тражи себи хране, као и сваки други осећај.{S} У празној души бол <pb n=" 
и се на један мах створише испред мене, као сенке које су тога тренутка изникле из земље.{S} За 
S} Већ се осећа студен загрљај судбине, као оно језа што предходи грозници.{S} Грађанство се по 
у грудима.</p> <p>— Нека га, нека гине, као што му је и отац погино — шапутала сам сама себи —  
ше собе светлошћу, која се кроз шалоне, као танке и светле паралелне линије, назирала; а на <pb 
 чује се потмуло, пригушено довикивање, као таман глас дављеника, затим, далеко негде, јек секи 
сује акта или куца на машини за писање, као девојка.{S} И зашто то?{S} Зато што има оца пуковни 
ити целу земаљску лопту, — као знамење, као предзнак великим светским катастрофама, десио се је 
 све ближе, као да нешто кркља и стење, као да се нешто ломи.</p> <p>У једанпут, из доњих улица 
и мисао вечита и зато младост не умире, као што ни мисао не умире и зато ти ниси умро, ти живиш 
 човек да се земља упалила или још пре, као да је од силнога пламена који јој је буктао у утроб 
 прагове.</p> <p>Кроз ту таму једва се, као светлост усамљенога кандила на гробљу, назире тамо  
 из Марушине чаше и, причињавало ми се, као да шапће оне исте Гришине речи: „Све гори у мени.{S 
дмицао од њега журније, не осврћући се, као да би да побегне од приказе, од знамења, од некога  
та.</p> <pb n="428" /> <p>Дигла сам се, као најурена неваљалица, нисам ни дигла очи да га још ј 
тоји страном улице, срешћеш све што се, као на дну левка, сручило са разних страна Србије.{S} Т 
са београдске калдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама, гуме око точкова и 
са београдске калдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама, остаци гуме око то 
</p> <p>И Србија се морала одрећи и те, као и свих ранијих нада, и кренула је у планине.</p> <p 
и нам дах.{S} Као да и тице ниско лете, као да и дим са кућа полеже по крововима, као да се већ 
чи засвираше а мени поче срце да расте, као да сам слушао свету литургију у цркви; дође ми гото 
 коју је промицала, као неко више биће, као она госпа која се у средњевековним романима диже но 
 дете разбијене главе.{S} На сред куће, као преклана тичица, лежи у крви својој Бата, онај Бата 
 лице и пожудни поглед тице грабљивице, као што га је имала онда, кад ми је тако често у походе 
 у њој губи, догледа се у сред равнице, као камилина грба, високи камени мост који паше Дрим и  
рну две половине на пламен.{S} Варнице, као златна киша, испунише помрчину која је у толико гуш 
уздиже Дрвен-Град, на обалама Бистрице, као коло духова сабраних на збор, леже расути остаци ве 
 материнске љубави.{S} Материнско срце, као поморац буру, предосећа несрећу кад је она далеко,  
њу прошао цео тај дан.</p> <p>Предвече, као да је било нечега освежавајућег у атмосфери.{S} Наи 
е види казаљка историје како се одмиче, као оно што се на великим сатовима, на тороњима германс 
поделише или одоше на суд и осрамотише, као да нису браћа.{S} Што би ми то, него да се поделимо 
х још једном да заварам сам себе.{S} И, као год оно у Скопљу, пре но што ћу га напустити, тако  
тити, тако и овде, одох до начелника и, као год онај тамо, тако и овај, рече ми кратко и одлучн 
а Бугари напредују ка Лебану.{S} Да би, као горак лек, обвили их благим обвојем, јављали су нам 
ма, слете тамо одкуд долази мирис крви, као оно дивљи гаврани што се прибирају и удружују још д 
а је убио?</p> <p>— Мени се чини, људи, као да сам чуо неко пушкарање — рече неко из гомилице к 
оја ми је до мало час притискала груди, као да ме у томе тренутку освежи и поче боно да ми драж 
ним оголелим дрветом у станичној алеји, као да би је оно сухо грање могло заштити од кише.{S} В 
.{S} Пожар је сад изгледао још силнији, као гора у пламену од којег се и небо запалило.{S} Под  
који јој је успавао и све наде.{S} Али, као да су сви ипак спавали на једно ухо а другим ослухи 
 доле, под друмом, што су се догледали, као догореле звездице, слабо осветљени прозори цркве Па 
 на металним ћивотима тешко зашкрипали, као захрђале шарке на тамничким вратима.{S} Ћивоти су с 
 од онога тренутка када смо се растали, као што вама сада казујем.{S} Казала сам му све, све, с 
свима одговара.</p> <p>— Наиђоше, вели, као олуј.{S} Испред њих пишти зурла и удара гоч а они м 
ело и отвориш сане и малаксале очи или, као иза буре и непогоде кад се разнобојна дуга обележи  
, ваљда! — рекох.</p> <p>— Их! — учини, као да би хтео рећи „благо њима!“</p> <p>— А и ми ћемо  
гуши и сад грло од онога што ће казати, као што је гушио онога тренутка кад се ужас десио...</p 
е може одвојити од породице и потерати, као што све грађане тера, тамо негде у непозната мађарс 
епознатих извора, мало повољније вести, као оно кад после несноснога и загушљивога летњег дана, 
гребена велика и светла дела прошлости, као и муке и страдања једнога народа.{S} Па где је Усуд 
а њој; диже се тајанственом неком моћи, као у ноћи у очи Васкрса Господњег плоча под којом је п 
поднаредник климну главом одобравајући, као да би и он пристао уз такво мишљење <pb n="215" />  
 изразио своје осећање.</p> <p>Шапћући, као што се шапће у ноћи кад ће се извршити злочин, наст 
лико желео?{S} Улазим се пушком у руци, као непријатељ; улазим да убијам моју браћу с којима са 
пији.{S} Он ми није говорио ружне речи, као други младићи што раде, а није ми никад рекао ни да 
ик зањиха главом а мени изађе пред очи, као нека мађијска слика, величанствена поворка златом и 
едаље за храброст!“ Он се опет насмеши, као да би хтео рећи: „Ако дате хвала, ако не дате — опе 
м и Карадагом на фронту Гилане—Качаник, као да се крхало нешто.{S} Потмула грмљавина и тутањ, у 
погинуо је на бојноме пољу, као војник, као син оца војника, вршећи савесно дужност своју.{S} Њ 
е а под свежом им кором врио млади сок, као млада крв оних што борећи се падају и гину прскајућ 
а и дубока раница.</p> <p>Вриснула сам, као да сам тог тренутка ја била рањена; почела сам да д 
кад је пао, верујте заплакао сам и сам, као да ми је неко најрођенији погинуо.{S} Али онда је б 
обом.{S} Оно је било, како да ти кажем, као кад туђа стока уђе у њиву па је склептају са свих с 
ита, а ја му редом одговарам и казујем, као што би оцу и мајци казивао.</p> <p>— Одведоше ме за 
нијим, као са другом, као са родитељем, као са дететом.{S} Миловали су их, грлили и љубили их и 
 ја сад чујем понова и сад тек разумем, као што сад слушам понова и целу нанину причу која ниче 
се.{S} Улица ври неким тихим узбуђењем, као оно кад са дна суда већ почиње да избија кључ.</p>  
адању боју, али га гледаш са сажаљењем, као пропалу лепотицу на којој се још по где што одржало 
ла затворена врата.</p> <p>С усхићењем, као и сви моји, посматрали смо своје обиталиште, превиђ 
мо а ја несретник побегао да се спасем, као да ја требам коме, као да ваљам чему?...{S} И сад к 
али са њима као са својим најрођенијим, као са другом, као са родитељем, као са дететом.{S} Мил 
 крену ходом лаганим, одмереним, лаким, као што оди сен и пође уском стазом, која од развала Св 
та на предмет у разговорима бескрајним, као што је јесења ноћ бескрајна.</p> <p>Учитељи су поно 
воју слику, као да је она ту, пред њим, као да погледом иде по затегнутом платну и прелази с пр 
о одјекује.{S} Дрим хуком дере под њим, као да би да заглуши уздах, последњи уздах прогнаних.{S 
 угушен једном непријатељском поплавом, као ово сад.</p> <p>Њему паде на памет онај детињасти с 
 са својим најрођенијим, као са другом, као са родитељем, као са дететом.{S} Миловали су их, гр 
ло, осврте се па нас погледа све редом, као да би хтео да један део своје среће и нама да, па с 
у на главу а ја салутирам сваком редом, као оно кад сам био мали па о слави дочекивао госте под 
е од јуче и прекјуче поседнута народом, као за време арбанашких покрета, када су оружани Арнаут 
зар ја, Србин, па идем сад под стражом, као србијански заробљеник, у ред са швабама и мађарима? 
 дух пошао пред непријатељском војском, као кобна извидница, са задаћом да брише нашу историју, 
з гнезда изненађено неочекиваном силом, као оно кад пожар на мах обухвати кућу па се становници 
о? — упита његов секретар тихим гласом, као да не жели реметити поноћну тишину.</p> <p>— Не, не 
е са тих седница враћао уморан и духом, као што су му већ клонуо поглед и опуштене руке, казива 
S} Чудан неки шум пролетао је ваздухом, као да се нешто гломазно, огромно ваља и гази, рушећи с 
 више.{S} Склонићу се с децом у подрум, као и прошле године, па ето ти!{S} Волем то него да се  
смех јој се на уснама окаменио, хладан, као на мрамору длетом изрезан.{S} До њега страховита сл 
ње и он се у том часу осећао задовољан, као човек који је нашао <pb n="296" /> солуцију, нашао  
, одоше право у Призрен.</p> <p>— А он, као начелник армије, извесно зна како стоје ствари.</p> 
 <p>И онда, осетиш неки подземњи тутањ, као пред буру; завитла се ваздухом арлук као кад ноћу у 
ош увек бранио свој предлог није могао, као јуче, да поткрепи поузданим податцима, морао је кло 
чања, који је дотле мирно и лако текао, као да је цело казивање читала из какве записнице у кој 
и?</p> <p>Ја сам ћутао, али је он живо, као отворена књига, казивао своје мисли које је морао д 
ких танади, ујахао у освојено Куманово, као год и у моменту, кад је обасут цвећем, ујахао кроз  
говарају са њим, говоре му тихо, благо, као што се са самртником говори а он их гледа укочена,  
тила у долину.</p> <p>Шта смо могли до, као оно у Липљану, да кренемо од ватре до ватре, спушта 
све ми изгледа, као да сам их сахранио, као да их никад више нећу видети.</p> <p>И док овако св 
n="360" /> напред!{S} И увек се смешио, као дете, и у самој се борби смешио.{S} Један пут чак к 
ио душу већ преплављену слутњама онако, као што се болесник освежава надом кад сагледа лекара.< 
 Краља Петра први пут да видим па тако, као робове?{S} Не, Бога ми, но сам се сакрио да не чује 
ерава? — учини он и погледа ме попреко, као што би учитељ погледао ђака који не зна лекцију — У 
а, дабоме!</p> <p>Он се замисли дубоко, као да се нечега досећа, па ће рећи:</p> <p>— Има у нас 
лом чемпресове шуме и уздиже се весело, као ведра, власима богата и раскошно искићена девојачка 
м.</p> <p>— Ух, како је моме баби било, као да си <pb n="632" /> му сву чељад по кући поклао.{S 
ља расточила, као да се небо проломило, као да су се срушила брда и планине.{S} Почеше опет гра 
ше но извесно.{S} Напашће нас подмукло, као звер.</p> <p>— А ако, по савету споразумне дипломат 
а пробудили, само је за часак блеснуло, као једна тренутна појава, као један покушај да се приб 
ова.{S} То све набацано, све претрпано, као да је за време пожара извлачено и бацано на улицу.{ 
бе.{S} Све то изгледа тако тајанствено, као место састанка нечастивих.{S} Поседали на земљу око 
дају се, исповедају се горко и искрено, као што би се човек своме најрођенијем исповедио.{S} И  
, нигде трага од живота.{S} Још једино, као и мало час, што се догледају као утуљене звездице,  
тићима ручицу.{S} Његово је лице мирно, као да лежи на материним грудима а не на влажној и раск 
 — упитаће ипак један и ако је исвесно, као и сви остали, знао зашто.</p> <p>— Пећ је у неприја 
ошених ливада прострла се лево и десно, као огромни, прљави, жути ћилимови.{S} Још само китњаст 
артечку ватру, стоје мирно и непомично, као гвоздена стража која бди над уморним пешацима.</p>  
а самој ивици његовој, стоји непомично, као камени кип, једна силуета.{S} Изгледа као сен жене  
, све застало и сав живот намах обамро, као оно кад сви човечији органи утрну од снажнога ударц 
 их? — учини он и погледа ме чудновато, као да би се хтео уверити, верујем ли ја одиста у то шт 
ше: „Тата, тата!“ и обгрлише га чврсто, као мали дављеници.{S} Отац овлажи дечје косице потоком 
од гомилице до гомилице да би чули што, као просјак кад залази на врата да испроси што.{S} Они  
ао тако као да још увек верује у нешто, као да се још увек нада нечему.{S} Није клонуо или бар  
з разбијена окна сад нешто живље дунуо, као да је у мрачној соби пробудио задах паучине, црвото 
оћете ли почети? — упита Краљевић тихо, као да збори крај самртникове постеље.</p> <p>— Да, сад 
ше.</p> <p>Старац је наставио разговор, као да је осетио моју потребу да га слушам.</p> <p>— И  
 Сваки нов аргуменат убачен у разговор, као ново дрво бачено у ватру, разгоревао је пламен и ра 
ећ допире до нас потмули мрмор и жагор, као оно рој кад се из далека гласи, наилазимо већ на пр 
лата.</p> <p>Гомила се ваљала крај нас, као река набујала кишом, кола су шкрипала и стењала, пе 
тара.</p> <p>— Њихов је велики интерес, као и наш — одговори Пашић — да двеста хиљада војника н 
div type="titlepage"> <p>Насловни лист, као и остале слике у делу, израдио Т. ШВРАКИЋ, сликар</ 
у долини, није тако нагло освајала ноћ, као тамо међу сметовима и стењем.{S} Нешто је благо леб 
p>— Јесте! одговори она и подиже главу, као да се тог тренутка пробуди и сети да ми је дужна не 
тољ? — учини човечуљак и искриви главу, као да би хтео рећи; „Аха, шта ћеш сада, ухватио сам те 
протумачила је гомила као крајњу нужду, као последњи <pb n="272" /> час; те место да их охрабри 
пови опет почеше на све стране да бију, као да се уједанпут отвори ватрени казан пакла.{S} У он 
ало ми је као да сам њоме гађао Србију, као да сам гађао самога Краља Петра.{S} Зар ја да убије 
на погледа, као да гледа у своју слику, као да је она ту, пред њим, као да погледом иде по зате 
љене стене и баца далеку, мршаву сенку, као мрчев скелет; парче каменога фриза узјахало на грби 
Бугарима, веровао је он у своју војску, као што је знао да остали балкански савезници неће поћи 
> <p>— Ви мало пре поменусте Француску, као земљу која не штеди своје људе.{S} Па добро, дозвол 
 се шапутало из обзира према моме болу, као што се уопште око тешкога болесника шапће или је ту 
це.{S} Изгледају онако бачена на земљу, као кад бура покида са џбуна гранчице на којима су никл 
старији син погинуо је на бојноме пољу, као војник, као син оца војника, вршећи савесно дужност 
 стигла...</p> <p>Госпа у црнини одану, као да је овога тренутка преживела све што казује и дос 
адине просто бацити зверовима за храну, као непотребно месо.</p> <p>Нисам ни слутио, велим, кад 
 <p>Тешка ноћ је пала на моју Отаџбину, као да је злим дусима сметала светлост дана те су и сун 
ама; све уморно спава и кроз ту тишину, као тихи жубор потока, теку речи Госпе у црнини, испрек 
а осамдесет и једном немачком батаљону, као што је знао да и Топола није више безбедна.</p> <p> 
>То доба сачекало се у потпуном ћутању, као оно кад се очекује последњи издисај некога кога је  
 планине, гледали смо као неку светињу, као да је оно тамо света земља Јерусалим!“</p> <p>Преки 
е несташнога мора, које се у рану зору, као дете при буђењу играло весело.{S} С вечери је сишла 
неки разговор и пљаскање ногу по блату, као да читава гомилица пешачи.{S} Радознали послужитељ  
ицом аутомобила.{S} На предњем седишту, као и на спољњем крај шофера, два три мања кожна кофера 
бланова, оних јабланова који о пролећу, као перјанице поноситих витезова, ките Царско Скопље.</ 
 није потрајало дуго а дође човек ноћу, као оно пре, те нам јави радосну вест:{S} Турци сутра м 
д собом неком топлом и лаком светлошћу, као оно месец у зимске ноћи.{S} Док су кровови у први м 
 све јаснија што је више одливала душу, као што је све јаснији глас чаше што више воде из ње од 
лице.{S} Влага ти чисто продире у душу, као да би мрзовоља природе хтела да се уједини са мрзов 
ван ње и почело се уносити у њену душу, као нов непознат јој осећај, осећај јачи од смрти.{S} П 
етати у планине.</p> <p>И на један мах, као да си магичким штапићем завитлао преко гомиле и изг 
справља се опет испред очију старчевих, као неман полаже своју мртвачки студену а гломазну руку 
е у завоју.{S} Пришао ми је као знанац, као познаник.</p> <p>— Ви ме се не сећате? — вели и дон 
ља! — одговорио им је крунисани старац, као да би хтео овим добрим људима да потврди речи ађута 
 Паде ми на памет и бабо и пожелех баш, као никад, да ми је да се створим пред њега, колико сам 
 кола... болницу... да не умрем овде... као пас!...</p> <p>Замолио сам људе те ми помогоше да н 
шанов град, симбол моћи и снаге српске; као да је неко хтео да пред овим залеђем да што бонију  
успех могао донети пробијање ка Скопљу; као и кретање бугарских трупа испод Шара, које <pb n="5 
с у осуди ружних појава, <pb n="332" /> као и у томе да је требало водити извесне обзире али, в 
уши те то мртвило, онако <pb n="652" /> као што те гуши тишина и разређен ваздух у тамници или  
ашнија, изгледало нам је <pb n="462" /> као да дршће земља под нама.{S} Не говорећи, не споразу 
својим, понећемо те отаџбино, собом!{S} Као што нам је некада, о причешћу, капљица вина садржав 
ореној ми души и раскрвављеном срцу!{S} Као после силне буре на пучини где се крхао и ломио, ка 
ј се горе, на висини, јасно оцртава.{S} Као да је неко хтео нарочито да овој слици намести као  
, која траје преко једанаест векова.{S} Као што је оно у Светој Земљи свака стопа, сваки извор, 
оследњега слободнога парчета њенога.{S} Као осуђеник на смрт што броји најпре дане а кад сване  
а ми је ова грмљавина још страшнија.{S} Као да се земља расточила, као да се небо проломило, ка 
о подне и од подне до мрклога мрака.{S} Као дављеници који су се дочепали обале, па још несвесн 
отисну и раздвоји ова два говорника.{S} Као море кад у један мах зањиха своје воде, тако светин 
едри дубоким браздама преорана чела.{S} Као у сред тешке оморине кад малакше и душа и тело, а п 
 и тајанствена нека тишина освојила.{S} Као да путујеш друмом кроз неке омађијане пределе, као  
="679" /> и горак осмејак на уснама.{S} Као годинама изломљеноме и болешћу испивеноме самртнику 
ма њиховим и души роба твога Јована.{S} Као што ће из крви њихове, којом су богато натопили наш 
ка један инстикт, једно предосећање.{S} Као што морнар по лепоме и сунчаноме дану, кад никакав  
им дахом, који смо дотле уздржавали.{S} Као после грмљавине, која је претила огњем и од које су 
о.{S} И чудан сам сан уснио те ноћи.{S} Као на липљанској станици, па се искупио силан народ ок 
и су нови и нови и све нови бегунци.{S} Као талас за таласом узнемиренога мора кад засипа обалу 
 образован да изврши предају вароши.{S} Као нарочиту значку лојалности и готовости на предају,  
ашене, видиш сад како се уждио зрак.{S} Као да су се мртви пробудили.</p> <pb n="715" /> <p>Вер 
двикивања, дозивања, узвике и свађу.{S} Као потоци за време провале облака, из бочних улица над 
 да јој је намера ударити на Турску.{S} Као одговор на овај бугарски акт, Грчка, држећи се саве 
аздух, разређује га и крати нам дах.{S} Као да и тице ниско лете, као да и дим са кућа полеже п 
ји ће обухватити целу земаљску лопту, — као знамење, као предзнак великим светским катастрофама 
из Београда један наш познати уметник — као војни обвезник — да за будући ратни музеј ради порт 
у свима родољубивим покретима.</p> <p>— Као да ће то они знати.</p> <p>Неће знати и не би знали 
же главу, погледа ме и додаде:</p> <p>— Као што је недовршен и живот мој...!</p> <p>Нисам му ум 
се руке у пламен па поче да их крави, а као кирију за грејање морао је одговарати на разна пита 
од које две стране чине дрвени зидови а као трећа служи камени зид суседнога дворишта.{S} На ср 
неке бледе светлости, која се причињава као звезда која је догорела пала с неба, у нама та поја 
бјашњења, која су била последњи дан два као мало уступила места бризи.</p> <p>— И Грчка сад пре 
трне у мојој души већ одавно и догорева као кандило у коме је дотрајало уље али, сад се већ гас 
вота, ни дима из оџака, изгледају мртва као да су напуштена.{S} Друмом само ми изгнаници што од 
ођу они, провалиће подрум и избациће га као стрвину...{S} Ко зна где ће га бацити? — Нећу му ни 
 навалу мисли <pb n="291" /> које би га као раздражени рој осица спопао и мучио дуго и дуго.</p 
а реч тече са њених усана топла и блага као она полусветлост којом је од пламена из камина осве 
емена тамо, на бојиште.{S} Али кад бега као и ја, онда зашто мора да стигне пре мене.{S} Она је 
 Увек ми се чинило да ова госпа не бега као ми остали, да не одступа, већ као да нас прати, как 
д умора а зној се облацима пуши са њега као са догореле ватре.{S} Он је чуо већ од првих бегуна 
овом и промицали смо један крај другога као сенке, не сагледавши једно другоме ни лица, ни погл 
доба јавно обећао да цео свој подрум да као напојницу кад падне Сарајево. — Они су из Митровице 
одна.</p> <p>Била су све то деца, млада као роса, још неогарених усана, тек одвојена од мајака  
ужило као адвокатска канцеларија а сада као свратилиште, врста клуба забринутих избеглица који  
е улице Карађорђев унук.{S} Они су тада као млади официри били у ескорти и учествовали у велико 
о камени кип, једна силуета.{S} Изгледа као сен жене која је негда, у древно доба, била узидана 
а, као што се о погребу иде.{S} Изгледа као да се свако повукао у се те размишља о невољама кој 
а даљим путовањима и бацати.{S} Изгледа као да се још увек веровало да се не бега даље, већ се  
очију и ушију, тако да му брада изгледа као да из шајкаче ниче — и кад се узме у обзир, да нико 
палили свећице па ти она пећина изгледа као црква под земљом.{S} Кад запева попа „Слава теби Бо 
авим шињелима поља и удолице па изгледа као да су раскинута парчад облака попадала на земљу; ра 
 бела му брада и бела дуга коса изгледа као од прегорела пухора која се још држи док је први да 
а, који још стоје, те цела кућа изгледа као усијана пећ.{S} Најзад <pb n="534" /> јавља се пуко 
 погледај ову дечицу!{S} Зар не изгледа као да је аждаја гладна и халовита пала пред Младеновац 
 прелила јој одело црвенилом те изгледа као откинута и увела булка.{S} Мало даље, у једном углу 
 два златна пуцета, иструлио те изгледа као од паучине изаткан.{S} Лице у витеза модро и испије 
лама се кроз ноћну тишину па ти изгледа као да се негде далеко нешто непрекидно руши и крха.{S} 
 тама која све изједначи, те ти изгледа као да предмети и не промичу крај тебе ни ти крај њих.{ 
ед тобом се уздиже мост који ти изгледа као капија пакла и, пред сузама замагљеним очима изглед 
набијеном суром шајкачом на очи изгледа као цивилни жандарм.</p> <p>— Зато, што ми је ту, под н 
ране и залеђе слици, пожар овај изгледа као чаробни дворац из источњачких бајака.{S} Под тамним 
ве шира и шира бива.{S} Сад већ изгледа као низ ватара логорских које се из далека виде спојене 
ад, те она покисла кожа на њему изгледа као разапета на костима.{S} За њ’ су везане рукунице ис 
совске равнице, који у први мах изгледа као далеки, врло далеки пуцањ топова; затим се звук јас 
 нити је био неочекиван од таква суседа као што је Бугарин.{S} Ми смо тај ударац очекивали још  
више преплаши.{S} Волела бих да се трза као раније, то ми је трзање ипак било доказ живота.{S}  
.</p> <p>— Они су још гори.</p> <p>— Ја као рачунам, Призрен је једина варош на балканском полу 
p> <pb n="586" /> <p>— Просјак сам и ја као и ти, пријатељу, — вели други, спуштајући му пару у 
 развила серпентинска џада која обавија као змија Јелицу те је далеко под собом могао сагледати 
а, када је објављена грчка мобилизација као одговор на бугарску, ишли чаршијом уздигнуте главе, 
и старчевој јачини и свежини духа, која као да се беше повратила у сломљено тело.</p> <p>Краљ н 
 од густога дима те у тамној ноћи, која као црни декор чини стране и залеђе слици, пожар овај и 
м која код ње изгледа увек свежа и која као да је сталан израз њенога лица.{S} Енглескиња је се 
испрси а млада снага усправљено да буја као млади јаблан.{S} Све су то деца у годинама у којима 
тоји уморно под оголелим дрветом и чека као осуђеник кад ће је прозвати.{S} Свет се тиска и оти 
један омален, средовечан човек заурлика као рањен и груну се у груди.</p> <pb n="469" /> <p>— А 
поверљиво, Врховна Команда и предлагала као једини излаз из ситуације.</p> <p>— А то је?</p> <p 
мајор — Наполеонова је војска одступала као победилац а не као побеђена.{S} Наполеонова је војс 
есет.</p> <p>— А јеси овако исто играла као ми? — настављамо немилостиво засипати питањима.</p> 
ги оно што казује, а она је то сматрала као своју исповест, којој сам ја самим случајем постао  
ила је гомила људи која се испреплетала као клупче змија, те се сад расплиће.{S} Издвајају се и 
ла јадима и невољама које сам саосећала као своје, и у несрећи која је снашла Србију, ја нисам  
д страха.{S} Дотрчала сам кући, утрчала као без душе, зариглала врата изнутра, гурнула главу по 
} Изгледало ми је све што сам преживела као огромна, пространа прошлост, које сам требала да се 
у, јесењу ноћ.{S} Киша је целу ноћ лила као из кабла а у то доба нешто попустила, те се кроз зр 
м његову смрт, мој највећи бол, примила као нешто са чиме сам била скоро измирена, нешто што ме 
Краљев у Приштину протумачила је гомила као крајњу нужду, као последњи <pb n="272" /> час; те м 
ри.{S} Њу је прича толико исто заморила као и пут којим идемо, заморила је јер је казивала из д 
 се сви што ме је ратна година ухватила као рекрута.{S} Мајка ме чак увукла у собу, док су се д 
ва јара, која ме је у овоме часу гушила као да сам сишао у какву дубоку костурницу.</p> <p>Офиц 
ам кроз дуги низ болничких кревета ишла као пијана и ударала сам се час о један час о други кре 
ај чин извесним захтевима које поставља као цену за своју неутралност.{S} Кад Споразум на рачун 
оња, јунак до јунака</l> <l>Бојна копља као гора чарна,</l> <l>Сија оклоп и блиста оружје.</l>  
и неколико пута, кршећи прсте на рукама као да би хтео и из самих зглавкова да одстрани клонуло 
ина догађаја, бурних на његовим обалама као и на целоме копну балканскоме.{S} Кад одиш пустим у 
еника</head> <p>Заробљеници иду за нама као ајкуле за морским бродом.{S} Изморени, издрпани, по 
штајући топове у раку, праштали са њима као са својим најрођенијим, као са другом, као са родит 
 воза вратили тако исто оскудни вестима као што смо били кад смо пошли да га дочекамо.{S} Чарши 
; па онда мала сељачка кола са вочићима као срндаћима и точковима које је обмотало блато слојем 
о отети; засипала сам му уста пољупцима као да му је требало удахнути нове снаге.{S} А оно је п 
аси...{S} Ја видим смрт, видим је очима као што сам некада живот видела и, она нема више оно од 
ле којега ти душа остаје пуста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи становник изум 
ојега ће нам душа остати пуста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи становник изум 
у Скопљу, појавити се из својих јазбина као звер за време глади.{S} Та је могућност имала у тол 
коро прва зора пробудити.</p> <p>Тишина као у гробу, све спава.{S} Спава и сила која је завитла 
леда светлост кандила обасјала је тамна као земља и мемљива лица светаца.{S} Кости су заклопота 
х прогнаних.{S} Зора још не осваја, она као да намерно касни данас, не би ли наше болове повери 
 дишући, осећајући се онако исто уморна као онда кад је преживљавала догађај, који је сада прич 
ала да се утврди једна горка али, јасна као дан, истина — да више никакве наде нема.{S} Управо  
матографски снимци.{S} И сва та осећања као да би му доносила нов умор и клонулост, те би склап 
ма повући преко Рожаја, остаће последња као заштита армија које се повлаче пред њом.</p> <p>Цел 
шина, <pb n="453" /> која ти се причиња као онај мир који настаје кад самртника ухвати сан.{S}  
чује се јасно кроз мирну ноћ топот коња као кад тица ноћница удара крилима.{S} Мало затим и две 
мо је прави пакао.{S} Тамо граната сипа као киша, прашти дрво и земља, камен пуца а шљунак се р 
раља.</p> <p>— Па оно јесте... одговара као убеђено трећепозивац.</p> <p>— Бива, да умре домаћи 
нутку био нешто малаксао, оно море жара као из огромне зажарене пећи сипало је толико светлости 
 на своме тлу а затим, од поноћи, ведра као да би зарана да осветли стазе и богазе мрачних клан 
атије.</p> <p>— Један израђен дипломата као што је Кнез Трубецкој — узе он тоном учитеља који х 
са.{S} Лежао је бедно, лежао крај плота као напуштен пас и болно јечао.{S} Потсетио ме је тога  
 препланула лица а оштрих и тврдих црта као од бронзе саливених.{S} Дан се већ био увелико гаси 
причу а мени се она колиба учини одиста као отворена чељуст аждајина, у коју морам да бацим мој 
стора да се развије.{S} Паљба већ густа као киша и читави млазеви танади засипају батерију.{S}  
коњић и једна мршава кравица запрегнута као и коњ, а води их старац чија су деца остала тамо у  
 Е, ако волете, онда...</p> <p>Он ућута као да прибере сећање па мало затим настави:</p> <p>— П 
b n="468" /> је.{S} На улазак очев деца као чавчићи наједан мах кликнуше: „Тата, тата!“ и обгрл 
регазили или граната?... цикну кукавица као рањена.</p> <p>Нисам је хтела узнемиравати у болу а 
p> <p>А једнога дана, отиснуо се Новица као и досад на широко море и мајка га испратила благосл 
штеник и крај њега несретник бледа лица као воштаница и суманута, укочена погледа, којим он туп 
ца кроз коју где и где беласне Бистрица као бели конац који прошива модар ћилим а овамо у врху, 
о где су гробови, вратите се тврда срца као Југовићка, и обиђите их све; обиђите их и прекадите 
ачекају мужеве.{S} И све то ври и кључа као у мравињаку.{S} Око столова се начетило по два реда 
беше одиста жена којој се откидала душа као да су је кљештама чупали.{S} У кућицу се збило још  
а примети песимиста, један господин сув као босиљак за иконом који дугим и танким прстом скида  
 историјску част да се први пут, од кад као народ постојимо, сретнемо на бојишту са пруском вој 
еда опет на мене, сматрајући ме већ сад као свога присталицу.</p> <p>— Е па онда, брате — одгов 
 да пита шта би човеку, изађе отуд блед као восак.</p> <pb n="370" /> <p>— Их, људи Божји, одит 
 врх моста, умирио ме је.{S} Тај поглед као да је казивао: „Оставите ме, не узнемиравајте ме у  
е баште и све њиве.{S} Пао уморан народ као облак скакаваца на земљу, посео сваку стопу, сваки  
зују тешке масе које затим лагано плове као велике океанске лађе.</p> <p>— То гори варош! — узв 
ама.{S} Не видиш облике, изгледа ти све као једна, једноставна маса из које провирују осветљена 
тања.</p> <p>— Добро, примам те разлоге као оправдање крајње користи — настави војвода Степа по 
е мртве војнике набацане једне на друге као вреће.{S} Срела сам неколико таквих кола пуних мртв 
 на подне комад проје а он је не поједе као човек, него је пождра, прогута је.{S} И од тада зан 
ти.{S} На сивоме небу догоревају звезде као кандила у којима је дотрајало уље.{S} Месечина још  
ти потоке и плотове па све пречицом оде као тане из пушке.{S} Ми гледамо за њим како граби па и 
ати, жели што више болова који га драже као заљубљенога љубомора.{S} А туђ бол често и помаже д 
у моме памћењу са свима детаљима, свеже као најскорије сећање.</p> <pb n="246" /> <p>Те вечери  
 безкрајних и мутних јесењих ноћи, реже као нож оштар косовски ветар.</p> <p>По улицама кроз ко 
као о Божићу и душе оштар ветар те реже као нож а не можеш ни лице увући у јаку ни руку склонит 
јер непријатељ који иде за нама, сажиже као усијана лавина и пали, руши, уништава.</p> <pb n="2 
ва линија која се креће, повија, гамиже као оно кад мрави из мравињака обележе собом пут којим  
етком.</p> <p>Млади се поднаредник трже као да сам му тог тренутка повредио чиме рану на руци,  
он и зањиха главом, па онда поћута дуже као размишљајући, те настави - Ама лепо рекох ја: није  
је имала да понесе велику државу, служе као месо за топове.{S} Говорите ми о доброј вољи Врховн 
 пред очи његова дечица, која се налазе као избеглице недалеко одавде, у Краљеву и која, и не з 
о саучешће гомиле а по где која пролазе као кроз шибу и они на њима обарају главе обасути горки 
под суву сламу на којој спава и чува је као што се чувају капи <pb n="14" /> свете водице, јер  
о будућности својој и амбиције, која је као млада, жилава, несаломљива стабљика никла из душе м 
пуст и губи се у јутарњој магли која је као танак прозрачан вео покрила лице земљино и кроз кој 
ја се буди.{S} Та светлост изгледала је као отварање неба, као што у младе, чедне девојке прва  
лада је увек напред журила, и стигла је као што се у Спасу угодило, петога дана по подне у Скад 
 неким заносом и узбуђењем; говорила је као да се у томе часу будило у њој нешто моћно, нешто с 
 које је некада будна сањала, и које је као сунчане зраке уплитала у срећу свога детета и своју 
 је, увек ме је пазио и саветовао ме је као брат.{S} Свагда предвече, кад би изашао из млина гд 
о још од Пећи.{S} У томе мраку, који је као угљени облак лежао на земљи, једва се нешто пред со 
к, десне руке у завоју.{S} Пришао ми је као знанац, као познаник.</p> <p>— Ви ме се не сећате?  
је нешто, мучило ме је: изгледало ми је као да сам пошла да учиним неправду, да учиним злочин п 
м га све чвршће грлила; изгледало ми је као да хоће да ми га отму.{S} Кад старац исприча причу  
сви знају да сам Србин; изгледало ми је као да ме сви са презрењем гледају.</p> <p>— Кад смо пр 
рено, одано молитви.{S} Изгледало ми је као да и свештеници певају песме нарочитим, тронутим гл 
з срце и кроз кости.{S} Изгледало ми је као да чујем глас несретнице коју разапињу на крст или  
ацано, све погажено.{S} Изгледало ми је као да је неки зао дух пошао пред непријатељском војско 
ери кад спази икону.{S} Изгледало ми је као кад се човек усред пламена у кући која гори, смеје  
а опалим прву пушку?{S} Изгледало ми је као да сам њоме гађао Србију, као да сам гађао самога К 
ле године са целом стражом и примљен је као српски официр код добровољаца.</p> <p>— Три дана, к 
и још три затим до Тиране.{S} Спавао је као и остале избеглице, крај ватре, под кровом какве ар 
е — и он је мали на мене — а округао је као лубеница.{S} Кад га гурнеш а он се ваља око себе и  
на лица гомиле а дим дувански обавио је као густи облак.</p> <p>Срећом, пред станицом сам срео  
кроз тесне и мрачне улице одјекивало је као кроз пусте лагуме.{S} Војници и ако заморени, дизал 
сад из близине посматрали, изгледало је као нека огромна ломача припремљена да на њој буде спаљ 
смо пуна два и по сата.{S} Изгледало је као да се кроз ону гужву и сплет људи, стоке и кола, шт 
а тама у дубини пећине.{S} Изгледало је као у гробници или у дубокој мрачној тамници осветљеној 
суза и прекиде причање.{S} Изгледало је као да више неће ни наставити.</p> <p>Ја је не узнемири 
претећи опасним ветром.{S} Изгледало је као да гори планина, као да се усијала те пламти и букћ 
и тукли се доле на обали а изгледало је као да се већ у вароши туку.{S} Почеше жене и деца да в 
 праве дреке, час се утишава па постаје као <pb n="151" /> неко зујање и мрморење.{S} По где ка 
шти му бројно стање прикупљене пешадије као и синоћне и јутрошње кретање непријатеља.{S} Капета 
 гласом речи кроз стиснуте вилице, које као да је грч стегао.</p> <p>— Шта је ово? — поновио је 
пламенови са ватара и силуете кућа које као да се из сред пламена уздижу.{S} Већ допире до нас  
а, а по њој ниско полегла магла из које као кроз процепано платно, избија по где где оголело др 
гу, за покој душе покојникове, одјекује као звоно под сводовима.{S} Па ипак је то био свечан, в 
 лагуме.{S} И бат корака и реч одјекује као кроз празнину неку и изазива ти студену нелагодност 
 гомилу а који се кроз густ ваздух чује као из подрумских дубина.{S} Пламен са наше ватре проби 
ање захватила, слетела сам низ басамаке као да ме је ко гурнуо озго и тек кад сам се дочепала у 
ека нарочита речитост, онако од прилике као што жене при нарицању врло често напуштају обичан д 
снута; трчала сам кроз оне дуге ходнике као да се спасавам ватре која је здање захватила, слете 
{S} Виђала сам сад њихове мртве војнике као оно пре наше.{S} Пре сам, сећам се, окретала главу, 
 видело још да је недовољан број војске као и да нема више ни коморе ни профијантских одељења.< 
 канцеларији, разрађивали су ове одлуке као наредбе за сваку јединицу и са тога посла, који нис 
не испреплетане са месечином, изгледале као просуто драго камење, бацио сам поглед и горе на ст 
је ни слушао примедбе које су се сипале као из рукава за сваким колима.{S} Али кад наиђе фијаке 
але, шалупу са Немцима која се из магле као из какве заседе на један пут појавила.</p> <p>Свет  
лека, с друма, једноставан ромор гомиле као жубор реке и по где кој узвик, дозивање загубљених  
ипам ручице и учини ми се да нису топле као мало час.{S} Волела бих да су топле, та ми је топли 
непосредну околину станице, па је после као поплава, као пожар, нагло хватала и распростирала с 
ји нису више чувани, и одбија се одатле као морски талас о стену, да опет понови удар.{S} Најза 
 се дочепала врата, изјурила сам напоље као ветром потиснута; трчала сам кроз оне дуге ходнике  
би ко хтео да пригреје што.{S} И сад ме као језа обузме кад се сетим те ноћи у дубини пећине.{S 
е, али су те гомилице сад већ живе а не као јуче и данас мртве и неме.</p> <p>— Ама, је л’ то и 
згледало ми је то као празник неки а не као рат.{S} Сад не морам пуцати у ваздух, моја ће пушка 
 је војска одступала као победилац а не као побеђена.{S} Наполеонова је војска 1812, сачувала с 
орбу.{S} Идем ја сад да се борим али не као пре, за туђина, него за својега.{S} Баш ми је било  
једно, може се погинути и од једне ране као и од две и три.</p> <pb n="437" /> <p>— Па добро, г 
еобјашњиве слутње, зазирао од те године као од неке црне немани.{S} Када је у београдскоме двор 
Далеко тамо догледала су се уста пећине као прозорско окно а овамо у дубини, још много дубље од 
је се, из групе кровова који ти се чине као мрка и тамна поља, догледа тек по које минаре или ј 
е горице, које се износе из мора и чине као неки оквир панорами овога питомога гнезда, разнолик 
у зоре а воде, слазећи са камена, звоне као харфе, страсну вечерњу романсу разблудној ноћи огрн 
точак у какав камен, каре шупљо зазвоне као што празнина звони.{S} У њима нема више муниције, и 
о која бледа и слаба светиљка која трне као свитац у мрачној шуми.{S} По пољу, испред Приштине, 
а, у нама та појава изазва исто осећање као у морнара, који су се буром завитлани борили без на 
/> боје, са мотором који брекће и стење као раздражена животиња и оједеним гумама на точковима. 
 боје, и са мотором који брекће и стење као раздражена животиња и гумама које су се ојеле; па о 
ични господин носи у руци, улазе у купе као новчане књиге опет разне даме, жене, и њине пријате 
ољу, и тада појури улицом бујица и дере као прљав поток који после плаховите кише ваља муљ.{S}  
ље а узели пушке и револвере па се боре као и ми што се боримо.</p> <p>— Намерио сам се на једн 
иваца.{S} Болови су мој алкохол и ја се као алкохоличар тек пијана њима осећам снажна и способн 
е, те наиђе страшна година и завитла се као најљућа непогода и начини по земљи пустош каква се  
од ране зоре па до мрклога мрака, па се као бујан поток разли кроз све улице и све уличице приш 
>— Тамо, баш у близини цркве, налазе се као избеглице моја мајка и две сестре — одговори потпор 
где кад чула сам га да јекне и тргне се као да га је што штрецнуло.</p> <pb n="483" /> <p>Ишли  
и онај злослути звук у ваздуху, који се као сврдло забада у душу, све опет потеже на улицу.</p> 
х унутра људске гласове.{S} Учини ми се као да ступам у скровиште нечастивих, у змајеву пећину, 
још, да спава још дуго.{S} Чинило ми се као да још нисам спремна како ћу му казати, изгледало м 
сам јој све, све, исповедила сам јој се као што би се мајци исповедила.{S} Она ме је тешила и ж 
Пукло је шест пушака...{S} Тргао сам се као да сам погођен њима.{S} То су оних шест пушака, што 
х осећам малодушна, сломљена, осећам се као створење без живаца.{S} Болови су мој алкохол и ја  
 љубимо.{S} Плакао је и он.{S} Затим се као браћа договорисмо шта ћемо и како ћемо.{S} Седећемо 
нограде.{S} Бегало се очајно, бегало се као за време поплаве кад река пробије бране па њени вал 
 му је обухватила цело тело и тресло се као шибљика.{S} Она жена крај мене нађе у својој <pb n= 
аћемо овако обучени по поду, збићемо се као змије у клупче, грејаћемо се сопственим дахом а теж 
ока мора нашим телесима; размилићемо се као бескућници по широкоме свету и сејати гробове по ту 
ал ето ту смо па питајте, борили смо се као прави Србијанци.{S} А кад наредише старешине јуриш  
 неприступачних планина.{S} Осетисмо се као уловљена тица и сваки покушај био би само лупање кр 
виру поворке кола и народа и стапају се као потоци у једну густу гомилу која креће друмом.{S} А 
ило као зврјање телефона и чинило му се као да чује глас војводин отуд из Витановаца: „Да, да,  
упа светиљака и дим из којега се узносе као минарета три четири јаблана.{S} То ваљда село у ноћ 
 са планина и придолазила друмовима, те као поплава <pb n="137" /> бујала и испуњавала тесне ул 
Дим од дувана ниско пао по столовима те као прљав облак обавио лица и фигуре људске, а тежак за 
ад бих смео, али не смеш пусто, пазе те као звера!</p> <p>— Ништа нисам видео око себе кад сам  
знаду, обесиће те а овако, затећи ће те као заробљеника...</p> <p>— Знам, али... узех ја да се  
ула је ватра из тешких челичних цеви те као пламени усов засула наше градове и села, наше горе  
 их на леђима, ознојио се и посустао те као запомаже: „Помагајте, људи, не могу ја сам ове крст 
 креманско пророчанство па га растежете као армонику, како вам кад треба.{S} Лањске године, кад 
и потпоручик.</p> <p>— Знам!{S} Учините као што сам вам наредио! — одговори капетан и окрете се 
 вечерњом светлошћу, преливају и сјакте као разнобојна стаклад.</p> <p>— Што се овај човек овак 
ишњега сувог кукуруза чија се зрна жуте као ћилибар.</p> <p>Приметих војнику који је са вола, к 
ао угашена кандиоца а уснице отшкринуте као тек распукао пупољак те му вире бели, млечни зубићи 
тријанци се уставили код Крупња и ту ће као да нас чекају да се бране, па се морамо задржати да 
омобил заглављен у блату стење и брекће као животиња у процепу али му се пут не отвара нити му  
dérangement</foreign> и праве тако лице као да су, нас који као просјаци стојимо под стрејом, г 
о топло, врло топло, горело је а ручице као жеравице, али је престала она силна језа и дрхтање. 
 а вранци потегоше свом снагом и изнеше као перце кола из дворишта.</p> <p>— Бабо ни речи успут 
утао извесно време па онда додаде, више као размишљајући, више себи и полугласно:</p> <p>— Идем 
знао је српски, те је он служио највише као тумач а и као вођа по овим тешким путевима.</p> <p> 
а и распали на звонару а зрна се расуше као картеч.{S} Један метак, други и трећи је већ био до 
и и први знаци расула и безвлашћа.{S} И као кад испод велике грађевине ишчупаш из темеља основн 
во више себи:</p> <pb n="163" /> <p>— И као свака нада и ова стиже доцкан!</p> <p>— Мислите доц 
, те је он служио највише као тумач а и као вођа по овим тешким путевима.</p> <p>— И кад би онд 
гора и планина, преко понора и кршева и као сећање милује своје чедо.{S} Тим смо се успоменама  
ири крила те се тиче образа материног и као милује га један пут, два пут, три пут па затим одле 
азивање.</p> <p>— Отишла сам у Скопље и као и свуд у другим местима, зашла сам од болнице до бо 
ако друкче, војнички, испрсавајући се и као да би гомили, крај које пролазе, хтели рећи: „Виш т 
рпети, мора се скрштених руку стајати и као мртва мета чекати ударце.{S} А кад би само и са тог 
огромно ваља и гази, рушећи све собом и као да нешто страховито букти.{S} И то све јаче, све ја 
ме што више мучили! — додаде она живо и као мало узбуђена.</p> <p>— Ох, госпо, сви их имамо, св 
асу као да у његовим очима видим сузу и као да му чујем речи:</p> <p>— Грејте се, грејте, српск 
станичне ограде.</p> <pb n="68" /> <p>И као што то обично у таквим приликама бива, да се људи н 
прослављене француске ратнике.</p> <p>И као да си чаробним штапићем пробудио читав један бригом 
 врати, рече ми:</p> <p>— Изгледам себи као онај који скаче са шестога спрата да би се спасао о 
 измеђ кажипрста и великог.</p> <p>— Ви као да не верујете у њену помоћ? — запитах и у томе час 
 још — и даје ордене.{S} Али ти крстови као да нису златни а нису ни мали те се не могу на груд 
, дуги су били као век човечији а благи као први пролетњи дан, после толиких непроспаваних ноћи 
огло наћи дрва.{S} Падали су успут људи као мушице, падали су и дизали се или су остајали тамо  
ну мајку.{S} Притисла сам дете на груди као да ми га је од нечега требало отети; засипала сам м 
г.{S} Дечици зацрвенели образи од студи као зреле јабуке, ручице им се поднадуле тек што не прс 
ију, која заузима цело приземље а служи као штала за коње.{S} Од врата с десне стране штале, из 
оји се при говору јабучица пење и слази као лоптица од живе у барометру.{S} Чим попне гласом и  
S} Та поворка се вије по усеченој стази као дуга, бескрајна змијурина, која се час губи међу ка 
је, црногорски жандарми и Арнаути, који као купци залазе од гомиле до гомиле и за ситне паре но 
ра.</p> <p>Тамним и муклим гласом, који као да је из гроба долазио, и који је јецао као струна  
појаву, са равнодушношћу и изразом који као да казује да то тако треба да буде, да то тако мора 
> и праве тако лице као да су, нас који као просјаци стојимо под стрејом, готове да запитају: „ 
рва далеко бацају сенке, џбунови велики као шуме а јеле, које су окитиле подножја Проклетије пл 
ши млади официри гинули храбро и падали као снопље.</p> <p>— Част и слава им! — рече поднаредни 
е гаси сунце, где смо од умора попадали као покошени по земљи, пробуди нас из тешке душевне кло 
а.{S} А ти су отворени вагони изгледали као тешки товари беде и невоље.{S} На тим су вагонима н 
{S} Док су кровови у први мах изгледали као једноставна модра маса, као гомила црнога камена ср 
ри у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт!...{S} Смрт!“</p> <p>И почеше у се 
ри у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт!{S} Смрт!...“</p> <p>Или још пре,  
су успут срели и на коју су гладни пали као скакавци: или су поделили већ пола суву пресну бунд 
о пре мене, и једва се у мраку назирали као сенке.{S} Жена једна међу њима, ваљала се по поду,  
 их је који су склоњени у страну ћутали као заливени и чак не дизали главе да чују разговор.{S} 
и сури облаци, уставили се ту и полегли као орлушине, које су пале на одмор.{S} Шар, који се од 
} Слазили смо с планине а нисмо се пели као пре, торбе су нам биле празне и готово никакве тере 
јка, онако исто као змија младожења или као чардак ни на небу ни на земљи; нешто невероватно, н 
анице те поплаве, као две мале оазе или као два још непотопљена острва, стоје још само Призрен  
 колико нам је могло дати, дуги су били као век човечији а благи као први пролетњи дан, после т 
и; димови који су се у почетку узносили као пластови сена, осветљени у срцу црвеном светлошћу в 
да се шири а малодушни су је прихватили као дављеник сламку.</p> <p>— Да, шта чекамо? — узвикуј 
следња ноћ.{S} Опет смо се ноћу вратили као што смо и отишли, само смо сад лакше ходили.{S} Сла 
е јача и <pb n="472" /> најзад се проли као да се небо провалило.{S} Ја не знам да ли се варам  
може да се устави.{S} Образи му нарасли као хлебови и зацрвенели се ко јабуке.{S} И чудно неко  
адала на земљу; рањени се вуку по земљи као глисте, запомажући и лелечући да се дочепају друма, 
 себе онај први па додаје: — Изгледа ми као да се сад бијем за моју њиву.{S} Само нека кренемо, 
као у паклу, тропот по неравној калдрми као да једновремено двадесет возова стижу са разних стр 
а свим притајио и утрно а жар се румени као растопљено гвожђе и из недогорелих гламња пење се д 
а.{S} А кад то буде, тада смо затворени као у мишоловци; сви, сви смо затворени и војска и наро 
 одвајају се од њих нерешени, неодлучни као и раније што су били, и иду другом, иду трећем.</p> 
 тако исто.{S} Износе рањенике и ствари као да се селе.{S} Запитала сам и рекоше да су рањеници 
не.{S} Ипак сам осетила да му тело гори као у грозници.</p> <p>Најзад, упали се једна жигица и  
Бугари сад имати четири фронта а не три као пре.</p> <p>— Како четири?</p> <p>— Па зар неће Рус 
рт!...“</p> <p>Или још пре, јавља ми си као Леарт, скочио је већ у гроб, и отуд из гроба узвику 
ругога два доба историје.{S} Изгледа ти као ископана стара варош, коју је била претрпала лавина 
м се звук јасније изражава и изгледа ти као блага грмљавина, која далеко негде ромори небом.{S} 
но глас му звони по пећини и изгледа ти као да уз гусле поје.{S} Још нам је попа казао и неколи 
ланима, напреже се и поче им довикивати као да ће га одиста моћи чути и разумети они озго:</p>  
тећи да ће по скадарским улицама падати као снопље и умирати од глади.</p> <p>Последње те вечер 
 војну власт не може тако исто рачунати као и на цивилну.{S} Збор, који је првобитно требао да  
ити у блата и где ће их болести обарати као олујина недозрели влат.{S} Нисам ни слутио да ће од 
 Треба се од сваке те стварчице растати као од нечега свога, нечега драгога и милога.{S} Треба  
е могу једнога дана врло лепо послужити као докуменат, који ће потврдити да се и на то мислило. 
зблиза виде оне сретне који неће патити као ми што ћемо.</p> <p>На аеропланима задрхташе мотори 
еко хтео нарочито да овој слици намести као залеђе Душанов град, симбол моћи и снаге српске; ка 
а над земљом лебди танак слој светлости као оно кад у великој даљини горе ритови.{S} Кажу то је 
примио је благодарно и пратио ме ћутећи као да би да ме не узнемири у мојим тешким мислима.{S}  
.</p> <p>Свако је од нас корачао ћутећи као што се у смрт корача.{S} Свако је извесно ваљао у п 
кве везе са предметом разговора, избаци као бомбу:</p> <p>— А Бугари?</p> <pb n="36" /> <p>Докт 
 те се широм гробља залелујаше пламичци као попадале звездице, она се наслони на ограду једнога 
 дримских кланаца и старац стење и јечи као да овај нови, свежи гроб, у који је сахрањена једна 
ам због чега.{S} Ударише ми сузе на очи као киша.{S} Пала сам опет на кревет и плакала.{S} Мисл 
у децу, почеше да ми врцају сузе на очи као бујица и ја још снажније, још себичније притискох с 
ео као девојачка рука, зарио се и штрчи као кост из оскрнављенога гроба; камени бели орао, који 
се, него све то прима и само се насмеши као дете кад се смеје.</p> <p>— А какав је био у борби? 
> <p>— Па јес...{S} Немци! — учини овај као убеђено, па ће мало за тим — Питам ја нешто господи 
оким очним дупљама сачувала су пун сјај као две светле жеравице у прегорелој ватри.</p> <p>Сен  
е овај шта је натоварио на кола.{S} Тај као да је добио премештај са сеобеним трошком па иде на 
, дао јој је реч да ће се бринути о њој као о својој рођеној мајци; трећа се жали како јој је с 
 је дочепала и почупала.{S} Имаш утисак као да стење земља и угиба се.{S} И Краљ и Скупштина и  
м друмом, загустио свет.{S} Гмиже пешак као мрав а кола загустила те се просто закрчио друм.{S} 
 легалу као мишеве.</p> <p>И овај узвик као да нас све опомену те, пошто се свако још мало поза 
 људи и дима и само чујеш жагор и зузук као оно из кутије коју деца напуне похватаним мувама.{S 
ао пред буру; завитла се ваздухом арлук као кад ноћу у планини арлуче чопор вукова слазећи у до 
зазивало ми тежак бол...</p> <p>Тај бол као да нам учитељ тога тренутка удахну свима у душу.{S} 
 Топола није више безбедна!</p> <p>Краљ као да пречу или не хтеде чути ове речи, наже се понова 
а настаје још огорченија јер непријатељ као да се, потиснут, сад дочепао бољих позиција но што  
ма себи.{S} Тако се са њима ја забављам као што сам се некада са својом дечицом забављала.{S} И 
сећања?{S} И како та осећања — која нам као далеки глас прошлости својим муклим и пригушеним гл 
у књигу.</p> <p>Ја ову књигу не сматрам као готово дело о великоме догађају, те се чак и побоја 
ам наишла на отвор колибе, вриснула сам као рањена и тргла се окрећући главу и покривајући очи  
 Немам.{S} Не знам шта ми би, пошла сам као без главе.{S} Синоћ нисам ни мислила да бегам а јут 
влачила ме је од тешких мисли, које сам као терет носио на овоме путу, те сам се осећао одморен 
{S} Нисам спавао целу ноћ, прозебао сам као несретник, јер сам све са себе свукао да покријем д 
чао сам напред, испред свију, трчао сам као луд.{S} Наши су официри мислили ваљда да је то храб 
ла кроз маглу и повија се над Подримљем као залутала душа, која одвојена од тела тражи себи скл 
ш своју боју али га гледаш са сажаљењем као бившу лепотицу на којој се још одржали трагови прош 
ицаја масе, која повуче човека за собом као речна матица лаки чамац и не да му да плови својим  
даље својим путем, остављајући за собом као широку бразду мисао о томе, како је невоља велики,  
м те крца под кораком и остаје за тобом као ножем изрезан отисак стопале на њему.{S} И воде, ко 
, а ови што их дочекују одмахују главом као да би рекли; „И ми смо на улици а где ћете ви?“ У т 
ње реда, користећи се грађанском гардом као својим органом.</p> <p>По подне стиже глас да је па 
 добре куће, а жена ми се пази с мајком као да јој је рођена.{S} Мајка и живи код мене.{S} Угод 
ости да развије целу мисао и ману руком као да би хтео рећи:{S} Нек буде, што буде!{S} И онда,  
а, па јој један црвен млазић тече челом као крвава бразда.{S} Њено тамно лице казује да ју је и 
у црну, живу масу, која се креће друмом као црн облак.{S} И мање је разговора тада; да ли што ч 
 се поворка невоље и јада и тече друмом као набујала река болова.</p> <p>Виђао сам дуге поворке 
е трећег позива, са резервним капетаном као командиром.{S} Капетан одмах стави овај полуескадро 
јски официр, који је командовао вагоном као неким утврђеним и поседнутим положајем, није сматра 
шили су ме они исти и истим оним гласом као мало час ону несретну мајку.</p> <p>Тамна ноћ је ис 
ко до Призрена, точкова умазаних блатом као и остала сељачка кола, прозора полупаних а место ни 
/p> <p>— Тога дана, у среду, био је дан као и јуче суморан; сваки час је требала да кане киша и 
азао.</p> <p>Сиромах доктор, доброћудан као и сви марвени лекари, он је и овога тренутка, пред  
</p> <p>Тужан је то растанак био, тужан као кад се деца праштају од мајке напуштајући јој крило 
ствовао у гунђању гомиле и био је миран као да није ни слушао примедбе које су се сипале као из 
ницу; други један војник наместио камен као узглавље.</p> <p>Већ сви спавају, само је она будна 
екоме хоризонту буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> < 
леком хоризонту буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p>Мајка је чекала...</p> < 
према своме сину, у тренутку када се он као војник борио.{S} Он је отишао на <pb n="515" /> она 
</p> <p>— Шта ћеш, Господару, пати и он као што сви патимо.</p> <p>Пут је дуг, заморан, не иде  
ћи те се и не догледају.{S} Мраз стегао као о Божићу и душе оштар ветар те реже као нож а не мо 
о и у ширину и у висину, те је изгледао као ватрена шума.</p> <p>— Оно је пожар! — узвикну неко 
о некако ни доликовало.{S} Али се држао као најбољи војник, не би напуштао положај све док му с 
тарога Краља!</p> <p>Краљ то није рекао као фразу, он је ове речи исказао тоном, којим се изгов 
 једноставан простран облак који је пао као покривач над црном масом избеглица што је посејала  
е бљештале и камен у калдрми се беласао као под <pb n="690" /> пуним подневним сунцем а куће су 
да је из гроба долазио, и који је јецао као струна на гуслама, отпочеше сени молитву Господу Бо 
уда где је стала.{S} И ја сам је слушао као кад би наставио читати књигу од места где сам обеле 
нове пуном светлошћу, те ће китити небо као разнобојни лампиони о веселим светковинама.</p> <pb 
после дуже паузе, врло пажљиво, пажљиво као кад се рањеник прихвата те да му се не повреди рана 
/p> <p>Нешто тешко, суморно и загушљиво као оморина, промиче кроз ваздух, разређује га и крати  
оклањати све већа пажња, једнака готово као и вестима са бојишта.{S} Све оно што би новине каза 
лежи у муљу; олтарски стуб, танак и бео као девојачка рука, зарио се и штрчи као кост из оскрна 
е.{S} Оно што си ноћас крај ватре видео као гужву од које су волови стукнули, била је гомила љу 
м.{S} Али га не удари, и он га је волео као и ми, него га само дочепа за гушу и затресе узвикуј 
S} Чим утрне сунце, тама се спушта брзо као оно црно порозно платно на позорници што ти погледу 
стражар Новица, који је ту службу добио као награду и признање за некадање четовање у Маћедониј 
едва догледали, те је његов глас звонио као глас некога духа који се јавља из полутаме; да ли м 
рлу а гдекад задрхтао глас и затреперио као струна.{S} Казивала је смишљено, приповедачки, лите 
ост сребрног новца била огромна.{S} Ако као продавац тражиш три динара, купац ти нуди десет али 
е?</p> <p>— Јесам, рано!</p> <p>— Овако као ми?</p> <p>— Јес, тако!</p> <p>— А је л’ том давно  
и пре мене и шчепа ме за руку тако јако као да ме кљештама стеже.{S} Хтела сам да вичем за помо 
е са најгором могућношћу исто тако лако као и са најсретнијим излазом из ове невоље.{S} Крај је 
ој га је нешто већ почело гушити, онако као што <pb n="100" /> родбина крај постеље онога што у 
гледало као да је просецам телом, онако као пливач воду.{S} Сиромашна светлост из фењерчета ниј 
а злу судбину која чека ову децу, онако као што је само мајка кадра предосетити.</p> <p>Казивал 
ња још је тињала неугашена румен; онако као што у обамрломе телу, које је смрт већ загрлила, јо 
вот сагоре и <pb n="218" /> угаси онако као лавина када се проспе из усијане планине.</p> <p>Да 
ад су ме примили, било ми је исто онако као кад смо били у Раваници.{S} Та ето, доживео сам да  
 један пут пробудише, пробудише ме тако као у сну кад кога изненада хладном водом полијеш.{S} У 
еговим уснама, па ипак он се држао тако као да још увек верује у нешто, као да се још увек нада 
те се гомилице, које је спровод просеко као оно чамац воду, нанова зберу и образују, почињу ове 
 наивно казивање које ме је разгаљавало као блага, тиха струја у вртлогу олујине која нас је но 
ме је нешто тамо.{S} Све ми се казивало као да ћу га тамо наћи.</p> <p>Девојче се дугим казивањ 
сово, али је једнога тренутка изгледало као да оркан неће протутњати преко целе Србије и, ако г 
непријатеља, толико ми је сад изгледало као да сувише брзо пролазимо крај поспалих гомила бегун 
ебела, тако масивна, да ми је изгледало као да је просецам телом, онако као пливач воду.{S} Сир 
ило на опрезу, тим пре што је изгледало као да има некога покрета код непријатеља.</p> <p>Пуков 
банчетова; све, све нам је то изгледало као бајка, онако исто као змија младожења или као чарда 
d>Ропац</head> <p>У Пећ се није добегло као у прибежиште где би се могло склонити и које би мог 
о сам тешку грозницу, тело ми је горело као жеравица, очи се усијале а образи упалили.{S} Трчао 
га дана јавити, било као историја, било као прича или еп, мораће и време и много руку сарађиват 
 се несумњиво једнога дана јавити, било као историја, било као прича или еп, мораће и време и м 
ови испили му образе.{S} Жао ми га било као рођенога брата.</p> <pb n="649" /> <p>— Могу ли да  
у једно дућанче, које је раније служило као адвокатска канцеларија а сада као свратилиште, врст 
иром отворена, те се улазило и излазило као у кафану.</p> <p>— Шта је? — питају шапатом пријате 
житкога блата, где ређега те се разлило као блатно језеро а где гушћега те се хвата за точкове  
, капетану се оно зујање картеча чинило као зврјање телефона и чинило му се као да чује глас во 
 згради још већа.{S} Тискало се и врило као у кошници; тешко је било доћи до начелникових врата 
бојом и небо се над Призреном натуштило као суморно чело по коме су исписане бриге и очајање, а 
се поделимо одмах сад, па да се гледамо као браћа а да нам се жене гледају и да један другог по 
ј пољани на Дримским обалама, изгледамо као ноћне сенке, као зли духови <pb n="673" /> који се  
 контуре појединаца и сад већ изгледамо као тамна, једноставна маса, која се ваља друмом.</p> < 
 брани поднаредник. — Навео сам га само као узгредан пример, а има и других, јачих, општијих, к 
ту стару причу, која је још тињала само као далеко неко и тамно сећање.{S} Али наиђе велика бал 
ст њенога извођења, сматрали су је само као израз једнога тренутка расположења Краљева, али су  
ада се дижу у душама народним а не само као украси великих светских градова?</p> <p>Лагано крећ 
ада и свих нас који од тога дана лутамо као бескућници и нигде, широм Србије, не можемо да нађе 
 се у мрачне и студене кланце, где ћемо као први хришћани бачени у арену, очекивати звери да на 
 оне плаве и модре планине, гледали смо као неку светињу, као да је оно тамо света земља Јеруса 
ила.{S} Изједначени тамом изгледали смо као сенке, као неке утвари сишле из тајанствених прашум 
па одмах настави:</p> <p>— А надрли смо као манити, не може командант да нас устави.{S} А и как 
ћ се говори гласно и не иде се сломљено као мало час, већ дигнуте главе.{S} Људи се поздрављају 
 га сачека, али је море било узнемирено као и материна душа.{S} Неодољиви мистрал, који је дола 
 га сачекам али је море било узнемирено као и душа моја.{S} Неодољива бура која је долазила одн 
 негда царско, све сјајно, све искићено као што је било сјајно и искићено и доба наше историје  
 чуо.{S} Он дуну понова у ватру, снажно као из мехова, па кад диже главу он ће:</p> <p>— Кој св 
 не мобилише против нас.{S} То је јасно као дан! — заврши победоносно одушевљени.</p> <p>И сад  
илом хрбине планинске, далеко и нејасно као нада коју носимо у души.</p> <p>Осврнусмо се још је 
моран и влажан.{S} Небо хладно и мрачно као чело злочинчево.{S} Из мочара испарава влага и чист 
оле гране, стајала је мирно и непомично као фигура на надгробном споменику.{S} Поумих да јој по 
 удари у кикот и тај ми је кикот продро као усијано гвожђе кроз душу и, верујте, још ме бриди б 
ол, био је песник болова, ево је и умро као жртва болова!</p> <p>Док сам ја у углу, не пратећи  
 и бригу.{S} Дете право, здраво и хитро као млад јелен, те тета Стане са поуздањем чека, где је 
пскога Краља у руци, изгледало ми је то као празник неки а не као рат.{S} Сад не морам пуцати у 
оје материнско срце и нисам смела, исто као оно отац кад је полазио, да сматрам то за тужан рас 
 озбиљан час је ту, пред нама је!“ Исто као код самртника, кад сви знамо да ће умрети, сви смо  
м је то изгледало као бајка, онако исто као змија младожења или као чардак ни на небу ни на зем 
о још слободан, када сте и ви тако исто као и ми били заваравани да савезничка помоћ стиже, кад 
астали.{S} Да ли ћу га волети тако исто као и пре, кад га будем видела онакаженог; да ли он још 
се догледало небо мрачно, ниско и густо као тесто.</p> <p>Под утиском догађаја, слика и појава  
.</p> <p>— Чиним помен! — одговори тихо као да не би рад да поремети свечаност тренутка.</p> <p 
ретар се повуче из собе, исто тако тихо као што је и ушао и лаганим кораком, да не би никога у  
мо подавали и дочекали смо први октобар као нешто са чиме смо одавна већ измирени, али то не зн 
ли, и ту <pb n="150" /> у кафани, жагор као да си упао у кошницу узнемирених пчела.{S} Дим од д 
окисло и - омлитавило.{S} Жагор и жамор као у паклу, тропот по неравној калдрми као да једновре 
</p> <p>— Шесет? — понављамо сви у глас као изненађени и ако нико од нас није појмио колико је  
 шуме те они запазити, и посаветова нас као и попа, да се повучемо дубље у пећину.</p> <p>Ту но 
аша.{S} Облије нас киша те капље са нас као са стреје, а Бојко вели: „Ако, море, исушиће се!“ Н 
 бегунци из Митровице, из које се данас као и из Приштине, почело нагло бегати пут Призрена.</p 
о оцртава над Скопљем, догледа се ноћас као тамна неодређена маса.{S} Варош као застрта тамним  
едао је час као кркљање самртника а час као крхање крова који ће се срушити и пасти на главе ст 
лико је допирао до нас, изгледао је час као кркљање самртника а час као крхање крова који ће се 
 повуко целу зимницу!</p> <p>— Ови опет као да су у бању пошли!</p> <p>— Гледај молим те шта ву 
по планинама, те полако опет поче живот као што је и био, само увек на опрезу, да од некуд не н 
окусила, почела су страсно да грле смрт као прву своју љубавницу, да је грле и да — падају.</p> 
 сакрити? — И он учини руком један гест као да би хтео рећи: отишло је све до ђавола, па шта им 
и предали се сну, који одликује младост као доба које се мири са <pb n="213" /> сваком бригом и 
е једва назирао жижак, чија се светлост као свитац кретала по мрачној одаји тамо и амо.</p> <p> 
и ова једна рука да вршим своју дужност као српски војник.{S} И, ја вас уверавам да ћу је вршит 
, ни једне звезде на њему.{S} Мрак густ као тесто.{S} Кроз тај мрак промицале су сенке несретни 
едамо, ми је видимо, она нам казује пут као поклоницима звезда водиља.</p> <p>И крећемо, идемо  
 бега као ми остали, да не одступа, већ као да нас прати, како би успут сабрала све наше болове 
о се држе, те кад им стигне таква помоћ као што је Моравска Дивизија... можда ипак неће бити до 
и крст са платна, којим је повила главу као болничарка, па јој један црвен млазић тече челом ка 
окој црнини, <pb n="110" /> носећи тугу као једино имање које је спасла.{S} Њој је тек јуче сти 
која се у ноћи узносе те се причињавају као надгробни споменици над гробовима које престављају  
 подножја Проклетије планине, изгледају као горостасни скелети опружених руку.</p> <p>Друм пуст 
које се пружају и повлаче, те изгледају као неке тајанствене руке јер се тело коме припадају, с 
 блато их засуло до колена те изгледају као бродоломници које су мало час спасли и извукли из м 
 се из далека виде спојене те изгледају као ватрена змија која је полегла по коси једнога узвиш 
{S} Очи му упола затворене те изгледају као угашена кандиоца а уснице отшкринуте као тек распук 
кола са мршавим вочићима који изгледају као срндаћи и разглављеним точковима које је обмотало б 
 кржљаве и оголеле врбе те ти изгледају као тужбалице које још нису дорекле своју запевку.</p>  
све се више шири, тако да већ изгледају као киша звезда попадалих по земљи.</p> <p>Још мало, па 
едино, као и мало час, што се догледају као утуљене звездице, бледо осветљени прозори цркве пат 
у, да се више њих загрле, да се увијају као змијска клупчад на сред улице, не би ли један од др 
не претенсије... и упорно их постављају као услов за своју неутралност и ово је, како да се изр 
е посвете.</p> <p>Они себе чак сматрају као сапутнике Краљеве па се и брину о њему, те ће где к 
има је застрто небо те се отуда враћају као ватрена киша.</p> <p>И ако нас је умор сломио, нисм 
те бедом, још увек пролетале крај очију као дуги, бескрајни кинематографски филм.</p> <pb n="24 
 почињу да се појављују, усијаних очију као у гладне звери, мрачни типови који су дотле бегали  
адула лица, без израза, стаклених очију као у смрти, облесавели.{S} И међу њима и око њих бегун 
ва зора.{S} Мраз мало попустио, у зраку као да лебди светао дан.{S} Ватре се на све стране пога 
263" /> Изгледала ми је у томе тренутку као госпа из народних песама која обилази гробове по ра 
нимо да нас не похватају овде на легалу као мишеве.</p> <p>И овај узвик као да нас све опомену  
аловима и очајно гледају овамо у гомилу као да би хтеле запитати: „Кажте нам искрено, је л’ дов 
тече мутна и крвава, изгледало је Краљу као леп историјски сан, који историја не нуди сваком вл 
ш овамо и онамо румен жар покрива земљу као усијано и растопљено гвожђе.{S} Кад уреди ватру он  
м скида пену с пива и треска је о земљу као берберин сапуницу.</p> <p>— Не пита се ту шта ти во 
трпезу, лежи сад дубоко уривена у земљу као надгробна плоча која покрива прошлост.</p> <p>Међу  
ј пискави глас продре кроз поноћну таму као совин врисак.</p> <p>И док ова гомилица престрављен 
њу уз стрму страну и припијају уз стену као гнезда, надносећи се једна над другом.{S} Сен још ј 
 Његов хук се проноси кроз ноћну тишину као неко казивање бурне и бескрајне приче.{S} Час хуком 
два се догледају неке ватрице које трну као пламен у кандилу.{S} Ту је ваљада село или логор из 
онијом и дубоком одвратношћу и предахну као што би човек предахнуо на каквој висоравни пењући с 
приче које се дубоко режу у душу детињу као ковано рало у меку смоницу коју је пролеће овлажило 
ше крај свежега гроба тог и скидох капу као да је у томе часу когод казивао молитву.{S} Бона мо 
 саздан и сабран из суза и крви које су као две силне реке потекле нашом отаџбином; није ли то  
амо <pb n="251" /> и онамо изгледале су као свитци који пливају кроз ноћ.{S} Пут је био мучан и 
елим телом а чело му и ручице гореле су као жеравице.</p> <p>— Изгубила сам га, изгубила сам га 
 били ђаци наше ратарске школе, који су као регрути дошли пред комисију на преглед.{S} Младоме  
ворио а шибао је сироте вранце и ако су као стреле летели.{S} Једнако их је шибао и псовао их,  
а мајка.{S} Изгледало ми је у томе часу као да се ту, у Младеновцу, сабрали болови свих матера  
 дечицу.{S} Изгледало ми је у томе часу као да у његовим очима видим сузу и као да му чујем реч 
уло ордење Карађорђеве Звезде.{S} Па ту као ђенерал Гојковић, бела му брада до колена, стоји кр 
рили у бистричине обале и мирно леже ту као комађе стене везане дубоким кореном за срце планине 
воме казују да он већ вековима стоји ту као неми стражар <pb n="601" /> на друму, којим су се т 
ку на тлу наше отаџбине, указао на путу као неко тужно знамење.</p> <p>— Ко зна — додаје један  
уги долазе.{S} А у пространоме дворишту као о заветини око цркве; па онда по ходницима, по степ 
а сме непријатељ даље!</p> <p>— Учинићу као што наређујете, господине војводо! — одговори капет 
ма и уморним коњићима, чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух те висе гроздићи о 
има и уморним коњићима чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух те висе читави гро 
шим крај ватре.{S} Свет се сабио у кућу као преплашене овце у тору, једва се дише од запаре и в 
у миру он и жена отхрањивали тичиће, чу као из гроба пригушен дечји глас: „Тата, тата!“</p> <p> 
кама материним а тај писак просеца душу као усијано гвожђе.{S} Начелник даје жени неку цедуљицу 
је се арлук вука и продире ти кроз душу као крик смрти.{S} На <pb n="670" /> тај се арлук после 
 само ману руком и ја необувена појурих као без душе за њом на улицу.{S} О, Боже, како сам се < 
о иде?“</p> <p>Претрнуо сам жив и пођох као злочинац, кријући се иза вагона, да се повлачим газ 
ња?“</p> <p>— Прошао сам кроз Милановац као кроз шибу а тако сам прошао и кроз Крагујевац.{S} Р 
коме је, тако исто тешко изговорити реч као и извући ногу из блата.</p> <p>Гомила се ваљала кра 
љају све неке лепе и чаробне слике, баш као дављенику.{S} За тренут ми изађе пред очи Цар Лазар 
ћас као тамна неодређена маса.{S} Варош као застрта тамним покровом изнад којега се једва назир 
/l> <l>Развише се ките и барјаци</l> <l>Као сури по небу облаци.</l> <l>Цар појаха голема лабуд 
 сном.</p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Као на мору, тако се и у њеној души подигла бесна бура  
е одиста од тога часа и развија.</p> <p>Као да се и непријатељ на новоме положају више прибрао, 
ао а да не смета другом до себе.</p> <p>Као да су сви задоцнели путници нашли себи преноћиште,  
ћници, бићемо деца без отаџбине.</p> <p>Као што смо на далекоме путу довде свакога дана бројали 
који ће сутра кренути у планине.</p> <p>Као васкрсла прошлост, која се забринута дигла из гроба 
е и судбоносне последице донети.</p> <p>Као оно у старој источњачкој бајци што вила чуварица је 
енима и пређе на други разговор.</p> <p>Као да је пристигло јело, јер мало затим око свих ватар 
припреме за евентуалну офанзиву.</p> <p>Као и у првој, те се исте наредбе израђивале те ноћи и  
 пред очи у њеном правом облику.</p> <p>Као оно кад ти ко најдражи умре; ти знаш да је мртав, в 
а кане киша и где кад је и пала по која кап али све до пред вече мучило се небо да тек о ноћи п 
 само како он пази књигу, да му не кане кап воде, да му се не поврне <pb n="363" /> лист, да му 
еља.{S} Спале им чарапице преко ципела, капа им натучена преко ушију, навучено им по два и три  
панога али потпуно крвавога одела.{S} И капа на глави и подрте цокуле на ногама и блуза и кошуљ 
 се овамо закачила арњевима за дућански капак; товарни коњ тамо пао и товар му се сручио у блат 
н, носећи једну црну бошчицу са које је капала вода и остављала мастиљави траг за собом...</p>  
 дрежди пред начелством, и с њом и даље капаш тако по цео дан не знајући више ни шта да мислиш  
 ока севала су под сенком сунцобрана од капе коју је он дубоко на чело набио а на лицу му се ог 
 борбу и са вером у победу.{S} Заваљене капе далеко изнад чела а оборене главе, он прелази у па 
</p> <p>Официр оборене главе а забачене капе изнад чела лагано корача некалдрмисаном, оцедитом  
ицир поврнуте јаке на шињелу и натучене капе на очи.{S} Нисам му могао сагледати лице али кад в 
> <p>— Свршило је!</p> <p>И сви скидоше капе и додаше:</p> <p>— Бог нека га прости!</p> </div>  
у ређају друг до друга.</p> <p>— Где је капела? — упитах старца.</p> <p>— Ето, та колиба! — одг 
 да се сместе ова деца?</p> <p>— Има, у капели!{S} Има тамо још деце, па ћемо их све заједно оп 
а пођите и ви с њим.{S} Оставите тамо у капели дете а ви крећите, саветујем вам да крећете што  
же урадити, госпођо.{S} Однесите дете у капелу.</p> <p>— Где је то?</p> <p>— На гробљу!</p> <p> 
водо!</p> <p>Кад се одвоји од телефона, капетан се живо даде на посао.{S} Прегледа најпре околи 
а непријатељ мора бити негде у близини, капетан, јашући далеко испред батерије, учетворостручи  
 <p>Да би се могао за борбу припремити, капетан нареди патролама да по друмовима почну збирати  
га позива како гегуцају каљавим друмом, капетан поуми у једноме тренутку да их прибере око свој 
 вароши.</p> <p>Саслушавши овај рапорт, капетан се за тренутак размисли па ободе коња и хитно с 
сарева, који је тапкао за њим по блату, капетан се уврати у среску зграду, из чијег је зида ист 
без одмора, тегли од Дрине до Чачка.{S} Капетан нареди да се ту, код трнавске механе, изнад сам 
оћне и јутрошње кретање непријатеља.{S} Капетан нареди да се војници, расути по њивама, приберу 
оји је довео собом једног ордонанса.{S} Капетан још довољно неодморен и неиспаван седе на креве 
.</p> <p>Мало час и телефон зазврча.{S} Капетан је тражио Краљево да пита где се налази Штаб Пр 
ти га ордонансу који салутира и оде.{S} Капетан се диже са постеље и рече потпоручику који је о 
рапорту изјави, да се у невољи нађе.{S} Капетан задржа ово одељење да преноћи у селу те да у ју 
ир пољске батерије Дринске Дивизије.{S} Капетан...{S} Ало, јест!{S} Молим саопштите господину н 
о везу, да мучан посао изнова почне.{S} Капетан је нестрпељиво ходао, пушећи грчевито и нервозн 
је ишао и један одред занатске чете.{S} Капетан Реџеп је и раније био у вези са нама и знао је  
е, зави пуковника и његове пратиоце.{S} Капетан пољске батерије, који је био на своме левоме кр 
 га је требала да прикуца на капији.{S} Капетан спази, боно га текну и узвикну јој с коња:</p>  
м ће посљедња српска батерија проћи.{S} Капетан ободе коња и похита за батеријом.</p> <p>Али, м 
 резервним капетаном као командиром.{S} Капетан одмах стави овај полуескадрон под своју команду 
цент Универзитета, резервни капетан.{S} Капетан разасла коњанике поручујући овима да застану гд 
тељско је зрно сипало огањ и косило.{S} Капетан срете погледом младога водника, који је иза сво 
и да осматрају по правцу и по звуку.{S} Капетан запази први како са звонаре јежевичке цркве лиј 
тине ордонанса који је журио к њему.{S} Капетан притеже дизгине и коњ остаде у месту.{S} Ордона 
а, како се не би открили непријатељу, а капетан се повуче у слатинску школу, коју је одредио за 
епријатеља.</p> <p>— Шта ћеш? — пита га капетан.</p> <p>— Да бијем! — одговара водник.</p> <p>— 
час...</p> <p>— Скидај то! — прекиде га капетан — Зар не видиш да су оно тамо српски војници, з 
S} Кад батерија уђе мало дубље, сагледа капетан тек праву слику једне вароши у агонији.</p> <p> 
акве поздраве.{S} По свршеним наредбама капетан крете међу војнике.</p> <p>— Можеш ли стари? —  
.</p> <pb n="208" /> <p>— Зашто? запита капетан невојнички, готово благим гласом, осећајући и с 
— Стиже ти помоћ!</p> <p>— Ко? — запита капетан готово усхићено и ако је већ по присуству пуков 
b n="178" /> <p>— Не одзива се? — упита капетан нестрпљиво.</p> <p>— Од синоћ се, господине, не 
, јављања ненадлежних команда и; најзад капетан чу где телефониста неколико пута понови:</p> <p 
пе и ћуте и — размишљају.</p> <p>Најзад капетан плану.</p> <p>— Удрите, па шта Бог да!{S} Али,  
лико му чини.</p> <p>Другог чичицу нађе капетан у једној јаружици.{S} Развио на земљу прљав пеш 
 они несретници што су се јуче, када је капетан излазио са батеријом из Чачка, начетили били на 
орбе па је линија заузета! — пресече је капетан, не желећи јој дозволити да каже оно што је и с 
и ствари би неминовно узеле ток који је капетан, поплављен непријатељском ватром, замишљао.</p> 
 и да постави по где које питање али је капетан само одмахнуо руком не одговарајући му.{S} Писа 
а ако ми овде не успемо! — размишљао је капетан у себи и та је мисао почела све више и више да  
ог јединог топовског метка! — шаптао је капетан у себи.</p> <p>— А жртве, ако их буде? — тргао  
исписано питање: „Откуд ти?“.{S} Што је капетан ближе прилазио белој општинској застави и прест 
умом је стизала наша коњица, као што је капетан и предвиђао.{S} То је одељене које је лично вој 
</p> <p>— Ово бије из близа? — узвикује капетан.</p> <p>— Из близа, господине капетане! — одгов 
и то да је и Ваљево пало.{S} Према томе капетан је срачунао да ће у Гучи завршити своје одступа 
чик салутира и оде а мало после, док се капетан још навлачио и опремао, писну трубни знак тамо  
С чим ће се и с ким одржати? — питао се капетан сам у себи — зар са овим <pb n="193" /> доброћу 
ио кога!{S} Па онда, ено на сред пијаце капетан пуца из револвера на потпуковника, јер му је ов 
пасавајте се, овамо, брже овамо! — виче капетан.</p> <p>Али пуковник, смешећи се, мирно остаје  
<pb n="201" /> <p>— Одакле бије? — виче капетан да би надвикао тресак.</p> <p>— Не знам, господ 
петане!</p> <p>— Да проконтролишем! — и капетан приђе топу те се увери да је одлично наперен та 
ојој околини и у вези самном налазе — и капетан настави цео рапорт о двема батеријама, о ескадр 
ави се на телефону сам начелник Штаба и капетан понови вест о паду Чачка.</p> <p>— Ама, је си л 
им прохујаше <pb n="192" /> око глава и капетан и млади официр остадоше равнодушни, навикнути в 
иваничким сокаком на чачанску калдрму и капетан на коњу пред њом.{S} У вароши тишина, мртвило.{ 
утног магацина!</p> <p>— Удри!</p> <p>И капетан проконтролиса најпре још једном топове, па расп 
пушта.</p> <p>Једнога тренутка заустави капетан батерију и изјаха напред до једнога завоја са к 
вога позива.</p> <p>— Цео пук? — понови капетан сав срећан јер му стиже читав пук најбоље војск 
воје слободе.{S} Далеко под собом спази капетан на догледу извесно кретање.{S} Њега текну нешто 
скривени да не могу да их нађем! — вели капетан, командир брзометних.</p> <p>— Морамо их наћи,  
тићи.</p> <p>— Само чувај пушку! — вели капетан.</p> <p>— Хоћу, господине, и она мене чува! — д 
траже.</p> <p>— Из штаба ваљда? — поуми капетан и ободе сад понова коња те се у два три свока д 
ује један доцент Универзитета, резервни капетан.{S} Капетан разасла коњанике поручујући овима д 
аб Прве Армије </p> <p>— Је ли? — учини капетан и у једном скоку нађе се крај телефона те зграб 
шалицу.</p> <p>— Ало!{S} Ало! — наслони капетан слушалицу на уста и на уво. — Ало!{S} Је л то Ш 
<p>— То је могуће и тако је! — одговори капетан.</p> <pb n="188" /> <p>— Останите на телефону!  
ређујете, господине војводо! — одговори капетан. — Али се бојим, нећу моћи задржати непријатеља 
ите као што сам вам наредио! — одговори капетан и окрете се буновном и дремовном посилном, који 
 се одмори.</p> <p>— Покрет! — одговори капетан суво.</p> <p>— Хитан? — пита даље потпоручик.</ 
> <p>— Господине потпоручниче! — изусти капетан гласом у коме није било онога његовога свагдашњ 
 <pb n="190" /> <p>Тек што се забринути капетан посади, да се одмори, премишљајући о сутрашњем  
 коњице.</p> <p>— Којим друмом? — скочи капетан.</p> <p>— Из Краљева.</p> <p>Капетан се умири а 
у.{S} Четворе очи отварајте!</p> <p>Сам капетан полеже по једноме топу, одмери, нанишани и... п 
, прекосутра у Черет.</p> <p>Есад-пашин капетан Реџеп и још неколико есадових чауша, пратили су 
наредбу да изгинемо сви! — додаде мирно капетан на завршетку својих наредаба. — Разумете ли?</p 
ислим...</p> <p>Он не изговори реч, јер капетан плану и спусти руку на револвер и пригушеним гл 
бу, предаде му једну малу коверту, коју капетан хитно отвори и принесе лист хартије свећи.{S} П 
д Побратца и пред Сарајевом.{S} Када му капетан поузданим гласом понови све, што је раније река 
жаје.</p> <p>— Туче из вароши! — дрекну капетан.</p> <p>— Јесте, ено га тамо негде, око цркве.< 
ише не одазва.</p> <p>— Умуче! — кликну капетан.</p> <p>— Пролајаће он опет! — одговара пуковни 
рским гађањем.</p> <p>— Браво! — кликну капетан похваљујући и ободравајући своје официре и војн 
тра.</p> <p>— Ено их, тамо су! — кликну капетан.</p> <p>Водник узе брзо да удешава топ да би ућ 
ску зграду.</p> <p>— Шта је то? — грмну капетан с коња сакупљеним одборницима са белом траком о 
p>— Ко обеси ту срамну заставу? — грмну капетан и потера коња у саму гомилу.</p> <p>Одборници с 
ас, уништиће нас!</p> <pb n="184" /> <p>Капетан им обећава и његов коњ раскрчује гомилу те пола 
рете га пуковник.</p> <pb n="194" /> <p>Капетан укратко и брзо изговори свој рапорт о јучерањем 
иће жртве пред величином успеха!</p> <p>Капетан опет диже главу те погледа око себе.{S} Неприја 
ко је.{S} Немамо никаквих вести!</p> <p>Капетан нерасположен да се упусти у разговор, саслушао  
/p> <p>— Чекај не смемо га тући!</p> <p>Капетан се предомишљао.{S} Непријатељ је спустио батери 
чи капетан.</p> <p>— Из Краљева.</p> <p>Капетан се умири али ипак пође напоље јер, ма да отуд н 
пире чак до слатинских положаја.</p> <p>Капетан узјаха коња и пође предњим, истуреним деловима  
новите! — дрекну глас из Армије.</p> <p>Капетан понови:</p> <p>— Непријатељ је ушао у Чачак у с 
ује, извесно сад дршћу и стрепе.</p> <p>Капетан се сети да он одиста, ни по цену највећега успе 
пријатељев, смрт и разор вароши.</p> <p>Капетан је осетио то негодовање у погледу светине и одб 
 само недовољно но управо бедно.</p> <p>Капетан застаде мало на месту обузет тим мислима па се  
је око топа и не изврши наредбу.</p> <p>Капетан га изненађено погледа.</p> <p>— Шта је?</p> <p> 
и још војске; има ли какве наде?</p> <p>Капетан хтеде да не одговори или бар да прикрије истину 
имити борбу, господине капетане?</p> <p>Капетан одмахује руком и окреће главу да не види ово не 
ј батерији.</p> <p>— Нађе ли их? — пита капетана.</p> <p>— Ено их код барутног магацина!</p> <p 
служиле су топлим чајем рањенога младог капетана и спроводиле су кроз „своју“ собу једнога стра 
ске механе више Чачка изађе водник пред капетана и саопшти му да је стока толико малаксала, да  
љским рукама? — запита војвода, који је капетана лично познавао и знао га из бораба, које су се 
на којој је боравила обесна сестра Леке Капетана.{S} Овуда су проходили и Мрњавчевићи, идући св 
ој обали Дримовој узносе развалине Леке Капетана војводе Дукађинског.{S} Ту је, у једној пустој 
ао за леђима.</p> <p>— Према обавештењу капетана Реџепа, сутра можемо стићи у Арсит-Хан, прекос 
јвода Мишић.</p> <p>— Је ли тачна вест, капетане, да је Чачак од подне у непријатељским рукама? 
 не над Чачком.{S} Идите даље, што даље капетане.{S} Бомбардоваће нас, уништиће нас!</p> <pb n= 
 <p>— Не може се добити веза, господине капетане!</p> <p>— Тражи! — дрекну овај — Мораш добити, 
е капетан.</p> <p>— Из близа, господине капетане! — одговара поднаредник са предњег топа.</p> < 
капетану.</p> <p>— Готово је, господине капетане!</p> <p>— Да проконтролишем! — и капетан приђе 
 n="207" /> <p>— Заповедајте, господине капетане! — одазва се млади потпоручник.</p> <p>— Ви ли 
апетану љубазно:</p> <p>— Ми, господине капетане, очекујемо непријатеља сваки час...</p> <p>— С 
?{S} Је ли далеко непријатељ, господине капетане?{S} Хоћете ли примити борбу, господине капетан 
као тресак.</p> <p>— Не знам, господине капетане! — одговара водник.</p> <p>— Гледај, пази!</p> 
ромерите...</p> <p>— Разумем, господине капетане! — одговори млади потпоручник и очевидно му се 
?{S} Хоћете ли примити борбу, господине капетане?</p> <p>Капетан одмахује руком и окреће главу  
му задрхташе у грлу:</p> <p>— Господине капетане!{S} Топ је наперен, нишан утврђен и ја бих вас 
е господине капетане?{S} Куда господине капетане?{S} Је ли далеко непријатељ, господине капетан 
овикују отуд:</p> <p>— Одакле господине капетане?{S} Куда господине капетане?{S} Је ли далеко н 
тигао, одређен је одмах у предходницу а капетанова батерија, која је била постављена код слатин 
авићу се!</p> <p>Место утехе, та изјава капетанова изазва још већи страх код светине.</p> <p>—  
гао.{S} Била је већ прошла поноћ кад на капетанова врата неко закуца најпре тихо а затим јаче.{ 
едњи редови челнога батаљона.</p> <p>Са капетанова лица ишчезе домалочашња брига и очи му засве 
она мене чува! — додаје чича.</p> <p>На капетановим уснама развуче се благ али и болан осмех.{S 
ашњи случај није био и последњи који је капетановој узбуђеној души нанео бол при напуштању већ  
приме први судар са непријатељем.{S} За капетаном крете и оно одељење коњице, што је синоћ у мр 
дрон коњице трећег позива, са резервним капетаном као командиром.{S} Капетан одмах стави овај п 
ложен непријатељској непрекидној ватри, капетану се оно зујање картеча чинило као зврјање телеф 
 који је слазио чак до Чачка, рапортира капетану, да су јуче још Чачак напустиле све наше власт 
— Шта је?</p> <p>Потпоручник приђе блед капетану и речи му задрхташе у грлу:</p> <p>— Господине 
па.{S} Командир истурених одељења изађе капетану на рапорт и саопшти му бројно стање прикупљене 
ти и најзад, још блеђи но раније, приђе капетану.</p> <p>— Готово је, господине капетане!</p> < 
аше међу собом и председник њихов приђе капетану љубазно:</p> <p>— Ми, господине капетане, очек 
 његову батерију.{S} У исто време стиже капетану и глас да се негде на друму, идући Краљеву, на 
 упућена је била доцкан синоћ са јелице капетану у помоћ али, рђаво вођена, залутала је у непри 
о подне, патроле овога ескадрона јавише капетану да је непријатељ ушао у Чачак и креће даље да  
тиже и коњаник оздо из Трнаве и саопшти капетану, да је коњица већ у контакту са непријатељем,  
 <p>Полицијски писар, који се придружио капетану и коначару, један улопан и неизбријан срески т 
ва нису била нетачна! — сину кроз главу капетану, стрпа наредбу у џеп од шињела и натуче капу н 
ресудним биткама.</p> <pb n="206" /> <p>Капетану не измаче у мислима ни околност да је наредбу  
аге да их својом руком убијем...</p> <p>Капетану се на један мах замути поглед.{S} Њему изађоше 
тамо где лежи Галипољ.{S} Биће да су то капи српске крви, које су кануле на једну успавану трад 
којој спава и чува је као што се чувају капи <pb n="14" /> свете водице, јер ће Новица, кад наб 
 дижу из гомиле, излазе из разних кућа, капија, дућана, магацина, увијени у ћебад, обамрли од з 
ред мене рече да је доле, у селу, једна капија отворена, да је двориште пуно кола, стоке и наро 
 чије двориште затвара чврста двокрилна капија.{S} Пред капијом је војник са ножем на пушци; ув 
92" /> доњем се спрату отвори двокрилна капија, лагано, тихо, без шкрипања и лупе.{S} Затим се  
ици водећи коње да их напоје, износе из капија ствари и товаре на кола; дере се један из <pb n= 
ова, полегали по улицама испод стреја и капија; завија затим једном улицом која се нешто мало п 
а извирао је из разних улица, уличица и капија.{S} Испунише се и закрчише се улице, затворише с 
а кола испред ђенералове куће кретоше и капија се на кући опет затвори а светлосне линије на ша 
обом се уздиже мост који ти изгледа као капија пакла и, пред сузама замагљеним очима изгледа <p 
д кровом, разговарају; жене извирују на капијама очекујући мужеве, који ће им потврдити вести к 
ћепенцима, по дућанима, по аровима, под капијама, по тремовима испред џамија, у колима и под ко 
Бијеле Горе, где се већ варош губи, иза капије једне од оних сиротињских кућица, вире два светл 
већ поједини утерали кола.{S} Десно иза капије пространа зграда, стране јој плетенице од шибља  
вадесет другарских чутурица па зашао од капије до капије и распитује имали где ракије; четврти  
 забачене уличице призренске и пошао од капије до капије, тражећи коње.{S} Коњ, који није обећа 
 све уличице и сокачиће, ушао је на све капије и капиџике и уједан пут се крете свет са дењчићи 
 комшика, са двоје деце, изађе из своје капије, натоварена бошчама, и крете за бегунцима са Дор 
> <p>Хоћеш ли нам отворити царске твоје капије; хоћеш ли нас примити, поносни царски граде?{S}  
да та њихова судбина.{S} Са по где које капије извирује женско чељаде, људи су се извесно повук 
p> <p>У том разговору стигосмо до једне капије, крај које сам ја мало пре пролазио и узалуд пок 
!</p> <p>Једној се жени, мало више наше капије, одвеза бошча и просуше ствари.{S} Приђосмо да ј 
, дотле је несретна мајка извиривала из капије и освртала се лево и десно, излазила до угла ули 
оји ограђују двориште.{S} На зиду, крај капије, пише крупним штампаним словима: „Штаб прве арми 
ије ми се ишло.{S} Нисам волела ни крај капије да прођем, избегавала сам.</p> <p>Нисам нашла оц 
угарских чутурица па зашао од капије до капије и распитује имали где ракије; четврти вуче, да ј 
уличице призренске и пошао од капије до капије, тражећи коње.{S} Коњ, који није обећавао да ће  
{S} Ја сам то знала, и чекала сам га на капији.{S} Он ми није говорио ружне речи, као други мла 
кирче којим га је требала да прикуца на капији.{S} Капетан спази, боно га текну и узвикну јој с 
ромиче.</p> <p>У том се Бојко појави на капији крај вратница и сви гракнуше.</p> <p>Али Бојко н 
ребало да буде разапето на тријумфалној капији, при доласку савезничке војске.{S} На њему је ис 
а?</p> <p>Бели се витез упути право тој капији и стражар се трже из сна, извуче главу из поврну 
атроле водиле местимичну борбу.{S} Пред капијицама и капиџицима престрављене жене сабиле се у г 
узалуд покушавао да ми се отвори.{S} За капијом велико двориште, у које су већ поједини утерали 
атвара чврста двокрилна капија.{S} Пред капијом је војник са ножем на пушци; увио се у шињел и  
 гомилица тамо пред џамијом, друга пред капијом начелства, трећа у дворишту начелства, четврта  
о не полази овамо к нама, већ стао пред капију и гледа.{S} Гологлав, пушка му о рамену, стао и  
на уши а наслонио се на дирек који носи капију па, борећи се са дремежом који му намеће недоба  
кошуљу.</p> <p>У дворишту, кад се уђе у капију, лицем окренута улазу, саграђена је мала, спреда 
тражећи крова, очајно лупајући на сваку капију редом и преклињући да их пусте ма где, у кровиња 
а, Паштрик и Коритник, градећи џиновску капију, кроз коју дере Дрим а на истоку, одмах над нама 
.{S} У зграду се улази на велику дрвену капију, на коју се с обе стране наслањају високи камени 
три куће доле.{S} Уђем у једну удубљену капију па само промаљам главу и гледам шта се дешава.{S 
е обасут цвећем, ујахао кроз триумфалну капију у Београд, враћајући се са бојишта.{S} Он би кло 
колосеке, те чини сам собом тријумфалну капију кроз коју ће воз проћи.{S} Тај мост и стубови ко 
ске круне у гробу, прође кроз ошкринуту капију, пређе тихо и нечујно преко дворишта и дође под  
 и прође тихо, нечујно, кроз отшкринуту капију крај дремљива стражара.{S} Упути се улицом ка Ма 
2" /> стабло са поломљеном византијском капителом лежи пребијено преко раздробљене стене и баца 
у том погледу била једнодушна.</p> <p>— Капитулација у овом случају не значи само предају већ и 
е, напоље је већ почела да се шапће реч капитулација.{S} У почетку она није изговарана гласно,  
та чека, и наводили су све добре стране капитулације.{S} Таква мишљења нису могла не допрети и  
официру и директно одговори на питање о капитулацији и тај његов одговор био је уједно <pb n="5 
 Ви, Величанство, извесно не мислите на капитулацију у моменту кад се Ваша војска, и поред овак 
, не значи само пропаст Краљевине већ и капитулацију оне идеје коју она у овој борби представља 
и више него то, то би заробљење значило капитулацију.</p> <p>Краљ обрати пажњу на ове речи те т 
тово тврдоглаво, рече:</p> <p>— Ја нећу капитулирати... ја нећу бити заробљен!</p> <p>— Онда Ва 
све нова и нова забринута лица.{S} Кроз капиџике који везују авлије или преко ниских плотова и  
ице и сокачиће, ушао је на све капије и капиџике и уједан пут се крете свет са дењчићима и бошч 
да како се товаре кола и упорно чека на капиџику да види <pb n="93" /> крај овога посла.{S} Кад 
се лагано прозори и најзад, отворише се капиџици, иза којих почеше да извирују чупаве главе из  
је мало јасније свануло, те се отворили капиџици и кафанице, цело је Скопље било на ногама и у  
 шалонама утрнуше; они што су вирили на капиџицима појавише се на улици и почеше, онако необуче 
 местимичну борбу.{S} Пред капијицама и капиџицима престрављене жене сабиле се у гомиле и немо  
> <p>Једва ако се још чује лупа каквога капка на прозору који домаћин, гасећи светиљку, спушта  
а поче већ отимати јела, и оне спустише капке на прозоре те увећаше број гладних.</p> <pb n="14 
ата изнутра а застрло завесе и спустило капке на прозоре.{S} А отуд, из дубине, из пустих периф 
.{S} Остави наредник или <pb n="359" /> каплар, него и војник, његов друг, тек: „Ајде, бре Бојк 
 једни и други и дочепасмо га за руке а каплар отпаса тканице и поче му везивати руке.{S} Бојко 
</p> <p>— Да опалимо један метак — вели каплар — па ако је и заспао пробудиће се.</p> <p>— Јок  
на.</p> <p>— Их, грехоте! — учини и сам каплар.</p> <pb n="371" /> <p>— Грешни Бојко, како и да 
оји му је кућу ископао! — размишља опет каплар.</p> <p>— Море, пуцао бих ја и на Бога! — додаде 
ијем?</p> <p>— Шта учини море! — дрекну каплар и потеже разјарен да га удари песницом.{S} Али г 
псује све на свету, почев од Бога па до каплара и удара немилостиво грешне вочиће батином по че 
 њему би се старачко чело осуло хладним капљама зноја и покривао би очи руком, не би ли одагнао 
пи и све поднаша.{S} Облије нас киша те капље са нас као са стреје, а Бојко вели: „Ако, море, и 
!{S} Као што нам је некада, о причешћу, капљица вина садржавала у себи сву величину једне вере  
 изгнанству, у тренутцима тешкога бола, капљу моје сузе!</p> <p>Наоружани болом, али и снагом д 
: „Устај!“ викала је старица а сузе јој капљу и квасе ме: „Устај, устај!“ викала је и није умел 
стиви! — кликну његов саговорник, скиде капу, погледа у небо и прекрсти се.</p> <p>— Море какав 
склањао пред малим мртвацем и скидао је капу и шапутао је: „Бог нека га прости!“ Дојила сам га  
 стрпа наредбу у џеп од шињела и натуче капу на незачешљану главу па пође кроз ноћ телеграфу да 
ја сутра овако, на каквом ћошку, метути капу преда се?</p> <pb n="586" /> <p>— Просјак сам и ја 
p>Стари Краљ са тешким болом, скидајући капу, пролази поред ових жртава, скрећући поглед са нес 
и сузе на очи, па оборио главу и натуко капу на очи.{S} Срамота ме, тешка срамота, та волео сам 
ељу, — вели други, спуштајући му пару у капу — ал ево да се помогнемо.{S} Можда ћеш и ти мени п 
нима крај којих пролазе, а који скидају капу Краљу а према стоци коју терају, нарочито су нежни 
ној станици и тога ради носио официрску капу под којом је, по уверавању начелника те војне стан 
 свако је радо спуштао пару у просјачку капу.{S} И последњи сиромашак, онај који је полазећи у  
га прости! — прекрстих се и ја и скидох капу, осећајући једно дубоко и искрено саучешће.</p> <p 
бхрваше крај свежега гроба тог и скидох капу као да је у томе часу когод казивао молитву.{S} Бо 
 једној гомилици професор чији се горњи капут усукао од кише а под набијеном суром шајкачом на  
а му свака ствар драга.{S} И онај стари капут његов што виси на јексеру иза врата, који је прав 
дорасли младићи, који су преко зимскога капута опасали фишеклију и људи препланула лица, у гунч 
еници шетају по башти у дугим болничким капутима и папучама, повезане главе, ноге, руке или сед 
а преко ушију, навучено им по два и три капутића једно на друго, обавијени им шалови и мараме о 
} Био је студен дан а он у једном лаком капутићу.</p> <p>— Шта је ово, шта је ово? — дочекао ме 
ка у Куршумлију.{S} Онако, у оном лаком капутићу, без опреме, без ичега, кренуо је лабским друм 
.</p> <p>На Уциње је пао већ дубок сан, капци се спустили на прозоре, мандали су притисли врата 
ини.</p> <p>А дућани затворени и дебели капци спуштени.{S} Једва по који дућан држи отворен про 
ње закатанчене и спуштени на њих дебели капци, само што пред вече још трговци хитно преносе из  
; са дубоким долапом у зиду, на коме су капци спали те висе о једном јексеру; са рупом у дну зи 
о доба у које се мртви буде — дебели су капци на металним ћивотима тешко зашкрипали, као захрђа 
раља на кару и водци кренуше вочиће, те кара с Краљем уђе у масу, која је прекрилила друм.{S} С 
 аутомобила, муниционих кола, топовских кара и товарних коња.{S} И све се то измешало, и кола и 
утем већ од неколико дана одлазе читави каравани и, ма да је тегобан, стижу где су кренули.{S}  
остире Широко Поље и даље још где Шар и Карадаг, као две џиновске мишице, обухватају у своје на 
ош јасније чули топовски пуцњи отуда са Карадага и све то потсети ме на оно учитељево упоређење 
 Биначке Мораве, а на западним падинама Карадаговим, Бугари продиру кланцима Прешовским и Качан 
ипада гробљу.</p> <p>А тамо под Шаром и Карадагом на фронту Гилане—Качаник, као да се крхало не 
проносио на глави кров београдске улице Карађорђев унук.{S} Они су тада као млади официри били  
и верују да ће им јуначке груди красити Карађорђева Звезда, а не знају да се, недалеко у њихово 
</p> <p>— Па то јесте...</p> <p>— Е, а „Карађорђева Звезда“ се даје за храброст ја мислим.</p>  
 око сандука из којега се расуло ордење Карађорђеве Звезде.{S} Па ту као ђенерал Гојковић, бела 
ипа по блату орден.{S} Сви сандуци пуни Карађорђеве Звезде.{S} Бре, кад се засија по блату гоми 
о је та Грачаница у којој је Краљ Петар Карађорђевић, када је изабрао царство небеско, пожелео  
фа српскога народа одиста везана за име Карађорђевића и увек у моменту кад ови понесу, на својо 
ело.{S} Он ће смрћу својом показати, да Карађорђевићи не остављају свој народ у данима очајања  
доба када је ту исту круну, саковану од Карађорђевих топова, проносио на глави кров београдске  
 нам је ноћас у Штимњу донео пуну торбу Карађорђевих Звезда са липљанске станице; да ми је да г 
е историјске катастрофе, која је за име Карађорђево везана, ево прославе стогодишњице пропасти  
и нови бегунци придолазе из уличица око Карађорђевог споменика, потоком који води измеђ луднице 
и брижљиво шињел до грла како би сакрио Карађорђеву звезду од погледа оних који су дошли са фро 
, њему да даду медаљу за храброст а не „Карађорђеву Звезду“?{S} А нек Бог да само здравља, неће 
тим под Ђурђем Бранковићем и најзад под Карађорђем дедом и под Карађорђем унуком.{S} Он пође у  
е била стогодишњица пропасти српске под Карађорђем и стари је Краљ, пун неке необјашњиве слутње 
ћем и најзад под Карађорђем дедом и под Карађорђем унуком.{S} Он пође у памети да прибира, да т 
утић Отаџбине, где је никла традиција о Карађорђу, где је она читав један век одгајана, где је  
 Наше је расположење имало тога момента карактер злурадога задовољства, од прилике онаквога как 
и у психи српскога народа или у његовом карактеру, у његовој судбини или можда у неком фатуму;  
дали од грчких, румунских и савезничких карата.</p> <p>Око једнога кафанскога стола, где се још 
} Саграђена је, њега ради, једна дрвена караулица која је ношена на моткама.{S} Та караулица ли 
аулица која је ношена на моткама.{S} Та караулица личила је по облику на средњевековне племићск 
 белим кецељама и све то испуњава мирис карбола.{S} Свуд то исто где год сам прошла.{S} Најзад  
ишту.{S} Кад удари точак у какав камен, каре шупљо зазвоне као што празнина звони.{S} У њима не 
јом колоном заустави ту, у Блацу, те да каре које возе Краља не могу даље ићи.{S} Саопштавајући 
уме се, очекивао да ће Краљ наредити да каре пођу даље, чиме би он био оправдан.{S} Али Краљ не 
лила, ватра која је горе у брду ждерала каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљерије, дог 
незгодно, је л теби тврдо кад седнеш на каре? — пита Краљ.</p> <p>— Ја, друго, ја, ја...</p> <p 
 који је свој посао завршио.</p> <p>Кад каре стигоше у Блаце наиђе нова невоља.{S} Појави се ко 
 је командом колона којој припадају ове каре, и саопшти да он има наредбу да се са својом колон 
ницију из Крушевца, ишла је крај његове каре и не знајући ко је.</p> <p>— Како, децо, можете ли 
ента па онда кола, аутомобиле, топовске каре, муницију, болничке кревете, пољске апотеке и сани 
тај пламен.{S} Кола коморска и топовске каре, лафете, аутомобиле, шаторе, алате, болничке опрем 
 једном таком месту, где су се уставиле каре, појави се ратни сликар са фотографским апаратом и 
ма.{S} Ађутант заустави једне муниционе каре, које су вукли четири мала и мршава вола.{S} Крај  
е вочиће, исправили се чисто и иду крај каре некако друкче, војнички, испрсавајући се и као да  
га пожара изнад Пећи, који је прождирао каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљерије, там 
еде да се прекрши наредба.{S} Он сиђе с каре додајући:</p> <p>— Е кад је наредба, мора се слуша 
о сено и дрва, други узеше да стоварују каре, трећи да побијају коље за које ће везати стоку а  
иће ти незгодно, Господару, тврдо је на кари! — узе да се извињава вођа волова.</p> <p>— Је л т 
чник, који се за то спремао, коме је то каријера, који је свој живот посветио војничком занату  
и, који су се извукли, кад буду правили каријеру на рачун оних што су изгинули, узећу земљу са  
 је лежао у блату лепотом заносни принц Карл Хајнц, крај мене је лежао у блату нежни идеалиста  
 земљу а једна снажна руска офанзива на Карпатима и једновремена талијанска на Изонцу, има да и 
љком исписао силне црвене бразде.{S} Та карта казује много, у овоме часу <pb n="569" /> све.{S} 
танује Престолонаследник, лежи разапета карта, по којој је млади носилац круне, дебелом писаљко 
сали су све могућности, разматрана је и карта, испитивани су понова извештаји наших предстража, 
тижу непрестано такви су, да се више са карте нема шта читати нити на њој записивати.{S} Друге  
а други.{S} Осећајући обавезу да купује карте за те добротворне концерте, и ако их никад није п 
је испод руке продавала и транспарентне карте за играње са содомским сликама; па онда једна глу 
дугим столом, по коме су биле разастрте карте, радио је помоћник шефа Врховне Команде.{S} Војво 
и или јаукали, читали новине или играли карте и све то тихо и шапућући.{S} Ја сам седела крај њ 
те много о пророчанствима, гледало се у карте, у дланове, у плећке и разговарало се са асталчет 
виног код Домороваца.{S} На том су делу карте поједина места нервозно подвлачена по два и три п 
распали на звонару а зрна се расуше као картеч.{S} Један метак, други и трећи је већ био довоља 
прекидној ватри, капетану се оно зујање картеча чинило као зврјање телефона и чинило му се као  
ст топова положених цеви, спремљених за картечку ватру, стоје мирно и непомично, као гвоздена с 
је извлачио је Престолонаследник сад на карти, линије које су се од Призрена зрачиле ка западу  
— рече Краљ показујући врхом писаљке на карти — Наш се фронт сад простире ево овако, од Качаник 
избегне.{S} Његов је поглед прелетао по карти са Рујна на Облаково, са Брегалнице на Цер и Јаго 
хтеде чути ове речи, наже се понова над картом разастртом по столу и држећи у левој руци, која  
м мислима, наднесена над ђенералштабном картом, затекли су војводу ђенерали, праћени својим пом 
ћ, бавећи се једнако над ђенералштабном картом ове и суседних области и бележећи по њима неприј 
још једнако седи крај стола, наднет над карту на којој су обележени путеви судбине његовога нар 
тици и убрљали су црвеном писаљком целу карту што виси на зиду.{S} Па, питам ја њега, како то,  
олејске лампе, наново се наднео над ону карту ослонивши, бригом већ изорано, младо чело на руку 
оше резервног коња који је био везан за кару и упрегоше га на место овога који је пао и који ће 
јим снажним плећима сам изнесе Краља на кару и водци кренуше вочиће, те кара с Краљем уђе у мас 
адознало гомила.</p> <p>— Начелство.{S} Каса је већ затворена и спакована.</p> <p>— А дивизија? 
ник.{S} У најмању руку требало би да је каса какве дивизијске области или интендантуре, али ниј 
огло купити од пиљара, од бакала или са касапскога пања.{S} Овде гомилица развила на туђем ћепе 
 магацина и поставио је код касарне.{S} Касарне су претворене у болнице и препуне су наших рање 
и чак до Думаче преким шором све до иза касарне.</p> <p>Кући нисам отишла, није ми се ишло.{S}  
па се окрете, вели: „И отуд се чује, од касарне, са Муселинског брда!“</p> <p>Слушале смо обе т 
од барутнога магацина и поставио је код касарне.{S} Касарне су претворене у болнице и препуне с 
 чујем ни њихов ход кад прођу крај наше касарне.</p> <p>— Па онда, прође мало времена и окитише 
м брзо ће овај рат, још ви нећете ни из касарне изаћи а рат ће бити свршен.{S} Шта је Србија пр 
Али на крају су тамо, ван вароши, још и касарне, које су претворене у болнице, претоварене рање 
дочепаше изненадно те ајд у Винковце, у касарне.{S} Па још што је најгоре, рат са Србијом, са о 
ирота... а вама треба бар шест месеца у касарни, не могу вас повести у рат пре нег научите пушк 
са батеријом из Чачка, начетили били на касарнске прозоре и очајно посматрали одступање последњ 
осле већ стигосмо и у Винковце, те ја у касарну.{S} Три месеца су нас муштрали од ране зоре до  
није могло више ни мислити, морало се у касарну.{S} Кад су ме опремали да пођем у Винковце а ма 
унђа гомила.</p> <p>— Напуштене државне касе, архиве, музеји а возе се бурад са лијандерима! —  
 по мору.{S} Ту су радње и трговине, ту касине и клубови, забаве, разонођења, штампарије па чак 
оким турским кровом.</p> <p>Била је већ касна ноћ кад у исто двориште уђе она госпа у црнини, к 
 Зора још не осваја, она као да намерно касни данас, не би ли наше болове поверила ноћи.{S} А и 
говор.</p> <p>— То значи? — додаће мало касније Престолонаследник — да се материјал мора уништи 
ском велики платнени кофери са никленим катанцима.{S} То су даме које су се решиле да напусте б 
дуго и дуго.</p> <p>— Да ли је по једна катастрофа српскога народа одиста везана за име Карађор 
данас посрнула.</p> <p>— Косово је мања катастрофа.{S} Када је на Косову страдала једна војска  
а, пред Штимњом, веровао још да је наша катастрофа поверљива ствар.</p> <p>Кад се једанпут гоми 
ек за време ратова, а нарочито за време катастрофа, кад настаје царство судбине и случаја, доби 
тега, нечега заједничкога, у свима овим катастрофама српскога народа?</p> <p>— Ипак има — шапта 
 знамење, као предзнак великим светским катастрофама, десио се један догађај који је узбудио це 
 сестра обест.{S} Нарави у овако тешким катастрофама или клону и утону у апатију <pb n="697" /> 
прихватила тело Лазарево после косовске катастрофе.{S} То је та Грачаница у којој је Краљ Петар 
p>И ево тих догађаја, ево те историјске катастрофе, која је за име Карађорђево везана, ево прос 
оменуо оне <pb n="292" /> велике српске катастрофе на тој најкрвавијој реци из српске прошлости 
и одређенијом.{S} Описи велике поморске катастрофе казују, да се у моменту судара, који се најп 
к далека, будућа поколења, могу из наше катастрофе поцрпсти један мир благословен културом и на 
да.</p> <p>Има чак и појединих детаља у катастрофи „Титаника“ који ову сличност са катастрофом  
астрофи „Титаника“ који ову сличност са катастрофом србијином чине још ближом и одређенијом.{S} 
и морски вали.</p> <p>У Скопљу се, пред катастрофу, зацарила била сезона концерата.{S} Још једа 
/p> <p>У осталом, што се дубље газило у катастрофу, што се у томе вртлогу који нас је захватио, 
ашега слома потпуно личи на такву једну катастрофу.{S} Личи ми по величини несреће, по пометено 
ила рат а Французи заузели Зелениково и Катлановску Бању и да Бугари због тога нагло одступају  
ајзад по два динара комад.{S} Чоколада, кафа и шећер имали су сталну и пристојну цену.</p> <p>Ј 
це, чоколаде, пудер, чарапе, подвезице, кафа, четке, ћебад, огледала па чак и корсети.{S} Појед 
 назире тамо један бледи зрак.{S} То је кафана у коју се преко дана збирају избеглице а преко н 
који се пуни пунцати новости враћају из кафана и ту се образују гомилице у којима увек по један 
вали новије вести.</p> <p>У скопљанским кафанама код „Зрињскога“ и код „Слободе“ образовали су  
ловима штампане телеграме с бојишта а у кафанама, око оних, који су телефоном сазнавали новије  
и су се од прилике разговорили водили у кафанама тих дана, а тако исто и у кафаницама, где се з 
да рипа у Дунав к’о жаба!</p> <p>Како у кафанама и кафаницама, тако и на улици.{S} На простору  
метара и пред сваким дућанским вратима, кафане пуне људи и дима и само чујеш жагор и зузук као  
ему.{S} И ако већ дан, радње затворене, кафане пусте, на напуштеним кућама затворена врата а на 
еносе из дућана еспап својим кућама.{S} Кафане пусте и затворене, само још по где која турска,  
имир Рајић тако... — добаци неко са дна кафане.</p> <p>— Који Велимир Рајић?</p> <p>— Онај, мла 
вали, почеше да падају кућа до куће, од кафане Шарана па редом.{S} Задрхтала сам целим телом и  
ка до ћепенка, од дућана до дућана и од кафане до кафане.{S} Па и даље још: зашао је кроз све м 
јама.{S} И ја сам пошао за њима.{S} Код кафане „Албаније“ један вод упути се ка „Рускоме цару“  
ку се — вели — већ по улицама.{S} Испод кафане „Шарана“ и код стругаре.{S} Видела сам очима сво 
, људског испарења и никад не провејане кафане, у којој се маса света гуши од јутра до мрака.{S 
 начелство, сливају се затим у поједине кафане, где су већ стигле на продају и новине које су и 
акрчише се улице, затворише се дућани и кафане, измешаше се кола, људи, стока и настаде општи п 
нка, од дућана до дућана и од кафане до кафане.{S} Па и даље још: зашао је кроз све махале, кро 
и воз, скупљају <pb n="43" /> се људи у кафане да преруче што су чули, да допуне оним што нису  
ало на лицима оних који су се збирали у кафане да заједнички брину бригу о тежини положаја, оче 
ђе место.{S} У тами, тамо у другом углу кафане, јаукну неко у сну и опет се умири.</p> <p>— А м 
ећи не би погазио.</p> <p>У једном углу кафане, крај самога прозора, седео је у мрачној сенци,  
их витезова, ките Царско Скопље.</p> <p>Кафане већ пусте, улице мртве и хука Вардарева, који но 
омбардују Дедеагач а Руси Варну.</p> <p>Кафане које су на подне биле разређене, испунише се пре 
орних тела.</p> <p>Отворио сам врата на кафани и намах ме задахну млаз топле јаре од људскога з 
азговор, који се био расплинуо по целој кафани, размишљао о Глишићу, Ускоковићу и Рајићу, приђе 
беглица, који већ данима седи ту, у тој кафани, можда за тим истим столом, не би ли сазнао што, 
о добити.{S} Али, и ту <pb n="150" /> у кафани, жагор као да си упао у кошницу узнемирених пчел 
заморила она тешка и загушљива запара у кафани.{S} Ноћ је била густа и мрачна и јасно се чуо ба 
ражи мало одмора.</p> <p>Прихватио се у кафани где му је спремљен конак па се затим повукао у с 
 ми је рекао а чух за собом како неко у кафани отпоче нов разговор.</p> <p>— Ето, ето, почели с 
истерали су ме.{S} Спавала сам ту ноћ у кафани, на једној клупи, међу многим војницима који су  
дине на Софију! — већ понова оживљују у кафани објашњења, која су била последњи дан два као мал 
мам мајке а отац ми често остаје ноћу у кафани, те је за мене лако изнети реч.{S} Други пут ме  
унав к’о жаба!</p> <p>Како у кафанама и кафаницама, тако и на улици.{S} На простору где се каме 
 на жар; трећи, најсрећнији, јели су по кафаницама приштинским, које су првих седам и осам дана 
ли у кафанама тих дана, а тако исто и у кафаницама, где се збирају они што не читају новине али 
 једнога дућана, пета на ћепенку турске кафанице, шеста на сред улице, седма опет на сред улице 
а а одатле иде даље, кроз дућане и кроз кафанице, одлази у куће и плави целу варош.{S} Говори с 
није свануло, те се отворили капиџици и кафанице, цело је Скопље било на ногама и у грозничавом 
ед подне, кад би се већи део повлачио у кафанице и куће да једе, гомилице једва ако би омањиле, 
чиновника који се у дућан увратио.{S} У кафаници одмах под мостом, у дну чаршије, где се редовн 
ре, који их пропраћају.{S} Улазио бих у кафаницу, одмах ниже начелства, где су од ране зоре па  
ко се дипломатија превари? —Додаје онај кафански песимиста који ни овде, на станичном перону, н 
мо што дубље у планине! — пристаје онај кафански стратег, па живо додаје: — И, онда, одлучна би 
ам прагове свих болница, спавала сам по кафанским клупама, гладовала сам или су ми војници дода 
 савезничких карата.</p> <p>Око једнога кафанскога стола, где се још јуче врло живо расправљало 
љон! — тврди одлучно онај одушевљени са кафанскога стола, који ће извесно и данас наручити пиво 
очио је у пену од пива и црта по беломе кафанскоме чаршаву положаје, што кафеџија попреко гледа 
ј разговор наставио кад сам ја напустио кафану.</p> <p>Тамо, иза начелства, крај плота, лежао ј 
не и које се отимају од продаваца.{S} У кафану су придошли и чиновници, који су раније напустил 
творена, те се улазило и излазило као у кафану.</p> <p>— Шта је? — питају шапатом пријатељи.</p 
уђава се неко, који је сад тек наишао у кафану и чуо да се Ускоковић удавио.</p> <p>— Није мога 
ко да су им се речи разлегале кроз целу кафану.{S} Победилац са онога првога стола приђе и тамо 
буни се и даље онај што је запојио целу кафану најлепшим надама — кад све то не би било тако, о 
" /> <p>— Остаћемо у Призрену! — додаје кафеџија, који личи на ђенерала Степу Степановића и то  
— То је врло дугачак фронт! — примећује кафеџија, одмеравајући мрзовољно дужину мастиљаве линиј 
ки књижевник.{S} Да сте били београдски кафеџија ви би успели.</p> <p>— Како?</p> <p>— Значи да 
.</p> <p>— Е, дабоме? — учини скептички кафеџија, који је био магационар при некаквој војној ст 
Ко је могао видети? — одговара задригли кафеџија који је пре годину дана у ово доба јавно обећа 
ек налази да је Србији потребнији један кафеџија и бакалин, јер је он њему потребан, но будући  
беломе кафанскоме чаршаву положаје, што кафеџија попреко гледа али гута за љубав повољних вести 
вај црнољевски кланац, а? — рећиће опет кафеџија заузимајући став ђенералштабног официра.</p> < 
тајте се па ћете чути, да су београдске кафеџије писари у штабовима армија и у вишим командама, 
и — објашњава онај што немилостиво шара кафеџијин чаршав. — Недовољно смо заштићени а огроман ф 
јутру, између 8 и 9 часова, на јутреној кафи, коју ће телеграфиста који је дежурао ноћас, уврат 
 разни кућни предмети за брашно, шећер, кафу и друго.</p> <p>Док су се с једне стране бацале, г 
ио у ватру џезвицу да му узаври вода за кафу или шербет а трећи пресвлачи кошуљу.</p> <p>У двор 
зналци да тај телеграфиста пије јутарњу кафу, окупиће се измађ 8 и 9 часова.{S} Измеђ 9 и 10 ча 
ик своје објашњење. — Овај фронт овамо, Качаник и Гиљане, привукао нам је сву пажњу; а Аустрија 
да можемо допрети до Призрена.</p> <p>— Качаник није требало испуштати, господине мој! — узвику 
ра, чак је и он платио главом.{S} Да је Качаник држан, ми би се данас враћали у Скопље место шт 
љ, који никако не може опростити што је Качаник испуштен.</p> <p>Док се овде води тиши разговор 
ле варош.</p> <p>— То значи?</p> <p>— И Качаник пао?</p> <p>— Који Качаник?</p> <p>— Заузели су 
?</p> <p>— И Качаник пао?</p> <p>— Који Качаник?</p> <p>— Заузели су и железничку станицу.</p>  
p>— Једна чета хајдука могла је бранити Качаник против једне дивизије! — додаје учитељ, комесар 
а не би повратили Скопље али би, држећи Качаник, одржали везу са Тетовом и могли би се тамо пов 
адом ушли у качанички кланац и варошицу Качаник, с друге стране, са севера и североистока, јављ 
 под Шаром и Карадагом на фронту Гилане—Качаник, као да се крхало нешто.{S} Потмула грмљавина и 
аску Краљеву грувају топови али отуд са Качаника и Гилана, одакле непријатељ слази да још једно 
стрељања и ова пуцњава, која се чује са Качаника и Црне Горе, зар вам све то не казује, да је о 
крај?</p> <p>— Дакле, чују се топови са Качаника? — упита он узбуђено.</p> <p>— Чују се!</p> <p 
оравских села, трећи са фронта, оздо са Качаника.{S} А ту се у Штимњи укрштају готово и намере  
Наш се фронт сад простире ево овако, од Качаника па правцем како иде Биначка Морава, од југозап 
} Нашто би батерија напуштала фронт код Качаника, где се воде очајне борбе, и журила Призрену?{ 
оре, час у долину Бињачке Мораве, измеђ Качаника и лакта моравиног код Домороваца.{S} На том су 
рбе које се воде на овоме фронту, измеђ Качаника и Гилана.</p> <p>— Гледам вечерас — вели виши, 
о чујеш топовску грмљаву са Црне Горе и Качаника.{S} Враћаш се у гомилу, која очајно и упорно и 
 официра.</p> <p>— Ништа није ово према Качанику! — додаје учитељ, који никако не може опростит 
свега, Скопље је потпуно отворено према Качанику.{S} Па онда... најзад, нека не би повратили Ск 
а, сече Бињачку Мораву па савија на југ Качанику и слази падином Шаровом те, обухватајући Тетов 
сручити цела Србија.{S} Бугари су већ у Качанику, њима не треба него још једна добра борба и ев 
 кренули су пешке друмом који води кроз качанички кланац ка Косову а многи су туда и колима кре 
у и да су једним ноћним препадом ушли у качанички кланац и варошицу Качаник, с друге стране, са 
м, Бугари продиру кланцима Прешовским и Качаничким и старом царском џадом, која преко планинско 
 да Бугари због тога нагло одступају са Качаничкога фронта.</p> <p>— Јесте, јесте — тврди један 
х савезника, наши покушаји за пробијање Качаничкога фронта, да би се дочепали главне комуникаци 
омобил косовским друмом, који избија из качаничкога кланца и донео је собом ђенерала Петра Бојо 
шина са командом, кренула је лагано пут качаничкога кланца.{S} Ђенерал је са вагонских прозора  
пусте положаје и да се повлаче у правцу качаничкога кланца и оно су били последњи, почасни плот 
ур; зашто тамо одакле се догледа дим на Качаничкоме фронту, где се и даље боре они, којима ни ј 
 гробовима.</p> <p>Гласови о нападима у качаничкоме кланцу допрли су и овамо у Скопље, те оно ш 
о је последњи воз пут Косова и тај су у качаничкоме кланцу напали Арнаути пушчаном паљбом из за 
/p> <p>— Добро је, вели, наши напуштају качаничку станицу и повлаче се ка Феризовићу.{S} Намами 
рашно у торбе, одвајао у заструг сир из качице, скидао из димњака сува ребра и преламао их да м 
пљеним блатом више колена, са забаченом качкетом унатраг и наочарима спалим на врх носа, иде на 
му колена, и загушио га тешки, старачки кашаљ.{S} Настала је брига како ће даље, али је та бриг 
е зинуо, <pb n="352" /> сретно мимоишао кашаљ. — Реци ти мени, пријатељу, путујеш ли ти сутра д 
 штале, иза дима, после једног озбиљног кашља, чу се:</p> <p>— Јест, све је тако, што рече!</p> 
{S} Кораци стадоше пред мојим вратима а квака шкљоцну два три пута.{S} Ја се престрављена насло 
гон, узе један камен и поче њиме лупати кваку, али она не попусти; други један ускочи у вагон к 
с Косова, не представљају војску бољега квалитета а сем тога, прати их глад јер нису затекли пл 
, кад је зора сванула, цео је већ један кварт знао за новост и узбуђење, које је услед те новос 
ађемо заједно у двориште а већ на свима квартирима отворени прозори и жене и деца на њима ослух 
еноване им старешине; варош подељена на квартове и свакој четици додељен по један; показано пој 
!“ викала је старица а сузе јој капљу и квасе ме: „Устај, устај!“ викала је и није умела да ми  
е ти влажи тело; засипа ти рукаве те ти кваси руке; бадава узносиш руку те се заклањаш, мећава  
за, сећајући се да Бистрица ту недалеко кваси гроб који ту велику мисао покрива.{S} Је ли то он 
полегао волујар и, под кишом која га је квасила, спавао тврдим сном.</p> <p>Из кола, која су иш 
лова.{S} Засипали су ме крвави таласи и квасили ми топла родитељска недра на која сам жудно оче 
е свог јединца; њу су засипали таласи и квасили јој брижно лице те се мешали са материнским суз 
тужне мајке.{S} Њу су засипали таласи и квасили јој топла материнска недра, на која је жудно оч 
ије могло сем мало дивља воћа којим смо квасили суве усне.{S} И тога је брзо нестало.</p> <p>Му 
 и стаје пред седога Краља, злокобно се кезећи и шапћући пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си за 
је се под том тежином угиба и злобно се кезећи шапће пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си, зар,  
век, кад год говорим или мислим о томе, кези на мене.{S} Нисам га нашла.{S} А ишла сам кроз мно 
тама.{S} Такви су се команданти гејачки кезили на ове наредбе Врховне Команде и додавали: „Хоће 
балом која се од ослобођења Скопља зове Кеј Војводе Путника, кретала су лагано троја пространа  
У среду 23. овог месеца, био сам баш на кеју, кад уједанпут залупаше добоши и засвираше трубе.{ 
пе, код Остружнице и доле, на дунавском кеју, испод кланице.{S} Чим падне Београд, догађаји ће  
му је дато мршаво месо и три пут враћао келнера да му донесе хлеб са меком горњом кором.{S} Јед 
иле одборима за приређивање концерата и кермеса у корист рањеника.{S} Њина је савест била мирна 
а, колико је могло стати у оној кутији, кеси или бошчи коју је свако грчевито стегао узасе.{S}  
на обале Сињега Мора, носећи приморским кефалијама поруке Господареве.</p> <p>Од тога платана,  
е журе болничари и госпе у чистим белим кецељама и све то испуњава мирис карбола.{S} Свуд то ис 
помислише ваљда злато, па напунише жене кецеље, деца корпе и недра и гази народ по оном ордењу  
 да га арнаутске жене збирају у корпе и кецеље да снабду своју децу играчкама.</p> <p>Опет неко 
а и отпадака а кад је и њих нестало, он кида залогаје са цркотина, коња и волова, којима је дру 
е коју разапињу на крст или јој вештице кидају месо усијаним кљештама.</p> <p>А то и беше одист 
?</p> <p>— Нисам, ко ће је наћи у овоме кијамету од народа.{S} Рекох да јој се само јавим, нисм 
 Косова Дреницом и задржала се код села Кијева те тражи везе и обавештења од Врховне Команде, к 
дње“, светина удари у кикот и тај ми је кикот продро као усијано гвожђе кроз душу и, верујте, ј 
 покуљале оне „спрдње“, светина удари у кикот и тај ми је кикот продро као усијано гвожђе кроз  
е онај грађанин — Нема овде ни тридесет кила.{S} Понео бих ја то и сам ал не могу, имам сипњу.< 
ар него седло!</p> <p>— Два и по динара кило.</p> <p>— Тај је пут искварен!</p> <p>— Умрла му ј 
онта, који је сад већ био само неколико километара изнад Скопља, те се по где кад чула паљба ко 
да ми је да га нађем, да му узмем једну килу тога ордења да је сручим у кола, у крило ненасите  
ња да бих га могла изгубити.{S} Ни пред ким нисам смела исказивати своју стрепњу и пред светом  
же телефоном са Краљевом, не би ли ма с ким, ма с којом командом, добио везе.</p> <p>Мало час и 
ај стари, одржаћеш се!“ С чим ће се и с ким одржати? — питао се капетан сам у себи — зар са ови 
 је тако.</p> <p>— Сами сте ваљда, ни с ким својим не путујете.</p> <p>— Сама сам! — одговори о 
лити, туга је осећај који се не да ни с ким делити.{S} Саучешће у тузи је често пута увредљива  
јде, ајде, децо, нек осети непријатељ с ким има посла!</p> <pb n="203" /> <p>Непријатељ, који ј 
{S} Мислила сам да се посаветујем још с ким, да се спремим, па од недеље једног дана да пођем.< 
ролетале крај очију као дуги, бескрајни кинематографски филм.</p> <pb n="244" /> <p>Цигарета, к 
без реда, без везе, без задржавања, као кинематографски снимци.{S} И сва та осећања као да би м 
ци његовој, стоји непомично, као камени кип, једна силуета.{S} Изгледа као сен жене која је нег 
уке у пламен па поче да их крави, а као кирију за грејање морао је одговарати на разна питања о 
ожаје, извлачио их је из дубоких блата, кисао је, зебао је, гладовао је и стајао је дигнуте гла 
лашама, једна столица за љуљање, буре с киселим купусом, два три метра сечених дрва, седам или  
 и несретних породица које су целе ноћи кисле на станици, морају ћутати пред силом.</p> <p>Виде 
и и гомили, док су рањеници и болесници кисли молећи да их пусте у вагон, дотле су официри — он 
о чини!</p> <p>— Прођи овамо, снахо, ту кисне! — рећи ће ми други глас из мрака.</p> <pb n="476 
коцкају на путу, а ми војници мрзнемо и киснемо на отвореним вагонима.{S} А знам сигурно да ни  
авукоше се колико да склоне главу да не кисну.{S} Букнуше очас ватре крај кола и измеђ кола, те 
приметих да је на месту где сам стајала киснуло кроз кров.{S} Раскопчах се, не би ли нашла који 
ојима има и српских рањеника, мрзнути и киснути цео боговетни дан на отвореним вагонима.{S} А т 
лећу, као перјанице поноситих витезова, ките Царско Скопље.</p> <p>Кафане већ пусте, улице мртв 
 коње и бојне јунаке.</l> <l>Развише се ките и барјаци</l> <l>Као сури по небу облаци.</l> <l>Ц 
ешћа; мртви људи и мртви коњи све чешће ките стазе, тако да кланци, кроз које бегунци оде, већ  
.{S} Беле заставе, које сад већ извесно ките цео Чачак, попадале би још једном пред српском вој 
м да <pb n="602" /> обнове материн гроб китећи га утехом да је сад у слободној Србији, којој се 
 векова пали ту; зашто тамо где гробове кити крвави косовски божур; зашто тамо одакле се доглед 
, да се чине силне припреме, станица се кити и спрема се част и напојница храбрим савезницима.{ 
1" /> <p>Отуд се још јављало: да се Ниш кити српским и савезничким заставама, да се спрема свеч 
320" /> <p>Занет тим знамењима, која су китила небо над нама, ја се нисам још био обазрео ни пр 
ли у кубурлијама славних војвода или им китили силаве, и онај пиштољ који је на Чегру прославио 
роз отворени прозор повијао и богато је китио белим цветом.{S} Свећа се разлила и утулила и ута 
ти ове праменове пуном светлошћу, те ће китити небо као разнобојни лампиони о веселим светковин 
ара како бере плод свога труда; да види китњаста села са белим црквама и школама; гвоздене путе 
е више узносили и све више плавили наше китњасте горе и наше питоме доље.</p> <p>Ја сам га чека 
мни, прљави, жути ћилимови.{S} Још само китњасти ред високих јабланова, који недалеко од пута п 
атајући Тетово и Гостивар, спушта се на Кичево и дохвата се извора реке Црне, слази њоме у прил 
ронту, о путу који преко Тетова води на Кичево и Битољ, о томе како би власт требала да се пост 
сти споразумних сила, од којега је Лорд Киченер свој део одговорности избегао једном војничком  
ни једну целину.{S} Никад ни уметникова кичица не би била кадра ставити је на платно, јер не са 
е овога света да јој своје перо и своје кичице посвете.</p> <p>Они себе чак сматрају као сапутн 
них којима је авет глади својом суровом кичицом по воштаноме, бледом лицу извајала грубе црте к 
.{S} Ноћ је већ почела да се разређује, киша је сасвим била престала али је јутарња студен поче 
</p> <p>Тама је почела да се проређује, киша је престала <pb n="520" /> ромињати.{S} Ма да ме ј 
ти дижеш јаку на шињелу да се заштитиш, киша продире, засипа ти врат те ти влажи тело; засипа т 
 све на мени било је подједнако влажно; киша је била продрла до самога тела.{S} Узех руком да и 
 ће.</p> <p>То је било суморно вече.{S} Киша је зарана почела да топи земљу да се затим, преко  
бришући му шаком лице мокро од кише.{S} Киша се и са њега и са мене цедила у млазевима и ја сам 
а фијакери се утркивали пуни ствари.{S} Киша је још непрестано промицала.</p> <p>Скопље је имал 
унесе светлости у мутну, јесењу ноћ.{S} Киша је целу ноћ лила као из кабла а у то доба нешто по 
и ашов.{S} То гробар копа нову раку.{S} Киша раскаљала стазе и гробови се расули и утонули.{S}  
.{S} Где ћу донде с дететом у наручју а киша му натопила хаљинице те дрхће јадниче и припија ми 
, оборене пушчане цеви са које се слива киша, маршира тромо неки одред трећепозиваца, тамо — ка 
а безнадежна лица и очајни погледи, ова киша и стално мутно небо, ово блато и оскудица, ова стр 
p> <p>Напоље још сипи несносна јесењска киша и мочар покрио житким блатом улице.{S} Влага ти чи 
 се војска повуче.{S} Целе ноћи је лила киша а у мочарну зору почело је повлачење.{S} Непријате 
рећи ће један у мраку.</p> <p>— Омалила киша па ваљда кренула бежанија, да их зора не ухвати на 
и бегунци а крај којих је ватру угасила киша која још једнако сипи.{S} Средином је улице немогу 
жа испарава од влаге којом га је посула киша и зној.{S} У колима троје дечице, само им главице  
ме о раздробљени камен који се о данима киша и бујица сурвава са камених висина у њено корито;  
тачке галије; са чијих је бедема сипана киша стрела на оружане бродове, који су долазили са нез 
о, почела је да промиче оштра и студена киша.{S} Небо се од једном навуче и замрачи дан, ветар  
че кроз сутон ситна али оштра и студена киша.</p> <p>И ако разговор и жагор тако с вечери малак 
то небо те се отуда враћају као ватрена киша.</p> <p>И ако нас је умор сломио, нисмо могли не з 
познавала, није ју испрала ни она силна киша, што значи да је скоро, после непогоде погинуо, мо 
овине на пламен.{S} Варнице, као златна киша, испунише помрчину која је у толико гушћа била што 
> <p>— Нека, жури ми се а и престала је киша! — одвикује војник из ноћи.</p> <p>— Одакле идеш?< 
одмакли и већ се приближили зори али је киша још увек ромињала те се у ваздуху није могло опази 
м већ не догледају више, погасила их је киша и дуга ноћ; само по где где још узноси се танак ди 
о мимоићи силне баре и каљуге што их је киша, која још лије, разлила по сокацима.</p> <p>Ноћ гу 
азгрејао.{S} Није научило то да га бије киша цео дан.</p> <p>Дадоше му и хлеба и огрнуше га и д 
ви како са звонаре јежевичке цркве лије киша танади.{S} Он нареди да се челни топ скине, намест 
е суморан; сваки час је требала да кане киша и где кад је и пала по која кап али све до пред ве 
е, што престрављени дану душом кад лине киша и небо се умири; тако смо и ми сад већ пратили крв 
>И Бог се придружи непријатељу.{S} Поче киша опет да промиче а затим да пада све јача и <pb n=" 
еждање коме нема краја.</p> <p>А снег и киша засипају и ветар бесно дува те шиба лице и завејав 
 даље су топови гроктали.{S} У том је и киша престала, па се појави међу свима намера да крећем 
да крећемо, а?</p> <p>— Оно... ето је и киша престала.{S} Шта знамо хоће ли их наши моћи уздржа 
p> <p>— Па како ћеш?{S} Видиш како сипи киша, искиснуће деца до голе душе.</p> <p>— Кад би имал 
S} Са сваког парчета њиховог одела цури киша, хаљине им се улепиле за тело а блато их засуло до 
а жалим.</p> <p>— А ваљда ће и престати киша, испадала се ноћас! — теши се мајка погледајући оч 
е прави пакао.{S} Тамо граната сипа као киша, прашти дрво и земља, камен пуца а шљунак се расип 
а да се развије.{S} Паљба већ густа као киша и читави млазеви танади засипају батерију.{S} Осећ 
бог чега.{S} Ударише ми сузе на очи као киша.{S} Пала сам опет на кревет и плакала.{S} Мислила  
се више шири, тако да већ изгледају као киша звезда попадалих по земљи.</p> <p>Још мало, па се  
, све трпи и све поднаша.{S} Облије нас киша те капље са нас као са стреје, а Бојко вели: „Ако, 
о спрема да обнови ватру, коју је ноћас киша загасила; из другога дворишта чује се ситно и одме 
р и тромо мили пуж.{S} Ту после јесењих киша набујала Бистрица наноси муљ, блато и песак и све  
 је већ одлучена судбина Скопља.</p> <p>Киша је лила ту целу ноћ и од јутрос још није престала. 
вањем избегавао да је узнемирим.</p> <p>Киша је и даље ромињала и ноћна тишина већ почела да се 
ма наноси срам српскоме војнику.</p> <p>Киша ромиња, облаци се журно ваљају а спровод лагано сл 
ља, уквашена дуготрајним <pb n="417" /> кишама, а сасушена трава се уваљала па се по њој може д 
улице мртве и хука Вардарева, који носи кишама нанету воду са Дервена и Жедна, пролама се кроз  
 сасула модро лишће у јарак крај друма, кише умесиле у тесто дебели слој прашине, која обично п 
 смо кренули, кренули смо у онај вртлог кише и снега, у страховиту мећаву, у бесну олујину која 
 вуку по блату.{S} Над челом јој се, од кише, разлио црвени крст са платна, којим је повила гла 
азних рака, у којима се набрала вода од кише а избачена земља <pb n="500" /> разлила се у житко 
 се одмарамо или кад се склонимо где од кише, а ми само о томе говоримо.{S} Причамо један друго 
ле на њему.{S} И воде, које су легле од кише, с једне и друге стране друма, замрзле те се под м 
n="232" /> се испред кућа, заштићене од кише широким турским стрејама и прате нове добеглице у  
овање, водим вас само да се склоните од кише.</p> <p>— Доста и хвала, а сутра...{S} Па сутра ће 
окусили мало топла јела и обезбедили од кише под широким турским кровом.</p> <p>Била је већ кас 
 војник.{S} Упао да се за час склони од кише, па ће поћи даље.{S} И он нам казује своју невољу. 
леко у поље, те се ту може заклонити од кише и наложити ватра.</p> <p>Пошли смо тамо и нашли пр 
пела до куће у којој ће се заклонити од кише и спасти страха.{S} Мало затим она настави:</p> <p 
уку подигла да би имала где склонити од кише и непогоде мртве, који чекају на сахрану.</p> <p>Т 
ак, ма где, само да се могу склонити од кише.</p> <p>Мал’ тако и сам не нагазих на неке грешник 
 набио себи сто на главу да га штити од кише.{S} Једни стоје, пошто су нашли једва толико места 
а би је оно сухо грање могло заштити од кише.{S} Ветар јој повија покислу сукњицу и припија уз  
а прљави бели барјачић са разливеним од кише црвеним крстом, дрежде блатом испрскани и укаљани  
> <p>Она убриса сузе рукавом влажним од кише, па још увек грцајући настави:</p> <p>— Сутра дан  
 професор чији се горњи капут усукао од кише а под набијеном суром шајкачом на очи изгледа као  
су, али је бар било крова те штитило од кише и било је зидова те су бранили од ветра и ако је к 
вучемо у једну кошару да се склонимо од кише.{S} Па Бојко тако полетао до мене и казује ми, то  
 детиње које је још увек било влажно од кише.</p> <p>Један од присутних узе кресати жигицу да б 
и тешила бришући му шаком лице мокро од кише.{S} Киша се и са њега и са мене цедила у млазевима 
те, коме је косица и лице било мокро од кише, али све, све на мени било је подједнако влажно; к 
ења, забадо штап у раскаљужену земљу од кише да објасни положаје, забадо прстом у станични зид  
о потребом да поњавицом заштити децу од кише, ова мајка им је у ствари, несвесно, спасла живот. 
нарастао блатњавом водом, коју су снеле кише, те шуми и дере преливајући обале.{S} Већ неки теж 
ла, отишао је на обале бујне и од силне кише надошле Косачице и скочио је у мутне и блатњаве ва 
, које је покрило друм, после оне силне кише, замрзло се и покрило танком стакленом скрамицом т 
</p> <p>И то све у доба кад дуге јесење кише лију нештедимице и кад, безкрајних и мутних јесењи 
у испружили ван кола, влажне од ноћашње кише.{S} А прокисла стока, која је полегала по блатњаво 
ре као прљав поток који после плаховите кише ваља муљ.{S} Гомила без вође, вођена само својим ж 
ветљене прозоре, сагледале ситне иглице кише која косо промиче.</p> <p>Улицом већ промичу нејас 
а који је ту склонио главу од граната и кише.{S} Домаћини су вољно и невољно примали под свој к 
 општински фењер са којега цуре млазеви кише.{S} Под мутном дневном светлошћу која се тек разви 
е остало и даље дрежди пред вагонима на киши.</p> <p>Узбуђен овом грубошћу, сиђе из истога ваго 
твари, целе своје имовине, очекујући на киши целу боговетну ноћ да добију места у возу — стајал 
седела сам целу ноћ на станици, на оној киши, и сутра дан тек ушла сам у воз.</p> <p>Девојче оп 
чку станицу.{S} Све покисло на ноћашњој киши, све престрављено, све пренеражено и све прича о с 
ти и затим је цела недеља била влажна и кишна.{S} Пропустила сам јуче, у суботу, да одем на гро 
тином је легла већ дубока тама, мутне и кишне јесење ноћи.{S} По кућама се погасиле светиљке а  
вати.</p> <p>Ноћ је пала мутна и тамна; кишни су се облаци били густо сабрали, спремни да излиј 
ани, под оловним кровом, који су чинили кишни облаци, но што би био под високим храмовним кубет 
 ватре пробија се и игра кроз милијарде кишних иглица, које су наквасиле пепео око ватре и дого 
 узноси свој врх, гоне се читаве армије кишних облака.</p> <pb n="539" /> <p>— Боже мој — наста 
ама преко главе жене, по где ко раширио кишобран а по где ко набио себи сто на главу да га штит 
мо и тамо по двоје и троје, сабрани под кишобраном или под кровом, разговарају; жене извирују н 
ле?{S} Је ли и тамо хладно?...{S} Је ли кишовито?{S} Чувај се да не назебеш, чувај се молим те! 
топот копита, ако се чује жубор каквога кишом набујалога потока или лавеж пса испред арнаутске  
а се ваљала крај нас, као река набујала кишом, кола су шкрипала и стењала, пешаци пљаскали по л 
а?{S} Журила сам се, журила сам, шибана кишом и ношена страхом и што сам била ближе кућици све  
, поврх којих је полегао волујар и, под кишом која га је квасила, спавао тврдим сном.</p> <p>Из 
> <p>Сат и два стајали смо на друму под кишом, не знајући у ономе мраку ни где ћемо.{S} Стајало 
влачећи ноге из масне смонице натопљене кишом.{S} Имало је далеко ван друма поћи.{S} Сура и вла 
кана дебелим блатом и оквашена студеном кишом, полако и тромо промицала.{S} Бат цокула и мљаска 
своје домове у Београду засуте ватреном кишом; провела сам ону страшну ноћ у пустој кући, прежи 
у а покрио се ћебетом, које се натопило кишом.{S} И госпа у црнини оборила је уморну главу на к 
ављених руку од материне крви, обливено кишом која је с вечери почела да лије и засуто гранатам 
че мучило се небо да тек о ноћи пролије кишу.</p> <p>Требала сам да намирим дете па да пођем за 
оји га је красио у моменту кад је, кроз кишу непријатељских танади, ујахао у освојено Куманово, 
и голе гране са дрвећа и завитла снег и кишу у ковитлац.</p> <p>Ваљало је кренути, напустити кр 
и ући у ту мећаву, у олујину, у снег, у кишу, ући у загрљај једнога беснога часа природиног и п 
 време дуго, одиграти и по коју партију клабријаса или што друго мање наивно.</p> <p>Дотле ће г 
тићени а огроман фронт, од Вишеграда до Кладова.{S} Ми морамо нешто мало одступити да би се доч 
 после Љум-Куле био је Спас, где избија кланац којим је некада ишао пут за Ђаковицу и где се на 
е где пробије сунчани зрак, тамо где се кланац отвори мало и прошири, он само изазива још већу  
вскога равништа ући у дубоки црнољевски кланац, сео сам на једно оборено дрво, на први одморак  
</p> <p>— А видиш ли ти овај црнољевски кланац, а? — рећиће опет кафеџија заузимајући став ђене 
не стране Ситнице, да затворимо Ибарски кланац, којим се слази у Пећ, Дренички, којим се слази  
у пешке друмом који води кроз качанички кланац ка Косову а многи су туда и колима кренули.{S} И 
једним ноћним препадом ушли у качанички кланац и варошицу Качаник, с друге стране, са севера и  
ља, проноси језовит цик кроз пусти овај кланац.{S} Ту гамиже још и корњача и хитро се вере зеле 
 пси да га подрпају.</p> <p>Што дубље у кланац залазимо све већа хладовина бије и реже уз образ 
а Дукађинских кроз један низ провалија, кланаца и стена покривених снегом и сметовима.{S} Хладн 
на је куљала, куљала из разних долина и кланаца, слазила са планина и придолазила друмовима, те 
у под ветром који пуше оздо из дримских кланаца и старац стење и јечи као да овај нови, свежи г 
 своје крви боји снежне стазе албанских кланаца или, неодважан да се осврне на непосредну прошл 
, прозебли и оголели, почесмо из разних кланаца избијати, са разних се страна прибирати и са ра 
арана да осветли стазе и богазе мрачних кланаца, у које ће се сутра зором пробуђена Србија упут 
ме мирнодопског надзиравања београдских кланица, морао је једна кола прескакати, морао је и ћуп 
ужнице и доле, на дунавском кеју, испод кланице.{S} Чим падне Београд, догађаји ће почети нагло 
ма одговорности?{S} Зар повести људе на кланицу кад услова за офанзиву нема и то људе десеткова 
> <p>— Што су те, бре, послали овамо на кланицу; ниси ти за тај посао.{S} Боље да си ти остао к 
једна велика мисао сручи у амбисе овога кланца <pb n="582" /> из којега је и поникла?{S} И да л 
ским друмом, који избија из качаничкога кланца и донео је собом ђенерала Петра Бојовића ослобод 
ндом, кренула је лагано пут качаничкога кланца.{S} Ђенерал је са вагонских прозора посматрао по 
је и да се повлаче у правцу качаничкога кланца и оно су били последњи, почасни плотуни, избачен 
лазио је из једнога ускога и шумовитога кланца с леве стране друма, где леже повучени Високи Де 
дом и затвара источно гротло бистричина кланца, сећајући се ваљда славе и величине коју је негд 
сред пустога <pb n="340" /> Црнољевског кланца затече ноћ; а трећи враћају се у Приштину, не би 
изовићу и Штимњи, на устима Црнољевског Кланца.{S} А кад то буде, тада смо затворени као у мишо 
орам да спавам под ведрим небом, у сред кланца...{S} Зашто бих ја водио децу у сигурну пропаст, 
ћилим а овамо у врху, где она избија из кланца, на обале јој легао суморно Призрен, утонуо у ма 
кућице новога кроја а иза њих, у дубини кланца, којим се на Уцињ слази са Можуре, пружа се збиј 
рви много тежи, кроз саму стену, камен, кланце и преко великих висина али краћи; други нешто бл 
врхове и спуштати се у мрачне и студене кланце, где ћемо као први хришћани бачени у арену, очек 
е, које се повлаче с Косова Црнољевским кланцем, могле би поћи овим путем преко Љуме, а оне кој 
ртви коњи све чешће ките стазе, тако да кланци, кроз које бегунци оде, већ почињу личити на кос 
рођемо неопојане гробове, по урвинама и кланцима, где ће нам звери кости глодати.{S} И када дос 
низати дуго и дуго по знаним и незнаним кланцима и дубравама, које је овај несретни народ засеј 
ојим писком и звиждуком, који се рађа у кланцима, разноси по успаваним долинама.{S} Погледа у н 
им падинама Карадаговим, Бугари продиру кланцима Прешовским и Качаничким и старом царском џадом 
/p> <p>Гласови о нападима у качаничкоме кланцу допрли су и овамо у Скопље, те оно што је још за 
и воз пут Косова и тај су у качаничкоме кланцу напали Арнаути пушчаном паљбом из заседе.{S} Воз 
мо какве нас ноћи очекују у Црнољевском Кланцу.</p> <pb n="351" /> <p>Један коњаник уноси седло 
ћи у каквој каменој дупљи у бистричином кланцу, пробуђена ведрином сунула кроз маглу и повија с 
жи себи склониште.</p> <p>Дубоко тамо у кланцу, кроз који се Бистрица ломи пре но што ће сићи у 
 побожност, слична незнабоштву, које се клања сунцу и непосредно из свога божанства црпе топлот 
 Пред једним вагоном <pb n="66" /> прве класе, који је био празан и затворен, стајала је гомили 
еларије те команде и једног вагона прве класе.{S} Све остале неборачке команде добиле су наређе 
} Неколико пламених стубова, као колоне класичних храмова, носе на себи кров од густога дима те 
мо овако време, па чини ми се зубима ћу клати непријатеља кад сагледам своје село.</p> <p>— А к 
ти сметови; падаћемо у поноре и амбисе; клаће нас и убијати дивљи Арнаути, сејаће над главама н 
" /> паде на памет да се помолим Богу и клекнула сам крај кревета а дигла главу тамо где виси к 
ала, краљевске се сени упутише олтару и клекнуше пред иконама Светога Симеуна Мироточивога и Св 
највећи бол да изрази.{S} Ено га један, клеко на колена, полегао и љуби земљу, ено га други, кр 
д о поноћи попа удари три пут у црквено клепало то да буде знак да домаћини избуде робље, да се 
задње куће, чује се арлук промрзла пса, клепеће негде у доњој махали откинуто коло на празној п 
а вели: „Кажи:{S} Авај, Босно, сиротице клета!“ Свирачи засвираше и запеваше а цео народ што је 
бијанских свирача „Аој, Босно, сиротице клета!“ па ми се јави мајка, па видо и онај велики барј 
четрдесет хиљада српских мајака која ће клетва, као оштра јесења слана, сасушити венце славе он 
е у матера те ће пусте колевке њихати а клетвом заменити песму материнску.{S} Вешала ће закон з 
ких мајака и, чини ми се, читао из њега клетву четрдесет хиљада српских мајака која ће клетва,  
у туђини; на тој ћемо се прегршти земље клети, на њој заветовати, из ње црпети поткрепљења у да 
коњи.</p> <p>Краљ не може, њему и иначе клецају колена.{S} Клиза и пада.{S} Дижу га, он полази  
нила главу на кревет тако сам и заспала клечећи на патосу.{S} Не знам колико сам спавала, знам  
 она која пости и метанише, не она која клечи пред олтаром и крсти се не разумевајући ни молитв 
е може, њему и иначе клецају колена.{S} Клиза и пада.{S} Дижу га, он полази па опет клиза и пад 
љачке чарапе, не би ли му помогле да не клиза.{S} Ал’, поузданије него то, ађутант му подмеће п 
а и пада.{S} Дижу га, он полази па опет клиза и пада.</p> <p>— Падам често! — вели.</p> <p>— И  
 снег ометају корак те се клизају људи, клизају коњи.</p> <p>Краљ не може, њему и иначе клецају 
а а поледица и снег ометају корак те се клизају људи, клизају коњи.</p> <p>Краљ не може, њему и 
уло и растројство, које је из те заваде клијало; лукавство и зла воља изнад врлине и вредности; 
над крвавом децом својом; час на очајни клик онога, који пада али се не предаје; час на писак н 
гли да мисле.</p> <p>— Ах, господине! — кликну он боно и плану живим младићским жаром. — Зар ви 
етком више не одазва.</p> <p>— Умуче! — кликну капетан.</p> <p>— Пролајаће он опет! — одговара  
 n="435" /> <p>— Дај, Боже милостиви! — кликну његов саговорник, скиде капу, погледа у небо и п 
а.</p> <p>— Хвала, господин поручник! — кликну Бојко весело, осврте се па нас погледа све редом 
овако дрским гађањем.</p> <p>— Браво! — кликну капетан похваљујући и ободравајући своје официре 
суну ватра.</p> <p>— Ено их, тамо су! — кликну капетан.</p> <p>Водник узе брзо да удешава топ д 
, загрли сина и обли га сузама.{S} А он кликну:</p> <p>— Био сам тамо!</p> <p>— Где? — врисну м 
а се у њој помоли, широм целога српства кликнуло се: „Осана!“ и у души се српској тад пробудио  
ицу Сенегалку.{S} Деца познадоше коње и кликнуше:</p> <p>— Гле, мама, наш Гвозден!</p> <p>— Гле 
лазак очев деца као чавчићи наједан мах кликнуше: „Тата, тата!“ и обгрлише га чврсто, као мали  
о поздравља светину која му аплаудира и кликће.{S} Та кола су ево доспела некако до Призрена, т 
</p> <p>— Наша кола, тата послао кола — кликћу деца — Тата послао, нећемо више ићи пешке!</p> < 
полегала по блатњавоме дворишту, уморно клима главом и лењо прежива.</p> <pb n="522" /> <p>Дале 
е у нашем болу и да га чак присваја.{S} Климно сам благодарно главом пролазећи крај ње.</p> <p> 
у мене је овамо добра ватра.</p> <p>Она климну главом благодарећи ми и приђе ватри те јој напра 
више ни у шта.</p> <p>Млади поднаредник климну главом одобравајући, као да би и он пристао уз т 
ше га погледом оба пуковника.</p> <p>Он климну главом одговарајући потврдно и удали се опет из  
сио јесенас да се суши или круне зубима клип прошлогодишњега сувог кукуруза чија се зрна жуте к 
и под ведрим небом, усред дубоке мрачне клисуре, изгубили су сву храброст и решили се предати с 
а, јављају да се борбе воде на Јанковој Клисури и да Бугари напредују ка Лебану.{S} Да би, као  
Зашто?</p> <p>— Немци су већ у Јанковој Клисури а, канда је и Прокупље пало.{S} Тако се бар шап 
е се повлачите?</p> <p>— Са Чачка, кроз клисуру.</p> <p>— Јесте ли имали борбе при повлачењу?</ 
ојма нема да је непријатељ изманеврисао клисуру Овчара и Каблара и да је заузео Чачак.{S} Тражи 
оним другим и мучним путем кроз Јанкову Клисуру, којим се избија тамо на Преполац.{S} Друм је т 
о, затим се гласно говорило и најзад се клицало и узвикивало.</p> <p>У људи је настало неко рас 
јим је сводовима цео српски народ негда клицао: „Слава теби, Боже наш!“ у часу када је Душан Си 
} Огласиле су га хоџе са минарета силно кличући Алаху.</p> <pb n="559" /> <p>Светина, која је д 
 тамним кубетом небеским ваљају се црни клобуци дима па се затим расплињавају, претапају једно  
ека јара бије из гомиле и жагор личи на клокотање казана који кључа.{S} Узнела сам најзад мртва 
.{S} Он натеже чутурицу и јасно се чуло клокотање њено.{S} Затим опет мир, те само чујеш тешко  
јсци, која треба да задржи непријатеља, клоне дух и више него то, то би заробљење значило капит 
аварају и охрабре народ и не дозволе да клоне дух у војсци.{S} Ви сте тим вестима и могли повер 
 оног ко посрне, засузите над оним који клоне; приберите децу расуту по туђим планинама, задахн 
снажна и способна, без њих малаксавам и клонем.{S} Ох, не звате ви како је то велика душевна по 
одвојим од својих болова, ја малакшем и клонем.{S} Болови су већ толико срасли самном, толико п 
ља разговор дубоко у ноћ, док уморни не клону главама на груди.</p> <p>Пре четири или пет дана, 
 Нарави у овако тешким катастрофама или клону и утону у апатију <pb n="697" /> или подивљају.{S 
ам се сну.{S} Али, кад она заћута, мени клону глава и полуотворених очију предадох се сну, оном 
 живот ма једној српској мајци.{S} И он клону савладан једним тешким болом и једном боном резиг 
је већ раније стигао у Спас.</p> <p>Два клонула старца, Краљ без краљевине и војвода без војске 
ути, чија се младост још није уморила и клонула.</p> <p>А она два трећепозивца, што воде вочиће 
м се опирао сну, узносећи главу када би клонула на груди и отварајући са напором очи.{S} У једн 
у.{S} И ма да је стока већ била потпуно клонула од силнога умора, пут који је био стрм и под но 
 води ову поворку бедних и невољних што клонула духа и тела креће друмом?{S} Води ли је разочар 
праве дуги одмори и да се малаксава.{S} Клонули од глади сваки час су седали крај друма и очајн 
астави спавање.{S} Сви остали око ватре клонули, јер мраз који је почео да стеже, насртљиво је  
већ се ведра лица буде они што су легли клонули и изнемогли; дижу се са вером они који нису ни  
ћ сретају они који су малаксали који су клонули, па напустили своје друштво и остали крај пута; 
рпе и дроњке, у ћебад и шаторска крила, клонуло газе сметове и очајно погледају путем предасе,  
ad>Пећ</head> <p>Три дана, од Призрена, клонуло, тромо, малаксало, креће се бескрајна гомила на 
<p>Крај ватара је владала мртва тишина, клонуло и са самоодрицањем свако се предао судбини без  
После читавога сата напора, телефониста клонуло испусти слушалицу на колено.</p> <p>— Не може с 
даљујеш.{S} И то све још више умара, те клонуло настављаш пут без наде да ћеш ма кад стићи тамо 
ма ни гласнога разговора.{S} Шапће се и клонуло се иде ногу пред ногу.{S} Ноћ нас све више обав 
гу! — одговори Престолонаследник суво и клонуло.</p> <p>— Па ипак, добро би било.{S} Сутра треб 
град, враћајући се са бојишта.{S} Он би клонуло сео на простран миндерлук, затурио се и ослонио 
ли само своју голу душу, иду друмом већ клонуло, суморна, угашена погледа који се по где кад бу 
сећања као да би му доносила нов умор и клонулост, те би склапао очи не би ли прекинуо низ сећа 
и хтео и из самих зглавкова да одстрани клонулост <pb n="574" /> која се из душе заразно ширила 
е и освеже, изазивале су код њега тешку клонулост, те се опуштених руку низа столицу поче преда 
 по земљи, пробуди нас из тешке душевне клонулости један нови шум, нови звук, који нам већ давн 
таноме, бледом лицу извајала грубе црте клонулости и одрицања.</p> <p>То су били дуги, бескрајн 
амагљено стакло, наслони усијано чело и клонулу главу.{S} Напољу се ведрина зимске ноћи већ бил 
рај плота, лежао је на земљи, одупирући клонулу главу о зид, човек бедна изгледа.{S} Лица обеше 
уке, те смо се искрвавили и ја и он.{S} Клонуо је најзад те га ја оборих, седо му на груди гото 
као да се још увек нада нечему.{S} Није клонуо или бар није дозволио да се то на њему примети.{ 
раћао уморан и духом, као што су му већ клонуо поглед и опуштене руке, казивале да је уморан и  
 поткрепи поузданим податцима, морао је клонути.{S} Тако је донета и потписана одлука да се оду 
но га тамо негде, око цркве.</p> <p>Сви клонуше пред овим сазнањем.{S} Ко сме да туче у варош,  
м стварима.</p> <p>— Ово је читав план, клопка, у коју су упали Немци.{S} Наша је улога да њих  
кушај био би само лупање крила о зидове клопке која нити се може пробити нити из ње побећи.</p> 
овако?</p> <p>— Овако, рекао сам вам, у клопци смо.</p> <p>— И мислите да нам нема спаса?</p> < 
т за Бицан затворен.</p> <p>— Сад смо у клопци! — узвикивао је очајно један поштар, који је сут 
што мало мртву јесен.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је потпуковник, пошто сам му изложио 
нисани пруски агенат.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је очајно виши официр коме сам често 
нцеларија а сада као свратилиште, врста клуба забринутих избеглица који су се ту свако јутро ск 
{S} Ту су радње и трговине, ту касине и клубови, забаве, разонођења, штампарије па чак и новине 
и код „Слободе“ образовали су се читави клубови за прибирање и саопштавање вести.{S} Столови, н 
 свих болница, спавала сам по кафанским клупама, гладовала сам или су ми војници додавали по ко 
ојницима који су спавали по патосу и по клупама.{S} И међу њима је било болесних; један је целу 
се у једноме углу собе набацане школске клупе а на зиду слика Св. Саве и Симе Игуманова завешта 
 Спавала сам ту ноћ у кафани, на једној клупи, међу многим војницима који су спавали по патосу  
а тротоар, да би прошла, па најашила на клупу укопану у земљу; друга се овамо закачила арњевима 
, грану, или проштац из туђег плота или клупу пред кућом или празан сандук пред дућаном, не би  
е њих загрле, да се увијају као змијска клупчад на сред улице, не би ли један од другога позајм 
је гомила људи која се испреплетала као клупче змија, те се сад расплиће.{S} Издвајају се из те 
обучени по поду, збићемо се као змије у клупче, грејаћемо се сопственим дахом а тежак умор, кој 
ије издваја из стоструко испреплетанога клупчета догађаја и стаје пред седога Краља, злокобно с 
четири и пет, и на земљи нема више оног клупчета.</p> <p>Крећу се већ људи овамо и онамо, приби 
ена којој се откидала душа као да су је кљештама чупали.{S} У кућицу се збило још неколико њих, 
 и шчепа ме за руку тако јако као да ме кљештама стеже.{S} Хтела сам да вичем за помоћ али ме ј 
ст или јој вештице кидају месо усијаним кљештама.</p> <p>А то и беше одиста жена којој се откид 
S} Тако се бар шапће.</p> <p>— Па то се кљеште стежу са свих страна?</p> <p>— Са свих страна!</ 
 не чекајући да испусти душу, почети да кљују месо са њега жива јоште.</p> <pb n="336" /> <p>Уп 
о играли под чуновим кљуном.{S} Када је кљун дотакао обалу, он је хитро искакао и грлио брижну  
номе крају развијао пун живот и, док је кљун лађе већ тонуо, овамо у позадини њеној још је свир 
 и у овој позадини, у Скопљу.{S} Док је кљун лађе већ тонуо, овамо је још свирао оркестар и не  
ћа, који су несташно играли под чуновим кљуном.{S} Када је кљун дотакао обалу, он је хитро иска 
кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном свога чуна валове који му ометају пут и доспеће  
кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном чуна свога валове који му ометају пут и доспеће, 
на.{S} Кроз зрак пролеће птица носећи у кљуну сламчицу да свије ново гнездо.{S} Вода набујала,  
но кад са дна суда већ почиње да избија кључ.</p> <p>— А Румунија? — узвикује професор, у гомил 
е, док се сав талог не ускомеша и почне кључ избацивати прљаву пену на површину.{S} Видиш гомил 
иснуо, окрете се и закључа их па извади кључ из браве и метну га у џеп.{S} Мене подиђе ладна је 
о, закључај, дај ми!{S} Хоћу да понесем кључ, хоћу да га носим са собом!</p> <p>— А Фиделица?</ 
куће сачекају мужеве.{S} И све то ври и кључа као у мравињаку.{S} Око столова се начетило по дв 
е и жагор личи на клокотање казана који кључа.{S} Узнела сам најзад мртваче више главе и пошла  
близини мојих врата, ја сам навирила на кључаницу и видела како два војника држе под мишке једн 
исам могла да познам ко је, јер му кроз кључаницу нисам могла да сагледам лице.{S} Затим се уми 
ватре, без хране.{S} Начелник је раздао кључеве празних турских кућа и, по пространим њиховим о 
кли се у своје ћелије, пошто су дебелим кључем три пута окренули у црквеним вратима.</p> <p>Кад 
једнога пунога часа чекања, дође најзад кмет.{S} Начелник му главом показа мртво невинашце, кој 
ио ту на служби, те га послао да дозове кмета.</p> <p>Тај један час чекања у канцеларији начелн 
о падају.{S} Шта можемо? — он се окрете кмету. — А има ли где да се сместе ова деца?</p> <p>— И 
 и деце; где су вам жене, где девојке?“ Кнез запе па вели: „Ту је село, то што видиш, ага!“ А о 
<p>— Један израђен дипломата као што је Кнез Трубецкој — узе он тоном учитеља који хоће ауторит 
из села.{S} Али, вели, поздравио попа и кнез и остали домаћини, да ми останемо и даље где смо и 
о не мисли напасти Србију.{S} У осталом Кнез Трубецкој у Нишу, па и сам Сер Чарлс Де Грас и Гос 
 и даље, како је сутрадан опет ага звао кнеза и попа, па вели: „Зашто вам је село пусто, у селу 
паде прави бес кад виде пушке.{S} Зовну кнеза и попа па рече: „Рекох ли ја вама ако има у селу  
еву, и она пушка која је из руке малога Книћанина оборила Ћаја-пашу — све, све је то лежало по  
Једна дивизија код Зајечара и друга код Књажевца, на Нишави две дивизије и горе на Неготину јед 
еки дан код Кадибогаза и онај други код Књажевца.{S} Али смо ипак, са извесним немиром у души,  
рало му се учинити и кренуо је одах пут Књажевца, где су се водиле борбе.{S} Али није стигао до 
 су напали наше граничне положаје према Књажевцу и софијске дипломате, које су по наименовању з 
а Тресибабу видео је са ње већ Бугаре у Књажевцу и борбе, које су се у самој вароши водиле.{S}  
подносим читаоцима.</p> <p>Ма да је ова књига доста опсежна, ја нисам ни помишљао њоме обухвати 
 године, ми смо тек врло мало те ће ова књига бити први већи напис о томе догађају.{S} У описим 
 нисам ни могао даље догледати.{S} Моја књига завршава у Пећи, јер се ту завршава и трагедија н 
сам ћутао, али је он живо, као отворена књига, казивао своје мисли које је морао дуго прибирати 
} У томе би имала и бити разлика између књига које су они написали и оних које ми будемо писали 
езницом, господа с архивама и рачунским књигама траже засебно купе, па се у њима коцкају на пут 
p> <p>— Ја не знам да л’ то има негде у књигама записано — поче старац и не гледајући у мене, в 
а.{S} Ту сам отворио ја и први лист ове књиге туге и болова и записао прве речи на њему.{S} Вер 
а порезник који носи под мишком пореске књиге.</p> <p>— Што, питај ме, имаш право да ме питаш?  
лате, болничке опреме, архиве, рачунске књиге и акта разних канцеларија и многе, многе друге ск 
а, коњи, све је то потребно за рачунске књиге, а кад тамо а ти на колима видиш неке жене и куће 
осадише ми те државне архиве и рачунске књиге!{S} Ама целим путем кола, коњи, све је то потребн 
е неће спасти државне архиве и рачунске књиге, него би хтели да оне њих спасу!</p> <p>Одобрише  
рате ме пустити, имам архиву и рачунске књиге са собом! — Говори онај с поља званичним гласом.< 
="356" /> А овако метни братац рачунске књиге под главу а покри се архивом, па лепо проспавај!< 
 Пећи, гутао је државне архиве, новчане књиге, судска документа па онда кола, аутомобиле, топов 
ре сандуке у којима су архиве и новчане књиге.{S} Из дворишта и ходника надлештава, где се још  
н носи у руци, улазе у купе као новчане књиге опет разне даме, жене, и њине пријатељице.{S} Има 
благајна та и та!“ или „Овде су новчане књиге!“ Ако сачекаш мало у вагонском ходнику <pb n="112 
није, кад су ми до руку долазиле мрачне књиге, које тако годе младој, сањалачкој души, ја сам о 
, у којој су дечије играчке и оне старе књиге, које је он дугих зимских ноћи прелиставао и она  
, да му се не искаља.{S} Кад легне а он књиге под главу, да му ко не дира а ако хоћеш, може и н 
, може и не јести али неће дићи главу с књиге кад има што да научи, па макар ми јели без њега.{ 
 слуша.{S} И да видиш само како он пази књигу, да му не кане кап воде, да му се не поврне <pb n 
ам је слушао као кад би наставио читати књигу од места где сам обележио знаком да сам прекинуо. 
е по једну оволику књигу.</p> <p>Ја ову књигу не сматрам као готово дело о великоме догађају, т 
 свака за се заслужује по једну оволику књигу.</p> <p>Ја ову књигу не сматрам као готово дело о 
ша из Куршумлије:{S} Милутин Ускоковић, књижевник, скочио у Косачицу и удавио се.</p> <pb n="15 
е да нисте успели, за то што сте српски књижевник.{S} Да сте били београдски кафеџија ви би усп 
која у свакој генерацији има три хиљаде књижевника, пет хиљада сликара и десет хиљада глумаца.{ 
 и безбедно прибежиште једноме сиромаху књижевнику своме, Ускоковић није имао више моралне снаг 
ути да у њиховим бојним редовима гину и књижевници и песници и уметници.</p> <p>— Тај ми пример 
ча, које се кроз сва доба понављају и у књизи и у животу; Једну од оних прича, које казују толи 
сматра лево и десно, хоће ли наћи кога, ко би повезао Краља.{S} И наиђоше једне бедне таљиге ко 
хивом, па лепо проспавај!</p> <p>— Ама, ко је то унутра? — продра се онај с поља још званичније 
обођено село са том медаљом на грудима, ко ће тада са мном!{S} Кад изађем пред бабу а он ме пољ 
 понудити.{S} Сретнији, који су колима, ко зна одакле и из кога државнога магацина, вукли по ко 
то... ко би их гледао, ко би имао срца, ко снаге и очију да их све види?</p> <p>На грудима једн 
 заборављала бол за мајком.{S} Али сад, ко би могао да ми што прича и да ме заварава, кад је он 
 даде ми.{S} Је ли било чисто или није, ко ће то у мраку видети; тек ваљало је заменити ону прв 
 су се <pb n="491" /> предамном низале, ко би их упамтио.{S} Пред очима су ми увек само невоље  
имер, који ће вам одговорити на питање, ко је <pb n="327" /> тај који је требао мислити на све  
Ниш, издвојиће нас, рећи ће нам: „Дете, ко је брат Србин, нека стане у страну!“ Тако сам ја мис 
 ова се акција може и даље прострети и, ко зна какве значајне и судбоносне последице донети.</p 
 рамена.</p> <p>— Где сте ви то читали, ко вам је то казао?</p> <p>— Па мобилишу.</p> <p>— Нека 
 Милан, Миланче, Миле.{S} И сви остали, ко зна како се зову?{S} Ох, што немам снаге да пробудим 
ће да одговара за ово?{S} Ајд, кажи ми, ко ће да одговара за ово?</p> <p>У том се осети неки по 
и је јасно казивао:</p> <p>— Шта си ти, ко си ти?{S} Мати?{S} Нама не требају мајке, требају на 
... ко зна какав све обрт може настати, ко зна не би ли се још могла поновити прошлогодишња цер 
S} О, па коме би се могла пре обратити, ко би ме пре могао разумети?{S} Са извесном лакоћом у д 
ок ме не пресече глас стражарев: „Стој, ко иде?“</p> <p>Претрнуо сам жив и пођох као злочинац,  
ер, ма да отуд не може доћи непријатељ, ко зна да не буде какве заблуде.</p> <p>Друмом је стиза 
А јесте ли нашли мајку?</p> <p>— Нисам, ко ће је наћи у овоме кијамету од народа.{S} Рекох да ј 
ак и мржње.</p> <p>— Тако је, ал велим, ко зна од кад је липсало, ето су га већ и пси рашчупали 
седмо, осмо, девето... ко би их гледао, ко би имао срца, ко снаге и очију да их све види?</p> < 
олије у њене темеље и онога је царство, ко много крви у његове темеље пролије.{S} Кад неко олак 
два одили.{S} Ишли смо дуго, врло дуго, ко зна колико, сат, два, три ваљда...{S} Изнад нас небо 
ка?{S} Кад би сваки Србин мајку бранио, ко би Србију?</p> <p>Али је то био обичан разговор, чес 
.{S} Остали министри ишли су тако исто, ко пешке а ко на коњу, ко измакао а ко изостао а сваки  
рвога октобра и мучкога ножа у слабину, ко зна не би ли се старозаветска бајка и по други пут п 
ли су тако исто, ко пешке а ко на коњу, ко измакао а ко изостао а сваки бринући тешку бригу и и 
 нисмо се видели скоро годину дана и... ко зна хоћемо ли се кадгод видети?</p> <p>— Смем ли зна 
е армија, штаб, част српске војске и... ко зна какав све обрт може настати, ко зна не би ли се  
 све, ал не може.{S} Ко зна где ћемо... ко зна нећемо ли морати носити ствари на леђима а водим 
зиме.{S} Па онда седмо, осмо, девето... ко би их гледао, ко би имао срца, ко снаге и очију да и 
 каква несрећа тутњи над нашим главама; ко зна какве патње стоје пред нама!{S} Па, ако ћемо да  
мали Драгомире; ко ти је отац и где је; ко ти је мајка и где је?{S} Радовали су ти се, је ли, к 
лице.</p> <p>Чији си ти мали Драгомире; ко ти је отац и где је; ко ти је мајка и где је?{S} Рад 
емо изнети главе, пребраја се на прсте; ко напусти фронт стреља се а осам бораца и један наредн 
и данас:</p> <p>— Не пропадамо ми лако; ко хоће да нас прогута треба да има гвозден стомак.{S}  
з набрекле ноздрве.{S} Преморио га пут; ко зна одакле он, озго из Србије, вуче терет и не одмар 
ли.</p> <p>— Ми?</p> <p>— Па да, ми!{S} Ко хоће да зна како смо одступали и како је у опште срп 
блим гласом прошапта:</p> <p>— Стој!{S} Ко иде?</p> <p>— Ја! — одговори бели витез тамним, гроб 
тра треба ранити.</p> <p>— Да, знам!{S} Ко је доле?</p> <p>— Они, пуковници и ја.{S} Нико више. 
и код нас) зубима изгризао јабучицу!{S} Ко ће да одговара за ово?{S} Ајд, кажи ми, ко ће да одг 
 подрум и избациће га као стрвину...{S} Ко зна где ће га бацити? — Нећу му ни гроба знати!...{S 
пама, по дрвљаницима и под стрејама.{S} Ко је набавио или нашао где год дрва, заложио је ватру  
 кад бих могао све, све, ал не може.{S} Ко зна где ћемо... ко зна нећемо ли морати носити ствар 
и из српских топова српске рањенике.{S} Ко је тај који би хтео и смео тај злочин повући на свој 
их човек просто убије кад их сретне.{S} Ко зна колико је још породица упропастио тај човек?</p> 
дан а пушчане му цеви упрте у груди.{S} Ко зна какав је злочин учинио, извесно је убио кога!{S} 
итала сам, уверена да ће ме примити.{S} Ко не би примио једну мајку с дететом, која по овако па 
> <p>Сви клонуше пред овим сазнањем.{S} Ко сме да туче у варош, у српску варош, пуну народа и п 
о стали крај друма те их посматрамо.{S} Ко је од нас тада слутио да је то последњи поглед на см 
 за њим.{S} Ићи ћу овако непрестано.{S} Ко зна... може му затребати моја нега, може ми...</p> < 
 /> се зауставио цео покрет у месту.{S} Ко зна шта се десило, јер смо дуго, врло дуго чекали.{S 
е год стране се бориш србина убијаш.{S} Ко зна да међу онима, које ја треба сад да убијам, нема 
вављени а престављен у једној особи?{S} Ко је она?{S} Није ли то она што раскрвављене душе и из 
мео тај злочин повући на своју душу?{S} Ко је тај коме не би душа заиграла <pb n="202" /> а рук 
Ко зна сироче — нариче несретна мајка — Ко зна где је, лута можда само по друмовима, по њивама  
> <p>— Како коме! — одговара му сусед — ко је затекао све у кући није му дуго трајало, а ко ниј 
p> <p>— Шта знам — узех да се правдам — ко велим да није поверљиво.</p> <p>— Ама чега још и сад 
са свих страна.</p> <pb n="269" /> <p>— Ко? — пита радознало гомила.</p> <p>— Начелство.{S} Кас 
 га пуковник — Стиже ти помоћ!</p> <p>— Ко? — запита капетан готово усхићено и ако је већ по пр 
 Чујте! — рече — Ево их стижу!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Моравци!</p> <p>Прескачући преко гомиле сп 
јарак а после, нигде детета...</p> <p>— Ко зна сироче — нариче несретна мајка — Ко зна где је,  
брате? — питам мога сапутника.</p> <p>— Ко га зна... — поче он, па се досети — А знам, виђао са 
вују и у сахрањивању те Круне.</p> <p>— Ко ће доживети да је ископа? — рећи ће опет један од њи 
а путу као неко тужно знамење.</p> <p>— Ко зна — додаје један старчић, вадећи из мараме никлену 
ило на које смо се већ свикли.</p> <p>— Ко зна, биће ватрица? — узесмо нагађати о оној далекој  
p>Нико му ни речи не одговори.</p> <p>— Ко обеси ту срамну заставу? — грмну капетан и потера ко 
који смо кадри кров саградити.</p> <p>— Ко ми?{S} Ви који пролазите или ми који наступамо?</p>  
а је! — тврди му и једанаести.</p> <p>— Ко каже, од кога си чуо? — пита онај не би ли сазнао шт 
е но што утврди стање болести.</p> <p>— Ко је могао видети? — одговара задригли кафеџија који ј 
 витез тамним, гробним гласом.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Краљ Вукашин Мрњавчевић!</p> <p>— Шт 
 би ли га што чвршће придобио.</p> <p>— Ко стока, је л’? — настави он живо. — Вала, ако хоћеш,  
{S} То ће тако ваљда целу ноћ.</p> <p>— Ко је то? — пита онај глас из дима који се стално буни  
се онда окрете ватри и додаде:</p> <p>— Ко зна да није Богу било драго да ме доведе довде те да 
и достојна европскога друштва?</p> <p>— Ко би забога, у овако великим догађајима, који се тако  
у човек.</p> <p>— Ама од чега?</p> <p>— Ко зна, од бола ваљда, од муке!</p> <p>Сиромах Рајић!{S 
ао да се сети свих тих обзира?</p> <p>— Ко? — учини он, па похита да претече мој одговор. — Она 
p>— И не треба ни часа часити?</p> <p>— Ко може одмах, сутра најдаље, преко сутра ће бити доцка 
 није да одмах наставимо пут?“</p> <p>— Ко сабра ове бабе? — пита се гомила.</p> <p>— Ето и за  
екао све у кући није му дуго трајало, а ко није...{S} И разви се међу њима тих, монотон разгово 
— ману старац оном слободном руком. — А ко за мене и зна да постојим?{S} Имаш сина за војску, з 
ицу, пуних очију суза рекла:</p> <p>— А ко ће мајку да брани?</p> <p>Младост, неоскрнављена жив 
е малога размишљања, додаде:</p> <p>— А ко зна где су они?</p> <p>— А што они?</p> <p>— Ех, што 
талну болницу?{S} Где је то?</p> <p>— А ко ће га знати, зар их је мало.{S} Редом дуж железнице  
 министри ишли су тако исто, ко пешке а ко на коњу, ко измакао а ко изостао а сваки бринући теш 
то, ко пешке а ко на коњу, ко измакао а ко изостао а сваки бринући тешку бригу и измењујући раз 
о обала Дримових, усамљен хан на путу а ко зна где је село тога имена, ваљда негде у планини.</ 
една жена — али морао би да се враћаш а ко зна да и тамо већ не туку топови.{S} Него овуда, пре 
рада се, обзирући се лево и десно да га ко не спази и, врши крађу.{S} Он завлачи руку у зобницу 
еднутим положајем, није сматрао свакога ко се томе вагону приближи за непријатеља.{S} Војник је 
а цигаретом и псујући и телефон и онога ко га је измислио.</p> <p>После читавога сата напора, т 
смо затисли.{S} Кад се отворе врата, да ко уђе или изађе, суне у шталу читав товар хладноће и з 
 утврђен и ја бих вас молио наредите да ко други опали.</p> <pb n="208" /> <p>— Зашто? запита к 
орити своје трудне кости.{S} Имаће тада ко и Новицу погледати и њој помоћи; није се материном п 
 је цела „колона тимочке дивизије“ која ко бајаги жури негде.</p> <p>Сви почињу гунђати, мрмљат 
не просвира баш измеђ нас.</p> <p>— Ама ко то пуца? — скочи поручик и док хтедоше да му обрате  
преплаши; има жена децу а сама је, нема ко да јој помогне кад загусти.</p> <p>У том стиже у авл 
</p> <p>— Нећете га нигде ни наћи, нема ко да <pb n="496" /> прави.{S} Ми већ од неколико дана  
ерења, без топлине, те им утеха студена ко позна јесен.</p> <p>— Умири се, можда ће доћи, можда 
а би вила за ноћ порушила.{S} Је л’ зна ко ону песму о зидању Скадра на Бојани?</p> <p>— Знам ј 
пасу? — додаје опет гомила.</p> <p>— Па ко ће ослободити поробљену Србију, ако неће ове бабе? — 
ам! — понавља мала збуњено.</p> <p>— Па ко ти га је дао?</p> <p>— Једна жена.</p> <p>— Где ти г 
 и кад смо дошли на фронт; па онда пита ко нам је командант и све тако редом пита, а ја му редо 
онтролише и да нишани.{S} Животом плаћа ко удари у болницу.{S} Четворе очи отварајте!</p> <p>Са 
нас Арнаута једна реч:{S} Онога је кућа ко много зноја пролије у њене темеље и онога је царство 
блатњав коњић мало већи од козе а мршав ко глад, те она покисла кожа на њему изгледа као разапе 
аредаба, грубо гурали и одбијали сваког ко би само пришао вагону који су њихове старешине резер 
мо у планине, подржите, прихватите оног ко посрне, засузите над оним који клоне; приберите децу 
 од револвера.</p> <p>Погледам га, млад ко роса а тешки болови испили му образе.{S} Жао ми га б 
иле се сукњама преко главе жене, по где ко раширио кишобран а по где ко набио себи сто на главу 
не, по где ко раширио кишобран а по где ко набио себи сто на главу да га штити од кише.{S} Једн 
и, припалише воштане свећице а и по где ко међ нама, јер је у шуми био још гушћи мрак те смо је 
и поверљиве разговоре.{S} Час би по где ко од њих хитно изашао из вагона, призвао посилнога, ко 
идем тамо!...</p> <p>И пре но што стиже ко од нас ма једну реч утехе да каже очајнику, он отвор 
а то време кога звао к себи, нити га је ко год узнемиравао.{S} Да ли је то био одмор, који је К 
 је ко и понео један хлеб, до којега је ко зна како <pb n="588" /> дошао, тај је убрзо дотрајао 
азар, не улеже хвала Богу нико, а да је ко ушао не бих могао доћи ноћас.{S} Морао бих остати да 
 пуковнички синови, јесте ли чули да је ко погинуо или да је рањен?{S} Ако су већ у војсци они  
фронта, допуњујући их гласовима које је ко од њих побрао у некој канцеларији где је послом био  
, слетела сам низ басамаке као да ме је ко гурнуо озго и тек кад сам се дочепала улице, ја сам  
рова, трећи комадић даске и већ чиме је ко стигао наоружао се и отпочео посао.{S} Потегосмо сви 
м граном место четвртога точка, који је ко зна где остао.{S} Таљиге вуче покисао и блатњав коњи 
е нисмо могли ничим снабдети.{S} Ако је ко и понео један хлеб, до којега је ко зна како <pb n=" 
ла руска или француска помоћ.{S} Ако је ко и покушао да говори о томе, остали су га с чуђењем п 
ав Феризовић; то је нека пометња ако је ко вратио те железничаре.{S} Ево рањеник стигао отуда,  
 да тражим кола.</p> <p>Те ноћи мало је ко спавао у Београду и, ако га је сан савладао, пробуди 
сву ову невољу и јад?</p> <p>Мало му је ко уделио а да није казо реч и две.{S} Свака од тих реч 
— прихвати он — али сам крио сузе да ме ко не види.{S} Зар тако ја улазим у Србију, ону Србију  
 да никог другог немам.{S} Питали су ме ко станује самном и имам ли што да једем.{S} Рекла сам  
 свако свесан да ће кост припасти ономе ко до ње пре стигне.{S} И дочепаше је једновремено, чвр 
вата и да осваја.</p> <p>— И ако погине ко од наших тамо, погинуће их пет, шест и десет а спашћ 
 онај тежак и загушљив ваздух и брујање ко из кошнице.{S} Мени чак она соба, у којој сам била,  
у, у тишини, под строгим стражама да се ко не би приближио и видео, вршена је сахрана топовских 
пет кућа је ту, имање је ту, наћи ће се ко ће прихватити имање и кућу; али је наопако, мој брај 
 му нарасли као хлебови и зацрвенели се ко јабуке.{S} И чудно неко дете, од кад је пало на свет 
 се борбе водиле преко самих шљивака те ко зна где се све по врзинама може скрити непријатељ.</ 
 празних, једва ако из по где које куће ко изађе или уђе или какав пас <pb n="129" /> што упорн 
 детињи осмех са усана, опружила ручице ко да тражи мајчину руку да је поведе и до ње друга, за 
евску Круну, после Косовске пропасти; и ко би тад слутио <pb n="579" /> да ће иста генерација,  
 је већ испунило три четврти сата.{S} И ко зна колико би се то одоцнење још продужило да се оту 
иско, биће да је крај друма!</p> <p>— И ко зна да то нису бегунци, они пред нама?</p> <p>— Зар  
у њиву па је склептају са свих страна и ко стигне тај удари.{S} Причају наши војници, њихов ђен 
рме но при покрету.{S} Бојала се чуће и ко други оно што казује, а она је то сматрала као своју 
куће на бојишту и ко зна јесу ли живи и ко зна хоће ли их видети и хоће ли кад год чути о њима; 
и вечерас тек.{S} Зашто ли је погинуо и ко га је убио?</p> <p>— Мени се чини, људи, као да сам  
 за собом.</p> <p>То нам успорава пут и ко зна, хоћемо ли стићи до вечерас у Пећ.{S} Па ипак ид 
ли а најдражији им из куће на бојишту и ко зна јесу ли живи и ко зна хоће ли их видети и хоће л 
рлио си твоје срећне родитеље?</p> <p>И ко зна, Боже мој, како су се све звала ова друга дечица 
/p> <p>— И немојте ударати, да се не би ко у кући пробудио! — додаде други.</p> <p>И под сирома 
реноћиште, горела је мала ватра, ако би ко хтео да пригреје што.{S} И сад ме као језа обузме ка 
 брижан глас из гомиле.</p> <p>— Има ли ко оружја? — запита непознати, који нам сад већ постаде 
те се пажљиво око себе да види слуша ли ко и ако смо били сами самцити у мраку пред станицом, п 
тупате!</p> <p>— А где смо ми?{S} Је ли ко водио рачуна о нама?{S} Они што су се завукли по кан 
леб“ и државна брига.</p> <p>— Брине ли ко о овој деци? — Запитаће ме један свештеник, који је  
леда хоће ли му ко пружити што, хоће ли ко испустити какав залогај или бар, хоће ли ко бацити ш 
спустити какав залогај или бар, хоће ли ко бацити што што се не једе, те да он то збере из блат 
м у врата и чека <pb n="212" /> хоће ли ко отворити да замоли за преноћиште.{S} Понудио сам и њ 
рођеноме брату.{S} Писао сам мојима али ко зна јесу ли то писмо добили.{S} Нисам им казао да са 
ме збрине.</p> <p>— А никог нисте имали ко би се старао о вама?</p> <p>Она дубоко уздану и ућут 
 и носе на глави сено, које су почупали ко зна из чијег пласта; други носе од некуд воду, трећи 
ме, него би ти опет дали пушку и повели ко зна где, у туђе земље и у туђу војску.{S} Не би мога 
ући ни ко је надлежан да им да хлеб, ни ко да их упути где би преноћили.</p> <p>Па ипак, та гус 
едан мах, нити знаш од куд је дошао, ни ко га донесе, просу се по Пећи чудан и изненадан глас,  
е:{S} Мица Проминцла.{S} Нико не зна ни ко је ни одакле је, ни чија је; појавила се једнога дан 
акође скрхали у Приштину, не знајући ни ко је надлежан да им да хлеб, ни ко да их упути где би  
која је до мало час сјактала у помрчини ко усамљена звездица на мрачном небу, угасила ми се међ 
ом правом облику.</p> <p>Као оно кад ти ко најдражи умре; ти знаш да је мртав, видиш га пред со 
 мислимо, брате, ми грађани ништа; нити ко нас пита шта мислимо, а шта не мислимо.{S} Само нећу 
еће знати и не би знали, али ће се наћи ко ће им казати.{S} Аустријанци уз војску која окупира  
 све стазе прошао па би знао усред ноћи ко усред дана ићи.</p> <p>— А како је преко Чакора?</p> 
оше даље а ми настависмо пут нагађајући ко ли су и што ли журе овако ноћу у Грачаницу.</p> <p>Т 
, ишла је крај његове каре и не знајући ко је.</p> <p>— Како, децо, можете ли? — пита их Краљ с 
ба гомила тегли ка начелству, очекујући ко ће отуд изаћи.{S} Око 11 часова излази лист <title>„ 
а похита да претече мој одговор. — Онај ко хоће да прими на себе задаћу оснивања такве државе и 
 само уздише и крије се по кући, да јој ко не види сузе а бабо сео пред кућу, пуши лулу за луло 
око једнога фијакера, којим је, не знам ко, хитао из начелства.{S} Јер, светина је у таквим при 
среће читавог једног народа.{S} Не знам ко је био у колима и волем што не знам.{S} Што <pb n="4 
 заједнички се снабдевамо... ал не знам ко је.{S} Мрзи ме да га питам а он не казује; а добар д 
и се прикрио, али нисам могла да познам ко је, јер му кроз кључаницу нисам могла да сагледам ли 
рке те се освртох лево и десно да видим ко их је ту оставио.{S} То је био војник, који је далек 
е зна да говори, него тако брља језиком ко пијана баба.{S} А биће напредно дете.{S} Ако ми се Р 
изнутра — онда извини.{S} Ја сам мислио ко други па да те пустим. <pb n="356" /> А овако метни  
и како ћемо.{S} Седећемо ту у рову, ако ко наиђе правићемо се да смо мртви и онако смо искрвављ 
} Обично пред станицом загуши, јер како ко пристигне ту распитује за даље путовање или тражи пр 
 у збег.{S} Рекоше још да понесе колико ко може на леђа понети хране: брашна, сува меса, сира и 
сиње па право на Скадар али би се ретко ко одважио да тим путем пође.{S} Свет се забринуто ломи 
да и била последња већа борба.{S} Овамо ко зна хоће ли их и бити?</p> <p>— Зар је Чачак неприја 
реме тешких дана борбе и славе.{S} Само ко зна колико је топ поуздање српскоме војнику и само к 
је топ поуздање српскоме војнику и само ко зна колико се српски војник сроди и ороди са оружјем 
а велика рибарска мрежа па да их ловимо ко рибице! — додаје други.</p> <p>— Море, немојте баш т 
је али нема ватре да се огрејемо.{S} Но ко би и пожелео што боље, сад, после поноћи.{S} Попадаћ 
и наста мир у целом насељу.{S} Једва по ко проговори реч или потражи што или се пожали да га бо 
и каже све.</p> <p>— Па добро, је л’ то ко видо својим очима, или је то само онако, глас? — пит 
умлије пешке прешао преко планина а ето ко се вози на колима!</p> <p>— Срамота! — гракну у глас 
отегло је све да се снабде пасошем, јер ко зна, на коју страну и у који крај света ће га бацити 
ноћас ће мајка да припали светиљку, јер ко зна не лута ли Новица по мутноме и бурноме мору траж 
сте, — шапће старица — али ћути, да нас ко не чује да се радујемо.{S} Вуци су још у тору!“ Напр 
а разна врата те припитају не би ли нас ко под кров примио.</p> <p>— А шта је оно тамо? — запит 
} Кад легне а он књиге под главу, да му ко не дира а ако хоћеш, може и не јести али неће дићи г 
 Он животињски звера и гледа хоће ли му ко пружити што, хоће ли ко испустити какав залогај или  
процепу али му се пут не отвара нити му ко прилази да га из блата извуче.</p> <p>Ватре лево и д 
 нада.{S} Рекох г. пуковнику све, рекох ко ми је муж, рекох да ми је син већ годину дана на фро 
ани друма да га очекне.</p> <p>— А знаш ко је овај мој пријатељ и сапутник? — запита ме, обзиру 
="SRP19201_C30"> <head>XXX</head> <head>Ко је она?</head> <p>Како се јутром мучно и тешко рађа  
али тајанственошћу и чаробношћу.</p> <p>Ко је она?</p> <p>Ни је ли то бол свију нас смештен у ј 
дне државе која не постоји више?</p> <p>Ко је она?</p> <p>И, јесам ли ја будан или је ово приви 
Ја се престрављена наслоних на кревет. „Ко је то?“ — шаптала сам, једва сам сама себе чула.{S}  
S} Један чак слеже раменима па додаде: „Ко зна, дете, да л’ је изнео главу, многи су изгинули!“ 
коро пошао регрут, заурлука пас.{S} Зла коб је зашла од врата до врата да посећује некад мирне  
ј ништа даље говорити.</p> <p>— А зашто кобајаги? — избрецну се наредник.</p> <p>— Е па зато —  
ћи да догледа место где се тај велики и кобан чин догађа.</p> <p>То није био више онај Краљ, ко 
 пошао пред непријатељском војском, као кобна извидница, са задаћом да брише нашу историју, как 
е које се дубоко режу у душу детињу као ковано рало у меку смоницу коју је пролеће овлажило.</p 
копа Саве, те смождио Стреза насилника, коварника и хулитеља закона небеских и земаљских; молил 
предаде му једно писмо у великој, белој коверти.{S} Ђенерал, који је са војском својом сад већ  
чиком уђе у собу, предаде му једну малу коверту, коју капетан хитно отвори и принесе лист харти 
гране са дрвећа и завитла снег и кишу у ковитлац.</p> <p>Ваљало је кренути, напустити кров и ућ 
ре; или је то можда почасна стража крај ковчега онога који је већ умро?{S} Шта чува и кога?</p> 
та како си јој га ти опремила, у златне ковчеге јал у нестругане даске.</p> <p>Усахнуле су ми с 
кав прљави скопљански пајтон, носећи по ког официра који код куће болује а иде у болницу на пре 
осле помена, да припалим свећу на гробу ког војника, који је пао за Отаџбину, у дубини цркве, и 
у рукама каквог полуобразованог човека, кога нико не контролише.{S} Такав човек налази да је Ср 
молим те — упаде му у реч онај из дима, кога је овога пута, кад је зинуо, <pb n="352" /> сретно 
пребацивањем; сетила сам се свога сина, кога ће страшно заболети ако једнога дана сазна шта сам 
и судбину своју.{S} Онај виши чиновник, кога су прекјуче омели те није јуче отишао у Солун, дан 
изва је у помоћ овај србијански војник, кога сам ја потегао да закољем.{S} И како ми је рекао?{ 
 гомилица, крај којих је прошао војник, кога воде на стрељање.{S} Ја бих се у таквим приликама  
тамне масе спојене са небом. — Сам сам, кога сам имао ожалио сам га већ а мени како Бог да.{S}  
— Јесте, јесте — тврди један предамном, кога у мраку не могу довољно да видим — Јутрос, кад сам 
 професор прилази оном вишем чиновнику, кога је светина и иначе пре два дана омела те није отиш 
јао — рећи ћу ономе крвавом несретнику, кога смо већ били стигли — ниси се бојао јутрос у зору, 
, мртав кочијаш, мртви коњи, само отац, кога је неким чудом мимоишла смрт, стоји запањен и глед 
се један од тих, који је пошао натраг а кога сам са породицом срео на изласку села Штимње — е о 
 кад се очекује последњи издисај некога кога је већ и ропац изломио.{S} Сви знају да мора умрет 
е да му никад више не падне на памет да кога убеђује.{S} Па ето...</p> <p>— Убедио вас понова?< 
распитај тамо за Лазиће.{S} Наћеш ваљда кога, па однеси им поздрав од мене.{S} Имам мајку и две 
у туђинима.{S} Гинуо би тамо не знаш за кога; бацили би те у раку а не би знао чија те земља по 
1912. године букнути балкански рат, иза кога ће се једно за другим низати крвави догађаји, да б 
ашим леђима са револвером у руци, убија кога год примети да пуца у ваздух!“ Тргао сам се и освр 
у дана није долазио кући те нисам имала кога да припитам.{S} Она болничарка из наше авлије саве 
а жена престрављено погледа непријатеља кога очекује.{S} Загледа добро и кад у војницима позна  
м. — Зар ви мислите да у овој земљи има кога који мисли о свему <pb n="325" /> о чему би ипак н 
нађе која пушка.{S} Него, веле, ако има кога таквог рсуза, боље да га каже село па само њему да 
 говорећи ни речи, не обзирући се ни на кога, овај странац прође кроз гомилу и приближи се оној 
а се загреје, не обраћајући пажњу ни на кога.{S} Кад се буде загрејала она ће се тако исто дићи 
будише, пробудише ме тако као у сну кад кога изненада хладном водом полијеш.{S} У једанпут сам  
и му и једанаести.</p> <p>— Ко каже, од кога си чуо? — пита онај не би ли сазнао што више но шт 
да слушам стратегијски план!{S} И то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степе 
оћу да слушам стратегијски план и то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степе 
ин, близу наше <pb n="407" /> куће, код кога смо пазаривали, рече ми: „Боље да идеш!“ Забравим  
робавио сам у соби, нити је за то време кога звао к себи, нити га је ко год узнемиравао.{S} Да  
денике.{S} То су Французи.{S} Запитајте кога, који познаје прилике у њих, па ћете чути да у њих 
ији, који су колима, ко зна одакле и из кога државнога магацина, вукли по коју врећу брашна, јо 
им заробљеницима, а било их много.{S} И кога ти све није било ту и мађара и шваба и чеха и јевр 
а онога који је већ умро?{S} Шта чува и кога?</p> <p>Бели се витез упути право тој капији и стр 
 /> тај који је требао мислити на све и кога нису смели омести догађаји?</p> <p>Ја сам ћутао, а 
ете младога Краља који ће да вас воле и кога ћете и ви волети.</p> <p>— Па где је он? — настављ 
, зрно оде тамо међу њих, па ако погоди кога добро а ако не погоди, толико му чини.</p> <p>Друг 
 који је ушао био у кућу да види има ли кога тамо и да пита шта би човеку, изађе отуд блед као  
олује а иде у болницу на превијање, или кога лекара који жури на дужност, или можда какву госпо 
о а Сава није широка, те ако ћу служити кога, боље онда свога србијанскога Краља да служим.{S}  
е да осматра лево и десно, хоће ли наћи кога, ко би повезао Краља.{S} И наиђоше једне бедне таљ 
едузела; стрепила сам од помисли да тај кога треба да молим, може бити војник; војник у оном см 
 Идем и ја да се борим! — речи ми један кога је већ пре пет година минула свака обавеза али у к 
 песимисту.</p> <p>— Тако!{S} Нас, него кога ће? — одговори набусито господин са јабучицом.</p> 
же, како би с вечери могли стићи бар до кога села.{S} Он уравна свој корак са мојим и настави с 
какав је злочин учинио, извесно је убио кога!{S} Па онда, ено на сред пијаце капетан пуца из ре 
мрљанога лица.</p> <p>— Јеси ли замолио кога пријатеља да те пробуди ујутру? — наставих ја да г 
 свеж корен вири из земље.{S} Али свако кога запиташ, одмахује главом и показује ти село утонул 
е село па само њему да суде и ако има у кога пушке боље да је сам донесе јер сакрити је не може 
 нису знале где су им мужеви, те немају кога ни да их поведе ни да их усаветује.{S} Ту су биле  
погашено а не познају варош, нити знају кога би припитали.</p> <p>На доњем спрату једне арнаутс 
тка.{S} Сусед је причао о неком војнику кога су звали Бојко „мали“ и злој судбини његовој прили 
е бих хтела сама, да ми је да нађем још кога.{S} Чула сам за једну познату ми породицу да одлаз 
ли пушке бојећи се да њих, голе и босе, когод не опљачка.</p> <p>Најзад, наилазимо на будна арн 
ли од глади.{S} Иду за нама и чекају да когод баци прљаву кору од сира, спољни лист од купуса,  
тетом на крилу па ће ме можда и примити когод у кола.</p> <p>Али нисам стигла ни да пођем од ку 
тог и скидох капу као да је у томе часу когод казивао молитву.{S} Бона можда, или оболела од гл 
/> <p>Непријатељ, који је испред Чачка, код Трбушана, имао ону олаку борбу са трећепозивцима, н 
рштали <pb n="185" /> још испред Чачка, код села Трбушана, ипак се пред батеријом свуда отварао 
/p> <p>Тако је било код једнога вагона, код другога је било друкче а код трећега друкче.{S} Там 
звлачи два тешка, великог калибра топа, код барутнога магацина, више Чачка и, вешто скривен, ту 
улици начелства групице узбуђена света, код начелника пуна канцеларија и ходник.{S} Обавештене  
теље, оставили успут у непозната места, код непознатих људи; пети, шести, <pb n="381" /> седми. 
м дође лето, да ће ме водити у Београд, код њене <pb n="401" /> снаје и казивала ми је како је  
ви остали слушају.{S} Тако исто и доле, код дивизије, где избија гвоздени мост, тако и горе, ко 
а су већ пребачене непријатељске трупе, код Остружнице и доле, на дунавском кеју, испод кланице 
 где избија гвоздени мост, тако и горе, код општине.{S} С леве стране каменога моста, горе у ча 
акалин, близу наше <pb n="407" /> куће, код кога смо пазаривали, рече ми: „Боље да идеш!“ Забра 
 и сандучић, да склони код добрих људи, код Турака.{S} Кроз улице пролазе још и мале групе оруж 
мо то, већ када би исказивала свој бол, код ње би се јављала и нека нарочита речитост, онако од 
адија би налетила на Чачак, непријатељ, код којега се већ осећа велика поколебаност, био би пре 
српске државе.{S} Тамо, под Митровицом, код Пантина, Немања 1169 разбија своју браћу, представн 
ћ прелећу варош и падају највише овамо, код железничке станице, где је Команда Трупа.{S} Станов 
рим њој.{S} Затекла сам је, хвала Богу, код куће а бојала сам се успут да и она није избегла.{S 
ки летећи пук, који се борио и на Ипру, код Араса и пред Варшавом.</p> <p>И низ догађаја, низ н 
пут опет слази на Дримове обале.{S} Ту, код Гомсића, где Дрим ваља пребродити па ући у Скадарск 
е до Чачка.{S} Капетан нареди да се ту, код трнавске механе, изнад самог Чачка, остане на одмор 
у Санџаку, на Црноме Врху, на Гласинцу, код Побратца и пред Сарајевом.{S} Када му капетан поузд 
ном обазриво застаде ту, <pb n="566" /> код првих кућа, да се увери спава ли све што је ноћ заг 
разијама.{S} И ја сам пошао за њима.{S} Код кафане „Албаније“ један вод упути се ка „Рускоме ца 
е но што их и надлежне власти приме.{S} Код „Зрињскога“ свраћају официри из команде трупа, који 
није био стока него брат и пријатељ.{S} Код куће ми је био ранитељ а овде, у рату, пријатељ.</p 
о жеравица која изумире под пухором.{S} Код последњих речи њу савлада читава бујица суза и заст 
а овде негде, у долини Мораве.</p> <p>— Код Багрдана! — додаје трећи са поуздањем, јер тај Багр 
н? — изненади се један од њих.</p> <p>— Код мене није за становање, водим вас само да се склони 
а на врх ножића или зашиљене гранчице а код свих развио се жив разговор људи, који су се већ ма 
га вагона, код другога је било друкче а код трећега друкче.{S} Тамо су опет друге власти поселе 
{S} Једна дивизија код Зајечара и друга код Књажевца, на Нишави две дивизије и горе на Неготину 
гличке госпође, које немају стрпљења да код куће сачекају мужеве.{S} И све то ври и кључа као у 
/p> <p>— Ама, зашто баш нас изабраше да код нас уђе непријатељ што дубље у земљу? — гунђа песим 
аде и чим они хоће у Битољ, то значи да код њих постоји неко уверење да ће се све ово у последњ 
 <p>— И горе то исто.{S} Једна дивизија код Зајечара и друга код Књажевца, на Нишави две дивизи 
мором од пута, мразом и оном тугом која код ње изгледа увек свежа и која као да је сталан израз 
Тако пустоловска радња овога занешењака код трезвенијих и угледнијих муслимана није могла наћи  
> <p>— Само, кад би се та вера сачувала код народа.</p> <p>— Кад се могла сачувати кроз пет нај 
која је и новац и накит и акције држала код себе.{S} Била је богата и дрхтала је над паром па ј 
 преко једне болничарке, која је седела код нас у авлији.{S} Чула сам да је био у борбама и да  
ио заузет школом а мезимче сам оставила код мајке.{S} Учинила сам дужност према оцу што сам пов 
шила и жалила, примила ме је и склонила код себе.{S} Онај ме гад сад није могао више наћи.</p>  
тва, од прилике онаквога какво се јавља код трговца кад његов сусед и конкурент банкротира.{S}  
је вести.</p> <p>У скопљанским кафанама код „Зрињскога“ и код „Слободе“ образовали су се читави 
ласти и да сазна што ближе о догађајима код Ђаковице, одакле су били стигли узнемирујући гласов 
чула грмљавина на Мраморским положајима код Ниша, напустио је Прокупље само неколико сати пре н 
анова батерија, која је била постављена код слатинскога гробља, у састав предходнице.{S} Пред п 
која је претила возу услед упада Бугара код Предејана.{S} Воз је чекао дуге сате на разним стан 
, нисам могла да дишем...!</p> <p>Ватра код детета нија попуштала, грозница му је обухватила це 
} Непријатељ је спустио батерију с виса код барутнога магацина и поставио је код касарне.{S} Ка 
ио је тифус који се још од турског рата код нас зацарио и све до тад се није угасио.</p> <p>Лек 
 је изгледало као да има некога покрета код непријатеља.</p> <p>Пуковник са својим штабом заноћ 
е у друга села а једно стотинак их оста код нас.{S} Наредише одмах да се искупимо пред црквом и 
> <p>Најзад, кренуо је воз.{S} Грозница код детета није престајала али се мање трзало, све мање 
ораве, измеђ Качаника и лакта моравиног код Домороваца.{S} На том су делу карте поједина места  
богата и дрхтала је над паром па је све код себе чувала.{S} Кућу јој једнога дана захвати пожар 
пало и непријатељ пребацио велике снаге код Рама те означио своју намеру да главну акцију управ 
 Краља.{S} И наиђоше једне бедне таљиге код којих се није знало шта је бедније да ли кола, да л 
„Шамарима ћемо их тући!“</p> <p>Када је код Рама први заробљеник Немац, пао у руке нашима, били 
 озледим целину њенога казивања које је код мене оставило тако дубок утисак.</p> </div> <pb n=" 
у поставио врло несретно питање које је код ње можда изазвало бол и тргох се не настављајући ра 
са код барутнога магацина и поставио је код касарне.{S} Касарне су претворене у болнице и препу 
 и пустиња! — наставља Краљ — А како је код нас све питомо и лепо...</p> <p>— Ех! — учини један 
казати шта је ово — рећи ће онај што је код прве лешине испитивао тело и утврдио време кад се о 
 бораба, које су се 1914. године водиле код Прибоја у Санџаку, на Црноме Врху, на Гласинцу, код 
вљају да је већ са првим сванућем, доле код Трнавске механе, отпочело чаркање.{S} Плане овде ил 
е буни, то је оскудица сваке добре воље код надлежних да воде рачуна о ономе о чему није смело  
 што сам им обећао.{S} Затекао сам горе код мене, у оџаклији, лепо разгорео жар, те сам напунио 
, пресеца понова реку Црну и прекида се код грчке границе.{S} Та линија бележи границу до које  
дступа са Косова Дреницом и задржала се код села Кијева те тражи везе и обавештења од Врховне К 
а се спасу своја деца.{S} Распитајте се код надлежних, па ћете се уверити...</p> <p>— О чему ћу 
аспитивао се код мештана, распитивао се код власти, <pb n="698" /> трчао од једног до другог и  
 Свет се забринуто ломио, распитивао се код мештана, распитивао се код власти, <pb n="698" /> т 
ће их још тек погинути.{S} А распитајте код нас где су генералски и пуковнички синови, јесте ли 
 мисле на прелазак на Морави, а овде ће код Београда само маневрисати.</p> <p>Вратила сам се ма 
дмаче од њега, као да је он тај који ће код Струмице извршити атентат на воз, па пође затим да  
гово тело да откину парчад меса коју ће код прве ватре бацити на жар и јести га недопечено, она 
ана! — прекиде ми младић реч — Оно вече код вас, у Приштини; примили сте нас на преноћиште.</p> 
ј друм, ма где, само да не останем више код куће.{S} Кад сам изашла у поље било ми је лакше, ал 
дњим извештајима, који су ми познати, и код Београда су већ пребачене непријатељске трупе, код  
 скопљанским кафанама код „Зрињскога“ и код „Слободе“ образовали су се читави клубови за прибир 
 по улицама.{S} Испод кафане „Шарана“ и код стругаре.{S} Видела сам очима својим наше жандарме  
 тек што нису успели то исто да учине и код Струмице, те свет почео још од синоћ и целу ноћ да  
или другачији разговори, водили су се и код осталих гомилица, крај којих је прошао војник, кога 
о га вама па чините шта знате!</p> <p>И код тих речи, не обзирући се на све позиве начелникове, 
ла је апатична и нема те појаве која би код ње могла изазвати какав нарочити утисак.{S} Видела  
 чух да ми је и најстарији син, у борби код Великог Поповића, погинуо...</p> <p>Очекивао сам да 
е побоја да цео овај разговор не остави код мене рђав утисак, па диже главу и додаде:</p> <p>—  
м као да јој је рођена.{S} Мајка и живи код мене.{S} Угодила се са мојом женом па јој добро, а  
ај неки дан код Кадибогаза и онај други код Књажевца.{S} Али смо ипак, са извесним немиром у ду 
нски пајтон, носећи по ког официра који код куће болује а иде у болницу на превијање, или кога  
ије могла наћи одобравања ни одзива али код онога <pb n="120" /> елемента, који једино у нераду 
} Кад смо прошли „Славију“ те се испели код Опсерваторије, пред нама је доле, крагујевачким дру 
 од некуд глас, Аустријанци се уставили код Крупња и ту ће као да нас чекају да се бране, па се 
ве са сликама и, кад се скупе пријатељи код њега у канцеларији, увек говоре само о политици и у 
 ствари није ни знало који су то вагони код којих се деле две тако различне судбине.{S} Они у к 
к, ћилим, јоргане и сандучић, да склони код добрих људи, код Турака.{S} Кроз улице пролазе још  
јим се зачињавају сви бурнији разговори код нас) зубима изгризао јабучицу!{S} Ко ће да одговара 
.{S} Бог је добар па ће нас све сабрати код себе.</p> <p>Старац је говорио искреним, потресеним 
, само нисам хтела и нисам смела остати код куће.{S} У кући ме је све подсећало на мајку, на оц 
е претило код Предејана, још више прети код Струмице!</p> <pb n="84" /> <p>Путник погледа попре 
 Само што ће те себичност стално срести код људи, које сте задужили у животу, а великодушност к 
 сам за то мало дара срео благодарности код ових несретника, који су већ онемели од глади.{S} Ј 
ја протрчаше улицом, рекоше да су Немци код Калемегдана покушали и прелаз.{S} Веле како је вели 
еда најпре околину села, изабра положај код слатинског гробља и нареди, да се ту пласирају топо 
ва деца отишла, па и ја.{S} Стајала сам код ограде, у страну, да ме не гура гомила.{S} Дође јед 
сад није могао више наћи.</p> <p>Ту сам код старице пробавила све време док су они били у Шапцу 
 варош, одржавају везу са нашом војском код села Маџарева.</p> <p>Праћен једним господином, кро 
 њега.{S} Знам да је био прво с војском код Прњавора, после не знам где је био.{S} Кад стигоше  
 све било врло повољно — вели за столом код „Зрињског“ један лекар коме су све те вести саопшти 
 какав локални напад, као онај неки дан код Кадибогаза и онај други код Књажевца.{S} Али смо ип 
иљан час је ту, пред нама је!“ Исто као код самртника, кад сви знамо да ће умрети, сви смо изми 
ти за тај посао.{S} Боље да си ти остао код куће, био би од помоћи мајци и кући, а да је твој о 
 ланац па сипају ватру.{S} Ја сам остао код позоришта и сишао сам полако, крај зидова, заклањај 
је један:</p> <p>— Зашто у иностранство код толике Србије?</p> <p>— Зато — одговара му други —  
 начелника или други какав, који је био код дивизијара и брижне ће их гомилице одмах опколити.{ 
де изаћи ће какав господин, који је био код начелника или други какав, који је био код дивизија 
на! — примећује један који је синоћ био код „Зрињског“ и вратио се отуд кући убеђен да је еваку 
дњим данима Београда, ма да сам запазио код ње намеру да ми све о себи каже.{S} И одиста, она н 
е мало час гнушала.</p> <p>Тако је било код једнога вагона, код другога је било друкче а код тр 
мислите?</p> <p>— Јер то што је претило код Предејана, још више прети код Струмице!</p> <pb n=" 
 који наиђе доноси и нову вест.{S} Тамо код „Слободе“ радозналци се јатомице збирају око железн 
>Пре четири или пет дана, овако су исто код овога хана седели око ватре и министри, који нису н 
одустаде од те намере у толико пре, што код села Јежевице натрапа од некуд један полуескадрон к 
 стражом и примљен је као српски официр код добровољаца.</p> <p>— Три дана, колико сам још оста 
 зашто?{S} Нико се није плашио.{S} Свет код „Славије“ гледа са прозора и са тротоара. <pb n="46 
у.{S} Нашто би батерија напуштала фронт код Качаника, где се воде очајне борбе, и журила Призре 
 сте задужили у животу, а великодушност код оних које никад ничим нисте задужили.</p> <p>— Ти т 
неизвеност.{S} Отуда толика забринутост код бегунаца када прште глас да је пут за Бицан затворе 
су Бугари већ пресекли жељезничку пругу код Врање и тек што нису успели то исто да учине и код  
ти, то је било још опасније.{S} Застају код прве ширине, да не би закрчили пут.{S} Краљ седа на 
овне Команде.{S} Зар ви не видите да су код нас, у оваквим приликама, животи људи у рукама какв 
ли да га исправе и освеже, изазивале су код њега тешку клонулост, те се опуштених руку низа сто 
еђ њима неко који је и сам оставио децу код куће, а ако се не нађе...</p> <p>Ту прекиде, немају 
 бока.{S} Французи се хитно концентришу код Криволака и Грацкога, станице испод Велеса, како би 
изјава капетанова изазва још већи страх код светине.</p> <p>— Не тамо, не над Чачком.{S} Идите  
ли их? — пита капетана.</p> <p>— Ено их код барутног магацина!</p> <p>— Удри!</p> <p>И капетан  
поче нам казивати:</p> <p>— Био сам баш код „Славије“ кад стиже с Бањице десети кадровски пук и 
 њему се оцртавао дубок бол који срећеш код мајке која цвили над драгим телом јединчевим.</p> < 
га имена, ваљда негде у планини.</p> <p>Код хана се већ скрхала маса људи и стоке а придолазе с 
 која се крај ватара испаравају.</p> <p>Код појединих ватара већ крчка мањерка, крај других се  
 још нису дорекле своју запевку.</p> <p>Код извора сам затекао две мањерке те се освртох лево и 
од козе а мршав ко глад, те она покисла кожа на њему изгледа као разапета на костима.{S} За њ’  
отињске скелете преко којих је разапета кожа, амови на њима крпе и узице а кочијаш јадан и подр 
а већ само тамна а прозрачна, затегнута кожа.</p> <p>— Изгладнело па битисало! — рећи ће један  
е испод слабина брекћу и разапета му се кожа испарава од влаге којом га је посула киша и зној.{ 
ућуриле се кукавне породице прокисле до коже, деца покривена преко главе старим џаковима, мајка 
таклише, читава мрежа жила искочи му по кожи, слабине почеше убрзано да се надимају а из ноздрв 
ву кору од сира, спољни лист од купуса, кожицу од кромпира и сагињу се, те дижу те отпатке из б 
 и на спољњем крај шофера, два три мања кожна кофера са месинганим и никленим оковом и пет шест 
м се поднадуле тек што не прсне крв под кожом а на очима крупне сузе, оне што их мраз изазива.{ 
 може; а тешко нама што ту силу плаћамо кожом! — одговори му један мрзовољан глас.</p> <p>— Рек 
лу промиче по каква руска болничарка са кожухом и чизмама, по каква жена под шајкачом и у мушко 
оподали на бојишту.{S} За таљиге везана коза која храни дечицу успут и коју је толико обујмило  
че покисао и блатњав коњић мало већи од козе а мршав ко глад, те она покисла кожа на њему изгле 
љи га ципела него пригладнео па отворио козерију и фруштукује а оволики народ чека.</p> <pb n=" 
упа, које бране нашу источну границу од Козјака до Валандова и од којих зависи судбина Скопља.< 
ећи старе новине место тањира, вечерале козје ћевапчиће и проју.{S} Ако их вечерас то мимоиђе с 
 не би ли дошла на ред да купи неколико козјих ћевапчета, које ће из једних старих новина, на с 
лници.{S} Протутњио би по <pb n="58" /> кој аутомобил и једва по који пешак, али у главном, на  
хова, па кад диже главу он ће:</p> <p>— Кој све ратује?{S} Кажу многи цареви и краљеви?</p> <p> 
а не полуди! — додаје други.</p> <p>— А кој’ отац не би полудео кад би сагледао ово! — вели тре 
ан ромор гомиле као жубор реке и по где кој узвик, дозивање загубљених који траже своју гомилу  
омо се крећу.{S} Допире ти уху и по где кој неопредељен звук те казује да се буди ноћ.{S} Из је 
крчили сва места: „Ајде, бре, диг’те се кој, нек се огреје ово дете!“ Кад је село мећу њих греш 
„Будите, молим вас, љубазни, реците нам кој од бољих хотела где има и купатила!“ Овим дамама је 
к отуд из собе чуо се јасно женски глас кој говори на телефону.</p> <p>— Да, ја сам, ја!{S} Как 
 салутирам, па у руку, а он пита баба: „Кој ти је ово море?“ А бабо вели: „Петров!“ „Е, кад је  
није се њој поткрала тако драга појава, која тако лепо допуњава материнске снове.{S} Све ће бит 
и оскудица, ова стрељања и ова пуцњава, која се чује са Качаника и Црне Горе, зар вам све то не 
и отуда од Младеновца, околина Краљева, која је дотле тешећи га покушавала увек ублажавати утис 
 и светао облак, велика мисао Душанова, која одатле плави све долине и планине балканске, допир 
етнога Краља.{S} Али дечица домаћинова, која то још нису умела осећати, чувши да се под њиховим 
 једна глумица неког путничког друштва, која је од првог балканског рата напустила глуму сматра 
рава се читава историја једнога народа, која траје преко једанаест векова.{S} Као што је оно у  
акло и открави се танка скрамица мраза, која га је <pb n="581" /> била застрла а кроз открављен 
им патњама.{S} Веровао сам да ће криза, која настаје у таквим тренутцима, приликом једнога бујн 
 преко Жлеба на Рожај.{S} Трећа Армија, која ће се затим и сама повући преко Рожаја, остаће пос 
на да нас брани а тако исто и Румунија, која не би дозволила поремећај стања на Балкану, које ј 
ах у предходницу а капетанова батерија, која је била постављена код слатинскога гробља, у саста 
а видимо шта је.</p> <p>Једна батерија, која је мало час трком прошла крај нас журећи ка фронту 
јна Врховне Команде је једна традиција, која се одржала кроз све ратове.{S} Не можете ви тражит 
о оно кад о поплави дере набујала река, која носи све што је дочепала и почупала.{S} Имаш утиса 
е могло вратити веру у светину те река, која је била набујала и надрла, проби и последње бране. 
жи читава гомила радозналих пролазника, која мисли да један виши официр и један уредник новина, 
а ми је у Приштини једна ојађена мајка, која је изгубила сина: „Долазио ми је — <pb n="391" />  
 и прозебао бегунац, седи брижна мајка, која је стегла дете међ колена, седи сломљен старац, се 
е, кости, набрекле жиле и два жива ока, која <pb n="656" /> су нас за време разговора све редом 
аме, јављају се два жмирава светла ока, која бивају све јаснија и јаснија.{S} И тутањ је све гл 
е од ноћашње кише.{S} А прокисла стока, која је полегала по блатњавоме дворишту, уморно клима г 
и дан вратити, да ће стићи наша војска, која се на северу бори и, да ће стићи Французи, који се 
анцуске заставе.{S} Да ли би се војска, која би већ једном била на српскоме земљишту и вратила  
ст, која се шапутала и гласно казивала, која је пролетала и дерала кроз варош и кроз редове изб 
го мање наивно.</p> <p>Дотле ће гомила, која нема на разположењу ни војника ни жандара, гомила  
.{S} Народ се склонио у збегове а сила, која је преплавила земљу, прегазила је поља и ливаде.{S 
ни добију места на друму.{S} Нова кола, која непрестано притичу из разних призренских улица, мо 
аскање блата, довикивање и крчање кола, која скрећу да пређу на утрину где ће заноћити.</p> <p> 
ла, спавао тврдим сном.</p> <p>Из кола, која су ишла предамном, допирао је ипак жив разговор же 
лонисмо му шакама очи, подупресмо кола, која су точковима већ одронила ивицу друма и, кад кола  
} Дочепао си се некаквих државних кола, која су ти дата можда ради поправке каквог друма, па по 
 Пролази!</p> <p>И сен маричкога краља, која је негда са оне далеке и крваве реке потегла чак о 
да би ма шта изменила у судбини Скопља, која је сад већ одређена и неизмењива и која ће се сутр 
 или Пећи.</p> <p>Из кола под арњевима, која су напред ишла и у којима се породица прихватила м 
њи дан, пуно студи и језе.{S} У селима, која се у даљини догледају, нигде живота, ни дима из оџ 
не натоварене бошчама и дечица за њима, која се већ уморила <pb n="454" /> носећи свако по кака 
 <pb n="320" /> <p>Занет тим знамењима, која су китила небо над нама, ја се нисам још био обазр 
добро остало пусто а све ближе местима, која му обећавају глад и невољу?{S} Где ће он сад незна 
 ова дворска кола натоварена сандуцима, која вуку вочићи а која причају о трагедији једнога нар 
рвава рука, снахо? — упита ме она жена, која је ваљда при тој моменталној светлости опазила то. 
емирна светлост од разигранога пламена, која је до мало час прелетала преко лица и предмета а з 
свод, поломљен и затрпан; дебела стена, која је некад носила часну трпезу, лежи сад дубоко урив 
ажава и изгледа ти као блага грмљавина, која далеко негде ромори небом.{S} Мало затим још, па о 
гла је старога Краља потмула грмљавина, која је <pb n="276" /> долазила са севера, отуда где је 
у Министарству Војном а ђаци, омладина, која је имала да понесе велику државу, служе као месо з 
, још тиња самртникова душа.{S} Седина, која је покрила догорели пањ, све се јаче истиче својом 
а.{S} Магловита јутарња јесења свежина, која ми је до мало час притискала груди, као да ме у то 
ори и у њиховим се дупљама буди јејина, која преспављује дан и престрављено удара крилима о зид 
 се изговара одлука.{S} Његова околина, која га познаје, знала је врло добро, да се после тих р 
ију читаве реке воде.{S} Водна планина, која се у ведрим ноћима тако јасно оцртава над Скопљем, 
ој стази као дуга, бескрајна змијурина, која се час губи међу камење, час појављује на окукама. 
ра која испуњавају пролоке.{S} Светина, која се натоварила на аутомобил, час слази с њега да га 
и Алаху.</p> <pb n="559" /> <p>Светина, која је до мало час гмизала по улицама, повукла се неку 
} Пођох тамо у сусрет.</p> <p>Приштина, која је до саме вечери нестрпљиво очекивала долазак вој 
S} Пронела га је дубока и мртва тишина, која је још владала над Сухом Реком.</p> <p>Како је то  
 деци да би је деца преживела, већ она, која мора преживети своју децу.{S} Ви морате живети, је 
ора, поздравило неколико пушчаних зрна, која им прохујаше <pb n="192" /> око глава и капетан и  
 која се не угиба под теретом страдања, која се не гаси у мраку силе, која не изчезава под удар 
p> <p>Толико само и на сва даља питања, која сам покушавао да му поставим, није ми одговарао.{S 
а опет одведе мисао на пријатна сећања, која су му била у овоме тренутку тако тешка а ипак их н 
већ понова оживљују у кафани објашњења, која су била последњи дан два као мало уступила места б 
ти на ту страну.</p> <p>Телеграфискиња, која је спавала на кревету за дежурне, диже се и поче у 
ла усекнута, прљава, петролејска лампа, која је једва могла допринети да се разазнаду контуре т 
угог.</p> <p>Прилазећи једној од група, која се враћала са станице, један омален господин не хт 
едном ме задахну топла и смрдљива јара, која ме је у овоме часу гушила као да сам сишао у какву 
о је то тешка, како је то суморна зора, која се оглашава једном смрћу!</p> <p>Око мене је још с 
ом а на рашћишћену ћуприју покуља маса, која је очекивала с ове стране и која је за време дугог 
 изгледамо као тамна, једноставна маса, која се ваља друмом.</p> <p>А мраз већ пали образе и мр 
на пламену.{S} По друму још гмиже маса, која једнако надолази; чује се пљаскање блата, довикива 
говорим.{S} Он се онда измаче од врата, која је био леђима притиснуо, окрете се и закључа их па 
и филм.</p> <pb n="244" /> <p>Цигарета, која је до мало час сјактала у помрчини ко усамљена зве 
 свода.{S} Дотле, до висине тога моста, која бележи средину реке, могу још ићи, треба још да ид 
 ломили један за другим о снажна плећа, која су носила на себи мртву варош; кроз дубоки мрак за 
му и барице бедном светлошћу фењерчића, која још више заклања њихову силуету.{S} Пред овим или  
дивили старчевој јачини и свежини духа, која као да се беше повратила у сломљено тело.</p> <p>К 
има није архива, онда је нека породица, која такође даје повода нагађањима и тумачењима.</p> <p 
b n="141" /> Једна београдска породица, која се виђа о премијерама у позоришту, у чијим салоним 
 који су сваку наду напустили.{S} Лица, која си јуче сретао безизразна, тупа и блесава, данас в 
тисак кад сам изашла на улицу.{S} Лица, која сам сретала, изгледала су ми забринута, улице прил 
цира, направи увек у поворци избеглица, која се у збијеним редовима <pb n="412" /> креће, читав 
на пустоме гробљу.</p> <p>Тица ноћница, која је преспавала прву тамну половину ноћи у каквој ка 
S} Њему изађоше пред очи његова дечица, која се налазе као избеглице недалеко одавде, у Краљеву 
ићи силне баре и каљуге што их је киша, која још лије, разлила по сокацима.</p> <p>Ноћ густа, к 
ија се над Подримљем као залутала душа, која одвојена од тела тражи себи склониште.</p> <p>Дубо 
лаве и стегао грчевито песницу.{S} Крв, која се разлила по друму из ране на слепоочњачи, још се 
е очице остале су отворене а силна крв, која јој се просула из грла, прелила јој одело црвенило 
да би се спасао од пожара!</p> <p>Глад, која је раније само лебдела над нама, јављајући нам се  
ли се преда њ’ појавила она авет, Усуд, која се све јасније помаља из мрачнога облака што је па 
у која је одсечена с оне стране Мораве, која мора бити заробљена ако ми овде не успемо! — разми 
но <pb n="555" /> и мишљење целе владе, која је у том погледу била једнодушна.</p> <p>— Капитул 
и везе и обавештења од Врховне Команде, која је већ далеко ван границе Краљевине Србије.{S} Коњ 
синоћ и ноћас чекају ту.{S} Усред воде, која је поплавила угибе и удолице, диже се гомила ствар 
о се и за члана одбора Грађанске Гарде, која је образована да у моменту расула одржи колико је  
помагао при образовању грађанске гарде, која је примила на себе да у последњим критичним тренуц 
ине главе завојем.{S} Од једне госпође, која га је обишла и коју сам запитала како је рањен, чу 
да је 1878 године војска малене Србије, која је пошла да ослобађа поробљену браћу, сишла са Мор 
 у извршењу једне контра-демонстрације, која има да одговори бугарској демонстрацији.{S} За дан 
х снова о будућности својој и амбиције, која је као млада, жилава, несаломљива стабљика никла и 
.{S} Болела ме је горко суза оне мајке, која се морала преваром ослободити свога детета, нека б 
питивала сам се преко једне болничарке, која је седела код нас у авлији.{S} Чула сам да је био  
ала нам је да ће остатак српске војске, која још није стигла у Пећ, обуставити своје одступање, 
едан мах се иза леђа споразумне војске, која треба да крене у Србију, налази место савезничке г 
 то се још боре последњи редови војске, која није престала веровати у добру срећу Србинову.{S}  
би главу.{S} Сећам се једне моје тетке, која је и новац и накит и акције држала код себе.{S} Би 
 гунђања и изрази незадовољства гомиле, која је све своје невоље њему приписивала и на њега сру 
настаде оскудица хлеба и навала гомиле, која поче већ отимати јела, и оне спустише капке на про 
аса их гази и надире.{S} Урлање гомиле, која је већ сагледала плен очима и пружила му руке, над 
страдања, која се не гаси у мраку силе, која не изчезава под ударима насиља; она мисао која не  
тире неколико сати дужине или још боље, која је непрекидна од места одакле смо јутрос кренули д 
ешно дете дрхтало је не толико од зиме, која још не беше озбиљно припретила, колико од страха,  
ну везу са Солуном и пуне возове хране, која стиже у ове крајеве, где је авет глади и оскудица  
али по један нов губитак наше отаџбине, која се све више и више сужавала, тако одавде сад већ с 
тле уздржавали.{S} Као после грмљавине, која је претила огњем и од које су задрхтале горе и пла 
умраку просто осећају и крупне гласине, која извире из дубине груди — Гледам, сироти људи, са к 
ше умесиле у тесто дебели слој прашине, која обично покрива тле овога друма, а сасушена трава п 
то и о пророчанству неке старе Туркиње, која је некој нашој госпођи рекла:</p> <pb n="82" /> <p 
ре и догорела дрва.{S} Из једне гламње, која букти, пишти вода; далеко негде из ноћи арлуче пас 
ајанственога предсказања и боне слутње, која нам се тога часа насилно и свирепо утискивала у ду 
дарима насиља; она мисао која не умире, која увек живи, која надживљава све што је трошно, све  
ш једном да се отргнем од утицаја масе, која повуче човека за собом као речна матица лаки чамац 
е улице чује се само бат коњске копите, која креше о камен у калдрми и разлеже се из пусте улиц 
 друма; свађају се неки око једне кофе, која је испала из туђих кола.{S} И што зора више осваја 
догађаја, ево те историјске катастрофе, која је за име Карађорђево везана, ево прославе стогоди 
ан гомиле очајних жена и прокисле деце, која су поседала на набацане своје ствари, целе своје и 
ћајући се, сетила сам се једне старице, која је познавала мајку и која је окупала кад је умрла. 
ноћи отпочела борба на Биначкој Морави, која је имала да сузбије бугарски дрзак ноћни препад.</ 
на мисао која не умире, која увек живи, која надживљава све што је трошно, све што је <pb n="24 
 мисао о славној новембарској офанзиви, која је Аустрију стала жртава и срама а нама донела сла 
ље, док он није малаксао од многе крви, која му је текла из прибијене руке, те смо се искрвавил 
а морао изазвати запрепашћење у Армији, која се још налазила на левој обали Мораве.{S} Мало час 
 те одлуке поведена реч и о артиљерији, која не може даље из Пећи, већ се мора ту уништити, вој 
која ипак стрпљиво чека.{S} На ћуприји, која премошћава речицу Неродимку, која двоји село на дв 
нима господаре Шопен, Григ и Чајковски, која отказује службу девојци што је слаткише за жур куп 
оведени и сами размишљањем о злој вили, која руши све што Србин зида.</p> <p>Ноћ поче јаче да о 
а тешка питања којима су се сви бавили, која су све бринула и којима нико решења није умео наћи 
 у оној ужасној <pb n="590" /> згомили, која се укрштала и тискала у Призрену, изгубио је и гос 
.{S} То је та земља на којој смо никли, која нас је хранила и коју смо бранили; то је та земља  
пажњу гомиле.</p> <p>На широкој пољани, која се простирала пред нама, полегало је по земљи неко 
косице потоком суза а затим приђе жени, која се још не дизаше и пољуби је у чело, другарски, пр 
 чекао...</p> <p>Равна тој бесној бури, која се завитлала над мојом Отаџбином, ломила се и у мо 
 друма повукли и предали лаганој смрти, која их већ грчевито грли; сретају се већ и мртви, који 
д немила до недрага и живио од милости, која му је пружана, верујући увек да ће се вратити на с 
алеко тамо тињање неке бледе светлости, која се причињава као звезда која је догорела пала с не 
 кров од густога дима те у тамној ноћи, која као црни декор чини стране и залеђе слици, пожар о 
и сумрак.{S} Бојећи се непогоде у ноћи, која је на косовској ширини много страшнија и сматрајућ 
је могло избећи да се кроз тишину ноћи, која је владала, не осети да се ту нешто дешава.{S} И у 
 нас немилостиво ваљали.{S} У Ђаковици, која је остала за нама, дошло је до <pb n="700" /> пушк 
еној команди или о изгубљеној породици, која је можда већ прошла или је отишла неким другим, не 
утне наочари.</p> <p>У другој гомилици, која живо промиче улицом, чујеш глас једног мобилисаног 
ог.{S} Ту је, у једној пустој долиници, која се спушта до обала Дримових, усамљен хан на путу а 
е једнога Краља учинило би да у војсци, која треба да задржи непријатеља, клоне дух и више него 
астртом по столу и држећи у левој руци, која је дрхтала, билетен Врховне Команде, настави да пр 
S} Она је седела на својој црној бошчи, која јој се сва уваљала у блато.{S} Кад је позвах да се 
им и Качаничким и старом царском џадом, која преко планинскога венца води из Кумановске равнице 
м, као што оди сен и пође уском стазом, која од развала Светога Арханђела па левом обалом Бистр 
у, незаштићени више својом артиљеријом, која је остала с оне стране Дунава, а изложени нашим ба 
гона.</p> <p>- Тога часа и том одлуком, која је потекла само потребом да поњавицом заштити децу 
бини и опседнута у једном углу гомилом, која је и сама једва дисала због претрпаности.</p> <p>Н 
итељево упоређење са усијаном планином, која бљује лавину.{S} То упоређење поче да расте, да се 
топлој соби, седећи на крилу материном, која би ми то причала, страх ми је дизао косу у вис а д 
и историје и једном родољубивом чежњом, која је у доба буђења свести о слободи, задојавала неко 
 петролејска лампа, под плавим шеширом, која је са једнога стола осветљавала собу, једва је неш 
 Ко не би примио једну мајку с дететом, која по овако пакленој ноћи бега испред Бога и испред н 
ружимо.{S} Излазе из кола жене с децом, која су до сад, увијена у ћебад преко <pb n="683" /> гл 
стајали, повела разговор са познаницом, која седи на једноме дењку у последњем вагону воза који 
м тренутку победио ону неодољиву неман, која му је стално шаптала у ухо својим пискавим гласом; 
о, све што је кратковремено; она мисао, која бачена и у гроб, разбија песницом гробну плочу и в 
чекали дивизију која ће спасити Косово, која ће нам обезбедити бар овај крај Србије, и — многи  
се човек обраћа човеку.{S} Срећа је то, која разорава наук Божји и отуђује ближњега од ближњега 
обећава светлост сунца.</p> <p>Та вест, која се шапутала и гласно казивала, која је пролетала и 
, мирна и мистична румена полусветлост, која је још већом тајанственошћу опчињавала слику око м 
 планине.</p> <p>Као васкрсла прошлост, која се забринута дигла из гроба да бди над очајном дец 
под собом Обилићеву медаљу за храброст, која је све дубље у блато тонула...</p> </div> <pb n="2 
а догледало се далеко, далеко кроз ноћ, која је већ почела да се провиди.{S} У дубини тамо, иза 
шли смо и даље лагано а кроз глуву ноћ, која је лежала на мртвој вароши, чуо се из неког далеко 
оњи спрат и уђе у једну пространу собу, која је, вероватно у редовним приликама, служила за шко 
е водио жив разговор о борби на Косову, која је још трајала и која је управо и обезбеђивала нас 
 што гушћим покровом да покрије Србију, која преспављује последњу ноћ на своме тлу а затим, од  
 повлачи грдну дебелу мастиљаву линију, која се разлива по чаршаву и добија облик плаве маљаве  
е?“</p> <p>Тући непријатељску батерију, која се иза болнице сакрила, значило би изложити ватри  
тало од некуд залуталу српску батерију, која ће навући борбу и са њом гнев непријатељев, смрт и 
ка врата, у мрачну и велику просторију, која заузима цело приземље а служи као штала за коње.{S 
} Њен тихи и мукли глас доби нову боју, која је бивала све јаснија што је више одливала душу, к 
у црнини, посматрајући замишљену слику, која се пред њом развијала, размишљала о каквој сличнос 
азио сам на једном од двораца светиљку, која је, као утрнула жеравица, једва продирала кроз прљ 
рији, која премошћава речицу Неродимку, која двоји село на две неједнаке половине, још већи мет 
обећава сувоту под собом.</p> <p>Стоку, која је до малочас била у штали, чим је кроз отворене в 
т.{S} Понео сам и једну празну мањерку, која је лежала крај ватре, рекох да захитим где год вод 
ку неорганизовану, неповезану; поворку, која сем заједнице невоље, не представља никакву другу  
за собом да сагледам ону тужну поворку, која се лагано кретала и гмизала по друму.</p> <p>Када  
.</p> <p>Млада жена у војничкоме оделу, која је хтела с њом да се споразуме, била је Францускињ 
 гомилу.</p> <p>Кад мрак обгрли гомилу, која се ваља друмом, тада она губи од оне своје тужне ж 
Горе и Качаника.{S} Враћаш се у гомилу, која очајно и упорно и даље дрежди пред начелством, и с 
ом набавило и чувало за највећу невољу, која нас је чекала у планинама.{S} Било их је чак који  
не на његовим оронулим бедемима; песму, која час личи на задњу реч самртника, који се очајно бо 
ч, ижљуби децу, пољуби још једном жену, која се није ни будила да види свога друга и немо изађе 
прстићи студени.{S} Замолих једну жену, која је седела крај мене, да и она види, да ми и она ка 
о још један поглед за нама на Приштину, која је утонула у таму.{S} Чим је с вечери непогода ста 
к, за богат лов и добру срећу Новичину, која се с дана на дан све више помаља, све јасније указ 
и речи, не реметећи ничим глуву тишину, која је под манастирским сводовима царевала, краљевске  
 овако ноћу у Грачаницу.</p> <p>Тишину, која нас је стално пратила, од једном проломи врисак пр 
сикира и сече фијакер те подлаже ватру, која на сред калдрме букће и око које се промрзли греју 
ше вочиће, те кара с Краљем уђе у масу, која је прекрилила друм.{S} Стари војници би познали св 
е се сједињава у једну црну, живу масу, која се креће друмом као црн облак.{S} И мање је разгов 
ним валима; осећам већ по телу топлоту, која унапред пржи; осећам како ме засипа топао пепео ла 
је било завесе и кад сам дунуо у свећу, која је осветљавала собу, споља је продирала нека бледа 
 на крвавим обалама, понесена младошћу, која сем материнске још друге љубави није окусила, поче 
њем се спрату осветлише собе светлошћу, која се кроз шалоне, као танке и светле паралелне линиј 
родире те се под неодређеном светлошћу, која се рађа из сусрета дана и ноћи, приказује све увел 
е ли бар старац дотрајати да види децу, која су се јуче растала од мајке и њему гроб поверила;  
муке подносили некада.</p> <p>Нас децу, која смо слушала ову причу, подиђе нека језа.{S} Она пе 
ори, нису кадри више зауставити бујицу, која је већ преплавила северни део Србије; ту је сазнао 
ир је још држао у руци угашену свећицу, која се разлила, те му восак покапао и искитио цветићим 
 заборавили би већ и на ту стару причу, која је још тињала само као далеко неко и тамно сећање. 
униционих, санитетских и профијантских, која су наши вочићи са напором извлачили из дубоких про 
а енглескиња Леди Пеџет, <pb n="130" /> која се решила да остане у Скопљу, те прибрала све заос 
и жагор гомиле бегунаца, <pb n="290" /> која је савијала из чаршије у једну ранију бочну улицу  
 и тишина, мукла тишина, <pb n="453" /> која ти се причиња као онај мир који настаје кад самртн 
ва да одстрани клонулост <pb n="574" /> која се из душе заразно ширила кроз цело тело.</p> <p>Н 
ије то жалост за животом <pb n="146" /> која је те сузе изазвала, војник са Куманова и Цера дав 
опље изаслало депутацију <pb n="127" /> која је Престолонаследнику Александру понудила предају  
 сад постаде ватра пакла <pb n="687" /> која је лизала из крвожедних чељусти које су очекивале  
и тужна осећања?{S} И како та осећања — која нам као далеки глас прошлости својим муклим и приг 
ај крај Србије, и — многи су веровали — која ће нам и Скопље повратити.</p> <p>На фронту, који  
<p>— Да она права, а ова наша.</p> <p>— Која наша? — запитах га, не могући још никако да га раз 
је друга пољска? — виче други.</p> <p>— Која? — одговара му неко из гомиле око ватара.</p> <p>— 
S} То је цела „колона тимочке дивизије“ која ко бајаги жури негде.</p> <p>Сви почињу гунђати, м 
е од пламена из камина осветљена соба а која тако јасно осветљава паметну и изразиту фигуру баб 
атоварена сандуцима, која вуку вочићи а која причају о трагедији једнога народа.</p> <p>Да допу 
врати је у логор.{S} То је била наредба која је обустављала помоћ Србији.{S} Ту је наредбу и ње 
речи до речи.</p> <p>То је била наредба која је обустављала покрет воза и наређивала ђенералу д 
над Скопља, те се по где кад чула паљба која је допирала отуд, где су данас <pb n="128" /> патр 
е граду сиђе низ мотку тробојна застава која се ту успела 13. октобра 1912 године.</p> <p>Наста 
е бродови, на којима ће се вити застава која означава спас онога, што је преостало од читавог ј 
 Крагујевца звоне у ушима.</p> <p>Брига која је светину морила било је питање <pb n="541" /> о  
ше мене и подамном.{S} Бојала сам се да која кућа не падне на мене, да ме не прегазе коњи, да м 
нака и руши се она величанствена зграда која се простирала од јадранскога до јегејскога мора и  
S} Под њим се развила серпентинска џада која обавија као змија Јелицу те је далеко под собом мо 
светлости, која се причињава као звезда која је догорела пала с неба, у нама та појава изазва и 
 мирно и непомично, као гвоздена стража која бди над уморним пешацима.</p> <p>Ватре се нису сме 
ли на бојишту.{S} За таљиге везана коза која храни дечицу успут и коју је толико обујмило блато 
, некад у старо време, била нека аждаја која је ждерала децу.{S} Падне тако пред село па писне  
 спојене те изгледају као ватрена змија која је полегла по коси једнога узвишења које се, освет 
авну пољану протеже се црна жива линија која се креће, повија, гамиже као оно кад мрави из мрав 
дрхтала, избележена једна дебела линија која полази од Мокре Горе и води Лимом на Пријепоље па  
 се јежевичком косом поставила батерија која је сад већ бројала шеснаест топова.</p> <p>На тај  
читавог низа планина, узноси Проклетија која дели воде и ограђује питому Метохију од дивљих пла 
 клетву четрдесет хиљада српских мајака која ће клетва, као оштра јесења слана, сасушити венце  
н тукао Бањицу митраљезом.{S} Деца нека која протрчаше улицом, рекоше да су Немци код Калемегда 
који је загушио друм.{S} Несретна мајка која носи на леђима свој <pb n="380" /> најдражи терет, 
а отац који носи кућу на леђима и мајка која води уморну дечицу за руке; заробљеник промрзо, по 
 главице вире из влажних ћебади и мајка која ће за који дан у каквом јарку на путу родити и чет 
ме тренутку био наше поуздање, светиљка која нам је бродоломницима означавала обалу спасења, са 
осула је по која бледа и слаба светиљка која трне као свитац у мрачној шуми.{S} По пољу, испред 
сти месец, исте околности: једна војска која верује да је победилац и предаје се победничком за 
ких новинарских легенда, нису ни војска која је Хинденбургу стекла маршалску палицу а своме имп 
чића над којима више не бди снажна рука која их је штитила а час на таман гробни шапат прошлост 
прославио смрт Синђелићеву, и она пушка која је из руке малога Книћанина оборила Ћаја-пашу — св 
чнога ђубрета и коњског зноја са седала која се крај ватара испаравају.</p> <p>Код појединих ва 
} Сутон који је све више освајао, магла која се спуштала и дим, који се надносио над жалосним р 
ова и зато су увек више патила она села која су им била на путу.</p> <p>Рекох, домаћини се забр 
он само изазива још већу језу кроз тела која су мрзла оне липљанске ноћи а не загрејала се студ 
тупа и блесава, данас видиш свежа; чела која си сретао изборана и забринута, данас видиш ведра  
а више не може добити, тако исто гомила која ипак стрпљиво чека.{S} На ћуприји, која премошћава 
као у гробу, све спава.{S} Спава и сила која је завитлала косом над нашим главама, спавају и на 
њава; оборени се товари утоварују, кола која су посрнула у јендек узносе се раменима на друм; о 
мрси још више страховити сплет.{S} Кола која су надрла из бочне улице ушла су међу кола која су 
ља то била једна бескрајна поворка кола која је непрекидно милила друмом три дана и три ноћи.{S 
— заврши показујући на она дворска кола која вуку вочићи.</p> <p>— Та да, тако нешто — одговара 
амо на друму узносе људи на леђима кола која су ноћас у мраку загазила страном у јарак, други п 
 и пропушта без коментара по једна кола која лаганим ходом излазе из авлије начелства.{S} На ти 
врани их рашчупали; леже поломљена кола која су се озго с друма скрхала и нису се могла оправит 
ноликости.{S} Тешка црна мунициона кола која води трећепозивац а вуку снажни и рогати државни в 
{S} Сви они журе да измакну испред кола која ће доцније кренути- и закрчити друм.</p> <p>А доле 
а селу и тешко се провлачећи измеђ кола која су закрчила друм и људи који су полегали у сред бл 
ике приближнога снимка једне групе кола која ће у току од пет минута проћи крај гомиле уз коју  
надрла из бочне улице ушла су међу кола која су ишла другим правцем и сад се не могу да окрену; 
страном у јарак, други претоварују кола која су се скрхала, трећи поткивају коње, који су обоси 
 дахчу и посрћу немогући да извуку кола која сваки час упадају у пролоке, а две три снахе које  
дире се један наредник да се макну кола која су се испречила на сред друма; свађају се неки око 
 је већ закрчио дуги низ воловских кола која су евакуисала болницу.{S} Пред начелством су се то 
ан који бљује лавину и претрпава насеља која су, верујући мртвом брду, дрзнула да му населе под 
е жртве за њену слободу; то је та земља која покрива и сише младо и нежно тело мојега јединца.< 
е тренутку као госпа из народних песама која обилази гробове по разбојишту славе и посматрао са 
 /> усамљеност, тишина у природи и тама која све изједначи, те ти изгледа као да предмети и не  
 ће и мраз и глад и патње; они у колима која иду у Митровицу, полазе на тежак пут страдања и ис 
 тако различне судбине.{S} Они у колима која слазе у Солун, после неколико сати путовања, избећ 
ање српске војске и, према обавештењима која је влада имала, та се храна већ налазила у Медови. 
ти, али, не може се преварити у фактима која познаје.{S} У осталом, ни савезници неће изостати  
 које су се дотле задржавале по местима која су, само пре неколико дана, изгледала још да су ва 
а три метра од обале, шалупу са Немцима која се из магле као из какве заседе на један пут појав 
 квасили јој топла материнска недра, на која је жудно очекивала да притисне свог јединца; њу су 
ви питамо и сви га укрштамо питањима на која чичица не стиже ни да одговори.</p> <p>— Грађани,  
 и квасили ми топла родитељска недра на која сам жудно очекивао да загрлим свог јединца; засипа 
, те сутра одох понова и нађох врата на која ћу закуцати.{S} Али ме г. пуковник није могао прим 
} Што <pb n="438" /> ће ми њихова имена која нити би их могла оправдати нити ублажити ругобу по 
 једнако засипа.</p> <p>Је ли то лавина која се слила са усијаних планина те ваља долином и пла 
ведра срца и не слутећи да је то година која ће донети догађаје које је прошла година, можда не 
то једно на друго, залегла се змијурина која о сунчаноме дану излази да се уклупча на освећеној 
шко у томе тренутку заболе горка истина која ми сину пред очима, истина да у Србији само армијс 
 откосе.{S} Задрхтала је утроба мајчина која је донела и набрало се чело очево које је збринуло 
ош не креће и ако пред њим стоји машина која је стално под паром да би наредбу о покрету могла  
са овога пропланка на коме влада тишина која припада гробљу.</p> <p>А тамо под Шаром и Карадаго 
ра се очајан родитељ.</p> <p>— Па кујна која и сад у Призрену има свој редован јеловник и пропи 
т; не она која пости и метанише, не она која клечи пред олтаром и крсти се не разумевајући ни м 
нова, дотле непозната побожност; не она која пости и метанише, не она која клечи пред олтаром и 
оре и допуњавао их, враћао се на питања која је већ једном био поставио и уопште, чинио је све  
прошапта он у одговор на педесет питања која су се ускрстила са свих страна.</p> <pb n="269" /> 
ини ућута.{S} Величина и множина сећања која навалише на њу при помену тога дана, узбудише је и 
ј су се енглеске лађе ломиле о утврђења која су сами Енглези подизали, а републиканска се франц 
ме вароши.{S} Одатле ће штитити одељења која се још повлаче.</p> <p>Бугари већ наступају отуд,  
цала, као неко више биће, као она госпа која се у средњевековним романима диже ноћу из зидина с 
head> <p>То је била ноћ од 12. новембра која се спустила над Призреном.{S} У први мах тамна, ка 
амиже сав тај свет, права блатна језера која, кад се прелази са једне на другу страну улице, тр 
рива више осовине у житка блатна језера која испуњавају пролоке.{S} Светина, која се натоварила 
и отаџбину, коју смо ми напустили, зора која покушава да пробије тмину и разреди је успева само 
га коса изгледа као од прегорела пухора која се још држи док је први дах не развеје.{S} Још сам 
<p>Поноћ је одавно већ превалила, ватра која је горе у брду ждерала каре, лафете и сву осталу о 
рено као и душа моја.{S} Неодољива бура која је долазила однекуд са далеких страна, загрљена са 
 стоји запањен и гледа у ту гомилу меса која лежи под поломљеним колима.{S} А мало даље, једна  
дин је Јанковић затворио за собом врата која су иначе од јутра до вечера стајала широм отворена 
ред погледом, издижу се неколико дрвета која се на ведром небу јасно оцртавају а над земљом леб 
лела дрва и фијуче око високих минарета која се у ноћи узносе те се причињавају као надгробни с 
, воће, од оне масе солунских продаваца која се обично начети на огради солунске станице и са у 
јатељ не би зграбио, јер су то она деца која ће марта месеца идуће године бити регрути.{S} Тежи 
и!</p> <p>— Фиделица! — заврискаше деца која не би хтела да се растану од свога друга.</p> <p>А 
топла девојачка тела.{S} Све су то деца која су тек коракнула на сокак ал држећи се увек још ру 
те срце другаче бије.{S} Све су то деца која су до јуче прекјуче још седела на плоту, те отуд п 
очи час палиле час гасиле, као жеравица која изумире под пухором.{S} Код последњих речи њу савл 
{S} Изашао је блед и узбуђен и гомилица која га је нестрпљиво очекивала, опколи га очас.</p> <p 
а је, њега ради, једна дрвена караулица која је ношена на моткама.{S} Та караулица личила је по 
мобилисала и најзад, једна распуштеница која је хтела да иде у комите и обукла се већ била у ко 
ла, тамо је његова кућа, његова ћерчица која помаже мајци, његов Ранко, његов Бата.{S} Чекају г 
око уривена у земљу као надгробна плоча која покрива прошлост.</p> <p>Међу камењем тим, поникла 
унци а крај којих је ватру угасила киша која још једнако сипи.{S} Средином је улице немогуће би 
е непријатељ ватром ништио, за нама крв која се лије ђаковичким улицама и непријатељ који се то 
 јер се ту свршава граница једне државе која не постоји више?</p> <p>Ко је она?</p> <p>И, јесам 
а, постала је апатична и нема те појаве која би код ње могла изазвати какав нарочити утисак.{S} 
и промене на фронту, ни границе поплаве која је свако јутро и свако вече све више бујала и руши 
х паучине, црвоточине и подрумске влаге која је притискала груди.</p> <p>Учитељ, који је ућутао 
а леђима на стубац, опуштене једне ноге која јој се скоро вуче по блату а повијене друге под со 
 а гдекад можда и претераним.{S} По где која кола и оне на њима пропрати гласно саучешће гомиле 
ропрати гласно саучешће гомиле а по где која пролазе као кроз шибу и они на њима обарају главе  
се само испрекидане реченице или по где која реч, или узвик или куцање пивских чаша.</p> <p>— П 
су узимали реч постављајући само по где која питања.</p> <p>— Добро, примам те разлоге као опра 
фане пусте и затворене, само још по где која турска, горе у махали, али нико ни у њу не увраћа. 
 <pb n="273" /> ове страховите непогоде која их чека у пољу.{S} Застали су на праг кућни да се  
и се борио противу Турака и ако се нађе која пушка.{S} Него, веле, ако има кога таквог рсуза, б 
ном коњу.{S} Он је из моравске дивизије која одступа са Косова Дреницом и задржала се код села  
ка позицијска батерија Дринске Дивизије која стиже отуд са Дрине, са Суве Горе.{S} Када је 27.  
-Хана, те друм доби облик пламене змије која се репом ослонила на планину а главу спустила у до 
ајући мрзовољно дужину мастиљаве линије која ни прањем не може ишчезнути.</p> <p>— Да, још мора 
аринске мундире оне славне жандармерије која је 1862. године изгинула бранећи Београд од Турака 
 се није могло рачунати после ситуације која би им остала за леђима ако би кренули нама у помоћ 
ејом поче са свих страна да се запитује која ли је од њих трију задужила државу те је држава пр 
цртавао дубок бол који срећеш код мајке која цвили над драгим телом јединчевим.</p> <p>Промакао 
ик, мени изађе пред очи слика оне мајке која је мало час са сретним материнским осмехом изашла  
ује шкрипање точка и тихо стењање стоке која посрће.{S} Ућути се у то доба некако и сама природ 
ио би само лупање крила о зидове клопке која нити се може пробити нити из ње побећи.</p> <p>Нас 
даније сазна стање непријатељске војске која наступа за нама.{S} Заробљенички искази били су ма 
ицу и осујетили дејство бугарске војске која напредује јужним делом Овчега Поља, преко Штипа, с 
да онемогуће сваку везу бугарске војске која оперише од Ћустендила и Криве Паланке и оне војске 
Ћустендила и Криве Паланке и оне војске која је у Овче Поље избила преко Царевог Села.{S} То би 
 су ту ван вароши затекли логоре војске која сутра креће а и околност, што их ни у Липљану, мал 
.{S} На њој је непоузданим потезом руке која је дрхтала, избележена једна дебела линија која по 
 пратили благодарни погледи целе гомиле која се мало час гнушала.</p> <p>Тако је било код једно 
асно ситуацију! — гунђа један из гомиле која је сачекала воз.</p> <p>— Не верујем! — правда их  
 било оком схватити сву величину невоље која је кретала од јутрос.{S} Свако је видео само најуж 
 била је најхладнија ноћ оне оштре зиме која нас је у изгнанству пратила.</p> <p>Тешко је било  
 једна силуета.{S} Изгледа као сен жене која је негда, у древно доба, била узидана у сводове ов 
арност, већ и саучешће због зле судбине која је снашла.</p> <p>— Ваша љубав према нама, племени 
аш полако, тромо, корачаш путем судбине која ће једнога дана опет бити део српске прошлости, де 
пучине, и ти већ осећаш страх од дубине која је под тобом и од неизвесности која је пред тобом. 
владати.{S} Диже се, и из мрачне дубине која се под њом појави, поче се узносити над гомилом ра 
сина у њено корито; ослухну крик јејине која из камене дупље поздравља поноћ; ослухну тајанстве 
ао блага, тиха струја у вртлогу олујине која нас је носила.{S} Он охрабрен, настави:</p> <p>— Т 
" /> шум, једини поремећај тешке тишине која је лежала на овој мртвој пољани, на којој несретна 
е дуге ходнике као да се спасавам ватре која је здање захватила, слетела сам низ басамаке као д 
 у сну не би морио страх од крваве буре која је и кроз њихово село провалила и коју су дечица с 
гедијом, не зна се која тежа, не зна се која већа.</p> <p>Међу светином сабијеном у кућици и је 
љом, трагедија за трагедијом, не зна се која тежа, не зна се која већа.</p> <p>Међу светином са 
том у станични зид показујући где би се која војска налазила; дотле се виши чиновник иронично с 
 Била сам два три пут у близини гранате која се распрсла али нисам осетила ни једно парче да на 
ња.{S} Било их је ваљда око 40.000 деце која су по наредби поведена у збег, како их непријатељ  
је стрепе за децу своју и хиљадама деце која вриште од страха на крилима мајака својих.{S} Беле 
 неко пушкарање — рече неко из гомилице која се окупила око лешине.</p> <p>— Кад од прилике? —  
вића, добра домаћина и оца двоје дечице која са сестром му била међ нама, те ударише у врисак и 
не прозоре, сагледале ситне иглице кише која косо промиче.</p> <p>Улицом већ промичу нејасне и  
гледа могао си прочитати дубок бол душе која је прибрала и присвојила све наше болове.{S} Из ње 
хлеба!“ а сиромашна косовска села, кроз која смо пролазили, нису нам била кадра ни мрвице понуд 
м напрезањем извукли из ових блата кроз која се прошло; за овима опет пар малих вочића вуку неш 
напрезањем извлачили из свих блата кроз која се прошло; за овима опет пар вочића вуку нешто што 
која је сад већ одређена и неизмењива и која ће се сутра или прекосутра преломити.</p> <p>Зору  
це од које се отац немилосрдно откида и која сад, без очеве заштите, преживљују већ прве дане р 
 тугом која код ње изгледа увек свежа и која као да је сталан израз њенога лица.{S} Енглескиња  
негда збор зборила господа хришћанска и која је прихватила тело Лазарево после косовске катастр 
 борби на Косову, која је још трајала и која је управо и обезбеђивала нас да можемо допрети до  
е прелила крв и суза толиких покољења и која у својим недрима крије толике жртве за њену слобод 
 маса, која је очекивала с ове стране и која је за време дугог чекања све већма придолазила.{S} 
пажњу на гомилу која се ваљала друмом и која је промицала крај нас.{S} Обратисмо пажњу тек кад  
 себе вером, коју он никад није губио и која га је и на Руднику 1914 године тако сјајно послужи 
 избеглице недалеко одавде, у Краљеву и која, и не знајући да је он овде а слушајући тресак њег 
едне старице, која је познавала мајку и која је окупала кад је умрла.{S} Знала сам и где седи,  
не представља никакву другу заједницу и која се простире неколико сати дужине или још боље, кој 
штаба.{S} На спрату изнад овога, у соби која је управо над овом, станује командант Прве Армије  
љајући о сутрашњем тешкоме дану и борби која му предстоји а дојури један подофицир и рапортира  
Русији и Румунији, место питања о борби која се води на Страцину, на уснама свих се јављало јед 
веру из онога неизмернога извора љубави која почива само у материнској души; седамнаест пуних г 
"503" /> широким црвеним венцем од крви која се из ране излила на једну и другу страну чела, сл 
су далеко били од несретне немани глади која ће доцније, тамо у албанским планинама и на јадран 
х настаде у батерији жив покрет момчади која поскака са седишта и предузе све да припреми за од 
су волови стукнули, била је гомила људи која се испреплетала као клупче змија, те се сад распли 
не прешла сам једној познаници, госпођи која седи у истој кући из авлије, да чујем шта она мисл 
овину своју на милост и немилост пљачки која сад већ бесни у њиховом завичају; други су кренули 
пу пролазниковом, нема <pb n="75" /> ли која вест која подлеже трошарини светине.{S} То све бив 
дарежљиве руке београдских госпођа, али која још није пропојала.{S} Суђено јој је ваљда било да 
ех молитву, коју ни сам нисам знао, али која ми се наметала и из душе текла.{S} Магловита јутар 
<p>Друм пуст и губи се у јутарњој магли која је као танак прозрачан вео покрила лице земљино и  
вратили са Љум-Куле и вајкали се гомили која се окупла око њих, срео сам и једнога старога позн 
аљало је заменити ону прву крпу на рани која се сва натопила млаком, детињом крвљу.</p> <p>Око  
уго су, дуго разговарали о злој судбини која их је постигла.</p> <p>Када се већ разбуктала ватр 
гов поглед поче да блуди по оној даљини која се у сивој и бледој перспективи, без сенака, прост 
 би за времена спремио зимницу сиротињи која је избегла из <pb n="80" /> горњих крајева Србије  
у вери, у оној великој и узвишеној вери која се исказује у љубави према Отаџбини.</p> <p>Молили 
ришћанскога становништва моћи испросити која мрва хлеба.{S} Они, који су из Шумадије кренули на 
о гледајући предасе и подајући се смрти која га постепено осваја.</p> <p>Што ближе магли, у кој 
, човек по држању и човек по озбиљности која је са његових усана избрисала детињи осмех.{S} Он  
 ово превелико задоцнење због опасности која је претила возу услед упада Бугара код Предејана.{ 
уђењем изазваним непознавањем опасности која се приближује.{S} Што дубље средини вароши беле за 
ине која је под тобом и од неизвесности која је пред тобом.{S} Отуд кад угледасмо далеко, далек 
је сам саосећала као своје, и у несрећи која је снашла Србију, ја нисам издвајала своју личну н 
вцем, сем ако не утону у мраку и у ноћи која све наглије обавија гомилу.</p> <p>Кад мрак обгрли 
е као кад се човек усред пламена у кући која гори, смеје смехом онога коме је величина трагедиј 
љама на путу, о злу времену, о оскудици која је збег пратила, о тешким тренутцима при напуштању 
S} Понудио сам и њима што сам и двојици која су ме пратила и тако сам их петоро увео у ону бедн 
 боног призора и приђох једној гомилици која је још увек гунђала што смо се овде уставили.{S} У 
мунија? — узвикује професор, у гомилици која је застала пред једним дућаном и толико новим прис 
 о својим најближима.</p> <p>У гомилици која је на овој мразној ноћи, на пустоме друму, увијена 
ови бегунци журе ка железничкој станици која је још увек преплављена светом.{S} Јутрос је отиша 
на мрачну улицу те осветлиле пут војсци која нам последњу наду доноси.{S} То је била једна врст 
ије и јасније изражавала контура вароши која мирно почива у долини.</p> <p>Сви данусмо душом.{S 
вук звона и са тога места, чак и у души која је обамрла, буди успавана и тужна осећања?{S} И ка 
 са влагом под увелом и угаженом травом која је врискала под стопалом.</p> <p>Изабрали смо мест 
ана умором од пута, мразом и оном тугом која код ње изгледа увек свежа и која као да је сталан  
и бринуо, шетајући оном оголелом алејом која води у подофицирску школу или пустим парком, који  
товаре новости.{S} Пошли би оном алејом која десном обалом Вардара води ван вароши, тамо где је 
странама његовим језиво проћи над реком која се доле у дубини ваља и хучи.{S} На врху тамо, где 
ова дечица, ни једно не плаче за мајком која га је оставила, ни једно не пружа ручице да га мај 
у, остаде на столу не плачући за мајком која га је оставила.</p> <p>Начелник погледа у мртво де 
 сретнемо на бојишту са пруском војском која је, окићена победама, дошла са далеких фронтова.{S 
оћи.</p> <p>Том страном Вардара, обалом која се од ослобођења Скопља зове Кеј Војводе Путника,  
ала сам му ознојену слепоочњачу марамом која је вирила под његовим јастуком.{S} Најзад, поче да 
ни посланици да би се користио заштитом која ће њима бити обезбеђена.</p> <pb n="547" /> <p>— М 
се терет бриге <pb n="510" /> над децом која су њој остављена.{S} Пробдила сам многе брижне дан 
ине, осветљава неком мистичном маглицом која, као покров изаткан из прегорелих сунчаних зракова 
ја и капија; завија затим једном улицом која се нешто мало пење и долази до једне велике и угле 
х којих је полегао волујар и, под кишом која га је квасила, спавао тврдим сном.</p> <p>Из кола, 
х руку од материне крви, обливено кишом која је с вечери почела да лије и засуто гранатама које 
ћ, осећање, мисао свога доба; она мисао која је за велико дело ослобођења понела читаве планине 
 изчезава под ударима насиља; она мисао која не умире, која увек живи, која надживљава све што  
х крвавих дана.{S} Младост је она мисао која се не угиба под теретом страдања, која се не гаси  
ере и умири се до сутра у јутро.{S} Ако која мајка, кад јој дође ред, не хтедне дати дете, ажда 
ала да кане киша и где кад је и пала по која кап али све до пред вече мучило се небо да тек о н 
S} Ту силуету овамо и онамо осула је по која бледа и слаба светиљка која трне као свитац у мрач 
ста по страни, ван друма, па често и по која ватрица плане.{S} Крај једне од тих ватара седе дв 
 још само врео пепео покрива земљу и по која догорела гламња се пуши.{S} Људи се дижу из гомиле 
или смо га тамо крај друма да чека смрт која ће, ако не раније, ноћас кад стегне мраз извесно н 
иковом, нема <pb n="75" /> ли која вест која подлеже трошарини светине.{S} То све бива и с тога 
у.{S} Први октобар донео нам је ту вест која, ма да је међ нама изазвала узбуђење, никога ипак  
родирала нека бледа, водњикава светлост која је на мрачноме зиду пројектовала рупу прозорску из 
ивала магла, срео је тамо горе светлост која се буди.{S} Та светлост изгледала је као отварање  
ам да будно и трезвено видимо стварност која се тако нагло, тако стрмоглаво развијала.</p> <pb  
ју последњу, најкраћу ноћ у животу, ноћ која му остаје од пресуде до извршења.{S} Осећање је то 
уо 23. у ноћи.{S} То је она страшна ноћ која је решила судбину Београда.{S} Он је <pb n="44" /> 
 у стилу Луја XIV.{S} То су она кола, у која се прежу два пара бираних коња, окићених сребрним  
е војвода Мишић и диже са стола наредбу која је лежала међу хартијама и у којој је он дебелом ц 
сао револвер, он узе још једном наредбу која је лежала на сточићу, да је понова прочита.{S} Нар 
 смо и немо посматрали пламену страхобу која је буктала пред нама и сви смо у томе тренутку јед 
га је посматрао ону величанствену борбу која ће ослободити Београд; час на службу Божју одслуже 
 већ били спремни да приме и већу борбу која се одиста од тога часа и развија.</p> <p>Као да се 
вара једноставну и снажну српску државу која слази у косовску и скопску равницу.{S} Ту на месту 
арош а по уређењу и читаву једну државу која плови по мору.{S} Ту су радње и трговине, ту касин 
 нисам осећала само саучешће но и снагу која ми се повраћала.{S} Ја не знам шта је то било у њи 
но, гунђајући још увек и грдећи господу која злоупотребљава свој војнички чин.</p> <p>Ја сам се 
>Старац диже руку и рукавом обриса сузу која му засветли на трепавицама, окрећући <pb n="506" / 
ад Приштине, не би ли дочекали дивизију која ће спасити Косово, која ће нам обезбедити бар овај 
едан метак ослободио би и читаву армију која је одсечена с оне стране Мораве, која мора бити за 
рховне Команде, настави да прати линију која је бележила положаје наших трупа на Моравском прав 
е коњу не би ли што пре стигао батерију која је већ измакла друмом.</p> <p>Испред трнавске меха 
ла је најзад прићи му и скрушено, речју која дрхће у грлу, рећи:</p> <p>— Време је, Господару!< 
 мајка престрављена том војничком речју која за нас жене и мајке значи исто што и смрт.</p> <p> 
лакше да натури грчкоме народу политику која му се наређује из Берлина али га Венизелос претиче 
ских дубина и најзад догледали светиљку која казује где је обала.</p> <p>Сви дижемо главе охраб 
 ће им казати.{S} Аустријанци уз војску која окупира вароши воде и војску шпијуна.</p> <p>— Нећ 
 вере и колико поуздања дочекују војску која је стигла у помоћ.</p> <p>— Како да не, читава јед 
њим, тамо дубоко у души, последњу жишку која догорева, покушавајући да из ње распири топао жар  
итраљеза.</p> <p>Он погледа тужно пушку која му је лежала на коленима.</p> <p>— Шта велиш, пушк 
висмо пут не обраћајући пажњу на гомилу која се ваљала друмом и која је промицала крај нас.{S}  
дали крај друма и очајно гледали гомилу која крај њих пролази и иде даље.{S} И стока, ненахрање 
пају се као потоци у једну густу гомилу која креће друмом.{S} Али узаћи на друм, угурати се и у 
м, не скидајући погледа, посматрао силу која је протутњала друмом и отишла даље у ноћ.</p> <p>— 
{S} Ви ми наводите <pb n="328" /> земљу која у свакој генерацији има три хиљаде књижевника, пет 
но остаје на месту, истреса руком земљу која му је запала око врата и обзире се око себе:</p> < 
мало пре поменусте Француску, као земљу која не штеди своје људе.{S} Па добро, дозволите ми да  
де би један снимак обухватио сву невољу која од Прокупља до Приштине тек чини једну целину.{S}  
рњи прозор, разредио је нешто мало таму која у том делу цркве влада, те се њена фигура јасно оц 
зиком наивности да задиру дубоко у рану која је жегла Краљеву душу.</p> <p>— Имаћете, имаћете!  
 је баци на ватру, младу посечену грану која за собом повлачи житко блато.</p> <p>— Их, болан,  
начина ни могућности да избегне судбину која га очекује.</p> <p>Живота још има само на двема кр 
/p> <p>— Мислио си, зар, избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Савладан већ тешким ми 
:</p> <p>— Мислио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Кад год се старац, у о 
м гласом; „Мислио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?“</p> <p>Погинути на Косову, г 
запазити како она предосећа злу судбину која чека ову децу, онако као што је само мајка кадра п 
а, у страховиту мећаву, у бесну олујину која је помамно витлала тога часа Косовом; ушли смо у з 
кроз које Величанство поздравља светину која му аплаудира и кликће.{S} Та кола су ево доспела н 
ице, као златна киша, испунише помрчину која је у толико гушћа била што су се ватре већ почеле  
ине са снежним врховима.{S} Кроз тишину која још влада, као глас гладних вукова, продире арлука 
о и нико од осталих није реметио тишину која је настала, као да су сви били под истом сугестијо 
анака по блату, разорио је мртву тишину која је до мало час владала, те кроз тесне и мрачне ули 
к тамо крај реке и просече ноћну тишину која је лежала над паланчицом.</p> <p>Кад је већ навука 
афској станици затече он телеграфискињу која је беспослена читала неки стари број београдских н 
, радије сам пристао да узнемирим госпу која се беше сва предала себи и својим мислима.</p> <p> 
и се прихватио мало хлеба те жваће кору која је отврдла у ранцу.{S} Знаш већ како је на одмору. 
је ућутала и загледала се помно у ватру која је догоревала.</p> <p>Тама је почела да се проређу 
и кише.{S} Под мутном дневном светлошћу која се тек развија, на станици се железничкој издваја  
ово црно око; видех и преломлену вилицу која му је унакажавала лице...{S} Видела сам га лепо, п 
ом кућом затекли смо још једну гомилицу која удара алком у врата и чека <pb n="212" /> хоће ли  
ле пећину, друге збирале лишће и шумицу која ће нам служити за постеље а треће су на оној малој 
 сео на сред авлије, на једну столичицу која је ту остала како су се деца играла.{S} Он нам је  
 професор показа на газибабску узвишицу која пресеца скопско поље са северне стране, иза које и 
о сад слушам понова и целу нанину причу која ниче из пробуђенога сећања.</p> <p>— Мени је било  
орелој ватри.</p> <p>Сен стаде на плочу која јој је до малочас гроб покривала и осврте се најпр 
љали своје врхове а Призрен је била реч која је у смрт звала и смрт слатком чинила.{S} И када ј 
ана лично познавао и знао га из бораба, које су се 1914. године водиле код Прибоја у Санџаку, н 
сао сам се упоређења ових двеју појава, које чак и немају довољно сличности за упоређење, па ми 
.{S} Или је можда, под утицајем болова, које је озледила својом исповешћу, и мисли, које су је  
преко пучине.{S} По броју становништва, које је на њему, он преставља скоро једну малу варош а  
И, навикнути множином догађаја и брига, које смо последњих година превалили преко глава, да и у 
да према извештајима савезничких влада, које су примиле на себе нашу исхрану, храна већ мора би 
/> Промичу војници заостали из команда, које су јуче овуда прошле, рањеници који су се сами ева 
ло час велике поворке изгнанога народа, које ће сад ускоро прва зора пробудити.</p> <p>Тишина к 
ј вести догледао онај почетак догађаја, које је потпуковник предвиђао.{S} Допрле су до нас и по 
и још читав низ таквих заносних бајака, које су нас опчињавале све док нам се детињи мозак није 
 су се утисле стопале несретних мајака, које су оставиле овде своју дечицу, опростиле се са њим 
а, да би се приступило извршењу одлука, које су на њој донете.</p> <p>Помоћник команданта Врхов 
воња од људскога зноја, покислог одела, које се пуши и испарава и мокрих обојака и опанака.{S}  
и како тешка она друга половина невоља, које нас очекују?{S} И како ће ти људи слабе душе подне 
з Крушевца, који је био други и Скопља, које је било трећи збег по величини, потеже све у Пришт 
 појединости о крвавим уличним борбама, које су се 24-ог водиле на Дорћолу и о пакленој борби н 
знаним и незнаним кланцима и дубравама, које је овај несретни народ засејао својим гробовима.</ 
ном мрачним мислима и очајним одлукама, које опредељују и јунаке његових романа, већ тада се оп 
ије требала да буде награђена невољама, које су само нама намењене.</p> <p>— Верујте, господине 
нео муљ и освојила маховина; у дупљама, које камење гради, просуто једно на друго, залегла се з 
и ту проводи дане са совама и буљинама, које се легу и шестаре по осталим празним просторима пу 
а конак!</p> <p>Пред арнаутским кућама, које су поштеђене, стоје босоноги арнаучићи и узневерен 
спуштао и поводио се за својим мислима, које су се у овој тамној средини пуној људи, дима и мра 
ше историје — изазивају у нама беднима, које је усов садашњости немилосрдно претрпао, тежак бол 
србина убијаш.{S} Ко зна да међу онима, које ја треба сад да убијам, нема и рођака мојих, јер п 
 а ми настависмо пут забринути вестима, које смо чули.{S} Заробљеник ми се придружи опет, али н 
/> <p>Био сам јој благодаран на речима, које су ме могле бар за тренут да утеше; за тренут само 
забринута, данас видиш ведра а у очима, које си сретао угашене, видиш сад како се уждио зрак.{S 
рави у њој оно место од пре сто година, које је његовом неукаљаном имену толико неправде нанело 
љају, да ни шеснаест девојачких година, које су некад представљале само године детињства и снов 
черњега мраза.{S} Био је то звук звона, које је негде у даљини тихо јецало.{S} Како је сунце ве 
речи била је израз оних тешких осећања, које смо од јутрос сви понели крећући на пут изгнанства 
 пратња а пратила су их још и три коња, које је Краљ по где кад узјахао, али је радије ишао пеш 
м осмехом на уснама!</p> <p>Од вечерња, које нам је дечанско звоно објавило па до ноћи, тако је 
андант трупа нових области, оних трупа, које бране нашу источну границу од Козјака до Валандова 
ртавала су се у ономе руменилу од жара, које се проткивало кроз модри дим.{S} Ја сам чуо алакањ 
апредовање непријатеља на југу од Шара, које угрожава Дебар и закључи, према свему, да се одсту 
о и кретање бугарских трупа испод Шара, које <pb n="554" /> су после заузећа Тетова и Гостивара 
амакао међу ситне вале несташнога мора, које се у рану зору, као дете при буђењу играло весело. 
дећеш како, уз мали свежањ неких аката, које дотични господин носи у руци, улазе у купе као нов 
шкињу и женскињу по више слојева блата, које збира већ неколико дана по приштинским улицама, об 
ицу да срче зрак; гране у млада дрвета, које су се биле повиле под теретом снега, исправљају се 
"552" /> је било одвојити се од детета, које сам сахранио пре две године.{S} Знао сам где га ос 
он и сети се малога, љупкога кученцета, које је пре шест месеца измолио од једног пријатеља и к 
 ред да купи неколико козјих ћевапчета, које ће из једних старих новина, на сред приштинске ули 
 осваја.{S} Светиљке на прозорима кућа, које су домаћини већ напустили, погашене су; догорева ј 
могао је у тренутку расула и безвлашћа, које је претило да се зацари у Скопљу, појавити се из с 
ре.{S} Он је чуо већ од првих бегунаца, које је срео, да је Врховна Команда отишла <pb n="636"  
х је сагледао и мало младих Црногораца, које је он собом чак са Дрине повео.{S} Али је, према и 
се и игра кроз милијарде кишних иглица, које су наквасиле пепео око ватре и догорела дрва.{S} И 
и типови који су дотле бегали од сунца, које никада ниси срео на улици, ни на пијаци, ни пред в 
 књизи и у животу; Једну од оних прича, које казују толико пута већ казану истину, да је матери 
 вароши из оних заносних, старих прича, које су опчињавале наше детињство.{S} Чаробност слике м 
дну причу, једну од оних вечитих прича, које се кроз сва доба понављају и у књизи и у животу; Ј 
и предасе и увијајући се понова у ћебе, које јој је било готово спало са рамена за време живога 
је са ње већ Бугаре у Књажевцу и борбе, које су се у самој вароши водиле.{S} Вратио се са једни 
з узбуђења, навикнути већ на те појаве, које ће све чешће и чешће бивати што даље идемо.</p> <p 
крилима мајака својих.{S} Беле заставе, које сад већ извесно ките цео Чачак, попадале би још је 
у од њега; заставе, оне славне заставе, које су у рату за ослобођење водиле српску војску на Ја 
 канцеларије, све благајне, све архиве, које су се довукле до Призрена.{S} Зграда је од јуче и  
адар.{S} Трупе, које су већ овде и ове, које се повлаче с Косова Црнољевским кланцем, могле би  
обичајених узвика и издирања на волове, које је свако од њих водио за узицу и тихо кретао за је 
ад су ми до руку долазиле мрачне књиге, које тако годе младој, сањалачкој души, ја сам овако за 
ој су дечије играчке и оне старе књиге, које је он дугих зимских ноћи прелиставао и она икона н 
 двориште, полегали спавачи те им ноге, које су испружили ван кола, влажне од ноћашње кише.{S}  
цир чупа из душе последње остатке наде, које сам ја везивао за долазак Моравске Дивизије.</p> < 
или и кријући једно од другога погледе, које је мутила суза у свачијем оку.</p> <pb n="289" />  
езан отисак стопале на њему.{S} И воде, које су легле од кише, с једне и друге стране друма, за 
е напустили радње и избегличке госпође, које немају стрпљења да код куће сачекају мужеве.{S} И  
ри и друго особље из штаба Прве Армије, које се у соби под војводином нарочито искупило и чекал 
</head> <p>Завршиле су се ратне ферије, које су биле настале после крвавих испита на Руднику и  
еном пушчаном паљбом.{S} Затим затишје, које одједном пресече страховита <pb n="134" /> експлоз 
шу, већ настају и прве куће призренске, које се на левој обали Бистрице пењу уз стрму страну и  
ветина арлукала и смејала се.{S} Пушке, које је буковички прота благословио на Орашцу, и које с 
 сенке, џбунови велики као шуме а јеле, које су окитиле подножја Проклетије планине, изгледају  
у освојеној Србији.{S} И те слабе силе, које наступају с Косова, не представљају војску бољега  
ници на време стигну и ослободе Скопље, које су Бугари већ заузели били.{S} Ослобођењем Скопља  
у а гломазну руку на његово слабо раме, које се под том тежином угиба и злобно се кезећи шапће  
сем, кад ми наиђосмо, што прнуше вране, које су се прокисле одмарале на крстовима и дубоко тамо 
 разумем, јер разумем ваш бол.{S} Тане, које вас је погодило, није размрскало вашу руку, оно је 
гли преко Саве.{S} Причају људи и жене, које су због страха пробдиле целу ноћ, те су извиривали 
орбе из 1912, 1913, 1914 и 1915 године, које је ова батерија, од које се он никад ваљада није о 
идем овим друмовима и кроз ове планине, које сам гледао са Врдника, као роб, и да ме прати стра 
ти крвљу својом, то су баш оне планине, које сам онда са Врдника догледао, онда, када сам целив 
 уставили се ту и полегли као орлушине, које су пале на одмор.{S} Шар, који се од јутрос доглед 
ају су тамо, ван вароши, још и касарне, које су претворене у болнице, претоварене рањеницима ко 
знао рећи.{S} Ма да је то бомбардовање, које је он преживео, учинило тежак утисак и унело паник 
в које су се његова младост и поуздање, које га је увек пратило, до сад стално буниле.{S} Неко  
и ми садашњост задаје!</p> <p>Поуздање, које су топовски звуци у нама пробудили, само је за час 
ача од насиља великих.</p> <p>Поуздање, које су нам вести са бојишта потхрањивале, почело је би 
 <p>— Ама да ли...? — отегох ја питање, које је требало да искаже сумњу.{S} Још ми се тамо, на  
тање: па сад?{S} С тога је моје питање, које се укрстило са њеним мислима, толико изненадило.{S 
учитељ, да ми одговори на једно питање, које сам му поставио још тамо негде, измеђ Липљана и Шт 
са цигарете или да је угасе.{S} Ћутање, које то прати, даје о ој слици пуну тајанственост.</p>  
 другога.{S} Најзад да прекинем ћутање, које је младићу дало прилике да настави мислити о својо 
 један кварт знао за новост и узбуђење, које је услед те новости у њему настало, пође да се шир 
у; или је осетио да је то оно поколење, које ће донети суд о томе да ли је ово епска легенда, ш 
огрнули коње, волујари повадише камење, које су подметали под задње точкове; они, који су ишли  
токе а придолазе све нове и нове групе, које су јутрос раније кренуле.{S} Све просторије поседн 
роз Црну Гору опет на Скадар.{S} Трупе, које су већ овде и ове, које се повлаче с Косова Црноље 
 Ађутант заустави једне муниционе каре, које су вукли четири мала и мршава вола.{S} Крај вочића 
.{S} Указујући на модре планинске масе, које се око Скадра узносе и које ведра ноћ јасно оцртав 
зини Кадибогаза.{S} Софијске дипломате, које су по свом наименовању заступале интересе споразум 
је према Књажевцу и софијске дипломате, које су по наименовању заступале интересе споразумних с 
ело и дрхтавица да нас осваја.{S} Дете, које је дотле било доста мирно, поче понова да се тресе 
ењивали носећи освећене и тешке ћивоте, које су пратили калуђери и свештеници са свећама у рука 
ета.{S} Оно страховито ватрено огњиште, које смо сад из близине посматрали, изгледало је као не 
орима појавише светиљке, лампе и свеће, које голе руке почеше да износе ван прозора како би бац 
и.{S} Једва сам стигла до теткине куће, које због те јурњаве а које због страха.{S} Кућа је бил 
су бедне, прокисле и промрзле породице, које су целе ноћи прележале на станици не би ли добиле  
з власти, видела је и угледне породице, које у Београду нису могле ни до Калемегдана без аутомо 
овор и савет.</p> <p>Поједине породице, које су се већ до Приштине напатиле и не питају и не че 
а 915 године.{S} Призренци и избеглице, које су решиле да остану у Призрену, са очајањем су шап 
уклим гласом речи кроз стиснуте вилице, које као да је грч стегао.</p> <p>— Шта је ово? — понов 
 са коња, пети се у седла.{S} Гомилице, које су се прибрале на разговор, растурише се и свак по 
сне приштинске чаршије, те се гомилице, које је спровод просеко као оно чамац воду, нанова збер 
трпљиво на сат.</p> <p>Све те гомилице, које су искуљале из уличице где је начелство, сливају с 
 дебљим од самих наплата, па двоколице, које вуче коњић ознојених ребара и усанулих кукова, за  
ане штале, изведене су узане степенице, које воде на први и други спрат.{S} Степенице за први с 
ега се прибрала чаршија.{S} Две горице, које се износе из мора и чине као неки оквир панорами о 
х очију, које плаве а које црне косице, које попрсканих хаљиница крвљу а које покривена лица ма 
овијати, шибље се и жбуње умири; птице, које су нас по гдекад о дану надлетале, скрију се а буб 
ле, двоспратне, блатом олепљене кућице, које су се начетиле око станице.{S} Једини осветљен про 
даље, једна мајка сва у крви и детенце, које још и не ходи, грчевито се држи за материн скут и  
од свога друга.</p> <p>А верно кученце, које се, предосећајући трагедију од јутрос окуњено пову 
нутак из свога детињства.</p> <p>Сунце, које се дубоко нагло западу, још је слало зраке али су  
елник му главом показа мртво невинашце, које је лежало на столу лица покривена џепном марамом и 
ше да живим.{S} Освестило ме је одојче, које ми је било на рукама и син који је дорастао, те ко 
е заједно ту у близини у једно дућанче, које је раније служило као адвокатска канцеларија а сад 
спунише се предвече и посетиоци њихови, које <pb n="88" /> си данас сретао улицама забринуте, в 
пољ.{S} Биће да су то капи српске крви, које су кануле на једну успавану традицију и у душама < 
ће те себичност стално срести код људи, које сте задужили у животу, а великодушност код оних ко 
опкаљују збијене гомилице тамних сенки, које се кроз дим једва назиру, добија све тајанственији 
о крваво парче земље на коме смо никли, које нас је одојило и одхранило; робоваће наши оцеви и  
 је озледила својом исповешћу, и мисли, које су је одвеле далеко негде, сасвим и заборавила да  
31" /> одвлачила ме је од тешких мисли, које сам као терет носио на овоме путу, те сам се осећа 
им данима, враћао на помисао о судбини, које се толико бојао да га не прати, њему би се старачк 
 ће се наложити ватра и уношење ствари, које су биле још на коњима, колима или у самом блату пр 
кцију на Пчињи.{S} Трупе нових области, које се нагло довлаче са албанске границе, имале би зад 
 за тренутак оборили главе.{S} А вести, које су стизале са бојишта, само су <pb n="31" /> још п 
Вас су тешиле билетени и варљиве вести, које су надлежни радо пуштали, или и сами варани или у  
ветину и ако непосвећену у појединости, које су влади погоршавале бригу.</p> <p>За време тих се 
 крај пута; сретају се већ и самртници, које је глад и мраз савладао и који су се крај друма по 
?</p> <p>Ја заустих да га са поуздањем, које сам до малочас имао, уверим да ћемо овде остати, а 
е: уздахом или сузом или немим ћутањем, које је кадро и највећи бол да изрази.{S} Ено га један, 
ији, јели су по кафаницама приштинским, које су првих седам и осам дана још и покушале да снабд 
а, на тесноме простору пред начелством, које су до сада тумачиле сваки долазак обичних кола и а 
 мањерку под главу а покрио се ћебетом, које се натопило кишом.{S} И госпа у црнини оборила је  
другом својим, мојим несретним дететом, које још никако нисам имала снаге да одвојим од недара, 
а где вечерас морамо заноћити.{S} Небо, које се цео дан мучило и грчило, с вечера се проли те у 
лица покривена џепном марамом и на ово, које је лежало на моме крилу.</p> <p>— Шта ћемо са овом 
српске властеле и расуло и растројство, које је из те заваде клијало; лукавство и зла воља изна 
ојом се тегле ова кола, уздиже се брдо, које носи град призренски и овај се горе, на висини, ја 
 нарочито ћутао.{S} Али оно његово око, које ме је тако оштро гледало, питало ме је:{S} Од куд  
тпуно освојила и пробила таму.{S} Село, које се до мало час, при светлости ватре и тамној ноћи, 
о леже једно крај другога које обувено, које босо, које склопљених а које отворених очију, које 
војници кроз мрак и носе на глави сено, које су почупали ко зна из чијег пласта; други носе од  
ојој канцеларији, лежи згужвано платно, које је требало да буде разапето на тријумфалној капији 
о крај другога које обувено, које босо, које склопљених а које отворених очију, које плаве а ко 
ше стеже, хладноћа просто реже а блато, које је покрило друм, после оне силне кише, замрзло се  
живела као огромна, пространа прошлост, које сам требала да се досећам, да је прибирам у памети 
им поуздањем човека навикнута на борбу, које ни у часу слома не ишчезава.</p> <p>— Верујеш ли о 
и снажна побожност, слична незнабоштву, које се клања сунцу и непосредно из свога божанства црп 
дашњост, и оно оронуло камење на граду, које прича о слави једнога народа и ова дворска кола на 
 виши, коштуњави учитељ, светлих очију, које се у полумраку просто осећају и крупне гласине, ко 
које склопљених а које отворених очију, које плаве а које црне косице, које попрсканих хаљиница 
 да вам кажем ствари које се не казују, које су поверљиве.</p> <pb n="40" /> <p>— Ако су поверљ 
о се виде осветљена лица и покрет руку, које се пружају и повлаче, те изгледају као неке тајанс 
атран сарадником на томе великоме делу, које ће изложити све оне надчовечанске напоре и све вел 
слов који сам јој дао.{S} На томе делу, које ће се несумњиво једнога дана јавити, било као исто 
 румен; онако као што у обамрломе телу, које је смрт већ загрлила, још тиња самртникова душа.{S 
ово доба.{S} Ено, тамо у Пауновом Пољу, које догледамо с друма, лежи Сврчин, двор Милутинов, гд 
према свему, да се одступање ка Битољу, које је било решено на Рашкој, не може извршити.</p> <p 
и дозволила поремећај стања на Балкану, које је створио Букурешки уговор.{S} Према томе, ето ва 
а како продире кроз оне рупе на дувару, које смо затисли.{S} Кад се отворе врата, да ко уђе или 
> <p>Враћајући ме таквом једном вечеру, које је — претрпано догађајима који су се низали кроз п 
самога себе, срамота ме била и од оних, које сам сретао успут; мислио сам сви знају да сам Срби 
:</p> <p>— Знаш ли, бога ти, војниче, - које је доба ноћи?</p> <p>— Прође давно поноћ! — одазва 
 ли одагнао навалу мисли <pb n="291" /> које би га као раздражени рој осица спопао и мучио дуго 
а чак и оне трећепозивце <pb n="186" /> које је мало час запостављао; и настаде да се одмах веж 
правиш мат, на то и ни на <pb n="39" /> које друго.{S} Е, сад нека дође неко па нека каже: „Ама 
елео да заспим.</p> <pb n="660" /> <p>— Које је ово село?</p> <p>— Рогово или Рогача, тако нека 
м):{S} Како то?</p> <pb n="481" /> <p>— Које? — пита онај мрзовољни.</p> <p>— Па то, за Немце и 
</p> <p>— Па ево, ово је крај!</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово што видите!</p> <p>— Ама зар крај? — 
 рећи ће помоћник командантов.</p> <p>— Које? — запита Престолонаследник.</p> <p>— Питање исхра 
качио и исцепао целом дужином.</p> <p>— Које то? — пита га младић.</p> <p>— Па то што песма каз 
других „дивизијских и пуковских колона“ које су вукле жене и кућне намештаје разних официра, на 
их а које отворених очију, које плаве а које црне косице, које попрсканих хаљиница крвљу а које 
до теткине куће, које због те јурњаве а које због страха.{S} Кућа је била затворена а неке ми ж 
главе и о онима које му тек предстоје а које не уме и не може да сагледа нити да предвиди.{S} Д 
осице, које попрсканих хаљиница крвљу а које покривена лица марамицом.{S} Леже мртвих девет анђ 
е обувено, које босо, које склопљених а које отворених очију, које плаве а које црне косице, ко 
гама и око себе, сећајући се ваљда доба које је ту легло <pb n="565" /> да почива; погледа тамо 
сам на своју руку.{S} И то ће бити доба које сања мајка, доба када ће он на своја млада плећа п 
 се сну, који одликује младост као доба које се мири са <pb n="213" /> сваком бригом и невољом. 
една држава, било је још српских држава које су живеле и које су постојале.</p> <pb n="580" />  
 али, ви морате помишљати да има појава које изгледају могуће а у ствари су немогуће.{S} Ја на  
<p>Под утиском догађаја, слика и појава које су ова три дана минуле крај мене, лежећи несан под 
 је вера није одвојила ни од оних снова које је некада будна сањала, и које је као сунчане зрак 
ме би имала и бити разлика између књига које су они написали и оних које ми будемо писали, те и 
ца.{S} Деветоро леже једно крај другога које обувено, које босо, које склопљених а које отворен 
 погледом пратила оних четрдесет хиљада које су пролазиле мимо нас путујући у смрт.</p> <p>Још  
обом а мали мртвац, другарчић мога чеда које ми је лежало на крилу, остаде на столу не плачући  
ења, душу му обузима неко осећање стида које га мучи и са којега он не диже главу и избегава да 
 то доба, је ли то стање једнога народа које даје услове да се он поведе на велика дела; да ли  
 Мишић пред само извршење одступања, за које су већ издате наредбе, предлаже офанзиву.</p> <p>У 
 скрхао сто година нечувених напора, за које су се неколико поколења крваво жртвовала.{S} Лакше 
још што, што он није сазнао.{S} Оне, за које се мислило да су обавештенији, јер имају везе или  
ни мислио на даље повлачење из Пећи, за које се дотле све грозничаво спремало.{S} Развезали су  
оварују каре, трећи да побијају коље за које ће везати стоку а четврти пођоше до реке по воду,  
ргуменат сем вести које су се чуле и за које нико није умео да потврди одакле су и како чуле.</ 
ици, који не знају шта ће са собом и за које нико не зна шта ће са њима.{S} Па онда регрути, ст 
еца скопско поље са северне стране, иза које избија кумановски друм — онде и ни корака даље.{S} 
ава.</p> <p>Овако удаљеноме од догађаја које смо преживели, удаљеноме од патња које смо поднели 
аја, остаће последња као заштита армија које се повлаче пред њом.</p> <p>Цело то по подне, посл 
ослених фанатика и бугарских комитаџија које би тога ради бугарска влада упућивала у Маћедонију 
или би страха и трепета хиљадама мајака које стрепе за децу своју и хиљадама деце која вриште о 
 ме страх чућу сад већ оних шест пушака које значе крај живота онога несретника, чија ми се сли 
едузимамо офанзиву и поред свих прилика које нам је војвода Мишић изнео о стању аустријске војс 
у крај очију слика оне двојице коњаника које смо синоћ срели испред Чаглавице и који су хитно ж 
адога писара и четири везана разбојника које су младићи живе похватали.</p> <p>Многи бегунци, к 
те.{S} Била су два угледна наша учитеља које сам по имену ја већ по одавно познавао, један млад 
Септембра падом Београда и низом невоља које ево још трају.{S} А одмах, на почетку тих невоља,  
ог тренутка извешћа о последњим борбама које се воде на путу од Косова ка Призрену.</p> <p>Када 
 сам, опажао и саосећао само у појавама које су се збивале око мене или допрле до мене јер, уча 
е хоризонту појаве бродови са заставама које носе спас ономе што је преостало од читавог једног 
 тако а није друкче изведено, о жртвама које су поднете и које ће се поднети, о беспућу кроз Ал 
азговори су се водили о великим бригама које су лежале на влади.{S} Војска је зашла у планине б 
рије једнога народа, заносним легендама које су се ткале на ткиву разапетом измеђ гусала и исто 
е ни једнога дана не подајемо заблудама које су искључиво дипломатији дозвољене.</p> <pb n="72" 
зговор о разним приликама и неприликама које су овог или оног постигле због те господе са архив 
снажном светлошћу.{S} Некада, у бајкама које сам слушао у зимске ноћи крај бабина колена, замиш 
 месечина почиње да се означава сенкама које предмети оцртавају за собом.{S} На ватри се пламен 
мах помела и почела колебати у одлукама које је сваки био донео.</p> <p>— Ја остајем па шта Бог 
 се од јутрос много говорило о пљачкама које су Арнаути извршили над бегунцима, који су пре нас 
и и са разних висова слазити ка обалама које сунце греје.</p> <p>На тим пустим обалама проводић 
је душа била набрекла јадима и невољама које сам саосећала као своје, и у несрећи која је снашл 
ако повукао у се те размишља о невољама које је претурио преко главе и о онима које му тек пред 
 стење као раздражена животиња и гумама које су се ојеле; па онда мала сељачка кола са вочићима 
е у зрак и упутише се тамо ка планинама које су пред нама.</p> <p>— Хоће ли ови преко мора? — п 
 превије, јер му је ране превила крпама које је откидала са свога одела, па се боји да се не за 
елников телефон: сазнали смо да трупама које долазе у Србију командује ђенерал Бају, да ће фран 
ечери почела да лије и засуто гранатама које на све стране праште.</p> <p>Свет се расуо по куку 
џбине, везани једино телефонским жицама које од зоре до зоре зврје измеђ Митровице, Куршумлије, 
еоским колима, таљигама или двоколицама које се ненадлежно унеле у ред.{S} Та војничка кола пре 
ј тамници осветљеној воштаним свећицама које су мајке припалиле док нас децу нахране и опреме н 
 дипломатији тај чин извесним захтевима које поставља као цену за своју неутралност.{S} Кад Спо 
у као надгробни споменици над гробовима које престављају кућни кровови, износећи се из магле у  
а са вочићима као срндаћима и точковима које је обмотало блато слојем дебљим и од самих наплата 
ју као срндаћи и разглављеним точковима које је обмотало блато слојем дебљим од самих наплата,  
ости са фронта, допуњујући их гласовима које је ко од њих побрао у некој канцеларији где је пос 
ине повео.{S} Али је, према извештајима које је већ имао о снази непријатељевој, увиђао како је 
а била обавештена чак и о оним детаљима које је власт можда нарочито прећуткивала или их ни сам 
 које је претурио преко главе и о онима које му тек предстоје а које не уме и не може да саглед 
 лежи улицама избачен из кућа, о коњима које су увели у собе, о народу који је затворен у цркви 
амару.{S} Шта ће се са осталим стварима које су се довукле до Призрена а шта са породицом?{S} К 
ће вече и ноћ безвлашћа или са властима које нису моћне ништа извести, ништа спречити.{S} Међут 
 издате све остале наредбе о дужностима које су се дале предвидети.</p> <p>Кад је ноћ већ пала, 
 мртва ручица не може је принети устима које су се исушиле од пољупца смрти.{S} До њега мала ле 
.{S} Те су групе разговарале о утисцима које је сваки појединац понео са овога воза.{S} Могло с 
ли?{S} Остао је толики свет по варошима које су освојене.{S} Овако, куда ћете?{S} И ми сами не  
но бранити Србију.{S} И ове планине, на које са пењемо и које ћемо залити крвљу својом, то су б 
ља Милутина били приштински сајмови, на које су се слегали Дубровчани и Венедичани <pb n="267"  
ујући очима на вагоне <pb n="109" /> на које је свет нагрнуо али у које се, пре свих осталих, б 
ад на његовим коленима, оно поколење на које ће пасти сва тежина зле судбине или сви благодати  
целу шуму па хајде, нађи ти сад дрво на које би се могао попети и склонити од пожара.</p> <p>Ве 
с био већи разлог стрепњи но мртвило на које смо се већ свикли.</p> <p>— Ко зна, биће ватрица?  
елом црвеном писаљком подвукао место на које се позива.</p> <p>— Колико је мени позната наредба 
ли прескакати да би нашли суво место на које се може стати.{S} Тамо где си мислио да је суво уг 
силом оружја задржати место у вагону на које они што су без оружја немају право.{S} Госпође <pb 
 у Скопљу, јер га саката од силних рана које је некада стекао, нико није у војску звао, ни у мо 
 је прибирам у памети.{S} И нико не зна које је доба ноћи, нити ико зна колики нас још догађаји 
јанствених прашума ових великих планина које се уздижу над нама и сабрале овде на сатански збор 
у, да не озледим целину њенога казивања које је код мене оставило тако дубок утисак.</p> </div> 
и неког енглеског артиљеријског одељења које одступа из Београда.{S} Ови туђинци, који су до пр 
 превалила.{S} Из гомиле светога камења које лежи заривено на бистричиним обалама, једна се пло 
оја је полегла по коси једнога узвишења које се, осветљено, издваја из оне тамне масе.</p> <p>— 
м механом једну гомилицу официра и коња које су сеизи водали друмом.{S} Кад се приближи мало го 
 које смо преживели, удаљеноме од патња које смо поднели, мени тадања Србија и њена судбина све 
олуну већ има довољно савезничких трупа које би могле ступити у акцију, ако би та акција била п 
нутрашњост ове необичне куће, са ватара које опкаљују збијене гомилице тамних сенки, које се кр 
чка седница Владе и Врховне Команде, са које се Престолонаследник вратио тако уморан, одржана ј 
ати своје рођено тле или себичношћу, са које нису хтели да се удаље сувише далеко од својих има 
ик и спусти ствари баш крај те ватре са које је пала увреда. — Ви грађани мислите...</p> <p>Она 
рокислу шињелу, оборене пушчане цеви са које се слива киша, маршира тромо неки одред трећепозив 
турска собица са почађалом таваницом са које, као покидана једрила, виси паучина и лелуја се од 
 стока могла узнети натраг на Јелицу са које се спушта.</p> <p>Једнога тренутка заустави капета 
е у вагон, носећи једну црну бошчицу са које је капала вода и остављала мастиљави траг за собом 
чећи гломазне точкове из дебелога блата које је покрило разривен и пролокан друм.{S} Напред јаш 
већ <pb n="473" /> ван домашаја граната које су тамо доле, замном, још исписивале небо светлосн 
неће више бити слободе до онога парчета које покрива наша стопа и које ћемо, праштајући се од с 
 један болан призор.{S} Три пара вочића које гоне војници, упињу се да извуку из стрме улице он 
нама пламенови са ватара и силуете кућа које као да се из сред пламена уздижу.{S} Већ допире до 
погледали око себе на оно неколико кућа које чине село а нас се десетине хиљада спуштамо друмом 
спречити.{S} Међутим толико је већ кућа које су домаћини напустили и које нико не чува.</p> <p> 
их турских кућа, било је и српских кућа које су широм отвориле врата онима, који су их пре три  
нога зида и преко кровова суседних кућа које су под њим, тако да се са њих догледа гомила крово 
ничном перону лежи читав логор породица које још од синоћ и ноћас чекају ту.{S} Усред воде, кој 
лики број појединаца и читавих породица које су га познавале, опкаљале су га, заустављале му ко 
егунаца, болесника и несретних породица које су целе ноћи кисле на станици, морају ћутати пред  
ћ међу ватрама, међу гомилама избеглица које су, по утринама око једне и друге стране друма, по 
ћ падају прве жртве несретних избеглица које ће се затим множити и низати дуго и дуго по знаним 
о тек доцније пришао.{S} Има и гомилица које су се сабрале и ћуте.{S} Стоји пет шест људи у кру 
 се преко кровова ниских турских кућица које јој суседују, тамо где се простире Широко Поље и д 
азнао ноћас на дежурању, било из депеша које су дошле или прошле кроз станицу, било из свог тас 
е скопљанском колеги а на основи депеша које је ноћас откуцао; долазе најзад и сарадници- „Српс 
ом тренутку, осећању разигнације против које су се његова младост и поуздање, које га је увек п 
крсти се не разумевајући ни молитве рад које се крсти; већ нека крепка, силна и снажна побожнос 
и 1915 године, које је ова батерија, од које се он никад ваљада није одвајао, водила.{S} И сада 
ађена је мала, спреда отворена шупа, од које две стране чине дрвени зидови а као трећа служи ка 
ов осећај — чежњу за оном домовином, од које су се пре пет стотина година одвојили.{S} И, једно 
ашо од ватре до ватре и тражи своју, од које је мало час одмако, па сад не може више да је нађе 
ајући се ни на коме дуже.</p> <p>— А од које то силе бегате? — пита нас арнаутин.</p> <p>— Од А 
е у дејство, те се разлеже грмљавина од које задрхта Чачак и преплашено становништво у њему.{S} 
у рату, она је смрт била слика ужаса од које и сад задрхћем кад ми изађе пред очи.{S} А мој нај 
S} Бојала сам се промрзнуће од влаге од које је дрхтало а дрхтала сам и сама уморена страхом, у 
тави дубок утисак судбина оне дечице од које се отац немилосрдно откида и која сад, без очеве з 
е грмљавине, која је претила огњем и од које су задрхтале горе и планине, што престрављени дану 
 си ноћас крај ватре видео као гужву од које су волови стукнули, била је гомила људи која се ис 
 траже неће ли срести своју породицу од које су их прилике раставиле, има и пакосника који зави 
узвишици под којом се простире варош од које се, из групе кровова који ти се чине као мрка и та 
 борба.</p> <p>На падинама Шаровим, под које нас води пут, избија с времена на време прамен бел 
а, чије је лице покривено марамом испод које вири прамен чупаве косице.{S} Кроз мараму пробила  
је миран као да није ни слушао примедбе које су се сипале као из рукава за сваким колима.{S} Ал 
и своје одступање и ту сачекати наредбе које ће гласити да са батеријом крене на тај нови фронт 
дан из <pb n="319" /> гомиле тражи ћебе које му је неко ноћас свуко с леђа; лута други и распит 
.</p> <p>Разговор скрете затим на борбе које се воде на овоме фронту, измеђ Качаника и Гилана.< 
љане.{S} Ту су се водиле последње борбе које су решавале судбину и овога задњега остатка Србије 
не осврћући се.{S} Па ипак наиђу појаве које су кадре скренути пажњу гомиле.</p> <p>На широкој  
и <pb n="27" /> и оборисмо брижно главе које смо, све од Рудника и Цера, високо носили.</p> <p> 
 дубоке пролоке, трагове, силне поплаве које је брза река, слазећи набујала с планина, разорава 
пођоше и канцеларије и команде и управе које су се дотле задржавале по местима која су, само пр 
о одвајати мрвице и бацати их у гробове које будемо копали у туђини; на тој ћемо се прегршти зе 
у они тврдили да су непријатељске снаге које слазе са Косова, врло мале јер су утрошиле велики  
ућа и брига, опремио је расушене таљиге које су се биле расточиле под стрејом, окрпио је ужетом 
ућу да непосредно уз ватру открави ноге које су промрзле о ноћашњем мразу у Липљану, а нису се  
изгледа та њихова судбина.{S} Са по где које капије извирује женско чељаде, људи су се извесно  
а пустих и празних, једва ако из по где које куће ко изађе или уђе или какав пас <pb n="129" /> 
ни, који још поврх товара носе и по где које дете; па онда магарци, па кравица коју вуче мајка  
п, покушао је уступ и да постави по где које питање али је капетан само одмахнуо руком не одгов 
 Не умем! — рече и погледа ме кроз сузе које му се набрале у очима.</p> <p>— Дај овамо ту свећи 
ицири су окретали главу да сакрију сузе које су и њима врцале на очи.</p> <p>Поноћ је дубоко пр 
да је то година која ће донети догађаје које је прошла година, можда нехотице, промашила.</p> < 
 Престолонаследник сад на карти, линије које су се од Призрена зрачиле ка западу и југозападу.{ 
 дубоко тамо, у прва доба наше историје које се ту, на томе крајичку Србије, који се сад прости 
 сјајно и искићено и доба наше историје које је са овим витезовима у гроб <pb n="564" /> сишло. 
но али ипак горко — Поверљиве су акције које непријатељ не сме знати да их не би осујетио или п 
несе собом поломљене и расуте све слике које нам мало час загреваше машту.{S} Студени дах прома 
их кола појављују се опет све оне слике које смо видели кад је прокупачки збег слазио лабским д 
е се све јасније назирати жалосне слике које је дотле крила ноћ.{S} Улицом јуре кола претоварен 
ни да их усаветује.{S} Ту су биле мајке које немају начина ни себе да умире а треба децу своју  
зују се на друму и мало затим две сенке које журе у сусрет нама.{S} Копите њихових коња равноме 
мало, па се већ догледају нејасне сенке које се кроз ноћ крећу измеђ ватара и чује се потмуло,  
дан мах створише испред мене, као сенке које су тога тренутка изникле из земље.{S} Заустависмо  
 се само чује тужно рикање гладне стоке које продире кроз ноћну тишину.</p> <p>Мраз поче јаче д 
.{S} На њој су донете и последње одлуке које су одмах и извршене — Влада и Врховна Команда напу 
аље за Липљан и Призрен.{S} Прве гомиле које су дошле и нашле су склоништа али нови, који су на 
 збирају се наново у гомиле, оне гомиле које стоје од јутра до мрака на улици очекујући нешто,  
лазе, са муком се пробијају кроз гомиле које су још синоћ поселе станицу и, где мало простора н 
!</p> <p>Нисам запамтила све оне невоље које су се <pb n="491" /> предамном низале, ко би их уп 
ри са никленим катанцима.{S} То су даме које су се решиле да напусте београдски корзо тек кад с 
то или бар била је јача пауза, за време које се он склонио из Београда.{S} Да ли је те ноћи или 
а друго и настаде мучна тишина за време које је можда свако премишљао о себи и о својим најближ 
 кад уздахом, где кад почивком за време које је прибирала сећања.</p> <p>— Био је леп дан, неде 
ју Дедеагач а Руси Варну.</p> <p>Кафане које су на подне биле разређене, испунише се предвече и 
 уклони; ту су биле <pb n="266" /> жене које нису знале где су им мужеви, те немају кога ни да  
е капетан и предвиђао.{S} То је одељене које је лично војвода Мишић упутио, да се увери о стању 
колонијица скопљанска, читају се новине које су стигле из Солуна и одушевљено се говори <pb n=" 
 разонођења, штампарије па чак и новине које излазе на броду.{S} И усред најпоузданије пловидбе 
, где су већ стигле на продају и новине које су изашле пред само подне и које се отимају од про 
ки топови а по Дунаву и Сави плове мине које су посејали руски минери.{S} Нек изволе сад!</p> < 
авном Метохијом, да се успну на планине које су Дрим обгрлиле и сађу на обале Сињега Мора, носе 
бацила је само поглед на снежне планине које су биле пред нама.{S} То је било моје последње виђ 
деца ваша; видите ли ове снежне планине које се око нас узносе, и у њима су деца ваша.{S} И јед 
обалама и далеко тамо назиру се планине које грле Скадар.</p> <p>Тамо сви жељно погледају, тамо 
ле би поћи овим путем преко Љуме, а оне које се повлаче Ибром, и које се налазе у Санџаку, могл 
теру чули од свога нишкога колеге и оне које путници са возова проносе дуж пруге.{S} Они често  
на а црн дим куља пластовима и гуши оне које обухвата.{S} Сад је већ пробијена и друга таваница 
 је добар, те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом, па ако још Новица буде имао мал 
 Бог добар те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом.{S} Све сам веровао да ће бити,  
 пружамо руку вратима казнећи тешко оне које је судбина већ казнила.</p> <p>Девојче је ућутало, 
љу да се посаветује; жене, нарочито оне које су биле без мужева, потрчале су у родбину и у позн 
 разудале, <pb n="20" /> дорасле су оне које су биле одојчад кад се син од мајке одвојио, и међ 
о с коња, протеглио се, дигао панталоне које су му спале и почео објашњавати једном војном апот 
чак пријатно ово његово наивно казивање које ме је разгаљавало као блага, тиха струја у вртлогу 
n="110" /> носећи тугу као једино имање које је спасла.{S} Њој је тек јуче стигао глас да јој ј 
м почетку поставио врло несретно питање које је код ње можда изазвало бол и тргох се не настављ 
нога задовољства причињавало ово лутање које ми је одлагало растанак са драгим теретом.{S} Чист 
а или, можда једно дубље и теже осећање које смо сви од јутрос понели полазећи из Призрена?{S}  
и.{S} Мало затим чу се опет неко пуцање које је трајало читавих по сата.{S} Мора да је било бли 
 јесам ли ја будан или је ово привиђење које ми је у полусну изаткало из оне гомиле мисли које  
 задовољства и туге и, све оно узбуђење које ми је давало снаге и моћи да мисао искажем, није м 
ични; леже стрпељиво, чекајући поколење које ће понова на том месту запевати песму <pb n="563"  
 плана, без намере, без циља; повлачење које цео свет гледа и које управо заједнички врши и и в 
 да добија неко нарочито и ново значење које су полусан, који ми се стално наметао, и мистичан  
 — узданух ја и опипах опет чело детиње које је још увек било влажно од кише.</p> <p>Један од п 
 понесу.</p> <p>Промакао сам кроз групе које су биле предамом и пошао бржим кораком, али нисам  
и бомба.{S} Немци потисли већ оне трупе које су се бориле на Дорћолу и у Душановој улици, заузе 
олоном заустави ту, у Блацу, те да каре које возе Краља не могу даље ићи.{S} Саопштавајући то,  
ају једно у друго и образују тешке масе које затим лагано плове као велике океанске лађе.</p> < 
ачка каква вест о ситуацији у земљи, те које долазак једне батерије са Дрине чак овамо у срце Ш 
ргнут а рањен, тешком ногом згазио дете које је лежало на друму, пробио му копитом утробу, па и 
и многе, многе друге скупоцене предмете које смо мучно и годинама текли.</p> <p>— И видите ли — 
е до извршења.{S} Осећање је то срамоте које изазива војникове сузе, осећање оне најтеже срамот 
 сад сам у њој гледала драго прибежиште које нуди спасење моме детету.</p> <p>Ушла сам у густ м 
придружиле и велике неприлике и тешкоће које је требало савладати да би се само из вароши изашл 
уће побацане по улици и поломљене, куће које су још гореле, њихове војнике пијане како вуку пља 
у да удели.</p> <p>Да ли је то саучешће које невоља јача у човеку или предрасуда или, можда јед 
 час упадају у пролоке, а две три снахе које иду крај кола сваки час подмећу рамена и младом сн 
давале младице бачене на ватру, младице које су се дуго опирале снази пламена и пискале а под с 
 одбранили несретне избегличке породице које су, на отвореним <pb n="126" /> вагонима, биле изл 
да међу мртвима видим оно неваљало лице које се, чини ми се још и сад увек, кад год говорим или 
леле врбе те ти изгледају као тужбалице које још нису дорекле своју запевку.</p> <p>Код извора  
је, који војводу извештава да избеглице које долазе са непријатељске стране причају, да су им а 
цима бити тетке.</p> <p>Иначе, гомилице које стоје крај ових, и не <pb n="540" /> обраћају пажњ 
е нечему.{S} Збира се у брижне гомилице које се међусобно обавештавају и теше.{S} Једна је гоми 
у.</p> <pb n="105" /> <p>А оне гомилице које се прибрале под каквом стрејом, дрветом или под ко 
бљим и од самих наплатака; па двоколице које вуче коњић ознојених ребара и усанулих кукова, за  
 камен могао разликовати од баре, улице које воде ка станици на једанпут оживеше и почеше се св 
је у горњи спрат, разорио већ степенице које воде озго а у светини ваља се по калдрми и превија 
како се повија, видиш уздигнуте песнице које прете, видиш децу изнету изнад глава да их не би г 
 друма, једва се догледају неке ватрице које трну као пламен у кандилу.{S} Ту је ваљада село ил 
ли дизале главе да видимо злокобне тице које су прелетале Београд, дотле је несретна мајка изви 
 Мали мученик је грчевито стегао ручице које су све испуцале од зиме.{S} Па онда седмо, осмо, д 
пире блажи ветрић, већ се догледа сунце које сја на јадранским обалама и далеко тамо назиру се  
чићима, допуњавају својим бојама; приче које се дубоко режу у душу детињу као ковано рало у мек 
у и причала дуге, топле и заносне приче које зимска ноћ и љубав, којим их стара <pb n="245" />  
а груди; па онда меће на колена девојче које га обасипа гомилом питања и које га слатким, детињ 
и је тога часа понова издахнуло јединче које сам носила.{S} Стеже ми се нешто у души и мал не ц 
озу су извесно бегунци из Митровице, из које се данас као и из Приштине, почело нагло бегати пу 
тин, враћајући се са празном корпом, из које је бегунцима распродао јабуке дивљакуше.{S} Запита 
звици допиру оздо, с друма.</p> <p>— Из које сте дивизије море? — виче неко из свег грла.</p> < 
22" /> се из даљине.{S} Патријаршија из које је некада, у далекој прошлости, никла српска вера, 
уморна, а по њој ниско полегла магла из које као кроз процепано платно, избија по где где оголе 
а ти све као једна, једноставна маса из које провирују осветљена лица.{S} Измеђ ватара крећу се 
 нагло сјаха и готово притрча гомили из које му је пуковник већ пружио пријатељски руку.</p> <p 
авица а у моме суседству, пред кућом из које је скоро пошао регрут, заурлука пас.{S} Зла коб је 
ењима прерађује и опет враћа у групу из које је потекла а одатле иде даље, кроз дућане и кроз к 
 часу ове тешке невоље враћао у душу из које је био изагнан.{S} И професор је ћутао извесно вре 
ња по снежним албанским планинама, кроз које смо лутали не знајући ни пута ни стазе и које смо  
такленим <pb n="538" /> прозорима, кроз које Величанство поздравља светину која му аплаудира и  
 чешће ките стазе, тако да кланци, кроз које бегунци оде, већ почињу личити на костурнице.</p>  
к стајали пред вратима, на улицама кроз које ће војска проћи и тек кад је пала мркла ноћ, повук 
 косовски ветар.</p> <p>По улицама кроз које гамиже сав тај свет, права блатна језера која, кад 
 је малено косовско село Чаглавица кроз које пролази друм.{S} Многи који су нашли ту заклона од 
ацији и препричавају разне новости кроз које још и у овоме очајноме часу провејава вера.</p> <p 
 положаја саме зграде на падини брда уз које се пењу призренске куће, прозори гледају преко дво 
их снова које је некада будна сањала, и које је као сунчане зраке уплитала у срећу свога детета 
ко Љуме, а оне које се повлаче Ибром, и које се налазе у Санџаку, могле би сићи у Пећ па одатле 
уковички прота благословио на Орашцу, и које су се прославиле на Мишару и Љубићу; пиштољи, који 
з циља; повлачење које цео свет гледа и које управо заједнички врши и и војска и народ.{S} Чега 
мо међу догађаје о којима је казивала и које је вероватно прибирала и сређивала, да би их била  
екати пребацивањем које сам заслужила и које би ме тешко пекло а савест ми оптеретило грижом да 
евојче које га обасипа гомилом питања и које га слатким, детињим гласићем, моли да их више не о 
онога парчета које покрива наша стопа и које ћемо, праштајући се од своје отаџбине, целивати и  
мо лутали не знајући ни пута ни стазе и које смо сејали гробовима наших <pb n="8" /> драгих; из 
 је још српских држава које су живеле и које су постојале.</p> <pb n="580" /> <p>— Па и данас.{ 
новине које су изашле пред само подне и које се отимају од продаваца.{S} У кафану су придошли и 
инске масе, које се око Скадра узносе и које ведра ноћ јасно оцртава и издваја, он вели војници 
е изведено, о жртвама које су поднете и које ће се поднети, о беспућу кроз Албанију и о свему о 
е већ кућа које су домаћини напустили и које нико не чува.</p> <p>Таква ситуација морала је заб 
у прибежиште где би се могло склонити и које би могло дати заштите; кроз Пећ се само пролазило  
оји су се узносили изнад мртве вароши и које је прве његов поглед сретао, учини му се да виде и 
.{S} И ове планине, на које са пењемо и које ћемо залити крвљу својом, то су баш оне планине, к 
све традиције наше, којих је он чувар и које смо залуд будили из некадањег дугог и предугог сна 
нај бол, саздан и сабран из суза и крви које су као две силне реке потекле нашом отаџбином; ниј 
чкој идеји, којом је био запојен и ради које му је и један брат пао на Куманову.{S} То је био к 
првих јежевачких кућа.{S} Нови положаји које би заузимали наши, били су посејани безбројним леш 
гласно настављајући вероватно ред мисли које је дотле у себи претурао.</p> <p>— За то да патиш! 
као отворена књига, казивао своје мисли које је морао дуго прибирати у себи, чекајући прилику д 
напуштајући за тренутак оне тешке мисли које су му биле нераздвојни сапутник, и погледао је там 
 у полусну изаткало из оне гомиле мисли које је мало час, већ својим првим питањем, изазвала у  
торије који га одводи на оне исте мисли које су пре годину дана, у часу кад их је исказао, изгл 
ехотично повлачи за собом безброј мисли које враћају човека у далеку прошлост, прошлост којој ј 
ма делила, те опроштена злослутих мисли које су је до сад мучиле, загрли сина и обли га сузама. 
е било гледати како су се бацале ствари које су се на колима довукле <pb n="543" /> довде.{S} М 
, натераћете ме још да вам кажем ствари које се не казују, које су поверљиве.</p> <pb n="40" /> 
увек на колену.</p> <p>— Ипак има вести које би могле бити утешне! — покушавам ја да и себе и њ 
н господин не хтеде ни да саслуша вести које је она носила са воза:</p> <p>— Не требају ми ника 
и у разговор, саслушао је све ове вести које, ма колико биле и непоуздане, ипак дају нешто пода 
зничавом радозналошћу пратила оне вести које су се тицале непосредне судбине Скопља.{S} Чаршија 
езничких чиновника.{S} Ови доносе вести које су на тастеру чули од свога нишкога колеге и оне к 
јући мужеве, који ће им потврдити вести које су у комшилуку сазнале, а домаћин уморан бригом ко 
ђе какав поузданији аргуменат сем вести које су се чуле и за које нико није умео да потврди ода 
 гледа али гута за љубав повољних вести које су и њега раздрагале.</p> <p>— Макензен нек абдици 
 узбуђен и под утиском неповољних вести које му је телефон казао — Куманово је већ евакуисано и 
вим сиротињским кровом, прикријеш вести које долазе с фронта а саопштиш крупне и утешне вести о 
и за Отаџбину, да има и других дужности које Отаџбина тражи од својих синова, он ми је горко пр 
ушта нас оно тешко осећање бескрајности које нам је до сада притискивало душу.</p> <p>И шапћемо 
/> која је лизала из крвожедних чељусти које су очекивале да нас прождеру.{S} Прозебли, што смо 
вајкао, он је јаукнуо при свакој недаћи које су почеле сналазити нашу Отаџбину.{S} А несрећа се 
до колена те изгледају као бродоломници које су мало час спасли и извукли из мора на обалу.</p> 
ицали се даље да не слушају празне речи које им још од Крушевца и Крагујевца звоне у ушима.</p> 
азговору стигосмо до једне капије, крај које сам ја мало пре пролазио и узалуд покушавао да ми  
спрсавајући се и као да би гомили, крај које пролазе, хтели рећи: „Виш ти шта нам Бог даде у ов 
ане не би ли запазио какву ватрицу крај које би жена себи снагу а деци душу повратила.</p> <p>— 
стигао не знам који пуковник из не знам које команде.{S} Он хитно путује аутомобилом за Призрен 
мој муж и може ме дочекати пребацивањем које сам заслужила и које би ме тешко пекло а савест ми 
 је речито и са непоколебљивим убеђењем које је освајало.{S} На лицима присутних, који су предл 
 избеглога народа, поздрављен саучешћем које ће и он тако дубоко осећати према својима несретни 
не би ли се, промрзли ноћас, под сунцем које већ почиње да зрачи, загрејали покретом.{S} Пред н 
 на мене ред, и затресох се целим телом које поче нека опака грозница да пали.</p> <p>Старац на 
ветлошћу свеће и оним светлим руменилом које разгорео жар из мангала распростире око себе.{S} С 
људе дроњаве и у ритама, умазане блатом које се сасушило на оделу, прљавих руку, прљава лица, н 
 која је донела и набрало се чело очево које је збринуло а деца њихова, тамо на крвавим обалама 
 средини пење до врло велике висине, до које се треба са напором пети а затим слазити.{S} На мо 
, својим аутомобилима.{S} На висини, до које се овде призренски друм пење, где се диже Љумска К 
границе.{S} Та линија бележи границу до које је допрла непријатељска поплава.{S} Ван границе те 
.{S} На средини те шупе гори ватра, око које седе штабовски жандарми и разговарају са заробљени 
легне, Краљ је пришао једној ватри, око које су поседали војници.{S} Он сутра неће наставити пу 
јати промрзла тела а још мање душу, око које се свакога дана хватао све дебљи слој леда.{S} Нис 
ватру, која на сред калдрме букће и око које се промрзли греју; у другој улици скупила се гомил 
 се убио... убио сам се да отклоним зло које би њих могло постићи.{S} Нека ми не траже гроб, не 
 нигде у близини шуме.{S} Ако је и било које дрво крај друма или у пољу, оборила га је већ секи 
ну, него...</p> <p>— Људи, да потражимо које арнаутско село па да се предамо Арнаутима на милос 
иру установе и уништавају благо народно које смо сто година прибирали и текли.{S} Кад се вратим 
е да не пробудимо оно мртвило природино које нам је истина испуњавало душу зебњом али у коме см 
 другаче расположење но што је било оно које су синоћ <pb n="717" /> понели полазећи одавде.{S} 
им и пригушеним гласом казује ово звоно које је салило цветно доба наше историје — изазивају у  
ала при помисли да палећи топ шаље зрно које ће покосити читаве чете рањених бораца и другова с 
е као мрка и тамна поља, догледа тек по које минаре или јаблан.</p> <p>То је Призрен.</p> <p>Ве 
 наших глава.{S} То је било читаво јато које је прекрилило небо од Вишњице до Жаркова.</p> <p>Н 
љене <pb n="312" /> кроз мочари и блато које су данас прегазили, други греју на пламену тврду к 
точкове и поскидају са њих дебело блато које су понели са друма од <pb n="174" /> Ариља одакле  
већ наишао други и заузео баш оно место које су они хтели.{S} Кроз рупе на зидовима дува студен 
 заболе у томе часу зла судбина наша; с које год стране се бориш србина убијаш.{S} Ко зна да ме 
 ветар угушују гласове, не схваћаш ни с које ти стране допиру, не чујеш, не разумеш и не видиш  
ветли стазе и богазе мрачних кланаца, у које ће се сутра зором пробуђена Србија упутити.{S} Пре 
е се на њима пуше пуне узавреле воде, у које ће се домало надробити суви хлебац те изгладнели и 
твори.{S} За капијом велико двориште, у које су већ поједини утерали кола.{S} Десно иза капије  
владала; када је наступило глуво доба у које се мртви буде — дебели су капци на металним ћивоти 
ечерњача косо те, да није минуло доба у које они што из гробова посећују свет смеју још одити п 
ије, не журимо да сагледамо крај дела у које је један народ скрхао сто година нечувених напора, 
е вере.</p> <pb n="587" /> <p>Крајеви у које наилазимо све сиромашнији, све тужнији.{S} Небо бл 
="109" /> на које је свет нагрнуо али у које се, пре свих осталих, баш виши официри команде тру 
иротињу хране те канда мисле да падну у које друго село, да и њега обрсте.{S} Дај Боже само нек 
олини, коју су осенчили пропланци, међу које се скрила, оцртава се тамна тачка са истуреним врх 
д собом и само се још види кретање руку које се пружају до стола да стресу пепео са цигарете ил 
} Стаза ова иде изнад провалије, на дну које Дрим помамно јури и урла кршећи се о стене.</p> <p 
> причао језовите ствари о бомбардовању које је, тога дана, трајало од подне па све до осам час 
 неколико дана мори тешка брига о имању које је остало у освојеноме Београду.</p> <p>— Ћути, ал 
тила, о тешким тренутцима при напуштању које вароши.{S} Млади <pb n="214" /> поднаредник над је 
Становао је на горњем спрату, у одељењу које је од свога стана одвојио ректор Богословије, који 
ад већ изгледа као низ ватара логорских које се из далека виде спојене те изгледају као ватрена 
 за собом оставили гробове својих милих које нико неће обићи, нико опојати, нико прекадити; чет 
</p> <p>Виђао сам дуге поворке побожних које је водила вера; гледао сам бескрајне поворке војса 
жили у животу, а великодушност код оних које никад ничим нисте задужили.</p> <p>— Ти тражиш пре 
змеђу књига које су они написали и оних које ми будемо писали, те и ове коју подносим читаоцима 
а најстарија је вероватно преживела још које бегство у ранијој историји српскога народа.{S} Баб 
едао још силнији, као гора у пламену од којег се и небо запалило.{S} Под светлошћу, коју је пож 
а глад и напор, те му потамнело лице из којег сјакте два утонула младићска ока.</p> <p>Изненади 
 <p>Срео сам једнога таквога познаника, којега сам још у Приштини виђао и нисам га познао — осе 
 окрећу главу да не виде онога војника, којега су пре три године тако жудно погледали, кад је с 
p> <p>Приметих војнику који је са вола, којега су пси већ подрпали, секао себи парче меса:</p>  
знате како смо завидели ономе међ нама, којега су пронели на носилима тешко рањена или износили 
е само куће чује се тужно арлукање пса, којега су избегли заборавили у затвореној соби, и који  
 жандарму, који је бајаги одржавао ред, којега нити је било нити га је могло бити, и замолио га 
е и на њима се појави један млад човек, којега он с врата дочека питањем:</p> <p>— Где сте?</p> 
 и оставили га да ту липше.{S} Рањеник, којега је забринула судбина оне дечице, сети се нечега  
четовање у Маћедонији.{S} Стари четник, којега сам ја познавао из доба његових јуначких подвига 
 обуко блузу на голо тело и државни во, којега је војник из запреге какве колоне извукао.</p> < 
о сам и једнога познатога професора, за којега знам да никад није обиловао религијским чуствима 
сећање онога који тешкоме болеснику, за којега су већ и лекари изгубили поуздање, неће да каже  
е рецепту уговор! — додаје пензионар за којега се уопште знало, још од <pb n="74" /> почетка ра 
 реду оних, који су јуче стрељани и иза којега ће доћи они који ће сутра бити стрељани.</p> <pb 
ну?{S} Зашто не под срамним Голечом иза којега је Вук замакао?</p> <p>Па и ако овај спровод пра 
љку, спушта и притврђује или бат корака којега задоцнелога грешника, који ни до овога доба још  
едстављала већу опасност од непријатеља којега још не познајемо.{S} И они су се вратили у кућу  
е и оде да обиђе свој пласт сена и сина којега је оставио на стражи.</p> <p>Око наше ватре изум 
а.{S} Када би се одвојио од прозора, са којега је узалуд покушавао да догледа бојиште, завалио  
је закивало по читаве сате за место, са којега сам слику посматрао.{S} Такве једне ноћи, када с 
аља понова одведе поглед ка прозору, са којега се догледало широко Косово и у дну његовоме мрке 
p> <p>Та ме слика задржа на доксату, са којега су се још јасније чули топовски пуцњи отуда са К 
Гроб јој лежи на лепу и видну месту, са којега се догледа широка и питома Метохија, ограђена сн 
ју и изјаха напред до једнога завоја са којега се далеко догледа повијена пантљика јеличкога др 
веде неколико корака напред до места са којега се догледа усамљен један салонски вагон осветљен 
 и мрморење.{S} По где кад само, кад са којега стола падне гласније каква новост, сви остали ст 
и део вароши.{S} Око цркве је гробље са којега се догледа далеко широм Косова.{S} Међ гробовима 
атељ наступао на рашчишћено земљиште са којега су покидана и почупана, сва прошлост, све успоме 
почео гомилама да сачекава нишки воз са којега су путници доносили многе вести.{S} На свакоме г 
ма неко осећање стида које га мучи и са којега он не диже главу и избегава да се сретне погледо 
едаје Душаново Скопље, час на Торлак са којега је посматрао ону величанствену борбу која ће осл 
н мах би се нашла пред једним фактом са којега би била готово безциљна.{S} Ето шта би се добило 
још само по где који општински фењер са којега цуре млазеви кише.{S} Под мутном дневном светлош 
оји војници увек приписују страху, због којега цивилаши преувеличавају вести и изашло му је од  
Варош као застрта тамним покровом изнад којега се једва назиру у ваздуху врхови минарета и јабл 
екор неувиђавности споразумних сила, од којега је Лорд Киченер свој део одговорности избегао је 
одна прибрало се бело маглино перје, од којега ветар откида прамен по прамен и носа га сивом пу 
нашој отаџбини.{S} То тешко осећање, од којега нико од јутрос није био слободан и изазивало је  
Ја сам преживео то!“ Њих слатки сан, од којега не могу да се растану те још на ногама дремају,  
је драг био тај звук пушака и топова од којега сам се пре толико плашила. „Где је борба, одакле 
редмет коме идеш, нити за собом онај од којега се удаљујеш.{S} И то све још више умара, те клон 
 су речи на мене чиниле тежак утисак од којега сам узалуд хтео да се отргнем.{S} Нешто ми је пр 
о, морамо овако... — и настави посао од којега сам се згрозио и одмакао брже даље.</p> <p>Кад с 
мо и Ђаковицу, прешли смо и оно село од којега вековима стрепи цела Метохија и у коме је и дана 
а би налетила на Чачак, непријатељ, код којега се већ осећа велика поколебаност, био би пребаче 
огате плаве косице и висока чела, испод којега су упале две дубоке дупље.{S} Осмех јој се на ус 
уо провидним велом <pb n="374" /> испод којега се сузе нису виделе али су се осећале.</p> <p>Не 
е и где се узноси Призренски град испод којега, на обалама бистричиним, угасиће се ноћас и посл 
ало у души; казујеш последњи бол, после којега ти душа остаје пуста и празна као напуштена кућа 
 да искажемо и последњи свој бол, после којега ће нам душа остати пуста и празна као напуштена  
буде онај воз са железничке станице, из којега се сад руководе борбе, кренуо — на скопљанскоме  
ј богословији.{S} Око стола, у углу, из којега лампа осветљава собу, седе два младолика коњичка 
у амбисе овога кланца <pb n="582" /> из којега је и поникла?{S} И да ли је тај Усуд хтео да сло 
а се искупио силан народ око сандука из којега се расуло ордење Карађорђеве Звезде.{S} Па ту ка 
="302" /> мала група светиљака и дим из којега се узносе као минарета три четири јаблана.{S} То 
оним погледом пуним израза, погледом из којега сам <pb n="398" /> ја тога тренутка прочитао туж 
 отишао је поносан и задовољан у рат из којега се није вратио.</p> <p>Био је то тежак удар за м 
исање, а недалеко на ватри ври лонац из којега ће особље команде мало час јести.{S} Тако и на д 
ји су недостајали.{S} Војвода Степа, уз којега су сад већ и сви остали пристајали, заузео је да 
утрос рано, неопажен, извукао из куће и којега нема ево све до подне и ако се кроз београдске у 
а за спас дома, домовине и народа, ради којега они животе своје положише.{S} И кроз ту молитву  
ост и баци је под точкове фијакера ради којега се и подигла бура негодовања.</p> <p>— Не треба  
но није ни било намењено место тамо али којега је официр пропустио не знајући коју ли ће страну 
наш на Румунију?</p> <p>За столом, крај којега сам ја стајао, не могући да добијем место, говор 
и, на ногама и једе.{S} Парче хлеба, до којега се на велике јаде дошло и ма што уз то, што се м 
ти.{S} Ако је ко и понео један хлеб, до којега је ко зна како <pb n="588" /> дошао, тај је убрз 
е више било ни једнога кутка Србије, до којега није допирао глас топова.{S} Отаџбина није могла 
ну велику гомилу сточног ђубрета, преко којега смо морали прескакати да би нашли суво место на  
завлада мало ведрије расположење, преко којега мало час пређе таман облак докторова сумњичења.< 
то заустави на блиском Ветернику, преко којега прелази пут за Грачаницу.{S} Нов низ мисли, који 
их кућа, измеђ којих пролази друм и око којега се прибрала чаршија.{S} Две горице, које се изно 
орати да прескачу, тражећи сточни измет којега сад неће бити на своме месту.</p> <p>Чим се успе 
ледајући увек при томе на војводу Степу којега је желео убедити.{S} Он <pb n="712" /> изнесе пл 
ст месеца измолио од једног пријатеља и којему се деца толико обрадовала.{S} Фиделица је била д 
дноме нашем државнику: .</p> <p>— То је којешта од вас, то нема смисла —</p> <p>— Шта?</p> <p>— 
ећ пусте, улице мртве и хука Вардарева, који носи кишама нанету воду са Дервена и Жедна, пролам 
 и не слушајући даља казивања писарева, који је тапкао за њим по блату, капетан се уврати у сре 
а позива, остатке онога трећега позива, који је онако славно изгинуо, бранећи одступање младе в 
ук, шумадијске дивизије трећега позива, који је био на Железнику те потиснут, јер је и Жарково  
 бегунцима и старцима из трећег позива, који су се распрштали <pb n="185" /> још испред Чачка,  
 сам осуђен.{S} А они од мојих другова, који су били срећнији, проћи ће крај мене и отићи, отић 
лије или преко ниских плотова и зидова, који их растављају, вест је почела да се шири дуж целе  
вене поворке златом искићених витезова, који полазе да изгину на Косову и, пред њима владар кој 
ога стуба.{S} Један сноп косих зракова, који је продирао кроз горњи прозор, разредио је нешто м 
ломата из Министарства Спољних Послова, који је, увијен у бунду, и ако то температура није захт 
ош само китњасти ред високих јабланова, који недалеко од пута первазе варошки јаз, што својим т 
овде а слушајући тресак његових топова, који у Краљеву јасно одјекује, извесно сад дршћу и стре 
ела брашна, он реко да нема више а ага, који је одсео у њега, нареди једноме да му претресе мут 
и за величином тих историјских подвига, који су никли ту из тих бедема, дотле до њега кроз мртв 
а очајања и невоље и да бегство првога, који је то име носио, није значило напуштање народа и н 
.{S} То су Французи.{S} Запитајте кога, који познаје прилике у њих, па ћете чути да у њиховим б 
но изашао из вагона, призвао посилнога, који је држао коња, бацио се коњу у седло и одјурио у в 
децом својом; час на очајни клик онога, који пада али се не предаје; час на писак напуштених си 
бити дражи, који други обред од обреда, који се сузама, искреним и топлим детињим сузама врши?< 
н тренутак, у току причања мога суседа, који ми привуче сву пажњу на његово казивање и, што сам 
не чујеш, не разумеш и не видиш суседа, који виче да се склониш, не разумеш и не видиш ни онога 
ире просторе измеђ четири основна зида, који још стоје, те цела кућа изгледа као усијана пећ.{S 
епријатељским рукама? — запита војвода, који је капетана лично познавао и знао га из бораба, ко 
извели из тамнице прекога војнога суда, који га је, због бегства са фронта, осудио на смрт.{S}  
познати, који нам сад већ постаде вођа, који ће нас водити даље кроз ноћ и кроз опасност.</p> < 
 Она је из целога пространога догађаја, који се развијао на границама Србије, са нарочитом <pb  
ћ тада се опажао тежак утисак догађаја, који смо преживљавали.{S} Они су га били тешко притисли 
дан до подне журно прибирање извештаја, који су стизали са разних страна.{S} Ти извештаји, ма д 
Остаћемо у Призрену! — додаје кафеџија, који личи на ђенерала Степу Степановића и то тако одлуч 
 Е, дабоме? — учини скептички кафеџија, који је био магационар при некаквој војној станици и то 
свет?</p> <p>— Не, не оптужујем сељака, који је закрвавио сва поља и горе наше, озго од Саве и  
реморио дужином пута и тежином утисака, који су данас били и многобројни <pb n="436" /> и разно 
 и о неком пророку Исајији из XV. века, који је пророковао да ће се два змаја сукобити на Овчем 
Капетан срете погледом младога водника, који је иза свога топа стојао и немо гледао смрт око се 
понуди под истим погодбама заробљеника, који је мало час са мном разговарао, али овај одби:</p> 
 пријатне вести о искрцавању савезника, који ће доћи на наш фронт, дотле је воз који је истога  
да припалим свећу на гробу ког војника, који је пао за Отаџбину, у дубини цркве, иза задњих сту 
се мајали око Бојка а један од војника, који је ушао био у кућу да види има ли кога тамо и да п 
уго и дуго на раменима српских војника, који су се смењивали носећи освећене и тешке ћивоте, ко 
срео благодарности код ових несретника, који су већ онемели од глади.{S} Један ми је изјави гла 
, која час личи на задњу реч самртника, који се очајно бори са ропцем; час на врисак мајке над  
љу.{S} На њему неколико хиљада путника, који су му се са поуздањем поверили да их превезе преко 
тио да обиђе болеснога војводу Путника, који је већ раније стигао у Спас.</p> <p>Два клонула ст 
бат корака којега задоцнелога грешника, који ни до овога доба још није нашао где ће склонити гл 
рбане сенке.</p> <p>То су отац и мајка, који већ целу ноћ нису очи свели, избудили дечицу те се 
p> <p>Пуковник, командант седмога пука, који се налазио међу својим пешацима, пожури ка топовим 
Намерио сам се на једнога младог дечка, који се добро бранио.{S} Покушавали смо два три пут да  
са једном граном место четвртога точка, који је ко зна где остао.{S} Таљиге вуче покисао и блат 
ошла јој је пуних недара румена корала, који је набрала на дну морскоме.{S} Певала је неку чудн 
 представници страних савезничких сила, који су се такође уз владу у Призрену налазили.{S} За њ 
 зачу силно бректање једнога мотоцикла, који је јашио француски војник.{S} Мотоциклиста нагло у 
ану зору поткивају негде коња или вола, који је јуче обосио а данас треба да крене на даљи пут. 
но онај одушевљени са кафанскога стола, који ће извесно и данас наручити пиво „за све“. — Нека  
едбе за сваку јединицу и са тога посла, који нису завршили чак ни кад је пао мрак, диже их поно 
вање.</p> <p>Два и три ближа пријатеља, који су из очију господин Јанковићевих прочитали да он  
} А тужни су то били растанци родитеља, који остављају децу не знајући на што, а сами полазе не 
ућерака и уџерица на периферији Скопља, који је разуздан за време Турака, навикао да буде повла 
ена куферима и сандуцима са конзервама, који су се распртили по седишту на коме је некада Краљ  
 се и ту ће преноћити и многи међ нама, који наилазимо, придружују им се.{S} Око села је било н 
о тумачење те појаве.{S} Они међу нама, који су имали каквих веза са страним консулима — а ови  
одине, када је прва реченица телеграма, који је стигао са бојишта, гласила: „Аустријанци у пани 
вале то поуздање у нама.{S} У сукобима, који су настали на нашим обалама, Немци су, незаштићени 
запази па пожури опет предњим редовима, који су стопу по стопу напредовали, сејући пред собом с 
ма Метохија, ограђена снежним врховима, који бљеште под небом.{S} Више гроба јој стари храст, к 
 би забога, у овако великим догађајима, који се тако нагло развијају, који се ваљају, који нас  
о река.{S} Према последњим извештајима, који су ми познати, и код Београда су већ пребачене неп 
 бегунце и ево, први је међу осећајима, који се опет јавља.</p> <p>И сад се већ не шапће више п 
S} Нада је био последњи међу осећајима, који је на овоме тешкоме путу напустио несретне бегунце 
ки облаци загрлили се са бесним валима, који су се све више узносили и све више плавили наше ки 
 додељен по један; показано појединима, који су тад први пут узели пушку у руке како се пуни и  
 пострадалима и мученима утехе а онима, који су га животом својим и крвљу својом искупили на зе 
који су изашли из канцеларија са онима, који се пуни пунцати новости враћају из кафана и ту се  
ућа које су широм отвориле врата онима, који су их пре три године спасли Косовскога ропства; ал 
ме твоје и нека оно значи милост онима, који су одужили дуг свој Отаџбини крвљу својом и нека з 
ашу судбину?{S} Разумем оне, међу њима, који су Словени и у којих се расни осећај још више разв 
ји и тумачи се позив грчким поданицима, који је овдашњи грчки консул објавио.</p> <p>И ма да се 
андарми и разговарају са заробљеницима, који су у очи тога дана похватани од наших извидница.{S 
које су Арнаути извршили над бегунцима, који су пре нас прошли и, не разбирајући како је тај гл 
ли? — понових ја охрабрен овим звуцима, који очас збрисаше у мени оно мутно и тешко расположење 
 <p>Други ухватио црногорског жандарма, који се хвали да је све путеве и све стазе прошао па би 
 душе роба <pb n="526" /> твога Јована, који часно живот свој положи за слободу и величину Отаџ 
д, били смо заједно на седници грађана, који су у начелству брижно претресали питање о начину,  
чествовао у болу својих бедних грађана, који су напустили домове и имања и кренули у планине.{S 
иције крунисао губитком целога Балкана, који је могао корисно послужити општем ослободилачком ц 
има, под непоузданом светлошћу пламена, који се повија час тамо а час овамо, опазио сам и оно б 
м обичном паланачком типу уских рамена, који је покушао да посумња у снагу дипломатије.</p> <p> 
а пред дебелим вратима војних магацина, који нису више чувани, и одбија се одатле као морски та 
омбинова воз из једног ресторан вагона, који ће служити за канцеларије те команде и једног ваго 
 и остали топови, два пољска брзометна, који су дошли са седмим пуком, шест пољских дебанжових  
узбудише је и изведоше из тока причања, који је дотле мирно и лако текао, као да је цело казива 
а се буди онај мучан осећај разочарења, који се био нешто мало утајио.</p> <p>— Може помоћи, за 
с леђа; лута други и распитује за коња, који му се ноћас одрешио и отумарао; вајка се трећи да  
риступи офанзиви.</p> <p>Војвода Степа, који је и сам пристао уз ову <pb n="713" /> одлуку, али 
ога“ свраћају официри из команде трупа, који су закопчани и мало казују или хоће да потврде или 
н зид са десне стране Мораве и Вардара, који би целу Нову Србију, са те стране сачувао нетакнут 
астрофе казују, да се у моменту судара, који се најпре само на једноме крају огромне лађе осети 
јава изазва исто осећање као у морнара, који су се буром завитлани борили без наде са тајанстве 
о је почетак успеха офанзиве са севера, који ти догађаји има да прихвате.</p> <p>Ућутали смо об 
 се за то спремао, коме је то каријера, који је свој живот посветио војничком занату и на њему  
25" /> небу, и узнео га изнад простора, који је притискивала магла, срео је тамо горе светлост  
ом крену у збег испред дивљих Арбанаса, који сиђоше са оних планина иза Дрима и ево је сведок с 
х векова.{S} На соколу од сухога злата, који би да се отисне са грбине богатога шлема, крила пр 
ут његов што виси на јексеру иза врата, који је правио преклане о слави, и дечија колица у углу 
би то учинио ради вароши и онога света, који га је молио и коме је дао реч да ће избећи борбу и 
 али код онога <pb n="120" /> елемента, који једино у нераду може себи наћи услова за живот, вр 
октобра пробудила је пуцњава са фронта, који је сад већ био само неколико километара изнад Скоп 
 тако јаком и одличном појачању фронта, који нас је бранио, гледали спас свега што је почело да 
д опет да се напусти? — пита песимиста, који мало учествује у разговору, јер га при свакој њего 
 што.{S} Донде, до средине онога моста, који се узноси над граничном реком, та ће вера већ дого 
и би се с друма, а маса младих регрута, који су носили муницију из Крушевца, ишла је крај његов 
игла, стајао сам крај беднога Бековића, који је тешко јечао и тресао се у грозници.</p> <p>Крај 
> руже претвориле у белу пену таласића, који су несташно играли под чуновим кљуном.{S} Када је  
{S} Ослушну жубор бистричиних таласића, који се крше и ломе о раздробљени камен који се о даним 
још није ишчезао блесави поглед страха, који још не <pb n="488" /> могу да појме да су живи, је 
репланула лица а гомиле очију и осмеха, који нада исписује на уснама, поздрављала их.</p> <p>—  
ћи више да издржи поглед малог мртваца, који је лежао на његовоме столу, извади из џепа једну м 
ун? — рећи ће један од оних скопљанаца, који већ од недељу дана на овамо редовно дочекује и исп 
 вароши из северне Србије; из Крушевца, који је био други и Скопља, које је било трећи збег по  
о је то општински ноћни стражар Новица, који је ту службу добио као награду и признање за некад 
о прљавим знојем.{S} До њега избеглица, који већ данима седи ту, у тој кафани, можда за тим ист 
 она општа врева и они делови реченица, који ти допиру до уха, изгледају бесмислени, безразложн 
јило би у овим часовима младога принца, који већ четири године своје најлепше <pb n="571" /> мл 
мене заболе несретна судбина онога оца, који се вратио своме мртвоме детету.</p> <p>Госпа у црн 
скину шајкачу гледајући уморена старца, који је крај друма повијен стајао ослањајући се на једн 
красио оковане груди јунакове; из мача, који му о бедру виси, поиспадали бисери и драго камење  
ве да се сручује на Косово.{S} Из Ниша, који је дотле био највећи збег вароши из северне Србије 
 жандарске пушке и сручити тело у гроб, који се ниже у реду оних, који су јуче стрељани и иза к 
и је био код начелника или други какав, који је био код дивизијара и брижне ће их гомилице одма 
е био онај ноћашњи покрет непријатељев, који су наше страже запазиле.{S} Наши су отпоздравили н 
о, а у снегу се обележио курјачји траг, који су намирисали лешину, обишли је, па ће ноћас, кад  
г, оног неканцеларијског официра нашег, који је и сам гинуо и деца му крај њега гинула; не опту 
дилачком циљу, да би се добио Цариград, који би имао користити једном посебном, освајачком циљу 
ешко уздане, па опет мир.{S} Мој сусед, који се греје на ватри до нас ослоњен леђима на моја ле 
. — Вероваћу, јер сам убеђен, да народ, који се овако мушки бори сто година за слободу, не може 
 Богу да заштити његов мученички народ, који се бори за слободу своју и за човечанску правду.</ 
 извирују на капијама очекујући мужеве, који ће им потврдити вести које су у комшилуку сазнале, 
лим црквама и школама; гвоздене путеве, који просецају богате долине и нове градове, који ничу  
просецају богате долине и нове градове, који ничу око великих и богатих предузећа?</p> <p>Ако н 
 сипана киша стрела на оружане бродове, који су долазили са незнаних мора и далеких страна да п 
окрпио је ужетом и канапом старе амове, који су висили у кући иза врата: мајка је измесила пуну 
 где склонити од кише и непогоде мртве, који чекају на сахрану.</p> <p>Тргла сам се и ужаснула, 
је које се ту, на томе крајичку Србије, који се сад простире под његовим погледом, и развијало. 
свога стана одвојио ректор Богословије, који се са својом породицом повукао у друго крило.{S} Т 
 извештај Команданта Дунавске Дивизије, који војводу извештава да избеглице које долазе са непр 
г и одводе га.{S} То је неко из авлије, који се прикрио, али нисам могла да познам ко је, јер м 
е пратиоце.{S} Капетан пољске батерије, који је био на своме левоме крилу, претрну и потрча мес 
чени противник дарданелске експедиције, који је увек, кадгод се расправљало о томе, упорно тврд 
туден северац и растерао мрачне облаке, који су били застрли небо над Призреном и расуо студену 
тако и сам не нагазих на неке грешнике, који се на један мах створише испред мене, као сенке ко 
ичким вагонима, наћи какво парче даске, који иструлели шлипер или какав празан сандучић?{S} Охр 
ји меље све обзире и све односе људске, који скраћује сва одстојања и руши све супротности обич 
едосећањем улазак непријатељске војске, који има да означи почетак робовања, са нескривеним изн 
раће се још и сви остали делови војске, који су се расули, образоваће се један јачи одред, евен 
их последица кратковидости дипломатске, који се завршио сломом Србије, отпоче да се ређа.{S} Св 
авду ако мислите да ме је жао ове руке, који губитак за мене значи најтежу трагедију.{S} Не жал 
лка.{S} Тако, бар рече један из гомиле, који нам је у мало речи гласно испричао историју ових д 
S} То су били ђаци наше ратарске школе, који су као регрути дошли пред комисију на преглед.{S}  
ала један добар брак и срећне родитеље, који су неговали троје здравих и напредних мушкарчића.< 
на обале; причу о себи и о брату своме, који се у разним утробама рађају и залазе кроз поља и г 
 доласку савезничке војске а проседоме, који га је победоносно гледао, умиреноме утиском који ј 
 са једним старцем из последње одбране, који је био на служби при канцеларији начелниковој.{S}  
е изгинулима у рату.{S} Војници око ње, који су јој начинили места крај своје ватре, водили су  
ја су се скрхала, трећи поткивају коње, који су обосили.{S} Жагор, галама, вика, препирка тамо  
 своје ватре, водили су живе разговоре, који су се укрштали са свих страна, а она је наслоњених 
води реч, да не слушам ни те разговоре, који их пропраћају.{S} Улазио бих у кафаницу, одмах ниж 
етове и очајно погледају путем предасе, који их води у све дубљу и дубљу беду.</p> <p>Влада жур 
едним вагоном <pb n="66" /> прве класе, који је био празан и затворен, стајала је гомилица фран 
 количини купује због товара на коњиће, који се на пијаци продају по баснословно високој цени.{ 
трчасмо сви у кућу сем двојице тројице, који осташе крај Бојка.{S} Потрчасмо и устависмо се на  
овник са скопљанске железничке станице, који је у тренутку кад су кретала једновремено два воза 
тутањ оздо, из дубине Косовске равнице, који у први мах изгледа као далеки, врло далеки пуцањ т 
 стране наслањају високи камени зидови, који ограђују двориште.{S} На зиду, крај капије, пише к 
су дошле и нашле су склоништа али нови, који су наилазили, очајно су већ молили за мало крова,  
 се очајне борбе на Страцину и гласови, који отуда стижу, предвиђају напуштање и тога положаја. 
гомиле пред пекарницама и када су први, који су снагом рамена и руку продрли до ћепенка, разгра 
 грчевито грли; сретају се већ и мртви, који су ту остали јуче и прекјуче и чије је тело снег в 
т Младеновца а на станици је био други, који је растоваривао топове и коње.{S} Док се тај посао 
адићи, жене и деца, читава насеља људи, који су се пробудили и хоће да се врате да заложе ватру 
акли мало у шуму, попа и још неки људи, који су напред ишли, припалише воштане свећице а и по г 
а код свих развио се жив разговор људи, који су се већ мало одморили и загрејали.</p> <p>Наилаз 
 али је начелник већ прибрао масу људи, који су му испунили све просторије малене канцеларије,  
их три уморна коња раскрвављених груди, који су их са великим напрезањем извлачили из свих блат 
 три уморна коњића раскрвављених груди, који су их са великим напрезањем извукли из ових блата  
а опела а зар је Богу могао бити дражи, који други обред од обреда, који се сузама, искреним и  
е су батерије биле на граду и Французи, који су били у београдским виноградима.</p> <p>А то јут 
на северу бори и, да ће стићи Французи, који се на југу боре те да ће ослободити Скопље.{S} Је  
рко заплакати да ми већ тешки догађаји, који су се провлачили кроз моју душу, нису пресушили су 
е почивала српска држава.{S} Извештаји, који су јуче и данас стигли и стижу непрестано такви су 
вако дигне главу верујући у знак божји, који обећава светлост сунца.</p> <p>Та вест, која се ша 
ицима по који необичнији, обавештенији, који је умео казивати и оно што новине не кажу, и око њ 
 кадра ни мрвице понудити.{S} Сретнији, који су колима, ко зна одакле и из кога државнога магац 
у и уморан четворогодишњи борац српски, који је на северу запливао већ у дубоку крв, дигао би г 
гови коју су му малодушност подржавали, који су му болове дражили и, он је једнога дана учинио  
мандант трупа нових области и ђенерали, који су на овоме фронту.{S} Ово је сад једини фронт на  
 ће се поћи даље.{S} Кола и аутомобили, који су довде довезли Краља, Врховну Команду и Владу, о 
ази пут за Грачаницу.{S} Нов низ мисли, који га поведе тим путем, озари му лице неком благом, с 
прославиле на Мишару и Љубићу; пиштољи, који су некада почивали у кубурлијама славних војвода и 
бацали, те начинили себи кућицу.{S} Ми, који смо доцкан стигли, морамо се задовољити и са влаго 
имали су још увек довољно хране али ми, који смо пешице ходили, те не могли велики терет носити 
и било тако, онда би значило да смо ми, који се налазимо у Скопљу, пред непосредном опасношћу?< 
ти.</p> <p>— Мислите?{S} Темељи смо ми, који смо кадри кров саградити.</p> <p>— Ко ми?{S} Ви ко 
 држава и читав један народ.</p> <p>Ми, који смо се дочепали обала талијанских, корсиканских, а 
 <pb n="591" /> <p>Француски аероплани, који су за дуги низ месеца ревносно вршили службу на Са 
 јесењим плодом — лешинама.{S} Гаврани, који су на Овчем Пољу, Косову, Морави и Колубари пробир 
зираних дућана а највише Турци мештани, који ће остати да сачекају непријатеља.{S} Они су испун 
ш и мали коњићи осамарени и натоварени, који још поврх товара носе и по где које дете; па онда  
мен, онај помамни пламен тамо у даљини, који је у првоме тренутку био наше поуздање, светиљка к 
је су подметали под задње точкове; они, који су ишли иза кола да протегле мало ноге, почеше се  
моћи испросити која мрва хлеба.{S} Они, који су из Шумадије кренули на колима, опремљени на пут 
коњи се самаре, кола се товаре.{S} Они, који су се ноћас у ноћи погубили, траже се међу собом;  
ла сам сама себи — нека гине!{S} А они, који су се извукли, кад буду правили каријеру на рачун  
и умиру благосиљаће милост Божју а они, који остају живи, завидиће мртвима.</p> <pb n="730" />  
ати.{S} Ту седе један крај другога они, који се никад у животу нису срели и никад више неће сре 
е тако сјајно послужила?{S} Сви су они, који се тога часа налажаху око Краља и без споразумевањ 
је и ту на друму да заноћи.</p> <p>Они, који су имали кола, решише некако лакше то питање; расп 
рет целоме Споразуму.</p> <p>Ми смртни, који смо догађаје — који су у осталом били тако јасни — 
ата се већ степеница којима и последњи, који су заостали у кући, треба још да се спасу.{S} Врис 
ио друм.{S} Крај друма леже мртви коњи, који су попадали, <pb n="382" /> јуче прекјуче.{S} Њих  
ји је врло тешко било наћи и разговори, који су се водили у светини, били су само о путу којим  
овога хана седели око ватре и министри, који нису ни ноћили на Љум-Кули већ одмах наставили пут 
— Има ли ко оружја? — запита непознати, који нам сад већ постаде вођа, који ће нас водити даље  
општијих, који су ме морали разочарати, који су ме морали огорчити, који су морали учинити да с 
у виделе татицу који ће их сад бранити, који ће им помоћи, који ће одагнати страх са некада так 
разочарати, који су ме морали огорчити, који су морали учинити да своју несрећу теже поднесем н 
д подне, војводе и ђенерали команданти, који су се затекли у Пећи да, на основу наредбе Врховне 
 и они донеше нове гласове о опасности, који се гласови нагло шире у масе и изазивају нову забр 
 потврђивали су и неки пећани, арнаути, који су јутрос стигли из Митровице и који веле да на пу 
 мисије, црногорски жандарми и Арнаути, који као купци залазе од гомиле до гомиле и за ситне па 
, спавале избеглице а нарочито регрути, који су се тих дана такође скрхали у Приштину, не знају 
 светлошћу огромнога пожара изнад Пећи, који је прождирао каре, лафете и сву осталу опрему српс 
надлетале, скрију се а бубице и црвићи, који су ти се кретали под ногама, завуку се у густу тра 
олика одела; бледи и недорасли младићи, који су преко зимскога капута опасали фишеклију и људи  
и ће их сад бранити, који ће им помоћи, који ће одагнати страх са некада тако ведрих детињих че 
их гомилица, задржавали су сад трговци, који су сишли са својих дућанских врата и пресретали св 
раније напустили канцеларије и трговци, који су мало раније напустили радње и избегличке госпођ 
аста нека светлост под којом се облици, који су до сад чинили једну целину са мраком, почињу на 
а.{S} У кафану су придошли и чиновници, који су раније напустили канцеларије и трговци, који су 
није на станици и железнички чиновници, који неколико дана и неколико ноћи нису ради одмора нас 
ојници, регрути, рањеници, заробљеници, који нису у збег кренули опремљени и који су место свег 
це и тумарају кроз улице и заробљеници, који не знају шта ће са собом и за које нико не зна шта 
атци оних који су се борили и рањеници, који су напустили болнице и тумарају кроз улице и зароб 
свога шефа, старог војводе.{S} Војници, који је носе, нигде скоро да наиђу на ширину да би је м 
и светлост у дрвену кућицу.{S} Војници, који су носили ову кућицу, смењивали су се и често пута 
 часовнику нагло је одмицала и војници, који су већ одавно сатерани у вагоне, почеше понова да  
 У том већ загушише улицу наши војници, који су одступали.{S} Провлачила сам се измеђ њихових р 
Скопља.</p> <p>Ма колико да су војници, који су товарили, тај посао пажљиво и тихо радили, ипак 
ђује командир батерије.</p> <p>Војници, који су хитро сјахали, узеше да ослобађају малаксалог к 
овели под својим кровом они несретници, који ће сутра у зору кренути у свет и не видети више св 
је одступа из Београда.{S} Ови туђинци, који су до пре неки дан бранили српску престоницу, зашл 
и живе похватали.</p> <p>Многи бегунци, који тим последњим возом нису стигли или успели поћи, к 
мом којим су већ били загушили бегунци, који су отуд бегали ка Приштини.{S} Стигао је у Куршумл 
у наше расположење.{S} Скопљански Грци, који су од 15. септембра, када је објављена грчка мобил 
штаји допуне и приберу извесни податци, који су недостајали.{S} Војвода Степа, уз којега су сад 
лозима онога професора у сурој шајкачи, који му је развио план одлучне борбе на Овчем Пољу.{S}  
а као онда кад је преживљавала догађај, који је сада причала.{S} Па кад је мало прође умор она  
оснивања такве државе и крај њега онај, који се у овако великим догађајима: који се тако нагло  
ме за његову сахрану, па ипак кад онај, који га је чувао, изађе из његове собе и рекне: „Издише 
лошки предмети за будући народни музеј, који се имао основати у Скопљу; месни одбор живо је зап 
Са тога племенитог посла понео је олуј, који се завитлао над нашом отаџбином и бацио је у ове п 
орева, тули се и малаксава, онај жижак, који она сваке ноћи пали на прозору да јој сину каже пу 
е испод наших ногу провидан сиви облак, који лежи над целим приштинским пољем.</p> <p>Друм се п 
 дана; личио ми је на огромни мравињак, који је згазила тешка стопала силе па се мрави помели и 
ти се тамом јато варница и испуни мрак, који се под кров најгушће сабио.{S} Осећа се воња сточн 
одају; да ли онај тајанствени полумрак, који су облаци од дима из цигарета још више загустили и 
сно њен оперативни и обавештајни одсек, који су једини у овим тренутцима још могли имати окупац 
араге предњих кола и пешак или коњаник, који се налазио с једне стране, није могао све од Проку 
сује под 26. септембром у свој дневник, који је сачуван и донет мени: „Доживели смо историјску  
зултата! — храбри се још увек пуковник, који је сачувао поуздање.</p> <p>— Да постоји још српск 
че разговарају.{S} Један виши чиновник, који је јуче говорио да смо толико претучени да сто год 
ође неко?</p> <p>Најзад један наредник, који је пратио неку комору и сишао с коња да се одмори  
према њему чак и нежни.{S} Поднаредник, који се ноћу вратио из патроле и довео га, подвикнуо је 
исцеђена, бледа, воштана лица; рањеник, који је недолечен кренуо из постеље огрнут болесничким  
ој деци? — Запитаће ме један свештеник, који је стао узаме крај друма, очекујући да прође тужна 
ола I, запазио је да један млад војник, који се бори на Севастопољу, пише неке стварчице са пун 
 их је ту оставио.{S} То је био војник, који је далеко у пољу стајао гологлав и усамљен.{S} Шај 
 — одговара му пакосно срески начелник, који је без игде ичега, са торбом на леђима, стигао у П 
који су ми поверени а млад потпоручник, који се за то спремао, коме је то каријера, који је сво 
е клонулости један нови шум, нови звук, који нам већ давно није допрео до уха а који се оштро п 
веста четрнаести пешадијски летећи пук, који се борио и на Ипру, код Араса и пред Варшавом.</p> 
о у великој, белој коверти.{S} Ђенерал, који је са војском својом сад већ требао да буде близу  
трана Србије.{S} Тамо енглески адмирал, који је не знам којим случајем запао у Србију, где га ј 
 и материна душа.{S} Неодољиви мистрал, који је долазио од некуд са далеких страна, загрлио се  
ричинило задовољство, кад се аутомобил, који га је возио, заглибио у блато и услед напора да се 
разговор, уморио нас је заједнички бол, који ови звуци нису ипак могли из душа нам да одагнају; 
 моја вера не може ни мало умањити бол, који ми садашњост задаје!</p> <p>Поуздање, које су топо 
ора у Скопљу био некакав турски консул, који је сматрао за своју родољубиву дужност да распаљуј 
дну Србију“.</p> <p>Један руски консул, који се затим није хтео испред Бугара ни да уклони, већ 
јају се врата на магацинима.{S} А краљ, који тога тренутка напушта Крушевац и креће на Косово,  
ађа.</p> <p>То није био више онај Краљ, који је још пре годину дана, када је требало повести од 
ору почело је повлачење.{S} Непријатељ, који је поуздано рачунао да сутрашњега дана мора напуст 
осла!</p> <pb n="203" /> <p>Непријатељ, који је испред Чачка, код Трбушана, имао ону олаку борб 
је ово према Качанику! — додаје учитељ, који никако не може опростити што је Качаник испуштен.< 
о олако стрељају — додаје један учитељ, који сад тек упада у разговор.</p> <p>— Како олако? — о 
оја је притискала груди.</p> <p>Учитељ, који је ућутао био, осећајући ваљда и сам утисак својих 
{S} И да се заврши тај тако рећи покољ, који је Бог мојој породици и моме породу наменио, у Ско 
 крену преко Љум-Куле на Дебар и Битољ, који је још слободан и одакле се, у случају невоље, уве 
еда.{S} Погледах га и под оним завојем, који му је покривао леву половину главе, ја видех једну 
н разговара са француским авијатичарем, који је до пре месец дана са обала савских и дунавских  
ао да су звезде попадале са неба а дим, који се из њих пење, разастире испод наших ногу провида 
 освајао, магла која се спуштала и дим, који се надносио над жалосним разбојиштем београдских г 
или су се Богу Милутиновом и Душановом, који је ове мудрошћу и крепошћу обдарио; молили су се Б 
а цела ова слика пожара.{S} Под кровом, који је покривао нашу Отаџбину, попрскали су већ зидови 
ој, влажној пољани, под оловним кровом, који су чинили кишни облаци, но што би био под високим  
потврди али ме погледа једним погледом, који је јасно казивао да су „они“ Аустријанци, али да ј 
огледа још једном оним ружним погледом, који ми је казивао: „Иди својим путем и не дирај ме у м 
зиком — јер их патим са једним народом, који их тако стрпељиво, са еванђелским самоодрицањем, п 
за узицу и тихо кретао за једним вођом, који је далеко пред колима ишао.{S} Око кола је ишло јо 
ло затим присети и узвикну за војником, који је већ био одмакао:</p> <p>— Знаш ли, бога ти, вој 
ретох се на ћуприји са једним војником, који носи воду и он ми главом показа страну, где је изв 
у подофицирску школу или пустим парком, који се иза те школе диже.</p> <pb n="64" /> <p>Вио је  
р са Језерца својим писком и звиждуком, који се рађа у кланцима, разноси по успаваним долинама. 
вор.{S} Побуђена ваљда питањем и болом, који јој је оно изазвало, њој наиђоше и сузе на очи, те 
о је први октобар и цео балкански слом, који ће затим дуго и дуго бити једна гломазна брига и т 
зином један аутомобил косовским друмом, који избија из качаничкога кланца и донео је собом ђене 
и, драгоцени прстен, са драгим каменом, који је уловио у мрежи.{S} Загрљени мајка и син, светле 
з бедема градских, осветљених ведрином, који су се узносили изнад мртве вароши и које је прве њ 
крете се буновном и дремовном посилном, који је упао у собу, те му нареди да поскида с чизама к 
ава гомилица избеглица.{S} Под товаром, који је носио на леђима, лежао је на земљи немац, зароб 
пастира.</p> <p>Тамним и муклим гласом, који као да је из гроба долазио, и који је јецао као ст 
е, оним једноставним, промуклим гласом, који ће <pb n="406" /> доцније, кад је буде њена сопств 
коња и сузним очима и узбуђеним гласом, који је дрхтао и грцао, засипале га питањима:{S} Одакле 
ет настави али неким придушеним гласом, који је јасно казивао да јој страх гуши и сад грло од о 
аново да верујемо и дишемо пуним дахом, који смо дотле уздржавали.{S} Као после грмљавине, која 
 му се да се смилостиви на народ један, који крвљу својом откупљује наук свој — љубав ка слобод 
, сад ћу мирније спавати! — рече један, који је светиљком у руци и огрнут ћебетом, под којим је 
 опет да израстемо!</p> <p>Други један, који је зајаукао кад је чуо да му је кућа опљачкана и т 
и триста коња мало — одговара му један, који је и сам покушавао да уђе у састав те команде па н 
 је увелико интересовао њен мали роман, који је она умела тако просто а ипак тако лепо да казуј 
ледало је Краљу као леп историјски сан, који историја не нуди сваком владаоцу.{S} Он је ето њен 
арочито и ново значење које су полусан, који ми се стално наметао, и мистичан зрак месечев, доп 
 узноси се здрав кров, црепом покривен, који обећава сувоту под собом.</p> <p>Стоку, која је до 
недрима чаробном светлошћу драги камен, који је он из мора крви изнео; сањам белога голуба који 
мангала, пождрао је пре времена пламен, који се од промаје кроз отворени прозор повијао и богат 
туда из зграде изаћи ће какав господин, који је био код начелника или други какав, који је био  
амо? — узвикује један старији господин, који је већ одлучио да остане у Призрену са породицом,  
овори с оне стране улице један бакалин, који је ту скоро изишао из болнице, пошто је прележао р 
ако је данас на возу један београђанин, који бега из престонице и иде право за Солун не задржав 
ази не знајући ништа.{S} Ту и мештанин, који се не познаје с људима, али све прати погледом, не 
 никло је у наших поуздање.{S} Мој син, који ће четири дана затим, у једном крвавом сукобу поги 
ње развити велики један историјски чин, који је њему његова срећна звезда наменила да још једно 
сио топлину родитељских осећаја, да он, који толико дрхће над судбином својега сина, мора разум 
све потребне наредбе.{S} Челни батаљон, који је већ дотле стигао, одређен је одмах у предходниц 
а би ударио у стену или ма какав шушањ, који би јој допро до уха, њој би се чинило да чује весл 
едном проломи врисак пред нама.{S} Коњ, који <pb n="307" /> је вукао једна кола испред нас, уда 
капије до капије, тражећи коње.{S} Коњ, који није обећавао да ће издржати ни први дан хода под  
својом, целим телом стреса усамљен коњ, који већ два дана напуштен од својих и осуђен на смрт,  
 оскрнављенога гроба; камени бели орао, који је негда красио препратни свод, поломљен и затрпан 
 га послуша и положи децу по волу а во, који је већ био склопио очи предајући се смрти, осетив  
 ведрина да осваја.{S} Кроз прљави вео, који је покрио небеско плаветнило, поче да жмируца звез 
заробљеник промрзо, поцепан, изгладнео, који сумануто звера идући за гомилом; па руски морнари  
жји, шта би човеку! — ишчуђава се неко, који је сад тек наишао у кафану и чуо да се Ускоковић у 
есмо да објашњавамо то.{S} У том Бојко, који се још никако не маче с места, скиде пушку с рамен 
да зјапе две празне дупље; бојни оклоп, који му покрива мушке груди, улубљен, те се на њему јед 
спасенога рашчистити.{S} Огроман пожар, који је ноћас буктао изнад Пећи, гутао је државне архив 
/p> <p>На збору је био и сам дивизијар, који је допунио говор инспекторов изјавом, да је и посл 
н то мисли.{S} Уједанпут марвени лекар, који већ пет дана тражи своју команду а који је стајао  
гом и слутњом.</p> <p>Полицијски писар, који се придружио капетану и коначару, један улопан и н 
тегла јака хладноћа и пуше мрзли ветар, који се осећа како продире кроз оне рупе на дувару, кој 
д Призрена Душанов Град и студен ветар, који брише озго са Језерца, пева тужну песму кроз пукот 
ци! — узвикивао је очајно један поштар, који је сутра рано хтео да пође с породицом, једновреме 
рлушине, које су пале на одмор.{S} Шар, који се од јутрос догледа изнад врхова Црнољеве и Језер 
ли дозволити да вам кажем један пример, који ће вам одговорити на питање, ко је <pb n="327" />  
м, видите, казати један обратан пример, који је садањи, није од пре шесет година и дешава се у  
о да прође — објашњава један пензионер, који је навукао беле женске чарапе до колена а на леђим 
би тако и било да канцеларијски официр, који је командовао вагоном као неким утврђеним и поседн 
а гуши од јутра до мрака.{S} Ту официр, који је малочас стигао однекуд и одмара се те да настав 
сто рачунати као и на цивилну.{S} Збор, који је првобитно требао да решава питање о евакуацији  
у тамо.{S} Бива да по гдекоји разговор, који је почео за једним столом, обухвата постепено и св 
ам ја у углу, не пратећи даљи разговор, који се био расплинуо по целој кафани, размишљао о Глиш 
 узнемиравао.{S} Да ли је то био одмор, који је Краљ хтео себи или се одао новим размишљањима п 
аћемо се сопственим дахом а тежак умор, који нас је већ претукао, помоћи ће да савладамо и забо 
 под ведрим небом.{S} Можда онај сумор, који је у влажноме ваздуху лебдео или глас оних смртоно 
 А Бугари?</p> <pb n="36" /> <p>Доктор, који није био песимист али се није олако ни одушевљавао 
е.</p> <p>Да ли онај његов дубоки глас, који је бобоњао кроз празну и ниску одају; да ли онај т 
росу се по Пећи чудан и изненадан глас, који нам освежи замрчене душе и разведри дубоким бразда 
на месеца изненадна мобилизација и нас, који смо на јесен требали да се рекрутујемо а од пролећ 
 тако и ова чудотворна реч пробуди нас, који смо до мало час били окамењени.{S} Ускомеша се све 
и сав блатом улопан, повијена репа пас, који је кренуо у збег за кућом и чељадима.</p> <p>И сва 
у ниском лименом свећњаку.{S} Ордонанс, који са потпоручиком уђе у собу, предаде му једну малу  
амерно, самоубиство — одговара адвокат, који је донео вест, — Оставио је и писмо за собом.</p>  
дана врло лепо послужити као докуменат, који ће потврдити да се и на то мислило.{S} Али, да ли  
а и чекала само да се мало разиђе свет, који је гомилама ишао мостом.{S} У једанпут дође ми вољ 
лево и десно, прескачући ствари и свет, који је већ притиснуо сваку стопу на перону.</p> <p>— С 
исуством охрабрила онај сиромашни свет, који није имао начина ни могућности да избегне судбину  
е, тутњи, пали, ништи и сагорева живот, који је до мало час ту био.</p> <p>И ближи се већ!{S} О 
д небом.{S} Више гроба јој стари храст, који се прикопчао за земљу својим чворноватим удовима,  
{S} Стајала је ослоњена на један храст, који је високо узносио своје голе гране, стајала је мир 
ети, ми крећемо даље и ступамо на мост, који под нашим корацима глухо одјекује.{S} Дрим хуком д 
таници је скопској један гвоздени мост, који премошћује колосеке, те чини сам собом тријумфалну 
дареве обале и заузимају гвоздени мост, који од ослобођења носи име ђенерала Бојовића.{S} Наши  
а слику око мангала.{S} Поноћни ветрић, који је кроз разбијена окна сад нешто живље дунуо, као  
 осећао се већ и мразни вечерњи ветрић, који тако немило милује образе.{S} Рекох му да пожури < 
т пао на Куманову.{S} То је био кончић, који га је везивао за живот.{S} Кад се све срушило, њем 
буде? — запитаће један трезвен старчић, који је дотле само слушао разговоре, забављајући се уши 
 било је питање <pb n="541" /> о хлебу, који је врло тешко било наћи и разговори, који су се во 
наге народа својега; молили су се Богу, који је негда услишао молитву угодника својега архиепис 
оворили смо о ономе војничкоме препаду, који велите да је предлагала Врховна Команда, а Влада г 
ина доделила замашно учешће у догађају, који ће доцније бити најизразитија слика српске трагеди 
ласови постају; како се и зашто рађају, који су то подземни путеви којима они пролазе и који су 
гађајима, који се тако нагло развијају, који се ваљају, који нас претрпавају, могао да се сети  
гађајима: који се тако нагло развијају, који се ваљају, који нас претрпавају, сетио других обзи 
е тако нагло развијају, који се ваљају, који нас претрпавају, могао да се сети свих тих обзира? 
е тако нагло развијају, који се ваљају, који нас претрпавају, сетио других обзира, сетио да скл 
о је можда оно милосрђе према просјаку, који нам се, на последњем нашем кораку на тлу наше отаџ 
ио далеко још од Пећи.{S} У томе мраку, који је као угљени облак лежао на земљи, једва се нешто 
а? — окрете се Пашић једноме чиновнику, који му је стајао за леђима.</p> <p>— Према обавештењу  
и и сећањем одужити се честиту војнику, који је живот свој дао за <pb n="527" /> Отаџбину!{S} С 
Па — учини лекар скептички — болеснику, који цео дан тешко пати, ми лекари обично предвече дамо 
.{S} Чим је сагледа он приђе поручнику, који је уморан сео на један камен.{S} Приђе му, па се и 
ишем, осећао сам и ја у овоме тренутку, који је био свечанији на пустој, влажној пољани, под ол 
 unit="subSection" /> <p>У маломе луку, који измеђ две горице чини уцињски залив, на песковитој 
ка.</p> <p>Пришао сам једноме жандарму, који је бајаги одржавао ред, којега нити је било нити г 
гледати на улици, пред кућом у пламену, који јој ждере сву имовину и новац и накит и акције, а  
ла, једва добила место у једном вагону, који је био влажан и ударао на задах штале и где смо га 
 покривача и узглавља и предали се сну, који одликује младост као доба које се мири са <pb n="2 
м и Скопље повратити.</p> <p>На фронту, који се развио на десној обали Биначке Мораве, а на зап 
 растурајући парламенат.{S} По рецепту, који је добио из Берлина, о значају међународних уговор 
се изгуби онај злослути звук у ваздуху, који се као сврдло забада у душу, све опет потеже на ул 
ла и непријатељ је надирао ка Лесковцу, који је још био окићен заставама у част доласка савезни 
ему паде на памет онај детињасти страх, који га је увек обузимао од 1913 године.{S} То је била  
ти, са усана му се избрисао онај осмех, који је кроз педесет година политичкога му живота играо 
они нека остану.</p> <p>Било је многих, који су тако преломили своју судбину.{S} А тужни су то  
ример, а има и других, јачих, општијих, који су ме морали разочарати, који су ме морали огорчит 
адицију и у душама <pb n="597" /> оних, који су већ почели заборављати казивање својих оцева и  
рао је одговарати на разна питања оних, који су били господари те ватре.</p> <p>— Море како — о 
знемири сломљенога Краља; нико од оних, који су појмили величину болова који у овоме часу разди 
лих гробова где су покопане кости оних, који су пре три године Косово осветили.{S} Тамо чека ве 
.{S} Па ипак све се више пео број оних, који су се решавали да остану.{S} Док су се једни решав 
граме с бојишта а у кафанама, око оних, који су телефоном сазнавали новије вести.</p> <p>У скоп 
вима и пред дућанима, окупљао око оних, који гласно читају крупним и масним словима штампане те 
 тело у гроб, који се ниже у реду оних, који су јуче стрељани и иза којега ће доћи они који ће  
је је освајало.{S} На лицима присутних, који су предлог у први мах дочекали са неповерењем, са  
и снабдели храном, а има и равнодушних, који су већ на првом кораку у невољи изгубили и вољу и  
{S} У кућицу се збило још неколико њих, који су стигли овамо пре мене, и једва се у мраку назир 
ћу од зиме — правда ми се један од тих, који је пошао натраг а кога сам са породицом срео на из 
ка на варош пометених, варош суманутих, који су се тискали улицама без циља, без разлога, не зн 
рали београдске параде, има забринутих, који у поворци траже неће ли срести своју породицу од к 
лижи се већ!{S} Осећам загушљив ваздух, који претходи усијаним валима; осећам већ по телу топло 
p> <p>— Ех! — учини један трећепозивац, који је седео према Краљу — Нема нигде оно.{S} Не би да 
ме бих је упоредила.</p> <p>Младеновац, који је постао збег Београда, Паланке, Ваљева и целе Ко 
истаде и помогох јој да прескочи шанац, који је раздвајао друм од њиве.{S} Прешло је још неколи 
{S} У колима је мајка с дечицом и отац, који је водио коња, притегао је снажно руком дизгине те 
дрвљива неман глади.</p> <p>Један отац, који се већ на првом кораку покајао што је са толиком п 
 циганчићи перу у блато уваљан пиринач, који се негде на друму просуо из коморе.{S} Дође најзад 
литву нека се слави име Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека 
ана, када приђе царство Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Помени, Господе, и помилуј роб 
ој си Ти бранилац и заштитник, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека 
 наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека приђе царство Твоје; царство прав 
 наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека се слави име твоје и нека оно зна 
ао сам молитву гласно:</p> <p>„Оче наш, који си на небу, разгрни мутне облаке, којима си га зас 
ај, који се у овако великим догађајима: који се тако нагло развијају, који се ваљају, који нас  
не сенке, као зли духови <pb n="673" /> који се спремају да изврше неки злочин.{S} Није ли то з 
миже рој војске и народа <pb n="338" /> који је село већ притиснуо.{S} Над селом се узноси, на  
, те ће их то штитити колико толико.{S} Који су још зарана, за дана, стигли ископали су рупе за 
.</p> <p>Ми смртни, који смо догађаје — који су у осталом били тако јасни — пратили чистим погл 
и не и пруским интересима, Константин — који ће мало доцније улогу немачкога агента заменити јо 
бзирући се да га онај не чује.</p> <p>— Који? — изненадих се ја, јер сам већ био и заборавио да 
. — добаци неко са дна кафане.</p> <p>— Који Велимир Рајић?</p> <p>— Онај, млади песник!</p> <p 
али са фронта?</p> <p>— Ту су.</p> <p>— Који?</p> <p>— Рашић и Гојковић.</p> <p>— А зашто?</p>  
значи?</p> <p>— И Качаник пао?</p> <p>— Који Качаник?</p> <p>— Заузели су и железничку станицу. 
дноме веровању онога „човека из народа“ који ће, по једноме пророчанству, сузбити поплаву непри 
ојединих детаља у катастрофи „Титаника“ који ову сличност са катастрофом србијином чине још бли 
уши, вероватно кад помену „озбиљан час“ који смо сви осећали али који је осећај свако у себи уг 
осних звона, којима је зора оглашена, а који ми се увуко у душу пре но што сам и очи отворио.</ 
к јављају и онима крај којих пролазе, а који скидају капу Краљу а према стоци коју терају, наро 
који нам већ давно није допрео до уха а који се оштро проносио кроз разређени ваздух, у коме се 
 и увлачити <pb n="405" /> под арњеве а који су сјахали са коња, пети се у седла.{S} Гомилице,  
ју зидови који деле унутарње просторе а који су изгубили под собом основе на којима су почивали 
ин, изгледа више препао но сви остали а који је ту вест и просуо кроз варош.</p> <p>— Знаш, кад 
који већ пет дана тражи своју команду а који је стајао мало у страну од те групе, узвикну:</p>  
ње загубљених који траже своју гомилу а који се кроз густ ваздух чује као из подрумских дубина. 
из мора крви изнео; сањам белога голуба који ми слази на длан и узлази на раме и сањам девојку  
е где још узноси се танак дим од пањева који догоревају.</p> <pb n="523" /> <p>Небом тромо плов 
има спаљују поверљива акта и део архива који се неће понети.</p> <p>Нико од јутрос више и не кр 
тире варош од које се, из групе кровова који ти се чине као мрка и тамна поља, догледа тек по к 
твена поворка златом искићених витезова који полазе да изгину на Косову и пред њима владар који 
ором, једва узносећи тежину шест векова који леже на њој; диже се тајанственом неком моћи, као  
а; онај који пати, жели што више болова који га драже као заљубљенога љубомора.{S} А туђ бол че 
 би ли прекинуо низ сећања и низ болова који почеше у души да му се јављају са сваким од тих се 
д оних, који су појмили величину болова који у овоме часу раздиру душу једнога несретнога Краља 
ви минарета и јабланова, оних јабланова који о пролећу, као перјанице поноситих витезова, ките  
оводи у Скопље нове бегунце из Куманова који доносе и вест да је Страцин пао и да су наши одсту 
одлазе, све то надвишава гласове топова који су се јутрос рано, док се није ова светина слегла, 
ркљање самртника а час као крхање крова који ће се срушити и пасти на главе становника куће.{S} 
ма да је на њој остало нешто мало крова који би ме могао заштитити.{S} У причама наших старих,  
 запитаћемо ми остали, сем најстаријега који је знао неку народну <pb n="247" /> песму у којој  
е појмио колико је то, сем најстаријега који, да би показао разумевање у цифрама, узе на прсте  
ан за кару и упрегоше га на место овога који је пао и који ће сад остати на друму да чека своју 
Зар ви мислите да у овој земљи има кога који мисли о свему <pb n="325" /> о чему би ипак неко т 
рт осуђених?{S} Па ипак, било је некога који је то слутио.{S} Крај друма, на једноме камену, ви 
 ја и моја породица, било је још некога који је дошао да подели са нама бол.</p> <p>То је била  
} Из тих мисли пробуди нас глас једнога који је био измакао нешто напред:</p> <p>— Ама погледај 
можда почасна стража крај ковчега онога који је већ умро?{S} Шта чува и кога?</p> <p>Бели се ви 
зочаравам друге.{S} То је осећање онога који тешкоме болеснику, за којега су већ и лекари изгуб 
е који су пред тобом, не видиш ни друга који је крај тебе.{S} Чујеш само око себе како нешто ту 
и се понова стреса од тих боних акорада који је плаве и освајају.{S} Окрећеш главу да не гледаш 
м већ клонуло, суморна, угашена погледа који се по где кад буди и у коме се распаљује пламен ди 
овикује један обвезник чиновничког реда који је радио у војној станици.</p> <p>Одушевљени таман 
те сурову слику једнога читавога народа који креће у збег, у планине, осветљава неком мистичном 
шије, чуо се већ жагор изгнанога народа који се са првом зором кренуо у планине...</p> <milesto 
 српскога народа, неприхваћен од народа који су слободу већ умели да цене, крваво угушен једном 
тарија; видео сам гневне поворке народа који се буни, водила их је мисао; гледао сам шарене пов 
станица по оној гомили војника и народа који се тискао пред њом.{S} Пробила сам се кроз ту гоми 
латом умазан један аутомобил пун народа који се гуши у њему.{S} Он иде истом брзином којом и во 
почеше становници да се буде из сна, за који су синоћ веровали да га до зоре неће прекидати.{S} 
 Приштине.{S} По професоровом плану, за који он тврди да је из поузданога извора, моравска диви 
исли о ономе, што њега и његове чека за који час и за који тренут можда.</p> <p>— Не мора ме уб 
ером да је то привремено, да ћете се за који дан вратити, да ће стићи наша војска, која се на с 
ре из влажних ћебади и мајка која ће за који дан у каквом јарку на путу родити и четвртог брата 
што њега и његове чека за који час и за који тренут можда.</p> <p>— Не мора ме убити, — размишљ 
ом.{S} Пад је Куманова неминован још за који сат.{S} Команда Трупа већ пред вече напушта своје  
 се јавља равницом змијаста фигура воза који усамљен у равници јури из Митровице у Липљан.{S} И 
а се већ сместила у последњи вагон воза који ће поћи у Митровицу и за време, док су још возови  
а једноме дењку у последњем вагону воза који ће кренути у Солун.</p> <p>— Немаш чим да покријеш 
скоро а шта није скоро.{S} Нити знам ја који је сат ни који је дан а да ме запиташ не знам ни г 
на друго из множине, из гомиле догађаја који су његов млади живот тако богатим учинили.{S} Дога 
и благодати добре судбине ових догађаја који се сад дешавају; или је осетио да је то оно поколе 
ао видети? — одговара задригли кафеџија који је пре годину дана у ово доба јавно обећао да цео  
оњском запрегом.{S} Сем седам коморџија који терају коње, кола још спроводе осам војника, осам  
ече.{S} Био је то онај крти смех лудака који се цери кад спази икону.{S} Изгледало ми је као ка 
опреко, као што би учитељ погледао ђака који не зна лекцију — Уверава ме то, господине, што Буг 
ли бар потцењивали појаву густих облака који су се почели збирати на истоку наше Отаџбине.{S} Б 
ја сам се сама пред собом либила корака који сам предузела; стрепила сам од помисли да тај кога 
ти, прави тиранин; она зауставља човека који жури најхитнијим послом; она зауставља кола, којим 
 разговарао.</p> <p>— Чуо сам од човека који поуздано зна.</p> <p>— Ама баш решено? — наваљује  
спред вагона, изазивајући утисак човека који је тек дигао главу са високих дипломатских послова 
није обележавају.{S} То су два коњаника који зауставише нагло коње испред наше групе.</p> <p>—  
сви обратисмо пажњу на једнога коњаника који нам је долазио у сусрет, јашећи на мршавоме и зној 
има провирују преплашене очи становника који су се већ предали судбини те су још ради само да в 
е је послом био или од некога чиновника који се у дућан увратио.{S} У кафаници одмах под мостом 
осле извесног времена онога заробљеника који ми се опет придружио.</p> <p>— Отуда, са Дунава, б 
икну мајка и благослови у души рањеника који јој не посла дете у смрт.</p> <p>Затим нам је дечк 
ицу да седнем и дозвао једног обвезника који је био ту на служби, те га послао да дозове кмета. 
аснијих путева од арнаутских разбојника који и дању не пропуштају да пљачкају бегунце а камо ли 
ицу једнога поднаредника са два војника који далеко измакоше и требали су се већ вратити.{S} По 
е из ћебади а Србији и четвртог војника који ће, тамо у будућности, заменити оне што су поподал 
обовима су и многи гробови оних војника који су 1912 године сишли на Косово и, залажући младе ж 
у их прилике раставиле, има и пакосника који завиде онима који су боље прошли од њих, јер су се 
х жртава, скрећући поглед са несретника који су посејали друмове.{S} Да би угушио осећај који м 
 бити топао и онај поглед два жарка ока који узбуди младу крв те срце другаче бије.{S} Све су т 
 одељења, осећајући сву величину утиска који је учинило његово саопштење — Да!{S} Господин Боп  
веним није одјекивао тупи ударац пијука који је негде у близини копао српске топове; када су се 
еш ли, сине? — припитао би каквог дечка који је пролазио крај њега, спуштајући му руку на раме. 
ње и спасење огромног ратног материјала који би се иначе морао сав уништити, ако се настави одс 
ећи живе разговоре у очекивању ђенерала који ће се у исти воз укрцати и повести војску Србији у 
у Метохију од дивљих планинских предела који се за њом све до морских обала простиру.</p> <p>На 
на мајка.</p> <p>У том наиђосмо на вола који остављен лежи поребарке крај друма, борећи се с ду 
ију ствар.</p> <p>То је збег са Дорћола који се очајно спасава.{S} Припитујемо их али њима није 
де који остатак двоглавога златног орла који је негда ширио крила по оклопу и красио оковане гр 
з кров.{S} Раскопчах се, не би ли нашла који доњи део хаљина сув да избришем дете, коме је коси 
— прихвати Краљ — Имаћете младога Краља који ће да вас воле и кога ћете и ви волети.</p> <p>— П 
нако уваљано у пепео и са комадима угља који висе о њему.</p> <p>Јер, авет глади у велико лебди 
уцао на нас, мислио је бије непријатеља који му је кућу ископао! — размишља опет каплар.</p> <p 
де лежи гроб мога јединца, има родитеља који су погубили децу далеко од села, далеко од родитељ 
ика, не оптужујем професора, ни учитеља који је јуначки и са пожртвовањем гинуо.{S} Оптужујем о 
е Кнез Трубецкој — узе он тоном учитеља који хоће ауторитативном благошћу да покара непажљивог  
едном народу који је показао више но ма који, да уме ценити културне раденике.{S} То су Француз 
 породице, уједињене тугом за гробовима који су остали за нама, газио сам тегобне и беспутне ст 
еђу својим пешацима, пожури ка топовима који су заћутали.{S} Он узе и сам, са командиром брзоме 
<p>— Ко је то? — пита онај глас из дима који се стално буни кад наиђу нови гости.</p> <p>— Чино 
ју смо преживели и о крвавим догађајима који су се те ноћи дешавали.</p> <p>Најзад, истовари се 
 вечеру, које је — претрпано догађајима који су се низали кроз половину века — лежало заборавље 
шаш тих вести, ти пођеш кући да твојима који брижно седе под каквим сиротињским кровом, прикриј 
егови мрки облаци се загрлише са валима који су се све бешње узносили.</p> <pb n="16" /> <p>Мај 
нага се народна одупире поуздано валима који ударају о њене бокове и она сече пучину и плови св 
е снашло, вуку се плачући за родитељима који ни сами не знају шта ће их снаћи.</p> <p>Нико нико 
е више и више расле <pb n="73" /> онима који су им придолазили.{S} Сваку од тих гомилица, задрж 
виле, има и пакосника који завиде онима који су боље прошли од њих, јер су се дочепали кола и с 
е кроз њу могао обезбедити пролаз онима који су настављали пут даље за Липљан и Призрен.{S} Прв 
 приђе и тамо да се нађе у помоћи онима који су чиновнику објашњавали да је свака опасност, ако 
што се све више и више згушњавало онима који наилазе.{S} Напред се ни корака није могло јер је  
ковима тако казује ту чудну причу онима који му дођу на обале; причу о себи и о брату своме, ко 
 сестра са високим рајерима на шеширима који се повијају под таваницом аутомобила.{S} На предње 
, мала сељачка кола са мршавим вочићима који изгледају као срндаћи и разглављеним точковима кој 
орене у болнице, претоварене рањеницима који су се начетили на прозоре и измилили испред болниц 
ећи успут и праштајући се са очајницима који су остали и који су овај мучни призор гледали са п 
 на једној клупи, међу многим војницима који су спавали по патосу и по клупама.{S} И међу њима  
а.{S} Могло се говорити само о утисцима који су нам давали општу слику ситуације, јер смо се са 
атима свакога купеа по једнога жандарма који грубо узвикује: „Овамо не може.{S} Овде је архива! 
јутарње бледило дана а с поља, са друма који пролази крај Патријаршије, чуо се већ жагор изгнан 
 треба грабити.</p> <p>Са Ветерника, на који смо се косом успели, бацили смо још један поглед з 
лука!</p> <p>Краљ је то рекао тоном, на који није желео поговора...{S} Његово се чело у том тре 
ијих крајева.{S} Арнаутски елеменат, на који су Аустријанци тако много рачунали, није их дочека 
о казивање гомиле да се врати с пута на који га је старешина упутио.{S} Окупили смо се сви око  
мишком куферче, вероватно пуно новца на који је он већ израчунао ажију на солунској пијаци.</p> 
ва је брига дакле била, како би се и на који начин она могла пребацити из Медове у Скадар, док  
ћи ћепенке и гомилице војника и грађана који су под њима полегали.</p> <p>Ноћ осваја све дубље  
д овом сабрао се нарочити одбор грађана који је образован да изврши предају вароши.{S} Као наро 
гомиле и жагор личи на клокотање казана који кључа.{S} Узнела сам најзад мртваче више главе и п 
обратише пажњу на велики број аероплана који се почео њихати изнад наших глава.{S} То је било ч 
сам био под утиском овога малога романа који је девојче <pb n="429" /> тако искрено а тако лепо 
и још пре, као да је од силнога пламена који јој је буктао у утроби, напрсла па из тога ждрела  
ом осветљеном светлошћу ведрога пламена који су давале младице бачене на ватру, младице које су 
, са пушком у руци чува свој пласт сена који би иначе плануо.{S} Прилазимо и нудимо новац за ма 
 да их назрем.{S} Била су два грађанина који су такође зашли од куће до куће и преклињали да им 
/> на све стране, неће ли угледати сина који се јутрос рано, неопажен, извукао из куће и којега 
<p>Најзад, наилазимо на будна арнаутина који, са пушком у руци чува свој пласт сена који би ина 
гдекад писак локомотиве и тресак вагона који маневришу.</p> <p>Осветљени прозори овде и онде по 
орфијума ради умирења живаца и ради сна који обично окрепљава у болести.</p> <p>— Али за Бога,  
 ме је чудно погледао погледом сажалења који не теши но дражи бол.</p> <p>Рекоше ми да идем у б 
 газили по <pb n="485" /> балегама коња који су се тек истоварили.{S} Било нас је толико много  
ли, узеше да ослобађају малаксалог коња који је посрнуо и још се држао на предњим ногама али оп 
</p> <p>Војници доведоше резервног коња који је био везан за кару и упрегоше га на место овога  
вољу.{S} Сећам се једнога нашега вајара који је тугу тако заогрнуо провидним велом <pb n="374"  
у болницу на превијање, или кога лекара који жури на дужност, или можда какву госпођу којој је  
ка! — додаде Краљ показујући на сликара који је свој посао завршио.</p> <p>Кад каре стигоше у Б 
на ћуприји, не би ли дошао до командира који му је био познаник и сазнао штогод ближе о томе, з 
/p> <p>Срео сам и онога младога официра који ми рече да је покојник још у Призрену преминуо а о 
копљански пајтон, носећи по ког официра који код куће болује а иде у болницу на превијање, или  
них младића, пошао сам да, у име одбора који је управљао овом организацијом, обиђем страже.{S}  
у Скопље.</p> <p>Ма да, после разговора који сам мало час водио са оним официром, разочаран у в 
 и сама уморена страхом, ужасом призора који сам видела и бригом за дететом.{S} А почела је и н 
p>И одиста, од јутрос, крај свих напора који су чињени, телефонска веза са Нишем није се <pb n= 
лелуја се од јаре из мангала и од ветра који продире кроз разлупане прозоре; са дубоким долапом 
о преплануло дице са ожиљцима, арбанаса који је сишао са планине и посматра нас дивљачким погле 
 томе спази друмом из Слатине ордонанса који је журио к њему.{S} Капетан притеже дизгине и коњ  
спут, ове јаднике, једу лишће од купуса који су упљачкали у првој башти коју су успут срели и н 
и да важе нешто.{S} Било је команданата који се од обичног, некултурног човека, разликују само  
амбис.{S} Кажу да је ту било докумената који су за увек пропали.</p> <p>Официри Врховне Команде 
пут Торлачкога друма биле су пуне света који је ту склонио главу од граната и кише.{S} Домаћини 
рупу обавио плав облак дима од цигарета који је и целу собу испунио.{S} Разговор се око овога с 
ревари? —Додаје онај кафански песимиста који ни овде, на станичном перону, не може да се уздржи 
 на јутреној кафи, коју ће телеграфиста који је дежурао ноћас, увратити да пије, чуће се вести  
ивот свршава ту, на средини онога моста који се узноси над реком, јер се ту свршава граница јед 
х затим сви у војводу Степу Степановића који је, ослоњене главе на руку, седео за столом крај с 
Био је то један од оних ваљаних младића који ми се одушевљено ставио на расположење и свесрдно  
још једнако пакује, чује се лупа чекића који закива сандуке и осорне наредбе старешина и псовке 
 његов глас звонио као глас некога духа који се јавља из полутаме; да ли можда онај поуздани то 
 тужну поворку, има обичних радозналаца који су у своје време тако исто посматрали београдске п 
 Приштине лагано повијала са повијараца који одвајају Лабове обале од Косовске равнице.{S} И ра 
 истицао читав сноп <pb n="176" /> жица који је прихватао један дирек побијен испред зграде.{S} 
лиште, врста клуба забринутих избеглица који су се ту свако јутро скупљали да један од другога  
у каквој вишој команди или, што има оца који је пријатељ са тим пуковником.</p> <p>— Ви сте, мл 
ек општинскога фењера, ломи рукама хлеб који држи под мишком и штрпка тврди сир из жуте бакалск 
и се да Бистрица ту недалеко кваси гроб који ту велику мисао покрива.{S} Је ли то онај велики,  
иће се да у њиховом селу има један гроб који родитељска суза није оквасила и припалиће му свећи 
у души, очекивала сам повратак војников који је ушао у канцеларију да ме пријави.{S} Све до тог 
јавам да није нешто претенциозан наслов који сам јој дао.{S} На томе делу, које ће се несумњиво 
ње и страдања.</p> <p>Лагано креће збег који је загушио друм.{S} Несретна мајка која носи на ле 
тских градова?</p> <p>Лагано креће збег који је загушио друм.{S} Крај друма леже мртви коњи, ко 
 поче боно да ми дражи груди.{S} Поглед који сам управио горе, <pb n="525" /> небу, и узнео га  
 спасти државна имовина и оволики народ који је кренуо у бежанију.</p> <p>Већ од првих речи вид 
и талијанска влада да уступи какав брод који би пребацивао храну из Медове.</p> <p>— Треба стић 
е за оне што су остали на дому и за ове који су кренули у збегове; молили су му се за мртве и з 
а и отима, гура и надире силом у возове који, један са другим, пуни очајних путника одлазе пут  
 пресећи ће он кљуном чуна свога валове који му ометају пут и доспеће, приспеће, доћи ће...</p> 
 пресећи ће он кљуном свога чуна валове који му ометају пут и доспеће он, приспеће, доћи ће...< 
Ја сам надчовечански поднела све болове који су се сручили на мене.{S} Мени је мало било то, ја 
м и пође да побере и покопа своје мртве који су покрили друмове и положаје.</p> </div> <pb n="2 
а, пешаци пљаскали по лапавици а по где који аутомобил прохујао би и раскошно нас засуо блатом  
них дрвених крстића, међу којима по где који грубо истесани камен.{S} На гробљу мртва тишина се 
е напред а ми сви, жене и деца и по где који човек, пођосмо за њим.{S} Прођосмо још једном крај 
лубљен, те се на њему једва држи по где који остатак двоглавога златног орла који је негда шири 
, погашене су; догорева још само по где који општински фењер са којега цуре млазеви кише.{S} По 
шина постепено да осваја.{S} Још по где који официр поврнуте јаке, враћа се од некуд кроз каљав 
уге ствари бабо, па нам даде још по где који савет и оде.</p> <p>Ето тако смо у невољи и јаду п 
 раја не сме ни на ноћиште примити људе који под пушком оде.{S} Ајде, водите га!“ нареди ага те 
амао их да могу у торбу наићи и како је који посао свршио а он одмах одређивао: „Ово ћеш ти пон 
, водила језовите разговоре, било их је који су склоњени у страну ћутали као заливени и чак не  
ругога позајмили топлоте.{S} Било их је који су легли са стоком, прислонили леђа уз воловска ле 
 се на милост и немилост.{S} Било их је који су се решили, опремили и кренули а кад су изашли и 
стове сена али, теше се, јер било их је који су и горе пролазили.</p> <p>— Препатили сте, шта ћ 
 истину.{S} Па и у томе часу било их је који су умели да се теше.</p> <p>— Крива Паланка пала,  
то ви везујете за пад Београда догађаје који ће настати?</p> <p>— Јер то је почетак успеха офан 
вник, пошто сам му изложио све догађаје који су се одиграли за неколико дана на Балкану.</p> <p 
а победиоца.{S} Није ли то миг историје који га одводи на оне исте мисли које су пре годину дан 
и нова забринута лица.{S} Кроз капиџике који везују авлије или преко ниских плотова и зидова, к 
ује, она скоро прави један реви поворке који крај ње пролази и свака кола пропраћа својим приме 
позвао јер је прибрао неке нове податке који би имали везе са распоредом одступања и захтевали  
ан, он је поуздано разбијао морске вале који су се ломили о његове бокове, секао их је и пловио 
S} Један носи воду, други нарамак сламе који ће метнути пода се, кад легне на блато; трећи упрт 
ђ за вестима све више расте.{S} Свакоме који је сазнао што, мало је то и увек верује да постоји 
>— Је ли га тражила? — обратих се ономе који ми је казао њену злу судбину.</p> <p>— Тражила, до 
ли их на ватру, те нису трпели готоване који би хтели да се греју а да не уложе труда.{S} Крену 
о ће ми — и он се саже да покупи ордене који су се запретали у пепео под његовим ногама.</p> <p 
 своју дужност према Отаџбини а не мене који сам је испунио!“</p> <p>Доцније, кад је полазио у  
заузео падине и повијарце Водне планине који се спуштају до саме вароши.{S} Одатле ће штитити о 
 разочарење једнога честитога старешине који је, сем храбрости, улазио увек у борбу и са вером  
се Богу за оне који су кренули и за оне који остају.{S} Из цркве, Краљ је пошао пешке на пут, з 
Приштини, где слази пут најкраћи за оне који бегају из Крушевца, Ниша, Прокупља, Врање и Куршум 
о је целу службу, молећи се Богу за оне који су кренули и за оне који остају.{S} Из цркве, Краљ 
ју и измичући пажљиво да не пробуди оне који су, немајући крова, полегали по улицама испод стре 
ти ако подлегнем рани; треба жалити оне који нису испунили своју дужност према Отаџбини а не ме 
и око њих се прибирају, распитујући оне који су раније ту, да л’ знају што поузданије о возу.</ 
са пожртвовањем гинуо.{S} Оптужујем оне који су требали да нам даду пример а они су на против у 
тамо у поље, да изблиза виде оне сретне који неће патити као ми што ћемо.</p> <p>На аеропланима 
ло на рукама и син који је дорастао, те који ће још мало, само ако му Бог да живота и здравља,  
 знаш куда, нити видиш пута ни предмете који су пред тобом, не видиш ни друга који је крај тебе 
е редове.</p> <p>— А ја знам команданте који су очински применили ту наредбу.</p> <p>— Било их  
ов, бадава му је обраћана пажња на мраз који је све више стезао, старац је упорно остао при том 
 Сви остали око ватре клонули, јер мраз који је почео да стеже, насртљиво је наметао сан, те је 
редове до шина, јер ено га оздо иде воз који ће примити и понети све ове несретне бегунце.</p>  
који ће доћи на наш фронт, дотле је воз који је истога дана стигао из Солуна и укрстио се са ов 
онкурент банкротира.{S} Али, док је воз који је јуче <pb n="55" /> отишао у Солун, носећи собом 
 речи шетњу кроз оголели ред дрва, кроз који је неколико косих линија вечерње светлости суморно 
</p> <p>— Кад ноћас?</p> <p>— Сад, кроз који час, док сврше седницу.</p> <p>Прође ми у томе час 
је месечина изостала, дебели мрак, кроз који су се нејасно оцртавале силуете напуштених двораца 
ка, са седиштем унутра и прозором, кроз који је продирао ваздух и светлост у дрвену кућицу.{S}  
диже главу и настави вишим гласом, кроз који је звонило топло поверење и детиња искреност:</p>  
ма, вршили свој посао.{S} У мраку, кроз који је пробијао слаби зрачић из малога фењера, кретале 
рећој улици видиш изручен у јарку, кроз који тече поток, санитетски материјал огромне вредности 
 нађенога стакла на маломе отвору, кроз који ће јој сунце допирати и ту проводи дане са совама  
иште.</p> <p>Дубоко тамо у кланцу, кроз који се Бистрица ломи пре но што ће сићи у Призрен, там 
 Мрњавчевића, одвоји се од прозора кроз који је видела где је гроб и друге круне српске, пође к 
а из цигарета још више загустили и кроз који смо се једва догледали, те је његов глас звонио ка 
стали део собе освојио је полумрак кроз који су се предмети једва назирали.{S} У тој полутами в 
е државе! — одговори официр гласом кроз који је звонио дубок бол.</p> <p>— Оно смо ми упалили?< 
о дворишта и дође под један прозор кроз који се једва назирао жижак, чија се светлост као свита 
 округлих очију и висока сува врата, уз који се при говору јабучица пење и слази као лоптица од 
црква узноси се на једноме пропланку уз који се пузају и куће приштинске а под којим се простир 
избегли заборавили у затвореној соби, и који арлуче своју последњу, злослуту песму...</p> </div 
сом, који као да је из гроба долазио, и који је јецао као струна на гуслама, отпочеше сени моли 
једнога тренутка није поклецнула душа и који са вером гину?{S} Зашто не под срамним Голечом иза 
то подземни путеви којима они пролазе и који су то начини којима они освајају читаву једну пово 
вести, нити овај други.{S} Било их је и који су свесно променили намеру, несвесни у томе тренут 
које смо синоћ срели испред Чаглавице и који су хитно журили распитујући за пут у Грачаницу.</p 
и, који су јутрос стигли из Митровице и који веле да на путу нису видели никакву војску већ сам 
ајући се са очајницима који су остали и који су овај мучни призор гледали са прозора својих кућ 
ни шта су <pb n="561" /> још заостали и који ће сутра кренути у планине.</p> <p>Као васкрсла пр 
и, који нису у збег кренули опремљени и који су место свег осталог терета понели само своју гол 
ојсци има их који задивљују јунаштвом и који верују да ће им јуначке груди красити Карађорђева  
акога тренутка крах који је неминован и који ће под собом претрпати све што се за времена не ск 
мртници, које је глад и мраз савладао и који су се крај друма повукли и предали лаганој смрти,  
ћ ваљда полусан који је мноме овладао и који мраз тако упорно и тако дрско намеће човеку.</p> < 
прегоше га на место овога који је пао и који ће сад остати на друму да чека своју лагану смрт.{ 
аса подједнако <pb n="663" /> осећамо и који је у њеној души, сломљеној и обеснаженој за ма как 
и кров саградити.</p> <p>— Ко ми?{S} Ви који пролазите или ми који наступамо?</p> <p>— Па — сва 
/> <p>— Напуните и откочите пушке, а ви који имате роволвере држите отворене футроле.{S} Вас дв 
и наступамо?</p> <p>— Па — свакојако ви који наступате!</p> <p>— А где смо ми?{S} Је ли ко води 
оју ће воз проћи.{S} Тај мост и стубови који га носе, окитиће се зеленилом а горе по наслону мо 
 нашу Отаџбину, попрскали су већ зидови који га носе и пламен је помамно лизао и буктао кров св 
у жар.{S} Почињу да се сурвавају зидови који деле унутарње просторе а који су изгубили под собо 
шли са Дарданела а сад се чекају пукови који иду право из Француске.</p> <p>Овако одлучна потвр 
авити да наставе пут; леже мртви волови који се распадају и они који су тек липсали и са којих  
кле су јутрос кренули.{S} Уморни волови који вуку ову батерију, ослобођени јарма, узеше да дахћ 
гор око ватара постаје све тиши; димови који су се у почетку узносили као пластови сена, осветљ 
 Врање и Лесковац, те загустише друмови који са севера, истока и запада воде на Косово.</p> <p> 
де живе разговоре.{S} Придолазе им нови који увраћају с друма, они им праве места крај ватре ил 
них ноздрва сукнули су црвени пламенови који пале и сагоревају.{S} Из крваве румени, којом је в 
очију као у гладне звери, мрачни типови који су дотле бегали од сунца, које никада ниси срео на 
амо и чује се пуцкарање ватре и гласови који се довикују и надвикују.</p> <p>Улазимо дубље у се 
су нас ипак напуштали разнолики гласови који су се свакога дана путовања провлачили кроз гомилу 
бар са осмехом на уснама а ујутру, први који наиђу, гурнуће тело доле у поток да се не би на др 
ац за мало дрва.{S} Били смо ваљда први који смо понудили новац, иначе би била неразумљива гото 
лова има, у том случају ево ја сам први који пристаје да прими сву одговорност.</p> <p>— Још је 
или му свећу.</p> <pb n="394" /> <p>Сви који су још мало час гунђали и протестовали, ућуташе и  
="95" /> тога дана нису отварани, многи који су имали кола већ су их натоварили и кренули пут Т 
ца и Копаоника.{S} Верујући у то, многи који су се спасли из Скопља и других источних страна, н 
лавица кроз које пролази друм.{S} Многи који су нашли ту заклона од зла времена, задржали су се 
шу, скретао би говор или пажњу на други који предмет.</p> <p>— Можеш ли, сине? — припитао би ка 
и је суђено па ето ти! — одговара други који је потпуно разумео предње питање јер га је и сам с 
оји из Топлице бегају на Косово и други који са Косова бегају у Топлицу.</p> <p>И начелник окру 
н.{S} Ту ћемо га тући! — веле они други који би још хтели да се храбре.</p> <p>Тако је у узбуђе 
{S} Питам се увек, има ли међ нама људи који ће прихватити ту велику државу?</p> <p>— Има их ве 
чује врева и жагор и виде се сенке људи који се крећу овамо и онамо и чује се пуцкарање ватре и 
и без људи који воде догађаје, без људи који мисле о свему.{S} Зар не видите да ми зидамо држав 
е једно велико доба у историји без људи који воде догађаје, без људи који мисле о свему.{S} Зар 
измеђ кола која су закрчила друм и људи који су полегали у сред блата по друму и по странама.</ 
е ви наићи, испред вас бегали неки људи који су се тукли са дахијским људима, заноћили у Марка, 
читав логор очајних.{S} Ту су били људи који су раније избегавали из Београда, из Ниша, из Скоп 
та под кровом, испунило се гомилом људи који су се тискали и гушили по одајама, по ходницима, < 
орбу, на штету свих оних несретних људи који су ми поверени а млад потпоручник, који се за то с 
дан од оних младих и интелигентних људи који је за време мира покушавао и пером да се послужи.{ 
о требао да мисли?{S} Оскудица тих људи који би мислили о свему, разочарава ме често пред помиш 
мбра одиграли су се на Балкану догађаји који представљају историју од неколико томова.{S} Чим ј 
 „озбиљан час“ који смо сви осећали али који је осећај свако у себи угушивао.{S} Сви смо тај ча 
 и усмени, разнолики и противуречни али који су нам, на крају крајева, ипак предочили горку ист 
ем се већ сретају они који су малаксали који су клонули, па напустили своје друштво и остали кр 
 казује сумњу. — Право да вам кажем, ми који долазимо озго, из старих граница Србије, не верује 
<p>— Ко ми?{S} Ви који пролазите или ми који наступамо?</p> <p>— Па — свакојако ви који наступа 
е скоро.{S} Нити знам ја који је сат ни који је дан а да ме запиташ не знам ни годину.{S} Знам  
мом често размимоилазили бегунци, једни који из Топлице бегају на Косово и други који са Косова 
овори официр — Призренски је пут једини који нам је остао за одступање.{S} Ту ће се сручити цел 
рећу; седла на њима већином празна, они који су их јахали остали су тамо, на бојишту.{S} Кад уд 
 који су седели на земљи дигоше се, они који су били у задњим редовима навреше да се пробију; н 
 јендек узносе се раменима на друм; они који су се погубили опет се налазе и поворка креће опет 
д, као једна и једноставна маса.{S} Они који су седели на земљи дигоше се, они који су били у з 
 и шапћући забринуто међу собом.{S} Они који су били на горњем спрату, на прозорима, узвикивали 
 пламену.</p> <pb n="684" /> <p>— А они који су измакли испред нас?</p> <p>— Они су већ заробље 
дније место?</p> <p>— А где би онда они који су сад на тим згоднијим местима? — упита он боно н 
о значи Куманову нема спаса! — веле они који су већ подлегли бризи.</p> <p>— Крива Паланка и ни 
ињу већ и да се враћају са Љум-Куле они који су јутрос и јуче кренули тим путем и они донеше но 
<p>Ту, пред начелством, срели су се они који су још синоћ веровали да неће никад доћи потреба д 
дила.{S} Доћи ће последње време, те они који умиру благосиљаће милост Божју а они, који остају  
неки наши кад се вратише са рада, и они који су радили по канцеларијама, саопштише нам да су на 
але и почеше да се буде по кућама и они који у тврдоме сну нису ни чули до сад ништа.{S} Почеше 
доћи потреба да се напушта Скопље и они који у то, и поред свих повољних вести, нису веровали.{ 
и се чује реч и две а придигли се и они који су лешкарили па се повили око ватара и само се вид 
 најупорније оптимисте, попустише и они који су до мало час веровали званичним извештајима, те  
оме питању.{S} Упадоше у разговор и они који дотле нису уопште учествовали у разговорима; узвик 
же мртви волови који се распадају и они који су тек липсали и са којих гладан војник сече парче 
рима; узвикивали <pb n="37" /> су и они који су до сад мирно и хладнокрвно говорили и уопште, р 
ежи, наступа један тренутак кад сви они који су сакупљени, почну да иду на прсте, да шапћу међу 
амо, рекосте, то је била тетка, али они који управљају државом не смеју у овим тренутцима бити  
у групама којима су се придруживали они који нису били на станици, да чују што ново.{S} Те су г 
 чују разговор.{S} Да ли су то били они који су већ донели одлуку о себи те не желе да их ма чи 
 јуче стрељани и иза којега ће доћи они који ће сутра бити стрељани.</p> <pb n="147" /> <p>Зашт 
 шта више веровали; устају са надом они који су сваку наду напустили.{S} Лица, која си јуче сре 
онули и изнемогли; дижу се са вером они који нису ни у шта више веровали; устају са надом они к 
ли данас већ, веровали су у то само они који нису могли праву истину знати или су је упорно нег 
 ма чије мишљење поколеба или су то они који занеме и изгубе моћ размишљања пред великим опасно 
а, крај тараба сеоских, заузели већ они који су раније стигли; други опет преко кола разапели ш 
аздуха.</p> <p>Путем се већ сретају они који су малаксали који су клонули, па напустили своје д 
и, малочашњи случај није био и последњи који је капетановој узбуђеној души нанео бол при напушт 
авладао, пробудили су га топовски пуцњи који су се с времена на време чули.{S} У јутру нам реко 
ави да су у Слатину стигли неки официри који га траже.</p> <p>— Из штаба ваљда? — поуми капетан 
змакао од друштва где се воде разговори који и његову родитељску душу потресају.</p> <p>Она убр 
Она се дуго загледа у један пањ у ватри који је, потпуно прегорео, сачувао цео свој облик из пе 
ву борбу издао војвода Мишић, онај исти који је прошле године издао наредбу за наступање; да ће 
а не узнемирим дубоки осећај побожности који се у часу ове тешке невоље враћао у душу из које ј 
се девојачке осетила како им горе прсти који се дотичу топла девојачка тела.{S} Све су то деца  
 те их пеку не би ли им прорадили прсти који су се укочили.{S} Дим се повија час лево час десно 
оноћ; ослухну тајанствени разговор ноћи који ветар са Језерца својим писком и звиждуком, који с 
ваздуху, цреп пршти и сручује се, оџаци који падају на њ’ дробе га у ситну парчад, пада већ и д 
у, разорише се и расуше фигуре и облици који <pb n="221" /> су се до мало час вили над нама, по 
десну обалу Вардара, срели се чиновници који су изашли из канцеларија са онима, који се пуни пу 
одне до мрклога мрака.{S} Као дављеници који су се дочепали обале, па још несвесни потпуно опас 
да, које су јуче овуда прошле, рањеници који су се сами евакуисали; болесници у кошуљи и болнич 
те питам ја, нек те питају они грешници који су ишли пешке за то што си ти вукао фотеље.</p> <p 
 <p>— Можеш ли стари? — довикује чичици који је полегао иза једнога бусена.</p> <p>— Морам, гос 
 га нико неће послушати.</p> <p>Бегунци који придолазе, са муком се пробијају кроз гомиле које  
у непријатељеву, ако су то његови метци који донде стижу те ниште и пале — кренућемо сутра даље 
251" /> и онамо изгледале су као свитци који пливају кроз ноћ.{S} Пут је био мучан и тегобан, ј 
им катастрофама, десио се један догађај који је узбудио цео свет.{S} Пошто се дуго и дуго гради 
д већ улазе, да ступају у један догађај који ће у доцнијем животу са леденом језом препричавати 
и сад први пут и његове очи добише сјај који даје човеку вера и поуздање.</p> <p>Још није воз н 
чку капу.{S} И последњи сиромашак, онај који је полазећи у свет стегао неколико динара, вадио ј 
кој тузи то није непозната појава; онај који пати, жели што више болова који га драже као заљуб 
 с тога што светина увек верује да онај који жури колима, мора знати штогод више но онај који и 
p> <p>— Чекај, ако упали... — рече онај који је још увек без успеха кресао жигице.</p> <p>Ја са 
ече ми:</p> <p>— Изгледам себи као онај који скаче са шестога спрата да би се спасао од пожара! 
 колима, мора знати штогод више но онај који иде пешке.</p> <p>— Па добро.{S} Је ли то редовна  
ора некакав пискав глас, вероватно онај који је ту реч бацио и данас по подне на станици и тај  
ити на питање, ко је <pb n="327" /> тај који је требао мислити на све и кога нису смели омести  
их топова српске рањенике.{S} Ко је тај који би хтео и смео тај злочин повући на своју душу?{S} 
ника и одмаче од њега, као да је он тај који ће код Струмице извршити атентат на воз, па пође з 
преман на ову примедбу. — Али је он тај који је умео изабрати себи околину и то је његова заслу 
ају се донекле и делити, туга је осећај који се не да ни с ким делити.{S} Саучешће у тузи је че 
осејали друмове.{S} Да би угушио осећај који му је легао на душу, скретао би говор или пажњу на 
азвејавати у једноставан простран облак који је пао као покривач над црном масом избеглица што  
ња моја нада, потпора моја, једини зрак који је заостао да ме греје; чух да ми је и најстарији  
јни <pb n="436" /> и разнолики, те мрак који је све више освајао био ми је добро дошао.{S} Желе 
ајући, враћала у отаџбину и сваки корак који је њен војник учинио, ма како тежак пут био, знао  
е чекала у планинама.{S} Било их је чак који су скупо плаћене коњиће нудили да продаду по мале  
, дигао је бар главу.{S} Било их је чак који су напустили друм и отишли тамо у поље, да изблиза 
ичкога друма и, тамо под Јелицом, Чачак који броји последње сате своје слободе.{S} Далеко под с 
немогући <pb n="377" /> да извуче точак који се зарива више осовине у житка блатна језера која  
не ако се у селу нађе макар један човек који се борио противу Турака и ако се нађе која пушка.{ 
 у том часу осећао задовољан, као човек који је нашао <pb n="296" /> солуцију, нашао срећан изл 
о шајкачу на уши а наслонио се на дирек који носи капију па, борећи се са дремежом који му наме 
 то не верујем! — тврдио ми је познаник који ми је ова пророчанства препричао — а Ви?</p> <p>—  
</p> <p>И сахрањена је већ!{S} Пуковник који је руководио сахраном српских топова пошто је прег 
 те јој похита у сусрет.{S} Поднаредник који је слазио чак до Чачка, рапортира капетану, да су  
етих се да је то онај млади поднаредник који је самном и са учитељима пробдио крај мангала целу 
но освртати на све стране, као дављеник који очајно погледа по узнемиреној пучини, не би ли дог 
<p>— Промрзла дечица? — пита је рањеник који се тетура друмом ослањајући се на једну грану.</p> 
ен болесник увијен у ћебе, седи рањеник који је сам кренуо из болнице и ако му је рана још недо 
 што си вуко фотеље? — пита га порезник који носи под мишком пореске књиге.</p> <p>— Што, питај 
вари и грејем се — вели један благајник који је уз болницу повукао и кућу. — Јуче сам изгорео ц 
а ићи, уклонити се! — одговори начелник који је тога тренутка прекинуо разговор са Кумановом.</ 
ено прича, слуша и један рањени поручик који је опустио штаке те се наслонио на зид и посматра  
о а затим јаче.{S} Био је то потпоручик који је довео собом једног ордонанса.{S} Капетан још до 
 Мораве и ствари би неминовно узеле ток који је капетан, поплављен непријатељском ватром, замиш 
ри улицом бујица и дере као прљав поток који после плаховите кише ваља муљ.{S} Гомила без вође, 
цу.{S} Из кућице је допирао женски јаук који ми је продирао кроз душу, кроз срце и кроз кости.{ 
 плоча под којом је почивао велики наук који ће затим светом овладати.{S} Диже се, и из мрачне  
луну.</p> <p>— Да се први француски пук који је пошао на Дарданеле искрцао у Солуну, цела би ст 
а доведен у Призрен и један коњички пук који ће их пратити.</p> <pb n="546" /> <p>У очи самога  
је разуме се продужило чекање и ђенерал који је већ неколико пута нервозно погледао у сат, поче 
ги — што ту толику Србију брани ђенерал који своју породицу шаље у иностранство и то пре свих о 
има тако љубазна да им уступа аутомобил који је могао много корисније бити употребљен.</p> <p>З 
ћу.</p> <p>Један велики војни аутомобил који довлачи са станице од некуд евакуисан материјал, в 
ђе није хтео лећи јер, вели, рана и бол који му је донела, навукла му је несаницу те не може за 
 осећајући да је то само бол, тежак бол који сви овога часа подједнако <pb n="663" /> осећамо и 
пуно туге, у њему се оцртавао дубок бол који срећеш код мајке која цвили над драгим телом једин 
воју децу.{S} Ви морате живети, јер бол који је у вама мора живети, он не сме умрети, он не сме 
истојну цену.</p> <p>Један мој пријатељ који је и сам пошао да на томе пазару купи штогод топло 
се лије ђаковичким улицама и непријатељ који се том месту већ примиче а око нас горостасне масе 
пропало или ће пропасти, јер непријатељ који иде за нама, сажиже као усијана лавина и пали, руш 
 узвикује очајно један несретан родитељ који већ два дана не може да нађе коња.</p> <p>— Како ш 
ода или им китили силаве, и онај пиштољ који је на Чегру прославио смрт Синђелићеву, и она пушк 
S} У Суху Реку је јутрос стигао не знам који пуковник из не знам које команде.{S} Он хитно путу 
доцнење још продужило да се отуд, путем који води из вароши, не зачу силно бректање једнога мот 
до Љум-Куле а одатле право на југ путем који је пробио Црни Дрим, па преко Бицана на Дебар и да 
мља, коју диже тешко разорно зрно и дим који се разви из експлозије, зави пуковника и његове пр 
њао поглед тражећи да види бар онај дим који је пао већ на воде Моравине и на воде Ситничине.</ 
ушевине и жар и по њима полегао црн дим који гуши.</p> <p>У часу када смо улазили у Призрен мен 
атите оног ко посрне, засузите над оним који клоне; приберите децу расуту по туђим планинама, з 
не разумеш и не видиш ни онога за тобом који те преклиње да му се макнеш с пута, ни онога пред  
у се макнеш с пута, ни онога пред тобом који се издире да га не потискујеш.</p> <p>Тек је три ч 
х живим гестом оне здраве руке и гневом који му је пламтео из очију.</p> <p>— Сви, сви, сви, да 
а се ипак може наћи крајичак под кровом који је истурен далеко у поље, те се ту може заклонити  
лесник гледа, мутним погледом, погледом који се гаси, гледа мајку и гледа небо и гледа последње 
 погледа тупо, неким стакленим погледом који је сјактио из крвљу умрљанога лица.</p> <p>— Јеси  
ну матер а официр то одобравао погледом који је јасно казивао:</p> <p>— Шта си ти, ко си ти?{S} 
и носи капију па, борећи се са дремежом који му намеће недоба и мраз, увлачи главу дубоко у пов 
вију појаву, са равнодушношћу и изразом који као да казује да то тако треба да буде, да то тако 
 испуњавала једновремено димом и мразом који је продирао споља.{S} Унутрашњост ове необичне кућ 
 са обале у пусту и мртву варош, зраком који се из драгога камена са прстена расипа, пењу се ла 
ала, тако одавде сад већ сваким кораком који учинимо, осећамо како се ближимо губитку и последњ 
ица око Карађорђевог споменика, потоком који води измеђ луднице и Вајфертове пиваре и са разних 
е победоносно гледао, умиреноме утиском који је та његова изјава учинила, барометарска се лопти 
обиђем страже.{S} Обхрван великим болом који ме је баш тих дана задесио, ишао сам лагано, мирно 
аводио свој разговор са руским консулом који је „поуздано знао“ да ће Бугари ударити на Турке.{ 
ли успели поћи, кренули су пешке друмом који води кроз качанички кланац ка Косову а многи су ту 
трашнијим историјским поломом, пламеном који ће обухватити целу земаљску лопту, — као знамење,  
едан господин сув као босиљак за иконом који дугим и танким прстом скида пену с пива и треска ј 
 виче гомили станични жандарм али тоном који казује да виче само из навике и сам уверен да га н 
ење ноћи и све понова заспа тврдим сном који вера и поуздање носи.</p> <p>Ја се вратих у ону ме 
л модре <pb n="230" /> боје, са мотором који брекће и стење као раздражена животиња и оједеним  
и аутомобил голубије боје, и са мотором који брекће и стење као раздражена животиња и гумама ко 
гови се врхови тихо повивају под ветром који пуше оздо из дримских кланаца и старац стење и јеч 
зебли, престрављена погледа пред ужасом који им гута имовину, стоје непомични и неми становници 
 Баш ти хвала, господине! — рече гласом који је дрхтао у грлу.</p> <p>Угасио је свећицу, савио  
</p> <p>— Куда...? — одговори он гласом који му дрхће у грлу — далеко... много далеко...</p> <p 
ажем ништа, али... — затеже опет гласом који казује сумњу. — Право да вам кажем, ми који долази 
и даха довољно нема, уморна под теретом који носи.</p> <p>— Промрзла дечица? — пита је рањеник  
ну улицу и тискала се да избије на друм који води ка Липљану.{S} Њу ће он срести кад буде и сам 
етло али студено јутро, загушио је друм који из Призрена води у Ђаковицу.{S} Из разних улица пр 
ка Лебанима.{S} И, сад тек загусти друм који Лабом слази из Куршумлије.{S} Њим пође све што из  
ченика</head> <p>Од јутрос закрчио друм који води из Штимње у Призрен.{S} Друм се и не види већ 
ћ се притајава, изумире и онај тихи шум који је он проносио, гране на дрвећу престану се нијати 
у болница и магацина! — примећује један који је синоћ био код „Зрињског“ и вратио се отуд кући  
S} Међу тим гробовима изабрао сам један који ћемо прелити и на коме ћемо упалити свећу.{S} И та 
>— Ја никад у животу нисам видео вулкан који бљује лавину и претрпава насеља која су, верујући  
у души се српској тад пробудио нови сан који је затим хладна, немилостива и себична дипломација 
S} И кад је дечицу хтео да прихвати сан који би им разгонио страх из душе, појављују се из мрак 
ре ваљало је кретати, јер зао је то сан који мраз намеће, ваља га се покретом отргнути.</p> <p> 
ез простора.{S} То је већ ваљда полусан који је мноме овладао и који мраз тако упорно и тако др 
прстима и почео ме хватати неки полусан који ме није одвајао од стварнога па ипак ми натурао не 
исмо ни спавали, то је био само полусан који нам је наметао мраз, <pb n="668" /> упорније но ум 
га, прати их глад јер нису затекли плен који су очекивали а зашли су у крајеве где је врло отеж 
који се крше и ломе о раздробљени камен који се о данима киша и бујица сурвава са камених висин 
де је до сад куљао дим, јавља се пламен који се дохвата таванице и пробија врата и прозоре.{S}  
олена и главе на руке, гледала у пламен који је буктао и повијао се.</p> <p>Ми не знамо где да  
<p>— Какав морфијум? — буни се господин који му је саопштио све те повољне вести.</p> <p>— Па — 
одојче, које ми је било на рукама и син који је дорастао, те који ће још мало, само ако му Бог  
лима а са једним волом; јада се домаћин који се диго јутрос и видео разграђену авлију а нигде н 
 је и нека магла да се спушта.{S} Сутон који је све више освајао, магла која се спуштала и дим, 
, како је невоља велики, гломазан жрвањ који меље све обзире и све односе људске, који скраћује 
и ногу те петом од чизме узе лупати пањ који је по средини прегорео и кад га преби а он гурну д 
хала кола, онде се друга испречила, коњ који се одрешио луња сам по друму, задоцнели аутомобил  
 на левој му страни блузе црн кончић, о који је раније висила медаља за храброст.</p> <p>— Нема 
 ода од Призрена па онда бацити.{S} Део који је намењен да се понесе овим путем имао је пред со 
ужбе и молитве Богу и ако је глад, како који дан, све тежа била.{S} После два три дана разболе  
ла, све што је привиђала.</p> <p>А како који дан даље, све ближе и ближе тој јави, коју је сан  
море, те лови и продаје рибу.{S} И како који лов, он све већу пару одваја и доноси мајци.{S} А  
 од ћепенка до ћепенка.</p> <p>Али како који дан ближе крају септембра, поче се ипак вестима из 
 пришао другој гомилици а наставља неко који није ни био ту, но тек доцније пришао.{S} Има и го 
дети.{S} Наћи ће се можда међ њима неко који је и сам оставио децу код куће, а ако се не нађе.. 
ја вас: може ли да буде контузован неко који није храбар?{S} Ето, то питам ја?</p> <p>— Па то ј 
тај“ је увек важна личност или бар неко који је могао да има везе са важним личностима.{S} Он з 
су се тако да се у ствари није ни знало који су то вагони код којих се деле две тако различне с 
ни и дебели капци спуштени.{S} Једва по који дућан држи отворен прозор и отуд, иза гвоздених ши 
 <pb n="58" /> кој аутомобил и једва по који пешак, али у главном, на тој алеји је било тихо и  
отово том возу био је међу путницима по који необичнији, обавештенији, који је умео казивати и  
>— Их! — учини један пролазник — баш по који пут срамота ме што сам човек!</p> <p>И да је то ба 
 шаторска крила и по њима сложили еспап који им је за продају.{S} Свет гамиже измеђ ових импров 
билизација. — Да, тако нешто... маневар који треба да подвуче бугарске захтеве и... управо, да  
да изгину на Косову и, пред њима владар који је изабрао царство небеско.{S} И после пет стотина 
 да изгину на Косову и пред њима владар који је изабрао царство небеско.{S} Та слика била је жи 
зносе минарета и оголела дрва.{S} Пожар који је буктао изнад вароши, на једном узвишењу, осветљ 
 Јасно се видело да је то некакав пожар који се ширио и у ширину и у висину, те је изгледао као 
{S} Кућу јој једнога дана захвати пожар који је врло брзо напредовао тако, да се једва она спас 
 и кућу. — Јуче сам изгорео црни етажер који сам платио сто и двадесет динара; јутрос, кад сам  
 чинио горку неправду, ако би ви пример који сам вам навео хтели да прострете и на све њих.</p> 
а, бубица протеже крила, буди се гуштер који је спавао под каменом и диже зелену главицу да срч 
453" /> која ти се причиња као онај мир који настаје кад самртника ухвати сан.{S} Далеко негде  
ивизије“.{S} Њу представља један официр који води своју фамилију и ближе и даље своје рођаке и  
 се дуже напољу.{S} Нисмо чули разговор који је водио, јер није остао на вратима него сишао на  
“ ,и казују <pb n="33" /> свој разговор који су још малочас „пре три четврти сата“ водили на те 
и са запрепашћењем овај необичан призор који је за нас још био загонетка.{S} Трго нас је бат ко 
абио а на лицу му се огледао тежак умор који је сад већ био опште обележје свега живота, свега  
сам већ имала одлуку или је то био умор који ме је савладао?</p> <p>И уторак је свануо мутан и  
овом приликом не можемо дати онај отпор који смо дали на Брегалници! — додаје опет песимиста.</ 
у се већ последњи стубови!{S} Први глас који сам чуо кад сам слегао доле у приштинску чаршију б 
reign> и праве тако лице као да су, нас који као просјаци стојимо под стрејом, готове да запита 
редовима и бацају уморне погледе на нас који смо стали крај друма те их посматрамо.{S} Ко је од 
е преломила судбина Београда и свих нас који од тога дана лутамо као бескућници и нигде, широм  
и, нема моћи да види један шири интерес који је ван његове урођене себичности.{S} Ни ми нисмо т 
ст била и сувише тешка.{S} Био је тифус који се још од турског рата код нас зацарио и све до та 
веним вестима одбио онај један проценат који војници увек приписују страху, због којега цивилаш 
140" /> размењују мисли.{S} Има их опет који иду од гомилице до гомилице да би чули што, као пр 
осем! — одговара му дежмекасти лиферант који грчевито стеже под мишком куферче, вероватно пуно  
га сенка — Боље ће бити да вас пет шест који имате оружје, пођете још једно пет шест стотина ме 
не и с вечери препуни и сваки нови гост који наиђе доноси и нову вест.{S} Тамо код „Слободе“ ра 
, за собом, а пред тобом се уздиже мост који ти изгледа као капија пакла и, пред сузама замагље 
шла.{S} Дошла сам на велики камени мост који води преко Вардара и ту сам застала.{S} Наслонила  
, као камилина грба, високи камени мост који паше Дрим и бележи границу Краљевине Србије.{S} До 
грудима отаџбине и сада ваља прећи мост који ће нас раставити од ње.</p> <p>Тужан је то растана 
а потпуно клонула од силнога умора, пут који је био стрм и под ногом, олакша те батерија живље  
е.{S} Свакога тренутка могу пресећи пут који води у Дебар и Врховна је Команда изјавила да не о 
сподин Јанковић, онај господин Јанковић који је пре једнога сата ушао да се распита је ли истин 
а леви врх табака и ја принесох фењерић који је стајао на земљи измеђ мојих ногу.</p> <p>— То ј 
 и јечи као да овај нови, свежи гроб, у који је сахрањена једна материнска љубав, и њему причињ 
таници наредба да спреми нарочити воз у који ће се сместити команда трупа и шеф станице комбино 
пасошем, јер ко зна, на коју страну и у који крај света ће га бацити овај олуј.{S} По неколико  
 о чему.</p> <p>Пођи, где хоћеш, зађи у који хоћеш сокачић па ћеш увек срести исту слику: људе  
 на топле обале где ју је одвео вагон у који је сад ускочила, вагон у коме је била одвео би је  
 души; шта ли што у њој разгрће пепео у који се претвориле моје прегореле наде и тражи под њим, 
е под туђе кровове и пружати руке хлебу који нам милосрђе подели.{S} Силни пером опеваће наше ј 
 су се груди копља заривала; ономе Богу који је крвљу својом откупио наук свој.{S} Молили су му 
у и крепошћу обдарио; молили су се Богу који је Лазара Косовскога примио у царство небесно; мол 
ио у царство небесно; молили су се Богу који је народ српски пет стотина година подржао у вери, 
лу, искрену, дугу.{S} Молили су се Богу који је негда Немањину молитву на звечанској гори услиш 
ило у катастрофу, што се у томе вртлогу који нас је захватио, слазило ниже и ближе дну левка, с 
есет година и дешава се у једном народу који је показао више но ма који, да уме ценити културне 
о коњима које су увели у собе, о народу који је затворен у цркви и много, много ужаса, тако да  
у поче предавати дремежу, ономе дремежу који умор душе намеће.{S} Да би га се отресао, млади во 
е? — довикује пуковник једноме рањенику који гегуца друмом натраг ка Слатини.</p> <p>— Платио ј 
те као ћилибар.</p> <p>Приметих војнику који је са вола, којега су пси већ подрпали, секао себи 
н се диже са постеље и рече потпоручику који је остао у соби:</p> <p>— Идите одмах избудите људ 
 После дугога ћутања и уживања у утиску који је произвео, проседи господин пркосно узвикну:</p> 
абављајући се ушивањем рукава на шињелу који је негде успут закачио и исцепао целом дужином.</p 
каљује.{S} Ви морате живети, јер у болу који је у вама, лежи једна велика мисао а та мисао не с 
ожда одвратност према крволочноме послу који већ годину и по дана без одмора врше?</p> <pb n="6 
S} Најпре један и двојица, као у казану који почиње врити <pb n="132" /> што са дна где лежи та 
напред, не би ли што ближе било пламену који обнавља живот мразом угрожен.{S} Једни суше опанке 
дбијали сваког ко би само пришао вагону који су њихове старешине резервисале за своје госпође и 
ак војске, предала се била дубокоме сну који јој је успавао и све наде.{S} Али, као да су сви и 
ва светла ока су два фењера на фијакеру који вози Мицу Зуавку и Мицу Сенегалку.{S} Деца познадо 
 још чује лупа каквога капка на прозору који домаћин, гасећи светиљку, спушта и притврђује или  
трашно! — жали се један грађанин мајору који је пред њим. — А тек је први дан путовања; нашта л 
ечи, подписа завој и врати га ордонансу који салутира и оде.{S} Капетан се диже са постеље и ре 
ја.</p> <p>Није ли то име и овоме мосту који смо овога часа прешли?{S} Са њега смо последњи пут 
у да јој говорим, да је задржим на путу који води смрти?{S} И зашто осећам потребу да јој говор 
цији Француза на јужноме фронту, о путу који преко Тетова води на Кичево и Битољ, о томе како б 
адости и поуздања, што су виделе татицу који ће их сад бранити, који ће им помоћи, који ће одаг 
 којим се очекује свакога тренутка крах који је неминован и који ће под собом претрпати све што 
х је усана ишчезао онај младићски осмех који га је красио у моменту кад је, кроз кишу непријате 
?“ У тим гомилицама под стрејама има их који са саучешћем прате тужну поворку, има обичних радо 
 срећу Србинову.{S} У тој војсци има их који задивљују јунаштвом и који верују да ће им јуначке 
згледало ми је да сам у погледу гладних који су пролазили крај мене и видели залогај у мојој ру 
и по где кој узвик, дозивање загубљених који траже своју гомилу а који се кроз густ ваздух чује 
 простиру се све до задњих редова, оних који су вечерас тек кренули отуда одакле смо ми јутрос. 
и појавише се гомиле чупавих глава оних који су мало пре без наде полегали.{S} На свима се проз 
ену изгубили свога, у другоме беда оних који су изнели само главу и крпе на себи и ужас светине 
крио Карађорђеву звезду од погледа оних који су дошли са фронта.{S} Крај ових промичу жене, ука 
 пробдити ноћ али је велика гомила оних који не могу наћи чиме ће и ватру наложити.{S} Људи су  
ости у свету изазива увек у душама оних који пате.</p> <p>Морам признати да сам и сам био под у 
очарење јасно исписивало на лицима оних који су се збирали у кафане да заједнички брину бригу о 
аборавите да у болницама лежи маса оних који су крвљу откупили то право да буду за времена укло 
 станице, па онда опет фијакер, од оних који су осамдесетих година још и изгледали нешто на бео 
радске станице, па онда фијакер од оних који су осамдесетих година још и изгледали нешто на бео 
јесења слана, сасушити венце славе оних који би да их из овог рата понесу.</p> <p>Промакао сам  
ка сву ову невољу.</p> <p>А гомиле оних који су јуче и прекјуче добегли, загушиле уске приштевс 
рисак жена, писак деце, довикивање оних који спасавају, узвици светине, све више расту.{S} По у 
клињање, гурање, тискање, праштање оних који одлазе, све то надвишава гласове топова који су се 
 влада и Врховна Команда и остатци оних који су се борили и рањеници, који су напустили болнице 
ваздуху.{S} У једноме крају врисак оних који су у пламену изгубили свога, у другоме беда оних к 
ужила му руке, надвишује бони крик оних који су прегажени.{S} Магацин друге резервне болнице оп 
<p>Зашто тамо?{S} Зашто на догледу оних који су пре пет векова пали ту; зашто тамо где гробове  
атају да би обезбедили пролаз последњих који су још заостали.{S} То је био крвави поздрав браће 
дубоко, алапљиво сам сркала онај ваздух који ми је гасио ватру у грудима.</p> <p>— Нека га, нек 
е и где беласне Бистрица као бели конац који прошива модар ћилим а овамо у врху, где она избија 
настављеним ужетом.{S} Њега води старац који се и сам помаже батином да не би посрнуо.{S} Син м 
 момче већ сасвим упалих очију.{S} Отац који води коња, сад на одморку пришао му, стао крај пре 
еље огрнут болесничким ћебетом, па отац који носи кућу на леђима и мајка која води уморну дечиц 
е само жар како се распада у пепео, миш који гризе дрво у долапу, дах оне деце што су спавала и 
ешавају, и ако би се до мрака могло још који сат пешачити, да остану ту на преноћишту јер не би 
веле, Шабац, Лозницу, Ваљево а само још који дан па ће и Београд пасти.{S} Протераше једнога да 
смо се ипак сви.</p> <p>— Да пођемо још који корак, ено тамо се пење друм, отуд ћемо боље видет 
ове своје и војнике своје и виде пустош који разорно зрно непријатељско још једнако чини.</p> < 
манданта Шумадијске Дивизије I. позива, којим јавља да је непријатељ напао Тимочку Дивизију II. 
 воштаница и суманута, укочена погледа, којим он тупо, блесаво и без израза гледа последњи пут  
рчује гомилу те полази путем ван Чачка, којим његова батерија већ измиче.{S} Али на крају су та 
 од кише, разлио црвени крст са платна, којим је повила главу као болничарка, па јој један црве 
 се група окупила око једнога фијакера, којим је, не знам ко, хитао из начелства.{S} Јер, свети 
овога кроја а иза њих, у дубини кланца, којим се на Уцињ слази са Можуре, пружа се збијена гоми 
 заносне приче које зимска ноћ и љубав, којим их стара <pb n="245" /> мајка казује својим унучи 
 делио и постељу или управо једно ћебе, којим су се заједнички покривали.{S} Видео сам га и оне 
 — вели један.</p> <p>— Е, решио си се, којим путем? — пита га други.</p> <p>— Идем на Чакор.{S 
 облику поставим.</p> <p>— Шта мислите, којим ће се редом развијати сад догађаји?</p> <p>— Вели 
којим се слази у Ђаковицу и Црнољевски, којим се слази у Призрен.{S} Ми би се наслонили на Чича 
кланац, којим се слази у Пећ, Дренички, којим се слази у Ђаковицу и Црнољевски, којим се слази  
зире.</p> <p>Из погледа госпе у црнини, којим је пратила дугу поворку ове деце и мученика, виде 
<p>Али то није био онај усклик радости, којим су ослобођени приштевци пре три године, када је К 
:</p> <p>— Ама ја бих њему... (додатак, којим се зачињавају сви бурнији разговори код нас) зуби 
 Јадранском мору.</p> <p>— Којим путем, којим правцем?</p> <p>— Само су два правца могућа — одг 
ођеним језиком, рекао ми је оним истим, којим се моја мајка моли Богу, а мој бабо здрави здрави 
ао фразу, он је ове речи исказао тоном, којим се изговара одлука.{S} Његова околина, која га по 
то тешње и да најогорченије бране друм, којим ће непријатељ наступати.{S} Нареди још и чешћу па 
мо са горким уверењем да нас овај друм, којим смо се упутили, води ван Отаџбине.{S} Да ли са те 
ати на снегу, ваљало је кренути на пут, којим се жива душа неће срести, где се неће ништа моћи  
о неми стражар <pb n="601" /> на друму, којим су се толики догађаји ваљали.{S} Био је он сведок 
 шта се све ово збива на њиховом друму, којим су некад једва једна или двоја кола пролазила дне 
им и мучним путем кроз Јанкову Клисуру, којим се избија тамо на Преполац.{S} Друм је тај загуши 
или, они су само посматрали.{S} Ако су, којим удесом, и поделили тешку судбину одступања са нам 
ћи прате нас, навикнути већ да на путу, којим ми одимо, остају лешине за нама.</p> <p>Бегали см 
ти све што му будем казала?{S} Како ћу, којим речима да му кажем, како да почнем?</p> <p>Једног 
ан се то сврши и загреја хладан ваздух, којим нам се била напунила штала а опет неко лупа, опет 
е Ситнице, да затворимо Ибарски кланац, којим се слази у Пећ, Дренички, којим се слази у Ђакови 
едије замаглила душу и разум.{S} Добош, којим је архимандрит Мелентије дозивао негда народ на р 
е друмом чује брзи ход коњице.</p> <p>— Којим друмом? — скочи капетан.</p> <p>— Из Краљева.</p> 
ступање према Јадранском мору.</p> <p>— Којим путем, којим правцем?</p> <p>— Само су два правца 
а дебанжова и један вод крупових топова којим командује један доцент Универзитета, резервни кап 
 ранију собу да опет седну око стола за којим су дотле очекивали да мине поноћ.{S} Нико ни речи 
дрим сасама, пуних недара румена корала којим посипа стазе којима ће он доћи.</p> <p>Он ће доћи 
шку хлеба у руку и мало куванога пасуља којим су га понудиле избеглице са горњег спрата ханског 
 рећи куда ће а још мање како ће.{S} Ма којим се путем пошло, на сат, два и три од Призрена већ 
у, пашћу опет крај онога великога друма којим ће будућност кретати и предаћу се лаганој смрти,  
а једним снажним и плећатим сељаком, са којим сам га затим свуда виђао.{S} Са њим је он путовао 
к Душан Глишић.{S} То је био официр, са којим сам оних тешких и последњих дана србијиних, чешће 
де ништа није могло сем мало дивља воћа којим смо квасили суве усне.{S} И тога је брзо нестало. 
 да сам му дужан одговора због саучешћа којим пита.</p> <p>— Не плачи, мала!{S} Зар ја мислиш з 
. и 5. октобра, поче се будити град над којим је још почивала суморна и тешка ноћ.{S} Овамо и о 
о поглед по својој милој собици, поглед којим се родитељ растаје од детета пре но што ће ово по 
е у смрт.</p> <p>Миран и поуздан поглед којим ме је срела, када сам се успео на врх моста, умир 
робница, где лежи оно свето камење, под којим је сахрањена Царска Круна Душанова.</p> </div> <p 
 светиљком у руци и огрнут ћебетом, под којим је дотле спавао, посматрао пред вратима, крај кој 
 који се пузају и куће приштинске а под којим се простире равни део вароши.{S} Око цркве је гро 
але под каквом стрејом, дрветом или под којим другим заклоном, воде живе разговоре.{S} Једна се 
а у ћебе и старица огрнута јорганом под којим дрхће.{S} Са сваког парчета њиховог одела цури ки 
м што! — рече трећепозивац и скиде ћебе којим се био обавио, сави га два три пут и положи на да 
ћа у којој сам ја становао, ван пута је којим ће војска проћи, с тога сам доцкан у ноћ кренуо с 
ине, не би ли нашла ма једно суво парче којим би му превила раницу и најзад, здрах са груди део 
акрила за леђима бело барјаче и сикирче којим га је требала да прикуца на капији.{S} Капетан сп 
 за собом оставили спреман нарочити воз којим су требали да крену за Битољ и страни посланици,  
 у то више нико није сумњао, али како и којим путем?</p> <p>До Призрена свако се само склањао о 
је опет гомила и ори се крти смех, онај којим се смеју невољни.</p> <p>За аутомобилом мала воло 
 вишим командантом и распе у густи мрак којим је увијена варош, раскошну светлост из својих очи 
ла у несвести, наслоњене главе на песак којим је посут под, а мања дечица око ње, држећи је за  
 Тамо енглески адмирал, који је не знам којим случајем запао у Србију, где га је дочепала бујиц 
војске.{S} Седе затим и написа телеграм којим извештава команданта да се налази у Гучи и остави 
где кад шаком чело осуто хладним знојем којим грозница орошава чело.{S} Час по час би застао, ч 
чекали смо први октобар са расположењем којим човек дочекује недаћу, за коју унапред зна да га  
ко се и мора одступати, одступати путем којим се може спасти државна имовина и оволики народ ко 
n="434" /> кроз редове бегунаца правцем којим и они крећу, све док не допру до првих редова; др 
новим, једним другачим језиком, језиком којим се исказују само велики, само истински осећаји?</ 
ме, без ичега, кренуо је лабским друмом којим су већ били загушили бегунци, који су отуд бегали 
— Немој да плачеш! — рече топлим гласом којим само старост уме говорити — Немој да жалиш, можда 
певају песме нарочитим, тронутим гласом којим се певају песме растанка.{S} Да ли ми је одиста т 
 — одговори пуковник показујући на друм којим су се већ догледали предњи редови челнога батаљон 
цркотина, коња и волова, којима је друм којим одимо тако раскошно окићен.{S} Неколико дана бављ 
полутаме; да ли можда онај поуздани тон којим је учитељ речи изговарао — тек, његове су речи на 
т снег и страховита мећава и онај сутон којим <pb n="299" /> је непогода помрачила пре времена  
: да је само Виљем пруски знао поуздано којим се путем иде у Цариград.</p> <p>Док је Европа са  
сађени! — додаје други његов пријатељ с којим је требао у друштву да путује.</p> <p>— Ама како  
ад твојим каналима уздиже се један мост којим из инквизиторске суднице, где му је пресуда изреч 
ли тамо да гробовима својим обележе пут којим је Србија прошла.</p> <p>Влада је увек напред жур 
је прича толико исто заморила као и пут којим идемо, заморила је јер је казивала из душе, јер ј 
ад мрави из мравињака обележе собом пут којим крећу на посао.</p> <p>Пошло је све што је ноћас  
овску и скопску равницу.{S} Ту на месту којим сад одимо, развија се најславније доба српске ист 
е водили у светини, били су само о путу којим је ваљало поћи.{S} На путу довде још се и могло з 
ако се настави одступање у овоме правцу којим се пошло.{S} Да потврди могућност таквога резулта 
, као о пожару.{S} И најзад, онај страх којим се очекује свакога тренутка крах који је неминова 
ако би се наша офанзива извела и правац којим би се кретала.{S} Узели су учешћа у томе и сви ос 
Љум-Куле био је Спас, где избија кланац којим је некада ишао пут за Ђаковицу и где се на десној 
ји начелства, објашњава један Скопљанац којим се путем може из Тетова сићи у Битољ; у другој го 
да залогаје са цркотина, коња и волова, којима је друм којим одимо тако раскошно окићен.{S} Нек 
ност путовања савезничких представника, којима не остаје ништа друго до да промене правац и да  
ичио ми је на логор спасених дављеника, којима из очију још није ишчезао блесави поглед страха, 
најхитнијим послом; она зауставља кола, којима је неко пошао да би стигао пре но пешке; она би  
е високо узнети главу и ходити стазама, којима је негда чедност ходила.{S} Доћи ће последње вре 
спасло и веровало да је на тим обалама, којима ће журно теглити, крај патњама.{S} Али војници,  
 ишли трећепозивци са одељаним гранама, којима су опомињали вочиће када би ови уморни застали и 
уга свију нас, саздана из дубоких рана, којима смо сви искрвављени а престављен у једној особи? 
лебдео или глас оних смртоносних звона, којима је зора оглашена, а који ми се увуко у душу пре  
ке официра и пуцњава њихових револвера, којима су гађали у наше редове.{S} Скочисмо сви и пођос 
љени мајка и син, светлећи тамне стазе, којима се измеђ стена и камена пење са обале у пусту и  
 који си на небу, разгрни мутне облаке, којима си га застро, да до престола твојега допре молит 
људи слабе душе поднети те веће невоље, којима ћемо поћи у сусрет?{S} О томе сам се питао, глед 
ребне измене у распореду а охрабри оне, којима је намењено да приме први судар са непријатељем. 
помоћ од Европе треба!</p> <p>Поједини, којима није било довољно само толико вести, колико се с 
ничкоме фронту, где се и даље боре они, којима ни једнога тренутка није поклецнула душа и који  
 <p>Очекивао сам да ће после ових речи, којима је госпа у црнини завршила и врхунац своје велик 
ваки долазак обичних кола и аутомобила; којима је била довољна и најобичнија ситна појава па да 
светљеним пламеном, међу <pb n="614" /> којима се нарочито истиче лице Министра Председника уок 
но је, далеко је од оних великих путева којима тутњи непогода — тамо ће нас можда мимоићи даље  
х вечних, историјских балканских путева којима су се од увек ваљали велики светски догађаји ник 
и пламен се износи изнад блатних зидова којима <pb n="306" /> су та дворишта ограђена.{S} Село  
ажа са белим перикама; пред којима и за којима јаше ескадрон гарде у зеленим блузама извезеним  
апуштајући свој дом и своју државу и за којима ће са остатком војске и он сутра кренути.</p> <p 
м свећицу, његове су очи биле пуне суза којима ми обли руку сагнувши се да је целива.</p> <p>—  
 било је утеха на другоме тасу теразија којима је на првоме била брига са прибирања бугарских т 
онови рапорт о стању ствари и о снагама којима располаже, а кад то изврши, зазвони кроз телефон 
кренуо за Солун, свет је ишао у групама којима су се придруживали они који нису били на станици 
 са јужнога, савезничкога фронта, према којима би имали да изврше или измене своју заједничку о 
ли божје милости.{S} За нас живе, према којима је Бог тако немилостив!</p> <p>Ућутао сам да не  
ву наду и већано је још само о путевима којима ће се напустити Србија.</p> <p>Престолонаследник 
атромет, узносе се у мрачне облаке дима којима је застрто небо те се отуда враћају као ватрена  
 наше војске повукла се са положаја, на којима се налазила јуче на свршетку дана, те заузела но 
 у кола <pb n="598" /> са два точка, на којима је сва њена опрема за овај мучан пут.{S} Кренула 
а, она мала воловска кола без лотра, на којима су само двема даскама везана два пара точкова.{S 
 улице, јести прстима.</p> <p>Ватре, на којима се по где што готови, горе по двориштима и по ул 
а зеленоме хоризонту појаве бродови, на којима ће се вити застава која означава спас онога, што 
брним амовима и перушкама над челом; на којима позади стоје два избријана пажа са белим перикам 
коњем у рудама, једне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са београдске станице, п 
м бедним коњем, једне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са жељезничке станице, п 
еве стране друма указа се низ ливада на којима се црнила земља, уквашена дуготрајним <pb n="417 
 у ваздуху наглашујући близину обала на којима сунце греје.{S} Звезде су јасније сјале и боја н 
оре, други крај друма оправљају кола на којима се скрхао точак.{S} Официри прелећу на коњима ов 
 непријатељ није остао на положајима на којима је био кад се синоћ борба завршила.{S} Он се пов 
ве, подрте кошуље, надимају се ребра на којима и нема меса већ само тамна а прозрачна, затегнут 
ти, говорила да има и других бојишта на којима се може борити за Отаџбину, да има и других дужн 
е бујала и рушила и последње сводове на којима је до јуче почивала српска држава.{S} Извештаји, 
 а који су изгубили под собом основе на којима су почивали; цигла са треском пада у жар и разве 
ајне седнице Владе и Врховне Команде на којима је, после дугих и бурних саветовања, имала да се 
таје са предстража, предочи положаје на којима се непријатељ налази, његов морал и његову бројн 
ми ћемо тек опазити да немамо темеље на којима ће се тај кров држати.</p> <p>— Мислите?{S} Теме 
х српских области“ држало је седнице на којима су се пројектовале нове научне екскурзије; у гим 
ао кад бура покида са џбуна гранчице на којима су никли пупољци и распе их по земљи.{S} Под њим 
ећ пуцају темељи и љуљају се стубови на којима се држала зграда?</p> <p>А крхало се одиста и пу 
<p>То су била та мучна, та тешка питања којима су се сви бавили, која су све бринула и којима н 
запомагање и жури ка првим редовима, са којима затим чини нов притисак на непријатеља, тако да  
лима, чекали су мали товарни коњићи, са којима ће се поћи даље.{S} Кола и аутомобили, који су д 
 их и плакали су за својим друговима са којима се нису растајали за све време тешких дана борбе 
ка, кад стигне, засут морским валима са којима се толико борио, да му одмах сувотом окрепи тело 
 ћутање, дубоко ћутање и тешке мисли са којима се свако борио.{S} Из тих мисли пробуди нас глас 
к је сад већ нестрпељиво гледао у врата којима се улази у његову собу.{S} Где кад би застао, за 
 лиже зидове и дохвата се већ степеница којима и последњи, који су заостали у кући, треба још д 
а се креће.{S} Кочијаши поскидаше ћебад којима су огрнули коње, волујари повадише камење, које  
е; час на писак напуштених сирочића над којима више не бди снажна рука која их је штитила а час 
ти погледу отима и удаљава предмете над којима се застире.{S} Са даном гаси се и сав живот прир 
 избријана пажа са белим перикама; пред којима и за којима јаше ескадрон гарде у зеленим блузам 
љало је још проћи крај многих кола, под којима су спавали уморни војници и бегунци а крај којих 
а.{S} На појединим опасним окукама, под којима су провалије, коњима везују очи или им помажу хв 
буђење, пролеће.{S} Небо пуно зрака под којима бљешти још неотопљен снег <pb n="323" /> на врхо 
ћанска и вера српска; то су храмови под којима је први пут пропојала хришћанска и први пут српс 
S} Будући српски Краљ бележио је путеве којима су српски Краљ, српска војска и српски народ пош 
жати непријатеља; недовољне су ми снаге којима располажем а нарочито немам пешадије!</p> <p>— Д 
ћ, кад се осетио потпуно сам, а разлоге којима је још увек бранио свој предлог није могао, као  
недара румена корала којим посипа стазе којима ће он доћи.</p> <p>Он ће доћи, он је жив, он ниј 
е дугих напора и снажне, младићске воље којима <pb n="324" /> је савлађивао; сетио се првих усп 
, саплићем се о камење и лупам о зидине којима су ограђена дворишта, али нигде ни парчета дрвет 
по њима непријатељске положаје и правце којима се он креће.</p> <p>Пре годину дана, када су Аус 
 точкове и на кровове вагона и на ланце којима су вагони везани међу собом и чујеш само дреку и 
су се сви бавили, која су све бринула и којима нико решења није умео наћи.</p> <p>— Ја не знам  
ашто рађају, који су то подземни путеви којима они пролазе и који су то начини којима они освај 
 којима они пролазе и који су то начини којима они освајају читаву једну поворку неорганизовану 
од, да не видим ни те жалосне појаве, о којима се води реч, да не слушам ни те разговоре, који  
40" /> обраћају пажњу на дворска кола о којима ова двојица воде тако жив разговор.{S} Светину в 
зује ми, то што сви казују, о својима о којима сви говоре.</p> <p>— Имам — вели — две удате сес 
а туга и била је пунија но о поменима о којима учтивост збира у цркву читав збор равнодушних.</ 
сли лебделе далеко тамо међу догађаје о којима је казивала и које је вероватно прибирала и сређ 
 пред очима све добре и зле последице о којима је већ до сад размишљао.{S} Ал најзад стеже срце 
ну; у Врањи се дешавају неки догађаји о којима су вести врло нејасне и неодређене.{S} Неко дода 
вештаје Врховне Команде из Призрена, по којима, су извесна француска одељења примила борбу на с 
>Он је с неповерењем слушао разлоге, по којима би његов останак у ствари значио напуштање Краље 
 места у малим одајама начелниковим, по којима се убрзо поче да креће густ облак дима, јер се у 
иво радило на регулационим плановима по којима би на обалама Вардара никла нова и препорођена в 
он зато што је тамо затекао познанике с којима му је лакше путовати и на путу се помоћи међу со 
е но што је сазнао од прве десеторице с којима је разговарао.</p> <p>— Чуо сам од човека који п 
пријатељ; улазим да убијам моју браћу с којима сам мислио заједно бранити Србију.{S} И ове план 
 Прођосмо крај неколико празних рака, у којима се набрала вода од кише а избачена земља <pb n=" 
 псовке жандарма.{S} На тим зградама, у којима су надлештва, пуше се оџаци густим, црним димом. 
ати неким хектографисаним табачићима, у којима се прича како Французи са југа снажно надиру а Р 
е и пође да обилази дуги низ кревета, у којима су рањеници лежали <pb n="425" /> и седели, разг 
и, и дечија колица у углу иза фуруне, у којима су му сва деца редом уљуљкивана у прве снове и о 
 казивао о великим борбама на Дунаву, у којима је он рањен, о сили немачке артиљерије и о нечув 
ме небу догоревају звезде као кандила у којима је дотрајало уље.{S} Месечина још тајанствено пр 
из Крушевца, на једним малим таљигама у којима је коњ већ после првог <pb n="211" /> дана пута  
ме, Новица за њу живи у оним годинама у којима се растао од ње.{S} Може се све око ње мењати, о 
 јаблан.{S} Све су то деца у годинама у којима, у душама испуњеним синовљом љубављу, тек почиње 
сно опажало у непријатељским редовима у којима се, при свакоме налету наше пешадије, осећала ма 
ајући о великим и раскошним дворовима у којима ће они од сутра живети, благодарећи и Богу што и 
е ни вагона ни машина, сем два вагона у којима је Команда Трупа.</p> <p>Ту, око тих вагона и пр 
ржавни служитељи хитно товаре сандуке у којима су архиве и новчане књиге.{S} Из дворишта и ходн 
спадали бисери и драго камење а дупље у којима су почивали, затисло блато из влажнога гроба; ог 
рским стрејама и прате нове добеглице у којима сретају своје познанике, пријатеље и рођаке.{S}  
у из кафана и ту се образују гомилице у којима увек по један говори а сви остали слушају.{S} Та 
а под арњевима, која су напред ишла и у којима се породица прихватила мало, оним што је још из  
о дали правдати и они лажни комуникеи у којима нам се причало о савезничкој помоћи, о Русији, о 
сокој цени.{S} Али нису дућани једини у којима се купује и продаје.{S} Продаје се на све стране 
ј станици заостали су од некуд вагони у којима је био натоварен наш војни музеј из Београда.{S} 
абинети, збирке, документи и рукописи у којима лежи наша необјављена и неиспитана историја.{S}  
сокаку, стоје неколико аутомобила, међу којима су шофери наложили ватру коју распаљују сипајући 
ених и необојених дрвених крстића, међу којима по где који грубо истесани камен.{S} На гробљу м 
 не види ово несретно будуће робље међу којима има можда и његових другова, и удара мамузу у сл 
ни војника ни жандара, гомила оних међу којима има и српских рањеника, мрзнути и киснути цео бо 
ћутећи, погнуте главе, као ред осуђених којима је већ саопштена пресуда.</p> <p>Небо је пуно ту 
 крај нас хиљаде и десетине хиљада оних којима је авет глади својом суровом кичицом по воштаном 
дбе, сем што, их прати гласан смех оних којима није до смеха.{S} За овим иду мале таљиге са јед 
рну главу на колена.</p> <p>Под колима, којих је пуно двориште, полегали спавачи те им ноге, ко 
ју чај и сваки час уносе у канцеларије, којих на овоме спрату <pb n="704" /> има три: једна мал 
им и сва прошлост и све традиције наше, којих је он чувар и које смо залуд будили из некадањег  
ађе из подрума, притварајући врата, иза којих су деца и даље врискала и очајно довикивала: „Тат 
ори и најзад, отворише се капиџици, иза којих почеше да извирују чупаве главе из сна разбуђених 
це до којих су допирале наше наде а иза којих настаје једна бескрајна и бона чежња.</p> <p>Лакш 
амиће Бугаре да се спусте са висова, са којих они доминирају и онда доле у пољу, наши ће примит 
светлост петролејских лампи и свећа, са којих је ветар пламен повијао, бацао је неку тајанствен 
 заробљеници живо утврђују положаје, са којих ће српска војска покушати још једном и последњи п 
вило неба.{S} На врхове оних планина са којих смо јуче сишли, пали сури облаци, уставили се ту  
Богу милости или, можда иду на обале са којих се догледају величанствени светски храмови култур 
јој плитке, исцепане и прљаве ципеле са којих се узице вуку по блату.{S} Над челом јој се, од к 
е чезе, па онда сакаџијске двоколице са којих је скинуто и бачено буре да се замени товаром, па 
танске чезе, па сакаџијске двоколице са којих је скинуто и бачено буре да се зажени товаром, <p 
аспадају и они који су тек липсали и са којих гладан војник сече парче меса пре но што стигну п 
е преко улица јасно оцртане сенке изнад којих су се истицале сенке јабланова и минарета.{S} Оно 
не наиђоше нове гомиле бегунаца, испред којих смо ми ноћас измакли.{S} Окупише се око мене и по 
е даље настају трагедије појединаца, од којих свака за се заслужује по једну оволику књигу.</p> 
јединица, малих, усамљених јединица, од којих свака својим путем одступа а пред појавом неприја 
ана светина узе да баца оне светиње, од којих је свака један део историје; <pb n="222" /> узе д 
ата требао је да крене по један воз, од којих први, овај што је већ укрцан, у 11 часова пре под 
аштити.</p> <p>Нас је свега десетак, од којих пет или шест оружаних.{S} Били смо непознати једа 
ред очима промицала слика за сликом, од којих је свака засебно представљала једну целину беде и 
ње туге за својом кућом и породицом, од којих ће га малочас кратка пресуда прекога суда за увек 
у читава колекција баба.{S} Пет баба од којих најмлађој не може бити мање од шесет година а нај 
и Пећи, где се рачвала у три огранка од којих је један ишао на Плав и Гусиње па преко Проклетиј 
сна пробуђена варош, поздрављала оне од којих је очекивала свој спас.</p> <p>— Нисам тврдо ни з 
ну границу од Козјака до Валандова и од којих зависи судбина Скопља.</p> <p>Ма колико да су вој 
ља.{S} И наиђоше једне бедне таљиге код којих се није знало шта је бедније да ли кола, да ли ко 
ари није ни знало који су то вагони код којих се деле две тако различне судбине.{S} Они у колим 
 у близини једних воловских кола, испод којих је већ спавала једна енглеска мисија и, прва и на 
ијена гомила старих турских кућа, измеђ којих пролази друм и око којега се прибрала чаршија.{S} 
асу тамних кровова <pb n="689" /> измеђ којих се износе минарета и оголела дрва.{S} Пожар који  
уги опет даје обавештење о изворима, из којих је чуо ову важну вест.{S} Поједине гомилице чак с 
дње извештаје са косовскога бојишта, из којих се јасно видело да се више не може рачунати на ус 
 гламња пење се дим танким млазевима из којих се развијају неке тајанствене слике, испреплетане 
 невоље мајака, тешке, дубоке невоље из којих сам сазнала да нисам ја сама ојађена мајка.</p> < 
, колута очима и гризе изгореле усне из којих му већ шикће крв.{S} Не можеш да га познаш, лице  
им инстиктом, ваља се усијаних очију из којих пламти дивљачки нагон.{S} Она јури незнано куда,  
ле спавао, посматрао пред вратима, крај којих сам и ја стао, пролазак дивизије.</p> <p>— Па јес 
дили су се и код осталих гомилица, крај којих је прошао војник, кога воде на стрељање.{S} Ја би 
српска војска на оне крваве обале, крај којих је пала једна српска круна и где се зачела истори 
спавали уморни војници и бегунци а крај којих је ватру угасила киша која још једнако сипи.{S} С 
</p> <p>Они се чак јављају и онима крај којих пролазе, а који скидају капу Краљу а према стоци  
де на улици! — добаци неко с врата крај којих је стајао ослоњен.</p> <p>То ме подсети да сам га 
да се већ назире смрт.{S} У гомили крај којих ова кола пролазе израз саучешћа и протеста:</p> < 
 се војска повукла до оних положаја, до којих је, по освојењу Куманова допрла пре три године, о 
таји, телеграми и друге појединости, до којих је војвода од подне до пред вече тога дана дошао, 
оње српских војника и чизме коњаника до којих сам могла стићи и љубила официрима руке. „Они“ су 
знале погледе преплашених становника до којих, преко високе Јелице, једва да допре из Чачка как 
 обала Дримових, сагледаћемо границе до којих су допирале наше наде а иза којих настаје једна б 
ством посматрали непозване госте, преко којих ће они ноћас морати да прескачу, тражећи сточни и 
у представљали животињске скелете преко којих је разапета кожа, амови на њима крпе и узице а ко 
алазе се два уздуж састављена стола око којих су поређане столице.{S} Седи се и на креветима и  
 што се кроз димњаке диже са ватара око којих, промрзли и уморни, спавају они шта су <pb n="561 
лато и наноси дрва, те спрема ватре око којих ће пробдити ноћ.</p> <p>Краљ ће стићи доцније и н 
мем оне, међу њима, који су Словени и у којих се расни осећај још више развио од како су у нашо 
ловска кола претоварена стварима, поврх којих је полегао волујар и, под кишом која га је квасил 
е.{S} Отпочеће <pb n="701" /> офанзива, којој се, сад већ растројени Аустријанци ни овом прилик 
сушила и окорела.{S} Па опет девојчица, којој смрт није избрисала сладак детињи осмех са усана, 
 ме сад већ у велико занима њена прича, којој сам предосећао тужан свршетак.</p> <p>— Седела са 
га утехом да је сад у слободној Србији, којој се и она враћају у загрљај?</p> <p>Хоће ли он, хо 
.</p> <p>Крећемо кроз призренску раван, којој се на дну уздижу два колоса, Паштрик и Коритник,  
ко није могло приметити, бар приближно, којој професији припада у цивилу, — Не водимо ја и ти,  
 она је то сматрала као своју исповест, којој сам ја самим случајем постао повереник коме се он 
 и за велику, вечиту и неумитну правду, којој си Ти бранилац и заштитник, Оче наш, који си на н 
зи место савезничке грчке, једна војска којој је врховни командант крунисани пруски агенат.</p> 
 и најодлучнија битка овога рата, битка којој ће бити задаћа да скрха дефинитивно Аустрију и ти 
емо, ми пођосмо левом страном друма, на којој смо колико толико могли ићи упоредно.{S} Она наст 
оја је лежала на овој мртвој пољани, на којој несретна и изгнана деца, преспављују последњу ноћ 
е живи.{S} Убио се на првој станици, на којој је сишао, кад је кренуо из Скопља.{S} Није хтео д 
се сиротињска уштеђевина под сламом, на којој мајка спије и гомила се нада у срцу материнском.< 
ћу целу ову ужасну, ову студену ноћ, на којој ће и стока од мраза липсавати.</p> </div> <pb n=" 
ви га два три пут и положи на даску, на којој ће Краљ сести.</p> <p>Ађутант на својим снажним п 
аправи џумбус на станици...</p> <p>— На којој станици?</p> <p>— Па на Липљанској.{S} Остали нек 
 и метнуо у недра.{S} То је та земља на којој смо никли, која нас је хранила и коју смо бранили 
љацима и да је можда то баш та ватра на којој ће га пећи.{S} Немачке су старешине нарочито суге 
ила сам га, умрло ми је овде на руци на којој сам га и дочекала кад је дошао на свет.{S} Врисну 
се спустили у врх Дукађина, под кулу на којој је боравила обесна сестра Леке Капетана.{S} Овуда 
ру сузом, па је тутка под суву сламу на којој спава и чува је као што се чувају капи <pb n="14" 
ко седи крај стола, наднет над карту на којој су обележени путеви судбине његовога народа и про 
ш са сажаљењем, као пропалу лепотицу на којој се још по где што одржало.{S} За овим таљиге са ј 
едаш са сажаљењем као бившу лепотицу на којој се још одржали трагови прошлости; за њим таљиге с 
љештама.</p> <p>А то и беше одиста жена којој се откидала душа као да су је кљештама чупали.{S} 
 командир, под чијом је командом колона којој припадају ове каре, и саопшти да он има наредбу д 
н низ војних кола са натписом са стране којој команди припадају, прекинут по где где каквим сео 
поче пред начелством да се збира младеж којој је импоновала опасност и старији грађани, коју су 
</head> <p>Дарданелска експедиција, при којој су се енглеске лађе ломиле о утврђења која су сам 
нате гомили: једна продавачица дувана о којој се у Београду говорило да је испод руке продавала 
рни и да Французи, са половином снаге о којој се овде прича да је већ на српском земљишту, пођу 
шега војног <pb n="708" /> делегата, по којој немачки званични коминике објављује да Немачка см 
столонаследник, лежи разапета карта, по којој је млади носилац круне, дебелом писаљком исписао  
ћају човека у далеку прошлост, прошлост којој је позорница био баш овај део земље Србијине, на  
овања — последња саветовања.{S} Соба, у којој је становао, пространа је и застра српским ћилимо 
 ко из кошнице.{S} Мени чак она соба, у којој сам била, није ни личила на канцеларију, пре ми ј 
м га у пољској болници.</p> <p>— Где, у којој болници?</p> <p>— У пољској, у Лазаревцу.</p> <p> 
испарења и никад не провејане кафане, у којој се маса света гуши од јутра до мрака.{S} Ту офици 
На доњем спрату једне арнаутске куће, у којој сам ја са породицом нашао склониште, била је једн 
наутским махалама да прођу крај куће, у којој је смештена прва армија, не би ли приметиле тамо  
то, што неће добити.{S} Пред механом, у којој се већ ништа више не може добити, тако исто гомил 
 обоје малаксавали, настајала би ноћ, у којој је она сањала Новицу.{S} Сањала га је; враћа се у 
.{S} Понудим оним грешницима ту собу, у којој се неће моћи ни загрејати, ни чиме покрити, нити  
е снове и она стара кутија на орману, у којој су дечије играчке и оне старе књиге, које је он д 
анту да оде до Београда и обиђе кућу, у којој су сами жена и четворо деце.{S} Командант му је д 
или, била је она знаменита борба 1012 у којој краљ српски Војислав, сишав са Рашке побеђује Виз 
аје пуста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи становник изумро.</p> <p>Тако и ово 
ати пуста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи становник изумро.</p> <p>Енглескиња 
а ноћ, повукли се у куће.</p> <p>Кућа у којој сам ја становао, ван пута је којим ће војска проћ 
ске катастрофе.{S} То је та Грачаница у којој је Краљ Петар Карађорђевић, када је изабрао царст 
S} Са горњега спрата те куће, из собе у којој је Краљ одсео, догледа се преко кровова ниских ту 
 се тек када сад спазио зидове зграде у којој је станица и пожурио тамо.{S} У чекаоници и у сви 
угломе столу, на сред простране одаје у којој станује Престолонаследник, лежи разапета карта, п 
вела све што казује и доспела до куће у којој ће се заклонити од кише и спасти страха.{S} Мало  
редбу која је лежала међу хартијама и у којој је он дебелом црвеном писаљком подвукао место на  
ио, што је сасвим и одговарало служби у којој је.</p> <pb n="71" /> <p>Кажу — ако је тачно — да 
обзира.{S} Али ја вам говорим о земљи у којој се за тридесет година роди један сликар, један пе 
рече да би се најбоље могла распитати у којој окружној болници, ту долазе <pb n="421" /> рањени 
страни посланици, ако после опасности у којој је овај воз био — о чему је јављено Нишу — не оду 
рини оцртава се мрачна силуета вароши у којој сад већ спава све што није имало решености још да 
 /> Отуда, на изласку из сваке вароши у којој има и муслимана, увек просјаци сачекавају путнике 
 Италије и да их упозна са ситуацијом у којој се земља налази од тренутка њиховог напуштања Ниш 
вршити своје!</p> <p>Нашла сам зграду у којој је војна станица по оној гомили војника и народа  
нао неку народну <pb n="247" /> песму у којој се Турци помињу и веровао да му је то довољно зна 
 када смо се спустили у дубоку долину у којој лежи Суха Река.{S} Очајно смо погледали око себе  
што пре пође, да што пре напусти кућу у којој га је нешто већ почело гушити, онако као што <pb  
гла.</p> <p>Написао је једну цедуљицу у којој је горко пребацивао Отаџбини што га је напустила, 
>Да прекинем дуго ћутање ја га упитах у којој је јединици служио.</p> <p>— У ђачкој чети, — вел 
је био последња слободна српска варош у којој смо могли наћи заштите; полазећи из ње пред нама  
ури на дужност, или можда какву госпођу којој је данас ред дежурства у болници.{S} Протутњио би 
з магле и расипају се.{S} Обалу потока, којом одим, окитиле кржљаве и оголеле врбе те ти изглед 
не чујем.{S} Напустио сам страну друма, којом смо ми пешаци обично ишли и, да би се што више од 
и у крви.</p> <pb n="305" /> <p>Тишина, којом је ноћ обгрлила Косово, подржава те и одводи све  
а Јована.{S} Као што ће из крви њихове, којом су богато натопили наша поља и наше горе, нићи сл 
 да, на основу наредбе Врховне Команде, којом је првој, другој и трећој армији и Одбрани Београ 
="329" /> да се жртвујем великој идеји, којом је цела наша генерација задојена.{S} О, да ви зна 
дужност и оданост ослободилачкој идеји, којом је био запојен и ради које му је и један брат пао 
пале и сагоревају.{S} Из крваве румени, којом је већ четири стотине дана упаљено небо, тамо где 
 цариградских чиновника.{S} Већ улицом, којом се пење у начелство, ври светина: једни одлазе др 
де овај добродушни па сам одвеза врвцу, којом је малочас везао врата и пропусти човека стара, к 
а како ће с њом и грађанство упознати а којом ће наредбом позвати избеглице да одмах крећу на п 
адових чауша, пратили су нашу владу, за којом је ишао и један одред занатске чете.{S} Капетан Р 
Одатле, од Љум-Куле, настаје уска стаза којом се упутила дуга поворка бегунаца и натоварених ко 
 то смо је изазвали оном гомилом питања којом деца тако раскошно засипају старије:</p> <p>— Јес 
не воље за борбу, нема оне храбрости са којом сам пошао.{S} Стајао сам усред борбе непомичан а  
едном запевале.</p> <p>Пошто се равница којом идемо преломи и узнесе у једну вишу раван, на дну 
вим.{S} Посветила ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“</p> <p>— Ј 
о чуо: „Посветила ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“ И још мног 
ницу обележава дубока и плаха река, над којом се узноси мост врло високога свода.{S} Дотле, до  
е раније нађе ван граница отаџбине, над којом су се завитлали тешки облаци, ипак је он, испреки 
мртве али пожаром осветљене вароши, над којом већ почива поноћ.{S} И ако је пламен у овоме трен 
. октобра с вечери једна батерија, пред којом је јахао официр снажних плећа и препланула лица а 
е старије дете лежало од запалења, пред којом је мајка дечја свако вече пред легање учила децу  
тога је долазак Моравске Дивизије, пред којом су ишли гласови о њеним славним борбама са Бугари 
и прелиставао и она икона на зиду, пред којом су се он и жена топло молили Богу, кад им је стар 
, она знаменита косовска Грачаница пред којом су негда збор зборила господа хришћанска и која ј 
крстити се и казивати „Оче наш!“ и пред којом је он сваке године секао славски колач.{S} Све, с 
прошла крај нас журећи ка фронту и пред којом се гомила што је закрчила друм журно размицала, к 
ве породице живот; погледа у икону пред којом је мајка дечја још синоћ упалила жижак, те му се  
 камен и у њему урезана уска стаза, под којом зјапи провалија.{S} Хладноћа све јача а поледица  
ш тежи пут, кроз коров и травуљину, под којом су лежала поваљена стабла и покрхано грање али, х 
 ноћи у очи Васкрса Господњег плоча под којом је почивао велики наук који ће затим светом овлад 
и, силуета града на једној узвишици под којом се простире варош од које се, из групе кровова ко 
 наглашава водњикаста нека светлост под којом се облици, који су до сад чинили једну целину са  
ци и тога ради носио официрску капу под којом је, по уверавању начелника те војне станице, необ 
и разапета му се кожа испарава од влаге којом га је посула киша и зној.{S} У колима троје дечиц 
и један од оних, дрхћући и сам од влаге којом му је ваљда натопљено одело. — Једно носила а дру 
би већ пред зору а ми сврнусмо са стазе којом смо се пели те ударисмо у шуму по безпућу.{S} То  
а једна врста импровизиране илуминације којом је, као чаробним <pb n="170" /> штапићем из сна п 
сен да прођеш кроз комисију.{S} Може те којом срећом мимоићи, шта знам ја!“ Није ми више ништа  
љ седео.</p> <p>У дубини, изнад уличице којом се тегле ова кола, уздиже се брдо, које носи град 
ка обара очи пред децом срамећи се лажи којом их је мислила утешити.</p> <p>Ту причу, коју нам  
бо бледо, малокрвно; оно мало светлости којом је обасјан данашњи дан, пуно студи и језе.{S} У с 
енем.{S} Већ сам био натоварио и да сам којом срећом кренуо, ја бих сад већ био у Битољу.{S} Ал 
 кроз прозор, полупане, исквашене водом којом се гаси и изгажене; <pb n="533" /> а крај ствари  
га је носио, покри му лице оном марамом којом је било покривено, прекрсти се и диже главу.</p>  
се гуши у њему.{S} Он иде истом брзином којом и воловска кола а тако често и застаје немогући < 
, поскидаше се и са осталих кућа улицом којом ће посљедња српска батерија проћи.{S} Капетан обо 
ом са Краљевом, не би ли ма с ким, ма с којом командом, добио везе.</p> <p>Мало час и телефон з 
сана топла и блага као она полусветлост којом је од пламена из камина осветљена соба а која так 
томе тренутку покушао да браним небригу којом су ова деца очупана од својих кућа и бачена у нев 
, непоуздану светлост кроз мрачну улицу којом је војска, уморна дугим и напорним маршем, испрск 
 у тренутку на расположењу ни једну реч којом би изразио своје осећање.</p> <p>Шапћући, као што 
едном предмету.{S} Најмања нова појава, коју би неко запазио, скреће и одводи одмах разговор на 
 о једном јексеру; са рупом у дну зида, коју су пацови разрили — све то осветљено полусветлошћу 
оказа ми главом једну колибу од дасака, коју је општина на брзу руку подигла да би имала где ск 
 <pb n="730" /> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати свој 
 отаџбином!</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати свој 
ног народа.</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати свој 
и резервни официр и затресе му се рука, коју је дигао да салутира.</p> <p>Ма да их је, приликом 
пред једном другом кућицом, у врх села, коју означава прљави бели барјачић са разливеним од киш 
м застења кроз ваздух и тресну а земља, коју диже тешко разорно зрно и дим који се разви из екс 
даје се све и своје и државно и кошуља, коју је војник са себе скинуо па обуко блузу на голо те 
 неумивена и на брзу руку обучена деца, коју су родитељи још за дубоке ноћи извукли из постеља. 
.{S} Онде нам је фамилија, жене и деца, коју смо оставили и коју сад хитамо са радошћу и стрепњ 
у мрзовољно једна београдска избеглица, коју већ од неколико дана мори тешка брига о имању које 
овска пољана, кроз коју беласа Ситница, коју ћемо мало час прећи преко камене ћуприје коју је Ј 
анује и тетка Стана, самохрана старица, коју су сиротиња и самотиња пре времена преломили.{S} Н 
да чувају село.</p> <p>Скромна ватрица, коју смо тако мучно стекли, није нам могла огрејати про 
о питање и залажу се парчадима бундеве, коју пеку на ватри и једу је.</p> <p>Из дворишта улази  
према мени.{S} Тад ја добих нове снаге, коју дотле нисам никад осетила у себи, пресушише ми суз 
егово казивање бити сувишно крај бриге, коју нам је донео сусрет са коњаником.</p> <p>Ваљало та 
аже.{S} И одиста, она након дуге паузе, коју ја нисам ни једном речју прекидао, настави сама:</ 
ице на мрку му лицу тамно бакарне боје, коју је његовом и иначе препланулом лицу давала румена  
ли неко светлошћу одгања страх од хуке, коју таласи разносе кроз лагуме и шупље подруме мртве в 
видимо и догледамо сву величину невоље, коју наша поворка изгнаника представља.</p> <p>Данас се 
тило! — одговори ми једна жена из таме, коју дотле нисам ни запазила.</p> <p>— Само ако није на 
ља и неприлика.</p> <p>За време тишине, коју је ова појава изазвала, он се био поново занео, по 
је непријатељ брзо отеран и са те косе, коју заузе батерија и построји се у једном шљивику близ 
 мангал малим прстом пепео са цигарете, коју је држао измеђ кажипрста и великог.</p> <p>— Ви ка 
> <pb n="217" /> <p>Ону половину свеће, коју смо били прилепили на ивици мангала, пождрао је пр 
 слатко девојче, лепо заглађене косице, коју је мајка ваљда сузама наквасила а прстима зачешљал 
 Трупа, тако је и даље остао на служби, коју је ревносно вршио.{S} И у овоме часу, пред станицо 
и дан даље, све ближе и ближе тој јави, коју је сан обећавао, све више и више расте материно ср 
да се разаберем о једној чудној појави, коју сам већ одавно запазио пред нама и убрзао сам кора 
 импоновала опасност и старији грађани, коју су умели да процене значај те опасности.{S} Донете 
репи за даље напоре.{S} Лево, у долини, коју су осенчили пропланци, међу које се скрила, оцртав 
у исто двориште уђе она госпа у црнини, коју сам срео данас, горе на друму, када је тужна, мате 
пуне топлога израза оне госпе у црнини, коју сам први пут запазио на скопљанској железничкој ст 
ренеражено и све прича о страшној ноћи, коју смо преживели и о крвавим догађајима који су се те 
 између 8 и 9 часова, на јутреној кафи, коју ће телеграфиста који је дежурао ноћас, увратити да 
ао је у вагонима на ћупријској станици, коју су засипали непријатељи бомбама са аероплана.{S} Н 
ајући ваљда у том тренутку зиму у души, коју осећање осамљености у свету изазива увек у душама  
ом.{S} Вардар нарастао блатњавом водом, коју су снеле кише, те шуми и дере преливајући обале.{S 
ква заостала нада, или вара себе вером, коју он никад није губио и која га је и на Руднику 1914 
ељски су аероплани већ учестали ватром, коју су сипали на Крагујевац.{S} Врховна <pb n="280" /> 
 река.{S} Смрт је потегла снажно косом, коју је неколико месеца превлачила брусом, <pb n="26" / 
огу још једанпут.</p> <p>Пред станицом, коју означава један избледели и прокисли тробојни барја 
врата у нашу гомилу да нам понови вест, коју смо и сами чули.</p> <p>— Е баш мишљах овај пут не 
м да одагнају; уморила нас је дуга ноћ, коју смо превалили и примакли се зори.{S} Попушили смо  
тих се погледом небу и отпочех молитву, коју ни сам нисам знао, али која ми се наметала и из ду 
 ћошак и сече секиром и продаје на оку, коју руком одмерава; трећи вуче за узицу државнога коња 
окуша да се дигне и радо прихвати руку, коју јој пружих да јој помогнем.</p> <p>— Одморила сам  
 а капетан се повуче у слатинску школу, коју је одредио за свој штаб и у коју су се прибрали и  
S} Глува ноћ још страсно грли отаџбину, коју смо ми напустили, зора која покушава да пробије тм 
, то ваљда неко спрема да обнови ватру, коју је ноћас киша загасила; из другога дворишта чује с 
 у собу, предаде му једну малу коверту, коју капетан хитно отвори и принесе лист хартије свећи. 
ља, не гледа по кући, не мисли на кућу, коју су он и жена двадесет година кућили и коју ће сад  
г се и небо запалило.{S} Под светлошћу, коју је пожар расипао далеко око себе, указивала се у ј 
одсече он одлучно и наже опет чутурицу, коју је држао увек на колену.</p> <p>— Ипак има вести к 
е официрево и лимену војничку чутурицу, коју је држао на колену, и с времена на време се подкре 
/p> <p>Младић би и даље продужио причу, коју је у главном исцрпео, али сви обратише пажњу на ве 
их је мислила утешити.</p> <p>Ту причу, коју нам госпођа живо и узбуђено прича, слуша и један р 
егову бројност.{S} Иснесе затим депешу, коју је по подне примио са Цетиња, од нашега војног <pb 
S} Изгледа ти као ископана стара варош, коју је била претрпала лавина догађаја, бурних на његов 
се промрзла око, ватрице <pb n="241" /> коју им је мајка наложила и она их је тешила и храбрила 
најући да је ово последња одлучна борба коју део расуте српске војске може дати:{S} Бугари би д 
не планинске, далеко и нејасно као нада коју носимо у души.</p> <p>Осврнусмо се још једном за с 
чком заносу и немару и једна војска, за коју сви већ мисле да је побеђена, прибира последњу сво 
а би и мртви осетили сузе оне мајке, за коју су они животе своје дали; нека би им тако земља би 
скадрону коњице, о расутој пешадији, за коју је издао наредбу, да се прибере и заврши овим: — Ј 
ложењем којим човек дочекује недаћу, за коју унапред зна да га не може мимоићи.{S} Тај мучки уд 
ја сам зашла по разбојишту — јер Србија коју смо прелазили није била ништа друго до разбојиште  
елити да се заврши ова велика трагедија коју сад преживљујемо, до на Косову?</p> <p>Ево овде, к 
 нових жртава.{S} Било је ужасно, слика коју не могу никада заборавити.{S} По друму су лежали о 
но расуло, онај слом, она страшна слика коју је давала Приштина тих дана, само је још више могл 
раћин а одатле у Крушевац.</p> <p>Слика коју је тада Крушевац представљао брисала је из душе Кр 
се са мојим животом не угаси и светиљка коју сам уждио у души својој.{S} Он ће доћи, он само не 
аних од ватре.{S} Под пазухом му јабука коју му је мајка од милоште дала ваљда при растанку.{S} 
ед њима лежи једним дахом порушена кула коју су дотле зидали од грчких, румунских и савезничких 
нила и коју смо бранили; то је та земља коју је прелила крв и суза толиких покољења и која у св 
ници њени спасавају дочепавши узгред ма коју, ма какву, често и најнезначајнију ствар.</p> <p>Т 
 пошао.{S} Та бескрајност и дубока тама коју просецаш, све ти више ствара утисак пучине, и ти в 
ве да се снабде пасошем, јер ко зна, на коју страну и у који крај света ће га бацити овај олуј. 
 кретати и предаћу се лаганој смрти, на коју сам осуђен.{S} А они од мојих другова, који су бил 
ду се улази на велику дрвену капију, на коју се с обе стране наслањају високи камени зидови, ко 
мрћу; личио ми је на несретну варош, на коју се био срушио брег и претрпао је, па је хитно раск 
" /> <p>— Одмах, још ноћас!</p> <p>— На коју страну?</p> <p>— Видећемо, казаћу!</p> <p>— Стока  
ље.{S} Да пођемо бога ми!</p> <p>— А на коју страну? — запитаће она жена.</p> <p>— Па овако, на 
ва, остао тамо а она не зна без њега на коју ће страну с децом; друга казује како је стару мајк 
и сама настави:</p> <p>— Нисам знала на коју ћу страну, ишла сам за гомилом.{S} Једни рекоше да 
спаковано, спремно за пут ма где, ма на коју страну.</p> <p>Варош је зарана, још с вечера опуст 
 у првој башти коју су успут срели и на коју су гладни пали као скакавци: или су поделили већ п 
о никакав воз у то доба није ишао ни на коју страну.{S} Чекаће га ту на станици, чекаће вечерас 
клони из севастопољске борбе и упути на коју другу безопаснију службу.{S} Никола први сачувао ј 
едина варош на балканском полуострву на коју Бугари не претендују, па ће нас ваљда овде толерир 
Коњ полумртав слуша, чује ту команду на коју је свикао, он мисли да се она још увек и њега тиче 
 наредба да и ми кренемо, ал не кажу на коју страну.{S} Једни говоре на руски ћемо фронт, други 
ћуташе, ућута и Краљ.{S} Настаде тишина коју најзад прекиде домаћица позивајући децу к себи.{S} 
роб где ће се сахранити Краљевска Круна коју не хтедоше понети у непознате албанске планине, гд 
>— Једна очајна али брза и одлучна мера коју је, то сам чуо поверљиво, Врховна Команда и предла 
еве у његово тело да откину парчад меса коју ће код прве ватре бацити на жар и јести га недопеч 
уче мајка да би исхранила децу, па овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у планини њо 
 вуче мајка да би исхранила децу и овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у планини ис 
 коњићи осамарени и натоварени, кравица коју вуче мајка да би исхранила децу и овца коју је гре 
 које дете; па онда магарци, па кравица коју вуче мајка да би исхранила децу, па овца коју је г 
 широкога косовскога поља, бела црквица коју су подигле дарежљиве руке београдских госпођа, али 
 јасније но ми види нову ситуацију пред коју смо стављени издајством грчким, неодлучношћу савез 
 закопчан до грла и широка шајкача, под коју је подвила своју богату плаву косу.{S} Она сама во 
 и оних које ми будемо писали, те и ове коју подносим читаоцима.</p> <p>Ма да је ова књига дост 
 Краљевине већ и капитулацију оне идеје коју она у овој борби представља и чији је он носилац.< 
емо мало час прећи преко камене ћуприје коју је Јашар-паша изградио каменом из цркава косовских 
о чујеш жагор и зузук као оно из кутије коју деца напуне похватаним мувама.{S} Из дима видиш са 
 хитати да се спасава, јер поред панике коју је догађај од прошле ноћи изазвао, јуче на подне с 
ожила сам у негу све напоре једне мајке коју је гризла савест и морила помисао да већ на првом  
нца, сећајући се ваљда славе и величине коју је негда тај град казивао; погледа по расутом каме 
севала су под сенком сунцобрана од капе коју је он дубоко на чело набио а на лицу му се огледао 
а и милога.{S} Треба се растати од куће коју те стварчице све заједнички сачињавају.</p> <p>— П 
 стоје непомични и неми становници куће коју ждере пламен.</p> <p>Пламен већ букће, прогорео је 
е умејући у тренутку да нађем реч утехе коју је овоме младићу требало рећи.</p> <pb n="322" />  
дало ми је као да чујем глас несретнице коју разапињу на крст или јој вештице кидају месо усија 
е простире широка косовска пољана, кроз коју беласа Ситница, коју ћемо мало час прећи преко кам 
ином, изгледала ми је у оној тами, кроз коју је промицала, као неко више биће, као она госпа ко 
, заклањујући је коштуњавом шаком, кроз коју је продирала румена светлост, нагињала би се на пр 
Коритник, градећи џиновску капију, кроз коју дере Дрим а на истоку, одмах над нама, пространа г 
и личила на једну велику гробницу, кроз коју су лутале сенке бивших људи.{S} То су били или вој 
вни лежи тамна и прозрачна маглица кроз коју где и где беласне Бистрица као бели конац који про 
увек нема тишина и саучешће гомиле кроз коју промиче, кад он замакне у дубину тесне приштинске  
озрачан вео покрила лице земљино и кроз коју изгледа све што се догледа врло удаљено.{S} Тим др 
крви.{S} Превио је прљавом марамом кроз коју је пробила крв.</p> <p>— Где је најближа болница?  
 чини сам собом тријумфалну капију кроз коју ће воз проћи.{S} Тај мост и стубови који га носе,  
ра полупаних а место никловане руде, уз коју су се презали пастуви из краљеве коњушнице, утурен 
току од пет минута проћи крај гомиле уз коју сам се ја прибио.</p> <p>Аутомобил, простран и леп 
 која је и кроз њихово село провалила и коју су дечица својим очима гледала.{S} Он је тамо, међ 
 којој смо никли, која нас је хранила и коју смо бранили; то је та земља коју је прелила крв и  
} Од једне госпође, која га је обишла и коју сам запитала како је рањен, чула сам да је изгубио 
</p> <p>— Дај, бре, ту гламњу с ватре и коју грану, западоше и волови!</p> <p>И кроз мрак прође 
илија, жене и деца, коју смо оставили и коју сад хитамо са радошћу и стрепњом да ослободимо.{S} 
у су он и жена двадесет година кућили и коју ће сад за један сат растурити и разорити.</p> <p>— 
и разорити.</p> <p>— Да л’ да понесем и коју кошуљу? — пита жена.</p> <p>— Понеси... немој.., г 
е везана коза која храни дечицу успут и коју је толико обујмило блато да једва отвара улепљене  
е <pb n="674" /> слободе и једне љубави коју собом исказује отаџбина.{S} Крај те ћемо прегршти  
 му се душа.{S} Нашли су се још другови коју су му малодушност подржавали, који су му болове др 
итање.</p> <p>— Питам, јесте ли свршили коју сликарску школу?</p> <p>— А, да! — учини он. — Да, 
л.</p> <p>То је била она госпа у црнини коју сам запазио на скопској станици, када је увређеној 
бале, па још несвесни потпуно опасности коју су преживели те немо гледају <pb n="536" /> за соб 
 купуса који су упљачкали у првој башти коју су успут срели и на коју су гладни пали као скакав 
њу и о цени пројинога брашна и о помоћи коју нам Русија шаље и о томе, како је нестало дувана,  
и којега је официр пропустио не знајући коју ли ће страну државу увредити ако и према њему пост 
молити да се побрине о његовој породици коју <pb n="228" /> мисли уклонити из Приштине и послат 
а који скидају капу Краљу а према стоци коју терају, нарочито су нежни:</p> <p>— Ајде, воко, ај 
гло стати у оној кутији, кеси или бошчи коју је свако грчевито стегао узасе.{S} За брижним оцев 
а нишким пресбиром и о последњој депеши коју је мало час начелник по коњанику послао у штампари 
Певала је неку чудну песму, сличну оној коју мистрал пева кад се заигра са морским таласима и п 
шилуку сазнале, а домаћин уморан бригом коју му је донео данашњи дан, ено га жури да је подели  
 лево час десно, те се људи бране шаком коју надносе на лице, јер их штипа за очи и смета им да 
вога малога друштва заклоњена су сенком коју баца лампин шешир над собом и само се још види кре 
а а, ако буде време дуго, одиграти и по коју партију клабријаса или што друго мање наивно.</p>  
 и из кога државнога магацина, вукли по коју врећу брашна, још су далеко били од несретне неман 
дана и догледао по где-где у планини по коју кућицу, ишчезава ти сад и она погледу.{S} Далеко о 
раник, а смрт је тако мала цена за част коју му тиме историја указује.{S} Сме ли се он те части 
о тек око три сата по подне и прва вест коју смо са њега чули, била је: да је ово превелико зад 
октор, на коме је још трајала гојазност коју је стекао за време мирнодопског надзиравања београ 
 количинама.{S} Била је то последња ноћ коју су провели под својим кровом они несретници, који  
.</p> <p>— Ово је читав план, клопка, у коју су упали Немци.{S} Наша је улога да њих а са њима  
х по земљи.{S} Под њима влажна земља, у коју су се утисле стопале несретних мајака, које су ост 
 одиста као отворена чељуст аждајина, у коју морам да бацим моје чедо јер је дошао на мене ред, 
епено осваја.</p> <p>Што ближе магли, у коју нас друм води, то се она све више разређује и на к 
>А ипак идемо.{S} А она ватрица тамо, у коју смо сви упрли погледе, бива све јаснија и јаснија, 
амо један бледи зрак.{S} То је кафана у коју се преко дана збирају избеглице а преко ноћи је по 
 тога осећања или са оне зле непогоде у коју смо кренули — тек први тај корак на путу бегства у 
вор.{S} Према томе, ето вам ситуације у коју би запала Бугарска ако би нас напала.{S} Али она т 
у кућни кровови, износећи се из магле у коју је варош потонула.{S} Високо негде, брдом где су з 
 На стени су зјала уста големе пећине у коју би се могле читаве војске склонити.{S} Ту, у тој п 
ло казивање читала из какве записнице у коју је свакодневно записивала своје утиске и догађаје. 
школу, коју је одредио за свој штаб и у коју су се прибрали и болесници.</p> <pb n="190" /> <p> 
у поделили већ пола суву пресну бундеву коју су нашли под нечијим кровом где ју је домаћин обес 
живота и здравља, поделити самном бригу коју сам носила.</p> <p>И он је растао и његово ми је з 
ну народа и пуну избегле сиротиње, међу коју се непријатељ кукавички завукао.{S} Мора се ћутати 
да се греју.{S} У разговору, ако и кажу коју реч, избија маглица из уста, јер мраз све јаче сте 
овор а начелник топлички искористи везу коју му је овај дао, и поче:</p> <p>— Слушај, колега, х 
Зар тако ја улазим у Србију, ону Србију коју сам <pb n="637" /> толико желео?{S} Улазим се пушк 
по немирноме мору а, чим спази светиљку коју материна брига жеже, кренуће он нашим обалама, пре 
збурканоме мору, али чим спази светиљку коју родитељска вера жеже, кренуће он нашим обалама, пр 
ким улицама, прикрадајући се кроз сенку коју дебели зидови бацају и измичући пажљиво да не проб 
са усхићењем посматрајући српску војску коју нису очекивали.{S} Мало даље, опет пред вратима је 
дао са презрењем и понова је тргао руку коју сам љубила.</p> <p>— Ти ме не волеш, је ли, ти ме  
узбуђен измакох опет у страну, у гомилу коју сам хтео избећи.{S} Лакше је ипак слушати она горк 
p> <p>Пред нама је била варош у пламену коју је непријатељ ватром ништио, за нама крв која се л 
продрли до ћепенка, разграбили количину коју је једна пекарница кадра била дати, остали су се в 
 неко међу нама гласно и проломи тишину коју смо до сад шапатом сви штедели.</p> <p>Устављамо с 
а, међу којима су шофери наложили ватру коју распаљују сипајући на њу, с времена на време, маши 
 одговори и поче журно да срче цигарету коју је припалио.</p> <p>Ипак ми је био чудан његов пол 
бин! — одговори ми припаљујући цигарету коју сам му дао.</p> <p>— Па од куд овде? — запитах га  
и заборави на бригу и своју и ону општу коју је с нама делила, те опроштена злослутих мисли кој 
ним официром, разочаран у велику задаћу коју смо дотле сви приписивали Моравској Дивизији, осет 
је са ужасом погледао на своју породицу коју је повукао отуда чак са обала Дунава, Мораве или В 
ова сабрале да запевају песму тужбалицу коју су негда, после Косова, једном запевале.</p> <p>По 
у детињу као ковано рало у меку смоницу коју је пролеће овлажило.</p> <p>Ја, најмлађе унуче тад 
ако снажно утицало, бити прва топла реч коју сам чула, у тренутку када сам се осећала тако осам 
иба и повија на ниже.{S} Пресекосмо реч коју смо заустили <pb n="27" /> и оборисмо брижно главе 
 са поуздањем чека, где је оволико, још коју годиницу, када ће његова млада плећа понети бригу  
им се испеку беле погаче, да им се кољу кокоши, да им се источи најбоља ракија.{S} Ако кажеш да 
их пусте ма где, у кровињару, у обор, у кокошињак, ма где, само да се могу склонити од кише.</p 
по читав сат, провлачећи се измеђ коња, кола и воловских рогова, да начиниш ни двеста метара пу 
ом набављали сандуке, плотове, точкове, кола, железничке прагове и врата с пустих кућа и полага 
} Сем седам коморџија који терају коње, кола још спроводе осам војника, осам бораца, и један на 
зак.{S} Волови се поје, коњи се самаре, кола се товаре.{S} Они, који су се ноћас у ноћи погубил 
ви:</p> <p>— Кад смо изашли у двориште, кола су већ била упрегнута и моје ствари натоварене. <p 
напушташ онај жагор и хуку гомиле људи, кола и аутомобила и залазиш у споредне, тихе улице, ода 
улица надиру све нове и нове масе људи, кола, натоварених коња и друге стоке и то све утиче у о 
ајне, команде без војске, товарни коњи, кола, аутомобили, батерије без муниције и силна стока.{ 
ркљанац.{S} Пешаци се склањају у јарак, кола скрећу с пута, точкови с воловских кола разривају  
љала крај нас, као река набујала кишом, кола су шкрипала и стењала, пешаци пљаскали по лапавици 
откочили кочницу.{S} Мотор је затутњао, кола кренула и стрмоглавила се озго са ужасним тутњем,  
 испуњава; оборени се товари утоварују, кола која су посрнула у јендек узносе се раменима на др 
ца.{S} Коњи почеше да се пењу у пропац, кола да се преврћу, ствари се расуше по друму, светина  
е само неколико речи:</p> <p>— Молим... кола... болницу... да не умрем овде... као пас!...</p>  
усамљене куће, на гомиле <pb n="311" /> кола с леве и десне стране друма и сад се већ јасно чуј 
рашњости; па шпедитерска <pb n="379" /> кола, велика, пространа, читава кућа на точковима а вук 
о две даске везале два пара точкова.{S} Кола вуку један сићушан коњић и једна мршава кравица за 
јармови и ујармљена три пара волова.{S} Кола су натоварена куферима и сандуцима са конзервама,  
 војника, опет тихо и без разговора.{S} Кола су застала пред једном двоспратном кућом и када е  
и коњићи, са којима ће се поћи даље.{S} Кола и аутомобили, који су довде довезли Краља, Врховну 
аду, овде су немилостиво уништавани.{S} Кола, пошто је са њих скинут товар и испрегнута стока,  
 на Косово слазили топлички бегунци.{S} Кола вуче само један сићушан коњ а друга страна руде пр 
вати шта је све пождерао тај пламен.{S} Кола коморска и топовске каре, лафете, аутомобиле, шато 
у те мрси још више страховити сплет.{S} Кола која су надрла из бочне улице ушла су међу кола ко 
о се корак но корак, стопу по стопу.{S} Кола, људи и стока, све натоварено и претоварено све се 
 да ли кола, да ли коњи или кочијаш.{S} Кола су, види се, била кадгод боља кола, али сад би сам 
агустио свет.{S} Гмиже пешак као мрав а кола загустила те се просто закрчио друм.{S} А све нови 
конзерве, пети седло, шести нуди читава кола.</p> <p>И кроз сву ту гомилу продаваца промичу ген 
ремена на време распу да пропусте каква кола или аутомобил и опет се приберу да протумаче прола 
убини, изнад уличице којом се тегле ова кола, уздиже се брдо, које носи град призренски и овај  
назире смрт.{S} У гомили крај којих ова кола пролазе израз саучешћа и протеста:</p> <p>— Ето, о 
да и они добију места на друму.{S} Нова кола, која непрестано притичу из разних призренских ули 
узбуђења.{S} Светина је опколила њихова кола, испитивала њихове кочијаше и најзад и њих саме пи 
ислу речи сеоба народа.{S} Када су прва кола из овога покрета наилазила на приштевску калдрму,  
ју предузима сва потребна обезбеђења да кола не крену даље док она не исцрпе из њих све вести,  
егобан посао.{S} Друмом иду по три реда кола напоредо и тек далеко тамо, на сат и више иза Приз 
новчане књиге, судска документа па онда кола, аутомобиле, топовске каре, муницију, болничке кре 
бала сам да намирим дете па да пођем за кола.{S} Кажу тешко их је наћи ал тражићу ипак.{S} Сама 
и гласови.{S} Са леве стране друма, иза кола, ишао је, наслањајући се на једну грану, заробљени 
од задње точкове; они, који су ишли иза кола да протегле мало ноге, почеше се товарити и увлачи 
ициона кола моравске дивизије, па двоја кола из коморе дринске дивизије, па онда нека пољска ку 
више одвојио, утурио сам се измеђ двоја кола.{S} То је био једини начин да се колико толико оса 
у, којим су некад једва једна или двоја кола пролазила дневно.</p> <p>Свако од деце држи по неш 
ољно загрејала, диже се и оде под своја кола.{S} То је био једини <pb n="662" /> шум, једини по 
екад можда и претераним.{S} По где која кола и оне на њима пропрати гласно саучешће гомиле а по 
И видите — рече она гомили — то су моја кола, реквирирали су нам их за државне потребе а ја са  
 рођаке и комшике и пријатеље, на троја кола сваког могућег облика.{S} Прво један фијакер, па о 
ви поворке који крај ње пролази и свака кола пропраћа својим примедбама, често оправданим а где 
 Удара секира у дрво, оправљају се нека кола, пролазе војници водећи коње да их напоје, износе  
рокупља то била једна бескрајна поворка кола која је непрекидно милила друмом три дана и три но 
е заједно склонили измеђ двоја воловска кола, тако рећи измеђ воловских рогова.{S} Кад дође на  
ни друма међу колима, она мала воловска кола без лотра, на којима су само двема даскама везана  
ни.</p> <p>За аутомобилом мала воловска кола без лотра већ само две даске везале два пара точко 
страна арњевима а замном једна воловска кола претоварена стварима, поврх којих је полегао волуј 
.</p> <p>За таљигама иду једна воловска кола опет претоварена стварима, женама и децом.{S} Вочи 
могу да окрену; двоја гломазна воловска кола утисла се међу собом точковима те нити једна могу  
мобилом лагано шкрипе гломазна воловска кола са државним воловима, претоварена неким сандуцима, 
оварили сандуци на многобројна воловска кола.{S} Народ са товаром на леђима извирао је из разни 
 ноћну тишину чује како шкрипе воловска кола или забобоњају кочије преко какве колебљиве и трош 
} Он иде истом брзином којом и воловска кола а тако често и застаје немогући <pb n="377" /> да  
натраг да би се могла расплести; коњска кола испела се на тротоар, да би прошла, па најашила на 
ичка амбулантна кола, па лака штајерска кола са платненим кровом... и редом тако све врсте кола 
ичка амбулантна кола, па лака штајерска кола са платненим кровом.{S} И редом тако, све врсте ко 
ши у унутрашњости; па онда, шпедитерска кола, велика, пространа, читава кућа на точковима а вук 
ча о слави једнога народа и ова дворска кола натоварена сандуцима, која вуку вочићи а која прич 
звуку из стрме улице она велика дворска кола за свечаности, у стилу Луја XIV.{S} То су она кола 
pb n="540" /> обраћају пажњу на дворска кола о којима ова двојица воде тако жив разговор.{S} Св 
ти на памет да вуче ова парадна дворска кола чак овамо?{S} Разумем још до Ниша, али даље...</p> 
еда! — заврши показујући на она дворска кола која вуку вочићи.</p> <p>— Та да, тако нешто — одг 
а свој рачун тегли.{S} Једна санитетска кола вардарске дивизије, па троја мунициона кола моравс 
 на точковима.{S} Па онда, мала сељачка кола са мршавим вочићима који изгледају као срндаћи и р 
 које су се ојеле; па онда мала сељачка кола са вочићима као срндаћима и точковима које је обмо 
ва умазаних блатом као и остала сељачка кола, прозора полупаних а место никловане руде, уз коју 
тала су лагано троја пространа војничка кола са воловском запрегом; кретала су лагано, да не би 
 ненадлежно унеле у ред.{S} Та војничка кола представљају залутале делове појединих команда, из 
рогати државни волови па онда, путничка кола са арњевима и уморним коњићима, чије сапи брекћу к 
збег слазио лабским друмом.{S} Путничка кола са арњевима и уморним коњићима чије сапи брекћу ка 
м наши вранци, све се носала и повијала кола с једне стране друма на другу, па мени је опет све 
..а..аи!“ То већ износе из глиба запала кола.</p> <pb n="654" /> <p>И другачи узвици допиру озд 
 факља.{S} Однеше је тамо где су запала кола у блато и отуда се чују вишегласни узвици: „Држи,  
ваљда што, пао коњ или се можда скрхала кола.{S} Пришли смо и ми гомили да видимо шта је.</p> < 
ош је све на ногама.{S} Онде се скрхала кола, онде се друга испречила, коњ који се одрешио луња 
д десило, или је пао коњ или се скрхала кола или се наишло на какав тежак прелаз преко реке.{S} 
ј, црквеној, ханској и где год су могла кола ући и где год је могла светина наврети.</p> <p>Дру 
ош.{S} Ужурбали се људи, улице закрчила кола натоварена стварима а дућани затворени.{S} Ја ниса 
ке половине, још већи метеж.{S} Кренула кола и с једне и с друге <pb n="343" /> стране, по двој 
 жури најхитнијим послом; она зауставља кола, којима је неко пошао да би стигао пре но пешке; о 
.{S} Кола су, види се, била кадгод боља кола, али сад би само могла служити за изношење ђубрета 
 да га сахраним...{S} Неће нико... нема кола, нема свештеника... нико не сме на гробље, тамо си 
ом; тамо на друму узносе људи на леђима кола која су ноћас у мраку загазила страном у јарак, др 
брих путева а и што их има не могу њима кола ходити до највише сат или два иза Призрена.{S} Мож 
 пута, било је друмова, слазили су њима кола и аутомобили и носили су на себи читаве породице;  
је, износе из капија ствари и товаре на кола; дере се један из <pb n="319" /> гомиле тражи ћебе 
 <p>— Гле, гле овај шта је натоварио на кола.{S} Тај као да је добио премештај са сеобеним трош 
ају пешке и боси по планинама а државна кола возе чак и сечена дрва госпођи потпуковници! — гун 
ратну слику.{S} Пред нама су ишла једна кола покривена арњевима.{S} Из њих су се чули женски и  
ања београдских кланица, морао је једна кола прескакати, морао је и ћуприју објахати те ићи њен 
 деси“.{S} Војни апотекар стао уз једна кола муниционе колоне и, чешући леђа о лотру, одобрава  
Коњ, који <pb n="307" /> је вукао једна кола испред нас, ударио је у страну и мал није сунуо с  
тавља и пропушта без коментара по једна кола која лаганим ходом излазе из авлије начелства.{S}  
 појединце, по један човек или по једна кола, па онда група људи, свака засебно и група кола, д 
 а гаврани их рашчупали; леже поломљена кола која су се озго с друма скрхала и нису се могла оп 
, жене, деца, побијени коњи и поломљена кола.{S} Дечица вуку рањенога оца с друма, да га не пре 
е нејасне и тамне гомиле.{S} Натоварена кола остала су на друму а стока уведена негде под закло 
крај овога посла.{S} Када се натоварена кола испред ђенералове куће кретоше и капија се на кући 
и доламама пребаченим преко рамена; она кола са великим стакленим <pb n="538" /> прозорима, кро 
</p> <p>— Могли би, Величанство, на она кола!</p> <p>Друмом је пролазила гомила војничких кола, 
чаности, у стилу Луја XIV.{S} То су она кола, у која се прежу два пара бираних коња, окићених с 
 вардарске дивизије, па троја мунициона кола моравске дивизије, па двоја кола из коморе дринске 
а мештана и расточава државна мунициона кола, носећи свако по један део својој кући; у трећој у 
дај молим те шта вуку државна мунициона кола а муниција извесно остављена непријатељу!</p> <p>— 
о разноликости.{S} Тешка црна мунициона кола која води трећепозивац а вуку снажни и рогати држа 
 замени товаром, па болничка амбулантна кола, па лака штајерска кола са платненим кровом.{S} И  
, <pb n="231" /> па болничка амбулантна кола, па лака штајерска кола са платненим кровом... и р 
скање опанка по блату, стењање и шкрипа кола.{S} И међу нама живот све више усањује.{S} Нема ви 
 онда група људи, свака засебно и група кола, двоја, троја, четвора, док се све не отисне и не  
етину која му аплаудира и кликће.{S} Та кола су ево доспела некако до Призрена, точкова умазани 
/p> <p>— Гле наша Гривна!</p> <p>— Наша кола, тата послао кола — кликћу деца — Тата послао, нећ 
? — гракћу зачуђена деца.</p> <p>— Наша кола морају да возе српске рањенике.{S} Српски се војни 
да би поднели разочарење.</p> <p>— Наша кола, децо, али се ми не можемо возити њима.{S} Ми и да 
амо пешке.</p> <p>— А зашто кад су наша кола? — гракћу зачуђена деца.</p> <p>— Наша кола морају 
чковима већ одронила ивицу друма и, кад кола већ измакоше, ми се сви искуписмо око мртва човека 
него мили.{S} Пешаци још и измичу а ред кола се сваки час уставља, стоји дуго у месту, јер је ч 
азује један непрегледан и бескрајан ред кола.{S} Пешаци су ухватили утрине с једне и друге стра 
тима.{S} Сви они журе да измакну испред кола која ће доцније кренути- и закрчити друм.</p> <p>А 
а где гушћега те се хвата за точкове од кола, за опанак и обућу.{S} Убрљали се људи, убрљала се 
 не здравећи се, и завући се понова под кола да настави спавање.{S} Сви остали око ватре клонул 
а ваљда, <pb n="659" /> извуче се испод кола, диже се и приђе нашој ватри да се загреје.{S} Нег 
S} Букнуше очас ватре крај кола и измеђ кола, те се упали друм далеко за нама, хеј тамо чак до  
 се ка селу и тешко се провлачећи измеђ кола која су закрчила друм и људи који су полегали у ср 
ту.{S} Пред овим или оним вратима стоје кола са упаљеним фењером а коњи, покривени мокрим ћебад 
разних улица призренских извиру поворке кола и народа и стапају се као потоци у једну густу гом 
<pb n="678" /> на друму умукне шкрипање кола и топот копита, ако се чује жубор каквога кишом на 
 се пљаскање блата, довикивање и крчање кола, која скрећу да пређу на утрину где ће заноћити.</ 
 прилике приближнога снимка једне групе кола која ће у току од пет минута проћи крај гомиле уз  
ављено, преплашено гледа како се товаре кола и упорно чека на капиџику да види <pb n="93" /> кр 
које је дотле крила ноћ.{S} Улицом јуре кола претоварена дењцима и сандуцима, јуре смртоносним  
и се људи, убрљала се стока, убрљала се кола и једва се све то извлачи и једва креће.</p> <p>И  
, крај Бајазитове џамије, зауставила се кола извесне команде и под тим колима и постеља за спав 
творише се дућани и кафане, измешаше се кола, људи, стока и настаде општи покрет и тумарање, ти 
ћу рамена и младом снагом својом износе кола.</p> <p>За овима иду пешке остаци неког енглеског  
еним кровом.{S} И редом тако, све врсте кола, све што има точкове и што може да повуче запрега. 
тненим кровом... и редом тако све врсте кола, све што има точкове и што може да вуче запрега.{S 
потегоше свом снагом и изнеше као перце кола из дворишта.</p> <p>— Бабо ни речи успут није гово 
шише некако лакше то питање; распрегоше кола ту на сред друма, онако у реду како су стигли или  
 да се зберемо и здружимо.{S} Излазе из кола жене с децом, која су до сад, увијена у ћебад прек 
душа.{S} Па ипак, кад женски гласови из кола цикнуше јаче у разговору и нехотице ми допреше њих 
 га нађе у Ђаковици или Пећи.</p> <p>Из кола под арњевима, која су напред ишла и у којима се по 
 квасила, спавао тврдим сном.</p> <p>Из кола, која су ишла предамном, допирао је ипак жив разго 
d> <head>Скопље пада</head> <p>Дуги низ кола стоји од јутрос пред свима надлештвима.{S} Волови, 
варних коња.{S} И све се то измешало, и кола и људи и стока и све се тиска, све граби и ако се  
се кроз ону гужву и сплет људи, стоке и кола, што је закрчио улице, никад пробити не може.{S} М 
ојих се није знало шта је бедније да ли кола, да ли коњи или кочијаш.{S} Кола су, види се, била 
му да заноћи.</p> <p>Они, који су имали кола, решише некако лакше то питање; распрегоше кола ту 
дана нису отварани, многи који су имали кола већ су их натоварили и кренули пут Тетова, а око д 
 боље прошли од њих, јер су се дочепали кола и снабдели храном, а има и равнодушних, који су ве 
а колима, опремљени на пут, те потерали кола и даље од Призрена, имали су још увек довољно хран 
вориште, у које су већ поједини утерали кола.{S} Десно иза капије пространа зграда, стране јој  
колима напред умире дете, па зауставили кола да га сачекају да умре.</p> <p>— Баш умире? — узви 
ци сјахаше с коња те почеше расточавати кола што су се заглавила на ћуприји, да би себи отворил 
и није знао тачно.{S} Донде треба имати кола.{S} Сутра ћу рано поћи да тражим кола.</p> <p>Те н 
јка, носећи још и одојче на руци, прати кола са најдрагоценијим товаром.{S} Коњић нарамљује на  
але и забачене уличице да покушају наћи кола, коње, волове или ма шта чиме би се могли користит 
 Коњић нарамљује на једну ногу, извлачи кола из блата амовима искрпљеним канапом и настављеним  
д колима прострто сено за спавање, крај кола под шаторским крилом сандук за писање, а недалеко  
оз гомилу кола воловских, коњских, крај кола свих врста, свих облика, кроз низ аутомобила, муни 
да не кисну.{S} Букнуше очас ватре крај кола и измеђ кола, те се упали друм далеко за нама, хеј 
 пролоке, а две три снахе које иду крај кола сваки час подмећу рамена и младом снагом својом из 
.{S} Довукао сам целу кућу довде, седам кола ствари.{S} Мислио сам презимићемо овде, у Призрену 
ве и рачунске књиге!{S} Ама целим путем кола, коњи, све је то потребно за рачунске књиге, а кад 
и кола.{S} Сутра ћу рано поћи да тражим кола.</p> <p>Те ноћи мало је ко спавао у Београду и, ак 
авачи те им ноге, које су испружили ван кола, влажне од ноћашње кише.{S} А прокисла стока, која 
Гривна!</p> <p>— Наша кола, тата послао кола — кликћу деца — Тата послао, нећемо више ићи пешке 
који су раније стигли; други опет преко кола разапели шаторска крила или ћебад те направили зак 
енама и старцима.</p> <p>Уз све то, око кола и измеђ њих пешачи маса света попрскана блатом по  
 женама и старцима.{S} И уз то још, око кола и измеђ њих, пешачи маса света, попрскана блатом п 
који је далеко пред колима ишао.{S} Око кола је ишло још четири до пет војника, опет тихо и без 
молио сам људе те ми помогоше да нађемо кола.{S} Док су ова стигла, стајао сам крај беднога Бек 
S} Заклонисмо му шакама очи, подупресмо кола, која су точковима већ одронила ивицу друма и, кад 
на капија отворена, да је двориште пуно кола, стоке и народа али да се ипак може наћи крајичак  
и се цео Срем је био ту.{S} Читав логор кола, па шатори, па свирачи на све стране. „Дошли су и  
Како, децо, можете ли? — пита их Краљ с кола.</p> <p>— Можемо, чича, можемо! — одговарају регру 
и све нешто псује коње.{S} Ускочих ја у кола, ускочи и бабо, прекрсти се а вранци потегоше свом 
 крилу па ће ме можда и примити когод у кола.</p> <p>Али нисам стигла ни да пођем од куће.{S} В 
 Тако су исто снесене ствари товарене у кола, водећи очигледно рачуна, да се околно становништв 
м једну килу тога ордења да је сручим у кола, у крило ненасите и одвратне сујете.</p> <p>Ноћ је 
за узицу један пар вочића, ујармљених у кола <pb n="598" /> са два точка, на којима је сва њена 
 по очима; товарни коњи збијају се међу кола и у ономе гужвању и тискању обарају један другоме  
а су надрла из бочне улице ушла су међу кола која су ишла другим правцем и сад се не могу да ок 
 варош трошарински чиновници прегледају кола да виде носите ли шта што подлеже трошарини.{S} Је 
пињу шаторе, други крај друма оправљају кола на којима се скрхао точак.{S} Официри прелећу на к 
сла шарена поњавица.{S} На задњем крају кола, ослоњена леђима на стубац, опуштене једне ноге ко 
ко обезбеђени, почеће да вам претресају кола, да виде нема ли што под седиштем, у кошу, у џепу  
зила страном у јарак, други претоварују кола која су се скрхала, трећи поткивају коње, који су  
тешко дахчу и посрћу немогући да извуку кола која сваки час упадају у пролоке, а две три снахе  
ке и друге болније, промичу кроз гомилу кола воловских, коњских, крај кола свих врста, свих обл 
е; издире се један наредник да се макну кола која су се испречила на сред друма; свађају се нек 
 из пете гомиле.</p> <p>И одиста, та су кола, што су се спустила из Топлице у Косово, повукла с 
јаш јадан и подрпан сиромашак.{S} Та су кола одвезла српскога Краља у Немањину Белу Цркву, дана 
ендек; вочићи потежу у страну и преврћу кола, волујар псује све на свету, почев од Бога па до к 
атке из блата и ждеру.{S} Кад из каквих кола испадне оглодана кост они је грабе и глођу, кад ис 
као вреће.{S} Срела сам неколико таквих кола пуних мртваца.{S} Рекоше ми у Ваљеву помор, умире  
с точкова по гомили.{S} А за низом ових кола опет један државни аутомобил и у њему читава колек 
ролоке; ваљало је још проћи крај многих кола, под којима су спавали уморни војници и бегунци а  
око једне кофе, која је испала из туђих кола.{S} И што зора више осваја, жагор све више расте.< 
ндрк кочија, стењање и шкрипа воловских кола, тутањ и бректање аутомобила и галама светине, мен 
Улицу је већ закрчио дуги низ воловских кола која су евакуисала болницу.{S} Пред начелством су  
кола скрећу с пута, точкови с воловских кола разривају обале друма и срозавају се страном у јен 
ли смо место у близини једних воловских кола, испод којих је већ спавала једна енглеска мисија  
<p>Друмом је пролазила гомила војничких кола, муниционих, санитетских и профијантских, која су  
, сандуци, бурад и точкови од полупаних кола.{S} Крећу се војници кроз мрак и носе на глави сен 
тараца.</p> <p>А иза тога низа државних кола појављују се опет све оне слике које смо видели ка 
шта.{S} Дочепао си се некаквих државних кола, која су ти дата можда ради поправке каквог друма, 
а сликом.{S} Читав бескрајан низ војних кола са натписом са стране којој команди припадају, пре 
облика, кроз низ аутомобила, муниционих кола, топовских кара и товарних коња.{S} И све се то из 
 за другим, седморо државних муниционих кола са коњском запрегом.{S} Сем седам коморџија који т 
 до сада тумачиле сваки долазак обичних кола и аутомобила; којима је била довољна и најобичнија 
х мајка.</p> <p>У томе пролазе крај њих кола са Мицом Зуавком и Мицом Сенегалком и ори се из њи 
 и непробојна колона где су коњи задњих кола утурили главе у шараге предњих кола и пешак или ко 
њих кола утурили главе у шараге предњих кола и пешак или коњаник, који се налазио с једне стран 
ет се приберу да протумаче пролазак тих кола, ако ма шта запазе, што би им дало повода за то.</ 
д, иза гвоздених шипака, продаје ужад и колане, што се у великој количини купује због товара на 
 упути се ка „Рускоме цару“ а други ка „Коларцу“.{S} Ту узеше бомбе у руке и онда онај први вод 
ће све село у прах и пепео, домаћине на колац а чељад на јатагане ако се у селу нађе макар једа 
 којом је он сваке године секао славски колач.{S} Све, све му је драго и столица и слика на зид 
 нежним материним бдењем сањала кућу од колача, реку од млека и планину од шећера.{S} Она су не 
рања измеђ становника и наше војске; на Колашину се већ воде последње борбе и Аустријанци прете 
/p> <p>У том часу непријатељ поче да се колеба и пуковник то запази па пожури опет предњим редо 
светина се на један мах помела и почела колебати у одлукама које је сваки био донео.</p> <p>— Ј 
 кола или забобоњају кочије преко какве колебљиве и трошне дрвене ћуприје.{S} Мраз све више сте 
итва.{S} Хрељин <pb n="530" /> Пазар је колевка српска, зачеће живота и државе.</p> <p>Изнад св 
S} Пресушиће дојке у матера те ће пусте колевке њихати а клетвом заменити песму материнску.{S}  
у је овај дао, и поче:</p> <p>— Слушај, колега, хтео сам те умолити за једну услугу.{S} Шаљем с 
апали Бугари!</p> <p>Други један, његов колега, још је и на дан првога октобра, када су бугарск 
оје су на тастеру чули од свога нишкога колеге и оне које путници са возова проносе дуж пруге.{ 
а Чачком.{S} Имам и једно писмо од мога колеге, послао ми по мом коњанику, вели: ми евакуишемо. 
ао тастером поверљиво своме скопљанском колеги а на основи депеша које је ноћас откуцао; долазе 
 да је разговарао са својим лесковачким колегом и овај му на апарату реко да је у Лесковцу тако 
 из свог тастерског разговора са нишким колегом.{S} И ту, где знају радозналци да тај телеграфи 
један државни аутомобил и у њему читава колекција баба.{S} Пет баба од којих најмлађој не може  
 страна, а она је наслоњених лактова на колена и главе на руке, гледала у пламен који је буктао 
е и спушта га на груди; па онда меће на колена девојче које га обасипа гомилом питања и које га 
ол да изрази.{S} Ено га један, клеко на колена, полегао и љуби земљу, ено га други, крсти се и  
спа у црнини оборила је уморну главу на колена.</p> <p>Под колима, којих је пуно двориште, поле 
већ — обгрливши рукама од ватре усијана колена — стрпељиво сам очекивао да настави своја казива 
јених ногу и наслоњених главица на њена колена.{S} Сви пажљиво упрли погледе у њене усне, како  
је сам слушао у зимске ноћи крај бабина колена, замишљао сам тако огњевита змаја, коме очи свет 
а и, далеко од рода свога и племена, са колена на колено почели предавати само традицију да су  
и брижна мајка, која је стегла дете међ колена, седи сломљен старац, седи испијен болесник увиј 
мужичким чизмама, улепљеним блатом више колена, са забаченом качкетом унатраг и наочарима спали 
 као ђенерал Гојковић, бела му брада до колена, стоји крај вагона, диже оне златне крстове и пи 
 грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се јо 
 грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се јо 
, који је навукао беле женске чарапе до колена а на леђима носи место ранца један шарен јастук  
се улепиле за тело а блато их засуло до колена те изгледају као бродоломници које су мало час с 
се крај топле ватре прибрала дечица око колена мајчина а она их теши и прича им приче, лепе и з 
 невероватно, нешто што се препричава с колена на колено, али што нико не доживљује и нико дожи 
> <p>Краљ не може, њему и иначе клецају колена.{S} Клиза и пада.{S} Дижу га, он полази па опет  
 могао поћи за народом, заклецала су му колена, и загушио га тешки, старачки кашаљ.{S} Настала  
огледа тужно пушку која му је лежала на коленима.</p> <p>— Шта велиш, пушка би па прође, а?</p> 
ико дана раније, са белом сервијетом на коленима, немарно прелетао очима јеловник, враћао порци 
 прошета један пут два пут, поклецујући коленима и не обзирући се на своју свиту. <pb n="294" / 
 осетио да је то, што је сад на његовим коленима, оно поколење на које ће пасти сва тежина зле  
о од рода свога и племена, са колена на колено почели предавати само традицију да су негда били 
но, нешто што се препричава с колена на колено, али што нико не доживљује и нико доживио није и 
стите децу к мени“</p> <p>Узео их је на колено, помиловао их по косици и тешке две сузе завртел 
ећи је наслонио <pb n="444" /> другу на колено.{S} Наредник се пружио по земљи и подметнуо под  
елефониста клонуло испусти слушалицу на колено.</p> <p>— Не може се добити веза, господине капе 
узе гутљај ракије па спусти чутурицу на колено и додаде готово више себи:</p> <pb n="163" /> <p 
 неки грађанин наслонио главу на његово колено.{S} Један се опружио по земљи, подметнуо мањерку 
д собом, седи забринута старица; њој на колену лежи глава седамнаестогодишњег дечка чије је опр 
же опет чутурицу, коју је држао увек на колену.</p> <p>— Ипак има вести које би могле бити утеш 
ену војничку чутурицу, коју је држао на колену, и с времена на време се подкрепљавао.{S} Два вр 
лац почиње народну револуцију а трећи у колену прима на себе големи подвиг оснивања заједничке  
 Кад старац исприча причу а мени се она колиба учини одиста као отворена чељуст аждајина, у кој 
пела? — упитах старца.</p> <p>— Ето, та колиба! — одговори он и показа ми главом једну колибу о 
 дрво, вршак каквога хумића или кров од колибе.{S} По орању и кукурузишту, заштићене дебелим ма 
а потока или лавеж пса испред арнаутске колибе, тамо у дну голе шуме.</p> <p>На једноме, послед 
 оправдано.{S} Када сам наишла на отвор колибе, вриснула сам као рањена и тргла се окрећући гла 
егове умириле и што сам се више ближила колиби била сам све узрујанија, гушило ме је нешто, муч 
 — одговори он и показа ми главом једну колибу од дасака, коју је општина на брзу руку подигла  
је очи, засипа их, завејава их.{S} И ма колика вика и дрека да је око тебе, снег и ветар угушуј 
 Београда, из Ниша, из Скопља, па знају колика је то невоља ако се човек за времена не уклони;  
им се путем ишло опет у Србију, онолику колика је, и тај је пут био нека нада, нека далека, там 
 не зна које је доба ноћи, нити ико зна колики нас још догађаји очекују до прве зоре?{S} Ох, ка 
уку, ми морамо бити тачно обавештени са коликим бројем војске разполажемо, јер то у овоме часу  
икад, да ми је да се створим пред њега, колико само да му кажем: „Бабо, ја сам србијански војни 
и жалимо четрдесет младенаца, мученика, колико је хришћанство у борби од неколико векова поднел 
е, која још не беше озбиљно припретила, колико од страха, верујући да се сад налази мећу дивљац 
цир код добровољаца.</p> <p>— Три дана, колико сам још остао у болници, нисам се мицао од његов 
товар бриге и бола и уз то нешто имања, колико је могло стати у оној кутији, кеси или бошчи кој 
{S} Из тих мојих бележака и из памћења, колико сам га сачувао, ја данас препричавам то казивање 
з вароши изашло.{S} Пет стотина метара, колико нам је требало од наше куће до изласка из вароши 
хвала Уцињу!{S} Пет дана одмора и мира, колико нам је могло дати, дуги су били као век човечији 
 трећем.</p> <p>— Ја идем, у име божје, колико сутра! — вели један.</p> <p>— Е, решио си се, ко 
и по непоузданоме сећању, старајући се, колико могу, да не озледим целину њенога казивања које  
ма није било довољно само толико вести, колико се са нишкога воза просуло у чаршију, одјурили с 
тила, те се кроз зраке бледе светлости, колико је ова продирала на улицу кроз осветљене прозоре 
озовем.{S} Распитајте се, па ћете чути, колико је генералских синова у француској погинуло, а г 
ле подножја.{S} Читао сам описе и знам, колико ми се на глави коса дизала, знам како сам сањао  
агао сам и ја овом мојом здравом руком, колико сам могао и колико да се нађем на помоћи.{S} Међ 
вати се, док и последњи не угине?{S} О, колико је њих од нас већ позавидело овом гробу, ту, на  
 мирне савести.</p> <p>— И кад би знао, колико ће то све да траје — наставља онај за мојим леђи 
лом за Призрен и застао је само толико, колико да испружи ноге и да дане душом и, том приликом, 
високу крагну и смешкао се само толико, колико је било довољно да му се виде два златна зуба.{S 
спрекидано казивао по где што али мало, колико је он видео.{S} А ми смо хтели више, хтели смо д 
од своје кровове колико да се огрејемо, колико да се одморимо, колико да се приберемо, па ако о 
 да се огрејемо, колико да се одморимо, колико да се приберемо, па ако онај пожар изнад вароши  
лободне Србије!{S} Колико је то малено, колико сићушно, колико безначајно, па ипак драго је, на 
S} Колико је то малено, колико сићушно, колико безначајно, па ипак драго је, наше је, слободно  
у коњи у аровима... ето то, за вечерас, колико док нисам измакао а сутра, видећемо какво ће нам 
што је уништите, дајте ми сву муницију, колико је има, да је испуцам, да огласим смрт Србије!</ 
и.{S} Повукла се у село и живела је ту, колико се могло и како се могло са оно нешто гроша, што 
гинуло, а где смо ми, где је крај рату, колико ће их још тек погинути.{S} А распитајте код нас  
овори онај глас из дима.</p> <p>— Па... колико за ноћас, може се... — теши трећепозивац, а сутр 
топ; може ли са аероплана да се нишани; колико може да се држи у ваздуху и безброј још таквих п 
S} Да, сваки дан у ово доба, сваки дан; колико само да ми се јавиш, да знам како ти је!</p> <p> 
 ово стотину метара слободне Србије!{S} Колико је то малено, колико сићушно, колико безначајно, 
 Цара Лазара!“ Еј, Боже, моје среће!{S} Колико <pb n="629" /> су јурили путем наши вранци, све  
саградим, зла ми вила за ноћ поруши.{S} Колико смо се сви мучили да саградимо ову државу, па ет 
и у великој тој свечаности народној.{S} Колико се нада везивало тога дана за ту Краљевску Круну 
анских народа, пао је у 1913 годину.{S} Колико брижних ноћи и колико суморних брига почеше да м 
госпође, опет избеглице — настави она — колико за кору хлеба, само да се исхраним.{S} Распитива 
слеже раменима.</p> <pb n="557" /> <p>— Колико војске рачунате да можемо извући? — запитаће Паш 
вукао место на које се позива.</p> <p>— Колико је мени позната наредба — додаде војвода Степа — 
 и смеши се а ђенерал га пита:</p> <p>— Колико су ти деце Аустријанци поклали?</p> <p>— Троје,  
а, он настави даље казивање:</p> <p>— А колико је пута бабо тако спустио руку мени на раме па р 
о само што сам ја за један час видела а колико је невоља пре мене протекло и колико ће их још п 
сно колико је излишних ствари спасено а колико је важних остављено непријатељу.</p> <p>— Што ће 
 прелетети преко непролазних планина за колико ћемо ми дана прелазити тај мучан и тегобан пут.{ 
 Где да их оставим саме?{S} Шта знам ја колико ће ово трајати; хоће ли имати шта да једу; хоће  
 живота нисам преживела толико догађаја колико од првога сутона па до сада.{S} Изгледало ми је  
{S} Тешило га је оно нешто мало војника колико их је сагледао и мало младих Црногораца, које је 
ве сам му обећавала а ја сам сама знала колико је душевних патња изазивала у мени слутња да бих 
 из собе и отишла негде, нити сам знала колико се тамо бавила.{S} Тргла сам се само кад је улет 
вор, саслушао је све ове вести које, ма колико биле и непоуздане, ипак дају нешто података да с 
 би ли се могли где наслонити, да се ма колико толико одморе.</p> <p>Ја се дигох лагано, не узн 
 којих зависи судбина Скопља.</p> <p>Ма колико да су војници, који су товарили, тај посао пажљи 
 собу, те му нареди да поскида с чизама колико толико синоћне блато и спреми остали пртљаг.</p> 
ам, не толико побеђен његовим разлозима колико заморен дугим разговором.{S} Нисам се, уморена д 
и се једва мицао једном половином друма колико је ова остала слободна.</p> <p>Била су све то де 
ли.{S} Ишли смо дуго, врло дуго, ко зна колико, сат, два, три ваљда...{S} Изнад нас небо поче д 
к просто убије кад их сретне.{S} Ко зна колико је још породица упропастио тај човек?</p> <pb n= 
 испунило три четврти сата.{S} И ко зна колико би се то одоцнење још продужило да се отуд, путе 
шких дана борбе и славе.{S} Само ко зна колико је топ поуздање српскоме војнику и само ко зна к 
поуздање српскоме војнику и само ко зна колико се српски војник сроди и ороди са оружјем својим 
 дубине груди — Гледам, сироти људи, са колико вере и колико поуздања дочекују војску која је с 
ховне Команде; па онда, морамо знати са колико и какве муниције располажемо и најзад, имамо ли  
ш моћи да прими ноћас под своје кровове колико да се огрејемо, колико да се одморимо, колико да 
канскоме месу.{S} Можемо ми гинути овде колико хоћемо, њих ће то тешко ганути а како су кратков 
едбе командама трупа да се ђаци поштеде колико је могуће.</p> <p>— Може бити, и такве наредбе м 
На мосту нема никакве ограде а широк је колико је довољно колима да прођу.{S} Сви идемо средино 
 нешто.{S} Почеше овамо већ да му броје колико је остао, почињу да праве и шале на његов рачун, 
 из куће.</p> <p>Данас и сутра до подне колико је још било слободно Скопље, личило је на те дан 
 умориле толико борбе и нагло наступање колико блата. <pb n="365" /> Газиш оно пусто блато па т 
а кола.{S} То је био једини начин да се колико толико осамим.{S} Предамном су биле једне кочије 
своме месту.</p> <p>Чим се успело да се колико толико почисти ђубре, наста одређивање места где 
црну бошчицу у блато и села на њу да се колико толико одмори.</p> <p>Ја сам савио цигарету и пр 
 једини њен савет може бити: „Држите се колико можете!“</p> <p>— А зар су ту и ђенерали са фрон 
осуше мало сламе или сена и завукоше се колико да склоне главу да не кисну.{S} Букнуше очас ват 
а крену у збег.{S} Рекоше још да понесе колико ко може на леђа понети хране: брашна, сува меса, 
армише <pb n="439" /> волове, почистише колико се могло блато под колима, посуше мало сламе или 
 жртвовао а и њему довољно учинио.{S} И колико сам за то мало дара срео благодарности код ових  
им?{S} Кад би ти видео колико је жена и колико рођака ушло у састав Врховне Команде, признао би 
— Гледам, сироти људи, са колико вере и колико поуздања дочекују војску која је стигла у помоћ. 
у 1913 годину.{S} Колико брижних ноћи и колико суморних брига почеше да море старога Краља.{S}  
мојом здравом руком, колико сам могао и колико да се нађем на помоћи.{S} Међу тим рањеницима би 
 а колико је невоља пре мене протекло и колико ће их још после мене протећи!</p> <p>— Ето, види 
ројимо кораке и бројимо стопе.</p> <p>И колико смо до сад на овоме путу увек тромо и споро крет 
Ниси ни ти туђинац, наћи ћемо се и теби колико и себи.</p> <p>— Јесте, ал ви се познајете међу  
ори и да прихрани коње са оно мало зоби колико му се још сачувало.{S} Обесио је зобнице <pb n=" 
је образована да у моменту расула одржи колико је могуће ред и обезбеди евакуисање.{S} На Ускок 
p> <p>— Можете ли ми бар рећи, јесмо ли колико толико спремни на тој страни? — и ја погледах пу 
и, нашли јој и мало рада те је подржали колико да прихрани дете и да га метне на <pb n="13" />  
 одговори он — не могу ни толико понети колико је овај!</p> <p>Најзад грађанин се сам натовари  
у ограду или трњак, те ће их то штитити колико толико.{S} Који су још зарана, за дана, стигли и 
ој ватри, људи су били себични, знајући колико их је труда стало док су стекли ово мало ватре и 
и кућама а кад се вратим, свратићу кући колико да се видим са својима, па одох ја преко Саве и  
— А ви сте отуд, из Шапца? — упитах тек колико да проговорим кад стигох до ње и уравнах корак с 
изије.</p> <p>— Па јест — одговорих тек колико да одговорим.</p> <pb n="171" /> <p>— Како да ни 
Ја му рекох.</p> <p>Није знаш добро, ал колико да склониш главу.</p> <p>— Ама добро је, како да 
 <p>— Немци?</p> <p>— Па они... не знам колико их је, али је Дунав преплављен чамцима а и из ти 
и заспала клечећи на патосу.{S} Не знам колико сам спавала, знам само да сам сањала нешто страш 
а кад се ужас десио...</p> <p>— Не знам колико сам тако лежала покривене главе.{S} Ништа нисам  
к сам измакла, не умем ни сама да кажем колико, а топови опет почеше на све стране да бију, као 
а је увек метајући га натраг заборављао колико је сати.{S} Часовник је бележио скору поноћ и Пр 
 Са њенога сам лица најјасније прочитао колико је тешкога бола задало душама свију нас ово посл 
.{S} Није се ни стаза честито видела до колико што видиш испред себе да се нешто беласа.{S} Баб 
<p>— Како шта ће им?{S} Кад би ти видео колико је жена и колико рођака ушло у састав Врховне Ко 
зненађени и ако нико од нас није појмио колико је то, сем најстаријега који, да би показао разу 
ио што се толико мучим а није ни слутио колико ми је себичнога задовољства причињавало ово лута 
о колико је деда могао да ходи, онолико колико је коњић могао да <pb n="376" /> тегли.{S} Пошли 
и се по неколико часова дневно, онолико колико је деда могао да ходи, онолико колико је коњић м 
аставља пуковник.</p> <p>— Таман толико колико да се покају што су натрчали на нас — одговара р 
Потегосмо сви једновремено да почистимо колико се то може учинити, јер се толико велики слој ђу 
} Али онда је било друго.{S} Видели смо колико смо погрешили што смо га и толико бранили, јер н 
ђосмо левом страном друма, на којој смо колико толико могли ићи упоредно.{S} Она настави сама,  
а ће се сад тек у Призрену видети јасно колико је излишних ствари спасено а колико је важних ос 
 сам ја, такви смо ми...{S} Претуци нас колико хоћеш, остави у нама само један живац па ћемо из 
жје и борбу прими, осећајући се сад већ колико толико јачи или бар не више усамљен.</p> <p>Да б 
ана мора, да нам донесу не толико помоћ колико веру да у овој гигантској борби нисмо сами, да ј 
ја би била заједничка, свих јединица, у колико их имамо.{S} Шта је то што би обезбедило јединст 
ичном реком, та ће вера већ догорети, у колико је још има у мени.{S} Она трне у мојој души већ  
 нешто.{S} Потмула грмљавина и тутањ, у колико је допирао до нас, изгледао је час као кркљање с 
p> <p>Док се овде води тиши разговор, у колико се на друму и на ветру може тихо разговарати дот 
побожно поштовање према овој појави и у колико сам је више сретао успут, у толико је више тај о 
ма, недовршеним одговорима, имитујући у колико је то могуће Пашића, покушавао своме путу у Солу 
м становништву, да помогну евакуацију у колико могу, да спасу архиве, па да крећу.</p> <p>— Кад 
нај је и даље лупао.{S} Отворила сам их колико да може хлеб провући али онај кроз тај отвор про 
е: „Не може им се ништа.{S} Отерасмо их колико смо могли али нас сатиру они са чамаца!“ Тражио  
ка сува стопа земље заузета већ.</p> <p>Колико у оваквим приликама има себичности, толико често 
рже и уздржа, али тешко уздахну.</p> <p>Колико је у томе тренутку било бола у души овога честит 
аву и срећући се, у оној полусветлости, колику је гомила жара око себе расипала, са мојим погле 
ење ствари, које су биле још на коњима, колима или у самом блату пред шталом.{S} Спуштајући ств 
и потпору куће своје.{S} По даскама, на колима, прострто мало влажна сена а по њему једна покис 
 како су се бацале ствари које су се на колима довукле <pb n="543" /> довде.{S} Многи су и прод 
<p>— Знам, ал овај наредник што седи на колима изгледа ми нешто познат.{S} Ово ће Бог и душа би 
решао преко планина а ето ко се вози на колима!</p> <p>— Срамота! — гракну у глас гомила.</p> < 
{S} Они, који су из Шумадије кренули на колима, опремљени на пут, те потерали кола и даље од Пр 
о за рачунске књиге, а кад тамо а ти на колима видиш неке жене и кућевни намештај.{S} Па још до 
ао за једним вођом, који је далеко пред колима ишао.{S} Око кола је ишло још четири до пет војн 
та.{S} Где било, макар под стрејом, под колима или најзад и крај плота, ако има само неколико с 
а спавање и кујна и канцеларија.{S} Под колима прострто сено за спавање, крај кола под шаторски 
тремовима испред џамија, у колима и под колима.{S} Ватре је било доста, јер се ноћас предавало  
нском ћепенку и под њим, у колима и под колима, по празним дућанима, шталама, шупама, таванима, 
ве, почистише колико се могло блато под колима, посуше мало сламе или сена и завукоше се колико 
а је уморну главу на колена.</p> <p>Под колима, којих је пуно двориште, полегали спавачи те им  
исок и непроходан планински зид, где се колима није могло, где су и коњи посртали и крхали се у 
ички кланац ка Косову а многи су туда и колима кренули.{S} И те су бегунце дочекивали Арнаути п 
о светина увек верује да онај који жури колима, мора знати штогод више но онај који иде пешке.< 
ића вуку нешто што се и не може назвати колима, два точка и високи ступци са стране; за њима по 
ића вуку нешто што се и не може назвати колима, то су два точка и високи ступци са стране; за њ 
p> <p>— Видите ли ви људи да је на овим колима некаква архива?</p> <p>— Па шта?{S} Нити је прва 
је су се сипале као из рукава за сваким колима.{S} Али кад наиђе фијакер и кад госпођа заврши с 
лаву мрачна мисао, да није и он у неким колима, да није и он међу онима што се гомилама износе  
 <p>— Једнога дана, донеше на воловским колима неколицину тешких рањеника.{S} Једва смо их скин 
ају, прекинут по где где каквим сеоским колима, таљигама или двоколицама које се ненадлежно уне 
а потпуковница седи у последњим, седмим колима и око ње су ситније ствари и кофери а у предњим  
 разговарати дотле мало даље, за једним колима, разговор прелази у буру и гнев и из дерњаве се  
} Чује се само ркање спавача под једним колима, преживање стоке, јечање некога озго са доксата  
/p> <p>— Шта је тамо?</p> <p>— У једним колима напред умире дете, па зауставили кола да га саче 
ту гомилу меса која лежи под поломљеним колима.{S} А мало даље, једна мајка сва у крви и детенц 
! — додаје други.</p> <p>За овим тужним колима иде леп и елегантан фијакер са никлованом рудом, 
 мраза, те како ће сад даље са товарним колима а са једним волом; јада се домаћин који се диго  
 су ситније ствари и кофери а у предњим колима: кревети, астали, кујнски рафови, столице, умива 
м излазе из авлије начелства.{S} На тим колима, на боку крај кочијаша, седи жандарм са пушком а 
зије и тако редом а без реда.{S} На тим колима има и државних и приватних ствари и <pb n="378"  
авила се кола извесне команде и под тим колима и постеља за спавање и кујна и канцеларија.{S} П 
 Солуну! — одговора онај што је пожурио колима да би стигао пре но пешке.</p> <p>— Зар не мисле 
и.</p> <p>На Љум-Кули, докле се стизало колима и аутомобилима, чекали су мали товарни коњићи, с 
кве ограде а широк је колико је довољно колима да прођу.{S} Сви идемо средином моста, јер је ст 
, ударио је у страну и мал није сунуо с колима у шанац.{S} У колима је мајка с дечицом и отац,  
капијама, по тремовима испред џамија, у колима и под колима.{S} Ватре је било доста, јер се ноћ 
игло; на дућанском ћепенку и под њим, у колима и под колима, по празним дућанима, шталама, шупа 
и позади још два оружана жандарма.{S} У колима, на доњем седишту, још један жандарм, а на горње 
ге којом га је посула киша и зној.{S} У колима троје дечице, само им главице вире из влажних ће 
и мал није сунуо с колима у шанац.{S} У колима је мајка с дечицом и отац, који је водио коња, п 
ад преко <pb n="683" /> главе, лежала у колима предајући своју судбину нашој заштити.</p> <p>На 
 избећи ће и мраз и глад и патње; они у колима која иду у Митровицу, полазе на тежак пут страда 
еле две тако различне судбине.{S} Они у колима која слазе у Солун, после неколико сати путовања 
г једног народа.{S} Не знам ко је био у колима и волем што не знам.{S} Што <pb n="438" /> ће ми 
е баш сасвим не ваља.</p> <p>Или, ако у колима није архива, онда је нека породица, која такође  
дников, спазио сам по страни друма међу колима, она мала воловска кола без лотра, на којима су  
у Ваљево и стигла сам тамо онда када су колима износили из вароши наше мртве војнике набацане ј 
и мрвице понудити.{S} Сретнији, који су колима, ко зна одакле и из кога државнога магацина, вук 
љачканога из каквог државнога магацина, колица за дете, саксије с цвећем и буре са лијандером.< 
ји је правио преклане о слави, и дечија колица у углу иза фуруне, у којима су му сва деца редом 
их столица за седам динара, једна дечја колица за четири динара.</p> <p>— Ја не продајем, ја го 
 Само... овај... ако ти је згодно...{S} Колицина сте?</p> <p>Ја му рекох.</p> <p>Није знаш добр 
.</p> <p>— Ето ту — вели старац — видиш колицина их се одмара.{S} Све нов крст, све ових дана:  
 се затим, преко ноћи, излије у великим количинама.{S} Била је то последња ноћ коју су провели  
продаје ужад и колане, што се у великој количини купује због товара на коњиће, који се на пијац 
, јер се уопште ових дана у много већој количини и много нервозније пушило.</p> <p>Из тога дима 
јаве бројно стање и расположење војске, количину муниције и да учине све припреме за евентуалну 
а и руку продрли до ћепенка, разграбили количину коју је једна пекарница кадра била дати, остал 
их крајева Србије и овде нашла заштиту; Коло Сестара радило је вредно и марљиво а организирало  
ла на плоту, те отуд посматрала недељом коло момака и девојака и тек се јуче или прекјуче одваж 
же Дрвен-Град, на обалама Бистрице, као коло духова сабраних на збор, леже расути остаци велича 
, клепеће негде у доњој махали откинуто коло на празној поточари, шуме и жуборе кроз уске улице 
 ће лепо да се ухвате за руке да играју коло око Божјега престола.</p> <p>Старац диже руку и ру 
{S} Људи се хватају за руке те образују коло, да би један другог задржали; жене циче и не сме д 
>Нико не маче.</p> <p>— Склањај с пута, колона тимочке дивизије! — грми понова глас и настаје к 
 један мах заустави тамо пред нама цела колона.{S} То вероватно није никаква сметња покрету, ве 
<p>Она пресече реч јер се заустави цела колона и цео збег.{S} Нешто се далеко напред десило, ил 
 одморио ни дан два а сазна да је једна колона Аустро-Немаца изманевровала багрдански теснац и  
 је била једна непрекинута и непробојна колона где су коњи задњих кола утурили главе у шараге п 
ума и иду лагано, очекујући да се среди колона те да и они добију места на друму.{S} Нова кола, 
јави се командир, под чијом је командом колона којој припадају ове каре, и саопшти да он има на 
 разних других „дивизијских и пуковских колона“ које су вукле жене и кућне намештаје разних офи 
околице са једним коњем.{S} То је цела „колона тимочке дивизије“ која ко бајаги жури негде.</p> 
 веслом прођеш кроз воду.{S} Кад прође „колона“ бреша почиње опет да се затискује, збијени се р 
ном десном страном друма пролази трком „колона тимочке дивизије“.{S} Њу представља један официр 
само подне.{S} Бугари навалили збијеним колонама, наши се боре, гину, падају и — боре се.{S} Гр 
и во, којега је војник из запреге какве колоне извукао.</p> <p>По улицама ватре, логори и вашар 
и апотекар стао уз једна кола муниционе колоне и, чешући леђа о лотру, одобрава телеграфисти, д 
језу.{S} Неколико пламених стубова, као колоне класичних храмова, носе на себи кров од густога  
ставља, стоји дуго у месту, јер је чело колоне застало, па, опет креће.{S} На једном таком мест 
лин из Параћина, коме је због проласка „колоне тимочке дивизије“ самар с магарета пао у блато п 
у у блато.</p> <p>Пролазак такве једне „колоне тимочке дивизије“ или разних других „дивизијских 
 још ћути прикована на друму у маршевој колони, немајући ни лево ни десно простора да се развиј 
 да пуцам а нећу да се склањам никаквој колони.{S} Кад војска иде на бојиште, кад жури тамо да  
 сазнале да нам стиже у помоћ француска колонијална војска, кренуле су из Београда у сусрет сав 
дну чаршије, где се редовно збира грчка колонијица скопљанска, читају се новине које су стигле  
општи да он има наредбу да се са својом колоном заустави ту, у Блацу, те да каре које возе Краљ 
 и више иза Призрена) улазе постепено у колону, те се образује један непрегледан и бескрајан ре 
окушавају да сиђу с друма те да заобиђу колону али се заглибљују у још веће блато и псују све ш 
енску раван, којој се на дну уздижу два колоса, Паштрик и Коритник, градећи џиновску капију, кр 
ој један гвоздени мост, који премошћује колосеке, те чини сам собом тријумфалну капију кроз кој 
 стида, сишла с плота, пришла бојажљиво колу и кад су забола руке у појасе девојачке осетила ка 
о збег Београда, Паланке, Ваљева и целе Колубаре, личио ми је онога тренутка на варош пометених 
који су на Овчем Пољу, Косову, Морави и Колубари пробирали зрна на пожњевеним њивама, осетише д 
ако су Аустријанци једновремено сишли и Колубаром и Јадром преко Осечине, било би то да је и Ва 
ора, на слепоочници му бију модре жиле, колута очима и гризе изгореле усне из којих му већ шикћ 
а јер он више не постоји.{S} Његово око колута, његов поглед не обухвата предмете, не преноси и 
первази ивицу и, док се тај облачић још колута у зраку, до нас допире глас топа.{S} Мало доцниј 
ећања и представе и опажања и све се то колутало, преплетало, тискало и мешало без реда, без см 
ше да стоварују каре, трећи да побијају коље за које ће везати стоку а четврти пођоше до реке п 
и да им се испеку беле погаче, да им се кољу кокоши, да им се источи најбоља ракија.{S} Ако каж 
 распитују хоће ли ма где, ма кад, ма у ком правцу поћи какав воз и ако рођеним очима виде да н 
угари заузели Гостивар, те се више ни у ком случају не може помишљати на одлазак у Битољ преко  
е по 0.40 динара — затим по 0.20 динара комад; женске рукавице на шест дугмета један динар; вун 
им по динар и по и најзад по два динара комад.{S} Чоколада, кафа и шећер имали су сталну и прис 
овај товар.{S} Па кад му дадох на подне комад проје а он је не поједе као човек, него је пождра 
пламен дивљаштва кад у туђој руци спази комад хлеба.</p> <p>Сретах их успут, ове јаднике, једу  
 савету споразумне дипломатије откинемо комад меса са свога тела и бацимо јој у чељуст?</p> <p> 
овала сам или су ми војници додавали по комад хлеба.{S} Негде сам ступала <pb n="423" /> у служ 
 недопечено, онако уваљано у пепео и са комадима угља који висе о њему.</p> <p>Јер, авет глади  
 дрвенарије.{S} Леп са зидова у великим комадима пада а диреци у дуваровима већ се претварају у 
лејске канте, други цреп с крова, трећи комадић даске и већ чиме је ко стигао наоружао се и отп 
 у бистричине обале и мирно леже ту као комађе стене везане дубоким кореном за срце планине.{S} 
итуацију — Када би опасност била близу, Команда би Трупа извесно већ наредила евакуацију болниц 
рпског војника у Скопљу. <pb n="135" /> Команда Трупа, чим је наредила повлачење са Гази-Бабе,  
 Куманова неминован још за који сат.{S} Команда Трупа већ пред вече напушта своје канцеларије у 
 железничку станицу.</p> <p>— А?!!{S} А команда трупа још је у Феризовићу?</p> <p>— Не, повукла 
 коморе.{S} Дође најзад у помоћ некаква команда.{S} Једна батерија заустави се с оне стране ћуп 
свете непријатељеве и, не заборавите да Команда Трупа има и средстава и начина да неколико дана 
у рано морам натраг да ми не би измакла команда.</p> <p>— А јесте ли нашли мајку?</p> <p>— Ниса 
 једном откинула од Крагујевца, Врховна Команда није се скрасила нигде дуже времена.{S} Покушав 
се сну.{S} Краљ спи, влада спи, Врховна Команда спи, војска и народ спи...{S} Цела Србија спава 
 коју је, то сам чуо поверљиво, Врховна Команда и предлагала као једини излаз из ситуације.</p> 
у чинити покрете при наступању, Врховна Команда је ван земље, с њом смо без икакве везе.</p> <p 
— Остали неће тако путовати.{S} Врховна Команда не може због војводе.{S} Са његовом је носиљком 
ојим очима како бега Краљ, бега Врховна Команда, бега Влада, бега Народна Скупштина, ви онда ва 
ветину.{S} Та куповина значи да Врховна Команда напушта Отаџбину и значи да је настао последњи  
у, који велите да је предлагала Врховна Команда, а Влада га није усвојила.{S} Мислите ли да би  
 могло одступити.{S} Шта ту има Врховна Команда?{S} Једина њена наредба и једини њен савет може 
начелства, где је била смештена Врховна Команда и ту сам се обртала цео један дан, не знајући к 
 кроз варош.</p> <p>— Знаш, кад Врховна Команда оде у Призрен, сат и по од границе, онда је то  
риштинску чаршију био је, да је Врховна Команда већ прелетела Косово и отишла пут Призрена.</p> 
х бегунаца, које је срео, да је Врховна Команда отишла <pb n="636" /> из Призрена али не сме на 
 вољу у теорији, јер знам да је Врховна Команда издавала и извесне наредбе командама трупа да с 
те тако!{S} Ја не верујем да је Врховна Команда напустила Косово док је Влада још на Рашкој а К 
зненађења и бриге на глас да је Врховна Команда већ напустила Косово.{S} Стоје сабране и даље и 
 нарочито много скочила када је Врховна Команда почела нагло да купује велики број коња.{S} Раш 
и право да реше офанзиву кад је врховна команда напустила земљу?</p> <p>Ђенерал Јуришић стаде у 
и желео тамо да дођете, тамо је Врховна Команда.</p> <p>— Добро, ићи ћемо у Крагујевац!</p> <p> 
на то мислило.{S} Али, да ли се Врховна Команда постарала да њене наредбе имају извесног аутори 
кренули на север, Краљ, Влада и Врховна Команда кренули су на југ.{S} Да би стигли истоме циљу, 
е су одмах и извршене — Влада и Врховна Команда напустиле су јуче изјутра Србију.{S} Престолона 
тина и војска и народ и влада и Врховна Команда и остатци оних који су се борили и рањеници, ко 
 прође Косовом и Краљ и Влада и Врховна Команда, сви одоше... кажу и Феризовић пао...</p> <pb n 
пут није био затворен и влада и Врховна Команда носиле су се мишљу да и сами крену преко Љум-Ку 
све реферисао.</p> <p>И влада и Врховна Команда, брижно су очекивали извештаје са косовскога бо 
 опортуно, у моменту кад Краљ и Врховна Команда напуштају земљу, уверени да се више ништа не мо 
 водимо ја и ти, попе, али води Врховна Команда.</p> <p>— Јест, ја! — учини један мали човечуља 
манде? — изненадих се ја. — Зар Врховна Команда није у Призрену?</p> <p>— Да она права, а ова н 
ила непрестано на окупу.</p> <p>Врховна Команда, односно њен оперативни и обавештајни одсек, ко 
а ни машина, сем два вагона у којима је Команда Трупа.</p> <p>Ту, око тих вагона и пред њима, п 
адање.</p> <p>— А ви велите, Врховна је Команда и предложила то?</p> <p>— Да!</p> <p>— Па?</p>  
е.</p> <p>— Не може бити.{S} Врховна је Команда на Рашкој, то знам поуздано.</p> <p>— Знам и ја 
неочекивану акцију?</p> <p>— Врховна је Команда наредбом од 12. новембра оставила слободну иниц 
сећи пут који води у Дебар и Врховна је Команда изјавила да не одговара више за безбедност путо 
е овамо, код железничке станице, где је Команда Трупа.{S} Становници скривени иза замандаљених  
ограду и хитно одјурио вагону у коме је Команда.</p> <p>Кад је наступила ноћ, главница наше вој 
рајати.</p> <p>Тог дана по подне већ је команда трупа управу над Скопљем поверила Војној Станиц 
рагујевац.{S} Врховна <pb n="280" /> се Команда осећала необезбеђена од изненађења те је већ би 
е разне команде без војске и војске без команда, наиђоше огромне масе регрута и читави батаљони 
 n="528" /> Промичу војници заостали из команда, које су јуче овуда прошле, рањеници који су се 
е нико не лаже, нема брате ништа; оде и команда ноћас у Грачаницу, прође Косовом и Краљ и Влада 
потражи везу и распита се где се налази Команда Ужичке војске.{S} Седе затим и написа телеграм  
реми нарочити воз у који ће се сместити команда трупа и шеф станице комбинова воз из једног рес 
е мени и узе ми шаптати:</p> <p>— Ноћас Команда Трупа иде у Грачаницу!</p> <p>— Кад ноћас?</p>  
ања разних гласова, јављања ненадлежних команда и; најзад капетан чу где телефониста неколико п 
 представљају залутале делове појединих команда, измешане, без реда, растурене тако да се јасно 
овна Команда издавала и извесне наредбе командама трупа да се ђаци поштеде колико је могуће.</p 
ле те ноћи и у свима осталим армијама и командама а осим тога, предузета су још исте ноћи на св 
акве акције ми би се сви вратили својим командама.{S} Акција би била заједничка, свих јединица, 
ије писари у штабовима армија и у вишим командама, да су београдски бакали писари у Министарств 
 С тога је нађено за сходно да један од команданата — војвода Степановић — изда наредбу и нађе  
 ауторитета и да важе нешто.{S} Било је команданата који се од обичног, некултурног човека, раз 
е имало: да се обустави јутрошње решење команданата о одступању и саопшти одмах командантима ди 
офанзиве и да се враћа у важност решење команданата од 16. новембра пре подне а то је значило,  
 За тим је састављен и протокол седнице команданата армија, по коме је имало: да се обустави ју 
атеријал и још неке извештаје појединих команданата, проучавао је све до мрака војвода Мишић, б 
а не би били уништени.</p> <p>Пуковник, командант седмога пука, који се налазио међу својим пеш 
</p> <p>У тој је кући становао ђенерал, командант трупа нових области, оних трупа, које бране н 
о и пошао да уђе у свој вагон а официр, командант воза и два три железничка чиновника полетеше  
а фронтовима даљна коњичка извиђања.{S} Командант Друге Армије предузео је још и мере да што пр 
у којој су сами жена и четворо деце.{S} Командант му је дозволио на часну реч да ће се вратити, 
видно љут пушио цигарету за цигаретом а командант воза је покушавао на неки начин да му се прав 
вагона, свако се нашао на своме месту а командант батаљона поздравио је ђенерала и рапортирао м 
и још никако да га разумем.</p> <p>— Па командант трупа нових области и ђенерали, који су на ов 
> <p>— А надрли смо као манити, не може командант да нас устави.{S} А и како ће, кад је цео наш 
 дошли на фронт; па онда пита ко нам је командант и све тако редом пита, а ја му редом одговара 
у соби која је управо над овом, станује командант Прве Армије војвода Мишић, са својим начелник 
ке грчке, једна војска којој је врховни командант крунисани пруски агенат.</p> <p>— Ми смо у кл 
ник, вршилац краљевске власти и врховни командант српске војске.</p> <p>- Становао је на горњем 
{S} И оне су га добиле; ако их је одбио командант, ађутант је био љубазнији; ако их је одбио ми 
естрављено.</p> <p>— Не бега он!{S} Зар командант ових трупа па да бега?{S} Него уклања породиц 
затим и написа телеграм којим извештава команданта да се налази у Гучи и остави потпоручика да  
е понова прочита.{S} Наредба је била од Команданта Ужичке војске, у њој му се наређује да одмах 
је 9. новембра пре подне, у канцеларији команданта Врховне Команде.{S} За дугим столом помоћник 
а.</p> <p>Осим тога, стигао је извештај команданта Моравске Дивизије II. позива, да још у току  
рам допуњавао и поткрепљавао и извештај Команданта Дунавске Дивизије, који војводу извештава да 
дана мора напустити Ђаковицу и извештај Команданта Шумадијске Дивизије I. позива, којим јавља д 
несе и последње одлуке.</p> <p>Помоћник команданта Врховне Команде саопшти најпре последње изве 
 које су на њој донете.</p> <p>Помоћник команданта Врховне Команде, отишао је болноме војводи д 
м штаба.</p> <p>У ту зграду и у ту собу команданта Прве Армије, сабрале су се, шеснаестога нове 
ознаде он међу официрима уочљиву фигуру команданта седмога пука првог позива.{S} Кад приђе још  
нагнало војводу Мишића да понова сазове команданте на састанак.</p> <p>Цело то по подне, после  
аљигама, и Врховну Команду у планини, и команданте без војске и министре без власти, видела је  
слати у прве редове.</p> <p>— А ја знам команданте који су очински применили ту наредбу.</p> <p 
о подне, после ових заједничких одлука, команданти и њихови помоћници, свако у својој канцелари 
, утврде детаљни распоред повлачења.{S} Команданти су на тој седници утврдили да се одмах, једн 
<p>Ђенерал Јуришић стаде уз гледиште да команданти имају право на ову иницијативу под промењени 
ају звезде на еполетама.{S} Такви су се команданти гејачки кезили на ове наредбе Врховне Команд 
за сад моли да се реши питање: имају ли команданти право да реше офанзиву кад је врховна команд 
новембра пред подне, војводе и ђенерали команданти, који су се затекли у Пећи да, на основу нар 
а су се тога дана по подне опет састали команданти у штабу Прве Армије, већ је на лицу свакога  
редузме офанзива.</p> <p>Сви се сабрани команданти изненадише овоме неочекиваноме предлогу.{S}  
мбра оставила слободну иницијативу нама командантима — узе да брани своје мишљење војвода Мишић 
ој соби, израђивале хитне наредбе свима командантима да не дозволе даље уништавање материјала,  
ал се задржа пред возом да изда наредбе командантима пукова за даље укрцавање а затим се поздра 
ојом дрхтавом руком сам написа телеграм командантима армија.{S} Телеграм је гласио:</p> <quote> 
команданата о одступању и саопшти одмах командантима дивизија да припреме трупе за офанзиву и п 
 једно важно питање? — рећи ће помоћник командантов.</p> <p>— Које? — запита Престолонаследник. 
 Престолонаследник а у дну сам помоћник командантов.</p> <p>Састанку је био циљ да чује последњ 
е или зазврји аутомобил са каквим вишим командантом и распе у густи мрак којим је увијена варош 
ло пало.{S} Ту се умолио <pb n="467" /> команданту да оде до Београда и обиђе кућу, у којој су  
 не сме бити заробљен, дао је часну реч команданту да ће се вратити а шта би заробљен и могао п 
с.</p> <p>Тек прођосмо отуд Јаребица, а командат заустави батаљон.{S} Кажу, стигао од некуд гла 
а, старци, надлештва, архиве, благајне, команде без војске, товарни коњи, кола, аутомобили, бат 
 да су наши Срби заробљеници тражили од команде да их приме у српску војску.{S} Еј, благо мени, 
о не знам који пуковник из не знам које команде.{S} Он хитно путује аутомобилом за Призрен и за 
она прве класе.{S} Све остале неборачке команде добиле су наређење да се селе у Приштину и Митр 
 на ватри ври лонац из којега ће особље команде мало час јести.{S} Тако и на другим местима, та 
</p> <p>Ове три групе, Краљева, Врховне Команде и Владина ишла је свака за се, нису чак свакад  
им вестима, о одласку Краљевом, Врховне Команде и Владином из Призрена и о борбама француске во 
вагон Врховне Команде.</p> <p>— Врховне Команде? — изненадих се ја. — Зар Врховна Команда није  
} Ово ће Бог и душа бити архива Врховне Команде.</p> <p>— Не може бити.{S} Врховна је Команда н 
руго а кујна је друго.{S} Кујна Врховне Команде је једна традиција, која се одржала кроз све ра 
е успео.</p> <p>— Па онда кујна Врховне Команде! — додаје пакосно један помоћник окружне благај 
и портрете свију шефова оделења Врховне Команде.</p> <pb n="516" /> <p>Тога дана је сликар мора 
<pb n="611" /> породице официра Врховне Команде а доле се стрпало све што је зарана стигло.{S}  
подне, у канцеларији команданта Врховне Команде.{S} За дугим столом помоћниковим седели су сви  
уке.</p> <p>Помоћник команданта Врховне Команде саопшти најпре последње извештаје са косовскога 
ете.</p> <p>Помоћник команданта Врховне Команде, отишао је болноме војводи да му реферише о све 
е карте, радио је помоћник шефа Врховне Команде.{S} Војвода је боловао, али је пратио догађаје, 
а и колико рођака ушло у састав Врховне Команде, признао би да јој је и триста коња мало — одго 
а те тражи везе и обавештења од Врховне Команде, која је већ далеко ван границе Краљевине Србиј 
и гејачки кезили на ове наредбе Врховне Команде и додавали: „Хоће госпочићи да се извуку!“ и на 
ли у Пећи да, на основу наредбе Врховне Команде, којом је првој, другој и трећој армији и Одбра 
е позва и на последње извештаје Врховне Команде из Призрена, по којима, су извесна француска од 
у да слика пуковника шефа кујне Врховне Команде.{S} Отишла сам у начелство, уверена да ћу данас 
своје стару престоницу, седиште Врховне Команде, и непријатељски су аероплани већ учестали ватр 
рио из Гилана, два пуковника из Врховне Команде стигла су и иду за Призрен; од јутрос се никако 
рим о доброј вољи појединаца из Врховне Команде.{S} Зар ви не видите да су код нас, у оваквим п 
о армијске госпође и госпође из Врховне Команде имају право да буду мајке и нико више!</p> <p>Ц 
малаксао или по какав официр из Врховне Команде, чист, избријан, закопчавајући брижљиво шињел д 
 земље од стране Краља, Владе и Врховне Команде; па онда, морамо знати са колико и какве муници 
едња заједничка седница Владе и Врховне Команде, са које се Престолонаследник вратио тако умора 
јне и бескрајне седнице Владе и Врховне Команде на којима је, после дугих и бурних саветовања,  
е.{S} Говорите ми о доброј вољи Врховне Команде а ја говорим о доброј вољи појединаца из Врховн 
за увек пропали.</p> <p>Официри Врховне Команде не могу тако да журе, они лагано иду, стопу по  
м ђенерал Степановић на седници Врховне Команде рекао.</p> <p>— Кад нисмо остали у Митровици, у 
 руци, која је дрхтала, билетен Врховне Команде, настави да прати линију која је бележила полож 
у мраку?</p> <p>— Тамо је вагон Врховне Команде.</p> <p>— Врховне Команде? — изненадих се ја. — 
ктор у дивизији глас о проласку Врховне Команде прелетао је дуж главне улице од ћепенка до ћепе 
а је ли истинит глас о проласку Врховне Команде.{S} Изашао је блед и узбуђен и гомилица која га 
ња излишна, да глас о повлачењу Врховне Команде у Призрен сам собом тумачи и каже све.</p> <p>— 
} Свакога часа јављале су се ненадлежне команде, војне станице или су се укрштали разни гласови 
 Гилана и моравских села, наиђоше разне команде без војске и војске без команда, наиђоше огромн 
тове џамије, зауставила се кола извесне команде и под тим колима и постеља за спавање и кујна и 
и је и сам покушавао да уђе у састав те команде па није успео.</p> <p>— Па онда кујна Врховне К 
гона, који ће служити за канцеларије те команде и једног вагона прве класе.{S} Све остале небор 
удућност, седи у канцеларији какве више команде и преписује акта или куца на машини за писање,  
{S} Код „Зрињскога“ свраћају официри из команде трупа, који су закопчани и мало казују или хоће 
ду Београда, потврди ми један официр из команде трупа, додајући, да је у Београд први ушао двес 
и на југ.{S} Њим пођоше и канцеларије и команде и управе које су се дотле задржавале по местима 
 и ја, ал ако је ово њена архива, ево и Команде за њом.</p> <pb n="144" /> <p>— Па?</p> <p>— Па 
 се, пре свих осталих, баш виши официри команде трупа нових области и дивизије, они што треба д 
одговори својој дужности, да се одазове команди, али — батерија је његова већ далеко косом изма 
војних кола са натписом са стране којој команди припадају, прекинут по где где каквим сеоским к 
/p> <p>Пошла сам у Крагујевац, Врховној Команди.{S} Тамо знају заслуге његовога оца, тамо знају 
ло се било на све стране да је Врховној Команди потребно двеста коња са самарима.</p> <p>— Шта  
.{S} Ја на пример знам да је у Врховној Команди било доста добре воље да се од омладине спасе ш 
мало!{S} Кад сам казао да је у Врховној Команди било добре воље, ја нисам мислио онако, на неку 
 су хитне спреме и у влади и у Врховној Команди за полазак из Отаџбине.</p> <milestone unit="su 
пре.{S} Због тих ђака ми смо у Врховној Команди просто омрзли слово Ђ у азбуци!</p> <p>— Не мис 
леб или, најзад, распитује о изгубљеној команди или о изгубљеној породици, која је можда већ пр 
то што има оца пуковника у каквој вишој команди или, што има оца који је пријатељ са тим пуковн 
 коњаник јури с положаја да донесе вест команди у возу или од ње одлази на положаје да однесе н 
и грозничаво грабиле; телефон, и онај у команди и онај у начелству и онај у централи, допуњавал 
{S} Док су момци из батерије то радили, командир сјахао с коња те да мало протегли ноге.</p> <p 
да не могу да их нађем! — вели капетан, командир брзометних.</p> <p>— Морамо их наћи, иначе ће  
 не могу даље ићи.{S} Саопштавајући то, командир је, разуме се, очекивао да ће Краљ наредити да 
и очекујући придолазак својих трупа.{S} Командир истурених одељења изађе капетану на рапорт и с 
ршише посао, те се ћуприја рашчисти.{S} Командир узјаха коња, узјахаше и војници и батерија зат 
о!{S} Је л то Штаб Прве Армије?{S} Овде командир пољске батерије Дринске Дивизије.{S} Капетан.. 
<p>— Дреши штранге, испрежи! — наређује командир батерије.</p> <p>Војници, који су хитро сјахал 
у Блаце наиђе нова невоља.{S} Појави се командир, под чијом је командом колона којој припадају  
азривен и пролокан друм.{S} Напред јаше командир препланула и уморна лица по коме су дубоким бр 
то, топовска је послуга већ у седлима и командир снажним гласом командује:</p> <p>— Марш!{S} Ма 
самој се борби смешио.{S} Један пут чак командир рече: „Ајде, Бојко, нек да Бог да се ово сретн 
оз гомилу на ћуприји, не би ли дошао до командира који му је био познаник и сазнао штогод ближе 
а који су заћутали.{S} Он узе и сам, са командиром брзометне батерије, да осматра одакле их то  
 се упустио у дуг и озбиљан разговор са командиром батерије.</p> <p>У том већ и артиљерци сврши 
ећег позива, са резервним капетаном као командиром.{S} Капетан одмах стави овај полуескадрон по 
и било да канцеларијски официр, који је командовао вагоном као неким утврђеним и поседнутим пол 
ренула је и сама.{S} Последња машина са командом, кренула је лагано пут качаничкога кланца.{S}  
скопских грађана.{S} Како се повукао са Командом Трупа, тако је и даље остао на служби, коју је 
је још и мере да што пре ухвати везу са командом трупа нових области и да сазна што ближе о дог 
од 500.000 одабраних руских бораца, под командом једнога искуснога и опробанога <pb n="143" />  
о али, ја нисам био срећан да будем под командом таквога једнога културнога човека.</p> <p>Ућут 
ља.{S} Појави се командир, под чијом је командом колона којој припадају ове каре, и саопшти да  
Краљевом, не би ли ма с ким, ма с којом командом, добио везе.</p> <p>Мало час и телефон зазврча 
е у Приштину?{S} Зашто није са Врховном Командом отишао у Призрен, или са Владом остао у Митров 
лефону и затражи хитну везу са Врховном Командом у Крагујевцу, молећи да се саопшти Престолонас 
их страна и да, у споразуму са Врховном Командом, донесе и последње одлуке.</p> <p>Помоћник ком 
 Тада је влада, у споразуму са Врховном Командом, донела одлуку; ако се не може пробити на Скоп 
и мало час покрет животиње када је чула команду?</p> <p>— Јесам!</p> <pb n="337" /> <p>Он не од 
чан глас:</p> <p>— У моје име стави под команду све, што ти до руку дође.{S} Остани ту где си и 
љством и поуздањем.</p> <p>Пуковник узе команду у своје руке и ту, пред слатинском механом, отп 
е вољни за јуриш, очекујући нетренимице команду и осврћући се за собом одакле би им ова имала д 
и у начелство, други у општину, трећи у команду.{S} Нико више није питао за вести, никога више  
б или где кад, ако би где затекао какву команду, што су му одвојили по где што из казана.</p> < 
одмах стави овај полуескадрон под своју команду и истури га испред непријатеља.</p> <p>У само п 
ни лекар, који већ пет дана тражи своју команду а који је стајао мало у страну од те групе, узв 
и, који су довде довезли Краља, Врховну Команду и Владу, овде су немилостиво уништавани.{S} Кол 
уке.</p> <p>— А је ли истина за Врховну Команду?</p> <p>— Отишла је за Призрен!</p> <p>— А Влад 
ала.</p> <p>Но куповина коња за Врховну Команду учинила је још и други утисак на преплашену све 
а та већ и Краља на таљигама, и Врховну Команду у планини, и команданте без војске и министре б 
или о својима, дотле је владу и Врховну Команду притисла она велика, она општа брига.</p> <p>Це 
ника а одатле отишао је право у Врховну Команду да се обавести о целокупној ситуацији на фронто 
езе.</p> <p>— Образоваћемо нову Врховну Команду! — пресече војвода Мишић спреман на то питање.{ 
рш!</p> <p>Коњ полумртав слуша, чује ту команду на коју је свикао, он мисли да се она још увек  
нжова и један вод крупових топова којим командује један доцент Универзитета, резервни капетан.{ 
већ у седлима и командир снажним гласом командује:</p> <p>— Марш!{S} Марш!</p> <p>Коњ полумртав 
е Србин!{S} А још кад чујеш да му Србин командује: „Мирно, лево, десно, у ред, напред!“ па ти с 
али смо да трупама које долазе у Србију командује ђенерал Бају, да ће француска база бити у Ско 
послом у Ниш, те се отуд увек враћа пун комбинација поцрпених из разговора са „тим и тим“.{S} А 
.</p> <p>— Изволте, изволте правити сад комбинације, ако можете!</p> <p>Такви су се од прилике  
 па да из ње испредају дуге и стоструке комбинације, онемиле су од изненађења и бриге на глас д 
се сместити команда трупа и шеф станице комбинова воз из једног ресторан вагона, који ће служит 
 запита један чичица из трећега позива, коме при помену овога имена прелете на мах таман облак  
лена, замишљао сам тако огњевита змаја, коме очи светле пламеном а брекће и фркће и тешко дише  
 с времена на време прамен белога дима, коме сунце одмах опервази ивицу и, док се тај облачић ј 
и примљена.</p> <p>Војник пред вратима, коме сам се јавила, рече ми да причекам док г. пуковник 
 Косову?</p> <p>Ево овде, крај Липљана, коме смо се ми сад упутили, била је она знаменита борба 
 од узбуђења један бакалин из Параћина, коме је због проласка „колоне тимочке дивизије“ самар с 
ас везао врата и пропусти човека стара, коме се осветли лице светлошћу ватре најближе вратима.{ 
pb n="70" /> један од нишких дипломата, коме су факта разорила његово „дубоко уверење“ узвикнуо 
и доњи део хаљина сув да избришем дете, коме је косица и лице било мокро од кише, али све, све  
ке, јечање некога озго са доксата куће, коме под влажним оделом севају жглавкови и кости те не  
лад потпоручник, који се за то спремао, коме је то каријера, који је свој живот посветио војнич 
цио сам поглед и горе на старо Дулцињо, коме је месечина дала чар тајанствене и чаробне вароши  
сиђе из истога вагона један американац, коме извесно није ни било намењено место тамо али којег 
 топло и искрено.</p> <p>— Вама зар?{S} Коме су оне лаке?</p> <p>— Нису ми тешке — одговори ми  
постоји више.</p> <p>— Какав пример?{S} Коме пример?{S} Јел’ нама, грађанима?{S} Ако је војсци, 
од стрејом, гледајући у стрму уличицу — коме је то могло пасти на памет да вуче ова парадна дво 
а поремети свечаност тренутка.</p> <p>— Коме?</p> <p>— Данас је четрдесет дана како ми је брат  
на у кући која гори, смеје смехом онога коме је величина трагедије замаглила душу и разум.{S} Д 
 да ме мори, јер још никога нисам срела коме би се придружила; никога замном, никога предамном. 
ва деца и све добро његово.{S} Деда, на коме је остала кућа и брига, опремио је расушене таљиге 
атељ спустио своје батерије са виса, на коме је био, да потражи нов положај и пожури пешадији д 
убрета и топлога сточног обиталишта, на коме су до малочас била затворена врата.</p> <p>С усхић 
ну се на њега наредник из те гомиле, на коме се никако није могло приметити, бар приближно, кој 
ица био баш овај део земље Србијине, на коме се и данас завршава један део њене историје.</p> < 
ачи пут Призрена.{S} Сиромах доктор, на коме је још трајала гојазност коју је стекао за време м 
 прозоре; са дубоким долапом у зиду, на коме су капци спали те висе о једном јексеру; са рупом  
а са нашим фронтом окренутим истоку, на коме би Моравска Дивизија чинила лево, Французи десно к 
топова јасно чује са овога пропланка на коме влада тишина која припада гробљу.</p> <p>А тамо по 
 ободри нас и онај тас на теразијама на коме је утеха, претеже.</p> <p>— Доста је Румунија само 
о загонетка.{S} Трго нас је бат коња на коме је јахао официр пред патролом.{S} Срећом млади офи 
уне суза и радости.{S} Са тога места на коме смо, догледа се његова кућа.{S} Ено је тамо преко  
иња је омалена жена, препланула лица на коме се сачувао питом и племенит израз својствен жени њ 
а, оно драго, оно крваво парче земље на коме смо никли, које нас је одојило и одхранило; робова 
 овима фијакер са београдске калдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама, гум 
 овима фијакер са београдске калдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама, ост 
јачким чакширама, гуме око точкова и на коме је још по где где сачувао лак свој сјај а плиш сво 
чакширама, остаци гуме око точкова и на коме је по где и где сачувао лак свој сјај а плиш своју 
забрао сам један који ћемо прелити и на коме ћемо упалити свећу.{S} И тамо у селу, крај Мораве, 
едом прелетала не задржавајући се ни на коме дуже.</p> <p>— А од које то силе бегате? — пита на 
ола српскога, где се уздиже жртвеник на коме српски народ врши увек обред пожртвовања свога?</p 
ставио се, вели, пред једним шињелом на коме је лежала гомила женских корзета, подвезица, дугма 
. <pb n="294" /> Најзад, седе за сто на коме је лежала распростра ђенералштабна секција Косова  
о сам шта ју је заковало за то место на коме је.{S} Недалеко од храста лежао је један свеж гроб 
е фронту.{S} Ово је сад једини фронт на коме се боримо, да би се са других могло одступити.{S}  
потребе.{S} Ваљало је кренути на пут на коме ће се усред планина спавати на снегу, ваљало је кр 
ама, који су се распртили по седишту на коме је некада Краљ седео.</p> <p>У дубини, изнад уличи 
о се види, врло нежне осећаје.{S} О, па коме би се могла пре обратити, ко би ме пре могао разум 
у реч не сме проговорити, нити одговара коме кад га здрави.{S} Најзад, кад би време, ја изађох  
 муниције и изабра се одбор од пет лица коме се повери организација те гарде.</p> <pb n="122" / 
ју више!“ Ето такав је Бојко.{S} Ако је коме до шале с Бојком ће се нашалити, он се не љути; ак 
 опет настаје заморно и очајно дреждање коме нема краја.</p> <p>А снег и киша засипају и ветар  
рт очима гледала, оно је било невинашце коме није намењено да гине у рату, она је смрт била сли 
ароши и онога света, који га је молио и коме је дао реч да ће избећи борбу изнад саме вароши.</ 
тера на једно вратоломно одступање, при коме ће евакуисати Срем, Банат и Бачку.{S} Дотле ће се  
их очију предадох се сну, ономе сну при коме човек нема више власти над својим телом, а разум м 
ам се обртала цео један дан, не знајући коме да се обратим.{S} Срела сам на улици познанике и д 
очин повући на своју душу?{S} Ко је тај коме не би душа заиграла <pb n="202" /> а рука задрхтал 
 вера.</p> <p>— У шта? — упита пуковник коме је присуство погребу Краљеве Круне избрисало из ду 
 сам ја самим случајем постао повереник коме се она искрено исповедала.{S} Њена прича ју је заг 
 причињава бол.{S} О, да је то први бол коме је он сведок!{S} Дубоке бразде на стаблу његовоме  
 побегао да се спасем, као да ја требам коме, као да ваљам чему?...{S} И сад кад дођу они, пров 
 језовиту трагедију са мојим мезимчетом коме никад више нећу знати гроба.{S} И да се заврши тај 
едити.{S} Он <pb n="712" /> изнесе план коме би крајњи циљ био ослобођење саобраћаја са Солуном 
у.</p> <pb n="719" /> <p>Други један, о коме сам се негда ја лично уверио да је човек челичне в 
о потресен сећањем на кућу и родитеља о коме је причао.{S} Пошто је осетио да је у мени нашао с 
ви толико да је постала члан породице о коме су сви заједнички водили бригу.{S} Ујутру је ускак 
 бројао на залогаје.{S} Ако сам понудио коме цигару дувана, ја сам већ довољно жртвовао а и њем 
 брзо у освојене крајеве.</p> <p>— Како коме! — одговара му сусед — ко је затекао све у кући ни 
у као неке тајанствене руке јер се тело коме припадају, скривено густим мраком, не види никако. 
протокол седнице команданата армија, по коме је имало: да се обустави јутрошње решење командана 
ила саопштење францускога посланика, по коме француске трупе већ сутра пролазе кроз Скопље.{S}  
е саопштава радиотелеграм из Лијона, по коме Немачка већ повлачи војску из унутрашњости Србије. 
анственога; њено бело, воштано лице, по коме се заигравала лака и бледа пурпурна светлост, што  
ој пространој соби, за дугим столом, по коме су биле разастрте карте, радио је помоћник шефа Вр 
ше командир препланула и уморна лица по коме су дубоким браздама исписани сви напори дуготрајни 
Призреном натуштило као суморно чело по коме су исписане бриге и очајање, а на западу, тамо где 
слону моста, разапеће се бело платно по коме ће се великим црвеним словима исписати речи доброд 
ихов се број све више множи, простор по коме су се расуле све се више шири, тако да већ изгледа 
ли за столом код „Зрињског“ један лекар коме су све те вести саопштили — само ако то није морфи 
лопци! — узвикнуо је очајно виши официр коме сам често, у оваквим приликама, одлазио да чујем м 
кренуо; нити кроз таму догледаш предмет коме идеш, нити за собом онај од којега се удаљујеш.{S} 
ност да не ремете свечаност тренутка, у коме се у очевој души буди понова туга, на догледу сино 
је и други телеграм, истога делегата, у коме саопштава радиотелеграм из Лијона, по коме Немачка 
мобилу ђенерал Бају са својим штабом, у коме се већ налазио и један српски млађи официр, ставље 
г. пуковник строгим, војничким тоном, у коме није било ничега родитељскога, ничега нежнога. — Н 
епост!{S} Бол једнога народа је огањ, у коме се његова снага прекаљује.{S} Ви морате живети, је 
мак носећи у руци малени ручни фењер, у коме је горела свећа а за њим други носећи тешке алате, 
а одмах извршити.</p> <p>У томе возу, у коме ће се пуних месец дана затим решавати судбина чита 
оштро проносио кроз разређени ваздух, у коме се већ осећао дах љутога вечерњега мраза.{S} Био ј 
хота је! — примећује му трећепозивац, у коме се буди бол домаћина чије су младице на имању већ  
рби, једини излаз из тешкога положаја у коме су се нашли последњих септембарских дана.{S} Међу  
оши просуте у долини и преко њих поље у коме се губи Бистрица у Дримове воде а у дубокој позади 
ојега вековима стрепи цела Метохија и у коме је и данас свака кућа тврђава толико пута топовима 
ена погледа који се по где кад буди и у коме се распаљује пламен дивљаштва кад у туђој руци спа 
е пет година минула свака обавеза али у коме се од јутрос разбуктало младићско одушевљење.</p>  
 је истина испуњавало душу зебњом али у коме смо ми ипак осећали неку заштиту.{S} Шум је <pb n= 
 тај матерински поглед госпе у црнини у коме сам, у томе тренутку, срео погледе четрдесет хиљад 
грле смртоносним загрљајем, загрљајем у коме ће оба угинути.{S} Овај слази са Сухе Горе и Ругов 
 одговара ми и погледа мрким погледом у коме је било чак и мржње.</p> <p>— Тако је, ал велим, к 
потпоручниче! — изусти капетан гласом у коме није било онога његовога свагдашњега поуздања.</p> 
о вагон у који је сад ускочила, вагон у коме је била одвео би је у албанске планине где би деци 
 очију посматрао своју кућицу, гнездо у коме су у миру он и жена отхрањивали тичиће, чу као из  
уши већ одавно и догорева као кандило у коме је дотрајало уље али, сад се већ гаси...{S} Ја вид 
цин истоваренога еспапа но на простор у коме људи спавају.{S} Мислио сам ту да свратим, да саче 
оже бити војник; војник у оном смислу у коме је то био мој муж и може ме дочекати пребацивањем  
таничну ограду и хитно одјурио вагону у коме је Команда.</p> <p>Кад је наступила ноћ, главница  
разговором, уверен да јој је, у стању у коме је, тако исто тешко изговорити реч као и извући но 
кад смо <pb n="369" /> измакли правцу у коме је Бојко пуцао и његовом погледу, ускочисмо и ми п 
већ ономе окрвављеноме Богу, ономе Богу коме је немилост оцатом жеђ гасила, у чије су се груди  
проводим ноћи на овоме путу, казујем их коме или их казујем сама себи.{S} Тако се са њима ја за 
 гомила се немо раставља и пропушта без коментара по једна кола која лаганим ходом излазе из ав 
почеше нас са разних страна претрпавати коментари, званични и незванични, новинарски и усмени,  
рене главе и забринута лица, друге живо коментаришу догађај, а треће полемишу и надвикују се.{S 
против једне дивизије! — додаје учитељ, комесар неке пољске болнице — 1689 године ту је против  
 /> делегата, по којој немачки званични коминике објављује да Немачка сматра свој циљ постигнут 
 Солун, па вели:</p> <p>— Нећу да чујем коминике о борбама, нећу да чујем телеграме из иностран 
лом, можда су ова двојица чланови какве комисије или иду ради какве лиферације држави?</p> <p>— 
аријама а ако су дорасли до војске, њих комисије ослобађају.{S} И то да је бар синове, већ и шу 
е школе, који су као регрути дошли пред комисију на преглед.{S} Младоме поднареднику покривала  
 и рече: „Чекаћемо јесен да прођеш кроз комисију.{S} Може те којом срећом мимоићи, шта знам ја! 
а „Узо деда свог унука“, па онда Глигор Комита и већ све редом.{S} Кад дође слава а мој отац св 
анских беспослених фанатика и бугарских комитаџија које би тога ради бугарска влада упућивала у 
ик за пењање.</p> <p>— Па не могу ваљда комите ударити од Видина до Дојрана, разуме се редовна  
дна распуштеница која је хтела да иде у комите и обукла се већ била у комитско одело и сликала  
 да иде у комите и обукла се већ била у комитско одело и сликала се већ наслоњена на пушку, али 
тазе, пео се на Проклетију и Ругово, на Комове и Суторман, док нисам сагледао жудно очекиване т 
ола моравске дивизије, па двоја кола из коморе дринске дивизије, па онда нека пољска кујна дуна 
ринач, који се негде на друму просуо из коморе.{S} Дође најзад у помоћ некаква команда.{S} Једн 
вољан број војске као и да нема више ни коморе ни профијантских одељења.</p> <p>Осим тога, стиг 
рене, не придружи и његова стока каквој комори.</p> <p>Широка двокрилна врата на штали била су  
едвите јаде, стиже онај наредник својој комори.{S} Сви га опколисмо:</p> <p>— Шта је тамо?</p>  
шта је све пождерао тај пламен.{S} Кола коморска и топовске каре, лафете, аутомобиле, шаторе, а 
зад један наредник, који је пратио неку комору и сишао с коња да се одмори на ногама, појаха га 
 алапљиво ждере зоб.</p> <p>То ми прича коморџија а ја сам видео још болнију, видео сам језовит 
 кола са коњском запрегом.{S} Сем седам коморџија који терају коње, кола још спроводе осам војн 
 <p>На једноме одморку — прича ми један коморџија — мал није пребио једнога заробљеника.{S} Зау 
зложбама.</p> <p>— Радове с природе или композиције?</p> <p>— Студије, снимке, портрете.{S} Сад 
сам тек био почео један већи рад, једну композицију... остала је тамо, у Прагу.</p> <p>— Сиже?< 
ичкога фронта, да би се дочепали главне комуникације ка Солуну, нису успели.{S} С тога смо прин 
т је очигледна: ваља се дочепати главне комуникације са Солуном те, ако се и мора одступати, од 
да би се тако дали правдати и они лажни комуникеи у којима нам се причало о савезничкој помоћи, 
 традицији из доба ћепенака, збирају се комшије у тога и тога.{S} Прво распитују о курсу наполе 
викну неко и свет се ускомеша.{S} Једна комшика, са двоје деце, изађе из своје капије, натоваре 
ам ни мислила да бегам а јутрос окупише комшике, а ја, нит понесо што, нит затвори кућу, него т 
у јендеке зато да провуку своје прије и комшике.</p> <p>— Није истина да се морамо склањати — п 
 фамилију и ближе и даље своје рођаке и комшике и пријатеље, на троја кола сваког могућег облик 
атим по кућама, одакле их жене односе у комшилук; одатле се преносе у чаршију, где се брзо и хи 
стаће и она и многе друге жене из нашег комшилука а само бакалин, близу наше <pb n="407" /> кућ 
е, који ће им потврдити вести које су у комшилуку сазнале, а домаћин уморан бригом коју му је д 
ући да се прихрани кад је већ стигла на конак!</p> <p>Пред арнаутским кућама, које су поштеђене 
 повукао са собом и човека.</p> <p>Први конак после Љум-Куле био је Спас, где избија кланац кој 
 најпре валијски а позније мутесарифски конак у врху Призрена.{S} У ту зграду скрхале су се све 
ада су оружани Арнаути из Љуме опкаљали конак и тражили збацивање цариградских чиновника.{S} Ве 
рихватио се у кафани где му је спремљен конак па се затим повукао у собу и убрзо уморан легао.{ 
 војске па да се предаду.{S} Тек су два конака од Приштине, па их већ саломио умор и патња, а к 
, те не могли велики терет носити, и од конака до конака снабдевали се храном, већ смо јели пос 
гли велики терет носити, и од конака до конака снабдевали се храном, већ смо јели последњи хлеб 
 млетачких палата и турских пашаларских конака, поплочане улице и тргови, храмови и дворнице, с 
оз полупане прозоре старих и напуштених конака он нештедимице дувао.</p> <p>И док су ови задово 
да им се отворе све куће да изберу себи конаке.{S} У моју кућу, вели Лазар, не улеже хвала Богу 
а својом кутијом за боје отишао староме конаку да слика пуковника шефа кујне Врховне Команде.{S 
оју где и где беласне Бистрица као бели конац који прошива модар ћилим а овамо у врху, где она  
а Моравска Дивизија није још стигла.{S} Коначари су још јутрос приспели, предвече су стигли још 
ски писар, који се придружио капетану и коначару, један улопан и неизбријан срески тип, покушао 
а из сваке појаве на свој начин извлачи конзеквенце и тумачења, везујући их увек за своју бригу 
а су натоварена куферима и сандуцима са конзервама, који су се распртили по седишту на коме је  
е и глођу, кад испадне празна кутија од конзерве они је лижу и крваве језик на оштрој тенећки.< 
, <pb n="342" /> друго празну кутију од конзерве, треће откинуто парче кајиша од амова.{S} Војн 
цу државнога коња и продаје га, четврти конзерве, пети седло, шести нуди читава кола.</p> <p>И  
а и хтела би да јој понуди једну кутију конзерве, видећи је како гризе тврд и црн хлеб промешан 
 се јавља код трговца кад његов сусед и конкурент банкротира.{S} Али, док је воз који је јуче < 
урена је једна очишћена грана, за њу су конопцима привезани јармови и ујармљена три пара волова 
ати грчким али не и пруским интересима, Константин — који ће мало доцније улогу немачкога агент 
 шаљу војску у Солун да помогну Србији; Константин грчки издаје Србију и на један мах се иза ле 
 води разговор.</p> <p>— Па јест, оно и Константин грчки је протумачио по томе рецепту уговор!  
ама 15. септембра мобилизацију.{S} Краљ Константин притворно потписује тај декрет, уверен да ће 
о нам непријатну вест, да је грчки Краљ Константин отерао са власти Венизелоса и састав кабинет 
лом прилика нагнана да уђе у наш фронт, Константину грчком био би стављен шах-мат а Аустро-нема 
ом ја мислим, да... ја мислим... — и г. консул није ни довршио реченицу, јер у ствари није ништ 
... само то не може бити — одговорио је консул — јер руски војник не би никада пристао да пуца  
је до скора у Скопљу био некакав турски консул, који је сматрао за своју родољубиву дужност да  
 да нападну Србију“.</p> <p>Један руски консул, који се затим није хтео испред Бугара ни да укл 
рчким поданицима, који је овдашњи грчки консул објавио.</p> <p>И ма да се свет тако са свих стр 
ки пут, у кући где је некада био српски консулат те се на њој пуне двадесет и две године вила с 
сад?</p> <p>— Србија пропада, Господине Консуле, и ја мислим да би овом приликом био једини спа 
а, који су имали каквих веза са страним консулима — а ови су често одлазили у Ниш ка својим пос 
пети је наводио свој разговор са руским консулом који је „поуздано знао“ да ће Бугари ударити н 
 и саопшти капетану, да је коњица већ у контакту са непријатељем, ту око трнавске механе, и да  
 би из Солуна била извештена да је први контигенат <pb n="69" /> савезничких трупа кренуо у Срб 
авезници неће изостати у извршењу једне контра-демонстрације, која има да одговори бугарској де 
кај, на сваки топ официр, сам официр да контролише и да нишани.{S} Животом плаћа ко удари у бол 
ог полуобразованог човека, кога нико не контролише.{S} Такав човек налази да је Србији потребни 
.{S} Али, питам ја вас: може ли да буде контузован неко који није храбар?{S} Ето, то питам ја?< 
 и још кажете, лакше је бити рањен него контузован.</p> <p>— Па добро, нека није лакше, нека је 
де је ваш муж рањен?</p> <p>— Он је био контузован а то је много горе него да је био рањен.</p> 
 те се све јасније и јасније изражавала контура вароши која мирно почива у долини.</p> <p>Сви д 
 нас све више обавија, све више се губе контуре појединаца и сад већ изгледамо као тамна, једно 
 стапала са тамом, те се једва назирале контуре госпе у црнини.</p> <p>— Ако немате где да се з 
 мешало без реда, без смисла, без јасне контуре и облика.{S} И ако је давно већ умуко тандрк ко 
е једва могла допринети да се разазнаду контуре тела те да их човек пролазећи не би погазио.</p 
 и забринутошћу пратио развој лондонске конференције и, када је она донела прекид преговора и н 
којако не може бити та тачка, где би се концентрација избеглих трупа могла извести.</p> <pb n=" 
n="108" /> с бока.{S} Французи се хитно концентришу код Криволака и Грацкога, станице испод Вел 
а се овде на <pb n="60" /> нашем фронту концентришу за сад балканска, рилска и маћедонска дивиз 
, пред катастрофу, зацарила била сезона концерата.{S} Још један није био ни свршен а већ се обр 
дије придружиле одборима за приређивање концерата и кермеса у корист рањеника.{S} Њина је савес 
гами, не слути на добро“!</p> <p>Но сем концерта и иначе је живот у Скопљу био у пуном јеку.{S} 
авезу да купује карте за те добротворне концерте, и ако их никад није посећивао, један је тргов 
ком, рекао: „Ама шта сте окупили са тим концертима, не ваља то, богами, не слути на добро“!</p> 
е необично потресен.{S} Откинуо се онај кончић и он није имао разлога да и даље живи.{S} Убио с 
 једнога а на левој му страни блузе црн кончић, о који је раније висила медаља за храброст.</p> 
едан брат пао на Куманову.{S} То је био кончић, који га је везивао за живот.{S} Кад се све сруш 
не главе.{S} Кад га ослободише штранга, коњ посрте и паде на ребра а главу положи на земљу.{S}  
 скрхала кола, онде се друга испречила, коњ који се одрешио луња сам по друму, задоцнели аутомо 
 од једном проломи врисак пред нама.{S} Коњ, који <pb n="307" /> је вукао једна кола испред нас 
о од капије до капије, тражећи коње.{S} Коњ, који није обећавао да ће издржати ни први дан хода 
="184" /> <p>Капетан им обећава и његов коњ раскрчује гомилу те полази путем ван Чачка, којим њ 
а, на једним малим таљигама у којима је коњ већ после првог <pb n="211" /> дана пута посрнуо.{S 
{S} Ишли су пешке, благодарни што им је коњ и оно мало хране и ствари могао повући те да их не  
ио к њему.{S} Капетан притеже дизгине и коњ остаде у месту.{S} Ордонанс му јави да су у Слатину 
еку.{S} На друму је лежао мртав човек и коњ је још једнако стригао ушима и дрхтао целим телом.{ 
и једна мршава кравица запрегнута као и коњ, а води их старац чија су деца остала тамо у <pb n= 
ила арњевима за дућански капак; товарни коњ тамо пао и товар му се сручио у блато.{S} А напред  
распадало.</p> <p>Паде ми на памет онај коњ што је тамо негде испред Штимње посрнуо вукући топ, 
ку, а они морају даље, без ње.{S} Један коњ лежи на друму ударен гранатом а на копити му виси м 
"335" /> застала је од једном.{S} Један коњ у запрези малаксао је и пао.</p> <p>— Дреши штранге 
е да прођу.{S} Већ је пао у амбис један коњ тамо негде позади, пао је још један.{S} Веле да је  
егунци.{S} Кола вуче само један сићушан коњ а друга страна руде празна.{S} Када <pb n="393" />  
агом својом, целим телом стреса усамљен коњ, који већ два дана напуштен од својих и осуђен на с 
т заустави.{S} Десило се ваљда што, пао коњ или се можда скрхала кола.{S} Пришли смо и ми гомил 
што се далеко напред десило, или је пао коњ или се скрхала кола или се наишло на какав тежак пр 
х да их шапћем сам себи:</p> <quote> <l>Коњ до коња, јунак до јунака</l> <l>Бојна копља као гор 
мандује:</p> <p>— Марш!{S} Марш!</p> <p>Коњ полумртав слуша, чује ту команду на коју је свикао, 
 нестало, он кида залогаје са цркотина, коња и волова, којима је друм којим одимо тако раскошно 
љда? — поуми капетан и ободе сад понова коња те се у два три свока дохвати друма па се галопом  
{S} Зар толико га коснула судбина овога коња?</p> <p>— Хајде, да крећемо! — рекох, пошто сам за 
оно је Млађа! — и предаде дизгине свога коња једноме до себе а он узе да се провлачи кроз гомил 
одмерава; трећи вуче за узицу државнога коња и продаје га, четврти конзерве, пети седло, шести  
крај потока како Арнаути деру цркнутога коња, а у потоку циганчићи перу у блато уваљан пиринач, 
свуко с леђа; лута други и распитује за коња, који му се ноћас одрешио и отумарао; вајка се тре 
рањенике у своју болницу а сад узјахала коња и пролази кроз забачене периферијске улице не би л 
е смо газили по <pb n="485" /> балегама коња који су се тек истоварили.{S} Било нас је толико м 
 дижете, а мене мора да дижу.</p> <p>На коња су га још мање смели попети, то је било још опасни 
о је држава пропала.</p> <p>Но куповина коња за Врховну Команду учинила је још и други утисак н 
 у Скадар.{S} Данас су пала два владина коња с товарима и скрхала се у амбис.{S} Кажу да је ту  
 кућа на точковима а вуку их три уморна коња раскрвављених груди, који су их са великим напреза 
у те ова настави пут калдрмом а притера коња пред општинску зграду.</p> <p>— Шта је то? — грмну 
рамну заставу? — грмну капетан и потера коња у саму гомилу.</p> <p>Одборници се згледаше међу с 
405" /> под арњеве а који су сјахали са коња, пети се у седла.{S} Гомилице, које су се прибрале 
 са самарима.</p> <p>— Шта ће им двеста коња? — узвикује очајно један несретан родитељ који већ 
 да је Врховној Команди потребно двеста коња са самарима.</p> <p>— Шта ће им двеста коња? — узв 
 Команде, признао би да јој је и триста коња мало — одговара му један, који је и сам покушавао  
тинских положаја.</p> <p>Капетан узјаха коња и пође предњим, истуреним деловима своје малобројн 
и се за полазак.{S} За мало и он узјаха коња а момци седоше на своја седишта.</p> <p>За ноћи ба 
се ћуприја рашчисти.{S} Командир узјаха коња, узјахаше и војници и батерија затутњи преко дрвен 
сјахали, узеше да ослобађају малаксалог коња који је посрнуо и још се држао на предњим ногама а 
лаве.</p> <p>Војници доведоше резервног коња који је био везан за кару и упрегоше га на место о 
 n="336" /> <p>Упрегли су већ резервног коња на његово место, топовска је послуга већ у седлима 
иси купио данас, сутра си већ тог истог коња плаћао двеста динара.{S} Цена је коња нарочито мно 
Председник Пашић, појахао би по где кад коња, али је ишао такође радије пешке, оборене главе и  
S} Он завлачи руку у зобницу и краде од коња његову храну и алапљиво ждере зоб.</p> <p>То ми пр 
ешак, по читав сат, провлачећи се измеђ коња, кола и воловских рогова, да начиниш ни двеста мет 
 чекића; то у рану зору поткивају негде коња или вола, који је јуче обосио а данас треба да кре 
апетан се за тренутак размисли па ободе коња и хитно се врати батерији те издаде наређење да се 
мислима па се на један мах трже и ободе коња да пође даље али у томе спази друмом из Слатине ор 
ајка се онај први.</p> <p>Коњаник ободе коња и пође даље, пут Призрена, а ми настависмо пут заб 
српска батерија проћи.{S} Капетан ободе коња и похита за батеријом.</p> <p>Али, малочашњи случа 
дитељ који већ два дана не може да нађе коња.</p> <p>— Како шта ће им?{S} Кад би ти видео колик 
г коња плаћао двеста динара.{S} Цена је коња нарочито много скочила када је Врховна Команда поч 
 до Владичинога Хана, узјахао је одатле коња и пошао преко положаја ка Врањи.{S} Али, Врања је  
данас прођоше многи овим друмом све без коња.{S} А видо сам данас и оне што лете.{S} Је л’истин 
инском механом једну гомилицу официра и коња које су сеизи водали друмом.{S} Кад се приближи ма 
 сасвим упалих очију.{S} Отац који води коња, сад на одморку пришао му, стао крај предњих точко 
је се онај отац што неколико дана тражи коња да купи.</p> <pb n="550" /> <p>— Остао бих ја, нег 
ла сва пратња а пратила су их још и три коња, које је Краљ по где кад узјахао, али је радије иш 
анда почела нагло да купује велики број коња.{S} Рашчуло се било на све стране да је Врховној К 
агона, призвао посилнога, који је држао коња, бацио се коњу у седло и одјурио у варош; други оп 
 шапћем сам себи:</p> <quote> <l>Коњ до коња, јунак до јунака</l> <l>Бојна копља као гора чарна 
е мајка с дечицом и отац, који је водио коња, притегао је снажно руком дизгине те уставио га.{S 
ислите само, још пре пет дана сам купио коња и требао сам да се кренем.{S} Већ сам био натовари 
но и све остало за одмориште те сјаха с коња и предаде га посилном.</p> <p>Одмах настаде у бате 
не стране ћуприје и артиљерци сјахаше с коња те почеше расточавати кола што су се заглавила на  
ан спази, боно га текну и узвикну јој с коња:</p> <p>— Зар није, сестро, рано да дижеш тај срам 
.</p> <p>— Шта је то? — грмну капетан с коња сакупљеним одборницима са белом траком око рукава. 
/> <p>Један војни телеграфиста сјахао с коња, протеглио се, дигао панталоне које су му спале и  
з батерије то радили, командир сјахао с коња те да мало протегли ноге.</p> <p>Батерија је долаз 
к, који је пратио неку комору и сишао с коња да се одмори на ногама, појаха га понова, сатера у 
с још био загонетка.{S} Трго нас је бат коња на коме је јахао официр пред патролом.{S} Срећом м 
ње јунака, чуо <pb n="220" /> сам топот коња и почеше у памети да ми се намећу речи народне пес 
ела, чује се јасно кроз мирну ноћ топот коња као кад тица ноћница удара крилима.{S} Мало затим  
знавале, опкаљале су га, заустављале му коња и сузним очима и узбуђеним гласом, који је дрхтао  
е журе у сусрет нама.{S} Копите њихових коња равномерно ударају о тврдо тло замрзнутога друма а 
 кола, у која се прежу два пара бираних коња, окићених сребрним амовима и перушкама над челом;  
ове и нове масе људи, кола, натоварених коња и друге стоке и то све утиче у ову главну реку те  
ила дуга поворка бегунаца и натоварених коња, све једно по једно, све једно за другим.{S} Та по 
иционих кола, топовских кара и товарних коња.{S} И све се то измешало, и кола и људи и стока и  
далеко ван границе Краљевине Србије.{S} Коњаник је морао страховито журити, на коњу му раскрвав 
 разлеже се из пусте улице.{S} То какав коњаник јури с положаја да донесе вест команди у возу и 
вој батерији.</p> <p>Мало затим стиже и коњаник оздо из Трнаве и саопшти капетану, да је коњица 
 јој трепавице.</p> <p>У том прође неки коњаник те се она спусти једном ногом у јендек да му на 
главе у шараге предњих кола и пешак или коњаник, који се налазио с једне стране, није могао све 
а да размишља гласно једна сенка — Онај коњаник што нас предвече сустиже, рече да и тамо већ пр 
ком Кланцу.</p> <pb n="351" /> <p>Један коњаник уноси седло и бисаге и меркајући са тим стварим 
до пљачке. — Вајка се онај први.</p> <p>Коњаник ободе коња и пође даље, пут Призрена, а ми наст 
ве се јасније обележавају.{S} То су два коњаника који зауставише нагло коње испред наше групе.< 
чање јер сви обратисмо пажњу на једнога коњаника који нам је долазио у сусрет, јашећи на мршаво 
сам љубила коње српских војника и чизме коњаника до којих сам могла стићи и љубила официрима ру 
 томе часу крај очију слика оне двојице коњаника које смо синоћ срели испред Чаглавице и који с 
ешина упутио.{S} Окупили смо се сви око коњаника да чујемо што а у ствари, ми смо њему казивали 
и преко Трбушана и Љубића.{S} Слали смо коњаника а разговарали смо и преко телеграфа са Чачком. 
а, резервни капетан.{S} Капетан разасла коњанике поручујући овима да застану где су и да се пос 
 места а ја остадох за њом.{S} Наиђе за коњаником читава група пешака те нас раздвојише и ја за 
крај бриге, коју нам је донео сусрет са коњаником.</p> <p>Ваљало та је одобровољити још једном  
 писмо од мога колеге, послао ми по мом коњанику, вели: ми евакуишемо.{S} То још пре три дана а 
њој депеши коју је мало час начелник по коњанику послао у штампарију, те ће се због ње и излаза 
забачене уличице да покушају наћи кола, коње, волове или ма шта чиме би се могли користити, јер 
зима цело приземље а служи као штала за коње.{S} Од врата с десне стране штале, изведене су уза 
вала, како сам плакала, како сам љубила коње српских војника и чизме коњаника до којих сам могл 
а да отвори вратнице.{S} Бабо стао пред коње, па не гледа овамо него окренуо главу и све нешто  
вда да је био по воду или ишао да обиђе коње или почупао нечију тарабу, те вуче прошце да их ст 
мо него окренуо главу и све нешто псује коње.{S} Ускочих ја у кола, ускочи и бабо, прекрсти се  
l>Милина је оком погледати</l> <l>Бојне коње и бојне јунаке.</l> <l>Развише се ките и барјаци</ 
вку и Мицу Сенегалку.{S} Деца познадоше коње и кликнуше:</p> <p>— Гле, мама, наш Гвозден!</p> < 
рипитај тамо у селу!</p> <p>Они ободоше коње и хитро одоше даље а ми настависмо пут нагађајући  
ио други, који је растоваривао топове и коње.{S} Док се тај посао свршавао, све су веће и веће  
а браћа и дивни јунаци,</l> <l>Појахали коње од мегдана,</l> <l>Не би реко на коњима јашу</l> < 
ијаши поскидаше ћебад којима су огрнули коње, волујари повадише камење, које су подметали под з 
дним храстом да се одмори и да прихрани коње са оно мало зоби колико му се још сачувало.{S} Обе 
ју се нека кола, пролазе војници водећи коње да их напоје, износе из капија ствари и товаре на  
ке и пошао од капије до капије, тражећи коње.{S} Коњ, који није обећавао да ће издржати ни први 
 био чуо да је у селу зло; узели су нам коње, узели нам волове а бабу опет нешто терали жандари 
едног до другог и саветовао се, куповао коње, куповао самаре, ужад, ћебад и набављао све друге  
о су два коњаника који зауставише нагло коње испред наше групе.</p> <p>— Је л’ то Грачаница, те 
ола која су се скрхала, трећи поткивају коње, који су обосили.{S} Жагор, галама, вика, препирка 
гом.{S} Сем седам коморџија који терају коње, кола још спроводе осам војника, осам бораца, и је 
својих врата један фијакериста, чије су коње реквирирали а он због старости поштеђен.</p> <p>—  
гови прошлости; за њим таљиге са бедним коњем у рудама, једне од оних таљига на којима се прено 
ало.{S} За овим таљиге са једним бедним коњем, једне од оних таљига на којима се преносе дрва и 
онда таљиге и једне двоколице са једним коњем.{S} То је цела „колона тимочке дивизије“ која ко  
ачунске књиге!{S} Ама целим путем кола, коњи, све је то потребно за рачунске књиге, а кад тамо  
само могла служити за изношење ђубрета, коњи су представљали животињске скелете преко којих је  
према се за полазак.{S} Волови се поје, коњи се самаре, кола се товаре.{S} Они, који су се ноћа 
</p> <p>Посрће се све више и све чешће, коњи падају а људи малаксавају и изостају.{S} Почињу се 
да сипа у редове несретних бегунаца.{S} Коњи почеше да се пењу у пропац, кола да се преврћу, ст 
цима кроз чије густе редове промиче.{S} Коњи у запрези покривени блатом, уморни и малаксали јед 
ратима стоје кола са упаљеним фењером а коњи, покривени мокрим ћебадма, фрчу незадовољно и бије 
кућа не падне на мене, да ме не прегазе коњи, да ме не обори војска, да ме... дрхтала сам од гр 
зид, где се колима није могло, где су и коњи посртали и крхали се у амбисе, где се по уским и у 
мајка, мртва деца, мртав кочијаш, мртви коњи, само отац, кога је неким чудом мимоишла смрт, сто 
 загушио друм.{S} Крај друма леже мртви коњи, који су попадали, <pb n="382" /> јуче прекјуче.{S 
је појава све чешћа; мртви људи и мртви коњи све чешће ките стазе, тако да кланци, кроз које бе 
 знало шта је бедније да ли кола, да ли коњи или кочијаш.{S} Кола су, види се, била кадгод боља 
и окрвављени људи, жене, деца, побијени коњи и поломљена кола.{S} Дечица вуку рањенога оца с др 
, благајне, команде без војске, товарни коњи, кола, аутомобили, батерије без муниције и силна с 
 батином по чеоњачи и по очима; товарни коњи збијају се међу кола и у ономе гужвању и тискању о 
оперу ноге, да им се истрљају и подлажу коњи у аровима... ето то, за вечерас, колико док нисам  
етају корак те се клизају људи, клизају коњи.</p> <p>Краљ не може, њему и иначе клецају колена. 
 непрекинута и непробојна колона где су коњи задњих кола утурили главе у шараге предњих кола и  
асним окукама, под којима су провалије, коњима везују очи или им помажу хватајући их за улар, з 
ло.{S} Обесио је зобнице <pb n="589" /> коњима о главу а он се измакао негде у страну.{S} Зароб 
ованим фењерима и никлованим амовима на коњима.{S} У фијакеру мало и пријатно друштво, један по 
ротрчавали, јурили су и неки официри на коњима, а пуцњава је била већ у вароши.{S} Једва сам ст 
 предвече су стигли још неки официри на коњима — вероватно особље из штаба — и свет је дуго ста 
и коње од мегдана,</l> <l>Не би реко на коњима јашу</l> <l>Већ их носе наљућене виле.</l> <l>Ок 
 се скрхао точак.{S} Официри прелећу на коњима овамо и онамо и издају неке наредбе; рањеници и  
а и уношење ствари, које су биле још на коњима, колима или у самом блату пред шталом.{S} Спушта 
е целу ноћ, те су извиривали, да су чак коњима везивали копите крпама да се не чује бат, како б 
ју како лежи улицама избачен из кућа, о коњима које су увели у собе, о народу који је затворен  
ати кола са најдрагоценијим товаром.{S} Коњић нарамљује на једну ногу, извлачи кола из блата ам 
остао.{S} Таљиге вуче покисао и блатњав коњић мало већи од козе а мршав ко глад, те она покисла 
е деда могао да ходи, онолико колико је коњић могао да <pb n="376" /> тегли.{S} Пошли су за све 
 самих наплата, па двоколице, које вуче коњић ознојених ребара и усанулих кукова, за овима фија 
самих наплатака; па двоколице које вуче коњић ознојених ребара и усанулих кукова, за овима фија 
е где ће им таљиге бити сувишне а бедни коњић тешко моћи на себе примити да понесе једну породи 
ара точкова.{S} Кола вуку један сићушан коњић и једна мршава кравица запрегнута као и коњ, а во 
b n="542" /> цену купити један па и два коњића али шта они могу понети, можда по једно ћебе, ма 
 кућа на точковима а вуку их три уморна коњића раскрвављених груди, који су их са великим напре 
 великој количини купује због товара на коњиће, који се на пијаци продају по баснословно високо 
S} Било их је чак који су скупо плаћене коњиће нудили да продаду по мале паре.</p> <p>У штабови 
{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и коњићи осамарени и натоварени, кравица коју вуче мајка  
роз гомиле пешака тискају се још и мали коњићи осамарени и натоварени, који још поврх товара но 
 и аутомобилима, чекали су мали товарни коњићи, са којима ће се поћи даље.{S} Кола и аутомобили 
да, путничка кола са арњевима и уморним коњићима, чије сапи брекћу као мехови а блато им искити 
{S} Путничка кола са арњевима и уморним коњићима чије сапи брекћу као мехови а блато им искитил 
ном, кроз пусте улице промиче на маломе коњићу чудан један јахач.{S} То је бледа, мршава дама,  
 заблуде.</p> <p>Друмом је стизала наша коњица, као што је капетан и предвиђао.{S} То је одељен 
здо из Трнаве и саопшти капетану, да је коњица већ у контакту са непријатељем, ту око трнавске  
апортира му, да се друмом чује брзи ход коњице.</p> <p>— Којим друмом? — скочи капетан.</p> <p> 
ем.{S} За капетаном крете и оно одељење коњице, што је синоћ у мрак стигло.</p> <p>На Јежевици  
ице натрапа од некуд један полуескадрон коњице трећег позива, са резервним капетаном као команд 
 рапорт о двема батеријама, о ескадрону коњице, о расутој пешадији, за коју је издао наредбу, д 
ампа осветљава собу, седе два младолика коњичка пуковника, један крупна стаса и нешто опуштених 
још исте ноћи на свима фронтовима даљна коњичка извиђања.{S} Командант Друге Армије предузео је 
бне наредбе а доведен у Призрен и један коњички пук који ће их пратити.</p> <pb n="546" /> <p>У 
 друга натраг да би се могла расплести; коњска кола испела се на тротоар, да би прошла, па наја 
мртве и забачене улице чује се само бат коњске копите, која креше о камен у калдрми и разлеже с 
је, промичу кроз гомилу кола воловских, коњских, крај кола свих врста, свих облика, кроз низ ау 
ио.{S} Осећа се воња сточнога ђубрета и коњског зноја са седала која се крај ватара испаравају. 
им, седморо државних муниционих кола са коњском запрегом.{S} Сем седам коморџија који терају ко 
 Коњаник је морао страховито журити, на коњу му раскрвављене усне, ноге му се тресу од умора а  
окаком на чачанску калдрму и капетан на коњу пред њом.{S} У вароши тишина, мртвило.{S} Из кућер 
три ишли су тако исто, ко пешке а ко на коњу, ко измакао а ко изостао а сваки бринући тешку бри 
дине, чија је појава у војсци на беломе коњу, оваплоћавала у народноме веровању онога „човека и 
 други опет, на блатњавоме и прокисломе коњу, из чијих се мокрих слабина пуши зној, дојурио вер 
гових другова, и удара мамузу у слабине коњу не би ли што пре стигао батерију која је већ измак 
посилнога, који је држао коња, бацио се коњу у седло и одјурио у варош; други опет, на блатњаво 
, јашећи на мршавоме и знојем обливеном коњу.{S} Он је из моравске дивизије која одступа са Кос 
з коју су се презали пастуви из краљеве коњушнице, утурена је једна очишћена грана, за њу су ко 
емље одмерено износи ашов.{S} То гробар копа нову раку.{S} Киша раскаљала стазе и гробови се ра 
S} Подигоше даску из патоса и почеше да копају земљу под патосом.{S} Ваљало је ископати гроб гд 
не собе, где су гробари тихо и без шума копали, и навиривао би да види је ли посао готов.{S} Гр 
рвице и бацати их у гробове које будемо копали у туђини; на тој ћемо се прегршти земље клети, н 
а, недалеко од Патријаршије, војници су копали дубоке раке.{S} Ту, у тишини, под строгим стража 
ана пробијали су се оштри врхови бојних копаља, лелујали су се заједно са дуванским димом алај  
рњем спрату, одмах над том собом где се копао гроб Српској Круни, млади њен носилац и даље се б 
и ударац пијука који је негде у близини копао српске топове; када су се владике и архимандрити, 
 залази Шумадијом и Моравом, пење се на Копаоник и слази на Косово те пребраја гробове оних што 
 тако жудно погледали, кад је слазио са Копаоника носећи им слободу; Арнаути, чијој је сили дох 
али су и Приштину, па бегали у подножје Копаоника, у Куршумлију, Брус и Александровац, тако да  
ице, биће је ту негде измеђ Јастребца и Копаоника.{S} Верујући у то, многи који су се спасли из 
 се издвојила и отишла тамо, тамо преко Копаоника, где се крај топле ватре прибрала дечица око  
сада снажнија и духом и снагом, сишла с Копаоника, на њеним се победничким заставама могадоше и 
а да се није имало шта јести па пођосмо копати неко корење по планини те се њиме прихрањивати.{ 
> на друму умукне шкрипање кола и топот копита, ако се чује жубор каквога кишом набујалога пото 
м две сенке које журе у сусрет нама.{S} Копите њихових коња равномерно ударају о тврдо тло замр 
 забачене улице чује се само бат коњске копите, која креше о камен у калдрми и разлеже се из пу 
у извиривали, да су чак коњима везивали копите крпама да се не чује бат, како би се само неопаж 
 коњ лежи на друму ударен гранатом а на копити му виси мртво дете.{S} Он је у бесу, отргнут а р 
дете које је лежало на друму, пробио му копитом утробу, па и сам пао.{S} Тамо опет фијакер поло 
њ до коња, јунак до јунака</l> <l>Бојна копља као гора чарна,</l> <l>Сија оклоп и блиста оружје 
 до мало час вили над нама, поломише се копља, развејаше се заставе, расточише се оклопи и река 
т оцатом жеђ гасила, у чије су се груди копља заривала; ономе Богу који је крвљу својом откупио 
калпаке наших првих војника и јахала на копљима; цигани су навлачили старинске мундире оне слав 
рних на његовим обалама као и на целоме копну балканскоме.{S} Кад одиш пустим улицама старога < 
овиле под теретом снега, исправљају се, кора пуца на дрвету; наилази сок и обнавља живот.{S} У  
мо кроз улице покривене блатом, лагано, корак по корак, он оптерећен годинама а ја болом.{S} Иш 
мена са прстена расипа, пењу се лагано, корак по корак, своме убогоме двору, разговарајући о ве 
у задаћу прими на себе.</p> <p>Он приђе корак ближе Краљу.</p> <p>— Господару!{S} Нити ми можем 
це, никад пробити не може.{S} Мицало се корак но корак, стопу по стопу.{S} Кола, људи и стока,  
е ипак сви.</p> <p>— Да пођемо још који корак, ено тамо се пење друм, отуд ћемо боље видети!</p 
одступајући, враћала у отаџбину и сваки корак који је њен војник учинио, ма како тежак пут био, 
 лица, већ на против пружајући све већи корак да би измакао од друштва где се воде разговори ко 
крцају савезничке трупе.{S} Како би тај корак Венизелосов могао одговарати грчким али не и прус 
огоде у коју смо кренули — тек први тај корак на путу бегства учинио нам се очајно тежак.{S} То 
ићи бар до кога села.{S} Он уравна свој корак са мојим и настави своје казивање:</p> <p>— После 
а, њихове неразвијене груди и непоуздан корак једини су још трагови њихова детињства, јер угаше 
 пробити не може.{S} Мицало се корак но корак, стопу по стопу.{S} Кола, људи и стока, све натов 
лице покривене блатом, лагано, корак по корак, он оптерећен годинама а ја болом.{S} Ишли смо ћу 
рстена расипа, пењу се лагано, корак по корак, своме убогоме двору, разговарајући о великим и р 
Истина, боре се, али одступају корак по корак.{S} Шћућурили се ми у један крај рова, ућутали се 
 се гомилици нашој не придружи и пође у корак уз мене једна тамна фигура под сурим шињелом и са 
пају.{S} Истина, боре се, али одступају корак по корак.{S} Шћућурили се ми у један крај рова, у 
ноћа све јача а поледица и снег ометају корак те се клизају људи, клизају коњи.</p> <p>Краљ не  
а проговорим кад стигох до ње и уравнах корак са њеним.</p> <pb n="399" /> <p>— Јесте! — одгово 
њом.{S} Кад се група разреди, ја пружих корак, пробијајући се раменима, да бих је стигао.</p> < 
а часа ја сам се сама пред собом либила корака који сам предузела; стрепила сам од помисли да т 
ало онима који наилазе.{S} Напред се ни корака није могло јер је доле у селу загушило, те почес 
 нас засипавати и претрпавати и више ни корака не можеш учинити по својој вољи, нити ићи за сво 
које избија кумановски друм — онде и ни корака даље.{S} Треба се склонити само док та опасност  
а је, тек добро није!{S} Ми не смемо ни корака даље!</p> <p>И на један мах сви претрнусмо пред  
ит ага доћи, <pb n="257" /> не би их ни корака пустили али пре наилазили другачи па се чељад пр 
о, на шинама. — И он ме изведе неколико корака напред до места са којега се догледа усамљен јед 
Па до Приштине, брате, нема ни неколико корака а ова опасност не може да траје дуго.{S} Дан, дв 
зиш кроз неке подземне лагуме.{S} И бат корака и реч одјекује као кроз празнину неку и изазива  
и светиљку, спушта и притврђује или бат корака којега задоцнелога грешника, који ни до овога до 
, помози!{S} А већ после десет петнаест корака опет све застаје, опет се све загушује, опет нас 
би је могли понети на рамена те пружити кораке, већ је носе на руке а руке им се скочањиле од з 
ћ одавно запазио пред нама и убрзао сам кораке не би ли је стиго.{S} Вио је то заробљеник подрп 
е свога живота, тако ми сад већ бројимо кораке и бројимо стопе.</p> <p>И колико смо до сад на о 
чка тела.{S} Све су то деца која су тек коракнула на сокак ал држећи се увек још руком за матер 
 танком стакленом скрамицом те крца под кораком и остаје за тобом као ножем изрезан отисак стоп 
упе које су биле предамом и пошао бржим кораком, али нисам дуго ишао.{S} Напред опет нешто загу 
ше сужавала, тако одавде сад већ сваким кораком који учинимо, осећамо како се ближимо губитку и 
о тако тихо као што је и ушао и лаганим кораком, да не би никога у кући узнемирио, сиђе на доњи 
најзад, не мари!</p> <p>Пођосмо лаганим кораком, јер у том је већ и покрет допрео до нас.{S} Ни 
арској мобилизацији, шетајући одмереним кораком по станичном перону и праћен гомилицом жедних о 
S} Шта ће бити даље?</p> <p>— На првоме кораку и могло је бити пометње, није лако у оваквим при 
мо јели последњи хлеб.{S} Већ на првоме кораку, можда на сат и два хода од Призрена, почело је  
ним планинама; док ће они већ на првоме кораку, и ако и сами оптерећени бригом, наћи себи мира, 
осјаку, који нам се, на последњем нашем кораку на тлу наше отаџбине, указао на путу као неко ту 
савест и морила помисао да већ на првом кораку у животу није умела сама да понесе терет бриге < 
/p> <p>Један отац, који се већ на првом кораку покајао што је са толиком породицом напустио При 
леда ме чудновато — Па ево већ на првом кораку на лицима је ове деце исписана глад.{S} Шта ће б 
има и равнодушних, који су већ на првом кораку у невољи изгубили и вољу и снагу и сад већ равно 
узвикну учитељ. — Свуд, свуд; на сваком кораку, на свакој жељезничкој станици, у сваком селу, у 
име Дабића!“ И тако сваки час на сваком кораку.</p> <p>Загазисмо и у Јадар, а Бојку срце нараст 
 путу.{S} Пуно их је, на свакоме ћеш их кораку срести.{S} И како су све те слике разнолике, как 
ом и модрим сасама, пуних недара румена корала којим посипа стазе којима ће он доћи.</p> <p>Он  
асама, дошла јој је пуних недара румена корала, који је набрала на дну морскоме.{S} Певала је н 
аигра са морским таласима и посипала је коралима стазу од старичине <pb n="19" /> куће па све д 
тва, сандука и куфера, дењкова и бошча, корапа и џакова.{S} То све набацано, све претрпано, као 
пу да је угасим али се она не угаси.{S} Кораци стадоше пред мојим вратима а квака шкљоцну два т 
 главе предосећајући да су ово тек први кораци на дугоме путу патње и страдања.</p> <p>Лагано к 
вености.{S} Он је забринуто и одмереним корацима шетао испред вагона, изазивајући утисак човека 
под њим и немирно је, нервозно, крупним корацима прелазио собу, превлачећи по где кад шаком чел 
 даље и ступамо на мост, који под нашим корацима глухо одјекује.{S} Дрим хуком дере под њим, ка 
батину а другом на раме свога ађутанта, корача лагано и сваки час застаје да узме мало ваздуха. 
рајан а мраз све више стеже те се једва корача.</p> <p>Још мало напора и стрпљења и указаше се  
утра?</p> <p>Мајор ћути, не обзире се и корача даље.</p> <p>— Ово је право Наполеоново одступањ 
видео је како оборене главе, са напором корача.</p> <p>— Изгледа ми да сте били и болесни? — пр 
главе а забачене капе изнад чела лагано корача некалдрмисаном, оцедитом улицом варошице, не обз 
од нас корачао ћутећи као што се у смрт корача.{S} Свако је извесно ваљао у памети тешке мисли  
 и човек и стока главу и лењо и мисле и корачају, само се још чује шкрипање точка и тихо стењањ 
и нове снаге.{S} Пођох са новом гомилом корачајући испред свих.{S} Журило ми се, хтела би што п 
ке мушке гласове.{S} Једва сам умела да корачам и једва стигла до врата да отворим.{S} Пред вра 
и он још једном и настависмо ћутећки да корачамо један крај другога.{S} Најзад да прекинем ћута 
ожда прелазио мислима и подајући им се, корачао оборене главе не обзирући се око себе.{S} А гом 
у души и у телу.</p> <p>Свако је од нас корачао ћутећи као што се у смрт корача.{S} Свако је из 
тим мислима и ти корачаш полако, тромо, корачаш путем судбине која ће једнога дана опет бити де 
те и одводи све даље у тим мислима и ти корачаш полако, тромо, корачаш путем судбине која ће је 
ама, завуку се у густу траву и у жбунов корен.{S} Ако си у светлости дана и догледао по где-где 
борила га је већ секира и само још свеж корен вири из земље.{S} Али свако кога запиташ, одмахуј 
леже ту као комађе стене везане дубоким кореном за срце планине.{S} Али ноћас, над Призреном ца 
 имало шта јести па пођосмо копати неко корење по планини те се њиме прихрањивати.{S} Поразболе 
пећини, па глад и умирање од глади, оно корење, па погибија чобанчетова; све, све нам је то изг 
ињелом на коме је лежала гомила женских корзета, подвезица, дугмад за кошуље, рукавице, огледал 
д виде женске ципеле, рукавице, пудер и корзете.</p> <p>— Нисам их ја набављао за официрску зад 
цени али други иду у бесцење.{S} Женски корзети продавали су се најпре по 0.40 динара — затим п 
 оне су кренуле са опремом потребном за корзо а разочараће се тек кад сиђу с аутомобила у блато 
које су се решиле да напусте београдски корзо тек кад су непријатељске бомбе почеле да падају и 
аље, са уверењем да ће и на приштинском корзу „ипак бити мало живота“.{S} Оне су несвесне свега 
им уступа аутомобил који је могао много корисније бити употребљен.</p> <p>Затим долази фијакер, 
 губитком целога Балкана, који је могао корисно послужити општем ослободилачком циљу, да би се  
 плаховито у реч војвода Мишић — Крајња корист је очигледна: ваља се дочепати главне комуникаци 
 корист такве офанзиве?</p> <p>— Крајња корист? — упаде плаховито у реч војвода Мишић — Крајња  
ма за приређивање концерата и кермеса у корист рањеника.{S} Њина је савест била мирна да су се  
њенога значења, ја ипак не видим крајњу корист такве офанзиве?</p> <p>— Крајња корист? — упаде  
.{S} Странама улица, покушавајући да се користе стрејама, иду тешким одом погрбљени носачи, нос 
предузе одмах све мере за одржање реда, користећи се грађанском гардом као својим органом.</p>  
чила се да изађе из резерве, разуме се, користећи се кратковидношћу дипломатије споразумних сил 
а фронта, што тамо не може више бити од користи.</p> <p>Сад се већ јасно чује топовско пуцање ј 
до Феризовића није могла бити од велике користи, кад се зна да је у Феризовићу још много теже з 
 примам те разлоге као оправдање крајње користи — настави војвода Степа после извесне паузе. —  
 га тешим.</p> <p>— Ја од ње немам више користи па била дуга до чланка, као сад, или до лакта и 
, па ако, нека и последњим дахом својим користим вама бар, српска децо.{S} Грејте се, грејте, т 
времено кад и страни посланици да би се користио заштитом која ће њима бити обезбеђена.</p> <pb 
<p>Али није само последњим дахом својим користио честити српски во.{S} И после смрти још, тек м 
оње, волове или ма шта чиме би се могли користити, јер железница до Феризовића није могла бити  
, да би се добио Цариград, који би имао користити једном посебном, освајачком циљу, споразумне  
 ће у њима наћи штогод што би јој могло користити или, ваљда, што непријатељу не треба да падне 
 се на дну уздижу два колоса, Паштрик и Коритник, градећи џиновску капију, кроз коју дере Дрим  
убини, мрко сиве масе два суседна џина, Коритника и Паштрика и оштро се бележи неравна грбина Ш 
ума, па потоварио све; повукао си чак и корито и стару, разлупану бурад да ти их не узме неприј 
бујица сурвава са камених висина у њено корито; ослухну крик јејине која из камене дупље поздра 
 неко од њих сецка оштрим ножићем танке корице тврдога хлеба и грицка; други турио у ватру џезв 
з пусти овај кланац.{S} Ту гамиже још и корњача и хитро се вере зелени гуштер и тромо мили пуж. 
езпућу.{S} То је био још тежи пут, кроз коров и травуљину, под којом су лежала поваљена стабла  
у материнску; прагове ће кућне обујмити коров; захрђаће напуштени плугови, испуцаће непреорана  
снази пламена и пискале а под свежом им кором врио млади сок, као млада крв оних што борећи се  
лнера да му донесе хлеб са меком горњом кором.{S} Један сео на камен, други на празан сандук пр 
а је шећер па нагрнуше и жене и деца са корпама, бошчама и џачићима да приграби свако себи.{S}  
изврнутим ногама у поље, бошче, куфери, корпе и већ све могуће ствари и свих могућих облика.{S} 
да злато, па напунише жене кецеље, деца корпе и недра и гази народ по оном ордењу а оно се расу 
мало боље натоварен.{S} Међу стварима и корпе и кофери и бошче и кутије.{S} У аутомобилу три же 
 блату и да га арнаутске жене збирају у корпе и кецеље да снабду своју децу играчкама.</p> <p>О 
један арнаутин, враћајући се са празном корпом, из које је бегунцима распродао јабуке дивљакуше 
у преко <pb n="166" /> Добруџе и то пет корпуса Руса и знатна артиљерија.{S} Сем тога, руске тр 
— А шта нам смета стока?{S} Шта смо ми, корсем, бољи од ње! — узех ја убеђивати војника не би л 
, кафа, четке, ћебад, огледала па чак и корсети.{S} Поједини артикли и држе се још на цени али  
који смо се дочепали обала талијанских, корсиканских, афричких и сунчаних обала француских, нис 
пет избеглице — настави она — колико за кору хлеба, само да се исхраним.{S} Распитивала сам о њ 
етврти се прихватио мало хлеба те жваће кору која је отврдла у ранцу.{S} Знаш већ како је на од 
у за нама и чекају да когод баци прљаву кору од сира, спољни лист од купуса, кожицу од кромпира 
прегазили, други греју на пламену тврду кору хлеба не би ли мало омекшала, трећи уносе руке у п 
ене и без сјаја, усне суве и загореле а коса увела и проређена.</p> <p>Њу нико не зове у воз, њ 
 и испијено а бела му брада и бела дуга коса изгледа као од прегорела пухора која се још држи д 
кроз београдске улице ваља смрт и обара коса њена.</p> <p>У само подне, кад зајапурена лица и з 
иђе ладна језа и осетих како ми се диже коса на глави. — „Шта хоћете ви, шта хоћете ви, шта хоћ 
сам описе и знам, колико ми се на глави коса дизала, знам како сам сањао тешке снове, после так 
а верни побратими</l> <l>С једне стране Косанчић Иване</l> <l>А са друге Топлица Милане</l> <l> 
 на обале бујне и од силне кише надошле Косачице и скочио је у мутне и блатњаве вале те топличк 
 Милутин Ускоковић, књижевник, скочио у Косачицу и удавио се.</p> <pb n="152" /> <p>— Ух, грешн 
ћа влажна и неочишћена, лица неумивена, косе неочешљане.{S} Па ипак тај свет чека нешто и распи 
 води реч један господин ретке, проседе косе, светлих и округлих очију и висока сува врата, уз  
мена девојка у бело одевена, расплетене косе, искићене зеленим кукуреком и модрим сасама, дошла 
ањам девојку у бело одевену, расплетене косе, искићене зеленим кукуреком и модрим сасама, пуних 
 вешто скривени топови.</p> <p>— Са оне косе, али су тако скривени да не могу да их нађем! — ве 
ко да је непријатељ брзо отеран и са те косе, коју заузе батерија и построји се у једном шљивик 
зрна једно за другим падају међу наше и косе а наши трпе и ћуте и — размишљају.</p> <p>Најзад к 
увајући се песницама у груди и чупајући косе.</p> <p>— Проклета ми душа и овога и онога света!  
е недалеко од Приштине, на ветерниковој коси, ухватио први сумрак.{S} Бојећи се непогоде у ноћи 
једном шљивику близу друма.{S} По истој коси, лево од друма идући Чачку, постројавају се одмах  
 света, попрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз  
а света попрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз  
и раскошно нас засуо блатом по лицу, по коси и по оделу.{S} Навикнути на то, ми смо брисали сам 
ју као ватрена змија која је полегла по коси једнога узвишења које се, осветљено, издваја из он 
{S} Непријатељско је зрно сипало огањ и косило.{S} Капетан срете погледом младога водника, који 
оголели ред дрва, кроз који је неколико косих линија вечерње светлости суморно сенчило наша заб 
куту, иза великога стуба.{S} Један сноп косих зракова, који је продирао кроз горњи прозор, разр 
ео хаљина сув да избришем дете, коме је косица и лице било мокро од кише, али све, све на мени  
 и до ње друга, замршене и богате плаве косице и висока чела, испод којега су упале две дубоке  
о марамом испод које вири прамен чупаве косице.{S} Кроз мараму пробила крв и црна се мрља на њо 
ао мали дављеници.{S} Отац овлажи дечје косице потоком суза а затим приђе жени, која се још не  
 у реду, слатко девојче, лепо заглађене косице, коју је мајка ваљда сузама наквасила а прстима  
отворених очију, које плаве а које црне косице, које попрсканих хаљиница крвљу а које покривена 
p>Узео их је на колено, помиловао их по косици и тешке две сузе завртеле су му се у очима.{S} Д 
ете? — вриснух очајно и почех му љубити косицу, очи, образе.{S} Оно се расплака.</p> <p>— Како  
> <p>И када је мајка, милујући му бујну косицу, пуних очију суза рекла:</p> <p>— А ко ће мајку  
76" /> долазила са севера, отуда где је Космај већ увио главу облацима од барутнога дима.{S} А  
њему сузе оросиле очи.{S} Зар толико га коснула судбина овога коња?</p> <p>— Хајде, да крећемо! 
одговорио.{S} Дубоко, врло дубоко су ме коснуле његове речи.{S} Кренули смо ћутећи и избегавају 
озоре, сагледале ситне иглице кише која косо промиче.</p> <p>Улицом већ промичу нејасне и тамне 
да у небо да види лежи ли још вечерњача косо те, да није минуло доба у које они што из гробова  
лежала распростра ђенералштабна секција Косова Поља, загледа у њу па за тим диже главу.</p> <p> 
је из моравске дивизије која одступа са Косова Дреницом и задржала се код села Кијева те тражи  
да су непријатељске снаге које слазе са Косова, врло мале јер су утрошиле велики број војске на 
инуо, бранећи одступање младе војске са Косова.</p> <p>Бадава се наваљивало на њега да се склон 
оплице бегају на Косово и други који са Косова бегају у Топлицу.</p> <p>И начелник округа косов 
м.{S} Мало затим још, па озго из Горњег Косова, из дубоке таме, јављају се два жмирава светла о 
ачувати кроз пет најмучнијих векова, од Косова до данас, зашто би данас посрнула.</p> <p>— Косо 
следњим борбама које се воде на путу од Косова ка Призрену.</p> <p>Када је пала вечерас ноћ, но 
ју песму тужбалицу коју су негда, после Косова, једном запевале.</p> <p>Пошто се равница којом  
с иду последњи возови у правцу Солуна и Косова, да ће се затим обуставити цео саобраћај да би с 
робље са којега се догледа далеко широм Косова.{S} Међ гробовима су и многи гробови оних војник 
а и поглед јој поче блудити тамо, преко Косова, тамо доле ка Шару, где се од јутрос опет воде к 
је су већ овде и ове, које се повлаче с Косова Црнољевским кланцем, могле би поћи овим путем пр 
и.{S} И те слабе силе, које наступају с Косова, не представљају војску бољега квалитета а сем т 
другим, пуни очајних путника одлазе пут Косова, а она стоји и чека.</p> <p>Пришао сам једноме ж 
ога октобра, отишао је последњи воз пут Косова и тај су у качаничкоме кланцу напали Арнаути пуш 
евалило зимско студено сунце када у дну Косова угледасмо малено село Штимњу.{S} Око села се већ 
анас, зашто би данас посрнула.</p> <p>— Косово је мања катастрофа.{S} Када је на Косову страдал 
ружујући му се искреноме болу.</p> <p>— Косово је било војничка пропаст, то није била пропаст н 
м заставама могадоше исписати речи: „За Косово — Куманово!“ и српска се застава залепршати на ч 
је, да је Врховна Команда већ прелетела Косово и отишла пут Призрена.</p> <p>Кад се једном отки 
05" /> <p>Тишина, којом је ноћ обгрлила Косово, подржава те и одводи све даље у тим мислима и т 
верујем да је Врховна Команда напустила Косово док је Влада још на Рашкој а Краљ у Прокупљу.{S} 
лас да је Врховна Команда већ напустила Косово.{S} Стоје сабране и даље и ћуте забринуто.{S} Љу 
смо пре месец дана кренули из Скопља на Косово, полазили смо с уверењем да се само привремено у 
некадањи Лазарев полазак из Крушевца на Косово.{S} Величанствене поворке златом искићених витез 
који са севера, истока и запада воде на Косово.</p> <p>Мале и тесне косовске вароши, Митровица, 
а за Солун, потеже све да се сручује на Косово.{S} Из Ниша, који је дотле био највећи збег варо 
га тренутка напушта Крушевац и креће на Косово, гледа <pb n="219" /> и плаче.{S} Паде ми не пам 
н српски краљ са истога места полази на Косово, али за њим тужне поворке несретнога народа и во 
Моравом, пење се на Копаоник и слази на Косово те пребраја гробове оних што су пали и прибира о 
 посао.{S} Одатле су узлетели и пали на Косово, где су се узнели изнад Црне Горе и Шара, па кад 
ага према нама.{S} Кад будемо избили на Косово, јер војвода Мишић предлаже офанзиву према Митро 
их војника који су 1912 године сишли на Косово и, залажући младе животе своје, васкрсли слободу 
, Крушевцем и Скопљем пођоше слазити на Косово и сва околна места са Мораве и Ибра; Чачак, Краљ 
 се са приштинске улице, када су оно на Косово слазили топлички бегунци.{S} Кола вуче само једа 
егунци, једни који из Топлице бегају на Косово и други који са Косова бегају у Топлицу.</p> <p> 
пане кости оних, који су пре три године Косово осветили.{S} Тамо чека већ ископана рака; тамо ћ 
 и ову морала напустити, пустила се низ Косово и сишла у последњи део слободне Србије.</p> <pb  
19201_C14"> <head>XIV</head> <head>Кроз Косово</head> <p>Када смо пре месец дана кренули из Ско 
 непријатељ слази да још једном окрвави Косово.</p> <p>Уморан годинама и болешћу, сломљен бриго 
би ли дочекали дивизију која ће спасити Косово, која ће нам обезбедити бар овај крај Србије, и  
војска једним очајним налетом повратити Косово те натерати и Бугаре да напусте Призрен.{S} Ако  
 прозору, са којега се догледало широко Косово и у дну његовоме мрке масе Шара и Црне Горе.{S}  
ишице, обухватају у своје наручје тужно Косово.{S} И ако његове старачке очи нису биле кадре до 
ег посред Ниша вије.</p> <p>Јоште тужно Косово освећено није!“ и онај са запада, отуд са Ловћен 
у кола, што су се спустила из Топлице у Косово, повукла све што се могло повући, а што ће се по 
гунаца што се спуштала лабским друмом у Косово, био <pb n="229" /> је то читав покрет, била је  
м из Куршумлије слазили бегунци овамо у Косово, али је једнога тренутка изгледало као да оркан  
ујину која је помамно витлала тога часа Косовом; ушли смо у загрљај једнога беснога часа природ 
 оде и команда ноћас у Грачаницу, прође Косовом и Краљ и Влада и Врховна Команда, сви одоше...  
вучно звонила звона, те им се јек целим Косовом проносио; куће су биле искићене тробојним заста 
млади пријатељ.</p> <pb n="317" /> <p>— Косовска вечера! — прошаптах ја боно сам себи.</p> <p>М 
кретом.{S} Пред нама се простире широка косовска пољана, кроз коју беласа Ситница, коју ћемо ма 
исам окусио залогај хлеба!“ а сиромашна косовска села, кроз која смо пролазили, нису нам била к 
рхом.{S} То је Грачаница, она знаменита косовска Грачаница пред којом су негда збор зборила гос 
а Краља Петра увијена у тробојку, па ту Косовска Вечера, па Благовештенски Сабор, Св. Сава, па  
овијараца који одвајају Лабове обале од Косовске равнице.{S} И раније су тим путем из Куршумлиј 
 тога дана за ту Краљевску Круну, после Косовске пропасти; и ко би тад слутио <pb n="579" /> да 
 која је прихватила тело Лазарево после косовске катастрофе.{S} То је та Грачаница у којој је К 
а те буди потмули тутањ оздо, из дубине Косовске равнице, који у први мах изгледа као далеки, в 
ада воде на Косово.</p> <p>Мале и тесне косовске вароши, Митровица, Приштина и Феризовић, нису  
од теретом бриге, како гази полако кроз Косовске мочари.{S} Проћи ће он кроз тај тужни шпалир и 
 ту; зашто тамо где гробове кити крвави косовски божур; зашто тамо одакле се догледа дим на Кач 
, па...</p> <p>— Како? — учини начелник косовски на телефону и промени се у лицу — А ја сам те  
мутних јесењих ноћи, реже као нож оштар косовски ветар.</p> <p>По улицама кроз које гамиже сав  
 измеђ Лаба и Ситнице, тамо где цветају косовски божури, пропада и српско, царство, гине Лазар  
и кад буде и сам кренуо, тамо на пољима косовским, расуту, уморену страхом и погрбљену под тере 
 је смртоносном брзином један аутомобил косовским друмом, који избија из качаничкога кланца и д 
изласка из вароши, одакле ћемо се затим косовским друмом упутити, путовали смо пуна два и по са 
е Јашар-паша изградио каменом из цркава косовских.{S} У даљини се сад већ јасно истичу Црна Гор 
скићени златним челенкама.{S} Мрка лица косовских јунака под шлемом, оцртавала су се у ономе ру 
} Али то и није војник, већ Арнаутин из косовских села.{S} Лежао је грудима по земљи како је ни 
е ћемо доцкан у ноћ стићи, то је малено косовско село Чаглавица кроз које пролази друм.{S} Мног 
дној узвишици и догледа све до широкога косовскога поља, бела црквица коју су подигле дарежљиве 
ају у Топлицу.</p> <p>И начелник округа косовскога, када једнога јутра доби неповољне вести са  
дарио; молили су се Богу који је Лазара Косовскога примио у царство небесно; молили су се Богу  
де саопшти најпре последње извештаје са косовскога бојишта, из којих се јасно видело да се више 
манда, брижно су очекивали извештаје са косовскога бојишта и са јужнога, савезничкога фронта, п 
гао је редове бегунаца какав рањеник са Косовскога бојишта, казао је какво је стање оставио кад 
лагано слази главном улицом, дохвата се косовскога друма и избија тамо, више винограда приштинс 
мало више одскочило, пре но што ћемо из косовскога равништа ући у дубоки црнољевски кланац, сео 
онима, који су их пре три године спасли Косовскога ропства; али је све то било недовољно.{S} Св 
} Бојећи се непогоде у ноћи, која је на косовској ширини много страшнија и сматрајући да су нај 
купо плаћене победе.</p> <p>Затворени у косовској котлини, без саобраћаја са светом, без саобра 
е испод Рогозне, пролази под Митровицом Косовском и иде на Дреницу.{S} Одатле, преко Јањева и Г 
ра Душана и Обилића и Марка, па спомене косовску вечеру, па устанак, па <pb n="627" /> четресос 
а зиду, Краља Петра и војводу Глигора и Косовску вечеру и чуо сам речи <pb n="638" /> бабове, к 
бађа поробљену браћу, сишла са Мораве у Косовску равницу и закуцала на врата Господњега храма ц 
вну и снажну српску државу која слази у косовску и скопску равницу.{S} Ту на месту којим сад од 
ама.{S} Гаврани, који су на Овчем Пољу, Косову, Морави и Колубари пробирали зрна на пожњевеним  
умом који води кроз качанички кланац ка Косову а многи су туда и колима кренули.{S} И те су бег 
о!</p> <p>— Наш фронт је окренут леђима Косову — наставља Краљ — међутим Немци слазе озго, Ибро 
, зашто се с тим парадира и то овде, на Косову! — буни се један бивши народни посланик, човек р 
ренео и трагедију нејакога Уроша.{S} На Косову, измеђ Приштине и Вучитрна, измеђ Лаба и Ситнице 
="303" /> дела и страдања, тако овде на Косову, свака стопа земље, сваки камен и свака водица,  
осово је мања катастрофа.{S} Када је на Косову страдала једна војска и једна држава, било је јо 
то му се није дала прилика да погине на Косову <pb n="605" /> он се тврдоглаво опирао да пође и 
сам и онај слом без наде и без утехе на Косову — па ипак, када се сетим оне слике у Младеновцу, 
{S} Ту се водио жив разговор о борби на Косову, која је још трајала и која је управо и обезбеђи 
ежи на твоме имену?“</p> <p>Погинути на Косову, где су се некада две круне у крв утопиле; пасти 
 трагедија коју сад преживљујемо, до на Косову?</p> <p>Ево овде, крај Липљана, коме смо се ми с 
о је српски цар Лазо, што је погинуо на Косову пољу.{S} Ајде, синко, целивај свеца!“ А мени зад 
ених витезова, који полазе да изгину на Косову и, пред њима владар који је изабрао царство небе 
ћених витезова који полазе да изгину на Косову и пред њима владар који је изабрао царство небес 
мора.</p> <p>И данас, ето, на том истом Косову, воде се последње крваве борбе, пре но што ће јо 
пава.{S} Спава и сила која је завитлала косом над нашим главама, спавају и наши болови.{S} Из д 
ти.</p> <p>Са Ветерника, на који смо се косом успели, бацили смо још један поглед за нама на Пр 
их и два крупова.{S} Тако се јежевичком косом поставила батерија која је сад већ бројала шеснае 
ди, али — батерија је његова већ далеко косом измакла а он, немоћан, сломљен, остављен, опет па 
великих река.{S} Смрт је потегла снажно косом, коју је неколико месеца превлачила брусом, <pb n 
оју и оте, управо ишчупа из пасјих зуба кост.</p> <p>— Их! — учини један пролазник — баш по кој 
дишла крв, те бледи већ се припијају за кост а уснице стегао зубићима те му упале и унаказиле л 
{S} Кад из каквих кола испадне оглодана кост они је грабе и глођу, кад испадне празна кутија од 
дње платно, бачена једна оглодана бутна кост.{S} То приметише и заробљеник и пас и устремише се 
топљена крвљу али изгледало ми је да је кост разбивена.{S} То би била већ тешка рана за немоћно 
ише се једновремено, свако свесан да ће кост припасти ономе ко до ње пре стигне.{S} И дочепаше  
ао девојачка рука, зарио се и штрчи као кост из оскрнављенога гроба; камени бели орао, који је  
ошиша руку, ево овде, и повреди ми мало кост.{S} Ал ако, добро је, јер ме спасе мука.</p> <p>Он 
тљеног ватром, виделе су се само обрве, кости, набрекле жиле и два жива ока, која <pb n="656" / 
на као земља и мемљива лица светаца.{S} Кости су заклопотале и скелети, огрнути хермелинима и,  
ни оних светлих гробова где су покопане кости оних, који су пре три године Косово осветили.{S}  
ети бригу, те она одморити своје трудне кости.{S} Имаће тада ко и Новицу погледати и њој помоћи 
нети бригу те она одморити своје трудне кости мало.{S} Није далеко још, и његова ће рука оснажи 
је продирао кроз душу, кроз срце и кроз кости.{S} Изгледало ми је као да чујем глас несретнице  
е под влажним оделом севају жглавкови и кости те не може да лежи.{S} Из далека, с друма, једнос 
Гробљанска влага мирише на труло дрво и кости.{S} Са крстова се разлила боја и ишчезли записи.{ 
о урвинама и кланцима, где ће нам звери кости глодати.{S} И када доспемо тамо где смо јутрос кр 
ла кожа на њему изгледа као разапета на костима.{S} За њ’ су везане рукунице искрпљеним амовима 
ке и направиле су биле себи болничарске костиме са крстом на грудима и сликале су се у тим кост 
крстом на грудима и сликале су се у тим костимима и дочекале су прве рањенике и окитиле их цвећ 
омилу крти и студени смех, сличан смеху костура кад после поноћи устану из гробова да заиграју  
 које бегунци оде, већ почињу личити на костурнице.</p> <p>Стари Краљ са тешким болом, скидајућ 
 гушила као да сам сишао у какву дубоку костурницу.</p> <p>Официр је седео непомично на своме м 
оја би ми то причала, страх ми је дизао косу у вис а детиња уобразиља замишљала је оваку исту н 
 под коју је подвила своју богату плаву косу.{S} Она сама води за узицу један пар вочића, ујарм 
ку покривала је шајкача непрописно дугу косу а десна му рањена рука висила је у завоју.</p> <p> 
/> наши су тукли аероплане и бежанијску косу а њихови Баново брдо, Ново гробље и Калемегдан.{S} 
завршила.{S} Он се повукао на јежевичку косу и то је био онај ноћашњи покрет непријатељев, који 
 превлачи усијано чело и милује покислу косу; по његовим воштано бледим образима трепери прозра 
 подвлачена по два и три пута, поједине коте обележене малим црвеним кругом и, линије повијане  
не победе.</p> <p>Затворени у косовској котлини, без саобраћаја са светом, без саобраћаја са ос 
рлу.</p> <p>Угасио је свећицу, савио је котур, метнуо у торбу те смо ћутећи кренули ка извору.{ 
а сред друма; свађају се неки око једне кофе, која је испала из туђих кола.{S} И што зора више  
спољњем крај шофера, два три мања кожна кофера са месинганим и никленим оковом и пет шест кутиј 
 и почеше отуд скидати ствари: сандуке, кофере, дењкове.{S} Све је то ишло тихо, пажљиво, шапћу 
е натоварен.{S} Међу стварима и корпе и кофери и бошче и кутије.{S} У аутомобилу три женске, из 
мим колима и око ње су ситније ствари и кофери а у предњим колима: кревети, астали, кујнски раф 
 на крову аутомобилском велики платнени кофери са никленим катанцима.{S} То су даме које су се  
иште и да се спасавају.{S} Бегали су на коцељевачки друм па за Ваљево.{S} Други су се сакрили у 
њигама траже засебно купе, па се у њима коцкају на путу, а ми војници мрзнемо и киснемо на отво 
Царево Село пало, да се борбе воде пред Кочанима, али да се ни ова варош неће моћи да одржи и д 
ика.{S} И ако је давно већ умуко тандрк кочија, стењање и шкрипа воловских кола, тутањ и бректа 
пета кожа, амови на њима крпе и узице а кочијаш јадан и подрпан сиромашак.{S} Та су кола одвезл 
<pb n="465" /> мајка, мртва деца, мртав кочијаш, мртви коњи, само отац, кога је неким чудом мим 
а је бедније да ли кола, да ли коњи или кочијаш.{S} Кола су, види се, била кадгод боља кола, ал 
челства.{S} На тим колима, на боку крај кочијаша, седи жандарм са пушком а са стране јаше два и 
опколила њихова кола, испитивала њихове кочијаше и најзад и њих саме питала гласно: „Куда ћете? 
поче полако и постепено да се креће.{S} Кочијаши поскидаше ћебад којима су огрнули коње, волуја 
лико осамим.{S} Предамном су биле једне кочије добро покривене и затворене са свих страна арњев 
и мајали око мојих ствари а бабо презао кочије, и тутнула ми у руке десетицу, ижљубила ме и бла 
ако шкрипе воловска кола или забобоњају кочије преко какве колебљиве и трошне дрвене ћуприје.{S 
а, пустили су мотор у покрет и откочили кочницу.{S} Мотор је затутњао, кола кренула и стрмоглав 
у? — пита онај за леђима што се држи за кош.</p> <p>— Не верујем! — одговара човек с фијакера,  
еник за пењање, трећи наслонити руку на кош и, тако обезбеђени, почеће да вам претресају кола,  
шић јој на руци нарастао, грудни јој се кош узнео; наилази сок и обнавља живот...! — Све је то  
је ударцима својих валова мршави грудни кош тужне мајке.{S} Њу су засипали таласи и квасили јој 
мо те се нас неколицина увучемо у једну кошару да се склонимо од кише.{S} Па Бојко тако полетао 
ут.{S} Спавали су по друмовима, сеоским кошевима, под стрејама и увлачили се у пластове сена ал 
тежак и загушљив ваздух и брујање ко из кошнице.{S} Мени чак она соба, у којој сам била, није н 
и још већа.{S} Тискало се и врило као у кошници; тешко је било доћи до начелникових врата а теш 
50" /> у кафани, жагор као да си упао у кошницу узнемирених пчела.{S} Дим од дувана ниско пао п 
нио њоме од удара.{S} Ухватили смо се у коштац и почели смо се рвати.{S} Бранио се зубима и изу 
устио се и у разговор.{S} Био је висок, коштуњав човек, снажних и необично дугих руку.{S} Од це 
ло, њене се очи влажиле сузама, њена се коштуњава и воштана рука грчевито стезала а боне <pb n= 
>Из тога дима издиже се најпре висока и коштуњава фигура инспектора полиције:</p> <p>— Господо! 
а.</p> <p>— Гледам вечерас — вели виши, коштуњави учитељ, светлих очију, које се у полумраку пр 
анским обалама, загрлити својим сувим и коштуњавим рукама све што се спасло и веровало да је на 
и тешка брига осенчи му још више суво и коштуњаво лице.</p> <p>— Мислим, јесмо ли бар толико сп 
вито стезала светиљку и, заклањујући је коштуњавом шаком, кроз коју је продирала румена светлос 
ла, да виде нема ли што под седиштем, у кошу, у џепу пролазниковом, нема <pb n="75" /> ли која  
ави и подрте цокуле на ногама и блуза и кошуља, све је то било умрљано крвљу а сем крви исушила 
" /> Продаје се све и своје и државно и кошуља, коју је војник са себе скинуо па обуко блузу на 
ћама.{S} Однеше уз то још и све чарапе, кошуље и сву преобуку.{S} Зато сад, вели бабо, припазит 
а женских корзета, подвезица, дугмад за кошуље, рукавице, огледалца и неколико кутија пудера.</ 
ницу и најзад, здрах са груди део своје кошуље те парче крпе, превијене неколико пута, наслоних 
Испод раскопчане блузе и прљаве, подрте кошуље, надимају се ребра на којима и нема меса већ сам 
који су се сами евакуисали; болесници у кошуљи и болничким папучама увијени у болничка ћебад, з 
 влажним опанцима а испрскано блатом по кошуљици и стручком сувог босиљка заденутим у недра.{S} 
на томе пазару купи штогод топло за под кошуљу, вели како је осећао тешку срамоту на души и вра 
 дуван, купује ракију, па чак и пропере кошуљу другу кад себи пере.{S} И све му добро, све трпи 
да за кафу или шербет а трећи пресвлачи кошуљу.</p> <p>У дворишту, кад се уђе у капију, лицем о 
орити.</p> <p>— Да л’ да понесем и коју кошуљу? — пита жена.</p> <p>— Понеси... немој.., где ће 
чну и унесе руке у пламен па поче да их крави, а као кирију за грејање морао је одговарати на р 
се још и коњићи осамарени и натоварени, кравица коју вуче мајка да би исхранила децу и овца кој 
вуку један сићушан коњић и једна мршава кравица запрегнута као и коњ, а води их старац чија су  
и по где које дете; па онда магарци, па кравица коју вуче мајка да би исхранила децу, па овца к 
о, са те друге стране била је упрегнута кравица, ал угинула је ваљда.{S} По даскама, на навиљку 
тица се нагло спушта у своје лежиште, у крагну.{S} Он је избеглица из Београда и врло често одл 
ахтевала, увлачио главу у ужасно високу крагну и смешкао се само толико, колико је било довољно 
 већ учестали ватром, коју су сипали на Крагујевац.{S} Врховна <pb n="280" /> се Команда осећал 
 као кроз шибу а тако сам прошао и кроз Крагујевац.{S} Рекли су нам, воде нас у Ниш.{S} Једва с 
у је сазнао још и горку истину да се ни Крагујевац не може одржати.{S} Чете су непријатељске у  
ополу, изјави жељу да Стари Краљ дође у Крагујевац.</p> <p>— Па добро, куда ћемо? — пита он ађу 
ема кући и породици?</p> <p>Пошла сам у Крагујевац, Врховној Команди.{S} Тамо знају заслуге њег 
вна Команда.</p> <p>— Добро, ићи ћемо у Крагујевац!</p> <p>У Крагујевцу, чим се најпре видео са 
и код Опсерваторије, пред нама је доле, крагујевачким друмом, загустио свет.{S} Гмиже пешак као 
зрена.</p> <p>Кад се једном откинула од Крагујевца, Врховна Команда није се скрасила нигде дуже 
чанство Престолонаследник телефонира из Крагујевца да би желео тамо да дођете, тамо је Врховна  
у празне речи које им још од Крушевца и Крагујевца звоне у ушима.</p> <p>Брига која је светину  
 се и телефонски разговори измеђ Ниша и Крагујевца и најзад Престолонаследник, да би га сломио  
ж железнице.{S} Била сам у Крушевцу и у Крагујевцу, ишла сам у Јагодину и у Ниш.{S} Обијала сам 
тражи хитну везу са Врховном Командом у Крагујевцу, молећи да се саопшти Престолонаследнику <pb 
 Добро, ићи ћемо у Крагујевац!</p> <p>У Крагујевцу, чим се најпре видео са сином наследником, п 
и крађу.{S} Он завлачи руку у зобницу и краде од коња његову храну и алапљиво ждере зоб.</p> <p 
 лево и десно да га ко не спази и, врши крађу.{S} Он завлачи руку у зобницу и краде од коња њег 
их гомила бегунаца, крај оголелих дрва, крај мртвих џбунова.{S} Лакше, лакше, не напуштајмо <pb 
тио кафану.</p> <p>Тамо, иза начелства, крај плота, лежао је на земљи, одупирући клонулу главу  
иштима и по улицама.{S} Више начелства, крај Бајазитове џамије, зауставила се кола извесне кома 
Код појединих ватара већ крчка мањерка, крај других се пече сланиница натакнута на врх ножића и 
е дотле спавао, посматрао пред вратима, крај којих сам и ја стао, пролазак дивизије.</p> <p>— П 
уден ветар дунуо.{S} Што је било места, крај тараба сеоских, заузели већ они који су раније сти 
ролазимо крај поспалих гомила бегунаца, крај оголелих дрва, крај мртвих џбунова.{S} Лакше, лакш 
и, водили су се и код осталих гомилица, крај којих је прошао војник, кога воде на стрељање.{S}  
вљујемо, до на Косову?</p> <p>Ево овде, крај Липљана, коме смо се ми сад упутили, била је она з 
том разговору стигосмо до једне капије, крај које сам ја мало пре пролазио и узалуд покушавао д 
а је српска војска на оне крваве обале, крај којих је пала једна српска круна и где се зачела и 
и погазио.</p> <p>У једном углу кафане, крај самога прозора, седео је у мрачној сенци, на једно 
S} Под колима прострто сено за спавање, крај кола под шаторским крилом сандук за писање, а неда 
 сва Фрушка Гора.{S} Кад смо били горе, крај куле а мене тек бабо за руку, па показујући другом 
е.{S} Спавао је као и остале избеглице, крај ватре, под кровом какве арнаутске сеоске уџерице,  
 звездама...</p> <p>У рано-зимско вече, крај разбуктале ватре у камину, ваљала су се дечица по  
ки, испрсавајући се и као да би гомили, крај које пролазе, хтели рећи: „Виш ти шта нам Бог даде 
лату пред шталом.{S} Спуштајући ствари, крај места где ће се малочас заложити ватра, сваки је г 
а тим обалама, којима ће журно теглити, крај патњама.{S} Али војници, регрути, рањеници, заробљ 
пет дана и пет ноћи леже њихови ћивоти, крај њих горе свеће и кандила а владике и архимандрити, 
 рачунаш на Румунију?</p> <p>За столом, крај којега сам ја стајао, не могући да добијем место,  
остао код позоришта и сишао сам полако, крај зидова, заклањајући се иза кућа, доле до велосипед 
 те ћемо прегршти земље палити кандило, крај ње ћемо славити и преслављати, из ње ћемо одвајати 
онска веза.</p> <p>И одиста, од јутрос, крај свих напора који су чињени, телефонска веза са Ниш 
ви, који ограђују двориште.{S} На зиду, крај капије, пише крупним штампаним словима: „Штаб прве 
е ћемо упалити свећу.{S} И тамо у селу, крај Мораве, где лежи гроб мога јединца, има родитеља к 
.{S} Видео сам га и оне ноћи у Липљану, крај ватре а срео га и на друму, иза Липљана, увек и не 
ничкој кућици крај Опленачке цркве; ту, крај гробова свога оца и свога деде, стари је Краљ пров 
тави он — спусти дете.{S} Спусти га ту, крај овога.{S} Видиш како су се дечица скупила па ће ле 
, Краљ је сео међу своје другове да ту, крај ватре, пробдије ноћ.</p> <pb n="612" /> <p>И вечер 
чу кроз гомилу кола воловских, коњских, крај кола свих врста, свих облика, кроз низ аутомобила, 
блату лепотом заносни принц Карл Хајнц, крај мене је лежао у блату нежни идеалиста Арман Дивал, 
 чека на капиџику да види <pb n="93" /> крај овога посла.{S} Када се натоварена кола испред ђен 
 су вукли четири мала и мршава вола.{S} Крај вочића су ишли трећепозивци са одељаним гранама, к 
љубави коју собом исказује отаџбина.{S} Крај те ћемо прегршти земље палити кандило, крај ње ћем 
огледа оних који су дошли са фронта.{S} Крај ових промичу жене, укаљане блатом до појаса, деца  
 најсретнијим излазом из ове невоље.{S} Крај једне од тих многобројних ватара, полегао војник у 
а, па често и по која ватрица плане.{S} Крај једне од тих ватара седе две жене и муку муче да с 
ели и прозебли заложити чиме топлим.{S} Крај плотова једни разапињу шаторе, други крај друма оп 
ано креће збег који је загушио друм.{S} Крај друма леже мртви коњи, који су попадали, <pb n="38 
к, било је некога који је то слутио.{S} Крај друма, на једноме камену, видео сам после оне стра 
напредују све више мртвих и рањених.{S} Крај друма, у јарцима, по шљивацима, по врзинама.{S} Мр 
 лежао је на земљи немац, заробљеник, а крај њега је стајао један грађанин очајна лица и вајкао 
ом се гаси и изгажене; <pb n="533" /> а крај ствари неодевени, како су у последњем тренутку изб 
 војник ужетом везаних руку на леђима а крај њега друг му са пушком и још неколико оружаних вој 
а су спавали уморни војници и бегунци а крај којих је ватру угасила киша која још једнако сипи. 
ле се, влажни се пешкири усукали; свега крај једне крстаче гори свећица, ваљда јутрос упаљена,  
на, несклоњена, малаксава полако и пада крај друмова.{S} Ослободили га јарма, одвели га ван дру 
о умире; или је то можда почасна стража крај ковчега онога који је већ умро?{S} Шта чува и кога 
потпуно не савлада.</p> <p>Сео сам и ја крај њих.{S} Осећао сам да ми је дуга, предуга ноћ, те  
ко негде, сасвим и заборавила да сам ја крај ње, те је моје питање пробудило.{S} Ја понових:</p 
крај друма и очајно гледали гомилу која крај њих пролази и иде даље.{S} И стока, ненахрањена, п 
 и једну празну мањерку, која је лежала крај ватре, рекох да захитим где год воде те да попрска 
 ногу из блата.</p> <p>Гомила се ваљала крај нас, као река набујала кишом, кола су шкрипала и с 
ја се ваљала друмом и која је промицала крај нас.{S} Обратисмо пажњу тек кад цео покрет загусти 
.{S} Замолих једну жену, која је седела крај мене, да и она види, да ми и она каже.{S} Она учин 
ве то тихо и шапућући.{S} Ја сам седела крај његове постеље, гледала га дуго, дуго, и размишљал 
!</p> <p>Наставили су пут а ја сам села крај друма да погледам дете али, шта сам му могла помоћ 
е изазвало нову дрхтавицу, она је пошла крај мене, извлачећи тешко стопале из блата.{S} Ћутала  
батерија, која је мало час трком прошла крај нас журећи ка фронту и пред којом се гомила што је 
друм!</p> <p>Они се чак јављају и онима крај којих пролазе, а који скидају капу Краљу а према с 
м да, приправно за бегство, са стварима крај себе, дрежди ту и чека потврду вести.{S} Те гомили 
 гризао усне.{S} Ја бих седао обично на крај његове постеље и причао му све ово, што сам и вама 
уго.{S} Поћи ћу да га тражим, ићи ћу на крај света, тражићу га и наћи ћу га.{S} А кад га нађем, 
сретнику, што сам га синоћ видео везана крај ватре, вечиту ноћ.{S} Глас је тај морао од некуд и 
ло и тресло се као шибљика.{S} Она жена крај мене нађе у својој <pb n="479" /> бошчи једно парч 
и, онако као што <pb n="100" /> родбина крај постеље онога што умире, од тренутка кад је већ из 
е, овде на улици! — добаци неко с врата крај којих је стајао ослоњен.</p> <p>То ме подсети да с 
ји увраћају с друма, они им праве места крај ватре или их упућују где могу дрва набавити те уже 
ници око ње, који су јој начинили места крај своје ватре, водили су живе разговоре, који су се  
звршен још пре неколико дана јер је крв крај лешева била тврдо усирена, лица су у мртваца већ б 
ад настане тако час тешкога умора, пред крај дана, престаје и сваки жагор, сваки разговор, свак 
а је последњи пут одлазио од куће, пред крај августа, љубећи ми руку и праштајући се рекао ми ј 
>И борбе су настале.{S} Настале су пред крај Септембра падом Београда и низом невоља које ево ј 
>Један пролазник, трећепозивац, застаде крај нас и погледа девојче са извесним родитељским сауч 
ло тамо догађати јер бели витез застаде крај прозора, наслони се и упре свој мртвачки поглед та 
 — теши их мајка.</p> <p>У томе пролазе крај њих кола са Мицом Зуавком и Мицом Сенегалком и ори 
како изгледају ови јадници, што пролазе крај нас, и ја још нисам чула ни речи протеста, ни глас 
 Виш како те гледају гладни што пролазе крај тебе.{S} Бог ти је дао залогај хлеба па склони се  
!</p> <p>— Не, оно је ниско, биће да је крај друма!</p> <p>— И ко зна да то нису бегунци, они п 
 гомила бедних и невољних, промицала је крај њега и ишла својим путем страдања.</p> <p>Да преки 
су носили муницију из Крушевца, ишла је крај његове каре и не знајући ко је.</p> <p>— Како, дец 
анцуској погинуло, а где смо ми, где је крај рату, колико ће их још тек погинути.{S} А распитај 
јкачу гледајући уморена старца, који је крај друма повијен стајао ослањајући се на једну батину 
у пред тобом, не видиш ни друга који је крај тебе.{S} Чујеш само око себе како нешто тутњи, буч 
 <pb n="334" /> <p>Млади сликар ишао је крај мене такође ћутећи.{S} Осетио је да ми је довољно  
и на то питање.</p> <p>— Па ево, ово је крај!</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово што видите!</p> <p>—  
ашу невештину да наложимо ватру, сео је крај нас, пошто га је на стражи крај пласта заменио син 
етке.</p> <p>Иначе, гомилице које стоје крај ових, и не <pb n="540" /> обраћају пажњу на дворск 
у; болела ме је судбина оне мртве мајке крај чијег се тела игра невинашце и оне, што јој бомба  
мо на вола који остављен лежи поребарке крај друма, борећи се с душом и тешко дишући кроз набре 
ојом и богате бедом, још увек пролетале крај очију као дуги, бескрајни кинематографски филм.</p 
 па да нам прође време, посматрамо доле крај потока како Арнаути деру цркнутога коња, а у поток 
ка и појава које су ова три дана минуле крај мене, лежећи несан под ћебетом, подлегао сам навал 
н ипак није све казао, остали су и даље крај њега и повукли се заједно ту у близини у једно дућ 
и на крају додаде:</p> <p>— Оставите ме крај гроба мога оца и деда, да умрем овде пред црквеним 
се обрадовати кад се пробуди и спази ме крај постеље своје?{S} Како ће примити све што му будем 
 ме један свештеник, који је стао узаме крај друма, очекујући да прође тужна поворка.</p> <p>—  
и да их више не оставља саме, да остане крај њих, да се више не одвајају.</p> <p>Тамо је он, та 
ење од Љум-Куле до Спаса, ноћашње бдење крај ватре и данашњи тежак и студени дан, одузели су му 
прозебли да су сну претпостављали бдење крај мангала.{S} Млади поднаредник такође није хтео лећ 
лаву да не кисну.{S} Букнуше очас ватре крај кола и измеђ кола, те се упали друм далеко за нама 
брета и коњског зноја са седала која се крај ватара испаравају.</p> <p>Код појединих ватара већ 
 на једну и другу страну чела, слила се крај ушију и направила мале усирене локве на поду, а из 
ишла тамо, тамо преко Копаоника, где се крај топле ватре прибрала дечица око колена мајчина а о 
 учини капетан и у једном скоку нађе се крај телефона те зграби слушалицу.</p> <p>— Ало!{S} Ало 
спех и неуспех на фронтовима, молећи се крај гробова Богу да заштити његов мученички народ, кој 
елефонски разговор.{S} Наслонила сам се крај врата и стрпељиво сам чекала.{S} Врата се или нису 
рај зида од ограде начелства, савило се крај ствари својих и брижно пита: шта је, и хоће из очи 
противне стране.</p> <p>Искупили смо се крај обале, па да нам прође време, посматрамо доле крај 
је је глад и мраз савладао и који су се крај друма повукли и предали лаганој смрти, која их већ 
ругова, који су били срећнији, проћи ће крај мене и отићи, отићи ће тамо у живот, у борбу...!</ 
тру на сред друма, на сред пута и ту ће крај ње пробдити ноћ али је велика гомила оних који не  
ућу сад већ оних шест пушака које значе крај живота онога несретника, чија ми се слика не може  
ју гроб.</p> <p>Тешке ме мисли обхрваше крај свежега гроба тог и скидох капу као да је у томе ч 
у кућу сем двојице тројице, који осташе крај Бојка.{S} Потрчасмо и устависмо се на вратима.{S}  
 вукући топ, те га испрегоше и оставише крај друма да чека смрт.{S} Овако исто и њега смо посма 
ему се стално говорило и на друмовима и крај ватара и на ћепенцима и под шаторима.</p> <p>Кад п 
 двојином је порасла жеђ за новостима и крај свих досадањих извора, свет је почео гомилама да с 
ар под стрејом, под колима или најзад и крај плота, ако има само неколико стопа сувоте.{S} Али  
 на себе задаћу оснивања такве државе и крај њега онај, који се у овако великим догађајима: кој 
сам сагледао жудно очекиване те обале и крај њих питомо месташце Уцињ.{S} Тамо ћемо, тамо потра 
 један жандарм, а на горњем свештеник и крај њега несретник бледа лица као воштаница и суманута 
ор.</p> <p>— Ето, ето, почели смо већ и крај плотова да умиремо!...</p> <p>Извесно се тај разго 
нас не би нико узнемиравао.{S} Минуо би крај нас какав прљави скопљански пајтон, носећи по ког  
ај плотова једни разапињу шаторе, други крај друма оправљају кола на којима се скрхао точак.{S} 
ђане.{S} Батерија прође и изби на други крај варошице, официр заустави на једној чистини поворк 
њена чела на обе руке, још једнако седи крај стола, наднет над карту на којој су обележени путе 
Арханђела па левом обалом Бистрице води крај онога столетнога платана на Марашу, где су се нека 
 сео је крај нас, пошто га је на стражи крај пласта заменио син, и наложио сам ватру па, грејућ 
ндаком и лобања јој располућена те лежи крај огњишта.{S} Одмах до ње, држећи се и сад још руком 
ло дана а с поља, са друма који пролази крај Патријаршије, чуо се већ жагор изгнанога народа ко 
тарост и невештину.{S} Пуковник пролази крај мртвих и рањених, немајући времена да се обзире на 
ти јер му се не одзива.{S} Свет пролази крај овога очајнога детета и нико се не обзире на његов 
</p> <p>У том се Бојко појави на капији крај вратница и сви гракнуше.</p> <p>Али Бојко не полаз 
она скоро прави један реви поворке који крај ње пролази и свака кола пропраћа својим примедбама 
ем, јер ко зна, на коју страну и у који крај света ће га бацити овај олуј.{S} По неколико хиљад 
ојковић, бела му брада до колена, стоји крај вагона, диже оне златне крстове и пита сваког редо 
војих и осуђен на смрт, непомично стоји крај друма, без јела и пића, тупо гледајући предасе и п 
г својих, али туку Чукарицу и савиначки крај.</p> <p>Младић би и даље продужио причу, коју је у 
S} Клонули од глади сваки час су седали крај друма и очајно гледали гомилу која крај њих пролаз 
мало сувоте.</p> <p>Па тако ту поседали крај друма, те један узео иверку и скида блато с обуће, 
 вароши — пребродили, многи су остајали крај друма где су нашли мало заклона, решени да ту крај 
а што су се после дневне борбе одмарали крај ватре и закрчили сва места: „Ајде, бре, диг’те се  
ју уморне погледе на нас који смо стали крај друма те их посматрамо.{S} Ко је од нас тада слути 
ли, па напустили своје друштво и остали крај пута; сретају се већ и самртници, које је глад и м 
дарданелске експедиције Турци су видели крај свога господарства <pb n="54" /> у Европи; Грци, п 
ају и играју с ноге на ногу, други сели крај друма у блато, трећи покушавају да сиђу с друма те 
сам у погледу гладних који су пролазили крај мене и видели залогај у мојој руци, срео мржњу.</p 
 као да се већ назире смрт.{S} У гомили крај којих ова кола пролазе израз саучешћа и протеста:< 
ла, није ми се ишло.{S} Нисам волела ни крај капије да прођем, избегавала сам.</p> <p>Нисам наш 
је, срео у планини, где спава на ледини крај једне сиромашне ватре, тешко ми се вајкао:</p> <p> 
 кући својој, мислиш оставили би те они крај деце да их гледаш и да их храниш.{S} Не би боме, н 
упају отуд, од Маџарева и улазе у горњи крај вароши, дохватају се затим вардареве обале и заузи 
ше и охрабре.{S} Све то спустило ствари крај зида од ограде начелства, савило се крај ствари св 
ти? — упита Краљевић тихо, као да збори крај самртникове постеље.</p> <p>— Да, сад, док превали 
а предмети и не промичу крај тебе ни ти крај њих.{S} Крећеш, идеш, пролазиш и увек ти изгледа д 
 даље?{S} Овде ћемо у Приштини сачекати крај.</p> <p>— Мислите нећемо морати Приштину напуштати 
цу узбуђења тек кад су почеле пролазити крај нас хиљаде и десетине хиљада оних којима је авет г 
тави.</p> <p>А гомила се ваља пролазећи крај свих ових невоља и не устављајући се и не осврћући 
 Климно сам благодарно главом пролазећи крај ње.</p> <p>Приштинска црква узноси се на једноме п 
помислимо да смо спасени, неће још доћи крај нашим патњама и нашим боловима.{S} Хранићемо широк 
у бајкама које сам слушао у зимске ноћи крај бабина колена, замишљао сам тако огњевита змаја, к 
кола која ће у току од пет минута проћи крај гомиле уз коју сам се ја прибио.</p> <p>Аутомобил, 
то, баре и пролоке; ваљало је још проћи крај многих кола, под којима су спавали уморни војници  
 се лаким поклоном јави свима, седајући крај ватре, ни речи не проговори, савладана умором од п 
буктао ватру и сам је посео, спремајући крај ње вечеру себи.{S} Примио нас је те смо се и огреј 
.{S} Ту, у скромној свештеничкој кућици крај Опленачке цркве; ту, крај гробова свога оца и свог 
то значи напуштање сваке наде, то значи крај.</p> <p>Отуда је одлазак страних посланика из Приз 
Косово, која ће нам обезбедити бар овај крај Србије, и — многи су веровали — која ће нам и Скоп 
p> <p>Настаде мукла тишина, слична оној крај самртника кад му се већ упали свећа, кад свако заз 
олела дрва и сасула модро лишће у јарак крај друма, кише умесиле у тесто дебели слој прашине, к 
зраније склонили или причучнули у јарак крај друма а неки и полегали.{S} Одвоји се једна десети 
а седнете! — и показа-један поваљен џак крај зида.</p> <p>Прескочих неколицину, помажући се све 
штала да излазим из куће.{S} Седела сам крај прозора, а прозор је гледао у авлију, и по цео дан 
памет да се помолим Богу и клекнула сам крај кревета а дигла главу тамо где виси кандило и икон 
 кола.{S} Док су ова стигла, стајао сам крај беднога Бековића, који је тешко јечао и тресао се  
би и неодређено лута.</p> <p>Застао сам крај ове ватре, дуго сам стајао.</p> <p>— А и да те нис 
S} На предњем седишту, као и на спољњем крај шофера, два три мања кожна кофера са месинганим и  
 с детета мокре хаљинице да их просушим крај ватре.{S} Свет се сабио у кућу као преплашене овце 
 се зауставио пред једном мучном сликом крај друма, где се беше окупила читава гомилица избегли 
ослоњене главе на руку, седео за столом крај самога војводе Мишића.{S} Војвода Степа осети и са 
 пођосмо за њим.{S} Прођосмо још једном крај наше куће и ту се бабо опрости од нас а његов тере 
а могао што прочитати.{S} Ту седе један крај другога они, који се никад у животу нису срели и н 
 уџерици.{S} Уступиће нам домаћин један крај своје одаје али нема ватре да се огрејемо.{S} Но к 
 и настависмо ћутећки да корачамо један крај другога.{S} Најзад да прекинем ћутање, које је мла 
 уз раме, ја и мој син, и пашћемо један крај другога, као они што су их опевале народне песме!“ 
им црним покровом и промицали смо један крај другога као сенке, не сагледавши једно другоме ни  
ак по корак.{S} Шћућурили се ми у један крај рова, ућутали се и мислимо у себи: дај Боже да Срб 
удити.{S} Људи данас тако промичу један крај другога, тако се у тренутку сретну и ако се дотле  
у сад сам ево напуштен, остављен, бачен крај друма.{S} Нико се неће више на мене осврнути, нико 
 од Паласиоса.{S} Лежао је бедно, лежао крај плота као напуштен пас и болно јечао.{S} Потсетио  
ди коња, сад на одморку пришао му, стао крај предњих точкова па брижно гледа бонога јединца.{S} 
шао из млина где је радио, он би прошао крај наше куће.{S} Ја сам то знала, и чекала сам га на  
ре, зар вам све то не казује, да је ово крај?</p> <p>— Дакле, чују се топови са Качаника? — упи 
лизини шуме.{S} Ако је и било које дрво крај друма или у пољу, оборила га је већ секира и само  
мо да сам се и попео, куд би ми сад био крај.{S} Али он вели, на Овчем ће се Пољу тући одлучна  
ова, сасвим нова лаж.{S} Где би нам био крај кад би све било истина што ту пише.{S} Не види се  
мо да сам се попео, куд би ми данас био крај — ал он ме окупио, те ова дивизија иде одовуд, те  
к који је самном и са учитељима пробдио крај мангала целу једну ноћ све док га умор није савлад 
ипитао би каквог дечка који је пролазио крај њега, спуштајући му руку на раме.</p> <p>— Могу! — 
м положају.</p> <p>Када је воз пролазио крај железничког машинског депоа, неко обрати ђенералу  
е полегало по влажној земљи или чучнуло крај ватара.{S} Изгледа читаво море људи, јер се оне кр 
слободне Србије, не журимо да сагледамо крај дела у које је један народ скрхао сто година нечув 
 није било помоћи; оставили смо га тамо крај друма да чека смрт која ће, ако не раније, ноћас к 
лачио и опремао, писну трубни знак тамо крај реке и просече ноћну тишину која је лежала над пал 
љање.</p> <p>— Ама, господине, ено тамо крај плота, иза начелства, умире један глумац.</p> <p>— 
 изгледало као да сувише брзо пролазимо крај поспалих гомила бегунаца, крај оголелих дрва, крај 
 крећу и усне дахћу.</p> <p>Застали смо крај те дирљиве слике а кад измаче батерија, те се отво 
и своме брату Црноме Дриму.{S} Сели смо крај његових обала и слушали смо је.</p> <p>Ми њему нећ 
, и по гробу нешто јестива.{S} Прођосмо крај неколико празних рака, у којима се набрала вода од 
то лежи пусто и глуво; леже мртва једно крај другога два доба историје.{S} Изгледа ти као ископ 
ом.{S} Леже мртвих девет анђелака једно крај другога, ни сандука, ни покрова, ни свећице.{S} Из 
мртвих анђелака лежало на даскама једно крај другога...</p> <p>Госпу у црнини облише сузе, загр 
на мртва дечица.{S} Деветоро леже једно крај другога које обувено, које босо, које склопљених а 
рапнел пробио главу па лежи мртва а оно крај ње, седи и игра.{S} Па рекох, грехота је.</p> <p>— 
едним благодарним погледом и седе мирно крај ватре да пробдије са нама ноћ.{S} Није проговорила 
тров са усана Маваркиних и пада поносно крај ње.</p> <p>И тај понос, несавитљиви понос, ево га  
и се да ће његово казивање бити сувишно крај бриге, коју нам је донео сусрет са коњаником.</p>  
д је требало лећи, уступали су ми место крај ватре и своје ћебе.{S} Кад би настајала борба, сам 
> <p>— Ово што видите!</p> <p>— Ама зар крај? — запита он зачуђено и окрете се лево и десно те  
м шеширом на глави, пролазећи у тај пар крај мене.</p> <p>— Па, ваљда! — рекох.</p> <p>— Их! —  
 томе да обезбеди себи што већи простор крај ватре.{S} И одмах је присвојио тај простор, разаст 
е и они са калдрме.{S} Оно што си ноћас крај ватре видео као гужву од које су волови стукнули,  
, да сам напуштен, посрнућу, пашћу опет крај онога великога друма којим ће будућност кретати и  
ају у пролоке, а две три снахе које иду крај кола сваки час подмећу рамена и младом снагом свој 
о воде вочиће, исправили се чисто и иду крај каре некако друкче, војнички, испрсавајући се и ка 
акојако, па опет сам нашао да деца буду крај мене.{S} Хоћу да их поведем.{S} Ако патимо нек’ за 
се упутиле арнаутским махалама да прођу крај куће, у којој је смештена прва армија, не би ли пр 
крио да не чујем ни њихов ход кад прођу крај наше касарне.</p> <p>— Па онда, прође мало времена 
оља, наше винограде и њиве, што се нижу крај зелених обала ових великих река.{S} Смрт је потегл 
е тихо, нечујно, кроз отшкринуту капију крај дремљива стражара.{S} Упути се улицом ка Марашу а  
је начелства.{S} На тим колима, на боку крај кочијаша, седи жандарм са пушком а са стране јаше  
ра нашег, који је и сам гинуо и деца му крај њега гинула; не оптужујем чиновника, не оптужујем  
! — учини војник, слеже раменима, чучну крај свога шињела и настави посао.</p> <p>Дотле, овамо  
и их прогањати?{S} Волем овако, нека су крај мене!</p> <p>— Шта ћу! — правда ми се други — мајк 
ће било ићи а странама још горе, јер су крај кућа, под стрејама, спавале избеглице а нарочито р 
ше седницу.</p> <p>Прође ми у томе часу крај очију слика оне двојице коњаника које смо синоћ ср 
ебе док једне вечери не издану жена, ту крај деце своје.{S} Три дана држали смо је <pb n="258"  
где су нашли мало заклона, решени да ту крај ватре проведу ноћ.{S} На то их је определило што с 
и је дуга, предуга ноћ, те да је бар ту крај мангала, са овим добрим људима скратим.</p> <p>Мра 
ам га хтела будити, села сам на столицу крај постеље и чекала, стрпељиво чекала, гледајући га к 
е стране не би ли запазио какву ватрицу крај које би жена себи снагу а деци душу повратила.</p> 
ти изгледа као да предмети и не промичу крај тебе ни ти крај њих.{S} Крећеш, идеш, пролазиш и у 
рече и сав се стресе и стовари се одмах крај прве ватре. — Дајте, људи, само руке да огрејем, н 
рисмо а ми се спријатељисмо, те остадох крај његове постеље да му се нађем.{S} Био је и он отуд 
p> <p>— Није море — додаје трећепозивац крај њега — не жуљи га ципела него пригладнео па отвори 
се увређен наредник и спусти ствари баш крај те ватре са које је пала увреда. — Ви грађани мисл 
ре хладноћа, те док једну страну грејеш крај ватре друга ти зебе.{S} То је опет нова брига и но 
рао један зуавски пук, прође кроз варош крај нас и оде на Зејтинлик.{S} Кажу, ови су дошли са Д 
id="SRP19201_C9"> <head>IX</head> <head>Крај мангала</head> <p>Ноћ је морала великим делом пром 
ед блата по друму и по странама.</p> <p>Крај ватара је владала мртва тишина, клонуло и са самоо 
з уста, јер мраз све јаче стеже.</p> <p>Крај једне ватре, међу војницима, под непоузданом светл 
ко јечао и тресао се у грозници.</p> <p>Крај мене је лежао у блату лепотом заносни принц Карл Х 
 на крстовима и дубоко тамо, са другога краја, што се чу удар гвожђа у шљунак и виде како се из 
аје заморно и очајно дреждање коме нема краја.</p> <p>А снег и киша засипају и ветар бесно дува 
м.</p> <p>Друм се пред нама протеже без краја и кроз прозрачну таму догледају се у дубини масе  
стране ћуприје и мислиш никад неће бити краја нити ћеш прећи тамо и ако те само неколико метара 
видите!</p> <p>— Па добро, хоће ли бити краја овоме? — пита он даље са неким уверењем, да му ја 
Почела сам оченаш али га нисам знала до краја на памет, па сам онда говорила онако разне речи.{ 
чи и не даје му да изговори реченицу до краја.</p> <p>— Најзад, не морамо ни напуштати Београд. 
 противуречни али који су нам, на крају крајева, ипак предочили горку истину — да смо издани.</ 
ежано снабдевање из северних, богатијих крајева.{S} Арнаутски елеменат, на који су Аустријанци  
д већ крену бежанија и из свију осталих крајева вароши и поче свет да се тиска и гуши.</p> <p>Б 
ма културе и просвете раскошно окићених крајева; сишла је међу нас, вођена великим осећањем мил 
која је избегла из <pb n="80" /> горњих крајева Србије и овде нашла заштиту; Коло Сестара радил 
м и пуне возове хране, која стиже у ове крајеве, где је авет глади и оскудица већ почела да пом 
е сиромашније; из питомијих у све дивље крајеве.{S} Што смо даље одмицали од непријатеља све см 
о друго, вратили смо се брзо у освојене крајеве.</p> <p>— Како коме! — одговара му сусед — ко ј 
руги пут водио је у туђину, у непознате крајеве, у неизвеност.{S} Отуда толика забринутост код  
кли плен који су очекивали а зашли су у крајеве где је врло отежано снабдевање из северних, бог 
 без икакве вере.</p> <pb n="587" /> <p>Крајеви у које наилазимо све сиромашнији, све тужнији.{ 
о и већина беговских кућа и кула у овим крајевима.{S} У зграду се улази на велику дрвену капију 
рума, у некој зађевици, убише јој Турци Крајињани мужа и она оста сама са дететом на руци.{S} П 
стоке и народа али да се ипак може наћи крајичак под кровом који је истурен далеко у поље, те с 
ама ископао прегршт земље те везао је у крајичак једне мараме и метнуо у недра.{S} То је та зем 
 доба наше историје које се ту, на томе крајичку Србије, који се сад простире под његовим погле 
единца.</p> <p>Понећемо те у недрима, у крајичку марамице о прегршти земље српске!{S} Понећемо  
— упаде плаховито у реч војвода Мишић — Крајња корист је очигледна: ваља се дочепати главне ком 
 крајњу корист такве офанзиве?</p> <p>— Крајња корист? — упаде плаховито у реч војвода Мишић —  
S} Изгледа читаво море људи, јер се оне крајње ватре губе далеко тамо под планинама.{S} Не види 
 Добро, примам те разлоге као оправдање крајње користи — настави војвода Степа после извесне па 
стави ти мене! — отреса га се онај, јер крајње је време да дочепа место у возу.</p> <p>Испустив 
} Он <pb n="712" /> изнесе план коме би крајњи циљ био ослобођење саобраћаја са Солуном, што би 
овали су још увек да за њих није настао крајњи моменат, да се пожар може још и угушити, ако пом 
је.</p> <p>Живота још има само на двема крајњим тачкама вароши, југозападно под Водном и северо 
одступао и није хтео да се повлачи до у крајњој нужди, кад су га просто натерали.{S} И долазак  
едбе и њенога значења, ја ипак не видим крајњу корист такве офанзиве?</p> <p>— Крајња корист? — 
ев у Приштину протумачила је гомила као крајњу нужду, као последњи <pb n="272" /> час; те место 
лики и противуречни али који су нам, на крају крајева, ипак предочили горку истину — да смо изд 
е све даље, до најудаљенијих уџерица на крају вароши.{S} О томе се најпре шаптало и дошаптавало 
води, то се она све више разређује и на крају тамо, где се друм у њој губи, догледа се у сред р 
е разлоге, али он остаде при своме и на крају додаде:</p> <p>— Оставите ме крај гроба мога оца  
м његова батерија већ измиче.{S} Али на крају су тамо, ван вароши, још и касарне, које су претв 
познату стазу, познато дрво.{S} Тамо на крају стазе те, иза оне шумице, близу оног дрвета, њего 
ћепенка.</p> <p>Али како који дан ближе крају септембра, поче се ипак вестима из Бугарске покла 
чаршије.</p> <p>А док је овде, на овоме крају Приштине завладала паника и пометња, на другоме с 
 судара, који се најпре само на једноме крају огромне лађе осетио, на другоме њеноме крају разв 
ов је већ висио у ваздуху.{S} У једноме крају врисак оних који су у пламену изгубили свога, у д 
 огромне лађе осетио, на другоме њеноме крају развијао пун живот и, док је кљун лађе већ тонуо, 
а покисла шарена поњавица.{S} На задњем крају кола, ослоњена леђима на стубац, опуштене једне н 
мо ни о чем другом но о својима, о свом крају, о оном што нам је пред очима...</p> <p>А у Бојка 
а ватра у заветрини, иза ханскога зида, Краљ је сео међу своје другове да ту, крај ватре, пробд 
звукла и, кад се осети само са својима, Краљ им се окрете:</p> <p>— Оставите ме, хоћу да сам са 
ну?</p> <p>Савладан већ тешким мислима, Краљ се једнога тренутка стресе целим телом, осећајући  
з казана.</p> <p>Шестога дана путовања, Краљ је сишао у Дримову долину, где пут опет слази на Д 
игао у Спас.</p> <p>Два клонула старца, Краљ без краљевине и војвода без војске, дуго су, дуго  
нули и за оне који остају.{S} Из цркве, Краљ је пошао пешке на пут, здравећи успут и праштајући 
pb n="619" /> повући под кров да легне, Краљ је пришао једној ватри, око које су поседали војни 
ад смо ми из Призрена кренули на север, Краљ, Влада и Врховна Команда кренули су на југ.{S} Да  
мајке ће плакати на туђим гробовима.{S} Краљ ће краљевати без круне.{S} Ноћ ће дуго трајати, вр 
и већ пребачени на десну обалу Раље.{S} Краљ је знао да се на томе фронту борило четрдесет и че 
где су водили тихе и дуге разговоре.{S} Краљ је неколико сати пробавио сам у соби, нити је за т 
и, сине, пођи, склони се од несреће.{S} Краљ те зове па он ће ми те и неговати, он и сачувати м 
иде домаћица позивајући децу к себи.{S} Краљ их није више задржавао, деца су се с мајком тихо и 
ила ту, могли смо је и мртву грлити.{S} Краљ је био ту, војска је била ту, народ је био ту.{S}  
дило, петога дана по подне у Скадар.{S} Краљ је дуже путовао, читавих осам дана до Љеша и још т 
 прве ширине, да не би закрчили пут.{S} Краљ седа на камен и навлаче му преко чизама дебеле сељ 
а и сама 15. септембра мобилизацију.{S} Краљ Константин притворно потписује тај декрет, уверен  
о ће ујутру да рани, предаје се сну.{S} Краљ спи, влада спи, Врховна Команда спи, војска и наро 
тим се заподену разговор и о Скадру.{S} Краљ је причао војницима да је у младим годинама одлази 
ним гласом.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Краљ Вукашин Мрњавчевић!</p> <p>— Шта је одзив?</p> <p> 
 разбијају се врата на магацинима.{S} А краљ, који тога тренутка напушта Крушевац и креће на Ко 
ила Косово док је Влада још на Рашкој а Краљ у Прокупљу.{S} То никако не верујем.</p> <pb n="26 
.</p> <p>— Зашто заробљен? — прекиде га Краљ.</p> <p>— Зато што непријатељ нагло напредује мора 
ава... — заусти ађутант да каже, али га Краљ пресече:</p> <p>— Не можемо победити, али се можем 
осподару?</p> <p>— Неће ваљда — теши га Краљ — Неће.{S} Да нисмо далеко и од Француза и од Руса 
 мучно и тешко прешли смо већ — теши га Краљ — ово сад до Скадра лакши је пут, можемо и ми стар 
, господине мој, својим очима како бега Краљ, бега Врховна Команда, бега Влада, бега Народна Ск 
иже Краља.{S} Сретно детињство мисли да Краљ никад не плаче, да је Краљ увек срећан.{S} Разочар 
 распртили по седишту на коме је некада Краљ седео.</p> <p>У дубини, изнад уличице којом се тег 
p> <p>— Сам камен и пустиња! — наставља Краљ — А како је код нас све питомо и лепо...</p> <p>—  
а умре домаћин а кућа остане — наставља Краљ — Није ни то добро, али опет кућа је ту, имање је  
онт је окренут леђима Косову — наставља Краљ — међутим Немци слазе озго, Ибром и Лабом и залазе 
а изгубио!</p> <p>— Онда, је л’? — пита Краљ.</p> <p>— Јес’, онда! — додаде чичица — па ево сад 
л теби тврдо кад седнеш на каре? — пита Краљ.</p> <p>— Ја, друго, ја, ја...</p> <p>— Што друго, 
и он да би било опортуно, у моменту кад Краљ и Врховна Команда напуштају земљу, уверени да се в 
е још више узневери и помете.{S} Од куд Краљ сад и шта ће овде у Приштину?{S} Зашто није са Врх 
сторији још једна таква слика! — додаде Краљ показујући на сликара који је свој посао завршио.< 
ант.</p> <p>— Ја остајем овде! — додаде Краљ још одлучније.</p> <p>Сви се преплашено погледаше, 
тво мисли да Краљ никад не плаче, да је Краљ увек срећан.{S} Разочарана дечица запиташе га:</p> 
ом успламтелих очију.{S} Он појми да је Краљ понова у тешкој моралној кризи и, како још није би 
ођени приштевци пре три године, када је Краљ ослободилац први пут слазио у Приштину, раздрагана 
а пратила су их још и три коња, које је Краљ по где кад узјахао, али је радије ишао пешке, ма д 
авао.{S} Да ли је то био одмор, који је Краљ хтео себи или се одао новим размишљањима после бон 
робова свога оца и свога деде, стари је Краљ проводио брижне дане, пратећи будном пажњом ток, с 
итања о наступању 1913 године, стари је Краљ био суморан и цела та година било је доба тешких с 
вора и нову акцију на Једрену, стари је Краљ суморно завртео главом.{S} Није се ни тренутка про 
опасти српске под Карађорђем и стари је Краљ, пун неке необјашњиве слутње, зазирао од те године 
трофе.{S} То је та Грачаница у којој је Краљ Петар Карађорђевић, када је изабрао царство небеск 
њега спрата те куће, из собе у којој је Краљ одсео, догледа се преко кровова ниских турских кућ 
ћу овде да останем, нећу — узвикивао је Краљ — овде су сви преплашени.{S} Водите ме војсци, там 
} Да ли то нешто нарочито значи, што је Краљ у овако једном критичном моменту, стигао у Приштин 
је то кренуло нарочито тим путем што је Краљ туда кренуо, рачунајући на већу заштиту и тек се о 
 командир је, разуме се, очекивао да ће Краљ наредити да каре пођу даље, чиме би он био оправда 
 три пут и положи на даску, на којој ће Краљ сести.</p> <p>Ађутант на својим снажним плећима са 
 стола Краљевог.</p> <p>— Видите — рече Краљ показујући врхом писаљке на карти — Наш се фронт с 
сак као да стење земља и угиба се.{S} И Краљ и Скупштина и војска и народ и влада и Врховна Ком 
ц.{S} Друм је тај загушио избеглицама и Краљ је, пролазећи кроз њихове редове, саучествовао у б 
војницима.</p> <p>Деца ућуташе, ућута и Краљ.{S} Настаде тишина коју најзад прекиде домаћица по 
и, сви смо затворени и војска и народ и Краљ и влада и цела држава.{S} Ето то може отклонити Мо 
— Држе седницу.{S} Био је после подне и Краљ у том вагону, имали су дуго посла са њим, једва су 
/p> <p>Крећемо у планине, крећемо сви и Краљ и Влада и војводе и ђенерали и војска и народ.{S}  
анда ноћас у Грачаницу, прође Косовом и Краљ и Влада и Врховна Команда, сви одоше... кажу и Фер 
лико њих.</p> <p>— И сад још! — настави Краљ боно машући главом — Ето, зар не видите моју судби 
 Тражио сам, ал’ нису ми дали! — понови Краљ.</p> <p>— Мораш се ти чувати, Господару, требаш ти 
Берана на Андријевицу.{S} Будући српски Краљ бележио је путеве којима су српски Краљ, српска во 
 после пет стотина година, један српски краљ са истога места полази на Косово, али за њим тужне 
Краљ бележио је путеве којима су српски Краљ, српска војска и српски народ пошли напуштајући св 
 донео нам непријатну вест, да је грчки Краљ Константин отерао са власти Венизелоса и састав ка 
 и почеше размењивати погледе.{S} Да ли Краљ још не увиђа или неће да увиди озбиљност ситуације 
у даље, чиме би он био оправдан.{S} Али Краљ не употреби своју Краљевску власт, јер стари војни 
 ханског.</p> <p>— Зло, несрећа! — вели Краљ, седајући међ своје нове другове.</p> <p>— Велико  
ше је, наши су га краљеви зидали — вели Краљ — три брата, Вукашин, Угљеша и Гојко, и много су м 
господару.</p> <p>— Знам, знам! — учини Краљ и уздану — Нису ми дали а тражио сам и ја да остан 
да напусти Тополу, изјави жељу да Стари Краљ дође у Крагујевац.</p> <p>— Па добро, куда ћемо? — 
зидали.</p> <p>— Било је — додаде стари Краљ — било је а има их и сад.</p> <p>— Сад? — учинише  
нијих фронтова допрло било, да је Стари Краљ упоран био, да није одступао и није хтео да се пов 
 околност што су у Призрену још и стари Краљ и Престолонаследник.{S} Они су војници, они ће с в 
201_C13"> <head>XIII</head> <head>Стари краљ</head> <p>— Стигао Краљ, стигао Краљ! — прође од у 
 и урла кршећи се о стене.</p> <p>Стари Краљ је прво вече заноћио на Љум-Кули а сутра дан крену 
чињу личити на костурнице.</p> <p>Стари Краљ са тешким болом, скидајући капу, пролази поред ови 
авља и чији је он носилац.</p> <p>Стари Краљ је одмахивао главом на све те разлоге и очајно узв 
— Онда, идите што пре, децо! — одговори Краљ и диже главу.</p> <pb n="277" /> <p>Сви се збунише 
.</p> <p>— Имаћете, имаћете! — прихвати Краљ — Имаћете младога Краља који ће да вас воле и кога 
, народ је био ту.{S} То није више онај Краљ и није више она војска и онај народ, али су ту, ип 
прихватити пушку; то није био више онај Краљ од прошле године, чија је појава у војсци на белом 
ин догађа.</p> <p>То није био више онај Краљ, који је још пре годину дана, када је требало пове 
ила је она знаменита борба 1012 у којој краљ српски Војислав, сишав са Рашке побеђује Византинц 
и пред историјом ако дозволимо да један Краљ буде заробљен.</p> <p>— Зашто заробљен? — прекиде  
и да се под њиховим кровом налази један Краљ, пореметила су свечану тишину и ударила у грчевит  
начио напуштање Краљевине, јер заробљен краљ, не значи само пропаст Краљевине већ и капитулациј 
ри краљ</head> <p>— Стигао Краљ, стигао Краљ! — прође од уста до уста шапат, од једне гомилице  
о уста:</p> <p>— Стигао Краљ!{S} Стигао Краљ!</p> <p>Свет се још више узневери и помете.{S} Од  
ad> <head>Стари краљ</head> <p>— Стигао Краљ, стигао Краљ! — прође од уста до уста шапат, од је 
апатом од уста до уста:</p> <p>— Стигао Краљ!{S} Стигао Краљ!</p> <p>Свет се још више узневери  
 лица узвикивали један другоме: „Стигао Краљ!“ Тада су на цркви приштинској звучно звонила звон 
а мога јаднога народа! — шаптао би боно Краљ и одвајао <pb n="287" /> би се од прозора не могућ 
радимо ми?</p> <p>Нико не одговори, јер Краљ то питање беше готово сам себи поставио.</p> <p>—  
и!</p> <p>— Слаб ти тај левак — вели му Краљ.</p> <p>— Шта ћеш, Господару, пати и он као што св 
> <p>— Како, децо, можете ли? — пита их Краљ с кола.</p> <p>— Можемо, чича, можемо! — одговарај 
ила за ноћ, поруши до темеља...!</p> <p>Краљ прекиде и дубоко се замисли.{S} Сви ућуташе поведе 
последња и непоколебљива одлука!</p> <p>Краљ је то рекао тоном, на који није желео поговора...{ 
како је за мало та вера трајала!</p> <p>Краљ је био разговоран.{S} Указујући на модре планинске 
мљу и леш једнога старога Краља!</p> <p>Краљ то није рекао као фразу, он је ове речи исказао то 
 <p>— Топола није више безбедна!</p> <p>Краљ као да пречу или не хтеде чути ове речи, наже се п 
тра да се причестим у Грачаници!</p> <p>Краљ је одлучио, он је изабрао Царство Небеско!</p> </d 
 апаратом и упери овај на Краља.</p> <p>Краљ се боно насмеши и призва ближе себи ађутанта:</p>  
те.{S} Окупише се сви око Краља.</p> <p>Краљ прошета један пут два пут, поклецујући коленима и  
е под стрејама призренских кућа.</p> <p>Краљ је са тешким сузама у очима, окретао се лево и дес 
пријатеља и нас била би Ситница.</p> <p>Краљ погледа по свима и у том тренутку засјактише му оч 
е се клизају људи, клизају коњи.</p> <p>Краљ не може, њему и иначе клецају колена.{S} Клиза и п 
жи до доласка савезничке помоћи.</p> <p>Краљ понова погледа свога ађутанта, али тај поглед ни м 
 беше повратила у сломљено тело.</p> <p>Краљ настави:</p> <p>— Хоћу ту, на Ситници, да погинем. 
ватре око којих ће пробдити ноћ.</p> <p>Краљ ће стићи доцније и неће наћи места за себе.{S} Кад 
 од зиме те се сваки час мењају.</p> <p>Краљ већ малаксао.{S} Јучерање напорно пешачење од Љум- 
 заробљење значило капитулацију.</p> <p>Краљ обрати пажњу на ове речи те то даде ађутанту још в 
 приправна да напусти ову варош.</p> <p>Краљ је сам затражио да га поведу у Ниш, како би се наш 
еши судбина Србије...{S} Зар не?</p> <p>Краљ поћута мало и додаде затим јасним и свечаним гласо 
> <pb n="297" /> <p>Занета тим мислима, Краља понова одведе поглед ка прозору, са којега се дог 
.</p> <pb n="283" /> <p>— Јесте, јесте, Краља! — одговорио им је крунисани старац, као да би хт 
ај велики барјак наш, па слике на зиду, Краља Петра и војводу Глигора и Косовску вечеру и чуо с 
а су сви могли чути: „Дедер, пријатељу, Краља Петра марш!“ Свирачи засвираше а мени поче срце д 
аче да осваја, а зима јаче да стеже.{S} Краља опоменуше да му ваља лећи.</p> </div> <pb n="622" 
кајте да повезете свога Краља.</p> <p>— Краља?! — учинише они престрављено и дохватише невојнич 
ставите мало, чекајте да повезете свога Краља.</p> <p>— Краља?! — учинише они престрављено и до 
 гледајте!{S} Последњи пут видите свога Краља!</p> <p>Сузе у очима старчевим помутиле су дечју  
и дрва и спремали ватру за себе и свога Краља, дотле се он сетио да обиђе болеснога војводу Пут 
друм.{S} Стари војници би познали свога Краља и склањали би се с друма, а маса младих регрута,  
ћете! — прихвати Краљ — Имаћете младога Краља који ће да вас воле и кога ћете и ви волети.</p>  
а клупчета догађаја и стаје пред седога Краља, злокобно се кезећи и шапћући пискавим гласом:</p 
жити кога, боље онда свога србијанскога Краља да служим.{S} Али дође јуна месеца изненадна моби 
и поздрављајући долазак првога српскога Краља у Милутинову престоницу, после пет стотина и толи 
ромашак.{S} Та су кола одвезла српскога Краља у Немањину Белу Цркву, данашњу Куршумлију.</p> <p 
 смо ступили у борбу са пушком српскога Краља у руци, изгледало ми је то као празник неки а не  
атор Кантакузен бавио на двору српскога краља, Милутинова унука, молећи за помоћ српску.{S} У д 
p> <p>— Пролази!</p> <p>И сен маричкога краља, која је негда са оне далеке и крваве реке потегл 
врате у гробове.</p> <p>И сен маричкога Краља Вукашина Мрњавчевића, одвоји се од прозора кроз к 
е гађао Србију, као да сам гађао самога Краља Петра.{S} Зар ја да убијем брата Србина; зар ја д 
/p> <p>— Нико не може да натера једнога Краља да напусти своју Краљевину! — узвикивао је старац 
 му дамо отпора.{S} А заробљење једнога Краља учинило би да у војсци, која треба да задржи непр 
је хтео ни шумом да узнемири сломљенога Краља; нико од оних, који су појмили величину болова ко 
ме часу раздиру душу једнога несретнога Краља.{S} Али дечица домаћинова, која то још нису умела 
атече пусту земљу и леш једнога старога Краља!</p> <p>Краљ то није рекао као фразу, он је ове р 
ава.{S} Гледао сам својим очима старога Краља на крушевачкој станици како му лију сузе из очију 
олитава, једнога дана, тргла је старога Краља потмула грмљавина, која је <pb n="276" /> долазил 
о суморних брига почеше да море старога Краља.{S} Он се није бојао самога рата са Бугарима, вер 
ове, рекли би србијанска кућа; ту слика Краља Петра увијена у тробојку, па ту Косовска Вечера,  
а фотографским апаратом и упери овај на Краља.</p> <p>Краљ се боно насмеши и призва ближе себи  
омутиле су дечју радост да виде изближе Краља.{S} Сретно детињство мисли да Краљ никад не плаче 
стави ту, у Блацу, те да каре које возе Краља не могу даље ићи.{S} Саопштавајући то, командир ј 
изварах.{S} Зар српске војнике, војнике Краља Петра први пут да видим па тако, као робове?{S} Н 
ио се вашар богатији но што су за време Краља Милутина били приштински сајмови, на које су се с 
арочито после напуштања земље од стране Краља, Владе и Врховне Команде; па онда, морамо знати с 
нт на својим снажним плећима сам изнесе Краља на кару и водци кренуше вочиће, те кара с Краљем  
</p> <p>Ађутант потече вратима и затече Краља на ногама, узбуђена и грозницом успламтелих очију 
— Господару!{S} Нити ми можемо поћи без Краља, нити примити на себе одговорност пред народом и  
и утисак.{S} Видела је светина та већ и Краља на таљигама, и Врховну Команду у планини, и коман 
ола и аутомобили, који су довде довезли Краља, Врховну Команду и Владу, овде су немилостиво уни 
 све док три краља не изгубе круне, три краља државе и три краља животе.{S} Тада тек јавиће се  
не изгубе круне, три краља државе и три краља животе.{S} Тада тек јавиће се сунце из мора и сва 
и, врло дуго и неће сванути све док три краља не изгубе круне, три краља државе и три краља жив 
раћо моја, изгубити отаџбину а сачувати краља.</p> <p>— Па оно јесте... одговара као убеђено тр 
 n="289" /> <p>— А ми онда нећемо имати Краља? — наставише деца слатким језиком наивности да за 
ам ја, биће други.{S} Није зло изгубити краља кад имаш отаџбину, али је зло, браћо моја, изгуби 
 најживљем разговору да се крећу улицом Краља Петра где су све више и више расле <pb n="73" />  
десно, хоће ли наћи кога, ко би повезао Краља.{S} И наиђоше једне бедне таљиге код којих се ниј 
 и није хтео узнемиравати га.</p> <p>До Краља нису допирали да га узнемире они крици, надвикива 
 остале из свите.{S} Окупише се сви око Краља.</p> <p>Краљ прошета један пут два пут, поклецују 
 су они, који се тога часа налажаху око Краља и без споразумевања међу собом, осетили дужност д 
грчевит плач:</p> <p>— Хоћемо да видимо Краља!</p> <p>До старца су допрле те речи дечје и он се 
и, да ми <pb n="284" /> чувамо и носимо Краља!“ Они инстиктивно осећају да им је судбина додели 
еш, виш оног тамо — па ми показао слику Краља Петра — његов ћеш ти војник бити!“ Он је ишао и у 
е ишао и у Београд, ишао је о крунисању Краља Петра, па онда о Видовдану и причао нам је много  
кад су га просто натерали.{S} И долазак Краљев у Приштину протумачила је гомила као крајњу нужд 
 Господару!</p> <p>— Чему време? — сену Краљев поглед под седим обрвама, као кад засјакти жерав 
ом од куће, мирне душе да их даље чека „краљев хлеб“ и државна брига.</p> <p>— Брине ли ко о ов 
гли поћи упоредо.</p> <p>Ове три групе, Краљева, Врховне Команде и Владина ишла је свака за се, 
општи Престолонаследнику <pb n="279" /> Краљева намера.{S} Изменише се и телефонски разговори и 
ек се овде у планини уверило да је цела Краљева заштита три официра и шест војника.</p> <p>Што  
лашавати и отуда од Младеновца, околина Краљева, која је дотле тешећи га покушавала увек ублажа 
 као израз једнога тренутка расположења Краљева, али су се дивили старчевој јачини и свежини ду 
им друмом? — скочи капетан.</p> <p>— Из Краљева.</p> <p>Капетан се умири али ипак пође напоље ј 
 — одговара дечко и не слутећи да је то Краљева рука на његовом рамену.</p> <p>— А хоћеш ли упа 
 плакати на туђим гробовима.{S} Краљ ће краљевати без круне.{S} Ноћ ће дуго трајати, врло дуго  
а официра <pb n="607" /> и шест војника краљеве гарде.{S} То му је била сва пратња а пратила су 
пут прилазио на прстима вратима од собе Краљеве и наслањао уво да чује што; али је у соби била  
ути!</p> <p>Сви ућуташе под утиском ове Краљеве изјаве.{S} Сви су били уверени у немогућност ње 
 <p>Они себе чак сматрају као сапутнике Краљеве па се и брину о њему, те ће где кад успут нежно 
а.{S} И ађутант и сви остали из околине Краљеве покушаше још једном да га убеде, износећи свако 
Крушевац представљао брисала је из душе Краљеве и последње остатке вере.{S} Ту се сручила готов 
 руде, уз коју су се презали пастуви из краљеве коњушнице, утурена је једна очишћена грана, за  
пита пуковник коме је присуство погребу Краљеве Круне избрисало из душе и последњу искру вере.< 
ром и доведите их опет на наша поља.{S} Краљеви немају ту моћ, војсковође то нису кадре али ви  
та војник.</p> <p>— Наше је, наши су га краљеви зидали — вели Краљ — три брата, Вукашин, Угљеша 
 Кој све ратује?{S} Кажу многи цареви и краљеви?</p> <p>— Многи, сви!</p> <p>— И Москов?</p> <p 
лих вила па да за ноћ поруше све што би краљеви за дан назидали.</p> <p>— Било је — додаде стар 
 злочин, тежак и крвав злочин?</p> <p>У Краљевим се очима појавише сузе а у грлу задрхта реч:</ 
т, два и три од Призрена већ је граница Краљевине Србије; прећи је значило је отиснути се у туђ 
е пред нама је на неколико сати граница Краљевине Србије, граница наше отаџбине.{S} До Призрена 
 немилост судбину носиоца круне и углед Краљевине и, ађутант Тодоровић одважи се да ту задаћу п 
њак чак покушавао да на земљишту Српске Краљевине образује разбојничке банде, рекрутоване из му 
е — последња седница на земљишту Српске Краљевине — растурила, да би се приступило извршењу одл 
његов останак у ствари значио напуштање Краљевине, јер заробљен краљ, не значи само пропаст Кра 
Команде, која је већ далеко ван границе Краљевине Србије.{S} Коњаник је морао страховито журити 
ас.</p> <p>Два клонула старца, Краљ без краљевине и војвода без војске, дуго су, дуго разговара 
ер заробљен краљ, не значи само пропаст Краљевине већ и капитулацију оне идеје коју она у овој  
ни мост који паше Дрим и бележи границу Краљевине Србије.{S} Донде још газићемо по светоме тлу  
а натера једнога Краља да напусти своју Краљевину! — узвикивао је старац узбуђено.</p> <p>Он је 
ише.</p> <p>— Хоћете ли почети? — упита Краљевић тихо, као да збори крај самртникове постеље.</ 
енака, простирала пред њим.{S} Да ли је Краљевић у томе тренутку путовао погледом преко оних пл 
ред Цариградским бедемима.{S} И, док се Краљевић поводи за величином тих историјских подвига, к 
да?</p> <p>— Ипак има — шаптао је млади Краљевић узбуђено — има, има...!</p> <p>Сваки од ових с 
м, здравијим поколењима? — јаукну млади Краљевић и, осећајући један део одговорности на себи са 
евали поноћ и секретар се диже да обиђе Краљевића, разговор занеме за час.{S} Настаде једна дуг 
а околна места са Мораве и Ибра; Чачак, Краљево, Алексинац, Врање и Лесковац, те загустише друм 
и телефон зазврча.{S} Капетан је тражио Краљево да пита где се налази Штаб Прве Армије.{S} Теле 
} Стигоше гласови да је пао Чачак, пало Краљево и да Аустријанци слазе Ибром и Расином а Бугари 
истру Лази Пачу, отишао је са погреба у Краљево да се нађе са посланицима Енглеске, Француске,  
гледом.</p> <p>Сви се окупише око стола Краљевог.</p> <p>— Видите — рече Краљ показујући врхом  
и настаде да се одмах веже телефоном са Краљевом, не би ли ма с ким, ма с којом командом, добио 
пре воде о последњим вестима, о одласку Краљевом, Врховне Команде и Владином из Призрена и о бо 
вчевић!</p> <p>— Шта је одзив?</p> <p>— Краљевска Круна! — одговори поуздано сен.</p> <p>— Прол 
јањем су шапутале међ собом вест, да је Краљевска Влада напустила отаџбину.{S} И ако је свако з 
 је по вољи у Ниш, Величанство, тамо је Краљевска Влада.</p> <p>— Нећу тамо, водите ме војсци!< 
"578" /> Арханђела, нека ту нађе гроб и Краљевска Српска Круна.</p> <p>Гробари су тихо, без раз 
ло је ископати гроб где ће се сахранити Краљевска Круна коју не хтедоше понети у непознате алба 
је под манастирским сводовима царевала, краљевске се сени упутише олтару и клекнуше пред иконам 
, где се није знало шта очекује ни саме краљевске бегунце.{S} У Призрену већ лежи сахрањена јед 
молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Кандила су догоревајући почела да тр 
молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Молиле су се за оне што су остали на 
икад слутио да ћу присуствовати погребу Краљевске Круне! — а на његовим се трепавицама појавише 
где је одсео Престолонаследник, вршилац краљевске власти и врховни командант српске војске.</p> 
</p> <p>То је био Миодраг Бековић, члан Краљевског Позоришта из Београда.</p> <p>Познао ме је а 
але и скелети, огрнути хермелинима и, с краљевском круном на глави, дигли су се лагано и трудно 
оправдан.{S} Али Краљ не употреби своју Краљевску власт, јер стари војник не хтеде да се прекрш 
Колико се нада везивало тога дана за ту Краљевску Круну, после Косовске пропасти; и ко би тад с 
 Покушавала је да се устави у Крушевцу, Краљеву, на Рашкој, у Митровици, па кад је и ову морала 
и да задиру дубоко у рану која је жегла Краљеву душу.</p> <p>— Имаћете, имаћете! — прихвати Кра 
тану и глас да се негде на друму, идући Краљеву, налази још једна батерија дебанжова и један во 
налазе као избеглице недалеко одавде, у Краљеву и која, и не знајући да је он овде а слушајући  
слушајући тресак његових топова, који у Краљеву јасно одјекује, извесно сад дршћу и стрепе.</p> 
и умрљан блатом.{S} И данас при доласку Краљеву грувају топови али отуд са Качаника и Гилана, о 
вајући <pb n="240" /> ту на првом месту Краљеву Гарду.{S} Од тога доба она носи име Мица Бандис 
да се и она повуче.</p> <p>Са старим је Краљем опет било невоље.{S} Топовска зрна већ су тресла 
 кару и водци кренуше вочиће, те кара с Краљем уђе у масу, која је прекрилила друм.{S} Стари во 
 домове и имања и кренули у планине.{S} Краљу <pb n="282" /> је немило и тешко било што се он в 
један трећепозивац, који је седео према Краљу — Нема нигде оно.{S} Не би дао ја једну моју њиву 
дару! — одговорају старци правећи места Краљу.</p> <p>— Сам камен и пустиња! — наставља Краљ —  
ми на себе.</p> <p>Он приђе корак ближе Краљу.</p> <p>— Господару!{S} Нити ми можемо поћи без К 
ном потече мутна и крвава, изгледало је Краљу као леп историјски сан, који историја не нуди сва 
 десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“ И још много, много слика ми се јавило и б 
 десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“</p> <p>— Један пут, о Видов-дану, водио м 
плакао, кад нас изведоше да се закунемо Краљу Петру.{S} Кад сам изговарао оне речи из заклетве, 
крај којих пролазе, а који скидају капу Краљу а према стоци коју терају, нарочито су нежни:</p> 
 гроба; камени бели орао, који је негда красио препратни свод, поломљен и затрпан; дебела стена 
ишчезао онај младићски осмех који га је красио у моменту кад је, кроз кишу непријатељских танад 
а који је негда ширио крила по оклопу и красио оковане груди јунакове; из мача, који му о бедру 
ом и који верују да ће им јуначке груди красити Карађорђева Звезда, а не знају да се, недалеко  
 из ових биографија сазнаде какво је то красно друштво на фијакеру.{S} Да ту одвратност још виш 
на, промиче кроз ваздух, разређује га и крати нам дах.{S} Као да и тице ниско лете, као да и ди 
ћом и породицом, од којих ће га малочас кратка пресуда прекога суда за увек одвојити.{S} Њима ћ 
као год онај тамо, тако и овај, рече ми кратко и одлучно:</p> <p>— Крећи!{S} Крећи што пре!</p> 
оћемо, њих ће то тешко ганути а како су кратковиди могли би и онда чак, кад Бугарска огласи рат 
ађе из резерве, разуме се, користећи се кратковидношћу дипломатије споразумних сила не ипак, св 
И низ догађаја, низ несретних последица кратковидости дипломатске, који се завршио сломом Србиј 
 је <pb n="24" /> малодушно, све што је кратковремено; она мисао, која бачена и у гроб, разбија 
звесно одвео у његову тако скору и тако кратку, али ипак пуну снова и наде, прошлост.{S} Вратио 
амен, кланце и преко великих висина али краћи; други нешто блажији али дужи.{S} И један и други 
.</p> <p>— Идем на Чакор.{S} Теже је ал краћи пут.{S} А треба грабити дане, шта знам каква ме м 
страх којим се очекује свакога тренутка крах који је неминован и који ће под собом претрпати св 
 се и трећи и, још мало па један ужасан крах, један ужасан слом и све се сручује са страховитим 
реме...</p> <p>— Нећу да се склањам.{S} Крв ме везује за ову земљу.{S} Нисам се склањао испред  
ише главе и стегао грчевито песницу.{S} Крв, која се разлила по друму из ране на слепоочњачи, ј 
е ићи!“ поручник плану на један мах.{S} Крв му су попе у образе, наслони се на штаке и гурну ла 
ежом им кором врио млади сок, као млада крв оних што борећи се падају и гину прскајући, руменом 
 се све расипа, све оно зашта је толика крв заложена; кад је видео да му је пропала кућа, пропа 
аљда како сам га брисала те размазивала крв.{S} А млада, румена крв, цурила је и даље под увето 
аслоних детету на раницу не би ли стала крв.</p> <p>Ја не знам кад је рањено, ја се ни сад не с 
је прљавом марамом кроз коју је пробила крв.</p> <p>— Где је најближа болница? — пита.</p> <p>— 
н чупаве косице.{S} Кроз мараму пробила крв и црна се мрља на њој осушила и окорела.{S} Па опет 
бранили; то је та земља коју је прелила крв и суза толиких покољења и која у својим недрима кри 
и?{S} Сузама сам му полила лице те мила крв а пољупцима је брисала.</p> <p>Седела сам дуго тако 
 земљи; из округлих обрашчића му одишла крв, те бледи већ се припијају за кост а уснице стегао  
ју је непријатељ ватром ништио, за нама крв која се лије ђаковичким улицама и непријатељ који с 
 те размазивала крв.{S} А млада, румена крв, цурила је и даље под уветом где је била прилично в 
 мудре очице остале су отворене а силна крв, која јој се просула из грла, прелила јој одело црв 
ој крви.</p> <p>И сад ми пред очима она крв и она несрећа.{S} Стара мајка, како потрчала ваљда  
сирене локве на поду, а из носа му црна крв залила уста и обојила образе.{S} Мали мученик је гр 
ну у куку и једну у врату; пропљувао је крв, на ногу не може ни сад да стане чврсто и ви кажете 
ти извршен још пре неколико дана јер је крв крај лешева била тврдо усирена, лица су у мртваца в 
ручице им се поднадуле тек што не прсне крв под кожом а на очима крупне сузе, оне што их мраз и 
је грле и да — падају.</p> <p>Румена се крв измеша са мутним валима Саве и Дунава те некад цвет 
изе изгореле усне из којих му већ шикће крв.{S} Не можеш да га познаш, лице му се сасвим унаказ 
— Ено, видите ли, децо, и тамо смо лили крв, по оним брдима.</p> <p>— Како се зову она брда? —  
38" /> бабове, како ми Срби морамо лити крв још једанпут али ћемо је лити сад за себе а не за д 
и како ми Срби морамо још једанпут лити крв и лићемо је, вели, али не више за другога већ за се 
на Косову, где су се некада две круне у крв утопиле; пасти са својим војницима и својом крвљу о 
 поглед два жарка ока који узбуди младу крв те срце другаче бије.{S} Све су то деца која су до  
који је на северу запливао већ у дубоку крв, дигао би главу и охоло пошао у нову смрт.{S} Ти те 
, осећајући да му кроз студену старачку крв проструја топла грозница.{S} Он се узбуђено диже са 
ругова са пушкама на руци.{S} Он је сав крвав, исцепан, гологлав, исколачених очију, опире се и 
то се сад дешава или је злочин, тежак и крвав злочин?</p> <p>У Краљевим се очима појавише сузе  
реду 23. септембра, свануо је страшан и крвав дан.{S} Тог дана се преломила судбина Београда и  
њенога Србијанца; десна му је рука била крвава а левом је држао пушку и износио је више главе т 
бала Дримових, за нама ће већ бити наша крвава отаџбина а пред нама далеки и незнани путеви бол 
шем телу, од врха тога братскога ножа и крвава опомена да се ни једнога дана не подајемо заблуд 
итницу, те да још једном потече мутна и крвава, изгледало је Краљу као леп историјски сан, који 
а јој један црвен млазић тече челом као крвава бразда.{S} Њено тамно лице казује да ју је испил 
ине цигарете.</p> <p>— А што ти је тако крвава рука, снахо? — упита ме она жена, која је ваљда  
Отаџбину је моју већ пала тешка невоља, крваве су реке почеле натапати наша плодна поља, крваве 
 реке почеле натапати наша плодна поља, крваве су сузе потекле из очију мајака, крвавим је знак 
ала, како их у сну не би морио страх од крваве буре која је и кроз њихово село провалила и коју 
оле ка Шару, где се од јутрос опет воде крваве борбе и одакле се потмула грмљавина топова јасно 
виђењем, допрла је српска војска на оне крваве обале, крај којих је пала једна српска круна и г 
, на том истом Косову, воде се последње крваве борбе, пре но што ће још једном пропасти српска  
пламенови који пале и сагоревају.{S} Из крваве румени, којом је већ четири стотине дана упаљено 
га краља, која је негда са оне далеке и крваве реке потегла чак овамо, да би испунила свети зав 
празна кутија од конзерве они је лижу и крваве језик на оштрој тенећки.</p> <p>Нико их не гони, 
се умири; тако смо и ми сад већ пратили крваве борбе са неком вером, осећајући чак и извесну не 
зјури разбојнике и ослободи жене и децу крваве погибије.{S} После читавога сата борбе, воз је к 
да загрлим свог јединца; засипали су ме крвави таласи и мешали се са мојим родитељским сузама.< 
 бура бриге и болова.{S} Засипали су ме крвави таласи и квасили ми топла родитељска недра на ко 
, иза кога ће се једно за другим низати крвави догађаји, да би се завршили најстрашнијим истори 
ва пали ту; зашто тамо где гробове кити крвави косовски божур; зашто тамо одакле се догледа дим 
дњих који су још заостали.{S} То је био крвави поздрав браће Срба и Бугара на Вардару.</p> <p>У 
на очи, бацио сам пушку и почесмо онако крвави да се љубимо.{S} Плакао је и он.{S} Затим се као 
b n="159" /> постаје све очајнија и све крвавија.{S} Знајући да је ово последња одлучна борба к 
 доба његових јуначких подвига, када се крвавило по горама и планинама македонским, остао је јо 
 борбе непомичан а око мене се борило и крвавило.{S} Нити сам се уклањао нити склањао.{S} Забол 
крваве су сузе потекле из очију мајака, крвавим је знаком почео да се бележи праг свачије куће. 
д изгледа.{S} Понудила му је прилику да крвавим мастилом исправи у њој оно место од пре сто год 
које је збринуло а деца њихова, тамо на крвавим обалама, понесена младошћу, која сем материнске 
ожда Дара, Дарче, Дарица; она до ње, са крвавим <pb n="504" /> венцем око чела, можда Милица, М 
о страшној ноћи, коју смо преживели и о крвавим догађајима који су се те ноћи дешавали.</p> <p> 
ао.{S} Допрле су до нас и појединости о крвавим уличним борбама, које су се 24-ог водиле на Дор 
атне ферије, које су биле настале после крвавих испита на Руднику и Церу.{S} Страховита неман у 
о сад те две сузе, кад се после дугих и крвавих бораба врати једнога дана, да их на прагу своме 
тресао се целим телом а из замагљених и крвавих очију врцале му сузе и промуклим, загушеним гла 
, све од орашачкога састанка па до ових крвавих дана.{S} Младост је она мисао која се не угиба  
рода који су слободу већ умели да цене, крваво угушен једном непријатељском поплавом, као ово с 
зизразна погледа и гризе стиснуте усне, крваво их загриза а не одговара никоме ни речи.{S} Њего 
ли, а републиканска се француска војска крваво тукла за победу рускога империјализма, остаће ув 
напора, за које су се неколико поколења крваво жртвовала.{S} Лакше, лакше, не журимо, стићи ћем 
ских вода и дере кроз пусте земље, кроз крваво стење и камење и зато га ваљда зову црним братом 
а, а изложени нашим бајонетима, скупо и крваво плаћали сваку стопу земље и, да није било злокоб 
трима злима господарима, оно драго, оно крваво парче земље на коме смо никли, које нас је одоји 
ећи још једну поуку из овога великога и крвавога рата, а та је: да је само Виљем пруски знао по 
је то заробљеник подрпанога али потпуно крвавога одела.{S} И капа на глави и подрте цокуле на н 
бори са ропцем; час на врисак мајке над крвавом децом својом; час на очајни клик онога, који па 
p> <p>— А ниси се бојао — рећи ћу ономе крвавом несретнику, кога смо већ били стигли — ниси се  
ин, који ће четири дана затим, у једном крвавом сукобу погинути, записује под 26. септембром у  
 читаве планине страдања и пролила мора крви, све од орашачкога састанка па до ових крвавих дан 
етлошћу драги камен, који је он из мора крви изнео; сањам белога голуба који ми слази на длан и 
немо, да умијемо лица и оперемо руке од крви, да покопамо мртве и ожалимо покопане.{S} Сад се о 
pb n="503" /> широким црвеним венцем од крви која се из ране излила на једну и другу страну чел 
пре оне мећаве већ после, јер ево локве крви на земљи нису испране.{S} Значи изгинули су када ј 
и и даље, док он није малаксао од многе крви, која му је текла из прибијене руке, те смо се иск 
чен и гладан, последњим остатцима своје крви боји снежне стазе албанских кланаца или, неодважан 
и Галипољ.{S} Биће да су то капи српске крви, које су кануле на једну успавану традицију и у ду 
е на друму окрвављених руку од материне крви, обливено кишом која је с вечери почела да лије и  
>— А овде, у овој земљи, има много ваше крви, од бир-земана.</p> <p>— И много суза! — додаде не 
уши роба твога Јована.{S} Као што ће из крви њихове, којом су богато натопили наша поља и наше  
би; онај бол, саздан и сабран из суза и крви које су као две силне реке потекле нашом отаџбином 
клано, све живо по кући лежи у усиреној крви.</p> <p>И сад ми пред очима она крв и она несрећа. 
уља, све је то било умрљано крвљу а сем крви исушила се по оделу и бела поља од слузи па осветљ 
ене темеље и онога је царство, ко много крви у његове темеље пролије.{S} Кад неко олако добије  
 По нашем изласку из вароши дошло је до крви измеђ Арнаута мештана и наше војске, те има већ мр 
 и војника.</p> <p>— И да није дошло до крви, у Ђаковицу се више не би могло! — додаје друга се 
, у долину, доле, одакле се осећа мирис крви.</p> <p>Гомила се уставља пред дебелим вратима вој 
у јатима, слете тамо одкуд долази мирис крви, као оно дивљи гаврани што се прибирају и удружују 
лима.{S} А мало даље, једна мајка сва у крви и детенце, које још и не ходи, грчевито се држи за 
е и један чичица, рука му сва огрезла у крви.{S} Превио је прљавом марамом кроз коју је пробила 
 сред куће, као преклана тичица, лежи у крви својој Бата, онај Бата што се увек смеје, што је у 
е срећа очева и мајчина.{S} Бата лежи у крви, полеђушке и смеши се, и сад се у смрти смеши.</p> 
 српска држава и српска круна утонути у крви.</p> <pb n="305" /> <p>Тишина, којом је ноћ обгрли 
евеним њивама, осетише далеко отуд воњу крви и кренуше јатима северним обалама, гачући и причај 
под уветом.{S} Била је истина натопљена крвљу али изгледало ми је да је кост разбивена.{S} То б 
е црне косице, које попрсканих хаљиница крвљу а које покривена лица марамицом.{S} Леже мртвих д 
руди копља заривала; ономе Богу који је крвљу својом откупио наук свој.{S} Молили су му се да с 
јендеке и грађани београдски већ облише крвљу друм и зачу се јаук и запомагање рањених људи и ж 
м стакленим погледом који је сјактио из крвљу умрљанога лица.</p> <p>— Јеси ли замолио кога при 
хе а онима, који су га животом својим и крвљу својом искупили на земљи, вечно блаженство на неб 
е да се смилостиви на народ један, који крвљу својом откупљује наук свој — љубав ка слободи.</p 
нима, који су одужили дуг свој Отаџбини крвљу својом и нека значи покој душама њиховим и души р 
е, на које са пењемо и које ћемо залити крвљу својом, то су баш оне планине, које сам онда са В 
дете и оне <pb n="495" /> што је својом крвљу задојила дете.{S} А како ме тек не би заболела не 
иле; пасти са својим војницима и својом крвљу обојити Ситницу, те да још једном потече мутна и  
а мртвих витеза; мисао је то што топлом крвљу роси наша поља и наше горе.</p> <p>Ту мисао нисмо 
ећи се падају и гину прскајући, руменом крвљу наша поља и горе.</p> <p>Да ли је Госпа у црнини, 
сало, окрвавило усне и образе материном крвљу.{S} Ужасна, страховита слика.{S} И њу начелник уп 
ни која се сва натопила млаком, детињом крвљу.</p> <p>Око мене се водио разговор шапатом, ја га 
умрети, она се на против, умивена нашом крвљу и сузама нашим, мора узнети чистија, светлија још 
 блуза и кошуља, све је то било умрљано крвљу а сем крви исушила се по оделу и бела поља од слу 
е да у болницама лежи маса оних који су крвљу откупили то право да буду за времена уклоњени исп 
 моја ће пушка погађати сад моје и наше крвнике.{S} И борили смо се, бога ми, ми добровољци.{S} 
...{S} Ускочили смо у ров и отпочела је крвничка борба ножевима, кундацима, рукама, зубима.{S}  
н руком а други зубима.{S} Погледаше се крвнички, одмерише се дивљим погледом двоножац и четвор 
рдну и завапи: „Не, брате, не удри тако крвнички!“ Опет србина треба да убијем.{S} Изгубих снаг 
 пакла <pb n="687" /> која је лизала из крвожедних чељусти које су очекивале да нас прождеру.{S 
ељ не улази у земљу да је освоји већ са крвожедном жудњом да све уништи, да све разори, да све  
е собом глад или можда одвратност према крволочноме послу који већ годину и по дана без одмора  
ш довољно неодморен и неиспаван седе на кревет и припали свећу у ниском лименом свећњаку.{S} Ор 
 сам и понављала једнако.{S} Он седе на кревет и позва ме руком себи.{S} Ја потрчах прозору али 
е му помогох све док га нисмо узнели на кревет.{S} Биле су му обе ноге пребијене.{S} После неко 
зе на очи као киша.{S} Пала сам опет на кревет и плакала.{S} Мислила сам на оца, на њега, на те 
Како сам при молитви наслонила главу на кревет тако сам и заспала клечећи на патосу.{S} Не знам 
пута.{S} Ја се престрављена наслоних на кревет. „Ко је то?“ — шаптала сам, једва сам сама себе  
трагедију од јутрос окуњено повукло под кревет, <pb n="101" /> у одговор на дечје изјаве љубави 
плакати јер кад сам се пробудила био је кревет влажан, тамо где сам наслонила образ.{S} Била је 
 ударала сам се час о један час о други кревет.{S} Кад сам се дочепала врата, изјурила сам напо 
затим измаче и пође да обилази дуги низ кревета, у којима су рањеници лежали <pb n="425" /> и с 
 да се помолим Богу и клекнула сам крај кревета а дигла главу тамо где виси кандило и икона.{S} 
о соби, већ сам кроз дуги низ болничких кревета ишла као пијана и ударала сам се час о један ча 
ли бригу.{S} Ујутру је ускакала у дечји креветац и играла са њима, затим је пратила мајку на пи 
биле, топовске каре, муницију, болничке кревете, пољске апотеке и санитетски материјал, шаторе, 
ије ствари и кофери а у предњим колима: кревети, астали, кујнски рафови, столице, умиваоници, ш 
их су поређане столице.{S} Седи се и на креветима и на сандуцима јер нема довољно столица око с 
 претоварена неким сандуцима, гвозденим креветима и кутијама са инструментима а преко свега тог 
пространу, правоугаону одају, претрпану креветима и официрским сандуцима.{S} На сред одаје нала 
> <p>Телеграфискиња, која је спавала на кревету за дежурне, диже се и поче ударати у апарат тра 
 непознат млађи човек — Ухватили сте то креманско пророчанство па га растежете као армонику, ка 
 Грчке са југа, данас се већ говорило о креманскоме пророчанству.</p> <pb n="81" /> <p>— Можда  
во.{S} Па шта сад, зар изнова?</p> <p>О креманскоме пророчанству није пала реч само ту за столо 
р изнад вароши.</p> <pb n="691" /> <p>— Крематоријум српске државе! — одговори официр гласом кр 
а леђа споразумне војске, која треба да крене у Србију, налази место савезничке грчке, једна во 
а, који је јуче обосио а данас треба да крене на даљи пут.{S} Ватре се тамо друмом већ не догле 
тамо напред где је застало одуши, па да крене даље.{S} Па ипак, кад то дуго траје, досади свету 
за покрет, сваких два сата требао је да крене по један воз, од којих први, овај што је већ укрц 
 кад се у рану зору буди збег и хоће да крене.</p> <p>И најзад се креће.{S} Најпре појединце, п 
ћи део бегунаца измирио се био с тим да крене путем преко Бицана и Дебра.{S} Неугодности тога п 
зрену је сагорело све што је требало да крене за Љум-Кулу.{S} Знало се да се може понети само ј 
 бојећи се да се у прву зору, кад народ крене, не придружи и његова стока каквој комори.</p> <p 
мо пролазило и задржавало пре но што се крене у непроходне планине.{S} С тога је оно, што још н 
астртим прозорима задрхће мало завеса и крене се у страну, те отуд једно око гвирне на улицу да 
наредбе које ће гласити да са батеријом крене на тај нови фронт.</p> <p>Преплављен тим мислима  
е војске, у њој му се наређује да одмах крене за Чачак и да гледа да се пробије кроз варош, ина 
 те га обучем и узмем у наручје па и ја кренем.</p> <p>Изашла сам из куће и ушла у ноћ, најстра 
 дана сам купио коња и требао сам да се кренем.{S} Већ сам био натоварио и да сам којом срећом  
Шта смо могли до, као оно у Липљану, да кренемо од ватре до ватре, спуштајући се ка селу и тешк 
 преклињем, Величанство, одлучите се да кренемо што пре! — завапи ађутант.</p> <p>— Ја остајем  
 без оружја?{S} Не бива то, него сви да кренемо; сви овако како смо, па шта нам да Бог!</p> <p> 
 им само реци.</p> <p>Кад беше синоћ да кренемо, те одох да му кажем збогом, он ми рече:</p> <p 
се сад бијем за моју њиву.{S} Само нека кренемо, нек не губимо овако време, па чини ми се зубим 
овских рогова.{S} Кад дође на ред да се кренемо, ми пођосмо левом страном друма, на којој смо к 
ога дана, дође изненада наредба да и ми кренемо, ал не кажу на коју страну.{S} Једни говоре на  
војке и мушка дечица мало одраслија, да крену у збег.{S} Рекоше још да понесе колико ко може на 
 — не одустану у последњем тренутку, да крену овим путем.</p> <p>У возу није било редовних путн 
тину петнаест дана, кад дође наредба да крену, тешка срца испратиле, тежа но што су њихову стар 
 да су сва државна надлештва спремна да крену из Ниша у Битољ; од њих смо сазнали и да су за со 
преман нарочити воз којим су требали да крену за Битољ и страни посланици, ако после опасности  
осланици савезничких држава спремали да крену за Љум-Кулу и Дебар, то још није чинило тако тежа 
ње одлуке: да породицу оставе а сами да крену.{S} И свако је тражио и налазио разлога својој од 
рзли па остали, нису могли од јутрос да крену, а овај грешник, распорио мртва вола, избацио му  
змаче батерија, те се отвори пут и маса крену хтедох и ја, али ме млади сликар ухвати за рукав  
амо хоће ли их наши моћи уздржати да не крену још ноћас даље.{S} Да пођемо бога ми!</p> <p>— А  
зима сва потребна обезбеђења да кола не крену даље док она не исцрпе из њих све вести, онако од 
 час веровали званичним извештајима, те крену набујала река народа и поче се ваљати, тискати, о 
олегали.{S} Одвоји се једна десетина те крену низ друм а друга десетина прескочи јарак те кроз  
после неколико тренутака одуши напред и крену збег, неко рече;</p> <p>— Свршило је!</p> <p>И св 
 онај их је нашао! — узвикну пуковник и крену тамо ка пољацима.{S} У том застења кроз ваздух и  
што у овоме тренутку, пре но што возови крену, сем једнога метра растојања између два вагона, д 
 избуде робље, да се потовари па да сви крену цркви одакле ће са свештеником у планину.</p> <p> 
на Команда носиле су се мишљу да и сами крену преко Љум-Куле на Дебар и Битољ, који је још слоб 
ковца није могло раније железницом; њим крену све што се из Крушевца поче спуштати на југ.{S} Њ 
свет смеју још одити по земљи.{S} Затим крену ходом лаганим, одмереним, лаким, као што оди сен  
же народ из Метохије, те са Патријархом крену у збег испред дивљих Арбанаса, који сиђоше са они 
гробље, све, све, све...</p> <p>Сад већ крену бежанија и из свију осталих крајева вароши и поче 
нима — да сви младићи дорасли за војску крену из села.</p> <p>Грешни људи — они су болеснога је 
чим је наредила повлачење са Гази-Бабе, кренула је и сама.{S} Последња машина са командом, крен 
и сама.{S} Последња машина са командом, кренула је лагано пут качаничкога кланца.{S} Ђенерал је 
 нисам ни речи говорила.{S} Кренули су, кренула сам и ја са њима.</p> <p>Морала је одавно прева 
 неједнаке половине, још већи метеж.{S} Кренула кола и с једне и с друге <pb n="343" /> стране, 
е сва њена опрема за овај мучан пут.{S} Кренула је отуд, из далека, из оних питомих и храмовима 
у мраку.</p> <p>— Омалила киша па ваљда кренула бежанија, да их зора не ухвати на домашају гран 
или кочницу.{S} Мотор је затутњао, кола кренула и стрмоглавила се озго са ужасним тутњем, кршећ 
одрећи и те, као и свих ранијих нада, и кренула је у планине.</p> <p>То је био један од најтежи 
рно негирали.</p> <p>А јуче је одиста и кренула била савезничка војска у помоћ Србији.{S} Још о 
у, стајаћу пред вратима.{S} Кад сам већ кренула, паде ми на памет да будем болничарка у тој бол 
и једни за друге знају и казују.</p> <p>Кренула сам у Ваљево и стигла сам тамо онда када су кол 
е у помоћ француска колонијална војска, кренуле су из Београда у сусрет савезницима.{S} На путу 
ладе војске, двеју тек никлих државица, кренуле једна другој у сретање, мачеви су њихових војск 
сви тамо зналце и пријатеље, па са њима кренуле даље, уз Мораву!“ — „А зашто да бегају?“ — „Пра 
ове и нове групе, које су јутрос раније кренуле.{S} Све просторије поседнуте а и нема их много. 
 био љубазнији. <pb n="235" /> И оне су кренуле са опремом потребном за корзо а разочараће се т 
хом јеком звона са усамљених манастира, кренули су и њих; кренули су их из њихових вековних оби 
ном поретку, са тешким осећањем страха, кренули смо даље не говорећи више један са другим ни ре 
 овако исто, остављајући га самом себи, кренули смо даље без узбуђења, навикнути већ на те поја 
ају непријатеља.</p> <p>Ми смо кренули, кренули смо у онај вртлог кише и снега, у страховиту ме 
дњим возом нису стигли или успели поћи, кренули су пешке друмом који води кроз качанички кланац 
 друму.</p> <p>Када смо, јуче у сумрак, кренули из Приштине а кроз ноћ наставили пут, сва се ов 
су на југ.{S} Да би стигли истоме циљу, кренули смо једни уз ток а други низ ток једне и исте р 
воте покривала дуга и мемљива прошлост; кренули су их, једнога чак отуда из Студенице под Чемер 
 усамљених манастира, кренули су и њих; кренули су их из њихових вековних обиталишта, из њихови 
е судбину једнога несретнога народа.{S} Кренули отуд, са далеких северних острва, пребродили пр 
е.</p> <p>Ја нисам ни речи говорила.{S} Кренули су, кренула сам и ја са њима.</p> <p>Морала је  
ло дубоко су ме коснуле његове речи.{S} Кренули смо ћутећи и избегавајући да нам се погледи сре 
на север, Краљ, Влада и Врховна Команда кренули су на југ.{S} Да би стигли истоме циљу, кренули 
анац ка Косову а многи су туда и колима кренули.{S} И те су бегунце дочекивали Арнаути пушкама  
осово</head> <p>Када смо пре месец дана кренули из Скопља на Косово, полазили смо с уверењем да 
нинама</head> <p>Кад смо ми из Призрена кренули на север, Краљ, Влада и Врховна Команда кренули 
рањеници, заробљеници, који нису у збег кренули опремљени и који су место свег осталог терета п 
на.</p> <p>Живе су покопали а њих мртве кренули!...</p> <p>Путовали су свеци дуго и дуго на рам 
мрва хлеба.{S} Они, који су из Шумадије кренули на колима, опремљени на пут, те потерали кола и 
ке планине.</p> <p>Међу онима што су се кренули ка Битољу па се вратили са Љум-Куле и вајкали с 
у са Љум-Куле они који су јутрос и јуче кренули тим путем и они донеше нове гласове о опасности 
ана, који су напустили домове и имања и кренули у планине.{S} Краљу <pb n="282" /> је немило и  
ило их је који су се решили, опремили и кренули а кад су изашли из куће, преплашили се од <pb n 
ји су имали кола већ су их натоварили и кренули пут Тетова, а око десет часова пре подне начелс 
ције која би им остала за леђима ако би кренули нама у помоћ; на нашу војску са севера није се  
 је котур, метнуо у торбу те смо ћутећи кренули ка извору.{S} Он ми је захватио воду у мањерку, 
ти да су Бугари одмах по заузећу вароши кренули даље, ка Скопљу.{S} Српска се војска повукла до 
задњих редова, оних који су вечерас тек кренули отуда одакле смо ми јутрос.{S} Тамо, у позадини 
е измесила пуну врећу проја, те су тако кренули у збег за осталим светом одмичући се по неколик 
оме, са вером кад стигнемо тамо где смо кренули, да смо завршили низ својих невоља; сад већ иде 
м и, кад се једва једном одушило те смо кренули и избили на друм, већ нас је недалеко од Пришти 
иди ваљда јесмо ли још на друму или смо кренули.{S} Узеше опет наши да му довикују и да звижде, 
 да сачекају непријатеља.</p> <p>Ми смо кренули, кренули смо у онај вртлог кише и снега, у стра 
ћања или са оне зле непогоде у коју смо кренули — тек први тај корак на путу бегства учинио нам 
.{S} И када доспемо тамо где смо јутрос кренули, умираћемо још на пустим обалама јадранскога мо 
е непрекидна од места одакле смо јутрос кренули до места где ћемо ноћас заноћити.{S} Ти гласови 
д <pb n="174" /> Ариља одакле су јутрос кренули.{S} Уморни волови који вуку ову батерију, ослоб 
 Ови су се возови сучељавали и кад буду кренули, они ће поћи <pb n="113" /> разним правцима, је 
авани и, ма да је тегобан, стижу где су кренули.{S} Тим путем су имали кренути и дипломатски пр 
 већ бесни у њиховом завичају; други су кренули а најдражији им из куће на бојишту и ко зна јес 
 што су остали на дому и за ове који су кренули у збегове; молили су му се за мртве и за живе;  
у службу, молећи се Богу за оне који су кренули и за оне који остају.{S} Из цркве, Краљ је поша 
орију, увек тужну историју.{S} Једни су кренули у свет а оставили кућу и тековину своју на мило 
ико опојати, нико прекадити; четврти су кренули а немоћне своје, децу или родитеље, оставили ус 
и хоће ли кад год чути о њима; трећи су кренули са горким сазнањем да су за собом оставили гроб 
е све што је ноћас отпочинуло у Штимњи; кренуло је и оно што је стигло од јутрос из Липљана а н 
не мисије и наша сиротиња.{S} Све је то кренуло нарочито тим путем што је Краљ туда кренуо, рач 
 лаком капутићу, без опреме, без ичега, кренуо је лабским друмом којим су већ били загушили бег 
исала због претрпаности.</p> <p>Најзад, кренуо је воз.{S} Грозница код детета није престајала а 
анице, из којега се сад руководе борбе, кренуо — на скопљанскоме се граду неће више вити српска 
рпски је народ одавде, од Патријаршије, кренуо у бегство испред арнаутских насиља, тражећи зашт 
да.{S} Одатле, из те исте Патријаршије, кренуо је наш народ пре три стотине година у збег, у ту 
ога тренутка, као што је било утврђено, кренуо воз, Србија би видела француске заставе.{S} Да л 
ели да се греју а да не уложе труда.{S} Кренуо сам у мрак и почео лутати по туђим двориштима, п 
ли Лазар већ није више био у пећини.{S} Кренуо да га прва зора затече у кући, како Турци не би  
уло нарочито тим путем што је Краљ туда кренуо, рачунајући на већу заштиту и тек се овде у план 
тигенат <pb n="69" /> савезничких трупа кренуо у Србију и то би имало свога утиска.</p> <p>О то 
 је још рана зора.{S} Није још цео збег кренуо али појединци већ промичу друмом и грабе Призрен 
рвој станици, на којој је сишао, кад је кренуо из Скопља.{S} Није хтео даље.</p> <p>Већ сутра д 
е.{S} После читавога сата борбе, воз је кренуо ка Феризовићу носећи собом тело честитога младог 
атом улопан, повијена репа пас, који је кренуо у збег за кућом и чељадима.</p> <p>И сва та гоми 
државна имовина и оволики народ који је кренуо у бежанију.</p> <p>Већ од првих речи видело се д 
мо, ал тако кажу.{S} Веле непријатељ је кренуо из Ваљева, слази преко Трбушана и Љубића.{S} Сла 
подвијена репа измршавели пас.{S} Он је кренуо за господарем својим од куће уверен да сад баш,  
ео пуно вести из Београда.</p> <p>Он је кренуо 23. у ноћи.{S} То је она страшна ноћ која је реш 
овник административног одељења и ако је кренуо у Солун вероватно да се раније нађе ван граница  
нији део његове историје, пре но што је кренуо из Скопља имала је да се деси једна врло важна и 
ште.{S} Збег се још није избудио и није кренуо отуд од Рогаче те ми, усамљени, на пустој пољани 
 младости, када је 1912 године из Врање кренуо преко границе.{S} И тако редом, прелетале би му  
о обучен и оружан и још далеко пре зоре кренуо на положаје.</p> <p>Са првом зором планула је и  
p>Враћајући се са станице, пошто је воз кренуо за Солун, свет је ишао у групама којима су се пр 
 Скопља.{S} Ђенерал Поповић смењен је и кренуо је одмах за осталим избеглицама у Призрен.{S} Ов 
 загушила и брига и дим, дигао сам се и кренуо кући.</p> <p>Напоље још сипи несносна јесењска к 
ође на фронт.{S} Морало му се учинити и кренуо је одах пут Књажевца, где су се водиле борбе.{S} 
рех према отаџбини, напустио је пушку и кренуо своме селу.</p> <p>Пред судом он се не брани, ал 
вера и поуздање.</p> <p>Још није воз ни кренуо са станице а већ се кроз варош просула, као осве 
S} Нисам ни знао тада да је он у ствари кренуо тога тренутка у Куршумлију.{S} Онако, у оном лак 
век ти изгледа да си још тамо одакле си кренуо; нити кроз таму догледаш предмет коме идеш, нити 
ику у грађанство престонице, он је ипак кренуо из Београда са уверењем да непријатељ неће успет 
могу довољно да видим — Јутрос, кад сам кренуо из Штимње, ја сам срео неке железничаре, добили  
увијен у ћебе, седи рањеник који је сам кренуо из болнице и ако му је рана још недолечена.{S} С 
љану.{S} Њу ће он срести кад буде и сам кренуо, тамо на пољима косовским, расуту, уморену страх 
изгнанога народа који се са првом зором кренуо у планине...</p> <milestone unit="subSection" /> 
сам био натоварио и да сам којом срећом кренуо, ја бих сад већ био у Битољу.{S} Али се сретнем  
во вече заноћио на Љум-Кули а сутра дан кренуо са три своја официра <pb n="607" /> и шест војни 
оштана лица; рањеник, који је недолечен кренуо из постеље огрнут болесничким ћебетом, па отац к 
ање настави у овакој мери.{S} Кад је он кренуо с вечери, већ је догледао на Дорћолу пламен и ди 
е војска проћи, с тога сам доцкан у ноћ кренуо са фењерчетом у руци, не би ли где могао свратит 
сам се.</p> <p>И ми се сви вратисмо.{S} Кренусмо за осталим светом ка Бањици.{S} Кад смо прошли 
ма се прибраше последњи остатци снаге и кренусмо живље даље, ма да нас извесна зебња није напуш 
p> <p>Најзад грађанин се сам натовари и кренусмо даље.{S} Ономе несретнику није било помоћи; ос 
ив и мене тиче, напрегнућу се, дићи се, кренути и кад осетим да сам бедник, да сам одбачен, да  
Румунија определити и, са нама заједно, кренути једним широким фронтом на север и ту ће се, у м 
n="561" /> још заостали и који ће сутра кренути у планине.</p> <p>Као васкрсла прошлост, која с 
којима ће са остатком војске и он сутра кренути.</p> <p>Ноћ је већ била дубље замакла, још сат  
утеве.{S} Треба журити, треба већ сутра кренути јер прекосутра може бити доцкан.{S} Те зле вест 
ред планина спавати на снегу, ваљало је кренути на пут, којим се жива душа неће срести, где се  
абављао све друге потребе.{S} Ваљало је кренути на пут на коме ће се усред планина спавати на с 
нег и кишу у ковитлац.</p> <p>Ваљало је кренути, напустити кров и ући у ту мећаву, у олујину, у 
 да измакну испред кола која ће доцније кренути- и закрчити друм.</p> <p>А доле у селу, већ жив 
ше, тамо још верују!</p> <p>И морало се кренути.{S} Пошло се оним другим и мучним путем кроз Ја 
е дењку у последњем вагону воза који ће кренути у Солун.</p> <p>— Немаш чим да покријеш децу? — 
ка дивизија са тимочког фронта хитно ће кренути и од Врање, по цену највећих жртава, пробити у  
га воза ја мислим да ни један више неће кренути из Ниша за Солун! — тврдио је један путник.</p> 
ан <pb n="65" /> савезнички војник неће кренути из Солуна у помоћ Србији.{S} Чекао их је окићен 
у где су кренули.{S} Тим путем су имали кренути и дипломатски представници страних савезничких  
амо, не би ли сазнао није ли већ доцкан кренути на ту страну.</p> <p>Телеграфискиња, која је сп 
исати, нити би је на ускоме друму могао кренути за повратак, нити би је преморена стока могла у 
 пала ноћ, последња ноћ пре но што ћемо кренути у планине, настала је једна тужна свечаност.{S} 
међу собом точковима те нити једна могу кренути напред ни друга натраг да би се могла расплести 
ом они несретници, који ће сутра у зору кренути у свет и не видети више свога крова данима, мес 
пази светиљку коју материна брига жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном свога чу 
ази светиљку коју родитељска вера жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном чуна сво 
етци који донде стижу те ниште и пале — кренућемо сутра даље.</p> <p>У нама се прибраше последњ 
њивама, осетише далеко отуд воњу крви и кренуше јатима северним обалама, гачући и причајући усп 
лећима сам изнесе Краља на кару и водци кренуше вочиће, те кара с Краљем уђе у масу, која је пр 
д теретом живота, прехрањивао и хранио, крепио и бранио, неговао и подизао, док га нисам спусти 
 ни молитве рад које се крсти; већ нека крепка, силна и снажна побожност, слична незнабоштву, к 
ра нићи наше поуздање, наша снага, наша крепост!{S} Бол једнога народа је огањ, у коме се његов 
вом и Душановом, који је ове мудрошћу и крепошћу обдарио; молили су се Богу који је Лазара Косо 
— рече онај који је још увек без успеха кресао жигице.</p> <p>Ја сам међутим узбуђено и усплахи 
 од кише.</p> <p>Један од присутних узе кресати жигицу да би упалио цигару, али овлажена жигица 
бођења Скопља зове Кеј Војводе Путника, кретала су лагано троја пространа војничка кола са воло 
на војничка кола са воловском запрегом; кретала су лагано, да не би њихово крчање и шкрипање уз 
ом схватити сву величину невоље која је кретала од јутрос.{S} Свако је видео само најужу слику  
а тишина.{S} Поворка се бегунаца и даље кретала и пролазила мимо нас, газећи под собом Обилићев 
ша офанзива извела и правац којим би се кретала.{S} Узели су учешћа у томе и сви остали, претре 
зиканта и у првим данима своје младости кретала се само у музичком свету, подразумевајући <pb n 
ледам ону тужну поворку, која се лагано кретала и гмизала по друму.</p> <p>Када смо, јуче у сум 
ичке станице, који је у тренутку кад су кретала једновремено два воза, један за Солун а други з 
ирао жижак, чија се светлост као свитац кретала по мрачној одаји тамо и амо.</p> <p>Нешто се зн 
пробијао слаби зрачић из малога фењера, кретале су се алатима оружане сенке, узносиле се и спуш 
ми још био мрак и оне свећице што су се кретале овамо <pb n="251" /> и онамо изгледале су као с 
ију се а бубице и црвићи, који су ти се кретали под ногама, завуку се у густу траву и у жбунов  
 француског пука.{S} А нови су батаљони кретали ка железничкој станици, јер по распореду за пок 
е преноћиште до на друму.</p> <p>Ми смо кретали кроз ноћ даље јер се већ и непогода утишала и о 
до сад на овоме путу увек тромо и споро кретали, и ако је требало журити испред непријатеља, то 
ришћанско се и само придруживало нама и кретало у бег, не смејући за нама да остане у средини г 
пљене пешадије као и синоћне и јутрошње кретање непријатеља.{S} Капетан нареди да се војници, р 
могао донети пробијање ка Скопљу; као и кретање бугарских трупа испод Шара, које <pb n="554" /> 
мпин шешир над собом и само се још види кретање руку које се пружају до стола да стресу пепео с 
им маршем спушта ка Чачку и нареди брзо кретање јер ту, на трнавској механи и кад би могао са ц 
 собом спази капетан на догледу извесно кретање.{S} Њега текну нешто, али кад понова загледа по 
 на друм.</p> <p>На друму затекосмо већ кретање и ако је још рана зора.{S} Није још цео збег кр 
ре, и пошао да изађем на друм, не би ли кретањем умањио језу и не би ли се разгалио до времена  
о је кући да се са својима посаветује о кретању.{S} Зађоше људи у махале и забачене уличице да  
ку обезбеђен живот?{S} И зашто сам онда кретао, зашто сам напустио кућу, зашто се ломио и зебао 
е је свако од њих водио за узицу и тихо кретао за једним вођом, који је далеко пред колима ишао 
туацији налазили разлога да им се треба кретати и то са целом породицом а трећи су доносили сре 
 није могло ничим заваравати, ваљало је кретати у планине.</p> <p>И на један мах, као да си маг 
S} Ма да је још доста до зоре ваљало је кретати, јер зао је то сан који мраз намеће, ваља га се 
 пут за Призрен?</p> <p>— Треба што пре кретати.</p> <p>— Неки од јутрос пођоше натраг у Куршум 
онога великога друма којим ће будућност кретати и предаћу се лаганој смрти, на коју сам осуђен. 
д нас може слободно и по своме нахођењу кретати при повлачењу, не може свако на своју руку чини 
фицир, пошто је још неке наредбе издао, крете натраг у варошицу да потражи телеграф.</p> <p>То  
 Тетову и све што је заостало у Скопљу, крете тим путем.</p> <p>Са кумановских положаја већ сти 
м и под ногом, олакша те батерија живље крете.</p> <pb n="180" /> <p>Било је десет и по часова  
а све капије и капиџике и уједан пут се крете свет са дењчићима и бошчама у руци и са товарима  
 из своје капије, натоварена бошчама, и крете за бегунцима са Дорћола.</p> <p>— Право има — одо 
и чистим платном те топло заблагодари и крете даље.</p> <p>Грмљавина топова поче нешто јаче и б 
и није помишљао на себе а сад, чим први крете па за њим и други, а нас обухвати страх и хитно,  
евалило подне, предходница са батеријом крете ка Јежевици у сусрет непријатељу и чим му стиже н 
 судар са непријатељем.{S} За капетаном крете и оно одељење коњице, што је синоћ у мрак стигло. 
драве.{S} По свршеним наредбама капетан крете међу војнике.</p> <p>— Можеш ли стари? — довикује 
остарају добити везу са њим а сам одмах крете ка селу Слатини, сад већ са намером да се ту задр 
док најзад не одујми мало пред нама, те кретосмо и приближисмо се првим сеоским кућама.{S} Све  
ане заштите.{S} Присташе и сви остали и кретосмо полако, обазриво и са грозничавом зебњом у душ 
досади живот па га да буд зашто!</p> <p>Кретосмо даље измирени мишљу да је несретник погинуо у  
на година одвојили.{S} И, једнога дана, кретоше преко широких румелијских равни чудновати путни 
 натоварена кола испред ђенералове куће кретоше и капија се на кући опет затвори а светлосне ли 
ало ларме и два воза скоро једновремено кретоше, један на север а други на југ и одведоше бегун 
стотине година, одавде од Патријаршије, креће опет у бегство испред аустријских насиља, тражећи 
, са осећањем страха, понижења и патње, креће се поворка невоље и јада и тече друмом као набуја 
од Призрена, клонуло, тромо, малаксало, креће се бескрајна гомила народа.</p> <p>Прешли смо и Ђ 
а се у збијеним редовима <pb n="412" /> креће, читаву брешу и дуг траг, као оно кад веслом прођ 
 све се тиска, све граби и ако се једва креће и пробија кроз гомилу и свако носи, осим оне општ 
 кола и једва се све то извлачи и једва креће.</p> <p>И ако је заједничка невоља све изједначил 
а група бегунаца, не могући од мраза да креће, застала да се огреје и окрепи за даље напоре.{S} 
итезе, те се домалочашњи камен почне да креће и живи; тако и ова чудотворна реч пробуди нас, ко 
ачелниковим, по којима се убрзо поче да креће густ облак дима, јер се уопште ових дана у много  
адрхташе мотори и вито се поче силно да креће, тела им се затресоше, прнуше најпре пољем а зати 
ава све што није имало решености још да креће и што је остало решено да се преда.{S} Ту силуету 
се као потоци у једну густу гомилу која креће друмом.{S} Али узаћи на друм, угурати се и ући у  
су се погубили опет се налазе и поворка креће опет лагано, равномерно, уморно, гунђајући још ув 
дних и невољних што клонула духа и тела креће друмом?{S} Води ли је разочарање и бол, води ли ј 
вароши затекли логоре војске која сутра креће а и околност, што их ни у Липљану, маленоме селу, 
е спи, мртвим сном спи.</p> <p>Сен даље креће.{S} Пролази уским улицама, прикрадајући се кроз с 
новога робовања.{S} Али, тај воз још не креће и ако пред њим стоји машина која је стално под па 
ед и збег поче полако и постепено да се креће.{S} Кочијаши поскидаше ћебад којима су огрнули ко 
дињава у једну црну, живу масу, која се креће друмом као црн облак.{S} И мање је разговора тада 
ану протеже се црна жива линија која се креће, повија, гамиже као оно кад мрави из мравињака об 
бег и хоће да крене.</p> <p>И најзад се креће.{S} Најпре појединце, по један човек или по једна 
свега живота, свега што среташ и што се креће око тебе.</p> <p>— Немате ваљда где да ноћите? —  
н, подједнако носи терет бриге и бола и креће погнуте главе предосећајући да су ово тек први ко 
апетану да је непријатељ ушао у Чачак и креће даље да гони његову батерију.{S} У исто време сти 
, који тога тренутка напушта Крушевац и креће на Косово, гледа <pb n="219" /> и плаче.{S} Паде  
рову слику једнога читавога народа који креће у збег, у планине, осветљава неком мистичном магл 
 је олакшавало да са извесним поуздањем креће напред, прибојавајући се ипак изненађења на прево 
лучајно се изрекао да сутра с породицом креће у Солун.{S} Сви су га жучно напали тако да су им  
јатељске положаје и правце којима се он креће.</p> <p>Пре годину дана, када су Аустријанци под  
ме путу патње и страдања.</p> <p>Лагано креће збег који је загушио друм.{S} Несретна мајка која 
великих светских градова?</p> <p>Лагано креће збег који је загушио друм.{S} Крај друма леже мрт 
батерији те издаде наређење да се журно креће ка Чачку не би ли се уграбило проћи кроз варош пр 
у, јер је чело колоне застало, па, опет креће.{S} На једном таком месту, где су се уставиле кар 
епомични, непокретни.{S} Све се око њих креће, све пролази, и људи и време и историја, а они се 
Истина имам још болове али ево, могу да крећем и неће ми остати саката рука.</p> <p>— У Призрен 
/> Рана ми се брзо опорављала и ево већ крећем руком.{S} Истина имам још болове али ево, могу д 
емо се на њу!</p> <p>Крећемо у планине, крећемо сви и Краљ и Влада и војводе и ђенерали и војск 
сали од мраза и зиме, бедни и скрушени, крећемо у бескрајним поворкама својој Меки и Медини, св 
 Крећемо у планине, у гудуре, у кршеве; крећемо у глад и у смрт!</p> <p>Пећемо се на снежне и н 
 већ садељан а Голгота је пред нама.{S} Крећемо и пењемо се на њу!</p> <p>Крећемо у планине, кр 
војводе и ђенерали и војска и народ.{S} Крећемо у планине, у гудуре, у кршеве; крећемо у глад и 
 судбина овога коња?</p> <p>— Хајде, да крећемо! — рекох, пошто сам застао један тренут посматр 
кажу.</p> <p>— Па онда... и ми треба да крећемо, а?</p> <p>— Оно... ето је и киша престала.{S}  
тала, па се појави међу свима намера да крећемо даље.{S} Боље је веле по ноћи.</p> <p>Детиње се 
о, па нас онда пребројаше и наредише да крећемо праћени старцима из трећега позива.</p> <p>— Ме 
 нешто одлучити.</p> <p>Како би било да крећемо напред па шта нам Бог да!{S} Где су толики што  
оје куће догледа се овамо, кад видиш да крећемо а ти хајде за нама.</p> <p>— Хвала, господин по 
ја, жагор све више расте.</p> <p>Најзад крећемо не би ли се, промрзли ноћас, под сунцем које ве 
а наш логор изнад Пећи.</p> <p>Што даље крећемо она тајанствена светлост све шира и шира бива.{ 
уваљала у блато.{S} Кад је позвах да се крећемо, она покуша да се дигне и радо прихвати руку, к 
као поклоницима звезда водиља.</p> <p>И крећемо, идемо тамо где њу видимо, идемо ка Призрену.{S 
м, али и снагом да га можемо понети, ми крећемо даље и ступамо на мост, који под нашим корацима 
уклањамо испред непријатеља.{S} Сад већ крећемо са горким уверењем да нас овај друм, којим смо  
а.{S} Крећемо и пењемо се на њу!</p> <p>Крећемо у планине, крећемо сви и Краљ и Влада и војводе 
е дају зраку да потпуно пробије.</p> <p>Крећемо кроз призренску раван, којој се на дну уздижу д 
ели дете а ви крећите, саветујем вам да крећете што пре одавде.{S} Навала ће бити још већа кад  
не промичу крај тебе ни ти крај њих.{S} Крећеш, идеш, пролазиш и увек ти изгледа да си још тамо 
о.</p> <pb n="695" /> <p>— Мислиш ли да крећеш?</p> <p>— Куда?</p> <p>— Па даље.</p> <p>— Даље? 
ми кратко и одлучно:</p> <p>— Крећи!{S} Крећи што пре!</p> <p>Мало доцније, кад је подне добро  
вај, рече ми кратко и одлучно:</p> <p>— Крећи!{S} Крећи што пре!</p> <p>Мало доцније, кад је по 
 да изврше и ма што да спрече.{S} Зато, крећите.{S} Немате шта више да чекате.</p> <p>— Напоље  
о, нити имате шта јести ни где лећи.{S} Крећите одмах, то вам је мој пријатељски савет.</p> <p> 
им.{S} Оставите тамо у капели дете а ви крећите, саветујем вам да крећете што пре одавде.{S} На 
рема томе времену и месту где је извор, крећу се и окупљају гомиле.{S} Ујутру, између 8 и 9 час 
, бурад и точкови од полупаних кола.{S} Крећу се војници кроз мрак и носе на глави сено, које с 
ривени блатом, уморни и малаксали једва крећу; седла на њима већином празна, они који су их јах 
у у колико могу, да спасу архиве, па да крећу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Разуме се, у последњем тр 
и батаљон по једну батерију.{S} Па онда крећу из Марсеља још две енглеске и једна француска див 
овирују осветљена лица.{S} Измеђ ватара крећу сенке; неко носи дрва, други воду, трећи зашо од  
када се и они већ растају од владе, кад крећу другим путем, најближим до границе, то значи напу 
и се, немо, пођоше и из наше куће да се крећу бегунци.{S} И, у један мах, нас обухвати све стра 
г сокачића, у најживљем разговору да се крећу улицом Краља Петра где су све више и више расле < 
ва и жагор и виде се сенке људи који се крећу овамо и онамо и чује се пуцкарање ватре и гласови 
оз ноћ обасјани месечином.{S} Друмом се крећу пред нама и за нама тамне, нејасне слике, као сен 
 где се опет разочаравају.{S} И тако се крећу од гомилице до гомилице, од ране зоре до мркла мр 
ичу из таме нејасни предмети и тромо се крећу.{S} Допире ти уху и по где кој неопредељен звук т 
оцкан; не верују више ни у чији савет и крећу.</p> <p>Један велики војни аутомобил који довлачи 
роз редове бегунаца правцем којим и они крећу, све док не допру до првих редова; други полазе о 
ас сву муницију, нек нас сахране па нек крећу даље!{S} Бога ми, то ћу да их замолим!</p> <p>Сре 
ви из мравињака обележе собом пут којим крећу на посао.</p> <p>Пошло је све што је ноћас отпочи 
аси му се поглед и слабине опет убрзано крећу и усне дахћу.</p> <p>Застали смо крај те дирљиве  
 сазнали.{S} Поједине од ових група што крећу улицом, иду оборене главе и забринута лица, друге 
огледају нејасне сенке које се кроз ноћ крећу измеђ ватара и чује се потмуло, пригушено довикив 
 ће наредбом позвати избеглице да одмах крећу на пут, како би олакшале одступање војсци.{S} Нар 
а земљи нема више оног клупчета.</p> <p>Крећу се већ људи овамо и онамо, прибирају се у групе н 
 осећања, које смо од јутрос сви понели крећући на пут изгнанства.</p> <p>Удељујући просјаку од 
 вароши и заједнички сахрањују у велике кречне рупе?</p> <p>Отишла сам у највећу болницу и моли 
це чује се само бат коњске копите, која креше о камен у калдрми и разлеже се из пусте улице.{S} 
жалењем осмехнули када су сагледали ове кржљаве младиће и говорили су међу собом: „Шамарима ћем 
е.{S} Обалу потока, којом одим, окитиле кржљаве и оголеле врбе те ти изгледају као тужбалице ко 
о су слаба и недорасла деца и изнурени, кржљави људи.{S} Куд је и камо Поћорекова војска била и 
зборитих очију и широких плећа — Ако је крив, стрељај га.{S} Одведи га рано у зору, док још цео 
вски телефон јављао неповољне вести.{S} Крива Паланка је пала и Бугари напредују ка Страцину; у 
х је који су умели да се теше.</p> <p>— Крива Паланка пала, то значи Куманову нема спаса! — вел 
ни који су већ подлегли бризи.</p> <p>— Крива Паланка и није никакав положај.{S} Наш је интерес 
p> <p>— Па зар сам ја крива, зар сам ја крива?</p> <p>Он ме је и даље гледао са презрењем и пон 
а сам кроз сузе:</p> <p>— Па зар сам ја крива, зар сам ја крива?</p> <p>Он ме је и даље гледао  
му се и он ће ми опростити.{S} Ја нисам крива, он ће ми опростити!</p> <p>Пошла сам за нашом во 
 или... чекај!{S} Има у кући деце, нису крива!{S} Дет’де један с једне а други с друге стране п 
ске војске која оперише од Ћустендила и Криве Паланке и оне војске која је у Овче Поље избила п 
да ми своја права тражимо те зар смо ми криви што се та права могу наћи само под србијанским ба 
жда кад побегне јунак, то је још и већа кривица, јер зарази страхом остале.</p> <p>— Признајем  
равиће се, веле, па ће остати те навући кривицу себи.{S} Потраја још доста дуго, те се сви озби 
цар?</p> <p>— Ех, што!{S} Дете је, није криво! — резонује позивац. — Бога ми, велим, сутра кад  
p>— Ама бар да је војска, па да ми није криво! — надовезује пензионер са белим чарапама — него  
чујете на улици, па вам не мора бити ни криво кад се уверите да су лажне али се оне нама званич 
600 пушака, обе на Осогову; једну према Кривој Паланци а другу на правцу Царево Село.{S} То нам 
јне борбе и на Вардару, где Французи од Криволака напредују ка обалама Треске, одакле ће се дох 
а.{S} Французи се хитно концентришу код Криволака и Грацкога, станице испод Велеса, како би озд 
првих бораба, када су Бугари продрли на Криволаку.</p> <p>Када се праштао, полазећи у тај рат,  
смештен у кући некога бега, у једној од кривудавих и тесних улица пећских.{S} То је велика згра 
арод свакој недаћи <pb n="608" /> тражи кривца и, носио је стрпељиво свој крст, уверен да је по 
 душевним патњама.{S} Веровао сам да ће криза, која настаје у таквим тренутцима, приликом једно 
јми да је Краљ понова у тешкој моралној кризи и, како још није био закорачио праг да уђе у собу 
оликих покољења и која у својим недрима крије толике жртве за њену слободу; то је та земља која 
понети.</p> <p>Нико од јутрос више и не крије озбиљност ситуације.{S} Већ два дана воде се очај 
; да ли се можда тамо у души његовој не крије каква заостала нада, или вара себе вером, коју он 
ишло је све до ђавола, па шта има да се крије више!</p> <pb n="168" /> <p>— Одакле се повлачите 
 пођем у Винковце а мајка само уздише и крије се по кући, да јој ко не види сузе а бабо сео пре 
>Претрнуо сам жив и пођох као злочинац, кријући се иза вагона, да се повлачим газећи пажљиво по 
ци, одакле је овога тренутка стигао, не кријући ни своју бригу за исход борбе.</p> <p>— Не брин 
ћица, мајка дечја, немо су је пратили и кријући једно од другога погледе, које је мутила суза у 
очима и пружила му руке, надвишује бони крик оних који су прегажени.{S} Магацин друге резервне  
е арлук вука и продире ти кроз душу као крик смрти.{S} На <pb n="670" /> тај се арлук последњом 
а камених висина у њено корито; ослухну крик јејине која из камене дупље поздравља поноћ; ослух 
 да се отисне са грбине богатога шлема, крила пребијена, перје поломљено а где су место два ока 
ени у крпе и дроњке, у ћебад и шаторска крила, клонуло газе сметове и очајно погледају путем пр 
трли су војници своје шињеле и шаторска крила и по њима сложили еспап који им је за продају.{S} 
други опет преко кола разапели шаторска крила или ћебад те направили заклоне; трећи се прибрали 
ворила плућа и испарава, бубица протеже крила, буди се гуштер који је спавао под каменом и диже 
је назирати жалосне слике које је дотле крила ноћ.{S} Улицом јуре кола претоварена дењцима и са 
тица и сваки покушај био би само лупање крила о зидове клопке која нити се може пробити нити из 
 па се затим с руке пење на раме и шири крила те се тиче образа материног и као милује га један 
лавога златног орла који је негда ширио крила по оклопу и красио оковане груди јунакове; из мач 
ни озго:</p> <p>— Хој, хој, почујте ме, крилати!{S} Кад стигнете тамо, поздравите Јевропу.{S} Р 
ћ када би шушнуо, јејина када би лупила крилима, вал када би ударио у стену или ма какав шушањ, 
 хиљадама деце која вриште од страха на крилима мајака својих.{S} Беле заставе, које сад већ из 
ћ топот коња као кад тица ноћница удара крилима.{S} Мало затим и две неразговетне а постепено с 
ја преспављује дан и престрављено удара крилима о зидине.</p> <p>Па ипак није <foreign xml:lang 
ти ту нема на оним шињелима и шаторским крилима: женске ципеле, шећер, рубље, рукавице, чоколад 
к ходник претрпан сандуцима и шаторским крилима.{S} На тим сандуцима војници кувају чај и сваки 
 снага према Бугарима.{S} Имамо још два крилна одреда, један на Власини а други према Струмици. 
 деца праштају од мајке напуштајући јој крило материнско.{S} И како свако на свој начин тај бол 
ио, те ова дивизија иде одовуд, те лево крило иде одонуд, те на Овчем Пољу ће се тући одлучна б 
о сам себи поставио.</p> <p>— Наше лево крило треба да се повуче овамо ка Ситници, да тако пост 
 се са својом породицом повукао у друго крило.{S} Ту је Престолонаследник пробавио неколико бри 
избачено влажно сено или ћебе, шаторско крило, шта било, тек треба обезбедити да се преспава ов 
улицу.{S} Овамо војник продаје шаторско крило, чизме, ћебе; други опет тамо заклао државнога во 
нов осећај и сазнање да, као и материно крило, може бити топао и онај поглед два жарка ока који 
ка Дивизија чинила лево, Французи десно крило а трупе нових области центар.</p> <p>И док је про 
килу тога ордења да је сручим у кола, у крило ненасите и одвратне сујете.</p> <p>Ноћ је већ уве 
ено за спавање, крај кола под шаторским крилом сандук за писање, а недалеко на ватри ври лонац  
е унуче тада, седео сам на престолу, на крилу старе мајке.{S} Остали се окупили око ње, седећи  
шкињин швалер.{S} Млада госпођа држи на крилу своје куче а слушкиња своје куче; стара госпођа к 
дузи.{S} Тада, у топлој соби, седећи на крилу материном, која би ми то причала, страх ми је диз 
 у тренутку кад ја своје мртво држим на крилу.</p> <p>После једнога пунога часа чекања, дође на 
 тражићу ипак.{S} Сама сам с дететом на крилу па ће ме можда и примити когод у кола.</p> <p>Али 
ругарчић мога чеда које ми је лежало на крилу, остаде на столу не плачући за мајком која га је  
е батерије, који је био на своме левоме крилу, претрну и потрча месту где је мислио да прихвати 
арамом и на ово, које је лежало на моме крилу.</p> <p>— Шта ћемо са овом мртвом децом? — упита  
овник а у том груну, недалеко на десном крилу, где су пољски топови.</p> <p>— Бог и душа, онај  
вих падина те пружити руку нашем десном крилу.{S} Тако би био постављен снажан зид са десне стр 
 сам од жалости — прихвати он — али сам крио сузе да ме ко не види.{S} Зар тако ја улазим у Срб 
 која је примила на себе да у последњим критичним тренуцима бди над Скопљем и безбедношћу скопс 
очито значи, што је Краљ у овако једном критичном моменту, стигао у Приштину?{S} Гомила из свак 
 Краља нису допирали да га узнемире они крици, надвикивања и жагор гомиле бегунаца, <pb n="290" 
 је ту међ њима.{S} Узео је, као и они, кришку хлеба у руку и мало куванога пасуља којим су га  
} Притворише врата на цркви и почеше се кришом договарати.{S} Један ће рећи ово, други оно а не 
е јачи, буктање све ближе, као да нешто кркља и стење, као да се нешто ломи.</p> <p>У једанпут, 
 дивизије! — грми понова глас и настаје кркљанац.{S} Пешаци се склањају у јарак, кола скрећу с  
 је допирао до нас, изгледао је час као кркљање самртника а час као крхање крова који ће се сру 
децу и људе и настаје врисак и цика.{S} Кров се већ нахерио, једним делом виси у ваздуху, цреп  
рал даје сигнал за пожар, онда значи да кров већ гори.</p> <p>— Лађа тоне... лађа тоне! — узвик 
 куће.{S} Само, да л се то тек сад крха кров или ово већ пуцају темељи и љуљају се стубови на к 
али на чврстим дирецима узноси се здрав кров, црепом покривен, који обећава сувоту под собом.</ 
иле.{S} Све се склонило од непогоде под кров, једва отуд, далеко из махале, што допире арлук пс 
јато варница и испуни мрак, који се под кров најгушће сабио.{S} Осећа се воња сточнога ђубрета  
 се наваљивало на њега да се склони под кров, бадава му је обраћана пажња на мраз који је све в 
 но што ће се <pb n="619" /> повући под кров да легне, Краљ је пришао једној ватри, око које су 
 врата те припитају не би ли нас ко под кров примио.</p> <p>— А шта је оно тамо? — запитах га п 
анине, него гледај да савијеш главу под кров.{S} Остави пушку па гледај да уђеш у ред ка и сви  
 увече уморни и необавештени повуку под кров и да сутра наставе исти посао.</p> <p>Пред подне,  
 усијао и осећа се како попушта и стење кров.</p> <p>Пламен већ букће кроз празне просторе изме 
е на месту где сам стајала киснуло кроз кров.{S} Раскопчах се, не би ли нашла који доњи део хаљ 
али, основни се зидови делом порушили и кров је већ висио у ваздуху.{S} У једноме крају врисак  
ред ка и сви други.{S} Нађи, веле, себи кров, ожени се, одомаћи се, јер треба да се одмориш, тр 
 колоне класичних храмова, носе на себи кров од густога дима те у тамној ноћи, која као црни де 
 Карађорђевих топова, проносио на глави кров београдске улице Карађорђев унук.{S} Они су тада к 
 оголело дрво, вршак каквога хумића или кров од колибе.{S} По орању и кукурузишту, заштићене де 
у, пуши се по гдегде дим кроз разлупани кров.{S} Сиротиња уцињска, она сиротиња без крова и огњ 
повучени Високи Дечани, чији се метални кров једва назире кроз оголела дрва.</p> <p>Како тај зв 
слите?{S} Темељи смо ми, који смо кадри кров саградити.</p> <p>— Ко ми?{S} Ви који пролазите ил 
ац.</p> <p>Ваљало је кренути, напустити кров и ући у ту мећаву, у олујину, у снег, у кишу, ући  
о јој баш, нек се склони овде, под овај кров, док не зазори, нек онда пође опет да га тражи.</p 
ти да немамо темеље на којима ће се тај кров држати.</p> <p>— Мислите?{S} Темељи смо ми, који с 
ини су вољно и невољно примали под свој кров бегунце, не знајући да ће се мало за тим и они при 
носе и пламен је помамно лизао и буктао кров све просторије, уништавајући и последње остатке на 
вам жене и децу.{S} Женама и деци треба крова, ми војници можемо и овако!</p> <p>И кад је рекао 
у кренути у свет и не видети више свога крова данима, месецима, годинама...</p> </div> <pb n="9 
 има и стоке, и ђубрета!</p> <p>— А има крова?</p> <p>— Има! — заврте војник главом.</p> <p>— А 
.{S} Па ипак све је добро, кад само има крова.</p> <p>Ваљало је само што пре ухватити места и р 
ане путевима где нигде нема села, нигде крова, нигде ватре?</p> <p>То су била та мучна, та тешк 
 као кркљање самртника а час као крхање крова који ће се срушити и пасти на главе становника ку 
снежним планинама, гоњени, убивани, без крова и без хлеба, без заштите и без потпоре.{S} Док ће 
.{S} Сиротиња уцињска, она сиротиња без крова и огњишта, увукла се овде и онде у какав кутић пу 
 глас додаје: „Овима би севап било наћи крова да заноће!“</p> <pb n="237" /> <p>За таљигама, у  
сно грешне избеглице још лутају тражећи крова, очајно лупајући на сваку капију редом и преклињу 
иво да не пробуди оне који су, немајући крова, полегали по улицама испод стреја и капија; завиј 
 пространа и висока зграда од темеља до крова.{S} Најпре се у доњим оделењима појавила ватра и  
наилазили, очајно су већ молили за мало крова, само крова, без постеље, без ватре, без хране.{S 
/p> <p>— Сврати, војниче, овде има мало крова! — виче наш с врата.</p> <p>— Нека, жури ми се а  
.{S} Мени и мојој породици припаде мало крова у једној ниској, бедној уџерици.{S} Уступиће нам  
тави поднаредник — морали сте и то мало крова у Приштини да напустите.</p> <p>— Морао сам! — сл 
зора, ма да је на њој остало нешто мало крова који би ме могао заштитити.{S} У причама наших ст 
ећ не можемо ни мислити.{S} Што је било крова и места под кровом, испунило се гомилом људи који 
ло се на голоме патосу, али је бар било крова те штитило од кише и било је зидова те су бранили 
чајно су већ молили за мало крова, само крова, без постеље, без ватре, без хране.{S} Начелник ј 
рев дан те се оките куће а наш барјак с крова па до земље.{S} Пролазе жандари па реже а не могу 
олупане петролејске канте, други цреп с крова, трећи комадић даске и већ чиме је ко стигао наор 
{S} Зар не видите да ми зидамо државу с крова и, кад будемо с кровом готови, ми ћемо тек опазит 
едом и преклињући да их пусте ма где, у кровињару, у обор, у кокошињак, ма где, само да се могу 
д њим, тако да се са њих догледа гомила кровова вароши просуте у долини и преко њих поље у коме 
бе, указивала се у једној долини гомила кровова.</p> <p>— Да ли? — запитасмо се ипак сви.</p> < 
 се простире варош од које се, из групе кровова који ти се чине као мрка и тамна поља, догледа  
у којој је Краљ одсео, догледа се преко кровова ниских турских кућица које јој суседују, тамо г 
и гледају преко дворишнога зида и преко кровова суседних кућа које су под њим, тако да се са њи 
узвишењу, осветљавао је ону мрку гомилу кровова под собом неком топлом и лаком светлошћу, као о 
туда још јасније сагледасмо масу тамних кровова <pb n="689" /> измеђ којих се износе минарета и 
и видиш људе, пењу се и на точкове и на кровове вагона и на ланце којима су вагони везани међу  
ти улица и све се сручи у подруме и под кровове.{S} А кад се изгуби онај злослути звук у ваздух 
 на туђа врата; заклањаћемо се под туђе кровове и пружати руке хлебу који нам милосрђе подели.{ 
нас варош моћи да прими ноћас под своје кровове колико да се огрејемо, колико да се одморимо, к 
 Топовска зрна већ су тресла призренске кровове, када је пристао да напусти последњи слободан г 
 ветар окрете у помамну олују и затресе кровове на кућама; поче ломити голе гране са дрвећа и з 
свуд, само што се студен ветар увлачи у кровове, тресе трошне димњаке, повија оголела дрва и фи 
ци над гробовима које престављају кућни кровови, износећи се из магле у коју је варош потонула. 
 као оно месец у зимске ноћи.{S} Док су кровови у први мах изгледали као једноставна модра маса 
ко лете, као да и дим са кућа полеже по крововима, као да се већ и наше поуздање угиба и повија 
као и остале избеглице, крај ватре, под кровом какве арнаутске сеоске уџерице, по хановима; јео 
 наметала цела ова слика пожара.{S} Под кровом, који је покривао нашу Отаџбину, попрскали су ве 
слити.{S} Што је било крова и места под кровом, испунило се гомилом људи који су се тискали и г 
и троје, сабрани под кишобраном или под кровом, разговарају; жене извирују на капијама очекујућ 
а али да се ипак може наћи крајичак под кровом који је истурен далеко у поље, те се ту може зак 
о под главу подметнути али биће бар под кровом.</p> <p>— Преседећемо ноћ — веле — само да смо у 
 проноси грозницу кроз тело.</p> <p>Под кровом леже по земљи две даске, нешто мало удаљене једн 
 умела осећати, чувши да се под њиховим кровом налази један Краљ, пореметила су свечану тишину  
ресну бундеву коју су нашли под нечијим кровом где ју је домаћин обесио јесенас да се суши или  
последња ноћ коју су провели под својим кровом они несретници, који ће сутра у зору кренути у с 
који брижно седе под каквим сиротињским кровом, прикријеш вести које долазе с фронта а саопштиш 
 обезбедили од кише под широким турским кровом.</p> <p>Била је већ касна ноћ кад у исто дворишт 
 на пустој, влажној пољани, под оловним кровом, који су чинили кишни облаци, но што би био под  
ла, па лака штајерска кола са платненим кровом... и редом тако све врсте кола, све што има точк 
ла, па лака штајерска кола са платненим кровом.{S} И редом тако, све врсте кола, све што има то 
у бити ту где је и он, бићемо под истим кровом.{S} Та ми се мисао поче све више допадати и сад  
и зидамо државу с крова и, кад будемо с кровом готови, ми ћемо тек опазити да немамо темеље на  
 оковом и пет шест кутија од шешира; на крову аутомобилском велики платнени кофери са никленим  
где су били прозори и врата; цреп се на крову усијао и осећа се како попушта и стење кров.</p>  
 наше имовине.{S} Цреп је већ прштао на крову, догорели балвани са треском су падали, основни с 
 и са разних других страна, преко њива, кроз потоке, кроз винограде.{S} Бегало се очајно, бегал 
и без речи шетњу кроз оголели ред дрва, кроз који је неколико косих линија вечерње светлости су 
ких, крај кола свих врста, свих облика, кроз низ аутомобила, муниционих кола, топовских кара и  
Одакле се повлачите?</p> <p>— Са Чачка, кроз клисуру.</p> <p>— Јесте ли имали борбе при повлаче 
огај хлеба!“ а сиромашна косовска села, кроз која смо пролазили, нису нам била кадра ни мрвице  
традања по снежним албанским планинама, кроз које смо лутали не знајући ни пута ни стазе и које 
ким стакленим <pb n="538" /> прозорима, кроз које Величанство поздравља светину која му аплауди 
ама се простире широка косовска пољана, кроз коју беласа Ситница, коју ћемо мало час прећи прек 
ницу!</p> <p>— Кад ноћас?</p> <p>— Сад, кроз који час, док сврше седницу.</p> <p>Прође ми у том 
т се расуо по кукурузима, па кроз њиве, кроз винограде, кроз потоке, све нагло ка Торлаку и Бањ 
курузима, па кроз њиве, кроз винограде, кроз потоке, све нагло ка Торлаку и Бањици.{S} Донде ни 
мех који га је красио у моменту кад је, кроз кишу непријатељских танади, ујахао у освојено Кума 
других страна, преко њива, кроз потоке, кроз винограде.{S} Бегало се очајно, бегало се као за в 
а и даље још: зашао је кроз све махале, кроз све уличице и сокачиће, ушао је на све капије и ка 
у из које је потекла а одатле иде даље, кроз дућане и кроз кафанице, одлази у куће и плави целу 
охридских вода и дере кроз пусте земље, кроз крваво стење и камење и зато га ваљда зову црним б 
други преко Рожаја.{S} Први много тежи, кроз саму стену, камен, кланце и преко великих висина а 
а црнином, изгледала ми је у оној тами, кроз коју је промицала, као неко више биће, као она гос 
и све чешће ките стазе, тако да кланци, кроз које бегунци оде, већ почињу личити на костурнице. 
 Ако је месечина изостала, дебели мрак, кроз који су се нејасно оцртавале силуете напуштених дв 
љку и, заклањујући је коштуњавом шаком, кроз коју је продирала румена светлост, нагињала би се  
е он сведок можда, када су овим друмом, кроз равну Метохију, пролазили српски витезови и одлази 
арева.</p> <p>Праћен једним господином, кроз пусте улице промиче на маломе коњићу чудан један ј 
 дасака, са седиштем унутра и прозором, кроз који је продирао ваздух и светлост у дрвену кућицу 
ажно диже главу и настави вишим гласом, кроз који је звонило топло поверење и детиња искреност: 
ђе кроз двориште и прође тихо, нечујно, кроз отшкринуту капију крај дремљива стражара.{S} Упути 
 по безпућу.{S} То је био још тежи пут, кроз коров и травуљину, под којом су лежала поваљена ст 
ила су догоревајући почела да трну већ, кроз прозоре је црквене почело да продире рано јутарње  
ик и Коритник, градећи џиновску капију, кроз коју дере Дрим а на истоку, одмах над нама, простр 
ез шума, вршили свој посао.{S} У мраку, кроз који је пробијао слаби зрачић из малога фењера, кр 
; у трећој улици видиш изручен у јарку, кроз који тече поток, санитетски материјал огромне вред 
брету нађенога стакла на маломе отвору, кроз који ће јој сунце допирати и ту проводи дане са со 
истини личила на једну велику гробницу, кроз коју су лутале сенке бивших људи.{S} То су били ил 
склониште.</p> <p>Дубоко тамо у кланцу, кроз који се Бистрица ломи пре но што ће сићи у Призрен 
ски јаук који ми је продирао кроз душу, кроз срце и кроз кости.{S} Изгледало ми је као да чујем 
 склонити и које би могло дати заштите; кроз Пећ се само пролазило и задржавало пре но што се к 
ћа, која су носила на себи мртву варош; кроз дубоки мрак запазио сам на једном од двораца свети 
ни суше опанке натопљене <pb n="312" /> кроз мочари и блато које су данас прегазили, други греј 
 из позадине и напредују <pb n="434" /> кроз редове бегунаца правцем којим и они крећу, све док 
е јаче да стеже и ведрина да осваја.{S} Кроз прљави вео, који је покрио небеско плаветнило, поч 
 танким линијама харемских мушебака.{S} Кроз ту мрежу једва се догледало небо мрачно, ниско и г 
 склони код добрих људи, код Турака.{S} Кроз улице пролазе још и мале групе оружаних људи, разн 
 високе планине са снежним врховима.{S} Кроз тишину која још влада, као глас гладних вукова, пр 
 официр са неким енглеским лекарима.{S} Кроз сву ту шарену гомилу промиче по каква руска болнич 
оваквим и иначе суморним тренутцима.{S} Кроз тамну ноћ допире до нас топовски пуцањ, то се још  
 <pb n="323" /> на врховима планина.{S} Кроз зрак пролеће птица носећи у кљуну сламчицу да свиј 
ицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и коњићи осамарени и  
ицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и мали коњићи осамаре 
ј се све нова и нова забринута лица.{S} Кроз капиџике који везују авлије или преко ниских плото 
еде и разговарају или читају новине.{S} Кроз дугачке ходнике журе болничари и госпе у чистим бе 
спод које вири прамен чупаве косице.{S} Кроз мараму пробила крв и црна се мрља на њој осушила и 
зео баш оно место које су они хтели.{S} Кроз рупе на зидовима дува студени ветар и допире хладн 
 нисам само осећао, ја сам је видео.{S} Кроз облаке дима од дувана пробијали су се оштри врхови 
зде на њему.{S} Мрак густ као тесто.{S} Кроз тај мрак промицале су сенке несретних избеглица, н 
па све покрио и легао мрак на земљу.{S} Кроз тај мрак нико не уме да нађе пут нити да види свој 
оја га је <pb n="581" /> била застрла а кроз открављено окно његов поглед поче да блуди по оној 
о, јуче у сумрак, кренули из Приштине а кроз ноћ наставили пут, сва се ова туга и бол није ни д 
 је ућутао.{S} Ишли смо и даље лагано а кроз глуву ноћ, која је лежала на мртвој вароши, чуо се 
а пород свој и водила <pb n="600" /> га кроз мраз, грејући га материнском љубављу; спавала је п 
у никли ту из тих бедема, дотле до њега кроз мртву ноћ допире жубор бистричин и он се трза, сећ 
4" /> почетка рата, да све ствари гледа кроз веома мутне наочари.</p> <p>У другој гомилици, кој 
ом у Липљан а тај друм не пролази овуда кроз варош.</p> <p>— Аутомобилима?</p> <p>— Јесте!</p>  
ањ децу!“</head> <p>Да ли што сам је ја кроз сузе гледала — настави госпа у црнини после дуге,  
ве граби и ако се једва креће и пробија кроз гомилу и свако носи, осим оне опште још и своју со 
а се боји да се не загаде.{S} Док мајка кроз сузе говори, дете пишти и вије се у рукама материн 
 несретна мајка, јер сам све то гледала кроз сузе, носећи на рукама мртво дете и лутајући и сам 
им линијама.</p> <p>Једва сам догледала кроз таму једну кућу и похитала сам, уверена да ће ме п 
нде је једна традиција, која се одржала кроз све ратове.{S} Не можете ви тражити да се једна тр 
но казивала, која је пролетала и дерала кроз варош и кроз редове избеглица, као бујица, као поп 
, као утрнула жеравица, једва продирала кроз прљаво стаклено окно улепљено хартијом</p> <pb n=" 
и окитише варош заставама и поче гомила кроз улице да се дере, музике да свирају и искупише нас 
"574" /> која се из душе заразно ширила кроз цело тело.</p> <p>Најзад нервозно погледа на сат,  
чином кланцу, пробуђена ведрином сунула кроз маглу и повија се над Подримљем као залутала душа, 
већ пламен и ено се усијана лавина ваља кроз наша поља и доље; ваља се, тутњи, пали, ништи и са 
читељевим.{S} Мало затим и допре с поља кроз разбијене прозоре неки чудан, нејасан звук.{S} Сви 
м мрак стајали пред вратима, на улицама кроз које ће војска проћи и тек кад је пала мркла ноћ,  
оштар косовски ветар.</p> <p>По улицама кроз које гамиже сав тај свет, права блатна језера која 
признање.{S} Али дотле, прођите мислима кроз ту чаршију, читајте фирме и питајте где су им деца 
не погледом <pb n="375" /> са бегунцима кроз чије густе редове промиче.{S} Коњи у запрези покри 
еоград пасти.{S} Протераше једнога дана кроз Винковце и заробљенике српске и натераше нас све д 
рену тамо ка пољацима.{S} У том застења кроз ваздух и тресну а земља, коју диже тешко разорно з 
„Рускога цара“ поред Управе фондова, па кроз доситијеву улицу.{S} Само чујеш „ура!“ и водови се 
</p> <p>Свет се расуо по кукурузима, па кроз њиве, кроз винограде, кроз потоке, све нагло ка То 
римом ка Скадру и други, на Ђаковицу па кроз Црну Гору опет на Скадар.{S} Трупе, које су већ ов 
 Пламен са наше ватре пробија се и игра кроз милијарде кишних иглица, које су наквасиле пепео о 
ашина Мрњавчевића, одвоји се од прозора кроз који је видела где је гроб и друге круне српске, п 
еликим напрезањем извукли из ових блата кроз која се прошло; за овима опет пар малих вочића вук 
иким напрезањем извлачили из свих блата кроз која се прошло; за овима опет пар вочића вуку нешт 
ије нашао где ће склонити главу те лута кроз мрачне улице и лупа се о ћепенке и саплиће о камен 
еумивене и изгладнеле.{S} И све то лута кроз улице и тражи хлеб.{S} Иде од дућана до дућана и л 
и, то је малено косовско село Чаглавица кроз које пролази друм.{S} Многи који су нашли ту закло 
ој равни лежи тамна и прозрачна маглица кроз коју где и где беласне Бистрица као бели конац кој 
но дете у наручју.{S} Казује несретница кроз сузе како је бегала, како је бомбом из аероплана р 
једно чисто парче крпе? — замоли чичица кроз сузе.</p> <p>Уведосмо га у авлију и сви се позабав 
узеше бомбе у руке и онда онај први вод кроз позоришну улицу а онај од „Рускога цара“ поред Упр 
официр поврнуте јаке, враћа се од некуд кроз каљаве сокачиће, где је зашао ваљда издавајући сво 
ј ми је кикот продро као усијано гвожђе кроз душу и, верујте, још ме бриди бол, још ме пече.{S} 
 где је гроб и друге круне српске, пође кроз двориште и прође тихо, нечујно, кроз отшкринуту ка 
атуче капу на незачешљану главу па пође кроз ноћ телеграфу да потражи Чачак те да распита каква 
да је марширао један зуавски пук, прође кроз варош крај нас и оде на Зејтинлик.{S} Кажу, ови су 
авет чувара царске круне у гробу, прође кроз ошкринуту капију, пређе тихо и нечујно преко двори 
ирући се ни на кога, овај странац прође кроз гомилу и приближи се оној госпи у црнини.{S} Он је 
риштинске улице.</p> <p>У том још прође кроз гомилу шапатом од уста до уста:</p> <p>— Стигао Кр 
 пламен је продро у све просторе и лиже кроз рупе где су били прозори и врата; цреп се на крову 
ји се у разним утробама рађају и залазе кроз поља и горе тражећи се <pb n="672" /> да се загрле 
 коме француске трупе већ сутра пролазе кроз Скопље.{S} И друге смо детаље сазнали кроз начелни 
у.{S} Па онда, 1812 године одступала је кроз сметове и мочари једна војска а није народ и, што  
жени, он јој само пружи руку, поведе је кроз гомилу и уведе је у вагон, при чему су га пратили  
око мангала.{S} Поноћни ветрић, који је кроз разбијена окна сад нешто живље дунуо, као да је у  
сана му се избрисао онај осмех, који је кроз педесет година политичкога му живота играо на њего 
доњим оделењима појавила ватра и дим је кроз разбијен прозор почео да куља.{S} Узбуђење је очас 
која је до малочас била у штали, чим је кроз отворене вратнице почео да куља народ у двориште,  
иближи се оној госпи у црнини.{S} Он је кроз вагонски прозор видео шта је било, он је опазио да 
е до кафане.{S} Па и даље још: зашао је кроз све махале, кроз све уличице и сокачиће, ушао је н 
 зидова те су бранили од ветра и ако је кроз полупане прозоре старих и напуштених конака он неш 
ладића и деце под оружјем, крстарило је кроз варош и бдило на напуштеном имовином и над поспали 
 пре времена пламен, који се од промаје кроз отворени прозор повијао и богато је китио белим цв 
крене за Чачак и да гледа да се пробије кроз варош, иначе му је батерија изгубљена јер је Чачак 
 напали тако да су им се речи разлегале кроз целу кафану.{S} Победилац са онога првога стола пр 
рати увек нема тишина и саучешће гомиле кроз коју промиче, кад он замакне у дубину тесне пришти 
било из депеша које су дошле или прошле кроз станицу, било из свог тастерског разговора са нишк 
ћ постаде вођа, који ће нас водити даље кроз ноћ и кроз опасност.</p> <p>Јавише се неколицина с 
?</p> <p>— Не умем! — рече и погледа ме кроз сузе које му се набрале у очима.</p> <p>— Дај овам 
 улици леже ствари спасене или избачене кроз прозор, полупане, исквашене водом којом се гаси и  
шти покрет и тумарање, тискање и гурање кроз тесне приштинске улице.</p> <p>У том још прође кро 
не на станици и тај пискави глас продре кроз поноћну таму као совин врисак.</p> <p>И док ова го 
стиче из чаробних охридских вода и дере кроз пусте земље, кроз крваво стење и камење и зато га  
 тужно рикање гладне стоке које продире кроз ноћну тишину.</p> <p>Мраз поче јаче да стеже и вед 
јаре из мангала и од ветра који продире кроз разлупане прозоре; са дубоким долапом у зиду, на к 
мрзли ветар, који се осећа како продире кроз оне рупе на дувару, које смо затисли.{S} Кад се от 
чани, чији се метални кров једва назире кроз оголела дрва.</p> <p>Како тај звук звона и са тога 
коло на празној поточари, шуме и жуборе кроз уске улице јазови и поточићи што се из авлија и че 
радили, ипак се није могло избећи да се кроз тишину ноћи, која је владала, не осети да се ту не 
ва и по сата.{S} Изгледало је као да се кроз ону гужву и сплет људи, стоке и кола, што је закрч 
прату осветлише собе светлошћу, која се кроз шалоне, као танке и светле паралелне линије, назир 
ету воду са Дервена и Жедна, пролама се кроз ноћну тишину па ти изгледа као да се негде далеко  
у, једну од оних вечитих прича, које се кроз сва доба понављају и у књизи и у животу; Једну од  
 збијене гомилице тамних сенки, које се кроз дим једва назиру, добија све тајанственији облик.{ 
 се већ догледају нејасне сенке које се кроз ноћ крећу измеђ ватара и чује се потмуло, пригушен 
абла а у то доба нешто попустила, те се кроз зраке бледе светлости, колико је ова продирала на  
арати војском и жандармеријом, да би се кроз њу могао обезбедити пролаз онима који су настављал 
љених који траже своју гомилу а који се кроз густ ваздух чује као из подрумских дубина.{S} Плам 
 Пролази уским улицама, прикрадајући се кроз сенку коју дебели зидови бацају и измичући пажљиво 
и се тискао пред њом.{S} Пробила сам се кроз ту гомилу јер се свет расклањао пред малим мртваце 
и којега нема ево све до подне и ако се кроз београдске улице ваља смрт и обара коса њена.</p>  
и.{S} Нико не збори, све ћути и само се кроз ноћну тишину чује како шкрипе воловска кола или за 
но Призрен, утонуо у маглу и дим што се кроз димњаке диже са ватара око којих, промрзли и уморн 
 није воз ни кренуо са станице а већ се кроз варош просула, као освежавајућа дажда после запаре 
p>Да узбуђење још више појача, просу се кроз варош и вест да ђенерал сутра ујутру првим возом ш 
гања страх од хуке, коју таласи разносе кроз лагуме и шупље подруме мртве вароши?</p> <p>Распит 
погледу, ускочисмо и ми преко јарка, те кроз њиве право иза куће.{S} Дотле су већ стигли и они  
 тишину која је до мало час владала, те кроз тесне и мрачне улице одјекивало је као кроз пусте  
друм а друга десетина прескочи јарак те кроз њиве.{S} Тек што ова десетина прескочи јарак а из  
а и стење кров.</p> <p>Пламен већ букће кроз празне просторе измеђ голих зидова где ждере још и 
с вечера се проли те у два маха промаче кроз сутон ситна али оштра и студена киша.</p> <p>И ако 
уморно и загушљиво као оморина, промиче кроз ваздух, разређује га и крати нам дах.{S} Као да и  
 пламеном а брекће и фркће и тешко дише кроз ноздрве, враћајући се увече у своје дворе.</p> <p> 
 којега они животе своје положише.{S} И кроз ту молитву нека се слави име Твоје, Оче наш, који  
 узнемиреним душама; све уморно спава и кроз ту тишину, као тихи жубор потока, теку речи Госпе  
p>Друм се пред нама протеже без краја и кроз прозрачну таму догледају се у дубини масе мрких пл 
има?{S} Зар ја да идем овим друмовима и кроз ове планине, које сам гледао са Врдника, као роб,  
би морио страх од крваве буре која је и кроз њихово село провалила и коју су дечица својим очим 
отекла а одатле иде даље, кроз дућане и кроз кафанице, одлази у куће и плави целу варош.{S} Гов 
 и понесе га собом кроз пусте планине и кроз гладне пољане.{S} Где ће он сада, где ће са женом  
и ми је продирао кроз душу, кроз срце и кроз кости.{S} Изгледало ми је као да чујем глас несрет 
д дима из цигарета још више загустили и кроз који смо се једва догледали, те је његов глас звон 
су простране банатске и сремске равни и кроз тај дим бљунула је ватра из тешких челичних цеви т 
новац као кроз шибу а тако сам прошао и кроз Крагујевац.{S} Рекли су нам, воде нас у Ниш.{S} Је 
ак прозрачан вео покрила лице земљино и кроз коју изгледа све што се догледа врло удаљено.{S} Т 
ођа, који ће нас водити даље кроз ноћ и кроз опасност.</p> <p>Јавише се неколицина с пушкама и  
која је пролетала и дерала кроз варош и кроз редове избеглица, као бујица, као поплава, казивал 
коју грану, западоше и волови!</p> <p>И кроз мрак прође ваздухом упаљена гламња, као факља.{S}  
седло, шести нуди читава кола.</p> <p>И кроз сву ту гомилу продаваца промичу генерали, народни  
поћи, кренули су пешке друмом који води кроз качанички кланац ка Косову а многи су туда и колим 
у болницу а сад узјахала коња и пролази кроз забачене периферијске улице не би ли својим присус 
и малаксалога и да проведе народ српски кроз море патња и страдања.</p> <pb n="727" /> <p>Молил 
 претрпано догађајима који су се низали кроз половину века — лежало заборављено и забачено у мо 
з Скопље.{S} И друге смо детаље сазнали кроз начелников телефон: сазнали смо да трупама које до 
, ми смо обазриво и са зебњом наступали кроз ноћ.</p> <p>У ноћи пут изгледа увек дужи.{S} То чи 
иште до на друму.</p> <p>Ми смо кретали кроз ноћ даље јер се већ и непогода утишала и овладала  
лога мрака, па се као бујан поток разли кроз све улице и све уличице приштинске, све до последњ 
 су се свакога дана путовања провлачили кроз гомилу, нит знаш како нити од куда.{S} Човек не мо 
ћ тешки догађаји, који су се провлачили кроз моју душу, нису пресушили сузе.</p> <p>— И кад пом 
зрењем гледају.</p> <p>— Кад смо прошли кроз Милановац а оно, отворили се прозори на кућама и и 
ло мене ради али њега ради.{S} Прође ми кроз главу мрачна мисао, да није и он у неким колима, д 
има располаже, а кад то изврши, зазвони кроз телефонску слушалицу војводин одлучан глас:</p> <p 
и!</p> <p>На овај се чичин узвик захори кроз гладну гомилу крти и студени смех, сличан смеху ко 
Овај слази са Сухе Горе и Ругова и жури кроз плодом благословена поља и зато га ваљда зову бели 
 Дрим под нама.{S} Његов хук се проноси кроз ноћну тишину као неко казивање бурне и бескрајне п 
дубине, чује се арлук вука и продире ти кроз душу као крик смрти.{S} На <pb n="670" /> тај се а 
 народа.</p> <p>— Кад се могла сачувати кроз пет најмучнијих векова, од Косова до данас, зашто  
а да си још тамо одакле си кренуо; нити кроз таму догледаш предмет коме идеш, нити за собом она 
евакуацији и препричавају разне новости кроз које још и у овоме очајноме часу провејава вера.</ 
агушио избеглицама и Краљ је, пролазећи кроз њихове редове, саучествовао у болу својих бедних г 
што пре напоље, на ваздух.{S} Пролазећи кроз дуги ходник, мени изађе пред очи слика оне мајке к 
еће ка Чачку не би ли се уграбило проћи кроз варош пре но што би непријатељ ушао и заробио бате 
ништио.{S} Можда можемо још ноћас проћи кроз варош, те поћи даље,...</p> <p>— Зар да ми останем 
вештеници са свећама у рукама, певајући кроз планине и богазе тужне молитве и тропаре.</p> <p>Т 
 Вардара, где ови младићи патролирајући кроз варош, одржавају везу са нашом војском код села Ма 
 велике даљине допрети, једва продирући кроз густ и влажан ваздух.{S} Пронела га је дубока и мр 
друма, борећи се с душом и тешко дишући кроз набрекле ноздрве.{S} Преморио га пут; ко зна одакл 
 од полупаних кола.{S} Крећу се војници кроз мрак и носе на глави сено, које су почупали ко зна 
једноме до себе а он узе да се провлачи кроз гомилу на ћуприји, не би ли дошао до командира кој 
ћи својим мутним, промуклим гласом речи кроз стиснуте вилице, које као да је грч стегао.</p> <p 
идесет вагона.</p> <p>Повлачење се врши кроз варош, одржавајући увек везу са бугарским предходн 
их колико да може хлеб провући али онај кроз тај отвор прогура ногу тако да их више нисам могла 
 смела још једном остати! — а затим јој кроз тамну боју изболованога лица проби туберкулозно ру 
аглушивало сваки други глас, па су ипак кроз ту целу хуку допирали до његових ушију очајни глас 
и а остали део собе освојио је полумрак кроз који су се предмети једва назирали.{S} У тој полут 
чних камених дупља, проноси језовит цик кроз пусти овај кланац.{S} Ту гамиже још и корњача и хи 
асула је понова пољупцима и шаптала сам кроз сузе:</p> <p>— Па зар сам ја крива, зар сам ја кри 
напоље као ветром потиснута; трчала сам кроз оне дуге ходнике као да се спасавам ватре која је  
где ћу и не знајући шта ћу.{S} Ишла сам кроз улице и застајала на угловима, седала сам на камен 
 мене.{S} Нисам га нашла.{S} А ишла сам кроз многе, врло многе <pb n="420" /> улице, слазила са 
з овог рата понесу.</p> <p>Промакао сам кроз групе које су биле предамом и пошао бржим кораком, 
шта ти ради Фрања?“</p> <p>— Прошао сам кроз Милановац као кроз шибу а тако сам прошао и кроз К 
аву да погледам остале по соби, већ сам кроз дуги низ болничких кревета ишла као пијана и удара 
 тишину.</p> <p>— Нисам, на пролазу сам кроз Митровицу.{S} Па... дојурио сам, мајка ми је била  
{S} Пошло се оним другим и мучним путем кроз Јанкову Клисуру, којим се избија тамо на Преполац. 
која душа у њему, пуши се по гдегде дим кроз разлупани кров.{S} Сиротиња уцињска, она сиротиња  
ја.{S} Али наиђе олуј и понесе га собом кроз пусте планине и кроз гладне пољане.{S} Где ће он с 
ану, где је извор.{S} Спустих се стазом кроз њиву те избих на раскаљужене обале једнога прљавог 
ла у крви.{S} Превио је прљавом марамом кроз коју је пробила крв.</p> <p>— Где је најближа болн 
шина освојила.{S} Као да путујеш друмом кроз неке омађијане пределе, као да се налазиш у некоме 
српске државе! — одговори официр гласом кроз који је звонио дубок бол.</p> <p>— Оно смо ми упал 
 још из Шумадије понела, испаде на друм кроз задње платно, бачена једна оглодана бутна кост.{S} 
ко кроз Косовске мочари.{S} Проћи ће он кроз тај тужни шпалир избеглога народа, поздрављен сауч 
 не попусти; други један ускочи у вагон кроз прозор и узе покушавати изнутра, али ни он није мо 
ви.</p> <p>Још те ноћи глас је прохујао кроз Пећ а сутрадан зором, већ се ведра лица буде они ш 
учешће гомиле а по где која пролазе као кроз шибу и они на њима обарају главе обасути горким пр 
 тесне и мрачне улице одјекивало је као кроз пусте лагуме.{S} Војници и ако заморени, дизали су 
 по њој ниско полегла магла из које као кроз процепано платно, избија по где где оголело дрво,  
уме.{S} И бат корака и реч одјекује као кроз празнину неку и изазива ти студену нелагодност у д 
</p> <p>— Прошао сам кроз Милановац као кроз шибу а тако сам прошао и кроз Крагујевац.{S} Рекли 
онај његов дубоки глас, који је бобоњао кроз празну и ниску одају; да ли онај тајанствени полум 
ан сноп косих зракова, који је продирао кроз горњи прозор, разредио је нешто мало таму која у т 
допирао женски јаук који ми је продирао кроз душу, кроз срце и кроз кости.{S} Изгледало ми је к 
су до дивљачке дреке.{S} То зец залутао кроз њиве па наишао на гомилу и збунио се те га сад гон 
у моменту, кад је обасут цвећем, ујахао кроз триумфалну капију у Београд, враћајући се са бојиш 
а сам јутрос у десет и по часова прошао кроз Чачак и уставио се овде; непријатељ је ушао у Чача 
ће успут невоље наше а када буде прошао кроз Подримље да прими Бистрицу, пре но што загрли Пашт 
д теретом брига потуцати се дуго и дуго кроз невоље и опасности.</p> <p>И шта је то што у овоме 
 допрео до уха а који се оштро проносио кроз разређени ваздух, у коме се већ осећао дах љутога  
ену под теретом бриге, како гази полако кроз Косовске мочари.{S} Проћи ће он кроз тај тужни шпа 
ога доксата догледало се далеко, далеко кроз ноћ, која је већ почела да се провиди.{S} У дубини 
ме руменилу од жара, које се проткивало кроз модри дим.{S} Ја сам чуо алакање јунака, чуо <pb n 
и Бугарске.{S} Кад се то већ није могло кроз телефон докучити, очекивали смо са нестрпљењем ниш 
 да је на месту где сам стајала киснуло кроз кров.{S} Раскопчах се, не би ли нашла који доњи де 
 Призрен.{S} Друм се и не види већ само кроз равну пољану протеже се црна жива линија која се к 
раку да потпуно пробије.</p> <p>Крећемо кроз призренску раван, којој се на дну уздижу два колос 
ухом оно сироче а ја своје.{S} Ишли смо кроз улице покривене блатом, лагано, корак по корак, он 
> <p>— Мислим! — процедих ја непоуздано кроз зубе.</p> <p>— Дај Боже! — додаде он.</p> <p>Пред  
 смо већ измакли из села, чује се јасно кроз мирну ноћ топот коња као кад тица ноћница удара кр 
 пешачка борба.{S} Пуковник зашао лично кроз редове бораца и храбри их и упућује:</p> <p>— Живљ 
тратег.</p> <p>Песимиста прогунђа нешто кроз зубе а одушевљени узе да брани своје гледиште.</p> 
о сви остали а који је ту вест и просуо кроз варош.</p> <p>— Знаш, кад Врховна Команда оде у Пр 
 поноћи, морало је бити ближе зори, јер кроз ноћну тишину јасно су допирали топовски јеци.{S} Т 
 преко дворишта и дође под један прозор кроз који се једва назирао жижак, чија се светлост као  
е неку тајанствену, непоуздану светлост кроз мрачну улицу којом је војска, уморна дугим и напор 
продире арлукање Арнаута и проноси језу кроз ваздух.{S} Мора да је ближе зори но поноћи, те су  
 прошири, он само изазива још већу језу кроз тела која су мрзла оне липљанске ноћи а не загреја 
мо изгледале су као свитци који пливају кроз ноћ.{S} Пут је био мучан и тегобан, једнако смо се 
и који придолазе, са муком се пробијају кроз гомиле које су још синоћ поселе станицу и, где мал 
и, који су напустили болнице и тумарају кроз улице и заробљеници, који не знају шта ће са собом 
ких планина чији снежни врхови беласају кроз ноћ обасјани месечином.{S} Друмом се крећу пред на 
е, те чини сам собом тријумфалну капију кроз коју ће воз проћи.{S} Тај мост и стубови који га н 
е прешла Саву и пронела српску тробојку кроз питома сремска села и та га радост скупо стала.{S} 
тка стресе целим телом, осећајући да му кроз студену старачку крв проструја топла грозница.{S}  
али нисам могла да познам ко је, јер му кроз кључаницу нисам могла да сагледам лице.{S} Затим с 
брише озго са Језерца, пева тужну песму кроз пукотине на његовим оронулим бедемима; песму, која 
тења писарева нису била нетачна! — сину кроз главу капетану, стрпа наредбу у џеп од шињела и на 
{S} Студена поноћна промаја понова дуну кроз шупљине и дим се залелуја по мрачноме простору, ра 
ли смо обоје и наставили без речи шетњу кроз оголели ред дрва, кроз који је неколико косих лини 
ањенога младог капетана и спроводиле су кроз „своју“ собу једнога страног дописника и... даље с 
поднете и које ће се поднети, о беспућу кроз Албанију и о свему ономе, о чему се стално говорил 
лости, колико је ова продирала на улицу кроз осветљене прозоре, сагледале ситне иглице кише кој 
да и буди ме и увек ми проноси грозницу кроз тело.</p> <p>Под кровом леже по земљи две даске, н 
— све те слике и друге болније, промичу кроз гомилу кола воловских, коњских, крај кола свих врс 
 води у унутрашњост планина Дукађинских кроз један низ провалија, кланаца и стена покривених сн 
главу и рече: „Чекаћемо јесен да прођеш кроз комисију.{S} Може те којом срећом мимоићи, шта зна 
у и дуг траг, као оно кад веслом прођеш кроз воду.{S} Кад прође „колона“ бреша почиње опет да с 
тесне уличице те изгледа ти да пролазиш кроз неке подземне лагуме.{S} И бат корака и реч одјеку 
="SRP19201_C14"> <head>XIV</head> <head>Кроз Косово</head> <p>Када смо пре месец дана кренули и 
ћи ћемо!</p> <p>И стигли смо!...</p> <p>Кроз дубоке обале са хуком се ломи Дрим под нама.{S} Ње 
кривена бескрајна стаклена поља.</p> <p>Кроз ведрину догледа се на све стране.{S} Тамо далеко у 
 тамници или у дубоким каналима.</p> <p>Кроз ту тишину чује се још само бат наших ногу, пљаскањ 
енке и саплиће о камене прагове.</p> <p>Кроз ту таму једва се, као светлост усамљенога кандила  
верујући да ће се газда вратити.</p> <p>Кроз мртве и забачене улице чује се само бат коњске коп 
а је подели са својом породицом.</p> <p>Кроз ваздух, разређен влагом, одјекује потмуло камени м 
овој, начетиле су се беле кућице новога кроја а иза њих, у дубини кланца, којим се на Уцињ слаз 
 сира, спољни лист од купуса, кожицу од кромпира и сагињу се, те дижу те отпатке из блата и жде 
дине, па ето ти!{S} Волем то него да се крпам и мучим по рђавом времену.</p> <p>— А ако пређу?< 
их одаја, затисла камене прозоре сеном, крпама и блатом; излепила хартију и парчад на ђубрету н 
а да се превије, јер му је ране превила крпама које је откидала са свога одела, па се боји да с 
ивали, да су чак коњима везивали копите крпама да се не чује бат, како би се само неопажени мог 
о којих је разапета кожа, амови на њима крпе и узице а кочијаш јадан и подрпан сиромашак.{S} Та 
драх са груди део своје кошуље те парче крпе, превијене неколико пута, наслоних детету на раниц 
 Можете ли да ми дате једно чисто парче крпе? — замоли чичица кроз сузе.</p> <p>Уведосмо га у а 
е беда оних који су изнели само главу и крпе на себи и ужас светине и пометња и све, све, као о 
каљане блатом до појаса, деца увијена у крпе, војници без пушака, без ранаца и опасача, рањениц 
и носи на рукама двоје дечице увијене у крпе.{S} Оно старије би и могло ходити али од мраза не  
им путем, неспавањем и глађу, увијени у крпе и дроњке, у ћебад и шаторска крила, клонуло газе с 
ј <pb n="479" /> бошчи једно парче суве крпице и даде ми.{S} Је ли било чисто или није, ко ће т 
видети; тек ваљало је заменити ону прву крпу на рани која се сва натопила млаком, детињом крвљу 
еоградске калдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама, гуме око точкова и на  
еоградске калдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама, остаци гуме око точков 
ери да нас растргну.{S} Славићемо своја крсна имена по пећинама, држаћемо помене својим милим и 
ке, непријатељ је заурлао: „Распни га!“ Крст је већ садељан а Голгота је пред нама.{S} Крећемо  
 чујем глас несретнице коју разапињу на крст или јој вештице кидају месо усијаним кљештама.</p> 
видиш колицина их се одмара.{S} Све нов крст, све ових дана: ту рањеник, ту болесник, ту заробљ 
ад челом јој се, од кише, разлио црвени крст са платна, којим је повила главу као болничарка, п 
тражи кривца и, носио је стрпељиво свој крст, уверен да је позван и дужан носити га.{S} Остали  
вако од нас прима по један и свако свој крст носи...</p> </div> <pb n="373" /> <div type="chapt 
 одговара Бојко.</p> <p>— Е, ево ти три крста, а ево још, узми још — и даје ордене.{S} Али ти к 
две стотине младића и деце под оружјем, крстарило је кроз варош и бдило на напуштеном имовином  
ћи са пуно искренога бола мале војничке крстаче. <pb n="263" /> Изгледала ми је у томе тренутку 
ни се пешкири усукали; свега крај једне крстаче гори свећица, ваљда јутрос упаљена, и по гробу  
 могле и у ноћи читати речи исписане на крстачи:</p> <p>— „Он ће доћи!“</p> <milestone unit="su 
ви досадањи завојевачи његови, почев од крсташа па до Турака, чинили.</p> <p>Човек, заузет бриг 
на, полегао и љуби земљу, ено га други, крсти се и моли Богу.</p> <p>И ја сам се сагао и шакама 
 Наиђе страх на нас и старица узе да се крсти: „Боже, дај нам да преживимо још само ноћашњу ноћ 
 не разумевајући ни молитве рад које се крсти; већ нека крепка, силна и снажна побожност, сличн 
анише, не она која клечи пред олтаром и крсти се не разумевајући ни молитве рад које се крсти;  
то или се пожали да га боле леђа, ноге, крстине или само тешко уздане, па опет мир.{S} Мој сусе 
 руци држао упаљену свећицу а десном се крстио.</p> <pb n="524" /> <p>Посматрао сам га дуго, па 
ин те горело пред иконом Светога Јована Крститеља од јутра до мрака.{S} Једва се човек диже на  
ршти кандило пред иконом светога Јована Крститеља.{S} Прште два три пут па се угаси а онога Рад 
во не узнемири већ мирно и немо настави крстити се.</p> <p>— Молиш се Богу? — узнемирих га ја.< 
скрено саучешће.</p> <p>Он настави немо крстити се, пошто ми је погледом благодарио.</p> <p>— А 
дечја свако вече пред легање учила децу крстити се и казивати „Оче наш!“ и пред којом је он сва 
х и већих обојених и необојених дрвених крстића, међу којима по где који грубо истесани камен.{ 
о од храста лежао је један свеж гроб са крстићем од гранчица увезаних врпцом.{S} Одустао сам од 
ник, ту избеглица.{S} Виш оно тамо, они крстићи у реду, све је то војска, српска војска.{S} Ово 
ага мирише на труло дрво и кости.{S} Са крстова се разлила боја и ишчезли записи.{S} Недогореле 
Није црква од мермера, нема ни звона ни крстова... а и што ће; нек душа само оде у божје дворе  
е: „Помагајте, људи, не могу ја сам ове крстове понети!“ И ми му прилазимо и свако од нас прима 
ена, стоји крај вагона, диже оне златне крстове и пита сваког редом и даје сваком редом.{S} Па  
ош, узми још — и даје ордене.{S} Али ти крстови као да нису златни а нису ни мали те се не могу 
 вране, које су се прокисле одмарале на крстовима и дубоко тамо, са другога краја, што се чу уд 
иле су биле себи болничарске костиме са крстом на грудима и сликале су се у тим костимима и доч 
 барјачић са разливеним од кише црвеним крстом, дрежде блатом испрскани и укаљани рањеници и оч 
авим белим марамама око главе и црвеним крстом више чела.{S} То су остаци неке руске мисије и д 
дњи страдао ал је веровао, када је и на крсту био разапет.{S} Доћи ће, каже, и наш васкрс, али  
ове бабе? — додаје опет гомила и ори се крти смех, онај којим се смеју невољни.</p> <p>За аутом 
иди бол, још ме пече.{S} Био је то онај крти смех лудака који се цери кад спази икону.{S} Изгле 
е чичин узвик захори кроз гладну гомилу крти и студени смех, сличан смеху костура кад после пон 
ају а из ноздрва пара очас овлажи читав круг земље око његове главе.</p> <p>Војници доведоше ре 
абрале и ћуте.{S} Стоји пет шест људи у круг, не знајући ни сами шта их је сабрало; стоје и ћут 
, поједине коте обележене малим црвеним кругом и, линије повијане и опет исправљане.{S} Ту су с 
ла.{S} Све се повукло у куће да тамо, у кругу своје породице, брине тешку бригу и одлучи се што 
> <p>— Шта је одзив?</p> <p>— Краљевска Круна! — одговори поуздано сен.</p> <p>— Пролази!</p> < 
пати гроб где ће се сахранити Краљевска Круна коју не хтедоше понети у непознате албанске плани 
а, нека ту нађе гроб и Краљевска Српска Круна.</p> <p>Гробари су тихо, без разговора, без шума, 
 обале, крај којих је пала једна српска круна и где се зачела историја пораза српских.{S} Српск 
сања Душанова, па сада кад једна српска круна пада!</p> <p>И да ту мисао подвуче и појача, он п 
 једном пропасти српска држава и српска круна утонути у крви.</p> <pb n="305" /> <p>Тишина, кој 
 већ лежи сахрањена једна српска Царска Круна, тамо негде под развалинама цркве Св. <pb n="578" 
о камење, под којим је сахрањена Царска Круна Душанова.</p> </div> <pb n="584" /> <div type="ch 
Гробари су завршили посао.{S} Српска је Круна већ сахрањена...</p> <p>Поноћ је давно минула и т 
ви на милост и немилост судбину носиоца круне и углед Краљевине и, ађутант Тодоровић одважи се  
еће сванути све док три краља не изгубе круне, три краља државе и три краља животе.{S} Тада тек 
огинути на Косову, где су се некада две круне у крв утопиле; пасти са својим војницима и својом 
овник коме је присуство погребу Краљеве Круне избрисало из душе и последњу искру вере.</p> <p>— 
кроз који је видела где је гроб и друге круне српске, пође кроз двориште и прође тихо, нечујно, 
оклисари и скоротече, под хладом широке круне, залагали пре но што ће ускочити у стрмене и отис 
о да ћу присуствовати погребу Краљевске Круне! — а на његовим се трепавицама појавише две сузе. 
а би испунила свети завет чувара царске круне у гробу, прође кроз ошкринуту капију, пређе тихо  
оживети да учествују и у сахрањивању те Круне.</p> <p>— Ко ће доживети да је ископа? — рећи ће  
ђим гробовима.{S} Краљ ће краљевати без круне.{S} Ноћ ће дуго трајати, врло дуго и неће сванути 
е домаћин обесио јесенас да се суши или круне зубима клип прошлогодишњега сувог кукуруза чија с 
запета карта, по којој је млади носилац круне, дебелом писаљком исписао силне црвене бразде.{S} 
над том собом где се копао гроб Српској Круни, млади њен носилац и даље се борио са тешким и су 
у њему ископали гроб још једној српској круни.</p> <p>Зора се све више наглашава, предмети се с 
 Јесте, јесте, Краља! — одговорио им је крунисани старац, као да би хтео овим добрим људима да  
једна војска којој је врховни командант крунисани пруски агенат.</p> <p>— Ми смо у клопци! — уз 
тако је ваљда било у Призрену, за време крунисања Душанова, па сада кад једна српска круна пада 
ити!“ Он је ишао и у Београд, ишао је о крунисању Краља Петра, па онда о Видовдану и причао нам 
S} Када се буде неуспех ове експедиције крунисао губитком целога Балкана, који је могао корисно 
ти, огрнути хермелинима и, с краљевском круном на глави, дигли су се лагано и трудно из сребрни 
е цару писмо: „Од како си, царе, метнуо круну на главу, ниси оваке батине добио!“ А цар му одго 
нада везивало тога дана за ту Краљевску Круну, после Косовске пропасти; и ко би тад слутио <pb  
када је Душан Силни стављао себи царску круну на главу.{S} Мраморно <pb n="562" /> стабло са по 
у.{S} Сећали су се доба када је ту исту круну, саковану од Карађорђевих топова, проносио на гла 
 два младолика коњичка пуковника, један крупна стаса и нешто опуштених бркова а великих избуљен 
к што не прсне крв под кожом а на очима крупне сузе, оне што их мраз изазива.{S} Промрзла су а  
 заигра у грлу, глас му затрепери и две крупне сузе овлажише му очи.{S} Уздржавао сам се ма чим 
м оваква! — па ућута на један мах и две крупне сузе оквасише јој трепавице.</p> <p>У том прође  
но ћути и гледа тупо и немо а две му се крупне сузе врте у очима.{S} Поносни војник са Куманова 
у, које се у полумраку просто осећају и крупне гласине, која извире из дубине груди — Гледам, с 
ш вести које долазе с фронта а саопштиш крупне и утешне вести о Французима, Русима и Румунима.{ 
 бело платно и отпочео по њему црвеним, крупним словима, да исписује поздравни усклик савезници 
 дешава под њим и немирно је, нервозно, крупним корацима прелазио собу, превлачећи по где кад ш 
двориште.{S} На зиду, крај капије, пише крупним штампаним словима: „Штаб прве армије“.</p> <p>П 
р из начелства“ и обележавају се ствари крупним потезима и са мало речи.</p> <p>— Хоће Макензен 
авезничке војске.{S} На њему је исписан крупним црвеним словима, недовршен поздрав савезницима: 
говори само у крупним потезима и само о крупним стварима.</p> <p>— Ово је читав план, клопка, у 
им личностима.{S} Он зато говори само у крупним потезима и само о крупним стварима.</p> <p>— Ов 
а, окупљао око оних, који гласно читају крупним и масним словима штампане телеграме с бојишта а 
некуд глас, Аустријанци се уставили код Крупња и ту ће као да нас чекају да се бране, па се мор 
 њихов ђенерал Поћорек кад је заноћио у Крупњу, написао своме цару писмо: „Од како си, царе, ме 
им пуком, шест пољских дебанжових и два крупова.{S} Тако се јежевичком косом поставила батерија 
ош једна батерија дебанжова и један вод крупових топова којим командује један доцент Универзите 
се са потребним наредбама и саопштењима круповој и дебанжовој батерији.</p> <p>Мало затим стиже 
е у Крушевац.</p> <p>Слика коју је тада Крушевац представљао брисала је из душе Краљеве и после 
.{S} А краљ, који тога тренутка напушта Крушевац и креће на Косово, гледа <pb n="219" /> и плач 
д, морао се повући у Параћин а одатле у Крушевац.</p> <p>Слика коју је тада Крушевац представља 
далеких источних страна.{S} Продавао се крушевачки плен.</p> <p>По влажној трави са једне и дру 
ледао сам својим очима старога Краља на крушевачкој станици како му лију сузе из очију а, недал 
а не слушају празне речи које им још од Крушевца и Крагујевца звоне у ушима.</p> <p>Брига која  
јвећи збег вароши из северне Србије; из Крушевца, који је био други и Скопља, које је било трећ 
ије железницом; њим крену све што се из Крушевца поче спуштати на југ.{S} Њим пођоше и канцелар 
е тренутку, некадањи Лазарев полазак из Крушевца на Косово.{S} Величанствене поворке златом иск 
лази пут најкраћи за оне који бегају из Крушевца, Ниша, Прокупља, Врање и Куршумлије, загустило 
дих регрута, који су носили муницију из Крушевца, ишла је крај његове каре и не знајући ко је.< 
 ми казивали своје невоље.{S} Путују из Крушевца, на једним малим таљигама у којима је коњ већ  
ну, Митровицу и Феризовић.{S} За Нишем, Крушевцем и Скопљем пођоше слазити на Косово и сва окол 
адне, тако је и отаџбина наша — то се у Крушевцу већ јасно видело — изгубила основни камен у те 
ремена.{S} Покушавала је да се устави у Крушевцу, Краљеву, на Рашкој, у Митровици, па кад је и  
тава једна историја; требали сте бити у Крушевцу да видите како се руши читава једна држава.{S} 
ошла редом дуж железнице.{S} Била сам у Крушевцу и у Крагујевцу, ишла сам у Јагодину и у Ниш.{S 
исам ни довде петљао.{S} Да сам остао у Крушевцу а не овако и прозебла ми деца и растурио кућу  
не своју заједничку одлуку донету још у Крушевцу и на Рашкој.{S} Тада је влада, у споразуму са  
о у друго, све се пробија, надире гуши, крха и судара.{S} А све то обавија густ снег и страхови 
вника куће.{S} Само, да л се то тек сад крха кров или ово већ пуцају темељи и љуљају се стубови 
ржаве, својим очима гледате како се све крха и руши а светина се гуши и стење под рушевинама; к 
во, спасавање.{S} Пламен букће, тутњи и крха, обара врата, прозоре и лиже зидове и дохвата се в 
се негде далеко нешто непрекидно руши и крха.{S} Са железничке станице <pb n="91" /> пронесе се 
"133" /> један притисак масе и врата се крхају.{S} Маса се заљуља и посрне унапред, први падају 
а што је закрчила друм журно размицала, крхајући се у шанчеве лево и десно, <pb n="335" /> заст 
ма није могло, где су и коњи посртали и крхали се у амбисе, где се по уским и усеченим стазама  
ви на којима се држала зграда?</p> <p>А крхало се одиста и пуцали су темељи и љуљали су се већ  
гом на фронту Гилане—Качаник, као да се крхало нешто.{S} Потмула грмљавина и тутањ, у колико је 
аштала граната и фијукао куршум, где је крхање и праштање заглушивало сваки други глас, па су и 
 је час као кркљање самртника а час као крхање крова који ће се срушити и пасти на главе станов 
} Као после силне буре на пучини где се крхао и ломио, кад чамац уђе у тихе воде и пристане уз  
 село, нигде светиљке, нигде живота.{S} Крхаш се и падаш у рупчаге излоканога сеоскога пута, на 
и покрило танком стакленом скрамицом те крца под кораком и остаје за тобом као ножем изрезан от 
аљони заробљеника.{S} Стењала је земља, крцале су улице, гушиле су се масе и гомиле.</p> <p>У П 
 вароши у агонији.</p> <p>Чачак је тада крцао од избеглица и све то престрављено и забринуто, с 
у долапу, дах оне деце што су спавала и крчање у грудима учитељевим.{S} Мало затим и допре с по 
и; чује се пљаскање блата, довикивање и крчање кола, која скрећу да пређу на утрину где ће зано 
гом; кретала су лагано, да не би њихово крчање и шкрипање узнемирило успаване грађане.{S} Нити  
равају.</p> <p>Код појединих ватара већ крчка мањерка, крај других се пече сланиница натакнута  
шну жубор бистричиних таласића, који се крше и ломе о раздробљени камен који се о данима киша и 
ку путовао погледом преко оних планина, кршева и стена, с оне стране Дрима, где његов несретни  
зи преко гора и планина, преко понора и кршева и као сећање милује своје чедо.{S} Тим смо се ус 
 бацимо на милост и немилост у албанске кршеве.{S} Војвода Путник.“</quote> <p>То је био послед 
g="it">Dulcigno</foreign>, о чије су се кршеве разбијале млетачке галије; са чијих је бедема си 
арод.{S} Крећемо у планине, у гудуре, у кршеве; крећемо у глад и у смрт!</p> <p>Пећемо се на сн 
ошета по пространој соби неколико пута, кршећи прсте на рукама као да би хтео и из самих зглавк 
стрмоглавила се озго са ужасним тутњем, кршећи се о стену и сручујући се у амбис.</p> <p>Одатле 
е, на дну које Дрим помамно јури и урла кршећи се о стене.</p> <p>Стари Краљ је прво вече заноћ 
 мајка од јутрос већ, још од ране зоре, крши руке бринући се где је.{S} Дечко је још синоћ каза 
 решено, да је одлучено, ипак је очајно кршио руке:</p> <p>— Дакле одоше, оставише нас?</p> <p> 
е спремају да узлете преко Дрима и оних кршних и високих планина што их он грли, те да у једном 
ни прозори цркве Патријаршије.{S} Ниска кубета те српске светиње оцртала су се у ноћи и догледа 
ци, но што би био под високим храмовним кубетима златом опточеним и драгим камењем искићеним.</ 
ац из источњачких бајака.{S} Под тамним кубетом небеским ваљају се црни клобуци дима па се зати 
ићу; пиштољи, који су некада почивали у кубурлијама славних војвода или им китили силаве, и она 
мах положисмо ватре, те узавре вода, па кувај оно пројино брашно те да се гладни исхране и загр 
им крилима.{S} На тим сандуцима војници кувају чај и сваки час уносе у канцеларије, којих на ов 
, као и они, кришку хлеба у руку и мало куванога пасуља којим су га понудиле избеглице са горње 
ске жељезнице — и камо да сам се попео, куд би ми данас био крај — ал он ме окупио, те ова диви 
лунскога воза и камо да сам се и попео, куд би ми сад био крај.{S} Али он вели, на Овчем ће се  
гробље, тамо сипа граната...{S} Шта ћу, куд ћу с њим?...{S} А наишло ово... туче граната, засип 
расла деца и изнурени, кржљави људи.{S} Куд је и камо Поћорекова војска била и угледнија и поуз 
а и да погинем.</p> <pb n="613" /> <p>— Куд би ти, Господару?</p> <p>— Тражио сам, ал’ нису ми  
 он разговор.</p> <p>— И ми!</p> <p>— А куд ћу ја несретник? — пита грцајући готово у сузама.</ 
у изненада, овако с оружјем.</p> <p>— А куд смем опет без оружја, овде у сред планине?</p> <p>О 
ет се још више узневери и помете.{S} Од куд Краљ сад и шта ће овде у Приштину?{S} Зашто није са 
тако оштро гледало, питало ме је:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?{S} Ја сам га разумела, уз 
 питање, оно ме је и даље питало:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?</p> <p>Почела сам све по  
вам је што сте понели, село вам нема од куд нову донети.</p> <p>После нам је причао и даље, как 
игарету коју сам му дао.</p> <p>— Па од куд овде? — запитах га зачуђено.</p> <p>— А где би био, 
 први сутон, на један мах, нити знаш од куд је дошао, ни ко га донесе, просу се по Пећи чудан и 
д.</p> <p>— Није, него... питам се само куд сам пошао?{S} Шта ће ми да себе спасавам кад сам ос 
ајао.</p> <p>— А и да те нису ухватили, куда би бего? — говори благо један од оних што несретни 
по варошима које су освојене.{S} Овако, куда ћете?{S} И ми сами не знамо куда ћемо, нико од нас 
е тамо повлачити па на Битољ.{S} Овако, куда ћемо?{S} Идемо у Призрен, добро, па онда?...</p> < 
љ дође у Крагујевац.</p> <p>— Па добро, куда ћемо? — пита он ађутанта кад је, притиснут разлози 
 је значило је отиснути се у туђину.{S} Куда у туђину? — питао се свако забринуто, јер та туђин 
ену и децу и без новаца и без хране?{S} Куда ћу да ми је да знам?</p> <p>— Па тамо где и сви ос 
</p> <p>— Одакле господине капетане?{S} Куда господине капетане?{S} Је ли далеко непријатељ, го 
ена, упорно настављају питања.</p> <p>— Куда ћемо путовати, тата?</p> <p>— Куда...? — одговори  
<p>— Куда ћемо путовати, тата?</p> <p>— Куда...? — одговори он гласом који му дрхће у грлу — да 
" /> <p>— Мислиш ли да крећеш?</p> <p>— Куда?</p> <p>— Па даље.</p> <p>— Даље?{S} Шта ћу даље?< 
ајде, да путујемо, да идемо!</p> <p>— А куда ћемо, тата?</p> <p>А тата и не одговарајући, расеј 
зочарана дечица запиташе га:</p> <p>— А куда ћеш ти?</p> <p>— Ја?{S} Тамо... где су отишли толи 
ам се упутила низ улицу.{S} Нисам знала куда ћу, али сам пошла.{S} Дошла сам на велики камени м 
ела сам поћи друмом.{S} Нисам ни питала куда води тај друм, ма где, само да не останем више код 
а већ могу бити у Ђаковици.</p> <p>— Па куда ћемо? — престрављено прошапуташе готово сви, пораж 
 заклонитим местима како се не би ни од куда догледале и, рече још, да ће нас сваке ноћи по нек 
чили кроз гомилу, нит знаш како нити од куда.{S} Човек не може да протумачи себи како ти гласов 
 води ли је туга и расточене наде?{S} И куда ће?{S} Иду ли ови бедници на поклоњење храму човеч 
заштита; али одавде нико није умео рећи куда ће а још мање како ће.{S} Ма којим се путем пошло, 
ицама без циља, без разлога, не знајући куда ће, не знајући шта ће; личио ми је на логор спасен 
најући на што, а сами полазе не знајући куда ће.{S} Да л’ ће се видети кад год, да л’ ће чути ј 
, не питајући куда и сад иду не знајући куда и не слутећи да ће ускоро наићи на албанске планин 
и су за светом, за народом, не питајући куда и сад иду не знајући куда и не слутећи да ће ускор 
е гледам и журила сам а ни сама не знам куда.{S} Стигла сам ван вароши и хтела сам поћи друмом. 
сад сам се вратио са Љум-Куле и не знам куда ћу, само зато што сам га послушао па седео четири  
јале су два и три дана али се бар знало куда ће се.{S} Иде се у један још слободан део Србије,  
ине, ми напуштамо отаџбину; ми не знамо куда ћемо!...</p> <pb n="610" /> <p>— Не знамо богме! — 
Овако, куда ћете?{S} И ми сами не знамо куда ћемо, нико од нас не зна!</p> <p>Она ми није одгов 
мти дивљачки нагон.{S} Она јури незнано куда, њој се придружују нови, мрачни типови из споредни 
акле си пошао и опет полази.{S} Не знаш куда, нити видиш пута ни предмете који су пред тобом, н 
аше и најзад и њих саме питала гласно: „Куда ћете?“</p> <p>А кад су они прешли Бистрички мост и 
 — држава је друго а кујна је друго.{S} Кујна Врховне Команде је једна традиција, која се одржа 
ик окружне благајне — држава је друго а кујна је друго.{S} Кујна Врховне Команде је једна тради 
 је љубитељ добре кујне.</p> <p>— Каква кујна?! — нервира се очајан родитељ.</p> <p>— Па кујна  
команде па није успео.</p> <p>— Па онда кујна Врховне Команде! — додаје пакосно један помоћник  
е дринске дивизије, па онда нека пољска кујна дунавске дивизије и тако редом а без реда.{S} На  
 нервира се очајан родитељ.</p> <p>— Па кујна која и сад у Призрену има свој редован јеловник и 
 <p>— Ама зар се растури држава а та се кујна још одржа?</p> <pb n="545" /> <p>— Ех, држава — д 
и под тим колима и постеља за спавање и кујна и канцеларија.{S} Под колима прострто сено за спа 
 староме конаку да слика пуковника шефа кујне Врховне Команде.{S} Отишла сам у начелство, увере 
траговима подваљка, да је љубитељ добре кујне.</p> <p>— Каква кујна?! — нервира се очајан родит 
стеже жалост грло — Је ли остало тамо у кујни што од синоћне вечере?{S} Узми један тањир па ску 
ри а у предњим колима: кревети, астали, кујнски рафови, столице, умиваоници, шпорет, чунци, сан 
на.</p> <p>— А дивизија?</p> <p>— И они кују сандуке.</p> <p>— А је ли истина за Врховну Команд 
 улицу по улицу...{S} Треба да бегам... кукавица, до бегања ми је било, до себе ми је било!...{ 
е бегство, па побегао јунак или побегла кукавица.{S} Можда кад побегне јунак, то је још и већа  
ми душа и овога и онога света! — нариче кукавица а они око ње је теше без уверења, без топлине, 
 или га прегазили или граната?... цикну кукавица као рањена.</p> <p>Нисам је хтела узнемиравати 
ису кукавице.{S} Ако су и бегунци, нису кукавице!</p> <p>— Зато их ја овако са парадом не би ни 
е бивши народни посланик.</p> <p>— Нису кукавице! — понови још једном учитељ.</p> <p>— Ако вас  
нема и ови што их воде на стрељање нису кукавице.{S} Ако су и бегунци, нису кукавице!</p> <p>—  
бегле сиротиње, међу коју се непријатељ кукавички завукао.{S} Мора се ћутати, мора се трпети, м 
е вам и саме судије рећи, да бегства из кукавичлука нема и ови што их воде на стрељање нису кук 
не признајем да је једно исто побећи из кукавичлука или побећи из других мотива.</p> <p>— Какви 
 гомилама, као у рововима, шћућуриле се кукавне породице прокисле до коже, деца покривена преко 
 вуче коњић ознојених ребара и усанулих кукова, за овима фијакер са београдске калдрме на коме  
 вуче коњић ознојених ребара и усанулих кукова, за овима фијакер са београдске калдрме на коме  
једанпут; једну овде у грудима, једну у куку и једну у врату; пропљувао је крв, на ногу не може 
вена, расплетене косе, искићене зеленим кукуреком и модрим сасама, дошла јој је пуних недара ру 
вену, расплетене косе, искићене зеленим кукуреком и модрим сасама, пуних недара румена корала к 
круне зубима клип прошлогодишњега сувог кукуруза чија се зрна жуте као ћилибар.</p> <p>Приметих 
еник бежи него придолазе; извлаче се из кукуруза, из јаркова, са тавана, из подрума па само диж 
 стране праште.</p> <p>Свет се расуо по кукурузима, па кроз њиве, кроз винограде, кроз потоке,  
умића или кров од колибе.{S} По орању и кукурузишту, заштићене дебелим магленим покровом, проби 
ући, хранећи се успут лишћем од купуса, кукурузом или месом од цркотина.{S} Он животињски звера 
 јуче прибрале; полегли по јаругама, по кукурузу или похватали заклонита места и бусије, зид, д 
p> <p>— Господине, ово смо дете нашли у кукурузу, више Београда.{S} Мајки шрапнел пробио главу  
ризренски друм пење, где се диже Љумска Кула, обала је камена и одсечна, и Дрим тече доле под с 
да пред њима лежи једним дахом порушена кула коју су дотле зидали од грчких, румунских и савезн 
д камена, као и већина беговских кућа и кула у овим крајевима.{S} У зграду се улази на велику д 
, лагуми и канали, цистерне и пропусти, куле незнаних западњачких витеза и пространи арови осио 
е, да се попнемо на Врдник, до врдничке куле.{S} Рекоше, оданде се лепо догледа сва Фрушка Гора 
Фрушка Гора.{S} Кад смо били горе, крај куле а мене тек бабо за руку, па показујући другом руко 
енутка, од кад се врати бежанија са Љум-Куле, напоље је већ почела да се шапће реч капитулација 
 кренули ка Битољу па се вратили са Љум-Куле и вајкали се гомили која се окупла око њих, срео с 
како има када; сад сам се вратио са Љум-Куле и не знам куда ћу, само зато што сам га послушао п 
 дана почињу већ и да се враћају са Љум-Куле они који су јутрос и јуче кренули тим путем и они  
ујући се у амбис.</p> <p>Одатле, од Љум-Куле, настаје уска стаза којом се упутила дуга поворка  
ао.{S} Јучерање напорно пешачење од Љум-Куле до Спаса, ноћашње бдење крај ватре и данашњи тежак 
м и човека.</p> <p>Први конак после Љум-Куле био је Спас, где избија кланац којим је некада иша 
друга је, идући упоредо са првом до Љум-Куле, настављала пут обалом сједињенога Дрима до Спаса  
ла Дриму па његовом левом обалом до Љум-Куле а одатле право на југ путем који је пробио Црни Др 
е су се мишљу да и сами крену преко Љум-Куле на Дебар и Битољ, који је још слободан и одакле се 
н је сео у аутомобил и упутио се ка Љум-Кули.</p> <p>На Љум-Кули, докле се стизало колима и аут 
 и министри, који нису ни ноћили на Љум-Кули већ одмах наставили пут.{S} Они су преноћили у хан 
>Стари Краљ је прво вече заноћио на Љум-Кули а сутра дан кренуо са три своја официра <pb n="607 
 и упутио се ка Љум-Кули.</p> <p>На Љум-Кули, докле се стизало колима и аутомобилима, чекали су 
 из далека, из оних питомих и храмовима културе и просвете раскошно окићених крајева; сишла је  
догледају величанствени светски храмови културе, просвете и цивилизације, те да отуд, смрћу сво 
 показао више но ма који, да уме ценити културне раденике.{S} То су Французи.{S} Запитајте кога 
рали и државни саветници већ много више културни раденици.{S} Не замишља се ваљда једна држава  
дна држава само географски велика већ и културно велика, дорасла и достојна европскога друштва? 
н да будем под командом таквога једнога културнога човека.</p> <p>Ућутао сам, не толико побеђен 
тастрофе поцрпсти један мир благословен културом и напретком.</p> <p>Млади се поднаредник трже  
реља па се спустили у врх Дукађина, под кулу на којој је боравила обесна сестра Леке Капетана.{ 
рело све што је требало да крене за Љум-Кулу.{S} Знало се да се може понети само још сат ода од 
зничких држава спремали да крену за Љум-Кулу и Дебар, то још није чинило тако тежак утисак.{S}  
556" /> помоћник. — Један одавде на Љум-Кулу, па Дримом ка Скадру и други, на Ђаковицу па кроз  
 чим је кроз отворене вратнице почео да куља народ у двориште, одвео је газда на неко <pb n="34 
 и дим је кроз разбијен прозор почео да куља.{S} Узбуђење је очас обузело целу кућу али они на  
 страну.{S} Мало затим и навали свет да куља отуд.{S} Забрађене жене натоварене бошчама и дечиц 
а камо ли да помогнем!</p> <p>А светина куља у канцеларију, и моли, куми, богоради, жали се, тр 
озори, чује се тресак балвана а црн дим куља пластовима и гуши оне које обухвата.{S} Сад је већ 
рском, гомилице су почеле пред подне да куљају из начелства и оног сокачића, у најживљем разгов 
n="456" /> <p>Бегунци са Дорћола и даље куљају и не обзирући се на опасности од аероплана.{S} Н 
о било недовољно.{S} Светина је куљала, куљала из разних долина и кланаца, слазила са планина и 
је све то било недовољно.{S} Светина је куљала, куљала из разних долина и кланаца, слазила са п 
међутим напредује и тамо, где је до сад куљао дим, јавља се пламен који се дохвата таванице и п 
 враћао у варош.{S} Свет је још једнако куљао ка станици а фијакери се утркивали пуни ствари.{S 
 /> која је те сузе изазвала, војник са Куманова и Цера давно је прегорео свој живот; није то н 
сузе врте у очима.{S} Поносни војник са Куманова и Цера, са Брегалнице и Рама, штедио је до сад 
сахрањивани су топови окићени славом са Куманова и Облакова, са Једрена и Брегалнице, са Цера и 
Немира, Лијежа и Анвера, са војником са Куманова и Облакова, са Брегалнице и Цера.{S} Срели су  
 запалиле магацине са храном.{S} Пад је Куманова неминован још за који сат.{S} Команда Трупа ве 
 ипак савезничка дужност, када су после Куманова послате српске трупе на Једрене, али је још та 
ту када пада Страцин а нагло се бега из Куманова, биле су и сувише довољне да нас забрину.{S} В 
ња зора доводи у Скопље нове бегунце из Куманова који доносе и вест да је Страцин пао и да су н 
вчепољским фронтом, те место Страцина и Куманова, она би се вероватно спустила на југ, преко Цр 
оних положаја, до којих је, по освојењу Куманова допрла пре три године, октобра месеца и где је 
вољних вести које му је телефон казао — Куманово је већ евакуисано и власти га напуштају.{S} Ев 
ма могадоше исписати речи: „За Косово — Куманово!“ и српска се застава залепршати на чаробним о 
адо Нагоричане и да су власти напустиле Куманово и запалиле магацине са храном.{S} Пад је Куман 
епријатељских танади, ујахао у освојено Куманово, као год и у моменту, кад је обасут цвећем, уј 
 у ватру учитељ —</p> <p>Али хоћу да му Куманово буде једна олакшавна околност, па хоћу да му Б 
и је тога тренутка прекинуо разговор са Кумановом.</p> <p>— Зар... — заустисмо сва тројица, да  
т рањен, први пут одмах у почетку, пред Кумановом.{S} Рана је била лака, преболео је брзо и сти 
м, која преко планинскога венца води из Кумановске равнице у Мораву.{S} Њихову навалу са очајно 
поље са северне стране, иза које избија кумановски друм — онде и ни корака даље.{S} Треба се ск 
ије могла добити телефонска веза али је кумановски телефон јављао неповољне вести.{S} Крива Пал 
оисточно на Гази-Баби.{S} Тамо где води кумановски пут, на Гази-Баби изнад Скопља, од ране зоре 
ну највећих жртава, пробити у прешевско-кумановски басен те напасти непријатеља <pb n="108" />  
ло у Скопљу, крете тим путем.</p> <p>Са кумановских положаја већ стижу вести да су Бугари одмах 
 томе, како су испијали очи јунацима на Куманову и Облакову, на Брегалници и на Церу.{S} Далеко 
рио, пуне четири године.{S} Борио се на Куманову и на Битољу, <pb n="145" /> борио се на Једрен 
н и ради које му је и један брат пао на Куманову.{S} То је био кончић, који га је везивао за жи 
.</p> <p>— Крива Паланка пала, то значи Куманову нема спаса! — веле они који су већ подлегли бр 
p>А светина куља у канцеларију, и моли, куми, богоради, жали се, тражи, захтева, те јој се не м 
у гркљан.{S} У томе часу он јекну: „Не, кумим те Богом и светим Јованом!...“ Те речи ме на једа 
в а он мој ударац.{S} Најзад ја окренем кундак, дигнем га у вис и ударим га свом снагом у раме, 
рчала ваљда да заклони и унуче, ударена кундаком и лобања јој располућена те лежи крај огњишта. 
кох <pb n="646" /> и потегох још једном кундаком у вис да му располутим главу.{S} А он врдну и  
 све више, потежу се и ступци, узносе и кундаци над главама, а ти очајно седиш с ове стране ћуп 
 и отпочела је крвничка борба ножевима, кундацима, рукама, зубима.{S} Ја сам напао на једнога р 
еците нам кој од бољих хотела где има и купатила!“ Овим дамама је рат донео нову врсту забаве и 
мо брисали само очи од блата, као оно у купатилу после гњурања у воду, и настављали пут мирно и 
{S} Ако као продавац тражиш три динара, купац ти нуди десет али у папиру.{S} Доцније је настала 
 за то што си ти вукао фотеље.</p> <p>А купаца је ипак било довољно.{S} Мештани, нарочито мухам 
ијем толико дрва.{S} А и нема где да се купе дрва.</p> <p>— А што си вуко фотеље? — пита га пор 
ивама и рачунским књигама траже засебно купе, па се у њима коцкају на путу, а ми војници мрзнем 
е дотични господин носи у руци, улазе у купе као новчане књиге опет разне даме, жене, и њине пр 
 вагон, ти затечеш пред вратима свакога купеа по једнога жандарма који грубо узвикује: „Овамо н 
 То исто и са вратима на предњој страни купеа.{S} Један подофицир, железничар, саже се под ваго 
њине пријатељице.{S} Има ту обезбеђених купеа где ће господа моћи на тенане и ручати и попити п 
з, па пође затим да саопшти путницима у купеу да на путу до Солуна има још једно Предејане.</p> 
ај отац што неколико дана тражи коња да купи.</p> <pb n="550" /> <p>— Остао бих ја, него шта!{S 
е ћевабџинице, не би ли дошла на ред да купи неколико козјих ћевапчета, које ће из једних стари 
љ који је и сам пошао да на томе пазару купи штогод топло за под кошуљу, вели како је осећао те 
е службу девојци што је слаткише за жур купила у тој и тој радњи, где никад нису довољно свежи  
а имам нешто мало пара и да ћу изаћи да купим хлеб.{S} Онда су ми наредили да нигде из куће не  
 и сто осамдесет динара.{S} Ако га ниси купио данас, сутра си већ тог истог коња плаћао двеста  
S} Замислите само, још пре пет дана сам купио коња и требао сам да се кренем.{S} Већ сам био на 
кад набере довољно, саградити себи чун, купити мреже и алате и почети посао сам на своју руку.{ 
јаде дошло и ма што уз то, што се могло купити од пиљара, од бакала или са касапскога пања.{S}  
е се по баснословну <pb n="542" /> цену купити један па и два коњића али шта они могу понети, м 
а стварчица.{S} Свака је стечена, свака купљена, свака има своју историју и своју прошлост.{S}  
ољно.{S} Мештани, нарочито мухамеданци, куповали су радо све што стигну.{S} Куповало се најпре  
е држале на цени, јер су их Турци много куповали.{S} Појединим стварима је чак и расла цена; та 
ци, куповали су радо све што стигну.{S} Куповало се најпре за новац али је вредност сребрног но 
до другог и саветовао се, куповао коње, куповао самаре, ужад, ћебад и набављао све друге потреб 
чао од једног до другог и саветовао се, куповао коње, куповао самаре, ужад, ћебад и набављао св 
уги утисак на преплашену светину.{S} Та куповина значи да Врховна Команда напушта Отаџбину и зн 
в тога што је држава пропала.</p> <p>Но куповина коња за Врховну Команду учинила је још и други 
рати.{S} Бојко целој чети купује дуван, купује ракију, па чак и пропере кошуљу другу кад себи п 
када је Врховна Команда почела нагло да купује велики број коња.{S} Рашчуло се било на све стра 
ограм за други.{S} Осећајући обавезу да купује карте за те добротворне концерте, и ако их никад 
.{S} Али нису дућани једини у којима се купује и продаје.{S} Продаје се на све стране, у свима  
.{S} Ту су погађања, ту цењкања, јер се купује на мање и на више.{S} И чега ти ту нема на оним  
жад и колане, што се у великој количини купује због товара на коњиће, који се на пијаци продају 
 и часком се врати.{S} Бојко целој чети купује дуван, купује ракију, па чак и пропере кошуљу др 
ће се, вели, во и изнети вино бурадима, купују се разнобојна платна те шију савезничке заставе, 
ах их успут, ове јаднике, једу лишће од купуса који су упљачкали у првој башти коју су успут ср 
је посрћући, хранећи се успут лишћем од купуса, кукурузом или месом од цркотина.{S} Он животињс 
аци прљаву кору од сира, спољни лист од купуса, кожицу од кромпира и сагињу се, те дижу те отпа 
једна столица за љуљање, буре с киселим купусом, два три метра сечених дрва, седам или осам џак 
ђу потпуковницу и да чувају њено буре с купусом! — и даље гунђа гомила.</p> <pb n="238" /> <p>— 
црногорски жандарми и Арнаути, који као купци залазе од гомиле до гомиле и за ситне паре носе с 
са ужасном оријенталском дреком, намеће купцима свој еспап.{S} Пред једним вагоном <pb n="66" / 
снег већ завејао, а у снегу се обележио курјачји траг, који су намирисали лешину, обишли је, па 
 о курсу наполеона навикнути да по томе курсу оцењују и ситуацију а затим слушају новости са фр 
шије у тога и тога.{S} Прво распитују о курсу наполеона навикнути да по томе курсу оцењују и си 
> <p>— Па где ти је?</p> <p>— Погоди га куршум, овде у слабину.{S} Паде, па, жали за мном, изди 
S} А наишло ово... туче граната, засипа куршум а они освајају улицу по улицу...{S} Треба да бег 
а.{S} Жестока се борба отворила, грокће куршум и пљаште бомбе и тек чујеш „ура!“ Видим Немци уз 
лици, где је праштала граната и фијукао куршум, где је крхање и праштање заглушивало сваки друг 
у.{S} Свет бега на све стране и пада од куршума.{S} Жене вриште, деца плачу...{S} Њихове батери 
 су почели и они да гину.{S} Не могу од куршума да се приближе рањенику.{S} Свет бега на све ст 
Када сам се враћала већ сам чула зујање куршума око главе и видела сам очима својим кад удари г 
 од зоре до зоре зврје измеђ Митровице, Куршумлије, Гилана и Феризовића — ми нисмо знали шта се 
.</p> <p>— Чују се!</p> <p>— А отуд, из Куршумлије? — и он показа главом тамо, у правцу руднико 
а пребијена и ја сам на овим штакама из Куршумлије пешке прешао преко планина а ето ко се вози  
баш идем из начелства; стигла депеша из Куршумлије:{S} Милутин Ускоковић, књижевник, скочио у К 
 непријатељ у њ ући.</p> <p>Затим се из Куршумлије спустио преко Преполца и стигао у Приштину.< 
ад тек загусти друм који Лабом слази из Куршумлије.{S} Њим пође све што из Ниша и Лесковца није 
ке равнице.{S} И раније су тим путем из Куршумлије слазили бегунци овамо у Косово, али је једно 
њу Куршумлију.</p> <pb n="286" /> <p>Из Куршумлије опет није хтео даље.{S} Ту је разабрао да се 
ју из Крушевца, Ниша, Прокупља, Врање и Куршумлије, загустило тако да је било момената када се  
тину, па бегали у подножје Копаоника, у Куршумлију, Брус и Александровац, тако да су се тим дру 
а је он у ствари кренуо тога тренутка у Куршумлију.{S} Онако, у оном лаком капутићу, без опреме 
/p> <p>— Неки од јутрос пођоше натраг у Куршумлију.</p> <p>— Вратиће се! — вели господин Јанков 
отуд бегали ка Приштини.{S} Стигао је у Куршумлију у тренутку када су се и тамо чули топови и њ 
га Краља у Немањину Белу Цркву, данашњу Куршумлију.</p> <pb n="286" /> <p>Из Куршумлије опет ни 
рем на све стране, не би ли нашао какав кут где би се могао склонити, он ми рече:</p> <p>— Ево  
Свако је себи изабрао у пећини по један кутак, помео, простро лишће, стоварио ствари те удесио  
сви из кућа, из авлија, ханова и разних кутака, где су се били склонили да се прихвате и збирај 
ни је грабе и глођу, кад испадне празна кутија од конзерве они је лижу и крваве језик на оштрој 
дом уљуљкивана у прве снове и она стара кутија на орману, у којој су дечије играчке и оне старе 
 кошуље, рукавице, огледалца и неколико кутија пудера.</p> <p>— Тако ти Бога, војниче — рекох,  
месинганим и никленим оковом и пет шест кутија од шешира; на крову аутомобилском велики платнен 
 неким сандуцима, гвозденим креветима и кутијама са инструментима а преко свега тога поседале м 
а и само чујеш жагор и зузук као оно из кутије коју деца напуне похватаним мувама.{S} Из дима в 
еђу стварима и корпе и кофери и бошче и кутије.{S} У аутомобилу три женске, изгледа све три поз 
 француског листа, трећи је на полеђини кутије од цигарета исписивао бројеве балканских војсака 
што имања, колико је могло стати у оној кутији, кеси или бошчи коју је свако грчевито стегао уз 
н ујутру видела сам га кад је са својом кутијом за боје отишао староме конаку да слика пуковник 
ене, деца, носећи свако по неки свежањ, кутију или бошчу у руци.{S} Промичу <pb n="103" /> чита 
нцускиња и хтела би да јој понуди једну кутију конзерве, видећи је како гризе тврд и црн хлеб п 
 потковицу, <pb n="342" /> друго празну кутију од конзерве, треће откинуто парче кајиша од амов 
 огњишта, увукла се овде и онде у какав кутић пустог двора, изабрала <pb n="11" /> себи једну о 
еме операција на северу повукао у један кутић Отаџбине, где је никла традиција о Карађорђу, где 
 тренутку већ није више било ни једнога кутка Србије, до којега није допирао глас топова.{S} От 
Можуре и уверише нас да нема више мирна кутка на српској земљи.</p> <p>Гаси ватру, несретниче,  
stone unit="subSection" /> <p>У једноме кутку, једнога од пустих двораца старога Уциња, станује 
 њему тих дана на све стране и у сваком кутку.{S} Говорило се у опште много о пророчанствима, г 
ју, она је стајала у једноме склонитоме куту, иза великога стуба.{S} Један сноп косих зракова,  
и се тамо, на дну душе, у дубоком неком куту, задржао један делић вере и он се сад бунио и немо 
} Ушао је у двориште и видео све пусто, кућа затворена.{S} Побегли су, помислио је и забринуо с 
оједена, преобука сва однета али, опет, кућа ту и све кућне потребе ту.{S} Нашло се и хране мал 
 због те јурњаве а које због страха.{S} Кућа је била затворена а неке ми жене рекоше да је тетк 
зивац.</p> <p>— Бива, да умре домаћин а кућа остане — наставља Краљ — Није ни то добро, али опе 
379" /> кола, велика, пространа, читава кућа на точковима а вуку их три уморна коња раскрвављен 
итерска кола, велика, пространа, читава кућа на точковима а вуку их три уморна коњића раскрвављ 
о, тамо иза оних топола, тамо је његова кућа, његова ћерчица која помаже мајци, његов Ранко, ње 
га места на коме смо, догледа се његова кућа.{S} Ено је тамо преко њива, испред оног забранчића 
полако, крај зидова, заклањајући се иза кућа, доле до велосипедског плаца.{S} Жестока се борба  
ри и онда, тежње, да се бар спасе своја кућа, да се спасу своја деца.{S} Распитајте се код надл 
не и подамном.{S} Бојала сам се да која кућа не падне на мене, да ме не прегазе коњи, да ме не  
цела Метохија и у коме је и данас свака кућа тврђава толико пута топовима опсађивана; прегазили 
 нашој кући зидове, рекли би србијанска кућа; ту слика Краља Петра увијена у тробојку, па ту Ко 
пава и по улицама.{S} Где год је турска кућа испружила мало стреје, те обезбедила пола метра ил 
заложена; кад је видео да му је пропала кућа, пропало село, пропала држава, он је малаксао, он  
обро његово.{S} Деда, на коме је остала кућа и брига, опремио је расушене таљиге које су се бил 
и основна зида, који још стоје, те цела кућа изгледа као усијана пећ.{S} Најзад <pb n="534" />  
ико пута сам осетила и како се затресла кућа јер нису пуцале само пушке него и бомбе.{S} После  
ру, требаш ти нама.</p> <p>— Треба вама кућа ваша и деца ваша; треба вама земља ваша и треба ва 
а дана осваја.{S} Светиљке на прозорима кућа, које су домаћини већ напустили, погашене су; дого 
уша остаје пуста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи становник изумро.</p> <p>Так 
уша остати пуста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи становник изумро.</p> <p>Енг 
ах кад спазих да је то пуста и порушена кућа, без врата и без прозора, ма да је на њој остало н 
а.</p> <p>Гунђа гомила а потпуковничина кућа и пратња пролази и прска блато с точкова по гомили 
о да и тице ниско лете, као да и дим са кућа полеже по крововима, као да се већ и наше поуздање 
9201_C21"> <head>XXI</head> <head>Пуста кућа</head> <p>Причу о војнику, из петога дринскога пук 
лице, начетиле <pb n="232" /> се испред кућа, заштићене од кише широким турским стрејама и прат 
ријатељске бомбе почеле да падају измеђ кућа и тада су се задржале у нишкоме <pb n="234" /> пар 
ма у нас Арнаута једна реч:{S} Онога је кућа ко много зноја пролије у њене темеље и онога је ца 
ве! — настави госпа у црнини. — Моја је кућа опустила потпуно а до пре две године та је кућа ск 
стила потпуно а до пре две године та је кућа скривала један добар брак и срећне родитеље, који  
 остаде, погибе!“ или „Ено море, оно је кућа Симе Дабића!“ И тако сваки час на сваком кораку.</ 
н, који је зајаукао кад је чуо да му је кућа опљачкана и тврдио онда да је Србија за навек проп 
пред нама пламенови са ватара и силуете кућа које као да се из сред пламена уздижу.{S} Већ допи 
 брига за јелом, извлаче се опет сви из кућа, из авлија, ханова и разних кутака, где су се били 
 намештају како лежи улицама избачен из кућа, о коњима које су увели у собе, о народу који је з 
гарених усана, тек одвојена од мајака и кућа и одмах поведена путем страдања и патња.{S} Било и 
о, већ је то кућа, у правом смислу речи кућа госпође потпуковнице чије име рече неко из гомиле  
ло ићи а странама још горе, јер су крај кућа, под стрејама, спавале избеглице а нарочито регрут 
 смо погледали око себе на оно неколико кућа које чине село а нас се десетине хиљада спуштамо д 
ли интендантуре, али није то, већ је то кућа, у правом смислу речи кућа госпође потпуковнице чи 
тавља Краљ — Није ни то добро, али опет кућа је ту, имање је ту, наћи ће се ко ће прихватити им 
ишта спречити.{S} Међутим толико је већ кућа које су домаћини напустили и које нико не чува.</p 
 где смо ми становали, почеше да падају кућа до куће, од кафане Шарана па редом.{S} Задрхтала с 
во застаде ту, <pb n="566" /> код првих кућа, да се увери спава ли све што је ноћ загрлила.{S}  
и, ни на пијаци, ни пред вратима својих кућа.{S} Најпре један и двојица, као у казану који почи 
 мучни призор гледали са прозора својих кућа или сабрани у престрављене гомилице под стрејама п 
игу којом су ова деца очупана од својих кућа и бачена у невољу, нисам ни слутио да су та деца н 
ко је у Београду лепо, како има великих кућа и много људи, па жељезнице, па лађе, трамваји.{S}  
ађена од камена, као и већина беговских кућа и кула у овим крајевима.{S} У зграду се улази на в 
вљене гомилице под стрејама призренских кућа.</p> <p>Краљ је са тешким сузама у очима, окретао  
 пустих турских кућа, било је и српских кућа које су широм отвориле врата онима, који су их пре 
елник је раздао кључеве празних турских кућа и, по пространим њиховим одајама и ходницима, начи 
 пружа се збијена гомила старих турских кућа, измеђ којих пролази друм и око којега се прибрала 
ветину.{S} Било је нешто пустих турских кућа, било је и српских кућа које су широм отвориле вра 
батерија помиче све до првих јежевачких кућа.{S} Нови положаји које би заузимали наши, били су  
штинске куће, поскидаше се и са осталих кућа улицом којом ће посљедња српска батерија проћи.{S} 
воришнога зида и преко кровова суседних кућа које су под њим, тако да се са њих догледа гомила  
ао на Дорћолу пламен и дим од запаљених кућа.{S} У Ниш није ни слазио али се врло дуго бавио на 
уди се дижу из гомиле, излазе из разних кућа, капија, дућана, магацина, увијени у ћебад, обамрл 
ла, железничке прагове и врата с пустих кућа и полагали их на ватру, те нису трпели готоване ко 
} Када је мој покојни муж изговарао реч кућа, реч породица, изговарао их је са поштовањем и топ 
ла мркла ноћ, повукли се у куће.</p> <p>Кућа у којој сам ја становао, ван пута је којим ће војс 
те у помамну олују и затресе кровове на кућама; поче ломити голе гране са дрвећа и завитла снег 
 гомиле на мах пробуди целу варош те на кућама се отворише са великом лупом, нагло и готово јед 
Милановац а оно, отворили се прозори на кућама и изашао силан свет на улицу, па нас све то глед 
амо и онамо, један за другим, почињу на кућама да се осветљавају прозори сиромашном светлошћу п 
омилице, стајало је пред дућанима, пред кућама, помирено са судбином, шапћући међ собом са изве 
д уклони из Скопља а остали се разиђоше кућама са уверењем да се ова ноћ може спокојно проспава 
.{S} За неколико дана па ће нас пустити кућама а кад се вратим, свратићу кући колико да се види 
<p>То све на уласку у варош, међу првим кућама.{S} Кад батерија уђе мало дубље, сагледа капетан 
ставе све чешће, нарочито на угледнијим кућама.{S} На општини такође бела застава и под овом са 
е до гомиле и за ситне паре носе својим кућама драгоцене ствари.</p> <p>Уз беду, невољу и расул 
ци хитно преносе из дућана еспап својим кућама.{S} Кафане пусте и затворене, само још по где ко 
кретосмо и приближисмо се првим сеоским кућама.{S} Све куће већ поседнуте, у сваком дворишту ве 
стигла на конак!</p> <p>Пред арнаутским кућама, које су поштеђене, стоје босоноги арнаучићи и у 
 затворене, кафане пусте, на напуштеним кућама затворена врата а на прозорима спуштене завесе.{ 
ла и чула.{S} Причала ми је о порушеним кућама на пијаци, о намештају како лежи улицама избачен 
Ваљеву помор, умире се по болницама, по кућама, по улицама.{S} Није ме то преплашило мене ради  
 тама, мутне и кишне јесење ноћи.{S} По кућама се погасиле светиљке а улице опустеле и онемиле. 
 дуж целе махале и почеше да се буде по кућама и они који у тврдоме сну нису ни чули до сад ниш 
 пасуљ, и суво месо, све што се нађе по кућама.{S} Однеше уз то још и све чарапе, кошуље и сву  
е не може понети.</p> <p>Светиљке се по кућама почеле већ из раније да гасе и тишина постепено  
 жене, деца, људи, леже по улицама и по кућама.</p> <p>— Је ли их много прешло?</p> <p>— Не зна 
n="138" /> <p>Места већ није било ни по кућама, ни по механама, ни по магацинима.{S} Спавало се 
ментарисане вести, расипају се затим по кућама, одакле их жене односе у комшилук; одатле се пре 
ко стрме степене, какве су у обичају по кућама на истоку.{S} Тако су исто снесене ствари товаре 
.{S} То је она, што Бојко причаше да је кућаница, да је мудра.{S} Њене мудре очице остале су от 
 није мушко!{S} А није само на језику и кућаница је; помаже боме мајци на сваком послу; уме сам 
 из куће побацане по улици и поломљене, куће које су још гореле, њихове војнике пијане како вук 
а, те им се јек целим Косовом проносио; куће су биле искићене тробојним заставама, народ се зби 
само бакалин, близу наше <pb n="407" /> куће, код кога смо пазаривали, рече ми: „Боље да идеш!“ 
ралима стазу од старичине <pb n="19" /> куће па све доле до обале, до онога места где је Новичи 
<pb n="690" /> пуним подневним сунцем а куће су бацале преко улица јасно оцртане сенке изнад ко 
селу старци, бабе и нејака дечица те да куће не остану пусте а младе жене, девојке и мушка дечи 
 ми преко јарка, те кроз њиве право иза куће.{S} Дотле су већ стигли и они с друге стране, те о 
 се срушити и пасти на главе становника куће.{S} Само, да л се то тек сад крха кров или ово већ 
а сам, ако не хранитеља а оно бранитеља куће.{S} А то ми је тако годило и тако ми је требало.{S 
ње стоке, јечање некога озго са доксата куће, коме под влажним оделом севају жглавкови и кости  
тима а дете разбијене главе.{S} На сред куће, као преклана тичица, лежи у крви својој Бата, она 
</p> <p>— Сутра дан сам рано побегла од куће.{S} Где сам пошла не знам, само нисам хтела и ниса 
и?{S} Ниси никад одио, ниси се никад од куће одвајао.{S} Ал шта ћеш, наредба је, мора се!</p> < 
о главе.{S} Један се наслонио на зид од куће, други спустио главу на груди, трећи је наслонио < 
дно дете.{S} Ако ми се Ранко одметне од куће и ода се школи, онда ћу на Бати кућу, нек ми он бу 
енка до другога, од прага до прага и од куће до куће.{S} Пође шапат најпре отуд, из чаршије, гд 
у два грађанина који су такође зашли од куће до куће и преклињали да им се уступи мало сувоте.{ 
рагога и милога.{S} Треба се растати од куће коју те стварчице све заједнички сачињавају.</p> < 
</p> <p>Али нисам стигла ни да пођем од куће.{S} Већ од осам сати у јутру отпочела је грмљавина 
S} Он је кренуо за господарем својим од куће уверен да сад баш, у овој тешкој невољи, не треба  
 су их опремиле са по једном погачом од куће, мирне душе да их даље чека „краљев хлеб“ и државн 
адесет динара; јутрос, кад сам пошао од куће, исекао сам за ватру две фотеље.{S} Да продам не в 
</p> <p>Када је последњи пут одлазио од куће, пред крај августа, љубећи ми руку и праштајући се 
њој.{S} Затекла сам је, хвала Богу, код куће а бојала сам се успут да и она није избегла.{S} Ка 
 био стока него брат и пријатељ.{S} Код куће ми је био ранитељ а овде, у рату, пријатељ.</p> <p 
ке госпође, које немају стрпљења да код куће сачекају мужеве.{S} И све то ври и кључа као у мра 
ум, ма где, само да не останем више код куће.{S} Кад сам изашла у поље било ми је лакше, али ме 
 пајтон, носећи по ког официра који код куће болује а иде у болницу на превијање, или кога лека 
мо нисам хтела и нисам смела остати код куће.{S} У кући ме је све подсећало на мајку, на оца и, 
а тај посао.{S} Боље да си ти остао код куће, био би од помоћи мајци и кући, а да је твој отац  
има неко који је и сам оставио децу код куће, а ако се не нађе...</p> <p>Ту прекиде, немајући д 
би читаве породице; носили су се читаве куће ствари, носили су се читави џакови брашна и товари 
аш у тренутку кад је сву околину његове куће засипала већ непријатељска граната и кад је очигле 
у и да звижде, ма да се доле до Бојкове куће не би ни чуло.{S} Паметнији ће међу њима рећи:</p> 
да се натоварена кола испред ђенералове куће кретоше и капија се на кући опет затвори а светлос 
нешто дешава.{S} И у околини ђенералове куће почеше становници да се буде из сна, за који су си 
на година угасила.{S} Ту ће подићи нове куће, потражити нове среће, ородити се, вратити нам се  
 платана, на Марашу, већ настају и прве куће призренске, које се на левој обали Бистрице пењу у 
лижисмо се првим сеоским кућама.{S} Све куће већ поседнуте, у сваком дворишту већ логори избегл 
S} Па онда наредише да им се отворе све куће да изберу себи конаке.{S} У моју кућу, вели Лазар, 
S} Због те несреће нареди ага да се све куће претресу.{S} Не нађоше, хвала Богу, нигде ништа ал 
 знаком почео да се бележи праг свачије куће.{S} Пође народ у горе и планине да се склања испре 
 од својих имања <pb n="114" /> и своје куће?{S} Биће ипак ни једно ни друго, изгледа да је слу 
а углове улица, док није допро до своје куће.{S} Ушао је у двориште и видео све пусто, кућа зат 
} Грађанство се потпуно повукло у своје куће и замандаљило врата изнутра а застрло завесе и спу 
 својима и проговори.{S} Отуд, од твоје куће догледа се овамо, кад видиш да крећемо а ти хајде  
тих и празних, једва ако из по где које куће ко изађе или уђе или какав пас <pb n="129" /> што  
 наше жандарме како гину.{S} Испод моје куће, на педесет метара, видела сам мртвог нашег жандар 
о врло обазриво ступати, јер је до моје куће ваљало пребродити силно блато, баре и пролоке; ваљ 
цу далеко од села, далеко од родитељске куће.{S} Кад они тамо зађу по гробљишту да помену своје 
 падини брда уз које се пењу призренске куће, прозори гледају преко дворишнога зида и преко кро 
!</p> <p>Бела застава паде са општинске куће, поскидаше се и са осталих кућа улицом којом ће по 
</p> <p>На доњем спрату једне арнаутске куће, у којој сам ја са породицом нашао склониште, била 
аилазимо већ на прве ватре, на усамљене куће, на гомиле <pb n="311" /> кола с леве и десне стра 
S} Видела сам обијене дућане, разрушене куће, ствари из куће побацане по улици и поломљене, кућ 
 вароши.{S} Једва сам стигла до теткине куће, које због те јурњаве а које због страха.{S} Кућа  
ирао споља.{S} Унутрашњост ове необичне куће, са ватара које опкаљују збијене гомилице тамних с 
ла.{S} Високо негде, брдом где су задње куће, чује се арлук промрзла пса, клепеће негде у доњој 
ја њему.{S} Он ме је и оженио, из добре куће, а жена ми се пази с мајком као да јој је рођена.{ 
Имам — вели — две удате сестре, у добре куће.{S} Брат се поделио од мене кад ме оженио.{S} Шта  
уло у дим од ватара и ноћну таму, те се куће и не виде већ само неке нејасне и тамне гомиле.{S} 
тине од Турака.{S} Са горњега спрата те куће, из собе у којој је Краљ одсео, догледа се преко к 
се већ силан свет сабио у њу.{S} Све те куће пут Торлачкога друма биле су пуне света који је ту 
да ту потражимо преноћиште.{S} И све те куће већ поседнуте, поседнути и сви путеви и сва двориш 
 у потаји беле заставе да се њима оките куће приштинске а народ, окупио се у гомиле, као и пре  
вени, па кад дође Царев дан те се оките куће а наш барјак с крова па до земље.{S} Пролазе жанда 
наше горе, наша села и наше цркве, наше куће и наша деца.{S} Их, како нам је тек, данас овоме а 
а метара, колико нам је требало од наше куће до изласка из вароши, одакле ћемо се затим косовск 
разумевајући се, немо, пођоше и из наше куће да се крећу бегунци.{S} И, у један мах, нас обухва 
а њим.{S} Прођосмо још једном крај наше куће и ту се бабо опрости од нас а његов терет узе нешт 
на где је радио, он би прошао крај наше куће.{S} Ја сам то знала, и чекала сам га на капији.{S} 
ако, мој брајко, кад видиш домаћина без куће, без огњишта, без њиве, без ливаде, без стоке.</p> 
 спасла.{S} Хтела је понети све, све из куће; жао јој било сваке стварчице и, знате ли шта је о 
леб.{S} Онда су ми наредили да нигде из куће не излазим и рекли да у вароши и нема хлеба али ће 
 био још ту.{S} Нисам излазила нигде из куће и плакала сам по цео дан и по целу ноћ.</p> <p>Она 
и, само слеже раменима и немо одлази из куће.</p> <p>Данас и сутра до подне колико је још било  
, опремили и кренули а кад су изашли из куће, преплашили се од <pb n="273" /> ове страховите не 
ијене дућане, разрушене куће, ствари из куће побацане по улици и поломљене, куће које су још го 
је па и ја кренем.</p> <p>Изашла сам из куће и ушла у ноћ, најстрашнију ноћ у моме животу.{S} Н 
ју; други су кренули а најдражији им из куће на бојишту и ко зна јесу ли живи и ко зна хоће ли  
Шапцу.{S} Није ме пуштала да излазим из куће.{S} Седела сам крај прозора, а прозор је гледао у  
ји се јутрос рано, неопажен, извукао из куће и којега нема ево све до подне и ако се кроз беогр 
 а нана нас све прекрсти па изиђосмо из куће у густи мрак.{S} Није се ни стаза честито видела д 
ад би се већи део повлачио у кафанице и куће да једе, гомилице једва ако би омањиле, јер велика 
а једноме пропланку уз који се пузају и куће приштинске а под којим се простире равни део варош 
хинића бана улицу и ја сиђем за две три куће доле.{S} Уђем у једну удубљену капију па само пром 
вину, стоје непомични и неми становници куће коју ждере пламен.</p> <p>Пламен већ букће, прогор 
утиле арнаутским махалама да прођу крај куће, у којој је смештена прва армија, не би ли примети 
 Фиделица је била друг дечји и пријатељ куће; навикли су се били на њу сви толико да је постала 
е.{S} Настаје паника међу становништвом куће, збуњеност, пометеност, бегство, спасавање.{S} Пла 
а преживела све што казује и доспела до куће у којој ће се заклонити од кише и спасти страха.{S 
 ми становали, почеше да падају кућа до куће, од кафане Шарана па редом.{S} Задрхтала сам целим 
ти грозница, те занеможе и једва оде до куће.{S} Шест недеља је патио од тешке болести и сваки  
другога, од прага до прага и од куће до куће.{S} Пође шапат најпре отуд, из чаршије, где пред н 
ађанина који су такође зашли од куће до куће и преклињали да им се уступи мало сувоте.{S} Веле, 
 спуштене завесе.{S} Из по гдекоје само куће чује се тужно арлукање пса, којега су избегли забо 
тек кад је пала мркла ноћ, повукли се у куће.</p> <p>Кућа у којој сам ја становао, ван пута је  
, кроз дућане и кроз кафанице, одлази у куће и плави целу варош.{S} Говори се једновремено о св 
и су се сакрили у подруме и затворили у куће.{S} Ја нисам знала шта да радим; отац већ недељу д 
ећ дубока ноћ и арнаути су се повукли у куће замандаљили врата и спремили пушке бојећи се да њи 
ко чељаде, људи су се извесно повукли у куће јер нису ради у првим тренутцима уласка непријатељ 
 с вечера опустила.{S} Све се повукло у куће да тамо, у кругу своје породице, брине тешку бригу 
 ни у њу не увраћа.{S} Све се повукло у куће.{S} На улици нема промета, нема покрета, нема живо 
 мезимче своје, последњу наду и потпору куће своје.{S} По даскама, на колима, прострто мало вла 
арио алком у врата, на горњем се спрату куће отшкринула једна шалона и једна се глава промолила 
д тамо а ти на колима видиш неке жене и кућевни намештај.{S} Па још док се бегало железницом, г 
> дуге сате бринући о кући, о пословима кућевним, о начину како ћемо удесити живот кад се буде  
њом.{S} У вароши тишина, мртвило.{S} Из кућерака са застртим прозорима провирују преплашене очи 
и арнаутски елеменат, онај из забачених кућерака и уџерица на периферији Скопља, који је разузд 
ћи да тако поуздано плови обали својој, кући својој, загрљају материном.{S} И ноћас ће мајка да 
спунити и други део дужности, оне према кући и породици?</p> <p>Пошла сам у Крагујевац, Врховно 
 ђенералове куће кретоше и капија се на кући опет затвори а светлосне линије на шалонама утрнуш 
 слушала.{S} Једнога дана, дође старица кући али радосна лица, нисам је чисто могла познати.{S} 
ноћ био код „Зрињског“ и вратио се отуд кући убеђен да је евакуација болница и магацина најпреч 
ановништво не узнемири.</p> <p>У тој је кући становао ђенерал, командант трупа нових области, о 
о је већ у себи донео одлуку и пошао је кући да се са својима посаветује о кретању.{S} Зађоше љ 
о осташе у цркви, кад Радојицу одведоше кући, доконаше да село пође <pb n="249" /> у збег.{S} Д 
стао код куће, био би од помоћи мајци и кући, а да је твој отац дошао овамо.{S} С њим знаш и по 
риштине, да се човек може одмах вратити кући.</p> <p>— Дај Боже! — врти и даље главом лиферант. 
т за својом бригом.{S} На свакој другој кући спуштене завесе и затворена врата; има читавих ули 
 могу ићи где хоћу, да се смем и својој кући вратити.</p> <p>Прва мисао ми је била да потражим  
ака <pb n="253" /> о својима и о својој кући.{S} А Лазар им редом свима одговара.</p> <p>— Наиђ 
{S} Причамо један другоме свак о својој кући, о својој деци, о своме малу.{S} Сећам се, не знам 
</p> <p>Ето тако ми је говорио о својој кући и о својој деци — заврши приповедач и застаде да н 
 кола, носећи свако по један део својој кући; у трећој улици видиш изручен у јарку, кроз који т 
 нисмо имали а срце нас је вукло својој кући те нам је пут био лак.</p> <p>Хвала Богу, село смо 
онда је боље било да сам остао у својој кући, да умрем на своме прагу.{S} Овде ми се гроб неће  
бичан разговор, често понављан у свакој кући где понос недозрела мушкарчића казује прву мушку р 
а дана у месецу, Војвода Мишић у једној кући у Горњем Милановцу, седео за столом студирајући ис 
ој познаници, госпођи која седи у истој кући из авлије, да чујем шта она мисли, јер и она има с 
м; провела сам ону страшну ноћ у пустој кући, преживела сам последње дане Скопља и ону очајну г 
шта, Царев је дан.{S} Да видите у нашој кући зидове, рекли би србијанска кућа; ту слика Краља П 
д грознице и од страха.{S} Дотрчала сам кући, утрчала као без душе, зариглала врата изнутра, гу 
 их да се ваљају по блату...{S} Да идем кући па да понесем деци да играју, овако не знам ни сам 
мном <pb n="511" /> дуге сате бринући о кући, о пословима кућевним, о начину како ћемо удесити  
рат и отац.{S} Па ја узех и да бринем о кући а њега дадох на школе.</p> <p>— Је л’ ђак био?</p> 
ед вратима дочекивала оца кад се враћао кући а увече их је, све окупљене, подједнако забављала  
 мојим скоро догорелим фењерчетом пошао кући.{S} Помрчина је била тако дебела, тако масивна, да 
адим; отац већ недељу дана није долазио кући те нисам имала кога да припитам.{S} Она болничарка 
је тамо, веруј ми.{S} И да си се вратио кући својој, мислиш оставили би те они крај деце да их  
е, али се тиме бар забавља, не гледа по кући, не мисли на кућу, коју су он и жена двадесет годи 
ао да си <pb n="632" /> му сву чељад по кући поклао.{S} У Србију се није могло више ни мислити, 
ревали поноћ и док се уверимо да све по кући спава — одговори тако исто тихо секретар.</p> <p>— 
вори секретар.</p> <p>— Спава ли све по кући?</p> <p>— Извесно!{S} Потпун је мир.</p> <p>Пуковн 
ковце а мајка само уздише и крије се по кући, да јој ко не види сузе а бабо сео пред кућу, пуши 
о, те нас узе све опремати и збирати по кући, што се може понети.{S} Дотле је бабо сипао из вре 
 сагледали.{S} Све поклано, све живо по кући лежи у усиреној крви.</p> <p>И сад ми пред очима о 
е, аждаја јој разори кућу и све живо по кући покоље.{S} Тако се прича да је било а, веруј и јес 
ла и брига и дим, дигао сам се и кренуо кући.</p> <p>Напоље још сипи несносна јесењска киша и м 
ароши, тамо где слази вучитрнски пут, у кући где је некада био српски консулат те се на њој пун 
ела и нисам смела остати код куће.{S} У кући ме је све подсећало на мајку, на оца и, било ме је 
а остала, болно јој дете, па остала а у кући нема до за један дан хране.</p> <p>Људи сакупљени  
ао и лаганим кораком, да не би никога у кући узнемирио, сиђе на доњи спрат и уђе у једну простр 
 кад ми је мајка умрла па остала сама у кући.{S} Само, онда сам била мала и дошла је тетка па м 
<p>— Пуцајте!... или... чекај!{S} Има у кући деце, нису крива!{S} Дет’де један с једне а други  
 ми је као кад се човек усред пламена у кући која гори, смеје смехом онога коме је величина тра 
радост очева.{S} Остављајући три сина у кући, отишао је поносан и задовољан у рат из којега се  
> <p>Мој муж нас је на свој начин све у кући васпитао.{S} Реч Отаџбина је за нас била тако чист 
одговара му сусед — ко је затекао све у кући није му дуго трајало, а ко није...{S} И разви се м 
ини.{S} Кренуо да га прва зора затече у кући, како Турци не би посумњали да је измицао из села. 
на груди и тешко замислио.{S} Тада би у кући завладао дубок мир и тишина, јер нико није хтео ни 
а којима и последњи, који су заостали у кући, треба још да се спасу.{S} Врисак жена, писак деце 
и канапом старе амове, који су висили у кући иза врата: мајка је измесила пуну врећу проја, те  
p> <p>Штаб прве армије био је смештен у кући некога бега, у једној од кривудавих и тесних улица 
p>— И немојте ударати, да се не би ко у кући пробудио! — додаде други.</p> <p>И под сиромашном  
и улицом, није ми дао бабо, него само у кући.{S} Па кад дође слава а ја шајкачу на главу па доч 
ржава топлим успоменама на тихи живот у кући и међ својима, он настави даље казивање:</p> <p>—  
српски.{S} Питали су ме има ли мушких у кући, рекла сам им да ми је отац војник и да никог друг 
азе даље, не говорећи ни речи.</p> <p>У кући, где болесник лежи, наступа један тренутак кад сви 
устити кућама а кад се вратим, свратићу кући колико да се видим са својима, па одох ја преко Са 
 <p>Кад се наслушаш тих вести, ти пођеш кући да твојима који брижно седе под каквим сиротињским 
преким шором све до иза касарне.</p> <p>Кући нисам отишла, није ми се ишло.{S} Нисам волела ни  
кућу, коју су он и жена двадесет година кућили и коју ће сад за један сат растурити и разорити. 
и, иза капије једне од оних сиротињских кућица, вире два светла ока кад год Новица туда прође.{ 
догледа се преко кровова ниских турских кућица које јој суседују, тамо где се простире Широко П 
а станице на горњем спрату једне од тих кућица.{S} Гледао сам са жудњом у тај прозор, тамо у со 
под широком стрејом једне <pb n="94" /> кућице, придружују јој се све нова и нова забринута лиц 
итој обали његовој, начетиле су се беле кућице новога кроја а иза њих, у дубини кланца, којим с 
.{S} Мало даље, опет пред вратима једне кућице, жена спазила српску војску и српског официра па 
авала мале, двоспратне, блатом олепљене кућице, које су се начетиле око станице.{S} Једини осве 
ајеву пећину, у вештичину кућицу.{S} Из кућице је допирао женски јаук који ми је продирао кроз  
м и ношена страхом и што сам била ближе кућици све ми се даље чинила.{S} Најзад сам стигла...</ 
лека једна мајка; на једној сиротињској кућици, горе иза града, извеша се црна заставица а у мо 
словена.{S} Ту, у скромној свештеничкој кућици крај Опленачке цркве; ту, крај гробова свога оца 
ске војске појављивати се.{S} На једној кућици већ виси бели барјачић а пред кућом остарија жен 
оре неће прекидати.{S} Најпре на једној кућици па на другој, почеше на неосветљеним прозорима д 
 већа.</p> <p>Међу светином сабијеном у кућици и један војник.{S} Упао да се за час склони од к 
објашњавање и свађа; пред једном другом кућицом, у врх села, коју означава прљави бели барјачић 
суво грање и набацали, те начинили себи кућицу.{S} Ми, који смо доцкан стигли, морамо се задово 
душа као да су је кљештама чупали.{S} У кућицу се збило још неколико њих, који су стигли овамо  
 кућицу.{S} Војници, који су носили ову кућицу, смењивали су се и често пута одмарали јер им уз 
емо слегнути у село и опет видети своју кућицу, па ма и даље гладовали.</p> <p>И истина, није п 
 док је он сузних очију посматрао своју кућицу, гнездо у коме су у миру он и жена отхрањивали т 
и догледао по где-где у планини по коју кућицу, ишчезава ти сад и она погледу.{S} Далеко око те 
ђана, освајаше све више.{S} Видех једну кућицу нешто даље од <pb n="466" /> топовских шупа где  
 је продирао ваздух и светлост у дрвену кућицу.{S} Војници, који су носили ову кућицу, смењивал 
шће, стоварио ствари те удесио нежељену кућицу.{S} Кад је све било у реду, свештеник нас још по 
частивих, у змајеву пећину, у вештичину кућицу.{S} Из кућице је допирао женски јаук који ми је  
ука сва однета али, опет, кућа ту и све кућне потребе ту.{S} Нашло се и хране мало, што су дома 
ше пожелеће сузу материнску; прагове ће кућне обујмити коров; захрђаће напуштени плугови, испуц 
 пуковских колона“ које су вукле жене и кућне намештаје разних официра, направи увек у поворци  
мртвих — вели — на путу, на вратима, на кућнем прагу.{S} Болничари, наши и француски, већ не мо 
у прежива и наредника како, наслоњен на кућни зид рче а осећао сам и њу, госпу у црнини, како н 
о, уснила је, као бели голуб долетео на кућни праг, па гуче.{S} Она му изнела на длан пшенице а 
а их чека у пољу.{S} Застали су на праг кућни да се определе, да изберу измеђ беса природиног и 
регрути и бегунци, прислањајући леђа уз кућни зид како би целим телом својим на сувоти спавали  
 је настала размена, давали су се разни кућни предмети за брашно, шећер, кафу и друго.</p> <p>Д 
поменици над гробовима које престављају кућни кровови, износећи се из магле у коју је варош пот 
а каљава вода по лицима пролазника и по кућним зидовима а са њихових бокова жмири слаба светлос 
јена репа пас, који је кренуо у збег за кућом и чељадима.</p> <p>И сва та гомила и сва та тужна 
ива?</p> <p>— Каквих?{S} Можда жудње за кућом, можда тренутне малодушности, можда уверења да је 
сно ју је било погледати на улици, пред кућом у пламену, који јој ждере сву имовину и новац и н 
црна заставица а у моме суседству, пред кућом из које је скоро пошао регрут, заурлука пас.{S} З 
ој кућици већ виси бели барјачић а пред кућом остарија жена престрављено погледа непријатеља ко 
еди ага те грешна Марка поведоше и пред кућом га убише а главу му ено натакли на плот да је сва 
 му ми перемо рану — Ја сам стајао пред кућом кад ме удари тане.{S} Стојим па гледам и мислим с 
и проштац из туђег плота или клупу пред кућом или празан сандук пред дућаном, не би ли што прил 
ивот; није то ни осећање туге за својом кућом и породицом, од којих ће га малочас кратка пресуд 
ај Боже! — додаде он.</p> <p>Пред мојом кућом затекли смо још једну гомилицу која удара алком у 
Кола су застала пред једном двоспратном кућом и када е вођа тихо ударио алком у врата, на горње 
ма: „Штаб прве армије“.</p> <p>Пред том кућом, у узаном сокаку, стоје неколико аутомобила, међу 
ласку из вароши, пред оронулом и пустом кућом, седи на једноме камену слепи просјак.{S} Муслома 
е вратио ал, веле, спрема се да пређе с кућом у Бачку, јер га, веле, онде неће оставити на миру 
е зашто да живим?{S} Децу сам изгубила, кућу разорила...{S} Па ипак, ишла сам довде, вођена нек 
над паром па је све код себе чувала.{S} Кућу јој једнога дана захвати пожар који је врло брзо н 
е су под нежним материним бдењем сањала кућу од колача, реку од млека и планину од шећера.{S} О 
 забавља, не гледа по кући, не мисли на кућу, коју су он и жена двадесет година кућили и коју ћ 
задрхтао, вероватно потресен сећањем на кућу и родитеља о коме је причао.{S} Пошто је осетио да 
 да јој ко не види сузе а бабо сео пред кућу, пуши лулу за лулом а нико му реч не сме проговори 
> команданту да оде до Београда и обиђе кућу, у којој су сами жена и четворо деце.{S} Командант 
, мислио је бије непријатеља који му је кућу ископао! — размишља опет каплар.</p> <p>— Море, пу 
емеље пролије.{S} Кад неко олако добије кућу ја ли царство, не може дуго да га држи.</p> <pb n= 
 стигну велики Божји празници, она мете кућу и спрема да буде све у реду кад он дође.{S} Слази  
ту, наћи ће се ко ће прихватити имање и кућу; али је наопако, мој брајко, кад видиш домаћина бе 
 благајник који је уз болницу повукао и кућу. — Јуче сам изгорео црни етажер који сам платио ст 
 да сагледа <pb n="364" /> своје село и кућу, мајку, жену и децу, па се све боји да не застанем 
.{S} Једни су кренули у свет а оставили кућу и тековину своју на милост и немилост пљачки која  
шике, а ја, нит понесо што, нит затвори кућу, него тако... узех децу па ајде! — одговара жена с 
 не хтедне дати дете, аждаја јој разори кућу и све живо по кући покоље.{S} Тако се прича да је  
 болесничким ћебетом, па отац који носи кућу на леђима и мајка која води уморну дечицу за руке; 
од куће и ода се школи, онда ћу на Бати кућу, нек ми он буде домаћин.{S} Само ако Бог да да се  
илом, као оно кад пожар на мах обухвати кућу па се становници њени спасавају дочепавши узгред м 
p>— Угаси!</p> <p>— Хоћемо ли закључати кућу?</p> <p>— Закључати?{S} Шта то вреди?{S} Ал ако, з 
е.{S} Истина, тешко би ми било оставити кућу ал опет, боље је склонити дете.{S} Дете је мало, т 
ши, да што пре пође, да што пре напусти кућу у којој га је нешто већ почело гушити, онако као ш 
ик.</p> <p>— Молим за дозволу да обиђем кућу?</p> <p>— Бога ми, Бојко... узе затезати поручник. 
вали, рече ми: „Боље да идеш!“ Забравим кућу па отрчим до тетке да њу припитам и, ако она бега, 
 па гледам и мислим се да л’ да оставим кућу... мислим се, па ето ти!...{S} Где мене <pb n="457 
ако је видео туђу смрт, како је оставио кућу, како је изгубио своје.{S} Невоља за невољом, траг 
 не овако и прозебла ми деца и растурио кућу и опет остајем и то овде, где никог познатог немам 
што сам онда кретао, зашто сам напустио кућу, зашто се ломио и зебао и гладовао и страховао и з 
и они с друге стране, те опколисмо тако кућу да нам не може умаћи.</p> <p>— Бојко, предај се! — 
ла сам очима својим кад удари граната у кућу Арамбашића на пијаци, па онда у Доњем Шору, где см 
 здера бели барјакчић с мотке и утрча у кућу, одакле мало час искуљаше читаве гомиле жена и дец 
 нана а нешто ми поделисмо, па он уђе у кућу а ми продужисмо.{S} Ударисмо најпре низ поток те п 
хвала Богу те нисмо!</p> <p>Бојко уђе у кућу, уђе и остаде нешто.{S} Почеше овамо већ да му бро 
тиђено баци барјак и сикирче и побеже у кућу.</p> <pb n="181" /> <p>То све на уласку у варош, м 
ња и лупе.{S} Затим се војници успеше у кућу и почеше отуд скидати ствари: сандуке, кофере, дењ 
срећу и грехоту!</p> <p>Потрчасмо сви у кућу сем двојице тројице, који осташе крај Бојка.{S} По 
 не познајемо.{S} И они су се вратили у кућу и остали да сачекају непријатеља.</p> <p>Ми смо кр 
а, тамо — ка граници.</p> <p>Ушао сам у кућу и боно се насмешио.{S} У једноме углу, у мојој кан 
 а један од војника, који је ушао био у кућу да види има ли кога тамо и да пита шта би човеку,  
просушим крај ватре.{S} Свет се сабио у кућу као преплашене овце у тору, једва се дише од запар 
лу, па ако Бог да, нек млађи прихватају кућу а овога је штета одвојити од школе.{S} Учи и слуша 
 спремају; спремају се да напусте своју кућу и своје огњиште; спремају се да бегају.{S} Сањива  
нађе пут нити да види свој град и своју кућу те ће по мраку да се погубе људи и жене и деца и м 
ећ затворене и свако се повукао у своју кућу.{S} Кад гломазни топовски точкови затандркаше мртв 
е куће да изберу себи конаке.{S} У моју кућу, вели Лазар, не улеже хвала Богу нико, а да је ко  
 је стару мајку оставила у једну турску кућу; добар, вели, неки турчин, дао јој је реч да ће се 
ја не знам шта ћу?.{S} Довукао сам целу кућу довде, седам кола ствари.{S} Мислио сам презимићем 
 куља.{S} Узбуђење је очас обузело целу кућу али они на вишим спратовима, удаљени од места где  
 <p>Једва сам догледала кроз таму једну кућу и похитала сам, уверена да ће ме примити.{S} Ко не 
 ја на пустоме месту замишљала усамљену кућу где су се ноћу збирале вештице и недузи.{S} Тада,  
не бих смела ући у напуштену и усамљену кућу на <pb n="474" /> друму а сад сам у њој гледала др 
у.</p> <p>Тамна ноћ је испуњавала пусту кућу.{S} Ох, како је то била дуга ноћ!{S} Изгледала ми  
ургони су били пуни и препуни дењкова и куфера.</p> <p>Тај први избеглички воз од бугарскога на 
и <pb n="104" /> и покућства, сандука и куфера, дењкова и бошча, корапа и џакова.{S} То све наб 
лице са изврнутим ногама у поље, бошче, куфери, корпе и већ све могуће ствари и свих могућих об 
 три пара волова.{S} Кола су натоварена куферима и сандуцима са конзервама, који су се распртил 
ше жене и деца међ дењковима, бошчама и куферима.</p> <p>И та галама, врисак, молбе, преклињање 
лиферант који грчевито стеже под мишком куферче, вероватно пуно новца на који је он већ израчун 
какве више команде и преписује акта или куца на машини за писање, као девојка.{S} И зашто то?{S 
нице или по где која реч, или узвик или куцање пивских чаша.</p> <p>— Па добро! — надвикује ост 
а своје канцеларије и још само телеграф куцаће до последњега часа али и то неће дуго трајати.</ 
ца без отаџбине.{S} Заћи ћемо у туђину, куцаћемо на туђа врата и просићемо саучешће према нама  
м; потуцаћемо се од немила до недрага и куцаћемо на туђа врата; заклањаћемо се под туђе кровове 
оговори.{S} Наточи вина и себи и мени и куцну се: „Ајде, вели, у здравље!{S} Па Бог нека ти буд 
жи на крилу своје куче а слушкиња своје куче; стара госпођа кавез са канаринком.{S} Нико их из  
р.{S} Млада госпођа држи на крилу своје куче а слушкиња своје куче; стара госпођа кавез са кана 
 растану од свога друга.</p> <p>А верно кученце, које се, предосећајући трагедију од јутрос оку 
а? — учини он и сети се малога, љупкога кученцета, које је пре шест месеца измолио од једног пр 
а ће.{S} Да л’ ће се видети кад год, да л’ ће чути једно о другом, да л’ ће се моћи јављати јед 
е раменима па додаде: „Ко зна, дете, да л’ је изнео главу, многи су изгинули!“ Ја нисам даље ра 
pb n="326" /> <p>— А како би друкче, да л’ старији да ратују а омладина...</p> <p>— А не, не, н 
.{S} Тешко ми је нешто било на души, да л’ што је дан био тако суморан или што су прилике биле  
д год, да л’ ће чути једно о другом, да л’ ће се моћи јављати једно другом?</p> <p>— Чини ми се 
и на главе становника куће.{S} Само, да л се то тек сад крха кров или ово већ пуцају темељи и љ 
редамном.{S} Да л’ се разбегао свет, да л’ се скрио, или да нисам ја у оној тмини залутала ван  
, распитујући оне који су раније ту, да л’ знају што поузданије о возу.</p> <pb n="105" /> <p>А 
еза и дрхтање.{S} Зашто је престала; да л’ му је боље?{S} Дете је било мирно, по где кад чула с 
а сами полазе не знајући куда ће.{S} Да л’ ће се видети кад год, да л’ ће чути једно о другом,  
 никога замном, никога предамном.{S} Да л’ се разбегао свет, да л’ се скрио, или да нисам ја у  
ал’, не дај Боже да остане овако.{S} Да л’ ће ово дуга овако, господару?</p> <p>— Неће ваљда —  
н сат растурити и разорити.</p> <p>— Да л’ да понесем и коју кошуљу? — пита жена.</p> <p>— Поне 
ане.{S} Стојим па гледам и мислим се да л’ да оставим кућу... мислим се, па ето ти!...{S} Где м 
се и диже главу.</p> <p>— Ја не знам да л’ то има негде у књигама записано — поче старац и не г 
 тамо знају да цене истинску потребу да л’ некога треба поштедети или не.</p> <p>Отишла сам у о 
— Није, то је Чаглавица.</p> <p>— А има л’ пута отуд за Грачаницу?</p> <p>— Има, припитај тамо  
амо сам сина изгубио!</p> <p>— Онда, је л’? — пита Краљ.</p> <p>— Јес’, онда! — додаде чичица — 
 чвршће придобио.</p> <p>— Ко стока, је л’? — настави он живо. — Вала, ако хоћеш, право да ти к 
 и данас мртве и неме.</p> <p>— Ама, је л’ то истина? — пита пријатељ пријатеља и ако је већ де 
 О Русима, о Французима, о Румунима, је л те? — окрете се он на својој столици целим лицем прем 
н млађи војник из групе.</p> <p>— Е, је л’ тако каже песма: „Све што браћа за дан назидала, зла 
едности тога уговора.</p> <p>— Море, је л’ само Немац на престолу, он већ онда зна како Виљем т 
њима!“</p> <p>— А и ми ћемо на море, је л’? — наставиће он разговор.</p> <p>— И ми!</p> <p>— А  
нови:</p> <p>— Је л то Штаб?{S} Ало, је л то Штаб Прве Армије </p> <p>— Је ли? — учини капетан  
волова.</p> <p>— Је л теби незгодно, је л теби тврдо кад седнеш на каре? — пита Краљ.</p> <p>—  
 хтеле запитати: „Кажте нам искрено, је л’ довољно безбедно у Приштини, ако није да одмах наста 
умачи и каже све.</p> <p>— Па добро, је л’ то ко видо својим очима, или је то само онако, глас? 
 видите, то носи датум, 28. октобар, је л те?{S} То је нова, сасвим нова лаж.{S} Где би нам био 
а запитах га:</p> <p>— А шта мислиш, је л’ се убио онај, кад је ушао непријатељ?</p> <p>— Убио  
ва, од југозапада ка североистоку... је л тако?</p> <p>— Тако је, Величанство!</p> <p>— Наш фро 
лушалицу на уста и на уво. — Ало!{S} Је л то Штаб Прве Армије?{S} Овде командир пољске батерије 
" /> зла би вила за ноћ порушила.{S} Је л’ зна ко ону песму о зидању Скадра на Бојани?</p> <p>— 
 боре те да ће ослободити Скопље.{S} Је л’ те?</p> <p>— То јесте!</p> <p>— Али чекајте да видит 
 А видо сам данас и оне што лете.{S} Је л’истина да и они ратују?</p> <p>— Истина.</p> <p>— Каж 
гу рањени ићи пешке, а ми можемо.{S} Је л’ те, децо? — теши их мајка.</p> <p>У томе пролазе кра 
 нам да се бијемо, а што с тобом?{S} Је л’ ти жив отац?</p> <p>— Море, не разуме те ништа! — см 
 и јабучица му се пење под вилицу. — Је л’ знаш да играш шаха?</p> <p>— Знам! — одговара песими 
љало једно једино питање: .</p> <p>— Је л’ истина да је ђенерал већ ноћас испратио своје ствари 
оћи?</p> <p>— Па... може...</p> <p>— Је л’ и зими може?</p> <p>— Јок! — одмахује онај. — Не оди 
да се извињава вођа волова.</p> <p>— Је л теби незгодно, је л теби тврдо кад седнеш на каре? —  
 оних њива, ено се догледа.</p> <p>— Је л’ оно? — учини поручник.</p> <p>— Јес, господин поручн 
, овамо лево, ту је Брдица.</p> <p>— Је л’ то Брдица? — запита један чичица из трећега позива,  
од омладине спасе што може.</p> <p>— Је л’ ви то кажете да би ме умирили или из уверења?{S} То  
кући а њега дадох на школе.</p> <p>— Је л’ ђак био?</p> <p>— Јест!{S} Учио ратарску школу.{S} И 
гло коње испред наше групе.</p> <p>— Је л’ то Грачаница, те ватре тамо што се виде? — пита једа 
} Тамо ћемо можда наћи воз.</p> <p>— Је л’ далеко Ресник?</p> <p>— Стићи ћемо до зоре.</p> <p>Ј 
/p> <p>— Не знам, с вечери.</p> <p>— Је л’ пре Чаглавице или после?</p> <p>— Тек смо изашли из  
Боме, пострадали смо много.</p> <p>— Је л’вас много изгинуло?</p> <p>— Па јесте, преполовили на 
а последње јесење зеленило.</p> <p>— Је л’ давно боно момче? — осетих потребу да овим добрим љу 
p>— У пољској, у Лазаревцу.</p> <p>— Је л’ тамо и сад?</p> <p>— Не, не може бити, морали су га  
ниста неколико пута понови:</p> <p>— Је л то Штаб?{S} Ало, је л то Штаб Прве Армије </p> <p>— Ј 
е кад успут нежно, рођачки:</p> <p>— Је л можеш да седиш, Господару?</p> <p>Или ће га опоменути 
о ми?</p> <p>— Јес, тако!</p> <p>— А је л’ том давно било?</p> <p>— Давно, врло давно, има скор 
е да је леп и богат град.</p> <p>— А је л’ то наше?— пита војник.</p> <p>— Наше је, наши су га  
пушке своје а ни њему нису казали!“ „Је л истина, попе, тако или друкчије?“ „Истина <pb n="256" 
се понова диже с места.</p> <p>— Хоћемо л’? — упиташе га погледом оба пуковника.</p> <p>Он клим 
осову, измеђ Приштине и Вучитрна, измеђ Лаба и Ситнице, тамо где цветају косовски божури, пропа 
но повијала са повијараца који одвајају Лабове обале од Косовске равнице.{S} И раније су тим пу 
раљ — међутим Немци слазе озго, Ибром и Лабом и залазе нам с леђа, те ће мо се данас или сутра  
банима.{S} И, сад тек загусти друм који Лабом слази из Куршумлије.{S} Њим пође све што из Ниша  
ед Бајазитове џамије, одакле се догледа лабски друм те погледао хоће ли догледати силазак војск 
овом џамијом, и жудно погледали тамо на лабски пут: зато су жене и деца, до пред сам мрак стаја 
ачки послови.{S} Изнад вароши, тамо где лабски друм слази у њу, развио се вашар богатији но што 
 обична гомила бегунаца што се спуштала лабским друмом у Косово, био <pb n="229" /> је то читав 
утићу, без опреме, без ичега, кренуо је лабским друмом којим су већ били загушили бегунци, који 
мо видели кад је прокупачки збег слазио лабским друмом.{S} Путничка кола са арњевима и уморним  
о небу облаци.</l> <l>Цар појаха голема лабуда</l> <l>Пред царем је млади барјактаре</l> <l>Сок 
пржи; осећам како ме засипа топао пепео лаве; засипа мене, засипа моје драге и миле, моје блиск 
бор каквога кишом набујалога потока или лавеж пса испред арнаутске колибе, тамо у дну голе шуме 
ана стара варош, коју је била претрпала лавина догађаја, бурних на његовим обалама као и на цел 
горе, бљују већ пламен и ено се усијана лавина ваља кроз наша поља и доље; ваља се, тутњи, пали 
ељ који иде за нама, сажиже као усијана лавина и пали, руши, уништава.</p> <pb n="224" /> <p>—  
сагоре и <pb n="218" /> угаси онако као лавина када се проспе из усијане планине.</p> <p>Да ли  
засипа, једнако засипа.</p> <p>Је ли то лавина која се слила са усијаних планина те ваља долино 
 дана, бићемо сви, биће цела Србија под лавином!...</p> </div> <pb n="227" /> <div type="chapte 
} Је ли допрла до нас, јесмо ли већ под лавином?...</p> </div> <pb n="274" /> <div type="chapte 
P19201_C12"> <head>XII</head> <head>Под лавином</head> <p>Од јутрос сам био на приштинском гроб 
ређење са усијаном планином, која бљује лавину.{S} То упоређење поче да расте, да се допуњава и 
 у животу нисам видео вулкан који бљује лавину и претрпава насеља која су, верујући мртвом брду 
 нећу да се лажемо више.{S} Да се нисмо лагали и залагивали, не би сад моја породица робовала А 
опушта без коментара по једна кола која лаганим ходом излазе из авлије начелства.{S} На тим кол 
обе, исто тако тихо као што је и ушао и лаганим кораком, да не би никога у кући узнемирио, сиђе 
ош одити по земљи.{S} Затим крену ходом лаганим, одмереним, лаким, као што оди сен и пође уском 
.. али, најзад, не мари!</p> <p>Пођосмо лаганим кораком, јер у том је већ и покрет допрео до на 
оњем се спрату отвори двокрилна капија, лагано, тихо, без шкрипања и лупе.{S} Затим се војници  
} Ишли смо кроз улице покривене блатом, лагано, корак по корак, он оптерећен годинама а ја боло 
другу, па мени је опет све изгледало да лагано идемо; да ми је што пре да стигнемо у Раваницу!{ 
борене главе а забачене капе изнад чела лагано корача некалдрмисаном, оцедитом улицом варошице, 
страној соби.</p> <p>Најзад се та врата лагано отворише и на њима се појави један млад човек, к 
а другом на раме свога ађутанта, корача лагано и сваки час застаје да узме мало ваздуха.</p> <p 
омиња, облаци се журно ваљају а спровод лагано слази главном улицом, дохвата се косовскога друм 
Последња машина са командом, кренула је лагано пут качаничкога кланца.{S} Ђенерал је са вагонск 
ед батеријом свуда отварао пут и она је лагано измицала ка селу Јежевици.{S} Посматрајући старц 
орио и он је ућутао.{S} Ишли смо и даље лагано а кроз глуву ноћ, која је лежала на мртвој варош 
ј змијурини што се друмом више Приштине лагано повијала са повијараца који одвајају Лабове обал 
 да сагледам ону тужну поворку, која се лагано кретала и гмизала по друму.</p> <p>Када смо, јуч 
завесе, затим овде и онде отшкринуше се лагано прозори и најзад, отворише се капиџици, иза који 
агога камена са прстена расипа, пењу се лагано, корак по корак, своме убогоме двору, разговарај 
краљевском круном на глави, дигли су се лагано и трудно из сребрних својих тамница.{S} Не зборе 
не у ово доба.</p> <p>— А Бојко — шапће лагано мој сусед наслоњен леђима на моја леђа — био је  
ховне Команде не могу тако да журе, они лагано иду, стопу по стопу, пратећи носиљку свога шефа, 
ји ме је баш тих дана задесио, ишао сам лагано, мирно, ногу пред ногу, осветљавајући цигаретом  
 друго и образују тешке масе које затим лагано плове као велике океанске лађе.</p> <p>— То гори 
 да он њу извуче.</p> <p>За аутомобилом лагано шкрипе гломазна воловска кола са државним волови 
 би се један по један од стола, отварао лагано врата од споредне собе, где су гробари тихо и бе 
а тело а језа га стреса, те сам се диго лагано из гомиле уморних спавача око ватре, и пошао да  
тависмо пут ћутећи.{S} Дан је већ почео лагано да се гаси а вечерњи, студени ветрић да пали обр 
репо утискивала у душу.</p> <p>Ишли смо лагано и тромо, погнуте главе, без много разговора, као 
или опет се налазе и поворка креће опет лагано, равномерно, уморно, гунђајући још увек и грдећи 
рине с једне и друге стране друма и иду лагано, очекујући да се среди колона те да и они добију 
у малога фењера, момци приступише послу лагано и опрезно.{S} Подигоше даску из патоса и почеше  
ља зове Кеј Војводе Путника, кретала су лагано троја пространа војничка кола са воловском запре 
 кола са воловском запрегом; кретала су лагано, да не би њихово крчање и шкрипање узнемирило ус 
олико толико одморе.</p> <p>Ја се дигох лагано, не узнемирујући никога и пођох на горњи спрат,  
на дугоме путу патње и страдања.</p> <p>Лагано креће збег који је загушио друм.{S} Несретна мај 
украси великих светских градова?</p> <p>Лагано креће збег који је загушио друм.{S} Крај друма л 
којим ће будућност кретати и предаћу се лаганој смрти, на коју сам осуђен.{S} А они од мојих др 
који су се крај друма повукли и предали лаганој смрти, која их већ грчевито грли; сретају се ве 
ји ће сад остати на друму да чека своју лагану смрт.{S} Он је јуначки подносио све тегобе овога 
 Али не смеју нас господа официри овако лагати и гурати у јендеке зато да провуку своје прије и 
је ти под ногама шупљина средњевековних лагума а тај одјек прихватају пусти камени двори и у њи 
гледа ти да пролазиш кроз неке подземне лагуме.{S} И бат корака и реч одјекује као кроз празнин 
ачне улице одјекивало је као кроз пусте лагуме.{S} Војници и ако заморени, дизали су главе и по 
страх од хуке, коју таласи разносе кроз лагуме и шупље подруме мртве вароши?</p> <p>Распитао са 
 храмови и дворнице, суднице и тамнице, лагуми и канали, цистерне и пропусти, куле незнаних зап 
 браве и метну га у џеп.{S} Мене подиђе ладна језа и осетих како ми се диже коса на глави. — „Ш 
да кров већ гори.</p> <p>— Лађа тоне... лађа тоне! — узвикну са једнога полуотшкринутога прозор 
 возом?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер... лађа тоне!</p> <p>Враћајући се са станице, пошто је воз 
, онда значи да кров већ гори.</p> <p>— Лађа тоне... лађа тоне! — узвикну са једнога полуотшкри 
d="SRP19201_C3"> <head>III</head> <head>Лађа тоне</head> <p>Пре но што ће 1912. године букнути  
ких кућа и много људи, па жељезнице, па лађе, трамваји.{S} Много ми је причала и ја сам заборав 
а експедиција, при којој су се енглеске лађе ломиле о утврђења која су сами Енглези подизали, а 
 затим лагано плове као велике океанске лађе.</p> <p>— То гори варош! — узвикујемо престрављено 
се најпре само на једноме крају огромне лађе осетио, на другоме њеноме крају развијао пун живот 
крају развијао пун живот и, док је кљун лађе већ тонуо, овамо у позадини њеној још је свирао ор 
овој позадини, у Скопљу.{S} Док је кљун лађе већ тонуо, овамо је још свирао оркестар и не слуте 
ар, је л те?{S} То је нова, сасвим нова лаж.{S} Где би нам био крај кад би све било истина што  
 умири.</p> <p>— А мислите да је све то лаж? — покушах ја да наставим разговор.</p> <p>— А зар  
више — настави он — Лаже се, господине, лаже се званично.{S} Или нас лажу или и њих лажу.{S} И  
 наредба, а имам их више — настави он — Лаже се, господине, лаже се званично.{S} Или нас лажу и 
</p> <p>— Није га ни срамота, официр па лаже!</p> <pb n="411" /> <p>— Склањамо се с пута војсци 
лико разноликих питања — нек те нико не лаже, нема брате ништа; оде и команда ноћас у Грачаницу 
о, а шта не мислимо.{S} Само нећу да се лажемо више.{S} Да се нисмо лагали и залагивали, не би  
м да увијаш, ама тешко твојој бради ако лажеш.{S} Потражићу ја где сте ви сакрили жене и девојк 
рал <pb n="165" /> у војсци, добро, ајд лажи је.{S} Али сад, што ће нам то још и сад?{S} Зар ни 
 је село, то што видиш, ага!“ А он: „Не лажи, р’сузе, где је село било без младих жена и девоја 
} Мајка обара очи пред децом срамећи се лажи којом их је мислила утешити.</p> <p>Ту причу, коју 
мора бити ни криво кад се уверите да су лажне али се оне нама званично сервирају.{S} Ево, видит 
S} Можда би се тако дали правдати и они лажни комуникеи у којима нам се причало о савезничкој п 
У празној души бол <pb n="664" /> звони лажним звуком, звуком неискрености.{S} А храна то је ве 
 од кад нас наши званични сервирају тим лажним вестима.{S} Ви их бар чујете на улици, па вам не 
мислили, тако смо веровали, тако су нас лажно и обавештавали, заваравајући нас, уљушкавајући на 
господине, лаже се званично.{S} Или нас лажу или и њих лажу.{S} И док је то чињено тамо, док см 
 се званично.{S} Или нас лажу или и њих лажу.{S} И док је то чињено тамо, док смо се борили, ај 
253" /> о својима и о својој кући.{S} А Лазар им редом свима одговара.</p> <p>— Наиђоше, вели,  
 преко главе.{S} Тек после поноћи стиже Лазар те избуди само старије а нас децу и младину остав 
божури, пропада и српско, царство, гине Лазар и Обилић и цвет српских јунака и руши се она вели 
мо какво ће нам јутро сванути.</p> <p>И Лазар нам рече да не ложимо никако ватре напоље на чист 
зберу себи конаке.{S} У моју кућу, вели Лазар, не улеже хвала Богу нико, а да је ко ушао не бих 
пред зору а ми деца кад смо се избудили Лазар већ није више био у пећини.{S} Кренуо да га прва  
ику.{S} За тренут ми изађе пред очи Цар Лазар и чуо сам, лепо сам чуо ону песму србијанских сви 
 Раваницу. „Ајде, вели, да целиваш Цара Лазара!“ Еј, Боже, моје среће!{S} Колико <pb n="629" /> 
ла још не дође.{S} Баш био ред на неког Лазара па се његова жена и ћер највише забринуле и шта  
ошћу обдарио; молили су се Богу који је Лазара Косовскога примио у царство небесно; молили су с 
век држао здравицу и помињао и Душана и Лазара и Милоша.{S} Па ето ту славу сад помену и призва 
више да спавамо.{S} Сабрале се жене око Лазара а он им казује.{S} Вели, Турци пали у село па ни 
 ми не памет, у томе тренутку, некадањи Лазарев полазак из Крушевца на Косово.{S} Величанствене 
да хришћанска и која је прихватила тело Лазарево после косовске катастрофе.{S} То је та Грачани 
 у којој болници?</p> <p>— У пољској, у Лазаревцу.</p> <p>— Је л’ тамо и сад?</p> <p>— Не, не м 
нису ни легале жене више него остале са Лазаром у разговору све до пред зору а ми деца кад смо  
 под Бодином па затим под Чаславом, под Лазаром па затим под Ђурђем Бранковићем и најзад под Ка 
нас још више забрину а тек трећи дан по Лазару, дође ноћу бабо.{S} Био је његов ред.</p> <p>При 
угогодишњем сараднику и другу, министру Лази Пачу, отишао је са погреба у Краљево да се нађе са 
ли тад, пођи до мојих, распитај тамо за Лазиће.{S} Наћеш ваљда кога, па однеси им поздрав од ме 
мени вели: „Ето видиш, то је српски цар Лазо, што је погинуо на Косову пољу.{S} Ајде, синко, це 
еси воде!“ И он послуша.{S} Онако мали, лак, отскакуће доле у поток и часком се врати.{S} Бојко 
еди, а кад би било јуриша, онако мали и лак, провукао би се измеђ редова и појавио се <pb n="36 
ова и на коме је још по где где сачувао лак свој сјај а плиш своју боју али га гледаш са сажаље 
чкова и на коме је по где и где сачувао лак свој сјај а плиш своју некадању боју, али га гледаш 
 је вукло својој кући те нам је пут био лак.</p> <p>Хвала Богу, село смо затекли доста добро.{S 
ло, воштано лице, по коме се заигравала лака и бледа пурпурна светлост, што се разливала са црв 
 своје дали; нека би им тако земља била лака!...</p> <p>Ватре већ догореле и још само топао пеп 
очетку, пред Кумановом.{S} Рана је била лака, преболео је брзо и стигао је да се на Битољу опет 
оваром, па болничка амбулантна кола, па лака штајерска кола са платненим кровом.{S} И редом так 
231" /> па болничка амбулантна кола, па лака штајерска кола са платненим кровом... и редом тако 
е та година истекла, он је 1914 дочекао лака и ведра срца и не слутећи да је то година која ће  
екивала сам га радосна срца и испраћала лаке душе.{S} Жалила сам ал нисам слутила.{S} Последњи  
рено.</p> <p>— Вама зар?{S} Коме су оне лаке?</p> <p>— Нису ми тешке — одговори ми звучним свој 
повуче човека за собом као речна матица лаки чамац и не да му да плови својим правцем; покушах  
} Затим крену ходом лаганим, одмереним, лаким, као што оди сен и пође уском стазом, која од раз 
ина.{S} Госпа у црнини, сем тога што се лаким поклоном јави свима, седајући крај ватре, ни речи 
 Француза?</p> <p>— Дај Боже нека дођу, лако ћемо се вратити.</p> <p>— Дакле и власти ће да нап 
цу.</p> <p>— Е па ето, отидите тамо.{S} Лако ћете се вратити!</p> <p>Кад сам се растала од њега 
овамо али не збијени у групу, тако може лако да нас гађа из заседе, него се растурите, разредит 
 журим.{S} Вели из Призрена се још може лако вратити у Скопље али кад се једном зађе у планине. 
коше ми број собе и постеље и ја сам је лако нашла јер сам то научила већ у болницама.{S} Кад с 
ме кораку и могло је бити пометње, није лако у оваквим приликама спремити хлеб за оволики број  
сто остаје ноћу у кафани, те је за мене лако изнети реч.{S} Други пут ме је опоменуо да се не д 
 из тока причања, који је дотле мирно и лако текао, као да је цело казивање читала из какве зап 
а, вели данас:</p> <p>— Не пропадамо ми лако; ко хоће да нас прогута треба да има гвозден стома 
е ви тражити да се једна традиција тако лако растури, за љубав тога што је држава пропала.</p>  
е мире са најгором могућношћу исто тако лако као и са најсретнијим излазом из ове невоље.{S} Кр 
авају у Варни, онда се не одвајају тако лако снаге за појачање овога фронта.{S} Је ли вам то ја 
о длаке; па онда, аутомобил, мали, црн, лакован, са четири седишта, навикнут да вози од Теразиј 
гроздићи; па онда аутомобил, мали, црн, лакован са четири седишта, навикнут да вози од Београда 
гомилу кровова под собом неком топлом и лаком светлошћу, као оно месец у зимске ноћи.{S} Док су 
ије.{S} Био је студен дан а он у једном лаком капутићу.</p> <p>— Шта је ово, шта је ово? — доче 
тренутка у Куршумлију.{S} Онако, у оном лаком капутићу, без опреме, без ичега, кренуо је лабски 
и ме пре могао разумети?{S} Са извесном лакоћом у души, очекивала сам повратак војников који је 
долину Бињачке Мораве, измеђ Качаника и лакта моравиног код Домороваца.{S} На том су делу карте 
па била дуга до чланка, као сад, или до лакта или само вирила из рамена!</p> <p>— И то баш десн 
али са свих страна, а она је наслоњених лактова на колена и главе на руке, гледала у пламен кој 
е у образе, наслони се на штаке и гурну лактовима гомилу испред себе па изађе напред:</p> <p>—  
 дозива дете па се опет врати.{S} Нека, лакше јој је кад тако чини!</p> <p>— Прођи овамо, снахо 
ије на путу један родитељ — чини ми се, лакше ми <pb n="552" /> је било одвојити се од детета,  
ви кажете то је све једно и још кажете, лакше је бити рањен него контузован.</p> <p>— Па добро, 
их дрва, крај мртвих џбунова.{S} Лакше, лакше, не напуштајмо <pb n="671" /> тако брзо још ово с 
ко поколења крваво жртвовала.{S} Лакше, лакше, не журимо, стићи ћемо!</p> <p>И стигли смо!...</ 
а бескрајна и бона чежња.</p> <p>Лакше, лакше, не напуштајмо тако брзо још ову стотину метара с 
 оголелих дрва, крај мртвих џбунова.{S} Лакше, лакше, не напуштајмо <pb n="671" /> тако брзо јо 
 неколико поколења крваво жртвовала.{S} Лакше, лакше, не журимо, стићи ћемо!</p> <p>И стигли см 
рану, у гомилу коју сам хтео избећи.{S} Лакше је ипак слушати она горка јадања о невољи но ове  
хтео дозволити да то ја чиним.</p> <p>— Лакше ми је, лепо га ожалисмо!{S} Баш ти хвала, господи 
тили као што смо и отишли, само смо сад лакше ходили.{S} Слазили смо с планине а нисмо се пели  
нску бригу — од тог тренутка било ми је лакше, осећала сам се мирнија и слободнија.</p> <p>Када 
ће.{S} Кад сам изашла у поље било ми је лакше, али ме зауставише њихове страже и вратише у варо 
лашени.{S} Водите ме војсци, тамо ми је лакше, тамо још верују!</p> <p>И морало се кренути.{S}  
 трпљењем откупити.</p> <p>Свима нам је лакше било после ове службе и молитве Богу и ако је гла 
е тамо затекао познанике с којима му је лакше путовати и на путу се помоћи међу собом.{S} Нити  
онтузован.</p> <p>— Па добро, нека није лакше, нека је све једно.{S} Али, питам ја вас: може ли 
рчине из душе па му је ваљда сад било и лакше.{S} Ипак, у једноме тренутку, он се побоја да цео 
pb n="204" /> надајући се да ће ту бити лакше нађени те однети на превијалиште и у болнице.{S}  
ен да ће, имајући војску у рукама, моћи лакше да натури грчкоме народу политику која му се наре 
>Они, који су имали кола, решише некако лакше то питање; распрегоше кола ту на сред друма, онак 
оведе разговор или што се човек у мраку лакше одваја од спољнег, те више повлачи у себе и мисли 
је једна бескрајна и бона чежња.</p> <p>Лакше, лакше, не напуштајмо тако брзо још ову стотину м 
 већ — теши га Краљ — ово сад до Скадра лакши је пут, можемо и ми старци.</p> <p>Затим се запод 
ловији.{S} Око стола, у углу, из којега лампа осветљава собу, седе два младолика коњичка пуковн 
је висила усекнута, прљава, петролејска лампа, која је једва могла допринети да се разазнаду ко 
а школску учионицу.{S} Мала петролејска лампа, под плавим шеширом, која је са једнога стола осв 
му је драго и столица и слика на зиду и лампа на столу и шамлица под столом; свака ситница и св 
рислоњени уза зид.{S} Са таванице чкиљи лампа и бледом светлошћу осветљава уморна и брижна лица 
а свима се прозорима појавише светиљке, лампе и свеће, које голе руке почеше да износе ван проз 
дају и, под светлошћу једне петролејске лампе, наново се наднео над ону карту ослонивши, бригом 
розори сиромашном светлошћу петролејске лампе и на прозорима, застртим провидним завесама, да п 
оћи?</p> <p>Бледа светлост петролејских лампи и свећа, са којих је ветар пламен повијао, бацао  
а друштва заклоњена су сенком коју баца лампин шешир над собом и само се још види кретање руку  
лошћу, те ће китити небо као разнобојни лампиони о веселим светковинама.</p> <pb n="320" /> <p> 
андилу није било ни зејтина ни фитиља а лампу нисам хтела да палим, било би много светлости.{S} 
ак кад сам се пробудила.{S} Упалила сам лампу, нисам смела више да седим у мраку.{S} У том зачу 
тима.{S} Затреперих од страха и дунух у лампу да је угасим али се она не угаси.{S} Кораци стадо 
е значи исто што и смрт.</p> <p>— Јест, ланац! — потврди гимназиста осећајући сву своју надмоћн 
к и поче да се расипа у ланац.</p> <p>— Ланац? — цикну мајка престрављена том војничком речју к 
да бацим пушку, да полетим у србијански ланац и да загрлим све оне, све оне, што пуцају на мене 
ети кадровски пук и поче да се расипа у ланац.</p> <p>— Ланац? — цикну мајка престрављена том в 
у већ улицу Страхињића бана, полегали у ланац па сипају ватру.{S} Ја сам остао код позоришта и  
своје пријатељице, прелазити преко оних ланаца и гвоздених табла што одбијају сударе вагона.</p 
тру он настави:</p> <p>— Па кад почесмо лане у ово доба да чистимо Србију од Аустријанаца, поте 
е и на точкове и на кровове вагона и на ланце којима су вагони везани међу собом и чујеш само д 
те као армонику, како вам кад треба.{S} Лањске године, кад су Аустријанци допрли до Милановца п 
аставља онај за мојим леђима, шапћући — Лањске године бар није трајало друго, вратили смо се бр 
прибра и настави. — Војник, одведоше га лањске године у војску...</p> <p>— Па? — запитах ја и а 
ви се међу њима тих, монотон разговор о лањској години, о Аустријанцима, о њиховим зверствима,  
ру и чује се одмерени пљасак опанака по лапавици.{S} То, поврнуте јаке на прокислу шињелу, обор 
 шкрипала и стењала, пешаци пљаскали по лапавици а по где који аутомобил прохујао би и раскошно 
е зачу негде далеко, позади нас, ужасна ларма, гласови су се надвикивали, урлик је обухватао св 
 застане више се збије гомила и мање је ларме но при покрету.{S} Бојала се чуће и ко други оно  
 тихо, пажљиво, шапћући, без уобичајене ларме у таквим приликама, па још кад се ствари морају с 
мало нереда, још мало гурања и још мало ларме и два воза скоро једновремено кретоше, један на с 
ватра која је горе у брду ждерала каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљерије, догоревал 
амен.{S} Кола коморска и топовске каре, лафете, аутомобиле, шаторе, алате, болничке опреме, арх 
ара изнад Пећи, који је прождирао каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљерије, тамо иза  
..“</p> <p>Или још пре, јавља ми си као Леарт, скочио је већ у гроб, и отуд из гроба узвикује:< 
цом на друму, у сред планине, негде иза Лебана.{S} Дечица — повела их је двоје и стару мајку —  
ју Топлицом ка Прокупљу и Јабланицом ка Лебанима.{S} И, сад тек загусти друм који Лабом слази и 
нковој Клисури и да Бугари напредују ка Лебану.{S} Да би, као горак лек, обвили их благим обвој 
ствене слике, испреплетане месечином, и лебде над нама.{S} Што их више пратим све ме даље одвод 
их топова зборила смрт али је пред нама лебдела прождрвљива неман глади.</p> <p>Један отац, кој 
на њеним правим именом, али је ипак она лебдела у ваздуху.{S} Изговорена можда у каквом разгово 
ожара!</p> <p>Глад, која је раније само лебдела над нама, јављајући нам се по где и гдекад, сиш 
ости њеној са животом или су њене мисли лебделе далеко тамо међу догађаје о којима је казивала  
ражено ућуташе и ако је свима на уснама лебдело питање: па шта сад?</p> <p>— Натраг у Ђаковицу  
у сметовима и стењем.{S} Нешто је благо лебдело у ваздуху наглашујући близину обала на којима с 
 пут дошао, са тешком раном у грудима и лебдео измеђ живота и смрти, говорио нам је често — мен 
својим војницима.{S} Ту је теже рањен и лебдео је измеђ живота и <pb n="509" /> смрти.{S} Презд 
 онај сумор, који је у влажноме ваздуху лебдео или глас оних смртоносних звона, којима је зора  
.{S} Мраз мало попустио, у зраку као да лебди светао дан.{S} Ватре се на све стране погасиле, ј 
едром небу јасно оцртавају а над земљом лебди танак слој светлости као оно кад у великој даљини 
о њему.</p> <p>Јер, авет глади у велико лебди над овом војском изгнаника.{S} У Приштини последњ 
арује судбоносна ноћ; нешто тајанствено лебди у ваздуху, оком се види казаљка историје како се  
смо пред том помишљу и ако нам је свима лебдила пред очима.</p> <p>— Зашто? — упитаће ипак једа 
 Ајде, благо мени!</p> <p>— Слаб ти тај левак — вели му Краљ.</p> <p>— Шта ћеш, Господару, пати 
у се чули женски и дечји гласови.{S} Са леве стране друма, иза кола, ишао је, наслањајући се на 
есне стране Страхинићу Бане</l> <l>А са леве слуга Видосаве</l> <l>Иза цара три војводе бојне</ 
а не чујем што ружно о теби!“</p> <p>Са леве стране друма указа се низ ливада на којима се црни 
ни мост, тако и горе, код општине.{S} С леве стране каменога моста, горе у чаршији, по оној туђ 
е куће, на гомиле <pb n="311" /> кола с леве и десне стране друма и сад се већ јасно чује врева 
из једнога ускога и шумовитога кланца с леве стране друма, где леже повучени Високи Дечани, чиј 
 отпоче убрзаном паљбом: пљас и један с леве стране друма дрекну:</p> <p>— Јаој, погоди ме!</p> 
во нумера?</p> <p>Он ми указа прстом на леви врх табака и ја принесох фењерић који је стајао на 
м улице, срешћеш све што се, као на дну левка, сручило са разних страна Србије.{S} Тамо енглеск 
с је захватио, слазило ниже и ближе дну левка, све се више губио интерес за опште појаве и све  
 шљивику близу друма.{S} По истој коси, лево од друма идући Чачку, постројавају се одмах и оста 
ад чујеш да му Србин командује: „Мирно, лево, десно, у ред, напред!“ па ти слатка она српска ре 
а се огреје и окрепи за даље напоре.{S} Лево, у долини, коју су осенчили пропланци, међу које с 
ку, на коме би Моравска Дивизија чинила лево, Французи десно крило а трупе нових области центар 
 преко њива, испред оног забранчића, на лево од друма.{S} Чим је сагледа он приђе поручнику, ко 
S} Ађутант се забрину и поче да осматра лево и десно, хоће ли наћи кога, ко би повезао Краља.{S 
 журно размицала, крхајући се у шанчеве лево и десно, <pb n="335" /> застала је од једном.{S} Ј 
лочас гроб покривала и осврте се најпре лево и десно; погледа тамо где се узноси чука са старим 
ази да га из блата извуче.</p> <p>Ватре лево и десно; на пламену прошци из сеоских плотова, сан 
ајка извиривала из капије и освртала се лево и десно, излазила до угла улице и погледала <pb n= 
шена трава покошених ливада прострла се лево и десно, као огромни, прљави, жути ћилимови.{S} Јо 
 крај? — запита он зачуђено и окрете се лево и десно те погледа око себе.</p> <p>— Па зар вам о 
гашена погледа прикрада се, обзирући се лево и десно да га ко не спази и, врши крађу.{S} Он зав 
је са тешким сузама у очима, окретао се лево и десно и машући руком, поздрављао:</p> <p>— Збого 
 окупио, те ова дивизија иде одовуд, те лево крило иде одонуд, те на Овчем Пољу ће се тући одлу 
готово сам себи поставио.</p> <p>— Наше лево крило треба да се повуче овамо ка Ситници, да тако 
ми придржасмо а онај се оздо промешкољи лево и десно док не нађе место.{S} У тами, тамо у друго 
на друму у маршевој колони, немајући ни лево ни десно простора да се развије.{S} Паљба већ густ 
ће да је Тарабош а ова мања брда, овамо лево, ту је Брдица.</p> <p>— Је л’ то Брдица? — запита  
оји су се укочили.{S} Дим се повија час лево час десно, те се људи бране шаком коју надносе на  
у ни на свој канцеларијски сто, промичу лево и десно, прескачући ствари и свет, који је већ при 
а сам затекао две мањерке те се освртох лево и десно да видим ко их је ту оставио.{S} То је био 
еду је.</p> <p>Из дворишта улази се, на левој страни, у зграду на једна велика врата, у мрачну  
че су видиш спровели овако једнога а на левој му страни блузе црн кончић, о који је раније виси 
шћење у Армији, која се још налазила на левој обали Мораве.{S} Мало час, јави се на телефону са 
.</p> <p>Кад се једанпут гомила нађе на левој обали реке, распршта се, разреди и удари свако на 
но испусти слушалицу.</p> <p>— Дакле на левој обали Мораве?{S} То значи да војвода Мишић ни пој 
тају и прве куће призренске, које се на левој обали Бистрице пењу уз стрму страну и припијају у 
н.{S} Шајкача му је била под пазухом, у левој је руци држао упаљену свећицу а десном се крстио. 
д картом разастртом по столу и држећи у левој руци, која је дрхтала, билетен Врховне Команде, н 
бијанца; десна му је рука била крвава а левом је држао пушку и износио је више главе те се бран 
м, која од развала Светога Арханђела па левом обалом Бистрице води крај онога столетнога платан 
 је од тих линија ишла Дриму па његовом левом обалом до Љум-Куле а одатле право на југ путем ко 
д дође на ред да се кренемо, ми пођосмо левом страном друма, на којој смо колико толико могли и 
од ових одборника носио још омотану, на левоме рукаву, и једну белу врпцу.</p> <p>Светина на ул 
н пољске батерије, који је био на своме левоме крилу, претрну и потрча месту где је мислио да п 
оши, он је узео десну а грађанска гарда леву обалу Вардара, где ови младићи патролирајући кроз  
p>— Ви ме се не сећате? — вели и доноси леву руку до шајкаче поздрављајући ме.</p> <p>— Не боме 
и под оним завојем, који му је покривао леву половину главе, ја видех једну празну очну дупљу,  
о дубље у пећину.</p> <p>Ту ноћ нису ни легале жене више него остале са Лазаром у разговору све 
а да ранимо да нас не похватају овде на легалу као мишеве.</p> <p>И овај узвик као да нас све о 
ед којом је мајка дечја свако вече пред легање учила децу крстити се и казивати „Оче наш!“ и пр 
 руку момкових. — Повуците овај сандук, легао је баш на њу.</p> <p>— Пазите, немојте оштетити д 
ле.{S} Већ неки тежак, загушљив ваздух, легао над Скопљем и прожима ти душу.{S} Већ се осећа ст 
мове.{S} Да би угушио осећај који му је легао на душу, скретао би говор или пажњу на други који 
а се намешта и удешава како би згодније легао а да не смета другом до себе.</p> <p>Као да су св 
S} Пао велики црн облак па све покрио и легао мрак на земљу.{S} Кроз тај мрак нико не уме да на 
оручик изненађен јер он још није био ни легао да се одмори.</p> <p>— Покрет! — одговори капетан 
 где она избија из кланца, на обале јој легао суморно Призрен, утонуо у маглу и дим што се кроз 
 се затим повукао у собу и убрзо уморан легао.{S} Била је већ прошла поноћ кад на капетанова вр 
> <head>XI</head> <head>Бајка</head> <p>Легао сам те вечери уморан, тешко уморан.{S} На прозори 
оћашњи пламен и све је прогутао.</p> <p>Легао сам синоћ под утиском оних речи да је покојник јо 
ће донети суд о томе да ли је ово епска легенда, што се сад дешава или је злочин, тежак и крвав 
зрен ја сан српски, он је једна чаробна легенда.{S} Онамо, намо, иза оних брда, леже разорени д 
ли, нису војска из немачких новинарских легенда, нису ни војска која је Хинденбургу стекла марш 
 доба историје једнога народа, заносним легендама које су се ткале на ткиву разапетом измеђ гус 
чну ноћас светити на нама, сиротињи.{S} Легла сам и покрила сам се ћебетом преко главе али ниса 
сагледа лекара.</p> <p>Над Приштином је легла већ дубока тама, мутне и кишне јесење ноћи.{S} По 
чи.{S} Тако је и ова сиротица синоћ још легла мирно а јутрос осванула очајна.{S} Док смо ми све 
сак стопале на њему.{S} И воде, које су легле од кише, с једне и друге стране друма, замрзле те 
озајмили топлоте.{S} Било их је који су легли са стоком, прислонили леђа уз воловска леђа те та 
ором, већ се ведра лица буде они што су легли клонули и изнемогли; дижу се са вером они који ни 
себе, сећајући се ваљда доба које је ту легло <pb n="565" /> да почива; погледа тамо где бистри 
ће се <pb n="619" /> повући под кров да легне, Краљ је пришао једној ватри, око које су поседал 
амак сламе који ће метнути пода се, кад легне на блато; трећи упртио о раме двадесет другарских 
63" /> лист, да му се не искаља.{S} Кад легне а он књиге под главу, да му ко не дира а ако хоће 
Турци не погоне збег.{S} Него нек чељад легне да спије не слутећи а домаћини да бдију, пад кад  
еде довде те да и ја у близини синовљој легнем у земљу.{S} Ево, како сам изнемогао, дај Боже да 
 пуца а шљунак се расипа.{S} Под воз да легнеш па ћеш пре остати жив но у Топчидер да одеш.{S}  
а мене.{S} Кад свану нови дани, кад сви легну на велики и светао посао, кад чујем позив богиње  
 прихвате и да се разгреју пре него што легну.{S} По лицима, осветљеним пламеном, међу <pb n="6 
води дане са совама и буљинама, које се легу и шестаре по осталим празним просторима пустих дво 
н а стаза тешко проходна, још више због леда и мраза.</p> <p>Војводу Путника понели су војници  
е се свакога дана хватао све дебљи слој леда.{S} Нисмо ни спавали, то је био само полусан који  
ке у смрт.</p> <p>То је она! ...</p> <p>Ледена слутња ми опече душу када сам је спазио ту, на и 
пловидбе, „Титаник“ наилази на подводни ледени брег, добија снажан и неочекиван ударац с бока и 
је пловидбе, Србија наилази на подводни ледени брег, добија снажан и неочекивани ударац с бока  
предњи део брода наишао већ на подводни ледени брег.{S} Па ипак, и ако задњи део његов још није 
ближе селу, све црњи гласови се чују те леденим срцем чекамо кад ће наићи на наше село.</p> <p> 
 наше редове и почела нас грлити својим леденим и језовитим загрљајем.{S} Из Призрена се нисмо  
ан догађај који ће у доцнијем животу са леденом језом препричавати, почињући увек причу са: „Ја 
етних очију, то је племенита енглескиња Леди Пеџет, <pb n="130" /> која се решила да остане у С 
о доцније, срео у планини, где спава на ледини крај једне сиромашне ватре, тешко ми се вајкао:< 
чки издаје Србију и на један мах се иза леђа споразумне војске, која треба да крене у Србију, н 
агано мој сусед наслоњен леђима на моја леђа — био је некако добра срца.{S} Сваком да учини, св 
 на ватри до нас ослоњен леђима на моја леђа, једнако се мешкољи.{S} Покушава да скупи ноге, па 
 са стоком, прислонили леђа уз воловска леђа те тако пробдили ноћ.{S} Та ноћ у Липљану била је  
 Рекоше још да понесе колико ко може на леђа понети хране: брашна, сува меса, сира и сланине, т 
 Бугарска је осетила да су јој слободна леђа и одлучила се да изађе из резерве, разуме се, кори 
ли потражи што или се пожали да га боле леђа, ноге, крстине или само тешко уздане, па опет мир. 
 је који су легли са стоком, прислонили леђа уз воловска леђа те тако пробдили ноћ.{S} Та ноћ у 
ојници, регрути и бегунци, прислањајући леђа уз кућни зид како би целим телом својим на сувоти  
з једна кола муниционе колоне и, чешући леђа о лотру, одобрава телеграфисти, додајући како је о 
ест година.{S} Умор и напор им је повио леђа у доба када се младост уме тако поносно да испрси  
а нама заостали.{S} Распртисмо товаре с леђа и зађосмо по дворишту да нађемо што, чиме би се мо 
лазе озго, Ибром и Лабом и залазе нам с леђа, те ће мо се данас или сутра наћи измеђ две ватре. 
ражи ћебе које му је неко ноћас свуко с леђа; лута други и распитује за коња, који му се ноћас  
пски медвед!</p> <p>— Баћушка ће њему с леђа, море, па ће да рипа у Дунав к’о жаба!</p> <p>Како 
те ми га пружи а затвори <pb n="414" /> леђима врата.{S} Дође ми у том тренутку да не примим хл 
ти после ситуације која би им остала за леђима ако би кренули нама у помоћ; на нашу војску са с 
 и српског официра па стидно сакрила за леђима бело барјаче и сикирче којим га је требала да пр 
учају да промене одлуку? — пита онај за леђима што се држи за кош.</p> <p>— Не верујем! — одгов 
једноме чиновнику, који му је стајао за леђима.</p> <p>— Према обавештењу капетана Реџепа, сутр 
вукао беле женске чарапе до колена а на леђима носи место ранца један шарен јастук пун ствари — 
ићима и бошчама у руци и са товарима на леђима и све се то сручи на тесни простор пред начелств 
грбљени носачи, носећи читаве товаре на леђима а за њима журе људи, жене, деца, носећи свако по 
еђу собом; тамо на друму узносе људи на леђима кола која су ноћас у мраку загазила страном у ја 
о зна нећемо ли морати носити ствари на леђима а водимо децу!...</p> <p>— Ја не знам, ја не уме 
ио друм.{S} Несретна мајка која носи на леђима свој <pb n="380" /> најдражи терет, своје чедо и 
к, који је без игде ичега, са торбом на леђима, стигао у Призрен.</p> <p>— Да бацим? — зграњава 
са наочарима на носу и тешком торбом на леђима.</p> <p>— Тако је ваљда било — одговара му други 
а воловска кола.{S} Народ са товаром на леђима извирао је из разних улица, уличица и капија.{S} 
а.</p> <p>Један међ нама, са дететом на леђима увезаним тканицама, замаја брижно главом:</p> <p 
глица.{S} Под товаром, који је носио на леђима, лежао је на земљи немац, заробљеник, а крај њег 
, полегао војник ужетом везаних руку на леђима а крај њега друг му са пушком и још неколико ору 
чким ћебетом, па отац који носи кућу на леђима и мајка која води уморну дечицу за руке; заробље 
> <p>Повио се грешни Бојко носећи их на леђима, ознојио се и посустао те као запомаже: „Помагај 
вица.{S} На задњем крају кола, ослоњена леђима на стубац, опуштене једне ноге која јој се скоро 
о све да траје — наставља онај за мојим леђима, шапћући — Лањске године бар није трајало друго, 
уо и, одиста сам видео официра за нашим леђима а ја нисам ни знао да сам пуцао у ваздух.{S} Учи 
рећниче, у ваздух; ено официра за нашим леђима са револвером у руци, убија кога год примети да  
Бојко — шапће лагано мој сусед наслоњен леђима на моја леђа — био је некако добра срца.{S} Свак 
, који се греје на ватри до нас ослоњен леђима на моја леђа, једнако се мешкољи.{S} Покушава да 
Он се онда измаче од врата, која је био леђима притиснуо, окрете се и закључа их па извади кључ 
днаредник измакао од мангала и наслонио леђима уза зид, оборио главу на груди и почео <pb n="22 
ростран миндерлук, затурио се и ослонио леђима на јастук, притиснуо длановима слепоочњаче и умо 
ичанство!</p> <p>— Наш фронт је окренут леђима Косову — наставља Краљ — међутим Немци слазе озг 
ена у ћебад преко <pb n="683" /> главе, лежала у колима предајући своју судбину нашој заштити.< 
 и болесни? — прекидох ћутање.</p> <p>— Лежала сам тифус!</p> <p>— Одавна?</p> <p>— Сад шест не 
и даље лагано а кроз глуву ноћ, која је лежала на мртвој вароши, чуо се из неког далеког сокака 
нео сам и једну празну мањерку, која је лежала крај ватре, рекох да захитим где год воде те да  
, једини поремећај тешке тишине која је лежала на овој мртвој пољани, на којој несретна и изгна 
а Мишић и диже са стола наредбу која је лежала међу хартијама и у којој је он дебелом црвеном п 
лвер, он узе још једном наредбу која је лежала на сточићу, да је понова прочита.{S} Наредба је  
рај реке и просече ноћну тишину која је лежала над паланчицом.</p> <p>Кад је већ навукао и шиње 
е целу своју породицу.{S} Само, жена је лежала у несвести, наслоњене главе на песак којим је по 
е, вели, пред једним шињелом на коме је лежала гомила женских корзета, подвезица, дугмад за кош 
"294" /> Најзад, седе за сто на коме је лежала распростра ђенералштабна секција Косова Поља, за 
p> <p>Он погледа тужно пушку која му је лежала на коленима.</p> <p>— Шта велиш, пушка би па про 
 гурнула главу под покривач у постељи и лежала сам тако покривене главе дуго, дуго...</p> <pb n 
распитам о њему.{S} Месец и по дана сам лежала и нисам ништа знала шта је с њиме, је ли још ту, 
сио...</p> <p>— Не знам колико сам тако лежала покривене главе.{S} Ништа нисам чула, само што м 
т, кроз коров и травуљину, под којом су лежала поваљена стабла и покрхано грање али, хвала Богу 
 српску војску на Јавор и на Шуматовац, лежале су у блату под вагонима или су њихове голе мотке 
 су се водили о великим бригама које су лежале на влади.{S} Војска је зашла у планине без хлеба 
 дуги низ кревета, у којима су рањеници лежали <pb n="425" /> и седели, разговарали или јаукали 
 остали рањеници у великој соби, где су лежали, јечали и стењали, он је само ћутао и гризао усн 
 могу никада заборавити.{S} По друму су лежали окрвављени људи, жене, деца, побијени коњи и пол 
 који су се низали кроз половину века — лежало заборављено и забачено у моме памћењу, полусан м 
га и — сад је једанаест мртвих анђелака лежало на даскама једно крај другога...</p> <p>Госпу у  
 главом показа мртво невинашце, које је лежало на столу лица покривена џепном марамом и на ово, 
ривена џепном марамом и на ово, које је лежало на моме крилу.</p> <p>— Шта ћемо са овом мртвом  
рањен, тешком ногом згазио дете које је лежало на друму, пробио му копитом утробу, па и сам пао 
 мртвац, другарчић мога чеда које ми је лежало на крилу, остаде на столу не плачући за мајком к 
пло молили Богу, кад им је старије дете лежало од запалења, пред којом је мајка дечја свако веч 
нина оборила Ћаја-пашу — све, све је то лежало по <pb n="223" /> потоцима и по блату, по друму  
} Под товаром, који је носио на леђима, лежао је на земљи немац, заробљеник, а крај њега је ста 
/p> <p>Тамо, иза начелства, крај плота, лежао је на земљи, одупирући клонулу главу о зид, човек 
ао у блату нежни идеалиста Арман Дивал, лежао је у блату поносни ритер Дон Енрик од Паласиоса.{ 
 Енрик од Паласиоса.{S} Лежао је бедно, лежао крај плота као напуштен пас и болно јечао.{S} Пот 
е стране друма, половином тела у шанцу, лежао је други мртвац и, док смо се ми око њега забавља 
ник, већ Арнаутин из косовских села.{S} Лежао је грудима по земљи како је ничке пао; једну је р 
оносни ритер Дон Енрик од Паласиоса.{S} Лежао је бедно, лежао крај плота као напуштен пас и бол 
место на коме је.{S} Недалеко од храста лежао је један свеж гроб са крстићем од гранчица увезан 
 заносни принц Карл Хајнц, крај мене је лежао у блату нежни идеалиста Арман Дивал, лежао је у б 
есао се у грозници.</p> <p>Крај мене је лежао у блату лепотом заносни принц Карл Хајнц, крај ме 
да издржи поглед малог мртваца, који је лежао на његовоме столу, извади из џепа једну мараму и  
ар сам понесе даље.</p> <p>Несретник је лежао на земљи лица заривена у блато.{S} Очи му искочил 
е и да помогнемо човеку.{S} На друму је лежао мртав човек и коњ је још једнако стригао ушима и  
 У томе мраку, који је као угљени облак лежао на земљи, једва се нешто пред собом назирао друм  
легенда.{S} Онамо, намо, иза оних брда, леже разорени двори нашега цара; онамо, споменици наше  
 наше!</p> <p>Онамо, намо, за брда она, леже разорени двори, разорени храмови, разорена прошлос 
>— Грађани, дабоме... жене, деца, људи, леже по улицама и по кућама.</p> <p>— Је ли их много пр 
рице, као коло духова сабраних на збор, леже расути остаци величанствене цркве Светога Арханђел 
ћ цигани одрали а гаврани их рашчупали; леже поломљена кола која су се озго с друма скрхала и н 
ма леже ти остаци ту, мирни, непомични; леже стрпељиво, чекајући поколење које ће понова на том 
х бегова.{S} Све то лежи пусто и глуво; леже мртва једно крај другога два доба историје.{S} Изг 
 нису се могла оправити да наставе пут; леже мртви волови који се распадају и они који су тек л 
вљу а које покривена лица марамицом.{S} Леже мртвих девет анђелака једно крај другога, ни санду 
, да опет понови удар.{S} Најзад гомила леже сва, врата стењу, попуштају, пуцају и дивљачки арл 
 храм, храм будућности.</p> <p>Вековима леже ти остаци ту, мирни, непомични, непокретни.{S} Све 
 дубље засипа прошлост.</p> <p>Вековима леже ти остаци ту, мирни, непомични; леже стрпељиво, че 
бег који је загушио друм.{S} Крај друма леже мртви коњи, који су попадали, <pb n="382" /> јуче  
овитога кланца с леве стране друма, где леже повучени Високи Дечани, чији се метални кров једва 
парче земље је један храм, пантеон, где леже погребена велика и светла дела прошлости, као и му 
ена, да се једва може проћи.{S} Сметови леже по околним планинама и стегао ужасан мраз.</p> <p> 
 једва узносећи тежину шест векова који леже на њој; диже се тајанственом неком моћи, као у ноћ 
вијарке, где толики млади српски животи леже, па се онда окрете ватри и додаде:</p> <p>— Ко зна 
аршијске цркве, већ пет дана и пет ноћи леже њихови ћивоти, крај њих горе свеће и кандила а вла 
ци светине, све више расту.{S} По улици леже ствари спасене или избачене кроз прозор, полупане, 
и грозницу кроз тело.</p> <p>Под кровом леже по земљи две даске, нешто мало удаљене једна од др 
порно зарили у бистричине обале и мирно леже ту као комађе стене везане дубоким кореном за срце 
м гроб породу бити.</p> <p>И како мирно леже ова дечица, ни једно не плаче за мајком која га је 
кама положена мртва дечица.{S} Деветоро леже једно крај другога које обувено, које босо, које с 
уздизала угледна и здрава бина, сад већ леже рушевине и жар и по њима полегао црн дим који гуши 
 које су ова три дана минуле крај мене, лежећи несан под ћебетом, подлегао сам навали читавога  
рате живети, јер у болу који је у вама, лежи једна велика мисао а та мисао не сме умрети, она с 
 Пауновом Пољу, које догледамо с друма, лежи Сврчин, двор Милутинов, где се у XIII. и XIV. веку 
.{S} На сред куће, као преклана тичица, лежи у крви својој Бата, онај Бата што се увек смеје, ш 
рски престо, раздробљен у ситну парчад, лежи у муљу; олтарски стуб, танак и бео као девојачка р 
S} У једноме углу, у мојој канцеларији, лежи згужвано платно, које је требало да буде разапето  
даје у којој станује Престолонаследник, лежи разапета карта, по којој је млади носилац круне, д 
авиљку сена застртом шареном поњавицом, лежи оно болесно момче већ сасвим упалих очију.{S} Отац 
ена, која је некад носила часну трпезу, лежи сад дубоко уривена у земљу као надгробна плоча кој 
ела булка.{S} Мало даље, у једном углу, лежи млада жена грлећи чврсто рукама Ранка, онога што в 
 севају жглавкови и кости те не може да лежи.{S} Из далека, с друма, једноставан ромор гомиле к 
ручицу.{S} Његово је лице мирно, као да лежи на материним грудима а не на влажној и раскаљаној  
и запањен и гледа у ту гомилу меса која лежи под поломљеним колима.{S} А мало даље, једна мајка 
p>— Мислио си, зар, избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Савладан већ тешким мислима 
 <p>— Мислио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Кад год се старац, у овим б 
сом; „Мислио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?“</p> <p>Погинути на Косову, где су 
а имовина, не заборавите да у болницама лежи маса оних који су крвљу откупили то право да буду  
, збирке, документи и рукописи у којима лежи наша необјављена и неиспитана историја.{S} Све, св 
јвеће оптимисте осећале су да пред њима лежи једним дахом порушена кула коју су дотле зидали од 
града.{S} Мајки шрапнел пробио главу па лежи мртва а оно крај ње, седи и игра.{S} Па рекох, гре 
, што је срећа очева и мајчина.{S} Бата лежи у крви, полеђушке и смеши се, и сад се у смрти сме 
осподарио Ђорђе Балшић, чији гроб и сад лежи међу старим зидинама овога древнога града.</p> <p> 
ћено негда, али на свему овом сјају сад лежи мемла шест минулих векова.{S} На соколу од сухога  
тамо где је чека отворена гробница, где лежи оно свето камење, под којим је сахрањена Царска Кр 
ећу.{S} И тамо у селу, крај Мораве, где лежи гроб мога јединца, има родитеља који су погубили д 
иње врити <pb n="132" /> што са дна где лежи талог избијају први мехурићи на више, док се сав т 
опре до обала Мраморнога мора, тамо где лежи Галипољ.{S} Биће да су то капи српске крви, које с 
ање људи, мене поглед одведе у таму где лежи друм, јер ми се у томе часу учини, да сам опазио т 
х вука!“</p> <p>И та млада снага ево је лежи сад испијена у блату.</p> <p>Сетих се и Енрика тол 
алила.{S} Из гомиле светога камења које лежи заривено на бистричиним обалама, једна се плоча са 
на кундаком и лобања јој располућена те лежи крај огњишта.{S} Одмах до ње, држећи се и сад још  
 не би заболела невоља мајке, чије дете лежи на столу у тренутку кад ја своје мртво држим на кр 
ним долинама.{S} Погледа у небо да види лежи ли још вечерњача косо те, да није минуло доба у ко 
од наших ногу провидан сиви облак, који лежи над целим приштинским пољем.</p> <p>Друм се пред н 
а над Призреном.{S} По Подримској равни лежи тамна и прозрачна маглица кроз коју где и где бела 
едали.{S} Све поклано, све живо по кући лежи у усиреној крви.</p> <p>И сад ми пред очима она кр 
им детињим сузама врши?</p> <p>Гроб јој лежи на лепу и видну месту, са којега се догледа широка 
смо се спустили у дубоку долину у којој лежи Суха Река.{S} Очајно смо погледали око себе на оно 
д гроба до гроба, где год српски војник лежи, припаљујући свећице и целивајући са пуно искреног 
ћи ни речи.</p> <p>У кући, где болесник лежи, наступа један тренутак кад сви они који су сакупљ 
ло са поломљеном византијском капителом лежи пребијено преко раздробљене стене и баца далеку, м 
<p>У том наиђосмо на вола који остављен лежи поребарке крај друма, борећи се с душом и тешко ди 
чи му извирују дубоко испод чела.{S} Он лежи сломљен и прати облачак <pb n="440" /> дима из туђ 
а они морају даље, без ње.{S} Један коњ лежи на друму ударен гранатом а на копити му виси мртво 
еним кућама на пијаци, о намештају како лежи улицама избачен из кућа, о коњима које су увели у  
и осионих источњачких бегова.{S} Све то лежи пусто и глуво; леже мртва једно крај другога два д 
ог историјског или можда унутарњег, што лежи у психи српскога народа или у његовом карактеру, у 
ме краљевске бегунце.{S} У Призрену већ лежи сахрањена једна српска Царска Круна, тамо негде по 
, седи забринута старица; њој на колену лежи глава седамнаестогодишњег дечка чије је опружено т 
а мора и да им одоле.{S} На томе камену лежи и сада пуста и жртва варош.{S} То је старо <foreig 
и жалосна слика.{S} На станичном перону лежи читав логор породица које још од синоћ и ноћас чек 
пусти и лоптица се нагло спушта у своје лежиште, у крагну.{S} Он је избеглица из Београда и врл 
тарска се лоптица спусти дубоко у своје лежиште.{S} После дугога ћутања и уживања у утиску који 
апредују ка Лебану.{S} Да би, као горак лек, обвили их благим обвојем, јављали су нам напоредо  
S} Не би могао ни здрав хлеба, ни болан лека потражити међу туђинима.{S} Гинуо би тамо не знаш  
 како он то мисли.{S} Уједанпут марвени лекар, који већ пет дана тражи своју команду а који је  
е те повољне вести.</p> <p>— Па — учини лекар скептички — болеснику, који цео дан тешко пати, м 
о, глас? — пита у једној гомилици војни лекар, навикнут да поуздано сазна сваку појаву пре но ш 
о — вели за столом код „Зрињског“ један лекар коме су све те вести саопштили — само ако то није 
 а иде у болницу на превијање, или кога лекара који жури на дужност, или можда какву госпођу ко 
гледна госпођа београдска, жена једнога лекара.</p> <p>— И видите — рече она гомили — то су мој 
 се болесник освежава надом кад сагледа лекара.</p> <p>Над Приштином је легла већ дубока тама,  
и тешкоме болеснику, за којега су већ и лекари изгубили поуздање, неће да каже праву истину и з 
 болеснику, који цео дан тешко пати, ми лекари обично предвече дамо једну дозу морфијума ради у 
ах доктор, доброћудан као и сви марвени лекари, он је и овога тренутка, пред Штимњом, веровао ј 
рио и све до тад се није угасио.</p> <p>Лекари су искрено заложили све своје знање и умење, ја  
ало даље виши официр са неким енглеским лекарима.{S} Кроз сву ту шарену гомилу промиче по каква 
ске мисије, разговарају са неким руским лекарима.{S} Овамо опет српски министар у живоме разгов 
S} То је онај тренутак, после последњег лекарског прегледа, кад овај место сваког одговора забр 
 јавим начелнику станице те да ме упути лекару.</p> <p>Мисао о лекару даде ми нове наде и нове  
е те да ме упути лекару.</p> <p>Мисао о лекару даде ми нове наде и нове снаге.{S} Пођох са ново 
кулу на којој је боравила обесна сестра Леке Капетана.{S} Овуда су проходили и Мрњавчевићи, иду 
 десној обали Дримовој узносе развалине Леке Капетана војводе Дукађинског.{S} Ту је, у једној п 
како сам сањао тешке снове, после такве лектире.{S} Мени, у овоме часу, слика нашега слома потп 
ва, смисао њена живота, срж њене снаге, леку болести, поткрепљење у данима брига, утеха у даним 
што би учитељ погледао ђака који не зна лекцију — Уверава ме то, господине, што Бугари у овоме  
му била међ нама, те ударише у врисак и лелек кад чуше.{S} Вели, тражили му Турци бела брашна,  
 вуку по земљи као глисте, запомажући и лелечући да се дочепају друма, <pb n="204" /> надајући  
е, као покидана једрила, виси паучина и лелуја се од јаре из мангала и од ветра који продире кр 
лик.{S} Од силине јаре под таваницом се лелујају разапета платна паучине и кад се у ватри велик 
ијали су се оштри врхови бојних копаља, лелујали су се заједно са дуванским димом алај — барјац 
тњавоме дворишту, уморно клима главом и лењо прежива.</p> <pb n="522" /> <p>Далеко је још од пр 
узвик.{S} Оборе и човек и стока главу и лењо и мисле и корачају, само се још чује шкрипање точк 
е још и последње остатке дрвенарије.{S} Леп са зидова у великим комадима пада а диреци у дуваро 
други.</p> <p>За овим тужним колима иде леп и елегантан фијакер са никлованом рудом, никлованим 
 одлазио у Скадар и казивао им је да је леп и богат град.</p> <p>— А је л’ то наше?— пита војни 
је је прибирала сећања.</p> <p>— Био је леп дан, недеља.{S} Последњи леп дан, јер је већ у поне 
ја прибио.</p> <p>Аутомобил, простран и леп, са угодним седиштима.{S} У аутомобилу млада београ 
— Хвала ти, брате и роде!</p> <p>Био би леп и стасит момак по узрасту, али га испила глад и нап 
p>— Био је леп дан, недеља.{S} Последњи леп дан, јер је већ у понедељак почело да се мути и зат 
е може да се уздржи а да не умали један леп утисак једне тако чисто дипломатске изјаве.</p> <p> 
 мутна и крвава, изгледало је Краљу као леп историјски сан, који историја не нуди сваком владао 
ећу за мртве и за живе.{S} И ако је био леп дан, Београд ми није правио ведар утисак кад сам из 
ам га, тешко сам га жалила: како је био леп онда кад смо се растајали, кад ми је оно казао а са 
едмета на предмет и казује га.</p> <p>— Лепа мисао! — рекох. — А, недовршена?</p> <p>— Да, — уч 
још нетакнута грубошћу стварности, тако лепа, бујна и свежа.</p> <p>И када је мајка, милујући м 
мајчина а она их теши и прича им приче, лепе и заносне, не би ли их њима успавала, како их у сн 
убље и почеше да ми се јављају све неке лепе и чаробне слике, баш као дављенику.{S} За тренут м 
ена целом дужином својом, само је измеђ Лепенца и Бињачке Мораве неколико пута извлачена и поме 
ржавао сам се ма чиме да узнемирим овај лепи тренутак пријатнога узбуђења, када материнска љуба 
 извесно наступити.{S} Заспаће од мраза лепим, слатким сном и видеће у томе сну своју далеку от 
и да то ја чиним.</p> <p>— Лакше ми је, лепо га ожалисмо!{S} Баш ти хвала, господине! — додаде  
" /> горе, прво у реду, слатко девојче, лепо заглађене косице, коју је мајка ваљда сузама наква 
 Затекао сам горе код мене, у оџаклији, лепо разгорео жар, те сам напунио мангал како би се про 
 ми изађе пред очи Цар Лазар и чуо сам, лепо сам чуо ону песму србијанских свирача „Аој, Босно, 
је унакажавала лице...{S} Видела сам га лепо, потпуно, онако унакаженог и ја не знам ни сад заш 
ам чекала да сване и тада сам тек могла лепо сагледати раницу под уветом.{S} Била је истина нат 
 помаже.</p> <p>Чичици је рана већ била лепо опрана и добро обавијена памуком и чистим платном  
дуже као размишљајући, те настави - Ама лепо рекох ја: није свршено, а они мени: свршено је, Но 
ватре, тешко ми се вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу, ал тако, кад ја хоћ 
ке, он ми се тешко вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу ал тако је то, кад ј 
 књиге под главу а покри се архивом, па лепо проспавај!</p> <p>— Ама, ко је то унутра? — продра 
 до врдничке куле.{S} Рекоше, оданде се лепо догледа сва Фрушка Гора.{S} Кад смо били горе, кра 
} Па немој само да навириш, поздрави се лепо са својима и проговори.{S} Отуд, од твоје куће дог 
о сата.{S} Мора да је било близу јер се лепо чуло.{S} Неколико пута сам осетила и како се затре 
} Видиш како су се дечица скупила па ће лепо да се ухвате за руке да играју коло око Божјега пр 
а Краљ — А како је код нас све питомо и лепо...</p> <p>— Ех! — учини један трећепозивац, који ј 
раће начелник са Нишом на телефону и ви лепо видите како у то доба гомила тегли ка начелству, о 
штаб, него извући се.{S} То није чак ни лепо, један млад човек да се завуче у штаб.</p> <p>— Не 
дим под белим заставама?</p> <p>— Молим лепо! — узе председник белога одбора опет реч да се обј 
маћин.{S} Само ако Бог да да се све ово лепо сврши...</p> <p>Ето тако ми је говорио о својој ку 
ојче <pb n="429" /> тако искрено а тако лепо причало.{S} Бунило ми се нешто у души; осећао сам  
ј поткрала тако драга појава, која тако лепо допуњава материнске снове.{S} Све ће бити, све што 
ји је она умела тако просто а ипак тако лепо да казује.{S} Мало час, пошто је утврдила везе на  
 и такве наредбе могу једнога дана врло лепо послужити као докуменат, који ће потврдити да се и 
 још врло далеко.</p> <p>— Па молим вас лепо — узе реч победилац са провога стола — јесте ли чу 
оуздано знам и што је тачно и молим вас лепо, да о томе одмах обавестите господина војводу и из 
аје и казивала ми је како је у Београду лепо, како има великих кућа и много људи, па жељезнице, 
једно предосећање.{S} Као што морнар по лепоме и сунчаноме дану, кад никакав покрет у атмосфери 
али га гледаш са сажаљењем, као пропалу лепотицу на којој се још по где што одржало.{S} За овим 
ју али га гледаш са сажаљењем као бившу лепотицу на којој се још одржали трагови прошлости; за  
ници.</p> <p>Крај мене је лежао у блату лепотом заносни принц Карл Хајнц, крај мене је лежао у  
оме гласу да неће доћи, те су се и даље лепршале заставе истакнуте у част њиховога доласка.{S}  
а где цветају мирте и оранџе, где нежни лептири деле цвећу најстрасније пољупце, сишући им њиме 
им сузама врши?</p> <p>Гроб јој лежи на лепу и видну месту, са којега се догледа широка и питом 
ајчешће случајева неискреност обучена у лепу форму а неискреност је порок у моментима туге...</ 
ких.{S} А зар је мајка и могла пожелети лепшега опела а зар је Богу могао бити дражи, који друг 
 снажнији но други, израслији но други, лепши но други.{S} Бог је добар, те хоће да огреје зрак 
е боље угодити, нити материнској љубави лепши споменик подићи до ако се сахрани на догледу мора 
аљени.{S} Други су опет шофери наменили лепшу смрт, једну врсту самоубиства, својим аутомобилим 
бра; Чачак, Краљево, Алексинац, Врање и Лесковац, те загустише друмови који са севера, истока и 
руге Армије, Степе Степановића, да види Лесковац како пада.{S} Ту је, на положајима, пробавио ц 
ји.{S} Чекао их је окићен Ниш, чекао их Лесковац, чекала их Ђевђелија, чекала Струмица и Велес, 
ентрале јави да је разговарао са својим лесковачким колегом и овај му на апарату реко да је у Л 
вне потребе а ја са децом идем пешке из Лесковца!...</p> <p>Затим нам госпођа, очију пуних суза 
ршумлије.{S} Њим пође све што из Ниша и Лесковца није могло раније железницом; њим крену све шт 
ећ била пала и непријатељ је надирао ка Лесковцу, који је још био окићен заставама у част долас 
легом и овај му на апарату реко да је у Лесковцу такође велико узбуђење, да се чине силне припр 
к узвикну:</p> <pb n="357" /> <p>— Море летајте људи, па да ранимо да нас не похватају овде на  
е и бацајући пушке за собом а Србијанци лете за њима те нас и они прођоше.</p> <p>— Их, Боже, м 
и крати нам дах.{S} Као да и тице ниско лете, као да и дим са кућа полеже по крововима, као да  
без коња.{S} А видо сам данас и оне што лете.{S} Је л’истина да и они ратују?</p> <p>— Истина.< 
ао је сироте вранце и ако су као стреле летели.{S} Једнако их је шибао и псовао их, па смо очас 
 први ушао двеста четрнаести пешадијски летећи пук, који се борио и на Ипру, код Араса и пред В 
им смрт из <pb n="728" /> облака справе летилице и давићемо се у дубока блатна језера.{S} Вај н 
 оно кад после несноснога и загушљивога летњег дана, испуњеног оморином, дуне предвече свеж вет 
а ми је неке приче и обећавала чим дође лето, да ће ме водити у Београд, код њене <pb n="401" / 
сам и ја да ће доћи моје пролеће и моје лето, јер сам доста зима и доста јесени претурио преко  
} Доћи ће и њено пролеће и доћи ће њено лето, доста је она зима и јесени претурила преко главе. 
им људима кажем што.</p> <p>— Давно, од летос! — одговара отац.</p> <p>— Па што не остасте у се 
а стигне, добро, склонићу се врло радо, лећи ћу чак на друм па нек ме прегази, само нек стигне  
да стеже.{S} Краља опоменуше да му ваља лећи.</p> </div> <pb n="622" /> <div type="chapter" xml 
 А и овако, нити имате шта јести ни где лећи.{S} Крећите одмах, то вам је мој пријатељски савет 
и.</p> <pb n="575" /> <p>— Нећете дотле лећи?</p> <p>— Не, не могу.{S} Јавите ми!</p> <p>Секрет 
} Учитељи, ма и преморени, бојали су се лећи, јер су били толико прозебли да су сну претпостављ 
.{S} Млади поднаредник такође није хтео лећи јер, вели, рана и бол који му је донела, навукла м 
ела и хранили ме а ноћу, кад је требало лећи, уступали су ми место крај ватре и своје ћебе.{S}  
ијатељ стигне нека затече пусту земљу и леш једнога старога Краља!</p> <p>Краљ то није рекао ка 
н још пре неколико дана јер је крв крај лешева била тврдо усирена, лица су у мртваца већ била у 
мене и оде даље, оде у ону гомилу живих лешева што лутају по улицама пећским или стоје прибрани 
ртваца већ била увела и осећао се задах лешина.</p> <p>— Их, грехоте! — учини и сам каплар.</p> 
њихове, уродише чудним јесењим плодом — лешинама.{S} Гаврани, који су на Овчем Пољу, Косову, Мо 
имали наши, били су посејани безбројним лешинама наших стараца.{S} Читава их је чета синоћ изги 
а је ово — рећи ће онај што је код прве лешине испитивао тело и утврдио време кад се од прилике 
че неко из гомилице која се окупила око лешине.</p> <p>— Кад од прилике? — питају га.</p> <p>—  
 већ да на путу, којим ми одимо, остају лешине за нама.</p> <p>Бегали смо из богатијих у све си 
ушиле од пољупца смрти.{S} До њега мала лешиница детета, чије је лице покривено марамом испод к 
 није ни издануо да заједнички слете на лешину.</p> <p>И онда, осетиш неки подземњи тутањ, као  
<pb n="308" /> <p>Један се саже и опипа лешину.</p> <p>— Сасвим хладна.{S} Мора имати више него 
лежио курјачји траг, који су намирисали лешину, обишли је, па ће ноћас, кад планина буде пуста  
е реч и две а придигли се и они који су лешкарили па се повили око ватара и само се виде осветљ 
 џепу пролазниковом, нема <pb n="75" /> ли која вест која подлеже трошарини светине.{S} То све  
челство да чују потврђује ли и допуњава ли те вести и начелников телефон.{S} И тај телефон је п 
Не! — одговори секретар.</p> <p>— Спава ли све по кући?</p> <p>— Извесно!{S} Потпун је мир.</p> 
6" /> код првих кућа, да се увери спава ли све што је ноћ загрлила.{S} Мир и тишина свуд, само  
мо чула да ли се пуцњава приближава, да ли се наши приближавају.{S} Пред вече је престала борба 
ије знало шта је бедније да ли кола, да ли коњи или кочијаш.{S} Кола су, види се, била кадгод б 
рдити да се и на то мислило.{S} Али, да ли се Врховна Команда постарала да њене наредбе имају и 
 право у очи.{S} Ох, несретна мајко, да ли је то био поглед праштања или молба за помоћ?{S} Кад 
 облак.{S} И мање је разговора тада; да ли што човек мање види око себе те мање налази и разлог 
лове да се он поведе на велика дела; да ли такво стање рађа Кавуре, Мациније, Обилиће и Синђели 
пре, кад га будем видела онакаженог; да ли он још мене воле, да ме није заборавио?{S} Да ли ће  
и неће да увиди озбиљност ситуације; да ли се можда тамо у души његовој не крије каква заостала 
кога духа који се јавља из полутаме; да ли можда онај поуздани тон којим је учитељ речи изговар 
е бобоњао кроз празну и ниску одају; да ли онај тајанствени полумрак, који су облаци од дима из 
утка ја се осетих усамљена на друму; да ли су други бегунци измакли а ја их не могла стићи, или 
е које се он склонио из Београда.{S} Да ли је те ноћи или сутра дан настављена борба, он није з 
а донела славу војничкога народа.{S} Да ли војводи у овоме часу није пао на памет чудан стицај  
м којим се певају песме растанка.{S} Да ли ми је одиста тада тако изгледало или ми то сад изгле 
е сузе завртеле су му се у очима.{S} Да ли је у томе часу осетио да је то, што је сад на његови 
бија би видела француске заставе.{S} Да ли би се војска, која би већ једном била на српскоме зе 
ише и почеше размењивати погледе.{S} Да ли Краљ још не увиђа или неће да увиди озбиљност ситуац 
мо се упутили, води ван Отаџбине.{S} Да ли са тежине тога осећања или са оне зле непогоде у кој 
црнини са пуно осећаја и топлине.{S} Да ли што је у њиховој очинској недаћи осетила саучешће у  
 какав је био кад смо се растали.{S} Да ли ћу га волети тако исто као и пре, кад га будем видел 
 без сенака, простирала пред њим.{S} Да ли је Краљевић у томе тренутку путовао погледом преко о 
ора да сам зашао у станични реон.{S} Да ли ћу ту бар, међ железничким вагонима, наћи какво парч 
и, нити га је ко год узнемиравао.{S} Да ли је то био одмор, који је Краљ хтео себи или се одао  
свега гласа и не би нас нико чуо.{S} Да ли се шапутало из обзира према моме болу, као што се уо 
не дизали главе да чују разговор.{S} Да ли су то били они који су већ донели одлуку о себи те н 
а провела ипак мирније но прошлу.{S} Да ли што сам већ имала одлуку или је то био умор који ме  
ити у редове бораца и ступили су.{S} Да ли је овај један претпоставио бити српски заробљеник то 
 потегли далеко испред опасности?{S} Да ли би се могло претпоставити да су се ови овамо руковод 
 или са Владом остао у Митровици?{S} Да ли то нешто нарочито значи, што је Краљ у овако једном  
 једним возом а ове овамо другим?{S} Да ли би се могло претпоставити да су они тамо опасност бо 
 мене воле, да ме није заборавио?{S} Да ли ће се обрадовати кад се пробуди и спази ме крај пост 
 Не говорећи о томе — рече војвода — да ли смо у могућности да предузимамо офанзиву и поред сви 
дној долини гомила кровова.</p> <p>— Да ли? — запитасмо се ипак сви.</p> <p>— Да пођемо још кој 
 издваја из оне тамне масе.</p> <p>— Да ли је то Пећ?</p> <p>— Шта може бити друго?{S} Има већ  
спопао и мучио дуго и дуго.</p> <p>— Да ли је по једна катастрофа српскога народа одиста везана 
це, нисам ни дисала, да би само чула да ли се пуцњава приближава, да ли се наши приближавају.{S 
> <p>— Или бар угрожен.</p> <p>— Ама да ли...? — отегох ја питање, које је требало да искаже су 
д којих се није знало шта је бедније да ли кола, да ли коњи или кочијаш.{S} Кола су, види се, б 
 поколење, које ће донети суд о томе да ли је ово епска легенда, што се сад дешава или је злочи 
 у другој гомили разговара се о томе да ли се у Приштини могу наћи станови; у трећој гомили вај 
 проходности тога пута, као и о томе да ли се на брзу руку, са заробљеницима и пионирским четам 
 Румунија ступити у рат; нико о томе да ли је већ стигла руска или француска помоћ.{S} Ако је к 
582" /> из којега је и поникла?{S} И да ли је тај Усуд хтео да слом српски понови на истом мест 
ићи...</p> <p>Ућутала је.{S} Не знам да ли је бол или умор савладо, али је ућутала и загледала  
ам изашла из канцеларије, ја не знам да ли сам се опростила од г. пуковника; соба ми се окретал 
 да се небо провалило.{S} Ја не знам да ли се варам али ми се чинило да је и небо грмело натичу 
о не верујете?</p> <p>Нисам му рекао да ли верујем, те он сам објасни:</p> <p>— Обукао сам га с 
воме малу.{S} Сећам се, не знам само да ли беше то у Осечини или на Завлаци, заноћили <pb n="36 
о жар и пламен?</p> <pb n="21" /> <p>Да ли је одиста вера јача од туге а нада снажнија од бола? 
Бацајте сами у огањ децу!“</head> <p>Да ли што сам је ја кроз сузе гледала — настави госпа у цр 
се проспе из усијане планине.</p> <p>Да ли онај његов дубоки глас, који је бобоњао кроз празну  
меном крвљу наша поља и горе.</p> <p>Да ли је Госпа у црнини, посматрајући замишљену слику, кој 
 је отуд ситну пару да удели.</p> <p>Да ли је то саучешће које невоља јача у човеку или предрас 
ада кад више ни Он не верује?</p> <p>Да ли се Он можда, усамљен у својој одаји, не бави тим мис 
олије.{S} Кад неко олако добије кућу ја ли царство, не може дуго да га држи.</p> <pb n="657" /> 
поче са свих страна да се запитује која ли је од њих трију задужила државу те је држава према њ 
ође у памети да прибира, да тражи: нема ли једног истог историјског или можда унутарњег, што ле 
 судбини или можда у неком фатуму; нема ли нечега општега, нечега заједничкога, у свима овим ка 
ће да вам претресају кола, да виде нема ли што под седиштем, у кошу, у џепу пролазниковом, нема 
мо велику државу.{S} Питам се увек, има ли међ нама људи који ће прихватити ту велику државу?</ 
аници.</p> <p>— И онда, шта можемо, има ли каквог начина да изађемо из ове ситуације?</p> <p>По 
{S} Запитала <pb n="448" /> сам га: има ли чега?{S} Он ме чудновато погледа и не одговори ми, в 
:{S} Одакле иде; иде ли још војске; има ли какве наде?</p> <p>Капетан хтеде да не одговори или  
р, чиме ће тамо бити прихваћена?{S} Има ли тамо хране или бар, може ли се донети?</p> <p>Савезн 
еки брижан глас из гомиле.</p> <p>— Има ли ко оружја? — запита непознати, који нам сад већ пост 
а можемо? — он се окрете кмету. — А има ли где да се сместе ова деца?</p> <p>— Има, у капели!{S 
 не да ти ока отворити.</p> <p>— Па има ли наше војске?</p> <p>— Има, жандармерија и пограничне 
им преводио српски.{S} Питали су ме има ли мушких у кући, рекла сам им да ми је отац војник и д 
ка, који је ушао био у кућу да види има ли кога тамо и да пита шта би човеку, изађе отуд блед к 
сам одмах у двориште да се распитам има ли чега.{S} Нико ништа није знао, рекоше ми само да пре 
но жена.</p> <p>— Наиђоше па питају има ли женске чељади да их дворе.{S} А ја рекох, сам сам, у 
се на пролазу већ и здраве речима: „Има ли што?“</p> <p>Сваки извор вести има и свој сат, своје 
српске батерије и боно узвикивали: „Има ли какве наде?“</p> <p>Тући непријатељску батерију, кој 
азе, пре но што се здраве, питају: „Има ли се где преноћити?“, а ови што их дочекују одмахују г 
да припали светиљку, јер ко зна не лута ли Новица по мутноме и бурноме мору тражећи пута.</p> < 
азива бол у мојој родитељској души; шта ли што у њој разгрће пепео у који се претвориле моје пр 
остали и даље да решавају.</p> <p>— Шта ли решавају?</p> <p>— Шта? — учини познаник и узнесе ра 
им. — А тек је први дан путовања; нашта ли ћемо наићи сутра, а нашта прекосутра?</p> <p>Мајор ћ 
сврте се пажљиво око себе да види слуша ли ко и ако смо били сами самцити у мраку пред станицом 
асипале га питањима:{S} Одакле иде; иде ли још војске; има ли какве наде?</p> <p>Капетан хтеде  
м приђе пољској батерији.</p> <p>— Нађе ли их? — пита капетана.</p> <p>— Ено их код барутног ма 
ам!</p> <p>— Па како је тим путем, може ли се?</p> <pb n="699" /> <p>— Не ваља — вели — тежак п 
ена?{S} Има ли тамо хране или бар, може ли се донети?</p> <p>Савезници су били примили на себе  
е све једно.{S} Али, питам ја вас: може ли да буде контузован неко који није храбар?{S} Ето, то 
је могу ли аутомобили да носе топ; може ли са аероплана да се нишани; колико може да се држи у  
главом у знак одобравања.</p> <p>— Може ли се проћи?</p> <p>— Па... може...</p> <p>— Је л’ и зи 
због старости поштеђен.</p> <p>— А може ли граната овамо? — пита једна жена за чију се сукњу об 
ких. <pb n="583" /> А је ли то доба, је ли то стање једнога народа које даје услове да се он по 
ахиста?{S} Рећи ћеш му да је будала, је ли?{S} Не зависи то, брате, од тога шта ти волиш, него  
а и нисам ништа знала шта је с њиме, је ли још ту, у Скопљу.{S} Журила сам улицама али ми је ов 
ајка и где је?{S} Радовали су ти се, је ли, кад су те родили; звали су те Драгче, је ли, кад су 
хектографски исписан табак — Видите, је ли ово нумера?</p> <p>Он ми указа прстом на леви врх та 
а.{S} Ви, докторе, знате за болнице, је ли наређено што?</p> <pb n="89" /> <p>— Није! — одговор 
ад су те родили; звали су те Драгче, је ли, кад су те миловали, а ти си се слатко смешио и тапш 
етара напред да видите како је тамо, је ли непријатељ већ у вароши или је само бомбардовањем ун 
 налази ли се у тој болници или бар, је ли био у тој болници?{S} Томе сам се научила у ранијим  
сам љубила.</p> <p>— Ти ме не волеш, је ли, ти ме не волеш више?</p> <p>И даље ме је гледао ист 
Павле?{S} Је ли и тамо хладно?...{S} Је ли кишовито?{S} Чувај се да не назебеш, чувај се молим  
роб који ту велику мисао покрива.{S} Је ли то онај велики, онај неодољиви историјски Усуд тако  
о снаге за појачање овога фронта.{S} Је ли вам то јасно?</p> <p>— Јесте, на жалост! — одговорих 
едно парче суве крпице и даде ми.{S} Је ли било чисто или није, ко ће то у мраку видети; тек ва 
оји иде пешке.</p> <p>— Па добро.{S} Је ли то редовна бугарска војска ударила? — пита онај што  
ава и уништено засипа и затрпава?{S} Је ли допрла до нас, јесмо ли већ под лавином?...</p> </di 
Да, ја сам, ја!{S} Како си Павле?{S} Је ли и тамо хладно?...{S} Је ли кишовито?{S} Чувај се да  
тане?{S} Куда господине капетане?{S} Је ли далеко непријатељ, господине капетане?{S} Хоћете ли  
наступате!</p> <p>— А где смо ми?{S} Је ли ко водио рачуна о нама?{S} Они што су се завукли по  
рањен.</p> <p>— Рањен? претрнух ја — Је ли тешко?</p> <p>— Не знам, сестро, видо сам га у пољск 
он суво а и њему стеже жалост грло — Је ли остало тамо у кујни што од синоћне вечере?{S} Узми ј 
, је л то Штаб Прве Армије </p> <p>— Је ли? — учини капетан и у једном скоку нађе се крај телеф 
еже по улицама и по кућама.</p> <p>— Је ли их много прешло?</p> <p>— Не знам... мора бити много 
н што је мало час био овде.</p> <p>— Је ли далеко одавде граница?</p> <p>— Један сат, овако как 
ти све једно, где ће стати.</p> <p>— Је ли он жив? — запитах ја, после дуже паузе, врло пажљиво 
 речи, не би их умела наћи.</p> <p>— Је ли га тражила? — обратих се ономе који ми је казао њену 
 јави се сам војвода Мишић.</p> <p>— Је ли тачна вест, капетане, да је Чачак од подне у неприја 
даје трећи, а четврти пита:</p> <p>— Је ли случајно пао у реку или намерно?</p> <p>— Намерно, с 
штих и заједничких. <pb n="583" /> А је ли то доба, је ли то стање једнога народа које даје усл 
 <p>— И они кују сандуке.</p> <p>— А је ли истина за Врховну Команду?</p> <p>— Отишла је за При 
{S} Ето шта би се добило.</p> <p>— А је ли извесно да би се и успело у томе?</p> <p>— Извесно,  
 пре једнога сата ушао да се распита је ли истинит глас о проласку Врховне Команде.{S} Изашао ј 
 шума копали, и навиривао би да види је ли посао готов.{S} Гроб се морао дубок, врло дубок, иск 
обношћу.</p> <p>Ко је она?</p> <p>Ни је ли то бол свију нас смештен у једну душу, изражен у јед 
ефтино узме Чачак.{S} Треба да плати је ли, момче? — довикује пуковник једноме рањенику који ге 
tone unit="subSection" /> <p>Не знам је ли мој сусед наставио и даље казивање.{S} Довде сам слу 
слику.{S} Дигох се од ватре да видим је ли то одиста она, чија се црна силуета стапала са тамом 
нешто засипа, једнако засипа.</p> <p>Је ли то лавина која се слила са усијаних планина те ваља  
илне реке потекле нашом отаџбином; није ли то туга свију нас, саздана из дубоких рана, којима с 
снагу и сатире свога победиоца.{S} Није ли то миг историје који га одводи на оне исте мисли кој 
дрима својим вером и поуздањем.{S} Није ли то она, мајка нас свију, чији се живот свршава ту, н 
спремају да изврше неки злочин.{S} Није ли то злочин можда, напуштати отаџбину?!</p> <p>А већ ј 
н у једној особи?{S} Ко је она?{S} Није ли то она што раскрвављене душе и изцеђена срца слази о 
чајне борбе, и журила Призрену?{S} Није ли тамо, испод Призрена, настала каква нова опасност, т 
је ситуација тамо, не би ли сазнао није ли већ доцкан кренути на ту страну.</p> <p>Телеграфиски 
ост и зове мостом уздисаја.</p> <p>Није ли то име и овоме мосту који смо овога часа прешли?{S}  
дно око гвирне на улицу да види из чије ли је војске тај пролазник.{S} У дну улице тамо, жена с 
јурили су у начелство да чују потврђује ли и допуњава ли те вести и начелников телефон.{S} И та 
т коју му тиме историја указује.{S} Сме ли се он те части одрећи?</p> <p>А историја је још мило 
а ја идем тамо.{S} Ја хоћу мира; разуме ли та Европа једанпут да ја хоћу мира!</p> <pb n="154"  
в хлеб“ и државна брига.</p> <p>— Брине ли ко о овој деци? — Запитаће ме један свештеник, који  
 шапат госпе у црнини.</p> <p>— Спавате ли?</p> <p>— Не, тргох се ја — и не бих желео да заспим 
сте! — одговори девојче.</p> <p>— Имате ли родитеље?</p> <p>— Мајка ми је умрла још пре пет год 
; жао јој било сваке стварчице и, знате ли шта је од свега изнела?{S} Један везен јастучић.{S}  
 Долазе војници с Марне!</p> <p>— Знате ли шта значи то?{S} Значи да нам је Европа најзад повер 
јући ко је.</p> <p>— Како, децо, можете ли? — пита их Краљ с кола.</p> <p>— Можемо, чича, можем 
е кад спуштати на руке.</p> <p>— Можете ли, војници? — упитао би по где када стари војвода, зам 
зао си прљавом марамом.</p> <p>— Можете ли да ми дате једно чисто парче крпе? — замоли чичица к 
дговори официр одлучно.</p> <p>— Можете ли ми бар рећи, јесмо ли колико толико спремни на тој с 
и ја одиста у то што тврдим. — Верујете ли ви одиста да у нас има и Гарибалдија и Мацинија, и К 
зазвано учитељевим казивањима. — Чујете ли; то још српски топови говоре и до год они не занеме, 
к мени та иста госпођа.</p> <p>— Чујете ли? — рече.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Пуцају!</p> <p>Изађе 
ски дрзак ноћни препад.</p> <p>— Чујете ли? — понових ја охрабрен овим звуцима, који очас збрис 
Ви већ говорите посмртно слово а чујете ли, слушајте!</p> <pb n="225" /> <p>Морало је већ бити  
а на памет говорити.{S} Ништа, разумете ли? — окрете проседи господин на „ви“, као што то обичн 
</p> <p>— Ви лично нанишаните, разумете ли, ви лично... добро промерите...</p> <p>— Разумем, го 
а завршетку својих наредаба. — Разумете ли?</p> <p>— Разумем! — одговори млади резервни официр  
путник.</p> <p>— Само питање је, хоћете ли и ви стићи у Солун? — рећи ће један од оних скопљана 
рују савезничку војску.{S} Него, хоћете ли ја да вам кажем зашто ови посланици бегају са женама 
ке и рођаке својих пријатеља.{S} Хоћете ли дозволити да вам кажем један пример, који ће вам одг 
пријатељ, господине капетане?{S} Хоћете ли примити борбу, господине капетане?</p> <p>Капетан од 
ици и ја.{S} Нико више.</p> <p>— Хоћете ли почети? — упита Краљевић тихо, као да збори крај сам 
главу и прекиде тишину:</p> <p>— Хоћете ли да чујете, да вам исповедим све своје болове.{S} Ја  
:</p> <p>— Ама погледајте, људи, видите ли ви?</p> <p>— Шта? — упиташе сви престрављено, мислећ 
јницима око ватре:</p> <p>— Ено, видите ли, децо, и тамо смо лили крв, по оним брдима.</p> <p>— 
ли за нама, у њима су деца ваша; видите ли ове снежне планине које се око нас узносе, и у њима  
 у породичној гробници.</p> <p>— Видите ли шта се учини од покојника, диже се из мртвих?</p> <p 
и им дало повода за то.</p> <p>— Видите ли ви људи да је на овим колима некаква архива?</p> <p> 
чно и годинама текли.</p> <p>— И видите ли — додаде официр — каква је то игра судбине, како је  
а, а Влада га није усвојила.{S} Мислите ли да би за тако шта већ било доцкан?</p> <p>— Извесно! 
ији великога Толстоја.</p> <p>— Мислите ли зар, да је то Никола први запазио?</p> <p>— Рецимо њ 
иновници прегледају кола да виде носите ли шта што подлеже трошарини.{S} Један ће се обесити о  
у генералски и пуковнички синови, јесте ли чули да је ко погинуо или да је рањен?{S} Ако су већ 
јући моје питање.</p> <p>— Питам, јесте ли свршили коју сликарску школу?</p> <p>— А, да! — учин 
у!“ У цркви је, знате, светац.{S} Јесте ли били кад у Раваници?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Е онда 
 реч победилац са провога стола — јесте ли чули да је издата наредба да се евакуишу болнице и м 
 тренут посматрајући га.</p> <p>— Јесте ли приметили мало час покрет животиње када је чула кома 
 Са Чачка, кроз клисуру.</p> <p>— Јесте ли имали борбе при повлачењу?</p> <p>— Имали смо, на Ча 
не би измакла команда.</p> <p>— А јесте ли нашли мајку?</p> <p>— Нисам, ко ће је наћи у овоме к 
авају.</p> <pb n="45" /> <p>— Ама јесте ли ви то својим очима видели? — пита једнога путника он 
дала <pb n="459" /> на све стране, неће ли угледати сина који се јутрос рано, неопажен, извукао 
а забринутих, који у поворци траже неће ли срести своју породицу од које су их прилике раставил 
зећа?</p> <p>Ако не дотраје дотле, хоће ли бар старац дотрајати да види децу, која су се јуче р 
новостима са бојишта, нико о томе, хоће ли Румунија ступити у рат; нико о томе да ли је већ сти 
њивали.</p> <p>— Питајте га, море, хоће ли да пуши? — вели поднаредник онима око ватре.</p> <p> 
ну и поче да осматра лево и десно, хоће ли наћи кога, ко би повезао Краља.{S} И наиђоше једне б 
то, што видите!</p> <p>— Па добро, хоће ли бити краја овоме? — пита он даље са неким уверењем,  
и гледа хоће ли му ко пружити што, хоће ли ко испустити какав залогај или бар, хоће ли ко бацит 
о испустити какав залогај или бар, хоће ли ко бацити што што се не једе, те да он то збере из б 
ам још увек једним ухом ослухивао: хоће ли доћи?</p> <p>Бледа светлост петролејских лампи и све 
Шта знам ја колико ће ово трајати; хоће ли имати шта да једу; хоће ли их прогањати?{S} Волем ов 
рајати; хоће ли имати шта да једу; хоће ли их прогањати?{S} Волем овако, нека су крај мене!</p> 
лком у врата и чека <pb n="212" /> хоће ли ко отворити да замоли за преноћиште.{S} Понудио сам  
ора на старчевом лицу исписано.{S} Хоће ли дотрајати да види равну Метохију благословену миром; 
за двеста хиљада војника.</p> <p>— Хоће ли? — запита неко од министара.</p> <p>— Њихов је велик 
нинама које су пред нама.</p> <p>— Хоће ли ови преко мора? — пита један чичица.</p> <p>— Хоће б 
Гора.</p> <p>— Да, постоји данас а хоће ли постојати сутра?</p> <p>За време тих разговора дизао 
на.{S} Он животињски звера и гледа хоће ли му ко пружити што, хоће ли ко испустити какав залога 
о и звера по судници и тражи очима хоће ли међу судијама ма у чијем погледу срести саучешће.</p 
шту и ко зна јесу ли живи и ко зна хоће ли их видети и хоће ли кад год чути о њима; трећи су кр 
следња већа борба.{S} Овамо ко зна хоће ли их и бити?</p> <p>— Зар је Чачак непријатељ борбом о 
поздрава са непријатељем предосећа хоће ли бити борбе или ће се остати на обичноме пушкарању.</ 
 живи и ко зна хоће ли их видети и хоће ли кад год чути о њима; трећи су кренули са горким сазн 
опет ућута а ћутим и ја, све чекам хоће ли још што рећи.{S} Он испи и другу чашу, па додаде: „Н 
и да сам му је учинила.{S} Не знам хоће ли ми је опростити?</p> <p>Била сам у једноме тренутку  
се догледа лабски друм те погледао хоће ли догледати силазак војске тим друмом.{S} Многи су изл 
о је и киша престала.{S} Шта знамо хоће ли их наши моћи уздржати да не крену још ноћас даље.{S} 
лице и жудно погледају и распитују хоће ли ма где, ма кад, ма у ком правцу поћи какав воз и ако 
од мене кад ме оженио.{S} Шта знаш хоће ли се сложити жене, толико се њих због жена поделише ил 
се и она враћају у загрљај?</p> <p>Хоће ли он, хоћемо ли ми дотрајати да доживимо то?{S} Ово је 
, али не умем да забележим.</p> <p>— Би ли бар мени испричали?</p> <p>— Хоћу! — одговори он са  
нских врата и пресретали свакога, не би ли што више сазнали.{S} Поједине од ових група што крећ 
 у којој је смештена прва армија, не би ли приметиле тамо какав покрет; не би ли запазиле да су 
зак ђенерала и њихових помоћника, не би ли са лица њихових прочитало одлуку.{S} И са лица њихов 
вориштима, по непознатим стазама, не би ли ма где нашао какав диречић, грану, или проштац из ту 
 бризи својој и нагло се унапред, не би ли што ближе било пламену који обнавља живот мразом угр 
читељи почеше погледати око себе, не би ли се могли где наслонити, да се ма колико толико одмор 
е да се ја обзирем на све стране, не би ли нашао какав кут где би се могао склонити, он ми рече 
чела сам да дрпам са себе хаљине, не би ли нашла ма једно суво парче којим би му превила раницу 
и у сусрет све до изнад Приштине, не би ли дочекали дивизију која ће спасити Косово, која ће на 
и прича им приче, лепе и заносне, не би ли их њима успавала, како их у сну не би морио страх од 
еко чизама дебеле сељачке чарапе, не би ли му помогле да не клиза.{S} Ал’, поузданије него то,  
снуло кроз кров.{S} Раскопчах се, не би ли нашла који доњи део хаљина сув да избришем дете, ком 
ао змијска клупчад на сред улице, не би ли један од другога позајмили топлоте.{S} Било их је ко 
 пред ћепенком једне ћевабџинице, не би ли дошла на ред да купи неколико козјих ћевапчета, које 
ла и притисла га чврсто на груди, не би ли га што више загрејала.</p> <p>Ишли смо дуго, ишли см 
 провлачи кроз гомилу на ћуприји, не би ли дошао до командира који му је био познаник и сазнао  
д својих уста, прибирали и текли, не би ли и ми могли стати у ред цивилизованих народа; наши му 
 ми се:</p> <p>— Реците сад сами, не би ли се заплакали и ви да сте били на моме месту, да сте  
но погледа по узнемиреној пучини, не би ли догледао какав појас за спасавање.{S} И, навикнути м 
 ноћ кренуо са фењерчетом у руци, не би ли где могао свратити и сачекати Моравску Дивизију.{S}  
а би се на прозор и напињала очи, не би ли у далекој тами, на помраченоме обзорју, спазила ма к 
д воде те да попрскам чело и очи, не би ли ме то освежило.</p> <p>Друм још мртав, по где и где  
посматрати и пратити сваки метак, не би ли опазили где је непријатељ сад поставио топове.{S} А  
 су увек будни; ја их дражим чак, не би ли ме што више мучили! — додаде она живо и као мало узб 
одмах веже телефоном са Краљевом, не би ли ма с ким, ма с којом командом, добио везе.</p> <p>Ма 
с људима, али све прати погледом, не би ли са туђих лица могао што прочитати.{S} Ту седе један  
андуцима, јуре смртоносним трком, не би ли стигла до поласка воза бар пет шест пута да оду до с 
ма зноја и покривао би очи руком, не би ли одагнао навалу мисли <pb n="291" /> које би га као р 
афани, можда за тим истим столом, не би ли сазнао што, а предвече одлази не знајући ништа.{S} Т 
м или празан сандук пред дућаном, не би ли што приложио ватри те да стечем права да се огрејем. 
ватре, и пошао да изађем на друм, не би ли кретањем умањио језу и не би ли се разгалио до време 
ох му причу нудећи му опет дуван, не би ли га привезао за себе.{S} Годила ми је његова прича ба 
 распита каква је ситуација тамо, не би ли сазнао није ли већ доцкан кренути на ту страну.</p>  
еларије више осветљене но обично, не би ли ма шта виделе што би им потврдило сазнање и поткрепи 
, она као да намерно касни данас, не би ли наше болове поверила ноћи.{S} А ипак, тамо далеко, п 
сви обратисмо пажњу на ту страну, не би ли чули чију дреку или да се понови пуцањ.{S} Арнаутин  
ћ; а трећи враћају се у Приштину, не би ли тамо стигли пре непријатељске војске па да се предад 
д турска сила, слеже она у варош, не би ли ту нашла зараде те да утоли своју беду.{S} И помагал 
и ли приметиле тамо какав покрет; не би ли запазиле да су канцеларије више осветљене но обично, 
греју на пламену тврду кору хлеба не би ли мало омекшала, трећи уносе руке у пламен те их пеку  
д ње! — узех ја убеђивати војника не би ли га што чвршће придобио.</p> <p>— Ко стока, је л’? —  
кав све обрт може настати, ко зна не би ли се још могла поновити прошлогодишња церска историја  
 и мучкога ножа у слабину, ко зна не би ли се старозаветска бајка и по други пут поновила на ср 
о и умео да се подробније распита не би ли сазнао праву истину.{S} Па и у томе часу било их је  
зио пред нама и убрзао сам кораке не би ли је стиго.{S} Вио је то заробљеник подрпанога али пот 
аучешћа и осврће се на све стране не би ли запазио какву ватрицу крај које би жена себи снагу а 
промрзли лутају од ватре до ватре не би ли нашли мало места да се огреју али су све ватре тако  
 пут поновила на српскоме тлу, те не би ли Голијати једном увидели да је жеља за слободом малих 
 кроз забачене периферијске улице не би ли својим присуством охрабрила онај сиромашни свет, кој 
, не би ли кретањем умањио језу и не би ли се разгалио до времена кад настане буђење и покрет.{ 
су целе ноћи прележале на станици не би ли добиле ред да уђу у вагоне, тискале се да своје стеч 
ор и клонулост, те би склапао очи не би ли прекинуо низ сећања и низ болова који почеше у души  
каже, од кога си чуо? — пита онај не би ли сазнао што више но што је сазнао од прве десеторице  
више расте.</p> <p>Најзад крећемо не би ли се, промрзли ноћас, под сунцем које већ почиње да зр 
уцају на разна врата те припитају не би ли нас ко под кров примио.</p> <p>— А шта је оно тамо?  
ћи уносе руке у пламен те их пеку не би ли им прорадили прсти који су се укочили.{S} Дим се пов 
ређење да се журно креће ка Чачку не би ли се уграбило проћи кроз варош пре но што би непријате 
ва, и удара мамузу у слабине коњу не би ли што пре стигао батерију која је већ измакла друмом.< 
о пута, наслоних детету на раницу не би ли стала крв.</p> <p>Ја не знам кад је рањено, ја се ни 
м?{S} Води ли је разочарање и бол, води ли је туга и расточене наде?{S} И куда ће?{S} Иду ли ов 
онула духа и тела креће друмом?{S} Води ли је разочарање и бол, води ли је туга и расточене над 
олинама.{S} Погледа у небо да види лежи ли још вечерњача косо те, да није минуло доба у које он 
претходно питам и питам војводу: налази ли он да би било опортуно, у моменту кад Краљ и Врховна 
ла његово име и презиме и питала налази ли се у тој болници или бар, је ли био у тој болници?{S 
 вест о паду Чачка.</p> <p>— Ама, је си ли ти луд, знаш ли шта говориш? — зграњава се на телефо 
аје други.</p> <p>— Питају те они, јеси ли војска или ниси.{S} Њима је до пљачке. — Вајка се он 
 из крвљу умрљанога лица.</p> <p>— Јеси ли замолио кога пријатеља да те пробуди ујутру? — наста 
 погледу срести саучешће.</p> <p>— Јеси ли знао да се бегство испод заставе казни смрћу?</p> <p 
поуздања и без храбрости.</p> <p>— Јеси ли бегао? — пита га председник.</p> <p>— Јесам! — одгов 
аскошно засипају старије:</p> <p>— Јеси ли и ти, нано, била кадгод дете?</p> <p>— Јесам, рано!< 
вковића додаде задовољно:</p> <p>— Јеси ли видео како подви реп?</p> <p>— А што га, болан, не п 
аути а не ваља ни пут.</p> <p>— Па јеси ли одио на Рожај?</p> <p>— Туда јесам!</p> <p>— Па како 
} Питали су ме ко станује самном и имам ли што да једем.{S} Рекла сам им да сам сама да имам не 
више?</p> <p>Ко је она?</p> <p>И, јесам ли ја будан или је ово привиђење које ми је у полусну и 
а.{S} Дође једна жена и запита ме јесам ли одавде, из Младеновца; па онда ме замоли да јој прид 
ато, као да би се хтео уверити, верујем ли ја одиста у то што тврдим. — Верујете ли ви одиста д 
ћемо ли се кадгод видети?</p> <p>— Смем ли знати одакле одступате?</p> <p>— А што да не смете з 
 даље а ми настависмо пут нагађајући ко ли су и што ли журе овако ноћу у Грачаницу.</p> <p>Тиши 
е пропуштају да пљачкају бегунце а камо ли неће нас овако усамљене и ноћу.{S} У нашим редовима  
љавала ни по равноме путу да оди а камо ли по овоме беспућу.{S} Саграђена је, њега ради, једна  
е јој се не може ни наодговарати а камо ли учинити све.{S} Невоља се ниже за невољом и јад за ј 
 Не могу да стигнем ни да утешим а камо ли да помогнем!</p> <p>А светина куља у канцеларију, и  
ве муниције располажемо и најзад, имамо ли услова за исхрану кад их и непријатељ нема?</p> <p>С 
 Кавура и Гамбета?{S} А без њих, можемо ли понети, јесмо ли дорасли да понесемо једну овако огр 
 што га овако на путу остависмо; нећемо ли на даљем путу свом сејати успут гробове и разређиват 
же.{S} Ко зна где ћемо... ко зна нећемо ли морати носити ствари на леђима а водимо децу!...</p> 
<p>То нам успорава пут и ко зна, хоћемо ли стићи до вечерас у Пећ.{S} Па ипак идемо, јер се на  
ју у загрљај?</p> <p>Хоће ли он, хоћемо ли ми дотрајати да доживимо то?{S} Ово је први гроб, шт 
андило!</p> <p>— Угаси!</p> <p>— Хоћемо ли закључати кућу?</p> <p>— Закључати?{S} Шта то вреди? 
ли скоро годину дана и... ко зна хоћемо ли се кадгод видети?</p> <p>— Смем ли знати одакле одст 
ћемо се опет скрхати а питање је хоћемо ли тада имати слободан и овај једини пут за одступање,  
о и гладовали и мркли а не знали хоћемо ли сванути.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Тако, бојали смо 
 време, ја изађох па га упитах: „Хоћемо ли, бабо?“ — „Хоћемо кад морамо!“ — одговори он, па се  
?{S} А без њих, можемо ли понети, јесмо ли дорасли да понесемо једну овако огромну задаћу?{S} Н 
.</p> <p>— Можете ли ми бар рећи, јесмо ли колико толико спремни на тој страни? — и ја погледах 
 коштуњаво лице.</p> <p>— Мислим, јесмо ли бар толико спремни да дочекамо прву навалу, дотле ће 
затрпава?{S} Је ли допрла до нас, јесмо ли већ под лавином?...</p> </div> <pb n="274" /> <div t 
је, Обилиће и Синђелиће?</p> <p>— Јесмо ли били дорасли да понесемо огромну задаћу оснивања вел 
амену, стао и гледа да види ваљда јесмо ли још на друму или смо кренули.{S} Узеше опет наши да  
астависмо пут нагађајући ко ли су и што ли журе овако ноћу у Грачаницу.</p> <p>Тишину, која нас 
 погинуо, можда и вечерас тек.{S} Зашто ли је погинуо и ко га је убио?</p> <p>— Мени се чини, љ 
ога брата.</p> <pb n="649" /> <p>— Могу ли да вам помогнем, да вас понесем?</p> <p>— Нећеш моћи 
разговарао о оружју; распитивао је могу ли аутомобили да носе топ; може ли са аероплана да се н 
 и расточене наде?{S} И куда ће?{S} Иду ли ови бедници на поклоњење храму човечности и правде и 
он за сад моли да се реши питање: имају ли команданти право да реше офанзиву кад је врховна ком 
ега је официр пропустио не знајући коју ли ће страну државу увредити ако и према њему поступи о 
<milestone unit="subSection" /> <p>Чему ли је слична ова прича?{S} Шта је то у њој што изазива  
ош ово ћебе или... нека остане.{S} Јесу ли готова деца?{S} Чекај да угасимо кандило!</p> <p>— У 
ији им из куће на бојишту и ко зна јесу ли живи и ко зна хоће ли их видети и хоће ли кад год чу 
ту.{S} Писао сам мојима али ко зна јесу ли то писмо добили.{S} Нисам им казао да сам роб, него  
 мараме никлену пару да му удели — нећу ли и ја сутра овако, на каквом ћошку, метути капу преда 
.{S} Зовну кнеза и попа па рече: „Рекох ли ја вама ако има у селу рђавих људи кажите их сами, а 
лизу Даља.</p> <pb n="626" /> <p>— Имаш ли родитеља тамо?</p> <p>— Имам жива оца, мајку, две се 
ка.</p> <p>— Ама, је си ли ти луд, знаш ли шта говориш? — зграњава се на телефону начелник.</p> 
 који је већ био одмакао:</p> <p>— Знаш ли, бога ти, војниче, - које је доба ноћи?</p> <p>— Про 
ли, пропиштала ми младост од њих!“ Знаш ли, болан, мој Бата кад хоће да спава он се смеје, кад  
 од нас помисли:{S} Где си, Боже, сећаш ли се и ти нас?</p> <p>Звук звона долазио је из једнога 
зва ближе себи ађутанта:</p> <p>— Сећаш ли се — вели му — оне Наполеонове слике при повратку из 
етан крете међу војнике.</p> <p>— Можеш ли стари? — довикује чичици који је полегао иза једнога 
у на други који предмет.</p> <p>— Можеш ли, сине? — припитао би каквог дечка који је пролазио к 
p>— Тамо, на станици.</p> <p>— Познајеш ли ту жену?</p> <p>— Не познајем је!</p> <p>— Где је та 
асу слома не ишчезава.</p> <p>— Верујеш ли одиста?</p> <p>— То је још једино што нам је остало, 
шаљ. — Реци ти мени, пријатељу, путујеш ли ти сутра даље, за Призрен?</p> <p>— Путујем! — одгов 
твори врата за собом а она мени: „Чујеш ли?“ Нисам је разумела а она ошкрину врата па вели: „Сл 
одине! — одговара чича.</p> <p>— А умеш ли да гађаш?</p> <p>— Знаш како је, господине.{S} Присл 
је погледом благодарио.</p> <p>— А умеш ли да се помолиш Богу за душу братњеву?</p> <p>— Не уме 
Само, непријатељ ни стопе даље, разумеш ли?</p> <p>— Разумем, господине војводо!</p> <p>Кад се  
се направи мат, па то ти је.{S} Разумеш ли сад!?</p> <p>Суви господин смагну својим уским рамен 
нам отворити царске твоје капије; хоћеш ли нас примити, поносни царски граде?{S} Хоћеш ли нам,  
примити, поносни царски граде?{S} Хоћеш ли нам, прогнаним бескућницима, дати заштите међ зидина 
ука на његовом рамену.</p> <p>— А хоћеш ли упамтити све ово што видиш?</p> <pb n="618" /> <p>—  
својих и из домова својих!</p> <p>Хоћеш ли нам отворити царске твоје капије; хоћеш ли нас прими 
 шпедитер поднаредник.</p> <p>— А видиш ли ти овај црнољевски кланац, а? — рећиће опет кафеџија 
зујући другом руком, рећи ће ми: „Видиш ли тамо, хеј тамо доле, ону реку што беласа?“ — „Видим! 
дређено.</p> <pb n="695" /> <p>— Мислиш ли да крећеш?</p> <p>— Куда?</p> <p>— Па даље.</p> <p>— 
 до тога часа ја сам се сама пред собом либила корака који сам предузела; стрепила сам од помис 
p> <p>Са леве стране друма указа се низ ливада на којима се црнила земља, уквашена дуготрајним  
ри дана смо једнако газили преко њива и ливада и утрина, и тек кад би се дочепали какве падине  
те пресекосмо друм, па онда преко неких ливада те се дохватисмо планине.{S} Кад смо већ замакли 
овога друма, а сасушена трава покошених ливада прострла се лево и десно, као огромни, прљави, ж 
ао је и он напустити своје њиве и своје ливаде, свој мал и своје имање и пребећи са породицом у 
на без куће, без огњишта, без њиве, без ливаде, без стоке.</p> <p>— Е то јесте!</p> <p>И тако с 
е преплавила земљу, прегазила је поља и ливаде.{S} О првоме пролећу трава је опет озеленила а н 
е, тутњи и крха, обара врата, прозоре и лиже зидове и дохвата се већ степеница којима и последњ 
ница, пламен је продро у све просторе и лиже кроз рупе где су били прозори и врата; цреп се на  
спадне празна кутија од конзерве они је лижу и крваве језик на оштрој тенећки.</p> <p>Нико их н 
таде ватра пакла <pb n="687" /> која је лизала из крвожедних чељусти које су очекивале да нас п 
зидови који га носе и пламен је помамно лизао и буктао кров све просторије, уништавајући и посл 
 храна се оставља непријатељу а возе се лијандери, чункови и столице за љуљање! — гунђа и даље  
касе, архиве, музеји а возе се бурад са лијандерима! — гунђа даље гомила.</p> <p>— Изгинуло све 
ица за дете, саксије с цвећем и буре са лијандером.</p> <p>— Ово треба каменовати! — гунђа гоми 
ливено кишом која је с вечери почела да лије и засуто гранатама које на све стране праште.</p>  
зи први како са звонаре јежевичке цркве лије киша танади.{S} Он нареди да се челни топ скине, н 
атељ ватром ништио, за нама крв која се лије ђаковичким улицама и непријатељ који се том месту  
 баре и каљуге што их је киша, која још лије, разлила по сокацима.</p> <p>Ноћ густа, као да је  
 војник са мазурских језера, са Немира, Лијежа и Анвера, са војником са Куманова и Облакова, са 
гата, у коме саопштава радиотелеграм из Лијона, по коме Немачка већ повлачи војску из унутрашњо 
<p>И то све у доба кад дуге јесење кише лију нештедимице и кад, безкрајних и мутних јесењих ноћ 
га Краља на крушевачкој станици како му лију сузе из очију а, недалеко од њега, пред његовим оч 
одлучена судбина Скопља.</p> <p>Киша је лила ту целу ноћ и од јутрос још није престала.{S} Небо 
ећ да се војска повуче.{S} Целе ноћи је лила киша а у мочарну зору почело је повлачење.{S} Непр 
 мутну, јесењу ноћ.{S} Киша је целу ноћ лила као из кабла а у то доба нешто попустила, те се кр 
> <p>— Ено, видите ли, децо, и тамо смо лили крв, по оним брдима.</p> <p>— Како се зову она брд 
седе на кревет и припали свећу у ниском лименом свећњаку.{S} Ордонанс, који са потпоручиком уђе 
осветли црно и опаљено лице официрево и лимену војничку чутурицу, коју је држао на колену, и с  
линија која полази од Мокре Горе и води Лимом на Пријепоље па испод Сјенице избија на Гиљево те 
ланине, што престрављени дану душом кад лине киша и небо се умири; тако смо и ми сад већ пратил 
рва, стоје још само Призрен и Битољ.{S} Линија је једним потезом извучена целом дужином својом, 
 кроз равну пољану протеже се црна жива линија која се креће, повија, гамиже као оно кад мрави  
угари одиста одступају па је железничка линија можда ослобођена те их враћају да је приме.{S} М 
оја је дрхтала, избележена једна дебела линија која полази од Мокре Горе и води Лимом на Пријеп 
у и прекида се код грчке границе.{S} Та линија бележи границу до које је допрла непријатељска п 
..</p> <p>— Биће да се воде борбе па је линија заузета! — пресече је капетан, не желећи јој доз 
 савија на југ ка своме утоку; трећа је линија ишла Подримљем да преброди <pb n="573" /> Бели,  
, мршава лица извученог из самих правих линија и очију упалих дубоко у дупљу — пристаде уз ово  
и ред дрва, кроз који је неколико косих линија вечерње светлости суморно сенчило наша забринута 
западу и југозападу.{S} Једна је од тих линија ишла Дриму па његовом левом обалом до Љум-Куле а 
ктовала рупу прозорску измрежану танким линијама харемских мушебака.{S} Кроз ту мрежу једва се  
 замном, још исписивале небо светлосним линијама.</p> <p>Једва сам догледала кроз таму једну ку 
 коте обележене малим црвеним кругом и, линије повијане и опет исправљане.{S} Ту су се водиле п 
ачио је Престолонаследник сад на карти, линије које су се од Призрена зрачиле ка западу и југоз 
одмеравајући мрзовољно дужину мастиљаве линије која ни прањем не може ишчезнути.</p> <p>— Да, ј 
оз шалоне, као танке и светле паралелне линије, назирала; а на <pb n="92" /> доњем се спрату от 
ија се на кући опет затвори а светлосне линије на шалонама утрнуше; они што су вирили на капиџи 
и на њој записивати.{S} Друге и другаче линије извлачио је Престолонаследник сад на карти, лини 
, мили, пузи, гамиже тако у непрекидној линији, три дана и три ноћи, од Прокупља до Приштине.{S 
их трупа на Моравском правцу.{S} По тој линији, наши су држали Водице, североисточно од Бољевца 
и.{S} 3а сад долази један <pb n="49" /> линијски француски пук а затим ће остали енглеско-франц 
летен Врховне Команде, настави да прати линију која је бележила положаје наших трупа на Моравск 
говорник повлачи грдну дебелу мастиљаву линију, која се разлива по чаршаву и добија облик плаве 
д Бољевца, затим Мало Црнуће, Врановац, Липар, Дивљачко Брдо и Врбовац, а то значи, да су били  
аз онима који су настављали пут даље за Липљан и Призрен.{S} Прве гомиле које су дошле и нашле  
ликој даљини горе ритови.{S} Кажу то је Липљан али је још врло дуго поћи до њега.{S} Друм је та 
догледају се неке ватре али то још није Липљан где ћемо доцкан у ноћ стићи, то је малено косовс 
и усамљен у равници јури из Митровице у Липљан.{S} Из димњака му се расипа звезда репатица а зл 
арајево. — Они су из Митровице друмом у Липљан а тај друм не пролази овуда кроз варош.</p> <p>— 
ризовићу?</p> <p>— Не, повукла се већ у Липљан.</p> <p>— Па то данас сутра може још да нам буде 
у, крај ватре а срео га и на друму, иза Липљана, увек и нераздвојна са тим својим сапутником.{S 
— што смо се здружили, што ме ти испред Липљана припита за њега.</p> <pb n="595" /> <p>— Па?</p 
е сам му поставио још тамо негде, измеђ Липљана и Штимње.</p> <p>Срео сам га још на приштинским 
уло је и оно што је стигло од јутрос из Липљана а не смело се задржати на одморак, наставило је 
мо, до на Косову?</p> <p>Ево овде, крај Липљана, коме смо се ми сад упутили, била је она знамен 
ва.{S} Ми из Митровице и Приштине преко Липљана; други стижу преко Феризовића из Гилана и морав 
донео пуну торбу Карађорђевих Звезда са липљанске станице; да ми је да га нађем, да му узмем је 
е вратима.{S} То је био трећепозивац са липљанске станице.</p> <p>— Ух, ала је хладно — рече и  
ш већу језу кроз тела која су мрзла оне липљанске ноћи а не загрејала се студеним зрацима јучер 
оме камену, видео сам после оне страшне липљанске ноћи, сад опет ону госпу у црнини.{S} Пратила 
> <p>— На којој станици?</p> <p>— Па на Липљанској.{S} Остали неки сандуци у вагону.{S} Што је  
 чудан сам сан уснио те ноћи.{S} Као на липљанској станици, па се искупио силан народ око санду 
скала се да избије на друм који води ка Липљану.{S} Њу ће он срести кад буде и сам кренуо, тамо 
јим очима да је Феризовић пао.{S} А и у Липљану наши су већ бацили у ваздух железничку станицу  
а сутра креће а и околност, што их ни у Липљану, маленоме селу, где се скрхала толика војска и  
покривали.{S} Видео сам га и оне ноћи у Липљану, крај ватре а срео га и на друму, иза Липљана,  
ину.</p> <p>Шта смо могли до, као оно у Липљану, да кренемо од ватре до ватре, спуштајући се ка 
нима.</p> <p>— Како сте провели ноћас у Липљану?</p> <p>— Тако, на мразу, на друму.</p> <p>— И  
 леђа те тако пробдили ноћ.{S} Та ноћ у Липљану била је најхладнија ноћ оне оштре зиме која нас 
оге које су промрзле о ноћашњем мразу у Липљану, а нису се загрејале ни путовањем по студеном и 
ва ова ноћ, кад знамо како смо прошлу у Липљану провели и кад још боље знамо какве нас ноћи оче 
мртника.</p> <p>— Слушај, снахо, ето во липсава.{S} Још је топао, положи децу по њему, загрејаћ 
удену ноћ, на којој ће и стока од мраза липсавати.</p> </div> <pb n="318" /> <div type="chapter 
Немој, болан, то јести, виш да је стока липсала.</p> <p>— Па нећу ваљда са живе сећи месо! — од 
ови који се распадају и они који су тек липсали и са којих гладан војник сече парче меса пре но 
p>— Тако је, ал велим, ко зна од кад је липсало, ето су га већ и пси рашчупали.</p> <p>Он ме по 
 смета пролазницима и оставили га да ту липше.{S} Рањеник, којега је забринула судбина оне дечи 
лаково, износио их на грудима својим на Лисац и на Осогово, на Цер и на Јагодњу и поштено служи 
воде, да му се не поврне <pb n="363" /> лист, да му се не искаља.{S} Кад легне а он књиге под г 
ту, коју капетан хитно отвори и принесе лист хартије свећи.{S} Прелети га једанпут и двапут па, 
чана зрака.{S} Ту сам отворио ја и први лист ове књиге туге и болова и записао прве речи на њем 
 ће отуд изаћи.{S} Око 11 часова излази лист <title>„Српски Југ“</title> и онда се он граби и ч 
" /> <div type="titlepage"> <p>Насловни лист, као и остале слике у делу, израдио Т. ШВРАКИЋ, сл 
 когод баци прљаву кору од сира, спољни лист од купуса, кожицу од кромпира и сагињу се, те дижу 
адио Т. ШВРАКИЋ, сликар</p> <p>Посветни лист на петој страни, цртеж је Н. Н., сликара</p> <p> < 
в говор; други, чланак неког француског листа, трећи је на полеђини кутије од цигарета исписива 
 штампарију, те ће се због ње и излазак листа да задржи нешто.</p> <p>Сва та саопштења новости  
еровао сам и наставићу ту, исписаћу све листове, исказаћу сву тугу своју и све болове наше.{S}  
а, говори француски и прима неке стране листове са сликама и, кад се скупе пријатељи код њега у 
се да ће се иначе ови непоуздани дечаци листом предавати, кад се погледају очи у очи са опробан 
{S} Казивала је смишљено, приповедачки, литерарно.{S} Упоређења су јој често била тако нађена д 
орамо лити крв још једанпут али ћемо је лити сад за себе а не за другога; и чуо сам речи господ 
 n="638" /> бабове, како ми Срби морамо лити крв још једанпут али ћемо је лити сад за себе а не 
заврши како ми Срби морамо још једанпут лити крв и лићемо је, вели, али не више за другога већ  
 срце да расте, као да сам слушао свету литургију у цркви; дође ми готово да се прекрстим.{S} К 
 ми Срби морамо још једанпут лити крв и лићемо је, вели, али не више за другога већ за себе.{S} 
ту, под носем! — одговара му дежмекасти лиферант који грчевито стеже под мишком куферче, верова 
/p> <p>— Дај Боже! — врти и даље главом лиферант.</p> <p>У том, на један мах узавре гомила жаго 
, не би се ја ни склањао! — маше главом лиферант подвлачећи сумњу у професорове речи.</p> <p>—  
 Како дан два? — прекида га неповерљиво лиферант.</p> <p>— Тако! — тврди убеђено професор — Ско 
ром шајкачом још лови свога саговорника лиферанта, хтео би да му објасни како је сасвим излишно 
какве лиферације држави?</p> <p>— Какве лиферације, молим вас, сем ако су кадри да нам лиферују 
анови какве комисије или иду ради какве лиферације држави?</p> <p>— Какве лиферације, молим вас 
ије, молим вас, сем ако су кадри да нам лиферују савезничку војску.{S} Него, хоћете ли ја да ва 
ојници испијени глађу, угашена погледа, лица обрасла у длаку, подивљали или рањеници у траљама, 
 је крв крај лешева била тврдо усирена, лица су у мртваца већ била увела и осећао се задах леши 
ким улицама, обућа влажна и неочишћена, лица неумивена, косе неочешљане.{S} Па ипак тај свет че 
са опанака се опустили и вуку по блату; лица се срозала, одело већ подрпано и блатњаво, прокисл 
лу главу о зид, човек бедна изгледа.{S} Лица обешена и подбула, сувих напрслих усана, очију иск 
у тврдим сном спавали и жене и људи.{S} Лица им се нису разазнавала, само је таму испуњавало те 
ом они који су сваку наду напустили.{S} Лица, која си јуче сретао безизразна, тупа и блесава, д 
едар утисак кад сам изашла на улицу.{S} Лица, која сам сретала, изгледала су ми забринута, улиц 
сасушило на оделу, прљавих руку, прљава лица, неумивене и изгладнеле.{S} И све то лута кроз ули 
 /> а онај други учитељ, омален, мршава лица извученог из самих правих линија и очију упалих ду 
а обасјала је тамна као земља и мемљива лица светаца.{S} Кости су заклопотале и скелети, огрнут 
 челнога батаљона.</p> <p>Са капетанова лица ишчезе домалочашња брига и очи му засветлише задов 
 затим јој кроз тамну боју изболованога лица проби туберкулозно руменило, па одважно диже главу 
едом који је сјактио из крвљу умрљанога лица.</p> <p>— Јеси ли замолио кога пријатеља да те про 
жа и која као да је сталан израз њенога лица.{S} Енглескиња је села и не здравећи се и сва се п 
 ми је пред очи слика мога мужа, строга лица, са горким пребацивањем; сетила сам се свога сина, 
м свештеник и крај њега несретник бледа лица као воштаница и суманута, укочена погледа, којим о 
ови искићени златним челенкама.{S} Мрка лица косовских јунака под шлемом, оцртавала су се у оно 
 из последње одбране, блага, родитељска лица.</p> <p>— Немој, синко, да једеш тако.{S} Виш како 
м видео, све... и испрси се дете светла лица, осећајући да се умило славом и на младоме му се,  
ављених ногу, дроњав и поцепан, подбула лица и подивљала погледа.{S} Глад му је била одузела и  
вљали или рањеници у траљама, поднадула лица, без израза, стаклених очију као у смрти, облесаве 
Францускиња је омалена жена, препланула лица на коме се сачувао питом и племенит израз својстве 
е су им светиљке осветљавале препланула лица а гомиле очију и осмеха, који нада исписује на усн 
јахао официр снажних плећа и препланула лица а оштрих и тврдих црта као од бронзе саливених.{S} 
ута опасали фишеклију и људи препланула лица, у гунчету и чакширама.{S} Од јутрос је стигао из  
 први пут слазио у Приштину, раздрагана лица узвикивали један другоме: „Стигао Краљ!“ Тада су н 
ет, своје чедо исцеђена, бледа, воштана лица; рањеник, који је недолечен кренуо из постеље огрн 
безбеди место у возу.{S} Бледа, воштана лица и великих, изразитих очију, она је стајала у једно 
рсканих хаљиница крвљу а које покривена лица марамицом.{S} Леже мртвих девет анђелака једно кра 
 пред собом, нагнути унапред, осветљена лица руменилом из мангала, пушили смо цигару за цигаром 
или око ватара и само се виде осветљена лица и покрет руку, које се пружају и повлаче, те изгле 
ставна маса из које провирују осветљена лица.{S} Измеђ ватара крећу сенке; неко носи дрва, друг 
 оживе све и појави се на улици озарена лица, као оно новембарских дана прошле године, када је  
S} Сањива и неиспавана деца, узневерена лица, извлаче се из топлих постеља, где су под нежним м 
на.</p> <p>У само подне, кад зајапурена лица и задуван улете дечко у авлију, матери свану сунце 
тиже у авлију, сав задуван и зајапурена лица, дечко, гимназиста, чија мајка од јутрос већ, још  
аши, сви подједнако брижна и преплашена лица, сви подједнако одевени или боље једва одевени.{S} 
.{S} Стари људи, забринута и преплашена лица, једва се ослањајући на своје већ малаксале ноге,  
а, ово расуло и пометња, ова безнадежна лица и очајни погледи, ова киша и стално мутно небо, ов 
дом светлошћу осветљава уморна и брижна лица гомиле а дим дувански обавио је као густи облак.</ 
ај њега је стајао један грађанин очајна лица и вајкао се:</p> <p>— Погодио сам га да га храним  
 велим, када су та деца, бледа и уморна лица пролазила у недогледним редовима мимо мене, да они 
апред јаше командир препланула и уморна лица по коме су дубоким браздама исписани сви напори ду 
ога дана, дође старица кући али радосна лица, нисам је чисто могла познати.{S} Уђе, па кад затв 
кроз Пећ а сутрадан зором, већ се ведра лица буде они што су легли клонули и изнемогли; дижу се 
увијени у ћебад, обамрли од зиме, модра лица и поднадулих, неиспаваних очију.</p> <p>Дижу се и  
дело се да воде брижне разговоре.{S} Са лица је Пашићевог изчезао онај израз мира и хладнокрвно 
 лица њихових прочитало одлуку.{S} И са лица њихових се одиста могло прочитати оно што <pb n="7 
нерала и њихових помоћника, не би ли са лица њихових прочитало одлуку.{S} И са лица њихових се  
ар.{S} Не воде те разговоре чак ни иста лица; један је почео па се одвојио и пришао другој гоми 
ружују јој се све нова и нова забринута лица.{S} Кроз капиџике који везују авлије или преко нис 
ветлости суморно сенчило наша забринута лица.{S} О јесени и сама природа изгледа забринута те п 
pb n="103" /> читаве породице забринута лица и све носе свој тежак товар бриге и бола и уз то н 
у улицом, иду оборене главе и забринута лица, друге живо коментаришу догађај, а треће полемишу  
ило нас је око педесетак, сви забринута лица, сви суморна погледа.{S} Ћутећи смо се здравили ме 
еобично дугих руку.{S} Од целог његовог лица осветљеног ватром, виделе су се само обрве, кости, 
да.{S} Мала, мршава жена, оштрих црта и лица превучена тамном бојом.{S} Њу олујина већ неколико 
аље.</p> <p>Несретник је лежао на земљи лица заривена у блато.{S} Очи му искочиле из дупља а на 
о сенке, не сагледавши једно другоме ни лица, ни погледа, ни сузе у очима.{S} Тек данас, под ош 
, потресеним гласом али не окрећући нам лица, већ на против пружајући све већи корак да би изма 
и њу — Госпу у црнини.{S} Са њенога сам лица најјасније прочитао колико је тешкога бола задало  
 по столовима те као прљав облак обавио лица и фигуре људске, а тежак задах, задах ракије, дува 
на, која је до мало час прелетала преко лица и предмета а завладала једноставна, мирна и мистич 
 те нам дала маха да данемо, да умијемо лица и оперемо руке од крви, да покопамо мртве и ожалим 
 број муниције и изабра се одбор од пет лица коме се повери организација те гарде.</p> <pb n="1 
удруживали у мање трупе од четири и пет лица и заједнички се помагали и подржавали.</p> <p>Када 
ртво невинашце, које је лежало на столу лица покривена џепном марамом и на ово, које је лежало  
и све прати погледом, не би ли са туђих лица могао што прочитати.{S} Ту седе један крај другога 
и и <pb n="378" /> државних и приватних лица, има и болесних војника и читавих породица, жена,  
а мора умрети и немо чекају час.</p> <p>Лица овога малога друштва заклоњена су сенком коју баца 
ећ шикће крв.{S} Не можеш да га познаш, лице му се сасвим унаказило, по челу му се исписале бра 
о те изгледа као од паучине изаткан.{S} Лице у витеза модро и испијено а бела му брада и бела д 
иша засипају и ветар бесно дува те шиба лице и завејава очи, уши, груди.{S} И бадава ти дижеш ј 
реломлену вилицу која му је унакажавала лице...{S} Видела сам га лепо, потпуно, онако унакажено 
у могла помоћи?{S} Сузама сам му полила лице те мила крв а пољупцима је брисала.</p> <p>Седела  
која је као танак прозрачан вео покрила лице земљино и кроз коју изгледа све што се догледа врл 
 те се људи бране шаком коју надносе на лице, јер их штипа за очи и смета им да се греју.{S} У  
 жигица и кад је принесмо видесмо да је лице детиње све окрвављено, ваљда како сам га брисала т 
} До њега мала лешиница детета, чије је лице покривено марамом испод које вири прамен чупаве ко 
е одговара никоме ни речи.{S} Његово је лице земљане боје а очи му извирују дубоко испод чела.{ 
 искитио цветићима ручицу.{S} Његово је лице мирно, као да лежи на материним грудима а не на вл 
стегао зубићима те му упале и унаказиле лице.</p> <p>Чији си ти мали Драгомире; ко ти је отац и 
звади из џепа једну мараму и покри њоме лице детиње.</p> <p>И мене заболе тешко под срцем, те с 
 тела.{S} Узех руком да избришем детиње лице и чело а оно опет писну и расплака се.</p> <p>— Ни 
чајући, понова преживљавала.{S} Њено се лице грчило, њене се очи влажиле сузама, њена се коштуњ 
pb n="614" /> којима се нарочито истиче лице Министра Председника уоквирено седом брадом, видел 
 сув да избришем дете, коме је косица и лице било мокро од кише, али све, све на мени било је п 
 пропусти човека стара, коме се осветли лице светлошћу ватре најближе вратима.{S} То је био тре 
тар ветар те реже као нож а не можеш ни лице увући у јаку ни руку склонити у недра, јер носиш о 
еру.</p> <p>И самоме песимисти се озари лице на глас о доласку савезничке војске а проседоме, к 
апе на очи.{S} Нисам му могао сагледати лице али кад виде да се ја обзирем на све стране, не би 
 кроз кључаницу нисам могла да сагледам лице.{S} Затим се умирило и чуо се само разговор жена у 
ничке зграде да се одморим, покрила сам лице рукама и горко, горко сам плакала.</p> <p>Пролазни 
маје, расхлади ми и чело и опали мразом лице те се пробудих и пробудисмо се сви.{S} Учитељ узе  
а сам га јаче и тешила бришући му шаком лице мокро од кише.{S} Киша се и са њега и са мене цеди 
ига осенчи му још више суво и коштуњаво лице.</p> <p>— Мислим, јесмо ли бар толико спремни да д 
"fr">dérangement</foreign> и праве тако лице као да су, нас који као просјаци стојимо под стреј 
лела да међу мртвима видим оно неваљало лице које се, чини ми се још и сад увек, кад год говори 
га испила глад и напор, те му потамнело лице из којег сјакте два утонула младићска ока.</p> <p> 
ечега тајанственога; њено бело, воштано лице, по коме се заигравала лака и бледа пурпурна светл 
с овамо, опазио сам и оно бледо воштано лице и очи пуне топлога израза оне госпе у црнини, коју 
ла главу, наслонила сам образ на хладно лице мога анђелчета и грлила га све чвршће.{S} Што се в 
 и, она нема више оно одвратно, студено лице и пожудни поглед тице грабљивице, као што га је им 
но виде пуковниково црном машћу обојено лице, његове пуне црне бркове и топао осмех очију.{S} О 
етлост из фењера осветли црно и опаљено лице официрево и лимену војничку чутурицу, коју је држа 
су засипали таласи и квасили јој брижно лице те се мешали са материнским сузама али... </p> <p> 
 челом као крвава бразда.{S} Њено тамно лице казује да ју је испила тешка болест; очи јој замаг 
сли, који га поведе тим путем, озари му лице неком благом, светитељском светлошћу и он се окрет 
на даске дете што га је носио, покри му лице оном марамом којом је било покривено, прекрсти се  
/p> <p>У дворишту, кад се уђе у капију, лицем окренута улазу, саграђена је мала, спреда отворен 
поручник и очевидно му се бледило разли лицем а усна грчевито задрхта.</p> <p>Младић приђе топу 
 — окрете се он на својој столици целим лицем према мени.</p> <p>-Да!</p> <p>— Ох, господине мо 
е могу поднети.{S} Отуда видиш на свима лицима дубоку бригу, видиш преплашеност, узневереност.< 
озволио да се то на њему примети.{S} На лицима је осталих његових сарадника био много јаче изра 
ете српског официра са батеријом.{S} На лицима свих било је исписано питање: „Откуд ти?“.{S} Шт 
бљивим убеђењем које је освајало.{S} На лицима присутних, који су предлог у први мах дочекали с 
цела Србија и ту је први пут запазио на лицима брижних грађана да су ови већ изгубили веру у др 
S} То се разочарење јасно исписивало на лицима оних који су се збирали у кафане да заједнички б 
дновато — Па ево већ на првом кораку на лицима је ове деце исписана глад.{S} Шта ће бити даље?< 
е пређашњем расположењу.{S} На свима се лицима исписа, понова се дубоко исписа беда и невоља, с 
јући и погледа бојажљиво по препланулим лицима око ватре.</p> <p>— Да му дам, поднаредниче, пар 
а се разгреју пре него што легну.{S} По лицима, осветљеним пламеном, међу <pb n="614" /> којима 
вих точкова далеко прска каљава вода по лицима пролазника и по кућним зидовима а са њихових бок 
пе коју је он дубоко на чело набио а на лицу му се огледао тежак умор који је сад већ био опште 
идео шта је било, он је опазио да је на лицу оне жене оцртан дубок неки бол и у његовој се плем 
манданти у штабу Прве Армије, већ је на лицу свакога од њих било исписано другаче расположење н 
д, оборене главе и тежак бол исписан на лицу даје им изглед стараца од седамнаест година.{S} Ум 
на и посукнуо <pb n="388" /> ведрину на лицу.{S} Њихова мршава тела, њихове неразвијене груди и 
 његовоме, готово старачки избразданоме лицу, видело се да је за то време преживео најсвирепије 
е госпођа из канцеларије и ја на њеноме лицу опазих сретан осмех мајчин.{S} Тај ме осмех толико 
ла. <pb n="262" /> На њеноме мраморноме лицу није било израза, па ипак се мени у томе тренутку, 
н помоћник окружне благајне на чијем се лицу јасно види да је изгладнео а, по врату и траговима 
титу.</p> <p>Много је бора на старчевом лицу исписано.{S} Хоће ли дотрајати да види равну Метох 
 погледом и ни једна се црта на његовом лицу не измени нити се у оку појави сажаљење према мени 
ом суровом кичицом по воштаноме, бледом лицу извајала грубе црте клонулости и одрицања.</p> <p> 
8" /> <p>Његовоме бледоме, светитељском лицу; његовоме бономе, уморноме погледу и његовоме стар 
је, коју је његовом и иначе препланулом лицу давала румена светлост жара из мангала.</p> <p>— Н 
 казивала, враћао увек њеноме мраморном лицу израз живота а њеним угашеним очима сјај.{S} Не са 
опрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пе 
опрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пе 
хујао би и раскошно нас засуо блатом по лицу, по коси и по оделу.{S} Навикнути на то, ми смо бр 
ник косовски на телефону и промени се у лицу — А ја сам те за то звао на телефон; хтео сам те у 
и спазих две светле жеравице на мрку му лицу тамно бакарне боје, коју је његовом и иначе препла 
пуно личи на такву једну катастрофу.{S} Личи ми по величини несреће, по пометености, журби, по  
 столовима и испод столова, тако да пре личи на магацин истоваренога еспапа но на простор у ком 
и тадања Србија и њена судбина све више личи на судбину „Титаника“.{S} И она се дуго и дуго гра 
емо у Призрену! — додаје кафеџија, који личи на ђенерала Степу Степановића и то тако одлучним т 
 овоме часу, слика нашега слома потпуно личи на такву једну катастрофу.{S} Личи ми по величини  
срне а нека јара бије из гомиле и жагор личи на клокотање казана који кључа.{S} Узнела сам најз 
овим оронулим бедемима; песму, која час личи на задњу реч самртника, који се очајно бори са роп 
а је ношена на моткама.{S} Та караулица личила је по облику на средњевековне племићске носиљке  
ије ни личила на канцеларију, пре ми је личила на мучионицу, јер сам саосећала са сваким оним ч 
чак она соба, у којој сам била, није ни личила на канцеларију, пре ми је личила на мучионицу, ј 
 тај утисак изменио.{S} Пећ је у истини личила на једну велику гробницу, кроз коју су лутале се 
дне колико је још било слободно Скопље, личило је на те дане.{S} Тишина, пуста, нема, суморна,  
града, Паланке, Ваљева и целе Колубаре, личио ми је онога тренутка на варош пометених, варош су 
а, не уме чисто да појми светлост дана; личио ми је на огромни мравињак, који је згазила тешка  
 не знајући куда ће, не знајући шта ће; личио ми је на логор спасених дављеника, којима из очиј 
 до мало час били су помирени са смрћу; личио ми је на несретну варош, на коју се био срушио бр 
њу начелника те војне станице, необично личио на ђенерала Степу Степановића.</p> <p>— Зашто? —  
анци, кроз које бегунци оде, већ почињу личити на костурнице.</p> <p>Стари Краљ са тешким болом 
ругобне разговоре себичних жена чија је лична сујета јача и од несреће читавог једног народа.{S 
му, и о великим бригама и о оним малим, личним невољама, и о Румунији и њеноме држању и о цени  
 <p>Други један, о коме сам се негда ја лично уверио да је човек челичне воље и огромне душевне 
ама? — запита војвода, који је капетана лично познавао и знао га из бораба, које су се 1914. го 
н и предвиђао.{S} То је одељене које је лично војвода Мишић упутио, да се увери о стању ствари  
је објавила рат Бугарској, руски цар је лично телеграфисао престолонаследнику да велика војска  
им и свечаним гласом:</p> <p>— Ја ћу се лично ставити на чело моје војске и ту ћемо на Ситници  
>— Ви лично нанишаните, разумете ли, ви лично... добро промерите...</p> <p>— Разумем, господине 
дазва се млади потпоручник.</p> <p>— Ви лично нанишаните, разумете ли, ви лично... добро промер 
ивља и пешачка борба.{S} Пуковник зашао лично кроз редове бораца и храбри их и упућује:</p> <p> 
 А разуме се, „тај и тај“ је увек важна личност или бар неко који је могао да има везе са важни 
еко који је могао да има везе са важним личностима.{S} Он зато говори само у крупним потезима и 
снашла Србију, ја нисам издвајала своју личну несрећу.{S} Ја сам је на против унела у онај заје 
е су жене чистиле пећину, друге збирале лишће и шумицу која ће нам служити за постеље а треће с 
p> <p>Јесен оголела дрва и сасула модро лишће у јарак крај друма, кише умесиле у тесто дебели с 
у пећини по један кутак, помео, простро лишће, стоварио ствари те удесио нежељену кућицу.{S} Ка 
> <p>Сретах их успут, ове јаднике, једу лишће од купуса који су упљачкали у првој башти коју су 
.{S} Ишао је посрћући, хранећи се успут лишћем од купуса, кукурузом или месом од цркотина.{S} О 
 да заклони и унуче, ударена кундаком и лобања јој располућена те лежи крај огњишта.{S} Одмах д 
 сузама дочекује, помаже му да изнесене лов и да разапне мреже, залаже га топлом вареником, пре 
 те лови и продаје рибу.{S} И како који лов, он све већу пару одваја и доноси мајци.{S} А сретн 
литве Богу за сретан повратак, за богат лов и добру срећу Новичину, која се с дана на дан све в 
} Кад Новица, с вечери, враћајући се из лова, сече чуном својим мирно огледало морско, он из да 
 заливу и отискује се даље, на море, те лови и продаје рибу.{S} И како који лов, он све већу па 
/p> <p>А професор са суром шајкачом још лови свога саговорника лиферанта, хтео би да му објасни 
је каква велика рибарска мрежа па да их ловимо ко рибице! — додаје други.</p> <p>— Море, немојт 
већено није!“ и онај са запада, отуд са Ловћена:</p> <p>„Онамо! намо, за брда она!...</p> <p>Об 
благодарећи и Богу што их је о данашњем лову тако богато обдарио.</p> <p>И друге снове сањала ј 
и већа ватра.</p> <p>— Онда је то можда логор?</p> <p>— Какав логор?</p> <p>— Можда наш логор и 
а ће, не знајући шта ће; личио ми је на логор спасених дављеника, којима из очију још није ишче 
 Онда је то можда логор?</p> <p>— Какав логор?</p> <p>— Можда наш логор изнад Пећи.</p> <p>Што  
чини ми се цео Срем је био ту.{S} Читав логор кола, па шатори, па свирачи на све стране. „Дошли 
лика.{S} На станичном перону лежи читав логор породица које још од синоћ и ноћас чекају ту.{S}  
ана и већ за један сат, то је био читав логор очајних.{S} Ту су били људи који су раније избега 
мен у кандилу.{S} Ту је ваљада село или логор избеглица, јер се ове ноћи не може даље ићи, мора 
скрца већ утоварену војску и врати је у логор.{S} То је била наредба која је обустављала помоћ  
и казивао.</p> <p>— Одведоше ме затим у логор, са осталим заробљеницима, а било их много.{S} И  
p> <p>— Какав логор?</p> <p>— Можда наш логор изнад Пећи.</p> <p>Што даље крећемо она тајанстве 
ошла сам за нашом војском и ишла сам од логора до логора, где год сам ватру видела и наше војни 
а нашом војском и ишла сам од логора до логора, где год сам ватру видела и наше војнике око ват 
определило што су ту ван вароши затекли логоре војске која сутра креће а и околност, што их ни  
, залазе од ватре до ватре, иду чак и у логоре ван вароши, и моле да баце месо на жар; трећи, н 
олоне извукао.</p> <p>По улицама ватре, логори и вашар.{S} Онде видиш прашти сикира и сече фија 
јама и ходницима, начинили су се читави логори.{S} Спавало се на голоме патосу, али је бар било 
ри око вароши, шта може бити друго него логори.</p> <p>— Много ватра, мора да је силна војска т 
ће већ поседнуте, у сваком дворишту већ логори избеглица и њихове стоке, свуд по двориштима гор 
82" /> <p>— Ал те ватре?</p> <p>— То су логори око вароши, шта може бити друго него логори.</p> 
а Церу и друга се прича причала у нашим логорима.{S} Казивало се, како су Аустријанци при сусре 
ољу, испред Приштине, расуле се ватре у логорима војске и избеглица, као да су звезде попадале  
бива.{S} Сад већ изгледа као низ ватара логорских које се из далека виде спојене те изгледају к 
младости, проведене стално у војничкоме логору на бојноме пољу, завршава овако трагично.{S} Њег 
 сванути.</p> <p>И Лазар нам рече да не ложимо никако ватре напоље на чистини, може се узнети д 
м из села јаве да су наишли Турци да не ложимо ватре никако на чистини и да се повучемо дубље у 
да не разговарамо на сав глас, да ватре ложимо на заклонитим местима како се не би ни од куда д 
им пешацима.</p> <p>Ватре се нису смеле ложити али се мало и спавало.{S} Све је било на опрезу, 
ска још боље.{S} Узели су, веле, Шабац, Лозницу, Ваљево а само још који дан па ће и Београд пас 
 предају вароши.{S} Као нарочиту значку лојалности и готовости на предају, сваки је од ових одб 
а и ходник.{S} Обавештене да напад није локалан већ целим фронтом и, да се од ноћас можемо смат 
та, мислили смо још увек, биће то какав локални напад, као онај неки дан код Кадибогаза и онај  
 се крај ушију и направила мале усирене локве на поду, а из носа му црна крв залила уста и обој 
инули пре оне мећаве већ после, јер ево локве крви на земљи нису испране.{S} Значи изгинули су  
pb n="91" /> пронесе се по гдекад писак локомотиве и тресак вагона који маневришу.</p> <p>Освет 
а би се осврнули за собом, чули би само лом, прасак и тресак.{S} Наше батерије бију са Торлака  
сматрали, изгледало је као нека огромна ломача припремљена да на њој буде спаљен читав један на 
стурање државне имовине.{S} Лупају се и ломе немилостиво вагони, грабе се џакови са храном, раз 
ор бистричиних таласића, који се крше и ломе о раздробљени камен који се о данима киша и бујица 
ен на зид, на дирек општинскога фењера, ломи рукама хлеб који држи под мишком и штрпка тврди си 
ко тамо у кланцу, кроз који се Бистрица ломи пре но што ће сићи у Призрен, тамо где се поносно  
..</p> <p>Кроз дубоке обале са хуком се ломи Дрим под нама.{S} Његов хук се проноси кроз ноћну  
да нешто кркља и стење, као да се нешто ломи.</p> <p>У једанпут, из доњих улица, зачуше се изме 
 која се завитлала над мојом Отаџбином, ломила се и у мојим родитељским грудима тешка бура бриг 
 се и у њеној души подигла бесна бура и ломила је ударцима својих валова мршави грудни кош тужн 
педиција, при којој су се енглеске лађе ломиле о утврђења која су сами Енглези подизали, а репу 
 док смо се ми тако неодлучно решавали, ломили и одуговлачили са поласком, дотле су се догађаји 
епрегледни редови војске морских валова ломили један за другим о снажна плећа, која су носила н 
оуздано разбијао морске вале који су се ломили о његове бокове, секао их је и пловио своме циљу 
етао, зашто сам напустио кућу, зашто се ломио и зебао и гладовао и страховао и злопатио се и му 
ом породицом напустио Призрен и, још се ломио да се врати, рече ми:</p> <p>— Изгледам себи као  
сле силне буре на пучини где се крхао и ломио, кад чамац уђе у тихе воде и пристане уз зелене о 
да тим путем пође.{S} Свет се забринуто ломио, распитивао се код мештана, распитивао се код вла 
олују и затресе кровове на кућама; поче ломити голе гране са дрвећа и завитла снег и кишу у ков 
да и поче се ваљати, тискати, обарати и ломити све пред собом.</p> <p>Покушах још једном да се  
ндук за писање, а недалеко на ватри ври лонац из којега ће особље команде мало час јести.{S} Та 
а стрепњом и забринутошћу пратио развој лондонске конференције и, када је она донела прекид пре 
 његова изјава учинила, барометарска се лоптица спусти дубоко у своје лежиште.{S} После дугога  
а пожури горе под вилицу а чим спусти и лоптица се нагло спушта у своје лежиште, у крагну.{S} О 
живе у барометру.{S} Чим попне гласом и лоптица пожури горе под вилицу а чим спусти и лоптица с 
се при говору јабучица пење и слази као лоптица од живе у барометру.{S} Чим попне гласом и лопт 
аменом који ће обухватити целу земаљску лопту, — као знамење, као предзнак великим светским кат 
ђавности споразумних сила, од којега је Лорд Киченер свој део одговорности избегао једном војни 
међу колима, она мала воловска кола без лотра, на којима су само двема даскама везана два пара  
p>За аутомобилом мала воловска кола без лотра већ само две даске везале два пара точкова.{S} Ко 
 кола муниционе колоне и, чешући леђа о лотру, одобрава телеграфисти, додајући како је он у Гра 
и он је мали на мене — а округао је као лубеница.{S} Кад га гурнеш а он се ваља око себе и не м 
о паду Чачка.</p> <p>— Ама, је си ли ти луд, знаш ли шта говориш? — зграњава се на телефону нач 
се на телефону начелник.</p> <p>— Нисам луд, господине пуковниче, говорим вам само оно, што поу 
сам напред, испред свију, трчао сам као луд.{S} Наши су официри мислили ваљда да је то храброст 
ош ме пече.{S} Био је то онај крти смех лудака који се цери кад спази икону.{S} Изгледало ми је 
ао ово! — вели трећи.</p> <p>— И виш’ у лудилу је пуцао на нас, мислио је бије непријатеља који 
евог споменика, потоком који води измеђ луднице и Вајфертове пиваре и са разних других страна,  
дете.{S} А ви остали полезте, не гините лудо!</p> <p>Војници су се већ израније склонили или пр 
ика дворска кола за свечаности, у стилу Луја XIV.{S} То су она кола, у која се прежу два пара б 
ијатељски, на против, индиферентан је и лукаво се понаша, рачунајући поуздано на привременост а 
тројство, које је из те заваде клијало; лукавство и зла воља изнад врлине и вредности; амбиција 
е подне 18. октобра, на сам дан Светога Луке, када ова батерија наиђе иваничким сокаком на чача 
estone unit="subSection" /> <p>У маломе луку, који измеђ две горице чини уцињски залив, на песк 
="675" /> ти да изнад моста, у пламеном луку трепере речи: <foreign xml:lang="it">„Lasciate ogn 
сузе а бабо сео пред кућу, пуши лулу за лулом а нико му реч не сме проговорити, нити одговара к 
не види сузе а бабо сео пред кућу, пуши лулу за лулом а нико му реч не сме проговорити, нити од 
ац сад се већ раскравио мало и припалио лулу, те настави сам казивање без ичијих питања.</p> <p 
се друга испречила, коњ који се одрешио луња сам по друму, задоцнели аутомобил заглављен у блат 
егде далеко чула потмула <pb n="210" /> лупа у врата и нејасни гласови.{S} То извесно грешне из 
претрнула и дрхтавица ме опет шчепа.{S} Лупа се поновила јаче а чула сам и неке мушке гласове.{ 
<pb n="161" /> <p>Једва ако се још чује лупа каквога капка на прозору који домаћин, гасећи свет 
ава, где се још једнако пакује, чује се лупа чекића који закива сандуке и осорне наредбе стареш 
ражи хлеб.{S} Иде од дућана до дућана и лупа и моли да му се отвори или прети да ће разбити вра 
онити главу те лута кроз мрачне улице и лупа се о ћепенке и саплиће о камене прагове.</p> <p>Кр 
 нам се била напунила штала а опет неко лупа, опет би неко хтео унутра.</p> <p>— Не пуштај! — в 
 своју децу играчкама.</p> <p>Опет неко лупа.{S} То ће тако ваљда целу ноћ.</p> <p>— Ко је то?  
није и удари ногом у врата.</p> <p>— Не лупај бре, да те сад не вежем.{S} Овде је дивизиски шта 
, грабеж, растурање државне имовине.{S} Лупају се и ломе немилостиво вагони, грабе се џакови са 
еглице још лутају тражећи крова, очајно лупајући на сваку капију редом и преклињући да их пусте 
ива напоље.{S} Чула сам да су тако исто лупали и на другим вратима у нашој авлији и чула сам не 
и упадам у баре, саплићем се о камење и лупам о зидине којима су ограђена дворишта, али нигде н 
овљена тица и сваки покушај био би само лупање крила о зидове клопке која нити се може пробити  
е тежину бугарскога положаја; или чујеш лупање у сто, вероватно онога што поручује „за све“.{S} 
ох да отворим врата, јер онај је и даље лупао.{S} Отворила сам их колико да може хлеб провући а 
.{S} Испружи ногу те петом од чизме узе лупати пањ који је по средини прегорео и кад га преби а 
 под вагон, узе један камен и поче њиме лупати кваку, али она не попусти; други један ускочи у  
 ноћ у топлој соби.{S} Један ће посилни лупати на врата кад буде време да се буде, донети свеже 
 спуштале мотике и будаци без шума, без лупе.</p> <p>Док се у малој собици тај посао вршио, сек 
на капија, лагано, тихо, без шкрипања и лупе.{S} Затим се војници успеше у кућу и почеше отуд с 
} Ветрић када би шушнуо, јејина када би лупила крилима, вал када би ударио у стену или ма какав 
рош те на кућама се отворише са великом лупом, нагло и готово једновремено прозори и појавише с 
сам се и збацила покривач када сам чула лупу на вратима.{S} Жива сам претрнула и дрхтавица ме о 
 нариче несретна мајка — Ко зна где је, лута можда само по друмовима, по њивама или га прегазил 
ебе које му је неко ноћас свуко с леђа; лута други и распитује за коња, који му се ноћас одреши 
ајка да припали светиљку, јер ко зна не лута ли Новица по мутноме и бурноме мору тражећи пута.< 
још није нашао где ће склонити главу те лута кроз мрачне улице и лупа се о ћепенке и саплиће о  
> <p>А тата и не одговарајући, расејано лута погледом по својој скромној собици где је тако мир 
е и његов се поглед изгуби и неодређено лута.</p> <p>Застао сам крај ове ватре, дуго сам стајао 
ца, неумивене и изгладнеле.{S} И све то лута кроз улице и тражи хлеб.{S} Иде од дућана до дућан 
једнако придолазе, довикују се, траже и лутају измеђ ватара; а ноћ све дубља и црња.</p> <p>Теш 
руги носе од некуд воду, трећи промрзли лутају од ватре до ватре не би ли нашли мало места да с 
даље, оде у ону гомилу живих лешева што лутају по улицама пећским или стоје прибрани у гомилице 
ови.{S} То извесно грешне избеглице још лутају тражећи крова, очајно лупајући на сваку капију р 
роз сузе, носећи на рукама мртво дете и лутајући и сама, са малим мртвацем у наручју, не знајућ 
 пожалих му се како мал нисам настрадао лутајући међ вагонима.</p> <p>— А, тамо? — учини он — З 
 дрвета. <pb n="314" /> Наишао сам тако лутајући и на железничке шине, мора да сам зашао у стан 
лу судбину.</p> <p>— Тражила, до сад је лутала друмом и пољима, на све стране па... нема.{S} Ка 
 на једну велику гробницу, кроз коју су лутале сенке бивших људи.{S} То су били или војници исп 
жним албанским планинама, кроз које смо лутали не знајући ни пута ни стазе и које смо сејали гр 
ели он — Од два сата по подне па до сад лутам од дућана до дућана па не могу да разменим једну  
е да стечем права да се огрејем.</p> <p>Лутам по мраку и упадам у баре, саплићем се о камење и  
а Београда и свих нас који од тога дана лутамо као бескућници и нигде, широм Србије, не можемо  
е себичнога задовољства причињавало ово лутање које ми је одлагало растанак са драгим теретом.{ 
има патити и злопатити, они ће месецима лутати по снежним планинама, гоњени, убивани, без крова 
огледом несретниковим, и пошао сам даље лутати тражећи где би се ма мало заклонио са породицом, 
оже труда.{S} Кренуо сам у мрак и почео лутати по туђим двориштима, по непознатим стазама, не б 
ити Дрим и отићи у Барбалушу а одатле у Љеш.{S} Војници и избеглице наставиће пут право за Скад 
љ је дуже путовао, читавих осам дана до Љеша и још три затим до Тиране.{S} Спавао је као и оста 
који крвљу својом откупљује наук свој — љубав ка слободи.</p> <p>Молиле су се топло, молиле су  
е једна традиција тако лако растури, за љубав тога што је држава пропала.</p> <p>Но куповина ко 
 што кафеџија попреко гледа али гута за љубав повољних вести које су и њега раздрагале.</p> <p> 
предомишљам.</p> <p>— Ако нећеш себи за љубав, учини мени за љубав.{S} Ја бих волео да изнесеш  
 Ако нећеш себи за љубав, учини мени за љубав.{S} Ја бих волео да изнесеш главу, да одеш тамо,  
ак пријатнога узбуђења, када материнска љубав и милошта прелази преко гора и планина, преко пон 
б, у који је сахрањена једна материнска љубав, и њему причињава бол.{S} О, да је то први бол ко 
е судбине која је снашла.</p> <p>— Ваша љубав према нама, племенита госпо, није требала да буде 
обдарио.</p> <p>И друге снове сањала је љубав материнска у бескрајним ноћима бдења, истрајнога  
топле и заносне приче које зимска ноћ и љубав, којим их стара <pb n="245" /> мајка казује своји 
ну бригу управљања Отаџбином али је сву љубав за њу задржао и даље себи.{S} Носећи ту љубав са  
за њу задржао и даље себи.{S} Носећи ту љубав са собом, он се за време операција на северу пову 
, што апсолутно неће бити; али, за вашу љубав, ето допуштам.{S} Па шта онда?</p> <p>— Па не би  
она ту веру из онога неизмернога извора љубави која почива само у материнској души; седамнаест  
pb n="101" /> у одговор на дечје изјаве љубави поче тужно да арлуче.</p> <p>— Да, мора остати — 
младошћу, која сем материнске још друге љубави није окусила, почела су страсно да грле смрт као 
<p>Слутња је нераздвојни део материнске љубави.{S} Материнско срце, као поморац буру, предосећа 
ну једне <pb n="674" /> слободе и једне љубави коју собом исказује отаџбина.{S} Крај те ћемо пр 
ме тренутку слаба; тешко је материнској љубави разумети и поднети старешинство обзира и дужност 
 неће се боље угодити, нити материнској љубави лепши споменик подићи до ако се сахрани на догле 
кој и узвишеној вери која се исказује у љубави према Отаџбини.</p> <p>Молили су се још и сину г 
 часни младићи, опијени славом оружја и љубављу према Отаџбини.{S} Ја бих њиховој светлој успом 
/> га кроз мраз, грејући га материнском љубављу; спавала је по друмовима, покривајући га матери 
а у којима, у душама испуњеним синовљом љубављу, тек почиње бујати и један нов осећај и сазнање 
 су страсно да грле смрт као прву своју љубавницу, да је грле и да — падају.</p> <p>Румена се к 
ила државу те је држава према њима тако љубазна да им уступа аутомобил који је могао много кори 
готове да запитају: „Будите, молим вас, љубазни, реците нам кој од бољих хотела где има и купат 
о их је одбио министар, секретар је био љубазнији. <pb n="235" /> И оне су кренуле са опремом п 
о их је одбио командант, ађутант је био љубазнији; ако их је одбио министар, секретар је био љу 
исто страховала да ме он не предусретне љубазно и са сажаљењем, да ми не шчепа мртваче из наруч 
собом и председник њихов приђе капетану љубазно:</p> <p>— Ми, господине капетане, очекујемо неп 
а с друма, да га не прегази светина или љубе мртву мајку и праштају се од ње за навек јер ће је 
пут одлазио од куће, пред крај августа, љубећи ми руку и праштајући се рекао ми је:</p> <p>— Са 
но га један, клеко на колена, полегао и љуби земљу, ено га други, крсти се и моли Богу.</p> <p> 
зме коњаника до којих сам могла стићи и љубила официрима руке. „Они“ су се ноћас, тихо, мучки,  
/> радовала, како сам плакала, како сам љубила коње српских војника и чизме коњаника до којих с 
езрењем и понова је тргао руку коју сам љубила.</p> <p>— Ти ме не волеш, је ли, ти ме не волеш  
са дететом.{S} Миловали су их, грлили и љубили их и плакали су за својим друговима са којима се 
 обећавали ми велику будућност, био сам љубимац њихов.</p> <p>— А рекосте, излагали сте?</p> <p 
 сам пушку и почесмо онако крвави да се љубимо.{S} Плакао је и он.{S} Затим се као браћа догово 
а, по врату и траговима подваљка, да је љубитељ добре кујне.</p> <p>— Каква кујна?! — нервира с 
д је улетела у собу и стала ме грлити и љубити: „Устај!“ викала је старица а сузе јој капљу и к 
 што га још, ма и мртва, можеш грлити и љубити.{S} То није више он, руке су његове студене, чел 
 није дете? — вриснух очајно и почех му љубити косицу, очи, образе.{S} Оно се расплака.</p> <p> 
ренуо из Ваљева, слази преко Трбушана и Љубића.{S} Слали смо коњаника а разговарали смо и преко 
тељ још није ушао али се зна да слази с Љубића и укопава се с оне стране Мораве.{S} Варош је сп 
цу, и које су се прославиле на Мишару и Љубићу; пиштољи, који су некада почивали у кубурлијама  
ше болова који га драже као заљубљенога љубомора.{S} А туђ бол често и помаже да се сноси свој. 
 сокачић па ћеш увек срести исту слику: људе дроњаве и у ритама, умазане блатом које се сасушил 
 питајући једно друго за име.{S} Невоља људе изједначава и здружује их; у невољи отпадају обзир 
 пијане како вуку пљачку и онда — мртве људе, мртве жене, мртву децу.{S} Окретала сам главу да  
"715" /> <p>Вера, силна вера обузела је људе; другаче се срећу, другаче поздрављају, другаче ра 
ранцуску, као земљу која не штеди своје људе.{S} Па добро, дозволите ми да се и ја на њу позове 
} Нити је он кадгод потезао на дахијске људе, већ су ту једну ноћ, пре но што ћете ви наићи, ис 
> <pb n="623" /> <p>Жалио сам ове бедне људе, али им помоћи нисам могао јер сам и ја већ свој о 
, како се сурвава и претрпава домове, и људе, претрпава градове и села, претрпава њиве и поља,  
но пада, засипа улицу, претрпава децу и људе и настаје врисак и цика.{S} Кров се већ нахерио, ј 
Права раја не сме ни на ноћиште примити људе који под пушком оде.{S} Ајде, водите га!“ нареди а 
ко да нема одговорности?{S} Зар повести људе на кланицу кад услова за офанзиву нема и то људе д 
 овде... као пас!...</p> <p>Замолио сам људе те ми помогоше да нађемо кола.{S} Док су ова стигл 
ланицу кад услова за офанзиву нема и то људе десетковане, преморене и без хране; зар се за то н 
ава да их не би гомила погушила и видиш људе, пењу се и на точкове и на кровове вагона и на лан 
орак но корак, стопу по стопу.{S} Кола, људи и стока, све натоварено и претоварено све се испре 
е се дућани и кафане, измешаше се кола, људи, стока и настаде општи покрет и тумарање, тискање  
мобилима?</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Ама, људи, — узе доктор да умирује узнемирене — немојте тако 
/p> <p>— Грађани, дабоме... жене, деца, људи, леже по улицама и по кућама.</p> <p>— Је ли их мн 
где које капије извирује женско чељаде, људи су се извесно повукли у куће јер нису ради у првим 
им срца, те викну неко међ њима: „Брже, људи, ево нас стигоше топови!“</p> <p>Сви поскочише вољ 
азмишљања и тишине.</p> <p>— Решавајте, људи, што ћемо!{S} Не може се стојати у месту, промрзос 
и посустао те као запомаже: „Помагајте, људи, не могу ја сам ове крстове понети!“ И ми му прила 
вари се одмах крај прве ватре. — Дајте, људи, само руке да огрејем, не могу да макнем прстима.< 
 нешто напред:</p> <p>— Ама погледајте, људи, видите ли ви?</p> <p>— Шта? — упиташе сви престра 
 ме, а неко чак рече гласно: „Пуштајте, људи, ову несретну мајку!“</p> <p>Ушла сам у канцелариј 
и ко га је убио?</p> <p>— Мени се чини, људи, као да сам чуо неко пушкарање — рече неко из гоми 
/p> <p>Тешко је било прићи чијој ватри, људи су били себични, знајући колико их је труда стало  
 као восак.</p> <pb n="370" /> <p>— Их, људи Божји, одите да видите несрећу и грехоту!</p> <p>П 
ено као мало час, већ дигнуте главе.{S} Људи се поздрављају међу собом, рукују се, питају се и  
<p>— Не боме, али се немојте чудити.{S} Људи данас тако промичу један крај другога, тако се у т 
 могу наћи чиме ће и ватру наложити.{S} Људи су најзад почели да се приљубљују, да се више њих  
у и по која догорела гламња се пуши.{S} Људи се дижу из гомиле, излазе из разних кућа, капија,  
оје сабране и даље и ћуте забринуто.{S} Људи се питају међу собом погледима, али нико већ нема  
тајући их за улар, за гриве, за реп.{S} Људи се хватају за руке те образују коло, да би један д 
вуци нека ме растргну, него...</p> <p>— Људи, да потражимо које арнаутско село па да се предамо 
де их питањима док им све не кажу.{S} А људи се на пролазу већ и здраве речима: „Има ли што?“</ 
 се све више и све чешће, коњи падају а људи малаксавају и изостају.{S} Почињу се већ пузати и  
 настаде плач деце, псовка жена и свађа људи.{S} Настаде <pb n="107" /> гажење, гурање, прескак 
које су волови стукнули, била је гомила људи која се испреплетала као клупче змија, те се сад р 
и и младићи, жене и деца, читава насеља људи, који су се пробудили и хоће да се врате да заложе 
жаву.{S} Питам се увек, има ли међ нама људи који ће прихватити ту велику државу?</p> <p>— Има  
 човек или по једна кола, па онда група људи, свака засебно и група кола, двоја, троја, четвора 
ни.</p> <p>Код хана се већ скрхала маса људи и стоке а придолазе све нове и нове групе, које су 
о што ће те себичност стално срести код људи, које сте задужили у животу, а великодушност код о 
 своју кућу те ће по мраку да се погубе људи и жене и деца и много ће да плачу једно за друго.{ 
асно чује врева и жагор и виде се сенке људи који се крећу овамо и онамо и чује се пуцкарање ва 
ства, напушташ онај жагор и хуку гомиле људи, кола и аутомобила и залазиш у споредне, тихе улиц 
стоваренога еспапа но на простор у коме људи спавају.{S} Мислио сам ту да свратим, да сачекам д 
д сваким дућанским вратима, кафане пуне људи и дима и само чујеш жагор и зузук као оно из кутиј 
тивао о свима новим машинама за убијање људи, мене поглед одведе у таму где лежи друм, јер ми с 
постављао.</p> <pb n="688" /> <p>— Море људи — рећи ће трећи — да побацамо пушке.{S} Ако нас Ау 
уло крај ватара.{S} Изгледа читаво море људи, јер се оне крајње ватре губе далеко тамо под план 
 читаве товаре на леђима а за њима журе људи, жене, деца, носећи свако по неки свежањ, кутију и 
 и нишки воз, скупљају <pb n="43" /> се људи у кафане да преруче што су чули, да допуне оним шт 
о обично у таквим приликама бива, да се људи најзад сете онога од чега треба почети, шеф станиц 
о далеко, иза оних планина, тамо где се људи туку пушкама и топовима, тамо је он са својим војн 
Дим се повија час лево час десно, те се људи бране шаком коју надносе на лице, јер их штипа за  
загусти на једноме месту.{S} Окупише се људи око нечега, згомилаше се и загушише друм, те се це 
дновато изгледала варош.{S} Ужурбали се људи, улице закрчила кола натоварена стварима а дућани  
 кола, за опанак и обућу.{S} Убрљали се људи, убрљала се стока, убрљала се кола и једва се све  
а изгнаника представља.</p> <p>Данас се људи већ и зближују једно другоме, разговарају се, теше 
очних улица надиру све нове и нове масе људи, кола, натоварених коња и друге стоке и то све ути 
аже се међу собом; тамо на друму узносе људи на леђима кола која су ноћас у мраку загазила стра 
у:</p> <pb n="357" /> <p>— Море летајте људи, па да ранимо да нас не похватају овде на легалу к 
едини прозори да се осветљавају, почеше људи и да се облаче не могући понова да заспе, узнемире 
својима посаветује о кретању.{S} Зађоше људи у махале и забачене уличице да покушају наћи кола, 
торији без људи који воде догађаје, без људи који мисле о свему.{S} Зар не видите да ми зидамо  
ави се једно велико доба у историји без људи који воде догађаје, без људи који мисле о свему.{S 
зиш у некоме мртвоме царству где све, и људи и природа, спава магиским сном.{S} И гуши те то мр 
S} Све се око њих креће, све пролази, и људи и време и историја, а они се упорно зарили у бистр 
коња.{S} И све се то измешало, и кола и људи и стока и све се тиска, све граби и ако се једва к 
По поду су тврдим сном спавали и жене и људи.{S} Лица им се нису разазнавала, само је таму испу 
у и изостају.{S} Почињу се већ пузати и људи и стока.{S} На појединим опасним окукама, под који 
чећи измеђ кола која су закрчила друм и људи који су полегали у сред блата по друму и по страна 
еко зимскога капута опасали фишеклију и људи препланула лица, у гунчету и чакширама.{S} Од јутр 
аш тако.{S} Нису ту само деца, има ту и људи!</p> <p>— Има, ама види какви су.{S} Они су на Цер 
ало повода за то.</p> <p>— Видите ли ви људи да је на овим колима некаква архива?</p> <p>— Па ш 
ба и недорасла деца и изнурени, кржљави људи.{S} Куд је и камо Поћорекова војска била и угледни 
ену, ни сам не знам зашто.{S} Ама такви људи заслужују да их човек просто убије кад их сретне.{ 
 планину, та је појава све чешћа; мртви људи и мртви коњи све чешће ките стазе, тако да кланци, 
о ћете ви наићи, испред вас бегали неки људи који су се тукли са дахијским људима, заноћили у М 
ећ замакли мало у шуму, попа и још неки људи, који су напред ишли, припалише воштане свећице а  
 био читав логор очајних.{S} Ту су били људи који су раније избегавали из Београда, из Ниша, из 
авити.{S} По друму су лежали окрвављени људи, жене, деца, побијени коњи и поломљена кола.{S} Де 
 за војску крену из села.</p> <p>Грешни људи — они су болеснога јединца повукли из села да га н 
ли свежањ или какву стварчицу.{S} Стари људи, забринута и преплашена лица, једва се ослањајући  
м могла даље.</p> <p>— Пођите ви, добри људи — рекох им — ја не могу а ето и детету је рђаво.</ 
еч: „Мама!“ ја сам посрнула те ме добри људи прихватише.</p> <p>И нисам могла даље.</p> <p>— По 
S} И помагала се а помагали јој и добри људи.{S} Дали јој те се сместила горе у пустоме Уцињу,  
гладни исхране и загреју стомаке.{S} Ти људи што донеше пројино брашно, <pb n="259" /> причали  
воља, које нас очекују?{S} И како ће ти људи слабе душе поднети те веће невоље, којима ћемо поћ 
динац је пропадао, те су се и непознати људи на овоме путу удруживали у мање трупе од четири и  
су код нас, у оваквим приликама, животи људи у рукама каквог полуобразованог човека, кога нико  
извире из дубине груди — Гледам, сироти људи, са колико вере и колико поуздања дочекују војску  
 n="579" /> да ће иста генерација, исти људи, још у пуној мужанској снази, доживети да учествуј 
а противу нас.</p> <p>Тако су забринути људи међу собом водили разговоре, не могући никако да с 
S} И међу њима и око њих бегунци, бивши људи, изнурени, изгладнели, подрпани и избрљани, збуњен 
 које су се у овој тамној средини пуној људи, дима и мрака, чудновато плеле и расплетале.{S} Ип 
и места под кровом, испунило се гомилом људи који су се тискали и гушили по одајама, по ходници 
ечице, нашавши у смрти мира.</p> <p>— О људи Божји, шта би човеку! — ишчуђава се неко, који је  
аду лепо, како има великих кућа и много људи, па жељезнице, па лађе, трамваји.{S} Много ми је п 
 се мора признати, на возу је било мало људи бегунаца а врло много жена и деце.{S} Вагони и фур 
нчице а код свих развио се жив разговор људи, који су се већ мало одморили и загрејали.</p> <p> 
ало је као да се кроз ону гужву и сплет људи, стоке и кола, што је закрчио улице, никад пробити 
су се сабрале и ћуте.{S} Стоји пет шест људи у круг, не знајући ни сами шта их је сабрало; стој 
ије могло наћи дрва.{S} Падали су успут људи као мушице, падали су и дизали се или су остајали  
више оног клупчета.</p> <p>Крећу се већ људи овамо и онамо, прибирају се у групе на сред улице  
ајзад се клицало и узвикивало.</p> <p>У људи је настало неко расположење да се грле, да стискај 
дајући у мене, више сам себи — али кажу људи, некад у старо време, била нека аждаја која је жде 
дица и снег ометају корак те се клизају људи, клизају коњи.</p> <p>Краљ не може, њему и иначе к 
 вароши пребегли преко Саве.{S} Причају људи и жене, које су због страха пробдиле целу ноћ, те  
али кад понова загледа познаде по броју људи да се то његова извидница враћа те јој похита у су 
 смо загушили.{S} Видео сам очима да су људи потезали револверима једно на друго.</p> <p>— Знаш 
а, зар је могло бити једно доба, кад су људи тако и толико патили?{S} Боже, мислили смо тада, к 
ах и бројала му ударе срца.{S} Зашто су људи око мене шаптали, не знам.{S} Нити нас је овде где 
топло, али је начелник већ прибрао масу људи, који су му испунили све просторије малене канцела 
из села, уверили се веле да нема рђавих људи, појели све што се може појести па сад нема ни за  
„Рекох ли ја вама ако има у селу рђавих људи кажите их сами, ако га не кажете а ја га нађем, ни 
з се морао зауставити и неколико младих људи са једним полицијским писаром на челу, сишли су и  
гробље?</p> <p>— Поћи ће један од мојих људи да понесе ово дете, па пођите и ви с њим.{S} Остав 
улице пролазе још и мале групе оружаних људи, разнога изгледа, разнолика одела; бледи и недорас 
рум и зачу се јаук и запомагање рањених људи и жена, врисак мајака и писак деце.</p> <p>Гранате 
д у борбу, на штету свих оних несретних људи који су ми поверени а млад потпоручник, који се за 
к, један од оних младих и интелигентних људи који је за време мира покушавао и пером да се посл 
органе и сандучић, да склони код добрих људи, код Турака.{S} Кроз улице пролазе још и мале груп 
к неко требао да мисли?{S} Оскудица тих људи који би мислили о свему, разочарава ме често пред  
успут у непозната места, код непознатих људи; пети, шести, <pb n="381" /> седми... свако носи с 
бницу, кроз коју су лутале сенке бивших људи.{S} То су били или војници испијени глађу, угашена 
кући нема до за један дан хране.</p> <p>Људи сакупљени у групе, објашњавају се о ажији српских  
ед собом и не уме да се прибере.</p> <p>Људи раскопчани, кајишеви са опанака се опустили и вуку 
ве општија појава и јасно се опажало на људима како се предају без заваравања и како се све виш 
у, већ обичан застој потребан и стоци и људима да се одморе и прехране ако имају чиме.</p> <p>К 
је остало живо, не ваља више ни Богу ни људима.</p> <pb n="326" /> <p>— А како би друкче, да л’ 
 из Велеса и Војвода Бабунски са својим људима, те да би се што поузданије одржала безбедност у 
е, где је зашао ваљда издавајући својим људима наредбе за припреме, или се из какве празне и пу 
неки људи који су се тукли са дахијским људима, заноћили у Марка, па ваљда скрили пушке своје а 
 момче? — осетих потребу да овим добрим људима кажем што.</p> <p>— Давно, од летос! — одговара  
 је бар ту крај мангала, са овим добрим људима скратим.</p> <p>Мрачна и ниска турска собица са  
сани старац, као да би хтео овим добрим људима да потврди речи ађутантове.</p> <p>— Биће ти нез 
ићи даље невоље.</p> <p>Ту, међу добрим људима, савили смо гнездо; ту заждили ватру на огњишту, 
{S} Ту и мештанин, који се не познаје с људима, али све прати погледом, не би ли са туђих лица  
рак и претрнух на уласку кад чух унутра људске гласове.{S} Учини ми се као да ступам у скровишт 
те као прљав облак обавио лица и фигуре људске, а тежак задах, задах ракије, дувана, људског ис 
жрвањ који меље све обзире и све односе људске, који скраћује сва одстојања и руши све супротно 
пут, из доњих улица, зачуше се измешани људски гласови и сви обратисмо пажњу на ту страну.{S} М 
е, а тежак задах, задах ракије, дувана, људског испарења и никад не провејане кафане, у којој с 
тати у тој гомили.{S} Загушљива воња од људскога зноја, покислог одела, које се пуши и испарава 
и и намах ме задахну млаз топле јаре од људскога зноја, земље и влажних опанака.{S} По поду су  
о у соби:</p> <p>— Идите одмах избудите људство.</p> <p>— Покрет? — учини потпоручик изненађен  
иха своје воде, тако светина поче да се љуља и њиха, нагињући унапред, као једна и једноставна  
д крха кров или ово већ пуцају темељи и љуљају се стубови на којима се држала зграда?</p> <p>А  
А крхало се одиста и пуцали су темељи и љуљали су се већ последњи стубови!{S} Први глас који са 
ук са празним флашама, једна столица за љуљање, буре с киселим купусом, два три метра сечених д 
едан француски шпорет, једна столица за љуљање за два динара; дванаест плетених столица за седа 
возе се лијандери, чункови и столице за љуљање! — гунђа и даље гомила.</p> <p>Гунђа гомила а по 
сагорело све што је требало да крене за Љум-Кулу.{S} Знало се да се може понети само још сат од 
савезничких држава спремали да крену за Љум-Кулу и Дебар, то још није чинило тако тежак утисак. 
а, он је сео у аутомобил и упутио се ка Љум-Кули.</p> <p>На Љум-Кули, докле се стизало колима и 
 n="556" /> помоћник. — Један одавде на Љум-Кулу, па Дримом ка Скадру и други, на Ђаковицу па к 
атре и министри, који нису ни ноћили на Љум-Кули већ одмах наставили пут.{S} Они су преноћили у 
> <p>Стари Краљ је прво вече заноћио на Љум-Кули а сутра дан кренуо са три своја официра <pb n= 
обил и упутио се ка Љум-Кули.</p> <p>На Љум-Кули, докле се стизало колима и аутомобилима, чекал 
д тренутка, од кад се врати бежанија са Љум-Куле, напоље је већ почела да се шапће реч капитула 
у се кренули ка Битољу па се вратили са Љум-Куле и вајкали се гомили која се окупла око њих, ср 
Ево како има када; сад сам се вратио са Љум-Куле и не знам куда ћу, само зато што сам га послуш 
Тога дана почињу већ и да се враћају са Љум-Куле они који су јутрос и јуче кренули тим путем и  
сручујући се у амбис.</p> <p>Одатле, од Љум-Куле, настаје уска стаза којом се упутила дуга пово 
лаксао.{S} Јучерање напорно пешачење од Љум-Куле до Спаса, ноћашње бдење крај ватре и данашњи т 
собом и човека.</p> <p>Први конак после Љум-Куле био је Спас, где избија кланац којим је некада 
гу; друга је, идући упоредо са првом до Љум-Куле, настављала пут обалом сједињенога Дрима до Сп 
а ишла Дриму па његовом левом обалом до Љум-Куле а одатле право на југ путем који је пробио Црн 
осиле су се мишљу да и сами крену преко Љум-Куле на Дебар и Битољ, који је још слободан и одакл 
ких покрета, када су оружани Арнаути из Љуме опкаљали конак и тражили збацивање цариградских чи 
кланцем, могле би поћи овим путем преко Љуме, а оне које се повлаче Ибром, и које се налазе у С 
 овде призренски друм пење, где се диже Љумска Кула, обала је камена и одсечна, и Дрим тече дол 
у једне таљиге пуне ствари и дечице.{S} Љупке дечје главице вире увијене у мараме, шалове и ћеб 
 Фиделица? — учини он и сети се малога, љупкога кученцета, које је пре шест месеца измолио од ј 
поглед и спази на подрумском прозорчету љупку дечју главицу и светле очице пуне радости и поузд 
.</p> <p>Ђенерал је нервозно и очевидно љут пушио цигарету за цигаретом а командант воза је пок 
лато и псују све што им је најсветије и љуте се и на самога Бога претећи му и окривљујући га да 
да се спрда, с њим ће се спрдати.{S} Не љути се, него све то прима и само се насмеши као дете к 
 шале с Бојком ће се нашалити, он се не љути; ако је да се спрда, с њим ће се спрдати.{S} Не љу 
зно погледао у сат, поче и гласно да се љути.{S} Задоцњење је већ испунило три четврти сата.{S} 
њега.{S} Бар да сам знала где је он?{S} Љутила сам <pb n="410" /> се на себе што нисам јутрос,  
о то обично бива у полемици кад пређе у љутњу.</p> <p>Песимиста не одговори ништа.</p> <p>— Нај 
ко сам ја мислио и тешио се, али сам се љуто преварио.{S} И у Ниш кад смо стигли те нас сместил 
ређени ваздух, у коме се већ осећао дах љутога вечерњега мраза.{S} Био је то звук звона, које ј 
воју причу о последњим данима Београда, ма да сам запазио код ње намеру да ми све о себи каже.{ 
Први октобар донео нам је ту вест која, ма да је међ нама изазвала узбуђење, никога ипак није и 
ивио да се према Бугарима испуни једна, ма и неуговорена али ипак савезничка дужност, када су п 
порушена кућа, без врата и без прозора, ма да је на њој остало нешто мало крова који би ме мога 
а и по цену ослабљена севернога фронта, ма и по цену напуштања Београда и једног дела Северне С 
ају и распитују хоће ли ма где, ма кад, ма у ком правцу поћи какав воз и ако рођеним очима виде 
<p>— Један политички и војнички препад, ма и по цену ослабљена севернога фронта, ма и по цену н 
о погледају и распитују хоће ли ма где, ма кад, ма у ком правцу поћи какав воз и ако рођеним оч 
 било спаковано, спремно за пут ма где, ма на коју страну.</p> <p>Варош је зарана, још с вечера 
рачун, па и да га дозивају и да звижде, ма да се доле до Бојкове куће не би ни чуло.{S} Паметни 
зговор, саслушао је све ове вести које, ма колико биле и непоуздане, ипак дају нешто података д 
 кад узјахао, али је радије ишао пешке, ма да је био немоћан а стаза тешко проходна, још више з 
њи остатци снаге и кренусмо живље даље, ма да нас извесна зебња није напуштала све док се не сп 
олити.{S} Вести те обично нису повољне, ма да им власти и војне и цивилне хоће на силу Вога да  
е.{S} Од јутрос нас је много путника и, ма да смо били бедни изгнаници, свако је радо спуштао п 
Призрена до Пећи још је и било друма и, ма да је свако своју имовину још у Призрену растурио, д 
неколико дана одлазе читави каравани и, ма да је тегобан, стижу где су кренули.{S} Тим путем су 
зали са разних страна.{S} Ти извештаји, ма да нису били потпуни и исцрпни, давали су укупно ова 
/> сваком бригом и невољом.{S} Учитељи, ма и преморени, бојали су се лећи, јер су били толико п 
 где, у кровињару, у обор, у кокошињак, ма где, само да се могу склонити од кише.</p> <p>Мал’ т 
ла храбрости да идем даље у пусти мрак, ма да сам била већ <pb n="473" /> ван домашаја граната  
лефоном са Краљевом, не би ли ма с ким, ма с којом командом, добио везе.</p> <p>Мало час и теле 
{S} Нисам ни питала куда води тај друм, ма где, само да не останем више код куће.{S} Кад сам из 
 сваки корак који је њен војник учинио, ма како тежак пут био, знао је да га води ближе отаџбин 
етан се умири али ипак пође напоље јер, ма да отуд не може доћи непријатељ, ко зна да не буде к 
ени спасавају дочепавши узгред ма коју, ма какву, често и најнезначајнију ствар.</p> <p>То је з 
 што је његово тело још ту, што га још, ма и мртва, можеш грлити и љубити.{S} То није више он,  
мео рећи куда ће а још мање како ће.{S} Ма којим се путем пошло, на сат, два и три од Призрена  
је престала <pb n="520" /> ромињати.{S} Ма да ме је умор био давно савладао, казивање госпе у ц 
настављена борба, он није знао рећи.{S} Ма да је то бомбардовање, које је он преживео, учинило  
аз, <pb n="668" /> упорније но умор.{S} Ма да је још доста до зоре ваљало је кретати, јер зао ј 
 од говорника није имао храбрости да га ма једном речју узнемири.{S} Секретар се вратио и ћутећ 
, јер сам већ био и заборавио да сам га ма шта питао.</p> <p>— Онај — што смо се здружили, што  
гледима, али нико већ нема храбрости да ма како тумачи ствар, јер је сваком јасно да су сва тум 
 њеној души, сломљеној и обеснаженој за ма какав нов напор, изазвао мрачне одлуке.</p> <p>— Заш 
ла сам дужност према оцу што сам повела ма и једно дете те да синовља суза кане на очев гроб, а 
ј тами, на помраченоме обзорју, спазила ма какву црну тачкицу.{S} Кад би је нада обманула, она  
да дрпам са себе хаљине, не би ли нашла ма једно суво парче којим би му превила раницу и најзад 
ици и тражи очима хоће ли међу судијама ма у чијем погледу срести саучешће.</p> <p>— Јеси ли зн 
 му зрака; помислила сам и да сиђем, па ма и пешке наставила, али се није могло ни изаћи из ваг 
и у село и опет видети своју кућицу, па ма и даље гладовали.</p> <p>И истина, није потрајало ду 
новници њени спасавају дочепавши узгред ма коју, ма какву, често и најнезначајнију ствар.</p> < 
има, ја не налазим <pb n="498" /> да је ма чега било у њима и мислим да ће то, што је на мене т 
 — па онда имати храбрости да се верује ма у шта!</p> <p>— Шта сте могли више видети но што ћет 
Од овога тренутка власти су већ немоћне ма што да изврше и ма што да спрече.{S} Зато, крећите.{ 
 не би ли се могли где наслонити, да се ма колико толико одморе.</p> <p>Ја се дигох лагано, не  
пошао сам даље лутати тражећи где би се ма мало заклонио са породицом, да проведем ову ноћ.{S}  
зе овлажише му очи.{S} Уздржавао сам се ма чиме да узнемирим овај лепи тренутак пријатнога узбу 
а воза.{S} И још сам се спремао, ако се ма кад у животу сретнемо, да му очитам буквицу те да му 
у капију редом и преклињући да их пусте ма где, у кровињару, у обор, у кокошињак, ма где, само  
 у најтежој ситуацији нађемо себи утехе ма и у немогућим претпоставкама, почели смо и овом прил 
епријатељ ушао и заробио батерију.{S} И ма да је стока већ била потпуно клонула од силнога умор 
скује очи, засипа их, завејава их.{S} И ма колика вика и дрека да је око тебе, снег и ветар угу 
ласти су већ немоћне ма што да изврше и ма што да спрече.{S} Зато, крећите.{S} Немате шта више  
ба, до којега се на велике јаде дошло и ма што уз то, што се могло купити од пиљара, од бакала  
 овдашњи грчки консул објавио.</p> <p>И ма да се свет тако са свих страна и из свих могућих изв 
ва је смена и сувише доцкан дошла да би ма шта изменила у судбини Скопља, која је сад већ одређ 
е и жудно погледају и распитују хоће ли ма где, ма кад, ма у ком правцу поћи какав воз и ако ро 
иштима, по непознатим стазама, не би ли ма где нашао какав диречић, грану, или проштац из туђег 
ах веже телефоном са Краљевом, не би ли ма с ким, ма с којом командом, добио везе.</p> <p>Мало  
рије више осветљене но обично, не би ли ма шта виделе што би им потврдило сазнање и поткрепило  
да покушају наћи кола, коње, волове или ма шта чиме би се могли користити, јер железница до Фер 
крилима, вал када би ударио у стену или ма какав шушањ, који би јој допро до уха, њој би се чин 
да га неће штедити.{S} Што не би отишли ма где у околину, у Младеновац на пример?</p> <p>— Имам 
долазио с места, с извора, где је могао ма и у ходнику, ако не <pb n="47" /> у канцеларији, чут 
еру да протумаче пролазак тих кола, ако ма шта запазе, што би им дало повода за то.</p> <p>— Ви 
томе својству, није им ни потребно било ма шта говорити; они су сами собом и својим путовањем к 
тељска батерија бије, бије сад бешње но ма кад до сад, јер се осећа заклоњена, јер зна да јој с 
у једном народу који је показао више но ма који, да уме ценити културне раденике.{S} То су Фран 
...</p> <p>И пре но што стиже ко од нас ма једну реч утехе да каже очајнику, он отвори врата и  
српског невиног детета ни одузети живот ма једној српској мајци.{S} И он клону савладан једним  
о Скопље било спаковано, спремно за пут ма где, ма на коју страну.</p> <p>Варош је зарана, још  
га се подноси бол; вера у нешто, вера у ма што.{S} Донде, до средине онога моста, који се узнос 
ћ донели одлуку о себи те не желе да их ма чије мишљење поколеба или су то они који занеме и из 
е клонуло настављаш пут без наде да ћеш ма кад стићи тамо где си пошао.{S} Та бескрајност и дуб 
S} Ето, тако је зборио мој бабо!</p> <p>Ма да је све то говорио са мало гордељивости, глас му ј 
 од којих зависи судбина Скопља.</p> <p>Ма колико да су војници, који су товарили, тај посао па 
е и ове коју подносим читаоцима.</p> <p>Ма да је ова књига доста опсежна, ја нисам ни помишљао  
рука, коју је дигао да салутира.</p> <p>Ма да их је, приликом овога разговора, поздравило некол 
и дана ћемо се вратити у Скопље.</p> <p>Ма да, после разговора који сам мало час водио са оним  
 избећи борбу изнад саме вароши.</p> <p>Ма да је друм био закрчен бегунцима и старцима из треће 
 село.{S} Отићи ћу сутра до њих.</p> <p>Ма да је било више разлога за бригу но ноћас, ту сам но 
ртоносном пољупцу посише отров са усана Маваркиних и пада поносно крај ње.</p> <p>И тај понос,  
ласка „колоне тимочке дивизије“ самар с магарета пао у блато па сад збира расуте ствари и брише 
товара носе и по где које дете; па онда магарци, па кравица коју вуче мајка да би исхранила дец 
је бони крик оних који су прегажени.{S} Магацин друге резервне болнице опљачкан је!</p> <p>Обла 
ма и испод столова, тако да пре личи на магацин истоваренога еспапа но на простор у коме људи с 
 и грмљавина.{S} То је одлетео у ваздух магацин на станици; наши су га, напуштајући варош, упал 
 излазе из разних кућа, капија, дућана, магацина, увијени у ћебад, обамрли од зиме, модра лица  
лима, ко зна одакле и из кога државнога магацина, вукли по коју врећу брашна, још су далеко бил 
роватно упљачканога из каквог државнога магацина, колица за дете, саксије с цвећем и буре са ли 
ка, великог калибра топа, код барутнога магацина, више Чачка и, вешто скривен, туче отуд нашу а 
е спустио батерију с виса код барутнога магацина и поставио је код касарне.{S} Касарне су претв 
S} Свако ће се прво сетити себе па онда магацина и болница.</p> <p>У другој гомилици узвикује ј 
 капетана.</p> <p>— Ено их код барутног магацина!</p> <p>— Удри!</p> <p>И капетан проконтролиса 
 кући убеђен да је евакуација болница и магацина најпреча брига у случају опасности.</p> <p>— Ч 
здао ни наредбу за евакуацију болница и магацина! — примећује један који је синоћ био код „Зрињ 
весно већ наредила евакуацију болница и магацина.{S} Ја знам за магацине поуздано да до овога ч 
ом и момцима у једну малу собицу, врсту магацина, где су биле стоварене неке дворске ствари у с 
 се уставља пред дебелим вратима војних магацина, који нису више чувани, и одбија се одатле као 
ацију болница и магацина.{S} Ја знам за магацине поуздано да до овога часа није наређена њихова 
 не одох јутрос.{S} Да чекам наредбу за магацине и болнице, није него још нешто.{S} Свако ће се 
су власти напустиле Куманово и запалиле магацине са храном.{S} Пад је Куманова неминован још за 
издата наредба да се евакуишу болнице и магацини?</p> <p>— Нисам! — одговара чиновник.</p> <p>— 
пуштајући варош, упалили.{S} Сви остали магацини робе и војнога материјала били су смештени по  
ст својих поданика Турака.{S} Сви су ти магацини, пуни пунцати робе, пали непријатељу у руке.{S 
џакови са храном, разбијају се врата на магацинима.{S} А краљ, који тога тренутка напушта Круше 
ило ни по кућама, ни по механама, ни по магацинима.{S} Спавало се већ где се стигло; на дућанск 
ите молим вас.{S} Не заборавите да је у магацинима силна државна имовина, не заборавите да у бо 
— учини скептички кафеџија, који је био магационар при некаквој војној станици и тога ради носи 
арству где све, и људи и природа, спава магиским сном.{S} И гуши те то мртвило, онако <pb n="65 
анине.</p> <p>И на један мах, као да си магичким штапићем завитлао преко гомиле и изговорио чар 
шта.{S} Сутон који је све више освајао, магла која се спуштала и дим, који се надносио над жало 
ригом за дететом.{S} А почела је и нека магла да се спушта.{S} Сутон који је све више освајао,  
кушали и прелаз.{S} Веле како је велика магла пала на Дунав наши нису ни опазили, до на два три 
га изнад простора, који је притискивала магла, срео је тамо горе светлост која се буди.{S} Та с 
трла се суморна, а по њој ниско полегла магла из које као кроз процепано платно, избија по где  
 од обале, шалупу са Немцима која се из магле као из какве заседе на један пут појавила.</p> <p 
естављају кућни кровови, износећи се из магле у коју је варош потонула.{S} Високо негде, брдом  
чују шушањ прну на један мах, избију из магле и расипају се.{S} Обалу потока, којом одим, окити 
 орању и кукурузишту, заштићене дебелим магленим покровом, пробирају храну јаребице и кад ти чу 
а га постепено осваја.</p> <p>Што ближе магли, у коју нас друм води, то се она све више разређу 
.</p> <p>Друм пуст и губи се у јутарњој магли која је као танак прозрачан вео покрила лице земљ 
аци; на врховима Водна прибрало се бело маглино перје, од којега ветар откида прамен по прамен  
 разговору, ако и кажу коју реч, избија маглица из уста, јер мраз све јаче стеже.</p> <p>Крај ј 
у незадовољно и бије им из ноздрва бела маглица.</p> <p>Избудио се град и данас ће очајно хитат 
Подримској равни лежи тамна и прозрачна маглица кроз коју где и где беласне Бистрица као бели к 
г, у планине, осветљава неком мистичном маглицом која, као покров изаткан из прегорелих сунчани 
која ми се наметала и из душе текла.{S} Магловита јутарња јесења свежина, која ми је до мало ча 
м и покрио наша поља и наше горе густом маглом, чија се фигура све јасније издваја из стоструко 
 кланцу, пробуђена ведрином сунула кроз маглу и повија се над Подримљем као залутала душа, која 
але јој легао суморно Призрен, утонуо у маглу и дим што се кроз димњаке диже са ватара око који 
у још једном задрхта срце.{S} У једноме магновењу прелетеше му пред очима све добре и зле после 
 много.{S} И кога ти све није било ту и мађара и шваба и чеха и јевреја, од сваке вере и од сва 
бијански заробљеник, у ред са швабама и мађарима?{S} Зар ја да идем овим друмовима и кроз ове п 
м.{S} Теже ми је било но оним швабама и мађарима, јер они су бар робовали туђину а ја своме рођ 
ве грађане тера, тамо негде у непозната мађарска села.{S} И где ће ми остати породица, у Пећи;  
сам сама себе чула.{S} Споља су се чуле мађарске речи и међу њима реч „хлеб“, „хлеб“.{S} Биће п 
ми руком да се умирим.{S} Он је говорио мађарски а један је за њим преводио српски.{S} Питали с 
ршћем од страха.{S} Говорио ми је нешто мађарски али га ја нисам разумела.{S} Није викао, није  
 главом а мени изађе пред очи, као нека мађијска слика, величанствена поворка златом искићених  
 пут очи у очи и прса у прса, војник са мазурских језера, са Немира, Лијежа и Анвера, са војник 
ослободили би страха и трепета хиљадама мајака које стрепе за децу своју и хиљадама деце која в 
а деце која вриште од страха на крилима мајака својих.{S} Беле заставе, које сад већ извесно ки 
, још неогарених усана, тек одвојена од мајака и кућа и одмах поведена путем страдања и патња.{ 
о.{S} Пред очима су ми увек само невоље мајака, тешке, дубоке невоље из којих сам сазнала да ни 
 запомагање рањених људи и жена, врисак мајака и писак деце.</p> <p>Гранате су падале једна за  
а поља, крваве су сузе потекле из очију мајака, крвавим је знаком почео да се бележи праг свачи 
, срео погледе четрдесет хиљада српских мајака и, чини ми се, читао из њега клетву четрдесет хи 
из њега клетву четрдесет хиљада српских мајака која ће клетва, као оштра јесења слана, сасушити 
, у коју су се утисле стопале несретних мајака, које су оставиле овде своју дечицу, опростиле с 
х сасвим се избрисао.</p> <p>Док смо се мајали око Бојка а један од војника, који је ушао био у 
а ме чак увукла у собу, док су се други мајали око мојих ствари а бабо презао кочије, и тутнула 
p> <p>Млади потпоручник узе нешто да се маје око топа и не изврши наредбу.</p> <p>Капетан га из 
 покривена преко главе старим џаковима, мајка са одојчетом на грудима увијена у ћебе и старица  
м вером и поуздањем.{S} Није ли то она, мајка нас свију, чији се живот свршава ту, на средини о 
 потресна, сви старији и сама домаћица, мајка дечја, немо су је пратили и кријући једно од друг 
штабу, у канцеларији, али знаш како је, мајка...</p> <p>— Знам војниче, мајка сам и ја, разумем 
ако је, мајка...</p> <p>— Знам војниче, мајка сам и ја, разумем ја ту бригу.</p> <p>У том изађе 
м кроз Митровицу.{S} Па... дојурио сам, мајка ми је била у Прокупљу.{S} Чуо сам да је избегла,  
амове, који су висили у кући иза врата: мајка је измесила пуну врећу проја, те су тако кренули  
 и љубав, којим их стара <pb n="245" /> мајка казује својим унучићима, допуњавају својим бојама 
породица сатрвена; мртва <pb n="465" /> мајка, мртва деца, мртав кочијаш, мртви коњи, само отац 
 пази с мајком као да јој је рођена.{S} Мајка и живи код мене.{S} Угодила се са мојом женом па  
е ратна година ухватила као рекрута.{S} Мајка ме чак увукла у собу, док су се други мајали око  
кова па брижно гледа бонога јединца.{S} Мајка му подмеће сено под главу, подешава му поњавицу и 
је опружено тело под оном поњавицом.{S} Мајка му руком превлачи усијано чело и милује покислу к 
 себе! — хукну један родитељ очајно.{S} Мајка дечја затресе се целим телом и зацвокота зубима п 
 рукама Ранка, онога што воли школу.{S} Мајка сва избодена бајонетима а дете разбијене главе.{S 
лком и ори се из њих развратни смех.{S} Мајка обара очи пред децом срамећи се лажи којом их је  
/p> <p>— Шта ћу! — правда ми се други — мајка прешла шесет година, најстарије дете девет година 
е.</p> <p>— Имате ли родитеље?</p> <p>— Мајка ми је умрла још пре пет година.{S} Имам оца али н 
вире увијене у мараме, шалове и ћебад а мајка, носећи још и одојче на руци, прати кола са најдр 
 се он на своме чунићу на широко море а мајка га испраћа благословом и дуго прати погледом, док 
ад су ме опремали да пођем у Винковце а мајка само уздише и крије се по кући, да јој ко не види 
послао, нећемо више ићи пешке!</p> <p>А мајка их умирује да би поднели разочарење.</p> <p>— Наш 
 да поњавицом заштити децу од кише, ова мајка им је у ствари, несвесно, спасла живот.{S} Место  
вица је знао да ту светиљку жеже његова мајка да му пут покаже и управљао је чун свој ка њој, з 
ставила, ни једно не пружа ручице да га мајка прихвати!{S} Оно <pb n="502" /> горе, прво у реду 
 ја да покупим мало ове прње! — прекида мајка разговор и он се свесрдно даје на посао.{S} Неуме 
тних дечијих зубића.{S} Носила је ваљда мајка у недрима да детету накваси усне кад ожедни, па м 
ем седишту млада госпођа и њена госпођа мајка; на доњем седишту слушкиња и слушкињин швалер.{S} 
ајапурена лица, дечко, гимназиста, чија мајка од јутрос већ, још од ране зоре, крши руке бринућ 
 умири се до сутра у јутро.{S} Ако која мајка, кад јој дође ред, не хтедне дати дете, аждаја јо 
, рекао ми је оним истим, којим се моја мајка моли Богу, а мој бабо здрави здравицу о светоме Ј 
ини цркве, налазе се као избеглице моја мајка и две сестре — одговори потпоручник потресеним гл 
а па им је тешко загрејати се.{S} Јадна мајка покушава да им дахом из усана греје ручице али ни 
оломљеним колима.{S} А мало даље, једна мајка сва у крви и детенце, које још и не ходи, грчевит 
њој махали градској, већ залелека једна мајка; на једној сиротињској кућици, горе иза града, из 
их сам сазнала да нисам ја сама ојађена мајка.</p> <p>Улази једна девојчица од четрнаест петнае 
 сам сазнала да нисам била сама ојађена мајка.{S} Изгледало ми је у томе часу као да се ту, у М 
Казивала ми је у Приштини једна ојађена мајка, која је изгубила сина: „Долазио ми је — <pb n="3 
ар си смео, дете моје? — опет ће брижна мајка.</p> <p>— А зашто?{S} Нико се није плашио.{S} Све 
 војник и прозебао бегунац, седи брижна мајка, која је стегла дете међ колена, седи сломљен ста 
 без милости:</p> <p>— Зар си ти једина мајка?{S} Кад би сваки Србин мајку бранио, ко би Србију 
.</p> <p>— Хвала ти! — благодари очајна мајка.</p> <p>У том наиђосмо на вола који остављен лежи 
, али ви морате живети.{S} Нисте ви она мајка што даје живот деци да би је деца преживела, већ  
ијала сам се од болова, као малочас она мајка што оде у ноћ да тражи изгубљено дете; тешили су  
пару одваја и доноси мајци.{S} А сретна мајка, облије најпре пару сузом, па је тутка под суву с 
, или оболела од глади и зиме, несретна мајка потегла је овај мучан пут само да спасе пород сво 
 збег који је загушио друм.{S} Несретна мајка која носи на леђима свој <pb n="380" /> најдражи  
и ваља се по калдрми и превија несретна мајка чије је чедо остало горе а отац одјурио у пламен  
ом, женском руком, написала је несретна мајка реч:{S} Драгомир.{S} Оставила је свештенику име д 
су прелетале Београд, дотле је несретна мајка извиривала из капије и освртала се лево и десно,  
p> <p>— Ко зна сироче — нариче несретна мајка — Ко зна где је, лута можда само по друмовима, по 
p> <p>Таква утеха само дражи и несретна мајка настави своју запевку.{S} Запитала сам оне око се 
 је тако мени изгледало — вели несретна мајка, јер сам све то гледала кроз сузе, носећи на рука 
ју руку.{S} И то ће бити доба које сања мајка, доба када ће он на своја млада плећа понети бриг 
шу повратила.</p> <p>— Нема! — одговара мајка.</p> <p>— Да могу — додаје опет рањеник — понео б 
3" /> <p>— Промрзла, што ћу! — одговара мајка а речи јој звоне болом.</p> <p>— Нигде ватре да и 
д очима она крв и она несрећа.{S} Стара мајка, како потрчала ваљда да заклони и унуче, ударена  
а.</p> <p>— Тако, дабоме, али — и стара мајка уздану — и патила сам.{S} Није онда нама било све 
о лепа, бујна и свежа.</p> <p>И када је мајка, милујући му бујну косицу, пуних очију суза рекла 
 сунуо с колима у шанац.{S} У колима је мајка с дечицом и отац, који је водио коња, притегао је 
аћом да погине, бранећи Београд, али је мајка мислила то су само голе речи неискуснога детета о 
рло тешко.{S} Тако ми је било кад ми је мајка умрла па остала сама у кући.{S} Само, онда сам би 
ва памтим што ћу ви казивати, али ми је мајка доцније, кад сам одрасла, препричавала оно што са 
омире; ко ти је отац и где је; ко ти је мајка и где је?{S} Радовали су ти се, је ли, кад су те  
 око, ватрице <pb n="241" /> коју им је мајка наложила и она их је тешила и храбрила и ако је и 
 дете лежало од запалења, пред којом је мајка дечја свако вече пред легање учила децу крстити с 
це живот; погледа у икону пред којом је мајка дечја још синоћ упалила жижак, те му се заврти су 
дуге, брижне ноћи замишљала, све што је мајка и будна сањала, све што је привиђала.</p> <p>А ка 
инске снове.{S} Све ће бити, све што је мајка у дуге, брижне ноћи замишљала, све што је мајка и 
о је скуп суза човечанских.{S} А зар је мајка и могла пожелети лепшега опела а зар је Богу мога 
девојче, лепо заглађене косице, коју је мајка ваљда сузама наквасила а прстима зачешљала.{S} Оч 
ре.{S} Под пазухом му јабука коју му је мајка од милоште дала ваљда при растанку.{S} Јабука наг 
.</p> <p>— Кад би имала што? — вајка се мајка па погледа око себе — Кад би имала... кад би ми т 
тати киша, испадала се ноћас! — теши се мајка погледајући очајно у мутно небо.</p> <p>— Па и не 
ојој, загрљају материном.{S} И ноћас ће мајка да припали светиљку, јер ко зна не лута ли Новица 
амарени и натоварени, кравица коју вуче мајка да би исхранила децу и овца коју је грешни домаћи 
; па онда магарци, па кравица коју вуче мајка да би исхранила децу, па овца коју је грешни дома 
ме, по смрти мога другога сина, умрла и мајка.</p> <p>Када је последњи пут одлазио од куће, пре 
том, па отац који носи кућу на леђима и мајка која води уморну дечицу за руке; заробљеник промр 
 се Новица као и досад на широко море и мајка га испратила благословом и пратила погледом док м 
амо им главице вире из влажних ћебади и мајка која ће за који дан у каквом јарку на путу родити 
ичу ужурбане сенке.</p> <p>То су отац и мајка, који већ целу ноћ нису очи свели, избудили дечиц 
, Босно, сиротице клета!“ па ми се јави мајка, па видо и онај велики барјак наш, па слике на зи 
ом, који је уловио у мрежи.{S} Загрљени мајка и син, светлећи тамне стазе, којима се измеђ стен 
отињска уштеђевина под сламом, на којој мајка спије и гомила се нада у срцу материнском.</p> <p 
ела, па се боји да се не загаде.{S} Док мајка кроз сузе говори, дете пишти и вије се у рукама м 
ја чека ову децу, онако као што је само мајка кадра предосетити.</p> <p>Казивала ми је у Пришти 
ка кад год Новица туда прође.{S} Зна то мајка, није се њој поткрала тако драга појава, која так 
расипа у ланац.</p> <p>— Ланац? — цикну мајка престрављена том војничком речју која за нас жене 
хтео да ми да!</p> <p>На ове речи цикну мајка и благослови у души рањеника који јој не посла де 
>— Био сам тамо!</p> <p>— Где? — врисну мајка.</p> <p>— Тамо где се бију, све сам видео, све... 
ми можемо.{S} Је л’ те, децо? — теши их мајка.</p> <p>У томе пролазе крај њих кола са Мицом Зуа 
SRP19201_C23"> <head>XXIII</head> <head>Мајка</head> <p>Дуго је, боно и горко јецала госпа у цр 
ве бешње узносили.</p> <pb n="16" /> <p>Мајка је чекала...</p> <p>На Уциње је пао већ дубок сан 
.{S} Све је заспало тешким сном.</p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Као на мору, тако се и у њено 
и пламен као да се небо упалило.</p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Ноћ је раније пала, као да је 
клонила децу од непријатеља те сачувала мајкама хранитеље а себи бранитеље.</p> <p>— Пођи, сине 
 њему поступи онако, како поступа према мајкама чија су деца на положајима.{S} Не говорећи ни р 
о стегао узасе.{S} За брижним оцевима и мајкама вуку се неиспавана, неумивена и на брзу руку об 
едба је, мора се!</p> <pb n="389" /> <p>Мајкама је ипак олакшала час растанка утеха да је тако  
ецу.{S} Падне тако пред село па писне а мајке свако јутро по једна, носе јој своје чедо и бацај 
{S} А како ме тек не би заболела невоља мајке, чије дете лежи на столу у тренутку кад ја своје  
а види децу, која су се јуче растала од мајке и њему гроб поверила; да их види здраве и чиле, к 
 оне које су биле одојчад кад се син од мајке одвојио, и међ њима је она нашла себи радост и од 
 био, тужан као кад се деца праштају од мајке напуштајући јој крило материнско.{S} И како свако 
аузет школом а мезимче сам оставила код мајке.{S} Учинила сам дужност према оцу што сам повела  
у се оцртавао дубок бол који срећеш код мајке која цвили над драгим телом јединчевим.</p> <p>Пр 
х очију; болела ме је судбина оне мртве мајке крај чијег се тела игра невинашце и оне, што јој  
, жено.{S} Не помаже суза и друге су је мајке пролиле, кад су остављале овде своју децу па ето, 
еспављују последњу ноћ на грудима своје мајке отаџбине.{S} Ведрина је већ освојила, небо се обо 
оведе ни да их усаветује.{S} Ту су биле мајке које немају начина ни себе да умире а треба децу  
преорана земља жеђу, те ће је самохране мајке сузама заливати.{S} Пресушиће дојке у матера те ћ 
{S} Уложила сам у негу све напоре једне мајке коју је гризла савест и морила помисао да већ на  
а својих валова мршави грудни кош тужне мајке.{S} Њу су засипали таласи и квасили јој топла мат 
мртваче.{S} Болела ме је горко суза оне мајке, која се морала преваром ослободити свога детета, 
и ходник, мени изађе пред очи слика оне мајке која је мало час са сретним материнским осмехом и 
ваших, нека би и мртви осетили сузе оне мајке, за коју су они животе своје дали; нека би им так 
, седео сам на престолу, на крилу старе мајке.{S} Остали се окупили око ње, седећи на поду подв 
...</p> <p>— Да, разумем, али кад би се мајке слушале не би ни било војске.</p> <p>— Он је ђак. 
 далеким странама; погубићемо се, те ће мајке нарицати за децом а деца за хранитељима-својим; п 
евољу и зло.{S} Зацика нејач, заплакаше мајке а домаћини оборише главе под тешком бригом.{S} На 
; робоваће наши оцеви и наша деца, наше мајке и наше сестре; робоваће цркве наше, робоваће школ 
ини па се дечица најежила и прибрала уз мајке.</p> <p>Свако је себи изабрао у пећини по један к 
ђати; биће више удовица него девојака и мајке ће плакати на туђим гробовима.{S} Краљ ће краљева 
 том војничком речју која за нас жене и мајке значи исто што и смрт.</p> <p>— Јест, ланац! — по 
 казује прву мушку реч.{S} На то смо ми мајке навикнуте, али се увек заваравамо да су то само д 
се очајно бори са ропцем; час на врисак мајке над крвавом децом својом; час на очајни клик оног 
а се пазим но остале девојке, јер немам мајке а отац ми често остаје ноћу у кафани, те је за ме 
 из Врховне Команде имају право да буду мајке и нико више!</p> <p>Цео мој поступак изгледао ми  
, ко си ти?{S} Мати?{S} Нама не требају мајке, требају нам само деца њихова, да гину тамо.{S} Р 
и осветљеној воштаним свећицама које су мајке припалиле док нас децу нахране и опреме на спавањ 
у нас били допратили.</p> <p>Нас дечицу мајке метнуле да проспавамо мало, јер смо сви били посп 
век још руком за материну руку те су их мајке, пре десетину петнаест дана, кад дође наредба да  
и неговати, он и сачувати мајци!</p> <p>Мајке су их опремиле са по једном погачом од куће, мирн 
ете нашли у кукурузу, више Београда.{S} Мајки шрапнел пробио главу па лежи мртва а оно крај ње, 
дало ме је право у очи.{S} Ох, несретна мајко, да ли је то био поглед праштања или молба за пом 
о леже ова дечица, ни једно не плаче за мајком која га је оставила, ни једно не пружа ручице да 
на крилу, остаде на столу не плачући за мајком која га је оставила.</p> <p>Начелник погледа у м 
 је причала и ја сам заборављала бол за мајком.{S} Али сад, ко би могао да ми што прича и да ме 
ећ, како је било док сам се опраштао са мајком, сестрама и братићем, не умем вам казати.{S} Пла 
аљ их није више задржавао, деца су се с мајком тихо и нечујно извукла и, кад се осети само са с 
нио, из добре куће, а жена ми се пази с мајком као да јој је рођена.{S} Мајка и живи код мене.{ 
 родитеља тамо?</p> <p>— Имам жива оца, мајку, две сестре и једног братића.{S} Их, кад би они з 
гледа <pb n="364" /> своје село и кућу, мајку, жену и децу, па се све боји да не застанемо, да  
 погледом, погледом који се гаси, гледа мајку и гледа небо и гледа последње јесење зеленило.</p 
сам се једне старице, која је познавала мајку и која је окупала кад је умрла.{S} Знала сам и гд 
етац и играла са њима, затим је пратила мајку на пијацу, у подне је пред вратима дочекивала оца 
 куће.{S} У кући ме је све подсећало на мајку, на оца и, било ме је срамота.{S} Ишла сам улицам 
уних очију суза рекла:</p> <p>— А ко ће мајку да брани?</p> <p>Младост, неоскрнављена животом а 
е деца радознало се буде и прибирају уз мајку.{S} Та два светла ока су два фењера на фијакеру к 
акла команда.</p> <p>— А јесте ли нашли мајку?</p> <p>— Нисам, ко ће је наћи у овоме кијамету о 
, па однеси им поздрав од мене.{S} Имам мајку и две сестре, имам и вереницу — и кад то помену а 
 ти једина мајка?{S} Кад би сваки Србин мајку бранио, ко би Србију?</p> <p>Али је то био обичан 
да га не прегази светина или љубе мртву мајку и праштају се од ње за навек јер ће је оставити т 
 морско, он из далека још догледа своју мајку на обали, она га радосним сузама дочекује, помаже 
ће ме примити.{S} Ко не би примио једну мајку с дететом, која по овако пакленој ноћи бега испре 
алу, он је хитро искакао и грлио брижну мајку, затим турао руку у недра и вадио отуд чаробни, д 
е гласно: „Пуштајте, људи, ову несретну мајку!“</p> <p>Ушла сам у канцеларију.{S} Нисам ни речи 
истим речима, као мало час ону несретну мајку.{S} Притисла сам дете на груди као да ми га је од 
м оним гласом као мало час ону несретну мајку.</p> <p>Тамна ноћ је испуњавала пусту кућу.{S} Ох 
ану с децом; друга казује како је стару мајку оставила у једну турску кућу; добар, вели, неки т 
{S} Дечица — повела их је двоје и стару мајку — прибрала су се промрзла око, ватрице <pb n="241 
 и друга зову себи и једна и друга ишту мајку.{S} Она у планини да их задоји поуздањем она у гр 
је ово, друкчије је ово! — окрете му се мајор — Наполеонова је војска одступала као победилац а 
наићи сутра, а нашта прекосутра?</p> <p>Мајор ћути, не обзире се и корача даље.</p> <p>— Ово је 
во је страшно! — жали се један грађанин мајору који је пред њим. — А тек је први дан путовања;  
оде у жељезничку радионицу и отуд зовне мајстор.{S} То је разуме се продужило чекање и ђенерал  
апад.</p> <p>Чудна судбина!{S} Како смо мајушна и бедна играчка њена ми!{S} Па ипак човек веруј 
Улази затим војник и он води дете мало, мајушно, тек проходало.{S} На детету прокисле и згужван 
ига у гомили тих шапат сажаљења и према мајци и према деци и према стоци.{S} Један само глас до 
то се Вукова Милица — чији поглед некад мајци није измакао — удала и децу изродила; дорасле су  
његова кућа, његова ћерчица која помаже мајци, његов Ранко, његов Бата.{S} Чекају га они, јер с 
 буде рат свршио и о свему ономе што је мајци тако драго да разговара са сином.{S} Ја сам у њем 
мо на језику и кућаница је; помаже боме мајци на сваком послу; уме сама скувати каву, уме очупа 
ве, исповедила сам јој се као што би се мајци исповедила.{S} Она ме је тешила и жалила, примила 
дете, други за своје.</p> <p>— Извините мајци...</p> <p>— Да, разумем, али кад би се мајке слуш 
м одговарам и казујем, као што би оцу и мајци казивао.</p> <p>— Одведоше ме затим у логор, са о 
и лов, он све већу пару одваја и доноси мајци.{S} А сретна мајка, облије најпре пару сузом, па  
а он ће ми те и неговати, он и сачувати мајци!</p> <p>Мајке су их опремиле са по једном погачом 
 си ти остао код куће, био би од помоћи мајци и кући, а да је твој отац дошао овамо.{S} С њим з 
на небу ни на земљи, о ветру и ветровој мајци и још читав низ таквих заносних бајака, које су н 
тета ни одузети живот ма једној српској мајци.{S} И он клону савладан једним тешким болом и јед 
а бар толико утехе — и ако је то једној мајци недовољно — да је његова смрт била једна дужност. 
е се бринути о њој као о својој рођеној мајци; трећа се жали како јој је сестра остала, болно ј 
о се ево смрћу својом одужује несретној мајци!</p> <p>Гомила је била на улици, у згради још већ 
 се где је.{S} Дечко је још синоћ казао мајци да он неће да бега, он хоће с браћом да погине, б 
и ја на њеноме лицу опазих сретан осмех мајчин.{S} Тај ме осмех толико охрабри да сам унапред в 
е дебеле откосе.{S} Задрхтала је утроба мајчина која је донела и набрало се чело очево које је  
 топле ватре прибрала дечица око колена мајчина а она их теши и прича им приче, лепе и заносне, 
што је увек весео, што је срећа очева и мајчина.{S} Бата лежи у крви, полеђушке и смеши се, и с 
х са усана, опружила ручице ко да тражи мајчину руку да је поведе и до ње друга, замршене и бог 
гога, да тражи преноћишта.{S} Где било, макар под стрејом, под колима или најзад и крај плота,  
ицир; зар ти хоћеш да ја српску војску, макар и у одступању, проводим под белим заставама?</p>  
 главу с књиге кад има што да научи, па макар ми јели без њега.{S} А да ми видиш Бату, ништа ни 
 а чељад на јатагане ако се у селу нађе макар један човек који се борио противу Турака и ако се 
 српска војска борила с уверењем, да ће макар један делић Отаџбине моћи сачувати и да су бегств 
 када се крвавило по горама и планинама македонским, остао је још под пушком у Скопљу, јер га с 
сти које су и њега раздрагале.</p> <p>— Макензен нек абдицира на своју војничку славу! — узвику 
 потезима и са мало речи.</p> <p>— Хоће Макензен да потражи онај царски орден што га је Поћорек 
 и могло ходити али од мраза не може да макне ножицом а оно млађе још се није одвојило од наруч 
 људи, само руке да огрејем, не могу да макнем прстима.</p> <p>Он чучну и унесе руке у пламен п 
нога за тобом који те преклиње да му се макнеш с пута, ни онога пред тобом који се издире да га 
ку стопу на перону.</p> <p>— Склони се, макни, овде није слободно! — виче гомили станични жанда 
коше нам још, изгледа да се спремају да макну из села, уверили се веле да нема рђавих људи, пој 
да и њега обрсте.{S} Дај Боже само нека макну, помислили смо, те да можемо слегнути у село и оп 
 ограде; издире се један наредник да се макну кола која су се испречила на сред друма; свађају  
оној чистини испред пећине а после, кад макнуше Турци из села, скиде је Андрија доле у гробље.< 
? — запитаће Пашић.</p> <p>— Ја мислим, максимално две стотине хиљада, толико може изићи! — одг 
ме одморку — прича ми један коморџија — мал није пребио једнога заробљеника.{S} Зауставио се по 
м носила.{S} Стеже ми се нешто у души и мал не цикнух од бола.{S} Старац ил опази ил осети то п 
а кола испред нас, ударио је у страну и мал није сунуо с колима у шанац.{S} У колима је мајка с 
пустити своје њиве и своје ливаде, свој мал и своје имање и пребећи са породицом у Србију.{S} П 
њему да ми помогне и пожалих му се како мал нисам настрадао лутајући међ вагонима.</p> <p>— А,  
амо да се могу склонити од кише.</p> <p>Мал’ тако и сам не нагазих на неке грешнике, који се на 
еденим гумама на точковима.{S} Па онда, мала сељачка кола са мршавим вочићима који изгледају ка 
саучешћа којим пита.</p> <p>— Не плачи, мала!{S} Зар ја мислиш знам где су ми деца?{S} Сви смо  
уни и унезвери.</p> <p>— Ајд, кажи нам, мала, све по реду како је то било и шта је било? — поче 
десне стране друма, опет <pb n="302" /> мала група светиљака и дим из којега се узносе као мина 
, из онога Галипоља близу Цариграда.{S} Мала, мршава жена, оштрих црта и лица превучена тамном  
ликама, служила за школску учионицу.{S} Мала петролејска лампа, под плавим шеширом, која је са  
се исушиле од пољупца смрти.{S} До њега мала лешиница детета, чије је лице покривено марамом ис 
тиња и гумама које су се ојеле; па онда мала сељачка кола са вочићима као срндаћима и точковима 
ала сама у кући.{S} Само, онда сам била мала и дошла је тетка па ме заваравала.{S} Причала ми ј 
ораш знати?</p> <p>— Не знам! — понавља мала збуњено.</p> <p>— Па ко ти га је дао?</p> <p>— Јед 
ме спрату <pb n="704" /> има три: једна мала где је штабни телефон, друга такође мала за војник 
еколико минута на дно мора читава једна мала држава.</p> <p>Овако удаљеноме од догађаја које см 
ио сам по страни друма међу колима, она мала воловска кола без лотра, на којима су само двема д 
</p> <p>— Да га предам овде! — одговара мала и обзире се на све стране преплашено.</p> <p>— Зар 
p> <p>— Донела сам ово дете! — одговара мала преплашено.</p> <p>— А зашто си га донела?</p> <p> 
ала где је штабни телефон, друга такође мала за војнике и трећа, највећа, где спавају официри и 
 где смо спремили преноћиште, горела је мала ватра, ако би ко хтео да пригреје што.{S} И сад ме 
ију, лицем окренута улазу, саграђена је мала, спреда отворена шупа, од које две стране чине дрв 
аво постигну; док су незаштићене жене и мала деца врискала у оној гужви и гомили, док су рањени 
 примила дете?</p> <p>— Тако... — учини мала и још се више збуни и унезвери.</p> <p>— Ајд, кажи 
не муниционе каре, које су вукли четири мала и мршава вола.{S} Крај вочића су ишли трећепозивци 
и у наручју одојче.</p> <p>— Шта ћеш ти мала? — пита је начелник.</p> <p>— Донела сам ово дете! 
се смеју невољни.</p> <p>За аутомобилом мала воловска кола без лотра већ само две даске везале  
ен, историјин изабраник, а смрт је тако мала цена за част коју му тиме историја указује.{S} Сме 
ка незбринута, ненахрањена, несклоњена, малаксава полако и пада крај друмова.{S} Ослободили га  
 И стока, ненахрањена, почела је већ да малаксава и успорава ход.</p> <p>На једноме одморку — п 
остаје, да се праве дуги одмори и да се малаксава.{S} Клонули од глади сваки час су седали крај 
к њенога живота већ догорева, тули се и малаксава, онај жижак, који она сваке ноћи пали на проз 
<p>И ако разговор и жагор тако с вечери малаксава, нису нас ипак напуштали разнолики гласови ко 
ве више и све чешће, коњи падају а људи малаксавају и изостају.{S} Почињу се већ пузати и људи  
је и њена истрајност.{S} И кад су обоје малаксавали, настајала би ноћ, у којој је она сањала Но 
 њима осећам снажна и способна, без њих малаксавам и клонем.{S} Ох, не звате ви како је то вели 
лежје стања у војсци: војска преморена, малаксала и растројена, али би се офанзивом подигао у њ 
апетана и саопшти му да је стока толико малаксала, да већ посрће и пада.{S} Месец дана та стока 
ић те ти расхлади чело и отвориш сане и малаксале очи или, као иза буре и непогоде кад се разно 
 лица, једва се ослањајући на своје већ малаксале ноге, па онда деца, деца, деца и жене, сироти 
знурени глађу, изломљени тегобама пута, малаксали од мраза и зиме, бедни и скрушени, крећемо у  
њи у запрези покривени блатом, уморни и малаксали једва крећу; седла на њима већином празна, он 
/p> <p>Путем се већ сретају они који су малаксали који су клонули, па напустили своје друштво и 
>Три дана, од Призрена, клонуло, тромо, малаксало, креће се бескрајна гомила народа.</p> <p>Пре 
и су хитро сјахали, узеше да ослобађају малаксалог коња који је посрнуо и још се држао на предњ 
гнанога, да утеши уцвељенога, да оснажи малаксалога и да проведе народ српски кроз море патња и 
ци.{S} Поднео је све, све, и ево је сад малаксао, издала га снага и, пао је.{S} Оставиће га ту, 
ћа, пропало село, пропала држава, он је малаксао, он је изгубио сву снагу исцрпла му се душа.{S 
S} Ми смо се борили и даље, док он није малаксао од многе крви, која му је текла из прибијене р 
"537" /> необријан, без сабље, уморан и малаксао или по какав официр из Врховне Команде, чист,  
ла је од једном.{S} Један коњ у запрези малаксао је и пао.</p> <p>— Дреши штранге, испрежи! — н 
ребало и кад год је требало.{S} Сад сам малаксао, умирем, па ако, нека и последњим дахом својим 
ко је пламен у овоме тренутку био нешто малаксао, оно море жара као из огромне зажарене пећи си 
те се сваки час мењају.</p> <p>Краљ већ малаксао.{S} Јучерање напорно пешачење од Љум-Куле до С 
а чела.{S} Као у сред тешке оморине кад малакше и душа и тело, а пухне свеж планински ветрић те 
ушам да се одвојим од својих болова, ја малакшем и клонем.{S} Болови су већ толико срасли самно 
о, где је светлост са ватара обасјавала мале, двоспратне, блатом олепљене кућице, које су се на 
у чела, слила се крај ушију и направила мале усирене локве на поду, а из носа му црна крв залил 
ице и целивајући са пуно искренога бола мале војничке крстаче. <pb n="263" /> Изгледала ми је у 
.{S} У чекаоници и у свима просторијама мале и скромне зграде станичне, згрувала се маса света  
ава.{S} Ван границе те поплаве, као две мале оазе или као два још непотопљена острва, стоје још 
ћ био увелико гасио, дућани и радње ове мале варошице биле су већ затворене и свако се повукао  
код Турака.{S} Кроз улице пролазе још и мале групе оружаних људи, разнога изгледа, разнолика од 
тељске снаге које слазе са Косова, врло мале јер су утрошиле велики број војске на образовање г 
упо плаћене коњиће нудили да продаду по мале паре.</p> <p>У штабовима армијским наставило се су 
их којима није до смеха.{S} За овим иду мале таљиге са једном граном место четвртога точка, кој 
 истока и запада воде на Косово.</p> <p>Мале и тесне косовске вароши, Митровица, Приштина и Фер 
очивке, испуњене боним сећањем — или је малена варошица Младеновац тога тренутка одиста страшну 
рији.</p> <p>Када је 1878 године војска малене Србије, која је пошла да ослобађа поробљену браћ 
уди, који су му испунили све просторије малене канцеларије, те за мене тамо не би било места.{S 
ало затим уђе један момак носећи у руци малени ручни фењер, у коме је горела свећа а за њим дру 
пљан где ћемо доцкан у ноћ стићи, то је малено косовско село Чаглавица кроз које пролази друм.{ 
удено сунце када у дну Косова угледасмо малено село Штимњу.{S} Око села се већ уздиже дим са ва 
метара слободне Србије!{S} Колико је то малено, колико сићушно, колико безначајно, па ипак драг 
реће а и околност, што их ни у Липљану, маленоме селу, где се скрхала толика војска и народ, не 
е гроздићи о длаке; па онда, аутомобил, мали, црн, лакован, са четири седишта, навикнут да вози 
исе читави гроздићи; па онда аутомобил, мали, црн, лакован са четири седишта, навикнут да вози  
и себичност изнад подобности и поштења; мали, уски, бедни интереси изнад општих и заједничких.  
на крв залила уста и обојила образе.{S} Мали мученик је грчевито стегао ручице које су све испу 
 име детиње, да га помене при опелу.{S} Мали Драгомир је још држао у руци угашену свећицу, која 
ске редове те их ови скоро све побили а мали остатак заробили.{S} На новим положајима борба нас 
 Ајде, рекох ја, и узех да се праштам а мали братић отрча да отвори вратнице.{S} Бабо стао пред 
лникове, оде и затвори врата за собом а мали мртвац, другарчић мога чеда које ми је лежало на к 
ли — то није први случај у историји, да мали и незнатни узроци измене читав ток догађаја.</p> < 
ла <pb n="454" /> носећи свако по какав мали свежањ или какву стварчицу.{S} Стари људи, забрину 
S} Нема ни три педља од земље — и он је мали на мене — а округао је као лубеница.{S} Кад га гур 
ходнику <pb n="112" /> видећеш како, уз мали свежањ неких аката, које дотични господин носи у р 
{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и мали коњићи осамарени и натоварени, који још поврх това 
ти крстови као да нису златни а нису ни мали те се не могу на грудима понети, већ велики и тешк 
але и унаказиле лице.</p> <p>Чији си ти мали Драгомире; ко ти је отац и где је; ко ти је мајка  
 <p>— Боже мој — наставља разговор онај мали господин под стрејом, гледајући у стрму уличицу —  
манда.</p> <p>— Јест, ја! — учини један мали човечуљак и мигну чак овамо на мене, сретнувши се  
е.{S} Сад ме је увелико интересовао њен мали роман, који је она умела тако просто а ипак тако л 
„Тата, тата!“ и обгрлише га чврсто, као мали дављеници.{S} Отац овлажи дечје косице потоком суз 
тирам сваком редом, као оно кад сам био мали па о слави дочекивао госте под шајкачом.{S} Па да  
 не нареди, а кад би било јуриша, онако мали и лак, провукао би се измеђ редова и појавио се <p 
ни донеси воде!“ И он послуша.{S} Онако мали, лак, отскакуће доле у поток и часком се врати.{S} 
тизало колима и аутомобилима, чекали су мали товарни коњићи, са којима ће се поћи даље.{S} Кола 
ао о неком војнику кога су звали Бојко „мали“ и злој судбини његовој приликом прогонења Аустриј 
рукама мртво дете и лутајући и сама, са малим мртвацем у наручју, не знајући где ћу и не знајућ 
оз ту гомилу јер се свет расклањао пред малим мртвацем и скидао је капу и шапутао је: „Бог нека 
два и три пута, поједине коте обележене малим црвеним кругом и, линије повијане и опет исправља 
али... — учини учитељ и стресе у мангал малим прстом пепео са цигарете, коју је држао измеђ каж 
евоље.{S} Путују из Крушевца, на једним малим таљигама у којима је коњ већ после првог <pb n="2 
о о свему, и о великим бригама и о оним малим, личним невољама, и о Румунији и њеноме држању и  
азе из вагона, шетају испред њих или, у малим гомилицама, воде тихе и поверљиве разговоре.{S} Ч 
еђу собом, ћутећи смо заузимали места у малим одајама начелниковим, по којима се убрзо поче да  
е, што је то борба растурених јединица, малих, усамљених јединица, од којих свака својим путем  
руги необично живих и изразитих очију и малих, готово младићских бркова.{S} Трећа је столица за 
и једном увидели да је жеља за слободом малих јача од насиља великих.</p> <p>Поуздање, које су  
 кроз која се прошло; за овима опет пар малих вочића вуку нешто што се и не може назвати колима 
аденутим у недра.{S} Па онда опет један малишан, стиснутих вилица и бледих усана испуцаних од в 
устите децу к мени! — рекао је и позвао малишане.</p> <pb n="288" /> <p>Његовоме бледоме, свети 
знатим путевима и из непознатих извора, мало повољније вести, као оно кад после несноснога и за 
{S} Неко рече да дају и знаке и одиста, мало за тим а њихове батерије почеше да туку у наше гом 
у, зваћу самога војводу.</p> <p>Одиста, мало час, јави се сам војвода Мишић.</p> <p>— Је ли тач 
а они могу понети, можда по једно ћебе, мало брашна и по једно дете на самару.{S} Шта ће се са  
p> <p>— Прелазе!</p> <p>Једној се жени, мало више наше капије, одвеза бошча и просуше ствари.{S 
е расте.{S} Свакоме који је сазнао што, мало је то и увек верује да постоји још што, што он ниј 
к на боку.{S} У фијакеру <pb n="236" /> мало ствари али много света.{S} На горњем седишту млада 
 изгледа као откинута и увела булка.{S} Мало даље, у једном углу, лежи млада жена грлећи чврсто 
 као кад тица ноћница удара крилима.{S} Мало затим и две неразговетне а постепено све јасније т 
та у зраку, до нас допире глас топа.{S} Мало доцније и сунце ће се са Овчија Поља испети преко  
е заклонити од кише и спасти страха.{S} Мало затим она настави:</p> <p>— Обузе ме још већи стра 
ћи потврдно и удали се опет из собе.{S} Мало затим уђе један момак носећи у руци малени ручни ф 
 још налазила на левој обали Мораве.{S} Мало час, јави се на телефону сам начелник Штаба и капе 
 места познате путеве, познате њиве.{S} Мало мало па по неко узвикне: „Ено њиве Петрове, а Пета 
о просто а ипак тако лепо да казује.{S} Мало час, пошто је утврдила везе на бошчи, она је понес 
 чуо се само разговор жена у авлији.{S} Мало затим чу се опет неко пуцање које је трајало читав 
и српску војску коју нису очекивали.{S} Мало даље, опет пред вратима једне кућице, жена спазила 
питивали се, чу се опет један метак.{S} Мало затим још један.{S} Целога тога дана, у понедељак, 
авала и крчање у грудима учитељевим.{S} Мало затим и допре с поља кроз разбијене прозоре неки ч 
ина, која далеко негде ромори небом.{S} Мало затим још, па озго из Горњег Косова, из дубоке там 
ла а шалона за њом заклопила прозор.{S} Мало за тим и на горњем се спрату осветлише собе светло 
 и сви обратисмо пажњу на ту страну.{S} Мало затим и навали свет да куља отуд.{S} Забрађене жен 
ече ме по души осећање слутње.</p> <p>— Мало пре, кад сину, спазих, па реко да ниси рањена?</p> 
е задржавају, узвикну „Ево га и трећи!“ Мало час наиђосмо и на четвртог.</p> <p>— Ово већ не мо 
а која лежи под поломљеним колима.{S} А мало даље, једна мајка сва у крви и детенце, које још и 
са француским артиљеријским официрима а мало даље виши официр са неким енглеским лекарима.{S} К 
тала од прилике оних судбоносних дана а мало затим били смо већ на чисто да Топлица већ није ви 
, један по један прозор да се затвара а мало за тим и да се гаси.{S} И опет завлада улицом дубо 
љаг.</p> <p>Потпоручик салутира и оде а мало после, док се капетан још навлачио и опремао, писн 
Французи неће моћи да изговарају њихова мало чудновата и за изговор доста тврда имена и тражећи 
 мало ведрије расположење, преко којега мало час пређе таман облак докторова сумњичења.</p> <p> 
 је брига како ће даље, али је та брига мало трајала.</p> <p>— Могли би, Величанство, на она ко 
то радили, командир сјахао с коња те да мало протегли ноге.</p> <p>Батерија је долазила с фронт 
како све убеди и за столом опет завлада мало ведрије расположење, преко којега мало час пређе т 
рављени и мало су говорили или су можда мало знали.{S} По њима, једно је било поуздано а то је, 
окрету, спремајући се за полазак.{S} За мало и он узјаха коња а момци седоше на своја седишта.< 
 како би власт требала да се постара за мало реда при евакуацији и препричавају разне новости к 
Толико сам само чула.</p> <p>Прекиде за мало, ућута и одмах настави:</p> <p>— После, није прошл 
ова веровати у живот.{S} Ох, како је за мало та вера трајала!</p> <p>Краљ је био разговоран.{S} 
 преживљује.{S} Свако казује како је за мало избегао смрт или како је видео туђу смрт, како је  
и су наилазили, очајно су већ молили за мало крова, само крова, без постеље, без ватре, без хра 
 било Бог зна шта.{S} Али је мој мир за мало трајао.{S} Тек што је прешло подне, дотрча к мени  
ирао оркестар и не слутећи да ће нас за мало све прелити морски вали.</p> <p>У Скопљу се, пред  
 плануо.{S} Прилазимо и нудимо новац за мало дрва.{S} Били смо ваљда први који смо понудили нов 
госмо до једне капије, крај које сам ја мало пре пролазио и узалуд покушавао да ми се отвори.{S 
ма.{S} Где год је турска кућа испружила мало стреје, те обезбедила пола метра или нешто више су 
 ишла и у којима се породица прихватила мало, оним што је још из Шумадије понела, испаде на дру 
ао сам даље лутати тражећи где би се ма мало заклонио са породицом, да проведем ову ноћ.{S} На  
ким.</p> <p>— Сврати, војниче, овде има мало крова! — виче наш с врата.</p> <p>— Нека, жури ми  
ваљда при растанку.{S} Јабука нагрижена мало и на њој се познаје траг ситних дечијих зубића.{S} 
нде, признао би да јој је и триста коња мало — одговара му један, који је и сам покушавао да уђ 
p> <p>— Поменуо сам! — рече и ућута, па мало затим сам настави. — Од како знам за себе, ту сам  
p> <p>Он ућута као да прибере сећање па мало затим настави:</p> <p>— Прошле године, кад ће се з 
ежавају се ствари крупним потезима и са мало речи.</p> <p>— Хоће Макензен да потражи онај царск 
бабо!</p> <p>Ма да је све то говорио са мало гордељивости, глас му је по где и где задрхтао, ве 
Србије...{S} Зар не?</p> <p>Краљ поћута мало и додаде затим јасним и свечаним гласом:</p> <p>—  
те а младе жене, девојке и мушка дечица мало одраслија, да крену у збег.{S} Рекоше још да понес 
 стан.{S} Мени и мојој породици припаде мало крова у једној ниској, бедној уџерици.{S} Уступиће 
 дугим казивањем уморило било и застаде мало.{S} Спусти бошчу на земљу и узе је затезати јер се 
но управо бедно.</p> <p>Капетан застаде мало на месту обузет тим мислима па се на један мах трж 
.. што не пређеш овамо.{S} Ево има овде мало места па да заједно погледамо децу.</p> <p>— Па не 
е школе и до Позоришта, али ми смо овде мало заклоњени.</p> <p>У том се над нашим главама чу зв 
које су још синоћ поселе станицу и, где мало простора нађу, спуштају ствари и око њих се прибир 
и ври лонац из којега ће особље команде мало час јести.{S} Тако и на другим местима, тако и по  
е била безбрижна.</p> <p>— Може да буде мало бомбардовања и ништа више.{S} Склонићу се с децом  
ј наше касарне.</p> <p>— Па онда, прође мало времена и окитише варош заставама и поче гомила кр 
 међу првим кућама.{S} Кад батерија уђе мало дубље, сагледа капетан тек праву слику једне варош 
као да би хтела дати себи времена да је мало мине бол а затим настави:</p> <p>— И он је отишао  
 шта је.</p> <p>Једна батерија, која је мало час трком прошла крај нас журећи ка фронту и пред  
 изађе пред очи слика оне мајке која је мало час са сретним материнским осмехом изашла из исте  
е ово упорство.{S} Зашто сад не, кад је мало пре било да.{S} Погледах га у очи и спазих две све 
ђај, који је сада причала.{S} Па кад је мало прође умор она опет настави али неким придушеним г 
оне трећепозивце <pb n="186" /> које је мало час запостављао; и настаде да се одмах веже телефо 
атре до ватре и тражи своју, од које је мало час одмако, па сад не може више да је нађе.</p> <p 
ну изаткало из оне гомиле мисли које је мало час, већ својим првим питањем, изазвала у мени гос 
опет, боље је склонити дете.{S} Дете је мало, тек прешло две године, тек стало на ноге, па би т 
од истим погодбама заробљеника, који је мало час са мном разговарао, али овај одби:</p> <p>— Не 
 који су се сручили на мене.{S} Мени је мало било то, ја сам зашла по разбојишту — јер Србија к 
е шири дуж целога Скопља.</p> <p>Чим је мало јасније свануло, те се отворили капиџици и кафаниц 
, тако некако рече онај Арнаутин што је мало час био овде.</p> <p>— Је ли далеко одавде граница 
и и велике и скупоцене жртве; да нас је мало и да морамо сви, сви изгинути и сатрти се у служби 
 пресбиром и о последњој депеши коју је мало час начелник по коњанику послао у штампарију, те ћ 
ла и без мало сваке ноћи — а тако их је мало било — што их проведох на овој питомој обали, диза 
сад дочепао бољих позиција но што их је мало пре имао а батерија још ћути прикована на друму у  
о?</p> <p>— А ко ће га знати, зар их је мало.{S} Редом дуж железнице па готово у свакој вароши. 
снажније, још себичније притискох своје мало мртваче на груди.{S} Старац ме остави да плачем а  
 они, који су ишли иза кола да протегле мало ноге, почеше се товарити и увлачити <pb n="405" /> 
арјакчић с мотке и утрча у кућу, одакле мало час искуљаше читаве гомиле жена и деце радознало и 
 и на ветру може тихо разговарати дотле мало даље, за једним колима, разговор прелази у буру и  
унавских надлетао Срем и Банат.{S} Даље мало од њих, жене у војничким шињелима, чланице неке ам 
рача лагано и сваки час застаје да узме мало ваздуха.</p> <p>Путем се већ сретају они који су м 
е кућне потребе ту.{S} Нашло се и хране мало, што су домаћини посакривали па не смели после збо 
 се била прекрстила и чекала само да се мало разиђе свет, који је гомилама ишао мостом.{S} У је 
али своје големе болове.</p> <p>Када се мало прибра он сам настави:</p> <p>— Кад смо изашли у д 
 благодарни погледи целе гомиле која се мало час гнушала.</p> <p>Тако је било код једнога вагон 
 Их! — учини овај с врата.</p> <p>Па се мало затим присети и узвикну за војником, који је већ б 
ругим ни речи.</p> <p>Тамо доле, где се мало час воз изгубио и где друм ишчезава пред погледом, 
адоше му и хлеба и огрнуше га и дете се мало раскрави и ослободи те проседи позивац узе да ми г 
многе ствари не знате.{S} Распитајте се мало; распитајте се па ћете чути, да су београдске кафе 
 свој кров бегунце, не знајући да ће се мало за тим и они придружити општој невољи.</p> <p>Једв 
p> <p>Ватре се нису смеле ложити али се мало и спавало.{S} Све је било на опрезу, тим пре што ј 
/p> <p>— Е онда знате!</p> <p>Одмори се мало од казивања, јер смо се баш пели уз неку тегобну у 
само маневрисати.</p> <p>Вратила сам се мало умирена и ако све то што ми је рекла није било Бог 
тили га.</p> <p>— Ух! учини онај што се мало пре обрати небу и Богу.</p> <p>Значи да се тачно н 
 се дечаци из ратарске школе, чим су се мало загрејали, прострли по земљи, без покривача и узгл 
 склоните где год из Београда?{S} Имате мало дете на рукама а с дететом је тешко кад већ дође д 
p> <p>Улази затим војник и он води дете мало, мајушно, тек проходало.{S} На детету прокисле и з 
ече ађутант трећепозивцима — Зауставите мало, чекајте да повезете свога Краља.</p> <p>— Краља?! 
 Ја бих рекао... погледајте, погледајте мало боље... не гори варош.</p> <p>Погледасмо сви тамо. 
ик.</p> <pb n="333" /> <p>— Ама чекајте мало!{S} Кад сам казао да је у Врховној Команди било до 
екајте! — прекидох ја тишину Причекајте мало!{S} Ви већ говорите посмртно слово а чујете ли, сл 
 Немци! — учини овај као убеђено, па ће мало за тим — Питам ја нешто господина директора (по да 
руским интересима, Константин — који ће мало доцније улогу немачкога агента заменити још одврат 
еда врло удаљено.{S} Тим друмом поћи ће мало час велике поворке изгнанога народа, које ће сад у 
.</p> <p>Како смо завидели онима што ће мало час, за онолико сати прелетети преко непролазних п 
ан одговор.</p> <p>— То значи? — додаће мало касније Престолонаследник — да се материјал мора у 
редбе.{S} На застртим прозорима задрхће мало завеса и крене се у страну, те отуд једно око гвир 
 оно што је за њим.{S} Тек кад је сунце мало више одскочило, пре но што ћемо из косовскога равн 
се девојче разгреја под ћебетом, извуче мало главу и меким, промуклим гласом прошапта:</p> <p>— 
олико се могло блато под колима, посуше мало сламе или сена и завукоше се колико да склоне глав 
 трагедија</head> <p>Прва зора.{S} Мраз мало попустио, у зраку као да лебди светао дан.{S} Ватр 
.{S} Чаробност слике ме је занела и без мало сваке ноћи — а тако их је мало било — што их прове 
анине!{S} Све, све засипа и плави.{S} И мало још, још мало само дана, бићемо сви, биће цела Срб 
и из команде трупа, који су закопчани и мало казују или хоће да потврде или демантују већ распр 
ици на возу били су врло престрављени и мало су говорили или су можда мало знали.{S} По њима, ј 
ме Уцињу, где и данас седи, нашли јој и мало рада те је подржали колико да прихрани дете и да г 
то мало војника колико их је сагледао и мало младих Црногораца, које је он собом чак са Дрине п 
е трага од живота.{S} Још једино, као и мало час, што се догледају као утуљене звездице, бледо  
ео је, као и они, кришку хлеба у руку и мало куванога пасуља којим су га понудиле избеглице са  
све јасније тачке указују се на друму и мало затим две сенке које журе у сусрет нама.{S} Копите 
да, наведите такве примере.</p> <p>— Ви мало пре поменусте Француску, као земљу која не штеди с 
 и испошље телеграм а он оде да потражи мало одмора.</p> <p>Прихватио се у кафани где му је спр 
сеизи водали друмом.{S} Кад се приближи мало гомили, познаде он међу официрима уочљиву фигуру к 
т да се напусти? — пита песимиста, који мало учествује у разговору, јер га при свакој његовој п 
ју на пламену тврду кору хлеба не би ли мало омекшала, трећи уносе руке у пламен те их пеку не  
/p> <p>Други аутомобил опет државни али мало боље натоварен.{S} Међу стварима и корпе и кофери  
м је испрекидано казивао по где што али мало, колико је он видео.{S} А ми смо хтели више, хтели 
ко би се прокисли и прозебли разгрејали мало.{S} Могао сам и од своје свеће одвојити половину,  
:</p> <p>— Ајде, воко, ајде!{S} Потегли мало да изнесемо овде узбрдо.{S} Ајде, благо мени!</p>  
о нас је те смо се и огрејали и окусили мало топла јела и обезбедили од кише под широким турски 
трајући га.</p> <p>— Јесте ли приметили мало час покрет животиње када је чула команду?</p> <p>— 
се дочепали какве падине што би осетили мало сувоте.</p> <p>Па тако ту поседали крај друма, те  
ватисмо планине.{S} Кад смо већ замакли мало у шуму, попа и још неки људи, који су напред ишли, 
 благодарећи ми.</p> <p>Кад смо измакли мало од овог несретника, мој сапутник настави своју ист 
лутају од ватре до ватре не би ли нашли мало места да се огреју али су све ватре тако притиснут 
оги су остајали крај друма где су нашли мало заклона, решени да ту крај ватре проведу ноћ.{S} Н 
ми прошиша руку, ево овде, и повреди ми мало кост.{S} Ал ако, добро је, јер ме спасе мука.</p>  
ође.{S} Слази доле у свештеника и зајми мало бела брашна, те на уљу пржи приганице, јер он то в 
ше него један сат, док најзад не одујми мало пред нама, те кретосмо и приближисмо се првим сеос 
н!</p> <p>Одушевљени плану.</p> <p>— Ни мало, ни у какав рачун!</p> <p>— Па и они мобилишу! —-  
гледа свога ађутанта, али тај поглед ни мало није казивао да је он убеђен његовим разлозима.{S} 
ропасти.{S} Али... моја вера не може ни мало умањити бол, који ми садашњост задаје!</p> <p>Поуз 
азмењивале после одласка владинога и ни мало није свет могла умирити околност што су у Призрену 
ће до куће и преклињали да им се уступи мало сувоте.{S} Веле, доцкан су синоћ стигли, ноћ већ п 
сунчани зрак, тамо где се кланац отвори мало и прошири, он само изазива још већу језу кроз тела 
да ће и на приштинском корзу „ипак бити мало живота“.{S} Оне су несвесне свега што се догађа, о 
ригу те она одморити своје трудне кости мало.{S} Није далеко још, и његова ће рука оснажити, ње 
ано поћи да тражим кола.</p> <p>Те ноћи мало је ко спавао у Београду и, ако га је сан савладао, 
и тој слабој светлости сагледао сам тек мало боље своје госте.{S} Била су два угледна наша учит 
м поломљене и расуте све слике које нам мало час загреваше машту.{S} Студени дах промаје, расхл 
</p> <p>Ма да, после разговора који сам мало час водио са оним официром, разочаран у велику зад 
ши овога честитога војника, разумео сам мало дана затим, када првога дана по паду Скопља чусмо, 
 Набавити се нигде ништа није могло сем мало дивља воћа којим смо квасили суве усне.{S} И тога  
> <p>— Имам, него изашао сам да поседим мало.{S} Хтео би да сачекам Моравску Дивизију.{S} Треба 
— Ајде, облачи ти децу, а ја да покупим мало ове прње! — прекида мајка разговор и он се свесрдн 
Водице, североисточно од Бољевца, затим Мало Црнуће, Врановац, Липар, Дивљачко Брдо и Врбовац,  
ч, паде ми на памет да сам му том руком мало час брисала чело и очице и претрнух.</p> <p>— Дете 
 стране а одговара јој наша.{S} Кад дан мало више освоји, поче и чешћа чарка те глас пушчане пр 
, са извесном уздржљивошћу, све док дан мало не освоји.{S} Чим се раздани, наши осуше учестану  
на тражи своју команду а који је стајао мало у страну од те групе, узвикну:</p> <p>— Гле, па он 
ко мене, исто онако и истим речима, као мало час ону несретну мајку.{S} Притисла сам дете на гр 
њења, која су била последњи дан два као мало уступила места бризи.</p> <p>— И Грчка сад предста 
 ручице и учини ми се да нису топле као мало час.{S} Волела бих да су топле, та ми је топлина б 
то више мучили! — додаде она живо и као мало узбуђена.</p> <p>— Ох, госпо, сви их имамо, сви их 
 су ме они исти и истим оним гласом као мало час ону несретну мајку.</p> <p>Тамна ноћ је испуња 
 говори гласно и не иде се сломљено као мало час, већ дигнуте главе.{S} Људи се поздрављају међ 
у разговору о сутрашњем дану, придремао мало обучен и оружан и још далеко пре зоре кренуо на по 
сио мразом, па ако још Новица буде имао мало среће, зна она, зна тета Стане, на чија ће врата з 
ико их је труда стало док су стекли ово мало ватре и нису пуштали к њој.{S} Они су с великом му 
аших старих и како је скупо плаћено ово мало слободице наше?</p> <p>Хвала Богу те су та времена 
изрена ми смо још увек били бегунци, до мало час бићемо изгнаници, бићемо деца без отаџбине.{S} 
лост од разигранога пламена, која је до мало час прелетала преко лица и предмета а завладала је 
> <pb n="559" /> <p>Светина, која је до мало час гмизала по улицама, повукла се некуда.{S} Где  
 <pb n="244" /> <p>Цигарета, која је до мало час сјактала у помрчини ко усамљена звездица на мр 
ату, разорио је мртву тишину која је до мало час владала, те кроз тесне и мрачне улице одјекива 
али, ништи и сагорева живот, који је до мало час ту био.</p> <p>И ближи се већ!{S} Осећам загуш 
а јутарња јесења свежина, која ми је до мало час притискала груди, као да ме у томе тренутку ос 
ила и пробила таму.{S} Село, које се до мало час, при светлости ватре и тамној ноћи, није ни ви 
е и облици који <pb n="221" /> су се до мало час вили над нама, поломише се копља, развејаше се 
чудотворна реч пробуди нас, који смо до мало час били окамењени.{S} Ускомеша се светина и пође  
88" /> могу да појме да су живи, јер до мало час били су помирени са смрћу; личио ми је на неср 
е оптимисте, попустише и они који су до мало час веровали званичним извештајима, те крену набуј 
p> <p>Трећепозивац сад се већ раскравио мало и припалио лулу, те настави сам казивање без ичији 
је довољно казао; осетио је да је одлио мало горчине из душе па му је ваљда сад било и лакше.{S 
и се претоварују а четврти се прихватио мало хлеба те жваће кору која је отврдла у ранцу.{S} Зн 
<p>— Само кад би их стигло доста, онако мало озбиљнији број!</p> <p>— Не, не, довољан је и једа 
је.{S} Зато је ваљда Бог и доделио тако мало среће свету, да би човек остао ближи себи и Њему.< 
а познате путеве, познате њиве.{S} Мало мало па по неко узвикне: „Ено њиве Петрове, а Петар ост 
, што се мора признати, на возу је било мало људи бегунаца а врло много жена и деце.{S} Вагони  
етсто петнаесте године, ми смо тек врло мало те ће ова књига бити први већи напис о томе догађа 
чекамо појачање.{S} А и добро нам дошло мало одмора.{S} Нису нас умориле толико борбе и нагло н 
>Нас дечицу мајке метнуле да проспавамо мало, јер смо сви били поспани а оне узеше да спреме је 
на, кроз коју беласа Ситница, коју ћемо мало час прећи преко камене ћуприје коју је Јашар-паша  
/p> <p>— Скини то србијанско одело, ено мало час је умро један аустријски заробљеник па обуци њ 
 тужнији.{S} Небо бледо, малокрвно; оно мало светлости којом је обасјан данашњи дан, пуно студи 
 да се одмори и да прихрани коње са оно мало зоби колико му се још сачувало.{S} Обесио је зобни 
смо своје обиталиште, превиђајући и оно мало рупа на зиду и ону велику гомилу сточног ђубрета,  
у пешке, благодарни што им је коњ и оно мало хране и ствари могао повући те да их не носе на ра 
у, те добио поштеду па се сад занима по мало у дућану док му не истекне поштеда.</p> <p>— Ови с 
е је било страх мрака.{S} Док се још по мало назирало гледала сам непрестано у прозор а кад се  
у довољно учинио.{S} И колико сам за то мало дара срео благодарности код ових несретника, који  
— настави поднаредник — морали сте и то мало крова у Приштини да напустите.</p> <p>— Морао сам! 
ља.{S} Сваки дан смо мање јели али и то мало па понестало и настаде велика оскудица а Турци још 
оје.{S} По даскама, на колима, прострто мало влажна сена а по њему једна покисла шарена поњавиц 
ма нек буде и нама! — предложи онај што мало час рече да ће у планину.</p> <p>— Не тако! — рећи 
д кровом леже по земљи две даске, нешто мало удаљене једна од друге.{S} По тим даскама положена 
ао кроз горњи прозор, разредио је нешто мало таму која у том делу цркве влада, те се њена фигур 
авија затим једном улицом која се нешто мало пење и долази до једне велике и угледне зграде, чи 
дети!</p> <p>Пођосмо и успесмо се нешто мало.{S} Отуда још јасније сагледасмо масу тамних крово 
 Рекла сам им да сам сама да имам нешто мало пара и да ћу изаћи да купим хлеб.{S} Онда су ми на 
ан осећај разочарења, који се био нешто мало утајио.</p> <p>— Може помоћи, зашто не!{S} Ја не з 
з прозора, ма да је на њој остало нешто мало крова који би ме могао заштитити.{S} У причама наш 
ишеграда до Кладова.{S} Ми морамо нешто мало одступити да би се дочепали нових, виших положаја. 
 број жртава?{S} Тешило га је оно нешто мало војника колико их је сагледао и мало младих Црного 
војим тамним зеленилом освежавају нешто мало мртву јесен.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо  
p> <p>— Е па онда, брате — одговори поп мало узбуђеније. — Ибром се може сићи и у Пећ, а из Пећ 
р.</p> <p>Као да је пристигло јело, јер мало затим око свих ватара поче да изумире разговор или 
ближе ватри.</p> <p>— Поменусте и Ђунис мало час? — прекидох ја први тишину, обраћајући се пита 
ио се жив разговор људи, који су се већ мало одморили и загрејали.</p> <p>Наилазе нови гости, у 
 n="710" /> ђенерали Јуришић и Живковић мало су узимали реч постављајући само по где која питањ 
{S} Таљиге вуче покисао и блатњав коњић мало већи од козе а мршав ко глад, те она покисла кожа  
бар рече један из гомиле, који нам је у мало речи гласно испричао историју ових двеју Мица.{S}  
, опет болнога од тифуса али ведрије му мало очи и говори, разговара.{S} Кад сам му мењала обло 
ованим амовима на коњима.{S} У фијакеру мало и пријатно друштво, један полицијски писар на доње 
а те изгледају као бродоломници које су мало час спасли и извукли из мора на обалу.</p> <p>Тако 
апустили канцеларије и трговци, који су мало раније напустили радње и избегличке госпође, које  
ше се гомиле чупавих глава оних који су мало пре без наде полегали.{S} На свима се прозорима по 
друму и туда ће сила проћи.{S} Турци су мало залазили ван друмова и зато су увек више патила он 
ли „Овде су новчане књиге!“ Ако сачекаш мало у вагонском ходнику <pb n="112" /> видећеш како, у 
опала гроб.</p> <p>Још мало нереда, још мало гурања и још мало ларме и два воза скоро једноврем 
ећ и други зид, занео се и трећи и, још мало па један ужасан крах, један ужасан слом и све се с 
ли Аустријанци.{S} Ех, Боже помози, још мало, још мало!{S} Да може, да сме, напустио би редове  
анци.{S} Ех, Боже помози, још мало, још мало!{S} Да може, да сме, напустио би редове па би потр 
 све засипа и плави.{S} И мало још, још мало само дана, бићемо сви, биће цела Србија под лавино 
не, целивати и залити га сузама.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, за нама ће ве 
езнани путеви болова и страдања.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, сагледаћемо г 
 у сат.</p> <p>— Могли би?</p> <p>— Још мало.{S} Нек превали потпуно поноћ.</p> <p>То доба саче 
и тресак посеченог дрвета.</p> <p>А још мало, па смо већ међу ватрама, међу гомилама избеглица  
сутра растати од војника, па је рад још мало с њима да проговори.{S} Он ће сутра само донекле п 
 и син који је дорастао, те који ће још мало, само ако му Бог да живота и здравља, поделити сам 
>Још мало нереда, још мало гурања и још мало ларме и два воза скоро једновремено кретоше, један 
а при спомену свога детета, јер сам још мало час уочио кад је поменула дете, да га не носи собо 
 нас све опомену те, пошто се свако још мало позабави да поправи ватру, поче један по један да  
ш од правога сванућа те би се могло још мало одморити али, и ако сам силом склапао очи, нисам м 
иберемо и охрабримо.{S} Слушали смо још мало топовске звуке, али без речи.{S} Уморио нас је био 
.</p> <pb n="394" /> <p>Сви који су још мало час гунђали и протестовали, ућуташе и примише то с 
го је, наше је, слободно је!</p> <p>Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, неће више бит 
ше стеже те се једва корача.</p> <p>Још мало напора и стрпљења и указаше се већ пред нама пламе 
и деци својој ископала гроб.</p> <p>Још мало нереда, још мало гурања и још мало ларме и два воз 
а звезда попадалих по земљи.</p> <p>Још мало, па се већ догледају нејасне сенке које се кроз но 
p> <p>— Крећи!{S} Крећи што пре!</p> <p>Мало доцније, кад је подне добро превалило, почела је д 
ма с којом командом, добио везе.</p> <p>Мало час и телефон зазврча.{S} Капетан је тражио Краљев 
а! — прошаптах ја боно сам себи.</p> <p>Мало час се ћутећи растадосмо.{S} Он се изгуби у мраку  
 круповој и дебанжовој батерији.</p> <p>Мало затим стиже и коњаник оздо из Трнаве и саопшти кап 
 у црнини.{S} Она не диже главу.</p> <p>Мало за тим прође мимо нас један арнаутин, враћајући се 
је неописано расположење у Нишу.</p> <p>Мало доцније и телефониста са централе јави да је разго 
 да гледам сву ову невољу и јад?</p> <p>Мало му је ко уделио а да није казо реч и две.{S} Свака 
ако тајанствено и тако усамљено?</p> <p>Мало затим и чу се ход друмом.</p> <p>— Неко иде? — рећ 
 пође предњим, истуреним деловима своје малобројне војске, да <pb n="191" /> осмотри непријатељ 
аји Арнаута са наших предстража.</p> <p>Малобројност непријатељске војске потврђивали су и неки 
>Затим, не могући више да издржи поглед малог мртваца, који је лежао на његовоме столу, извади  
ти и немо чекају час.</p> <p>Лица овога малога друштва заклоњена су сенком коју баца лампин шеш 
нати да сам и сам био под утиском овога малога романа који је девојче <pb n="429" /> тако искре 
инђелићеву, и она пушка која је из руке малога Книћанина оборила Ћаја-пашу — све, све је то леж 
ни знали где сам ја сад?</p> <p>А после малога размишљања, додаде:</p> <p>— А ко зна где су они 
/p> <p>— Фиделица? — учини он и сети се малога, љупкога кученцета, које је пре шест месеца измо 
, кроз који је пробијао слаби зрачић из малога фењера, кретале су се алатима оружане сенке, узн 
руги.</p> <p>И под сиромашном светлошћу малога фењера, момци приступише послу лагано и опрезно. 
</p> <p>— Ја нисам слаба жена, ја нисам малодушна.{S} Ја сам надчовечански поднела све болове к 
ли моја природа да се ја без њих осећам малодушна, сломљена, осећам се као створење без живаца. 
ојице, она је почела нагло да се шири а малодушни су је прихватили као дављеник сламку.</p> <p> 
су они тамо опасност боље уочили или су малодушнији, потегли далеко испред опасности?{S} Да ли  
што је трошно, све што је <pb n="24" /> малодушно, све што је кратковремено; она мисао, која ба 
и свакоме налету наше пешадије, осећала малодушност.</p> <p>— Шваба мислио да јефтино узме Чача 
.{S} Нашли су се још другови коју су му малодушност подржавали, који су му болове дражили и, он 
S} Можда жудње за кућом, можда тренутне малодушности, можда уверења да је <pb n="149" /> све пр 
вотом, профанисани обзирима, омлитавели малодушношћу.{S} Младост, младост неоскрнављена, чиста  
м служити за постеље а треће су на оној малој чистини, испред пећине, налагале ватре те да се д 
аци без шума, без лупе.</p> <p>Док се у малој собици тај посао вршио, секретар се и пуковници п 
у V. дринском пуку.{S} Тај пук је био у Малој Моштаници и добио је наредбу да иде у Велику Мошт 
иромашнији, све тужнији.{S} Небо бледо, малокрвно; оно мало светлости којом је обасјан данашњи  
су, помислио је и забринуо се где ће са малом дечицом.{S} И док је он сузних очију посматрао св 
 и парчад на ђубрету нађенога стакла на маломе отвору, кроз који ће јој сунце допирати и ту про 
господином, кроз пусте улице промиче на маломе коњићу чудан један јахач.{S} То је бледа, мршава 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У маломе луку, који измеђ две горице чини уцињски залив,  
"> <head>XVI</head> <head>Прича о Бојку Маломе</head> <p>Пред селом где је војна станица, увек  
ја — Али, дозволите ми, да се вратим на малопређашњу вашу напомену.{S} Говорили смо о ономе вој 
војом кућом и породицом, од којих ће га малочас кратка пресуда прекога суда за увек одвојити.{S 
д јутра до мрака.{S} Ту официр, који је малочас стигао однекуд и одмара се те да настави пут.{S 
обродушни па сам одвеза врвцу, којом је малочас везао врата и пропусти човека стара, коме се ос 
е свирао оркестар и не слутећи да ће се малочас све угасити, све под море отићи.{S} Тако <pb n= 
Спуштајући ствари, крај места где ће се малочас заложити ватра, сваки је гласно узвикивао: „Ово 
иста тако морало бити.{S} Онај што рече малочас да је чуо пушкарање потврди то сад понова.</p>  
" /> <p>Превијала сам се од болова, као малочас она мајка што оде у ноћ да тражи изгубљено дете 
 грунуше ми сузе...</p> <p>Опет је, као малочас, савлада умор; видело се јасно да је све те дог 
оту под собом.</p> <p>Стоку, која је до малочас била у штали, чим је кроз отворене вратнице поч 
p> <p>Сен стаде на плочу која јој је до малочас гроб покривала и осврте се најпре лево и десно; 
заустих да га са поуздањем, које сам до малочас имао, уверим да ћемо овде остати, али ми падоше 
плога сточног обиталишта, на коме су до малочас била затворена врата.</p> <p>С усхићењем, као и 
<pb n="33" /> свој разговор који су још малочас „пре три четврти сата“ водили на телефону са ни 
да избегне даљи разговор о томе.</p> <p>Малочас дођоше и они војници што су зашли да нам нађу с 
коња и похита за батеријом.</p> <p>Али, малочашњи случај није био и последњи који је капетаново 
тедох да је уставим, али ме задржа онај малочашњи мој саговорник.</p> <p>— Нека је — вели, кад  
к о својој кући, о својој деци, о своме малу.{S} Сећам се, не знам само да ли беше то у Осечини 
S} И ја се вратих тамо, где сам оставио малу сапутницу.{S} Она је седела на својој црној бошчи, 
ита даље начелник благо, да би охрабрио малу.</p> <p>— Није!</p> <p>— Па чије је дете?</p> <p>— 
дуго трајао.{S} Изађосмо убрзо на једну малу чистину затворену са три стране густом шумом а са  
је је на њему, он преставља скоро једну малу варош а по уређењу и читаву једну државу која плов 
 пођоше за секретаром и момцима у једну малу собицу, врсту магацина, где су биле стоварене неке 
тпоручиком уђе у собу, предаде му једну малу коверту, коју капетан хитно отвори и принесе лист  
разлива по чаршаву и добија облик плаве маљаве гусенице.</p> <pb n="34" /> <p>— То је врло дуга 
а оснажити, његове ће се уснице огарити маљама прве младости а његово око заменити младићским ж 
ознадоше коње и кликнуше:</p> <p>— Гле, мама, наш Гвозден!</p> <p>— Гле наша Гривна!</p> <p>— Н 
их, усијаних усана, чула вапијућу реч: „Мама!“ ја сам посрнула те ме добри људи прихватише.</p> 
обиталишта свог да онде, са врха моста, мами пролазнике у смрт.</p> <p>То је она! ...</p> <p>Ле 
ма има можда и његових другова, и удара мамузу у слабине коњу не би ли што пре стигао батерију  
топлом и тихом јеком звона са усамљених манастира, кренули су и њих; кренули су их из њихових в 
еметећи ничим глуву тишину, која је под манастирским сводовима царевала, краљевске се сени упут 
лији, лепо разгорео жар, те сам напунио мангал како би се прокисли и прозебли разгрејали мало.{ 
јесте, али... — учини учитељ и стресе у мангал малим прстом пепео са цигарете, коју је држао из 
ету.{S} Млади се поднаредник измакао од мангала и наслонио леђима уза зид, оборио главу на груд 
лом лицу давала румена светлост жара из мангала.</p> <p>— Не! — понови учитељ још једном — Јер, 
ла, виси паучина и лелуја се од јаре из мангала и од ветра који продире кроз разлупане прозоре; 
ти унапред, осветљена лица руменилом из мангала, пушили смо цигару за цигаром и прелазили с пре 
 светлим руменилом које разгорео жар из мангала распростире око себе.{S} Све то изгледа тако та 
свеће, коју смо били прилепили на ивици мангала, пождрао је пре времена пламен, који се од пром 
бли да су сну претпостављали бдење крај мангала.{S} Млади поднаредник такође није хтео лећи јер 
и је самном и са учитељима пробдио крај мангала целу једну ноћ све док га умор није савладао.</ 
дуга, предуга ноћ, те да је бар ту крај мангала, са овим добрим људима скратим.</p> <p>Мрачна и 
RP19201_C9"> <head>IX</head> <head>Крај мангала</head> <p>Ноћ је морала великим делом промаћи,  
ила је у завоју.</p> <p>Поседало се око мангала да се пробдије ноћ, док су се дечаци из ратарск 
ћом тајанственошћу опчињавала слику око мангала.{S} Поноћни ветрић, који је кроз разбијена окна 
ка нечастивих.{S} Поседали на земљу око мангала, са прекрштеним ногама пред собом, нагнути унап 
м батином да разгрће оне остатке жара у мангалу и сви се скуписмо нешто ближе ватри.</p> <p>— П 
убок сан, капци се спустили на прозоре, мандали су притисли врата а светиљке се погасиле.{S} Св 
тичка мобилизација. — Да, тако нешто... маневар који треба да подвуче бугарске захтеве и... упр 
 на Морави, а овде ће код Београда само маневрисати.</p> <p>Вратила сам се мало умирена и ако с 
д писак локомотиве и тресак вагона који маневришу.</p> <p>Осветљени прозори овде и онде по варо 
ижу све његове роле.{S} Сетих се најпре Манелика, онога иланинца са зверском снагом, онога што  
дмах настави:</p> <p>— А надрли смо као манити, не може командант да нас устави.{S} А и како ће 
 Па онда, учествовао сам у свима јавним манифестацијама, у свима родољубивим покретима.</p> <p> 
али један међу њима, старешина изгледа, ману ми руком да се умирим.{S} Он је говорио мађарски а 
 и сео по обичају, он ми прекиде причу, ману руком да ућутим, па ће ши рећи:</p> <p>— Изгледа м 
утехе да га питам.</p> <p>— Ех, како! — ману старац оном слободном руком. — А ко за мене и зна  
али у Митровици, у Пазару, у Приштини — ману сумњиво главом шпедитер поднаредник.</p> <p>— А ви 
вољно храбрости да развије целу мисао и ману руком као да би хтео рећи:{S} Нек буде, што буде!{ 
рећи му показа дуван и понуди.{S} Дечко ману главом одбијајући и погледа бојажљиво по препланул 
е и није умела да ми каже ништа но само ману руком и ја необувена појурих као без душе за њом н 
еч заигра у грлу и недорече је већ само ману руком.{S} Млади поднаредник зањиха главом а мени и 
не главе на песак којим је посут под, а мања дечица око ње, држећи је за сукњу и будећи <pb n=" 
то узноси врх, биће да је Тарабош а ова мања брда, овамо лево, ту је Брдица.</p> <p>— Је л’ то  
о би данас посрнула.</p> <p>— Косово је мања катастрофа.{S} Када је на Косову страдала једна во 
, као и на спољњем крај шофера, два три мања кожна кофера са месинганим и никленим оковом и пет 
ћ на појединим местима успео да пребаци мања одељења преко река.{S} Према последњим извештајима 
же те да не будемо принуђени да правимо мања одстојања.</p> <p>— Кад могу остали... — заусти не 
а гази.{S} Понудих јој да пређемо тамо, мање ћемо бити узнемиравани но на друму.{S} Пристаде и  
 погађања, ту цењкања, јер се купује на мање и на више.{S} И чега ти ту нема на оним шињелима и 
ајала али се мање трзало, све мање, све мање.{S} Почело је сад тешко да дише те ме то још више  
није престајала али се мање трзало, све мање, све мање.{S} Почело је сад тешко да дише те ме то 
зница код детета није престајала али се мање трзало, све мање, све мање.{S} Почело је сад тешко 
; да ли што човек мање види око себе те мање налази и разлога да поведе разговор или што се чов 
оја се креће друмом као црн облак.{S} И мање је разговора тада; да ли што човек мање види око с 
рка тако застане више се збије гомила и мање је ларме но при покрету.{S} Бојала се чуће и ко др 
ет баба од којих најмлађој не може бити мање од шесет година а најстарија је вероватно преживел 
мање је разговора тада; да ли што човек мање види око себе те мање налази и разлога да поведе р 
 другога утехе.{S} Говорило се са много мање поуздања но јуче и прекјуче, јер и највеће оптимис 
н сат, овако како ми идемо, иначе много мање.</p> <p>— И онда?</p> <p>Нисам разумео шта је хтел 
о коју партију клабријаса или што друго мање наивно.</p> <p>Дотле ће гомила, која нема на разпо 
 велика мука и невоља.{S} Сваки дан смо мање јели али и то мало па понестало и настаде велика о 
познати људи на овоме путу удруживали у мање трупе од четири и пет лица и заједнички се помагал 
за нама.{S} Заробљенички искази били су мање више једнаки; сви су они тврдили да су непријатељс 
о зато баш што су јасне, дипломатија их мање види.</p> <p>— На жалост! — потврдих ја — Али, доз 
 нам могла огрејати промрзла тела а још мање душу, око које се свакога дана хватао све дебљи сл 
давде нико није умео рећи куда ће а још мање како ће.{S} Ма којим се путем пошло, на сат, два и 
 мора да дижу.</p> <p>На коња су га још мање смели попети, то је било још опасније.{S} Застају  
.</p> <p>Код појединих ватара већ крчка мањерка, крај других се пече сланиница натакнута на врх 
евку.</p> <p>Код извора сам затекао две мањерке те се освртох лево и десно да видим ко их је ту 
иштима горе ватре од оборених плотова и мањерке се на њима пуше пуне узавреле воде, у које ће с 
S} Један се опружио по земљи, подметнуо мањерку под главу а покрио се ћебетом, које се натопило 
 ка извору.{S} Он ми је захватио воду у мањерку, он је са својима понео, нити је хтео дозволити 
е и покрет.{S} Понео сам и једну празну мањерку, која је лежала крај ватре, рекох да захитим гд 
 рекосте, излагали сте?</p> <p>— Да, на мањим, школским изложбама.</p> <p>— Радове с природе ил 
рад.{S} Гробље је тужно изгледало, пуно мањих и већих обојених и необојених дрвених крстића, ме 
ене у војничке шињеле, са прљавим белим марамама око главе и црвеним крстом више чела.{S} То су 
гршт земље те везао је у крајичак једне мараме и метнуо у недра.{S} То је та земља на којој смо 
амо док она извади објаву.{S} Извади из мараме и даде ми један динар.{S} Даде ми дете, пољуби г 
о зна — додаје један старчић, вадећи из мараме никлену пару да му удели — нећу ли и ја сутра ов 
а једно на друго, обавијени им шалови и мараме око врата и деца грешна, не знајући шта их је сн 
.{S} Љупке дечје главице вире увијене у мараме, шалове и ћебад а мајка, носећи још и одојче на  
p> <p>Понећемо те у недрима, у крајичку марамице о прегршти земље српске!{S} Понећемо те у недр 
их хаљиница крвљу а које покривена лица марамицом.{S} Леже мртвих девет анђелака једно крај дру 
ва огрезла у крви.{S} Превио је прљавом марамом кроз коју је пробила крв.</p> <p>— Где је најбл 
ће и да се угади, ето, везао си прљавом марамом.</p> <p>— Можете ли да ми дате једно чисто парч 
ете што га је носио, покри му лице оном марамом којом је било покривено, прекрсти се и диже гла 
е лежало на столу лица покривена џепном марамом и на ово, које је лежало на моме крилу.</p> <p> 
лешиница детета, чије је лице покривено марамом испод које вири прамен чупаве косице.{S} Кроз м 
, и брисала сам му ознојену слепоочњачу марамом која је вирила под његовим јастуком.{S} Најзад, 
S} Ја сам успут сваки час завлачила под мараму руку и пипала чело и ручице детиње.{S} Чело му ј 
у свет стегао неколико динара, вадио је мараму из недара, дрешио је чвор и вадио је отуд ситну  
које вири прамен чупаве косице.{S} Кроз мараму пробила крв и црна се мрља на њој осушила и окор 
 Овде гомилица развила на туђем ћепенку мараму са јелом и руча, онде по неко усамљен, ослоњен н 
на његовоме столу, извади из џепа једну мараму и покри њоме лице детиње.</p> <p>И мене заболе т 
 очи, те извади из недара црно оивичену мараму и убриса очи.</p> <p>Ћутала је дуго а затим одје 
ремљива стражара.{S} Упути се улицом ка Марашу а затим бистричином обалом, тамо где је чека отв 
Господареве.</p> <p>Од тога платана, на Марашу, већ настају и прве куће призренске, које се на  
е води крај онога столетнога платана на Марашу, где су се некада цареви поклисари и скоротече,  
<p>Сиромах доктор, доброћудан као и сви марвени лекари, он је и овога тренутка, пред Штимњом, в 
ареднику како он то мисли.{S} Уједанпут марвени лекар, који већ пет дана тражи своју команду а  
ажна?</p> <p>— Нисам... али, најзад, не мари!</p> <p>Пођосмо лаганим кораком, јер у том је већ  
је био чак и груб, а ни ја нисам толико марила за њега, али сам осећала да ми треба отац, да га 
Српска се војска борила на обалама реке Марице и она у тој борби допре до обала Мраморнога мора 
пске прошлости.{S} И кад је та борба на Марици настављена и у 1913 години, он је са извесном зе 
а судбина!{S} Срби ће се опет борити на Марици! — и са страхом се опоменуо оне <pb n="292" /> в 
ано сен.</p> <p>— Пролази!</p> <p>И сен маричкога краља, која је негда са оне далеке и крваве р 
 се мртви врате у гробове.</p> <p>И сен маричкога Краља Вукашина Мрњавчевића, одвоји се од проз 
 доста добро.{S} Нико више сем грешнога Марка и онога чобанчета није пострадао, али су домаћини 
тина <pb n="256" /> је, ага, ево и сама Марка пред тобом па нека каже?“ „Добро, вели, попе, та  
 Ајде, водите га!“ нареди ага те грешна Марка поведоше и пред кућом га убише а главу му ено нат 
 није било других зала до оно што убише Марка Пајевића, али зло је било овамо у збегу.{S} Понес 
ветога, па онда Цара Душана и Обилића и Марка, па спомене косовску вечеру, па устанак, па <pb n 
ило зло и невоља у селу.{S} Турци убили Марка Пајевића, добра домаћина и оца двоје дечице која  
е тукли са дахијским људима, заноћили у Марка, па ваљда скрили пушке своје а ни њему нису казал 
у некад прошла три млада витеза, Милош, Марко и Хреља па се спустили у врх Дукађина, под кулу н 
 Прилеп је песма српскога народа; ту је Марко орао друмове, ту делио мегдане, ту из мешине вино 
ога дана, и стигло се.{S} На Прилепу се Марко пробудио, зазвонила <pb n="531" /> су звона у Охр 
и рекли истину смо рекли, ето и сам тај Марко добар је човек и честита раја.{S} Нити је он кадг 
/> су звона у Охриду и Пећи; појавио се Марков буздован са морскога дна под Драчем а на Призрен 
ама охридскога и дојранскога језера, на Марковом Прилипу и Душановом Призрену, на Скадру браће  
пе, та ти је реч спасла село али није и Маркову главу.{S} Права раја не сме ни на ноћиште прими 
аштиту; Коло Сестара радило је вредно и марљиво а организирало се и друштво за заштиту напуштен 
зници долазе!</p> <p>— Долазе војници с Марне!</p> <p>— Знате ли шта значи то?{S} Значи да нам  
 по једну батерију.{S} Па онда крећу из Марсеља још две енглеске и једна француска дивизија а о 
езничке заставе, школска деца журно уче Марсељезу да је отпевају на станици а девојке збирају ц 
 би зграбио, јер су то она деца која ће марта месеца идуће године бити регрути.{S} Тежина пута, 
ве велике патње српскога народа.</p> <p>Марта 1920 год.,</p> <p>БЕОГРАД.{S} ПИСАЦ.</p> </div> < 
ба!“ Онога што убија Себастијана, узима Марту у наручје и узвикује гомили: „Склоните се!{S} Скл 
, када је <pb n="157" /> попио отров из Марушине чаше и, причињавало ми се, као да шапће оне ис 
ним гласом командује:</p> <p>— Марш!{S} Марш!</p> <p>Коњ полумртав слуша, чује ту команду на ко 
ндир снажним гласом командује:</p> <p>— Марш!{S} Марш!</p> <p>Коњ полумртав слуша, чује ту кома 
ли чути: „Дедер, пријатељу, Краља Петра марш!“ Свирачи засвираше а мени поче срце да расте, као 
— Доста је Румунија само да понови свој марш из 1913 године на Софију! — већ понова оживљују у  
су ни војска која је Хинденбургу стекла маршалску палицу а своме императору славу првога војник 
 батерија још ћути прикована на друму у маршевој колони, немајући ни лево ни десно простора да  
.{S} Топови још ћуте, јер су на друму у маршевом поретку, очекујући наредбу да се развију.{S} Н 
он доби извештај да се непријатељ брзим маршем спушта ка Чачку и нареди брзо кретање јер ту, на 
ојом је војска, уморна дугим и напорним маршем, испрскана дебелим блатом и оквашена студеном ки 
ене пушчане цеви са које се слива киша, маршира тромо неки одред трећепозиваца, тамо — ка грани 
амо у ред.{S} Па <pb n="628" /> још кад марширају а музика свира а народ виче „Ура“ а мени овол 
во, има горе.{S} Они што су изгинули не марширају више!“ Ето такав је Бојко.{S} Ако је коме до  
а овај фронт на Гилану.{S} Кад Французи марширају оздо Вардаром а Руси искрцавају у Варни, онда 
 зору биће борбе па ћемо се загрејати!“ Марширамо по десет, дванаест сати без даха да стигнемо  
ни тротоаре и закрчи улице.{S} Отуда је марширао један зуавски пук, прође кроз варош крај нас и 
ене и злој судбини остављене вароши.{S} Маса света, међу њима највише избеглица из других места 
дан притисак масе и врата се крхају.{S} Маса се заљуља и посрне унапред, први падају и маса их  
свога Краља и склањали би се с друма, а маса младих регрута, који су носили муницију из Крушевц 
планини.</p> <p>Код хана се већ скрхала маса људи и стоке а придолазе све нове и нове групе, ко 
ом џадом а на рашћишћену ћуприју покуља маса, која је очекивала с ове стране и која је за време 
, изгледа ти све као једна, једноставна маса из које провирују осветљена лица.{S} Измеђ ватара  
ад већ изгледамо као тамна, једноставна маса, која се ваља друмом.</p> <p>А мраз већ пали образ 
гињући унапред, као једна и једноставна маса.{S} Они који су седели на земљи дигоше се, они кој 
, догледа се ноћас као тамна неодређена маса.{S} Варош као застрта тамним покровом изнад којега 
} Настаде врисак и цика и заљуља се она маса и прште на све стране, као кад камен бациш у воду. 
рви мах изгледали као једноставна модра маса, као гомила црнога камена сручена у долину, што см 
гране на пламену.{S} По друму још гмиже маса, која једнако надолази; чује се пљаскање блата, до 
} Са њима, пред њима и за њима, ишла је маса бегунаца, војске и народа.{S} Биле су то чиновничк 
 и скромне зграде станичне, згрувала се маса света те се просто гуши и дахом својим греје.{S} Ј 
и никад не провејане кафане, у којој се маса света гуши од јутра до мрака.{S} Ту официр, који ј 
кад измаче батерија, те се отвори пут и маса крену хтедох и ја, али ме млади сликар ухвати за р 
 заљуља и посрне унапред, први падају и маса их гази и надире.{S} Урлање гомиле, која је већ са 
вина, не заборавите да у болницама лежи маса оних који су крвљу откупили то право да буду за вр 
уз то још, око кола и измеђ њих, пешачи маса света, попрскана блатом по грудима, по коси, по ли 
>Уз све то, око кола и измеђ њих пешачи маса света попрскана блатом по грудима, по коси, по лиц 
а и утешне вести:{S} Французи у великим масама надиру ка Велесу, Румунија је објавила рат Бугар 
шах још једном да се отргнем од утицаја масе, која повуче човека за собом као речна матица лаки 
ју се нејасно, тамо у дубини, мрко сиве масе два суседна џина, Коритника и Паштрика и оштро се  
унце.</p> <p>А кад воз стаде испред ове масе, настаде очајна и страшна гужва.{S} Видиш само јед 
 из бочних улица надиру све нове и нове масе људи, кола, натоварених коња и друге стоке и то св 
 збега засипале су једна за другом нове масе бегунаца.</p> <pb n="138" /> <p>Места већ није бил 
ало широко Косово и у дну његовоме мрке масе Шара и Црне Горе.{S} Његов се поглед нарочито заус 
 и са стране једноставне црне планинске масе спојене са тамом те без облика и ивица.</p> <p>Мно 
оворан.{S} Указујући на модре планинске масе, које се око Скадра узносе и које ведра ноћ јасно  
ретапају једно у друго и образују тешке масе које затим лагано плове као велике океанске лађе.< 
раво овако! — показа један на оне тамне масе спојене са небом. — Сам сам, кога сам имао ожалио  
оје се, осветљено, издваја из оне тамне масе.</p> <p>— Да ли је то Пећ?</p> <p>— Шта може бити  
е и војске без команда, наиђоше огромне масе регрута и читави батаљони заробљеника.{S} Стењала  
и поморанџе, алве, симите, воће, од оне масе солунских продаваца која се обично начети на оград 
 месту већ примиче а око нас горостасне масе неприступачних планина.{S} Осетисмо се као уловљен 
је земља, крцале су улице, гушиле су се масе и гомиле.</p> <p>У Приштини, где слази пут најкраћ 
оз прозрачну таму догледају се у дубини масе мрких планина чији снежни врхови беласају кроз ноћ 
апор, још <pb n="133" /> један притисак масе и врата се крхају.{S} Маса се заљуља и посрне унап 
опасности, који се гласови нагло шире у масе и изазивају нову забринутост.{S} До тога тренутка, 
.{S} Помрчина је била тако дебела, тако масивна, да ми је изгледало као да је просецам телом, о 
љавога поточића једва извлачећи ноге из масне смонице натопљене кишом.{S} Имало је далеко ван д 
 око оних, који гласно читају крупним и масним словима штампане телеграме с бојишта а у кафанам 
миста али га одушевљени одмах преплавља масом речи и не даје му да изговори реченицу до краја.< 
блак који је пао као покривач над црном масом избеглица што је посејала земљу.{S} Још се само ч 
а.{S} Понудила му је прилику да крвавим мастилом исправи у њој оно место од пре сто година, кој 
кафеџија, одмеравајући мрзовољно дужину мастиљаве линије која ни прањем не може ишчезнути.</p>  
чицу са које је капала вода и остављала мастиљави траг за собом...</p> <p>Када сам је сада на д 
пиво „за све“; хладни и размишљени узео мастиљаву писаљку, умочио је у пену од пива и црта по б 
.. — и ту говорник повлачи грдну дебелу мастиљаву линију, која се разлива по чаршаву и добија о 
а је топло, али је начелник већ прибрао масу људи, који су му испунили све просторије малене ка 
о мало.{S} Отуда још јасније сагледасмо масу тамних кровова <pb n="689" /> измеђ којих се износ 
 кренуше вочиће, те кара с Краљем уђе у масу, која је прекрилила друм.{S} Стари војници би позн 
е и све се сједињава у једну црну, живу масу, која се креће друмом као црн облак.{S} И мање је  
ју родољубиву дужност да распаљује нижу масу мухамеданску противу српскога режима и обећава му  
страшна гужва.{S} Видиш само једну црну масу како се повија, видиш уздигнуте песнице које прете 
амисли и тек додаде:</p> <p>— Па добро, мат са те стране.{S} А шта ћемо ако Бугари...</p> <p>Ни 
иш, него с овог поља може да се направи мат, па то ти је.{S} Разумеш ли сад!?</p> <p>Суви госпо 
поље мораш повући фигуру па да направиш мат, на то и ни на <pb n="39" /> које друго.{S} Е, сад  
, Константину грчком био би стављен шах-мат а Аустро-немачка офанзива на Србију уједан мах би с 
а.{S} Нису имала свештеника да им опоје матер, нису имала воштаницу да јој припале; посула су г 
ка, позван стигао дома да загрлим мртву матер.</p> <p>Ту, испред села, остали смо у блату више  
а.{S} Војник је грубо одгурнуо несретну матер а официр то одобравао погледом који је јасно кази 
е сузама заливати.{S} Пресушиће дојке у матера те ће пусте колевке њихати а клетвом заменити пе 
е ту, у Младеновцу, сабрали болови свих матера и трагедије све деце.{S} И то је оно само што са 
послала Богу најтоплију молитву за душу матере своје.{S} Суза је молитва најближа Богу, сузи је 
на лица и задуван улете дечко у авлију, матери свану сунце и заборави на бригу и своју и ону оп 
ова, без муниције, те да нам спреме сав материјал за двеста хиљада војника.</p> <p>— Хоће ли? — 
 мало касније Престолонаследник — да се материјал мора уништити, јер нећемо га тек непријатељу  
јарку, кроз који тече поток, санитетски материјал огромне вредности а цигани се скудили и проби 
ке кревете, пољске апотеке и санитетски материјал, шаторе, <pb n="694" /> алате, све, све, све  
запитаће председник владе — да се војни материјал не може спасти?</p> <p>— Не! — одговори одлуч 
у већ само неке патроле.</p> <p>Сав тај материјал и још неке извештаје појединих команданата, п 
и довлачи са станице од некуд евакуисан материјал, враћа се празан на станицу и прима породице  
.{S} Сви остали магацини робе и војнога материјала били су смештени по џамијама и њих наше влас 
јатељу у руке.{S} Од три стотине вагона материјала, једва се у последњем тренутку изнело и спас 
лно одступање и спасење огромног ратног материјала који би се иначе морао сав уништити, ако се  
 свака таква појава и сваки покрет даје материјала широким претпоставкама и разноликим надама и 
андантима да не дозволе даље уништавање материјала, да јаве бројно стање и расположење војске,  
</p> <p>— И шта ћемо онда с војском без материјала, без опреме, без муниције, без топова? — пит 
е, али, да им нагласимо да полазимо без материјала, без топова, без муниције, те да нам спреме  
дступање, да се помиримо са уништавањем материјала и да одмах, одавде још, јавимо савезницима д 
које још и не ходи, грчевито се држи за материн скут и зове је и вришти јер му се не одзива.{S} 
шли још једном да <pb n="602" /> обнове материн гроб китећи га утехом да је сад у слободној Срб 
чека, али је море било узнемирено као и материна душа.{S} Неодољиви мистрал, који је долазио од 
мирноме мору а, чим спази светиљку коју материна брига жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи  
оно остаје на друму окрвављених руку од материне крви, обливено кишом која је с вечери почела д 
е говори, дете пишти и вије се у рукама материним а тај писак просеца душу као усијано гвожђе.{ 
S} Његово је лице мирно, као да лежи на материним грудима а не на влажној и раскаљаној земљи; и 
се из топлих постеља, где су под нежним материним бдењем сањала кућу од колача, реку од млека и 
ју толико пута већ казану истину, да је материно срце једнако у сва доба и у свих народа.</p> < 
 је сан обећавао, све више и више расте материно срце а ведри се бригом наборано чело.{S} Новиц 
 и један нов осећај и сазнање да, као и материно крило, може бити топао и онај поглед два жарка 
 на раме и шири крила те се тиче образа материног и као милује га један пут, два пут, три пут п 
о млађе још се није одвојило од наручја материног.{S} Дечици зацрвенели образи од студи као зре 
како је сисало, окрвавило усне и образе материном крвљу.{S} Ужасна, страховита слика.{S} И њу н 
 Новицу погледати и њој помоћи; није се материном погледу могло сакрити да доле, у дну Уциња, и 
ови обали својој, кући својој, загрљају материном.{S} И ноћас ће мајка да припали светиљку, јер 
S} Тада, у топлој соби, седећи на крилу материном, која би ми то причала, страх ми је дизао кос 
лепи тренутак пријатнога узбуђења, када материнска љубав и милошта прелази преко гора и планина 
 су засипали таласи и квасили јој топла материнска недра, на која је жудно очекивала да притисн 
, свежи гроб, у који је сахрањена једна материнска љубав, и њему причињава бол.{S} О, да је то  
о.</p> <p>И друге снове сањала је љубав материнска у бескрајним ноћима бдења, истрајнога надања 
о драга појава, која тако лепо допуњава материнске снове.{S} Све ће бити, све што је мајка у ду 
им обалама, понесена младошћу, која сем материнске још друге љубави није окусила, почела су стр 
 сам!“</p> <p>Слутња је нераздвојни део материнске љубави.{S} Материнско срце, као поморац буру 
 са ширине морске, и у песми прижељкује матерински загрљај.{S} Кад би се чун приближио обали, б 
p> <p>Промакао сам брже да избегнем тај матерински поглед госпе у црнини у коме сам, у томе тре 
ео данас, горе на друму, када је тужна, материнским погледом пратила оних четрдесет хиљада које 
квасили јој брижно лице те се мешали са материнским сузама али... </p> <p>Она је чекала...</p>  
глед благ, она се топло смеши, смеши се материнским осмехом; њене се груди надимају саучешћем и 
ну госпу у црнини.{S} Пратила је топлим материнским погледом ову децу, ову будућу Србију и из т 
а оне мајке која је мало час са сретним материнским осмехом изашла из исте канцеларије.{S} Ох,  
 земљу са гроба детињег, замесићу блато материнским сузама и тим ћу им блатом замазати прљава ч 
срећа ако ће га постићи, била далеко од материнских очију; болела ме је судбина оне мртве мајке 
е нераздвојни део материнске љубави.{S} Материнско срце, као поморац буру, предосећа несрећу ка 
није твој, он је земљин.{S} А земља има материнско срце, она га прима и грли га а и не пита как 
 рат.{S} Ја сам морала да стегнем своје материнско срце и нисам смела, исто као оно отац кад је 
праштају од мајке напуштајући јој крило материнско.{S} И како свако на свој начин тај бол раста 
 ове деце и мученика, видело се да њено материнско срце слути несрећу и ако је она далеко, још  
 сам у једноме тренутку слаба; тешко је материнској љубави разумети и поднети старешинство обзи 
 и, души јој неће се боље угодити, нити материнској љубави лепши споменик подићи до ако се сахр 
ну.{S} Када сам му ја доцније, у својој материнској себичности, говорила да има и других бојишт 
ернога извора љубави која почива само у материнској души; седамнаест пуних година бди она сваке 
спавала је по друмовима, покривајући га материнском бригом.{S} И посрнула је овде, на сред пута 
<pb n="600" /> га кроз мраз, грејући га материнском љубављу; спавала је по друмовима, покривају 
оје знање и умење, ја сам их допуњавала материнском преданошћу у нези, па ипак помоћи није било 
чинској недаћи осетила саучешће у своме материнском болу или што јој је годило да своју искрвав 
јој мајка спије и гомила се нада у срцу материнском.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се Новица к 
са гробове и пали свећице, и прелива их материнском сузом.{S} Пођите најпре за живима, <pb n="6 
леда за њега девојку, те да види радост материнску чим се Новица врати.{S} Њу ништа не буни што 
м; гробови пале деце наше пожелеће сузу материнску; прагове ће кућне обујмити коров; захрђаће н 
ином својега сина, мора разумети и моју материнску бригу — од тог тренутка било ми је лакше, ос 
а проговорим са њима, да им кажем топлу материнску реч, да их упознам са новим другом својим, м 
колевке њихати а клетвом заменити песму материнску.{S} Вешала ће закон заменити; насиље ће прав 
на сокак ал држећи се увек још руком за материну руку те су их мајке, пре десетину петнаест дан 
зивао:</p> <p>— Шта си ти, ко си ти?{S} Мати?{S} Нама не требају мајке, требају нам само деца њ 
, која повуче човека за собом као речна матица лаки чамац и не да му да плови својим правцем; п 
граду и признање за некадање четовање у Маћедонији.{S} Стари четник, којега сам ја познавао из  
би тога ради бугарска влада упућивала у Маћедонију.{S} Ухваћен на томе послу, он је протеран од 
 концентришу за сад балканска, рилска и маћедонска дивизија, али како ће им бити одрешене руке  
 та деца на смрт осуђена, да ће ту децу маћијски бацити у планине албанске где ће умирати од гл 
 а другим ослухивали, јер бат гомиле на мах пробуди целу варош те на кућама се отворише са вели 
 коме при помену овога имена прелете на мах таман облак преко чела.</p> <pb n="620" /> <p>— То  
ли чаршијом уздигнуте главе, оборише на мах погледе и почеше нас избегавати предосећајући срамн 
еочекиваном силом, као оно кад пожар на мах обухвати кућу па се становници њени спасавају дочеп 
ононсираноме германофилу.{S} Та вест на мах унесе пометњу у наше расположење.{S} Скопљански Грц 
ја се спустила над Призреном.{S} У први мах тамна, као да би што гушћим покровом да покрије Срб 
ицима присутних, који су предлог у први мах дочекали са неповерењем, са чега се дискусија често 
о на пример јегерке су продаване у први мах по динар, затим по динар и по и најзад по два динар 
у зимске ноћи.{S} Док су кровови у први мах изгледали као једноставна модра маса, као гомила цр 
из дубине Косовске равнице, који у први мах изгледа као далеки, врло далеки пуцањ топова; затим 
 у то доба ватра поче да узима све већи мах.{S} Сад смо већ знали да туку и Топчидерско брдо и  
главом лиферант.</p> <p>У том, на један мах узавре гомила жагором и наста жив покрет на све стр 
ерас, кад већ паде први сутон, на један мах, нити знаш од куд је дошао, ни ко га донесе, просу  
та.</p> <p>Тиме је на Балкану, на један мах, створена нова и очајна ситуација.{S} Та је ситуаци 
те ћутећи настависмо шетњу.{S} На један мах он застаде, па настави своју мисао гласно:</p> <p>— 
 пешадије, учинише да се борба на један мах освежи.{S} Пешаци дигоше главе и нарастоше им срца, 
терију непријатељску.{S} Ућута на један мах непријатељ, нађен и изненађен овако дрским гађањем. 
ог тога сам оваква! — па ућута на један мах и две крупне сузе оквасише јој трепавице.</p> <p>У  
ојих оцева и дедова, пробудиле на један мах нов осећај — чежњу за оном домовином, од које су се 
а ордена!</p> <p>Гомила занеме на један мах пред овим чином и наста мртва тишина.{S} Поворка се 
 севера у Подримље, светина се на један мах помела и почела колебати у одлукама које је сваки б 
месту обузет тим мислима па се на један мах трже и ободе коња да пође даље али у томе спази дру 
азих на неке грешнике, који се на један мах створише испред мене, као сенке које су тога тренут 
м убијем...</p> <p>Капетану се на један мах замути поглед.{S} Њему изађоше пред очи његова дечи 
 да се затресла цела трупина и на један мах све се узневерило, све застало и сав живот намах об 
нстантин грчки издаје Србију и на један мах се иза леђа споразумне војске, која треба да крене  
смемо ни корака даље!</p> <p>И на један мах сви претрнусмо пред том помишљу и ако нам је свима  
је кретати у планине.</p> <p>И на један мах, као да си магичким штапићем завитлао преко гомиле  
да чудне радости!...</p> <p>Он на један мах прекиде причу па ће ме упитати:</p> <p>— Ја овај, р 
ени пешке ићи!“ поручник плану на један мах.{S} Крв му су попе у образе, наслони се на штаке и  
ебице и кад ти чују шушањ прну на један мах, избију из магле и расипају се.{S} Обалу потока, ко 
куће да се крећу бегунци.{S} И, у један мах, нас обухвати све страх.{S} Цело до подне провели с 
 два говорника.{S} Као море кад у један мах зањиха своје воде, тако светина поче да се љуља и њ 
е је већ било превалило, кад се у један мах заустави тамо пред нама цела колона.{S} То вероватн 
На улазак очев деца као чавчићи наједан мах кликнуше: „Тата, тата!“ и обгрлише га чврсто, као м 
устро-немачка офанзива на Србију уједан мах би се нашла пред једним фактом са којега би била го 
ло и грчило, с вечера се проли те у два маха промаче кроз сутон ситна али оштра и студена киша. 
еспавала је једну дугу ноћ, те нам дала маха да данемо, да умијемо лица и оперемо руке од крви, 
а ове речи те то даде ађутанту још више маха и настави:</p> <p>— Ви, Величанство, извесно не ми 
вник се био дубоко замислио и у два три маха прелете преко његових усана горак и болећив осмех. 
аје царство судбине и случаја, добијају маха и заражавају светину.{S} Кад се увуче још у, бриго 
дине гомилице чак се упутиле арнаутским махалама да прођу крај куће, у којој је смештена прва а 
мо и да страхујемо.{S} И у чаршији и по махалама се ускомеша и узавре и свако потрча где је зна 
не.{S} Па и даље још: зашао је кроз све махале, кроз све уличице и сокачиће, ушао је на све кап 
ају, вест је почела да се шири дуж целе махале и почеше да се буде по кућама и они који у тврдо 
епогоде под кров, једва отуд, далеко из махале, што допире арлук пса пред затвореним вратима.{S 
 посаветује о кретању.{S} Зађоше људи у махале и забачене уличице да покушају наћи кола, коње,  
регалници и на Церу.{S} Далеко, у доњој махали градској, већ залелека једна мајка; на једној си 
лук промрзла пса, клепеће негде у доњој махали откинуто коло на празној поточари, шуме и жуборе 
не, само још по где која турска, горе у махали, али нико ни у њу не увраћа.{S} Све се повукло у 
њу?</p> <p>— Сликар! — одговори и тужно махну главу па додаде више себи. — То јест, био сам сли 
 његове се жљебове нанео муљ и освојила маховина; у дупљама, које камење гради, просуто једно н 
планина што их он грли, те да у једноме маху слете на јадранске обале.</p> <p>Како смо завидели 
 ви одиста да у нас има и Гарибалдија и Мацинија, и Кавура и Гамбета?{S} А без њих, можемо ли п 
ка дела; да ли такво стање рађа Кавуре, Мациније, Обилиће и Синђелиће?</p> <p>— Јесмо ли били д 
вечанској гори услишио <pb n="726" /> и мач му подржао и десницу управио да сможди непријатеља  
опу и красио оковане груди јунакове; из мача, који му о бедру виси, поиспадали бисери и драго к 
љена, већ само један део њен, на пр.{S} Мачва и Морава.</p> <p>— Не значи то, брате ништа! — бу 
ео наш пук отуд из Тамнаве, Поцерине, и Мачве из Рађевине и Јадра, те свака стопа што смо је ос 
.{S} У том Бојко, који се још никако не маче с места, скиде пушку с рамена и обори је на руке,  
нички глас и пуцањ бича.</p> <p>Нико не маче.</p> <p>— Склањај с пута, колона тимочке дивизије! 
 осироти.</p> <p>Кад се ослободи Уцињ и маче отуд турска сила, слеже она у варош, не би ли ту н 
жавица, кренуле једна другој у сретање, мачеви су њихових војсковођа тамо ка Шару управљали сво 
државају везу са нашом војском код села Маџарева.</p> <p>Праћен једним господином, кроз пусте у 
е.</p> <p>Бугари већ наступају отуд, од Маџарева и улазе у горњи крај вароши, дохватају се зати 
 широким фронтом на север и ту ће се, у маџарским равницама повести највећа и најодлучнија битк 
, да је тако, не би се ја ни склањао! — маше главом лиферант подвлачећи сумњу у професорове реч 
зи-Бабе, кренула је и сама.{S} Последња машина са командом, кренула је лагано пут качаничкога к 
ј воз још не креће и ако пред њим стоји машина која је стално под паром да би наредбу о покрету 
иде да на шинама нема више ни вагона ни машина, сем два вагона у којима је Команда Трупа.</p> < 
интересовањем, распитивао о свима новим машинама за убијање људи, мене поглед одведе у таму где 
ше команде и преписује акта или куца на машини за писање, као девојка.{S} И зашто то?{S} Зато ш 
ују сипајући на њу, с времена на време, машински зејтин.{S} Око <pb n="703" /> ватре, на празно 
бацана су у амбис; аутомобили преливани машинским зејтином и бензином и паљени.{S} Други су опе 
p>Када је воз пролазио крај железничког машинског депоа, неко обрати ђенералу пажњу на једну за 
е све слике које нам мало час загреваше машту.{S} Студени дах промаје, расхлади ми и чело и опа 
преварио и јасно виде пуковниково црном машћу обојено лице, његове пуне црне бркове и топао осм 
зама у очима, окретао се лево и десно и машући руком, поздрављао:</p> <p>— Збогом, децо!{S} Збо 
/p> <p>— И сад још! — настави Краљ боно машући главом — Ето, зар не видите моју судбину.{S} Све 
 још и једно дете, дрпну <pb n="642" /> ме за шињел, па ме пита: „Швабо, море, шта ти ради Фрањ 
уди који би мислили о свему, разочарава ме често пред помишљу да смо потегли да градимо велику  
 да нисмо?</p> <p>— Уверава ме, уверава ме... — запе онај не могући у моменту да нађе какав поу 
едао ђака који не зна лекцију — Уверава ме то, господине, што Бугари у овоме тренутку појачавај 
 вас уверава да нисмо?</p> <p>— Уверава ме, уверава ме... — запе онај не могући у моменту да на 
а једнако.{S} Он седе на кревет и позва ме руком себи.{S} Ја потрчах прозору али он скочи пре м 
S} А треба грабити дане, шта знам каква ме мећава може захватити негде у планини.{S} А ти?</p>  
прегазе коњи, да ме не обори војска, да ме... дрхтала сам од грознице и од страха.{S} Дотрчала  
 онакаженог; да ли он још мене воле, да ме није заборавио?{S} Да ли ће се обрадовати кад се про 
ам се да која кућа не падне на мене, да ме не прегазе коњи, да ме не обори војска, да ме... дрх 
адне на мене, да ме не прегазе коњи, да ме не обори војска, да ме... дрхтала сам од грознице и  
S} Стајала сам код ограде, у страну, да ме не гура гомила.{S} Дође једна жена и запита ме јесам 
знам ја који је сат ни који је дан а да ме запиташ не знам ни годину.{S} Знам само кад је дан д 
нику станице ја сам чисто страховала да ме он не предусретне љубазно и са сажаљењем, да ми не ш 
све што ми је рекао али сам ја знала да ме воли и он је знао да ја њега волим.{S} Кад је отишао 
S} Она настави сама, као да је знала да ме сад већ у велико занима њена прича, којој сам предос 
тишла сам у највећу болницу и молила да ме пусте да обиђем све собе, све рањенике и све болесни 
исам тражила да служим, нисам молила да ме приме за болничарку, нисам распитивала рањенике ни з 
стала <pb n="520" /> ромињати.{S} Ма да ме је умор био давно савладао, казивање госпе у црнини  
ни се војник. — Нисмо их пљачкали па да ме је срамота; нисмо разбијали и отимали.{S} Непријатељ 
 молила Богу.{S} Пред саму зору мора да ме је савладао сан јер нисам ни чула ни осетила кад се  
ако би тешко проплакао мој бабо, сад да ме види?{S} Толико ми је обећавао повести ме у Србију п 
 <p>Мени грунуше сузе а начелник узе да ме теши:</p> <p>— Шта ћете, госпо, видите и сами како ј 
ти — прихвати он — али сам крио сузе да ме ко не види.{S} Зар тако ја улазим у Србију, ону Срби 
а се тамо јавим начелнику станице те да ме упути лекару.</p> <p>Мисао о лекару даде ми нове над 
S} Ви ми чините неправду ако мислите да ме је жао ове руке, који губитак за мене значи најтежу  
И од тада занеможе па ево сад где ће да ме остави на сред пута!</p> <p>Грађаниново вајкање није 
је сам гледао са Врдника, као роб, и да ме прати стража са пушком?{S} Срамота ме је била од сам 
и сад, ко би могао да ми што прича и да ме заварава, кад је он отишао.{S} Нисам више била ни де 
годарно и пратио ме ћутећи као да би да ме не узнемири у мојим тешким мислима.{S} Једва, кад је 
S} Ако и не зна шта му кажем он види да ме га је жао.</p> <p>— Што ја да га жалим, кад га не жа 
и што раде, а није ми никад рекао ни да ме воли.{S} Он је самном само озбиљно разговарао и саве 
ам да ћу је вршити и да нећу тражити да ме поштеде!</p> <p>Опет ућутасмо и оборене главе настав 
ада да ти верујем па и ја да останем да ме заробе!</p> <p>— Не кажем то, али... видите, могло б 
 био је је и у војсци, није ни могао да ме збрине.</p> <p>— А никог нисте имали ко би се старао 
је до мало час притискала груди, као да ме у томе тренутку освежи и поче боно да ми дражи груди 
ју да сам Србин; изгледало ми је као да ме сви са презрењем гледају.</p> <p>— Кад смо прошли кр 
ватила, слетела сам низ басамаке као да ме је ко гурнуо озго и тек кад сам се дочепала улице, ј 
ене и шчепа ме за руку тако јако као да ме кљештама стеже.{S} Хтела сам да вичем за помоћ али м 
ра моја, једини зрак који је заостао да ме греје; чух да ми је и најстарији син, у борби код Ве 
.</p> <p>— Што, питај ме, имаш право да ме питаш? — вели благајник срдећи се сам на себе.</p> < 
 <p>— Ко зна да није Богу било драго да ме доведе довде те да и ја у близини синовљој легнем у  
"634" /> време од мојих није долазио да ме обиђе.{S} Од других сам био чуо да је у селу зло; уз 
оме тренутку, када је сан већ претио да ме шчепа, чух шапат госпе у црнини.</p> <p>— Спавате ли 
 војников који је ушао у канцеларију да ме пријави.{S} Све до тога часа ја сам се сама пред соб 
ни речи.{S} Поред зиме, поче и страх да ме мори, јер још никога нисам срела коме би се придружи 
 и многобројних наших надања.{S} И када ме је најзад савладао сан, мени се чини да сам још увек 
ам се мирнија и слободнија.</p> <p>Када ме пропусти посилни да уђем у канцеларију, у моме погле 
дала намештене, на позорници, па и тада ме је, у пријатноме седишту, увек језа обузимала.{S} А  
и не дирај ме у мојој невољи!“, погледа ме па додаде:</p> <p>— Кад могу пси, могу и ја.{S} А и  
тка повредио чиме рану на руци, погледа ме па плану и узе сипати бујицу речи праћених живим гес 
 тежак бол, па опет диже главу, погледа ме и додаде:</p> <p>— Као што је недовршен и живот мој. 
аљда да одговори на то питање и погледа ме својим тихим и угаслим погледом, па онда <pb n="430" 
еву?</p> <p>— Не умем! — рече и погледа ме кроз сузе које му се набрале у очима.</p> <p>— Дај о 
>— Шта ме уверава? — учини он и погледа ме попреко, као што би учитељ погледао ђака који не зна 
а.</p> <p>— Брине? — учини он и погледа ме чудновато — Па ево већ на првом кораку на лицима је  
.</p> <p>— Има их? — учини он и погледа ме чудновато, као да би се хтео уверити, верујем ли ја  
Па сад?</p> <p>Она диже главу и погледа ме изненађено.{S} Она се била упустила у дубока размишљ 
ли?</p> <p>Девојче диже главу и погледа ме боним погледом пуним израза, погледом из којега сам  
рна погледа.{S} Он диже главу и погледа ме, али га моје присуство не узнемири већ мирно и немо  
а ја грцам, старац диже главу и погледа ме добродушно и очински:</p> <pb n="497" /> <p>— Немој  
.{S} Била сам слаба, признајем, а можда ме је завело у слабост и то, што сам видела и срела тол 
јесам ли одавде, из Младеновца; па онда ме замоли да јој придржим дете, само док она извади обј 
м се, али су ме сузе облиле.{S} Госпођа ме је тешила, рекла ми је да опасности за живот нема, д 
 ме задахну топла и смрдљива јара, која ме је у овоме часу гушила као да сам сишао у какву дубо 
 а мени како Бог да.{S} Волем вуци нека ме растргну, него...</p> <p>— Људи, да потражимо које а 
а година ухватила као рекрута.{S} Мајка ме чак увукла у собу, док су се други мајали око мојих  
на болничарка из наше авлије саветовала ме је да останем, остаће и она и многе друге жене из на 
м се само кад је улетела у собу и стала ме грлити и љубити: „Устај!“ викала је старица а сузе ј 
сам.{S} Гомила се размицала, пропуштала ме, а неко чак рече гласно: „Пуштајте, људи, ову несрет 
ила далеко од материнских очију; болела ме је судбина оне мртве мајке крај чијег се тела игра н 
чевито на груди моје мртваче.{S} Болела ме је горко суза оне мајке, која се морала преваром осл 
 и тутнула ми у руке десетицу, ижљубила ме и благословила ме...“</p> <p>Ту прекиде заробљеник п 
ке десетицу, ижљубила ме и благословила ме...“</p> <p>Ту прекиде заробљеник причу, јер му реч з 
.{S} Она ме је тешила и жалила, примила ме је и склонила код себе.{S} Онај ме гад сад није мога 
доброћудности; <pb n="631" /> одвлачила ме је од тешких мисли, које сам као терет носио на овом 
 сам жудно погледала на ту зору; гушила ме је ноћ, нисам могла да дишем...!</p> <p>Ватра код де 
} Ја сам га већ изгубила а пред вратима ме чека још троје па их морам повести.</p> <pb n="494"  
} Виђам је у сну, виђам је и будна, она ме прати и гања, она ми сан прекида и буди ме и увек ми 
 као што би се мајци исповедила.{S} Она ме је тешила и жалила, примила ме је и склонила код себ 
га да пропусти то бедно девојче.{S} Она ме је захвално погледала и ушла је у вагон, носећи једн 
е, дрпну <pb n="642" /> ме за шињел, па ме пита: „Швабо, море, шта ти ради Фрања?“</p> <p>— Про 
 онда сам била мала и дошла је тетка па ме заваравала.{S} Причала ми је неке приче и обећавала  
у.{S} Паде, па, жали за мном, издише па ме гледа — а сузе му теку.</p> <p>У том разговору стиго 
Што?</p> <p>— Тако.{S} Хтео сам поћи па ме одвратише.{S} Оно је, брате, несрећа онај Чакор.{S}  
цом по вилици.{S} Он се разбеси, дочепа ме снажном руком за раме и тресну о патос.{S} Умукла са 
х прозору али он скочи пре мене и шчепа ме за руку тако јако као да ме кљештама стеже.{S} Хтела 
ише не мучи.</p> <p>— И мучи ме и умара ме али, то ми чини добро, то ме држи.</p> <p>И госпа у  
 за који тренут можда.</p> <p>— Не мора ме убити, — размишљао је у себи забринути родитељ — али 
накажен, па те ја ипак волем!</p> <p>Та ме је мисао тако обрадовала, тако утешила, тако охрабри 
се усијала те пламти и букће.</p> <p>Та ме слика задржа на доксату, са којега су се још јасније 
је био — кад ме спази у ходнику, запита ме шта ћу.{S} Одговорила сам да бих желела бити болнича 
p>— Па шта ћете?</p> <p>— Шта? — запита ме он и погледа — Чим чујем да је непријатељ ушао у При 
>— Немате ваљда где да ноћите? — запита ме кад сам сео.</p> <p>— Имам, него изашао сам да посед 
/p> <p>— Ти тражиш преноћиште? — запита ме са саучешћем старији војник, носећи неки тежак товар 
 овај мој пријатељ и сапутник? — запита ме, обзирући се да га онај не чује.</p> <p>— Који? — из 
ура гомила.{S} Дође једна жена и запита ме јесам ли одавде, из Младеновца; па онда ме замоли да 
а своме месту.</p> <p>— Стигли? — упита ме.</p> <p>— Стигли! — одговорих и посадих се на џак гд 
 ти је тако крвава рука, снахо? — упита ме она жена, која је ваљда при тој моменталној светлост 
мота ме је била од самога себе, срамота ме била и од оних, које сам сретао успут; мислио сам св 
 главу и натуко капу на очи.{S} Срамота ме, тешка срамота, та волео сам сто пута да сам погинуо 
а ме прати стража са пушком?{S} Срамота ме је била од самога себе, срамота ме била и од оних, к 
ла друго, два дана нисам јела а срамота ме је било да просим.</p> <p>Отишла сам и у ону велику  
дан пролазник — баш по који пут срамота ме што сам човек!</p> <p>И да је то бар једина бона и м 
— покушах ја да га умирим.</p> <p>— Шта ме уверава? — учини он и погледа ме попреко, као што би 
тима.{S} Жива сам претрнула и дрхтавица ме опет шчепа.{S} Лупа се поновила јаче а чула сам и не 
...</p> <p>— Нећу да се склањам.{S} Крв ме везује за ову земљу.{S} Нисам се склањао испред турс 
ији господин — не знам шта је био — кад ме спази у ходнику, запита ме шта ћу.{S} Одговорила сам 
ре куће.{S} Брат се поделио од мене кад ме оженио.{S} Шта знаш хоће ли се сложити жене, толико  
емо рану — Ја сам стајао пред кућом кад ме удари тане.{S} Стојим па гледам и мислим се да л’ да 
а се над забринутом гомилом.</p> <p>Кад ме је већ загушила и брига и дим, дигао сам се и кренуо 
 својима, па одох ја преко Саве и никад ме више неће Цар видети.</p> <p>— Тако сам ја мислио.{S 
алио цигарету и очекивао сам је.{S} Сад ме је увелико интересовао њен мали роман, који је она у 
ко би ко хтео да пригреје што.{S} И сад ме као језа обузме кад се сетим те ноћи у дубини пећине 
бде над нама.{S} Што их више пратим све ме даље одводе, одводе у неке мистичне пределе, у царст 
ина...</p> <p>— А не, не, не! — прекиде ме нервозно младић — Не идем ја тако далеко, не мислим  
ример...</p> <p>— Ето, видите — прекиде ме поднаредник — и ви се сад позивате на један, изузета 
 другом ме помилова по образу.{S} Прође ме зима целим телом и почех понова да дршћем од страха. 
рно, те мени спаде нешто с душе и прође ме страх.{S} Мислила сам биће зли, <pb n="409" /> биће  
 смислу у коме је то био мој муж и може ме дочекати пребацивањем које сам заслужила и које би м 
и тако дрско намеће човеку.</p> <p>Трже ме из тога полусна опет њена реч.</p> <p>— Дакле још је 
 ми брат, па...“ Он ми пресече реч, узе ме за руку и рече ми: „Више сам ти него брат.{S} Ти зна 
 Мало затим она настави:</p> <p>— Обузе ме још већи страх кад спазих да је то пуста и порушена  
ти па ћемо се разрачунати!</p> <p>Обузе ме тешко осећање одвратности и узбуђен измакох опет у с 
</p> <p>Ишла сам слободно улицама, није ме више ничега било страх.{S} Виђала сам сад њихове мрт 
лницама, по кућама, по улицама.{S} Није ме то преплашило мене ради али њега ради.{S} Прође ми к 
 време док су они били у Шапцу.{S} Није ме пуштала да излазим из куће.{S} Седела сам крај прозо 
чито ћутао.{S} Али оно његово око, које ме је тако оштро гледало, питало ме је:{S} Од куд ти ов 
ријатно ово његово наивно казивање које ме је разгаљавало као блага, тиха струја у вртлогу олуј 
вале наше детињство.{S} Чаробност слике ме је занела и без мало сваке ноћи — а тако их је мало  
могли им да ископају гроб.</p> <p>Тешке ме мисли обхрваше крај свежега гроба тог и скидох капу  
 сам се уклањао нити склањао.{S} Заболе ме, тешко ме заболе у томе часу зла судбина наша; с кој 
 настави своје казивање:</p> <p>— После ме одведе бабо у гомилу, тамо где су свирали србијански 
"422" /> <p>Најпре нисам умела, а после ме научише раду.{S} Радила сам и дању и ноћу, нисам се  
 ли, ти ме не волеш више?</p> <p>И даље ме је гледао истим погледом и ни једна се црта на његов 
у се, сачувајте ми место.</p> <p>Напоље ме освежи ваздух, јер ме је била већ заморила она тешка 
ала је старица а сузе јој капљу и квасе ме: „Устај, устај!“ викала је и није умела да ми каже н 
шкујем; поноћ је већ давно превалила те ме страх чућу сад већ оних шест пушака које значе крај  
апијућу реч: „Мама!“ ја сам посрнула те ме добри људи прихватише.</p> <p>И нисам могла даље.</p 
мање.{S} Почело је сад тешко да дише те ме то још више преплаши.{S} Волела бих да се трза као р 
 одговара глас изнутра.</p> <p>— Морате ме пустити, имам архиву и рачунске књиге са собом! — Го 
 — мени и најстаријем сину. — „Не смете ме жалити ако подлегнем рани; треба жалити оне који нис 
нате — и он се уздржа — Ето, натераћете ме још да вам кажем ствари које се не казују, које су п 
ме и на крају додаде:</p> <p>— Оставите ме крај гроба мога оца и деда, да умрем овде пред цркве 
а, Краљ им се окрете:</p> <p>— Оставите ме, хоћу да сам сам!</p> <p>Сви га напустише и пређоше  
Тај поглед као да је казивао: „Оставите ме, не узнемиравајте ме у овоме великоме тренутку.{S} П 
евска Влада.</p> <p>— Нећу тамо, водите ме војсци!</p> <p>— Његово Височанство Престолонаследни 
раљ — овде су сви преплашени.{S} Водите ме војсци, тамо ми је лакше, тамо још верују!</p> <p>И  
м драо се:</p> <p>— Пустите ме, пустите ме да их побијем све!{S} Пустите ме да их побијем?</p>  
устите ме да их побијем све!{S} Пустите ме да их побијем?</p> <p>— Шта учини море! — дрекну кап 
ушеним гласом драо се:</p> <p>— Пустите ме, пустите ме да их побијем све!{S} Пустите ме да их п 
ге и очајно узвикивао:</p> <p>— Пустите ме бар да умрем овде, на вратима Србије.</p> <p>Влада ј 
казивао: „Оставите ме, не узнемиравајте ме у овоме великоме тренутку.{S} Пођите напред са вером 
а у грлу задрхта реч:</p> <p>— Гледајте ме, децо, добро ме гледајте!{S} Последњи пут видите сво 
ачне одлуке.</p> <p>— Зашто?{S} Питајте ме пре зашто да живим?{S} Децу сам изгубила, кућу разор 
инем.{S} Немојте ме саветовати, немојте ме одговарати, немојте ме спречавати, то је моја послед 
етовати, немојте ме одговарати, немојте ме спречавати, то је моја последња и непоколебљива одлу 
у одлучној борби да погинем.{S} Немојте ме саветовати, немојте ме одговарати, немојте ме спреча 
ти они озго:</p> <p>— Хој, хој, почујте ме, крилати!{S} Кад стигнете тамо, поздравите Јевропу.{ 
зи!“ „Не гурај!“ „Јаој по Богу угушисте ме!“ и разне друге узвике и преклињања и јауке.</p> <p> 
 приче и обећавала чим дође лето, да ће ме водити у Београд, код њене <pb n="401" /> снаје и ка 
едну кућу и похитала сам, уверена да ће ме примити.{S} Ко не би примио једну мајку с дететом, к 
ни ујутру доћи да једу цркотину и да ће ме пробудити.</p> <p>Толико само и на сва даља питања,  
к.{S} Сама сам с дететом на крилу па ће ме можда и примити когод у кола.</p> <p>Али нисам стигл 
 <p>Он на један мах прекиде причу па ће ме упитати:</p> <p>— Ја овај, развезао а не знам да вам 
коро ће ноћ па ће нам она помоћи; он ће ме одвести, одвешће ме међу Србе, међу браћу моју.</p>  
, господине, они преко мора? — запитаће ме један простодушан, средовечан човек са сремским шеши 
p>— Брине ли ко о овој деци? — Запитаће ме један свештеник, који је стао узаме крај друма, очек 
 Овде ми се гроб неће знати, растргнуће ме звери.</p> <p>Један је јецао.{S} Одвојио се у страну 
м она помоћи; он ће ме одвести, одвешће ме међу Србе, међу браћу моју.</p> <p>— Док се ми тако  
то.</p> <p>— Мени? — пренух ја и посече ме по души осећање слутње.</p> <p>— Мало пре, кад сину, 
.{S} Окупише се око мене и посаветоваше ме да не седим, јер ће детету бити горе.{S} Рекоше ми д 
умукоше <pb n="486" /> сви и посматраше ме погледом саучешћа.{S} Ох, како је тај поглед тежак;  
чи ме на један пут пробудише, пробудише ме тако као у сну кад кога изненада хладном водом полиј 
рекоше да је то војна болница и упутише ме у општину.{S} Рекоше ми да нађем свештеника и отишла 
 оцу и мајци казивао.</p> <p>— Одведоше ме затим у логор, са осталим заробљеницима, а било их м 
 мене и пођосмо у позадину.{S} Изведоше ме пред једног србијанског <pb n="641" /> официра.{S} П 
ечи, „И онда нема више Србије“ поведоше ме читавом низу тешких мисли.{S} Учини ми се да у овоме 
гим теретом.{S} Чисто <pb n="489" /> би ме овеселило кад би ми рекли:{S} Не може овде у Младено 
може.</p> <p>— Је л’ ви то кажете да би ме умирили или из уверења?{S} То значи ви и не знате шт 
ебацивањем које сам заслужила и које би ме тешко пекло а савест ми оптеретило грижом да сам учи 
ишао.{S} Нисам више била ни дете, не би ме могао нико заваравати.{S} Осећала сам се сама, потпу 
 на њој остало нешто мало крова који би ме могао заштитити.{S} У причама наших старих, тако сам 
па коме би се могла пре обратити, ко би ме пре могао разумети?{S} Са извесном лакоћом у души, о 
е као знанац, као познаник.</p> <p>— Ви ме се не сећате? — вели и доноси леву руку до шајкаче п 
 промуклим гласом прошапта:</p> <p>— Ви ме не познајете?</p> <p>— Не! — рекох.</p> <p>— Па ипак 
 утонула младићска ока.</p> <p>Изненади ме чистота и нагласак његов те му приђох.</p> <p>— Ти с 
! — пресече он одлучно.</p> <p>Изненади ме ово упорство.{S} Зашто сад не, кад је мало пре било  
ане друма дрекну:</p> <p>— Јаој, погоди ме!</p> <p>Сви се ускомешасмо, сви узбунисмо а Бојко и  
прати и гања, она ми сан прекида и буди ме и увек ми проноси грозницу кроз тело.</p> <p>Под кро 
ће се обрадовати кад се пробуди и спази ме крај постеље своје?{S} Како ће примити све што му бу 
снабдевамо... ал не знам ко је.{S} Мрзи ме да га питам а он не казује; а добар друг, одан... ба 
м страже.{S} Обхрван великим болом који ме је баш тих дана задесио, ишао сам лагано, мирно, ног 
ма и почео ме хватати неки полусан који ме није одвајао од стварнога па ипак ми натурао непозна 
ећ имала одлуку или је то био умор који ме је савладао?</p> <p>И уторак је свануо мутан и облач 
оде те да попрскам чело и очи, не би ли ме то освежило.</p> <p>Друм још мртав, по где и где нич 
 увек будни; ја их дражим чак, не би ли ме што више мучили! — додаде она живо и као мало узбуђе 
твори пут и маса крену хтедох и ја, али ме млади сликар ухвати за рукав и задржа да заостанем.{ 
сам изашла у поље било ми је лакше, али ме зауставише њихове страже и вратише у варош.</p> <p>В 
ђе.</p> <p>Ја хтедох да је уставим, али ме задржа онај малочашњи мој саговорник.</p> <p>— Нека  
нађох врата на која ћу закуцати.{S} Али ме г. пуковник није могао примити тога дана јер се слик 
ишљао је у себи забринути родитељ — али ме може одвојити од породице и потерати, као што све гр 
Топлина старчевих речи годила ми је али ме није тешила.{S} Тешко ми је било и помислити да се т 
p>— Аустријанци?</p> <p>Она потврди али ме погледа једним погледом, који је јасно казивао да су 
ље...</p> <p>Заустих да кажем нешто али ме она не сачека већ настави:</p> <p>— Ја нисам слаба ж 
еже.{S} Хтела сам да вичем за помоћ али ме је глас потпуно издао.{S} Покушах да му се силом отм 
као, одвајали су од свог дела и хранили ме а ноћу, кад је требало лећи, уступали су ми место кр 
 мука.</p> <p>Он прекиде причу и замоли ме да му дам још једну цигарету.</p> <p>— Није што ми с 
ебе па ћу умети и вас подворити.{S} Они ме се окануше па одоше даље</p> <p>— А како су на друго 
3" /> у моменту њене пропасти.{S} И они ме саветују да бегам и износе ми неодољиве разлоге.{S}  
ици познанике и другове мога мужа и они ме упутише, те сутра одох понова и нађох врата на која  
ила.</p> <p>— Ти ме не волеш, је ли, ти ме не волеш више?</p> <p>И даље ме је гледао истим погл 
тргао руку коју сам љубила.</p> <p>— Ти ме не волеш, је ли, ти ме не волеш више?</p> <p>И даље  
уцњи отуда са Карадага и све то потсети ме на оно учитељево упоређење са усијаном планином, кој 
гу ме интернирати, одвести ме, одвојити ме од породице, па шта сам онда учинио? — вајка се друг 
 чиновник; могу ме интернирати, одвести ме, одвојити ме од породице, па шта сам онда учинио? —  
 види?{S} Толико ми је обећавао повести ме у Србију па ево како ме је послао!</p> <p>— И како м 
 сам плакала.</p> <p>Пролазници, видећи ме да плачем пред болничким вратима, посматрали су ме с 
носи леву руку до шајкаче поздрављајући ме.</p> <p>— Не боме, али се немојте чудити.{S} Људи да 
уљак и погледа опет на мене, сматрајући ме већ сад као свога присталицу.</p> <p>— Е па онда, бр 
е од постеље одвојила.</p> <p>Враћајући ме таквом једном вечеру, које је — претрпано догађајима 
 нисам смела остати код куће.{S} У кући ме је све подсећало на мајку, на оца и, било ме је срам 
 те Богом и светим Јованом!...“ Те речи ме на један пут пробудише, пробудише ме тако као у сну  
ас то још више не мучи.</p> <p>— И мучи ме и умара ме али, то ми чини добро, то ме држи.</p> <p 
нима полицијски чиновник.</p> <p>— Теши ме!{S} У овој несрећи и то ме теши!</p> <p>Такви или сл 
мила ме је и склонила код себе.{S} Онај ме гад сад није могао више наћи.</p> <p>Ту сам код стар 
е казивао: „Иди својим путем и не дирај ме у мојој невољи!“, погледа ме па додаде:</p> <p>— Кад 
лицу опазих сретан осмех мајчин.{S} Тај ме осмех толико охрабри да сам унапред већ <pb n="517"  
шком пореске књиге.</p> <p>— Што, питај ме, имаш право да ме питаш? — вели благајник срдећи се  
н ми није ништа, само пазио ме је, увек ме је пазио и саветовао ме је као брат.{S} Свагда предв 
е врло радо, лећи ћу чак на друм па нек ме прегази, само нек стигне за времена тамо, на бојиште 
у да се и ти не смрзнеш?</p> <p>Очајник ме погледа тупо, неким стакленим погледом који је сјакт 
рен том надом зашао сам међу вагоне док ме не пресече глас стражарев: „Стој, ко иде?“</p> <p>Пр 
рт.</p> <p>Миран и поуздан поглед којим ме је срела, када сам се успео на врх моста, умирио ме  
.{S} Довде сам слушао са пажњом а затим ме је сан савладао.{S} И чудан сам сан уснио те ноћи.{S 
} Он ми једном руком даде хлеб а другом ме помилова по образу.{S} Прође ме зима целим телом и п 
а се вратих у ону механу.{S} Још једном ме задахну топла и смрдљива јара, која ме је у овоме ча 
и нису знали ништа да ми кажу.{S} Један ме само научи да одем у болницу и да се понудим за болн 
мисао ми је била да потражим оца.{S} Он ме никад није толико гледао, никад није толико бринуо о 
 пре и после помагао а и ја њему.{S} Он ме је и оженио, из добре куће, а жена ми се пази с мајк 
b n="448" /> сам га: има ли чега?{S} Он ме чудновато погледа и не одговори ми, већ он мене запи 
ар?... — заустих ја да кажем нешто а он ме прекиде и настави.</p> <p>— Боље је, боље.{S} Не зна 
а са мном!{S} Кад изађем пред бабу а он ме пољуби најпре у чело а затим целива медаљу на грудим 
/p> <p>— Ено га тамо, на шинама. — И он ме изведе неколико корака напред до места са којега се  
ко.</p> <p>Ћутала сам и гледала га и он ме гледао и ни речи није проговорио.{S} Ја сам заборави 
м већ сам му се подавао без отпора и он ме је одводио све даље и даље, одводио ме је у далеко д 
попео, куд би ми данас био крај — ал он ме окупио, те ова дивизија иде одовуд, те лево крило ид 
то су га већ и пси рашчупали.</p> <p>Он ме погледа још једном оним ружним погледом, који ми је  
м ја крива, зар сам ја крива?</p> <p>Он ме је и даље гледао са презрењем и понова је тргао руку 
ном само озбиљно разговарао и саветовао ме и ја сам га слушала.{S} Један пут ми је говорио како 
зио ме је, увек ме је пазио и саветовао ме је као брат.{S} Свагда предвече, кад би изашао из мл 
 <p>— Шта је ово, шта је ово? — дочекао ме је узвиком једва изговарајући својим мутним, промукл 
ог Позоришта из Београда.</p> <p>Познао ме је али није имао снаге да говори.{S} Једва се прибра 
небу, угасила ми се међ прстима и почео ме хватати неки полусан који ме није одвајао од стварно 
ку правац бугарскога одступања и убедио ме да не журим.{S} Вели из Призрена се још може лако вр 
/p> <p>— Један пут, о Видов-дану, водио ме бабо у Фрушку, у Раваницу. „Ајде, вели, да целиваш Ц 
 ме је одводио све даље и даље, одводио ме је у далеко детињство, тамо чак докле једва допиру м 
0" /> <p>— Он ми није ништа, само пазио ме је, увек ме је пазио и саветовао ме је као брат.{S}  
нова, он ми је горко пребацивао и молио ме да не вређам успомену његовога оца.</p> <p>Са таквим 
 када сам се успео на врх моста, умирио ме је.{S} Тај поглед као да је казивао: „Оставите ме, н 
игаретом, примио је благодарно и пратио ме ћутећи као да би да ме не узнемири у мојим тешким ми 
напуштен пас и болно јечао.{S} Потсетио ме је тога тренутка, не знам зашто, на његовог Гришу, к 
сам излазила из собе, нисам смела и ако ме је прошао први страх.{S} Наслонила сам ухо на врата  
 ал сам волела да останем у мраку и ако ме је било страх мрака.{S} Док се још по мало назирало  
шла.{S} Свако се освртао за мном, свако ме је чудно погледао погледом сажалења који не теши но  
изашла из исте канцеларије.{S} Ох, како ме тешко у томе тренутку заболе горка истина која ми си 
е својом крвљу задојила дете.{S} А како ме тек не би заболела невоља мајке, чије дете лежи на с 
топлоту, која унапред пржи; осећам како ме засипа топао пепео лаве; засипа мене, засипа моје др 
бећавао повести ме у Србију па ево како ме је послао!</p> <p>— И како ми је било кад сам морао  
 сам кад год видео и чуо.</p> <p>— Неко ме трже за рукав и пробуди из тога бунила.{S} Био је др 
лањао нити склањао.{S} Заболе ме, тешко ме заболе у томе часу зла судбина наша; с које год стра 
сутра дан један пријатељ — Узнемиравало ме то што синоћ није стигла дивизија.{S} Почео сам да с 
е су му гореле а усијаним очима гледало ме је право у очи.{S} Ох, несретна мајко, да ли је то б 
, које ме је тако оштро гледало, питало ме је:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?{S} Ја сам га 
ајем гробу, па свршена ствар!{S} Болело ме је, тешко ми је било, али сам бар знао, а сад?...{S} 
 све подсећало на мајку, на оца и, било ме је срамота.{S} Ишла сам улицама онако; успут сретала 
ја не треба више да живим.{S} Освестило ме је одојче, које ми је било на рукама и син који је д 
 узрујанија, гушило ме је нешто, мучило ме је: изгледало ми је као да сам пошла да учиним непра 
едорасле деце на своја плећа.{S} Тешило ме је што ми је најстарији син већ био добро измакао, у 
 колиби била сам све узрујанија, гушило ме је нешто, мучило ме је: изгледало ми је као да сам п 
о очи, нисам могао задремати.{S} Гушило ме је нешто и ако сам био под ведрим небом.{S} Можда он 
 има неколико великих болница а и вукло ме је нешто тамо.{S} Све ми се казивало као да ћу га та 
спратила сам га тешке душе.{S} Притисло ме је нешто овде у грудима, откинуло ми се нешто овде у 
ње ножице, она ми не рече ни речи, само ме погледа.{S} Ја сам јој поглед разумела и цикнула сам 
 мени било у души то ја знам.{S} Једино ме је тешило што су сви говорили: сад је рат свршен.{S} 
оно није одговорило на моје питање, оно ме је и даље питало:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде 
 реч:</p> <p>— Гледајте ме, децо, добро ме гледајте!{S} Последњи пут видите свога Краља!</p> <p 
ме и умара ме али, то ми чини добро, то ме држи.</p> <p>И госпа у црнини поче мирно, тихо, приб 
 је његова армија?</p> <p>— Горе.{S} То ме је баш и страх, ако је тамо загустило, па се они сру 
p> <p>— Теши ме!{S} У овој несрећи и то ме теши!</p> <p>Такви или слични, или другачији разгово 
крај којих је стајао ослоњен.</p> <p>То ме подсети да сам га и ја видо прекјуче.</p> <p>Још у С 
амо да навирим, да се поздравим, па ето ме!</p> <pb n="366" /> <p>— Е кад је тако близо а ти ха 
е пружио руку да је прихвати и блесасто ме је гледао и не благодарећи ми.</p> <p>Кад смо измакл 
ј вароши неку дубоку мистичну драж, што ме је закивало по читаве сате за место, са којега сам с 
p> <p>— Онај — што смо се здружили, што ме ти испред Липљана припита за њега.</p> <pb n="595" / 
S} Ја не знам шта је то било у њима што ме је охрабрило?{S} Када сад, далеко од непосредних ути 
и шта би друго!{S} Бојали су се сви што ме је ратна година ухватила као рекрута.{S} Мајка ме ча 
 се сретнем опет са оним професором што ме је скинуо са солунскога воза.{S} И још сам се спрема 
чиме сам била скоро измирена, нешто што ме није могло мимоићи...</p> <p>Ућутала је.{S} Не знам  
. пуковника; соба ми се окретала; нешто ме је <pb n="519" /> гушило и хитала сам што пре напоље 
 ми мало кост.{S} Ал ако, добро је, јер ме спасе мука.</p> <p>Он прекиде причу и замоли ме да м 
то.</p> <p>Напоље ме освежи ваздух, јер ме је била већ заморила она тешка и загушљива запара у  
не станице и ја се упутих њему.{S} Свет ме је жалио што се толико мучим а није ни слутио колико 
е за мене лако изнети реч.{S} Други пут ме је опоменуо да се не дружим са једном девојком, река 
сам престарео а виши сам чиновник; могу ме интернирати, одвести ме, одвојити ме од породице, па 
 је топлина била доказ живота.{S} Текну ме сумња те скидох му с ногу ципелицу и чарапу.{S} Ножи 
ио сам и њима што сам и двојици која су ме пратила и тако сам их петоро увео у ону бедну собицу 
{S} Молила сам и преклињала и најзад су ме примили.{S} То је била заразна болница и ја нисам у  
мислити, морало се у касарну.{S} Кад су ме опремали да пођем у Винковце а мајка само уздише и к 
 је било кад сам се и ја јавио и кад су ме примили, било ми је исто онако као кад смо били у Ра 
о сам јој благодаран на речима, које су ме могле бар за тренут да утеше; за тренут само, док се 
 сам плакала пред болницом.{S} Многи су ме пролазници и питали шта ми је али ја нисам дизала гл 
, који су ме морали разочарати, који су ме морали огорчити, који су морали учинити да своју нес 
 има и других, јачих, општијих, који су ме морали разочарати, који су ме морали огорчити, који  
а не пробудим и уздржала сам се, али су ме сузе облиле.{S} Госпођа ме је тешила, рекла ми је да 
ао да загрлим свог јединца; засипали су ме крвави таласи и мешали се са мојим родитељским сузам 
шка бура бриге и болова.{S} Засипали су ме крвави таласи и квасили ми топла родитељска недра на 
ањенике и све болеснике.{S} Истерали су ме; рекли су ми да је болница пуна заразе, да се нико н 
разе, да се нико не пушта и истерали су ме.{S} Спавала сам ту ноћ у кафани, на једној клупи, ме 
м пред болничким вратима, посматрали су ме са саучешћем, мислећи ваљда да ми је тога часа у бол 
је за њим преводио српски.{S} Питали су ме има ли мушких у кући, рекла сам им да ми је отац вој 
к и да никог другог немам.{S} Питали су ме ко станује самном и имам ли што да једем.{S} Рекла с 
х ја да га питам.</p> <p>— Пробудили су ме пси! — једва одговори. — Знао сам да ће они ујутру д 
кад сам ја остала при своме, примили су ме.</p> <pb n="422" /> <p>Најпре нисам умела, а после м 
ако сам и радила сутра дан и примили су ме.{S} Рекли су ми најпре да није за мене, да је тешко, 
> <p>Једва сам добила места, пустили су ме из обзира према прокисломе детету.{S} Добила сам и ј 
 ноћ да тражи изгубљено дете; тешили су ме они око мене, исто онако и истим речима, као мало ча 
зница од ране, проћи ће то! — тешили су ме они исти и истим оним гласом као мало час ону несрет 
ебе.{S} Кад би настајала борба, сами су ме војници уклањали, бојећи се да ми се што не деси.{S} 
ам одговорио.{S} Дубоко, врло дубоко су ме коснуле његове речи.{S} Кренули смо ћутећи и избегав 
ело стипендију.{S} Професори у Прагу су ме храбрили, обећавали ми велику будућност, био сам љуб 
 у ону велику болницу, у парку.{S} Нису ме ни тамо примили.{S} Чула сам за једну болницу доле,  
о... ништа, прегорело дрво!</p> <p>Нису ме речи његове умириле и што сам се више ближила колиби 
 <p>Отворио сам врата на кафани и намах ме задахну млаз топле јаре од људскога зноја, земље и в 
 своје мало мртваче на груди.{S} Старац ме остави да плачем а сам спусти на даске дете што га ј 
сијано гвожђе кроз душу и, верујте, још ме бриди бол, још ме пече.{S} Био је то онај крти смех  
 душу и, верујте, још ме бриди бол, још ме пече.{S} Био је то онај крти смех лудака који се цер 
и дивни јунаци,</l> <l>Појахали коње од мегдана,</l> <l>Не би реко на коњима јашу</l> <l>Већ их 
ода; ту је Марко орао друмове, ту делио мегдане, ту из мешине вино пио и ту прослављао славу св 
узе црн кончић, о који је раније висила медаља за храброст.</p> <p>— Нема ту разлике, пријатељу 
сврши па се ти нећеш вратити у село без медаље за храброст!“ Он се опет насмеши, као да би хтео 
> у село, у наше ослобођено село са том медаљом на грудима, ко ће тада са мном!{S} Кад изађем п 
 ме пољуби најпре у чело а затим целива медаљу на грудима; па кад одем у Раваницу да целивам Ца 
и замишљао сам већ на грудима Обилићеву медаљу.{S} Их, па кад се вратим једнога дана <pb n="645 
ени поручик и ишчупа са груди Обилићеву медаљу за храброст и баци је под точкове фијакера ради  
ла мимо нас, газећи под собом Обилићеву медаљу за храброст, која је све дубље у блато тонула... 
ст, онда зашто, молим вас, њему да даду медаљу за храброст а не „Карађорђеву Звезду“?{S} А нек  
дахире да видиш како ће да игра швапски медвед!</p> <p>— Баћушка ће њему с леђа, море, па ће да 
мо у бескрајним поворкама својој Меки и Медини, своме Јерусалиму, светим гробовима прошлости на 
тамо, где се будемо сконцентрисали, јер Медова свакојако не може бити та тачка, где би се конце 
 и на који начин она могла пребацити из Медове у Скадар, док нико није ни слутио да и у Медови  
 какав брод који би пребацивао храну из Медове.</p> <p>— Треба стићи у Скадар што пре!{S} Како  
влада имала, та се храна већ налазила у Медови.{S} Сва је брига дакле била, како би се и на кој 
 Скадар, док нико није ни слутио да и у Медови нема ни једног зрна савезничког обећања.</p> <p> 
схрану, храна већ мора бити пребачена у Медову и ми ћемо је тамо затећи.{S} Једина би брига бил 
е не одвајају.</p> <p>Тамо је он, тамо, међ својом дечицом, тамо он проводи своју последњу ноћ. 
ца својим очима гледала.{S} Он је тамо, међ њима: он прихвата мезимче у снажне руке; узноси га  
ао у станични реон.{S} Да ли ћу ту бар, међ железничким вагонима, наћи какво парче даске, који  
јега се догледа далеко широм Косова.{S} Међ гробовима су и многи гробови оних војника који су 1 
ми ваљда поштедети.{S} Наћи ће се можда међ њима неко који је и сам оставио децу код куће, а ак 
ца двоје дечице која са сестром му била међ нама, те ударише у врисак и лелек кад чуше.{S} Вели 
а поћи на станицу, већ гуше жене и деца међ дењковима, бошчама и куферима.</p> <p>И та галама,  
бар донео нам је ту вест која, ма да је међ нама изазвала узбуђење, никога ипак није изненадила 
ге девојке, што су тад деца била, па је међ њима она нашла себи снаху.{S} Кад су се и оне разуд 
ану у Призрену, са очајањем су шапутале међ собом вест, да је Краљевска Влада напустила отаџбин 
нули и да знате како смо завидели ономе међ нама, којега су пронели на носилима тешко рањена ил 
звездица на мрачном небу, угасила ми се међ прстима и почео ме хватати неки полусан који ме ниј 
се рат не сврши, <pb n="635" /> како се међ нама говорило, него још канда обрну наопако.{S} Ник 
 седи брижна мајка, која је стегла дете међ колена, седи сломљен старац, седи испијен болесник  
м, прогнаним бескућницима, дати заштите међ зидинама твојим, где се заклонио последњи делић сло 
 одојчад кад се син од мајке одвојио, и међ њима је она нашла себи радост и одмену.{S} За њу ни 
е, брзо тоне и гаси се, нарочито зими и међ планинама.{S} Чим утрне сунце, тама се спушта брзо  
оплим успоменама на тихи живот у кући и међ својима, он настави даље казивање:</p> <p>— А колик 
адржали су се и ту ће преноћити и многи међ нама, који наилазимо, придружују им се.{S} Око села 
велику државу.{S} Питам се увек, има ли међ нама људи који ће прихватити ту велику државу?</p>  
о успаване грађане.{S} Нити су волујари међ собом разговарали, нити је било уобичајених узвика  
p>— Зло, несрећа! — вели Краљ, седајући међ своје нове другове.</p> <p>— Велико зло, господару! 
му се како мал нисам настрадао лутајући међ вагонима.</p> <p>— А, тамо? — учини он — Зар сте ча 
д кућама, помирено са судбином, шапћући међ собом са извесним узбуђењем изазваним непознавањем  
 местима било и пушкарања.</p> <p>Један међ нама, са дететом на леђима увезаним тканицама, зама 
припалише воштане свећице а и по где ко међ нама, јер је у шуми био још гушћи мрак те смо једва 
лаве и нарастоше им срца, те викну неко међ њима: „Брже, људи, ево нас стигоше топови!“</p> <p> 
 <p>Тог дана само се о Турцима говорило међ нама и сви су старији били врло забринути.{S} Повук 
ада притискивало душу.</p> <p>И шапћемо међ собом, бојећи се да не пробудимо оно мртвило природ 
.</p> <pb n="612" /> <p>И вечерао је ту међ њима.{S} Узео је, као и они, кришку хлеба у руку и  
и је он сачувао место а фењерић оставих међ ноге на под.</p> <pb n="172" /> <p>Официр тад поче  
аном сокаку, стоје неколико аутомобила, међу којима су шофери наложили ватру коју распаљују сип 
<p>А још мало, па смо већ међу ватрама, међу гомилама избеглица које су, по утринама око једне  
удбини остављене вароши.{S} Маса света, међу њима највише избеглица из других места, а међу ови 
 обојених и необојених дрвених крстића, међу којима по где који грубо истесани камен.{S} На гро 
он ће ме одвести, одвешће ме међу Србе, међу браћу моју.</p> <p>— Док се ми тако договарамо, те 
везује за нашу судбину?{S} Разумем оне, међу њима, који су Словени и у којих се расни осећај јо 
ш, пуну народа и пуну избегле сиротиње, међу коју се непријатељ кукавички завукао.{S} Мора се ћ 
ве јаче стеже.</p> <p>Крај једне ватре, међу војницима, под непоузданом светлошћу пламена, који 
 министарска седница, држана око ватре, међу сметовима и у сред планине.</p> <p>Од Спаса пут на 
ва и да смо ја и Србијанац остали сами, међу мртвима и рањенима у рову.{S} Ми смо се борили и д 
а сам ту ноћ у кафани, на једној клупи, међу многим војницима који су спавали по патосу и по кл 
, у долини, коју су осенчили пропланци, међу које се скрила, оцртава се тамна тачка са истурени 
гну.{S} По лицима, осветљеним пламеном, међу <pb n="614" /> којима се нарочито истиче лице Мини 
с можда мимоићи даље невоље.</p> <p>Ту, међу добрим људима, савили смо гнездо; ту заждили ватру 
n="181" /> <p>То све на уласку у варош, међу првим кућама.{S} Кад батерија уђе мало дубље, сагл 
 нашли последњих септембарских дана.{S} Међу тим, баш тих дана вести са Дарданела биле су све б 
 она пре пет векова тужно сахрањена.{S} Међу тим гробовима изабрао сам један који ћемо прелити  
 однети на превијалиште и у болнице.{S} Међу мртвима и наши трећепозивци, они несретници што су 
огао и колико да се нађем на помоћи.{S} Међу тим рањеницима био је и један младић, мој вршњак а 
пет државни али мало боље натоварен.{S} Међу стварима и корпе и кофери и бошче и кутије.{S} У а 
видница.{S} Заробљеника има десетина, а међу њима и Немаца.{S} Сви су промрзли, поцепани, модри 
ма највише избеглица из других места, а међу овима велики број појединаца и читавих породица ко 
 добро видим.{S} Ох, како сам желела да међу мртвима видим оно неваљало лице које се, чини ми с 
не се бориш србина убијаш.{S} Ко зна да међу онима, које ја треба сад да убијам, нема и рођака  
бија врата и прозоре.{S} Настаје паника међу становништвом куће, збуњеност, пометеност, бегство 
 и диже са стола наредбу која је лежала међу хартијама и у којој је он дебелом црвеном писаљком 
редова, пошла можда још јутрос и стигла међу нас на замаку дана, не увек онаква каква је првоби 
 наредников, спазио сам по страни друма међу колима, она мала воловска кола без лотра, на којим 
мраку назирали као сенке.{S} Жена једна међу њима, ваљала се по поду, и пискала грувајући се пе 
простртоме по поду а баба Вилка, сретна међу унучићима, седела је на једној троножној столичици 
 налажаху око Краља и без споразумевања међу собом, осетили дужност да не дозволе старцу, да је 
ку изненађени ђенерали изменише погледе међу собом и упреше их затим сви у војводу Степу Степан 
ете раскошно окићених крајева; сишла је међу нас, вођена великим осећањем милосрђа и предано је 
апустио несретне бегунце и ево, први је међу осећајима, који се опет јавља.</p> <p>И сад се већ 
и.{S} На свакоме готово том возу био је међу путницима по који необичнији, обавештенији, који ј 
ву да не види ово несретно будуће робље међу којима има можда и његових другова, и удара мамузу 
на помоћи; он ће ме одвести, одвешће ме међу Србе, међу браћу моју.</p> <p>— Док се ми тако дог 
ри се забачена паланка и наста узбуђење међу њене грађане.{S} Батерија прође и изби на други кр 
 двоја гломазна воловска кола утисла се међу собом точковима те нити једна могу кренути напред  
и су се ноћас у ноћи погубили, траже се међу собом; тамо на друму узносе људи на леђима кола ко 
уго трајало, а ко није...{S} И разви се међу њима тих, монотон разговор о лањској години, о Аус 
у се око стола немо и не погледајући се међу собом.</p> <p>Ипак, после дуже паузе, уздахну једа 
.</p> <p>— Е то јесте!</p> <p>И тако се међу старцима наставља разговор дубоко у ноћ, док уморн 
ачи и по очима; товарни коњи збијају се међу кола и у ономе гужвању и тискању обарају један дру 
еби.</p> <p>— Јесте, ал ви се познајете међу собом а ја...</p> <pb n="593" /> <p>— Сви се позна 
{S} По свршеним наредбама капетан крете међу војнике.</p> <p>— Можеш ли стари? — довикује чичиц 
ове куће не би ни чуло.{S} Паметнији ће међу њима рећи:</p> <pb n="367" /> <p>— Море, оставите  
му гомилу.</p> <p>Одборници се згледаше међу собом и председник њихов приђе капетану љубазно:</ 
а по блату, стењање и шкрипа кола.{S} И међу нама живот све више усањује.{S} Нема више жагора,  
су спавали по патосу и по клупама.{S} И међу њима је било болесних; један је целу ноћ јаукао а  
них очију као у смрти, облесавели.{S} И међу њима и око њих бегунци, бивши људи, изнурени, изгл 
ла.{S} Споља су се чуле мађарске речи и међу њима реч „хлеб“, „хлеб“.{S} Биће послао ми је онај 
, бескрајна змијурина, која се час губи међу камење, час појављује на окукама.{S} Стаза ова иде 
 прати погледом, док се чунић не изгуби међу немирне таласиће.{S} Затим се она враћа у одају, п 
 У том је и киша престала, па се појави међу свима намера да крећемо даље.{S} Боље је веле по н 
тиву нас.</p> <p>Тако су забринути људи међу собом водили разговоре, не могући никако да се одл 
арио Ђорђе Балшић, чији гроб и сад лежи међу старим зидинама овога древнога града.</p> <p>Читав 
 звера по судници и тражи очима хоће ли међу судијама ма у чијем погледу срести саучешће.</p> < 
орна погледа.{S} Ћутећи смо се здравили међу собом, ћутећи смо заузимали места у малим одајама  
гона и на ланце којима су вагони везани међу собом и чујеш само дреку и узвике: „Не гази се!“ „ 
песимистичко тумачење те појаве.{S} Они међу нама, који су имали каквих веза са страним консули 
и — да се нада.{S} Нада је био последњи међу осећајима, који је на овоме тешкоме путу напустио  
ни здрав хлеба, ни болан лека потражити међу туђинима.{S} Гинуо би тамо не знаш за кога; бацили 
ку.</p> <p>Премишљајући о томе, стојећи међу својим топовима непомично, и ако изложен непријате 
и стоје прибрани у гомилице не говорећи међу собом, не интересујући се ни зашто, не распитујући 
у је лакше путовати и на путу се помоћи међу собом.{S} Нити је онај први питао где ће га тај ва 
ндучић?{S} Охрабрен том надом зашао сам међу вагоне док ме не пресече глас стражарев: „Стој, ко 
-, управо одушевљење, завлада од једном међу свима и нађе се однекуд и пива и вина и шампања да 
атељ је упалио варош! — одважи се један међу нама да гласно каже слутњу свију нас.</p> <p>— Или 
.{S} Цикнула сам престрављена али један међу њима, старешина изгледа, ману ми руком да се умири 
Кад се приближи мало гомили, познаде он међу официрима уочљиву фигуру команданта седмога пука п 
 није и он у неким колима, да није и он међу онима што се гомилама износе из вароши и заједничк 
тила погледом док му чунић није замакао међу ситне вале несташнога мора, које се у рану зору, к 
ветрини, иза ханскога зида, Краљ је сео међу своје другове да ту, крај ватре, пробдије ноћ.</p> 
командант седмога пука, који се налазио међу својим пешацима, пожури ка топовима који су заћута 
.</p> <p>— Оно је пожар! — узвикну неко међу нама гласно и проломи тишину коју смо до сад шапат 
 друго не видим; ал опет, зрно оде тамо међу њих, па ако погоди кога добро а ако не погоди, тол 
 није тако нагло освајала ноћ, као тамо међу сметовима и стењем.{S} Нешто је благо лебдело у ва 
м или су њене мисли лебделе далеко тамо међу догађаје о којима је казивала и које је вероватно  
о напољу, слушајући и шапћући забринуто међу собом.{S} Они који су били на горњем спрату, на пр 
ерним обалама, гачући и причајући успут међу собом језовите приче о томе, како су испијали очи  
г дрвета.</p> <p>А још мало, па смо већ међу ватрама, међу гомилама избеглица које су, по утрин 
анине.{S} Почеше опет гранате да падају међу нас.{S} Неко зајаука на друму, неко писну и зацика 
пријатељска зрна једно за другим падају међу наше и косе а наши трпе и ћуте и — размишљају.</p> 
ћ дигнуте главе.{S} Људи се поздрављају међу собом, рукују се, питају се и сабирају се у гомили 
аље и ћуте забринуто.{S} Људи се питају међу собом погледима, али нико већ нема храбрости да ма 
а која су надрла из бочне улице ушла су међу кола која су ишла другим правцем и сад се не могу  
едали ове кржљаве младиће и говорили су међу собом: „Шамарима ћемо их тући!“</p> <p>Када је код 
упљени, почну да иду на прсте, да шапћу међу собом или да ћутећки и споразумевајући се погледом 
жењу ни војника ни жандара, гомила оних међу којима има и српских рањеника, мрзнути и киснути ц 
 која тежа, не зна се која већа.</p> <p>Међу светином сабијеном у кућици и један војник.{S} Упа 
ељ, непроходне албанске планине.</p> <p>Међу онима што су се кренули ка Битољу па се вратили са 
бна плоча која покрива прошлост.</p> <p>Међу камењем тим, поникла трава и проклијала зова, у ње 
толу, он већ онда зна како Виљем тумачи међународне уговоре! — упада трговац пред чијом се радњ 
ту, који је добио из Берлина, о значају међународних уговора, он српско-грчки уговор о савезу о 
љда себе за обвезника и никако се, ни у међуратном времену, није демобилисала и најзад, једна р 
живи разговори, објашњења, распитивања, међусобна саветовања па чак и препирке.{S} Једни су се  
.{S} Збира се у брижне гомилице које се међусобно обавештавају и теше.{S} Једна је гомилица там 
моћне ништа извести, ништа спречити.{S} Међутим толико је већ кућа које су домаћини напустили и 
окренут леђима Косову — наставља Краљ — међутим Немци слазе озго, Ибром и Лабом и залазе нам с  
рођаке и пријатељице.{S} Све те госпође међутим, нити су се будиле рано, нити су се журиле узбу 
без успеха кресао жигице.</p> <p>Ја сам међутим узбуђено и усплахирено завлачила детету руку у  
гушити, ако помоћ брзо стигне.{S} Пожар међутим напредује и тамо, где је до сад куљао дим, јављ 
<p>Када се праштао, полазећи у тај рат, мезимче, ово што сам га оставила у Младеновцу, тек се б 
сина.{S} Старији је био заузет школом а мезимче сам оставила код мајке.{S} Учинила сам дужност  
} Други за њим имао је пуних петнаест а мезимче родило се позно, врло позно.{S} Зато нам је ваљ 
а.{S} Он је тамо, међ њима: он прихвата мезимче у снажне руке; узноси га високо више главе и сп 
pb n="239" /> рововима а он би да спасе мезимче своје, последњу наду и потпору куће своје.{S} П 
ла и са више суза говорила о смрти мога мезимчета но о овој највећој несрећи мојој, о погибији  
еживела ону језовиту трагедију са мојим мезимчетом коме никад више нећу знати гроба.{S} И да се 
, крећемо у бескрајним поворкама својој Меки и Медини, своме Јерусалиму, светим гробовима прошл 
згреја под ћебетом, извуче мало главу и меким, промуклим гласом прошапта:</p> <p>— Ви ме не поз 
пут враћао келнера да му донесе хлеб са меком горњом кором.{S} Један сео на камен, други на пра 
 ће да замени белу погачу а тврда земља меку постељу.{S} Деца ће умирати а неће се друга рађати 
ко режу у душу детињу као ковано рало у меку смоницу коју је пролеће овлажило.</p> <p>Ја, најмл 
и разум.{S} Добош, којим је архимандрит Мелентије дозивао негда народ на револуцију дочепао је  
ственост и тишина изражавају најсилнију мелодију туге и душа ти се понова стреса од тих боних а 
о је невоља велики, гломазан жрвањ који меље све обзире и све односе људске, који скраћује сва  
негда, али на свему овом сјају сад лежи мемла шест минулих векова.{S} На соколу од сухога злата 
е тврде металне ћивоте покривала дуга и мемљива прошлост; кренули су их, једнога чак отуда из С 
т кандила обасјала је тамна као земља и мемљива лица светаца.{S} Кости су заклопотале и скелети 
о свима новим машинама за убијање људи, мене поглед одведе у таму где лежи друм, јер ми се у то 
оше и у том часу место да се зарадујем, мене обузе неки страх.</p> <p>Рекоше ми број собе и пос 
и настала је тишина, потпуна тишина.{S} Мене опет поче да хвата неки страх, не знам зашто, не з 
ли ја имам потребу да их позлеђујем.{S} Мене одржава то непрестано дражење, то непрестано мучењ 
вади кључ из браве и метну га у џеп.{S} Мене подиђе ладна језа и осетих како ми се диже коса на 
 могло га је бити.</p> <p>— Могло је? — мене озари нека потајна нада, верујући ваљда да оно што 
ни старцима из трећега позива.</p> <p>— Мене тешко нешто заболе у души и поче нека туга да ми с 
="609" /> <p>— И ви, ал се ви дижете, а мене мора да дижу.</p> <p>На коња су га још мање смели  
Гора.{S} Кад смо били горе, крај куле а мене тек бабо за руку, па показујући другом руком, рећи 
к није почео падати.{S} Кад се смрачи а мене опет обузе неки страх.{S} Паде ми напамет да упали 
 испод ћебета, други прогунђаше нешто а мене обли тежак стид.{S} Погледах га још једном, али се 
х је да би је боље разумео.</p> <p>— За мене значи то! — рече одлучно — Где ћу даље?{S} Нашу гр 
ми често остаје ноћу у кафани, те је за мене лако изнети реч.{S} Други пут ме је опоменуо да се 
су ме.{S} Рекли су ми најпре да није за мене, да је тешко, да је зараза опасна, да сам сувише м 
оплија утеха.{S} Он је растао али не за мене већ за војску.{S} С јесени 1914 године сазваше ђач 
ве просторије малене канцеларије, те за мене тамо не би било места.{S} Ту, под тим осветљеним п 
е на мене осврнути, нико ни запитати за мене.{S} Кад свану нови дани, кад сви легну на велики и 
 да ме је жао ове руке, који губитак за мене значи најтежу трагедију.{S} Не жалим је, верујте;  
 старац оном слободном руком. — А ко за мене и зна да постојим?{S} Имаш сина за војску, знају т 
 вратио.</p> <p>Био је то тежак удар за мене и велика брига примити троје недорасле деце на сво 
мам једну девојчицу, виш волишна је, на мене, те рекао би не зна ни две унакрст а да знаш само  
ило у њима и мислим да ће то, што је на мене тако снажно утицало, бити прва топла реч коју сам  
 Бојала сам се да која кућа не падне на мене, да ме не прегазе коњи, да ме не обори војска, да  
чен крај друма.{S} Нико се неће више на мене осврнути, нико ни запитати за мене.{S} Кад свану н 
 и помаже да се сноси свој.</p> <p>И на мене остави дубок утисак судбина оне дечице од које се  
 год говорим или мислим о томе, кези на мене.{S} Нисам га нашла.{S} А ишла сам кроз многе, врло 
ни три педља од земље — и он је мали на мене — а округао је као лубеница.{S} Кад га гурнеш а он 
однела све болове који су се сручили на мене.{S} Мени је мало било то, ја сам зашла по разбојиш 
S} Помогох ономе другу, те се ослони на мене и пођосмо у позадину.{S} Изведоше ме пред једног с 
речи изговарао — тек, његове су речи на мене чиниле тежак утисак од којега сам узалуд хтео да с 
орам да бацим моје чедо јер је дошао на мене ред, и затресох се целим телом које поче нека опак 
дан мали човечуљак и мигну чак овамо на мене, сретнувши се у том тренутку са мојим погледом.</p 
ину га опет човечуљак и погледа опет на мене, сматрајући ме већ сад као свога присталицу.</p> < 
загрлим све оне, све оне, што пуцају на мене!{S} Ох, кад бих смео, али не смеш пусто, пазе те к 
апетан.</p> <p>— Хоћу, господине, и она мене чува! — додаје чича.</p> <p>На капетановим уснама  
како ме засипа топао пепео лаве; засипа мене, засипа моје драге и миле, моје блиске; засипа мој 
окро од кише.{S} Киша се и са њега и са мене цедила у млазевима и ја сам већ почела да дрхћем о 
е, који се на један мах створише испред мене, као сенке које су тога тренутка изникле из земље. 
ем ову ноћ.{S} На послетку, неко испред мене рече да је доле, у селу, једна капија отворена, да 
ћеш ваљда кога, па однеси им поздрав од мене.{S} Имам мајку и две сестре, имам и вереницу — и к 
и <pb n="506" /> главу да је сакрије од мене.{S} Затим се прибра и окрете ми се:</p> <p>— Спуст 
 јер морам живети, али не захтевајте од мене да не надахнем душу највећим болом!“</p> <p>И ја с 
ре, у добре куће.{S} Брат се поделио од мене кад ме оженио.{S} Шта знаш хоће ли се сложити жене 
дицу њему грунуше сузе, окрете главу од мене и оде даље, оде у ону гомилу живих лешева што лута 
е му се овлажише, те он окрете главу од мене.</p> <p>— Како то да те не известе? — покушах ради 
 изненади се један од њих.</p> <p>— Код мене није за становање, водим вас само да се склоните о 
едим целину њенога казивања које је код мене оставило тако дубок утисак.</p> </div> <pb n="447" 
 сам им обећао.{S} Затекао сам горе код мене, у оџаклији, лепо разгорео жар, те сам напунио ман 
боја да цео овај разговор не остави код мене рђав утисак, па диже главу и додаде:</p> <p>— Ја н 
о да јој је рођена.{S} Мајка и живи код мене.{S} Угодила се са мојом женом па јој добро, а заво 
огу и ја.{S} А и каква је разлика измеђ мене и пса.{S} Гладан он, гладан ја; хоће он да живи, х 
кућу... мислим се, па ето ти!...{S} Где мене <pb n="457" /> баш да нађе!...{S} А није само мене 
е говорио грубо, чак се и смешио али је мене све већи страх обухватао и нисам ни речи умела да  
 мене протекло и колико ће их још после мене протећи!</p> <p>— Ето, видите! вели ми начелник —  
унили своју дужност према Отаџбини а не мене који сам је испунио!“</p> <p>Доцније, кад је полаз 
један час видела а колико је невоља пре мене протекло и колико ће их још после мене протећи!</p 
као и ја, онда зашто мора да стигне пре мене.{S} Она је чак дужна последња да бега а не прва!</ 
{S} Ја потрчах прозору али он скочи пре мене и шчепа ме за руку тако јако као да ме кљештама ст 
 неколико њих, који су стигли овамо пре мене, и једва се у мраку назирали као сенке.{S} Жена је 
а се туку свуд око мене и замном и више мене и подамном.{S} Бојала сам се да која кућа не падне 
, нит могу ја без њега нити може он без мене на овоме путу.{S} Тако смо се здружили, ето...</p> 
ици нашој не придружи и пође у корак уз мене једна тамна фигура под сурим шињелом и са пушком о 
 преживљују већ прве дане ропства.{S} И мене заболе несретна судбина онога оца, који се вратио  
 полумртав поверовати да се тај позив и мене тиче, напрегнућу се, дићи се, кренути и кад осетим 
у припитам и, ако она бега, да поведе и мене.{S} На улици је било већ право чудо, свет је бегао 
ја једаред баби: „Бабо сад у јесен ће и мене регрутовати те ћу бити аустријски војник!“ Бабо се 
раму и покри њоме лице детиње.</p> <p>И мене заболе тешко под срцем, те стегох грчевито на груд 
сам Бог хтео све то тако да буде, да би мене очвршћао у болу.{S} Хвала му!</p> <p>Нисам запамти 
p> <p>— А предати се не смем.{S} Што би мене овако обогаљеног обесили, најмање ми је, ја и онак 
излишно ићи у Солун.</p> <p>— Остави ти мене! — отреса га се онај, јер крајње је време да дочеп 
 лепотом заносни принц Карл Хајнц, крај мене је лежао у блату нежни идеалиста Арман Дивал, лежа 
Замолих једну жену, која је седела крај мене, да и она види, да ми и она каже.{S} Она учини и к 
звало нову дрхтавицу, она је пошла крај мене, извлачећи тешко стопале из блата.{S} Ћутала је об 
тресло се као шибљика.{S} Она жена крај мене нађе у својој <pb n="479" /> бошчи једно парче сув 
n="334" /> <p>Млади сликар ишао је крај мене такође ћутећи.{S} Осетио је да ми је довољно било  
појава које су ова три дана минуле крај мене, лежећи несан под ћебетом, подлегао сам навали чит 
а, који су били срећнији, проћи ће крај мене и отићи, отићи ће тамо у живот, у борбу...!</p> <p 
 погледу гладних који су пролазили крај мене и видели залогај у мојој руци, срео мржњу.</p> <p> 
иром на глави, пролазећи у тај пар крај мене.</p> <p>— Па, ваљда! — рекох.</p> <p>— Их! — учини 
ко, па опет сам нашао да деца буду крај мене.{S} Хоћу да их поведем.{S} Ако патимо нек’ заједно 
прогањати?{S} Волем овако, нека су крај мене!</p> <p>— Шта ћу! — правда ми се други — мајка пре 
чао и тресао се у грозници.</p> <p>Крај мене је лежао у блату лепотом заносни принц Карл Хајнц, 
ског <pb n="641" /> официра.{S} Пита он мене за име, презиме, па одакле сам и кад смо дошли на  
 у другој, не морам га ни видети, ни он мене, али ћу бити ту где је и он, бићемо под истим кров 
новато погледа и не одговори ми, већ он мене запита:</p> <p>— Што се ви, госпођо, не склоните г 
 очни вид па те отерао у просјаке а ево мене тера у просјаке а оставио ми очни вид, зар да глед 
обуди из тога бунила.{S} Био је друг до мене и он ми шану: „Не пуцај, несрећниче, у ваздух; ено 
је су се збивале око мене или допрле до мене јер, учасник и сам у великој невољи, нисам ни мога 
мо од кише.{S} Па Бојко тако полетао до мене и казује ми, то што сви казују, о својима о којима 
аг, предаћу се па шта ми Бог да!{S} Ако мене закољу, децу ће ми ваљда поштедети.{S} Наћи ће се  
 Стајао сам усред борбе непомичан а око мене се борило и крвавило.{S} Нити сам се уклањао нити  
{S} Изгледало ми је да се туку свуд око мене и замном и више мене и подамном.{S} Бојала сам се  
измахујем.{S} Ја нисам видео шта је око мене било, нисам видео да су наши већ измакли напред и  
 само у појавама које су се збивале око мене или допрле до мене јер, учасник и сам у великој не 
смо ми ноћас измакли.{S} Окупише се око мене и посаветоваше ме да не седим, јер ће детету бити  
ала му ударе срца.{S} Зашто су људи око мене шаптали, не знам.{S} Нити нас је овде где смо, неп 
жи изгубљено дете; тешили су ме они око мене, исто онако и истим речима, као мало час ону несре 
ја се оглашава једном смрћу!</p> <p>Око мене је још све спавало.{S} Наредник је полегао страном 
опила млаком, детињом крвљу.</p> <p>Око мене се водио разговор шапатом, ја га нисам слушала, је 
а, по улицама.{S} Није ме то преплашило мене ради али њега ради.{S} Прође ми кроз главу мрачна  
"457" /> баш да нађе!...{S} А није само мене, има их много, много рањених а... има и мртвих.</p 
а пролазила у недогледним редовима мимо мене, да они иду на своју Голготу и да је хришћанство п 
, не мислим ја тако наопако.{S} Оно што мене буни, то је оскудица сваке добре воље код надлежни 
рејете — рекох јој кад приђох друму — у мене је овамо добра ватра.</p> <p>Она климну главом бла 
есетином, јер некако поручник погледа у мене кад рече да се одвојимо у потере.{S} Трчали смо ни 
записано — поче старац и не гледајући у мене, више сам себи — али кажу људи, некад у старо врем 
ух.{S} Учини ми се чак да је официр баш мене гледао.{S} У том засвира, далеко за нама, јуриш и  
а будем видела онакаженог; да ли он још мене воле, да ме није заборавио?{S} Да ли ће се обрадов 
рао сам се сну.{S} Али, кад она заћута, мени клону глава и полуотворених очију предадох се сну, 
да где год у овоме рату обновимо борбе, мени је довољна и ова једна рука да вршим своју дужност 
и бректање аутомобила и галама светине, мени су ти звуци, измешани и збркани, брујали у ушима а 
и, удаљеноме од патња које смо поднели, мени тадања Србија и њена судбина све више личи на судб 
 ваздух.{S} Пролазећи кроз дуги ходник, мени изађе пред очи слика оне мајке која је мало час са 
а.{S} И када ме је најзад савладао сан, мени се чини да сам још увек једним ухом ослухивао: хоћ 
е болове који су се сручили на мене.{S} Мени је мало било то, ја сам зашла по разбојишту — јер  
ао тешке снове, после такве лектире.{S} Мени, у овоме часу, слика нашега слома потпуно личи на  
шљив ваздух и брујање ко из кошнице.{S} Мени чак она соба, у којој сам била, није ни личила на  
јници што су зашли да нам нађу стан.{S} Мени и мојој породици припаде мало крова у једној ниско 
е и грло и цепао ми је зубима одело.{S} Мени се навукло нешто на очи и ништа не видим него изма 
 живота и смрти, говорио нам је често — мени и најстаријем сину. — „Не смете ме жалити ако подл 
ја ниче из пробуђенога сећања.</p> <p>— Мени је било седам и по, највише осам година те једва п 
енталној светлости опазила то.</p> <p>— Мени? — пренух ја и посече ме по души осећање слутње.</ 
ли је погинуо и ко га је убио?</p> <p>— Мени се чини, људи, као да сам чуо неко пушкарање — реч 
пољу.{S} Ајде, синко, целивај свеца!“ А мени задрхта душа и наиђоше ми сузе на очи.{S} Није шал 
ају а музика свира а народ виче „Ура“ а мени оволике сузе на очи.{S} Плачем и не могу да се уст 
му или кад сам сам, па мислим на њега а мени срце заигра, заигра и не може да се устави. — И те 
а кад одем у Раваницу да целивам Цара а мени Обилић ка грудима!{S} Волео сам што пре да буде бо 
 Краља Петра марш!“ Свирачи засвираше а мени поче срце да расте, као да сам слушао свету литург 
м.{S} Млади поднаредник зањиха главом а мени изађе пред очи, као нека мађијска слика, величанст 
 сам, кога сам имао ожалио сам га већ а мени како Бог да.{S} Волем вуци нека ме растргну, него. 
 га отму.{S} Кад старац исприча причу а мени се она колиба учини одиста као отворена чељуст ажд 
ени нити се у оку појави сажаљење према мени.{S} Тад ја добих нове снаге, коју дотле нисам ника 
 он на својој столици целим лицем према мени.</p> <p>-Да!</p> <p>— Ох, господине мој, кад би ви 
ице било мокро од кише, али све, све на мени било је подједнако влажно; киша је била продрла до 
/> <p>Послушао сам га и ето зашто је на мени опет аустријско одело.</p> <p>Ту прекиде заробљени 
аде:</p> <p>— А ви ваљда, што видите на мени ово аустријско одело, па за то не верујете?</p> <p 
ђе, па кад затвори врата за собом а она мени: „Чујеш ли?“ Нисам је разумела а она ошкрину врата 
 кола с једне стране друма на другу, па мени је опет све изгледало да лагано идемо; да ми је шт 
ку пред станицом, па се онда наже ближе мени и узе ми шаптати:</p> <p>— Ноћас Команда Трупа иде 
Их, да видиш српску војску — казивао је мени — све сам соко; видиш му из очију да је Србин!{S}  
рали смо да се веселимо и ми, а како је мени било у души то ја знам.{S} Једино ме је тешило што 
о на које се позива.</p> <p>— Колико је мени позната наредба — додаде војвода Степа — та се сло 
Несретница! — учини начелник окренув се мени и нареди да се дете однесе у општину.</p> <p>Улази 
рноме лицу није било израза, па ипак се мени у томе тренутку, кад сам јој срео поглед, учинило  
тарати да добијем.{S} И одоше мирно, те мени спаде нешто с душе и прође ме страх.{S} Мислила са 
ује.</p> <p>Начелник ућута па се окрете мени:</p> <p>— Умиру војници, умиру избеглице, не умиру 
рете главу, затим је опет диже и окрете мени:</p> <p>— Имам и ја деце и не знам шта је с њима.{ 
Девојче опет заћута, па се затим окрете мени и додаде:</p> <p>— Ви сте ми помогли!</p> <p>— Јес 
опојати.</p> <p>Начелник се опет окрете мени:</p> <p>— То је све што се може урадити, госпођо.{ 
овек своме најрођенијем исповедио.{S} И мени је пришао један млади рањеник, десне руке у завоју 
ад би ми ти дала то поњавче?</p> <p>— И мени је, боме, то сва сиротиња што сам је понела.{S} Зн 
 плаче.{S} У мога бабе оволике сузе а и мени се стегло грло.{S} После пође бабо и још неки приј 
бабо проговори.{S} Наточи вина и себи и мени и куцну се: „Ајде, вели, у здравље!{S} Па Бог нека 
евојчету, плаче ваљда од зиме? — управи мени питање.</p> <p>— И зима и умор и не зна где јој је 
/p> <p>— Ако нећеш себи за љубав, учини мени за љубав.{S} Ја бих волео да изнесеш главу, да оде 
 Ама лепо рекох ја: није свршено, а они мени: свршено је, Новице.{S} Веле: нема више пушке, нем 
 ево да се помогнемо.{S} Можда ћеш и ти мени помоћи кад год!</p> <p>— Благо теби, старче! — вел 
52" /> сретно мимоишао кашаљ. — Реци ти мени, пријатељу, путујеш ли ти сутра даље, за Призрен?< 
 казивањем.</p> <p>— Ако, ако, казуј ти мени све чега се сећаш, волем ја то да слушам.</p> <p>— 
о.{S} Тек што је прешло подне, дотрча к мени та иста госпођа.</p> <p>— Чујете ли? — рече.</p> < 
орио сам врата:</p> <p>— Пустите децу к мени! — рекао је и позвао малишане.</p> <pb n="288" />  
рече богочовекове речи: „Пустите децу к мени“</p> <p>Узео их је на колено, помиловао их по коси 
p> <p>У часу када смо улазили у Призрен мени се поновила и наметала цела ова слика пожара.{S} П 
он је слушао, занимало га је.{S} Али он мени није много говорио, сем то што ми реко одакле је и 
лико гледао, никад није толико бринуо о мени, по некад је био чак и груб, а ни ја нисам толико  
 му умео ништа више рећи, он није могао мени ништа више рећи.{S} Њега је овај последњи уздах из 
и:</p> <p>— Кад смо ушли у цркву а бабо мени вели: „Ето видиш, то је српски цар Лазо, што је по 
да изнесемо овде узбрдо.{S} Ајде, благо мени!</p> <p>— Слаб ти тај левак — вели му Краљ.</p> <p 
 их приме у српску војску.{S} Еј, благо мени, рекох, само дај Боже да то буде!</p> <p>— О да зн 
дан пут, кад је био о Видов-дану, донео мени шајкачу.{S} Ех, Боже, да чудне радости!...</p> <p> 
не знајући шта ће.</p> <p>Можда је тако мени изгледало — вели несретна мајка, јер сам све то гл 
...{S} А ја пошао да се спасавам, тешко мени!{S} Идем, идем натраг, идем тамо!...</p> <p>И пре  
е умем да забележим.</p> <p>— Би ли бар мени испричали?</p> <p>— Хоћу! — одговори он са највећо 
у свој дневник, који је сачуван и донет мени: „Доживели смо историјску част да се први пут, од  
рвог сусрета, на скопљанској станици, у мени се почело будити неко побожно поштовање према овој 
сам неку искреност и снагу у души.{S} У мени се тога часа пробудила нека нова, дотле непозната  
с, већ својим првим питањем, изазвала у мени госпа у црнини?{S} И, <pb n="666" /> ако је то при 
ла колико је душевних патња изазивала у мени слутња да бих га могла изгубити.{S} Ни пред ким ни 
— Он се склони а ја остадох, али нема у мени више оне воље за борбу, нема оне храбрости са којо 
ера већ догорети, у колико је још има у мени.{S} Она трне у мојој души већ одавно и догорева ка 
е је причао.{S} Пошто је осетио да је у мени нашао стрпељивога слушаоца а имао потребе ваљда, д 
у помоћ? — запитах и у томе часу поче у мени понова да се буди онај мучан осећај разочарења, ко 
брен овим звуцима, који очас збрисаше у мени оно мутно и тешко расположење, изазвано учитељевим 
апће оне исте Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт 
пиру до ушију Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт 
т, у толико је више тај осећај растао у мени.{S} Увек ми се чинило да ова госпа не бега као ми  
/p> <p>Ето, такво је расположење било у мени у тренутку кад сам у Скопљу сазнала да ми је син п 
волем, ја желим да се они не успавају у мени, да су увек будни; ја их дражим чак, не би ли ме ш 
А колико је пута бабо тако спустио руку мени на раме па реко: „Ех, нек да Бог само да одрастеш, 
ко дана сахрањујемо без сандука.</p> <p>Мени грунуше сузе а начелник узе да ме теши:</p> <p>— Ш 
{S} Може се све око ње мењати, он се не мења, као што се не мења ни њена вера и нада у његов по 
ње мењати, он се не мења, као што се не мења ни њена вера и нада у његов повратак.</p> <p>И ако 
или намеру, несвесни у томе тренутку да мењају и судбину своју.{S} Онај виши чиновник, кога су  
им се скочањиле од зиме те се сваки час мењају.</p> <p>Краљ већ малаксао.{S} Јучерање напорно п 
 очи и говори, разговара.{S} Кад сам му мењала облоге и реко ми: „хвала сестро!“ припитала сам  
ош једном, али се израз његова ока није мењао и руком ми је још увек показивао врата.</p> <pb n 
 се растао од ње.{S} Може се све око ње мењати, он се не мења, као што се не мења ни њена вера  
p> <p>— Једна очајна али брза и одлучна мера коју је, то сам чуо поверљиво, Врховна Команда и п 
београдски полицајац, предузе одмах све мере за одржање реда, користећи се грађанском гардом ка 
омандант Друге Армије предузео је још и мере да што пре ухвати везу са командом трупа нових обл 
и, ако се бомбардовање настави у овакој мери.{S} Кад је он кренуо с вечери, већ је догледао на  
е у Софији и оне у Нишу, и то у толикој мери, да је <pb n="70" /> један од нишких дипломата, ко 
к пребацивали влади, што не прилази тој мери, шта чека, и наводили су све добре стране капитула 
ра.{S} Затичући ту обичан разговор, они меркају одатле остале групе па где виде да неки господи 
<p>Један коњаник уноси седло и бисаге и меркајући са тим стварима на рукама, чијој би се ватри  
ти то па додаде:</p> <p>— Није црква од мермера, нема ни звона ни крстова... а и што ће; нек ду 
може на леђа понети хране: брашна, сува меса, сира и сланине, те да се исхрани збег док сила не 
уље, надимају се ребра на којима и нема меса већ само тамна а прозрачна, затегнута кожа.</p> <p 
у споразумне дипломатије откинемо комад меса са свога тела и бацимо јој у чељуст?</p> <p>— И та 
и ножеве у његово тело да откину парчад меса коју ће код прве ватре бацити на жар и јести га не 
тра.</p> <p>Борба почиње.</p> <p>— Биће меса! — вели пуковник своме ађутанту, посматрајући разв 
али и са којих гладан војник сече парче меса пре но што стигну пси да га подрпају.</p> <p>Што д 
а су пси већ подрпали, секао себи парче меса:</p> <pb n="386" /> <p>— Немој, болан, то јести, в 
 наврети.</p> <p>Други опет, с парчетом меса, залазе од ватре до ватре, иду чак и у логоре ван  
смрт, стоји запањен и гледа у ту гомилу меса која лежи под поломљеним колима.{S} А мало даље, ј 
ико малаксала, да већ посрће и пада.{S} Месец дана та стока, неисхрањена, без одмора, тегли од  
, више града, да се распитам о њему.{S} Месец и по дана сам лежала и нисам ништа знала шта је с 
 ће од четрдесет хиљада српске деце, за месец дана, тридесет <pb n="390" /> и шест хиљада наћи  
ао и нисам га познао — оседео је.{S} За месец дана од кад се нисмо видели, оседео је и остарио. 
француским авијатичарем, који је до пре месец дана са обала савских и дунавских надлетао Срем и 
head>Кроз Косово</head> <p>Када смо пре месец дана кренули из Скопља на Косово, полазили смо с  
 прилика: исти дан, <pb n="707" /> исти месец, исте околности: једна војска која верује да је п 
ронту довољно изломиле, ипак су они тек месец дана у рату и, како других фронтова немају, целок 
неком топлом и лаком светлошћу, као оно месец у зимске ноћи.{S} Док су кровови у први мах изгле 
</p> <p>У томе возу, у коме ће се пуних месец дана затим решавати судбина читавог једнога народ 
и западну Србију, овако је исто, истога месеца и истога дана у месецу, Војвода Мишић у једној к 
 истину — да смо издани.</p> <p>За пола месеца Септембра одиграли су се на Балкану догађаји кој 
скога Краља да служим.{S} Али дође јуна месеца изненадна мобилизација и нас, који смо на јесен  
и смо тај ударац очекивали још новембра месеца прошле године када је Поћорек преплавио западни  
Куманова допрла пре три године, октобра месеца и где је Скопље изаслало депутацију <pb n="127"  
рабио, јер су то она деца која ће марта месеца идуће године бити регрути.{S} Тежина пута, без ч 
>— Видо, разуме се!{S} У среду 23. овог месеца, био сам баш на кеју, кад уједанпут залупаше доб 
ранцуски аероплани, који су за дуги низ месеца ревносно вршили службу на Сави и Дунаву, повукли 
о и у Винковце, те ја у касарну.{S} Три месеца су нас муштрали од ране зоре до мрклога мрака.{S 
Србија робовати или три недеље, или три месеца или три године!</p> <p>— Не каже пророчанство —  
 потегла снажно косом, коју је неколико месеца превлачила брусом, <pb n="26" /> и почела да реж 
у сам опет ушла у једну болницу.{S} Пет месеца сам се тако потуцала и једнако распитивала али г 
дведоше га у Варадин те остаде тамо пет месеца.{S} А нису му ни иначе давали мира.</p> <p>Понуд 
га, љупкога кученцета, које је пре шест месеца измолио од једног пријатеља и којему се деца тол 
не може сирота... а вама треба бар шест месеца у касарни, не могу вас повести у рат пре нег нау 
ет и не видети више свога крова данима, месецима, годинама...</p> </div> <pb n="97" /> <div typ 
 ће месецима патити и злопатити, они ће месецима лутати по снежним планинама, гоњени, убивани,  
ежак пут страдања и искушења.{S} Они ће месецима патити и злопатити, они ће месецима лутати по  
 је исто, истога месеца и истога дана у месецу, Војвода Мишић у једној кући у Горњем Милановцу, 
и ми се стално наметао, и мистичан зрак месечев, допуњавали тајанственошћу и чаробношћу.</p> <p 
и друге стране друма, замрзле те се под месечевим зрацима сјакте залеђена и снегом покривена бе 
о кандила у којима је дотрајало уље.{S} Месечина још тајанствено продире те се под неодређеном  
обогатило читавим ројем бледих звезда а месечина почиње да се означава сенкама које предмети оц 
поглед и горе на старо Дулцињо, коме је месечина дала чар тајанствене и чаробне вароши из оних  
и гледао чаробну мртву варош.{S} Ако је месечина изостала, дебели мрак, кроз који су се нејасно 
море, чије су беле пене испреплетане са месечином, изгледале као просуто драго камење, бацио са 
ју неке тајанствене слике, испреплетане месечином, и лебде над нама.{S} Што их више пратим све  
нежни врхови беласају кроз ноћ обасјани месечином.{S} Друмом се крећу пред нама и за нама тамне 
 црна силуета, издвојена из таме бледом месечином, имала је у томе часу нечега тајанственога; њ 
лене и поплеснивиле, што их је годинама месила и остављала ту.</p> <p>Њена је вера није одвојил 
ај шофера, два три мања кожна кофера са месинганим и никленим оковом и пет шест кутија од шешир 
 музеј, који се имао основати у Скопљу; месни одбор живо је запео да још с јесени навуче довољн 
к и у логоре ван вароши, и моле да баце месо на жар; трећи, најсрећнији, јели су по кафаницама  
ла.</p> <p>— Па нећу ваљда са живе сећи месо! — одговара ми и погледа мрким погледом у коме је  
мала да понесе велику државу, служе као месо за топове.{S} Говорите ми о доброј вољи Врховне Ко 
к, враћао порције што му је дато мршаво месо и три пут враћао келнера да му донесе хлеб са меко 
покупише све брашно, сир, пасуљ, и суво месо, све што се нађе по кућама.{S} Однеше уз то још и  
цити зверовима за храну, као непотребно месо.</p> <p>Нисам ни слутио, велим, када су та деца, б 
 се и сад још и ако му је уже засекло у месо и ако је, види се, после очајне борбе савладан а п 
разапињу на крст или јој вештице кидају месо усијаним кљештама.</p> <p>А то и беше одиста жена  
кајући да испусти душу, почети да кљују месо са њега жива јоште.</p> <pb n="336" /> <p>Упрегли  
е успут лишћем од купуса, кукурузом или месом од цркотина.{S} Он животињски звера и гледа хоће  
увек смо се издвајали и избегавали жива места, где човек ових дана не може проговорити а да му  
орбе одмарали крај ватре и закрчили сва места: „Ајде, бре, диг’те се кој, нек се огреје ово дет 
 и црња.</p> <p>Тешко је било наћи сува места, где би се могло прилећи или бар заклонити, ако б 
озница.{S} Он се узбуђено диже са свога места, приђе вратима и нагло их отвори узвикујући пригу 
 /> куће па све доле до обале, до онога места где је Новичин чун увек пристајао.</p> <p>Сви ти  
ле очи, пуне суза и радости.{S} Са тога места на коме смо, догледа се његова кућа.{S} Ено је та 
а.</p> <p>Како тај звук звона и са тога места, чак и у души која је обамрла, буди успавана и ту 
кати ударце.{S} А кад би само и са тога места била одагната непријатељска батерија, ми би још в 
 ево сад се опет понавља то и са истога места.</p> <pb n="720" /> <p>— Да! — одговорих му. — Са 
ина година, један српски краљ са истога места полази на Косово, али за њим тужне поворке несрет 
авала бити ужасна па се треба борити за места у возу.</p> <p>И кад су дубоку ноћ пробили први н 
 општој невољи.</p> <p>Једва сам добила места, пустили су ме из обзира према прокисломе детету. 
била последњи дан два као мало уступила места бризи.</p> <p>— И Грчка сад представља добру снаг 
p> <p>— Па не знам, овде сам прво нашла места.{S} А готово и нема где, згрчила се деца измеђ ст 
љив из дима.</p> <p>— А што бре кад има места — одговори други — и стока па грехота је што је н 
рно у вагон, улази и седа на обезбеђена места а све остало и даље дрежди пред вагонима на киши. 
оваца.{S} На том су делу карте поједина места нервозно подвлачена по два и три пута, поједине к 
м сутра дан забележио датуме и поједина места.{S} Из тих мојих бележака и из памћења, колико са 
м пођоше слазити на Косово и сва околна места са Мораве и Ибра; Чачак, Краљево, Алексинац, Врањ 
 све напред.{S} И већ догледамо позната места познате путеве, познате њиве.{S} Мало мало па по  
ли родитеље, оставили успут у непозната места, код непознатих људи; пети, шести, <pb n="381" /> 
ма, по кукурузу или похватали заклонита места и бусије, зид, дрво и камен, и мирно и одмерено о 
ине или још боље, која је непрекидна од места одакле смо јутрос кренули до места где ћемо ноћас 
м и децом, кад га олуј носи све даље од места, где је све његово добро остало пусто а све ближе 
но а овамо у дубини, још много дубље од места где смо спремили преноћиште, горела је мала ватра 
али они на вишим спратовима, удаљени од места где се ватра појавила, веровали су још увек да за 
шао као кад би наставио читати књигу од места где сам обележио знаком да сам прекинуо.</p> <p>— 
ови који увраћају с друма, они им праве места крај ватре или их упућују где могу дрва набавити  
 толико почисти ђубре, наста одређивање места где ће се наложити ватра и уношење ствари, које с 
ствари.</p> <p>— Пређи, овде има повише места, а ту је и поњавче, па ћемо заједно.</p> <p>— Па  
жемо ни мислити.{S} Што је било крова и места под кровом, испунило се гомилом људи који су се т 
и се обично распрте, потражи свако себи места по страни, ван друма, па често и по која ватрица  
равили међу собом, ћутећи смо заузимали места у малим одајама начелниковим, по којима се убрзо  
лом својим на сувоти спавали а оставили места пролазнику.</p> <p>И то све у доба кад дуге јесењ 
S} Војници око ње, који су јој начинили места крај своје ватре, водили су живе разговоре, који  
усти једном ногом у јендек да му начини места а ја остадох за њом.{S} Наиђе за коњаником читава 
ни понуда да се на горњем спрату начини места за њега, он ће одбити.</p> <p>— Нека их, нећу да  
</p> <p>Ваљало је само што пре ухватити места и распремити јер су све нови и нови гости придола 
p> <p>Краљ ће стићи доцније и неће наћи места за себе.{S} Када му се учини понуда да се на горњ 
 господару! — одговорају старци правећи места Краљу.</p> <p>— Сам камен и пустиња! — наставља К 
пред шталом.{S} Спуштајући ствари, крај места где ће се малочас заложити ватра, сваки је гласно 
 он ме изведе неколико корака напред до места са којега се догледа усамљен један салонски вагон 
а од места одакле смо јутрос кренули до места где ћемо ноћас заноћити.{S} Ти гласови чак иду ра 
Морао се дуго пробијати док је допро до места где је заустављен покрет, јер се вазда није враћа 
едни стоје, пошто су нашли једва толико места да могу увући ноге измеђ ствари, други полегли по 
о не пређеш овамо.{S} Ево има овде мало места па да заједно погледамо децу.</p> <p>— Па не знам 
у од ватре до ватре не би ли нашли мало места да се огреју али су све ватре тако притиснуте, та 
оћас студен ветар дунуо.{S} Што је било места, крај тараба сеоских, заузели већ они који су ран 
канцеларије, те за мене тамо не би било места.{S} Ту, под тим осветљеним прозором, одстојаћу це 
ици је било пуно рањеника, није ни било места за све.{S} А долазе гомиле све нове и нове и дреж 
рећи ми и приђе ватри те јој направисмо места.{S} Арнаутин је и даље разговарао о оружју; распи 
жега времена, секретар се понова диже с места.</p> <p>— Хоћемо л’? — упиташе га погледом оба пу 
том Бојко, који се још никако не маче с места, скиде пушку с рамена и обори је на руке, па је о 
ослова и брига.{S} Али, он је долазио с места, с извора, где је могао ма и у ходнику, ако не <p 
жене, деца и старци остали су да чувају места и ствари а сви остали разишли су се по селу да на 
ћи на киши целу боговетну ноћ да добију места у возу — стајала је она, под једним оголелим дрве 
и да се среди колона те да и они добију места на друму.{S} Нова кола, која непрестано притичу и 
, међу њима највише избеглица из других места, а међу овима велики број појединаца и читавих по 
ве масе бегунаца.</p> <pb n="138" /> <p>Места већ није било ни по кућама, ни по механама, ни по 
— Нема данас на целоме свету ни једнога месташца где би се могао склонити.{S} Видиш да је ова н 
но очекиване те обале и крај њих питомо месташце Уцињ.{S} Тамо ћемо, тамо потражити сунца, тамо 
е његово добро остало пусто а све ближе местима, која му обећавају глад и невољу?{S} Где ће он  
нде мало час јести.{S} Тако и на другим местима, тако и по појединим авлијама, школској, црквен 
ишла сам у Скопље и као и свуд у другим местима, зашла сам од болнице до болнице.{S} Сад већ ни 
и онда они који су сад на тим згоднијим местима? — упита он боно насменувши се.</p> <p>— Не мис 
и сејати гробове по туђини, по незнаним местима, по далеким странама; погубићемо се, те ће мајк 
ке на образовање гарнизона по освојеним местима, не осећајући се безбеднима у освојеној Србији. 
рема српској војсци, те је на појединим местима било и пушкарања.</p> <p>Један међ нама, са дет 
тпочела, непријатељ је већ на појединим местима успео да пребаци мања одељења преко река.{S} Пр 
сав глас, да ватре ложимо на заклонитим местима како се не би ни од куда догледале и, рече још, 
ски генералштаб и даље правио планове о местима где ће се Французи задржати и примити борбу а Ф 
и управе које су се дотле задржавале по местима која су, само пре неколико дана, изгледала још  
одине.</p> <p>Настаде одступање праћено местимичним борбама, разређеном пушчаном паљбом.{S} Зат 
 су данас <pb n="128" /> патроле водиле местимичну борбу.{S} Пред капијицама и капиџицима прест 
ој трави са једне и друге стране друма, место вашарских черги и шатри, разастрли су војници сво 
и, ми с презирањем сретамо онакажене и, место топла саучешћа, ми немилостиво пружамо руку врати 
е.{S} Место питања о Русији и Румунији, место питања о борби која се води на Страцину, на уснам 
авка и Мица Сенегалка.</p> <p>У гомили, место обичнога гунђања, наста одвратност и гађење када  
<p>Данас, на цркви звоне звона наопако, место тробојница припремају се у потаји беле заставе да 
, никога више оне нису интересовале.{S} Место питања о Русији и Румунији, место питања о борби  
је у ствари, несвесно, спасла живот.{S} Место на топле обале где ју је одвео вагон у који је са 
евали можда измене у томе распореду.{S} Место тога, војвода Мишић пред само извршење одступања, 
ма званично и поверљиво саопштава.{S} А место свега тога, што је овде набројано, довољно би бил 
стала сељачка кола, прозора полупаних а место никловане руде, уз коју су се презали пастуви из  
> би се од прозора не могући да догледа место где се тај велики и кобан чин догађа.</p> <p>То н 
ж, што ме је закивало по читаве сате за место, са којега сам слику посматрао.{S} Такве једне но 
сањалачкој души, ја сам овако замишљала место где ће се о поноћи разбојници састати и опет овак 
{S} Једва сам се провукла, једва добила место у једном вагону, који је био влажан и ударао на з 
и је био везан за кару и упрегоше га на место овога који је пао и који ће сад остати на друму д 
 се онај, јер крајње је време да дочепа место у возу.</p> <p>Испустивши њега, професор прилази  
здо промешкољи лево и десно док не нађе место.{S} У тами, тамо у другом углу кафане, јаукну нек 
огли поштедети, дати вам какво згодније место?</p> <p>— А где би онда они који су сад на тим зг 
газда на неко <pb n="348" /> склонитије место, бојећи се да се у прву зору, кад народ крене, не 
манула, она би се опет враћала на своје место, остављала би жижак на прозор и настављала плести 
екретар се вратио и ћутећи сео на своје место.</p> <p>— Не спава још? — упита један од пуковник 
овор, растурише се и свак потражи своје место или своје друштво.{S} И ја се вратих тамо, где са 
ође мимо наше ватре и понудих јој своје место.{S} Она ми одговори само једним благодарним погле 
сваки је гласно узвикивао: „Ово је моје место!“ старајући се при томе да обезбеди себи што већи 
 држан, ми би се данас враћали у Скопље место што идемо у Призрен.</p> <p>— Е, дабоме? — учини  
ога стигне, да један пре другога заузме место.</p> <p>Ноћ се све више разређује и мутна светлос 
буду на сред улице, држећи старе новине место тањира, вечерале козје ћевапчиће и проју.{S} Ако  
згубила везу са овчепољским фронтом, те место Страцина и Куманова, она би се вероватно спустила 
ду, као последњи <pb n="272" /> час; те место да их охрабри, та их је вест још више застрашила. 
т у оне светле дане, у дане славе.{S} И место те мисли да га исправе и освеже, изазивале су код 
ој пришао један странац да јој обезбеди место у возу.{S} Бледа, воштана лица и великих, изразит 
е, која треба да крене у Србију, налази место савезничке грчке, једна војска којој је врховни к 
а их видим.{S} Вратићу се, сачувајте ми место.</p> <p>Напоље ме освежи ваздух, јер ме је била в 
ћу, кад је требало лећи, уступали су ми место крај ватре и своје ћебе.{S} Кад би настајала борб 
енске чарапе до колена а на леђима носи место ранца један шарен јастук пун ствари — Али не смеј 
руги ће им војник силом оружја задржати место у вагону на које они што су без оружја немају пра 
и загледа предасе и поче у блату бирати место где ће стати и ако су јој и ципеле и чарапе и јед 
ази немо, један мимо другог, измењујући место поздрава погледе и наставља сваки даље пут за сво 
 последњег лекарског прегледа, кад овај место сваког одговора забринутој породици, само слеже р 
ега сам ја стајао, не могући да добијем место, говорило се о самоубиству потпуковника Душана Гл 
а овим иду мале таљиге са једном граном место четвртога точка, који је ко зна где остао.{S} Таљ 
 посадих се на џак где ми је он сачувао место а фењерић оставих међ ноге на под.</p> <pb n="172 
S} Све то изгледа тако тајанствено, као место састанка нечастивих.{S} Поседали на земљу око ман 
је он дебелом црвеном писаљком подвукао место на које се позива.</p> <p>— Колико је мени познат 
е сео у овај вагон зато што је ту нашао место; онај је сео у онај вагон зато што је тамо затека 
бине, како је то фатално, да се баш ово место где сагоревамо последње остатке српске државе, зо 
Упрегли су већ резервног коња на његово место, топовска је послуга већ у седлима и командир сна 
е журиле узбуђено, знајући да је њихово место обезбеђено и да бесправна гомила бегунаца, болесн 
 смо морали прескакати да би нашли суво место на које се може стати.{S} Тамо где си мислио да ј 
ака увек поседнути столови, те је тешко место добити.{S} Али, и ту <pb n="150" /> у кафани, жаг 
скала под стопалом.</p> <p>Изабрали смо место у близини једних воловских кола, испод којих је в 
онови на истом месту или је то изабрано место храм бола српскога, где се уздиже жртвеник на ком 
нац, коме извесно није ни било намењено место тамо али којега је официр пропустио не знајући ко 
у да крвавим мастилом исправи у њој оно место од пре сто година, које је његовом неукаљаном име 
ер је већ наишао други и заузео баш оно место које су они хтели.{S} Кроз рупе на зидовима дува  
ао, појмио сам шта ју је заковало за то место на коме је.{S} Недалеко од храста лежао је један  
и је ту потребу изазвало само ово пусто место, тако тајанствено и тако усамљено?</p> <p>Мало за 
и воз имао једно очајно задоцнење.{S} У место јутрос, он је стигао тек око три сата по подне и  
ила пребијена, перје поломљено а где су место два ока соколова некад сјала два драга камена, са 
нису у збег кренули опремљени и који су место свег осталог терета понели само своју голу душу,  
пут залупало кад ми рекоше и у том часу место да се зарадујем, мене обузе неки страх.</p> <p>Ре 
им тамо положаје, зауставићу се!</p> <p>Место утехе, та изјава капетанова изазва још већи страх 
>И одиста, ја тек сад приметих да је на месту где сам стајала киснуло кроз кров.{S} Раскопчах с 
и пуковник, смешећи се, мирно остаје на месту, истреса руком земљу која му је запала око врата  
мо да се миримо с тим да свак остане на месту где је и ту на друму да заноћи.</p> <p>Они, који  
о бедно.</p> <p>Капетан застаде мало на месту обузет тим мислима па се на један мах трже и обод 
ебу и Богу.</p> <p>Значи да се тачно на месту, где сам овога тренутка био, укрстиле две вести у 
 у косовску и скопску равницу.{S} Ту на месту којим сад одимо, развија се најславније доба српс 
ва почели губити стрплене.</p> <p>Ту на месту где сам се уставио да сачекам повратак наредников 
на своме левоме крилу, претрну и потрча месту где је мислио да прихвати мртвога <pb n="200" />  
овник наређује да свако остане на своме месту, да задржи свој положај како би, чим зора сване,  
чни измет којега сад неће бити на своме месту.</p> <p>Чим се успело да се колико толико почисти 
ника из вагона, свако се нашао на своме месту а командант батаљона поздравио је ђенерала и рапо 
нове.{S} Сваки је од нас седео на своме месту, задовољно свлачио обућу да непосредно уз ватру о 
> <p>Официр је седео непомично на своме месту.</p> <p>— Стигли? — упита ме.</p> <p>— Стигли! —  
ћи се од Францускиње да се вратим своме месту, спазио сам опет њу — Госпу у црнини.{S} Стајала  
и се заплакали и ви да сте били на моме месту, да сте све то својим рођеним очима видели?</p> < 
у тек кад цео покрет загусти на једноме месту.{S} Окупише се људи око нечега, згомилаше се и за 
, нису чак свакад ни ноћивале на истоме месту, нити су за исти број дана и ноћи прешли овај теш 
ма наших старих, тако сам ја на пустоме месту замишљала усамљену кућу где су се ноћу збирале ве 
сат, своје време и према томе времену и месту где је извор, крећу се и окупљају гомиле.{S} Ујут 
разумевајући <pb n="240" /> ту на првом месту Краљеву Гарду.{S} Од тога доба она носи име Мица  
у.{S} Нису се смели сакупљати на другом месту, овако, ако би Турци наишли рекли би: скупили се  
де је Усуд историјски и могао на другом месту доделити да се заврши ова велика трагедија коју с 
одоше даље</p> <p>— А како су на другом месту?</p> <p>— Тако, једу и пију.{S} Истребиће све ако 
ало, па, опет креће.{S} На једном таком месту, где су се уставиле каре, појави се ратни сликар  
{S} До Призрена се ишло неком одређеном месту и одређеном циљу, са оправданом или неоправданом  
чекајући поколење које ће понова на том месту запевати песму <pb n="563" /> у славу Божју и раз 
вичким улицама и непријатељ који се том месту већ примиче а око нас горостасне масе неприступач 
суд хтео да слом српски понови на истом месту или је то изабрано место храм бола српскога, где  
 пола сата очајнога дреждања и чекања у месту, па тек осетиш неки покрет пред собом и промислиш 
 Капетан притеже дизгине и коњ остаде у месту.{S} Ордонанс му јави да су у Слатину стигли неки  
а ствар да се покрет заустави и стоји у месту, очекујући да тамо напред где је застало одуши, п 
људи, што ћемо!{S} Не може се стојати у месту, промрзосмо!</p> <p>Сви се пренуше и сетише да тр 
д то дуго траје, досади свету тапкати у месту где се од силна блата нема нашта сести те одморит 
е умор сломио, нисмо могли не застати у месту приковани посматрајући са запрепашћењем овај необ 
кола се сваки час уставља, стоји дуго у месту, јер је чело колоне застало, па, опет креће.{S} Н 
pb n="392" /> се зауставио цео покрет у месту.{S} Ко зна шта се десило, јер смо дуго, врло дуго 
и?</p> <p>Гроб јој лежи на лепу и видну месту, са којега се догледа широка и питома Метохија, о 
опи не придају никакву цену балканскоме месу.{S} Можемо ми гинути овде колико хоћемо, њих ће то 
а се скрштених руку стајати и као мртва мета чекати ударце.{S} А кад би само и са тога места би 
га у џеп два и три пута, као да је увек метајући га натраг заборављао колико је сати.{S} Часовн 
имице почеше посматрати и пратити сваки метак, не би ли опазили где је непријатељ сад поставио  
у а зрна се расуше као картеч.{S} Један метак, други и трећи је већ био довољан да <pb n="197"  
.{S} Опали и други и трећи.{S} Ни један метак не очеша зидове болничке и сваки нађе батерију не 
ак донео би ослобођење Чачка, тај један метак ослободио би и читаву армију која је одсечена с о 
ар само један метак да бацим, тај један метак донео би ослобођење Чачка, тај један метак ослобо 
.</p> <p>— Кад бих могао бар само један метак да бацим, тај један метак донео би ослобођење Чач 
 се не враћа.</p> <p>— Да опалимо један метак — вели каплар — па ако је и заспао пробудиће се.< 
ђају и распитивали се, чу се опет један метак.{S} Мало затим још један.{S} Целога тога дана, у  
а, из њихових гробница, где им је тврде металне ћивоте покривала дуга и мемљива прошлост; крену 
де леже повучени Високи Дечани, чији се метални кров једва назире кроз оголела дрва.</p> <p>Как 
које се мртви буде — дебели су капци на металним ћивотима тешко зашкрипали, као захрђале шарке  
епозната побожност; не она која пости и метанише, не она која клечи пред олтаром и крсти се не  
је била кадра допрети зрацима ни за пун метар предамном, те сам морао врло обазриво ступати, је 
>Кад смо претурили још неколико стотина метара, већ је све друкче изгледало.{S} Јасно се видело 
е само из вароши изашло.{S} Пет стотина метара, колико нам је требало од наше куће до изласка и 
ужје, пођете још једно пет шест стотина метара напред да видите како је тамо, је ли непријатељ  
 воловских рогова, да начиниш ни двеста метара пута.</p> <p>А по странама улица, под стрејама,  
о иза мртве страже, на двеста до триста метара пред непријатељем, шест топова положених цеви, с 
и ћеш прећи тамо и ако те само неколико метара раздвајају од противне стране.</p> <p>Искупили с 
 пронашао заседу, он темпира топ на сто метара пред устима и распали на звонару а зрна се расуш 
ко гину.{S} Испод моје куће, на педесет метара, видела сам мртвог нашег жандарма.</p> <p>Ми се  
уо у свађи, али нисмо прошли ни педесет метара и слика се понови.{S} С друге стране друма, поло 
ступају“.{S} Гомилице на сваких педесет метара и пред сваким дућанским вратима, кафане пуне људ 
pb n="671" /> тако брзо још ово стотину метара слободне Србије!{S} Колико је то малено, колико  
не напуштајмо тако брзо још ову стотину метара слободне Србије, не журимо да сагледамо крај дел 
} Кад стигну велики Божји празници, она мете кућу и спрема да буде све у реду кад он дође.{S} С 
ело на две неједнаке половине, још већи метеж.{S} Кренула кола и с једне и с друге <pb n="343"  
жи по нешто у руци што је нашло у овоме метежу: једно потковицу, <pb n="342" /> друго празну ку 
 јединог топовског метка.{S} Од једнога метка одиста, јер пешадија је већ на ивицама вароши, а  
жда, зависи од једног јединог топовског метка.{S} Од једнога метка одиста, јер пешадија је већ  
ожда зависи од једног јединог топовског метка! — шаптао је капетан у себи.</p> <p>— А жртве, ак 
ји:</p> <p>— Повлачи се, нема ни једног метка више, повлачи се у Призрен.{S} Испуцала што је <p 
к смо ми све остале ослухивале топовске метке или дизале главе да видимо злокобне тице које су  
ријатељска батерија ућута, ни једним се метком више не одазва.</p> <p>— Умуче! — кликну капетан 
одржали колико да прихрани дете и да га метне на <pb n="13" /> ноге.{S} Кад из детета израсте м 
</p> <p>— Спусти, спусти и ти твоје!{S} Метни га у ред са осталом дечицом, са његовим друговима 
р па скупи све што има од хране, па јој метни овде, пред врата.{S} Ако може бар два три дана да 
па да те пустим. <pb n="356" /> А овако метни братац рачунске књиге под главу а покри се архиво 
 и закључа их па извади кључ из браве и метну га у џеп.{S} Мене подиђе ладна језа и осетих како 
били допратили.</p> <p>Нас дечицу мајке метнуле да проспавамо мало, јер смо сви били поспани а  
ао своме цару писмо: „Од како си, царе, метнуо круну на главу, ниси оваке батине добио!“ А цар  
> <p>Угасио је свећицу, савио је котур, метнуо у торбу те смо ћутећи кренули ка извору.{S} Он м 
е те везао је у крајичак једне мараме и метнуо у недра.{S} То је та земља на којој смо никли, к 
војник!“</p> <p>— А кад сам се обукао и метнуо шајкачу на главу а ја салутирам сваком редом, ка 
о од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солунске жељезнице — и камо да  
о од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солунскога воза и камо да сам с 
Треба збацити оне бабе из аутомобила па метнути овог јадника! — додаје други.</p> <p>За овим ту 
 носи воду, други нарамак сламе који ће метнути пода се, кад легне на блато; трећи упртио о рам 
е се обесити о фењер од фијакера, други метнути ногу на степеник за пењање, трећи наслонити рук 
оно село од којега вековима стрепи цела Метохија и у коме је и данас свака кућа тврђава толико  
у, са којега се догледа широка и питома Метохија, ограђена снежним врховима, који бљеште под не 
када се пре триста година диже народ из Метохије, те са Патријархом крену у збег испред дивљих  
естало.</p> <p>Муслиманско становништво Метохије није нас гледало пријатељским погледом а хришћ 
ускочити у стрмене и отиснути се равном Метохијом, да се успну на планине које су Дрим обгрлиле 
летија која дели воде и ограђује питому Метохију од дивљих планинских предела који се за њом св 
 можда, када су овим друмом, кроз равну Метохију, пролазили српски витезови и одлазили светим Д 
ано.{S} Хоће ли дотрајати да види равну Метохију благословену миром; њена зелена поља преорана  
релетели су Дреницу и пали овде у равну Метохију.{S} Сад се спремају да узлете преко Дрима и он 
у, пре но што возови крену, сем једнога метра растојања између два вагона, двоји те две судбине 
пружила мало стреје, те обезбедила пола метра или нешто више сувоте на земљи, полегали би војни 
ћи њеном спољном страном три или четири метра, док није достигао на другу обалу, где се упустио 
љуљање, буре с киселим купусом, два три метра сечених дрва, седам или осам џакова државнога бра 
нав наши нису ни опазили, до на два три метра од обале, шалупу са Немцима која се из магле као  
ико хитаца, непријатељски топови нађоше мету и тачном ватром засуше два наша брзометна топа так 
у ли и ја сутра овако, на каквом ћошку, метути капу преда се?</p> <pb n="586" /> <p>— Просјак с 
близину непријатељеву, ако су то његови метци који донде стижу те ниште и пале — кренућемо сутр 
јежевичкој цркви ућути.</p> <p>Топовски метци у тако непосредној близини пешадије, учинише да с 
ке; бадава узносиш руку те се заклањаш, мећава ти <pb n="300" /> запљускује очи, засипа их, зав 
А све то обавија густ снег и страховита мећава и онај сутон којим <pb n="299" /> је непогода по 
А треба грабити дане, шта знам каква ме мећава може захватити негде у планини.{S} А ти?</p> <p> 
ли му се на милост и немилост.</p> <p>И мећава нас загрли, обави нас својом студеном руком и по 
околних села; они нису изгинули пре оне мећаве већ после, јер ево локве крви на земљи нису испр 
о је кренути, напустити кров и ући у ту мећаву, у олујину, у снег, у кишу, ући у загрљај једног 
 онај вртлог кише и снега, у страховиту мећаву, у бесну олујину која је помамно витлала тога ча 
ише главе и спушта га на груди; па онда меће на колена девојче које га обасипа гомилом питања и 
ко од страха, верујући да се сад налази мећу дивљацима и да је можда то баш та ватра на којој ћ 
спред њих пишти зурла и удара гоч а они мећу пушке и шенлуче, па предвојише се, једни одоше у д 
ј, нек се огреје ово дете!“ Кад је село мећу њих грешно дете дрхтало је не толико од зиме, која 
Места већ није било ни по кућама, ни по механама, ни по магацинима.{S} Спавало се већ где се ст 
 измакла друмом.</p> <p>Испред трнавске механе више Чачка изађе водник пред капетана и саопшти  
} Капетан нареди да се ту, код трнавске механе, изнад самог Чачка, остане на одмор али пред под 
ећ са првим сванућем, доле код Трнавске механе, отпочело чаркање.{S} Плане овде или онде пушка  
нтакту са непријатељем, ту око трнавске механе, и да се ту зауставило непријатељско наступање,  
ареди брзо кретање јер ту, на трнавској механи и кад би могао са цигло једном батеријом да прим 
ми падоше на памет речи онога официра у механи и не одговорих ништа.</p> <p>— Мислите нећемо Пр 
очекују нешто, што неће добити.{S} Пред механом, у којој се већ ништа више не може добити, тако 
анду у своје руке и ту, пред слатинском механом, отпоче одмах саветовање.{S} Знајући да собом в 
с друма још, догледа он пред слатинском механом једну гомилицу официра и коња које су сеизи вод 
сну снажно непријатеља и заузе Трнавску механу и положаје око ње.{S} У том се понова јави грмља 
оуздање носи.</p> <p>Ја се вратих у ону механу.{S} Још једном ме задахну топла и смрдљива јара, 
} Он дуну понова у ватру, снажно као из мехова, па кад диже главу он ће:</p> <p>— Кој све ратуј 
 уморним коњићима, чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух те висе гроздићи о дла 
и уморним коњићима чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух те висе читави гроздић 
што са дна где лежи талог избијају први мехурићи на више, док се сав талог не ускомеша и почне  
 таласи и квасили јој брижно лице те се мешали са материнским сузама али... </p> <p>Она је чека 
јединца; засипали су ме крвави таласи и мешали се са мојим родитељским сузама.</p> <pb n="23" / 
е се то колутало, преплетало, тискало и мешало без реда, без смисла, без јасне контуре и облика 
о орао друмове, ту делио мегдане, ту из мешине вино пио и ту прослављао славу своју, Светога Ан 
ослоњен леђима на моја леђа, једнако се мешкољи.{S} Покушава да скупи ноге, па да их пружи, час 
греју; у другој улици скупила се гомила мештана и расточава државна мунициона кола, носећи свак 
з вароши дошло је до крви измеђ Арнаута мештана и наше војске, те има већ мртвих и официра и во 
т се забринуто ломио, распитивао се код мештана, распитивао се код власти, <pb n="698" /> трчао 
p> <p>А купаца је ипак било довољно.{S} Мештани, нарочито мухамеданци, куповали су радо све што 
х импровизираних дућана а највише Турци мештани, који ће остати да сачекају непријатеља.{S} Они 
едвече одлази не знајући ништа.{S} Ту и мештанин, који се не познаје с људима, али све прати по 
е и децу.{S} Женама и деци треба крова, ми војници можемо и овако!</p> <p>И кад је рекао то „ми 
 освојили.</p> <p>— Ми?</p> <p>— Па да, ми!{S} Ко хоће да зна како смо одступали и како је у оп 
а била одагната непријатељска батерија, ми би још вечерас ушли у Чачак, ослободили га и ослобод 
.</p> <p>— Дајте оружје нама грађанима, ми ћемо чувати варош! — рече неко и управи те речи диви 
тамо онакажене и, место топла саучешћа, ми немилостиво пружамо руку вратима казнећи тешко оне к 
оштрим зрацима студенога зимског сунца, ми се видимо и догледамо сву величину невоље, коју наша 
е, момче, они су дошли да отимају туђе, ми бранимо своје!</p> <p>У том часу непријатељ поче да  
ни.{S} А ми идемо све даље од отаџбине, ми напуштамо отаџбину; ми не знамо куда ћемо!...</p> <p 
скога народа деветсто петнаесте године, ми смо тек врло мало те ће ова књига бити први већи нап 
паде у реч.</p> <p>— Не мислимо, брате, ми грађани ништа; нити ко нас пита шта мислимо, а шта н 
а ивицу друма и, кад кола већ измакоше, ми се сви искуписмо око мртва човека.</p> <p>Борбе се в 
 с крова и, кад будемо с кровом готови, ми ћемо тек опазити да немамо темеље на којима ће се та 
чја и рече:{S} Добро, жено, ти сад иди, ми ћемо свршити своје!</p> <p>Нашла сам зграду у којој  
ој њеној стварности; ми смо је слутили, ми смо је предосећали, али нам је ево сад свирепа ствар 
 гробу, да сачека нова поколења.{S} Ми, ми је морамо ископати! — додаде други са оним упорним п 
е крвнике.{S} И борили смо се, бога ми, ми добровољци.{S} Нећу да се хвалим, ал ето ту смо па п 
подједнако одвратни.{S} Онакажени сами, ми с презирањем сретамо онакажене и, место топла саучеш 
 око коњаника да чујемо што а у ствари, ми смо њему казивали јер нам он није имао шта рећи, тол 
и — болеснику, који цео дан тешко пати, ми лекари обично предвече дамо једну дозу морфијума рад 
олом, али и снагом да га можемо понети, ми крећемо даље и ступамо на мост, који под нашим корац 
ући како је тај глас могао до нас доћи, ми смо обазриво и са зебњом наступали кроз ноћ.</p> <p> 
 мутно небо и ако су нам исплакане очи, ми је догледамо, ми је видимо, она нам казује пут као п 
оји казује сумњу. — Право да вам кажем, ми који долазимо озго, из старих граница Србије, не вер 
 платио главом.{S} Да је Качаник држан, ми би се данас враћали у Скопље место што идемо у Призр 
 су нам исплакане очи, ми је догледамо, ми је видимо, она нам казује пут као поклоницима звезда 
гова.{S} Кад дође на ред да се кренемо, ми пођосмо левом страном друма, на којој смо колико тол 
по коси и по оделу.{S} Навикнути на то, ми смо брисали само очи од блата, као оно у купатилу по 
е но што донесемо и дефинитивну одлуку, ми морамо бити тачно обавештени са коликим бројем војск 
олеге, послао ми по мом коњанику, вели: ми евакуишемо.{S} То још пре три дана а отад не знам ка 
тава?</p> <p>— Он је занатлија, сирома; ми смо сиромашни.{S} А био је је и у војсци, није ни мо 
еле целцате, у грубој њеној стварности; ми смо је слутили, ми смо је предосећали, али нам је ев 
аље од отаџбине, ми напуштамо отаџбину; ми не знамо куда ћемо!...</p> <pb n="610" /> <p>— Не зн 
а и тај час је ту, ево га пред нама!{S} Ми смо ту истину знали, али је ево сад пред нама целе ц 
> <p>— Шта је да је, тек добро није!{S} Ми не смемо ни корака даље!</p> <p>И на један мах сви п 
тају збегови те у толико већа гужва.{S} Ми из Митровице и Приштине преко Липљана; други стижу п 
оман фронт, од Вишеграда до Кладова.{S} Ми морамо нешто мало одступити да би се дочепали нових, 
ашима мора бити више осећања и бола.{S} Ми смо подносили, они су само посматрали.{S} Ако су, ко 
цо, али се ми не можемо возити њима.{S} Ми и даље морамо пешке.</p> <p>— А зашто кад су наша ко 
!“ и пратили су пуцњаву објашњењима.{S} Ми смо само слушали немиле звуке.</p> <p>Ту ноћ сам про 
ла у гробу, да сачека нова поколења.{S} Ми, ми је морамо ископати! — додаде други са оним упорн 
 све пречицом оде као тане из пушке.{S} Ми гледамо за њим како граби па и радујемо се његовој с 
ћи, нема ко да <pb n="496" /> прави.{S} Ми већ од неколико дана сахрањујемо без сандука.</p> <p 
ј но што је у ствари он могао имати.{S} Ми смо у тако јаком и одличном појачању фронта, који на 
 болови, али их ви морате преживети.{S} Ми можемо гинути, можемо умирати, али ви морате живети. 
рнољевски, којим се слази у Призрен.{S} Ми би се наслонили на Чичавицу, <pb n="295" /> Голеш и  
 од таква суседа као што је Бугарин.{S} Ми смо тај ударац очекивали још новембра месеца прошле  
го се како је знао да не би премрзо.{S} Ми смо ноћас спавали овамо у пољу, изван Призрена.{S} Б 
ами, међу мртвима и рањенима у рову.{S} Ми смо се борили и даље, док он није малаксао од многе  
и набацали, те начинили себи кућицу.{S} Ми, који смо доцкан стигли, морамо се задовољити и са в 
пет песимиста.</p> <p>— Зашто да не?{S} Ми сад имамо пет дивизија више но што смо их имали трин 
вице, Куршумлије, Гилана и Феризовића — ми нисмо знали шта се на другим странама дешава.{S} Вер 
 белога одбора опет реч да се објасни — Ми смо напуштени и ми имамо право да се сами опредељује 
е ископа? — рећи ће опет један од њих — Ми, или они што иду за нама?</p> <p>— Тешко нама ако то 
во Величанство.</p> <pb n="616" /> <p>— Ми морамо! — прекиде Пашић.</p> <p>Тако су, ови разгово 
ити обезбеђена.</p> <pb n="547" /> <p>— Ми смо просто опсађени! — додаје други његов пријатељ с 
>— Не, али смо га ми освојили.</p> <p>— Ми?</p> <p>— Па да, ми!{S} Ко хоће да зна како смо одст 
придајућим томе велики значај.</p> <p>— Ми се у њу надамо, много се надамо, то нам је последња  
жавају нешто мало мртву јесен.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је потпуковник, пошто сам м 
кову и његових официра слутио.</p> <p>— Ми, Седми пук првога позива.</p> <p>— Цео пук? — понови 
ндант крунисани пруски агенат.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је очајно виши официр коме  
 њихов приђе капетану љубазно:</p> <p>— Ми, господине капетане, очекујемо непријатеља сваки час 
ободе коња и пође даље, пут Призрена, а ми настависмо пут забринути вестима, које смо чули.{S}  
моравском долином а и озго са Сопота, а ми овде све до Багрдана немамо могућности да му дамо от 
е за нас па не могу рањени ићи пешке, а ми можемо.{S} Је л’ те, децо? — теши их мајка.</p> <p>У 
рамо или кад се склонимо где од кише, а ми само о томе говоримо.{S} Причамо један другоме свак  
 од неколико векова поднело на жртву, а ми за неколико дана бацамо на жртву четрдесет хиљада мл 
о купе, па се у њима коцкају на путу, а ми војници мрзнемо и киснемо на отвореним вагонима.{S}  
и џачићима да приграби свако себи.{S} А ми велимо нека их, боље наша сиротиња нека узме него Бу 
знао је да га води ближе отаџбини.{S} А ми идемо све даље од отаџбине, ми напуштамо отаџбину; м 
 што али мало, колико је он видео.{S} А ми смо хтели више, хтели смо да знамо све шта се дешава 
свачијем оку.</p> <pb n="289" /> <p>— А ми онда нећемо имати Краља? — наставише деца слатким је 
ема ту шта више да се мисли!</p> <p>— А ми смо све полагали у ту Моравску Дивизију.{S} Ако она  
ицама, замаја брижно главом:</p> <p>— А ми још идемо у Ђаковицу, у гнездо њихово.</p> <p>— Па м 
аљда жуљи ципела те сео на сред друма а ми овде џупримо! — гунђа један, једак на оне што носе ц 
е: „Ајде у име Божје!“ па пође напред а ми сви, жене и деца и по где који човек, пођосмо за њим 
p>Они ободоше коње и хитро одоше даље а ми настависмо пут нагађајући ко ли су и што ли журе ова 
ставио епитрахиљ па отворио Јеванђеље а ми сви припалили свећице па ти она пећина изгледа као ц 
, са дућанских врата, питали погледом а ми смо одговарали слегањем рамена.{S} У тесној улици на 
сле неколико речи што их проговорисмо а ми се спријатељисмо, те остадох крај његове постеље да  
ао напред и он је носио највећи товар а ми сви за њим.{S} Нико речи да проговори, него тако иде 
 Лазаром у разговору све до пред зору а ми деца кад смо се избудили Лазар већ није више био у п 
под њима.</p> <p>Кад би већ пред зору а ми сврнусмо са стазе којом смо се пели те ударисмо у шу 
 нешто ми поделисмо, па он уђе у кућу а ми продужисмо.{S} Ударисмо најпре низ поток те пресекос 
 и ту бруку да артиљерија прави јуриш а ми да трчимо за њом.{S} Дижи главу, дижи, не бије свако 
вања.</p> <p>— Не треба ми!{S} Не треба ми!{S} Нека овај орден носи Мица Зуавка и Мица Сенегалк 
игла бура негодовања.</p> <p>— Не треба ми!{S} Не треба ми!{S} Нека овај орден носи Мица Зуавка 
 сам се опростила од г. пуковника; соба ми се окретала; нешто ме је <pb n="519" /> гушило и хит 
же један спавач и гурну ногом сто те га ми придржасмо а онај се оздо промешкољи лево и десно до 
борбом освојио?</p> <p>— Не, али смо га ми освојили.</p> <p>— Ми?</p> <p>— Па да, ми!{S} Ко хоћ 
 видим па тако, као робове?{S} Не, Бога ми, но сам се сакрио да не чујем ни њихов ход кад прођу 
 наше крвнике.{S} И борили смо се, бога ми, ми добровољци.{S} Нећу да се хвалим, ал ето ту смо  
 све што сам замишљао.</p> <p>— И, бога ми, кад смо ступили у борбу са пушком српскога Краља у  
ао, а сад?...{S} Оставио сам их и, бога ми, све ми изгледа, као да сам их сахранио, као да их н 
 нас сахране па нек крећу даље!{S} Бога ми, то ћу да их замолим!</p> <p>Срео сам и једнога позн 
 није криво! — резонује позивац. — Бога ми, велим, сутра кад почне борба и да их не убијамо нег 
а дозволу да обиђем кућу?</p> <p>— Бога ми, Бојко... узе затезати поручник.</p> <p>— Није далек 
крену још ноћас даље.{S} Да пођемо бога ми!</p> <p>— А на коју страну? — запитаће она жена.</p> 
устим Београд.{S} Не бих хтела сама, да ми је да нађем још кога.{S} Чула сам за једну познату м 
а је била тако дебела, тако масивна, да ми је изгледало као да је просецам телом, онако као пли 
мет и бабо и пожелех баш, као никад, да ми је да се створим пред њега, колико само да му кажем: 
онова?</p> <p>— Почео је, господине, да ми развија план румунске акције, нацртао ми је писаљком 
мењене.</p> <p>— Верујте, господине, да ми нису тешке ове невоље! — одговори она топло и искрен 
 је седела крај мене, да и она види, да ми и она каже.{S} Она учини и кад опипа детиње ножице,  
ш ти шта нам Бог даде у овој невољи, да ми <pb n="284" /> чувамо и носимо Краља!“ Они инстиктив 
равио попа и кнез и остали домаћини, да ми останемо и даље где смо и како смо, нек прође бар дв 
зи ми из редова гомиле један учитељ, да ми одговори на једно питање, које сам му поставио још т 
 предусретне љубазно и са сажаљењем, да ми не шчепа мртваче из наручја и рече:{S} Добро, жено,  
ретнем <pb n="548" /> где год успут, да ми објасни ако зна какав нови план: да ми каже по његов 
 ми објасни ако зна какав нови план: да ми каже по његовом плану где могу преноћити, где добити 
орђевих Звезда са липљанске станице; да ми је да га нађем, да му узмем једну килу тога ордења д 
S} И драги су ми, осећам да су моји; да ми их нико не може отети.</p> <p>— Радо ћу слушати, гос 
 ми објасни ако зна какав нови план; да ми каже, по том плану, где могу добити хлеба, где прено 
 опет све изгледало да лагано идемо; да ми је што пре да стигнемо у Раваницу!{S} А кад стигосмо 
p> <p>— Оно смо ми упалили?</p> <p>— Да ми, да би сагорели све што нам је још остало.</p> <p>И  
учи, па макар ми јели без њега.{S} А да ми видиш Бату, ништа није ово двоје према њему.{S} Нема 
 стране па га опколите.{S} Хоћу жива да ми га доведете.{S} А ви остали полезте, не гините лудо! 
но што је у његовој руци; замолих га да ми уклони дете.</p> <pb n="518" /> <p>— Немогуће, госпо 
авао; рекох да сам сама и замолих га да ми учини оно што је већ учинио другима и што је учинио  
и отворио.</p> <p>Осећао сам и влага да ми прожима тело а језа га стреса, те сам се диго лагано 
нешто заболе у души и поче нека туга да ми се свија у грудима.{S} Ама зар ја, Србин, па идем са 
ли су ме са саучешћем, мислећи ваљда да ми је тога часа у болници неко од ближих умро.{S} А так 
ам га и хранила, неговала и подизала да ми животом својим пробија пут у животу а оно се ево смр 
 у тренутку кад сам у Скопљу сазнала да ми је син погинуо.{S} Ето за то сам његову смрт, мој на 
лико марила за њега, али сам осећала да ми треба отац, да га морам наћи.</p> <p>Ишла сам слобод 
стај, устај!“ викала је и није умела да ми каже ништа но само ману руком и ја необувена појурих 
 нећемо га, вели, ни слагати, он зна да ми своја права тражимо те зар смо ми криви што се та пр 
а!</p> <p>— Ама бар да је војска, па да ми није криво! — надовезује пензионер са белим чарапама 
 војнике али ни они нису знали ништа да ми кажу.{S} Један ме само научи да одем у болницу и да  
 нађем.{S} У јутру рано морам натраг да ми не би измакла команда.</p> <p>— А јесте ли нашли мај 
И бар да ми је да га сретнем где год да ми објасни ако зна какав нови план; да ми каже, по том  
ви и ослободи те проседи позивац узе да ми говори:</p> <p>— Што су те, бре, послали овамо на кл 
рај мене такође ћутећи.{S} Осетио је да ми је довољно било и да ми је довољно казао; осетио је  
 они сруче и закрче друмове.{S} Боље да ми измичемо раније.</p> <p>С времена на време, гомила с 
ми су ме војници уклањали, бојећи се да ми се што не деси.{S} Тако сам провела петнаест дана и  
а узбуђено и престрављено — Бојим се да ми не зазебе.</p> <p>— А хоће и да се угади, ето, везао 
Букурешт.</p> <p>— Ал’ не заборавите да ми овом приликом не можемо дати онај отпор који смо дал 
који мисле о свему.{S} Зар не видите да ми зидамо државу с крова и, кад будемо с кровом готови, 
сам од немила до недрага и нико неће да ми помогне.{S} Ето га вама па чините шта знате!</p> <p> 
 грлила; изгледало ми је као да хоће да ми га отму.{S} Кад старац исприча причу а мени се она к 
тања, па после извесног времена поче да ми казује о свом брату.</p> <p>— Био је млад, тек се за 
p> <pb n="172" /> <p>Официр тад поче да ми казује о борби на Чачку.{S} Казивао је много и ја, в 
 посматрајући ону мртву децу, почеше да ми врцају сузе на очи као бујица и ја још снажније, још 
о у воду, све дубље и дубље и почеше да ми се јављају све неке лепе и чаробне слике, баш као да 
о сам да сам у Нишу <pb n="644" /> и да ми је добро.{S} Једнога дана, неки наши кад се вратише  
ђење поче да расте, да се допуњава и да ми се намеће.{S} Ено, ено, планине се већ жаре и горе,  
S} Осетио је да ми је довољно било и да ми је довољно казао; осетио је да је одлио мало горчине 
 прљавом марамом.</p> <p>— Можете ли да ми дате једно чисто парче крпе? — замоли чичица кроз су 
ељ казује, могао још горко заплакати да ми већ тешки догађаји, који су се провлачили кроз моју  
 /> сам топот коња и почеше у памети да ми се намећу речи народне песме: и почех да их шапћем с 
ао да се тог тренутка пробуди и сети да ми је дужна нешто.{S} И онда поче тихо да казује, оним  
Сео сам и ја крај њих.{S} Осећао сам да ми је дуга, предуга ноћ, те да је бар ту крај мангала,  
и у Раваници.{S} Та ето, доживео сам да ми се призна да сам Србин и ето, нећу више бити србијан 
е има ли мушких у кући, рекла сам им да ми је отац војник и да никог другог немам.{S} Питали су 
p>— Погодио сам га да га храним а он да ми носи овај товар.{S} Па кад му дадох на подне комад п 
мало пре пролазио и узалуд покушавао да ми се отвори.{S} За капијом велико двориште, у које су  
ака, што сам их са стрепњом очекивао да ми огласе зору а ономе несретнику, што сам га синоћ вид 
л за мајком.{S} Али сад, ко би могао да ми што прича и да ме заварава, кад је он отишао.{S} Нис 
</p> <p>Тргла сам се и ужаснула, као да ми је тога часа понова издахнуло јединче које сам носил 
пао, верујте заплакао сам и сам, као да ми је неко најрођенији погинуо.{S} Али онда је било дру 
у.{S} Притисла сам дете на груди као да ми га је од нечега требало отети; засипала сам му уста  
снаге да говори.{S} Једва се прибрао да ми каже само неколико речи:</p> <p>— Молим... кола... б 
 једног рањеника пушку али није хтео да ми да!</p> <p>На ове речи цикну мајка и благослови у ду 
н у ово доба, сваки дан; колико само да ми се јавиш, да знам како ти је!</p> <p>— То не говори  
него теби; зато чим примиш ово писмо да ми вратиш ордене што сам ти их послао у Ваљево!“ Није т 
е у томе тренутку освежи и поче боно да ми дражи груди.{S} Поглед који сам управио горе, <pb n= 
ноћити, где добити хлеба.{S} Само то да ми каже.</p> <p>И овом приликом, у Призрену, кад смо се 
ти хлеба, где преноћишта.{S} Само то да ми каже!</p> <pb n="115" /> <p>Тако и једна жена, сирот 
Е, па дедер сад, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем где год да ми објасни ако зна какав 
.{S} Е па дедер, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем <pb n="548" /> где год успут, да ми 
варош, те поћи даље,...</p> <p>— Зар да ми останемо овде на сред друма са женама и децом а без  
е ми само, у томе тренутку, на памет да ми је да у овој гомили сретнем оног трећепозивца што на 
о је у томе тренутку доносила одлуку да ми се повери јер затим диже главу и поче живо говорити. 
ења шефу станице.{S} Обратих се њему да ми помогне и пожалих му се како мал нисам настрадао лут 
.{S} Смрт!“</p> <p>И почеше у сећању да ми се нижу све његове роле.{S} Сетих се најпре Манелика 
ада, ма да сам запазио код ње намеру да ми све о себи каже.{S} И одиста, она након дуге паузе,  
и без новаца и без хране?{S} Куда ћу да ми је да знам?</p> <p>— Па тамо где и сви остали? — теш 
внику све, рекох ко ми је муж, рекох да ми је син већ годину дана на фронту, да је био у борбам 
рак који је заостао да ме греје; чух да ми је и најстарији син, у борби код Великог Поповића, п 
 и моме породу наменио, у Скопљу чух да ми је и последња моја нада, потпора моја, једини зрак к 
и се помагали и подржавали.</p> <p>Када ми овом приликом приђе учитељ, његов пријатељ остаде на 
но оборено дрво, на први одморак и тада ми је пред очима промицала слика за сликом, од којих је 
позорница најжалоснијих слика.{S} Отада ми је њена слика остала дубоко урезана у памети и није  
су крај мене!</p> <p>— Шта ћу! — правда ми се други — мајка прешла шесет година, најстарије дет 
ноћас на друму цвокоћу од зиме — правда ми се један од тих, који је пошао натраг а кога сам са  
сам себе онај први па додаје: — Изгледа ми као да се сад бијем за моју њиву.{S} Само нека крене 
ве, са напором корача.</p> <p>— Изгледа ми да сте били и болесни? — прекидох ћутање.</p> <p>— Л 
ућутим, па ће ши рећи:</p> <p>— Изгледа ми да смо опкољени и спаса нам нема; него... спреми се  
вај наредник што седи на колима изгледа ми нешто познат.{S} Ово ће Бог и душа бити архива Врхов 
у овоме часу догледала нешто, што можда ми остали смртни не видимо и не можемо догледати.{S} Ње 
 не одговори неколико тренутака па онда ми се од једном окрете и са пуно бола и горчине рече:</ 
м! — одговори наредник.</p> <p>— Е онда ми немој ништа даље говорити.</p> <p>— А зашто кобајаги 
невом и мржњом, он диже руку и — показа ми врата.{S} Цикнула сам тако да се цела соба рањеника  
јаршије.</p> <p>— Био сам тамо — показа ми руком цркву — помолио сам се Богу, припалио сам свећ 
 Ето, та колиба! — одговори он и показа ми главом једну колибу од дасака, коју је општина на бр 
{S} Спремио сам се већ!</p> <p>И показа ми под јастуком дршку од револвера.</p> <p>Погледам га, 
ила хаљинице те дрхће јадниче и припија ми се страшљиво на груди разрогачених очију и забленута 
наче крај живота онога несретника, чија ми се слика не може никако да избрише из душе.</p> <p>Д 
 Магловита јутарња јесења свежина, која ми је до мало час притискала груди, као да ме у томе тр 
 томе тренутку заболе горка истина која ми сину пред очима, истина да у Србији само армијске го 
литву, коју ни сам нисам знао, али која ми се наметала и из душе текла.{S} Магловита јутарња је 
м осећала само саучешће но и снагу која ми се повраћала.{S} Ја не знам шта је то било у њима шт 
/p> <p>— У толико пре.{S} Због тих ђака ми смо у Врховној Команди просто омрзли слово Ђ у азбуц 
 зло које би њих могло постићи.{S} Нека ми не траже гроб, неће га наћи.{S} Убио сам се у Призре 
{S} Када примети моју обазривост, слика ми приђе и шану:</p> <p>— Ја сам, господине, Новица!</p 
 Краљу Петру!“ И још много, много слика ми се јавило и бата и сестре и наш виноград и наше двор 
 Митровицу.{S} Па... дојурио сам, мајка ми је била у Прокупљу.{S} Чуо сам да је избегла, па как 
 <p>— Имате ли родитеље?</p> <p>— Мајка ми је умрла још пре пет година.{S} Имам оца али не знам 
кад се враћала, причала ми је, казивала ми је све што је видела и чула.{S} Причала ми је о пору 
од њене <pb n="401" /> снаје и казивала ми је како је у Београду лепо, како има великих кућа и  
ајка кадра предосетити.</p> <p>Казивала ми је у Приштини једна ојађена мајка, која је изгубила  
 друму, са дететом на рукама, изгледала ми је ова грмљавина још страшнија.{S} Као да се земља р 
у дворишту, обвијена црнином, изгледала ми је у оној тами, кроз коју је промицала, као неко виш 
ничке крстаче. <pb n="263" /> Изгледала ми је у томе тренутку као госпа из народних песама која 
 како је то била дуга ноћ!{S} Изгледала ми је читава вечност!{S} Целога свога живота нисам преж 
 непогоде?{S} И та усамљеност изгледала ми је ужасна.{S} Ја ништа страшније не знам, ја се ниче 
ђам, али какви су моји били, пропиштала ми младост од њих!“ Знаш ли, болан, мој Бата кад хоће д 
а набави што и, кад се враћала, причала ми је, казивала ми је све што је видела и чула.{S} Прич 
а је тетка па ме заваравала.{S} Причала ми је неке приче и обећавала чим дође лето, да ће ме во 
је све што је видела и чула.{S} Причала ми је о порушеним кућама на пијаци, о намештају како ле 
 остао у Крушевцу а не овако и прозебла ми деца и растурио кућу и опет остајем и то овде, где н 
удбину.{S} Све што за дан саградим, зла ми вила за ноћ поруши.{S} Колико смо се сви мучили да с 
не би ли га привезао за себе.{S} Годила ми је његова прича баш са своје наивности и доброћуднос 
е.</p> <p>Топлина старчевих речи годила ми је али ме није тешила.{S} Тешко ми је било и помисли 
мљена звездица на мрачном небу, угасила ми се међ прстима и почео ме хватати неки полусан који  
 облиле.{S} Госпођа ме је тешила, рекла ми је да опасности за живот нема, да ће истина остати о 
 ствари а бабо презао кочије, и тутнула ми у руке десетицу, ижљубила ме и благословила ме...“</ 
им очима бедна, ниска, подла.{S} Изашла ми је пред очи слика мога мужа, строга лица, са горким  
{S} Смрт!...“</p> <p>Или још пре, јавља ми си као Леарт, скочио је већ у гроб, и отуд из гроба  
е, јер целога овога века што је за нама ми нисмо ни стигли што друго да радимо до да се боримо. 
цу, његове су очи биле пуне суза којима ми обли руку сагнувши се да је целива.</p> <p>— Баш ти  
а одатле у Призрен. <pb n="647" /> Рана ми се брзо опорављала и ево већ крећем руком.{S} Истина 
н ме је и оженио, из добре куће, а жена ми се пази с мајком као да јој је рођена.{S} Мајка и жи 
згледало је некако светитељски.{S} Њена ми фигура, у томе часу, поче добијати нов облик; она по 
} Како смо мајушна и бедна играчка њена ми!{S} Па ипак човек верује где кад у снагу своје воље! 
, граница наше отаџбине.{S} До Призрена ми смо још увек били бегунци, до мало час бићемо изгнан 
ема шта више да се погорша.{S} Одсечена ми је рука.</p> <p>— Одсечена?</p> <p>— Да, цела шака,  
сиромашно жртвама.{S} Две хиљаде година ми славимо и жалимо четрдесет младенаца, мученика, коли 
ам је и будна, она ме прати и гања, она ми сан прекида и буди ме и увек ми проноси грозницу кро 
на учини и кад опипа детиње ножице, она ми не рече ни речи, само ме погледа.{S} Ја сам јој погл 
да сам је упитао шта мисли, шта ће; она ми ни речи није одговорила, бацила је само поглед на сн 
ватре и понудих јој своје место.{S} Она ми одговори само једним благодарним погледом и седе мир 
да ћемо, нико од нас не зна!</p> <p>Она ми није одговорила, те ја понових:</p> <p>— Зар није бо 
нико не обраћа пажњу на вас.</p> <p>Она ми погледом рече да је тако.</p> <p>— Сами сте ваљда, н 
} Треба да бегам... кукавица, до бегања ми је било, до себе ми је било!...{S} И шта сам радио.. 
 <p>То је она! ...</p> <p>Ледена слутња ми опече душу када сам је спазио ту, на ивици, где је д 
<pb n="449" /> девер је виши официр) па ми каже да Немци мисле на прелазак на Морави, а овде ће 
мају довољно сличности за упоређење, па ми се оно ипак и на силу наметало и изазивало ми тежак  
ог само да одрастеш, виш оног тамо — па ми показао слику Краља Петра — његов ћеш ти војник бити 
 Ђаковицу, у гнездо њихово.</p> <p>— Па ми нисмо војска, неће ваљда нас — додаје други.</p> <p> 
на један, изузетан, пример.</p> <p>— Па ми и немамо више него шест ђенерала.</p> <p>— И две чет 
вирача „Аој, Босно, сиротице клета!“ па ми се јави мајка, па видо и онај велики барјак наш, па  
ати цара српског.{S} И бабу пуне очи па ми само шапће: „Упамти, сине, ово!“...</p> <p>Он опет з 
ећу ваљда са живе сећи месо! — одговара ми и погледа мрким погледом у коме је било чак и мржње. 
мало час.{S} Волела бих да су топле, та ми је топлина била доказ живота.{S} Текну ме сумња те с 
је и он, бићемо под истим кровом.{S} Та ми се мисао поче све више допадати и сад сам већ журила 
руди и чупајући косе.</p> <p>— Проклета ми душа и овога и онога света! — нариче кукавица а они  
еби, пресушише ми сузе у очима, задрхта ми реч у грлу али је ипак изговорих онако како сам је с 
ашто?{S} Идем натраг, предаћу се па шта ми Бог да!{S} Ако мене закољу, децу ће ми ваљда поштеде 
{S} Многи су ме пролазници и питали шта ми је али ја нисам дизала главу и нисам одговарала.{S}  
ог воза.</p> <p>— Немам.{S} Не знам шта ми би, пошла сам као без главе.{S} Синоћ нисам ни мисли 
 ход.</p> <p>На једноме одморку — прича ми један коморџија — мал није пребио једнога заробљеник 
а наћи.{S} Убио сам се у Призрену, гроб ми је у Призрену... толико им само реци.</p> <p>Кад беш 
еше, црква је била затворена.{S} Најзад ми рекоше да идем начелнику војне станице и ја се упути 
абљивице, као што га је имала онда, кад ми је тако често у походе доходила.{S} Она се преобрази 
 био леп онда кад смо се растајали, кад ми је оно казао а сад, без ока и пребијене вилице.{S} Н 
мен.{S} На гробљу мртва тишина сем, кад ми наиђосмо, што прнуше вране, које су се прокисле одма 
сећао сам да би и у овоме тренутку, кад ми учитељ казује, могао још горко заплакати да ми већ т 
 слика ужаса од које и сад задрхћем кад ми изађе пред очи.{S} А мој најстарији син погинуо је н 
{S} Срце ми је на једанпут залупало кад ми рекоше и у том часу место да се зарадујем, мене обуз 
шко, врло тешко.{S} Тако ми је било кад ми је мајка умрла па остала сама у кући.{S} Само, онда  
 Није што ми се пуши, вели, него и глад ми утоли.</p> <p>Дао сам му од свег срца, јер сам знао  
 живе.{S} И ако је био леп дан, Београд ми није правио ведар утисак кад сам изашла на улицу.{S} 
ам у јесен пунио деветнаест година, сад ми је тек двадесет прошло.{S} Кажем ја једаред баби: „Б 
жи а тело хладан зној пробије.{S} И сад ми је пред очима, увек ми је пред очима, нити ћу икада  
ом одслужио и службу у пећини.{S} И сад ми пред очима та служба и молитва Богу.{S} Попа ставио  
кући лежи у усиреној крви.</p> <p>И сад ми пред очима она крв и она несрећа.{S} Стара мајка, ка 
оле.{S} И ја сам га послушала и што год ми је казао ја сам га послушала.{S} Кад се објавила моб 
кукавица, до бегања ми је било, до себе ми је било!...{S} И шта сам радио... скинуо сам мртво т 
д?...{S} Оставио сам их и, бога ми, све ми изгледа, као да сам их сахранио, као да их никад виш 
ница а и вукло ме је нешто тамо.{S} Све ми се казивало као да ћу га тамо наћи.</p> <p>Девојче с 
страхом и што сам била ближе кућици све ми се даље чинила.{S} Најзад сам стигла...</p> <p>Госпа 
з мараме и даде ми један динар.{S} Даде ми дете, пољуби га два три пута и заплака се, па оде. „ 
вади објаву.{S} Извади из мараме и даде ми један динар.{S} Даде ми дете, пољуби га два три пута 
/> бошчи једно парче суве крпице и даде ми.{S} Је ли било чисто или није, ко ће то у мраку виде 
пути лекару.</p> <p>Мисао о лекару даде ми нове наде и нове снаге.{S} Пођох са новом гомилом ко 
д вратима.{S} Кад сам већ кренула, паде ми на памет да будем болничарка у тој болници.{S} Не мо 
тињи <pb n="477" /> врисак и плач, паде ми на памет да сам му том руком мало час брисала чело и 
 нећу више бити србијански роб.{S} Паде ми на памет и бабо и пожелех баш, као никад, да ми је д 
ти нити ублажити ругобу појаве.{S} Паде ми само, у томе тренутку, на памет да ми је да у овој г 
, гледа <pb n="219" /> и плаче.{S} Паде ми не памет, у томе тренутку, некадањи Лазарев полазак  
и а мене опет обузе неки страх.{S} Паде ми напамет да упалим кандило али у кандилу није било ни 
е не би на друму распадало.</p> <p>Паде ми на памет онај коњ што је тамо негде испред Штимње по 
 кући, да умрем на своме прагу.{S} Овде ми се гроб неће знати, растргнуће ме звери.</p> <p>Једа 
ли! — одговорих и посадих се на џак где ми је он сачувао место а фењерић оставих међ ноге на по 
 <pb n="156" /> <p>Пођох одмах тамо где ми је рекао а чух за собом како неко у кафани отпоче но 
....?</p> <p>— Да, ових дана! — прекиде ми младић реч — Оно вече код вас, у Приштини; примили с 
приђе ми један просед човечић и прекиде ми размишљање.</p> <p>— Ама, господине, ено тамо крај п 
 у Минхен али ето, дође рат и... откиде ми руку.</p> <p>— Имали сте извесно успеха?</p> <p>— Ми 
>— Јесте, сећам се! — одговорих и изађе ми пред очи слика оног бедног девојчета са црном бошчом 
о о Глишићу, Ускоковићу и Рајићу, приђе ми један просед човечић и прекиде ми размишљање.</p> <p 
мо у рову, но ово што доживех.{S} Приђе ми још и једно дете, дрпну <pb n="642" /> ме за шињел,  
ам слушао свету литургију у цркви; дође ми готово да се прекрстим.{S} Кад свирачи свршише а баб 
ри <pb n="414" /> леђима врата.{S} Дође ми у том тренутку да не примим хлеб и да вичем за помоћ 
да почнем?</p> <p>Једнога тренутка дође ми жеља да се не буди још, да спава још дуго.{S} Чинило 
омилама ишао мостом.{S} У једанпут дође ми воља да се опет вратим у болницу, зашто не знам.{S}  
ашило мене ради али њега ради.{S} Прође ми кроз главу мрачна мисао, да није и он у неким колима 
ји час, док сврше седницу.</p> <p>Прође ми у томе часу крај очију слика оне двојице коњаника ко 
<p>— Робовао сам и туговао сам.{S} Теже ми је било но оним швабама и мађарима, јер они су бар р 
хнуло јединче које сам носила.{S} Стеже ми се нешто у души и мал не цикнух од бола.{S} Старац и 
на... може му затребати моја нега, може ми...</p> <p>Дубоко уздану и ућута и ја је нисам више х 
ницом, па се онда наже ближе мени и узе ми шаптати:</p> <p>— Ноћас Команда Трупа иде у Грачаниц 
све што нам је још остало.</p> <p>И узе ми казивати шта је све пождерао тај пламен.{S} Кола ком 
ла тако чист и узвишен појам, да смо је ми са идолопоклоничком преданошћу замишљенога божанства 
е слутњу свију нас.</p> <p>— Или смо је ми упалили при евакуисању! — додаје други.</p> <p>— Или 
то вели: „Срце ми је довољно.{S} Оружје ми не треба!“ Онога што убија Себастијана, узима Марту  
цар му одговорио: „Извукао сам ја, није ми то првина, него теби; зато чим примиш ово писмо да м 
касарне.</p> <p>Кући нисам отишла, није ми се ишло.{S} Нисам волела ни крај капије да прођем, и 
ало снаге и моћи да мисао искажем, није ми оскудевало ни овога тренутка, пред овим једним једин 
која сам покушавао да му поставим, није ми одговарао.{S} Кад сам и њему пружио једну цигару, он 
 шајкачу нисам смео носити улицом, није ми дао бабо, него само у кући.{S} Па кад дође слава а ј 
 то?</p> <p>— Ја?..{S} Не умем!{S} Није ми до тога а и не умем.{S} Све сам видео, све сам чуо,  
ојом срећом мимоићи, шта знам ја!“ Није ми више ништа казао ал сам ја видо из његових очију шта 
ечи, као други младићи што раде, а није ми никад рекао ни да ме воли.{S} Он је самном само озби 
енерал Јуришић — У случају такве акције ми би се сви вратили својим командама.{S} Акција би бил 
 живим.{S} Освестило ме је одојче, које ми је било на рукама и син који је дорастао, те који ће 
а мали мртвац, другарчић мога чеда које ми је лежало на крилу, остаде на столу не плачући за ма 
задовољства причињавало ово лутање које ми је одлагало растанак са драгим теретом.{S} Чисто <pb 
м ли ја будан или је ово привиђење које ми је у полусну изаткало из оне гомиле мисли које је ма 
вољства и туге и, све оно узбуђење које ми је давало снаге и моћи да мисао искажем, није ми оск 
 књига које су они написали и оних које ми будемо писали, те и ове коју подносим читаоцима.</p> 
 Па Бојко тако полетао до мене и казује ми, то што сви казују, о својима о којима сви говоре.</ 
траха.{S} Кућа је била затворена а неке ми жене рекоше да је тетка још јутрос рано избегла.{S}  
гом браћо! — па настави пут тамо одакле ми бегамо, под тешким осећајима да, и ако се враћа Отаџ 
 мене овако обогаљеног обесили, најмање ми је, ја и онако нисам више за живот; али што ће ми це 
ао...</p> <pb n="354" /> <p>— Па то бре ми нисмо сигурни ноћас овде, шта је од Феризовића довде 
ила, није ни личила на канцеларију, пре ми је личила на мучионицу, јер сам саосећала са сваким  
ју оне, да прођу наш ров само, те да се ми ослободимо.{S} И погонише их, боме, добро их погониш 
ана не дође нико с вечери из села те се ми забринусмо.{S} Паде и ноћ и полегасмо а нико из села 
арење.</p> <p>— Наша кола, децо, али се ми не можемо возити њима.{S} Ми и даље морамо пешке.</p 
ступају корак по корак.{S} Шћућурили се ми у један крај рова, ућутали се и мислимо у себи: дај  
нанишани овамо, право на нас.{S} Док се ми само окретосмо једно другом а Бојкова пушка плану и  
 Србе, међу браћу моју.</p> <p>— Док се ми тако договарамо, тек чујемо србијанско „ура“ и видим 
 <p>Ево овде, крај Липљана, коме смо се ми сад упутили, била је она знаменита борба 1012 у којо 
цу, лежао је други мртвац и, док смо се ми око њега забављали, понављајући своја отојичашња раз 
и му, одвратили га.</p> <p>А док смо се ми тако неодлучно решавали, ломили и одуговлачили са по 
{S} И они ме саветују да бегам и износе ми неодољиве разлоге.{S} Тако су исто можда саветовали  
братски и без и једне речи поделили, те ми је брат и пре и после помагао а и ја њему.{S} Он ме  
изрена, настала каква нова опасност, те ми у ствари бегамо не да се спасемо, но да што пре упад 
 као пас!...</p> <p>Замолио сам људе те ми помогоше да нађемо кола.{S} Док су ова стигла, стаја 
избудио и није кренуо отуд од Рогаче те ми, усамљени, на пустој пољани на Дримским обалама, изг 
тарешина и носио је хлеб под пазухом те ми га пружи а затвори <pb n="414" /> леђима врата.{S} Д 
вала Богу, наиђе од некуд једно зрно те ми прошиша руку, ево овде, и повреди ми мало кост.{S} А 
х обавестите господина војводу и издате ми потребна наређења.</p> <p>— Останите на телефону, зв 
"40" /> <p>— Ако су поверљиве не морате ми их казати.</p> <p>— Не морам!{S} Знам ја да не морам 
S} А сад ја преживљујем то.</p> <p>Дете ми се узнемирило, преплашило се и заценило од плача.{S} 
је од мене.{S} Затим се прибра и окрете ми се:</p> <p>— Спусти, спусти и ти твоје!{S} Метни га  
етар.</p> <p>— Само обазриво.{S} Јавите ми кад се сврши.</p> <pb n="575" /> <p>— Нећете дотле л 
е лећи?</p> <p>— Не, не могу.{S} Јавите ми!</p> <p>Секретар се повуче из собе, исто тако тихо к 
 жалост! — потврдих ја — Али, дозволите ми, да се вратим на малопређашњу вашу напомену.{S} Гово 
теди своје људе.{S} Па добро, дозволите ми да се и ја на њу позовем.{S} Распитајте се, па ћете  
, служе као месо за топове.{S} Говорите ми о доброј вољи Врховне Команде а ја говорим о доброј  
о да их видим.{S} Вратићу се, сачувајте ми место.</p> <p>Напоље ме освежи ваздух, јер ме је бил 
иве онда, пре но што је уништите, дајте ми сву муницију, колико је има, да је испуцам, да оглас 
е, ту сам први пут заплакао.{S} Верујте ми, горко сам заплакао.</p> <p>Веровао сам му, јер му ј 
д још већа и још тежа.</p> <p>— Верујте ми, пријатељу — вели ми један познаник — имам гвоздене  
м окрете мени и додаде:</p> <p>— Ви сте ми помогли!</p> <p>— Јесте, сећам се! — одговорих и иза 
м што не знам.{S} Што <pb n="438" /> ће ми њихова имена која нити би их могла оправдати нити уб 
 питам се само куд сам пошао?{S} Шта ће ми да себе спасавам кад сам оставио жену и децу и без н 
 у непозната мађарска села.{S} И где ће ми остати породица, у Пећи; тамо где ни у редовним прил 
ку, па показујући другом руком, рећи ће ми: „Видиш ли тамо, хеј тамо доле, ону реку што беласа? 
Прођи овамо, снахо, ту кисне! — рећи ће ми други глас из мрака.</p> <pb n="476" /> <p>И одиста, 
 ми опростити.{S} Ја нисам крива, он ће ми опростити!</p> <p>Пошла сам за нашом војском и ишла  
се од несреће.{S} Краљ те зове па он ће ми те и неговати, он и сачувати мајци!</p> <p>Мајке су  
 кад га нађем, исповедићу му се и он ће ми опростити.{S} Ја нисам крива, он ће ми опростити!</p 
и онако нисам више за живот; али што ће ми целу породицу намучити и искоренити, то ми је.</p> < 
 да играју, овако не знам ни сам што ће ми — и он се саже да покупи ордене који су се запретали 
 ми Бог да!{S} Ако мене закољу, децу ће ми ваљда поштедети.{S} Наћи ће се можда међ њима неко к 
ш болове али ево, могу да крећем и неће ми остати саката рука.</p> <p>— У Призрену сам остао се 
стока него брат и пријатељ.{S} Код куће ми је био ранитељ а овде, у рату, пријатељ.</p> <p>— Па 
ола цикнуше јаче у разговору и нехотице ми допреше њихове речи до уха.</p> <p>— Али верујте, да 
х да га тешим.</p> <p>— Истина је, срце ми каже да је истина.{S} Кад тако говорим о њему или ка 
 је био ту, нађоше га у списку.{S} Срце ми је на једанпут залупало кад ми рекоше и у том часу м 
откинуло ми се нешто овде у души и срце ми је заиграло.{S} Слутила сам!“</p> <p>Слутња је нераз 
 зверском снагом, онога што вели: „Срце ми је довољно.{S} Оружје ми не треба!“ Онога што убија  
 пред вратима, коме сам се јавила, рече ми да причекам док г. пуковник сврши телефонски разгово 
 /> куће, код кога смо пазаривали, рече ми: „Боље да идеш!“ Забравим кућу па отрчим до тетке да 
изрен и, још се ломио да се врати, рече ми:</p> <p>— Изгледам себи као онај који скаче са шесто 
и, као год онај тамо, тако и овај, рече ми кратко и одлучно:</p> <p>— Крећи!{S} Крећи што пре!< 
<p>— Немој, госпо, где ћеш сама? — рече ми један од њих.</p> <p>— Дан је већ, не плашим се више 
н ми пресече реч, узе ме за руку и рече ми: „Више сам ти него брат.{S} Ти знаш шта сам ти ја!“  
он узе наричући казивати:</p> <p>— Јуче ми умро син... јединац... седамнаест година...{S} Јутро 
ко са друге ватре.</p> <p>— Е, досадише ми те државне архиве и рачунске књиге!{S} Ама целим пут 
ам зашто, не знам због чега.{S} Ударише ми сузе на очи као киша.{S} Пала сам опет на кревет и п 
е нисам никад осетила у себи, пресушише ми сузе у очима, задрхта ми реч у грлу али је ипак изго 
 путу један родитељ — чини ми се, лакше ми <pb n="552" /> је било одвојити се од детета, које с 
озволити да то ја чиним.</p> <p>— Лакше ми је, лепо га ожалисмо!{S} Баш ти хвала, господине! —  
устријанце, нас непријатеље.{S} Наиђоше ми сузе на очи, па оборио главу и натуко капу на очи.{S 
ј свеца!“ А мени задрхта душа и наиђоше ми сузе на очи.{S} Није шала целивати цара српског.{S}  
и чега.{S} Нико ништа није знао, рекоше ми само да преко ноћи није било пуцњаве.{S} На улици је 
ко таквих кола пуних мртваца.{S} Рекоше ми у Ваљеву помор, умире се по болницама, по кућама, по 
дим, јер ће детету бити горе.{S} Рекоше ми да журим у Ресник па отуд у Младеновац, да се тамо ј 
лница и упутише ме у општину.{S} Рекоше ми да нађем свештеника и отишла сам у цркву, али га там 
} Ишла сам, распитивала сам се и рекоше ми да могу у воз ући у Топчидеру или Раковици или... ни 
оји не теши но дражи бол.</p> <p>Рекоше ми да идем у болницу, да предам мртваче на сахрану.{S}  
м, мене обузе неки страх.</p> <p>Рекоше ми број собе и постеље и ја сам је лако нашла јер сам т 
{S} Умукла сам, претрнула сам и грунуше ми сузе...</p> <p>Опет је, као малочас, савлада умор; в 
авих и напредних мушкарчића.</p> <p>Муж ми је погинуо у бугарскоме рату, на Вардару.{S} Био је  
ма друго да кажу.</p> <p>— Па онда... и ми треба да крећемо, а?</p> <p>— Оно... ето је и киша п 
 су освојене.{S} Овако, куда ћете?{S} И ми сами не знамо куда ћемо, нико од нас не зна!</p> <p> 
p> <p>— Падам често! — вели.</p> <p>— И ми Величанство! — теши га ађутант, подмећући му своја с 
л’? — наставиће он разговор.</p> <p>— И ми!</p> <p>— А куд ћу ја несретник? — пита грцајући гот 
, не могу ја сам ове крстове понети!“ И ми му прилазимо и свако од нас прима по један и свако с 
би хтео рећи „благо њима!“</p> <p>— А и ми ћемо на море, је л’? — наставиће он разговор.</p> <p 
 роба Твојега Јована, као што ћемо га и ми увек, у добру и у злу, помињати и сећањем одужити се 
еднога дана, дође изненада наредба да и ми кренемо, ал не кажу на коју страну.{S} Једни говоре  
е час.{S} Чекамо сваки час наредбу па и ми да напустимо станицу.{S} Да могу, госпођо, ја бих ва 
 нас је слагао, вели, право је да сад и ми њега слажемо.{S} А нећемо га, вели, ни слагати, он з 
јих уста, прибирали и текли, не би ли и ми могли стати у ред цивилизованих народа; наши музеји, 
 реч да се објасни — Ми смо напуштени и ми имамо право да се сами опредељујемо према даљој свој 
 какав је ово зао мраз!{S} Ја не знам и ми како ћемо, ја већ не могу даље!</p> <p>А ипак идемо. 
зели пушке и револвере па се боре као и ми што се боримо.</p> <p>— Намерио сам се на једнога мл 
Али га не удари, и он га је волео као и ми, него га само дочепа за гушу и затресе узвикујући:{S 
слободан, када сте и ви тако исто као и ми били заваравани да савезничка помоћ стиже, када смо  
и што су пред нама измакли нек будемо и ми, што је њима нек буде и нама! — предложи онај што ма 
во сад до Скадра лакши је пут, можемо и ми старци.</p> <p>Затим се заподену разговор и о Скадру 
 разорена држава српска.{S} Тамо ћемо и ми прогнаници са огњишта својих и из домова својих!</p> 
рад пао.{S} Морали смо да се веселимо и ми, а како је мени било у души то ја знам.{S} Једино ме 
 се можда скрхала кола.{S} Пришли смо и ми гомили да видимо шта је.</p> <p>Једна батерија, која 
д лине киша и небо се умири; тако смо и ми сад већ пратили крваве борбе са неком вером, осећају 
ко пуцао и његовом погледу, ускочисмо и ми преко јарка, те кроз њиве право иза куће.{S} Дотле с 
рана већ мора бити пребачена у Медову и ми ћемо је тамо затећи.{S} Једина би брига била, како б 
 ја био, па ево вратио сам се.</p> <p>И ми се сви вратисмо.{S} Кренусмо за осталим светом ка Ба 
ују одмахују главом као да би рекли; „И ми смо на улици а где ћете ви?“ У тим гомилицама под ст 
оби, седећи на крилу материном, која би ми то причала, страх ми је дизао косу у вис а детиња уо 
гледа око себе — Кад би имала... кад би ми ти дала то поњавче?</p> <p>— И мени је, боме, то сва 
о <pb n="489" /> би ме овеселило кад би ми рекли:{S} Не може овде у Младеновцу ништа бити од са 
езнице — и камо да сам се попео, куд би ми данас био крај — ал он ме окупио, те ова дивизија ид 
а воза и камо да сам се и попео, куд би ми сад био крај.{S} Али он вели, на Овчем ће се Пољу ту 
 Волео сам што пре да буде борбе, ал би ми жао било погинути а не доживети све што сам замишљао 
мишљала сам о томе.{S} Истина, тешко би ми било оставити кућу ал опет, боље је склонити дете.{S 
срамотише, као да нису браћа.{S} Што би ми то, него да се поделимо одмах сад, па да се гледамо  
а што противуречи мојим наводима.{S} Ви ми наводите <pb n="328" /> земљу која у свакој генераци 
м и ја мислио, тако мислим и сад.{S} Ви ми чините неправду ако мислите да ме је жао ове руке, к 
воје чедо.{S} Тим смо се успоменама сви ми хранили и одржавали у овим тешким невољама и залагив 
 готово у сузама.</p> <p>— Тамо где сви ми! — покушавам да га тешим.</p> <p>— Опет ви... друго. 
{S} Да је тамо добро, вратили би се сви ми а не би оволико патили.{S} Зар би оволики народ бего 
под Патријаршије, па да се искупимо сви ми бегунци, нек саспу у нас сву муницију, нек нас сахра 
машту.{S} Студени дах промаје, расхлади ми и чело и опали мразом лице те се пробудих и пробудис 
те ми прошиша руку, ево овде, и повреди ми мало кост.{S} Ал ако, добро је, јер ме спасе мука.</ 
p> <p>Ту вест, о паду Београда, потврди ми један официр из команде трупа, додајући, да је у Бео 
 Ко ће да одговара за ово?{S} Ајд, кажи ми, ко ће да одговара за ово?</p> <p>У том се осети нек 
нова а да ту моју утеху утврди, прилази ми из редова гомиле један учитељ, да ми одговори на јед 
Кад можеш ти, могу и ја.{S} Оди, помози ми да се попнем!</p> <p>— Чекај да подметнем што! — реч 
нутак, у току причања мога суседа, који ми привуче сву пажњу на његово казивање и, што сам пажљ 
 вера не може ни мало умањити бол, који ми садашњост задаје!</p> <p>Поуздање, које су топовски  
а још једном оним ружним погледом, који ми је казивао: „Иди својим путем и не дирај ме у мојој  
то и ново значење које су полусан, који ми се стално наметао, и мистичан зрак месечев, допуњава 
 звона, којима је зора оглашена, а који ми се увуко у душу пре но што сам и очи отворио.</p> <p 
ра крви изнео; сањам белога голуба који ми слази на длан и узлази на раме и сањам девојку у бел 
извесног времена онога заробљеника који ми се опет придружио.</p> <p>— Отуда, са Дунава, близу  
p>Срео сам и онога младога официра који ми рече да је покојник још у Призрену преминуо а ово до 
е то један од оних ваљаних младића који ми се одушевљено ставио на расположење и свесрдно помаг 
 ли га тражила? — обратих се ономе који ми је казао њену злу судбину.</p> <p>— Тражила, до сад  
е верујем! — тврдио ми је познаник који ми је ова пророчанства препричао — а Ви?</p> <p>— Ја би 
} Из кућице је допирао женски јаук који ми је продирао кроз душу, кроз срце и кроз кости.{S} Из 
о, алапљиво сам сркала онај ваздух који ми је гасио ватру у грудима.</p> <p>— Нека га, нека гин 
ојим се певају песме растанка.{S} Да ли ми је одиста тада тако изгледало или ми то сад изгледа, 
вори официр одлучно.</p> <p>— Можете ли ми бар рећи, јесмо ли колико толико спремни на тој стра 
а сам му је учинила.{S} Не знам хоће ли ми је опростити?</p> <p>Била сам у једноме тренутку сла 
у загрљај?</p> <p>Хоће ли он, хоћемо ли ми дотрајати да доживимо то?{S} Ово је први гроб, што г 
улске основне школе и до Позоришта, али ми смо овде мало заклоњени.</p> <p>У том се над нашим г 
нисте имали начина да их проверите, али ми...</p> <p>— Зар сте ви имали начина?</p> <p>— Кад гл 
те једва памтим што ћу ви казивати, али ми је мајка доцније, кад сам одрасла, препричавала оно  
с имао, уверим да ћемо овде остати, али ми падоше на памет речи онога официра у механи и не одг 
 мртваче на сахрану.{S} Отишла сам, али ми тамо рекоше да је то војна болница и упутише ме у оп 
нисам... не осећам да сам рањена! — али ми у тај час паде на памет детињи <pb n="477" /> врисак 
ту, у Скопљу.{S} Журила сам улицама али ми је овом приликом нешто чудновато изгледала варош.{S} 
шла сам неке из по-последње одбране али ми нису ништа знали да кажу.{S} Један чак слеже раменим 
на, имали су још увек довољно хране али ми, који смо пешице ходили, те не могли велики терет но 
>— Ови са Дорћола мора да се склоне али ми палилулци не морамо.{S} До нас неће стићи — одобрава 
алило.{S} Ја не знам да ли се варам али ми се чинило да је и небо грмело натичући се са грмљави 
.{S} Отишла <pb n="431" /> сам опет али ми се то сад увртило у главу да будем болничарка.{S} Шт 
есори у Прагу су ме храбрили, обећавали ми велику будућност, био сам љубимац њихов.</p> <p>— А  
ене протећи!</p> <p>— Ето, видите! вели ми начелник — Не могу да стигнем ни да утешим а камо ли 
.</p> <p>— Верујте ми, пријатељу — вели ми један познаник — имам гвоздене живце.{S} Претурио са 
p> <p>— Ко ми?{S} Ви који пролазите или ми који наступамо?</p> <p>— Па — свакојако ви који наст 
ли ми је одиста тада тако изгледало или ми то сад изгледа, кад се свега тога сетим, ја не знам? 
 Засипали су ме крвави таласи и квасили ми топла родитељска недра на која сам жудно очекивао да 
>— А зашто си га донела?</p> <p>— Рекли ми!</p> <p>— Па добро, ал шта хоћеш са тим дететом?</p> 
.</p> <p>— Како не знаш?</p> <p>— Рекли ми рањеници да је погинуо.{S} То толико.</p> <p>— Можда 
је ван његове урођене себичности.{S} Ни ми нисмо трагично схватили неуспех дарданелске експедиц 
ти.{S} Тамо се слегао силан народ, чини ми се цео Срем је био ту.{S} Читав логор кола, па шатор 
а видим оно неваљало лице које се, чини ми се још и сад увек, кад год говорим или мислим о томе 
четрдесет хиљада српских мајака и, чини ми се, читао из њега клетву четрдесет хиљада српских ма 
бити веран, ја сам се толико драо, чини ми се да се мој глас чуо изнад свих осталих.</p> <p>— И 
т му је увек наметала мрзовољу.{S} Чини ми се, у животу га је држала још само дужност и оданост 
је доцније на путу један родитељ — чини ми се, лакше ми <pb n="552" /> је било одвојити се од д 
оћи јављати једно другом?</p> <p>— Чини ми се — говорио ми је доцније на путу један родитељ — ч 
емо, нек не губимо овако време, па чини ми се зубима ћу клати непријатеља кад сагледам своје се 
оказ живота.{S} Једнога тренутка, учини ми се чак да не дише и нагох се да чујем.{S} Дисало је  
кад чух унутра људске гласове.{S} Учини ми се као да ступам у скровиште нечастивих, у змајеву п 
 ме читавом низу тешких мисли.{S} Учини ми се да у овоме тренутку преживљујем један од најтежих 
ни знао да сам пуцао у ваздух.{S} Учини ми се чак да је официр баш мене гледао.{S} У том засвир 
авукох руку да му опипам ручице и учини ми се да нису топле као мало час.{S} Волела бих да су т 
га вође на путу бегства.</p> <p>— И они ми саветују да бегам, да се склоним.{S} Сто година исто 
бин, рођаче?</p> <p>— Србин! — одговори ми припаљујући цигарету коју сам му дао.</p> <p>— Па од 
Никад није толико ни патило! — одговори ми једна жена из таме, коју дотле нисам ни запазила.</p 
p>— Изгубила дете несретница — одговори ми један од оних, дрхћући и сам од влаге којом му је ва 
лаке?</p> <p>— Нису ми тешке — одговори ми звучним својим језиком — јер их патим са једним наро 
} Он ме чудновато погледа и не одговори ми, већ он мене запита:</p> <p>— Што се ви, госпођо, не 
— виче наш с врата.</p> <p>— Нека, жури ми се а и престала је киша! — одвикује војник из ноћи.< 
и пут смела да му кажем: „А зашто, ниси ми брат, па...“ Он ми пресече реч, узе ме за руку и реч 
аврши, па пошто се нешто одмори, обрати ми се:</p> <p>— Реците сад сами, не би ли се заплакали  
оре.</p> <p>Ту мисао нисмо кадри понети ми, изнемогли животом, профанисани обзирима, омлитавели 
лиже Краљу.</p> <p>— Господару!{S} Нити ми можемо поћи без Краља, нити примити на себе одговорн 
азио од куће, пред крај августа, љубећи ми руку и праштајући се рекао ми је:</p> <p>— Сад се не 
 блесасто ме је гледао и не благодарећи ми.</p> <p>Кад смо измакли мало од овог несретника, мој 
а.</p> <p>Она климну главом благодарећи ми и приђе ватри те јој направисмо места.{S} Арнаутин ј 
 Све ћу ти казати, све по реду.{S} Реци ми само како ти је, како је теби?</p> <p>Дигла сам глав 
е воље и огромне душевне енергије, речи ми са сузама у очима:</p> <p>— Чујем хоће да униште сву 
</p> <p>— Идем и ја да се борим! — речи ми један кога је већ пре пет година минула свака обавез 
личи на такву једну катастрофу.{S} Личи ми по величини несреће, по пометености, журби, по забун 
 Шта то вреди?{S} Ал ако, закључај, дај ми!{S} Хоћу да понесем кључ, хоћу да га носим са собом! 
ку на земљу и рекох му: „Бегај, склањај ми се с очију!“</p> <p>— Он се склони а ја остадох, али 
ници и песници и уметници.</p> <p>— Тај ми пример ништа не казује — одврати младић јогунасто —  
е „спрдње“, светина удари у кикот и тај ми је кикот продро као усијано гвожђе кроз душу и, веру 
ино.{S} И, како је то годило премореној ми души и раскрвављеном срцу!{S} Као после силне буре н 
 он понови:</p> <p>— Згрејаће се, веруј ми, положи их само.</p> <p>Жена га послуша и положи дец 
о одакле се бега.{S} Зло је тамо, веруј ми.{S} И да си се вратио кући својој, мислиш оставили б 
ји ме није одвајао од стварнога па ипак ми натурао непознате, тамне, нејасне преставе.{S} И ако 
 цигарету коју је припалио.</p> <p>Ипак ми је био чудан његов положај.{S} Знао сам да су Срби з 
409" /> биће опаки а они ето добри, чак ми и хлеб нуде...</p> <p>Последње речи изговори са неко 
.. али вас молим, не говорите то, човек ми је поверљиво казао.</p> <p>Сиромах доктор, доброћуда 
робије.{S} И сад ми је пред очима, увек ми је пред очима, нити ћу икада да избришем ту слику из 
 више тај осећај растао у мени.{S} Увек ми се чинило да ова госпа не бега као ми остали, да не  
ња, она ми сан прекида и буди ме и увек ми проноси грозницу кроз тело.</p> <p>Под кровом леже п 
ода се школи, онда ћу на Бати кућу, нек ми он буде домаћин.{S} Само ако Бог да да се све ово ле 
и вестима, које смо чули.{S} Заробљеник ми се придружи опет, али не настави да казује, бојећи с 
љу дана у непријатељским рукама.{S} Док ми измакнемо до Младеновца, толико...</p> <p>Друмом се  
тњама причали наши дедови!</p> <p>И док ми будемо трајали тешке дане изгнанства, тамо далеко, т 
те нас, навикнути већ да на путу, којим ми одимо, остају лешине за нама.</p> <p>Бегали смо из б 
и је да се нисам још прибрала.{S} Затим ми дође жеља да створим пред очима његову слику какав с 
 се израз његова ока није мењао и руком ми је још увек показивао врата.</p> <pb n="428" /> <p>Д 
арица, па наслони ухо на врата а прстом ми казује да се умирим.{S} Слушала је подуже па се окре 
 који су већ онемели од глади.{S} Један ми је изјави гласно, речима:</p> <p>— Хвала ти, брате и 
љено и забачено у моме памћењу, полусан ми га поче износити пред очи у свој одређености својој. 
за тужан растанак; када се вратио рањен ми смо се морали поносити тиме.{S} Када је други пут до 
оје Отаџбина тражи од својих синова, он ми је горко пребацивао и молио ме да не вређам успомену 
ако пешачи измеђ Штимње и Сухе Реке, он ми се тешко вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за с 
 какав кут где би се могао склонити, он ми рече:</p> <p>— Ево овде, ако хоћете да седнете! — и  
кренемо, те одох да му кажем збогом, он ми рече:</p> <p>— Скини то србијанско одело, ено мало ч 
 кад сам му пришао и сео по обичају, он ми прекиде причу, ману руком да ућутим, па ће ши рећи:< 
али се преплаших његовог погледа.{S} Он ми једном руком даде хлеб а другом ме помилова по образ 
знала, и чекала сам га на капији.{S} Он ми није говорио ружне речи, као други младићи што раде, 
 те смо ћутећи кренули ка извору.{S} Он ми је захватио воду у мањерку, он је са својима понео,  
 ње одливаш.</p> <pb n="400" /> <p>— Он ми није ништа, само пазио ме је, увек ме је пазио и сав 
ажем: „А зашто, ниси ми брат, па...“ Он ми пресече реч, узе ме за руку и рече ми: „Више сам ти  
 Дај овамо ту свећицу! — рекох му, и он ми је са пуно поверења пружи. — Како ти се звао брат?</ 
а сматрам то за тужан растанак.{S} И он ми је, као и отац говорио, када је долазио на виђење:</ 
ао јабуке дивљакуше.{S} Запитах га и он ми рече да је у гробу жена, јуче су је сахранила њена д 
ога бунила.{S} Био је друг до мене и он ми шану: „Не пуцај, несрећниче, у ваздух; ено официра з 
са једним војником, који носи воду и он ми главом показа страну, где је извор.{S} Спустих се ст 
ада се већ сместисмо у селу, нађох и он ми рече о батерији:</p> <p>— Повлачи се, нема ни једног 
к — Видите, је ли ово нумера?</p> <p>Он ми указа прстом на леви врх табака и ја принесох фењери 
накву одлуку.</p> <p>— Шта ћу — правдао ми се један познаник — премишљао сам свакојако, па опет 
е рвати.{S} Бранио се зубима и изуједао ми је руке и грло и цепао ми је зубима одело.{S} Мени с 
 више!</p> <p>Цео мој поступак изгледао ми је још одвратнији, стидела сам се сама себе и, кад с 
то си ти узео?</p> <p>— Тако, узео, жао ми их да се ваљају по блату...{S} Да идем кући па да по 
48" /> сам га пазио и дворио га.{S} Жао ми га је било онако млада а тако осакаћена.{S} Док су с 
а тешки болови испили му образе.{S} Жао ми га било као рођенога брата.</p> <pb n="649" /> <p>—  
к ми се чинило да ова госпа не бега као ми остали, да не одступа, већ као да нас прати, како би 
.</p> <p>— А јеси овако исто играла као ми? — настављамо немилостиво засипати питањима.</p> <p> 
за виде оне сретне који неће патити као ми што ћемо.</p> <p>На аеропланима задрхташе мотори и в 
p> <p>— Јесам, рано!</p> <p>— Овако као ми?</p> <p>— Јес, тако!</p> <p>— А је л’ том давно било 
 је рекао?{S} Рекао ми је српски, рекао ми је мојим рођеним језиком, рекао ми је оним истим, ко 
екао ми је мојим рођеним језиком, рекао ми је оним истим, којим се моја мајка моли Богу, а мој  
 се не дружим са једном девојком, рекао ми је да он то не воле.{S} И ја сам га послушала и што  
ација, па је морао поћи у Ваљево, рекао ми је: „Пази се, кад се вратим, да не чујем што ружно з 
!“ припитала сам га и знао је.{S} Рекао ми је да је рањен.</p> <p>— Рањен? претрнух ја — Је ли  
акољем.{S} И како ми је рекао?{S} Рекао ми је српски, рекао ми је мојим рођеним језиком, рекао  
а, љубећи ми руку и праштајући се рекао ми је:</p> <p>— Сад се нећемо дуго видети?</p> <p>— Заш 
ам и једно писмо од мога колеге, послао ми по мом коњанику, вели: ми евакуишемо.{S} То још пре  
њима реч „хлеб“, „хлеб“.{S} Биће послао ми је онај старешина хлеб, као што је обећао.{S} Пођох  
ма и изуједао ми је руке и грло и цепао ми је зубима одело.{S} Мени се навукло нешто на очи и н 
адић, мој вршњак а потпоручик.{S} Допао ми некако баш он да му помогнем, те му помогох све док  
 својој кући вратити.</p> <p>Прва мисао ми је била да потражим оца.{S} Он ме никад није толико  
и развија план румунске акције, нацртао ми је писаљком на ћепенку правац бугарскога одступања и 
о имање заједно подржимо.</p> <p>Причао ми је и даље о својим намерама, о надама, о будућности, 
дио залогај хлеба да се заложим, пришао ми је један чичица из последње одбране, блага, родитељс 
рањеник, десне руке у завоју.{S} Пришао ми је као знанац, као познаник.</p> <p>— Ви ме се не се 
 носила.</p> <p>И он је растао и његово ми је здравље било најтоплија утеха.{S} Он је растао ал 
 се придигла, кад сам пошла ногом, прво ми је било да идем у горњу болницу, више града, да се р 
 жељезнице, па лађе, трамваји.{S} Много ми је причала и ја сам заборављала бол за мајком.{S} Ал 
чекања у канцеларији начелниковој извео ми је пред очи све невоље сабране уједно.{S} Ту сам саз 
и, те мрак који је све више освајао био ми је добро дошао.{S} Желео сам да ништа око себе не ви 
ке а ево мене тера у просјаке а оставио ми очни вид, зар да гледам сву ову невољу и јад?</p> <p 
> <p>— Ја у све то не верујем! — тврдио ми је познаник који ми је ова пророчанства препричао —  
Начелник је видео и разумео.{S} Понудио ми је столицу да седнем и дозвао једног обвезника који  
ијске пропасти у Србији до сад, долазио ми је, долазио ми је два три пута.{S} Војничка служба и 
у Србији до сад, долазио ми је, долазио ми је два три пута.{S} Војничка служба и ратни напори и 
 време онога затишја на виђење, долазио ми је и одлазио и дочекивала сам га радосна срца и испр 
 мајка, која је изгубила сина: „Долазио ми је — <pb n="391" /> вели — неколико пута за време он 
ом, у Призрену, кад смо се срели, жалио ми се на тога истога професора.</p> <p>— Ама ништа горе 
мерама, о надама, о будућности, говорио ми је све док нисмо избили на друм.</p> <p>На друму зат 
 понова да дршћем од страха.{S} Говорио ми је нешто мађарски али га ја нисам разумела.{S} Није  
> <p>— Нисам тврдо ни заспао! — говорио ми је сутра дан један пријатељ — Узнемиравало ме то што 
о другом?</p> <p>— Чини ми се — говорио ми је доцније на путу један родитељ — чини ми се, лакше 
ељак ваљада?</p> <p>— Није! — одговорио ми је.</p> <p>— Него? — рекох.</p> <p>— Не знам — одгов 
? — рекох.</p> <p>— Не знам — одговорио ми тада учитељ — Путујемо од Прокупља тако заједно, удр 
 Паланке, Ваљева и целе Колубаре, личио ми је онога тренутка на варош пометених, варош суманути 
уме чисто да појми светлост дана; личио ми је на огромни мравињак, који је згазила тешка стопал 
ајући куда ће, не знајући шта ће; личио ми је на логор спасених дављеника, којима из очију још  
ло час били су помирени са смрћу; личио ми је на несретну варош, на коју се био срушио брег и п 
и смо кадри кров саградити.</p> <p>— Ко ми?{S} Ви који пролазите или ми који наступамо?</p> <p> 
да.{S} Рекох г. пуковнику све, рекох ко ми је муж, рекох да ми је син већ годину дана на фронту 
а баба.{S} А биће напредно дете.{S} Ако ми се Ранко одметне од куће и ода се школи, онда ћу на  
не Мораве, која мора бити заробљена ако ми овде не успемо! — размишљао је капетан у себи и та ј 
уо сам речи <pb n="638" /> бабове, како ми Срби морамо лити крв још једанпут али ћемо је лити с 
е!</p> <p>— О да знате, господине, како ми је било кад сам се и ја јавио и кад су ме примили, б 
>— Кад сам очима видео, господине, како ми деца ноћас на друму цвокоћу од зиме — правда ми се ј 
?</p> <p>— Данас је четрдесет дана како ми је брат погинуо!</p> <p>— Бог нека га прости! — прек 
га сам ја потегао да закољем.{S} И како ми је рекао?{S} Рекао ми је српски, рекао ми је мојим р 
 ево како ме је послао!</p> <p>— И како ми је било кад сам морао да опалим прву пушку?{S} Изгле 
 жалост! — одговорих ја, осећајући како ми овај непознати официр чупа из душе последње остатке  
одна права и прагматику, па заврши како ми Срби морамо још једанпут лити крв и лићемо је, вели, 
граница?</p> <p>— Један сат, овако како ми идемо, иначе много мање.</p> <p>— И онда?</p> <p>Нис 
S} Мене подиђе ладна језа и осетих како ми се диже коса на глави. — „Шта хоћете ви, шта хоћете  
у, и по цео дан сам плакала.{S} Једнако ми је био пред очима он и чула сам оне његове речи: „Па 
тору!“ Напрегла сам ухо и слушала, тако ми је драг био тај звук пушака и топова од којега сам с 
 броји сате и минуте свога живота, тако ми сад већ бројимо кораке и бројимо стопе.</p> <p>И кол 
о било ми је тешко, врло тешко.{S} Тако ми је било кад ми је мајка умрла па остала сама у кући. 
 држи на грудима онај јастучић.{S} Тако ми нешто и ово изгледа! — заврши показујући на она двор 
ј сад!</p> <p>— Бацићу ја ствари и тако ми Бога нећу пожалити — вели очајно инжињер — али шта ћ 
 куће.{S} А то ми је тако годило и тако ми је требало.{S} Осећала сам се сама, сувише сама, јер 
е све ово лепо сврши...</p> <p>Ето тако ми је говорио о својој кући и о својој деци — заврши пр 
ала али ништа нисам могла чути.{S} Неко ми рече да би се најбоље могла распитати у којој окружн 
ара.{S} Кад сам му мењала облоге и реко ми: „хвала сестро!“ припитала сам га и знао је.{S} Река 
ожја.{S} Читао сам описе и знам, колико ми се на глави коса дизала, знам како сам сањао тешке с 
се толико мучим а није ни слутио колико ми је себичнога задовољства причињавало ово лутање које 
ебало журити испред непријатеља, толико ми је сад изгледало као да сувише брзо пролазимо крај п 
као мој бабо, сад да ме види?{S} Толико ми је обећавао повести ме у Србију па ево како ме је по 
идела и наше војнике око ватре.{S} Нико ми ни злу реч није рекао, одвајали су од свог дела и хр 
а свршена ствар!{S} Болело ме је, тешко ми је било, али сам бар знао, а сад?...{S} Оставио сам  
едини крај једне сиромашне ватре, тешко ми се вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом  
дила ми је али ме није тешила.{S} Тешко ми је било и помислити да се тако растанем од детета и  
рак је свануо мутан и облачан.{S} Тешко ми је нешто било на души, да л’ што је дан био тако сум 
адао, казивање госпе у црнини одржавало ми је напрегнуте живце и одупирао сам се сну.{S} Али, к 
о отров из Марушине чаше и, причињавало ми се, као да шапће оне исте Гришине речи: „Све гори у  
оно ипак и на силу наметало и изазивало ми тежак бол...</p> <p>Тај бол као да нам учитељ тога т 
 на очима и нешто тешко у души казивало ми је да је отац погинуо.{S} Сад сам се тек осећала сам 
то ми је учинило неко задовољство, дало ми је храбрости.{S} Ја сам се чак у души зарадовала што 
ам спремна како ћу му казати, изгледало ми је да се нисам још прибрала.{S} Затим ми дође жеља д 
пушком српскога Краља у руци, изгледало ми је то као празник неки а не као рат.{S} Сад не морам 
тренутку кад сам дигао главу, изгледало ми је да сам у погледу гладних који су пролазили крај м 
ло ме је нешто, мучило ме је: изгледало ми је као да сам пошла да учиним неправду, да учиним зл 
 ја сам га све чвршће грлила; изгледало ми је као да хоће да ми га отму.{S} Кад старац исприча  
>Нисам умео даље да наставим; изгледало ми је да сам у самом почетку поставио врло несретно пит 
о сам сви знају да сам Србин; изгледало ми је као да ме сви са презрењем гледају.</p> <p>— Кад  
их се страна чула пуцњава.{S} Изгледало ми је да се туку свуд око мене и замном и више мене и п 
 првога сутона па до сада.{S} Изгледало ми је све што сам преживела као огромна, пространа прош 
м била сама ојађена мајка.{S} Изгледало ми је у томе часу као да се ту, у Младеновцу, сабрали б 
ао искрено, одано молитви.{S} Изгледало ми је као да и свештеници певају песме нарочитим, трону 
у, кроз срце и кроз кости.{S} Изгледало ми је као да чујем глас несретнице коју разапињу на крс 
ве побацано, све погажено.{S} Изгледало ми је као да је неки зао дух пошао пред непријатељском  
и се цери кад спази икону.{S} Изгледало ми је као кад се човек усред пламена у кући која гори,  
очи и погледа боно дечицу.{S} Изгледало ми је у томе часу као да у његовим очима видим сузу и к 
орао да опалим прву пушку?{S} Изгледало ми је као да сам њоме гађао Србију, као да сам гађао са 
је истина натопљена крвљу али изгледало ми је да је кост разбивена.{S} То би била већ тешка ран 
</p> <p>— Зашто да није.{S} Предстојало ми је да гинем у овим планинама, губећи отаџбину, па за 
p> <p>— Осећао сам тешку грозницу, тело ми је горело као жеравица, очи се усијале а образи упал 
се и ја јавио и кад су ме примили, било ми је исто онако као кад смо били у Раваници.{S} Та ето 
истини слушао сам га са пажњом.{S} Било ми је чак пријатно ово његово наивно казивање које ме ј 
материнску бригу — од тог тренутка било ми је лакше, осећала сам се мирнија и слободнија.</p> < 
код куће.{S} Кад сам изашла у поље било ми је лакше, али ме зауставише њихове страже и вратише  
да ја њега волим.{S} Кад је отишао било ми је тешко, врло тешко.{S} Тако ми је било кад ми је м 
ад сам испалио прву пушку.{S} Замаглило ми се пред очима и пуцао сам даље.{S} Чинило ми се тога 
 пред очима и пуцао сам даље.{S} Чинило ми се тога часа, као да тонем дубоко у воду, све дубље  
 буди још, да спава још дуго.{S} Чинило ми се као да још нисам спремна како ћу му казати, изгле 
е вилице и није могао говорити и чинило ми се да је нарочито ћутао.{S} Али оно његово око, које 
 искрено а тако лепо причало.{S} Бунило ми се нешто у души; осећао сам да смо сви такви, сви по 
милом корачајући испред свих.{S} Журило ми се, хтела би што пре да стигнем.</p> <p>У Реснику см 
 само што ми је зујало у ушима и мутило ми се у глави.{S} Тргла сам се и збацила покривач када  
зласку села Штимње — е онда... препукло ми је нешто овде...{S} Нисам спавао целу ноћ, прозебао  
ћи није било.{S} Изгубила сам га, умрло ми је овде на руци на којој сам га и дочекала кад је до 
ло ме је нешто овде у грудима, откинуло ми се нешто овде у души и срце ми је заиграло.{S} Слути 
да погинем од србијанске руке?{S} Дошло ми је да бацим пушку, да полетим у србијански ланац и д 
пала, вели данас:</p> <p>— Не пропадамо ми лако; ко хоће да нас прогута треба да има гвозден ст 
тва као да су напуштена.{S} Друмом само ми изгнаници што одимо или сретнемо по где кад какво пр 
и преплашени.{S} Водите ме војсци, тамо ми је лакше, тамо још верују!</p> <p>И морало се кренут 
ма прошлости наше!</p> <p>Али, не идемо ми на поклонење светињама тим, већ идемо да у темеље св 
 до чега, склони се!{S} Тамо где пођемо ми, пођи и ти с дететом.{S} Склони се за време...</p> < 
икакву цену балканскоме месу.{S} Можемо ми гинути овде колико хоћемо, њих ће то тешко ганути а  
реко непролазних планина за колико ћемо ми дана прелазити тај мучан и тегобан пут.{S} Свако је  
p> <p>— А шта су то Турци? — запитаћемо ми остали, сем најстаријега који је знао неку народну < 
 породица, невољу, јад.</p> <p>— Нећемо ми то видети ни сутра ни прекосутра овде.{S} То ћемо ви 
измеђ две ватре.{S} Шта треба да радимо ми?</p> <p>Нико не одговори, јер Краљ то питање беше го 
аља своје оштре зубе.</p> <p>С тога смо ми излазили чак на друм да дочекамо ту дивизију, с тога 
не би било тако, онда би значило да смо ми, који се налазимо у Скопљу, пред непосредном опаснош 
 <p>— А шта нам смета стока?{S} Шта смо ми, корсем, бољи од ње! — узех ја убеђивати војника не  
ad>Србија у планинама</head> <p>Кад смо ми из Призрена кренули на север, Краљ, Влада и Врховна  
а пијаци, па онда у Доњем Шору, где смо ми становали, почеше да падају кућа до куће, од кафане  
синова у француској погинуло, а где смо ми, где је крај рату, колико ће их још тек погинути.{S} 
о ви који наступате!</p> <p>— А где смо ми?{S} Је ли ко водио рачуна о нама?{S} Они што су се з 
су вечерас тек кренули отуда одакле смо ми јутрос.{S} Тамо, у позадини, стигао је редове бегуна 
 бону причу.{S} Он тече тамо одакле смо ми дошли, видеће успут невоље наше а када буде прошао к 
а испуњавало душу зебњом али у коме смо ми ипак осећали неку заштиту.{S} Шум је <pb n="681" />  
 данас:</p> <p>— Знао сам ја, такви смо ми...{S} Претуци нас колико хоћеш, остави у нама само ј 
с на тлу своје отаџбине.{S} Слутили смо ми још у Приштини и видели смо већ у Призрену њен слом, 
држати.</p> <p>— Мислите?{S} Темељи смо ми, који смо кадри кров саградити.</p> <p>— Ко ми?{S} В 
но а јутрос осванула очајна.{S} Док смо ми све остале ослухивале топовске метке или дизале глав 
кој душе својега детета.</p> <p>Док смо ми преливали гроб непознатога војника и госпа у црнини  
S} Напустио сам страну друма, којом смо ми пешаци обично ишли и, да би се што више одвојио, уту 
, право да ти кажем, није бољи него смо ми гори од ње.{S} Подноси, видиш с нама све заједно и в 
ја задојена.{S} О, да ви знате како смо ми радо гинули и да знате како смо завидели ономе међ н 
уд не наиђу Турци.</p> <p>Ето, тако смо ми мучно живели — заврши баба Вилка своју причу — и так 
и је звонио дубок бол.</p> <p>— Оно смо ми упалили?</p> <p>— Да ми, да би сагорели све што нам  
ића казује прву мушку реч.{S} На то смо ми мајке навикнуте, али се увек заваравамо да су то сам 
чју.</p> <p>— Требало је видети што смо ми видели — додаде он — па онда имати храбрости да се в 
 Боже да очима својим видиш оно што смо ми сагледали.{S} Све поклано, све живо по кући лежи у у 
на да ми своја права тражимо те зар смо ми криви што се та права могу наћи само под србијанским 
ноћ још страсно грли отаџбину, коју смо ми напустили, зора која покушава да пробије тмину и раз 
 нове гомиле бегунаца, испред којих смо ми ноћас измакли.{S} Окупише се око мене и посаветоваше 
ска у томе тренутку можда више знала но ми.{S} Она је из целога пространога догађаја, који се р 
ишу но на фронтовима.{S} Ниш јасније но ми види нову ситуацију пред коју смо стављени издајство 
јзад, све што није улица и блато, добро ми је дошло.</p> <pb n="347" /> <p>— Штала је, па има и 
S} Волела бих да се трза као раније, то ми је трзање ипак било доказ живота.{S} Једнога тренутк 
.</p> <p>— И мучи ме и умара ме али, то ми чини добро, то ме држи.</p> <p>И госпа у црнини поче 
целу породицу намучити и искоренити, то ми је.</p> <p>— Па шта ћете?</p> <p>— Шта? — запита ме  
, верујем, на изложбама сам успевао, то ми је донело стипендију.{S} Професори у Прагу су ме хра 
хранитеља а оно бранитеља куће.{S} А то ми је тако годило и тако ми је требало.{S} Осећала сам  
и своју слободу.{S} Ја им се дивим и то ми даје снаге да поднесем ове тегобе!</p> <pb n="599" / 
женог и ја не знам ни сад зашто, али то ми је учинило неко задовољство, дало ми је храбрости.{S 
у храну и алапљиво ждере зоб.</p> <p>То ми прича коморџија а ја сам видео још болнију, видео са 
болести шта се дешавало напољу, те зато ми је све то било чудно.{S} Па и пред болницом било је  
као цивилни жандарм.</p> <p>— Зато, што ми је ту, под носем! — одговара му дежмекасти лиферант  
роживећете и остарићете а онога зла што ми видесмо ви нећете видети.{S} Прошла су та времена, п 
.{S} Прошла сам већ две болнице, на што ми је требало скоро недељу дана док сам умолила, док су 
 знаш шта сам ти ја!“ Ето то је све што ми је рекао али сам ја знала да ме воли и он је знао да 
еце на своја плећа.{S} Тешило ме је што ми је најстарији син већ био добро измакао, ушао је био 
м још једну цигарету.</p> <p>— Није што ми се пуши, вели, него и глад ми утоли.</p> <p>Дао сам  
/p> <p>— А ја запео, па све казујем што ми падне на памет! — извињава се он, бојећи се да није  
не главе.{S} Ништа нисам чула, само што ми је зујало у ушима и мутило ми се у глави.{S} Тргла с 
 у канцеларији, чути штогод више но што ми знамо и то му је обезбедило наше поверење.</p> <p>—  
ла сам се мало умирена и ако све то што ми је рекла није било Бог зна шта.{S} Али је мој мир за 
 он мени није много говорио, сем то што ми реко одакле је и како је пребегао.</p> <p>Јуче по по 
је било и нешто друго, можда и зато што ми је једнако било пред очима да треба својом руком да  
сам узалуд хтео да се отргнем.{S} Нешто ми је притискало душу те покушавао сам да се буним и по 
ас а његов терет узе нешто нана а нешто ми поделисмо, па он уђе у кућу а ми продужисмо.{S} Удар 
p> <p>Он настави немо крстити се, пошто ми је погледом благодарио.</p> <p>— А умеш ли да се пом 
де сам и знао сам шта радим.{S} Поменуо ми је светога Јована, а то је и наша <pb n="640" /> сла 
адвикује остале глас одушевљенога — Зар ми нећемо учинити ништа за дочек савезника?</p> <p>— Па 
 с књиге кад има што да научи, па макар ми јели без њега.{S} А да ми видиш Бату, ништа није ово 
="639" /> грозница од страха ваљда, јер ми је то била прва борба у животу, па одмах јуриш.{S} А 
} Осећала сам се сама, сувише сама, јер ми је те зиме, по смрти мога другога сина, умрла и мајк 
мучним путевима, по мразним ноћима, јер ми је тај пут престављао извесан разлог за живот.</p> < 
поглед одведе у таму где лежи друм, јер ми се у томе часу учини, да сам опазио тамо усамљену је 
 бих вам!</p> <p>Поверовала сам му, јер ми је говорио искрено, из душе.{S} Дигла сам се да пође 
е право али, мислим да у полемику — јер ми смо готово из разговора прешли у полемику — мислим д 
ни ја снаге и, ево признајем вам, данас ми је први пут у животу дошла на памет мисао о самоубис 
ог и свечаног.{S} Када је полазио у рат ми нисмо смели сматрати то за тужан растанак; када се в 
онос, ево га сад у блату.</p> <p>И опет ми допиру до ушију Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Д 
ужила и које би ме тешко пекло а савест ми оптеретило грижом да сам учинила неправду и сину и м 
 слике, баш као дављенику.{S} За тренут ми изађе пред очи Цар Лазар и чуо сам, лепо сам чуо ону 
ао ме и ја сам га слушала.{S} Један пут ми је говорио како треба више да се пазим но остале дев 
а и тресла се од грознице.{S} Уједанпут ми <pb n="413" /> паде на памет да се помолим Богу и кл 
ја; кад нам даду ми једемо, кад не даду ми ето, морамо овако... — и настави посао од којега сам 
оће он да живи, хоћу и ја; кад нам даду ми једемо, кад не даду ми ето, морамо овако... — и наст 
она носила са воза:</p> <p>— Не требају ми никакве вести, ја већ знам, ситуацију — вели он — Од 
е по улицама — говорио је чичица док му ми перемо рану — Ја сам стајао пред кућом кад ме удари  
едан међу њима, старешина изгледа, ману ми руком да се умирим.{S} Он је говорио мађарски а једа 
а одаја без патоса и без прозора.{S} Њу ми није газда уступио али, у оваквој невољи, неће ни он 
 са нашега јада и наше невоље а тога су ми биле препуне уши, пресите очи и претоварена душа.{S} 
и да ћу изаћи да купим хлеб.{S} Онда су ми наредили да нигде из куће не излазим и рекли да у ва 
S} Лица, која сам сретала, изгледала су ми забринута, улице прилично пусте.{S} У цркви једва пе 
але, ко би их упамтио.{S} Пред очима су ми увек само невоље мајака, тешке, дубоке невоље из кој 
 пљусак и грмљавину.{S} Доцније, кад су ми до руку долазиле мрачне књиге, које тако годе младој 
ала главу и нисам одговарала.{S} Кад су ми пресушиле сузе, кад више нисам могла плакати, ја сам 
ачи, мала!{S} Зар ја мислиш знам где су ми деца?{S} Сви смо се погубили, наћићемо се ваљда.{S}  
ао дуго и дуго да заспим.{S} Звониле су ми једнако у ушима речи официреве: „Покојник је у ствар 
равицу о светоме Јовану.{S} Бризнуле су ми сузе на очи, бацио сам пушку и почесмо онако крвави  
 у нестругане даске.</p> <p>Усахнуле су ми сузе, као да их је овај добри човек топлином својих  
моћи задржати непријатеља; недовољне су ми снаге којима располажем а нарочито немам пешадије!</ 
ко; успут сретала пуно њихових и сви су ми били гадни <pb n="416" /> и одвратни.{S} Видела сам  
својом дечицом забављала.{S} И драги су ми, осећам да су моји; да ми их нико не може отети.</p> 
S} Према последњим извештајима, који су ми познати, и код Београда су већ пребачене непријатељс 
 штету свих оних несретних људи који су ми поверени а млад потпоручник, који се за то спремао,  
 ноћу, кад је требало лећи, уступали су ми место крај ватре и своје ћебе.{S} Кад би настајала б 
кафанским клупама, гладовала сам или су ми војници додавали по комад хлеба.{S} Негде сам ступал 
 болеснике.{S} Истерали су ме; рекли су ми да је болница пуна заразе, да се нико не пушта и ист 
 сутра дан и примили су ме.{S} Рекли су ми најпре да није за мене, да је тешко, да је зараза оп 
 сувоти.</p> <p>Повео сам их и успут су ми казивали своје невоље.{S} Путују из Крушевца, на јед 
нам, знам! — учини Краљ и уздану — Нису ми дали а тражио сам и ја да останем тамо, да се борим  
зар?{S} Коме су оне лаке?</p> <p>— Нису ми тешке — одговори ми звучним својим језиком — јер их  
осподару?</p> <p>— Тражио сам, ал’ нису ми дали! — понови Краљ.</p> <p>— Мораш се ти чувати, Го 
 још кога.{S} Чула сам за једну познату ми породицу да одлази у неко село.{S} Отићи ћу сутра до 
 сам опазио тамо усамљену једну познату ми слику.{S} Дигох се од ватре да видим је ли то одиста 
 Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт!...{S} Смрт! 
 Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт!{S} Смрт!... 
материном, која би ми то причала, страх ми је дизао косу у вис а детиња уобразиља замишљала је  
еруј, нису их оставили на миру.{S} Отац ми је добар газда и онако... био им је увек трн у оку.{ 
 остале девојке, јер немам мајке а отац ми често остаје ноћу у кафани, те је за мене лако изнет 
пре, за туђина, него за својега.{S} Баш ми је било мило и волео сам што пре да буде борба.{S} О 
 „Слушај, попе, вели опет ага, превијаш ми се и увијаш свакојако, видим да увијаш, ама тешко тв 
Нећеш моћи ни себе да носиш.{S} А можеш ми помоћи само тако, ако те послужи срећа те изнесеш гл 
не досађујем?</p> <p>— Не, не досађујеш ми, слушам ја!</p> <p>У истини слушао сам га са пажњом. 
које је требало да искаже сумњу.{S} Још ми се тамо, на дну душе, у дубоком неком куту, задржао  
аде да направи цигарету.</p> <p>— И још ми је говорио — настави — мио му био знаш тај говор јер 
оматији дозвољене.</p> <pb n="72" /> <p>Ми се а нисмо подавали и дочекали смо први октобар као  
 ће гробница бити нова отаџбина!</p> <p>Ми смо већ данас деца без отаџбине!</p> </div> <pb n="6 
на, поменуло се не повратило се!</p> <p>Ми све речи нанине нисмо тада разумели али их ја сад чу 
 остали да сачекају непријатеља.</p> <p>Ми смо кренули, кренули смо у онај вртлог кише и снега, 
идела сам мртвог нашег жандарма.</p> <p>Ми се збунили и не знамо шта да почнемо.{S} Поче гласно 
една држава и читав један народ.</p> <p>Ми, који смо се дочепали обала талијанских, корсикански 
 његових обала и слушали смо је.</p> <p>Ми њему нећемо казивати своју дугу и бону причу.{S} Он  
ајући срамни значај ове промене.</p> <p>Ми нисмо још ни стигли да се запитамо: шта има та проме 
мен који је буктао и повијао се.</p> <p>Ми не знамо где да се уставимо.{S} Идемо тако од ватре  
 брига и терет целоме Споразуму.</p> <p>Ми смртни, који смо догађаје — који су у осталом били т 
 другаче преноћиште до на друму.</p> <p>Ми смо кретали кроз ноћ даље јер се већ и непогода утиш 
бавити те ужећи себи нову ватру.</p> <p>Ми настављамо даље, сад већ проређени и грабимо у ноћ.{ 
жемо и овако!</p> <p>И кад је рекао то „ми војници“ погледао је са задовољством на неколико ста 
и сатире свога победиоца.{S} Није ли то миг историје који га одводи на оне исте мисли које су п 
ест, ја! — учини један мали човечуљак и мигну чак овамо на мене, сретнувши се у том тренутку са 
> венцем око чела, можда Милица, Милче, Мила; онај мушкарчић са јабуком под пазухом, можда Мила 
помоћи?{S} Сузама сам му полила лице те мила крв а пољупцима је брисала.</p> <p>Седела сам дуго 
мушкарчић са јабуком под пазухом, можда Милан, Миланче, Миле.{S} И сви остали, ко зна како се з 
осанчић Иване</l> <l>А са друге Топлица Милане</l> <l>За њима су војводе остале...</l> <l>_ _ _ 
м гледају.</p> <p>— Кад смо прошли кроз Милановац а оно, отворили се прозори на кућама и изашао 
и ради Фрања?“</p> <p>— Прошао сам кроз Милановац као кроз шибу а тако сам прошао и кроз Крагуј 
ке године, кад су Аустријанци допрли до Милановца па отерани, рекло се: ето, испунило се пророч 
веста заробљеника, па док да стигнем до Милановца двеста седамдесет и пет.{S} Не беже, као што  
у, Војвода Мишић у једној кући у Горњем Милановцу, седео за столом студирајући исказе заробљени 
ић са јабуком под пазухом, можда Милан, Миланче, Миле.{S} И сви остали, ко зна како се зову?{S} 
уком под пазухом, можда Милан, Миланче, Миле.{S} И сви остали, ко зна како се зову?{S} Ох, што  
 лаве; засипа мене, засипа моје драге и миле, моје блиске; засипа мој дом и онај дом до мога и  
а и сва та тужна и невољна поворка иде, мили, пузи, гамиже тако у непрекидној линији, три дана  
па душу зловољом.{S} Не мили ти дан, не мили ти ни живот.{S} Бива да се у борби таквих дана са  
ага и чисто натапа душу зловољом.{S} Не мили ти дан, не мили ти ни живот.{S} Бива да се у борби 
 <p>Пут је дуг, заморан, не иде се него мили.{S} Пешаци још и измичу а ред кола се сваки час ус 
а и хитро се вере зелени гуштер и тромо мили пуж.{S} Ту после јесењих киша набујала Бистрица на 
ен са наше ватре пробија се и игра кроз милијарде кишних иглица, које су наквасиле пепео око ва 
скрајна поворка кола која је непрекидно милила друмом три дана и три ноћи.{S} То је била једна  
ена по пећинама, држаћемо помене својим милим и драгим по врлетима; спаваћемо по снеговима и по 
> <l>Сија оклоп и блиста оружје.</l> <l>Милина је оком погледати</l> <l>Бојне коње и бојне јуна 
државе.</p> <p>Изнад свих тих градова и милих и драгих, Призрен има свој особени значај; има св 
 да су за собом оставили гробове својих милих које нико неће обићи, нико опојати, нико прекадит 
аће школе наше и робоваће гробови наших милих и драгих.{S} Друмови ће опустити а горе оживети з 
рати.{S} Њу ништа не буни што се Вукова Милица — чији поглед некад мајци није измакао — удала и 
м <pb n="504" /> венцем око чела, можда Милица, Милче, Мила; онај мушкарчић са јабуком под пазу 
ина, него за својега.{S} Баш ми је било мило и волео сам што пре да буде борба.{S} Осећао сам д 
д наредише старешине јуриш а нама чисто мило да подвикнемо оно србијанско „ура!“</p> <p>— Опет  
м, као са родитељем, као са дететом.{S} Миловали су их, грлили и љубили их и плакали су за свој 
и; звали су те Драгче, је ли, кад су те миловали, а ти си се слатко смешио и тапшао рукама и гр 
и као од нечега свога, нечега драгога и милога.{S} Треба се растати од куће коју те стварчице с 
то је још једном бацио поглед по својој милој собици, поглед којим се родитељ растаје од детета 
 набавили још за видела дрва од сељана, милом или силом.{S} Сад је већ дубока ноћ и арнаути су  
у мој!</p> <p>Тепали су им, називали их милосним именима и плакали су, горко су плакали.</p> <p 
струментима а преко свега тога поседале милосрдне сестре, увијене у војничке шињеле, са прљавим 
ла је међу нас, вођена великим осећањем милосрђа и предано је неговала раскрвављене јунаке наше 
е кровове и пружати руке хлебу који нам милосрђе подели.{S} Силни пером опеваће наше јаде, силн 
е био слободан и изазивало је можда оно милосрђе према просјаку, који нам се, на последњем наше 
тско село па да се предамо Арнаутима на милост и немилост.{S} Биће ваљда и у њих срца кад виде  
нога часа природиног и предали му се на милост и немилост.</p> <p>И мећава нас загрли, обави на 
нога часа природиног и предати му се на милост и немилост.{S} Било их је који су се решили, опр 
тарцу, да једној сумњивој вери стави на милост и немилост судбину носиоца круне и углед Краљеви 
јих намера одустанемо и да се бацимо на милост и немилост у албанске кршеве.{S} Војвода Путник. 
вет а оставили кућу и тековину своју на милост и немилост пљачки која сад већ бесни у њиховом з 
ње време, те они који умиру благосиљаће милост Божју а они, који остају живи, завидиће мртвима. 
ека се слави име твоје и нека оно значи милост онима, који су одужили дуг свој Отаџбини крвљу с 
о се ту од немила до недрага и живио од милости, која му је пружана, верујући увек да ће се вра 
фесор. — Они су се већ удостојили божје милости.{S} За нас живе, према којима је Бог тако немил 
опијена славом оружја, одговори јој без милости:</p> <p>— Зар си ти једина мајка?{S} Кад би сва 
ске да се отуд, ближе небу, помоле Богу милости или, можда иду на обале са којих се догледају в 
ђено.</p> <pb n="435" /> <p>— Дај, Боже милостиви! — кликну његов саговорник, скиде капу, погле 
 части одрећи?</p> <p>А историја је још милостивија према њему, но што то на први поглед изглед 
Овуда су некад прошла три млада витеза, Милош, Марко и Хреља па се спустили у врх Дукађина, под 
 здравицу и помињао и Душана и Лазара и Милоша.{S} Па ето ту славу сад помену и призва је у пом 
тнога узбуђења, када материнска љубав и милошта прелази преко гора и планина, преко понора и кр 
д пазухом му јабука коју му је мајка од милоште дала ваљда при растанку.{S} Јабука нагрижена ма 
опам раку — вели артиљерац своме топу — Милошу мој!</p> <p>Тепали су им, називали их милосним и 
ојводе бојне</l> <l>Славни јунак Обилић Милошу</l> <l>И уз њега верни побратими</l> <l>С једне  
ина, преко понора и кршева и као сећање милује своје чедо.{S} Тим смо се успоменама сви ми хран 
 Мајка му руком превлачи усијано чело и милује покислу косу; по његовим воштано бледим образима 
крила те се тиче образа материног и као милује га један пут, два пут, три пут па затим одлете м 
мразни вечерњи ветрић, који тако немило милује образе.{S} Рекох му да пожури <pb n="630" /> ако 
 бујна и свежа.</p> <p>И када је мајка, милујући му бујну косицу, пуних очију суза рекла:</p> < 
елства; стигла депеша из Куршумлије:{S} Милутин Ускоковић, књижевник, скочио у Косачицу и удави 
вашар богатији но што су за време Краља Милутина били приштински сајмови, на које су се слегали 
је догледамо с друма, лежи Сврчин, двор Милутинов, где се у XIII. и XIV. веку решавала судбина  
нтакузен бавио на двору српскога краља, Милутинова унука, молећи за помоћ српску.{S} У дубини т 
а се најславније доба српске историје — Милутиново доба.{S} Ено, тамо у Пауновом Пољу, које дог 
небеских и земаљских; молили су се Богу Милутиновом и Душановом, који је ове мудрошћу и крепошћ 
вљајући долазак првога српскога Краља у Милутинову престоницу, после пет стотина и толико годин 
"504" /> венцем око чела, можда Милица, Милче, Мила; онај мушкарчић са јабуком под пазухом, мож 
 се бегунаца и даље кретала и пролазила мимо нас, газећи под собом Обилићеву медаљу за храброст 
а лица пролазила у недогледним редовима мимо мене, да они иду на своју Голготу и да је хришћанс 
хотице устадох на ноге када госпа прође мимо наше ватре и понудих јој своје место.{S} Она ми од 
не диже главу.</p> <p>Мало за тим прође мимо нас један арнаутин, враћајући се са празном корпом 
оних четрдесет хиљада које су пролазиле мимо нас путујући у смрт.</p> <p>Још од првог сусрета,  
, боме, добро их погонише, те протрчаше мимо нас и не осврћући се и бацајући пушке за собом а С 
та о новостима, већ пролази немо, један мимо другог, измењујући место поздрава погледе и настав 
ћевапчиће и проју.{S} Ако их вечерас то мимоиђе сутра неће.</p> <p>Други аутомобил опет државни 
стати да га дворим.</p> <p>— А како нас мимоиђе? — пита га брижно жена.</p> <p>— Наиђоше па пит 
јима тутњи непогода — тамо ће нас можда мимоићи даље невоље.</p> <p>Ту, међу добрим људима, сав 
даћу, за коју унапред зна да га не може мимоићи.{S} Тај мучки ударац с бока нити је био први у  
 кроз комисију.{S} Може те којом срећом мимоићи, шта знам ја!“ Није ми више ништа казао ал сам  
љавајући цигаретом калдрму да бих могао мимоићи силне баре и каљуге што их је киша, која још ли 
скоро измирена, нешто што ме није могло мимоићи...</p> <p>Ућутала је.{S} Не знам да ли је бол и 
та, кад је зинуо, <pb n="352" /> сретно мимоишао кашаљ. — Реци ти мени, пријатељу, путујеш ли т 
ви коњи, само отац, кога је неким чудом мимоишла смрт, стоји запањен и гледа у ту гомилу меса к 
 мрка и тамна поља, догледа тек по које минаре или јаблан.</p> <p>То је Призрен.</p> <p>Величан 
вености неке.{S} Огласиле су га хоџе са минарета силно кличући Алаху.</p> <pb n="559" /> <p>Све 
ва <pb n="689" /> измеђ којих се износе минарета и оголела дрва.{S} Пожар који је буктао изнад  
 којих су се истицале сенке јабланова и минарета.{S} Оно страховито ватрено огњиште, које смо с 
којега се једва назиру у ваздуху врхови минарета и јабланова, оних јабланова који о пролећу, ка 
светиљака и дим из којега се узносе као минарета три четири јаблана.{S} То ваљда село у ноћи ил 
овија оголела дрва и фијуче око високих минарета која се у ноћи узносе те се причињавају као на 
 од прозора и уморно се сручи понова на миндерлук, осећајући се тешко сломљен и прегажен неким  
јишта.{S} Он би клонуло сео на простран миндерлук, затурио се и ослонио леђима на јастук, прити 
ко стола за којим су дотле очекивали да мине поноћ.{S} Нико ни речи не збори, нико не диже глав 
тром мучно и тешко рађа дан а како, кад мине подне, брзо тоне и гаси се, нарочито зими и међ пл 
анцуски топови а по Дунаву и Сави плове мине које су посејали руски минери.{S} Нек изволе сад!< 
а би хтела дати себи времена да је мало мине бол а затим настави:</p> <p>— И он је отишао у вој 
 мушком оделу, француски топџија, руски минер, наш официр са фронта, <pb n="537" /> необријан,  
 Сави плове мине које су посејали руски минери.{S} Нек изволе сад!</p> <p>Ово казивање поче доп 
 самога дана поласка страних посланика, министар председник их је призвао себи и изјавио им да  
или су се још са Рашке два члана владе, министар војни и министар грађевина, и отишли право у Б 
у и злом судбином.</p> <p>Трећи старац, Министар Председник Пашић, појахао би по где кад коња,  
аузео је канцеларију начелника окружног министар председник а секретареву министар унутрашњих д 
Рашке два члана владе, министар војни и министар грађевина, и отишли право у Битољ, да тамо учи 
м руским лекарима.{S} Овамо опет српски министар у живоме разговору са француским артиљеријским 
утант је био љубазнији; ако их је одбио министар, секретар је био љубазнији. <pb n="235" /> И о 
ужног министар председник а секретареву министар унутрашњих дела, а на доњем спрату; у једној п 
дници није о њима говорено.{S} Један од министара имао је прилике да једном вишем официру и дир 
да стигли у Скадар? — запитаће један од министара.</p> <p>— У свему треба нам још три дана, ако 
ика.</p> <p>— Хоће ли? — запита неко од министара.</p> <p>— Њихов је велики интерес, као и наш  
и и до саме владе, односно до појединих министара, али ни на једној седници није о њима говорен 
азговори и саветовања, били у неку руку министарска седница, држана око ватре, међу сметовима и 
зрена.{S} У ту зграду скрхале су се све министарске канцеларије, све благајне, све архиве, које 
путник.{S} Био је то млади дипломата из Министарства Спољних Послова, који је, увијен у бунду,  
тобра отишао из Ниша у Врњце председник министарства Никола Пашић, на погреб своме дугогодишњем 
ндама, да су београдски бакали писари у Министарству Војном а ђаци, омладина, која је имала да  
"614" /> којима се нарочито истиче лице Министра Председника уоквирено седом брадом, видело се  
ду у планини, и команданте без војске и министре без власти, видела је и угледне породице, које 
ему треба нам још три дана, ако господа министри могу да издрже те да не будемо принуђени да пр 
 исто код овога хана седели око ватре и министри, који нису ни ноћили на Љум-Кули већ одмах нас 
дугим столом помоћниковим седели су сви министри, у челу овога Престолонаследник а у дну сам по 
 је позван и дужан носити га.{S} Остали министри ишли су тако исто, ко пешке а ко на коњу, ко и 
ешења у овоме смислу и одлучено да се и министрима, војном и грађевине, телеграфише те известе  
а изврши ово одрицање! — био је одговор министров.</p> <p>Најзначајнија, а уједно и последња се 
б своме дугогодишњем сараднику и другу, министру Лази Пачу, отишао је са погреба у Краљево да с 
ечи ми један кога је већ пре пет година минула свака обавеза али у коме се од јутрос разбуктало 
 већ сахрањена...</p> <p>Поноћ је давно минула и таму ноћи поче да осваја бледило зоре.{S} Доба 
ја, слика и појава које су ова три дана минуле крај мене, лежећи несан под ћебетом, подлегао са 
на свему овом сјају сад лежи мемла шест минулих векова.{S} На соколу од сухога злата, који би д 
нули у црквеним вратима.</p> <p>Када је минуло већ далеко иза поноћи, када више под сводовима ц 
 лежи ли још вечерњача косо те, да није минуло доба у које они што из гробова посећују свет сме 
звоно објавило па до ноћи, тако је брзо минуло да нас је густ и непровидни мрак обавио далеко ј 
тихо, ту нас не би нико узнемиравао.{S} Минуо би крај нас какав прљави скопљански пајтон, носећ 
оне.{S} Тоне, <pb n="78" /> за неколико минута на дно мора читава једна мала држава.</p> <p>Ова 
 једне групе кола која ће у току од пет минута проћи крај гомиле уз коју сам се ја прибио.</p>  
вести војску Србији у помоћ.</p> <p>Пет минута пре 11 часова, стиже на аутомобилу ђенерал Бају  
ване дан извршења пресуде, броји сате и минуте свога живота, тако ми сад већ бројимо кораке и б 
авни питомац.{S} Мислио сам прећи сад у Минхен али ето, дође рат и... откиде ми руку.</p> <p>—  
p> <p>— И још ми је говорио — настави — мио му био знаш тај говор јер немамо него један дан ода 
шко, боно, самртнички.</p> <p>То је био Миодраг Бековић, члан Краљевског Позоришта из Београда. 
ри спава ли све што је ноћ загрлила.{S} Мир и тишина свуд, само што се студен ветар увлачи у кр 
ad> <p>Ватра се притајала, ноћ наметала мир узбуђеној природи и узнемиреним душама; све уморно  
 дође више нико да нас узнемири и наста мир у целом насељу.{S} Једва по ко проговори реч или по 
по кући?</p> <p>— Извесно!{S} Потпун је мир.</p> <p>Пуковник погледа у сат.</p> <p>— Могли би?< 
а и чешама сливају у Бистрицу.{S} Иначе мир, све спи, мртвим сном спи.</p> <p>Сен даље креће.{S 
 /> Отаџбину!{S} Слава нека је Јовану и мир и покој души његовој.{S} Амин!“</p> <p>Када сам зав 
са детињом радошћу дочекао је букурешки мир.{S} А кад је та година истекла, он је 1914 дочекао  
 n="453" /> која ти се причиња као онај мир који настаје кад самртника ухвати сан.{S} Далеко не 
ла није било Бог зна шта.{S} Али је мој мир за мало трајао.{S} Тек што је прешло подне, дотрча  
ислио.{S} Тада би у кући завладао дубок мир и тишина, јер нико није хтео ни шумом да узнемири с 
 могу из наше катастрофе поцрпсти један мир благословен културом и напретком.</p> <p>Млади се п 
дан по један и настаје тама и неремећен мир.</p> <p>Када је те ноћи превалила поноћ измеђ 3. и  
 крстине или само тешко уздане, па опет мир.{S} Мој сусед, који се греје на ватри до нас ослоње 
о се чуло клокотање њено.{S} Затим опет мир, те само чујеш тешко дисање успаване гомиле.</p> <p 
родити се, вратити нам се и наћи жељена мира.{S} И тек су стигли а ево их ова олујина понесе да 
х и интелигентних људи који је за време мира покушавао и пером да се послужи.{S} Рекох му своју 
у и тим сломом нагна Немачку на тражење мира.</p> <p>— Ама, зашто баш нас изабраше да код нас у 
Са лица је Пашићевог изчезао онај израз мира и хладнокрвности, са усана му се избрисао онај осм 
 ипак хвала Уцињу!{S} Пет дана одмора и мира, колико нам је могло дати, дуги су били као век чо 
ако и сами оптерећени бригом, наћи себи мира, дотле ће ови други под теретом брига потуцати се  
ет месеца.{S} А нису му ни иначе давали мира.</p> <p>Понудих му још једну цигарету, јер је ону  
е, широм Србије, не можемо да нађемо ни мира ни утехе...</p> <pb n="452" /> <p>Госпа у црнини у 
але те топличке речице, нашавши у смрти мира.</p> <p>— О људи Божји, шта би човеку! — ишчуђава  
ћ узнемирена душа није ни ту могла наћи мира.{S} Нигде, нигде га не би могао наћи више, јер у т 
>Али, он већ нигде више није могао наћи мира, он га није хтео; он је још увек веровао да може п 
арство правде, царство истине и царство мира; јер то царство донеће уцвељенима, пострадалима и  
одслужену у Саборној Цркви по закључењу мира а час на прву пушку, први плотун, први дрхтај млад 
</p> <p>— Онда ја идем тамо.{S} Ја хоћу мира; разуме ли та Европа једанпут да ја хоћу мира!</p> 
разуме ли та Европа једанпут да ја хоћу мира!</p> <pb n="154" /> <p>И окрете се без збогом те п 
је учествовао у гунђању гомиле и био је миран као да није ни слушао примедбе које су се сипале  
дах га право у око.{S} Поглед му је био миран али је казивао пуно, пуно пребацивања и — презира 
ичан покрет па да се оде у смрт.</p> <p>Миран и поуздан поглед којим ме је срела, када сам се у 
едају без заваравања и како се све више мире са најгором могућношћу исто тако лако као и са нај 
 који одликује младост као доба које се мири са <pb n="213" /> сваком бригом и невољом.{S} Учит 
 доле у селу загушило, те почесмо да се миримо с тим да свак остане на месту где је и ту на дру 
чистим белим кецељама и све то испуњава мирис карбола.{S} Свуд то исто где год сам прошла.{S} Н 
е доле, у долину, доле, одакле се осећа мирис крви.</p> <p>Гомила се уставља пред дебелим врати 
ички, у јатима, слете тамо одкуд долази мирис крви, као оно дивљи гаврани што се прибирају и уд 
 сам често одлазила, тамо сам се почела мирити са мишљу да је боље и у рату но у гробу.</p> <p> 
е расули и утонули.{S} Гробљанска влага мирише на труло дрво и кости.{S} Са крстова се разлила  
ави их и реци им: поздрав вам од вашега Мирка...</p> <p>— Шта још да им кажем?</p> <p>— Ништа.. 
ица и предмета а завладала једноставна, мирна и мистична румена полусветлост, која је још већом 
корист рањеника.{S} Њина је савест била мирна да су се на свој начин одужиле „овој земљи“ и зат 
су несвесна тога да је то била последња мирна ноћ у њиховом невином животу и да сад већ улазе,  
зи са Можуре и уверише нас да нема више мирна кутка на српској земљи.</p> <p>Гаси ватру, несрет 
, па ће ноћас, кад планина буде пуста и мирна, доћи да је растргну.{S} Што дубље у планину, та  
 опремиле са по једном погачом од куће, мирне душе да их даље чека „краљев хлеб“ и државна бриг 
шла од врата до врата да посећује некад мирне и срећне домове и болом да бележи трагове својих  
и и тамо из дубине штале чује се хркање мирне савести.</p> <p>— И кад би знао, колико ће то све 
ћ измирени, али то не значи да смо га и мирне душе дочекали.{S} На против, почели смо се збуњен 
сти.</p> <p>Вековима леже ти остаци ту, мирни, непомични, непокретни.{S} Све се око њих креће,  
ост.</p> <p>Вековима леже ти остаци ту, мирни, непомични; леже стрпељиво, чекајући поколење кој 
енутка било ми је лакше, осећала сам се мирнија и слободнија.</p> <p>Када ме пропусти посилни д 
међ понедеоника и уторника провела ипак мирније но прошлу.{S} Да ли што сам већ имала одлуку ил 
љала их.</p> <p>— Но хвала Богу, сад ћу мирније спавати! — рече један, који је светиљком у руци 
ади обавештења — изгледа да су били још мирнији у том погледу.</p> <p>Сву пажњу обратили смо на 
мо одмора, тамо хлеба.{S} Заклонито је, мирно је, далеко је од оних великих путева којима тутњи 
петан.</p> <p>Али пуковник, смешећи се, мирно остаје на месту, истреса руком земљу која му је з 
 баш тих дана задесио, ишао сам лагано, мирно, ногу пред ногу, осветљавајући цигаретом калдрму  
 јасније изражавала контура вароши која мирно почива у долини.</p> <p>Сви данусмо душом.{S} Сад 
 Тако је и ова сиротица синоћ још легла мирно а јутрос осванула очајна.{S} Док смо ми све остал 
сад смо већ били ван гомиле те је могла мирно и без прекида да настави своје казивање.</p> <p>— 
адлештвима.{S} Волови, ослобођени јарма мирно преживају а жандарми и државни служитељи хитно то 
ваја.{S} Дете, које је дотле било доста мирно, поче понова да се тресе од језе.</p> <p>Једва са 
и <pb n="37" /> су и они који су до сад мирно и хладнокрвно говорили и уопште, разговор пређе у 
имамо наредбу да изгинемо сви! — додаде мирно капетан на завршетку својих наредаба. — Разумете  
само једним благодарним погледом и седе мирно крај ватре да пробдије са нама ноћ.{S} Није прого 
оцепани, модри и поднадули.{S} Они седе мирно око ватре, одговарају понизно на свако питање и з 
ко узносио своје голе гране, стајала је мирно и непомично као фигура на надгробном споменику.{S 
ви, спремљених за картечку ватру, стоје мирно и непомично, као гвоздена стража која бди над умо 
бегунаца.{S} Он је <pb n="242" /> дотле мирно и скромно стојао иза наших редова наслоњен на зид 
изведоше из тока причања, који је дотле мирно и лако текао, као да је цело казивање читала из к 
тио цветићима ручицу.{S} Његово је лице мирно, као да лежи на материним грудима а не на влажној 
о ме држи.</p> <p>И госпа у црнини поче мирно, тихо, прибрано да казује много, много, много...{ 
се они постарати да добијем.{S} И одоше мирно, те мени спаде нешто с душе и прође ме страх.{S}  
та места и бусије, зид, дрво и камен, и мирно и одмерено одговарају на пушчане поздраве са непр 
и се упорно зарили у бистричине обале и мирно леже ту као комађе стене везане дубоким кореном з 
 и бурноме мору, нашли већ једно тихо и мирно острвце где ћемо се спокојно одати одмору и тузи, 
на носи мртво дете под пазухом, прилази мирно начелниковом столу и полаже дете на сто.</p> <p>— 
ра, снагу јој је бол испио, она прилази мирно, скромно, погружено вагону, уверена ваљда да ће ј 
лужавкиним пријатељицама и све то улази мирно у вагон, улази и седа на обезбеђена места а све о 
е узбуђено и са оштрим гестима и говори мирно и разборито.{S} Врева се час пење до праве дреке, 
а.{S} Отаџбина није могла више понудити мирно и безбедно прибежиште једноме сиромаху књижевнику 
ника и пометња, на другоме су се сасвим мирно вршили трговачки послови.{S} Изнад вароши, тамо г 
враћајући се из лова, сече чуном својим мирно огледало морско, он из далека још догледа своју м 
е ће им гроб породу бити.</p> <p>И како мирно леже ова дечица, ни једно не плаче за мајком која 
м по својој скромној собици где је тако мирно, тако тихо промицао његов и његове породице живот 
ике биле такве?{S} До подне све је било мирно али, око једнога сата по подне, појавио се један  
тала; да л’ му је боље?{S} Дете је било мирно, по где кад чула сам га да јекне и тргне се као д 
p>— Па и они мобилишу! —- додаде доктор мирно.</p> <p>— За свој рачун или, ако хоћете, за наш р 
 после гњурања у воду, и настављали пут мирно и трпељиво.</p> <pb n="397" /> <p>Када се девојче 
, али га моје присуство не узнемири већ мирно и немо настави крстити се.</p> <p>— Молиш се Богу 
А још кад чујеш да му Србин командује: „Мирно, лево, десно, у ред, напред!“ па ти слатка она ср 
ајала гојазност коју је стекао за време мирнодопског надзиравања београдских кланица, морао је  
већ измакли из села, чује се јасно кроз мирну ноћ топот коња као кад тица ноћница удара крилима 
овај стражар можда постављен да бди над миром, како никакав шушањ не би узнемирио онога што уми 
n="367" /> <p>— Море, оставите човека с миром, знате како је кад се види са својима.</p> <p>И п 
ати да види равну Метохију благословену миром; њена зелена поља преорана и оплођена; њене богат 
и клекнуше пред иконама Светога Симеуна Мироточивога и Светога Саве архипастира.</p> <p>Тамним  
лене обале чаробнога острва где цветају мирте и оранџе, где нежни лептири деле цвећу најстрасни 
.</p> <p>И послушаше, те га оставише на миру али се Бојко боме дуго, врло дуго задржа, те рекош 
зо додаде: — Веруј, нису их оставили на миру.{S} Отац ми је добар газда и онако... био им је ув 
ку, јер га, веле, онде неће оставити на миру.</p> <p>— Наши официри сваки дан нам читају новине 
аст, да се последњи уговор о балканском миру назове букурешким уговором, то значи и дужност, да 
 да га одведу у Рибарску Бању, где ће у миру моћи да преболе нова разочарења.</p> <p>Али, он ве 
матрао своју кућицу, гнездо у коме су у миру он и жена отхрањивали тичиће, чу као из гроба приг 
ов?{S} Младост је било, мишић, осећање, мисао свога доба; она мисао која је за велико дело осло 
ећ нема везе са телом, она је ван њега; мисао и тело су се растали.{S} Тело је заробљено, везан 
ашим шанчевима зида брда мртвих витеза; мисао је то што топлом крвљу роси наша поља и наше горе 
зано, предало се судбини, закону, сили; мисао је слободна, њу ужад нису могла везати и она се и 
гине на нашим бојним пољима за слободу; мисао је то, што пред нашим шанчевима зида брда мртвих  
а песницом гробну плочу и васкрсава.{S} Мисао је то што гине на нашим бојним пољима за слободу; 
смем и својој кући вратити.</p> <p>Прва мисао ми је била да потражим оца.{S} Он ме никад није т 
уђење које ми је давало снаге и моћи да мисао искажем, није ми оскудевало ни овога тренутка, пр 
нај величанствен и светао облак, велика мисао Душанова, која одатле плави све долине и планине  
и Усуд тако наредио, да се једна велика мисао сручи у амбисе овога кланца <pb n="582" /> из кој 
 болу који је у вама, лежи једна велика мисао а та мисао не сме умрети, она се на против, умиве 
} Ни једнога тренутка ја нисам дошао на мисао да не треба да вршим дужност своју, зато што је д 
, мишић, осећање, мисао свога доба; она мисао која је за велико дело ослобођења понела читаве п 
оја не изчезава под ударима насиља; она мисао која не умире, која увек живи, која надживљава св 
алодушно, све што је кратковремено; она мисао, која бачена и у гроб, разбија песницом гробну пл 
до ових крвавих дана.{S} Младост је она мисао која се не угиба под теретом страдања, која се не 
ега ради.{S} Прође ми кроз главу мрачна мисао, да није и он у неким колима, да није и он међу о 
а на предмет и казује га.</p> <p>— Лепа мисао! — рекох. — А, недовршена?</p> <p>— Да, — учини м 
је у вама, лежи једна велика мисао а та мисао не сме умрети, она се на против, умивена нашом кр 
ућене, никад невиђене, њега опет одведе мисао на пријатна сећања, која су му била у овоме трену 
мишљу да погине на Ситници.{S} Та га је мисао морала одвести у царство снова, у царство бајака, 
! — размишљао је капетан у себи и та је мисао почела све више и више да га обухвата и да осваја 
н, па те ја ипак волем!</p> <p>Та ме је мисао тако обрадовала, тако утешила, тако охрабрила, да 
ворке народа који се буни, водила их је мисао; гледао сам шарене поворке веселих, водило их је  
н, бићемо под истим кровом.{S} Та ми се мисао поче све више допадати и сад сам већ журила да шт 
то нису кадре али ви сте осећај, ви сте мисао; а осећај и мисао су кадри и мртве из гробова да  
 И зато је младост вечита, као што је и мисао вечита и зато младост не умире, као што ни мисао  
ви сте осећај, ви сте мисао; а осећај и мисао су кадри и мртве из гробова да врате у живот.{S}  
ита и зато младост не умире, као што ни мисао не умире и зато ти ниси умро, ти живиш, ти ћеш до 
откинути од Отаџбине, потпуно напустити мисао о повратку и раскрстити са свима надама.{S} До Пр 
 ми је први пут у животу дошла на памет мисао о самоубиству.</p> <pb n="719" /> <p>Други један, 
 остављајући за собом као широку бразду мисао о томе, како је невоља велики, гломазан жрвањ кој 
 један мах он застаде, па настави своју мисао гласно:</p> <p>— Ја никад о дипломатији нисам има 
а ту недалеко кваси гроб који ту велику мисао покрива.{S} Је ли то онај велики, онај неодољиви  
ајући довољно храбрости да развије целу мисао и ману руком као да би хтео рећи:{S} Нек буде, шт 
е веровао у спас Србијин, родила у њему мисао о славној новембарској офанзиви, која је Аустрију 
једна српска круна пада!</p> <p>И да ту мисао подвуче и појача, он пружи прст на једну забачену 
у роси наша поља и наше горе.</p> <p>Ту мисао нисмо кадри понети ми, изнемогли животом, профани 
у станице те да ме упути лекару.</p> <p>Мисао о лекару даде ми нове наде и нове снаге.{S} Пођох 
под којих је већ спавала једна енглеска мисија и, прва и најважнија брига била нам је набавити  
е и три.{S} Једна госпа из оне енглеске мисије, што спава близу нас, промрзла ваљда, <pb n="659 
чким шињелима, чланице неке американске мисије, разговарају са неким руским лекарима.{S} Овамо  
м више чела.{S} То су остаци неке руске мисије и доктор, шеф мисије, у гломазним мужичким чизма 
лики број надлештава, чиновника, стране мисије и наша сиротиња.{S} Све је то кренуло нарочито т 
и, војници, рањеници, избеглице, стране мисије, црногорски жандарми и Арнаути, који као купци з 
 ће са њима.{S} Па онда регрути, стране мисије, жене, деца, старци, надлештва, архиве, благајне 
 остаци неке руске мисије и доктор, шеф мисије, у гломазним мужичким чизмама, улепљеним блатом  
е виде да неки господин млатара рукама, мисле тамо се говори о нечем важном и прилазе новој гом 
сачувани.{S} Надлежни су на то могли да мисле.</p> <p>— Ах, господине! — кликну он боно и плану 
ни за њих ни за сиротињу хране те канда мисле да падну у које друго село, да и њега обрсте.{S}  
би стигао пре но пешке.</p> <p>— Зар не мисле ни у овоме случају да промене одлуку? — пита онај 
S} Оборе и човек и стока главу и лењо и мисле и корачају, само се још чује шкрипање точка и тих 
ма сунца, тамо има хлеба — тако бар сви мисле и не слутећи да ће по скадарским улицама падати к 
 људи који воде догађаје, без људи који мисле о свему.{S} Зар не видите да ми зидамо државу с к 
вер је виши официр) па ми каже да Немци мисле на прелазак на Морави, а овде ће код Београда сам 
 немару и једна војска, за коју сви већ мисле да је побеђена, прибира последњу своју снагу и са 
више волео да знам шта у овоме тренутку мисле наши пророци у Нишу, но шта мисли пророк Исајија  
вратима, посматрали су ме са саучешћем, мислећи ваљда да ми је тога часа у болници неко од ближ 
> <p>— Шта? — упиташе сви престрављено, мислећи да је ту већ оно што је свако слутио, од чега с 
аве, светина у Ђунису разбија те вагоне мислећи да ће у њима наћи штогод што би јој могло корис 
ео до нас.{S} Нисам је ништа припитавао мислећи да ће она сама наставити причу тамо где је прек 
 о његовој породици коју <pb n="228" /> мисли уклонити из Приштине и послати је тамо.{S} Али јо 
="325" /> о чему би ипак неко требао да мисли?{S} Оскудица тих људи који би мислили о свему, ра 
тава гомила радозналих пролазника, која мисли да један виши официр и један уредник новина, мора 
 истој кући из авлије, да чујем шта она мисли, јер и она има ситну децу.{S} Она је била безбриж 
е разочарење.{S} Када сам је упитао шта мисли, шта ће; она ми ни речи није одговорила, бацила ј 
нутку мисле наши пророци у Нишу, но шта мисли пророк Исајија и та Туркиња.</p> <p>— А не може с 
један гласно настављајући вероватно ред мисли које је дотле у себи претурао.</p> <p>— За то да  
а је само чин!</p> <p>И, док он у такве мисли тоне и понире, Усуд, онај неодољиви и свирепи Усу 
живо, као отворена књига, казивао своје мисли које је морао дуго прибирати у себи, чекајући при 
стао, напуштајући за тренутак оне тешке мисли које су му биле нераздвојни сапутник, и погледао  
т настаде ћутање, дубоко ћутање и тешке мисли са којима се свако борио.{S} Из тих мисли пробуди 
} Свако је извесно ваљао у памети тешке мисли о ономе, што њега и његове чека за који час и за  
 ми је у полусну изаткало из оне гомиле мисли које је мало час, већ својим првим питањем, изазв 
ли им да ископају гроб.</p> <p>Тешке ме мисли обхрваше крај свежега гроба тог и скидох капу као 
 тиме бар забавља, не гледа по кући, не мисли на кућу, коју су он и жена двадесет година кућили 
вуче у штаб.</p> <p>— Не жели он то, не мисли он то, то ја...</p> <p>Осетила сам се у томе часу 
нишки, одлучно тврдили да Бугарска и не мисли напасти Србију, о чему су они добили најдубљега у 
фије уверавају да Бугарска апсолутно не мисли напасти Србију.{S} У осталом Кнез Трубецкој у Ниш 
 сличности њеној са животом или су њене мисли лебделе далеко тамо међу догађаје о којима је каз 
И нехотице наиђу на човека тешке и боне мисли у оваквим и иначе суморним тренутцима.{S} Кроз та 
 знам, видим.{S} Нема ту шта више да се мисли!</p> <p>— А ми смо све полагали у ту Моравску Див 
ветле дане, у дане славе.{S} И место те мисли да га исправе и освеже, изазивале су код њега теш 
миг историје који га одводи на оне исте мисли које су пре годину дана, у часу кад их је исказао 
га прелази пут за Грачаницу.{S} Нов низ мисли, који га поведе тим путем, озари му лице неком бл 
а, које је озледила својом исповешћу, и мисли, које су је одвеле далеко негде, сасвим и заборав 
ја од спољнег, те више повлачи у себе и мисли о себи и својима?</p> <p>Ја сам се још био и прем 
роја неодређених мисли.{S} То су биле и мисли и сећања и представе и опажања и све се то колута 
, завршава овако трагично.{S} Његове би мисли у овим тренутцима биле недовољно одређене, оне би 
и мислите да у овој земљи има кога који мисли о свему <pb n="325" /> о чему би ипак неко требао 
це и нехотично повлачи за собом безброј мисли које враћају човека у далеку прошлост, прошлост к 
, чује ту команду на коју је свикао, он мисли да се она још увек и њега тиче, зна да она значи  
виде изближе Краља.{S} Сретно детињство мисли да Краљ никад не плаче, да је Краљ увек срећан.{S 
и узе да објашњава нареднику како он то мисли.{S} Уједанпут марвени лекар, који већ пет дана тр 
ве и погледима <pb n="140" /> размењују мисли.{S} Има их опет који иду од гомилице до гомилице  
о би очи руком, не би ли одагнао навалу мисли <pb n="291" /> које би га као раздражени рој осиц 
анице.{S} И тако редом, прелетале би му мисли не задржавајући се ни на чему стално, прелетале б 
атно! — прекидох ја брзи ток младићевих мисли.</p> <p>— Има их? — учини он и погледа ме чуднова 
 Како свршио? — пробуди се он из својих мисли не разумевајући моје питање.</p> <p>— Питам, јест 
pb n="631" /> одвлачила ме је од тешких мисли, које сам као терет носио на овоме путу, те сам с 
у страну и вероватно под навалом тешких мисли, под теретом бриге за незбринутом породицом, јеца 
Србије“ поведоше ме читавом низу тешких мисли.{S} Учини ми се да у овоме тренутку преживљујем ј 
ао сам навали читавога роја неодређених мисли.{S} То су биле и мисли и сећања и представе и опа 
сли са којима се свако борио.{S} Из тих мисли пробуди нас глас једнога који је био измакао нешт 
е с нама делила, те опроштена злослутих мисли које су је до сад мучиле, загрли сина и обли га с 
} Пала сам опет на кревет и плакала.{S} Мислила сам на оца, на њега, на тетку, па опет на њега. 
ло с њим кад би настала већа невоља.{S} Мислила сам да се посаветујем још с ким, да се спремим, 
х фронта и упућених на разне службе.{S} Мислила сам, зашто не бих и ја себи сачувала хранитеља. 
спаде нешто с душе и прође ме страх.{S} Мислила сам биће зли, <pb n="409" /> биће опаки а они е 
а погине, бранећи Београд, али је мајка мислила то су само голе речи неискуснога детета од шесн 
 пред децом срамећи се лажи којом их је мислила утешити.</p> <p>Ту причу, коју нам госпођа живо 
а спавала целу ноћ, само се превртала и мислила и ослухивала готова да одмах скочим ако би чула 
ла сам као без главе.{S} Синоћ нисам ни мислила да бегам а јутрос окупише комшике, а ја, нит по 
ћи Бугари напали дужином целога фронта, мислили смо још увек, биће то какав локални напад, као  
 су људи тако и толико патили?{S} Боже, мислили смо тада, како су биле тешке патње наших старих 
збудили смо се преплашени и узневерени, мислили смо Турци наишли, али бабо нам рече: „Ајте, спр 
 и нико доживети неће.</p> <p>Боже мој, мислили смо тада, зар је могло бити једно доба, кад су  
е сви у вагону ускомешаше и збунише.{S} Мислили су да је гомила пригушила неког.{S} Кад затим ч 
надише овоме неочекиваноме предлогу.{S} Мислили су, војвода их је Мишић позвао јер је прибрао н 
> <p>Хвала Богу те су та времена прошла мислили смо тада!</p> </div> <pb n="261" /> <div type=" 
 да мисли?{S} Оскудица тих људи који би мислили о свему, разочарава ме често пред помишљу да см 
, трчао сам као луд.{S} Наши су официри мислили ваљда да је то храброст, али је то била грозниц 
би до тога морало доћи.</p> <p>Тако смо мислили, тако смо веровали, тако су нас лажно и обавешт 
ма и сви смо у томе тренутку једно исто мислили и једно исто слутили.</p> <p>— Непријатељ је уп 
 што он није сазнао.{S} Оне, за које се мислило да су обавештенији, јер имају везе или начина д 
уменат, који ће потврдити да се и на то мислило.{S} Али, да ли се Врховна Команда постарала да  
анској железничкој станици онога јутра, мислим 5. октобра, када је та станица била позорница на 
е кажем да ви у свему немате право али, мислим да у полемику — јер ми смо готово из разговора п 
ам и мислим се да л’ да оставим кућу... мислим се, па ето ти!...{S} Где мене <pb n="457" /> баш 
готово из разговора прешли у полемику — мислим дакле, да у полемику уносите много жучи.{S} Ја в 
ош више суво и коштуњаво лице.</p> <p>— Мислим, јесмо ли бар толико спремни да дочекамо прву на 
још једном мој ноћни познаник.</p> <p>— Мислим! — процедих ја непоуздано кроз зубе.</p> <p>— Да 
<p>— Имали сте извесно успеха?</p> <p>— Мислим, верујем, на изложбама сам успевао, то ми је дон 
ч гусеница. — Не мора да се напусти, ја мислим не мора да се напусти.</p> <p>— Па не можемо, др 
твари!{S} У осталом ја мислим, да... ја мислим... — и г. консул није ни довршио реченицу, јер у 
става скине!</p> <pb n="183" /> <p>— Ја мислим...</p> <p>Он не изговори реч, јер капетан плану  
ем још до Ниша, али даље...</p> <p>— Ја мислим — одговара онај господин излепљен блатом — да ће 
о извући? — запитаће Пашић.</p> <p>— Ја мислим, максимално две стотине хиљада, толико може изић 
.</p> <p>— Верујте, после овога воза ја мислим да ни један више неће кренути из Ниша за Солун!  
Србија пропада, Господине Консуле, и ја мислим да би овом приликом био једини спас када би Руси 
 ваше балканске ствари!{S} У осталом ја мислим, да... ја мислим... — и г. консул није ни доврши 
ађорђева Звезда“ се даје за храброст ја мислим.</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— Па кад се даје за х 
тако говорим о њему или кад сам сам, па мислим на њега а мени срце заигра, заигра и не може да  
<p>— Па добро, шта мислиш?</p> <p>— Шта мислим, ништа.{S} Добар је и честит друг, нит могу ја б 
зно младић — Не идем ја тако далеко, не мислим ја тако наопако.{S} Оно што мене буни, то је оск 
то омрзли слово Ђ у азбуци!</p> <p>— Не мислим да се ослободи, али при каквом штабу.</p> <p>— П 
ите доцкан? — прихватих ја.</p> <p>— Не мислим — одговори официр одлучно — него знам, видим.{S} 
пита он боно насменувши се.</p> <p>— Не мислим ја да избегнете службу, али бар да будете сачува 
олугласно:</p> <p>— Идем путем, отуд, и мислим о несретној судбини овога народа.{S} Одатле, из  
 n="498" /> да је ма чега било у њима и мислим да ће то, што је на мене тако снажно утицало, би 
ад ме удари тане.{S} Стојим па гледам и мислим се да л’ да оставим кућу... мислим се, па ето ти 
 се још и сад увек, кад год говорим или мислим о томе, кези на мене.{S} Нисам га нашла.{S} А иш 
сви, сви!{S} Тако сам и ја мислио, тако мислим и сад.{S} Ви ми чините неправду ако мислите да м 
ленат и, — извините што овако нескромно мислим о себи — морало би се водити рачуна о томе да бу 
јући инстиктивно шта ја у томе тренутку мислим, — настави:</p> <p>— Ви се чудите можда што сам  
тила у дубока размишљања и можда вођена мислима, и сама је себи постављала питање: па сад?{S} С 
м одати признање.{S} Али дотле, прођите мислима кроз ту чаршију, читајте фирме и питајте где су 
е осврне на непосредну прошлост, залази мислима дубоко, дубоко тамо, у прва доба наше историје  
? — шаптао је старац сам себи, залазећи мислима у прошлост када је један сјајан покрет српскога 
е, на влажну земљу.</p> <p>Занетој овим мислима, посматрајући ону мртву децу, почеше да ми врца 
 час га испуштао и поводио се за својим мислима, које су се у овој тамној средини пуној људи, д 
 која се беше сва предала себи и својим мислима.</p> <p>— Ви сами путујете? — запитах је бојажљ 
 да би да ме не узнемири у мојим тешким мислима.{S} Једва, кад је већ допушио цигарету, што реч 
твоме имену?</p> <p>Савладан већ тешким мислима, Краљ се једнога тренутка стресе целим телом, о 
 моје питање, које се укрстило са њеним мислима, толико изненадило.{S} Или је можда, под утицај 
ац и даље се борио са тешким и суморним мислима.{S} Он је знао шта се у овом тренутку дешава по 
коковићу, увек и раније склоном мрачним мислима и очајним одлукама, које опредељују и јунаке ње 
уције.</p> <pb n="297" /> <p>Занета тим мислима, Краља понова одведе поглед ка прозору, са које 
да, усамљен у својој одаји, не бави тим мислима или се преда њ’ појавила она авет, Усуд, која с 
д пожртвовања свога?</p> <p>Поведен тим мислима, он зађе даље у прошлост, у давну прошлост српс 
а тај нови фронт.</p> <p>Преплављен тим мислима и не слушајући даља казивања писарева, који је  
апетан застаде мало на месту обузет тим мислима па се на један мах трже и ободе коња да пође да 
во, подржава те и одводи све даље у тим мислима и ти корачаш полако, тромо, корачаш путем судби 
 ипак постале славно дело?</p> <p>У тим мислима, наднесена над ђенералштабном картом, затекли с 
све је то он у овом часу можда прелазио мислима и подајући им се, корачао оборене главе не обзи 
 <pb n="206" /> <p>Капетану не измаче у мислима ни околност да је наредбу за ову борбу издао во 
 ми грађани ништа; нити ко нас пита шта мислимо, а шта не мислимо.{S} Само нећу да се лажемо ви 
 га пређе а он упаде у реч.</p> <p>— Не мислимо, брате, ми грађани ништа; нити ко нас пита шта  
 нити ко нас пита шта мислимо, а шта не мислимо.{S} Само нећу да се лажемо више.{S} Да се нисмо 
и се ми у један крај рова, ућутали се и мислимо у себи: дај Боже да Србијанци толико потерају о 
> <p>— И виш’ у лудилу је пуцао на нас, мислио је бије непријатеља који му је кућу ископао! — р 
а телефон; хтео сам те умолити... да... мислио сам да ја пошљем своју породицу тамо...</p> <p>— 
 била и од оних, које сам сретао успут; мислио сам сви знају да сам Србин; изгледало ми је као  
 целу кућу довде, седам кола ствари.{S} Мислио сам презимићемо овде, у Призрену.{S} Шта ћу сад  
а но на простор у коме људи спавају.{S} Мислио сам ту да свратим, да сачекам долазак Моравске Д 
две године у Прагу, државни питомац.{S} Мислио сам прећи сад у Минхен али ето, дође рат и... от 
и ви измакнете.</p> <pb n="164" /> <p>— Мислио сам да из Приштине нећу морати даље.</p> <p>— Ми 
 из Приштине нећу морати даље.</p> <p>— Мислио сам, и ја, господине, и веровао сам, дуго сам ве 
 кезећи шапће пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си, зар, избећи судбину која лежи на твоме имену 
ећи и шапћући пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?< 
је, осећала малодушност.</p> <p>— Шваба мислио да јефтино узме Чачак.{S} Треба да плати је ли,  
кли.{S} Сви, сви, сви!{S} Тако сам и ја мислио, тако мислим и сад.{S} Ви ми чините неправду ако 
<p>Госпа у црнини ућутала је, те сам ја мислио завршила је своју причу о последњим данима Беогр 
подуже, па опет ће рећи: „Друкче сам ја мислио ал ето, видиш, не бива онако како хоћеш него как 
е неће Цар видети.</p> <p>— Тако сам ја мислио.{S} Али се рат не сврши, <pb n="635" /> како се  
рбин, нека стане у страну!“ Тако сам ја мислио и тешио се, али сам се љуто преварио.{S} И у Ниш 
, тако смо се срели а како сам ја некад мислио и како је мој бабо мислио!</p> <p>— Осећао сам т 
 ал сам ја видо из његових очију шта је мислио.{S} Србија није далеко а Сава није широка, те ак 
ме крилу, претрну и потрча месту где је мислио да прихвати мртвога <pb n="200" /> пуковника али 
ио реченицу, јер у ствари није ништа ни мислио, што је сасвим и одговарало служби у којој је.</ 
идних смрти!</p> <p>- Нико више није ни мислио на даље повлачење из Пећи, за које се дотле све  
о на које се може стати.{S} Тамо где си мислио да је суво угажено сено, уквашено изметом, пишта 
и глас изнутра — онда извини.{S} Ја сам мислио ко други па да те пустим. <pb n="356" /> А овако 
ти Моравска Дивизија.</p> <p>— А ја сам мислио...</p> <p>— Да, видим!{S} Овде се полаже много н 
лазим да убијам моју браћу с којима сам мислио заједно бранити Србију.{S} И ове планине, на кој 
ве болове наше.{S} Веровао сам, јер сам мислио да смо на хучноме и бурноме мору, нашли већ једн 
ернији пратилац на путу.</p> <p>— Нисам мислио да вам их вређам, хтео сам...</p> <pb n="445" /> 
Па што га онда наводите?</p> <p>— Нисам мислио да останем при њему — узе да се брани поднаредни 
овној Команди било добре воље, ја нисам мислио онако, на неку добру вољу у теорији, јер знам да 
 сам ја некад мислио и како је мој бабо мислио!</p> <p>— Осећао сам тешку грозницу, тело ми је  
е пажљиво саслушао реферат и дуго, дуго мислио.{S} Најзад се придиже, узе перо и својом дрхтаво 
ше без велике и грубе прошлости.</p> <p>Мислио сам да не наставим разговор али девојче само, по 
 шаптала у ухо својим пискавим гласом; „Мислио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?“ 
а Команда, а Влада га није усвојила.{S} Мислите ли да би за тако шта већ било доцкан?</p> <p>—  
свака нада и ова стиже доцкан!</p> <p>— Мислите доцкан? — прихватих ја.</p> <p>— Не мислим — од 
ућој Русији великога Толстоја.</p> <p>— Мислите ли зар, да је то Никола први запазио?</p> <p>—  
у механи и не одговорих ништа.</p> <p>— Мислите нећемо Приштину напуштати? — запита још једном  
 којима ће се тај кров држати.</p> <p>— Мислите?{S} Темељи смо ми, који смо кадри кров саградит 
ћемо у Приштини сачекати крај.</p> <p>— Мислите нећемо морати Приштину напуштати?</p> <p>Ја зау 
 неко у сну и опет се умири.</p> <p>— А мислите да је све то лаж? — покушах ја да наставим разг 
 у другом облику поставим.</p> <p>— Шта мислите, којим ће се редом развијати сад догађаји?</p>  
и:</p> <p>— Ви, Величанство, извесно не мислите на капитулацију у моменту кад се Ваша војска, и 
рекао сам вам, у клопци смо.</p> <p>— И мислите да нам нема спаса?</p> <p>Потпуковник заћута за 
 нагло и брзо да се нижу.</p> <p>— А ви мислите Београд мора пасти?</p> <pb n="63" /> <p>— Мора 
 плану живим младићским жаром. — Зар ви мислите да у овој земљи има кога који мисли о свему <pb 
ре са које је пала увреда. — Ви грађани мислите...</p> <p>Онај у диму опет се зацени па кад га  
лим и сад.{S} Ви ми чините неправду ако мислите да ме је жао ове руке, који губитак за мене зна 
нишке и солунске возове.</p> <p>— Зашто мислите?</p> <p>— Јер то што је претило код Предејана,  
оно на шта је у овоме тренутку најпрече мислити, за себе.{S} Сви су знали, то је већ са ранијих 
 n="119" /> озбиљнија но што се могло и мислити.{S} Нижи турски и арнаутски елеменат, онај из з 
које је младићу дало прилике да настави мислити о својој трагедији, ја га упитах:</p> <p>— Шта  
клао.{S} У Србију се није могло више ни мислити, морало се у касарну.{S} Кад су ме опремали да  
ма.{S} А на преноћиште већ не можемо ни мислити.{S} Што је било крова и места под кровом, испун 
ко је <pb n="327" /> тај који је требао мислити на све и кога нису смели омести догађаји?</p> < 
ј ми.{S} И да си се вратио кући својој, мислиш оставили би те они крај деце да их гледаш и да и 
мразна ноћ па не смеш да мрднеш прстом, мислиш сломиће се, а Бојко вели: „Сутра, ако Бог да, у  
о и неодређено.</p> <pb n="695" /> <p>— Мислиш ли да крећеш?</p> <p>— Куда?</p> <p>— Па даље.</ 
 док се преброје па ће видети.</p> <p>— Мислиш изгинуло их доста? — наставља пуковник.</p> <p>— 
/p> <p>— Даље?{S} Шта ћу даље?</p> <p>— Мислиш ваљда да останеш овде, у Пећи?</p> <p>— Овде?{S} 
ко по цео дан не знајући више ни шта да мислиш ни чему да верујеш, већ предајеш се гомили и с њ 
ита.</p> <p>— Не плачи, мала!{S} Зар ја мислиш знам где су ми деца?{S} Сви смо се погубили, наћ 
мата разбегли...</p> <p>— Па добро, шта мислиш?</p> <p>— Шта мислим, ништа.{S} Добар је и чести 
е знам, туда нисам одио.</p> <p>— А шта мислиш, кад бих ударио на Плав и Гусиње?</p> <p>— Нисам 
дужег ћутања запитах га:</p> <p>— А шта мислиш, је л’ се убио онај, кад је ушао непријатељ?</p> 
 ти очајно седиш с ове стране ћуприје и мислиш никад неће бити краја нити ћеш прећи тамо и ако  
у полусан, који ми се стално наметао, и мистичан зрак месечев, допуњавали тајанственошћу и чаро 
едмета а завладала једноставна, мирна и мистична румена полусветлост, која је још већом тајанст 
ратим све ме даље одводе, одводе у неке мистичне пределе, у царство без граница и без простора. 
реће у збег, у планине, осветљава неком мистичном маглицом која, као покров изаткан из прегорел 
аца, давао је мртвој вароши неку дубоку мистичну драж, што ме је закивало по читаве сате за мес 
ирено као и материна душа.{S} Неодољиви мистрал, који је долазио од некуд са далеких страна, за 
а је неку чудну песму, сличну оној коју мистрал пева кад се заигра са морским таласима и посипа 
ашава се нарочито да свака чета има два митраљеза а сваки батаљон по једну батерију.{S} Па онда 
>— Два млада поручика са два вода и два митраљеза, почеше наступање ка Теразијама.{S} И ја сам  
озго?</p> <p>— Бацају бомбе и пуцају из митраљеза.</p> <p>Он погледа тужно пушку која му је леж 
и га, сад већ наилази на јачи отпор.{S} Митраљези грокћу са свих страна и сеју смрт а пушчана в 
али, загрокташе топови отуд са Румије и митраљези са Можуре и уверише нас да нема више мирна ку 
е да је онај први аероплан тукао Бањицу митраљезом.{S} Деца нека која протрчаше улицом, рекоше  
а професора у сурој шајкачи и сео је на митровачки воз.{S} Када сам га, много доцније, срео у п 
о.</p> <p>Мале и тесне косовске вароши, Митровица, Приштина и Феризовић, нису могле примити тол 
жицама које од зоре до зоре зврје измеђ Митровице, Куршумлије, Гилана и Феризовића — ми нисмо з 
ћани, арнаути, који су јутрос стигли из Митровице и који веле да на путу нису видели никакву во 
бегови те у толико већа гужва.{S} Ми из Митровице и Приштине преко Липљана; други стижу преко Ф 
ура воза који усамљен у равници јури из Митровице у Липљан.{S} Из димњака му се расипа звезда р 
ва.</p> <p>У возу су извесно бегунци из Митровице, из које се данас као и из Приштине, почело н 
појницу кад падне Сарајево. — Они су из Митровице друмом у Липљан а тај друм не пролази овуда к 
р војвода Мишић предлаже офанзиву према Митровици, срешћемо њих и онда ћемо се опет скрхати а п 
стави у Крушевцу, Краљеву, на Рашкој, у Митровици, па кад је и ову морала напустити, пустила се 
анде рекао.</p> <p>— Кад нисмо остали у Митровици, у Пазару, у Приштини — ману сумњиво главом ш 
отишао у Призрен, или са Владом остао у Митровици?{S} Да ли то нешто нарочито значи, што је Кра 
аде и бујне српске државе.{S} Тамо, под Митровицом, код Пантина, Немања 1169 разбија своју браћ 
и Ибар негде испод Рогозне, пролази под Митровицом Косовском и иде на Дреницу.{S} Одатле, преко 
бег по величини, потеже све у Приштину, Митровицу и Феризовић.{S} За Нишем, Крушевцем и Скопљем 
ено два воза, један за Солун а други за Митровицу, сишао са солунскога воза и сео на митровички 
ну.</p> <p>— Нисам, на пролазу сам кроз Митровицу.{S} Па... дојурио сам, мајка ми је била у Про 
иле су наређење да се селе у Приштину и Митровицу.{S} Већ је и пошта затворила своје канцелариј 
само једним делом склањали у Приштину и Митровицу, од тренутка када се пресече железничка пруга 
ен!</p> <p>— А Влада?</p> <p>— Стигла у Митровицу.</p> <p>— А како је на фронту?</p> <p>— То не 
ла у последњи вагон воза који ће поћи у Митровицу и за време, док су још возови стајали, повела 
и глад и патње; они у колима која иду у Митровицу, полазе на тежак пут страдања и искушења.{S}  
вицу, сишао са солунскога воза и сео на митровички, убеђен разлозима онога професора у сурој ша 
. узех децу па ајде! — одговара жена са митровичког воза.</p> <p>— Па како ћеш?{S} Видиш како с 
/p> <pb n="116" /> <p>И диже се жена са митровичког воза па, не слазећи са вагона, додаде оној  
ти окупације, смештена је била у згради митрополије.{S} У тој згради у једној пространој соби,  
>— Ју, госпа Јело, шта говорите.{S} Мој Мића је имао три ране од једанпут; једну овде у грудима 
има тамно порекло и необјашњиво име:{S} Мица Проминцла.{S} Нико не зна ни ко је ни одакле је, н 
авезницима.{S} Отуда су и постала имена Мица Зуавка и Мица Сенегалка.</p> <p>У гомили, место об 
еву Гарду.{S} Од тога доба она носи име Мица Бандиска.{S} Она друга има тамно порекло и необјаш 
 Отуда су и постала имена Мица Зуавка и Мица Сенегалка.</p> <p>У гомили, место обичнога гунђања 
!{S} Нека овај орден носи Мица Зуавка и Мица Сенегалка, ја ћу за Србију умети погинути и без то 
доњем седишту а на горњем Мица Зуавка и Мица Сенегалка.{S} Тако, бар рече један из гомиле, који 
S} Не треба ми!{S} Нека овај орден носи Мица Зуавка и Мица Сенегалка, ја ћу за Србију умети пог 
јски писар на доњем седишту а на горњем Мица Зуавка и Мица Сенегалка.{S} Тако, бар рече један и 
ечи гласно испричао историју ових двеју Мица.{S} Прва од њих је ћерка неког бившег музиканта и  
акрчио улице, никад пробити не може.{S} Мицало се корак но корак, стопу по стопу.{S} Кола, људи 
сти ове многобројне редове или се једва мицао једном половином друма колико је ова остала слобо 
олико сам још остао у болници, нисам се мицао од његове постеље, него <pb n="648" /> сам га паз 
собом и прошлост и будућност.{S} Те две Мице када су из новина поуздано сазнале да нам стиже у  
</p> <p>У томе пролазе крај њих кола са Мицом Зуавком и Мицом Сенегалком и ори се из њих развра 
ролазе крај њих кола са Мицом Зуавком и Мицом Сенегалком и ори се из њих развратни смех.{S} Мај 
ера на фијакеру који вози Мицу Зуавку и Мицу Сенегалку.{S} Деца познадоше коње и кликнуше:</p>  
ока су два фењера на фијакеру који вози Мицу Зуавку и Мицу Сенегалку.{S} Деца познадоше коње и  
стоји пред вратницама, гледа овамо а не миче.</p> <p>— Пази нико га од његових не испраћа! — пр 
е нам јави радосну вест:{S} Турци сутра мичу из села.{S} Али, вели, поздравио попа и кнез и ост 
 настаде велика оскудица а Турци још не мичу из села.{S} Дође већ и до тога да се није имало шт 
уо се само жар како се распада у пепео, миш који гризе дрво у долапу, дах оне деце што су спава 
о на Орашцу, и које су се прославиле на Мишару и Љубићу; пиштољи, који су некада почивали у куб 
иву, у шестом пуку, тај се пук тукао на Мишару, после је одступио.{S} Имала сам и једну тетку,  
 да нас не похватају овде на легалу као мишеве.</p> <p>И овај узвик као да нас све опомену те,  
ице страшћу; дојке јој брекћу од млека, мишић јој на руци нарастао, грудни јој се кош узнео; на 
 би нико живот нов?{S} Младост је било, мишић, осећање, мисао свога доба; она мисао која је за  
 томе распореду.{S} Место тога, војвода Мишић пред само извршење одступања, за које су већ изда 
бије.{S} У току тога разговора, војвода Мишић изложи опширно своје сазнање о стању у аустријско 
еђе у разрачунавање.{S} Најзад, војвода Мишић, кад се осетио потпуно сам, а разлоге којима је ј 
 Пећи, већ се мора ту уништити, војвода Мишић је болно узвикнуо:</p> <p>— Кад већ не може бити  
 месеца и истога дана у месецу, Војвода Мишић у једној кући у Горњем Милановцу, седео за столом 
" /> понели полазећи одавде.{S} Војвода Мишић остао је и даље упорно при своме предлогу за офан 
ој обали Мораве?{S} То значи да војвода Мишић ни појма нема да је непријатељ изманеврисао клису 
ната, проучавао је све до мрака војвода Мишић, бавећи се једнако над ђенералштабном картом ове  
 поред свих прилика које нам је војвода Мишић изнео о стању аустријске војске, ја се претходно  
 може се тумачити овако како је војвода Мишић тумачи.{S} Али, и кад би прешли преко те наредбе  
, станује командант Прве Армије војвода Мишић, са својим начелником штаба.</p> <p>У ту зграду и 
ма — узе да брани своје мишљење војвода Мишић и диже са стола наредбу која је лежала међу харти 
је већ све изгубљено? — рећи ће војвода Мишић.</p> <p>— Има је има! — шапће војвода Степа више  
нову Врховну Команду! — пресече војвода Мишић спреман на то питање.{S} Затим узе реч и поче у д 
p>Одиста, мало час, јави се сам војвода Мишић.</p> <p>— Је ли тачна вест, капетане, да је Чачак 
 данас извојује, прихватити сам војвода Мишић и из ње развити велики један историјски чин, који 
а је наредбу за ову борбу издао војвода Мишић, онај исти који је прошле године издао наредбу за 
е војске такво какво је изложио војвода Мишић али, не верујем и да је стање бугарске војске так 
{S} То је одељене које је лично војвода Мишић упутио, да се увери о стању ствари и, како вођа о 
ад будемо избили на Косово, јер војвода Мишић предлаже офанзиву према Митровици, срешћемо њих и 
корист? — упаде плаховито у реч војвода Мишић — Крајња корист је очигледна: ваља се дочепати гл 
ла прихваћена са севера.</p> <p>Војвода Мишић говорио је речито и са непоколебљивим убеђењем ко 
 на што цео тај покушај?</p> <p>Војвода Мишић задржа право да о томе говори кад се буде прешло  
 предлогу.{S} Мислили су, војвода их је Мишић позвао јер је прибрао неке нове податке који би и 
у овој дискусији водити војвода Степа и Мишић, <pb n="710" /> ђенерали Јуришић и Живковић мало  
ку, седео за столом крај самога војводе Мишића.{S} Војвода Степа осети и сам да је позван први  
, диже их понован и хитан позив војводе Мишића да се, пре но што би својим трупама издали дефин 
грејан поверењем према предлогу војводе Мишића, додаде после донете одлуке:</p> <p>— Али, пре н 
ли о повлачењу, и то је нагнало војводу Мишића да понова сазове команданте на састанак.</p> <p> 
ећи своје гледиште, бацио у очи војводи Мишићу неколико грубих речи, те је сукоб у једноме трен 
још где Шар и Карадаг, као две џиновске мишице, обухватају у своје наручје тужно Косово.{S} И а 
ницу и видела како два војника држе под мишке једног нашег и одводе га.{S} То је неко из авлије 
екасти лиферант који грчевито стеже под мишком куферче, вероватно пуно новца на који је он већ  
 фењера, ломи рукама хлеб који држи под мишком и штрпка тврди сир из жуте бакалске хартије.{S}  
отеље? — пита га порезник који носи под мишком пореске књиге.</p> <p>— Што, питај ме, имаш прав 
т, коју смо и сами чули.</p> <p>— Е баш мишљах овај пут неће ући! — рећи ће пошто нам је саопшт 
све добре стране капитулације.{S} Таква мишљења нису могла не допрети и до саме владе, односно  
 одлуку о себи те не желе да их ма чије мишљење поколеба или су то они који занеме и изгубе моћ 
их ја волео... — покушава да каже своје мишљење песимиста али га одушевљени одмах преплавља мас 
 нама командантима — узе да брани своје мишљење војвода Мишић и диже са стола наредбу која је л 
} Ђенерал Живковић није исказивао своје мишљење али се видело да је и он уз то гледиште.</p> <p 
 одговор био је уједно <pb n="555" /> и мишљење целе владе, која је у том погледу била једнодуш 
њих.{S} Видећете како ће тада променити мишљење.{S} Ето та нам помоћ од Европе треба!</p> <p>По 
, у оваквим приликама, одлазио да чујем мишљење једнога спремнога и разборитога војничкога стар 
вајући, као да би и он пристао уз такво мишљење <pb n="215" /> а онај други учитељ, омален, мрш 
а никад о дипломатији нисам имао високо мишљење, али сам веровао, да је њено расуђивање о догађ 
 одлазила, тамо сам се почела мирити са мишљу да је боље и у рату но у гробу.</p> <p>Учинила са 
 сам дуго доле у воду.{S} Носила сам се мишљу да скочим доле и већ сам се била прекрстила и чек 
 и влада и Врховна Команда носиле су се мишљу да и сами крену преко Љум-Куле на Дебар и Битољ,  
уд зашто!</p> <p>Кретосмо даље измирени мишљу да је несретник погинуо у свађи, али нисмо прошли 
азвала, он се био поново занео, поведен мишљу да погине на Ситници.{S} Та га је мисао морала од 
да се спасемо, но да што пре упаднемо у мишоловку?</p> <pb n="344" /> <p>— И кад се узме у обзи 
А кад то буде, тада смо затворени као у мишоловци; сви, сви смо затворени и војска и народ и Кр 
дршку од револвера.</p> <p>Погледам га, млад ко роса а тешки болови испили му образе.{S} Жао ми 
их несретних људи који су ми поверени а млад потпоручник, који се за то спремао, коме је то кар 
ми казује о свом брату.</p> <p>— Био је млад, тек се замомчио.{S} Остали смо сами, старији нам  
звући се.{S} То није чак ни лепо, један млад човек да се завуче у штаб.</p> <p>— Не жели он то, 
руски цар Никола I, запазио је да један млад војник, који се бори на Севастопољу, пише неке ств 
гано отворише и на њима се појави један млад човек, којега он с врата дочека питањем:</p> <p>—  
ригу.{S} Дете право, здраво и хитро као млад јелен, те тета Стане са поуздањем чека, где је ово 
а слободна.</p> <p>Била су све то деца, млада као роса, још неогарених усана, тек одвојена од м 
седишту слушкиња и слушкињин швалер.{S} Млада госпођа држи на крилу своје куче а слушкиња своје 
сам га брисала те размазивала крв.{S} А млада, румена крв, цурила је и даље под уветом где је б 
се младост уме тако поносно да испрси а млада снага усправљено да буја као млади јаблан.{S} Све 
ви, још задихан од трчања:</p> <p>— Два млада поручика са два вода и два митраљеза, почеше наст 
лико, још коју годиницу, када ће његова млада плећа понети бригу те она одморити своје трудне к 
је сања мајка, доба када ће он на своја млада плећа понети бригу, те она одморити своје трудне  
а убих вука!{S} Убих вука!“</p> <p>И та млада снага ево је лежи сад испијена у блату.</p> <p>Се 
шко, да је зараза опасна, да сам сувише млада али кад сам ја остала при своме, примили су ме.</ 
улка.{S} Мало даље, у једном углу, лежи млада жена грлећи чврсто рукама Ранка, онога што воли ш 
зборисање.{S} Овуда су некад прошла три млада витеза, Милош, Марко и Хреља па се спустили у врх 
под свежом им кором врио млади сок, као млада крв оних што борећи се падају и гину прскајући, р 
дућности својој и амбиције, која је као млада, жилава, несаломљива стабљика никла из душе му и  
и дворио га.{S} Жао ми га је било онако млада а тако осакаћена.{S} Док су сви остали рањеници у 
же зелену главицу да срче зрак; гране у млада дрвета, које су се биле повиле под теретом снега, 
, са угодним седиштима.{S} У аутомобилу млада београдска госпођа и њена госпођица сестра са вис 
и али много света.{S} На горњем седишту млада госпођа и њена госпођа мајка; на доњем седишту сл 
 својима, где би остала! — вели.</p> <p>Млада жена у војничкоме оделу, која је хтела с њом да с 
ака дечица те да куће не остану пусте а младе жене, девојке и мушка дечица мало одраслија, да к 
успеха својих и оних првих задовољстава младе, сањалачке душе.{S} Опоменуо се снова, бескрајних 
е, онамо тежње.{S} И када су једном две младе војске, двеју тек никлих државица, кренуле једна  
и сене пред очима блистава слика његове младе прошлости, те умире са болом у души и горким осме 
 победом том означава правац експанзије младе и бујне српске државе.{S} Тамо, под Митровицом, к 
онако славно изгинуо, бранећи одступање младе војске са Косова.</p> <p>Бадава се наваљивало на  
1912 године сишли на Косово и, залажући младе животе своје, васкрсли слободу тамо где је она пр 
им путем, својом стазом, секући напором младе снаге гломазне животне валове.{S} Догледао сам и  
вету; наилази сок и обнавља живот.{S} У младе жене шире се зенице страшћу; дојке јој брекћу од  
гледала је као отварање неба, као што у младе, чедне девојке прва светлост у очима значи отвара 
томе и поче пред начелством да се збира младеж којој је импоновала опасност и старији грађани,  
о дана бацамо на жртву четрдесет хиљада младенаца—мученика!</p> <p>Пролазе деца мученици у беск 
де година ми славимо и жалимо четрдесет младенаца, мученика, колико је хришћанство у борби од н 
 боним сећањем — или је малена варошица Младеновац тога тренутка одиста страшну и језовиту слик 
а је аждаја гладна и халовита пала пред Младеновац, <pb n="505" /> па не пишти само јутром, већ 
азмишља:</p> <p>— А није пала само пред Младеновац, пала је на целу Србију аждаја и ждере нам д 
S} Што не би отишли ма где у околину, у Младеновац на пример?</p> <p>— Имам рођаке у Аранђеловц 
} Рекоше ми да журим у Ресник па отуд у Младеновац, да се тамо јавим начелнику станице те да ме 
 је тешко издржати!</p> <p>Стигли смо у Младеновац и — ја сам изнела из вагона мртво дете.</p>  
о не знам чиме бих је упоредила.</p> <p>Младеновац, који је постао збег Београда, Паланке, Ваље 
 грмљавина почела оглашавати и отуда од Младеновца, околина Краљева, која је дотле тешећи га по 
на жена и запита ме јесам ли одавде, из Младеновца; па онда ме замоли да јој придржим дете, сам 
атељским рукама.{S} Док ми измакнемо до Младеновца, толико...</p> <p>Друмом се опет чу неки раз 
али.{S} Један је воз већ био отишао пут Младеновца а на станици је био други, који је растовари 
едало ми је у томе часу као да се ту, у Младеновцу, сабрали болови свих матера и трагедије све  
рат, мезимче, ово што сам га оставила у Младеновцу, тек се било родило.{S} Кад га је отац узео  
лило кад би ми рекли:{S} Не може овде у Младеновцу ништа бити од сахране, мораш ићи у Јагодину, 
ву — па ипак, када се сетим оне слике у Младеновцу, ја ништа толико ужасно не знам чиме бих је  
 одмах, на почетку тих невоља, ја сам у Младеновцу преживела ону језовиту трагедију са мојим ме 
нили да се разочарамо.</p> <p>— Видите, млади човече, ја не кажем да ви у свему немате право ал 
 собом где се копао гроб Српској Круни, млади њен носилац и даље се борио са тешким и суморним  
<p>— Који Велимир Рајић?</p> <p>— Онај, млади песник!</p> <p>— Па шта је с њим?</p> <p>— И он?< 
ор душе намеће.{S} Да би га се отресао, млади војник скочи са седишта и прошета по пространој с 
у претпостављали бдење крај мангала.{S} Млади поднаредник такође није хтео лећи јер, вели, рана 
ренутцима при напуштању које вароши.{S} Млади <pb n="214" /> поднаредник над је казивао о велик 
у и недорече је већ само ману руком.{S} Млади поднаредник зањиха главом а мени изађе пред очи,  
ли смо ћутећи још по једну цигарету.{S} Млади се поднаредник измакао од мангала и наслонио леђи 
ла дубље замакла, још сат па ће поноћ а млади принц, наслоњена чела на обе руке, још једнако се 
ожине, из гомиле догађаја који су његов млади живот тако богатим учинили.{S} Догађаји и тренутц 
едник, лежи разапета карта, по којој је млади носилац круне, дебелом писаљком исписао силне црв 
јаха голема лабуда</l> <l>Пред царем је млади барјактаре</l> <l>Соко живи Бошко Југовићу</l> <l 
а народа?</p> <p>— Ипак има — шаптао је млади Краљевић узбуђено — има, има...!</p> <p>Сваки од  
ри пут и маса крену хтедох и ја, али ме млади сликар ухвати за рукав и задржа да заостанем.{S}  
едајте, господине капетане! — одазва се млади потпоручник.</p> <p>— Ви лично нанишаните, разуме 
ам Сер Чарлс Де Грас и Господин Боп — и млади <pb n="48" /> дипломата изређа још неколико нишки 
ше <pb n="192" /> око глава и капетан и млади официр остадоше равнодушни, навикнути већ на такв 
 гледао оне модре повијарке, где толики млади српски животи леже, па се онда окрете ватри и дод 
. — А, недовршена?</p> <p>— Да, — учини млади сликар боно — недовршена...</p> <p>Затим ућута да 
Разумем, господине капетане! — одговори млади потпоручник и очевидно му се бледило разли лицем  
зумете ли?</p> <p>— Разумем! — одговори млади резервни официр и затресе му се рука, коју је диг 
лучај.{S} Ја знам на против, да су наши млади официри гинули храбро и падали као снопље.</p> <p 
pb n="321" /> <p>Сетих се да је то онај млади поднаредник који је самном и са учитељима пробдио 
апћући.</p> <p>— Последњи! — додаде мој млади пријатељ.</p> <pb n="317" /> <p>— Косовска вечера 
е јахао официр пред патролом.{S} Срећом млади официр био је мој познаник, један од оних младих  
ем исповедио.{S} И мени је пришао један млади рањеник, десне руке у завоју.{S} Пришао ми је као 
ице Карађорђев унук.{S} Они су тада као млади официри били у ескорти и учествовали у великој то 
си а млада снага усправљено да буја као млади јаблан.{S} Све су то деца у годинама у којима, у  
на и пискале а под свежом им кором врио млади сок, као млада крв оних што борећи се падају и ги 
ази сок и обнавља живот...! — Све је то млади уметник изговорио брзо, са пуно заноса и топлоте  
м много значајнији путник.{S} Био је то млади дипломата из Министарства Спољних Послова, који ј 
ознијим, здравијим поколењима? — јаукну млади Краљевић и, осећајући један део одговорности на с 
о сам пут ћутећи.</p> <pb n="334" /> <p>Млади сликар ишао је крај мене такође ћутећи.{S} Осетио 
е и наредба паде:</p> <p>— Пали!</p> <p>Млади потпоручник узе нешто да се маје око топа и не из 
бије, не верујемо више ни у шта.</p> <p>Млади поднаредник климну главом одобравајући, као да би 
ре овој бујици неповољних вести.</p> <p>Млади пријатељ мој осврте се пажљиво око себе да види с 
лагословен културом и напретком.</p> <p>Млади се поднаредник трже као да сам му тог тренутка по 
ру.{S} Краљ је причао војницима да је у младим годинама одлазио у Скадар и казивао им је да је  
зар те избуди само старије а нас децу и младину оставише да спавамо.{S} Сабрале се жене око Лаз 
ом дужином.</p> <p>— Које то? — пита га младић.</p> <p>— Па то што песма казује.{S} Зар је било 
.?</p> <p>— Да, ових дана! — прекиде ми младић реч — Оно вече код вас, у Приштини; примили сте  
Тај ми пример ништа не казује — одврати младић јогунасто — или бар ништа што противуречи мојим  
 талента.{S} Наредио је одмах да се тај младић уклони из севастопољске борбе и упути на коју др 
 имену ја већ по одавно познавао, један младић од двадесетак година у војничком оделу са поднар 
.{S} Међу тим рањеницима био је и један младић, мој вршњак а потпоручик.{S} Допао ми некако баш 
>— Рецимо његова околина — додаде нагло младић, спреман на ову примедбу. — Али је он тај који ј 
p>— А не, не, не! — прекиде ме нервозно младић — Не идем ја тако далеко, не мислим ја тако наоп 
и лицем а усна грчевито задрхта.</p> <p>Младић приђе топу и узе оком тражити непријатељску бате 
 туку Чукарицу и савиначки крај.</p> <p>Младић би и даље продужио причу, коју је у главном исцр 
ај запис не казује само осећање једнога младића, занесена славом смрти за Отаџбину, то је било  
 питала.{S} Једнога дана донеше једнога младића, опет болнога од тифуса али ведрије му мало очи 
/p> <p>Кад је ноћ већ пала, две стотине младића и деце под оружјем, крстарило је кроз варош и б 
чки погинуо али је успео да са неколико младића разјури разбојнике и ослободи жене и децу крвав 
у о раме и, праћен неколицином оружаних младића, пошао сам да, у име одбора који је управљао ов 
пља.{S} Био је то један од оних ваљаних младића који ми се одушевљено ставио на расположење и с 
осмехнули када су сагледали ове кржљаве младиће и говорили су међу собом: „Шамарима ћемо их тућ 
ма их вероватно! — прекидох ја брзи ток младићевих мисли.</p> <p>— Има их? — учини он и погледа 
их равни чудновати путници.{S} Старци и младићи, жене и деца, читава насеља људи, који су се пр 
анска гарда леву обалу Вардара, где ови младићи патролирајући кроз варош, одржавају везу са наш 
редба је — слеже отац раменима — да сви младићи дорасли за војску крену из села.</p> <p>Грешни  
н ми није говорио ружне речи, као други младићи што раде, а није ми никад рекао ни да ме воли.{ 
еда, разнолика одела; бледи и недорасли младићи, који су преко зимскога капута опасали фишеклиј 
. — Гледао сам их како падају, ти часни младићи, опијени славом оружја и љубављу према Отаџбини 
сара и четири везана разбојника које су младићи живе похватали.</p> <p>Многи бегунци, који тим  
амнело лице из којег сјакте два утонула младићска ока.</p> <p>Изненади ме чистота и нагласак ње 
ињи.{S} Сетио се дугих напора и снажне, младићске воље којима <pb n="324" /> је савлађивао; сет 
ње дужности према Отаџбини.{S} Његов је младићски идеал већ тада био да <pb n="514" /> падне на 
ом.{S} Са његових је усана ишчезао онај младићски осмех који га је красио у моменту кад је, кро 
ама прве младости а његово око заменити младићским жаром израз детиње благости.{S} Није далеко  
сподине! — кликну он боно и плану живим младићским жаром. — Зар ви мислите да у овој земљи има  
живих и изразитих очију и малих, готово младићских бркова.{S} Трећа је столица за столом празна 
веза али у коме се од јутрос разбуктало младићско одушевљење.</p> <p>— Није то за вас! — велим  
 му очи нарочитим сјајем.{S} Он се диже младићском гипкошћу и узнесе главу па јасним, одлучним  
тељ са тим пуковником.</p> <p>— Ви сте, младићу, узели за пример некакав изузетан случај.{S} Ја 
.{S} Најзад да прекинем ћутање, које је младићу дало прилике да настави мислити о својој трагед 
енутку да нађем реч утехе коју је овоме младићу требало рећи.</p> <pb n="322" /> <p>— Био! — по 
 Краља и склањали би се с друма, а маса младих регрута, који су носили муницију из Крушевца, иш 
 „Не лажи, р’сузе, где је село било без младих жена и девојака, него сте их скрили!“ А онда поп 
ни пред Господаром.{S} Имало је у нас и младих жена и девојака али су избегле!“ „А где су избег 
.{S} Воз се морао зауставити и неколико младих људи са једним полицијским писаром на челу, сишл 
ло војника колико их је сагледао и мало младих Црногораца, које је он собом чак са Дрине повео. 
ицир био је мој познаник, један од оних младих и интелигентних људи који је за време мира покуш 
који су давале младице бачене на ватру, младице које су се дуго опирале снази пламена и пискале 
ветлошћу ведрога пламена који су давале младице бачене на ватру, младице које су се дуго опирал 
ац, у коме се буди бол домаћина чије су младице на имању већ посекли непријатељи.</p> <p>— Грех 
о блато.</p> <p>— Их, болан, што посече младицу, грехота је! — примећује му трећепозивац, у ком 
ну карту ослонивши, бригом већ изорано, младо чело на руку.{S} Другом је руком опет прихватио п 
оду; то је та земља која покрива и сише младо и нежно тело мојега јединца.</p> <p>Понећемо те у 
/p> <p>По подне стиже глас да је пало и Младо Нагоричане и да су власти напустиле Куманово и за 
имо.</p> <p>— Намерио сам се на једнога младог дечка, који се добро бранио.{S} Покушавали смо д 
ем и послужиле су топлим чајем рањенога младог капетана и спроводиле су кроз „своју“ собу једно 
ка себичност грубо разорила сан једнога младога народа и онемогућила да се две братске војске с 
слобађајући је!</p> <p>Срео сам и онога младога официра који ми рече да је покојник још у Призр 
 Феризовићу носећи собом тело честитога младога писара и четири везана разбојника које су млади 
а душевног, освојило би у овим часовима младога принца, који већ четири године своје најлепше < 
о чисто дипломатске изјаве.</p> <p>Усне младога дипломате тихо заиграше и на њима се изваја бла 
ете, имаћете! — прихвати Краљ — Имаћете младога Краља који ће да вас воле и кога ћете и ви воле 
гањ и косило.{S} Капетан срете погледом младога водника, који је иза свога топа стојао и немо г 
гледало као бајка, онако исто као змија младожења или као чардак ни на небу ни на земљи; нешто  
не госпе.</p> <p>Причала нам је о змији младожењи, о пепељузи, о чардаку ни на небу ни на земљи 
у долазиле мрачне књиге, које тако годе младој, сањалачкој души, ја сам овако замишљала место г 
з којега лампа осветљава собу, седе два младолика коњичка пуковника, један крупна стаса и нешто 
ду крај кола сваки час подмећу рамена и младом снагом својом износе кола.</p> <p>За овима иду п 
рути дошли пред комисију на преглед.{S} Младоме поднареднику покривала је шајкача непрописно ду 
е Страцин пао и да су наши одступили ка Младоме Нагоричану.{S} И ови нови бегунци журе ка желез 
лица, осећајући да се умило славом и на младоме му се, ведром челу, исписа тога тренутка понос. 
а, омлитавели малодушношћу.{S} Младост, младост неоскрнављена, чиста и невина, поносна и усправ 
га састанка па до ових крвавих дана.{S} Младост је она мисао која се не угиба под теретом страд 
и обзирима, омлитавели малодушношћу.{S} Младост, младост неоскрнављена, чиста и невина, поносна 
мире, јер из чега би нико живот нов?{S} Младост је било, мишић, осећање, мисао свога доба; она  
ив, он није погинуо!{S} Он је младост а младост не умире, јер из чега би нико живот нов?{S} Мла 
њу разигнације против које су се његова младост и поуздање, које га је увек пратило, до сад ста 
и олујинама.{S} Она му је била проткала младост чаробним сновима, она га је снажном и чврстом р 
снога детета од шеснаест година када је младост, још нетакнута грубошћу стварности, тако лепа,  
и, он је жив, он није погинуо!{S} Он је младост а младост не умире, јер из чега би нико живот н 
 је израз, њен је синоним.{S} И зато је младост вечита, као што је и мисао вечита и зато младос 
зглавља и предали се сну, који одликује младост као доба које се мири са <pb n="213" /> сваком  
и напор им је повио леђа у доба када се младост уме тако поносно да испрси а млада снага усправ 
, можемо! — одговарају регрути, чија се младост још није уморила и клонула.</p> <p>А она два тр 
, али какви су моји били, пропиштала ми младост од њих!“ Знаш ли, болан, мој Бата кад хоће да с 
ечита, као што је и мисао вечита и зато младост не умире, као што ни мисао не умире и зато ти н 
/p> <p>— А ко ће мајку да брани?</p> <p>Младост, неоскрнављена животом а опијена славом оружја, 
ри године своје најлепше <pb n="571" /> младости, проведене стално у војничкоме логору на бојно 
његове ће се уснице огарити маљама прве младости а његово око заменити младићским жаром израз д 
бившег музиканта и у првим данима своје младости кретала се само у музичком свету, подразумевај 
на прву пушку, први плотун, први дрхтај младости, када је 1912 године из Врање кренуо преко гра 
хова, тамо на крвавим обалама, понесена младошћу, која сем материнске још друге љубави није оку 
ије; четврти вуче, да је баци на ватру, младу посечену грану која за собом повлачи житко блато. 
и онај поглед два жарка ока који узбуди младу крв те срце другаче бије.{S} Све су то деца која  
 мотике и тај би се звук зарио дубоко у младу му а већ искрвављену душу.{S} Под осећањем тешког 
групе, узвикну:</p> <p>— Гле, па оно је Млађа! — и предаде дизгине свога коња једноме до себе а 
од мраза не може да макне ножицом а оно млађе још се није одвојило од наручја материног.{S} Деч 
шила доцкан увече, око девет часова.{S} Млађи официри и друго особље из штаба Прве Армије, које 
ма обгрли сито.{S} Ранко је годину дана млађи од ње и пошао у школу, па ако Бог да, нек млађи п 
м, у коме се већ налазио и један српски млађи официр, стављен на службу ђенералу.{S} Чим је тру 
 ње и пошао у школу, па ако Бог да, нек млађи прихватају кућу а овога је штета одвојити од школ 
а Бојани?</p> <p>— Знам ја — рече један млађи војник из групе.</p> <p>— Е, је л’ тако каже песм 
, брате ништа! — буни се један непознат млађи човек — Ухватили сте то креманско пророчанство па 
 сам врата на кафани и намах ме задахну млаз топле јаре од људскога зноја, земље и влажних опан 
где који општински фењер са којега цуре млазеви кише.{S} Под мутном дневном светлошћу која се т 
е.{S} Паљба већ густа као киша и читави млазеви танади засипају батерију.{S} Осећа се да се неп 
з недогорелих гламња пење се дим танким млазевима из којих се развијају неке тајанствене слике, 
S} Киша се и са њега и са мене цедила у млазевима и ја сам већ почела да дрхћем од зиме.{S} Гра 
лаву као болничарка, па јој један црвен млазић тече челом као крвава бразда.{S} Њено тамно лице 
 прву крпу на рани која се сва натопила млаком, детињом крвљу.</p> <p>Око мене се водио разгово 
тале групе па где виде да неки господин млатара рукама, мисле тамо се говори о нечем важном и п 
њих да су Србијанци потерали наше па их млате и гоне да се осврнути не могу.</p> <p>— А једнога 
м бдењем сањала кућу од колача, реку од млека и планину од шећера.{S} Она су несвесна тога да ј 
 се зенице страшћу; дојке јој брекћу од млека, мишић јој на руци нарастао, грудни јој се кош уз 
foreign>, о чије су се кршеве разбијале млетачке галије; са чијих је бедема сипана киша стрела  
внога града.</p> <p>Читав низ некадањих млетачких палата и турских пашаларских конака, поплочан 
 палила светиљку.{S} Тај прозор пустога млетачкога двора гледао је далеко на море и отуд, из да 
о тек распукао пупољак те му вире бели, млечни зубићи!{S} До девојчета гологлаво сељаче са још  
т.{S} Свагда предвече, кад би изашао из млина где је радио, он би прошао крај наше куће.{S} Ја  
лако и тромо промицала.{S} Бат цокула и мљаскање опанака по блату, разорио је мртву тишину која 
њиге и акта разних канцеларија и многе, многе друге скупоцене предмете које смо мучно и годинам 
 борили и даље, док он није малаксао од многе крви, која му је текла из прибијене руке, те смо  
 пострадао, али су домаћини и старешине многе муке видели и потеглили да се <pb n="260" /> одрж 
.{S} Нисам га нашла.{S} А ишла сам кроз многе, врло многе <pb n="420" /> улице, слазила сам и н 
унске књиге и акта разних канцеларија и многе, многе друге скупоцене предмете које смо мучно и  
товала ме је да останем, остаће и она и многе друге жене из нашег комшилука а само бакалин, бли 
55" /> већ навикли, јер смо још многе и многе ноћи тако провели.</p> <p>Ни те ноћи ни сутра дан 
мрт.</p> <p>Затим нам је дечко причао и многе друге појединости.</p> <p>— Много рањених и мртви 
ли.</p> <p>— Како?</p> <p>— Значи да ви многе ствари не знате.{S} Распитајте се мало; распитајт 
нишки воз са којега су путници доносили многе вести.{S} На свакоме готово том возу био је међу  
 која су њој остављена.{S} Пробдила сам многе брижне дане и бесане ноћи над болним дететом али  
еби у главу да пођем у Скопље.{S} Видим многе рањенике тамо испраћају, чула сам да тамо има нек 
а нашла.{S} А ишла сам кроз многе, врло многе <pb n="420" /> улице, слазила сам и на Бајир, ишл 
<pb n="255" /> већ навикли, јер смо још многе и многе ноћи тако провели.</p> <p>Ни те ноћи ни с 
 пута — излазак из вароши — пребродили, многи су остајали крај друма где су нашли мало заклона, 
 <pb n="95" /> тога дана нису отварани, многи који су имали кола већ су их натоварили и кренули 
астребца и Копаоника.{S} Верујући у то, многи који су се спасли из Скопља и других источних стр 
е: „Ко зна, дете, да л’ је изнео главу, многи су изгинули!“ Ја нисам даље распитивала, сузе на  
рдно студена ноћ а ватре нисмо имали... многи су <pb n="643" /> и промрзли па остали, нису могл 
колима довукле <pb n="543" /> довде.{S} Многи су и продавали али по какву цену.{S} За два и по  
 цео дан, превију се па одлазе даље.{S} Многи и падају, не могу даље; дигли се из болнице неозд 
 и почео да збира у брижне гомилице.{S} Многи не дочекаше ноћ него пођоше из Београда.{S} Ја не 
 њега али нисам могла ништа сазнати.{S} Многи нису знали а многи нису ни могли разговарати, сви 
догледати силазак војске тим друмом.{S} Многи су излази у сусрет све до изнад Приштине, не би л 
<p>— Дуго сам плакала пред болницом.{S} Многи су ме пролазници и питали шта ми је али ја нисам  
ло Чаглавица кроз које пролази друм.{S} Многи који су нашли ту заклона од зла времена, задржали 
 ујутру првим возом шаље и породицу.{S} Многи дућани већ <pb n="95" /> тога дана нису отварани, 
ам обезбедити бар овај крај Србије, и — многи су веровали — која ће нам и Скопље повратити.</p> 
} Кажу многи цареви и краљеви?</p> <p>— Многи, сви!</p> <p>— И Москов?</p> <p>— И он!</p> <p>—  
ла ништа сазнати.{S} Многи нису знали а многи нису ни могли разговарати, сви су били тешки боле 
 води кроз качанички кланац ка Косову а многи су туда и колима кренули.{S} И те су бегунце доче 
 њиме прихрањивати.{S} Поразболеваше се многи од те хране те сирота Јела, неког Андрије Андрића 
ије видо?</p> <p>— Јуче и данас прођоше многи овим друмом све без коња.{S} А видо сам данас и о 
ена, задржали су се и ту ће преноћити и многи међ нама, који наилазимо, придружују им се.{S} Ок 
еко широм Косова.{S} Међ гробовима су и многи гробови оних војника који су 1912 године сишли на 
Не ваља овако како идемо.{S} Поостајали многи успут, нарочито овамо у Чаглавици, па смо се сад  
 платно, јер не само што би му промакли многи детаљи већ би му недостајало и боја да наслика св 
он ће:</p> <p>— Кој све ратује?{S} Кажу многи цареви и краљеви?</p> <p>— Многи, сви!</p> <p>— И 
 са тамом те без облика и ивица.</p> <p>Многи су свратили у Дечане да заноће а остаци се ових ш 
 које су младићи живе похватали.</p> <p>Многи бегунци, који тим последњим возом нису стигли или 
 да помогну, е па... шта чекамо?</p> <p>Многи су чак пребацивали влади, што не прилази тој мери 
 ту ноћ у кафани, на једној клупи, међу многим војницима који су спавали по патосу и по клупама 
ајачком циљу, споразумне ће силе, поред многих и ранијих и доцнијих, стећи још једну поуку из о 
 поћи а они нека остану.</p> <p>Било је многих, који су тако преломили своју судбину.{S} А тужн 
аре и пролоке; ваљало је још проћи крај многих кола, под којима су спавали уморни војници и бег 
о је на митровачки воз.{S} Када сам га, много доцније, срео у планини, где спава на ледини крај 
 тихо, прибрано да казује много, много, много...{S} Казивала је тихо, гдекад шапатом а гдекад у 
 помогло?</p> <pb n="50" /> <p>— Много, много би помогло!</p> <p>— Помогло би њима, да им умири 
 мирно, тихо, прибрано да казује много, много, много...{S} Казивала је тихо, гдекад шапатом а г 
ароду који је затворен у цркви и много, много ужаса, тако да сам увек дрхтала кад сам је слушал 
!...{S} А није само мене, има их много, много рањених а... има и мртвих.</p> <p>— Грађана? — уп 
е, послужити Краљу Петру!“ И још много, много слика ми се јавило и бата и сестре и наш виноград 
ики значај.</p> <p>— Ми се у њу надамо, много се надамо, то нам је последња нада! — настављам ј 
гласом који му дрхће у грлу — далеко... много далеко...</p> <p>— Ајде, облачи ти децу, а ја да  
ди, па жељезнице, па лађе, трамваји.{S} Много ми је причала и ја сам заборављала бол за мајком. 
 нам то помогло?</p> <pb n="50" /> <p>— Много, много би помогло!</p> <p>— Помогло би њима, да и 
ј госпођи рекла:</p> <pb n="82" /> <p>— Много се ружно види за вашу државу и за ваш народ.{S} П 
а може бити друго него логори.</p> <p>— Много ватра, мора да је силна војска тамо.</p> <p>— И в 
чао и многе друге појединости.</p> <p>— Много рањених и мртвих — вели — на путу, на вратима, на 
</p> <p>— Он има много војске?</p> <p>— Много, ал је далеко, не може да стигне</p> <p>— Ако он  
аде:</p> <p>— А овде, у овој земљи, има много ваше крви, од бир-земана.</p> <p>— И много суза!  
 Москов?</p> <p>— И он!</p> <p>— Он има много војске?</p> <p>— Много, ал је далеко, не може да  
 то је, да је у Нишу ситуација сматрана много тежом но у Скопљу.{S} Од њих смо још сазнали да с 
трана је и застра српским ћилимовима са много породичних слика на зиду.{S} Из собе два прозора  
дан од другога утехе.{S} Говорило се са много мање поуздања но јуче и прекјуче, јер и највеће о 
.</p> <p>— Да, видим!{S} Овде се полаже много наде на њен долазак али... толико може, да задржи 
ра, па онда о Видовдану и причао нам је много о свему и свачему. „Их, да видиш српску војску —  
 казује о борби на Чачку.{S} Казивао је много и ја, вероватно нисам упамтио све.{S} Ипак сам су 
све казала.{S} О како је дуго и како је много то што би имала казивати.{S} Моје бегство из Беог 
?</p> <p>— Он је био контузован а то је много горе него да је био рањен.</p> <p>— Ју, госпа Јел 
сачекавају путнике.{S} Од јутрос нас је много путника и, ма да смо били бедни изгнаници, свако  
ао, занимало га је.{S} Али он мени није много говорио, сем то што ми реко одакле је и како је п 
ни поче мирно, тихо, прибрано да казује много, много, много...{S} Казивала је тихо, гдекад шапа 
силне црвене бразде.{S} Та карта казује много, у овоме часу <pb n="569" /> све.{S} На њој је не 
у Србију аждаја и ждере нам децу, ждере много... потаманиће нам пород!{S} Зло, големо зло!...</ 
на преломили.{S} Некада, то је било пре много година, живела је она са мужем у Салчу, селу више 
а истока, и да ће овај са запада најпре много тегоба имати али ће најзад смрвити змаја са исток 
у — мислим дакле, да у полемику уносите много жучи.{S} Ја вас разумем, јер разумем ваш бол.{S}  
 у сваком кутку.{S} Говорило се у опште много о пророчанствима, гледало се у карте, у дланове,  
— Један сат, овако како ми идемо, иначе много мање.</p> <p>— И онда?</p> <p>Нисам разумео шта ј 
 смо лагано и тромо, погнуте главе, без много разговора, као што се о погребу иде.{S} Изгледа к 
— три брата, Вукашин, Угљеша и Гојко, и много су мука видели док су га назидали.{S} Све што би  
го ваше крви, од бир-земана.</p> <p>— И много суза! — додаде неко од наших.</p> <p>У том пролом 
 Београду лепо, како има великих кућа и много људи, па жељезнице, па лађе, трамваји.{S} Много м 
мраку да се погубе људи и жене и деца и много ће да плачу једно за друго.{S} Црн хлеб ће да зам 
било као прича или еп, мораће и време и много руку сарађивати и ја, нудећи овим само део грађе, 
бе, о народу који је затворен у цркви и много, много ужаса, тако да сам увек дрхтала кад сам је 
пште ових дана у много већој количини и много нервозније пушило.</p> <p>Из тога дима издиже се  
добити и где ће патње захтевати много и много и физичке и моралне снаге те да се могу поднети.{ 
а а лампу нисам хтела да палим, било би много светлости.{S} Не знам зашто, ал сам волела да ост 
ко Чакора а други преко Рожаја.{S} Први много тежи, кроз саму стену, камен, кланце и преко вели 
фијакеру <pb n="236" /> мало ствари али много света.{S} На горњем седишту млада госпођа и њена  
оде у ноћи, која је на косовској ширини много страшнија и сматрајући да су најтежи део пута — и 
, ништа добити и где ће патње захтевати много и много и физичке и моралне снаге те да се могу п 
о прешло?</p> <p>— Не знам... мора бити много јер су отерали наше из шанчева.{S} Ја кад сам изм 
е су се држале на цени, јер су их Турци много куповали.{S} Појединим стварима је чак и расла це 
угари.</p> <p>Сутра дан је прошао возом много значајнији путник.{S} Био је то млади дипломата и 
на да им уступа аутомобил који је могао много корисније бити употребљен.</p> <p>Затим долази фи 
лицима је осталих његових сарадника био много јаче изражен отисак опште невоље.</p> <p>Разговор 
је у њене темеље и онога је царство, ко много крви у његове темеље пролије.{S} Кад неко олако д 
 Арнаута једна реч:{S} Онога је кућа ко много зноја пролије у њене темеље и онога је царство, к 
и елеменат, на који су Аустријанци тако много рачунали, није их дочекао ни одушевљено <pb n="70 
е стране.</p> <p>— Ех, ех, ех, баш тако много? — припиташе неке неверице.</p> <pb n="355" /> <p 
е тек истоварили.{S} Било нас је толико много да се није могло дисати а уз то нас је и онај зад 
А шта би се постигло тим?</p> <p>— Врло много!{S} За пет дана наша би војска била у Софији, Буг 
 возу је било мало људи бегунаца а врло много жена и деце.{S} Вагони и фургони су били пуни и п 
ОГОВОР</head> <p>Странци су писали врло много о великој трагедији српскога народа деветсто петн 
ах настави:</p> <p>— После, није прошло много времена а они почеше ударати на Шабац.</p> <p>— А 
страдали.</p> <p>— Боме, пострадали смо много.</p> <p>— Је л’вас много изгинуло?</p> <p>— Па је 
двеста динара.{S} Цена је коња нарочито много скочила када је Врховна Команда почела нагло да к 
пострадали смо много.</p> <p>— Је л’вас много изгинуло?</p> <p>— Па јесте, преполовили нас.</p> 
 ноћу.{S} У нашим редовима се од јутрос много говорило о пљачкама које су Арнаути извршили над  
толико генерали и државни саветници већ много више културни раденици.{S} Не замишља се ваљда је 
т облак дима, јер се уопште ових дана у много већој количини и много нервозније пушило.</p> <p> 
S} Све просторије поседнуте а и нема их много.{S} Хан је обична, камена, двоспратна зграда; на  
да нађе!...{S} А није само мене, има их много, много рањених а... има и мртвих.</p> <p>— Грађан 
 улицама и по кућама.</p> <p>— Је ли их много прешло?</p> <p>— Не знам... мора бити много јер с 
ор, са осталим заробљеницима, а било их много.{S} И кога ти све није било ту и мађара и шваба и 
ао прозорско окно а овамо у дубини, још много дубље од места где смо спремили преноћиште, горел 
дај Боже, послужити Краљу Петру!“ И још много, много слика ми се јавило и бата и сестре и наш в 
да чујем још речи од њега, да чујем још много речи.</p> <p>— Ти си се већ растала — вели старац 
исти, кад се зна да је у Феризовићу још много теже збринути подвозна средства за даље путовање. 
еним и драгим камењем искићеним.</p> <p>Много и често пута у животу говорио сам пред гомилама,  
га у те планине тражећи заштиту.</p> <p>Много је бора на старчевом лицу исписано.{S} Хоће ли до 
о за „старим добрим временом“ и како је многобројан, могао је у тренутку расула и безвлашћа, ко 
ед начелством су се товарили сандуци на многобројна воловска кола.{S} Народ са товаром на леђим 
 покрет на друму застао да пропусти ове многобројне редове или се једва мицао једном половином  
е још одлазио од јутра до вечери на оне многобројне и бескрајне седнице Владе и Врховне Команде 
и тежином утисака, који су данас били и многобројни <pb n="436" /> и разнолики, те мрак који је 
чео сам да сумњам да и то није једно од многобројних обећања и многобројних наших надања.{S} И  
а, изабрала <pb n="11" /> себи једну од многобројних одаја, затисла камене прозоре сеном, крпам 
то није једно од многобројних обећања и многобројних наших надања.{S} И када ме је најзад савла 
зом из ове невоље.{S} Крај једне од тих многобројних ватара, полегао војник ужетом везаних руку 
же оним ватрама, њихов се број све више множи, простор по коме су се расуле све се више шири, т 
 <p>Госпа у црнини ућута.{S} Величина и множина сећања која навалише на њу при помену тога дана 
 на слику, са једног сећања на друго из множине, из гомиле догађаја који су његов млади живот т 
кав појас за спасавање.{S} И, навикнути множином догађаја и брига, које смо последњих година пр 
ве несретних избеглица које ће се затим множити и низати дуго и дуго по знаним и незнаним кланц 
м, овде у слабину.{S} Паде, па, жали за мном, издише па ме гледа — а сузе му теку.</p> <p>У том 
е дизала и ишла.{S} Свако се освртао за мном, свако ме је чудно погледао погледом сажалења који 
а том медаљом на грудима, ко ће тада са мном!{S} Кад изађем пред бабу а он ме пољуби најпре у ч 
одбама заробљеника, који је мало час са мном разговарао, али овај одби:</p> <p>— Не могу, рањен 
ора.{S} То је већ ваљда полусан који је мноме овладао и који мраз тако упорно и тако дрско наме 
бром и Лабом и залазе нам с леђа, те ће мо се данас или сутра наћи измеђ две ватре.{S} Шта треб 
... сам факт се не може спорити, само — мобилизација не значи увек и рат.{S} Бугари имају извес 
ign>.{S} Другим речима, једна политичка мобилизација. — Да, тако нешто... маневар који треба да 
 15. септембра, када је објављена грчка мобилизација као одговор на бугарску, ишли чаршијом узд 
ја сам га послушала.{S} Кад се објавила мобилизација, па је морао поћи у Ваљево, рекао ми је: „ 
ужим.{S} Али дође јуна месеца изненадна мобилизација и нас, који смо на јесен требали да се рек 
 јер смо тај напад већ од дана бугарске мобилизације очекивали.{S} Овај акт је изненадио само д 
нистративног одељења упитан о бугарској мобилизацији, шетајући одмереним кораком по станичном п 
евљено се говори <pb n="42" /> о грчкој мобилизацији и тумачи се позив грчким поданицима, који  
 на Бугарску пре но што би она завршила мобилизацију.</p> <p>— А шта би се постигло тим?</p> <p 
 Србијом, оглашава и сама 15. септембра мобилизацију.{S} Краљ Константин притворно потписује та 
="56" /> Она 10.{S} Септембра објављује мобилизацију и објашњава дипломатији тај чин извесним з 
ку наше Отаџбине.{S} Бугари су објавили мобилизацију и нама догађај није био непознат, али смо  
ја, што има да буде одговор на бугарску мобилизацију.{S} На нишкој станици чуо је и потврду вес 
мна да изврши напад на Србију; Бугарска мобилисане своје пукове шаље на српску границу; споразу 
кан?</p> <p>— Извесно!{S} Бугари су већ мобилисани, њихове су дивизије век на граници.</p> <p>— 
 живо промиче улицом, чујеш глас једног мобилисаног адвоката.</p> <p>— Ја вам опет кажем, Русиј 
, пристаје на ту цену, Бугарска упућује мобилисану војску на српску границу а уверава споразумн 
грам да и она мобилише.{S} Ако Бугарска мобилише против нас, Грчка је уговорно обавезна да нас  
и тек што није стигао телеграм да и она мобилише.{S} Ако Бугарска мобилише против нас, Грчка је 
кад је ту прилику пропустила па тек сад мобилише, значи да не мобилише против нас.{S} То је јас 
устила па тек сад мобилише, значи да не мобилише против нас.{S} То је јасно као дан! — заврши п 
ло дуго бавио на станици и ту је чуо да мобилишу и Грчка и Румунија, што има да буде одговор на 
ао?</p> <p>— Па мобилишу.</p> <p>— Нека мобилишу, па шта?</p> <p>— Кажем само...</p> <p>— Кажет 
читали, ко вам је то казао?</p> <p>— Па мобилишу.</p> <p>— Нека мобилишу, па шта?</p> <p>— Каже 
ру добио потпору.</p> <p>— Пре свега не мобилишу само Бугари већ и Грци а несумњиво је и Румуни 
.. да... може се рећи... управо да, они мобилишу.{S} То за сад — према извесним сазнањима — још 
ло, ни у какав рачун!</p> <p>— Па и они мобилишу! —- додаде доктор мирно.</p> <p>— За свој рачу 
вештења са извора.</p> <p>— Да, али они мобилишу према нама, према нашој граници?</p> <p>— То ј 
ј граници, било је све јасније да се та моблизација нас тиче.{S} Од како је ту сумњу и Ниш зван 
ути и трпи.{S} Их, што сам имао вочића, мог рођеног вочића, није био стока него брат и пријатељ 
додаде:</p> <p>— Оставите ме крај гроба мога оца и деда, да умрем овде пред црквеним вратима.{S 
, подла.{S} Изашла ми је пред очи слика мога мужа, строга лица, са горким пребацивањем; сетила  
ничине.</p> <p>— Тамо се решава судбина мога јаднога народа! — шаптао би боно Краљ и одвајао <p 
 настаде један тренутак, у току причања мога суседа, који ми привуче сву пажњу на његово казива 
цркве, срела сам једнога старога знанца мога покојнога мужа.{S} Запитала <pb n="448" /> сам га: 
мојих слутња и мојих болова био је гроб мога другога сина.{S} Тамо сам често одлазила, тамо сам 
тамо у селу, крај Мораве, где лежи гроб мога јединца, има родитеља који су погубили децу далеко 
афа са Чачком.{S} Имам и једно писмо од мога колеге, послао ми по мом коњанику, вели: ми евакуи 
 Срела сам на улици познанике и другове мога мужа и они ме упутише, те сутра одох понова и нађо 
аву, наслонила сам образ на хладно лице мога анђелчета и грлила га све чвршће.{S} Што се више б 
овали и износили му неодољиве разлоге и мога деду пре сто година а историја је прешла преко тих 
ше бола и са више суза говорила о смрти мога мезимчета но о овој највећој несрећи мојој, о поги 
увише сама, јер ми је те зиме, по смрти мога другога сина, умрла и мајка.</p> <p>Када је послед 
к овако окрвави, по Богу брате? — питам мога сапутника.</p> <p>— Ко га зна... — поче он, па се  
је блиске; засипа мој дом и онај дом до мога и даље; засипа градове и поља, засипа села, горе и 
ати.{S} Моје бегство из Београда и смрт мога детета нису једине моје невоље нити једини мој бол 
врата за собом а мали мртвац, другарчић мога чеда које ми је лежало на крилу, остаде на столу н 
арод што је слушао, поче да плаче.{S} У мога бабе оволике сузе а и мени се стегло грло.{S} Посл 
кочих неколицину, помажући се светлошћу мога фењера и седох на џак.{S} Светлост из фењера освет 
ника, на њеним се победничким заставама могадоше исписати речи: „За Косово — Куманово!“ и српск 
у овоме тренутку, кад ми учитељ казује, могао још горко заплакати да ми већ тешки догађаји, кој 
у борбу и отерати непријатеља из земље, могао сићи у војничке ровове и собом прихватити пушку;  
добрим временом“ и како је многобројан, могао је у тренутку расула и безвлашћа, које је претило 
, који се ваљају, који нас претрпавају, могао да се сети свих тих обзира?</p> <p>— Ко? — учини  
прокисли и прозебли разгрејали мало.{S} Могао сам и од своје свеће одвојити половину, те да вид 
о часова дневно, онолико колико је деда могао да ходи, онолико колико је коњић могао да <pb n=" 
цу, ову будућу Србију и из тога погледа могао си прочитати дубок бол душе која је прибрала и пр 
ве наше болове.{S} Из њенога си погледа могао запазити како она предосећа злу судбину која чека 
 прати погледом, не би ли са туђих лица могао што прочитати.{S} Ту седе један крај другога они, 
трупе.{S} Како би тај корак Венизелосов могао одговарати грчким али не и пруским интересима, Ко 
енуо са фењерчетом у руци, не би ли где могао свратити и сачекати Моравску Дивизију.{S} Желео с 
он је долазио с места, с извора, где је могао ма и у ходнику, ако не <pb n="47" /> у канцелариј 
унисао губитком целога Балкана, који је могао корисно послужити општем ослободилачком циљу, да  
 љубазна да им уступа аутомобил који је могао много корисније бити употребљен.</p> <p>Затим дол 
увек важна личност или бар неко који је могао да има везе са важним личностима.{S} Он зато гово 
то утврди стање болести.</p> <p>— Ко је могао видети? — одговара задригли кафеџија који је пре  
к, који се налазио с једне стране, није могао све од Прокупља па до Приштине прећи на другу стр 
о своју снагу подајући се вољи.{S} Није могао поћи за народом, заклецала су му колена, и загуши 
о да се Ускоковић удавио.</p> <p>— Није могао да издржи! — одговара неко са петог, шестог стола 
ма је још увек бранио свој предлог није могао, као јуче, да поткрепи поузданим податцима, морао 
онила код себе.{S} Онај ме гад сад није могао више наћи.</p> <p>Ту сам код старице пробавила св 
ења.</p> <p>Али, он већ нигде више није могао наћи мира, он га није хтео; он је још увек верова 
утку да он због пребијене вилице и није могао говорити и чинило ми се да је нарочито ћутао.{S}  
ћу закуцати.{S} Али ме г. пуковник није могао примити тога дана јер се сликао.{S} Доведен је из 
>Нисам му умео ништа више рећи, он није могао мени ништа више рећи.{S} Њега је овај последњи уз 
 узе покушавати изнутра, али ни он није могао успети.{S} Дотрчао је и чиновник из станице и заг 
шта је и како је било и зашто нико није могао доћи јуче на ноћ.{S} Било зло и невоља у селу.{S} 
воме тренутку тако тешка а ипак их није могао да избегне.{S} Његов је поглед прелетао по карти  
о.{S} Нисам више била ни дете, не би ме могао нико заваравати.{S} Осећала сам се сама, потпуно  
 њој остало нешто мало крова који би ме могао заштитити.{S} У причама наших старих, тако сам ја 
 би се могла пре обратити, ко би ме пре могао разумети?{S} Са извесном лакоћом у души, очекивал 
ли бар не више усамљен.</p> <p>Да би се могао за борбу припремити, капетан нареди патролама да  
оме свету ни једнога месташца где би се могао склонити.{S} Видиш да је ова несрећа све обухвати 
ане, не би ли нашао какав кут где би се могао склонити, он ми рече:</p> <p>— Ево овде, ако хоће 
а хајде, нађи ти сад дрво на које би се могао попети и склонити од пожара.</p> <p>Везани војник 
 народа.{S} Па где је Усуд историјски и могао на другом месту доделити да се заврши ова велика  
ту да ће се вратити а шта би заробљен и могао помоћи својој жени и својој дечици.{S} Слободан м 
ео, кад би их могао све повести, кад би могао свима помоћи.{S} Њему је чак причинило задовољств 
ње јер ту, на трнавској механи и кад би могао са цигло једном батеријом да прими борбу, не би т 
 у туђе земље и у туђу војску.{S} Не би могао ни здрав хлеба, ни болан лека потражити међу туђи 
гла наћи мира.{S} Нигде, нигде га не би могао наћи више, јер у томе тренутку већ није више било 
ико пре што на овоме стрмоме путу не би могао са батеријом <pb n="179" /> оперисати, нити би је 
ављала бол за мајком.{S} Али сад, ко би могао да ми што прича и да ме заварава, кад је он отиша 
шни.{S} А био је је и у војсци, није ни могао да ме збрине.</p> <p>— А никог нисте имали ко би  
часник и сам у великој невољи, нисам ни могао даље догледати.{S} Моја књига завршава у Пећи, је 
што им је коњ и оно мало хране и ствари могао повући те да их не носе на раменима и да не гладу 
ја овом мојом здравом руком, колико сам могао и колико да се нађем на помоћи.{S} Међу тим рањен 
али, и ако сам силом склапао очи, нисам могао задремати.{S} Гушило ме је нешто и ако сам био по 
p> <p>Па и под тим околностима ја нисам могао дуго и дуго да заспим.{S} Звониле су ми једнако у 
.</p> <p>Ја се збуних, јер одиста нисам могао ни сам у том тренутку наћи шта ће дотле бити.{S}  
села и породица.</p> <p>Ја такође нисам могао да заспим и час сам обраћао пажњу на њихов разгов 
сам ове бедне људе, али им помоћи нисам могао јер сам и ја већ свој оброк бројао на залогаје.{S 
као змија Јелицу те је далеко под собом могао сагледати делове друма, што му је олакшавало да с 
аговештаји зоре, толико бар да се камен могао разликовати од баре, улице које воде ка станици н 
ећи и шири значај но што је у ствари он могао имати.{S} Ми смо у тако јаком и одличном појачању 
ошли и, не разбирајући како је тај глас могао до нас доћи, ми смо обазриво и са зебњом наступал 
ељ тражио; нити је тако близу да би нас могао чути.{S} Могли смо викати из свега гласа и не би  
 могао да ходи, онолико колико је коњић могао да <pb n="376" /> тегли.{S} Пошли су за светом, з 
ла пожелети лепшега опела а зар је Богу могао бити дражи, који други обред од обреда, који се с 
елу и натучене капе на очи.{S} Нисам му могао сагледати лице али кад виде да се ја обзирем на с 
> оперисати, нити би је на ускоме друму могао кренути за повратак, нити би је преморена стока м 
јском и жандармеријом, да би се кроз њу могао обезбедити пролаз онима који су настављали пут да 
анскоме фронту, где би евентуални успех могао донети пробијање ка Скопљу; као и кретање бугарск 
бока блата; како би он волео, кад би их могао све повести, кад би могао свима помоћи.{S} Њему ј 
но, гле како они тамо измакли, не би их могао ни довикати.</p> <p>— Треба да се приберемо, да и 
 осветљавајући цигаретом калдрму да бих могао мимоићи силне баре и каљуге што их је киша, која  
> <pb n="99" /> <p>— Не знам... кад бих могао све, све, ал не може.{S} Ко зна где ћемо... ко зн 
љско још једнако чини.</p> <p>— Кад бих могао бар само један метак да бацим, тај један метак до 
хвала Богу нико, а да је ко ушао не бих могао доћи ноћас.{S} Морао бих остати да га дворим.</p> 
а јефтино да стећи благодарност!</p> <p>Могао сам учинити и нешто више за ове моје госте но што 
ска веза са Нишем није се <pb n="83" /> могла добити.{S} Или је нишка централа била преокупиран 
и везе са савезничким владама.</p> <p>— Могла би се, вероватно, умолити талијанска влада да уст 
рљава, петролејска лампа, која је једва могла допринети да се разазнаду контуре тела те да их ч 
патња изазивала у мени слутња да бих га могла изгубити.{S} Ни пред ким нисам смела исказивати с 
} Тада им је изјавио да би се ситуација могла још увек променити ако савезници на време стигну  
за повратак, нити би је преморена стока могла узнети натраг на Јелицу са које се спушта.</p> <p 
београдски.</p> <p>— Једна чета хајдука могла је бранити Качаник против једне дивизије! — додај 
ле била, како би се и на који начин она могла пребацити из Медове у Скадар, док нико није ни сл 
 где би се концентрација избеглих трупа могла извести.</p> <pb n="558" /> <p>Пошто су донета ре 
 где год су могла кола ући и где год је могла светина наврети.</p> <p>Други опет, с парчетом ме 
ака и сад смо већ били ван гомиле те је могла мирно и без прекида да настави своје казивање.</p 
трезвенијих и угледнијих муслимана није могла наћи одобравања ни одзива али код онога <pb n="12 
е допирао глас топова.{S} Отаџбина није могла више понудити мирно и безбедно прибежиште једноме 
стити, јер железница до Феризовића није могла бити од велике користи, кад се зна да је у Феризо 
а значи.</p> <p>Са Нишем се никако није могла добити телефонска веза али је кумановски телефон  
 чути.{S} Неко ми рече да би се најбоље могла распитати у којој окружној болници, ту долазе <pb 
 ли су други бегунци измакли а ја их не могла стићи, или се склонили од непогоде?{S} И та усамљ 
патична и нема те појаве која би код ње могла изазвати какав нарочити утисак.{S} Видела је свет 
ра сачувала код народа.</p> <p>— Кад се могла сачувати кроз пет најмучнијих векова, од Косова д 
кренути напред ни друга натраг да би се могла расплести; коњска кола испела се на тротоар, да б 
затим обуставити цео саобраћај да би се могла хитно пребацити француска војска на северо-источн 
<pb n="466" /> топовских шупа где би се могла склонити и ако се већ силан свет сабио у њу.{S} С 
врло нежне осећаје.{S} О, па коме би се могла пре обратити, ко би ме пре могао разумети?{S} Са  
рата, или зарђала или набрекла, нису се могла отворити.{S} Покуша један, покуша други чиновник, 
ја су се озго с друма скрхала и нису се могла оправити да наставе пут; леже мртви волови који с 
ала Приштина тих дана, само је још више могла помрачити му већ замагљену душу.{S} Срео сам га < 
п суза човечанских.{S} А зар је мајка и могла пожелети лепшега опела а зар је Богу могао бити д 
ом вером у нешто.{S} Најзад довде сам и могла ићи и донде још, до обала оне реке, али даље...</ 
 у главу да будем болничарка.{S} Шта би могла друго, два дана нисам јела а срамота ме је било д 
тавити ка мору.{S} Војска и иначе не би могла цела једним правцем да одступа, јер су поједини п 
едва сам чекала да сване и тада сам тек могла лепо сагледати раницу под уветом.{S} Била је исти 
а, коју смо тако мучно стекли, није нам могла огрејати промрзла тела а још мање душу, око које  
х војника и чизме коњаника до којих сам могла стићи и љубила официрима руке. „Они“ су се ноћас, 
исам чисто веровала својим очима, нисам могла да верујем да сам сад слободна, да могу ићи где х 
ала на ту зору; гушила ме је ноћ, нисам могла да дишем...!</p> <p>Ватра код детета нија попушта 
 ноћ сам провела врло немирно.{S} Нисам могла дуго да заспим; стегла сам дете на груди, молила  
Дете је и даље плакало и ничим га нисам могла да умирим.{S} А нисам више имала ни снаге ни речи 
дуго, од јутрос па све до сад, па нисам могла више.</p> <p>— Јеси је тражила?</p> <p>— Јесам.</ 
даље ишла и свуд питала али ништа нисам могла чути.{S} Неко ми рече да би се најбоље могла расп 
том, ја га нисам слушала, јер кад нисам могла оком ја сам ухом бдила над дететом.{S} Слушала са 
 једнако распитивала али га нигде нисам могла наћи.{S} Најзад сам увртила себи у главу да пођем 
и, пипала му ножице, чело и нигде нисам могла опипати ни трага од ране.{S} Ипак сам осетила да  
ад су ми пресушиле сузе, кад више нисам могла плакати, ја сам се упутила низ улицу.{S} Нисам зн 
твор прогура ногу тако да их више нисам могла затворити.{S} Затим гурну врата раменом и уђе у с 
е добри људи прихватише.</p> <p>И нисам могла даље.</p> <p>— Пођите ви, добри људи — рекох им — 
о из авлије, који се прикрио, али нисам могла да познам ко је, јер му кроз кључаницу нисам могл 
ала сам увек и једино за њега али нисам могла ништа сазнати.{S} Многи нису знали а многи нису н 
ла сам се ћебетом преко главе али нисам могла заспати.{S} Нисам ваљда спавала целу ноћ, само се 
знам ко је, јер му кроз кључаницу нисам могла да сагледам лице.{S} Затим се умирило и чуо се са 
ју слику.{S} Нека би се једним погледом могла обухватити и прошлост и садашњост, и оно оронуло  
 била кадгод боља кола, али сад би само могла служити за изношење ђубрета, коњи су представљали 
а кући али радосна лица, нисам је чисто могла познати.{S} Уђе, па кад затвори врата за собом а  
 залутала ван друма?{S} И кад би се бар могла склонити где, јер се више није могло издржати?{S} 
е одласка владинога и ни мало није свет могла умирити околност што су у Призрену још и стари Кр 
 друма да погледам дете али, шта сам му могла помоћи?{S} Сузама сам му полила лице те мила крв  
колској, црквеној, ханској и где год су могла кола ући и где год је могла светина наврети.</p>  
ане капитулације.{S} Таква мишљења нису могла не допрети и до саме владе, односно до појединих  
, сили; мисао је слободна, њу ужад нису могла везати и она се издвојила и отишла тамо, тамо пре 
ник, покуша и сам официр, врата се нису могла отворити.{S} То исто и са вратима на предњој стра 
и његова већ узнемирена душа није ни ту могла наћи мира.{S} Нигде, нигде га не би могао наћи ви 
тално под паром да би наредбу о покрету могла одмах извршити.</p> <p>У томе возу, у коме ће се  
" /> ће ми њихова имена која нити би их могла оправдати нити ублажити ругобу појаве.{S} Паде ми 
рт може настати, ко зна не би ли се још могла поновити прошлогодишња церска историја са Поћорек 
е повлаче с Косова Црнољевским кланцем, могле би поћи овим путем преко Љуме, а оне које се повл 
лаче Ибром, и које се налазе у Санџаку, могле би сићи у Пећ па одатле, преко Андријевице и Подг 
позоришта како би већ половином октобра могле отпочети представе у новој згради; „Друштво за пр 
ам јој благодаран на речима, које су ме могле бар за тренут да утеше; за тренут само, док се не 
у зјала уста големе пећине у коју би се могле читаве војске склонити.{S} Ту, у тој пећини, скло 
ала пут сину и под светлошћу те свећице могле и у ноћи читати речи исписане на крстачи:</p> <p> 
ћ има довољно савезничких трупа које би могле ступити у акцију, ако би та акција била прихваћен 
колену.</p> <p>— Ипак има вести које би могле бити утешне! — покушавам ја да и себе и њега обма 
, Митровица, Приштина и Феризовић, нису могле примити толику светину.{S} Било је нешто пустих т 
 угледне породице, које у Београду нису могле ни до Калемегдана без аутомобила како газе друмск 
примила борбу на српској територији, на Моглену.{S} Значи да у Солуну већ има довољно савезничк 
и свој положај како би, чим зора сване, могли наставити борбу.{S} И тако је готово цео фронт ту 
/p> <p>— Ако је истина да смо опкољени, могли би те ухватити у србијанскоме оделу па ако те поз 
S} Није постојала више, али је била ту, могли смо је и мртву грлити.{S} Краљ је био ту, војска  
жемо победити, али се можемо борити.{S} Могли би развити фронт овако, видиш, са десне стране Си 
 је тако близу да би нас могао чути.{S} Могли смо викати из свега гласа и не би нас нико чуо.{S 
 али је та брига мало трајала.</p> <p>— Могли би, Величанство, на она кола!</p> <p>Друмом је пр 
/p> <p>Пуковник погледа у сат.</p> <p>— Могли би?</p> <p>— Још мало.{S} Нек превали потпуно пон 
нигде скоро да наиђу на ширину да би је могли понети на рамена те пружити кораке, већ је носе н 
е али ми, који смо пешице ходили, те не могли велики терет носити, и од конака до конака снабде 
ола, коње, волове или ма шта чиме би се могли користити, јер железница до Феризовића није могла 
 почеше погледати око себе, не би ли се могли где наслонити, да се ма колико толико одморе.</p> 
да се верује ма у шта!</p> <p>— Шта сте могли више видети но што ћете и овде сутра видети.{S} О 
тамо.{S} Родили сте и то је све што сте могли учинити и сад још можете плакати.{S} То вам нико  
е дух у војсци.{S} Ви сте тим вестима и могли поверовати, јер нисте имали начина да их проверит 
жећи Качаник, одржали везу са Тетовом и могли би се тамо повлачити па на Битољ.{S} Овако, куда  
 у главном, на тој алеји је било тихо и могли смо, сем обичних поздрава ових пролазника, неузне 
 где би се стаза толико проширила да би могли поћи упоредо.</p> <p>Ове три групе, Краљева, Врхо 
од њих и рече му гласно, тако да су сви могли чути: „Дедер, пријатељу, Краља Петра марш!“ Свира 
ће то тешко ганути а како су кратковиди могли би и онда чак, кад Бугарска огласи рат нама, да с 
 уста, прибирали и текли, не би ли и ми могли стати у ред цивилизованих народа; наши музеји, би 
ти.{S} Многи нису знали а многи нису ни могли разговарати, сви су били тешки болесници и није и 
 не чује бат, како би се само неопажени могли извући из вароши.{S} А наши, извештени, ушли су р 
b n="630" /> ако може, како би с вечери могли стићи бар до кога села.{S} Он уравна свој корак с 
аједнички бол, који ови звуци нису ипак могли из душа нам да одагнају; уморила нас је дуга ноћ, 
раном друма, на којој смо колико толико могли ићи упоредно.{S} Она настави сама, као да је знал 
главу спустила у долину.</p> <p>Шта смо могли до, као оно у Липљану, да кренемо од ватре до ват 
ледња слободна српска варош у којој смо могли наћи заштите; полазећи из ње пред нама је на неко 
 им се ништа.{S} Отерасмо их колико смо могли али нас сатиру они са чамаца!“ Тражио сам <pb n=" 
</p> <p>И ако нас је умор сломио, нисмо могли не застати у месту приковани посматрајући са запр 
итим загрљајем.{S} Из Призрена се нисмо могли ничим снабдети.{S} Ако је ко и понео један хлеб,  
а будете сачувани.{S} Надлежни су на то могли да мисле.</p> <p>— Ах, господине! — кликну он бон 
b n="643" /> и промрзли па остали, нису могли од јутрос да крену, а овај грешник, распорио мртв 
ећ, веровали су у то само они који нису могли праву истину знати или су је упорно негирали.</p> 
у воду може свако бити.{S} Зар вас нису могли поштедети, дати вам какво згодније место?</p> <p> 
к, који су једини у овим тренутцима још могли имати окупације, смештена је била у згради митроп 
е!</p> <p>— Не кажем то, али... видите, могло би бити ако моравска дивизија... поче наредник да 
додаде:</p> <p>— Било би га!{S} Управо, могло га је бити.</p> <p>— Могло је? — мене озари нека  
сваки појединац понео са овога воза.{S} Могло се говорити само о утисцима који су нам давали оп 
рост и решили се предати се судбини.{S} Могло је и до Приштине бити тегоба, патњи и невоља, али 
!{S} Управо, могло га је бити.</p> <p>— Могло је? — мене озари нека потајна нада, верујући ваљд 
ло, не би ником било довољно нити би га могло потпуно умирити, јер према покрету бугарских труп 
други се решавају, и ако би се до мрака могло још који сат пешачити, да остану ту на преноћишту 
 одлучнији став, јер одлагање одступања могло је бити од несретних последица.{S} Он је чак, бра 
 одлуку.{S} И са лица њихових се одиста могло прочитати оно што <pb n="714" /> су у доњој соби  
вао ред, којега нити је било нити га је могло бити, и замолио га да пропусти то бедно девојче.{ 
о улице.</p> <pb n="455" /> <p>— Шта је могло да их пређе, педесет, шесет, ништа више.{S} И јуч 
лепљене дебелим слојем блата, да јој је могло бити све једно, где ће стати.</p> <p>— Је ли он ж 
} Пет дана одмора и мира, колико нам је могло дати, дуги су били као век човечији а благи као п 
е и бола и уз то нешто имања, колико је могло стати у оној кутији, кеси или бошчи коју је свако 
ље гомила.</p> <p>— Изгинуло све што је могло понети пушку; оно што је остало да нас заштити да 
ајна нада, верујући ваљда да оно што је могло, може још увек бити.</p> <p>— Једна очајна али бр 
> <p>Боже мој, мислили смо тада, зар је могло бити једно доба, кад су људи тако и толико патили 
ји наилазе.{S} Напред се ни корака није могло јер је доле у селу загушило, те почесмо да се мир 
ходан планински зид, где се колима није могло, где су и коњи посртали и крхали се у амбисе, где 
трајао.{S} Набавити се нигде ништа није могло сем мало дивља воћа којим смо квасили суве усне.{ 
им пође све што из Ниша и Лесковца није могло раније железницом; њим крену све што се из Крушев 
арочито страховите, а већ се нигде није могло наћи дрва.{S} Падали су успут људи као мушице, па 
 била скоро измирена, нешто што ме није могло мимоићи...</p> <p>Ућутала је.{S} Не знам да ли је 
{S} Било нас је толико много да се није могло дисати а уз то нас је и онај задах гушио.{S} Поми 
о нешто врло важно, тек до везе се није могло доћи, а сви смо осећали да би овога тренутка гото 
о бугарске војске; на савезнике се није могло рачунати после ситуације која би им остала за леђ 
и шта ће дотле бити.{S} На Грке се није могло више рачунати да привуку на себе један део бугарс 
ога страног дописника и... даље се није могло: „Треба имати необично снажне живце да се то издр 
 у последње разочарење.{S} Више се није могло ничим заваравати, ваљало је кретати у планине.</p 
м, па ма и пешке наставила, али се није могло ни изаћи из вагона.{S} Била сам чак у дубини и оп 
сао пажљиво и тихо радили, ипак се није могло избећи да се кроз тишину ноћи, која је владала, н 
94" /> алате, све, све, све што се није могло понети, гутао је пождрвљиво ноћашњи пламен и све  
} У Приштини последњих дана већ се није могло доћи ни до хлеба ни до брашна.{S} Тамо већ тискал 
љад по кући поклао.{S} У Србију се није могло више ни мислити, морало се у касарну.{S} Кад су м 
астрашила.{S} И сад већ ништа више није могло вратити веру у светину те река, која је била набу 
ар могла склонити где, јер се више није могло издржати?{S} Нити сам имала снаге да носим себе и 
ик из те гомиле, на коме се никако није могло приметити, бар приближно, којој професији припада 
мачке и Бугарске.{S} Кад се то већ није могло кроз телефон докучити, очекивали смо са нестрпљењ 
 још увек ромињала те се у ваздуху није могло опазити да се тама већ разређује.</p> <p>Када је  
чној алеји, као да би је оно сухо грање могло заштити од кише.{S} Ветар јој повија покислу сукњ 
помоћ; на нашу војску са севера није се могло рачунати, јер је она већ понела велики напад Нема 
ешко је било наћи сува места, где би се могло прилећи или бар заклонити, ако би нешто ноћас сту 
није добегло као у прибежиште где би се могло склонити и које би могло дати заштите; кроз Пећ с 
о по дворишту да нађемо што, чиме би се могло чистити.{S} Један донесе са ђубришта парче тенећк 
леко је још од правога сванућа те би се могло још мало одморити али, и ако сам силом склапао оч 
далеко испред опасности?{S} Да ли би се могло претпоставити да су се ови овамо руководили вером 
озом а ове овамо другим?{S} Да ли би се могло претпоставити да су они тамо опасност боље уочили 
вој политичкој прогнози... да, то би се могло допустити, али, не може се преварити у фактима ко 
е то што се ту да сакрити или што би се могло сакрити? — И он учини руком један гест као да би  
 изнад Ваљева.{S} Највише још што би се могло дозволити, ако су Аустријанци једновремено сишли  
живела је ту, колико се могло и како се могло са оно нешто гроша, што јој остаде иза мужевљеве  
кла се у село и живела је ту, колико се могло и како се могло са оно нешто гроша, што јој остад 
 n="439" /> волове, почистише колико се могло блато под колима, посуше мало сламе или сена и за 
елике јаде дошло и ма што уз то, што се могло купити од пиљара, од бакала или са касапскога пањ 
из Топлице у Косово, повукла све што се могло повући, а што ће се после у Призрену остављати а  
била <pb n="119" /> озбиљнија но што се могло и мислити.{S} Нижи турски и арнаутски елеменат, о 
 ваљало поћи.{S} На путу довде још се и могло заваравати оваквим и онаквим гласовима, али се са 
ице увијене у крпе.{S} Оно старије би и могло ходити али од мраза не може да макне ножицом а он 
 бити даље?</p> <p>— На првоме кораку и могло је бити пометње, није лако у оваквим приликама сп 
иште где би се могло склонити и које би могло дати заштите; кроз Пећ се само пролазило и задржа 
дошло до крви, у Ђаковицу се више не би могло! — додаје друга сенка — Призрен је пао и Бугари н 
војном апотекару како „у Немачкој не би могло ово да се деси“.{S} Војни апотекар стао уз једна  
тепа.</p> <p>— Какве би ту одговорности могло бити?{S} Ако се успе нема је а ако се не успе, шт 
ећи да ће у њима наћи штогод што би јој могло користити или, ваљда, што непријатељу не треба да 
ко да је загустило те се није ни улицом могло више проћи.{S} Да се суд прелије, наиђоше још и б 
утврдио време кад се од прилике убиство могло десити. — Ово су све Арнаути из околних села; они 
рањено, ја се ни сад не сећам кад је то могло бити.{S} Била сам два три пут у близини гранате к 
 гледајући у стрму уличицу — коме је то могло пасти на памет да вуче ова парадна дворска кола ч 
 одговори онај.</p> <p>— Ама, зар је то могло у истини да буде? — запитаће један трезвен старчи 
 задах гушио.{S} Помислила сам да би то могло детету шкодити, њему сад треба ваздуха, треба му  
и њој помоћи; није се материном погледу могло сакрити да доле, у дну Уциња, испод Бијеле Горе,  
ма.</p> <p>— Да видиш, није му се ни ту могло замерити — одговара приповедач. — Није био од они 
т на коме се боримо, да би се са других могло одступити.{S} Шта ту има Врховна Команда?{S} Једи 
убио сам се да отклоним зло које би њих могло постићи.{S} Нека ми не траже гроб, неће га наћи.{ 
набаве дрва, ракију и све што би се још могло наћи за храну и пиће.</p> <p>Кад је вече пало, у  
p>— Пређоше!</p> <pb n="480" /> <p>— Не могосте их отерати?</p> <p>— Пређоше! — одговори војник 
ој идеји а тек далека, будућа поколења, могу из наше катастрофе поцрпсти један мир благословен  
p> <p>— Ићи ћемо; кад могу жене и деца, могу и ја!</p> <p>Али је старац прецењивао своју снагу  
а, до чланка.{S} Па сад, и ако прозебе, могу је сећи и даље, немам шта да жалим.</p> <p>— Ех, и 
ивати и ја, нудећи овим само део грађе, могу бити задовољан ако кадгод будем сматран сарадником 
е тога моста, која бележи средину реке, могу још ићи, треба још да идем, а даље...</p> <p>— Заш 
/p> <p>— Дан је већ, не плашим се више, могу <pb n="484" /> остати и сама.{S} Одморићу се а и д 
да ме па додаде:</p> <p>— Кад могу пси, могу и ја.{S} А и каква је разлика измеђ мене и пса.{S} 
>— Што друго, исто је.{S} Кад можеш ти, могу и ја.{S} Оди, помози ми да се попнем!</p> <p>— Чек 
но што смо их имали тринаесте а и Грци, могу сад да приме веће снаге на себе, но онда, удвостру 
ком.{S} Истина имам још болове али ево, могу да крећем и неће ми остати саката рука.</p> <p>— У 
ли нисам престарео а виши сам чиновник; могу ме интернирати, одвести ме, одвојити ме од породиц 
глед страха, који још не <pb n="488" /> могу да појме да су живи, јер до мало час били су помир 
уз то гледиште.</p> <pb n="711" /> <p>— Могу имати права примајући на себе и сву одговорност! — 
рођенога брата.</p> <pb n="649" /> <p>— Могу ли да вам помогнем, да вас понесем?</p> <p>— Нећеш 
а, спуштајући му руку на раме.</p> <p>— Могу! — одговара дечко и не слутећи да је то Краљева ру 
имо те зар смо ми криви што се та права могу наћи само под србијанским барјаком.{S} Ето, тако ј 
огла да верујем да сам сад слободна, да могу ићи где хоћу, да се смем и својој кући вратити.</p 
дбу па и ми да напустимо станицу.{S} Да могу, госпођо, ја бих вам помогао, верујте, помогао бих 
p>— Нема! — одговара мајка.</p> <p>— Да могу — додаје опет рањеник — понео бих ти једно дете, а 
е, пошто су нашли једва толико места да могу увући ноге измеђ ствари, други полегли по дењковим 
 сам, распитивала сам се и рекоше ми да могу у воз ући у Топчидеру или Раковици или... нико у с 
 из димњака сува ребра и преламао их да могу у торбу наићи и како је који посао свршио а он одм 
 да напредују даље.{S} Свакога тренутка могу пресећи пут који води у Дебар и Врховна је Команда 
 је свако од њих свесан да само патњама могу откупити своју слободу.{S} Ја им се дивим и то ми  
а се међу собом точковима те нити једна могу кренути напред ни друга натраг да би се могла расп 
даље са неким уверењем, да му ја доиста могу одговорити на то питање.</p> <p>— Па ево, ово је к 
ам повести.</p> <pb n="494" /> <p>— Шта могу ја? — буни се начелник.</p> <p>— Штогод знате! — д 
ао да иде пешке.</p> <p>— Ићи ћемо; кад могу жене и деца, могу и ја!</p> <p>Али је старац преце 
да правимо мања одстојања.</p> <p>— Кад могу остали... — заусти неко да каже.</p> <p>— Остали н 
и!“, погледа ме па додаде:</p> <p>— Кад могу пси, могу и ја.{S} А и каква је разлика измеђ мене 
ће.</p> <p>— Може бити, и такве наредбе могу једнога дана врло лепо послужити као докуменат, ко 
ови план; да ми каже, по том плану, где могу добити хлеба, где преноћишта.{S} Само то да ми каж 
аве места крај ватре или их упућују где могу дрва набавити те ужећи себи нову ватру.</p> <p>Ми  
и план: да ми каже по његовом плану где могу преноћити, где добити хлеба.{S} Само то да ми каже 
даље разговарао о оружју; распитивао је могу ли аутомобили да носе топ; може ли са аероплана да 
еметити поноћну тишину.</p> <p>— Не, не могу! — одговори Престолонаследник суво и клонуло.</p>  
<p>— Нећете дотле лећи?</p> <p>— Не, не могу.{S} Јавите ми!</p> <p>Секретар се повуче из собе,  
списку; погинуо ти син, не знају те, не могу да те нађу, избрисали те из списка.</p> <p>У том в 
о те као запомаже: „Помагајте, људи, не могу ја сам ове крстове понети!“ И ми му прилазимо и св 
ама треба бар шест месеца у касарни, не могу вас повести у рат пре нег научите пушку држати“.{S 
— Дајте, људи, само руке да огрејем, не могу да макнем прстима.</p> <p>Он чучну и унесе руке у  
е па одлазе даље.{S} Многи и падају, не могу даље; дигли се из болнице неоздравели, необучени и 
p> <p>— Ја остајем па шта Бог да!{S} Не могу ја са четворо деце на тај страшан пут.{S} Да сам б 
само да се одморе, да се загреју.{S} Не могу ваљда даље, видиш какав је ово зао мраз!{S} Ја не  
уке, јер су почели и они да гину.{S} Не могу од куршума да се приближе рањенику.{S} Свет бега н 
<p>— Ето, видите! вели ми начелник — Не могу да стигнем ни да утешим а камо ли да помогнем!</p> 
— Не могу, рањен сам — одговори он — не могу ни толико понети колико је овај!</p> <p>Најзад гра 
 разговарао, али овај одби:</p> <p>— Не могу, рањен сам — одговори он — не могу ни толико понет 
 земље.{S} Пролазе жандари па реже а не могу му ништа, Царев је дан.{S} Да видите у нашој кући  
живео то!“ Њих слатки сан, од којега не могу да се растану те још на ногама дремају, зове да се 
Са оне косе, али су тако скривени да не могу да их нађем! — вели капетан, командир брзометних.< 
ођите ви, добри људи — рекох им — ја не могу а ето и детету је рђаво.</p> <p>— Немој, госпо, гд 
<p>— А ви? — запитах га.</p> <p>— Ја не могу, једва сам и довде!</p> <p>Затим поћута, поћута па 
ти.{S} Дрво ће опет да израсте, а ја не могу још једанпут.</p> <p>Пред станицом, коју означава  
 у Блацу, те да каре које возе Краља не могу даље ићи.{S} Саопштавајући то, командир је, разуме 
ма више добрих путева а и што их има не могу њима кола ходити до највише сат или два иза Призре 
: „Српски се војници боре за нас, па не могу рањени пешке ићи!“ поручник плану на један мах.{S} 
ква је ситуација на овоме фронту, па не могу ни да вам кажем ништа, али... — затеже опет гласом 
о на степеник за пењање.</p> <p>— Па не могу ваљда комите ударити од Видина до Дојрана, разуме  
 до сад лутам од дућана до дућана па не могу да разменим једну банку.{S} Трговци сакрили сребро 
{S} Српски се војници боре за нас па не могу рањени ићи пешке, а ми можемо.{S} Је л’ те, децо?  
p>— Српски се војници боре за нас па не могу рањени пешке ићи! — понови он узбуђено. — А поглед 
 се на сред ћуприје заглавила те сад не могу ни напред ни натраг.{S} Објашњавање, свађа и псовк 
пали.</p> <p>Официри Врховне Команде не могу тако да журе, они лагано иду, стопу по стопу, прат 
е.{S} Да продам не вреди, за те паре не могу да добијем толико дрва.{S} А и нема где да се купе 
несе рамена — решавају извесно да се не могу више држати.</p> <pb n="316" /> <p>— Зар?</p> <p>— 
која су ишла другим правцем и сад се не могу да окрену; двоја гломазна воловска кола утисла се  
 да нису златни а нису ни мали те се не могу на грудима понети, већ велики и тешки.</p> <pb n=" 
ени оволике сузе на очи.{S} Плачем и не могу да се уставим па ето ти!“ А кад год бабо оде у Бео 
и ноћ али је велика гомила оних који не могу наћи чиме ће и ватру наложити.{S} Људи су најзад п 
ше не можемо, савезници нам неће или не могу да помогну, е па... шта чекамо?</p> <p>Многи су ча 
ше па их млате и гоне да се осврнути не могу.</p> <p>— А једнога дана, дође изненада наредба да 
ет кила.{S} Понео бих ја то и сам ал не могу, имам сипњу.</p> <p>Он понуди под истим погодбама  
{S} Болничари, наши и француски, већ не могу више, дигли руке, јер су почели и они да гину.{S}  
S} Ја не знам и ми како ћемо, ја већ не могу даље!</p> <p>А ипак идемо.{S} А она ватрица тамо,  
ртава.{S} Било је ужасно, слика коју не могу никада заборавити.{S} По друму су лежали окрвављен 
 тврди један предамном, кога у мраку не могу довољно да видим — Јутрос, кад сам кренуо из Штимњ 
укну уморно:</p> <p>— Хо, брате, баш не могу да заспим па то ти је!</p> <p>— Што, тврдо? — пита 
ного и физичке и моралне снаге те да се могу поднети.{S} Отуда видиш на свима лицима дубоку бри 
у обор, у кокошињак, ма где, само да се могу склонити од кише.</p> <p>Мал’ тако и сам не нагази 
ени, па прозебли успут и падају нити се могу више дићи.</p> <p>— Једнога дана, донеше на воловс 
разговара се о томе да ли се у Приштини могу наћи станови; у трећој гомили вајка се онај виши ч 
упити један па и два коњића али шта они могу понети, можда по једно ћебе, мало брашна и по једн 
 нам још три дана, ако господа министри могу да издрже те да не будемо принуђени да правимо мањ 
сплака.</p> <p>— Како ћу да видим, како могу да видим...?</p> <p>— Чекај, ако упали... — рече о 
поузданоме сећању, старајући се, колико могу, да не озледим целину њенога казивања које је код  
вништву, да помогну евакуацију у колико могу, да спасу архиве, па да крећу.</p> <p>— Кад?</p> < 
инуло се и — сад се повлачи, ако се бар могу да спасу топови да не падну у руке непријатељу.</p 
, ништа.{S} Добар је и честит друг, нит могу ја без њега нити може он без мене на овоме путу.{S 
 и Бугари напредују ка Дриму, сутра већ могу бити у Ђаковици.</p> <p>— Па куда ћемо? — престрав 
им правцем?</p> <p>— Само су два правца могућа — одговори <pb n="556" /> помоћник. — Један одав 
ад је требало бегати из Ниша прошле све могуће канцеларије доказујући како њима „ова земља“ тре 
нешто под главу, час одузима и чини све могуће покушаје да се угодније намести, али бадава.{S}  
очајно зврчао, телефониста је чинио све могуће покушаје и напоре, али је до те везе немогуће би 
 у поље, бошче, куфери, корпе и већ све могуће ствари и свих могућих облика.{S} Све то сручено  
дама трупа да се ђаци поштеде колико је могуће.</p> <p>— Може бити, и такве наредбе могу једног 
ана да у моменту расула одржи колико је могуће ред и обезбеди евакуисање.{S} На Ускоковићу, уве 
е му реч глас из Армије.</p> <p>— То је могуће и тако је! — одговори капетан.</p> <pb n="188" / 
им одговорима, имитујући у колико је то могуће Пашића, покушавао своме путу у Солун да да чар т 
 помишљати да има појава које изгледају могуће а у ствари су немогуће.{S} Ја на пример знам да  
мшике и пријатеље, на троја кола сваког могућег облика.{S} Прво један фијакер, па онда таљиге и 
а.</p> <p>— Која наша? — запитах га, не могући још никако да га разумем.</p> <p>— Па командант  
 ноћи или опет каква група бегунаца, не могући од мраза да креће, застала да се огреје и окрепи 
ти људи међу собом водили разговоре, не могући никако да се одлуче шта и како да учине.{S} Па и 
</p> <p>Сви се преплашено погледаше, не могући да разуму старца.{S} И ађутант и сви остали из о 
помогли, не знам како!</p> <p>Затим, не могући више да издржи поглед малог мртваца, који је леж 
а столом, крај којега сам ја стајао, не могући да добијем место, говорило се о самоубиству потп 
ајао <pb n="287" /> би се од прозора не могући да догледа место где се тај велики и кобан чин д 
етљавају, почеше људи и да се облаче не могући понова да заспе, узнемирени овом новом бригом и, 
верава ме, уверава ме... — запе онај не могући у моменту да нађе какав поузданији аргуменат сем 
а се свет тако са свих страна и из свих могућих извора обавештава и сазнаје новости, ипак жеђ з 
и, корпе и већ све могуће ствари и свих могућих облика.{S} Све то сручено и бачено без реда јед 
а успехе на тој страни а најмање још на могућност пробоја ка Скопљу.{S} Изнесе затим и напредов 
им узе реч и поче у детаљима да разлаже могућност офанзиве, погледајући увек при томе на војвод 
збина као звер за време глади.{S} Та је могућност имала у толико више услова, што је до скора у 
ме правцу којим се пошло.{S} Да потврди могућност таквога резултата, војвода се позва и на посл 
 у томе и сви остали, претресали су све могућности, разматрана је и карта, испитивани су понова 
иромашни свет, који није имао начина ни могућности да избегне судбину која га очекује.</p> <p>Ж 
говори кад се буде прешло на решавање о могућности и условима за офанзиву, он за сад моли да се 
опота, а ми овде све до Багрдана немамо могућности да му дамо отпора.{S} А заробљење једнога Кр 
 нам у случају даљих неуспеха, дало бар могућности за једно правилно одступање и спасење огромн 
ећи о томе — рече војвода — да ли смо у могућности да предузимамо офанзиву и поред свих прилика 
ања и како се све више мире са најгором могућношћу исто тако лако као и са најсретнијим излазом 
зрена.{S} Сви се очас збунисмо пред том могућношћу.{S} Нашто би батерија напуштала фронт код Ка 
не Бистрица као бели конац који прошива модар ћилим а овамо у врху, где она избија из кланца, н 
цина, увијени у ћебад, обамрли од зиме, модра лица и поднадулих, неиспаваних очију.</p> <p>Дижу 
ви у први мах изгледали као једноставна модра маса, као гомила црнога камена сручена у долину,  
Краљ је био разговоран.{S} Указујући на модре планинске масе, које се око Скадра узносе и које  
оба.{S} Чичица је дуго, дуго гледао оне модре повијарке, где толики млади српски животи леже, п 
осле ћутали и гледали тамо, оне плаве и модре планине, гледали смо као неку светињу, као да је  
идера; за њим велики, товаран аутомобил модре <pb n="230" /> боје, са мотором који брекће и сте 
 дахће од умора, на слепоочници му бију модре жиле, колута очима и гризе изгореле усне из којих 
и Немаца.{S} Сви су промрзли, поцепани, модри и поднадули.{S} Они седе мирно око ватре, одговар 
менилу од жара, које се проткивало кроз модри дим.{S} Ја сам чуо алакање јунака, чуо <pb n="220 
тене косе, искићене зеленим кукуреком и модрим сасама, дошла јој је пуних недара румена корала, 
тене косе, искићене зеленим кукуреком и модрим сасама, пуних недара румена корала којим посипа  
ао од паучине изаткан.{S} Лице у витеза модро и испијено а бела му брада и бела дуга коса изгле 
ама.</p> <p>Јесен оголела дрва и сасула модро лишће у јарак крај друма, кише умесиле у тесто де 
 је ова, у низу њихових славних бораба, можда последња.{S} Њихов их је понос водио у ову борбу  
крвавим <pb n="504" /> венцем око чела, можда Милица, Милче, Мила; онај мушкарчић са јабуком по 
 донети догађаје које је прошла година, можда нехотице, промашила.</p> <p>И ево тих догађаја, е 
нама да остане у средини где је до сад, можда само претераном суровошћу режима, имало безбеднос 
година.{S} Имам оца али не знам где је, можда је и погинуо.{S} Био је у трећем позиву, у шестом 
дена ко позна јесен.</p> <p>— Умири се, можда ће доћи, можда ћеш га наћи!</p> <p>Таква утеха са 
евоља јача у човеку или предрасуда или, можда једно дубље и теже осећање које смо сви од јутрос 
д, ближе небу, помоле Богу милости или, можда иду на обале са којих се догледају величанствени  
 који већ данима седи ту, у тој кафани, можда за тим истим столом, не би ли сазнао што, а предв 
а и два коњића али шта они могу понети, можда по једно ћебе, мало брашна и по једно дете на сам 
 за кућом, можда тренутне малодушности, можда уверења да је <pb n="149" /> све пропало, да нема 
есен.</p> <p>— Умири се, можда ће доћи, можда ћеш га наћи!</p> <p>Таква утеха само дражи и неср 
торију а остали посланици... у осталом, можда су ова двојица чланови какве комисије или иду рад 
> <p>— Каквих?{S} Можда жудње за кућом, можда тренутне малодушности, можда уверења да је <pb n= 
 онај мушкарчић са јабуком под пазухом, можда Милан, Миланче, Миле.{S} И сви остали, ко зна как 
уриш.{S} А можда је било и нешто друго, можда и зато што ми је једнако било пред очима да треба 
чи да је скоро, после непогоде погинуо, можда и вечерас тек.{S} Зашто ли је погинуо и ко га је  
толико.</p> <p>— Можда је то само глас, можда није погинуо.{S} Бивало је то! — покушах да га те 
последњи хлеб.{S} Већ на првоме кораку, можда на сат и два хода од Призрена, почело је да се из 
а не мора ни доћи до битке на Багрдану, можда ћемо их раније скрхати.{S} Пре смо Београд бранил 
 старост уме говорити — Немој да жалиш, можда га је Бог баш изабрао да га спасе.{S} Зар не види 
а помоћ као што је Моравска Дивизија... можда ипак неће бити доцкан? — покушавам ја да измамим  
не би посрнуо.{S} Син му је под пушком; можда оно што се чује од јутрос и његова пушка пуца и н 
м чију сам невољу тога часа сазнала.{S} Можда је сам Бог хтео све то тако да буде, да би мене о 
у истину и залагује га новим надама.{S} Можда би се тако дали правдати и они лажни комуникеи у  
 побегао јунак или побегла кукавица.{S} Можда кад побегне јунак, то је још и већа кривица, јер  
зад, не морамо ни напуштати Београд.{S} Можда не мора ни доћи до битке на Багрдану, можда ћемо  
слобођена те их враћају да је приме.{S} Можда је до сад већ и Скопље ослобођено.</p> <pb n="435 
 изузетака и ја им одајем поштовање.{S} Можда има и у београдској главној чаршији изузетака и,  
 ја и ти, зашто да пати ово јадниче.{S} Можда га је Бог изабрао да га склони у своја наручја ис 
ешто и ако сам био под ведрим небом.{S} Можда онај сумор, који је у влажноме ваздуху лебдео или 
и или је само бомбардовањем уништио.{S} Можда можемо још ноћас проћи кроз варош, те поћи даље,. 
ару у капу — ал ево да се помогнемо.{S} Можда ћеш и ти мени помоћи кад год!</p> <p>— Благо теби 
љда да ће јој саучешће отворити пут.{S} Можда би тако и било да канцеларијски официр, који је к 
квих других мотива?</p> <p>— Каквих?{S} Можда жудње за кућом, можда тренутне малодушности, можд 
ме пророчанству.</p> <pb n="81" /> <p>— Можда и друкче гласи то пророчанство, — вели један дежм 
и да је погинуо.{S} То толико.</p> <p>— Можда је то само глас, можда није погинуо.{S} Бивало је 
 Зар да заноће у овој планини?</p> <p>— Можда само да се одморе, да се загреју.{S} Не могу ваљд 
а логор?</p> <p>— Какав логор?</p> <p>— Можда наш логор изнад Пећи.</p> <p>Што даље крећемо она 
жности.{S} Била сам слаба, признајем, а можда ме је завело у слабост и то, што сам видела и сре 
ва борба у животу, па одмах јуриш.{S} А можда је било и нешто друго, можда и зато што ми је јед 
! — рећи ће један из гомиле.</p> <p>— А можда га и терет убио! — додаће други.</p> <pb n="625"  
ла ова друга дечица?{S} Она тамо чупава можда Дара, Дарче, Дарица; она до ње, са крвавим <pb n= 
диста одступају па је железничка линија можда ослобођена те их враћају да је приме.{S} Можда је 
 вратима, та би наредба стигла ђенерала можда у Ђевђелији а Софија би из Солуна била извештена  
одаје: — И, онда, одлучна би битка била можда овде негде, у долини Мораве.</p> <p>— Код Багрдан 
а је вест пошла из задњих редова, пошла можда још јутрос и стигла међу нас на замаку дана, не у 
о несретно будуће робље међу којима има можда и његових другова, и удара мамузу у слабине коњу  
ак она лебдела у ваздуху.{S} Изговорена можда у каквом разговору измеђ двојице и тројице, она ј 
оме часу когод казивао молитву.{S} Бона можда, или оболела од глади и зиме, несретна мајка поте 
некаквих државних кола, која су ти дата можда ради поправке каквог друма, па потоварио све; пов 
че несретна мајка — Ко зна где је, лута можда само по друмовима, по њивама или га прегазили или 
м примедбама, често оправданим а гдекад можда и претераним.{S} По где која кола и оне на њима п 
да се сад налази мећу дивљацима и да је можда то баш та ватра на којој ће га пећи.{S} Немачке с 
анди или о изгубљеној породици, која је можда већ прошла или је отишла неким другим, непознатим 
и настаде мучна тишина за време које је можда свако премишљао о себи и о својим најближима.</p> 
м мислима, толико изненадило.{S} Или је можда, под утицајем болова, које је озледила својом исп 
уисању! — додаје други.</p> <p>— Или је можда бомбардовањем упаљена!</p> <p>— То може! — додаје 
јутрос није био слободан и изазивало је можда оно милосрђе према просјаку, који нам се, на посл 
S} Сама сам с дететом на крилу па ће ме можда и примити когод у кола.</p> <p>Али нисам стигла н 
вио врло несретно питање које је код ње можда изазвало бол и тргох се не настављајући разговор. 
цу ће ми ваљда поштедети.{S} Наћи ће се можда међ њима неко који је и сам оставио децу код куће 
 да увиди озбиљност ситуације; да ли се можда тамо у души његовој не крије каква заостала нада, 
{S} Десило се ваљда што, пао коњ или се можда скрхала кола.{S} Пришли смо и ми гомили да видимо 
ислим, — настави:</p> <p>— Ви се чудите можда што сам вам са више бола и са више суза говорила  
лезничкој станици.{S} Веровало се, биће можда ноћас каквих ванредних возова али и иначе, треба  
 се била упустила у дубока размишљања и можда вођена мислима, и сама је себи постављала питање: 
видели, да се опет у тренутку растану и можда опет никад не виде.{S} Ако смо се ових дана срели 
а духа који се јавља из полутаме; да ли можда онај поуздани тон којим је учитељ речи изговарао  
алекој светлости.</p> <p>— Ватрица, али можда у планини!</p> <p>— Не, оно је ниско, биће да је  
езе са распоредом одступања и захтевали можда измене у томе распореду.{S} Место тога, војвода М 
ад говоре буде савладао уморан сан, или можда у рану зору док још све спи, њега повести одавде, 
и кога лекара који жури на дужност, или можда какву госпођу којој је данас ред дежурства у болн 
и: нема ли једног истог историјског или можда унутарњег, што лежи у психи српскога народа или у 
верење да победиоци носе собом глад или можда одвратност према крволочноме послу који већ годин 
еговом карактеру, у његовој судбини или можда у неком фатуму; нема ли нечега општега, нечега за 
 на врху вароши.{S} Ућутасмо, савладани можда истоветним родитељским осећањима, улазећи у овај  
ки догађаји ваљали.{S} Био је он сведок можда, када су овим друмом, кроз равну Метохију, пролаз 
зврше неки злочин.{S} Није ли то злочин можда, напуштати отаџбину?!</p> <p>А већ је време да је 
ише ни Он не верује?</p> <p>Да ли се Он можда, усамљен у својој одаји, не бави тим мислима или  
али но јуче, те ако је јучерањи дан био можда последњи дан вере, данашњи је већ био први дан ра 
м речима.{S} Официрево казивање је било можда природније и једноставније, али сам ја само целин 
 <p>— Па овако, на Ресник.{S} Тамо ћемо можда наћи воз.</p> <p>— Је л’ далеко Ресник?</p> <p>—  
ком ватром, замишљао.</p> <p>— И све то можда зависи од једног јединог топовског метка! — шапта 
а да још једном понови.</p> <p>И све то можда, зависи од једног јединог топовског метка.{S} Од  
ће бити већа ватра.</p> <p>— Онда је то можда логор?</p> <p>— Какав логор?</p> <p>— Можда наш л 
би узнемирио онога што умире; или је то можда почасна стража крај ковчега онога који је већ умр 
е ми неодољиве разлоге.{S} Тако су исто можда саветовали и износили му неодољиве разлоге и мога 
е она у овоме часу догледала нешто, што можда ми остали смртни не видимо и не можемо догледати. 
 не чува Србију?{S} Или је овај стражар можда постављен да бди над миром, како никакав шушањ не 
ева којима тутњи непогода — тамо ће нас можда мимоићи даље невоље.</p> <p>Ту, међу добрим људим 
ена чак и о оним детаљима које је власт можда нарочито прећуткивала или их ни сама није знала.{ 
егове чека за који час и за који тренут можда.</p> <p>— Не мора ме убити, — размишљао је у себи 
} Чаршија је скопљанска у томе тренутку можда више знала но ми.{S} Она је из целога пространога 
 престрављени и мало су говорили или су можда мало знали.{S} По њима, једно је било поуздано а  
обеду.{S} Све, све је то он у овом часу можда прелазио мислима и подајући им се, корачао оборен 
ајући где ће, не знајући шта ће.</p> <p>Можда је тако мени изгледало — вели несретна мајка, јер 
 Ко зна... може му затребати моја нега, може ми...</p> <p>Дубоко уздану и ућута и ја је нисам в 
, са заробљеницима и пионирским четама, може што помоћи; али, познавајући те путеве, ја сам већ 
обру снагу.{S} Она, са новим областима, може да избаци на границу најмање 350.000 војника!</p>  
удим се да смо је преживели.{S} А и ви, може вам зима погоршати рану.</p> <p>— Ах! — учини он,  
 ложимо никако ватре напоље на чистини, може се узнети дим више шуме те они запазити, и посавет 
а јесам!</p> <p>— Па како је тим путем, може ли се?</p> <pb n="699" /> <p>— Не ваља — вели — те 
 од помисли да тај кога треба да молим, може бити војник; војник у оном смислу у коме је то био 
да, верујући ваљда да оно што је могло, може још увек бити.</p> <p>— Једна очајна али брза и од 
ћај и сазнање да, као и материно крило, може бити топао и онај поглед два жарка ока који узбуди 
 по три пута.</p> <p>— То је све једно, може се погинути и од једне ране као и од две и три.</p 
ихваћена?{S} Има ли тамо хране или бар, може ли се донети?</p> <p>Савезници су били примили на  
з дима.</p> <p>— Па... колико за ноћас, може се... — теши трећепозивац, а сутра треба поранити. 
од главу, да му ко не дира а ако хоћеш, може и не јести али неће дићи главу с књиге кад има што 
е.</p> <p>— Што се Бугара тиче... да... може се рећи... управо да, они мобилишу.{S} То за сад — 
} Ићи ћу овако непрестано.{S} Ко зна... може му затребати моја нега, може ми...</p> <p>Дубоко у 
> <p>— Може ли се проћи?</p> <p>— Па... може...</p> <p>— Је л’ и зими може?</p> <p>— Јок! — одм 
ека је све једно.{S} Али, питам ја вас: може ли да буде контузован неко који није храбар?{S} Ет 
ивао је могу ли аутомобили да носе топ; може ли са аероплана да се нишани; колико може да се др 
до највише сат или два иза Призрена.{S} Може се по баснословну <pb n="542" /> цену купити један 
м годинама у којима се растао од ње.{S} Може се све око ње мењати, он се не мења, као што се не 
аћемо јесен да прођеш кроз комисију.{S} Може те којом срећом мимоићи, шта знам ја!“ Није ми виш 
благошћу да покара непажљивог ученика — може се преварити у каквој политичкој прогнози... да, т 
е! — одговара бакалин са својих врата — Може да туче Ново гробље па тамо до палилулске основне  
ецу.{S} Она је била безбрижна.</p> <p>— Може да буде мало бомбардовања и ништа више.{S} Склонић 
ећка главом у знак одобравања.</p> <p>— Може ли се проћи?</p> <p>— Па... може...</p> <p>— Је л’ 
ђаци поштеде колико је могуће.</p> <p>— Може бити, и такве наредбе могу једнога дана врло лепо  
који се био нешто мало утајио.</p> <p>— Може помоћи, зашто не!{S} Ја не знам каква је ситуација 
а он због старости поштеђен.</p> <p>— А може ли граната овамо? — пита једна жена за чију се сук 
 грабити дане, шта знам каква ме мећава може захватити негде у планини.{S} А ти?</p> <p>— Ја се 
 по где где уска и стрмена, да се једва може проћи.{S} Сметови леже по околним планинама и стег 
 Боже помози, још мало, још мало!{S} Да може, да сме, напустио би редове па би потрчао испред н 
ости; зашто сад не би био сачуван те да може испунити и други део дужности, оне према кући и по 
га није хтео; он је још увек веровао да може помоћи и трчао је са бојишта на бојиште, где год ј 
аље лупао.{S} Отворила сам их колико да може хлеб провући али онај кроз тај отвор прогура ногу  
иције и хране и доста очувану војску да може борбу примити?</p> <p>— Шта је то, питате?{S} Вас  
пак дају нешто података да се ситуација може бар наслућивати.{S} Он је, размишљајући о добивени 
 броју на јужноме фронту, ова се акција може и даље прострети и, ко зна какве значајне и судбон 
д већ дође до чега.{S} Свакога тренутка може отпочети напад.{S} Ја не верујем да ће освојити Бе 
 од тога шта ти волиш, него с овог поља може да се направи мат, па то ти је.{S} Разумеш ли сад! 
љивака те ко зна где се све по врзинама може скрити непријатељ.</p> <p>Прекидајући борбу, пуков 
ећ у Липљан.</p> <p>— Па то данас сутра може још да нам буде пресечен и пут за Призрен?</p> <p> 
 треба већ сутра кренути јер прекосутра може бити доцкан.{S} Те зле вести о приликама за нама и 
јатељ?</p> <p>— Доћи ће, ал што ће, шта може?{S} Освојиће вароши и села и поља.{S} Планину не м 
?</p> <p>— То су логори око вароши, шта може бити друго него логори.</p> <p>— Много ватра, мора 
</p> <p>— Да ли је то Пећ?</p> <p>— Шта може бити друго?{S} Има већ четири сата како пешачимо о 
чна борба коју део расуте српске војске може дати:{S} Бугари би да присвоје себи јефтину славу  
ао је у себи забринути родитељ — али ме може одвојити од породице и потерати, као што све грађа 
 <p>— Је л’ тамо и сад?</p> <p>— Не, не може бити, морали су га однети где у сталну болницу.</p 
су ватре.</p> <p>— Западоше точкови, не може овуда! — опет узвик с друма.</p> <p>— Па што си по 
. да, то би се могло допустити, али, не може се преварити у фактима која познаје.{S} У осталом, 
Шта је Србија према једној царевини, не може сирота... а вама треба бар шест месеца у касарни,  
и:</p> <p>— А надрли смо као манити, не може командант да нас устави.{S} А и како ће, кад је це 
тољу, које је било решено на Рашкој, не може извршити.</p> <p>— Према томе шта нам остаје? — уп 
еко олако добије кућу ја ли царство, не може дуго да га држи.</p> <pb n="657" /> <p>Он нас погл 
ојске?</p> <p>— Много, ал је далеко, не може да стигне</p> <p>— Ако он стигне, ви ће да се врат 
ко мушки бори сто година за слободу, не може пропасти.{S} Али... моја вера не може ни мало умањ 
а који ни овде, на станичном перону, не може да се уздржи а да не умали један леп утисак једне  
воме нахођењу кретати при повлачењу, не може свако на своју руку чинити покрете при наступању,  
е заноћити.</p> <p>— Овамо је шанац, не може! — чује се оздо с друма.</p> <p>— Терај, терај још 
> <p>— Решавајте, људи, што ћемо!{S} Не може се стојати у месту, промрзосмо!</p> <p>Сви се прен 
<p>— Требало је још да се чувате.{S} Не може, дабоме, разумем, али — зар није боље било да сте  
што ће доћи, у оно што мора доћи.{S} Не може једна овако велика борба остати без праведних резу 
 би ме овеселило кад би ми рекли:{S} Не може овде у Младеновцу ништа бити од сахране, мораш ићи 
— Не знам!</p> <p>— Како не знаш?{S} Не може бити да не знаш; ти си паметна, ти си одрасла, мор 
говара неко са петог, шестог стола — Не може свако да поднесе ово.{S} Треба ту срце од камена и 
знам шта још.{S} А овде?...</p> <p>— Не може друкче, ово је ратни суд! — осећа се позван полици 
ити архива Врховне Команде.</p> <p>— Не може бити.{S} Врховна је Команда на Рашкој, то знам поу 
сукњу обесило четворо деце.</p> <p>— Не може! — одговара бакалин са својих врата — Може да туче 
спусти слушалицу на колено.</p> <p>— Не може се добити веза, господине капетане!</p> <p>— Тражи 
 <p>— А не може се сазнати?</p> <p>— Не може се добити телефонска веза.</p> <p>И одиста, од јут 
p> <pb n="316" /> <p>— Зар?</p> <p>— Не може! — додаде он одлучно. — Сутра ће се и Феризовић на 
рок Исајија и та Туркиња.</p> <p>— А не може се сазнати?</p> <p>— Не може се добити телефонска  
је недаћу, за коју унапред зна да га не може мимоићи.{S} Тај мучки ударац с бока нити је био пр 
} Нађе се узица те увезаше врата, да не може свако и без разлога отворити.{S} И таман се то свр 
беднички.</p> <p>— Ал то не значи да не може бити већ сутра наређено! — додаде доктор.</p> <p>— 
ли, зашто не и влада?</p> <p>— Влада не може у Солун, на туђу територију а остали посланици...  
ће тако путовати.{S} Врховна Команда не може због војводе.{S} Са његовом је носиљком врло тешко 
арије би и могло ходити али од мраза не може да макне ножицом а оно млађе још се није одвојило  
ке поведена реч и о артиљерији, која не може даље из Пећи, већ се мора ту уништити, војвода Миш 
а онога несретника, чија ми се слика не може никако да избрише из душе.</p> <p>Да избегнем глас 
н несретан родитељ који већ два дана не може да нађе коња.</p> <p>— Како шта ће им?{S} Кад би т 
вали жива места, где човек ових дана не може проговорити а да му се не придружи читава гомила р 
а, увек предњи редови задрже збег па не може по сат и два да се уђе у село.{S} Обично пред стан 
е може пропасти.{S} Али... моја вера не може ни мало умањити бол, који ми садашњост задаје!</p> 
тају земљу, уверени да се више ништа не може учинити, предузимати једну тако неочекивану акцију 
е и оставила али његова мртва ручица не може је принети устима које су се исушиле од пољупца см 
, од које је мало час одмако, па сад не може више да је нађе.</p> <p>Жагор на све стране и праш 
али ипак пође напоље јер, ма да отуд не може доћи непријатељ, ко зна да не буде какве заблуде.< 
боље да је сам донесе јер сакрити је не може.{S} Па онда наредише да им се отворе све куће да и 
те нека не жури, добро је нама, боље не може бити!</p> <p>На овај се чичин узвик захори кроз гл 
рбу, јер је ноћ већ била пала, па се не може знати где се може наићи на непријатеља а нарочито  
Моравске Дивизије али, где би кад се не може ни проћи до прескачући преко попадалих и уморних т 
не зна зашто смо застали а напред се не може.{S} Прозебли гунђају и играју с ноге на ногу, друг 
ременост аустријске владавине, те се не може рачунати ни на исхрану војске од становништва.{S}  
, жали се, тражи, захтева, те јој се не може ни наодговарати а камо ли учинити све.{S} Невоља с 
вном Командом, донела одлуку; ако се не може пробити на Скопље, да се војска повлачи преко Приз 
е ноћас предавало пламену све што се не може понети.</p> <p>Светиљке се по кућама почеле већ из 
тина... у осталом, да... сам факт се не може спорити, само — мобилизација не значи увек и рат.{ 
 око и да му је вилица размрскана те не може још да говори.{S} Хтела сам да вриснем али сам се  
м оделом севају жглавкови и кости те не може да лежи.{S} Из далека, с друма, једноставан ромор  
је донела, навукла му је несаницу те не може задремати догод га умор потпуно не савлада.</p> <p 
те је морао и сам увидети да другаче не може бити, отишао је најпре у цркву — то је била недеља 
д механом, у којој се већ ништа више не може добити, тако исто гомила која ипак стрпљиво чека.{ 
 из којих се јасно видело да се више не може рачунати на успехе на тој страни а најмање још на  
ледно било да се тај део вароши више не може одржати.</p> <p>Граната је за гранатом сипала а он 
на њега а мени срце заигра, заигра и не може да се устави. — И те речи заиграше <pb n="499" />  
ад га гурнеш а он се ваља око себе и не може да се устави.{S} Образи му нарасли као хлебови и з 
оје му тек предстоје а које не уме и не може да сагледа нити да предвиди.{S} До сад смо ишли не 
тиве односи искључиво на повлачење и не може се тумачити овако како је војвода Мишић тумачи.{S} 
 опет пар вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, два точка и високи ступци са стран 
пар малих вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, то су два точка и високи ступци са 
тац одјурио у пламен да га спасе али не може доспети где је пошао.{S} Пожар се шири, пламен хал 
 што је закрчио улице, никад пробити не може.{S} Мицало се корак но корак, стопу по стопу.{S} К 
или логор избеглица, јер се ове ноћи не може даље ићи, мора се преноћити негде на путу те сутра 
 је врло добро, да се после тих речи не може више говорити с њим о тој ствари и сви забринуто о 
баба.{S} Пет баба од којих најмлађој не може бити мање од шесет година а најстарија је вероватн 
нит знаш како нити од куда.{S} Човек не може да протумачи себи како ти гласови постају; како се 
е знам... кад бих могао све, све, ал не може.{S} Ко зна где ћемо... ко зна нећемо ли морати нос 
седник владе — да се војни материјал не може спасти?</p> <p>— Не! — одговори одлучно помоћник.  
зају људи, клизају коњи.</p> <p>Краљ не може, њему и иначе клецају колена.{S} Клиза и пада.{S}  
тране, те опколисмо тако кућу да нам не може умаћи.</p> <p>— Бојко, предај се! — викнух баш ја  
жину мастиљаве линије која ни прањем не може ишчезнути.</p> <p>— Да, још морамо одступити, да и 
сконцентрисали, јер Медова свакојако не може бити та тачка, где би се концентрација избеглих тр 
чанику! — додаје учитељ, који никако не може опростити што је Качаник испуштен.</p> <p>Док се о 
о да пође из Призрена.</p> <p>— Нико не може да натера једнога Краља да напусти своју Краљевину 
ми, осећам да су моји; да ми их нико не може отети.</p> <p>— Радо ћу слушати, госпо, ако вас то 
жандарма који грубо узвикује: „Овамо не може.{S} Овде је архива!“ или „Овде је благајна та и та 
ку и чека га.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по немирноме мору а, чим спази светиљ 
 души својој.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по узбурканоме мору, али чим спази св 
непрестано стиже са фронта, што тамо не може више бити од користи.</p> <p>Сад се већ јасно чује 
рни и Бургасу.</p> <p>— А... само то не може бити — одговорио је консул — јер руски војник не б 
Скопља.</p> <pb n="90" /> <p>— А зар не може све то бити изненада?</p> <p>— Изненада? — Та идит 
лат на фронт те да се на војну власт не може тако исто рачунати као и на цивилну.{S} Збор, који 
ма ни неколико корака а ова опасност не може да траје дуго.{S} Дан, два, па...</p> <p>— Како да 
 је болно узвикнуо:</p> <p>— Кад већ не може бити офанзиве онда, пре но што је уништите, дајте  
осмо и на четвртог.</p> <p>— Ово већ не може бити због свађе, ово је...</p> <p>— Ја ћу вам каза 
у у врату; пропљувао је крв, на ногу не може ни сад да стане чврсто и ви кажете то је све једно 
остивар, те се више ни у ком случају не може помишљати на одлазак у Битољ преко Дебра и Охрида. 
иће вароши и села и поља.{S} Планину не може, тамо ћу ја!</p> <p>Нисам му одговорио и он је ућу 
ш и горку истину да се ни Крагујевац не може одржати.{S} Чете су непријатељске у своме надирању 
зе рањеници па их питам а они веле: „Не може им се ништа.{S} Отерасмо их колико смо могли али н 
адом начелства и дивизије.{S} Ту најпре може канути каква вест или бар пасти мрвица са стола, а 
 и војску и народ напусти уверење да се може што спасти те кад, својим очима гледате слом држав 
да крене за Љум-Кулу.{S} Знало се да се може понети само још сат ода од Призрена па онда бацити 
ла да има и других бојишта на којима се може борити за Отаџбину, да има и других дужности које  
дите и сами како је.{S} Добро је кад се може бар да опоје, бар ту хришћанску дужност да извршим 
ћ била пала, па се не може знати где се може наићи на непријатеља а нарочито што су се борбе во 
акати да би нашли суво место на које се може стати.{S} Тамо где си мислио да је суво угажено се 
 Пећи може у Ђаковицу, а из Ђаковице се може да избије и на Дрим па да ти затвори све путеве.</ 
пање крила о зидове клопке која нити се може пробити нити из ње побећи.</p> <p>Настадоше тешки  
ора одступати, одступати путем којим се може спасти државна имовина и оволики народ који је кре 
дговори поп мало узбуђеније. — Ибром се може сићи и у Пећ, а из Пећи може у Ђаковицу, а из Ђако 
 све опремати и збирати по кући, што се може понети.{S} Дотле је бабо сипао из вреће брашно у т 
 окрете мени:</p> <p>— То је све што се може урадити, госпођо.{S} Однесите дете у капелу.</p> < 
 да нема рђавих људи, појели све што се може појести па сад нема ни за њих ни за сиротињу хране 
 чува!{S} Шта је то у овоме часу што се може сачувати, <pb n="567" /> кад ни Бог више не чува С 
 <p>— А што да не уђе, сила је па му се може; а тешко нама што ту силу плаћамо кожом! — одговор 
 оном смислу у коме је то био мој муж и може ме дочекати пребацивањем које сам заслужила и које 
p>— Па... може...</p> <p>— Је л’ и зими може?</p> <p>— Јок! — одмахује онај. — Не оди се зими т 
 честит друг, нит могу ја без њега нити може он без мене на овоме путу.{S} Тако смо се здружили 
— Ибром се може сићи и у Пећ, а из Пећи може у Ђаковицу, а из Ђаковице се може да избије и на Д 
ик сроди и ороди са оружјем својим, тај може појмити жалост његову када се мора са тим оружјем  
 сасушена трава се уваљала па се по њој може да гази.{S} Понудих јој да пређемо тамо, мање ћемо 
уно кола, стоке и народа али да се ипак може наћи крајичак под кровом који је истурен далеко у  
времено; тако, до Приштине, да се човек може одмах вратити кући.</p> <p>— Дај Боже! — врти и да 
бјашњава један Скопљанац којим се путем може из Тетова сићи у Битољ; у другој гомили разговара  
војој жени и својој дечици.{S} Слободан може пре.</p> <p>Последњи је тренутак био већ и он још  
 И не треба ни часа часити?</p> <p>— Ко може одмах, сутра најдаље, преко сутра ће бити доцкан.< 
збег.{S} Рекоше још да понесе колико ко може на леђа понети хране: брашна, сува меса, сира и сл 
} Рекох му да пожури <pb n="630" /> ако може, како би с вечери могли стићи бар до кога села.{S} 
, па јој метни овде, пред врата.{S} Ако може бар два три дана да се исхрани!...{S} Тако, ту!... 
тали овамо али не збијени у групу, тако може лако да нас гађа из заседе, него се растурите, раз 
же ли са аероплана да се нишани; колико може да се држи у ваздуху и безброј још таквих питања.< 
, максимално две стотине хиљада, толико може изићи! — одговори помоћник.</p> <p>— Онда нам не о 
много наде на њен долазак али... толико може, да задржи Бугаре док сви ви измакнете.</p> <pb n= 
влачењу призренским путем.{S} То толико може Моравска Дивизија али да уопште помогне, да спасе  
 Разуме се, у последњем тренутку.{S} То може бити још и сутра.{S} Све зависи од ситуације на бо 
ожда бомбардовањем упаљена!</p> <p>— То може! — додаје онај први — и то ће најпре бити!</p> <p> 
 једновремено да почистимо колико се то може учинити, јер се толико велики слој ђубрета нагомил 
и Краљ и влада и цела држава.{S} Ето то може отклонити Моравска Дивизија.</p> <p>— А ја сам мис 
 добре воље да се од омладине спасе што може.</p> <p>— Је л’ ви то кажете да би ме умирили или  
е врсте кола, све што има точкове и што може да вуче запрега.{S} И све то натоварено и претовар 
е врсте кола, све што има точкове и што може да повуче запрега.{S} И све то натоварено и претов 
није настао крајњи моменат, да се пожар може још и угушити, ако помоћ брзо стигне.{S} Пожар међ 
за батерију да настави пут за Чачак јер може непријатеља затећи већ у вароши.</p> <p>Саслушавши 
единство акције?{S} Ако се свако од нас може слободно и по своме нахођењу кретати при повлачењу 
 Једина њена наредба и једини њен савет може бити: „Држите се колико можете!“</p> <p>— А зар су 
амо ка Ситници, да тако постављен фронт може прихватити и бранити се како од напада Бугара тако 
рпске војске и... ко зна какав све обрт може настати, ко зна не би ли се још могла поновити про 
зиђоше кућама са уверењем да се ова ноћ може спокојно проспавати.</p> <p>Ноћ је пала мутна и та 
"120" /> елемента, који једино у нераду може себи наћи услова за живот, врло вероватно.</p> <p> 
ле у воду.</p> <p>— То је штета, у воду може свако бити.{S} Зар вас нису могли поштедети, дати  
 кад је на фронт потерано све што пушку може понети.</p> <p>Понудио сам га цигаретом, примио је 
зговор, у колико се на друму и на ветру може тихо разговарати дотле мало даље, за једним колима 
који је истурен далеко у поље, те се ту може заклонити од кише и наложити ватра.</p> <p>Пошли с 
да не журим.{S} Вели из Призрена се још може лако вратити у Скопље али кад се једном зађе у пла 
 их Краљ с кола.</p> <p>— Можемо, чича, можемо! — одговарају регрути, чија се младост још није  
 морате преживети.{S} Ми можемо гинути, можемо умирати, али ви морате живети.{S} Нисте ви она м 
 Краљ — ово сад до Скадра лакши је пут, можемо и ми старци.</p> <p>Затим се заподену разговор и 
нија, и Кавура и Гамбета?{S} А без њих, можемо ли понети, јесмо ли дорасли да понесемо једну ов 
идају никакву цену балканскоме месу.{S} Можемо ми гинути овде колико хоћемо, њих ће то тешко га 
ете ли? — пита их Краљ с кола.</p> <p>— Можемо, чича, можемо! — одговарају регрути, чија се мла 
 <p>Наоружани болом, али и снагом да га можемо понети, ми крећемо даље и ступамо на мост, који  
о чекати читав сат док дођемо на ред да можемо узаћи на друм, на самоме изласку из вароши, пред 
е само нека макну, помислили смо, те да можемо слегнути у село и опет видети своју кућицу, па м 
"557" /> <p>— Колико војске рачунате да можемо извући? — запитаће Пашић.</p> <p>— Ја мислим, ма 
ку; оно што је остало да нас заштити да можемо изнети главе, пребраја се на прсте; ко напусти ф 
 и која је управо и обезбеђивала нас да можемо допрети до Призрена.</p> <p>— Качаник није треба 
је само бомбардовањем уништио.{S} Можда можемо још ноћас проћи кроз варош, те поћи даље,...</p> 
Према обавештењу капетана Реџепа, сутра можемо стићи у Арсит-Хан, прекосутра у Черет.</p> <p>Ес 
је век на граници.</p> <p>— И онда, шта можемо, има ли каквог начина да изађемо из ове ситуациј 
ик.</p> <p>— Бог нека их прости!{S} Шта можемо, господине, друго него да их сахранимо, кад стиг 
це, не умиру управо него падају.{S} Шта можемо? — он се окрете кмету. — А има ли где да се смес 
ао.{S} Дижемо се сви и затискујемо чиме можемо: избачено влажно сено или ћебе, шаторско крило,  
ао бескућници и нигде, широм Србије, не можемо да нађемо ни мира ни утехе...</p> <pb n="452" /> 
 каже, али га Краљ пресече:</p> <p>— Не можемо победити, али се можемо борити.{S} Могли би разв 
м не мора да се напусти.</p> <p>— Па не можемо, држати Београд ако ћемо на Багрдану да их чекам 
цом, па шта Бог да. — Борити се више не можемо, савезници нам неће или не могу да помогну, е па 
о можда ми остали смртни не видимо и не можемо догледати.{S} Њена црна силуета, издвојена из та 
</p> <p>— Наша кола, децо, али се ми не можемо возити њима.{S} Ми и даље морамо пешке.</p> <p>— 
л’ не заборавите да ми овом приликом не можемо дати онај отпор који смо дали на Брегалници! — д 
једнака зима.{S} А на преноћиште већ не можемо ни мислити.{S} Што је било крова и места под кро 
p> <p>— То значи да тринаесту годину не можемо поновити.{S} Кад би се имали понети само са Буга 
 шта сад?</p> <p>— Натраг у Ђаковицу не можемо наставља да размишља гласно једна сенка — Онај к 
че:</p> <p>— Не можемо победити, али се можемо борити.{S} Могли би развити фронт овако, видиш,  
лови, али их ви морате преживети.{S} Ми можемо гинути, можемо умирати, али ви морате живети.{S} 
а нас па не могу рањени ићи пешке, а ми можемо.{S} Је л’ те, децо? — теши их мајка.</p> <p>У то 
е Краљу.</p> <p>— Господару!{S} Нити ми можемо поћи без Краља, нити примити на себе одговорност 
} Женама и деци треба крова, ми војници можемо и овако!</p> <p>И кад је рекао то „ми војници“ п 
лан већ целим фронтом и, да се од ноћас можемо сматрати да смо у рату са Бугарском, гомилице су 
 не знајући ко је.</p> <p>— Како, децо, можете ли? — пита их Краљ с кола.</p> <p>— Можемо, чича 
и по где кад спуштати на руке.</p> <p>— Можете ли, војници? — упитао би по где када стари војво 
ето, везао си прљавом марамом.</p> <p>— Можете ли да ми дате једно чисто парче крпе? — замоли ч 
ти! — одговори официр одлучно.</p> <p>— Можете ли ми бар рећи, јесмо ли колико толико спремни н 
 која се одржала кроз све ратове.{S} Не можете ви тражити да се једна традиција тако лако расту 
</p> <p>— Не, госпо, ви не смете, ви не можете, ви нећете умрети.{S} Дубоке су ваше ране, безгр 
а, не бих жалио ни живот.{S} Јер, ви не можете претпоставити да ја, у овим годинама, нисам у ов 
 вашу амбицију, све, све ваше.{S} Ви не можете без бола и без огорчења говорити о свему овоме ш 
е, изволте правити сад комбинације, ако можете!</p> <p>Такви су се од прилике разговорили водил 
 њен савет може бити: „Држите се колико можете!“</p> <p>— А зар су ту и ђенерали са фронта?</p> 
 је све што сте могли учинити и сад још можете плакати.{S} То вам нико не брани!</p> <p>Поступа 
во тело још ту, што га још, ма и мртва, можеш грлити и љубити.{S} То није више он, руке су њего 
ма капетан крете међу војнике.</p> <p>— Можеш ли стари? — довикује чичици који је полегао иза ј 
и пажњу на други који предмет.</p> <p>— Можеш ли, сине? — припитао би каквог дечка који је прол 
 <p>— Нећеш моћи ни себе да носиш.{S} А можеш ми помоћи само тако, ако те послужи срећа те изне 
писну несретница.</p> <p>— Е дотле, шта можеш — настави онај обраћајући јој се — стегни срце па 
...</p> <p>— Што друго, исто је.{S} Кад можеш ти, могу и ја.{S} Оди, помози ми да се попнем!</p 
> <p>— Не можеш, блато је а смоница, не можеш ногу извући.</p> <p>— Па шта је то тамо напред, ш 
ез воље, без намере и без израза.{S} Не можеш познати дојучерашњега пријатеља док ти се не каже 
е усне из којих му већ шикће крв.{S} Не можеш да га познаш, лице му се сасвим унаказило, по чел 
ођемо њивом, па да обиђемо.</p> <p>— Не можеш, блато је а смоница, не можеш ногу извући.</p> <p 
и душе оштар ветар те реже као нож а не можеш ни лице увући у јаку ни руку склонити у недра, је 
и једно другом преплета пут, тако да не можеш прећи с једне на другу страну улице и не можеш, т 
авати и претрпавати и више ни корака не можеш учинити по својој вољи, нити ићи за својим очима. 
рећи с једне на другу страну улице и не можеш, ти пешак, по читав сат, провлачећи се измеђ коња 
ако притиснуте, тако поседнуте да им не можеш прићи.</p> <p>Око ватре седи уморан војник и проз 
кад успут нежно, рођачки:</p> <p>— Је л можеш да седиш, Господару?</p> <p>Или ће га опоменути:< 
убини кланца, којим се на Уцињ слази са Можуре, пружа се збијена гомила старих турских кућа, из 
ше топови отуд са Румије и митраљези са Можуре и уверише нас да нема више мирна кутка на српско 
су нас опчињавале све док нам се детињи мозак није почео морити и очи склапати, те је тада једн 
ад смо измакли мало од овог несретника, мој сапутник настави своју историју:</p> <p>— Робовао с 
ала ми младост од њих!“ Знаш ли, болан, мој Бата кад хоће да спава он се смеје, кад се пробуди  
рихватити имање и кућу; али је наопако, мој брајко, кад видиш домаћина без куће, без огњишта, б 
 погинуо.{S} Ето за то сам његову смрт, мој највећи бол, примила као нешто са чиме сам била ско 
у тим рањеницима био је и један младић, мој вршњак а потпоручик.{S} Допао ми некако баш он да м 
а сусрета никло је у наших поуздање.{S} Мој син, који ће четири дана затим, у једном крвавом су 
> <p>— Ју, госпа Јело, шта говорите.{S} Мој Мића је имао три ране од једанпут; једну овде у гру 
 или само тешко уздане, па опет мир.{S} Мој сусед, који се греје на ватри до нас ослоњен леђима 
истим, којим се моја мајка моли Богу, а мој бабо здрави здравицу о светоме Јовану.{S} Бризнуле  
ад задрхћем кад ми изађе пред очи.{S} А мој најстарији син погинуо је на бојноме пољу, као војн 
та и већ све редом.{S} Кад дође слава а мој отац све те слике казује гостима и тумачи.{S} Их, д 
последња моја нада и последњи разлог за мој живот.{S} Али, у његовој смрти има бар толико утехе 
 моје драге и миле, моје блиске; засипа мој дом и онај дом до мога и даље; засипа градове и пољ 
ше шапћући.</p> <p>— Последњи! — додаде мој млади пријатељ.</p> <pb n="317" /> <p>— Косовска ве 
је?{S} Погледајте молим вас — и он диже мој фењерчић те га принесе оној хартији што ју је још д 
 срећне родитеље?</p> <p>И ко зна, Боже мој, како су се све звала ова друга дечица?{S} Она тамо 
их облака.</p> <pb n="539" /> <p>— Боже мој — наставља разговор онај мали господин под стрејом, 
 није и нико доживети неће.</p> <p>Боже мој, мислили смо тада, зар је могло бити једно доба, ка 
над свега, старија од свега.{S} Када је мој покојни муж изговарао реч кућа, реч породица, изгов 
 <pb n="640" /> слава, она слава кад је мој бабо увек држао здравицу и помињао и Душана и Лазар 
 те му испадне пушка из руке.{S} Сад је мој, рекох <pb n="646" /> и потегох још једном кундаком 
 рекла није било Бог зна шта.{S} Али је мој мир за мало трајао.{S} Тек што је прешло подне, дот 
и где лећи.{S} Крећите одмах, то вам је мој пријатељски савет.</p> <p>Пошла сам са једним старц 
патролом.{S} Срећом млади официр био је мој познаник, један од оних младих и интелигентних људи 
ли а како сам ја некад мислио и како је мој бабо мислио!</p> <p>— Осећао сам тешку грозницу, те 
авесно дужност своју.{S} Његова смрт је мој највећи губитак и мој највећи бол; он је завршио ни 
<p>— За Балкан?!</p> <p>— Да, господине мој! — исправи се победоносно проседи и пргави господин 
начина?</p> <p>— Кад гледате, господине мој, својим очима како бега Краљ, бега Врховна Команда, 
чаник није требало испуштати, господине мој! — узвикује један резервни поднаредник, иначе шпеди 
ени.</p> <p>-Да!</p> <p>— Ох, господине мој, кад би ви знали од кад нас наши званични сервирају 
ја сам се толико драо, чини ми се да се мој глас чуо изнад свих осталих.</p> <p>— И како сам се 
, пун вере, очекивао сретан дан када ће мој јединац саградити свој чунић и поћи својим путем, с 
>— Ко? — учини он, па похита да претече мој одговор. — Онај ко хоће да прими на себе задаћу осн 
ћемо се још заједно, раме уз раме, ја и мој син, и пашћемо један крај другога, као они што су и 
ници, да погинем.{S} Живот Србијин је и мој живот; кад она умире, што ја да живим.{S} Хоћу ту,  
ао.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се и мој јединац на широку пучину и ја га испратио са благос 
S} Његова смрт је мој највећи губитак и мој највећи бол; он је завршио низ несрећа наше породиц 
e unit="subSection" /> <p>Не знам је ли мој сусед наставио и даље казивање.{S} Довде сам слушао 
ета нису једине моје невоље нити једини мој бол.{S} Имам их пуно још у души.</p> <p>— Зар вам њ 
е уставим, али ме задржа онај малочашњи мој саговорник.</p> <p>— Нека је — вели, кад она изађе  
а га очекне.</p> <p>— А знаш ко је овај мој пријатељ и сапутник? — запита ме, обзирући се да га 
неповољних вести.</p> <p>Млади пријатељ мој осврте се пажљиво око себе да види слуша ли ко и ак 
говога оца.</p> <p>Са таквим васпитањем мој је син отишао у рат.{S} Ја сам морала да стегнем св 
Приштину напуштати? — запита још једном мој ноћни познаник.</p> <p>— Мислим! — процедих ја непо 
у сталну и пристојну цену.</p> <p>Један мој пријатељ који је и сам пошао да на томе пазару купи 
т у груди па увек одбијем ја његов а он мој ударац.{S} Најзад ја окренем кундак, дигнем га у ви 
и потпуковник, пошто је узалуд очекивао мој одговор — имамо две слабе дивизије са батаљонима од 
пскога Цара.{S} Како би тешко проплакао мој бабо, сад да ме види?{S} Толико ми је обећавао пове 
о да буду мајке и нико више!</p> <p>Цео мој поступак изгледао ми је још одвратнији, стидела сам 
; војник у оном смислу у коме је то био мој муж и може ме дочекати пребацивањем које сам заслуж 
анским барјаком.{S} Ето, тако је зборио мој бабо!</p> <p>Ма да је све то говорио са мало гордељ 
о доба.</p> <p>— А Бојко — шапће лагано мој сусед наслоњен леђима на моја леђа — био је некако  
?{S} А нек Бог да само здравља, неће то мој Никола оставити тако.{S} Ако и не буде Србије, нови 
:</p> <p>— Као што је недовршен и живот мој...!</p> <p>Нисам му умео ништа више рећи, он није м 
</p> <p>— Ама јесте, тако је! — вели му мој пријатељ. — Не замерам ја теби, но те молим не казу 
историјске неправде носи на своме имену мој дед зато да би се историја поновила, да би и његов  
е као створење без живаца.{S} Болови су мој алкохол и ја се као алкохоличар тек пијана њима осе 
ку — вели артиљерац своме топу — Милошу мој!</p> <p>Тепали су им, називали их милосним именима  
ла једна дужност.</p> <pb n="513" /> <p>Мој муж нас је на свој начин све у кући васпитао.{S} Ре 
то су их опевале народне песме!“</p> <p>Мој син је био срећан када је слушао ове очеве речи; у  
 се смеје.{S} Каже нана мојој жени: „Е, моја снајо, да беху моји тако да не плачу, пристала бих 
о рат.{S} Сад не морам пуцати у ваздух, моја ће пушка погађати сад моје и наше крвнике.{S} И бо 
за слободу, не може пропасти.{S} Али... моја вера не може ни мало умањити бол, који ми садашњос 
вољи, нисам ни могао даље догледати.{S} Моја књига завршава у Пећи, јер се ту завршава и трагед 
м, заплакала сам над туђом несрећом.{S} Моја је душа била набрекла јадима и невољама које сам с 
сам их све! — настави госпа у црнини. — Моја је кућа опустила потпуно а до пре две године та је 
о, да до престола твојега допре молитва моја за покој душе роба <pb n="526" /> твога Јована, ко 
.</p> <p>Улази најзад једна жена, друга моја по несрећи.{S} Она носи мртво дете под пазухом, пр 
пће лагано мој сусед наслоњен леђима на моја леђа — био је некако добра срца.{S} Сваком да учин 
греје на ватри до нас ослоњен леђима на моја леђа, једнако се мешкољи.{S} Покушава да скупи ног 
породице, са њиме се угасила и последња моја нада и последњи разлог за мој живот.{S} Али, у њег 
менио, у Скопљу чух да ми је и последња моја нада, потпора моја, једини зрак који је заостао да 
 да ми је и последња моја нада, потпора моја, једини зрак који је заостао да ме греје; чух да м 
 али је море било узнемирено као и душа моја.{S} Неодољива бура која је долазила однекуд са дал 
се нисмо лагали и залагивали, не би сад моја породица робовала Аустријанцима...{S} Хоћеш ваљада 
и никога и пођох на горњи спрат, где је моја одаја била.{S} Када сам се успео, са отворенога до 
дговарати, немојте ме спречавати, то је моја последња и непоколебљива одлука!</p> <p>Краљ је то 
им — заустих да поречем.</p> <p>— То је моја судбина! — понови он још један пут — Одговорио дуж 
ја.</p> <p>— Насликао бих је, јер то је моја судбина.</p> <p>— Не видим — заустих да поречем.</ 
зиком, рекао ми је оним истим, којим се моја мајка моли Богу, а мој бабо здрави здравицу о свет 
 близини цркве, налазе се као избеглице моја мајка и две сестре — одговори потпоручник потресен 
 појаву.{S} Нисмо дакле били сами, ја и моја породица, било је још некога који је дошао да поде 
ећ толико срасли самном, толико постали моја природа да се ја без њих осећам малодушна, сломљен 
рестано.{S} Ко зна... може му затребати моја нега, може ми...</p> <p>Дубоко уздану и ућута и ја 
ља кад имаш отаџбину, али је зло, браћо моја, изгубити отаџбину а сачувати краља.</p> <p>— Па о 
 детињство, тамо чак докле једва допиру моја прва и нејасна сећања, тамо где је све ружичасто,  
<p>— И видите — рече она гомили — то су моја кола, реквирирали су нам их за државне потребе а ј 
ели, да целиваш Цара Лазара!“ Еј, Боже, моје среће!{S} Колико <pb n="629" /> су јурили путем на 
е нас и они прођоше.</p> <p>— Их, Боже, моје радости!{S} Помогох ономе другу, те се ослони на м 
 засипа мене, засипа моје драге и миле, моје блиске; засипа мој дом и онај дом до мога и даље;  
ице, близу оног дрвета, његово је село, моје село, наше село.{S} Онде нам је фамилија, жене и д 
о је много то што би имала казивати.{S} Моје бегство из Београда и смрт мога детета нису једине 
ратим, али где и шта затим да чиним?{S} Моје предосећање нечега ужаснога, нечега злочиначки <pb 
.{S} Он диже главу и погледа ме, али га моје присуство не узнемири већ мирно и немо настави крс 
далеких страна, загрљена са злим дусима моје <pb n="22" /> Отаџбине, зачела је бесну игру прете 
сам га у око али оно није одговорило на моје питање, оно ме је и даље питало:{S} Од куд ти овде 
а топао пепео лаве; засипа мене, засипа моје драге и миле, моје блиске; засипа мој дом и онај д 
ти у ваздух, моја ће пушка погађати сад моје и наше крвнике.{S} И борили смо се, бога ми, ми до 
војим наше жандарме како гину.{S} Испод моје куће, на педесет метара, видела сам мртвог нашег ж 
p>Могао сам учинити и нешто више за ове моје госте но што сам им обећао.{S} Затекао сам горе ко 
постављала питање: па сад?{S} С тога је моје питање, које се укрстило са њеним мислима, толико  
м и заборавила да сам ја крај ње, те је моје питање пробудило.{S} Ја понових:</p> <p>— Па сад?< 
тра, сваки је гласно узвикивао: „Ово је моје место!“ старајући се при томе да обезбеди себи што 
 Све сам веровао да ће бити, све што је моје очинско срце у дуге, брижне ноћи замишљало, све шт 
 њој разгрће пепео у који се претвориле моје прегореле наде и тражи под њим, тамо дубоко у души 
орени.{S} Ја нисам ништа знала за време моје болести шта се дешавало напољу, те зато ми је све  
има човек губи главу.{S} Сећам се једне моје тетке, која је и новац и накит и акције држала код 
Београда и смрт мога детета нису једине моје невоље нити једини мој бол.{S} Имам их пуно још у  
ру ове речи.</p> <p>— Зар си смео, дете моје? — опет ће брижна мајка.</p> <p>— А зашто?{S} Нико 
>— Ја не бих желео да ви рђаво разумете моје разочарење.{S} Оно је само бол ал’ није и одрицање 
 двориште, кола су већ била упрегнута и моје ствари натоварене. <pb n="633" /> Ајде, рекох ја,  
ивао сам и ја да ће доћи моје пролеће и моје лето, јер сам доста зима и доста јесени претурио п 
 под срцем, те стегох грчевито на груди моје мртваче.{S} Болела ме је горко суза оне мајке, кој 
узноси.{S} Очекивао сам и ја да ће доћи моје пролеће и моје лето, јер сам доста зима и доста је 
и се он из својих мисли не разумевајући моје питање.</p> <p>— Питам, јесте ли свршили коју слик 
нара.</p> <p>— Ја не продајем, ја горим моје ствари и грејем се — вели један благајник који је  
 чељуст аждајина, у коју морам да бацим моје чедо јер је дошао на мене ред, и затресох се целим 
 морао врло обазриво ступати, јер је до моје куће ваљало пребродити силно блато, баре и пролоке 
/p> <p>— Ја ћу се лично ставити на чело моје војске и ту ћемо на Ситници сви изгинути!</p> <p>С 
е које су биле пред нама.{S} То је било моје последње виђење с њом!</p> <p>Када је пала ноћ, по 
алицу војводин одлучан глас:</p> <p>— У моје име стави под команду све, што ти до руку дође.{S} 
нству, у тренутцима тешкога бола, капљу моје сузе!</p> <p>Наоружани болом, али и снагом да га м 
 која покрива и сише младо и нежно тело мојега јединца.</p> <p>Понећемо те у недрима, у крајичк 
на врата.</p> <p>С усхићењем, као и сви моји, посматрали смо своје обиталиште, превиђајући и он 
p>— Ја?{S} Тамо... где су отишли толики моји војници...</p> <p>Сцена је била врло потресна, сви 
бављала.{S} И драги су ми, осећам да су моји; да ми их нико не може отети.</p> <p>— Радо ћу слу 
и по два годишње да рађам, али какви су моји били, пропиштала ми младост од њих!“ Знаш ли, бола 
ана мојој жени: „Е, моја снајо, да беху моји тако да не плачу, пристала бих и по два годишње да 
, да их упознам са новим другом својим, мојим несретним дететом, које још никако нисам имала сн 
о ће то све да траје — наставља онај за мојим леђима, шапћући — Лањске године бар није трајало  
 уђем у канцеларију, у моме погледу, на мојим уснама, на моме челу, била је исписана нада.{S} Р 
ге а нада снажнија од бола?</p> <p>И на мојим је рукама никло јединче и ја сам га, грбећи се и  
ку је гомила жара око себе расипала, са мојим погледом и разумевајући или боље осећајући инстик 
поуздано. — Баш сам јуче разговарала са мојим девером (њен <pb n="449" /> девер је виши официр) 
пали су ме крвави таласи и мешали се са мојим родитељским сузама.</p> <pb n="23" /> <p>Ја сам г 
екам га још!{S} Чекаћу га све док се са мојим животом не угаси и светиљка коју сам уждио у души 
о кога села.{S} Он уравна свој корак са мојим и настави своје казивање:</p> <p>— После ме одвед 
ватно је било близо поноћи, када сам са мојим скоро догорелим фењерчетом пошао кући.{S} Помрчин 
вцу преживела ону језовиту трагедију са мојим мезимчетом коме никад више нећу знати гроба.{S} И 
на мене, сретнувши се у том тренутку са мојим погледом.</p> <p>— Ама, није, брате него ево у че 
S} У том зачух и бат тешких ципела пред мојим вратима.{S} Затреперих од страха и дунух у лампу  
у.{S} За два и по динара продат је пред мојим очима један француски шпорет, једна столица за љу 
се она не угаси.{S} Кораци стадоше пред мојим вратима а квака шкљоцну два три пута.{S} Ја се пр 
као?{S} Рекао ми је српски, рекао ми је мојим рођеним језиком, рекао ми је оним истим, којим се 
гунасто — или бар ништа што противуречи мојим наводима.{S} Ви ми наводите <pb n="328" /> земљу  
Дај му!</p> <p>— Море да га огрнем овим мојим шињелом — вели други. — Биће пре да је прозебао,  
су, поче добијати нов облик; она поче у мојим очима да добија неко нарочито и ново значење које 
лала над мојом Отаџбином, ломила се и у мојим родитељским грудима тешка бура бриге и болова.{S} 
ме ћутећи као да би да ме не узнемири у мојим тешким мислима.{S} Једва, кад је већ допушио цига 
а ја своме рођеноме брату.{S} Писао сам мојима али ко зна јесу ли то писмо добили.{S} Нисам им  
е ја треба сад да убијам, нема и рођака мојих, јер породица наша је врло велика, има нас и по Б 
.{S} Нико за то <pb n="634" /> време од мојих није долазио да ме обиђе.{S} Од других сам био чу 
 смрти, на коју сам осуђен.{S} А они од мојих другова, који су били срећнији, проћи ће крај мен 
де је гробље?</p> <p>— Поћи ће један од мојих људи да понесе ово дете, па пођите и ви с њим.{S} 
х фењерић који је стајао на земљи измеђ мојих ногу.</p> <p>— То је само једна наредба, а имам и 
 а осетих како он извлачи своју руку из мојих.{S} Ја је стегох, да је задржим али је он грубо т 
лео.{S} Једини повереник мојих слутња и мојих болова био је гроб мога другога сина.{S} Тамо сам 
да цокуле тропају по калдрми, у близини мојих врата, ја сам навирила на кључаницу и видела како 
} Тако је он желео.{S} Једини повереник мојих слутња и мојих болова био је гроб мога другога си 
у своје село.{S} Не пожали тад, пођи до мојих, распитај тамо за Лазиће.{S} Наћеш ваљда кога, па 
укла у собу, док су се други мајали око мојих ствари а бабо презао кочије, и тутнула ми у руке  
ежио датуме и поједина места.{S} Из тих мојих бележака и из памћења, колико сам га сачувао, ја  
 заплакало, само се смеје.{S} Каже нана мојој жени: „Е, моја снајо, да беху моји тако да не пла 
заврши тај тако рећи покољ, који је Бог мојој породици и моме породу наменио, у Скопљу чух да м 
то су зашли да нам нађу стан.{S} Мени и мојој породици припаде мало крова у једној ниској, бедн 
га мезимчета но о овој највећој несрећи мојој, о погибији најстаријега сина?</p> <p>Ја никаквим 
 боно се насмешио.{S} У једноме углу, у мојој канцеларији, лежи згужвано платно, које је требал 
је она.</p> <p>Сличан осећај никао је у мојој души негда, кад сам после дугог растанка, позван  
ивао: „Иди својим путем и не дирај ме у мојој невољи!“, погледа ме па додаде:</p> <p>— Кад могу 
колико је још има у мени.{S} Она трне у мојој души већ одавно и догорева као кандило у коме је  
налазим на Слатини, више Чачка; да се у мојој околини и у вези самном налазе — и капетан настав 
ујем један од најтежих часова и да се у мојој души ваља један од најтежих болова.{S} Још само ј 
живиш, ти ћеш доћи!...</p> <p>Зато се у мојој души и не гаси светиљка, већ је ужижем и даље, уж 
 пролазили крај мене и видели залогај у мојој руци, срео мржњу.</p> <p>Али слика глади и није б 
а?{S} Шта је то у њој што изазива бол у мојој родитељској души; шта ли што у њој разгрће пепео  
Мајка и живи код мене.{S} Угодила се са мојом женом па јој добро, а заволела је и децу.{S} Имам 
 тој бесној бури, која се завитлала над мојом Отаџбином, ломила се и у мојим родитељским грудим 
<p>— Дај Боже! — додаде он.</p> <p>Пред мојом кућом затекли смо још једну гомилицу која удара а 
мо их скинули.{S} Помагао сам и ја овом мојом здравом руком, колико сам могао и колико да се на 
је: — Изгледа ми као да се сад бијем за моју њиву.{S} Само нека кренемо, нек не губимо овако вр 
га чекао...</p> <p>Тешка ноћ је пала на моју Отаџбину, као да је злим дусима сметала светлост д 
одавно посркао и жудно бацао погледе на моју.</p> <p>— У нас — настави он своје казивање — био  
а сам га чекао...</p> <p>На Отаџбину је моју већ пала тешка невоља, крваве су реке почеле натап 
боно машући главом — Ето, зар не видите моју судбину.{S} Све што за дан саградим, зла ми вила з 
ки догађаји, који су се провлачили кроз моју душу, нису пресушили сузе.</p> <p>— И кад помислим 
 судбином својега сина, мора разумети и моју материнску бригу — од тог тренутка било ми је лакш 
м и са пушком о рамену.{S} Када примети моју обазривост, слика ми приђе и шану:</p> <p>— Ја сам 
 руци, као непријатељ; улазим да убијам моју браћу с којима сам мислио заједно бранити Србију.{ 
 је наставио разговор, као да је осетио моју потребу да га слушам.</p> <p>— И ја сам имао... им 
ре све куће да изберу себи конаке.{S} У моју кућу, вели Лазар, не улеже хвала Богу нико, а да ј 
у онај заједнички бол и унела га свег у моју душу.{S} И, носила сам га и подносила по мучним пу 
— Нема нигде оно.{S} Не би дао ја једну моју њиву за целу ову планину.</p> <p>— Па дао си је, е 
 зближила! — тешим га ја понова а да ту моју утеху утврди, прилази ми из редова гомиле један уч 
вести, одвешће ме међу Србе, међу браћу моју.</p> <p>— Док се ми тако договарамо, тек чујемо ср 
в војнички шињел те сам свукла с детета мокре хаљинице да их просушим крај ватре.{S} Свет се са 
жена једна дебела линија која полази од Мокре Горе и води Лимом на Пријепоље па испод Сјенице и 
а са упаљеним фењером а коњи, покривени мокрим ћебадма, фрчу незадовољно и бије им из ноздрва б 
атњавоме и прокисломе коњу, из чијих се мокрих слабина пуши зној, дојурио вероватно отуд са <pb 
кислог одела, које се пуши и испарава и мокрих обојака и опанака.{S} Од тешког задаха човек да  
 га јаче и тешила бришући му шаком лице мокро од кише.{S} Киша се и са њега и са мене цедила у  
бришем дете, коме је косица и лице било мокро од кише, али све, све на мени било је подједнако  
ко, да ли је то био поглед праштања или молба за помоћ?{S} Када сам још са сувих, усијаних усан 
и куферима.</p> <p>И та галама, врисак, молбе, преклињање, гурање, тискање, праштање оних који  
ва кандило, благодарећи Богу што јој је молбу услишао.</p> <p>Тако пролазе дани и гомила се сир 
ватре, иду чак и у логоре ван вароши, и моле да баце месо на жар; трећи, најсрећнији, јели су п 
 тавана, из подрума па само дижу руке и моле.</p> <p>Опет дану приповедач па одмах настави:</p> 
 наишли рекли би: скупили се да се Богу моле.{S} Попа је чак задржао на себи и епитрахиљ како б 
двору српскога краља, Милутинова унука, молећи за помоћ српску.{S} У дубини тамо, ено га Нероди 
т, сваки успех и неуспех на фронтовима, молећи се крај гробова Богу да заштити његов мученички  
. новембра — и одстојао је целу службу, молећи се Богу за оне који су кренули и за оне који ост 
везу са Врховном Командом у Крагујевцу, молећи да се саопшти Престолонаследнику <pb n="279" />  
мили, док су рањеници и болесници кисли молећи да их пусте у вагон, дотле су официри — они што  
ња и које га слатким, детињим гласићем, моли да их више не оставља саме, да остане крај њих, да 
о ми је оним истим, којим се моја мајка моли Богу, а мој бабо здрави здравицу о светоме Јовану. 
ности и условима за офанзиву, он за сад моли да се реши питање: имају ли команданти право да ре 
</p> <p>А светина куља у канцеларију, и моли, куми, богоради, жали се, тражи, захтева, те јој с 
еб.{S} Иде од дућана до дућана и лупа и моли да му се отвори или прети да ће разбити врата али  
 и љуби земљу, ено га други, крсти се и моли Богу.</p> <p>И ја сам се сагао и шакама ископао пр 
а тако раскошна?{S} Или се то неко Богу моли или неко светлошћу одгања страх од хуке, коју тала 
го да заспим; стегла сам дете на груди, молила сам се Богу и решавала се час овако, час онако.{ 
 сам онда говорила онако разне речи.{S} Молила сам се за оца, за њега и молила сам се за себе.{ 
доле, на Вардару, отишла сам и тамо.{S} Молила сам и преклињала и најзад су ме примили.{S} То ј 
је како хукће и шапће једнако, ваљда се молила Богу.{S} Пред саму зору мора да ме је савладао с 
ечи.{S} Молила сам се за оца, за њега и молила сам се за себе.{S} Како сам при молитви наслонил 
?</p> <p>Отишла сам у највећу болницу и молила да ме пусте да обиђем све собе, све рањенике и с 
 Сад већ нисам тражила да служим, нисам молила да ме приме за болничарку, нисам распитивала рањ 
> <pb n="727" /> <p>Молиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени. 
 ка слободи.</p> <p>Молиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени. 
лиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Кандила су догорев 
лиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Молиле су се за он 
ве; молили су му се за мртве и за живе; молиле су му се да подржи роба, да окрепи изгнанога, да 
о, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Молиле су се за оне што су остали на дому и за ове који 
патња и страдања.</p> <pb n="727" /> <p>Молиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се  
је наук свој — љубав ка слободи.</p> <p>Молиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се  
 путем величине и снаге народа својега; молили су се Богу, који је негда услишао молитву угодни 
ому и за ове који су кренули у збегове; молили су му се за мртве и за живе; молиле су му се да  
оји је ове мудрошћу и крепошћу обдарио; молили су се Богу који је Лазара Косовскога примио у ца 
ра Косовскога примио у царство небесно; молили су се Богу који је народ српски пет стотина годи 
и хулитеља закона небеских и земаљских; молили су се Богу Милутиновом и Душановом, који је ове  
и је крвљу својом откупио наук свој.{S} Молили су му се да се смилостиви на народ један, који к 
народ, молитву топлу, искрену, дугу.{S} Молили су се Богу који је негда Немањину молитву на зве 
 зиду, пред којом су се он и жена топло молили Богу, кад им је старије дете лежало од запалења, 
 нови, који су наилазили, очајно су већ молили за мало крова, само крова, без постеље, без ватр 
сказује у љубави према Отаџбини.</p> <p>Молили су се још и сину господњем, јединородноме и једи 
ције држави?</p> <p>— Какве лиферације, молим вас, сем ако су кадри да нам лиферују савезничку  
д стрејом, готове да запитају: „Будите, молим вас, љубазни, реците нам кој од бољих хотела где  
 себи седло за седиште.</p> <p>— Чекај, молим те — упаде му у реч онај из дима, кога је овога п 
гом о ногу.</p> <p>— Господин поручник, молим покорно!</p> <p>— Шта је Бојко? — пита га поручни 
Па кад се даје за храброст, онда зашто, молим вас, њему да даду медаљу за храброст а не „Карађо 
ивизије.{S} Капетан...{S} Ало, јест!{S} Молим саопштите господину начелнику штаба, да се, са је 
 је Бојко? — пита га поручник.</p> <p>— Молим за дозволу да обиђем кућу?</p> <p>— Бога ми, Бојк 
да ми каже само неколико речи:</p> <p>— Молим... кола... болницу... да не умрем овде... као пас 
 проводим под белим заставама?</p> <p>— Молим лепо! — узе председник белога одбора опет реч да  
ила сам од помисли да тај кога треба да молим, може бити војник; војник у оном смислу у коме је 
је и било, још врло далеко.</p> <p>— Па молим вас лепо — узе реч победилац са провога стола — ј 
то?{S} Чувај се да не назебеш, чувај се молим те!{S} Обуци оне топле чарапе што сам ти послала. 
ј пријатељ. — Не замерам ја теби, но те молим не казуј Турцима да су то ствари из официрске зад 
изненада?</p> <p>— Изненада? — Та идите молим вас.{S} Не заборавите да је у магацинима силна др 
вор.</p> <p>— А зар није?{S} Погледајте молим вас — и он диже мој фењерчић те га принесе оној х 
оно, што поуздано знам и што је тачно и молим вас лепо, да о томе одмах обавестите господина во 
као да су у бању пошли!</p> <p>— Гледај молим те шта вуку државна мунициона кола а муниција изв 
 што је <pb n="346" /> имала... али вас молим, не говорите то, човек ми је поверљиво казао.</p> 
о ради вароши и онога света, који га је молио и коме је дао реч да ће избећи борбу изнад саме в 
јих синова, он ми је горко пребацивао и молио ме да не вређам успомену његовога оца.</p> <p>Са  
 је наперен, нишан утврђен и ја бих вас молио наредите да ко други опали.</p> <pb n="208" /> <p 
 човечанску правду.</p> <p>Из тих тихих молитава, једнога дана, тргла је старога Краља потмула  
S} Црква пуста и празна те свештеникова молитва Богу, за покој душе покојникове, одјекује као з 
 пропојала хришћанска и први пут српска молитва.{S} Хрељин <pb n="530" /> Пазар је колевка српс 
се човек диже на ноге, ваљда му помогла молитва и покајање.</p> <p>Они други, што осташе у цркв 
олитву за душу матере своје.{S} Суза је молитва најближа Богу, сузи је небо отворено; небо је с 
х, сабраних око престола Твојега, никне молитва за спас дома, домовине и народа, ради којега он 
га застро, да до престола твојега допре молитва моја за покој душе роба <pb n="526" /> твога Јо 
ини.{S} И сад ми пред очима та служба и молитва Богу.{S} Попа ставио епитрахиљ па отворио Јеван 
постало је њено вјерују, прве речи њене молитве, потка њених снова, смисао њена живота, срж њен 
а, певајући кроз планине и богазе тужне молитве и тропаре.</p> <p>Тако су свеци одступали, тако 
у, припаљује кандило под иконом и шапће молитве Богу за сретан повратак, за богат лов и добру с 
ма нам је лакше било после ове службе и молитве Богу и ако је глад, како који дан, све тежа бил 
pb n="725" /> <p>И вечерас су прочитали молитве, налили уља у кандила и повукли се у своје ћели 
д олтаром и крсти се не разумевајући ни молитве рад које се крсти; већ нека крепка, силна и сна 
дрити, свештеници и калуђери, читају им молитве јутром и вечером.</p> <pb n="725" /> <p>И вечер 
 болести и сваки дан му свештеник читао молитве и сваки дан слао у цркву зејтин те горело пред  
 молила сам се за себе.{S} Како сам при молитви наслонила главу на кревет тако сам и заспала кл 
т душа и свако се предао искрено, одано молитви.{S} Изгледало ми је као да и свештеници певају  
ву Господу Богу за свој несретни народ, молитву топлу, искрену, дугу.{S} Молили су се Богу који 
ао као струна на гуслама, отпочеше сени молитву Господу Богу за свој несретни народ, молитву то 
, на овој пустој пољани.{S} Казивао сам молитву гласно:</p> <p>„Оче наш, који си на небу, разгр 
апу као да је у томе часу когод казивао молитву.{S} Бона можда, или оболела од глади и зиме, не 
олили су се Богу, који је негда услишао молитву угодника својега архиепископа Саве, те смождио  
овој.{S} Амин!“</p> <p>Када сам завршио молитву и окренуо се војнику да му вратим свећицу, њего 
узама и тако су послала Богу најтоплију молитву за душу матере своје.{S} Суза је молитва најбли 
олили су се Богу који је негда Немањину молитву на звечанској гори услишио <pb n="726" /> и мач 
они животе своје положише.{S} И кроз ту молитву нека се слави име Твоје, Оче наш, који си на не 
тих, обратих се погледом небу и отпочех молитву, коју ни сам нисам знао, али која ми се наметал 
о свет, господине...</p> <p>— Да али ви молите за своје дете, други за своје.</p> <p>— Извините 
рно и немо настави крстити се.</p> <p>— Молиш се Богу? — узнемирих га ја.</p> <p>— Чиним помен! 
едно писмо од мога колеге, послао ми по мом коњанику, вели: ми евакуишемо.{S} То још пре три да 
е опет из собе.{S} Мало затим уђе један момак носећи у руци малени ручни фењер, у коме је горел 
даљем разговору видела сам да је то био момак у неком новчаном заводу београдском):{S} Како то? 
рате и роде!</p> <p>Био би леп и стасит момак по узрасту, али га испила глад и напор, те му пот 
 плоту, те отуд посматрала недељом коло момака и девојака и тек се јуче или прекјуче одважила п 
о.{S} Да ли се шапутало из обзира према моме болу, као што се уопште око тешкога болесника шапћ 
ју, у моме погледу, на мојим уснама, на моме челу, била је исписана нада.{S} Рекох г. пуковнику 
 би ли се заплакали и ви да сте били на моме месту, да сте све то својим рођеним очима видели?< 
ном марамом и на ово, које је лежало на моме крилу.</p> <p>— Шта ћемо са овом мртвом децом? — у 
ном нашом Србијом.</p> <p>— Ух, како је моме баби било, као да си <pb n="632" /> му сву чељад п 
дала драго прибежиште које нуди спасење моме детету.</p> <p>Ушла сам у густ мрак и претрнух на  
ећи покољ, који је Бог мојој породици и моме породу наменио, у Скопљу чух да ми је и последња м 
о на приштинском гробљу да одржим помен моме јединцу.{S} Црква пуста и празна те свештеникова м 
опусти посилни да уђем у канцеларију, у моме погледу, на мојим уснама, на моме челу, била је ис 
иза града, извеша се црна заставица а у моме суседству, пред кућом из које је скоро пошао регру 
ости својој.{S} Оно се поче понављати у моме памћењу са свима детаљима, свеже као најскорије се 
p>А кад му се учинило да је ипак срео у моме погледу сумњу, он брзо додаде:</p> <p>— А ви ваљда 
 века — лежало заборављено и забачено у моме памћењу, полусан ми га поче износити пред очи у св 
з куће и ушла у ноћ, најстрашнију ноћ у моме животу.{S} Небо је било мутно и облачно, ни једне  
у још увек да за њих није настао крајњи моменат, да се пожар може још и угушити, ако помоћ брзо 
и Куршумлије, загустило тако да је било момената када се морала главна улица затварати војском  
тале.{S} Наше је расположење имало тога момента карактер злурадога задовољства, од прилике онак 
сачувати и да су бегства настала тек од момента, кад се то уверење потпуно изгубило.{S} Питајте 
пита ме она жена, која је ваљда при тој моменталној светлости опазила то.</p> <p>— Мени? — прен 
 је тако, тако мора бити.{S} У најтежим моментима човек губи главу.{S} Сећам се једне моје тетк 
а у лепу форму а неискреност је порок у моментима туге...</p> <p>Оставио сам је самој себи, нек 
и, што је Краљ у овако једном критичном моменту, стигао у Приштину?{S} Гомила из сваке појаве н 
о вероватно.</p> <p>Све те околности, у моменту када пада Страцин а нагло се бега из Куманова,  
ду: налази ли он да би било опортуно, у моменту кад Краљ и Врховна Команда напуштају земљу, уве 
исто напустио Отаџбину <pb n="293" /> у моменту њене пропасти.{S} И они ме саветују да бегам и  
рађанске Гарде, која је образована да у моменту расула одржи колико је могуће ред и обезбеди ев 
ике поморске катастрофе казују, да се у моменту судара, који се најпре само на једноме крају ог 
ујахао у освојено Куманово, као год и у моменту, кад је обасут цвећем, ујахао кроз триумфалну к 
а стекао, нико није у војску звао, ни у моменту кад је на фронт потерано све што пушку може пон 
, уверава ме... — запе онај не могући у моменту да нађе какав поузданији аргуменат сем вести ко 
та везана за име Карађорђевића и увек у моменту кад ови понесу, на својој снази и своме имену,  
нај младићски осмех који га је красио у моменту кад је, кроз кишу непријатељских танади, ујахао 
о, извесно не мислите на капитулацију у моменту кад се Ваша војска, и поред овако силне навале, 
ретар, пошто је прихватио фењер из руку момкових. — Повуците овај сандук, легао је баш на њу.</ 
под сиромашном светлошћу малога фењера, момци приступише послу лагано и опрезно.{S} Подигоше да 
 полазак.{S} За мало и он узјаха коња а момци седоше на своја седишта.</p> <p>За ноћи батерија  
па изнесоше руде, па точкове.{S} Док су момци из батерије то радили, командир сјахао с коња те  
игоше са стола и пођоше за секретаром и момцима у једну малу собицу, врсту магацина, где су бил 
 <p>Одмах настаде у батерији жив покрет момчади која поскака са седишта и предузе све да припре 
ћи се београђанин.</p> <p>— И право је, момче, они су дошли да отимају туђе, ми бранимо своје!< 
но узме Чачак.{S} Треба да плати је ли, момче? — довикује пуковник једноме рањенику који гегуца 
ење зеленило.</p> <p>— Је л’ давно боно момче? — осетих потребу да овим добрим људима кажем што 
том шареном поњавицом, лежи оно болесно момче већ сасвим упалих очију.{S} Отац који води коња,  
="13" /> ноге.{S} Кад из детета израсте момчић, даде га тета Стане доле, у чаршију, не били јој 
ко није...{S} И разви се међу њима тих, монотон разговор о лањској години, о Аустријанцима, о њ 
ре додајући:</p> <p>— Е кад је наредба, мора се слушати!</p> <p>И наставља даље пут пешке, сад  
бави поче тужно да арлуче.</p> <p>— Да, мора остати — одговара он суво а и њему стеже жалост гр 
а увек верује да онај који жури колима, мора знати штогод више но онај који иде пешке.</p> <p>— 
ећ четири сата како пешачимо од Дечана, мора да смо близо!</p> <pb n="682" /> <p>— Ал те ватре? 
толико дрхће над судбином својега сина, мора разумети и моју материнску бригу — од тог тренутка 
руго него логори.</p> <p>— Много ватра, мора да је силна војска тамо.</p> <p>— И војска и народ 
уће одвајао.{S} Ал шта ћеш, наредба је, мора се!</p> <pb n="389" /> <p>Мајкама је ипак олакшала 
сам тако лутајући и на железничке шине, мора да сам зашао у станични реон.{S} Да ли ћу ту бар,  
адује и гине па — ћути и трпи.{S} Види, мора се тако.{S} Нема се где, па ћути и трпи.{S} Их, шт 
љ кукавички завукао.{S} Мора се ћутати, мора се трпети, мора се скрштених руку стајати и као мр 
као.{S} Мора се ћутати, мора се трпети, мора се скрштених руку стајати и као мртва мета чекати  
лица, јер се ове ноћи не може даље ићи, мора се преноћити негде на путу те сутра зором наставит 
> <p>— Фиделица? — понови он — Не знам, мора остати!</p> <p>— Фиделица! — заврискаше деца која  
ив, умивена нашом крвљу и сузама нашим, мора узнети чистија, светлија још.{S} Видели сте оне си 
ли их много прешло?</p> <p>— Не знам... мора бити много јер су отерали наше из шанчева.{S} Ја к 
пипа лешину.</p> <p>— Сасвим хладна.{S} Мора имати више него један сат како Је погинуо?</p> <p> 
ање које је трајало читавих по сата.{S} Мора да је било близу јер се лепо чуло.{S} Неколико пут 
 одзива.{S} Звала сам неколико пута.{S} Мора да су наши већ напустили телеграф и непријатељ ваљ 
оју се непријатељ кукавички завукао.{S} Мора се ћутати, мора се трпети, мора се скрштених руку  
бе топлоту и благу, румену светлост.{S} Мора да смо далеко од поноћи одмакли и већ се приближил 
 Арнаута и проноси језу кроз ваздух.{S} Мора да је ближе зори но поноћи, те су се избудили и до 
град мора пасти?</p> <pb n="63" /> <p>— Мора! — одговори потпуковник одлучно. — На Београду је  
 слутио је да иза бугарскога злочинства мора бити нечега подло смишљенога што Бугарској даје по 
ом Елбасану и на обалама нашега, сињега мора.</p> <p>И данас, ето, на том истом Косову, воде се 
су Дрим обгрлиле и сађу на обале Сињега Мора, носећи приморским кефалијама поруке Господареве.< 
заратише народи од Дунава до Јегејскога мора.{S} У томе рату, злим неким провиђењем, допрла је  
простирала од јадранскога до јегејскога мора и престављала снажнога наследника трулој византијс 
аћемо још на пустим обалама јадранскога мора, где ћемо проводити беле ноћи и црне дане, чежњиво 
увек да прими тешке ударце разбеснелога мора и да им одоле.{S} На томе камену лежи и сада пуста 
и.{S} Као талас за таласом узнемиренога мора кад засипа обалу, обале овога збега засипале су је 
а у тој борби допре до обала Мраморнога мора, тамо где лежи Галипољ.{S} Биће да су то капи српс 
авитлао и бацио чак на обале Мраморнога мора, тамо близу зидина цариградских.{S} Ту, у туђини,  
није замакао међу ситне вале несташнога мора, које се у рану зору, као дете при буђењу играло в 
мире, од тренутка кад је већ извесно да мора умрети, жели да то што пре буде, да се самртник не 
је већ и ропац изломио.{S} Сви знају да мора умрети и немо чекају час.</p> <p>Лица овога малога 
 да би је деца преживела, већ она, која мора преживети своју децу.{S} Ви морате живети, јер бол 
а је одсечена с оне стране Мораве, која мора бити заробљена ако ми овде не успемо! — размишљао  
а и нашим боловима.{S} Хранићемо широка мора нашим телесима; размилићемо се као бескућници по ш 
онела читаве планине страдања и пролила мора крви, све од орашачкога састанка па до ових крвави 
и, он не сме ишчезнути.{S} Из тога бола мора нићи наше поуздање, наша снага, наша крепост!{S} Б 
стекне поштеда.</p> <p>— Ови са Дорћола мора да се склоне али ми палилулци не морамо.{S} До нас 
и морате живети, јер бол који је у вама мора живети, он не сме умрети, он не сме ишчезнути.{S}  
ца више посматрања и саучешћа, у нашима мора бити више осећања и бола.{S} Ми смо подносили, они 
I. позива, да још у току данашњега дана мора напустити Ђаковицу и извештај Команданта Шумадијск 
 је поуздано рачунао да сутрашњега дана мора напустити Чачак, дану душом и пође да побере и пок 
х северних острва, пребродили пространа мора, да нам донесу не толико помоћ колико веру да у ов 
гче.{S} Тако је ваљда Божја наредба, па мора да се сноси!</p> <p>Ја дигох главу и погледах га.< 
ла на запад и водила обалама јадранског мора.</p> <p>Када је још 13. октобра отишао из Ниша у В 
 се нижу.</p> <p>— А ви мислите Београд мора пасти?</p> <pb n="63" /> <p>— Мора! — одговори пот 
еоград? — збуни се цртач гусеница. — Не мора да се напусти, ја мислим не мора да се напусти.</p 
час и за који тренут можда.</p> <p>— Не мора ме убити, — размишљао је у себи забринути родитељ  
орамо ни напуштати Београд.{S} Можда не мора ни доћи до битке на Багрдану, можда ћемо их раније 
S} Ви их бар чујете на улици, па вам не мора бити ни криво кад се уверите да су лажне али се он 
. — Не мора да се напусти, ја мислим не мора да се напусти.</p> <p>— Па не можемо, држати Беогр 
" /> <p>— И ви, ал се ви дижете, а мене мора да дижу.</p> <p>На коња су га још мање смели попет 
у.{S} Од како се дошло до уверења да се мора бегати у туђину, потегло је све да се снабде пасош 
 тај може појмити жалост његову када се мора са тим оружјем и на овај начин растати.</p> <p>— З 
но и очима видела ситуација.{S} Поћи се мора, у то више нико није сумњао, али како и којим путе 
— Не ваља — вели — тежак пут али ако се мора онда што ћеш.</p> <p>И онај што је питао Арнаутина 
какво је стање у Нишу.{S} Иначе, што се мора признати, на возу је било мало људи бегунаца а врл 
рији, која не може даље из Пећи, већ се мора ту уништити, војвода Мишић је болно узвикнуо:</p>  
ршија.{S} Две горице, које се износе из мора и чине као неки оквир панорами овога питомога гнез 
ује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све <pb n="15" /> више се и више узноси.{S} Кад  
ује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све се више и више узноси.{S} Очекивао сам и ја  
 животе.{S} Тада тек јавиће се сунце из мора и свануће дан!</p> <p>Свештеник неки говорио је св 
ци које су мало час спасли и извукли из мора на обалу.</p> <p>Тако ова гомилица овде, тако и он 
ом светлошћу драги камен, који је он из мора крви изнео; сањам белога голуба који ми слази на д 
 и гола.{S} Сам тврди камен, поникао из мора и узнео се и испрсио камене <pb n="10" /> груди, г 
не комуникације са Солуном те, ако се и мора одступати, одступати путем којим се може спасти др 
сам са жудњом у тај прозор, тамо у соби мора да је топло, али је начелник већ прибрао масу људи 
ната, према јачима и истакнутијима ипак мора бити обзира.{S} Али ја вам говорим о земљи у којој 
ије Престолонаследник — да се материјал мора уништити, јер нећемо га тек непријатељу оставити.< 
ачку.{S} Претпостављајући да непријатељ мора бити негде у близини, капетан, јашући далеко испре 
p>Батерија је долазила с фронта и — ако мора и она прећи ћуприју, значи да иде пут Призрена.{S} 
љу.</p> <p>— Што ћете, то је тако, тако мора бити.{S} У најтежим моментима човек губи главу.{S} 
о бивши народни посланик.</p> <p>— Тако мора бити и нема шта ту да се протествује! — додаје пол 
је да то тако треба да буде, да то тако мора да буде.</p> <p>У осталом, што се дубље газило у к 
у пред нама.</p> <p>— Хоће ли ови преко мора? — пита један чичица.</p> <p>— Хоће боме! — одгова 
Ама зар ће истина, господине, они преко мора? — запитаће ме један простодушан, средовечан човек 
ане изгнанства, тамо далеко, тамо преко мора и гора, робоваће трима злима господарима, оно драг 
— тоне.{S} Тоне за неколико дана на дно мора читава једна држава и читав један народ.</p> <p>Ми 
<pb n="78" /> за неколико минута на дно мора читава једна мала држава.</p> <p>Овако удаљеноме о 
.</p> <p>— У оно што ће доћи, у оно што мора доћи.{S} Не може једна овако велика борба остати б 
е.{S} Али кад бега као и ја, онда зашто мора да стигне пре мене.{S} Она је чак дужна последња д 
 није све готово...{S} Видиш да се опет мора у планину...{S} Само, онда је било друго, имао сам 
примиле на себе нашу исхрану, храна већ мора бити пребачена у Медову и ми ћемо је тамо затећи.{ 
ник подићи до ако се сахрани на догледу мора, како би свећица на њеноме гробу у ноћи казивала п 
ваљда се молила Богу.{S} Пред саму зору мора да ме је савладао сан јер нисам ни чула ни осетила 
е бродове, који су долазили са незнаних мора и далеких страна да пљачкају и освајају питоме јад 
од Качаника па правцем како иде Биначка Морава, од југозапада ка североистоку... је л тако?</p> 
ћ само један део њен, на пр.{S} Мачва и Морава.</p> <p>— Не значи то, брате ништа! — буни се је 
у је повукао отуда чак са обала Дунава, Мораве или Вардара, претурио преко главе хиљаду брига и 
а да ослобађа поробљену браћу, сишла са Мораве у Косовску равницу и закуцала на врата Господњег 
слазити на Косово и сва околна места са Мораве и Ибра; Чачак, Краљево, Алексинац, Врање и Леско 
Ђунис, кад је већ непријатељ заузео обе Мораве, светина у Ђунису разбија те вагоне мислећи да ћ 
 који се развио на десној обали Биначке Мораве, а на западним падинама Карадаговим, Бугари прод 
својом, само је измеђ Лепенца и Бињачке Мораве неколико пута извлачена и померана час на врхове 
 врхове Црне Горе, час у долину Бињачке Мораве, измеђ Качаника и лакта моравиног код Домороваца 
ву армију која је одсечена с оне стране Мораве, која мора бити заробљена ако ми овде не успемо! 
лази с Љубића и укопава се с оне стране Мораве.{S} Варош је спремна за предају и очекује се ула 
ио постављен снажан зид са десне стране Мораве и Вардара, који би целу Нову Србију, са те стран 
ји, која се још налазила на левој обали Мораве.{S} Мало час, јави се на телефону сам начелник Ш 
лушалицу.</p> <p>— Дакле на левој обали Мораве?{S} То значи да војвода Мишић ни појма нема да ј 
и битка била можда овде негде, у долини Мораве.</p> <p>— Код Багрдана! — додаје трећи са поузда 
о упалити свећу.{S} И тамо у селу, крај Мораве, где лежи гроб мога јединца, има родитеља који с 
 намеру да главну акцију управи долином Мораве.</p> <p>Сутра дан, то је било 29. септембра, нап 
пријатељ, <pb n="205" /> пребачен преко Мораве, зауставио би своје надирање и за дуго би се пре 
ика поколебаност, био би пребачен преко Мораве и ствари би неминовно узеле ток који је капетан, 
Гаврани, који су на Овчем Пољу, Косову, Морави и Колубари пробирали зрна на пожњевеним њивама,  
 све наше власти и да су обе ћуприје на Морави бачене у ваздух.{S} Непријатељ још није ушао али 
а ми каже да Немци мисле на прелазак на Морави, а овде ће код Београда само маневрисати.</p> <p 
истовремено са овом борбом на Гиланској Морави, воде овако исто очајне борбе и на Вардару, где  
после поноћи отпочела борба на Биначкој Морави, која је имала да сузбије бугарски дрзак ноћни п 
ди бар онај дим који је пао већ на воде Моравине и на воде Ситничине.</p> <p>— Тамо се решава с 
 Бињачке Мораве, измеђ Качаника и лакта моравиног код Домороваца.{S} На том су делу карте појед 
ази Букуљу и Рудник, залази Шумадијом и Моравом, пење се на Копаоник и слази на Косово те пребр 
ји он тврди да је из поузданога извора, моравска дивизија са тимочког фронта хитно ће кренути и 
да</head> <p>Већ је ноћ у велико пала а Моравска Дивизија није још стигла.{S} Коначари су још ј 
њу призренским путем.{S} То толико може Моравска Дивизија али да уопште помогне, да спасе ситуа 
те кад им стигне таква помоћ као што је Моравска Дивизија... можда ипак неће бити доцкан? — пок 
им фронтом окренутим истоку, на коме би Моравска Дивизија чинила лево, Французи десно крило а т 
и цела држава.{S} Ето то може отклонити Моравска Дивизија.</p> <p>— А ја сам мислио...</p> <p>— 
ем то, али... видите, могло би бити ако моравска дивизија... поче наредник да објашњава, пошто  
арске дивизије, па троја мунициона кола моравске дивизије, па двоја кола из коморе дринске диви 
до овог рата, да је он поуздана заштита моравске долине и целе јужне Србије.</p> <p>— То значи  
сим тога, стигао је извештај команданта Моравске Дивизије II. позива, да још у току данашњега д 
ме и знојем обливеном коњу.{S} Он је из моравске дивизије која одступа са Косова Дреницом и зад 
ке наде, које сам ја везивао за долазак Моравске Дивизије.</p> <p>Ућутасмо за тим.{S} Он натеже 
/p> <pb n="160" /> <p>С тога је долазак Моравске Дивизије, пред којом су ишли гласови о њеним с 
о сам ту да свратим, да сачекам долазак Моравске Дивизије али, где би кад се не може ни проћи д 
и, ишчупао је из срца Балкана, са обала моравских, неколико стотина домова, занео их, завитлао  
руги стижу преко Феризовића из Гилана и моравских села, трећи са фронта, оздо са Качаника.{S} А 
лије, наиђоше још и бегунци из Гилана и моравских села, наиђоше разне команде без војске и војс 
у задаћу коју смо дотле сви приписивали Моравској Дивизији, осетио сам у томе тренутку потребу  
оја је бележила положаје наших трупа на Моравском правцу.{S} По тој линији, наши су држали Води 
p>— Зато што непријатељ нагло напредује моравском долином а и озго са Сопота, а ми овде све до  
 не би ли где могао свратити и сачекати Моравску Дивизију.{S} Желео сам је видети својим очима  
 да поседим мало.{S} Хтео би да сачекам Моравску Дивизију.{S} Треба већ да стигне.</p> <p>— Да  
ли!</p> <p>— А ми смо све полагали у ту Моравску Дивизију.{S} Ако она стигне... овамо се наши д 
 пријатеље, па са њима кренуле даље, уз Мораву!“ — „А зашто да бегају?“ — „Право да ти кажем аг 
у о одбрани Београда, затим опет сиђе у Мораву и закачи се и по други пут за Багрдан.</p> <p>—  
ју да Бугари слазе са венца Црне Горе у Мораву и да су једним ноћним препадом ушли у качанички  
кога венца води из Кумановске равнице у Мораву.{S} Њихову навалу са очајном храброшћу задржавај 
ле, преко Јањева и Гилана, сече Бињачку Мораву па савија на југ Качанику и слази падином Шарово 
ако да није! — настави он — Познајем ја Моравце!{S} За три дана ћемо се вратити у Скопље.</p> < 
е — Ево их стижу!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Моравци!</p> <p>Прескачући преко гомиле спавача, помажу 
дан виши официр и један уредник новина, морају један другоме просипати читаве товаре новости.{S 
но притичу из разних призренских улица, морају чекати по читав сат док им се да прилика да узађ 
ица које су целе ноћи кисле на станици, морају ћутати пред силом.</p> <p>Видео сам једну грубу  
ракћу зачуђена деца.</p> <p>— Наша кола морају да возе српске рањенике.{S} Српски се војници бо 
к јер ће је оставити ту, у јарку, а они морају даље, без ње.{S} Један коњ лежи на друму ударен  
 таквим приликама, па још кад се ствари морају скидати низ тако стрме степене, какве су у обича 
мна и нејасна нада.{S} Страни посланици морају знати општу ситуацију, њих су њихове владе извес 
анци, рекли да неће остати у Србији већ морају да се враћају јер Руси силно надиру.</p> <p>Изло 
е на којима се непријатељ налази, његов морал и његову бројност.{S} Иснесе затим депешу, коју ј 
јде, још разумем.{S} Требало је одржати морал <pb n="165" /> у војсци, добро, ајд лажи је.{S} А 
век ублажавати утисак тежине ситуације, морала је најзад прићи му и скрушено, речју која дрхће  
p> <p>Морала је одавно превалити поноћ, морала је већ бити близу зора али је још увек владала д 
ам само да сам сањала нешто страшно.{S} Морала сам у сну и плакати јер кад сам се пробудила био 
је нико не чува.</p> <p>Таква ситуација морала је забринути и власти и већ пред подне, сазван ј 
!</p> <p>— То би значило да би Бугарска морала на три фронта да се бије.{S} Па то је већ имала  
како нагло и тешко дише.</p> <p>Зора је морала бити близу.</p> </div> <pb n="521" /> <div type= 
ad> <head>Крај мангала</head> <p>Ноћ је морала великим делом промаћи, вероватно је било близо п 
устило тако да је било момената када се морала главна улица затварати војском и жандармеријом,  
се повуче у планине!</p> <p>И Србија се морала одрећи и те, као и свих ранијих нада, и кренула  
ела ме је горко суза оне мајке, која се морала преваром ослободити свога детета, нека би несрећ 
ањем мој је син отишао у рат.{S} Ја сам морала да стегнем своје материнско срце и нисам смела,  
да погине на Ситници.{S} Та га је мисао морала одвести у царство снова, у царство бајака, јер н 
на Рашкој, у Митровици, па кад је и ову морала напустити, пустила се низ Косово и сишла у после 
ли су, кренула сам и ја са њима.</p> <p>Морала је одавно превалити поноћ, морала је већ бити бл 
 тамо и сад?</p> <p>— Не, не може бити, морали су га однети где у сталну болницу.</p> <p>— У ст 
с све и прочиташе да је Београд пао.{S} Морали смо да се веселимо и ми, а како је мени било у д 
х.</p> <p>— Ето — настави поднаредник — морали сте и то мало крова у Приштини да напустите.</p> 
авала да је носе на раменима, већ су је морали по где кад спуштати на руке.</p> <p>— Можете ли, 
оји су ме морали разочарати, који су ме морали огорчити, који су морали учинити да своју несрећ 
а и других, јачих, општијих, који су ме морали разочарати, који су ме морали огорчити, који су  
астанак; када се вратио рањен ми смо се морали поносити тиме.{S} Када је други пут дошао, са те 
 присталицама нарасла, да су пролазници морали слазити са тротоара на улицу да би је обишли.</p 
омилу сточног ђубрета, преко којега смо морали прескакати да би нашли суво место на које се мож 
ио умор и патња, а кад су још трећу ноћ морали по овој цичи заноћити под ведрим небом, усред ду 
ти, који су ме морали огорчити, који су морали учинити да своју несрећу теже поднесем но што би 
жевнику своме, Ускоковић није имао више моралне снаге да се одупире тежини догађаја; душа му се 
тње захтевати много и много и физичке и моралне снаге те да се могу поднети.{S} Отуда видиш на  
но бори <pb n="278" /> и има у себи још моралне снаге да издржи до доласка савезничке помоћи.</ 
{S} Он појми да је Краљ понова у тешкој моралној кризи и, како још није био закорачио праг да у 
ити.</p> <p>Није се имало кад одлагати, морало се хитно спремати.{S} Већ по подне отишли су опш 
У Србију се није могло више ни мислити, морало се у касарну.{S} Кад су ме опремали да пођем у В 
p>Морало је већ бити далеко иза поноћи, морало је бити ближе зори, јер кроз ноћну тишину јасно  
 тамо, захтевао је да пође на фронт.{S} Морало му се учинити и кренуо је одах пут Књажевца, где 
ите што овако нескромно мислим о себи — морало би се водити рачуна о томе да будућој великој др 
ућио правилно одступање, ако би до тога морало доћи.</p> <p>Тако смо мислили, тако смо веровали 
 тешко одило, те се пред овим изгледима морало и са последњим остацима спасенога рашчистити.{S} 
>То потврди још више претпоставку да је морало бити напада на бегунце и сви се забринусмо.</p>  
тада већ дубоко био ушао у Србију те се морало и даље одступати, од Ужица на Пожегу па у Ариље  
 јер су поједини путеви такви, да би се морало појединачно ићи.</p> <p>— То онда значи — запита 
рао дубок, врло дубок, ископати и то се морало радити без удара мотике и будака, тихо и нечујно 
 ми је лакше, тамо још верују!</p> <p>И морало се кренути.{S} Пошло се оним другим и мучним пут 
 /> <p>Свима би јасно да је одиста тако морало бити.{S} Онај што рече малочас да је чуо пушкара 
ји тамо и амо.</p> <p>Нешто се значајно морало тамо догађати јер бели витез застаде крај прозор 
 је најважније, што би се по сваку цену морало спасти.{S} Али, иза Пећи уздизао се већ висок и  
ете ли, слушајте!</p> <pb n="225" /> <p>Морало је већ бити далеко иза поноћи, морало је бити бл 
исхрану војске од становништва.{S} Ни о моралу трупа аустријских нису заробљенички искази били  
сузом, често раздробљене и искидане.{S} Морам их својим речима а у њено име поновити по непоузд 
 и ја да пропаднем, — брани се војник — морам се огрејати.{S} Дрво ће опет да израсте, а ја не  
је полегао иза једнога бусена.</p> <p>— Морам, господине! — одговара чича.</p> <p>— А умеш ли д 
иси остала? — питам Галипољку.</p> <p>— Морам са својима, где би остала! — вели.</p> <p>Млада ж 
али сам осећала да ми треба отац, да га морам наћи.</p> <p>Ишла сам слободно улицама, није ме в 
тну пресуду.{S} Боље нека остану.{S} Ја морам поћи а они нека остану.</p> <p>Било је многих, ко 
кријем децу, али бадава, не помаже, кад морам да спавам под ведрим небом, у сред кланца...{S} З 
{S} А не знам шта би да нисам понео кад морам ево четири динара да платим хлеб.</p> <p>— Ама је 
ити у његовој соби, радићу у другој, не морам га ни видети, ни он мене, али ћу бити ту где је и 
а будем болничарка у тој болници.{S} Не морам радити у његовој соби, радићу у другој, не морам  
 вратим у болницу, зашто не знам.{S} Не морам улазити у његову собу, стајаћу пред вратима.{S} К 
иве не морате ми их казати.</p> <p>— Не морам!{S} Знам ја да не морам, ал ето изазивате човека. 
ти.</p> <p>— Не морам!{S} Знам ја да не морам, ал ето изазивате човека.{S} Најзад, ви то нећете 
ао празник неки а не као рат.{S} Сад не морам пуцати у ваздух, моја ће пушка погађати сад моје  
шли, рекох да је нађем.{S} У јутру рано морам натраг да ми не би измакла команда.</p> <p>— А је 
те напред са вером да ћу ја живети, јер морам живети, али не захтевајте од мене да не надахнем  
та као отворена чељуст аждајина, у коју морам да бацим моје чедо јер је дошао на мене ред, и за 
 а пред вратима ме чека још троје па их морам повести.</p> <pb n="494" /> <p>— Шта могу ја? — б 
ва увек у душама оних који пате.</p> <p>Морам признати да сам и сам био под утиском овога малог 
раља, Владе и Врховне Команде; па онда, морамо знати са колико и какве муниције располажемо и н 
часу нико од нас не зна поуздано; даље, морамо знати какво је стање и расположење у војсци, нар 
 кућицу.{S} Ми, који смо доцкан стигли, морамо се задовољити и са влагом под увелом и угаженом  
нам даду ми једемо, кад не даду ми ето, морамо овако... — и настави посао од којега сам се згро 
 нека је и ноћу, нека је и у саму зору, морамо их поздравити.{S} Морамо то!</p> <p>И одмах се д 
и у саму зору, морамо их поздравити.{S} Морамо то!</p> <p>И одмах се донесе одлука да се станиц 
а бегунце и сви се забринусмо.</p> <p>— Морамо се узети у памет! — рећи ће неко.</p> <p>— Дабом 
 капетан, командир брзометних.</p> <p>— Морамо их наћи, иначе ће нас покосити! — одговара пуков 
{S} Доћи ће, каже, и наш васкрс, али га морамо трпљењем откупити.</p> <p>Свима нам је лакше бил 
еколико топлих речи.{S} Реко нам је, да морамо трпети, да је то за образ наш и за веру нашу и з 
 и скупоцене жртве; да нас је мало и да морамо сви, сви изгинути и сатрти се у служби тој идеји 
питах: „Хоћемо ли, бабо?“ — „Хоћемо кад морамо!“ — одговори он, па се диже и уђе у двориште.</p 
, да сачека нова поколења.{S} Ми, ми је морамо ископати! — додаде други са оним упорним поуздањ 
 ми не можемо возити њима.{S} Ми и даље морамо пешке.</p> <p>— А зашто кад су наша кола? — грак 
 реченицу до краја.</p> <p>— Најзад, не морамо ни напуштати Београд.{S} Можда не мора ни доћи д 
а мора да се склоне али ми палилулци не морамо.{S} До нас неће стићи — одобрава му испред своји 
 ствари и брише их. — Није истина да се морамо склањати.{S} И од сад ћу да пуцам а нећу да се с 
е и комшике.</p> <p>— Није истина да се морамо склањати — пламти од узбуђења један бакалин из П 
ће као да нас чекају да се бране, па се морамо задржати да сачекамо појачање.{S} А и добро нам  
умуније.</p> <pb n="604" /> <p>— Ако се морамо одрећи те наде — рекао је посланицима тада Пашић 
ечи <pb n="638" /> бабове, како ми Срби морамо лити крв још једанпут али ћемо је лити сад за се 
ва и прагматику, па заврши како ми Срби морамо још једанпут лити крв и лићемо је, вели, али не  
о што донесемо и дефинитивну одлуку, ми морамо бити тачно обавештени са коликим бројем војске р 
н фронт, од Вишеграда до Кладова.{S} Ми морамо нешто мало одступити да би се дочепали нових, ви 
Величанство.</p> <pb n="616" /> <p>— Ми морамо! — прекиде Пашић.</p> <p>Тако су, ови разговори  
м рекоше да је то Суха Река где вечерас морамо заноћити.{S} Небо, које се цео дан мучило и грчи 
њем не може ишчезнути.</p> <p>— Да, још морамо одступити, да их увучемо што дубље у планине! —  
 јуче, да поткрепи поузданим податцима, морао је клонути.{S} Тако је донета и потписана одлука  
опског надзиравања београдских кланица, морао је једна кола прескакати, морао је и ћуприју обја 
јатељи бомбама са аероплана.{S} Најзад, морао се повући у Параћин а одатле у Крушевац.</p> <p>С 
.{S} Кад се српска војска повукла отуд, морао је и он напустити своје њиве и своје ливаде, свој 
ланица, морао је једна кола прескакати, морао је и ћуприју објахати те ићи њеном спољном страно 
отера напред да види шта је то тамо.{S} Морао се дуго пробијати док је допро до места где је за 
 је ко ушао не бих могао доћи ноћас.{S} Морао бих остати да га дворим.</p> <p>— А како нас мимо 
тињски одевена са дететом у наручју.{S} Морао сам им прићи да им помогнем споразумети се.</p> < 
крова у Приштини да напустите.</p> <p>— Морао сам! — слегох ја раменима.</p> <p>— Како сте пров 
>Јасно је било, да је глас о паду Чачка морао изазвати запрепашћење у Армији, која се још налаз 
{S} Кад се објавила мобилизација, па је морао поћи у Ваљево, рекао ми је: „Пази се, кад се врат 
рена књига, казивао своје мисли које је морао дуго прибирати у себи, чекајући прилику да им да  
ћ последњи тренутак био наступио, те је морао и сам увидети да другаче не може бити, отишао је  
границе Краљевине Србије.{S} Коњаник је морао страховито журити, на коњу му раскрвављене усне,  
 сад се у смрти смеши.</p> <p>Злочин је морао бити извршен још пре неколико дана јер је крв кра 
че да их крави, а као кирију за грејање морао је одговарати на разна питања оних, који су били  
и да види је ли посао готов.{S} Гроб се морао дубок, врло дубок, ископати и то се морало радити 
ти пушчаном паљбом из заседе.{S} Воз се морао зауставити и неколико младих људи са једним полиц 
 — ниси се бојао јутрос у зору, и во се морао исхладити и промрзнути; ниси се зар бојао у сну д 
мног ратног материјала који би се иначе морао сав уништити, ако се настави одступање у овоме пр 
 Варошка — одговори му једна жена — али морао би да се враћаш а ко зна да и тамо већ не туку то 
 крај ватре, вечиту ноћ.{S} Глас је тај морао од некуд из велике даљине допрети, једва продирућ 
лао!</p> <p>— И како ми је било кад сам морао да опалим прву пушку?{S} Изгледало ми је као да с 
ацима ни за пун метар предамном, те сам морао врло обазриво ступати, јер је до моје куће ваљало 
> <pb n="516" /> <p>Тога дана је сликар морао завршити портре г. пуковника јер сутра дан ујутру 
вник! — одговара глас изнутра.</p> <p>— Морате ме пустити, имам архиву и рачунске књиге са собо 
а.</p> <p>— Е кад говорите о нама, онда морате узети у обзир да велики подвиг ослобођења и ујед 
 <pb n="40" /> <p>— Ако су поверљиве не морате ми их казати.</p> <p>— Не морам!{S} Знам ја да н 
е требало водити извесне обзире али, ви морате помишљати да има појава које изгледају могуће а  
у коме се његова снага прекаљује.{S} Ви морате живети, јер у болу који је у вама, лежи једна ве 
, која мора преживети своју децу.{S} Ви морате живети, јер бол који је у вама мора живети, он н 
и можемо гинути, можемо умирати, али ви морате живети.{S} Нисте ви она мајка што даје живот дец 
, безгранични су ваши болови, али их ви морате преживети.{S} Ми можемо гинути, можемо умирати,  
{S} Ко зна где ћемо... ко зна нећемо ли морати носити ствари на леђима а водимо децу!...</p> <p 
 сачекати крај.</p> <p>— Мислите нећемо морати Приштину напуштати?</p> <p>Ја заустих да га са п 
позване госте, преко којих ће они ноћас морати да прескачу, тражећи сточни измет којега сад нећ 
 /> <p>— Мислио сам да из Приштине нећу морати даље.</p> <p>— Мислио сам, и ја, господине, и ве 
ло као историја, било као прича или еп, мораће и време и много руку сарађивати и ја, нудећи ови 
још! — одговара четврти. — Бацићемо их, мораћемо их бацити ал кад се приближимо.</p> <p>— А ако 
 не знаш; ти си паметна, ти си одрасла, мораш знати?</p> <p>— Не знам! — понавља мала збуњено.< 
вде у Младеновцу ништа бити од сахране, мораш ићи у Јагодину, Ћуприју, Параћин, Ниш!{S} Што даљ 
и деси да погинем, мораш стегнути срце, мораш се измирити с тим да сам испунио своју дужност!</ 
 успомену.{S} Ако се и деси да погинем, мораш стегнути срце, мораш се измирити с тим да сам исп 
петане!</p> <p>— Тражи! — дрекну овај — Мораш добити, по цену живота је мораш добити!</p> <pb n 
’ нису ми дали! — понови Краљ.</p> <p>— Мораш се ти чувати, Господару, требаш ти нама.</p> <p>— 
ио, када је долазио на виђење:</p> <p>— Мораш бити храбра, не смеш вређати очеву успомену.{S} А 
жеш да немаш камџијом ти одговарају, па мораш да нађеш. <pb n="254" /> Па онда траже да им се д 
а знам где.{S} Шта ћеш кад си војник па мораш.</p> <pb n="358" /> <p>— Е то је оно!</p> <p>Разг 
 овај — Мораш добити, по цену живота је мораш добити!</p> <pb n="187" /> <p>Нов сат напора, укр 
симиста.</p> <p>— Е, видиш, на ово поље мораш повући фигуру па да направиш мат, на то и ни на < 
диш, не бива онако како хоћеш него како мораш.{S} Што ћеш!“ Па опет ућута а ћутим и ја, све чек 
 сузу упила а туга остала.{S} Тај терет мораш понети, не бива другче.{S} Тако је ваљда Божја на 
Немци потцењивали.</p> <p>— Питајте га, море, хоће ли да пуши? — вели поднаредник онима око ват 
едвед!</p> <p>— Баћушка ће њему с леђа, море, па ће да рипа у Дунав к’о жаба!</p> <p>Како у каф 
ушу и затресе узвикујући:{S} Шта учини, море?</p> <p>Бојко само ћути, дахће од умора, на слепоо 
42" /> ме за шињел, па ме пита: „Швабо, море, шта ти ради Фрања?“</p> <p>— Прошао сам кроз Мила 
 неверице.</p> <pb n="355" /> <p>— Ево, море, види! — и истресе старац торбу те попадаше по пеп 
 нас као са стреје, а Бојко вели: „Ако, море, исушиће се!“ Наиђе мразна ноћ па не смеш да мрдне 
не тек узвикну:</p> <pb n="357" /> <p>— Море летајте људи, па да ранимо да нас не похватају овд 
међу њима рећи:</p> <pb n="367" /> <p>— Море, оставите човека с миром, знате како је кад се вид 
себи постављао.</p> <pb n="688" /> <p>— Море људи — рећи ће трећи — да побацамо пушке.{S} Ако н 
ваљда стајати овако до довече!</p> <p>— Море хајде да пођемо њивом, па да обиђемо.</p> <p>— Не  
да је гладан?</p> <p>— Дај му!</p> <p>— Море да га огрнем овим мојим шињелом — вели други. — Би 
ар неповредности тога уговора.</p> <p>— Море, је л’ само Немац на престолу, он већ онда зна как 
ји су били господари те ватре.</p> <p>— Море како — одговара он на неколико разноликих питања — 
 погледа у небо и прекрсти се.</p> <p>— Море какав Феризовић; то је нека пометња ако је ко врат 
нека га прости! —додаде други.</p> <p>— Море добро је учинио.{S} Прекратио муке! — додаје трећи 
имо ко рибице! — додаје други.</p> <p>— Море, немојте баш тако.{S} Нису ту само деца, има ту и  
копао! — размишља опет каплар.</p> <p>— Море, пуцао бих ја и на Бога! — додаде један од оних у  
ни — што да чека последњи час.</p> <p>— Море, преплашила се! — одговарају други</p> <pb n="458" 
с тобом?{S} Је л’ ти жив отац?</p> <p>— Море, не разуме те ништа! — смеје му се други.</p> <p>— 
 ноћи и колико суморних брига почеше да море старога Краља.{S} Он се није бојао самога рата са  
 богатоме заливу и отискује се даље, на море, те лови и продаје рибу.{S} И како који лов, он св 
га млетачкога двора гледао је далеко на море и отуд, из даљине, се догледао.{S} Новица је знао  
и „благо њима!“</p> <p>— А и ми ћемо на море, је л’? — наставиће он разговор.</p> <p>— И ми!</p 
а на обали живота, кад би се отиснуо на море.{S} И ја сам пун наде, пун вере, очекивао сретан д 
и да ће се малочас све угасити, све под море отићи.{S} Тако <pb n="79" /> је нешто било и у ово 
 је сишла на обалу да га сачека, али је море било узнемирено као и материна душа.{S} Неодољиви  
сишао сам на обалу да га сачекам али је море било узнемирено као и душа моја.{S} Неодољива бура 
 с друма.</p> <p>— Из које сте дивизије море? — виче неко из свег грла.</p> <p>— Где је друга п 
да од њих све зло потиче.</p> <p>— Није море — додаје трећепозивац крај њега — не жуљи га ципел 
е са истока на запад, са Црнога на Сиње море.{S} Још пре пет стотина година оркан један, тако ч 
ље у незнано, у недогледно, у бескрајње море болова!...</p> <p>Па ипак хвала Уцињу!{S} Пет дана 
аксалога и да проведе народ српски кроз море патња и страдања.</p> <pb n="727" /> <p>Молиле су  
те ме да их побијем?</p> <p>— Шта учини море! — дрекну каплар и потеже разјарен да га удари пес 
 је и заспао пробудиће се.</p> <p>— Јок море, сад ће он.{S} Знаш како је, заговорио се с децом  
ну и раздвоји ова два говорника.{S} Као море кад у један мах зањиха своје воде, тако светина по 
 чучнуло крај ватара.{S} Изгледа читаво море људи, јер се оне крајње ватре губе далеко тамо под 
 у руку, а он пита баба: „Кој ти је ово море?“ А бабо вели: „Петров!“ „Е, кад је Петров — рећи  
отиснуо се Новица као и досад на широко море и мајка га испратила благословом и пратила погледо 
тискује се он на своме чунићу на широко море а мајка га испраћа благословом и дуго прати поглед 
да смо принуђени повући се на Јадранско море, али, да им нагласимо да полазимо без материјала,  
рове, а Петар остаде, погибе!“ или „Ено море, оно је кућа Симе Дабића!“ И тако сваки час на сва 
о прозору да бацим поглед на узнемирено море, чије су беле пене испреплетане са месечином, изгл 
 овоме тренутку био нешто малаксао, оно море жара као из огромне зажарене пећи сипало је толико 
би знали где су али и нас све ето брига мори што не знамо где нам је робље!“ — „Слушај, попе, в 
ка избеглица, коју већ од неколико дана мори тешка брига о имању које је остало у освојеноме Бе 
речи.{S} Поред зиме, поче и страх да ме мори, јер још никога нисам срела коме би се придружила; 
оре једне мајке коју је гризла савест и морила помисао да већ на првом кораку у животу није уме 
е у ушима.</p> <p>Брига која је светину морила било је питање <pb n="541" /> о хлебу, који је в 
сли, замисли се, видео сам да су и њега мориле те бриге, па тек диже главу и рече: „Чекаћемо је 
и их њима успавала, како их у сну не би морио страх од крваве буре која је и кроз њихово село п 
 све док нам се детињи мозак није почео морити и очи склапати, те је тада једно по једно, награ 
 инстикт, једно предосећање.{S} Као што морнар по лепоме и сунчаноме дану, кад никакав покрет у 
ама та појава изазва исто осећање као у морнара, који су се буром завитлани борили без наде са  
мануто звера идући за гомилом; па руски морнари и француски болничари, па залутала деца без род 
а би га у сну како пева, отуд са ширине морске, и у песми прижељкује матерински загрљај.{S} Кад 
нажан, поносан, он је поуздано разбијао морске вале који су се ломили о његове бокове, секао их 
е слутећи да ће нас за мало све прелити морски вали.</p> <p>У Скопљу се, пред катастрофу, зацар 
ису више чувани, и одбија се одатле као морски талас о стену, да опет понови удар.{S} Најзад го 
p>Заробљеници иду за нама као ајкуле за морским бродом.{S} Изморени, издрпани, подбули, почађал 
оној коју мистрал пева кад се заигра са морским таласима и посипала је коралима стазу од старич 
се они први грејати на сунцу, на топлим морским обалама, ови ће умирати од глади и студи на сне 
 стоји сува преобука, кад стигне, засут морским валима са којима се толико борио, да му одмах с 
и, када су се непрегледни редови војске морских валова ломили један за другим о снажна плећа, к 
рили без наде са тајанственим силама из морских дубина и најзад догледали светиљку која казује  
ланинских предела који се за њом све до морских обала простиру.</p> <p>На округломе столу, на с 
 лова, сече чуном својим мирно огледало морско, он из далека још догледа своју мајку на обали,  
у и Пећи; појавио се Марков буздован са морскога дна под Драчем а на Призрену се Душановом зале 
агрлио се са злим дусима што почивају у морској дубини и бесну су игру зачели, претећи и небу и 
а румена корала, који је набрала на дну морскоме.{S} Певала је неку чудну песму, сличну оној ко 
о Андријевице и Подгорице, наставити ка мору.{S} Војска и иначе не би могла цела једним правцем 
/p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Као на мору, тако се и у њеној души подигла бесна бура и ломил 
 је и други пут да Новицу ухвати ноћ на мору и она га је чекала и дочекивала.{S} Ако би време б 
амо не може да нађе пута по узбурканоме мору, али чим спази светиљку коју родитељска вера жеже, 
 само не може да нађе пута по немирноме мору а, чим спази светиљку коју материна брига жеже, кр 
 не лута ли Новица по мутноме и бурноме мору тражећи пута.</p> <p>Како је те ноћи припалила све 
 сам мислио да смо на хучноме и бурноме мору, нашли већ једно тихо и мирно острвце где ћемо се  
н пут, два пут, три пут па затим одлете мору на пучину.{S} Други пут опет, румена девојка у бел 
 <p>— Једино одступање према Јадранском мору.</p> <p>— Којим путем, којим правцем?</p> <p>— Сам 
ењу и читаву једну државу која плови по мору.{S} Ту су радње и трговине, ту касине и клубови, з 
морфијум за успављивање.</p> <p>— Какав морфијум? — буни се господин који му је саопштио све те 
е те вести саопштили — само ако то није морфијум за успављивање.</p> <p>— Какав морфијум? — бун 
 лекари обично предвече дамо једну дозу морфијума ради умирења живаца и ради сна који обично ок 
— Ово је право Наполеоново одступање са Москве! — гунђа даље грађанин.</p> <p>— Горе је ово, др 
— оне Наполеонове слике при повратку из Москве?</p> <pb n="285" /> <p>— Сећам се, Величанство!< 
раљеви?</p> <p>— Многи, сви!</p> <p>— И Москов?</p> <p>— И он!</p> <p>— Он има много војске?</p 
мо понети, ми крећемо даље и ступамо на мост, који под нашим корацима глухо одјекује.{S} Дрим х 
 тамо, за собом, а пред тобом се уздиже мост који ти изгледа као капија пакла и, пред сузама за 
ни ваља и хучи.{S} На врху тамо, где се мост прелама, на самој ивици његовој, стоји непомично,  
?“</p> <p>А кад су они прешли Бистрички мост и окренули пут севера у Подримље, светина се на је 
доле, код дивизије, где избија гвоздени мост, тако и горе, код општине.{S} С леве стране камено 
} На станици је скопској један гвоздени мост, који премошћује колосеке, те чини сам собом трију 
им вардареве обале и заузимају гвоздени мост, који од ослобођења носи име ђенерала Бојовића.{S} 
гвозденога моста сипају паљбу на камени мост а наши је прихватају да би обезбедили пролаз после 
 на улици.{S} На простору где се камени мост укопао у десну обалу Вардара, срели се чиновници к 
ам пошла.{S} Дошла сам на велики камени мост који води преко Вардара и ту сам застала.{S} Насло 
внице, као камилина грба, високи камени мост који паше Дрим и бележи границу Краљевине Србије.{ 
азређен влагом, одјекује потмуло камени мост на Вардару и чује се одмерени пљасак опанака по ла 
убока и плаха река, над којом се узноси мост врло високога свода.{S} Дотле, до висине тога мост 
р на грудима отаџбине и сада ваља прећи мост који ће нас раставити од ње.</p> <p>Тужан је то ра 
у капију кроз коју ће воз проћи.{S} Тај мост и стубови који га носе, окитиће се зеленилом а гор 
нде још бићемо на своме дому а, кад тај мост пређемо, бићемо изгнаници, бићемо бескућници, биће 
 му последњи уздах свој.{S} Зато се тај мост и зове мостом уздисаја.</p> <p>Није ли то име и ов 
{S} Над твојим каналима уздиже се један мост којим из инквизиторске суднице, где му је пресуда  
олом!“</p> <p>И ја сам пошао и — прешао мост.</p> <p>Напустили смо Отаџбину!</p> <milestone uni 
"SRP19201_C31"> <head>XXXI</head> <head>Мост Уздисаја</head> <p>Зору тек наглашава водњикаста н 
asciate ogni speranza"</foreign></p> <p>Мост једним свега сводом паше целу реку, те се на среди 
и омели одступање, Бугари са гвозденога моста сипају паљбу на камени мост а наши је прихватају  
 код општине.{S} С леве стране каменога моста, горе у чаршији, по оној туђарској традицији из д 
ра у ма што.{S} Донде, до средине онога моста, који се узноси над граничном реком, та ће вера в 
и се живот свршава ту, на средини онога моста који се узноси над реком, јер се ту свршава грани 
а, била узидана у сводове овога старога моста, изашла сад из каменог обиталишта свог да онде, с 
 где ће се пресуда извршити.{S} Са тога моста он последњи пут сагледа светлост дана, последњи п 
исокога свода.{S} Дотле, до висине тога моста, која бележи средину реке, могу још ићи, треба јо 
аменог обиталишта свог да онде, са врха моста, мами пролазнике у смрт.</p> <p>То је она! ...</p 
чима изгледа <pb n="675" /> ти да изнад моста, у пламеном луку трепере речи: <foreign xml:lang= 
 колима да прођу.{S} Сви идемо средином моста, јер је странама његовим језиво проћи над реком к 
 окитиће се зеленилом а горе по наслону моста, разапеће се бело платно по коме ће се великим цр 
м ме је срела, када сам се успео на врх моста, умирио ме је.{S} Тај поглед као да је казивао: „ 
а с планина, разоравајући друм и рушећи мостове, оставила за собом.</p> <p>То нам успорава пут  
 напустимо.{S} Ово што смо застали пред мостом довољно нам је било да се одморимо.{S} То је био 
 дућан увратио.{S} У кафаници одмах под мостом, у дну чаршије, где се редовно збира грчка колон 
 уздах свој.{S} Зато се тај мост и зове мостом уздисаја.</p> <p>Није ли то име и овоме мосту ко 
Бојовића.{S} Наши још одступају каменим мостом и, да би омели одступање, Бугари са гвозденога м 
мало разиђе свет, који је гомилама ишао мостом.{S} У једанпут дође ми воља да се опет вратим у  
 са напором пети а затим слазити.{S} На мосту нема никакве ограде а широк је колико је довољно  
уздисаја.</p> <p>Није ли то име и овоме мосту који смо овога часа прешли?{S} Са њега смо послед 
ећи из кукавичлука или побећи из других мотива.</p> <p>— Каквих других мотива?</p> <p>— Каквих? 
з других мотива.</p> <p>— Каквих других мотива?</p> <p>— Каквих?{S} Можда жудње за кућом, можда 
скопати и то се морало радити без удара мотике и будака, тихо и нечујно, зато је посао и трајао 
а оружане сенке, узносиле се и спуштале мотике и будаци без шума, без лупе.</p> <p>Док се у мал 
 се не би поново учинило да је чуо удар мотике.</p> <p>Уморан од наизменичних удара осећања и б 
ло му се да је у томе тренутку чуо удар мотике и тај би се звук зарио дубоко у младу му а већ и 
една дрвена караулица која је ношена на моткама.{S} Та караулица личила је по облику на средњев 
у блату под вагонима или су њихове голе мотке бацане на ватру: деца су натицала на главу калпак 
тигли ископали су рупе за ватру, поболи мотке у земљу, нанели суво грање и набацали, те начинил 
амна те грчевито здера бели барјакчић с мотке и утрча у кућу, одакле мало час искуљаше читаве г 
.</p> <p>На скопљанскоме граду сиђе низ мотку тробојна застава која се ту успела 13. октобра 19 
ио у блато и услед напора да се извуче, мотор му онеспособио.{S} Он је одмах пристао да иде пеш 
у мотор у покрет и откочили кочницу.{S} Мотор је затутњао, кола кренула и стрмоглавила се озго  
омобиле до ивице ових стена, пустили су мотор у покрет и откочили кочницу.{S} Мотор је затутњао 
о ћемо.</p> <p>На аеропланима задрхташе мотори и вито се поче силно да креће, тела им се затрес 
аутомобил модре <pb n="230" /> боје, са мотором који брекће и стење као раздражена животиња и о 
и товарни аутомобил голубије боје, и са мотором који брекће и стење као раздражена животиња и г 
 вароши, не зачу силно бректање једнога мотоцикла, који је јашио француски војник.{S} Мотоцикли 
кла, који је јашио француски војник.{S} Мотоциклиста нагло улети у станицу, сјаха справу, упути 
леба или су то они који занеме и изгубе моћ размишљања пред великим опасностима и предају <pb n 
у темељу — веру грађана у државу и њену моћ — заљуљала се, посрнула и свако је већ са страхом у 
у ови већ изгубили веру у државу и њену моћ.{S} Ту су се јавили и први знаци расула и безвлашћа 
опет на наша поља.{S} Краљеви немају ту моћ, војсковође то нису кадре али ви сте осећај, ви сте 
 уверен да ће, имајући војску у рукама, моћи лакше да натури грчкоме народу политику која му се 
ње да ће се у хришћанскога становништва моћи испросити која мрва хлеба.{S} Они, који су из Шума 
Има ту обезбеђених купеа где ће господа моћи на тенане и ручати и попити по чашу вина, што су о 
зет бригом о сопственој опасности, нема моћи да види један шири интерес који је ван његове урођ 
 поче им довикивати као да ће га одиста моћи чути и разумети они озго:</p> <p>— Хој, хој, почуј 
ива душа неће срести, где се неће ништа моћи набавити, ништа добити и где ће патње захтевати мн 
рењем, да ће макар један делић Отаџбине моћи сачувати и да су бегства настала тек од момента, к 
и студени дан, одузели су му и последње моћи.{S} Он <pb n="617" /> погурен, уморан, попрскан бл 
 л’ ће чути једно о другом, да л’ ће се моћи јављати једно другом?</p> <p>— Чини ми се — говори 
ако јаки и тако одбрамбено добри, да ће моћи спречити сваки прелазак.{S} Једино је жалио што ће 
, што су они брижљиво и спремили, па ће моћи и проспавати после ручка а, ако буде време дуго, о 
и одрешене руке према Грчкој, Бугари ће моћи да баце на нас два пута и по веће снаге од наших.< 
рло тешко правити та одстојања.{S} Неће моћи ни Његово Величанство.</p> <pb n="616" /> <p>— Ми  
пут пешке, сад већ и сам убеђен да неће моћи издржати.{S} Ађутант се забрину и поче да осматра  
ним грешницима ту собу, у којој се неће моћи ни загрејати, ни чиме покрити, нити што под главу  
у и свачему и нашле су да Французи неће моћи да изговарају њихова мало чудновата и за изговор д 
ојени Аустријанци ни овом приликом неће моћи да одупру; српска ће војска једним очајним налетом 
д Кочанима, али да се ни ова варош неће моћи да одржи и да чиновничке породице већ напуштају Шт 
истоме тлу, на здравици народне снаге и моћи, подигло нови храм, храм будућности.</p> <p>Векови 
 оно узбуђење које ми је давало снаге и моћи да мисао искажем, није ми оскудевало ни овога трен 
 престала.{S} Шта знамо хоће ли их наши моћи уздржати да не крену још ноћас даље.{S} Да пођемо  
намести као залеђе Душанов град, симбол моћи и снаге српске; као да је неко хтео да пред овим з 
леже на њој; диже се тајанственом неком моћи, као у ноћи у очи Васкрса Господњег плоча под којо 
онесе једну породицу а стари деда тешко моћи примити на себе да понесе једну тако тешку бригу.< 
таљиге бити сувишне а бедни коњић тешко моћи на себе примити да понесе једну породицу а стари д 
е делове вароши, верујући да ће се тамо моћи склонити.{S} Ипак по неко, онако успут, без везе и 
> <p>— И да нису стигли, из Скадра ћемо моћи добити везе са савезничким владама.</p> <p>— Могла 
екоше да бегамо ка Топчидеру, тамо ћемо моћи да се укрцамо у воз и потегосмо сви тамо.</p> <p>— 
а одведу у Рибарску Бању, где ће у миру моћи да преболе нова разочарења.</p> <p>Али, он већ ниг 
и продају дуван отворено и јавно, те ћу моћи набавити за даље путовање.{S} Он сави цигарету, пр 
 одговори капетан. — Али се бојим, нећу моћи задржати непријатеља; недовољне су ми снаге којима 
омогнем, да вас понесем?</p> <p>— Нећеш моћи ни себе да носиш.{S} А можеш ми помоћи само тако,  
вољно утехе у томе било да ће нас варош моћи да прими ноћас под своје кровове колико да се огре 
ноћ безвлашћа или са властима које нису моћне ништа извести, ништа спречити.{S} Међутим толико  
рети рука моћних, да над нама бди брига моћних.{S} Па како је и та вера немоћна пред силом!</p> 
о сами, да је до нас кадра допрети рука моћних, да над нама бди брига моћних.{S} Па како је и т 
ао да се у томе часу будило у њој нешто моћно, нешто снажно, нешто што је дотле било ван ње и п 
апоље још сипи несносна јесењска киша и мочар покрио житким блатом улице.{S} Влага ти чисто про 
дно и мрачно као чело злочинчево.{S} Из мочара испарава влага и чисто натапа душу зловољом.{S}  
м бриге, како гази полако кроз Косовске мочари.{S} Проћи ће он кроз тај тужни шпалир избеглога  
ше опанке натопљене <pb n="312" /> кроз мочари и блато које су данас прегазили, други греју на  
1812 године одступала је кроз сметове и мочари једна војска а није народ и, што је најглавније, 
и.{S} И опет завлада улицом дубока тама мочарне јесење ноћи и све понова заспа тврдим сном који 
 се све више разређује и мутна светлост мочарнога јесењега дана осваја.{S} Светиљке на прозорим 
а повуче.{S} Целе ноћи је лила киша а у мочарну зору почело је повлачење.{S} Непријатељ, који ј 
ринском пуку.{S} Тај пук је био у Малој Моштаници и добио је наредбу да иде у Велику Моштаницу, 
ници и добио је наредбу да иде у Велику Моштаницу, да прихвати и поткрепи једанаести пук, шумад 
умом, загустио свет.{S} Гмиже пешак као мрав а кола загустила те се просто закрчио друм.{S} А с 
ја се креће, повија, гамиже као оно кад мрави из мравињака обележе собом пут којим крећу на пос 
оји је згазила тешка стопала силе па се мрави помели и журе унезверено на све стране, не знајућ 
наста жив покрет на све стране, као кад мравињак згазиш ногом, те потисну и раздвоји ова два го 
и светлост дана; личио ми је на огромни мравињак, који је згазила тешка стопала силе па се мрав 
ће, повија, гамиже као оно кад мрави из мравињака обележе собом пут којим крећу на посао.</p> < 
у мужеве.{S} И све то ври и кључа као у мравињаку.{S} Око столова се начетило по два реда <pb n 
 сметовима.{S} Хладноћа све више стеже, мраз све оштрији.{S} Бегунци и иначе изнурени трудним п 
арева трагедија</head> <p>Прва зора.{S} Мраз мало попустио, у зраку као да лебди светао дан.{S} 
е колебљиве и трошне дрвене ћуприје.{S} Мраз све више стеже, хладноћа просто реже а блато, које 
расули по ноћи те се и не догледају.{S} Мраз стегао као о Божићу и душе оштар ветар те реже као 
ћи до њега.{S} Друм је тако бескрајан а мраз све више стеже те се једва корача.</p> <p>Још мало 
вна маса, која се ваља друмом.</p> <p>А мраз већ пали образе и мрзну ти прсти и уши а блато се  
од кров, бадава му је обраћана пажња на мраз који је све више стезао, старац је упорно остао пр 
оја ће, ако не раније, ноћас кад стегне мраз извесно наступити.{S} Заспаће од мраза лепим, слат 
вежи загрејан ваздух а образе нам ошине мраз.{S} У таком случају, цело шталско насеље дигне гра 
од свој и водила <pb n="600" /> га кроз мраз, грејући га материнском љубављу; спавала је по дру 
 се са дремежом који му намеће недоба и мраз, увлачи главу дубоко у поврнуту јаку од шињела, те 
тају се већ и самртници, које је глад и мраз савладао и који су се крај друма повукли и предали 
сле неколико сати путовања, избећи ће и мраз и глад и патње; они у колима која иду у Митровицу, 
да полусан који је мноме овладао и који мраз тако упорно и тако дрско намеће човеку.</p> <p>Трж 
љало је кретати, јер зао је то сан који мраз намеће, ваља га се покретом отргнути.</p> <p>— Ајд 
же по околним планинама и стегао ужасан мраз.</p> <p>Посрће се све више и све чешће, коњи падај 
 и задрхтала је звезда на њему а стегао мраз.{S} У тој ведрини оцртава се мрачна силуета вароши 
могу ваљда даље, видиш какав је ово зао мраз!{S} Ја не знам и ми како ћемо, ја већ не могу даље 
је био само полусан који нам је наметао мраз, <pb n="668" /> упорније но умор.{S} Ма да је још  
у коју реч, избија маглица из уста, јер мраз све јаче стеже.</p> <p>Крај једне ватре, међу војн 
е.{S} Сви остали око ватре клонули, јер мраз који је почео да стеже, насртљиво је наметао сан,  
ожом а на очима крупне сузе, оне што их мраз изазива.{S} Промрзла су а недовољно обучена па им  
 које продире кроз ноћну тишину.</p> <p>Мраз поче јаче да стеже и ведрина да осваја.{S} Кроз пр 
коме се већ осећао дах љутога вечерњега мраза.{S} Био је то звук звона, које је негде у даљини  
укну стакло и открави се танка скрамица мраза, која га је <pb n="581" /> била застрла а кроз от 
ову студену ноћ, на којој ће и стока од мраза липсавати.</p> </div> <pb n="318" /> <div type="c 
е мраз извесно наступити.{S} Заспаће од мраза лепим, слатким сном и видеће у томе сну своју дал 
S} Оно старије би и могло ходити али од мраза не може да макне ножицом а оно млађе још се није  
, изломљени тегобама пута, малаксали од мраза и зиме, бедни и скрушени, крећемо у бескрајним по 
опет каква група бегунаца, не могући од мраза да креће, застала да се огреје и окрепи за даље н 
рао; вајка се трећи да му је во црко од мраза, те како ће сад даље са товарним колима а са једн 
за тешко проходна, још више због леда и мраза.</p> <p>Војводу Путника понели су војници на раме 
ко вели: „Ако, море, исушиће се!“ Наиђе мразна ноћ па не смеш да мрднеш прстом, мислиш сломиће  
ни ноћу.{S} Па уз то нигде хране а ноћи мразне, те стока незбринута, ненахрањена, несклоњена, м 
 они већ били студени а осећао се већ и мразни вечерњи ветрић, који тако немило милује образе.{ 
м га и подносила по мучним путевима, по мразним ноћима, јер ми је тај пут престављао извесан ра 
жима.</p> <p>У гомилици која је на овој мразној ноћи, на пустоме друму, увијена густом помрчино 
 стране друма, попадале да пробдију ову мразну ноћ.</p> <pb n="653" /> <p>Све полегало по влажн 
д приђе прозору и размаче завесе да на, мразом замагљено стакло, наслони усијано чело и клонулу 
не проговори, савладана умором од пута, мразом и оном тугом која код ње изгледа увек свежа и ко 
 вечерњи, студени ветрић да пали образе мразом.</p> </div> <pb n="651" /> <div type="chapter" x 
тала се испуњавала једновремено димом и мразом који је продирао споља.{S} Унутрашњост ове необи 
дах промаје, расхлади ми и чело и опали мразом лице те се пробудих и пробудисмо се сви.{S} Учит 
ће да огреје зраком оне које је покосио мразом, па ако још Новица буде имао мало среће, зна она 
ће да огреје зраком оне које је покосио мразом.{S} Све сам веровао да ће бити, све што је моје  
о ближе било пламену који обнавља живот мразом угрожен.{S} Једни суше опанке натопљене <pb n="3 
вели ноћас у Липљану?</p> <p>— Тако, на мразу, на друму.</p> <p>— И ја.{S} Била је ужасна цича. 
оћно дете а ја овако у пољу, на јесењем мразу, нити имам чим да му оперем рану, нити да је прев 
ткрави ноге које су промрзле о ноћашњем мразу у Липљану, а нису се загрејале ни путовањем по ст 
ока па грехота је што је напољу по овом мразу! — И устаде овај добродушни па сам одвеза врвцу,  
и воде разговоре о ноћашњем страховитом мразу.{S} Други се надвикују, трећи дозивају.{S} Удара  
у српске артиљерије, догоревала је већ; мрак је све дубље освајао и једино доле, под друмом, шт 
 и облачно, ни једне звезде на њему.{S} Мрак густ као тесто.{S} Кроз тај мрак промицале су сенк 
 све наглије обавија гомилу.</p> <p>Кад мрак обгрли гомилу, која се ваља друмом, тада она губи  
робуди сат раније, но што је синоћ пред мрак одлучио.</p> <p>Трећепозивац сад се већ раскравио  
гобројни <pb n="436" /> и разнолики, те мрак који је све више освајао био ми је добро дошао.{S} 
грану, западоше и волови!</p> <p>И кроз мрак прође ваздухом упаљена гламња, као факља.{S} Однеш 
олупаних кола.{S} Крећу се војници кроз мрак и носе на глави сено, које су почупали ко зна из ч 
 Седела сам тако сама у соби, док већ и мрак није почео падати.{S} Кад се смрачи а мене опет об 
носила на себи мртву варош; кроз дубоки мрак запазио сам на једном од двораца светиљку, која је 
ош.{S} Ако је месечина изостала, дебели мрак, кроз који су се нејасно оцртавале силуете напуште 
{S} Била је још већа тишина и још дубљи мрак кад сам се пробудила.{S} Упалила сам лампу, нисам  
брзо минуло да нас је густ и непровидни мрак обавио далеко још од Пећи.{S} У томе мраку, који ј 
 разлети се тамом јато варница и испуни мрак, који се под кров најгушће сабио.{S} Осећа се воња 
аквим вишим командантом и распе у густи мрак којим је увијена варош, раскошну светлост из своји 
ве прекрсти па изиђосмо из куће у густи мрак.{S} Није се ни стаза честито видела до колико што  
ам имала храбрости да идем даље у пусти мрак, ма да сам била већ <pb n="473" /> ван домашаја гр 
о међ нама, јер је у шуми био још гушћи мрак те смо једва одили.{S} Ишли смо дуго, врло дуго, к 
му.{S} Мрак густ као тесто.{S} Кроз тај мрак промицале су сенке несретних избеглица, натоварене 
крио и легао мрак на земљу.{S} Кроз тај мрак нико не уме да нађе пут нити да види свој град и с 
и пут: зато су жене и деца, до пред сам мрак стајали пред вратима, на улицама кроз које ће војс 
 велики црн облак па све покрио и легао мрак на земљу.{S} Кроз тај мрак нико не уме да нађе пут 
пране.{S} Значи изгинули су када је пао мрак пре сат и по или два.{S} И ништа друго неће бити н 
а, који нису завршили чак ни кад је пао мрак, диже их понован и хитан позив војводе Мишића да с 
оћ.{S} Чуо сам пушкарање кад је већ био мрак, ето то ти је...</p> <p>То потврди још више претпо 
оче да се прозире али је у шуми још био мрак и оне свећице што су се кретале овамо <pb n="251"  
ење моме детету.</p> <p>Ушла сам у густ мрак и претрнух на уласку кад чух унутра људске гласове 
p> <p>— Нека је — вели, кад она изађе у мрак — сваки час тако излази, иде по пољима, дозива дет 
оше! — одговори војник и настави даље у мрак.</p> <p>— Их! — учини овај с врата.</p> <p>Па се м 
ју а да не уложе труда.{S} Кренуо сам у мрак и почео лутати по туђим двориштима, по непознатим  
те и оно одељење коњице, што је синоћ у мрак стигло.</p> <p>На Јежевици с једне и с друге стран 
глица дрежде од ране зоре па до мрклога мрака, па се као бујан поток разли кроз све улице и све 
од јутра до подне и од подне до мрклога мрака.{S} Као дављеници који су се дочепали обале, па ј 
су нас муштрали од ране зоре до мрклога мрака.{S} Нико за то <pb n="634" /> време од мојих није 
мо јутром, већ од беле зоре па до мркла мрака?</p> <p>Ја нисам дизала главу, наслонила сам обра 
елства, где су од ране зоре па до мркла мрака увек поседнути столови, те је тешко место добити. 
лице до гомилице, од ране зоре до мркла мрака, да се увече уморни и необавештени повуку под кро 
разгонио страх из душе, појављују се из мрака два светла ока, те деца радознало се буде и приби 
о, ту кисне! — рећи ће ми други глас из мрака.</p> <pb n="476" /> <p>И одиста, ја тек сад приме 
 овој тамној средини пуној људи, дима и мрака, чудновато плеле и расплетале.{S} Ипак настаде је 
ом Светога Јована Крститеља од јутра до мрака.{S} Једва се човек диже на ноге, ваљда му помогла 
миле, оне гомиле које стоје од јутра до мрака на улици очекујући нешто, а ни саме не знајући шт 
 у којој се маса света гуши од јутра до мрака.{S} Ту официр, који је малочас стигао однекуд и о 
единих команданата, проучавао је све до мрака војвода Мишић, бавећи се једнако над ђенералштабн 
рену; други се решавају, и ако би се до мрака могло још који сат пешачити, да остану ту на прен 
 останем у мраку и ако ме је било страх мрака.{S} Док се још по мало назирало гледала сам непре 
, који су до сад чинили једну целину са мраком, почињу назирати али не још и разликовати.{S} На 
се тело коме припадају, скривено густим мраком, не види никако.</p> <p>Напољу је већ стегла јак 
 на друму под кишом, не знајући у ономе мраку ни где ћемо.{S} Стајало је тако хиљадама душа и с 
ак обавио далеко још од Пећи.{S} У томе мраку, који је као угљени облак лежао на земљи, једва с 
да види свој град и своју кућу те ће по мраку да се погубе људи и жене и деца и много ће да пла 
ем права да се огрејем.</p> <p>Лутам по мраку и упадам у баре, саплићем се о камење и лупам о з 
вора, без шума, вршили свој посао.{S} У мраку, кроз који је пробијао слаби зрачић из малога фењ 
, јесте — тврди један предамном, кога у мраку не могу довољно да видим — Јутрос, кад сам кренуо 
 су стигли овамо пре мене, и једва се у мраку назирали као сенке.{S} Жена једна међу њима, ваља 
се ћутећи растадосмо.{S} Он се изгуби у мраку а ја се вратих тамо, где је светлост са ватара об 
под теретом страдања, која се не гаси у мраку силе, која не изчезава под ударима насиља; она ми 
уша ли ко и ако смо били сами самцити у мраку пред станицом, па се онда наже ближе мени и узе м 
а да поведе разговор или што се човек у мраку лакше одваја од спољнег, те више повлачи у себе и 
 знам зашто, ал сам волела да останем у мраку и ако ме је било страх мрака.{S} Док се још по ма 
 сам лампу, нисам смела више да седим у мраку.{S} У том зачух и бат тешких ципела пред мојим вр 
м.</p> <p>— Неко иде? — рећи ће један у мраку.</p> <p>— Омалила киша па ваљда кренула бежанија, 
/p> <p>— Зар ја знам, где сам залазио у мраку?</p> <p>— Тамо је вагон Врховне Команде.</p> <p>— 
} Је ли било чисто или није, ко ће то у мраку видети; тек ваљало је заменити ону прву крпу на р 
осе људи на леђима кола која су ноћас у мраку загазила страном у јарак, други претоварују кола  
вака својим правцем, сем ако не утону у мраку и у ноћи која све наглије обавија гомилу.</p> <p> 
 стављао себи царску круну на главу.{S} Мраморно <pb n="562" /> стабло са поломљеном византијск 
Марице и она у тој борби допре до обала Мраморнога мора, тамо где лежи Галипољ.{S} Биће да су т 
занео их, завитлао и бацио чак на обале Мраморнога мора, тамо близу зидина цариградских.{S} Ту, 
када га је казивала, враћао увек њеноме мраморном лицу израз живота а њеним угашеним очима сјај 
сно оцртавала. <pb n="262" /> На њеноме мраморноме лицу није било израза, па ипак се мени у том 
ан и, тек када се већ чула грмљавина на Мраморским положајима код Ниша, напустио је Прокупље са 
ј се на уснама окаменио, хладан, као на мрамору длетом изрезан.{S} До њега страховита слика јед 
нога пожара на Дорћолу, те се догледала мрачна слика престонице.</p> <p>Тек сам измакла, не уме 
тегао мраз.{S} У тој ведрини оцртава се мрачна силуета вароши у којој сад већ спава све што ниј 
ек!</p> <p>И да је то бар једина бона и мрачна слика на овоме путу.{S} Пуно их је, на свакоме ћ 
запара у кафани.{S} Ноћ је била густа и мрачна и јасно се чуо бат гомиле из даљине.{S} Пођох та 
ер је ноћ већ настала.</p> <p>Наста ноћ мрачна и облачна.{S} Војници наложише ватре у заклонима 
и али њега ради.{S} Прође ми кроз главу мрачна мисао, да није и он у неким колима, да није и он 
, са овим добрим људима скратим.</p> <p>Мрачна и ниска турска собица са почађалом таваницом са  
заноћити под ведрим небом, усред дубоке мрачне клисуре, изгубили су сву храброст и решили се пр 
{S} Доцније, кад су ми до руку долазиле мрачне књиге, које тако годе младој, сањалачкој души, ј 
има и тешкоћама и све то за то да једне мрачне ноћи, на сред пустога друма, овде у чељустима ди 
затим светом овладати.{S} Диже се, и из мрачне дубине која се под њом појави, поче се узносити  
ашао где ће склонити главу те лута кроз мрачне улице и лупа се о ћепенке и саплиће о камене пра 
је до мало час владала, те кроз тесне и мрачне улице одјекивало је као кроз пусте лагуме.{S} Во 
снаженој за ма какав нов напор, изазвао мрачне одлуке.</p> <p>— Зашто?{S} Питајте ме пре зашто  
зго, са Дуље, студен северац и растерао мрачне облаке, који су били застрли небо над Призреном  
p> <p>— Ама, где сте ви то побрали тако мрачне утиске?</p> <p>— Где?! — узвикну учитељ. — Свуд, 
као најраскошнији ватромет, узносе се у мрачне облаке дима којима је застрто небо те се отуда в 
жне и недогледне врхове и спуштати се у мрачне и студене кланце, где ћемо као први хришћани бач 
и незнано куда, њој се придружују нови, мрачни типови из споредних улица, не знајући зашто, те  
ују, усијаних очију као у гладне звери, мрачни типови који су дотле бегали од сунца, које никад 
S} На Ускоковићу, увек и раније склоном мрачним мислима и очајним одлукама, које опредељују и ј 
 да би зарана да осветли стазе и богазе мрачних кланаца, у које ће се сутра зором пробуђена Срб 
а царскога престола а у тамној ноћи, из мрачних камених дупља, проноси језовит цик кроз пусти о 
обар суморан и влажан.{S} Небо хладно и мрачно као чело злочинчево.{S} Из мочара испарава влага 
} Кроз ту мрежу једва се догледало небо мрачно, ниско и густо као тесто.</p> <p>Под утиском дог 
ет, Усуд, која се све јасније помаља из мрачнога облака што је пао над Србијом и покрио наша по 
гледало је као у гробници или у дубокој мрачној тамници осветљеној воштаним свећицама које су м 
 чија се светлост као свитац кретала по мрачној одаји тамо и амо.</p> <p>Нешто се значајно мора 
окна сад нешто живље дунуо, као да је у мрачној соби пробудио задах паучине, црвоточине и подру 
кафане, крај самога прозора, седео је у мрачној сенци, на једној столици, <pb n="162" /> официр 
и слаба светиљка која трне као свитац у мрачној шуми.{S} По пољу, испред Приштине, расуле се ва 
тала у помрчини ко усамљена звездица на мрачном небу, угасила ми се међ прстима и почео ме хват 
ка бледа, водњикава светлост која је на мрачноме зиду пројектовала рупу прозорску измрежану тан 
 дуну кроз шупљине и дим се залелуја по мрачноме простору, разорише се и расуше фигуре и облици 
 ван прозора како би бациле светлост на мрачну улицу те осветлиле пут војсци која нам последњу  
у тајанствену, непоуздану светлост кроз мрачну улицу којом је војска, уморна дугим и напорним м 
рани, у зграду на једна велика врата, у мрачну и велику просторију, која заузима цело приземље  
ела.</p> <p>Он полете у подрум, у једну мрачну и тесну подземну избу и тамо нађе целу своју пор 
нскога становништва моћи испросити која мрва хлеба.{S} Они, који су из Шумадије кренули на коли 
ежњиво погледајући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродо 
ежњиво погледајући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродо 
ре може канути каква вест или бар пасти мрвица са стола, а толико је довољно онима, чија је душ 
а смо пролазили, нису нам била кадра ни мрвице понудити.{S} Сретнији, који су колима, ко зна од 
вити и преслављати, из ње ћемо одвајати мрвице и бацати их у гробове које будемо копали у туђин 
е да се искраде јер наредили да нико не мрдне из села.{S} Све домаћице претрнуле и навалиле пит 
иће се!“ Наиђе мразна ноћ па не смеш да мрднеш прстом, мислиш сломиће се, а Бојко вели: „Сутра, 
ати од умора, очи се застаклише, читава мрежа жила искочи му по кожи, слабине почеше убрзано да 
p> <p>— Да нам је каква велика рибарска мрежа па да их ловимо ко рибице! — додаје други.</p> <p 
чело.{S} Новица већ има свој чун, своје мреже и своје алате, Новица већ није више у служби.</p> 
 помаже му да изнесене лов и да разапне мреже, залаже га топлом вареником, пресвлачи га сувом п 
ере довољно, саградити себи чун, купити мреже и алате и почети посао сам на своју руку.{S} И то 
ен, са драгим каменом, који је уловио у мрежи.{S} Загрљени мајка и син, светлећи тамне стазе, к 
линијама харемских мушебака.{S} Кроз ту мрежу једва се догледало небо мрачно, ниско и густо као 
се и мучио?</p> <p>— Ако сам већ требао мрети — размишљао је други — онда је боље било да сам о 
еда мрким погледом у коме је било чак и мржње.</p> <p>— Тако је, ал велим, ко зна од кад је лип 
 волим!</p> <p>Његово око сену гневом и мржњом, он диже руку и — показа ми врата.{S} Цикнула са 
ене и видели залогај у мојој руци, срео мржњу.</p> <p>Али слика глади и није била тако страшна  
и се снабдевамо... ал не знам ко је.{S} Мрзи ме да га питам а он не казује; а добар друг, одан. 
 те растргне да задовољи глад али те не мрзи, а гладан човек те мрзи.</p> <pb n="387" /> <p>И о 
 глад али те не мрзи, а гладан човек те мрзи.</p> <pb n="387" /> <p>И одиста, у томе тренутку к 
изазива још већу језу кроз тела која су мрзла оне липљанске ноћи а не загрејала се студеним зра 
пољу је већ стегла јака хладноћа и пуше мрзли ветар, који се осећа како продире кроз оне рупе н 
се у њима коцкају на путу, а ми војници мрзнемо и киснемо на отвореним вагонима.{S} А знам сигу 
друмом.</p> <p>А мраз већ пали образе и мрзну ти прсти и уши а блато се стеже под ногама.{S} Да 
них међу којима има и српских рањеника, мрзнути и киснути цео боговетни дан на отвореним вагони 
лага ти чисто продире у душу, као да би мрзовоља природе хтела да се уједини са мрзовољом нашом 
силу плаћамо кожом! — одговори му један мрзовољан глас.</p> <p>— Рекох — онај ће први — прошли  
> <pb n="481" /> <p>— Које? — пита онај мрзовољни.</p> <p>— Па то, за Немце и за Русе и Енглезе 
 оне стране Дунава и Саве — додаје онај мрзовољни.</p> <p>— Па јес...{S} Немци! — учини овај ка 
онт! — примећује кафеџија, одмеравајући мрзовољно дужину мастиљаве линије која ни прањем не мож 
.</p> <p>— Румунија ћути! — одговара му мрзовољно једна београдска избеглица, коју већ од некол 
мрзовоља природе хтела да се уједини са мрзовољом нашом.</p> <p>Улицама видиш овамо и тамо по д 
е болестан и болест му је увек наметала мрзовољу.{S} Чини ми се, у животу га је држала још само 
 шлемови искићени златним челенкама.{S} Мрка лица косовских јунака под шлемом, оцртавала су се  
е, из групе кровова који ти се чине као мрка и тамна поља, догледа тек по које минаре или јабла 
огледало широко Косово и у дну његовоме мрке масе Шара и Црне Горе.{S} Његов се поглед нарочито 
 једа.{S} И небо је ниско пало а његови мрки облаци се загрлише са валима који су се све бешње  
загреје.{S} Небо је ниско пало и његови мрки облаци загрлили се са бесним валима, који су се св 
живе сећи месо! — одговара ми и погледа мрким погледом у коме је било чак и мржње.</p> <p>— Так 
озрачну таму догледају се у дубини масе мрких планина чији снежни врхови беласају кроз ноћ обас 
 које ће војска проћи и тек кад је пала мркла ноћ, повукли се у куће.</p> <p>Кућа у којој сам ј 
шти само јутром, већ од беле зоре па до мркла мрака?</p> <p>Ја нисам дизала главу, наслонила са 
же начелства, где су од ране зоре па до мркла мрака увек поседнути столови, те је тешко место д 
д гомилице до гомилице, од ране зоре до мркла мрака, да се увече уморни и необавештени повуку п 
него... бивало је кад смо и гладовали и мркли а не знали хоћемо ли сванути.</p> <p>— А зашто?</ 
ице избеглица дрежде од ране зоре па до мрклога мрака, па се као бујан поток разли кроз све ули 
ји тако од јутра до подне и од подне до мрклога мрака.{S} Као дављеници који су се дочепали оба 
 месеца су нас муштрали од ране зоре до мрклога мрака.{S} Нико за то <pb n="634" /> време од мо 
ни оцртавају се нејасно, тамо у дубини, мрко сиве масе два суседна џина, Коритника и Паштрика и 
а у очи и спазих две светле жеравице на мрку му лицу тамно бакарне боје, коју је његовом и инач 
, на једном узвишењу, осветљавао је ону мрку гомилу кровова под собом неком топлом и лаком свет 
е.{S} Кроз мараму пробила крв и црна се мрља на њој осушила и окорела.{S} Па опет девојчица, ко 
 жури негде.</p> <p>Сви почињу гунђати, мрмљати и псовати на ову злоупотребу.</p> <p>— Није га  
на уздижу.{S} Већ допире до нас потмули мрмор и жагор, као оно рој кад се из далека гласи, наил 
остаје као <pb n="151" /> неко зујање и мрморење.{S} По где кад само, кад са којега стола падне 
p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Краљ Вукашин Мрњавчевић!</p> <p>— Шта је одзив?</p> <p>— Краљевска К 
.</p> <p>И сен маричкога Краља Вукашина Мрњавчевића, одвоји се од прозора кроз који је видела г 
у и Душановом Призрену, на Скадру браће Мрњавчевића и Владимировом Елбасану и на обалама нашега 
 Леке Капетана.{S} Овуда су проходили и Мрњавчевићи, идући своме Скадру на Бојани, овуда и Балш 
оке и то све утиче у ову главну реку те мрси још више страховити сплет.{S} Кола која су надрла  
мртва <pb n="465" /> мајка, мртва деца, мртав кочијаш, мртви коњи, само отац, кога је неким чуд 
астаје а не од мртвог.{S} Жив је твој а мртав и није твој, он је земљин.{S} А земља има материн 
пире ни пушчано тане ни топ; откуд овде мртав човек?{S} Али то и није војник, већ Арнаутин из к 
 кад ти ко најдражи умре; ти знаш да је мртав, видиш га пред собом мртва али те још увек нешто  
 помогнемо човеку.{S} На друму је лежао мртав човек и коњ је још једнако стригао ушима и дрхтао 
е би ли ме то освежило.</p> <p>Друм још мртав, по где и где ничу из таме нејасни предмети и тро 
а сатрвена; мртва <pb n="465" /> мајка, мртва деца, мртав кочијаш, мртви коњи, само отац, кога  
ер поломљен и читава породица сатрвена; мртва <pb n="465" /> мајка, мртва деца, мртав кочијаш,  
 ожедни, па му је и оставила али његова мртва ручица не може је принети устима које су се исуши 
агледала сам, где год сам видела њихова мртва војника, загледала сам да га добро видим.{S} Ох,  
странама.</p> <p>Крај ватара је владала мртва тишина, клонуло и са самоодрицањем свако се преда 
њао уво да чује што; али је у соби била мртва тишина и није хтео узнемиравати га.</p> <p>До Кра 
на од друге.{S} По тим даскама положена мртва дечица.{S} Деветоро леже једно крај другога које  
ме на један мах пред овим чином и наста мртва тишина.{S} Поворка се бегунаца и даље кретала и п 
ма тешко рањена или износили са бојишта мртва.</p> <p>— И шта вас је разочарало?</p> <p>— Све.{ 
ова.{S} Све то лежи пусто и глуво; леже мртва једно крај другога два доба историје.{S} Изгледа  
лажан ваздух.{S} Пронела га је дубока и мртва тишина, која је још владала над Сухом Реком.</p>  
је његово тело још ту, што га још, ма и мртва, можеш грлити и љубити.{S} То није више он, руке  
.{S} Мајки шрапнел пробио главу па лежи мртва а оно крај ње, седи и игра.{S} Па рекох, грехота  
 окретала главу, бојала сам се да видим мртва човека а сад — загледала сам, где год сам видела  
и знаш да је мртав, видиш га пред собом мртва али те још увек нешто теши све до гробнице.{S} То 
и, мора се скрштених руку стајати и као мртва мета чекати ударце.{S} А кад би само и са тога ме 
трос да крену, а овај грешник, распорио мртва вола, избацио му утробу па се он увуко унутра, у  
а већ измакоше, ми се сви искуписмо око мртва човека.</p> <p>Борбе се воде доста далеко одавде, 
 а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би се сахранило овде, у породичној гробни 
 а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би се сахранио овде, у породичној гробниц 
о довде, до Пећи, да је био само пренос мртва тела ради сахране у породичној гробници.</p> <p>— 
где живота, ни дима из оџака, изгледају мртва као да су напуштена.{S} Друмом само ми изгнаници  
који грубо истесани камен.{S} На гробљу мртва тишина сем, кад ми наиђосмо, што прнуше вране, ко 
 половином тела у шанцу, лежао је други мртвац и, док смо се ми око њега забављали, понављајући 
ве, оде и затвори врата за собом а мали мртвац, другарчић мога чеда које ми је лежало на крилу, 
, не могући више да издржи поглед малог мртваца, који је лежао на његовоме столу, извади из џеп 
ај лешева била тврдо усирена, лица су у мртваца већ била увела и осећао се задах лешина.</p> <p 
S} Срела сам неколико таквих кола пуних мртваца.{S} Рекоше ми у Ваљеву помор, умире се по болни 
 мртво дете и лутајући и сама, са малим мртвацем у наручју, не знајући где ћу и не знајући шта  
гомилу јер се свет расклањао пред малим мртвацем и скидао је капу и шапутао је: „Бог нека га пр 
 љубазно и са сажаљењем, да ми не шчепа мртваче из наручја и рече:{S} Добро, жено, ти сад иди,  
казана који кључа.{S} Узнела сам најзад мртваче више главе и пошла сам.{S} Гомила се размицала, 
срцем, те стегох грчевито на груди моје мртваче.{S} Болела ме је горко суза оне мајке, која се  
>Рекоше ми да идем у болницу, да предам мртваче на сахрану.{S} Отишла сам, али ми тамо рекоше д 
ије, још себичније притискох своје мало мртваче на груди.{S} Старац ме остави да плачем а сам с 
 их све види?</p> <p>На грудима једнога мртвачета уденута цедуљица.{S} Сагла сам се да је прочи 
де крај прозора, наслони се и упре свој мртвачки поглед тамо.</p> <milestone unit="subSection"  
очију старчевих, као неман полаже своју мртвачки студену а гломазну руку на његово слабо раме,  
а пре но што ће ово покрити заклопац од мртвачкога сандука, полази...</p> <p>Још је два сата до 
ле поноћи устану из гробова да заиграју мртвачку игру.</p> <p>— Ама зар ће истина, господине, о 
е како вуку пљачку и онда — мртве људе, мртве жене, мртву децу.{S} Окретала сам главу да не гле 
ојнике пијане како вуку пљачку и онда — мртве људе, мртве жене, мртву децу.{S} Окретала сам гла 
Богу, припалио сам свећу...</p> <p>— За мртве? — запитах га са саучешћем.</p> <p>— Не! — вели п 
у кренули у збегове; молили су му се за мртве и за живе; молиле су му се да подржи роба, да окр 
ада она у цркви није припалила свећу за мртве, већ само за живе.{S} Свако вече она намешта Нови 
бље па пођох данас, да запалим свећу за мртве и за живе.{S} И ако је био леп дан, Београд ми ни 
а мртвој стражи а одмах, непосредно иза мртве страже, на двеста до триста метара пред непријате 
шено је све и овладала је дубока тишина мртве ноћи, нигде трага од живота.{S} Још једино, као и 
них ведрином, који су се узносили изнад мртве вароши и које је прве његов поглед сретао, учини  
га било страх.{S} Виђала сам сад њихове мртве војнике као оно пре наше.{S} Пре сам, сећам се, о 
и имала где склонити од кише и непогоде мртве, који чекају на сахрану.</p> <p>Тргла сам се и уж 
у душом и пође да побере и покопа своје мртве који су покрили друмове и положаје.</p> </div> <p 
јатељ узмиче, остављајућ за собом своје мртве и рањене.{S} Што даље наши напредују све више мрт 
аси разносе кроз лагуме и шупље подруме мртве вароши?</p> <p>Распитао сам се и чуо чудну причу, 
ринских очију; болела ме је судбина оне мртве мајке крај чијег се тела игра невинашце и оне, шт 
 Скопље.</p> <p>Кафане већ пусте, улице мртве и хука Вардарева, који носи кишама нанету воду са 
а све док се не спустисмо у пусте улице мртве али пожаром осветљене вароши, над којом већ почив 
 када су колима износили из вароши наше мртве војнике набацане једне на друге као вреће.{S} Сре 
ући да ће се газда вратити.</p> <p>Кроз мртве и забачене улице чује се само бат коњске копите,  
 сте мисао; а осећај и мисао су кадри и мртве из гробова да врате у живот.{S} Кад тај посао зав 
ица и оперемо руке од крви, да покопамо мртве и ожалимо покопане.{S} Сад се опет пробудила и по 
лице сад већ живе а не као јуче и данас мртве и неме.</p> <p>— Ама, је л’ то истина? — пита при 
х Дечана.</p> <p>Живе су покопали а њих мртве кренули!...</p> <p>Путовали су свеци дуго и дуго  
b n="667" /> мртви ће вам то опростити, мртви ће чекати.{S} Пођите тамо у планине, подржите, пр 
5" /> мајка, мртва деца, мртав кочијаш, мртви коњи, само отац, кога је неким чудом мимоишла смр 
убље у планину, та је појава све чешћа; мртви људи и мртви коњи све чешће ките стазе, тако да к 
Пођите најпре за живима, <pb n="667" /> мртви ће вам то опростити, мртви ће чекати.{S} Пођите т 
 јарцима, по шљивацима, по врзинама.{S} Мртви покрили својим плавим шињелима поља и удолице па  
 се могла оправити да наставе пут; леже мртви волови који се распадају и они који су тек липсал 
оји је загушио друм.{S} Крај друма леже мртви коњи, који су попадали, <pb n="382" /> јуче прекј 
ваја бледило зоре.{S} Доба је већ да се мртви врате у гробове.</p> <p>И сен маричкога Краља Вук 
 када је наступило глуво доба у које се мртви буде — дебели су капци на металним ћивотима тешко 
сад како се уждио зрак.{S} Као да су се мртви пробудили.</p> <pb n="715" /> <p>Вера, силна вера 
елијте их сузама очију ваших, нека би и мртви осетили сузе оне мајке, за коју су они животе сво 
у, та је појава све чешћа; мртви људи и мртви коњи све чешће ките стазе, тако да кланци, кроз к 
 их већ грчевито грли; сретају се већ и мртви, који су ту остали јуче и прекјуче и чије је тело 
м родитељским осећањима, улазећи у овај мртви град.{S} Гробље је тужно изгледало, пуно мањих и  
 рову, ако ко наиђе правићемо се да смо мртви и онако смо искрвављени.{S} Скоро ће ноћ па ће на 
н на коњу пред њом.{S} У вароши тишина, мртвило.{S} Из кућерака са застртим прозорима провирују 
1" /> за нас био већи разлог стрепњи но мртвило на које смо се већ свикли.</p> <p>— Ко зна, бић 
еђ собом, бојећи се да не пробудимо оно мртвило природино које нам је истина испуњавало душу зе 
а, спава магиским сном.{S} И гуши те то мртвило, онако <pb n="652" /> као што те гуши тишина и  
вају у Бистрицу.{S} Иначе мир, све спи, мртвим сном спи.</p> <p>Сен даље креће.{S} Пролази уски 
Божју а они, који остају живи, завидиће мртвима.</p> <pb n="730" /> <p>Бајка, бајка, бајка, кој 
да смо ја и Србијанац остали сами, међу мртвима и рањенима у рову.{S} Ми смо се борили и даље,  
ти на превијалиште и у болнице.{S} Међу мртвима и наши трећепозивци, они несретници што су тако 
о видим.{S} Ох, како сам желела да међу мртвима видим оно неваљало лице које се, чини ми се још 
 то, што пред нашим шанчевима зида брда мртвих витеза; мисао је то што топлом крвљу роси наша п 
 које покривена лица марамицом.{S} Леже мртвих девет анђелака једно крај другога, ни сандука, н 
не.{S} Што даље наши напредују све више мртвих и рањених.{S} Крај друма, у јарцима, по шљивацим 
и шта се учини од покојника, диже се из мртвих?</p> <p>Он слеже задовољно раменима па додаде:</ 
 има их много, много рањених а... има и мртвих.</p> <p>— Грађана? — упита неко, управо сви пита 
е појединости.</p> <p>— Много рањених и мртвих — вели — на путу, на вратима, на кућнем прагу.{S 
мила бегунаца, крај оголелих дрва, крај мртвих џбунова.{S} Лакше, лакше, не напуштајмо <pb n="6 
т и невештину.{S} Пуковник пролази крај мртвих и рањених, немајући времена да се обзире на њихо 
<p>Спустила сам га и — сад је једанаест мртвих анђелака лежало на даскама једно крај другога... 
наута мештана и наше војске, те има већ мртвих и официра и војника.</p> <p>— И да није дошло до 
јзад кмет.{S} Начелник му главом показа мртво невинашце, које је лежало на столу лица покривена 
 то гледала кроз сузе, носећи на рукама мртво дете и лутајући и сама, са малим мртвацем у наруч 
 Младеновац и — ја сам изнела из вагона мртво дете.</p> </div> <pb n="487" /> <div type="chapte 
е лежи на столу у тренутку кад ја своје мртво држим на крилу.</p> <p>После једнога пунога часа  
уму ударен гранатом а на копити му виси мртво дете.{S} Он је у бесу, отргнут а рањен, тешком но 
ена, друга моја по несрећи.{S} Она носи мртво дете под пазухом, прилази мирно начелниковом стол 
ло!...{S} И шта сам радио... скинуо сам мртво тело у подрум, оставио га тамо а ја несретник поб 
n xml:lang="it">Dulcigno</foreign> тако мртво.{S} Има по гдекоја душа у њему, пуши се по гдегде 
 је оставила.</p> <p>Начелник погледа у мртво дете, чије су очице биле отворене и кад се срете  
рац — Од живог се човек растаје а не од мртвог.{S} Жив је твој а мртав и није твој, он је земљи 
ао а једнога су, кад је свануло, изнели мртвог.</p> <p>Питала сам и те војнике али ни они нису  
оје куће, на педесет метара, видела сам мртвог нашег жандарма.</p> <p>Ми се збунили и не знамо  
 n="189" /> задржиш.{S} Само преко тебе мртвога сме непријатељ даље!</p> <p>— Учинићу као што н 
 потрча месту где је мислио да прихвати мртвога <pb n="200" /> пуковника али се дотле, из разре 
ано а кроз глуву ноћ, која је лежала на мртвој вароши, чуо се из неког далеког сокака одмерен б 
ко је готово цео фронт ту ноћ провео на мртвој стражи а одмах, непосредно иза мртве страже, на  
ле силуете напуштених двораца, давао је мртвој вароши неку дубоку мистичну драж, што ме је заки 
ћај тешке тишине која је лежала на овој мртвој пољани, на којој несретна и изгнана деца, преспа 
д гломазни топовски точкови затандркаше мртвом чаршијом, узнемири се забачена паланка и наста у 
ну и претрпава насеља која су, верујући мртвом брду, дрзнула да му населе подножја.{S} Читао са 
а моме крилу.</p> <p>— Шта ћемо са овом мртвом децом? — упита га начелник.</p> <p>— Бог нека их 
судбина онога оца, који се вратио своме мртвоме детету.</p> <p>Госпа у црнини ућутала је, те са 
ане пределе, као да се налазиш у некоме мртвоме царству где све, и људи и природа, спава магиск 
че, зна да она значи покрет и у њему се мртвоме буди још једном осећање војничке дужности и, са 
пљачку и онда — мртве људе, мртве жене, мртву децу.{S} Окретала сам главу да не гледам и журила 
} Три дана држали смо је <pb n="258" /> мртву у пећини док једне ноћи не дође попа да је опоје. 
рума, да га не прегази светина или љубе мртву мајку и праштају се од ње за навек јер ће је оста 
једном прену, окрете се око себе и виде мртву и нему батерију своју, виде забринуте другове сво 
и мљаскање опанака по блату, разорио је мртву тишину која је до мало час владала, те кроз тесне 
ли ту из тих бедема, дотле до њега кроз мртву ноћ допире жубор бистричин и он се трза, сећајући 
ла више, али је била ту, могли смо је и мртву грлити.{S} Краљ је био ту, војска је била ту, нар 
 стена и камена пење са обале у пусту и мртву варош, зраком који се из драгога камена са прстен 
 о снажна плећа, која су носила на себи мртву варош; кроз дубоки мрак запазио сам на једном од  
растанка, позван стигао дома да загрлим мртву матер.</p> <p>Ту, испред села, остали смо у блату 
 тамним зеленилом освежавају нешто мало мртву јесен.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је по 
цније, у дубокој ноћи, и гледао чаробну мртву варош.{S} Ако је месечина изостала, дебели мрак,  
>Занетој овим мислима, посматрајући ону мртву децу, почеше да ми врцају сузе на очи као бујица  
ад забоде нокте и прикопча се канџом за мрцину.{S} Његови се врхови тихо повивају под ветром ко 
 стене и баца далеку, мршаву сенку, као мрчев скелет; парче каменога фриза узјахало на грбину п 
е дрхтала под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далеком хоризонту буктао 
е дрхтале под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далекоме хоризонту букта 
сао и блатњав коњић мало већи од козе а мршав ко глад, те она покисла кожа на њему изгледа као  
њићу чудан један јахач.{S} То је бледа, мршава дама, дубоких и паметних очију, то је племенита  
нога Галипоља близу Цариграда.{S} Мала, мршава жена, оштрих црта и лица превучена тамном бојом. 
n="215" /> а онај други учитељ, омален, мршава лица извученог из самих правих линија и очију уп 
b n="388" /> ведрину на лицу.{S} Њихова мршава тела, њихове неразвијене груди и непоуздан корак 
} Кола вуку један сићушан коњић и једна мршава кравица запрегнута као и коњ, а води их старац ч 
ционе каре, које су вукли четири мала и мршава вола.{S} Крај вочића су ишли трећепозивци са оде 
бура и ломила је ударцима својих валова мршави грудни кош тужне мајке.{S} Њу су засипали таласи 
овима.{S} Па онда, мала сељачка кола са мршавим вочићима који изгледају као срндаћи и разглавље 
јеловник, враћао порције што му је дато мршаво месо и три пут враћао келнера да му донесе хлеб  
који нам је долазио у сусрет, јашећи на мршавоме и знојем обливеном коњу.{S} Он је из моравске  
 преко раздробљене стене и баца далеку, мршаву сенку, као мрчев скелет; парче каменога фриза уз 
оме баби било, као да си <pb n="632" /> му сву чељад по кући поклао.{S} У Србију се није могло  
 и дрхтање.{S} Зашто је престала; да л’ му је боље?{S} Дете је било мирно, по где кад чула сам  
 шкодити, њему сад треба ваздуха, треба му зрака; помислила сам и да сиђем, па ма и пешке наста 
о на њега да се склони под кров, бадава му је обраћана пажња на мраз који је све више стезао, с 
морамо.{S} До нас неће стићи — одобрава му испред својих врата један фијакериста, чије су коње  
анску противу српскога режима и обећава му како ће му Бугари, једини пријатељи Турака на Балкан 
јка му подмеће сено под главу, подешава му поњавицу и топло му тепа а болесник гледа, мутним по 
који је кроз педесет година политичкога му живота играо на његовим уснама, па ипак он се држао  
 пази књигу, да му не кане кап воде, да му се не поврне <pb n="363" /> лист, да му се не искаља 
анске станице; да ми је да га нађем, да му узмем једну килу тога ордења да је сручим у кола, у  
е? — пита он даље са неким уверењем, да му ја доиста могу одговорити на то питање.</p> <p>— Па  
им валима са којима се толико борио, да му одмах сувотом окрепи тело.{S} Кад стигну велики Божј 
ао, ако се ма кад у животу сретнемо, да му очитам буквицу те да му никад више не падне на памет 
му се не поврне <pb n="363" /> лист, да му се не искаља.{S} Кад легне а он књиге под главу, да  
.{S} Кад легне а он књиге под главу, да му ко не дира а ако хоћеш, може и не јести али неће дић 
 И да видиш само како он пази књигу, да му не кане кап воде, да му се не поврне <pb n="363" />  
 ништа на ово питање, те ја покушах, да му га у другом облику поставим.</p> <p>— Шта мислите, к 
епланулим лицима око ватре.</p> <p>— Да му дам, поднаредниче, парче хлеба? пита један проседи п 
овек ових дана не може проговорити а да му се не придружи читава гомила радозналих пролазника,  
нао да ту светиљку жеже његова мајка да му пут покаже и управљао је чун свој ка њој, знајући да 
но за тебе!“ Тада сам први пут смела да му кажем: „А зашто, ниси ми брат, па...“ Он ми пресече  
и трага од ране.{S} Ипак сам осетила да му тело гори као у грозници.</p> <p>Најзад, упали се је 
ја су, верујући мртвом брду, дрзнула да му населе подножја.{S} Читао сам описе и знам, колико м 
дем казала?{S} Како ћу, којим речима да му кажем, како да почнем?</p> <p>Једнога тренутка дође  
мршаво месо и три пут враћао келнера да му донесе хлеб са меком горњом кором.{S} Један сео на к 
га ја оборих, седо му на груди готов да му забодем нож са пушке у гркљан.{S} У томе часу он јек 
ан да је то сан, ја нисам имао снаге да му се отмем већ сам му се подавао без отпора и он ме је 
исмо, те остадох крај његове постеље да му се нађем.{S} Био је и он отуда, с наше стране, из Ер 
</p> <p>Он прекиде причу и замоли ме да му дам још једну цигарету.</p> <p>— Није што ми се пуши 
који је одсео у њега, нареди једноме да му претресе мутвак.{S} Овај учини то па нађе тамо две с 
бом као речна матица лаки чамац и не да му да плови својим правцем; покушах још једном да завар 
ш ни онога за тобом који те преклиње да му се макнеш с пута, ни онога пред тобом који се издире 
жљиво као кад се рањеник прихвата те да му се не повреди рана.</p> <p>— Јесте! одговори она и п 
ту сретнемо, да му очитам буквицу те да му никад више не падне на памет да кога убеђује.{S} Па  
 ја не бих волео на то поље!“ Шта ће да му кажеш ако си прави шахиста?{S} Рећи ћеш му да је буд 
 пуца? — скочи поручик и док хтедоше да му обрате пажњу на Бојка, Бојкова пушка отпоче убрзаном 
ма јаче да стеже.{S} Краља опоменуше да му ваља лећи.</p> </div> <pb n="622" /> <div type="chap 
, чула сам да је изгубио једно око и да му је вилица размрскана те не може још да говори.{S} Хт 
свога саговорника лиферанта, хтео би да му објасни како је сасвим излишно ићи у Солун.</p> <p>— 
е Команде, отишао је болноме војводи да му реферише о свему.{S} Болесни војвода је пажљиво сасл 
де од дућана до дућана и лупа и моли да му се отвори или прети да ће разбити врата али нема сна 
"426" /> смо подједнаки, те ћу смети да му кажем:{S} Ето, и ти си унакажен, па те ја ипак волем 
де све до Багрдана немамо могућности да му дамо отпора.{S} А заробљење једнога Краља учинило би 
, песимиста би хтео а нема храбрости да му се придружи.{S} Одушевљени наручује пиво „за све“; х 
с одрешио и отумарао; вајка се трећи да му је во црко од мраза, те како ће сад даље са товарним 
енутка стресе целим телом, осећајући да му кроз студену старачку крв проструја топла грозница.{ 
 или смо кренули.{S} Узеше опет наши да му довикују и да звижде, и ако се не чује донде, а он с 
ћања и низ болова који почеше у души да му се јављају са сваким од тих сећања.</p> <p>Последња  
 се она спусти једном ногом у јендек да му начини места а ја остадох за њом.{S} Наиђе за коњани 
додаде чичица — па ево сад дошао сам да му обиђем гроб.</p> <p>Сви се ућуташе, осећајући дужнос 
ољу, на јесењем мразу, нити имам чим да му оперем рану, нити да је превијем.{S} Како ће је јадн 
ита влашки, уверен чим је неко туђин да му треба <pb n="29" /> туђим језиком говорити па ће он  
дант воза је покушавао на неки начин да му се правда али га ђенерал није ни слушао.{S} Велика к 
отпоручик.{S} Допао ми некако баш он да му помогнем, те му помогох све док га нисмо узнели на к 
 сва даља питања, која сам покушавао да му поставим, није ми одговарао.{S} Кад сам и њему пружи 
му у којој се Турци помињу и веровао да му је то довољно знање.</p> <p>— Шта су Турци? — учини  
; засипала сам му уста пољупцима као да му је требало удахнути нове снаге.{S} А оно је плакало  
 да у његовим очима видим сузу и као да му чујем речи:</p> <p>— Грејте се, грејте, српска дечиц 
је толика крв заложена; кад је видео да му је пропала кућа, пропало село, пропала држава, он је 
м шајкачом преко очију и ушију, тако да му брада изгледа као да из шајкаче ниче — и кад се узме 
да се створим пред њега, колико само да му кажем: „Бабо, ја сам србијански војник!“</p> <p>— А  
 само толико, колико је било довољно да му се виде два златна зуба.{S} И ако чиновник администр 
галница, Цер, Елбасан... све, све то да му буду олакшавне околности.{S} Јуче су видиш спровели  
 да после каже: био сам узбуђен и то да му буде олакшавна околност?</p> <p>— Нећу то, брате! —  
и један, који је зајаукао кад је чуо да му је кућа опљачкана и тврдио онда да је Србија за наве 
 и потегох још једном кундаком у вис да му располутим главу.{S} А он врдну и завапи: „Не, брате 
 и остаде нешто.{S} Почеше овамо већ да му броје колико је остао, почињу да праве и шале на њег 
 овде?</p> <p>Почела сам све по реду да му казујем, све од онога тренутка када смо се растали,  
смо њиме.{S} Једне донеше врућу воду да му оперу рану, друге платно а нађе се однекуд и чиста п 
завршио молитву и окренуо се војнику да му вратим свећицу, његове су очи биле пуне суза којима  
још увек врло топло.{S} Завукох руку да му опипам ручице и учини ми се да нису топле као мало ч 
арчић, вадећи из мараме никлену пару да му удели — нећу ли и ја сутра овако, на каквом ћошку, м 
уга олакшавна околност, па онда хоћу да му Једрене, Брегалница, Цер, Елбасан... све, све то да  
де једна олакшавна околност, па хоћу да му Битољ буде друга олакшавна околност, па онда хоћу да 
ада у ватру учитељ —</p> <p>Али хоћу да му Куманово буде једна олакшавна околност, па хоћу да м 
 грицка; други турио у ватру џезвицу да му узаври вода за кафу или шербет а трећи пресвлачи кош 
ме је глас потпуно издао.{S} Покушах да му се силом отмем и рвајући се са њим ударим га песницо 
p>Кад беше синоћ да кренемо, те одох да му кажем збогом, он ми рече:</p> <p>— Скини то србијанс 
чију да је Србин!{S} А још кад чујеш да му Србин командује: „Мирно, лево, десно, у ред, напред! 
није и неће наћи места за себе.{S} Када му се учини понуда да се на горњем спрату начини места  
 код Побратца и пред Сарајевом.{S} Када му капетан поузданим гласом понови све, што је раније р 
, оне би прелетале час на тренутак када му се предаје Душаново Скопље, час на Торлак са којега  
p>А и он не уме да је саветује, изгледа му свака ствар драга.{S} И онај стари капут његов што в 
.{S} Једва се човек диже на ноге, ваљда му помогла молитва и покајање.</p> <p>Они други, што ос 
онови све, што је раније рекао, војвода му нареди да понови рапорт о стању ствари и о снагама к 
е командант и све тако редом пита, а ја му редом одговарам и казујем, као што би оцу и мајци ка 
је згодно...{S} Колицина сте?</p> <p>Ја му рекох.</p> <p>Није знаш добро, ал колико да склониш  
 остало пусто а све ближе местима, која му обећавају глад и невољу?{S} Где ће он сад незнан, не 
ок он није малаксао од многе крви, која му је текла из прибијене руке, те смо се искрвавили и ј 
ила до недрага и живио од милости, која му је пружана, верујући увек да ће се вратити на своје  
нутку победио ону неодољиву неман, која му је стално шаптала у ухо својим пискавим гласом; „Мис 
и о сутрашњем тешкоме дану и борби која му предстоји а дојури један подофицир и рапортира му, д 
следњу, најкраћу ноћ у животу, ноћ која му остаје од пресуде до извршења.{S} Осећање је то срам 
ац диже руку и рукавом обриса сузу која му засветли на трепавицама, окрећући <pb n="506" /> гла 
 да натури грчкоме народу политику која му се наређује из Берлина али га Венизелос претиче дозв 
еза.</p> <p>Он погледа тужно пушку која му је лежала на коленима.</p> <p>— Шта велиш, пушка би  
таје на месту, истреса руком земљу која му је запала око врата и обзире се око себе:</p> <p>— Д 
које Величанство поздравља светину која му аплаудира и кликће.{S} Та кола су ево доспела некако 
рно око; видех и преломлену вилицу која му је унакажавала лице...{S} Видела сам га лепо, потпун 
ри из Митровице у Липљан.{S} Из димњака му се расипа звезда репатица а златна роса пада на поља 
а брижно гледа бонога јединца.{S} Мајка му подмеће сено под главу, подешава му поњавицу и топло 
ужено тело под оном поњавицом.{S} Мајка му руком превлачи усијано чело и милује покислу косу; п 
ероплана.{S} Наиђе и један чичица, рука му сва огрезла у крви.{S} Превио је прљавом марамом кро 
пред капију и гледа.{S} Гологлав, пушка му о рамену, стао и гледа да види ваљда јесмо ли још на 
е, да би мене очвршћао у болу.{S} Хвала му!</p> <p>Нисам запамтила све оне невоље које су се <p 
ететом.{S} Слушала сам му дах и бројала му ударе срца.{S} Зашто су људи око мене шаптали, не зн 
о завлачила детету руку у груди, пипала му ножице, чело и нигде нисам могла опипати ни трага од 
де.{S} Па ту као ђенерал Гојковић, бела му брада до колена, стоји крај вагона, диже оне златне  
} Лице у витеза модро и испијено а бела му брада и бела дуга коса изгледа као од прегорела пухо 
 то на први поглед изгледа.{S} Понудила му је прилику да крвавим мастилом исправи у њој оно мес 
а је већ сагледала плен очима и пружила му руке, надвишује бони крик оних који су прегажени.{S} 
, рана и бол који му је донела, навукла му је несаницу те не може задремати догод га умор потпу 
лаксао, он је изгубио сву снагу исцрпла му се душа.{S} Нашли су се још другови коју су му малод 
p>— Тај је пут искварен!</p> <p>— Умрла му је жена прошле године.</p> <p>— Ама шта ти рачунаш н 
S} Очи му искочиле из дупља а на уснама му ври пена.{S} Испод раскопчане блузе и прљаве, подрте 
 што је тамо затекао познанике с којима му је лакше путовати и на путу се помоћи међу собом.{S} 
ј израз мира и хладнокрвности, са усана му се избрисао онај осмех, који је кроз педесет година  
ном и чврстом руком водила у живот, она му је подржавала и снагу и вољу и обећавала победу.{S}  
вљала под ветровима и олујинама.{S} Она му је била проткала младост чаробним сновима, она га је 
 долетео на кућни праг, па гуче.{S} Она му изнела на длан пшенице а голуб јој стао на руку и пр 
ао на једнога рањенога Србијанца; десна му је рука била крвава а левом је држао пушку и износио 
је шајкача непрописно дугу косу а десна му рањена рука висила је у завоју.</p> <p>Поседало се о 
а да детету накваси усне кад ожедни, па му је и оставила али његова мртва ручица не може је при 
n="524" /> <p>Посматрао сам га дуго, па му приђох.{S} Био је старији човек, испијена образа и у 
 друг, учитељ, заусти да каже нешто, па му реч заигра у грлу и недорече је већ само ману руком. 
м.</p> <p>— А што да не уђе, сила је па му се може; а тешко нама што ту силу плаћамо кожом! — о 
 је да је одлио мало горчине из душе па му је ваљда сад било и лакше.{S} Ипак, у једноме тренут 
шта је ово сад?“ Поп се сави сиромах па му вели: „Господару и ага, Бог па ти!{S} Што смо ти рек 
крајеве.</p> <p>— Како коме! — одговара му сусед — ко је затекао све у кући није му дуго трајал 
шли.</p> <p>— Румунија ћути! — одговара му мрзовољно једна београдска избеглица, коју већ од не 
то, што ми је ту, под носем! — одговара му дежмекасти лиферант који грчевито стеже под мишком к 
рима?</p> <p>— Баци, брајко! — одговара му пакосно срески начелник, који је без игде ичега, са  
— виче други.</p> <p>— Која? — одговара му неко из гомиле око ватара.</p> <p>— Дринска! — опет  
да јој је и триста коња мало — одговара му један, који је и сам покушавао да уђе у састав те ко 
</p> <p>— Тако је ваљда било — одговара му други, испрскан блатом до грла — тако је ваљда било  
толике Србије?</p> <p>— Зато — одговара му други — што ту толику Србију брани ђенерал који свој 
ји а дојури један подофицир и рапортира му, да се друмом чује брзи ход коњице.</p> <p>— Којим д 
а мале усирене локве на поду, а из носа му црна крв залила уста и обојила образе.{S} Мали мучен 
 угибле испод слабина брекћу и разапета му се кожа испарава од влаге којом га је посула киша и  
 разговор.</p> <p>— Како олако? — обрта му се полицијски чиновник.</p> <p>— У редовним приликам 
аших глава.</p> <pb n="368" /> <p>— Шта му би? — запиташе се с разних страна и још не стигоше д 
, што да не разуме.{S} Ако и не зна шта му кажем он види да ме га је жао.</p> <p>— Што ја да га 
раскаљаној земљи; из округлих обрашчића му одишла крв, те бледи већ се припијају за кост а усни 
ицира нашег, који је и сам гинуо и деца му крај њега гинула; не оптужујем чиновника, не оптужуј 
тра код детета нија попуштала, грозница му је обухватила цело тело и тресло се као шибљика.{S}  
је узбуђено проседи господин и јабучица му се пење под вилицу. — Је л’ знаш да играш шаха?</p>  
у стајао гологлав и усамљен.{S} Шајкача му је била под пазухом, у левој је руци држао упаљену с 
Где ћу донде с дететом у наручју а киша му натопила хаљинице те дрхће јадниче и припија ми се с 
аге да се одупире тежини догађаја; душа му се зањихала, изгубила тежиште, посрнула и — подлегла 
зеници и ту одмах и ишчезавају.{S} Душа му већ нема везе са телом, она је ван њега; мисао и тел 
и!“ поручник плану на један мах.{S} Крв му су попе у образе, наслони се на штаке и гурну лактов 
везаних руку на леђима а крај њега друг му са пушком и још неколико оружаних војника.{S} Они ра 
али... ето!</p> <pb n="624" /> <p>А кад му се учинило да је ипак срео у моме погледу сумњу, он  
 тишина, слична оној крај самртника кад му се већ упали свећа, кад свако зазире да шушне, кад с 
м а он да ми носи овај товар.{S} Па кад му дадох на подне комад проје а он је не поједе као чов 
дбула лица и подивљала погледа.{S} Глад му је била одузела и последње остатке снаге.{S} Ишао је 
ву и погледах га право у око.{S} Поглед му је био миран али је казивао пуно, пуно пребацивања и 
, упорно ћути и гледа тупо и немо а две му се крупне сузе врте у очима.{S} Поносни војник са Ку 
године секао славски колач.{S} Све, све му је драго и столица и слика на зиду и лампа на столу  
ре кошуљу другу кад себи пере.{S} И све му добро, све трпи и све поднаша.{S} Облије нас киша те 
ити, на коњу му раскрвављене усне, ноге му се тресу од умора а зној се облацима пуши са њега ка 
 нити има дизгине ни оглавника.{S} Ноге му дрхћу, велике дупље над очима и оне две угибле испод 
 ребра а главу положи на земљу.{S} Ноге му почеше дрхтати од умора, очи се застаклише, читава м 
оји са потпоручиком уђе у собу, предаде му једну малу коверту, коју капетан хитно отвори и прин 
аха справу, упути се ђенералу и предаде му једно писмо у великој, белој коверти.{S} Ђенерал, ко 
диште.</p> <p>— Чекај, молим те — упаде му у реч онај из дима, кога је овога пута, кад је зинуо 
ост којим из инквизиторске суднице, где му је пресуда изречена, воде несретника у тамницу, где  
дмора.</p> <p>Прихватио се у кафани где му је спремљен конак па се затим повукао у собу и убрзо 
p> <p>Глас детињи и срце очинско поведе му поглед и спази на подрумском прозорчету љупку дечју  
 је уморан сео на један камен.{S} Приђе му, па се испрси и тресну ногом о ногу.</p> <p>— Господ 
она га радосним сузама дочекује, помаже му да изнесене лов и да разапне мреже, залаже га топлом 
 ћу овако непрестано.{S} Ко зна... може му затребати моја нега, може ми...</p> <p>Дубоко уздану 
ли за мном, издише па ме гледа — а сузе му теку.</p> <p>У том разговору стигосмо до једне капиј 
ни одмах преплавља масом речи и не даје му да изговори реченицу до краја.</p> <p>— Најзад, не м 
 <p>— Море, не разуме те ништа! — смеје му се други.</p> <p>— Разуме, што да не разуме.{S} Ако  
 да не задрема.</p> <p>— Да видиш, није му се ни ту могло замерити — одговара приповедач. — Ниј 
у сусед — ко је затекао све у кући није му дуго трајало, а ко није...{S} И разви се међу њима т 
а раменима.{S} Његова тешка болест није му дозвољавала ни по равноме путу да оди а камо ли по о 
ића, опет болнога од тифуса али ведрије му мало очи и говори, разговара.{S} Кад сам му мењала о 
 је претурио преко главе и о онима које му тек предстоје а које не уме и не може да сагледа нит 
з <pb n="319" /> гомиле тражи ћебе које му је неко ноћас свуко с леђа; лута други и распитује з 
мем! — рече и погледа ме кроз сузе које му се набрале у очима.</p> <p>— Дај овамо ту свећицу! — 
о сјаха и готово притрча гомили из које му је пуковник већ пружио пријатељски руку.</p> <p>— Шт 
идеји, којом је био запојен и ради које му је и један брат пао на Куманову.{S} То је био кончић 
ђен и под утиском неповољних вести које му је телефон казао — Куманово је већ евакуисано и влас 
посече младицу, грехота је! — примећује му трећепозивац, у коме се буди бол домаћина чије су мл 
т сагледа небо свога завичаја и упућује му последњи уздах свој.{S} Зато се тај мост и зове мост 
Па дао си је, ето си је дао! — добацује му други.</p> <p>— Па... дао сам, ал’, не дај Боже да о 
 познавале, опкаљале су га, заустављале му коња и сузним очима и узбуђеним гласом, који је дрхт 
 а из замагљених и крвавих очију врцале му сузе и промуклим, загушеним гласом драо се:</p> <p>— 
ећајући да се умило славом и на младоме му се, ведром челу, исписа тога тренутка понос.</p> <p> 
, после очајне борбе савладан а пушчане му цеви упрте у груди.{S} Ко зна какав је злочин учинио 
ника.{S} Они разговарају са њим, говоре му тихо, благо, као што се са самртником говори а он их 
дговори млади резервни официр и затресе му се рука, коју је дигао да салутира.</p> <p>Ма да их  
ци угашену свећицу, која се разлила, те му восак покапао и искитио цветићима ручицу.{S} Његово  
 вис и ударим га свом снагом у раме, те му испадне пушка из руке.{S} Сад је мој, рекох <pb n="6 
мајка дечја још синоћ упалила жижак, те му се заврти суза у очима и он окреће главу да је не сп 
пао ми некако баш он да му помогнем, те му помогох све док га нисмо узнели на кревет.{S} Биле с 
узрасту, али га испила глад и напор, те му потамнело лице из којег сјакте два утонула младићска 
овном посилном, који је упао у собу, те му нареди да поскида с чизама колико толико синоћне бла 
ају за кост а уснице стегао зубићима те му упале и унаказиле лице.</p> <p>Чији си ти мали Драго 
Изненади ме чистота и нагласак његов те му приђох.</p> <p>— Ти си Србин, рођаче?</p> <p>— Србин 
 отшкринуте као тек распукао пупољак те му вире бели, млечни зубићи!{S} До девојчета гологлаво  
от је једва носио а наишао овај слом те му наваљао на душу тешке болове.{S} Он није жалио, он с 
 Горе је ово, друкчије је ово! — окрете му се мајор — Наполеонова је војска одступала као побед 
ву српскога режима и обећава му како ће му Бугари, једини пријатељи Турака на Балкану, донети п 
за јауком и — он је пресвиснуо.{S} Биће му је било бол, сав живот његов био је један тежак бол, 
дитељска суза није оквасила и припалиће му свећицу и помолиће се на том гробу за покој душе сво 
n="499" /> у старчевом грлу а трепавице му се овлажише, те он окрете главу од мене.</p> <p>— Ка 
кће крв.{S} Не можеш да га познаш, лице му се сасвим унаказило, по челу му се исписале бразде и 
ли пут.{S} Краљ седа на камен и навлаче му преко чизама дебеле сељачке чарапе, не би ли му помо 
а гледа да се пробије кроз варош, иначе му је батерија изгубљена јер је Чачак пред падом.</p> < 
 петицу, па приђе једноме од њих и рече му гласно, тако да су сви могли чути: „Дедер, пријатељу 
о...</p> <p>— То је немогуће! — пресече му реч глас из Армије.</p> <p>— То је могуће и тако је! 
 за руке а каплар отпаса тканице и поче му везивати руке.{S} Бојко се није отимао, он је дозвољ 
гледа тамо, помно се загледа и заиграше му сузе у очима.{S} Затим прошапута више себи:</p> <p>— 
 срце.{S} У једноме магновењу прелетеше му пред очима све добре и зле последице о којима је већ 
му затрепери и две крупне сузе овлажише му очи.{S} Уздржавао сам се ма чиме да узнемирим овај л 
да по свима и у том тренутку засјактише му очи нарочитим сјајем.{S} Он се диже младићском гипко 
 да га бије киша цео дан.</p> <p>Дадоше му и хлеба и огрнуше га и дете се мало раскрави и ослоб 
ава, несаломљива стабљика никла из душе му и упорно се усправљала под ветровима и олујинама.{S} 
 му то изазва бону одвратност и плануше му образи срџбом.{S} Он напусти батерију те ова настави 
и снимци.{S} И сва та осећања као да би му доносила нов умор и клонулост, те би склапао очи не  
 границе.{S} И тако редом, прелетале би му мисли не задржавајући се ни на чему стално, прелетал 
ту и викнути: „Замном те, браћо!“ Не би му то некако ни доликовало.{S} Али се држао као најбољи 
и ли нашла ма једно суво парче којим би му превила раницу и најзад, здрах са груди део своје ко 
тавити је на платно, јер не само што би му промакли многи детаљи већ би му недостајало и боја д 
 што би му промакли многи детаљи већ би му недостајало и боја да наслика сву ову невољу.</p> <p 
ко је већ десеторицу до сад питао и сви му одговорили да је истина.</p> <pb n="702" /> <p>— Ист 
 <pb n="702" /> <p>— Истина је! — тврди му и једанаести.</p> <p>— Ко каже, од кога си чуо? — пи 
ене очи још једном добијају сјај, груди му дршћу грчем од напора, ноздрве се понова шире — он б 
 себе и не може да се устави.{S} Образи му нарасли као хлебови и зацрвенели се ко јабуке.{S} И  
а; лута други и распитује за коња, који му се ноћас одрешио и отумарао; вајка се трећи да му је 
о оковане груди јунакове; из мача, који му о бедру виси, поиспадали бисери и драго камење а дуп 
а онога професора у сурој шајкачи, који му је развио план одлучне борбе на Овчем Пољу.{S} Доцни 
S} Погледах га и под оним завојем, који му је покривао леву половину главе, ја видех једну праз 
апе две празне дупље; бојни оклоп, који му покрива мушке груди, улубљен, те се на њему једва др 
окрете се Пашић једноме чиновнику, који му је стајао за леђима.</p> <p>— Према обавештењу капет 
на нас, мислио је бије непријатеља који му је кућу ископао! — размишља опет каплар.</p> <p>— Мо 
а тако казује ту чудну причу онима који му дођу на обале; причу о себи и о брату своме, који се 
прији, не би ли дошао до командира који му је био познаник и сазнао штогод ближе о томе, зашто  
ећи ће он кљуном чуна свога валове који му ометају пут и доспеће, приспеће, доћи ће...</p> <p>С 
ећи ће он кљуном свога чуна валове који му ометају пут и доспеће он, приспеће, доћи ће...</p> < 
ли друмове.{S} Да би угушио осећај који му је легао на душу, скретао би говор или пажњу на друг 
је хтео лећи јер, вели, рана и бол који му је донела, навукла му је несаницу те не може задрема 
им гестом оне здраве руке и гневом који му је пламтео из очију.</p> <p>— Сви, сви, сви, да сви! 
и капију па, борећи се са дремежом који му намеће недоба и мраз, увлачи главу дубоко у поврнуту 
<p>— Куда...? — одговори он гласом који му дрхће у грлу — далеко... много далеко...</p> <p>— Ај 
Какав морфијум? — буни се господин који му је саопштио све те повољне вести.</p> <p>— Па — учин 
{S} Он животињски звера и гледа хоће ли му ко пружити што, хоће ли ко испустити какав залогај и 
 чизама дебеле сељачке чарапе, не би ли му помогле да не клиза.{S} Ал’, поузданије него то, ађу 
ење и брекће као животиња у процепу али му се пут не отвара нити му ко прилази да га из блата и 
 грдили успут, жалили смо га и казивали му благе речи, али их он није разумео.</p> <milestone u 
днога беснога часа природиног и предали му се на милост и немилост.</p> <p>И мећава нас загрли, 
 тренутку остао, предомислио се, казали му, одвратили га.</p> <p>А док смо се ми тако неодлучно 
једно чобанче у пољу.{S} Веле, потерали му овце а оно рекло нешто ружно те они пушком па у чело 
еб.</p> <p>— Ама јесте, тако је! — вели му мој пријатељ. — Не замерам ја теби, но те молим не к 
од!</p> <p>— Благо теби, старче! — вели му трећи. — Бог ти најпре одузео очни вид па те отерао  
и ађутанта:</p> <p>— Сећаш ли се — вели му — оне Наполеонове слике при повратку из Москве?</p>  
мени!</p> <p>— Слаб ти тај левак — вели му Краљ.</p> <p>— Шта ћеш, Господару, пати и он као што 
исак и лелек кад чуше.{S} Вели, тражили му Турци бела брашна, он реко да нема више а ага, који  
ире? — узвикну неко.</p> <p>— Припалили му свећу.</p> <pb n="394" /> <p>Сви који су још мало ча 
 га, млад ко роса а тешки болови испили му образе.{S} Жао ми га било као рођенога брата.</p> <p 
ако су исто можда саветовали и износили му неодољиве разлоге и мога деду пре сто година а истор 
сагледали небо свога завичаја и упутили му најболнији уздах свој?</p> </div> <pb n="677" /> <di 
е могу ја сам ове крстове понети!“ И ми му прилазимо и свако од нас прима по један и свако свој 
које је прве његов поглед сретао, учини му се да виде или бар осети, како се узноси онај велича 
 мисли, који га поведе тим путем, озари му лице неком благом, светитељском светлошћу и он се ок 
ти на даске дете што га је носио, покри му лице оном марамом којом је било покривено, прекрсти  
а што ту силу плаћамо кожом! — одговори му један мрзовољан глас.</p> <p>— Рекох — онај ће први  
ца? — пита.</p> <p>— Варошка — одговори му једна жена — али морао би да се враћаш а ко зна да и 
пет пада и зароњава главу у блато, гаси му се поглед и слабине опет убрзано крећу и усне дахћу. 
днога беснога часа природиног и предати му се на милост и немилост.{S} Било их је који су се ре 
 у процепу али му се пут не отвара нити му ко прилази да га из блата извуче.</p> <p>Ватре лево  
жи на друму ударен гранатом а на копити му виси мртво дете.{S} Он је у бесу, отргнут а рањен, т 
 дана, само је још више могла помрачити му већ замагљену душу.{S} Срео сам га <pb n="153" /> ту 
ести га негде далеко ван друма и сасути му шест пушака у груди.{S} Он то зна, њему је то саопшт 
ка изађе водник пред капетана и саопшти му да је стока толико малаксала, да већ посрће и пада.{ 
љења изађе капетану на рапорт и саопшти му бројно стање прикупљене пешадије као и синоћне и јут 
салим!“</p> <p>Прекидох му причу нудећи му опет дуван, не би ли га привезао за себе.{S} Годила  
дно ни друго питање није разумео, трећи му показа дуван и понуди.{S} Дечко ману главом одбијају 
тије и љуте се и на самога Бога претећи му и окривљујући га да и он не зна шта ради.</p> <p>— Н 
ежине ситуације, морала је најзад прићи му и скрушено, речју која дрхће у грлу, рећи:</p> <p>—  
бровољити још једном цигаретом и дајући му ја га охрабрих:</p> <p>— Дакле, пребацише вас преко  
тан само одмахнуо руком не одговарајући му.{S} Писар, видећи да на питања не добија одговоре, у 
 који је пролазио крај њега, спуштајући му руку на раме.</p> <p>— Могу! — одговара дечко и не с 
ти, пријатељу, — вели други, спуштајући му пару у капу — ал ево да се помогнемо.{S} Можда ћеш и 
е пропасти! — Додадох и ја придружујући му се искреноме болу.</p> <p>— Косово је било војничка  
свежа.</p> <p>И када је мајка, милујући му бујну косицу, пуних очију суза рекла:</p> <p>— А ко  
личанство! — теши га ађутант, подмећући му своја снажна плећа.</p> <pb n="609" /> <p>— И ви, ал 
{S} Стегла сам га јаче и тешила бришући му шаком лице мокро од кише.{S} Киша се и са њега и са  
мо ћути, дахће од умора, на слепоочници му бију модре жиле, колута очима и гризе изгореле усне  
>Потпоручник приђе блед капетану и речи му задрхташе у грлу:</p> <p>— Господине капетане!{S} То 
амо у живот, у борбу...!</p> <p>Ни речи му нисам одговорио.{S} Дубоко, врло дубоко су ме коснул 
 учини потпуковник и тешка брига осенчи му још више суво и коштуњаво лице.</p> <p>— Мислим, јес 
а наквасила а прстима зачешљала.{S} Очи му упола затворене те изгледају као угашена кандиоца а  
 на земљи лица заривена у блато.{S} Очи му искочиле из дупља а на уснама му ври пена.{S} Испод  
и.{S} Његово је лице земљане боје а очи му извирују дубоко испод чела.{S} Он лежи сломљен и пра 
ова лица ишчезе домалочашња брига и очи му засветлише задовољством и поуздањем.</p> <p>Пуковник 
се застаклише, читава мрежа жила искочи му по кожи, слабине почеше убрзано да се надимају а из  
ање у погледу светине и одбора и у души му то изазва бону одвратност и плануше му образи срџбом 
ао са својим лесковачким колегом и овај му на апарату реко да је у Лесковцу такође велико узбуђ 
ивац. — Биће да је гладан?</p> <p>— Дај му!</p> <p>— Море да га огрнем овим мојим шињелом — вел 
видиш спровели овако једнога а на левој му страни блузе црн кончић, о који је раније висила мед 
била од Команданта Ужичке војске, у њој му се наређује да одмах крене за Чачак и да гледа да се 
ти српски во.{S} И после смрти још, тек му се угасило око а жена дигла загрејану дечицу са њега 
а чекања, дође најзад кмет.{S} Начелник му главом показа мртво невинашце, које је лежало на сто 
е пратио догађаје, и тога ради помоћник му је стално све реферисао.</p> <p>И влада и Врховна Ко 
га бола он би даље наставио шетати, док му се не би поново учинило да је чуо удар мотике.</p> < 
у се по улицама — говорио је чичица док му ми перемо рану — Ја сам стајао пред кућом кад ме уда 
 војник, не би напуштао положај све док му се не нареди, а кад би било јуриша, онако мали и лак 
тила благословом и пратила погледом док му чунић није замакао међу ситне вале несташнога мора,  
у па се сад занима по мало у дућану док му не истекне поштеда.</p> <p>— Ови са Дорћола мора да  
p> <p>— Разуме се да брине! — одговарам му ја.</p> <p>— Брине? — учини он и погледа ме чудноват 
залазила по собама, но сам рекла да сам му сестра и обраћала сам се самој управи, казивала њего 
="515" /> онај свет и не знајући да сам му је учинила.{S} Не знам хоће ли ми је опростити?</p>  
атељу! — одговорих му, осећајући да сам му дужан одговора због саучешћа којим пита.</p> <p>— Не 
<p>Млади се поднаредник трже као да сам му тог тренутка повредио чиме рану на руци, погледа ме  
 врисак и плач, паде ми на памет да сам му том руком мало час брисала чело и очице и претрнух.< 
дне на бојишту за Отаџбину.{S} Када сам му ја доцније, у својој материнској себичности, говорил 
 помогао бих вам!</p> <p>Поверовала сам му, јер ми је говорио искрено, из душе.{S} Дигла сам се 
ао што вама сада казујем.{S} Казала сам му све, све, све...{S} Нисам дизала очи, да се не би ср 
е од нечега требало отети; засипала сам му уста пољупцима као да му је требало удахнути нове сн 
ом и ако је био покривен, и брисала сам му ознојену слепоочњачу марамом која је вирила под њего 
пунио своју дужност!</p> <p>Обећала сам му, све сам му обећавала а ја сам сама знала колико је  
 ухом бдила над дететом.{S} Слушала сам му дах и бројала му ударе срца.{S} Зашто су људи око ме 
 шта сам му могла помоћи?{S} Сузама сам му полила лице те мила крв а пољупцима је брисала.</p>  
ње.{S} Гледао је растројено, питања сам му по неколико пута понављао док их је схватио, а и кад 
и смо сами, старији нам помреше, па сам му ја био и брат и отац.{S} Па ја узех и да бринем о ку 
рај друма да погледам дете али, шта сам му могла помоћи?{S} Сузама сам му полила лице те мила к 
ало очи и говори, разговара.{S} Кад сам му мењала облоге и реко ми: „хвала сестро!“ припитала с 
 пребегао.</p> <p>Јуче по подне кад сам му пришао и сео по обичају, он ми прекиде причу, ману р 
дужност!</p> <p>Обећала сам му, све сам му обећавала а ја сам сама знала колико је душевних пат 
а ми одговори на једно питање, које сам му поставио још тамо негде, измеђ Липљана и Штимње.</p> 
 горко сам заплакао.</p> <p>Веровао сам му, јер му је глас задрхтао у грлу.</p> <p>— На Ђуниско 
и, него и глад ми утоли.</p> <p>Дао сам му од свег срца, јер сам знао да у Ђаковици арнаути про 
и! — узвикнуо је потпуковник, пошто сам му изложио све догађаје који су се одиграли за неколико 
нисам имао снаге да му се отмем већ сам му се подавао без отпора и он ме је одводио све даље и  
говори ми припаљујући цигарету коју сам му дао.</p> <p>— Па од куд овде? — запитах га зачуђено. 
шињелу и натучене капе на очи.{S} Нисам му могао сагледати лице али кад виде да се ја обзирем н 
 недовршен и живот мој...!</p> <p>Нисам му умео ништа више рећи, он није могао мени ништа више  
анину не може, тамо ћу ја!</p> <p>Нисам му одговорио и он је ућутао.{S} Ишли смо и даље лагано  
ело, па за то не верујете?</p> <p>Нисам му рекао да ли верујем, те он сам објасни:</p> <p>— Обу 
вљење.</p> <p>— Није то за вас! — велим му.</p> <p>— Зашто да није.{S} Предстојало ми је да гин 
 ка Јежевици у сусрет непријатељу и чим му стиже на доглед, измеђ Слатине и Јежевице, отпоче пу 
н од оних, дрхћући и сам од влаге којом му је ваљда натопљено одело. — Једно носила а друго вод 
ћина и оца двоје дечице која са сестром му била међ нама, те ударише у врисак и лелек кад чуше. 
сана испуцаних од ватре.{S} Под пазухом му јабука коју му је мајка од милоште дала ваљда при ра 
а више власти над својим телом, а разум му остаје будан и одржава везу са спољним појавама.{S}  
а је патио од тешке болести и сваки дан му свештеник читао молитве и сваки дан слао у цркву зеј 
помаже батином да не би посрнуо.{S} Син му је под пушком; можда оно што се чује од јутрос и њег 
 се налази Штаб Прве Армије.{S} Телефон му донесе вест да се штаб Прве Армије налази у Витановц 
љона поздравио је ђенерала и рапортирао му, да је батаљон потпуно укрцан и воз спреман за полаз 
 обично на крај његове постеље и причао му све ово, што сам и вама сад казивао а он је слушао,  
ц који води коња, сад на одморку пришао му, стао крај предњих точкова па брижно гледа бонога је 
 Клонуо је најзад те га ја оборих, седо му на груди готов да му забодем нож са пушке у гркљан.{ 
ио дете које је лежало на друму, пробио му копитом утробу, па и сам пао.{S} Тамо опет фијакер п 
p>— И још ми је говорио — настави — мио му био знаш тај говор јер немамо него један дан ода још 
ј грешник, распорио мртва вола, избацио му утробу па се он увуко унутра, у вола, и тако је прос 
ник који је сам кренуо из болнице и ако му је рана још недолечена.{S} Све ћути и предало се бри 
лачених очију, опире се и сад још и ако му је уже засекло у месо и ако је, види се, после очајн 
дорастао, те који ће још мало, само ако му Бог да живота и здравља, поделити самном бригу коју  
арога Краља на крушевачкој станици како му лију сузе из очију а, недалеко од њега, пред његовим 
в чунић окићен белим ружама; сањам како му блиста у недрима чаробном светлошћу драги камен, кој 
део само најужу слику око себе а далеко му је измицало погледу оно што је пред њим и оно што је 
а прихрани коње са оно мало зоби колико му се још сачувало.{S} Обесио је зобнице <pb n="589" /> 
годи кога добро а ако не погоди, толико му чини.</p> <p>Другог чичицу нађе капетан у једној јар 
 довикује неко из далеке тамнине а нико му се не одзива.</p> <p>И тако то једнако иде и једнако 
ео пред кућу, пуши лулу за лулом а нико му реч не сме проговорити, нити одговара коме кад га зд 
са белом траком око рукава.</p> <p>Нико му ни речи не одговори.</p> <p>— Ко обеси ту срамну зас 
ледам сву ову невољу и јад?</p> <p>Мало му је ко уделио а да није казо реч и две.{S} Свака од т 
захтевао је да пође на фронт.{S} Морало му се учинити и кренуо је одах пут Књажевца, где су се  
тру и поче грчевито да се трза.{S} Чело му је горело, ручице су му гореле а усијаним очима глед 
ика једнога окрвављеног детета.{S} Чело му преливено <pb n="503" /> широким црвеним венцем од к 
 и пипала чело и ручице детиње.{S} Чело му је било топло, врло топло, горело је а ручице као же 
 нагох се да чујем.{S} Дисало је а чело му је било још увек врло топло.{S} Завукох руку да му о 
плакало и дрхтало је целим телом а чело му и ручице гореле су као жеравице.</p> <p>— Изгубила с 
а чело.{S} Час по час би застао, чинило му се да је у томе тренутку чуо удар мотике и тај би се 
ча чинило као зврјање телефона и чинило му се као да чује глас војводин отуд из Витановаца: „Да 
под главу, подешава му поњавицу и топло му тепа а болесник гледа, мутним погледом, погледом кој 
 цивилаши преувеличавају вести и изашло му је од прилике да се борбе воде вероватно негде око В 
 и радујемо се његовој срећи и завидимо му.</p> <p>— Их, благо њему! — рећи ће један.</p> <p>—  
има и дрхтао целим телом.{S} Заклонисмо му шакама очи, подупресмо кола, која су точковима већ о 
— одговори млади потпоручник и очевидно му се бледило разли лицем а усна грчевито задрхта.</p>  
их трупа.</p> <p>Ђенерал погледа и боно му се развукоше усне.</p> </div> <pb n="136" /> <div ty 
 /> и шест војника краљеве гарде.{S} То му је била сва пратња а пратила су их још и три коња, к 
, чути штогод више но што ми знамо и то му је обезбедило наше поверење.</p> <p>— Што се Бугара  
собом могао сагледати делове друма, што му је олакшавало да са извесним поуздањем креће напред, 
ан град Србије.{S} Жалећи још увек, што му се није дала прилика да погине на Косову <pb n="605" 
{S} Он зна да ће ноћас, кад све ове што му сад говоре буде савладао уморан сан, или можда у ран 
стеље своје?{S} Како ће примити све што му будем казала?{S} Како ћу, којим речима да му кажем,  
етао очима јеловник, враћао порције што му је дато мршаво месо и три пут враћао келнера да му д 
је и сам у томе тренутку помислио и што му је новом и тешком бригом осенчило чело.</p> <p>Он по 
а.</p> <p>— Нека га, нека гине, као што му је и отац погино — шапутала сам сама себи — нека гин 
зна, њему је то саопштено и све ово што му говоре другови, не тиче се њега јер он више не посто 
ски капак; товарни коњ тамо пао и товар му се сручио у блато.{S} А напред негде, тамо на ћуприј 
 главу, ниси оваке батине добио!“ А цар му одговорио: „Извукао сам ја, није ми то првина, него  
 пуца из револвера на потпуковника, јер му је овај казао безочну реч, па ено...{S} Нико више не 
м јединца, одрасла... — ту застаде, јер му заигра реч у грлу, па се прибра и настави. — Војник, 
о, али нисам могла да познам ко је, јер му кроз кључаницу нисам могла да сагледам лице.{S} Зати 
ће, где би га понела да се превије, јер му је ране превила крпама које је откидала са свога оде 
ам заплакао.</p> <p>Веровао сам му, јер му је глас задрхтао у грлу.</p> <p>— На Ђуниској станиц 
/p> <p>Ту прекиде заробљеник причу, јер му реч заигра у грлу, глас му затрепери и две крупне су 
 за материн скут и зове је и вришти јер му се не одзива.{S} Свет пролази крај овога очајнога де 
ео пук? — понови капетан сав срећан јер му стиже читав пук најбоље војске.</p> <p>— Цео! — одго 
лато и услед напора да се извуче, мотор му онеспособио.{S} Он је одмах пристао да иде пешке.</p 
е то говорио са мало гордељивости, глас му је по где и где задрхтао, вероватно потресен сећањем 
к причу, јер му реч заигра у грлу, глас му затрепери и две крупне сузе овлажише му очи.{S} Уздр 
 попа „Слава теби Боже наш!“ а оно глас му звони по пећини и изгледа ти као да уз гусле поје.{S 
згине и коњ остаде у месту.{S} Ордонанс му јави да су у Слатину стигли неки официри који га тра 
 сами жена и четворо деце.{S} Командант му је дозволио на часну реч да ће се вратити, те се он  
за.{S} Ал’, поузданије него то, ађутант му подмеће плећа, он га грли, и тако настављају пут.</p 
b n="64" /> <p>Вио је болестан и болест му је увек наметала мрзовољу.{S} Чини ми се, у животу г 
 поведоше и пред кућом га убише а главу му ено натакли на плот да је сваки види кад прође.{S} З 
е.{S} Пролазе жандари па реже а не могу му ништа, Царев је дан.{S} Да видите у нашој кући зидов 
е и тај би се звук зарио дубоко у младу му а већ искрвављену душу.{S} Под осећањем тешкога бола 
робљишту да помену своје дете и не нађу му гроба, сетиће се да у њиховом селу има један гроб ко 
ичица.</p> <p>— Хоће боме! — одговарају му из гомиле.</p> <pb n="592" /> <p>Чичица направи шака 
од ватре.{S} Под пазухом му јабука коју му је мајка од милоште дала ваљда при растанку.{S} Јабу 
у сазнале, а домаћин уморан бригом коју му је донео данашњи дан, ено га жури да је подели са св 
, а смрт је тако мала цена за част коју му тиме историја указује.{S} Сме ли се он те части одре 
а начелник топлички искористи везу коју му је овај дао, и поче:</p> <p>— Слушај, колега, хтео с 
чи и спазих две светле жеравице на мрку му лицу тамно бакарне боје, коју је његовом и иначе пре 
ш, лице му се сасвим унаказило, по челу му се исписале бразде и онај његов осмех сасвим се избр 
ник је морао страховито журити, на коњу му раскрвављене усне, ноге му се тресу од умора а зној  
дведе мисао на пријатна сећања, која су му била у овоме тренутку тако тешка а ипак их није мога 
ије могао поћи за народом, заклецала су му колена, и загушио га тешки, старачки кашаљ.{S} Наста 
а колица у углу иза фуруне, у којима су му сва деца редом уљуљкивана у прве снове и она стара к 
, протеглио се, дигао панталоне које су му спале и почео објашњавати једном војном апотекару ка 
ући за тренутак оне тешке мисли које су му биле нераздвојни сапутник, и погледао је тамо.{S} И  
 по косици и тешке две сузе завртеле су му се у очима.{S} Да ли је у томе часу осетио да је то, 
к га нисмо узнели на кревет.{S} Биле су му обе ноге пребијене.{S} После неколико речи што их пр 
 су му се за мртве и за живе; молиле су му се да подржи роба, да окрепи изгнанога, да утеши уцв 
е трза.{S} Чело му је горело, ручице су му гореле а усијаним очима гледало ме је право у очи.{S 
а њему неколико хиљада путника, који су му се са поуздањем поверили да их превезе преко пучине. 
начелник већ прибрао масу људи, који су му испунили све просторије малене канцеларије, те за ме 
у су му малодушност подржавали, који су му болове дражили и, он је једнога дана учинио тежак гр 
данашњи тежак и студени дан, одузели су му и последње моћи.{S} Он <pb n="617" /> погурен, умора 
лико дана бављења у Призрену одузели су му и ту храну а у оној ужасној <pb n="590" /> згомили,  
ве који су кренули у збегове; молили су му се за мртве и за живе; молиле су му се да подржи роб 
 својом откупио наук свој.{S} Молили су му се да се смилостиви на народ један, који крвљу својо 
ко би где затекао какву команду, што су му одвојили по где што из казана.</p> <p>Шестога дана п 
дница враћао уморан и духом, као што су му већ клонуо поглед и опуштене руке, казивале да је ум 
мо већ чује пуцање српске пушке, јер су му село извесно већ напустили Аустријанци.{S} Ех, Боже  
уша.{S} Нашли су се још другови коју су му малодушност подржавали, који су му болове дражили и, 
бина, њему би се узнеле груди и у гласу му је било нечег звонког и свечаног.{S} Када је полазио 
ин те остаде тамо пет месеца.{S} А нису му ни иначе давали мира.</p> <p>Понудих му још једну ци 
 ми се као да још нисам спремна како ћу му казати, изгледало ми је да се нисам још прибрала.{S} 
у...{S} Ко зна где ће га бацити? — Нећу му ни гроба знати!...{S} А ја пошао да се спасавам, теш 
ћи ћу га.{S} А кад га нађем, исповедићу му се и он ће ми опростити.{S} Ја нисам крива, он ће ми 
ју је он дубоко на чело набио а на лицу му се огледао тежак умор који је сад већ био опште обел 
дила.{S} И сада на путу повлачења, душу му обузима неко осећање стида које га мучи и са којега  
 да није дете? — вриснух очајно и почех му љубити косицу, очи, образе.{S} Оно се расплака.</p>  
му ни иначе давали мира.</p> <p>Понудих му још једну цигарету, јер је ону прву одавно посркао и 
та очима и гризе изгореле усне из којих му већ шикће крв.{S} Не можеш да га познаш, лице му се  
Обратих се њему да ми помогне и пожалих му се како мал нисам настрадао лутајући међ вагонима.</ 
/p> <p>- Ето, видиш,Новице! - одговорих му исто тако.</p> <p>— Видим! - учини он и зањиха главо 
/p> <pb n="720" /> <p>— Да! — одговорих му. — Само пре три стотине година српски је народ одавд 
 све се сабрало, пријатељу! — одговорих му, осећајући да сам му дужан одговора због саучешћа ко 
света земља Јерусалим!“</p> <p>Прекидох му причу нудећи му опет дуван, не би ли га привезао за  
каз живота.{S} Текну ме сумња те скидох му с ногу ципелицу и чарапу.{S} Ножица је била хладна,  
оји тако немило милује образе.{S} Рекох му да пожури <pb n="630" /> ако може, како би с вечери  
кушавао и пером да се послужи.{S} Рекох му своју и нас свију невољу и он посла два војника из п 
</p> <p>— Дај овамо ту свећицу! — рекох му, и он ми је са пуно поверења пружи. — Како ти се зва 
х снагу, спустих пушку на земљу и рекох му: „Бегај, склањај ми се с очију!“</p> <p>— Он се скло 
х и ја себи сачувала хранитеља.{S} Отац му је погинуо, он је већ био годину дана у борби, дакле 
нској гори услишио <pb n="726" /> и мач му подржао и десницу управио да сможди непријатеља и по 
кажеш ако си прави шахиста?{S} Рећи ћеш му да је будала, је ли?{S} Не зависи то, брате, од тога 
— казивао је мени — све сам соко; видиш му из очију да је Србин!{S} А још кад чујеш да му Србин 
о из кутије коју деца напуне похватаним мувама.{S} Из дима видиш само како се узноси у песницу  
што Бојко причаше да је кућаница, да је мудра.{S} Њене мудре очице остале су отворене а силна к 
ше да је кућаница, да је мудра.{S} Њене мудре очице остале су отворене а силна крв, која јој се 
а ни две унакрст а да знаш само како је мудрица и како уме да каже, те толико пут сам помислио: 
гу Милутиновом и Душановом, који је ове мудрошћу и крепошћу обдарио; молили су се Богу који је  
 Рекох г. пуковнику све, рекох ко ми је муж, рекох да ми је син већ годину дана на фронту, да ј 
оворе.{S} Једна се жена вајка да јој је муж отишао службеним послом у Ниш и сад, услед прекида  
тарија од свега.{S} Када је мој покојни муж изговарао реч кућа, реч породица, изговарао их је с 
јник у оном смислу у коме је то био мој муж и може ме дочекати пребацивањем које сам заслужила  
една дужност.</p> <pb n="513" /> <p>Мој муж нас је на свој начин све у кући васпитао.{S} Реч От 
pb n="437" /> <p>— Па добро, где је ваш муж рањен?</p> <p>— Он је био контузован а то је много  
 здравих и напредних мушкарчића.</p> <p>Муж ми је погинуо у бугарскоме рату, на Вардару.{S} Био 
ла.{S} Изашла ми је пред очи слика мога мужа, строга лица, са горким пребацивањем; сетила сам с 
а сам на улици познанике и другове мога мужа и они ме упутише, те сутра одох понова и нађох вра 
м једнога старога знанца мога покојнога мужа.{S} Запитала <pb n="448" /> сам га: има ли чега?{S 
кој зађевици, убише јој Турци Крајињани мужа и она оста сама са дететом на руци.{S} Повукла се  
иста генерација, исти људи, још у пуној мужанској снази, доживети да учествују и у сахрањивању  
је; жене, нарочито оне које су биле без мужева, потрчале су у родбину и у познаника да се пропи 
ју; жене извирују на капијама очекујући мужеве, који ће им потврдити вести које су у комшилуку  
је немају стрпљења да код куће сачекају мужеве.{S} И све то ври и кључа као у мравињаку.{S} Око 
"266" /> жене које нису знале где су им мужеви, те немају кога ни да их поведе ни да их усавету 
а Бугарском, пошла сам да потражим гроб мужевљев и повела сам собом средњег сина.{S} Старији је 
 са оно нешто гроша, што јој остаде иза мужевљеве смрти а затим сасвим оголи и осироти.</p> <p> 
било пре много година, живела је она са мужем у Салчу, селу више Уциња.{S} Ту, на сред друма, у 
исије и доктор, шеф мисије, у гломазним мужичким чизмама, улепљеним блатом више колена, са заба 
грижом да сам учинила неправду и сину и мужу.{S} Али, од тренутка када сам осетила да у томе во 
а археолошки предмети за будући народни музеј, који се имао основати у Скопљу; месни одбор живо 
они у којима је био натоварен наш војни музеј из Београда.{S} Тај музеј је сва наша нова истори 
као војни обвезник — да за будући ратни музеј ради портрете свију шефова оделења Врховне Команд 
рен наш војни музеј из Београда.{S} Тај музеј је сва наша нова историја, историја наше стогодиш 
p> <p>— Напуштене државне касе, архиве, музеји а возе се бурад са лијандерима! — гунђа даље гом 
 стати у ред цивилизованих народа; наши музеји, библиотеке, кабинети, збирке, документи и рукоп 
} Па <pb n="628" /> још кад марширају а музика свира а народ виче „Ура“ а мени оволике сузе на  
а.{S} Прва од њих је ћерка неког бившег музиканта и у првим данима своје младости кретала се са 
ма и поче гомила кроз улице да се дере, музике да свирају и искупише нас све и прочиташе да је  
данима своје младости кретала се само у музичком свету, подразумевајући <pb n="240" /> ту на пр 
у.{S} Понестало хране те настаде велика мука и невоља.{S} Сваки дан смо мање јели али и то мало 
кост.{S} Ал ако, добро је, јер ме спасе мука.</p> <p>Он прекиде причу и замоли ме да му дам још 
та, Вукашин, Угљеша и Гојко, и много су мука видели док су га назидали.{S} Све што би они за да 
ри дана па онда дође последњи дан наших мука и спусти се последња ноћ.{S} Опет смо се ноћу врат 
ега?</p> <p>— Ко зна, од бола ваљда, од муке!</p> <p>Сиромах Рајић!{S} Слаб и иначе, и свој рођ 
адао, али су домаћини и старешине многе муке видели и потеглили да се <pb n="260" /> одрже и по 
а велика и светла дела прошлости, као и муке и страдања једнога народа.{S} Па где је Усуд истор 
<p>— Море добро је учинио.{S} Прекратио муке! — додаје трећи, а четврти пита:</p> <p>— Је ли сл 
ши баба Вилка своју причу — и такве смо муке подносили некада.</p> <p>Нас децу, која смо слушал 
зивања.</p> <p>Ноћ већ дубока и тишина, мукла тишина, <pb n="453" /> која ти се причиња као она 
д се врати из збегова...</p> <p>Настаде мукла тишина, слична оној крај самртника кад му се већ  
 својим ћелијама предали дубокоме сну и мукла тишина свуда овладала; када је наступило глуво до 
аву и поче живо говорити.{S} Њен тихи и мукли глас доби нову боју, која је бивала све јаснија ш 
етога Саве архипастира.</p> <p>Тамним и муклим гласом, који као да је из гроба долазио, и који  
ја нам као далеки глас прошлости својим муклим и пригушеним гласом казује ово звоно које је сал 
 за час.{S} Настаде једна дуга тишина и мукло ћутање.{S} Свесни да је већ наступио тежак, сумор 
шати.</p> <p>Бегунци који придолазе, са муком се пробијају кроз гомиле које су још синоћ поселе 
 се торбе и почело се јести оно, што се муком набавило и чувало за највећу невољу, која нас је  
нису пуштали к њој.{S} Они су с великом муком набављали сандуке, плотове, точкове, кола, железн 
рај једне од тих ватара седе две жене и муку муче да се споразуму.{S} Једна је од њих у мушком  
ав поток који после плаховите кише ваља муљ.{S} Гомила без вође, вођена само својим животињским 
е јесењих киша набујала Бистрица наноси муљ, блато и песак и све дубље засипа прошлост.</p> <p> 
клијала зова, у његове се жљебове нанео муљ и освојила маховина; у дупљама, које камење гради,  
есто, раздробљен у ситну парчад, лежи у муљу; олтарски стуб, танак и бео као девојачка рука, за 
 копљима; цигани су навлачили старинске мундире оне славне жандармерије која је 1862. године из 
овници! — гунђа и даље гомила.</p> <p>— Муниција се оставља непријатељу, храна се оставља непри 
им те шта вуку државна мунициона кола а муниција извесно остављена непријатељу!</p> <p>— А рање 
 па ти тежа нога него и пушка и торба и муниција заједно.{S} Сад први пут сиђосмо на друм, ту г 
 али би се офанзивом подигао у њој дух; муниције нема, хране нема.{S} Из извештаја се видело јо 
па онда, морамо знати са колико и какве муниције располажемо и најзад, имамо ли услова за исхра 
што празнина звони.{S} У њима нема више муниције, испуцало се, изгинуло се и — сад се повлачи,  
олазимо без материјала, без топова, без муниције, те да нам спреме сав материјал за двеста хиља 
војском без материјала, без опреме, без муниције, без топова? — пита Престолонаследник.</p> <p> 
ни коњи, кола, аутомобили, батерије без муниције и силна стока.{S} Све се то скрхало, све се из 
бећа две стотине пушака и потребан број муниције и изабра се одбор од пет лица коме се повери о 
моћ стиже, када смо још имали и довољно муниције и хране и доста очувану војску да може борбу п 
но стање и расположење војске, количину муниције и да учине све припреме за евентуалну офанзиву 
рској би био пресечен пут за снабдевање муницијом и другим потребама и свака веза са Немачком,  
а онда кола, аутомобиле, топовске каре, муницију, болничке кревете, пољске апотеке и санитетски 
, а маса младих регрута, који су носили муницију из Крушевца, ишла је крај његове каре и не зна 
чима:</p> <p>— Чујем хоће да униште сву муницију.{S} Ама где су ти ђенерали?{S} Хоћу да их нађе 
а, пре но што је уништите, дајте ми сву муницију, колико је има, да је испуцам, да огласим смрт 
имо сви ми бегунци, нек саспу у нас сву муницију, нек нас сахране па нек крећу даље!{S} Бога ми 
етска кола вардарске дивизије, па троја мунициона кола моравске дивизије, па двоја кола из комо 
а се гомила мештана и расточава државна мунициона кола, носећи свако по један део својој кући;  
> <p>— Гледај молим те шта вуку државна мунициона кола а муниција извесно остављена непријатељу 
омили, пуно разноликости.{S} Тешка црна мунициона кола која води трећепозивац а вуку снажни и р 
“.{S} Војни апотекар стао уз једна кола муниционе колоне и, чешући леђа о лотру, одобрава телег 
ренога друма.{S} Ађутант заустави једне муниционе каре, које су вукли четири мала и мршава вола 
рста, свих облика, кроз низ аутомобила, муниционих кола, топовских кара и товарних коња.{S} И с 
мом је пролазила гомила војничких кола, муниционих, санитетских и профијантских, која су наши в 
 реду једно за другим, седморо државних муниционих кола са коњском запрегом.{S} Сем седам комор 
 наше Отаџбине грли видик, засиктале су муње и проломило се небо тешком грмљавином.{S} Обале Са 
, вели: „И отуд се чује, од касарне, са Муселинског брда!“</p> <p>Слушале смо обе тако нетремиц 
а изласку из сваке вароши у којој има и муслимана, увек просјаци сачекавају путнике.{S} Од јутр 
занешењака код трезвенијих и угледнијих муслимана није могла наћи одобравања ни одзива али код  
усне.{S} И тога је брзо нестало.</p> <p>Муслиманско становништво Метохије није нас гледало приј 
еди на једноме камену слепи просјак.{S} Мусломани неће на пут поћи нити се са пута вратити да,  
 је савладао?</p> <p>И уторак је свануо мутан и облачан.{S} Тешко ми је нешто било на души, да  
све до зоре.</p> <p>Сутра дан је свануо мутан понедељак.{S} Изашла сам одмах у двориште да се р 
о у њега, нареди једноме да му претресе мутвак.{S} Овај учини то па нађе тамо две скривене пушк 
стари турски, најпре валијски а позније мутесарифски конак у врху Призрена.{S} У ту зграду скрх 
ан, јер је већ у понедељак почело да се мути и затим је цела недеља била влажна и кишна.{S} Про 
ијући једно од другога погледе, које је мутила суза у свачијем оку.</p> <pb n="289" /> <p>— А м 
м чула, само што ми је зујало у ушима и мутило ми се у глави.{S} Тргла сам се и збацила покрива 
спокојно проспавати.</p> <p>Ноћ је пала мутна и тамна; кишни су се облаци били густо сабрали, с 
бојити Ситницу, те да још једном потече мутна и крвава, изгледало је Краљу као леп историјски с 
сто.</p> <p>Ноћ се све више разређује и мутна светлост мочарнога јесењега дана осваја.{S} Свети 
Над Приштином је легла већ дубока тама, мутне и кишне јесење ноћи.{S} По кућама се погасиле све 
ка рата, да све ствари гледа кроз веома мутне наочари.</p> <p>У другој гомилици, која живо пром 
> <p>„Оче наш, који си на небу, разгрни мутне облаке, којима си га застро, да до престола твоје 
лне кише надошле Косачице и скочио је у мутне и блатњаве вале те топличке речице, нашавши у смр 
авицу и топло му тепа а болесник гледа, мутним погледом, погледом који се гаси, гледа мајку и г 
 падају.</p> <p>Румена се крв измеша са мутним валима Саве и Дунава те некад цветне и плодне об 
ме је узвиком једва изговарајући својим мутним, промуклим гласом речи кроз стиснуте вилице, кој 
ше лију нештедимице и кад, безкрајних и мутних јесењих ноћи, реже као нож оштар косовски ветар. 
но је, ено, онамо, намо!...{S} И ако је мутно небо и ако су нам исплакане очи, ми је догледамо, 
небо.</p> <p>— Па и неће, видиш како је мутно, цео дан ће тако.{S} Него... што не пређеш овамо. 
рва да подложи дотрајалу ватру.{S} Небо мутно и све светиљке на њему погашене.</p> <p>Она наста 
нију ноћ у моме животу.{S} Небо је било мутно и облачно, ни једне звезде на њему.{S} Мрак густ  
кала и дочекивала.{S} Ако би време било мутно и туробно, она би на прозору своје избе палила св 
ица и очајни погледи, ова киша и стално мутно небо, ово блато и оскудица, ова стрељања и ова пу 
 звуцима, који очас збрисаше у мени оно мутно и тешко расположење, изазвано учитељевим казивањи 
с! — теши се мајка погледајући очајно у мутно небо.</p> <p>— Па и неће, видиш како је мутно, це 
њер са којега цуре млазеви кише.{S} Под мутном дневном светлошћу која се тек развија, на станиц 
аше расположење, допуњавајући га својом мутном и тамном бојом.{S} Потпуковник се био дубоко зам 
етиљку, јер ко зна не лута ли Новица по мутноме и бурноме мору тражећи пута.</p> <p>Како је те  
 зора тешко успети да унесе светлости у мутну, јесењу ноћ.{S} Киша је целу ноћ лила као из кабл 
азује разбојничке банде, рекрутоване из мухамеданских беспослених фанатика и бугарских комитаџи 
дољубиву дужност да распаљује нижу масу мухамеданску противу српскога режима и обећава му како  
ипак било довољно.{S} Мештани, нарочито мухамеданци, куповали су радо све што стигну.{S} Купова 
 узаћи на друм, угурати се и ући у ред, мучан је и тегобан посао.{S} Друмом иду по три реда кол 
телефониста је уморан прекидао везу, да мучан посао изнова почне.{S} Капетан је нестрпељиво ход 
а, на којима је сва њена опрема за овај мучан пут.{S} Кренула је отуд, из далека, из оних питом 
 и зиме, несретна мајка потегла је овај мучан пут само да спасе пород свој.{S} Одвајала је од с 
часу поче у мени понова да се буди онај мучан осећај разочарења, који се био нешто мало утајио. 
на за колико ћемо ми дана прелазити тај мучан и тегобан пут.{S} Свако је од нас застао, напушта 
ци који пливају кроз ноћ.{S} Пут је био мучан и тегобан, једнако смо се пели а они терети боме  
едне од тих ватара седе две жене и муку муче да се споразуму.{S} Једна је од њих у мушком војни 
в залила уста и обојила образе.{S} Мали мученик је грчевито стегао ручице које су све испуцале  
и славимо и жалимо четрдесет младенаца, мученика, колико је хришћанство у борби од неколико век 
head>XVII</head> <head>Четрдесет хиљада мученика</head> <p>Од јутрос закрчио друм који води из  
ојим је пратила дугу поворку ове деце и мученика, видело се да њено материнско срце слути несре 
амо на жртву четрдесет хиљада младенаца—мученика!</p> <p>Пролазе деца мученици у бескрајним ред 
рство донеће уцвељенима, пострадалима и мученима утехе а онима, који су га животом својим и крв 
младенаца—мученика!</p> <p>Пролазе деца мученици у бескрајним редовима и бацају уморне погледе  
и се крај гробова Богу да заштити његов мученички народ, који се бори за слободу своју и за чов 
ва то непрестано дражење, то непрестано мучење душе.{S} Кад <pb n="508" /> гдекад покушам да се 
у му обузима неко осећање стида које га мучи и са којега он не диже главу и избегава да се срет 
вас то не умара, ако вас то још више не мучи.</p> <p>— И мучи ме и умара ме али, то ми чини доб 
и да то што пре буде, да се самртник не мучи.</p> <p>— Пожури... треба пожурити!</p> <p>— Ево,  
ако вас то још више не мучи.</p> <p>— И мучи ме и умара ме али, то ми чини добро, то ме држи.</ 
штена злослутих мисли које су је до сад мучиле, загрли сина и обли га сузама.{S} А он кликну:</ 
 ја их дражим чак, не би ли ме што више мучили! — додаде она живо и као мало узбуђена.</p> <p>— 
ила за ноћ поруши.{S} Колико смо се сви мучили да саградимо ову државу, па ето... поруши вила з 
сам све узрујанија, гушило ме је нешто, мучило ме је: изгледало ми је као да сам пошла да учини 
и пала по која кап али све до пред вече мучило се небо да тек о ноћи пролије кишу.</p> <p>Треба 
рамо заноћити.{S} Небо, које се цео дан мучило и грчило, с вечера се проли те у два маха промач 
 ето ти!{S} Волем то него да се крпам и мучим по рђавом времену.</p> <p>— А ако пређу?</p> <p>— 
њему.{S} Свет ме је жалио што се толико мучим а није ни слутио колико ми је себичнога задовољст 
 и гладовао и страховао и злопатио се и мучио?</p> <p>— Ако сам већ требао мрети — размишљао је 
би га као раздражени рој осица спопао и мучио дуго и дуго.</p> <p>— Да ли је по једна катастроф 
ила на канцеларију, пре ми је личила на мучионицу, јер сам саосећала са сваким оним чију сам не 
фицирима руке. „Они“ су се ноћас, тихо, мучки, да их нико не чује, извукли из вароши пребегли п 
апред зна да га не може мимоићи.{S} Тај мучки ударац с бока нити је био први у нашој новој исто 
а није било злокобнога првога октобра и мучкога ножа у слабину, ко зна не би ли се старозаветск 
рова, нигде ватре?</p> <p>То су била та мучна, та тешка питања којима су се сви бавили, која су 
 нико не предложи ништа друго и настаде мучна тишина за време које је можда свако премишљао о с 
чајницима који су остали и који су овај мучни призор гледали са прозора својих кућа или сабрани 
о се кренути.{S} Пошло се оним другим и мучним путем кроз Јанкову Клисуру, којим се избија тамо 
ушу.{S} И, носила сам га и подносила по мучним путевима, по мразним ноћима, јер ми је тај пут п 
не наиђу Турци.</p> <p>Ето, тако смо ми мучно живели — заврши баба Вилка своју причу — и такве  
ead>Ко је она?</head> <p>Како се јутром мучно и тешко рађа дан а како, кад мине подне, брзо тон 
.</p> <p>Скромна ватрица, коју смо тако мучно стекли, није нам могла огрејати промрзла тела а ј 
до Скадра стигнем.</p> <p>— Што је било мучно и тешко прешли смо већ — теши га Краљ — ово сад д 
многе друге скупоцене предмете које смо мучно и годинама текли.</p> <p>— И видите ли — додаде о 
арданелској војсци, после неколико дана мучнога ћутања, била је: да се један зуавски пук, у пов 
зговор јер сам се зауставио пред једном мучном сликом крај друма, где се беше окупила читава го 
ску измрежану танким линијама харемских мушебака.{S} Кроз ту мрежу једва се догледало небо мрач 
 наћи дрва.{S} Падали су успут људи као мушице, падали су и дизали се или су остајали тамо да г 
не остану пусте а младе жене, девојке и мушка дечица мало одраслија, да крену у збег.{S} Рекоше 
</p> <p>Сви се искуписмо око њега а он, мушкарац, поче нам казивати:</p> <p>— Био сам баш код „ 
о чела, можда Милица, Милче, Мила; онај мушкарчић са јабуком под пазухом, можда Милан, Миланче, 
ављан у свакој кући где понос недозрела мушкарчића казује прву мушку реч.{S} На то смо ми мајке 
и су неговали троје здравих и напредних мушкарчића.</p> <p>Муж ми је погинуо у бугарскоме рату, 
зне дупље; бојни оклоп, који му покрива мушке груди, улубљен, те се на њему једва држи по где к 
Лупа се поновила јаче а чула сам и неке мушке гласове.{S} Једва сам умела да корачам и једва ст 
ест дугмета један динар; вунено рубље и мушке чарапе су одмах плануле али женске су се држале н 
очеве речи; у њему се још тада развијао мушки понос и осећање дужности према Отаџбини.{S} Његов 
јер сам убеђен, да народ, који се овако мушки бори сто година за слободу, не може пропасти.{S}  
борбу са нарочитим разположењем да даду мушки отпор те натерају непријатеља да заплаче над свој 
 пребродити.{S} Свет улопан, на оделу и мушкињу и женскињу по више слојева блата, које збира ве 
преводио српски.{S} Питали су ме има ли мушких у кући, рекла сам им да ми је отац војник и да н 
толико пут сам помислио: штета што није мушко!{S} А није само на језику и кућаница је; помаже б 
чизмама, по каква жена под шајкачом и у мушком оделу, француски топџија, руски минер, наш офици 
е да се споразуму.{S} Једна је од њих у мушком војничком оделу а друга просто и сиротињски одев 
 понос недозрела мушкарчића казује прву мушку реч.{S} На то смо ми мајке навикнуте, али се увек 
, те ја у касарну.{S} Три месеца су нас муштрали од ране зоре до мрклога мрака.{S} Нико за то < 
ветни лист на петој страни, цртеж је Н. Н., сликара</p> <p> <foreign xml:lang="fr">Tous droits  
Посветни лист на петој страни, цртеж је Н. Н., сликара</p> <p> <foreign xml:lang="fr">Tous droi 
гомиле.{S} Ујутру, између 8 и 9 часова, на јутреној кафи, коју ће телеграфиста који је дежурао  
се узноси Призренски град испод којега, на обалама бистричиним, угасиће се ноћас и последњи тра 
лакала.{S} Мислила сам на оца, на њега, на тетку, па опет на њега.{S} Бар да сам знала где је о 
коме се у очевој души буди понова туга, на догледу синовља гроба.{S} Чичица је дуго, дуго гледа 
— А рекосте, излагали сте?</p> <p>— Да, на мањим, школским изложбама.</p> <p>— Радове с природе 
манданти, који су се затекли у Пећи да, на основу наредбе Врховне Команде, којом је првој, друг 
 поданицима.{S} Сретао их је и до сада, на путу до Приштине, здравио се и до сада са њима, али  
егова деца и све добро његово.{S} Деда, на коме је остала кућа и брига, опремио је расушене таљ 
е уделе просјаку. <pb n="585" /> Отуда, на изласку из сваке вароши у којој има и муслимана, уве 
ица наше војске повукла се са положаја, на којима се налазила јуче на свршетку дана, те заузела 
 дневном светлошћу која се тек развија, на станици се железничкој издваја из полумрака и све ја 
ја и духом и снагом, сишла с Копаоника, на њеним се победничким заставама могадоше исписати реч 
 па треба грабити.</p> <p>Са Ветерника, на који смо се косом успели, бацили смо још један погле 
них у кола <pb n="598" /> са два точка, на којима је сва њена опрема за овај мучан пут.{S} Крен 
а.</p> <p>У том већ стигосмо до гробља, на врху вароши.{S} Ућутасмо, савладани можда истоветним 
ца, ал угинула је ваљда.{S} По даскама, на навиљку сена застртом шареном поњавицом, лежи оно бо 
ду и потпору куће своје.{S} По даскама, на колима, прострто мало влажна сена а по њему једна по 
.{S} На врху тамо, где се мост прелама, на самој ивици његовој, стоји непомично, као камени кип 
арију, у моме погледу, на мојим уснама, на моме челу, била је исписана нада.{S} Рекох г. пуковн 
гле да забележе.{S} Свет се на улицама, на ћошковима и пред дућанима, окупљао око оних, који гл 
че, као оно што се на великим сатовима, на тороњима германских општинских домова, оком да сагле 
 из авлије начелства.{S} На тим колима, на боку крај кочијаша, седи жандарм са пушком а са стра 
 још два оружана жандарма.{S} У колима, на доњем седишту, још један жандарм, а на горњем свеште 
жила, до сад је лутала друмом и пољима, на све стране па... нема.{S} Кажемо јој баш, нек се скл 
 и мртвих — вели — на путу, на вратима, на кућнем прагу.{S} Болничари, наши и француски, већ не 
 до пред сам мрак стајали пред вратима, на улицама кроз које ће војска проћи и тек кад је пала  
 су Аустријанци при сусрету са Немцима, на српској граници, рекли овима: „Изволте, сад је на ва 
д дрва, заложио је ватру на сред друма, на сред пута и ту ће крај ње пробдити ноћ али је велика 
екога који је то слутио.{S} Крај друма, на једноме камену, видео сам после оне страшне липљанск 
ренемо, ми пођосмо левом страном друма, на којој смо колико толико могли ићи упоредно.{S} Она н 
ке Господареве.</p> <p>Од тога платана, на Марашу, већ настају и прве куће призренске, које се  
 да брани Скопље.{S} Овде, испод Водна, на железничкој станици, још увек увраћају избеглице и ж 
е све да се снабде пасошем, јер ко зна, на коју страну и у који крај света ће га бацити овај ол 
пчета, које ће из једних старих новина, на сред приштинске улице, јести прстима.</p> <p>Ватре,  
ју Приштине завладала паника и пометња, на другоме су се сасвим мирно вршили трговачки послови. 
есет и по часова пре подне 18. октобра, на сам дан Светога Луке, када ова батерија наиђе иванич 
и и квасили јој топла материнска недра, на која је жудно очекивала да притисне свог јединца; њу 
балама охридскога и дојранскога језера, на Марковом Прилипу и Душановом Призрену, на Скадру бра 
/p> <p>Бојко само ћути, дахће од умора, на слепоочници му бију модре жиле, колута очима и гризе 
лима, она мала воловска кола без лотра, на којима су само двема даскама везана два пара точкова 
ријатељ спустио своје батерије са виса, на коме је био, да потражи нов положај и пожури пешадиј 
 када е вођа тихо ударио алком у врата, на горњем се спрату куће отшкринула једна шалона и једн 
.</p> <pb n="264" /> <p>Гомилице света, на тесноме простору пред начелством, које су до сада ту 
ћи у смрт.</p> <p>Још од првог сусрета, на скопљанској станици, у мени се почело будити неко по 
м.{S} И посрнула је овде, на сред пута, на сред друма и потражила себи одмора, вечитога одмора, 
г ђубрета и топлога сточног обиталишта, на коме су до малочас била затворена врата.</p> <p>С ус 
амо преко њива, испред оног забранчића, на лево од друма.{S} Чим је сагледа он приђе поручнику, 
зија код Зајечара и друга код Књажевца, на Нишави две дивизије и горе на Неготину један одред.{ 
ли своје невоље.{S} Путују из Крушевца, на једним малим таљигама у којима је коњ већ после прво 
овамо у врху, где она избија из кланца, на обале јој легао суморно Призрен, утонуо у маглу и ди 
ревет и плакала.{S} Мислила сам на оца, на њега, на тетку, па опет на њега.{S} Бар да сам знала 
ји измеђ две горице чини уцињски залив, на песковитој обали његовој, начетиле су се беле кућице 
куку и једну у врату; пропљувао је крв, на ногу не може ни сад да стане чврсто и ви кажете то ј 
 и измењујући разговоре само по гдекад, на одмориштима, или где би се стаза толико проширила да 
 тамо где се поносно уздиже Дрвен-Град, на обалама Бистрице, као коло духова сабраних на збор,  
, онде по неко усамљен, ослоњен на зид, на дирек општинскога фењера, ломи рукама хлеб који држи 
еринском бригом.{S} И посрнула је овде, на сред пута, на сред друма и потражила себи одмора, ве 
давде из чаршије.</p> <p>А док је овде, на овоме крају Приштине завладала паника и пометња, на  
е онај кафански песимиста који ни овде, на станичном перону, не може да се уздржи а да не умали 
</p> <p>— Пустите ме бар да умрем овде, на вратима Србије.</p> <p>Влада је отишла 11. новембра  
 Струмици.{S} То је све што имамо овде, на јужноме фронту.</p> <p>— А горе?</p> <p>— И горе то  
амо, зашто се с тим парадира и то овде, на Косову! — буни се један бивши народни посланик, чове 
 је трубни знак објавио да ђенерал иде, на станици је настао живљи покрет, официри су се разлет 
и а одмах, непосредно иза мртве страже, на двеста до триста метара пред непријатељем, шест топо 
} Имам једну девојчицу, виш волишна је, на мене, те рекао би не зна ни две унакрст а да знаш са 
анас друкчије изгледала! — узвикнуо је, на глас о томе, један наш виши официр, огорчени противн 
, да види Лесковац како пада.{S} Ту је, на положајима, пробавио цео дан и, тек када се већ чула 
чна слика на овоме путу.{S} Пуно их је, на свакоме ћеш их кораку срести.{S} И како су све те сл 
кама.{S} Стаза ова иде изнад провалије, на дну које Дрим помамно јури и урла кршећи се о стене. 
амука.{S} Чичица је сео на сред авлије, на једну столичицу која је ту остала како су се деца иг 
и храбрости да га спустим на оне даске, на влажну земљу.</p> <p>Занетој овим мислима, посматрај 
јина понесе да их однесе на нове обале, на далеки запад.</p> <p>Чудна судбина!{S} Како смо мају 
рецну се на њега наредник из те гомиле, на коме се никако није могло приметити, бар приближно,  
а совама и јејинама и спустиће се доле, на питоме уцињске обале, где сунце тако топло греје.</p 
ијатељске трупе, код Остружнице и доле, на дунавском кеју, испод кланице.{S} Чим падне Београд, 
или.{S} Чула сам за једну болницу доле, на Вардару, отишла сам и тамо.{S} Молила сам и преклиња 
е Немце отераше наши и сручише их доле, на Јалију.{S} Али ту наше дочека паљба плотуна са чамац 
 по богатоме заливу и отискује се даље, на море, те лови и продаје рибу.{S} И како који лов, он 
аље своје рођаке и комшике и пријатеље, на троја кола сваког могућег облика.{S} Прво један фија 
 /> гушило и хитала сам што пре напоље, на ваздух.{S} Пролазећи кроз дуги ходник, мени изађе пр 
ао мало среће, зна она, зна тета Стане, на чија ће врата закуцати.{S} Доћи ће и њено пролеће и  
е да сам такве сцене гледала намештене, на позорници, па и тада ме је, у пријатноме седишту, ув 
орница био баш овај део земље Србијине, на коме се и данас завршава један део њене историје.</p 
једно бранити Србију.{S} И ове планине, на које са пењемо и које ћемо залити крвљу својом, то с 
 друм, већ нас је недалеко од Приштине, на ветерниковој коси, ухватио први сумрак.{S} Бојећи се 
 је посао и трајао дуже.</p> <p>А горе, на горњем спрату, одмах над том собом где се копао гроб 
је носи град призренски и овај се горе, на висини, јасно оцртава.{S} Као да је неко хтео нарочи 
ки зејтин.{S} Око <pb n="703" /> ватре, на празном бензинском сандуку, на доваљаном камену, на  
ека гласи, наилазимо већ на прве ватре, на усамљене куће, на гомиле <pb n="311" /> кола с леве  
ске улице, јести прстима.</p> <p>Ватре, на којима се по где што готови, горе по двориштима и по 
и једу је.</p> <p>Из дворишта улази се, на левој страни, у зграду на једна велика врата, у мрач 
о милосрђе према просјаку, који нам се, на последњем нашем кораку на тлу наше отаџбине, указао  
{S} Је ли вам то јасно?</p> <p>— Јесте, на жалост! — одговорих ја, осећајући како ми овај непоз 
већ дан, радње затворене, кафане пусте, на напуштеним кућама затворена врата а на прозорима спу 
жандарме како гину.{S} Испод моје куће, на педесет метара, видела сам мртвог нашег жандарма.</p 
мо већ на прве ватре, на усамљене куће, на гомиле <pb n="311" /> кола с леве и десне стране дру 
дело овом гробу, ту, на домаку границе, на последњем парчету, на последњој стопи српске земље!< 
лницама.{S} Прошла сам већ две болнице, на што ми је требало скоро недељу дана док сам умолила, 
а штабова, када су се почели пред вече, на његов позив, збирати у војводину канцеларију.</p> <p 
p>Кажу — ако је тачно — да су још јуче, на дванаест часова пре но што ће Бугарска загазити у ра 
е на зеленоме хоризонту појаве бродови, на којима ће се вити застава која означава спас онога,  
бирање и саопштавање вести.{S} Столови, на подне и с вечери препуни и сваки нови гост који наиђ 
Краља Милутина били приштински сајмови, на које су се слегали Дубровчани и Венедичани <pb n="26 
 Љум-Кулу, па Дримом ка Скадру и други, на Ђаковицу па кроз Црну Гору опет на Скадар.{S} Трупе, 
но.</p> <pb n="553" /> <p>У тој згради, на горњем спрату, заузео је канцеларију начелника окруж 
ња примила борбу на српској територији, на Моглену.{S} Значи да у Солуну већ има довољно савезн 
ушевљено <pb n="706" /> ни пријатељски, на против, индиферентан је и лукаво се понаша, рачунају 
 одреши језик.</p> <p>— Била сам, вели, на станици да гледам свет.{S} Сва деца отишла, па и ја. 
куд би ми сад био крај.{S} Али он вели, на Овчем ће се Пољу тући одлучна битка.{S} Е па дедер,  
 напињала очи, не би ли у далекој тами, на помраченоме обзорју, спазила ма какву црну тачкицу.{ 
е која је лежала на овој мртвој пољани, на којој несретна и изгнана деца, преспављују последњу  
ликарску школу.{S} Био сам и на страни, на академији.</p> <p>— Дуго?</p> <p>— Био сам две годин 
 су ме.{S} Спавала сам ту ноћ у кафани, на једној клупи, међу многим војницима који су спавали  
 кренуо отуд од Рогаче те ми, усамљени, на пустој пољани на Дримским обалама, изгледамо као ноћ 
а борба и ево их у Феризовићу и Штимњи, на устима Црнољевског Кланца.{S} А кад то буде, тада см 
 већ притиснуо.{S} Над селом се узноси, на једној узвишици и догледа све до широкога косовскога 
у Нишу.{S} Иначе, што се мора признати, на возу је било мало људи бегунаца а врло много жена и  
и; на тој ћемо се прегршти земље клети, на њој заветовати, из ње црпети поткрепљења у данима ту 
{S} Коњаник је морао страховито журити, на коњу му раскрвављене усне, ноге му се тресу од умора 
ост кретати и предаћу се лаганој смрти, на коју сам осуђен.{S} А они од мојих другова, који су  
 а час на таман гробни шапат прошлости, на разговор поноћних сени на пустоме гробљу.</p> <p>Тиц 
ма и све то за то да једне мрачне ноћи, на сред пустога друма, овде у чељустима дивљих Арнаута  
 гомилици која је на овој мразној ноћи, на пустоме друму, увијена густом помрчином, водила језо 
ри ватрени казан пакла.{S} У оној ноћи, на друму, са дететом на рукама, изгледала ми је ова грм 
би омањиле, јер велика већина на улици, на ногама и једе.{S} Парче хлеба, до којега се на велик 
.{S} Преседела сам целу ноћ на станици, на оној киши, и сутра дан тек ушла сам у воз.</p> <p>Де 
даље живи.{S} Убио се на првој станици, на којој је сишао, кад је кренуо из Скопља.{S} Није хте 
мога прозора, седео је у мрачној сенци, на једној столици, <pb n="162" /> официр поврнуте јаке  
.{S} Пожар који је буктао изнад вароши, на једном узвишењу, осветљавао је ону мрку гомилу крово 
— Удрите, па шта Бог да!{S} Али, чекај, на сваки топ официр, сам официр да контролише и да ниша 
знолики и противуречни али који су нам, на крају крајева, ипак предочили горку истину — да смо  
азу? — прекинух тишину.</p> <p>— Нисам, на пролазу сам кроз Митровицу.{S} Па... дојурио сам, ма 
весно успеха?</p> <p>— Мислим, верујем, на изложбама сам успевао, то ми је донело стипендију.{S 
ка, пред овим једним јединим слушаоцем, на овој пустој пољани.{S} Казивао сам молитву гласно:</ 
ла се сиротињска уштеђевина под сламом, на којој мајка спије и гомила се нада у срцу материнско 
л и једва по који пешак, али у главном, на тој алеји је било тихо и могли смо, сем обичних позд 
 одлука!</p> <p>Краљ је то рекао тоном, на који није желео поговора...{S} Његово се чело у том  
ала што смо се овде уставили.{S} У том, на једвите јаде, стиже онај наредник својој комори.{S}  
и и даље главом лиферант.</p> <p>У том, на један мах узавре гомила жагором и наста жив покрет н 
рном бошчом, под оним оголелим дрветом, на скопљанском железничком перону.</p> <p>— У Приштини  
 дођемо на ред да можемо узаћи на друм, на самоме изласку из вароши, пред оронулом и пустом кућ 
мо преломи и узнесе у једну вишу раван, на дну се ове оцртава, тамо у дубини, силуета града на  
лице, треба пребродити.{S} Свет улопан, на оделу и мушкињу и женскињу по више слојева блата, ко 
во, те га обгрлио тврд и безбрижан сан, на десној страни Вардара дешавало се нешто, што је треб 
ти преплављена, већ само један део њен, на пр.{S} Мачва и Морава.</p> <p>— Не значи то, брате н 
 али, вечерас, кад већ паде први сутон, на један мах, нити знаш од куд је дошао, ни ко га донес 
 влада?</p> <p>— Влада не може у Солун, на туђу територију а остали посланици... у осталом, мож 
ујем позив богиње уметности: „На посао, на рад!“ ја ћу полумртав поверовати да се тај позив и м 
а грудима својим на Лисац и на Осогово, на Цер и на Јагодњу и поштено служио где год је требало 
е стазе, пео се на Проклетију и Ругово, на Комове и Суторман, док нисам сагледао жудно очекиван 
 кланац, сео сам на једно оборено дрво, на први одморак и тада ми је пред очима промицала слика 
рајала.</p> <p>— Могли би, Величанство, на она кола!</p> <p>Друмом је пролазила гомила војнички 
о на једноме крају огромне лађе осетио, на другоме њеноме крају развијао пун живот и, док је кљ 
— запитаће она жена.</p> <p>— Па овако, на Ресник.{S} Тамо ћемо можда наћи воз.</p> <p>— Је л’  
да му удели — нећу ли и ја сутра овако, на каквом ћошку, метути капу преда се?</p> <pb n="586"  
било добре воље, ја нисам мислио онако, на неку добру вољу у теорији, јер знам да је Врховна Ко 
провели ноћас у Липљану?</p> <p>— Тако, на мразу, на друму.</p> <p>— И ја.{S} Била је ужасна ци 
а блато се стеже под ногама.{S} Далеко, на дну друма, једва се догледају неке ватрице које трну 
ње како ће.{S} Ма којим се путем пошло, на сат, два и три од Призрена већ је граница Краљевине  
а нам да и сам собом донесе дрва овамо, на друм.{S} Више него то, кад је видео нашу невештину д 
 <p>— Где ти га је дала?</p> <p>— Тамо, на станици.</p> <p>— Познајеш ли ту жену?</p> <p>— Не п 
а?{S} Ако је војсци, онда води га тамо, на фронт, па га стрељај! — узвикује узбуђено бивши наро 
 се држи седница?</p> <p>— Ено га тамо, на шинама. — И он ме изведе неколико корака напред до м 
егази, само нек стигне за времена тамо, на бојиште.{S} Али кад бега као и ја, онда зашто мора д 
ало да искаже сумњу.{S} Још ми се тамо, на дну душе, у дубоком неком куту, задржао један делић  
и реда кола напоредо и тек далеко тамо, на сат и више иза Призрена) улазе постепено у колону, т 
, они који су их јахали остали су тамо, на бојишту.{S} Кад удари точак у какав камен, каре шупљ 
оде вероватно негде око Ваљева, рецимо, на положајима изнад Ваљева.{S} Највише још што би се мо 
орбе при повлачењу?</p> <p>— Имали смо, на Чачку нарочито.{S} То је ваљда и била последња већа  
шега, сињега мора.</p> <p>И данас, ето, на том истом Косову, воде се последње крваве борбе, пре 
посредно од бугарске владе.</p> <p>Ето, на основу обавештења те и такве дипломатије о приликама 
тио ме је тога тренутка, не знам зашто, на његовог Гришу, када је <pb n="157" /> попио отров из 
овлачи пут Призрена.{S} Сиромах доктор, на коме је још трајала гојазност коју је стекао за врем 
ко година.</p> <pb n="275" /> <p>Данас, на цркви звоне звона наопако, место тробојница припрема 
мораш повући фигуру па да направиш мат, на то и ни на <pb n="39" /> које друго.{S} Е, сад нека  
гатијих крајева.{S} Арнаутски елеменат, на који су Аустријанци тако много рачунали, није их доч 
 у седло и одјурио у варош; други опет, на блатњавоме и прокисломе коњу, из чијих се мокрих сла 
-Баби.{S} Тамо где води кумановски пут, на Гази-Баби изнад Скопља, од ране зоре војници и зароб 
опасни, сурови.{S} Постоји и трећи пут, на Плав и Гусиње па право на Скадар али би се ретко ко  
е председник министарства Никола Пашић, на погреб своме дугогодишњем сараднику и другу, министр 
ојаћу целу ову ужасну, ову студену ноћ, на којој ће и стока од мраза липсавати.</p> </div> <pb  
, неуки поднаредник, водим вод у борбу, на штету свих оних несретних људи који су ми поверени а 
ла је да се устави у Крушевцу, Краљеву, на Рашкој, у Митровици, па кад је и ову морала напустит 
ли очи јунацима на Куманову и Облакову, на Брегалници и на Церу.{S} Далеко, у доњој махали град 
 да уђем у канцеларију, у моме погледу, на мојим уснама, на моме челу, била је исписана нада.{S 
ане прозоре; са дубоким долапом у зиду, на коме су капци спали те висе о једном јексеру; са руп 
ћас у Липљану?</p> <p>— Тако, на мразу, на друму.</p> <p>— И ја.{S} Била је ужасна цича.</p> <p 
граду се улази на велику дрвену капију, на коју се с обе стране наслањају високи камени зидови, 
учитељ. — Свуд, свуд; на сваком кораку, на свакој жељезничкој станици, у сваком селу, у свакој  
4. године водиле код Прибоја у Санџаку, на Црноме Врху, на Гласинцу, код Побратца и пред Сараје 
S} У кући ме је све подсећало на мајку, на оца и, било ме је срамота.{S} Ишла сам улицама онако 
орба са нашим фронтом окренутим истоку, на коме би Моравска Дивизија чинила лево, Французи десн 
 сави га два три пут и положи на даску, на којој ће Краљ сести.</p> <p>Ађутант на својим снажни 
јаве.{S} Паде ми само, у томе тренутку, на памет да ми је да у овој гомили сретнем оног трећепо 
> ватре, на празном бензинском сандуку, на доваљаном камену, на празној петролејској канти, пос 
ла простиру.</p> <p>На округломе столу, на сред простране одаје у којој станује Престолонаследн 
лађе унуче тада, седео сам на престолу, на крилу старе мајке.{S} Остали се окупили око ње, седе 
 камене прошлости да би на чистоме тлу, на здравици народне снаге и моћи, подигло нови храм, хр 
рана за немоћно дете а ја овако у пољу, на јесењем мразу, нити имам чим да му оперем рану, нити 
 Жировници, борио се на Церу и на Раму, на Руднику и на Тимоку.{S} И, кад је видео да се све ра 
ога отпушта.</p> <p>Тиме је на Балкану, на један мах, створена нова и очајна ситуација.{S} Та ј 
је од ових одборника носио још омотану, на левоме рукаву, и једну белу врпцу.</p> <p>Светина на 
ензинском сандуку, на доваљаном камену, на празној петролејској канти, поседали шофери, подофиц 
 Марковом Прилипу и Душановом Призрену, на Скадру браће Мрњавчевића и Владимировом Елбасану и н 
итања о борби која се води на Страцину, на уснама свих се јављало једно једино питање: .</p> <p 
и несретне избегличке породице које су, на отвореним <pb n="126" /> вагонима, биле изложене пуш 
ђевића и увек у моменту кад ови понесу, на својој снази и своме имену, борбу тога народа за сло 
х од нас већ позавидело овом гробу, ту, на домаку границе, на последњем парчету, на последњој с 
 мужем у Салчу, селу више Уциња.{S} Ту, на сред друма, у некој зађевици, убише јој Турци Крајињ 
ка нас свију, чији се живот свршава ту, на средини онога моста који се узноси над реком, јер се 
 га снага и, пао је.{S} Оставиће га ту, на путу, и нико више о њему неће водити рачуна, нико га 
па да је опоје.{S} Сахранили смо је ту, на оној чистини испред пећине а после, кад макнуше Турц 
, у прва доба наше историје које се ту, на томе крајичку Србије, који се сад простире под његов 
тељ је већ пребродио Саву и Дунав и ту, на нашим обалама, срео се први пут очи у очи и прса у п 
ња ми опече душу када сам је спазио ту, на ивици, где је довољан само један дрхтај душе, један  
 ка Чачку и нареди брзо кретање јер ту, на трнавској механи и кад би могао са цигло једном бате 
</p> <p>Краљ настави:</p> <p>— Хоћу ту, на Ситници, да погинем.{S} Живот Србијин је и мој живот 
<p>Муж ми је погинуо у бугарскоме рату, на Вардару.{S} Био је храбар и честит официр.{S} У турс 
.{S} Они који су били на горњем спрату, на прозорима, узвикивали су сваки час: „Ено, шрапнел!“  
а домаку границе, на последњем парчету, на последњој стопи српске земље!</p> <p>Наше ће гробове 
ного рањених и мртвих — вели — на путу, на вратима, на кућнем прагу.{S} Болничари, наши и франц 
 код Прибоја у Санџаку, на Црноме Врху, на Гласинцу, код Побратца и пред Сарајевом.{S} Када му  
S} Док ће се они први грејати на сунцу, на топлим морским обалама, ови ће умирати од глади и ст 
ad> <head>Једна Борба</head> <p>У Гучу, на Бјелици, под Јелицом планином, стиже 17. октобра с в 
 невоља које ево још трају.{S} А одмах, на почетку тих невоља, ја сам у Младеновцу преживела он 
 страни, сваки његов успех или неуспех, на неки необјашњив начин, неким подземним путевима, доп 
 одговара песимиста.</p> <p>— Е, видиш, на ово поље мораш повући фигуру па да направиш мат, на  
а смрћу; личио ми је на несретну варош, на коју се био срушио брег и претрпао је, па је хитно р 
 граби и чита од врха до дна.{S} Око 12 на подне, пошто је дотле прошао и нишки воз, скупљају < 
н је обична, камена, двоспратна зграда; на доњем је спрату ар а на горњем две празне собе.{S} С 
 Дарданелима пропала савезничка акција; на Сави и Дунаву нагомилана немачка и аустроугарска вој 
шту млада госпођа и њена госпођа мајка; на доњем седишту слушкиња и слушкињин швалер.{S} Млада  
али градској, већ залелека једна мајка; на једној сиротињској кућици, горе иза града, извеша се 
ним оковом и пет шест кутија од шешира; на крову аутомобилском велики платнени кофери са никлен 
— Где?! — узвикну учитељ. — Свуд, свуд; на сваком кораку, на свакој жељезничкој станици, у свак 
вуку на себе један део бугарске војске; на савезнике се није могло рачунати после ситуације кој 
шкарања измеђ становника и наше војске; на Колашину се већ воде последње борбе и Аустријанци пр 
 у гробове које будемо копали у туђини; на тој ћемо се прегршти земље клети, на њој заветовати, 
м се журно гоне прљави поцепани облаци; на врховима Водна прибрало се бело маглино перје, од ко 
сребрним амовима и перушкама над челом; на којима позади стоје два избријана пажа са белим пери 
цом је земља утапкана, траг је уништен; на спалишту су ватре догореле, пепео се развејао; из ду 
, евакуисан је.{S} Сад је сасвим друго; на Београду су енглески и француски топови а по Дунаву  
инима.{S} Спавало се већ где се стигло; на дућанском ћепенку и под њим, у колима и под колима,  
слу сукњицу и припија уз слабачко тело; на ногама јој плитке, исцепане и прљаве ципеле са којих 
лата извуче.</p> <p>Ватре лево и десно; на пламену прошци из сеоских плотова, сандуци, бурад и  
 за леђима ако би кренули нама у помоћ; на нашу војску са севера није се могло рачунати, јер је 
тоји ту као неми стражар <pb n="601" /> на друму, којим су се толики догађаји ваљали.{S} Био је 
вали да остану, други су <pb n="551" /> на против у овој новој ситуацији налазили разлога да им 
 фигура јасно оцртавала. <pb n="262" /> На њеноме мраморноме лицу није било израза, па ипак се  
љешти још неотопљен снег <pb n="323" /> на врховима планина.{S} Кроз зрак пролеће птица носећи  
ких дана овако изгледала: <pb n="57" /> На Дарданелима пропала савезничка акција; на Сави и Дун 
 устави цела поворка, те <pb n="678" /> на друму умукне шкрипање кола и топот копита, ако се чу 
казујући очима на вагоне <pb n="109" /> на које је свет нагрнуо али у које се, пре свих осталих 
о угла улице и погледала <pb n="459" /> на све стране, неће ли угледати сина који се јутрос ран 
 <p>Одиста је то чудна игра судбине!{S} На једном парчету земље од неколико часова дужине и шир 
где спавају официри и ађутант штаба.{S} На спрату изнад овога, у соби која је управо над овом,  
е где измеђ њих назире плавило неба.{S} На врхове оних планина са којих смо јуче сишли, пали су 
 сад лежи мемла шест минулих векова.{S} На соколу од сухога злата, који би да се отисне са грби 
им ходом излазе из авлије начелства.{S} На тим колима, на боку крај кочијаша, седи жандарм са п 
ке дивизије и тако редом а без реда.{S} На тим колима има и државних и приватних ствари и <pb n 
исто гомила која ипак стрпљиво чека.{S} На ћуприји, која премошћава речицу Неродимку, која двој 
ије обележава бедна и жалосна слика.{S} На станичном перону лежи читав логор породица које још  
Почињу се већ пузати и људи и стока.{S} На појединим опасним окукама, под којима су провалије,  
Гора и Шар, последња заштита српска.{S} На подножјима њиховим води се борба.</p> <p>На падинама 
е повијају под таваницом аутомобила.{S} На предњем седишту, као и на спољњем крај шофера, два т 
таница искити савезничким заставама.{S} На станици је скопској један гвоздени мост, који премош 
ешће, нарочито на угледнијим кућама.{S} На општини такође бела застава и под овом сабрао се нар 
о да је он убеђен његовим разлозима.{S} На против, после подужега ћутања он одлучно, готово твр 
ту самоубиства, својим аутомобилима.{S} На висини, до које се овде призренски друм пење, где се 
трпан сандуцима и шаторским крилима.{S} На тим сандуцима војници кувају чај и сваки час уносе у 
су из Београда у сусрет савезницима.{S} На путу од Београда до Ниша размишљале су о свему и сва 
ну креветима и официрским сандуцима.{S} На сред одаје налазе се два уздуж састављена стола око  
наредбе старешина и псовке жандарма.{S} На тим зградама, у којима су надлештва, пуше се оџаци г 
236" /> мало ствари али много света.{S} На горњем седишту млада госпођа и њена госпођа мајка; н 
служи камени зид суседнога дворишта.{S} На средини те шупе гори ватра, око које седе штабовски  
ка и лакта моравиног код Домороваца.{S} На том су делу карте поједина места нервозно подвлачена 
 њему једна покисла шарена поњавица.{S} На задњем крају кола, ослоњена леђима на стубац, опуште 
д пренео и трагедију нејакога Уроша.{S} На Косову, измеђ Приштине и Вучитрна, измеђ Лаба и Ситн 
длази на положаје да однесе наредбе.{S} На застртим прозорима задрхће мало завеса и крене се у  
а бајонетима а дете разбијене главе.{S} На сред куће, као преклана тичица, лежи у крви својој Б 
амо да преко ноћи није било пуцњаве.{S} На улици је био редован живот али се ипак говорило само 
го, у овоме часу <pb n="569" /> све.{S} На њој је непоузданим потезом руке која је дрхтала, изб 
за сукњу и будећи <pb n="468" /> је.{S} На улазак очев деца као чавчићи наједан мах кликнуше: „ 
пији, при доласку савезничке војске.{S} На њему је исписан крупним црвеним словима, недовршен п 
рце разбеснелога мора и да им одоле.{S} На томе камену лежи и сада пуста и жртва варош.{S} То ј 
дали као тешки товари беде и невоље.{S} На тим су вагонима нагомилани дењкови, сандуци, шпорети 
м и, ако она бега, да поведе и мене.{S} На улици је било већ право чудо, свет је бегао и јурио  
је могуће ред и обезбеди евакуисање.{S} На Ускоковићу, увек и раније склоном мрачним мислима и  
непријатељске војске појављивати се.{S} На једној кућици већ виси бели барјачић а пред кућом ос 
 пошло се једнога дана, и стигло се.{S} На Прилепу се Марко пробудио, зазвонила <pb n="531" />  
енит израз својствен жени њене расе.{S} На њој наш војнички шињел закопчан до грла и широка шај 
мени зидови, који ограђују двориште.{S} На зиду, крај капије, пише крупним штампаним словима: „ 
чело колоне застало, па, опет креће.{S} На једном таком месту, где су се уставиле каре, појави  
не увраћа.{S} Све се повукло у куће.{S} На улици нема промета, нема покрета, нема живота; не го 
 који су мало пре без наде полегали.{S} На свима се прозорима појавише светиљке, лампе и свеће, 
ачи да смо га и мирне душе дочекали.{S} На против, почели смо се збуњено освртати на све стране 
 све побили а мали остатак заробили.{S} На новим положајима борба настаје још огорченија јер не 
у назирати али не још и разликовати.{S} На сивоме небу догоревају звезде као кандила у којима ј 
е дозволио да се то на њему примети.{S} На лицима је осталих његових сарадника био много јаче и 
том тренутку наћи шта ће дотле бити.{S} На Грке се није могло више рачунати да привуку на себе  
еба са напором пети а затим слазити.{S} На мосту нема никакве ограде а широк је колико је довољ 
продире ти кроз душу као крик смрти.{S} На <pb n="670" /> тај се арлук последњом снагом својом, 
ега су путници доносили многе вести.{S} На свакоме готово том возу био је међу путницима по кој 
су само о путу којим је ваљало поћи.{S} На путу довде још се и могло заваравати оваквим и онакв 
анама и кафаницама, тако и на улици.{S} На простору где се камени мост укопао у десну обалу Вар 
м која се доле у дубини ваља и хучи.{S} На врху тамо, где се мост прелама, на самој ивици његов 
ма које предмети оцртавају за собом.{S} На ватри се пламен са свим притајио и утрно а жар се ру 
вља сваки даље пут за својом бригом.{S} На свакој другој кући спуштене завесе и затворена врата 
уги тамо над Чукарицом и Циганлијом.{S} На оба аероплана наши топови пуцају нештедимице.{S} Грм 
усрете српског официра са батеријом.{S} На лицима свих било је исписано питање: „Откуд ти?“.{S} 
 а са четврте голом, високом стеном.{S} На стени су зјала уста големе пећине у коју би се могле 
а а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далеком хоризонту буктао је румени пламен као да се  
а а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далекоме хоризонту буктао је румени пламен као да се 
 сам те вечери уморан, тешко уморан.{S} На прозорима није било завесе и кад сам дунуо у свећу,  
ма по где који грубо истесани камен.{S} На гробљу мртва тишина сем, кад ми наиђосмо, што прнуше 
ретенциозан наслов који сам јој дао.{S} На томе делу, које ће се несумњиво једнога дана јавити, 
е нисмо видели, оседео је и остарио.{S} На његовоме, готово старачки избразданоме лицу, видело  
и дете мало, мајушно, тек проходало.{S} На детету прокисле и згужване хаљинице а весело гледа и 
олебљивим убеђењем које је освајало.{S} На лицима присутних, који су предлог у први мах дочекал 
азна и њој се упути и седе секретар.{S} На столу је до пола испивена боца црнога и густога Хочк 
.{S} Дубока тама владала је око нас.{S} На ватри су догоревала дрва те је гомила румена жара по 
некуд и одмара се те да настави пут.{S} На њему чизме улопане блатом, сабља улубљена а чело нак 
о са породицом, да проведем ову ноћ.{S} На послетку, неко испред мене рече да је доле, у селу,  
решени да ту крај ватре проведу ноћ.{S} На то их је определило што су ту ван вароши затекли лог 
ко уморан, одржана је још прексиноћ.{S} На њој су донете и последње одлуке које су одмах и извр 
 Вилка о своме најранијем детињству.{S} На то смо је изазвали оном гомилом питања којом деца та 
де одговор на бугарску мобилизацију.{S} На нишкој станици чуо је и потврду вести да се савезниц 
видимо шта је и да помогнемо човеку.{S} На друму је лежао мртав човек и коњ је још једнако стри 
ве, секао их је и пловио своме циљу.{S} На њему неколико хиљада путника, који су му се са поузд 
е врати своме пређашњем расположењу.{S} На свима се лицима исписа, понова се дубоко исписа беда 
 дубоко, те ћутећи настависмо шетњу.{S} На један мах он застаде, па настави своју мисао гласно: 
ла мушкарчића казује прву мушку реч.{S} На то смо ми мајке навикнуте, али се увек заваравамо да 
Мора! — одговори потпуковник одлучно. — На Београду је двадесет и четири немачких и двадесет ау 
p> <p>— Да се вратиш — прихвата други — на шта да се вратиш?{S} Да је тамо добро, вратили би се 
p> <p>— Много рањених и мртвих — вели — на путу, на вратима, на кућнем прагу.{S} Болничари, наш 
 којега се сад руководе борбе, кренуо — на скопљанскоме се граду неће више вити српска тробојка 
177" /> <p>— Одмах, још ноћас!</p> <p>— На коју страну?</p> <p>— Видећемо, казаћу!</p> <p>— Сто 
е направи џумбус на станици...</p> <p>— На којој станици?</p> <p>— Па на Липљанској.{S} Остали  
и напад Немаца и Аустријанаца.</p> <p>— На истоку — настави потпуковник, пошто је узалуд очекив 
сне, дипломатија их мање види.</p> <p>— На жалост! — потврдих ја — Али, дозволите ми, да се вра 
ер му је глас задрхтао у грлу.</p> <p>— На Ђуниској станици заостали су од некуд вагони у којим 
асним, одлучним гласом додаде:</p> <p>— На Ситници треба примити одлучну битку, нека се на њој  
ана глад.{S} Шта ће бити даље?</p> <p>— На првоме кораку и могло је бити пометње, није лако у о 
 у капелу.</p> <p>— Где је то?</p> <p>— На гробљу!</p> <p>— Немам ни сандука.</p> <p>— Нећете г 
секретареву министар унутрашњих дела, а на доњем спрату; у једној пространој соби, цела је влад 
азвио на десној обали Биначке Мораве, а на западним падинама Карадаговим, Бугари продиру кланци 
 по коме су исписане бриге и очајање, а на западу, тамо где се оно наслања на врхове Проклетије 
 на доњем седишту, још један жандарм, а на горњем свештеник и крај њега несретник бледа лица ка 
 и светле паралелне линије, назирала; а на <pb n="92" /> доњем се спрату отвори двокрилна капиј 
нако блато и свуд подједнака зима.{S} А на преноћиште већ не можемо ни мислити.{S} Што је било  
суствовати погребу Краљевске Круне! — а на његовим се трепавицама појавише две сузе.</p> <p>— Д 
 даље.{S} Да пођемо бога ми!</p> <p>— А на коју страну? — запитаће она жена.</p> <p>— Па овако, 
 Јуче су видиш спровели овако једнога а на левој му страни блузе црн кончић, о који је раније в 
 у блато.{S} Очи му искочиле из дупља а на уснама му ври пена.{S} Испод раскопчане блузе и прља 
 навукао беле женске чарапе до колена а на леђима носи место ранца један шарен јастук пун ствар 
 на напуштеним кућама затворена врата а на прозорима спуштене завесе.{S} Из по гдекоје само кућ 
 је воз већ био отишао пут Младеновца а на станици је био други, који је растоваривао топове и  
номе углу собе набацане школске клупе а на зиду слика Св. Саве и Симе Игуманова завештаоца ове  
ом поверљиво своме скопљанском колеги а на основи депеша које је ноћас откуцао; долазе најзад и 
 што ће се после у Призрену остављати а на даљим путовањима и бацати.{S} Изгледа као да се још  
в буздован са морскога дна под Драчем а на Призрену се Душановом залепршала српска тробојка.{S} 
 џиновску капију, кроз коју дере Дрим а на истоку, одмах над нама, пространа грбина <pb n="529" 
шку уз образ па на једно око зажмурим а на ово друго не видим; ал опет, зрно оде тамо међу њих, 
ћуприје па се упути призренском џадом а на рашћишћену ћуприју покуља маса, која је очекивала с  
надуле тек што не прсне крв под кожом а на очима крупне сузе, оне што их мраз изазива.{S} Промр 
дан коњ лежи на друму ударен гранатом а на копити му виси мртво дете.{S} Он је у бесу, отргнут  
 капе коју је он дубоко на чело набио а на лицу му се огледао тежак умор који је сад већ био оп 
спратна зграда; на доњем је спрату ар а на горњем две празне собе.{S} Собе су заузеле <pb n="61 
дан полицијски писар на доњем седишту а на горњем Мица Зуавка и Мица Сенегалка.{S} Тако, бар ре 
а Армија и Одбрана Београда преко Жлеба на Рожај.{S} Трећа Армија, која ће се затим и сама пову 
треба одиста нешто учинити, да се треба на нешто одлучити.</p> <p>Како би било да крећемо напре 
То је одмах после поноћи отпочела борба на Биначкој Морави, која је имала да сузбије бугарски д 
 српске прошлости.{S} И кад је та борба на Марици настављена и у 1913 години, он је са извесном 
ј близини пешадије, учинише да се борба на један мах освежи.{S} Пешаци дигоше главе и нарастоше 
о србијанско „ура!“</p> <p>— Опет борба на нож, опет прса у прса, као оно пре а нема сад за нам 
зговоре, забављајући се ушивањем рукава на шињелу који је негде успут закачио и исцепао целом д 
ного доцније, срео у планини, где спава на ледини крај једне сиромашне ватре, тешко ми се вајка 
е, одрицање од свега, па чак и од права на егзистенцију!{S} Влада нема права да у име целога на 
рода, као да се и она уморила.{S} Једва на одморишту, кад се устави цела поворка, те <pb n="678 
редба да се — због успеха непријатељева на другој страни — не наставља борба већ да се војска п 
еверено посматрају шта се све ово збива на њиховом друму, којим су некад једва једна или двоја  
 Призрен; од јутрос се никако не одзива на телефону начелник из Гилана.{S} И свака таква појава 
 сад догађаји?</p> <p>— Велика офанзива на северу већ је отпочела, непријатељ је већ на поједин 
е у земљу а једна снажна руска офанзива на Карпатима и једновремена талијанска на Изонцу, има д 
ављен шах-мат а Аустро-немачка офанзива на Србију уједан мах би се нашла пред једним фактом са  
их да јој понудим услугу, ако јој каква на путу затреба и приђох јој.</p> <p>Тек кад сам ближе  
ељиво, чекајући поколење које ће понова на том месту запевати песму <pb n="563" /> у славу Божј 
оји од прозора и уморно се сручи понова на миндерлук, осећајући се тешко сломљен и прегажен нек 
вих страна, а она је наслоњених лактова на колена и главе на руке, гледала у пламен који је бук 
ти се тамо где је батерија била већ сва на ногама и у покрету, спремајући се за полазак.{S} За  
узноси га високо више главе и спушта га на груди; па онда меће на колена девојче које га обасип 
који је био везан за кару и упрегоше га на место овога који је пао и који ће сад остати на друм 
ће.{S} Ја сам то знала, и чекала сам га на капији.{S} Он ми није говорио ружне речи, као други  
 са благословом испраћао и сачекавао га на обали живота, кад би се отиснуо на море.{S} И ја сам 
а да се приближе рањенику.{S} Свет бега на све стране и пада од куршума.{S} Жене вриште, деца п 
озова, остао тамо а она не зна без њега на коју ће страну с децом; друга казује како је стару м 
им коњем у рудама, једне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са београдске станице 
дним бедним коњем, једне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са жељезничке станице 
и баца је са истока на запад, са Црнога на Сиње море.{S} Још пре пет стотина година оркан један 
 као нека огромна ломача припремљена да на њој буде спаљен читав један народ због јереси вере у 
и какав воз и ако рођеним очима виде да на шинама нема више ни вагона ни машина, сем два вагона 
трос стигли из Митровице и који веле да на путу нису видели никакву војску већ само неке патрол 
ајзад приђе прозору и размаче завесе да на, мразом замагљено стакло, наслони усијано чело и кло 
не одговарајући му.{S} Писар, видећи да на питања не добија одговоре, узе непитан сам <pb n="17 
у.{S} Тај је занешењак чак покушавао да на земљишту Српске Краљевине образује разбојничке банде 
дан мој пријатељ који је и сам пошао да на томе пазару купи штогод топло за под кошуљу, вели ка 
ко гракћући прате нас, навикнути већ да на путу, којим ми одимо, остају лешине за нама.</p> <p> 
е затим да саопшти путницима у купеу да на путу до Солуна има још једно Предејане.</p> <p>Иначе 
а леве стране друма указа се низ ливада на којима се црнила земља, уквашена дуготрајним <pb n=" 
сипа звезда репатица а златна роса пада на поља и у тренутку изчезава.</p> <p>У возу су извесно 
е претпоставку да је морало бити напада на бегунце и сви се забринусмо.</p> <p>— Морамо се узет 
е оцртава, тамо у дубини, силуета града на једној узвишици под којом се простире варош од које  
раг за собом...</p> <p>Када сам је сада на друму срео промрзлу и понудио јој ћебе да обавије св 
 ваљада није одвајао, водила.{S} И сада на путу повлачења, душу му обузима неко осећање стида к 
динама Душанова града, срела су се тада на подножјима Шаровим два поклича:</p> <p>„И ако се срп 
ло тело.</p> <p>Најзад нервозно погледа на сат, извлачећи часовник и враћајући га у џеп два и т 
ве то улази мирно у вагон, улази и седа на обезбеђена места а све остало и даље дрежди пред ваг 
не, да не би закрчили пут.{S} Краљ седа на камен и навлаче му преко чизама дебеле сељачке чарап 
 да <pb n="197" /> непријатељска заседа на јежевичкој цркви ућути.</p> <p>Топовски метци у тако 
њи хлеб.{S} Већ на првоме кораку, можда на сат и два хода од Призрена, почело је да се изостаје 
а куља народ у двориште, одвео је газда на неко <pb n="348" /> склонитије место, бојећи се да с 
ти <pb n="301" /> и задрхтала је звезда на њему а стегао мраз.{S} У тој ведрини оцртава се мрач 
p>— Не може бити.{S} Врховна је Команда на Рашкој, то знам поуздано.</p> <p>— Знам и ја, ал ако 
у Призрену већ ће поћи овамо.{S} И онда на што цео тај покушај?</p> <p>Војвода Мишић задржа пра 
зе а мршав ко глад, те она покисла кожа на њему изгледа као разапета на костима.{S} За њ’ су ве 
амти и букће.</p> <p>Та ме слика задржа на доксату, са којега су се још јасније чули топовски п 
беогрђанин, и разговор се најпре задржа на питању о одбрани Београда, затим опет сиђе у Мораву  
о онде, видиш онде, — и професор показа на газибабску узвишицу која пресеца скопско поље са сев 
х новчаница у Солуну, о акцији Француза на јужноме фронту, о путу који преко Тетова води на Кич 
ју могуће а у ствари су немогуће.{S} Ја на пример знам да је у Врховној Команди било доста добр 
У том изађе госпођа из канцеларије и ја на њеноме лицу опазих сретан осмех мајчин.{S} Тај ме ос 
е.{S} Па добро, дозволите ми да се и ја на њу позовем.{S} Распитајте се, па ћете чути, колико ј 
{S} У причама наших старих, тако сам ја на пустоме месту замишљала усамљену кућу где су се ноћу 
а чему стално, прелетале би са догађаја на догађај, са слике на слику, са једног сећања на друг 
 сам оченаш али га нисам знала до краја на памет, па сам онда говорила онако разне речи.{S} Мол 
ом на Пријепоље па испод Сјенице избија на Гиљево те, пресецајући Ибар негде испод Рогозне, про 
и Гилана, сече Бињачку Мораву па савија на југ Качанику и слази падином Шаровом те, обухватајућ 
његове обале, где он под Скадром савија на југ ка своме утоку; трећа је линија ишла Подримљем д 
а се већ и наше поуздање угиба и повија на ниже.{S} Пресекосмо реч коју смо заустили <pb n="27" 
ри већ и Грци а несумњиво је и Румунија на опрези и тек што није стигао телеграм да и она мобил 
{S} Па онда, тешка француска артиљерија на путу је за Солун а Руси се делом већ искрцавају у Ва 
љкивана у прве снове и она стара кутија на орману, у којој су дечије играчке и оне старе књиге, 
убав са собом, он се за време операција на северу повукао у један кутић Отаџбине, где је никла  
то не!{S} Ја не знам каква је ситуација на овоме фронту, па не могу ни да вам кажем ништа, али. 
а и сече фијакер те подлаже ватру, која на сред калдрме букће и око које се промрзли греју; у д 
и ветрић, већ се догледа сунце које сја на јадранским обалама и далеко тамо назиру се планине к 
 — неколико пута за време онога затишја на виђење, долазио ми је и одлазио и дочекивала сам га  
оне гомиле које стоје од јутра до мрака на улици очекујући нешто, а ни саме не знајући шта.</p> 
о ће му Бугари, једини пријатељи Турака на Балкану, донети праву слободу.{S} Тај је занешењак ч 
гледа како се товаре кола и упорно чека на капиџику да види <pb n="93" /> крај овога посла.{S}  
да је то бар једина бона и мрачна слика на овоме путу.{S} Пуно их је, на свакоме ћеш их кораку  
 Све, све му је драго и столица и слика на зиду и лампа на столу и шамлица под столом; свака си 
им ћилимовима са много породичних слика на зиду.{S} Из собе два прозора гледају у двориште Бого 
 Солуну.</p> <p>То искрцавање савезника на југу било је утеха на другоме тасу теразија којима ј 
говори Пашић — да двеста хиљада војника на Балкану не седе скрштених руку.</p> <p>— Постоји сам 
нерал није ни слушао.{S} Велика казаљка на станичноме часовнику нагло је одмицала и војници, ко 
на топова јасно чује са овога пропланка на коме влада тишина која припада гробљу.</p> <p>А тамо 
канскога полуострва и баца је са истока на запад, са Црнога на Сиње море.{S} Још пре пет стотин 
едва ако се још чује лупа каквога капка на прозору који домаћин, гасећи светиљку, спушта и прит 
ким провиђењем, допрла је српска војска на оне крваве обале, крај којих је пала једна српска кр 
 могла хитно пребацити француска војска на северо-источни фронт.{S} С друге стране опет, шапута 
пуно поверљива.{S} Савезничка је војска на путу за Балкан, ако већ није...</p> <p>— За Балкан?! 
 на Карпатима и једновремена талијанска на Изонцу, има да им пресече одступницу или бар да их н 
 и уверише нас да нема више мирна кутка на српској земљи.</p> <p>Гаси ватру, несретниче, што ти 
ле Колубаре, личио ми је онога тренутка на варош пометених, варош суманутих, који су се тискали 
ате да падају међу нас.{S} Неко зајаука на друму, неко писну и зацика у јарку.</p> <p>И Бог се  
ечко и не слутећи да је то Краљева рука на његовом рамену.</p> <p>— А хоћеш ли упамтити све ово 
ти пиво „за све“. — Нека бугарска пушка на нашем фронту убије једног Француза и једнога Енглеза 
ело у ваздуху наглашујући близину обала на којима сунце греје.{S} Звезде су јасније сјале и бој 
</p> <p>Телеграфискиња, која је спавала на кревету за дежурне, диже се и поче ударати у апарат  
ављала плести а уморна јој глава падала на груди.{S} Жижак је догоревао а догоревала је и њена  
 да су раскинута парчад облака попадала на земљу; рањени се вуку по земљи као глисте, запомажућ 
е зоре?{S} Ох, како сам жудно погледала на ту зору; гушила ме је ноћ, нисам могла да дишем...!< 
 жена и прокисле деце, која су поседала на набацане своје ствари, целе своје имовине, очекујући 
лагано а кроз глуву ноћ, која је лежала на мртвој вароши, чуо се из неког далеког сокака одмере 
и поремећај тешке тишине која је лежала на овој мртвој пољани, на којој несретна и изгнана деца 
н узе још једном наредбу која је лежала на сточићу, да је понова прочита.{S} Наредба је била од 
н погледа тужно пушку која му је лежала на коленима.</p> <p>— Шта велиш, пушка би па прође, а?< 
 ћу.{S} Ишла сам кроз улице и застајала на угловима, седала сам на камен да се одморим и опет с 
еке, али су оба ова пута затим савијала на запад и водила обалама јадранског мора.</p> <p>Када  
ву и сама настави:</p> <p>— Нисам знала на коју ћу страну, ишла сам за гомилом.{S} Једни рекоше 
елаз.{S} Веле како је велика магла пала на Дунав наши нису ни опазили, до на два три метра од о 
ам га чекао...</p> <p>Тешка ноћ је пала на моју Отаџбину, као да је злим дусима сметала светлос 
х недара румена корала, који је набрала на дну морскоме.{S} Певала је неку чудну песму, сличну  
леде светлости, колико је ова продирала на улицу кроз осветљене прозоре, сагледале ситне иглице 
p>— То би значило да би Бугарска морала на три фронта да се бије.{S} Па то је већ имала једанпу 
е нада обманула, она би се опет враћала на своје место, остављала би жижак на прозор и наставља 
ву калпаке наших првих војника и јахала на копљима; цигани су навлачили старинске мундире оне с 
мотке бацане на ватру: деца су натицала на главу калпаке наших првих војника и јахала на копљим 
са Мораве у Косовску равницу и закуцала на врата Господњега храма цркве Грачанице, да се у њој  
кујући да се прихрани кад је већ стигла на конак!</p> <p>Пред арнаутским кућама, које су поштеђ 
, уморни и малаксали једва крећу; седла на њима већином празна, они који су их јахали остали су 
ставио малу сапутницу.{S} Она је седела на својој црној бошчи, која јој се сва уваљала у блато. 
еца која су до јуче прекјуче још седела на плоту, те отуд посматрала недељом коло момака и дево 
а кућни праг, па гуче.{S} Она му изнела на длан пшенице а голуб јој стао на руку и пробира, па  
; са чијих је бедема сипана киша стрела на оружане бродове, који су долазили са незнаних мора и 
3" /> своју црну бошчицу у блато и села на њу да се колико толико одмори.</p> <p>Ја сам савио ц 
се пробуди.{S} Нестрпљиво сам се вртела на столици, надносила сам се над њим, покривала сам га  
 ће поноћ а млади принц, наслоњена чела на обе руке, још једнако седи крај стола, наднет над ка 
 несретној мајци!</p> <p>Гомила је била на улици, у згради још већа.{S} Тискало се и врило као  
ек више патила она села која су им била на путу.</p> <p>Рекох, домаћини се забринули што ће и к 
и би се војска, која би већ једном била на српскоме земљишту и вратила затим, то је друго питањ 
се сама себе и, кад сам већ једном била на улици дисала сам дубоко, алапљиво сам сркала онај ва 
ше расточавати кола што су се заглавила на ћуприји, да би себи отворили пут.{S} Изнеше најпре н 
сапскога пања.{S} Овде гомилица развила на туђем ћепенку мараму са јелом и руча, онде по неко у 
озаветска бајка и по други пут поновила на српскоме тлу, те не би ли Голијати једном увидели да 
два се, као светлост усамљенога кандила на гробљу, назире тамо један бледи зрак.{S} То је кафан 
епашћење у Армији, која се још налазила на левој обали Мораве.{S} Мало час, јави се на телефону 
су прва кола из овога покрета наилазила на приштевску калдрму, последња још нису била изашла из 
 преко Дукађинских планина опет слазила на његове обале, где он под Скадром савија на југ ка св 
м венцем од крви која се из ране излила на једну и другу страну чела, слила се крај ушију и нап 
зовању грађанске гарде, која је примила на себе да у последњим критичним тренуцима бди над Скоп 
ик пламене змије која се репом ослонила на планину а главу спустила у долину.</p> <p>Шта смо мо 
пролоке.{S} Светина, која се натоварила на аутомобил, час слази с њега да га извлачи час се пењ 
аца и од Бугара.{S} Три су цара ударила на нас.</p> <p>— Три? — учини он изненађен, па онда дод 
 у близини мојих врата, ја сам навирила на кључаницу и видела како два војника држе под мишке ј 
аза српских.{S} Српска се војска борила на обалама реке Марице и она у тој борби допре до обала 
а другим о снажна плећа, која су носила на себи мртву варош; кроз дубоки мрак запазио сам на је 
 а чим би то било, пешадија би налетила на Чачак, непријатељ, код којега се већ осећа велика по 
 Куманова, она би се вероватно спустила на југ, преко Црнога Врха и Злетова.{S} Тада би се негд 
к да се макну кола која су се испречила на сред друма; свађају се неки око једне кофе, која је  
личила на канцеларију, пре ми је личила на мучионицу, јер сам саосећала са сваким оним чију сам 
 соба, у којој сам била, није ни личила на канцеларију, пре ми је личила на мучионицу, јер сам  
исак изменио.{S} Пећ је у истини личила на једну велику гробницу, кроз коју су лутале сенке бив 
е на тротоар, да би прошла, па најашила на клупу укопану у земљу; друга се овамо закачила арњев 
ију и парчад на ђубрету нађенога стакла на маломе отвору, кроз који ће јој сунце допирати и ту  
шаторе, други крај друма оправљају кола на којима се скрхао точак.{S} Официри прелећу на коњима 
S} Све су то деца која су тек коракнула на сокак ал држећи се увек још руком за материну руку т 
рао сну, узносећи главу када би клонула на груди и отварајући са напором очи.{S} У једноме трен 
није правио ведар утисак кад сам изашла на улицу.{S} Лица, која сам сретала, изгледала су ми за 
, било је оправдано.{S} Када сам наишла на отвор колибе, вриснула сам као рањена и тргла се окр 
ењу играло весело.{S} С вечери је сишла на обалу да га сачека, али је море било узнемирено као  
енком једне ћевабџинице, не би ли дошла на ред да купи неколико козјих ћевапчета, које ће из је 
ам, данас ми је први пут у животу дошла на памет мисао о самоубиству.</p> <pb n="719" /> <p>Дру 
} Гледао сам својим очима старога Краља на крушевачкој станици како му лију сузе из очију а, не 
својим снажним плећима сам изнесе Краља на кару и водци кренуше вочиће, те кара с Краљем уђе у  
p>Ађутант потече вратима и затече Краља на ногама, узбуђена и грозницом успламтелих очију.{S} О 
ак.{S} Видела је светина та већ и Краља на таљигама, и Врховну Команду у планини, и команданте  
уме да побегне већ се једнако зауставља на самом друму.</p> <p>Она је престала говорити, кад је 
 Изнесе затим и напредовање непријатеља на југу од Шара, које угрожава Дебар и закључи, према с 
 је напустимо и да доведемо непријатеља на Страцин.{S} Ту ћемо га тући! — веле они други који б 
није знала.{S} Сваки покрет непријатеља на тој страни, сваки његов успех или неуспех, на неки н 
аме и метнуо у недра.{S} То је та земља на којој смо никли, која нас је хранила и коју смо бран 
да смо пре месец дана кренули из Скопља на Косово, полазили смо с уверењем да се само привремен 
 Кроз мараму пробила крв и црна се мрља на њој осушила и окорела.{S} Па опет девојчица, којој с 
ло спаковано, спремно за пут ма где, ма на коју страну.</p> <p>Варош је зарана, још с вечера оп 
редник над је казивао о великим борбама на Дунаву, у којима је он рањен, о сили немачке артиљер 
боко у ноћ, док уморни не клону главама на груди.</p> <p>Пре четири или пет дана, овако су исто 
сти ободри нас и онај тас на теразијама на коме је утеха, претеже.</p> <p>— Доста је Румунија с 
ари и не води рачуна о оним операцијама на Рашкој...</p> <p>— Ама како да не води — избрецну се 
тења те и такве дипломатије о приликама на Балкану, опредељивале су се споразумне силе у својим 
ојника, осам његових другова са пушкама на руци.{S} Он је сав крвав, исцепан, гологлав, исколач 
онова причали о својим и туђим невољама на путу, о злу времену, о оскудици која је збег пратила 
о раздражена животиња и оједеним гумама на точковима.{S} Па онда, мала сељачка кола са мршавим  
ли, бацили смо још један поглед за нама на Приштину, која је утонула у таму.{S} Чим је с вечери 
 овој невољи подржава топлим успоменама на тихи живот у кући и међ својима, он настави даље каз 
ла.{S} Причала ми је о порушеним кућама на пијаци, о намештају како лежи улицама избачен из кућ 
е степене, какве су у обичају по кућама на истоку.{S} Тако су исто снесене ствари товарене у ко 
чком оделу са поднаредничким звездицама на раменима и два дечка у сурој народној ношњи, са уски 
, са уским чакширама и плавим шајкачама на глави.{S} То су били ђаци наше ратарске школе, који  
ивно.</p> <p>Дотле ће гомила, која нема на разположењу ни војника ни жандара, гомила оних међу  
на мање и на више.{S} И чега ти ту нема на оним шињелима и шаторским крилима: женске ципеле, ше 
иклованим фењерима и никлованим амовима на коњима.{S} У фијакеру мало и пријатно друштво, један 
 <p>Сви поражено ућуташе и ако је свима на уснама лебдело питање: па шта сад?</p> <p>— Натраг у 
} На задњем крају кола, ослоњена леђима на стубац, опуштене једне ноге која јој се скоро вуче п 
 шапће лагано мој сусед наслоњен леђима на моја леђа — био је некако добра срца.{S} Сваком да у 
се греје на ватри до нас ослоњен леђима на моја леђа, једнако се мешкољи.{S} Покушава да скупи  
 миндерлук, затурио се и ослонио леђима на јастук, притиснуо длановима слепоочњаче и уморно гле 
 да непријатељ није остао на положајима на којима је био кад се синоћ борба завршила.{S} Он се  
звештаји наших предстража, о положајима на фронтовима нашим и страним и најзад, дошло се до зај 
ски витезови и одлазили светим Дечанима на поклонење или се збирали под Призреном на јуначке иг 
су посрнула у јендек узносе се раменима на друм; они који су се погубили опет се налазе и повор 
љи, били су бар војници.</p> <p>О онима на Церу и друга се прича причала у нашим логорима.{S} К 
 све остало и даље дрежди пред вагонима на киши.</p> <p>Узбуђен овом грубошћу, сиђе из истога в 
о на положајима а ноћивао је у вагонима на ћупријској станици, коју су засипали непријатељи бом 
о сви питамо и сви га укрштамо питањима на која чичица не стиже ни да одговори.</p> <p>— Грађан 
ењчићима и бошчама у руци и са товарима на леђима и све се то сручи на тесни простор пред начел 
ло и бисаге и меркајући са тим стварима на рукама, чијој би се ватри прикучио, поче причати да  
ови о њеним славним борбама са Бугарима на источноме фронту — за нас имао већи и шири значај но 
ћепенак један омален човек са наочарима на носу и тешком торбом на леђима.</p> <p>— Тако је ваљ 
на госпођица сестра са високим рајерима на шеширима који се повијају под таваницом аутомобила.{ 
родну револуцију а трећи у колену прима на себе големи подвиг оснивања заједничке државе свих ј 
могла отворити.{S} То исто и са вратима на предњој страни купеа.{S} Један подофицир, железничар 
наутско село па да се предамо Арнаутима на милост и немилост.{S} Биће ваљда и у њих срца кад ви 
е о томе, како су испијали очи јунацима на Куманову и Облакову, на Брегалници и на Церу.{S} Дал 
новник иронично смешио показујући очима на вагоне <pb n="109" /> на које је свет нагрнуо али у  
д ватре до ватре, са једне стране друма на другу и свуд је подједнако блато и свуд подједнака з 
ла и повијала кола с једне стране друма на другу, па мени је опет све изгледало да лагано идемо 
 пре имао а батерија још ћути прикована на друму у маршевој колони, немајући ни лево ни десно п 
е, ни чија је; појавила се једнога дана на београдској калдрми носећи собом и прошлост и будућн 
нка па до сада и отисла се једнога дана на пучину светских догађаја, здрава, снажна и поносна.{ 
бока и — тоне.{S} Тоне за неколико дана на дно мора читава једна држава и читав један народ.</p 
је који су се одиграли за неколико дана на Балкану.</p> <p>— То значи, ви не сумњате више да ће 
нове снаге на овај фронт и борба с дана на дан <pb n="159" /> постаје све очајнија и све крвави 
 и добру срећу Новичину, која се с дана на дан све више помаља, све јасније указује, као сунце  
них скопљанаца, који већ од недељу дана на овамо редовно дочекује и испраћа све нишке и солунск 
муж, рекох да ми је син већ годину дана на фронту, да је био у борбама, није их избегавао; реко 
 за столом, говорило се о њему тих дана на све стране и у сваком кутку.{S} Говорило се у опште  
 и Чакора а трећи преко Рожаја и Берана на Андријевицу.{S} Будући српски Краљ бележио је путеве 
рице води крај онога столетнога платана на Марашу, где су се некада цареви поклисари и скоротеч 
ји је пробио Црни Дрим, па преко Бицана на Дебар и даље на Стругу; друга је, идући упоредо са п 
леко од рода свога и племена, са колена на колено почели предавати само традицију да су негда б 
ватно, нешто што се препричава с колена на колено, али што нико не доживљује и нико доживио ниј 
 именоване им старешине; варош подељена на квартове и свакој четици додељен по један; показано  
 једнога тренутка ја се осетих усамљена на друму; да ли су други бегунци измакли а ја их не мог 
оју распаљују сипајући на њу, с времена на време, машински зејтин.{S} Око <pb n="703" /> ватре, 
што се вече више спуштало.{S} С времена на време само чуле су се овде и онде гранате, а из даљи 
под које нас води пут, избија с времена на време прамен белога дима, коме сунце одмах опервази  
 сам шта.</p> <p>Те гомиле се с времена на време распу да пропусте каква кола или аутомобил и о 
 га топовски пуцњи који су се с времена на време чули.{S} У јутру нам рекоше да су то пуцали Ру 
у, коју је држао на колену, и с времена на време се подкрепљавао.{S} Два врло жива и светла ока 
една централа где ће увраћати с времена на време и издате све остале наредбе о дужностима које  
 у понедељак, чули су се тако с времена на време, топовски пуцњи.{S} Појавио се и један неприја 
да ми измичемо раније.</p> <p>С времена на време, гомила се немо раставља и пропушта без комент 
ан део историје божјега сина и успомена на његова <pb n="303" /> дела и страдања, тако овде на  
митско одело и сликала се већ наслоњена на пушку, али је нису хтели да приме те је и даље остал 
 Госпу у црнини.{S} Стајала је ослоњена на један храст, који је високо узносио своје голе гране 
, ни свећице.{S} Изгледају онако бачена на земљу, као кад бура покида са џбуна гранчице на који 
, једна дрвена караулица која је ношена на моткама.{S} Та караулица личила је по облику на сред 
о дан и, тек када се већ чула грмљавина на Мраморским положајима код Ниша, напустио је Прокупље 
аву, и једну белу врпцу.</p> <p>Светина на улици и пред општином, заједно са овим белим одбором 
једну колибу од дасака, коју је општина на брзу руку подигла да би имала где склонити од кише и 
једва ако би омањиле, јер велика већина на улици, на ногама и једе.{S} Парче хлеба, до којега с 
ов је поглед прелетао по карти са Рујна на Облаково, са Брегалнице на Цер и Јагодњу а тај погле 
их зимских ноћи прелиставао и она икона на зиду, пред којом су се он и жена топло молили Богу,  
осову, Морави и Колубари пробирали зрна на пожњевеним њивама, осетише далеко отуд воњу крви и к 
оба долазио, и који је јецао као струна на гуслама, отпочеше сени молитву Господу Богу за свој  
 да њиме неће бити завршен низ ратовања на Балкану.{S} И тада је рекао: „О, борићемо се још зај 
е, а на западу, тамо где се оно наслања на врхове Проклетије планине и где Паштрик узноси свој  
и је било уобичајених узвика и издирања на волове, које је свако од њих водио за узицу и тихо к 
а, која не би дозволила поремећај стања на Балкану, које је створио Букурешки уговор.{S} Према  
ај, са слике на слику, са једног сећања на друго из множине, из гомиле догађаја који су његов м 
апред, прибојавајући се ипак изненађења на превојима, у толико пре што на овоме стрмоме путу не 
и под кров, бадава му је обраћана пажња на мраз који је све више стезао, старац је упорно остао 
36" /> <p>Упрегли су већ резервног коња на његово место, топовска је послуга већ у седлима и ко 
 био загонетка.{S} Трго нас је бат коња на коме је јахао официр пред патролом.{S} Срећом млади  
</p> <p>— На којој станици?</p> <p>— Па на Липљанској.{S} Остали неки сандуци у вагону.{S} Што  
сподине.{S} Прислоним пушку уз образ па на једно око зажмурим а на ово друго не видим; ал опет, 
Тетовом и могли би се тамо повлачити па на Битољ.{S} Овако, куда ћемо?{S} Идемо у Призрен, добр 
рекидати.{S} Најпре на једној кућици па на другој, почеше на неосветљеним прозорима да се помич 
а али потпуно крвавога одела.{S} И капа на глави и подрте цокуле на ногама и блуза и кошуља, св 
драго и столица и слика на зиду и лампа на столу и шамлица под столом; свака ситница и свака ст 
обиталиште, превиђајући и оно мало рупа на зиду и ону велику гомилу сточног ђубрета, преко које 
била брига са прибирања бугарских трупа на истоку.{S} С тога смо се од сад подједнако интересов 
је био у Солуну покрет француских трупа на железничкој станици.</p> <p>У 10 часова пре подне, в 
у која је бележила положаје наших трупа на Моравском правцу.{S} По тој линији, наши су држали В 
е у великој количини купује због товара на коњиће, који се на пијаци продају по баснословно вис 
 био крвави поздрав браће Срба и Бугара на Вардару.</p> <p>У два и по сата по подне, деветога о 
 даљини зажарило, ваљда са онога пожара на Дорћолу, те се догледала мрачна слика престонице.</p 
у пролазници морали слазити са тротоара на улицу да би је обишли.</p> <p>— Румунија ћути! — одг 
е војска повлачи преко Призрена и Дебра на Битољ.{S} Тога ради, издвојили су се још са Рашке дв 
рљаве, подрте кошуље, надимају се ребра на којима и нема меса већ само тамна а прозрачна, затег 
 Је л’ зна ко ону песму о зидању Скадра на Бојани?</p> <p>— Знам ја — рече један млађи војник и 
аси и квасили ми топла родитељска недра на која сам жудно очекивао да загрлим свог јединца; зас 
а сред пијаце капетан пуца из револвера на потпуковника, јер му је овај казао безочну реч, па е 
јку.{S} Та два светла ока су два фењера на фијакеру који вози Мицу Зуавку и Мицу Сенегалку.{S}  
пресече одступницу или бар да их натера на једно вратоломно одступање, при коме ће евакуисати С 
драгале.</p> <p>— Макензен нек абдицира на своју војничку славу! — узвикује онај што је наручио 
е тражећи заштиту.</p> <p>Много је бора на старчевом лицу исписано.{S} Хоће ли дотрајати да вид 
је су мало час спасли и извукли из мора на обалу.</p> <p>Тако ова гомилица овде, тако и она там 
дивљацима и да је можда то баш та ватра на којој ће га пећи.{S} Немачке су старешине нарочито с 
стајала је мирно и непомично као фигура на надгробном споменику.{S} Поумих да јој понудим услуг 
адна језа и осетих како ми се диже коса на глави. — „Шта хоћете ви, шта хоћете ви, шта хоћете в 
ј комори.</p> <p>Широка двокрилна врата на штали била су отворена и из њих је био задах свежег  
се џакови са храном, разбијају се врата на магацинима.{S} А краљ, који тога тренутка напушта Кр 
ерио да служи Богу.{S} Притворише врата на цркви и почеше се кришом договарати.{S} Један ће рећ 
 уморних тела.</p> <p>Отворио сам врата на кафани и намах ме задахну млаз топле јаре од људског 
о што нам је најдраже, закључасмо врата на својим становима и упутисмо се за гомилом.{S} Ја сам 
ише, те сутра одох понова и нађох врата на која ћу закуцати.{S} Али ме г. пуковник није могао п 
 затегнутом платну и прелази с предмета на предмет и казује га.</p> <p>— Лепа мисао! — рекох. — 
игару за цигаром и прелазили с предмета на предмет у разговорима бескрајним, као што је јесења  
етврта под стрејом једнога дућана, пета на ћепенку турске кафанице, шеста на сред улице, седма  
кисла кожа на њему изгледа као разапета на костима.{S} За њ’ су везане рукунице искрпљеним амов 
је су биле настале после крвавих испита на Руднику и Церу.{S} Страховита неман уништења преспав 
ледао истим погледом и ни једна се црта на његовом лицу не измени нити се у оку појави сажаљење 
, пуне суза и радости.{S} Са тога места на коме смо, догледа се његова кућа.{S} Ено је тамо пре 
е среди колона те да и они добију места на друму.{S} Нова кола, која непрестано притичу из разн 
 пета на ћепенку турске кафанице, шеста на сред улице, седма опет на сред улице, тако и осма, т 
 Тоне, <pb n="78" /> за неколико минута на дно мора читава једна мала држава.</p> <p>Овако удаљ 
крај других се пече сланиница натакнута на врх ножића или зашиљене гранчице а код свих развио с 
оним упорним поуздањем човека навикнута на борбу, које ни у часу слома не ишчезава.</p> <p>— Ве 
голо казивање гомиле да се врати с пута на који га је старешина упутио.{S} Окупили смо се сви о 
и нађе батерију непријатељску.{S} Ућута на један мах непријатељ, нађен и изненађен овако дрским 
им.{S} Због тога сам оваква! — па ућута на један мах и две крупне сузе оквасише јој трепавице.< 
ао да може помоћи и трчао је са бојишта на бојиште, где год је чуо да има борбе и да има опасно 
ности, говорила да има и других бојишта на којима се може борити за Отаџбину, да има и других д 
е?</p> <p>Потпуковник не одговори ништа на ово питање, те ја покушах, да му га у другом облику  
p>— Кажете, да, ал’ не треба тако ништа на памет говорити.{S} Ништа, разумете ли? — окрете прос 
јим кад удари граната у кућу Арамбашића на пијаци, па онда у Доњем Шору, где смо ми становали,  
/> кола, велика, пространа, читава кућа на точковима а вуку их три уморна коња раскрвављених гр 
ка кола, велика, пространа, читава кућа на точковима а вуку их три уморна коњића раскрвављених  
у и хиљадама деце која вриште од страха на крилима мајака својих.{S} Беле заставе, које сад већ 
рцавање савезника на југу било је утеха на другоме тасу теразија којима је на првоме била брига 
S} Пао уморан народ као облак скакаваца на земљу, посео сваку стопу, сваки педаљ, па се земља ц 
у, некадањи Лазарев полазак из Крушевца на Косово.{S} Величанствене поворке златом искићених ви 
од мишком куферче, вероватно пуно новца на који је он већ израчунао ажију на солунској пијаци.< 
у невољу, нисам ни слутио да су та деца на смрт осуђена, да ће ту децу маћијски бацити у планин 
артирима отворени прозори и жене и деца на њима ослухују.{S} Пуцањ се топова наизменично чуо от 
како поступа према мајкама чија су деца на положајима.{S} Не говорећи ни речи, не обзирући се н 
ду подвијених ногу и наслоњених главица на њена колена.{S} Сви пажљиво упрли погледе у њене усн 
јактала у помрчини ко усамљена звездица на мрачном небу, угасила ми се међ прстима и почео ме х 
те се морало и даље одступати, од Ужица на Пожегу па у Ариље а одатле на Гучу.</p> <p>Официр об 
ускиња је омалена жена, препланула лица на коме се сачувао питом и племенит израз својствен жен 
у Скадар, седница се — последња седница на земљишту Српске Краљевине — растурила, да би се прис 
 и омогућило би се пребацивање јединица на разне фронтове а велики део јужне Србије спасен, обе 
т, онај из забачених кућерака и уџерица на периферији Скопља, који је разуздан за време Турака, 
а се све даље, до најудаљенијих уџерица на крају вароши.{S} О томе се најпре шаптало и дошаптав 
ахрани на догледу мора, како би свећица на њеноме гробу у ноћи казивала пут сину и под светлошћ 
 више команде и преписује акта или куца на машини за писање, као девојка.{S} И зашто то?{S} Зат 
 сикирче којим га је требала да прикуца на капији.{S} Капетан спази, боно га текну и узвикну јо 
ски војник не би никада пристао да пуца на свога брата Бугарина.</p> <p>— Али тај руски брат пу 
теретом снега, исправљају се, кора пуца на дрвету; наилази сок и обнавља живот.{S} У младе жене 
арина.</p> <p>— Али тај руски брат пуца на свога српскога брата...</p> <p>— То су ваше балканск 
а о сунчаноме дану излази да се уклупча на освећеној плочи часне трпезе или на плочи са царског 
 је преморена стока могла узнети натраг на Јелицу са које се спушта.</p> <p>Једнога тренутка за 
 легао.{S} Била је већ прошла поноћ кад на капетанова врата неко закуца најпре тихо а затим јач 
прах и пепео, домаћине на колац а чељад на јатагане ако се у селу нађе макар један човек који с 
угарска војска, спремна да изврши напад на Србију; Бугарска мобилисане своје пукове шаље на срп 
ерне Србије: један нагао и снажан напад на Бугарску пре но што би она завршила мобилизацију.</p 
алих очију.{S} Отац који води коња, сад на одморку пришао му, стао крај предњих точкова па бриж 
у томе часу осетио да је то, што је сад на његовим коленима, оно поколење на које ће пасти сва  
иније извлачио је Престолонаследник сад на карти, линије које су се од Призрена зрачиле ка запа 
ојимо стопе.</p> <p>И колико смо до сад на овоме путу увек тромо и споро кретали, и ако је треб 
</p> <p>— А где би онда они који су сад на тим згоднијим местима? — упита он боно насменувши се 
ога дана, отиснуо се Новица као и досад на широко море и мајка га испратила благословом и прати 
грле, да се увијају као змијска клупчад на сред улице, не би ли један од другога позајмили топл 
ама и блатом; излепила хартију и парчад на ђубрету нађенога стакла на маломе отвору, кроз који  
 ћутећи.{S} Бацио сам по где кад поглед на њу и видео је како оборене главе, са напором корача. 
ас тада слутио да је то последњи поглед на смрт осуђених?{S} Па ипак, било је некога који је то 
шене радове и бацио још последњи поглед на гробље српске артиљерије, рече потресеним гласом и с 
 о поноћи пошао прозору да бацим поглед на узнемирено море, чије су беле пене испреплетане са м 
 није одговорила, бацила је само поглед на снежне планине које су биле пред нама.{S} То је било 
њег дугог и предугог сна.</p> <p>Поглед на тамну и нејасну силуету Грачанице и нехотично повлач 
ико из села још не дође.{S} Баш био ред на неког Лазара па се његова жена и ћер највише забрину 
химандрит Мелентије дозивао негда народ на револуцију дочепао је један старац из последње одбра 
цвокота зубима па грчевито стиште пород на груди.</p> <p>— Ја ћу у планину, ево право овако! —  
 Река.{S} Очајно смо погледали око себе на оно неколико кућа које чине село а нас се десетине х 
присвојио тај простор, разастирући ћебе на под и подмећући торбу тамо где ће положити главу.{S} 
ије са батаљонима од по 600 пушака, обе на Осогову; једну према Кривој Паланци а другу на правц 
е.{S} Већ два дана воде се очајне борбе на Страцину и гласови, који отуда стижу, предвиђају нап 
и, који му је развио план одлучне борбе на Овчем Пољу.{S} Доцније, када сам срео тога господина 
рске војске такво.{S} И ако су их борбе на Тимоку и на Гиљанскоме фронту довољно изломиле, ипак 
о у Приштину?{S} Гомила из сваке појаве на свој начин извлачи конзеквенце и тумачења, везујући  
а је лежала у несвести, наслоњене главе на песак којим је посут под, а мања дечица око ње, држе 
епу Степановића који је, ослоњене главе на руку, седео за столом крај самога војводе Мишића.{S} 
је наслоњених лактова на колена и главе на руке, гледала у пламен који је буктао и повијао се.< 
га не кажете а ја га нађем, ником главе на рамену остати неће а село ћу све у пламен и пепео.{S 
/p> <p>Да није било оне покварене браве на вагонским вратима, та би наредба стигла ђенерала мож 
ај ушију и направила мале усирене локве на поду, а из носа му црна крв залила уста и обојила об 
крете у помамну олују и затресе кровове на кућама; поче ломити голе гране са дрвећа и завитла с 
више бујала и рушила и последње сводове на којима је до јуче почивала српска држава.{S} Извешта 
 јуче на свршетку дана, те заузела нове на Гази-Баби, над самим Скопљем.{S} То је била ноћ изме 
оре а који су изгубили под собом основе на којима су почивали; цигла са треском пада у жар и ра 
 рата; грудима је својим узносио топове на тешке положаје, извлачио их је из дубоких блата, кис 
и лице било мокро од кише, али све, све на мени било је подједнако влажно; киша је била продрла 
зрачна сен белога једног витеза.{S} Све на њему, види се, било негда царско, све сјајно, све ис 
 и гомилу.{S} И ако је поноћ још је све на ногама.{S} Онде се скрхала кола, онде се друга испре 
трану и преврћу кола, волујар псује све на свету, почев од Бога па до каплара и удара немилости 
же у кућу.</p> <pb n="181" /> <p>То све на уласку у варош, међу првим кућама.{S} Кад батерија у 
им странама, шаљу све нове и нове снаге на овај фронт и борба с дана на дан <pb n="159" /> пост 
 а и Грци, могу сад да приме веће снаге на себе, но онда, удвостручили су војску!</p> <pb n="46 
ације, онемиле су од изненађења и бриге на глас да је Врховна Команда већ напустила Косово.{S}  
ачувао место а фењерић оставих међ ноге на под.</p> <pb n="172" /> <p>Официр тад поче да ми каз 
же.{S} Прозебли гунђају и играју с ноге на ногу, други сели крај друма у блато, трећи покушавај 
двоји од телефона, капетан се живо даде на посао.{S} Прегледа најпре околину села, изабра полож 
Да, видим!{S} Овде се полаже много наде на њен долазак али... толико може, да задржи Бугаре док 
це.{S} Уједанпут ми <pb n="413" /> паде на памет да се помолим Богу и клекнула сам крај кревета 
а ослободише штранга, коњ посрте и паде на ребра а главу положи на земљу.{S} Ноге му почеше дрх 
 да сам рањена! — али ми у тај час паде на памет детињи <pb n="477" /> врисак и плач, паде ми н 
поплавом, као ово сад.</p> <p>Њему паде на памет онај детињасти страх, који га је увек обузимао 
м што је још из Шумадије понела, испаде на друм кроз задње платно, бачена једна оглодана бутна  
а спрату и висином положаја саме зграде на падини брда уз које се пењу призренске куће, прозори 
це у прегорелој ватри.</p> <p>Сен стаде на плочу која јој је до малочас гроб покривала и осврте 
чеда које ми је лежало на крилу, остаде на столу не плачући за мајком која га је оставила.</p>  
ком приђе учитељ, његов пријатељ остаде на другој страни друма да га очекне.</p> <p>— А знаш ко 
<pb n="556" /> помоћник. — Један одавде на Љум-Кулу, па Дримом ка Скадру и други, на Ђаковицу п 
, а видо сам га јуче или прекјуче, овде на улици! — добаци неко с врата крај којих је стајао ос 
о.{S} Изгубила сам га, умрло ми је овде на руци на којој сам га и дочекала кад је дошао на свет 
 које се уздижу над нама и сабрале овде на сатански збор.</p> <p>Забринуто смо и немо посматрал 
уковник досећајући се — Знам да се овде на <pb n="60" /> нашем фронту концентришу за сад балкан 
.</p> <pb n="167" /> <p>— А ви сте овде на пролазу? — прекинух тишину.</p> <p>— Нисам, на прола 
b n="303" /> дела и страдања, тако овде на Косову, свака стопа земље, сваки камен и свака водиц 
ље,...</p> <p>— Зар да ми останемо овде на сред друма са женама и децом а без оружја?{S} Не бив 
, па да ранимо да нас не похватају овде на легалу као мишеве.</p> <p>И овај узвик као да нас св 
време стиже капетану и глас да се негде на друму, идући Краљеву, налази још једна батерија деба 
у у блато уваљан пиринач, који се негде на друму просуо из коморе.{S} Дође најзад у помоћ некак 
централа била преокупирана или се негде на путу између Ниша и Скопља дешавало нешто врло важно, 
 може даље ићи, мора се преноћити негде на путу те сутра зором наставити.{S} Што ближе оним ват 
народа које даје услове да се он поведе на велика дела; да ли такво стање рађа Кавуре, Мациније 
рајним редовима и бацају уморне погледе на нас који смо стали крај друма те их посматрамо.{S} К 
ву одавно посркао и жудно бацао погледе на моју.</p> <p>— У нас — настави он своје казивање — б 
 други полегли по дењковима, трећи седе на стварима или на ивици вагона са обешеним ногама напо 
 још довољно неодморен и неиспаван седе на кревет и припали свећу у ниском лименом свећњаку.{S} 
ала сам и понављала једнако.{S} Он седе на кревет и позва ме руком себи.{S} Ја потрчах прозору  
ма која се из магле као из какве заседе на један пут појавила.</p> <p>Свет се већ преплашио и п 
бол коме је он сведок!{S} Дубоке бразде на стаблу његовоме казују да он већ вековима стоји ту к 
е било мутно и облачно, ни једне звезде на њему.{S} Мрак густ као тесто.{S} Кроз тај мрак проми 
разликују само по томе што имају звезде на еполетама.{S} Такви су се команданти гејачки кезили  
p> <p>Други је опет тако одлучио да иде на Рожај па у последњем тренутку остао, предомислио се, 
ањам никаквој колони.{S} Кад војска иде на бојиште, кад жури тамо да стигне, добро, склонићу се 
ио премештај са сеобеним трошком па иде на нову службу!</p> <pb n="233" /> <p>— Пази овај, пову 
 пролази под Митровицом Косовском и иде на Дреницу.{S} Одатле, преко Јањева и Гилана, сече Биња 
скрајне седнице Владе и Врховне Команде на којима је, после дугих и бурних саветовања, имала да 
ки пук, прође кроз варош крај нас и оде на Зејтинлик.{S} Кажу, ови су дошли са Дарданела а сад  
p>И ено га, од јутрос, несретника, воде на стрељање.{S} Свет се немо расклања пред тужним погре 
 крај којих је прошао војник, кога воде на стрељање.{S} Ја бих се у таквим приликама обично скл 
ви који са севера, истока и запада воде на Косово.</p> <p>Мале и тесне косовске вароши, Митрови 
 североистока, јављају да се борбе воде на Јанковој Клисури и да Бугари напредују ка Лебану.{S} 
 изведене су узане степенице, које воде на први и други спрат.{S} Степенице за први спрат узлаз 
звешћа о последњим борбама које се воде на путу од Косова ка Призрену.</p> <p>Када је пала вече 
овор скрете затим на борбе које се воде на овоме фронту, измеђ Качаника и Гилана.</p> <p>— Глед 
а из кукавичлука нема и ови што их воде на стрељање нису кукавице.{S} Ако су и бегунци, нису ку 
раницу.{S} Бојао сам се само да не буде на српски фронт а оно тако је и било.{S} Одведоше нас у 
 нема одговорности?{S} Зар повести људе на кланицу кад услова за офанзиву нема и то људе десетк 
ћи ће други.</p> <p>Један од ових изађе на врата и чусмо га да разговара с неким.</p> <p>— Свра 
ајстарије дете девет година, а најмлађе на рукама; где смем да их водим у планину?{S} То значи  
вар.</p> <p>Кад се једанпут гомила нађе на левој обали реке, распршта се, разреди и удари свако 
оборивих разлога слеже раменима и пређе на други разговор.</p> <p>Као да је пристигло јело, јер 
 да не би никога у кући узнемирио, сиђе на доњи спрат и уђе у једну пространу собу, која је, ве 
рпскога народа и ево опет његовога вође на путу бегства.</p> <p>— И они ми саветују да бегам, д 
ећи измеђ воловских рогова.{S} Кад дође на ред да се кренемо, ми пођосмо левом страном друма, н 
чим је стигао тамо, захтевао је да пође на фронт.{S} Морало му се учинити и кренуо је одах пут  
камењени.{S} Ускомеша се светина и пође на све стране да распитује, да се обавештава, да верује 
а узносећи тежину шест векова који леже на њој; диже се тајанственом неком моћи, као у ноћи у о 
о сврдло забада у душу, све опет потеже на улицу.</p> <pb n="456" /> <p>Бегунци са Дорћола и да 
 јутра до мрака.{S} Једва се човек диже на ноге, ваљда му помогла молитва и покајање.</p> <p>Он 
</p> <p>Пет минута пре 11 часова, стиже на аутомобилу ђенерал Бају са својим штабом, у коме се  
ици у сусрет непријатељу и чим му стиже на доглед, измеђ Слатине и Јежевице, отпоче пушкарање.{ 
{S} Рекоше још да понесе колико ко може на леђа понети хране: брашна, сува меса, сира и сланине 
S} По тим вестима, наши се одлично држе на Страцину и велика им помоћ стиже са севера и из гарн 
 штампарије па чак и новине које излазе на броду.{S} И усред најпоузданије пловидбе, „Титаник“  
и у колима која иду у Митровицу, полазе на тежак пут страдања и искушења.{S} Они ће месецима па 
ри) пуни ствари и жена с децом да слазе на жељезничку станицу и ако никакав воз у то доба није  
је.{S} Мало час, пошто је утврдила везе на бошчи, она је понесе понова, пође и настави своје ка 
да би показао разумевање у цифрама, узе на прсте да одброји шесет.</p> <p>— А јеси овако исто и 
инули!“ Ја нисам даље распитивала, сузе на очима и нешто тешко у души казивало ми је да је отац 
 а народ виче „Ура“ а мени оволике сузе на очи.{S} Плачем и не могу да се уставим па ето ти!“ А 
ју душу и како би сабрала све наше сузе на своје очи.{S} Када <pb n="443" /> се сада, у ноћи, п 
 са његовим погледом, њему наиђоше сузе на очи и окрете главу, затим је опет диже и окрете мени 
у — и кад то помену а њему наиђоше сузе на очи, те их обриса и настави даље — Поздрави их и рец 
јој је оно изазвало, њој наиђоше и сузе на очи, те извади из недара црно оивичену мараму и убри 
, не знам због чега.{S} Ударише ми сузе на очи као киша.{S} Пала сам опет на кревет и плакала.{ 
це, нас непријатеље.{S} Наиђоше ми сузе на очи, па оборио главу и натуко капу на очи.{S} Срамот 
“ А мени задрхта душа и наиђоше ми сузе на очи.{S} Није шала целивати цара српског.{S} И бабу п 
 светоме Јовану.{S} Бризнуле су ми сузе на очи, бацио сам пушку и почесмо онако крвави да се љу 
ну мртву децу, почеше да ми врцају сузе на очи као бујица и ја још снажније, још себичније прит 
имо ватру, сео је крај нас, пошто га је на стражи крај пласта заменио син, и наложио сам ватру  
кућа, без врата и без прозора, ма да је на њој остало нешто мало крова који би ме могао заштити 
за то.</p> <p>— Видите ли ви људи да је на овим колима некаква архива?</p> <p>— Па шта?{S} Нити 
р видео шта је било, он је опазио да је на лицу оне жене оцртан дубок неки бол и у његовој се п 
кама све што се спасло и веровало да је на тим обалама, којима ће журно теглити, крај патњама.{ 
 <p>И одиста, ја тек сад приметих да је на месту где сам стајала киснуло кроз кров.{S} Раскопча 
— Косово је мања катастрофа.{S} Када је на Косову страдала једна војска и једна држава, било је 
.{S} Бојећи се непогоде у ноћи, која је на косовској ширини много страшнија и сматрајући да су  
м најближима.</p> <p>У гомилици која је на овој мразној ноћи, на пустоме друму, увијена густом  
 нека бледа, водњикава светлост која је на мрачноме зиду пројектовала рупу прозорску измрежану  
није пала само пред Младеновац, пала је на целу Србију аждаја и ждере нам децу, ждере много...  
Вилка, сретна међу унучићима, седела је на једној троножној столичици, подстицала ватру у камин 
ла, узела сам његову руку, наслонила је на образ и облила је сузама.</p> <p>— Све ћу ти казати, 
ћи заштите; полазећи из ње пред нама је на неколико сати граница Краљевине Србије, граница наше 
теха на другоме тасу теразија којима је на првоме била брига са прибирања бугарских трупа на ис 
није у војску звао, ни у моменту кад је на фронт потерано све што пушку може понети.</p> <p>Пон 
 граници, рекли овима: „Изволте, сад је на вас ред!“</p> <p>Ето, такви су се разговори водили т 
 доле у селу, већ жив покрет.{S} Све је на ногама и спрема се за полазак.{S} Волови се поје, ко 
чине.{S} По броју становништва, које је на њему, он преставља скоро једну малу варош а по уређе 
јером, он овога отпушта.</p> <p>Тиме је на Балкану, на један мах, створена нова и очајна ситуац 
тељски држе према српској војсци, те је на појединим местима било и пушкарања.</p> <p>Један међ 
ом <pb n="179" /> оперисати, нити би је на ускоме друму могао кренути за повратак, нити би је п 
је био последњи међу осећајима, који је на овоме тешкоме путу напустио несретне бегунце и ево,  
ан четворогодишњи борац српски, који је на северу запливао већ у дубоку крв, дигао би главу и о 
им китили силаве, и онај пиштољ који је на Чегру прославио смрт Синђелићеву, и она пушка која ј 
о ту, нађоше га у списку.{S} Срце ми је на једанпут залупало кад ми рекоше и у том часу место д 
сто да појми светлост дана; личио ми је на огромни мравињак, који је згазила тешка стопала силе 
куда ће, не знајући шта ће; личио ми је на логор спасених дављеника, којима из очију још није и 
 били су помирени са смрћу; личио ми је на несретну варош, на коју се био срушио брег и претрпа 
 места, скиде пушку с рамена и обори је на руке, па је онда диже до ока и нанишани овамо, право 
кова кичица не би била кадра ставити је на платно, јер не само што би му промакли многи детаљи  
чланак неког француског листа, трећи је на полеђини кутије од цигарета исписивао бројеве балкан 
} Њој је тек јуче стигао глас да јој је на северном фронту погинуо син.{S} Она нема снаге да се 
рева сопственим дахом.</p> <p>Војник је на стражи, војник чува!{S} Шта је то у овоме часу што с 
ајала своју личну несрећу.{S} Ја сам је на против унела у онај заједнички бол и унела га свег у 
ојчета</head> <p>Сећам се, видео сам је на Скопљанској железничкој станици онога јутра, мислим  
ант српске војске.</p> <p>- Становао је на горњем спрату, у одељењу које је од свога стана одво 
аром, који је носио на леђима, лежао је на земљи немац, заробљеник, а крај њега је стајао један 
мо, иза начелства, крај плота, лежао је на земљи, одупирући клонулу главу о зид, човек бедна из 
ећим поверењем остао у Србији, рекао је на дан првога октобра једноме нашем вишем чиновнику:</p 
ио, а и кад их је схватио, одговарао је на њих непоуздано и неодређено.</p> <pb n="695" /> <p>— 
Отаџбини што га је напустила, отишао је на обале бујне и од силне кише надошле Косачице и скочи 
е, кроз све уличице и сокачиће, ушао је на све капије и капиџике и уједан пут се крете свет са  
— Биће ти незгодно, Господару, тврдо је на кари! — узе да се извињава вођа волова.</p> <p>— Је  
ено грање а позоришни сликар разапео је на патос бело платно и отпочео по њему црвеним, крупним 
зима професора у сурој шајкачи и сео је на митровачки воз.{S} Када сам га, много доцније, срео  
} Једини осветљен прозор те ноћи био је на канцеларији начелника станице на горњем спрату једне 
чки воз од бугарскога напада, учинио је на нас само у толико тежак утисак што су њиме прошла за 
 Стигла у Митровицу.</p> <p>— А како је на фронту?</p> <p>— То не знам.{S} Начелник још није до 
је отврдла у ранцу.{S} Знаш већ како је на одмору.{S} Па се заметнуо и разговор а не разговарам 
 је још било слободно Скопље, личило је на те дане.{S} Тишина, пуста, нема, суморна, загушљива  
а било у њима и мислим да ће то, што је на мене тако снажно утицало, бити прва топла реч коју с 
0" /> <p>Послушао сам га и ето зашто је на мени опет аустријско одело.</p> <p>Ту прекиде заробљ 
очи.{S} А мој најстарији син погинуо је на бојноме пољу, као војник, као син оца војника, вршећ 
т.</p> <pb n="513" /> <p>Мој муж нас је на свој начин све у кући васпитао.{S} Реч Отаџбина је з 
 команданти у штабу Прве Армије, већ је на лицу свакога од њих било исписано другаче расположењ 
„Пустите децу к мени“</p> <p>Узео их је на колено, помиловао их по косици и тешке две сузе завр 
да мајка разговор и он се свесрдно даје на посао.{S} Неумешно, незграпно навлачи деци хаљинице, 
на један ћошак и сече секиром и продаје на оку, коју руком одмерава; трећи вуче за узицу државн 
вештаје са предстража, предочи положаје на којима се непријатељ налази, његов морал и његову бр 
 Кад Споразум на рачун Србије, пристаје на ту цену, Бугарска упућује мобилисану војску на српск 
зи и нико дете не прихвата и оно остаје на друму окрвављених руку од материне крви, обливено ки 
>Али пуковник, смешећи се, мирно остаје на месту, истреса руком земљу која му је запала око вра 
а опет мир.{S} Мој сусед, који се греје на ватри до нас ослоњен леђима на моја леђа, једнако се 
нију бочну улицу и тискала се да избије на друм који води ка Липљану.{S} Њу ће он срести кад бу 
рон од навале бегунаца.{S} Воз још није на станици и железнички чиновници, који неколико дана и 
зова али и иначе, треба бити што раније на станици, јер ће навала бити ужасна па се треба борит 
на кући опет затвори а светлосне линије на шалонама утрнуше; они што су вирили на капиџицима по 
<p>— Чини ми се — говорио ми је доцније на путу један родитељ — чини ми се, лакше ми <pb n="552 
иле све наше власти и да су обе ћуприје на Морави бачене у ваздух.{S} Непријатељ још није ушао  
ао на Плав и Гусиње па преко Проклетије на Скадар, други преко Ругове и Чакора а трећи преко Ро 
још и сутра.{S} Све зависи од ситуације на бојишту!</p> <p>Одлазак жандармерије из вароши задао 
 почела да лије и засуто гранатама које на све стране праште.</p> <p>Свет се расуо по кукурузим 
и дан Скопља.{S} Евакуација се наређује на неколико дана пре опасности, бар два и три дана.{S}  
 се час губи међу камење, час појављује на окукама.{S} Стаза ова иде изнад провалије, на дну ко 
рагоценијим товаром.{S} Коњић нарамљује на једну ногу, извлачи кола из блата амовима искрпљеним 
 су погађања, ту цењкања, јер се купује на мање и на више.{S} И чега ти ту нема на оним шињелим 
миле очију и осмеха, који нада исписује на уснама, поздрављала их.</p> <p>— Но хвала Богу, сад  
руга за Солун, потеже све да се сручује на Косово.{S} Из Ниша, који је дотле био највећи збег в 
анака по лапавици.{S} То, поврнуте јаке на прокислу шињелу, оборене пушчане цеви са које се сли 
ци, <pb n="162" /> официр поврнуте јаке на шињелу и натучене капе на очи.{S} Нисам му могао саг 
видо и онај велики барјак наш, па слике на зиду, Краља Петра и војводу Глигора и Косовску вечер 
але би са догађаја на догађај, са слике на слику, са једног сећања на друго из множине, из гоми 
те — рече Краљ показујући врхом писаљке на карти — Наш се фронт сад простире ево овако, од Кача 
рнога јесењега дана осваја.{S} Светиљке на прозорима кућа, које су домаћини већ напустили, пога 
алу ватру.{S} Небо мутно и све светиљке на њему погашене.</p> <p>Она настави;</p> <p>— Тога дан 
592" /> <p>Чичица направи шакама шкољке на устима, диже главу за аеропланима, напреже се и поче 
 већ отимати јела, и оне спустише капке на прозоре те увећаше број гладних.</p> <pb n="142" />  
нутра а застрло завесе и спустило капке на прозоре.{S} А отуд, из дубине, из пустих периферијск 
ма тешко зашкрипали, као захрђале шарке на тамничким вратима.{S} Ћивоти су се отворили и бледа  
з Призрена и о борбама француске војске на југу Србије.{S} У току тога разговора, војвода Мишић 
мале јер су утрошиле велики број војске на образовање гарнизона по освојеним местима, не осећај 
о сам своје; извлачио сам топове српске на Рујан и на Облаково, износио их на грудима својим на 
град.{S} Можда не мора ни доћи до битке на Багрдану, можда ћемо их раније скрхати.{S} Пре смо Б 
стају.{S} Из цркве, Краљ је пошао пешке на пут, здравећи успут и праштајући се са очајницима ко 
, нарочито пласт сена, а ви одмах пушке на руке.</p> <p>У бојном поретку, са тешким осећањем ст 
вака за се, нису чак свакад ни ноћивале на истоме месту, нити су за исти број дана и ноћи прешл 
водили о великим бригама које су лежале на влади.{S} Војска је зашла у планине без хлеба и без  
е породице, које су целе ноћи прележале на станици не би ли добиле ред да уђу у вагоне, тискале 
у одмах плануле али женске су се држале на цени, јер су их Турци много куповали.{S} Појединим с 
ће гомиле београдских избеглица стизале на ресничку станицу.{S} Све покисло на ноћашњој киши, с 
да, заносним легендама које су се ткале на ткиву разапетом измеђ гусала и историје и једном род 
ту и полегли као орлушине, које су пале на одмор.{S} Шар, који се од јутрос догледа изнад врхов 
 тобом као ножем изрезан отисак стопале на њему.{S} И воде, које су легле од кише, с једне и др 
уше вране, које су се прокисле одмарале на крстовима и дубоко тамо, са другога краја, што се чу 
седла.{S} Гомилице, које су се прибрале на разговор, растурише се и свак потражи своје место ил 
у да сакрију сузе које су и њима врцале на очи.</p> <p>Поноћ је дубоко превалила а посао још ни 
колико је остао, почињу да праве и шале на његов рачун, па и да га дозивају и да звижде, ма да  
им у поједине кафане, где су већ стигле на продају и новине које су изашле пред само подне и ко 
 фронт, други на француски а трећи веле на румунски фронт да чувамо границу.{S} Бојао сам се са 
у то пуцали Руси, чије су батерије биле на граду и Французи, који су били у београдским виногра 
 ће трупе ићи право у Ниш, како би биле на домаку свима фронтовима.</p> <pb n="51" /> <p>Отуд с 
овио на Орашцу, и које су се прославиле на Мишару и Љубићу; пиштољи, који су некада почивали у  
личним борбама, које су се 24-ог водиле на Дорћолу и о пакленој борби на Ади Циганлији.</p> <p> 
зивање својих оцева и дедова, пробудиле на један мах нов осећај — чежњу за оном домовином, од к 
јима савезничких влада, које су примиле на себе нашу исхрану, храна већ мора бити пребачена у М 
ухо а другим ослухивали, јер бат гомиле на мах пробуди целу варош те на кућама се отворише са в 
потисли већ оне трупе које су се бориле на Дорћолу и у Душановој улици, заузели су већ улицу Ст 
шћено испусти слушалицу.</p> <p>— Дакле на левој обали Мораве?{S} То значи да војвода Мишић ни  
и прешли на нашу страну и тукли се доле на обали а изгледало је као да се већ у вароши туку.{S} 
о чујеш „ура!“ и водови се сручише доле на ниже и поче да прашти бомба.{S} Немци потисли већ он 
ретних породица које су целе ноћи кисле на станици, морају ћутати пред силом.</p> <p>Видео сам  
 виши официр) па ми каже да Немци мисле на прелазак на Морави, а овде ће код Београда само мане 
 од Ужица на Пожегу па у Ариље а одатле на Гучу.</p> <p>Официр оборене главе а забачене капе из 
се мишљу да и сами крену преко Љум-Куле на Дебар и Битољ, који је још слободан и одакле се, у с 
ела.{S} И капа на глави и подрте цокуле на ногама и блуза и кошуља, све је то било умрљано крвљ 
 су то капи српске крви, које су кануле на једну успавану традицију и у душама <pb n="597" /> о 
и Дрим, па преко Бицана на Дебар и даље на Стругу; друга је, идући упоредо са првом до Љум-Куле 
; Бугарска мобилисане своје пукове шаље на српску границу; споразумне силе шаљу војску у Солун  
и, ми ћемо тек опазити да немамо темеље на којима ће се тај кров држати.</p> <p>— Мислите?{S} Т 
рима, оно драго, оно крваво парче земље на коме смо никли, које нас је одојило и одхранило; роб 
них суза, исприча своје тегобе и невоље на путу.{S} Заноћила је са децом на друму, у сред плани 
м рече да не ложимо никако ватре напоље на чистини, може се узнети дим више шуме те они запазит 
и отуда са Карадага и све то потсети ме на оно учитељево упоређење са усијаном планином, која б 
 Богом и светим Јованом!...“ Те речи ме на један пут пробудише, пробудише ме тако као у сну кад 
и без тога ордена!</p> <p>Гомила занеме на један мах пред овим чином и наста мртва тишина.{S} П 
припалиле док нас децу нахране и опреме на спавање.{S} Далеко тамо догледала су се уста пећине  
ост офанзиве, погледајући увек при томе на војводу Степу којега је желео убедити.{S} Он <pb n=" 
 за овима фијакер са београдске калдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама,  
 за овима фијакер са београдске калдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама,  
а <pb n="636" /> из Призрена али не сме на голо казивање гомиле да се врати с пута на који га ј 
ма кола, нема свештеника... нико не сме на гробље, тамо сипа граната...{S} Шта ћу, куд ћу с њим 
, као да лежи на материним грудима а не на влажној и раскаљаној земљи; из округлих обрашчића му 
ма и једно дете те да синовља суза кане на очев гроб, али сам учинила грех према детету.{S} Дет 
} Крв, која се разлила по друму из ране на слепоочњачи, још се познавала, није ју испрала ни он 
нај тихи шум који је он проносио, гране на дрвећу престану се нијати и повијати, шибље се и жбу 
амње под секиром и пуцкарање суве гране на пламену.{S} По друму још гмиже маса, која једнако на 
ице могле и у ноћи читати речи исписане на крстачи:</p> <p>— „Он ће доћи!“</p> <milestone unit= 
авске механе, изнад самог Чачка, остане на одмор али пред подне већ он доби извештај да се непр 
чесмо да се миримо с тим да свак остане на месту где је и ту на друму да заноћи.</p> <p>Они, ко 
орбу, пуковник наређује да свако остане на своме месту, да задржи свој положај како би, чим зор 
агонима или су њихове голе мотке бацане на ватру: деца су натицала на главу калпаке наших првих 
ламе који ће метнути пода се, кад легне на блато; трећи упртио о раме двадесет другарских чутур 
ал већ тада био да <pb n="514" /> падне на бојишту за Отаџбину.{S} Када сам му ја доцније, у св 
{S} Бојала сам се да која кућа не падне на мене, да ме не прегазе коњи, да ме не обори војска,  
ам буквицу те да му никад више не падне на памет да кога убеђује.{S} Па ето...</p> <p>— Убедио  
А ја запео, па све казујем што ми падне на памет! — извињава се он, бојећи се да није предугача 
на језера која, кад се прелази са једне на другу страну улице, треба пребродити.{S} Свет улопан 
ароши наше мртве војнике набацане једне на друге као вреће.{S} Срела сам неколико таквих кола п 
ета пут, тако да не можеш прећи с једне на другу страну улице и не можеш, ти пешак, по читав са 
ј који је ту реч бацио и данас по подне на станици и тај пискави глас продре кроз поноћну таму  
 могу ја без њега нити може он без мене на овоме путу.{S} Тако смо се здружили, ето...</p> <p>И 
, али њоме није више бележио ни промене на фронту, ни границе поплаве која је свако јутро и сва 
и је јуче обосио а данас треба да крене на даљи пут.{S} Ватре се тамо друмом већ не догледају в 
е које ће гласити да са батеријом крене на тај нови фронт.</p> <p>Преплављен тим мислима и не с 
а пламена који су давале младице бачене на ватру, младице које су се дуго опирале снази пламена 
 и кад га преби а он гурну две половине на пламен.{S} Варнице, као златна киша, испунише помрчи 
чу и васкрсава.{S} Мисао је то што гине на нашим бојним пољима за слободу; мисао је то, што пре 
, што му се није дала прилика да погине на Косову <pb n="605" /> он се тврдоглаво опирао да пођ 
о поново занео, поведен мишљу да погине на Ситници.{S} Та га је мисао морала одвести у царство  
само да понови свој марш из 1913 године на Софију! — већ понова оживљују у кафани објашњења, ко 
Језерца, пева тужну песму кроз пукотине на његовим оронулим бедемима; песму, која час личи на з 
да ће све село у прах и пепео, домаћине на колац а чељад на јатагане ако се у селу нађе макар ј 
пакосно један помоћник окружне благајне на чијем се лицу јасно види да је изгладнео а, по врату 
и претераним.{S} По где која кола и оне на њима пропрати гласно саучешће гомиле а по где која п 
ких кланаца или, неодважан да се осврне на непосредну прошлост, залази мислима дубоко, дубоко т 
е се у страну, те отуд једно око гвирне на улицу да види из чије ли је војске тај пролазник.{S} 
и колико да прихрани дете и да га метне на <pb n="13" /> ноге.{S} Кад из детета израсте момчић, 
длуке од великога је значаја било стање на гиланскоме фронту, где би евентуални успех могао дон 
е сад на његовим коленима, оно поколење на које ће пасти сва тежина зле судбине или сви благода 
шлост и садашњост, и оно оронуло камење на граду, које прича о слави једнога народа и ова дворс 
руку и пробира, па се затим с руке пење на раме и шири крила те се тиче образа материног и као  
поврнуте јаке на шињелу и натучене капе на очи.{S} Нисам му могао сагледати лице али кад виде д 
а оних који су изнели само главу и крпе на себи и ужас светине и пометња и све, све, као о пожа 
оји се осећа како продире кроз оне рупе на дувару, које смо затисли.{S} Кад се отворе врата, да 
о место које су они хтели.{S} Кроз рупе на зидовима дува студени ветар и допире хладноћа, те до 
уди овамо и онамо, прибирају се у групе на сред улице и воде разговоре о ноћашњем страховитом м 
 су после Куманова послате српске трупе на Једрене, али је још тада брижно занихао главом:</p>  
 је скопљанско већ догледало наше трупе на Гази-Баби и сад је већ јасно знало да је ово последњ 
 погрбљени носачи, носећи читаве товаре на леђима а за њима журе људи, жене, деца, носећи свако 
апоје, износе из капија ствари и товаре на кола; дере се један из <pb n="319" /> гомиле тражи ћ 
 проседи — допуштам нека и Бугари ударе на нас, што апсолутно неће бити; али, за вашу љубав, ет 
ога очајнога детета и нико се не обзире на његову трагедију, јер свако носи своју невољу; свет  
 рањених, немајући времена да се обзире на њихово запомагање и жури ка првим редовима, са којим 
не кажу на коју страну.{S} Једни говоре на руски ћемо фронт, други на француски а трећи веле на 
спа у црнини, коју сам срео данас, горе на друму, када је тужна, материнским погледом пратила о 
о драго камење, бацио сам поглед и горе на старо Дулцињо, коме је месечина дала чар тајанствене 
Књажевца, на Нишави две дивизије и горе на Неготину један одред.{S} Ето, то је све!</p> <p>— А  
да га до зоре неће прекидати.{S} Најпре на једној кућици па на другој, почеше на неосветљеним п 
 би себи отворили пут.{S} Изнеше најпре на раменима товар, па онда изведоше волове, па изнесоше 
збеговима и хајдуцима; угасиће се ватре на огњиштима и кандила по црквама нашим; гробови пале д 
и педаљ, па се земља црни и букћу ватре на све стране.</p> <p>Сат и два стајали смо на друму по 
рвављеном срцу!{S} Као после силне буре на пучини где се крхао и ломио, кад чамац уђе у тихе во 
 је он?{S} Љутила сам <pb n="410" /> се на себе што нисам јутрос, са осталим светом, избегла, п 
луд, знаш ли шта говориш? — зграњава се на телефону начелник.</p> <p>— Нисам луд, господине пук 
ма и једе.{S} Парче хлеба, до којега се на велике јаде дошло и ма што уз то, што се могло купит 
 себе.{S} Када му се учини понуда да се на горњем спрату начини места за њега, он ће одбити.</p 
ака, преболео је брзо и стигао је да се на Битољу опет бори са својим војницима.{S} Ту је теже  
оследњи војник послат на фронт те да се на војну власт не може тако исто рачунати као и на циви 
 нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови са заставама које  
 нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови, на којима ће се в 
десну обалу Раље.{S} Краљ је знао да се на томе фронту борило четрдесет и четири наша према оса 
о гутале.{S} Те вести казивале су да се на фронту наши јуначки држе, да немачки прелаз преко Ду 
 гладних.</p> <pb n="142" /> <p>Када се на подне пребрине та тешка брига за јелом, извлаче се о 
на поља.</p> <p>Кроз ведрину догледа се на све стране.{S} Тамо далеко у дубини, с десне стране  
ити да можемо изнети главе, пребраја се на прсте; ко напусти фронт стреља се а осам бораца и је 
ред ђенералове куће кретоше и капија се на кући опет затвори а светлосне линије на шалонама утр 
атити, да ће стићи наша војска, која се на северу бори и, да ће стићи Французи, који се на југу 
едом, издижу се неколико дрвета која се на ведром небу јасно оцртавају а над земљом лебди танак 
ци треба примити одлучну битку, нека се на њој још једном реши судбина Србије...{S} Зар не?</p> 
 могла расплести; коњска кола испела се на тротоар, да би прошла, па најашила на клупу укопану  
 у невољи отпадају обзири, заборавља се на положаје, у невољи се човек обраћа човеку.{S} Срећа  
бијени се редови проширују, празнина се на друму испуњава; оборени се товари утоварују, кола ко 
енули пут севера у Подримље, светина се на један мах помела и почела колебати у одлукама које ј 
 мисао а та мисао не сме умрети, она се на против, умивена нашом крвљу и сузама нашим, мора узн 
 стране, по двоја и троја у реду, па се на сред ћуприје заглавила те сад не могу ни напред ни н 
 мало на месту обузет тим мислима па се на један мах трже и ободе коња да пође даље али у томе  
на и Феризовића — ми нисмо знали шта се на другим странама дешава.{S} Веровали смо и уверавали  
ухватајући Тетово и Гостивар, спушта се на Кичево и дохвата се извора реке Црне, слази њоме у п 
је некада ишао пут за Ђаковицу и где се на десној обали Дримовој узносе развалине Леке Капетана 
амртника,; дршћући, он се диже, диже се на предње ноге.{S} Његове угашене очи још једном добија 
јима се купује и продаје.{S} Продаје се на све стране, у свима улицама и на свима ћошковима.{S} 
настају и прве куће призренске, које се на левој обали Бистрице пењу уз стрму страну и припијај 
 ватре од оборених плотова и мањерке се на њима пуше пуне узавреле воде, у које ће се домало на 
ик, залази Шумадијом и Моравом, пење се на Копаоник и слази на Косово те пребраја гробове оних  
редам овде! — одговара мала и обзире се на све стране преплашено.</p> <p>— Зар то није твоја се 
ку као да лебди светао дан.{S} Ватре се на све стране погасиле, још само врео пепео покрива зем 
 му покрива мушке груди, улубљен, те се на њему једва држи по где који остатак двоглавога златн 
дним свега сводом паше целу реку, те се на средини пење до врло велике висине, до које се треба 
где је некада био српски консулат те се на њој пуне двадесет и две године вила српска тробојка  
ла и припалиће му свећицу и помолиће се на том гробу за покој душе својега детета.</p> <p>Док с 
 пуно родитељскога саучешћа и осврће се на све стране не би ли запазио какву ватрицу крај које  
што су вирили на капиџицима појавише се на улици и почеше, онако необучени, да се збирају у гом 
одирала румена светлост, нагињала би се на прозор и напињала очи, не би ли у далекој тами, на п 
евој обали Мораве.{S} Мало час, јави се на телефону сам начелник Штаба и капетан понови вест о  
ом успавани град, оживе све и појави се на улици озарена лица, као оно новембарских дана прошле 
тањима док им све не кажу.{S} А људи се на пролазу већ и здраве речима: „Има ли што?“</p> <p>Св 
ам не нагазих на неке грешнике, који се на један мах створише испред мене, као сенке које су то 
и купује због товара на коњиће, који се на пијаци продају по баснословно високој цени.{S} Али н 
у бори и, да ће стићи Французи, који се на југу боре те да ће ослободити Скопље.{S} Је л’ те?</ 
дности тога пута, као и о томе да ли се на брзу руку, са заробљеницима и пионирским четама, мож 
Призрену, кад смо се срели, жалио ми се на тога истога професора.</p> <p>— Ама ништа горе, госп 
S} Читао сам описе и знам, колико ми се на глави коса дизала, знам како сам сањао тешке снове,  
{S} Крв му су попе у образе, наслони се на штаке и гурну лактовима гомилу испред себе па изађе  
ј ње.</p> <p>Приштинска црква узноси се на једноме пропланку уз који се пузају и куће приштинск 
 савезницима да смо принуђени повући се на Јадранско море, али, да им нагласимо да полазимо без 
рума, иза кола, ишао је, наслањајући се на једну грану, заробљеник.{S} Био је босих и раскрвављ 
ник који се тетура друмом ослањајући се на једну грану.</p> <pb n="383" /> <p>— Промрзла, што ћ 
крај друма повијен стајао ослањајући се на једну батину.</p> <pb n="283" /> <p>— Јесте, јесте,  
предахнуо на каквој висоравни пењући се на високу планину.</p> <p>— Нисам излазила из собе, нис 
ице тамо, жена са дечицом, обазирући се на све стране, преноси свој иметак, ћилим, јоргане и са 
цедитом улицом варошице, не обзирући се на радознале погледе преплашених становника до којих, п 
!</p> <p>И код тих речи, не обзирући се на све позиве начелникове, оде и затвори врата за собом 
, поклецујући коленима и не обзирући се на своју свиту. <pb n="294" /> Најзад, седе за сто на к 
 Дорћола и даље куљају и не обзирући се на опасности од аероплана.{S} Наиђе и један чичица, рук 
упале две дубоке дупље.{S} Осмех јој се на уснама окаменио, хладан, као на мрамору длетом изрез 
Крећемо кроз призренску раван, којој се на дну уздижу два колоса, Паштрик и Коритник, градећи џ 
у томе часу сетисмо Бога и свима нам се на уснама исписа горак осмејак, јер свак од нас помисли 
а и ту сам застала.{S} Наслонила сам се на ограду и гледала сам дуго доле у воду.{S} Носила сам 
 сам се зауставила.{S} Наслонила сам се на зид болничке зграде да се одморим, покрила сам лице  
 што се боримо.</p> <p>— Намерио сам се на једнога младог дечка, који се добро бранио.{S} Покуш 
ја а иза њих, у дубини кланца, којим се на Уцињ слази са Можуре, пружа се збијена гомила старих 
о је одговоре и допуњавао их, враћао се на питања која је већ једном био поставио и уопште, чин 
ио сам тегобне и беспутне стазе, пео се на Проклетију и Ругово, на Комове и Суторман, док нисам 
имао разлога да и даље живи.{S} Убио се на првој станици, на којој је сишао, кад је кренуо из С 
 и натукао шајкачу на уши а наслонио се на дирек који носи капију па, борећи се са дремежом кој 
ио се на Дебру и на Жировници, борио се на Церу и на Раму, на Руднику и на Тимоку.{S} И, кад је 
се на Једрену и на Брегалници, борио се на Дебру и на Жировници, борио се на Церу и на Раму, на 
ву и на Битољу, <pb n="145" /> борио се на Једрену и на Брегалници, борио се на Дебру и на Жиро 
 борио, пуне четири године.{S} Борио се на Куманову и на Битољу, <pb n="145" /> борио се на Јед 
се овде води тиши разговор, у колико се на друму и на ветру може тихо разговарати дотле мало да 
нили су се читави логори.{S} Спавало се на голоме патосу, али је бар било крова те штитило од к 
та је пред нама.{S} Крећемо и пењемо се на њу!</p> <p>Крећемо у планине, крећемо сви и Краљ и В 
ећемо у глад и у смрт!</p> <p>Пећемо се на снежне и недогледне врхове и спуштати се у мрачне и  
се ваљда.{S} Ако не друкче, наћићемо се на оном свету.{S} Бог је добар па ће нас све сабрати ко 
крај Бојка.{S} Потрчасмо и устависмо се на вратима.{S} Не дај ти Боже да очима својим видиш оно 
историје како се одмиче, као оно што се на великим сатовима, на тороњима германских општинских  
пе где су били прозори и врата; цреп се на крову усијао и осећа се како попушта и стење кров.</ 
вечерас у Пећ.{S} Па ипак идемо, јер се на овим друмовима не сме заноћити.{S} Идемо ћутећи и об 
ине нису стигле да забележе.{S} Свет се на улицама, на ћошковима и пред дућанима, окупљао око о 
 постепено све јасније тачке указују се на друму и мало затим две сенке које журе у сусрет нама 
беснога часа природиног и предали му се на милост и немилост.</p> <p>И мећава нас загрли, обави 
беснога часа природиног и предати му се на милост и немилост.{S} Било их је који су се решили,  
ојом руком убијем...</p> <p>Капетану се на један мах замути поглед.{S} Њему изађоше пред очи ње 
овори овај и сав даљи разговор обрну се на питање о начину како да се из грађана организује чув 
 <p>— Ама како да не води — избрецну се на њега наредник из те гомиле, на коме се никако није м 
.{S} Њина је савест била мирна да су се на свој начин одужиле „овој земљи“ и зато су, кад је тр 
ати како су се бацале ствари које су се на колима довукле <pb n="543" /> довде.{S} Многи су и п 
За пола месеца Септембра одиграли су се на Балкану догађаји који представљају историју од некол 
> <p>— Стигли! — одговорих и посадих се на џак где ми је он сачувао место а фењерић оставих међ 
свечан али ипак тужан.</p> <p>Сретох се на ћуприји са једним војником, који носи воду и он ми г 
а, јер носиш одапету пушку и обзиреш се на све стране.{S} Ово је један од најопаснијих путева о 
 ево их ова олујина понесе да их однесе на нове обале, на далеки запад.</p> <p>Чудна судбина!{S 
ова, као колоне класичних храмова, носе на себи кров од густога дима те у тамној ноћи, која као 
 стазе није увек дозвољавала да је носе на раменима, већ су је морали по где кад спуштати на ру 
а рамена те пружити кораке, већ је носе на руке а руке им се скочањиле од зиме те се сваки час  
 и ствари могао повући те да их не носе на раменима и да не гладују успут.{S} Спавали су по дру 
а.{S} Крећу се војници кроз мрак и носе на глави сено, које су почупали ко зна из чијег пласта; 
но, те се људи бране шаком коју надносе на лице, јер их штипа за очи и смета им да се греју.{S} 
свештеника и зајми мало бела брашна, те на уљу пржи приганице, јер он то воли.{S} Умесиће их, и 
де одовуд, те лево крило иде одонуд, те на Овчем Пољу ће се тући одлучна битка.{S} Е, па дедер  
бат гомиле на мах пробуди целу варош те на кућама се отворише са великом лупом, нагло и готово  
е ме поднаредник — и ви се сад позивате на један, изузетан, пример.</p> <p>— Па ми и немамо виш 
од Предејана.{S} Воз је чекао дуге сате на разним станицама док се обезбедио његов пролазак.</p 
 мирно начелниковом столу и полаже дете на сто.</p> <p>— Ево вам га! — вели — Радите с њим што  
м могла дуго да заспим; стегла сам дете на груди, молила сам се Богу и решавала се час овако, ч 
ну несретну мајку.{S} Притисла сам дете на груди као да ми га је од нечега требало отети; засип 
где год из Београда?{S} Имате мало дете на рукама а с дететом је тешко кад већ дође до чега.{S} 
једно ћебе, мало брашна и по једно дете на самару.{S} Шта ће се са осталим стварима које су се  
тим лажним вестима.{S} Ви их бар чујете на улици, па вам не мора бити ни криво кад се уверите д 
ва, коме при помену овога имена прелете на мах таман облак преко чела.</p> <pb n="620" /> <p>—  
ник није ни издануо да заједнички слете на лешину.</p> <p>И онда, осетиш неки подземњи тутањ, к 
 их он грли, те да у једноме маху слете на јадранске обале.</p> <p>Како смо завидели онима што  
 тешко по густоме блату и носећи терете на рукама а бол на души.{S} Ја сам успут сваки час завл 
додаде:</p> <p>— А ви ваљда, што видите на мени ово аустријско одело, па за то не верујете?</p> 
p>— Ви, Величанство, извесно не мислите на капитулацију у моменту кад се Ваша војска, и поред о 
петан.</p> <pb n="188" /> <p>— Останите на телефону! — наређује глас и прекида говор.</p> <p>Ја 
ми потребна наређења.</p> <p>— Останите на телефону, зваћу самога војводу.</p> <p>Одиста, мало  
о! — гунђа песимиста.</p> <p>— Говорите на памет јер не знате — и он се уздржа — Ето, натераћет 
воду Мишића да понова сазове команданте на састанак.</p> <p>Цело то по подне, после првога саст 
бедила пола метра или нешто више сувоте на земљи, полегали би војници, регрути и бегунци, присл 
траној соби неколико пута, кршећи прсте на рукама као да би хтео и из самих зглавкова да одстра 
руго до да промене правац и да се упуте на север, преко Ђаковице и Пећи.{S} Тога дана почињу ве 
сак и цика и заљуља се она маса и прште на све стране, као кад камен бациш у воду.{S} Граната з 
лаве и спушта га на груди; па онда меће на колена девојче које га обасипа гомилом питања и које 
камену слепи просјак.{S} Мусломани неће на пут поћи нити се са пута вратити да, среће ради, не  
 тога тренутка напушта Крушевац и креће на Косово, гледа <pb n="219" /> и плаче.{S} Паде ми не  
 ма да им власти и војне и цивилне хоће на силу Вога да даду утешну форму.{S} Са истока јављају 
руги су кренули а најдражији им из куће на бојишту и ко зна јесу ли живи и ко зна хоће ли их ви 
<pb n="292" /> велике српске катастрофе на тој најкрвавијој реци из српске прошлости.{S} И кад  
о да се више не може рачунати на успехе на тој страни а најмање још на могућност пробоја ка Ско 
ла сам и онај слом без наде и без утехе на Косову — па ипак, када се сетим оне слике у Младенов 
ке према Грчкој, Бугари ће моћи да баце на нас два пута и по веће снаге од наших.</p> <p>— То з 
о и једна жена, сиротица, са двоје деце на рукама, била се већ сместила у последњи вагон воза к 
лика брига примити троје недорасле деце на своја плећа.{S} Тешило ме је што ми је најстарији си 
а Бог да!{S} Не могу ја са четворо деце на тај страшан пут.{S} Да сам бар знао па да нисам ни д 
м по 0.20 динара комад; женске рукавице на шест дугмета један динар; вунено рубље и мушке чарап 
х га у очи и спазих две светле жеравице на мрку му лицу тамно бакарне боје, коју је његовом и и 
ме се буди бол домаћина чије су младице на имању већ посекли непријатељи.</p> <p>— Грехота је и 
/p> <p>И самоме песимисти се озари лице на глас о доласку савезничке војске а проседоме, који г 
паници и нереду одступају“.{S} Гомилице на сваких педесет метара и пред сваким дућанским вратим 
био је на канцеларији начелника станице на горњем спрату једне од тих кућица.{S} Гледао сам са  
ених српских области“ држало је седнице на којима су се пројектовале нове научне екскурзије; у  
рти са Рујна на Облаково, са Брегалнице на Цер и Јагодњу а тај поглед враћао га је опет у оне с 
ице приштинске, све до последње уџерице на врху гиланскога друма.</p> <p>Али то није био онај у 
, као кад бура покида са џбуна гранчице на којима су никли пупољци и распе их по земљи.{S} Под  
ми да идем у болницу, да предам мртваче на сахрану.{S} Отишла сам, али ми тамо рекоше да је то  
 себичније притискох своје мало мртваче на груди.{S} Старац ме остави да плачем а сам спусти на 
ку, кад стигне да се заложи; свако вече на његовој постељи стоји сува преобука, кад стигне, зас 
им господином, кроз пусте улице промиче на маломе коњићу чудан један јахач.{S} То је бледа, мрш 
ве и ћебад а мајка, носећи још и одојче на руци, прати кола са најдрагоценијим товаром.{S} Коњи 
е ова добила наредбу да се одмах повуче на Добрун-Вардиште, одакле је преко Шаргана стигла у Уж 
је догађај од прошле ноћи изазвао, јуче на подне се <pb n="102" /> просуо глас да данас иду пос 
са положаја, на којима се налазила јуче на свршетку дана, те заузела нове на Гази-Баби, над сам 
 било и зашто нико није могао доћи јуче на ноћ.{S} Било зло и невоља у селу.{S} Турци убили Мар 
ише дићи.</p> <p>— Једнога дана, донеше на воловским колима неколицину тешких рањеника.{S} Једв 
е на једној кућици па на другој, почеше на неосветљеним прозорима да се помичу завесе, затим ов 
а да кажем колико, а топови опет почеше на све стране да бију, као да се уједанпут отвори ватре 
 бачен крај друма.{S} Нико се неће више на мене осврнути, нико ни запитати за мене.{S} Кад сван 
има.</p> <p>И послушаше, те га оставише на миру али се Бојко боме дуго, врло дуго задржа, те ре 
Величина и множина сећања која навалише на њу при помену тога дана, узбудише је и изведоше из т 
и и утонули.{S} Гробљанска влага мирише на труло дрво и кости.{S} Са крстова се разлила боја и  
 ишли чаршијом уздигнуте главе, оборише на мах погледе и почеше нас избегавати предосећајући ср 
ерим да ћемо овде остати, али ми падоше на памет речи онога официра у механи и не одговорих ниш 
 благ али и болан осмех.{S} Њему падоше на памет синоћне речи војводине: „Ако си ти онај стари, 
За мало и он узјаха коња а момци седоше на своја седишта.</p> <p>За ноћи батерија је прешла дра 
ико се њих због жена поделише или одоше на суд и осрамотише, као да нису браћа.{S} Што би ми то 
де и онде гранате, а из даљине — рекоше на Дорћолу и на Граду — и даље су топови гроктали.{S} У 
нисам дизала главу, наслонила сам образ на хладно лице мога анђелчета и грлила га све чвршће.{S 
је канцеларије у вароши и сели се у воз на железничкој станици.</p> <p>Јутрос, седмога октобра, 
човек, један, два, три, четири и пет, и на земљи нема више оног клупчета.</p> <p>Крећу се већ љ 
благо њему! — рећи ће један.</p> <p>— И на тебе ће доћи ред! — додаје други.</p> <p>— Хоће ако  
авали: „Хоће госпочићи да се извуку!“ и на против, после те наредбе, чија је вредност зависила  
т таквога резултата, војвода се позва и на последње извештаје Врховне Команде из Призрена, по к 
росјачким чакширама, гуме око точкова и на коме је још по где где сачувао лак свој сјај а плиш  
им чакширама, остаци гуме око точкова и на коме је по где и где сачувао лак свој сјај а плиш св 
 ноћи у Липљану, крај ватре а срео га и на друму, иза Липљана, увек и нераздвојна са тим својим 
т каплар.</p> <p>— Море, пуцао бих ја и на Бога! — додаде један од оних у чије ћемо село сутра  
 је све своје невоље њему приписивала и на њега сручивала.{S} Искусни старац знао је да невољи  
е доцније, тамо у албанским планинама и на јадранским обалама, загрлити својим сувим и коштуњав 
аје се на све стране, у свима улицама и на свима ћошковима.{S} Продају војници и продају избегл 
не столице.{S} Седи се и на креветима и на сандуцима јер нема довољно столица око стола.</p> <p 
мајкама вуку се неиспавана, неумивена и на брзу руку обучена деца, коју су родитељи још за дубо 
о снажан, да се затресла цела трупина и на један мах све се узневерило, све застало и сав живот 
јзад <pb n="534" /> јавља се пукотина и на једном од основних видова, она се шири, зид попушта, 
у се и на точкове и на кровове вагона и на ланце којима су вагони везани међу собом и чујеш сам 
говорило и на друмовима и крај ватара и на ћепенцима и под шаторима.</p> <p>Кад превали поноћ и 
! — наслони капетан слушалицу на уста и на уво. — Ало!{S} Је л то Штаб Прве Армије?{S} Овде ком 
 Морави, воде овако исто очајне борбе и на Вардару, где Французи од Криволака напредују ка обал 
ла и видиш људе, пењу се и на точкове и на кровове вагона и на ланце којима су вагони везани ме 
коју он никад није губио и која га је и на Руднику 1914 године тако сјајно послужила?{S} Сви су 
сподњи страдао ал је веровао, када је и на крсту био разапет.{S} Доћи ће, каже, и наш васкрс, а 
 <p>Други један, његов колега, још је и на дан првога октобра, када су бугарска пушка и топ пла 
вицу, а из Ђаковице се може да избије и на Дрим па да ти затвори све путеве.</p> <p>— А Дебар,  
ум води, то се она све више разређује и на крају тамо, где се друм у њој губи, догледа се у сре 
отуд од Дреновца велика борба а после и на Сави.{S} Они су били прешли на нашу страну и тукли с 
нове разлоге, али он остаде при своме и на крају додаде:</p> <p>— Оставите ме крај гроба мога о 
 дим који је пао већ на воде Моравине и на воде Ситничине.</p> <p>— Тамо се решава судбина мога 
ња, ту цењкања, јер се купује на мање и на више.{S} И чега ти ту нема на оним шињелима и шаторс 
иромашном светлошћу петролејске лампе и на прозорима, застртим провидним завесама, да промичу у 
ао докуменат, који ће потврдити да се и на то мислило.{S} Али, да ли се Врховна Команда постара 
ју све што им је најсветије и љуте се и на самога Бога претећи му и окривљујући га да и он не з 
} Сва је брига дакле била, како би се и на који начин она могла пребацити из Медове у Скадар, д 
којих су поређане столице.{S} Седи се и на креветима и на сандуцима јер нема довољно столица ок 
гомила погушила и видиш људе, пењу се и на точкове и на кровове вагона и на ланце којима су ваг 
који сам вам навео хтели да прострете и на све њих.</p> <pb n="330" /> <p>— Па што га онда наво 
 Сад су пошле даље, са уверењем да ће и на приштинском корзу „ипак бити мало живота“.{S} Оне су 
>Усне младога дипломате тихо заиграше и на њима се изваја благ осмех сажаљења према једном обич 
<p>Најзад се та врата лагано отворише и на њима се појави један млад човек, којега он с врата д 
е.{S} Чула сам да су тако исто лупали и на другим вратима у нашој авлији и чула сам неки врисак 
али у првој башти коју су успут срели и на коју су гладни пали као скакавци: или су поделили ве 
знанике с којима му је лакше путовати и на путу се помоћи међу собом.{S} Нити је онај први пита 
а изабрао сам један који ћемо прелити и на коме ћемо упалити свећу.{S} И тамо у селу, крај Мора 
b n="314" /> Наишао сам тако лутајући и на железничке шине, мора да сам зашао у станични реон.{ 
S} Цело до подне провели смо на улици и на дворишту и нико у оној узбуђености није помишљао на  
на Куманову и Облакову, на Брегалници и на Церу.{S} Далеко, у доњој махали градској, већ залеле 
ности за упоређење, па ми се оно ипак и на силу наметало и изазивало ми тежак бол...</p> <p>Тај 
оге <pb n="420" /> улице, слазила сам и на Бајир, ишла и до гробља и чак до Думаче преким шором 
 сам нашу сликарску школу.{S} Био сам и на страни, на академији.</p> <p>— Дуго?</p> <p>— Био са 
ст његову када се мора са тим оружјем и на овај начин растати.</p> <p>— Зар ја да ти својом рук 
 њом заклопила прозор.{S} Мало за тим и на горњем се спрату осветлише собе светлошћу, која се к 
ла лица, осећајући да се умило славом и на младоме му се, ведром челу, исписа тога тренутка пон 
а столу лица покривена џепном марамом и на ово, које је лежало на моме крилу.</p> <p>— Шта ћемо 
; извлачио сам топове српске на Рујан и на Облаково, износио их на грудима својим на Лисац и на 
утомобила.{S} На предњем седишту, као и на спољњем крај шофера, два три мања кожна кофера са ме 
гађаја, бурних на његовим обалама као и на целоме копну балканскоме.{S} Кад одиш пустим улицама 
 власт не може тако исто рачунати као и на цивилну.{S} Збор, који је првобитно требао да решава 
 пешадијски летећи пук, који се борио и на Ипру, код Араса и пред Варшавом.</p> <p>И низ догађа 
<p>Како у кафанама и кафаницама, тако и на улици.{S} На простору где се камени мост укопао у де 
собље команде мало час јести.{S} Тако и на другим местима, тако и по појединим авлијама, школск 
ри растанку.{S} Јабука нагрижена мало и на њој се познаје траг ситних дечијих зубића.{S} Носила 
вему ономе, о чему се стално говорило и на друмовима и крај ватара и на ћепенцима и под шаторим 
а ће ме пробудити.</p> <p>Толико само и на сва даља питања, која сам покушавао да му поставим,  
у „Ево га и трећи!“ Мало час наиђосмо и на четвртог.</p> <p>— Ово већ не може бити због свађе,  
 својим на Лисац и на Осогово, на Цер и на Јагодњу и поштено служио где год је требало и кад го 
обођење водиле српску војску на Јавор и на Шуматовац, лежале су у блату под вагонима или су њих 
и два покољења још, заборавили би већ и на ту стару причу, која је још тињала само као далеко н 
етири године.{S} Борио се на Куманову и на Битољу, <pb n="145" /> борио се на Једрену и на Брег 
рбији; Константин грчки издаје Србију и на један мах се иза леђа споразумне војске, која треба  
орио се на Церу и на Раму, на Руднику и на Тимоку.{S} И, кад је видео да се све расипа, све оно 
такво.{S} И ако су их борбе на Тимоку и на Гиљанскоме фронту довољно изломиле, ипак су они тек  
нате, а из даљине — рекоше на Дорћолу и на Граду — и даље су топови гроктали.{S} У том је и киш 
и тиши разговор, у колико се на друму и на ветру може тихо разговарати дотле мало даље, за једн 
е Мрњавчевића и Владимировом Елбасану и на обалама нашега, сињега мора.</p> <p>И данас, ето, на 
у, <pb n="145" /> борио се на Једрену и на Брегалници, борио се на Дебру и на Жировници, борио  
ну и на Брегалници, борио се на Дебру и на Жировници, борио се на Церу и на Раму, на Руднику и  
ебру и на Жировници, борио се на Церу и на Раму, на Руднику и на Тимоку.{S} И, кад је видео да  
 свој живот посветио војничком занату и на њему хоће да зида себи будућност, седи у канцеларији 
једничку одлуку донету још у Крушевцу и на Рашкој.{S} Тада је влада, у споразуму са Врховном Ко 
износио их на грудима својим на Лисац и на Осогово, на Цер и на Јагодњу и поштено служио где го 
S} Ми не смемо ни корака даље!</p> <p>И на један мах сви претрнусмо пред том помишљу и ако нам  
, ваљало је кретати у планине.</p> <p>И на један мах, као да си магичким штапићем завитлао прек 
сто и помаже да се сноси свој.</p> <p>И на мене остави дубок утисак судбина оне дечице од које  
 туге а нада снажнија од бола?</p> <p>И на мојим је рукама никло јединче и ја сам га, грбећи се 
ожју и разгрнути камене прошлости да би на чистоме тлу, на здравици народне снаге и моћи, подиг 
 на регулационим плановима по којима би на обалама Вардара никла нова и препорођена варош; хитн 
о би време било мутно и туробно, она би на прозору своје избе палила светиљку.{S} Тај прозор пу 
, гурнуће тело доле у поток да се не би на друму распадало.</p> <p>Паде ми на памет онај коњ шт 
 њене грађане.{S} Батерија прође и изби на други крај варошице, официр заустави на једној чисти 
ог водиле на Дорћолу и о пакленој борби на Ади Циганлији.</p> <p>Ту вест, о паду Београда, потв 
едовао, тај треба да се распита о борби на Чачку.</p> <p>— Значи, велики сте пораз нанели непри 
<p>Официр тад поче да ми казује о борби на Чачку.{S} Казивао је много и ја, вероватно нисам упа 
им.{S} Ту се водио жив разговор о борби на Косову, која је још трајала и која је управо и обезб 
ћутах, очекујући да почне причу о борби на Чачку.{S} Он окваси понова грло и поуми да почне, ал 
е промиче.</p> <p>У том се Бојко појави на капији крај вратница и сви гракнуше.</p> <p>Али Бојк 
у авлију, матери свану сунце и заборави на бригу и своју и ону општу коју је с нама делила, те  
е старцу, да једној сумњивој вери стави на милост и немилост судбину носиоца круне и углед Краљ 
чију тарабу, те вуче прошце да их стави на ватру.{S} Нађе се узица те увезаше врата, да не може 
занеможе па ево сад где ће да ме остави на сред пута!</p> <p>Грађаниново вајкање није чинило ут 
е.{S} Његов се поглед нарочито заустави на блиском Ветернику, преко којега прелази пут за Грача 
на други крај варошице, официр заустави на једној чистини поворку, нареди вољно и све остало за 
ам са придружи при савезничкој офанзиви на северу.</p> <p>И самоме песимисти се озари лице на г 
ој.{S} Молили су му се да се смилостиви на народ један, који крвљу својом откупљује наук свој — 
о већ пуцају темељи и љуљају се стубови на којима се држала зграда?</p> <p>А крхало се одиста и 
ете преко којих је разапета кожа, амови на њима крпе и узице а кочијаш јадан и подрпан сиромаша 
 је тај Усуд хтео да слом српски понови на истом месту или је то изабрано место храм бола српск 
не мећаве већ после, јер ево локве крви на земљи нису испране.{S} Значи изгинули су када је пао 
знао да се односи на оно о чему смо сви на овоме путу једино разговарали; тиче са нашега јада и 
реје.{S} Једни поседали по земљи, други на стварима, трећи дремају, прислоњени уза зид.{S} Са т 
њом кором.{S} Један сео на камен, други на празан сандук пред дућаном, трећи на земљу. <pb n="1 
Једни говоре на руски ћемо фронт, други на француски а трећи веле на румунски фронт да чувамо г 
времено кретоше, један на север а други на југ и одведоше бегунце да их предаду у загрљај двема 
оши, пред оронулом и пустом кућом, седи на једноме камену слепи просјак.{S} Мусломани неће на п 
овела разговор са познаницом, која седи на једноме дењку у последњем вагону воза који ће кренут 
p> <p>— Знам, ал овај наредник што седи на колима изгледа ми нешто познат.{S} Ово ће Бог и душа 
на; њене богате горе озеленеле; да види на тим пољима вредна ратара како бере плод свога труда; 
е фронту, о путу који преко Тетова води на Кичево и Битољ, о томе како би власт требала да се п 
нији, место питања о борби која се води на Страцину, на уснама свих се јављало једно једино пит 
 Није ли то миг историје који га одводи на оне исте мисли које су пре годину дана, у часу кад и 
е међу собом; тамо на друму узносе људи на леђима кола која су ноћас у мраку загазила страном у 
 је пропадао, те су се и непознати људи на овоме путу удруживали у мање трупе од четири и пет л 
балама, ови ће умирати од глади и студи на снежним планинама; док ће они већ на првоме кораку,  
у.{S} Његово је лице мирно, као да лежи на материним грудима а не на влажној и раскаљаној земљи 
ислио си, зар, избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Савладан већ тешким мислима, Кра 
 Мислио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Кад год се старац, у овим брижни 
„Мислио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?“</p> <p>Погинути на Косову, где су се н 
и заболела невоља мајке, чије дете лежи на столу у тренутку кад ја своје мртво држим на крилу.< 
тињим сузама врши?</p> <p>Гроб јој лежи на лепу и видну месту, са којега се догледа широка и пи 
 морају даље, без ње.{S} Један коњ лежи на друму ударен гранатом а на копити му виси мртво дете 
ио обавио, сави га два три пут и положи на даску, на којој ће Краљ сести.</p> <p>Ађутант на сво 
њ посрте и паде на ребра а главу положи на земљу.{S} Ноге му почеше дрхтати од умора, очи се за 
слушкињин швалер.{S} Млада госпођа држи на крилу своје куче а слушкиња своје куче; стара госпођ 
вац и накит и акције, а она чврсто држи на грудима онај јастучић.{S} Тако ми нешто и ово изглед 
 да би чули што, као просјак кад залази на врата да испроси што.{S} Они прилазе једној групи, ј 
се вест команди у возу или од ње одлази на положаје да однесе наредбе.{S} На застртим прозорима 
а голуба који ми слази на длан и узлази на раме и сањам девојку у бело одевену, расплетене косе 
јпоузданије пловидбе, „Титаник“ наилази на подводни ледени брег, добија снажан и неочекиван уда 
 најпоузданије пловидбе, Србија наилази на подводни ледени брег, добија снажан и неочекивани уд 
ешадија потискујући га, сад већ наилази на јачи отпор.{S} Митраљези грокћу са свих страна и сеј 
едан српски краљ са истога места полази на Косово, али за њим тужне поворке несретнога народа и 
 и Моравом, пење се на Копаоник и слази на Косово те пребраја гробове оних што су пали и прибир 
знео; сањам белога голуба који ми слази на длан и узлази на раме и сањам девојку у бело одевену 
ао у Дримову долину, где пут опет слази на Дримове обале.{S} Ту, код Гомсића, где Дрим ваља пре 
 у овим крајевима.{S} У зграду се улази на велику дрвену капију, на коју се с обе стране наслањ 
и срце очинско поведе му поглед и спази на подрумском прозорчету љупку дечју главицу и светле о 
кад год говорим или мислим о томе, кези на мене.{S} Нисам га нашла.{S} А ишла сам кроз многе, в 
е прешао преко планина а ето ко се вози на колима!</p> <p>— Срамота! — гракну у глас гомила.</p 
> је немило и тешко било што се он вози на аутомобилу, а народ гази дубока блата; како би он во 
сад...{S} Руси на Калемегдану, Французи на Топчидерском брду, па онда енглески адмирали, па фра 
е су рат Бугарској и већ су се Французи на југу ангажовали у борби; Енглези бомбардују Дедеагач 
у овоме тренутку, који је био свечанији на пустој, влажној пољани, под оловним кровом, који су  
гари, слом својих амбиција о хегемонији на Балкану а Срби, једини излаз из тешкога положаја у к 
у да се обавести о целокупној ситуацији на фронтовима.{S} Ту је сазнао да ни величанствено пожр 
, о величини својих трупа и о ситуацији на Јежевици, одакле је овога тренутка стигао, не кријућ 
p> <p>— Како? — учини начелник косовски на телефону и промени се у лицу — А ја сам те за то зва 
о га овако на путу остависмо; нећемо ли на даљем путу свом сејати успут гробове и разређивати с 
{S} Све сјајно, све искићено негда, али на свему овом сјају сад лежи мемла шест минулих векова. 
ојим његова батерија већ измиче.{S} Али на крају су тамо, ван вароши, још и касарне, које су пр 
 плетенице од шибља блатом олепљене али на чврстим дирецима узноси се здрав кров, црепом покрив 
аде.{S} Али, као да су сви ипак спавали на једно ухо а другим ослухивали, јер бат гомиле на мах 
х шест недеља.</p> <p>Одмах смо се дали на посао.{S} Једне су жене чистиле пећину, друге збирал 
не можемо дати онај отпор који смо дали на Брегалници! — додаје опет песимиста.</p> <p>— Зашто  
о заморени, дизали су главе и погледали на прозоре, одакле су им светиљке осветљавале препланул 
 место састанка нечастивих.{S} Поседали на земљу око мангала, са прекрштеним ногама пред собом, 
удућности, заменити оне што су поподали на бојишту.{S} За таљиге везана коза која храни дечицу  
 на јуриш.{S} Србијанци су нас дочекали на бајонет.{S} Тада сам први пут срео србијанског војни 
ма ни три педља од земље — и он је мали на мене — а округао је као лубеница.{S} Кад га гурнеш а 
аве посао.{S} Одатле су узлетели и пали на Косово, где су се узнели изнад Црне Горе и Шара, па  
а, онај жижак, који она сваке ноћи пали на прозору да јој сину каже пут, гори увек подједнаком  
ти него су ови, чим је пала ноћ, напали на наше бегунце - ради пљачке, наши су били оружани и — 
ани већ учестали ватром, коју су сипали на Крагујевац.{S} Врховна <pb n="280" /> се Команда осе 
топ на сто метара пред устима и распали на звонару а зрна се расуше као картеч.{S} Један метак, 
мо ту дивизију, с тога смо се прибирали на пољаници, пред Бајазитовом џамијом, и жудно погледал 
 у нама.{S} У сукобима, који су настали на нашим обалама, Немци су, незаштићени више својом арт 
и.{S} Молиле су се за оне што су остали на дому и за ове који су кренули у збегове; молили су м 
ико колико да се покају што су натрчали на нас — одговара ребрећи се београђанин.</p> <p>— И пр 
 су преноћили у хану али су дуго седели на утрини, око ватре, да се прихвате и да се разгреју п 
једноставна маса.{S} Они који су седели на земљи дигоше се, они који су били у задњим редовима  
, те му помогох све док га нисмо узнели на кревет.{S} Биле су му обе ноге пребијене.{S} После н 
идели ономе међ нама, којега су пронели на носилима тешко рањена или износили са бојишта мртва. 
о дењковима, трећи седе на стварима или на ивици вагона са обешеним ногама напоље.</p> <p>На ис 
пча на освећеној плочи часне трпезе или на плочи са царскога престола а у тамној ноћи, из мрачн 
е знам само да ли беше то у Осечини или на Завлаци, заноћили <pb n="362" /> смо те се нас некол 
чји и пријатељ куће; навикли су се били на њу сви толико да је постала члан породице о коме су  
 не би ли се заплакали и ви да сте били на моме месту, да сте све то својим рођеним очима видел 
ио са батеријом из Чачка, начетили били на касарнске прозоре и очајно посматрали одступање посл 
бринуто међу собом.{S} Они који су били на горњем спрату, на прозорима, узвикивали су сваки час 
а су се придруживали они који нису били на станици, да чују што ново.{S} Те су групе разговарал 
 једном одушило те смо кренули и избили на друм, већ нас је недалеко од Приштине, на ветерников 
 снага према нама.{S} Кад будемо избили на Косово, јер војвода Мишић предлаже офанзиву према Ми 
сти, говорио ми је све док нисмо избили на друм.</p> <p>На друму затекосмо већ кретање и ако је 
 брзо додаде: — Веруј, нису их оставили на миру.{S} Отац ми је добар газда и онако... био им је 
ш малочас „пре три четврти сата“ водили на телефону са нишким пресбиром и о последњој депеши ко 
} Такви су се команданти гејачки кезили на ове наредбе Врховне Команде и додавали: „Хоће госпоч 
онети?</p> <p>Савезници су били примили на себе снабдевање српске војске и, према обавештењима  
 слази у Призрен.{S} Ми би се наслонили на Чичавицу, <pb n="295" /> Голеш и Језерске планине, а 
половину свеће, коју смо били прилепили на ивици мангала, пождрао је пре времена пламен, који с 
 животом својим и крвљу својом искупили на земљи, вечно блаженство на небесима.{S} Тим блаженст 
 на шалонама утрнуше; они што су вирили на капиџицима појавише се на улици и почеше, онако необ 
товарене рањеницима који су се начетили на прозоре и измилили испред болнице па довикују отуд:< 
је пао већ дубок сан, капци се спустили на прозоре, мандали су притисли врата а светиљке се пог 
о ватре и министри, који нису ни ноћили на Љум-Кули већ одмах наставили пут.{S} Они су преноћил 
и поднела све болове који су се сручили на мене.{S} Мени је мало било то, ја сам зашла по разбо 
"85" /> <p>— Они су се свакојако решили на то, пошто су се тачно обавестили о ситуацији.{S} И з 
д кућом га убише а главу му ено натакли на плот да је сваки види кад прође.{S} Због те несреће  
ме првих бораба, када су Бугари продрли на Криволаку.</p> <p>Када се праштао, полазећи у тај ра 
бар забавља, не гледа по кући, не мисли на кућу, коју су он и жена двадесет година кућили и кој 
 и рукавом обриса сузу која му засветли на трепавицама, окрећући <pb n="506" /> главу да је сак 
head> <p>Кад смо ми из Призрена кренули на север, Краљ, Влада и Врховна Команда кренули су на ј 
ба.{S} Они, који су из Шумадије кренули на колима, опремљени на пут, те потерали кола и даље од 
 смо напустили собе и двориште и изашли на улицу, прибили се једно уз друго и ослухујемо.{S} Шу 
 после и на Сави.{S} Они су били прешли на нашу страну и тукли се доле на обали а изгледало је  
 оних војника који су 1912 године сишли на Косово и, залажући младе животе своје, васкрсли слоб 
 презиме, па одакле сам и кад смо дошли на фронт; па онда пита ко нам је командант и све тако р 
ратима.{S} Кад сам већ кренула, паде ми на памет да будем болничарка у тој болници.{S} Не морам 
и <pb n="477" /> врисак и плач, паде ми на памет да сам му том руком мало час брисала чело и оч 
ћу више бити србијански роб.{S} Паде ми на памет и бабо и пожелех баш, као никад, да ми је да с 
е би на друму распадало.</p> <p>Паде ми на памет онај коњ што је тамо негде испред Штимње посрн 
прошлости наше!</p> <p>Али, не идемо ми на поклонење светињама тим, већ идемо да у темеље свето 
че мој одговор. — Онај ко хоће да прими на себе задаћу оснивања такве државе и крај њега онај,  
ве напомене војводе Степе и свако прими на себе да до сутра прибере све ове податке.{S} За тим  
 Тодоровић одважи се да ту задаћу прими на себе.</p> <p>Он приђе корак ближе Краљу.</p> <p>— Го 
нца, које никада ниси срео на улици, ни на пијаци, ни пред вратима својих кућа.{S} Најпре један 
ики слој ђубрета нагомилао да никоме ни на памет није падало да <pb n="349" /> почисти све.{S}  
 Маркову главу.{S} Права раја не сме ни на ноћиште примити људе који под пушком оде.{S} Ајде, в 
е редом прелетала не задржавајући се ни на коме дуже.</p> <p>— А од које то силе бегате? — пита 
етале би му мисли не задржавајући се ни на чему стално, прелетале би са догађаја на догађај, са 
 Не говорећи ни речи, не обзирући се ни на кога, овај странац прође кроз гомилу и приближи се о 
и фигуру па да направиш мат, на то и ни на <pb n="39" /> које друго.{S} Е, сад нека дође неко п 
 односно до појединих министара, али ни на једној седници није о њима говорено.{S} Један од мин 
ке владавине, те се не може рачунати ни на исхрану војске од становништва.{S} Ни о моралу трупа 
о као змија младожења или као чардак ни на небу ни на земљи; нешто невероватно, нешто што се пр 
ш како је, не ваља с празним трбухом ни на онај свет отићи.</p> <p>— Само чувај пушку! — вели к 
 ако никакав воз у то доба није ишао ни на коју страну.{S} Чекаће га ту на станици, чекаће вече 
 младожења или као чардак ни на небу ни на земљи; нешто невероватно, нешто што се препричава с  
њи, о пепељузи, о чардаку ни на небу ни на земљи, о ветру и ветровој мајци и још читав низ такв 
оћи нису ради одмора наслонили главу ни на свој канцеларијски сто, промичу лево и десно, преска 
ији младожењи, о пепељузи, о чардаку ни на небу ни на земљи, о ветру и ветровој мајци и још чит 
и да се загреје, не обраћајући пажњу ни на кога.{S} Кад се буде загрејала она ће се тако исто д 
огаче те ми, усамљени, на пустој пољани на Дримским обалама, изгледамо као ноћне сенке, као зли 
агоне још док ови нису били ни дотерани на станицу.{S} Војници су, разуме се, држећи се тачно н 
лепши споменик подићи до ако се сахрани на догледу мора, како би свећица на њеноме гробу у ноћи 
дарска дивизија, али Бугари, ослобођени на другим странама, шаљу све нове и нове снаге на овај  
з Шумадије кренули на колима, опремљени на пут, те потерали кола и даље од Призрена, имали су ј 
ико је пута бабо тако спустио руку мени на раме па реко: „Ех, нек да Бог само да одрастеш, виш  
ат прошлости, на разговор поноћних сени на пустоме гробљу.</p> <p>Тица ноћница, која је преспав 
на.{S} Све радње закатанчене и спуштени на њих дебели капци, само што пред вече још трговци хит 
ц, а то значи, да су били већ пребачени на десну обалу Раље.{S} Краљ је знао да се на томе фрон 
ар рећи, јесмо ли колико толико спремни на тој страни? — и ја погледах пут истока, тамо где се  
по где која пролазе као кроз шибу и они на њима обарају главе обасути горким примедбама гомиле. 
уђење је очас обузело целу кућу али они на вишим спратовима, удаљени од места где се ватра поја 
и као попадале звездице, она се наслони на ограду једнога гроба и поглед јој поче блудити тамо, 
и!{S} Помогох ономе другу, те се ослони на мене и пођосмо у позадину.{S} Изведоше ме пред једно 
мивање, очистити ципеле и однети ствари на станицу; други ће им војник силом оружја задржати ме 
. ко зна нећемо ли морати носити ствари на леђима а водимо децу!...</p> <p>— Ја не знам, ја не  
Дотле је још одлазио од јутра до вечери на оне многобројне и бескрајне седнице Владе и Врховне  
у протрчавали, јурили су и неки официри на коњима, а пуцњава је била већ у вароши.{S} Једва сам 
ли, предвече су стигли још неки официри на коњима — вероватно особље из штаба — и свет је дуго  
о је да један млад војник, који се бори на Севастопољу, пише неке стварчице са пуно талента.{S} 
обе чуо се јасно женски глас кој говори на телефону.</p> <p>— Да, ја сам, ја!{S} Како си Павле? 
на збуњено, неспремна ваљда да одговори на то питање и погледа ме својим тихим и угаслим поглед 
ова гомиле један учитељ, да ми одговори на једно питање, које сам му поставио још тамо негде, и 
едном вишем официру и директно одговори на питање о капитулацији и тај његов одговор био је ује 
оз Милановац а оно, отворили се прозори на кућама и изашао силан свет на улицу, па нас све то г 
неку комору и сишао с коња да се одмори на ногама, појаха га понова, сатера у шанац па шанцем п 
на превијање, или кога лекара који жури на дужност, или можда какву госпођу којој је данас ред  
ка се слави име Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека приђе ц 
а приђе царство Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Помени, Господе, и помилуј роба Твојег 
 бранилац и заштитник, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека се слав 
ји си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека приђе царство Твоје; царство правде, царс 
ји си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека се слави име твоје и нека оно значи милос 
олитву гласно:</p> <p>„Оче наш, који си на небу, разгрни мутне облаке, којима си га застро, да  
а.{S} И онај стари капут његов што виси на јексеру иза врата, који је правио преклане о слави,  
су црвеном писаљком целу карту што виси на зиду.{S} Па, питам ја њега, како то, а он каже:{S} Н 
гушио друм.{S} Несретна мајка која носи на леђима свој <pb n="380" /> најдражи терет, своје чед 
{S} Сто година историјске неправде носи на своме имену мој дед зато да би се историја поновила, 
сунца.</p> <p>Пред нама иде жена и носи на рукама двоје дечице увијене у крпе.{S} Оно старије б 
 тај разговор јер сам знао да се односи на оно о чему смо сви на овоме путу једино разговарали; 
 га сами и повратисмо, а сад...{S} Руси на Калемегдану, Французи на Топчидерском брду, па онда  
ебно за рачунске књиге, а кад тамо а ти на колима видиш неке жене и кућевни намештај.{S} Па још 
 онај други.</p> <p>— Пођи, брате, и ти на Чакор, распитао сам се, опет је боље.</p> <p>Сутра д 
пут на коме ће се усред планина спавати на снегу, ваљало је кренути на пут, којим се жива душа  
p>Сви почињу гунђати, мрмљати и псовати на ову злоупотребу.</p> <p>— Није га ни срамота, официр 
 кренула бежанија, да их зора не ухвати на домашају граната — рећи ће други.</p> <p>Један од ов 
стучић.{S} Жалосно ју је било погледати на улици, пред кућом у пламену, који јој ждере сву имов 
утрос из Липљана а не смело се задржати на одморак, наставило је пут и оно што непрестано стиже 
 потпоре.{S} Док ће се они први грејати на сунцу, на топлим морским обалама, ови ће умирати од  
довица него девојака и мајке ће плакати на туђим гробовима.{S} Краљ ће краљевати без круне.{S}  
у прошлост српску и поче се заустављати на свима историјским сломовима српске државе: под Бодин 
се саветују.{S} Нису се смели сакупљати на другом месту, овако, ако би Турци наишли рекли би: с 
више ни у ком случају не може помишљати на одлазак у Битољ преко Дебра и Охрида.</p> <p>Дотле,  
асно видело да се више не може рачунати на успехе на тој страни а најмање још на могућност проб 
топлој соби.{S} Један ће посилни лупати на врата кад буде време да се буде, донети свеже воде з 
о кирију за грејање морао је одговарати на разна питања оних, који су били господари те ватре.< 
ошло много времена а они почеше ударати на Шабац.</p> <p>— Аустријанци?</p> <p>Она потврди али  
густих облака који су се почели збирати на истоку наше Отаџбине.{S} Бугари су објавили мобилиза 
ве окренути, сем што ће гаврани слетати на његова ребра и, не чекајући да испусти душу, почети  
 против, почели смо се збуњено освртати на све стране, као дављеник који очајно погледа по узне 
 овога који је пао и који ће сад остати на друму да чека своју лагану смрт.{S} Он је јуначки по 
ећа хоће ли бити борбе или ће се остати на обичноме пушкарању.</p> <p>Пушчана ватра све јача и  
а, већ су је морали по где кад спуштати на руке.</p> <p>— Можете ли, војници? — упитао би по гд 
ну све што се из Крушевца поче спуштати на југ.{S} Њим пођоше и канцеларије и команде и управе  
подо; јер ће Енглези тако исто искрцати на Дедеагачу.{S} Имају већ на Дарданелским бродовима су 
маново!“ и српска се застава залепршати на чаробним обалама охридскога и дојранскога језера, на 
се да ће ту бити лакше нађени те однети на превијалиште и у болнице.{S} Међу мртвима и наши тре 
а наиђу на ширину да би је могли понети на рамена те пружити кораке, већ је носе на руке а руке 
лунских продаваца која се обично начети на огради солунске станице и са ужасном оријенталском д 
ажећи сточни измет којега сад неће бити на своме месту.</p> <p>Чим се успело да се колико толик 
 пророковао да ће се два змаја сукобити на Овчем Пољу, један са запада а други са истока, и да  
, донела одлуку; ако се не може пробити на Скопље, да се војска повлачи преко Призрена и Дебра  
гласом:</p> <p>— Ја ћу се лично ставити на чело моје војске и ту ћемо на Ситници сви изгинути!< 
Бачку, јер га, веле, онде неће оставити на миру.</p> <p>— Наши официри сваки дан нам читају нов 
шем, Крушевцем и Скопљем пођоше слазити на Косово и сва околна места са Мораве и Ибра; Чачак, К 
b n="327" /> тај који је требао мислити на све и кога нису смели омести догађаји?</p> <p>Ја сам 
 ми можемо поћи без Краља, нити примити на себе одговорност пред народом и пред историјом ако д 
ородицу а стари деда тешко моћи примити на себе да понесе једну тако тешку бригу.</p> <p>За таљ 
а се више са карте нема шта читати нити на њој записивати.{S} Друге и другаче линије извлачио ј 
ну дипломатију да јој је намера ударити на Турску.{S} Као одговор на овај бугарски акт, Грчка,  
је „поуздано знао“ да ће Бугари ударити на Турке.{S} Сваки нов аргуменат убачен у разговор, као 
аква судбина!{S} Срби ће се опет борити на Марици! — и са страхом се опоменуо оне <pb n="292" / 
ем један пример, који ће вам одговорити на питање, ко је <pb n="327" /> тај који је требао мисл 
ерењем, да му ја доиста могу одговорити на то питање.</p> <p>— Па ево, ово је крај!</p> <p>— Ко 
пружана, верујући увек да ће се вратити на своје имање и да ће његов повратак, са српском војск 
прође олуј, па ће се опет свако вратити на своје огњиште.</p> <p>Ево од прилике приближнога сни 
д наши нападају, не почну ноћас светити на нама, сиротињи.{S} Легла сам и покрила сам се ћебето 
рчад меса коју ће код прве ватре бацити на жар и јести га недопечено, онако уваљано у пепео и с 
роз које бегунци оде, већ почињу личити на костурнице.</p> <p>Стари Краљ са тешким болом, скида 
крхање крова који ће се срушити и пасти на главе становника куће.{S} Само, да л се то тек сад к 
 стрму уличицу — коме је то могло пасти на памет да вуче ова парадна дворска кола чак овамо?{S} 
 нарочиту значку лојалности и готовости на предају, сваки је од ових одборника носио још омотан 
вић и, осећајући један део одговорности на себи самоме, он се одвоји од прозора и уморно се сру 
атисмо пажњу тек кад цео покрет загусти на једноме месту.{S} Окупише се људи око нечега, згомил 
Старац ме остави да плачем а сам спусти на даске дете што га је носио, покри му лице оном марам 
онцертима, не ваља то, богами, не слути на добро“!</p> <p>Но сем концерта и иначе је живот у Ск 
ина спавати на снегу, ваљало је кренути на пут, којим се жива душа неће срести, где се неће ниш 
све друге потребе.{S} Ваљало је кренути на пут на коме ће се усред планина спавати на снегу, ва 
би ли сазнао није ли већ доцкан кренути на ту страну.</p> <p>Телеграфискиња, која је спавала на 
а лежи на твоме имену?“</p> <p>Погинути на Косову, где су се некада две круне у крв утопиле; па 
 лицу, по коси и по оделу.{S} Навикнути на то, ми смо брисали само очи од блата, као оно у купа 
ћ уклони из севастопољске борбе и упути на коју другу безопаснију службу.{S} Никола први сачува 
 гомилу која креће друмом.{S} Али узаћи на друм, угурати се и ући у ред, мучан је и тегобан пос 
в сат док дођемо на ред да можемо узаћи на друм, на самоме изласку из вароши, пред оронулом и п 
ке.{S} Остали се окупили око ње, седећи на поду подвијених ногу и наслоњених главица на њена ко 
 недузи.{S} Тада, у топлој соби, седећи на крилу материном, која би ми то причала, страх ми је  
ао све од Прокупља па до Приштине прећи на другу страну друма.</p> <p>А друм раскаљан, излокан, 
ги на празан сандук пред дућаном, трећи на земљу. <pb n="141" /> Једна београдска породица, кој 
ер сам све то гледала кроз сузе, носећи на рукама мртво дете и лутајући и сама, са малим мртвац 
ву на кревет тако сам и заспала клечећи на патосу.{S} Не знам колико сам спавала, знам само да  
ка који нам је долазио у сусрет, јашећи на мршавоме и знојем обливеном коњу.{S} Он је из моравс 
, па се не може знати где се може наићи на непријатеља а нарочито што су се борбе водиле преко  
ју те леденим срцем чекамо кад ће наићи на наше село.</p> <p>Једнога дана не дође нико с вечери 
ћи куда и не слутећи да ће ускоро наићи на албанске планине где ће им таљиге бити сувишне а бед 
а где лежи талог избијају први мехурићи на више, док се сав талог не ускомеша и почне кључ изба 
е калдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама, гуме око точкова и на коме је  
е калдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама, остаци гуме око точкова и на к 
ти о искрцавању савезника, који ће доћи на наш фронт, дотле је воз који је истога дана стигао и 
у обезбеђених купеа где ће господа моћи на тенане и ручати и попити по чашу вина, што су они бр 
е бити сувишне а бедни коњић тешко моћи на себе примити да понесе једну породицу а стари деда т 
а осим тога, предузета су још исте ноћи на свима фронтовима даљна коњичка извиђања.{S} Командан 
 своје болове.{S} Ја тако проводим ноћи на овоме путу, казујем их коме или их казујем сама себи 
м се аутомобилу, кад год ће понова поћи на станицу, већ гуше жене и деца међ дењковима, бошчама 
ј који би хтео и смео тај злочин повући на своју душу?{S} Ко је тај коме не би душа заиграла <p 
711" /> <p>— Могу имати права примајући на себе и сву одговорност! — додаде и војвода Степа.</p 
одитеља, који остављају децу не знајући на што, а сами полазе не знајући куда ће.{S} Да л’ ће с 
тем што је Краљ туда кренуо, рачунајући на већу заштиту и тек се овде у планини уверило да је ц 
 и преплашена лица, једва се ослањајући на своје већ малаксале ноге, па онда деца, деца, деца и 
 наложили ватру коју распаљују сипајући на њу, с времена на време, машински зејтин.{S} Око <pb  
ш лутају тражећи крова, очајно лупајући на сваку капију редом и преклињући да их пусте ма где,  
та је оно тамо? — запитах га показујући на пожар изнад вароши.</p> <pb n="691" /> <p>— Крематор 
ешто и ово изгледа! — заврши показујући на она дворска кола која вуку вочићи.</p> <p>— Та да, т 
p>— Цео! — одговори пуковник показујући на друм којим су се већ догледали предњи редови челнога 
а таква слика! — додаде Краљ показујући на сликара који је свој посао завршио.</p> <p>Кад каре  
<p>Краљ је био разговоран.{S} Указујући на модре планинске масе, које се око Скадра узносе и ко 
е ствари, целе своје имовине, очекујући на киши целу боговетну ноћ да добију места у возу — ста 
, које смо од јутрос сви понели крећући на пут изгнанства.</p> <p>Удељујући просјаку од реда, с 
ли где ракије; четврти вуче, да је баци на ватру, младу посечену грану која за собом повлачи жи 
Она, са новим областима, може да избаци на границу најмање 350.000 војника!</p> <p>— То би знач 
предосећајући да су ово тек први кораци на дугоме путу патње и страдања.</p> <p>Лагано креће зб 
ати од баре, улице које воде ка станици на једанпут оживеше и почеше се све јасније назирати жа 
де?{S} И куда ће?{S} Иду ли ови бедници на поклоњење храму човечности и правде или иду на врхов 
 могла још увек променити ако савезници на време стигну и ослободе Скопље, које су Бугари већ з 
p> <p>Војводу Путника понели су војници на раменима.{S} Његова тешка болест није му дозвољавала 
 једно Предејане.</p> <p>Иначе, путници на возу били су врло престрављени и мало су говорили ил 
језику и кућаница је; помаже боме мајци на сваком послу; уме сама скувати каву, уме очупати пил 
 у које се мртви буде — дебели су капци на металним ћивотима тешко зашкрипали, као захрђале шар 
 прошле године, чија је појава у војсци на беломе коњу, оваплоћавала у народноме веровању онога 
 Пред начелством су се товарили сандуци на многобројна воловска кола.{S} Народ са товаром на ле 
губила сам га, умрло ми је овде на руци на којој сам га и дочекала кад је дошао на свет.{S} Ври 
Читав логор кола, па шатори, па свирачи на све стране. „Дошли су и србијански свирачи — вели ба 
књиге туге и болова и записао прве речи на њему.{S} Веровао сам и наставићу ту, исписаћу све ли 
>— Он ће доћи! — биће јој последње речи на самртничкој постељи и, души јој неће се боље угодити 
ељ речи изговарао — тек, његове су речи на мене чиниле тежак утисак од којега сам узалуд хтео д 
овима и испод столова, тако да пре личи на магацин истоваренога еспапа но на простор у коме људ 
ања Србија и њена судбина све више личи на судбину „Титаника“.{S} И она се дуго и дуго градила  
 Призрену! — додаје кафеџија, који личи на ђенерала Степу Степановића и то тако одлучним тоном, 
е часу, слика нашега слома потпуно личи на такву једну катастрофу.{S} Личи ми по величини несре 
а нека јара бије из гомиле и жагор личи на клокотање казана који кључа.{S} Узнела сам најзад мр 
оронулим бедемима; песму, која час личи на задњу реч самртника, који се очајно бори са ропцем;  
са товарима на леђима и све се то сручи на тесни простор пред начелством да, приправно за бегст 
пређе.{S} Тврдио је да су положаји наши на Бановом Брду и Новом Гробљу тако јаки и тако одбрамб 
р са фотографским апаратом и упери овај на Краља.</p> <p>Краљ се боно насмеши и призва ближе се 
у; дојке јој брекћу од млека, мишић јој на руци нарастао, грудни јој се кош узнео; наилази сок  
 под собом, седи забринута старица; њој на колену лежи глава седамнаестогодишњег дечка чије је  
.</p> <p>Отворисмо врата и пођосмо свак на своју страну и не праштајући се и ако смо били увере 
а ми овде џупримо! — гунђа један, једак на оне што носе ципеле уверен да од њих све зло потиче. 
ћала на своје место, остављала би жижак на прозор и настављала плести а уморна јој глава падала 
) па ми каже да Немци мисле на прелазак на Морави, а овде ће код Београда само маневрисати.</p> 
л у души <pb n="679" /> и горак осмејак на уснама.{S} Као годинама изломљеноме и болешћу испиве 
е валандовских гробова, дебео је ожиљак на нашем телу, од врха тога братскога ножа и крвава опо 
ки црн облак па све покрио и легао мрак на земљу.{S} Кроз тај мрак нико не уме да нађе пут нити 
у коју смо кренули — тек први тај корак на путу бегства учинио нам се очајно тежак.{S} Томе су  
вима, са којима затим чини нов притисак на непријатеља, тако да га већ сатерује у Чачак.</p> <p 
у Команду учинила је још и други утисак на преплашену светину.{S} Та куповина значи да Врховна  
зубе.</p> <p>С тога смо ми излазили чак на друм да дочекамо ту дивизију, с тога смо се прибирал 
 домова, занео их, завитлао и бацио чак на обале Мраморнога мора, тамо близу зидина цариградски 
бро, склонићу се врло радо, лећи ћу чак на друм па нек ме прегази, само нек стигне за времена т 
 већ мобилисани, њихове су дивизије век на граници.</p> <p>— И онда, шта можемо, има ли каквог  
 наже опет чутурицу, коју је држао увек на колену.</p> <p>— Ипак има вести које би могле бити у 
 поче живот као што је и био, само увек на опрезу, да од некуд не наиђу Турци.</p> <p>Ето, тако 
 од конзерве они је лижу и крваве језик на оштрој тенећки.</p> <p>Нико их не гони, нико не спро 
м бола српскога, где се уздиже жртвеник на коме српски народ врши увек обред пожртвовања свога? 
боднога парчета њенога.{S} Као осуђеник на смрт што броји најпре дане а кад сване дан извршења  
жавни или бар реквириран, јер је војник на боку.{S} У фијакеру <pb n="236" /> мало ствари али м 
, јер нам је он довео један зуавски пук на фронт а вероватно за њим довешће нам и остале.{S} На 
е блату и носећи терете на рукама а бол на души.{S} Ја сам успут сваки час завлачила под мараму 
 развија.</p> <p>Као да се и непријатељ на новоме положају више прибрао, јер наша пешадија поти 
мер некакав изузетан случај.{S} Ја знам на против, да су наши млади официри гинули храбро и пад 
ајте!{S} Ова је нога пребијена и ја сам на овим штакама из Куршумлије пешке прешао преко планин 
ице и застајала на угловима, седала сам на камен да се одморим и опет се дизала и ишла.{S} Свак 
најући коме да се обратим.{S} Срела сам на улици познанике и другове мога мужа и они ме упутише 
вао.{S} Нисам га хтела будити, села сам на столицу крај постеље и чекала, стрпељиво чекала, гле 
пет на кревет и плакала.{S} Мислила сам на оца, на њега, на тетку, па опет на њега.{S} Бар да с 
ила да и ја идем у Приштину и сишла сам на станицу али није било <pb n="432" /> воза, јутрос ра 
ла куда ћу, али сам пошла.{S} Дошла сам на велики камени мост који води преко Вардара и ту сам  
е питаш? — вели благајник срдећи се сам на себе.</p> <p>— Што да те питам ја, нек те питају они 
купити мреже и алате и почети посао сам на своју руку.{S} И то ће бити доба које сања мајка, до 
 благословом.</p> <p>С вечера сишао сам на обалу да га сачекам али је море било узнемирено као  
> <p>Ја, најмлађе унуче тада, седео сам на престолу, на крилу старе мајке.{S} Остали се окупили 
ући у дубоки црнољевски кланац, сео сам на једно оборено дрво, на први одморак и тада ми је пре 
тву варош; кроз дубоки мрак запазио сам на једном од двораца светиљку, која је, као утрнула жер 
м путем? — пита га други.</p> <p>— Идем на Чакор.{S} Теже је ал краћи пут.{S} А треба грабити д 
 Пропустила сам јуче, у суботу, да одем на гробље па пођох данас, да запалим свећу за мртве и з 
их спавача око ватре, и пошао да изађем на друм, не би ли кретањем умањио језу и не би ли се ра 
, колико сам могао и колико да се нађем на помоћи.{S} Међу тим рањеницима био је и један младић 
ија.{S} Пред капијом је војник са ножем на пушци; увио се у шињел и натукао шајкачу на уши а на 
де задрхтао, вероватно потресен сећањем на кућу и родитеља о коме је причао.{S} Пошто је осетио 
е и јединосушноме.{S} Не сину господњем на престолу Божјем, о деснују Бога Оца, већ ономе окрва 
дати лице али кад виде да се ја обзирем на све стране, не би ли нашао какав кут где би се могао 
ло да сам остао у својој кући, да умрем на своме прагу.{S} Овде ми се гроб неће знати, растргну 
 и то овим редом!{S} Друга Армија путем на Чакор а Прва Армија и Одбрана Београда преко Жлеба н 
ански теснац и иде од Пожаревца правцем на Ћуприју.{S} Одмах је напустио бању и, преко Ћуприје  
божур; зашто тамо одакле се догледа дим на Качаничкоме фронту, где се и даље боре они, којима н 
олу у тренутку кад ја своје мртво држим на крилу.</p> <p>После једнога пунога часа чекања, дође 
у потребу да јој говорим, да је задржим на путу који води смрти?{S} И зашто осећам потребу да ј 
ком батеријом Дринске Дивизије, налазим на Слатини, више Чачка; да се у мојој околини и у вези  
 Облаково, износио их на грудима својим на Лисац и на Осогово, на Цер и на Јагодњу и поштено сл 
уз кућни зид како би целим телом својим на сувоти спавали а оставили места пролазнику.</p> <p>И 
ном качкетом унатраг и наочарима спалим на врх носа, иде напред и води волове за узицу.</p> <p> 
ворим о њему или кад сам сам, па мислим на њега а мени срце заигра, заигра и не може да се уста 
 бити доцкан? — покушавам ја да измамим на силу утешан одговор.</p> <p>— Та... — узе да отеже о 
е ђачка чета вежбала.{S} Борио се затим на Руднику и Церу и, кад је настало ово дуго затишје од 
ским сном.</p> <p>Разговор скрете затим на борбе које се воде на овоме фронту, измеђ Качаника и 
их ја — Али, дозволите ми, да се вратим на малопређашњу вашу напомену.{S} Говорили смо о ономе  
м од недара, ни храбрости да га спустим на оне даске, на влажну земљу.</p> <p>Занетој овим мисл 
у нас, да се истовремено са овом борбом на Гиланској Морави, воде овако исто очајне борбе и на  
лник, који је без игде ичега, са торбом на леђима, стигао у Призрен.</p> <p>— Да бацим? — зграњ 
ек са наочарима на носу и тешком торбом на леђима.</p> <p>— Тако је ваљда било — одговара му др 
.</p> <p>Стари Краљ је одмахивао главом на све те разлоге и очајно узвикивао:</p> <p>— Пустите  
ми војници“ погледао је са задовољством на неколико старчића из трећега позива, остатке онога т 
љу.</p> <p>А тамо под Шаром и Карадагом на фронту Гилане—Качаник, као да се крхало нешто.{S} По 
јући се једном руком на батину а другом на раме свога ађутанта, корача лагано и сваки час заста 
ју, испред начелства, пред оном џамијом на почетку чаршије.{S} Био је студен дан а он у једном  
вориште Богословије али, висином својом на спрату и висином положаја саме зграде на падини брда 
да ова батерија наиђе иваничким сокаком на чачанску калдрму и капетан на коњу пред њом.{S} У ва 
љан ако кадгод будем сматран сарадником на томе великоме делу, које ће изложити све оне надчове 
румунске акције, нацртао ми је писаљком на ћепенку правац бугарскога одступања и убедио ме да н 
 неизбријан наслањајући се једном руком на батину а другом на раме свога ађутанта, корача лаган 
Зауставио се, вели, пред једним шињелом на коме је лежала гомила женских корзета, подвезица, ду 
, у наше ослобођено село са том медаљом на грудима, ко ће тада са мном!{S} Кад изађем пред бабу 
 која полази од Мокре Горе и води Лимом на Пријепоље па испод Сјенице избија на Гиљево те, прес 
ах приступи повлачењу по реду утврђеном на тој првој седници.</p> <p>Када је после те одлуке по 
е у причању, вероватно обузет успоменом на овај свечани тренутак из свога детињства.</p> <p>Сун 
 поклонење или се збирали под Призреном на јуначке игре или у Скопљу на зборисање.{S} Овуда су  
и небо грмело натичући се са грмљавином на земљи.{S} И једнога тренутка ја се осетих усамљена н 
нути хермелинима и, с краљевском круном на глави, дигли су се лагано и трудно из сребрних своји 
а необувена појурих као без душе за њом на улицу.{S} О, Боже, како сам се <pb n="419" /> радова 
ојна воловска кола.{S} Народ са товаром на леђима извирао је из разних улица, уличица и капија. 
на српском земљишту, пођу само Вардаром на више, па би видели како би се ситуација очас изменил 
адих људи са једним полицијским писаром на челу, сишли су и прихватили борбу да би одбранили не 
н, средовечан човек са сремским шеширом на глави, пролазећи у тај пар крај мене.</p> <p>— Па, в 
колико дана раније, са белом сервијетом на коленима, немарно прелетао очима јеловник, враћао по 
рања.</p> <p>Један међ нама, са дететом на леђима увезаним тканицама, замаја брижно главом:</p> 
а.{S} У оној ноћи, на друму, са дететом на рукама, изгледала ми је ова грмљавина још страшнија. 
ајињани мужа и она оста сама са дететом на руци.{S} Повукла се у село и живела је ту, колико се 
 ал тражићу ипак.{S} Сама сам с дететом на крилу па ће ме можда и примити когод у кола.</p> <p> 
="596" /> <p>Она сиротица, са одојчетом на рукама, била је Галипољка, из онога Галипоља близу Ц 
аве старим џаковима, мајка са одојчетом на грудима увијена у ћебе и старица огрнута јорганом по 
заједно, кренути једним широким фронтом на север и ту ће се, у маџарским равницама повести најв 
биле себи болничарске костиме са крстом на грудима и сликале су се у тим костимима и дочекале с 
и ово нумера?</p> <p>Он ми указа прстом на леви врх табака и ја принесох фењерић који је стајао 
воју породицу.{S} Умреће бар са осмехом на уснама а ујутру, први који наиђу, гурнуће тело доле  
 умире са болом у души и горким осмехом на уснама!</p> <p>Од вечерња, које нам је дечанско звон 
невоље на путу.{S} Заноћила је са децом на друму, у сред планине, негде иза Лебана.{S} Дечица — 
 од кише а под набијеном суром шајкачом на очи изгледа као цивилни жандарм.</p> <p>— Зато, што  
10 часова разговараће начелник са Нишом на телефону и ви лепо видите како у то доба гомила тегл 
у за своју неутралност.{S} Кад Споразум на рачун Србије, пристаје на ту цену, Бугарска упућује  
ка, мрзнути и киснути цео боговетни дан на отвореним вагонима.{S} А ти су отворени вагони изгле 
.{S} Имамо још два крилна одреда, један на Власини а други према Струмици.{S} То је све што има 
 воза скоро једновремено кретоше, један на север а други на југ и одведоше бегунце да их предад 
ланину, ево право овако! — показа један на оне тамне масе спојене са небом. — Сам сам, кога сам 
уд евакуисан материјал, враћа се празан на станицу и прима породице да их донде одведе.{S} Тамо 
 околина — додаде нагло младић, спреман на ову примедбу. — Али је он тај који је умео изабрати  
оманду! — пресече војвода Мишић спреман на то питање.{S} Затим узе реч и поче у детаљима да раз 
pb n="599" /> <p>Био сам јој благодаран на речима, које су ме могле бар за тренут да утеше; за  
глед, оборене главе и тежак бол исписан на лицу даје им изглед стараца од седамнаест година.{S} 
м сокаком на чачанску калдрму и капетан на коњу пред њом.{S} У вароши тишина, мртвило.{S} Из ку 
боде.{S} Далеко под собом спази капетан на догледу извесно кретање.{S} Њега текну нешто, али ка 
да изгинемо сви! — додаде мирно капетан на завршетку својих наредаба. — Разумете ли?</p> <p>— Р 
е спушта до обала Дримових, усамљен хан на путу а ко зна где је село тога имена, ваљда негде у  
ећ два дана напуштен од својих и осуђен на смрт, непомично стоји крај друма, без јела и пића, т 
ио и један српски млађи официр, стављен на службу ђенералу.{S} Чим је трубни знак објавио да ђе 
ишту прежива и наредника како, наслоњен на кућни зид рче а осећао сам и њу, госпу у црнини, как 
кромно стојао иза наших редова наслоњен на зид и није учествовао у гунђању гомиле и био је мира 
 видео у својим улицама — вели, ослоњен на један ћепенак један омален човек са наочарима на нос 
м и руча, онде по неко усамљен, ослоњен на зид, на дирек општинскога фењера, ломи рукама хлеб к 
лада упућивала у Маћедонију.{S} Ухваћен на томе послу, он је протеран од српских власти још пре 
анцуски пукови...{S} Пук ће бити упућен на источну границу, што има да значи да би Бугари, прел 
 разумете ли? — окрете проседи господин на „ви“, као што то обично бива у полемици кад пређе у  
вина.{S} То је одлетео у ваздух магацин на станици; наши су га, напуштајући варош, упалили.{S}  
ватре.</p> <p>— Море како — одговара он на неколико разноликих питања — нек те нико не лаже, не 
тро, док још Уцињ спије, отискује се он на своме чунићу на широко море а мајка га испраћа благо 
ма, о Румунима, је л те? — окрете се он на својој столици целим лицем према мени.</p> <p>-Да!</ 
и доба које сања мајка, доба када ће он на своја млада плећа понети бригу, те она одморити свој 
 Тражи хитно Армијски Штаб! — дрекну он на подофицира телефонисту.</p> <p>Телефон је очајно звр 
х, Боже, да чудне радости!...</p> <p>Он на један мах прекиде причу па ће ме упитати:</p> <p>— Ј 
цигаретом а командант воза је покушавао на неки начин да му се правда али га ђенерал није ни сл 
мени се у лицу — А ја сам те за то звао на телефон; хтео сам те умолити... да... мислио сам да  
о, зауставио дисање и пажљиво ослухивао на тим вратима, па кад не би ништа чуо, настављао шетњу 
S} Да би угушио осећај који му је легао на душу, скретао би говор или пажњу на други који предм 
три или четири метра, док није достигао на другу обалу, где се упустио у дуг и озбиљан разговор 
а.{S} Па где је Усуд историјски и могао на другом месту доделити да се заврши ова велика трагед 
 је он кренуо с вечери, већ је догледао на Дорћолу пламен и дим од запаљених кућа.{S} У Ниш ниј 
и тренутци; свако је са ужасом погледао на своју породицу коју је повукао отуда чак са обала Ду 
ржи поглед малог мртваца, који је лежао на његовоме столу, извади из џепа једну мараму и покри  
 понесе даље.</p> <p>Несретник је лежао на земљи лица заривена у блато.{S} Очи му искочиле из д 
е мраку, који је као угљени облак лежао на земљи, једва се нешто пред собом назирао друм и са с 
лимену војничку чутурицу, коју је држао на колену, и с времена на време се подкрепљавао.{S} Два 
лог коња који је посрнуо и још се држао на предњим ногама али опуштене главе.{S} Кад га ослобод 
да се Богу моле.{S} Попа је чак задржао на себи и епитрахиљ како би их уверио да служи Богу.{S} 
шем кораку на тлу наше отаџбине, указао на путу као неко тужно знамење.</p> <p>— Ко зна — додај 
тита раја.{S} Нити је он кадгод потезао на дахијске људе, већ су ту једну ноћ, пре но што ћете  
ка и ја принесох фењерић који је стајао на земљи измеђ мојих ногу.</p> <p>— То је само једна на 
он је ипак дуго и дуго забринуто стајао на прозору и упињао поглед тражећи да види бар онај дим 
 пространога догађаја, који се развијао на границама Србије, са нарочитом <pb n="86" /> грознич 
огао јер сам и ја већ свој оброк бројао на залогаје.{S} Ако сам понудио коме цигару дувана, ја  
 страном улице, срешћеш све што се, као на дну левка, сручило са разних страна Србије.{S} Тамо  
 јој се на уснама окаменио, хладан, као на мрамору длетом изрезан.{S} До њега страховита слика  
} И чудан сам сан уснио те ноћи.{S} Као на липљанској станици, па се искупио силан народ око са 
м.</p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Као на мору, тако се и у њеној души подигла бесна бура и ло 
 синоћ борба завршила.{S} Он се повукао на јежевичку косу и то је био онај ноћашњи покрет непри 
позиву, у шестом пуку, тај се пук тукао на Мишару, после је одступио.{S} Имала сам и једну тетк 
 носио а наишао овај слом те му наваљао на душу тешке болове.{S} Он није жалио, он се није јада 
и нико у оној узбуђености није помишљао на себе а сад, чим први крете па за њим и други, а нас  
 превалило подне, нико није ни помишљао на време, јер у то доба ватра поче да узима све већи ма 
{S} Да ли војводи у овоме часу није пао на памет чудан стицај прилика: исти дан, <pb n="707" /> 
ојен и ради које му је и један брат пао на Куманову.{S} То је био кончић, који га је везивао за 
дацима, рукама, зубима.{S} Ја сам напао на једнога рањенога Србијанца; десна му је рука била кр 
алеких фронтова.{S} Сусрет је тај испао на штету Виљемове победоносне војске.{S} Док је ту војс 
у историју, како би непријатељ наступао на рашчишћено земљиште са којега су покидана и почупана 
ном вагону, који је био влажан и ударао на задах штале и где смо газили по <pb n="485" /> балег 
есет година политичкога му живота играо на његовим уснама, па ипак он се држао тако као да још  
 никад невиђене, њега опет одведе мисао на пријатна сећања, која су му била у овоме тренутку та 
лао државнога вола, рашчеречио га, стао на један ћошак и сече секиром и продаје на оку, коју ру 
изнела на длан пшенице а голуб јој стао на руку и пробира, па се затим с руке пење на раме и ши 
 обухватао све већу гомилу и час застао на једној страни па се појавио на другој, ближе или даљ 
ка и она откри да непријатељ није остао на положајима на којима је био кад се синоћ борба заврш 
 разговор који је водио, јер није остао на вратима него сишао на друм.{S} Тек кад се врати саоп 
са Командом Трупа, тако је и даље остао на служби, коју је ревносно вршио.{S} И у овоме часу, п 
тке наше имовине.{S} Цреп је већ прштао на крову, догорели балвани са треском су падали, основн 
е старац, у овим брижним данима, враћао на помисао о судбини, које се толико бојао да га не пра 
рећи.</p> <p>— И виш’ у лудилу је пуцао на нас, мислио је бије непријатеља који му је кућу иско 
двели су га у Прокупље одакле је изашао на фронт Друге Армије, Степе Степановића, да види Леско 
д утиском тих речи.{S} И кад сам изашао на улицу тога јутра, по ономе што сам видео и срео, ниј 
лазак војника из вагона, свако се нашао на своме месту а командант батаљона поздравио је ђенера 
отресеним гласом а затим је брзо прешао на <pb n="692" /> нека обична питања, желећи да избегне 
ла у три огранка од којих је један ишао на Плав и Гусиње па преко Проклетије на Скадар, други п 
.{S} То зец залутао кроз њиве па наишао на гомилу и збунио се те га сад гоне, а он не уме да по 
о, јер није остао на вратима него сишао на друм.{S} Тек кад се врати саопшти нам га.</p> <p>— И 
прије и Јагодине, <pb n="281" /> отишао на Багрдан.{S} У борбама пред Ћупријом и Јагодином био  
се он као војник борио.{S} Он је отишао на <pb n="515" /> онај свет и не знајући да сам му је у 
на којој сам га и дочекала кад је дошао на свет.{S} Вриснула сам од тешкога бола и веровала сам 
у морам да бацим моје чедо јер је дошао на мене ред, и затресох се целим телом које поче нека о 
.{S} Ни једнога тренутка ја нисам дошао на мисао да не треба да вршим дужност своју, зато што ј 
 Да се први француски пук који је пошао на Дарданеле искрцао у Солуну, цела би ствар данас друк 
нда диже до ока и нанишани овамо, право на нас.{S} Док се ми само окретосмо једно другом а Бојк 
 и трећи пут, на Плав и Гусиње па право на Скадар али би се ретко ко одважио да тим путем пође. 
левом обалом до Љум-Куле а одатле право на југ путем који је пробио Црни Дрим, па преко Бицана  
е уз гледиште да команданти имају право на ову иницијативу под промењеним околностима.{S} Ђенер 
 — да више никакве наде нема.{S} Управо на те седнице нико није ни већао о надама, свако је већ 
ца.{S} Ја не познајем ту земљу, али ево на памет тврдим да и у њој, и поред овога огромнога бро 
овек с фијакера, погледајући нестрпљиво на сат.</p> <p>Све те гомилице, које су искуљале из ули 
дрхће јадниче и припија ми се страшљиво на груди разрогачених очију и забленута погледа, јер пр 
се слобода иницијативе односи искључиво на повлачење и не може се тумачити овако како је војвод 
S} Зар није довољно да вас разочара ово на пример:{S} Ја сликар, неуки поднаредник, водим вод у 
ти целу шуму па хајде, нађи ти сад дрво на које би се могао попети и склонити од пожара.</p> <p 
јом искупили на земљи, вечно блаженство на небесима.{S} Тим блаженством наградићеш тада и душу  
фија сазнаде какво је то красно друштво на фијакеру.{S} Да ту одвратност још више појача приђе  
..</p> <p>Путовали су свеци дуго и дуго на раменима српских војника, који су се смењивали носећ 
ице се у разговорима не задржавају дуго на једном предмету.{S} Најмања нова појава, коју би нек 
 пала на Дунав наши нису ни опазили, до на два три метра од обале, шалупу са Немцима која се из 
ика трагедија коју сад преживљујемо, до на Косову?</p> <p>Ево овде, крај Липљана, коме смо се м 
 и народ, не чека другаче преноћиште до на друму.</p> <p>Ми смо кретали кроз ноћ даље јер се ве 
 једно на друго, представља читаво брдо на вагону.{S} Измеђ свих тих ствари вире главе дечје, п 
 тако је готово цео фронт ту ноћ провео на мртвој стражи а одмах, непосредно иза мртве страже,  
 две три нове.{S} Сваки је од нас седео на своме месту, задовољно свлачио обућу да непосредно у 
неко па нека каже: „Ама ја не бих волео на то поље!“ Шта ће да му кажеш ако си прави шахиста?{S 
 Али није стигао донде.{S} Кад се попео на Тресибабу видео је са ње већ Бугаре у Књажевцу и бор 
 ударила? — пита онај што је ногу попео на степеник за пењање.</p> <p>— Па не могу ваљда комите 
ед којим ме је срела, када сам се успео на врх моста, умирио ме је.{S} Тај поглед као да је каз 
 бегали од сунца, које никада ниси срео на улици, ни на пијаци, ни пред вратима својих кућа.{S} 
шао натраг а кога сам са породицом срео на изласку села Штимње — е онда... препукло ми је нешто 
днекуд и чиста памука.{S} Чичица је сео на сред авлије, на једну столичицу која је ту остала ка 
еког господина ваљда жуљи ципела те сео на сред друма а ми овде џупримо! — гунђа један, једак н 
тровицу, сишао са солунскога воза и сео на митровички, убеђен разлозима онога професора у сурој 
ири.{S} Секретар се вратио и ћутећи сео на своје место.</p> <p>— Не спава још? — упита један од 
леб са меком горњом кором.{S} Један сео на камен, други на празан сандук пред дућаном, трећи на 
 он приђе поручнику, који је уморан сео на један камен.{S} Приђе му, па се испрси и тресну ного 
ући се са бојишта.{S} Он би клонуло сео на простран миндерлук, затурио се и ослонио леђима на ј 
тако, уснила је, као бели голуб долетео на кућни праг, па гуче.{S} Она му изнела на длан пшениц 
гу, није дуго трајао.{S} Изађосмо убрзо на једну малу чистину затворену са три стране густом шу 
ке дивизије трећега позива, који је био на Железнику те потиснут, јер је и Жарково већ било пал 
S} Капетан пољске батерије, који је био на своме левоме крилу, претрну и потрча месту где је ми 
тарцем из последње одбране, који је био на служби при канцеларији начелниковој.{S} Он је носио  
Под лавином</head> <p>Од јутрос сам био на приштинском гробљу да одржим помен моме јединцу.{S}  
оцније и сам император Кантакузен бавио на двору српскога краља, Милутинова унука, молећи за по 
ш није ни слазио али се врло дуго бавио на станици и ту је чуо да мобилишу и Грчка и Румунија,  
с застао на једној страни па се појавио на другој, ближе или даље од нас.{S} Припуца и по нека  
их младића који ми се одушевљено ставио на расположење и свесрдно помагао при образовању грађан 
вој пласт сена и сина којега је оставио на стражи.</p> <p>Око наше ватре изумре разговор и завл 
ђе капетан у једној јаружици.{S} Развио на земљу прљав пешкирић па једе сир и хлеб и пуца.{S} П 
атити.</p> <p>На фронту, који се развио на десној обали Биначке Мораве, а на западним падинама  
ке, које је буковички прота благословио на Орашцу, и које су се прославиле на Мишару и Љубићу;  
е ваља ни пут.</p> <p>— Па јеси ли одио на Рожај?</p> <p>— Туда јесам!</p> <p>— Па како је тим  
и га је, због бегства са фронта, осудио на смрт.{S} Он се борио, храбро се борио, пуне четири г 
сло?{S} Ађутант је два три пут прилазио на прстима вратима од собе Краљеве и наслањао уво да чу 
је, као и отац говорио, када је долазио на виђење:</p> <p>— Мораш бити храбра, не смеш вређати  
ни већао о надама, свако је већ долазио на њих не носећи собом више никакву наду и већано је јо 
ила она госпа у црнини коју сам запазио на скопској станици, када је увређеној пришао један стр 
во цела Србија и ту је први пут запазио на лицима брижних грађана да су ови већ изгубили веру у 
спе у црнини, коју сам први пут запазио на скопљанској железничкој станици а други пут на пришт 
творо деце.{S} Командант му је дозволио на часну реч да ће се вратити, те се он од Железника сп 
мрти!</p> <p>- Нико више није ни мислио на даље повлачење из Пећи, за које се дотле све грознич 
 јуни, када је бугарски владалац примио на себе да оружаном руком разори савез балканских народ 
ик који је опустио штаке те се наслонио на зид и посматра пролазак топличких бегунаца.{S} Он је 
о и оборило главе.{S} Један се наслонио на зид од куће, други спустио главу на груди, трећи је  
/p> <p>— Гле, гле овај шта је натоварио на кола.{S} Тај као да је добио премештај са сеобеним т 
.</p> <p>— А шта мислиш, кад бих ударио на Плав и Гусиње?</p> <p>— Нисам ни туда одио али веле  
очима видели?</p> <p>Ја нисам одговорио на то питање а осећао сам да би и у овоме тренутку, кад 
збеглица.{S} Под товаром, који је носио на леђима, лежао је на земљи немац, заробљеник, а крај  
 тешких мисли, које сам као терет носио на овоме путу, те сам се осећао одморен.</p> <p>— А ја  
ковану од Карађорђевих топова, проносио на глави кров београдске улице Карађорђев унук.{S} Они  
неговао и подизао, док га нисам спустио на ноге.{S} И ја сам имао својих нада и ја сам имао сво 
</p> <p>Стари Краљ је прво вече заноћио на Љум-Кули а сутра дан кренуо са три своја официра <pb 
} Главни део наше снаге већ се пребацио на десну страну Вардара и заузео падине и повијарце Вод 
елника те војне станице, необично личио на ђенерала Степу Степановића.</p> <p>— Зашто? — узбуди 
нистри ишли су тако исто, ко пешке а ко на коњу, ко измакао а ко изостао а сваки бринући тешку  
 питому садашњост.{S} Она с југа, и ако на каменом подножју, покривена је тамним зеленилом чемп 
о то?{S} Ово је први гроб, што га овако на путу остависмо; нећемо ли на даљем путу свом сејати  
њу кретати при повлачењу, не може свако на своју руку чинити покрете при наступању, Врховна Ком 
еке, распршта се, разреди и удари свако на своју страну, избегавајући једно другога, да тражи п 
и јој крило материнско.{S} И како свако на свој начин тај бол растанка исказује: уздахом или су 
 наишли Турци да не ложимо ватре никако на чистини и да се повучемо дубље у пећину.{S} Рече нам 
ред Ћупријом и Јагодином био је једнако на положајима а ноћивао је у вагонима на ћупријској ста 
иним стварима је чак и расла цена; тако на пример јегерке су продаване у први мах по динар, зат 
је брисала.</p> <p>Седела сам дуго тако на друму, док не наиђоше нове гомиле бегунаца, испред к 
стога млетачкога двора гледао је далеко на море и отуд, из даљине, се догледао.{S} Новица је зн 
говара пуковник а у том груну, недалеко на десном крилу, где су пољски топови.</p> <p>— Бог и д 
ким крилом сандук за писање, а недалеко на ватри ври лонац из којега ће особље команде мало час 
и бол да изрази.{S} Ено га један, клеко на колена, полегао и љуби земљу, ено га други, крсти се 
хали коње од мегдана,</l> <l>Не би реко на коњима јашу</l> <l>Већ их носе наљућене виле.</l> <l 
ом сунцобрана од капе коју је он дубоко на чело набио а на лицу му се огледао тежак умор који ј 
 са Косова.</p> <p>Бадава се наваљивало на њега да се склони под кров, бадава му је обраћана па 
а.{S} То се разочарење јасно исписивало на лицима оних који су се збирали у кафане да заједничк 
радознало је и са нестрпљењем погледало на излазак ђенерала и њихових помоћника, не би ли са ли 
е све општија појава и јасно се опажало на људима како се предају без заваравања и како се све  
сад је једанаест мртвих анђелака лежало на даскама једно крај другога...</p> <p>Госпу у црнини  
 показа мртво невинашце, које је лежало на столу лица покривена џепном марамом и на ово, које ј 
џепном марамом и на ово, које је лежало на моме крилу.</p> <p>— Шта ћемо са овом мртвом децом?  
тешком ногом згазио дете које је лежало на друму, пробио му копитом утробу, па и сам пао.{S} Та 
, другарчић мога чеда које ми је лежало на крилу, остаде на столу не плачући за мајком која га  
д војводином нарочито искупило и чекало на одлуку, знајући о чему се у седници решава, радознал 
раво бедно.</p> <p>Капетан застаде мало на месту обузет тим мислима па се на један мах трже и о 
е.{S} И чудно неко дете, од кад је пало на свет никад се није заплакало, само се смеје.{S} Каже 
 мало, тек прешло две године, тек стало на ноге, па би тешко било с њим кад би настала већа нев 
код куће.{S} У кући ме је све подсећало на мајку, на оца и, било ме је срамота.{S} Ишла сам ули 
в скелет; парче каменога фриза узјахало на грбину прозорскога свода изатканог каменим ткивом сл 
ство у борби од неколико векова поднело на жртву, а ми за неколико дана бацамо на жртву четрдес 
е главе под тешком бригом.{S} Наше село на друму и туда ће сила проћи.{S} Турци су мало залазил 
шћава речицу Неродимку, која двоји село на две неједнаке половине, још већи метеж.{S} Кренула к 
лонивши, бригом већ изорано, младо чело на руку.{S} Другом је руком опет прихватио писаљку, али 
и али се мало и спавало.{S} Све је било на опрезу, тим пре што је изгледало као да има некога п 
Освестило ме је одојче, које ми је било на рукама и син који је дорастао, те који ће још мало,  
апиџици и кафанице, цело је Скопље било на ногама и у грозничавом расположењу.{S} Пријатељ је ј 
је велики број коња.{S} Рашчуло се било на све стране да је Врховној Команди потребно двеста ко 
ан и облачан.{S} Тешко ми је нешто било на души, да л’ што је дан био тако суморан или што су п 
 нас био већи разлог стрепњи но мртвило на које смо се већ свикли.</p> <p>— Ко зна, биће ватриц 
 се, све до последњег часа, живо радило на регулационим плановима по којима би на обалама Варда 
ружјем, крстарило је кроз варош и бдило на напуштеном имовином и над поспалим становништвом.{S} 
ла сам га у око али оно није одговорило на моје питање, оно ме је и даље питало:{S} Од куд ти о 
ритама, умазане блатом које се сасушило на оделу, прљавих руку, прљава лица, неумивене и изглад 
пеће негде у доњој махали откинуто коло на празној поточари, шуме и жуборе кроз уске улице јазо 
але на ресничку станицу.{S} Све покисло на ноћашњој киши, све престрављено, све пренеражено и с 
аво да о томе говори кад се буде прешло на решавање о могућности и условима за офанзиву, он за  
о коњ или се скрхала кола или се наишло на какав тежак прелаз преко реке.{S} Нико не зна зашто  
</p> <p>— Што су те, бре, послали овамо на кланицу; ниси ти за тај посао.{S} Боље да си ти оста 
 један мали човечуљак и мигну чак овамо на мене, сретнувши се у том тренутку са мојим погледом. 
ожемо понети, ми крећемо даље и ступамо на мост, који под нашим корацима глухо одјекује.{S} Дри 
а не залазимо у шуму, да не разговарамо на сав глас, да ватре ложимо на заклонитим местима како 
 га очекује.</p> <p>Живота још има само на двема крајњим тачкама вароши, југозападно под Водном 
 није била тако страшна док се она само на појединцима сагледала, она је изазвала у нама праву  
о: штета што није мушко!{S} А није само на језику и кућаница је; помаже боме мајци на сваком по 
е у моменту судара, који се најпре само на једноме крају огромне лађе осетио, на другоме њеноме 
преноси их у душу но се задржавају само на зеници и ту одмах и ишчезавају.{S} Душа му већ нема  
во које је збринуло а деца њихова, тамо на крвавим обалама, понесена младошћу, која сем материн 
сручио у блато.{S} А напред негде, тамо на ћуприји, при излазу из приштинске чаршије, загушило  
е он срести кад буде и сам кренуо, тамо на пољима косовским, расуту, уморену страхом и погрбљен 
оћи погубили, траже се међу собом; тамо на друму узносе људи на леђима кола која су ноћас у мра 
у, познату стазу, познато дрво.{S} Тамо на крају стазе те, иза оне шумице, близу оног дрвета, њ 
з Јанкову Клисуру, којим се избија тамо на Преполац.{S} Друм је тај загушио избеглицама и Краљ  
им, сутра у зору нек изведу топове тамо на ону чистину испод Патријаршије, па да се искупимо св 
сви узбунисмо а Бојко и даље стоји тамо на вратницама и пуни пушку и наставља журно паљбу на на 
зитовом џамијом, и жудно погледали тамо на лабски пут: зато су жене и деца, до пред сам мрак ст 
>Ето, такви су се разговори водили тамо на фронту, тако је поуздање владало тамо.{S} И то поузд 
мрла.{S} Знала сам и где седи, чак тамо на Камичку, те пожурим њој.{S} Затекла сам је, хвала Бо 
 на жртву, а ми за неколико дана бацамо на жртву четрдесет хиљада младенаца—мученика!</p> <p>Пр 
 у овако једном озбиљном часу, позовемо на договор.</p> <p>Његов је глас задрхтао и у нама свим 
у, где ћемо чекати читав сат док дођемо на ред да можемо узаћи на друм, на самоме изласку из ва 
сет, дванаест сати без даха да стигнемо на положај, па сви попадали и посустали, а Бојко вели:  
 неки пријатељи из Бачке, да се попнемо на Врдник, до врдничке куле.{S} Рекоше, оданде се лепо  
на путу, а ми војници мрзнемо и киснемо на отвореним вагонима.{S} А знам сигурно да ни један од 
т, од кад као народ постојимо, сретнемо на бојишту са пруском војском која је, окићена победама 
рећи „благо њима!“</p> <p>— А и ми ћемо на море, је л’? — наставиће он разговор.</p> <p>— И ми! 
— Па не можемо, држати Београд ако ћемо на Багрдану да их чекамо! — додаје суво и скоро пакосно 
о ставити на чело моје војске и ту ћемо на Ситници сви изгинути!</p> <p>Сви ућуташе под утиском 
аџбине.{S} Заћи ћемо у туђину, куцаћемо на туђа врата и просићемо саучешће према нама и према н 
ћемо се од немила до недрага и куцаћемо на туђа врата; заклањаћемо се под туђе кровове и пружат 
ме тлу своје отаџбине, донде још бићемо на своме дому а, кад тај мост пређемо, бићемо изгнаници 
азговарамо на сав глас, да ватре ложимо на заклонитим местима како се не би ни од куда догледал 
од не опљачка.</p> <p>Најзад, наилазимо на будна арнаутина који, са пушком у руци чува свој пла 
, све до последњега човека да испратимо на фронт.{S} Од овога тренутка власти су већ немоћне ма 
својих намера одустанемо и да се бацимо на милост и немилост у албанске кршеве.{S} Војвода Путн 
.{S} Веровао сам, јер сам мислио да смо на хучноме и бурноме мору, нашли већ једно тихо и мирно 
 себе:</p> <p>— Добро је, вели, сви смо на броју!</p> <p>Затим приђе пољској батерији.</p> <p>— 
 изненадна мобилизација и нас, који смо на јесен требали да се рекрутујемо а од пролећа ове год 
ве стране.</p> <p>Сат и два стајали смо на друму под кишом, не знајући у ономе мраку ни где ћем 
све страх.{S} Цело до подне провели смо на улици и на дворишту и нико у оној узбуђености није п 
 погледу.</p> <p>Сву пажњу обратили смо на вести са бојишта и те су се вести просто гутале.{S}  
ахују главом као да би рекли; „И ми смо на улици а где ћете ви?“ У тим гомилицама под стрејама  
о деца без отаџбине.</p> <p>Као што смо на далекоме путу довде свакога дана бројали по један но 
то пре да стигнем.</p> <p>У Реснику смо на станици дуго, врло дуго чекали.{S} Један је воз већ  
ари очајна мајка.</p> <p>У том наиђосмо на вола који остављен лежи поребарке крај друма, борећи 
ниција заједно.{S} Сад први пут сиђосмо на друм, ту где се устависмо, а четири дана смо једнако 
 наше редове.{S} Скочисмо сви и пођосмо на јуриш.{S} Србијанци су нас дочекали на бајонет.{S} Т 
 личи на магацин истоваренога еспапа но на простор у коме људи спавају.{S} Мислио сам ту да свр 
мо тамо, мање ћемо бити узнемиравани но на друму.{S} Пристаде и помогох јој да прескочи шанац,  
је било сазнати шта се дешава у Нишу но на фронтовима.{S} Ниш јасније но ми види нову ситуацију 
и лукаво се понаша, рачунајући поуздано на привременост аустријске владавине, те се не може рач 
ној соби, цела је влада била непрестано на окупу.</p> <p>Врховна Команда, односно њен оперативн 
а је за време пожара извлачено и бацано на улицу.{S} У тим гомилама, као у рововима, шћућуриле  
 Све то сручено и бачено без реда једно на друго, представља читаво брдо на вагону.{S} Измеђ св 
а да су људи потезали револверима једно на друго.</p> <p>— Знаш како је у оваквим приликама, чо 
навучено им по два и три капутића једно на друго, обавијени им шалови и мараме око врата и деца 
... баш волем што смо се намерили једно на другог.{S} Како би сам?</p> <p>А у истини је тако би 
пљама, које камење гради, просуто једно на друго, залегла се змијурина која о сунчаноме дану из 
два три дана пред пад, били смо заједно на седници грађана, који су у начелству брижно претреса 
, извесно је убио кога!{S} Па онда, ено на сред пијаце капетан пуца из револвера на потпуковник 
омиле светога камења које лежи заривено на бистричиним обалама, једна се плоча сама диже, диже  
ле па се мрави помели и журе унезверено на све стране, не знајући где ће, не знајући шта ће.</p 
дступање ка Битољу, које је било решено на Рашкој, не може извршити.</p> <p>— Према томе шта на 
еде мирно око ватре, одговарају понизно на свако питање и залажу се парчадима бундеве, коју пек 
везујући их увек за своју бригу, за оно на шта је у овоме тренутку најпрече мислити, за себе.{S 
стотине дана упаљено небо, тамо где оно на северу наше Отаџбине грли видик, засиктале су муње и 
 их се са приштинске улице, када су оно на Косово слазили топлички бегунци.{S} Кола вуче само ј 
 овај овамо не верује док не види „црно на беломе“.{S} Оптимиста се одушевљава, песимиста би хт 
ада би се негде испод Скопља, вероватно на Пчињи, све до њенога утока, развила велика и одлучна 
спушта брзо као оно црно порозно платно на позорници што ти погледу отима и удаљава предмете на 
и небу и Богу.</p> <p>Значи да се тачно на месту, где сам овога тренутка био, укрстиле две вест 
о и гризао усне.{S} Ја бих седао обично на крај његове постеље и причао му све ово, што сам и в 
рницу.</p> <p>Официр је седео непомично на своме месту.</p> <p>— Стигли? — упита ме.</p> <p>— С 
 југозападно под Водном и североисточно на Гази-Баби.{S} Тамо где води кумановски пут, на Гази- 
 логоре ван вароши, и моле да баце месо на жар; трећи, најсрећнији, јели су по кафаницама пришт 
е клонуо или бар није дозволио да се то на њему примети.{S} На лицима је осталих његових сарадн 
е још милостивија према њему, но што то на први поглед изгледа.{S} Понудила му је прилику да кр 
латно, које је требало да буде разапето на тријумфалној капији, при доласку савезничке војске.{ 
оле тешко под срцем, те стегох грчевито на груди моје мртваче.{S} Болела ме је горко суза оне м 
вароши беле заставе све чешће, нарочито на угледнијим кућама.{S} На општини такође бела застава 
иту. <pb n="294" /> Најзад, седе за сто на коме је лежала распростра ђенералштабна секција Косо 
рио кишобран а по где ко набио себи сто на главу да га штити од кише.{S} Једни стоје, пошто су  
твари, несвесно, спасла живот.{S} Место на топле обале где ју је одвео вагон у који је сад уско 
дебелом црвеном писаљком подвукао место на које се позива.</p> <p>— Колико је мени позната наре 
орали прескакати да би нашли суво место на које се може стати.{S} Тамо где си мислио да је суво 
јмио сам шта ју је заковало за то место на коме је.{S} Недалеко од храста лежао је један свеж г 
чим год сам стигла и притисла га чврсто на груди, не би ли га што више загрејала.</p> <p>Ишли с 
ненађења на превојима, у толико пре што на овоме стрмоме путу не би могао са батеријом <pb n="1 
 <pb n="147" /> <p>Зашто тамо?{S} Зашто на догледу оних који су пре пет векова пали ту; зашто т 
самдесетих година још и изгледали нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пренос п 
самдесетих година још и изгледали нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пренос п 
 зубима одело.{S} Мени се навукло нешто на очи и ништа не видим него измахујем.{S} Ја нисам вид 
н и оружан и још далеко пре зоре кренуо на положаје.</p> <p>Са првом зором планула је и прва пу 
, то је српски цар Лазо, што је погинуо на Косову пољу.{S} Ајде, синко, целивај свеца!“ А мени  
о га на обали живота, кад би се отиснуо на море.{S} И ја сам пун наде, пун вере, очекивао срета 
у и предахну као што би човек предахнуо на каквој висоравни пењући се на високу планину.</p> <p 
уд!“ — одговара старица, па наслони ухо на врата а прстом ми казује да се умирим.{S} Слушала је 
прошао први страх.{S} Наслонила сам ухо на врата и ослухивала сам шта бива напоље.{S} Чула сам  
и да је пронашао заседу, он темпира топ на сто метара пред устима и распали на звонару а зрна с 
о неочекиваном силом, као оно кад пожар на мах обухвати кућу па се становници њени спасавају до 
ријатно друштво, један полицијски писар на доњем седишту а на горњем Мица Зуавка и Мица Сенегал 
 у царство снова, у царство бајака, јер на његовим се уснама појави развучени осмех задовољства 
чка и Румунија, што има да буде одговор на бугарску мобилизацију.{S} На нишкој станици чуо је и 
амера ударити на Турску.{S} Као одговор на овај бугарски акт, Грчка, држећи се савезнога уговор 
бјављена грчка мобилизација као одговор на бугарску, ишли чаршијом уздигнуте главе, оборише на  
ло под кревет, <pb n="101" /> у одговор на дечје изјаве љубави поче тужно да арлуче.</p> <p>— Д 
>— Евакуише се! — прошапта он у одговор на педесет питања која су се ускрстила са свих страна.< 
запазио, скреће и одводи одмах разговор на другу ствар.{S} Не воде те разговоре чак ни иста лиц 
д не може више да је нађе.</p> <p>Жагор на све стране и праштање гламње под секиром и пуцкарање 
е одморимо.{S} То је био последњи одмор на грудима отаџбине и сада ваља прећи мост који ће нас  
е ако имају чиме.</p> <p>Како тај одмор на подне траје дуже, бегунци се обично распрте, потражи 
че код вас, у Приштини; примили сте нас на преноћиште.</p> <pb n="321" /> <p>Сетих се да је то  
ошла можда још јутрос и стигла међу нас на замаку дана, не увек онаква каква је првобитна била  
аје у уста своју цигарету. — Нема данас на целоме свету ни једнога месташца где би се могао скл 
 окупљале те гомилице.{S} Тако је данас на возу један београђанин, који бега из престонице и ид 
чна потврда вести ободри нас и онај тас на теразијама на коме је утеха, претеже.</p> <p>— Доста 
ма видео, господине, како ми деца ноћас на друму цвокоћу од зиме — правда ми се један од тих, к 
чуће се вести што их је он сазнао ноћас на дежурању, било из депеша које су дошле или прошле кр 
када му се предаје Душаново Скопље, час на Торлак са којега је посматрао ону величанствену борб 
у борбу која ће ослободити Београд; час на службу Божју одслужену у Саборној Цркви по закључењу 
онога, који пада али се не предаје; час на писак напуштених сирочића над којима више не бди сна 
ика, који се очајно бори са ропцем; час на врисак мајке над крвавом децом својом; час на очајни 
сак мајке над крвавом децом својом; час на очајни клик онога, који пада али се не предаје; час  
ди снажна рука која их је штитила а час на таман гробни шапат прошлости, на разговор поноћних с 
 Саборној Цркви по закључењу мира а час на прву пушку, први плотун, први дрхтај младости, када  
 неколико пута извлачена и померана час на врхове Црне Горе, час у долину Бињачке Мораве, измеђ 
едовољно одређене, оне би прелетале час на тренутак када му се предаје Душаново Скопље, час на  
 је кућа Симе Дабића!“ И тако сваки час на сваком кораку.</p> <p>Загазисмо и у Јадар, а Бојку с 
, проводимо последњу ноћ и последњи час на тлу своје отаџбине.{S} Слутили смо ми још у Приштини 
рже даље.</p> <p>Кад сам, седећи јутрос на ономе обореноме дрвету извадио залогај хлеба да се з 
ања.</p> <p>— Их, што се направи џумбус на станици...</p> <p>— На којој станици?</p> <p>— Па на 
изјавом, да је и последњи војник послат на фронт те да се на војну власт не може тако исто рачу 
ј који ће код Струмице извршити атентат на воз, па пође затим да саопшти путницима у купеу да н 
е прозори на кућама и изашао силан свет на улицу, па нас све то гледа, нас аустријанце, нас неп 
рекину га опет човечуљак и погледа опет на мене, сматрајући ме већ сад као свога присталицу.</p 
фанице, шеста на сред улице, седма опет на сред улице, тако и осма, тако и девета, тако и све < 
 сам на оца, на њега, на тетку, па опет на њега.{S} Бар да сам знала где је он?{S} Љутила сам < 
а... да, због влаге.{S} Дођи сутра опет на телефон.{S} Да, сваки дан у ово доба, сваки дан; кол 
 послужитељ новчанога завода изађе опет на врата и позабави се дуже напољу.{S} Нисмо чули разго 
 сузе на очи као киша.{S} Пала сам опет на кревет и плакала.{S} Мислила сам на оца, на њега, на 
ла да што пре стигнем.{S} Ушла сам опет на иста врата и попела се истим степеницама.{S} Један с 
уги, на Ђаковицу па кроз Црну Гору опет на Скадар.{S} Трупе, које су већ овде и ове, које се по 
хните их новом вером и доведите их опет на наша поља.{S} Краљеви немају ту моћ, војсковође то н 
ио очи предајући се смрти, осетив терет на својим ребрима, <pb n="384" /> отвори још једном оне 
завре гомила жагором и наста жив покрет на све стране, као кад мравињак згазиш ногом, те потисн 
лазили сат, два и три.{S} Цео је покрет на друму застао да пропусти ове многобројне редове или  
е са вагонских прозора посматрао покрет на Гази-Бабском положају.</p> <p>Када је воз пролазио к 
 на којој ће Краљ сести.</p> <p>Ађутант на својим снажним плећима сам изнесе Краља на кару и во 
воме фронту.{S} Ово је сад једини фронт на коме се боримо, да би се са других могло одступити.{ 
 појачавају новим јединицама овај фронт на Гилану.{S} Кад Французи марширају оздо Вардаром а Ру 
 прононсираноме германофилу.{S} Та вест на мах унесе пометњу у наше расположење.{S} Скопљански  
т стотина година оркан један, тако чест на балканској ветрометини, ишчупао је из срца Балкана,  
Т. ШВРАКИЋ, сликар</p> <p>Посветни лист на петој страни, цртеж је Н. Н., сликара</p> <p> <forei 
осе ван прозора како би бациле светлост на мрачну улицу те осветлиле пут војсци која нам послед 
ен влагом, одјекује потмуло камени мост на Вардару и чује се одмерени пљасак опанака по лапавиц 
у мисао подвуче и појача, он пружи прст на једну забачену уличицу, где се догледао један болан  
ге потребе.{S} Ваљало је кренути на пут на коме ће се усред планина спавати на снегу, ваљало је 
дуго и дуго градио, отиснуо се први пут на пучину до тада највећи светски брод „Титаник“.{S} Зд 
љанској железничкој станици а други пут на приштинскоме гробљу када је обилазила гробове и пали 
им гласом али не окрећући нам лица, већ на против пружајући све већи корак да би измакао од дру 
ном, већ смо јели последњи хлеб.{S} Већ на првоме кораку, можда на сат и два хода од Призрена,  
/p> <p>Изађемо заједно у двориште а већ на свима квартирима отворени прозори и жене и деца на њ 
е гризла савест и морила помисао да већ на првом кораку у животу није умела сама да понесе тере 
м снаге о којој се овде прича да је већ на српском земљишту, пођу само Вардаром на више, па би  
днога метка одиста, јер пешадија је већ на ивицама вароши, а артиљерија је непријатељска већ тр 
веру већ је отпочела, непријатељ је већ на појединим местима успео да пребаци мања одељења прек 
ала: „Тата, тата!“...</p> <p>Био је већ на улици, где је праштала граната и фијукао куршум, где 
н глади.</p> <p>Један отац, који се већ на првом кораку покајао што је са толиком породицом нап 
ди на снежним планинама; док ће они већ на првоме кораку, и ако и сами оптерећени бригом, наћи  
ли смо даље без узбуђења, навикнути већ на те појаве, које ће све чешће и чешће бивати што даље 
ицир остадоше равнодушни, навикнути већ на такве поздраве.{S} По свршеним наредбама капетан кре 
ам да ћу бити храбар и замишљао сам већ на грудима Обилићеву медаљу.{S} Их, па кад се вратим је 
ћи да види бар онај дим који је пао већ на воде Моравине и на воде Ситничине.</p> <p>— Тамо се  
утећи да је предњи део брода наишао већ на подводни ледени брег.{S} Па ипак, и ако задњи део ње 
 он и погледа ме чудновато — Па ево већ на првом кораку на лицима је ове деце исписана глад.{S} 
у до 20 октобра, а од ових већи део већ на нашем земљишту.{S} Овде пише да нешто у Солуну, али  
ј кад се из далека гласи, наилазимо већ на прве ватре, на усамљене куће, на гомиле <pb n="311"  
боносних дана а мало затим били смо већ на чисто да Топлица већ није више безбедан збег.{S} Сти 
 дуж фронтова да је француска помоћ већ на српскоме земљишту и уморан четворогодишњи борац српс 
сто искрцати на Дедеагачу.{S} Имају већ на Дарданелским бродовима сувоземну војску а ни Египат  
иван ударац српској држави, када су већ на досадањим фронтовима према српској војсци, подељеној 
раном, а има и равнодушних, који су већ на првом кораку у невољи изгубили и вољу и снагу и сад  
ом, каквим би то сам ђенерал Степановић на седници Врховне Команде рекао.</p> <p>— Кад нисмо ос 
ало је и други пут да Новицу ухвати ноћ на мору и она га је чекала и дочекивала.{S} Ако би врем 
но је отишао.{S} Преседела сам целу ноћ на станици, на оној киши, и сутра дан тек ушла сам у во 
е Србију, која преспављује последњу ноћ на своме тлу а затим, од поноћи, ведра као да би зарана 
 изгнана деца, преспављују последњу ноћ на грудима своје мајке отаџбине.{S} Ведрина је већ осво 
 дуги низ месеца ревносно вршили службу на Сави и Дунаву, повукли су се са нашом војском до ниш 
ама и пуни пушку и наставља журно паљбу на нас.{S} Паде још један и то овај погођен у срце.{S}  
Бугари са гвозденога моста сипају паљбу на камени мост а наши је прихватају да би обезбедили пр 
> <p>— И то, али није само то.{S} Борбу на Чачку требало би забележити по томе, што је то борба 
извесна француска одељења примила борбу на српској територији, на Моглену.{S} Значи да у Солуну 
S} Како сам при молитви наслонила главу на кревет тако сам и заспала клечећи на патосу.{S} Не з 
авалио би се у столицу, оборио би главу на груди и тешко замислио.{S} Тада би у кући завладао д 
 сан, те је један по један обарао главу на груди или је наслањао другу на раме.</p> <p>Ја сам п 
ко главе а неки грађанин наслонио главу на његово колено.{S} Један се опружио по земљи, подметн 
и наслонио леђима уза зид, оборио главу на груди и почео <pb n="226" /> да дрема а и учитељи по 
нио на зид од куће, други спустио главу на груди, трећи је наслонио <pb n="444" /> другу на кол 
 госпа у црнини оборила је уморну главу на колена.</p> <p>Под колима, којих је пуно двориште, п 
е једина варош на балканском полуострву на коју Бугари не претендују, па ће нас ваљда овде толе 
 се Богу који је негда Немањину молитву на звечанској гори услишио <pb n="726" /> и мач му подр 
ису златни а нису ни мали те се не могу на грудима понети, већ велики и тешки.</p> <pb n="372"  
о фењер од фијакера, други метнути ногу на степеник за пењање, трећи наслонити руку на кош и, т 
д професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солунске жељезнице — и камо да сам се попео 
д професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солунскога воза и камо да сам се и попео, к 
 трећи је наслонио <pb n="444" /> другу на колено.{S} Наредник се пружио по земљи и подметнуо п 
ову; једну према Кривој Паланци а другу на правцу Царево Село.{S} То нам је централна снага пре 
ао главу на груди или је наслањао другу на раме.</p> <p>Ја сам покушавао да се борим са том нев 
шта улази се, на левој страни, у зграду на једна велика врата, у мрачну и велику просторију, ко 
сви они који су сакупљени, почну да иду на прсте, да шапћу међу собом или да ћутећки и споразум 
ебу, помоле Богу милости или, можда иду на обале са којих се догледају величанствени светски хр 
оњење храму човечности и правде или иду на врхове планинске да се отуд, ближе небу, помоле Богу 
огледним редовима мимо мене, да они иду на своју Голготу и да је хришћанство према Српству тако 
<p>Коњ полумртав слуша, чује ту команду на коју је свикао, он мисли да се она још увек и њега т 
 се догурају до ћевапџијине тезге, буду на сред улице, држећи старе новине место тањира, вечера 
читав сат док им се да прилика да узађу на друм и ту на узлазу је огорчена вика и дрека, псовка 
на планине које су Дрим обгрлиле и сађу на обале Сињега Мора, носећи приморским кефалијама пору 
ање и крчање кола, која скрећу да пређу на утрину где ће заноћити.</p> <p>— Овамо је шанац, не  
ици, који је носе, нигде скоро да наиђу на ширину да би је могли понети на рамена те пружити ко 
његовим ногама.</p> <p>И нехотице наиђу на човека тешке и боне мисли у оваквим и иначе суморним 
азује ту чудну причу онима који му дођу на обале; причу о себи и о брату своме, који се у разни 
ада наредба да и ми кренемо, ал не кажу на коју страну.{S} Једни говоре на руски ћемо фронт, др 
је војник са себе скинуо па обуко блузу на голо тело и државни во, којега је војник из запреге  
деца журно уче Марсељезу да је отпевају на станици а девојке збирају цвеће да оките у борбама в 
и бегунци, једни који из Топлице бегају на Косово и други који са Косова бегају у Топлицу.</p>  
п пршти и сручује се, оџаци који падају на њ’ дробе га у ситну парчад, пада већ и други зид, за 
и од кише и непогоде мртве, који чекају на сахрану.</p> <p>Тргла сам се и ужаснула, као да ми ј 
раже засебно купе, па се у њима коцкају на путу, а ми војници мрзнемо и киснемо на отвореним ва 
 и камен, и мирно и одмерено одговарају на пушчане поздраве са непријатељске стране.{S} Ни непр 
осла два војника из патроле да закуцају на разна врата те припитају не би ли нас ко под кров пр 
да загрлим све оне, све оне, што пуцају на мене!{S} Ох, кад бих смео, али не смеш пусто, пазе т 
то које су данас прегазили, други греју на пламену тврду кору хлеба не би ли мало омекшала, тре 
вога октобра, Бугарска је напала Србију на целоме фронту.{S} Први октобар донео нам је ту вест  
новца на који је он већ израчунао ажију на солунској пијаци.</p> <pb n="106" /> <p>— Па до Приш 
који су као регрути дошли пред комисију на преглед.{S} Младоме поднареднику покривала је шајкач 
а донела прекид преговора и нову акцију на Једрену, стари је Краљ суморно завртео главом.{S} Ни 
узима и потпомогне непријатељску акцију на Пчињи.{S} Трупе нових области, које се нагло довлаче 
у свет а оставили кућу и тековину своју на милост и немилост пљачки која сад већ бесни у њихово 
леска помоћ стигла до сад у већем броју на јужноме фронту, ова се акција може и даље прострети  
p>— Не, варате се.{S} Они не претендују на Призрен али захтевају да се он да Албанији.{S} Под Ш 
 под кровом, разговарају; жене извирују на капијама очекујући мужеве, који ће им потврдити вест 
, уши, груди.{S} И бадава ти дижеш јаку на шињелу да се заштитиш, киша продире, засипа ти врат  
 који нам се, на последњем нашем кораку на тлу наше отаџбине, указао на путу као неко тужно зна 
 чудновато — Па ево већ на првом кораку на лицима је ове деце исписана глад.{S} Шта ће бити даљ 
 залажу се парчадима бундеве, коју пеку на ватри и једу је.</p> <p>Из дворишта улази се, на лев 
ма.{S} Та караулица личила је по облику на средњевековне племићске носиљке а иначе је била од о 
 играла са њима, затим је пратила мајку на пијацу, у подне је пред вратима дочекивала оца кад с 
о, он из далека још догледа своју мајку на обали, она га радосним сузама дочекује, помаже му да 
у на једну заосталу и прокислу тробојку на тој згради.{S} Та је тробојка била извешана у част д 
ајка која ће за који дан у каквом јарку на путу родити и четвртог брата онима што вире из ћебад 
крцати за двадесет и четири сата војску на Варни и Бургасу?</p> <p>— И пет, и пет фронтова, гос 
рату за ослобођење водиле српску војску на Јавор и на Шуматовац, лежале су у блату под вагонима 
ену, Бугарска упућује мобилисану војску на српску границу а уверава споразумну дипломатију да ј 
ги, са резигнацијом немајући у тренутку на расположењу ни једну реч којом би изразио своје осећ 
 се није могло више рачунати да привуку на себе један део бугарске војске; на савезнике се није 
тепеник за пењање, трећи наслонити руку на кош и, тако обезбеђени, почеће да вам претресају кол 
ри реч, јер капетан плану и спусти руку на револвер и пригушеним гласом цикну:</p> <p>— Скидај  
 пролазио крај њега, спуштајући му руку на раме.</p> <p>— Могу! — одговара дечко и не слутећи д 
 своју мртвачки студену а гломазну руку на његово слабо раме, које се под том тежином угиба и з 
ара, полегао војник ужетом везаних руку на леђима а крај њега друг му са пушком и још неколико  
е нас, гађајући аероплане а њихове туку на све стране.{S} Доле негде са Дорћола уздизао се грда 
вно Аустрију и тим сломом нагна Немачку на тражење мира.</p> <p>— Ама, зашто баш нас изабраше д 
 очи, престрављено и хитро спусти пушку на руку, одапе је и прозеблим гласом прошапта:</p> <p>— 
убијем.{S} Изгубих снагу, спустих пушку на земљу и рекох му: „Бегај, склањај ми се с очију!“</p 
ебе а он узе да се провлачи кроз гомилу на ћуприји, не би ли дошао до командира који му је био  
па се спустили у врх Дукађина, под кулу на којој је боравила обесна сестра Леке Капетана.{S} Ов 
уби најпре у чело а затим целива медаљу на грудима; па кад одем у Раваницу да целивам Цара а ме 
 Призреном на јуначке игре или у Скопљу на зборисање.{S} Овуда су некад прошла три млада витеза 
са својим лесковачким колегом и овај му на апарату реко да је у Лесковцу такође велико узбуђење 
онуо је најзад те га ја оборих, седо му на груди готов да му забодем нож са пушке у гркљан.{S}  
 пару сузом, па је тутка под суву сламу на којој спава и чува је као што се чувају капи <pb n=" 
но сама... једино он?{S} А како ћу њему на очи?{S} Нисам знала шта ћу, па ипак нисам имала шта  
 могу рањени пешке ићи!“ поручник плану на један мах.{S} Крв му су попе у образе, наслони се на 
 сам му тог тренутка повредио чиме рану на руци, погледа ме па плану и узе сипати бујицу речи п 
мандир истурених одељења изађе капетану на рапорт и саопшти му бројно стање прикупљене пешадије 
доше уз тај предлог бојећи се да остану на друму без оружане заштите.{S} Присташе и сви остали  
.{S} Кад свану нови дани, кад сви легну на велики и светао посао, кад чујем позив богиње уметно 
еша и почне кључ избацивати прљаву пену на површину.{S} Видиш гомилу овде, гомилу онде, гледају 
кићених витезова, који полазе да изгину на Косову и, пред њима владар који је изабрао царство н 
скићених витезова који полазе да изгину на Косову и пред њима владар који је изабрао царство не 
усана и посукнуо <pb n="388" /> ведрину на лицу.{S} Њихова мршава тела, њихове неразвијене груд 
ик силом оружја задржати место у вагону на које они што су без оружја немају право.{S} Госпође  
иснути се равном Метохијом, да се успну на планине које су Дрим обгрлиле и сађу на обале Сињега 
храну јаребице и кад ти чују шушањ прну на један мах, избију из магле и расипају се.{S} Обалу п 
 писмо: „Од како си, царе, метнуо круну на главу, ниси оваке батине добио!“ А цар му одговорио: 
е Душан Силни стављао себи царску круну на главу.{S} Мраморно <pb n="562" /> стабло са поломљен 
е, расточише се оклопи и река дима суну на разбијене прозоре и понесе собом поломљене и расуте  
а нагло попе под вилице и он чисто суну на човека уских рамена.</p> <p>— Где сте ви то читали,  
Видим вас, патите, нико не обраћа пажњу на вас.</p> <p>Она ми погледом рече да је тако.</p> <p> 
оручик и док хтедоше да му обрате пажњу на Бојка, Бојкова пушка отпоче убрзаном паљбом: пљас и  
главном исцрпео, али сви обратише пажњу на велики број аероплана који се почео њихати изнад наш 
Гледај, пази!</p> <p>Сви обратише пажњу на ону страну одакле ватра бљује.</p> <p>— Ено, рикну!  
гао на душу, скретао би говор или пажњу на други који предмет.</p> <p>— Можеш ли, сине? — припи 
почне, али напрегну слух и обрати пажњу на другу страну.</p> <p>— Чујте! — рече — Ево их стижу! 
 капитулацију.</p> <p>Краљ обрати пажњу на ове речи те то даде ађутанту још више маха и настави 
лаве настависмо пут не обраћајући пажњу на гомилу која се ваљала друмом и која је промицала кра 
могао да заспим и час сам обраћао пажњу на њихов разговор, а час га испуштао и поводио се за св 
в разговор жена.{S} Нисам обраћао пажњу на тај разговор јер сам знао да се односи на оно о чему 
ским гласом.{S} Кад сви обратисмо пажњу на њега он узе наричући казивати:</p> <p>— Јуче ми умро 
аљини пуче пушка те сви обратисмо пажњу на ту страну, не би ли чули чију дреку или да се понови 
ни људски гласови и сви обратисмо пажњу на ту страну.{S} Мало затим и навали свет да куља отуд. 
прекиде причање јер сви обратисмо пажњу на једнога коњаника који нам је долазио у сусрет, јашећ 
 мога суседа, који ми привуче сву пажњу на његово казивање и, што сам пажљивије почео слушати,  
вих, и не <pb n="540" /> обраћају пажњу на дворска кола о којима ова двојица воде тако жив разг 
нског депоа, неко обрати ђенералу пажњу на једну заосталу и прокислу тробојку на тој згради.{S} 
 да чујем глас несретнице коју разапињу на крст или јој вештице кидају месо усијаним кљештама.< 
 Овамо и онамо, један за другим, почињу на кућама да се осветљавају прозори сиромашном светлошћ 
а наредбу у џеп од шињела и натуче капу на незачешљану главу па пође кроз ноћ телеграфу да потр 
е на очи, па оборио главу и натуко капу на очи.{S} Срамота ме, тешка срамота, та волео сам сто  
свет, који је већ притиснуо сваку стопу на перону.</p> <p>— Склони се, макни, овде није слободн 
и; тек ваљало је заменити ону прву крпу на рани која се сва натопила млаком, детињом крвљу.</p> 
е и збацила покривач када сам чула лупу на вратима.{S} Жива сам претрнула и дрхтавица ме опет ш 
одили и Мрњавчевићи, идући своме Скадру на Бојани, овуда и Балшићи одлазећи у тазбину.</p> <p>Б 
у се извукли, кад буду правили каријеру на рачун оних што су изгинули, узећу земљу са гроба дет 
и, проведене стално у војничкоме логору на бојноме пољу, завршава овако трагично.{S} Његове би  
, два пут, три пут па затим одлете мору на пучину.{S} Други пут опет, румена девојка у бело оде 
дили и хоће да се врате да заложе ватру на ономе огњишту, где се она пре пет стотина година уга 
ли нашао где год дрва, заложио је ватру на сред друма, на сред пута и ту ће крај ње пробдити но 
ма, савили смо гнездо; ту заждили ватру на огњишту, ту се први пут огрејали, ту насркали сунчан 
и један другоме: „Стигао Краљ!“ Тада су на цркви приштинској звучно звонила звона, те им се јек 
не гомиле.{S} Натоварена кола остала су на друму а стока уведена негде под заклоне; гомиле се б 
 се приступило извршењу одлука, које су на њој донете.</p> <p>Помоћник команданта Врховне Коман 
гач а Руси Варну.</p> <p>Кафане које су на подне биле разређене, испунише се предвече и посетио 
 чиновника.{S} Ови доносе вести које су на тастеру чули од свога нишкога колеге и оне које путн 
ја ће нам служити за постеље а треће су на оној малој чистини, испред пећине, налагале ватре те 
трупа нових области и ђенерали, који су на овоме фронту.{S} Ово је сад једини фронт на коме се  
 плодом — лешинама.{S} Гаврани, који су на Овчем Пољу, Косову, Морави и Колубари пробирали зрна 
 вриште и да се спасавају.{S} Бегали су на коцељевачки друм па за Ваљево.{S} Други су се сакрил 
годе која их чека у пољу.{S} Застали су на праг кућни да се определе, да изберу измеђ беса прир 
и су њима кола и аутомобили и носили су на себи читаве породице; носили су се читаве куће ствар 
раљ, Влада и Врховна Команда кренули су на југ.{S} Да би стигли истоме циљу, кренули смо једни  
 бар да будете сачувани.{S} Надлежни су на то могли да мисле.</p> <p>— Ах, господине! — кликну  
 <p>— Има, ама види какви су.{S} Они су на Церу били бољи, били су бар војници.</p> <p>О онима  
 су требали да нам даду пример а они су на против учинили да се разочарамо.</p> <p>— Видите, мл 
ни распоред повлачења.{S} Команданти су на тој седници утврдили да се одмах, једним делом већ с 
кануше па одоше даље</p> <p>— А како су на другом месту?</p> <p>— Тако, једу и пију.{S} Истреби 
и, наићи ће све веће гомиле оних што су на друму далеко за нама заостали.{S} Распртисмо товаре  
 ка Слатини.{S} Топови још ћуте, јер су на друму у маршевом поретку, очекујући наредбу да се ра 
вету, подразумевајући <pb n="240" /> ту на првом месту Краљеву Гарду.{S} Од тога доба она носи  
ази у косовску и скопску равницу.{S} Ту на месту којим сад одимо, развија се најславније доба с 
ишао ни на коју страну.{S} Чекаће га ту на станици, чекаће вечерас, чекаће ноћас, чекаће и сутр 
ако лакше то питање; распрегоше кола ту на сред друма, онако у реду како су стигли или одјармиш 
тим да свак остане на месту где је и ту на друму да заноћи.</p> <p>Они, који су имали кола, реш 
 им се да прилика да узађу на друм и ту на узлазу је огорчена вика и дрека, псовка и свађа.</p> 
 дозвао једног обвезника који је био ту на служби, те га послао да дозове кмета.</p> <p>Тај јед 
гло још који сат пешачити, да остану ту на преноћишту јер не би ради били да их у сред пустога  
онова почели губити стрплене.</p> <p>Ту на месту где сам се уставио да сачекам повратак наредни 
по оном ордењу а оно се расуло по блату на све стране.</p> <p>— Ех, ех, ех, баш тако много? — п 
ревијене неколико пута, наслоних детету на раницу не би ли стала крв.</p> <p>Ја не знам кад је  
уден у души, нашав се први пут у животу на друму, у планини, под ведрим небом.{S} И кад је дечи 
шуљу, вели како је осећао тешку срамоту на души и вратио се а није хтео ништа да узме. <pb n="2 
днако седи крај стола, наднет над карту на којој су обележени путеви судбине његовога народа и  
ервама, који су се распртили по седишту на коме је некада Краљ седео.</p> <p>У дубини, изнад ул 
одметне од куће и ода се школи, онда ћу на Бати кућу, нек ми он буде домаћин.{S} Само ако Бог д 
 друго.{S} Поћи ћу да га тражим, ићи ћу на крај света, тражићу га и наћи ћу га.{S} А кад га нађ 
лазећи, после помена, да припалим свећу на гробу ког војника, који је пао за Отаџбину, у дубини 
има се скрхао точак.{S} Официри прелећу на коњима овамо и онамо и издају неке наредбе; рањеници 
мравињака обележе собом пут којим крећу на посао.</p> <p>Пошло је све што је ноћас отпочинуло у 
редбом позвати избеглице да одмах крећу на пут, како би олакшале одступање војсци.{S} Наредба с 
њ спије, отискује се он на своме чунићу на широко море а мајка га испраћа благословом и дуго пр 
сничким ћебетом, па отац који носи кућу на леђима и мајка која води уморну дечицу за руке; заро 
х смела ући у напуштену и усамљену кућу на <pb n="474" /> друму а сад сам у њој гледала драго п 
, телефониста клонуло испусти слушалицу на колено.</p> <p>— Не може се добити веза, господине к 
ло!{S} Ало! — наслони капетан слушалицу на уста и на уво. — Ало!{S} Је л то Штаб Прве Армије?{S 
ра који код куће болује а иде у болницу на превијање, или кога лекара који жури на дужност, или 
а, узе гутљај ракије па спусти чутурицу на колено и додаде готово више себи:</p> <pb n="163" /> 
едаш са сажаљењем, као пропалу лепотицу на којој се још по где што одржало.{S} За овим таљиге с 
 гледаш са сажаљењем као бившу лепотицу на којој се још одржали трагови прошлости; за њим таљиг 
кући.{S} Па кад дође слава а ја шајкачу на главу па дочекујем госте и све салутирам.{S} Тек дођ 
ушци; увио се у шињел и натукао шајкачу на уши а наслонио се на дирек који носи капију па, боре 
>— А кад сам се обукао и метнуо шајкачу на главу а ја салутирам сваком редом, као оно кад сам б 
ло било и застаде мало.{S} Спусти бошчу на земљу и узе је затезати јер се везе биле опустиле.{S 
 наши нису ушли у Шабац.{S} Наиђе страх на нас и старица узе да се крсти: „Боже, дај нам да пре 
промену и покрет, сваки успех и неуспех на фронтовима, молећи се крај гробова Богу да заштити њ 
рвавих бораба врати једнога дана, да их на прагу своме, да их у загрљају своје домаћице и своје 
рибира оне што су остали живи и доји их на недрима својим вером и поуздањем.{S} Није ли то она, 
ове и врата с пустих кућа и полагали их на ватру, те нису трпели готоване који би хтели да се г 
" /> <p>Повио се грешни Бојко носећи их на леђима, ознојио се и посустао те као запомаже: „Пома 
пске на Рујан и на Облаково, износио их на грудима својим на Лисац и на Осогово, на Цер и на Ја 
гла, па би га онда тражила.{S} Ишла бих на фронт, тамо где се бију и тражила би га...</p> <p>—  
S} Спустих се стазом кроз њиву те избих на раскаљужене обале једнога прљавога поточића једва из 
кише.</p> <p>Мал’ тако и сам не нагазих на неке грешнике, који се на један мах створише испред  
 и сваки час уносе у канцеларије, којих на овоме спрату <pb n="704" /> има три: једна мала где  
лама Бистрице, као коло духова сабраних на збор, леже расути остаци величанствене цркве Светога 
 официра, ослобођених фронта и упућених на разне службе.{S} Мислила сам, зашто не бих и ја себи 
ри пута.{S} Ја се престрављена наслоних на кревет. „Ко је то?“ — шаптала сам, једва сам сама се 
 била претрпала лавина догађаја, бурних на његовим обалама као и на целоме копну балканскоме.{S 
ја узех и да бринем о кући а њега дадох на школе.</p> <p>— Је л’ ђак био?</p> <p>— Јест!{S} Учи 
 ми носи овај товар.{S} Па кад му дадох на подне комад проје а он је не поједе као човек, него  
прошлости.</p> <p>Ја и нехотице устадох на ноге када госпа прође мимо наше ватре и понудих јој  
 тако их је мало било — што их проведох на овој питомој обали, дизао сам се о поноћи или још и  
мажући се светлошћу мога фењера и седох на џак.{S} Светлост из фењера осветли црно и опаљено ли 
 лагано, не узнемирујући никога и пођох на горњи спрат, где је моја одаја била.{S} Када сам се  
</p> <p>Ушла сам у густ мрак и претрнух на уласку кад чух унутра људске гласове.{S} Учини ми се 
и отишли ма где у околину, у Младеновац на пример?</p> <p>— Имам рођаке у Аранђеловцу.</p> <p>— 
вима својим а то је највернији пратилац на путу.</p> <p>— Нисам мислио да вам их вређам, хтео с 
говора.</p> <p>— Море, је л’ само Немац на престолу, он већ онда зна како Виљем тумачи међунаро 
 једнога дана, отиснуо се и мој јединац на широку пучину и ја га испратио са благословом.</p> < 
затисло блато из влажнога гроба; огртач на њему царски, прикопчан под грлом са два златна пуцет 
х. — Повуците овај сандук, легао је баш на њу.</p> <p>— Пазите, немојте оштетити даску да се не 
S} У среду 23. овог месеца, био сам баш на кеју, кад уједанпут залупаше добоши и засвираше труб 
шле године.</p> <p>— Ама шта ти рачунаш на Румунију?</p> <p>За столом, крај којега сам ја стаја 
би незгодно, је л теби тврдо кад седнеш на каре? — пита Краљ.</p> <p>— Ја, друго, ја, ја...</p> 
е те да се могу поднети.{S} Отуда видиш на свима лицима дубоку бригу, видиш преплашеност, узнев 
ипљана и Штимње.</p> <p>Срео сам га још на приштинским улицама у друштву са једним снажним и пл 
манда напустила Косово док је Влада још на Рашкој а Краљ у Прокупљу.{S} То никако не верујем.</ 
атра и уношење ствари, које су биле још на коњима, колима или у самом блату пред шталом.{S} Спу 
и на успехе на тој страни а најмање још на могућност пробоја ка Скопљу.{S} Изнесе затим и напре 
сети.{S} Поједини артикли и држе се још на цени али други иду у бесцење.{S} Женски корзети прод 
 од којега не могу да се растану те још на ногама дремају, зове да се <pb n="98" /> опет врате  
стао и гледа да види ваљда јесмо ли још на друму или смо кренули.{S} Узеше опет наши да му дови 
оздо с друма.</p> <p>— Терај, терај још на више! — одговара неко одовуд где су ватре.</p> <p>—  
о где смо јутрос кренули, умираћемо још на пустим обалама јадранскога мора, где ћемо проводити  
Ја као рачунам, Призрен је једина варош на балканском полуострву на коју Бугари не претендују,  
е, што се шећкаш!</p> <pb n="353" /> <p>На то се онај правда да је био по воду или ишао да обиђ 
ка пушку али није хтео да ми да!</p> <p>На ове речи цикну мајка и благослови у души рањеника ко 
обро је нама, боље не може бити!</p> <p>На овај се чичин узвик захори кроз гладну гомилу крти и 
 n="16" /> <p>Мајка је чекала...</p> <p>На Уциње је пао већ дубок сан, капци се спустили на про 
 доље.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>На Отаџбину је моју већ пала тешка невоља, крваве су ре 
одножјима њиховим води се борба.</p> <p>На падинама Шаровим, под које нас води пут, избија с вр 
сад већ бројала шеснаест топова.</p> <p>На тај начин, наши су већ били спремни да приме и већу  
туни, избачени у одбрану Скопља.</p> <p>На скопљанскоме граду сиђе низ мотку тробојна застава к 
 и она мене чува! — додаје чича.</p> <p>На капетановим уснама развуче се благ али и болан осмех 
већ да малаксава и успорава ход.</p> <p>На једноме одморку — прича ми један коморџија — мал ниј 
ити ка обалама које сунце греје.</p> <p>На тим пустим обалама проводићемо беле ноћи и црне дане 
 су кадре скренути пажњу гомиле.</p> <p>На широкој пољани, која се простирала пред нама, полега 
агона са обешеним ногама напоље.</p> <p>На истим шинама била су једновремено два воза и оба так 
ке колибе, тамо у дну голе шуме.</p> <p>На једноме, последњему одморишту, пре но што ће почети  
ш, нити знају кога би припитали.</p> <p>На доњем спрату једне арнаутске куће, у којој сам ја са 
томобил и упутио се ка Љум-Кули.</p> <p>На Љум-Кули, докле се стизало колима и аутомобилима, че 
 која ће нам и Скопље повратити.</p> <p>На фронту, који се развио на десној обали Биначке Морав 
је све док нисмо избили на друм.</p> <p>На друму затекосмо већ кретање и ако је још рана зора.{ 
ице, што је синоћ у мрак стигло.</p> <p>На Јежевици с једне и с друге стране друма полегли по з 
оји неће патити као ми што ћемо.</p> <p>На аеропланима задрхташе мотори и вито се поче силно да 
“ — а нас то жацне и ужасне нас.</p> <p>На збору је био и сам дивизијар, који је допунио говор  
 ви дижете, а мене мора да дижу.</p> <p>На коња су га још мање смели попети, то је било још опа 
м све до морских обала простиру.</p> <p>На округломе столу, на сред простране одаје у којој ста 
ко снаге и очију да их све види?</p> <p>На грудима једнога мртвачета уденута цедуљица.{S} Сагла 
сао, кад чујем позив богиње уметности: „На посао, на рад!“ ја ћу полумртав поверовати да се тај 
и а сви остали разишли су се по селу да набаве дрва, ракију и све што би се још могло наћи за х 
<p>— Старица је излазила по где кад, да набави што и, кад се враћала, причала ми је, казивала м 
питати где су их они, што се већ греју, набавили, јер нигде у близини шуме.{S} Ако је и било ко 
 и једва спасаваш.{S} Сви су око ватара набавили још за видела дрва од сељана, милом или силом. 
рбе и почело се јести оно, што се муком набавило и чувало за највећу невољу, која нас је чекала 
по дрвљаницима и под стрејама.{S} Ко је набавио или нашао где год дрва, заложио је ватру на сре 
88" /> дошао, тај је убрзо дотрајао.{S} Набавити се нигде ништа није могло сем мало дивља воћа  
крај ватре или их упућују где могу дрва набавити те ужећи себи нову ватру.</p> <p>Ми настављамо 
 и, прва и најважнија брига била нам је набавити дрва.{S} Ваља заћи од <pb n="655" /> ватре до  
уша неће срести, где се неће ништа моћи набавити, ништа добити и где ће патње захтевати много и 
дају дуван отворено и јавно, те ћу моћи набавити за даље путовање.{S} Он сави цигарету, припали 
уштали к њој.{S} Они су с великом муком набављали сандуке, плотове, точкове, кола, железничке п 
, пудер и корзете.</p> <p>— Нисам их ја набављао за официрску задругу! — учини војник, слеже ра 
вао коње, куповао самаре, ужад, ћебад и набављао све друге потребе.{S} Ваљало је кренути на пут 
боли мотке у земљу, нанели суво грање и набацали, те начинили себи кућицу.{S} Ми, који смо доцк 
на и прокисле деце, која су поседала на набацане своје ствари, целе своје имовине, очекујући на 
 полутами виделе се у једноме углу собе набацане школске клупе а на зиду слика Св. Саве и Симе  
а износили из вароши наше мртве војнике набацане једне на друге као вреће.{S} Срела сам неколик 
ова и бошча, корапа и џакова.{S} То све набацано, све претрпано, као да је за време пожара извл 
14" /> свете водице, јер ће Новица, кад набере довољно, саградити себи чун, купити мреже и алат 
ији се горњи капут усукао од кише а под набијеном суром шајкачом на очи изгледа као цивилни жан 
 по где ко раширио кишобран а по где ко набио себи сто на главу да га штити од кише.{S} Једни с 
брана од капе коју је он дубоко на чело набио а на лицу му се огледао тежак умор који је сад ве 
е расте материно срце а ведри се бригом наборано чело.{S} Новица већ има свој чун, своје мреже  
 је пуних недара румена корала, који је набрала на дну морскоме.{S} Певала је неку чудну песму, 
крај неколико празних рака, у којима се набрала вода од кише а избачена земља <pb n="500" /> ра 
 рече и погледа ме кроз сузе које му се набрале у очима.</p> <p>— Дај овамо ту свећицу! — рекох 
тала је утроба мајчина која је донела и набрало се чело очево које је збринуло а деца њихова, т 
ад туђом несрећом.{S} Моја је душа била набрекла јадима и невољама које сам саосећала као своје 
ом врата.{S} Али врата, или зарђала или набрекла, нису се могла отворити.{S} Покуша један, поку 
ватром, виделе су се само обрве, кости, набрекле жиле и два жива ока, која <pb n="656" /> су на 
, борећи се с душом и тешко дишући кроз набрекле ноздрве.{S} Преморио га пут; ко зна одакле он, 
мамно дигла главу; затресло јој се тело набрекло страшћу и одмором и из раздражених ноздрва сук 
ава.{S} А место свега тога, што је овде набројано, довољно би било двоје: да се Руси одиста иск 
 сламчицу да свије ново гнездо.{S} Вода набујала, земља отворила плућа и испарава, бубица проте 
 <p>Гомила се ваљала крај нас, као река набујала кишом, кола су шкрипала и стењала, пешаци пљас 
ти веру у светину те река, која је била набујала и надрла, проби и последње бране.{S} Погубише  
ромо мили пуж.{S} Ту после јесењих киша набујала Бистрица наноси муљ, блато и песак и све дубље 
опу калдрме, као оно кад о поплави дере набујала река, која носи све што је дочепала и почупала 
илне поплаве које је брза река, слазећи набујала с планина, разоравајући друм и рушећи мостове, 
поворка невоље и јада и тече друмом као набујала река болова.</p> <p>Виђао сам дуге поворке поб 
еровали званичним извештајима, те крену набујала река народа и поче се ваљати, тискати, обарати 
копита, ако се чује жубор каквога кишом набујалога потока или лавеж пса испред арнаутске колибе 
 Тако!{S} Нас, него кога ће? — одговори набусито господин са јабучицом.</p> <p>— Ја бих волео.. 
тујем вам да крећете што пре одавде.{S} Навала ће бити још већа кад наиђе војска с положаја.{S} 
ама већ разређује.</p> <p>Када је прође навала суза, госпа у црнини сама диже главу и прибрана  
реба бити што раније на станици, јер ће навала бити ужасна па се треба борити за места у возу.< 
храном, па кад настаде оскудица хлеба и навала гомиле, која поче већ отимати јела, и оне спусти 
азе од ране зоре и већ се гуши перон од навале бегунаца.{S} Воз још није на станици и железничк 
кад се Ваша војска, и поред овако силне навале, тако одлично бори <pb n="278" /> и има у себи ј 
смо пажњу на ту страну.{S} Мало затим и навали свет да куља отуд.{S} Забрађене жене натоварене  
 лежећи несан под ћебетом, подлегао сам навали читавога роја неодређених мисли.{S} То су биле и 
не из села.{S} Све домаћице претрнуле и навалиле питањима, свака <pb n="253" /> о својима и о с 
рба је отпочела у само подне.{S} Бугари навалили збијеним колонама, наши се боре, гину, падају  
ћута.{S} Величина и множина сећања која навалише на њу при помену тога дана, узбудише је и изве 
{S} Одвојио се у страну и вероватно под навалом тешких мисли, под теретом бриге за незбринутом  
покривао би очи руком, не би ли одагнао навалу мисли <pb n="291" /> које би га као раздражени р 
 Кумановске равнице у Мораву.{S} Њихову навалу са очајном храброшћу задржавају брегалничка и ва 
 ли бар толико спремни да дочекамо прву навалу, дотле ће ваљда...</p> <p>— Шта ће дотле? упита  
је једва носио а наишао овај слом те му наваљао на душу тешке болове.{S} Он није жалио, он се н 
ладе војске са Косова.</p> <p>Бадава се наваљивало на њега да се склони под кров, бадава му је  
 ађутанта кад је, притиснут разлозима и наваљивањима са свих страна, дао најзад пристанак да на 
оуздано зна.</p> <p>— Ама баш решено? — наваљује онај.</p> <p>— Решено! — одговара одлучно једа 
однесем но што би иначе.</p> <p>— Онда, наведите такве примере.</p> <p>— Ви мало пре поменусте  
опљачкана и тврдио онда да је Србија за навек пропала, вели данас:</p> <p>— Не пропадамо ми лак 
љубе мртву мајку и праштају се од ње за навек јер ће је оставити ту, у јарку, а они морају даље 
и њему — узе да се брани поднаредник. — Навео сам га само као узгредан пример, а има и других,  
неправду, ако би ви пример који сам вам навео хтели да прострете и на све њих.</p> <pb n="330"  
опља, који је разуздан за време Турака, навикао да буде повлађиван при пљачкању и отимању, и за 
м али тоном који казује да виче само из навике и сам уверен да га нико неће послушати.</p> <p>Б 
ица је била друг дечји и пријатељ куће; навикли су се били на њу сви толико да је постала члан  
пећине.{S} После смо <pb n="255" /> већ навикли, јер смо још многе и многе ноћи тако провели.</ 
 мали, црн, лакован, са четири седишта, навикнут да вози од Теразија до Топчидера; за њим велик 
, мали, црн, лакован са четири седишта, навикнут да вози од Београда до Топчидера; за њим велик 
? — пита у једној гомилици војни лекар, навикнут да поуздано сазна сваку појаву пре но што утвр 
 други са оним упорним поуздањем човека навикнута на борбу, које ни у часу слома не ишчезава.</ 
е прву мушку реч.{S} На то смо ми мајке навикнуте, али се увек заваравамо да су то само детиње, 
ом себи, кренули смо даље без узбуђења, навикнути већ на те појаве, које ће све чешће и чешће б 
огледао какав појас за спасавање.{S} И, навикнути множином догађаја и брига, које смо последњих 
тан и млади официр остадоше равнодушни, навикнути већ на такве поздраве.{S} По свршеним наредба 
а гавранова и дрско гракћући прате нас, навикнути већ да на путу, којим ми одимо, остају лешине 
 блатом по лицу, по коси и по оделу.{S} Навикнути на то, ми смо брисали само очи од блата, као  
га.{S} Прво распитују о курсу наполеона навикнути да по томе курсу оцењују и ситуацију а затим  
 ал угинула је ваљда.{S} По даскама, на навиљку сена застртом шареном поњавицом, лежи оно болес 
де су гробари тихо и без шума копали, и навиривао би да види је ли посао готов.{S} Гроб се мора 
 калдрми, у близини мојих врата, ја сам навирила на кључаницу и видела како два војника држе по 
како су прошли.{S} Нећу седети, само да навирим, да се поздравим, па ето ме!</p> <pb n="366" /> 
о близо а ти хајде.{S} Па немој само да навириш, поздрави се лепо са својима и проговори.{S} От 
и закрчили пут.{S} Краљ седа на камен и навлаче му преко чизама дебеле сељачке чарапе, не би ли 
о даје на посао.{S} Неумешно, незграпно навлачи деци хаљинице, али се тиме бар забавља, не глед 
 војника и јахала на копљима; цигани су навлачили старинске мундире оне славне жандармерије кој 
 и оде а мало после, док се капетан још навлачио и опремао, писну трубни знак тамо крај реке и  
и, што не прилази тој мери, шта чека, и наводили су све добре стране капитулације.{S} Таква миш 
о — или бар ништа што противуречи мојим наводима.{S} Ви ми наводите <pb n="328" /> земљу која у 
је цитирао српско-грчки уговор; пети је наводио свој разговор са руским консулом који је „поузд 
у живу и нервозну полемику.{S} Један је наводио неки Радославовљев говор; други, чланак неког ф 
</p> <pb n="330" /> <p>— Па што га онда наводите?</p> <p>— Нисам мислио да останем при њему — у 
то противуречи мојим наводима.{S} Ви ми наводите <pb n="328" /> земљу која у свакој генерацији  
у и узвике: „Не гази се!“ „Чекај, де си наврео!“ „Пролази, пролази!“ „Не гурај!“ „Јаој по Богу  
гла кола ући и где год је могла светина наврети.</p> <p>Други опет, с парчетом меса, залазе од  
 се, они који су били у задњим редовима навреше да се пробију; настаде плач деце, псовка жена и 
.{S} Наредник један, београђанин иначе, навукао је однекуд силна дрва, разбуктао ватру и сам је 
ђе — објашњава један пензионер, који је навукао беле женске чарапе до колена а на леђима носи м 
ежала над паланчицом.</p> <p>Кад је већ навукао и шињел и опасао револвер, он узе још једном на 
ер, вели, рана и бол који му је донела, навукла му је несаницу те не може задремати догод га ум 
 и цепао ми је зубима одело.{S} Мени се навукло нешто на очи и ништа не видим него измахујем.{S 
S} Заборавиће се, веле, па ће остати те навући кривицу себи.{S} Потраја још доста дуго, те се с 
некуд залуталу српску батерију, која ће навући борбу и са њом гнев непријатељев, смрт и разор в 
сни одбор живо је запео да још с јесени навуче довољно дрва, брашна, шећера, петролеја, како би 
ра и студена киша.{S} Небо се од једном навуче и замрачи дан, ветар окрете у помамну олују и за 
о ципела, капа им натучена преко ушију, навучено им по два и три капутића једно на друго, обави 
 и хитро одоше даље а ми настависмо пут нагађајући ко ли су и што ли журе овако ноћу у Грачаниц 
 нека породица, која такође даје повода нагађањима и тумачењима.</p> <p>— Познајем их, то је по 
/p> <p>— Ко зна, биће ватрица? — узесмо нагађати о оној далекој светлости.</p> <p>— Ватрица, ал 
нити од кише.</p> <p>Мал’ тако и сам не нагазих на неке грешнике, који се на један мах створише 
ада и једног дела Северне Србије: један нагао и снажан напад на Бугарску пре но што би она завр 
кроз коју је продирала румена светлост, нагињала би се на прозор и напињала очи, не би ли у дал 
овних видова, она се шири, зид попушта, нагиње се и са страховитим треском читаво једно огромно 
е, тако светина поче да се љуља и њиха, нагињући унапред, као једна и једноставна маса.{S} Они  
ићска ока.</p> <p>Изненади ме чистота и нагласак његов те му приђох.</p> <p>— Ти си Србин, рођа 
повући се на Јадранско море, али, да им нагласимо да полазимо без материјала, без топова, без м 
.{S} Од како је ту сумњу и Ниш званично нагласио, двојином је порасла жеђ за новостима и крај с 
ка и то са одличном оружном спремом.{S} Наглашава се нарочито да свака чета има два митраљеза а 
 српској круни.</p> <p>Зора се све више наглашава, предмети се све јасније издвајају и снежни в 
 <head>Мост Уздисаја</head> <p>Зору тек наглашава водњикаста нека светлост под којом се облици, 
/p> <p>— Опсађени, господине! — понавља наглашавајући поштарев пријатељ. — Са севера непријатељ 
ем.{S} Нешто је благо лебдело у ваздуху наглашујући близину обала на којима сунце греје.{S} Зве 
 ако не утону у мраку и у ноћи која све наглије обавија гомилу.</p> <p>Кад мрак обгрли гомилу,  
на кућама се отворише са великом лупом, нагло и готово једновремено прозори и појавише се гомил 
це, па је после као поплава, као пожар, нагло хватала и распростирала се све даље, до најудаљен 
колности, у моменту када пада Страцин а нагло се бега из Куманова, биле су и сувише довољне да  
 Катлановску Бању и да Бугари због тога нагло одступају са Качаничкога фронта.</p> <p>— Јесте,  
 скочила када је Врховна Команда почела нагло да купује велики број коња.{S} Рашчуло се било на 
 измеђ двојице и тројице, она је почела нагло да се шири а малодушни су је прихватили као давље 
са?</p> <p>Потпуковник заћута за час па нагло додаде:</p> <p>— Било би га!{S} Управо, могло га  
јашио француски војник.{S} Мотоциклиста нагло улети у станицу, сјаха справу, упути се ђенералу  
екао а у проседог се господина јабучица нагло попе под вилице и он чисто суну на човека уских р 
 њиве, кроз винограде, кроз потоке, све нагло ка Торлаку и Бањици.{S} Донде нису достизале гран 
/p> <p>— Рецимо његова околина — додаде нагло младић, спреман на ову примедбу. — Али је он тај  
ом бригом осенчило чело.</p> <p>Он пође нагло из телеграфа и упути се тамо где је батерија била 
ре под вилицу а чим спусти и лоптица се нагло спушта у своје лежиште, у крагну.{S} Он је избегл 
 Пчињи.{S} Трупе нових области, које се нагло довлаче са албанске границе, имале би задаћу да о 
.{S} То су два коњаника који зауставише нагло коње испред наше групе.</p> <p>— Је л’ то Грачани 
но диже са свога места, приђе вратима и нагло их отвори узвикујући пригушеним гласом:</p> <p>—  
ора.{S} Нису нас умориле толико борбе и нагло наступање колико блата. <pb n="365" /> Газиш оно  
S} Све ћути и предало се бризи својој и нагло се унапред, не би ли што ближе било пламену који  
ве гласове о опасности, који се гласови нагло шире у масе и изазивају нову забринутост.{S} До т 
би војска била у Софији, Бугари би били нагло избачени <pb n="61" /> из редова непријатеља спор 
} Чим падне Београд, догађаји ће почети нагло и брзо да се нижу.</p> <p>— А ви мислите Београд  
е га Краљ.</p> <p>— Зато што непријатељ нагло напредује моравском долином а и озго са Сопота, а 
 црне бркове и топао осмех очију.{S} Он нагло сјаха и готово притрча гомили из које му је пуков 
а осећао сам и њу, госпу у црнини, како нагло и тешко дише.</p> <p>Зора је морала бити близу.</ 
 било ведро и овде, у долини, није тако нагло освајала ноћ, као тамо међу сметовима и стењем.{S 
 трезвено видимо стварност која се тако нагло, тако стрмоглаво развијала.</p> <pb n="160" /> <p 
 овако великим догађајима, који се тако нагло развијају, који се ваљају, који нас претрпавају,  
 овако великим догађајима: који се тако нагло развијају, који се ваљају, који нас претрпавају,  
детињства.</p> <p>Сунце, које се дубоко нагло западу, још је слало зраке али су они већ били ст 
које се данас као и из Приштине, почело нагло бегати пут Призрена.</p> <p>Друмом, пред нама, до 
с вечери непогода стала, небо се почело нагло ведрити <pb n="301" /> и задрхтала је звезда на њ 
 Велика казаљка на станичноме часовнику нагло је одмицала и војници, који су већ одавно сатеран 
зања и снебивања познаде истину и то га нагна да јој је призна.</p> <p>— Ово је последња наша б 
скрха дефинитивно Аустрију и тим сломом нагна Немачку на тражење мира.</p> <p>— Ама, зашто баш  
 ђенерали решавали о повлачењу, и то је нагнало војводу Мишића да понова сазове команданте на с 
емачком, Румунија би била силом прилика нагнана да уђе у наш фронт, Константину грчком био би с 
гала, са прекрштеним ногама пред собом, нагнути унапред, осветљена лица руменилом из мангала, п 
н носио свој догађај а сваки је догађај наговештавао велику трагедију српскога народа.</p> <p>З 
/p> <p>И кад су дубоку ноћ пробили први наговештаји зоре, толико бар да се камен могао разликов 
ала савезничка акција; на Сави и Дунаву нагомилана немачка и аустроугарска војска, спремна да и 
ри беде и невоље.{S} На тим су вагонима нагомилани дењкови, сандуци, шпорети, чункови, столице  
нити, јер се толико велики слој ђубрета нагомилао да никоме ни на памет није падало да <pb n="3 
усијаних очију из којих пламти дивљачки нагон.{S} Она јури незнано куда, њој се придружују нови 
>По подне стиже глас да је пало и Младо Нагоричане и да су власти напустиле Куманово и запалиле 
н пао и да су наши одступили ка Младоме Нагоричану.{S} И ови нови бегунци журе ка железничкој с 
 тренутка, учини ми се чак да не дише и нагох се да чујем.{S} Дисало је а чело му је било још у 
женство на небесима.{S} Тим блаженством наградићеш тада и душу роба твога Јована, када приђе ца 
жар Новица, који је ту службу добио као награду и признање за некадање четовање у Маћедонији.{S 
, племенита госпо, није требала да буде награђена невољама, које су само нама намењене.</p> <p> 
чи склапати, те је тада једно по једно, награђујући га пољупцем, односила у постељу и прекрстил 
оште дала ваљда при растанку.{S} Јабука нагрижена мало и на њој се познаје траг ситних дечијих  
а вагоне <pb n="109" /> на које је свет нагрнуо али у које се, пре свих осталих, баш виши офици 
разваљује.{S} Неко казао да је шећер па нагрнуше и жене и деца са корпама, бошчама и џачићима д 
 границу обележава дубока и плаха река, над којом се узноси мост врло високога свода.{S} Дотле, 
да се раније нађе ван граница отаџбине, над којом су се завитлали тешки облаци, ипак је он, исп 
тку дана, те заузела нове на Гази-Баби, над самим Скопљем.{S} То је била ноћ између осмога и де 
ице мртве али пожаром осветљене вароши, над којом већ почива поноћ.{S} И ако је пламен у овоме  
ице не израсте брег</l> <l>Над Пелијем, над главом небесном</l> <l>Олимпа плавог!...“</l> </quo 
 кореном за срце планине.{S} Али ноћас, над Призреном царује судбоносна ноћ; нешто тајанствено  
е:</p> <quote> <l>Загрнте прахом живот, над и смрт</l> <l>Док из равнице не израсте брег</l> <l 
ма да понесе терет бриге <pb n="510" /> над децом која су њој остављена.{S} Пробдила сам многе  
Венецијо, чаробна невесто Јадранска!{S} Над твојим каналима уздиже се један мост којим из инкви 
"338" /> који је село већ притиснуо.{S} Над селом се узноси, на једној узвишици и догледа све д 
еле са којих се узице вуку по блату.{S} Над челом јој се, од кише, разлио црвени крст са платна 
оја се на ведром небу јасно оцртавају а над земљом лебди танак слој светлости као оно кад у вел 
а се у ведрим ноћима тако јасно оцртава над Скопљем, догледа се ноћас као тамна неодређена маса 
 не хтеде чути ове речи, наже се понова над картом разастртом по столу и држећи у левој руци, к 
и оштро се бележи неравна грбина Шарова над Призреном.{S} По Подримској равни лежи тамна и проз 
је до нас кадра допрети рука моћних, да над нама бди брига моћних.{S} Па како је и та вера немо 
ока и мртва тишина, која је још владала над Сухом Реком.</p> <p>Како је то тешка, како је то су 
е и просече ноћну тишину која је лежала над паланчицом.</p> <p>Кад је већ навукао и шињел и опа 
авна тој бесној бури, која се завитлала над мојом Отаџбином, ломила се и у мојим родитељским гр 
p> <p>Глад, која је раније само лебдела над нама, јављајући нам се по где и гдекад, сишла је са 
 кад нисам могла оком ја сам ухом бдила над дететом.{S} Слушала сам му дах и бројала му ударе с 
кве патријаршиске.{S} То светле кандила над ћивотима српских владара и светаца Стевана Првовенч 
ла ноћ од 12. новембра која се спустила над Призреном.{S} У први мах тамна, као да би што гушћи 
, окићених сребрним амовима и перушкама над челом; на којима позади стоје два избријана пажа са 
уз стену као гнезда, надносећи се једна над другом.{S} Сен још једном обазриво застаде ту, <pb  
о дело?</p> <p>У тим мислима, наднесена над ђенералштабном картом, затекли су војводу ђенерали, 
едаје; час на писак напуштених сирочића над којима више не бди снажна рука која их је штитила а 
ђу 4. и 5. октобра, поче се будити град над којим је још почивала суморна и тешка ноћ.{S} Овамо 
 слике, испреплетане месечином, и лебде над нама.{S} Што их више пратим све ме даље одводе, одв 
од себе.{S} Била је богата и дрхтала је над паром па је све код себе чувала.{S} Кућу јој једног 
јно бори са ропцем; час на врисак мајке над крвавом децом својом; час на очајни клик онога, кој 
лавника.{S} Ноге му дрхћу, велике дупље над очима и оне две угибле испод слабина брекћу и разап 
страх код светине.</p> <p>— Не тамо, не над Чачком.{S} Идите даље, што даље капетане.{S} Бомбар 
 ноћна тишина већ почела да се простире над умореним народом.{S} Чује се само ркање спавача под 
стор, а облак дуванскога дима повија се над забринутом гомилом.</p> <p>Кад ме је већ загушила и 
 ведрином сунула кроз маглу и повија се над Подримљем као залутала душа, која одвојена од тела  
 се вртела на столици, надносила сам се над њим, покривала сам га понова ћебетом и ако је био п 
мо овде мало заклоњени.</p> <p>У том се над нашим главама чу зврјање у ваздуху.{S} Сви дигосмо  
p>Да допуни ваљда слику бојом и небо се над Призреном натуштило као суморно чело по коме су исп 
што ти погледу отима и удаљава предмете над којима се застире.{S} Са даном гаси се и сав живот  
те, прихватите оног ко посрне, засузите над оним који клоне; приберите децу расуту по туђим пла 
аће нас и убијати дивљи Арнаути, сејаће над главама нашим смрт из <pb n="728" /> облака справе  
певаће наше јаде, силни срцем заплакаће над нашом невољом а силни душом пружиће нам топле речи  
љских осећаја, да он, који толико дрхће над судбином својега сина, мора разумети и моју материн 
тпор те натерају непријатеља да заплаче над својом победом.</p> <p>И борба поче да расте, да се 
 варош и бдило на напуштеном имовином и над поспалим становништвом.{S} Пред поноћ, обесио сам и 
која се забринута дигла из гроба да бди над очајном децом својом, уздиже се изнад Призрена Душа 
 је овај стражар можда постављен да бди над миром, како никакав шушањ не би узнемирио онога што 
непомично, као гвоздена стража која бди над уморним пешацима.</p> <p>Ватре се нису смеле ложити 
 да у последњим критичним тренуцима бди над Скопљем и безбедношћу скопских грађана.{S} Како се  
.</p> <p>Јер, авет глади у велико лебди над овом војском изгнаника.{S} У Приштини последњих дан 
ших ногу провидан сиви облак, који лежи над целим приштинским пољем.</p> <p>Друм се пред нама п 
и <pb n="221" /> су се до мало час вили над нама, поломише се копља, развејаше се заставе, раст 
ок бол који срећеш код мајке која цвили над драгим телом јединчевим.</p> <p>Промакао сам брже д 
ило о пљачкама које су Арнаути извршили над бегунцима, који су пре нас прошли и, не разбирајући 
се.{S} Зар не видиш каква несрећа тутњи над нашим главама; ко зна какве патње стоје пред нама!{ 
 до средине онога моста, који се узноси над граничном реком, та ће вера већ догорети, у колико  
, на средини онога моста који се узноси над реком, јер се ту свршава граница једне државе која  
оја се под њом појави, поче се узносити над гомилом развала прозрачна сен белога једног витеза. 
 било да варош не гори а оно што пламти над њом нисмо више ни бринули шта је.{S} За нас је дово 
оме сну при коме човек нема више власти над својим телом, а разум му остаје будан и одржава вез 
ила сам многе брижне дане и бесане ноћи над болним дететом али је болест била и сувише тешка.{S 
а, јер је странама његовим језиво проћи над реком која се доле у дубини ваља и хучи.{S} На врху 
е, потежу се и ступци, узносе и кундаци над главама, а ти очајно седиш с ове стране ћуприје и м 
 се причињавају као надгробни споменици над гробовима које престављају кућни кровови, износећи  
ши.{S} Млади <pb n="214" /> поднаредник над је казивао о великим борбама на Дунаву, у којима је 
ла сам над туђом невољом, заплакала сам над туђом несрећом.{S} Моја је душа била набрекла јадим 
оју душу и туђе болове.{S} Засузила сам над туђом невољом, заплакала сам над туђом несрећом.{S} 
S} Спава и сила која је завитлала косом над нашим главама, спавају и наши болови.{S} Из даљине  
ата по подне, појавио се један аероплан над Београдом и почео је да шестари.{S} Наши топови узе 
 Већ неки тежак, загушљив ваздух, легао над Скопљем и прожима ти душу.{S} Већ се осећа студен з 
г посла понео је олуј, који се завитлао над нашом отаџбином и бацио је у ове планине те да са н 
је помаља из мрачнога облака што је пао над Србијом и покрио наша поља и наше горе густом магло 
анет тим знамењима, која су китила небо над нама, ја се нисам још био обазрео ни пред собом ни  
рачне облаке, који су били застрли небо над Призреном и расуо студену ведрину широм равнога Под 
рату изнад овога, у соби која је управо над овом, станује командант Прве Армије војвода Мишић,  
дне петролејске лампе, наново се наднео над ону карту ослонивши, бригом већ изорано, младо чело 
оја се спуштала и дим, који се надносио над жалосним разбојиштем београдских грађана, освајаше  
 мрака војвода Мишић, бавећи се једнако над ђенералштабном картом ове и суседних области и беле 
nit="subSection" /> <p>Вече се спустило над Призреном пуно таме и пуно студене тајанствености н 
 да га гађају али се јавља и други тамо над Чукарицом и Циганлијом.{S} На оба аероплана наши то 
лоњена су сенком коју баца лампин шешир над собом и само се још види кретање руку које се пружа 
ке, још једнако седи крај стола, наднет над карту на којој су обележени путеви судбине његовога 
на по подне већ је команда трупа управу над Скопљем поверила Војној Станици и управник Војне Ст 
ума ових великих планина које се уздижу над нама и сабрале овде на сатански збор.</p> <p>Забрин 
о оружана деца из грађанске гарде бдију над успаваним грађанима.</p> <p>Сутрашња зора доводи у  
 кроз коју дере Дрим а на истоку, одмах над нама, пространа грбина <pb n="529" /> Шарова и њего 
</p> <p>А горе, на горњем спрату, одмах над том собом где се копао гроб Српској Круни, млади ње 
простран облак који је пао као покривач над црном масом избеглица што је посејала земљу.{S} Још 
l>Док из равнице не израсте брег</l> <l>Над Пелијем, над главом небесном</l> <l>Олимпа плавог!. 
p>Свршено је, свршено је све!...</p> <p>Над гробницом је земља утапкана, траг је уништен; на сп 
вежава надом кад сагледа лекара.</p> <p>Над Приштином је легла већ дубока тама, мутне и кишне ј 
 снаге у данима поуздања и вере.</p> <p>Над том прегршти земље, и данас у изгнанству, у тренутц 
верује или не верује и — да се нада.{S} Нада је био последњи међу осећајима, који је на овоме т 
 <p>Да ли је одиста вера јача од туге а нада снажнија од бола?</p> <p>И на мојим је рукама никл 
си ватру, несретниче, што ти је варљива нада уждила и пођи даље у незнано, у недогледно, у беск 
ице, са њиме се угасила и последња моја нада и последњи разлог за мој живот.{S} Али, у његовој  
, у Скопљу чух да ми је и последња моја нада, потпора моја, једини зрак који је заостао да ме г 
би:</p> <pb n="163" /> <p>— И као свака нада и ова стиже доцкан!</p> <p>— Мислите доцкан? — при 
нолику колика је, и тај је пут био нека нада, нека далека, тамна и нејасна нада.{S} Страни посл 
 у души његовој не крије каква заостала нада, или вара себе вером, коју он никад није губио и к 
 уснама, на моме челу, била је исписана нада.{S} Рекох г. пуковнику све, рекох ко ми је муж, ре 
p>— Могло је? — мене озари нека потајна нада, верујући ваљда да оно што је могло, може још увек 
нека нада, нека далека, тамна и нејасна нада.{S} Страни посланици морају знати општу ситуацију, 
мо, много се надамо, то нам је последња нада! — настављам ја разговор.</p> <p>Официр се горко н 
е ова брзо рашчула и тако се и последња нада убрзо претворила у последње разочарење.{S} Више се 
01_C7"> <head>VII</head> <head>Последња нада</head> <p>Већ је ноћ у велико пала а Моравска Диви 
развејао; из душа је несретних бегунаца нада избрисана и бол се понова зацарио.</p> <pb n="724" 
ила ма какву црну тачкицу.{S} Кад би је нада обманула, она би се опет враћала на своје место, о 
тава, да верује или не верује и — да се нада.{S} Нада је био последњи међу осећајима, који је н 
ламом, на којој мајка спије и гомила се нада у срцу материнском.</p> <p>А једнога дана, отиснуо 
ј тој свечаности народној.{S} Колико се нада везивало тога дана за ту Краљевску Круну, после Ко 
мења, као што се не мења ни њена вера и нада у његов повратак.</p> <p>И ако жижак њенога живота 
тај свет чека нешто и распитује нешто и нада се нечему.{S} Збира се у брижне гомилице које се м 
нула лица а гомиле очију и осмеха, који нада исписује на уснама, поздрављала их.</p> <p>— Но хв 
увек верује у нешто, као да се још увек нада нечему.{S} Није клонуо или бар није дозволио да се 
 хрбине планинске, далеко и нејасно као нада коју носимо у души.</p> <p>Осврнусмо се још једном 
 морала одрећи и те, као и свих ранијих нада, и кренула је у планине.</p> <p>То је био један од 
пустио на ноге.{S} И ја сам имао својих нада и ја сам имао својих снова.{S} И ја сам свога једи 
ћи да се дочепају друма, <pb n="204" /> надајући се да ће ту бити лакше нађени те однети на пре 
 Па Бог нека ти буде у помоћи!{S} Ја се надам брзо ће овај рат, још ви нећете ни из касарне иза 
 мисао о повратку и раскрстити са свима надама.{S} До Призрена се ишло неком одређеном месту и  
а каже праву истину и залагује га новим надама.{S} Можда би се тако дали правдати и они лажни к 
ма да би сам себе охрабрио, да би новим надама освежио душу већ преплављену слутњама онако, као 
ала широким претпоставкама и разноликим надама или слутњама.</p> <p>Гомилице се у разговорима н 
ај што је запојио целу кафану најлепшим надама — кад све то не би било тако, онда би значило да 
ричао ми је и даље о својим намерама, о надама, о будућности, говорио ми је све док нисмо избил 
раво на те седнице нико није ни већао о надама, свако је већ долазио на њих не носећи собом виш 
ј.</p> <p>— Ми се у њу надамо, много се надамо, то нам је последња нада! — настављам ја разгово 
томе велики значај.</p> <p>— Ми се у њу надамо, много се надамо, то нам је последња нада! — нас 
а у бескрајним ноћима бдења, истрајнога надања и непоколебљиве вере.{S} Једном тако, уснила је, 
огобројних обећања и многобројних наших надања.{S} И када ме је најзад савладао сан, мени се чи 
 борбу са трећепозивцима, није се никад надао оваквом отпору.{S} То се изненађење јасно опажало 
живети, али не захтевајте од мене да не надахнем душу највећим болом!“</p> <p>И ја сам пошао и  
 <p>— Одакле бије? — виче капетан да би надвикао тресак.</p> <p>— Не знам, господине капетане!  
позади нас, ужасна ларма, гласови су се надвикивали, урлик је обухватао све већу гомилу и час з 
нису допирали да га узнемире они крици, надвикивања и жагор гомиле бегунаца, <pb n="290" /> кој 
 времена дан.{S} Из те гужве само чујеш надвикивања, дозивања, узвике и свађу.{S} Као потоци за 
цање пивских чаша.</p> <p>— Па добро! — надвикује остале глас одушевљенога — Зар ми нећемо учин 
ноћашњем страховитом мразу.{S} Други се надвикују, трећи дозивају.{S} Удара секира у дрво, опра 
рање ватре и гласови који се довикују и надвикују.</p> <p>Улазимо дубље у село, у све гушћу вре 
коментаришу догађај, а треће полемишу и надвикују се.{S} Улица ври неким тихим узбуђењем, као о 
кање, праштање оних који одлазе, све то надвишава гласове топова који су се јутрос рано, док се 
сагледала плен очима и пружила му руке, надвишује бони крик оних који су прегажени.{S} Магацин  
зу, лежи сад дубоко уривена у земљу као надгробна плоча која покрива прошлост.</p> <p>Међу каме 
 се у ноћи узносе те се причињавају као надгробни споменици над гробовима које престављају кућн 
јала је мирно и непомично као фигура на надгробном споменику.{S} Поумих да јој понудим услугу,  
ле иде; иде ли још војске; има ли какве наде?</p> <p>Капетан хтеде да не одговори или бар да пр 
терије и боно узвикивали: „Има ли какве наде?“</p> <p>Тући непријатељску батерију, која се иза  
јасна као дан, истина — да више никакве наде нема.{S} Управо на те седнице нико није ни већао о 
ару.</p> <p>Мисао о лекару даде ми нове наде и нове снаге.{S} Пођох са новом гомилом корачајући 
 дубокоме сну који јој је успавао и све наде.{S} Али, као да су сви ипак спавали на једно ухо а 
уштање Србије, то значи напуштање сваке наде, то значи крај.</p> <p>Отуда је одлазак страних по 
ти официр чупа из душе последње остатке наде, које сам ја везивао за долазак Моравске Дивизије. 
пео у који се претвориле моје прегореле наде и тражи под њим, тамо дубоко у души, последњу жишк 
рање и бол, води ли је туга и расточене наде?{S} И куда ће?{S} Иду ли ови бедници на поклоњење  
рањена слава наша, сахранимо и последње наде наше!</p> <p>Онамо, намо, за брда она, леже разоре 
n="604" /> <p>— Ако се морамо одрећи те наде — рекао је посланицима тада Пашић — влади неће ост 
аћемо границе до којих су допирале наше наде а иза којих настаје једна бескрајна и бона чежња.< 
чупавих глава оних који су мало пре без наде полегали.{S} На свима се прозорима појавише светиљ 
, који су се буром завитлани борили без наде са тајанственим силама из морских дубина и најзад  
лу бегунаца; видела сам и онај слом без наде и без утехе на Косову — па ипак, када се сетим оне 
ише умара, те клонуло настављаш пут без наде да ћеш ма кад стићи тамо где си пошао.{S} Та бескр 
ру и тако кратку, али ипак пуну снова и наде, прошлост.{S} Вратио се тамо, почетку своме и заче 
 гори увек подједнаком светлошћу вере и наде.</p> <p>— Он ће доћи! — постало је њено вјерују, п 
 би се отиснуо на море.{S} И ја сам пун наде, пун вере, очекивао сретан дан када ће мој јединац 
<p>— Да, видим!{S} Овде се полаже много наде на њен долазак али... толико може, да задржи Бугар 
сао која не умире, која увек живи, која надживљава све што је трошно, све што је <pb n="24" />  
ст коју је стекао за време мирнодопског надзиравања београдских кланица, морао је једна кола пр 
скопчане блузе и прљаве, подрте кошуље, надимају се ребра на којима и нема меса већ само тамна  
у по кожи, слабине почеше убрзано да се надимају а из ноздрва пара очас овлажи читав круг земље 
и се материнским осмехом; њене се груди надимају саучешћем и загрљај јој обећава утеху!</p> <p> 
инило да бугарска војска промени правац надирања ка Страцину, да не би изгубила везу са овчепољ 
ебачен преко Мораве, зауставио би своје надирање и за дуго би се предомишљао пре но што би поша 
ржати.{S} Чете су непријатељске у своме надирању нарочито журиле да освоје стару престоницу, се 
 Врања је већ била пала и непријатељ је надирао ка Лесковцу, који је још био окићен заставама у 
е утисло једно у друго, све се пробија, надире гуши, крха и судара.{S} А све то обавија густ сн 
звати.{S} Свет се тиска и отима, гура и надире силом у возове који, један са другим, пуни очајн 
е унапред, први падају и маса их гази и надире.{S} Урлање гомиле, која је већ сагледала плен оч 
аљда зову црним братом.{S} Они продиру, надиру, журе, сврћу у планине и у долине, залазе где им 
шне вести:{S} Французи у великим масама надиру ка Велесу, Румунија је објавила рат Бугарској, р 
а време провале облака, из бочних улица надиру све нове и нове масе људи, кола, натоварених коњ 
а се прича како Французи са југа снажно надиру а Руси прелазе Дунав.{S} Ви треба да видите како 
већ морају да се враћају јер Руси силно надиру.</p> <p>Изложивши све те околности, војвода пред 
скрхали у Приштину, не знајући ни ко је надлежан да им да хлеб, ни ко да их упути где би преноћ 
есто пута сазнају вести пре но што их и надлежне власти приме.{S} Код „Зрињскога“ свраћају офиц 
 службу, али бар да будете сачувани.{S} Надлежни су на то могли да мисле.</p> <p>— Ах, господин 
учају опасности.</p> <p>— Чекај прво да надлежни евакуишу себе!</p> <p>— Кад ђенерал даје сигна 
ешиле билетени и варљиве вести, које су надлежни радо пуштали, или и сами варани или у намери д 
ни, то је оскудица сваке добре воље код надлежних да воде рачуна о ономе о чему није смело да с 
 спасу своја деца.{S} Распитајте се код надлежних, па ћете се уверити...</p> <p>— О чему ћу се  
ри; птице, које су нас по гдекад о дану надлетале, скрију се а бубице и црвићи, који су ти се к 
месец дана са обала савских и дунавских надлетао Срем и Банат.{S} Даље мало од њих, жене у војн 
>Тек смо сишли низ друм а почеше да нас надлећу и аероплани.{S} Неко рече да дају и знаке и оди 
новчане књиге.{S} Из дворишта и ходника надлештава, где се још једнако пакује, чује се лупа чек 
официрске породице, па онда велики број надлештава, чиновника, стране мисије и наша сиротиња.{S 
ути, стране мисије, жене, деца, старци, надлештва, архиве, благајне, команде без војске, товарн 
д њих смо још сазнали да су сва државна надлештва спремна да крену из Ниша у Битољ; од њих смо  
ндарма.{S} На тим зградама, у којима су надлештва, пуше се оџаци густим, црним димом.{S} То се  
уги низ кола стоји од јутрос пред свима надлештвима.{S} Волови, ослобођени јарма мирно преживај 
 потврди гимназиста осећајући сву своју надмоћност при изговору ове речи.</p> <p>— Зар си смео, 
ошћу једне петролејске лампе, наново се наднео над ону карту ослонивши, бригом већ изорано, мла 
тале славно дело?</p> <p>У тим мислима, наднесена над ђенералштабном картом, затекли су војводу 
 обе руке, још једнако седи крај стола, наднет над карту на којој су обележени путеви судбине њ 
 час десно, те се људи бране шаком коју надносе на лице, јер их штипа за очи и смета им да се г 
страну и припијају уз стену као гнезда, надносећи се једна над другом.{S} Сен још једном обазри 
S} Нестрпљиво сам се вртела на столици, надносила сам се над њим, покривала сам га понова ћебет 
, магла која се спуштала и дим, који се надносио над жалосним разбојиштем београдских грађана,  
ар да је војска, па да ми није криво! — надовезује пензионер са белим чарапама — него жене!{S}  
} По друму још гмиже маса, која једнако надолази; чује се пљаскање блата, довикивање и крчање к 
ама онако, као што се болесник освежава надом кад сагледа лекара.</p> <p>Над Приштином је легла 
 нису ни у шта више веровали; устају са надом они који су сваку наду напустили.{S} Лица, која с 
и да су се ови овамо руководили вером и надом те не хтели напуштати своје рођено тле или себичн 
м и даље, ужижем је и дан и ноћ вером и надом, и чекам те, јер ти ћеш доћи!</p> <p>Ја те чекам. 
 какав празан сандучић?{S} Охрабрен том надом зашао сам међу вагоне док ме не пресече глас стра 
тишао је на обале бујне и од силне кише надошле Косачице и скочио је у мутне и блатњаве вале те 
ветину те река, која је била набујала и надрла, проби и последње бране.{S} Погубише храброст и  
 више страховити сплет.{S} Кола која су надрла из бочне улице ушла су међу кола која су ишла др 
приповедач па одмах настави:</p> <p>— А надрли смо као манити, не може командант да нас устави. 
пуне узавреле воде, у које ће се домало надробити суви хлебац те изгладнели и прозебли заложити 
потврдило сазнање и поткрепило још више наду.</p> <p>Штаб прве армије био је смештен у кући нек 
зио на њих не носећи собом више никакву наду и већано је још само о путевима којима ће се напус 
вали; устају са надом они који су сваку наду напустили.{S} Лица, која си јуче сретао безизразна 
 он би да спасе мезимче своје, последњу наду и потпору куће своје.{S} По даскама, на колима, пр 
 осветлиле пут војсци која нам последњу наду доноси.{S} То је била једна врста импровизиране ил 
великоме делу, које ће изложити све оне надчовечанске напоре и све велике патње српскога народа 
твено пожртвовање српске војске ни њени надчовечански напори, нису кадри више зауставити бујицу 
аба жена, ја нисам малодушна.{S} Ја сам надчовечански поднела све болове који су се сручили на  
здама исписани сви напори дуготрајних и надчовечанских бораба и све разочарење једнога честитог 
а јави грмљавином непријатељски топ.{S} Нађе нашу пољску батерију и убаци у њу неколико тешких  
те вуче прошце да их стави на ватру.{S} Нађе се узица те увезаше врата, да не може свако и без  
ако, што рече!</p> <p>— А што да није — нађе се увређен наредник и спусти ствари баш крај те ва 
>Затим приђе пољској батерији.</p> <p>— Нађе ли их? — пита капетана.</p> <p>— Ено их код барутн 
у воду да му оперу рану, друге платно а нађе се однекуд и чиста памука.{S} Чичица је сео на сре 
аве и повијена репа, иде по трагу да га нађе у Ђаковици или Пећи.</p> <p>Из кола под арњевима,  
ан родитељ који већ два дана не може да нађе коња.</p> <p>— Како шта ће им?{S} Кад би ти видео  
а га.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по немирноме мору а, чим спази светиљку коју  
ојој.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по узбурканоме мору, али чим спази светиљку к 
 земљу.{S} Кроз тај мрак нико не уме да нађе пут нити да види свој град и своју кућу те ће по м 
е... — запе онај не могући у моменту да нађе какав поузданији аргуменат сем вести које су се чу 
и!...{S} Где мене <pb n="457" /> баш да нађе!...{S} А није само мене, има их много, много рањен 
ва ствар.</p> <p>Кад се једанпут гомила нађе на левој обали реке, распршта се, разреди и удари  
му претресе мутвак.{S} Овај учини то па нађе тамо две скривене пушке.{S} Агу спопаде прави бес  
о час одмако, па сад не може више да је нађе.</p> <p>Жагор на све стране и праштање гламње под  
е кренуо у Солун вероватно да се раније нађе ван граница отаџбине, над којом су се завитлали те 
 сам оставио децу код куће, а ако се не нађе...</p> <p>Ту прекиде, немајући довољно храбрости д 
 се оздо промешкољи лево и десно док не нађе место.{S} У тами, тамо у другом углу кафане, јаукн 
и да се траг не позна, да непријатељ не нађе српске топове.</p> <p>Поноћ је одавно већ превалил 
о се као шибљика.{S} Она жена крај мене нађе у својој <pb n="479" /> бошчи једно парче суве крп 
у, отишао је са погреба у Краљево да се нађе са посланицима Енглеске, Француске, Русије и Итали 
а онога првога стола приђе и тамо да се нађе у помоћи онима који су чиновнику објашњавали да је 
к који се борио противу Турака и ако се нађе која пушка.{S} Него, веле, ако има кога таквог рсу 
но, сир, пасуљ, и суво месо, све што се нађе по кућама.{S} Однеше уз то још и све чарапе, кошуљ 
шевљење, завлада од једном међу свима и нађе се однекуд и пива и вина и шампања да се то одушев 
а — војвода Степановић — изда наредбу и нађе начина како ће с њом и грађанство упознати а којом 
 метак не очеша зидове болничке и сваки нађе батерију непријатељску.{S} Ућута на један мах непр 
дељења у рапорту изјави, да се у невољи нађе.{S} Капетан задржа ово одељење да преноћи у селу т 
дну мрачну и тесну подземну избу и тамо нађе целу своју породицу.{S} Само, жена је лежала у нес 
е по селу, сваки тражи нешто и вуче што нађе.{S} Један носи воду, други нарамак сламе који ће м 
Је ли? — учини капетан и у једном скоку нађе се крај телефона те зграби слушалицу.</p> <p>— Ало 
колац а чељад на јатагане ако се у селу нађе макар један човек који се борио противу Турака и а 
е Св. <pb n="578" /> Арханђела, нека ту нађе гроб и Краљевска Српска Круна.</p> <p>Гробари су т 
и, толико му чини.</p> <p>Другог чичицу нађе капетан у једној јаружици.{S} Развио на земљу прља 
да са липљанске станице; да ми је да га нађем, да му узмем једну килу тога ордења да је сручим  
ажите их сами, ако га не кажете а ја га нађем, ником главе на рамену остати неће а село ћу све  
а, тражићу га и наћи ћу га.{S} А кад га нађем, исповедићу му се и он ће ми опростити.{S} Ја нис 
град.{S} Не бих хтела сама, да ми је да нађем још кога.{S} Чула сам за једну познату ми породиц 
и упутише ме у општину.{S} Рекоше ми да нађем свештеника и отишла сам у цркву, али га тамо не б 
 — понових ја, не умејући у тренутку да нађем реч утехе коју је овоме младићу требало рећи.</p> 
пачки бегунци овуда прошли, рекох да је нађем.{S} У јутру рано морам натраг да ми не би измакла 
 руком, колико сам могао и колико да се нађем на помоћи.{S} Међу тим рањеницима био је и један  
те остадох крај његове постеље да му се нађем.{S} Био је и он отуда, с наше стране, из Ердута.{ 
, али су тако скривени да не могу да их нађем! — вели капетан, командир брзометних.</p> <p>— Мо 
} Ама где су ти ђенерали?{S} Хоћу да их нађем и да их замолим, сутра у зору нек изведу топове т 
сте ви сакрили жене и девојке па ако их нађем...!“ — „Вала, ага, ево главе ако не говорим истин 
> <p>Замолио сам људе те ми помогоше да нађемо кола.{S} Док су ова стигла, стајао сам крај бедн 
ици и нигде, широм Србије, не можемо да нађемо ни мира ни утехе...</p> <pb n="452" /> <p>Госпа  
 товаре с леђа и зађосмо по дворишту да нађемо што, чиме би се могло чистити.{S} Један донесе с 
 преко глава, да и у најтежој ситуацији нађемо себи утехе ма и у немогућим претпоставкама, поче 
љску.{S} Ућута на један мах непријатељ, нађен и изненађен овако дрским гађањем.</p> <p>— Браво! 
 до сад узмакла чим је првим зрном била нађена, те би сад то поновила, а чим би то било, пешади 
но.{S} Упоређења су јој често била тако нађена да би их у свакој другој прилици забележио и сач 
опет! — одговара пуковник, уверен да је нађени непријатељ спустио своје батерије са виса, на ко 
204" /> надајући се да ће ту бити лакше нађени те однети на превијалиште и у болнице.{S} Међу м 
о би унело велику пометњу.{S} С тога је нађено за сходно да један од команданата — војвода Степ 
м; излепила хартију и парчад на ђубрету нађенога стакла на маломе отвору, кроз који ће јој сунц 
маш камџијом ти одговарају, па мораш да нађеш. <pb n="254" /> Па онда траже да им се даду нове  
о пламен кад ухвати целу шуму па хајде, нађи ти сад дрво на које би се могао попети и склонити  
гледај да уђеш у ред ка и сви други.{S} Нађи, веле, себи кров, ожени се, одомаћи се, јер треба  
 доцније, када се већ сместисмо у селу, нађох и он ми рече о батерији:</p> <p>— Повлачи се, нем 
 они ме упутише, те сутра одох понова и нађох врата на која ћу закуцати.{S} Али ме г. пуковник  
сам чекала два дана али — он је био ту, нађоше га у списку.{S} Срце ми је на једанпут залупало  
реди ага да се све куће претресу.{S} Не нађоше, хвала Богу, нигде ништа али покупише све брашно 
е неколико хитаца, непријатељски топови нађоше мету и тачном ватром засуше два наша брзометна т 
ојим?{S} Имаш сина за војску, знају те, нађу те, имају те записана у списку; погинуо ти син, не 
ноћ поселе станицу и, где мало простора нађу, спуштају ствари и око њих се прибирају, распитују 
 по гробљишту да помену своје дете и не нађу му гроба, сетиће се да у њиховом селу има један гр 
инуо ти син, не знају те, не могу да те нађу, избрисали те из списка.</p> <p>У том већ стигосмо 
ођоше и они војници што су зашли да нам нађу стан.{S} Мени и мојој породици припаде мало крова  
ао да пречу или не хтеде чути ове речи, наже се понова над картом разастртом по столу и држећи  
мцити у мраку пред станицом, па се онда наже ближе мени и узе ми шаптати:</p> <p>— Ноћас Команд 
p> <p>— Ни у шта! — одсече он одлучно и наже опет чутурицу, коју је држао увек на колену.</p> < 
 пар вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, два точка и високи ступци са стране; за 
алих вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, то су два точка и високи ступци са стра 
..{S} Је ли кишовито?{S} Чувај се да не назебеш, чувај се молим те!{S} Обуци оне топле чарапе ш 
сам ни запазила.</p> <p>— Само ако није назебло? — додаће један.</p> <p>— Тога се и бојим — узд 
топу — Милошу мој!</p> <p>Тепали су им, називали их милосним именима и плакали су, горко су пла 
 тако каже песма: „Све што браћа за дан назидала, зла би вила за ноћ порушила?“</p> <p>— Јес’,  
Гојко, и много су мука видели док су га назидали.{S} Све што би они за дан назидали, <pb n="621 
за ноћ поруше све што би краљеви за дан назидали.</p> <p>— Било је — додаде стари Краљ — било ј 
у га назидали.{S} Све што би они за дан назидали, <pb n="621" /> зла би вила за ноћ порушила.{S 
е, као танке и светле паралелне линије, назирала; а на <pb n="92" /> доњем се спрату отвори дво 
а силуета стапала са тамом, те се једва назирале контуре госпе у црнини.</p> <p>— Ако немате гд 
полумрак кроз који су се предмети једва назирали.{S} У тој полутами виделе се у једноме углу со 
игли овамо пре мене, и једва се у мраку назирали као сенке.{S} Жена једна међу њима, ваљала се  
било страх мрака.{S} Док се још по мало назирало гледала сам непрестано у прозор а кад се сасви 
ође под један прозор кроз који се једва назирао жижак, чија се светлост као свитац кретала по м 
жао на земљи, једва се нешто пред собом назирао друм и са стране једноставне црне планинске мас 
еданпут оживеше и почеше се све јасније назирати жалосне слике које је дотле крила ноћ.{S} Улиц 
д чинили једну целину са мраком, почињу назирати али не још и разликовати.{S} На сивоме небу до 
 светлост усамљенога кандила на гробљу, назире тамо један бледи зрак.{S} То је кафана у коју се 
соки Дечани, чији се метални кров једва назире кроз оголела дрва.</p> <p>Како тај звук звона и  
, још врло далеко, кад је нико још и не назире.</p> <p>Из погледа госпе у црнини, којим је прат 
х очију, угашена погледа, као да се већ назире смрт.{S} У гомили крај којих ова кола пролазе из 
е боје те једва се по где где измеђ њих назире плавило неба.{S} На врхове оних планина са којих 
а тамним покровом изнад којега се једва назиру у ваздуху врхови минарета и јабланова, оних јабл 
це тамних сенки, које се кроз дим једва назиру, добија све тајанственији облик.{S} Од силине ја 
сја на јадранским обалама и далеко тамо назиру се планине које грле Скадар.</p> <p>Тамо сви жељ 
да се последњи уговор о балканском миру назове букурешким уговором, то значи и дужност, да буде 
ењер изнад главе, једва сам успео да их назрем.{S} Била су два грађанина који су такође зашли о 
у партију клабријаса или што друго мање наивно.</p> <p>Дотле ће гомила, која нема на разположењ 
.{S} Било ми је чак пријатно ово његово наивно казивање које ме је разгаљавало као блага, тиха  
 Годила ми је његова прича баш са своје наивности и доброћудности; <pb n="631" /> одвлачила ме  
Краља? — наставише деца слатким језиком наивности да задиру дубоко у рану која је жегла Краљеву 
Бачкој и по Срему!</p> <p>— Хвала Богу, наиђе од некуд једно зрно те ми прошиша руку, ево овде, 
зирући се на опасности од аероплана.{S} Наиђе и један чичица, рука му сва огрезла у крви.{S} Пр 
му начини места а ја остадох за њом.{S} Наиђе за коњаником читава група пешака те нас раздвојиш 
тала борба а наши нису ушли у Шабац.{S} Наиђе страх на нас и старица узе да се крсти: „Боже, да 
 а Бојко вели: „Ако, море, исушиће се!“ Наиђе мразна ноћ па не смеш да мрднеш прстом, мислиш сл 
а и других невоља али најцрња беше када наиђе страшна година.{S} Борили се наши, борили па изне 
сам дан Светога Луке, када ова батерија наиђе иваничким сокаком на чачанску калдрму и капетан н 
 пазите.{S} Поље је равно ал’ опет; кад наиђе какав повећи џбун, какво обаљено дрво, дубљи шана 
 одавде.{S} Навала ће бити још већа кад наиђе војска с положаја.{S} А и овако, нити имате шта ј 
 из рукава за сваким колима.{S} Али кад наиђе фијакер и кад госпођа заврши своју причу речима:  
противу толике силе.{S} И подлегоше, те наиђе страшна година и завитла се као најљућа непогода  
авршио.</p> <p>Кад каре стигоше у Блаце наиђе нова невоља.{S} Појави се командир, под чијом је  
с вечери препуни и сваки нови гост који наиђе доноси и нову вест.{S} Тамо код „Слободе“ радозна 
у његова села и његова завичаја.{S} Али наиђе олуј и понесе га собом кроз пусте планине и кроз  
 као далеко неко и тамно сећање.{S} Али наиђе велика балканска бура и заратише народи од Дунава 
ако ћемо.{S} Седећемо ту у рову, ако ко наиђе правићемо се да смо мртви и онако смо искрвављени 
.{S} На гробљу мртва тишина сем, кад ми наиђосмо, што прнуше вране, које су се прокисле одмарал 
 — благодари очајна мајка.</p> <p>У том наиђосмо на вола који остављен лежи поребарке крај друм 
ају, узвикну „Ево га и трећи!“ Мало час наиђосмо и на четвртог.</p> <p>— Ово већ не може бити з 
оманде без војске и војске без команда, наиђоше огромне масе регрута и читави батаљони заробљен 
ш и бегунци из Гилана и моравских села, наиђоше разне команде без војске и војске без команда,  
могло више проћи.{S} Да се суд прелије, наиђоше још и бегунци из Гилана и моравских села, наиђо 
а, нас аустријанце, нас непријатеље.{S} Наиђоше ми сузе на очи, па оборио главу и натуко капу н 
имоиђе? — пита га брижно жена.</p> <p>— Наиђоше па питају има ли женске чељади да их дворе.{S}  
Лазар им редом свима одговара.</p> <p>— Наиђоше, вели, као олуј.{S} Испред њих пишти зурла и уд 
p>Седела сам дуго тако на друму, док не наиђоше нове гомиле бегунаца, испред којих смо ми ноћас 
ли наћи кога, ко би повезао Краља.{S} И наиђоше једне бедне таљиге код којих се није знало шта  
, целивај свеца!“ А мени задрхта душа и наиђоше ми сузе на очи.{S} Није шала целивати цара српс 
 и болом, који јој је оно изазвало, њој наиђоше и сузе на очи, те извади из недара црно оивичен 
 кад се срете са његовим погледом, њему наиђоше сузе на очи и окрете главу, затим је опет диже  
мам и вереницу — и кад то помену а њему наиђоше сузе на очи, те их обриса и настави даље — Позд 
} Војници, који је носе, нигде скоро да наиђу на ширину да би је могли понети на рамена те пруж 
ај глас из дима који се стално буни кад наиђу нови гости.</p> <p>— Чиновник! — одговара глас с  
ио, само увек на опрезу, да од некуд не наиђу Турци.</p> <p>Ето, тако смо ми мучно живели — зав 
о под његовим ногама.</p> <p>И нехотице наиђу на човека тешке и боне мисли у оваквим и иначе су 
а осмехом на уснама а ујутру, први који наиђу, гурнуће тело доле у поток да се не би на друму р 
вљајући се и не осврћући се.{S} Па ипак наиђу појаве које су кадре скренути пажњу гомиле.</p> < 
да је чуо удар мотике.</p> <p>Уморан од наизменичних удара осећања и болова, он најзад приђе пр 
ца на њима ослухују.{S} Пуцањ се топова наизменично чуо отуда, од Остружнице.{S} Цело после под 
е све више и више згушњавало онима који наилазе.{S} Напред се ни корака није могло јер је доле  
е већ мало одморили и загрејали.</p> <p>Наилазе нови гости, улазе, разгледају и кад им се не св 
руци нарастао, грудни јој се кош узнео; наилази сок и обнавља живот...! — Све је то млади уметн 
га, исправљају се, кора пуца на дрвету; наилази сок и обнавља живот.{S} У младе жене шире се зе 
усред најпоузданије пловидбе, „Титаник“ наилази на подводни ледени брег, добија снажан и неочек 
И, усред најпоузданије пловидбе, Србија наилази на подводни ледени брег, добија снажан и неочек 
р наша пешадија потискујући га, сад већ наилази на јачи отпор.{S} Митраљези грокћу са свих стра 
.{S} Када су прва кола из овога покрета наилазила на приштевску калдрму, последња још нису била 
и задовољни били што су и толико нашли, наилазили су нови и нови и све нови бегунци.{S} Као тал 
" /> не би их ни корака пустили али пре наилазили другачи па се чељад преплашила!“ — „Е, кад је 
 и нашле су склоништа али нови, који су наилазили, очајно су већ молили за мало крова, само кро 
 босе, когод не опљачка.</p> <p>Најзад, наилазимо на будна арнаутина који, са пушком у руци чув 
ор, као оно рој кад се из далека гласи, наилазимо већ на прве ватре, на усамљене куће, на гомил 
е.</p> <pb n="587" /> <p>Крајеви у које наилазимо све сиромашнији, све тужнији.{S} Небо бледо,  
 ту ће преноћити и многи међ нама, који наилазимо, придружују им се.{S} Око села је било нешто  
{S} Софијске дипломате, које су по свом наименовању заступале интересе споразумних сила, пожури 
ажевцу и софијске дипломате, које су по наименовању заступале интересе споразумних сила, пожури 
 придолазили, а што се више вече ближи, наићи ће све веће гомиле оних што су на друму далеко за 
а пала, па се не може знати где се може наићи на непријатеља а нарочито што су се борбе водиле  
 се чују те леденим срцем чекамо кад ће наићи на наше село.</p> <p>Једнога дана не дође нико с  
већ су ту једну ноћ, пре но што ћете ви наићи, испред вас бегали неки људи који су се тукли са  
тек је први дан путовања; нашта ли ћемо наићи сутра, а нашта прекосутра?</p> <p>Мајор ћути, не  
 знајући куда и не слутећи да ће ускоро наићи на албанске планине где ће им таљиге бити сувишне 
ува ребра и преламао их да могу у торбу наићи и како је који посао свршио а он одмах одређивао: 
нигде ни парчета дрвета. <pb n="314" /> Наишао сам тако лутајући и на железничке шине, мора да  
е, и свој рођени живот је једва носио а наишао овај слом те му наваљао на душу тешке болове.{S} 
аса и не слутећи да је предњи део брода наишао већ на подводни ледени брег.{S} Па ипак, и ако з 
сваког редом и даје сваком редом.{S} Па наишао и Бојко и смеши се а ђенерал га пита:</p> <p>— К 
е дреке.{S} То зец залутао кроз њиве па наишао на гомилу и збунио се те га сад гоне, а он не ум 
ку! — ишчуђава се неко, који је сад тек наишао у кафану и чуо да се Ускоковић удавио.</p> <p>—  
{S} Враћају се затим и кају, јер је већ наишао други и заузео баш оно место које су они хтели.{ 
жаснога, било је оправдано.{S} Када сам наишла на отвор колибе, вриснула сам као рањена и тргла 
ло нечега освежавајућег у атмосфери.{S} Наишле су од некуд, непознатим путевима и из непознатих 
ти на другом месту, овако, ако би Турци наишли рекли би: скупили се да се Богу моле.{S} Попа је 
плашени и узневерени, мислили смо Турци наишли, али бабо нам рече: „Ајте, спремајте се и потова 
 требамо.{S} Кад нам из села јаве да су наишли Турци да не ложимо ватре никако на чистини и да  
ата...{S} Шта ћу, куд ћу с њим?...{S} А наишло ово... туче граната, засипа куршум а они освајај 
хиљадама душа и сва запрега, све што је наишло а што се све више и више згушњавало онима који н 
и је пао коњ или се скрхала кола или се наишло на какав тежак прелаз преко реке.{S} Нико не зна 
 испела се на тротоар, да би прошла, па најашила на клупу укопану у земљу; друга се овамо закач 
а душу матере своје.{S} Суза је молитва најближа Богу, сузи је небо отворено; небо је скуп суза 
оз коју је пробила крв.</p> <p>— Где је најближа болница? — пита.</p> <p>— Варошка — одговори м 
а, коме се осветли лице светлошћу ватре најближе вратима.{S} То је био трећепозивац са липљанск 
стају од владе, кад крећу другим путем, најближим до границе, то значи напуштање Србије, то зна 
можда свако премишљао о себи и о својим најближима.</p> <p>У гомилици која је на овој мразној н 
ледали небо свога завичаја и упутили му најболнији уздах свој?</p> </div> <pb n="677" /> <div t 
, да им се кољу кокоши, да им се источи најбоља ракија.{S} Ако кажеш да немаш камџијом ти одгов 
ам могла чути.{S} Неко ми рече да би се најбоље могла распитати у којој окружној болници, ту до 
узи, пун, горкога искуства да је у тузи најбоље оставити ожалошћенога самоме себи и своме болу. 
петан сав срећан јер му стиже читав пук најбоље војске.</p> <p>— Цео! — одговори пуковник показ 
како ни доликовало.{S} Али се држао као најбољи војник, не би напуштао положај све док му се не 
стари, одржаћеш се.{S} Шаљем ти у помоћ најбољи пук пешадије а послаћу ако треба и целу дивизиј 
спавала једна енглеска мисија и, прва и најважнија брига била нам је набавити дрва.{S} Ваља заћ 
се бар оно што је најпотребније, што је најважније, што би се по сваку цену морало спасти.{S} А 
ама, путујем са боловима својим а то је највернији пратилац на путу.</p> <p>— Нисам мислио да в 
, друга такође мала за војнике и трећа, највећа, где спавају официри и ађутант штаба.{S} На спр 
избледели и прокисли тробојни барјачић, највећа гужва и гласно објашњавање и свађа; пред једном 
ту ће се, у маџарским равницама повести највећа и најодлучнија битка овога рата, битка којој ће 
мање поуздања но јуче и прекјуче, јер и највеће оптимисте осећале су да пред њима лежи једним д 
ја слика српске трагедије и инспирисати највеће духове овога света да јој своје перо и своје ки 
апетан се сети да он одиста, ни по цену највећега успеха, не сме српским топом разнети тело ни  
 нову забринутост.{S} До тога тренутка, највећи део бегунаца измирио се био с тим да крене путе 
ријатељ, са југа непријатељ а са запада највећи непријатељ, непроходне албанске планине.</p> <p 
, отиснуо се први пут на пучину до тада највећи светски брод „Титаник“.{S} Здрав, снажан, понос 
узом или немим ћутањем, које је кадро и највећи бол да изрази.{S} Ено га један, клеко на колена 
инуо.{S} Ето за то сам његову смрт, мој највећи бол, примила као нешто са чиме сам била скоро и 
но дужност своју.{S} Његова смрт је мој највећи губитак и мој највећи бол; он је завршио низ не 
егова смрт је мој највећи губитак и мој највећи бол; он је завршио низ несрећа наше породице, с 
а Косово.{S} Из Ниша, који је дотле био највећи збег вароши из северне Србије; из Крушевца, кој 
а.{S} Бабо је ишао напред и он је носио највећи товар а ми сви за њим.{S} Нико речи да проговор 
нешто, а ни саме не знајући шта.</p> <p>Највећи је број тих брижних гомилица пред заједничком з 
о испред Бугара ни да уклони, већ је са највећим поверењем остао у Србији, рекао је на дан прво 
 захтевајте од мене да не надахнем душу највећим болом!“</p> <p>И ја сам пошао и — прешао мост. 
та хитно ће кренути и од Врање, по цену највећих жртава, пробити у прешевско-кумановски басен т 
ворила о смрти мога мезимчета но о овој највећој несрећи мојој, о погибији најстаријега сина?</ 
ричали?</p> <p>— Хоћу! — одговори он са највећом готовошћу — Хоћу, па ако сте писмени запишите  
 оно, што се муком набавило и чувало за највећу невољу, која нас је чекала у планинама.{S} Било 
велике кречне рупе?</p> <p>Отишла сам у највећу болницу и молила да ме пусте да обиђем све собе 
ћања.</p> <p>— Мени је било седам и по, највише осам година те једва памтим што ћу ви казивати, 
 рецимо, на положајима изнад Ваљева.{S} Највише још што би се могло дозволити, ако су Аустријан 
миже измеђ ових импровизираних дућана а највише Турци мештани, који ће остати да сачекају непри 
ављене вароши.{S} Маса света, међу њима највише избеглица из других места, а међу овима велики  
 што их има не могу њима кола ходити до највише сат или два иза Призрена.{S} Може се по басносл 
 нама и знао је српски, те је он служио највише као тумач а и као вођа по овим тешким путевима. 
на неког Лазара па се његова жена и ћер највише забринуле и шта све не претурисмо преко главе.{ 
.{S} Гранате већ прелећу варош и падају највише овамо, код железничке станице, где је Команда Т 
ари једна војска а није народ и, што је најглавније, француска се војска, одступајући, враћала  
у Винковце, у касарне.{S} Па још што је најгоре, рат са Србијом, са оном нашом Србијом.</p> <p> 
з заваравања и како се све више мире са најгором могућношћу исто тако лако као и са најсретнији 
варница и испуни мрак, који се под кров најгушће сабио.{S} Осећа се воња сточнога ђубрета и коњ 
а часити?</p> <p>— Ко може одмах, сутра најдаље, преко сутра ће бити доцкан.</p> <p>Отворисмо в 
овлачим газећи пажљиво по земљи како ни најдаљим шумом, не би одао стражару где сам.{S} Умирио  
ећи још и одојче на руци, прати кола са најдрагоценијим товаром.{S} Коњић нарамљује на једну но 
и хитно, узбуђено, потегосмо што нам је најдраже, закључасмо врата на својим становима и упутис 
која носи на леђима свој <pb n="380" /> најдражи терет, своје чедо исцеђена, бледа, воштана лиц 
мо се за гомилом.{S} Ја сам носила свој најдражи терет, свога синчића...</p> <p>Госпу у црнини  
правом облику.</p> <p>Као оно кад ти ко најдражи умре; ти знаш да је мртав, видиш га пред собом 
 у њиховом завичају; други су кренули а најдражији им из куће на бојишту и ко зна јесу ли живи  
ли напасти Србију, о чему су они добили најдубљега уверења непосредно од бугарске владе.</p> <p 
 је.{S} На улазак очев деца као чавчићи наједан мах кликнуше: „Тата, тата!“ и обгрлише га чврст 
ашније од свега са чега се душа човечја најежи а тело хладан зној пробије.{S} И сад ми је пред  
вање и рана зора у планини па се дечица најежила и прибрала уз мајке.</p> <p>Свако је себи изаб 
обра, када је та станица била позорница најжалоснијих слика.{S} Отада ми је њена слика остала д 
 куљају из начелства и оног сокачића, у најживљем разговору да се крећу улицом Краља Петра где  
е где има и где нема пута тражећи се и, најзад, кад се налазе, грле се, а у том загрљају и умир 
 а земља влажна?</p> <p>— Нисам... али, најзад, не мари!</p> <p>Пођосмо лаганим кораком, јер у  
оћиште или покушава да добије хлеб или, најзад, распитује о изгубљеној команди или о изгубљеној 
 отворено према Качанику.{S} Па онда... најзад, нека не би повратили Скопље али би, држећи Кача 
гласова, јављања ненадлежних команда и; најзад капетан чу где телефониста неколико пута понови: 
затим да пада све јача и <pb n="472" /> најзад се проли као да се небо провалило.{S} Ја не знам 
ирући се на своју свиту. <pb n="294" /> Најзад, седе за сто на коме је лежала распростра ђенера 
 да се угодније намести, али бадава.{S} Најзад хукну уморно:</p> <p>— Хо, брате, баш не могу да 
ећки да корачамо један крај другога.{S} Најзад да прекинем ћутање, које је младићу дало прилике 
а не морам, ал ето изазивате човека.{S} Најзад, ви то нећете ваљда разгласити?</p> <p>— Боже са 
 ближе кућици све ми се даље чинила.{S} Најзад сам стигла...</p> <p>Госпа у црнини одану, као д 
{S} Свуд то исто где год сам прошла.{S} Најзад сам отишла у трећу болницу, ону више града.{S} И 
а се шапатом договарао са старијима.{S} Најзад, попа опет изађе и рече: „Ајде у име Божје!“ па  
ли непријатељи бомбама са аероплана.{S} Најзад, морао се повући у Параћин а одатле у Крушевац.< 
мо не беше, црква је била затворена.{S} Најзад ми рекоше да идем начелнику војне станице и ја с 
претио чак да пређе у разрачунавање.{S} Најзад, војвода Мишић, кад се осетио потпуно сам, а раз 
и, нити одговара коме кад га здрави.{S} Најзад, кад би време, ја изађох па га упитах: „Хоћемо л 
 <p>Дуго смо ишли и дуго смо ћутали.{S} Најзад, доста неодважно и више шапћући запитах је:</p>  
ивала али га нигде нисам могла наћи.{S} Најзад сам увртила себи у главу да пођем у Скопље.{S} В 
о у Призрену још четири дана за тим.{S} Најзад, кад је већ последњи тренутак био наступио, те ј 
која је вирила под његовим јастуком.{S} Најзад, поче да се тегли, испружи руке и отвори оно јед 
пали и он је псујући настаљао посао.{S} Најзад, у једном тренутку сену жигица али се опет угаси 
аслушао реферат и дуго, дуго мислио.{S} Најзад се придиже, узе перо и својом дрхтавом руком сам 
 вођена неком празном вером у нешто.{S} Најзад довде сам и могла ићи и донде још, до обала оне  
 талас о стену, да опет понови удар.{S} Најзад гомила леже сва, врата стењу, попуштају, пуцају  
е цела кућа изгледа као усијана пећ.{S} Најзад <pb n="534" /> јавља се пукотина и на једном од  
ек одбијем ја његов а он мој ударац.{S} Најзад ја окренем кундак, дигнем га у вис и ударим га с 
да изговори реченицу до краја.</p> <p>— Најзад, не морамо ни напуштати Београд.{S} Можда не мор 
p>Песимиста не одговори ништа.</p> <p>— Најзад, добро — настави ватрено проседи — допуштам нека 
 и скоро пакосно песимиста,</p> <p>— Па најзад и да се напусти!{S} Зашто да се не напусти! — уз 
шта значи то?{S} Значи да нам је Европа најзад поверовала и да нам је одиста прави савезник!</p 
>После једнога пунога часа чекања, дође најзад кмет.{S} Начелник му главом показа мртво невинаш 
егде на друму просуо из коморе.{S} Дође најзад у помоћ некаква команда.{S} Једна батерија зауст 
ви депеша које је ноћас откуцао; долазе најзад и сарадници- „Српскога југа“ ,и казују <pb n="33 
вати утисак тежине ситуације, морала је најзад прићи му и скрушено, речју која дрхће у грлу, ре 
гобројних наших надања.{S} И када ме је најзад савладао сан, мени се чини да сам још увек једни 
 <pb n="509" /> смрти.{S} Прездравио је најзад, да погине у бугарскоме рату, за време првих бор 
о се искрвавили и ја и он.{S} Клонуо је најзад те га ја оборих, седо му на груди готов да му за 
нима, шталама, шупама, таванима, док се најзад, последњих дана, није почело да спава и по улица 
запада најпре много тегоба имати али ће најзад смрвити змаја са истока.</p> <p>— Ја у све то не 
 пометња и све, све, као о пожару.{S} И најзад, онај страх којим се очекује свакога тренутка кр 
ам и тамо.{S} Молила сам и преклињала и најзад су ме примили.{S} То је била заразна болница и ј 
међуратном времену, није демобилисала и најзад, једна распуштеница која је хтела да иде у комит 
тајанственим силама из морских дубина и најзад догледали светиљку која казује где је обала.</p> 
ски разговори измеђ Ниша и Крагујевца и најзад Престолонаследник, да би га сломио да напусти То 
хова кола, испитивала њихове кочијаше и најзад и њих саме питала гласно: „Куда ћете?“</p> <p>А  
е и онде отшкринуше се лагано прозори и најзад, отворише се капиџици, иза којих почеше да извир 
у, завртањ, поче подешавати, нишанити и најзад, још блеђи но раније, приђе капетану.</p> <p>— Г 
заром па затим под Ђурђем Бранковићем и најзад под Карађорђем дедом и под Карађорђем унуком.{S} 
ожајима на фронтовима нашим и страним и најзад, дошло се до заједничке начелне одлуке, да се пр 
дошаптавало, затим се гласно говорило и најзад се клицало и узвикивало.</p> <p>У људи је настал 
а колико и какве муниције располажемо и најзад, имамо ли услова за исхрану кад их и непријатељ  
рви мах по динар, затим по динар и по и најзад по два динара комад.{S} Чоколада, кафа и шећер и 
суво парче којим би му превила раницу и најзад, здрах са груди део своје кошуље те парче крпе,  
ору буди збег и хоће да крене.</p> <p>И најзад се креће.{S} Најпре појединце, по један човек ил 
чно у таквим приликама бива, да се људи најзад сете онога од чега треба почети, шеф станице нар 
ачелник упућује у болницу.</p> <p>Улази најзад једна жена, друга моја по несрећи.{S} Она носи м 
било, макар под стрејом, под колима или најзад и крај плота, ако има само неколико стопа сувоте 
ли смо у блату више него један сат, док најзад не одујми мало пред нама, те кретосмо и приближи 
о којима је већ до сад размишљао.{S} Ал најзад стеже срце и наредба паде:</p> <p>— Пали!</p> <p 
котање казана који кључа.{S} Узнела сам најзад мртваче више главе и пошла сам.{S} Гомила се раз 
наизменичних удара осећања и болова, он најзад приђе прозору и размаче завесе да на, мразом зам 
зима и наваљивањима са свих страна, дао најзад пристанак да напусти Тополу.</p> <p>— Ако је по  
е добро! — узех ја поуздано тврдити јер најзад, све што није улица и блато, добро ми је дошло.< 
е, ућута и Краљ.{S} Настаде тишина коју најзад прекиде домаћица позивајући децу к себи.{S} Краљ 
ћи чиме ће и ватру наложити.{S} Људи су најзад почели да се приљубљују, да се више њих загрле,  
удбини или вољи других?{S} Један од тих најзад пресећи ће ипак дугу паузу размишљања и тишине.< 
ни толико понети колико је овај!</p> <p>Најзад грађанин се сам натовари и кренусмо даље.{S} Оно 
, голе и босе, когод не опљачка.</p> <p>Најзад, наилазимо на будна арнаутина који, са пушком у  
икакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Најзад, последње септембарске ноћи, у очи првога октобр 
ше осваја, жагор све више расте.</p> <p>Најзад крећемо не би ли се, промрзли ноћас, под сунцем  
тављао шетњу по пространој соби.</p> <p>Најзад се та врата лагано отворише и на њима се појави  
има који су се те ноћи дешавали.</p> <p>Најзад, истовари се батерија и народ јурну у вагоне.{S} 
 једва дисала због претрпаности.</p> <p>Најзад, кренуо је воз.{S} Грозница код детета није прес 
 да му тело гори као у грозници.</p> <p>Најзад, упали се једна жигица и кад је принесмо видесмо 
е заразно ширила кроз цело тело.</p> <p>Најзад нервозно погледа на сат, извлачећи часовник и вр 
наши трпе и ћуте и — размишљају.</p> <p>Најзад капетан плану.</p> <p>— Удрите, па шта Бог да!{S 
о тамо напред, што не пође неко?</p> <p>Најзад један наредник, који је пратио неку комору и сиш 
ање! — био је одговор министров.</p> <p>Најзначајнија, а уједно и последња седница владина, одр 
учешће у догађају, који ће доцније бити најизразитија слика српске трагедије и инспирисати најв 
— Госпу у црнини.{S} Са њенога сам лица најјасније прочитао колико је тешкога бола задало душам 
омиле.</p> <p>У Приштини, где слази пут најкраћи за оне који бегају из Крушевца, Ниша, Прокупља 
одици својој, посветити своју последњу, најкраћу ноћ у животу, ноћ која му остаје од пресуде до 
292" /> велике српске катастрофе на тој најкрвавијој реци из српске прошлости.{S} И кад је та б 
га принца, који већ четири године своје најлепше <pb n="571" /> младости, проведене стално у во 
 и даље онај што је запојио целу кафану најлепшим надама — кад све то не би било тако, онда би  
е наиђе страшна година и завитла се као најљућа непогода и начини по земљи пустош каква се не п 
 задржавају дуго на једном предмету.{S} Најмања нова појава, коју би неко запазио, скреће и одв 
ник.</p> <p>— У редовним приликама је и најмања ситница олакшавна околност, те не знам узбуђење 
} Што би мене овако обогаљеног обесили, најмање ми је, ја и онако нисам више за живот; али што  
може рачунати на успехе на тој страни а најмање још на могућност пробоја ка Скопљу.{S} Изнесе з 
им областима, може да избаци на границу најмање 350.000 војника!</p> <p>— То би значило да би Б 
их и поузданијих вести, светина прати и најмањи покрет и тумачи: један ордонанс је хитно дојури 
ка, осам бораца, и један наредник.{S} У најмању руку требало би да је каса какве дивизијске обл 
цу коју је пролеће овлажило.</p> <p>Ја, најмлађе унуче тада, седео сам на престолу, на крилу ст 
година, најстарије дете девет година, а најмлађе на рукама; где смем да их водим у планину?{S}  
ва колекција баба.{S} Пет баба од којих најмлађој не може бити мање од шесет година а најстариј 
е.</p> <p>То је био један од најтежих и најмучнијих тренутака у овој великој трагедији српској, 
/p> <p>— Кад се могла сачувати кроз пет најмучнијих векова, од Косова до данас, зашто би данас  
павши узгред ма коју, ма какву, често и најнезначајнију ствар.</p> <p>То је збег са Дорћола кој 
 и аутомобила; којима је била довољна и најобичнија ситна појава па да из ње испредају дуге и с 
асути по њивама, приберу што тешње и да најогорченије бране друм, којим ће непријатељ наступати 
у маџарским равницама повести највећа и најодлучнија битка овога рата, битка којој ће бити зада 
еш се на све стране.{S} Ово је један од најопаснијих путева од арнаутских разбојника који и дањ 
ина читавог једнога народа и одигравати најочајнији део његове историје, пре но што је кренуо и 
 још покушала, да понесе бар оно што је најпотребније, што је најважније, што би се по сваку це 
 пучину и плови своме циљу.{S} И, усред најпоузданије пловидбе, Србија наилази на подводни леде 
новине које излазе на броду.{S} И усред најпоузданије пловидбе, „Титаник“ наилази на подводни л 
граду начелства.{S} То је стари турски, најпре валијски а позније мутесарифски конак у врху При 
 и висока зграда од темеља до крова.{S} Најпре се у доњим оделењима појавила ватра и дим је кро 
пијаци, ни пред вратима својих кућа.{S} Најпре један и двојица, као у казану који почиње врити  
 да крене.</p> <p>И најзад се креће.{S} Најпре појединце, по један човек или по једна кола, па  
ровали да га до зоре неће прекидати.{S} Најпре на једној кућици па на другој, почеше на неосвет 
други са истока, и да ће овај са запада најпре много тегоба имати али ће најзад смрвити змаја с 
етан се живо даде на посао.{S} Прегледа најпре околину села, изабра положај код слатинског гроб 
а вагона, додаде оној са солунског воза најпре једну бошчу, па онда једно па друго дете а затим 
>— Удри!</p> <p>И капетан проконтролиса најпре још једном топове, па распали једно за другим.{S 
ноћ кад на капетанова врата неко закуца најпре тихо а затим јаче.{S} Био је то потпоручик који  
или, сунце је грануло и поздравио га је најпре један па два а затим читав хор топова и плотуни  
 да савезници стижу у Србију.{S} Она је најпре обухватила прву, непосредну околину станице, па  
дети да другаче не може бити, отишао је најпре у цркву — то је била недеља 15. новембра — и одс 
доноси мајци.{S} А сретна мајка, облије најпре пару сузом, па је тутка под суву сламу на којој  
 расплиће.{S} Издвајају се из те гомиле најпре главе, па ноге и руке а затим се појављује човек 
се још не доноси противна одлука, да се најпре извештаји допуне и приберу извесни податци, који 
е пушило.</p> <p>Из тога дима издиже се најпре висока и коштуњава фигура инспектора полиције:</ 
х уџерица на крају вароши.{S} О томе се најпре шаптало и дошаптавало, затим се гласно говорило  
е до малочас гроб покривала и осврте се најпре лево и десно; погледа тамо где се узноси чука са 
казују, да се у моменту судара, који се најпре само на једноме крају огромне лађе осетио, на др 
 столица око стола.</p> <p>Разговори се најпре воде о последњим вестима, о одласку Краљевом, Вр 
Крагујевац!</p> <p>У Крагујевцу, чим се најпре видео са сином наследником, пошао је одмах да по 
 су радо све што стигну.{S} Куповало се најпре за новац али је вредност сребрног новца била огр 
ња добеглица, беогрђанин, и разговор се најпре задржа на питању о одбрани Београда, затим опет  
цење.{S} Женски корзети продавали су се најпре по 0.40 динара — затим по 0.20 динара комад; жен 
ми се нижу све његове роле.{S} Сетих се најпре Манелика, онога иланинца са зверском снагом, оно 
прелива их материнском сузом.{S} Пођите најпре за живима, <pb n="667" /> мртви ће вам то опрост 
— То може! — додаје онај први — и то ће најпре бити!</p> <p>— Шта је да је, тек добро није!{S}  
ији, да би себи отворили пут.{S} Изнеше најпре на раменима товар, па онда изведоше волове, па и 
ј одвратно рећи то име.</p> <p>— Почеше најпре гранате да падају у варош, па се онда зачу отуд  
 да креће, тела им се затресоше, прнуше најпре пољем а затим, један по један, поче да узлеће у  
{S} Кад изађем пред бабу а он ме пољуби најпре у чело а затим целива медаљу на грудима; па кад  
нога.{S} Као осуђеник на смрт што броји најпре дане а кад сване дан извршења пресуде, броји сат 
тра дан и примили су ме.{S} Рекли су ми најпре да није за мене, да је тешко, да је зараза опасн 
теби, старче! — вели му трећи. — Бог ти најпре одузео очни вид па те отерао у просјаке а ево ме 
ћник команданта Врховне Команде саопшти најпре последње извештаје са косовскога бојишта, из кој 
уђе у кућу а ми продужисмо.{S} Ударисмо најпре низ поток те пресекосмо друм, па онда преко неки 
ио отворио живу ватру, желећи вероватно најпре да одмери снагу нашу или очекујући придолазак св 
 прага и од куће до куће.{S} Пође шапат најпре отуд, из чаршије, где пред начелством сабране го 
ком зградом начелства и дивизије.{S} Ту најпре може канути каква вест или бар пасти мрвица са с 
е, примили су ме.</p> <pb n="422" /> <p>Најпре нисам умела, а после ме научише раду.{S} Радила  
ђен да је евакуација болница и магацина најпреча брига у случају опасности.</p> <p>— Чекај прво 
ригу, за оно на шта је у овоме тренутку најпрече мислити, за себе.{S} Сви су знали, то је већ с 
ечери причала нам је баба Вилка о своме најранијем детињству.{S} На то смо је изазвали оном гом 
снопови и безбројни ројеви варница, као најраскошнији ватромет, узносе се у мрачне облаке дима  
<p>Уз беду, невољу и расуло, јавља се и најрођенија сестра обест.{S} Нарави у овако тешким ката 
ко и искрено, као што би се човек своме најрођенијем исповедио.{S} И мени је пришао један млади 
е заплакао сам и сам, као да ми је неко најрођенији погинуо.{S} Али онда је било друго.{S} Виде 
 у раку, праштали са њима као са својим најрођенијим, као са другом, као са родитељем, као са д 
 у још веће блато и псују све што им је најсветије и љуте се и на самога Бога претећи му и окри 
еличанствен у прошлости, искићен сјајем најсветлијега доба историје једнога народа, заносним ле 
у, видело се да је за то време преживео најсвирепије душевне патње.{S} Гледао је растројено, пи 
 и та тајанственост и тишина изражавају најсилнију мелодију туге и душа ти се понова стреса од  
ме памћењу са свима детаљима, свеже као најскорије сећање.</p> <pb n="246" /> <p>Те вечери прич 
Ту на месту којим сад одимо, развија се најславније доба српске историје — Милутиново доба.{S}  
 и погледао је тамо.{S} И најуморнији и најсломљенији судбином, дигао је бар главу.{S} Било их  
ором могућношћу исто тако лако као и са најсретнијим излазом из ове невоље.{S} Крај једне од ти 
оши, и моле да баце месо на жар; трећи, најсрећнији, јели су по кафаницама приштинским, које су 
ђој не може бити мање од шесет година а најстарија је вероватно преживела још које бегство у ра 
и се други — мајка прешла шесет година, најстарије дете девет година, а најмлађе на рукама; где 
био већ и он још једном загрли децу.{S} Најстарије врисну очајно у име целе незаштићене породиц 
овој највећој несрећи мојој, о погибији најстаријега сина?</p> <p>Ја никаквим знаком нити потвр 
у то Турци? — запитаћемо ми остали, сем најстаријега који је знао неку народну <pb n="247" /> п 
ко од нас није појмио колико је то, сем најстаријега који, да би показао разумевање у цифрама,  
 и смрти, говорио нам је често — мени и најстаријем сину. — „Не смете ме жалити ако подлегнем р 
 своја плећа.{S} Тешило ме је што ми је најстарији син већ био добро измакао, ушао је био у оса 
 је заостао да ме греје; чух да ми је и најстарији син, у борби код Великог Поповића, погинуо.. 
адрхћем кад ми изађе пред очи.{S} А мој најстарији син погинуо је на бојноме пољу, као војник,  
 и оранџе, где нежни лептири деле цвећу најстрасније пољупце, сишући им њиме жиће; где птице пл 
зати крвави догађаји, да би се завршили најстрашнијим историјским поломом, пламеном који ће обу 
/p> <p>Изашла сам из куће и ушла у ноћ, најстрашнију ноћ у моме животу.{S} Небо је било мутно и 
 отупели.{S} Они посматрају сваку, па и најсуровију појаву, са равнодушношћу и изразом који као 
оје изазива војникове сузе, осећање оне најтеже срамоте пред самим собом.</p> <p>И ено га, од ј 
нисам се ничег плашила, обилазила сам и најтеже болеснике и саме самртнике.{S} И распитивала са 
рини много страшнија и сматрајући да су најтежи део пута — излазак из вароши — пребродили, мног 
 ћете, то је тако, тако мора бити.{S} У најтежим моментима човек губи главу.{S} Сећам се једне  
сова и да се у мојој души ваља један од најтежих болова.{S} Још само један час и Србије више не 
а у овоме тренутку преживљујем један од најтежих часова и да се у мојој души ваља један од најт 
је у планине.</p> <p>То је био један од најтежих и најмучнијих тренутака у овој великој трагеди 
их година превалили преко глава, да и у најтежој ситуацији нађемо себи утехе ма и у немогућим п 
ао ове руке, који губитак за мене значи најтежу трагедију.{S} Не жалим је, верујте; не бих жали 
н је растао и његово ми је здравље било најтоплија утеха.{S} Он је растао али не за мене већ за 
, детињим сузама и тако су послала Богу најтоплију молитву за душу матере своје.{S} Суза је мол 
хватала и распростирала се све даље, до најудаљенијих уџерица на крају вароши.{S} О томе се нај 
етала од јутрос.{S} Свако је видео само најужу слику око себе а далеко му је измицало погледу о 
ојни сапутник, и погледао је тамо.{S} И најуморнији и најсломљенији судбином, дигао је бар глав 
 последње бране.{S} Погубише храброст и најупорније оптимисте, попустише и они који су до мало  
/p> <pb n="428" /> <p>Дигла сам се, као најурена неваљалица, нисам ни дигла очи да га још један 
тиранин; она зауставља човека који жури најхитнијим послом; она зауставља кола, којима је неко  
обдили ноћ.{S} Та ноћ у Липљану била је најхладнија ноћ оне оштре зиме која нас је у изгнанству 
ло је и других зала и других невоља али најцрња беше када наиђе страшна година.{S} Борили се на 
 се каже из учтивости.{S} Учтивост је у најчешће случајева неискреност обучена у лепу форму а н 
сила је ваљда мајка у недрима да детету накваси усне кад ожедни, па му је и оставила али његова 
ђене косице, коју је мајка ваљда сузама наквасила а прстима зачешљала.{S} Очи му упола затворен 
а кроз милијарде кишних иглица, које су наквасиле пепео око ватре и догорела дрва.{S} Из једне  
е улопане блатом, сабља улубљена а чело наквашено прљавим знојем.{S} До њега избеглица, који ве 
 се једне моје тетке, која је и новац и накит и акције држала код себе.{S} Била је богата и дрх 
у, који јој ждере сву имовину и новац и накит и акције, а она чврсто држи на грудима онај јасту 
да ми све о себи каже.{S} И одиста, она након дуге паузе, коју ја нисам ни једном речју прекида 
у на оној малој чистини, испред пећине, налагале ватре те да се деца згреју јер умор, неспавање 
ужила?{S} Сви су они, који се тога часа налажаху око Краља и без споразумевања међу собом, осет 
је.</p> <p>— Тамо, баш у близини цркве, налазе се као избеглице моја мајка и две сестре — одгов 
 официрским сандуцима.{S} На сред одаје налазе се два уздуж састављена стола око којих су поређ 
изађоше пред очи његова дечица, која се налазе као избеглице недалеко одавде, у Краљеву и која, 
 нема пута тражећи се и, најзад, кад се налазе, грле се, а у том загрљају и умиру.{S} Загрљени  
 а оне које се повлаче Ибром, и које се налазе у Санџаку, могле би сићи у Пећ па одатле, преко  
а друм; они који су се погубили опет се налазе и поворка креће опет лагано, равномерно, уморно, 
; да се у мојој околини и у вези самном налазе — и капетан настави цео рапорт о двема батеријам 
ас да се негде на друму, идући Краљеву, налази још једна батерија дебанжова и један вод крупови 
е војске, која треба да крене у Србију, налази место савезничке грчке, једна војска којој је вр 
 ја се претходно питам и питам војводу: налази ли он да би било опортуно, у моменту кад Краљ и  
 казивала његово име и презиме и питала налази ли се у тој болници или бар, је ли био у тој бол 
х упозна са ситуацијом у којој се земља налази од тренутка њиховог напуштања Ниша.{S} Тада им ј 
а, колико од страха, верујући да се сад налази мећу дивљацима и да је можда то баш та ватра на  
н му донесе вест да се штаб Прве Армије налази у Витановцу и он запрепашћено испусти слушалицу. 
ли што човек мање види око себе те мање налази и разлога да поведе разговор или што се човек у  
леграм којим извештава команданта да се налази у Гучи и остави потпоручика да чека везу и испош 
апетан је тражио Краљево да пита где се налази Штаб Прве Армије.{S} Телефон му донесе вест да с 
еди да потражи везу и распита се где се налази Команда Ужичке војске.{S} Седе затим и написа те 
кога нико не контролише.{S} Такав човек налази да је Србији потребнији један кафеџија и бакалин 
редочи положаје на којима се непријатељ налази, његов морал и његову бројност.{S} Иснесе затим  
осећати, чувши да се под њиховим кровом налази један Краљ, пореметила су свечану тишину и удари 
ни зид показујући где би се која војска налазила; дотле се виши чиновник иронично смешио показу 
ке повукла се са положаја, на којима се налазила јуче на свршетку дана, те заузела нове на Гази 
ма која је влада имала, та се храна већ налазила у Медови.{S} Сва је брига дакле била, како би  
вати запрепашћење у Армији, која се још налазила на левој обали Мораве.{S} Мало час, јави се на 
51" /> на против у овој новој ситуацији налазили разлога да им се треба кретати и то са целом п 
, који су се такође уз владу у Призрену налазили.{S} За њих је чак утврђен био цео распоред пут 
позицијском батеријом Дринске Дивизије, налазим на Слатини, више Чачка; да се у мојој околини и 
ка, размишљам о старчевим речима, ја не налазим <pb n="498" /> да је ма чега било у њима и мисл 
ако, онда би значило да смо ми, који се налазимо у Скопљу, пред непосредном опасношћу?</p> <p>— 
ковник, командант седмога пука, који се налазио међу својим пешацима, пожури ка топовима који с 
едњих кола и пешак или коњаник, који се налазио с једне стране, није могао све од Прокупља па д 
а сами да крену.{S} И свако је тражио и налазио разлога својој одлуци, јер је свако осећао потр 
ал Бају са својим штабом, у коме се већ налазио и један српски млађи официр, стављен на службу  
 кроз неке омађијане пределе, као да се налазиш у некоме мртвоме царству где све, и људи и прир 
поновила, а чим би то било, пешадија би налетила на Чачак, непријатељ, код којега се већ осећа  
одупру; српска ће војска једним очајним налетом повратити Косово те натерати и Бугаре да напуст 
љским редовима у којима се, при свакоме налету наше пешадије, осећала малодушност.</p> <p>— Шва 
" /> <p>И вечерас су прочитали молитве, налили уља у кандила и повукли се у своје ћелије, пошто 
ватрице <pb n="241" /> коју им је мајка наложила и она их је тешила и храбрила и ако је и сама  
олико аутомобила, међу којима су шофери наложили ватру коју распаљују сипајући на њу, с времена 
него то, кад је видео нашу невештину да наложимо ватру, сео је крај нас, пошто га је на стражи  
је на стражи крај пласта заменио син, и наложио сам ватру па, грејући се и сам, упустио се и у  
ђубре, наста одређивање места где ће се наложити ватра и уношење ствари, које су биле још на ко 
поље, те се ту може заклонити од кише и наложити ватра.</p> <p>Пошли смо тамо и нашли прибежишт 
 оних који не могу наћи чиме ће и ватру наложити.{S} Људи су најзад почели да се приљубљују, да 
>Наста ноћ мрачна и облачна.{S} Војници наложише ватре у заклонима, како се не би открили непри 
 реко на коњима јашу</l> <l>Већ их носе наљућене виле.</l> <l>Оке цара слуге и војводе</l> <l>С 
ан од министара.</p> <p>— У свему треба нам још три дана, ако господа министри могу да издрже т 
х острва, пребродили пространа мора, да нам донесу не толико помоћ колико веру да у овој гигант 
 огрејемо па да их пустимо.</p> <p>— Да нам је каква велика рибарска мрежа па да их ловимо ко р 
ено изненађен овом новошћу.</p> <p>— Да нам са придружи при савезничкој офанзиви на северу.</p> 
ах сад, па да се гледамо као браћа а да нам се жене гледају и да један другог помажемо.{S} Тако 
 била неразумљива готовост арнаутова да нам да и сам собом донесе дрва овамо, на друм.{S} Више  
p> <p>Искупили смо се крај обале, па да нам прође време, посматрамо доле крај потока како Арнау 
Како смо сви били прокисли, језа узе да нам прожима тело и дрхтавица да нас осваја.{S} Дете, ко 
е када су из новина поуздано сазнале да нам стиже у помоћ француска колонијална војска, кренуле 
ријала, без топова, без муниције, те да нам спреме сав материјал за двеста хиљада војника.</p>  
а ће нас он сваке недеље походити те да нам одслужи службу Божју, па нас онда благослови и пође 
те да сиђу у Беране и Андријевицу те да нам пресеку све путеве.{S} Треба журити, треба већ сутр 
ам, у клопци смо.</p> <p>— И мислите да нам нема спаса?</p> <p>Потпуковник заћута за час па наг 
да нам је Европа најзад поверовала и да нам је одиста прави савезник!</p> <p>— Само кад би их с 
уо.{S} Оптужујем оне који су требали да нам даду пример а они су на против учинили да се разоча 
 па кад са тих висина нису догледали да нам стиже савезничка помоћ, прелетели су Дреницу и пали 
ас дођоше и они војници што су зашли да нам нађу стан.{S} Мени и мојој породици припаде мало кр 
ерације, молим вас, сем ако су кадри да нам лиферују савезничку војску.{S} Него, хоћете ли ја д 
S} Кренули смо ћутећи и избегавајући да нам се погледи сретну.</p> <p>Увелико је превалило зимс 
оћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хори 
оћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хори 
<p>— Знате ли шта значи то?{S} Значи да нам је Европа најзад поверовала и да нам је одиста прав 
о ми тежак бол...</p> <p>Тај бол као да нам учитељ тога тренутка удахну свима у душу.{S} Његов  
ске и Баварске.{S} Да их није гонило да нам се придруже уверење да победиоци носе собом глад ил 
.{S} Али, тад неће бити довољно само да нам о пролећу озелени трава и народ се врати из збегова 
>Онај се врати с врата у нашу гомилу да нам понови вест, коју смо и сами чули.</p> <p>— Е баш м 
друге стране, те опколисмо тако кућу да нам не може умаћи.</p> <p>— Бојко, предај се! — викнух  
</p> <p>— Па то данас сутра може још да нам буде пресечен и пут за Призрен?</p> <p>— Треба што  
ићи! — одговори помоћник.</p> <p>— Онда нам не остаје ништа друго — прихвати председник — него  
твенога предсказања и боне слутње, која нам се тога часа насилно и свирепо утискивала у душу.</ 
на осећања?{S} И како та осећања — која нам као далеки глас прошлости својим муклим и пригушени 
енутку био наше поуздање, светиљка која нам је бродоломницима означавала обалу спасења, сад пос 
ачну улицу те осветлиле пут војсци која нам последњу наду доноси.{S} То је била једна врста имп 
лица, као бујица, као поплава, казивала нам је да ће остатак српске војске, која још није стигл 
/p> <pb n="246" /> <p>Те вечери причала нам је баба Вилка о своме најранијем детињству.{S} На т 
ре српске угледне госпе.</p> <p>Причала нам је о змији младожењи, о пепељузи, о чардаку ни на н 
дан, после овог нашег разговора, стигла нам је поражавајућа вест, да је Београд пао и ја сам у  
 мисија и, прва и најважнија брига била нам је набавити дрва.{S} Ваља заћи од <pb n="655" /> ва 
сви се у томе часу сетисмо Бога и свима нам се на уснама исписа горак осмејак, јер свак од нас  
 морамо трпљењем откупити.</p> <p>Свима нам је лакше било после ове службе и молитве Богу и ако 
правдати и они лажни комуникеи у којима нам се причало о савезничкој помоћи, о Русији, о Румуни 
очи, ми је догледамо, ми је видимо, она нам казује пут као поклоницима звезда водиља.</p> <p>И  
p>Причао нам је и друге ствари бабо, па нам даде још по где који савет и оде.</p> <p>Ето тако с 
е је Андрија доле у гробље.</p> <p>Попа нам је том приликом одслужио и службу у пећини.{S} И са 
<p>— Изгледа ми да смо опкољени и спаса нам нема; него... спреми се и бегај.</p> <p>— А ви? — з 
ко ће тада променити мишљење.{S} Ето та нам помоћ од Европе треба!</p> <p>Поједини, којима није 
 — заврте војник главом.</p> <p>— А шта нам смета стока?{S} Шта смо ми, корсем, бољи од ње! — у 
 да кренемо; сви овако како смо, па шта нам да Бог!</p> <p>И жене пристадоше уз тај предлог бој 
p>Како би било да крећемо напред па шта нам Бог да!{S} Где су толики што су пред нама измакли н 
 може извршити.</p> <p>— Према томе шта нам остаје? — упитаће брижно Престолонаследник.</p> <p> 
ј које пролазе, хтели рећи: „Виш ти шта нам Бог даде у овој невољи, да ми <pb n="284" /> чувамо 
 који ови звуци нису ипак могли из душа нам да одагнају; уморила нас је дуга ноћ, коју смо прев 
дан ја; хоће он да живи, хоћу и ја; кад нам даду ми једемо, кад не даду ми ето, морамо овако... 
ему да поручимо ако што требамо.{S} Кад нам из села јаве да су наишли Турци да не ложимо ватре  
испраћа! — приметиће неко и одиста, сад нам тек паде у очи да нико његов не изађе за њим, те уз 
олини.</p> <p>Сви данусмо душом.{S} Сад нам је већ јасно било да варош не гори а оно што пламти 
рење, па погибија чобанчетова; све, све нам је то изгледало као бајка, онако исто као змија мла 
нас све ето брига мори што не знамо где нам је робље!“ — „Слушај, попе, вели опет ага, превијаш 
 је село, моје село, наше село.{S} Онде нам је фамилија, жене и деца, коју смо оставили и коју  
емци слазе озго, Ибром и Лабом и залазе нам с леђа, те ће мо се данас или сутра наћи измеђ две  
 за час освежи загрејан ваздух а образе нам ошине мраз.{S} У таком случају, цело шталско насеље 
ма погледу и последња обмана.{S} Остаје нам да цикнемо, тешко да цикнемо, и тим циком искажемо  
трица, коју смо тако мучно стекли, није нам могла огрејати промрзла тела а још мање душу, око к 
ехом на уснама!</p> <p>Од вечерња, које нам је дечанско звоно објавило па до ноћи, тако је брзо 
мамо офанзиву и поред свих прилика које нам је војвода Мишић изнео о стању аустријске војске, ј 
собом поломљене и расуте све слике које нам мало час загреваше машту.{S} Студени дах промаје, р 
нас оно тешко осећање бескрајности које нам је до сада притискивало душу.</p> <p>И шапћемо међ  
не пробудимо оно мртвило природино које нам је истина испуњавало душу зебњом али у коме смо ми  
е како наши напредују у Србији.{S} Веле нам: добро се туку Србијанци али царска војска још боље 
м нема од куд нову донети.</p> <p>После нам је причао и даље, како је сутрадан опет ага звао кн 
, једнако смо се пели а они терети боме нам свима отежали те смо посустали под њима.</p> <p>Кад 
, пала је на целу Србију аждаја и ждере нам децу, ждере много... потаманиће нам пород!{S} Зло,  
дуго а дође човек ноћу, као оно пре, те нам јави радосну вест:{S} Турци сутра мичу из села.{S}  
иштења преспавала је једну дугу ноћ, те нам дала маха да данемо, да умијемо лица и оперемо руке 
једној дубокој долини, опазили ватре те нам рекоше да је то Суха Река где вечерас морамо заноћи 
мали а срце нас је вукло својој кући те нам је пут био лак.</p> <p>Хвала Богу, село смо затекли 
гомилу као да би хтеле запитати: „Кажте нам искрено, је л’ довољно безбедно у Приштини, ако ниј 
ју: „Будите, молим вас, љубазни, реците нам кој од бољих хотела где има и купатила!“ Овим дамам 
мо и последњи свој бол, после којега ће нам душа остати пуста и празна као напуштена кућа у кој 
аво да ти кажем ага, да смо знали да ће нам овако честит ага доћи, <pb n="257" /> не би их ни к 
.</p> <p>— Ја вам опет кажем, Русија ће нам у последњем тренутку прискочити.{S} Шта је то њој д 
ивизију која ће спасити Косово, која ће нам обезбедити бар овај крај Србије, и — многи су веров 
Србије, и — многи су веровали — која ће нам и Скопље повратити.</p> <p>На фронту, који се разви 
у, друге збирале лишће и шумицу која ће нам служити за постеље а треће су на оној малој чистини 
 смо искрвављени.{S} Скоро ће ноћ па ће нам она помоћи; он ће ме одвести, одвешће ме међу Србе, 
н стомак.{S} Платиће нам они то, све ће нам платити, све до последње чивије!</p> <p>— Идем и ја 
гробове, по урвинама и кланцима, где ће нам звери кости глодати.{S} И када доспемо тамо где смо 
 стигнемо у Ниш, издвојиће нас, рећи ће нам: „Дете, ко је брат Србин, нека стане у страну!“ Так 
исам измакао а сутра, видећемо какво ће нам јутро сванути.</p> <p>И Лазар нам рече да не ложимо 
 добро, ајд лажи је.{S} Али сад, што ће нам то још и сад?{S} Зар није боље казати овоме свету:  
ствари из официрске задруге.{S} Смејаће нам се кад виде женске ципеле, рукавице, пудер и корзет 
над нашом невољом а силни душом пружиће нам топле речи утехе — али нас то неће утешити, неће <p 
ере нам децу, ждере много... потаманиће нам пород!{S} Зло, големо зло!...</p> <p>Затим поћута п 
ној ниској, бедној уџерици.{S} Уступиће нам домаћин један крај своје одаје али нема ватре да се 
треба да има гвозден стомак.{S} Платиће нам они то, све ће нам платити, све до последње чивије! 
пук на фронт а вероватно за њим довешће нам и остале.{S} Наше је расположење имало тога момента 
 реду, свештеник нас још поучи.{S} Рече нам да не залазимо у шуму, да не разговарамо на сав гла 
 да се повучемо дубље у пећину.{S} Рече нам још да ће нас он сваке недеље походити те да нам од 
искуписмо око њега а он, мушкарац, поче нам казивати:</p> <p>— Био сам баш код „Славије“ кад ст 
и су радили по канцеларијама, саопштише нам да су наши Срби заробљеници тражили од команде да и 
ужно те они пушком па у чело.{S} Рекоше нам још, изгледа да се спремају да макну из села, увери 
нашња је пропаст тежа и страшнија; руше нам све, руше државу и руше јој темеље, затиру установе 
леко и од Француза и од Руса, стигла би нам помоћ те не би овако пострадали.</p> <p>— Боме, пос 
анцуза и један Енглеза.</p> <p>— Шта би нам то помогло?</p> <pb n="50" /> <p>— Много, много би  
 То је нова, сасвим нова лаж.{S} Где би нам био крај кад би све било истина што ту пише.{S} Не  
ме?</p> <p>— Извесно, али неуспех не би нам ништа више отежао ситуацију од садање.</p> <p>— А в 
слобођење саобраћаја са Солуном, што би нам у случају даљих неуспеха, дало бар могућности за је 
ше збуни и унезвери.</p> <p>— Ајд, кажи нам, мала, све по реду како је то било и шта је било? — 
е замомчио.{S} Остали смо сами, старији нам помреше, па сам му ја био и брат и отац.{S} Па ја у 
S} Тако, бар рече један из гомиле, који нам је у мало речи гласно испричао историју ових двеју  
 ли ко оружја? — запита непознати, који нам сад већ постаде вођа, који ће нас водити даље кроз  
нулости један нови шум, нови звук, који нам већ давно није допрео до уха а који се оштро пронос 
се по Пећи чудан и изненадан глас, који нам освежи замрчене душе и разведри дубоким браздама пр 
можда оно милосрђе према просјаку, који нам се, на последњем нашем кораку на тлу наше отаџбине, 
братисмо пажњу на једнога коњаника који нам је долазио у сусрет, јашећи на мршавоме и знојем об 
 официр — Призренски је пут једини који нам је остао за одступање.{S} Ту ће се сручити цела Срб 
ни спавали, то је био само полусан који нам је наметао мраз, <pb n="668" /> упорније но умор.{S 
 туђе кровове и пружати руке хлебу који нам милосрђе подели.{S} Силни пером опеваће наше јаде,  
мити, поносни царски граде?{S} Хоћеш ли нам, прогнаним бескућницима, дати заштите међ зидинама  
јих и из домова својих!</p> <p>Хоћеш ли нам отворити царске твоје капије; хоћеш ли нас примити, 
 је слутили, ми смо је предосећали, али нам је ево сад свирепа стварност изводи пред очи у њено 
је у селу зло; узели су нам коње, узели нам волове а бабу опет нешто терали жандари но се врати 
ац дошао овамо.{S} С њим знаш и подноси нам да се бијемо, а што с тобом?{S} Је л’ ти жив отац?< 
омиче кроз ваздух, разређује га и крати нам дах.{S} Као да и тице ниско лете, као да и дим са к 
тражити нове среће, ородити се, вратити нам се и наћи жељена мира.{S} И тек су стигли а ево их  
ао на друм.{S} Тек кад се врати саопшти нам га.</p> <p>— Истина — вели — прешли су.{S} Ево пров 
вајући нас, уљушкавајући нас, не дајући нам да будно и трезвено видимо стварност која се тако н 
раније само лебдела над нама, јављајући нам се по где и гдекад, сишла је сад у наше редове и по 
еним, потресеним гласом али не окрећући нам лица, већ на против пружајући све већи корак да би  
. — Борити се више не можемо, савезници нам неће или не могу да помогну, е па... шта чекамо?</p 
с и старица узе да се крсти: „Боже, дај нам да преживимо још само ноћашњу ноћ!“ Нисмо казивале  
 бајака, које су нас опчињавале све док нам се детињи мозак није почео морити и очи склапати, т 
то сврши и загреја хладан ваздух, којим нам се била напунила штала а опет неко лупа, опет би не 
идем пешке из Лесковца!...</p> <p>Затим нам госпођа, очију пуних суза, исприча своје тегобе и н 
 јој не посла дете у смрт.</p> <p>Затим нам је дечко причао и многе друге појединости.</p> <p>— 
а миру.</p> <p>— Наши официри сваки дан нам читају новине како наши напредују у Србији.{S} Веле 
ту остала како су се деца играла.{S} Он нам је испрекидано казивао по где што али мало, колико  
клони од кише, па ће поћи даље.{S} И он нам казује своју невољу.{S} Београђанин је и има у Беог 
веру нашу и за живот деце наше; казивао нам је, како је Син Господњи страдао ал је веровао, кад 
<p>Одлазак жандармерије из вароши задао нам је нарочиту бригу.{S} Ситуација је била <pb n="119" 
фронт овамо, Качаник и Гиљане, привукао нам је сву пажњу; а Аустријанци се спуштају Ибром.</p>  
у изнад нас и њихов језиви шум продирао нам је дубоко у душу.</p> <p>Решила сам се да што пре н 
аља Петра, па онда о Видовдану и причао нам је много о свему и свачему. „Их, да видиш српску во 
або.{S} Био је његов ред.</p> <p>Причао нам је све шта је и како је било и зашто нико није мога 
е ако не говорим истину!“</p> <p>Причао нам је и друге ствари бабо, па нам даде још по где који 
ени, мислили смо Турци наишли, али бабо нам рече: „Ајте, спремајте се и потоварите да се склони 
пломату административног оделења, донео нам пријатне вести о искрцавању савезника, који ће доћи 
 и укрстио се са овим у Струмици, донео нам непријатну вест, да је грчки Краљ Константин отерао 
 Победићемо их!{S} Сусрет са њима донео нам је непоколебљиво <pb n="28" /> поуздање, а то је по 
на целоме фронту.{S} Први октобар донео нам је ту вест која, ма да је међ нама изазвала узбуђењ 
 свакога од тих дана, с вечери, доходио нам је по један домаћин из села те смо се окупљали око  
к први тај корак на путу бегства учинио нам се очајно тежак.{S} Томе су се још придружиле и вел 
 и лебдео измеђ живота и смрти, говорио нам је често — мени и најстаријем сину. — „Не смете ме  
кад смо дошли на фронт; па онда пита ко нам је командант и све тако редом пита, а ја му редом о 
х сви претрнусмо пред том помишљу и ако нам је свима лебдила пред очима.</p> <p>— Зашто? — упит 
кве, наше куће и наша деца.{S} Их, како нам је тек, данас овоме а сутра ономе, заиграло срце ка 
а казао и неколико топлих речи.{S} Реко нам је, да морамо трпети, да је то за образ наш и за ве 
и изашло.{S} Пет стотина метара, колико нам је требало од наше куће до изласка из вароши, одакл 
цињу!{S} Пет дана одмора и мира, колико нам је могло дати, дуги су били као век човечији а благ 
, него још канда обрну наопако.{S} Нико нам ништа није говорио нису нам ни телеграме више читал 
тра све јача и све страшнија, изгледало нам је <pb n="462" /> као да дршће земља под нама.{S} Н 
Ово што смо застали пред мостом довољно нам је било да се одморимо.{S} То је био последњи одмор 
жати да сачекамо појачање.{S} А и добро нам дошло мало одмора.{S} Нису нас умориле толико борбе 
 Ми се у њу надамо, много се надамо, то нам је последња нада! — настављам ја разговор.</p> <p>О 
н, у зао час рече: „Да се истурчимо, то нам је једина помоћ!“ Тек то рече а поче да пршти канди 
ци а другу на правцу Царево Село.{S} То нам је централна снага према Бугарима.{S} Имамо још два 
и мостове, оставила за собом.</p> <p>То нам успорава пут и ко зна, хоћемо ли стићи до вечерас у 
че родило се позно, врло позно.{S} Зато нам је ваљда и било тако драго.</p> <p>У јесен те годин 
цата истина у свој грубости својој, ето нам се отима погледу и последња обмана.{S} Остаје нам д 
ој гомили сретнем оног трећепозивца што нам је ноћас у Штимњу донео пуну торбу Карађорђевих Зве 
</p> <p>— Да ми, да би сагорели све што нам је још остало.</p> <p>И узе ми казивати шта је све  
а цикнемо, и тим циком искажемо све што нам је остало у души, да искажемо и последњи свој бол,  
 но о својима, о свом крају, о оном што нам је пред очима...</p> <p>А у Бојка светле очи, пуне  
понећемо те отаџбино, собом!{S} Као што нам је некада, о причешћу, капљица вина садржавала у се 
 страх и хитно, узбуђено, потегосмо што нам је најдраже, закључасмо врата на својим становима и 
и одиста?</p> <p>— То је још једино што нам је остало, гола вера.</p> <p>— У шта? — упита пуков 
шљах овај пут неће ући! — рећи ће пошто нам је саопштио свој разговор са војником.</p> <p>— А ш 
во ће нам јутро сванути.</p> <p>И Лазар нам рече да не ложимо никако ватре напоље на чистини, м 
ли неуспех дарданелске експедиције, јер нам је он довео један зуавски пук на фронт а вероватно  
решили што смо га и толико бранили, јер нам је напуштање његово затим донело победу.</p> <p>— И 
то а у ствари, ми смо њему казивали јер нам он није имао шта рећи, толико само, да борбе више н 
Мати?{S} Нама не требају мајке, требају нам само деца њихова, да гину тамо.{S} Родили сте и то  
 казивање бити сувишно крај бриге, коју нам је донео сусрет са коњаником.</p> <p>Ваљало та је о 
 мислила утешити.</p> <p>Ту причу, коју нам госпођа живо и узбуђено прича, слуша и један рањени 
о цени пројинога брашна и о помоћи коју нам Русија шаље и о томе, како је нестало дувана, неста 
 се с времена на време чули.{S} У јутру нам рекоше да су то пуцали Руси, чије су батерије биле  
анине а нисмо се пели као пре, торбе су нам биле празне и готово никакве терете нисмо имали а с 
асиља великих.</p> <p>Поуздање, које су нам вести са бојишта потхрањивале, почело је бивати так 
ликама за нама и пред нама, удвајале су нам бригу и убијале у нама и последње остатке воље и сн 
гло се говорити само о утисцима који су нам давали општу слику ситуације, јер смо се са воза вр 
и, разнолики и противуречни али који су нам, на крају крајева, ипак предочили горку истину — да 
звио од како су у нашој средини, али су нам се придружили и други.{S} Вило је и Немаца са далек 
к, обвили их благим обвојем, јављали су нам напоредо са овима и утешне вести:{S} Французи у вел 
омили — то су моја кола, реквирирали су нам их за државне потребе а ја са децом идем пешке из Л 
ојино брашно, <pb n="259" /> причали су нам још, да су Турци прекјуче убили једно чобанче у пољ 
 сам био чуо да је у селу зло; узели су нам коње, узели нам волове а бабу опет нешто терали жан 
ове.{S} И путници са ових, потврдили су нам да се савезници одиста искрцавају.</p> <pb n="45" / 
у селу дуго, врло дуго.{S} Пролазили су нам дани и ноћи све у страху и очекивању.{S} Хвала Богу 
м прошао и кроз Крагујевац.{S} Рекли су нам, воде нас у Ниш.{S} Једва сам чекао да стигнем тамо 
амо!...{S} И ако је мутно небо и ако су нам исплакане очи, ми је догледамо, ми је видимо, она н 
ска села, кроз која смо пролазили, нису нам била кадра ни мрвице понудити.{S} Сретнији, који су 
ко.{S} Нико нам ништа није говорио нису нам ни телеграме више читали, али се видело по њима да  
изгледа ти као да уз гусле поје.{S} Још нам је попа казао и неколико топлих речи.{S} Реко нам ј 
ше ће гробове већ покривати туђа земља; нама ће гробница бити нова отаџбина!</p> <p>Ми смо већ  
> <p>— Шта си ти, ко си ти?{S} Мати?{S} Нама не требају мајке, требају нам само деца њихова, да 
— Какав пример?{S} Коме пример?{S} Јел’ нама, грађанима?{S} Ако је војсци, онда води га тамо, н 
која је Аустрију стала жртава и срама а нама донела славу војничкога народа.{S} Да ли војводи у 
ци.{S} А кад наредише старешине јуриш а нама чисто мило да подвикнемо оно србијанско „ура!“</p> 
тересе споразумних сила, пожуриле су да нама и својим владама објасне да су и то нередовне труп 
јка уздану — и патила сам.{S} Није онда нама било све тако потаман; топла вечера, топла постеља 
ну коју је непријатељ ватром ништио, за нама крв која се лије ђаковичким улицама и непријатељ к 
даље, кад допремо до обала Дримових, за нама ће већ бити наша крвава отаџбина а пред нама далек 
 смо ближе били правој опасности.{S} За нама је језиком непријатељских топова зборила смрт али  
аљали.{S} У Ђаковици, која је остала за нама, дошло је до <pb n="700" /> пушкарања измеђ станов 
 доцкан.{S} Те зле вести о приликама за нама и пред нама, удвајале су нам бригу и убијале у нам 
ње непријатељске војске која наступа за нама.{S} Заробљенички искази били су мање више једнаки; 
 прса у прса, као оно пре а нема сад за нама официра са револвером у руци да нас гађају, већ и  
 успели, бацили смо још један поглед за нама на Приштину, која је утонула у таму.{S} Чим је с в 
ће пропасти, јер непријатељ који иде за нама, сажиже као усијана лавина и пали, руши, уништава. 
амо, кад видиш да крећемо а ти хајде за нама.</p> <p>— Хвала, господин поручник! — кликну Бојко 
 борбе, јер целога овога века што је за нама ми нисмо ни стигли што друго да радимо до да се бо 
 путу, којим ми одимо, остају лешине за нама.</p> <p>Бегали смо из богатијих у све сиромашније; 
евојчета.{S} Догађаји се пред нама и за нама тако брзо ваљају, да ни шеснаест девојачких година 
ином.{S} Друмом се крећу пред нама и за нама тамне, нејасне слике, као сени.{S} Нико не збори,  
не тугом за гробовима који су остали за нама, газио сам тегобне и беспутне стазе, пео се на Про 
 сте оне силне гробове што су остали за нама, у њима су деца ваша; видите ли ове снежне планине 
ало нама и кретало у бег, не смејући за нама да остане у средини где је до сад, можда само прет 
ене гледао.{S} У том засвира, далеко за нама, јуриш и настадоше узвици и псовке официра и пуцња 
 измеђ кола, те се упали друм далеко за нама, хеј тамо чак до висина Дуље-Хана, те друм доби об 
е гомиле оних што су на друму далеко за нама заостали.{S} Распртисмо товаре с леђа и зађосмо по 
ађали и изблесавели од глади.{S} Иду за нама и чекају да когод баци прљаву кору од сира, спољни 
чекају своју војску, па ипак они иду за нама.{S} Шта је то што их везује за нашу судбину?{S} Ра 
аробљеника</head> <p>Заробљеници иду за нама као ајкуле за морским бродом.{S} Изморени, издрпан 
т један од њих — Ми, или они што иду за нама?</p> <p>— Тешко нама ако толико буде почивала у гр 
немају, целокупна је њихова снага према нама.{S} Кад будемо избили на Косово, јер војвода Мишић 
ја је снашла.</p> <p>— Ваша љубав према нама, племенита госпо, није требала да буде награђена н 
а туђа врата и просићемо саучешће према нама и према нашој отаџбини.{S} То тешко осећање, од ко 
ра.</p> <p>— Да, али они мобилишу према нама, према нашој граници?</p> <p>— То је истина... у о 
аши нападају, не почну ноћас светити на нама, сиротињи.{S} Легла сам и покрила сам се ћебетом п 
Дотле ће се и Румунија определити и, са нама заједно, кренути једним широким фронтом на север и 
цу, зашли су сад у српске планине да са нама заједно поделе судбину једнога несретнога народа.{ 
бином и бацио је у ове планине те да са нама подели све невоље изгнанства.</p> <p>Када сам јој  
удуће заједничке операције савезника са нама, ради добијања везе са Русијом преко Румуније.</p> 
, и поделили тешку судбину одступања са нама, они су поднели само физичке али не и душевне тего 
ављеност и непоуздање.{S} Добегао је са нама у Приштину и онај јад, оно расуло, онај слом, она  
 и седе мирно крај ватре да пробдије са нама ноћ.{S} Није проговорила ни речи и ја сам са неким 
Капетан Реџеп је и раније био у вези са нама и знао је српски, те је он служио највише као тума 
е још некога који је дошао да подели са нама бол.</p> <p>То је била она госпа у црнини коју сам 
ером у руци да нас гађају, већ и они са нама заједно, бацили сабље а узели пушке и револвере па 
е дочепала бујица догађаја и заједно са нама почела носити друмовима нашим; он разговара са фра 
о нас кадра допрети рука моћних, да над нама бди брига моћних.{S} Па како је и та вера немоћна  
p>Глад, која је раније само лебдела над нама, јављајући нам се по где и гдекад, сишла је сад у  
ке, испреплетане месечином, и лебде над нама.{S} Што их више пратим све ме даље одводе, одводе  
b n="221" /> су се до мало час вили над нама, поломише се копља, развејаше се заставе, расточиш 
 тим знамењима, која су китила небо над нама, ја се нисам још био обазрео ни пред собом ни за с 
ових великих планина које се уздижу над нама и сабрале овде на сатански збор.</p> <p>Забринуто  
з коју дере Дрим а на истоку, одмах над нама, пространа грбина <pb n="529" /> Шарова и његов по 
у“ те се испели код Опсерваторије, пред нама је доле, крагујевачким друмом, загустио свет.{S} Г 
егати пут Призрена.</p> <p>Друмом, пред нама, догледају се неке ватре али то још није Липљан гд 
ле ево га, онај озбиљан час је ту, пред нама је!“ Исто као код самртника, кад сви знамо да ће у 
и штедели.</p> <p>Устављамо се!{S} Пред нама се указује чудан призор.{S} Страшан и величанствен 
е да зрачи, загрејали покретом.{S} Пред нама се простире широка косовска пољана, кроз коју бела 
ео сам језовито одвратну слику.{S} Пред нама су ишла једна кола покривена арњевима.{S} Из њих с 
ће већ бити наша крвава отаџбина а пред нама далеки и незнани путеви болова и страдања.{S} Још  
 више нема и тај час је ту, ево га пред нама!{S} Ми смо ту истину знали, али је ево сад пред на 
широкој пољани, која се простирала пред нама, полегало је по земљи неколико оних смртоносних ти 
и пламену страхобу која је буктала пред нама и сви смо у томе тренутку једно исто мислили и јед 
ом се осети неки покрет у гомилама пред нама.{S} Одушило напред и збег поче полако и постепено  
мо ту истину знали, али је ево сад пред нама целе целцате, у грубој њеној стварности; ми смо је 
“ Крст је већ садељан а Голгота је пред нама.{S} Крећемо и пењемо се на њу!</p> <p>Крећемо у пл 
тељских топова зборила смрт али је пред нама лебдела прождрвљива неман глади.</p> <p>Један отац 
аса, овога последњега часа, ето је пред нама цела целцата истина у свој грубости својој, ето на 
, осећамо да идемо ка нечем што је пред нама, видимо очима својим извесан циљ и напушта нас оно 
 главама; ко зна какве патње стоје пред нама!{S} Па, ако ћемо да патимо ја и ти, зашто да пати  
лед на снежне планине које су биле пред нама.{S} То је било моје последње виђење с њом!</p> <p> 
могли наћи заштите; полазећи из ње пред нама је на неколико сати граница Краљевине Србије, гран 
одишњега девојчета.{S} Догађаји се пред нама и за нама тако брзо ваљају, да ни шеснаест девојач 
 приштинским пољем.</p> <p>Друм се пред нама протеже без краја и кроз прозрачну таму догледају  
Те зле вести о приликама за нама и пред нама, удвајале су нам бригу и убијале у нама и последње 
— И ко зна да то нису бегунци, они пред нама?</p> <p>— Зар да заноће у овој планини?</p> <p>— М 
 пратила, од једном проломи врисак пред нама.{S} Коњ, који <pb n="307" /> је вукао једна кола и 
ојави, коју сам већ одавно запазио пред нама и убрзао сам кораке не би ли је стиго.{S} Вио је т 
дан сат, док најзад не одујми мало пред нама, те кретосмо и приближисмо се првим сеоским кућама 
, кад се у један мах заустави тамо пред нама цела колона.{S} То вероватно није никаква сметња п 
напора и стрпљења и указаше се већ пред нама пламенови са ватара и силуете кућа које као да се  
утише се тамо ка планинама које су пред нама.</p> <p>— Хоће ли ови преко мора? — пита један чич 
ам Бог да!{S} Где су толики што су пред нама измакли нек будемо и ми, што је њима нек буде и на 
јани месечином.{S} Друмом се крећу пред нама и за нама тамне, нејасне слике, као сени.{S} Нико  
м зрацима јучерањега сунца.</p> <p>Пред нама иде жена и носи на рукама двоје дечице увијене у к 
поражени тежином ситуације.</p> <p>Пред нама је била варош у пламену коју је непријатељ ватром  
е <pb n="462" /> као да дршће земља под нама.{S} Не говорећи, не споразумевајући се, немо, пођо 
 дубоке обале са хуком се ломи Дрим под нама.{S} Његов хук се проноси кроз ноћну тишину као нек 
воје дечице која са сестром му била међ нама, те ударише у врисак и лелек кад чуше.{S} Вели, тр 
донео нам је ту вест која, ма да је међ нама изазвала узбуђење, никога ипак није изненадила, је 
 и да знате како смо завидели ономе међ нама, којега су пронели на носилима тешко рањена или из 
ат не сврши, <pb n="635" /> како се међ нама говорило, него још канда обрну наопако.{S} Нико на 
али су се и ту ће преноћити и многи међ нама, који наилазимо, придружују им се.{S} Око села је  
ку државу.{S} Питам се увек, има ли међ нама људи који ће прихватити ту велику државу?</p> <p>— 
тима било и пушкарања.</p> <p>Један међ нама, са дететом на леђима увезаним тканицама, замаја б 
алише воштане свећице а и по где ко међ нама, јер је у шуми био још гушћи мрак те смо једва оди 
Тог дана само се о Турцима говорило међ нама и сви су старији били врло забринути.{S} Повукли с 
вропу.{S} Реците нека не жури, добро је нама, боље не може бити!</p> <p>На овај се чичин узвик  
љ не уђе у варош.</p> <p>— Дајте оружје нама грађанима, ми ћемо чувати варош! — рече неко и упр 
о кад се уверите да су лажне али се оне нама званично сервирају.{S} Ево, видите... — он завуче  
— рече више сам себи, па се онда окрете нама — Шта га тера?</p> <p>— Сила! — одговори неко — За 
ресе споразумних сила, пожуриле су да и нама и својим владама објасне да су то нередовне трупе  
нек будемо и ми, што је њима нек буде и нама! — предложи онај што мало час рече да ће у планину 
о да би хтео да један део своје среће и нама да, па се отисну с друма у њиве и поче прескакати  
е.{S} Бугари су објавили мобилизацију и нама догађај није био непознат, али смо прелазили преко 
волео — чеше се за врат учитељ — кад би нама Русија прискочила у помоћ у првоме тренутку, а не  
има, да им умири савезничку савест, али нама...</p> <p>— Доста је кад вам кажем један батаљон!  
а би им остала за леђима ако би кренули нама у помоћ; на нашу војску са севера није се могло ра 
ораш се ти чувати, Господару, требаш ти нама.</p> <p>— Треба вама кућа ваша и деца ваша; треба  
ићемо се у дубока блатна језера.{S} Вај нама, сејаћемо свуд где прођемо неопојане гробове, по у 
уше.</p> <p>Али Бојко не полази овамо к нама, већ стао пред капију и гледа.{S} Гологлав, пушка  
 где смо ми?{S} Је ли ко водио рачуна о нама?{S} Они што су се завукли по канцеларијама послали 
м вам о нама.</p> <p>— Е кад говорите о нама, онда морате узети у обзир да велики подвиг ослобо 
ан песник, један уметник, говорим вам о нама.</p> <p>— Е кад говорите о нама, онда морате узети 
или они што иду за нама?</p> <p>— Тешко нама ако толико буде почивала у гробу, да сачека нова п 
 не уђе, сила је па му се може; а тешко нама што ту силу плаћамо кожом! — одговори му један мрз 
дом а хришћанско се и само придруживало нама и кретало у бег, не смејући за нама да остане у ср 
а буде награђена невољама, које су само нама намењене.</p> <p>— Верујте, господине, да ми нису  
 Ето видите, све то пише ту и све се то нама званично и поверљиво саопштава.{S} А место свега т 
 на бригу и своју и ону општу коју је с нама делила, те опроштена злослутих мисли које су је до 
 смо ми гори од ње.{S} Подноси, видиш с нама све заједно и војује и вуче и гладује и гине па —  
 би и онда чак, кад Бугарска огласи рат нама, да сачувају један део оправдања за њен поступак.{ 
мало затим две сенке које журе у сусрет нама.{S} Копите њихових коња равномерно ударају о тврдо 
 звезда која је догорела пала с неба, у нама та појава изазва исто осећање као у морнара, који  
ојединцима сагледала, она је изазвала у нама праву грозницу узбуђења тек кад су почеле пролазит 
нама, удвајале су нам бригу и убијале у нама и последње остатке воље и снаге.</p> <p>Сутра би з 
 n="31" /> још подржавале то поуздање у нама.{S} У сукобима, који су настали на нашим обалама,  
овор.</p> <p>Његов је глас задрхтао и у нама свима задрхта нешто у души, вероватно кад помену „ 
.{S} Претуци нас колико хоћеш, остави у нама само један живац па ћемо из њега опет да израстемо 
 обузима неки нови осећај, да се буди у нама оно што је претрнуло и почесмо наново да верујемо  
> <p>Поуздање, које су топовски звуци у нама пробудили, само је за часак блеснуло, као једна тр 
цветно доба наше историје — изазивају у нама беднима, које је усов садашњости немилосрдно претр 
и пале — кренућемо сутра даље.</p> <p>У нама се прибраше последњи остатци снаге и кренусмо живљ 
 новембра оставила слободну иницијативу нама командантима — узе да брани своје мишљење војвода  
блату, стењање и шкрипа кола.{S} И међу нама живот све више усањује.{S} Нема више жагора, нема  
истичко тумачење те појаве.{S} Они међу нама, који су имали каквих веза са страним консулима —  
је упалио варош! — одважи се један међу нама да гласно каже слутњу свију нас.</p> <p>— Или смо  
 <p>— Оно је пожар! — узвикну неко међу нама гласно и проломи тишину коју смо до сад шапатом св 
не — причати својим унуцима, као што су нама о некадањем робовању причали наши дедови!</p> <gap 
не — причати својим унуцима, као што су нама о некадањим збеговима причали наши дедови!</p> <p> 
не — причати својим унуцима, као што су нама о некадањим патњама причали наши дедови!</p> <p>И  
 станицу и повлаче се ка Феризовићу.{S} Намамиће Бугаре да се спусте са висова, са којих они до 
а.</p> <p>Отворио сам врата на кафани и намах ме задахну млаз топле јаре од људскога зноја, зем 
ше два наша брзометна топа тако, да ови намах заћуташе да не би били уништени.</p> <p>Пуковник, 
 се узневерило, све застало и сав живот намах обамро, као оно кад сви човечији органи утрну од  
 чин, који је њему његова срећна звезда наменила да још једном понови.</p> <p>И све то можда, з 
зином и паљени.{S} Други су опет шофери наменили лепшу смрт, једну врсту самоубиства, својим ау 
оји је Бог мојој породици и моме породу наменио, у Скопљу чух да ми је и последња моја нада, по 
Призрена па онда бацити.{S} Део који је намењен да се понесе овим путем имао је пред собом два  
е награђена невољама, које су само нама намењене.</p> <p>— Верујте, господине, да ми нису тешке 
не у распореду а охрабри оне, којима је намењено да приме први судар са непријатељем.{S} За кап 
ледала, оно је било невинашце коме није намењено да гине у рату, она је смрт била слика ужаса о 
н американац, коме извесно није ни било намењено место тамо али којега је официр пропустио не з 
естолонаследнику <pb n="279" /> Краљева намера.{S} Изменише се и телефонски разговори измеђ Ниш 
 киша престала, па се појави међу свима намера да крећемо даље.{S} Боље је веле по ноћи.</p> <p 
верава споразумну дипломатију да јој је намера ударити на Турску.{S} Као одговор на овај бугарс 
и.{S} С тога смо принуђени да од својих намера одустанемо и да се бацимо на милост и немилост у 
мо.</p> <p>Причао ми је и даље о својим намерама, о надама, о будућности, говорио ми је све док 
ј виши чиновник одустаје дефинитивно од намере да се још сад уклони из Скопља а остали се разиђ 
везаних врпцом.{S} Одустао сам одмах од намере да узнемиравам Госпу у црнини.{S} Она не диже гл 
нако изнурене и немоћне, одустаде од те намере у толико пре, што код села Јежевице натрапа од н 
ење, повлачење без реда, без плана, без намере, без циља; повлачење које цео свет гледа и које  
без човечанскога изгледа, без воље, без намере и без израза.{S} Не можеш познати дојучерашњега  
.{S} А ту се у Штимњи укрштају готово и намере ове забринуте гомиле.{S} Једни се распитују за д 
не само уверења, него и доказе о доброј намери Бугарске.</p> <p>— Ал’ ако се дипломатија превар 
и радо пуштали, или и сами варани или у намери да заварају и охрабре народ и не дозволе да клон 
обар друг, одан... баш волем што смо се намерили једно на другог.{S} Како би сам?</p> <p>А у ис 
е боре као и ми што се боримо.</p> <p>— Намерио сам се на једнога младог дечка, који се добро б 
учајно пао у реку или намерно?</p> <p>— Намерно, самоубиство — одговара адвокат, који је донео  
аних.{S} Зора још не осваја, она као да намерно касни данас, не би ли наше болове поверила ноћи 
</p> <p>— Је ли случајно пао у реку или намерно?</p> <p>— Намерно, самоубиство — одговара адвок 
одмах крете ка селу Слатини, сад већ са намером да се ту задржи па да у име Божје и борбу прими 
нима Београда, ма да сам запазио код ње намеру да ми све о себи каже.{S} И одиста, она након ду 
} Било их је и који су свесно променили намеру, несвесни у томе тренутку да мењају и судбину св 
 поправити, јер Бугари „у ствари немају намеру да нападну Србију“.</p> <p>Један руски консул, к 
ци тукли остружничке положаје где имају намеру да пређу.</p> <p>Док смо тако, сабрани у гомилиц 
 велике снаге код Рама те означио своју намеру да главну акцију управи долином Мораве.</p> <p>С 
ди.{S} Он нареди да се челни топ скине, намести и, не говорећи ни речи да је пронашао заседу, о 
чини све могуће покушаје да се угодније намести, али бадава.{S} Најзад хукну уморно:</p> <p>— Х 
 да је неко хтео нарочито да овој слици намести као залеђе Душанов град, симбол моћи и снаге ср 
лаву једну цепаницу; други један војник наместио камен као узглавље.</p> <p>Већ сви спавају, са 
 коју ни сам нисам знао, али која ми се наметала и из душе текла.{S} Магловита јутарња јесења с 
мо улазили у Призрен мени се поновила и наметала цела ова слика пожара.{S} Под кровом, који је  
 <p>Вио је болестан и болест му је увек наметала мрзовољу.{S} Чини ми се, у животу га је држала 
оград</head> <p>Ватра се притајала, ноћ наметала мир узбуђеној природи и узнемиреним душама; св 
 упоређење, па ми се оно ипак и на силу наметало и изазивало ми тежак бол...</p> <p>Тај бол као 
али, то је био само полусан који нам је наметао мраз, <pb n="668" /> упорније но умор.{S} Ма да 
аз који је почео да стеже, насртљиво је наметао сан, те је један по један обарао главу на груди 
чење које су полусан, који ми се стално наметао, и мистичан зрак месечев, допуњавали тајанствен 
нице и са ужасном оријенталском дреком, намеће купцима свој еспап.{S} Пред једним вагоном <pb n 
оче да расте, да се допуњава и да ми се намеће.{S} Ено, ено, планине се већ жаре и горе, бљују  
и дремежу, ономе дремежу који умор душе намеће.{S} Да би га се отресао, млади војник скочи са с 
је кретати, јер зао је то сан који мраз намеће, ваља га се покретом отргнути.</p> <p>— Ајде, ус 
ао и који мраз тако упорно и тако дрско намеће човеку.</p> <p>Трже ме из тога полусна опет њена 
апију па, борећи се са дремежом који му намеће недоба и мраз, увлачи главу дубоко у поврнуту ја 
м топот коња и почеше у памети да ми се намећу речи народне песме: и почех да их шапћем сам себ 
ве, већ само за живе.{S} Свако вече она намешта Новичину постељу, свако вече она греје топлу ва 
дан по један да се пружа по поду, да се намешта и удешава како би згодније легао а да не смета  
 ти на колима видиш неке жене и кућевни намештај.{S} Па још док се бегало железницом, господа с 
ских колона“ које су вукле жене и кућне намештаје разних официра, направи увек у поворци избегл 
а ми је о порушеним кућама на пијаци, о намештају како лежи улицама избачен из кућа, о коњима к 
дач ту, прекину причу и пружи се те узе намештати ватру.{S} Испружи ногу те петом од чизме узе  
{S} Сећам се да сам такве сцене гледала намештене, на позорници, па и тада ме је, у пријатноме  
оћи пролије кишу.</p> <p>Требала сам да намирим дете па да пођем за кола.{S} Кажу тешко их је н 
негу се обележио курјачји траг, који су намирисали лешину, обишли је, па ће ноћас, кад планина  
запада, отуд са Ловћена:</p> <p>„Онамо! намо, за брда она!...</p> <p>Оба су поклича исказивала  
српска тробојка.{S} Ено је, ено, онамо, намо!...{S} И ако је мутно небо и ако су нам исплакане  
 он је једна чаробна легенда.{S} Онамо, намо, иза оних брда, леже разорени двори нашега цара; о 
имо и последње наде наше!</p> <p>Онамо, намо, за брда она, леже разорени двори, разорени храмов 
24"> <head>XXIV</head> <head>„Онамо!{S} Намо!...“</head> <p>Пукло је шест пушака...{S} Тргао са 
е за живот; али што ће ми целу породицу намучити и искоренити, то ми је.</p> <p>— Па шта ћете?< 
Кад смо се тако опремили и натоварили а нана нас све прекрсти па изиђосмо из куће у густи мрак. 
адили?</p> <p>— Зло су радили! — заниха нана главом — А треба да вам кажем шта су радили те да  
е да се склоните из села!“ Тад разумеде нана шта ће бити, јер бивало је и други пут тако, те на 
 није заплакало, само се смеје.{S} Каже нана мојој жени: „Е, моја снајо, да беху моји тако да н 
о знање.</p> <p>— Шта су Турци? — учини нана, па додаде — Турци су сила децо!</p> <p>— Па шта с 
 опрости од нас а његов терет узе нешто нана а нешто ми поделисмо, па он уђе у кућу а ми продуж 
су рупе за ватру, поболи мотке у земљу, нанели суво грање и набацали, те начинили себи кућицу.{ 
Чачку.</p> <p>— Значи, велики сте пораз нанели непријатељу у тој борби?</p> <p>— И то, али није 
еговом неукаљаном имену толико неправде нанело.{S} Он ће смрћу својом показати, да Карађорђевић 
 и проклијала зова, у његове се жљебове нанео муљ и освојила маховина; у дупљама, које камење г 
едњи који је капетановој узбуђеној души нанео бол при напуштању већ изгубљене и злој судбини ос 
ртве и хука Вардарева, који носи кишама нанету воду са Дервена и Жедна, пролама се кроз ноћну т 
 се не повратило се!</p> <p>Ми све речи нанине нисмо тада разумели али их ја сад чујем понова и 
зумем, као што сад слушам понова и целу нанину причу која ниче из пробуђенога сећања.</p> <p>—  
капетан полеже по једноме топу, одмери, нанишани и... пуче.{S} Опали и други и трећи.{S} Ни јед 
ри је на руке, па је онда диже до ока и нанишани овамо, право на нас.{S} Док се ми само окретос 
се млади потпоручник.</p> <p>— Ви лично нанишаните, разумете ли, ви лично... добро промерите... 
асипају старије:</p> <p>— Јеси ли и ти, нано, била кадгод дете?</p> <p>— Јесам, рано!</p> <p>—  
 је спровод просеко као оно чамац воду, нанова зберу и образују, почињу ове казивати своје утис 
 под светлошћу једне петролејске лампе, наново се наднео над ону карту ослонивши, бригом већ из 
ли склонили да се прихвате и збирају се наново у гомиле, оне гомиле које стоје од јутра до мрак 
и у нама оно што је претрнуло и почесмо наново да верујемо и дишемо пуним дахом, који смо дотле 
истрицу и заглибили се у дебела блата и наносе, запали у дубоке пролоке, трагове, силне поплаве 
и задовољство што се пред њиховим очима наноси срам српскоме војнику.</p> <p>Киша ромиња, облац 
Ту после јесењих киша набујала Бистрица наноси муљ, блато и песак и све дубље засипа прошлост.< 
ска се око хана, разгрће снег и блато и наноси дрва, те спрема ватре око којих ће пробдити ноћ. 
едно са њима.{S} И, док су трећепозивци наносили дрва и спремали ватру за себе и свога Краља, д 
е, тражи, захтева, те јој се не може ни наодговарати а камо ли учинити све.{S} Невоља се ниже з 
"275" /> <p>Данас, на цркви звоне звона наопако, место тробојница припремају се у потаји беле з 
е а у напуштеним селима зазвонише звона наопако оглашујући задњи час.</p> <p>Ја сам га чекао... 
е ко ће прихватити имање и кућу; али је наопако, мој брајко, кад видиш домаћина без куће, без о 
 идем ја тако далеко, не мислим ја тако наопако.{S} Оно што мене буни, то је оскудица сваке доб 
међ нама говорило, него још канда обрну наопако.{S} Нико нам ништа није говорио нису нам ни тел 
а тешкога бола, капљу моје сузе!</p> <p>Наоружани болом, али и снагом да га можемо понети, ми к 
и комадић даске и већ чиме је ко стигао наоружао се и отпочео посао.{S} Потегосмо сви једноврем 
а, да све ствари гледа кроз веома мутне наочари.</p> <p>У другој гомилици, која живо промиче ул 
 на један ћепенак један омален човек са наочарима на носу и тешком торбом на леђима.</p> <p>— Т 
колена, са забаченом качкетом унатраг и наочарима спалим на врх носа, иде напред и води волове  
к, пуковник одмах нареди да се не чека, напад непријатељев већ да се он и то што пре нападне.{S 
 канцеларија и ходник.{S} Обавештене да напад није локалан већ целим фронтом и, да се од ноћас  
 рачунати, јер је она већ понела велики напад Немаца и Аустријанаца.</p> <p>— На истоку — наста 
или смо још увек, биће то какав локални напад, као онај неки дан код Кадибогаза и онај други ко 
чега.{S} Свакога тренутка може отпочети напад.{S} Ја не верујем да ће освојити Београд али је и 
аустроугарска војска, спремна да изврши напад на Србију; Бугарска мобилисане своје пукове шаље  
икога ипак није изненадила, јер смо тај напад већ од дана бугарске мобилизације очекивали.{S} О 
ла Северне Србије: један нагао и снажан напад на Бугарску пре но што би она завршила мобилизаци 
p>Тај први избеглички воз од бугарскога напада, учинио је на нас само у толико тежак утисак што 
нити се како од напада Бугара тако и од напада Немаца.</p> <p>— Једва се и ово одржава... — зау 
нт може прихватити и бранити се како од напада Бугара тако и од напада Немаца.</p> <p>— Једва с 
још више претпоставку да је морало бити напада на бегунце и сви се забринусмо.</p> <p>— Морамо  
даш у рупчаге излоканога сеоскога пута, нападају те огромни арнаутски пси, цепају ти одело и ти 
 да се они гадови, зато што их сад наши нападају, не почну ноћас светити на нама, сиротињи.{S}  
а при свакој његовој примедби сви жучно нападају.</p> <p>— Београд? — збуни се цртач гусеница.  
ејао својим гробовима.</p> <p>Гласови о нападима у качаничкоме кланцу допрли су и овамо у Скопљ 
 непријатељев већ да се он и то што пре нападне.{S} Он изврши одмах распоред и издаде све потре 
, јер Бугари „у ствари немају намеру да нападну Србију“.</p> <p>Један руски консул, који се зат 
 зар неће Руси, у случају да нас Бугари нападну, искрцати за двадесет и четири сата војску на В 
 се осврну чешће за собом.</p> <p>— Ако нападну, они ће изненада, из заседе — рећи ће неко.</p> 
још јуче врло живо расправљало о бочном нападу Румуније, о искрцавању руске војске у Варни, о о 
ноћи, у очи првога октобра, Бугарска је напала Србију на целоме фронту.{S} Први октобар донео н 
је у коју би запала Бугарска ако би нас напала.{S} Али она то неће!{S} Да је смела, не би она п 
<p>Сутра дан, то је било 29. септембра, напали су Бугари нашу границу у близини Кадибогаза.{S}  
неће бити него су ови, чим је пала ноћ, напали на наше бегунце - ради пљачке, наши су били оруж 
м видео да су наши већ измакли напред и напали други ред ровова и да смо ја и Србијанац остали  
оставио претпоставку да су ови изгинули напали бегунце ради пљачке — Не ваља овако како идемо.{ 
а вест, да су нас ноћас о поноћи Бугари напали дужином целога фронта, мислили смо још увек, бић 
дицом креће у Солун.{S} Сви су га жучно напали тако да су им се речи разлегале кроз целу кафану 
—</p> <p>— Шта?</p> <p>— То, што су вас напали Бугари!</p> <p>Други један, његов колега, још је 
 <p>Сутра дан, 30. септембра, Бугари су напали наше граничне положаје према Књажевцу и софијске 
ут Косова и тај су у качаничкоме кланцу напали Арнаути пушчаном паљбом из заседе.{S} Воз се мор 
 мене опет обузе неки страх.{S} Паде ми напамет да упалим кандило али у кандилу није било ни зе 
I. позива, којим јавља да је непријатељ напао Тимочку Дивизију II. позива и да се XIII. пук пов 
а, кундацима, рукама, зубима.{S} Ја сам напао на једнога рањенога Србијанца; десна му је рука б 
ви не сумњате више да ће нас и Бугарска напасти?</p> <p>— То је више но извесно.{S} Напашће нас 
пробити у прешевско-кумановски басен те напасти непријатеља <pb n="108" /> с бока.{S} Французи  
 одлучно тврдили да Бугарска и не мисли напасти Србију, о чему су они добили најдубљега уверења 
веравају да Бугарска апсолутно не мисли напасти Србију.{S} У осталом Кнез Трубецкој у Нишу, па  
мо јој у чељуст?</p> <p>— И тада ће нас напасти! — одговори официр одлучно.</p> <p>— Можете ли  
не породице, које су се већ до Приштине напатиле и не питају и не чекају одговора: нису раде да 
сти?</p> <p>— То је више но извесно.{S} Напашће нас подмукло, као звер.</p> <p>— А ако, по саве 
ном боном резигнацијом.</p> <p>Топ оста наперен али не опали.</p> <p>Те ноћи стиже наредба да с 
</p> <p>— Господине капетане!{S} Топ је наперен, нишан утврђен и ја бих вас молио наредите да к 
ан приђе топу те се увери да је одлично наперен тамо одакле бљује непријатељска ватра.{S} Он од 
на светлост, нагињала би се на прозор и напињала очи, не би ли у далекој тами, на помраченоме о 
рло мало те ће ова књига бити први већи напис о томе догађају.{S} У описима је странаца више по 
 Команда Ужичке војске.{S} Седе затим и написа телеграм којим извештава команданта да се налази 
е, узе перо и својом дрхтавом руком сам написа телеграм командантима армија.{S} Телеграм је гла 
рочитам.{S} Непоузданом, женском руком, написала је несретна мајка реч:{S} Драгомир.{S} Оставил 
и бити разлика између књига које су они написали и оних које ми будемо писали, те и ове коју по 
енерал Поћорек кад је заноћио у Крупњу, написао своме цару писмо: „Од како си, царе, метнуо кру 
 тежиште, посрнула и — подлегла.</p> <p>Написао је једну цедуљицу у којој је горко пребацивао О 
е обмотало блато слојем дебљим од самих наплата, па двоколице, које вуче коњић ознојених ребара 
обмотало блато слојем дебљим и од самих наплатака; па двоколице које вуче коњић ознојених ребар 
кола, пролазе војници водећи коње да их напоје, износе из капија ствари и товаре на кола; дере  
еме, станица се кити и спрема се част и напојница храбрим савезницима.{S} Заклаће се, вели, во  
 јавно обећао да цео свој подрум да као напојницу кад падне Сарајево. — Они су из Митровице дру 
 тога и тога.{S} Прво распитују о курсу наполеона навикнути да по томе курсу оцењују и ситуациј 
ала као победилац а не као побеђена.{S} Наполеонова је војска 1812, сачувала сву форму одступањ 
друкчије је ово! — окрете му се мајор — Наполеонова је војска одступала као победилац а не као  
а:</p> <p>— Сећаш ли се — вели му — оне Наполеонове слике при повратку из Москве?</p> <pb n="28 
се и корача даље.</p> <p>— Ово је право Наполеоново одступање са Москве! — гунђа даље грађанин. 
, од кад се врати бежанија са Љум-Куле, напоље је већ почела да се шапће реч капитулација.{S} У 
{S} Немате шта више да чекате.</p> <p>— Напоље се понова говори о доласку Француза?</p> <p>— Да 
 ухо на врата и ослухивала сам шта бива напоље.{S} Чула сам да су тако исто лупали и на другим  
 или на ивици вагона са обешеним ногама напоље.</p> <p>На истим шинама била су једновремено два 
.</p> <p>Капетан се умири али ипак пође напоље јер, ма да отуд не може доћи непријатељ, ко зна  
јући све детаље о ситуацији, светина је напоље имала јасно осећање о опасности.{S} Улицу је већ 
 n="519" /> гушило и хитала сам што пре напоље, на ваздух.{S} Пролазећи кроз дуги ходник, мени  
азар нам рече да не ложимо никако ватре напоље на чистини, може се узнети дим више шуме те они  
Кад сам се дочепала врата, изјурила сам напоље као ветром потиснута; трчала сам кроз оне дуге х 
дим, дигао сам се и кренуо кући.</p> <p>Напоље још сипи несносна јесењска киша и мочар покрио ж 
 Вратићу се, сачувајте ми место.</p> <p>Напоље ме освежи ваздух, јер ме је била већ заморила он 
аслони усијано чело и клонулу главу.{S} Напољу се ведрина зимске ноћи већ била зацарила.{S} Под 
 изађе опет на врата и позабави се дуже напољу.{S} Нисмо чули разговор који је водио, јер није  
ри други — и стока па грехота је што је напољу по овом мразу! — И устаде овај добродушни па сам 
{S} Цело после подне пробавили смо тако напољу, слушајући и шапћући забринуто међу собом.{S} Он 
а за време моје болести шта се дешавало напољу, те зато ми је све то било чудно.{S} Па и пред б 
о густим мраком, не види никако.</p> <p>Напољу је већ стегла јака хладноћа и пуше мрзли ветар,  
епријатељ нема?</p> <p>Сви усвојише ове напомене војводе Степе и свако прими на себе да до сутр 
е ми, да се вратим на малопређашњу вашу напомену.{S} Говорили смо о ономе војничкоме препаду, к 
сломљеној и обеснаженој за ма какав нов напор, изазвао мрачне одлуке.</p> <p>— Зашто?{S} Питајт 
 момак по узрасту, али га испила глад и напор, те му потамнело лице из којег сјакте два утонула 
стараца од седамнаест година.{S} Умор и напор им је повио леђа у доба када се младост уме тако  
к поздравља близину плена.{S} Још један напор, још <pb n="133" /> један притисак масе и врата с 
је измислио.</p> <p>После читавога сата напора, телефониста клонуло испусти слушалицу на колено 
и га је возио, заглибио у блато и услед напора да се извуче, мотор му онеспособио.{S} Он је одм 
 добијају сјај, груди му дршћу грчем од напора, ноздрве се понова шире — он би хтео напред.{S}  
еже те се једва корача.</p> <p>Још мало напора и стрпљења и указаше се већ пред нама пламенови  
ш добити!</p> <pb n="187" /> <p>Нов сат напора, укрштања разних гласова, јављања ненадлежних ко 
.</p> <p>И одиста, од јутрос, крај свих напора који су чињени, телефонска веза са Нишем није се 
ара свога — сиротињи.{S} Сетио се дугих напора и снажне, младићске воље којима <pb n="324" /> ј 
један народ скрхао сто година нечувених напора, за које су се неколико поколења крваво жртвовал 
рикидне и очајне борбе, после нечувених напора, та се преморена војска повлачи у планине где је 
ешко болесно.{S} Уложила сам у негу све напоре једне мајке коју је гризла савест и морила помис 
 које ће изложити све оне надчовечанске напоре и све велике патње српскога народа.</p> <p>Марта 
, застала да се огреје и окрепи за даље напоре.{S} Лево, у долини, коју су осенчили пропланци,  
 још нешто.</p> <p>— Наши чине последње напоре, али — прекиде нас начелник још увек узбуђен и п 
ефониста је чинио све могуће покушаје и напоре, али је до те везе немогуће било доћи.{S} Сваког 
н посао.{S} Друмом иду по три реда кола напоредо и тек далеко тамо, на сат и више иза Призрена) 
бвили их благим обвојем, јављали су нам напоредо са овима и утешне вести:{S} Французи у великим 
о коме су дубоким браздама исписани сви напори дуготрајних и надчовечанских бораба и све разоча 
ање српске војске ни њени надчовечански напори, нису кадри више зауставити бујицу, која је већ  
ва три пута.{S} Војничка служба и ратни напори изменили су били потпуно ово дете.{S} Оно је пос 
 једном осећање војничке дужности и, са напорима једнога самртника,; дршћући, он се диже, диже  
о сили немачке артиљерије и о нечувеним напорима српскога војника.{S} Ђаци ратарске школе спава 
у улицу којом је војска, уморна дугим и напорним маршем, испрскана дебелим блатом и оквашена ст 
.</p> <p>Краљ већ малаксао.{S} Јучерање напорно пешачење од Љум-Куле до Спаса, ноћашње бдење кр 
на њу и видео је како оборене главе, са напором корача.</p> <p>— Изгледа ми да сте били и болес 
врло велике висине, до које се треба са напором пети а затим слазити.{S} На мосту нема никакве  
 се плоча сама диже, диже се тешко и са напором, једва узносећи тежину шест векова који леже на 
и профијантских, која су наши вочићи са напором извлачили из дубоких пролока искваренога друма. 
ада би клонула на груди и отварајући са напором очи.{S} У једноме тренутку, када је сан већ пре 
оћи својим путем, својом стазом, секући напором младе снаге гломазне животне валове.{S} Догледа 
 жене и кућне намештаје разних официра, направи увек у поворци избеглица, која се у збијеним ре 
ј деци — заврши приповедач и застаде да направи цигарету.</p> <p>— И још ми је говорио — настав 
из гомиле.</p> <pb n="592" /> <p>Чичица направи шакама шкољке на устима, диже главу за аероплан 
а ти волиш, него с овог поља може да се направи мат, па то ти је.{S} Разумеш ли сад!?</p> <p>Су 
 без ичијих питања.</p> <p>— Их, што се направи џумбус на станици...</p> <p>— На којој станици? 
ругу страну чела, слила се крај ушију и направила мале усирене локве на поду, а из носа му црна 
Оне су покушале да буду и болничарске и направиле су биле себи болничарске костиме са крстом на 
ла разапели шаторска крила или ћебад те направили заклоне; трећи се прибрали уз какву живу огра 
вом благодарећи ми и приђе ватри те јој направисмо места.{S} Арнаутин је и даље разговарао о ор 
, на ово поље мораш повући фигуру па да направиш мат, на то и ни на <pb n="39" /> које друго.{S 
да се радујемо.{S} Вуци су још у тору!“ Напрегла сам ухо и слушала, тако ми је драг био тај зву 
а Тома — Изгубиће га, па ће тек онда да напрегну све силе да га поврате.{S} Неће Београд остати 
кваси понова грло и поуми да почне, али напрегну слух и обрати пажњу на другу страну.</p> <p>—  
казивање госпе у црнини одржавало ми је напрегнуте живце и одупирао сам се сну.{S} Али, кад она 
иде у Цариград.</p> <p>Док је Европа са напрегнутим интересовањем пратила ток дарданелске експе 
поверовати да се тај позив и мене тиче, напрегнућу се, дићи се, кренути и кад осетим да сам бед 
 нејасан звук.{S} Сви подигосмо главе и напрегосмо слух.</p> <p>— Чекајте! — прекидох ја тишину 
 командује: „Мирно, лево, десно, у ред, напред!“ па ти слатка она српска реч, и ја бих стар ова 
змеђ редова и појавио се <pb n="360" /> напред!{S} И увек се смешио, као дете, и у самој се бор 
 више згушњавало онима који наилазе.{S} Напред се ни корака није могло јер је доле у селу загуш 
је покрило разривен и пролокан друм.{S} Напред јаше командир препланула и уморна лица по коме с 
 бржим кораком, али нисам дуго ишао.{S} Напред опет нешто загушило па <pb n="392" /> се заустав 
 пао и товар му се сручио у блато.{S} А напред негде, тамо на ћуприји, при излазу из приштинске 
еке.{S} Нико не зна зашто смо застали а напред се не може.{S} Прозебли гунђају и играју с ноге  
инама. — И он ме изведе неколико корака напред до места са којега се догледа усамљен један сало 
— Шта је тамо?</p> <p>— У једним колима напред умире дете, па зауставили кола да га сачекају да 
ођете још једно пет шест стотина метара напред да видите како је тамо, је ли непријатељ већ у в 
понова, сатера у шанац па шанцем потера напред да види шта је то тамо.{S} Морао се дуго пробија 
утка заустави капетан батерију и изјаха напред до једнога завоја са којега се далеко догледа по 
ра дан продужисмо тако, све напред, све напред.{S} И већ догледамо позната места познате путеве 
/p> <p>А сутра дан продужисмо тако, све напред, све напред.{S} И већ догледамо позната места по 
раг и наочарима спалим на врх носа, иде напред и води волове за узицу.</p> <p>Па онда се нижу т 
и камен, познаје сваки трн.{S} Иде, иде напред а упро поглед тамо, тамо иза оних топола, тамо ј 
у лактовима гомилу испред себе па изађе напред:</p> <p>— Српски се војници боре за нас па не мо 
ађе и рече: „Ајде у име Божје!“ па пође напред а ми сви, жене и деца и по где који човек, пођос 
ме у овоме великоме тренутку.{S} Пођите напред са вером да ћу ја живети, јер морам живети, али  
утроле.{S} Вас двојица с пушкама пођите напред а ви остали овамо али не збијени у групу, тако м 
акшавало да са извесним поуздањем креће напред, прибојавајући се ипак изненађења на превојима,  
никовим присуством, пешадија груну јаче напред, потисну снажно непријатеља и заузе Трнавску мех 
ило, нисам видео да су наши већ измакли напред и напали други ред ровова и да смо ја и Србијана 
ред ћуприје заглавила те сад не могу ни напред ни натраг.{S} Објашњавање, свађа и псовка пење с 
топови; прибране делове пешадије истури напред пут Трнаве, према непријатељу, и посла ордонансе 
ом точковима те нити једна могу кренути напред ни друга натраг да би се могла расплести; коњска 
S} А кад после неколико тренутака одуши напред и крену збег, неко рече;</p> <p>— Свршило је!</p 
 је Србија прошла.</p> <p>Влада је увек напред журила, и стигла је као што се у Спасу угодило,  
 усијале а образи упалили.{S} Трчао сам напред, испред свију, трчао сам као луд.{S} Наши су офи 
ебе да се нешто беласа.{S} Бабо је ишао напред и он је носио највећи товар а ми сви за њим.{S}  
ра, ноздрве се понова шире — он би хтео напред.{S} Он се упиње, покушава да устане, да пође, да 
а колона и цео збег.{S} Нешто се далеко напред десило, или је пао коњ или се скрхала кола или с 
покрет у гомилама пред нама.{S} Одушило напред и збег поче полако и постепено да се креће.{S} К 
тави и стоји у месту, очекујући да тамо напред где је застало одуши, па да крене даље.{S} Па ип 
ногу извући.</p> <p>— Па шта је то тамо напред, што не пође неко?</p> <p>Најзад један наредник, 
длучити.</p> <p>Како би било да крећемо напред па шта нам Бог да!{S} Где су толики што су пред  
 глас једнога који је био измакао нешто напред:</p> <p>— Ама погледајте, људи, видите ли ви?</p 
и.</p> <p>Из кола под арњевима, која су напред ишла и у којима се породица прихватила мало, они 
о у шуму, попа и још неки људи, који су напред ишли, припалише воштане свећице а и по где ко ме 
итеље, који су неговали троје здравих и напредних мушкарчића.</p> <p>Муж ми је погинуо у бугарс 
 брља језиком ко пијана баба.{S} А биће напредно дете.{S} Ако ми се Ранко одметне од куће и ода 
редњим редовима, који су стопу по стопу напредовали, сејући пред собом смрт.{S} Непријатељ узми 
ст пробоја ка Скопљу.{S} Изнесе затим и напредовање непријатеља на југу од Шара, које угрожава  
те српска војска одступала а непријатељ напредовао, тај треба да се распита о борби на Чачку.</ 
га дана захвати пожар који је врло брзо напредовао тако, да се једва она спасла.{S} Хтела је по 
 осујетили дејство бугарске војске која напредује јужним делом Овчега Поља, преко Штипа, са зад 
езбедна.</p> <p>— Непријатељ је близу и напредује, Господару!</p> <p>— Онда, идите што пре, дец 
ако помоћ брзо стигне.{S} Пожар међутим напредује и тамо, где је до сад куљао дим, јавља се пла 
раљ.</p> <p>— Зато што непријатељ нагло напредује моравском долином а и озго са Сопота, а ми ов 
у Бугари заузели Тетово и Гостивар и да напредују даље.{S} Свакога тренутка могу пресећи пут ко 
и на Вардару, где Французи од Криволака напредују ка обалама Треске, одакле ће се дохватити Шар 
једни долазе отуд, далеко из позадине и напредују <pb n="434" /> кроз редове бегунаца правцем к 
тријанци слазе Ибром и Расином а Бугари напредују Топлицом ка Прокупљу и Јабланицом ка Лебанима 
бе воде на Јанковој Клисури и да Бугари напредују ка Лебану.{S} Да би, као горак лек, обвили их 
ести.{S} Крива Паланка је пала и Бугари напредују ка Страцину; у Врањи се дешавају неки догађај 
е друга сенка — Призрен је пао и Бугари напредују ка Дриму, сутра већ могу бити у Ђаковици.</p> 
 своје мртве и рањене.{S} Што даље наши напредују све више мртвих и рањених.{S} Крај друма, у ј 
и сваки дан нам читају новине како наши напредују у Србији.{S} Веле нам: добро се туку Србијанц 
е на устима, диже главу за аеропланима, напреже се и поче им довикивати као да ће га одиста моћ 
крвављених груди, који су их са великим напрезањем извлачили из свих блата кроз која се прошло; 
крвављених груди, који су их са великим напрезањем извукли из ових блата кроз која се прошло; з 
црпсти један мир благословен културом и напретком.</p> <p>Млади се поднаредник трже као да сам  
га пламена који јој је буктао у утроби, напрсла па из тога ждрела сад извире жар и пламен.{S} И 
гледа.{S} Лица обешена и подбула, сувих напрслих усана, очију исколачених.{S} Прљав, необријан, 
гор и зузук као оно из кутије коју деца напуне похватаним мувама.{S} Из дима видиш само како се 
преко ограде додавали чутурице да им се напуне вином и пазаривали поморанџе, алве, симите, воће 
агреја хладан ваздух, којим нам се била напунила штала а опет неко лупа, опет би неко хтео унут 
, у оџаклији, лепо разгорео жар, те сам напунио мангал како би се прокисли и прозебли разгрејал 
 и револверима.</p> <pb n="310" /> <p>— Напуните и откочите пушке, а ви који имате роволвере др 
ордена, а они помислише ваљда злато, па напунише жене кецеље, деца корпе и недра и гази народ п 
има.{S} То су даме које су се решиле да напусте београдски корзо тек кад су непријатељске бомбе 
ве умуче.{S} Наши су добили наређење да напусте положаје и да се повлаче у правцу качаничкога к 
овратити Косово те натерати и Бугаре да напусте Призрен.{S} Ако је још француско-енглеска помоћ 
е се сад журно спремају; спремају се да напусте своју кућу и своје огњиште; спремају се да бега 
Нико не може да натера једнога Краља да напусти своју Краљевину! — узвикивао је старац узбуђено 
 изненађења те је већ била приправна да напусти ову варош.</p> <p>Краљ је сам затражио да га по 
са свих страна, дао најзад пристанак да напусти Тополу.</p> <p>— Ако је по вољи у Ниш, Величанс 
 призренске кровове, када је пристао да напусти последњи слободан град Србије.{S} Жалећи још ув 
д Престолонаследник, да би га сломио да напусти Тополу, изјави жељу да Стари Краљ дође у Крагуј 
 то страшна слика, кад и војску и народ напусти уверење да се може што спасти те кад, својим оч 
јзад и да се напусти!{S} Зашто да се не напусти! — узвикује охрабрен одушевљени стратег.</p> <p 
 пре сврши, да што пре пође, да што пре напусти кућу у којој га је нешто већ почело гушити, она 
буни се цртач гусеница. — Не мора да се напусти, ја мислим не мора да се напусти.</p> <p>— Па н 
 да се напусти, ја мислим не мора да се напусти.</p> <p>— Па не можемо, држати Београд ако ћемо 
о песимиста,</p> <p>— Па најзад и да се напусти!{S} Зашто да се не напусти! — узвикује охрабрен 
е.</p> <p>— То значи Београд опет да се напусти? — пита песимиста, који мало учествује у разгов 
тност и плануше му образи срџбом.{S} Он напусти батерију те ова настави пут калдрмом а притера  
 изнети главе, пребраја се на прсте; ко напусти фронт стреља се а осам бораца и један наредник  
е међ собом вест, да је Краљевска Влада напустила отаџбину.{S} И ако је свако знао да ће то бит 
{S} Ја не верујем да је Врховна Команда напустила Косово док је Влада још на Рашкој а Краљ у Пр 
да реше офанзиву кад је врховна команда напустила земљу?</p> <p>Ђенерал Јуришић стаде уз гледиш 
уштва, која је од првог балканског рата напустила глуму сматрајући ваљда себе за обвезника и ни 
 је горко пребацивао Отаџбини што га је напустила, отишао је на обале бујне и од силне кише над 
алом сједињенога Дрима до Спаса а затим напустила реку и преко Дукађинских планина опет слазила 
бриге на глас да је Врховна Команда већ напустила Косово.{S} Стоје сабране и даље и ћуте забрин 
ах и извршене — Влада и Врховна Команда напустиле су јуче изјутра Србију.{S} Престолонаследник  
>— Телефон са Гиланом пресечен и власти напустиле варош.</p> <p>— То значи?</p> <p>— И Качаник  
до да се боримо.{S} Кад су већ и власти напустиле Ђунис, кад је већ непријатељ заузео обе Морав 
 пало и Младо Нагоричане и да су власти напустиле Куманово и запалиле магацине са храном.{S} Па 
апортира капетану, да су јуче још Чачак напустиле све наше власти и да су обе ћуприје на Морави 
и који су малаксали који су клонули, па напустили своје друштво и остали крај пута; сретају се  
целарије и трговци, који су мало раније напустили радње и избегличке госпође, које немају стрпљ 
су придошли и чиновници, који су раније напустили канцеларије и трговци, који су мало раније на 
ећ бацили у ваздух железничку станицу и напустили га.</p> <p>— Ух! учини онај што се мало пре о 
 још страсно грли отаџбину, коју смо ми напустили, зора која покушава да пробије тмину и разред 
тим толико је већ кућа које су домаћини напустили и које нико не чува.</p> <p>Таква ситуација м 
} И то све јаче, све јаче...{S} Сви смо напустили собе и двориште и изашли на улицу, прибили се 
на прозорима кућа, које су домаћини већ напустили, погашене су; догорева још само по где који о 
м неколико пута.{S} Мора да су наши већ напустили телеграф и непријатељ ваљда...</p> <p>— Биће  
рпске пушке, јер су му село извесно већ напустили Аустријанци.{S} Ех, Боже помози, још мало, јо 
 устају са надом они који су сваку наду напустили.{S} Лица, која си јуче сретао безизразна, туп 
о у болу својих бедних грађана, који су напустили домове и имања и кренули у планине.{S} Краљу  
х који су се борили и рањеници, који су напустили болнице и тумарају кроз улице и заробљеници,  
је бар главу.{S} Било их је чак који су напустили друм и отишли тамо у поље, да изблиза виде он 
>И ја сам пошао и — прешао мост.</p> <p>Напустили смо Отаџбину!</p> <milestone unit="subSection 
у душу.</p> <p>Решила сам се да што пре напустим Београд.{S} Не бих хтела сама, да ми је да нађ 
{S} Чекамо сваки час наредбу па и ми да напустимо станицу.{S} Да могу, госпођо, ја бих вам помо 
сташе.{S} Кад виде народ да ћемо већ да напустимо станицу а он се слеже око вагона да разваљује 
 отаџбину?!</p> <p>А већ је време да је напустимо.{S} Ово што смо застали пред мостом довољно н 
икакав положај.{S} Наш је интерес да је напустимо и да доведемо непријатеља на Страцин.{S} Ту ћ 
вина на Мраморским положајима код Ниша, напустио је Прокупље само неколико сати пре но што ће н 
још мало, још мало!{S} Да може, да сме, напустио би редове па би потрчао испред нас.</p> <p>Тек 
 дана учинио тежак грех према отаџбини, напустио је пушку и кренуо своме селу.</p> <p>Пред судо 
е не видим и да више ништа не чујем.{S} Напустио сам страну друма, којом смо ми пешаци обично и 
о страшнији и црњи но сваком другом.{S} Напустио је Скопље необично потресен.{S} Откинуо се она 
сно се тај разговор наставио кад сам ја напустио кафану.</p> <p>Тамо, иза начелства, крај плота 
 казао је какво је стање оставио кад је напустио борбу и та је вест пошла из задњих редова, пош 
жаревца правцем на Ћуприју.{S} Одмах је напустио бању и, преко Ћуприје и Јагодине, <pb n="281"  
?{S} И зашто сам онда кретао, зашто сам напустио кућу, зашто се ломио и зебао и гладовао и стра 
аку покајао што је са толиком породицом напустио Призрен и, још се ломио да се врати, рече ми:< 
 поновила, да би и његов унук тако исто напустио Отаџбину <pb n="293" /> у моменту њене пропаст 
сећајима, који је на овоме тешкоме путу напустио несретне бегунце и ево, први је међу осећајима 
орали сте и то мало крова у Приштини да напустите.</p> <p>— Морао сам! — слегох ја раменима.</p 
у у ковитлац.</p> <p>Ваљало је кренути, напустити кров и ући у ту мећаву, у олујину, у снег, у  
 као год оно у Скопљу, пре но што ћу га напустити, тако и овде, одох до начелника и, као год он 
ој, у Митровици, па кад је и ову морала напустити, пустила се низ Косово и сишла у последњи део 
зива, да још у току данашњега дана мора напустити Ђаковицу и извештај Команданта Шумадијске Див 
оуздано рачунао да сутрашњега дана мора напустити Чачак, дану душом и пође да побере и покопа с 
ано је још само о путевима којима ће се напустити Србија.</p> <p>Престолонаследник се са тих се 
пска војска повукла отуд, морао је и он напустити своје њиве и своје ливаде, свој мал и своје и 
отпуно се откинути од Отаџбине, потпуно напустити мисао о повратку и раскрстити са свима надама 
е он одлучно. — Сутра ће се и Феризовић напустити.</p> <p>— То значи прекосутра биће затворен п 
вите ме, хоћу да сам сам!</p> <p>Сви га напустише и пређоше у друге одаје где су водили тихе и  
ој тешкој невољи, не треба господара да напушта.{S} Он се храни успут од остатака и отпадака а  
S} Та куповина значи да Врховна Команда напушта Отаџбину и значи да је настао последњи тренутак 
гацинима.{S} А краљ, који тога тренутка напушта Крушевац и креће на Косово, гледа <pb n="219" / 
ровали да неће никад доћи потреба да се напушта Скопље и они који у то, и поред свих повољних в 
те да видите како је бона слика када се напушта варош без те вере.</p> <pb n="216" /> <p>— То ј 
оји сат.{S} Команда Трупа већ пред вече напушта своје канцеларије у вароши и сели се у воз на ж 
нама, видимо очима својим извесан циљ и напушта нас оно тешко осећање бескрајности које нам је  
ну, престрављену, ужаснуту, како очајно напушта своје домове у Београду засуте ватреном кишом;  
а и у сред планине.</p> <p>Од Спаса пут напушта обале Дримове и води у унутрашњост планина Дука 
рај мртвих џбунова.{S} Лакше, лакше, не напуштајмо <pb n="671" /> тако брзо још ово стотину мет 
а и бона чежња.</p> <p>Лакше, лакше, не напуштајмо тако брзо још ову стотину метара слободне Ср 
 Куманово је већ евакуисано и власти га напуштају.{S} Ево, сад је стигла наредба и сву варошку  
 вратити.</p> <p>— Дакле и власти ће да напуштају?</p> <p>— Од тренутка кад постану немоћне.{S} 
о, у моменту кад Краљ и Врховна Команда напуштају земљу, уверени да се више ништа не може учини 
 га чују.</p> <p>— Добро је, вели, наши напуштају качаничку станицу и повлаче се ка Феризовићу. 
ке као што жене при нарицању врло често напуштају обичан дневни језик и залазе у појезију.</p>  
и да одржи и да чиновничке породице већ напуштају Штип и одлазе у Велес.</p> <pb n="87" /> <p>Т 
н је по звуку пушака осетио да наши већ напуштају његову улицу а по узвицима разумео да се непр 
 ваздух магацин на станици; наши су га, напуштајући варош, упалили.{S} Сви остали магацини робе 
тегобан пут.{S} Свако је од нас застао, напуштајући за тренутак оне тешке мисли које су му биле 
тужан као кад се деца праштају од мајке напуштајући јој крило материнско.{S} И како свако на св 
раљ, српска војска и српски народ пошли напуштајући свој дом и своју државу и за којима ће са о 
ед том могућношћу.{S} Нашто би батерија напуштала фронт код Качаника, где се воде очајне борбе, 
ивље даље, ма да нас извесна зебња није напуштала све док се не спустисмо у пусте улице мртве а 
сли из Скопља и других источних страна, напуштали су и Приштину, па бегали у подножје Копаоника 
 учитељ још једном — Јер, ви сте Скопље напуштали са вером да је то привремено, да ћете се за к 
 тако с вечери малаксава, нису нас ипак напуштали разнолики гласови који су се свакога дана пут 
и су пошли... не знам.{S} Нисам смео да напуштам дужност па да им пођем у помоћ.{S} Сами су се  
{S} А ми идемо све даље од отаџбине, ми напуштамо отаџбину; ми не знамо куда ћемо!...</p> <pb n 
јој се земља налази од тренутка њиховог напуштања Ниша.{S} Тада им је изјавио да би се ситуациј 
 и расположење у војсци, нарочито после напуштања земље од стране Краља, Владе и Врховне Команд 
слабљена севернога фронта, ма и по цену напуштања Београда и једног дела Северне Србије: један  
што смо га и толико бранили, јер нам је напуштање његово затим донело победу.</p> <p>— Ипак бих 
це, то значи напуштање Србије, то значи напуштање сваке наде, то значи крај.</p> <p>Отуда је од 
м путем, најближим до границе, то значи напуштање Србије, то значи напуштање сваке наде, то зна 
којима би његов останак у ствари значио напуштање Краљевине, јер заробљен краљ, не значи само п 
ога, који је то име носио, није значило напуштање народа и народне револуције.</p> <pb n="297"  
и гласови, који отуда стижу, предвиђају напуштање и тога положаја.{S} Из Скопља је послат тамо  
е збег пратила, о тешким тренутцима при напуштању које вароши.{S} Млади <pb n="214" /> поднаред 
апетановој узбуђеној души нанео бол при напуштању већ изгубљене и злој судбини остављене вароши 
p> <p>— А како ти је било тек кад си га напуштао, па гледаш очима како непријатељ улази у твоје 
 Али се држао као најбољи војник, не би напуштао положај све док му се не нареди, а кад би било 
и, шта је то што је вас опредељивало да напуштате вароши без вере, онда када је велики део Срби 
еки злочин.{S} Није ли то злочин можда, напуштати отаџбину?!</p> <p>А већ је време да је напуст 
мо руководили вером и надом те не хтели напуштати своје рођено тле или себичношћу, са које нису 
до краја.</p> <p>— Најзад, не морамо ни напуштати Београд.{S} Можда не мора ни доћи до битке на 
/p> <p>— Мислите нећемо морати Приштину напуштати?</p> <p>Ја заустих да га са поуздањем, које с 
ништа.</p> <p>— Мислите нећемо Приштину напуштати? — запита још једном мој ноћни познаник.</p>  
апушташ главну улицу, испред начелства, напушташ онај жагор и хуку гомиле људи, кола и аутомоби 
сти о Французима, Русима и Румунима.{S} Напушташ главну улицу, испред начелства, напушташ онај  
 трећепозивци, није ни брањен у ствари, напуштен је по наредби, евакуисан је.{S} Сад је сасвим  
м стреса усамљен коњ, који већ два дана напуштен од својих и осуђен на смрт, непомично стоји кр 
м да сам бедник, да сам одбачен, да сам напуштен, посрнућу, пашћу опет крај онога великога друм 
S} Лежао је бедно, лежао крај плота као напуштен пас и болно јечао.{S} Потсетио ме је тога трен 
— Одговорио дужности у рату сад сам ево напуштен, остављен, бачен крај друма.{S} Нико се неће в 
ојега ти душа остаје пуста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи становник изумро.< 
а ће нам душа остати пуста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи становник изумро.< 
има из оџака, изгледају мртва као да су напуштена.{S} Друмом само ми изгнаници што одимо или ср 
ба каменовати! — гунђа гомила.</p> <p>— Напуштене државне касе, архиве, музеји а возе се бурад  
 а организирало се и друштво за заштиту напуштене деце.</p> <p>Све се радило живо, предано, рад 
агове ће кућне обујмити коров; захрђаће напуштени плугови, испуцаће непреорана земља жеђу, те ћ 
 одбора опет реч да се објасни — Ми смо напуштени и ми имамо право да се сами опредељујемо прем 
 дан, радње затворене, кафане пусте, на напуштеним кућама затворена врата а на прозорима спуште 
ланине да се склања испред непогоде а у напуштеним селима зазвонише звона наопако оглашујући за 
оз који су се нејасно оцртавале силуете напуштених двораца, давао је мртвој вароши неку дубоку  
нима диже ноћу из зидина стародревних и напуштених замака и обилази развалине прошлости.</p> <p 
и ако је кроз полупане прозоре старих и напуштених конака он нештедимице дувао.</p> <p>И док су 
ји пада али се не предаје; час на писак напуштених сирочића над којима више не бди снажна рука  
јем, крстарило је кроз варош и бдило на напуштеном имовином и над поспалим становништвом.{S} Пр 
угом случају ни дању не бих смела ући у напуштену и усамљену кућу на <pb n="474" /> друму а сад 
јавља се и најрођенија сестра обест.{S} Нарави у овако тешким катастрофама или клону и утону у  
уче што нађе.{S} Један носи воду, други нарамак сламе који ће метнути пода се, кад легне на бла 
ла са најдрагоценијим товаром.{S} Коњић нарамљује на једну ногу, извлачи кола из блата амовима  
ним дућаном и толико новим присталицама нарасла, да су пролазници морали слазити са тротоара на 
бе и не може да се устави.{S} Образи му нарасли као хлебови и зацрвенели се ко јабуке.{S} И чуд 
 јој брекћу од млека, мишић јој на руци нарастао, грудни јој се кош узнео; наилази сок и обнављ 
амен и носа га сивом пучином.{S} Вардар нарастао блатњавом водом, коју су снеле кише, те шуми и 
p> <p>Загазисмо и у Јадар, а Бојку срце нарасте.{S} Ту је, у својој земљи, познаје сваки камен, 
ан мах освежи.{S} Пешаци дигоше главе и нарастоше им срца, те викну неко међ њима: „Брже, људи, 
 Војници су, разуме се, држећи се тачно наредаба, грубо гурали и одбијали сваког ко би само при 
одаде мирно капетан на завршетку својих наредаба. — Разумете ли?</p> <p>— Разумем! — одговори м 
е никад од куће одвајао.{S} Ал шта ћеш, наредба је, мора се!</p> <pb n="389" /> <p>Мајкама је и 
ла на сточићу, да је понова прочита.{S} Наредба је била од Команданта Ужичке војске, у њој му с 
, како би олакшале одступање војсци.{S} Наредба се ова брзо рашчула и тако се и последња нада у 
а што не остасте у селу с њим?</p> <p>— Наредба је — слеже отац раменима — да сви младићи дорас 
</p> <p>— А једнога дана, дође изненада наредба да и ми кренемо, ал не кажу на коју страну.{S}  
 не бива другче.{S} Тако је ваљда Божја наредба, па мора да се сноси!</p> <p>Ја дигох главу и п 
 Нећете ни чути, неће се ни издати така наредба а, када би се и издала, ви би после те наредбе  
сти га напуштају.{S} Ево, сад је стигла наредба и сву варошку жандармерију, све до последњега ч 
ојску и врати је у логор.{S} То је била наредба која је обустављала помоћ Србији.{S} Ту је наре 
дући од речи до речи.</p> <p>То је била наредба која је обустављала покрет воза и наређивала ђе 
ђ мојих ногу.</p> <p>— То је само једна наредба, а имам их више — настави он — Лаже се, господи 
 ту има Врховна Команда?{S} Једина њена наредба и једини њен савет може бити: „Држите се колико 
вога стола — јесте ли чули да је издата наредба да се евакуишу болнице и магацини?</p> <p>— Нис 
позива.</p> <p>— Колико је мени позната наредба — додаде војвода Степа — та се слобода иницијат 
е, пре десетину петнаест дана, кад дође наредба да крену, тешка срца испратиле, тежа но што су  
ерен али не опали.</p> <p>Те ноћи стиже наредба да се — због успеха непријатељева на другој стр 
сиђе с каре додајући:</p> <p>— Е кад је наредба, мора се слушати!</p> <p>И наставља даље пут пе 
ад размишљао.{S} Ал најзад стеже срце и наредба паде:</p> <p>— Пали!</p> <p>Млади потпоручник у 
арене браве на вагонским вратима, та би наредба стигла ђенерала можда у Ђевђелији а Софија би и 
лности, војвода предложи да се обустави наредба о одступању, да се војска прибере и предузме оф 
Феризовића.{S} Пред подне стиже станици наредба да спреми нарочити воз у који ће се сместити ко 
јер стари војник не хтеде да се прекрши наредба.{S} Он сиђе с каре додајући:</p> <p>— Е кад је  
ијатељу, и посла ордонансе са потребним наредбама и саопштењима круповој и дебанжовој батерији. 
и већ на такве поздраве.{S} По свршеним наредбама капетан крете међу војнике.</p> <p>— Можеш ли 
S} Ђенерал се задржа пред возом да изда наредбе командантима пукова за даље укрцавање а затим с 
је зашао ваљда издавајући својим људима наредбе за припреме, или се из какве празне и пусте ули 
 је могуће.</p> <p>— Може бити, и такве наредбе могу једнога дана врло лепо послужити као докум 
 су се команданти гејачки кезили на ове наредбе Врховне Команде и додавали: „Хоће госпочићи да  
у на коњима овамо и онамо и издају неке наредбе; рањеници и болесници вапију, распитујући где б 
и храна.{S} А официр, пошто је још неке наредбе издао, крете натраг у варошицу да потражи телег 
 с времена на време и издате све остале наредбе о дужностима које су се дале предвидети.</p> <p 
ши одмах распоред и издаде све потребне наредбе.{S} Челни батаљон, који је већ дотле стигао, од 
товања тим путем и издате биле потребне наредбе а доведен у Призрен и један коњички пук који ће 
али батаљони и одмах им издате потребне наредбе.</p> <pb n="195" /> <p>Кад је превалило подне,  
то би својим трупама издали дефинитивне наредбе за одступање, још <pb n="705" /> једном састану 
ли се Врховна Команда постарала да њене наредбе имају извесног ауторитета и да важе нешто.{S} Б 
упа чекића који закива сандуке и осорне наредбе старешина и псовке жандарма.{S} На тим зградама 
а је Врховна Команда издавала и извесне наредбе командама трупа да се ђаци поштеде колико је мо 
ре, у војводиној соби, израђивале хитне наредбе свима командантима да не дозволе даље уништавањ 
 или од ње одлази на положаје да однесе наредбе.{S} На застртим прозорима задрхће мало завеса и 
ћи да се извуку!“ и на против, после те наредбе, чија је вредност зависила од њиховога нахођења 
 а, када би се и издала, ви би после те наредбе још увек имали и сувише времена да се склоните  
умачи.{S} Али, и кад би прешли преко те наредбе и њенога значења, ја ипак не видим крајњу корис 
вршење одступања, за које су већ издате наредбе, предлаже офанзиву.</p> <p>У првоме тренутку из 
нзиву.</p> <p>Као и у првој, те се исте наредбе израђивале те ноћи и у свима осталим армијама и 
 завршити своје одступање и ту сачекати наредбе које ће гласити да са батеријом крене на тај но 
целарији, разрађивали су ове одлуке као наредбе за сваку јединицу и са тога посла, који нису за 
који су се затекли у Пећи да, на основу наредбе Врховне Команде, којом је првој, другој и трећо 
непријатељев пушчани поздрав али, према наредби пуковниковој, са извесном уздржљивошћу, све док 
није ни брањен у ствари, напуштен је по наредби, евакуисан је.{S} Сад је сасвим друго; на Беогр 
 их је ваљда око 40.000 деце која су по наредби поведена у збег, како их непријатељ не би зграб 
ану акцију?</p> <p>— Врховна је Команда наредбом од 12. новембра оставила слободну иницијативу  
 с њом и грађанство упознати а којом ће наредбом позвати избеглице да одмах крећу на пут, како  
команданата — војвода Степановић — изда наредбу и нађе начина како ће с њом и грађанство упозна 
бе прешао Дрину, батерија је ова добила наредбу да се одмах повуче на Добрун-Вардиште, одакле ј 
е мишљење војвода Мишић и диже са стола наредбу која је лежала међу хартијама и у којој је он д 
припадају ове каре, и саопшти да он има наредбу да се са својом колоном заустави ту, у Блацу, т 
ачна! — сину кроз главу капетану, стрпа наредбу у џеп од шињела и натуче капу на незачешљану гл 
у не измаче у мислима ни околност да је наредбу за ову борбу издао војвода Мишић, онај исти кој 
пук је био у Малој Моштаници и добио је наредбу да иде у Велику Моштаницу, да прихвати и поткре 
а је обустављала помоћ Србији.{S} Ту је наредбу и њено извршење Софија знала већ после четврт с 
и машина која је стално под паром да би наредбу о покрету могла одмах извршити.</p> <p>У томе в 
последњи!</p> <p>— Па још није издао ни наредбу за евакуацију болница и магацина! — примећује ј 
 на друму у маршевом поретку, очекујући наредбу да се развију.{S} Непријатељ већ осећа да према 
е нешто да се маје око топа и не изврши наредбу.</p> <p>Капетан га изненађено погледа.</p> <p>— 
 другог, па не одох јутрос.{S} Да чекам наредбу за магацине и болнице, није него још нешто.{S}  
ел и опасао револвер, он узе још једном наредбу која је лежала на сточићу, да је понова прочита 
е, о расутој пешадији, за коју је издао наредбу, да се прибере и заврши овим: — Ја сам јутрос у 
, онај исти који је прошле године издао наредбу за наступање; да ће победу ову, ако се данас из 
и број војске.</p> <p>— Из Армије имамо наредбу да изгинемо сви! — додаде мирно капетан на завр 
д, последњи је час.{S} Чекамо сваки час наредбу па и ми да напустимо станицу.{S} Да могу, госпо 
о јетко и дигнутим гласом гужвајући ону наредбу у снажној шаци.</p> <p>— А шта је то што вас ув 
опа и, пре но што би изрекао судбоносну наредбу, њему још једном задрхта срце.{S} У једноме маг 
ја сам срео неке железничаре, добили су наредбу да се врате у Феризовић.</p> <p>— Шта ће у Фери 
команданте који су очински применили ту наредбу.</p> <p>— Било их је, признајем да их је било а 
 нема више а ага, који је одсео у њега, нареди једноме да му претресе мутвак.{S} Овај учини то  
цир заустави на једној чистини поворку, нареди вољно и све остало за одмориште те сјаха с коња  
друм, којим ће непријатељ наступати.{S} Нареди још и чешћу паљбу, како би непријатељ добио утис 
ји под пушком оде.{S} Ајде, водите га!“ нареди ага те грешна Марка поведоше и пред кућом га уби 
не би напуштао положај све док му се не нареди, а кад би било јуриша, онако мали и лак, провука 
ваки види кад прође.{S} Због те несреће нареди ага да се све куће претресу.{S} Не нађоше, хвала 
онога од чега треба почети, шеф станице нареди да се оде у жељезничку радионицу и отуд зовне ма 
 изабра положај код слатинског гробља и нареди, да се ту пласирају топови; прибране делове пеша 
ица! — учини начелник окренув се мени и нареди да се дете однесе у општину.</p> <p>Улази затим  
пријатељ брзим маршем спушта ка Чачку и нареди брзо кретање јер ту, на трнавској механи и кад б 
и се могао за борбу припремити, капетан нареди патролама да по друмовима почну збирати растурен 
ра, тегли од Дрине до Чачка.{S} Капетан нареди да се ту, код трнавске механе, изнад самог Чачка 
утрошње кретање непријатеља.{S} Капетан нареди да се војници, расути по њивама, приберу што теш 
ки стари број београдских новина.{S} Он нареди да потражи везу и распита се где се налази Коман 
јежевичке цркве лије киша танади.{S} Он нареди да се челни топ скине, намести и, не говорећи ни 
ви све, што је раније рекао, војвода му нареди да понови рапорт о стању ствари и о снагама који 
ом посилном, који је упао у собу, те му нареди да поскида с чизама колико толико синоћне блато  
 одморан и прекаљен пук, пуковник одмах нареди да се не чека, напад непријатељев већ да се он и 
у. <pb n="135" /> Команда Трупа, чим је наредила повлачење са Гази-Бабе, кренула је и сама.{S}  
ила близу, Команда би Трупа извесно већ наредила евакуацију болница и магацина.{S} Ја знам за м 
{S} Истребиће све ако подуже остану.{S} Наредили да им се испеку беле погаче, да им се кољу кок 
а ћу изаћи да купим хлеб.{S} Онда су ми наредили да нигде из куће не излазим и рекли да у варош 
о па није смео раније да се искраде јер наредили да нико не мрдне из села.{S} Све домаћице прет 
пише неке стварчице са пуно талента.{S} Наредио је одмах да се тај младић уклони из севастопољс 
вори одлучно помоћник. — Ја сам до душе наредио да нарочити официр отпутује, као извидница, из  
> <p>— Знам!{S} Учините као што сам вам наредио! — одговори капетан и окрете се буновном и дрем 
ки, онај неодољиви историјски Усуд тако наредио, да се једна велика мисао сручи у амбисе овога  
он се окрете ађутанту па рече:</p> <p>— Наредите све што треба, хоћу сутра да се причестим у Гр 
перен, нишан утврђен и ја бих вас молио наредите да ко други опали.</p> <pb n="208" /> <p>— Заш 
ндир је, разуме се, очекивао да ће Краљ наредити да каре пођу даље, чиме би он био оправдан.{S} 
ла а једно стотинак их оста код нас.{S} Наредише одмах да се искупимо пред црквом и запретише д 
несе јер сакрити је не може.{S} Па онда наредише да им се отворе све куће да изберу себи конаке 
ли смо се као прави Србијанци.{S} А кад наредише старешине јуриш а нама чисто мило да подвикнем 
го, врло дуго, па нас онда пребројаше и наредише да крећемо праћени старцима из трећега позива. 
p>Пошли смо тамо и нашли прибежишта.{S} Наредник један, београђанин иначе, навукао је однекуд с 
</p> <p>Око мене је још све спавало.{S} Наредник је полегао страном уза зид и пребацио шињел пр 
онио <pb n="444" /> другу на колено.{S} Наредник се пружио по земљи и подметнуо под главу једну 
а како да не води — избрецну се на њега наредник из те гомиле, на коме се никако није могло при 
чи поручник.</p> <p>— Да пуцамо? — пита наредник.</p> <p>— Пуцајте!... или... чекај!{S} Има у к 
p> <p>— А зашто кобајаги? — избрецну се наредник.</p> <p>— Е па зато — учини онај — што, кад би 
о би бити ако моравска дивизија... поче наредник да објашњава, пошто се угурао у ред око ватре  
да помогне, па га сви волели.{S} Остави наредник или <pb n="359" /> каплар, него и војник, њего 
а Призрен?</p> <p>— Путујем! — одговори наредник.</p> <p>— Е онда ми немој ништа даље говорити. 
а нити последња.</p> <p>— Знам, ал овај наредник што седи на колима изгледа ми нешто познат.{S} 
.{S} У том, на једвите јаде, стиже онај наредник својој комори.{S} Сви га опколисмо:</p> <p>— Ш 
, што не пође неко?</p> <p>Најзад један наредник, који је пратио неку комору и сишао с коња да  
днога прошца од ограде; издире се један наредник да се макну кола која су се испречила на сред  
воде осам војника, осам бораца, и један наредник.{S} У најмању руку требало би да је каса какве 
и фронт стреља се а осам бораца и један наредник одваја се са фронта да прате госпођу потпуковн 
p> <p>— А што да није — нађе се увређен наредник и спусти ствари баш крај те ватре са које је п 
вде у Штимњи да посматраш борбу.</p> <p>Наредник после ових необоривих разлога слеже раменима и 
/> <p>Ту се говори о томе шта је казао „наредник из дивизије“ и „жандар из начелства“ и обележа 
и стоку како негде у дворишту прежива и наредника како, наслоњен на кућни зид рче а осећао сам  
 где сам се уставио да сачекам повратак наредников, спазио сам по страни друма међу колима, она 
>Поп слегну раменима и узе да објашњава нареднику како он то мисли.{S} Уједанпут марвени лекар, 
магацине поуздано да до овога часа није наређена њихова евакуација.{S} Ви, докторе, знате за бо 
л то не значи да не може бити већ сутра наређено! — додаде доктор.</p> <p>— Па и нека буде — бр 
S} Ви, докторе, знате за болнице, је ли наређено што?</p> <pb n="89" /> <p>— Није! — одговори д 
 господина војводу и издате ми потребна наређења.</p> <p>— Останите на телефону, зваћу самога в 
оња и хитно се врати батерији те издаде наређење да се журно креће ка Чачку не би ли се уграбил 
а па затим све умуче.{S} Наши су добили наређење да напусте положаје и да се повлаче у правцу к 
} И догод ја нечујем да је издато такво наређење ја ћу безбрижно спавати.</p> <p>Тај разлог нек 
 Све остале неборачке команде добиле су наређење да се селе у Приштину и Митровицу.{S} Већ је и 
редба која је обустављала покрет воза и наређивала ђенералу да искрца већ утоварену војску и вр 
пао.</p> <p>— Дреши штранге, испрежи! — наређује командир батерије.</p> <p>Војници, који су хит 
n="188" /> <p>— Останите на телефону! — наређује глас и прекида говор.</p> <p>Јасно је било, да 
ћ последњи дан Скопља.{S} Евакуација се наређује на неколико дана пре опасности, бар два и три  
тури грчкоме народу политику која му се наређује из Берлина али га Венизелос претиче дозволом д 
д Команданта Ужичке војске, у њој му се наређује да одмах крене за Чачак и да гледа да се проби 
>— Грехота, дабоме! — додаје начелник и наређује опет да се дете води у општину.</p> <p>Улази ж 
тељ.</p> <p>Прекидајући борбу, пуковник наређује да свако остане на своме месту, да задржи свој 
исте робови; имате кад то да будете.{S} Наређујем да се бела застава скине!</p> <pb n="183" />  
пријатељ даље!</p> <p>— Учинићу као што наређујете, господине војводо! — одговори капетан. — Ал 
тост, онако од прилике као што жене при нарицању врло често напуштају обичан дневни језик и зал 
им странама; погубићемо се, те ће мајке нарицати за децом а деца за хранитељима-својим; потуцаћ 
оклета ми душа и овога и онога света! — нариче кукавица а они око ње је теше без уверења, без т 
игде детета...</p> <p>— Ко зна сироче — нариче несретна мајка — Ко зна где је, лута можда само  
 Кад сви обратисмо пажњу на њега он узе наричући казивати:</p> <p>— Јуче ми умро син... јединац 
е су биле искићене тробојним заставама, народ се збирао у гомиле, уздигнуте главе, ведар, весео 
.{S} Краљ је био ту, војска је била ту, народ је био ту.{S} То није више онај Краљ и није више  
андуци на многобројна воловска кола.{S} Народ са товаром на леђима извирао је из разних улица,  
а пропадне кад ништа нисмо ни имали.{S} Народ се склонио у збегове а сила, која је преплавила з 
ко било што се он вози на аутомобилу, а народ гази дубока блата; како би он волео, кад би их мо 
рвоме пролећу трава је опет озеленила а народ је сишао из збегова.{S} Данашња је пропаст тежа и 
" /> још кад марширају а музика свира а народ виче „Ура“ а мени оволике сузе на очи.{S} Плачем  
таве да се њима оките куће приштинске а народ, окупио се у гомиле, као и пре оно, али сад оборе 
тарац знао је да невољи ваља одушке, да народ свакој недаћи <pb n="608" /> тражи кривца и, носи 
храбрен. — Вероваћу, јер сам убеђен, да народ, који се овако мушки бори сто година за слободу,  
 је архимандрит Мелентије дозивао негда народ на револуцију дочепао је један старац из последње 
је кроз отворене вратнице почео да куља народ у двориште, одвео је газда на неко <pb n="348" /> 
{S} Молили су му се да се смилостиви на народ један, који крвљу својом откупљује наук свој — љу 
место, бојећи се да се у прву зору, кад народ крене, не придружи и његова стока каквој комори.< 
ога, да оснажи малаксалога и да проведе народ српски кроз море патња и страдања.</p> <pb n="727 
е нико не тражи, па осташе.{S} Кад виде народ да ћемо већ да напустимо станицу а он се слеже ок 
да се бележи праг свачије куће.{S} Пође народ у горе и планине да се склања испред непогоде а у 
старац и када се пре триста година диже народ из Метохије, те са Патријархом крену у збег испре 
мља <pb n="304" /> и она Главица где је народ пренео и трагедију нејакога Уроша.{S} На Косову,  
ство небесно; молили су се Богу који је народ српски пет стотина година подржао у вери, у оној  
— Само пре три стотине година српски је народ одавде, од Патријаршије, кренуо у бегство испред  
оз сметове и мочари једна војска а није народ и, што је најглавније, француска се војска, одсту 
рани или у намери да заварају и охрабре народ и не дозволе да клоне дух у војсци.{S} Ви сте тим 
о само да нам о пролећу озелени трава и народ се врати из збегова...</p> <p>Настаде мукла тишин 
.</p> <p>Најзад, истовари се батерија и народ јурну у вагоне.{S} Једва сам се провукла, једва д 
лада спи, Врховна Команда спи, војска и народ спи...{S} Цела Србија спава!</p> <p>То је последњ 
ме селу, где се скрхала толика војска и народ, не чека другаче преноћиште до на друму.</p> <p>М 
 силна војска тамо.</p> <p>— И војска и народ!</p> <p>Кад смо претурили још неколико стотина ме 
ба се.{S} И Краљ и Скупштина и војска и народ и влада и Врховна Команда и остатци оних који су  
оје управо заједнички врши и и војска и народ.{S} Чега има ту поверљивог?{S} Шта је то што се т 
и Влада и војводе и ђенерали и војска и народ.{S} Крећемо у планине, у гудуре, у кршеве; крећем 
овци; сви, сви смо затворени и војска и народ и Краљ и влада и цела држава.{S} Ето то може откл 
ако је то страшна слика, кад и војску и народ напусти уверење да се може што спасти те кад, сво 
 жене кецеље, деца корпе и недра и гази народ по оном ордењу а оно се расуло по блату на све ст 
и ја бих имао ту веру.</p> <p>— Постоји народ!</p> <p>— Само, кад би се та вера сачувала код на 
отворио козерију и фруштукује а оволики народ чека.</p> <pb n="402" /> <p>Један војни телеграфи 
е може спасти државна имовина и оволики народ који је кренуо у бежанију.</p> <p>Већ од првих ре 
не би оволико патили.{S} Зар би оволики народ бего да је добро тамо одакле се бега.{S} Зло је т 
, где се уздиже жртвеник на коме српски народ врши увек обред пожртвовања свога?</p> <p>Поведен 
 су српски Краљ, српска војска и српски народ пошли напуштајући свој дом и своју државу и за ко 
ђела, под чијим је сводовима цео српски народ негда клицао: „Слава теби, Боже наш!“ у часу када 
ло их је Скопље; чекао их је цео српски народ и нико није хтео да верује немиломе гласу да неће 
гробова Богу да заштити његов мученички народ, који се бори за слободу своју и за човечанску пр 
е запазили, те он дао сад да се исхрани народ.{S} Одмах положисмо ватре, те узавре вода, па кув 
 с оне стране Дрима, где његов несретни народ, измучен и гладан, последњим остатцима своје крви 
цима и дубравама, које је овај несретни народ засејао својим гробовима.</p> <p>Гласови о напади 
и молитву Господу Богу за свој несретни народ, молитву топлу, искрену, дугу.{S} Молили су се Бо 
Дрима и ево је сведок сад, кад тај исти народ, бега у те планине тражећи заштиту.</p> <p>Много  
онај Краљ и није више она војска и онај народ, али су ту, ипак су ту!{S} А сад, овога часа, ово 
ати, да Карађорђевићи не остављају свој народ у данима очајања и невоље и да бегство првога, ко 
 мора читава једна држава и читав један народ.</p> <p>Ми, који смо се дочепали обала талијански 
мљена да на њој буде спаљен читав један народ због јереси вере у слободу.{S} Рекао би човек да  
 да сагледамо крај дела у које је један народ скрхао сто година нечувених напора, за које су се 
, шта и видети.{S} Тамо се слегао силан народ, чини ми се цео Срем је био ту.{S} Читав логор ко 
липљанској станици, па се искупио силан народ око сандука из којега се расуло ордење Карађорђев 
а и све баште и све њиве.{S} Пао уморан народ као облак скакаваца на земљу, посео сваку стопу,  
оријску част да се први пут, од кад као народ постојимо, сретнемо на бојишту са пруском војском 
та!“ Свирачи засвираше и запеваше а цео народ што је слушао, поче да плаче.{S} У мога бабе овол 
о се ружно види за вашу државу и за ваш народ.{S} Пао велики црн облак па све покрио и легао мр 
 из те исте Патријаршије, кренуо је наш народ пре три стотине година у збег, у туђину; па ево с 
т, била је то у пуном смислу речи сеоба народа.{S} Када су прва кола из овога покрета наилазила 
е боје те сурову слику једнога читавога народа који креће у збег, у планине, осветљава неком ми 
туд, и мислим о несретној судбини овога народа.{S} Одатле, из те исте Патријаршије, кренуо је н 
ој су обележени путеви судбине његовога народа и пролазећи по стоти пут у памети те путеве ника 
едоци и последњега чина трагедије свога народа.{S} Ту, пред олтаром патријаршијске цркве, већ п 
 старац, без вере у добру судбину свога народа.{S} Када би се одвојио од прозора, са којега је  
ност грубо разорила сан једнога младога народа и онемогућила да се две братске војске састану п 
ога, у свима овим катастрофама српскога народа?</p> <p>— Ипак има — шаптао је млади Краљевић уз 
са западом.{S} Прилеп је песма српскога народа; ту је Марко орао друмове, ту делио мегдане, ту  
— Да ли је по једна катастрофа српскога народа одиста везана за име Карађорђевића и увек у моме 
 свака водица, део је историје Српскога Народа.{S} Цело то драго парче земље је један храм, пан 
нске напоре и све велике патње српскога народа.</p> <p>Марта 1920 год.,</p> <p>БЕОГРАД.{S} ПИСА 
врло много о великој трагедији српскога народа деветсто петнаесте године, ми смо тек врло мало  
оје бегство у ранијој историји српскога народа.{S} Бабе се увалиле у душеке, претрпале се јасту 
прославе стогодишњице пропасти српскога народа и ево опет његовога вође на путу бегства.</p> <p 
да унутарњег, што лежи у психи српскога народа или у његовом карактеру, у његовој судбини или м 
ава!</p> <p>То је последњи сан Српскога Народа!</p> </div> <pb n="560" /> <div type="chapter" x 
ст када је један сјајан покрет српскога народа, неприхваћен од народа који су слободу већ умели 
 наговештавао велику трагедију српскога народа.</p> <p>За пад Београда сазнали смо 26. септембр 
 и срама а нама донела славу војничкога народа.{S} Да ли војводи у овоме часу није пао на памет 
и ће он кроз тај тужни шпалир избеглога народа, поздрављен саучешћем које ће и он тако дубоко о 
ју!{S} Влада нема права да у име целога народа изврши ово одрицање! — био је одговор министров. 
ћи ће мало час велике поворке изгнанога народа, које ће сад ускоро прва зора пробудити.</p> <p> 
атријаршије, чуо се већ жагор изгнанога народа који се са првом зором кренуо у планине...</p> < 
p>— Тамо се решава судбина мога јаднога народа! — шаптао би боно Краљ и одвајао <pb n="287" />  
 поља и наше горе, нићи слобода једнога народа; тако нека из душа њихових праведних, сабраних о 
eptembra 1915-</p> <p>ТРАГЕДИЈА ЈЕДНОГА НАРОДА</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> <pb n="7 
ТСТО ПЕТНАЕСТА</p> <p>ТРАГЕДИЈА ЈЕДНОГА НАРОДА</p> <p>1921</p> </div> <pb n="4" /> <div type="t 
не, одиграва се читава историја једнога народа, која траје преко једанаест векова.{S} Као што ј 
рошлости, као и муке и страдања једнога народа.{S} Па где је Усуд историјски и могао на другом  
 затим решавати судбина читавог једнога народа и одигравати најочајнији део његове историје, пр 
јем најсветлијега доба историје једнога народа, заносним легендама које су се ткале на ткиву ра 
А је ли то доба, је ли то стање једнога народа које даје услове да се он поведе на велика дела; 
ње на граду, које прича о слави једнога народа и ова дворска кола натоварена сандуцима, која ву 
чићи а која причају о трагедији једнога народа.</p> <p>Да допуни ваљда слику бојом и небо се на 
аша снага, наша крепост!{S} Бол једнога народа је огањ, у коме се његова снага прекаљује.{S} Ви 
еличине, онамо поносна прошлост једнога народа.{S} Онамо ваља поћи, онамо управити жеље, онамо  
нички, повезане, целу трагедију једнога народа.</p> <p>Промиче батерија тешко извлачећи гломазн 
једно поделе судбину једнога несретнога народа.{S} Кренули отуд, са далеких северних острва, пр 
во, али за њим тужне поворке несретнога народа и војска без вере и без снаге.{S} Отресао сам се 
 својој снази и своме имену, борбу тога народа за слободу? — шаптао је старац сам себи, залазећ 
 у Пећи, јер се ту завршава и трагедија народа. <pb n="732" /> Одатле даље настају трагедије по 
ним извештајима, те крену набујала река народа и поче се ваљати, тискати, обарати и ломити све  
о, малаксало, креће се бескрајна гомила народа.</p> <p>Прешли смо и Ђаковицу, прешли смо и оно  
ога, што је преостало од читавог једног народа.</p> <p>Са остатком своје породице, уједињене ту 
номе што је преостало од читавог једног народа.</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако пре 
сујета јача и од несреће читавог једног народа.{S} Не знам ко је био у колима и волем што не зн 
 покрет српскога народа, неприхваћен од народа који су слободу већ умели да цене, крваво угушен 
исам, ко ће је наћи у овоме кијамету од народа.{S} Рекох да јој се само јавим, нисмо се видели  
>— Само, кад би се та вера сачувала код народа.</p> <p>— Кад се могла сачувати кроз пет најмучн 
пријатеља и пође путем величине и снаге народа својега; молили су се Богу, који је негда услиша 
ача и старија; видео сам гневне поворке народа који се буни, водила их је мисао; гледао сам шар 
 ћете и овде сутра видети.{S} Одступање народа и војске, бегство породица, невољу, јад.</p> <p> 
је то име носио, није значило напуштање народа и народне револуције.</p> <pb n="297" /> <p>Зане 
а у народноме веровању онога „човека из народа“ који ће, по једноме пророчанству, сузбити попла 
 војна станица по оној гомили војника и народа који се тискао пред њом.{S} Пробила сам се кроз  
улица призренских извиру поворке кола и народа и стапају се као потоци у једну густу гомилу кој 
рена, да је двориште пуно кола, стоке и народа али да се ипак може наћи крајичак под кровом кој 
а њима, ишла је маса бегунаца, војске и народа.{S} Биле су то чиновничке и официрске породице,  
 ватара и видиш како гмиже рој војске и народа <pb n="338" /> који је село већ притиснуо.{S} На 
 никне молитва за спас дома, домовине и народа, ради којега они животе своје положише.{S} И кро 
е сав блатом умазан један аутомобил пун народа који се гуши у њему.{S} Он иде истом брзином кој 
ез хлеба.</p> <p>— Никад ваљада оволико народа није Призрен видео у својим улицама — вели, осло 
 војничка пропаст, то није била пропаст народа — настави учитељ. — Несретне, тринаесте, била је 
е да туче у варош, у српску варош, пуну народа и пуну избегле сиротиње, међу коју се непријатељ 
терино срце једнако у сва доба и у свих народа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У једном 
 оружаном руком разори савез балканских народа, пао је у 1913 годину.{S} Колико брижних ноћи и  
ли и ми могли стати у ред цивилизованих народа; наши музеји, библиотеке, кабинети, збирке, доку 
 наиђе велика балканска бура и заратише народи од Дунава до Јегејскога мора.{S} У томе рату, зл 
тисак што су њиме прошла за Солун и два народна посланика.</p> <pb n="85" /> <p>— Они су се сва 
<p>— Пребацујете и њима.{S} Ја знам два народна посланика чији су синови јуначки погинули и зна 
 бега Врховна Команда, бега Влада, бега Народна Скупштина, ви онда ваљда нећете веровати неким  
, па <pb n="627" /> четресосму, па онда народна права и прагматику, па заврши како ми Срби мора 
 чујем ничије савете.{S} Јуче је прошла Народна Банка за Солун и ја идем за Народном Банком.{S} 
 поносна.{S} У њој живот буја, снага се народна одупире поуздано валима који ударају о њене бок 
крај другога, као они што су их опевале народне песме!“</p> <p>Мој син је био срећан када је сл 
 носио, није значило напуштање народа и народне револуције.</p> <pb n="297" /> <p>Занета тим ми 
лости да би на чистоме тлу, на здравици народне снаге и моћи, подигло нови храм, храм будућност 
 и почеше у памети да ми се намећу речи народне песме: и почех да их шапћем сам себи:</p> <quot 
у ту гомилу продаваца промичу генерали, народни посланици, војници, рањеници, избеглице, стране 
их страна археолошки предмети за будући народни музеј, који се имао основати у Скопљу; месни од 
адом не би ни спроводио! — додаје бивши народни посланик.</p> <p>— Нису кукавице! — понови још  
 овде, на Косову! — буни се један бивши народни посланик, човек разборитих очију и широких плећ 
а га стрељај! — узвикује узбуђено бивши народни посланик.</p> <p>— Тако мора бити и нема шта ту 
да величанствени, када се дижу у душама народним а не само као украси великих светских градова? 
а нас нема ничега речитијега од бегства народних посланика.{S} Сад већ знамо јасно ситуацију! — 
дала ми је у томе тренутку као госпа из народних песама која обилази гробове по разбојишту слав 
две чете пуковника и сто шесет и четири народних посланика.</p> <p>— Пребацујете и њима.{S} Ја  
еље, затиру установе и уништавају благо народно које смо сто година прибирали и текли.{S} Кад с 
епорођена варош; хитно се зидала зграда народног позоришта како би већ половином октобра могле  
 и учествовали у великој тој свечаности народној.{S} Колико се нада везивало тога дана за ту Кр 
здицама на раменима и два дечка у сурој народној ношњи, са уским чакширама и плавим шајкачама н 
шла Народна Банка за Солун и ја идем за Народном Банком.{S} Ето ти!</p> <p>Што је више дан раст 
у војсци на беломе коњу, оваплоћавала у народноме веровању онога „човека из народа“ који ће, по 
пантеон династије чији оснивалац почиње народну револуцију а трећи у колену прима на себе голем 
али, сем најстаријега који је знао неку народну <pb n="247" /> песму у којој се Турци помињу и  
76" /> тегли.{S} Пошли су за светом, за народом, не питајући куда и сад иду не знајући куда и н 
подајући се вољи.{S} Није могао поћи за народом, заклецала су му колена, и загушио га тешки, ст 
 <p>Тако су свеци одступали, тако су са народом и војском и они прешли преко високих планина и  
 Зграда је од јуче и прекјуче поседнута народом, као за време арбанашких покрета, када су оружа 
, нити примити на себе одговорност пред народом и пред историјом ако дозволимо да један Краљ бу 
својим језиком — јер их патим са једним народом, који их тако стрпељиво, са еванђелским самоодр 
 већ почела да се простире над умореним народом.{S} Чује се само ркање спавача под једним колим 
 док се све не отисне и не загусти друм народом и стоком.{S} Дотле је већ и дан свануо и ако те 
 у рукама, моћи лакше да натури грчкоме народу политику која му се наређује из Берлина али га В 
д пре шесет година и дешава се у једном народу који је показао више но ма који, да уме ценити к 
 кућа, о коњима које су увели у собе, о народу који је затворен у цркви и много, много ужаса, т 
а свој бол, код ње би се јављала и нека нарочита речитост, онако од прилике као што жене при на 
о помоћник. — Ја сам до душе наредио да нарочити официр отпутује, као извидница, из Пећи у Андр 
аве која би код ње могла изазвати какав нарочити утисак.{S} Видела је светина та већ и Краља на 
акође бела застава и под овом сабрао се нарочити одбор грађана који је образован да изврши пред 
д подне стиже станици наредба да спреми нарочити воз у који ће се сместити команда трупа и шеф  
знали и да су за собом оставили спреман нарочити воз којим су требали да крену за Битољ и стран 
 Њихов их је понос водио у ову борбу са нарочитим разположењем да даду мушки отпор те натерају  
 ми је као да и свештеници певају песме нарочитим, тронутим гласом којим се певају песме растан 
вима и у том тренутку засјактише му очи нарочитим сјајем.{S} Он се диже младићском гипкошћу и у 
дрво, дубљи шанац или какав пласт сена, нарочито пласт сена, а ви одмах пушке на руке.</p> <p>У 
јурио пријатељу да се посаветује; жене, нарочито оне које су биле без мужева, потрчале су у род 
о, кад мине подне, брзо тоне и гаси се, нарочито зими и међ планинама.{S} Чим утрне сунце, тама 
 средини вароши беле заставе све чешће, нарочито на угледнијим кућама.{S} На општини такође бел 
упаца је ипак било довољно.{S} Мештани, нарочито мухамеданци, куповали су радо све што стигну.{ 
 какво је стање и расположење у војсци, нарочито после напуштања земље од стране Краља, Владе и 
 како идемо.{S} Поостајали многи успут, нарочито овамо у Чаглавици, па смо се сад проредили дру 
у капу Краљу а према стоци коју терају, нарочито су нежни:</p> <p>— Ајде, воко, ајде!{S} Потегл 
>— Па ће врло вероватно они у Призрену, нарочито штитити и подржавати албански елеменат и дражи 
{S} Та веровања увек за време ратова, а нарочито за време катастрофа, кад настаје царство судби 
е бригу.</p> <p>За време тих седница, а нарочито од тренутка, од кад се врати бежанија са Љум-К 
нати где се може наићи на непријатеља а нарочито што су се борбе водиле преко самих шљивака те  
кућа, под стрејама, спавале избеглице а нарочито регрути, који су се тих дана такође скрхали у  
довољне су ми снаге којима располажем а нарочито немам пешадије!</p> <p>— Држи се како знаш и у 
к и о оним детаљима које је власт можда нарочито прећуткивала или их ни сама није знала.{S} Сва 
а плаћао двеста динара.{S} Цена је коња нарочито много скочила када је Врховна Команда почела н 
се Шара и Црне Горе.{S} Његов се поглед нарочито заустави на блиском Ветернику, преко којега пр 
ије могао говорити и чинило ми се да је нарочито ћутао.{S} Али оно његово око, које ме је тако  
е их више остаје успут.{S} Ноћи су биле нарочито страховите, а већ се нигде није могло наћи дрв 
јој ће га пећи.{S} Немачке су старешине нарочито сугерирале такве бајке својој недораслој војсц 
личном оружном спремом.{S} Наглашава се нарочито да свака чета има два митраљеза а сваки батаљо 
пламеном, међу <pb n="614" /> којима се нарочито истиче лице Министра Председника уоквирено сед 
<p>Тих дана, измеђ осталих, говорило се нарочито и о пророчанству неке старе Туркиње, која је н 
е Армије, које се у соби под војводином нарочито искупило и чекало на одлуку, знајући о чему се 
, јасно оцртава.{S} Као да је неко хтео нарочито да овој слици намести као залеђе Душанов град, 
; она поче у мојим очима да добија неко нарочито и ново значење које су полусан, који ми се ста 
е и наша сиротиња.{S} Све је то кренуло нарочито тим путем што је Краљ туда кренуо, рачунајући  
ом остао у Митровици?{S} Да ли то нешто нарочито значи, што је Краљ у овако једном критичном мо 
повлачењу?</p> <p>— Имали смо, на Чачку нарочито.{S} То је ваљда и била последња већа борба.{S} 
 Чете су непријатељске у своме надирању нарочито журиле да освоје стару престоницу, седиште Врх 
оји се развијао на границама Србије, са нарочитом <pb n="86" /> грозничавом радозналошћу пратил 
зак жандармерије из вароши задао нам је нарочиту бригу.{S} Ситуација је била <pb n="119" /> озб 
х дипломатских имена, уверен да то даје нарочиту драж његовим речима — имају не само уверења, н 
азован да изврши предају вароши.{S} Као нарочиту значку лојалности и готовости на предају, свак 
зрен има свој особени значај; има своју нарочиту драж, има свој светао и зрачан ореол.{S} Призр 
 војничку славу! — узвикује онај што је наручио пиво „за све“.</p> <p>— Још сад смо у равници — 
фанскога стола, који ће извесно и данас наручити пиво „за све“. — Нека бугарска пушка на нашем  
 га је Бог изабрао да га склони у своја наручја испред ове непогоде.</p> <p>Топлина старчевих р 
цом а оно млађе још се није одвојило од наручја материног.{S} Дечици зацрвенели образи од студи 
са сажаљењем, да ми не шчепа мртваче из наручја и рече:{S} Добро, жено, ти сад иди, ми ћемо свр 
две џиновске мишице, обухватају у своје наручје тужно Косово.{S} И ако његове старачке очи нису 
 потражим! — рече жена и диже се, узе у наручје оно друго дете и пође.</p> <p>Ја хтедох да је у 
у било загрејало те га обучем и узмем у наручје па и ја кренем.</p> <p>Изашла сам из куће и ушл 
е било родило.{S} Кад га је отац узео у наручје да се опрости дете се насмејало.{S} То је био п 
га што убија Себастијана, узима Марту у наручје и узвикује гомили: „Склоните се!{S} Склоните се 
p>Улази жена и носи раскрвављено дете у наручју.{S} Казује несретница кроз сузе како је бегала, 
аба и сиротињски обучена.{S} Она носи у наручју одојче.</p> <p>— Шта ћеш ти мала? — пита је нач 
 и лутајући и сама, са малим мртвацем у наручју, не знајући где ћу и не знајући шта ћу.{S} Ишла 
росто и сиротињски одевена са дететом у наручју.{S} Морао сам им прићи да им помогнем споразуме 
 се спасти.{S} Где ћу донде с дететом у наручју а киша му натопила хаљинице те дрхће јадниче и  
брости да му се придружи.{S} Одушевљени наручује пиво „за све“; хладни и размишљени узео мастиљ 
лан свет на улицу, па нас све то гледа, нас аустријанце, нас непријатеље.{S} Наиђоше ми сузе на 
, па нас све то гледа, нас аустријанце, нас непријатеље.{S} Наиђоше ми сузе на очи, па оборио г 
е дубоко у пећину те, кад је пало вече, нас је децу обузео велики страх.{S} Нешто што се цео да 
</foreign> и праве тако лице као да су, нас који као просјаци стојимо под стрејом, готове да за 
да се крећу бегунци.{S} И, у један мах, нас обухвати све страх.{S} Цело до подне провели смо на 
 има свога песимисту.</p> <p>— Тако!{S} Нас, него кога ће? — одговори набусито господин са јабу 
ад, чим први крете па за њим и други, а нас обухвати страх и хитно, узбуђено, потегосмо што нам 
ве собе и рекне: „Издише, свршава!“ — а нас то жацне и ужасне нас.</p> <p>На збору је био и сам 
ћи стиже Лазар те избуди само старије а нас децу и младину оставише да спавамо.{S} Сабрале се ж 
е на оно неколико кућа које чине село а нас се десетине хиљада спуштамо друмом да ту потражимо  
е на милост и немилост.</p> <p>И мећава нас загрли, обави нас својом студеном руком и поче нас  
више шуме те они запазити, и посаветова нас као и попа, да се повучемо дубље у пећину.</p> <p>Т 
, јесте, — шапће старица — али ћути, да нас ко не чује да се радујемо.{S} Вуци су још у тору!“  
а, тражи и велике и скупоцене жртве; да нас је мало и да морамо сви, сви изгинути и сатрти се у 
атци снаге и кренусмо живље даље, ма да нас извесна зебња није напуштала све док се не спустисм 
отив нас, Грчка је уговорно обавезна да нас брани а тако исто и Румунија, која не би дозволила  
 узе да нам прожима тело и дрхтавица да нас осваја.{S} Дете, које је дотле било доста мирно, по 
крвожедних чељусти које су очекивале да нас прождеру.{S} Прозебли, што смо ближе ишли тој огром 
з Куманова, биле су и сувише довољне да нас забрину.{S} Већ вечерашње вече и ноћ, кад оде жанда 
не дође Аустријанцима каква помоћ те да нас задрже.{S} Још само ону планину да прођемо, још сам 
> <p>— Не пропадамо ми лако; ко хоће да нас прогута треба да има гвозден стомак.{S} Платиће нам 
сла али нисам осетила ни једно парче да нас се дотакло.</p> <pb n="478" /> <p>Превијала сам се  
> <p>Тек смо сишли низ друм а почеше да нас надлећу и аероплани.{S} Неко рече да дају и знаке и 
ћани бачени у арену, очекивати звери да нас растргну.{S} Славићемо своја крсна имена по пећинам 
за нама официра са револвером у руци да нас гађају, већ и они са нама заједно, бацили сабље а у 
} Сад већ крећемо са горким уверењем да нас овај друм, којим смо се упутили, води ван Отаџбине. 
и се уставили код Крупња и ту ће као да нас чекају да се бране, па се морамо задржати да сачека 
 као мишеве.</p> <p>И овај узвик као да нас све опомену те, пошто се свако још мало позабави да 
ао ми остали, да не одступа, већ као да нас прати, како би успут сабрала све наше болове у свој 
и не збијени у групу, тако може лако да нас гађа из заседе, него се растурите, разредите се, да 
и себи преноћиште, не дође више нико да нас узнемири и наста мир у целом насељу.{S} Једва по ко 
огло понети пушку; оно што је остало да нас заштити да можемо изнети главе, пребраја се на прст 
вило па до ноћи, тако је брзо минуло да нас је густ и непровидни мрак обавио далеко још од Пећи 
<p>— Море летајте људи, па да ранимо да нас не похватају овде на легалу као мишеве.</p> <p>И ов 
о ни један једини зрачак не би допро да нас загреје.{S} Небо је ниско пало и његови мрки облаци 
ли смо као манити, не може командант да нас устави.{S} А и како ће, кад је цео наш пук отуд из  
/p> <p>— Па зар неће Руси, у случају да нас Бугари нападну, искрцати за двадесет и четири сата  
вом приликом да их тражимо.</p> <p>Када нас је од јутрос пробудила вест, да су нас ноћас о поно 
/p> <p>— Па ми нисмо војска, неће ваљда нас — додаје други.</p> <p>— Питају те они, јеси ли вој 
ку заштиту.{S} Шум је <pb n="681" /> за нас био већи разлог стрепњи но мртвило на које смо се в 
њом нисмо више ни бринули шта је.{S} За нас је довољно утехе у томе било да ће нас варош моћи д 
 се већ удостојили божје милости.{S} За нас живе, према којима је Бог тако немилостив!</p> <p>У 
ма са Бугарима на источноме фронту — за нас имао већи и шири значај но што је у ствари он могао 
рестрављена том војничком речју која за нас жене и мајке значи исто што и смрт.</p> <p>— Јест,  
 у кући васпитао.{S} Реч Отаџбина је за нас била тако чист и узвишен појам, да смо је ми са идо 
ашћењем овај необичан призор који је за нас још био загонетка.{S} Трго нас је бат коња на коме  
 рањенике.{S} Српски се војници боре за нас па не могу рањени ићи пешке, а ми можемо.{S} Је л’  
ред:</p> <p>— Српски се војници боре за нас па не могу рањени пешке ићи! — понови он узбуђено.  
ричу речима: „Српски се војници боре за нас, па не могу рањени пешке ићи!“ поручник плану на је 
е тачно обавестили о ситуацији.{S} И за нас нема ничега речитијега од бегства народних посланик 
ило је све јасније да се та моблизација нас тиче.{S} Од како је ту сумњу и Ниш званично нагласи 
То је та земља на којој смо никли, која нас је хранила и коју смо бранили; то је та земља коју  
бавило и чувало за највећу невољу, која нас је чекала у планинама.{S} Било их је чак који су ск 
о ноћу у Грачаницу.</p> <p>Тишину, која нас је стално пратила, од једном проломи врисак пред на 
 је најхладнија ноћ оне оштре зиме која нас је у изгнанству пратила.</p> <p>Тешко је било прићи 
ага, тиха струја у вртлогу олујине која нас је носила.{S} Он охрабрен, настави:</p> <p>— Ту шај 
м и поуздањем.{S} Није ли то она, мајка нас свију, чији се живот свршава ту, на средини онога м 
трајала и која је управо и обезбеђивала нас да можемо допрети до Призрена.</p> <p>— Качаник ниј 
ад, сишла је сад у наше редове и почела нас грлити својим леденим и језовитим загрљајем.{S} Из  
јемо од Прокупља тако заједно, удружила нас невоља, заједно бринемо, заједнички се снабдевамо.. 
 могли из душа нам да одагнају; уморила нас је дуга ноћ, коју смо превалили и примакли се зори. 
, јер породица наша је врло велика, има нас и по Бачкој и по Срему!</p> <p>— Хвала Богу, наиђе  
 и од Бугара.{S} Три су цара ударила на нас.</p> <p>— Три? — учини он изненађен, па онда додаде 
ним редовима и бацају уморне погледе на нас који смо стали крај друма те их посматрамо.{S} Ко ј 
 воз од бугарскога напада, учинио је на нас само у толико тежак утисак што су њиме прошла за Со 
оседи — допуштам нека и Бугари ударе на нас, што апсолутно неће бити; али, за вашу љубав, ето д 
према Грчкој, Бугари ће моћи да баце на нас два пута и по веће снаге од наших.</p> <p>— То знач 
 колико да се покају што су натрчали на нас — одговара ребрећи се београђанин.</p> <p>— И право 
и.</p> <p>— И виш’ у лудилу је пуцао на нас, мислио је бије непријатеља који му је кућу ископао 
 диже до ока и нанишани овамо, право на нас.{S} Док се ми само окретосмо једно другом а Бојкова 
 и пуни пушку и наставља журно паљбу на нас.{S} Паде још један и то овај погођен у срце.{S} Ниј 
ши нису ушли у Шабац.{S} Наиђе страх на нас и старица узе да се крсти: „Боже, дај нам да прежив 
мо се тако опремили и натоварили а нана нас све прекрсти па изиђосмо из куће у густи мрак.{S} Н 
уке.{S} Стајали смо дуго, врло дуго, па нас онда пребројаше и наредише да крећемо праћени старц 
дити те да нам одслужи службу Божју, па нас онда благослови и пође натраг у село и са њим она д 
кућама и изашао силан свет на улицу, па нас све то гледа, нас аустријанце, нас непријатеље.{S}  
ик! — кликну Бојко весело, осврте се па нас погледа све редом, као да би хтео да један део свој 
аса који је сишао са планине и посматра нас дивљачким погледом и не здравећи нас.{S} По зраку и 
поднаша.{S} Облије нас киша те капље са нас као са стреје, а Бојко вели: „Ако, море, исушиће се 
> <p>— А од које то силе бегате? — пита нас арнаутин.</p> <p>— Од Аустријанаца и од Немаца и од 
димо очима својим извесан циљ и напушта нас оно тешко осећање бескрајности које нам је до сада  
билише.{S} Ако Бугарска мобилише против нас, Грчка је уговорно обавезна да нас брани а тако ист 
д мобилише, значи да не мобилише против нас.{S} То је јасно као дан! — заврши победоносно одуше 
S} Па да знате још како сам плакао, кад нас изведоше да се закунемо Краљу Петру.{S} Кад сам изг 
, господине мој, кад би ви знали од кад нас наши званични сервирају тим лажним вестима.{S} Ви и 
p> <p>— И како сам се друкче осећао кад нас поведоше у борбу.{S} Идем ја сад да се борим али не 
колико, сат, два, три ваљда...{S} Изнад нас небо поче да се прозире али је у шуми још био мрак  
ом и не здравећи нас.{S} По зраку изнад нас носе се јата гавранова и дрско гракћући прате нас,  
ан, па још један.{S} Прелетали су изнад нас и њихов језиви шум продирао нам је дубоко у душу.</ 
ле, попе?“ — „Избегле у ова села испред нас, имамо сви тамо зналце и пријатеље, па са њима крен 
b n="307" /> је вукао једна кола испред нас, ударио је у страну и мал није сунуо с колима у шан 
4" /> <p>— А они који су измакли испред нас?</p> <p>— Они су већ заробљени!</p> <p>Сви поражено 
напустио би редове па би потрчао испред нас.</p> <p>Тек прођосмо отуд Јаребица, а командат заус 
пао први сумрак, када смо далеко испред нас, у једној дубокој долини, опазили ватре те нам реко 
ојске.{S} Док је ту војску удаљавала од нас страховита артиљеријска ватра, стрепили смо да иза  
мале су се две три нове.{S} Сваки је од нас седео на своме месту, задовољно свлачио обућу да не 
рај друма те их посматрамо.{S} Ко је од нас тада слутио да је то последњи поглед на смрт осуђен 
тај мучан и тегобан пут.{S} Свако је од нас застао, напуштајући за тренутак оне тешке мисли кој 
и и у души и у телу.</p> <p>Свако је од нас корачао ћутећи као што се у смрт корача.{S} Свако ј 
се појавио на другој, ближе или даље од нас.{S} Припуца и по нека пушка, и арлук гомиле пење се 
 крај наше куће и ту се бабо опрости од нас а његов терет узе нешто нана а нешто ми поделисмо,  
снама исписа горак осмејак, јер свак од нас помисли:{S} Где си, Боже, сећаш ли се и ти нас?</p> 
амо!...</p> <p>И пре но што стиже ко од нас ма једну реч утехе да каже очајнику, он отвори врат 
ло јединство акције?{S} Ако се свако од нас може слободно и по своме нахођењу кретати при повла 
е понети!“ И ми му прилазимо и свако од нас прима по један и свако свој крст носи...</p> </div> 
} И ми сами не знамо куда ћемо, нико од нас не зна!</p> <p>Она ми није одговорила, те ја понови 
 гракнусмо сви изненађени и ако нико од нас није јасно појмио шта су то Турци.</p> <p>— А шта с 
сви у глас као изненађени и ако нико од нас није појмио колико је то, сем најстаријега који, да 
азполажемо, јер то у овоме часу нико од нас не зна поуздано; даље, морамо знати какво је стање  
следњи не угине?{S} О, колико је њих од нас већ позавидело овом гробу, ту, на домаку границе, н 
<p>— Ама, зашто баш нас изабраше да код нас уђе непријатељ што дубље у земљу? — гунђа песимиста 
ко једне болничарке, која је седела код нас у авлији.{S} Чула сам да је био у борбама и да је д 
е тифус који се још од турског рата код нас зацарио и све до тад се није угасио.</p> <p>Лекари  
друга села а једно стотинак их оста код нас.{S} Наредише одмах да се искупимо пред црквом и зап 
устиња! — наставља Краљ — А како је код нас све питомо и лепо...</p> <p>— Ех! — учини један тре 
х још тек погинути.{S} А распитајте код нас где су генералски и пуковнички синови, јесте ли чул 
се зачињавају сви бурнији разговори код нас) зубима изгризао јабучицу!{S} Ко ће да одговара за  
 Команде.{S} Зар ви не видите да су код нас, у оваквим приликама, животи људи у рукама каквог п 
уги пут плану и тане просвира баш измеђ нас.</p> <p>— Ама ко то пуца? — скочи поручик и док хте 
љану провели и кад још боље знамо какве нас ноћи очекују у Црнољевском Кланцу.</p> <pb n="351"  
"593" /> <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила!</p> <p>Био је ратар  
оме.</p> <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила! — тешим га ја понова 
аши чине последње напоре, али — прекиде нас начелник још увек узбуђен и под утиском неповољних  
 кроз Крагујевац.{S} Рекли су нам, воде нас у Ниш.{S} Једва сам чекао да стигнем тамо, рачунао  
авали тврдим сном, кад дубоко у ноћ узе нас бабо будити: „Ајде, вели, устајте!“ Избудили смо се 
обро, све трпи и све поднаша.{S} Облије нас киша те капље са нас као са стреје, а Бојко вели: „ 
>Муслиманско становништво Метохије није нас гледало пријатељским погледом а хришћанско се и сам 
о тешка она друга половина невоља, које нас очекују?{S} И како ће ти људи слабе душе поднети те 
аво парче земље на коме смо никли, које нас је одојило и одхранило; робоваће наши оцеви и наша  
а.</p> <p>На падинама Шаровим, под које нас води пут, избија с времена на време прамен белога д 
ше, свршава!“ — а нас то жацне и ужасне нас.</p> <p>На збору је био и сам дивизијар, који је до 
ути извршили над бегунцима, који су пре нас прошли и, не разбирајући како је тај глас могао до  
лаци, заноћили <pb n="362" /> смо те се нас неколицина увучемо у једну кошару да се склонимо од 
ити, јер бивало је и други пут тако, те нас узе све опремати и збирати по кући, што се може пон 
иђе за коњаником читава група пешака те нас раздвојише и ја застадох далеко за њом.{S} Кад се г 
ке за собом а Србијанци лете за њима те нас и они прођоше.</p> <p>— Их, Боже, моје радости!{S}  
 преварио.{S} И у Ниш кад смо стигли те нас сместили, остао сам и даље србијански роб.</p> <p>О 
епознатим путевима и допирало до нас те нас поче да обузима неки нови осећај, да се буди у нама 
е јата гавранова и дрско гракћући прате нас, навикнути већ да на путу, којим ми одимо, остају л 
о вече код вас, у Приштини; примили сте нас на преноћиште.</p> <pb n="321" /> <p>Сетих се да је 
ни од куда догледале и, рече још, да ће нас сваке ноћи по неко од домаћина обилазити те по <pb  
<p>— То значи, ви не сумњате више да ће нас и Бугарска напасти?</p> <p>— То је више но извесно. 
 још свирао оркестар и не слутећи да ће нас за мало све прелити морски вали.</p> <p>У Скопљу се 
 нас је довољно утехе у томе било да ће нас варош моћи да прими ноћас под своје кровове колико  
о дубље у пећину.{S} Рече нам још да ће нас он сваке недеље походити те да нам одслужи службу Б 
бацимо јој у чељуст?</p> <p>— И тада ће нас напасти! — одговори официр одлучно.</p> <p>— Можете 
рву на коју Бугари не претендују, па ће нас ваљда овде толерирати.</p> <p>— Не, варате се.{S} О 
е рат свршен.{S} За неколико дана па ће нас пустити кућама а кад се вратим, свратићу кући колик 
се на оном свету.{S} Бог је добар па ће нас све сабрати код себе.</p> <p>Старац је говорио искр 
тних.</p> <p>— Морамо их наћи, иначе ће нас покосити! — одговара пуковник а у том груну, недале 
 који нам сад већ постаде вођа, који ће нас водити даље кроз ноћ и кроз опасност.</p> <p>Јавише 
отаџбине и сада ваља прећи мост који ће нас раставити од ње.</p> <p>Тужан је то растанак био, т 
 путева којима тутњи непогода — тамо ће нас можда мимоићи даље невоље.</p> <p>Ту, међу добрим љ 
 по снеговима и по блатима; успављиваће нас арлук вукова а будити арнаутска пушка.{S} Гладоваће 
аље, што даље капетане.{S} Бомбардоваће нас, уништиће нас!</p> <pb n="184" /> <p>Капетан им обе 
ћемо од глади; боловаћемо и десетковаће нас болештине.{S} Засипаће нас и претрпавати сметови; п 
тови; падаћемо у поноре и амбисе; клаће нас и убијати дивљи Арнаути, сејаће над главама нашим с 
нци овако с пушкама похватају, стрељаће нас!</p> <p>— Не још! — одговара четврти. — Бацићемо их 
 десетковаће нас болештине.{S} Засипаће нас и претрпавати сметови; падаћемо у поноре и амбисе;  
тају да пљачкају бегунце а камо ли неће нас овако усамљене и ноћу.{S} У нашим редовима се од ју 
> <p>— Чекај, не жури!</p> <p>— Сатреће нас.</p> <p>— Чекај не смемо га тући!</p> <p>Капетан се 
чунао сам кад стигнемо у Ниш, издвојиће нас, рећи ће нам: „Дете, ко је брат Србин, нека стане у 
капетане.{S} Бомбардоваће нас, уништиће нас!</p> <pb n="184" /> <p>Капетан им обећава и његов к 
 <p>— То је више но извесно.{S} Напашће нас подмукло, као звер.</p> <p>— А ако, по савету спора 
отово никакве терете нисмо имали а срце нас је вукло својој кући те нам је пут био лак.</p> <p> 
уденом руком и поче нас носити.{S} Поче нас засипавати и претрпавати и више ни корака не можеш  
 обави нас својом студеном руком и поче нас носити.{S} Поче нас засипавати и претрпавати и више 
инковце и заробљенике српске и натераше нас све да изађемо да их видимо, али их ја некако извар 
: шта има та промена да значи, а почеше нас са разних страна претрпавати коментари, званични и  
 главе, оборише на мах погледе и почеше нас избегавати предосећајући срамни значај ове промене. 
.{S} Наше батерије бију са Торлака више нас, гађајући аероплане а њихове туку на све стране.{S} 
ио руке:</p> <p>— Дакле одоше, оставише нас?</p> <p>— До овога часа још сам у нешто веровао, ал 
а се дере, музике да свирају и искупише нас све и прочиташе да је Београд пао.{S} Морали смо да 
 Румије и митраљези са Можуре и уверише нас да нема више мирна кутка на српској земљи.</p> <p>Г 
фронт а оно тако је и било.{S} Одведоше нас у Босну и пребацише преко Дрине где су још трајале  
 дужност.</p> <pb n="513" /> <p>Мој муж нас је на свој начин све у кући васпитао.{S} Реч Отаџби 
ђе јуна месеца изненадна мобилизација и нас, који смо на јесен требали да се рекрутујемо а од п 
езерске планине, а између непријатеља и нас била би Ситница.</p> <p>Краљ погледа по свима и у т 
ошли би, ага, кад би знали где су али и нас све ето брига мори што не знамо где нам је робље!“  
ером да се послужи.{S} Рекох му своју и нас свију невољу и он посла два војника из патроле да з 
ијатељ тражио; нити је тако близу да би нас могао чути.{S} Могли смо викати из свега гласа и не 
Могли смо викати из свега гласа и не би нас нико чуо.{S} Да ли се шапутало из обзира према моме 
уације у коју би запала Бугарска ако би нас напала.{S} Али она то неће!{S} Да је смела, не би о 
лост.</p> <p>И мећава нас загрли, обави нас својом студеном руком и поче нас носити.{S} Поче на 
> <p>У том се зачу негде далеко, позади нас, ужасна ларма, гласови су се надвикивали, урлик је  
>— Држи десно! — чу се од једном позади нас груб војнички глас и пуцањ бича.</p> <p>Нико не мач 
попадали као покошени по земљи, пробуди нас из тешке душевне клонулости један нови шум, нови зв 
се свако борио.{S} Из тих мисли пробуди нас глас једнога који је био измакао нешто напред:</p>  
живи; тако и ова чудотворна реч пробуди нас, који смо до мало час били окамењени.{S} Ускомеша с 
 јаком и одличном појачању фронта, који нас је бранио, гледали спас свега што је почело да се р 
 се сопственим дахом а тежак умор, који нас је већ претукао, помоћи ће да савладамо и заборавим 
о нагло развијају, који се ваљају, који нас претрпавају, могао да се сети свих тих обзира?</p>  
о нагло развијају, који се ваљају, који нас претрпавају, сетио других обзира, сетио да склони с 
 катастрофу, што се у томе вртлогу који нас је захватио, слазило ниже и ближе дну левка, све се 
 које је доба ноћи, нити ико зна колики нас још догађаји очекују до прве зоре?{S} Ох, како сам  
ју на разна врата те припитају не би ли нас ко под кров примио.</p> <p>— А шта је оно тамо? — з 
 отворити царске твоје капије; хоћеш ли нас примити, поносни царски граде?{S} Хоћеш ли нам, про 
ушом пружиће нам топле речи утехе — али нас то неће утешити, неће <pb n="729" /> утешити.{S} Го 
S} Били смо непознати један другоме али нас је она тамна ноћ и заједница невоље здружила.{S} Из 
та.{S} Отерасмо их колико смо могли али нас сатиру они са чамаца!“ Тражио сам <pb n="461" /> од 
се, господине, лаже се званично.{S} Или нас лажу или и њих лажу.{S} И док је то чињено тамо, до 
згинуло?</p> <p>— Па јесте, преполовили нас.</p> <p>— Штета, а борили сте се баш честито, хвала 
> <p>Овако одлучна потврда вести ободри нас и онај тас на теразијама на коме је утеха, претеже. 
аштићене породице:</p> <p>— Тата, спаси нас!</p> <p>Он не проговори ни реч, ижљуби децу, пољуби 
исли:{S} Где си, Боже, сећаш ли се и ти нас?</p> <p>Звук звона долазио је из једнога ускога и ш 
људи око мене шаптали, не знам.{S} Нити нас је овде где смо, непријатељ тражио; нити је тако бл 
 у Велес.</p> <pb n="87" /> <p>Те вести нас готово поразише и, док смо до сад били само забрину 
ра нас дивљачким погледом и не здравећи нас.{S} По зраку изнад нас носе се јата гавранова и дрс 
штавали, заваравајући нас, уљушкавајући нас, не дајући нам да будно и трезвено видимо стварност 
 нас лажно и обавештавали, заваравајући нас, уљушкавајући нас, не дајући нам да будно и трезвен 
Знао сам ја, такви смо ми...{S} Претуци нас колико хоћеш, остави у нама само један живац па ћем 
 из блата.</p> <p>Гомила се ваљала крај нас, као река набујала кишом, кола су шкрипала и стењал 
 ваљала друмом и која је промицала крај нас.{S} Обратисмо пажњу тек кад цео покрет загусти на ј 
ија, која је мало час трком прошла крај нас журећи ка фронту и пред којом се гомила што је закр 
н пролазник, трећепозивац, застаде крај нас и погледа девојче са извесним родитељским саучешћем 
изгледају ови јадници, што пролазе крај нас, и ја још нисам чула ни речи протеста, ни гласа гун 
евештину да наложимо ватру, сео је крај нас, пошто га је на стражи крај пласта заменио син, и н 
е би нико узнемиравао.{S} Минуо би крај нас какав прљави скопљански пајтон, носећи по ког офици 
буђења тек кад су почеле пролазити крај нас хиљаде и десетине хиљада оних којима је авет глади  
едан зуавски пук, прође кроз варош крај нас и оде на Зејтинлик.{S} Кажу, ови су дошли са Дардан 
унци, нек саспу у нас сву муницију, нек нас сахране па нек крећу даље!{S} Бога ми, то ћу да их  
у.{S} Кад је све било у реду, свештеник нас још поучи.{S} Рече нам да не залазимо у шуму, да не 
м свећицама које су мајке припалиле док нас децу нахране и опреме на спавање.{S} Далеко тамо до 
њу ноћ!“ Нисмо казивале једна другој ал нас је обе било страх да се они гадови, зато што их сад 
го да га држи.</p> <pb n="657" /> <p>Он нас погледа све редом, па кад у свачијем погледу срете  
е викну неко међ њима: „Брже, људи, ево нас стигоше топови!“</p> <p>Сви поскочише вољни за јури 
ји је за нас још био загонетка.{S} Трго нас је бат коња на коме је јахао официр пред патролом.{ 
к се тај облачић још колута у зраку, до нас допире глас топа.{S} Мало доцније и сунце ће се са  
клоне али ми палилулци не морамо.{S} До нас неће стићи — одобрава му испред својих врата један  
о засипа и затрпава?{S} Је ли допрла до нас, јесмо ли већ под лавином?...</p> </div> <pb n="274 
ј гигантској борби нисмо сами, да је до нас кадра допрети рука моћних, да над нама бди брига мо 
з сред пламена уздижу.{S} Већ допире до нас потмули мрмор и жагор, као оно рој кад се из далека 
тренутцима.{S} Кроз тамну ноћ допире до нас топовски пуцањ, то се још боре последњи редови војс 
S} Мој сусед, који се греје на ватри до нас ослоњен леђима на моја леђа, једнако се мешкољи.{S} 
е разбирајући како је тај глас могао до нас доћи, ми смо обазриво и са зебњом наступали кроз но 
мљавина и тутањ, у колико је допирао до нас, изгледао је час као кркљање самртника а час као кр 
ом, јер у том је већ и покрет допрео до нас.{S} Нисам је ништа припитавао мислећи да ће она сам 
ирило непознатим путевима и допирало до нас те нас поче да обузима неки нови осећај, да се буди 
 потпуковник предвиђао.{S} Допрле су до нас и појединости о крвавим уличним борбама, које су се 
ремајући крај ње вечеру себи.{S} Примио нас је те смо се и огрејали и окусили мало топла јела и 
.{S} Уморио нас је био разговор, уморио нас је заједнички бол, који ови звуци нису ипак могли и 
топовске звуке, али без речи.{S} Уморио нас је био разговор, уморио нас је заједнички бол, који 
слимо, брате, ми грађани ништа; нити ко нас пита шта мислимо, а шта не мислимо.{S} Само нећу да 
ћи ће трећи — да побацамо пушке.{S} Ако нас Аустријанци овако с пушкама похватају, стрељаће нас 
ти ал кад се приближимо.</p> <p>— А ако нас похватају изненада, овако с оружјем.</p> <p>— А куд 
 враћају као ватрена киша.</p> <p>И ако нас је умор сломио, нисмо могли не застати у месту прик 
их остати да га дворим.</p> <p>— А како нас мимоиђе? — пита га брижно жена.</p> <p>— Наиђоше па 
тељ који се том месту већ примиче а око нас горостасне масе неприступачних планина.{S} Осетисмо 
знемирим.{S} Дубока тама владала је око нас.{S} На ватри су догоревала дрва те је гомила румена 
идите ли ове снежне планине које се око нас узносе, и у њима су деца ваша.{S} И једна вас и дру 
и са поласком, дотле су се догађаји око нас немилостиво ваљали.{S} У Ђаковици, која је остала з 
ор у начелству ради саветовања.{S} Било нас је око педесетак, сви забринута лица, сви суморна п 
коња који су се тек истоварили.{S} Било нас је толико много да се није могло дисати а уз то нас 
егунаца и даље кретала и пролазила мимо нас, газећи под собом Обилићеву медаљу за храброст, кој 
же главу.</p> <p>Мало за тим прође мимо нас један арнаутин, враћајући се са празном корпом, из  
четрдесет хиљада које су пролазиле мимо нас путујући у смрт.</p> <p>Још од првог сусрета, на ск 
е, добро их погонише, те протрчаше мимо нас и не осврћући се и бацајући пушке за собом а Србија 
е који аутомобил прохујао би и раскошно нас засуо блатом по лицу, по коси и по оделу.{S} Навикн 
о много да се није могло дисати а уз то нас је и онај задах гушио.{S} Помислила сам да би то мо 
и преко ноћи, не дође нико из села и то нас још више забрину а тек трећи дан по Лазару, дође но 
а гласно једна сенка — Онај коњаник што нас предвече сустиже, рече да и тамо већ прашти пушка.{ 
е више за другога већ за себе.{S} Ћесар нас је слагао, вели, право је да сад и ми њега слажемо. 
осјаци сачекавају путнике.{S} Од јутрос нас је много путника и, ма да смо били бедни изгнаници, 
ло те смо кренули и избили на друм, већ нас је недалеко од Приштине, на ветерниковој коси, ухва 
 бол није ни дала оком схватити.{S} Ноћ нас је била застрла својим црним покровом и промицали с 
и клонуло се иде ногу пред ногу.{S} Ноћ нас све више обавија, све више се губе контуре поједина 
мело да се не води рачуна.{S} Видите, у нас треба да прођу по две и три деценије па да се појав 
жудно бацао погледе на моју.</p> <p>— У нас — настави он своје казивање — био већи српски барја 
то тврдим. — Верујете ли ви одиста да у нас има и Гарибалдија и Мацинија, и Кавура и Гамбета?{S 
чега досећа, па ће рећи:</p> <p>— Има у нас Арнаута једна реч:{S} Онога је кућа ко много зноја  
рукче ни пред Господаром.{S} Имало је у нас и младих жена и девојака али су избегле!“ „А где су 
се искупимо сви ми бегунци, нек саспу у нас сву муницију, нек нас сахране па нек крећу даље!{S} 
 албански елеменат и дражити га противу нас.</p> <p>Тако су забринути људи међу собом водили ра 
а, пошла можда још јутрос и стигла међу нас на замаку дана, не увек онаква каква је првобитна б 
аскошно окићених крајева; сишла је међу нас, вођена великим осећањем милосрђа и предано је него 
.{S} Почеше опет гранате да падају међу нас.{S} Неко зајаука на друму, неко писну и зацика у ја 
из оне енглеске мисије, што спава близу нас, промрзла ваљда, <pb n="659" /> извуче се испод кол 
 шарен јастук пун ствари — Али не смеју нас господа официри овако лагати и гурати у јендеке зат 
 нашом отаџбином; није ли то туга свију нас, саздана из дубоких рана, којима смо сви искрвављен 
ико је тешкога бола задало душама свију нас ово последње разочарење.{S} Када сам је упитао шта  
Ко је она?</p> <p>Ни је ли то бол свију нас смештен у једну душу, изражен у једној особи; онај  
н међу нама да гласно каже слутњу свију нас.</p> <p>— Или смо је ми упалили при евакуисању! — д 
 осваја.</p> <p>Што ближе магли, у коју нас друм води, то се она све више разређује и на крају  
 и два жива ока, која <pb n="656" /> су нас за време разговора све редом прелетала не задржавај 
 нас је од јутрос пробудила вест, да су нас ноћас о поноћи Бугари напали дужином целога фронта, 
овце, те ја у касарну.{S} Три месеца су нас муштрали од ране зоре до мрклога мрака.{S} Нико за  
тав низ таквих заносних бајака, које су нас опчињавале све док нам се детињи мозак није почео м 
 шибље се и жбуње умири; птице, које су нас по гдекад о дану надлетале, скрију се а бубице и цр 
 дешава.{S} Веровали смо и уверавали су нас, да се истовремено са овом борбом на Гиланској Мора 
 се завукли по канцеларијама послали су нас да изгинемо.{S} Пет генерација омладине сатрвено је 
ршија је већ била узбуђена и трговци су нас, са дућанских врата, питали погледом а ми смо одгов 
сви и пођосмо на јуриш.{S} Србијанци су нас дочекали на бајонет.{S} Тада сам први пут срео срби 
смо мислили, тако смо веровали, тако су нас лажно и обавештавали, заваравајући нас, уљушкавајућ 
у село и са њим она два домаћина што су нас били допратили.</p> <p>Нас дечицу мајке метнуле да  
одњег.{S} Они што су се борили и што су нас бранили или изгибоше или се одметнуше у планину или 
р и жагор тако с вечери малаксава, нису нас ипак напуштали разнолики гласови који су се свакога 
 и добро нам дошло мало одмора.{S} Нису нас умориле толико борбе и нагло наступање колико блата 
и подофицирска школа.{S} Ту је тихо, ту нас не би нико узнемиравао.{S} Минуо би крај нас какав  
на се преломила судбина Београда и свих нас који од тога дана лутамо као бескућници и нигде, ши 
а тражење мира.</p> <p>— Ама, зашто баш нас изабраше да код нас уђе непријатељ што дубље у земљ 
такве смо муке подносили некада.</p> <p>Нас децу, која смо слушала ову причу, подиђе нека језа. 
аћина што су нас били допратили.</p> <p>Нас дечицу мајке метнуле да проспавамо мало, јер смо св 
ући своју судбину нашој заштити.</p> <p>Нас је свега десетак, од којих пет или шест оружаних.{S 
су, верујући мртвом брду, дрзнула да му населе подножја.{S} Читао сам описе и знам, колико ми с 
ео вулкан који бљује лавину и претрпава насеља која су, верујући мртвом брду, дрзнула да му нас 
} Старци и младићи, жене и деца, читава насеља људи, који су се пробудили и хоће да се врате да 
 мраз.{S} У таком случају, цело шталско насеље дигне грају:</p> <p>— Затварај, затварај бре, шт 
ико да нас узнемири и наста мир у целом насељу.{S} Једва по ко проговори реч или потражи што ил 
га архиепископа Саве, те смождио Стреза насилника, коварника и хулитеља закона небеских и земаљ 
ња и боне слутње, која нам се тога часа насилно и свирепо утискивала у душу.</p> <p>Ишли смо ла 
тива и себична дипломација, дипломација насиља, разорила.{S} И тек 1912 године, када је српска  
раку силе, која не изчезава под ударима насиља; она мисао која не умире, која увек живи, која н 
ли да је жеља за слободом малих јача од насиља великих.</p> <p>Поуздање, које су нам вести са б 
мању, и заштићаван од власти при вршењу насиља, остао је од ослобођења без икакве зараде а раду 
креће опет у бегство испред аустријских насиља, тражећи заштите у Арнаута.</p> <p>Професор се з 
ије, кренуо у бегство испред арнаутских насиља, тражећи заштите у хришћанске Аустрије а сад, по 
атеринску.{S} Вешала ће закон заменити; насиље ће правду казивати; порок ће се врлином звати а  
и очајање, а на западу, тамо где се оно наслања на врхове Проклетије планине и где Паштрик узно 
 дрвену капију, на коју се с обе стране наслањају високи камени зидови, који ограђују двориште. 
а леве стране друма, иза кола, ишао је, наслањајући се на једну грану, заробљеник.{S} Био је бо 
н, уморан, попрскан блатом и неизбријан наслањајући се једном руком на батину а другом на раме  
н по један обарао главу на груди или је наслањао другу на раме.</p> <p>Ја сам покушавао да се б 
ио на прстима вратима од собе Краљеве и наслањао уво да чује што; али је у соби била мртва тиши 
 јегејскога мора и престављала снажнога наследника трулој византијској империји.</p> <p>Када је 
рагујевцу, чим се најпре видео са сином наследником, пошао је одмах да посети тада већ болесног 
 детаљи већ би му недостајало и боја да наслика сву ову невољу.</p> <p>А гомиле оних који су ју 
p> <p>— Одиста! — потврдих ја.</p> <p>— Насликао бих је, јер то је моја судбина.</p> <p>— Не ви 
а и горчине рече:</p> <p>— Да имам руку насликао бих ту сцену.</p> <p>— Одиста! — потврдих ја.< 
 и побојавам да није нешто претенциозан наслов који сам јој дао.{S} На томе делу, које ће се не 
 <pb n="4" /> <div type="titlepage"> <p>Насловни лист, као и остале слике у делу, израдио Т. ШВ 
ти јер бели витез застаде крај прозора, наслони се и упре свој мртвачки поглед тамо.</p> <miles 
 један мах.{S} Крв му су попе у образе, наслони се на штаке и гурну лактовима гомилу испред себ 
 завесе да на, мразом замагљено стакло, наслони усијано чело и клонулу главу.{S} Напољу се ведр 
раби слушалицу.</p> <p>— Ало!{S} Ало! — наслони капетан слушалицу на уста и на уво. — Ало!{S} Ј 
. „Јесте, отуд!“ — одговара старица, па наслони ухо на врата а прстом ми казује да се умирим.{S 
 пламичци као попадале звездице, она се наслони на ограду једнога гроба и поглед јој поче блуди 
ла мрака?</p> <p>Ја нисам дизала главу, наслонила сам образ на хладно лице мога анђелчета и грл 
сам га разумела, узела сам његову руку, наслонила је на образ и облила је сузама.</p> <p>— Све  
води преко Вардара и ту сам застала.{S} Наслонила сам се на ограду и гледала сам дуго доле у во 
очепала улице, ја сам се зауставила.{S} Наслонила сам се на зид болничке зграде да се одморим,  
 пуковник сврши телефонски разговор.{S} Наслонила сам се крај врата и стрпељиво сам чекала.{S}  
смела и ако ме је прошао први страх.{S} Наслонила сам ухо на врата и ослухивала сам шта бива на 
сам се за себе.{S} Како сам при молитви наслонила главу на кревет тако сам и заспала клечећи на 
дила био је кревет влажан, тамо где сам наслонила образ.{S} Била је још већа тишина и још дубљи 
о дана и неколико ноћи нису ради одмора наслонили главу ни на свој канцеларијски сто, промичу л 
, којим се слази у Призрен.{S} Ми би се наслонили на Чичавицу, <pb n="295" /> Голеш и Језерске  
о се у шињел и натукао шајкачу на уши а наслонио се на дирек који носи капију па, борећи се са  
 други спустио главу на груди, трећи је наслонио <pb n="444" /> другу на колено.{S} Наредник се 
ени поручик који је опустио штаке те се наслонио на зид и посматра пролазак топличких бегунаца. 
 задремало и оборило главе.{S} Један се наслонио на зид од куће, други спустио главу на груди,  
ади се поднаредник измакао од мангала и наслонио леђима уза зид, оборио главу на груди и почео  
бацио шињел преко главе а неки грађанин наслонио главу на његово колено.{S} Један се опружио по 
гледати око себе, не би ли се могли где наслонити, да се ма колико толико одморе.</p> <p>Ја се  
тнути ногу на степеник за пењање, трећи наслонити руку на кош и, тако обезбеђени, почеће да вам 
те парче крпе, превијене неколико пута, наслоних детету на раницу не би ли стала крв.</p> <p>Ја 
цну два три пута.{S} Ја се престрављена наслоних на кревет. „Ко је то?“ — шаптала сам, једва са 
га носе, окитиће се зеленилом а горе по наслону моста, разапеће се бело платно по коме ће се ве 
де у дворишту прежива и наредника како, наслоњен на кућни зид рче а осећао сам и њу, госпу у цр 
мирно и скромно стојао иза наших редова наслоњен на зид и није учествовао у гунђању гомиле и би 
> <p>— А Бојко — шапће лагано мој сусед наслоњен леђима на моја леђа — био је некако добра срца 
кла, још сат па ће поноћ а млади принц, наслоњена чела на обе руке, још једнако седи крај стола 
 била у комитско одело и сликала се већ наслоњена на пушку, али је нису хтели да приме те је и  
цу.{S} Само, жена је лежала у несвести, наслоњене главе на песак којим је посут под, а мања деч 
су се укрштали са свих страна, а она је наслоњених лактова на колена и главе на руке, гледала у 
ко ње, седећи на поду подвијених ногу и наслоњених главица на њена колена.{S} Сви пажљиво упрли 
нешто података да се ситуација може бар наслућивати.{S} Он је, размишљајући о добивеним вестима 
 првих новембарских дана.</p> <p>Кад се наслушаш тих вести, ти пођеш кући да твојима који брижн 
ош и сад има поверљивог! — узвикну он и насмеја се готово гласно али ипак горко — Поверљиве су  
љам ја разговор.</p> <p>Официр се горко насмеја, узе гутљај ракије па спусти чутурицу на колено 
ац узео у наручје да се опрости дете се насмејало.{S} То је био први осмех детињи а последња ра 
 сећања, тамо где је све ружичасто, све насмејано, све невино.{S} И, како је то годило преморен 
 тим згоднијим местима? — упита он боно насменувши се.</p> <p>— Не мислим ја да избегнете служб 
Не љути се, него све то прима и само се насмеши као дете кад се смеје.</p> <p>— А какав је био  
пери овај на Краља.</p> <p>Краљ се боно насмеши и призва ближе себи ађутанта:</p> <p>— Сећаш ли 
ело без медаље за храброст!“ Он се опет насмеши, као да би хтео рећи: „Ако дате хвала, ако не д 
аници.</p> <p>Ушао сам у кућу и боно се насмешио.{S} У једноме углу, у мојој канцеларији, лежи  
на огњишту, ту се први пут огрејали, ту насркали сунчана зрака.{S} Ту сам отворио ја и први лис 
онули, јер мраз који је почео да стеже, насртљиво је наметао сан, те је један по један обарао г 
p> <p>У гомили, место обичнога гунђања, наста одвратност и гађење када се из ових биографија са 
пело да се колико толико почисти ђубре, наста одређивање места где ће се наложити ватра и уноше 
аршијом, узнемири се забачена паланка и наста узбуђење међу њене грађане.{S} Батерија прође и и 
те, не дође више нико да нас узнемири и наста мир у целом насељу.{S} Једва по ко проговори реч  
а занеме на један мах пред овим чином и наста мртва тишина.{S} Поворка се бегунаца и даље крета 
м, на један мах узавре гомила жагором и наста жив покрет на све стране, као кад мравињак згазиш 
ступање, јер је ноћ већ настала.</p> <p>Наста ноћ мрачна и облачна.{S} Војници наложише ватре у 
ума скрхала и нису се могла оправити да наставе пут; леже мртви волови који се распадају и они  
необавештени повуку под кров и да сутра наставе исти посао.</p> <p>Пред подне, кад би се већи д 
са нашом војском до нишке равнице да ту наставе посао.{S} Одатле су узлетели и пали на Косово,  
ја је дрхтала, билетен Врховне Команде, настави да прати линију која је бележила положаје наших 
ине која нас је носила.{S} Он охрабрен, настави:</p> <p>— Ту шајкачу нисам смео носити улицом,  
коју ја нисам ни једном речју прекидао, настави сама:</p> <pb n="471" /> <p>— С поља су допирал 
о дете изгубила, изгубила сам их све! — настави госпа у црнини. — Моја је кућа опустила потпуно 
/p> <pb n="171" /> <p>— Како да није! — настави он — Познајем ја Моравце!{S} За три дана ћемо с 
 њено питање.</p> <p>— Објаснићу вам! — настави она. — Ону сам смрт очима гледала, оно је било  
ише неколико њих.</p> <p>— И сад још! — настави Краљ боно машући главом — Ето, зар не видите мо 
ктивно шта ја у томе тренутку мислим, — настави:</p> <p>— Ви се чудите можда што сам вам са виш 
е придобио.</p> <p>— Ко стока, је л’? — настави он живо. — Вала, ако хоћеш, право да ти кажем,  
 пропаст, то није била пропаст народа — настави учитељ. — Несретне, тринаесте, била је тежа про 
Да ли што сам је ја кроз сузе гледала — настави госпа у црнини после дуге, врло дуге почивке, и 
ох главу и погледах га.</p> <p>— Ајде — настави он — спусти дете.{S} Спусти га ту, крај овога.{ 
ужила у једне госпође, опет избеглице — настави она — колико за кору хлеба, само да се исхраним 
је само једна наредба, а имам их више — настави он — Лаже се, господине, лаже се званично.{S} И 
 разлоге као оправдање крајње користи — настави војвода Степа после извесне паузе. — Примам и в 
есушили сузе.</p> <p>— И кад помислим — настави учитељ искрено потресен — да су тако исто или ј 
игарету.</p> <p>— И још ми је говорио — настави — мио му био знаш тај говор јер немамо него јед 
дговори ништа.</p> <p>— Најзад, добро — настави ватрено проседи — допуштам нека и Бугари ударе  
 <p>— Сећам се! — рекох.</p> <p>— Ето — настави поднаредник — морали сте и то мало крова у Приш 
бацао погледе на моју.</p> <p>— У нас — настави он своје казивање — био већи српски барјак но ц 
ца и Аустријанаца.</p> <p>— На истоку — настави потпуковник, пошто је узалуд очекивао мој одгов 
сретница.</p> <p>— Е дотле, шта можеш — настави онај обраћајући јој се — стегни срце па трпи, к 
и срџбом.{S} Он напусти батерију те ова настави пут калдрмом а притера коња пред општинску згра 
миле те је могла мирно и без прекида да настави своје казивање.</p> <p>— Старица је излазила по 
већи се, и завући се понова под кола да настави спавање.{S} Сви остали око ватре клонули, јер м 
ћутање, које је младићу дало прилике да настави мислити о својој трагедији, ја га упитах:</p> < 
алочас стигао однекуд и одмара се те да настави пут.{S} На њему чизме улопане блатом, сабља улу 
и.</p> <p>Сви га погледаше очекујући да настави.</p> <p>— Има је, велим! — понови војвода гласн 
јана колена — стрпељиво сам очекивао да настави своја казивања.</p> <p>Ноћ већ дубока и тишина, 
а.{S} Опасност је велика за батерију да настави пут за Чачак јер може непријатеља затећи већ у  
стоји убезекнут и гледа.</p> <p>Па онда настави, још задихан од трчања:</p> <p>— Два млада пору 
Таква утеха само дражи и несретна мајка настави своју запевку.{S} Запитала сам оне око себе шта 
и, она дубоко уздану, диже главу и сама настави:</p> <p>— Нисам знала на коју ћу страну, ишла с 
<p>Ћутала је дуго а затим одједном сама настави:</p> <p>— Не путујем сама, путујем са боловима  
спа у црнини сама диже главу и прибрана настави:</p> <p>— Нисам вам још све казала.{S} О како ј 
олико толико могли ићи упоредно.{S} Она настави сама, као да је знала да ме сад већ у велико за 
кише и спасти страха.{S} Мало затим она настави:</p> <p>— Обузе ме још већи страх кад спазих да 
е светиљке на њему погашене.</p> <p>Она настави;</p> <p>— Тога дана, у среду, био је дан као и  
о шетњу.{S} На један мах он застаде, па настави своју мисао гласно:</p> <p>— Ја никад о диплома 
аусти и замисли се, дуго се замисли, па настави — бол тражи себи хране, као и сваки други осећа 
 <pb n="341" /> <p>— Збогом браћо! — па настави пут тамо одакле ми бегамо, под тешким осећајима 
ету, припали је, повуче два три дима па настави:</p> <p>— Био сам неколико дана у нишкој болниц 
роватно погодио шта сам ја премишљао па настави непитан:</p> <p>— Био сам ја, господине, тамо г 
 Заробљеник ми се придружи опет, али не настави да казује, бојећи се да ће његово казивање бити 
ад ужасно страдати, ако се бомбардовање настави у овакој мери.{S} Кад је он кренуо с вечери, ве 
 би се иначе морао сав уништити, ако се настави одступање у овоме правцу којим се пошло.{S} Да  
а онда поћута дуже као размишљајући, те настави - Ама лепо рекох ја: није свршено, а они мени:  
 већ раскравио мало и припалио лулу, те настави сам казивање без ичијих питања.</p> <p>— Их, шт 
кад не даду ми ето, морамо овако... — и настави посао од којега сам се згрозио и одмакао брже д 
еже раменима, чучну крај свога шињела и настави посао.</p> <p>Дотле, овамо доле, изашао је из н 
ер му заигра реч у грлу, па се прибра и настави. — Војник, одведоше га лањске године у војску.. 
ему наиђоше сузе на очи, те их обриса и настави даље — Поздрави их и реци им: поздрав вам од ва 
ечи те то даде ађутанту још више маха и настави:</p> <p>— Ви, Величанство, извесно не мислите н 
тих ја да кажем нешто а он ме прекиде и настави.</p> <p>— Боље је, боље.{S} Не знаш ти још шта  
 на бошчи, она је понесе понова, пође и настави своје казивање.</p> <p>— Отишла сам у Скопље и  
?</p> <p>— Пређоше! — одговори војник и настави даље у мрак.</p> <p>— Их! — учини овај с врата. 
ела.{S} Он уравна свој корак са мојим и настави своје казивање:</p> <p>— После ме одведе бабо у 
лозно руменило, па одважно диже главу и настави вишим гласом, кроз који је звонило топло повере 
го је ћутао.{S} Затим опет диже главу и настави. — Где ће и да изнесе главу, видиш како се то г 
узбрдицу, па кад се испесмо а он дану и настави:</p> <p>— Кад смо ушли у цркву а бабо мени вели 
м влажним од кише, па још увек грцајући настави:</p> <p>— Сутра дан сам рано побегла од куће.{S 
и мало од овог несретника, мој сапутник настави своју историју:</p> <p>— Робовао сам и туговао  
 повратила у сломљено тело.</p> <p>Краљ настави:</p> <p>— Хоћу ту, на Ситници, да погинем.{S} Ж 
 сам! — рече и ућута, па мало затим сам настави. — Од како знам за себе, ту сам први пут заплак 
лове.</p> <p>Када се мало прибра он сам настави:</p> <p>— Кад смо изашли у двориште, кола су ве 
еби времена да је мало мине бол а затим настави:</p> <p>— И он је отишао у војску?</p> <p>— Ваш 
ута као да прибере сећање па мало затим настави:</p> <p>— Прошле године, кад ће се заратити, ја 
у, тежњу да се немилостиво разорени сан настави, и да се још једном пође путем историје, путем  
лини и у вези самном налазе — и капетан настави цео рапорт о двема батеријама, о ескадрону коњи 
 на тихи живот у кући и међ својима, он настави даље казивање:</p> <p>— А колико је пута бабо т 
астопљено гвожђе.{S} Кад уреди ватру он настави:</p> <p>— Па кад почесмо лане у ово доба да чис 
но дубоко и искрено саучешће.</p> <p>Он настави немо крстити се, пошто ми је погледом благодари 
м погледом, па онда <pb n="430" /> живо настави, тачно отуда где је стала.{S} И ја сам је слуша 
љда и сам утисак својих речи, опет живо настави:</p> <p>— Ја никад у животу нисам видео вулкан  
 присуство не узнемири већ мирно и немо настави крстити се.</p> <p>— Молиш се Богу? — узнемирих 
.{S} Па кад је мало прође умор она опет настави али неким придушеним гласом, који је јасно кази 
да кажем нешто али ме она не сачека већ настави:</p> <p>— Ја нисам слаба жена, ја нисам малодуш 
е.</p> <p>Опет дану приповедач па одмах настави:</p> <p>— А надрли смо као манити, не може кома 
.</p> <p>Прекиде за мало, ућута и одмах настави:</p> <p>— После, није прошло много времена а он 
а опака грозница да пали.</p> <p>Старац настави сам да размишља:</p> <p>— А није пала само пред 
помислила сам и да сиђем, па ма и пешке наставила, али се није могло ни изаћи из вагона.{S} Бил 
шапће у ноћи кад ће се извршити злочин, наставили су разговор о тужноме чину.{S} Сећали су се д 
да прихвате.</p> <p>Ућутали смо обоје и наставили без речи шетњу кроз оголели ред дрва, кроз ко 
а сам! — одговори она.</p> <p>Затим смо наставили пут ћутећи, дуго ћутећи.{S} Бацио сам по где  
 сумрак, кренули из Приштине а кроз ноћ наставили пут, сва се ова туга и бол није ни дала оком  
ечане да заноће а остаци се ових што су наставили пут, разредили и расули по ноћи те се и не до 
ји нису ни ноћили на Љум-Кули већ одмах наставили пут.{S} Они су преноћили у хану али су дуго с 
дморићу се а и дете да погледам!</p> <p>Наставили су пут а ја сам села крај друма да погледам д 
љана а не смело се задржати на одморак, наставило је пут и оно што непрестано стиже са фронта,  
мале паре.</p> <p>У штабовима армијским наставило се сутра дан до подне журно прибирање извешта 
слите да је све то лаж? — покушах ја да наставим разговор.</p> <p>— А зар није?{S} Погледајте м 
уздану тешко.</p> <p>Нисам умео даље да наставим; изгледало ми је да сам у самом почетку постав 
рубе прошлости.</p> <p>Мислио сам да не наставим разговор али девојче само, после дуже паузе, р 
 безбедно у Приштини, ако није да одмах наставимо пут?“</p> <p>— Ко сабра ове бабе? — пита се г 
bSection" /> <p>Не знам је ли мој сусед наставио и даље казивање.{S} Довде сам слушао са пажњом 
што је војвода предлагао.{S} Војвода је наставио, он је изнео у детаљима и начин како би се наш 
на и тако празне душе.</p> <p>Старац је наставио разговор, као да је осетио моју потребу да га  
S} Под осећањем тешкога бола он би даље наставио шетати, док му се не би поново учинило да је ч 
оме тренутку тим и таквим разговорима и наставио сам пут ћутећи.</p> <pb n="334" /> <p>Млади сл 
пријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио пут замном...</p> <p>— Како, како, поновите! — 
пријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио...</p> <p>— То је немогуће! — пресече му реч г 
стала.{S} И ја сам је слушао као кад би наставио читати књигу од места где сам обележио знаком  
ремо!...</p> <p>Извесно се тај разговор наставио кад сам ја напустио кафану.</p> <p>Тамо, иза н 
е!</p> <p>Опет ућутасмо и оборене главе настависмо пут не обраћајући пажњу на гомилу која се ва 
" /> <p>— Био! — понови он још једном и настависмо ћутећки да корачамо један крај другога.{S} Н 
де коња и пође даље, пут Призрена, а ми настависмо пут забринути вестима, које смо чули.{S} Зар 
ни ободоше коње и хитро одоше даље а ми настависмо пут нагађајући ко ли су и што ли журе овако  
пуковник и замисли се дубоко, те ћутећи настависмо шетњу.{S} На један мах он застаде, па настав 
одговори он убедљиво и поуздано.</p> <p>Настависмо пут ћутећи.{S} Дан је већ почео лагано да се 
 одатле, преко Андријевице и Подгорице, наставити ка мору.{S} Војска и иначе не би могла цела ј 
ништа припитавао мислећи да ће она сама наставити причу тамо где је прекинула, али се она ћутећ 
бирала и сређивала, да би их била кадра наставити?</p> <p>Нисам је узнемиравао већ — обгрливши  
е су поседали војници.{S} Он сутра неће наставити пут за Скадар, он ће се сутра растати од војн 
 положај како би, чим зора сване, могли наставити борбу.{S} И тако је готово цео фронт ту ноћ п 
ње.{S} Изгледало је као да више неће ни наставити.</p> <p>Ја је не узнемирих питањем зашто се т 
 преноћити негде на путу те сутра зором наставити.{S} Што ближе оним ватрама, њихов се број све 
</p> <p>— А и ми ћемо на море, је л’? — наставиће он разговор.</p> <p>— И ми!</p> <p>— А куд ћу 
 а одатле у Љеш.{S} Војници и избеглице наставиће пут право за Скадар.</p> <p>Вече је било ведр 
сао прве речи на њему.{S} Веровао сам и наставићу ту, исписаћу све листове, исказаћу сву тугу с 
 кога пријатеља да те пробуди ујутру? — наставих ја да га питам.</p> <p>— Пробудили су ме пси!  
/> <p>— А ми онда нећемо имати Краља? — наставише деца слатким језиком наивности да задиру дубо 
 Краљу.</p> <p>— Сам камен и пустиња! — наставља Краљ — А како је код нас све питомо и лепо...< 
</p> <p>— Тако ће и Београд, видићеш! — наставља Тома — Изгубиће га, па ће тек онда да напрегну 
и.</p> <p>— Мислиш изгинуло их доста? — наставља пуковник.</p> <p>— Таман толико колико да се п 
</p> <p>— Нигде ватре да их загрејеш? — наставља рањеник са пуно родитељскога саучешћа и осврће 
ад би знао, колико ће то све да траје — наставља онај за мојим леђима, шапћући — Лањске године  
— Бива, да умре домаћин а кућа остане — наставља Краљ — Није ни то добро, али опет кућа је ту,  
ака.</p> <pb n="539" /> <p>— Боже мој — наставља разговор онај мали господин под стрејом, гледа 
 није, брате него ево у чему је ствар — наставља свештеник своје објашњење. — Овај фронт овамо, 
>— Наш фронт је окренут леђима Косову — наставља Краљ — међутим Немци слазе озго, Ибром и Лабом 
а се одвојио и пришао другој гомилици а наставља неко који није ни био ту, но тек доцније приша 
о јесте!</p> <p>И тако се међу старцима наставља разговор дубоко у ноћ, док уморни не клону гла 
еха непријатељева на другој страни — не наставља борба већ да се војска повуче.{S} Целе ноћи је 
ог, измењујући место поздрава погледе и наставља сваки даље пут за својом бригом.{S} На свакој  
знамо богме! — додаје очајно грађанин и наставља даље пут предајући се судбини.</p> <p>А пут св 
стоји тамо на вратницама и пуни пушку и наставља журно паљбу на нас.{S} Паде још један и то ова 
д је наредба, мора се слушати!</p> <p>И наставља даље пут пешке, сад већ и сам убеђен да неће м 
д?</p> <p>— Натраг у Ђаковицу не можемо наставља да размишља гласно једна сенка — Онај коњаник  
е и ви волети.</p> <p>— Па где је он? — настављају деца.</p> <p>— Тамо, ено видиш, тамо далеко, 
дни се распитују за даљи пут и одмах га настављају, како би се што више примакли Призрену; друг 
нт му подмеће плећа, он га грли, и тако настављају пут.</p> <p>— Ово је страшно! — жали се једа 
p> <p>А деца, сад већ пробуђена, упорно настављају питања.</p> <p>— Куда ћемо путовати, тата?</ 
код ње можда изазвало бол и тргох се не настављајући разговор.{S} Побуђена ваљда питањем и боло 
— И зашто све то? — уздану један гласно настављајући вероватно ред мисли које је дотле у себи п 
је, идући упоредо са првом до Љум-Куле, настављала пут обалом сједињенога Дрима до Спаса а зати 
е место, остављала би жижак на прозор и настављала плести а уморна јој глава падала на груди.{S 
 оно у купатилу после гњурања у воду, и настављали пут мирно и трпељиво.</p> <pb n="397" /> <p> 
у могао обезбедити пролаз онима који су настављали пут даље за Липљан и Призрен.{S} Прве гомиле 
о се надамо, то нам је последња нада! — настављам ја разговор.</p> <p>Официр се горко насмеја,  
<p>— А јеси овако исто играла као ми? — настављамо немилостиво засипати питањима.</p> <p>— Тако 
ити те ужећи себи нову ватру.</p> <p>Ми настављамо даље, сад већ проређени и грабимо у ноћ.{S}  
на тим вратима, па кад не би ништа чуо, настављао шетњу по пространој соби.</p> <p>Најзад се та 
{S} И то све још више умара, те клонуло настављаш пут без наде да ћеш ма кад стићи тамо где си  
ошлости.{S} И кад је та борба на Марици настављена и у 1913 години, он је са извесном зебњом пр 
рада.{S} Да ли је те ноћи или сутра дан настављена борба, он није знао рећи.{S} Ма да је то бом 
а из блата амовима искрпљеним канапом и настављеним ужетом.{S} Њега води старац који се и сам п 
/p> <p>А кад воз стаде испред ове масе, настаде очајна и страшна гужва.{S} Видиш само једну црн 
 задњим редовима навреше да се пробију; настаде плач деце, псовка жена и свађа људи.{S} Настаде 
терије почеше да туку у наше гомиле.{S} Настаде врисак и цика и заљуља се она маса и прште на с 
плач деце, псовка жена и свађа људи.{S} Настаде <pb n="107" /> гажење, гурање, прескакање, све  
.</p> <p>Деца ућуташе, ућута и Краљ.{S} Настаде тишина коју најзад прекиде домаћица позивајући  
е Краљевића, разговор занеме за час.{S} Настаде једна дуга тишина и мукло ћутање.{S} Свесни да  
 да снабдевају избеглице храном, па кад настаде оскудица хлеба и навала гомиле, која поче већ о 
ло овамо у збегу.{S} Понестало хране те настаде велика мука и невоља.{S} Сваки дан смо мање јел 
186" /> које је мало час запостављао; и настаде да се одмах веже телефоном са Краљевом, не би л 
кафане, измешаше се кола, људи, стока и настаде општи покрет и тумарање, тискање и гурање кроз  
говори и нико не предложи ништа друго и настаде мучна тишина за време које је можда свако преми 
 мање јели али и то мало па понестало и настаде велика оскудица а Турци још не мичу из села.{S} 
, чудновато плеле и расплетале.{S} Ипак настаде један тренутак, у току причања мога суседа, кој 
ружја, овде у сред планине?</p> <p>Опет настаде ћутање, дубоко ћутање и тешке мисли са којима с 
и своје официре и војнике.</p> <p>Одмах настаде живља и пешачка борба.{S} Пуковник зашао лично  
оња и предаде га посилном.</p> <p>Одмах настаде у батерији жив покрет момчади која поскака са с 
а и народ се врати из збегова...</p> <p>Настаде мукла тишина, слична оној крај самртника кад му 
 успела 13. октобра 1912 године.</p> <p>Настаде одступање праћено местимичним борбама, разређен 
 У том засвира, далеко за нама, јуриш и настадоше узвици и псовке официра и пуцњава њихових рев 
 може пробити нити из ње побећи.</p> <p>Настадоше тешки тренутци; свако је са ужасом погледао н 
рајност.{S} И кад су обоје малаксавали, настајала би ноћ, у којој је она сањала Новицу.{S} Сања 
есто крај ватре и своје ћебе.{S} Кад би настајала борба, сами су ме војници уклањали, бојећи се 
се у амбис.</p> <p>Одатле, од Љум-Куле, настаје уска стаза којом се упутила дуга поворка бегуна 
 таванице и пробија врата и прозоре.{S} Настаје паника међу становништвом куће, збуњеност, поме 
барају један другоме товаре у блато.{S} Настаје свађа, вика, дрека, псовка, гунђање.{S} А рашчи 
 заробили.{S} На новим положајима борба настаје још огорченија јер непријатељ као да се, потисн 
а нема нашта сести те одморити — и онда настаје гунђање.</p> <p>— Нећемо ваљда стајати овако до 
тњама.{S} Веровао сам да ће криза, која настаје у таквим тренутцима, приликом једнога бујнога и 
ва, а нарочито за време катастрофа, кад настаје царство судбине и случаја, добијају маха и зара 
, засипа улицу, претрпава децу и људе и настаје врисак и цика.{S} Кров се већ нахерио, једним д 
онде по вароши гасе се један по један и настаје тама и неремећен мир.</p> <p>Када је те ноћи пр 
 тимочке дивизије! — грми понова глас и настаје кркљанац.{S} Пешаци се склањају у јарак, кола с 
/> која ти се причиња као онај мир који настаје кад самртника ухвати сан.{S} Далеко негде чује  
све застаје, опет се све загушује, опет настаје заморно и очајно дреждање коме нема краја.</p>  
којих су допирале наше наде а иза којих настаје једна бескрајна и бона чежња.</p> <p>Лакше, лак 
дија народа. <pb n="732" /> Одатле даље настају трагедије појединаца, од којих свака за се засл 
</p> <p>Од тога платана, на Марашу, већ настају и прве куће призренске, које се на левој обали  
зрену?{S} Није ли тамо, испод Призрена, настала каква нова опасност, те ми у ствари бегамо не д 
 ноћ пре но што ћемо кренути у планине, настала је једна тужна свечаност.{S} Под светлошћу огро 
 и загушио га тешки, старачки кашаљ.{S} Настала је брига како ће даље, али је та брига мало тра 
 Отаџбине моћи сачувати и да су бегства настала тек од момента, кад се то уверење потпуно изгуб 
це.</p> <p>И одиста, тамо пред вагонима настала је већ била очајна, дивља и одвратна слика.{S}  
љи ни ти овамо!</p> <p>Таква је пометња настала од прилике оних судбоносних дана а мало затим б 
 од осталих није реметио тишину која је настала, као да су сви били под истом сугестијом.{S} Ст 
 нуди десет али у папиру.{S} Доцније је настала размена, давали су се разни кућни предмети за б 
и бомбе.{S} После се опет све ућутало и настала је тишина, потпуна тишина.{S} Мене опет поче да 
 на ноге, па би тешко било с њим кад би настала већа невоља.{S} Мислила сам да се посаветујем ј 
непријатељско наступање, јер је ноћ већ настала.</p> <p>Наста ноћ мрачна и облачна.{S} Војници  
ти борбе.</p> <p>И борбе су настале.{S} Настале су пред крај Септембра падом Београда и низом н 
вршиле су се ратне ферије, које су биле настале после крвавих испита на Руднику и Церу.{S} Стра 
 скоро настати борбе.</p> <p>И борбе су настале.{S} Настале су пред крај Септембра падом Београ 
поуздање у нама.{S} У сукобима, који су настали на нашим обалама, Немци су, незаштићени више св 
ио се затим на Руднику и Церу и, кад је настало ово дуго затишје од аустријске пропасти у Србиј 
 клицало и узвикивало.</p> <p>У људи је настало неко расположење да се грле, да стискају један  
буђење, које је услед те новости у њему настало, пође да се шири дуж целога Скопља.</p> <p>Чим  
е хтела никако да упали и он је псујући настаљао посао.{S} Најзад, у једном тренутку сену жигиц 
 оборене главе од глади и умора.{S} Кад настане тако час тешкога умора, пред крај дана, престај 
у и не би ли се разгалио до времена кад настане буђење и покрет.{S} Понео сам и једну празну ма 
.!</p> <p>Сваки од ових српских сломова настао је из других разлога, под другим околностима, у  
 Команда напушта Отаџбину и значи да је настао последњи тренутак за спасавање.{S} И то тумачење 
к објавио да ђенерал иде, на станици је настао живљи покрет, официри су се разлетели и пресекли 
ла, веровали су још увек да за њих није настао крајњи моменат, да се пожар може још и угушити,  
ска у помоћ Србији.{S} Још од ране зоре настао је био у Солуну покрет француских трупа на желез 
 војске и... ко зна какав све обрт може настати, ко зна не би ли се још могла поновити прошлого 
зујете за пад Београда догађаје који ће настати?</p> <p>— Јер то је почетак успеха офанзиве са  
то, синко?</p> <p>— Изгледа да ће скоро настати борбе.</p> <p>И борбе су настале.{S} Настале су 
 помогне и пожалих му се како мал нисам настрадао лутајући међ вагонима.</p> <p>— А, тамо? — уч 
речи.</p> <p>У кући, где болесник лежи, наступа један тренутак кад сви они који су сакупљени, п 
е сазна стање непријатељске војске која наступа за нама.{S} Заробљенички искази били су мање ви 
ска ватра, стрепили смо да иза те ватре наступа исто тако страховита војска.{S} Ови, што смо их 
ојеној Србији.{S} И те слабе силе, које наступају с Косова, не представљају војску бољега квали 
 која се још повлаче.</p> <p>Бугари већ наступају отуд, од Маџарева и улазе у горњи крај вароши 
о нас доћи, ми смо обазриво и са зебњом наступали кроз ноћ.</p> <p>У ноћи пут изгледа увек дужи 
Ко ми?{S} Ви који пролазите или ми који наступамо?</p> <p>— Па — свакојако ви који наступате!</ 
 који је прошле године издао наредбу за наступање; да ће победу ову, ако се данас извојује, при 
ика са два вода и два митраљеза, почеше наступање ка Теразијама.{S} И ја сам пошао за њима.{S}  
не, и да се ту зауставило непријатељско наступање, јер је ноћ већ настала.</p> <p>Наста ноћ мра 
} Нису нас умориле толико борбе и нагло наступање колико блата. <pb n="365" /> Газиш оно пусто  
 свако на своју руку чинити покрете при наступању, Врховна Команда је ван земље, с њом смо без  
у београдскоме двору примао честитања о наступању 1913 године, стари је Краљ био суморан и цела 
брише нашу историју, како би непријатељ наступао на рашчишћено земљиште са којега су покидана и 
тупамо?</p> <p>— Па — свакојако ви који наступате!</p> <p>— А где смо ми?{S} Је ли ко водио рач 
рченије бране друм, којим ће непријатељ наступати.{S} Нареди још и чешћу паљбу, како би неприја 
вагону у коме је Команда.</p> <p>Кад је наступила ноћ, главница наше војске повукла се са полож 
 и мукла тишина свуда овладала; када је наступило глуво доба у које се мртви буде — дебели су к 
ајзад, кад је већ последњи тренутак био наступио, те је морао и сам увидети да другаче не може  
ина и мукло ћутање.{S} Свесни да је већ наступио тежак, суморан, болан тренутак, нико од говорн 
е раније, ноћас кад стегне мраз извесно наступити.{S} Заспаће од мраза лепим, слатким сном и ви 
ћи за својим очима.{S} Иде се жмурећки, насумце, пада се, посрће се, враћа се одакле си пошао и 
ше и пред кућом га убише а главу му ено натакли на плот да је сваки види кад прође.{S} Због те  
 мањерка, крај других се пече сланиница натакнута на врх ножића или зашиљене гранчице а код сви 
во.{S} Из мочара испарава влага и чисто натапа душу зловољом.{S} Не мили ти дан, не мили ти ни  
ала тешка невоља, крваве су реке почеле натапати наша плодна поља, крваве су сузе потекле из оч 
Дивизије.</p> <p>Ућутасмо за тим.{S} Он натеже чутурицу и јасно се чуло клокотање њено.{S} Зати 
е из Призрена.</p> <p>— Нико не може да натера једнога Краља да напусти своју Краљевину! — узви 
 да им пресече одступницу или бар да их натера на једно вратоломно одступање, при коме ће еваку 
уго посла са њим, једва су успели да га натерају да иде у Призрен па они остали и даље да решав 
тим разположењем да даду мушки отпор те натерају непријатеља да заплаче над својом победом.</p> 
чи до у крајњој нужди, кад су га просто натерали.{S} И долазак Краљев у Приштину протумачила је 
ним очајним налетом повратити Косово те натерати и Бугаре да напусте Призрен.{S} Ако је још фра 
ет јер не знате — и он се уздржа — Ето, натераћете ме још да вам кажем ствари које се не казују 
на кроз Винковце и заробљенике српске и натераше нас све да изађемо да их видимо, али их ја нек 
ове голе мотке бацане на ватру: деца су натицала на главу калпаке наших првих војника и јахала  
ам али ми се чинило да је и небо грмело натичући се са грмљавином на земљи.{S} И једнога тренут 
ги аутомобил опет државни али мало боље натоварен.{S} Међу стварима и корпе и кофери и бошче и  
тали су од некуд вагони у којима је био натоварен наш војни музеј из Београда.{S} Тај музеј је  
, са двоје деце, изађе из своје капије, натоварена бошчама, и крете за бегунцима са Дорћола.</p 
ећ само неке нејасне и тамне гомиле.{S} Натоварена кола остала су на друму а стока уведена негд 
слави једнога народа и ова дворска кола натоварена сандуцима, која вуку вочићи а која причају о 
} Ужурбали се људи, улице закрчила кола натоварена стварима а дућани затворени.{S} Ја нисам ниш 
 n="93" /> крај овога посла.{S} Када се натоварена кола испред ђенералове куће кретоше и капија 
ила су једновремено два воза и оба тако натоварена.{S} Ови су се возови сучељавали и кад буду к 
и ујармљена три пара волова.{S} Кола су натоварена куферима и сандуцима са конзервама, који су  
промицале су сенке несретних избеглица, натоварене стварима и децом.{S} Тамо, из Београда, допи 
аробљеници одрпани и боси и избеглице - натоварене тешким теретима.{S} Сви они журе да измакну  
ли свет да куља отуд.{S} Забрађене жене натоварене бошчама и дечица за њима, која се већ уморил 
ола су већ била упрегнута и моје ствари натоварене. <pb n="633" /> Ајде, рекох ја, и узех да се 
се.{S} Успут сретамо и друге, тако исто натоварене, те се једно другом придружујемо онако ћутећ 
ака тискају се још и коњићи осамарени и натоварени, кравица коју вуче мајка да би исхранила дец 
искају се још и мали коњићи осамарени и натоварени, који још поврх товара носе и по где које де 
надиру све нове и нове масе људи, кола, натоварених коња и друге стоке и то све утиче у ову гла 
ојом се упутила дуга поворка бегунаца и натоварених коња, све једно по једно, све једно за друг 
пу по стопу.{S} Кола, људи и стока, све натоварено и претоварено све се испреплетало, све се ут 
и што може да вуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено сеном, брашном, покућанством,  
што може да повуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено сеном, брашном, покућанством,  
 је овај!</p> <p>Најзад грађанин се сам натовари и кренусмо даље.{S} Ономе несретнику није било 
испуњавају пролоке.{S} Светина, која се натоварила на аутомобил, час слази с њега да га извлачи 
="250" /> <p>Кад смо се тако опремили и натоварили а нана нас све прекрсти па изиђосмо из куће  
ани, многи који су имали кола већ су их натоварили и кренули пут Тетова, а око десет часова пре 
а гомиле.</p> <p>— Гле, гле овај шта је натоварио на кола.{S} Тај као да је добио премештај са  
требао сам да се кренем.{S} Већ сам био натоварио и да сам којом срећом кренуо, ја бих сад већ  
енити ону прву крпу на рани која се сва натопила млаком, детињом крвљу.</p> <p>Око мене се води 
 ћу донде с дететом у наручју а киша му натопила хаљинице те дрхће јадниче и припија ми се стра 
 што ће из крви њихове, којом су богато натопили наша поља и наше горе, нићи слобода једнога на 
 под главу а покрио се ћебетом, које се натопило кишом.{S} И госпа у црнини оборила је уморну г 
ти раницу под уветом.{S} Била је истина натопљена крвљу али изгледало ми је да је кост разбивен 
от мразом угрожен.{S} Једни суше опанке натопљене <pb n="312" /> кроз мочари и блато које су да 
а једва извлачећи ноге из масне смонице натопљене кишом.{S} Имало је далеко ван друма поћи.{S}  
рхћући и сам од влаге којом му је ваљда натопљено одело. — Једно носила а друго водила па... па 
ед биртијом и тек ту бабо проговори.{S} Наточи вина и себи и мени и куцну се: „Ајде, вели, у зд 
.{S} Читав бескрајан низ војних кола са натписом са стране којој команди припадају, прекинут по 
ма лебдело питање: па шта сад?</p> <p>— Натраг у Ђаковицу не можемо наставља да размишља гласно 
 и три пута, као да је увек метајући га натраг заборављао колико је сати.{S} Часовник је бележи 
нити једна могу кренути напред ни друга натраг да би се могла расплести; коњска кола испела се  
бу Божју, па нас онда благослови и пође натраг у село и са њим она два домаћина што су нас били 
 пошто је још неке наредбе издао, крете натраг у варошицу да потражи телеграф.</p> <p>То је бил 
кретати.</p> <p>— Неки од јутрос пођоше натраг у Куршумлију.</p> <p>— Вратиће се! — вели господ 
е заглавила те сад не могу ни напред ни натраг.{S} Објашњавање, свађа и псовка пење се све више 
нити би је преморена стока могла узнети натраг на Јелицу са које се спушта.</p> <p>Једнога трен 
екох да је нађем.{S} У јутру рано морам натраг да ми не би измакла команда.</p> <p>— А јесте ли 
 се спасавам, тешко мени!{S} Идем, идем натраг, идем тамо!...</p> <p>И пре но што стиже ко од н 
 децу у сигурну пропаст, зашто?{S} Идем натраг, предаћу се па шта ми Бог да!{S} Ако мене закољу 
ник једноме рањенику који гегуца друмом натраг ка Слатини.</p> <p>— Платио је, вала, господине  
равда ми се један од тих, који је пошао натраг а кога сам са породицом срео на изласку села Шти 
ере у толико пре, што код села Јежевице натрапа од некуд један полуескадрон коњице трећег позив 
Таман толико колико да се покају што су натрчали на нас — одговара ребрећи се београђанин.</p>  
ик са ножем на пушци; увио се у шињел и натукао шајкачу на уши а наслонио се на дирек који носи 
иђоше ми сузе на очи, па оборио главу и натуко капу на очи.{S} Срамота ме, тешка срамота, та во 
ме није одвајао од стварнога па ипак ми натурао непознате, тамне, нејасне преставе.{S} И ако јо 
 имајући војску у рукама, моћи лакше да натури грчкоме народу политику која му се наређује из Б 
петану, стрпа наредбу у џеп од шињела и натуче капу на незачешљану главу па пође кроз ноћ телег 
Спале им чарапице преко ципела, капа им натучена преко ушију, навучено им по два и три капутића 
62" /> официр поврнуте јаке на шињелу и натучене капе на очи.{S} Нисам му могао сагледати лице  
о замном објашњавати један свештеник са натученом шајкачом преко очију и ушију, тако да му брад 
љда слику бојом и небо се над Призреном натуштило као суморно чело по коме су исписане бриге и  
и до мојих, распитај тамо за Лазиће.{S} Наћеш ваљда кога, па однеси им поздрав од мене.{S} Имам 
ли ћу ту бар, међ железничким вагонима, наћи какво парче даске, који иструлели шлипер или какав 
кораку, и ако и сами оптерећени бригом, наћи себи мира, дотле ће ови други под теретом брига по 
обро, али опет кућа је ту, имање је ту, наћи ће се ко ће прихватити имање и кућу; али је наопак 
но другом.</p> <p>— Ниси ни ти туђинац, наћи ћемо се и теби колико и себи.</p> <p>— Јесте, ал в 
 га тешим.</p> <p>— Опет ви... друго... наћи ћете се једно другом.</p> <p>— Ниси ни ти туђинац, 
 закољу, децу ће ми ваљда поштедети.{S} Наћи ће се можда међ њима неко који је и сам оставио де 
тићи.{S} Нека ми не траже гроб, неће га наћи.{S} Убио сам се у Призрену, гроб ми је у Призрену. 
— Умири се, можда ће доћи, можда ћеш га наћи!</p> <p>Таква утеха само дражи и несретна мајка на 
, тридесет <pb n="390" /> и шест хиљада наћи гробове своје у снежним амбисима и смрдљивим барам 
Па овако, на Ресник.{S} Тамо ћемо можда наћи воз.</p> <p>— Је л’ далеко Ресник?</p> <p>— Стићи  
нијих и угледнијих муслимана није могла наћи одобравања ни одзива али код онога <pb n="120" />  
ко распитивала али га нигде нисам могла наћи.{S} Најзад сам увртила себи у главу да пођем у Ско 
ва већ узнемирена душа није ни ту могла наћи мира.{S} Нигде, нигде га не би могао наћи више, је 
хтела, нисам имала речи, не би их умела наћи.</p> <p>— Је ли га тражила? — обратих се ономе кој 
 разбија те вагоне мислећи да ће у њима наћи штогод што би јој могло користити или, ваљда, што  
нам с леђа, те ће мо се данас или сутра наћи измеђ две ватре.{S} Шта треба да радимо ми?</p> <p 
ола, стоке и народа али да се ипак може наћи крајичак под кровом који је истурен далеко у поље, 
и нашли мајку?</p> <p>— Нисам, ко ће је наћи у овоме кијамету од народа.{S} Рекох да јој се сам 
а да пођем за кола.{S} Кажу тешко их је наћи ал тражићу ипак.{S} Сама сам с дететом на крилу па 
 <p>Неће знати и не би знали, али ће се наћи ко ће им казати.{S} Аустријанци уз војску која оку 
се не свиђа полазе даље, верујући да ће наћи боље.{S} Враћају се затим и кају, јер је већ наиша 
оћ.</p> <p>Краљ ће стићи доцније и неће наћи места за себе.{S} Када му се учини понуда да се на 
ебе.{S} Онај ме гад сад није могао више наћи.</p> <p>Ту сам код старице пробавила све време док 
жим, ићи ћу на крај света, тражићу га и наћи ћу га.{S} А кад га нађем, исповедићу му се и он ће 
ове среће, ородити се, вратити нам се и наћи жељена мира.{S} И тек су стигли а ево их ова олуји 
лемента, који једино у нераду може себи наћи услова за живот, врло вероватно.</p> <p>Све те око 
и поче да осматра лево и десно, хоће ли наћи кога, ко би повезао Краља.{S} И наиђоше једне бедн 
слободна српска варош у којој смо могли наћи заштите; полазећи из ње пред нама је на неколико с 
ни сандука.</p> <p>— Нећете га нигде ни наћи, нема ко да <pb n="496" /> прави.{S} Ми већ од нек 
м осећала да ми треба отац, да га морам наћи.</p> <p>Ишла сам слободно улицама, није ме више ни 
p> <p>Али, он већ нигде више није могао наћи мира, он га није хтео; он је још увек веровао да м 
ћи мира.{S} Нигде, нигде га не би могао наћи више, јер у томе тренутку већ није више било ни је 
 бринула и којима нико решења није умео наћи.</p> <p>— Ја не знам шта ћу? — вајка се један инжи 
о страховите, а већ се нигде није могло наћи дрва.{S} Падали су успут људи као мушице, падали с 
 дрва, ракију и све што би се још могло наћи за храну и пиће.</p> <p>Кад је вече пало, у штали  
 све дубља и црња.</p> <p>Тешко је било наћи сува места, где би се могло прилећи или бар заклон 
41" /> о хлебу, који је врло тешко било наћи и разговори, који су се водили у светини, били су  
 само глас додаје: „Овима би севап било наћи крова да заноће!“</p> <pb n="237" /> <p>За таљигам 
S} Све ми се казивало као да ћу га тамо наћи.</p> <p>Девојче се дугим казивањем уморило било и  
е зар смо ми криви што се та права могу наћи само под србијанским барјаком.{S} Ето, тако је збо 
 али је велика гомила оних који не могу наћи чиме ће и ватру наложити.{S} Људи су најзад почели 
вара се о томе да ли се у Приштини могу наћи станови; у трећој гомили вајка се онај виши чиновн 
у махале и забачене уличице да покушају наћи кола, коње, волове или ма шта чиме би се могли кор 
диста нисам могао ни сам у том тренутку наћи шта ће дотле бити.{S} На Грке се није могло више р 
 или неоправданом вером да ће се у њему наћи заштита; али одавде нико није умео рећи куда ће а  
командир брзометних.</p> <p>— Морамо их наћи, иначе ће нас покосити! — одговара пуковник а у то 
и, наћићемо се ваљда.{S} Ако не друкче, наћићемо се на оном свету.{S} Бог је добар па ће нас св 
где су ми деца?{S} Сви смо се погубили, наћићемо се ваљда.{S} Ако не друкче, наћићемо се на оно 
а човеку.{S} Срећа је то, која разорава наук Божји и отуђује ближњега од ближњега а невоља их з 
арод један, који крвљу својом откупљује наук свој — љубав ка слободи.</p> <p>Молиле су се топло 
одњег плоча под којом је почивао велики наук који ће затим светом овладати.{S} Диже се, и из мр 
ономе Богу који је крвљу својом откупио наук свој.{S} Молили су му се да се смилостиви на народ 
 себи сву величину једне вере и једнога наука; тако ће ова прегршт земље садржати у себи сву ве 
 неће дићи главу с књиге кад има што да научи, па макар ми јели без њега.{S} А да ми видиш Бату 
и како ћеш.{S} Нека те Бог и твоје срце научи!“</p> <p>— После већ стигосмо и у Винковце, те ја 
нали ништа да ми кажу.{S} Један ме само научи да одем у болницу и да се понудим за болничарку.{ 
је ли био у тој болници?{S} Томе сам се научила у ранијим болницама.{S} Прошла сам већ две болн 
стеље и ја сам је лако нашла јер сам то научила већ у болницама.{S} Кад сам пришла његовој пост 
розебао, а ја сам се разгрејао.{S} Није научило то да га бије киша цео дан.</p> <p>Дадоше му и  
 него сте их скрили!“ А онда поп: „Ага, научио сам се пред Богом истину да казујем, па нећу дру 
арни, не могу вас повести у рат пре нег научите пушку држати“.{S} Па онда испи чашу баш до дна  
 па додаде: „Не умем те, синко, ни чему научити што ћеш и како ћеш.{S} Нека те Бог и твоје срце 
2" /> <p>Најпре нисам умела, а после ме научише раду.{S} Радила сам и дању и ноћу, нисам се нич 
днице на којима су се пројектовале нове научне екскурзије; у гимназијску зграду збирани су и пр 
и настаје врисак и цика.{S} Кров се већ нахерио, једним делом виси у ваздуху, цреп пршти и сруч 
, чија је вредност зависила од њиховога нахођења, ђаци су слати у прве редове.</p> <p>— А ја зн 
е свако од нас може слободно и по своме нахођењу кретати при повлачењу, не може свако на своју  
ма које су мајке припалиле док нас децу нахране и опреме на спавање.{S} Далеко тамо догледала с 
="30" /> да их заробимо што више, да их нахранимо и огрејемо па да их пустимо.</p> <p>— Да нам  
не, да ми развија план румунске акције, нацртао ми је писаљком на ћепенку правац бугарскога одс 
траним и најзад, дошло се до заједничке начелне одлуке, да се приступи офанзиви.</p> <p>Војвода 
 подне, после првога састанка ђенерала, начелник штаба Прве Армије, испитивао је сваког понаосо 
сак просеца душу као усијано гвожђе.{S} Начелник даје жени неку цедуљицу и упућује је у болницу 
, без постеље, без ватре, без хране.{S} Начелник је раздао кључеве празних турских кућа и, по п 
о је на фронту?</p> <p>— То не знам.{S} Начелник још није добио телефонску везу са Гиланом и Фе 
 проговорила, није ни било потребно.{S} Начелник је видео и разумео.{S} Понудио ми је столицу д 
унога часа чекања, дође најзад кмет.{S} Начелник му главом показа мртво невинашце, које је лежа 
без сандука.</p> <p>Мени грунуше сузе а начелник узе да ме теши:</p> <p>— Шта ћете, госпо, види 
 тамо.{S} Али још није ни почео говор а начелник топлички искористи везу коју му је овај дао, и 
а ћемо са овом мртвом децом? — упита га начелник.</p> <p>— Бог нека их прости!{S} Шта можемо, г 
а се изгуби.</p> <p>— И не дође? — пита начелник — Или је ти ниси чекала?</p> <p>— Чекала сам д 
че.</p> <p>— Шта ћеш ти мала? — пита је начелник.</p> <p>— Донела сам ово дете! — одговара мала 
р, тамо у соби мора да је топло, али је начелник већ прибрао масу људи, који су му испунили све 
 је.</p> <p>— Грехота, дабоме! — додаје начелник и наређује опет да се дете води у општину.</p> 
Зар то није твоја сестрица? — пита даље начелник благо, да би охрабрио малу.</p> <p>— Није!</p> 
 n="494" /> <p>— Шта могу ја? — буни се начелник.</p> <p>— Штогод знате! — додаје жена. — Ишла  
ова.{S} Измеђ 9 и 10 часова разговараће начелник са Нишом на телефону и ви лепо видите како у т 
у како је то било и шта је било? — поче начелник врло благо.</p> <p>Девојче се охрабри и одреши 
ји са Косова бегају у Топлицу.</p> <p>И начелник округа косовскога, када једнога јутра доби неп 
и, брајко! — одговара му пакосно срески начелник, који је без игде ичега, са торбом на леђима,  
 протећи!</p> <p>— Ето, видите! вели ми начелник — Не могу да стигнем ни да утешим а камо ли да 
<p>— Нема!</p> <p>— Несретница! — учини начелник окренув се мени и нареди да се дете однесе у о 
 Приштину, па...</p> <p>— Како? — учини начелник косовски на телефону и промени се у лицу — А ј 
<p>— Треба ићи, уклонити се! — одговори начелник који је тога тренутка прекинуо разговор са Кум 
е.{S} Мало час, јави се на телефону сам начелник Штаба и капетан понови вест о паду Чачка.</p>  
<p>— Господо! — поче он — Ја и господин начелник, сматрали смо за дужност, да вас у овако једно 
оше право у Призрен.</p> <p>— А он, као начелник армије, извесно зна како стоје ствари.</p> <p> 
чине последње напоре, али — прекиде нас начелник још увек узбуђен и под утиском неповољних вест 
м и о последњој депеши коју је мало час начелник по коњанику послао у штампарију, те ће се због 
 јутрос се никако не одзива на телефону начелник из Гилана.{S} И свака таква појава и сваки пок 
 шта говориш? — зграњава се на телефону начелник.</p> <p>— Нисам луд, господине пуковниче, гово 
у.{S} Ужасна, страховита слика.{S} И њу начелник упућује у болницу.</p> <p>Улази најзад једна ж 
и за мајком која га је оставила.</p> <p>Начелник погледа у мртво дете, чије су очице биле отвор 
е, господине, једнако сахрањује.</p> <p>Начелник ућута па се окрете мени:</p> <p>— Умиру војниц 
 па ћемо их све заједно опојати.</p> <p>Начелник се опет окрете мени:</p> <p>— То је све што се 
а.</p> <p>— Познајем их, то је породица начелника те и те армије.</p> <p>— Видиш не остају овде 
и начелства групице узбуђена света, код начелника пуна канцеларија и ходник.{S} Обавештене да н 
заћи ће какав господин, који је био код начелника или други какав, који је био код дивизијара и 
ога фронта, зазвони у телефон и затражи начелника округа топличкога.{S} Хтео га је замолити да  
ен прозор те ноћи био је на канцеларији начелника станице на горњем спрату једне од тих кућица. 
о ћу га напустити, тако и овде, одох до начелника и, као год онај тамо, тако и овај, рече ми кр 
на горњем спрату, заузео је канцеларију начелника окружног министар председник а секретареву ми 
ицирску капу под којом је, по уверавању начелника те војне станице, необично личио на ђенерала  
пље.{S} И друге смо детаље сазнали кроз начелников телефон: сазнали смо да трупама које долазе  
у потврђује ли и допуњава ли те вести и начелников телефон.{S} И тај телефон је потврђивао, да  
 тих речи, не обзирући се на све позиве начелникове, оде и затвори врата за собом а мали мртвац 
ећи смо заузимали места у малим одајама начелниковим, по којима се убрзо поче да креће густ обл 
ло као у кошници; тешко је било доћи до начелникових врата а тешко остати у тој гомили.{S} Загу 
, који је био на служби при канцеларији начелниковој.{S} Он је носио под пазухом оно сироче а ј 
> <p>Тај један час чекања у канцеларији начелниковој извео ми је пред очи све невоље сабране уј 
и мртво дете под пазухом, прилази мирно начелниковом столу и полаже дете на сто.</p> <p>— Ево в 
нт Прве Армије војвода Мишић, са својим начелником штаба.</p> <p>У ту зграду и у ту собу команд 
ље, само што даље!{S} Када сам пошла ка начелнику станице ја сам чисто страховала да ме он не п 
 затворена.{S} Најзад ми рекоше да идем начелнику војне станице и ја се упутих њему.{S} Свет ме 
 па отуд у Младеновац, да се тамо јавим начелнику станице те да ме упути лекару.</p> <p>Мисао о 
 сам тога јутра са два пријатеља отишао начелнику, да се још једном распитамо о ситуацији пре н 
Ало, јест!{S} Молим саопштите господину начелнику штаба, да се, са једном пољском позицијском б 
ма, господине, ено тамо крај плота, иза начелства, умире један глумац.</p> <p>— Глумац? — изнен 
ам ја напустио кафану.</p> <p>Тамо, иза начелства, крај плота, лежао је на земљи, одупирући кло 
ед вратима и одлазио до оне чистине иза начелства, испред Бајазитове џамије, одакле се догледа  
сам.{S} Био је у оној болници одмах иза начелства.{S} После, поче свет из Приштине да бега, одн 
ту, где се и сви остали сретају, испред начелства, пред оном џамијом на почетку чаршије.{S} Био 
унима.{S} Напушташ главну улицу, испред начелства, напушташ онај жагор и хуку гомиле људи, кола 
 то спустило ствари крај зида од ограде начелства, савило се крај ствари својих и брижно пита:  
у.{S} Улазио бих у кафаницу, одмах ниже начелства, где су од ране зоре па до мркла мрака увек п 
ола која лаганим ходом излазе из авлије начелства.{S} На тим колима, на боку крај кочијаша, сед 
оре по двориштима и по улицама.{S} Више начелства, крај Бајазитове џамије, зауставила се кола и 
</p> <p>Дотле, овамо доле, изашао је из начелства господин Јанковић, онај господин Јанковић кој 
 <p>— Зар већ?</p> <p>— Сад баш идем из начелства; стигла депеша из Куршумлије:{S} Милутин Уско 
ијакера, којим је, не знам ко, хитао из начелства.{S} Јер, светина је у таквим приликама, кад ј 
зао „наредник из дивизије“ и „жандар из начелства“ и обележавају се ствари крупним потезима и с 
илице су почеле пред подне да куљају из начелства и оног сокачића, у најживљем разговору да се  
 тек.{S} У једном углу, у тесној авлији начелства, објашњава један Скопљанац којим се путем мож 
рали слегањем рамена.{S} У тесној улици начелства групице узбуђена света, код начелника пуна ка 
ижних гомилица пред заједничком зградом начелства и дивизије.{S} Ту најпре може канути каква ве 
а тамо пред џамијом, друга пред капијом начелства, трећа у дворишту начелства, четврта под стре 
<p>Целокупна влада сместила се у зграду начелства.{S} То је стари турски, најпре валијски а поз 
.</p> <p>Отишла сам у ону велику зграду начелства, где је била смештена Врховна Команда и ту са 
ред капијом начелства, трећа у дворишту начелства, четврта под стрејом једнога дућана, пета на  
— Ко? — пита радознало гомила.</p> <p>— Начелство.{S} Каса је већ затворена и спакована.</p> <p 
ице, које су искуљале из уличице где је начелство, сливају се затим у поједине кафане, где су в 
ут Тетова, а око десет часова пре подне начелство је већ притисла светина тражећи пасоше.</p> < 
новника.{S} Већ улицом, којом се пење у начелство, ври светина: једни одлазе други долазе.{S} А 
а да се пропитују.{S} Једни су јурили у начелство, други у општину, трећи у команду.{S} Нико ви 
 кујне Врховне Команде.{S} Отишла сам у начелство, уверена да ћу данас бити примљена.</p> <p>Во 
 ти!{S} Отишао је и господин Јанковић у начелство.{S} Ајде, сачекаћемо вас!</p> <p>И док се гос 
а воза просуло у чаршију, одјурили су у начелство да чују потврђује ли и допуњава ли те вести и 
светина тражећи пасоше.</p> <p>Ту, пред начелством, срели су се они који су још синоћ веровали  
ола која су евакуисала болницу.{S} Пред начелством су се товарили сандуци на многобројна воловс 
 дан растао, расла је и ова гомила пред начелством а расло је и узбуђење у вароши.</p> <p>Пред  
шапат најпре отуд, из чаршије, где пред начелством сабране гомилице избеглица дрежде од ране зо 
p>Очас се просу глас о томе и поче пред начелством да се збира младеж којој је импоновала опасн 
која очајно и упорно и даље дрежди пред начелством, и с њом и даље капаш тако по цео дан не зна 
и све се то сручи на тесни простор пред начелством да, приправно за бегство, са стварима крај с 
омилице света, на тесноме простору пред начелством, које су до сада тумачиле сваки долазак обич 
о видите како у то доба гомила тегли ка начелству, очекујући ко ће отуд изаћи.{S} Око 11 часова 
а извесним немиром у души, похитали сви начелству, да чујемо шта о томе власт зна и шта каже ни 
иле; телефон, и онај у команди и онај у начелству и онај у централи, допуњавали су оно што нови 
> <p>И док се господин Јанковић бавио у начелству а доктор у дивизији глас о проласку Врховне К 
 већ пред подне, сазван је хитан збор у начелству ради саветовања.{S} Било нас је око педесетак 
о заједно на седници грађана, који су у начелству брижно претресали питање о начину, како да се 
масе солунских продаваца која се обично начети на огради солунске станице и са ужасном оријента 
обегли, загушиле уске приштевске улице, начетиле <pb n="232" /> се испред кућа, заштићене од ки 
ски залив, на песковитој обали његовој, начетиле су се беле кућице новога кроја а иза њих, у ду 
тне, блатом олепљене кућице, које су се начетиле око станице.{S} Једини осветљен прозор те ноћи 
 капетан излазио са батеријом из Чачка, начетили били на касарнске прозоре и очајно посматрали  
нице, претоварене рањеницима који су се начетили на прозоре и измилили испред болнице па довику 
ључа као у мравињаку.{S} Око столова се начетило по два реда <pb n="76" /> столица и све погло  
в успех или неуспех, на неки необјашњив начин, неким подземним путевима, допирао је до скопљанс 
а је наставио, он је изнео у детаљима и начин како би се наша офанзива извела и правац којим би 
 брига дакле била, како би се и на који начин она могла пребацити из Медове у Скадар, док нико  
м а командант воза је покушавао на неки начин да му се правда али га ђенерал није ни слушао.{S} 
е измеђ двоја кола.{S} То је био једини начин да се колико толико осамим.{S} Предамном су биле  
у када се мора са тим оружјем и на овај начин растати.</p> <p>— Зар ја да ти својом руком ископ 
 бројала шеснаест топова.</p> <p>На тај начин, наши су већ били спремни да приме и већу борбу к 
тину?{S} Гомила из сваке појаве на свој начин извлачи конзеквенце и тумачења, везујући их увек  
pb n="513" /> <p>Мој муж нас је на свој начин све у кући васпитао.{S} Реч Отаџбина је за нас би 
а је савест била мирна да су се на свој начин одужиле „овој земљи“ и зато су, кад је требало бе 
ило материнско.{S} И како свако на свој начин тај бол растанка исказује: уздахом или сузом или  
 <p>— И онда, шта можемо, има ли каквог начина да изађемо из ове ситуације?</p> <p>Потпуковник  
ојвода Степановић — изда наредбу и нађе начина како ће с њом и грађанство упознати а којом ће н 
вите да Команда Трупа има и средстава и начина да неколико дана раније предвиди опасност а дужн 
има и могли поверовати, јер нисте имали начина да их проверите, али ми...</p> <p>— Зар сте ви и 
те, али ми...</p> <p>— Зар сте ви имали начина?</p> <p>— Кад гледате, господине мој, својим очи 
 да су обавештенији, јер имају везе или начина да што више сазнаду, пресретају, задржавају и оп 
ила онај сиромашни свет, који није имао начина ни могућности да избегне судбину која га очекује 
ветује.{S} Ту су биле мајке које немају начина ни себе да умире а треба децу своју да утеше и о 
ина и завитла се као најљућа непогода и начини по земљи пустош каква се не памти од потопа Госп 
 путеви којима они пролазе и који су то начини којима они освајају читаву једну поворку неорган 
 она спусти једном ногом у јендек да му начини места а ја остадох за њом.{S} Наиђе за коњаником 
одељење да преноћи у селу те да у јутру начини распоред са њиме.</p> <p>Сутра освану деветнаест 
 се учини понуда да се на горњем спрату начини места за њега, он ће одбити.</p> <p>— Нека их, н 
пространим њиховим одајама и ходницима, начинили су се читави логори.{S} Спавало се на голоме п 
земљу, нанели суво грање и набацали, те начинили себи кућицу.{S} Ми, који смо доцкан стигли, мо 
 у рату.{S} Војници око ње, који су јој начинили места крај своје ватре, водили су живе разгово 
о је један старац из последње одбране и начинио себи столицу од њега; заставе, оне славне заста 
измеђ коња, кола и воловских рогова, да начиниш ни двеста метара пута.</p> <p>А по странама ули 
бринући о кући, о пословима кућевним, о начину како ћемо удесити живот кад се буде рат свршио и 
 сав даљи разговор обрну се на питање о начину како да се из грађана организује чување реда и п 
 у начелству брижно претресали питање о начину, како да се евакуише становништво.{S} Примио се  
 улица, под стрејама, као оно о пожару, начичкала се престрављена светина узневерена погледа и  
ше коње и кликнуше:</p> <p>— Гле, мама, наш Гвозден!</p> <p>— Гле наша Гривна!</p> <p>— Наша ко 
 оделу, француски топџија, руски минер, наш официр са фронта, <pb n="537" /> необријан, без саб 
Не пита се ту шта ти волеш а шта ја.{S} Наш је положај такав! — узвикује узбуђено проседи госпо 
рива Паланка и није никакав положај.{S} Наш је интерес да је напустимо и да доведемо непријатељ 
раљ показујући врхом писаљке на карти — Наш се фронт сад простире ево овако, од Качаника па пра 
/p> <p>— Тако је, Величанство!</p> <p>— Наш фронт је окренут леђима Косову — наставља Краљ — ме 
осмо главе и видесмо аероплан.</p> <p>— Наш! — узвикнуше неки.</p> <p>— Није наш! — одговори ба 
а кад дође Царев дан те се оките куће а наш барјак с крова па до земље.{S} Пролазе жандари па р 
р?</p> <p>— Какав логор?</p> <p>— Можда наш логор изнад Пећи.</p> <p>Што даље крећемо она тајан 
 <p>— За свој рачун или, ако хоћете, за наш рачун, за рачун савезника!</p> <p>— Дај Боже! — оку 
о искрцавању савезника, који ће доћи на наш фронт, дотле је воз који је истога дана стигао из С 
и народ негда клицао: „Слава теби, Боже наш!“ у часу када је Душан Силни стављао себи царску кр 
ом.{S} Кад запева попа „Слава теби Боже наш!“ а оно глас му звони по пећини и изгледа ти као да 
тле, из те исте Патријаршије, кренуо је наш народ пре три стотине година у збег, у туђину; па е 
>— Наш! — узвикнуше неки.</p> <p>— Није наш! — одговори бакалин — Њихов је!</p> <p>Деца запазиш 
и, војниче, овде има мало крова! — виче наш с врата.</p> <p>— Нека, жури ми се а и престала је  
ту молитву нека се слави име Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, 
а Јована, када приђе царство Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Помени, Господе, и помилу 
, којој си Ти бранилац и заштитник, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, 
е учила децу крстити се и казивати „Оче наш!“ и пред којом је он сваке године секао славски кол 
, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека приђе царство Твоје; царство 
, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека се слави име твоје и нека он 
Казивао сам молитву гласно:</p> <p>„Оче наш, који си на небу, разгрни мутне облаке, којима си г 
је, да морамо трпети, да је то за образ наш и за веру нашу и за живот деце наше; казивао нам је 
 крсту био разапет.{S} Доћи ће, каже, и наш васкрс, али га морамо трпљењем откупити.</p> <p>Сви 
го слика ми се јавило и бата и сестре и наш виноград и наше двориште и наши вранци и све, све ш 
/p> <p>— Њихов је велики интерес, као и наш — одговори Пашић — да двеста хиљада војника на Балк 
раз својствен жени њене расе.{S} На њој наш војнички шињел закопчан до грла и широка шајкача, п 
ави мајка, па видо и онај велики барјак наш, па слике на зиду, Краља Петра и војводу Глигора и  
а! — узвикнуо је, на глас о томе, један наш виши официр, огорчени противник дарданелске експеди 
сликао.{S} Доведен је из Београда један наш познати уметник — као војни обвезник — да за будући 
 некуд вагони у којима је био натоварен наш војни музеј из Београда.{S} Тај музеј је сва наша н 
 нас устави.{S} А и како ће, кад је цео наш пук отуд из Тамнаве, Поцерине, и Мачве из Рађевине  
 би била силом прилика нагнана да уђе у наш фронт, Константину грчком био би стављен шах-мат а  
Србијанци толико потерају оне, да прођу наш ров само, те да се ми ослободимо.{S} И погонише их, 
ла мора нићи наше поуздање, наша снага, наша крепост!{S} Бол једнога народа је огањ, у коме се  
} Из тога бола мора нићи наше поуздање, наша снага, наша крепост!{S} Бол једнога народа је огањ 
 била је наша.{S} Наша поља, наше горе, наша села и наше цркве, наше куће и наша деца.{S} Их, к 
 што смо је ослобађали била је наша.{S} Наша поља, наше горе, наша села и наше цркве, наше куће 
план, клопка, у коју су упали Немци.{S} Наша је улога да њих а са њима и <pb n="38" /> Аустрија 
ден!</p> <p>— Гле наша Гривна!</p> <p>— Наша кола, тата послао кола — кликћу деца — Тата послао 
 кола? — гракћу зачуђена деца.</p> <p>— Наша кола морају да возе српске рањенике.{S} Српски се  
рује да би поднели разочарење.</p> <p>— Наша кола, децо, али се ми не можемо возити њима.{S} Ми 
пет ће ово ваша земља да буде?</p> <p>— Наша, дабоме!</p> <p>Он се замисли дубоко, као да се не 
е светога града, где је сахрањена слава наша, сахранимо и последње наде наше!</p> <p>Онамо, нам 
 нађоше мету и тачном ватром засуше два наша брзометна топа тако, да ови намах заћуташе да не б 
и слободе до онога парчета које покрива наша стопа и које ћемо, праштајући се од своје отаџбине 
 Призрену?</p> <p>— Да она права, а ова наша.</p> <p>— Која наша? — запитах га, не могући још н 
 музеј из Београда.{S} Тај музеј је сва наша нова историја, историја наше стогодишње борбе, јер 
Да она права, а ова наша.</p> <p>— Која наша? — запитах га, не могући још никако да га разумем. 
какве заблуде.</p> <p>Друмом је стизала наша коњица, као што је капетан и предвиђао.{S} То је о 
че пало, у штали је већ увелико буктала наша ватра и припремале су се две три нове.{S} Сваки је 
е жртвујем великој идеји, којом је цела наша генерација задојена.{S} О, да ви знате како смо ми 
те их новом вером и доведите их опет на наша поља.{S} Краљеви немају ту моћ, војсковође то нису 
им?</p> <p>— Врло много!{S} За пет дана наша би војска била у Софији, Бугари би били нагло изба 
оље своје госте.{S} Била су два угледна наша учитеља које сам по имену ја већ по одавно познава 
тешко ме заболе у томе часу зла судбина наша; с које год стране се бориш србина убијаш.{S} Ко з 
уља и хоће да падне, тако је и отаџбина наша — то се у Крушевцу већ јасно видело — изгубила осн 
јој је призна.</p> <p>— Ово је последња наша батерија.{S} Измичем журно да не будем пресечен —  
ијам, нема и рођака мојих, јер породица наша је врло велика, има нас и по Бачкој и по Срему!</p 
енутка, пред Штимњом, веровао још да је наша катастрофа поверљива ствар.</p> <p>Кад се једанпут 
ака стопа што смо је ослобађали била је наша.{S} Наша поља, наше горе, наша села и наше цркве,  
>— Гле, мама, наш Гвозден!</p> <p>— Гле наша Гривна!</p> <p>— Наша кола, тата послао кола — кли 
вако себи.{S} А ми велимо нека их, боље наша сиротиња нека узме него Бугари.{S} Па... загушило  
 је изнео у детаљима и начин како би се наша офанзива извела и правац којим би се кретала.{S} У 
ламен и ено се усијана лавина ваља кроз наша поља и доље; ваља се, тутњи, пали, ништи и сагорев 
Поменуо ми је светога Јована, а то је и наша <pb n="640" /> слава, она слава кад је мој бабо ув 
 надлештава, чиновника, стране мисије и наша сиротиња.{S} Све је то кренуло нарочито тим путем  
ре, наша села и наше цркве, наше куће и наша деца.{S} Их, како нам је тек, данас овоме а сутра  
јило и одхранило; робоваће наши оцеви и наша деца, наше мајке и наше сестре; робоваће цркве наш 
рке, документи и рукописи у којима лежи наша необјављена и неиспитана историја.{S} Све, све је  
з крви њихове, којом су богато натопили наша поља и наше горе, нићи слобода једнога народа; так 
а томе фронту борило четрдесет и четири наша према осамдесет и једном немачком батаљону, као шт 
теза; мисао је то што топлом крвљу роси наша поља и наше горе.</p> <p>Ту мисао нисмо кадри поне 
 невоља, крваве су реке почеле натапати наша плодна поља, крваве су сузе потекле из очију мајак 
 до обала Дримових, за нама ће већ бити наша крвава отаџбина а пред нама далеки и незнани путев 
ете се за који дан вратити, да ће стићи наша војска, која се на северу бори и, да ће стићи Фран 
 са непријатељске стране а одговара јој наша.{S} Кад дан мало више освоји, поче и чешћа чарка т 
 облака што је пао над Србијом и покрио наша поља и наше горе густом маглом, чија се фигура све 
инија вечерње светлости суморно сенчило наша забринута лица.{S} О јесени и сама природа изгледа 
ељ на новоме положају више прибрао, јер наша пешадија потискујући га, сад већ наилази на јачи о 
о и догледамо сву величину невоље, коју наша поворка изгнаника представља.</p> <p>Данас се људи 
 падају и гину прскајући, руменом крвљу наша поља и горе.</p> <p>Да ли је Госпа у црнини, посма 
е морамо пешке.</p> <p>— А зашто кад су наша кола? — гракћу зачуђена деца.</p> <p>— Наша кола м 
 и ако је и сама осећала студен у души, нашав се први пут у животу на друму, у планини, под вед 
тне и блатњаве вале те топличке речице, нашавши у смрти мира.</p> <p>— О људи Божји, шта би чов 
.{S} Ако је коме до шале с Бојком ће се нашалити, он се не љути; ако је да се спрда, с њим ће с 
 који је нашао <pb n="296" /> солуцију, нашао срећан излаз из сплета брига, невоља и неприлика. 
 по непознатим стазама, не би ли ма где нашао какав диречић, грану, или проштац из туђег плота  
асу осећао задовољан, као човек који је нашао <pb n="296" /> солуцију, нашао срећан излаз из сп 
топови.</p> <p>— Бог и душа, онај их је нашао! — узвикну пуковник и крену тамо ка пољацима.{S}  
решника, који ни до овога доба још није нашао где ће склонити главу те лута кроз мрачне улице и 
затражио да га поведу у Ниш, како би се нашао у близини источнога фронта.{S} А чим је стигао та 
аљи излазак војника из вагона, свако се нашао на своме месту а командант батаљона поздравио је  
а се ја обзирем на све стране, не би ли нашао какав кут где би се могао склонити, он ми рече:</ 
ма и под стрејама.{S} Ко је набавио или нашао где год дрва, заложио је ватру на сред друма, на  
причао.{S} Пошто је осетио да је у мени нашао стрпељивога слушаоца а имао потребе ваљда, да се  
 — премишљао сам свакојако, па опет сам нашао да деца буду крај мене.{S} Хоћу да их поведем.{S} 
утске куће, у којој сам ја са породицом нашао склониште, била је једна празна приземна одаја бе 
Овај је сео у овај вагон зато што је ту нашао место; онај је сео у онај вагон зато што је тамо  
ламени усов засула наше градове и села, наше горе и поља, наше винограде и њиве, што се нижу кр 
 ослобађали била је наша.{S} Наша поља, наше горе, наша села и наше цркве, наше куће и наша дец 
 наше градове и села, наше горе и поља, наше винограде и њиве, што се нижу крај зелених обала о 
анило; робоваће наши оцеви и наша деца, наше мајке и наше сестре; робоваће цркве наше, робоваће 
оља, наше горе, наша села и наше цркве, наше куће и наша деца.{S} Их, како нам је тек, данас ов 
о, колико безначајно, па ипак драго је, наше је, слободно је!</p> <p>Још мало даље, кад допремо 
ија те земља покрива.{S} Овде је друго, наше је; ако је и тешко, наше је!</p> <p>Везани војник  
Овде је друго, наше је; ако је и тешко, наше је!</p> <p>Везани војник опет ћути, те ни погледом 
оног дрвета, његово је село, моје село, наше село.{S} Онде нам је фамилија, жене и деца, коју с 
роватно за њим довешће нам и остале.{S} Наше је расположење имало тога момента карактер злурадо 
, чули би само лом, прасак и тресак.{S} Наше батерије бију са Торлака више нас, гађајући аеропл 
ини оборише главе под тешком бригом.{S} Наше село на друму и туда ће сила проћи.{S} Турци су ма 
А је л’ то наше?— пита војник.</p> <p>— Наше је, наши су га краљеви зидали — вели Краљ — три бр 
беше готово сам себи поставио.</p> <p>— Наше лево крило треба да се повуче овамо ка Ситници, да 
ислима дубоко, дубоко тамо, у прва доба наше историје које се ту, на томе крајичку Србије, који 
ао што је било сјајно и искићено и доба наше историје које је са овим витезовима у гроб <pb n=" 
је ово звоно које је салило цветно доба наше историје — изазивају у нама беднима, које је усов  
зеј је сва наша нова историја, историја наше стогодишње борбе, јер целога овога века што је за  
ан, вероватно из школских задатака ђака наше Војне Академије, прешао је некако и у светину и др 
еличних цеви те као пламени усов засула наше градове и села, наше горе и поља, наше винограде и 
него су ови, чим је пала ноћ, напали на наше бегунце - ради пљачке, наши су били оружани и — ет 
те леденим срцем чекамо кад ће наићи на наше село.</p> <p>Једнога дана не дође нико с вечери из 
поуздање, а то је поуздање већ половина наше победе!“</p> <p>Овај запис не казује само осећање  
 као из подрумских дубина.{S} Пламен са наше ватре пробија се и игра кроз милијарде кишних игли 
 највећи бол; он је завршио низ несрећа наше породице, са њиме се угасила и последња моја нада  
 сати граница Краљевине Србије, граница наше отаџбине.{S} До Призрена ми смо још увек били бегу 
.</p> <p>Кад је наступила ноћ, главница наше војске повукла се са положаја, на којима се налази 
аника који зауставише нагло коње испред наше групе.</p> <p>— Је л’ то Грачаница, те ватре тамо  
тотина метара, колико нам је требало од наше куће до изласка из вароши, одакле ћемо се затим ко 
аше мајке и наше сестре; робоваће цркве наше, робоваће школе наше и робоваће гробови наших мили 
е, исказаћу сву тугу своју и све болове наше.{S} Веровао сам, јер сам мислио да смо на хучноме  
лове у своју душу и како би сабрала све наше сузе на своје очи.{S} Када <pb n="443" /> се сада, 
да нас прати, како би успут сабрала све наше болове у своју душу и како би сабрала све наше суз 
 душе која је прибрала и присвојила све наше болове.{S} Из њенога си погледа могао запазити как 
ану, да су јуче још Чачак напустиле све наше власти и да су обе ћуприје на Морави бачене у вазд 
у руке непријатељу, пропале и све друге наше тековине.{S} Оно што смо за ових сто година, одвај 
а слава наша, сахранимо и последње наде наше!</p> <p>Онамо, намо, за брда она, леже разорени дв 
и са њим и сва прошлост и све традиције наше, којих је он чувар и које смо залуд будили из нека 
предано је неговала раскрвављене јунаке наше, како би породици сачувала хранитеља а држави борц 
торије, уништавајући и последње остатке наше имовине.{S} Цреп је већ прштао на крову, догорели  
осних, старих прича, које су опчињавале наше детињство.{S} Чаробност слике ме је занела и без м 
агледаћемо границе до којих су допирале наше наде а иза којих настаје једна бескрајна и бона че 
ре; робоваће цркве наше, робоваће школе наше и робоваће гробови наших милих и драгих.{S} Друмов 
дакле смо ми дошли, видеће успут невоље наше а када буде прошао кроз Подримље да прими Бистрицу 
и за Отаџбину, то је било опште осећање наше војске.{S} Наши су се ратом прекаљени позивци, са  
љака, који је закрвавио сва поља и горе наше, озго од Саве и Дунава па доле до Вардара, од Дрин 
ам сад њихове мртве војнике као оно пре наше.{S} Пре сам, сећам се, окретала главу, бојала сам  
милосрђе подели.{S} Силни пером опеваће наше јаде, силни срцем заплакаће над нашом невољом а си 
ила по црквама нашим; гробови пале деце наше пожелеће сузу материнску; прагове ће кућне обујмит 
браз наш и за веру нашу и за живот деце наше; казивао нам је, како је Син Господњи страдао ал ј 
ако је скупо плаћено ово мало слободице наше?</p> <p>Хвала Богу те су та времена прошла мислили 
елазе!</p> <p>Једној се жени, мало више наше капије, одвеза бошча и просуше ствари.{S} Приђосмо 
 кога да припитам.{S} Она болничарка из наше авлије саветовала ме је да останем, остаће и она и 
е споразумевајући се, немо, пођоше и из наше куће да се крећу бегунци.{S} И, у један мах, нас о 
 а тек далека, будућа поколења, могу из наше катастрофе поцрпсти један мир благословен културом 
рирода изгледа забринута те пристаје уз наше расположење, допуњавајући га својом мутном и тамно 
дино разговарали; тиче са нашега јада и наше невоље а тога су ми биле препуне уши, пресите очи  
n="700" /> пушкарања измеђ становника и наше војске; на Колашину се већ воде последње борбе и А 
а до логора, где год сам ватру видела и наше војнике око ватре.{S} Нико ми ни злу реч није река 
а.{S} Наша поља, наше горе, наша села и наше цркве, наше куће и наша деца.{S} Их, како нам је т 
е, којом су богато натопили наша поља и наше горе, нићи слобода једнога народа; тако нека из ду 
је то што топлом крвљу роси наша поља и наше горе.</p> <p>Ту мисао нисмо кадри понети ми, изнем 
је пао над Србијом и покрио наша поља и наше горе густом маглом, чија се фигура све јасније изд 
ошло је до крви измеђ Арнаута мештана и наше војске, те има већ мртвих и официра и војника.</p> 
јавило и бата и сестре и наш виноград и наше двориште и наши вранци и све, све што сам проживео 
здух, моја ће пушка погађати сад моје и наше крвнике.{S} И борили смо се, бога ми, ми добровољц 
ће наши оцеви и наша деца, наше мајке и наше сестре; робоваће цркве наше, робоваће школе наше и 
и све више плавили наше китњасте горе и наше питоме доље.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>На О 
ћа полеже по крововима, као да се већ и наше поуздање угиба и повија на ниже.{S} Пресекосмо реч 
 да ти ока отворити.</p> <p>— Па има ли наше војске?</p> <p>— Има, жандармерија и пограничне тр 
на као да намерно касни данас, не би ли наше болове поверила ноћи.{S} А ипак, тамо далеко, перв 
ра дан, 30. септембра, Бугари су напали наше граничне положаје према Књажевцу и софијске диплом 
 знам... мора бити много јер су отерали наше из шанчева.{S} Ја кад сам измако до Позоришта, они 
чује се од њих да су Србијанци потерали наше па их млате и гоне да се осврнути не могу.</p> <p> 
се све више узносили и све више плавили наше китњасте горе и наше питоме доље.</p> <p>Ја сам га 
 Јерусалиму, светим гробовима прошлости наше!</p> <p>Али, не идемо ми на поклонење светињама ти 
ме ишчезнути.{S} Из тога бола мора нићи наше поуздање, наша снага, наша крепост!{S} Бол једнога 
 шајкачама на глави.{S} То су били ђаци наше ратарске школе, који су као регрути дошли пред ком 
ени двори нашега цара; онамо, споменици наше величине, онамо поносна прошлост једнога народа.{S 
 онда када су колима износили из вароши наше мртве војнике набацане једне на друге као вреће.{S 
смо за њим.{S} Прођосмо још једном крај наше куће и ту се бабо опрости од нас а његов терет узе 
з млина где је радио, он би прошао крај наше куће.{S} Ја сам то знала, и чекала сам га на капиј 
да не чујем ни њихов ход кад прођу крај наше касарне.</p> <p>— Па онда, прође мало времена и ок 
акога дана бројали по један нов губитак наше отаџбине, која се све више и више сужавала, тако о 
од стругаре.{S} Видела сам очима својим наше жандарме како гину.{S} Испод моје куће, на педесет 
вништво у њему.{S} Да би сузбио дејство наше артиљерије, непријатељ извлачи два тешка, великог  
 бугарским предходницама.{S} Главни део наше снаге већ се пребацио на десну страну Вардара и за 
у даљини, који је у првоме тренутку био наше поуздање, светиљка која нам је бродоломницима озна 
 из ноћи арлуче пас.</p> <p>Све већ око наше ватре задремало и оборило главе.{S} Један се насло 
којега је оставио на стражи.</p> <p>Око наше ватре изумре разговор и завлада тишина.{S} Госпа у 
тановништво је скопљанско већ догледало наше трупе на Гази-Баби и сад је већ јасно знало да је  
е но што ми знамо и то му је обезбедило наше поверење.</p> <p>— Што се Бугара тиче... да... мож 
е устадох на ноге када госпа прође мимо наше ватре и понудих јој своје место.{S} Она ми одговор 
е леп и богат град.</p> <p>— А је л’ то наше?— пита војник.</p> <p>— Наше је, наши су га краљев 
да му се нађем.{S} Био је и он отуда, с наше стране, из Ердута.{S} Био је аустријски официр па  
м једнога дана <pb n="645" /> у село, у наше ослобођено село са том медаљом на грудима, ко ће т 
 нам се по где и гдекад, сишла је сад у наше редове и почела нас грлити својим леденим и језови 
а њихових револвера, којима су гађали у наше редове.{S} Скочисмо сви и пођосмо на јуриш.{S} Срб 
 тим а њихове батерије почеше да туку у наше гомиле.{S} Настаде врисак и цика и заљуља се она м 
филу.{S} Та вест на мах унесе пометњу у наше расположење.{S} Скопљански Грци, који су од 15. се 
тељска зрна једно за другим падају међу наше и косе а наши трпе и ћуте и — размишљају.</p> <p>Н 
з нашег комшилука а само бакалин, близу наше <pb n="407" /> куће, код кога смо пазаривали, рече 
} А ти топови све јачом ватром засипају наше положаје.</p> <p>— Туче из вароши! — дрекну капета 
ака који су се почели збирати на истоку наше Отаџбине.{S} Бугари су објавили мобилизацију и нам 
ам се, на последњем нашем кораку на тлу наше отаџбине, указао на путу као неко тужно знамење.</ 
на упаљено небо, тамо где оно на северу наше Отаџбине грли видик, засиктале су муње и проломило 
гру претећи и небу и земљи.{S} Обале су наше дрхтале под ударцима валова а небо се мрчило злово 
ај ноћашњи покрет непријатељев, који су наше страже запазиле.{S} Наши су отпоздравили непријате 
и сручише их доле, на Јалију.{S} Али ту наше дочека паљба плотуна са чамаца.{S} Пролазе рањениц 
едовима у којима се, при свакоме налету наше пешадије, осећала малодушност.</p> <p>— Шваба мисл 
јала били су смештени по џамијама и њих наше власти нису хтеле рушити да не би вређале верску о 
на последњој стопи српске земље!</p> <p>Наше ће гробове већ покривати туђа земља; нама ће гробн 
честитог, оног неканцеларијског официра нашег, који је и сам гинуо и деца му крај њега гинула;  
 даље.</p> <p>Већ сутра дан, после овог нашег разговора, стигла нам је поражавајућа вест, да је 
е, на педесет метара, видела сам мртвог нашег жандарма.</p> <p>Ми се збунили и не знамо шта да  
 како два војника држе под мишке једног нашег и одводе га.{S} То је неко из авлије, који се при 
нем, остаће и она и многе друге жене из нашег комшилука а само бакалин, близу наше <pb n="407"  
вија беду и невољу.{S} Сећам се једнога нашега вајара који је тугу тако заогрнуо провидним вело 
е лектире.{S} Мени, у овоме часу, слика нашега слома потпуно личи на такву једну катастрофу.{S} 
ћа и Владимировом Елбасану и на обалама нашега, сињега мора.</p> <p>И данас, ето, на том истом  
 овоме путу једино разговарали; тиче са нашега јада и наше невоље а тога су ми биле препуне уши 
, коју је по подне примио са Цетиња, од нашега војног <pb n="708" /> делегата, по којој немачки 
амо, иза оних брда, леже разорени двори нашега цара; онамо, споменици наше величине, онамо поно 
и се — Знам да се овде на <pb n="60" /> нашем фронту концентришу за сад балканска, рилска и маћ 
пиво „за све“. — Нека бугарска пушка на нашем фронту убије једног Француза и једнога Енглеза, п 
аландовских гробова, дебео је ожиљак на нашем телу, од врха тога братскога ножа и крвава опомен 
о 20 октобра, а од ових већи део већ на нашем земљишту.{S} Овде пише да нешто у Солуну, али већ 
 рекао је на дан првога октобра једноме нашем вишем чиновнику:</p> <p>— Шта ће те сад?</p> <p>— 
егово „дубоко уверење“ узвикнуо једноме нашем државнику: .</p> <p>— То је којешта од вас, то не 
ема просјаку, који нам се, на последњем нашем кораку на тлу наше отаџбине, указао на путу као н 
 рече да и тамо већ прашти пушка.{S} По нашем изласку из вароши дошло је до крви измеђ Арнаута  
лед, учинило да она тронуто участвује у нашем болу и да га чак присваја.{S} Климно сам благодар 
охватити Шарових падина те пружити руку нашем десном крилу.{S} Тако би био постављен снажан зид 
Услед задоцнеле помоћи наших савезника, наши покушаји за пробијање Качаничкога фронта, да би се 
.{S} Бугари навалили збијеним колонама, наши се боре, гину, падају и — боре се.{S} Гранате већ  
чела и разгали душу.{S} По тим вестима, наши се одлично држе на Страцину и велика им помоћ стиж 
о наше?— пита војник.</p> <p>— Наше је, наши су га краљеви зидали — вели Краљ — три брата, Вука 
, напали на наше бегунце - ради пљачке, наши су били оружани и — ето!</p> <pb n="309" /> <p>Сви 
 на Моравском правцу.{S} По тој линији, наши су држали Водице, североисточно од Бољевца, затим  
се да га чују.</p> <p>— Добро је, вели, наши напуштају качаничку станицу и повлаче се ка Феризо 
 дан мало не освоји.{S} Чим се раздани, наши осуше учестану и снажну ватру, тако да је непријат 
вратима, на кућнем прагу.{S} Болничари, наши и француски, већ не могу више, дигли руке, јер су  
а шеснаест топова.</p> <p>На тај начин, наши су већ били спремни да приме и већу борбу која се  
ојих они доминирају и онда доле у пољу, наши ће примити одлучну битку.</p> <p>Сви одмахнуше гла 
 и тек чујеш „ура!“ Видим Немци узмичу, наши освајају Страхинића бана улицу и ја сиђем за две т 
могли стати у ред цивилизованих народа; наши музеји, библиотеке, кабинети, збирке, документи и  
је одлетео у ваздух магацин на станици; наши су га, напуштајући варош, упалили.{S} Сви остали м 
опова поче с обе стране; <pb n="451" /> наши су тукли аероплане и бежанијску косу а њихови Бано 
лобођења носи име ђенерала Бојовића.{S} Наши још одступају каменим мостом и, да би омели одступ 
ед, испред свију, трчао сам као луд.{S} Наши су официри мислили ваљда да је то храброст, али је 
о је било опште осећање наше војске.{S} Наши су се ратом прекаљени позивци, са родитељским сажа 
тељев, који су наше страже запазиле.{S} Наши су отпоздравили непријатељев пушчани поздрав али,  
ајничких плотуна па затим све умуче.{S} Наши су добили наређење да напусте положаје и да се пов 
над Београдом и почео је да шестари.{S} Наши топови узеше да га гађају али се јавља и други там 
ројица, да запитамо још нешто.</p> <p>— Наши чине последње напоре, али — прекиде нас начелник ј 
е, онде неће оставити на миру.</p> <p>— Наши официри сваки дан нам читају новине како наши напр 
 неопажени могли извући из вароши.{S} А наши, извештени, ушли су рано јутрос.{S} Нисам чисто ве 
авају.{S} Пред вече је престала борба а наши нису ушли у Шабац.{S} Наиђе страх на нас и старица 
дно за другим падају међу наше и косе а наши трпе и ћуте и — размишљају.</p> <p>Најзад капетан  
ога моста сипају паљбу на камени мост а наши је прихватају да би обезбедили пролаз последњих ко 
{S} Немци, Томо, имају једну политику а наши, Французи, Енглези и Руси другу.{S} Немци кад осво 
 отимали.{S} Непријатељ улази у варош а наши викнуше: носи, боље ти него непријатељ.{S} Па поне 
ижила и он је по звуку пушака осетио да наши већ напуштају његову улицу а по узвицима разумео д 
рицом и Циганлијом.{S} На оба аероплана наши топови пуцају нештедимице.{S} Грмљавина топова поч 
Веле како је велика магла пала на Дунав наши нису ни опазили, до на два три метра од обале, шал 
страх да се они гадови, зато што их сад наши нападају, не почну ноћас светити на нама, сиротињи 
олео да знам шта у овоме тренутку мисле наши пророци у Нишу, но шта мисли пророк Исајија и та Т 
собом своје мртве и рањене.{S} Што даље наши напредују све више мртвих и рањених.{S} Крај друма 
а да ли се пуцњава приближава, да ли се наши приближавају.{S} Пред вече је престала борба а наш 
када наиђе страшна година.{S} Борили се наши, борили па изнемогли.{S} Нико да помогне, нико да  
Дивизију.{S} Ако она стигне... овамо се наши добро боре, добро се држе, те кад им стигне таква  
је нас је одојило и одхранило; робоваће наши оцеви и наша деца, наше мајке и наше сестре; робов 
ановој улици, па и одатле Немце отераше наши и сручише их доле, на Јалију.{S} Али ту наше дочек 
ијалиште и у болнице.{S} Међу мртвима и наши трећепозивци, они несретници што су тако скупо иск 
сестре и наш виноград и наше двориште и наши вранци и све, све што сам проживео и што сам кад г 
лала косом над нашим главама, спавају и наши болови.{S} Из даљине само, из планинске дубине, чу 
и да пређе.{S} Тврдио је да су положаји наши на Бановом Брду и Новом Гробљу тако јаки и тако од 
и да ми је добро.{S} Једнога дана, неки наши кад се вратише са рада, и они који су радили по ка 
ућа.{S} Нови положаји које би заузимали наши, били су посејани безбројним лешинама наших старац 
што су нама о некадањим патњама причали наши дедови!</p> <p>И док ми будемо трајали тешке дане  
о су нама о некадањим збеговима причали наши дедови!</p> <p>И онда чак, кад помислимо да смо сп 
то су нама о некадањем робовању причали наши дедови!</p> <gap unit="graphic" /> </div> <pb n="7 
ење и да бива све огорченија, те предњи наши почеше <pb n="196" /> да потискују предње непријат 
 под грло свима а оно донеше једне ноћи наши из села три вреће пројина брашна.{S} Веле, било у  
} Колико <pb n="629" /> су јурили путем наши вранци, све се носала и повијала кола с једне стра 
фицири сваки дан нам читају новине како наши напредују у Србији.{S} Веле нам: добро се туку Срб 
сподине мој, кад би ви знали од кад нас наши званични сервирају тим лажним вестима.{S} Ви их ба 
на друму или смо кренули.{S} Узеше опет наши да му довикују и да звижде, и ако се не чује донде 
трана и ко стигне тај удари.{S} Причају наши војници, њихов ђенерал Поћорек кад је заноћио у Кр 
а да је Феризовић пао.{S} А и у Липљану наши су већ бацили у ваздух железничку станицу и напуст 
тан случај.{S} Ја знам на против, да су наши млади официри гинули храбро и падали као снопље.</ 
 Звала сам неколико пута.{S} Мора да су наши већ напустили телеграф и непријатељ ваљда...</p> < 
у тврдили да је гађана Чукарица и да су наши <pb n="450" /> одговарали са Бановог брда, а други 
доносе и вест да је Страцин пао и да су наши одступили ка Младоме Нагоричану.{S} И ови нови бег 
и по канцеларијама, саопштише нам да су наши Срби заробљеници тражили од команде да их приме у  
шта је око мене било, нисам видео да су наши већ измакли напред и напали други ред ровова и да  
х, санитетских и профијантских, која су наши вочићи са напором извлачили из дубоких пролока иск 
S} Те вести казивале су да се на фронту наши јуначки држе, да немачки прелаз преко Дунава почињ 
у и трчала.{S} У том већ загушише улицу наши војници, који су одступали.{S} Провлачила сам се и 
 киша престала.{S} Шта знамо хоће ли их наши моћи уздржати да не крену још ноћас даље.{S} Да по 
ње.{S} Погледах старицу а она радосно: „Наши!“ — „Наши?“ — цикнула сам од радости. „Јесте, јест 
ледах старицу а она радосно: „Наши!“ — „Наши?“ — цикнула сам од радости. „Јесте, јесте, — шапће 
 осврнуо и, одиста сам видео официра за нашим леђима а ја нисам ни знао да сам пуцао у ваздух.{ 
ј, несрећниче, у ваздух; ено официра за нашим леђима са револвером у руци, убија кога год приме 
ијати дивљи Арнаути, сејаће над главама нашим смрт из <pb n="728" /> облака справе летилице и д 
ватре на огњиштима и кандила по црквама нашим; гробови пале деце наше пожелеће сузу материнску; 
на против, умивена нашом крвљу и сузама нашим, мора узнети чистија, светлија још.{S} Видели сте 
заједно са нама почела носити друмовима нашим; он разговара са француским авијатичарем, који је 
 предстража, о положајима на фронтовима нашим и страним и најзад, дошло се до заједничке начелн 
 је већ пребродио Саву и Дунав и ту, на нашим обалама, срео се први пут очи у очи и прса у прса 
и васкрсава.{S} Мисао је то што гине на нашим бојним пољима за слободу; мисао је то, што пред н 
нама.{S} У сукобима, који су настали на нашим обалама, Немци су, незаштићени више својом артиље 
ашим боловима.{S} Хранићемо широка мора нашим телесима; размилићемо се као бескућници по широко 
тока, развила велика и одлучна борба са нашим фронтом окренутим истоку, на коме би Моравска Див 
вде мало заклоњени.</p> <p>У том се над нашим главама чу зврјање у ваздуху.{S} Сви дигосмо глав 
S} Зар не видиш каква несрећа тутњи над нашим главама; ко зна какве патње стоје пред нама!{S} П 
пава и сила која је завитлала косом над нашим главама, спавају и наши болови.{S} Из даљине само 
ољима за слободу; мисао је то, што пред нашим шанчевима зида брда мртвих витеза; мисао је то шт 
рећемо даље и ступамо на мост, који под нашим корацима глухо одјекује.{S} Дрим хуком дере под њ 
ени, неће још доћи крај нашим патњама и нашим боловима.{S} Хранићемо широка мора нашим телесима 
 остала с оне стране Дунава, а изложени нашим бајонетима, скупо и крваво плаћали сваку стопу зе 
лимо да смо спасени, неће још доћи крај нашим патњама и нашим боловима.{S} Хранићемо широка мор 
ку коју материна брига жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном свога чуна валове к 
у коју родитељска вера жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном чуна свога валове к 
ли неће нас овако усамљене и ноћу.{S} У нашим редовима се од јутрос много говорило о пљачкама к 
нима на Церу и друга се прича причала у нашим логорима.{S} Казивало се, како су Аустријанци при 
 Рама први заробљеник Немац, пао у руке нашима, били су према њему чак и нежни.{S} Поднаредник, 
 странаца више посматрања и саучешћа, у нашима мора бити више осећања и бола.{S} Ми смо подноси 
их батаљона.</p> <p>— А наших?</p> <p>— Наших двадесет батаљона, али десет трећег позива.</p> < 
адесет аустријских батаљона.</p> <p>— А наших?</p> <p>— Наших двадесет батаљона, али десет трећ 
42" /> дотле мирно и скромно стојао иза наших редова наслоњен на зид и није учествовао у гунђањ 
и, били су посејани безбројним лешинама наших стараца.{S} Читава их је чета синоћ изгинула.{S}  
оји би ме могао заштитити.{S} У причама наших старих, тако сам ја на пустоме месту замишљала ус 
та ни стазе и које смо сејали гробовима наших <pb n="8" /> драгих; изморени, изломљени, изгладн 
ише ведри.{S} Око два сата по подне, са наших положаја грунуше убрзано неколико очајничких плот 
им су се слагали и извештаји Арнаута са наших предстража.</p> <p>Малобројност непријатељске вој 
јкова пушка плану и тане просвира изнад наших глава.</p> <pb n="368" /> <p>— Шта му би? — запит 
ој аероплана који се почео њихати изнад наших глава.{S} То је било читаво јато које је прекрили 
е непријатељ дочепао бољега положаја од наших.</p> <p>— Ово бије из близа? — узвикује капетан.< 
баце на нас два пута и по веће снаге од наших.</p> <p>— То значи?... — заустих ја забринуто.</p 
а, који су у очи тога дана похватани од наших извидница.{S} Заробљеника има десетина, а међу њи 
 да осваја.</p> <p>— И ако погине ко од наших тамо, погинуће их пет, шест и десет а спашће се д 
/p> <p>— И много суза! — додаде неко од наших.</p> <p>У том проломи тишину бректање аутомобила. 
м, који се из њих пење, разастире испод наших ногу провидан сиви облак, који лежи над целим при 
 прати линију која је бележила положаје наших трупа на Моравском правцу.{S} По тој линији, наши 
атру: деца су натицала на главу калпаке наших првих војника и јахала на копљима; цигани су навл 
лили смо тада, како су биле тешке патње наших старих и како је скупо плаћено ово мало слободице 
 робоваће школе наше и робоваће гробови наших милих и драгих.{S} Друмови ће опустити а горе ожи 
и карта, испитивани су понова извештаји наших предстража, о положајима на фронтовима нашим и ст 
сио:</p> <quote>„Услед задоцнеле помоћи наших савезника, наши покушаји за пробијање Качаничкога 
 два три дана па онда дође последњи дан наших мука и спусти се последња ноћ.{S} Опет смо се ноћ 
 <p>Кроз ту тишину чује се још само бат наших ногу, пљаскање опанка по блату, стењање и шкрипа  
— чудновато, из тога сусрета никло је у наших поуздање.{S} Мој син, који ће четири дана затим,  
 <p>Дугим ратничким животом развио се у наших ратника један инстикт, једно предосећање.{S} Као  
не су претворене у болнице и препуне су наших рањеника.{S} То су они несретници што су се јуче, 
 од многобројних обећања и многобројних наших надања.{S} И када ме је најзад савладао сан, мени 
егавала сам.</p> <p>Нисам нашла оца.{S} Нашла сам неке из по-последње одбране али ми нису ништа 
ислим о томе, кези на мене.{S} Нисам га нашла.{S} А ишла сам кроз многе, врло многе <pb n="420" 
то су тад деца била, па је међ њима она нашла себи снаху.{S} Кад су се и оне разудале, <pb n="2 
син од мајке одвојио, и међ њима је она нашла себи радост и одмену.{S} За њу није постојало вре 
 n="80" /> горњих крајева Србије и овде нашла заштиту; Коло Сестара радило је вредно и марљиво  
чка офанзива на Србију уједан мах би се нашла пред једним фактом са којега би била готово безци 
а сам да дрпам са себе хаљине, не би ли нашла ма једно суво парче којим би му превила раницу и  
ло кроз кров.{S} Раскопчах се, не би ли нашла који доњи део хаљина сув да избришем дете, коме ј 
да прођем, избегавала сам.</p> <p>Нисам нашла оца.{S} Нашла сам неке из по-последње одбране али 
ецу.</p> <p>— Па не знам, овде сам прво нашла места.{S} А готово и нема где, згрчила се деца из 
ми број собе и постеље и ја сам је лако нашла јер сам то научила већ у болницама.{S} Кад сам пр 
ка сила, слеже она у варош, не би ли ту нашла зараде те да утоли своју беду.{S} И помагала се а 
 сад иди, ми ћемо свршити своје!</p> <p>Нашла сам зграду у којој је војна станица по оној гомил 
Призрен.{S} Прве гомиле које су дошле и нашле су склоништа али нови, који су наилазили, очајно  
 Ниша размишљале су о свему и свачему и нашле су да Французи неће моћи да изговарају њихова мал 
горе у пустоме Уцињу, где и данас седи, нашли јој и мало рада те је подржали колико да прихрани 
ислио да смо на хучноме и бурноме мору, нашли већ једно тихо и мирно острвце где ћемо се спокој 
згубио сву снагу исцрпла му се душа.{S} Нашли су се још другови коју су му малодушност подржава 
 излаз из тешкога положаја у коме су се нашли последњих септембарских дана.{S} Међу тим, баш ти 
утира:</p> <p>— Господине, ово смо дете нашли у кукурузу, више Београда.{S} Мајки шрапнел проби 
наложити ватра.</p> <p>Пошли смо тамо и нашли прибежишта.{S} Наредник један, београђанин иначе, 
реко којега смо морали прескакати да би нашли суво место на које се може стати.{S} Тамо где си  
би измакла команда.</p> <p>— А јесте ли нашли мајку?</p> <p>— Нисам, ко ће је наћи у овоме кија 
мрзли лутају од ватре до ватре не би ли нашли мало места да се огреју али су све ватре тако при 
</p> <p>Као да су сви задоцнели путници нашли себи преноћиште, не дође више нико да нас узнемир 
к су ови задовољни били што су и толико нашли, наилазили су нови и нови и све нови бегунци.{S}  
ли, многи су остајали крај друма где су нашли мало заклона, решени да ту крај ватре проведу ноћ 
роз које пролази друм.{S} Многи који су нашли ту заклона од зла времена, задржали су се и ту ће 
штити од кише.{S} Једни стоје, пошто су нашли једва толико места да могу увући ноге измеђ ствар 
ли већ пола суву пресну бундеву коју су нашли под нечијим кровом где ју је домаћин обесио јесен 
пет, кућа ту и све кућне потребе ту.{S} Нашло се и хране мало, што су домаћини посакривали па н 
ако од деце држи по нешто у руци што је нашло у овоме метежу: једно потковицу, <pb n="342" /> д 
и, јер према покрету бугарских трупа ка нашој граници, било је све јасније да се та моблизација 
 Да, али они мобилишу према нама, према нашој граници?</p> <p>— То је истина... у осталом, да.. 
и просићемо саучешће према нама и према нашој отаџбини.{S} То тешко осећање, од којега нико од  
> извуче се испод кола, диже се и приђе нашој ватри да се загреје.{S} Негде у даљини пуче пушка 
ћутећки, док <pb n="123" /> се гомилици нашој не придружи и пође у корак уз мене једна тамна фи 
нству неке старе Туркиње, која је некој нашој госпођи рекла:</p> <pb n="82" /> <p>— Много се ру 
 тако исто лупали и на другим вратима у нашој авлији и чула сам неки врисак, па онда псовку.{S} 
 му ништа, Царев је дан.{S} Да видите у нашој кући зидове, рекли би србијанска кућа; ту слика К 
 мучки ударац с бока нити је био први у нашој новој историји, нити је био неочекиван од таква с 
сни осећај још више развио од како су у нашој средини, али су нам се придружили и други.{S} Вил 
лежала у колима предајући своју судбину нашој заштити.</p> <p>Нас је свега десетак, од којих пе 
он ће ми опростити!</p> <p>Пошла сам за нашом војском и ишла сам од логора до логора, где год с 
е сме умрети, она се на против, умивена нашом крвљу и сузама нашим, мора узнети чистија, светли 
ужбу на Сави и Дунаву, повукли су се са нашом војском до нишке равнице да ту наставе посао.{S}  
олирајући кроз варош, одржавају везу са нашом војском код села Маџарева.</p> <p>Праћен једним г 
ће наше јаде, силни срцем заплакаће над нашом невољом а силни душом пружиће нам топле речи утех 
сла понео је олуј, који се завитлао над нашом отаџбином и бацио је у ове планине те да са нама  
 сено, уквашено изметом, пиштало је под нашом стопалом и нога је, упадајући у сено, очас била п 
крви које су као две силне реке потекле нашом отаџбином; није ли то туга свију нас, саздана из  
рироде хтела да се уједини са мрзовољом нашом.</p> <p>Улицама видиш овамо и тамо по двоје и тро 
што је најгоре, рат са Србијом, са оном нашом Србијом.</p> <p>— Ух, како је моме баби било, као 
пред њим. — А тек је први дан путовања; нашта ли ћемо наићи сутра, а нашта прекосутра?</p> <p>М 
 путовања; нашта ли ћемо наићи сутра, а нашта прекосутра?</p> <p>Мајор ћути, не обзире се и кор 
кати у месту где се од силна блата нема нашта сести те одморити — и онда настаје гунђање.</p> < 
е очас збунисмо пред том могућношћу.{S} Нашто би батерија напуштала фронт код Качаника, где се  
чи то! — рече одлучно — Где ћу даље?{S} Нашу границу обележава дубока и плаха река, над којом с 
 за нама.{S} Шта је то што их везује за нашу судбину?{S} Разумем оне, међу њима, који су Словен 
 леђима ако би кренули нама у помоћ; на нашу војску са севера није се могло рачунати, јер је он 
сле и на Сави.{S} Они су били прешли на нашу страну и тукли се доле на обали а изгледало је као 
 више Чачка и, вешто скривен, туче отуд нашу артиљерију.{S} После неколико хитаца, непријатељск 
езничких влада, које су примиле на себе нашу исхрану, храна већ мора бити пребачена у Медову и  
и грмљавином непријатељски топ.{S} Нађе нашу пољску батерију и убаци у њу неколико тешких зрна. 
а нових области, оних трупа, које бране нашу источну границу од Козјака до Валандова и од којих 
оља, преко Штипа, са задаћом да пресече нашу везу са Французима и потпомогне непријатељску акци 
ао кобна извидница, са задаћом да брише нашу историју, како би непријатељ наступао на рашчишћен 
је било 29. септембра, напали су Бугари нашу границу у близини Кадибогаза.{S} Софијске дипломат 
 свакој недаћи које су почеле сналазити нашу Отаџбину.{S} А несрећа се низала за несрећом, слом 
дане изгнанства а дубоким болом хранити нашу чежњу за отаџбином!</p> <p>Бајка, бајка, бајка, ко 
ини он. — Да, свршио сам.{S} Свршио сам нашу сликарску школу.{S} Био сам и на страни, на академ 
пожара.{S} Под кровом, који је покривао нашу Отаџбину, попрскали су већ зидови који га носе и п 
 на друм.{S} Више него то, кад је видео нашу невештину да наложимо ватру, сео је крај нас, пошт 
 даљине.</p> <p>Онај се врати с врата у нашу гомилу да нам понови вест, коју смо и сами чули.</ 
желећи вероватно најпре да одмери снагу нашу или очекујући придолазак својих трупа.{S} Командир 
трпети, да је то за образ наш и за веру нашу и за живот деце наше; казивао нам је, како је Син  
још неколико есадових чауша, пратили су нашу владу, за којом је ишао и један одред занатске чет 
 му други.</p> <p>— Па... дао сам, ал’, не дај Боже да остане овако.{S} Да л’ ће ово дуга овако 
о становништво, што је изашло из гроба, не уме чисто да појми светлост дана; личио ми је на огр 
бе свукао да покријем децу, али бадава, не помаже, кад морам да спавам под ведрим небом, у сред 
те слабе силе, које наступају с Косова, не представљају војску бољега квалитета а сем тога, пра 
наша.</p> <p>— Која наша? — запитах га, не могући још никако да га разумем.</p> <p>— Па команда 
х дућанских врата и пресретали свакога, не би ли што више сазнали.{S} Поједине од ових група шт 
 тискали улицама без циља, без разлога, не знајући куда ће, не знајући шта ће; личио ми је на л 
ија за трагедијом, не зна се која тежа, не зна се која већа.</p> <p>Међу светином сабијеном у к 
икар...!</p> <p>— Сликар? — понових ја, не умејући у тренутку да нађем реч утехе коју је овоме  
 куће, у којој је смештена прва армија, не би ли приметиле тамо какав покрет; не би ли запазиле 
ај њега гинула; не оптужујем чиновника, не оптужујем професора, ни учитеља који је јуначки и са 
а излазак ђенерала и њихових помоћника, не би ли са лица њихових прочитало одлуку.{S} И са лица 
; не бих жалио ни обе руке, ни оба ока, не бих жалио ни живот.{S} Јер, ви не можете претпостави 
јечао.{S} Потсетио ме је тога тренутка, не знам зашто, на његовог Гришу, када је <pb n="157" /> 
а се кроз тишину ноћи, која је владала, не осети да се ту нешто дешава.{S} И у околини ђенерало 
 избегла тада и од тад је нисам видела, не знам где је!{S} Остала сам сама, онда кад су они прв 
ла.{S} Али она то неће!{S} Да је смела, не би она пропустила онако згодну прилику прошле године 
ика престонице.</p> <p>Тек сам измакла, не умем ни сама да кажем колико, а топови опет почеше н 
деци хаљинице, али се тиме бар забавља, не гледа по кући, не мисли на кућу, коју су он и жена д 
уђим двориштима, по непознатим стазама, не би ли ма где нашао какав диречић, грану, или проштац 
„Ама шта сте окупили са тим концертима, не ваља то, богами, не слути на добро“!</p> <p>Но сем к 
азовање гарнизона по освојеним местима, не осећајући се безбеднима у освојеној Србији.{S} И те  
утрос и стигла међу нас на замаку дана, не увек онаква каква је првобитна била већ увеличана а  
 је у магацинима силна државна имовина, не заборавите да у болницама лежи маса оних који су крв 
алови и мараме око врата и деца грешна, не знајући шта их је снашло, вуку се плачући за родитељ 
>И диже се жена са митровичког воза па, не слазећи са вагона, додаде оној са солунског воза нај 
ћи.{S} Прелети га једанпут и двапут па, не говорећи ни речи, подписа завој и врати га ордонансу 
 на виђење:</p> <p>— Мораш бити храбра, не смеш вређати очеву успомену.{S} Ако се и деси да пог 
к Здравковић!</p> <p>Онај с поља ућута, не проговори ни речи него преплашен, одмаче од врата.</ 
он одиста, ни по цену највећега успеха, не сме српским топом разнети тело ни једног српског нев 
о у ноћи или опет каква група бегунаца, не могући од мраза да креће, застала да се огреје и окр 
нови, мрачни типови из споредних улица, не знајући зашто, те гомила расте и буја и дере да сиђе 
</p> <p>— Не можеш, блато је а смоница, не можеш ногу извући.</p> <p>— Па шта је то тамо напред 
само придруживало нама и кретало у бег, не смејући за нама да остане у средини где је до сад, м 
 и ћуте.{S} Стоји пет шест људи у круг, не знајући ни сами шта их је сабрало; стоје и ћуте, упо 
 влажна?</p> <p>— Нисам... али, најзад, не мари!</p> <p>Пођосмо лаганим кораком, јер у том је в 
ори реченицу до краја.</p> <p>— Најзад, не морамо ни напуштати Београд.{S} Можда не мора ни доћ 
тући одлучна битка.{S} Е, па дедер сад, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем где год да м 
о.{S} Ако која мајка, кад јој дође ред, не хтедне дати дете, аждаја јој разори кућу и све живо  
ало се бризи својој и нагло се унапред, не би ли што ближе било пламену који обнавља живот мраз 
, где се скрхала толика војска и народ, не чека другаче преноћиште до на друму.</p> <p>Ми смо к 
 а и учитељи почеше погледати око себе, не би ли се могли где наслонити, да се ма колико толико 
око тебе, снег и ветар угушују гласове, не схваћаш ни с које ти стране допиру, не чујеш, не раз 
окупила око једнога фијакера, којим је, не знам ко, хитао из начелства.{S} Јер, светина је у та 
, прихвати се.</p> <p>— А знаш како је, не ваља с празним трбухом ни на онај свет отићи.</p> <p 
е и сва се предала бризи да се загреје, не обраћајући пажњу ни на кога.{S} Кад се буде загрејал 
олазимо озго, из старих граница Србије, не верујемо више ни у шта.</p> <p>Млади поднаредник кли 
још ову стотину метара слободне Србије, не журимо да сагледамо крај дела у које је један народ  
о као бескућници и нигде, широм Србије, не можемо да нађемо ни мира ни утехе...</p> <pb n="452" 
реда, свако је одмицао од њега журније, не осврћући се, као да би да побегне од приказе, од зна 
ицали смо један крај другога као сенке, не сагледавши једно другоме ни лица, ни погледа, ни суз 
зници застају, ослухују па одлазе даље, не говорећи ни речи.</p> <p>У кући, где болесник лежи,  
ну; поворку, која сем заједнице невоље, не представља никакву другу заједницу и која се простир 
поглед као да је казивао: „Оставите ме, не узнемиравајте ме у овоме великоме тренутку.{S} Пођит 
ратују а омладина...</p> <p>— А не, не, не! — прекиде ме нервозно младић — Не идем ја тако дале 
онако мало озбиљнији број!</p> <p>— Не, не, довољан је и један батаљон.{S} Један батаљон Францу 
и реметити поноћну тишину.</p> <p>— Не, не могу! — одговори Престолонаследник суво и клонуло.</ 
ућујући речи себи у недра:</p> <p>— Не, не бих смела још једном остати! — а затим јој кроз тамн 
/p> <p>— Је л’ тамо и сад?</p> <p>— Не, не може бити, морали су га однети где у сталну болницу. 
/> <p>— Нећете дотле лећи?</p> <p>— Не, не могу.{S} Јавите ми!</p> <p>Секретар се повуче из соб 
 знам да вам не досађујем?</p> <p>— Не, не досађујеш ми, слушам ја!</p> <p>У истини слушао сам  
то ви оптужујете цео свет?</p> <p>— Не, не оптужујем сељака, који је закрвавио сва поља и горе  
 да ратују а омладина...</p> <p>— А не, не, не! — прекиде ме нервозно младић — Не идем ја тако  
ад виде да се ја обзирем на све стране, не би ли нашао какав кут где би се могао склонити, он м 
помели и журе унезверено на све стране, не знајући где ће, не знајући шта ће.</p> <p>Можда је т 
 се да се у прву зору, кад народ крене, не придружи и његова стока каквој комори.</p> <p>Широка 
пљиво.</p> <p>— Од синоћ се, господине, не одзива.{S} Звала сам неколико пута.{S} Мора да су на 
на; почела сам да дрпам са себе хаљине, не би ли нашла ма једно суво парче којим би му превила  
 излази у сусрет све до изнад Приштине, не би ли дочекали дивизију која ће спасити Косово, која 
 теши и прича им приче, лепе и заносне, не би ли их њима успавала, како их у сну не би морио ст 
 му преко чизама дебеле сељачке чарапе, не би ли му помогле да не клиза.{S} Ал’, поузданије нег 
инути људи међу собом водили разговоре, не могући никако да се одлуче шта и како да учине.{S} П 
м?{S} Је л’ ти жив отац?</p> <p>— Море, не разуме те ништа! — смеје му се други.</p> <p>— Разум 
својој деци, о своме малу.{S} Сећам се, не знам само да ли беше то у Осечини или на Завлаци, за 
ала киснуло кроз кров.{S} Раскопчах се, не би ли нашла који доњи део хаљина сув да избришем дет 
 у списку; погинуо ти син, не знају те, не могу да те нађу, избрисали те из списка.</p> <p>У то 
ву.{S} А он врдну и завапи: „Не, брате, не удри тако крвнички!“ Опет србина треба да убијем.{S} 
 он отишао.{S} Нисам више била ни дете, не би ме могао нико заваравати.{S} Осећала сам се сама, 
ута, његов поглед не обухвата предмете, не преноси их у душу но се задржавају само на зеници и  
ми га доведете.{S} А ви остали полезте, не гините лудо!</p> <p>Војници су се већ израније склон 
адоцнели путници нашли себи преноћиште, не дође више нико да нас узнемири и наста мир у целом н 
 циља, без разлога, не знајући куда ће, не знајући шта ће; личио ми је на логор спасених дављен 
ерено на све стране, не знајући где ће, не знајући шта ће.</p> <p>Можда је тако мени изгледало  
p> <p>— Умиру војници, умиру избеглице, не умиру управо него падају.{S} Шта можемо? — он се окр 
јају као змијска клупчад на сред улице, не би ли један од другога позајмили топлоте.{S} Било их 
еждала пред ћепенком једне ћевабџинице, не би ли дошла на ред да купи неколико козјих ћевапчета 
калдрмисаном, оцедитом улицом варошице, не обзирући се на радознале погледе преплашених становн 
 невољно примали под свој кров бегунце, не знајући да ће се мало за тим и они придружити општој 
је.</p> <p>Сви се преплашено погледаше, не могући да разуму старца.{S} И ађутант и сви остали и 
обожност; не она која пости и метанише, не она која клечи пред олтаром и крсти се не разумевају 
, крај мртвих џбунова.{S} Лакше, лакше, не напуштајмо <pb n="671" /> тако брзо још ово стотину  
лења крваво жртвовала.{S} Лакше, лакше, не журимо, стићи ћемо!</p> <p>И стигли смо!...</p> <p>К 
ајна и бона чежња.</p> <p>Лакше, лакше, не напуштајмо тако брзо још ову стотину метара слободне 
о ће гаврани слетати на његова ребра и, не чекајући да испусти душу, почети да кљују месо са ње 
уклоњени испред освете непријатељеве и, не заборавите да Команда Трупа има и средстава и начина 
ад бегунцима, који су пре нас прошли и, не разбирајући како је тај глас могао до нас доћи, ми с 
ареди да се челни топ скине, намести и, не говорећи ни речи да је пронашао заседу, он темпира т 
пштено и све ово што му говоре другови, не тиче се њега јер он више не постоји.{S} Његово око к 
де су ватре.</p> <p>— Западоше точкови, не може овуда! — опет узвик с друма.</p> <p>— Па што си 
нити се са пута вратити да, среће ради, не уделе просјаку. <pb n="585" /> Отуда, на изласку из  
стао те као запомаже: „Помагајте, људи, не могу ја сам ове крстове понети!“ И ми му прилазимо и 
м стигла и притисла га чврсто на груди, не би ли га што више загрејала.</p> <p>Ишли смо дуго, и 
 да трчимо за њом.{S} Дижи главу, дижи, не бије свако зрно.{S} Ајде, ајде, децо, нек осети непр 
ли се Он можда, усамљен у својој одаји, не бави тим мислима или се преда њ’ појавила она авет,  
 да се провлачи кроз гомилу на ћуприји, не би ли дошао до командира који му је био познаник и с 
и... да, то би се могло допустити, али, не може се преварити у фактима која познаје.{S} У остал 
кво какво је изложио војвода Мишић али, не верујем и да је стање бугарске војске такво.{S} И ак 
м гробовима прошлости наше!</p> <p>Али, не идемо ми на поклонење светињама тим, већ идемо да у  
ше.{S} Да се нисмо лагали и залагивали, не би сад моја породица робовала Аустријанцима...{S} Хо 
рца.{S} Зашто су људи око мене шаптали, не знам.{S} Нити нас је овде где смо, непријатељ тражио 
м пођем у помоћ.{S} Сами су се помогли, не знам како!</p> <p>Затим, не могући више да издржи по 
чун.{S} Ено, гле како они тамо измакли, не би их могао ни довикати.</p> <p>— Треба да се прибер 
јући од својих уста, прибирали и текли, не би ли и ми могли стати у ред цивилизованих народа; н 
верен да сад баш, у овој тешкој невољи, не треба господара да напушта.{S} Он се храни успут од  
 са тим концертима, не ваља то, богами, не слути на добро“!</p> <p>Но сем концерта и иначе је ж 
обрати ми се:</p> <p>— Реците сад сами, не би ли се заплакали и ви да сте били на моме месту, д 
S} Шта је Србија према једној царевини, не може сирота... а вама треба бар шест месеца у касарн 
и очајно погледа по узнемиреној пучини, не би ли догледао какав појас за спасавање.{S} И, навик 
а вама треба бар шест месеца у касарни, не могу вас повести у рат пре нег научите пушку држати“ 
туга остала.{S} Тај терет мораш понети, не бива другче.{S} Тако је ваљда Божја наредба, па мора 
тави:</p> <p>— А надрли смо као манити, не може командант да нас устави.{S} А и како ће, кад је 
 а нашта прекосутра?</p> <p>Мајор ћути, не обзире се и корача даље.</p> <p>— Ово је право Напол 
а дршће земља под нама.{S} Не говорећи, не споразумевајући се, немо, пођоше и из наше куће да с 
уде загрејала она ће се тако исто дићи, не здравећи се, и завући се понова под кола да настави  
и сутра дан, ни с вечери ни преко ноћи, не дође нико из села и то нас још више забрину а тек тр 
 се тиме бар забавља, не гледа по кући, не мисли на кућу, коју су он и жена двадесет година кућ 
Још рекоше да ником, ни женама ни деци, не говоре што су доконали, како се не би чуло и рашчуло 
цкан у ноћ кренуо са фењерчетом у руци, не би ли где могао свратити и сачекати Моравску Дивизиј 
олу а и да сам хтела, нисам имала речи, не би их умела наћи.</p> <p>— Је ли га тражила? — обрат 
 својих тамница.{S} Не зборећи ни речи, не реметећи ничим глуву тишину, која је под манастирски 
 на положајима.{S} Не говорећи ни речи, не обзирући се ни на кога, овај странац прође кроз гоми 
ините шта знате!</p> <p>И код тих речи, не обзирући се на све позиве начелникове, оде и затвори 
агињала би се на прозор и напињала очи, не би ли у далекој тами, на помраченоме обзорју, спазил 
где год воде те да попрскам чело и очи, не би ли ме то освежило.</p> <p>Друм још мртав, по где  
 да се отуд, путем који води из вароши, не зачу силно бректање једнога мотоцикла, који је јашио 
јем! — одговара водник.</p> <p>— Чекај, не жури!</p> <p>— Сатреће нас.</p> <p>— Чекај не смемо  
радити у његовој соби, радићу у другој, не морам га ни видети, ни он мене, али ћу бити ту где ј 
 Битољу, које је било решено на Рашкој, не може извршити.</p> <p>— Према томе шта нам остаје? — 
очеше посматрати и пратити сваки метак, не би ли опазили где је непријатељ сад поставио топове. 
ни, да су увек будни; ја их дражим чак, не би ли ме што више мучили! — додаде она живо и као ма 
ло.{S} Али се држао као најбољи војник, не би напуштао положај све док му се не нареди, а кад б 
напуштање Краљевине, јер заробљен краљ, не значи само пропаст Краљевине већ и капитулацију оне  
а културнога човека.</p> <p>Ућутао сам, не толико побеђен његовим разлозима колико заморен дуги 
е. — Дајте, људи, само руке да огрејем, не могу да макнем прстима.</p> <p>Он чучну и унесе руке 
праштао са мајком, сестрама и братићем, не умем вам казати.{S} Плакали су, ето, а и шта би друг 
 <pb n="346" /> имала... али вас молим, не говорите то, човек ми је поверљиво казао.</p> <p>Сир 
се помогли, не знам како!</p> <p>Затим, не могући више да издржи поглед малог мртваца, који је  
рани у гомилице не говорећи међу собом, не интересујући се ни зашто, не распитујући се ни о чем 
иш пута ни предмете који су пред тобом, не видиш ни друга који је крај тебе.{S} Чујеш само око  
да се одмах веже телефоном са Краљевом, не би ли ма с ким, ма с којом командом, добио везе.</p> 
знаје с људима, али све прати погледом, не би ли са туђих лица могао што прочитати.{S} Ту седе  
гли.{S} Пошли су за светом, за народом, не питајући куда и сад иду не знајући куда и не слутећи 
ља за невољом, трагедија за трагедијом, не зна се која тежа, не зна се која већа.</p> <p>Међу с 
коме припадају, скривено густим мраком, не види никако.</p> <p>Напољу је већ стегла јака хладно 
ма и сандуцима, јуре смртоносним трком, не би ли стигла до поласка воза бар пет шест пута да од 
 капљама зноја и покривао би очи руком, не би ли одагнао навалу мисли <pb n="291" /> које би га 
 тој кафани, можда за тим истим столом, не би ли сазнао што, а предвече одлази не знајући ништа 
ажљиво по земљи како ни најдаљим шумом, не би одао стражару где сам.{S} Умирио сам се тек када  
д кућом или празан сандук пред дућаном, не би ли што приложио ватри те да стечем права да се ог 
.</p> <p>Арнаутин је са великом пажњом, не скидајући погледа, посматрао силу која је протутњала 
т и два стајали смо на друму под кишом, не знајући у ономе мраку ни где ћемо.{S} Стајало је так 
а око ватре, и пошао да изађем на друм, не би ли кретањем умањио језу и не би ли се разгалио до 
Прекидох му причу нудећи му опет дуван, не би ли га привезао за себе.{S} Годила ми је његова пр 
атапа душу зловољом.{S} Не мили ти дан, не мили ти ни живот.{S} Бива да се у борби таквих дана  
анда и ту сам се обртала цео један дан, не знајући коме да се обратим.{S} Срела сам на улици по 
ко подви реп?</p> <p>— А што га, болан, не пусти? — запита неко са друге ватре.</p> <p>— Е, дос 
сви патимо.</p> <p>Пут је дуг, заморан, не иде се него мили.{S} Пешаци још и измичу а ред кола  
е линија заузета! — пресече је капетан, не желећи јој дозволити да каже оно што је и сам у томе 
у те записана у списку; погинуо ти син, не знају те, не могу да те нађу, избрисали те из списка 
евици, одакле је овога тренутка стигао, не кријући ни своју бригу за исход борбе.</p> <p>— Не б 
p>За столом, крај којега сам ја стајао, не могући да добијем место, говорило се о самоубиству п 
дине сатрвено је, а што је остало живо, не ваља више ни Богу ни људима.</p> <pb n="326" /> <p>— 
д неко олако добије кућу ја ли царство, не може дуго да га држи.</p> <pb n="657" /> <p>Он нас п 
не запита:</p> <p>— Што се ви, госпођо, не склоните где год из Београда?{S} Имате мало дете на  
пасност прође.</p> <p>— Ех, да је тако, не би се ја ни склањао! — маше главом лиферант подвлаче 
о војске?</p> <p>— Много, ал је далеко, не може да стигне</p> <p>— Ако он стигне, ви ће да се в 
рвозно младић — Не идем ја тако далеко, не мислим ја тако наопако.{S} Оно што мене буни, то је  
вине казале или што би се и иначе чуло, не би ником било довољно нити би га могло потпуно умири 
 те да распита каква је ситуација тамо, не би ли сазнао није ли већ доцкан кренути на ту страну 
ћи страх код светине.</p> <p>— Не тамо, не над Чачком.{S} Идите даље, што даље капетане.{S} Бом 
лико одморе.</p> <p>Ја се дигох лагано, не узнемирујући никога и пођох на горњи спрат, где је м 
м, стићи ће! — одговори официр немарно, не придајућим томе велики значај.</p> <p>— Ми се у њу н 
рета, нема живота; не говори се гласно, не зауставља пријатељ пријатеља да га упита о новостима 
у канцеларије више осветљене но обично, не би ли ма шта виделе што би им потврдило сазнање и по 
 завуче у штаб.</p> <p>— Не жели он то, не мисли он то, то ја...</p> <p>Осетила сам се у томе ч 
еђу собом, не интересујући се ни зашто, не распитујући се ни о чему.</p> <p>Пођи, где хоћеш, за 
оче да хвата неки страх, не знам зашто, не знам због чега.{S} Ударише ми сузе на очи као киша.{ 
 — вриштала сам ја.</p> <p>— Не, снахо, не бој се; то је само грозница од ране, проћи ће то! —  
еби конаке.{S} У моју кућу, вели Лазар, не улеже хвала Богу нико, а да је ко ушао не бих могао  
Пољу тући одлучна битка.{S} Е па дедер, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем <pb n="548"  
ли, заваравајући нас, уљушкавајући нас, не дајући нам да будно и трезвено видимо стварност која 
осваја, она као да намерно касни данас, не би ли наше болове поверила ноћи.{S} А ипак, тамо дал 
е ми један од њих.</p> <p>— Дан је већ, не плашим се више, могу <pb n="484" /> остати и сама.{S 
 цигло једном батеријом да прими борбу, не би то учинио ради вароши и онога света, који га је м 
овако мушки бори сто година за слободу, не може пропасти.{S} Али... моја вера не може ни мало у 
у се па одлазе даље.{S} Многи и падају, не могу даље; дигли се из болнице неоздравели, необучен 
 гадови, зато што их сад наши нападају, не почну ноћас светити на нама, сиротињи.{S} Легла сам  
ић, даде га тета Стане доле, у чаршију, не били јој олакшао терет и бригу.{S} Дете право, здрав 
ћи и сама, са малим мртвацем у наручју, не знајући где ћу и не знајући шта ћу.{S} Ишла сам кроз 
жртва болова!</p> <p>Док сам ја у углу, не пратећи даљи разговор, који се био расплинуо по цело 
ка те сви обратисмо пажњу на ту страну, не би ли чули чију дреку или да се понови пуцањ.{S} Арн 
милу овде, гомилу онде, гледају, блену, не знајући ни шта се све дешава у доњем делу вароши али 
ече ноћ; а трећи враћају се у Приштину, не би ли тамо стигли пре непријатељске војске па да се  
 се тих дана такође скрхали у Приштину, не знајући ни ко је надлежан да им да хлеб, ни ко да их 
иста који ни овде, на станичном перону, не може да се уздржи а да не умали један леп утисак јед 
о своме нахођењу кретати при повлачењу, не може свако на своју руку чинити покрете при наступањ 
 не схваћаш ни с које ти стране допиру, не чујеш, не разумеш и не видиш суседа, који виче да се 
{S} Мене опет поче да хвата неки страх, не знам зашто, не знам због чега.{S} Ударише ми сузе на 
/p> <pb n="445" /> <p>— О, вређајте их, не избегавајте то.{S} Ја волем, ја желим да се они не у 
на, без њих малаксавам и клонем.{S} Ох, не звате ви како је то велика душевна потреба то пијанс 
е ће заноћити.</p> <p>— Овамо је шанац, не може! — чује се оздо с друма.</p> <p>— Терај, терај  
ш ни с које ти стране допиру, не чујеш, не разумеш и не видиш суседа, који виче да се склониш,  
и: „Друкче сам ја мислио ал ето, видиш, не бива онако како хоћеш него како мораш.{S} Што ћеш!“  
 видиш суседа, који виче да се склониш, не разумеш и не видиш ни онога за тобом који те преклињ 
че отуд турска сила, слеже она у варош, не би ли ту нашла зараде те да утоли своју беду.{S} И п 
... погледајте, погледајте мало боље... не гори варош.</p> <p>Погледасмо сви тамо.{S} Пожар је  
ли су тамо, у Београду, или су пошли... не знам.{S} Нисам смео да напуштам дужност па да им пођ 
ици.</p> <p>— Немци?</p> <p>— Па они... не знам колико их је, али је Дунав преплављен чамцима а 
да ниси рањена?</p> <p>— Ја... нисам... не осећам да сам рањена! — али ми у тај час паде на пам 
и сам гинуо и деца му крај њега гинула; не оптужујем чиновника, не оптужујем професора, ни учит 
ема промета, нема покрета, нема живота; не говори се гласно, не зауставља пријатељ пријатеља да 
ежу трагедију.{S} Не жалим је, верујте; не бих жалио ни обе руке, ни оба ока, не бих жалио ни ж 
ра, од Дрине па до Тимока и Брегалнице; не оптужујем оног честитог, оног неканцеларијског офици 
у раде да истину сазнаду сувише доцкан; не верују више ни у чији савет и крећу.</p> <p>Један ве 
, не би ли приметиле тамо какав покрет; не би ли запазиле да су канцеларије више осветљене но о 
а нека нова, дотле непозната побожност; не она која пости и метанише, не она која клечи пред ол 
данас, Престолонаследник <pb n="570" /> не излази више из ове одаје.{S} Дотле је још одлазио од 
м овако честит ага доћи, <pb n="257" /> не би их ни корака пустили али пре наилазили другачи па 
.</p> <p>— Ја остајем па шта Бог да!{S} Не могу ја са четворо деце на тај страшан пут.{S} Да са 
ра негодовања.</p> <p>— Не треба ми!{S} Не треба ми!{S} Нека овај орден носи Мица Зуавка и Мица 
</p> <p>— Решавајте, људи, што ћемо!{S} Не може се стојати у месту, промрзосмо!</p> <p>Сви се п 
</p> <pb n="46" /> <p>— И још нешто!{S} Не заборавите да ће Бугари сад имати четири фронта а не 
што не забележите то?</p> <p>— Ја?..{S} Не умем!{S} Није ми до тога а и не умем.{S} Све сам вид 
 и од несреће читавог једног народа.{S} Не знам ко је био у колима и волем што не знам.{S} Што  
, без воље, без намере и без израза.{S} Не можеш познати дојучерашњега пријатеља док ти се не к 
т и не знајући да сам му је учинила.{S} Не знам хоће ли ми је опростити?</p> <p>Била сам у једн 
462" /> као да дршће земља под нама.{S} Не говорећи, не споразумевајући се, немо, пођоше и из н 
атре губе далеко тамо под планинама.{S} Не видиш облике, изгледа ти све као једна, једноставна  
 мајкама чија су деца на положајима.{S} Не говорећи ни речи, не обзирући се ни на кога, овај ст 
Потрчасмо и устависмо се на вратима.{S} Не дај ти Боже да очима својим видиш оно што смо ми саг 
и трудно из сребрних својих тамница.{S} Не зборећи ни речи, не реметећи ничим глуву тишину, кој 
реле усне из којих му већ шикће крв.{S} Не можеш да га познаш, лице му се сасвим унаказило, по  
 сам се да што пре напустим Београд.{S} Не бих хтела сама, да ми је да нађем још кога.{S} Чула  
ја, која се одржала кроз све ратове.{S} Не можете ви тражити да се једна традиција тако лако ра 
 могло мимоићи...</p> <p>Ућутала је.{S} Не знам да ли је бол или умор савладо, али је ућутала и 
ш га, кад не ваља, он се опет смеје.{S} Не зна да говори, него тако брља језиком ко пијана баба 
е и настави.</p> <p>— Боље је, боље.{S} Не знаш ти још шта је то гладан човек.{S} Гладан човек  
дњем, јединородноме и јединосушноме.{S} Не сину господњем на престолу Божјем, о деснују Бога Оц 
p> <p>— Требало је још да се чувате.{S} Не може, дабоме, разумем, али — зар није боље било да с 
 кад би све било истина што ту пише.{S} Не види се а дао бих вам да прочитате.{S} Седамдесет хи 
ст своју, зато што је други не врше.{S} Не, господине!{S} И, ако дође до тога да где год у овом 
ћа се одакле си пошао и опет полази.{S} Не знаш куда, нити видиш пута ни предмете који су пред  
је да се спрда, с њим ће се спрдати.{S} Не љути се, него све то прима и само се насмеши као дет 
а да палим, било би много светлости.{S} Не знам зашто, ал сам волела да останем у мраку и ако м 
но што ће доћи, у оно што мора доћи.{S} Не може једна овако велика борба остати без праведних р 
ци већ много више културни раденици.{S} Не замишља се ваљда једна држава само географски велика 
т да будем болничарка у тој болници.{S} Не морам радити у његовој соби, радићу у другој, не мор 
 живота а њеним угашеним очима сјај.{S} Не само то, већ када би исказивала свој бол, код ње би  
а са солунског воза.</p> <p>— Немам.{S} Не знам шта ми би, пошла сам као без главе.{S} Синоћ ни 
пет вратим у болницу, зашто не знам.{S} Не морам улазити у његову собу, стајаћу пред вратима.{S 
 влага и чисто натапа душу зловољом.{S} Не мили ти дан, не мили ти ни живот.{S} Бива да се у бо 
кршаја и дођеш кад год у своје село.{S} Не пожали тад, пођи до мојих, распитај тамо за Лазиће.{ 
т додаде:</p> <p>— Ајде, ајде, жено.{S} Не помаже суза и друге су је мајке пролиле, кад су оста 
 седео према Краљу — Нема нигде оно.{S} Не би дао ја једну моју њиву за целу ову планину.</p> < 
дводи одмах разговор на другу ствар.{S} Не воде те разговоре чак ни иста лица; један је почео п 
<p>— Изненада? — Та идите молим вас.{S} Не заборавите да је у магацинима силна државна имовина, 
о Милановца двеста седамдесет и пет.{S} Не беже, као што би био ред да заробљеник бежи него при 
да само да се одморе, да се загреју.{S} Не могу ваљда даље, видиш какав је ово зао мраз!{S} Ја  
так за мене значи најтежу трагедију.{S} Не жалим је, верујте; не бих жалио ни обе руке, ни оба  
а где, у туђе земље и у туђу војску.{S} Не би могао ни здрав хлеба, ни болан лека потражити међ 
и руке, јер су почели и они да гину.{S} Не могу од куршума да се приближе рањенику.{S} Свет бег 
 нареди ага да се све куће претресу.{S} Не нађоше, хвала Богу, нигде ништа али покупише све бра 
ако сам и заспала клечећи на патосу.{S} Не знам колико сам спавала, знам само да сам сањала неш 
ај деце да их гледаш и да их храниш.{S} Не би боме, него би ти опет дали пушку и повели ко зна  
 /> би ме овеселило кад би ми рекли:{S} Не може овде у Младеновцу ништа бити од сахране, мораш  
рума са женама и децом а без оружја?{S} Не бива то, него сви да кренемо; сви овако како смо, па 
ви пут да видим па тако, као робове?{S} Не, Бога ми, но сам се сакрио да не чујем ни њихов ход  
{S} Рећи ћеш му да је будала, је ли?{S} Не зависи то, брате, од тога шта ти волиш, него с овог  
понесемо једну овако огромну задаћу?{S} Не прави се једно велико доба у историји без људи који  
<p>— Не знам!</p> <p>— Како не знаш?{S} Не може бити да не знаш; ти си паметна, ти си одрасла,  
но, којој професији припада у цивилу, — Не водимо ја и ти, попе, али води Врховна Команда.</p>  
— Београд? — збуни се цртач гусеница. — Не мора да се напусти, ја мислим не мора да се напусти. 
 може?</p> <p>— Јок! — одмахује онај. — Не оди се зими туда.</p> <p>Други ухватио црногорског ж 
сте, тако је! — вели му мој пријатељ. — Не замерам ја теби, но те молим не казуј Турцима да су  
 море — додаје трећепозивац крај њега — не жуљи га ципела него пригладнео па отворио козерију и 
 одговара неко са петог, шестог стола — Не може свако да поднесе ово.{S} Треба ту срце од камен 
и изгинули напали бегунце ради пљачке — Не ваља овако како идемо.{S} Поостајали многи успут, на 
успеха непријатељева на другој страни — не наставља борба већ да се војска повуче.{S} Целе ноћи 
p> <p>— Ето, видите! вели ми начелник — Не могу да стигнем ни да утешим а камо ли да помогнем!< 
тепеницама.{S} Један старији господин — не знам шта је био — кад ме спази у ходнику, запита ме  
срдно.</p> <p>— Фиделица? — понови он — Не знам, мора остати!</p> <p>— Фиделица! — заврискаше д 
<p>— Не могу, рањен сам — одговори он — не могу ни толико понети колико је овај!</p> <p>Најзад  
 не, не! — прекиде ме нервозно младић — Не идем ја тако далеко, не мислим ја тако наопако.{S} О 
овај воз био — о чему је јављено Нишу — не одустану у последњем тренутку, да крену овим путем.< 
о куда ћемо!...</p> <pb n="610" /> <p>— Не знамо богме! — додаје очајно грађанин и наставља даљ 
> <p>— Пређоше!</p> <pb n="480" /> <p>— Не могосте их отерати?</p> <p>— Пређоше! — одговори вој 
тамо, шта кажу?</p> <pb n="482" /> <p>— Не кажу ништа, слежу раменима!</p> <p>— Па јеси питао?< 
Где је та жена?</p> <pb n="492" /> <p>— Не знам!</p> <p>— Па што си примила дете?</p> <p>— Тако 
нико не одазва.</p> <pb n="178" /> <p>— Не одзива се? — упита капетан нестрпљиво.</p> <p>— Од с 
 он диже главу:</p> <pb n="709" /> <p>— Не говорећи о томе — рече војвода — да ли смо у могућно 
 шта да понесем?</p> <pb n="99" /> <p>— Не знам... кад бих могао све, све, ал не може.{S} Ко зн 
ем, може ли се?</p> <pb n="699" /> <p>— Не ваља — вели — тежак пут али ако се мора онда што ћеш 
 и ја да останем да ме заробе!</p> <p>— Не кажем то, али... видите, могло би бити ако моравска  
део сам, кад је падало Скопље!</p> <p>— Не! — пресече он одлучно.</p> <p>Изненади ме ово упорст 
или три месеца или три године!</p> <p>— Не каже пророчанство — вели други — да ће цела Србија б 
 Ватрица, али можда у планини!</p> <p>— Не, оно је ниско, биће да је крај друма!</p> <p>— И ко  
росто омрзли слово Ђ у азбуци!</p> <p>— Не мислим да се ослободи, али при каквом штабу.</p> <p> 
та, онако мало озбиљнији број!</p> <p>— Не, не, довољан је и један батаљон.{S} Један батаљон Фр 
амо...</p> <p>— Не шаљи овамо!</p> <p>— Не шаљи ни ти овамо!</p> <p>Таква је пометња настала од 
шкама похватају, стрељаће нас!</p> <p>— Не још! — одговара четврти. — Бацићемо их, мораћемо их  
ја знам шта још.{S} А овде?...</p> <p>— Не може друкче, ово је ратни суд! — осећа се позван пол 
 тренутка кад се ужас десио...</p> <p>— Не знам колико сам тако лежала покривене главе.{S} Ништ 
 пошљем своју породицу тамо...</p> <p>— Не шаљи овамо!</p> <p>— Не шаљи ни ти овамо!</p> <p>Так 
њен, на пр.{S} Мачва и Морава.</p> <p>— Не значи то, брате ништа! — буни се један непознат млађ 
— Кад од прилике? — питају га.</p> <p>— Не знам, с вечери.</p> <p>— Је л’ пре Чаглавице или пос 
ји час и за који тренут можда.</p> <p>— Не мора ме убити, — размишљао је у себи забринути родит 
ила сам га! — вриштала сам ја.</p> <p>— Не, снахо, не бој се; то је само грозница од ране, проћ 
ислите доцкан? — прихватих ја.</p> <p>— Не мислим — одговори официр одлучно — него знам, видим. 
ш? — упита један од пуковника.</p> <p>— Не! — одговори секретар.</p> <p>— Спава ли све по кући? 
ик? — запитах шапћући војника.</p> <p>— Не, његова госпођа, говори са сином.</p> <p>— А где им  
мена светлост жара из мангала.</p> <p>— Не! — понови учитељ још једном — Јер, ви сте Скопље нап 
их је, јер то је моја судбина.</p> <p>— Не видим — заустих да поречем.</p> <p>— То је моја судб 
 се и подигла бура негодовања.</p> <p>— Не треба ми!{S} Не треба ми!{S} Нека овај орден носи Ми 
упа, опет би неко хтео унутра.</p> <p>— Не пуштај! — виче неко невидљив из дима.</p> <p>— А што 
ничније и удари ногом у врата.</p> <p>— Не лупај бре, да те сад не вежем.{S} Овде је дивизиски  
вора због саучешћа којим пита.</p> <p>— Не плачи, мала!{S} Зар ја мислиш знам где су ми деца?{S 
лад човек да се завуче у штаб.</p> <p>— Не жели он то, не мисли он то, то ја...</p> <p>Осетила  
ни своју бригу за исход борбе.</p> <p>— Не брини! — утеши га пуковник — Стиже ти помоћ!</p> <p> 
а бити архива Врховне Команде.</p> <p>— Не може бити.{S} Врховна је Команда на Рашкој, то знам  
у до шајкаче поздрављајући ме.</p> <p>— Не боме, али се немојте чудити.{S} Људи данас тако пром 
ва још већи страх код светине.</p> <p>— Не тамо, не над Чачком.{S} Идите даље, што даље капетан 
— упита он боно насменувши се.</p> <p>— Не мислим ја да избегнете службу, али бар да будете сач 
се сукњу обесило четворо деце.</p> <p>— Не може! — одговара бакалин са својих врата — Може да т 
з гомиле која је сачекала воз.</p> <p>— Не верујем! — правда их други — иначе, зашто би само дв 
ерљиве не морате ми их казати.</p> <p>— Не морам!{S} Знам ја да не морам, ал ето изазивате чове 
 ће нас ваљда овде толерирати.</p> <p>— Не, варате се.{S} Они не претендују на Призрен али захт 
могуће је цео свет ослободити.</p> <p>— Не кажем цео свет, господине...</p> <p>— Да али ви моли 
капетан да би надвикао тресак.</p> <p>— Не знам, господине капетане! — одговара водник.</p> <p> 
 — додаје полицијски чиновник.</p> <p>— Не протествујем ја против тога што стрељају бегунце уоп 
ве? — запитах га са саучешћем.</p> <p>— Не! — вели професор. — Они су се већ удостојили божје м 
а пођемо њивом, па да обиђемо.</p> <p>— Не можеш, блато је а смоница, не можеш ногу извући.</p> 
о испусти слушалицу на колено.</p> <p>— Не може се добити веза, господине капетане!</p> <p>— Тр 
а? — шапће један престрављено.</p> <p>— Не бега он!{S} Зар командант ових трупа па да бега?{S}  
о и ћутећи сео на своје место.</p> <p>— Не спава још? — упита један од пуковника.</p> <p>— Не!  
Па општина спрема ваљда нешто.</p> <p>— Не верујем, јер воз ће овуда проћи ноћу и неће се задрж 
мало час рече да ће у планину.</p> <p>— Не тако! — рећи ће друга сенка — Боље ће бити да вас пе 
 жели реметити поноћну тишину.</p> <p>— Не, не могу! — одговори Престолонаследник суво и клонул 
о земљу као берберин сапуницу.</p> <p>— Не пита се ту шта ти волеш а шта ја.{S} Наш је положај  
ми је.</p> <p>— Него? — рекох.</p> <p>— Не знам — одговорио ми тада учитељ — Путујемо од Прокуп 
кад га пређе а он упаде у реч.</p> <p>— Не мислимо, брате, ми грађани ништа; нити ко нас пита ш 
 за леђима што се држи за кош.</p> <p>— Не верујем! — одговара човек с фијакера, погледајући не 
ти које је она носила са воза:</p> <p>— Не требају ми никакве вести, ја већ знам, ситуацију — в 
, упућујући речи себи у недра:</p> <p>— Не, не бих смела још једном остати! — а затим јој кроз  
 да каже, али га Краљ пресече:</p> <p>— Не можемо победити, али се можемо борити.{S} Могли би р 
ном разговарао, али овај одби:</p> <p>— Не могу, рањен сам — одговори он — не могу ни толико по 
а затим одједном сама настави:</p> <p>— Не путујем сама, путујем са боловима својим а то је нај 
 за навек пропала, вели данас:</p> <p>— Не пропадамо ми лако; ко хоће да нас прогута треба да и 
о поверење и детиња искреност:</p> <p>— Не бих остала ни за живу главу.{S} Остала сам први пут, 
цу.</p> <p>— Је л’ тамо и сад?</p> <p>— Не, не може бити, морали су га однети где у сталну болн 
ије!</p> <p>— Па чије је дете?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како не знаш?{S} Не може бити да не з 
:</p> <p>— Ви ме не познајете?</p> <p>— Не! — рекох.</p> <p>— Па ипак сте тако добри.</p> <p>—  
велики, само истински осећаји?</p> <p>— Не, госпо, ви не смете, ви не можете, ви нећете умрети. 
у црнини.</p> <p>— Спавате ли?</p> <p>— Не, тргох се ја — и не бих желео да заспим.</p> <pb n=" 
а, ти си одрасла, мораш знати?</p> <p>— Не знам! — понавља мала збуњено.</p> <p>— Па ко ти га ј 
/p> <p>— А не може се сазнати?</p> <p>— Не може се добити телефонска веза.</p> <p>И одиста, од  
ојни материјал не може спасти?</p> <p>— Не! — одговори одлучно помоћник. — Ја сам до душе наред 
75" /> <p>— Нећете дотле лећи?</p> <p>— Не, не могу.{S} Јавите ми!</p> <p>Секретар се повуче из 
а не знам да вам не досађујем?</p> <p>— Не, не досађујеш ми, слушам ја!</p> <p>У истини слушао  
чак непријатељ борбом освојио?</p> <p>— Не, али смо га ми освојили.</p> <p>— Ми?</p> <p>— Па да 
ен? претрнух ја — Је ли тешко?</p> <p>— Не знам, сестро, видо сам га у пољској болници.</p> <p> 
p> <p>— Је ли их много прешло?</p> <p>— Не знам... мора бити много јер су отерали наше из шанче 
не знате шта је све спасавано?</p> <p>— Не знам одиста.{S} Знам да сам чинио и ја један покушај 
гине.</p> <p>— Кад је погинуо?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Где је погинуо?</p> <p>— Не знам! — о 
знам!</p> <p>— Где је погинуо?</p> <p>— Не знам! — одговори старац и слеже раменима.</p> <p>— К 
.</p> <pb n="316" /> <p>— Зар?</p> <p>— Не може! — додаде он одлучно. — Сутра ће се и Феризовић 
p>— И он?</p> <p>— Уби се зар?</p> <p>— Не, није се убио али и не умре, него свисну, просто сви 
> <p>— Па зар ти не оде данас?</p> <p>— Не боме! — одговара онај први.</p> <p>— Што?</p> <p>— Т 
 Па то ви оптужујете цео свет?</p> <p>— Не, не оптужујем сељака, који је закрвавио сва поља и г 
помолиш Богу за душу братњеву?</p> <p>— Не умем! — рече и погледа ме кроз сузе које му се набра 
</p> <p>— Познајеш ли ту жену?</p> <p>— Не познајем је!</p> <p>— Где је та жена?</p> <pb n="492 
нда трупа још је у Феризовићу?</p> <p>— Не, повукла се већ у Липљан.</p> <p>— Па то данас сутра 
 Кажем само...</p> <p>— Кажете, да, ал’ не треба тако ништа на памет говорити.{S} Ништа, разуме 
и то је одвело у Букурешт.</p> <p>— Ал’ не заборавите да ми овом приликом не можемо дати онај о 
ред чету и викнути: „Замном те, браћо!“ Не би му то некако ни доликовало.{S} Али се држао као н 
чке груди красити Карађорђева Звезда, а не знају да се, недалеко у њиховој позадини, то свето з 
прискочила у помоћ у првоме тренутку, а не у последњем.</p> <p>Трећа се група окупила око једно 
него непријатељ.{S} Па понео и ја.{S} А не знам шта би да нисам понео кад морам ево четири дина 
рији да ратују а омладина...</p> <p>— А не, не, не! — прекиде ме нервозно младић — Не идем ја т 
пророк Исајија и та Туркиња.</p> <p>— А не може се сазнати?</p> <p>— Не може се добити телефонс 
{S} Она је чак дужна последња да бега а не прва!</p> <p>— Ама бар да је војска, па да ми није к 
ризе стиснуте усне, крваво их загриза а не одговара никоме ни речи.{S} Његово је лице земљане б 
рно, као да лежи на материним грудима а не на влажној и раскаљаној земљи; из округлих обрашчића 
но што је стигло од јутрос из Липљана а не смело се задржати на одморак, наставило је пут и оно 
 да ће Бугари сад имати четири фронта а не три као пре.</p> <p>— Како четири?</p> <p>— Па зар н 
једанпут али ћемо је лити сад за себе а не за другога; и чуо сам речи господин попине, ама сасв 
лице, али су те гомилице сад већ живе а не као јуче и данас мртве и неме.</p> <p>— Ама, је л’ т 
 до земље.{S} Пролазе жандари па реже а не могу му ништа, Царев је дан.{S} Да видите у нашој ку 
ли старац — Од живог се човек растаје а не од мртвог.{S} Жив је твој а мртав и није твој, он је 
ћу и душе оштар ветар те реже као нож а не можеш ни лице увући у јаку ни руку склонити у недра, 
, изгледало ми је то као празник неки а не као рат.{S} Сад не морам пуцати у ваздух, моја ће пу 
бивало је кад смо и гладовали и мркли а не знали хоћемо ли сванути.</p> <p>— А зашто?</p> <p>—  
а је тамо добро, вратили би се сви ми а не би оволико патили.{S} Зар би оволики народ бего да ј 
испунили своју дужност према Отаџбини а не мене који сам је испунио!“</p> <p>Доцније, кад је по 
и веле не ваља.{S} Зли су они Арнаути а не ваља ни пут.</p> <p>— Па јеси ли одио на Рожај?</p>  
уде борбе, ал би ми жао било погинути а не доживети све што сам замишљао.</p> <p>— И, бога ми,  
тела која су мрзла оне липљанске ноћи а не загрејала се студеним зрацима јучерањега сунца.</p>  
твени, када се дижу у душама народним а не само као украси великих светских градова?</p> <p>Лаг 
е упитати:</p> <p>— Ја овај, развезао а не знам да вам не досађујем?</p> <p>— Не, не досађујеш  
он стоји пред вратницама, гледа овамо а не миче.</p> <p>— Пази нико га од његових не испраћа! — 
већ пала, све затворено, све погашено а не познају варош, нити знају кога би припитали.</p> <p> 
 одмору.{S} Па се заметнуо и разговор а не разговарамо ни о чем другом но о својима, о свом кра 
 вас, њему да даду медаљу за храброст а не „Карађорђеву Звезду“?{S} А нек Бог да само здравља,  
них врата и застртих прозора, слушају а не виде, и премиру од страха.</p> <p>Борба траје сат, с 
 не знаш за кога; бацили би те у раку а не би знао чија те земља покрива.{S} Овде је друго, наш 
де петљао.{S} Да сам остао у Крушевцу а не овако и прозебла ми деца и растурио кућу и опет оста 
ова је војска одступала као победилац а не као побеђена.{S} Наполеонова је војска 1812, сачувал 
други греју на пламену тврду кору хлеба не би ли мало омекшала, трећи уносе руке у пламен те их 
Дечица вуку рањенога оца с друма, да га не прегази светина или љубе мртву мајку и праштају се о 
о час уочио кад је поменула дете, да га не носи собом.{S} Оставио сам је њеној тузи, пун, горко 
 сам да вриснем али сам се бојала да га не пробудим и уздржала сам се, али су ме сузе облиле.{S 
екује недаћу, за коју унапред зна да га не може мимоићи.{S} Тај мучки ударац с бока нити је био 
и онога пред тобом који се издире да га не потискујеш.</p> <p>Тек је три часа по подне а већ се 
о о судбини, које се толико бојао да га не прати, њему би се старачко чело осуло хладним капљам 
ао.</p> <p>— Што ја да га жалим, кад га не жали његов цар?</p> <p>— Ех, што!{S} Дете је, није к 
 ту могла наћи мира.{S} Нигде, нигде га не би могао наћи више, јер у томе тренутку већ није виш 
азјарен да га удари песницом.{S} Али га не удари, и он га је волео као и ми, него га само дочеп 
селу рђавих људи кажите их сами, ако га не кажете а ја га нађем, ником главе на рамену остати н 
ктору добио потпору.</p> <p>— Пре свега не мобилишу само Бугари већ и Грци а несумњиво је и Рум 
шније не знам, ја се ничега страшнијега не сећам.{S} Сећам се да сам такве сцене гледала намешт 
преживео то!“ Њих слатки сан, од којега не могу да се растану те још на ногама дремају, зове да 
у.</p> <p>Сви одмахнуше главом и никога не усхити повољност ове вести.{S} Из дубине штале, иза  
 /> све пропало, да нема више спаса, да не постоји више оно ради чега се војник бори и онда, те 
.{S} Нађе се узица те увезаше врата, да не може свако и без разлога отворити.{S} И таман се то  
вим приликама обично склањао гдегод, да не видим ни те жалосне појаве, о којима се води реч, да 
пасније.{S} Застају код прве ширине, да не би закрчили пут.{S} Краљ седа на камен и навлаче му  
 да ова госпа не бега као ми остали, да не одступа, већ као да нас прати, како би успут сабрала 
екао ми је: „Пази се, кад се вратим, да не чујем што ружно за тебе!“ Тада сам први пут смела да 
као што је и ушао и лаганим кораком, да не би никога у кући узнемирио, сиђе на доњи спрат и уђе 
ецу, па се све боји да не застанемо, да не дође Аустријанцима каква помоћ те да нас задрже.{S}  
ловском запрегом; кретала су лагано, да не би њихово крчање и шкрипање узнемирило успаване грађ 
е сећању, старајући се, колико могу, да не озледим целину њенога казивања које је код мене оста 
.{S} Рече нам да не залазимо у шуму, да не разговарамо на сав глас, да ватре ложимо на заклонит 
промени правац надирања ка Страцину, да не би изгубила везу са овчепољским фронтом, те место Ст 
алосне појаве, о којима се води реч, да не слушам ни те разговоре, који их пропраћају.{S} Улази 
/p> <p>— Молим... кола... болницу... да не умрем овде... као пас!...</p> <p>Замолио сам људе те 
ичном перону, не може да се уздржи а да не умали један леп утисак једне тако чисто дипломатске  
а и удешава како би згодније легао а да не смета другом до себе.</p> <p>Као да су сви задоцнели 
готоване који би хтели да се греју а да не уложе труда.{S} Кренуо сам у мрак и почео лутати по  
азати.</p> <p>— Не морам!{S} Знам ја да не морам, ал ето изазивате човека.{S} Најзад, ви то нећ 
 Дебар и Врховна је Команда изјавила да не одговара више за безбедност путовања савезничких пре 
але хитне наредбе свима командантима да не дозволе даље уништавање материјала, да јаве бројно с 
бодили га јарма, одвели га ван друма да не смета пролазницима и оставили га да ту липше.{S} Рањ 
отуд не може доћи непријатељ, ко зна да не буде какве заблуде.</p> <p>Друмом је стизала наша ко 
 било.{S} Оно си требао да видиш, па да не верујеш шта се учини од једне царске војске.{S} Ево  
 ли какве наде?</p> <p>Капетан хтеде да не одговори или бар да прикрије истину али гомила из ње 
 сељачке чарапе, не би ли му помогле да не клиза.{S} Ал’, поузданије него то, ађутант му подмећ 
уђењем посматрали и измицали се даље да не слушају празне речи које им још од Крушевца и Крагуј 
купише се око мене и посаветоваше ме да не седим, јер ће детету бити горе.{S} Рекоше ми да жури 
вац бугарскога одступања и убедио ме да не журим.{S} Вели из Призрена се још може лако вратити  
он ми је горко пребацивао и молио ме да не вређам успомену његовога оца.</p> <p>Са таквим васпи 
ам живети, али не захтевајте од мене да не надахнем душу највећим болом!“</p> <p>И ја сам пошао 
p> <p>И шапћемо међ собом, бојећи се да не пробудимо оно мртвило природино које нам је истина и 
о?...{S} Је ли кишовито?{S} Чувај се да не назебеш, чувај се молим те!{S} Обуци оне топле чарап 
о господа министри могу да издрже те да не будемо принуђени да правимо мања одстојања.</p> <p>— 
тро сванути.</p> <p>И Лазар нам рече да не ложимо никако ватре напоље на чистини, може се узнет 
тна топа тако, да ови намах заћуташе да не би били уништени.</p> <p>Пуковник, командант седмога 
овући те да их не носе на раменима и да не гладују успут.{S} Спавали су по друмовима, сеоским к 
n="371" /> <p>— Грешни Бојко, како и да не полуди! — додаје други.</p> <p>— А кој’ отац не би п 
ачи, ако се бар могу да спасу топови да не падну у руке непријатељу.</p> <p>Одмах за батеријом  
, мајку, жену и децу, па се све боји да не застанемо, да не дође Аустријанцима каква помоћ те д 
>— Са оне косе, али су тако скривени да не могу да их нађем! — вели капетан, командир брзометни 
 знамо хоће ли их наши моћи уздржати да не крену још ноћас даље.{S} Да пођемо бога ми!</p> <p>— 
> <p>— Како не знаш?{S} Не може бити да не знаш; ти си паметна, ти си одрасла, мораш знати?</p> 
 и њих наше власти нису хтеле рушити да не би вређале верску осетљивост својих поданика Турака. 
 нам из села јаве да су наишли Турци да не ложимо ватре никако на чистини и да се повучемо дубљ 
ропустила па тек сад мобилише, значи да не мобилише против нас.{S} То је јасно као дан! — заврш 
 победнички.</p> <p>— Ал то не значи да не може бити већ сутра наређено! — додаде доктор.</p> < 
S} Једнога тренутка, учини ми се чак да не дише и нагох се да чујем.{S} Дисало је а чело му је  
 је био у борби? — пита слушалац тек да не задрема.</p> <p>— Да видиш, није му се ни ту могло з 
свештеник нас још поучи.{S} Рече нам да не залазимо у шуму, да не разговарамо на сав глас, да в 
г тако немилостив!</p> <p>Ућутао сам да не узнемирим дубоки осећај побожности који се у часу ов 
и грубе прошлости.</p> <p>Мислио сам да не наставим разговор али девојче само, после дуже паузе 
не његове речи: „Пази, кад се вратим да не чујем што ружно о теби!“</p> <p>Са леве стране друма 
 старац који се и сам помаже батином да не би посрнуо.{S} Син му је под пушком; можда оно што с 
ита његов секретар тихим гласом, као да не жели реметити поноћну тишину.</p> <p>— Не, не могу!  
кажипрста и великог.</p> <p>— Ви као да не верујете у њену помоћ? — запитах и у томе часу поче  
p>— Чиним помен! — одговори тихо као да не би рад да поремети свечаност тренутка.</p> <p>— Коме 
>— Помого се, помого се како је знао да не би премрзо.{S} Ми смо ноћас спавали овамо у пољу, из 
ога тренутка ја нисам дошао на мисао да не треба да вршим дужност своју, зато што је други не в 
ели зидови бацају и измичући пажљиво да не пробуди оне који су, немајући крова, полегали по ули 
ве?{S} Не, Бога ми, но сам се сакрио да не чујем ни њихов ход кад прођу крај наше касарне.</p>  
оја је стигла у помоћ.</p> <p>— Како да не, читава једна дивизија и то добра дивизија! — тврдим 
ијама на Рашкој...</p> <p>— Ама како да не води — избрецну се на њега наредник из те гомиле, на 
се и једно другом преплета пут, тако да не можеш прећи с једне на другу страну улице и не можеш 
и: „Е, моја снајо, да беху моји тако да не плачу, пристала бих и по два годишње да рађам, али к 
ала куда води тај друм, ма где, само да не останем више код куће.{S} Кад сам изашла у поље било 
чувамо границу.{S} Бојао сам се само да не буде на српски фронт а оно тако је и било.{S} Одведо 
едња наша батерија.{S} Измичем журно да не будем пресечен — али, да би их и утешио он додаде —  
је му се други.</p> <p>— Разуме, што да не разуме.{S} Ако и не зна шта му кажем он види да ме г 
разговор са војником.</p> <p>— А што да не уђе, сила је па му се може; а тешко нама што ту силу 
ати одакле одступате?</p> <p>— А што да не смете знати? — изненади се официр.</p> <p>— Шта знам 
одаје опет песимиста.</p> <p>— Зашто да не?{S} Ми сад имамо пет дивизија више но што смо их има 
зумевања међу собом, осетили дужност да не дозволе старцу, да једној сумњивој вери стави на мил 
<p>Сви се ућуташе, осећајући дужност да не ремете свечаност тренутка, у коме се у очевој души б 
, осетио сам у томе тренутку потребу да не разочаравам друге.{S} То је осећање онога који тешко 
и завукоше се колико да склоне главу да не кисну.{S} Букнуше очас ватре крај кола и измеђ кола, 
апетан одмахује руком и окреће главу да не види ово несретно будуће робље међу којима има можда 
е, мртву децу.{S} Окретала сам главу да не гледам и журила сам а ни сама не знам куда.{S} Стигл 
иштевци са болом у души окрећу главу да не виде онога војника, којега су пре три године тако жу 
е плаве и освајају.{S} Окрећеш главу да не гледаш више тамо, за собом, а пред тобом се уздиже м 
има врата.{S} Дође ми у том тренутку да не примим хлеб и да вичем за помоћ али се преплаших њег 
ире да шушне, кад свако уздржи и дах да не ремети свечаност тишине и не профанише пијетет трену 
стали, зашто не и влада?</p> <p>— Влада не може у Солун, на туђу територију а остали посланици. 
е морамо ни напуштати Београд.{S} Можда не мора ни доћи до битке на Багрдану, можда ћемо их ран 
 неће тако путовати.{S} Врховна Команда не може због војводе.{S} Са његовом је носиљком врло те 
 старије би и могло ходити али од мраза не може да макне ножицом а оно млађе још се није одвоји 
исака, размишљам о старчевим речима, ја не налазим <pb n="498" /> да је ма чега било у њима и м 
знам како сам изашла из канцеларије, ја не знам да ли сам се опростила од г. пуковника; соба ми 
рамо.</p> <p>— Видите, млади човече, ја не кажем да ви у свему немате право али, мислим да у по 
водимо децу!...</p> <p>— Ја не знам, ја не умем да одвојим.</p> <p>А и он не уме да је саветује 
ад изгледа, кад се свега тога сетим, ја не знам?</p> <p>Излазећи из цркве, срела сам једнога ст 
.</p> <p>— Може помоћи, зашто не!{S} Ја не знам каква је ситуација на овоме фронту, па не могу  
аље, видиш какав је ово зао мраз!{S} Ја не знам и ми како ћемо, ја већ не могу даље!</p> <p>А и 
мирује узнемирене — немојте тако!{S} Ја не верујем да је Врховна Команда напустила Косово док ј 
каше ноћ него пођоше из Београда.{S} Ја не знам шта сам чекала, зашто нисам пошла већ тога дана 
 но и снагу која ми се повраћала.{S} Ја не знам шта је то било у њима што ме је охрабрило?{S} К 
а сликара и десет хиљада глумаца.{S} Ја не познајем ту земљу, али ево на памет тврдим да и у њо 
ога тренутка може отпочети напад.{S} Ја не верујем да ће освојити Београд али је извесно да га  
и сина.</p> <p>— Па знаш како је.{S} Ја не верујем ал, ако баш дође до чега, склони се!{S} Тамо 
е проли као да се небо провалило.{S} Ја не знам да ли се варам али ми се чинило да је и небо гр 
— Пођите ви, добри људи — рекох им — ја не могу а ето и детету је рђаво.</p> <p>— Немој, госпо, 
м шта ћу? — вајка се један инжињер — ја не знам шта ћу?.{S} Довукао сам целу кућу довде, седам  
на леђима а водимо децу!...</p> <p>— Ја не знам, ја не умем да одвојим.</p> <p>А и он не уме да 
p> <p>— А ви? — запитах га.</p> <p>— Ја не могу, једва сам и довде!</p> <p>Затим поћута, поћута 
ја колица за четири динара.</p> <p>— Ја не продајем, ја горим моје ствари и грејем се — вели је 
је утиске о немилој појави.</p> <p>— Ја не знам само, зашто се с тим парадира и то овде, на Кос 
нико решења није умео наћи.</p> <p>— Ја не знам шта ћу? — вајка се један инжињер — ја не знам ш 
, прекрсти се и диже главу.</p> <p>— Ја не знам да л’ то има негде у књигама записано — поче ст 
ак, па диже главу и додаде:</p> <p>— Ја не бих желео да ви рђаво разумете моје разочарење.{S} О 
 је све!</p> <p>— А Бугари?</p> <p>— Ја не знам сасвим тачно! — отеже потпуковник досећајући се 
ејати.{S} Дрво ће опет да израсте, а ја не могу још једанпут.</p> <p>Пред станицом, коју означа 
 чије име рече неко из гомиле али га ја не забележих.{S} Сама госпођа потпуковница седи у после 
ад нека дође неко па нека каже: „Ама ја не бих волео на то поље!“ Шта ће да му кажеш ако си пра 
а бола и веровала сам тога часа да и ја не треба више да живим.{S} Освестило ме је одојче, које 
га лепо, потпуно, онако унакаженог и ја не знам ни сад зашто, али то ми је учинило неко задовољ 
 <p>— Али верујте, да није био рањен ја не бих ни речи рекла — говори један пискав и прозебли г 
 полазила и што сам долазила.</p> <p>Ја не знам како сам изашла из канцеларије, ја не знам да л 
на раницу не би ли стала крв.</p> <p>Ја не знам кад је рањено, ја се ни сад не сећам кад је то  
али није и Маркову главу.{S} Права раја не сме ни на ноћиште примити људе који под пушком оде.{ 
у као леп историјски сан, који историја не нуди сваком владаоцу.{S} Он је ето њен, историјин из 
се не може спорити, само — мобилизација не значи увек и рат.{S} Бугари имају извесне претенсије 
 нас брани а тако исто и Румунија, која не би дозволила поремећај стања на Балкану, које је ств 
ања, која се не гаси у мраку силе, која не изчезава под ударима насиља; она мисао која не умире 
длуке поведена реч и о артиљерији, која не може даље из Пећи, већ се мора ту уништити, војвода  
> <p>— Фиделица! — заврискаше деца која не би хтела да се растану од свога друга.</p> <p>А верн 
се ту свршава граница једне државе која не постоји више?</p> <p>Ко је она?</p> <p>И, јесам ли ј 
зава под ударима насиља; она мисао која не умире, која увек живи, која надживљава све што је тр 
пре поменусте Француску, као земљу која не штеди своје људе.{S} Па добро, дозволите ми да се и  
сипавати и претрпавати и више ни корака не можеш учинити по својој вољи, нити ићи за својим очи 
ма Качанику.{S} Па онда... најзад, нека не би повратили Скопље али би, држећи Качаник, одржали  
амо, поздравите Јевропу.{S} Реците нека не жури, добро је нама, боље не може бити!</p> <p>На ов 
вота онога несретника, чија ми се слика не може никако да избрише из душе.</p> <p>Да избегнем г 
е се кад више ни једног српског војника не буде у вароши.{S} Док сам ја овде још нисте робови;  
бољи од ње! — узех ја убеђивати војника не би ли га што чвршће придобио.</p> <p>— Ко стока, је  
н чамцима а и из тих чамаца бљује пушка не да ти ока отворити.</p> <p>— Па има ли наше војске?< 
 за време разговора све редом прелетала не задржавајући се ни на коме дуже.</p> <p>— А од које  
питулације.{S} Таква мишљења нису могла не допрети и до саме владе, односно до појединих минист 
сланине, те да се исхрани збег док сила не протутњи друмом.{S} Још рекоше да ником, ни женама н 
ковидношћу дипломатије споразумних сила не ипак, све до последњега часа, отворено. <pb n="56" / 
едузима сва потребна обезбеђења да кола не крену даље док она не исцрпе из њих све вести, онако 
 рано побегла од куће.{S} Где сам пошла не знам, само нисам хтела и нисам смела остати код куће 
ту, у Блацу, те да каре које возе Краља не могу даље ићи.{S} Саопштавајући то, командир је, раз 
о дуго и неће сванути све док три краља не изгубе круне, три краља државе и три краља животе.{S 
— Шта си ти, ко си ти?{S} Мати?{S} Нама не требају мајке, требају нам само деца њихова, да гину 
аву да не гледам и журила сам а ни сама не знам куда.{S} Стигла сам ван вароши и хтела сам поћи 
 нема више добрих путева а и што их има не могу њима кола ходити до највише сат или два иза При 
Па ипак идемо, јер се на овим друмовима не сме заноћити.{S} Идемо ћутећи и оборене главе од гла 
товања савезничких представника, којима не остаје ништа друго до да промене правац и да се упут 
бија.{S} Бугари су већ у Качанику, њима не треба него још једна добра борба и ево их у Феризови 
тњама.</p> <p>Гомилице се у разговорима не задржавају дуго на једном предмету.{S} Најмања нова  
авикнута на борбу, које ни у часу слома не ишчезава.</p> <p>— Верујеш ли одиста?</p> <p>— То је 
едан несретан родитељ који већ два дана не може да нађе коња.</p> <p>— Како шта ће им?{S} Кад б 
 и крвава опомена да се ни једнога дана не подајемо заблудама које су искључиво дипломатији доз 
наићи на наше село.</p> <p>Једнога дана не дође нико с вечери из села те се ми забринусмо.{S} П 
егавали жива места, где човек ових дана не може проговорити а да му се не придружи читава гомил 
шим Бугарима?</p> <p>Човек уских рамена не одговори ништа.</p> <p>— Изволте, изволте правити са 
д собом претрпати све што се за времена не склони.</p> <pb n="535" /> <p>Скрхало се све, скрхал 
ка је то невоља ако се човек за времена не уклони; ту су биле <pb n="266" /> жене које нису зна 
зна какав све обрт може настати, ко зна не би ли се још могла поновити прошлогодишња церска ист 
ктобра и мучкога ножа у слабину, ко зна не би ли се старозаветска бајка и по други пут поновила 
е мајка да припали светиљку, јер ко зна не лута ли Новица по мутноме и бурноме мору тражећи пут 
е да узнемиравам Госпу у црнини.{S} Она не диже главу.</p> <p>Мало за тим прође мимо нас један  
 услед прекида возова, остао тамо а она не зна без њега на коју ће страну с децом; друга казује 
p> <p>Заустих да кажем нешто али ме она не сачека већ настави:</p> <p>— Ја нисам слаба жена, ја 
и дунух у лампу да је угасим али се она не угаси.{S} Кораци стадоше пред мојим вратима а квака  
камен и поче њиме лупати кваку, али она не попусти; други један ускочи у вагон кроз прозор и уз 
безбеђења да кола не крену даље док она не исцрпе из њих све вести, онако од прилике, као што в 
ајући му.{S} Писар, видећи да на питања не добија одговоре, узе непитан сам <pb n="175" /> да п 
.</p> <p>— Ама кад ја слушам другог, па не одох јутрос.{S} Да чекам наредбу за магацине и болни 
ри вратнице.{S} Бабо стао пред коње, па не гледа овамо него окренуо главу и све нешто псује коњ 
има: „Српски се војници боре за нас, па не могу рањени пешке ићи!“ поручник плану на један мах. 
 каква је ситуација на овоме фронту, па не могу ни да вам кажем ништа, али... — затеже опет гла 
пала пред Младеновац, <pb n="505" /> па не пишти само јутром, већ од беле зоре па до мркла мрак 
опео на степеник за пењање.</p> <p>— Па не могу ваљда комите ударити од Видина до Дојрана, разу 
слим не мора да се напусти.</p> <p>— Па не можемо, држати Београд ако ћемо на Багрдану да их че 
 да заједно погледамо децу.</p> <p>— Па не знам, овде сам прво нашла места.{S} А готово и нема  
о допуштам.{S} Па шта онда?</p> <p>— Па не би било згодио! — гунђа песимиста.</p> <p>— Говорите 
 па до сад лутам од дућана до дућана па не могу да разменим једну банку.{S} Трговци сакрили сре 
ница, увек предњи редови задрже збег па не може по сат и два да се уђе у село.{S} Обично пред с 
не мало, што су домаћини посакривали па не смели после због Турака да износе, довела се и стока 
у преметали Турци а то било одвојено па не запазили, те он дао сад да се исхрани народ.{S} Одма 
ке.{S} Српски се војници боре за нас па не могу рањени ићи пешке, а ми можемо.{S} Је л’ те, дец 
> <p>— Српски се војници боре за нас па не могу рањени пешке ићи! — понови он узбуђено. — А пог 
 море, исушиће се!“ Наиђе мразна ноћ па не смеш да мрднеш прстом, мислиш сломиће се, а Бојко ве 
мени.{S} Увек ми се чинило да ова госпа не бега као ми остали, да не одступа, већ као да нас пр 
, не може пропасти.{S} Али... моја вера не може ни мало умањити бол, који ми садашњост задаје!< 
а па ваљда кренула бежанија, да их зора не ухвати на домашају граната — рећи ће други.</p> <p>Ј 
одвајао <pb n="287" /> би се од прозора не могући да догледа место где се тај велики и кобан чи 
је знао и умео да се подробније распита не би ли сазнао праву истину.{S} Па и у томе часу било  
ици кад пређе у љутњу.</p> <p>Песимиста не одговори ништа.</p> <p>— Најзад, добро — настави ват 
та; нити ко нас пита шта мислимо, а шта не мислимо.{S} Само нећу да се лажемо више.{S} Да се ни 
ше не врти брижно главом, нико ни у шта не сумња.{S} Из општега жагора, чују се само испрекидан 
ништа око себе не видим и да више ништа не чујем.{S} Напустио сам страну друма, којом смо ми пе 
пуштају земљу, уверени да се више ништа не може учинити, предузимати једну тако неочекивану акц 
S} Мени се навукло нешто на очи и ништа не видим него измахујем.{S} Ја нисам видео шта је око м 
 уметници.</p> <p>— Тај ми пример ништа не казује — одврати младић јогунасто — или бар ништа шт 
ринску чим се Новица врати.{S} Њу ништа не буни што се Вукова Милица — чији поглед некад мајци  
подамном.{S} Бојала сам се да која кућа не падне на мене, да ме не прегазе коњи, да ме не обори 
у целину.{S} Никад ни уметникова кичица не би била кадра ставити је на платно, јер не само што  
сви га укрштамо питањима на која чичица не стиже ни да одговори.</p> <p>— Грађани, дабоме... же 
у је и оставила али његова мртва ручица не може је принети устима које су се исушиле од пољупца 
аједнички свога бића, они се из пољупца не рађају, они у пољупцу умиру.</p> <p>То је та чудна п 
а, сад нам тек паде у очи да нико његов не изађе за њим, те узесмо да објашњавамо то.{S} У том  
 угазити, треба је изравнати да се траг не позна, да непријатељ не нађе српске топове.</p> <p>П 
>Нико никог не здрави успут, нико никог не запиткује, сви су заузети подједнаком бригом и подје 
нају шта ће их снаћи.</p> <p>Нико никог не здрави успут, нико никог не запиткује, сви су заузет 
први мехурићи на више, док се сав талог не ускомеша и почне кључ избацивати прљаву пену на повр 
у блату више него један сат, док најзад не одујми мало пред нама, те кретосмо и приближисмо се  
граш с њим; он се смеје а шопиш га, кад не ваља, он се опет смеје.{S} Не зна да говори, него та 
 хоћу и ја; кад нам даду ми једемо, кад не даду ми ето, морамо овако... — и настави посао од ко 
ажљиво ослухивао на тим вратима, па кад не би ништа чуо, настављао шетњу по пространој соби.</p 
акије, дувана, људског испарења и никад не провејане кафане, у којој се маса света гуши од јутр 
S} Сретно детињство мисли да Краљ никад не плаче, да је Краљ увек срећан.{S} Разочарана дечица  
т у тренутку растану и можда опет никад не виде.{S} Ако смо се ових дана срели....?</p> <p>— Да 
о као празник неки а не као рат.{S} Сад не морам пуцати у ваздух, моја ће пушка погађати сад мо 
сам, дуго сам веровао...</p> <p>— А сад не верујете више?</p> <p>— Ни у шта! — одсече он одлучн 
оју, од које је мало час одмако, па сад не може више да је нађе.</p> <p>Жагор на све стране и п 
врата.</p> <p>— Не лупај бре, да те сад не вежем.{S} Овде је дивизиски штаб, пуковник Здравкови 
 па се на сред ћуприје заглавила те сад не могу ни напред ни натраг.{S} Објашњавање, свађа и пс 
>Ја не знам кад је рањено, ја се ни сад не сећам кад је то могло бити.{S} Била сам два три пут  
је један део терета дужности; зашто сад не би био сачуван те да може испунити и други део дужно 
>Изненади ме ово упорство.{S} Зашто сад не, кад је мало пре било да.{S} Погледах га у очи и спа 
акуишемо.{S} То још пре три дана а отад не знам како је.{S} Немамо никаквих вести!</p> <p>Капет 
оји.{S} Његово око колута, његов поглед не обухвата предмете, не преноси их у душу но се задржа 
ке бојећи се да њих, голе и босе, когод не опљачка.</p> <p>Најзад, наилазимо на будна арнаутина 
и био, само увек на опрезу, да од некуд не наиђу Турци.</p> <p>Ето, тако смо ми мучно живели —  
ри али ипак пође напоље јер, ма да отуд не може доћи непријатељ, ко зна да не буде какве заблуд 
о дошао.{S} Желео сам да ништа око себе не видим и да више ништа не чујем.{S} Напустио сам стра 
и подајући им се, корачао оборене главе не обзирући се око себе.{S} А гомила изгнаних, гомила б 
/p> <pb n="40" /> <p>— Ако су поверљиве не морате ми их казати.</p> <p>— Не морам!{S} Знам ја д 
 жена и ћер највише забринуле и шта све не претурисмо преко главе.{S} Тек после поноћи стиже Ла 
кола, двоја, троја, четвора, док се све не отисне и не загусти друм народом и стоком.{S} Дотле  
 гомилице и цеде их питањима док им све не кажу.{S} А људи се на пролазу већ и здраве речима: „ 
е, која мора бити заробљена ако ми овде не успемо! — размишљао је капетан у себи и та је мисао  
пропали.</p> <p>Официри Врховне Команде не могу тако да журе, они лагано иду, стопу по стопу, п 
у децу не знајући на што, а сами полазе не знајући куда ће.{S} Да л’ ће се видети кад год, да л 
окреће главу да је не спази жена, да је не спазе деца.</p> <p>А деца, сад већ пробуђена, упорно 
ти суза у очима и он окреће главу да је не спази жена, да је не спазе деца.</p> <p>А деца, сад  
да више неће ни наставити.</p> <p>Ја је не узнемирих питањем зашто се тако горко заплака при сп 
бије.{S} Тамо енглески адмирал, који је не знам којим случајем запао у Србију, где га је дочепа 
ке боље да је сам донесе јер сакрити је не може.{S} Па онда наредише да им се отворе све куће д 
д му дадох на подне комад проје а он је не поједе као човек, него је пождра, прогута је.{S} И о 
је село мећу њих грешно дете дрхтало је не толико од зиме, која још не беше озбиљно припретила, 
ала ми је ужасна.{S} Ја ништа страшније не знам, ја се ничега страшнијега не сећам.{S} Сећам се 
 збег.{S} Него нек чељад легне да спије не слутећи а домаћини да бдију, пад кад о поноћи попа у 
риште, деца плачу...{S} Њихове батерије не туку Дорћол, ваљда због својих, али туку Чукарицу и  
 и о онима које му тек предстоје а које не уме и не може да сагледа нити да предвиди.{S} До сад 
о запазио пред нама и убрзао сам кораке не би ли је стиго.{S} Вио је то заробљеник подрпанога а 
а, разумем, али кад би се мајке слушале не би ни било војске.</p> <p>— Он је ђак...</p> <p>— У  
е?</p> <p>— Нисам ни туда одио али веле не ваља.{S} Зли су они Арнаути а не ваља ни пут.</p> <p 
вез са канаринком.{S} Нико их из гомиле не познаје и пролазе без примедбе, сем што, их прати гл 
 био прво с војском код Прњавора, после не знам где је био.{S} Кад стигоше неки рањеници из њег 
ешким осећањем страха, кренули смо даље не говорећи више један са другим ни речи.</p> <p>Тамо д 
еците нека не жури, добро је нама, боље не може бити!</p> <p>На овај се чичин узвик захори кроз 
се да која кућа не падне на мене, да ме не прегазе коњи, да ме не обори војска, да ме... дрхтал 
е на мене, да ме не прегазе коњи, да ме не обори војска, да ме... дрхтала сам од грознице и од  
Стајала сам код ограде, у страну, да ме не гура гомила.{S} Дође једна жена и запита ме јесам ли 
арно и пратио ме ћутећи као да би да ме не узнемири у мојим тешким мислима.{S} Једва, кад је ве 
омуклим гласом прошапта:</p> <p>— Ви ме не познајете?</p> <p>— Не! — рекох.</p> <p>— Па ипак ст 
.</p> <p>— Ти ме не волеш, је ли, ти ме не волеш више?</p> <p>И даље ме је гледао истим погледо 
ао руку коју сам љубила.</p> <p>— Ти ме не волеш, је ли, ти ме не волеш више?</p> <p>И даље ме  
 том надом зашао сам међу вагоне док ме не пресече глас стражарев: „Стој, ко иде?“</p> <p>Претр 
ака на улици очекујући нешто, а ни саме не знајући шта.</p> <p>Највећи је број тих брижних гоми 
повући на своју душу?{S} Ко је тај коме не би душа заиграла <pb n="202" /> а рука задрхтала при 
кога саучешћа и осврће се на све стране не би ли запазио какву ватрицу крај које би жена себи с 
 који је умео казивати и оно што новине не кажу, и око њега би се обично окупљале те гомилице.{ 
души.</p> <p>— Зар вам њихово понављање не позлеђује болове?</p> <p>— Позлеђује их, али ја имам 
теље.{S} Да продам не вреди, за те паре не могу да добијем толико дрва.{S} А и нема где да се к 
трећи промрзли лутају од ватре до ватре не би ли нашли мало места да се огреју али су све ватре 
огода и начини по земљи пустош каква се не памти од потопа Господњег.{S} Они што су се борили и 
ника.</p> <p>— И немојте ударати, да се не би ко у кући пробудио! — додаде други.</p> <p>И под  
 све, све...{S} Нисам дизала очи, да се не би срела са његовим погледом, већ сам говорила <pb n 
 <p>Једнога тренутка дође ми жеља да се не буди још, да спава још дуго.{S} Чинило ми се као да  
чак коњима везивали копите крпама да се не чује бат, како би се само неопажени могли извући из  
це од камена и живци од гвожђа па да се не свисне.</p> <pb n="155" /> <p>— Ето, и Велимир Рајић 
екаљен пук, пуковник одмах нареди да се не чека, напад непријатељев већ да се он и то што пре н 
кидала са свога одела, па се боји да се не загаде.{S} Док мајка кроз сузе говори, дете пишти и  
 наиђу, гурнуће тело доле у поток да се не би на друму распадало.</p> <p>Паде ми на памет онај  
<p>Ја сам се овом приликом старао да се не изгубим од девојчета, те смо се заједно склонили изм 
се, даље једно од другог али тако да се не погубимо, да се догледамо.{S} Ови задњи нек се осврн 
гледа као да се још увек веровало да се не бега даље, већ се само склања из вароши у варош док  
 рачуна о ономе о чему није смело да се не води рачуна.{S} Видите, у нас треба да прођу по две  
 узнесе рамена — решавају извесно да се не могу више држати.</p> <pb n="316" /> <p>— Зар?</p> < 
 најзад и да се напусти!{S} Зашто да се не напусти! — узвикује охрабрен одушевљени стратег.</p> 
 реч.{S} Други пут ме је опоменуо да се не дружим са једном девојком, рекао ми је да он то не в 
>— Пазите, немојте оштетити даску да се не би познао траг! — додаде један од пуковника.</p> <p> 
аром а Руси искрцавају у Варни, онда се не одвајају тако лако снаге за појачање овога фронта.{S 
 рудникових огранака.</p> <p>— Отуда се не чују.</p> <p>— Онда ја идем тамо.{S} Ја хоћу мира; р 
 не угиба под теретом страдања, која се не гаси у мраку силе, која не изчезава под ударима наси 
х дана.{S} Младост је она мисао која се не угиба под теретом страдања, која се не гаси у мраку  
 борбу, јер је ноћ већ била пала, па се не може знати где се може наићи на непријатеља а нарочи 
ак Моравске Дивизије али, где би кад се не може ни проћи до прескачући преко попадалих и уморни 
ла која су ишла другим правцем и сад се не могу да окрену; двоја гломазна воловска кола утисла  
ко не зна зашто смо застали а напред се не може.{S} Прозебли гунђају и играју с ноге на ногу, д 
ћете ме још да вам кажем ствари које се не казују, које су поверљиве.</p> <pb n="40" /> <p>— Ак 
знанац, као познаник.</p> <p>— Ви ме се не сећате? — вели и доноси леву руку до шајкаче поздрав 
ривременост аустријске владавине, те се не може рачунати ни на исхрану војске од становништва.{ 
као да нису златни а нису ни мали те се не могу на грудима понети, већ велики и тешки.</p> <pb  
најући ништа.{S} Ту и мештанин, који се не познаје с људима, али све прати погледом, не би ли с 
онекле и делити, туга је осећај који се не да ни с ким делити.{S} Саучешће у тузи је често пута 
 на очајни клик онога, који пада али се не предаје; час на писак напуштених сирочића над којима 
знати дојучерашњега пријатеља док ти се не каже.</p> <p>Срео сам једнога таквога познаника, кој 
а па ће тек рећи:</p> <p>— А предати се не смем.{S} Што би мене овако обогаљеног обесили, најма 
 она која клечи пред олтаром и крсти се не разумевајући ни молитве рад које се крсти; већ нека  
ади, жали се, тражи, захтева, те јој се не може ни наодговарати а камо ли учинити све.{S} Невољ 
тренут да утеше; за тренут само, док се не обазрем око себе и видим понова сву невољу и јад.</p 
извесна зебња није напуштала све док се не спустисмо у пусте улице мртве али пожаром осветљене  
ви гости, улазе, разгледају и кад им се не свиђа полазе даље, верујући да ће наћи боље.{S} Враћ 
 да, тако нешто...</p> <p>— А ако им се не испуне захтеви?</p> <p>— Измеђ одбијања захтева и ра 
ње.{S} Може се све око ње мењати, он се не мења, као што се не мења ни њена вера и нада у његов 
 до шале с Бојком ће се нашалити, он се не љути; ако је да се спрда, с њим ће се спрдати.{S} Не 
нуо своме селу.</p> <p>Пред судом он се не брани, ал одговара без поуздања и без храбрости.</p> 
рховном Командом, донела одлуку; ако се не може пробити на Скопље, да се војска повлачи преко П 
е и сам оставио децу код куће, а ако се не нађе...</p> <p>Ту прекиде, немајући довољно храброст 
о бити?{S} Ако се успе нема је а ако се не успе, шта је то што ћемо изгубити кад је већ све изг 
ши да му довикују и да звижде, и ако се не чује донде, а он стоји пред вратницама, гледа овамо  
ици наложише ватре у заклонима, како се не би открили непријатељу, а капетан се повуче у слатин 
еци, не говоре што су доконали, како се не би чуло и рашчуло те да од некуд Турци не погоне збе 
ре ложимо на заклонитим местима како се не би ни од куда догледале и, рече још, да ће нас сваке 
зи крај овога очајнога детета и нико се не обзире на његову трагедију, јер свако носи своју нев 
и.{S} Прошла су та времена, поменуло се не повратило се!</p> <p>Ми све речи нанине нисмо тада р 
р се ноћас предавало пламену све што се не може понети.</p> <p>Светиљке се по кућама почеле већ 
ко ње мењати, он се не мења, као што се не мења ни њена вера и нада у његов повратак.</p> <p>И  
го, те се сви озбиљно забринусмо што се не враћа.</p> <p>— Да опалимо један метак — вели каплар 
ј или бар, хоће ли ко бацити што што се не једе, те да он то збере из блата.</p> <p>Са десне ст 
 истина... у осталом, да... сам факт се не може спорити, само — мобилизација не значи увек и ра 
књигу, да му не кане кап воде, да му се не поврне <pb n="363" /> лист, да му се не искаља.{S} К 
не поврне <pb n="363" /> лист, да му се не искаља.{S} Кад легне а он књиге под главу, да му ко  
вих дана не може проговорити а да му се не придружи читава гомила радозналих пролазника, која м 
као кад се рањеник прихвата те да му се не повреди рана.</p> <p>— Јесте! одговори она и подиже  
а он би даље наставио шетати, док му се не би поново учинило да је чуо удар мотике.</p> <p>Умор 
к, не би напуштао положај све док му се не нареди, а кад би било јуриша, онако мали и лак, пров 
ује неко из далеке тамнине а нико му се не одзива.</p> <p>И тако то једнако иде и једнако придо 
терин скут и зове је и вришти јер му се не одзива.{S} Свет пролази крај овога очајнога детета и 
је код ње можда изазвало бол и тргох се не настављајући разговор.{S} Побуђена ваљда питањем и б 
ране али ми, који смо пешице ходили, те не могли велики терет носити, и од конака до конака сна 
 најмања ситница олакшавна околност, те не знам узбуђење, те изазивање и шта ја знам шта још.{S 
 други пут поновила на српскоме тлу, те не би ли Голијати једном увидели да је жеља за слободом 
урад да ти их не узме непријатељ, да те не оштети.{S} Е, ето ти сад, бацај сад!</p> <p>— Бацићу 
е главу од мене.</p> <p>— Како то да те не известе? — покушах ради утехе да га питам.</p> <p>—  
дно око и да му је вилица размрскана те не може још да говори.{S} Хтела сам да вриснем али сам  
они који су већ донели одлуку о себи те не желе да их ма чије мишљење поколеба или су то они ко 
вер те растргне да задовољи глад али те не мрзи, а гладан човек те мрзи.</p> <pb n="387" /> <p> 
жним оделом севају жглавкови и кости те не може да лежи.{S} Из далека, с друма, једноставан ром 
е ови овамо руководили вером и надом те не хтели напуштати своје рођено тле или себичношћу, са  
нцуза и од Руса, стигла би нам помоћ те не би овако пострадали.</p> <p>— Боме, пострадали смо м 
му је донела, навукла му је несаницу те не може задремати догод га умор потпуно не савлада.</p> 
 своју невољу; свет пролази и нико дете не прихвата и оно остаје на друму окрвављених руку од м 
старци, бабе и нејака дечица те да куће не остану пусте а младе жене, девојке и мушка дечица ма 
а звижде, ма да се доле до Бојкове куће не би ни чуло.{S} Паметнији ће међу њима рећи:</p> <pb  
S} Онда су ми наредили да нигде из куће не излазим и рекли да у вароши и нема хлеба али ће се о 
а пећским или стоје прибрани у гомилице не говорећи међу собом, не интересујући се ни зашто, не 
ролази кроз забачене периферијске улице не би ли својим присуством охрабрила онај сиромашни све 
живот, над и смрт</l> <l>Док из равнице не израсте брег</l> <l>Над Пелијем, над главом небесном 
о, те је морао и сам увидети да другаче не може бити, отишао је најпре у цркву — то је била нед 
осветљавају, почеше људи и да се облаче не могући понова да заспе, узнемирени овом новом бригом 
е, наставити ка мору.{S} Војска и иначе не би могла цела једним правцем да одступа, јер су поје 
нога песимисте, нико <pb n="52" /> више не врти брижно главом, нико ни у шта не сумња.{S} Из оп 
сак напуштених сирочића над којима више не бди снажна рука која их је штитила а час на таман гр 
Пред механом, у којој се већ ништа више не може добити, тако исто гомила која ипак стрпљиво чек 
ачувати, <pb n="567" /> кад ни Бог више не чува Србију?{S} Или је овај стражар можда постављен  
а му очитам буквицу те да му никад више не падне на памет да кога убеђује.{S} Па ето...</p> <p> 
ља саме, да остане крај њих, да се више не одвајају.</p> <p>Тамо је он, тамо, међ својом дечицо 
та, из којих се јасно видело да се више не може рачунати на успехе на тој страни а најмање још  
одицом, па шта Бог да. — Борити се више не можемо, савезници нам неће или не могу да помогну, е 
ne unit="subSection" /> <p>Оздо се више не чује никакав удар.{S} Гробари су завршили посао.{S}  
 није дошло до крви, у Ђаковицу се више не би могло! — додаје друга сенка — Призрен је пао и Бу 
чигледно било да се тај део вароши више не може одржати.</p> <p>Граната је за гранатом сипала а 
и војник опет ћути, те ни погледом више не прати разговоре.{S} Он их чак и не <pb n="441" /> чу 
атерија ућута, ни једним се метком више не одазва.</p> <p>— Умуче! — кликну капетан.</p> <p>— П 
злог за живот.</p> <p>— И зашто он више не представља то?</p> <p>— Јер... — заусти и замисли се 
ре другови, не тиче се њега јер он више не постоји.{S} Његово око колута, његов поглед не обухв 
зао безочну реч, па ено...{S} Нико више не цени ни свој ни туђ живот ни за шта!</p> <p>А ово је 
воде тако жив разговор.{S} Светину више не интересује ништа, постала је апатична и нема те поја 
тким, детињим гласићем, моли да их више не оставља саме, да остане крај њих, да се више не одва 
ко вас то не умара, ако вас то још више не мучи.</p> <p>— И мучи ме и умара ме али, то ми чини  
 јутрос стигао не знам који пуковник из не знам које команде.{S} Он хитно путује аутомобилом за 
це недалеко одавде, у Краљеву и која, и не знајући да је он овде а слушајући тресак његових топ 
дно другом придружујемо онако ћутећи, и не здрависмо се.</p> <p>Пред црквом је било скоро све с 
није посећивао, један је трговац чак, и не знајући да ће у томе часу говорити пророчанским јези 
Иначе, гомилице које стоје крај ових, и не <pb n="540" /> обраћају пажњу на дворска кола о који 
павате ли?</p> <p>— Не, тргох се ја — и не бих желео да заспим.</p> <pb n="660" /> <p>— Које је 
на?</p> <p>— Са свих страна!</p> <p>— И не треба ни часа часити?</p> <p>— Ко може одмах, сутра  
 ћу ја!“ вели, па се изгуби.</p> <p>— И не дође? — пита начелник — Или је ти ниси чекала?</p> < 
ринско срце, она га прима и грли га а и не пита како си јој га ти опремила, у златне ковчеге ја 
а?..{S} Не умем!{S} Није ми до тога а и не умем.{S} Све сам видео, све сам чуо, свуда сам био,  
а ли чега?{S} Он ме чудновато погледа и не одговори ми, већ он мене запита:</p> <p>— Што се ви, 
тајући куда и сад иду не знајући куда и не слутећи да ће ускоро наићи на албанске планине где ћ 
уг нишки, одлучно тврдили да Бугарска и не мисли напасти Србију, о чему су они добили најдубљег 
аз њенога лица.{S} Енглескиња је села и не здравећи се и сва се предала бризи да се загреје, не 
 ваља пролазећи крај свих ових невоља и не устављајући се и не осврћући се.{S} Па ипак наиђу по 
 фронт.</p> <p>Преплављен тим мислима и не слушајући даља казивања писарева, који је тапкао за  
дан пут два пут, поклецујући коленима и не обзирући се на своју свиту. <pb n="294" /> Најзад, с 
Знаш како је, заговорио се с децом па и не осећа како време промиче.</p> <p>У том се Бојко поја 
оручник узе нешто да се маје око топа и не изврши наредбу.</p> <p>Капетан га изненађено погледа 
им на њега а мени срце заигра, заигра и не може да се устави. — И те речи заиграше <pb n="499"  
и.{S} Могли смо викати из свега гласа и не би нас нико чуо.{S} Да ли се шапутало из обзира прем 
предано, радило се до последњега часа и не слутећи да је предњи део брода наишао већ на подводн 
<p>— А куда ћемо, тата?</p> <p>А тата и не одговарајући, расејано лута погледом по својој скром 
је то што вас уверава да се то одиста и не дешава? — покушах ја да га умирим.</p> <p>— Шта ме у 
 он је 1914 дочекао лака и ведра срца и не слутећи да је то година која ће донети догађаје које 
се чује од јутрос и његова пушка пуца и не слутећи да недалеко иза фронта промиче његова породи 
 у намери да заварају и охрабре народ и не дозволе да клоне дух у војсци.{S} Ви сте тим вестима 
} Кад га гурнеш а он се ваља око себе и не може да се устави.{S} Образи му нарасли као хлебови  
у, да му ко не дира а ако хоћеш, може и не јести али неће дићи главу с књиге кад има што да нау 
, које су се већ до Приштине напатиле и не питају и не чекају одговора: нису раде да истину саз 
, тамо има хлеба — тако бар сви мисле и не слутећи да ће по скадарским улицама падати као снопљ 
а када; сад сам се вратио са Љум-Куле и не знам куда ћу, само зато што сам га послушао па седео 
а које му тек предстоје а које не уме и не може да сагледа нити да предвиди.{S} До сад смо ишли 
и и дах да не ремети свечаност тишине и не профанише пијетет тренутка.{S} Чуо се само жар како  
 троја, четвора, док се све не отисне и не загусти друм народом и стоком.{S} Дотле је већ и дан 
ијативе односи искључиво на повлачење и не може се тумачити овако како је војвода Мишић тумачи. 
из Крушевца, ишла је крај његове каре и не знајући ко је.</p> <p>— Како, децо, можете ли? — пит 
пут, разредили и расули по ноћи те се и не догледају.{S} Мраз стегао као о Божићу и душе оштар  
едно другоме, разговарају се, теше се и не питајући једно друго ни за име.{S} Исповедају се, ис 
 свих ових невоља и не устављајући се и не осврћући се.{S} Па ипак наиђу појаве које су кадре с 
 води из Штимње у Призрен.{S} Друм се и не види већ само кроз равну пољану протеже се црна жива 
има опет пар вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, два точка и високи ступци са ст 
ет пар малих вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, то су два точка и високи ступци 
се, јадају, исповедају и распитују се и не питајући једно друго за име.{S} Невоља људе изједнач 
ађу по гробљишту да помену своје дете и не нађу му гроба, сетиће се да у њиховом селу има један 
им од ватара и ноћну таму, те се куће и не виде већ само неке нејасне и тамне гомиле.{S} Натова 
 окрете мени:</p> <p>— Имам и ја деце и не знам шта је с њима.{S} Остали су тамо, у Београду, и 
ш прећи с једне на другу страну улице и не можеш, ти пешак, по читав сат, провлачећи се измеђ к 
а би један другог задржали; жене циче и не сме да прођу.{S} Већ је пао у амбис један коњ тамо н 
ће понети.</p> <p>Нико од јутрос више и не крије озбиљност ситуације.{S} Већ два дана воде се о 
мирили или из уверења?{S} То значи ви и не знате шта је све спасавано?</p> <p>— Не знам одиста. 
се зар?</p> <p>— Не, није се убио али и не умре, него свисну, просто свисну човек.</p> <p>— Ама 
о.{S} Сви обесили главе, сви невесели и не смеш пред њима да поменеш Србију.{S} А рањеници прол 
 нашег жандарма.</p> <p>Ми се збунили и не знамо шта да почнемо.{S} Поче гласно саветовање, пре 
 на памет речи онога официра у механи и не одговорих ништа.</p> <p>— Мислите нећемо Приштину на 
кад се узме у обзир, да нико у ствари и не води рачуна о оним операцијама на Рашкој...</p> <p>— 
да ће то они знати.</p> <p>Неће знати и не би знали, али ће се наћи ко ће им казати.{S} Аустриј 
едначи, те ти изгледа као да предмети и не промичу крај тебе ни ти крај њих.{S} Крећеш, идеш, п 
одушевљени одмах преплавља масом речи и не даје му да изговори реченицу до краја.</p> <p>— Најз 
 доћи!...</p> <p>Зато се у мојој души и не гаси светиљка, већ је ужижем и даље, ужижем је и дан 
више не прати разговоре.{S} Он их чак и не <pb n="441" /> чује.{S} Он зна да ће ноћас, кад све  
који ми је казивао: „Иди својим путем и не дирај ме у мојој невољи!“, погледа ме па додаде:</p> 
а мени оволике сузе на очи.{S} Плачем и не могу да се уставим па ето ти!“ А кад год бабо оде у  
и готово, гледа за собом и пред собом и не уме да се прибере.</p> <p>Људи раскопчани, кајишеви  
ине и посматра нас дивљачким погледом и не здравећи нас.{S} По зраку изнад нас носе се јата гав 
а је прихвати и блесасто ме је гледао и не благодарећи ми.</p> <p>Кад смо измакли мало од овог  
о и ако тешки облаци још застиру небо и не дају зраку да потпуно пробије.</p> <p>Крећемо кроз п 
<p>— Разуме, што да не разуме.{S} Ако и не зна шта му кажем он види да ме га је жао.</p> <p>— Ш 
е то мој Никола оставити тако.{S} Ако и не буде Србије, новина ће бити па ћемо се разрачунати!< 
раме.</p> <p>— Могу! — одговара дечко и не слутећи да је то Краљева рука на његовом рамену.</p> 
злазу из приштинске чаршије, загушило и не одушује.</p> <p>Прође по пола сата очајнога дреждања 
иже главе, посађују се око стола немо и не погледајући се међу собом.</p> <p>Ипак, после дуже п 
 што можда ми остали смртни не видимо и не можемо догледати.{S} Њена црна силуета, издвојена из 
астану гомилице, већ се говори гласно и не иде се сломљено као мало час, већ дигнуте главе.{S}  
 сунце тако топло греје.</p> <p>А што и не би сањала то, кад ето Новица већ пристао, стао већ у 
позадини њеној још је свирао оркестар и не слутећи да ће се малочас све угасити, све под море о 
ћ тонуо, овамо је још свирао оркестар и не слутећи да ће нас за мало све прелити морски вали.</ 
и мени питање.</p> <p>— И зима и умор и не зна где јој је отап, све се сабрало, пријатељу! — од 
ро их погонише, те протрчаше мимо нас и не осврћући се и бацајући пушке за собом а Србијанци ле 
је отишао на <pb n="515" /> онај свет и не знајући да сам му је учинила.{S} Не знам хоће ли ми  
, који ће сутра у зору кренути у свет и не видети више свога крова данима, месецима, годинама.. 
одакле он, озго из Србије, вуче терет и не одмара се ни дању ни ноћу.{S} Па уз то нигде хране а 
а друм, не би ли кретањем умањио језу и не би ли се разгалио до времена кад настане буђење и по 
> <p>Бегунци са Дорћола и даље куљају и не обзирући се на опасности од аероплана.{S} Наиђе и је 
 већ до Приштине напатиле и не питају и не чекају одговора: нису раде да истину сазнаду сувише  
 врата и пођосмо свак на своју страну и не праштајући се и ако смо били уверени да се више неће 
мртвацем у наручју, не знајући где ћу и не знајући шта ћу.{S} Ишла сам кроз улице и застајала н 
 за собом као речна матица лаки чамац и не да му да плови својим правцем; покушах још једном да 
егде у књигама записано — поче старац и не гледајући у мене, више сам себи — али кажу људи, нек 
и стране допиру, не чујеш, не разумеш и не видиш суседа, који виче да се склониш, не разумеш и  
, који виче да се склониш, не разумеш и не видиш ни онога за тобом који те преклиње да му се ма 
 мајка сва у крви и детенце, које још и не ходи, грчевито се држи за материн скут и зове је и в 
еко, још врло далеко, кад је нико још и не назире.</p> <p>Из погледа госпе у црнини, којим је п 
у, виш волишна је, на мене, те рекао би не зна ни две унакрст а да знаш само како је мудрица и  
ји?</p> <p>— Не, госпо, ви не смете, ви не можете, ви нећете умрети.{S} Дубоке су ваше ране, бе 
 дана на Балкану.</p> <p>— То значи, ви не сумњате више да ће нас и Бугарска напасти?</p> <p>—  
стински осећаји?</p> <p>— Не, госпо, ви не смете, ви не можете, ви нећете умрети.{S} Дубоке су  
 ока, не бих жалио ни живот.{S} Јер, ви не можете претпоставити да ја, у овим годинама, нисам у 
ат, вашу амбицију, све, све ваше.{S} Ви не можете без бола и без огорчења говорити о свему овом 
ојединаца из Врховне Команде.{S} Зар ви не видите да су код нас, у оваквим приликама, животи љу 
заклоњена, јер зна да јој српски топови не смеју, тамо где је, бацити своје ватрене отпоздраве. 
ео да збира у брижне гомилице.{S} Многи не дочекаше ноћ него пођоше из Београда.{S} Ја не знам  
 вршим дужност своју, зато што је други не врше.{S} Не, господине!{S} И, ако дође до тога да гд 
 не би ли сазнао што, а предвече одлази не знајући ништа.{S} Ту и мештанин, који се не познаје  
тумарају кроз улице и заробљеници, који не знају шта ће са собом и за које нико не зна шта ће с 
о, као што би учитељ погледао ђака који не зна лекцију — Уверава ме то, господине, што Бугари у 
е чудно погледао погледом сажалења који не теши но дражи бол.</p> <p>Рекоше ми да идем у болниц 
дити ноћ али је велика гомила оних који не могу наћи чиме ће и ватру наложити.{S} Људи су најза 
еданпут лити крв и лићемо је, вели, али не више за другога већ за себе.{S} Ћесар нас је слагао, 
 да ћу ја живети, јер морам живети, али не захтевајте од мене да не надахнем душу највећим боло 
уцају на мене!{S} Ох, кад бих смео, али не смеш пусто, пазе те као звера!</p> <p>— Ништа нисам  
 видео, све сам чуо, свуда сам био, али не умем да забележим.</p> <p>— Би ли бар мени испричали 
{S} Заробљеник ми се придружи опет, али не настави да казује, бојећи се да ће његово казивање б 
трупе и вардарци.{S} Добро се туку, али не помаже.</p> <p>Чичици је рана већ била лепо опрана и 
нца један шарен јастук пун ствари — Али не смеју нас господа официри овако лагати и гурати у је 
а отишла <pb n="636" /> из Призрена али не сме на голо казивање гомиле да се врати с пута на ко 
рла још пре пет година.{S} Имам оца али не знам где је, можда је и погинуо.{S} Био је у трећем  
а нама, они су поднели само физичке али не и душевне тегобе.{S} У томе би имала и бити разлика  
а отац одјурио у пламен да га спасе али не може доспети где је пошао.{S} Пожар се шири, пламен  
у целину са мраком, почињу назирати али не још и разликовати.{S} На сивоме небу догоревају звез 
Венизелосов могао одговарати грчким али не и пруским интересима, Константин — који ће мало доцн 
у борбу.{S} Идем ја сад да се борим али не као пре, за туђина, него за својега.{S} Баш ми је би 
говорио искреним, потресеним гласом али не окрећући нам лица, већ на против пружајући све већи  
зигнацијом.</p> <p>Топ оста наперен али не опали.</p> <p>Те ноћи стиже наредба да се — због усп 
о најтоплија утеха.{S} Он је растао али не за мене већ за војску.{S} С јесени 1914 године сазва 
ама пођите напред а ви остали овамо али не збијени у групу, тако може лако да нас гађа из засед 
банским планинама, кроз које смо лутали не знајући ни пута ни стазе и које смо сејали гробовима 
p>И ако нас је умор сломио, нисмо могли не застати у месту приковани посматрајући са запрепашће 
 да би Бугари, прелазећи границу, срели не само Србију већ и њене савезнике.</p> <p>— Ама савез 
питује, да се обавештава, да верује или не верује и — да се нада.{S} Нада је био последњи међу  
 више не можемо, савезници нам неће или не могу да помогну, е па... шта чекамо?</p> <p>Многи су 
отребу да л’ некога треба поштедети или не.</p> <p>Отишла сам у ону велику зграду начелства, гд 
 безбедна!</p> <p>Краљ као да пречу или не хтеде чути ове речи, наже се понова над картом разас 
размишљања, неко од оних што су измакли не хотећи да се задржавају, узвикну „Ево га и трећи!“ М 
{S} И тако редом, прелетале би му мисли не задржавајући се ни на чему стално, прелетале би са д 
свршио? — пробуди се он из својих мисли не разумевајући моје питање.</p> <p>— Питам, јесте ли с 
и ово, има горе.{S} Они што су изгинули не марширају више!“ Ето такав је Бојко.{S} Ако је коме  
 од отаџбине, ми напуштамо отаџбину; ми не знамо куда ћемо!...</p> <pb n="610" /> <p>— Не знамо 
p>— Шта је да је, тек добро није!{S} Ми не смемо ни корака даље!</p> <p>И на један мах сви прет 
едусретне љубазно и са сажаљењем, да ми не шчепа мртваче из наручја и рече:{S} Добро, жено, ти  
ђем.{S} У јутру рано морам натраг да ми не би измакла команда.</p> <p>— А јесте ли нашли мајку? 
збуђено и престрављено — Бојим се да ми не зазебе.</p> <p>— А хоће и да се угади, ето, везао си 
о које би њих могло постићи.{S} Нека ми не траже гроб, неће га наћи.{S} Убио сам се у Призрену, 
учини и кад опипа детиње ножице, она ми не рече ни речи, само ме погледа.{S} Ја сам јој поглед  
леда <pb n="219" /> и плаче.{S} Паде ми не памет, у томе тренутку, некадањи Лазарев полазак из  
вели: „Срце ми је довољно.{S} Оружје ми не треба!“ Онога што убија Себастијана, узима Марту у н 
ње.</p> <p>— Наша кола, децо, али се ми не можемо возити њима.{S} Ми и даље морамо пешке.</p> < 
 који је буктао и повијао се.</p> <p>Ми не знамо где да се уставимо.{S} Идемо тако од ватре до  
јене.{S} Овако, куда ћете?{S} И ми сами не знамо куда ћемо, нико од нас не зна!</p> <p>Она ми н 
у се плачући за родитељима који ни сами не знају шта ће их снаћи.</p> <p>Нико никог не здрави у 
ерирати.</p> <p>— Не, варате се.{S} Они не претендују на Призрен али захтевају да се он да Алба 
о још српски топови говоре и до год они не занеме, ја ћу веровати у биће Србијино.</p> <p>— Ја  
јте то.{S} Ја волем, ја желим да се они не успавају у мени, да су увек будни; ја их дражим чак, 
 владе извесно обавестиле и, чим се они не одвајају од српске владе и чим они хоће у Битољ, то  
тавља разговор дубоко у ноћ, док уморни не клону главама на груди.</p> <p>Пре четири или пет да 
едала нешто, што можда ми остали смртни не видимо и не можемо догледати.{S} Њена црна силуета,  
робове и разређивати се, док и последњи не угине?{S} О, колико је њих од нас већ позавидело ово 
га Енглеза, па то је доста.{S} У Европи не придају никакву цену балканскоме месу.{S} Можемо ми  
Како?</p> <p>— Значи да ви многе ствари не знате.{S} Распитајте се мало; распитајте се па ћете  
на балканском полуострву на коју Бугари не претендују, па ће нас ваљда овде толерирати.</p> <p> 
ме дану, кад никакав покрет у атмосфери не прети променом, предосећа буру; тако и ратник, после 
ана није знала за себе док једне вечери не издану жена, ту крај деце своје.{S} Три дана држали  
о било, како ћеш ти сад да објасниш, ти не би путовао у Призрен, шего би остао овде у Штимњи да 
 верујем.</p> <pb n="265" /> <p>— Па ти не веруј, ја ти кажем шта сам чуо! — додаје један суви  
ути; ниси се зар бојао у сну да се и ти не смрзнеш?</p> <p>Очајник ме погледа тупо, неким стакл 
ају се иста двојица:</p> <p>— Па зар ти не оде данас?</p> <p>— Не боме! — одговара онај први.</ 
ла, што је закрчио улице, никад пробити не може.{S} Мицало се корак но корак, стопу по стопу.{S 
3" /> доброћудним чичицама, чији животи не доприносе успеху већ само пењу број жртава?{S} Тешил 
 наше па их млате и гоне да се осврнути не могу.</p> <p>— А једнога дана, дође изненада наредба 
у контуре тела те да их човек пролазећи не би погазио.</p> <p>У једном углу кафане, крај самога 
смрћу својом показати, да Карађорђевићи не остављају свој народ у данима очајања и невоље и да  
ло или логор избеглица, јер се ове ноћи не може даље ићи, мора се преноћити негде на путу те су 
="258" /> мртву у пећини док једне ноћи не дође попа да је опоје.{S} Сахранили смо је ту, на он 
 које су целе ноћи прележале на станици не би ли добиле ред да уђу у вагоне, тискале се да свој 
ћола мора да се склоне али ми палилулци не морамо.{S} До нас неће стићи — одобрава му испред св 
 би чуло и рашчуло те да од некуд Турци не погоне збег.{S} Него нек чељад легне да спије не слу 
 га прва зора затече у кући, како Турци не би посумњали да је измицао из села.</p> <p>Тог дана  
, брате, несрећа онај Чакор.{S} Ни вуци не иду тамо, а где ћу ја.{S} Предомислио сам се.</p> <p 
буђених скопљанаца.</p> <p>Нико ии речи не говори, свако немо, престрављено, преплашено гледа к 
ави свима, седајући крај ватре, ни речи не проговори, савладана умором од пута, мразом и оном т 
чекивали да мине поноћ.{S} Нико ни речи не збори, нико не диже главе, посађују се око стола нем 
аком око рукава.</p> <p>Нико му ни речи не одговори.</p> <p>— Ко обеси ту срамну заставу? — грм 
ала је врло добро, да се после тих речи не може више говорити с њим о тој ствари и сви забринут 
нов умор и клонулост, те би склапао очи не би ли прекинуо низ сећања и низ болова који почеше у 
и!</p> <p>— Сатреће нас.</p> <p>— Чекај не смемо га тући!</p> <p>Капетан се предомишљао.{S} Неп 
ик? — запита ме, обзирући се да га онај не чује.</p> <p>— Који? — изненадих се ја, јер сам већ  
>— Ко каже, од кога си чуо? — пита онај не би ли сазнао што више но што је сазнао од прве десет 
— Уверава ме, уверава ме... — запе онај не могући у моменту да нађе какав поузданији аргуменат  
ије; да ли се можда тамо у души његовој не крије каква заостала нада, или вара себе вером, коју 
ја баба.{S} Пет баба од којих најмлађој не може бити мање од шесет година а најстарија је веров 
а и благослови у души рањеника који јој не посла дете у смрт.</p> <p>Затим нам је дечко причао  
едном војном апотекару како „у Немачкој не би могло ово да се деси“.{S} Војни апотекар стао уз  
и, док <pb n="123" /> се гомилици нашој не придружи и пође у корак уз мене једна тамна фигура п 
риштине.{S} Ни један фотографски снимак не би био кадар да да ову слику, јер где би један снима 
ко те наредбе и њенога значења, ја ипак не видим крајњу корист такве офанзиве?</p> <p>— Крајња  
пали и други и трећи.{S} Ни један метак не очеша зидове болничке и сваки нађе батерију непријат 
њени у страну ћутали као заливени и чак не дизали главе да чују разговор.{S} Да ли су то били о 
сти и једа, како ни један једини зрачак не би допро да нас загреје.{S} Небо је ниско пало и њег 
у, нит знаш како нити од куда.{S} Човек не може да протумачи себи како ти гласови постају; како 
а ништа горе, господине, него кад човек не иде по својој памети.{S} Замислите само, још пре пет 
за моју њиву.{S} Само нека кренемо, нек не губимо овако време, па чини ми се зубима ћу клати не 
м крвљу задојила дете.{S} А како ме тек не би заболела невоља мајке, чије дете лежи на столу у  
мо из ове ситуације?</p> <p>Потпуковник не одговори ништа на ово питање, те ја покушах, да му г 
 одговорио је консул — јер руски војник не би никада пристао да пуца на свога брата Бугарина.</ 
своју Краљевску власт, јер стари војник не хтеде да се прекрши наредба.{S} Он сиђе с каре додај 
жели да то што пре буде, да се самртник не мучи.</p> <p>— Пожури... треба пожурити!</p> <p>— Ев 
 нек се склони овде, под овај кров, док не зазори, нек онда пође опет да га тражи.</p> <p>— А д 
> <p>Седела сам дуго тако на друму, док не наиђоше нове гомиле бегунаца, испред којих смо ми но 
наца правцем којим и они крећу, све док не допру до првих редова; други полазе отуд где су први 
ним сазнањима, овај овамо не верује док не види „црно на беломе“.{S} Оптимиста се одушевљава, п 
нај се оздо промешкољи лево и десно док не нађе место.{S} У тами, тамо у другом углу кафане, ја 
пак.{S} Нека га огласи дакле и њима, ал не теоријски, него нека пуца у њих.{S} Видећете како ће 
— Не знам... кад бих могао све, све, ал не може.{S} Ко зна где ћемо... ко зна нећемо ли морати  
 освојеноме Београду.</p> <p>— Ћути, ал не сме и даље ћутати!{S} Она је присвојила себи част, д 
ђе изненада наредба да и ми кренемо, ал не кажу на коју страну.{S} Једни говоре на руски ћемо ф 
бринемо, заједнички се снабдевамо... ал не знам ко је.{S} Мрзи ме да га питам а он не казује; а 
Признајем ја то! — брани се учитељ — ал не признајем да је једно исто побећи из кукавичлука или 
десет кила.{S} Понео бих ја то и сам ал не могу, имам сипњу.</p> <p>Он понуди под истим погодба 
редседник владе — да се војни материјал не може спасти?</p> <p>— Не! — одговори одлучно помоћни 
сила.{S} Стеже ми се нешто у души и мал не цикнух од бола.{S} Старац ил опази ил осети то па до 
е, чиме би он био оправдан.{S} Али Краљ не употреби своју Краљевску власт, јер стари војник не  
клизају људи, клизају коњи.</p> <p>Краљ не може, њему и иначе клецају колена.{S} Клиза и пада.{ 
единца повукли из села да га непријатељ не би одвео.</p> <p>Окретох главу од овог боног призора 
нати да се траг не позна, да непријатељ не нађе српске топове.</p> <p>Поноћ је одавно већ прева 
о — Поверљиве су акције које непријатељ не сме знати да их не би осујетио или предухитрио!{S} А 
не све до онога тренутка док непријатељ не уђе у варош.</p> <p>— Дајте оружје нама грађанима, м 
е и по томе, ако хоћете, што непријатељ не улази у земљу да је освоји већ са крвожедном жудњом  
дби поведена у збег, како их непријатељ не би зграбио, јер су то она деца која ће марта месеца  
<p>— Ја овај, развезао а не знам да вам не досађујем?</p> <p>— Не, не досађујеш ми, слушам ја!< 
а.{S} Ви их бар чујете на улици, па вам не мора бити ни криво кад се уверите да су лажне али се 
о сам за ватру две фотеље.{S} Да продам не вреди, за те паре не могу да добијем толико дрва.{S} 
е стране, те опколисмо тако кућу да нам не може умаћи.</p> <p>— Бојко, предај се! — викнух баш  
 — одговори помоћник.</p> <p>— Онда нам не остаје ништа друго — прихвати председник — него да п 
клонити од кише.</p> <p>Мал’ тако и сам не нагазих на неке грешнике, који се на један мах створ 
па седео четири дана у Призрену, ни сам не знам зашто.{S} Ама такви људи заслужују да их човек  
 дужину мастиљаве линије која ни прањем не може ишчезнути.</p> <p>— Да, још морамо одступити, д 
е тако притиснуте, тако поседнуте да им не можеш прићи.</p> <p>Око ватре седи уморан војник и п 
о их не гони, нико не спроводи, нико им не би бранио да остану и сачекају своју војску, па ипак 
љком, осетио сам потребу да јој изјавим не само благодарност, већ и саучешће због зле судбине к 
p>— Па то би значило да горе баш сасвим не ваља.</p> <p>Или, ако у колима није архива, онда је  
p> <p>— Сами сте ваљда, ни с ким својим не путујете.</p> <p>— Сама сам! — одговори она.</p> <p> 
атељ. — Не замерам ја теби, но те молим не казуј Турцима да су то ствари из официрске задруге.{ 
ица. — Не мора да се напусти, ја мислим не мора да се напусти.</p> <p>— Па не можемо, држати Бе 
а тетка, али они који управљају државом не смеју у овим тренутцима бити тетке.</p> <p>Иначе, го 
ћ измичу ваљда друмом са осталим збегом не знајући ни где ће им гроб породу бити.</p> <p>И како 
е!</p> <p>— Зато их ја овако са парадом не би ни спроводио! — додаје бивши народни посланик.</p 
— Ал’ не заборавите да ми овом приликом не можемо дати онај отпор који смо дали на Брегалници!  
еморене и без хране; зар се за то ником не одговара?{S} Друго је, ако збиља услова има, у том с 
тање али је капетан само одмахнуо руком не одговарајући му.{S} Писар, видећи да на питања не до 
} Чекаћу га све док се са мојим животом не угаси и светиљка коју сам уждио у души својој.{S} Он 
из Митровице друмом у Липљан а тај друм не пролази овуда кроз варош.</p> <p>— Аутомобилима?</p> 
м, и с њом и даље капаш тако по цео дан не знајући више ни шта да мислиш ни чему да верујеш, ве 
аћала са станице, један омален господин не хтеде ни да саслуша вести које је она носила са воза 
 јер бол који је у вама мора живети, он не сме умрети, он не сме ишчезнути.{S} Из тога бола мор 
 вама мора живети, он не сме умрети, он не сме ишчезнути.{S} Из тога бола мора нићи наше поузда 
зумео да се непријатељ већ ближи.{S} Он не сме бити заробљен, дао је часну реч команданту да ће 
ко својствен образованоме човеку.{S} Он не рече ни реч жени, он јој само пружи руку, поведе је  
гомилу и збунио се те га сад гоне, а он не уме да побегне већ се једнако зауставља на самом дру 
знам ко је.{S} Мрзи ме да га питам а он не казује; а добар друг, одан... баш волем што смо се н 
ећање стида које га мучи и са којега он не диже главу и избегава да се сретне погледом <pb n="3 
танице ја сам чисто страховала да ме он не предусретне љубазно и са сажаљењем, да ми не шчепа м 
м, ја не умем да одвојим.</p> <p>А и он не уме да је саветује, изгледа му свака ствар драга.{S} 
ога претећи му и окривљујући га да и он не зна шта ради.</p> <p>— Неког господина ваљда жуљи ци 
и друге.{S} Како ће сада кад више ни Он не верује?</p> <p>Да ли се Он можда, усамљен у својој о 
p> <p>— Јесам!</p> <pb n="337" /> <p>Он не одговори неколико тренутака па онда ми се од једном  
це:</p> <p>— Тата, спаси нас!</p> <p>Он не проговори ни реч, ижљуби децу, пољуби још једном жен 
 n="183" /> <p>— Ја мислим...</p> <p>Он не изговори реч, јер капетан плану и спусти руку на рев 
бега из престонице и иде право за Солун не задржавајући се нигде, донео пуно вести из Београда. 
ун и поче њему објашњавати како у Солун не треба ни ићи, довољно је склонити се до Приштине.{S} 
ен да бди над миром, како никакав шушањ не би узнемирио онога што умире; или је то можда почасн 
лажена.{S} У Суху Реку је јутрос стигао не знам који пуковник из не знам које команде.{S} Он хи 
ама, лежи једна велика мисао а та мисао не сме умрети, она се на против, умивена нашом крвљу и  
зато младост не умире, као што ни мисао не умире и зато ти ниси умро, ти живиш, ти ћеш доћи!... 
 улеже хвала Богу нико, а да је ко ушао не бих могао доћи ноћас.{S} Морао бих остати да га двор 
аву и погледа ме, али га моје присуство не узнемири већ мирно и немо настави крстити се.</p> <p 
ледно рачуна, да се околно становништво не узнемири.</p> <p>У тој је кући становао ђенерал, ком 
па на једно око зажмурим а на ово друго не видим; ал опет, зрно оде тамо међу њих, па ако погод 
сто тамо али којега је официр пропустио не знајући коју ли ће страну државу увредити ако и прем 
ла сам, уверена да ће ме примити.{S} Ко не би примио једну мајку с дететом, која по овако пакле 
а се, обзирући се лево и десно да га ко не спази и, врши крађу.{S} Он завлачи руку у зобницу и  
рихвати он — али сам крио сузе да ме ко не види.{S} Зар тако ја улазим у Србију, ону Србију кој 
у тишини, под строгим стражама да се ко не би приближио и видео, вршена је сахрана топовских це 
мо уздише и крије се по кући, да јој ко не види сузе а бабо сео пред кућу, пуши лулу за лулом а 
, — шапће старица — али ћути, да нас ко не чује да се радујемо.{S} Вуци су још у тору!“ Напрегл 
ад легне а он књиге под главу, да му ко не дира а ако хоћеш, може и не јести али неће дићи глав 
о да би хтео рећи: „Ако дате хвала, ако не дате — опет хвала!“</p> <p>Приповедач ту, прекину пр 
мо крај друма да чека смрт која ће, ако не раније, ноћас кад стегне мраз извесно наступити.{S}  
у већ гледала одмену и гледала сам, ако не хранитеља а оно бранитеља куће.{S} А то ми је тако г 
звора, где је могао ма и у ходнику, ако не <pb n="47" /> у канцеларији, чути штогод више но што 
 се погубили, наћићемо се ваљда.{S} Ако не друкче, наћићемо се на оном свету.{S} Бог је добар п 
еђу њих, па ако погоди кога добро а ако не погоди, толико му чини.</p> <p>Другог чичицу нађе ка 
 нађем...!“ — „Вала, ага, ево главе ако не говорим истину!“</p> <p>Причао нам је и друге ствари 
 састајати.</p> <pb n="271" /> <p>И ако не знајући све детаље о ситуацији, светина је напоље им 
аље пођу; свака својим правцем, сем ако не утону у мраку и у ноћи која све наглије обавија гоми 
великих и богатих предузећа?</p> <p>Ако не дотраје дотле, хоће ли бар старац дотрајати да види  
ући па да понесем деци да играју, овако не знам ни сам што ће ми — и он се саже да покупи орден 
мо сконцентрисали, јер Медова свакојако не може бити та тачка, где би се концентрација избеглих 
пажљиво упрли погледе у њене усне, како не би ни једну реч испустили.{S} А та реч тече са њених 
е дете?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како не знаш?{S} Не може бити да не знаш; ти си паметна, ти  
 старац и слеже раменима.</p> <p>— Како не знаш?</p> <p>— Рекли ми рањеници да је погинуо.{S} Т 
у и иду за Призрен; од јутрос се никако не одзива на телефону начелник из Гилана.{S} И свака та 
 Качанику! — додаје учитељ, који никако не може опростити што је Качаник испуштен.</p> <p>Док с 
 Рашкој а Краљ у Прокупљу.{S} То никако не верујем.</p> <pb n="265" /> <p>— Па ти не веруј, ја  
 то.{S} У том Бојко, који се још никако не маче с места, скиде пушку с рамена и обори је на рук 
добри.</p> <p>— Видим вас, патите, нико не обраћа пажњу на вас.</p> <p>Она ми погледом рече да  
ј тенећки.</p> <p>Нико их не гони, нико не спроводи, нико им не би бранио да остану и сачекају  
е поноћ.{S} Нико ни речи не збори, нико не диже главе, посађују се око стола немо и не погледај 
о... нема кола, нема свештеника... нико не сме на гробље, тамо сипа граната...{S} Шта ћу, куд ћ 
јашњиво име:{S} Мица Проминцла.{S} Нико не зна ни ко је ни одакле је, ни чија је; појавила се ј 
 какав тежак прелаз преко реке.{S} Нико не зна зашто смо застали а напред се не може.{S} Прозеб 
тамне, нејасне слике, као сени.{S} Нико не збори, све ћути и само се кроз ноћну тишину чује как 
ирао да пође из Призрена.</p> <p>— Нико не може да натера једнога Краља да напусти своју Краљев 
аквог полуобразованог човека, кога нико не контролише.{S} Такав човек налази да је Србији потре 
није да се искраде јер наредили да нико не мрдне из села.{S} Све домаћице претрнуле и навалиле  
 апарат тражећи Чачак, али се отуд нико не одазва.</p> <pb n="178" /> <p>— Не одзива се? — упит 
не знају шта ће са собом и за које нико не зна шта ће са њима.{S} Па онда регрути, стране мисиј 
 које су домаћини напустили и које нико не чува.</p> <p>Таква ситуација морала је забринути и в 
а се однесе однесоше а ове сандуке нико не тражи, па осташе.{S} Кад виде народ да ћемо већ да н 
и да је болница пуна заразе, да се нико не пушта и истерали су ме.{S} Спавала сам ту ноћ у кафа 
а склони се негде, поједи га да те нико не види!</p> <p>— Ама зар?... — заустих ја да кажем неш 
еколико разноликих питања — нек те нико не лаже, нема брате ништа; оде и команда ноћас у Грачан 
ћам, да је прибирам у памети.{S} И нико не зна које је доба ноћи, нити ико зна колики нас још д 
у чељад.</p> <p>Нико не одговори и нико не предложи ништа друго и настаде мучна тишина за време 
</p> <p>Њу нико не зове у воз, њој нико не каже да уђе а она сама или нема снаге или нема <pb n 
ао мрак на земљу.{S} Кроз тај мрак нико не уме да нађе пут нити да види свој град и своју кућу  
 сад још можете плакати.{S} То вам нико не брани!</p> <p>Поступак војника или управо његова ста 
ричава с колена на колено, али што нико не доживљује и нико доживио није и нико доживети неће.< 
 коса увела и проређена.</p> <p>Њу нико не зове у воз, њој нико не каже да уђе а она сама или н 
и“ су се ноћас, тихо, мучки, да их нико не чује, извукли из вароши пребегли преко Саве.{S} Прич 
су ми, осећам да су моји; да ми их нико не може отети.</p> <p>— Радо ћу слушати, госпо, ако вас 
војнички глас и пуцањ бича.</p> <p>Нико не маче.</p> <p>— Склањај с пута, колона тимочке дивизи 
их срца кад виде ову чељад.</p> <p>Нико не одговори и нико не предложи ништа друго и настаде му 
{S} Шта треба да радимо ми?</p> <p>Нико не одговори, јер Краљ то питање беше готово сам себи по 
атница и сви гракнуше.</p> <p>Али Бојко не полази овамо к нама, већ стао пред капију и гледа.{S 
извесном уздржљивошћу, све док дан мало не освоји.{S} Чим се раздани, наши осуше учестану и сна 
, шта је допрло до Гуче.</p> <p>— Овамо не ваља.{S} Званично ништа немамо, ал тако кажу.{S} Вел 
 својим приватним сазнањима, овај овамо не верује док не види „црно на беломе“.{S} Оптимиста се 
га жандарма који грубо узвикује: „Овамо не може.{S} Овде је архива!“ или „Овде је благајна та и 
ва нова опасност, те ми у ствари бегамо не да се спасемо, но да што пре упаднемо у мишоловку?</ 
тиљку и чека га.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по немирноме мору а, чим спази све 
о у души својој.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по узбурканоме мору, али чим спази 
еника и отишла сам у цркву, али га тамо не беше, црква је била затворена.{S} Најзад ми рекоше д 
ије малене канцеларије, те за мене тамо не би било места.{S} Ту, под тим осветљеним прозором, о 
тражити међу туђинима.{S} Гинуо би тамо не знаш за кога; бацили би те у раку а не би знао чија  
то непрестано стиже са фронта, што тамо не може више бити од користи.</p> <p>Сад се већ јасно ч 
р све више расте.</p> <p>Најзад крећемо не би ли се, промрзли ноћас, под сунцем које већ почиње 
за мајком која га је оставила, ни једно не пружа ручице да га мајка прихвати!{S} Оно <pb n="502 
>И како мирно леже ова дечица, ни једно не плаче за мајком која га је оставила, ни једно не пру 
ке у Младеновцу, ја ништа толико ужасно не знам чиме бих је упоредила.</p> <p>Младеновац, који  
тави:</p> <p>— Ви, Величанство, извесно не мислите на капитулацију у моменту кад се Ваша војска 
 Софије уверавају да Бугарска апсолутно не мисли напасти Србију.{S} У осталом Кнез Трубецкој у  
не може задремати догод га умор потпуно не савлада.</p> <p>Сео сам и ја крај њих.{S} Осећао сам 
ек прође бар два три дана, док се добро не уверимо, да су далеко отишли и да се неће истим путе 
 јавиш, да знам како ти је!</p> <p>— То не говори г. пуковник? — запитах шапћући војника.</p> < 
> <p>— А како је на фронту?</p> <p>— То не знам.{S} Начелник још није добио телефонску везу са  
 нека буде — брани се онај — ал онда то не значи да је сутра већ последњи дан Скопља.{S} Евакуа 
 на мени ово аустријско одело, па за то не верујете?</p> <p>Нисам му рекао да ли верујем, те он 
лу кафану најлепшим надама — кад све то не би било тако, онда би значило да смо ми, који се нал 
и непријатељевој, увиђао како је све то не само недовољно но управо бедно.</p> <p>Капетан заста 
са Качаника и Црне Горе, зар вам све то не казује, да је ово крај?</p> <p>— Дакле, чују се топо 
и змаја са истока.</p> <p>— Ја у све то не верујем! — тврдио ми је познаник који ми је ова прор 
са чиме смо одавна већ измирени, али то не значи да смо га и мирне душе дочекали.{S} На против, 
рихвати онај победнички.</p> <p>— Ал то не значи да не може бити већ сутра наређено! — додаде д 
а једном девојком, рекао ми је да он то не воле.{S} И ја сам га послушала и што год ми је казао 
 Варни и Бургасу.</p> <p>— А... само то не може бити — одговорио је консул — јер руски војник н 
<p>— Радо ћу слушати, госпо, ако вас то не умара, ако вас то још више не мучи.</p> <p>— И мучи  
ума.</p> <p>— Па што си пошао туда, што не питаш!</p> <p>— Дај, бре, ту гламњу с ватре и коју г 
</p> <p>— Па шта је то тамо напред, што не пође неко?</p> <p>Најзад један наредник, који је пра 
 <p>Многи су чак пребацивали влади, што не прилази тој мери, шта чека, и наводили су све добре  
 мутно, цео дан ће тако.{S} Него... што не пређеш овамо.{S} Ево има овде мало места па да зајед 
и је извесно да га неће штедити.{S} Што не би отишли ма где у околину, у Младеновац на пример?< 
рганизованог и снажног.</p> <p>— Па што не забележите то?</p> <p>— Ја?..{S} Не умем!{S} Није ми 
летос! — одговара отац.</p> <p>— Па што не остасте у селу с њим?</p> <p>— Наредба је — слеже от 
ојници уклањали, бојећи се да ми се што не деси.{S} Тако сам провела петнаест дана и све сам да 
 и у кафаницама, где се збирају они што не читају новине али су чули по где што од овог и од он 
где су али и нас све ето брига мори што не знамо где нам је робље!“ — „Слушај, попе, вели опет  
канцеларије, поседнута гомилом, тек што не прсну.{S} Од како се дошло до уверења да се мора бег 
 јабуке, ручице им се поднадуле тек што не прсне крв под кожом а на очима крупне сузе, оне што  
 Не знам ко је био у колима и волем што не знам.{S} Што <pb n="438" /> ће ми њихова имена која  
ка побегло, зашто не би и остали, зашто не и влада?</p> <p>— Влада не може у Солун, на туђу тер 
ало утајио.</p> <p>— Може помоћи, зашто не!{S} Ја не знам каква је ситуација на овоме фронту, п 
 на разне службе.{S} Мислила сам, зашто не бих и ја себи сачувала хранитеља.{S} Отац му је поги 
то би само два посланика побегло, зашто не би и остали, зашто не и влада?</p> <p>— Влада не мож 
воља да се опет вратим у болницу, зашто не знам.{S} Не морам улазити у његову собу, стајаћу пре 
ула душа и који са вером гину?{S} Зашто не под срамним Голечом иза којега је Вук замакао?</p> < 
им планинама, губећи отаџбину, па зашто не би гинуо ослобађајући је!</p> <p>Срео сам и онога мл 
али се видело по њима да у Србији нешто не иде добро.{S} Сви обесили главе, сви невесели и не с 
едајеш се гомили и с њом очекујеш нешто не знајући ни сам шта.</p> <p>Те гомиле се с времена на 
и се сад већ колико толико јачи или бар не више усамљен.</p> <p>Да би се могао за борбу припрем 
идиш да су оно тамо српски војници, зар не видиш да сам ја српски официр; зар ти хоћеш да ја ср 
тави Краљ боно машући главом — Ето, зар не видите моју судбину.{S} Све што за дан саградим, зла 
те!{S} Ето, погледај ову дечицу!{S} Зар не изгледа као да је аждаја гладна и халовита пала пред 
ош једном реши судбина Србије...{S} Зар не?</p> <p>Краљ поћута мало и додаде затим јасним и све 
 је Бог баш изабрао да га спасе.{S} Зар не видиш каква несрећа тутњи над нашим главама; ко зна  
је, без људи који мисле о свему.{S} Зар не видите да ми зидамо државу с крова и, кад будемо с к 
— Скидај то! — прекиде га капетан — Зар не видиш да су оно тамо српски војници, зар не видиш да 
да би стигао пре но пешке.</p> <p>— Зар не мисле ни у овоме случају да промене одлуку? — пита о 
из Скопља.</p> <pb n="90" /> <p>— А зар не може све то бити изненада?</p> <p>— Изненада? — Та и 
би била кадра ставити је на платно, јер не само што би му промакли многи детаљи већ би му недос 
симиста.</p> <p>— Говорите на памет јер не знате — и он се уздржа — Ето, натераћете ме још да в 
ешачити, да остану ту на преноћишту јер не би ради били да их у сред пустога <pb n="340" /> Црн 
утку, он се побоја да цео овај разговор не остави код мене рђав утисак, па диже главу и додаде: 
е, грејте, толико ћу још дисати док вас не загрејем!...</p> <p>Али није само последњим дахом св 
 Море летајте људи, па да ранимо да нас не похватају овде на легалу као мишеве.</p> <p>И овај у 
ми сами не знамо куда ћемо, нико од нас не зна!</p> <p>Она ми није одговорила, те ја понових:</ 
лажемо, јер то у овоме часу нико од нас не зна поуздано; даље, морамо знати какво је стање и ра 
дофицирска школа.{S} Ту је тихо, ту нас не би нико узнемиравао.{S} Минуо би крај нас какав прља 
оловина наше победе!“</p> <p>Овај запис не казује само осећање једнога младића, занесена славом 
 <p>— Тако сам ја мислио.{S} Али се рат не сврши, <pb n="635" /> како се међ нама говорило, нег 
послат на фронт те да се на војну власт не може тако исто рачунати као и на цивилну.{S} Збор, к 
ије погинуо!{S} Он је младост а младост не умире, јер из чега би нико живот нов?{S} Младост је  
ао што је и мисао вечита и зато младост не умире, као што ни мисао не умире и зато ти ниси умро 
 нема ни неколико корака а ова опасност не може да траје дуго.{S} Дан, два, па...</p> <p>— Како 
ће као животиња у процепу али му се пут не отвара нити му ко прилази да га из блата извуче.</p> 
ућутасмо и оборене главе настависмо пут не обраћајући пажњу на гомилу која се ваљала друмом и к 
гу.{S} Болничари, наши и француски, већ не могу више, дигли руке, јер су почели и они да гину.{ 
з!{S} Ја не знам и ми како ћемо, ја већ не могу даље!</p> <p>А ипак идемо.{S} А она ватрица там 
лен полицијски чиновник, чији округ већ не постоји више.</p> <p>— Какав пример?{S} Коме пример? 
шић је болно узвикнуо:</p> <p>— Кад већ не може бити офанзиве онда, пре но што је уништите, дај 
који се опет јавља.</p> <p>И сад се већ не шапће више погружено кад се састану гомилице, већ се 
подједнака зима.{S} А на преноћиште већ не можемо ни мислити.{S} Што је било крова и места под  
а даљи пут.{S} Ватре се тамо друмом већ не догледају више, погасила их је киша и дуга ноћ; само 
72" /> војском и од јуче ујутру, он већ не излази из своје собе, где прима сваког тренутка изве 
аиђосмо и на четвртог.</p> <p>— Ово већ не може бити због свађе, ово је...</p> <p>— Ја ћу вам к 
 би да се враћаш а ко зна да и тамо већ не туку топови.{S} Него овуда, преко Грантовца, па у во 
вом и дуго прати погледом, док се чунић не изгуби међу немирне таласиће.{S} Затим се она враћа  
едну оволику књигу.</p> <p>Ја ову књигу не сматрам као готово дело о великоме догађају, те се ч 
едну у врату; пропљувао је крв, на ногу не може ни сад да стане чврсто и ви кажете то је све је 
 за народом, не питајући куда и сад иду не знајући куда и не слутећи да ће ускоро наићи на алба 
је нарочиту драж његовим речима — имају не само уверења, него и доказе о доброј намери Бугарске 
да закуцају на разна врата те припитају не би ли нас ко под кров примио.</p> <p>— А шта је оно  
а.</p> <p>— Капитулација у овом случају не значи само предају већ и одрицање, одрицање од свега 
и Гостивар, те се више ни у ком случају не може помишљати на одлазак у Битољ преко Дебра и Охри 
х жртава.{S} Било је ужасно, слика коју не могу никада заборавити.{S} По друму су лежали окрвав 
де ће се сахранити Краљевска Круна коју не хтедоше понети у непознате албанске планине, где се  
е — тврди један предамном, кога у мраку не могу довољно да видим — Јутрос, кад сам кренуо из Шт 
а, трећи уносе руке у пламен те их пеку не би ли им прорадили прсти који су се укочили.{S} Дим  
аде наређење да се журно креће ка Чачку не би ли се уграбило проћи кроз варош пре но што би неп 
 ми је лежало на крилу, остаде на столу не плачући за мајком која га је оставила.</p> <p>Начелн 
о користити или, ваљда, што непријатељу не треба да падне у руке.{S} Требало је видети ону стра 
да видиш само како он пази књигу, да му не кане кап воде, да му се не поврне <pb n="363" /> лис 
а се сад занима по мало у дућану док му не истекне поштеда.</p> <p>— Ови са Дорћола мора да се  
ћ — да двеста хиљада војника на Балкану не седе скрштених руку.</p> <p>— Постоји само једно важ 
биткама.</p> <pb n="206" /> <p>Капетану не измаче у мислима ни околност да је наредбу за ову бо 
.</p> <p>— То значи да тринаесту годину не можемо поновити.{S} Кад би се имали понети само са Б 
војиће вароши и села и поља.{S} Планину не може, тамо ћу ја!</p> <p>Нисам му одговорио и он је  
е би ли их њима успавала, како их у сну не би морио страх од крваве буре која је и кроз њихово  
турска, горе у махали, али нико ни у њу не увраћа.{S} Све се повукло у куће.{S} На улици нема п 
ва од арнаутских разбојника који и дању не пропуштају да пљачкају бегунце а камо ли неће нас ов 
 грмљавину.{S} У другом случају ни дању не бих смела ући у напуштену и усамљену кућу на <pb n=" 
 другова, и удара мамузу у слабине коњу не би ли што пре стигао батерију која је већ измакла др 
ребродили пространа мора, да нам донесу не толико помоћ колико веру да у овој гигантској борби  
— А како је преко Чакора?</p> <p>— Е ту не знам, туда нисам одио.</p> <p>— А шта мислиш, кад би 
 у толико пре што на овоме стрмоме путу не би могао са батеријом <pb n="179" /> оперисати, нити 
 растанци родитеља, који остављају децу не знајући на што, а сами полазе не знајући куда ће.{S} 
 па шта сад?</p> <p>— Натраг у Ђаковицу не можемо наставља да размишља гласно једна сенка — Она 
едом и ни једна се црта на његовом лицу не измени нити се у оку појави сажаљење према мени.{S}  
еколико пута, наслоних детету на раницу не би ли стала крв.</p> <p>Ја не знам кад је рањено, ја 
пухора која се још држи док је први дах не развеје.{S} Још само два светла ока у дубоким очним  
о у томе?</p> <p>— Извесно, али неуспех не би нам ништа више отежао ситуацију од садање.</p> <p 
те, видиш децу изнету изнад глава да их не би гомила погушила и видиш људе, пењу се и на точков 
ло хране и ствари могао повући те да их не носе на раменима и да не гладују успут.{S} Спавали с 
и, велим, сутра кад почне борба и да их не убијамо него овако, <pb n="30" /> да их заробимо што 
ције које непријатељ не сме знати да их не би осујетио или предухитрио!{S} А каква је ово акциј 
 да ли су други бегунци измакли а ја их не могла стићи, или се склонили од непогоде?{S} И та ус 
орито и стару, разлупану бурад да ти их не узме непријатељ, да те не оштети.{S} Е, ето ти сад,  
језик на оштрој тенећки.</p> <p>Нико их не гони, нико не спроводи, нико им не би бранио да оста 
 миче.</p> <p>— Пази нико га од његових не испраћа! — приметиће неко и одиста, сад нам тек паде 
о о надама, свако је већ долазио на њих не носећи собом више никакву наду и већано је још само  
 још и горку истину да се ни Крагујевац не може одржати.{S} Чете су непријатељске у своме надир 
и! — додаје други.</p> <p>— А кој’ отац не би полудео кад би сагледао ово! — вели трећи.</p> <p 
 кућу, пуши лулу за лулом а нико му реч не сме проговорити, нити одговара коме кад га здрави.{S 
д хукну уморно:</p> <p>— Хо, брате, баш не могу да заспим па то ти је!</p> <p>— Што, тврдо? — п 
и је сат ни који је дан а да ме запиташ не знам ни годину.{S} Знам само кад је дан да је дан а  
ачелника те и те армије.</p> <p>— Видиш не остају овде, одоше право у Призрен.</p> <p>— А он, к 
за сад — према извесним сазнањима — још не значи рат! — рећи ће дипломата из административног о 
већу опасност од непријатеља којега још не познајемо.{S} И они су се вратили у кућу и остали да 
 дрхтало је не толико од зиме, која још не беше озбиљно припретила, колико од страха, верујући  
де и ноћ и полегасмо а нико из села још не дође.{S} Баш био ред на неког Лазара па се његова же 
, последњи уздах прогнаних.{S} Зора још не осваја, она као да намерно касни данас, не би ли наш 
ка рата није ништа предвидела и сад још не уме ништа да предвиди.{S} А ствари су тако просте и  
 се воде доста далеко одавде, довде још не допире ни пушчано тане ни топ; откуд овде мртав чове 
логу за офанзиву, захтевао је да се још не доноси противна одлука, да се најпре извештаји допун 
ом суза а затим приђе жени, која се још не дизаше и пољуби је у чело, другарски, пријатељски, б 
ан новога робовања.{S} Али, тај воз још не креће и ако пред њим стоји машина која је стално под 
би? — запиташе се с разних страна и још не стигоше да један другоме одговоре а оно пушка и по д 
ањем:</p> <p>— Где сте?</p> <p>— Ви још не спавате, Величанство? — упита његов секретар тихим г 
ишчезао блесави поглед страха, који још не <pb n="488" /> могу да појме да су живи, јер до мало 
о и настаде велика оскудица а Турци још не мичу из села.{S} Дође већ и до тога да се није имало 
 размењивати погледе.{S} Да ли Краљ још не увиђа или неће да увиди озбиљност ситуације; да ли с 
распитам! — вели доктор — Ја некако још не верујем.</p> <p>— Отиди бога ти!{S} Отишао је и госп 
.{S} Сад нам је већ јасно било да варош не гори а оно што пламти над њом нисмо више ни бринули  
/l> <l>Појахали коње од мегдана,</l> <l>Не би реко на коњима јашу</l> <l>Већ их носе наљућене в 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не знам је ли мој сусед наставио и даље казивање.{S} До 
и.{S} Он испи и другу чашу, па додаде: „Не умем те, синко, ни чему научити што ћеш и како ћеш.{ 
еђу собом и чујеш само дреку и узвике: „Не гази се!“ „Чекај, де си наврео!“ „Пролази, пролази!“ 
олазе рањеници па их питам а они веле: „Не може им се ништа.{S} Отерасмо их колико смо могли ал 
полутим главу.{S} А он врдну и завапи: „Не, брате, не удри тако крвнички!“ Опет србина треба да 
„Ту је село, то што видиш, ага!“ А он: „Не лажи, р’сузе, где је село било без младих жена и дев 
.{S} Био је друг до мене и он ми шану: „Не пуцај, несрећниче, у ваздух; ено официра за нашим ле 
шке у гркљан.{S} У томе часу он јекну: „Не, кумим те Богом и светим Јованом!...“ Те речи ме на  
 је често — мени и најстаријем сину. — „Не смете ме жалити ако подлегнем рани; треба жалити оне 
ај, де си наврео!“ „Пролази, пролази!“ „Не гурај!“ „Јаој по Богу угушисте ме!“ и разне друге уз 
реје.{S} Звезде су јасније сјале и боја неба није била више онако суморна.{S} Све што је верова 
избеглица, као да су звезде попадале са неба а дим, који се из њих пење, разастире испод наших  
} Та светлост изгледала је као отварање неба, као што у младе, чедне девојке прва светлост у оч 
 се по где где измеђ њих назире плавило неба.{S} На врхове оних планина са којих смо јуче сишли 
њава као звезда која је догорела пала с неба, у нама та појава изазва исто осећање као у морнар 
 искупили на земљи, вечно блаженство на небесима.{S} Тим блаженством наградићеш тада и душу роб 
точњачких бајака.{S} Под тамним кубетом небеским ваљају се црни клобуци дима па се затим распли 
 насилника, коварника и хулитеља закона небеских и земаљских; молили су се Богу Милутиновом и Д 
р Карађорђевић, када је изабрао царство небеско, пожелео да се причести пре но што погине.</p>  
ред њима владар који је изабрао царство небеско.{S} И после пет стотина година, један српски кр 
ред њима владар који је изабрао царство небеско.{S} Та слика била је жива, ја је нисам само осе 
>Краљ је одлучио, он је изабрао Царство Небеско!</p> </div> <pb n="298" /> <div type="chapter"  
аја.{S} Кроз прљави вео, који је покрио небеско плаветнило, поче да жмируца звездица једна, па  
и је Лазара Косовскога примио у царство небесно; молили су се Богу који је народ српски пет сто 
сте брег</l> <l>Над Пелијем, над главом небесном</l> <l>Олимпа плавог!...“</l> </quote> <p>Одне 
аму.{S} Чим је с вечери непогода стала, небо се почело нагло ведрити <pb n="301" /> и задрхтала 
е отаџбине.{S} Ведрина је већ освојила, небо се обогатило читавим ројем бледих звезда а месечин 
а најближа Богу, сузи је небо отворено; небо је скуп суза човечанских.{S} А зар је мајка и могл 
 је да промиче оштра и студена киша.{S} Небо се од једном навуче и замрачи дан, ветар окрете у  
и зрачак не би допро да нас загреје.{S} Небо је ниско пало и његови мрки облаци загрлили се са  
е?</p> <p>— Обнова, буђење, пролеће.{S} Небо пуно зрака под којима бљешти још неотопљен снег <p 
лазимо све сиромашнији, све тужнији.{S} Небо бледо, малокрвно; оно мало светлости којом је обас 
ха Река где вечерас морамо заноћити.{S} Небо, које се цео дан мучило и грчило, с вечера се прол 
еветнаести октобар суморан и влажан.{S} Небо хладно и мрачно као чело злочинчево.{S} Из мочара  
ече дрва да подложи дотрајалу ватру.{S} Небо мутно и све светиљке на њему погашене.</p> <p>Она  
ноћ, најстрашнију ноћ у моме животу.{S} Небо је било мутно и облачно, ни једне звезде на њему.{ 
 Обала је дрхтала под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далеком хоризонт 
е су наше дрхтале под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далекоме хоризон 
 још увек тутањ топова и тежак прасак а небо се у даљини зажарило, ваљда са онога пожара на Дор 
ледом који се гаси, гледа мајку и гледа небо и гледа последње јесење зеленило.</p> <p>— Је л’ д 
н срче зрак божји, последњи пут сагледа небо свога завичаја и упућује му последњи уздах свој.{S 
 <p>Занет тим знамењима, која су китила небо над нама, ја се нисам још био обазрео ни пред собо 
 Суза је молитва најближа Богу, сузи је небо отворено; небо је скуп суза човечанских.{S} А зар  
је су тамо доле, замном, још исписивале небо светлосним линијама.</p> <p>Једва сам догледала кр 
S} Као да се земља расточила, као да се небо проломило, као да су се срушила брда и планине.{S} 
pb n="472" /> најзад се проли као да се небо провалило.{S} Ја не знам да ли се варам али ми се  
зонту буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Тешка но 
зонту буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Ноћ је р 
видик, засиктале су муње и проломило се небо тешком грмљавином.{S} Обале Саве и Дунава задрхтал 
У дубини тамо, иза планина, руменило се небо, претећи опасним ветром.{S} Изгледало је као да го 
која кап али све до пред вече мучило се небо да тек о ноћи пролије кишу.</p> <p>Требала сам да  
ли покровом својих страсти и једа.{S} И небо је ниско пало а његови мрки облаци се загрлише са  
 и по, два, а сунце све светлије сија и небо се све више ведри.{S} Око два сата по подне, са на 
престрављени дану душом кад лине киша и небо се умири; тако смо и ми сад већ пратили крваве бор 
да ли се варам али ми се чинило да је и небо грмело натичући се са грмљавином на земљи.{S} И је 
лнији, као гора у пламену од којег се и небо запалило.{S} Под светлошћу, коју је пожар расипао  
а.</p> <p>Да допуни ваљда слику бојом и небо се над Призреном натуштило као суморно чело по ком 
зрак те слободе, последњи пут сагледали небо свога завичаја и упутили му најболнији уздах свој? 
рао мрачне облаке, који су били застрли небо над Призреном и расуо студену ведрину широм равног 
праменове пуном светлошћу, те ће китити небо као разнобојни лампиони о веселим светковинама.</p 
ка.{S} Кроз ту мрежу једва се догледало небо мрачно, ниско и густо као тесто.</p> <p>Под утиско 
 је било читаво јато које је прекрилило небо од Вишњице до Жаркова.</p> <p>Нико није знао да је 
ојом је већ четири стотине дана упаљено небо, тамо где оно на северу наше Отаџбине грли видик,  
 ено, онамо, намо!...{S} И ако је мутно небо и ако су нам исплакане очи, ми је догледамо, ми је 
очајни погледи, ова киша и стално мутно небо, ово блато и оскудица, ова стрељања и ова пуцњава, 
еши се мајка погледајући очајно у мутно небо.</p> <p>— Па и неће, видиш како је мутно, цео дан  
 у мрачне облаке дима којима је застрто небо те се отуда враћају као ватрена киша.</p> <p>И ако 
ко, сат, два, три ваљда...{S} Изнад нас небо поче да се прозире али је у шуми још био мрак и он 
његов саговорник, скиде капу, погледа у небо и прекрсти се.</p> <p>— Море какав Феризовић; то ј 
оси по успаваним долинама.{S} Погледа у небо да види лежи ли још вечерњача косо те, да није мин 
н свануо и ако тешки облаци још застиру небо и не дају зраку да потпуно пробије.</p> <p>Крећемо 
којима је већ саопштена пресуда.</p> <p>Небо је пуно тужне боје те сурову слику једнога читавог 
у ноћ и од јутрос још није престала.{S} Небом се журно гоне прљави поцепани облаци; на врховима 
каза један на оне тамне масе спојене са небом. — Сам сам, кога сам имао ожалио сам га већ а мен 
ађена снежним врховима, који бљеште под небом.{S} Више гроба јој стари храст, који се прикопчао 
непогоде кад се разнобојна дуга обележи небом те свако дигне главу верујући у знак божји, који  
ага грмљавина, која далеко негде ромори небом.{S} Мало затим још, па озго из Горњег Косова, из  
 животу на друму, у планини, под ведрим небом.{S} И кад је дечицу хтео да прихвати сан који би  
морали по овој цичи заноћити под ведрим небом, усред дубоке мрачне клисуре, изгубили су сву хра 
 помаже, кад морам да спавам под ведрим небом, у сред кланца...{S} Зашто бих ја водио децу у си 
ло ме је нешто и ако сам био под ведрим небом.{S} Можда онај сумор, који је у влажноме ваздуху  
 који догоревају.</p> <pb n="523" /> <p>Небом тромо плове облаци оловне боје те једва се по где 
једног вагона прве класе.{S} Све остале неборачке команде добиле су наређење да се селе у Пришт 
а сам у томе тренутку покушао да браним небригу којом су ова деца очупана од својих кућа и баче 
д који сам управио горе, <pb n="525" /> небу, и узнео га изнад простора, који је притискивала м 
ао змија младожења или као чардак ни на небу ни на земљи; нешто невероватно, нешто што се препр 
 младожењи, о пепељузи, о чардаку ни на небу ни на земљи, о ветру и ветровој мајци и још читав  
се слави име Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека приђе царс 
риђе царство Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Помени, Господе, и помилуј роба Твојега Ј 
анилац и заштитник, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека се слави и 
си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека приђе царство Твоје; царство правде, царство 
си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека се слави име твоје и нека оно значи милост о 
тву гласно:</p> <p>„Оче наш, који си на небу, разгрни мутне облаке, којима си га застро, да до  
у на врхове планинске да се отуд, ближе небу, помоле Богу милости или, можда иду на обале са ко 
 али не још и разликовати.{S} На сивоме небу догоревају звезде као кандила у којима је дотрајал 
убини и бесну су игру зачели, претећи и небу и земљи.{S} Обала је дрхтала под ударцима валова а 
таџбине, зачела је бесну игру претећи и небу и земљи.{S} Обале су наше дрхтале под ударцима вал 
— Ух! учини онај што се мало пре обрати небу и Богу.</p> <p>Значи да се тачно на месту, где сам 
<p>Ја се прекрстих, обратих се погледом небу и отпочех молитву, коју ни сам нисам знао, али кој 
омрчини ко усамљена звездица на мрачном небу, угасила ми се међ прстима и почео ме хватати неки 
жу се неколико дрвета која се на ведром небу јасно оцртавају а над земљом лебди танак слој свет 
ше се ките и барјаци</l> <l>Као сури по небу облаци.</l> <l>Цар појаха голема лабуда</l> <l>Пре 
рпско-грчки уговор о савезу оглашава за неважећи и, како се у томе тумачењу размимоилази са сво 
="428" /> <p>Дигла сам се, као најурена неваљалица, нисам ни дигла очи да га још један пут погл 
ко сам желела да међу мртвима видим оно неваљало лице које се, чини ми се још и сад увек, кад г 
кну у глас гомила.</p> <p>— И срамота и неваљалство! — додаде узбуђено рањени поручик и ишчупа  
х, ех, баш тако много? — припиташе неке неверице.</p> <pb n="355" /> <p>— Ево, море, види! — и  
рејаће се!</p> <p>Жена га погледа чисто неверице а он понови:</p> <p>— Згрејаће се, веруј ми, п 
и њему пружио једну цигару, он је чисто неверице пружио руку да је прихвати и блесасто ме је гл 
ао чардак ни на небу ни на земљи; нешто невероватно, нешто што се препричава с колена на колено 
не иде добро.{S} Сви обесили главе, сви невесели и не смеш пред њима да поменеш Србију.{S} А ра 
затканог каменим ткивом сличног оном са невестинских дарова; камени царски престо, раздробљен у 
 /> <pb n="676" /> <p>Венецијо, чаробна невесто Јадранска!{S} Над твојим каналима уздиже се јед 
 су тако скупо искупили своју старост и невештину.{S} Пуковник пролази крај мртвих и рањених, н 
рум.{S} Више него то, кад је видео нашу невештину да наложимо ватру, сео је крај нас, пошто га  
унутра.</p> <p>— Не пуштај! — виче неко невидљив из дима.</p> <p>— А што бре кад има места — од 
ајући се тешко сломљен и прегажен неким невидљивим али стоструким теретом.</p> <milestone unit= 
 <p>Ја сам покушавао да се борим са том невидовном силом и јогунасто сам се опирао сну, узносећ 
памети те путеве никад неслућене, никад невиђене, њега опет одведе мисао на пријатна сећања, ко 
Младост, младост неоскрнављена, чиста и невина, поносна и усправљена — њен је израз, њен је син 
оне мртве мајке крај чијег се тела игра невинашце и оне, што јој бомба раскрвавила дете и оне < 
мет.{S} Начелник му главом показа мртво невинашце, које је лежало на столу лица покривена џепно 
Ону сам смрт очима гледала, оно је било невинашце коме није намењено да гине у рату, она је смр 
де је све ружичасто, све насмејано, све невино.{S} И, како је то годило премореној ми души и ра 
им топом разнети тело ни једног српског невиног детета ни одузети живот ма једној српској мајци 
је то била последња мирна ноћ у њиховом невином животу и да сад већ улазе, да ступају у један д 
 четворо по четворо у војничкоме реду а невојничка држања.{S} Пролазили су, пролазили сат, два  
 — учинише они престрављено и дохватише невојнички да скину шајкачу гледајући уморена старца, к 
b n="208" /> <p>— Зашто? запита капетан невојнички, готово благим гласом, осећајући и сам тежин 
ју, нашао срећан излаз из сплета брига, невоља и неприлика.</p> <p>За време тишине, коју је ова 
 наодговарати а камо ли учинити све.{S} Невоља се ниже за невољом и јад за јадом.{S} Врата се к 
оставио кућу, како је изгубио своје.{S} Невоља за невољом, трагедија за трагедијом, не зна се к 
се и не питајући једно друго за име.{S} Невоља људе изједначава и здружује их; у невољи отпадај 
 Божји и отуђује ближњега од ближњега а невоља их зближује.{S} Зато је ваљда Бог и доделио тако 
 <p>Кад каре стигоше у Блаце наиђе нова невоља.{S} Појави се командир, под чијом је командом ко 
једва креће.</p> <p>И ако је заједничка невоља све изједначила ипак је у тој, блатом убрљаној и 
> <p>На Отаџбину је моју већ пала тешка невоља, крваве су реке почеле натапати наша плодна поља 
а дете.{S} А како ме тек не би заболела невоља мајке, чије дете лежи на столу у тренутку кад ја 
ек дуга и како тешка она друга половина невоља, које нас очекују?{S} И како ће ти људи слабе ду 
би тешко било с њим кад би настала већа невоља.{S} Мислила сам да се посаветујем још с ким, да  
као широку бразду мисао о томе, како је невоља велики, гломазан жрвањ који меље све обзире и св 
 сам ја за један час видела а колико је невоља пре мене протекло и колико ће их још после мене  
> <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила! — тешим га ја понова а да т 
> <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила!</p> <p>Био је ратар из Срем 
удели.</p> <p>Да ли је то саучешће које невоља јача у човеку или предрасуда или, можда једно ду 
ра, претурио преко главе хиљаду брига и невоља, подносио глад и студ, борио се са <pb n="685" / 
 исписа, понова се дубоко исписа беда и невоља, с том разликом само, што је утученост била сад  
онестало хране те настаде велика мука и невоља.{S} Сваки дан смо мање јели али и то мало па пон 
.{S} Сручило се овде све, сва несрећа и невоља и нема се кад, последњи је час.{S} Чекамо сваки  
ледне планине, та туђина била је глад и невоља.</p> <p>Па онда, до Призрена било је пута, било  
о је и до Приштине бити тегоба, патњи и невоља, али је све дотле бегунце подржавала вера.{S} Из 
е могао доћи јуче на ноћ.{S} Било зло и невоља у селу.{S} Турци убили Марка Пајевића, добра дом 
д крај Септембра падом Београда и низом невоља које ево још трају.{S} А одмах, на почетку тих н 
 И како су све те слике разнолике, како невоља уме у разним бојама и облицима да их представи.< 
 Ниша, из Скопља, па знају колика је то невоља ако се човек за времена не уклони; ту су биле <p 
 од Прокупља тако заједно, удружила нас невоља, заједно бринемо, заједнички се снабдевамо... ал 
гомила се ваља пролазећи крај свих ових невоља и не устављајући се и не осврћући се.{S} Па ипак 
било.{S} Било је и других зала и других невоља али најцрња беше када наиђе страшна година.{S} Б 
смо кренули, да смо завршили низ својих невоља; сад већ идемо нечем неодређеном, непознатом, не 
о још трају.{S} А одмах, на почетку тих невоља, ја сам у Младеновцу преживела ону језовиту траг 
а госпо, није требала да буде награђена невољама, које су само нама намењене.</p> <p>— Верујте, 
{S} Моја је душа била набрекла јадима и невољама које сам саосећала као своје, и у несрећи која 
тељи су понова причали о својим и туђим невољама на путу, о злу времену, о оскудици која је збе 
ви ми хранили и одржавали у овим тешким невољама и залагивали своје големе болове.</p> <p>Када  
 великим бригама и о оним малим, личним невољама, и о Румунији и њеноме држању и о цени пројино 
 да се свако повукао у се те размишља о невољама које је претурио преко главе и о онима које му 
аха, понижења и патње, креће се поворка невоље и јада и тече друмом као набујала река болова.</ 
крепљење у данима брига, утеха у данима невоље.</p> <p>— Он ће доћи! — биће јој последње речи н 
ме али нас је она тамна ноћ и заједница невоље здружила.{S} Изједначени тамом изгледали смо као 
ерујте, господине, да ми нису тешке ове невоље! — одговори она топло и искрено.</p> <p>— Вама з 
ко као и са најсретнијим излазом из ове невоље.{S} Крај једне од тих многобројних ватара, полег 
 у ове планине те да са нама подели све невоље изгнанства.</p> <p>Када сам јој помогао да се сп 
и начелниковој извео ми је пред очи све невоље сабране уједно.{S} Ту сам сазнала да нисам била  
незадовољства гомиле, која је све своје невоље њему приписивала и на њега сручивала.{S} Искусни 
вео сам их и успут су ми казивали своје невоље.{S} Путују из Крушевца, на једним малим таљигама 
ада и смрт мога детета нису једине моје невоље нити једини мој бол.{S} Имам их пуно још у души. 
 увек само невоље мајака, тешке, дубоке невоље из којих сам сазнала да нисам ја сама ојађена ма 
ћај побожности који се у часу ове тешке невоље враћао у душу из које је био изагнан.{S} И профе 
погода — тамо ће нас можда мимоићи даље невоље.</p> <p>Ту, међу добрим људима, савили смо гнезд 
вала му!</p> <p>Нисам запамтила све оне невоље које су се <pb n="491" /> предамном низале, ко б 
ика био много јаче изражен отисак опште невоље.</p> <p>Разговори су се водили о великим бригама 
о ће ти људи слабе душе поднети те веће невоље, којима ћемо поћи у сусрет?{S} О томе сам се пит 
неповезану; поворку, која сем заједнице невоље, не представља никакву другу заједницу и која се 
разговарали; тиче са нашега јада и наше невоље а тога су ми биле препуне уши, пресите очи и пре 
етом брига потуцати се дуго и дуго кроз невоље и опасности.</p> <p>И шта је то што у овоме трен 
остављају свој народ у данима очајања и невоље и да бегство првога, који је то име носио, није  
чију пуних суза, исприча своје тегобе и невоље на путу.{S} Заноћила је са децом на друму, у сре 
не живце.{S} Претурио сам тешке бриге и невоље у животу и тамо где би свако други поклецнуо, ја 
агони изгледали као тешки товари беде и невоље.{S} На тим су вагонима нагомилани дењкови, санду 
асебно представљала једну целину беде и невоље а све заједнички, повезане, целу трагедију једно 
е.</p> <p>Са старим је Краљем опет било невоље.{S} Топовска зрна већ су тресла призренске крово 
 упамтио.{S} Пред очима су ми увек само невоље мајака, тешке, дубоке невоље из којих сам сазнал 
 тамо одакле смо ми дошли, видеће успут невоље наше а када буде прошао кроз Подримље да прими Б 
и без роптања.{S} Што смо дуже газили у невоље то самоодрицање било је све општија појава и јас 
 је још слободан и одакле се, у случају невоље, увек да за времена одступити ка Солуну.{S} Тим  
гуће је било оком схватити сву величину невоље која је кретала од јутрос.{S} Свако је видео сам 
, ми се видимо и догледамо сву величину невоље, коју наша поворка изгнаника представља.</p> <p> 
сручивала.{S} Искусни старац знао је да невољи ваља одушке, да народ свакој недаћи <pb n="608"  
јкање није чинило утисак саучешћа према невољи заробљениковој већ пре себично јадање, што је па 
Њу ми није газда уступио али, у оваквој невољи, неће ни он ваљда замерити што сам је отворио и  
и рећи: „Виш ти шта нам Бог даде у овој невољи, да ми <pb n="284" /> чувамо и носимо Краља!“ Он 
аоца а имао потребе ваљда, да се у овој невољи подржава топлим успоменама на тихи живот у кући  
„Иди својим путем и не дирај ме у мојој невољи!“, погледа ме па додаде:</p> <p>— Кад могу пси,  
ле до мене јер, учасник и сам у великој невољи, нисам ни могао даље догледати.{S} Моја књига за 
д куће уверен да сад баш, у овој тешкој невољи, не треба господара да напушта.{S} Он се храни у 
 се мало за тим и они придружити општој невољи.</p> <p>Једва сам добила места, пустили су ме из 
акше је ипак слушати она горка јадања о невољи но ове ругобне разговоре себичних жена чија је л 
ају обзири, заборавља се на положаје, у невољи се човек обраћа човеку.{S} Срећа је то, која раз 
евоља људе изједначава и здружује их; у невољи отпадају обзири, заборавља се на положаје, у нев 
 вођа одељења у рапорту изјави, да се у невољи нађе.{S} Капетан задржа ово одељење да преноћи у 
који савет и оде.</p> <p>Ето тако смо у невољи и јаду провели још пет недеља јер Турци осташе у 
нодушних, који су већ на првом кораку у невољи изгубили и вољу и снагу и сад већ равнодушно пос 
/p> <p>И сва та гомила и сва та тужна и невољна поворка иде, мили, пузи, гамиже тако у непрекид 
и ори се крти смех, онај којим се смеју невољни.</p> <p>За аутомобилом мала воловска кола без л 
.{S} А гомила изгнаних, гомила бедних и невољних, промицала је крај њега и ишла својим путем ст 
тво али — шта води ову поворку бедних и невољних што клонула духа и тела креће друмом?{S} Води  
 граната и кише.{S} Домаћини су вољно и невољно примали под свој кров бегунце, не знајући да ће 
ћу, како је изгубио своје.{S} Невоља за невољом, трагедија за трагедијом, не зна се која тежа,  
мо ли учинити све.{S} Невоља се ниже за невољом и јад за јадом.{S} Врата се канцеларијска сваки 
 мири са <pb n="213" /> сваком бригом и невољом.{S} Учитељи, ма и преморени, бојали су се лећи, 
 туђе болове.{S} Засузила сам над туђом невољом, заплакала сам над туђом несрећом.{S} Моја је д 
није до одговора.{S} Сваки занет својом невољом и бригом жури у горње више делове вароши, веруј 
е јаде, силни срцем заплакаће над нашом невољом а силни душом пружиће нам топле речи утехе — ал 
пање народа и војске, бегство породица, невољу, јад.</p> <p>— Нећемо ми то видети ни сутра ни п 
ућама драгоцене ствари.</p> <p>Уз беду, невољу и расуло, јавља се и најрођенија сестра обест.{S 
="248" /> пође да плави земљу и да сеје невољу и зло.{S} Зацика нејач, заплакаше мајке а домаћи 
ближе местима, која му обећавају глад и невољу?{S} Где ће он сад незнан, непознат, пита се и те 
них зракова, тајанствено обавија беду и невољу.{S} Сећам се једнога нашега вајара који је тугу  
р сам саосећала са сваким оним чију сам невољу тога часа сазнала.{S} Можда је сам Бог хтео све  
 деца очупана од својих кућа и бачена у невољу, нисам ни слутио да су та деца на смрт осуђена,  
у недостајало и боја да наслика сву ову невољу.</p> <p>А гомиле оних који су јуче и прекјуче до 
авио ми очни вид, зар да гледам сву ову невољу и јад?</p> <p>Мало му је ко уделио а да није каз 
 не обазрем око себе и видим понова сву невољу и јад.</p> <p>Растајући се од Францускиње да се  
, јер где би један снимак обухватио сву невољу која од Прокупља до Приштине тек чини једну цели 
гу и сад већ равнодушно посматрају туђу невољу.{S} И све те разнолике своје осећаје, гомила гла 
 послужи.{S} Рекох му своју и нас свију невољу и он посла два војника из патроле да закуцају на 
 ће поћи даље.{S} И он нам казује своју невољу.{S} Београђанин је и има у Београду породицу а в 
pb n="381" /> седми... свако носи своју невољу, свако свој бол, своју историју, увек тужну исто 
 његову трагедију, јер свако носи своју невољу; свет пролази и нико дете не прихвата и оно оста 
и, осим оне опште још и своју сопствену невољу, свако свој бол, свако своју историју, увек тужн 
о се муком набавило и чувало за највећу невољу, која нас је чекала у планинама.{S} Било их је ч 
 касарни, не могу вас повести у рат пре нег научите пушку држати“.{S} Па онда испи чашу баш до  
но.{S} Ко зна... може му затребати моја нега, може ми...</p> <p>Дубоко уздану и ућута и ја је н 
јући те путеве, ја сам већ сад уверен у негативан одговор.</p> <p>— То значи? — додаће мало кас 
под чијим је сводовима цео српски народ негда клицао: „Слава теби, Боже наш!“ у часу када је Ду 
!</p> <p>И сен маричкога краља, која је негда са оне далеке и крваве реке потегла чак овамо, да 
илуета.{S} Изгледа као сен жене која је негда, у древно доба, била узидана у сводове овога стар 
знети главу и ходити стазама, којима је негда чедност ходила.{S} Доћи ће последње време, те они 
љенога гроба; камени бели орао, који је негда красио препратни свод, поломљен и затрпан; дебела 
ода својега; молили су се Богу, који је негда услишао молитву угодника својега архиепископа Сав 
остатак двоглавога златног орла који је негда ширио крила по оклопу и красио оковане груди јуна 
ену, дугу.{S} Молили су се Богу који је негда Немањину молитву на звечанској гори услишио <pb n 
ајући се ваљда славе и величине коју је негда тај град казивао; погледа по расутом камењу под н 
="719" /> <p>Други један, о коме сам се негда ја лично уверио да је човек челичне воље и огромн 
 <p>Сличан осећај никао је у мојој души негда, кад сам после дугог растанка, позван стигао дома 
 којим је архимандрит Мелентије дозивао негда народ на револуцију дочепао је један старац из по 
г витеза.{S} Све на њему, види се, било негда царско, све сјајно, све искићено као што је било  
" /> сишло.{S} Све сјајно, све искићено негда, али на свему овом сјају сад лежи мемла шест мину 
о почели предавати само традицију да су негда били Срби.{S} Векови су избрисали сваки осећај о  
менита косовска Грачаница пред којом су негда збор зборила господа хришћанска и која је прихват 
але да запевају песму тужбалицу коју су негда, после Косова, једном запевале.</p> <p>Пошто се р 
а је са децом на друму, у сред планине, негде иза Лебана.{S} Дечица — повела их је двоје и стар 
де сам ступала <pb n="423" /> у службу, негде сам добила помоћ од општине а у Нишу сам опет ушл 
 ми војници додавали по комад хлеба.{S} Негде сам ступала <pb n="423" /> у службу, негде сам до 
е и приђе нашој ватри да се загреје.{S} Негде у даљини пуче пушка те сви обратисмо пажњу на ту  
ве спи, њега повести одавде, извести га негде далеко ван друма и сасути му шест пушака у груди. 
 а ко зна где је село тога имена, ваљда негде у планини.</p> <p>Код хана се већ скрхала маса љу 
кад се старица извукла из собе и отишла негде, нити сам знала колико се тамо бавила.{S} Тргла с 
главу.</p> <p>— Ја не знам да л’ то има негде у књигама записано — поче старац и не гледајући у 
кола остала су на друму а стока уведена негде под заклоне; гомиле се бегунаца и војника сабрале 
товар му се сручио у блато.{S} А напред негде, тамо на ћуприји, при излазу из приштинске чаршиј 
 онда, одлучна би битка била можда овде негде, у долини Мораве.</p> <p>— Код Багрдана! — додаје 
 чује топовско пуцање јер борбе се воде негде у близини и гомила иде ћутећи, погнуте главе, као 
4" /> <p>И окрете се без збогом те пође негде.{S} Нисам ни знао тада да је он у ствари кренуо т 
мраза.{S} Био је то звук звона, које је негде у даљини тихо јецало.{S} Како је сунце већ ниско  
је одјекивао тупи ударац пијука који је негде у близини копао српске топове; када су се владике 
ћи се ушивањем рукава на шињелу који је негде успут закачио и исцепао целом дужином.</p> <p>— К 
не а њихове туку на све стране.{S} Доле негде са Дорћола уздизао се грдан дим.{S} Доцније, кад  
оз ноћну тишину па ти изгледа као да се негде далеко нешто непрекидно руши и крха.{S} Са железн 
ца коју је грешни домаћин потерао да се негде у планини исхрани зимус.</p> <p>И све се, то изме 
ца коју је грешни домаћин потерао да се негде у планини њоме израни зимус и сав блатом улопан,  
 исто време стиже капетану и глас да се негде на друму, идући Краљеву, налази још једна батериј 
ко Црнога Врха и Злетова.{S} Тада би се негде испод Скопља, вероватно на Пчињи, све до њенога у 
ћи перу у блато уваљан пиринач, који се негде на друму просуо из коморе.{S} Дође најзад у помоћ 
нишка централа била преокупирана или се негде на путу између Ниша и Скопља дешавало нешто врло  
овуд или отуд, како неко промиче или се негде далеко чула потмула <pb n="210" /> лупа у врата и 
ог ти је дао залогај хлеба па склони се негде, поједи га да те нико не види!</p> <p>— Ама зар?. 
ће, чује се арлук промрзла пса, клепеће негде у доњој махали откинуто коло на празној поточари, 
акалин — Њихов је!</p> <p>Деца запазише негде далеко још један, па одма још један.</p> <p>— Скл 
а тимочке дивизије“ која ко бајаги жури негде.</p> <p>Сви почињу гунђати, мрмљати и псовати на  
ретпостављајући да непријатељ мора бити негде у близини, капетан, јашући далеко испред батерије 
шта знам каква ме мећава може захватити негде у планини.{S} А ти?</p> <p>— Ја се нисам још реши 
оћи не може даље ићи, мора се преноћити негде на путу те сутра зором наставити.{S} Што ближе он 
"589" /> коњима о главу а он се измакао негде у страну.{S} Заробљеник сувих усана и већ угашена 
{S} Спавао сам али сам чуо и стоку како негде у дворишту прежива и наредника како, наслоњен на  
као таман глас дављеника, затим, далеко негде, јек секире и тресак посеченог дрвета.</p> <p>А ј 
 гламње, која букти, пишти вода; далеко негде из ноћи арлуче пас.</p> <p>Све већ око наше ватре 
аје кад самртника ухвати сан.{S} Далеко негде чује се само бат секире, то неко сече дрва да под 
еда ти као блага грмљавина, која далеко негде ромори небом.{S} Мало затим још, па озго из Горње 
ешћу, и мисли, које су је одвеле далеко негде, сасвим и заборавила да сам ја крај ње, те је мој 
гле у коју је варош потонула.{S} Високо негде, брдом где су задње куће, чује се арлук промрзла  
храњена једна српска Царска Круна, тамо негде под развалинама цркве Св. <pb n="578" /> Арханђел 
отерати, као што све грађане тера, тамо негде у непозната мађарска села.{S} И где ће ми остати  
ну капетан.</p> <p>— Јесте, ено га тамо негде, око цркве.</p> <p>Сви клонуше пред овим сазнањем 
p>Паде ми на памет онај коњ што је тамо негде испред Штимње посрнуо вукући топ, те га испрегоше 
у.{S} Већ је пао у амбис један коњ тамо негде позади, пао је још један.{S} Веле да је овај посл 
.{S} Како је сунце већ ниско сишло тамо негде иза планина, биће да то вечерње гласи.</p> <p>Сви 
о питање, које сам му поставио још тамо негде, измеђ Липљана и Штимње.</p> <p>Срео сам га још н 
ко ватре, па га опет управља безизразно негде у даљину.</p> <p>— Да се вратиш — прихвата други  
е од прилике да се борбе воде вероватно негде око Ваљева, рецимо, на положајима изнад Ваљева.{S 
е избија на Гиљево те, пресецајући Ибар негде испод Рогозне, пролази под Митровицом Косовском и 
дарање чекића; то у рану зору поткивају негде коња или вола, који је јуче обосио а данас треба  
ко где буде парче слободице, биће је ту негде измеђ Јастребца и Копаоника.{S} Верујући у то, мн 
је војни апотекар.</p> <p>У том се зачу негде далеко, позади нас, ужасна ларма, гласови су се н 
ез родитеља, очајни без утехе, бони без неге, изгладнели без понуде, изнурени без одморка.{S} У 
гли праву истину знати или су је упорно негирали.</p> <p>А јуче је одиста и кренула била савезн 
.</p> <pb n="550" /> <p>— Остао бих ја, него шта!{S} Али нисам престарео а виши сам чиновник; м 
е село било без младих жена и девојака, него сте их скрили!“ А онда поп: „Ага, научио сам се пр 
о потаман; топла вечера, топла постеља, него... бивало је кад смо и гладовали и мркли а не знал 
ати овоме свету: склањај се за времена, него после да све то загуши!</p> <p>Под столом се проте 
ио: „Извукао сам ја, није ми то првина, него теби; зато чим примиш ово писмо да ми вратиш орден 
 да се борим али не као пре, за туђина, него за својега.{S} Баш ми је било мило и волео сам што 
његовим речима — имају не само уверења, него и доказе о доброј намери Бугарске.</p> <p>— Ал’ ак 
 је то, госпођо.{S} А шта значи у штаб, него извући се.{S} То није чак ни лепо, један млад чове 
о добили.{S} Нисам им казао да сам роб, него само онако, казао сам да сам у Нишу <pb n="644" /> 
спасти државне архиве и рачунске књиге, него би хтели да оне њих спасу!</p> <p>Одобрише и други 
, тако може лако да нас гађа из заседе, него се растурите, разредите се, даље једно од другог а 
? — пита га његов сусед.</p> <p>— Није, него... питам се само куд сам пошао?{S} Шта ће ми да се 
ници, нисам се мицао од његове постеље, него <pb n="648" /> сам га пазио и дворио га.{S} Жао ми 
х гледаш и да их храниш.{S} Не би боме, него би ти опет дали пушку и повели ко зна где, у туђе  
ра.</p> <p>— Ама ништа горе, господине, него кад човек не иде по својој памети.{S} Замислите са 
S} Веле: нема више пушке, нема планине, него гледај да савијеш главу под кров.{S} Остави пушку  
p> <p>— Не, није се убио али и не умре, него свисну, просто свисну човек.</p> <p>— Ама од чега? 
да, с њим ће се спрдати.{S} Не љути се, него све то прима и само се насмеши као дете кад се сме 
ротив тога што стрељају бегунце уопште, него што их овако стрељају, овде...</p> <pb n="148" />  
а огласи дакле и њима, ал не теоријски, него нека пуца у њих.{S} Видећете како ће тада променит 
ту.</p> <p>— Није што ми се пуши, вели, него и глад ми утоли.</p> <p>Дао сам му од свег срца, ј 
га не удари, и он га је волео као и ми, него га само дочепа за гушу и затресе узвикујући:{S} Шт 
 он се опет смеје.{S} Не зна да говори, него тако брља језиком ко пијана баба.{S} А биће напред 
 сви за њим.{S} Нико речи да проговори, него тако идемо оборене главе и гледамо предасе.{S} Усп 
омад проје а он је не поједе као човек, него је пождра, прогута је.{S} И од тада занеможе па ев 
— запита ме кад сам сео.</p> <p>— Имам, него изашао сам да поседим мало.{S} Хтео би да сачекам  
м смео носити улицом, није ми дао бабо, него само у кући.{S} Па кад дође слава а ја шајкачу на  
b n="635" /> како се међ нама говорило, него још канда обрну наопако.{S} Нико нам ништа није го 
ма и децом а без оружја?{S} Не бива то, него сви да кренемо; сви овако како смо, па шта нам да  
ше, као да нису браћа.{S} Што би ми то, него да се поделимо одмах сад, па да се гледамо као бра 
ави наредник или <pb n="359" /> каплар, него и војник, његов друг, тек: „Ајде, бре Бојко, тркни 
свога песимисту.</p> <p>— Тако!{S} Нас, него кога ће? — одговори набусито господин са јабучицом 
Бог да.{S} Волем вуци нека ме растргну, него...</p> <p>— Људи, да потражимо које арнаутско село 
а ја, нит понесо што, нит затвори кућу, него тако... узех децу па ајде! — одговара жена са митр 
зависи то, брате, од тога шта ти волиш, него с овог поља може да се направи мат, па то ти је.{S 
 — зграњава се онај.</p> <p>— Да бациш, него шта.{S} Дочепао си се некаквих државних кола, која 
да ми да смо опкољени и спаса нам нема; него... спреми се и бегај.</p> <p>— А ви? — запитах га. 
иву Турака и ако се нађе која пушка.{S} Него, веле, ако има кога таквог рсуза, боље да га каже  
те да од некуд Турци не погоне збег.{S} Него нек чељад легне да спије не слутећи а домаћини да  
ко зна да и тамо већ не туку топови.{S} Него овуда, преко Грантовца, па у војну болницу.</p> <p 
идиш како је мутно, цео дан ће тако.{S} Него... што не пређеш овамо.{S} Ево има овде мало места 
и да нам лиферују савезничку војску.{S} Него, хоћете ли ја да вам кажем зашто ови посланици бег 
Зар командант ових трупа па да бега?{S} Него уклања породицу и покућство.</p> <p>— Зар први он? 
адовезује пензионер са белим чарапама — него жене!{S} Срамота, одиста срамота! — и пензионер пљ 
аје ништа друго — прихвати председник — него да прихватимо предложене правце за одступање, да с 
— Не мислим — одговори официр одлучно — него знам, видим.{S} Нема ту шта више да се мисли!</p>  
 <p>— Није! — одговорио ми је.</p> <p>— Него? — рекох.</p> <p>— Не знам — одговорио ми тада учи 
Бугари су већ у Качанику, њима не треба него још једна добра борба и ево их у Феризовићу и Штим 
> Газиш оно пусто блато па ти тежа нога него и пушка и торба и муниција заједно.{S} Сад први пу 
ића, мог рођеног вочића, није био стока него брат и пријатељ.{S} Код куће ми је био ранитељ а о 
ћепозивац крај њега — не жуљи га ципела него пригладнео па отворио козерију и фруштукује а овол 
оји је водио, јер није остао на вратима него сишао на друм.{S} Тек кад се врати саопшти нам га. 
неће се друга рађати; биће више удовица него девојака и мајке ће плакати на туђим гробовима.{S} 
кам наредбу за магацине и болнице, није него још нешто.{S} Свако ће се прво сетити себе па онда 
.</p> <p>— Зар први он?</p> <p>— Е није него последњи!</p> <p>— Па још није издао ни наредбу за 
помогле да не клиза.{S} Ал’, поузданије него то, ађутант му подмеће плећа, он га грли, и тако н 
атресла кућа јер нису пуцале само пушке него и бомбе.{S} После се опет све ућутало и настала је 
о нека их, боље наша сиротиња нека узме него Бугари.{S} Па... загушило око вагона, ври, чека.{S 
Он је био контузован а то је много горе него да је био рањен.</p> <p>— Ју, госпа Јело, шта гово 
ре, да се прихвате и да се разгреју пре него што легну.{S} По лицима, осветљеним пламеном, међу 
.</p> <p>Пут је дуг, заморан, не иде се него мили.{S} Пешаци још и измичу а ред кола се сваки ч 
јим погледом.</p> <p>— Ама, није, брате него ево у чему је ствар — наставља свештеник своје обј 
бом донесе дрва овамо, на друм.{S} Више него то, кад је видео нашу невештину да наложимо ватру, 
</p> <p>Ту ноћ нису ни легале жене више него остале са Лазаром у разговору све до пред зору а м 
да задржи непријатеља, клоне дух и више него то, то би заробљење значило капитулацију.</p> <p>К 
 <p>— Сасвим хладна.{S} Мора имати више него један сат како Је погинуо?</p> <p>— Биће рабаџије  
н, пример.</p> <p>— Па ми и немамо више него шест ђенерала.</p> <p>— И две чете пуковника и сто 
у, испред села, остали смо у блату више него један сат, док најзад не одујми мало пред нама, те 
, као што би био ред да заробљеник бежи него придолазе; извлаче се из кукуруза, из јаркова, са  
ако хоћеш, право да ти кажем, није бољи него смо ми гори од ње.{S} Подноси, видиш с нама све за 
и у варош а наши викнуше: носи, боље ти него непријатељ.{S} Па понео и ја.{S} А не знам шта би  
 узе ме за руку и рече ми: „Више сам ти него брат.{S} Ти знаш шта сам ти ја!“ Ето то је све што 
 по или два.{S} И ништа друго неће бити него су ови, чим је пала ноћ, напали на наше бегунце -  
Онај с поља ућута, не проговори ни речи него преплашен, одмаче од врата.</p> <p>Сви ударише у с 
е навукло нешто на очи и ништа не видим него измахујем.{S} Ја нисам видео шта је око мене било, 
једно и још кажете, лакше је бити рањен него контузован.</p> <p>— Па добро, нека није лакше, не 
јници, умиру избеглице, не умиру управо него падају.{S} Шта можемо? — он се окрете кмету. — А и 
прости!{S} Шта можемо, господине, друго него да их сахранимо, кад стигне свештеник.</p> <p>— Ка 
 логори око вароши, шта може бити друго него логори.</p> <p>— Много ватра, мора да је силна вој 
 Бабо стао пред коње, па не гледа овамо него окренуо главу и све нешто псује коње.{S} Ускочих ј 
утра кад почне борба и да их не убијамо него овако, <pb n="30" /> да их заробимо што више, да и 
 — мио му био знаш тај говор јер немамо него један дан ода још, ако овако пође, па да сагледа < 
и прошле године, па ето ти!{S} Волем то него да се крпам и мучим по рђавом времену.</p> <p>— А  
ал Ратко Димитријев</p> <p>— Боље самар него седло!</p> <p>— Два и по динара кило.</p> <p>— Тај 
ижне гомилице.{S} Многи не дочекаше ноћ него пођоше из Београда.{S} Ја не знам шта сам чекала,  
ал ето, видиш, не бива онако како хоћеш него како мораш.{S} Што ћеш!“ Па опет ућута а ћутим и ј 
ка га прости!“ Дојила сам га и хранила, неговала и подизала да ми животом својим пробија пут у  
 великим осећањем милосрђа и предано је неговала раскрвављене јунаке наше, како би породици сач 
н добар брак и срећне родитеље, који су неговали троје здравих и напредних мушкарчића.</p> <p>М 
 прехрањивао и хранио, крепио и бранио, неговао и подизао, док га нисам спустио на ноге.{S} И ј 
среће.{S} Краљ те зове па он ће ми те и неговати, он и сачувати мајци!</p> <p>Мајке су их опрем 
 фијакера ради којега се и подигла бура негодовања.</p> <p>— Не треба ми!{S} Не треба ми!{S} Не 
зор вароши.</p> <p>Капетан је осетио то негодовање у погледу светине и одбора и у души му то из 
тановништво је готово са <pb n="182" /> негодовањем пресретало од некуд залуталу српску батериј 
жевца, на Нишави две дивизије и горе на Неготину један одред.{S} Ето, то је све!</p> <p>— А Буг 
постељу тешко болесно.{S} Уложила сам у негу све напоре једне мајке коју је гризла савест и мор 
ј станици како му лију сузе из очију а, недалеко од њега, пред његовим очима, пљачку, грабеж, р 
е артиљерије, тамо иза пећскога гробља, недалеко од Патријаршије, војници су копали дубоке раке 
и Карађорђева Звезда, а не знају да се, недалеко у њиховој позадини, то свето знамење јунаштва  
ити! — одговара пуковник а у том груну, недалеко на десном крилу, где су пољски топови.</p> <p> 
 је заковало за то место на коме је.{S} Недалеко од храста лежао је један свеж гроб са крстићем 
од шаторским крилом сандук за писање, а недалеко на ватри ври лонац из којега ће особље команде 
рос и његова пушка пуца и не слутећи да недалеко иза фронта промиче његова породица, његова дец 
мо кренули и избили на друм, већ нас је недалеко од Приштине, на ветерниковој коси, ухватио прв 
ва дечица, која се налазе као избеглице недалеко одавде, у Краљеву и која, и не знајући да је о 
мо китњасти ред високих јабланова, који недалеко од пута первазе варошки јаз, што својим тамним 
 он се трза, сећајући се да Бистрица ту недалеко кваси гроб који ту велику мисао покрива.{S} Је 
 никако нисам имала снаге да одвојим од недара, ни храбрости да га спустим на оне даске, на вла 
њој наиђоше и сузе на очи, те извади из недара црно оивичену мараму и убриса очи.</p> <p>Ћутала 
гао неколико динара, вадио је мараму из недара, дрешио је чвор и вадио је отуд ситну пару да уд 
еленим кукуреком и модрим сасама, пуних недара румена корала којим посипа стазе којима ће он до 
ком и модрим сасама, дошла јој је пуних недара румена корала, који је набрала на дну морскоме.{ 
 да невољи ваља одушке, да народ свакој недаћи <pb n="608" /> тражи кривца и, носио је стрпељив 
дао ни вајкао, он је јаукнуо при свакој недаћи које су почеле сналазити нашу Отаџбину.{S} А нес 
ине.{S} Да ли што је у њиховој очинској недаћи осетила саучешће у своме материнском болу или шт 
ар са расположењем којим човек дочекује недаћу, за коју унапред зна да га не може мимоићи.{S} Т 
бирала сећања.</p> <p>— Био је леп дан, недеља.{S} Последњи леп дан, јер је већ у понедељак поч 
дељак почело да се мути и затим је цела недеља била влажна и кишна.{S} Пропустила сам јуче, у с 
, отишао је најпре у цркву — то је била недеља 15. новембра — и одстојао је целу службу, молећи 
ако смо у невољи и јаду провели још пет недеља јер Турци осташе у селу дуго, врло дуго.{S} Прол 
е занеможе и једва оде до куће.{S} Шест недеља је патио од тешке болести и сваки дан му свештен 
фус!</p> <p>— Одавна?</p> <p>— Сад шест недеља како сам се дигла.</p> <p>— Требало је још да се 
а.{S} Разболела сам се од тифуса и шест недеља сам тешко боловала.{S} Два пута сам умирала па и 
Турака и ту ћемо пробавити читавих шест недеља.</p> <p>Одмах смо се дали на посао.{S} Једне су  
ветујем још с ким, да се спремим, па од недеље једног дана да пођем.</p> <p>Пред подне прешла с 
ину.{S} Рече нам још да ће нас он сваке недеље походити те да нам одслужи службу Божју, па нас  
и земљу и да ће Србија робовати или три недеље, или три месеца или три године!</p> <p>— Не каже 
још седела на плоту, те отуд посматрала недељом коло момака и девојака и тек се јуче или прекју 
е један од оних скопљанаца, који већ од недељу дана на овамо редовно дочекује и испраћа све ниш 
а га поврате.{S} Неће Београд остати ни недељу дана у непријатељским рукама.{S} Док ми измакнем 
две болнице, на што ми је требало скоро недељу дана док сам умолила, док су прегледали спискове 
} Ја нисам знала шта да радим; отац већ недељу дана није долазио кући те нисам имала кога да пр 
ница и ја нисам у њој пробавила ни пуну недељу дана па сам се разболела.{S} Разболела сам се од 
а, борећи се са дремежом који му намеће недоба и мраз, увлачи главу дубоко у поврнуту јаку од ш 
ма.{S} Из извештаја се видело још да је недовољан број војске као и да нема више ни коморе ни п 
и.{S} Тежина пута, без честита одморка, недовољна храна, умор и глад испио је ову децу, угасио  
 бојим, нећу моћи задржати непријатеља; недовољне су ми снаге којима располажем а нарочито нема 
то немилостиво шара кафеџијин чаршав. — Недовољно смо заштићени а огроман фронт, од Вишеграда д 
е што их мраз изазива.{S} Промрзла су а недовољно обучена па им је тешко загрејати се.{S} Јадна 
 Његове би мисли у овим тренутцима биле недовољно одређене, оне би прелетале час на тренутак ка 
толико утехе — и ако је то једној мајци недовољно — да је његова смрт била једна дужност.</p> < 
b n="713" /> одлуку, али још увек остао недовољно загрејан поверењем према предлогу војводе Миш 
 Косовскога ропства; али је све то било недовољно.{S} Светина је куљала, куљала из разних долин 
атељевој, увиђао како је све то не само недовољно но управо бедно.</p> <p>Капетан застаде мало  
ему је исписан крупним црвеним словима, недовршен поздрав савезницима: „<foreign xml:lang="fr"> 
огледа ме и додаде:</p> <p>— Као што је недовршен и живот мој...!</p> <p>Нисам му умео ништа ви 
 га.</p> <p>— Лепа мисао! — рекох. — А, недовршена?</p> <p>— Да, — учини млади сликар боно — не 
p> <p>— Да, — учини млади сликар боно — недовршена...</p> <p>Затим ућута да у себи савлада тежа 
и, ипак је он, испрекиданим реченицама, недовршеним одговорима, имитујући у колико је то могуће 
 и у смрт!</p> <p>Пећемо се на снежне и недогледне врхове и спуштати се у мрачне и студене клан 
 свако забринуто, јер та туђина биле су недогледне планине, та туђина била је глад и невоља.</p 
а деца, бледа и уморна лица пролазила у недогледним редовима мимо мене, да они иду на своју Гол 
ва нада уждила и пођи даље у незнано, у недогледно, у бескрајње море болова!...</p> <p>Па ипак  
ва се разлила боја и ишчезли записи.{S} Недогореле свеће савиле се, влажни се пешкири усукали;  
ар се румени као растопљено гвожђе и из недогорелих гламња пење се дим танким млазевима из који 
 често понављан у свакој кући где понос недозрела мушкарчића казује прву мушку реч.{S} На то см 
и где ће их болести обарати као олујина недозрели влат.{S} Нисам ни слутио да ће од четрдесет х 
, бледа, воштана лица; рањеник, који је недолечен кренуо из постеље огрнут болесничким ћебетом, 
 кренуо из болнице и ако му је рана још недолечена.{S} Све ћути и предало се бризи својој и наг 
код прве ватре бацити на жар и јести га недопечено, онако уваљано у пепео и са комадима угља ко 
 војника новога века.{S} Ово су слаба и недорасла деца и изнурени, кржљави људи.{S} Куд је и ка 
ар за мене и велика брига примити троје недорасле деце на своја плећа.{S} Тешило ме је што ми ј 
знога изгледа, разнолика одела; бледи и недорасли младићи, који су преко зимскога капута опасал 
 нарочито сугерирале такве бајке својој недораслој војсци, бојећи се да ће се иначе ови непоузд 
а каже нешто, па му реч заигра у грлу и недорече је већ само ману руком.{S} Млади поднаредник з 
пуне и приберу извесни податци, који су недостајали.{S} Војвода Степа, уз којега су сад већ и с 
о би му промакли многи детаљи већ би му недостајало и боја да наслика сву ову невољу.</p> <p>А  
ви таласи и квасили ми топла родитељска недра на која сам жудно очекивао да загрлим свог јединц 
и таласи и квасили јој топла материнска недра, на која је жудно очекивала да притисне свог једи 
, па напунише жене кецеље, деца корпе и недра и гази народ по оном ордењу а оно се расуло по бл 
, спуштене главе, упућујући речи себи у недра:</p> <p>— Не, не бих смела још једном остати! — а 
ни лице увући у јаку ни руку склонити у недра, јер носиш одапету пушку и обзиреш се на све стра 
ци и стручком сувог босиљка заденутим у недра.{S} Па онда опет један малишан, стиснутих вилица  
о је у крајичак једне мараме и метнуо у недра.{S} То је та земља на којој смо никли, која нас ј 
 грлио брижну мајку, затим турао руку у недра и вадио отуд чаробни, драгоцени прстен, са драгим 
љима-својим; потуцаћемо се од немила до недрага и куцаћемо на туђа врата; заклањаћемо се под ту 
 — додаје жена. — Ишла сам од немила до недрага и нико неће да ми помогне.{S} Ето га вама па чи 
у Србију.{S} Потуцао се ту од немила до недрага и живио од милости, која му је пружана, верујућ 
ира оне што су остали живи и доји их на недрима својим вером и поуздањем.{S} Није ли то она, ма 
и суза толиких покољења и која у својим недрима крије толике жртве за њену слободу; то је та зе 
ијих зубића.{S} Носила је ваљда мајка у недрима да детету накваси усне кад ожедни, па му је и о 
ен белим ружама; сањам како му блиста у недрима чаробном светлошћу драги камен, који је он из м 
прегршти земље српске!{S} Понећемо те у недрима својим, понећемо те отаџбино, собом!{S} Као што 
ло мојега јединца.</p> <p>Понећемо те у недрима, у крајичку марамице о прегршти земље српске!{S 
у кућу где су се ноћу збирале вештице и недузи.{S} Тада, у топлој соби, седећи на крилу материн 
ростро лишће, стоварио ствари те удесио нежељену кућицу.{S} Кад је све било у реду, свештеник н 
одитељске осећаје и, како се види, врло нежне осећаје.{S} О, па коме би се могла пре обратити,  
 острва где цветају мирте и оранџе, где нежни лептири деле цвећу најстрасније пољупце, сишући и 
у руке нашима, били су према њему чак и нежни.{S} Поднаредник, који се ноћу вратио из патроле и 
 а према стоци коју терају, нарочито су нежни:</p> <p>— Ајде, воко, ајде!{S} Потегли мало да из 
 Карл Хајнц, крај мене је лежао у блату нежни идеалиста Арман Дивал, лежао је у блату поносни р 
звлаче се из топлих постеља, где су под нежним материним бдењем сањала кућу од колача, реку од  
је та земља која покрива и сише младо и нежно тело мојега јединца.</p> <p>Понећемо те у недрима 
 се и брину о њему, те ће где кад успут нежно, рођачки:</p> <p>— Је л можеш да седиш, Господару 
е није било ничега родитељскога, ничега нежнога. — Немогуће је цео свет ослободити.</p> <p>— Не 
 а коњи, покривени мокрим ћебадма, фрчу незадовољно и бије им из ноздрва бела маглица.</p> <p>И 
ових ушију допирала су гунђања и изрази незадовољства гомиле, која је све своје невоље њему при 
ве зграде, извесно су из својих рупа са незадовољством посматрали непозване госте, преко којих  
ћај бол а сваки бол позледа још свеже и незасушене ране.</p> <p>Дуго смо ишли и дуго смо ћутали 
аредбу у џеп од шињела и натуче капу на незачешљану главу па пође кроз ноћ телеграфу да потражи 
{S} Најстарије врисну очајно у име целе незаштићене породице:</p> <p>— Тата, спаси нас!</p> <p> 
да своје стечено право постигну; док су незаштићене жене и мала деца врискала у оној гужви и го 
 су настали на нашим обалама, Немци су, незаштићени више својом артиљеријом, која је остала с о 
 то нигде хране а ноћи мразне, те стока незбринута, ненахрањена, несклоњена, малаксава полако и 
алом тешких мисли, под теретом бриге за незбринутом породицом, јецао је.</p> <p>— И зашто све т 
трана претрпавати коментари, званични и незванични, новинарски и усмени, разнолики и противуреч 
звињава вођа волова.</p> <p>— Је л теби незгодно, је л теби тврдо кад седнеш на каре? — пита Кр 
тврди речи ађутантове.</p> <p>— Биће ти незгодно, Господару, тврдо је на кари! — узе да се изви 
се свесрдно даје на посао.{S} Неумешно, незграпно навлачи деци хаљинице, али се тиме бар забављ 
 их допуњавала материнском преданошћу у нези, па ипак помоћи није било.{S} Изгубила сам га, умр 
репка, силна и снажна побожност, слична незнабоштву, које се клања сунцу и непосредно из свога  
ећавају глад и невољу?{S} Где ће он сад незнан, непознат, пита се и тешко грца у сузама говорећ 
ша крвава отаџбина а пред нама далеки и незнани путеви болова и страдања.{S} Још мало даље, кад 
ножити и низати дуго и дуго по знаним и незнаним кланцима и дубравама, које је овај несретни на 
ме свету и сејати гробове по туђини, по незнаним местима, по далеким странама; погубићемо се, т 
на оружане бродове, који су долазили са незнаних мора и далеких страна да пљачкају и освајају п 
уми и канали, цистерне и пропусти, куле незнаних западњачких витеза и пространи арови осионих и 
ојих пламти дивљачки нагон.{S} Она јури незнано куда, њој се придружују нови, мрачни типови из  
ти је варљива нада уждила и пођи даље у незнано, у недогледно, у бескрајње море болова!...</p>  
 није први случај у историји, да мали и незнатни узроци измене читав ток догађаја.</p> <p>Ђенер 
" /> погурен, уморан, попрскан блатом и неизбријан наслањајући се једном руком на батину а друг 
жио капетану и коначару, један улопан и неизбријан срески тип, покушао је уступ и да постави по 
дио је у туђину, у непознате крајеве, у неизвеност.{S} Отуда толика забринутост код бегунаца ка 
ећ идемо нечем неодређеном, непознатом, неизвесном и без икакве вере.</p> <pb n="587" /> <p>Кра 
 страх од дубине која је под тобом и од неизвесности која је пред тобом.{S} Отуд кад угледасмо  
бини Скопља, која је сад већ одређена и неизмењива и која ће се сутра или прекосутра преломити. 
пуних година храни она ту веру из онога неизмернога извора љубави која почива само у материнско 
јева неискреност обучена у лепу форму а неискреност је порок у моментима туге...</p> <p>Оставио 
ти.{S} Учтивост је у најчешће случајева неискреност обучена у лепу форму а неискреност је порок 
 n="664" /> звони лажним звуком, звуком неискрености.{S} А храна то је вера, вера у оно што има 
и је мајка мислила то су само голе речи неискуснога детета од шеснаест година када је младост,  
нса.{S} Капетан још довољно неодморен и неиспаван седе на кревет и припали свећу у ниском лимен 
S} За брижним оцевима и мајкама вуку се неиспавана, неумивена и на брзу руку обучена деца, коју 
ште; спремају се да бегају.{S} Сањива и неиспавана деца, узневерена лица, извлаче се из топлих  
амрли од зиме, модра лица и поднадулих, неиспаваних очију.</p> <p>Дижу се и они са калдрме.{S}  
кописи у којима лежи наша необјављена и неиспитана историја.{S} Све, све је то пропало или ће п 
 посрће и пада.{S} Месец дана та стока, неисхрањена, без одмора, тегли од Дрине до Чачка.{S} Ка 
бег.{S} Да остану у селу старци, бабе и нејака дечица те да куће не остану пусте а младе жене,  
Главица где је народ пренео и трагедију нејакога Уроша.{S} На Косову, измеђ Приштине и Вучитрна 
поља кроз разбијене прозоре неки чудан, нејасан звук.{S} Сви подигосмо главе и напрегосмо слух. 
тамо чак докле једва допиру моја прва и нејасна сећања, тамо где је све ружичасто, све насмејан 
пут био нека нада, нека далека, тамна и нејасна нада.{S} Страни посланици морају знати општу си 
га па ипак ми натурао непознате, тамне, нејасне преставе.{S} И ако још будан и свестан да је то 
мом се крећу пред нама и за нама тамне, нејасне слике, као сени.{S} Нико не збори, све ћути и с 
аму, те се куће и не виде већ само неке нејасне и тамне гомиле.{S} Натоварена кола остала су на 
ју неки догађаји о којима су вести врло нејасне и неодређене.{S} Неко додаде још да је у чаршиј 
и.</p> <p>Још мало, па се већ догледају нејасне сенке које се кроз ноћ крећу измеђ ватара и чуј 
косо промиче.</p> <p>Улицом већ промичу нејасне и тамне сенке, осветљујући прљаву калдрму и бар 
ум још мртав, по где и где ничу из таме нејасни предмети и тромо се крећу.{S} Допире ти уху и п 
а потмула <pb n="210" /> лупа у врата и нејасни гласови.{S} То извесно грешне избеглице још лут 
Подримља.{S} У тој ведрини оцртавају се нејасно, тамо у дубини, мрко сиве масе два суседна џина 
 изостала, дебели мрак, кроз који су се нејасно оцртавале силуете напуштених двораца, давао је  
се руменилом хрбине планинске, далеко и нејасно као нада коју носимо у души.</p> <p>Осврнусмо с 
 предугог сна.</p> <p>Поглед на тамну и нејасну силуету Грачанице и нехотично повлачи за собом  
земљу и да сеје невољу и зло.{S} Зацика нејач, заплакаше мајке а домаћини оборише главе под теш 
 планину или избегоше у туђину.{S} Оста нејач без хранитеља а сила <pb n="248" /> пође да плави 
ечицу Неродимку, која двоји село на две неједнаке половине, још већи метеж.{S} Кренула кола и с 
и од ње и пошао у школу, па ако Бог да, нек млађи прихватају кућу а овога је штета одвојити од  
м на себе.</p> <p>— Што да те питам ја, нек те питају они грешници који су ишли пешке за то што 
они овде, под овај кров, док не зазори, нек онда пође опет да га тражи.</p> <p>— А дотле? — пис 
шије, па да се искупимо сви ми бегунци, нек саспу у нас сву муницију, нек нас сахране па нек кр 
и сва места: „Ајде, бре, диг’те се кој, нек се огреје ово дете!“ Кад је село мећу њих грешно де 
ан пут чак командир рече: „Ајде, Бојко, нек да Бог да се ово сретно сврши па се ти нећеш вратит 
јем за моју њиву.{S} Само нека кренемо, нек не губимо овако време, па чини ми се зубима ћу клат 
 ми останемо и даље где смо и како смо, нек прође бар два три дана, док се добро не уверимо, да 
е бије свако зрно.{S} Ајде, ајде, децо, нек осети непријатељ с ким има посла!</p> <pb n="203" / 
 бегунци, нек саспу у нас сву муницију, нек нас сахране па нек крећу даље!{S} Бога ми, то ћу да 
е и ода се школи, онда ћу на Бати кућу, нек ми он буде домаћин.{S} Само ако Бог да да се све ов 
спустио руку мени на раме па реко: „Ех, нек да Бог само да одрастеш, виш оног тамо — па ми пока 
е стране па... нема.{S} Кажемо јој баш, нек се склони овде, под овај кров, док не зазори, нек о 
нема ни звона ни крстова... а и што ће; нек душа само оде у божје дворе а тело... ништа, прегор 
 мине које су посејали руски минери.{S} Нек изволе сад!</p> <p>Ово казивање поче допуњавати јед 
p> <p>— Могли би?</p> <p>— Још мало.{S} Нек превали потпуно поноћ.</p> <p>То доба сачекало се у 
ао и ману руком као да би хтео рећи:{S} Нек буде, што буде!{S} И онда, очију пуних суза додаде: 
вара он на неколико разноликих питања — нек те нико не лаже, нема брате ништа; оде и команда но 
раброст а не „Карађорђеву Звезду“?{S} А нек Бог да само здравља, неће то мој Никола оставити та 
ма измакли нек будемо и ми, што је њима нек буде и нама! — предложи онај што мало час рече да ћ 
варају други</p> <pb n="458" /> <p>— Па нек се и преплаши; има жена децу а сама је, нема ко да  
 у нас сву муницију, нек нас сахране па нек крећу даље!{S} Бога ми, то ћу да их замолим!</p> <p 
ћу се врло радо, лећи ћу чак на друм па нек ме прегази, само нек стигне за времена тамо, на бој 
 Где су толики што су пред нама измакли нек будемо и ми, што је њима нек буде и нама! — предлож 
погубимо, да се догледамо.{S} Ови задњи нек се осврну чешће за собом.</p> <p>— Ако нападну, они 
су и њега раздрагале.</p> <p>— Макензен нек абдицира на своју војничку славу! — узвикује онај ш 
 од некуд Турци не погоне збег.{S} Него нек чељад легне да спије не слутећи а домаћини да бдију 
атимо нек’ заједно патимо, ако страдамо нек’ заједно страдамо.{S} Где да их оставим саме?{S} Шт 
 ћу чак на друм па нек ме прегази, само нек стигне за времена тамо, на бојиште.{S} Али кад бега 
е.{S} Хоћу да их поведем.{S} Ако патимо нек’ заједно патимо, ако страдамо нек’ заједно страдамо 
 их нађем и да их замолим, сутра у зору нек изведу топове тамо на ону чистину испод Патријаршиј 
асио ватру у грудима.</p> <p>— Нека га, нека гине, као што му је и отац погино — шапутала сам с 
 колика је, и тај је пут био нека нада, нека далека, тамна и нејасна нада.{S} Страни посланици  
ама цркве Св. <pb n="578" /> Арханђела, нека ту нађе гроб и Краљевска Српска Круна.</p> <p>Гроб 
орала преваром ослободити свога детета, нека би несрећа ако ће га постићи, била далеко од матер 
о према Качанику.{S} Па онда... најзад, нека не би повратили Скопље али би, држећи Качаник, одр 
ан.</p> <p>— Па добро, нека није лакше, нека је све једно.{S} Али, питам ја вас: може ли да буд 
ге...</p> <p>Оставио сам је самој себи, нека у њој превре бол и одиста, кад после извеснога <pb 
, рећи ће нам: „Дете, ко је брат Србин, нека стане у страну!“ Тако сам ја мислио и тешио се, ал 
о.{S} Сад сам малаксао, умирем, па ако, нека и последњим дахом својим користим вама бар, српска 
; хоће ли их прогањати?{S} Волем овако, нека су крај мене!</p> <p>— Шта ћу! — правда ми се друг 
неће се задржавати.</p> <p>— Све једно, нека је и ноћу, нека је и у саму зору, морамо их поздра 
њен него контузован.</p> <p>— Па добро, нека није лакше, нека је све једно.{S} Али, питам ја ва 
небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека приђе царство Твоје; царство правде, царство истин 
небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека се слави име твоје и нека оно значи милост онима,  
На Ситници треба примити одлучну битку, нека се на њој још једном реши судбина Србије...{S} Зар 
ти.</p> <p>— Све једно, нека је и ноћу, нека је и у саму зору, морамо их поздравити.{S} Морамо  
е ваше, прелијте их сузама очију ваших, нека би и мртви осетили сузе оне мајке, за коју су они  
<p>— Ево, ево, само још ово ћебе или... нека остане.{S} Јесу ли готова деца?{S} Чекај да угасим 
ајке, за коју су они животе своје дали; нека би им тако земља била лака!...</p> <p>Ватре већ до 
 затим је брзо прешао на <pb n="692" /> нека обична питања, желећи да избегне даљи разговор о т 
p> <p>— Не треба ми!{S} Не треба ми!{S} Нека овај орден носи Мица Зуавка и Мица Сенегалка, ја ћ 
ољима, дозива дете па се опет врати.{S} Нека, лакше јој је кад тако чини!</p> <p>— Прођи овамо, 
лоним зло које би њих могло постићи.{S} Нека ми не траже гроб, неће га наћи.{S} Убио сам се у П 
један део оправдања за њен поступак.{S} Нека га огласи дакле и њима, ал не теоријски, него нека 
ед овим залеђем да што бонију слику.{S} Нека би се једним погледом могла обухватити и прошлост  
 ни чему научити што ћеш и како ћеш.{S} Нека те Бог и твоје срце научи!“</p> <p>— После већ сти 
весно и данас наручити пиво „за све“. — Нека бугарска пушка на нашем фронту убије једног Францу 
 отац погино — шапутала сам сама себи — нека гине!{S} А они, који су се извукли, кад буду прави 
и ми је гасио ватру у грудима.</p> <p>— Нека га, нека гине, као што му је и отац погино — шапут 
ало крова! — виче наш с врата.</p> <p>— Нека, жури ми се а и престала је киша! — одвикује војни 
и места за њега, он ће одбити.</p> <p>— Нека их, нећу да узнемиравам жене и децу.{S} Женама и д 
онај малочашњи мој саговорник.</p> <p>— Нека је — вели, кад она изађе у мрак — сваки час тако и 
о казао?</p> <p>— Па мобилишу.</p> <p>— Нека мобилишу, па шта?</p> <p>— Кажем само...</p> <p>—  
.{S} Од тешког задаха човек да посрне а нека јара бије из гомиле и жагор личи на клокотање каза 
ао за <pb n="527" /> Отаџбину!{S} Слава нека је Јовану и мир и покој души његовој.{S} Амин!“</p 
ола из коморе дринске дивизије, па онда нека пољска кујна дунавске дивизије и тако редом а без  
је осветљавала собу, споља је продирала нека бледа, водњикава светлост која је на мрачноме зиду 
ли кажу људи, некад у старо време, била нека аждаја која је ждерала децу.{S} Падне тако пред се 
 души.{S} У мени се тога часа пробудила нека нова, дотле непозната побожност; не она која пости 
к и да се ваздух разредио и тајанствена нека тишина освојила.{S} Као да путујеш друмом кроз нек 
А ми велимо нека их, боље наша сиротиња нека узме него Бугари.{S} Па... загушило око вагона, вр 
је, ага, ево и сама Марка пред тобом па нека каже?“ „Добро, вели, попе, та ти је реч спасла сел 
које друго.{S} Е, сад нека дође неко па нека каже: „Ама ја не бих волео на то поље!“ Шта ће да  
/head> <p>Зору тек наглашава водњикаста нека светлост под којом се облици, који су до сад чинил 
роплан тукао Бањицу митраљезом.{S} Деца нека која протрчаше улицом, рекоше да су Немци код Кале 
а како ми је брат погинуо!</p> <p>— Бог нека га прости! — прекрстих се и ја и скидох капу, осећ 
ик! — учини један из угла.</p> <p>— Бог нека га прости! —додаде други.</p> <p>— Море добро је у 
ецом? — упита га начелник.</p> <p>— Бог нека их прости!{S} Шта можемо, господине, друго него да 
сви скидоше капе и додаше:</p> <p>— Бог нека га прости!</p> </div> <pb n="395" /> <div type="ch 
у се: „Ајде, вели, у здравље!{S} Па Бог нека ти буде у помоћи!{S} Ја се надам брзо ће овај рат, 
цем и скидао је капу и шапутао је: „Бог нека га прости!“ Дојила сам га и хранила, неговала и по 
 на <pb n="39" /> које друго.{S} Е, сад нека дође неко па нека каже: „Ама ја не бих волео на то 
 угаси а онога Радојицу тај час спопаде нека језа и узе га трести грозница, те занеможе и једва 
ецу, која смо слушала ову причу, подиђе нека језа.{S} Она пећина, оне свећице, па служба у пећи 
и о доласку Француза?</p> <p>— Дај Боже нека дођу, лако ћемо се вратити.</p> <p>— Дакле и власт 
>Или, ако у колима није архива, онда је нека породица, која такође даје повода нагађањима и тум 
е.</p> <p>— Море какав Феризовић; то је нека пометња ако је ко вратио те железничаре.{S} Ево ра 
 да им потпишем смртну пресуду.{S} Боље нека остану.{S} Ја морам поћи а они нека остану.</p> <p 
веним вратима.{S} Кад непријатељ стигне нека затече пусту земљу и леш једнога старога Краља!</p 
ало тужан и суморан изглед и осећала се нека тешка, загушљива тишина у њему.{S} И ако већ дан,  
у.{S} Удара секира у дрво, оправљају се нека кола, пролазе војници водећи коње да их напоје, из 
ете тамо, поздравите Јевропу.{S} Реците нека не жури, добро је нама, боље не може бити!</p> <p> 
ед, и затресох се целим телом које поче нека опака грозница да пали.</p> <p>Старац настави сам  
— Мене тешко нешто заболе у души и поче нека туга да ми се свија у грудима.{S} Ама зар ја, Срби 
зивала свој бол, код ње би се јављала и нека нарочита речитост, онако од прилике као што жене п 
аређено! — додаде доктор.</p> <p>— Па и нека буде — брани се онај — ал онда то не значи да је с 
а и бригом за дететом.{S} А почела је и нека магла да се спушта.{S} Сутон који је све више осва 
и си на небу, нека се слави име твоје и нека оно значи милост онима, који су одужили дуг свој О 
дужили дуг свој Отаџбини крвљу својом и нека значи покој душама њиховим и души роба твога Јован 
цом, <pb n="315" /> он је имао да учини нека службена саопштења шефу станице.{S} Обратих се њем 
оље нека остану.{S} Ја морам поћи а они нека остану.</p> <p>Било је многих, који су тако прелом 
е бити.</p> <p>— Могло је? — мене озари нека потајна нада, верујући ваљда да оно што је могло,  
а већ а мени како Бог да.{S} Волем вуци нека ме растргну, него...</p> <p>— Људи, да потражимо к 
ро — настави ватрено проседи — допуштам нека и Бугари ударе на нас, што апсолутно неће бити; ал 
ањиха главом а мени изађе пред очи, као нека мађијска слика, величанствена поворка златом искић 
из близине посматрали, изгледало је као нека огромна ломача припремљена да на њој буде спаљен ч 
аси дакле и њима, ал не теоријски, него нека пуца у њих.{S} Видећете како ће тада променити миш 
ју, онолику колика је, и тај је пут био нека нада, нека далека, тамна и нејасна нада.{S} Страни 
горе, нићи слобода једнога народа; тако нека из душа њихових праведних, сабраних око престола Т 
о да се сад бијем за моју њиву.{S} Само нека кренемо, нек не губимо овако време, па чини ми се  
ело, да и њега обрсте.{S} Дај Боже само нека макну, помислили смо, те да можемо слегнути у село 
 да приграби свако себи.{S} А ми велимо нека их, боље наша сиротиња нека узме него Бугари.{S} П 
 ближе или даље од нас.{S} Припуца и по нека пушка, и арлук гомиле пење се у томе часу до дивља 
ајући ни молитве рад које се крсти; већ нека крепка, силна и снажна побожност, слична незнабошт 
те своје положише.{S} И кроз ту молитву нека се слави име Твоје, Оче наш, који си на небу!</p>  
 у мене, више сам себи — али кажу људи, некад у старо време, била нека аждаја која је ждерала д 
ломљено а где су место два ока соколова некад сјала два драга камена, сада зјапе две празне дуп 
S} Ето, тако смо се срели а како сам ја некад мислио и како је мој бабо мислио!</p> <p>— Осећао 
буни што се Вукова Милица — чији поглед некад мајци није измакао — удала и децу изродила; дорас 
ломљен и затрпан; дебела стена, која је некад носила часну трпезу, лежи сад дубоко уривена у зе 
 је зашла од врата до врата да посећује некад мирне и срећне домове и болом да бележи трагове с 
змеша са мутним валима Саве и Дунава те некад цветне и плодне обале њихове, уродише чудним јесе 
ао, никад није толико бринуо о мени, по некад је био чак и груб, а ни ја нисам толико марила за 
 или у Скопљу на зборисање.{S} Овуда су некад прошла три млада витеза, Милош, Марко и Хреља па  
 ни шеснаест девојачких година, које су некад представљале само године детињства и снова без ја 
ве ово збива на њиховом друму, којим су некад једва једна или двоја кола пролазила дневно.</p>  
ња и самотиња пре времена преломили.{S} Некада, то је било пре много година, живела је она са м 
светла ока пуном, снажном светлошћу.{S} Некада, у бајкама које сам слушао у зимске ноћи крај ба 
ће им помоћи, који ће одагнати страх са некада тако ведрих детињих чела.</p> <p>Он полете у под 
где слази вучитрнски пут, у кући где је некада био српски консулат те се на њој пуне двадесет и 
 није одвојила ни од оних снова које је некада будна сањала, и које је као сунчане зраке уплита 
у, јер га саката од силних рана које је некада стекао, нико није у војску звао, ни у моменту ка 
е из даљине.{S} Патријаршија из које је некада, у далекој прошлости, никла српска вера, једини  
и су се распртили по седишту на коме је некада Краљ седео.</p> <p>У дубини, изнад уличице којом 
о те отаџбино, собом!{S} Као што нам је некада, о причешћу, капљица вина садржавала у себи сву  
био је Спас, где избија кланац којим је некада ишао пут за Ђаковицу и где се на десној обали Др 
о се са њима ја забављам као што сам се некада са својом дечицом забављала.{S} И драги су ми, о 
?“</p> <p>Погинути на Косову, где су се некада две круне у крв утопиле; пасти са својим војници 
столетнога платана на Марашу, где су се некада цареви поклисари и скоротече, под хладом широке  
воју причу — и такве смо муке подносили некада.</p> <p>Нас децу, која смо слушала ову причу, по 
 видим смрт, видим је очима као што сам некада живот видела и, она нема више оно одвратно, студ 
 Па то што песма казује.{S} Зар је било некада тако злих вила па да за ноћ поруше све што би кр 
ле на Мишару и Љубићу; пиштољи, који су некада почивали у кубурлијама славних војвода или им ки 
 службу добио као награду и признање за некадање четовање у Маћедонији.{S} Стари четник, којега 
 је он чувар и које смо залуд будили из некадањег дугог и предугог сна.</p> <p>Поглед на тамну  
ичати својим унуцима, као што су нама о некадањем робовању причали наши дедови!</p> <gap unit=" 
.{S} Паде ми не памет, у томе тренутку, некадањи Лазарев полазак из Крушевца на Косово.{S} Вели 
ичати својим унуцима, као што су нама о некадањим збеговима причали наши дедови!</p> <p>И онда  
ичати својим унуцима, као што су нама о некадањим патњама причали наши дедови!</p> <p>И док ми  
 овога древнога града.</p> <p>Читав низ некадањих млетачких палата и турских пашаларских конака 
 где сачувао лак свој сјај а плиш своју некадању боју, али га гледаш са сажаљењем, као пропалу  
кну са једнога полуотшкринутога прозора некакав пискав глас, вероватно онај који је ту реч баци 
ше услова, што је до скора у Скопљу био некакав турски консул, који је сматрао за своју родољуб 
 изгледало.{S} Јасно се видело да је то некакав пожар који се ширио и у ширину и у висину, те ј 
> <p>— Ви сте, младићу, узели за пример некакав изузетан случај.{S} Ја знам на против, да су на 
 Видите ли ви људи да је на овим колима некаква архива?</p> <p>— Па шта?{S} Нити је прва нити п 
росуо из коморе.{S} Дође најзад у помоћ некаква команда.{S} Једна батерија заустави се с оне ст 
беглица из Београда и врло често одлази некаквим својим послом у Ниш, те се отуд увек враћа пун 
>— Да бациш, него шта.{S} Дочепао си се некаквих државних кола, која су ти дата можда ради попр 
ко се враћала са пожара ипак је ту било некаквог реда.{S} А ово, шта је ово, зар је ово ред? —  
ки кафеџија, који је био магационар при некаквој војној станици и тога ради носио официрску кап 
токе која посрће.{S} Ућути се у то доба некако и сама природа, као да се и она уморила.{S} Једв 
зију да се распитам! — вели доктор — Ја некако још не верујем.</p> <p>— Отиди бога ти!{S} Отиша 
 све да изађемо да их видимо, али их ја некако изварах.{S} Зар српске војнике, војнике Краља Пе 
ира и кликће.{S} Та кола су ево доспела некако до Призрена, точкова умазаних блатом као и остал 
ћу безбрижно спавати.</p> <p>Тај разлог некако све убеди и за столом опет завлада мало ведрије  
ка ђака наше Војне Академије, прешао је некако и у светину и држао је у заблуди неколико генера 
д наслоњен леђима на моја леђа — био је некако добра срца.{S} Сваком да учини, сваком да помогн 
е жеравице, <pb n="665" /> изгледало је некако светитељски.{S} Њена ми фигура, у томе часу, поч 
иће, исправили се чисто и иду крај каре некако друкче, војнички, испрсавајући се и као да би го 
</p> <p>Они, који су имали кола, решише некако лакше то питање; распрегоше кола ту на сред друм 
ћ, мој вршњак а потпоручик.{S} Допао ми некако баш он да му помогнем, те му помогох све док га  
 село?</p> <p>— Рогово или Рогача, тако некако рече онај Арнаутин што је мало час био овде.</p> 
икнути: „Замном те, браћо!“ Не би му то некако ни доликовало.{S} Али се држао као најбољи војни 
<p>Ја сам пошао са првом десетином, јер некако поручник погледа у мене кад рече да се одвојимо  
е да ће се све ово у последњем тренутку некако поправити.{S} Али, када се и они већ растају од  
 забачене капе изнад чела лагано корача некалдрмисаном, оцедитом улицом варошице, не обзирући с 
лнице; не оптужујем оног честитог, оног неканцеларијског официра нашег, који је и сам гинуо и д 
бог страха.{S} Кућа је била затворена а неке ми жене рекоше да је тетка још јутрос рано избегла 
те ствари зна, говори француски и прима неке стране листове са сликама и, кад се скупе пријатељ 
е.</p> <p>Мал’ тако и сам не нагазих на неке грешнике, који се на један мах створише испред мен 
После два три дана разболе се девојчица неке Стане Дамњанове, па се разболе и стари чича Раденк 
иве слутње, зазирао од те године као од неке црне немани.{S} Када је у београдскоме двору прима 
у унутрашњи џеп од шињела и извуче отуд неке хартије те разви један угужван хектографски исписа 
е и дубље и почеше да ми се јављају све неке лепе и чаробне слике, баш као дављенику.{S} За тре 
етка па ме заваравала.{S} Причала ми је неке приче и обећавала чим дође лето, да ће ме водити у 
, врсту магацина, где су биле стоварене неке дворске ствари у сандуцима.</p> <p>— Ево ову даску 
ад угледасмо далеко, далеко тамо тињање неке бледе светлости, која се причињава као звезда која 
</p> <p>Друмом, пред нама, догледају се неке ватре али то још није Липљан где ћемо доцкан у ноћ 
њих, жене у војничким шињелима, чланице неке американске мисије, разговарају са неким руским ле 
Ех, ех, ех, баш тако много? — припиташе неке неверице.</p> <pb n="355" /> <p>— Ево, море, види! 
јник, који се бори на Севастопољу, пише неке стварчице са пуно талента.{S} Наредио је одмах да  
освојила.{S} Као да путујеш друмом кроз неке омађијане пределе, као да се налазиш у некоме мртв 
 уличице те изгледа ти да пролазиш кроз неке подземне лагуме.{S} И бат корака и реч одјекује ка 
.{S} Лупа се поновила јаче а чула сам и неке мушке гласове.{S} Једва сам умела да корачам и јед 
пуно таме и пуно студене тајанствености неке.{S} Огласиле су га хоџе са минарета силно кличући  
веним крстом више чела.{S} То су остаци неке руске мисије и доктор, шеф мисије, у гломазним муж 
м.</p> <p>Нисам нашла оца.{S} Нашла сам неке из по-последње одбране али ми нису ништа знали да  
ске под Карађорђем и стари је Краљ, пун неке необјашњиве слутње, зазирао од те године као од не 
чени тамом изгледали смо као сенке, као неке утвари сишле из тајанствених прашума ових великих  
 се пружају и повлаче, те изгледају као неке тајанствене руке јер се тело коме припадају, скрив 
јвода их је Мишић позвао јер је прибрао неке нове податке који би имали везе са распоредом одст 
, кад сам кренуо из Штимње, ја сам срео неке железничаре, добили су наредбу да се врате у Фериз 
ћну таму, те се куће и не виде већ само неке нејасне и тамне гомиле.{S} Натоварена кола остала  
уту нису видели никакву војску већ само неке патроле.</p> <p>Сав тај материјал и још неке извеш 
едне дивизије! — додаје учитељ, комесар неке пољске болнице — 1689 године ту је против обичне о 
ише пратим све ме даље одводе, одводе у неке мистичне пределе, у царство без граница и без прос 
, говорило се нарочито и о пророчанству неке старе Туркиње, која је некој нашој госпођи рекла:< 
алеко, на дну друма, једва се догледају неке ватрице које трну као пламен у кандилу.{S} Ту је в 
релећу на коњима овамо и онамо и издају неке наредбе; рањеници и болесници вапију, распитујући  
 танким млазевима из којих се развијају неке тајанствене слике, испреплетане месечином, и лебде 
 књиге, а кад тамо а ти на колима видиш неке жене и кућевни намештај.{S} Па још док се бегало ж 
положи храна.{S} А официр, пошто је још неке наредбе издао, крете натраг у варошицу да потражи  
патроле.</p> <p>Сав тај материјал и још неке извештаје појединих команданата, проучавао је све  
" /> и да ми је добро.{S} Једнога дана, неки наши кад се вратише са рада, и они који су радили  
авила у једну турску кућу; добар, вели, неки турчин, дао јој је реч да ће се бринути о њој као  
p> <p>— Треба што пре кретати.</p> <p>— Неки од јутрос пођоше натраг у Куршумлију.</p> <p>— Вра 
или или причучнули у јарак крај друма а неки и полегали.{S} Одвоји се једна десетина те крену н 
 уза зид и пребацио шињел преко главе а неки грађанин наслонио главу на његово колено.{S} Један 
рати.{S} Један ће рећи ово, други оно а неки Радојица, добар газда и домаћин, у зао час рече: „ 
кају одатле остале групе па где виде да неки господин млатара рукама, мисле тамо се говори о не 
елеграфискињу која је беспослена читала неки стари број београдских новина.{S} Он нареди да пот 
 допирало до нас те нас поче да обузима неки нови осећај, да се буди у нама оно што је претрнул 
рани, сваки његов успех или неуспех, на неки необјашњив начин, неким подземним путевима, допира 
аретом а командант воза је покушавао на неки начин да му се правда али га ђенерал није ни слуша 
пуна тишина.{S} Мене опет поче да хвата неки страх, не знам зашто, не знам због чега.{S} Удариш 
асише јој трепавице.</p> <p>У том прође неки коњаник те се она спусти једном ногом у јендек да  
 часу место да се зарадујем, мене обузе неки страх.</p> <p>Рекоше ми број собе и постеље и ја с 
ати.{S} Кад се смрачи а мене опет обузе неки страх.{S} Паде ми напамет да упалим кандило али у  
 погажено.{S} Изгледало ми је као да је неки зао дух пошао пред непријатељском војском, као коб 
м и допре с поља кроз разбијене прозоре неки чудан, нејасан звук.{S} Сви подигосмо главе и напр 
еограда.{S} Ови туђинци, који су до пре неки дан бранили српску престоницу, зашли су сад у српс 
приберемо, да идемо у групи! — јавља се неки брижан глас из гомиле.</p> <p>— Има ли ко оружја?  
 се испречила на сред друма; свађају се неки око једне кофе, која је испала из туђих кола.{S} И 
осле не знам где је био.{S} Кад стигоше неки рањеници из његовог батаљона у Шабац, распитивала  
 боме дуго, врло дуго задржа, те рекоше неки да пошаљемо по њега.{S} Заборавиће се, веле, па ће 
b n="673" /> који се спремају да изврше неки злочин.{S} Није ли то злочин можда, напуштати отаџ 
смо аероплан.</p> <p>— Наш! — узвикнуше неки.</p> <p>— Није наш! — одговори бакалин — Њихов је! 
т непријатељске војске потврђивали су и неки пећани, арнаути, који су јутрос стигли из Митровиц 
ма, војници су протрчавали, јурили су и неки официри на коњима, а пуцњава је била већ у вароши. 
но што ћете ви наићи, испред вас бегали неки људи који су се тукли са дахијским људима, заноћил 
и?</p> <p>— Па на Липљанској.{S} Остали неки сандуци у вагону.{S} Што је било да се однесе одне 
Ордонанс му јави да су у Слатину стигли неки официри који га траже.</p> <p>— Из штаба ваљда? —  
ла ми се међ прстима и почео ме хватати неки полусан који ме није одвајао од стварнога па ипак  
 одговара за ово?</p> <p>У том се осети неки покрет у гомилама пред нама.{S} Одушило напред и з 
 ме са саучешћем старији војник, носећи неки тежак товар покривен ћебетом.</p> <p>— Тражим! — о 
Ново гробље и Калемегдан.{S} Пролазници неки рекоше да је онај први аероплан тукао Бањицу митра 
, биће то какав локални напад, као онај неки дан код Кадибогаза и онај други код Књажевца.{S} А 
из мора и свануће дан!</p> <p>Свештеник неки говорио је својој околини и о неком пророку Исајиј 
 у руци, изгледало ми је то као празник неки а не као рат.{S} Сад не морам пуцати у ваздух, мој 
зио да је на лицу оне жене оцртан дубок неки бол и у његовој се племенитој души пробудио осећај 
ругим вратима у нашој авлији и чула сам неки врисак, па онда псовку.{S} Кад сам чула да цокуле  
на, необична, нечувена до сад.{S} Чудан неки шум пролетао је ваздухом, као да се нешто гломазно 
рице, које се износе из мора и чине као неки оквир панорами овога питомога гнезда, разнолике су 
 нервозну полемику.{S} Један је наводио неки Радославовљев говор; други, чланак неког француско 
ви са које се слива киша, маршира тромо неки одред трећепозиваца, тамо — ка граници.</p> <p>Уша 
 журе људи, жене, деца, носећи свако по неки свежањ, кутију или бошчу у руци.{S} Промичу <pb n= 
е шуми и дере преливајући обале.{S} Већ неки тежак, загушљив ваздух, легао над Скопљем и прожим 
редују ка Страцину; у Врањи се дешавају неки догађаји о којима су вести врло нејасне и неодређе 
вца, толико...</p> <p>Друмом се опет чу неки разговор и пљаскање ногу по блату, као да читава г 
 слете на лешину.</p> <p>И онда, осетиш неки подземњи тутањ, као пред буру; завитла се ваздухом 
реждања и чекања у месту, па тек осетиш неки покрет пред собом и промислиш:{S} Боже, помози!{S} 
смо већ замакли мало у шуму, попа и још неки људи, који су напред ишли, припалише воштане свећи 
е стегло грло.{S} После пође бабо и још неки пријатељи из Бачке, да се попнемо на Врдник, до вр 
јутрос приспели, предвече су стигли још неки официри на коњима — вероватно особље из штаба — и  
 или неуспех, на неки необјашњив начин, неким подземним путевима, допирао је до скопљанске чарш 
мрзнеш?</p> <p>Очајник ме погледа тупо, неким стакленим погледом који је сјактио из крвљу умрља 
 која је можда већ прошла или је отишла неким другим, непознатим путем.{S} Тако се цео друм заг 
 кола са државним воловима, претоварена неким сандуцима, гвозденим креветима и кутијама са инст 
ху!</p> <p>Госпа је све ово говорила са неким заносом и узбуђењем; говорила је као да се у томе 
 ли бити краја овоме? — пита он даље са неким уверењем, да му ја доиста могу одговорити на то п 
S} Није проговорила ни речи и ја сам са неким страхопоштовањем избегавао да је узнемирим.</p> < 
им официрима а мало даље виши официр са неким енглеским лекарима.{S} Кроз сву ту шарену гомилу  
неке американске мисије, разговарају са неким руским лекарима.{S} Овамо опет српски министар у  
="469" /> <p>— А ја?{S} А ја? — запишта неким пригушеним, животињским гласом.{S} Кад сви обрати 
кочијаш, мртви коњи, само отац, кога је неким чудом мимоишла смрт, стоји запањен и гледа у ту г 
је мало прође умор она опет настави али неким придушеним гласом, који је јасно казивао да јој с 
е полемишу и надвикују се.{S} Улица ври неким тихим узбуђењем, као оно кад са дна суда већ почи 
купштина, ви онда ваљда нећете веровати неким хектографисаним табачићима, у којима се прича как 
обавештења.{S} Онај тамо допуњава вести неким својим приватним сазнањима, овај овамо не верује  
о Јегејскога мора.{S} У томе рату, злим неким провиђењем, допрла је српска војска на оне крваве 
, осећајући се тешко сломљен и прегажен неким невидљивим али стоструким теретом.</p> <milestone 
 официр, који је командовао вагоном као неким утврђеним и поседнутим положајем, није сматрао св 
зађе на врата и чусмо га да разговара с неким.</p> <p>— Сврати, војниче, овде има мало крова! — 
кроз главу мрачна мисао, да није и он у неким колима, да није и он међу онима што се гомилама и 
n="112" /> видећеш како, уз мали свежањ неких аката, које дотични господин носи у руци, улазе у 
поток те пресекосмо друм, па онда преко неких ливада те се дохватисмо планине.{S} Кад смо већ з 
онављајући своја отојичашња размишљања, неко од оних што су измакли не хотећи да се задржавају, 
лазио крај железничког машинског депоа, неко обрати ђенералу пажњу на једну заосталу и прокислу 
ко тренутака одуши напред и крену збег, неко рече;</p> <p>— Свршило је!</p> <p>И сви скидоше ка 
м, да проведем ову ноћ.{S} На послетку, неко испред мене рече да је доле, у селу, једна капија  
ају међу нас.{S} Неко зајаука на друму, неко писну и зацика у јарку.</p> <p>И Бог се придружи н 
љена лица.{S} Измеђ ватара крећу сенке; неко носи дрва, други воду, трећи зашо од ватре до ватр 
е утишава па постаје као <pb n="151" /> неко зујање и мрморење.{S} По где кад само, кад са које 
он се слеже око вагона да разваљује.{S} Неко казао да је шећер па нагрнуше и жене и деца са кор 
 увек пратило, до сад стално буниле.{S} Неко осећање празнине и усамљености, осећање тешкога пр 
 су вести врло нејасне и неодређене.{S} Неко додаде још да је у чаршији чуо да је и Царево Село 
а почеше да нас надлећу и аероплани.{S} Неко рече да дају и знаке и одиста, мало за тим а њихов 
д питала али ништа нисам могла чути.{S} Неко ми рече да би се најбоље могла распитати у којој о 
еше опет гранате да падају међу нас.{S} Неко зајаука на друму, неко писну и зацика у јарку.</p> 
Мало затим и чу се ход друмом.</p> <p>— Неко иде? — рећи ће један у мраку.</p> <p>— Омалила киш 
и што сам кад год видео и чуо.</p> <p>— Неко ме трже за рукав и пробуди из тога бунила.{S} Био  
} Гомила се размицала, пропуштала ме, а неко чак рече гласно: „Пуштајте, људи, ову несретну мај 
ар и пламен.{S} Из тога жара, као да га неко циновским жарачем потстиче, расипају се по где кад 
а чује се тупо ударање секире, то ваљда неко спрема да обнови ватру, коју је ноћас киша загасил 
облик; она поче у мојим очима да добија неко нарочито и ново значење које су полусан, који ми с 
јио и пришао другој гомилици а наставља неко који није ни био ту, но тек доцније пришао.{S} Има 
сада на путу повлачења, душу му обузима неко осећање стида које га мучи и са којега он не диже  
поштедети.{S} Наћи ће се можда међ њима неко који је и сам оставио децу код куће, а ако се не н 
уља народ у двориште, одвео је газда на неко <pb n="348" /> склонитије место, бојећи се да се у 
>— Терај, терај још на више! — одговара неко одовуд где су ватре.</p> <p>— Западоше точкови, не 
> <p>— Није могао да издржи! — одговара неко са петог, шестог стола — Не може свако да поднесе  
ким документима.{S} Усред тог разговора неко из дубине тек узвикну:</p> <pb n="357" /> <p>— Мор 
ећ прошла поноћ кад на капетанова врата неко закуца најпре тихо а затим јаче.{S} Био је то потп 
ада војника.</p> <p>— Хоће ли? — запита неко од министара.</p> <p>— Њихов је велики интерес, ка 
p>— А што га, болан, не пусти? — запита неко са друге ватре.</p> <p>— Е, досадише ми те државне 
има и мртвих.</p> <p>— Грађана? — упита неко, управо сви питамо и сви га укрштамо питањима на к 
го крви у његове темеље пролије.{S} Кад неко олако добије кућу ја ли царство, не може дуго да г 
земана.</p> <p>— И много суза! — додаде неко од наших.</p> <p>У том проломи тишину бректање аут 
"39" /> које друго.{S} Е, сад нека дође неко па нека каже: „Ама ја не бих волео на то поље!“ Шт 
— Па шта је то тамо напред, што не пође неко?</p> <p>Најзад један наредник, који је пратио неку 
, симбол моћи и снаге српске; као да је неко хтео да пред овим залеђем да што бонију слику.{S}  
 на висини, јасно оцртава.{S} Као да је неко хтео нарочито да овој слици намести као залеђе Душ 
м послом; она зауставља кола, којима је неко пошао да би стигао пре но пешке; она би кадра била 
ерујте заплакао сам и сам, као да ми је неко најрођенији погинуо.{S} Али онда је било друго.{S} 
, други га запита влашки, уверен чим је неко туђин да му треба <pb n="29" /> туђим језиком гово 
ишке једног нашег и одводе га.{S} То је неко из авлије, који се прикрио, али нисам могла да поз 
n="319" /> гомиле тражи ћебе које му је неко ноћас свуко с леђа; лута други и распитује за коња 
/p> <p>— А рањеници иду пешке! — додаје неко чак из пете гомиле.</p> <p>И одиста, та су кола, ш 
</p> <p>— Тодоре, о, Тодоре! — довикује неко из далеке тамнине а нико му се не одзива.</p> <p>И 
штравала до сукоба, поче да се исписује неко поуздање и вера у оно што је војвода предлагао.{S} 
уди Божји, шта би човеку! — ишчуђава се неко, који је сад тек наишао у кафану и чуо да се Ускок 
<p>— Морамо се узети у памет! — рећи ће неко.</p> <p>— Дабоме! — додаје онај што је поставио пр 
у, они ће изненада, из заседе — рећи ће неко.</p> <p>— Зато пазите.{S} Поље је равно ал’ опет;  
о га од његових не испраћа! — приметиће неко и одиста, сад нам тек паде у очи да нико његов не  
грађанима, ми ћемо чувати варош! — рече неко и управи те речи дивизијару.</p> <p>— Даћу вам! —  
и, као да сам чуо неко пушкарање — рече неко из гомилице која се окупила око лешине.</p> <p>— К 
кућа госпође потпуковнице чије име рече неко из гомиле али га ја не забележих.{S} Сама госпођа  
хтео унутра.</p> <p>— Не пуштај! — виче неко невидљив из дима.</p> <p>— А што бре кад има места 
 <p>— Из које сте дивизије море? — виче неко из свег грла.</p> <p>— Где је друга пољска? — виче 
апунила штала а опет неко лупа, опет би неко хтео унутра.</p> <p>— Не пуштај! — виче неко невид 
едмету.{S} Најмања нова појава, коју би неко запазио, скреће и одводи одмах разговор на другу с 
ће у Битољ, то значи да код њих постоји неко уверење да ће се све ово у последњем тренутку нека 
скошна?{S} Или се то неко Богу моли или неко светлошћу одгања страх од хуке, коју таласи разнос 
 Шта га тера?</p> <p>— Сила! — одговори неко — Зар ниси раније видо?</p> <p>— Јуче и данас прођ 
 није имало шта јести па пођосмо копати неко корење по планини те се њиме прихрањивати.{S} Пора 
анској станици, у мени се почело будити неко побожно поштовање према овој појави и у колико сам 
а.</p> <p>— Кад могу остали... — заусти неко да каже.</p> <p>— Остали неће тако путовати.{S} Вр 
е или прекјуче, овде на улици! — добаци неко с врата крај којих је стајао ослоњен.</p> <p>То ме 
— Ето, и Велимир Рајић тако... — добаци неко са дна кафане.</p> <p>— Који Велимир Рајић?</p> <p 
мо... у штабу!</p> <p>У другој гомилици неко други опет даје обавештење о изворима, из којих је 
лећи ваљда да ми је тога часа у болници неко од ближих умро.{S} А тако је и било, изгубила сам  
и о свему <pb n="325" /> о чему би ипак неко требао да мисли?{S} Оскудица тих људи који би мисл 
итам ја вас: може ли да буде контузован неко који није храбар?{S} Ето, то питам ја?</p> <p>— Па 
 оној тами, кроз коју је промицала, као неко више биће, као она госпа која се у средњевековним  
ов хук се проноси кроз ноћну тишину као неко казивање бурне и бескрајне приче.{S} Час хуком тим 
а тлу наше отаџбине, указао на путу као неко тужно знамење.</p> <p>— Ко зна — додаје један стар 
чи засијале живом светлошћу, глас добио неко поуздање и он се у том часу осећао задовољан, као  
лува.{S} Чуло се, одовуд или отуд, како неко промиче или се негде далеко чула потмула <pb n="21 
амо где ми је рекао а чух за собом како неко у кафани отпоче нов разговор.</p> <p>— Ето, ето, п 
ичу, која је још тињала само као далеко неко и тамно сећање.{S} Али наиђе велика балканска бура 
 и узвикивало.</p> <p>У људи је настало неко расположење да се грле, да стискају један другом р 
знам ни сад зашто, али то ми је учинило неко задовољство, дало ми је храбрости.{S} Ја сам се ча 
и и зацрвенели се ко јабуке.{S} И чудно неко дете, од кад је пало на свет никад се није заплака 
рми и воде дуге и живе разговоре.{S} По неко од њих сецка оштрим ножићем танке корице тврдога х 
утеве, познате њиве.{S} Мало мало па по неко узвикне: „Ено њиве Петрове, а Петар остаде, погибе 
ћепенку мараму са јелом и руча, онде по неко усамљен, ослоњен на зид, на дирек општинскога фење 
ле и, рече још, да ће нас сваке ноћи по неко од домаћина обилазити те по <pb n="252" /> њему да 
да ће се тамо моћи склонити.{S} Ипак по неко, онако успут, без везе и неодређено, добаци по как 
алеко негде чује се само бат секире, то неко сече дрва да подложи дотрајалу ватру.{S} Небо мутн 
је сиротиња тако раскошна?{S} Или се то неко Богу моли или неко светлошћу одгања страх од хуке, 
<p>— Мени се чини, људи, као да сам чуо неко пушкарање — рече неко из гомилице која се окупила  
ај и тај“ је увек важна личност или бар неко који је могао да има везе са важним личностима.{S} 
којим нам се била напунила штала а опет неко лупа, опет би неко хтео унутра.</p> <p>— Не пуштај 
жена у авлији.{S} Мало затим чу се опет неко пуцање које је трајало читавих по сата.{S} Мора да 
набду своју децу играчкама.</p> <p>Опет неко лупа.{S} То ће тако ваљда целу ноћ.</p> <p>— Ко је 
а једну познату ми породицу да одлази у неко село.{S} Отићи ћу сутра до њих.</p> <p>Ма да је би 
иче други.</p> <p>— Која? — одговара му неко из гомиле око ватара.</p> <p>— Дринска! — опет она 
оше главе и нарастоше им срца, те викну неко међ њима: „Брже, људи, ево нас стигоше топови!“</p 
— Склањајте се, бацаће бомбе! — узвикну неко и свет се пови те се за час очисти улица и све се  
 шума.</p> <p>— Оно је пожар! — узвикну неко међу нама гласно и проломи тишину коју смо до сад  
>— Какав воз, какав Топчидер! — узвикну неко други. — Тамо је прави пакао.{S} Тамо граната сипа 
чује.</p> <p>— Туку Палилулу! — узвикну неко и свет се ускомеша.{S} Једна комшика, са двоје дец 
 да умре.</p> <p>— Баш умире? — узвикну неко.</p> <p>— Припалили му свећу.</p> <pb n="394" /> < 
тами, тамо у другом углу кафане, јаукну неко у сну и опет се умири.</p> <p>— А мислите да је св 
/head> <head>Топлички бегунци</head> <p>Неко рече: „Ајде да видимо, ево стижу топлички бегунци! 
ше се многи од те хране те сирота Јела, неког Андрије Андрића и иначе слаба, од те хране сасвим 
ћи га да и он не зна шта ради.</p> <p>— Неког господина ваљда жуљи ципела те сео на сред друма  
ројина брашна.{S} Веле, било у Јелисија неког, па кад су преметали Турци а то било одвојено па  
вих двеју Мица.{S} Прва од њих је ћерка неког бившег музиканта и у првим данима своје младости  
е.{S} Мислили су да је гомила пригушила неког.{S} Кад затим чуше шта је и како је, умукоше <pb  
 из села још не дође.{S} Баш био ред на неког Лазара па се његова жена и ћер највише забринуле  
одомским сликама; па онда једна глумица неког путничког друштва, која је од првог балканског ра 
а је лежала на мртвој вароши, чуо се из неког далеког сокака одмерен бат патроле.{S} То оружана 
 кола.</p> <p>За овима иду пешке остаци неког енглеског артиљеријског одељења које одступа из Б 
неки Радославовљев говор; други, чланак неког француског листа, трећи је на полеђини кутије од  
мо знају да цене истинску потребу да л’ некога треба поштедети или не.</p> <p>Отишла сам у ону  
зу, тим пре што је изгледало као да има некога покрета код непријатеља.</p> <p>Пуковник са свој 
и да побегне од приказе, од знамења, од некога тајанственога предсказања и боне слутње, која на 
ој канцеларији где је послом био или од некога чиновника који се у дућан увратио.{S} У кафаници 
д на смрт осуђених?{S} Па ипак, било је некога који је то слутио.{S} Крај друма, на једноме кам 
 једним колима, преживање стоке, јечање некога озго са доксата куће, коме под влажним оделом се 
>Штаб прве армије био је смештен у кући некога бега, у једној од кривудавих и тесних улица пећс 
као оно кад се очекује последњи издисај некога кога је већ и ропац изломио.{S} Сви знају да мор 
едали, те је његов глас звонио као глас некога духа који се јавља из полутаме; да ли можда онај 
и сами, ја и моја породица, било је још некога који је дошао да подели са нама бол.</p> <p>То ј 
ророчанству неке старе Туркиње, која је некој нашој госпођи рекла:</p> <pb n="82" /> <p>— Много 
елу више Уциња.{S} Ту, на сред друма, у некој зађевици, убише јој Турци Крајињани мужа и она ос 
их гласовима које је ко од њих побрао у некој канцеларији где је послом био или од некога чинов 
је из срца Балкана, са обала моравских, неколико стотина домова, занео их, завитлао и бацио чак 
ум којим одимо тако раскошно окићен.{S} Неколико дана бављења у Призрену одузели су му и ту хра 
а да је било близу јер се лепо чуло.{S} Неколико пута сам осетила и како се затресла кућа јер н 
ире далеко око себе светлост и језу.{S} Неколико пламених стубова, као колоне класичних храмова 
 „Долазио ми је — <pb n="391" /> вели — неколико пута за време онога затишја на виђење, долазио 
манда Трупа има и средстава и начина да неколико дана раније предвиди опасност а дужност да вод 
ока и — тоне.{S} Тоне, <pb n="78" /> за неколико минута на дно мора читава једна мала држава.</ 
 сви говорили: сад је рат свршен.{S} За неколико дана па ће нас пустити кућама а кад се вратим, 
вани ударац с бока и — тоне.{S} Тоне за неколико дана на дно мора читава једна држава и читав ј 
жио све догађаје који су се одиграли за неколико дана на Балкану.</p> <p>— То значи, ви не сумњ 
колико векова поднело на жртву, а ми за неколико дана бацамо на жртву четрдесет хиљада младенац 
оба буђења свести о слободи, задојавала неколико покољења поносом и пожртвовањем.</p> <p>Скопље 
ке тамо испраћају, чула сам да тамо има неколико великих болница а и вукло ме је нешто тамо.{S} 
заштите; полазећи из ње пред нама је на неколико сати граница Краљевине Србије, граница наше от 
ан Скопља.{S} Евакуација се наређује на неколико дана пре опасности, бар два и три дана.{S} И д 
војници“ погледао је са задовољством на неколико старчића из трећега позива, остатке онога трећ 
ре.</p> <p>— Море како — одговара он на неколико разноликих питања — нек те нико не лаже, нема  
орби јуначки погинуо али је успео да са неколико младића разјури разбојнике и ослободи жене и д 
 су још једнако грувале и ја сам одиста неколико пута осетила како је задрхтала земља подамном. 
да и; најзад капетан чу где телефониста неколико пута понови:</p> <p>— Је л то Штаб?{S} Ало, је 
 судбине!{S} На једном парчету земље од неколико часова дужине и ширине, одиграва се читава ист 
еника, колико је хришћанство у борби од неколико векова поднело на жртву, а ми за неколико дана 
о да <pb n="496" /> прави.{S} Ми већ од неколико дана сахрањујемо без сандука.</p> <p>Мени грун 
дступити ка Солуну.{S} Тим путем већ од неколико дана одлазе читави каравани и, ма да је тегоба 
једна београдска избеглица, коју већ од неколико дана мори тешка брига о имању које је остало у 
 догађаји који представљају историју од неколико томова.{S} Чим је очигледан био неуспех дардан 
 само је измеђ Лепенца и Бињачке Мораве неколико пута извлачена и померана час на врхове Црне Г 
но га тамо, на шинама. — И он ме изведе неколико корака напред до места са којега се догледа ус 
тњу кроз оголели ред дрва, кроз који је неколико косих линија вечерње светлости суморно сенчило 
одили тихе и дуге разговоре.{S} Краљ је неколико сати пробавио сам у соби, нити је за то време  
} Смрт је потегла снажно косом, коју је неколико месеца превлачила брусом, <pb n="26" /> и поче 
>Пред том кућом, у узаном сокаку, стоје неколико аутомобила, међу којима су шофери наложили ват 
 Прва вест о дарданелској војсци, после неколико дана мучнога ћутања, била је: да се један зуав 
 Они у колима која слазе у Солун, после неколико сати путовања, избећи ће и мраз и глад и патње 
Биле су му обе ноге пребијене.{S} После неколико речи што их проговорисмо а ми се спријатељисмо 
ен, туче отуд нашу артиљерију.{S} После неколико хитаца, непријатељски топови нађоше мету и тач 
 саопштење са саучешћем.{S} А кад после неколико тренутака одуши напред и крену збег, неко рече 
о своје кошуље те парче крпе, превијене неколико пута, наслоних детету на раницу не би ли стала 
акву другу заједницу и која се простире неколико сати дужине или још боље, која је непрекидна о 
p>Сећам се једнога великога пожара, пре неколико година.{S} Горела је пространа и висока зграда 
задржавале по местима која су, само пре неколико дана, изгледала још да су ван домашаја неприја 
<p>Злочин је морао бити извршен још пре неколико дана јер је крв крај лешева била тврдо усирена 
 друм ишчезава пред погледом, издижу се неколико дрвета која се на ведром небу јасно оцртавају  
 година нечувених напора, за које су се неколико поколења крваво жртвовала.{S} Лакше, лакше, не 
а има их и сад.</p> <p>— Сад? — учинише неколико њих.</p> <p>— И сад још! — настави Краљ боно м 
езнички чиновници, који неколико дана и неколико ноћи нису ради одмора наслонили главу ни на св 
дугмад за кошуље, рукавице, огледалца и неколико кутија пудера.</p> <p>— Тако ти Бога, војниче  
из заседе.{S} Воз се морао зауставити и неколико младих људи са једним полицијским писаром на ч 
 гусле поје.{S} Још нам је попа казао и неколико топлих речи.{S} Реко нам је, да морамо трпети, 
са седишта и прошета по пространој соби неколико пута, кршећи прсте на рукама као да би хтео и  
некако и у светину и држао је у заблуди неколико генерација, све до овог рата, да је он поуздан 
на станици и железнички чиновници, који неколико дана и неколико ноћи нису ради одмора наслонил 
стирала пред нама, полегало је по земљи неколико оних смртоносних тичурина што сипају смрт из о 
 /> <p>— Па до Приштине, брате, нема ни неколико корака а ова опасност не може да траје дуго.{S 
абџинице, не би ли дошла на ред да купи неколико козјих ћевапчета, које ће из једних старих нов 
м!</p> <pb n="337" /> <p>Он не одговори неколико тренутака па онда ми се од једном окрете и са  
о гробу нешто јестива.{S} Прођосмо крај неколико празних рака, у којима се набрала вода од кише 
 се, господине, не одзива.{S} Звала сам неколико пута.{S} Мора да су наши већ напустили телегра 
 једне на друге као вреће.{S} Срела сам неколико таквих кола пуних мртваца.{S} Рекоше ми у Ваље 
а три дима па настави:</p> <p>— Био сам неколико дана у нишкој болници, па после у приштинској  
ак, онај који је полазећи у свет стегао неколико динара, вадио је мараму из недара, дрешио је ч 
ло.{S} Ту је Престолонаследник пробавио неколико брижних дана, ту примао извештаје, ту одржавао 
е, приликом овога разговора, поздравило неколико пушчаних зрна, која им прохујаше <pb n="192" / 
акалске хартије.{S} А тај исти је, само неколико дана раније, са белом сервијетом на коленима,  
а или најзад и крај плота, ако има само неколико стопа сувоте.{S} Али ни тога нигде, свака сува 
ри.{S} Једва се прибрао да ми каже само неколико речи:</p> <p>— Молим... кола... болницу... да  
има код Ниша, напустио је Прокупље само неколико сати пре но што ће непријатељ у њ ући.</p> <p> 
краја нити ћеш прећи тамо и ако те само неколико метара раздвајају од противне стране.</p> <p>И 
ава са фронта, који је сад већ био само неколико километара изнад Скопља, те се по где кад чула 
одне, са наших положаја грунуше убрзано неколико очајничких плотуна па затим све умуче.{S} Наши 
S} Очајно смо погледали око себе на оно неколико кућа које чине село а нас се десетине хиљада с 
рај света ће га бацити овај олуј.{S} По неколико хиљада пасоша издавано је дневно.</p> <pb n="5 
у збег за осталим светом одмичући се по неколико часова дневно, онолико колико је деда могао да 
 Гледао је растројено, питања сам му по неколико пута понављао док их је схватио, а и кад их је 
атог немам! — Одлучује се онај отац што неколико дана тражи коња да купи.</p> <pb n="550" /> <p 
евучена тамном бојом.{S} Њу олујина већ неколико година носа широм балканскога полуострва и бац 
у по више слојева блата, које збира већ неколико дана по приштинским улицама, обућа влажна и не 
 продужило чекање и ђенерал који је већ неколико пута нервозно погледао у сат, поче и гласно да 
о их је и пловио своме циљу.{S} На њему неколико хиљада путника, који су му се са поуздањем пов 
 Нађе нашу пољску батерију и убаци у њу неколико тешких зрна.</p> <pb n="201" /> <p>— Одакле би 
је гледиште, бацио у очи војводи Мишићу неколико грубих речи, те је сукоб у једноме тренутку пр 
лади <pb n="48" /> дипломата изређа још неколико нишких дипломатских имена, уверен да то даје н 
аздвајао друм од њиве.{S} Прешло је још неколико пешака и сад смо већ били ван гомиле те је мог 
ан.{S} Тако прође и други и трећи и још неколико дана за тим.{S} А свакога од тих дана, с вечер 
има а крај њега друг му са пушком и још неколико оружаних војника.{S} Они разговарају са њим, г 
.</p> <p>Есад-пашин капетан Реџеп и још неколико есадових чауша, пратили су нашу владу, за којо 
а и народ!</p> <p>Кад смо претурили још неколико стотина метара, већ је све друкче изгледало.{S 
ештама чупали.{S} У кућицу се збило још неколико њих, који су стигли овамо пре мене, и једва се 
з ноћ и кроз опасност.</p> <p>Јавише се неколицина с пушкама и револверима.</p> <pb n="310" />  
, заноћили <pb n="362" /> смо те се нас неколицина увучемо у једну кошару да се склонимо од киш 
обесио сам и сам пушку о раме и, праћен неколицином оружаних младића, пошао сам да, у име одбор 
еднога дана, донеше на воловским колима неколицину тешких рањеника.{S} Једва смо их скинули.{S} 
поваљен џак крај зида.</p> <p>Прескочих неколицину, помажући се светлошћу мога фењера и седох н 
који креће у збег, у планине, осветљава неком мистичном маглицом која, као покров изаткан из пр 
а...{S} Па ипак, ишла сам довде, вођена неком празном вером у нешто.{S} Најзад довде сам и могл 
мо и ми сад већ пратили крваве борбе са неком вером, осећајући чак и извесну нелагодност што см 
уде...</p> <p>Последње речи изговори са неком боном иронијом и дубоком одвратношћу и предахну к 
који га поведе тим путем, озари му лице неком благом, светитељском светлошћу и он се окрете ађу 
ао је ону мрку гомилу кровова под собом неком топлом и лаком светлошћу, као оно месец у зимске  
 Још ми се тамо, на дну душе, у дубоком неком куту, задржао један делић вере и он се сад бунио  
 који леже на њој; диже се тајанственом неком моћи, као у ноћи у очи Васкрса Господњег плоча по 
еник неки говорио је својој околини и о неком пророку Исајији из XV. века, који је пророковао д 
чу чуо од почетка.{S} Сусед је причао о неком војнику кога су звали Бојко „мали“ и злој судбини 
са свима надама.{S} До Призрена се ишло неком одређеном месту и одређеном циљу, са оправданом и 
арактеру, у његовој судбини или можда у неком фатуму; нема ли нечега општега, нечега заједничко 
зговору видела сам да је то био момак у неком новчаном заводу београдском):{S} Како то?</p> <pb 
 омађијане пределе, као да се налазиш у некоме мртвоме царству где све, и људи и природа, спава 
ија <pb n="62" /> једна излишна и скроз некорисна установа.{S} Од почетка рата није ништа предв 
о добре воље, ја нисам мислио онако, на неку добру вољу у теорији, јер знам да је Врховна Коман 
е набрала на дну морскоме.{S} Певала је неку чудну песму, сличну оној коју мистрал пева кад се  
којих је ветар пламен повијао, бацао је неку тајанствену, непоуздану светлост кроз мрачну улицу 
 успева само да у тамну боју ноћи унесе неку тајанственост и та тајанственост и тишина изражава 
ало од казивања, јер смо се баш пели уз неку тегобну узбрдицу, па кад се испесмо а он дану и на 
ијански свирачи.{S} Свирали су и певали неку песму а бабо извади из шпага петицу, па приђе једн 
у зебњом али у коме смо ми ипак осећали неку заштиту.{S} Шум је <pb n="681" /> за нас био већи  
о усијано гвожђе.{S} Начелник даје жени неку цедуљицу и упућује је у болницу.{S} Улази друга, т 
уштених двораца, давао је мртвој вароши неку дубоку мистичну драж, што ме је закивало по читаве 
чима значи отварање срца.{S} Осећао сам неку искреност и снагу у души.{S} У мени се тога часа п 
е, те је већ тад његов поглед изражавао неку престрављеност и непоуздање.{S} Добегао је са нама 
 плаве и модре планине, гледали смо као неку светињу, као да је оно тамо света земља Јерусалим! 
и остали, сем најстаријега који је знао неку народну <pb n="247" /> песму у којој се Турци поми 
p>Најзад један наредник, који је пратио неку комору и сишао с коња да се одмори на ногама, поја 
 су, ови разговори и саветовања, били у неку руку министарска седница, држана око ватре, међу с 
корака и реч одјекује као кроз празнину неку и изазива ти студену нелагодност у души.{S} Ишли с 
то је и био, само увек на опрезу, да од некуд не наиђу Турци.</p> <p>Ето, тако смо ми мучно жив 
, како се не би чуло и рашчуло те да од некуд Турци не погоне збег.{S} Него нек чељад легне да  
о пре, што код села Јежевице натрапа од некуд један полуескадрон коњице трећег позива, са резер 
по Срему!</p> <p>— Хвала Богу, наиђе од некуд једно зрно те ми прошиша руку, ево овде, и повред 
 који официр поврнуте јаке, враћа се од некуд кроз каљаве сокачиће, где је зашао ваљда издавају 
и ко зна из чијег пласта; други носе од некуд воду, трећи промрзли лутају од ватре до ватре не  
ни аутомобил који довлачи са станице од некуд евакуисан материјал, враћа се празан на станицу и 
ат заустави батаљон.{S} Кажу, стигао од некуд глас, Аустријанци се уставили код Крупња и ту ће  
ре, вечиту ноћ.{S} Глас је тај морао од некуд из велике даљине допрети, једва продирући кроз гу 
} Неодољиви мистрал, који је долазио од некуд са далеких страна, загрлио се са злим дусима што  
pb n="182" /> негодовањем пресретало од некуд залуталу српску батерију, која ће навући борбу и  
све што им је излишно или до чега су од некуд дошли. <pb n="696" /> Продаје се све и своје и др 
ежавајућег у атмосфери.{S} Наишле су од некуд, непознатим путевима и из непознатих извора, мало 
<p>— На Ђуниској станици заостали су од некуд вагони у којима је био натоварен наш војни музеј  
мало час гмизала по улицама, повукла се некуда.{S} Где — сам ће је Бог знати!{S} Спавало се по  
Било је команданата који се од обичног, некултурног човека, разликују само по томе што имају зв 
кроз празнину неку и изазива ти студену нелагодност у души.{S} Ишли смо ћутећки, док <pb n="123 
са неком вером, осећајући чак и извесну нелагодност што смо за тренутак оборили главе.{S} А вес 
то виде и додаде сама:</p> <p>— И онда, нема више Србије?</p> <p>— Нема!</p> <p>Ућутасмо.{S} Ње 
 сахраним...{S} Неће нико... нема кола, нема свештеника... нико не сме на гробље, тамо сипа гра 
додаде:</p> <p>— Није црква од мермера, нема ни звона ни крстова... а и што ће; нек душа само о 
 све више усањује.{S} Нема више жагора, нема ни гласнога разговора.{S} Шапће се и клонуло се ид 
вукло у куће.{S} На улици нема промета, нема покрета, нема живота; не говори се гласно, не заус 
S} На улици нема промета, нема покрета, нема живота; не говори се гласно, не зауставља пријатељ 
личило је на те дане.{S} Тишина, пуста, нема, суморна, загушљива тишина.{S} Све радње закатанче 
азноликих питања — нек те нико не лаже, нема брате ништа; оде и команда ноћас у Грачаницу, прођ 
се и преплаши; има жена децу а сама је, нема ко да јој помогне кад загусти.</p> <p>У том стиже  
о је, Новице.{S} Веле: нема више пушке, нема планине, него гледај да савијеш главу под кров.{S} 
ашна и товари хране.{S} Одавде па даље, нема више добрих путева а и што их има не могу њима кол 
и рече о батерији:</p> <p>— Повлачи се, нема ни једног метка више, повлачи се у Призрен.{S} Исп 
 n="106" /> <p>— Па до Приштине, брате, нема ни неколико корака а ова опасност не може да траје 
, заузет бригом о сопственој опасности, нема моћи да види један шири интерес који је ван његове 
дука.</p> <p>— Нећете га нигде ни наћи, нема ко да <pb n="496" /> прави.{S} Ми већ од неколико  
еђу онима, које ја треба сад да убијам, нема и рођака мојих, јер породица наша је врло велика,  
седиштем, у кошу, у џепу пролазниковом, нема <pb n="75" /> ли која вест која подлеже трошарини  
али нема у мени више оне воље за борбу, нема оне храбрости са којом сам пошао.{S} Стајао сам ус 
ла друмом и пољима, на све стране па... нема.{S} Кажемо јој баш, нек се склони овде, под овај к 
ребао да га сахраним...{S} Неће нико... нема кола, нема свештеника... нико не сме на гробље, та 
 они мени: свршено је, Новице.{S} Веле: нема више пушке, нема планине, него гледај да савијеш г 
 Он пође у памети да прибира, да тражи: нема ли једног истог историјског или можда унутарњег, ш 
говој судбини или можда у неком фатуму; нема ли нечега општега, нечега заједничкога, у свима ов 
 И међу нама живот све више усањује.{S} Нема више жагора, нема ни гласнога разговора.{S} Шапће  
и официр одлучно — него знам, видим.{S} Нема ту шта више да се мисли!</p> <p>— А ми смо све пол 
 ћути и трпи.{S} Види, мора се тако.{S} Нема се где, па ћути и трпи.{S} Их, што сам имао вочића 
ту, ништа није ово двоје према њему.{S} Нема ни три педља од земље — и он је мали на мене — а о 
>— Ах! — учини он, одмахујући главом. — Нема шта више да се погорша.{S} Одсечена ми је рука.</p 
их руку додаје у уста своју цигарету. — Нема данас на целоме свету ни једнога месташца где би с 
рате, терет — правда се онај грађанин — Нема овде ни тридесет кила.{S} Понео бих ја то и сам ал 
ећепозивац, који је седео према Краљу — Нема нигде оно.{S} Не би дао ја једну моју њиву за целу 
и снагу а деци душу повратила.</p> <p>— Нема! — одговара мајка.</p> <p>— Да могу — додаје опет  
ије висила медаља за храброст.</p> <p>— Нема ту разлике, пријатељу!{S} Бегство је бегство, па п 
>— Јесам.</p> <p>— Па нема је?</p> <p>— Нема!</p> <p>— Несретница! — учини начелник окренув се  
<p>— И онда, нема више Србије?</p> <p>— Нема!</p> <p>Ућутасмо.{S} Њене боне речи, „И онда нема  
на нож, опет прса у прса, као оно пре а нема сад за нама официра са револвером у руци да нас га 
иста се одушевљава, песимиста би хтео а нема храбрости да му се придружи.{S} Одушевљени наручуј 
ано, неопажен, извукао из куће и којега нема ево све до подне и ако се кроз београдске улице ва 
ња да је <pb n="149" /> све пропало, да нема више спаса, да не постоји више оно ради чега се во 
ју да макну из села, уверили се веле да нема рђавих људи, појели све што се може појести па сад 
ош да је недовољан број војске као и да нема више ни коморе ни профијантских одељења.</p> <p>Ос 
елим! — понови војвода гласно — Како да нема одговорности?{S} Зар повести људе на кланицу кад у 
ражили му Турци бела брашна, он реко да нема више а ага, који је одсео у њега, нареди једноме д 
 и митраљези са Можуре и уверише нас да нема више мирна кутка на српској земљи.</p> <p>Гаси ват 
ак и од права на егзистенцију!{S} Влада нема права да у име целога народа изврши ово одрицање!  
<p>Ућутасмо.{S} Њене боне речи, „И онда нема више Србије“ поведоше ме читавом низу тешких мисли 
ње наивно.</p> <p>Дотле ће гомила, која нема на разположењу ни војника ни жандара, гомила оних  
 судије рећи, да бегства из кукавичлука нема и ови што их воде на стрељање нису кукавице.{S} Ак 
з и ако рођеним очима виде да на шинама нема више ни вагона ни машина, сем два вагона у којима  
звоне као што празнина звони.{S} У њима нема више муниције, испуцало се, изгинуло се и — сад се 
?{S} То значи да војвода Мишић ни појма нема да је непријатељ изманеврисао клисуру Овчара и Каб 
 као што сам некада живот видела и, она нема више оно одвратно, студено лице и пожудни поглед т 
 на северном фронту погинуо син.{S} Она нема снаге да се гура, снагу јој је бол испио, она прил 
је тражила?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па нема је?</p> <p>— Нема!</p> <p>— Несретница! — учини на 
у тапкати у месту где се од силна блата нема нашта сести те одморити — и онда настаје гунђање.< 
, нестало шећера и нестало соли.{S} Кад нема никаквих већих и поузданијих вести, светина прати  
, појели све што се може појести па сад нема ни за њих ни за сиротињу хране те канда мисле да п 
 као дан, истина — да више никакве наде нема.{S} Управо на те седнице нико није ни већао о нада 
ланине и у долине, залазе где има и где нема пута тражећи се и, најзад, кад се налазе, грле се, 
како ће се без хране путевима где нигде нема села, нигде крова, нигде ватре?</p> <p>То су била  
 почеће да вам претресају кола, да виде нема ли што под седиштем, у кошу, у џепу пролазниковом, 
е офанзивом подигао у њој дух; муниције нема, хране нема.{S} Из извештаја се видело још да је н 
 настаје заморно и очајно дреждање коме нема краја.</p> <p>А снег и киша засипају и ветар бесно 
подигао у њој дух; муниције нема, хране нема.{S} Из извештаја се видело још да је недовољан бро 
одговорности могло бити?{S} Ако се успе нема је а ако се не успе, шта је то што ћемо изгубити к 
епрестано такви су, да се више са карте нема шта читати нити на њој записивати.{S} Друге и друг 
ао шта рећи, толико само, да борбе више нема, да се сад само повлачи и да се арнаутска села у о 
ва.{S} Још само један час и Србије више нема и тај час је ту, ево га пред нама!{S} Ми смо ту ис 
 не могу да добијем толико дрва.{S} А и нема где да се купе дрва.</p> <p>— А што си вуко фотеље 
ренуле.{S} Све просторије поседнуте а и нема их много.{S} Хан је обична, камена, двоспратна згр 
ило се овде све, сва несрећа и невоља и нема се кад, последњи је час.{S} Чекамо сваки час наред 
е кошуље, надимају се ребра на којима и нема меса већ само тамна а прозрачна, затегнута кожа.</ 
интересује ништа, постала је апатична и нема те појаве која би код ње могла изазвати какав наро 
дни посланик.</p> <p>— Тако мора бити и нема шта ту да се протествује! — додаје полицијски чино 
з куће не излазим и рекли да у вароши и нема хлеба али ће се они постарати да добијем.{S} И одо 
вде сам прво нашла места.{S} А готово и нема где, згрчила се деца измеђ ствари.</p> <p>— Пређи, 
, док нико није ни слутио да и у Медови нема ни једног зрна савезничког обећања.</p> <p>— Ваља  
/p> <p>— Он се склони а ја остадох, али нема у мени више оне воље за борбу, нема оне храбрости  
твори или прети да ће разбити врата али нема снаге да то учини.</p> <p>А дућани затворени и деб 
 нам домаћин један крај своје одаје али нема ватре да се огрејемо.{S} Но ко би и пожелео што бо 
 њој нико не каже да уђе а она сама или нема снаге или нема <pb n="396" /> храбрости.{S} Стоји  
же да уђе а она сама или нема снаге или нема <pb n="396" /> храбрости.{S} Стоји уморно под огол 
дан, два, три, четири и пет, и на земљи нема више оног клупчета.</p> <p>Крећу се већ људи овамо 
ала, болно јој дете, па остала а у кући нема до за један дан хране.</p> <p>Људи сакупљени у гру 
.{S} Све се повукло у куће.{S} На улици нема промета, нема покрета, нема живота; не говори се г 
 војском.{S} Влада је отишла — то значи нема више Србије, војска је остала за то да се и она по 
едадох се сну, ономе сну при коме човек нема више власти над својим телом, а разум му остаје бу 
/p> <p>Па и ако овај спровод прати увек нема тишина и саучешће гомиле кроз коју промиче, кад он 
и услова за исхрану кад их и непријатељ нема?</p> <p>Сви усвојише ове напомене војводе Степе и  
 јер то вам је што сте понели, село вам нема од куд нову донети.</p> <p>После нам је причао и д 
у клопци смо.</p> <p>— И мислите да нам нема спаса?</p> <p>Потпуковник заћута за час па нагло д 
 Изгледа ми да смо опкољени и спаса нам нема; него... спреми се и бегај.</p> <p>— А ви? — запит 
ручује „за све“.{S} Ни за једним столом нема више ни једнога песимисте, нико <pb n="52" /> више 
 усана греје ручице али ни даха довољно нема, уморна под теретом који носи.</p> <p>— Промрзла д 
ку: .</p> <p>— То је којешта од вас, то нема смисла —</p> <p>— Шта?</p> <p>— То, што су вас нап 
ди се и на креветима и на сандуцима јер нема довољно столица око стола.</p> <p>Разговори се нај 
чно обавестили о ситуацији.{S} И за нас нема ничега речитијега од бегства народних посланика.{S 
то нередовне трупе учиниле и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Сутра дан 
да су и то нередовне трупе и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Најзад, п 
шила, рекла ми је да опасности за живот нема, да ће истина остати онакажен и без ока али ће ост 
тају међу собом погледима, али нико већ нема храбрости да ма како тумачи ствар, јер је сваком ј 
и ту одмах и ишчезавају.{S} Душа му већ нема везе са телом, она је ван њега; мисао и тело су се 
 људе на кланицу кад услова за офанзиву нема и то људе десетковане, преморене и без хране; зар  
— Крива Паланка пала, то значи Куманову нема спаса! — веле они који су већ подлегли бризи.</p>  
 вели: „Зашто вам је село пусто, у селу нема до само баба и деце; где су вам жене, где девојке? 
пује на мање и на више.{S} И чега ти ту нема на оним шињелима и шаторским крилима: женске ципел 
пором пети а затим слазити.{S} На мосту нема никакве ограде а широк је колико је довољно колима 
утка кад постану немоћне.{S} У осталом, немају ни власти шта више да чекају; да се збрину још о 
сец дана у рату и, како других фронтова немају, целокупна је њихова снага према нама.{S} Кад бу 
 у вагону на које они што су без оружја немају право.{S} Госпође <pb n="111" /> стижу са својим 
устили радње и избегличке госпође, које немају стрпљења да код куће сачекају мужеве.{S} И све т 
 их усаветује.{S} Ту су биле мајке које немају начина ни себе да умире а треба децу своју да ут 
не које нису знале где су им мужеви, те немају кога ни да их поведе ни да их усаветује.{S} Ту с 
и!“ И, пошто су утврдиле да такве живце немају, оне су се радије придружиле одборима за приређи 
упоређења ових двеју појава, које чак и немају довољно сличности за упоређење, па ми се оно ипа 
ведите их опет на наша поља.{S} Краљеви немају ту моћ, војсковође то нису кадре али ви сте осећ 
ош дала поправити, јер Бугари „у ствари немају намеру да нападну Србију“.</p> <p>Један руски ко 
 а ако се не нађе...</p> <p>Ту прекиде, немајући довољно храбрости да развије целу мисао и ману 
и прикована на друму у маршевој колони, немајући ни лево ни десно простора да се развије.{S} Па 
чући пажљиво да не пробуди оне који су, немајући крова, полегали по улицама испод стреја и капи 
Пуковник пролази крај мртвих и рањених, немајући времена да се обзире на њихово запомагање и жу 
p>— Да! — додаде други, са резигнацијом немајући у тренутку на расположењу ни једну реч којом б 
ад, и ако прозебе, могу је сећи и даље, немам шта да жалим.</p> <p>— Ех, ипак... — заустих ја д 
говори потпоручник потресеним гласом. — Немам снаге да их својом руком убијем...</p> <p>Капетан 
Где је то?</p> <p>— На гробљу!</p> <p>— Немам ни сандука.</p> <p>— Нећете га нигде ни наћи, нем 
— пита жена са солунског воза.</p> <p>— Немам.{S} Не знам шта ми би, пошла сам као без главе.{S 
о у војску?</p> <p>— Ваш брат?</p> <p>— Немам браће...{S} Сама сам.</p> <p>— Ваљда рођак?</p> < 
 да ми је отац војник и да никог другог немам.{S} Питали су ме ко станује самном и имам ли што  
била сам њега и сад више никога блиског немам, сад сам сама самцита у свету...</p> <p>И ту дево 
т остајем и то овде, где никог познатог немам! — Одлучује се онај отац што неколико дана тражи  
устих ја да га тешим.</p> <p>— Ја од ње немам више користи па била дуга до чланка, као сад, или 
о снаге друге да тешим.{S} Сад већ више немам ни ја снаге и, ево признајем вам, данас ми је прв 
у ми снаге којима располажем а нарочито немам пешадије!</p> <p>— Држи се како знаш и умеш! — од 
остали, ко зна како се зову?{S} Ох, што немам снаге да пробудим ту поспалу децу; да проговорим  
више да се пазим но остале девојке, јер немам мајке а отац ми често остаје ноћу у кафани, те је 
пре три дана а отад не знам како је.{S} Немамо никаквих вести!</p> <p>Капетан нерасположен да с 
с кровом готови, ми ћемо тек опазити да немамо темеље на којима ће се тај кров држати.</p> <p>— 
го са Сопота, а ми овде све до Багрдана немамо могућности да му дамо отпора.{S} А заробљење јед 
> <p>— Овамо не ваља.{S} Званично ништа немамо, ал тако кажу.{S} Веле непријатељ је кренуо из В 
дан, изузетан, пример.</p> <p>— Па ми и немамо више него шест ђенерала.</p> <p>— И две чете пук 
настави — мио му био знаш тај говор јер немамо него један дан ода још, ако овако пође, па да са 
рт али је пред нама лебдела прождрвљива неман глади.</p> <p>Један отац, који се већ на првом ко 
испита на Руднику и Церу.{S} Страховита неман уништења преспавала је једну дугу ноћ, те нам дал 
вља се опет испред очију старчевих, као неман полаже своју мртвачки студену а гломазну руку на  
је у том тренутку победио ону неодољиву неман, која му је стално шаптала у ухо својим пискавим  
, зазирао од те године као од неке црне немани.{S} Када је у београдскоме двору примао честитањ 
 брашна, још су далеко били од несретне немани глади која ће доцније, тамо у албанским планинам 
.{S} Тамо, под Митровицом, код Пантина, Немања 1169 разбија своју браћу, представнике феудалног 
угу.{S} Молили су се Богу који је негда Немањину молитву на звечанској гори услишио <pb n="726" 
{S} Та су кола одвезла српскога Краља у Немањину Белу Цркву, данашњу Куршумлију.</p> <pb n="286 
аније, са белом сервијетом на коленима, немарно прелетао очима јеловник, враћао порције што му  
Да чуо сам, стићи ће! — одговори официр немарно, не придајућим томе велики значај.</p> <p>— Ми  
дилац и предаје се победничком заносу и немару и једна војска, за коју сви већ мисле да је побе 
 ма што да спрече.{S} Зато, крећите.{S} Немате шта више да чекате.</p> <p>— Напоље се понова го 
реташ и што се креће око тебе.</p> <p>— Немате ваљда где да ноћите? — запита ме кад сам сео.</p 
ле контуре госпе у црнини.</p> <p>— Ако немате где да се згрејете — рекох јој кад приђох друму  
млади човече, ја не кажем да ви у свему немате право али, мислим да у полемику — јер ми смо гот 
и је носио на леђима, лежао је на земљи немац, заробљеник, а крај њега је стајао један грађанин 
/p> <p>Када је код Рама први заробљеник Немац, пао у руке нашима, били су према њему чак и нежн 
тога уговора.</p> <p>— Море, је л’ само Немац на престолу, он већ онда зна како Виљем тумачи ме 
 како од напада Бугара тако и од напада Немаца.</p> <p>— Једва се и ово одржава... — заусти ађу 
ати, јер је она већ понела велики напад Немаца и Аустријанаца.</p> <p>— На истоку — настави пот 
арнаутин.</p> <p>— Од Аустријанаца и од Немаца и од Бугара.{S} Три су цара ударила на нас.</p>  
Заробљеника има десетина, а међу њима и Немаца.{S} Сви су промрзли, поцепани, модри и поднадули 
нам се придружили и други.{S} Вило је и Немаца са далеких страна, из Виртенберга, Саксонске и Б 
н два а сазна да је једна колона Аустро-Немаца изманевровала багрдански теснац и иде од Пожарев 
 немачки званични коминике објављује да Немачка сматра свој циљ постигнутим, те прекида даље оп 
чка акција; на Сави и Дунаву нагомилана немачка и аустроугарска војска, спремна да изврши напад 
пштава радиотелеграм из Лијона, по коме Немачка већ повлачи војску из унутрашњости Србије.{S} О 
 грчком био би стављен шах-мат а Аустро-немачка офанзива на Србију уједан мах би се нашла пред  
ика и једновременом офанзивом Аустрије, Немачке и Бугарске.{S} Кад се то већ није могло кроз те 
то баш та ватра на којој ће га пећи.{S} Немачке су старешине нарочито сугерирале такве бајке св 
на Дунаву, у којима је он рањен, о сили немачке артиљерије и о нечувеним напорима српскога војн 
у да се на фронту наши јуначки држе, да немачки прелаз преко Дунава почиње бивати њихов пораз и 
ојног <pb n="708" /> делегата, по којој немачки званични коминике објављује да Немачка сматра с 
} Ови, што смо их срели, нису војска из немачких новинарских легенда, нису ни војска која је Хи 
чно. — На Београду је двадесет и четири немачких и двадесет аустријских батаљона.</p> <p>— А на 
Константин — који ће мало доцније улогу немачкога агента заменити још одвратнијом улогом шпијун 
шњавати једном војном апотекару како „у Немачкој не би могло ово да се деси“.{S} Војни апотекар 
ијом и другим потребама и свака веза са Немачком, Румунија би била силом прилика нагнана да уђе 
 и четири наша према осамдесет и једном немачком батаљону, као што је знао да и Топола није виш 
дефинитивно Аустрију и тим сломом нагна Немачку на тражење мира.</p> <p>— Ама, зашто баш нас из 
 воза који ће кренути у Солун.</p> <p>— Немаш чим да покријеш децу? — пита жена са солунског во 
 источи најбоља ракија.{S} Ако кажеш да немаш камџијом ти одговарају, па мораш да нађеш. <pb n= 
 већ живе а не као јуче и данас мртве и неме.</p> <p>— Ама, је л’ то истина? — пита пријатељ пр 
који им гута имовину, стоје непомични и неми становници куће коју ждере пламен.</p> <p>Пламен в 
 казују да он већ вековима стоји ту као неми стражар <pb n="601" /> на друму, којим су се толик 
сти, никла српска вера, једини је ноћас неми сведок тужнога чина сахрањивања српске вере.</p> < 
за хранитељима-својим; потуцаћемо се од немила до недрага и куцаћемо на туђа врата; заклањаћемо 
год знате! — додаје жена. — Ишла сам од немила до недрага и нико неће да ми помогне.{S} Ето га  
породицом у Србију.{S} Потуцао се ту од немила до недрага и живио од милости, која му је пружан 
аву објашњењима.{S} Ми смо само слушали немиле звуке.</p> <p>Ту ноћ сам провела врло немирно.{S 
извесним неодређеним страхом, слутњом и немилим предосећањем улазак непријатељске војске, који  
и у планине.{S} Краљу <pb n="282" /> је немило и тешко било што се он вози на аутомобилу, а нар 
 већ и мразни вечерњи ветрић, који тако немило милује образе.{S} Рекох му да пожури <pb n="630" 
ују, почињу ове казивати своје утиске о немилој појави.</p> <p>— Ја не знам само, зашто се с ти 
српски народ и нико није хтео да верује немиломе гласу да неће доћи, те су се и даље лепршале з 
у нама беднима, које је усов садашњости немилосрдно претрпао, тежак бол у души <pb n="679" /> и 
исак судбина оне дечице од које се отац немилосрдно откида и која сад, без очеве заштите, прежи 
е окрвављеноме Богу, ономе Богу коме је немилост оцатом жеђ гасила, у чије су се груди копља за 
 па да се предамо Арнаутима на милост и немилост.{S} Биће ваљда и у њих срца кад виде ову чељад 
 природиног и предали му се на милост и немилост.</p> <p>И мећава нас загрли, обави нас својом  
 природиног и предати му се на милост и немилост.{S} Било их је који су се решили, опремили и к 
 једној сумњивој вери стави на милост и немилост судбину носиоца круне и углед Краљевине и, ађу 
а одустанемо и да се бацимо на милост и немилост у албанске кршеве.{S} Војвода Путник.“</quote> 
авили кућу и тековину своју на милост и немилост пљачки која сад већ бесни у њиховом завичају;  
} За нас живе, према којима је Бог тако немилостив!</p> <p>Ућутао сам да не узнемирим дубоки ос 
пробудио нови сан који је затим хладна, немилостива и себична дипломација, дипломација насиља,  
едно ни друго, изгледа да је случај био немилостиви судија у опредељивању судбине.{S} Овај је с 
ту, почев од Бога па до каплара и удара немилостиво грешне вочиће батином по чеоњачи и по очима 
ње државне имовине.{S} Лупају се и ломе немилостиво вагони, грабе се џакови са храном, разбијај 
азивала једну и исту тежњу, тежњу да се немилостиво разорени сан настави, и да се још једном по 
аве кад река пробије бране па њени вали немилостиво плаве.</p> <p>Када би се осврнули за собом, 
о онакажене и, место топла саучешћа, ми немилостиво пружамо руку вратима казнећи тешко оне које 
 овако исто играла као ми? — настављамо немилостиво засипати питањима.</p> <p>— Тако, дабоме, а 
 сад смо у равници — објашњава онај што немилостиво шара кафеџијин чаршав. — Недовољно смо зашт 
 поласком, дотле су се догађаји око нас немилостиво ваљали.{S} У Ђаковици, која је остала за на 
Краља, Врховну Команду и Владу, овде су немилостиво уништавани.{S} Кола, пошто је са њих скинут 
астанка исказује: уздахом или сузом или немим ћутањем, које је кадро и највећи бол да изрази.{S 
ом и сузама ућутати и предати се својим немим душевним патњама.{S} Веровао сам да ће криза, кој 
 магацине са храном.{S} Пад је Куманова неминован још за који сат.{S} Команда Трупа већ пред ве 
е очекује свакога тренутка крах који је неминован и који ће под собом претрпати све што се за в 
ио би пребачен преко Мораве и ствари би неминовно узеле ток који је капетан, поплављен непријат 
 у прса, војник са мазурских језера, са Немира, Лијежа и Анвера, са војником са Куманова и Обла 
а се разлила и утулила и утајала се она немирна светлост од разигранога пламена, која је до мал 
и погледом, док се чунић не изгуби међу немирне таласиће.{S} Затим се она враћа у одају, припаљ 
шта се у овом тренутку дешава под њим и немирно је, нервозно, крупним корацима прелазио собу, п 
е звуке.</p> <p>Ту ноћ сам провела врло немирно.{S} Нисам могла дуго да заспим; стегла сам дете 
е доћи, он само не може да нађе пута по немирноме мору а, чим спази светиљку коју материна бриг 
 Књажевца.{S} Али смо ипак, са извесним немиром у души, похитали сви начелству, да чујемо шта о 
и старији и сама домаћица, мајка дечја, немо су је пратили и кријући једно од другога погледе,  
{S} Не говорећи, не споразумевајући се, немо, пођоше и из наше куће да се крећу бегунци.{S} И,  
ко не диже главе, посађују се око стола немо и не погледајући се међу собом.</p> <p>Ипак, после 
е.</p> <p>С времена на време, гомила се немо раставља и пропушта без коментара по једна кола ко 
есретника, воде на стрељање.{S} Свет се немо расклања пред тужним погребом тим.{S} Приштевци са 
 потпуно опасности коју су преживели те немо гледају <pb n="536" /> за собом укочена, суманута  
се није ни будила да види свога друга и немо изађе из подрума, притварајући врата, иза којих су 
ринутој породици, само слеже раменима и немо одлази из куће.</p> <p>Данас и сутра до подне коли 
 престрављене жене сабиле се у гомиле и немо ћутећи, погледају се и ослухују.{S} И пролазници з 
 изломио.{S} Сви знају да мора умрети и немо чекају час.</p> <p>Лица овога малога друштва закло 
одника, који је иза свога топа стојао и немо гледао смрт око себе.</p> <p>— Господине потпоручн 
а сатански збор.</p> <p>Забринуто смо и немо посматрали пламену страхобу која је буктала пред н 
 моје присуство не узнемири већ мирно и немо настави крстити се.</p> <p>— Молиш се Богу? — узне 
 <p>Он ћути, упорно ћути и гледа тупо и немо а две му се крупне сузе врте у очима.{S} Поносни в 
о и искрено саучешће.</p> <p>Он настави немо крстити се, пошто ми је погледом благодарио.</p> < 
ља да га упита о новостима, већ пролази немо, један мимо другог, измењујући место поздрава погл 
љена светина узневерена погледа и стоји немо и посматра све ово.{S} Стоји тако од јутра до подн 
а.</p> <p>Нико ии речи не говори, свако немо, престрављено, преплашено гледа како се товаре кол 
то је већ пукао глас да је пут за Дебар немогућ јер су Бугари заузели Гостивар, те се више ни у 
 ничега родитељскога, ничега нежнога. — Немогуће је цео свет ослободити.</p> <p>— Не кажем цео  
ми уклони дете.</p> <pb n="518" /> <p>— Немогуће, госпо! — одговори г. пуковник строгим, војнич 
ће покушаје и напоре, али је до те везе немогуће било доћи.{S} Свакога часа јављале су се ненад 
само подне и наставио...</p> <p>— То је немогуће! — пресече му реч глас из Армије.</p> <p>— То  
на, у часу кад их је исказао, изгледале немогуће, па ипак постале славно дело?</p> <p>У тим мис 
 још једнако сипи.{S} Средином је улице немогуће било ићи а странама још горе, јер су крај кућа 
ава које изгледају могуће а у ствари су немогуће.{S} Ја на пример знам да је у Врховној Команди 
е нису виделе али су се осећале.</p> <p>Немогуће је било оком схватити сву величину невоље која 
њу савлада читава бујица суза и застаде немогући даље да иде.</p> <p>Један пролазник, трећепози 
 и воловска кола а тако често и застаје немогући <pb n="377" /> да извуче точак који се зарива  
и децом.{S} Вочићи тешко дахчу и посрћу немогући да извуку кола која сваки час упадају у пролок 
ежој ситуацији нађемо себи утехе ма и у немогућим претпоставкама, почели смо и овом приликом да 
раљеве изјаве.{S} Сви су били уверени у немогућност њенога извођења, сматрали су је само као из 
кошуљу? — пита жена.</p> <p>— Понеси... немој.., где ћемо их?</p> <p>— А покривач за децу?</p>  
 А покривач за децу?</p> <p>— Понеси... немој...</p> <p>— Па шта да понесем?</p> <pb n="99" />  
ласом којим само старост уме говорити — Немој да жалиш, можда га је Бог баш изабрао да га спасе 
еби парче меса:</p> <pb n="386" /> <p>— Немој, болан, то јести, виш да је стока липсала.</p> <p 
ушно и очински:</p> <pb n="497" /> <p>— Немој да плачеш! — рече топлим гласом којим само старос 
бране, блага, родитељска лица.</p> <p>— Немој, синко, да једеш тако.{S} Виш како те гледају гла 
 могу а ето и детету је рђаво.</p> <p>— Немој, госпо, где ћеш сама? — рече ми један од њих.</p> 
— Е кад је тако близо а ти хајде.{S} Па немој само да навириш, поздрави се лепо са својима и пр 
— одговори наредник.</p> <p>— Е онда ми немој ништа даље говорити.</p> <p>— А зашто кобајаги? — 
 ја продавцу — продај то и узми паре ал немој никоме казивати да су то ствари из официрске задр 
 рибице! — додаје други.</p> <p>— Море, немојте баш тако.{S} Нису ту само деца, има ту и људи!< 
к, легао је баш на њу.</p> <p>— Пазите, немојте оштетити даску да се не би познао траг! — додад 
и да погинем.{S} Немојте ме саветовати, немојте ме одговарати, немојте ме спречавати, то је мој 
е ме саветовати, немојте ме одговарати, немојте ме спречавати, то је моја последња и непоколебљ 
ледњој, у одлучној борби да погинем.{S} Немојте ме саветовати, немојте ме одговарати, немојте м 
и, — узе доктор да умирује узнемирене — немојте тако!{S} Ја не верујем да је Врховна Команда на 
дрављајући ме.</p> <p>— Не боме, али се немојте чудити.{S} Људи данас тако промичу један крај д 
— додаде један од пуковника.</p> <p>— И немојте ударати, да се не би ко у кући пробудио! — дода 
дан пискав и прозебли глас.</p> <p>— Ал немојте тако, госпа Јело, — одговара јасан, пун женски  
е његова већ далеко косом измакла а он, немоћан, сломљен, остављен, опет пада и зароњава главу  
ао један делић вере и он се сад бунио и немоћан хтео би да се одупре овој бујици неповољних вес 
 али је радије ишао пешке, ма да је био немоћан а стаза тешко проходна, још више због леда и мр 
и брига моћних.{S} Па како је и та вера немоћна пред силом!</p> <p>За Енглезима брекће и стење  
и, нико прекадити; четврти су кренули а немоћне своје, децу или родитеље, оставили успут у непо 
и борбу али, видећи их онако изнурене и немоћне, одустаде од те намере у толико пре, што код се 
онт.{S} Од овога тренутка власти су већ немоћне ма што да изврше и ма што да спрече.{S} Зато, к 
штају?</p> <p>— Од тренутка кад постану немоћне.{S} У осталом, немају ни власти шта више да чек 
бивена.{S} То би била већ тешка рана за немоћно дете а ја овако у пољу, на јесењем мразу, нити  
рену, окрете се око себе и виде мртву и нему батерију своју, виде забринуте другове своје и вој 
 вели — прешли су.{S} Ево проведоше три Немца заробљеника.</p> <p>— А шта је тамо, шта кажу?</p 
пита онај мрзовољни.</p> <p>— Па то, за Немце и за Русе и Енглезе и Французе.{S} Он те ствари з 
већ води у Душановој улици, па и одатле Немце отераше наши и сручише их доле, на Јалију.{S} Али 
бима, који су настали на нашим обалама, Немци су, незаштићени више својом артиљеријом, која је  
е онај мрзовољни.</p> <p>— Па јес...{S} Немци! — учини овај као убеђено, па ће мало за тим — Пи 
доле на ниже и поче да прашти бомба.{S} Немци потисли већ оне трупе које су се бориле на Дорћол 
аши, Французи, Енглези и Руси другу.{S} Немци кад освоје једну варош они упознаду њену вредност 
, питам ја њега, како то, а он каже:{S} Немци, Томо, имају једну политику а наши, Французи, Енг 
су већ били у Душановој улици.</p> <p>— Немци?</p> <p>— Па они... не знам колико их је, али је  
один Јанковић.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Немци су већ у Јанковој Клисури а, канда је и Прокупље  
 /> девер је виши официр) па ми каже да Немци мисле на прелазак на Морави, а овде ће код Београ 
и, па француски аероплани...</p> <p>— И Немци са оне стране Дунава и Саве — додаје онај мрзовољ 
 је читав план, клопка, у коју су упали Немци.{S} Наша је улога да њих а са њима и <pb n="38" / 
, чију вредност и храброст нису ни сами Немци потцењивали.</p> <p>— Питајте га, море, хоће ли д 
и пљаште бомбе и тек чујеш „ура!“ Видим Немци узмичу, наши освајају Страхинића бана улицу и ја  
леђима Косову — наставља Краљ — међутим Немци слазе озго, Ибром и Лабом и залазе нам с леђа, те 
ека која протрчаше улицом, рекоше да су Немци код Калемегдана покушали и прелаз.{S} Веле како ј 
али са Бановог брда, а други опет да су Немци тукли остружничке положаје где имају намеру да пр 
до на два три метра од обале, шалупу са Немцима која се из магле као из какве заседе на један п 
 се, како су Аустријанци при сусрету са Немцима, на српској граници, рекли овима: „Изволте, сад 
, подељеној према њима, Аустријанцима и Немцима, односили војнички нестечене а ипак врло скупо  
ило доћи.{S} Свакога часа јављале су се ненадлежне команде, војне станице или су се укрштали ра 
апора, укрштања разних гласова, јављања ненадлежних команда и; најзад капетан чу где телефонист 
олима, таљигама или двоколицама које се ненадлежно унеле у ред.{S} Та војничка кола представљај 
ога ордења да је сручим у кола, у крило ненасите и одвратне сујете.</p> <p>Ноћ је већ увелико о 
рај њих пролази и иде даље.{S} И стока, ненахрањена, почела је већ да малаксава и успорава ход. 
ане а ноћи мразне, те стока незбринута, ненахрањена, несклоњена, малаксава полако и пада крај д 
ре до мркла мрака, да се увече уморни и необавештени повуку под кров и да сутра наставе исти по 
ховна <pb n="280" /> се Команда осећала необезбеђена од изненађења те је већ била приправна да  
вани посматрајући са запрепашћењем овај необичан призор који је за нас још био загонетка.{S} Тр 
сам сати у јутру отпочела је грмљавина, необична, нечувена до сад.{S} Чудан неки шум пролетао ј 
 смо дуго, врло дуго чекали.{S} Није то необична ствар да се покрет заустави и стоји у месту, о 
и је продирао споља.{S} Унутрашњост ове необичне куће, са ватара које опкаљују збијене гомилице 
 том возу био је међу путницима по који необичнији, обавештенији, који је умео казивати и оно ш 
о уверавању начелника те војне станице, необично личио на ђенерала Степу Степановића.</p> <p>—  
но сваком другом.{S} Напустио је Скопље необично потресен.{S} Откинуо се онај кончић и он није  
Био је висок, коштуњав човек, снажних и необично дугих руку.{S} Од целог његовог лица осветљено 
избуљених очију и дебелих усана а други необично живих и изразитих очију и малих, готово младић 
а и... даље се није могло: „Треба имати необично снажне живце да се то издржи!“ И, пошто су утв 
ле боног сусрета с децом што га је било необично потресло?{S} Ађутант је два три пут прилазио н 
документи и рукописи у којима лежи наша необјављена и неиспитана историја.{S} Све, све је то пр 
 сваки његов успех или неуспех, на неки необјашњив начин, неким подземним путевима, допирао је  
од Карађорђем и стари је Краљ, пун неке необјашњиве слутње, зазирао од те године као од неке цр 
диска.{S} Она друга има тамно порекло и необјашњиво име:{S} Мица Проминцла.{S} Нико не зна ни к 
згледало, пуно мањих и већих обојених и необојених дрвених крстића, међу којима по где који гру 
атраш борбу.</p> <p>Наредник после ових необоривих разлога слеже раменима и пређе на други разг 
лих усана, очију исколачених.{S} Прљав, необријан, раскопчан, несретник се тресао целим телом и 
р, наш официр са фронта, <pb n="537" /> необријан, без сабље, уморан и малаксао или по какав оф 
а ми каже ништа но само ману руком и ја необувена појурих као без душе за њом на улицу.{S} О, Б 
 се из болнице неоздравели, необучени и необувени, па прозебли успут и падају нити се могу више 
аде.</p> <p>— А да нисте прозебли, тако необучена а земља влажна?</p> <p>— Нисам... али, најзад 
 даље; дигли се из болнице неоздравели, необучени и необувени, па прозебли успут и падају нити  
ма појавише се на улици и почеше, онако необучени, да се збирају у гомилице и шушкају поверљиво 
ила су све то деца, млада као роса, још неогарених усана, тек одвојена од мајака и кућа и одмах 
оји снежне стазе албанских кланаца или, неодважан да се осврне на непосредну прошлост, залази м 
шли и дуго смо ћутали.{S} Најзад, доста неодважно и више шапћући запитах је:</p> <p>— Па сад?</ 
 изгажене; <pb n="533" /> а крај ствари неодевени, како су у последњем тренутку избегли, прозеб 
 жандарма, одвајају се од њих нерешени, неодлучни као и раније што су били, и иду другом, иду т 
вратили га.</p> <p>А док смо се ми тако неодлучно решавали, ломили и одуговлачили са поласком,  
ед коју смо стављени издајством грчким, неодлучношћу савезника и једновременом офанзивом Аустри 
едног ордонанса.{S} Капетан још довољно неодморен и неиспаван седе на кревет и припали свећу у  
оре било узнемирено као и душа моја.{S} Неодољива бура која је долазила однекуд са далеких стра 
 И они ме саветују да бегам и износе ми неодољиве разлоге.{S} Тако су исто можда саветовали и и 
 су исто можда саветовали и износили му неодољиве разлоге и мога деду пре сто година а историја 
било узнемирено као и материна душа.{S} Неодољиви мистрал, који је долазио од некуд са далеких  
у такве мисли тоне и понире, Усуд, онај неодољиви и свирепи Усуд, исправља се опет испред очију 
 покрива.{S} Је ли то онај велики, онај неодољиви историјски Усуд тако наредио, да се једна вел 
ако је то привиђење, зашто осећам једну неодољиву потребу да јој говорим, да је задржим на путу 
 ваљда да је у том тренутку победио ону неодољиву неман, која му је стално шаптала у ухо својим 
над Скопљем, догледа се ноћас као тамна неодређена маса.{S} Варош као застрта тамним покровом и 
гађаји о којима су вести врло нејасне и неодређене.{S} Неко додаде још да је у чаршији чуо да ј 
им белим одбором, очекујући са извесним неодређеним страхом, слутњом и немилим предосећањем ула 
етом, подлегао сам навали читавога роја неодређених мисли.{S} То су биле и мисли и сећања и пре 
} Ипак по неко, онако успут, без везе и неодређено, добаци по какав одговор и жури даље.</p> <p 
нини развеје и његов се поглед изгуби и неодређено лута.</p> <p>Застао сам крај ове ватре, дуго 
ватио, одговарао је на њих непоуздано и неодређено.</p> <pb n="695" /> <p>— Мислиш ли да крећеш 
ечина још тајанствено продире те се под неодређеном светлошћу, која се рађа из сусрета дана и н 
 низ својих невоља; сад већ идемо нечем неодређеном, непознатом, неизвесном и без икакве вере.< 
 тако растанем од детета и неопојаног и неожаљеног.</p> <p>— Како ћу, како да се растанем од ње 
дају, не могу даље; дигли се из болнице неоздравели, необучени и необувени, па прозебли успут и 
е ли угледати сина који се јутрос рано, неопажен, извукао из куће и којега нема ево све до подн 
пама да се не чује бат, како би се само неопажени могли извући из вароши.{S} А наши, извештени, 
вама, да се спрема свечан дочек и да је неописано расположење у Нишу.</p> <p>Мало доцније и тел 
{S} Вај нама, сејаћемо свуд где прођемо неопојане гробове, по урвинама и кланцима, где ће нам з 
мислити да се тако растанем од детета и неопојаног и неожаљеног.</p> <p>— Како ћу, како да се р 
сту и одређеном циљу, са оправданом или неоправданом вером да ће се у њему наћи заштита; али од 
се крећу.{S} Допире ти уху и по где кој неопредељен звук те казује да се буди ноћ.{S} Из једног 
нем од њега и како да га сахраним овако неопремљена? — питам очајно старца, осећајући потребу д 
ојима они освајају читаву једну поворку неорганизовану, неповезану; поворку, која сем заједнице 
а једној кућици па на другој, почеше на неосветљеним прозорима да се помичу завесе, затим овде  
А ко ће мајку да брани?</p> <p>Младост, неоскрнављена животом а опијена славом оружја, одговори 
авели малодушношћу.{S} Младост, младост неоскрнављена, чиста и невина, поносна и усправљена — њ 
} Небо пуно зрака под којима бљешти још неотопљен снег <pb n="323" /> на врховима планина.{S} К 
а подводни ледени брег, добија снажан и неочекиван ударац с бока и — тоне.{S} Тоне, <pb n="78"  
рви у нашој новој историји, нити је био неочекиван од таква суседа као што је Бугарин.{S} Ми см 
а подводни ледени брег, добија снажан и неочекивани ударац с бока и — тоне.{S} Тоне за неколико 
 се да се разбегло из гнезда изненађено неочекиваном силом, као оно кад пожар на мах обухвати к 
 се сабрани команданти изненадише овоме неочекиваноме предлогу.{S} Мислили су, војвода их је Ми 
не може учинити, предузимати једну тако неочекивану акцију?</p> <p>— Врховна је Команда наредбо 
ажна и неочишћена, лица неумивена, косе неочешљане.{S} Па ипак тај свет чека нешто и распитује  
 по приштинским улицама, обућа влажна и неочишћена, лица неумивена, косе неочешљане.{S} Па ипак 
 хоће ауторитативном благошћу да покара непажљивог ученика — може се преварити у каквој политич 
ћи да на питања не добија одговоре, узе непитан сам <pb n="175" /> да прича шта зна, шта је чуо 
погодио шта сам ја премишљао па настави непитан:</p> <p>— Био сам ја, господине, тамо где је тр 
ју читаву једну поворку неорганизовану, неповезану; поворку, која сем заједнице невоље, не пред 
 који су предлог у први мах дочекали са неповерењем, са чега се дискусија често пута и заоштрав 
ивао је старац узбуђено.</p> <p>Он је с неповерењем слушао разлоге, по којима би његов останак  
...</p> <p>— Како дан два? — прекида га неповерљиво лиферант.</p> <p>— Тако! — тврди убеђено пр 
ептембра а, дан за овим, већ стижу нове неповољне вести, са севернога фронта:{S} Смедерево пало 
уга косовскога, када једнога јутра доби неповољне вести са гиланскога фронта, зазвони у телефон 
а веза али је кумановски телефон јављао неповољне вести.{S} Крива Паланка је пала и Бугари напр 
емоћан хтео би да се одупре овој бујици неповољних вести.</p> <p>Млади пријатељ мој осврте се п 
начелник још увек узбуђен и под утиском неповољних вести које му је телефон казао — Куманово је 
ором, то значи и дужност, да буде чувар неповредности тога уговора.</p> <p>— Море, је л’ само Н 
страшна година и завитла се као најљућа непогода и начини по земљи пустош каква се не памти од  
ва и онај сутон којим <pb n="299" /> је непогода помрачила пре времена дан.{S} Из те гужве само 
 смо кретали кроз ноћ даље јер се већ и непогода утишала и овладала ведра ноћ па треба грабити. 
 је од оних великих путева којима тутњи непогода — тамо ће нас можда мимоићи даље невоље.</p> < 
а је утонула у таму.{S} Чим је с вечери непогода стала, небо се почело нагло ведрити <pb n="301 
од у горе и планине да се склања испред непогоде а у напуштеним селима зазвонише звона наопако  
а их не могла стићи, или се склонили од непогоде?{S} И та усамљеност изгледала ми је ужасна.{S} 
иљке се погасиле.{S} Све се склонило од непогоде под кров, једва отуд, далеко из махале, што до 
да га склони у своја наручја испред ове непогоде.</p> <p>Топлина старчевих речи годила ми је ал 
и са тежине тога осећања или са оне зле непогоде у коју смо кренули — тек први тај корак на пут 
илна киша, што значи да је скоро, после непогоде погинуо, можда и вечерас тек.{S} Зашто ли је п 
коси, ухватио први сумрак.{S} Бојећи се непогоде у ноћи, која је на косовској ширини много стра 
или се од <pb n="273" /> ове страховите непогоде која их чека у пољу.{S} Застали су на праг кућ 
ане и малаксале очи или, као иза буре и непогоде кад се разнобојна дуга обележи небом те свако  
игла да би имала где склонити од кише и непогоде мртве, који чекају на сахрану.</p> <p>Тргла са 
S} Обале Саве и Дунава задрхтале су под непогодом том; густи облаци дима покрили су простране б 
часа по подне а већ се смркава под оном непогодом и, кад се једва једном одушило те смо кренули 
све, као оморина, као тежак ваздух пред непогоду, пратила и била им предзнак завада српске влас 
војих рупа са незадовољством посматрали непозване госте, преко којих ће они ноћас морати да пре 
ђ собом са извесним узбуђењем изазваним непознавањем опасности која се приближује.{S} Што дубље 
глад и невољу?{S} Где ће он сад незнан, непознат, пита се и тешко грца у сузама говорећи о томе 
 почело се уносити у њену душу, као нов непознат јој осећај, осећај јачи од смрти.{S} Проширене 
 значи то, брате ништа! — буни се један непознат млађи човек — Ухватили сте то креманско пророч 
ли мобилизацију и нама догађај није био непознат, али смо прелазили преко њега и потискивали см 
ђим боловима?{S} У великој тузи то није непозната појава; онај који пати, жели што више болова  
се тога часа пробудила нека нова, дотле непозната побожност; не она која пости и метанише, не о 
 као што све грађане тера, тамо негде у непозната мађарска села.{S} И где ће ми остати породица 
је, децу или родитеље, оставили успут у непозната места, код непознатих људи; пети, шести, <pb  
одвајао од стварнога па ипак ми натурао непознате, тамне, нејасне преставе.{S} И ако још будан  
S} Сваки други пут водио је у туђину, у непознате крајеве, у неизвеност.{S} Отуда толика забрин 
раљевска Круна коју не хтедоше понети у непознате албанске планине, где се није знало шта очеку 
ле.</p> <p>— Има ли ко оружја? — запита непознати, који нам сад већ постаде вођа, који ће нас в 
о.{S} Појединац је пропадао, те су се и непознати људи на овоме путу удруживали у мање трупе од 
 — одговорих ја, осећајући како ми овај непознати официр чупа из душе последње остатке наде, ко 
ојих пет или шест оружаних.{S} Били смо непознати један другоме али нас је она тамна ноћ и заје 
ћег у атмосфери.{S} Наишле су од некуд, непознатим путевима и из непознатих извора, мало повољн 
 већ прошла или је отишла неким другим, непознатим путем.{S} Тако се цео друм загуши и затисне, 
вљао што, па се ипак то поуздање ширило непознатим путевима и допирало до нас те нас поче да об 
 и почео лутати по туђим двориштима, по непознатим стазама, не би ли ма где нашао какав диречић 
, оставили успут у непозната места, код непознатих људи; пети, шести, <pb n="381" /> седми... с 
е су од некуд, непознатим путевима и из непознатих извора, мало повољније вести, као оно кад по 
етета.</p> <p>Док смо ми преливали гроб непознатога војника и госпа у црнини изашла је из цркве 
евоља; сад већ идемо нечем неодређеном, непознатом, неизвесном и без икакве вере.</p> <pb n="58 
те ме спречавати, то је моја последња и непоколебљива одлука!</p> <p>Краљ је то рекао тоном, на 
ајним ноћима бдења, истрајнога надања и непоколебљиве вере.{S} Једном тако, уснила је, као бели 
<p>Војвода Мишић говорио је речито и са непоколебљивим убеђењем које је освајало.{S} На лицима  
ћемо их!{S} Сусрет са њима донео нам је непоколебљиво <pb n="28" /> поуздање, а то је поуздање  
ма леже ти остаци ту, мирни, непомични, непокретни.{S} Све се око њих креће, све пролази, и људ 
ом сам пошао.{S} Стајао сам усред борбе непомичан а око мене се борило и крвавило.{S} Нити сам  
> <p>Вековима леже ти остаци ту, мирни, непомични, непокретни.{S} Све се око њих креће, све про 
> <p>Вековима леже ти остаци ту, мирни, непомични; леже стрпељиво, чекајући поколење које ће по 
пред ужасом који им гута имовину, стоје непомични и неми становници куће коју ждере пламен.</p> 
на напуштен од својих и осуђен на смрт, непомично стоји крај друма, без јела и пића, тупо гледа 
ћи о томе, стојећи међу својим топовима непомично, и ако изложен непријатељској непрекидној ват 
ио своје голе гране, стајала је мирно и непомично као фигура на надгробном споменику.{S} Поумих 
мљених за картечку ватру, стоје мирно и непомично, као гвоздена стража која бди над уморним пеш 
 прелама, на самој ивици његовој, стоји непомично, као камени кип, једна силуета.{S} Изгледа ка 
боку костурницу.</p> <p>Официр је седео непомично на своме месту.</p> <p>— Стигли? — упита ме.< 
 је та брига обухватала и светину и ако непосвећену у појединости, које су влади погоршавале бр 
шћу пратила оне вести које су се тицале непосредне судбине Скопља.{S} Чаршија је са источнога ф 
ме је охрабрило?{S} Када сад, далеко од непосредних утисака, размишљам о старчевим речима, ја н 
ту ноћ провео на мртвој стражи а одмах, непосредно иза мртве страже, на двеста до триста метара 
своме месту, задовољно свлачио обућу да непосредно уз ватру открави ноге које су промрзле о ноћ 
о чему су они добили најдубљега уверења непосредно од бугарске владе.</p> <p>Ето, на основу оба 
ична незнабоштву, које се клања сунцу и непосредно из свога божанства црпе топлоту и живот.{S}  
кви ућути.</p> <p>Топовски метци у тако непосредној близини пешадије, учинише да се борба на је 
смо ми, који се налазимо у Скопљу, пред непосредном опасношћу?</p> <p>— А шта вас уверава да ни 
а божанства црпе топлоту и живот.{S} Ту непосредност, ту блискост нечему вишем, осећао сам и ја 
бију.{S} Она је најпре обухватила прву, непосредну околину станице, па је после као поплава, ка 
 кланаца или, неодважан да се осврне на непосредну прошлост, залази мислима дубоко, дубоко тамо 
лаве, као две мале оазе или као два још непотопљена острва, стоје још само Призрен и Битољ.{S}  
е просто бацити зверовима за храну, као непотребно месо.</p> <p>Нисам ни слутио, велим, када су 
мршава тела, њихове неразвијене груди и непоуздан корак једини су још трагови њихова детињства, 
је све ове вести које, ма колико биле и непоуздане, ипак дају нешто података да се ситуација мо 
ој војсци, бојећи се да ће се иначе ови непоуздани дечаци листом предавати, кад се погледају оч 
е часу <pb n="569" /> све.{S} На њој је непоузданим потезом руке која је дрхтала, избележена је 
ознаник.</p> <p>— Мислим! — процедих ја непоуздано кроз зубе.</p> <p>— Дај Боже! — додаде он.</ 
 кад их је схватио, одговарао је на њих непоуздано и неодређено.</p> <pb n="695" /> <p>— Мислиш 
ица.{S} Сагла сам се да је прочитам.{S} Непоузданом, женском руком, написала је несретна мајка  
p>Крај једне ватре, међу војницима, под непоузданом светлошћу пламена, који се повија час тамо  
 својим речима а у њено име поновити по непоузданоме сећању, старајући се, колико могу, да не о 
мен повијао, бацао је неку тајанствену, непоуздану светлост кроз мрачну улицу којом је војска,  
 поглед изражавао неку престрављеност и непоуздање.{S} Добегао је са нама у Приштину и онај јад 
да се склоним.{S} Сто година историјске неправде носи на своме имену мој дед зато да би се исто 
које је његовом неукаљаном имену толико неправде нанело.{S} Он ће смрћу својом показати, да Кар 
ест ми оптеретило грижом да сам учинила неправду и сину и мужу.{S} Али, од тренутка када сам ос 
лио, тако мислим и сад.{S} Ви ми чините неправду ако мислите да ме је жао ове руке, који губита 
ледало ми је као да сам пошла да учиним неправду, да учиним злочин према своме детету.{S} Поуми 
их њиховој светлој успомени чинио горку неправду, ако би ви пример који сам вам навео хтели да  
инила сам и једну неправду, једну горку неправду према своме сину, у тренутку када се он као во 
 но у гробу.</p> <p>Учинила сам и једну неправду, једну горку неправду према своме сину, у трен 
остепено у колону, те се образује један непрегледан и бескрајан ред кола.{S} Пешаци су ухватили 
матрао.{S} Такве једне ноћи, када су се непрегледни редови војске морских валова ломили један з 
олико сати дужине или још боље, која је непрекидна од места одакле смо јутрос кренули до места  
ла једна бескрајна поворка кола која је непрекидно милила друмом три дана и три ноћи.{S} То је  
ти изгледа као да се негде далеко нешто непрекидно руши и крха.{S} Са железничке станице <pb n= 
 бегунци!“ и оста тако име оној дугој и непрекидној змијурини што се друмом више Приштине лаган 
непомично, и ако изложен непријатељској непрекидној ватри, капетану се оно зујање картеча чинил 
 поворка иде, мили, пузи, гамиже тако у непрекидној линији, три дана и три ноћи, од Прокупља до 
ри дана и три ноћи.{S} То је била једна непрекинута и непробојна колона где су коњи задњих кола 
в; захрђаће напуштени плугови, испуцаће непреорана земља жеђу, те ће је самохране мајке сузама  
м пута ка Дебру.</p> <p>Влада је држала непрестане и брижне седнице, те није ни чудно, што је т 
бију места на друму.{S} Нова кола, која непрестано притичу из разних призренских улица, морају  
ној пространој соби, цела је влада била непрестано на окупу.</p> <p>Врховна Команда, односно ње 
Док се још по мало назирало гледала сам непрестано у прозор а кад се сасвим смрачи, ја сам само 
, али ја ћу ићи за њим.{S} Ићи ћу овако непрестано.{S} Ко зна... може му затребати моја нега, м 
 Мене одржава то непрестано дражење, то непрестано мучење душе.{S} Кад <pb n="508" /> гдекад по 
бу да их позлеђујем.{S} Мене одржава то непрестано дражење, то непрестано мучење душе.{S} Кад < 
 на одморак, наставило је пут и оно што непрестано стиже са фронта, што тамо не може више бити  
ји, који су јуче и данас стигли и стижу непрестано такви су, да се више са карте нема шта читат 
е утркивали пуни ствари.{S} Киша је још непрестано промицала.</p> <p>Скопље је имало тужан и су 
ика офанзива на северу већ је отпочела, непријатељ је већ на појединим местима успео да пребаци 
} Да би сузбио дејство наше артиљерије, непријатељ извлачи два тешка, великог калибра топа, код 
ве!...</p> <p>Савезници су опрали руке, непријатељ је заурлао: „Распни га!“ Крст је већ садељан 
то било, пешадија би налетила на Чачак, непријатељ, код којега се већ осећа велика поколебаност 
аћу ако треба и целу дивизију.{S} Само, непријатељ ни стопе даље, разумеш ли?</p> <p>— Разумем, 
, не знам.{S} Нити нас је овде где смо, непријатељ тражио; нити је тако близу да би нас могао ч 
ва прошао кроз Чачак и уставио се овде; непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио пут  
 у мочарну зору почело је повлачење.{S} Непријатељ, који је поуздано рачунао да сутрашњега дана 
кле је преко Шаргана стигла у Ужице.{S} Непријатељ је тада већ дубоко био ушао у Србију те се м 
 срамота; нисмо разбијали и отимали.{S} Непријатељ улази у варош а наши викнуше: носи, боље ти  
е и гину, тек ће се борити и гинути.{S} Непријатељ је већ пребродио Саву и Дунав и ту, на нашим 
тући!</p> <p>Капетан се предомишљао.{S} Непријатељ је спустио батерију с виса код барутнога маг 
напредовали, сејући пред собом смрт.{S} Непријатељ узмиче, остављајућ за собом своје мртве и ра 
ку, очекујући наредбу да се развију.{S} Непријатељ већ осећа да према њему није синоћна војска  
е ћуприје на Морави бачене у ваздух.{S} Непријатељ још није ушао али се зна да слази с Љубића и 
а и Топола није више безбедна.</p> <p>— Непријатељ је близу и напредује, Господару!</p> <p>— Он 
 мислили и једно исто слутили.</p> <p>— Непријатељ је упалио варош! — одважи се један међу нама 
Армије.</p> <p>Капетан понови:</p> <p>— Непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио...</ 
ко је у опште српска војска одступала а непријатељ напредовао, тај треба да се распита о борби  
ле би још једном пред српском војском а непријатељ, <pb n="205" /> пребачен преко Мораве, зауст 
болеснога јединца повукли из села да га непријатељ не би одвео.</p> <p>Окретох главу од овог бо 
пријатељ, са истока непријатељ, са југа непријатељ а са запада највећи непријатељ, непроходне а 
ба је изравнати да се траг не позна, да непријатељ не нађе српске топове.</p> <p>Поноћ је одавн 
 планула је и прва пушка и она откри да непријатељ није остао на положајима на којима је био ка 
уштати ка Чачку.{S} Претпостављајући да непријатељ мора бити негде у близини, капетан, јашући д 
 ипак кренуо из Београда са уверењем да непријатељ неће успети да пређе.{S} Тврдио је да су пол 
атељ. — Са севера непријатељ, са истока непријатељ, са југа непријатељ а са запада највећи непр 
 са Суве Горе.{S} Када је 27. септембра непријатељ, после вишедневне борбе прешао Дрину, батери 
шавајући поштарев пријатељ. — Са севера непријатељ, са истока непријатељ, са југа непријатељ а  
мрем овде пред црквеним вратима.{S} Кад непријатељ стигне нека затече пусту земљу и леш једнога 
ова толике године.</p> <p>— Ал ако дође непријатељ?</p> <p>— Доћи ће, ал што ће, шта може?{S} О 
, зашто баш нас изабраше да код нас уђе непријатељ што дубље у земљу? — гунђа песимиста овога с 
е Дивизије I. позива, којим јавља да је непријатељ напао Тимочку Дивизију II. позива и да се XI 
чи да војвода Мишић ни појма нема да је непријатељ изманеврисао клисуру Овчара и Каблара и да ј 
апита ме он и погледа — Чим чујем да је непријатељ ушао у Призрен, убићу се.{S} Спремио сам се  
уше учестану и снажну ватру, тако да је непријатељ брзо отеран и са те косе, коју заузе батериј 
е овога ескадрона јавише капетану да је непријатељ ушао у Чачак и креће даље да гони његову бат 
ти сваки метак, не би ли опазили где је непријатељ сад поставио топове.{S} А ти топови све јачо 
ена артиљеријске ватре, за време док је непријатељ тражио нове положаје а, осокољена пуковников 
ед нама је била варош у пламену коју је непријатељ ватром ништио, за нама крв која се лије ђако 
и ипак горко — Поверљиве су акције које непријатељ не сме знати да их не би осујетио или предух 
чно ништа немамо, ал тако кажу.{S} Веле непријатељ је кренуо из Ваљева, слази преко Трбушана и  
и али отуд са Качаника и Гилана, одакле непријатељ слази да још једном окрвави Косово.</p> <p>У 
стару, разлупану бурад да ти их не узме непријатељ, да те не оштети.{S} Е, ето ти сад, бацај са 
задржиш.{S} Само преко тебе мртвога сме непријатељ даље!</p> <p>— Учинићу као што наређујете, г 
ди засипају батерију.{S} Осећа се да се непријатељ дочепао бољега положаја од наших.</p> <p>— О 
и пред подне већ он доби извештај да се непријатељ брзим маршем спушта ка Чачку и нареди брзо к 
егову улицу а по узвицима разумео да се непријатељ већ ближи.{S} Он не сме бити заробљен, дао ј 
едстража, предочи положаје на којима се непријатељ налази, његов морал и његову бројност.{S} Ис 
а и пуну избегле сиротиње, међу коју се непријатељ кукавички завукао.{S} Мора се ћутати, мора с 
и да најогорченије бране друм, којим ће непријатељ наступати.{S} Нареди још и чешћу паљбу, како 
окупље само неколико сати пре но што ће непријатељ у њ ући.</p> <p>Затим се из Куршумлије спуст 
Врањи.{S} Али, Врања је већ била пала и непријатељ је надирао ка Лесковцу, који је још био окић 
а крв која се лије ђаковичким улицама и непријатељ који се том месту већ примиче а око нас горо 
тога часа и развија.</p> <p>Као да се и непријатељ на новоме положају више прибрао, јер наша пе 
а севернога фронта:{S} Смедерево пало и непријатељ пребацио велике снаге код Рама те означио св 
ора да су наши већ напустили телеграф и непријатељ ваљда...</p> <p>— Биће да се воде борбе па ј 
ад, имамо ли услова за исхрану кад их и непријатељ нема?</p> <p>Сви усвојише ове напомене војво 
и.{S} Нареди још и чешћу паљбу, како би непријатељ добио утисак да је овде већи број војске.</p 
задаћом да брише нашу историју, како би непријатељ наступао на рашчишћено земљиште са којега су 
уграбило проћи кроз варош пре но што би непријатељ ушао и заробио батерију.{S} И ма да је стока 
ра напред да видите како је тамо, је ли непријатељ већ у вароши или је само бомбардовањем уништ 
поздраве са непријатељске стране.{S} Ни непријатељ још није био отворио живу ватру, желећи веро 
 одговара пуковник, уверен да је нађени непријатељ спустио своје батерије са виса, на коме је б 
ко зрно.{S} Ајде, ајде, децо, нек осети непријатељ с ким има посла!</p> <pb n="203" /> <p>Непри 
 зна где се све по врзинама може скрити непријатељ.</p> <p>Прекидајући борбу, пуковник наређује 
 са југа непријатељ а са запада највећи непријатељ, непроходне албанске планине.</p> <p>Међу он 
ође напоље јер, ма да отуд не може доћи непријатељ, ко зна да не буде какве заблуде.</p> <p>Дру 
оће ли их и бити?</p> <p>— Зар је Чачак непријатељ борбом освојио?</p> <p>— Не, али смо га ми о 
увању имовине све до онога тренутка док непријатељ не уђе у варош.</p> <p>— Дајте оружје нама г 
 желео?{S} Улазим се пушком у руци, као непријатељ; улазим да убијам моју браћу с којима сам ми 
мислиш, је л’ се убио онај, кад је ушао непријатељ?</p> <p>— Убио се! — одговори он убедљиво и  
арош а наши викнуше: носи, боље ти него непријатељ.{S} Па понео и ја.{S} А не знам шта би да ни 
ад си га напуштао, па гледаш очима како непријатељ улази у твоје село.</p> <p>— Нисмо прошли ов 
уда господине капетане?{S} Је ли далеко непријатељ, господине капетане?{S} Хоћете ли примити бо 
губили главе и по томе, ако хоћете, што непријатељ не улази у земљу да је освоји већ са крвожед 
н? — прекиде га Краљ.</p> <p>— Зато што непријатељ нагло напредује моравском долином а и озго с 
 све је то пропало или ће пропасти, јер непријатељ који иде за нама, сажиже као усијана лавина  
жајима борба настаје још огорченија јер непријатељ као да се, потиснут, сад дочепао бољих позиц 
ећ и власти напустиле Ђунис, кад је већ непријатељ заузео обе Мораве, светина у Ђунису разбија  
ђе, ми бранимо своје!</p> <p>У том часу непријатељ поче да се колеба и пуковник то запази па по 
ју непријатељску.{S} Ућута на један мах непријатељ, нађен и изненађен овако дрским гађањем.</p> 
 су по наредби поведена у збег, како их непријатељ не би зграбио, јер су то она деца која ће ма 
 с ким има посла!</p> <pb n="203" /> <p>Непријатељ, који је испред Чачка, код Трбушана, имао он 
 нагло избачени <pb n="61" /> из редова непријатеља споразума; Турској би био пресечен пут за с 
даље!{S} Прими борбу и употреби све, да непријатеља <pb n="189" /> задржиш.{S} Само преко тебе  
ућом остарија жена престрављено погледа непријатеља кога очекује.{S} Загледа добро и кад у војн 
о свакога ко се томе вагону приближи за непријатеља.{S} Војник је грубо одгурнуо несретну матер 
а се не може знати где се може наићи на непријатеља а нарочито што су се борбе водиле преко сам 
а, са којима затим чини нов притисак на непријатеља, тако да га већ сатерује у Чачак.</p> <p>У  
он под своју команду и истури га испред непријатеља.</p> <p>У само подне, патроле овога ескадро 
пакленој ноћи бега испред Бога и испред непријатеља?{S} Журила сам се, журила сам, шибана кишом 
кретали, и ако је требало журити испред непријатеља, толико ми је сад изгледало као да сувише б 
м да се само привремено уклањамо испред непријатеља.{S} Сад већ крећемо са горким уверењем да н 
ље крајеве.{S} Што смо даље одмицали од непријатеља све смо ближе били правој опасности.{S} За  
<p>До Призрена свако се само склањао од непријатеља али од Призрена поћи, значи потпуно се отки 
на, да је представљала већу опасност од непријатеља којега још не познајемо.{S} И они су се вра 
ава то чини зато да би склонила децу од непријатеља те сачувала мајкама хранитеље а себи бранит 
изгледало као да има некога покрета код непријатеља.</p> <p>Пуковник са својим штабом заноћио ј 
терију да настави пут за Чачак јер може непријатеља затећи већ у вароши.</p> <p>Саслушавши овај 
 лудилу је пуцао на нас, мислио је бије непријатеља који му је кућу ископао! — размишља опет ка 
а Скопљу.{S} Изнесе затим и напредовање непријатеља на југу од Шара, које угрожава Дебар и закљ 
шадије као и синоћне и јутрошње кретање непријатеља.{S} Капетан нареди да се војници, расути по 
све се то збира, образује војску и туче непријатеља организованог и снажног.</p> <p>— Па што не 
 му подржао и десницу управио да сможди непријатеља и пође путем величине и снаге народа својег 
ло би да у војсци, која треба да задржи непријатеља, клоне дух и више него то, то би заробљење  
ројне војске, да <pb n="191" /> осмотри непријатеља и да учини потребне измене у распореду а ох 
тан. — Али се бојим, нећу моћи задржати непријатеља; недовољне су ми снаге којима располажем а  
ко време, па чини ми се зубима ћу клати непријатеља кад сагледам своје село.</p> <p>— А како ти 
требало повести одлучну борбу и отерати непријатеља из земље, могао сићи у војничке ровове и со 
у прешевско-кумановски басен те напасти непријатеља <pb n="108" /> с бока.{S} Французи се хитно 
 спремна за предају и очекује се улазак непријатеља свакога часа.{S} Опасност је велика за бате 
ака својим путем одступа а пред појавом непријатеља све се то збира, образује војску и туче неп 
к узе брзо да удешава топ да би ућуткао непријатеља.</p> <p>— Шта ћеш? — пита га капетан.</p> < 
е интерес да је напустимо и да доведемо непријатеља на Страцин.{S} Ту ћемо га тући! — веле они  
 <p>— Ми, господине капетане, очекујемо непријатеља сваки час...</p> <p>— Скидај то! — прекиде  
адија груну јаче напред, потисну снажно непријатеља и заузе Трнавску механу и положаје око ње.{ 
 их ни сама није знала.{S} Сваки покрет непријатеља на тој страни, сваки његов успех или неуспе 
" /> Голеш и Језерске планине, а између непријатеља и нас била би Ситница.</p> <p>Краљ погледа  
 се вратили у кућу и остали да сачекају непријатеља.</p> <p>Ми смо кренули, кренули смо у онај  
рци мештани, који ће остати да сачекају непријатеља.{S} Они су испунили друм и иду од једног до 
ложењем да даду мушки отпор те натерају непријатеља да заплаче над својом победом.</p> <p>И бор 
 нас све то гледа, нас аустријанце, нас непријатеље.{S} Наиђоше ми сузе на очи, па оборио главу 
ију, која ће навући борбу и са њом гнев непријатељев, смрт и разор вароши.</p> <p>Капетан је ос 
овник одмах нареди да се не чека, напад непријатељев већ да се он и то што пре нападне.{S} Он и 
траже запазиле.{S} Наши су отпоздравили непријатељев пушчани поздрав али, према наредби пуковни 
ку косу и то је био онај ноћашњи покрет непријатељев, који су наше страже запазиле.{S} Наши су  
 ноћи стиже наредба да се — због успеха непријатељева на другој страни — не наставља борба већ  
 буду за времена уклоњени испред освете непријатељеве и, не заборавите да Команда Трупа има и с 
 да изберу измеђ беса природиног и беса непријатељевог.{S} Природа је била тога часа тако узбуђ 
ма извештајима које је већ имао о снази непријатељевој, увиђао како је све то не само недовољно 
о једноме пророчанству, сузбити поплаву непријатељеву и спасти Србију.{S} То је сад већ био сло 
 онај пожар изнад вароши казује близину непријатељеву, ако су то његови метци који донде стижу  
атник, после првих пушчаних поздрава са непријатељем предосећа хоће ли бити борбе или ће се ост 
јима је намењено да приме први судар са непријатељем.{S} За капетаном крете и оно одељење коњиц 
апетану, да је коњица већ у контакту са непријатељем, ту око трнавске механе, и да се ту зауста 
страже, на двеста до триста метара пред непријатељем, шест топова положених цеви, спремљених за 
на ћупријској станици, коју су засипали непријатељи бомбама са аероплана.{S} Најзад, морао се п 
на чије су младице на имању већ посекли непријатељи.</p> <p>— Грехота је и ја да пропаднем, — б 
 га већ сатерује у Чачак.</p> <p>У том, непријатељска батерија понова загрокта из близине.{S} С 
ћи је већ био довољан да <pb n="197" /> непријатељска заседа на јежевичкој цркви ућути.</p> <p> 
је, бацити своје ватрене отпоздраве.{S} Непријатељска зрна једно за другим падају међу наше и к 
а тамо граната, диже се земља у вис и — непријатељска батерија ућута, ни једним се метком више  
њених бораца и другова својих?</p> <p>А непријатељска батерија бије, бије сад бешње но ма кад д 
Дебар, Охрид и Битољ.{S} Ако би поплава непријатељска провалила и дотле, из Битоља се за један  
линија бележи границу до које је допрла непријатељска поплава.{S} Ван границе те поплаве, као д 
д би само и са тога места била одагната непријатељска батерија, ми би још вечерас ушли у Чачак, 
 већ на ивицама вароши, а артиљерија је непријатељска већ три пут до сад узмакла чим је првим з 
да је одлично наперен тамо одакле бљује непријатељска ватра.{S} Он одмаче од топа и, пре но што 
је сву околину његове куће засипала већ непријатељска граната и кад је очигледно било да се тај 
 дана, изгледала још да су ван домашаја непријатељске поплаве.</p> <p>То није била обична гомил 
јер нису ради у првим тренутцима уласка непријатељске војске појављивати се.{S} На једној кућиц 
е и суседних области и бележећи по њима непријатељске положаје и правце којима се он креће.</p> 
аркање.{S} Плане овде или онде пушка са непријатељске стране а одговара јој наша.{S} Кад дан ма 
ерено одговарају на пушчане поздраве са непријатељске стране.{S} Ни непријатељ још није био отв 
у извештава да избеглице које долазе са непријатељске стране причају, да су им аустријски војни 
удирајући исказе заробљеника и положаје непријатељске и тада се, у часу кад нико више није веро 
ознати, и код Београда су већ пребачене непријатељске трупе, код Остружнице и доле, на дунавско 
то тачније и што поузданије сазна стање непријатељске војске која наступа за нама.{S} Заробљени 
чеше <pb n="196" /> да потискују предње непријатељске делове а за њима се и батерија помиче све 
се у Приштину, не би ли тамо стигли пре непријатељске војске па да се предаду.{S} Тек су два ко 
, слутњом и немилим предосећањем улазак непријатељске војске, који има да означи почетак робова 
а наших предстража.</p> <p>Малобројност непријатељске војске потврђивали су и неки пећани, арна 
 помоћ али, рђаво вођена, залутала је у непријатељске редове те их ови скоро све побили а мали  
ову смрт.{S} Ти телеграми би стигли и у непријатељске редове, стигли би и у Софију <pb n="67" / 
 више једнаки; сви су они тврдили да су непријатељске снаге које слазе са Косова, врло мале јер 
 да напусте београдски корзо тек кад су непријатељске бомбе почеле да падају измеђ кућа и тада  
 Крагујевац не може одржати.{S} Чете су непријатељске у своме надирању нарочито журиле да освој 
у артиљерију.{S} После неколико хитаца, непријатељски топови нађоше мету и тачном ватром засуше 
 престоницу, седиште Врховне Команде, и непријатељски су аероплани већ учестали ватром, коју су 
и и да се арнаутска села у овој околини непријатељски држе према српској војсци, те је на појед 
 ње.{S} У том се понова јави грмљавином непријатељски топ.{S} Нађе нашу пољску батерију и убаци 
, топовски пуцњи.{S} Појавио се и један непријатељски аероплан а затим још један, па још један. 
 батерије, да осматра одакле их то туку непријатељски вешто скривени топови.</p> <p>— Са оне ко 
S} Неће Београд остати ни недељу дана у непријатељским рукама.{S} Док ми измакнемо до Младеновц 
и остали, знао зашто.</p> <p>— Пећ је у непријатељским рукама или је у пламену.</p> <pb n="684" 
 вест, капетане, да је Чачак од подне у непријатељским рукама? — запита војвода, који је капета 
ру.{S} То се изненађење јасно опажало у непријатељским редовима у којима се, при свакоме налету 
правој опасности.{S} За нама је језиком непријатељских топова зборила смрт али је пред нама леб 
а је красио у моменту кад је, кроз кишу непријатељских танади, ујахао у освојено Куманово, као  
опет диже главу те погледа око себе.{S} Непријатељско је зрно сипало огањ и косило.{S} Капетан  
 трнавске механе, и да се ту зауставило непријатељско наступање, јер је ноћ већ настала.</p> <p 
е своје и виде пустош који разорно зрно непријатељско још једнако чини.</p> <p>— Кад бих могао  
војим топовима непомично, и ако изложен непријатељској непрекидној ватри, капетану се оно зујањ 
ми је као да је неки зао дух пошао пред непријатељском војском, као кобна извидница, са задаћом 
већ умели да цене, крваво угушен једном непријатељском поплавом, као ово сад.</p> <p>Њему паде  
но узеле ток који је капетан, поплављен непријатељском ватром, замишљао.</p> <p>— И све то можд 
че нашу везу са Французима и потпомогне непријатељску акцију на Пчињи.{S} Трупе нових области,  
<p>Младић приђе топу и узе оком тражити непријатељску батерију.</p> <p>Он поче окретати ручицу, 
ивали: „Има ли какве наде?“</p> <p>Тући непријатељску батерију, која се иза болнице сакрила, зн 
а зидове болничке и сваки нађе батерију непријатељску.{S} Ућута на један мах непријатељ, нађен  
 власти још пре но што је Србија била у непријатељству са Турском.{S} Тако пустоловска радња ов 
ље гомила.</p> <p>— Муниција се оставља непријатељу, храна се оставља непријатељу а возе се лиј 
е оставља непријатељу, храна се оставља непријатељу а возе се лијандери, чункови и столице за љ 
ешадије истури напред пут Трнаве, према непријатељу, и посла ордонансе са потребним наредбама и 
циона кола а муниција извесно остављена непријатељу!</p> <p>— А рањеници иду пешке! — додаје не 
о исто или још горе, јер су пале у руке непријатељу, пропале и све друге наше тековине.{S} Оно  
могу да спасу топови да не падну у руке непријатељу.</p> <p>Одмах за батеријом иду једне таљиге 
ацика у јарку.</p> <p>И Бог се придружи непријатељу.{S} Поче киша опет да промиче а затим да па 
су ти магацини, пуни пунцати робе, пали непријатељу у руке.{S} Од три стотине вагона материјала 
/p> <p>— Значи, велики сте пораз нанели непријатељу у тој борби?</p> <p>— И то, али није само т 
атре у заклонима, како се не би открили непријатељу, а капетан се повуче у слатинску школу, кој 
еријал мора уништити, јер нећемо га тек непријатељу оставити.</p> <p>— Тако је, Височанство! —  
ри спасено а колико је важних остављено непријатељу.</p> <p>— Што ћете, то је тако, тако мора б 
 би јој могло користити или, ваљда, што непријатељу не треба да падне у руке.{S} Требало је вид 
са батеријом крете ка Јежевици у сусрет непријатељу и чим му стиже на доглед, измеђ Слатине и Ј 
крстио се са овим у Струмици, донео нам непријатну вест, да је грчки Краљ Константин отерао са  
вих других потреба.{S} После двомесечне неприкидне и очајне борбе, после нечувених напора, та с 
 срећан излаз из сплета брига, невоља и неприлика.</p> <p>За време тишине, коју је ова појава и 
ко ватара разговор о разним приликама и неприликама које су овог или оног постигле због те госп 
.{S} Томе су се још придружиле и велике неприлике и тешкоће које је требало савладати да би се  
у већ примиче а око нас горостасне масе неприступачних планина.{S} Осетисмо се као уловљена тиц 
је један сјајан покрет српскога народа, неприхваћен од народа који су слободу већ умели да цене 
ноћи.{S} То је била једна непрекинута и непробојна колона где су коњи задњих кола утурили главе 
и, тако је брзо минуло да нас је густ и непровидни мрак обавио далеко још од Пећи.{S} У томе мр 
ло час, за онолико сати прелетети преко непролазних планина за колико ћемо ми дана прелазити та 
е увек заваравамо да су то само детиње, непромишљене речи.{S} Тако је и ова сиротица синоћ још  
адоме поднареднику покривала је шајкача непрописно дугу косу а десна му рањена рука висила је у 
ги као први пролетњи дан, после толиких непроспаваних ноћи и брижних, заморних дана.</p> <miles 
S} Али, иза Пећи уздизао се већ висок и непроходан планински зид, где се колима није могло, где 
ријатељ а са запада највећи непријатељ, непроходне албанске планине.</p> <p>Међу онима што су с 
зило и задржавало пре но што се крене у непроходне планине.{S} С тога је оно, што још није униш 
} И један и други пусти и један и други непроходни, опасни, сурови.{S} Постоји и трећи пут, на  
 Коритника и Паштрика и оштро се бележи неравна грбина Шарова над Призреном.{S} По Подримској р 
S} Жагор и жамор као у паклу, тропот по неравној калдрми као да једновремено двадесет возова ст 
 <pb n="120" /> елемента, који једино у нераду може себи наћи услова за живот, врло вероватно.< 
 на лицу.{S} Њихова мршава тела, њихове неразвијене груди и непоуздан корак једини су још траго 
ница удара крилима.{S} Мало затим и две неразговетне а постепено све јасније тачке указују се н 
срео га и на друму, иза Липљана, увек и нераздвојна са тим својим сапутником.{S} Сећам се, упит 
рало.{S} Слутила сам!“</p> <p>Слутња је нераздвојни део материнске љубави.{S} Материнско срце,  
ренутак оне тешке мисли које су му биле нераздвојни сапутник, и погледао је тамо.{S} И најуморн 
 који смо понудили новац, иначе би била неразумљива готовост арнаутова да нам да и сам собом до 
} Немамо никаквих вести!</p> <p>Капетан нерасположен да се упусти у разговор, саслушао је све о 
љ добре кујне.</p> <p>— Каква кујна?! — нервира се очајан родитељ.</p> <p>— Па кујна која и сад 
вих дана у много већој количини и много нервозније пушило.</p> <p>Из тога дима издиже се најпре 
м тренутку дешава под њим и немирно је, нервозно, крупним корацима прелазио собу, превлачећи по 
{S} На том су делу карте поједина места нервозно подвлачена по два и три пута, поједине коте об 
ање и ђенерал који је већ неколико пута нервозно погледао у сат, поче и гласно да се љути.{S} З 
но ширила кроз цело тело.</p> <p>Најзад нервозно погледа на сат, извлачећи часовник и враћајући 
ије било у радионици.</p> <p>Ђенерал је нервозно и очевидно љут пушио цигарету за цигаретом а к 
...</p> <p>— А не, не, не! — прекиде ме нервозно младић — Не идем ја тако далеко, не мислим ја  
је нестрпељиво ходао, пушећи грчевито и нервозно цигарету за цигаретом и псујући и телефон и он 
орили и уопште, разговор пређе у живу и нервозну полемику.{S} Један је наводио неки Радославовљ 
и својој ископала гроб.</p> <p>Још мало нереда, још мало гурања и још мало ларме и два воза ско 
ама и својим владама објасне да су и то нередовне трупе и да тај акт нема никакве везе са држањ 
 нама и својим владама објасне да су то нередовне трупе учиниле и да тај акт нема никакве везе  
јишта, гласила: „Аустријанци у паници и нереду одступају“.{S} Гомилице на сваких педесет метара 
 II. позива и да се XIII. пук повлачи у нереду.</p> <p>Када су се тога дана по подне опет саста 
гасе се један по један и настаје тама и неремећен мир.</p> <p>Када је те ноћи превалила поноћ и 
о је питао жандарма, одвајају се од њих нерешени, неодлучни као и раније што су били, и иду дру 
.{S} На ћуприји, која премошћава речицу Неродимку, која двоји село на две неједнаке половине, ј 
ија Дечанскова а ено је у долини испред Неродимља <pb n="304" /> и она Главица где је народ пре 
 помоћ српску.{S} У дубини тамо, ено га Неродимље и Петрич град, где се дешава трагедија Дечанс 
да поносно крај ње.</p> <p>И тај понос, несавитљиви понос, ево га сад у блату.</p> <p>И опет ми 
 и амбиције, која је као млада, жилава, несаломљива стабљика никла из душе му и упорно се успра 
у ова три дана минуле крај мене, лежећи несан под ћебетом, подлегао сам навали читавога роја не 
 и бол који му је донела, навукла му је несаницу те не може задремати догод га умор потпуно не  
од млека и планину од шећера.{S} Она су несвесна тога да је то била последња мирна ноћ у њихово 
орзу „ипак бити мало живота“.{S} Оне су несвесне свега што се догађа, оне у свему виде само јед 
х је и који су свесно променили намеру, несвесни у томе тренутку да мењају и судбину своју.{S}  
еници који су се дочепали обале, па још несвесни потпуно опасности коју су преживели те немо гл 
децу од кише, ова мајка им је у ствари, несвесно, спасла живот.{S} Место на топле обале где ју  
оју породицу.{S} Само, жена је лежала у несвести, наслоњене главе на песак којим је посут под,  
азне, те стока незбринута, ненахрањена, несклоњена, малаксава полако и пада крај друмова.{S} Ос 
који има да означи почетак робовања, са нескривеним изненађењем предусрете српског официра са б 
икарски таленат и, — извините што овако нескромно мислим о себи — морало би се водити рачуна о  
и по стоти пут у памети те путеве никад неслућене, никад невиђене, њега опет одведе мисао на пр 
е и кренуо кући.</p> <p>Напоље још сипи несносна јесењска киша и мочар покрио житким блатом ули 
мало повољније вести, као оно кад после несноснога и загушљивога летњег дана, испуњеног оморино 
ле ватре те да се деца згреју јер умор, неспавање и рана зора у планини па се дечица најежила и 
Бегунци и иначе изнурени трудним путем, неспавањем и глађу, увијени у крпе и дроњке, у ћебад и  
сад?</p> <p>— Сад? — учини она збуњено, неспремна ваљда да одговори на то питање и погледа ме с 
им двеста коња? — узвикује очајно један несретан родитељ који већ два дана не може да нађе коња 
она можда, или оболела од глади и зиме, несретна мајка потегла је овај мучан пут само да спасе  
очима гледало ме је право у очи.{S} Ох, несретна мајко, да ли је то био поглед праштања или мол 
ано креће збег који је загушио друм.{S} Несретна мајка која носи на леђима свој <pb n="380" />  
 у светини ваља се по калдрми и превија несретна мајка чије је чедо остало горе а отац одјурио  
Непоузданом, женском руком, написала је несретна мајка реч:{S} Драгомир.{S} Оставила је свештен 
ице које су прелетале Београд, дотле је несретна мајка извиривала из капије и освртала се лево  
већ прве дане ропства.{S} И мене заболе несретна судбина онога оца, који се вратио своме мртвом 
тета...</p> <p>— Ко зна сироче — нариче несретна мајка — Ко зна где је, лута можда само по друм 
а наћи!</p> <p>Таква утеха само дражи и несретна мајка настави своју запевку.{S} Запитала сам о 
 <p>Можда је тако мени изгледало — вели несретна мајка, јер сам све то гледала кроз сузе, носећ 
 лежала на овој мртвој пољани, на којој несретна и изгнана деца, преспављују последњу ноћ на гр 
била пропаст народа — настави учитељ. — Несретне, тринаесте, била је тежа пропаст али, шта је и 
оју врећу брашна, још су далеко били од несретне немани глади која ће доцније, тамо у албанским 
де воз који ће примити и понети све ове несретне бегунце.</p> <p>А кад воз стаде испред ове мас 
и су и прихватили борбу да би одбранили несретне избегличке породице које су, на отвореним <pb  
 који је на овоме тешкоме путу напустио несретне бегунце и ево, први је међу осећајима, који се 
 и стена, с оне стране Дрима, где његов несретни народ, измучен и гладан, последњим остатцима с 
сном зебњом пратио развој њен.</p> <p>И несретни 16. јуни, када је бугарски владалац примио на  
аним кланцима и дубравама, које је овај несретни народ засејао својим гробовима.</p> <p>Гласови 
очеше сени молитву Господу Богу за свој несретни народ, молитву топлу, искрену, дугу.{S} Молили 
ачених.{S} Прљав, необријан, раскопчан, несретник се тресао целим телом и јечао је тешко, боно, 
дарм, а на горњем свештеник и крај њега несретник бледа лица као воштаница и суманута, укочена  
тво тело у подрум, оставио га тамо а ја несретник побегао да се спасем, као да ја требам коме,  
ор.</p> <p>— И ми!</p> <p>— А куд ћу ја несретник? — пита грцајући готово у сузама.</p> <p>— Та 
> <p>Кретосмо даље измирени мишљу да је несретник погинуо у свађи, али нисмо прошли ни педесет  
Нисам спавао целу ноћ, прозебао сам као несретник, јер сам све са себе свукао да покријем децу, 
оложај да товар сам понесе даље.</p> <p>Несретник је лежао на земљи лица заривена у блато.{S} О 
амим собом.</p> <p>И ено га, од јутрос, несретника, воде на стрељање.{S} Свет се немо расклања  
ест пушака које значе крај живота онога несретника, чија ми се слика не може никако да избрише  
и поред ових жртава, скрећући поглед са несретника који су посејали друмове.{S} Да би угушио ос 
ми.</p> <p>Кад смо измакли мало од овог несретника, мој сапутник настави своју историју:</p> <p 
днице, где му је пресуда изречена, воде несретника у тамницу, где ће се пресуда извршити.{S} Са 
о мало дара срео благодарности код ових несретника, који су већ онемели од глади.{S} Један ми ј 
 избегавајући да се сретнем са погледом несретниковим, и пошао сам даље лутати тражећи где би с 
 сам натовари и кренусмо даље.{S} Ономе несретнику није било помоћи; оставили смо га тамо крај  
пњом очекивао да ми огласе зору а ономе несретнику, што сам га синоћ видео везана крај ватре, в 
А ниси се бојао — рећи ћу ономе крвавом несретнику, кога смо већ били стигли — ниси се бојао ју 
 бего? — говори благо један од оних што несретнику везаних руку додаје у уста своју цигарету. — 
 и он тако дубоко осећати према својима несретним поданицима.{S} Сретао их је и до сада, на пут 
х упознам са новим другом својим, мојим несретним дететом, које још никако нисам имала снаге да 
јер одлагање одступања могло је бити од несретних последица.{S} Он је чак, бранећи своје гледиш 
аната за гранатом поче да сипа у редове несретних бегунаца.{S} Коњи почеше да се пењу у пропац, 
 из заседе, те ту већ падају прве жртве несретних избеглица које ће се затим множити и низати д 
догореле, пепео се развејао; из душа је несретних бегунаца нада избрисана и бол се понова зацар 
то.{S} Кроз тај мрак промицале су сенке несретних избеглица, натоварене стварима и децом.{S} Та 
ажна земља, у коју су се утисле стопале несретних мајака, које су оставиле овде своју дечицу, о 
ед Варшавом.</p> <p>И низ догађаја, низ несретних последица кратковидости дипломатске, који се  
 бесправна гомила бегунаца, болесника и несретних породица које су целе ноћи кисле на станици,  
, водим вод у борбу, на штету свих оних несретних људи који су ми поверени а млад потпоручник,  
p>— Па нема је?</p> <p>— Нема!</p> <p>— Несретница! — учини начелник окренув се мени и нареди д 
 раскрвављено дете у наручју.{S} Казује несретница кроз сузе како је бегала, како је бомбом из  
себе шта јој је.</p> <p>— Изгубила дете несретница — одговори ми један од оних, дрхћући и сам о 
 да га тражи.</p> <p>— А дотле? — писну несретница.</p> <p>— Е дотле, шта можеш — настави онај  
и.{S} Изгледало ми је као да чујем глас несретнице коју разапињу на крст или јој вештице кидају 
} Међу мртвима и наши трећепозивци, они несретници што су тако скупо искупили своју старост и н 
ћ коју су провели под својим кровом они несретници, који ће сутра у зору кренути у свет и не ви 
препуне су наших рањеника.{S} То су они несретници што су се јуче, када је капетан излазио са б 
ка на српској земљи.</p> <p>Гаси ватру, несретниче, што ти је варљива нада уждила и пођи даље у 
ује руком и окреће главу да не види ово несретно будуће робље међу којима има можда и његових д 
је да сам у самом почетку поставио врло несретно питање које је код ње можда изазвало бол и трг 
 са нама заједно поделе судбину једнога несретнога народа.{S} Кренули отуд, са далеких северних 
 који у овоме часу раздиру душу једнога несретнога Краља.{S} Али дечица домаћинова, која то још 
ази на Косово, али за њим тужне поворке несретнога народа и војска без вере и без снаге.{S} Отр 
ивоту а оно се ево смрћу својом одужује несретној мајци!</p> <p>Гомила је била на улици, у згра 
:</p> <p>— Идем путем, отуд, и мислим о несретној судбини овога народа.{S} Одатле, из те исте П 
 из петога дринскога пука и ону другу о несретноме оцу испричала је Госпа у црнини са пуно осећ 
ли су помирени са смрћу; личио ми је на несретну варош, на коју се био срушио брег и претрпао ј 
епријатеља.{S} Војник је грубо одгурнуо несретну матер а официр то одобравао погледом који је ј 
о чак рече гласно: „Пуштајте, људи, ову несретну мајку!“</p> <p>Ушла сам у канцеларију.{S} Ниса 
 онако и истим речима, као мало час ону несретну мајку.{S} Притисла сам дете на груди као да ми 
ти и истим оним гласом као мало час ону несретну мајку.</p> <p>Тамна ноћ је испуњавала пусту ку 
поћи па ме одвратише.{S} Оно је, брате, несрећа онај Чакор.{S} Ни вуци не иду тамо, а где ћу ја 
са горњег спрата ханског.</p> <p>— Зло, несрећа! — вели Краљ, седајући међ своје нове другове.< 
су почеле сналазити нашу Отаџбину.{S} А несрећа се низала за несрећом, слом за сломом и јаук за 
брао да га спасе.{S} Зар не видиш каква несрећа тутњи над нашим главама; ко зна какве патње сто 
и се могао склонити.{S} Видиш да је ова несрећа све обухватила, као пламен кад ухвати целу шуму 
ами видите.{S} Сручило се овде све, сва несрећа и невоља и нема се кад, последњи је час.{S} Чек 
p> <p>И сад ми пред очима она крв и она несрећа.{S} Стара мајка, како потрчала ваљда да заклони 
ак и мој највећи бол; он је завршио низ несрећа наше породице, са њиме се угасила и последња мо 
еваром ослободити свога детета, нека би несрећа ако ће га постићи, била далеко од материнских о 
/p> <p>— Пођи, сине, пођи, склони се од несреће.{S} Краљ те зове па он ће ми те и неговати, он  
них жена чија је лична сујета јача и од несреће читавог једног народа.{S} Не знам ко је био у к 
ош у, бригом заморене душе, предосећање несреће и слутње, онда та веровања у предсказања постај 
 да је сваки види кад прође.{S} Због те несреће нареди ага да се све куће претресу.{S} Не нађош 
едну катастрофу.{S} Личи ми по величини несреће, по пометености, журби, по забуни, по овоме што 
и чиновник.</p> <p>— Теши ме!{S} У овој несрећи и то ме теши!</p> <p>Такви или слични, или друг 
смрти мога мезимчета но о овој највећој несрећи мојој, о погибији најстаријега сина?</p> <p>Ја  
>Улази најзад једна жена, друга моја по несрећи.{S} Она носи мртво дете под пазухом, прилази ми 
ољама које сам саосећала као своје, и у несрећи која је снашла Србију, ја нисам издвајала своју 
е друг до мене и он ми шану: „Не пуцај, несрећниче, у ваздух; ено официра за нашим леђима са ре 
ашу Отаџбину.{S} А несрећа се низала за несрећом, слом за сломом и јаук за јауком и — он је пре 
 туђом невољом, заплакала сам над туђом несрећом.{S} Моја је душа била набрекла јадима и невоља 
инско срце, као поморац буру, предосећа несрећу кад је она далеко, још врло далеко, кад је нико 
/> <p>— Их, људи Божји, одите да видите несрећу и грехоту!</p> <p>Потрчасмо сви у кућу сем двој 
видело се да њено материнско срце слути несрећу и ако је она далеко, још врло далеко.{S} У томе 
орчити, који су морали учинити да своју несрећу теже поднесем но што би иначе.</p> <p>— Онда, н 
 Србију, ја нисам издвајала своју личну несрећу.{S} Ја сам је на против унела у онај заједнички 
ишине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт!...{S} Смрт!“</ 
ишине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт!{S} Смрт!...“</ 
 шаље и о томе, како је нестало дувана, нестало шећера и нестало соли.{S} Кад нема никаквих већ 
 коју нам Русија шаље и о томе, како је нестало дувана, нестало шећера и нестало соли.{S} Кад н 
ако је нестало дувана, нестало шећера и нестало соли.{S} Кад нема никаквих већих и поузданијих  
мо квасили суве усне.{S} И тога је брзо нестало.</p> <p>Муслиманско становништво Метохије није  
т од остатака и отпадака а кад је и њих нестало, он кида залогаје са цркотина, коња и волова, к 
ретвориле у белу пену таласића, који су несташно играли под чуновим кљуном.{S} Када је кљун дот 
к му чунић није замакао међу ситне вале несташнога мора, које се у рану зору, као дете при буђе 
тријанцима и Немцима, односили војнички нестечене а ипак врло скупо плаћене победе.</p> <p>Затв 
мучан посао изнова почне.{S} Капетан је нестрпељиво ходао, пушећи грчевито и нервозно цигарету  
"32" /> јавно исказују.{S} Новине су се нестрпељиво очекивале и грозничаво грабиле; телефон, и  
ру поноћ и Престолонаследник је сад већ нестрпељиво гледао у врата којима се улази у његову соб 
 се у седници решава, радознало је и са нестрпљењем погледало на излазак ђенерала и њихових пом 
кроз телефон докучити, очекивали смо са нестрпљењем нишки воз па да од путника сазнамо што.{S}  
 сад већ једва чекала да се пробуди.{S} Нестрпљиво сам се вртела на столици, надносила сам се н 
а, разуме се редовна војска! — одговара нестрпљиво светини заробљеник с фијакера.</p> <p>— А са 
је блед и узбуђен и гомилица која га је нестрпљиво очекивала, опколи га очас.</p> <p>— Евакуише 
/p> <p>Приштина, која је до саме вечери нестрпљиво очекивала долазак војске, предала се била ду 
 одговара човек с фијакера, погледајући нестрпљиво на сат.</p> <p>Све те гомилице, које су иску 
" /> <p>— Не одзива се? — упита капетан нестрпљиво.</p> <p>— Од синоћ се, господине, не одзива. 
 га ти опремила, у златне ковчеге јал у нестругане даске.</p> <p>Усахнуле су ми сузе, као да их 
га не мобилишу само Бугари већ и Грци а несумњиво је и Румунија на опрези и тек што није стигао 
ам јој дао.{S} На томе делу, које ће се несумњиво једнога дана јавити, било као историја, било  
е, стигли би и у Софију <pb n="67" /> и несумњиво би се они тамо у бугарској престоници још јед 
од шеснаест година када је младост, још нетакнута грубошћу стварности, тако лепа, бујна и свежа 
 целу Нову Србију, са те стране сачувао нетакнуту и, евентуално, омогућио правилно одступање, а 
а синоћна обавештења писарева нису била нетачна! — сину кроз главу капетану, стрпа наредбу у џе 
а спасавање.{S} И то тумачење није било нетачно, у толико пре што је већ пукао глас да је пут з 
ског брда!“</p> <p>Слушале смо обе тако нетремице, нисам ни дисала, да би само чула да ли се пу 
Сви поскочише вољни за јуриш, очекујући нетренимице команду и осврћући се за собом одакле би им 
и се згледаше.{S} Одакле то сад?{S} Сви нетримице почеше посматрати и пратити сваки метак, не б 
до њихово.</p> <p>— Па ми нисмо војска, неће ваљда нас — додаје други.</p> <p>— Питају те они,  
 Звезду“?{S} А нек Бог да само здравља, неће то мој Никола оставити тако.{S} Ако и не буде Срби 
огло постићи.{S} Нека ми не траже гроб, неће га наћи.{S} Убио сам се у Призрену, гроб ми је у П 
погледала <pb n="459" /> на све стране, неће ли угледати сина који се јутрос рано, неопажен, из 
јега су већ и лекари изгубили поуздање, неће да каже праву истину и залагује га новим надама.{S 
је газда уступио али, у оваквој невољи, неће ни он ваљда замерити што сам је отворио и присвоји 
онда чак, кад помислимо да смо спасени, неће још доћи крај нашим патњама и нашим боловима.{S} Х 
е речи утехе — али нас то неће утешити, неће <pb n="729" /> утешити.{S} Горким ћемо сузама одбр 
вара чиновник.</p> <p>— Нећете ни чути, неће се ни издати така наредба а, када би се и издала,  
 друговима и другарицама.{S} Није само, неће бити само.{S} Бог се постарао да дечица буду у дру 
ло даље, кад допремо до обала Дримових, неће више бити слободе до онога парчета које покрива на 
 Јутрос сам требао да га сахраним...{S} Неће нико... нема кола, нема свештеника... нико не сме  
ком врло тешко правити та одстојања.{S} Неће моћи ни Његово Величанство.</p> <pb n="616" /> <p> 
 да напрегну све силе да га поврате.{S} Неће Београд остати ни недељу дана у непријатељским рук 
у?</p> <p>— Неће ваљда — теши га Краљ — Неће.{S} Да нисмо далеко и од Француза и од Руса, стигл 
 вароши воде и војску шпијуна.</p> <p>— Неће ваљда они заузети Призрен!{S} Бугари силазе овамо. 
времену.</p> <p>— А ако пређу?</p> <p>— Неће! — одговори она поуздано. — Баш сам јуче разговара 
 ће ово дуга овако, господару?</p> <p>— Неће ваљда — теши га Краљ — Неће.{S} Да нисмо далеко и  
емља меку постељу.{S} Деца ће умирати а неће се друга рађати; биће више удовица него девојака и 
е освојити Београд али је извесно да га неће штедити.{S} Што не би отишли ма где у околину, у М 
су се они који су још синоћ веровали да неће никад доћи потреба да се напушта Скопље и они који 
м аустријски војници, босанци, рекли да неће остати у Србији већ морају да се враћају јер Руси  
даље пут пешке, сад већ и сам убеђен да неће моћи издржати.{S} Ађутант се забрину и поче да осм 
о није хтео да верује немиломе гласу да неће доћи, те су се и даље лепршале заставе истакнуте у 
оју.{S} Ако их вечерас то мимоиђе сутра неће.</p> <p>Други аутомобил опет државни али мало боље 
о које су поседали војници.{S} Он сутра неће наставити пут за Скадар, он ће се сутра растати од 
е и потрле.{S} Али њима тај сукоб ништа неће сметати да опет даље пођу; свака својим правцем, с 
о је кренути на пут, којим се жива душа неће срести, где се неће ништа моћи набавити, ништа доб 
мрем на своме прагу.{S} Овде ми се гроб неће знати, растргнуће ме звери.</p> <p>Један је јецао. 
диш с ове стране ћуприје и мислиш никад неће бити краја нити ћеш прећи тамо и ако те само некол 
ескачу, тражећи сточни измет којега сад неће бити на своме месту.</p> <p>Чим се успело да се ко 
о и почећемо све испочетка.{S} Али, тад неће бити довољно само да нам о пролећу озелени трава и 
еђе с кућом у Бачку, јер га, веле, онде неће оставити на миру.</p> <p>— Наши официри сваки дан  
 знам сигурно да ни један од те господе неће спасти државне архиве и рачунске књиге, него би хт 
е, има забринутих, који у поворци траже неће ли срести своју породицу од које су их прилике рас 
Тако! — тврди убеђено професор — Скопље неће ни пасти.{S} Водиће се борбе пред самим Скопљем, е 
реживети али је веровао и у то, да њиме неће бити завршен низ ратовања на Балкану.{S} И тада је 
за који су синоћ веровали да га до зоре неће прекидати.{S} Најпре на једној кућици па на другој 
не уверимо, да су далеко отишли и да се неће истим путем вратити.</p> <p>Тако је и било.{S} Ост 
 којим се жива душа неће срести, где се неће ништа моћи набавити, ништа добити и где ће патње з 
ују поверљива акта и део архива који се неће понети.</p> <p>Нико од јутрос више и не крије озби 
дим оним грешницима ту собу, у којој се неће моћи ни загрејати, ни чиме покрити, нити што под г 
 остављен, бачен крај друма.{S} Нико се неће више на мене осврнути, нико ни запитати за мене.{S 
де причање.{S} Изгледало је као да више неће ни наставити.</p> <p>Ја је не узнемирих питањем за 
 никад у животу нису срели и никад више неће срести.{S} И сви они разговарају, препиру се, јада 
, па одох ја преко Саве и никад ме више неће Цар видети.</p> <p>— Тако сам ја мислио.{S} Али се 
е овога воза ја мислим да ни један више неће кренути из Ниша за Солун! — тврдио је један путник 
јући очајно у мутно небо.</p> <p>— Па и неће, видиш како је мутно, цео дан ће тако.{S} Него...  
ити ноћ.</p> <p>Краљ ће стићи доцније и неће наћи места за себе.{S} Када му се учини понуда да  
р он то воли.{S} Умесиће их, испржити и неће дотаћи; оставиће их у скрињу, где стоје већ приган 
ам још болове али ево, могу да крећем и неће ми остати саката рука.</p> <p>— У Призрену сам ост 
не.{S} Ноћ ће дуго трајати, врло дуго и неће сванути све док три краља не изгубе круне, три кра 
 верујем, јер воз ће овуда проћи ноћу и неће се задржавати.</p> <p>— Све једно, нека је и ноћу, 
рекао је посланицима тада Пашић — влади неће остати ништа друго но да се повуче у планине!</p>  
 свему и свачему и нашле су да Французи неће моћи да изговарају њихова мало чудновата и за изго 
у поље, да изблиза виде оне сретне који неће патити као ми што ћемо.</p> <p>На аеропланима задр 
ропуштају да пљачкају бегунце а камо ли неће нас овако усамљене и ноћу.{S} У нашим редовима се  
е дира а ако хоћеш, може и не јести али неће дићи главу с књиге кад има што да научи, па макар  
 — заусти неко да каже.</p> <p>— Остали неће тако путовати.{S} Врховна Команда не може због вој 
погледе.{S} Да ли Краљ још не увиђа или неће да увиди озбиљност ситуације; да ли се можда тамо  
номе камену слепи просјак.{S} Мусломани неће на пут поћи нити се са пута вратити да, среће ради 
 Та... — узе да отеже официр — у ствари неће бити доцкан да помогне повлачењу призренским путем 
 га нађем, ником главе на рамену остати неће а село ћу све у пламен и пепео.{S} Па шта је ово с 
ује и нико доживио није и нико доживети неће.</p> <p>Боже мој, мислили смо тада, зар је могло б 
о је знао да остали балкански савезници неће поћи путем Бугара; али се бојао догађаја, слутио ј 
оја познаје.{S} У осталом, ни савезници неће изостати у извршењу једне контра-демонстрације, ко 
речи на самртничкој постељи и, души јој неће се боље угодити, нити материнској љубави лепши спо 
 што је Моравска Дивизија... можда ипак неће бити доцкан? — покушавам ја да измамим на силу уте 
и један <pb n="65" /> савезнички војник неће кренути из Солуна у помоћ Србији.{S} Чекао их је о 
о из Београда са уверењем да непријатељ неће успети да пређе.{S} Тврдио је да су положаји наши  
Борити се више не можемо, савезници нам неће или не могу да помогну, е па... шта чекамо?</p> <p 
растројени Аустријанци ни овом приликом неће моћи да одупру; српска ће војска једним очајним на 
једнога тренутка изгледало као да оркан неће протутњати преко целе Србије и, ако где буде парче 
, старац је упорно остао при томе да он неће да се одваја од својих војника, да хоће да пати за 
S} Дечко је још синоћ казао мајци да он неће да бега, он хоће с браћом да погине, бранећи Беогр 
 пре сат и по или два.{S} И ништа друго неће бити него су ови, чим је пала ноћ, напали на наше  
 ко ће ослободити поробљену Србију, ако неће ове бабе? — додаје опет гомила и ори се крти смех, 
 само из навике и сам уверен да га нико неће послушати.</p> <p>Бегунци који придолазе, са муком 
оставили гробове својих милих које нико неће обићи, нико опојати, нико прекадити; четврти су кр 
 — Ишла сам од немила до недрага и нико неће да ми помогне.{S} Ето га вама па чините шта знате! 
т за одступање, јер Бугари се вероватно неће задржати у Призрену већ ће поћи овамо.{S} И онда н 
ка и Бугари ударе на нас, што апсолутно неће бити; али, за вашу љубав, ето допуштам.{S} Па шта  
гарска ако би нас напала.{S} Али она то неће!{S} Да је смела, не би она пропустила онако згодну 
граф куцаће до последњега часа али и то неће дуго трајати.</p> <p>Тог дана по подне већ је кома 
ужиће нам топле речи утехе — али нас то неће утешити, неће <pb n="729" /> утешити.{S} Горким ће 
и укаљани рањеници и очекују нешто, што неће добити.{S} Пред механом, у којој се већ ништа више 
.</p> <p>— Како четири?</p> <p>— Па зар неће Руси, у случају да нас Бугари нападну, искрцати за 
е али ми палилулци не морамо.{S} До нас неће стићи — одобрава му испред својих врата један фија 
ми чули.</p> <p>— Е баш мишљах овај пут неће ући! — рећи ће пошто нам је саопштио свој разговор 
орбе, кренуо — на скопљанскоме се граду неће више вити српска тробојка и Скопље ће почети свој  
учешћа и протеста:</p> <p>— Ето, о њему неће нико да се брине а он је сутрашњи војник! — вели ј 
виће га ту, на путу, и нико више о њему неће водити рачуна, нико га погледати, нико главе окрен 
е пред Кочанима, али да се ни ова варош неће моћи да одржи и да чиновничке породице већ напушта 
/p> <p>— Као да ће то они знати.</p> <p>Неће знати и не би знали, али ће се наћи ко ће им казат 
ослао кола — кликћу деца — Тата послао, нећемо више ићи пешке!</p> <p>А мајка их умирује да би  
и гроб, што га овако на путу остависмо; нећемо ли на даљем путу свом сејати успут гробове и раз 
бегство породица, невољу, јад.</p> <p>— Нећемо ми то видети ни сутра ни прекосутра овде.{S} То  
рити — и онда настаје гунђање.</p> <p>— Нећемо ваљда стајати овако до довече!</p> <p>— Море хај 
право је да сад и ми њега слажемо.{S} А нећемо га, вели, ни слагати, он зна да ми своја права т 
 оку.</p> <pb n="289" /> <p>— А ми онда нећемо имати Краља? — наставише деца слатким језиком на 
л не може.{S} Ко зна где ћемо... ко зна нећемо ли морати носити ствари на леђима а водимо децу! 
о да смо толико претучени да сто година нећемо дићи главе, вели данас:</p> <p>— Знао сам ја, та 
штајући се рекао ми је:</p> <p>— Сад се нећемо дуго видети?</p> <p>— Зашто, синко?</p> <p>— Изг 
 и не одговорих ништа.</p> <p>— Мислите нећемо Приштину напуштати? — запита још једном мој ноћн 
риштини сачекати крај.</p> <p>— Мислите нећемо морати Приштину напуштати?</p> <p>Ја заустих да  
ћи се и ако смо били уверени да се више нећемо састајати.</p> <pb n="271" /> <p>И ако не знајућ 
икује остале глас одушевљенога — Зар ми нећемо учинити ништа за дочек савезника?</p> <p>— Па оп 
ик — да се материјал мора уништити, јер нећемо га тек непријатељу оставити.</p> <p>— Тако је, В 
 обала и слушали смо је.</p> <p>Ми њему нећемо казивати своју дугу и бону причу.{S} Он тече там 
и кад се сврши.</p> <pb n="575" /> <p>— Нећете дотле лећи?</p> <p>— Не, не могу.{S} Јавите ми!< 
љу!</p> <p>— Немам ни сандука.</p> <p>— Нећете га нигде ни наћи, нема ко да <pb n="496" /> прав 
>— Нисам! — одговара чиновник.</p> <p>— Нећете ни чути, неће се ни издати така наредба а, када  
, бега Народна Скупштина, ви онда ваљда нећете веровати неким хектографисаним табачићима, у кој 
е, госпо, ви не смете, ви не можете, ви нећете умрети.{S} Дубоке су ваше ране, безгранични су в 
старићете а онога зла што ми видесмо ви нећете видети.{S} Прошла су та времена, поменуло се не  
S} Ја се надам брзо ће овај рат, још ви нећете ни из касарне изаћи а рат ће бити свршен.{S} Шта 
 ето изазивате човека.{S} Најзад, ви то нећете ваљда разгласити?</p> <p>— Боже сачувај!</p> <p> 
 вам помогнем, да вас понесем?</p> <p>— Нећеш моћи ни себе да носиш.{S} А можеш ми помоћи само  
 да Бог да се ово сретно сврши па се ти нећеш вратити у село без медаље за храброст!“ Он се опе 
узех ја да се предомишљам.</p> <p>— Ако нећеш себи за љубав, учини мени за љубав.{S} Ја бих вол 
и, пролазио си ага Чакором?</p> <p>Онај нећка главом у знак одобравања.</p> <p>— Може ли се про 
ећу да чујем телеграме из иностранства, нећу да чујем ничије савете.{S} Јуче је прошла Народна  
 <p>— Нећу да чујем коминике о борбама, нећу да чујем телеграме из иностранства, нећу да чујем  
под њом.</p> <p>— Нећу овде да останем, нећу — узвикивао је Краљ — овде су сви преплашени.{S} В 
до! — одговори капетан. — Али се бојим, нећу моћи задржати непријатеља; недовољне су ми снаге к 
сам да ми се призна да сам Србин и ето, нећу више бити србијански роб.{S} Паде ми на памет и ба 
а њега, он ће одбити.</p> <p>— Нека их, нећу да узнемиравам жене и децу.{S} Женама и деци треба 
с децом, па да видим како су прошли.{S} Нећу седети, само да навирим, да се поздравим, па ето м 
рили смо се, бога ми, ми добровољци.{S} Нећу да се хвалим, ал ето ту смо па питајте, борили смо 
трвину...{S} Ко зна где ће га бацити? — Нећу му ни гроба знати!...{S} А ја пошао да се спасавам 
ћи из мараме никлену пару да му удели — нећу ли и ја сутра овако, на каквом ћошку, метути капу  
етом.{S} Склони се за време...</p> <p>— Нећу да се склањам.{S} Крв ме везује за ову земљу.{S} Н 
ство, тамо је Краљевска Влада.</p> <p>— Нећу тамо, водите ме војсци!</p> <p>— Његово Височанств 
трпа собом све што је под њом.</p> <p>— Нећу овде да останем, нећу — узвикивао је Краљ — овде с 
едан што иде у Солун, па вели:</p> <p>— Нећу да чујем коминике о борбама, нећу да чујем телегра 
да му буде олакшавна околност?</p> <p>— Нећу то, брате! — пада у ватру учитељ —</p> <p>Али хоћу 
амо склањати.{S} И од сад ћу да пуцам а нећу да се склањам никаквој колони.{S} Кад војска иде н 
p> <p>— Бацићу ја ствари и тако ми Бога нећу пожалити — вели очајно инжињер — али шта ћу с децо 
И, ја вас уверавам да ћу је вршити и да нећу тражити да ме поштеде!</p> <p>Опет ућутасмо и обор 
че:</p> <p>— Ја нећу капитулирати... ја нећу бити заробљен!</p> <p>— Онда Вас преклињем, Велича 
о, готово тврдоглаво, рече:</p> <p>— Ја нећу капитулирати... ја нећу бити заробљен!</p> <p>— Он 
сачувао.{S} Па ипак, све то казивање ја нећу успети да изложим њеним речима, јер те <pb n="446" 
сам се пред Богом истину да казујем, па нећу друкче ни пред Господаром.{S} Имало је у нас и мла 
и, виш да је стока липсала.</p> <p>— Па нећу ваљда са живе сећи месо! — одговара ми и погледа м 
"164" /> <p>— Мислио сам да из Приштине нећу морати даље.</p> <p>— Мислио сам, и ја, господине, 
ију са мојим мезимчетом коме никад више нећу знати гроба.{S} И да се заврши тај тако рећи покољ 
а сам их сахранио, као да их никад више нећу видети.</p> <p>И док овако свако брине о себи или  
 шта мислимо, а шта не мислимо.{S} Само нећу да се лажемо више.{S} Да се нисмо лагали и залагив 
таће увек један тежак историјски прекор неувиђавности споразумних сила, од којега је Лорд Кичен 
утрашњости прегорела пања још је тињала неугашена румен; онако као што у обамрломе телу, које ј 
да се према Бугарима испуни једна, ма и неуговорена али ипак савезничка дужност, када су после  
моћи ће да савладамо и заборавимо сваку неугодност.</p> <p>Па и под тим околностима ја нисам мо 
да крене путем преко Бицана и Дебра.{S} Неугодности тога пута трајале су два и три дана али се  
, сем обичних поздрава ових пролазника, неузнемирено разговарати о великим и заједничким бригам 
есто од пре сто година, које је његовом неукаљаном имену толико неправде нанело.{S} Он ће смрћу 
с разочара ово на пример:{S} Ја сликар, неуки поднаредник, водим вод у борбу, на штету свих они 
овор и он се свесрдно даје на посао.{S} Неумешно, незграпно навлачи деци хаљинице, али се тиме  
м оцевима и мајкама вуку се неиспавана, неумивена и на брзу руку обучена деца, коју су родитељи 
лицама, обућа влажна и неочишћена, лица неумивена, косе неочешљане.{S} Па ипак тај свет чека не 
ло на оделу, прљавих руку, прљава лица, неумивене и изгладнеле.{S} И све то лута кроз улице и т 
ну Отаџбине своје и за велику, вечиту и неумитну правду, којој си Ти бранилац и заштитник, Оче  
једном војничком смрћу.{S} Када се буде неуспех ове експедиције крунисао губитком целога Балкан 
, сваку промену и покрет, сваки успех и неуспех на фронтовима, молећи се крај гробова Богу да з 
 и успело у томе?</p> <p>— Извесно, али неуспех не би нам ништа више отежао ситуацију од садање 
ља на тој страни, сваки његов успех или неуспех, на неки необјашњив начин, неким подземним путе 
ности.{S} Ни ми нисмо трагично схватили неуспех дарданелске експедиције, јер нам је он довео је 
еколико томова.{S} Чим је очигледан био неуспех дарданелске експедиције, Бугарска је осетила да 
 са Солуном, што би нам у случају даљих неуспеха, дало бар могућности за једно правилно одступа 
упорно их постављају као услов за своју неутралност и ово је, како да се изразим, <foreign xml: 
хтевима које поставља као цену за своју неутралност.{S} Кад Споразум на рачун Србије, пристаје  
н њеним казивањем, ћутао оборене главе, нехотећи ни погледом да је узнемирим.{S} Дубока тама вл 
и догађаје које је прошла година, можда нехотице, промашила.</p> <p>И ево тих догађаја, ево те  
билази развалине прошлости.</p> <p>Ја и нехотице устадох на ноге када госпа прође мимо наше ват 
сови из кола цикнуше јаче у разговору и нехотице ми допреше њихове речи до уха.</p> <p>— Али ве 
ли у пепео под његовим ногама.</p> <p>И нехотице наиђу на човека тешке и боне мисли у оваквим и 
 један тренутак слабости душевне, један нехотичан покрет па да се оде у смрт.</p> <p>Миран и по 
 на тамну и нејасну силуету Грачанице и нехотично повлачи за собом безброј мисли које враћају ч 
да тако тајанствено, као место састанка нечастивих.{S} Поседали на земљу око мангала, са прекрш 
} Учини ми се као да ступам у скровиште нечастивих, у змајеву пећину, у вештичину кућицу.{S} Из 
би се узнеле груди и у гласу му је било нечег звонког и свечаног.{S} Када је полазио у рат ми н 
у неком фатуму; нема ли нечега општега, нечега заједничкога, у свима овим катастрофама српскога 
 стварчице растати као од нечега свога, нечега драгога и милога.{S} Треба се растати од куће ко 
м?{S} Моје предосећање нечега ужаснога, нечега злочиначки <pb n="501" /> ужаснога, било је опра 
ла сам дете на груди као да ми га је од нечега требало отети; засипала сам му уста пољупцима ка 
се од сваке те стварчице растати као од нечега свога, нечега драгога и милога.{S} Треба се раст 
шта затим да чиним?{S} Моје предосећање нечега ужаснога, нечега злочиначки <pb n="501" /> ужасн 
</p> <p>Он се замисли дубоко, као да се нечега досећа, па ће рећи:</p> <p>— Има у нас Арнаута ј 
е забринула судбина оне дечице, сети се нечега кад спази овога самртника.</p> <p>— Слушај, снах 
дбини или можда у неком фатуму; нема ли нечега општега, нечега заједничкога, у свима овим катас 
 да иза бугарскога злочинства мора бити нечега подло смишљенога што Бугарској даје подвига за д 
а једноме месту.{S} Окупише се људи око нечега, згомилаше се и загушише друм, те се цео покрет  
ај дан.</p> <p>Предвече, као да је било нечега освежавајућег у атмосфери.{S} Наишле су од некуд 
 бледом месечином, имала је у томе часу нечега тајанственога; њено бело, воштано лице, по коме  
— Измеђ одбијања захтева и рата има још нечега...{S} Да, пре оружја дипломатија још има реч.{S} 
ар догледамо нешто, осећамо да идемо ка нечем што је пред нама, видимо очима својим извесан циљ 
 млатара рукама, мисле тамо се говори о нечем важном и прилазе новој гомилици, где се опет разо 
на ућута и обори поглед, размишљајући о нечем.{S} Вероватно је у томе тренутку доносила одлуку  
вршили низ својих невоља; сад већ идемо нечем неодређеном, непознатом, неизвесном и без икакве  
верује у нешто, као да се још увек нада нечему.{S} Није клонуо или бар није дозволио да се то н 
 чека нешто и распитује нешто и нада се нечему.{S} Збира се у брижне гомилице које се међусобно 
да нити да предвиди.{S} До сад смо ишли нечему одређеноме, са вером кад стигнемо тамо где смо к 
 живот.{S} Ту непосредност, ту блискост нечему вишем, осећао сам и ја у овоме тренутку, који је 
а суву пресну бундеву коју су нашли под нечијим кровом где ју је домаћин обесио јесенас да се с 
воду или ишао да обиђе коње или почупао нечију тарабу, те вуче прошце да их стави на ватру.{S}  
 јутру отпочела је грмљавина, необична, нечувена до сад.{S} Чудан неки шум пролетао је ваздухом 
он рањен, о сили немачке артиљерије и о нечувеним напорима српскога војника.{S} Ђаци ратарске ш 
у које је један народ скрхао сто година нечувених напора, за које су се неколико поколења крвав 
есечне неприкидне и очајне борбе, после нечувених напора, та се преморена војска повлачи у план 
ости, бар два и три дана.{S} И догод ја нечујем да је издато такво наређење ја ћу безбрижно спа 
рпске, пође кроз двориште и прође тихо, нечујно, кроз отшкринуту капију крај дремљива стражара. 
адити без удара мотике и будака, тихо и нечујно, зато је посао и трајао дуже.</p> <p>А горе, на 
ође кроз ошкринуту капију, пређе тихо и нечујно преко дворишта и дође под један прозор кроз кој 
е задржавао, деца су се с мајком тихо и нечујно извукла и, кад се осети само са својима, Краљ и 
е прозоре старих и напуштених конака он нештедимице дувао.</p> <p>И док су ови задовољни били ш 
{S} На оба аероплана наши топови пуцају нештедимице.{S} Грмљавина топова поче с обе стране; <pb 
то све у доба кад дуге јесење кише лију нештедимице и кад, безкрајних и мутних јесењих ноћи, ре 
 нешто са чиме сам била скоро измирена, нешто што ме није могло мимоићи...</p> <p>Ућутала је.{S 
 <p>Под кровом леже по земљи две даске, нешто мало удаљене једна од друге.{S} По тим даскама по 
будило у њој нешто моћно, нешто снажно, нешто што је дотле било ван ње и почело се уносити у ње 
на небу ни на земљи; нешто невероватно, нешто што се препричава с колена на колено, али што ник 
е у томе часу будило у њој нешто моћно, нешто снажно, нешто што је дотле било ван ње и почело с 
а од г. пуковника; соба ми се окретала; нешто ме је <pb n="519" /> гушило и хитала сам што пре  
 или као чардак ни на небу ни на земљи; нешто невероватно, нешто што се препричава с колена на  
с, над Призреном царује судбоносна ноћ; нешто тајанствено лебди у ваздуху, оком се види казаљка 
 се заустави цела колона и цео збег.{S} Нешто се далеко напред десило, или је пао коњ или се ск 
ојега сам узалуд хтео да се отргнем.{S} Нешто ми је притискало душу те покушавао сам да се буни 
ћ, као тамо међу сметовима и стењем.{S} Нешто је благо лебдело у ваздуху наглашујући близину об 
че, нас је децу обузео велики страх.{S} Нешто што се цео дан само о Турцима говорило а нешто и  
и од нас а његов терет узе нешто нана а нешто ми поделисмо, па он уђе у кућу а ми продужисмо.{S 
то се цео дан само о Турцима говорило а нешто и она густа тама у дубини пећине.{S} Изгледало је 
 целу ноћ лила као из кабла а у то доба нешто попустила, те се кроз зраке бледе светлости, коли 
 већ на нашем земљишту.{S} Овде пише да нешто у Солуну, али већи број у Србији, има 110.000 сав 
ак и болећив осмех.{S} Једном заусти да нешто рече па се трже и уздржа, али тешко уздахну.</p>  
Шум све јачи, буктање све ближе, као да нешто кркља и стење, као да се нешто ломи.</p> <p>У јед 
 ваља и гази, рушећи све собом и као да нешто страховито букти.{S} И то све јаче, све јаче...{S 
зника?</p> <p>— Па општина спрема ваљда нешто.</p> <p>— Не верујем, јер воз ће овуда проћи ноћу 
љени стратег.</p> <p>Песимиста прогунђа нешто кроз зубе а одушевљени узе да брани своје гледишт 
о убеђено, па ће мало за тим — Питам ја нешто господина директора (по даљем разговору видела са 
се неочешљане.{S} Па ипак тај свет чека нешто и распитује нешто и нада се нечему.{S} Збира се у 
але су да је она у овоме часу догледала нешто, што можда ми остали смртни не видимо и не можемо 
ко сам спавала, знам само да сам сањала нешто страшно.{S} Морала сам у сну и плакати јер кад са 
ба одиста нешто учинити, да се треба на нешто одлучити.</p> <p>Како би било да крећемо напред п 
 тренутка пробуди и сети да ми је дужна нешто.{S} И онда поче тихо да казује, оним једноставним 
Сви се пренуше и сетише да треба одиста нешто учинити, да се треба на нешто одлучити.</p> <p>Ка 
је глас задрхтао и у нама свима задрхта нешто у души, вероватно кад помену „озбиљан час“ који с 
ветрић, који је кроз разбијена окна сад нешто живље дунуо, као да је у мрачној соби пробудио за 
не гледа овамо него окренуо главу и све нешто псује коње.{S} Ускочих ја у кола, ускочи и бабо,  
обијем.{S} И одоше мирно, те мени спаде нешто с душе и прође ме страх.{S} Мислила сам биће зли, 
!</p> <p>Бојко уђе у кућу, уђе и остаде нешто.{S} Почеше овамо већ да му броје колико је остао, 
дбе имају извесног ауторитета и да важе нешто.{S} Било је команданата који се од обичног, некул 
.{S} Његов друг, учитељ, заусти да каже нешто, па му реч заигра у грлу и недорече је већ само м 
<p>— Пали!</p> <p>Млади потпоручник узе нешто да се маје око топа и не изврши наредбу.</p> <p>К 
е бабо опрости од нас а његов терет узе нешто нана а нешто ми поделисмо, па он уђе у кућу а ми  
од море отићи.{S} Тако <pb n="79" /> је нешто било и у овој позадини, у Скопљу.{S} Док је кљун  
еднога стола осветљавала собу, једва је нешто око себе давала светлости а остали део собе освој 
, да што пре напусти кућу у којој га је нешто већ почело гушити, онако као што <pb n="100" /> р 
и била сам све узрујанија, гушило ме је нешто, мучило ме је: изгледало ми је као да сам пошла д 
 нисам могао задремати.{S} Гушило ме је нешто и ако сам био под ведрим небом.{S} Можда онај сум 
еколико великих болница а и вукло ме је нешто тамо.{S} Све ми се казивало као да ћу га тамо наћ 
ла сам га тешке душе.{S} Притисло ме је нешто овде у грудима, откинуло ми се нешто овде у души  
а да дршћем од страха.{S} Говорио ми је нешто мађарски али га ја нисам разумела.{S} Није викао, 
 свануо мутан и облачан.{S} Тешко ми је нешто било на души, да л’ што је дан био тако суморан и 
 села Штимње — е онда... препукло ми је нешто овде...{S} Нисам спавао целу ноћ, прозебао сам ка 
продирао кроз горњи прозор, разредио је нешто мало таму која у том делу цркве влада, те се њена 
огле примити толику светину.{S} Било је нешто пустих турских кућа, било је и српских кућа које  
догађају, те се чак и побојавам да није нешто претенциозан наслов који сам јој дао.{S} На томе  
Па ипак тај свет чека нешто и распитује нешто и нада се нечему.{S} Збира се у брижне гомилице к 
о угљени облак лежао на земљи, једва се нешто пред собом назирао друм и са стране једноставне ц 
а до колико што видиш испред себе да се нешто беласа.{S} Бабо је ишао напред и он је носио најв 
, као да нешто кркља и стење, као да се нешто ломи.</p> <p>У једанпут, из доњих улица, зачуше с 
еки шум пролетао је ваздухом, као да се нешто гломазно, огромно ваља и гази, рушећи све собом и 
ија; завија затим једном улицом која се нешто мало пење и долази до једне велике и угледне згра 
јединче које сам носила.{S} Стеже ми се нешто у души и мал не цикнух од бола.{S} Старац ил опаз 
но а тако лепо причало.{S} Бунило ми се нешто у души; осећао сам да смо сви такви, сви подједна 
је нешто овде у грудима, откинуло ми се нешто овде у души и срце ми је заиграло.{S} Слутила сам 
н, на десној страни Вардара дешавало се нешто, што је требало да остане тајна, скривена густим  
оље видети!</p> <p>Пођосмо и успесмо се нешто мало.{S} Отуда још јасније сагледасмо масу тамних 
ције.</p> <p>Учитељ заврши, па пошто се нешто одмори, обрати ми се:</p> <p>— Реците сад сами, н 
и, бучи, цичи и брекће и осећаш како те нешто засипа, једнако засипа.</p> <p>Је ли то лавина ко 
скупи ноге, па да их пружи, час подмеће нешто под главу, час одузима и чини све могуће покушаје 
рете даље.</p> <p>Грмљавина топова поче нешто јаче и ближе да се чује.</p> <p>— Туку Палилулу!  
ше главу испод ћебета, други прогунђаше нешто а мене обли тежак стид.{S} Погледах га још једном 
нисам даље распитивала, сузе на очима и нешто тешко у души казивало ми је да је отац погинуо.{S 
коњичка пуковника, један крупна стаса и нешто опуштених бркова а великих избуљених очију и дебе 
лагодарност!</p> <p>Могао сам учинити и нешто више за ове моје госте но што сам им обећао.{S} З 
у, па одмах јуриш.{S} А можда је било и нешто друго, можда и зато што ми је једнако било пред о 
да јој помогнемо и том приликом чусмо и нешто више.</p> <p>— Туку се — вели — већ по улицама.{S 
могло прилећи или бар заклонити, ако би нешто ноћас студен ветар дунуо.{S} Што је било места, к 
и преко великих висина али краћи; други нешто блажији али дужи.{S} И један и други пусти и једа 
ице већ се разишле по селу, сваки тражи нешто и вуче што нађе.{S} Један носи воду, други нарама 
ће се због ње и излазак листа да задржи нешто.</p> <p>Сва та саопштења новости прате граја, обј 
тали, али се видело по њима да у Србији нешто не иде добро.{S} Сви обесили главе, сви невесели  
и су осамдесетих година још и изгледали нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пр 
и су осамдесетих година још и изгледали нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пр 
ло стреје, те обезбедила пола метра или нешто више сувоте на земљи, полегали би војници, регрут 
 наредник што седи на колима изгледа ми нешто познат.{S} Ово ће Бог и душа бити архива Врховне  
жи на грудима онај јастучић.{S} Тако ми нешто и ово изгледа! — заврши показујући на она дворска 
је од јутра до мрака на улици очекујући нешто, а ни саме не знајући шта.</p> <p>Највећи је број 
а је као да се у томе часу будило у њој нешто моћно, нешто снажно, нешто што је дотле било ван  
диш га пред собом мртва али те још увек нешто теши све до гробнице.{S} То није утеха, то је обм 
ем.{S} Рекла сам им да сам сама да имам нешто мало пара и да ћу изаћи да купим хлеб.{S} Онда су 
 топови занеме! — одговори учитељ и сам нешто охрабрен. — Вероваћу, јер сам убеђен, да народ, к 
 <p>— Ама зар?... — заустих ја да кажем нешто а он ме прекиде и настави.</p> <p>— Боље је, боље 
ке, али даље...</p> <p>Заустих да кажем нешто али ме она не сачека већ настави:</p> <p>— Ја нис 
ила сам улицама али ми је овом приликом нешто чудновато изгледала варош.{S} Ужурбали се људи, у 
гову смрт, мој највећи бол, примила као нешто са чиме сам била скоро измирена, нешто што ме ниј 
одавали и дочекали смо први октобар као нешто са чиме смо одавна већ измирени, али то не значи  
ди нас глас једнога који је био измакао нешто напред:</p> <p>— Ама погледајте, људи, видите ли  
ај мучан осећај разочарења, који се био нешто мало утајио.</p> <p>— Може помоћи, зашто не!{S} Ј 
S} И ако је пламен у овоме тренутку био нешто малаксао, оно море жара као из огромне зажарене п 
 крај тебе.{S} Чујеш само око себе како нешто тутњи, бучи, цичи и брекће и осећаш како те нешто 
кви су горела кандила а попа је једнако нешто улазио у цркву и излазио па се шапатом договарао  
е у оправданост тих захтева... да, тако нешто...</p> <p>— А ако им се не испуне захтеви?</p> <p 
една политичка мобилизација. — Да, тако нешто... маневар који треба да подвуче бугарске захтеве 
 која вуку вочићи.</p> <p>— Та да, тако нешто — одговара господин улепљен блатом — само, рекост 
ну па ти изгледа као да се негде далеко нешто непрекидно руши и крха.{S} Са железничке станице  
 из трећега позива.</p> <p>— Мене тешко нешто заболе у души и поче нека туга да ми се свија у г 
е на путу између Ниша и Скопља дешавало нешто врло важно, тек до везе се није могло доћи, а сви 
а и без прозора, ма да је на њој остало нешто мало крова који би ме могао заштитити.{S} У прича 
фронту Гилане—Качаник, као да се крхало нешто.{S} Потмула грмљавина и тутањ, у колико је допира 
, придружују им се.{S} Око села је било нешто оголелих дрва и сикира их је пообарала те големе  
.{S} Веле, потерали му овце а оно рекло нешто ружно те они пушком па у чело.{S} Рекоше нам још, 
 ми је зубима одело.{S} Мени се навукло нешто на очи и ништа не видим него измахујем.{S} Ја нис 
 главе охрабрени, јер сад бар догледамо нешто, осећамо да идемо ка нечем што је пред нама, види 
 Јест!{S} Учио ратарску школу.{S} Имамо нешто имања па, рекох, кад се врати да га оженим те да  
, од Вишеграда до Кладова.{S} Ми морамо нешто мало одступити да би се дочепали нових, виших пол 
статке жара у мангалу и сви се скуписмо нешто ближе ватри.</p> <p>— Поменусте и Ђунис мало час? 
 колико се могло и како се могло са оно нешто гроша, што јој остаде иза мужевљеве смрти а затим 
о пењу број жртава?{S} Тешило га је оно нешто мало војника колико их је сагледао и мало младих  
ла дневно.</p> <p>Свако од деце држи по нешто у руци што је нашло у овоме метежу: једно поткови 
е свој тежак товар бриге и бола и уз то нешто имања, колико је могло стати у оној кутији, кеси  
а Владом остао у Митровици?{S} Да ли то нешто нарочито значи, што је Краљ у овако једном критич 
ом, али нисам дуго ишао.{S} Напред опет нешто загушило па <pb n="392" /> се зауставио цео покре 
м.</p> <p>— Ја бих волео... — хоће опет нешто да примети песимиста, један господин сув као боси 
 нам коње, узели нам волове а бабу опет нешто терали жандари но се вратио ал, веле, спрема се д 
доћи и ради чега се подноси бол; вера у нешто, вера у ма што.{S} Донде, до средине онога моста, 
 се држао тако као да још увек верује у нешто, као да се још увек нада нечему.{S} Није клонуо и 
е нас?</p> <p>— До овога часа још сам у нешто веровао, али сад...</p> <p>— До овога часа био са 
сам довде, вођена неком празном вером у нешто.{S} Најзад довде сам и могла ићи и донде још, до  
са њима, али је до сада и сам веровао у нешто, па је покушавао том својом вером да утеши и друг 
ећица, ваљда јутрос упаљена, и по гробу нешто јестива.{S} Прођосмо крај неколико празних рака,  
 што својим тамним зеленилом освежавају нешто мало мртву јесен.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узв 
 ма колико биле и непоуздане, ипак дају нешто података да се ситуација може бар наслућивати.{S} 
 испрскани и укаљани рањеници и очекују нешто, што неће добити.{S} Пред механом, у којој се већ 
е прошло; за овима опет пар вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, два точка и висо 
ло; за овима опет пар малих вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, то су два точка  
 догледу извесно кретање.{S} Њега текну нешто, али кад понова загледа познаде по броју људи да  
е једној групи, јер им се чини да се ту нешто живо разговара.{S} Затичући ту обичан разговор, о 
оћи, која је владала, не осети да се ту нешто дешава.{S} И у околини ђенералове куће почеше ста 
свајаше све више.{S} Видех једну кућицу нешто даље од <pb n="466" /> топовских шупа где би се м 
већ предајеш се гомили и с њом очекујеш нешто не знајући ни сам шта.</p> <p>Те гомиле се с врем 
су војску!</p> <pb n="46" /> <p>— И још нешто!{S} Не заборавите да ће Бугари сад имати четири ф 
бу за магацине и болнице, није него још нешто.{S} Свако ће се прво сетити себе па онда магацина 
 заустисмо сва тројица, да запитамо још нешто.</p> <p>— Наши чине последње напоре, али — прекид 
 да бележи трагове својих стопа.</p> <p>Нешто тешко, суморно и загушљиво као оморина, промиче к 
ала по мрачној одаји тамо и амо.</p> <p>Нешто се значајно морало тамо догађати јер бели витез з 
 војску.{S} Не би могао ни здрав хлеба, ни болан лека потражити међу туђинима.{S} Гинуо би тамо 
о крај другога, ни сандука, ни покрова, ни свећице.{S} Изгледају онако бачена на земљу, као кад 
твих девет анђелака једно крај другога, ни сандука, ни покрова, ни свећице.{S} Изгледају онако  
авши једно другоме ни лица, ни погледа, ни сузе у очима.{S} Тек данас, под оштрим зрацима студе 
че да је тако.</p> <p>— Сами сте ваљда, ни с ким својим не путујете.</p> <p>— Сама сам! — одгов 
нђелака једно крај другога, ни сандука, ни покрова, ни свећице.{S} Изгледају онако бачена на зе 
не плаче за мајком која га је оставила, ни једно не пружа ручице да га мајка прихвати!{S} Оно < 
није било ни по кућама, ни по механама, ни по магацинима.{S} Спавало се већ где се стигло; на д 
/> <p>Места већ није било ни по кућама, ни по механама, ни по магацинима.{S} Спавало се већ где 
нисам имала снаге да одвојим од недара, ни храбрости да га спустим на оне даске, на влажну земљ 
ујем чиновника, не оптужујем професора, ни учитеља који је јуначки и са пожртвовањем гинуо.{S}  
ја се у даљини догледају, нигде живота, ни дима из оџака, изгледају мртва као да су напуштена.{ 
, и ја још нисам чула ни речи протеста, ни гласа гунђања, као да је свако од њих свесан да само 
е.</p> <p>Капетан се сети да он одиста, ни по цену највећега успеха, не сме српским топом разне 
оји те преклиње да му се макнеш с пута, ни онога пред тобом који се издире да га не потискујеш. 
у вис и — непријатељска батерија ућута, ни једним се метком више не одазва.</p> <p>— Умуче! — к 
е, не сагледавши једно другоме ни лица, ни погледа, ни сузе у очима.{S} Тек данас, под оштрим з 
и.</p> <p>И како мирно леже ова дечица, ни једно не плаче за мајком која га је оставила, ни јед 
најући ни ко је надлежан да им да хлеб, ни ко да их упути где би преноћили.</p> <p>Па ипак, та  
.{S} Нико не зна ни ко је ни одакле је, ни чија је; појавила се једнога дана на београдској кал 
 је, верујте; не бих жалио ни обе руке, ни оба ока, не бих жалио ни живот.{S} Јер, ви не можете 
озадину.{S} Нико отуд није слао поруке, ни гласника, нико није писао, нико није јављао што, па  
клоном јави свима, седајући крај ватре, ни речи не проговори, савладана умором од пута, мразом  
ћи ваљда себе за обвезника и никако се, ни у међуратном времену, није демобилисала и најзад, је 
ти до руку дође.{S} Остани ту где си и, ни стопу даље!{S} Прими борбу и употреби све, да неприј 
 ми њега слажемо.{S} А нећемо га, вели, ни слагати, он зна да ми своја права тражимо те зар смо 
обу, у којој се неће моћи ни загрејати, ни чиме покрити, нити што под главу подметнути али биће 
радићу у другој, не морам га ни видети, ни он мене, али ћу бити ту где је и он, бићемо под исти 
икада ниси срео на улици, ни на пијаци, ни пред вратима својих кућа.{S} Најпре један и двојица, 
 сунца, које никада ниси срео на улици, ни на пијаци, ни пред вратима својих кућа.{S} Најпре је 
ротутњи друмом.{S} Још рекоше да ником, ни женама ни деци, не говоре што су доконали, како се н 
и у фактима која познаје.{S} У осталом, ни савезници неће изостати у извршењу једне контра-демо 
ровели.</p> <p>Ни те ноћи ни сутра дан, ни с вечери ни преко ноћи, не дође нико из села и то на 
некада стекао, нико није у војску звао, ни у моменту кад је на фронт потерано све што пушку мож 
а један мах, нити знаш од куд је дошао, ни ко га донесе, просу се по Пећи чудан и изненадан гла 
гу чашу, па додаде: „Не умем те, синко, ни чему научити што ћеш и како ћеш.{S} Нека те Бог и тв 
 <p>Одушевљени плану.</p> <p>— Ни мало, ни у какав рачун!</p> <p>— Па и они мобилишу! —- додаде 
ивоту.{S} Небо је било мутно и облачно, ни једне звезде на њему.{S} Мрак густ као тесто.{S} Кро 
це подржавала вера.{S} Из Приштине већ, ни један бегунац није понео собом веру и поуздање.</p>  
слушао па седео четири дана у Призрену, ни сам не знам зашто.{S} Ама такви људи заслужују да их 
није више бележио ни промене на фронту, ни границе поплаве која је свако јутро и свако вече све 
их дочекао ни одушевљено <pb n="706" /> ни пријатељски, на против, индиферентан је и лукаво се  
роватно онога што поручује „за све“.{S} Ни за једним столом нема више ни једнога песимисте, ник 
и на исхрану војске од становништва.{S} Ни о моралу трупа аустријских нису заробљенички искази  
не поздраве са непријатељске стране.{S} Ни непријатељ још није био отворио живу ватру, желећи в 
и три ноћи, од Прокупља до Приштине.{S} Ни један фотографски снимак не би био кадар да да ову с 
Оно је само бол ал’ није и одрицање.{S} Ни једнога тренутка ја нисам дошао на мисао да не треба 
ени слутња да бих га могла изгубити.{S} Ни пред ким нисам смела исказивати своју стрепњу и пред 
храбрили су је и даље у истрајности.{S} Ни једнога тренутка није се она подала тузи.{S} Где би  
ји је ван његове урођене себичности.{S} Ни ми нисмо трагично схватили неуспех дарданелске експе 
и... пуче.{S} Опали и други и трећи.{S} Ни један метак не очеша зидове болничке и сваки нађе ба 
ова да одмах скочим ако би чула што.{S} Ни старица није спавала, чула сам је како хукће и шапће 
} Оно је, брате, несрећа онај Чакор.{S} Ни вуци не иду тамо, а где ћу ја.{S} Предомислио сам се 
ачун!</p> <p>Одушевљени плану.</p> <p>— Ни мало, ни у какав рачун!</p> <p>— Па и они мобилишу!  
> <p>— А сад не верујете више?</p> <p>— Ни у шта! — одсече он одлучно и наже опет чутурицу, кој 
о о мени, по некад је био чак и груб, а ни ја нисам толико марила за њега, али сам осећала да м 
ра до мрака на улици очекујући нешто, а ни саме не знајући шта.</p> <p>Највећи је број тих бриж 
 у Марка, па ваљда скрили пушке своје а ни њему нису казали!“ „Је л истина, попе, тако или друк 
а сам главу да не гледам и журила сам а ни сама не знам куда.{S} Стигла сам ван вароши и хтела  
рданелским бродовима сувоземну војску а ни Египат није далеко.{S} Промислиће се, добро ће се пр 
дана већ се није могло доћи ни до хлеба ни до брашна.{S} Тамо већ тискале су се гомиле пред пек 
p>— Са свих страна!</p> <p>— И не треба ни часа часити?</p> <p>— Ко може одмах, сутра најдаље,  
 њему објашњавати како у Солун не треба ни ићи, довољно је склонити се до Приштине.{S} По профе 
ти на ову злоупотребу.</p> <p>— Није га ни срамота, официр па лаже!</p> <pb n="411" /> <p>— Скл 
овој соби, радићу у другој, не морам га ни видети, ни он мене, али ћу бити ту где је и он, биће 
 знале где су им мужеви, те немају кога ни да их поведе ни да их усаветује.{S} Ту су биле мајке 
мбра а сутра дан већ знали смо и то, да ни један <pb n="65" /> савезнички војник неће кренути и 
ред нама и за нама тако брзо ваљају, да ни шеснаест девојачких година, које су некад представља 
 и делити, туга је осећај који се не да ни с ким делити.{S} Саучешће у тузи је често пута увред 
 Верујте, после овога воза ја мислим да ни један више неће кренути из Ниша за Солун! — тврдио ј 
ацији на фронтовима.{S} Ту је сазнао да ни величанствено пожртвовање српске војске ни њени надч 
твореним вагонима.{S} А знам сигурно да ни један од те господе неће спасти државне архиве и рач 
е.</p> <p>— Ех, да је тако, не би се ја ни склањао! — маше главом лиферант подвлачећи сумњу у п 
 мрзовољно дужину мастиљаве линије која ни прањем не може ишчезнути.</p> <p>— Да, још морамо од 
ла, која нема на разположењу ни војника ни жандара, гомила оних међу којима има и српских рањен 
Његова тешка болест није му дозвољавала ни по равноме путу да оди а камо ли по овоме беспућу.{S 
 могла да умирим.{S} А нисам више имала ни снаге ни речи.{S} Поред зиме, поче и страх да ме мор 
њачи, још се познавала, није ју испрала ни она силна киша, што значи да је скоро, после непогод 
етиња искреност:</p> <p>— Не бих остала ни за живу главу.{S} Остала сам први пут, у Шапцу, па з 
и когод у кола.</p> <p>Али нисам стигла ни да пођем од куће.{S} Већ од осам сати у јутру отпоче 
тишла, није ми се ишло.{S} Нисам волела ни крај капије да прођем, избегавала сам.</p> <p>Нисам  
а, кад је он отишао.{S} Нисам више била ни дете, не би ме могао нико заваравати.{S} Осећала сам 
азна болница и ја нисам у њој пробавила ни пуну недељу дана па сам се разболела.{S} Разболела с 
а ту.</p> <p>Њена је вера није одвојила ни од оних снова које је некада будна сањала, и које је 
обдије са нама ноћ.{S} Није проговорила ни речи и ја сам са неким страхопоштовањем избегавао да 
нате која се распрсла али нисам осетила ни једно парче да нас се дотакло.</p> <pb n="478" /> <p 
да ме је савладао сан јер нисам ни чула ни осетила кад се старица извукла из собе и отишла негд 
о пролазе крај нас, и ја још нисам чула ни речи протеста, ни гласа гунђања, као да је свако од  
е ваља.{S} Зли су они Арнаути а не ваља ни пут.</p> <p>— Па јеси ли одио на Рожај?</p> <p>— Туд 
умом.{S} Још рекоше да ником, ни женама ни деци, не говоре што су доконали, како се не би чуло  
е:</p> <p>— Није црква од мермера, нема ни звона ни крстова... а и што ће; нек душа само оде у  
више усањује.{S} Нема више жагора, нема ни гласнога разговора.{S} Шапће се и клонуло се иде ног 
е о батерији:</p> <p>— Повлачи се, нема ни једног метка више, повлачи се у Призрен.{S} Испуцала 
06" /> <p>— Па до Приштине, брате, нема ни неколико корака а ова опасност не може да траје дуго 
ишта није ово двоје према њему.{S} Нема ни три педља од земље — и он је мали на мене — а округа 
ели све што се може појести па сад нема ни за њих ни за сиротињу хране те канда мисле да падну  
 нико није ни слутио да и у Медови нема ни једног зрна савезничког обећања.</p> <p>— Ваља што п 
 фронту, где се и даље боре они, којима ни једнога тренутка није поклецнула душа и који са веро 
206" /> <p>Капетану не измаче у мислима ни околност да је наредбу за ову борбу издао војвода Ми 
њерчета није била кадра допрети зрацима ни за пун метар предамном, те сам морао врло обазриво с 
волишна је, на мене, те рекао би не зна ни две унакрст а да знаш само како је мудрица и како ум 
 име:{S} Мица Проминцла.{S} Нико не зна ни ко је ни одакле је, ни чија је; појавила се једнога  
дило али у кандилу није било ни зејтина ни фитиља а лампу нисам хтела да палим, било би много с 
ј сиромашни свет, који није имао начина ни могућности да избегне судбину која га очекује.</p> < 
{S} Ту су биле мајке које немају начина ни себе да умире а треба децу своју да утеше и охрабре. 
>— Није црква од мермера, нема ни звона ни крстова... а и што ће; нек душа само оде у божје дво 
а виде да на шинама нема више ни вагона ни машина, сем два вагона у којима је Команда Трупа.</p 
их муслимана није могла наћи одобравања ни одзива али код онога <pb n="120" /> елемента, који ј 
њати, он се не мења, као што се не мења ни њена вера и нада у његов повратак.</p> <p>И ако жижа 
, који се затим није хтео испред Бугара ни да уклони, већ је са највећим поверењем остао у Срби 
која смо пролазили, нису нам била кадра ни мрвице понудити.{S} Сретнији, који су колима, ко зна 
ром Србије, не можемо да нађемо ни мира ни утехе...</p> <pb n="452" /> <p>Госпа у црнини ућута. 
 ни напуштати Београд.{S} Можда не мора ни доћи до битке на Багрдану, можда ћемо их раније скрх 
.</p> <p>— Нећемо ми то видети ни сутра ни прекосутра овде.{S} То ћемо видети, или управо, ви ћ 
и тело ни једног српског невиног детета ни одузети живот ма једној српској мајци.{S} И он клону 
кроз које смо лутали не знајући ни пута ни стазе и које смо сејали гробовима наших <pb n="8" /> 
олази.{S} Не знаш куда, нити видиш пута ни предмете који су пред тобом, не видиш ни друга који  
вршио реченицу, јер у ствари није ништа ни мислио, што је сасвим и одговарало служби у којој је 
то се може сачувати, <pb n="567" /> кад ни Бог више не чува Србију?{S} Или је овај стражар можд 
говорити па ће он то разумети.{S} А кад ни једно ни друго питање није разумео, трећи му показа  
на ишла је свака за се, нису чак свакад ни ноћивале на истоме месту, нити су за исти број дана  
риштине тек чини једну целину.{S} Никад ни уметникова кичица не би била кадра ставити је на пла 
 погледа свога ађутанта, али тај поглед ни мало није казивао да је он убеђен његовим разлозима. 
рије заглавила те сад не могу ни напред ни натраг.{S} Објашњавање, свађа и псовка пење се све в 
овима те нити једна могу кренути напред ни друга натраг да би се могла расплести; коњска кола и 
 као да предмети и не промичу крај тебе ни ти крај њих.{S} Крећеш, идеш, пролазиш и увек ти изг 
 умирим.{S} А нисам више имала ни снаге ни речи.{S} Поред зиме, поче и страх да ме мори, јер јо 
т — правда се онај грађанин — Нема овде ни тридесет кила.{S} Понео бих ја то и сам ал не могу,  
ће ми остати породица, у Пећи; тамо где ни у редовним приликама није човеку обезбеђен живот?{S} 
утрос и видео разграђену авлију а нигде ни једнога прошца од ограде; издире се један наредник д 
ам ни сандука.</p> <p>— Нећете га нигде ни наћи, нема ко да <pb n="496" /> прави.{S} Ми већ од  
 којима су ограђена дворишта, али нигде ни парчета дрвета. <pb n="314" /> Наишао сам тако лутај 
 мужеви, те немају кога ни да их поведе ни да их усаветује.{S} Ту су биле мајке које немају нач 
станице, један омален господин не хтеде ни да саслуша вести које је она носила са воза:</p> <p> 
рштамо питањима на која чичица не стиже ни да одговори.</p> <p>— Грађани, дабоме... жене, деца, 
е пропасти.{S} Али... моја вера не може ни мало умањити бол, који ми садашњост задаје!</p> <p>П 
ске Дивизије али, где би кад се не може ни проћи до прескачући преко попадалих и уморних тела.< 
и се, тражи, захтева, те јој се не може ни наодговарати а камо ли учинити све.{S} Невоља се ниж 
рату; пропљувао је крв, на ногу не може ни сад да стане чврсто и ви кажете то је све једно и јо 
Мица Проминцла.{S} Нико не зна ни ко је ни одакле је, ни чија је; појавила се једнога дана на б 
} У болници је било пуно рањеника, није ни било места за све.{S} А долазе гомиле све нове и нов 
ни чак она соба, у којој сам била, није ни личила на канцеларију, пре ми је личила на мучионицу 
и речи <pb n="490" /> проговорила, није ни било потребно.{S} Начелник је видео и разумео.{S} По 
при светлости ватре и тамној ноћи, није ни видело, почело се оцртавати и за њим високе планине  
или су га жандарми и трећепозивци, није ни брањен у ствари, напуштен је по наредби, евакуисан ј 
омашни.{S} А био је је и у војсци, није ни могао да ме збрине.</p> <p>— А никог нисте имали ко  
очетку она није изговарана гласно, није ни казивана њеним правим именом, али је ипак она лебдел 
један и то овај погођен у срце.{S} Није ни зенуо.</p> <p>— Брзо, шта чекате, шта сте се збунили 
ин а кућа остане — наставља Краљ — Није ни то добро, али опет кућа је ту, имање је ту, наћи ће  
 ме је жалио што се толико мучим а није ни слутио колико ми је себичнога задовољства причињавал 
нђању гомиле и био је миран као да није ни слушао примедбе које су се сипале као из рукава за с 
опови и његова већ узнемирена душа није ни ту могла наћи мира.{S} Нигде, нигде га не би могао н 
у, пољуби још једном жену, која се није ни будила да види свога друга и немо изађе из подрума,  
вароши, тако да је загустило те се није ни улицом могло више проћи.{S} Да се суд прелије, наиђо 
ла непрестане и брижне седнице, те није ни чудно, што је та брига обухватала и светину и ако не 
ривидних смрти!</p> <p>- Нико више није ни мислио на даље повлачење из Пећи, за које се дотле с 
угој гомилици а наставља неко који није ни био ту, но тек доцније пришао.{S} Има и гомилица кој 
диривали су се тако да се у ствари није ни знало који су то вагони код којих се деле две тако р 
ибирају и удружују још док рањеник није ни издануо да заједнички слете на лешину.</p> <p>И онда 
чин да му се правда али га ђенерал није ни слушао.{S} Велика казаљка на станичноме часовнику на 
ставили пут, сва се ова туга и бол није ни дала оком схватити.{S} Ноћ нас је била застрла своји 
, да... ја мислим... — и г. консул није ни довршио реченицу, јер у ствари није ништа ни мислио, 
ао да је већ превалило подне, нико није ни помишљао на време, јер у то доба ватра поче да узима 
нема.{S} Управо на те седнице нико није ни већао о надама, свако је већ долазио на њих не носећ 
ацити из Медове у Скадар, док нико није ни слутио да и у Медови нема ни једног зрна савезничког 
она један американац, коме извесно није ни било намењено место тамо али којега је официр пропус 
 и дим од запаљених кућа.{S} У Ниш није ни слазио али се врло дуго бавио на станици и ту је чуо 
тине и послати је тамо.{S} Али још није ни почео говор а начелник топлички искористи везу коју  
S} А шта ћемо ако Бугари...</p> <p>Није ни дорекао а у проседог се господина јабучица нагло поп 
уздањем човека навикнута на борбу, које ни у часу слома не ишчезава.</p> <p>— Верујеш ли одиста 
 планине, где се није знало шта очекује ни саме краљевске бегунце.{S} У Призрену већ лежи сахра 
 болничарку, нисам распитивала рањенике ни залазила по собама, но сам рекла да сам му сестра и  
величанствено пожртвовање српске војске ни њени надчовечански напори, нису кадри више зауставит 
ем мразу у Липљану, а нису се загрејале ни путовањем по студеном и ако сунчаном дану.</p> <pb n 
не породице, које у Београду нису могле ни до Калемегдана без аутомобила како газе друмски глиб 
гао пре но пешке.</p> <p>— Зар не мисле ни у овоме случају да промене одлуку? — пита онај за ле 
ону велику болницу, у парку.{S} Нису ме ни тамо примили.{S} Чула сам за једну болницу доле, на  
 као сенке, не сагледавши једно другоме ни лица, ни погледа, ни сузе у очима.{S} Тек данас, под 
велики слој ђубрета нагомилао да никоме ни на памет није падало да <pb n="349" /> почисти све.{ 
 крваво их загриза а не одговара никоме ни речи.{S} Његово је лице земљане боје а очи му извиру 
е и Маркову главу.{S} Права раја не сме ни на ноћиште примити људе који под пушком оде.{S} Ајде 
де, довде још не допире ни пушчано тане ни топ; откуд овде мртав човек?{S} Али то и није војник 
е искрпљеним амовима а нити има дизгине ни оглавника.{S} Ноге му дрхћу, велике дупље над очима  
оста далеко одавде, довде још не допире ни пушчано тане ни топ; откуд овде мртав човек?{S} Али  
рој војске као и да нема више ни коморе ни профијантских одељења.</p> <p>Осим тога, стигао је и 
а братскога ножа и крвава опомена да се ни једнога дана не подајемо заблудама које су искључиво 
 се борбе воде пред Кочанима, али да се ни ова варош неће моћи да одржи и да чиновничке породиц 
; ту је сазнао још и горку истину да се ни Крагујевац не може одржати.{S} Чете су непријатељске 
</p> <p>Ја не знам кад је рањено, ја се ни сад не сећам кад је то могло бити.{S} Била сам два т 
го из Србије, вуче терет и не одмара се ни дању ни ноћу.{S} Па уз то нигде хране а ноћи мразне, 
њавало онима који наилазе.{S} Напред се ни корака није могло јер је доле у селу загушило, те по 
иђосмо из куће у густи мрак.{S} Није се ни стаза честито видела до колико што видиш испред себе 
Краљ суморно завртео главом.{S} Није се ни тренутка противио да се према Бугарима испуни једна, 
овник.</p> <p>— Нећете ни чути, неће се ни издати така наредба а, када би се и издала, ви би по 
 све редом прелетала не задржавајући се ни на коме дуже.</p> <p>— А од које то силе бегате? — п 
релетале би му мисли не задржавајући се ни на чему стално, прелетале би са догађаја на догађај, 
говорећи међу собом, не интересујући се ни зашто, не распитујући се ни о чему.</p> <p>Пођи, где 
ресујући се ни зашто, не распитујући се ни о чему.</p> <p>Пођи, где хоћеш, зађи у који хоћеш со 
{S} Не говорећи ни речи, не обзирући се ни на кога, овај странац прође кроз гомилу и приближи с 
 задрема.</p> <p>— Да видиш, није му се ни ту могло замерити — одговара приповедач. — Није био  
 је!</p> <p>Везани војник опет ћути, те ни погледом више не прати разговоре.{S} Он их чак и не  
м! — одговара чиновник.</p> <p>— Нећете ни чути, неће се ни издати така наредба а, када би се и 
е надам брзо ће овај рат, још ви нећете ни из касарне изаћи а рат ће бити свршен.{S} Шта је Срб 
зда уступио али, у оваквој невољи, неће ни он ваљда замерити што сам је отворио и присвојио.{S} 
 — тврди убеђено професор — Скопље неће ни пасти.{S} Водиће се борбе пред самим Скопљем, ено он 
ичање.{S} Изгледало је као да више неће ни наставити.</p> <p>Ја је не узнемирих питањем зашто с 
кад опипа детиње ножице, она ми не рече ни речи, само ме погледа.{S} Ја сам јој поглед разумела 
твен образованоме човеку.{S} Он не рече ни реч жени, он јој само пружи руку, поведе је кроз гом 
Богом истину да казујем, па нећу друкче ни пред Господаром.{S} Имало је у нас и младих жена и д 
 је, а што је остало живо, не ваља више ни Богу ни људима.</p> <pb n="326" /> <p>— А како би др 
едовољан број војске као и да нема више ни коморе ни профијантских одељења.</p> <p>Осим тога, с 
ђеним очима виде да на шинама нема више ни вагона ни машина, сем два вагона у којима је Команда 
 све“.{S} Ни за једним столом нема више ни једнога песимисте, нико <pb n="52" /> више не врти б 
утеши и друге.{S} Како ће сада кад више ни Он не верује?</p> <p>Да ли се Он можда, усамљен у св 
дбини.</p> <p>— Опредељујте се кад више ни једног српског војника не буде у вароши.{S} Док сам  
 су Бугари заузели Гостивар, те се више ни у ком случају не може помишљати на одлазак у Битољ п 
оче нас засипавати и претрпавати и више ни корака не можеш учинити по својој вољи, нити ићи за  
е капаш тако по цео дан не знајући више ни шта да мислиш ни чему да верујеш, већ предајеш се го 
 поклао.{S} У Србију се није могло више ни мислити, морало се у касарну.{S} Кад су ме опремали  
старих граница Србије, не верујемо више ни у шта.</p> <p>Млади поднаредник климну главом одобра 
ори а оно што пламти над њом нисмо више ни бринули шта је.{S} За нас је довољно утехе у томе би 
у сазнаду сувише доцкан; не верују више ни у чији савет и крећу.</p> <p>Један велики војни ауто 
ку вера и поуздање.</p> <p>Још није воз ни кренуо са станице а већ се кроз варош просула, као о 
и размењивале после одласка владинога и ни мало није свет могла умирити околност што су у Призр 
за које избија кумановски друм — онде и ни корака даље.{S} Треба се склонити само док та опасно 
<p>И даље ме је гледао истим погледом и ни једна се црта на његовом лицу не измени нити се у ок 
утала сам и гледала га и он ме гледао и ни речи није проговорио.{S} Ја сам заборавила у томе тр 
вући фигуру па да направиш мат, на то и ни на <pb n="39" /> које друго.{S} Е, сад нека дође нек 
умем, али кад би се мајке слушале не би ни било војске.</p> <p>— Он је ђак...</p> <p>— У толико 
имо на заклонитим местима како се не би ни од куда догледале и, рече још, да ће нас сваке ноћи  
де, ма да се доле до Бојкове куће не би ни чуло.{S} Паметнији ће међу њима рећи:</p> <pb n="367 
 <p>— Зато их ја овако са парадом не би ни спроводио! — додаје бивши народни посланик.</p> <p>— 
о упрли погледе у њене усне, како не би ни једну реч испустили.{S} А та реч тече са њених усана 
орака којега задоцнелога грешника, који ни до овога доба још није нашао где ће склонити главу т 
шло, вуку се плачући за родитељима који ни сами не знају шта ће их снаћи.</p> <p>Нико никог не  
и? —Додаје онај кафански песимиста који ни овде, на станичном перону, не може да се уздржи а да 
де, односно до појединих министара, али ни на једној седници није о њима говорено.{S} Један од  
оз прозор и узе покушавати изнутра, али ни он није могао успети.{S} Дотрчао је и чиновник из ст 
 има само неколико стопа сувоте.{S} Али ни тога нигде, свака сува стопа земље заузета већ.</p>  
вог.</p> <p>Питала сам и те војнике али ни они нису знали ништа да ми кажу.{S} Један ме само на 
а да им дахом из усана греје ручице али ни даха довољно нема, уморна под теретом који носи.</p> 
икад није терао.{S} Веруј нисмо им дали ни да се окрену за собом.{S} Оно је било, како да ти ка 
и није им било до разговора, нису хтели ни да одговарају кад сам их питала.{S} Једнога дана дон 
 и заузели вагоне још док ови нису били ни дотерани на станицу.{S} Војници су, разуме се, држећ 
етник погинуо у свађи, али нисмо прошли ни педесет метара и слика се понови.{S} С друге стране  
p> <p>— Не шаљи овамо!</p> <p>— Не шаљи ни ти овамо!</p> <p>Таква је пометња настала од прилике 
сам је упитао шта мисли, шта ће; она ми ни речи није одговорила, бацила је само поглед на снежн 
ла и наше војнике око ватре.{S} Нико ми ни злу реч није рекао, одвајали су од свог дела и храни 
чну реч, па ено...{S} Нико више не цени ни свој ни туђ живот ни за шта!</p> <p>А ово је тек пол 
<p>Ни те ноћи ни сутра дан, ни с вечери ни преко ноћи, не дође нико из села и то нас још више з 
</p> <p>Онај с поља ућута, не проговори ни речи него преплашен, одмаче од врата.</p> <p>Сви уда 
Тата, спаси нас!</p> <p>Он не проговори ни реч, ижљуби децу, пољуби још једном жену, која се ни 
аћи ћете се једно другом.</p> <p>— Ниси ни ти туђинац, наћи ћемо се и теби колико и себи.</p> < 
зловољом.{S} Не мили ти дан, не мили ти ни живот.{S} Бива да се у борби таквих дана са већим са 
 Коњ, који није обећавао да ће издржати ни први дан хода под теретом, продаван је по сто педесе 
ијске владавине, те се не може рачунати ни на исхрану војске од становништва.{S} Ни о моралу тр 
ожице, чело и нигде нисам могла опипати ни трага од ране.{S} Ипак сам осетила да му тело гори к 
е да га поврате.{S} Неће Београд остати ни недељу дана у непријатељским рукама.{S} Док ми измак 
вољу, јад.</p> <p>— Нећемо ми то видети ни сутра ни прекосутра овде.{S} То ћемо видети, или упр 
ар чујете на улици, па вам не мора бити ни криво кад се уверите да су лажне али се оне нама зва 
аја.{S} А и овако, нити имате шта јести ни где лећи.{S} Крећите одмах, то вам је мој пријатељск 
 сребрних својих тамница.{S} Не зборећи ни речи, не реметећи ничим глуву тишину, која је под ма 
ти га једанпут и двапут па, не говорећи ни речи, подписа завој и врати га ордонансу који салути 
у, ослухују па одлазе даље, не говорећи ни речи.</p> <p>У кући, где болесник лежи, наступа једа 
челни топ скине, намести и, не говорећи ни речи да је пронашао заседу, он темпира топ на сто ме 
а су деца на положајима.{S} Не говорећи ни речи, не обзирући се ни на кога, овај странац прође  
азивањем, ћутао оборене главе, нехотећи ни погледом да је узнемирим.{S} Дубока тама владала је  
и последњих дана већ се није могло доћи ни до хлеба ни до брашна.{S} Тамо већ тискале су се гом 
ешко правити та одстојања.{S} Неће моћи ни Његово Величанство.</p> <pb n="616" /> <p>— Ми морам 
решницима ту собу, у којој се неће моћи ни загрејати, ни чиме покрити, нити што под главу подме 
ем, да вас понесем?</p> <p>— Нећеш моћи ни себе да носиш.{S} А можеш ми помоћи само тако, ако т 
ге ноћи тако провели.</p> <p>Ни те ноћи ни сутра дан, ни с вечери ни преко ноћи, не дође нико и 
пред олтаром и крсти се не разумевајући ни молитве рад које се крсти; већ нека крепка, силна и  
на на друму у маршевој колони, немајући ни лево ни десно простора да се развије.{S} Паљба већ г 
 Стоји пет шест људи у круг, не знајући ни сами шта их је сабрало; стоје и ћуте, упорно ћуте и  
гомилу онде, гледају, блену, не знајући ни шта се све дешава у доњем делу вароши али, гоњени жи 
а такође скрхали у Приштину, не знајући ни ко је надлежан да им да хлеб, ни ко да их упути где  
нинама, кроз које смо лутали не знајући ни пута ни стазе и које смо сејали гробовима наших <pb  
љда друмом са осталим збегом не знајући ни где ће им гроб породу бити.</p> <p>И како мирно леже 
омили и с њом очекујеш нешто не знајући ни сам шта.</p> <p>Те гомиле се с времена на време расп 
ле је овога тренутка стигао, не кријући ни своју бригу за исход борбе.</p> <p>— Не брини! — уте 
ојој се, сад већ растројени Аустријанци ни овом приликом неће моћи да одупру; српска ће војска  
 па ено...{S} Нико више не цени ни свој ни туђ живот ни за шта!</p> <p>А ово је тек половина пу 
исто као змија младожења или као чардак ни на небу ни на земљи; нешто невероватно, нешто што се 
b n="114" /> и своје куће?{S} Биће ипак ни једно ни друго, изгледа да је случај био немилостиви 
 у штаб, него извући се.{S} То није чак ни лепо, један млад човек да се завуче у штаб.</p> <p>— 
ругу ствар.{S} Не воде те разговоре чак ни иста лица; један је почео па се одвојио и пришао дру 
и са тога посла, који нису завршили чак ни кад је пао мрак, диже их понован и хитан позив војво 
ба и целу дивизију.{S} Само, непријатељ ни стопе даље, разумеш ли?</p> <p>— Разумем, господине  
 то?</p> <p>— На гробљу!</p> <p>— Немам ни сандука.</p> <p>— Нећете га нигде ни наћи, нема ко д 
е друге да тешим.{S} Сад већ више немам ни ја снаге и, ево признајем вам, данас ми је први пут  
S} Нико нам ништа није говорио нису нам ни телеграме више читали, али се видело по њима да у Ср 
 потпуно, онако унакаженог и ја не знам ни сад зашто, али то ми је учинило неко задовољство, да 
а понесем деци да играју, овако не знам ни сам што ће ми — и он се саже да покупи ордене који с 
 ни који је дан а да ме запиташ не знам ни годину.{S} Знам само кад је дан да је дан а кад је н 
 сам се, као најурена неваљалица, нисам ни дигла очи да га још један пут погледам, нисам ни диг 
p>Слушале смо обе тако нетремице, нисам ни дисала, да би само чула да ли се пуцњава приближава, 
, учасник и сам у великој невољи, нисам ни могао даље догледати.{S} Моја књига завршава у Пећи, 
очи да га још један пут погледам, нисам ни дигла главу да погледам остале по соби, већ сам кроз 
од својих кућа и бачена у невољу, нисам ни слутио да су та деца на смрт осуђена, да ће ту децу  
е се без збогом те пође негде.{S} Нисам ни знао тада да је он у ствари кренуо тога тренутка у К 
ароши и хтела сам поћи друмом.{S} Нисам ни питала куда води тај друм, ма где, само да не остане 
ти као олујина недозрели влат.{S} Нисам ни слутио да ће од четрдесет хиљада српске деце, за мес 
/p> <p>Ушла сам у канцеларију.{S} Нисам ни речи <pb n="490" /> проговорила, није ни било потреб 
ударио на Плав и Гусиње?</p> <p>— Нисам ни туда одио али веле не ваља.{S} Зли су они Арнаути а  
шан пут.{S} Да сам бар знао па да нисам ни довде петљао.{S} Да сам остао у Крушевцу а не овако  
да је ова књига доста опсежна, ја нисам ни помишљао њоме обухватити целокупну трагедију деветст 
идео официра за нашим леђима а ја нисам ни знао да сам пуцао у ваздух.{S} Учини ми се чак да је 
та, она након дуге паузе, коју ја нисам ни једном речју прекидао, настави сама:</p> <pb n="471" 
p>— Стићи ћемо до зоре.</p> <p>Ја нисам ни речи говорила.{S} Кренули су, кренула сам и ја са њи 
ми једна жена из таме, коју дотле нисам ни запазила.</p> <p>— Само ако није назебло? — додаће ј 
е мене све већи страх обухватао и нисам ни речи умела да проговорим.{S} Он се онда измаче од вр 
ру мора да ме је савладао сан јер нисам ни чула ни осетила кад се старица извукла из собе и оти 
пошла сам као без главе.{S} Синоћ нисам ни мислила да бегам а јутрос окупише комшике, а ја, нит 
рану, као непотребно месо.</p> <p>Нисам ни слутио, велим, када су та деца, бледа и уморна лица  
аве, о којима се води реч, да не слушам ни те разговоре, који их пропраћају.{S} Улазио бих у ка 
, Бога ми, но сам се сакрио да не чујем ни њихов ход кад прођу крај наше касарне.</p> <p>— Па о 
тонице.</p> <p>Тек сам измакла, не умем ни сама да кажем колико, а топови опет почеше на све ст 
! вели ми начелник — Не могу да стигнем ни да утешим а камо ли да помогнем!</p> <p>А светина ку 
ци за Солун, и у томе својству, није им ни потребно било ма шта говорити; они су сами собом и с 
о даље не говорећи више један са другим ни речи.</p> <p>Тамо доле, где се мало час воз изгубио  
кама обично склањао гдегод, да не видим ни те жалосне појаве, о којима се води реч, да не слуша 
 се нисам још био обазрео ни пред собом ни за собом да сагледам ону тужну поворку, која се лага 
знаш како је, не ваља с празним трбухом ни на онај свет отићи.</p> <p>— Само чувај пушку! — вел 
е земље и у туђу војску.{S} Не би могао ни здрав хлеба, ни болан лека потражити међу туђинима.{ 
<p>Ја се збуних, јер одиста нисам могао ни сам у том тренутку наћи шта ће дотле бити.{S} На Грк 
е како они тамо измакли, не би их могао ни довикати.</p> <p>— Треба да се приберемо, да идемо у 
ове.{S} Он није жалио, он се није јадао ни вајкао, он је јаукнуо при свакој недаћи које су поче 
го последњи!</p> <p>— Па још није издао ни наредбу за евакуацију болница и магацина! — примећуј 
младићи што раде, а није ми никад рекао ни да ме воли.{S} Он је самном само озбиљно разговарао  
ци тако много рачунали, није их дочекао ни одушевљено <pb n="706" /> ни пријатељски, на против, 
а водим дуге разговоре.{S} Нисам осећао ни да је време у овоме тренутку тим и таквим разговорим 
у и ако никакав воз у то доба није ишао ни на коју страну.{S} Чекаће га ту на станици, чекаће в 
о перце кола из дворишта.</p> <p>— Бабо ни речи успут није говорио а шибао је сироте вранце и а 
уму у маршевој колони, немајући ни лево ни десно простора да се развије.{S} Паљба већ густа као 
у се, теше се и не питајући једно друго ни за име.{S} Исповедају се, исповедају се горко и искр 
екивала свој спас.</p> <p>— Нисам тврдо ни заспао! — говорио ми је сутра дан један пријатељ — У 
а без икакве зараде а раду се није умео ни хтео прилагодити.{S} Тај је елеменат, разуме се, жал 
о над нама, ја се нисам још био обазрео ни пред собом ни за собом да сагледам ону тужну поворку 
 дубок мир и тишина, јер нико није хтео ни шумом да узнемири сломљенога Краља; нико од оних, ко 
сезона концерата.{S} Још један није био ни свршен а већ се образовао одбор и припремао програм  
отпоручик изненађен јер он још није био ни легао да се одмори.</p> <p>— Покрет! — одговори капе 
тио писаљку, али њоме није више бележио ни промене на фронту, ни границе поплаве која је свако  
о ни обе руке, ни оба ока, не бих жалио ни живот.{S} Јер, ви не можете претпоставити да ја, у о 
.{S} Не жалим је, верујте; не бих жалио ни обе руке, ни оба ока, не бих жалио ни живот.{S} Јер, 
ти.{S} Није се у Рибарској Бањи одморио ни дан два а сазна да је једна колона Аустро-Немаца изм 
ли покровом својих страсти и једа, како ни један једини зрачак не би допро да нас загреје.{S} Н 
е повлачим газећи пажљиво по земљи како ни најдаљим шумом, не би одао стражару где сам.{S} Умир 
 „Замном те, браћо!“ Не би му то некако ни доликовало.{S} Али се држао као најбољи војник, не б 
оји није био песимист али се није олако ни одушевљавао, додаде полугласно, више себи:</p> <p>—  
ом околином.</p> <p>— Никад није толико ни патило! — одговори ми једна жена из таме, коју дотле 
ико се неће више на мене осврнути, нико ни запитати за мене.{S} Кад свану нови дани, кад сви ле 
52" /> више не врти брижно главом, нико ни у шта не сумња.{S} Из општега жагора, чују се само и 
 дотле очекивали да мине поноћ.{S} Нико ни речи не збори, нико не диже главе, посађују се око с 
де која турска, горе у махали, али нико ни у њу не увраћа.{S} Све се повукло у куће.{S} На улиц 
ћи да мисао искажем, није ми оскудевало ни овога тренутка, пред овим једним јединим слушаоцем,  
ма и пешке наставила, али се није могло ни изаћи из вагона.{S} Била сам чак у дубини и опседнут 
пеха, не сме српским топом разнети тело ни једног српског невиног детета ни одузети живот ма је 
 подне, деветога октобра, већ није било ни једног српског војника у Скопљу. <pb n="135" /> Кома 
> <pb n="138" /> <p>Места већ није било ни по кућама, ни по механама, ни по магацинима.{S} Спав 
 упалим кандило али у кандилу није било ни зејтина ни фитиља а лампу нисам хтела да палим, било 
 јер у томе тренутку већ није више било ни једнога кутка Србије, до којега није допирао глас то 
се заметнуо и разговор а не разговарамо ни о чем другом но о својима, о свом крају, о оном што  
цу до краја.</p> <p>— Најзад, не морамо ни напуштати Београд.{S} Можда не мора ни доћи до битке 
игде, широм Србије, не можемо да нађемо ни мира ни утехе...</p> <pb n="452" /> <p>Госпа у црнин 
 зима.{S} А на преноћиште већ не можемо ни мислити.{S} Што је било крова и места под кровом, ис 
е да је, тек добро није!{S} Ми не смемо ни корака даље!</p> <p>И на један мах сви претрнусмо пр 
на хватао све дебљи слој леда.{S} Нисмо ни спавали, то је био само полусан који нам је наметао  
 имало тада да пропадне кад ништа нисмо ни имали.{S} Народ се склонио у збегове а сила, која је 
лога овога века што је за нама ми нисмо ни стигли што друго да радимо до да се боримо.{S} Кад с 
па ће он то разумети.{S} А кад ни једно ни друго питање није разумео, трећи му показа дуван и п 
 /> и своје куће?{S} Биће ипак ни једно ни друго, изгледа да је случај био немилостиви судија у 
а давно је прегорео свој живот; није то ни осећање туге за својом кућом и породицом, од којих ћ 
вечита и зато младост не умире, као што ни мисао не умире и зато ти ниси умро, ти живиш, ти ћеш 
није скоро.{S} Нити знам ја који је сат ни који је дан а да ме запиташ не знам ни годину.{S} Зн 
 Нико више не цени ни свој ни туђ живот ни за шта!</p> <p>А ово је тек половина пута а како је  
ли Мораве?{S} То значи да војвода Мишић ни појма нема да је непријатељ изманеврисао клисуру Овч 
ија младожења или као чардак ни на небу ни на земљи; нешто невероватно, нешто што се препричава 
ожењи, о пепељузи, о чардаку ни на небу ни на земљи, о ветру и ветровој мајци и још читав низ т 
о ноћи нису ради одмора наслонили главу ни на свој канцеларијски сто, промичу лево и десно, пре 
то је остало живо, не ваља више ни Богу ни људима.</p> <pb n="326" /> <p>— А како би друкче, да 
могу, рањен сам — одговори он — не могу ни толико понети колико је овај!</p> <p>Најзад грађанин 
е ситуација на овоме фронту, па не могу ни да вам кажем ништа, али... — затеже опет гласом који 
а сред ћуприје заглавила те сад не могу ни напред ни натраг.{S} Објашњавање, свађа и псовка пењ 
д постану немоћне.{S} У осталом, немају ни власти шта више да чекају; да се збрину још о овом з 
 пљусак, грмљавину.{S} У другом случају ни дању не бих смела ући у напуштену и усамљену кућу на 
е погледом небу и отпочех молитву, коју ни сам нисам знао, али која ми се наметала и из душе те 
 змији младожењи, о пепељузи, о чардаку ни на небу ни на земљи, о ветру и ветровој мајци и још  
као нож а не можеш ни лице увући у јаку ни руку склонити у недра, јер носиш одапету пушку и обз 
уму под кишом, не знајући у ономе мраку ни где ћемо.{S} Стајало је тако хиљадама душа и сва зап 
белом траком око рукава.</p> <p>Нико му ни речи не одговори.</p> <p>— Ко обеси ту срамну застав 
те остаде тамо пет месеца.{S} А нису му ни иначе давали мира.</p> <p>Понудих му још једну цигар 
.{S} Ко зна где ће га бацити? — Нећу му ни гроба знати!...{S} А ја пошао да се спасавам, тешко  
бије, вуче терет и не одмара се ни дању ни ноћу.{S} Па уз то нигде хране а ноћи мразне, те сток 
тле ће гомила, која нема на разположењу ни војника ни жандара, гомила оних међу којима има и ср 
ијом немајући у тренутку на расположењу ни једну реч којом би изразио своје осећање.</p> <p>Шап 
ризи да се загреје, не обраћајући пажњу ни на кога.{S} Кад се буде загрејала она ће се тако ист 
а из немачких новинарских легенда, нису ни војска која је Хинденбургу стекла маршалску палицу а 
ли ти крстови као да нису златни а нису ни мали те се не могу на грудима понети, већ велики и т 
знати.{S} Многи нису знали а многи нису ни могли разговарати, сви су били тешки болесници и ниј 
 седели око ватре и министри, који нису ни ноћили на Љум-Кули већ одмах наставили пут.{S} Они с 
немогли; дижу се са вером они који нису ни у шта више веровали; устају са надом они који су сва 
је велика магла пала на Дунав наши нису ни опазили, до на два три метра од обале, шалупу са Нем 
 српским, чију вредност и храброст нису ни сами Немци потцењивали.</p> <p>— Питајте га, море, х 
чемо дубље у пећину.</p> <p>Ту ноћ нису ни легале жене више него остале са Лазаром у разговору  
по кућама и они који у тврдоме сну нису ни чули до сад ништа.{S} Почеше сад већ и поједини проз 
 цигарету. — Нема данас на целоме свету ни једнога месташца где би се могао склонити.{S} Видиш  
естит ага доћи, <pb n="257" /> не би их ни корака пустили али пре наилазили другачи па се чељад 
ласт можда нарочито прећуткивала или их ни сама није знала.{S} Сваки покрет непријатеља на тој  
е која сутра креће а и околност, што их ни у Липљану, маленоме селу, где се скрхала толика војс 
ли верујте, да није био рањен ја не бих ни речи рекла — говори један пискав и прозебли глас.</p 
о се може појести па сад нема ни за њих ни за сиротињу хране те канда мисле да падну у које дру 
нег и ветар угушују гласове, не схваћаш ни с које ти стране допиру, не чујеш, не разумеш и не в 
 оштар ветар те реже као нож а не можеш ни лице увући у јаку ни руку склонити у недра, јер носи 
и предмете који су пред тобом, не видиш ни друга који је крај тебе.{S} Чујеш само око себе како 
че да се склониш, не разумеш и не видиш ни онога за тобом који те преклиње да му се макнеш с пу 
ео дан не знајући више ни шта да мислиш ни чему да верујеш, већ предајеш се гомили и с њом очек 
ња, кола и воловских рогова, да начиниш ни двеста метара пута.</p> <p>А по странама улица, под  
жећи његову руку у својој.{S} Нисам још ни завршила све а осетих како он извлачи своју руку из  
значај ове промене.</p> <p>Ми нисмо још ни стигли да се запитамо: шта има та промена да значи,  
ићи ће тамо у живот, у борбу...!</p> <p>Ни речи му нисам одговорио.{S} Дубоко, врло дубоко су м 
многе и многе ноћи тако провели.</p> <p>Ни те ноћи ни сутра дан, ни с вечери ни преко ноћи, не  
 и чаробношћу.</p> <p>Ко је она?</p> <p>Ни је ли то бол свију нас смештен у једну душу, изражен 
евима где нигде нема села, нигде крова, нигде ватре?</p> <p>То су била та мучна, та тешка питањ 
без хране путевима где нигде нема села, нигде крова, нигде ватре?</p> <p>То су била та мучна, т 
а није ни ту могла наћи мира.{S} Нигде, нигде га не би могао наћи више, јер у томе тренутку већ 
} Залазиш у пусто село, нигде светиљке, нигде живота.{S} Крхаш се и падаш у рупчаге излоканога  
а се и она те стукнула у јарак а после, нигде детета...</p> <p>— Ко зна сироче — нариче несретн 
арог војводе.{S} Војници, који је носе, нигде скоро да наиђу на ширину да би је могли понети на 
ила се у житко блато.{S} Нигде црквице, нигде зграде.</p> <p>— Ето ту — вели старац — видиш кол 
и овладала је дубока тишина мртве ноћи, нигде трага од живота.{S} Још једино, као и мало час, ш 
 потпуну таму.{S} Залазиш у пусто село, нигде светиљке, нигде живота.{S} Крхаш се и падаш у руп 
уће претресу.{S} Не нађоше, хвала Богу, нигде ништа али покупише све брашно, сир, пасуљ, и суво 
} У селима, која се у даљини догледају, нигде живота, ни дима из оџака, изгледају мртва као да  
ена душа није ни ту могла наћи мира.{S} Нигде, нигде га не би могао наћи више, јер у томе трену 
n="500" /> разлила се у житко блато.{S} Нигде црквице, нигде зграде.</p> <p>— Ето ту — вели ста 
 мајка а речи јој звоне болом.</p> <p>— Нигде ватре да их загрејеш? — наставља рањеник са пуно  
диго јутрос и видео разграђену авлију а нигде ни једнога прошца од ограде; издире се један наре 
>— Немам ни сандука.</p> <p>— Нећете га нигде ни наћи, нема ко да <pb n="496" /> прави.{S} Ми в 
о потуцала и једнако распитивала али га нигде нисам могла наћи.{S} Најзад сам увртила себи у гл 
о неколико стопа сувоте.{S} Али ни тога нигде, свака сува стопа земље заузета већ.</p> <p>Колик 
а купим хлеб.{S} Онда су ми наредили да нигде из куће не излазим и рекли да у вароши и нема хле 
о је отац био још ту.{S} Нисам излазила нигде из куће и плакала сам по цео дан и по целу ноћ.</ 
јевца, Врховна Команда није се скрасила нигде дуже времена.{S} Покушавала је да се устави у Кру 
зивац, који је седео према Краљу — Нема нигде оно.{S} Не би дао ја једну моју њиву за целу ову  
нину, како ће се без хране путевима где нигде нема села, нигде крова, нигде ватре?</p> <p>То су 
, тај је убрзо дотрајао.{S} Набавити се нигде ништа није могло сем мало дивља воћа којим смо кв 
и иде право за Солун не задржавајући се нигде, донео пуно вести из Београда.</p> <p>Он је крену 
и су биле нарочито страховите, а већ се нигде није могло наћи дрва.{S} Падали су успут људи као 
ји од тога дана лутамо као бескућници и нигде, широм Србије, не можемо да нађемо ни мира ни уте 
 руку у груди, пипала му ножице, чело и нигде нисам могла опипати ни трага од ране.{S} Ипак сам 
зидине којима су ограђена дворишта, али нигде ни парчета дрвета. <pb n="314" /> Наишао сам тако 
 одмара се ни дању ни ноћу.{S} Па уз то нигде хране а ноћи мразне, те стока незбринута, ненахра 
их они, што се већ греју, набавили, јер нигде у близини шуме.{S} Ако је и било које дрво крај д 
оле нова разочарења.</p> <p>Али, он већ нигде више није могао наћи мира, он га није хтео; он је 
е већ и наше поуздање угиба и повија на ниже.{S} Пресекосмо реч коју смо заустили <pb n="27" /> 
ујеш „ура!“ и водови се сручише доле на ниже и поче да прашти бомба.{S} Немци потисли већ оне т 
ати а камо ли учинити све.{S} Невоља се ниже за невољом и јад за јадом.{S} Врата се канцеларијс 
ке пушке и сручити тело у гроб, који се ниже у реду оних, који су јуче стрељани и иза којега ће 
е вртлогу који нас је захватио, слазило ниже и ближе дну левка, све се више губио интерес за оп 
раћају.{S} Улазио бих у кафаницу, одмах ниже начелства, где су од ране зоре па до мркла мрака у 
озбиљнија но што се могло и мислити.{S} Нижи турски и арнаутски елеменат, онај из забачених кућ 
тих вагона и пред њима, пуно је виших и нижих официра у ратној опреми.{S} Они сваки час улазе и 
а своју родољубиву дужност да распаљује нижу масу мухамеданску противу српскога режима и обећав 
, догађаји ће почети нагло и брзо да се нижу.</p> <p>— А ви мислите Београд мора пасти?</p> <pb 
води волове за узицу.</p> <p>Па онда се нижу тако редом слика за сликом.{S} Читав бескрајан низ 
мрт!“</p> <p>И почеше у сећању да ми се нижу све његове роле.{S} Сетих се најпре Манелика, оног 
е и поља, наше винограде и њиве, што се нижу крај зелених обала ових великих река.{S} Смрт је п 
и пред Варшавом.</p> <p>И низ догађаја, низ несретних последица кратковидости дипломатске, који 
 нисам могла плакати, ја сам се упутила низ улицу.{S} Нисам знала куда ћу, али сам пошла.{S} До 
и, о ветру и ветровој мајци и још читав низ таквих заносних бајака, које су нас опчињавале све  
нама овога древнога града.</p> <p>Читав низ некадањих млетачких палата и турских пашаларских ко 
којега прелази пут за Грачаницу.{S} Нов низ мисли, који га поведе тим путем, озари му лице неко 
опља.</p> <p>На скопљанскоме граду сиђе низ мотку тробојна застава која се ту успела 13. октобр 
ућу а ми продужисмо.{S} Ударисмо најпре низ поток те пресекосмо друм, па онда преко неких ливад 
!“</p> <p>Са леве стране друма указа се низ ливада на којима се црнила земља, уквашена дуготрај 
д је и ову морала напустити, пустила се низ Косово и сишла у последњи део слободне Србије.</p>  
крај кола свих врста, свих облика, кроз низ аутомобила, муниционих кола, топовских кара и товар 
апао очи не би ли прекинуо низ сећања и низ болова који почеше у души да му се јављају са сваки 
ру, код Араса и пред Варшавом.</p> <p>И низ догађаја, низ несретних последица кратковидости дип 
<p>Француски аероплани, који су за дуги низ месеца ревносно вршили службу на Сави и Дунаву, пов 
ледам остале по соби, већ сам кроз дуги низ болничких кревета ишла као пијана и ударала сам се  
спа затим измаче и пође да обилази дуги низ кревета, у којима су рањеници лежали <pb n="425" /> 
опасности.{S} Улицу је већ закрчио дуги низ воловских кола која су евакуисала болницу.{S} Пред  
/head> <head>Скопље пада</head> <p>Дуги низ кола стоји од јутрос пред свима надлештвима.{S} Вол 
 циљу, кренули смо једни уз ток а други низ ток једне и исте реке, али су оба ова пута затим са 
о тамо где смо кренули, да смо завршили низ својих невоља; сад већ идемо нечем неодређеном, неп 
и то велики пожар.</p> <p>Тек смо сишли низ друм а почеше да нас надлећу и аероплани.{S} Неко р 
ма, па још кад се ствари морају скидати низ тако стрме степене, какве су у обичају по кућама на 
ре која је здање захватила, слетела сам низ басамаке као да ме је ко гурнуо озго и тек кад сам  
трашњост планина Дукађинских кроз један низ провалија, кланаца и стена покривених снегом и смет 
дом слика за сликом.{S} Читав бескрајан низ војних кола са натписом са стране којој команди при 
ровао и у то, да њиме неће бити завршен низ ратовања на Балкану.{S} И тада је рекао: „О, бориће 
ира и шира бива.{S} Сад већ изгледа као низ ватара логорских које се из далека виде спојене те  
убитак и мој највећи бол; он је завршио низ несрећа наше породице, са њиме се угасила и последњ 
 да се одвојимо у потере.{S} Трчали смо низ друм, па кад смо <pb n="369" /> измакли правцу у ко 
ст, те би склапао очи не би ли прекинуо низ сећања и низ болова који почеше у души да му се јав 
и.{S} Одвоји се једна десетина те крену низ друм а друга десетина прескочи јарак те кроз њиве.{ 
жена, деце и стараца.</p> <p>А иза тога низа државних кола појављују се опет све оне слике које 
 воде а у дубокој позадини, иза читавог низа планина, узноси Проклетија која дели воде и ограђу 
а тешку клонулост, те се опуштених руку низа столицу поче предавати дремежу, ономе дремежу који 
налазити нашу Отаџбину.{S} А несрећа се низала за несрећом, слом за сломом и јаук за јауком и — 
оље које су се <pb n="491" /> предамном низале, ко би их упамтио.{S} Пред очима су ми увек само 
је је — претрпано догађајима који су се низали кроз половину века — лежало заборављено и забаче 
м учинили.{S} Догађаји и тренутци су се низали пред његовим очима брзо, хитро, без реда, без ве 
их избеглица које ће се затим множити и низати дуго и дуго по знаним и незнаним кланцима и дубр 
ски рат, иза кога ће се једно за другим низати крвави догађаји, да би се завршили најстрашнијим 
рска блато с точкова по гомили.{S} А за низом ових кола опет један државни аутомобил и у њему ч 
су пред крај Септембра падом Београда и низом невоља које ево још трају.{S} А одмах, на почетку 
а нема више Србије“ поведоше ме читавом низу тешких мисли.{S} Учини ми се да у овоме тренутку п 
иноћна војска а београђани да је ова, у низу њихових славних бораба, можда последња.{S} Њихов и 
ла да дишем...!</p> <p>Ватра код детета нија попуштала, грозница му је обухватила цело тело и т 
н проносио, гране на дрвећу престану се нијати и повијати, шибље се и жбуње умири; птице, које  
!“ А цар му одговорио: „Извукао сам ја, није ми то првина, него теби; зато чим примиш ово писмо 
ја.{S} У болници је било пуно рањеника, није ни било места за све.{S} А долазе гомиле све нове  
год Новица туда прође.{S} Зна то мајка, није се њој поткрала тако драга појава, која тако лепо  
 ране на слепоочњачи, још се познавала, није ју испрала ни она силна киша, што значи да је скор 
S} Мени чак она соба, у којој сам била, није ни личила на канцеларију, пре ми је личила на мучи 
сам ни речи <pb n="490" /> проговорила, није ни било потребно.{S} Начелник је видео и разумео.{ 
 иза касарне.</p> <p>Кући нисам отишла, није ми се ишло.{S} Нисам волела ни крај капије да прођ 
енутку са мојим погледом.</p> <p>— Ама, није, брате него ево у чему је ствар — наставља свештен 
ну дана на фронту, да је био у борбама, није их избегавао; рекох да сам сама и замолих га да ми 
наћи.</p> <p>Ишла сам слободно улицама, није ме више ничега било страх.{S} Виђала сам сад њихов 
имао ону олаку борбу са трећепозивцима, није се никад надао оваквом отпору.{S} То се изненађење 
аванима, док се најзад, последњих дана, није почело да спава и по улицама.{S} Где год је турска 
а ма и даље гладовали.</p> <p>И истина, није потрајало дуго а дође човек ноћу, као оно пре, те  
то сам имао вочића, мог рођеног вочића, није био стока него брат и пријатељ.{S} Код куће ми је  
егов цар?</p> <p>— Ех, што!{S} Дете је, није криво! — резонује позивац. — Бога ми, велим, сутра 
 ућута и одмах настави:</p> <p>— После, није прошло много времена а они почеше ударати на Шабац 
И он?</p> <p>— Уби се зар?</p> <p>— Не, није се убио али и не умре, него свисну, просто свисну  
оњаник, који се налазио с једне стране, није могао све од Прокупља па до Приштине прећи на друг 
 првоме кораку и могло је бити пометње, није лако у оваквим приликама спремити хлеб за оволики  
Да чекам наредбу за магацине и болнице, није него још нешто.{S} Свако ће се прво сетити себе па 
оји су Аустријанци тако много рачунали, није их дочекао ни одушевљено <pb n="706" /> ни пријате 
на ватрица, коју смо тако мучно стекли, није нам могла огрејати промрзла тела а још мање душу,  
<p>Вече је било ведро и овде, у долини, није тако нагло освајала ноћ, као тамо међу сметовима и 
и један обратан пример, који је садањи, није од пре шесет година и дешава се у једном народу ко 
час, при светлости ватре и тамној ноћи, није ни видело, почело се оцртавати и за њим високе пла 
 бранили су га жандарми и трећепозивци, није ни брањен у ствари, напуштен је по наредби, евакуи 
о сиромашни.{S} А био је је и у војсци, није ни могао да ме збрине.</p> <p>— А никог нисте имал 
. — Вала, ако хоћеш, право да ти кажем, није бољи него смо ми гори од ње.{S} Подноси, видиш с н 
е давало снаге и моћи да мисао искажем, није ми оскудевало ни овога тренутка, пред овим једним  
неким утврђеним и поседнутим положајем, није сматрао свакога ко се томе вагону приближи за непр 
ања, која сам покушавао да му поставим, није ми одговарао.{S} Кад сам и њему пружио једну цигар 
>— Ту шајкачу нисам смео носити улицом, није ми дао бабо, него само у кући.{S} Па кад дође слав 
ли га ја нисам разумела.{S} Није викао, није говорио грубо, чак се и смешио али је мене све већ 
а јутра, по ономе што сам видео и срео, није се тај утисак изменио.{S} Пећ је у истини личила н 
 се једном батином.{S} Он није говорио, није разговарао успут.{S} До његових ушију допирала су  
а бегство првога, који је то име носио, није значило напуштање народа и народне револуције.</p> 
ваш бол.{S} Тане, које вас је погодило, није размрскало вашу руку, оно је размрскало вашу будућ 
} У почетку она није изговарана гласно, није ни казивана њеним правим именом, али је ипак она л 
Ваша љубав према нама, племенита госпо, није требала да буде награђена невољама, које су само н 
.</p> <p>Па ипак, та густа и тамна ноћ, није била тако глува.{S} Чуло се, одовуд или отуд, како 
ли бегунци за Солун, и у томе својству, није им ни потребно било ма шта говорити; они су сами с 
табла и покрхано грање али, хвала Богу, није дуго трајао.{S} Изађосмо убрзо на једну малу чисти 
а и никако се, ни у међуратном времену, није демобилисала и најзад, једна распуштеница која је  
ц тек да не задрема.</p> <p>— Да видиш, није му се ни ту могло замерити — одговара приповедач.  
а што сам је понела.{S} Знаш како је... није да жалим.</p> <p>— А ваљда ће и престати киша, исп 
љајући, те настави - Ама лепо рекох ја: није свршено, а они мени: свршено је, Новице.{S} Веле:  
ада ко и Новицу погледати и њој помоћи; није се материном погледу могло сакрити да доле, у дну  
две силне реке потекле нашом отаџбином; није ли то туга свију нас, саздана из дубоких рана, кој 
ва и Цера давно је прегорео свој живот; није то ни осећање туге за својом кућом и породицом, од 
ежите то?</p> <p>— Ја?..{S} Не умем!{S} Није ми до тога а и не умем.{S} Све сам видео, све сам  
о мађарски али га ја нисам разумела.{S} Није викао, није говорио грубо, чак се и смешио али је  
ј је сишао, кад је кренуо из Скопља.{S} Није хтео даље.</p> <p>Већ сутра дан, после овог нашег  
по болницама, по кућама, по улицама.{S} Није ме то преплашило мене ради али њега ради.{S} Прође 
 са његовим друговима и другарицама.{S} Није само, неће бити само.{S} Бог се постарао да дечица 
 већ кретање и ако је још рана зора.{S} Није још цео збег кренуо али појединци већ промичу друм 
воју снагу и сатире свога победиоца.{S} Није ли то миг историје који га одводи на оне исте мисл 
а овде пред признањем своје срамоте.{S} Није то жалост за животом <pb n="146" /> која је те суз 
 још један и то овај погођен у срце.{S} Није ни зенуо.</p> <p>— Брзо, шта чекате, шта сте се зб 
тра нисам; ако нисам ја, биће други.{S} Није зло изгубити краља кад имаш отаџбину, али је зло,  
ило, јер смо дуго, врло дуго чекали.{S} Није то необична ствар да се покрет заустави и стоји у  
ењивао своју снагу подајући се вољи.{S} Није могао поћи за народом, заклецала су му колена, и з 
дићским жаром израз детиње благости.{S} Није далеко то доба и она га већ види и види како је ње 
чуо да има борбе и да има опасности.{S} Није се у Рибарској Бањи одморио ни дан два а сазна да  
дрхта душа и наиђоше ми сузе на очи.{S} Није шала целивати цара српског.{S} И бабу пуне очи па  
ти па изиђосмо из куће у густи мрак.{S} Није се ни стаза честито видела до колико што видиш исп 
и стара мајка уздану — и патила сам.{S} Није онда нама било све тако потаман; топла вечера, топ 
на недрима својим вером и поуздањем.{S} Није ли то она, мајка нас свију, чији се живот свршава  
тари је Краљ суморно завртео главом.{S} Није се ни тренутка противио да се према Бугарима испун 
и се спремају да изврше неки злочин.{S} Није ли то злочин можда, напуштати отаџбину?!</p> <p>А  
 је прозебао, а ја сам се разгрејао.{S} Није научило то да га бије киша цео дан.</p> <p>Дадоше  
на одморити своје трудне кости мало.{S} Није далеко још, и његова ће рука оснажити, његове ће с 
 крај ватре да пробдије са нама ноћ.{S} Није проговорила ни речи и ја сам са неким страхопоштов 
што, као да се још увек нада нечему.{S} Није клонуо или бар није дозволио да се то на њему прим 
изрену њен слом, али је она била ту.{S} Није постојала више, али је била ту, могли смо је и мрт 
а све време док су они били у Шапцу.{S} Није ме пуштала да излазим из куће.{S} Седела сам крај  
тављен у једној особи?{S} Ко је она?{S} Није ли то она што раскрвављене душе и изцеђена срца сл 
оде очајне борбе, и журила Призрену?{S} Није ли тамо, испод Призрена, настала каква нова опасно 
а сад збира расуте ствари и брише их. — Није истина да се морамо склањати.{S} И од сад ћу да пу 
могло замерити — одговара приповедач. — Није био од оних што ће истрчати пред чету и викнути: „ 
домаћин а кућа остане — наставља Краљ — Није ни то добро, али опет кућа је ту, имање је ту, наћ 
— додаће други.</p> <pb n="625" /> <p>— Није, брате, терет — правда се онај грађанин — Нема овд 
ли наређено што?</p> <pb n="89" /> <p>— Није! — одговори доктор.</p> <p>— Ето видите! — прихват 
 јаснија, све пунија и пунија.</p> <p>— Није оно ватрица, видиш како је све већа.</p> <p>— Оно  
 тврдо? — пита га његов сусед.</p> <p>— Није, него... питам се само куд сам пошао?{S} Шта ће ми 
провуку своје прије и комшике.</p> <p>— Није истина да се морамо склањати — пламти од узбуђења  
збуктало младићско одушевљење.</p> <p>— Није то за вас! — велим му.</p> <p>— Зашто да није.{S}  
ерен да од њих све зло потиче.</p> <p>— Није море — додаје трећепозивац крај њега — не жуљи га  
p> <p>— Наш! — узвикнуше неки.</p> <p>— Није наш! — одговори бакалин — Њихов је!</p> <p>Деца за 
ојко... узе затезати поручник.</p> <p>— Није далеко, ено преко оних њива, ено се догледа.</p> < 
 и чуо да се Ускоковић удавио.</p> <p>— Није могао да издржи! — одговара неко са петог, шестог  
 и псовати на ову злоупотребу.</p> <p>— Није га ни срамота, официр па лаже!</p> <pb n="411" />  
ик благо, да би охрабрио малу.</p> <p>— Није!</p> <p>— Па чије је дете?</p> <p>— Не знам!</p> < 
 да му дам још једну цигарету.</p> <p>— Није што ми се пуши, вели, него и глад ми утоли.</p> <p 
 се виде? — пита један од њих.</p> <p>— Није, то је Чаглавица.</p> <p>— А има л’ пута отуд за Г 
л опази ил осети то па додаде:</p> <p>— Није црква од мермера, нема ни звона ни крстова... а и  
 <p>— То је твој сељак ваљада?</p> <p>— Није! — одговорио ми је.</p> <p>— Него? — рекох.</p> <p 
моје разочарење.{S} Оно је само бол ал’ није и одрицање.{S} Ни једнога тренутка ја нисам дошао  
 те којом срећом мимоићи, шта знам ја!“ Није ми више ништа казао ал сам ја видо из његових очиј 
 ордене што сам ти их послао у Ваљево!“ Није тако било али војници, <pb n="361" /> знаш већ как 
жне речи, као други младићи што раде, а није ми никад рекао ни да ме воли.{S} Он је самном само 
ам помислио: штета што није мушко!{S} А није само на језику и кућаница је; помаже боме мајци на 
ене <pb n="457" /> баш да нађе!...{S} А није само мене, има их много, много рањених а... има и  
рац настави сам да размишља:</p> <p>— А није пала само пред Младеновац, пала је на целу Србију  
је кроз сметове и мочари једна војска а није народ и, што је најглавније, француска се војска,  
ћао тешку срамоту на души и вратио се а није хтео ништа да узме. <pb n="268" /> Зауставио се, в 
 Свет ме је жалио што се толико мучим а није ни слутио колико ми је себичнога задовољства причи 
а или онога, што је то повлачење тако а није друкче изведено, о жртвама које су поднете и које  
{S} Звезде су јасније сјале и боја неба није била више онако суморна.{S} Све што је веровало у  
чку станицу и ако никакав воз у то доба није ишао ни на коју страну.{S} Чекаће га ту на станици 
је мислио.{S} Србија није далеко а Сава није широка, те ако ћу служити кога, боље онда свога ср 
ерити?</p> <p>— Уверићете се да бегства није било догод се српска војска борила с уверењем, да  
 предлагала Врховна Команда, а Влада га није усвојила.{S} Мислите ли да би за тако шта већ било 
 нигде више није могао наћи мира, он га није хтео; он је још увек веровао да може помоћи и трча 
било ни једнога кутка Србије, до којега није допирао глас топова.{S} Отаџбина није могла више п 
 мисао, да није и он у неким колима, да није и он међу онима што се гомилама износе из вароши и 
 види лежи ли још вечерњача косо те, да није минуло доба у које они што из гробова посећују све 
о и очице и претрнух.</p> <p>— Дете, да није дете? — вриснух очајно и почех му љубити косицу, о 
е речи до уха.</p> <p>— Али верујте, да није био рањен ја не бих ни речи рекла — говори један п 
 крваво плаћали сваку стопу земље и, да није било злокобнога првога октобра и мучкога ножа у сл 
S} Прође ми кроз главу мрачна мисао, да није и он у неким колима, да није и он међу онима што с 
о било, да је Стари Краљ упоран био, да није одступао и није хтео да се повлачи до у крајњој ну 
и јад?</p> <p>Мало му је ко уделио а да није казо реч и две.{S} Свака од тих речи била је горка 
рете ватри и додаде:</p> <p>— Ко зна да није Богу било драго да ме доведе довде те да и ја у бл 
или.{S} И данас у Приштини, дај Боже да није било каквога убиства, тамо у улици где смо загушил 
примили су ме.{S} Рекли су ми најпре да није за мене, да је тешко, да је зараза опасна, да сам  
а памет! — извињава се он, бојећи се да није предугачак својим казивањем.</p> <p>— Ако, ако, ка 
болничарка.{S} Он се избрецну и рече да није потребно.{S} Отишла <pb n="431" /> сам опет али ми 
твих и официра и војника.</p> <p>— И да није дошло до крви, у Ђаковицу се више не би могло! — д 
коме догађају, те се чак и побојавам да није нешто претенциозан наслов који сам јој дао.{S} На  
знам — узех да се правдам — ко велим да није поверљиво.</p> <p>— Ама чега још и сад има поверљи 
 у гунђању гомиле и био је миран као да није ни слушао примедбе које су се сипале као из рукава 
ш главу.</p> <p>— Ама добро је, како да није добро! — узех ја поуздано тврдити јер најзад, све  
оворим.</p> <pb n="171" /> <p>— Како да није! — настави он — Познајем ја Моравце!{S} За три дан 
ве је тако, што рече!</p> <p>— А што да није — нађе се увређен наредник и спусти ствари баш кра 
о за вас! — велим му.</p> <p>— Зашто да није.{S} Предстојало ми је да гинем у овим планинама, г 
учинио!</p> <p>— Јесам!{S} Ал, видиш да није све готово...{S} Видиш да се опет мора у планину.. 
е воз са савезничким трупама.</p> <p>Да није било оне покварене браве на вагонским вратима, та  
ва батерија, од које се он никад ваљада није одвајао, водила.{S} И сада на путу повлачења, душу 
.</p> <p>— Можда је то само глас, можда није погинуо.{S} Бивало је то! — покушах да га тешим.</ 
 где је заустављен покрет, јер се вазда није враћао, тако да смо понова почели губити стрплене. 
откинула од Крагујевца, Врховна Команда није се скрасила нигде дуже времена.{S} Покушавала је д 
 изненадих се ја. — Зар Врховна Команда није у Призрену?</p> <p>— Да она права, а ова наша.</p> 
а.</p> <p>— Никад ваљада оволико народа није Призрен видео у својим улицама — вели, ослоњен на  
елу има један гроб који родитељска суза није оквасила и припалиће му свећицу и помолиће се на т 
 његових очију шта је мислио.{S} Србија није далеко а Сава није широка, те ако ћу служити кога, 
е ноћ у велико пала а Моравска Дивизија није још стигла.{S} Коначари су још јутрос приспели, пр 
е још боре последњи редови војске, која није престала веровати у добру срећу Србинову.{S} У тој 
ма који наилазе.{S} Напред се ни корака није могло јер је доле у селу загушило, те почесмо да с 
его контузован.</p> <p>— Па добро, нека није лакше, нека је све једно.{S} Али, питам ја вас: мо 
оран, болан тренутак, нико од говорника није имао храбрости да га ма једном речју узнемири.{S}  
 га још једном, али се израз његова ока није мењао и руком ми је још увек показивао врата.</p>  
е у истрајности.{S} Ни једнога тренутка није се она подала тузи.{S} Где би жалила живо дете!{S} 
ље боре они, којима ни једнога тренутка није поклецнула душа и који са вером гину?{S} Зашто не  
ло умирена и ако све то што ми је рекла није било Бог зна шта.{S} Али је мој мир за мало трајао 
вица под белим пухором.</p> <p>— Топола није више безбедна!</p> <p>Краљ као да пречу или не хте 
м батаљону, као што је знао да и Топола није више безбедна.</p> <p>— Непријатељ је близу и напр 
 Пећи; тамо где ни у редовним приликама није човеку обезбеђен живот?{S} И зашто сам онда кретао 
да нарочито прећуткивала или их ни сама није знала.{S} Сваки покрет непријатеља на тој страни,  
д Европе треба!</p> <p>Поједини, којима није било довољно само толико вести, колико се са нишко 
м што, их прати гласан смех оних којима није до смеха.{S} За овим иду мале таљиге са једном гра 
непроходан планински зид, где се колима није могло, где су и коњи посртали и крхали се у амбисе 
асвим не ваља.</p> <p>Или, ако у колима није архива, онда је нека породица, која такође даје по 
јно спасава.{S} Припитујемо их али њима није до одговора.{S} Сваки занет својом невољом и бриго 
и уморан, тешко уморан.{S} На прозорима није било завесе и кад сам дунуо у свећу, која је освет 
е је тешка ватруштина и три четири дана није знала за себе док једне вечери не издану жена, ту  
нала шта да радим; отац већ недељу дана није долазио кући те нисам имала кога да припитам.{S} О 
 код трезвенијих и угледнијих муслимана није могла наћи одобравања ни одзива али код онога <pb  
а није допирао глас топова.{S} Отаџбина није могла више понудити мирно и безбедно прибежиште је 
код куће а бојала сам се успут да и она није избегла.{S} Казала сам јој све, све, исповедила са 
апће реч капитулација.{S} У почетку она није изговарана гласно, није ни казивана њеним правим и 
смо живље даље, ма да нас извесна зебња није напуштала све док се не спустисмо у пусте улице мр 
оја су све бринула и којима нико решења није умео наћи.</p> <p>— Ја не знам шта ћу? — вајка се  
покушавао да уђе у састав те команде па није успео.</p> <p>— Па онда кујна Врховне Команде! — д 
м казује.{S} Вели, Турци пали у село па није смео раније да се искраде јер наредили да нико не  
е један бравар из суседства али бравара није било у радионици.</p> <p>Ђенерал је нервозно и оче 
ила и остављала ту.</p> <p>Њена је вера није одвојила ни од оних снова које је некада будна сањ 
 нама у помоћ; на нашу војску са севера није се могло рачунати, јер је она већ понела велики на 
е, увијен у бунду, и ако то температура није захтевала, увлачио главу у ужасно високу крагну и  
м за магацине поуздано да до овога часа није наређена њихова евакуација.{S} Ви, докторе, знате  
 некорисна установа.{S} Од почетка рата није ништа предвидела и сад још не уме ништа да предвид 
, кренуо је воз.{S} Грозница код детета није престајала али се мање трзало, све мање, све мање. 
ше сем грешнога Марка и онога чобанчета није пострадао, али су домаћини и старешине многе муке  
оду.{S} Сиромашна светлост из фењерчета није била кадра допрети зрацима ни за пун метар предамн 
ини он — шта знам ја шта је скоро а шта није скоро.{S} Нити знам ја који је сат ни који је дан  
 без њега.{S} А да ми видиш Бату, ништа није ово двоје према њему.{S} Нема ни три педља од земљ 
 ђенералштабног официра.</p> <p>— Ништа није ово према Качанику! — додаје учитељ, који никако н 
зо дотрајао.{S} Набавити се нигде ништа није могло сем мало дивља воћа којим смо квасили суве у 
 канда обрну наопако.{S} Нико нам ништа није говорио нису нам ни телеграме више читали, али се  
 се распитам има ли чега.{S} Нико ништа није знао, рекоше ми само да преко ноћи није било пуцња 
 користити, јер железница до Феризовића није могла бити од велике користи, кад се зна да је у Ф 
{S} Њим пође све што из Ниша и Лесковца није могло раније железницом; њим крену све што се из К 
а би упалио цигару, али овлажена жигица није хтела никако да упали и он је псујући настаљао пос 
х скочим ако би чула што.{S} Ни старица није спавала, чула сам је како хукће и шапће једнако, в 
ули топови и његова већ узнемирена душа није ни ту могла наћи мира.{S} Нигде, нигде га не би мо 
јнику има оца, да хладан војнички позив није у њему угасио топлину родитељских осећаја, да он,  
 којима је још увек бранио свој предлог није могао, као јуче, да поткрепи поузданим податцима,  
 разних столова и постаје општи.{S} Кад није то, већ кад свако за се разговара, укрштају се реч 
} Он ме никад није толико гледао, никад није толико бринуо о мени, по некад је био чак и груб,  
пет писну и расплака се.</p> <p>— Никад није толико плакало! — правдам се ја пред новом својом  
д новом својом околином.</p> <p>— Никад није толико ни патило! — одговори ми једна жена из таме 
тога професора, за којега знам да никад није обиловао религијским чуствима.{S} Враћао се отуд и 
је била да потражим оца.{S} Он ме никад није толико гледао, никад није толико бринуо о мени, по 
наца, потерасмо их како их нико и никад није терао.{S} Веруј нисмо им дали ни да се окрену за с 
ада, или вара себе вером, коју он никад није губио и која га је и на Руднику 1914 године тако с 
те добротворне концерте, и ако их никад није посећивао, један је трговац чак, и не знајући да ћ 
ларија и ходник.{S} Обавештене да напад није локалан већ целим фронтом и, да се од ноћас можемо 
и склонила код себе.{S} Онај ме гад сад није могао више наћи.</p> <p>Ту сам код старице пробави 
тепено и овамо у позадину.{S} Нико отуд није слао поруке, ни гласника, нико није писао, нико ни 
ћство.</p> <p>— Зар први он?</p> <p>— Е није него последњи!</p> <p>— Па још није издао ни наред 
цима, а било их много.{S} И кога ти све није било ту и мађара и шваба и чеха и јевреја, од свак 
перону.</p> <p>— Склони се, макни, овде није слободно! — виче гомили станични жандарм али тоном 
иле нарочито страховите, а већ се нигде није могло наћи дрва.{S} Падали су успут људи као мушиц 
ај мангала.{S} Млади поднаредник такође није хтео лећи јер, вели, рана и бол који му је донела, 
 често пута одмарали јер им узина стазе није увек дозвољавала да је носе на раменима, већ су је 
 знала већ после четврт сата.{S} Ниш је није одмах сазнао и чекао је воз са савезничким трупама 
p> <p>Муслиманско становништво Метохије није нас гледало пријатељским погледом а хришћанско се  
акаженог; да ли он још мене воле, да ме није заборавио?{S} Да ли ће се обрадовати кад се пробуд 
и почео ме хватати неки полусан који ме није одвајао од стварнога па ипак ми натурао непознате, 
лина старчевих речи годила ми је али ме није тешила.{S} Тешко ми је било и помислити да се тако 
е сам била скоро измирена, нешто што ме није могло мимоићи...</p> <p>Ућутала је.{S} Не знам да  
има гледала, оно је било невинашце коме није намењено да гине у рату, она је смрт била слика уж 
ковник строгим, војничким тоном, у коме није било ничега родитељскога, ничега нежнога. — Немогу 
ручниче! — изусти капетан гласом у коме није било онога његовога свагдашњега поуздања.</p> <pb  
 руком опет прихватио писаљку, али њоме није више бележио ни промене на фронту, ни границе попл 
нади се један од њих.</p> <p>— Код мене није за становање, водим вас само да се склоните од киш 
а сред пута!</p> <p>Грађаниново вајкање није чинило утисак саучешћа према невољи заробљениковој 
мети.{S} А кад ни једно ни друго питање није разумео, трећи му показа дуван и понуди.{S} Дечко  
тренутак за спасавање.{S} И то тумачење није било нетачно, у толико пре што је већ пукао глас д 
 поносан и задовољан у рат из којега се није вратио.</p> <p>Био је то тежак удар за мене и вели 
чу из села.{S} Дође већ и до тога да се није имало шта јести па пођосмо копати неко корење по п 
ива.{S} Кад приђе још ближе, виде да се није преварио и јасно виде пуковниково црном машћу обој 
рили.{S} Било нас је толико много да се није могло дисати а уз то нас је и онај задах гушио.{S} 
и децу, пољуби још једном жену, која се није ни будила да види свога друга и немо изађе из подр 
о дете, од кад је пало на свет никад се није заплакало, само се смеје.{S} Каже нана мојој жени: 
ог рата код нас зацарио и све до тад се није угасио.</p> <p>Лекари су искрено заложили све свој 
ти у непознате албанске планине, где се није знало шта очекује ни саме краљевске бегунце.{S} У  
шавало нешто врло важно, тек до везе се није могло доћи, а сви смо осећали да би овога тренутка 
ан део бугарске војске; на савезнике се није могло рачунати после ситуације која би им остала з 
у наћи шта ће дотле бити.{S} На Грке се није могло више рачунати да привуку на себе један део б 
 једнога страног дописника и... даље се није могло: „Треба имати необично снажне живце да се то 
ових вароши, тако да је загустило те се није ни улицом могло више проћи.{S} Да се суд прелије,  
орила у последње разочарење.{S} Више се није могло ничим заваравати, ваљало је кретати у планин 
 сиђем, па ма и пешке наставила, али се није могло ни изаћи из вагона.{S} Била сам чак у дубини 
p>Доктор, који није био песимист али се није олако ни одушевљавао, додаде полугласно, више себи 
ај посао пажљиво и тихо радили, ипак се није могло избећи да се кроз тишину ноћи, која је влада 
е топова који су се јутрос рано, док се није ова светина слегла, чули јасно и одавде из чаршије 
у тешке болове.{S} Он није жалио, он се није јадао ни вајкао, он је јаукнуо при свакој недаћи к 
 почеше да море старога Краља.{S} Он се није бојао самога рата са Бугарима, веровао је он у сво 
жна мајка.</p> <p>— А зашто?{S} Нико се није плашио.{S} Свет код „Славије“ гледа са прозора и с 
це и поче му везивати руке.{S} Бојко се није отимао, он је дозвољавао да се чини с њим шта се х 
 n="694" /> алате, све, све, све што се није могло понети, гутао је пождрвљиво ноћашњи пламен и 
ка.{S} У Приштини последњих дана већ се није могло доћи ни до хлеба ни до брашна.{S} Тамо већ т 
I</head> <head>Ропац</head> <p>У Пећ се није добегло као у прибежиште где би се могло склонити  
 ослобођења без икакве зараде а раду се није умео ни хтео прилагодити.{S} Тај је елеменат, разу 
ву чељад по кући поклао.{S} У Србију се није могло више ни мислити, морало се у касарну.{S} Кад 
д Србије.{S} Жалећи још увек, што му се није дала прилика да погине на Косову <pb n="605" /> он 
наиђоше једне бедне таљиге код којих се није знало шта је бедније да ли кола, да ли коњи или ко 
оже да макне ножицом а оно млађе још се није одвојило од наручја материног.{S} Дечици зацрвенел 
 држала непрестане и брижне седнице, те није ни чудно, што је та брига обухватала и светину и а 
е светина и иначе пре два дана омела те није отишао у Солун и поче њему објашњавати како у Солу 
иши чиновник, кога су прекјуче омели те није јуче отишао у Солун, данас је био и спреман и реше 
ише застрашила.{S} И сад већ ништа више није могло вратити веру у светину те река, која је била 
зочарења.</p> <p>Али, он већ нигде више није могао наћи мира, он га није хтео; он је још увек в 
 се бар могла склонити где, јер се више није могло издржати?{S} Нити сам имала снаге да носим с 
а и привидних смрти!</p> <p>- Нико више није ни мислио на даље повлачење из Пећи, за које се до 
е више истицала себичност.{S} Нико више није распитивао о новостима са бојишта, нико о томе, хо 
 општину, трећи у команду.{S} Нико више није питао за вести, никога више оне нису интересовале. 
атељске и тада се, у часу кад нико више није веровао у спас Србијин, родила у њему мисао о слав 
 захтевао је опет да га тамо воде.{S} И није се имало где, одвели су га у Прокупље одакле је из 
одлегли бризи.</p> <p>— Крива Паланка и није никакав положај.{S} Наш је интерес да је напустимо 
 што; али је у соби била мртва тишина и није хтео узнемиравати га.</p> <p>До Краља нису допирал 
 не од мртвог.{S} Жив је твој а мртав и није твој, он је земљин.{S} А земља има материнско срце 
ојао иза наших редова наслоњен на зид и није учествовао у гунђању гомиле и био је миран као да  
и квасе ме: „Устај, устај!“ викала је и није умела да ми каже ништа но само ману руком и ја нео 
 тренутку да он због пребијене вилице и није могао говорити и чинило ми се да је нарочито ћутао 
и, срео мржњу.</p> <p>Али слика глади и није била тако страшна док се она само на појединцима с 
 слика остала дубоко урезана у памети и није се све до сада изгладила.{S} Ван гомиле очајних же 
говарати, сви су били тешки болесници и није им било до разговора, нису хтели ни да одговарају  
гога па причају...{S} Али ако ђенерал и није писао цару и цар ђенералу, батина је било.{S} Оно  
 је био ту.{S} То није више онај Краљ и није више она војска и онај народ, али су ту, ипак су т 
ари Краљ упоран био, да није одступао и није хтео да се повлачи до у крајњој нужди, кад су га п 
а бљеште.{S} Збег се још није избудио и није кренуо отуд од Рогаче те ми, усамљени, на пустој п 
оп; откуд овде мртав човек?{S} Али то и није војник, већ Арнаутин из косовских села.{S} Лежао ј 
у, која сем материнске још друге љубави није окусила, почела су страсно да грле смрт као прву с 
жалила живо дете!{S} Никада она у цркви није припалила свећу за мртве, већ само за живе.{S} Сва 
е до капије, тражећи коње.{S} Коњ, који није обећавао да ће издржати ни први дан хода под терет 
гари?</p> <pb n="36" /> <p>Доктор, који није био песимист али се није олако ни одушевљавао, дод 
вом охрабрила онај сиромашни свет, који није имао начина ни могућности да избегне судбину која  
</p> <p>Краљ је то рекао тоном, на који није желео поговора...{S} Његово се чело у том тренутку 
ао другој гомилици а наставља неко који није ни био ту, но тек доцније пришао.{S} Има и гомилиц 
с: може ли да буде контузован неко који није храбар?{S} Ето, то питам ја?</p> <p>— Па то јесте. 
ивизијске области или интендантуре, али није то, већ је то кућа, у правом смислу речи кућа госп 
ијатељу у тој борби?</p> <p>— И то, али није само то.{S} Борбу на Чачку требало би забележити п 
њажевца, где су се водиле борбе.{S} Али није стигао донде.{S} Кад се попео на Тресибабу видео ј 
та из Београда.</p> <p>Познао ме је али није имао снаге да говори.{S} Једва се прибрао да ми ка 
ели, попе, та ти је реч спасла село али није и Маркову главу.{S} Права раја не сме ни на ноћишт 
n="461" /> од једног рањеника пушку али није хтео да ми да!</p> <p>На ове речи цикну мајка и бл 
м у Приштину и сишла сам на станицу али није било <pb n="432" /> воза, јутрос рано је отишао.{S 
сати док вас не загрејем!...</p> <p>Али није само последњим дахом својим користио честити српск 
пице и даде ми.{S} Је ли било чисто или није, ко ће то у мраку видети; тек ваљало је заменити о 
бојишту — јер Србија коју смо прелазили није била ништа друго до разбојиште — и збирала сам у с 
/p> <p>— Ама бар да је војска, па да ми није криво! — надовезује пензионер са белим чарапама —  
ћемо, нико од нас не зна!</p> <p>Она ми није одговорила, те ја понових:</p> <p>— Зар није боље  
ве.{S} И ако је био леп дан, Београд ми није правио ведар утисак кад сам изашла на улицу.{S} Ли 
ла, и чекала сам га на капији.{S} Он ми није говорио ружне речи, као други младићи што раде, а  
 одливаш.</p> <pb n="400" /> <p>— Он ми није ништа, само пазио ме је, увек ме је пазио и савето 
даја без патоса и без прозора.{S} Њу ми није газда уступио али, у оваквој невољи, неће ни он ва 
 слушао, занимало га је.{S} Али он мени није много говорио, сем то што ми реко одакле је и како 
а, додиривали су се тако да се у ствари није ни знало који су то вагони код којих се деле две т 
идеру или Раковици или... нико у ствари није знао тачно.{S} Донде треба имати кола.{S} Сутра ћу 
 није ни довршио реченицу, јер у ствари није ништа ни мислио, што је сасвим и одговарало служби 
и на дворишту и нико у оној узбуђености није помишљао на себе а сад, чим први крете па за њим и 
нском преданошћу у нези, па ипак помоћи није било.{S} Изгубила сам га, умрло ми је овде на руци 
није знао, рекоше ми само да преко ноћи није било пуцњаве.{S} На улици је био редован живот али 
ара му сусед — ко је затекао све у кући није му дуго трајало, а ко није...{S} И разви се међу њ 
них министара, али ни на једној седници није о њима говорено.{S} Један од министара имао је при 
Вукова Милица — чији поглед некад мајци није измакао — удала и децу изродила; дорасле су друге  
м и гледала га и он ме гледао и ни речи није проговорио.{S} Ја сам заборавила у томе тренутку д 
питао шта мисли, шта ће; она ми ни речи није одговорила, бацила је само поглед на снежне планин 
су објавили мобилизацију и нама догађај није био непознат, али смо прелазили преко њега и потис 
батеријом.</p> <p>Али, малочашњи случај није био и последњи који је капетановој узбуђеној души  
 опчињавале све док нам се детињи мозак није почео морити и очи склапати, те је тада једно по ј 
међ нама изазвала узбуђење, никога ипак није изненадила, јер смо тај напад већ од дана бугарске 
 удара крилима о зидине.</p> <p>Па ипак није <foreign xml:lang="it">Dulcigno</foreign> тако мрт 
подин Јанковићевих прочитали да он ипак није све казао, остали су и даље крај њега и повукли се 
да, и ако се враћа Отаџбини, да то ипак није она.</p> <p>Сличан осећај никао је у мојој души не 
ла сам тако сама у соби, док већ и мрак није почео падати.{S} Кад се смрачи а мене опет обузе н 
о допрети до Призрена.</p> <p>— Качаник није требало испуштати, господине мој! — узвикује један 
која ћу закуцати.{S} Али ме г. пуковник није могао примити тога дана јер се сликао.{S} Доведен  
се прибирају и удружују још док рањеник није ни издануо да заједнички слете на лешину.</p> <p>И 
ољном страном три или четири метра, док није достигао на другу обалу, где се упустио у дуг и оз 
и пажљиво заклањао за углове улица, док није допро до своје куће.{S} Ушао је у двориште и видео 
дморку — прича ми један коморџија — мал није пребио једнога заробљеника.{S} Зауставио се под је 
ла испред нас, ударио је у страну и мал није сунуо с колима у шанац.{S} У колима је мајка с деч 
ки начин да му се правда али га ђенерал није ни слушао.{S} Велика казаљка на станичноме часовни 
оћ наставили пут, сва се ова туга и бол није ни дала оком схватити.{S} Ноћ нас је била застрла  
ислим, да... ја мислим... — и г. консул није ни довршио реченицу, јер у ствари није ништа ни ми 
 и прва пушка и она откри да непријатељ није остао на положајима на којима је био кад се синоћ  
Шабац, прошле године.</p> <p>— Отац вам није оставио средстава?</p> <p>— Он је занатлија, сиром 
оји су чињени, телефонска веза са Нишем није се <pb n="83" /> могла добити.{S} Или је нишка цен 
оноћи, када више под сводовима црквеним није одјекивао тупи ударац пијука који је негде у близи 
p> <p>Један руски консул, који се затим није хтео испред Бугара ни да уклони, већ је са највећи 
ила била сезона концерата.{S} Још један није био ни свршен а већ се образовао одбор и припремао 
ноћи или сутра дан настављена борба, он није знао рећи.{S} Ма да је то бомбардовање, које је он 
 доћи.</p> <p>Он ће доћи, он је жив, он није погинуо!{S} Он је младост а младост не умире, јер  
p> <p>Нисам му умео ништа више рећи, он није могао мени ништа више рећи.{S} Њега је овај послед 
 му наваљао на душу тешке болове.{S} Он није жалио, он се није јадао ни вајкао, он је јаукнуо п 
и подржавајући се једном батином.{S} Он није говорио, није разговарао успут.{S} До његових ушиј 
отресен.{S} Откинуо се онај кончић и он није имао разлога да и даље живи.{S} Убио се на првој с 
зор и узе покушавати изнутра, али ни он није могао успети.{S} Дотрчао је и чиновник из станице  
ову.{S} Ми смо се борили и даље, док он није малаксао од многе крви, која му је текла из прибиј 
ствари, ми смо њему казивали јер нам он није имао шта рећи, толико само, да борбе више нема, да 
 увек верује да постоји још што, што он није сазнао.{S} Оне, за које се мислило да су обавештен 
 га и казивали му благе речи, али их он није разумео.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не 
аква је ситуација тамо, не би ли сазнао није ли већ доцкан кренути на ту страну.</p> <p>Телегра 
ице, отпоче пушкарање.{S} Пушкарање ово није више било оно старачко пушкарање уз залогај хлеба, 
ли што нико не доживљује и нико доживио није и нико доживети неће.</p> <p>Боже мој, мислили смо 
о све у кући није му дуго трајало, а ко није...{S} И разви се међу њима тих, монотон разговор о 
 је л’ довољно безбедно у Приштини, ако није да одмах наставимо пут?“</p> <p>— Ко сабра ове баб 
ле нисам ни запазила.</p> <p>— Само ако није назебло? — додаће један.</p> <p>— Тога се и бојим  
аредник из те гомиле, на коме се никако није могло приметити, бар приближно, којој професији пр 
ећ шта значи.</p> <p>Са Нишем се никако није могла добити телефонска веза али је кумановски тел 
туд није слао поруке, ни гласника, нико није писао, нико није јављао што, па се ипак то поуздањ 
је знао да је већ превалило подне, нико није ни помишљао на време, јер у то доба ватра поче да  
силних рана које је некада стекао, нико није у војску звао, ни у моменту кад је на фронт потера 
уке, ни гласника, нико није писао, нико није јављао што, па се ипак то поуздање ширило непознат 
се у њему наћи заштита; али одавде нико није умео рећи куда ће а још мање како ће.{S} Ма којим  
ем вести које су се чуле и за које нико није умео да потврди одакле су и како чуле.</p> <p>— Ев 
наде нема.{S} Управо на те седнице нико није ни већао о надама, свако је већ долазио на њих не  
уација.{S} Поћи се мора, у то више нико није сумњао, али како и којим путем?</p> <p>До Призрена 
ље; чекао их је цео српски народ и нико није хтео да верује немиломе гласу да неће доћи, те су  
 пребацити из Медове у Скадар, док нико није ни слутио да и у Медови нема ни једног зрна савезн 
 све шта је и како је било и зашто нико није могао доћи јуче на ноћ.{S} Било зло и невоља у сел 
и завладао дубок мир и тишина, јер нико није хтео ни шумом да узнемири сломљенога Краља; нико о 
небо од Вишњице до Жаркова.</p> <p>Нико није знао да је већ превалило подне, нико није ни помиш 
 свога ађутанта, али тај поглед ни мало није казивао да је он убеђен његовим разлозима.{S} На п 
ивале после одласка владинога и ни мало није свет могла умирити околност што су у Призрену још  
Улази друга, тако исто окрвављена, само није дете рањено већ она у груди а дете, како је сисало 
нови шум, нови звук, који нам већ давно није допрео до уха а који се оштро проносио кроз разређ 
ије.</p> <p>Јоште тужно Косово освећено није!“ и онај са запада, отуд са Ловћена:</p> <p>„Онамо 
одговор, погледала сам га у око али оно није одговорило на моје питање, оно ме је и даље питало 
а вагона један американац, коме извесно није ни било намењено место тамо али којега је официр п 
 пред нама цела колона.{S} То вероватно није никаква сметња покрету, већ обичан застој потребан 
 бити!</p> <p>— Шта је да је, тек добро није!{S} Ми не смемо ни корака даље!</p> <p>И на један  
p>— Косово је било војничка пропаст, то није била пропаст народа — настави учитељ. — Несретне,  
чке ровове и собом прихватити пушку; то није био више онај Краљ од прошле године, чија је појав 
шта значи у штаб, него извући се.{S} То није чак ни лепо, један млад човек да се завуче у штаб. 
 увек нешто теши све до гробнице.{S} То није утеха, то је обмана, али је у часу тешке туге дово 
а и мртва, можеш грлити и љубити.{S} То није више он, руке су његове студене, чело <pb n="661"  
јска је била ту, народ је био ту.{S} То није више онај Краљ и није више она војска и онај народ 
би извели први октобар.</p> <p>Али — то није први случај у историји, да мали и незнатни узроци  
ивизија.{S} Почео сам да сумњам да и то није једно од многобројних обећања и многобројних наших 
 и туђим боловима?{S} У великој тузи то није непозната појава; онај који пати, жели што више бо 
омили света одвратност и гунђање али то није ништа омело старешину да према другој породици буд 
на врху гиланскога друма.</p> <p>Али то није био онај усклик радости, којим су ослобођени пришт 
ш једнога старога Краља!</p> <p>Краљ то није рекао као фразу, он је ове речи исказао тоном, кој 
су све те вести саопштили — само ако то није морфијум за успављивање.</p> <p>— Какав морфијум?  
 <p>— Зашто је и доношено довде, што то није свршено у Призрену где се и отпочело?</p> <p>У При 
 све стране преплашено.</p> <p>— Зар то није твоја сестрица? — пита даље начелник благо, да би  
ај велики и кобан чин догађа.</p> <p>То није био више онај Краљ, који је још пре годину дана, к 
машаја непријатељске поплаве.</p> <p>То није била обична гомила бегунаца што се спуштала лабски 
, те толико пут сам помислио: штета што није мушко!{S} А није само на језику и кућаница је; пом 
ја поуздано тврдити јер најзад, све што није улица и блато, добро ми је дошло.</p> <pb n="347"  
та вароши у којој сад већ спава све што није имало решености још да креће и што је остало решен 
мњиво је и Румунија на опрези и тек што није стигао телеграм да и она мобилише.{S} Ако Бугарска 
 сад и шта ће овде у Приштину?{S} Зашто није са Врховном Командом отишао у Призрен, или са Влад 
јим леђима, шапћући — Лањске године бар није трајало друго, вратили смо се брзо у освојене крај 
век нада нечему.{S} Није клонуо или бар није дозволио да се то на њему примети.{S} На лицима је 
вас је разочарало?</p> <p>— Све.{S} Зар није довољно да вас разочара ово на пример:{S} Ја слика 
ли сад, што ће нам то још и сад?{S} Зар није боље казати овоме свету: склањај се за времена, не 
{S} Не може, дабоме, разумем, али — зар није боље било да сте остали?{S} Остао је толики свет п 
 дана друма, па се понело.</p> <p>— Зар није боље било тамо? — понових ја.</p> <p>— Покојник је 
екну и узвикну јој с коња:</p> <p>— Зар није, сестро, рано да дижеш тај срамни барјак?</p> <p>О 
одговорила, те ја понових:</p> <p>— Зар није боље било да сте остали?</p> <p>Девојче диже главу 
ја да наставим разговор.</p> <p>— А зар није?{S} Погледајте молим вас — и он диже мој фењерчић  
 Нисмо чули разговор који је водио, јер није остао на вратима него сишао на друм.{S} Тек кад се 
казнила.</p> <p>Девојче је ућутало, јер није имало више шта да казује, ја сам ућутао јер сам јо 
 мангала целу једну ноћ све док га умор није савладао.</p> <p>— Сећам се! — рекох.</p> <p>— Ето 
кнусмо сви изненађени и ако нико од нас није јасно појмио шта су то Турци.</p> <p>— А шта су то 
у глас као изненађени и ако нико од нас није појмио колико је то, сем најстаријега који, да би  
тешко осећање, од којега нико од јутрос није био слободан и изазивало је можда оно милосрђе пре 
 бродовима сувоземну војску а ни Египат није далеко.{S} Промислиће се, добро ће се промислити Б 
ђубрета нагомилао да никоме ни на памет није падало да <pb n="349" /> почисти све.{S} Главно је 
p> <pb n="286" /> <p>Из Куршумлије опет није хтео даље.{S} Ту је разабрао да се у правцу Ниш-Пр 
орела.{S} Па опет девојчица, којој смрт није избрисала сладак детињи осмех са усана, опружила р 
ици на раменима.{S} Његова тешка болест није му дозвољавала ни по равноме путу да оди а камо ли 
а и Охрида.</p> <p>Дотле, докле тај пут није био затворен и влада и Врховна Команда носиле су с 
з дворишта.</p> <p>— Бабо ни речи успут није говорио а шибао је сироте вранце и ако су као стре 
по сата по подне, деветога октобра, већ није било ни једног српског војника у Скопљу. <pb n="13 
гунаца.</p> <pb n="138" /> <p>Места већ није било ни по кућама, ни по механама, ни по магациним 
, своје мреже и своје алате, Новица већ није више у служби.</p> <p>Свако рано јутро, док још Уц 
им били смо већ на чисто да Топлица већ није више безбедан збег.{S} Стигоше гласови да је пао Ч 
ка је војска на путу за Балкан, ако већ није...</p> <p>— За Балкан?!</p> <p>— Да, господине мој 
е, Немачке и Бугарске.{S} Кад се то већ није могло кроз телефон докучити, очекивали смо са нест 
а ми деца кад смо се избудили Лазар већ није више био у пећини.{S} Кренуо да га прва зора затеч 
огао наћи више, јер у томе тренутку већ није више било ни једнога кутка Србије, до којега није  
ењеним околностима.{S} Ђенерал Живковић није исказивао своје мишљење али се видело да је и он у 
ме сиромаху књижевнику своме, Ускоковић није имао више моралне снаге да се одупире тежини догађ 
ословом и пратила погледом док му чунић није замакао међу ситне вале несташнога мора, које се у 
пријатељ — Узнемиравало ме то што синоћ није стигла дивизија.{S} Почео сам да сумњам да и то ни 
нова?</p> <p>О креманскоме пророчанству није пала реч само ту за столом, говорило се о њему тих 
тку, да крену овим путем.</p> <p>У возу није било редовних путника, све су то већ били бегунци  
ри и кренусмо даље.{S} Ономе несретнику није било помоћи; оставили смо га тамо крај друма да че 
раху и очекивању.{S} Хвала Богу, у селу није било других зала до оно што убише Марка Пајевића,  
напамет да упалим кандило али у кандилу није било ни зејтина ни фитиља а лампу нисам хтела да п 
.{S} Непријатељ већ осећа да према њему није синоћна војска а београђани да је ова, у низу њихо 
надлежних да воде рачуна о ономе о чему није смело да се не води рачуна.{S} Видите, у нас треба 
на нашла себи радост и одмену.{S} За њу није постојало време, Новица за њу живи у оним годинама 
а народа.{S} Да ли војводи у овоме часу није пао на памет чудан стицај прилика: исти дан, <pb n 
помисао да већ на првом кораку у животу није умела сама да понесе терет бриге <pb n="510" /> на 
 киша још увек ромињала те се у ваздуху није могло опазити да се тама већ разређује.</p> <p>Кад 
pb n="262" /> На њеноме мраморноме лицу није било израза, па ипак се мени у томе тренутку, кад  
енберга, Саксонске и Баварске.{S} Да их није гонило да нам се придруже уверење да победиоци нос 
а у овоме тренутку тако тешка а ипак их није могао да избегне.{S} Његов је поглед прелетао по к 
ћица позивајући децу к себи.{S} Краљ их није више задржавао, деца су се с мајком тихо и нечујно 
ико за то <pb n="634" /> време од мојих није долазио да ме обиђе.{S} Од других сам био чуо да ј 
 слику, ја сам ућутао и нико од осталих није реметио тишину која је настала, као да су сви били 
ојавила, веровали су још увек да за њих није настао крајњи моменат, да се пожар може још и угуш 
а.{S} Из Приштине већ, ни један бегунац није понео собом веру и поуздање.</p> <p>— Кад сам очим 
ојнике око ватре.{S} Нико ми ни злу реч није рекао, одвајали су од свог дела и хранили ме а ноћ 
ламен и дим од запаљених кућа.{S} У Ниш није ни слазио али се врло дуго бавио на станици и ту ј 
ога грешника, који ни до овога доба још није нашао где ће склонити главу те лута кроз мрачне ул 
е да ће остатак српске војске, која још није стигла у Пећ, обуставити своје одступање, прибраће 
 руке београдских госпођа, али која још није пропојала.{S} Суђено јој је ваљда било да проплаче 
— Е није него последњи!</p> <p>— Па још није издао ни наредбу за евакуацију болница и магацина! 
.{S} Па ипак, и ако задњи део његов још није тонуо, потрес од удара осетио се целим телом брода 
не почињу већ да бљеште.{S} Збег се још није избудио и није кренуо отуд од Рогаче те ми, усамље 
ши перон од навале бегунаца.{S} Воз још није на станици и железнички чиновници, који неколико д 
 Приштине и послати је тамо.{S} Али још није ни почео говор а начелник топлички искористи везу  
у?</p> <p>— То не знам.{S} Начелник још није добио телефонску везу са Гиланом и Феризовићем, са 
рави бачене у ваздух.{S} Непријатељ још није ушао али се зна да слази с Љубића и укопава се с о 
ријатељске стране.{S} Ни непријатељ још није био отворио живу ватру, желећи вероватно најпре да 
— учини потпоручик изненађен јер он још није био ни легао да се одмори.</p> <p>— Покрет! — одго 
p>Поноћ је дубоко превалила а посао још није био свршен.{S} Простране су раке, велики је број т 
ова у тешкој моралној кризи и, како још није био закорачио праг да уђе у собу, окрете се за соб 
ли да крену за Љум-Кулу и Дебар, то још није чинило тако тежак утисак.{S} Тим се путем ишло опе 
ама, догледају се неке ватре али то још није Липљан где ћемо доцкан у ноћ стићи, то је малено к 
одне планине.{S} С тога је оно, што још није уништено у Призрену, предато овде пламену.{S} Од П 
иша је лила ту целу ноћ и од јутрос још није престала.{S} Небом се журно гоне прљави поцепани о 
одговарају регрути, чија се младост још није уморила и клонула.</p> <p>А она два трећепозивца,  
спасених дављеника, којима из очију још није ишчезао блесави поглед страха, који још не <pb n=" 
даје човеку вера и поуздање.</p> <p>Још није воз ни кренуо са станице а већ се кроз варош просу 
ане.{S} А шта ћемо ако Бугари...</p> <p>Није ни дорекао а у проседог се господина јабучица нагл 
тај мост и зове мостом уздисаја.</p> <p>Није ли то име и овоме мосту који смо овога часа прешли 
 и он ће их примити и остварити.</p> <p>Није се имало кад одлагати, морало се хитно спремати.{S 
олицина сте?</p> <p>Ја му рекох.</p> <p>Није знаш добро, ал колико да склониш главу.</p> <p>— А 
пут у памети те путеве никад неслућене, никад невиђене, њега опет одведе мисао на пријатна сећа 
ди, стоке и кола, што је закрчио улице, никад пробити не може.{S} Мицало се корак но корак, сто 
оца.{S} Он ме никад није толико гледао, никад није толико бринуо о мени, по некад је био чак и  
а до Приштине тек чини једну целину.{S} Никад ни уметникова кичица не би била кадра ставити је  
без одела и бегунци без хлеба.</p> <p>— Никад ваљада оволико народа није Призрен видео у својим 
 оно опет писну и расплака се.</p> <p>— Никад није толико плакало! — правдам се ја пред новом с 
ја пред новом својом околином.</p> <p>— Никад није толико ни патило! — одговори ми једна жена и 
 познатога професора, за којега знам да никад није обиловао религијским чуствима.{S} Враћао се  
их речи, опет живо настави:</p> <p>— Ја никад у животу нисам видео вулкан који бљује лавину и п 
настави своју мисао гласно:</p> <p>— Ја никад о дипломатији нисам имао високо мишљење, али сам  
олазећи по стоти пут у памети те путеве никад неслућене, никад невиђене, њега опет одведе мисао 
ше за жур купила у тој и тој радњи, где никад нису довољно свежи — очајно је и сатима дреждала  
у животу, а великодушност код оних које никад ничим нисте задужили.</p> <p>— Ти тражиш преноћиш 
ао ми је била да потражим оца.{S} Он ме никад није толико гледао, никад није толико бринуо о ме 
виту трагедију са мојим мезимчетом коме никад више нећу знати гроба.{S} И да се заврши тај тако 
 олаку борбу са трећепозивцима, није се никад надао оваквом отпору.{S} То се изненађење јасно о 
Ту седе један крај другога они, који се никад у животу нису срели и никад више неће срести.{S}  
ети пазити?{S} Ниси никад одио, ниси се никад од куће одвајао.{S} Ал шта ћеш, наредба је, мора  
 они који су још синоћ веровали да неће никад доћи потреба да се напушта Скопље и они који у то 
адах ракије, дувана, људског испарења и никад не провејане кафане, у којој се маса света гуши о 
дим са својима, па одох ја преко Саве и никад ме више неће Цар видети.</p> <p>— Тако сам ја мис 
ни, који се никад у животу нису срели и никад више неће срести.{S} И сви они разговарају, препи 
стријанаца, потерасмо их како их нико и никад није терао.{S} Веруј нисмо им дали ни да се окрен 
, као други младићи што раде, а није ми никад рекао ни да ме воли.{S} Он је самном само озбиљно 
 чувати, хоћеш се умети пазити?{S} Ниси никад одио, ниси се никад од куће одвајао.{S} Ал шта ће 
раља.{S} Сретно детињство мисли да Краљ никад не плаче, да је Краљ увек срећан.{S} Разочарана д 
ка и рече тихо, шапћући:</p> <p>— Нисам никад слутио да ћу присуствовати погребу Краљевске Крун 
д ја добих нове снаге, коју дотле нисам никад осетила у себи, пресушише ми сузе у очима, задрхт 
не, које је ова батерија, од које се он никад ваљада није одвајао, водила.{S} И сада на путу по 
тала нада, или вара себе вером, коју он никад није губио и која га је и на Руднику 1914 године  
е ми на памет и бабо и пожелех баш, као никад, да ми је да се створим пред њега, колико само да 
чудно неко дете, од кад је пало на свет никад се није заплакало, само се смеје.{S} Каже нана мо 
се опет у тренутку растану и можда опет никад не виде.{S} Ако смо се ових дана срели....?</p> < 
сретнемо, да му очитам буквицу те да му никад више не падне на памет да кога убеђује.{S} Па ето 
е у тренутку сретну и ако се дотле нису никад видели, да се опет у тренутку растану и можда опе 
леда, као да сам их сахранио, као да их никад више нећу видети.</p> <p>И док овако свако брине  
те за те добротворне концерте, и ако их никад није посећивао, један је трговац чак, и не знајућ 
јно седиш с ове стране ћуприје и мислиш никад неће бити краја нити ћеш прећи тамо и ако те само 
ла тузи.{S} Где би жалила живо дете!{S} Никада она у цркви није припалила свећу за мртве, већ с 
ови који су дотле бегали од сунца, које никада ниси срео на улици, ни на пијаци, ни пред вратим 
орио је консул — јер руски војник не би никада пристао да пуца на свога брата Бугарина.</p> <p> 
.{S} Било је ужасно, слика коју не могу никада заборавити.{S} По друму су лежали окрвављени људ 
 морнар по лепоме и сунчаноме дану, кад никакав покрет у атмосфери не прети променом, предосећа 
ли бризи.</p> <p>— Крива Паланка и није никакав положај.{S} Наш је интерес да је напустимо и да 
"subSection" /> <p>Оздо се више не чује никакав удар.{S} Гробари су завршили посао.{S} Српска ј 
ом да слазе на жељезничку станицу и ако никакав воз у то доба није ишао ни на коју страну.{S} Ч 
 можда постављен да бди над миром, како никакав шушањ не би узнемирио онога што умире; или је т 
 нама цела колона.{S} То вероватно није никаква сметња покрету, већ обичан застој потребан и ст 
редовне трупе учиниле и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Сутра дан, 30. 
 и то нередовне трупе и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Најзад, послед 
 пети а затим слазити.{S} На мосту нема никакве ограде а широк је колико је довољно колима да п 
ка али, јасна као дан, истина — да више никакве наде нема.{S} Управо на те седнице нико није ни 
 носила са воза:</p> <p>— Не требају ми никакве вести, ја већ знам, ситуацију — вели он — Од дв 
 пре, торбе су нам биле празне и готово никакве терете нисмо имали а срце нас је вукло својој к 
о погибији најстаријега сина?</p> <p>Ја никаквим знаком нити потврдих нити оспорих њено питање. 
тало шећера и нестало соли.{S} Кад нема никаквих већих и поузданијих вести, светина прати и нај 
 дана а отад не знам како је.{S} Немамо никаквих вести!</p> <p>Капетан нерасположен да се упуст 
од сад ћу да пуцам а нећу да се склањам никаквој колони.{S} Кад војска иде на бојиште, кад жури 
оја сем заједнице невоље, не представља никакву другу заједницу и која се простире неколико сат 
већ долазио на њих не носећи собом више никакву наду и већано је још само о путевима којима ће  
вице и који веле да на путу нису видели никакву војску већ само неке патроле.</p> <p>Сав тај ма 
 па то је доста.{S} У Европи не придају никакву цену балканскоме месу.{S} Можемо ми гинути овде 
 цигару, али овлажена жигица није хтела никако да упали и он је псујући настаљао посао.{S} Најз 
га несретника, чија ми се слика не може никако да избрише из душе.</p> <p>Да избегнем глас тих  
е да су наишли Турци да не ложимо ватре никако на чистини и да се повучемо дубље у пећину.{S} Р 
 њега наредник из те гомиле, на коме се никако није могло приметити, бар приближно, којој профе 
 знам већ шта значи.</p> <p>Са Нишем се никако није могла добити телефонска веза али је куманов 
тигла су и иду за Призрен; од јутрос се никако не одзива на телефону начелник из Гилана.{S} И с 
му сматрајући ваљда себе за обвезника и никако се, ни у међуратном времену, није демобилисала и 
падају, скривено густим мраком, не види никако.</p> <p>Напољу је већ стегла јака хладноћа и пуш 
о према Качанику! — додаје учитељ, који никако не може опростити што је Качаник испуштен.</p> < 
 међу собом водили разговоре, не могући никако да се одлуче шта и како да учине.{S} Па ипак све 
и.</p> <p>И Лазар нам рече да не ложимо никако ватре напоље на чистини, може се узнети дим више 
 још на Рашкој а Краљ у Прокупљу.{S} То никако не верујем.</p> <pb n="265" /> <p>— Па ти не вер 
ојим, мојим несретним дететом, које још никако нисам имала снаге да одвојим од недара, ни храбр 
шњавамо то.{S} У том Бојко, који се још никако не маче с места, скиде пушку с рамена и обори је 
 Која наша? — запитах га, не могући још никако да га разумем.</p> <p>— Па командант трупа нових 
у; из обавештења те и такве дипломатије никао је први октобар и цео балкански слом, који ће зат 
 то ипак није она.</p> <p>Сличан осећај никао је у мојој души негда, кад сам после дугог растан 
из које је некада, у далекој прошлости, никла српска вера, једини је ноћас неми сведок тужнога  
као млада, жилава, несаломљива стабљика никла из душе му и упорно се усправљала под ветровима и 
ановима по којима би на обалама Вардара никла нова и препорођена варош; хитно се зидала зграда  
 повукао у један кутић Отаџбине, где је никла традиција о Карађорђу, где је она читав један век 
аутомобилском велики платнени кофери са никленим катанцима.{S} То су даме које су се решиле да  
а три мања кожна кофера са месинганим и никленим оковом и пет шест кутија од шешира; на крову а 
 додаје један старчић, вадећи из мараме никлену пару да му удели — нећу ли и ја сутра овако, на 
 од увек ваљали велики светски догађаји никли из сусрета истока са западом.{S} Прилеп је песма  
аго, оно крваво парче земље на коме смо никли, које нас је одојило и одхранило; робоваће наши о 
у недра.{S} То је та земља на којој смо никли, која нас је хранила и коју смо бранили; то је та 
а покида са џбуна гранчице на којима су никли пупољци и распе их по земљи.{S} Под њима влажна з 
ичином тих историјских подвига, који су никли ту из тих бедема, дотле до њега кроз мртву ноћ до 
а су једном две младе војске, двеју тек никлих државица, кренуле једна другој у сретање, мачеви 
ја од бола?</p> <p>И на мојим је рукама никло јединче и ја сам га, грбећи се и посрћући под тер 
и се!{S} И — чудновато, из тога сусрета никло је у наших поуздање.{S} Мој син, који ће четири д 
сељачка кола, прозора полупаних а место никловане руде, уз коју су се презали пастуви из краљев 
 елегантан фијакер са никлованом рудом, никлованим фењерима и никлованим амовима на коњима.{S}  
никлованом рудом, никлованим фењерима и никлованим амовима на коњима.{S} У фијакеру мало и приј 
м колима иде леп и елегантан фијакер са никлованом рудом, никлованим фењерима и никлованим амов 
аведних, сабраних око престола Твојега, никне молитва за спас дома, домовине и народа, ради кој 
ико отуд није слао поруке, ни гласника, нико није писао, нико није јављао што, па се ипак то по 
 и нико више о њему неће водити рачуна, нико га погледати, нико главе окренути, сем што ће гавр 
није распитивао о новостима са бојишта, нико о томе, хоће ли Румунија ступити у рат; нико о том 
орили па изнемогли.{S} Нико да помогне, нико да одмени, нико да прихвати те где ће сами противу 
ко није знао да је већ превалило подне, нико није ни помишљао на време, јер у то доба ватра поч 
тако добри.</p> <p>— Видим вас, патите, нико не обраћа пажњу на вас.</p> <p>Она ми погледом реч 
 столом нема више ни једнога песимисте, нико <pb n="52" /> више не врти брижно главом, нико ни  
> <p>Нико их не гони, нико не спроводи, нико им не би бранио да остану и сачекају своју војску, 
ли.{S} Нико да помогне, нико да одмени, нико да прихвати те где ће сами противу толике силе.{S} 
оштрој тенећки.</p> <p>Нико их не гони, нико не спроводи, нико им не би бранио да остану и саче 
а мине поноћ.{S} Нико ни речи не збори, нико не диже главе, посађују се око стола немо и не пог 
 неће водити рачуна, нико га погледати, нико главе окренути, сем што ће гаврани слетати на њего 
лих које нико неће обићи, нико опојати, нико прекадити; четврти су кренули а немоћне своје, дец 
{S} Нико се неће више на мене осврнути, нико ни запитати за мене.{S} Кад свану нови дани, кад с 
бове својих милих које нико неће обићи, нико опојати, нико прекадити; четврти су кренули а немо 
аступио тежак, суморан, болан тренутак, нико од говорника није имао храбрости да га ма једном р 
b n="52" /> више не врти брижно главом, нико ни у шта не сумња.{S} Из општега жагора, чују се с 
а од силних рана које је некада стекао, нико није у војску звао, ни у моменту кад је на фронт п 
о поруке, ни гласника, нико није писао, нико није јављао што, па се ипак то поуздање ширило неп 
 ћете?{S} И ми сами не знамо куда ћемо, нико од нас не зна!</p> <p>Она ми није одговорила, те ј 
аћи.</p> <p>Нико никог не здрави успут, нико никог не запиткује, сви су заузети подједнаком бри 
а ћете, има и привидних смрти!</p> <p>- Нико више није ни мислио на даље повлачење из Пећи, за  
е нико... нема кола, нема свештеника... нико не сме на гробље, тамо сипа граната...{S} Шта ћу,  
воз ући у Топчидеру или Раковици или... нико у ствари није знао тачно.{S} Донде треба имати кол 
 ни шумом да узнемири сломљенога Краља; нико од оних, који су појмили величину болова који у ов 
о томе, хоће ли Румунија ступити у рат; нико о томе да ли је већ стигла руска или француска пом 
је овај казао безочну реч, па ено...{S} Нико више не цени ни свој ни туђ живот ни за шта!</p> < 
двориште да се распитам има ли чега.{S} Нико ништа није знао, рекоше ми само да преко ноћи није 
 доле?</p> <p>— Они, пуковници и ја.{S} Нико више.</p> <p>— Хоћете ли почети? — упита Краљевић  
трали од ране зоре до мрклога мрака.{S} Нико за то <pb n="634" /> време од мојих није долазио д 
 необјашњиво име:{S} Мица Проминцла.{S} Нико не зна ни ко је ни одакле је, ни чија је; појавила 
апуштен, остављен, бачен крај друма.{S} Нико се неће више на мене осврнути, нико ни запитати за 
ло на какав тежак прелаз преко реке.{S} Нико не зна зашто смо застали а напред се не може.{S} П 
тру видела и наше војнике око ватре.{S} Нико ми ни злу реч није рекао, одвајали су од свог дела 
Борили се наши, борили па изнемогли.{S} Нико да помогне, нико да одмени, нико да прихвати те гд 
нама тамне, нејасне слике, као сени.{S} Нико не збори, све ћути и само се кроз ноћну тишину чуј 
носио највећи товар а ми сви за њим.{S} Нико речи да проговори, него тако идемо оборене главе и 
; стара госпођа кавез са канаринком.{S} Нико их из гомиле не познаје и пролазе без примедбе, се 
орило, него још канда обрну наопако.{S} Нико нам ништа није говорио нису нам ни телеграме више  
 Богу, село смо затекли доста добро.{S} Нико више сем грешнога Марка и онога чобанчета није пос 
ве и све се више истицала себичност.{S} Нико више није распитивао о новостима са бојишта, нико  
им су дотле очекивали да мине поноћ.{S} Нико ни речи не збори, нико не диже главе, посађују се  
о, други у општину, трећи у команду.{S} Нико више није питао за вести, никога више оне нису инт 
лако и постепено и овамо у позадину.{S} Нико отуд није слао поруке, ни гласника, нико није писа 
т ће брижна мајка.</p> <p>— А зашто?{S} Нико се није плашио.{S} Свет код „Славије“ гледа са про 
во опирао да пође из Призрена.</p> <p>— Нико не може да натера једнога Краља да напусти своју К 
ре! — довикује неко из далеке тамнине а нико му се не одзива.</p> <p>И тако то једнако иде и је 
або сео пред кућу, пуши лулу за лулом а нико му реч не сме проговорити, нити одговара коме кад  
забринусмо.{S} Паде и ноћ и полегасмо а нико из села још не дође.{S} Баш био ред на неког Лазар 
 виче само из навике и сам уверен да га нико неће послушати.</p> <p>Бегунци који придолазе, са  
таџбини.{S} То тешко осећање, од којега нико од јутрос није био слободан и изазивало је можда о 
ама каквог полуобразованог човека, кога нико не контролише.{S} Такав човек налази да је Србији  
ајкаче ниче — и кад се узме у обзир, да нико у ствари и не води рачуна о оним операцијама на Ра 
ео раније да се искраде јер наредили да нико не мрдне из села.{S} Све домаћице претрнуле и нава 
еко и одиста, сад нам тек паде у очи да нико његов не изађе за њим, те узесмо да објашњавамо то 
ви бавили, која су све бринула и којима нико решења није умео наћи.</p> <p>— Ја не знам шта ћу? 
аје непријатељске и тада се, у часу кад нико више није веровао у спас Србијин, родила у њему ми 
ати у апарат тражећи Чачак, али се отуд нико не одазва.</p> <pb n="178" /> <p>— Не одзива се? — 
а ће се у њему наћи заштита; али одавде нико није умео рећи куда ће а још мање како ће.{S} Ма к 
дан, ни с вечери ни преко ноћи, не дође нико из села и то нас још више забрину а тек трећи дан  
 наше село.</p> <p>Једнога дана не дође нико с вечери из села те се ми забринусмо.{S} Паде и но 
 је она далеко, још врло далеко, кад је нико још и не назире.</p> <p>Из погледа госпе у црнини, 
нат сем вести које су се чуле и за које нико није умео да потврди одакле су и како чуле.</p> <p 
који не знају шта ће са собом и за које нико не зна шта ће са њима.{S} Па онда регрути, стране  
 кућа које су домаћини напустили и које нико не чува.</p> <p>Таква ситуација морала је забринут 
обом оставили гробове својих милих које нико неће обићи, нико опојати, нико прекадити; четврти  
ило да се однесе однесоше а ове сандуке нико не тражи, па осташе.{S} Кад виде народ да ћемо већ 
 су ми да је болница пуна заразе, да се нико не пушта и истерали су ме.{S} Спавала сам ту ноћ у 
еба па склони се негде, поједи га да те нико не види!</p> <p>— Ама зар?... — заустих ја да каже 
 на неколико разноликих питања — нек те нико не лаже, нема брате ништа; оде и команда ноћас у Г 
ос сам требао да га сахраним...{S} Неће нико... нема кола, нема свештеника... нико не сме на гр 
а и протеста:</p> <p>— Ето, о њему неће нико да се брине а он је сутрашњи војник! — вели један  
акве наде нема.{S} Управо на те седнице нико није ни већао о надама, свако је већ долазио на њи 
ици нашли себи преноћиште, не дође више нико да нас узнемири и наста мир у целом насељу.{S} Јед 
а ситуација.{S} Поћи се мора, у то више нико није сумњао, али како и којим путем?</p> <p>До При 
, пао је.{S} Оставиће га ту, на путу, и нико више о њему неће водити рачуна, нико га погледати, 
 досећам, да је прибирам у памети.{S} И нико не зна које је доба ноћи, нити ико зна колики нас  
жена. — Ишла сам од немила до недрага и нико неће да ми помогне.{S} Ето га вама па чините шта з 
ет пролази крај овога очајнога детета и нико се не обзире на његову трагедију, јер свако носи с 
 Скопље; чекао их је цео српски народ и нико није хтео да верује немиломе гласу да неће доћи, т 
нико не доживљује и нико доживио није и нико доживети неће.</p> <p>Боже мој, мислили смо тада,  
 на колено, али што нико не доживљује и нико доживио није и нико доживети неће.</p> <p>Боже мој 
вне Команде имају право да буду мајке и нико више!</p> <p>Цео мој поступак изгледао ми је још о 
свако носи своју невољу; свет пролази и нико дете не прихвата и оно остаје на друму окрвављених 
де ову чељад.</p> <p>Нико не одговори и нико не предложи ништа друго и настаде мучна тишина за  
> <p>Утонуо у ту слику, ја сам ућутао и нико од осталих није реметио тишину која је настала, ка 
не провели смо на улици и на дворишту и нико у оној узбуђености није помишљао на себе а сад, чи 
дост а младост не умире, јер из чега би нико живот нов?{S} Младост је било, мишић, осећање, мис 
рска школа.{S} Ту је тихо, ту нас не би нико узнемиравао.{S} Минуо би крај нас какав прљави ско 
а, гледа овамо а не миче.</p> <p>— Пази нико га од његових не испраћа! — приметиће неко и одист 
уди се питају међу собом погледима, али нико већ нема храбрости да ма како тумачи ствар, јер је 
 по где која турска, горе у махали, али нико ни у њу не увраћа.{S} Све се повукло у куће.{S} На 
ђена.</p> <p>Њу нико не зове у воз, њој нико не каже да уђе а она сама или нема снаге или нема  
и легао мрак на земљу.{S} Кроз тај мрак нико не уме да нађе пут нити да види свој град и своју  
могла пребацити из Медове у Скадар, док нико није ни слутио да и у Медови нема ни једног зрна с 
ити и сад још можете плакати.{S} То вам нико не брани!</p> <p>Поступак војника или управо његов 
Нисам више била ни дете, не би ме могао нико заваравати.{S} Осећала сам се сама, потпуно сама и 
урака? — гракнусмо сви изненађени и ако нико од нас није јасно појмио шта су то Турци.</p> <p>— 
нављамо сви у глас као изненађени и ако нико од нас није појмио колико је то, сем најстаријега  
 препричава с колена на колено, али што нико не доживљује и нико доживио није и нико доживети н 
ам је све шта је и како је било и зашто нико није могао доћи јуче на ноћ.{S} Било зло и невоља  
у кући завладао дубок мир и тишина, јер нико није хтео ни шумом да узнемири сломљенога Краља; н 
и смо викати из свега гласа и не би нас нико чуо.{S} Да ли се шапутало из обзира према моме бол 
у кућу, вели Лазар, не улеже хвала Богу нико, а да је ко ушао не бих могао доћи ноћас.{S} Морао 
еле а коса увела и проређена.</p> <p>Њу нико не зове у воз, њој нико не каже да уђе а она сама  
војске разполажемо, јер то у овоме часу нико од нас не зна поуздано; даље, морамо знати какво ј 
. „Они“ су се ноћас, тихо, мучки, да их нико не чује, извукли из вароши пребегли преко Саве.{S} 
раги су ми, осећам да су моји; да ми их нико не може отети.</p> <p>— Радо ћу слушати, госпо, ак 
у од Аустријанаца, потерасмо их како их нико и никад није терао.{S} Веруј нисмо им дали ни да с 
цима са белом траком око рукава.</p> <p>Нико му ни речи не одговори.</p> <p>— Ко обеси ту срамн 
лило небо од Вишњице до Жаркова.</p> <p>Нико није знао да је већ превалило подне, нико није ни  
ве из сна разбуђених скопљанаца.</p> <p>Нико ии речи не говори, свако немо, престрављено, препл 
груб војнички глас и пуцањ бича.</p> <p>Нико не маче.</p> <p>— Склањај с пута, колона тимочке д 
и у њих срца кад виде ову чељад.</p> <p>Нико не одговори и нико не предложи ништа друго и наста 
 крваве језик на оштрој тенећки.</p> <p>Нико их не гони, нико не спроводи, нико им не би бранио 
 део архива који се неће понети.</p> <p>Нико од јутрос више и не крије озбиљност ситуације.{S}  
и сами не знају шта ће их снаћи.</p> <p>Нико никог не здрави успут, нико никог не запиткује, св 
атре.{S} Шта треба да радимо ми?</p> <p>Нико не одговори, јер Краљ то питање беше готово сам се 
 није ни могао да ме збрине.</p> <p>— А никог нисте имали ко би се старао о вама?</p> <p>Она ду 
 рекла сам им да ми је отац војник и да никог другог немам.{S} Питали су ме ко станује самном и 
урио кућу и опет остајем и то овде, где никог познатог немам! — Одлучује се онај отац што некол 
/p> <p>Нико никог не здрави успут, нико никог не запиткује, сви су заузети подједнаком бригом и 
и не знају шта ће их снаћи.</p> <p>Нико никог не здрави успут, нико никог не запиткује, сви су  
а, ма да је међ нама изазвала узбуђење, никога ипак није изненадила, јер смо тај напад већ од д 
анду.{S} Нико више није питао за вести, никога више оне нису интересовале.{S} Место питања о Ру 
а коме би се придружила; никога замном, никога предамном.{S} Да л’ се разбегао свет, да л’ се с 
кога нисам срела коме би се придружила; никога замном, никога предамном.{S} Да л’ се разбегао с 
је и било, изгубила сам њега и сад више никога блиског немам, сад сам сама самцита у свету...</ 
ну битку.</p> <p>Сви одмахнуше главом и никога не усхити повољност ове вести.{S} Из дубине штал 
о је и ушао и лаганим кораком, да не би никога у кући узнемирио, сиђе на доњи спрат и уђе у јед 
 <p>Ја се дигох лагано, не узнемирујући никога и пођох на горњи спрат, где је моја одаја била.{ 
 зиме, поче и страх да ме мори, јер још никога нисам срела коме би се придружила; никога замном 
ти на коју другу безопаснију службу.{S} Никола први сачувао је тиме будућој Русији великога Тол 
из Ниша у Врњце председник министарства Никола Пашић, на погреб своме дугогодишњем сараднику и  
 А нек Бог да само здравља, неће то мој Никола оставити тако.{S} Ако и не буде Србије, новина ћ 
тоја.</p> <p>— Мислите ли зар, да је то Никола први запазио?</p> <p>— Рецимо његова околина — д 
ше од пола века, 1855 године, руски цар Никола I, запазио је да један млад војник, који се бори 
х сами, ако га не кажете а ја га нађем, ником главе на рамену остати неће а село ћу све у пламе 
ла не протутњи друмом.{S} Још рекоше да ником, ни женама ни деци, не говоре што су доконали, ка 
азале или што би се и иначе чуло, не би ником било довољно нити би га могло потпуно умирити, је 
не, преморене и без хране; зар се за то ником не одговара?{S} Друго је, ако збиља услова има, у 
толико велики слој ђубрета нагомилао да никоме ни на памет није падало да <pb n="349" /> почист 
е усне, крваво их загриза а не одговара никоме ни речи.{S} Његово је лице земљане боје а очи му 
одавцу — продај то и узми паре ал немој никоме казивати да су то ствари из официрске задруге.</ 
а узнемиравати у болу а и да сам хтела, нисам имала речи, не би их умела наћи.</p> <p>— Је ли г 
е претпоставити да ја, у овим годинама, нисам у овај рат пошао са одушевљењем <pb n="329" /> да 
.{S} Нисам чисто веровала својим очима, нисам могла да верујем да сам сад слободна, да могу ићи 
на, дође старица кући али радосна лица, нисам је чисто могла познати.{S} Уђе, па кад затвори вр 
>Дигла сам се, као најурена неваљалица, нисам ни дигла очи да га још један пут погледам, нисам  
анину.</p> <p>— Нисам излазила из собе, нисам смела и ако ме је прошао први страх.{S} Наслонила 
</p> <p>Слушале смо обе тако нетремице, нисам ни дисала, да би само чула да ли се пуцњава прибл 
не јер, учасник и сам у великој невољи, нисам ни могао даље догледати.{S} Моја књига завршава у 
а, господине, тамо где је требало бити, нисам изостао, али... ето!</p> <pb n="624" /> <p>А кад  
и дана, колико сам још остао у болници, нисам се мицао од његове постеље, него <pb n="648" /> с 
орити али, и ако сам силом склапао очи, нисам могао задремати.{S} Гушило ме је нешто и ако сам  
дигла очи да га још један пут погледам, нисам ни дигла главу да погледам остале по соби, већ са 
це.{S} Сад већ нисам тражила да служим, нисам молила да ме приме за болничарку, нисам распитива 
S} Ја нисам видео шта је око мене било, нисам видео да су наши већ измакли напред и напали друг 
погледала на ту зору; гушила ме је ноћ, нисам могла да дишем...!</p> <p>Ватра код детета нија п 
нисам молила да ме приме за болничарку, нисам распитивала рањенике ни залазила по собама, но са 
упана од својих кућа и бачена у невољу, нисам ни слутио да су та деца на смрт осуђена, да ће ту 
сам се пробудила.{S} Упалила сам лампу, нисам смела више да седим у мраку.{S} У том зачух и бат 
чише раду.{S} Радила сам и дању и ноћу, нисам се ничег плашила, обилазила сам и најтеже болесни 
 па реко да ниси рањена?</p> <p>— Ја... нисам... не осећам да сам рањена! — али ми у тај час па 
м.{S} Казала сам му све, све, све...{S} Нисам дизала очи, да се не би срела са његовим погледом 
онда... препукло ми је нешто овде...{S} Нисам спавао целу ноћ, прозебао сам као несретник, јер  
, допирао је ипак жив разговор жена.{S} Нисам обраћао пажњу на тај разговор јер сам знао да се  
 окрете се без збогом те пође негде.{S} Нисам ни знао тада да је он у ствари кренуо тога тренут 
рим или мислим о томе, кези на мене.{S} Нисам га нашла.{S} А ишла сам кроз многе, врло многе <p 
сећао кадар да водим дуге разговоре.{S} Нисам осећао ни да је време у овоме тренутку тим и такв 
о а сад, без ока и пребијене вилице.{S} Нисам умела да га представим себи таквог, ја сам га вид 
 али ко зна јесу ли то писмо добили.{S} Нисам им казао да сам роб, него само онако, казао сам д 
преко главе али нисам могла заспати.{S} Нисам ваљда спавала целу ноћ, само се превртала и мисли 
ом и добих грозницу те почех трчати.{S} Нисам се обзирала око себе; сагла сам главу и трчала.{S 
ке на шињелу и натучене капе на очи.{S} Нисам му могао сагледати лице али кад виде да се ја обз 
е главе држећи његову руку у својој.{S} Нисам још ни завршила све а осетих како он извлачи свој 
у Београду, или су пошли... не знам.{S} Нисам смео да напуштам дужност па да им пођем у помоћ.{ 
 ван вароши и хтела сам поћи друмом.{S} Нисам ни питала куда води тај друм, ма где, само да не  
има колико заморен дугим разговором.{S} Нисам се, уморена духа и тела, осећао кадар да водим ду 
ришла његовој постељи, он је спавао.{S} Нисам га хтела будити, села сам на столицу крај постеље 
 и да ме заварава, кад је он отишао.{S} Нисам више била ни дете, не би ме могао нико заваравати 
>Кући нисам отишла, није ми се ишло.{S} Нисам волела ни крај капије да прођем, избегавала сам.< 
 <p>Ту ноћ сам провела врло немирно.{S} Нисам могла дуго да заспим; стегла сам дете на груди, м 
у том је већ и покрет допрео до нас.{S} Нисам је ништа припитавао мислећи да ће она сама настав 
аши, извештени, ушли су рано јутрос.{S} Нисам чисто веровала својим очима, нисам могла да веруј 
 обарати као олујина недозрели влат.{S} Нисам ни слутио да ће од четрдесет хиљада српске деце,  
јку!“</p> <p>Ушла сам у канцеларију.{S} Нисам ни речи <pb n="490" /> проговорила, није ни било  
ањам.{S} Крв ме везује за ову земљу.{S} Нисам се склањао испред турских батаљона и топова толик 
тпуно сама и ако је отац био још ту.{S} Нисам излазила нигде из куће и плакала сам по цео дан и 
лакати, ја сам се упутила низ улицу.{S} Нисам знала куда ћу, али сам пошла.{S} Дошла сам на вел 
једино он?{S} А како ћу њему на очи?{S} Нисам знала шта ћу, па ипак нисам имала шта друго.{S} П 
ле, рукавице, пудер и корзете.</p> <p>— Нисам их ја набављао за официрску задругу! — учини војн 
а, постати јаснији и звонкији.</p> <p>— Нисам дуго чула за њега.{S} Знам да је био прво с војск 
ањава се на телефону начелник.</p> <p>— Нисам луд, господине пуковниче, говорим вам само оно, ш 
 којих је очекивала свој спас.</p> <p>— Нисам тврдо ни заспао! — говорио ми је сутра дан један  
и пењући се на високу планину.</p> <p>— Нисам излазила из собе, нисам смела и ако ме је прошао  
на пролазу? — прекинух тишину.</p> <p>— Нисам, на пролазу сам кроз Митровицу.{S} Па... дојурио  
е највернији пратилац на путу.</p> <p>— Нисам мислио да вам их вређам, хтео сам...</p> <pb n="4 
ну, диже главу и сама настави:</p> <p>— Нисам знала на коју ћу страну, ишла сам за гомилом.{S}  
диже главу и прибрана настави:</p> <p>— Нисам вам још све казала.{S} О како је дуго и како је м 
уковника и рече тихо, шапћући:</p> <p>— Нисам никад слутио да ћу присуствовати погребу Краљевск 
тако необучена а земља влажна?</p> <p>— Нисам... али, најзад, не мари!</p> <p>Пођосмо лаганим к 
д бих ударио на Плав и Гусиње?</p> <p>— Нисам ни туда одио али веле не ваља.{S} Зли су они Арна 
 <p>— Па што га онда наводите?</p> <p>— Нисам мислио да останем при њему — узе да се брани подн 
е евакуишу болнице и магацини?</p> <p>— Нисам! — одговара чиновник.</p> <p>— Нећете ни чути, не 
> <p>— А јесте ли нашли мајку?</p> <p>— Нисам, ко ће је наћи у овоме кијамету од народа.{S} Рек 
 врата за собом а она мени: „Чујеш ли?“ Нисам је разумела а она ошкрину врата па вели: „Слушај! 
 и ничим га нисам могла да умирим.{S} А нисам више имала ни снаге ни речи.{S} Поред зиме, поче  
о мене се водио разговор шапатом, ја га нисам слушала, јер кад нисам могла оком ја сам ухом бди 
ло и икона.{S} Почела сам оченаш али га нисам знала до краја на памет, па сам онда говорила она 
пио и бранио, неговао и подизао, док га нисам спустио на ноге.{S} И ја сам имао својих нада и ј 
p> <p>Дете је и даље плакало и ничим га нисам могла да умирим.{S} А нисам више имала ни снаге н 
поче и страх да ме мори, јер још никога нисам срела коме би се придружила; никога замном, никог 
ље сабране уједно.{S} Ту сам сазнала да нисам била сама ојађена мајка.{S} Изгледало ми је у том 
, дубоке невоље из којих сам сазнала да нисам ја сама ојађена мајка.</p> <p>Улази једна девојчи 
ј страшан пут.{S} Да сам бар знао па да нисам ни довде петљао.{S} Да сам остао у Крушевцу а не  
} Па понео и ја.{S} А не знам шта би да нисам понео кад морам ево четири динара да платим хлеб. 
е разбегао свет, да л’ се скрио, или да нисам ја у оној тмини залутала ван друма?{S} И кад би с 
еко Чакора?</p> <p>— Е ту не знам, туда нисам одио.</p> <p>— А шта мислиш, кад бих ударио на Пл 
стави:</p> <p>— Ја нисам слаба жена, ја нисам малодушна.{S} Ја сам надчовечански поднела све бо 
<p>Ма да је ова књига доста опсежна, ја нисам ни помишљао њоме обухватити целокупну трагедију д 
 у Врховној Команди било добре воље, ја нисам мислио онако, на неку добру вољу у теорији, јер з 
 их је, признајем да их је било али, ја нисам био срећан да будем под командом таквога једнога  
ко још будан и свестан да је то сан, ја нисам имао снаге да му се отмем већ сам му се подавао б 
, и у несрећи која је снашла Србију, ја нисам издвајала своју личну несрећу.{S} Ја сам је на пр 
или у подруме и затворили у куће.{S} Ја нисам знала шта да радим; отац већ недељу дана није дол 
рена стварима а дућани затворени.{S} Ја нисам ништа знала за време моје болести шта се дешавало 
едићу му се и он ће ми опростити.{S} Ја нисам крива, он ће ми опростити!</p> <p>Пошла сам за на 
 и ништа не видим него измахујем.{S} Ја нисам видео шта је око мене било, нисам видео да су наш 
 језик и залазе у појезију.</p> <p>— Ја нисам само то једно дете изгубила, изгубила сам их све! 
 она не сачека већ настави:</p> <p>— Ја нисам слаба жена, ја нисам малодушна.{S} Ја сам надчове 
 је изнео главу, многи су изгинули!“ Ја нисам даље распитивала, сузе на очима и нешто тешко у д 
 сам видео официра за нашим леђима а ја нисам ни знао да сам пуцао у ваздух.{S} Учини ми се чак 
 Говорио ми је нешто мађарски али га ја нисам разумела.{S} Није викао, није говорио грубо, чак  
е и одрицање.{S} Ни једнога тренутка ја нисам дошао на мисао да не треба да вршим дужност своју 
ост.</p> <p>Па и под тим околностима ја нисам могао дуго и дуго да заспим.{S} Звониле су ми јед 
их речи сасушио.{S} У његовим речима ја нисам осећала само саучешће но и снагу која ми се повра 
или.{S} То је била заразна болница и ја нисам у њој пробавила ни пуну недељу дана па сам се раз 
ме пролазници и питали шта ми је али ја нисам дизала главу и нисам одговарала.{S} Кад су ми пре 
ни, по некад је био чак и груб, а ни ја нисам толико марила за њега, али сам осећала да ми треб 
И одиста, она након дуге паузе, коју ја нисам ни једном речју прекидао, настави сама:</p> <pb n 
</p> <p>— Стићи ћемо до зоре.</p> <p>Ја нисам ни речи говорила.{S} Кренули су, кренула сам и ја 
 беле зоре па до мркла мрака?</p> <p>Ја нисам дизала главу, наслонила сам образ на хладно лице  
 својим рођеним очима видели?</p> <p>Ја нисам одговорио на то питање а осећао сам да би и у ово 
ичарка.{S} Шта би могла друго, два дана нисам јела а срамота ме је било да просим.</p> <p>Отишл 
а сам дуго, од јутрос па све до сад, па нисам могла више.</p> <p>— Јеси је тражила?</p> <p>— Је 
.. шта ћу вам ја?{S} Данас јесам, сутра нисам; ако нисам ја, биће други.{S} Није зло изгубити к 
 читава вечност!{S} Целога свога живота нисам преживела толико догађаја колико од првога сутона 
астаде.</p> <p>Ја се збуних, јер одиста нисам могао ни сам у том тренутку наћи шта ће дотле бит 
м тако лежала покривене главе.{S} Ништа нисам чула, само што ми је зујало у ушима и мутило ми с 
усто, пазе те као звера!</p> <p>— Ништа нисам видео око себе кад сам испалио прву пушку.{S} Зам 
е сам даље ишла и свуд питала али ништа нисам могла чути.{S} Неко ми рече да би се најбоље могл 
р шапатом, ја га нисам слушала, јер кад нисам могла оком ја сам ухом бдила над дететом.{S} Слуш 
 вели он — За њу сам чуо а за ове друге нисам чуо.{S} Он дуну понова у ватру, снажно као из мех 
цала и једнако распитивала али га нигде нисам могла наћи.{S} Најзад сам увртила себи у главу да 
у груди, пипала му ножице, чело и нигде нисам могла опипати ни трага од ране.{S} Ипак сам осети 
диних села и породица.</p> <p>Ја такође нисам могао да заспим и час сам обраћао пажњу на њихов  
ебеско.{S} Та слика била је жива, ја је нисам само осећао, ја сам је видео.{S} Кроз облаке дима 
а.{S} Ћутала је оборена погледа и ја је нисам узнемиравао разговором, уверен да јој је, у стању 
..</p> <p>Дубоко уздану и ућута и ја је нисам више хтео питањима да узнемиравам.</p> </div> <pb 
етку, па и она избегла тада и од тад је нисам видела, не знам где је!{S} Остала сам сама, онда  
{S} Тад ја добих нове снаге, коју дотле нисам никад осетила у себи, пресушише ми сузе у очима,  
овори ми једна жена из таме, коју дотле нисам ни запазила.</p> <p>— Само ако није назебло? — до 
е прихватим, господине.{S} Од ране зоре нисам окусио.</p> <p>— Ако, ако, прихвати се.</p> <p>—  
или су ме.</p> <pb n="422" /> <p>Најпре нисам умела, а после ме научише раду.{S} Радила сам и д 
ако ћу му казати, изгледало ми је да се нисам још прибрала.{S} Затим ми дође жеља да створим пр 
ма, која су китила небо над нама, ја се нисам још био обазрео ни пред собом ни за собом да сагл 
егде у планини.{S} А ти?</p> <p>— Ја се нисам још решио — вели онај други.</p> <p>— Пођи, брате 
ац већ недељу дана није долазио кући те нисам имала кога да припитам.{S} Она болничарка из наше 
.{S} Кад су ми пресушиле сузе, кад више нисам могла плакати, ја сам се упутила низ улицу.{S} Ни 
 тај отвор прогура ногу тако да их више нисам могла затворити.{S} Затим гурну врата раменом и у 
о њему.{S} Месец и по дана сам лежала и нисам ништа знала шта је с њиме, је ли још ту, у Скопљу 
е сам пошла не знам, само нисам хтела и нисам смела остати код куће.{S} У кући ме је све подсећ 
рала да стегнем своје материнско срце и нисам смела, исто као оно отац кад је полазио, да сматр 
ника, којега сам још у Приштини виђао и нисам га познао — оседео је.{S} За месец дана од кад се 
 али је мене све већи страх обухватао и нисам ни речи умела да проговорим.{S} Он се онда измаче 
и шта ми је али ја нисам дизала главу и нисам одговарала.{S} Кад су ми пресушиле сузе, кад више 
а те ме добри људи прихватише.</p> <p>И нисам могла даље.</p> <p>— Пођите ви, добри људи — реко 
гласно:</p> <p>— Ја никад о дипломатији нисам имао високо мишљење, али сам веровао, да је њено  
иле предамом и пошао бржим кораком, али нисам дуго ишао.{S} Напред опет нешто загушило па <pb n 
је неко из авлије, који се прикрио, али нисам могла да познам ко је, јер му кроз кључаницу ниса 
 /> <p>— Остао бих ја, него шта!{S} Али нисам престарео а виши сам чиновник; могу ме интернират 
спитивала сам увек и једино за њега али нисам могла ништа сазнати.{S} Многи нису знали а многи  
 у близини гранате која се распрсла али нисам осетила ни једно парче да нас се дотакло.</p> <pb 
 покрила сам се ћебетом преко главе али нисам могла заспати.{S} Нисам ваљда спавала целу ноћ, с 
нам да сам чинио и ја један покушај али нисам успео.</p> <p>— Разуме се да нисте успели, за то  
ожда и примити когод у кола.</p> <p>Али нисам стигла ни да пођем од куће.{S} Већ од осам сати у 
сам већ чуо реч: „Четрдесет и осам сати нисам окусио залогај хлеба!“ а сиромашна косовска села, 
Жалио сам ове бедне људе, али им помоћи нисам могао јер сам и ја већ свој оброк бројао на залог 
м шором све до иза касарне.</p> <p>Кући нисам отишла, није ми се ишло.{S} Нисам волела ни крај  
 на очи?{S} Нисам знала шта ћу, па ипак нисам имала шта друго.{S} Поћи ћу да га тражим, ићи ћу  
ију и Ругово, на Комове и Суторман, док нисам сагледао жудно очекиване те обале и крај њих пито 
овима... ето то, за вечерас, колико док нисам измакао а сутра, видећемо какво ће нам јутро сван 
и испраћала лаке душе.{S} Жалила сам ал нисам слутила.{S} Последњи пут, пре но што ће погинути, 
 да ми помогне и пожалих му се како мал нисам настрадао лутајући међ вагонима.</p> <p>— А, тамо 
дом небу и отпочех молитву, коју ни сам нисам знао, али која ми се наметала и из душе текла.{S} 
а бих га могла изгубити.{S} Ни пред ким нисам смела исказивати своју стрепњу и пред светом сам  
ам ја?{S} Данас јесам, сутра нисам; ако нисам ја, биће други.{S} Није зло изгубити краља кад им 
ојим несретним дететом, које још никако нисам имала снаге да одвојим од недара, ни храбрости да 
еног обесили, најмање ми је, ја и онако нисам више за живот; али што ће ми целу породицу намучи 
од куће.{S} Где сам пошла не знам, само нисам хтела и нисам смела остати код куће.{S} У кући ме 
ку.{S} Казивао је много и ја, вероватно нисам упамтио све.{S} Ипак сам сутра дан забележио дату 
утила сам <pb n="410" /> се на себе што нисам јутрос, са осталим светом, избегла, па би га онда 
е почео слушати, све сам више жалио што нисам причу чуо од почетка.{S} Сусед је причао о неком  
да.{S} Ја не знам шта сам чекала, зашто нисам пошла већ тога дана.{S} Ишла сам, распитивала сам 
аму зору мора да ме је савладао сан јер нисам ни чула ни осетила кад се старица извукла из собе 
а сам од болнице до болнице.{S} Сад већ нисам тражила да служим, нисам молила да ме приме за бо 
и би, пошла сам као без главе.{S} Синоћ нисам ни мислила да бегам а јутрос окупише комшике, а ј 
 у живот, у борбу...!</p> <p>Ни речи му нисам одговорио.{S} Дубоко, врло дубоко су ме коснуле њ 
 није било ни зејтина ни фитиља а лампу нисам хтела да палим, било би много светлости.{S} Не зн 
иво настави:</p> <p>— Ја никад у животу нисам видео вулкан који бљује лавину и претрпава насеља 
 да познам ко је, јер му кроз кључаницу нисам могла да сагледам лице.{S} Затим се умирило и чуо 
 охрабрен, настави:</p> <p>— Ту шајкачу нисам смео носити улицом, није ми дао бабо, него само у 
ва још дуго.{S} Чинило ми се као да још нисам спремна како ћу му казати, изгледало ми је да се  
јадници, што пролазе крај нас, и ја још нисам чула ни речи протеста, ни гласа гунђања, као да ј 
што је недовршен и живот мој...!</p> <p>Нисам му умео ништа више рећи, он није могао мени ништа 
{S} Планину не може, тамо ћу ја!</p> <p>Нисам му одговорио и он је ућутао.{S} Ишли смо и даље л 
не очвршћао у болу.{S} Хвала му!</p> <p>Нисам запамтила све оне невоље које су се <pb n="491" / 
а?... цикну кукавица као рањена.</p> <p>Нисам је хтела узнемиравати у болу а и да сам хтела, ни 
апије да прођем, избегавала сам.</p> <p>Нисам нашла оца.{S} Нашла сам неке из по-последње одбра 
дговори она тихо и уздану тешко.</p> <p>Нисам умео даље да наставим; изгледало ми је да сам у с 
а за храну, као непотребно месо.</p> <p>Нисам ни слутио, велим, када су та деца, бледа и уморна 
аче много мање.</p> <p>— И онда?</p> <p>Нисам разумео шта је хтела последњим питањем.{S} Она то 
ско одело, па за то не верујете?</p> <p>Нисам му рекао да ли верујем, те он сам објасни:</p> <p 
, да би их била кадра наставити?</p> <p>Нисам је узнемиравао већ — обгрливши рукама од ватре ус 
еш се умети пазити?{S} Ниси никад одио, ниси се никад од куће одвајао.{S} Ал шта ћеш, наредба ј 
м први пут смела да му кажем: „А зашто, ниси ми брат, па...“ Он ми пресече реч, узе ме за руку  
д како си, царе, метнуо круну на главу, ниси оваке батине добио!“ А цар му одговорио: „Извукао  
, и во се морао исхладити и промрзнути; ниси се зар бојао у сну да се и ти не смрзнеш?</p> <p>О 
о су те, бре, послали овамо на кланицу; ниси ти за тај посао.{S} Боље да си ти остао код куће,  
умети чувати, хоћеш се умети пазити?{S} Ниси никад одио, ниси се никад од куће одвајао.{S} Ал ш 
 несретнику, кога смо већ били стигли — ниси се бојао јутрос у зору, и во се морао исхладити и  
... наћи ћете се једно другом.</p> <p>— Ниси ни ти туђинац, наћи ћемо се и теби колико и себи.< 
у вола, и тако је проспавао.</p> <p>— А ниси се бојао — рећи ћу ономе крвавом несретнику, кога  
десет и сто осамдесет динара.{S} Ако га ниси купио данас, сутра си већ тог истог коња плаћао дв 
 Мало пре, кад сину, спазих, па реко да ниси рањена?</p> <p>— Ја... нисам... не осећам да сам р 
и су дотле бегали од сунца, које никада ниси срео на улици, ни на пијаци, ни пред вратима своји 
 <p>— Питају те они, јеси ли војска или ниси.{S} Њима је до пљачке. — Вајка се онај први.</p> < 
 И не дође? — пита начелник — Или је ти ниси чекала?</p> <p>— Чекала сам дуго, од јутрос па све 
ре, као што ни мисао не умире и зато ти ниси умро, ти живиш, ти ћеш доћи!...</p> <p>Зато се у м 
у своје воље!</p> <p>— А што бегаш, што ниси остала? — питам Галипољку.</p> <p>— Морам са своји 
а?</p> <p>— Сила! — одговори неко — Зар ниси раније видо?</p> <p>— Јуче и данас прођоше многи о 
етила сам се сама у својим очима бедна, ниска, подла.{S} Изашла ми је пред очи слика мога мужа, 
светљени прозори цркве Патријаршије.{S} Ниска кубета те српске светиње оцртала су се у ноћи и д 
 добрим људима скратим.</p> <p>Мрачна и ниска турска собица са почађалом таваницом са које, као 
је Краљ одсео, догледа се преко кровова ниских турских кућица које јој суседују, тамо где се пр 
з капиџике који везују авлије или преко ниских плотова и зидова, који их растављају, вест је по 
у мрежу једва се догледало небо мрачно, ниско и густо као тесто.</p> <p>Под утиском догађаја, с 
ицу узнемирених пчела.{S} Дим од дувана ниско пао по столовима те као прљав облак обавио лица и 
 не би допро да нас загреје.{S} Небо је ниско пало и његови мрки облаци загрлили се са бесним в 
вом својих страсти и једа.{S} И небо је ниско пало а његови мрки облаци се загрлише са валима к 
ли можда у планини!</p> <p>— Не, оно је ниско, биће да је крај друма!</p> <p>— И ко зна да то н 
је га и крати нам дах.{S} Као да и тице ниско лете, као да и дим са кућа полеже по крововима, к 
а равница прострла се суморна, а по њој ниско полегла магла из које као кроз процепано платно,  
аљини тихо јецало.{S} Како је сунце већ ниско сишло тамо негде иза планина, биће да то вечерње  
ој породици припаде мало крова у једној ниској, бедној уџерици.{S} Уступиће нам домаћин један к 
спаван седе на кревет и припали свећу у ниском лименом свећњаку.{S} Ордонанс, који са потпоручи 
оки глас, који је бобоњао кроз празну и ниску одају; да ли онај тајанствени полумрак, који су о 
 народа.{S} Рекох да јој се само јавим, нисмо се видели скоро годину дана и... ко зна хоћемо ли 
 киша.</p> <p>И ако нас је умор сломио, нисмо могли не застати у месту приковани посматрајући с 
, афричких и сунчаних обала француских, нисмо друго до бродоломници са тога великога брода.</p> 
 Нисмо их пљачкали па да ме је срамота; нисмо разбијали и отимали.{S} Непријатељ улази у варош  
ога дана хватао све дебљи слој леда.{S} Нисмо ни спавали, то је био само полусан који нам је на 
х стубова, спазих једну црну појаву.{S} Нисмо дакле били сами, ја и моја породица, било је још  
 на врата и позабави се дуже напољу.{S} Нисмо чули разговор који је водио, јер није остао на вр 
ге.</p> <p>— А што? — буни се војник. — Нисмо их пљачкали па да ме је срамота; нисмо разбијали  
непријатељ улази у твоје село.</p> <p>— Нисмо прошли овуда и хвала Богу те нисмо!</p> <p>Бојко  
нам да преживимо још само ноћашњу ноћ!“ Нисмо казивале једна другој ал нас је обе било страх да 
акше ходили.{S} Слазили смо с планине а нисмо се пели као пре, торбе су нам биле празне и готов 
дозвољене.</p> <pb n="72" /> <p>Ми се а нисмо подавали и дочекали смо први октобар као нешто са 
.</p> <p>Поведосмо Бојка везана, али га нисмо грдили успут, жалили смо га и казивали му благе р 
а му помогнем, те му помогох све док га нисмо узнели на кревет.{S} Биле су му обе ноге пребијен 
Неће ваљда — теши га Краљ — Неће.{S} Да нисмо далеко и од Француза и од Руса, стигла би нам пом 
пасношћу?</p> <p>— А шта вас уверава да нисмо?</p> <p>— Уверава ме, уверава ме... — запе онај н 
шта је имало тада да пропадне кад ништа нисмо ни имали.{S} Народ се склонио у збегове а сила, к 
ици Врховне Команде рекао.</p> <p>— Кад нисмо остали у Митровици, у Пазару, у Приштини — ману с 
повратило се!</p> <p>Ми све речи нанине нисмо тада разумели али их ја сад чујем понова и сад те 
а.{S} Била је грдно студена ноћ а ватре нисмо имали... многи су <pb n="643" /> и промрзли па ос 
} Само нећу да се лажемо више.{S} Да се нисмо лагали и залагивали, не би сад моја породица робо 
 језовитим загрљајем.{S} Из Призрена се нисмо могли ничим снабдети.{S} Ако је ко и понео један  
— оседео је.{S} За месец дана од кад се нисмо видели, оседео је и остарио.{S} На његовоме, гото 
<p>— Нисмо прошли овуда и хвала Богу те нисмо!</p> <p>Бојко уђе у кућу, уђе и остаде нешто.{S}  
нам биле празне и готово никакве терете нисмо имали а срце нас је вукло својој кући те нам је п 
 колико веру да у овој гигантској борби нисмо сами, да је до нас кадра допрети рука моћних, да  
љу да је несретник погинуо у свађи, али нисмо прошли ни педесет метара и слика се понови.{S} С  
е, Куршумлије, Гилана и Феризовића — ми нисмо знали шта се на другим странама дешава.{S} Верова 
јер целога овога века што је за нама ми нисмо ни стигли што друго да радимо до да се боримо.{S} 
ковицу, у гнездо њихово.</p> <p>— Па ми нисмо војска, неће ваљда нас — додаје други.</p> <p>— П 
..</p> <pb n="354" /> <p>— Па то бре ми нисмо сигурни ноћас овде, шта је од Феризовића довде, д 
ван његове урођене себичности.{S} Ни ми нисмо трагично схватили неуспех дарданелске експедиције 
и свечаног.{S} Када је полазио у рат ми нисмо смели сматрати то за тужан растанак; када се врат 
ћи срамни значај ове промене.</p> <p>Ми нисмо још ни стигли да се запитамо: шта има та промена  
ко их нико и никад није терао.{S} Веруј нисмо им дали ни да се окрену за собом.{S} Оно је било, 
ма, о будућности, говорио ми је све док нисмо избили на друм.</p> <p>На друму затекосмо већ кре 
 варош не гори а оно што пламти над њом нисмо више ни бринули шта је.{S} За нас је довољно утех 
 наша поља и наше горе.</p> <p>Ту мисао нисмо кадри понети ми, изнемогли животом, профанисани о 
ожемо умирати, али ви морате живети.{S} Нисте ви она мајка што даје живот деци да би је деца пр 
бар! — рече пошто устаде.</p> <p>— А да нисте прозебли, тако необучена а земља влажна?</p> <p>— 
 али нисам успео.</p> <p>— Разуме се да нисте успели, за то што сте српски књижевник.{S} Да сте 
ни могао да ме збрине.</p> <p>— А никог нисте имали ко би се старао о вама?</p> <p>Она дубоко у 
великодушност код оних које никад ничим нисте задужили.</p> <p>— Ти тражиш преноћиште? — запита 
сте тим вестима и могли поверовати, јер нисте имали начина да их проверите, али ми...</p> <p>—  
е буде у вароши.{S} Док сам ја овде још нисте робови; имате кад то да будете.{S} Наређујем да с 
зговор и жагор тако с вечери малаксава, нису нас ипак напуштали разнолики гласови који су се св 
војска из немачких новинарских легенда, нису ни војска која је Хинденбургу стекла маршалску пал 
S} Али врата, или зарђала или набрекла, нису се могла отворити.{S} Покуша један, покуша други ч 
 болесници и није им било до разговора, нису хтели ни да одговарају кад сам их питала.{S} Једно 
само године детињства и снова без јаве, нису више без велике и грубе прошлости.</p> <p>Мислио с 
 Команде и Владина ишла је свака за се, нису чак свакад ни ноћивале на истоме месту, нити су за 
е!... или... чекај!{S} Има у кући деце, нису крива!{S} Дет’де један с једне а други с друге стр 
су <pb n="643" /> и промрзли па остали, нису могли од јутрос да крену, а овај грешник, распорио 
овита војска.{S} Ови, што смо их срели, нису војска из немачких новинарских легенда, нису ни во 
косовска села, кроз која смо пролазили, нису нам била кадра ни мрвице понудити.{S} Сретнији, ко 
ке војске ни њени надчовечански напори, нису кадри више зауставити бујицу, која је већ преплави 
који у то, и поред свих повољних вести, нису веровали.{S} Ту су се развили живи разговори, обја 
ање нису кукавице.{S} Ако су и бегунци, нису кукавице!</p> <p>— Зато их ја овако са парадом не  
, што! — рече, па брзо додаде: — Веруј, нису их оставили на миру.{S} Отац ми је добар газда и о 
ису имала свештеника да им опоје матер, нису имала воштаницу да јој припале; посула су гроб сам 
ароши, Митровица, Приштина и Феризовић, нису могле примити толику светину.{S} Било је нешто пус 
дочепали главне комуникације ка Солуну, нису успели.{S} С тога смо принуђени да од својих намер 
, који су се провлачили кроз моју душу, нису пресушили сузе.</p> <p>— И кад помислим — настави  
атиле и не питају и не чекају одговора: нису раде да истину сазнаду сувише доцкан; не верују ви 
у глад.</p> <p>Деца су је сахранила.{S} Нису имала свештеника да им опоје матер, нису имала вош 
{S} А и добро нам дошло мало одмора.{S} Нису нас умориле толико борбе и нагло наступање колико  
ги.</p> <p>— Море, немојте баш тако.{S} Нису ту само деца, има ту и људи!</p> <p>— Има, ама вид 
вечерњу, у цркви, те да се саветују.{S} Нису се смели сакупљати на другом месту, овако, ако би  
сам и у ону велику болницу, у парку.{S} Нису ме ни тамо примили.{S} Чула сам за једну болницу д 
p>— Знам, знам! — учини Краљ и уздану — Нису ми дали а тражио сам и ја да останем тамо, да се б 
додаје бивши народни посланик.</p> <p>— Нису кукавице! — понови још једном учитељ.</p> <p>— Ако 
Вама зар?{S} Коме су оне лаке?</p> <p>— Нису ми тешке — одговори ми звучним својим језиком — је 
ти, Господару?</p> <p>— Тражио сам, ал’ нису ми дали! — понови Краљ.</p> <p>— Мораш се ти чуват 
 промрзле о ноћашњем мразу у Липљану, а нису се загрејале ни путовањем по студеном и ако сунчан 
Варадин те остаде тамо пет месеца.{S} А нису му ни иначе давали мира.</p> <p>Понудих му још јед 
{S} Али ти крстови као да нису златни а нису ни мали те се не могу на грудима понети, већ велик 
— Ипак, она синоћна обавештења писарева нису била нетачна! — сину кроз главу капетану, стрпа на 
ај који је требао мислити на све и кога нису смели омести догађаји?</p> <p>Ја сам ћутао, али је 
а разних страна.{S} Ти извештаји, ма да нису били потпуни и исцрпни, давали су укупно овакво об 
ку да му опипам ручице и учини ми се да нису топле као мало час.{S} Волела бих да су топле, та  
гли савезнички посланици?</p> <p>— И да нису стигли, из Скадра ћемо моћи добити везе са савезни 
е или одоше на суд и осрамотише, као да нису браћа.{S} Што би ми то, него да се поделимо одмах  
и даје ордене.{S} Али ти крстови као да нису златни а нису ни мали те се не могу на грудима пон 
е хтео узнемиравати га.</p> <p>До Краља нису допирали да га узнемире они крици, надвикивања и ж 
ноги дућани већ <pb n="95" /> тога дана нису отварани, многи који су имали кола већ су их натов 
 Црне Горе и Шара, па кад са тих висина нису догледали да нам стиже савезничка помоћ, прелетели 
е стране капитулације.{S} Таква мишљења нису могла не допрети и до саме владе, односно до појед 
 бегство из Београда и смрт мога детета нису једине моје невоље нити једини мој бол.{S} Имам их 
акону, сили; мисао је слободна, њу ужад нису могла везати и она се издвојила и отишла тамо, там 
жур купила у тој и тој радњи, где никад нису довољно свежи — очајно је и сатима дреждала пред ћ 
све нагло ка Торлаку и Бањици.{S} Донде нису достизале гранате, тамо ће се спасти.{S} Где ћу до 
лом <pb n="374" /> испод којега се сузе нису виделе али су се осећале.</p> <p>Немогуће је било  
икала се већ наслоњена на пушку, али је нису хтели да приме те је и даље остала распуштеница.</ 
че и ноћ безвлашћа или са властима које нису моћне ништа извести, ништа спречити.{S} Међутим то 
воје рођено тле или себичношћу, са које нису хтели да се удаље сувише далеко од својих имања <p 
ни; ту су биле <pb n="266" /> жене које нису знале где су им мужеви, те немају кога ни да их по 
ако се у тренутку сретну и ако се дотле нису никад видели, да се опет у тренутку растану и можд 
{S} Упадоше у разговор и они који дотле нису уопште учествовали у разговорима; узвикивали <pb n 
 централи, допуњавали су оно што новине нису стигле да забележе.{S} Свет се на улицама, на ћошк 
ше није питао за вести, никога више оне нису интересовале.{S} Место питања о Русији и Румунији, 
лука нема и ови што их воде на стрељање нису кукавице.{S} Ако су и бегунци, нису кукавице!</p>  
али су за својим друговима са којима се нису растајали за све време тешких дана борбе и славе.{ 
чиновник, покуша и сам официр, врата се нису могла отворити.{S} То исто и са вратима на предњој 
и над уморним пешацима.</p> <p>Ватре се нису смеле ложити али се мало и спавало.{S} Све је било 
ом спавали и жене и људи.{S} Лица им се нису разазнавала, само је таму испуњавало тешко дисање, 
 пустих кућа и полагали их на ватру, те нису трпели готоване који би хтели да се греју а да не  
ре, дуго сам стајао.</p> <p>— А и да те нису ухватили, куда би бего? — говори благо један од он 
 кола која су се озго с друма скрхала и нису се могла оправити да наставе пут; леже мртви волов 
да стало док су стекли ово мало ватре и нису пуштали к њој.{S} Они су с великом муком набављали 
рачуна о томе да будућој великој држави нису потребни толико генерали и државни саветници већ м 
ама у руци и заузели вагоне још док ови нису били ни дотерани на станицу.{S} Војници су, разуме 
али нисам могла ништа сазнати.{S} Многи нису знали а многи нису ни могли разговарати, сви су би 
та сазнати.{S} Многи нису знали а многи нису ни могли разговарати, сви су били тешки болесници  
за сваку јединицу и са тога посла, који нису завршили чак ни кад је пао мрак, диже их понован и 
д дебелим вратима војних магацина, који нису више чувани, и одбија се одатле као морски талас о 
 хана седели око ватре и министри, који нису ни ноћили на Љум-Кули већ одмах наставили пут.{S}  
и, регрути, рањеници, заробљеници, који нису у збег кренули опремљени и који су место свег оста 
о подлегнем рани; треба жалити оне који нису испунили своју дужност према Отаџбини а не мене ко 
пама којима су се придруживали они који нису били на станици, да чују што ново.{S} Те су групе  
 и изнемогли; дижу се са вером они који нису ни у шта више веровали; устају са надом они који с 
нас већ, веровали су у то само они који нису могли праву истину знати или су је упорно негирали 
ају по баснословно високој цени.{S} Али нису дућани једини у којима се купује и продаје.{S} Про 
и стрпељиво сам чекала.{S} Врата се или нису довољно преклапала или су била од танке даске, тек 
 већ после, јер ево локве крви на земљи нису испране.{S} Значи изгинули су када је пао мрак пре 
ене.</p> <p>— Верујте, господине, да ми нису тешке ове невоље! — одговори она топло и искрено.< 
 сам неке из по-последње одбране али ми нису ништа знали да кажу.{S} Један чак слеже раменима п 
Ово су све Арнаути из околних села; они нису изгинули пре оне мећаве већ после, јер ево локве к 
> <p>Питала сам и те војнике али ни они нису знали ништа да ми кажу.{S} Један ме само научи да  
 смештени по џамијама и њих наше власти нису хтеле рушити да не би вређале верску осетљивост св 
ици, који неколико дана и неколико ноћи нису ради одмора наслонили главу ни на свој канцеларијс 
о нас је заједнички бол, који ови звуци нису ипак могли из душа нам да одагнају; уморила нас је 
но Косово.{S} И ако његове старачке очи нису биле кадре догледати оно што је он желео да види,  
.{S} Пред вече је престала борба а наши нису ушли у Шабац.{S} Наиђе страх на нас и старица узе  
како је велика магла пала на Дунав наши нису ни опазили, до на два три метра од обале, шалупу с 
Дарданела биле су све блеђе и блеђе док нису сасвим усануле.{S} Прва вест о дарданелској војсци 
Многи бегунци, који тим последњим возом нису стигли или успели поћи, кренули су пешке друмом ко 
наопако.{S} Нико нам ништа није говорио нису нам ни телеграме више читали, али се видело по њим 
лице одмах опколити.{S} Вести те обично нису повољне, ма да им власти и војне и цивилне хоће на 
 је крај друма!</p> <p>— И ко зна да то нису бегунци, они пред нама?</p> <p>— Зар да заноће у о 
S} Краљеви немају ту моћ, војсковође то нису кадре али ви сте осећај, ви сте мисао; а осећај и  
ли жељезничку пругу код Врање и тек што нису успели то исто да учине и код Струмице, те свет по 
преруче што су чули, да допуне оним што нису они чули и да прокоментаришу поједине вести.{S} Та 
сам осетила и како се затресла кућа јер нису пуцале само пушке него и бомбе.{S} После се опет с 
квалитета а сем тога, прати их глад јер нису затекли плен који су очекивали а зашли су у крајев 
, људи су се извесно повукли у куће јер нису ради у првим тренутцима уласка непријатељске војск 
ета, у воду може свако бити.{S} Зар вас нису могли поштедети, дати вам какво згодније место?</p 
ицима српским, чију вредност и храброст нису ни сами Немци потцењивали.</p> <p>— Питајте га, мо 
p>То су отац и мајка, који већ целу ноћ нису очи свели, избудили дечицу те се сад журно спремај 
 повучемо дубље у пећину.</p> <p>Ту ноћ нису ни легале жене више него остале са Лазаром у разго 
 је и угледне породице, које у Београду нису могле ни до Калемегдана без аутомобила како газе д 
хићењем посматрајући српску војску коју нису очекивали.{S} Мало даље, опет пред вратима једне к 
, па ваљда скрили пушке своје а ни њему нису казали!“ „Је л истина, попе, тако или друкчије?“ „ 
буде по кућама и они који у тврдоме сну нису ни чули до сад ништа.{S} Почеше сад већ и поједини 
рај другога они, који се никад у животу нису срели и никад више неће срести.{S} И сви они разго 
гли из Митровице и који веле да на путу нису видели никакву војску већ само неке патроле.</p> < 
иштва.{S} Ни о моралу трупа аустријских нису заробљенички искази били повољнији а са овим су се 
ила на приштевску калдрму, последња још нису била изашла из Прокупља, тако да је од Приштине до 
 те ти изгледају као тужбалице које још нису дорекле своју запевку.</p> <p>Код извора сам затек 
.{S} Али дечица домаћинова, која то још нису умела осећати, чувши да се под њиховим кровом нала 
а тело... ништа, прегорело дрво!</p> <p>Нису ме речи његове умириле и што сам се више ближила к 
а бегам а јутрос окупише комшике, а ја, нит понесо што, нит затвори кућу, него тако... узех дец 
слим, ништа.{S} Добар је и честит друг, нит могу ја без њега нити може он без мене на овоме пут 
 окупише комшике, а ја, нит понесо што, нит затвори кућу, него тако... узех децу па ајде! — одг 
а дана путовања провлачили кроз гомилу, нит знаш како нити од куда.{S} Човек не може да протума 
и пошао и опет полази.{S} Не знаш куда, нити видиш пута ни предмете који су пред тобом, не види 
дару!{S} Нити ми можемо поћи без Краља, нити примити на себе одговорност пред народом и пред ис 
и је пред очима, увек ми је пред очима, нити ћу икада да избришем ту слику из очију и из душе.{ 
старица извукла из собе и отишла негде, нити сам знала колико се тамо бавила.{S} Тргла сам се с 
, нити је за то време кога звао к себи, нити га је ко год узнемиравао.{S} Да ли је то био одмор 
љ је неколико сати пробавио сам у соби, нити је за то време кога звао к себи, нити га је ко год 
ити је био први у нашој новој историји, нити је био неочекиван од таква суседа као што је Бугар 
Нити су волујари међ собом разговарали, нити је било уобичајених узвика и издирања на волове, к 
корака не можеш учинити по својој вољи, нити ићи за својим очима.{S} Иде се жмурећки, насумце,  
 са батеријом <pb n="179" /> оперисати, нити би је на ускоме друму могао кренути за повратак, н 
стељи и, души јој неће се боље угодити, нити материнској љубави лепши споменик подићи до ако се 
еће моћи ни загрејати, ни чиме покрити, нити што под главу подметнути али биће бар под кровом.< 
лулом а нико му реч не сме проговорити, нити одговара коме кад га здрави.{S} Најзад, кад би вре 
први питао где ће га тај вагон одвести, нити овај други.{S} Било их је и који су свесно промени 
ти.{S} И нико не зна које је доба ноћи, нити ико зна колики нас још догађаји очекују до прве зо 
ускоме друму могао кренути за повратак, нити би је преморена стока могла узнети натраг на Јелиц 
пријатељице.{S} Све те госпође међутим, нити су се будиле рано, нити су се журиле узбуђено, зна 
воду у мањерку, он је са својима понео, нити је хтео дозволити да то ја чиним.</p> <p>— Лакше м 
 наиђе војска с положаја.{S} А и овако, нити имате шта јести ни где лећи.{S} Крећите одмах, то  
оспође међутим, нити су се будиле рано, нити су се журиле узбуђено, знајући да је њихово место  
 сам имала снаге да носим себе и терет, нити сам имала храбрости да идем даље у пусти мрак, ма  
те а ја овако у пољу, на јесењем мразу, нити имам чим да му оперем рану, нити да је превијем.{S 
мразу, нити имам чим да му оперем рану, нити да је превијем.{S} Како ће је јадниче преболети?</ 
чак свакад ни ноћивале на истоме месту, нити су за исти број дана и ноћи прешли овај тешки пут  
 кад већ паде први сутон, на један мах, нити знаш од куд је дошао, ни ко га донесе, просу се по 
и кроз таму догледаш предмет коме идеш, нити за собом онај од којега се удаљујеш.{S} И то све ј 
орено, све погашено а не познају варош, нити знају кога би припитали.</p> <p>На доњем спрату је 
>— Не мислимо, брате, ми грађани ништа; нити ко нас пита шта мислимо, а шта не мислимо.{S} Само 
нас је овде где смо, непријатељ тражио; нити је тако близу да би нас могао чути.{S} Могли смо в 
згледа да си још тамо одакле си кренуо; нити кроз таму догледаш предмет коме идеш, нити за собо 
рак ближе Краљу.</p> <p>— Господару!{S} Нити ми можемо поћи без Краља, нити примити на себе одг 
Марко добар је човек и честита раја.{S} Нити је он кадгод потезао на дахијске људе, већ су ту ј 
крипање узнемирило успаване грађане.{S} Нити су волујари међ собом разговарали, нити је било уо 
о су људи око мене шаптали, не знам.{S} Нити нас је овде где смо, непријатељ тражио; нити је та 
вати и на путу се помоћи међу собом.{S} Нити је онај први питао где ће га тај вагон одвести, ни 
чан а око мене се борило и крвавило.{S} Нити сам се уклањао нити склањао.{S} Заболе ме, тешко м 
ам ја шта је скоро а шта није скоро.{S} Нити знам ја који је сат ни који је дан а да ме запиташ 
има некаква архива?</p> <p>— Па шта?{S} Нити је прва нити последња.</p> <p>— Знам, ал овај наре 
де, јер се више није могло издржати?{S} Нити сам имала снаге да носим себе и терет, нити сам им 
су везане рукунице искрпљеним амовима а нити има дизгине ни оглавника.{S} Ноге му дрхћу, велике 
рхива?</p> <p>— Па шта?{S} Нити је прва нити последња.</p> <p>— Знам, ал овај наредник што седи 
му, који је бајаги одржавао ред, којега нити је било нити га је могло бити, и замолио га да про 
 је и честит друг, нит могу ја без њега нити може он без мене на овоме путу.{S} Тако смо се здр 
тоје а које не уме и не може да сагледа нити да предвиди.{S} До сад смо ишли нечему одређеноме, 
 ћуприје и мислиш никад неће бити краја нити ћеш прећи тамо и ако те само неколико метара раздв 
 <pb n="438" /> ће ми њихова имена која нити би их могла оправдати нити ублажити ругобу појаве. 
 само лупање крила о зидове клопке која нити се може пробити нити из ње побећи.</p> <p>Настадош 
оже мимоићи.{S} Тај мучки ударац с бока нити је био први у нашој новој историји, нити је био не 
отиња у процепу али му се пут не отвара нити му ко прилази да га из блата извуче.</p> <p>Ватре  
мрт мога детета нису једине моје невоље нити једини мој бол.{S} Имам их пуно још у души.</p> <p 
 кола утисла се међу собом точковима те нити једна могу кренути напред ни друга натраг да би се 
једна се црта на његовом лицу не измени нити се у оку појави сажаљење према мени.{S} Тад ја доб 
а имена која нити би их могла оправдати нити ублажити ругобу појаве.{S} Паде ми само, у томе тр 
су, да се више са карте нема шта читати нити на њој записивати.{S} Друге и другаче линије извла 
зидове клопке која нити се може пробити нити из ње побећи.</p> <p>Настадоше тешки тренутци; сва 
 просјак.{S} Мусломани неће на пут поћи нити се са пута вратити да, среће ради, не уделе просја 
аријега сина?</p> <p>Ја никаквим знаком нити потврдих нити оспорих њено питање.</p> <p>— Објасн 
рило и крвавило.{S} Нити сам се уклањао нити склањао.{S} Заболе ме, тешко ме заболе у томе часу 
а провлачили кроз гомилу, нит знаш како нити од куда.{S} Човек не може да протумачи себи како т 
ајаги одржавао ред, којега нити је било нити га је могло бити, и замолио га да пропусти то бедн 
 и иначе чуло, не би ником било довољно нити би га могло потпуно умирити, јер према покрету буг 
} Кроз тај мрак нико не уме да нађе пут нити да види свој град и своју кућу те ће по мраку да с 
и необувени, па прозебли успут и падају нити се могу више дићи.</p> <p>— Једнога дана, донеше н 
/p> <p>Ја никаквим знаком нити потврдих нити оспорих њено питање.</p> <p>— Објаснићу вам! — нас 
 богато натопили наша поља и наше горе, нићи слобода једнога народа; тако нека из душа њихових  
 не сме ишчезнути.{S} Из тога бола мора нићи наше поуздање, наша снага, наша крепост!{S} Бол је 
 слушам понова и целу нанину причу која ниче из пробуђенога сећања.</p> <p>— Мени је било седам 
о да му брада изгледа као да из шајкаче ниче — и кад се узме у обзир, да нико у ствари и не вод 
.{S} Радила сам и дању и ноћу, нисам се ничег плашила, обилазила сам и најтеже болеснике и саме 
, у коме није било ничега родитељскога, ничега нежнога. — Немогуће је цео свет ослободити.</p>  
бавестили о ситуацији.{S} И за нас нема ничега речитијега од бегства народних посланика.{S} Сад 
а.{S} Ја ништа страшније не знам, ја се ничега страшнијега не сећам.{S} Сећам се да сам такве с 
Ишла сам слободно улицама, није ме више ничега било страх.{S} Виђала сам сад њихове мртве војни 
огим, војничким тоном, у коме није било ничега родитељскога, ничега нежнога. — Немогуће је цео  
елеграме из иностранства, нећу да чујем ничије савете.{S} Јуче је прошла Народна Банка за Солун 
ту, а великодушност код оних које никад ничим нисте задужили.</p> <p>— Ти тражиш преноћиште? —  
дамном.</p> <p>Дете је и даље плакало и ничим га нисам могла да умирим.{S} А нисам више имала н 
агрљајем.{S} Из Призрена се нисмо могли ничим снабдети.{S} Ако је ко и понео један хлеб, до кој 
ица.{S} Не зборећи ни речи, не реметећи ничим глуву тишину, која је под манастирским сводовима  
ледње разочарење.{S} Више се није могло ничим заваравати, ваљало је кретати у планине.</p> <p>И 
а.{S} Лежао је грудима по земљи како је ничке пао; једну је руку био савио под собом а другу оп 
ло.</p> <p>Друм још мртав, по где и где ничу из таме нејасни предмети и тромо се крећу.{S} Допи 
цају богате долине и нове градове, који ничу око великих и богатих предузећа?</p> <p>Ако не дот 
мораш ићи у Јагодину, Ћуприју, Параћин, Ниш!{S} Што даље, само што даље!{S} Када сам пошла ка н 
а се дешава у Нишу но на фронтовима.{S} Ниш јасније но ми види нову ситуацију пред коју смо ста 
 Софија знала већ после четврт сата.{S} Ниш је није одмах сазнао и чекао је воз са савезничким  
n="51" /> <p>Отуд се још јављало: да се Ниш кити српским и савезничким заставама, да се спрема  
ција нас тиче.{S} Од како је ту сумњу и Ниш званично нагласио, двојином је порасла жеђ за новос 
а у помоћ Србији.{S} Чекао их је окићен Ниш, чекао их Лесковац, чекала их Ђевђелија, чекала Стр 
лу пламен и дим од запаљених кућа.{S} У Ниш није ни слазио али се врло дуго бавио на станици и  
емонстрацији.{S} За дан или два стиже у Ниш савезничка војска из Солуна...</p> <p>—У Ниш? — гра 
ио се, али сам се љуто преварио.{S} И у Ниш кад смо стигли те нас сместили, остао сам и даље ср 
и у Крагујевцу, ишла сам у Јагодину и у Ниш.{S} Обијала сам прагове свих болница, спавала сам п 
м консулима — а ови су често одлазили у Ниш ка својим посланицима ради обавештења — изгледа да  
пусти Тополу.</p> <p>— Ако је по вољи у Ниш, Величанство, тамо је Краљевска Влада.</p> <p>— Нећ 
о често одлази некаквим својим послом у Ниш, те се отуд увек враћа пун комбинација поцрпених из 
да јој је муж отишао службеним послом у Ниш и сад, услед прекида возова, остао тамо а она не зн 
бити у Скопљу а да ће трупе ићи право у Ниш, како би биле на домаку свима фронтовима.</p> <pb n 
тигнем тамо, рачунао сам кад стигнемо у Ниш, издвојиће нас, рећи ће нам: „Дете, ко је брат Срби 
Крагујевац.{S} Рекли су нам, воде нас у Ниш.{S} Једва сам чекао да стигнем тамо, рачунао сам ка 
 <p>Краљ је сам затражио да га поведу у Ниш, како би се нашао у близини источнога фронта.{S} А  
авезничка војска из Солуна...</p> <p>—У Ниш? — гракнусмо сви.</p> <p>— Да — учини дипломата из  
 даље.{S} Ту је разабрао да се у правцу Ниш-Прокупље воде борбе и захтевао је опет да га тамо в 
ајкраћи за оне који бегају из Крушевца, Ниша, Прокупља, Врање и Куршумлије, загустило тако да ј 
ља налази од тренутка њиховог напуштања Ниша.{S} Тада им је изјавио да би се ситуација могла јо 
ча:</p> <p>„И ако се српски стег посред Ниша вије.</p> <p>Јоште тужно Косово освећено није!“ и  
 грмљавина на Мраморским положајима код Ниша, напустио је Прокупље само неколико сати пре но шт 
зменише се и телефонски разговори измеђ Ниша и Крагујевца и најзад Престолонаследник, да би га  
ји су раније избегавали из Београда, из Ниша, из Скопља, па знају колика је то невоља ако се чо 
теже све да се сручује на Косово.{S} Из Ниша, који је дотле био највећи збег вароши из северне  
тавају шта је тај и тај телеграфиста из Ниша, јутрос рано при предаји дежурства, казао тастером 
љи“ и зато су, кад је требало бегати из Ниша прошле све могуће канцеларије доказујући како њима 
мислим да ни један више неће кренути из Ниша за Солун! — тврдио је један путник.</p> <p>— Само  
p> <p>Када је још 13. октобра отишао из Ниша у Врњце председник министарства Никола Пашић, на п 
26. септембра, још се упорно тврдило из Ниша да савезници долазе, али данас већ, веровали су у  
и из Куршумлије.{S} Њим пође све што из Ниша и Лесковца није могло раније железницом; њим крену 
а државна надлештва спремна да крену из Ниша у Битољ; од њих смо сазнали и да су за собом остав 
 савезницима.{S} На путу од Београда до Ниша размишљале су о свему и свачему и нашле су да Фран 
орска кола чак овамо?{S} Разумем још до Ниша, али даље...</p> <p>— Ја мислим — одговара онај го 
реокупирана или се негде на путу између Ниша и Скопља дешавало нешто врло важно, тек до везе се 
а код Зајечара и друга код Књажевца, на Нишави две дивизије и горе на Неготину један одред.{S}  
 Господине капетане!{S} Топ је наперен, нишан утврђен и ја бих вас молио наредите да ко други о 
п официр, сам официр да контролише и да нишани.{S} Животом плаћа ко удари у болницу.{S} Четворе 
да носе топ; може ли са аероплана да се нишани; колико може да се држи у ваздуху и безброј још  
етати ручицу, завртањ, поче подешавати, нишанити и најзад, још блеђи но раније, приђе капетану. 
 Приштину, Митровицу и Феризовић.{S} За Нишем, Крушевцем и Скопљем пођоше слазити на Косово и с 
пора који су чињени, телефонска веза са Нишем није се <pb n="83" /> могла добити.{S} Или је ниш 
ебро а то знам већ шта значи.</p> <p>Са Нишем се никако није могла добити телефонска веза али ј 
е <pb n="83" /> могла добити.{S} Или је нишка централа била преокупирана или се негде на путу и 
на овамо редовно дочекује и испраћа све нишке и солунске возове.</p> <p>— Зашто мислите?</p> <p 
наву, повукли су се са нашом војском до нишке равнице да ту наставе посао.{S} Одатле су узлетел 
ора, свет је почео гомилама да сачекава нишки воз са којега су путници доносили многе вести.{S} 
разумни дипломата софијски и његов друг нишки, одлучно тврдили да Бугарска и не мисли напасти С 
 чујемо шта о томе власт зна и шта каже нишки телефон.{S} Чаршија је већ била узбуђена и трговц 
 да од путника сазнамо што.{S} Али је и нишки воз имао једно очајно задоцнење.{S} У место јутро 
ко 12 на подне, пошто је дотле прошао и нишки воз, скупљају <pb n="43" /> се људи у кафане да п 
 докучити, очекивали смо са нестрпљењем нишки воз па да од путника сазнамо што.{S} Али је и ниш 
у, било из свог тастерског разговора са нишким колегом.{S} И ту, где знају радозналци да тај те 
три четврти сата“ водили на телефону са нишким пресбиром и о последњој депеши коју је мало час  
икој мери, да је <pb n="70" /> један од нишких дипломата, коме су факта разорила његово „дубоко 
n="48" /> дипломата изређа још неколико нишких дипломатских имена, уверен да то даје нарочиту д 
 вести које су на тастеру чули од свога нишкога колеге и оне које путници са возова проносе дуж 
довољно само толико вести, колико се са нишкога воза просуло у чаршију, одјурили су у начелство 
то се дешава у Солуну, па почесмо поред нишкога, дочекивати и солунске возове.{S} И путници са  
одговор на бугарску мобилизацију.{S} На нишкој станици чуо је и потврду вести да се савезници в 
стави:</p> <p>— Био сам неколико дана у нишкој болници, па после у приштинској а одатле у Призр 
дају измеђ кућа и тада су се задржале у нишкоме <pb n="234" /> парку где је такође „било доста  
ђ 9 и 10 часова разговараће начелник са Нишом на телефону и ви лепо видите како у то доба гомил 
рести, где се неће ништа моћи набавити, ништа добити и где ће патње захтевати много и много и ф 
властима које нису моћне ништа извести, ништа спречити.{S} Међутим толико је већ кућа које су д 
добро, шта мислиш?</p> <p>— Шта мислим, ништа.{S} Добар је и честит друг, нит могу ја без њега  
а је могло да их пређе, педесет, шесет, ништа више.{S} И јуче су прелазили па изгинули! — говор 
њој да из Одесе пребаци војску у Варну, ништа, шала!</p> <p>— Ал ја бих волео — чеше се за врат 
и јели без њега.{S} А да ми видиш Бату, ништа није ово двоје према њему.{S} Нема ни три педља о 
к душа само оде у божје дворе а тело... ништа, прегорело дрво!</p> <p>Нису ме речи његове умири 
ико сам тако лежала покривене главе.{S} Ништа нисам чула, само што ми је зујало у ушима и мутил 
 треба тако ништа на памет говорити.{S} Ништа, разумете ли? — окрете проседи господин на „ви“,  
смеш пусто, пазе те као звера!</p> <p>— Ништа нисам видео око себе кад сам испалио прву пушку.{ 
и став ђенералштабног официра.</p> <p>— Ништа није ово према Качанику! — додаје учитељ, који ни 
</p> <p>— Шта још да им кажем?</p> <p>— Ништа... то... да сам се убио... убио сам се да отклони 
 био ми је добро дошао.{S} Желео сам да ништа око себе не видим и да више ништа не чујем.{S} На 
ада се сетим оне слике у Младеновцу, ја ништа толико ужасно не знам чиме бих је упоредила.</p>  
самљеност изгледала ми је ужасна.{S} Ја ништа страшније не знам, ја се ничега страшнијега не се 
м увек и једино за њега али нисам могла ништа сазнати.{S} Многи нису знали а многи нису ни могл 
јер Србија коју смо прелазили није била ништа друго до разбојиште — и збирала сам у своју душу  
 на тога истога професора.</p> <p>— Ама ништа горе, господине, него кад човек не иде по својој  
укобиле и потрле.{S} Али њима тај сукоб ништа неће сметати да опет даље пођу; свака својим прав 
 али, шта је имало тада да пропадне кад ништа нисмо ни имали.{S} Народ се склонио у збегове а с 
 који у тврдоме сну нису ни чули до сад ништа.{S} Почеше сад већ и поједини прозори да се освет 
етресу.{S} Не нађоше, хвала Богу, нигде ништа али покупише све брашно, сир, пасуљ, и суво месо, 
је убрзо дотрајао.{S} Набавити се нигде ништа није могло сем мало дивља воћа којим смо квасили  
тај!“ викала је и није умела да ми каже ништа но само ману руком и ја необувена појурих као без 
већ и покрет допрео до нас.{S} Нисам је ништа припитавао мислећи да ће она сама наставити причу 
езничких представника, којима не остаје ништа друго до да промене правац и да се упуте на север 
и помоћник.</p> <p>— Онда нам не остаје ништа друго — прихвати председник — него да прихватимо  
рисна установа.{S} Од почетка рата није ништа предвидела и сад још не уме ништа да предвиди.{S} 
ваш.</p> <pb n="400" /> <p>— Он ми није ништа, само пазио ме је, увек ме је пазио и саветовао м 
 ни довршио реченицу, јер у ствари није ништа ни мислио, што је сасвим и одговарало служби у ко 
 света одвратност и гунђање али то није ништа омело старешину да према другој породици буде гру 
разговор.{S} Светину више не интересује ништа, постала је апатична и нема те појаве која би код 
 није ништа предвидела и сад још не уме ништа да предвиди.{S} А ствари су тако просте и тако ја 
звлашћа или са властима које нису моћне ништа извести, ништа спречити.{S} Међутим толико је већ 
 па их питам а они веле: „Не може им се ништа.{S} Отерасмо их колико смо могли али нас сатиру о 
и жив отац?</p> <p>— Море, не разуме те ништа! — смеје му се други.</p> <p>— Разуме, што да не  
а и Морава.</p> <p>— Не значи то, брате ништа! — буни се један непознат млађи човек — Ухватили  
итања — нек те нико не лаже, нема брате ништа; оде и команда ноћас у Грачаницу, прође Косовом и 
м се жива душа неће срести, где се неће ништа моћи набавити, ништа добити и где ће патње захтев 
ам да ништа око себе не видим и да више ништа не чујем.{S} Напустио сам страну друма, којом смо 
нда напуштају земљу, уверени да се више ништа не може учинити, предузимати једну тако неочекива 
ћом мимоићи, шта знам ја!“ Није ми више ништа казао ал сам ја видо из његових очију шта је мисл 
 је пао мрак пре сат и по или два.{S} И ништа друго неће бити него су ови, чим је пала ноћ, нап 
> <p>— Може да буде мало бомбардовања и ништа више.{S} Склонићу се с децом у подрум, као и прош 
дело.{S} Мени се навукло нешто на очи и ништа не видим него измахујем.{S} Ја нисам видео шта је 
 ослухивао на тим вратима, па кад не би ништа чуо, настављао шетњу по пространој соби.</p> <p>Н 
 <p>Нико не одговори и нико не предложи ништа друго и настаде мучна тишина за време које је мож 
а и све сам даље ишла и свуд питала али ништа нисам могла чути.{S} Неко ми рече да би се најбољ 
 сам и те војнике али ни они нису знали ништа да ми кажу.{S} Један ме само научи да одем у болн 
</p> <p>— Не мислимо, брате, ми грађани ништа; нити ко нас пита шта мислимо, а шта не мислимо.{ 
мео ништа више рећи, он није могао мени ништа више рећи.{S} Њега је овај последњи уздах извесно 
?</p> <p>Човек уских рамена не одговори ништа.</p> <p>— Изволте, изволте правити сад комбинациј 
е у љутњу.</p> <p>Песимиста не одговори ништа.</p> <p>— Најзад, добро — настави ватрено проседи 
туације?</p> <p>Потпуковник не одговори ништа на ово питање, те ја покушах, да му га у другом о 
ланицима тада Пашић — влади неће остати ништа друго но да се повуче у планине!</p> <p>И Србија  
ас одушевљенога — Зар ми нећемо учинити ништа за дочек савезника?</p> <p>— Па општина спрема ва 
азнао што, а предвече одлази не знајући ништа.{S} Ту и мештанин, који се не познаје с људима, а 
вори наредник.</p> <p>— Е онда ми немој ништа даље говорити.</p> <p>— А зашто кобајаги? — избре 
/p> <p>— Извесно, али неуспех не би нам ништа више отежао ситуацију од садање.</p> <p>— А ви ве 
го још канда обрну наопако.{S} Нико нам ништа није говорио нису нам ни телеграме више читали, а 
тварима а дућани затворени.{S} Ја нисам ништа знала за време моје болести шта се дешавало напољ 
.{S} Месец и по дана сам лежала и нисам ништа знала шта је с њиме, је ли још ту, у Скопљу.{S} Ж 
воме фронту, па не могу ни да вам кажем ништа, али... — затеже опет гласом који казује сумњу. — 
ен и живот мој...!</p> <p>Нисам му умео ништа више рећи, он није могао мени ништа више рећи.{S} 
срамоту на души и вратио се а није хтео ништа да узме. <pb n="268" /> Зауставио се, вели, пред  
</p> <p>— Кажете, да, ал’ не треба тако ништа на памет говорити.{S} Ништа, разумете ли? — окрет 
ште да се распитам има ли чега.{S} Нико ништа није знао, рекоше ми само да преко ноћи није било 
че.</p> <p>— Овамо не ваља.{S} Званично ништа немамо, ал тако кажу.{S} Веле непријатељ је крену 
је — одврати младић јогунасто — или бар ништа што противуречи мојим наводима.{S} Ви ми наводите 
ници и уметници.</p> <p>— Тај ми пример ништа не казује — одврати младић јогунасто — или бар ни 
 вест још више застрашила.{S} И сад већ ништа више није могло вратити веру у светину те река, к 
добити.{S} Пред механом, у којој се већ ништа више не може добити, тако исто гомила која ипак с 
а кажу?</p> <pb n="482" /> <p>— Не кажу ништа, слежу раменима!</p> <p>— Па јеси питао?</p> <p>— 
S} Пролазе жандари па реже а не могу му ништа, Царев је дан.{S} Да видите у нашој кући зидове,  
т материнску чим се Новица врати.{S} Њу ништа не буни што се Вукова Милица — чији поглед некад  
неке из по-последње одбране али ми нису ништа знали да кажу.{S} Један чак слеже раменима па дод 
 ми рекли:{S} Не може овде у Младеновцу ништа бити од сахране, мораш ићи у Јагодину, Ћуприју, П 
и онога официра у механи и не одговорих ништа.</p> <p>— Мислите нећемо Приштину напуштати? — за 
 су то његови метци који донде стижу те ниште и пале — кренућемо сутра даље.</p> <p>У нама се п 
наша поља и доље; ваља се, тутњи, пали, ништи и сагорева живот, који је до мало час ту био.</p> 
али сте бити у Ђунису да видите како се ништи читава једна историја; требали сте бити у Крушевц 
рош у пламену коју је непријатељ ватром ништио, за нама крв која се лије ђаковичким улицама и н 
јој је овај воз био — о чему је јављено Нишу — не одустану у последњем тренутку, да крену овим  
, негде сам добила помоћ од општине а у Нишу сам опет ушла у једну болницу.{S} Пет месеца сам с 
во важније било сазнати шта се дешава у Нишу но на фронтовима.{S} Ниш јасније но ми види нову с 
Дунава почиње бивати њихов пораз и да у Нишу са поуздањем гледају у ситуацију или бар такво поу 
једно је било поуздано а то је, да је у Нишу ситуација сматрана много тежом но у Скопљу.{S} Од  
споразумних сила и оне у Софији и оне у Нишу, и то у толикој мери, да је <pb n="70" /> један од 
азивали и сувише јасно какво је стање у Нишу.{S} Иначе, што се мора признати, на возу је било м 
н дочек и да је неописано расположење у Нишу.</p> <p>Мало доцније и телефониста са централе јав 
а у овоме тренутку мисле наши пророци у Нишу, но шта мисли пророк Исајија и та Туркиња.</p> <p> 
и Србију.{S} У осталом Кнез Трубецкој у Нишу, па и сам Сер Чарлс Де Грас и Господин Боп — и мла 
об, него само онако, казао сам да сам у Нишу <pb n="644" /> и да ми је добро.{S} Једнога дана,  
итивала рањенике ни залазила по собама, но сам рекла да сам му сестра и обраћала сам се самој у 
, могу сад да приме веће снаге на себе, но онда, удвостручили су војску!</p> <pb n="46" /> <p>— 
решење ујутру да се пробуди сат раније, но што је синоћ пред мрак одлучио.</p> <p>Трећепозивац  
 му мој пријатељ. — Не замерам ја теби, но те молим не казуј Турцима да су то ствари из официрс 
им па тако, као робове?{S} Не, Бога ми, но сам се сакрио да не чујем ни њихов ход кад прођу кра 
им кровом, који су чинили кишни облаци, но што би био под високим храмовним кубетима златом опт 
ија и бакалин, јер је он њему потребан, но будући јаван раденик.</p> <pb n="333" /> <p>— Ама че 
те ми у ствари бегамо не да се спасемо, но да што пре упаднемо у мишоловку?</p> <pb n="344" />  
ам сто пута да сам погинуо тамо у рову, но ово што доживех.{S} Приђе ми још и једно дете, дрпну 
историја је још милостивија према њему, но што то на први поглед изгледа.{S} Понудила му је при 
ци а наставља неко који није ни био ту, но тек доцније пришао.{S} Има и гомилица које су се саб 
оме тренутку мисле наши пророци у Нишу, но шта мисли пророк Исајија и та Туркиња.</p> <p>— А не 
одаје али нема ватре да се огрејемо.{S} Но ко би и пожелео што боље, сад, после поноћи.{S} Попа 
ује на уснама, поздрављала их.</p> <p>— Но хвала Богу, сад ћу мирније спавати! — рече један, ко 
седи господин пркосно узвикну:</p> <p>— Но, шта велите сад о вашим Бугарима?</p> <p>Човек уских 
ба да крену, тешка срца испратиле, тежа но што су њихову старију браћу у фронт послале.</p> <p> 
уација је била <pb n="119" /> озбиљнија но што се могло и мислити.{S} Нижи турски и арнаутски е 
кву је испуњавала туга и била је пунија но о поменима о којима учтивост збира у цркву читав збо 
е, потиснут, сад дочепао бољих позиција но што их је мало пре имао а батерија још ћути прикован 
љанска у томе тренутку можда више знала но ми.{S} Она је из целога пространога догађаја, који с 
.{S} Говорило се са много мање поуздања но јуче и прекјуче, јер и највеће оптимисте осећале су  
пре личи на магацин истоваренога еспапа но на простор у коме људи спавају.{S} Мислио сам ту да  
ше суза говорила о смрти мога мезимчета но о овој највећој несрећи мојој, о погибији најстарије 
викала је и није умела да ми каже ништа но само ману руком и ја необувена појурих као без душе  
Под воз да легнеш па ћеш пре остати жив но у Топчидер да одеш.{S} Пошао сам ја био, па ево врат 
деоника и уторника провела ипак мирније но прошлу.{S} Да ли што сам већ имала одлуку или је то  
е наметао мраз, <pb n="668" /> упорније но умор.{S} Ма да је још доста до зоре ваљало је кретат 
у Нишу но на фронтовима.{S} Ниш јасније но ми види нову ситуацију пред коју смо стављени издајс 
не више се збије гомила и мање је ларме но при покрету.{S} Бојала се чуће и ко други оно што ка 
пазиле да су канцеларије више осветљене но обично, не би ли ма шта виделе што би им потврдило с 
д њих било исписано другаче расположење но што је било оно које су синоћ <pb n="717" /> понели  
ијатељска батерија бије, бије сад бешње но ма кад до сад, јер се осећа заклоњена, јер зна да јо 
Кад већ не може бити офанзиве онда, пре но што је уништите, дајте ми сву муницију, колико је им 
ову, воде се последње крваве борбе, пре но што ће још једном пропасти српска држава и српска кр 
еље и рођаке.{S} Они што придолазе, пре но што се здраве, питају: „Има ли се где преноћити?“, а 
ти најочајнији део његове историје, пре но што је кренуо из Скопља имала је да се деси једна вр 
и хитан позив војводе Мишића да се, пре но што би својим трупама издали дефинитивне наредбе за  
љска ватра.{S} Он одмаче од топа и, пре но што би изрекао судбоносну наредбу, њему још једном з 
 после донете одлуке:</p> <p>— Али, пре но што донесемо и дефинитивну одлуку, ми морамо бити та 
д глади.</p> <p>Последње те вечери, пре но што ће се <pb n="619" /> повући под кров да легне, К 
к кад је сунце мало више одскочило, пре но што ћемо из косовскога равништа ући у дубоки црнољев 
 ал нисам слутила.{S} Последњи пут, пре но што ће погинути, кад је био, испратила сам га тешке  
дахијске људе, већ су ту једну ноћ, пре но што ћете ви наићи, испред вас бегали неки људи који  
p>И шта је то што у овоме тренутку, пре но што возови крену, сем једнога метра растојања између 
м себе.{S} И, као год оно у Скопљу, пре но што ћу га напустити, тако и овде, одох до начелника  
p>На једноме, последњему одморишту, пре но што ће почети да се гаси сунце, где смо од умора поп 
ао кроз Подримље да прими Бистрицу, пре но што загрли Паштрик, приближиће се зидинама царскога  
 пре стићи у Скадар — шапће Пашић — пре но што се војска почне скупљати тамо.</p> <pb n="615" / 
 да су још јуче, на дванаест часова пре но што ће Бугарска загазити у рат противу Србије и Спор 
 односила у постељу и прекрстила га пре но што се од постеље одвојила.</p> <p>Враћајући ме такв 
којих гладан војник сече парче меса пре но што стигну пси да га подрпају.</p> <p>Што дубље у кл 
 којим се родитељ растаје од детета пре но што ће ово покрити заклопац од мртвачкога сандука, п 
уђено јој је ваљда било да проплаче пре но што пропоје!</p> </div> <pb n="339" /> <div type="ch 
идем натраг, идем тамо!...</p> <p>И пре но што стиже ко од нас ма једну реч утехе да каже очајн 
се још једном распитамо о ситуацији пре но што одлучимо шта ћемо, затекли смо га бледа и узбуђе 
, под хладом широке круне, залагали пре но што ће ускочити у стрмене и отиснути се равном Метох 
ој престоници још једном размислили пре но што би извели први октобар.</p> <p>Али — то није прв 
 кланцу, кроз који се Бистрица ломи пре но што ће сићи у Призрен, тамо где се поносно уздиже Др 
стио је Прокупље само неколико сати пре но што ће непријатељ у њ ући.</p> <p>Затим се из Куршум 
ге.{S} Они често пута сазнају вести пре но што их и надлежне власти приме.{S} Код „Зрињскога“ с 
тво небеско, пожелео да се причести пре но што погине.</p> <p>У дебелој сенци ноћи дубоким сном 
 што је пожурио колима да би стигао пре но пешке.</p> <p>— Зар не мисле ни у овоме случају да п 
, којима је неко пошао да би стигао пре но пешке; она би кадра била да заустави железнички воз, 
адирање и за дуго би се предомишљао пре но што би пошао још једном да прелази ту реку.</p> <p>П 
 Пећ се само пролазило и задржавало пре но што се крене у непроходне планине.{S} С тога је оно, 
> <p>Када је пала ноћ, последња ноћ пре но што ћемо кренути у планине, настала је једна тужна с 
кнут да поуздано сазна сваку појаву пре но што утврди стање болести.</p> <p>— Ко је могао видет 
ан нагао и снажан напад на Бугарску пре но што би она завршила мобилизацију.</p> <p>— А шта би  
оглашена, а који ми се увуко у душу пре но што сам и очи отворио.</p> <p>Осећао сам и влага да  
н је протеран од српских власти још пре но што је Србија била у непријатељству са Турском.{S} Т 
 би ли се уграбило проћи кроз варош пре но што би непријатељ ушао и заробио батерију.{S} И ма д 
II</head> <head>Лађа тоне</head> <p>Пре но што ће 1912. године букнути балкански рат, иза кога  
цам, да огласим смрт Србије!</p> <p>Пре но што ће се још генерали растати са <pb n="718" /> ове 
 учинити и нешто више за ове моје госте но што сам им обећао.{S} Затекао сам горе код мене, у о 
м речима ја нисам осећала само саучешће но и снагу која ми се повраћала.{S} Ја не знам шта је т 
а не?{S} Ми сад имамо пет дивизија више но што смо их имали тринаесте а и Грци, могу сад да при 
оји жури колима, мора знати штогод више но онај који иде пешке.</p> <p>— Па добро.{S} Је ли то  
"47" /> у канцеларији, чути штогод више но што ми знамо и то му је обезбедило наше поверење.</p 
и Бугарска напасти?</p> <p>— То је више но извесно.{S} Напашће нас подмукло, као звер.</p> <p>— 
се у једном народу који је показао више но ма који, да уме ценити културне раденике.{S} То су Ф 
о? — пита онај не би ли сазнао што више но што је сазнао од прве десеторице с којима је разгова 
одешавати, нишанити и најзад, још блеђи но раније, приђе капетану.</p> <p>— Готово је, господин 
њен Новица снажнији но други, израслији но други, лепши но други.{S} Бог је добар, те хоће да о 
види и види како је њен Новица снажнији но други, израслији но други, лепши но други.{S} Бог је 
ум слази у њу, развио се вашар богатији но што су за време Краља Милутина били приштински сајмо 
ас, другога октобра, већ смо више знали но јуче, те ако је јучерањи дан био можда последњи дан  
 ипак слушати она горка јадања о невољи но ове ругобне разговоре себичних жена чија је лична су 
еђемо тамо, мање ћемо бити узнемиравани но на друму.{S} Пристаде и помогох јој да прескочи шана 
"681" /> за нас био већи разлог стрепњи но мртвило на које смо се већ свикли.</p> <p>— Ко зна,  
 њему је слом изгледао страшнији и црњи но сваком другом.{S} Напустио је Скопље необично потрес 
волове а бабу опет нешто терали жандари но се вратио ал, веле, спрема се да пређе с кућом у Бач 
у кроз ваздух.{S} Мора да је ближе зори но поноћи, те су се избудили и довикују се да чувају се 
шта!</p> <p>— Шта сте могли више видети но што ћете и овде сутра видети.{S} Одступање народа и  
погледао погледом сажалења који не теши но дражи бол.</p> <p>Рекоше ми да идем у болницу, да пр 
ији но други, израслији но други, лепши но други.{S} Бог је добар, те хоће да огреје зраком оне 
фронту — за нас имао већи и шири значај но што је у ствари он могао имати.{S} Ми смо у тако јак 
своје казивање — био већи српски барјак но црквени, па кад дође Царев дан те се оките куће а на 
кад пробити не може.{S} Мицало се корак но корак, стопу по стопу.{S} Кола, људи и стока, све на 
 учинити да своју несрећу теже поднесем но што би иначе.</p> <p>— Онда, наведите такве примере. 
 је говорио како треба више да се пазим но остале девојке, јер немам мајке а отац ми често оста 
зговор а не разговарамо ни о чем другом но о својима, о свом крају, о оном што нам је пред очим 
е у Нишу ситуација сматрана много тежом но у Скопљу.{S} Од њих смо још сазнали да су сва државн 
болешљиви господин, изгледа више препао но сви остали а који је ту вест и просуо кроз варош.</p 
а Пашић — влади неће остати ништа друго но да се повуче у планине!</p> <p>И Србија се морала од 
о сам и туговао сам.{S} Теже ми је било но оним швабама и мађарима, јер они су бар робовали туђ 
увиђао како је све то не само недовољно но управо бедно.</p> <p>Капетан застаде мало на месту о 
 дана са већим самоодрицањем иде у смрт но иначе.</p> <p>Патроле јављају да је већ са првим сва 
 <p>Ма да је било више разлога за бригу но ноћас, ту сам ноћ измеђ понедеоника и уторника прове 
ао, чинили су сасвим другачом ситуацију но што је била данас до подне, када су ђенерали решавал 
ела мирити са мишљу да је боље и у рату но у гробу.</p> <p>Учинила сам и једну неправду, једну  
жније било сазнати шта се дешава у Нишу но на фронтовима.{S} Ниш јасније но ми види нову ситуац 
обухвата предмете, не преноси их у душу но се задржавају само на зеници и ту одмах и ишчезавају 
 то, богами, не слути на добро“!</p> <p>Но сем концерта и иначе је живот у Скопљу био у пуном ј 
убав тога што је држава пропала.</p> <p>Но куповина коња за Врховну Команду учинила је још и др 
еко којега прелази пут за Грачаницу.{S} Нов низ мисли, који га поведе тим путем, озари му лице  
 И сва та осећања као да би му доносила нов умор и клонулост, те би склапао очи не би ли прекин 
ши, сломљеној и обеснаженој за ма какав нов напор, изазвао мрачне одлуке.</p> <p>— Зашто?{S} Пи 
ц — видиш колицина их се одмара.{S} Све нов крст, све ових дана: ту рањеник, ту болесник, ту за 
и велики пањ скрха или џарне или кад се нов положи, разлети се тамом јато варница и испуни мрак 
 чух за собом како неко у кафани отпоче нов разговор.</p> <p>— Ето, ето, почели смо већ и крај  
уга ти зебе.{S} То је опет нова брига и нов посао.{S} Дижемо се сви и затискујемо чиме можемо:  
ије са виса, на коме је био, да потражи нов положај и пожури пешадији да са њоме искористи ову  
да ће Бугари ударити на Турке.{S} Сваки нов аргуменат убачен у разговор, као ново дрво бачено у 
ка првим редовима, са којима затим чини нов притисак на непријатеља, тако да га већ сатерује у  
а ми фигура, у томе часу, поче добијати нов облик; она поче у мојим очима да добија неко нарочи 
вљом љубављу, тек почиње бујати и један нов осећај и сазнање да, као и материно крило, може бит 
уту довде свакога дана бројали по један нов губитак наше отаџбине, која се све више и више сужа 
ње и почело се уносити у њену душу, као нов непознат јој осећај, осећај јачи од смрти.{S} Проши 
ост не умире, јер из чега би нико живот нов?{S} Младост је било, мишић, осећање, мисао свога до 
 оцева и дедова, пробудиле на један мах нов осећај — чежњу за оном домовином, од које су се пре 
 је мораш добити!</p> <pb n="187" /> <p>Нов сат напора, укрштања разних гласова, јављања ненадл 
а те да и они добију места на друму.{S} Нова кола, која непрестано притичу из разних призренски 
 ли тамо, испод Призрена, настала каква нова опасност, те ми у ствари бегамо не да се спасемо,  
.{S} У мени се тога часа пробудила нека нова, дотле непозната побожност; не она која пости и ме 
толико буде почивала у гробу, да сачека нова поколења.{S} Ми, ми је морамо ископати! — додаде д 
а по којима би на обалама Вардара никла нова и препорођена варош; хитно се зидала зграда народн 
е је на Балкану, на један мах, створена нова и очајна ситуација.{S} Та је ситуација последњих с 
ају дуго на једном предмету.{S} Најмања нова појава, коју би неко запазио, скреће и одводи одма 
ј из Београда.{S} Тај музеј је сва наша нова историја, историја наше стогодишње борбе, јер цело 
n="94" /> кућице, придружују јој се све нова и нова забринута лица.{S} Кроз капиџике који везуј 
.</p> <p>Кад каре стигоше у Блаце наиђе нова невоља.{S} Појави се командир, под чијом је команд 
и датум, 28. октобар, је л те?{S} То је нова, сасвим нова лаж.{S} Где би нам био крај кад би св 
ску Бању, где ће у миру моћи да преболе нова разочарења.</p> <p>Али, он већ нигде више није мог 
/> кућице, придружују јој се све нова и нова забринута лица.{S} Кроз капиџике који везују авлиј 
, у Галипољу, савили су прогнаници себи нова гнезда, ту ископали нова огњишта и, далеко од рода 
рогнаници себи нова гнезда, ту ископали нова огњишта и, далеко од рода свога и племена, са коле 
ивати туђа земља; нама ће гробница бити нова отаџбина!</p> <p>Ми смо већ данас деца без отаџбин 
 за изговор доста тврда имена и тражећи нова, тежиле су да тиме изразе извесну пажњу према саве 
октобар, је л те?{S} То је нова, сасвим нова лаж.{S} Где би нам био крај кад би све било истина 
крај ватре друга ти зебе.{S} То је опет нова брига и нов посао.{S} Дижемо се сви и затискујемо  
ве што стигну.{S} Куповало се најпре за новац али је вредност сребрног новца била огромна.{S} А 
у Солун, по Богу брате, само да трошите новац? — узвикује у једној гомилици професор чији се го 
S} Сећам се једне моје тетке, која је и новац и накит и акције држала код себе.{S} Била је бога 
у пламену, који јој ждере сву имовину и новац и накит и акције, а она чврсто држи на грудима он 
} Били смо ваљда први који смо понудили новац, иначе би била неразумљива готовост арнаутова да  
 би иначе плануо.{S} Прилазимо и нудимо новац за мало дрва.{S} Били смо ваљда први који смо пон 
савам кад сам оставио жену и децу и без новаца и без хране?{S} Куда ћу да ми је да знам?</p> <p 
преко ноћи је поседну војници, регрути, нове придошлице и све то полеже по столовима и испод ст 
азила јуче на свршетку дана, те заузела нове на Гази-Баби, над самим Скопљем.{S} То је била ноћ 
о их ова олујина понесе да их однесе на нове обале, на далеки запад.</p> <p>Чудна судбина!{S} К 
д год бабо оде у Београд он донесе отуд нове слике и песмарице, па их после сви гутамо.{S} Једа 
она тамо, тако и трећа и четврта, а све нове и нове придолазе од ране зоре и већ се гуши перон  
рхала маса људи и стоке а придолазе све нове и нове групе, које су јутрос раније кренуле.{S} Св 
ло места за све.{S} А долазе гомиле све нове и нове и дрежде пред вратима по цео дан, превију с 
ослобођени на другим странама, шаљу све нове и нове снаге на овај фронт и борба с дана на дан < 
вале облака, из бочних улица надиру све нове и нове масе људи, кола, натоварених коња и друге с 
есрећа! — вели Краљ, седајући међ своје нове другове.</p> <p>— Велико зло, господару! — одговор 
 их је Мишић позвао јер је прибрао неке нове податке који би имали везе са распоредом одступања 
је седнице на којима су се пројектовале нове научне екскурзије; у гимназијску зграду збирани су 
а.</p> <p>Сутрашња зора доводи у Скопље нове бегунце из Куманова који доносе и вест да је Страц 
д кише широким турским стрејама и прате нове добеглице у којима сретају своје познанике, пријат 
с и јуче кренули тим путем и они донеше нове гласове о опасности, који се гласови нагло шире у  
 сам дуго тако на друму, док не наиђоше нове гомиле бегунаца, испред којих смо ми ноћас измакли 
дамама је рат донео нову врсту забаве и нове теме за разговор.{S} Оне су покушале да буду и бол 
о, тако и трећа и четврта, а све нове и нове придолазе од ране зоре и већ се гуши перон од нава 
аса људи и стоке а придолазе све нове и нове групе, које су јутрос раније кренуле.{S} Све прост 
а за све.{S} А долазе гомиле све нове и нове и дрежде пред вратима по цео дан, превију се па од 
ени на другим странама, шаљу све нове и нове снаге на овај фронт и борба с дана на дан <pb n="1 
лака, из бочних улица надиру све нове и нове масе људи, кола, натоварених коња и друге стоке и  
> <p>Мисао о лекару даде ми нове наде и нове снаге.{S} Пођох са новом гомилом корачајући испред 
 путеве, који просецају богате долине и нове градове, који ничу око великих и богатих предузећа 
и лекару.</p> <p>Мисао о лекару даде ми нове наде и нове снаге.{S} Пођох са новом гомилом корач 
а наша ватра и припремале су се две три нове.{S} Сваки је од нас седео на своме месту, задовољн 
а.{S} Ту ће подићи нове куће, потражити нове среће, ородити се, вратити нам се и наћи жељена ми 
пољупцима као да му је требало удахнути нове снаге.{S} А оно је плакало и дрхтало је целим тело 
стотина година угасила.{S} Ту ће подићи нове куће, потражити нове среће, ородити се, вратити на 
овога збега засипале су једна за другом нове масе бегунаца.</p> <pb n="138" /> <p>Места већ ниј 
атре, за време док је непријатељ тражио нове положаје а, осокољена пуковниковим присуством, пеш 
 n="254" /> Па онда траже да им се даду нове чарапе за преобуку, да им се оперу ноге, да им се  
27. септембра а, дан за овим, већ стижу нове неповољне вести, са севернога фронта:{S} Смедерево 
ви сажаљење према мени.{S} Тад ја добих нове снаге, коју дотле нисам никад осетила у себи, прес 
дном да га убеде, износећи свако од њих нове разлоге, али он остаде при своме и на крају додаде 
 евентуално армија и поновиће се славни новембар 1914 године.{S} Отпочеће <pb n="701" /> офанзи 
ојави се на улици озарена лица, као оно новембарских дана прошле године, када је прва реченица  
="143" /> ђенерала, прелази Дунав првих новембарских дана.</p> <p>Кад се наслушаш тих вести, ти 
 Србијин, родила у њему мисао о славној новембарској офанзиви, која је Аустрију стала жртава и  
тима Србије.</p> <p>Влада је отишла 11. новембра а он је остао у Призрену још четири дана за ти 
, полазак званичне Србије у планине 11. новембра 915 године.{S} Призренци и избеглице, које су  
<p>— Врховна је Команда наредбом од 12. новембра оставила слободну иницијативу нама командантим 
<p>Када је пала вечерас ноћ, ноћ од 12. новембра, Престолонаследник се одмах по вечери повукао  
ска ноћ</head> <p>То је била ноћ од 12. новембра која се спустила над Призреном.{S} У први мах  
 најпре у цркву — то је била недеља 15. новембра — и одстојао је целу службу, молећи се Богу за 
аћа у важност решење команданата од 16. новембра пре подне а то је значило, да се одмах приступ 
последња седница владина, одржана је 9. новембра пре подне, у канцеларији команданта Врховне Ко 
 страних посланика из Призрена, седмога новембра, испраћен са онолико узбуђења.{S} Светина је о 
, једним делом већ сутра, седамнаестога новембра, отпочне повлачење ка Андријевици, и то овим р 
Прве Армије, сабрале су се, шеснаестога новембра пред подне, војводе и ђенерали команданти, кој 
рин.{S} Ми смо тај ударац очекивали још новембра месеца прошле године када је Поћорек преплавио 
ешке душевне клонулости један нови шум, нови звук, који нам већ давно није допрео до уха а који 
помиче све до првих јежевачких кућа.{S} Нови положаји које би заузимали наши, били су посејани  
ан батаљон 176-ог француског пука.{S} А нови су батаљони кретали ка железничкој станици, јер по 
 год успут, да ми објасни ако зна какав нови план: да ми каже по његовом плану где могу преноћи 
нем где год да ми објасни ако зна какав нови план; да ми каже, по том плану, где могу добити хл 
ила те се просто закрчио друм.{S} А све нови и нови бегунци придолазе из уличица око Карађорђев 
о нашли, наилазили су нови и нови и све нови бегунци.{S} Као талас за таласом узнемиренога мора 
 ухватити места и распремити јер су све нови и нови гости придолазили, а што се више вече ближи 
ло одморили и загрејали.</p> <p>Наилазе нови гости, улазе, разгледају и кад им се не свиђа пола 
се просто закрчио друм.{S} А све нови и нови бегунци придолазе из уличица око Карађорђевог спом 
ти места и распремити јер су све нови и нови гости придолазили, а што се више вече ближи, наићи 
 су и толико нашли, наилазили су нови и нови и све нови бегунци.{S} Као талас за таласом узнеми 
ступили ка Младоме Нагоричану.{S} И ови нови бегунци журе ка железничкој станици која је још ув 
ви, на подне и с вечери препуни и сваки нови гост који наиђе доноси и нову вест.{S} Тамо код „С 
рало до нас те нас поче да обузима неки нови осећај, да се буди у нама оно што је претрнуло и п 
 које су дошле и нашле су склоништа али нови, који су наилазили, очајно су већ молили за мало к 
анаца и старац стење и јечи као да овај нови, свежи гроб, у који је сахрањена једна материнска  
ће гласити да са батеријом крене на тај нови фронт.</p> <p>Преплављен тим мислима и не слушајућ 
 и воде живе разговоре.{S} Придолазе им нови који увраћају с друма, они им праве места крај ват 
и нас из тешке душевне клонулости један нови шум, нови звук, који нам већ давно није допрео до  
сана!“ и у души се српској тад пробудио нови сан који је затим хладна, немилостива и себична ди 
 здравици народне снаге и моћи, подигло нови храм, храм будућности.</p> <p>Вековима леже ти ост 
с из дима који се стално буни кад наиђу нови гости.</p> <p>— Чиновник! — одговара глас с поља.< 
на јури незнано куда, њој се придружују нови, мрачни типови из споредних улица, не знајући зашт 
 нико ни запитати за мене.{S} Кад свану нови дани, кад сви легну на велики и светао посао, кад  
или што су и толико нашли, наилазили су нови и нови и све нови бегунци.{S} Као талас за таласом 
, око оних, који су телефоном сазнавали новије вести.</p> <p>У скопљанским кафанама код „Зрињск 
неће да каже праву истину и залагује га новим надама.{S} Можда би се тако дали правдати и они л 
ликим интересовањем, распитивао о свима новим машинама за убијање људи, мене поглед одведе у та 
е побили а мали остатак заробили.{S} На новим положајима борба настаје још огорченија јер непри 
 сад представља добру снагу.{S} Она, са новим областима, може да избаци на границу најмање 350. 
 топлу материнску реч, да их упознам са новим другом својим, мојим несретним дететом, које још  
им очима да би сам себе охрабрио, да би новим надама освежио душу већ преплављену слутњама онак 
то осећам потребу да јој говорим једним новим, једним другачим језиком, језиком којим се исказу 
мор, који је Краљ хтео себи или се одао новим размишљањима после боног сусрета с децом што га ј 
је застала пред једним дућаном и толико новим присталицама нарасла, да су пролазници морали сла 
 што Бугари у овоме тренутку појачавају новим јединицама овај фронт на Гилану.{S} Кад Французи  
оставити тако.{S} Ако и не буде Србије, новина ће бити па ћемо се разрачунати!</p> <p>Обузе ме  
 и будућност.{S} Те две Мице када су из новина поуздано сазнале да нам стиже у помоћ француска  
ли да један виши официр и један уредник новина, морају један другоме просипати читаве товаре но 
лена читала неки стари број београдских новина.{S} Он нареди да потражи везу и распита се где с 
јих ћевапчета, које ће из једних старих новина, на сред приштинске улице, јести прстима.</p> <p 
авати коментари, званични и незванични, новинарски и усмени, разнолики и противуречни али који  
о смо их срели, нису војска из немачких новинарских легенда, нису ни војска која је Хинденбургу 
уздање <pb n="32" /> јавно исказују.{S} Новине су се нестрпељиво очекивале и грозничаво грабиле 
тезге, буду на сред улице, држећи старе новине место тањира, вечерале козје ћевапчиће и проју.{ 
 грчка колонијица скопљанска, читају се новине које су стигле из Солуна и одушевљено се говори  
забаве, разонођења, штампарије па чак и новине које излазе на броду.{S} И усред најпоузданије п 
 кафане, где су већ стигле на продају и новине које су изашле пред само подне и које се отимају 
и вестима са бојишта.{S} Све оно што би новине казале или што би се и иначе чуло, не би ником б 
седели, разговарали или јаукали, читали новине или играли карте и све то тихо и шапућући.{S} Ја 
тенији, који је умео казивати и оно што новине не кажу, и око њега би се обично окупљале те гом 
 онај у централи, допуњавали су оно што новине нису стигле да забележе.{S} Свет се на улицама,  
ицама, где се збирају они што не читају новине али су чули по где што од овог и од оног.</p> <p 
 руке или седе и разговарају или читају новине.{S} Кроз дугачке ходнике журе болничари и госпе  
 <p>— Наши официри сваки дан нам читају новине како наши напредују у Србији.{S} Веле нам: добро 
осталих, баш виши официри команде трупа нових области и дивизије, они што треба да држе центар  
а што пре ухвати везу са командом трупа нових области и да сазна што ближе о догађајима код Ђак 
 кући становао ђенерал, командант трупа нових области, оних трупа, које бране нашу источну гран 
га разумем.</p> <p>— Па командант трупа нових области и ђенерали, који су на овоме фронту.{S} О 
ћене вриском престрављених и јауком све нових и нових жртава.{S} Било је ужасно, слика коју не  
непријатељску акцију на Пчињи.{S} Трупе нових области, које се нагло довлаче са албанске границ 
нила лево, Французи десно крило а трупе нових области центар.</p> <p>И док је професор то објаш 
ском престрављених и јауком све нових и нових жртава.{S} Било је ужасно, слика коју не могу ник 
 нешто мало одступити да би се дочепали нових, виших положаја.{S} Заузећемо фронт од прилике ов 
 одмену.{S} За њу није постојало време, Новица за њу живи у оним годинама у којима се растао од 
иђе и шану:</p> <p>— Ја сам, господине, Новица!</p> <p>Био је то општински ноћни стражар Новица 
ма свој чун, своје мреже и своје алате, Новица већ није више у служби.</p> <p>Свако рано јутро, 
море и отуд, из даљине, се догледао.{S} Новица је знао да ту светиљку жеже његова мајка да му п 
рце а ведри се бригом наборано чело.{S} Новица већ има свој чун, своје мреже и своје алате, Нов 
n="15" /> више се и више узноси.{S} Кад Новица, с вечери, враћајући се из лова, сече чуном свој 
ких кућица, вире два светла ока кад год Новица туда прође.{S} Зна то мајка, није се њој поткрал 
ку, те да види радост материнску чим се Новица врати.{S} Њу ништа не буни што се Вукова Милица  
ском.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се Новица као и досад на широко море и мајка га испратила  
капи <pb n="14" /> свете водице, јер ће Новица, кад набере довољно, саградити себи чун, купити  
припали светиљку, јер ко зна не лута ли Новица по мутноме и бурноме мору тражећи пута.</p> <p>К 
ба и она га већ види и види како је њен Новица снажнији но други, израслији но други, лепши но  
/p> <p>А што и не би сањала то, кад ето Новица већ пристао, стао већ у службу рибара уцињских,  
p> <p>Био је то општински ноћни стражар Новица, који је ту службу добио као награду и признање  
 оне које је покосио мразом, па ако још Новица буде имао мало среће, зна она, зна тета Стане, н 
: није свршено, а они мени: свршено је, Новице.{S} Веле: нема више пушке, нема планине, него гл 
службицу, оженио се...</p> <p>— Па ако, Новице, ти си твоје учинио!</p> <p>— Јесам!{S} Ал, види 
 је ово, господине?</p> <p>- Ето, видиш,Новице! - одговорих му исто тако.</p> <p>— Видим! - учи 
кала...</p> <p>Бивало је и други пут да Новицу ухвати ноћ на мору и она га је чекала и дочекива 
настајала би ноћ, у којој је она сањала Новицу.{S} Сањала га је; враћа се у чуну окићеном белим 
 своје трудне кости.{S} Имаће тада ко и Новицу погледати и њој помоћи; није се материном поглед 
ве доле до обале, до онога места где је Новичин чун увек пристајао.</p> <p>Сви ти снови казивал 
само за живе.{S} Свако вече она намешта Новичину постељу, свако вече она греје топлу варенику,  
ан повратак, за богат лов и добру срећу Новичину, која се с дана на дан све више помаља, све ја 
и бежанијску косу а њихови Баново брдо, Ново гробље и Калемегдан.{S} Пролазници неки рекоше да  
 брдо и Баново Брдо, Топчидер, Савинац, Ново гробље, све, све, све...</p> <p>Сад већ крену бежа 
 птица носећи у кљуну сламчицу да свије ново гнездо.{S} Вода набујала, земља отворила плућа и и 
 бакалин са својих врата — Може да туче Ново гробље па тамо до палилулске основне школе и до По 
у мојим очима да добија неко нарочито и ново значење које су полусан, који ми се стално наметао 
ки нов аргуменат убачен у разговор, као ново дрво бачено у ватру, разгоревао је пламен и разгов 
 који нису били на станици, да чују што ново.{S} Те су групе разговарале о утисцима које је сва 
а своме императору славу првога војника новога века.{S} Ово су слаба и недорасла деца и изнурен 
али његовој, начетиле су се беле кућице новога кроја а иза њих, у дубини кланца, којим се на Уц 
обојка и Скопље ће почети свој први дан новога робовања.{S} Али, тај воз још не креће и ако пре 
тамо се говори о нечем важном и прилазе новој гомилици, где се опет разочаравају.{S} И тако се  
руги су <pb n="551" /> на против у овој новој ситуацији налазили разлога да им се треба кретати 
 ударац с бока нити је био први у нашој новој историји, нити је био неочекиван од таква суседа  
ином октобра могле отпочети представе у новој згради; „Друштво за проучавање ослобођених српски 
 ми нове наде и нове снаге.{S} Пођох са новом гомилом корачајући испред свих.{S} Журило ми се,  
је толико плакало! — правдам се ја пред новом својом околином.</p> <p>— Никад није толико ни па 
ам у томе тренутку помислио и што му је новом и тешком бригом осенчило чело.</p> <p>Он пође наг 
е да су положаји наши на Бановом Брду и Новом Гробљу тако јаки и тако одбрамбено добри, да ће м 
могући понова да заспе, узнемирени овом новом бригом и, кад је зора сванула, цео је већ један к 
расуту по туђим планинама, задахните их новом вером и доведите их опет на наша поља.{S} Краљеви 
звија.</p> <p>Као да се и непријатељ на новоме положају више прибрао, јер наша пешадија потиску 
ад са којега стола падне гласније каква новост, сви остали столови ућуте и обрате пажњу тамо.{S 
сванула, цео је већ један кварт знао за новост и узбуђење, које је услед те новости у њему наст 
а задржи нешто.</p> <p>Сва та саопштења новости прате граја, објашњења, доказивања, обавештења. 
вих могућих извора обавештава и сазнаје новости, ипак жеђ за вестима све више расте.{S} Свакоме 
еда при евакуацији и препричавају разне новости кроз које још и у овоме очајноме часу провејава 
у један другоме просипати читаве товаре новости.{S} Пошли би оном алејом која десном обалом Вар 
 за новост и узбуђење, које је услед те новости у њему настало, пође да се шири дуж целога Скоп 
целарија са онима, који се пуни пунцати новости враћају из кафана и ту се образују гомилице у к 
рсу оцењују и ситуацију а затим слушају новости са фронта, допуњујући их гласовима које је ко о 
но нагласио, двојином је порасла жеђ за новостима и крај свих досадањих извора, свет је почео г 
ставља пријатељ пријатеља да га упита о новостима, већ пролази немо, један мимо другог, измењуј 
бичност.{S} Нико више није распитивао о новостима са бојишта, нико о томе, хоће ли Румунија сту 
— пита песимиста искрено изненађен овом новошћу.</p> <p>— Да нам са придружи при савезничкој оф 
премештај са сеобеним трошком па иде на нову службу!</p> <pb n="233" /> <p>— Пази овај, повуко  
одмерено износи ашов.{S} То гробар копа нову раку.{S} Киша раскаљала стазе и гробови се расули  
је што сте понели, село вам нема од куд нову донети.</p> <p>После нам је причао и даље, како је 
, када је она донела прекид преговора и нову акцију на Једрену, стари је Краљ суморно завртео г 
и и сваки нови гост који наиђе доноси и нову вест.{S} Тамо код „Слободе“ радозналци се јатомице 
ју где могу дрва набавити те ужећи себи нову ватру.</p> <p>Ми настављамо даље, сад већ проређен 
говорити.{S} Њен тихи и мукли глас доби нову боју, која је бивала све јаснија што је више одлив 
а фронтовима.{S} Ниш јасније но ми види нову ситуацију пред коју смо стављени издајством грчким 
а и купатила!“ Овим дамама је рат донео нову врсту забаве и нове теме за разговор.{S} Оне су по 
ебетом преко главе, што јој је изазвало нову дрхтавицу, она је пошла крај мене, извлачећи тешко 
 без икакве везе.</p> <p>— Образоваћемо нову Врховну Команду! — пресече војвода Мишић спреман н 
оку крв, дигао би главу и охоло пошао у нову смрт.{S} Ти телеграми би стигли и у непријатељске  
е гласови нагло шире у масе и изазивају нову забринутост.{S} До тога тренутка, највећи део бегу 
е стране Мораве и Вардара, који би целу Нову Србију, са те стране сачувао нетакнуту и, евентуал 
ајпре за новац али је вредност сребрног новца била огромна.{S} Ако као продавац тражиш три дина 
теже под мишком куферче, вероватно пуно новца на који је он већ израчунао ажију на солунској пи 
ао изнад Пећи, гутао је државне архиве, новчане књиге, судска документа па онда кола, аутомобил 
тно товаре сандуке у којима су архиве и новчане књиге.{S} Из дворишта и ходника надлештава, где 
 господин носи у руци, улазе у купе као новчане књиге опет разне даме, жене, и њине пријатељице 
Овде је благајна та и та!“ или „Овде су новчане књиге!“ Ако сачекаш мало у вагонском ходнику <p 
у групе, објашњавају се о ажији српских новчаница у Солуну, о акцији Француза на јужноме фронту 
омилица пешачи.{S} Радознали послужитељ новчанога завода изађе опет на врата и позабави се дуже 
у видела сам да је то био момак у неком новчаном заводу београдском):{S} Како то?</p> <pb n="48 
65" /> Газиш оно пусто блато па ти тежа нога него и пушка и торба и муниција заједно.{S} Сад пр 
ледајте, госпођо, погледајте!{S} Ова је нога пребијена и ја сам на овим штакама из Куршумлије п 
зметом, пиштало је под нашом стопалом и нога је, упадајући у сено, очас била преливена прљавом  
омањиле, јер велика већина на улици, на ногама и једе.{S} Парче хлеба, до којега се на велике ј 
 сукњицу и припија уз слабачко тело; на ногама јој плитке, исцепане и прљаве ципеле са којих се 
се тамо где је батерија била већ сва на ногама и у покрету, спремајући се за полазак.{S} За мал 
ђутант потече вратима и затече Краља на ногама, узбуђена и грозницом успламтелих очију.{S} Он п 
гомилу.{S} И ако је поноћ још је све на ногама.{S} Онде се скрхала кола, онде се друга испречил 
ле у селу, већ жив покрет.{S} Све је на ногама и спрема се за полазак.{S} Волови се поје, коњи  
.{S} И капа на глави и подрте цокуле на ногама и блуза и кошуља, све је то било умрљано крвљу а 
у комору и сишао с коња да се одмори на ногама, појаха га понова, сатера у шанац па шанцем поте 
џици и кафанице, цело је Скопље било на ногама и у грозничавом расположењу.{S} Пријатељ је јури 
 којега не могу да се растану те још на ногама дремају, зове да се <pb n="98" /> опет врате под 
зну ти прсти и уши а блато се стеже под ногама.{S} Далеко, на дну друма, једва се догледају нек 
ице и црвићи, који су ти се кретали под ногама, завуку се у густу траву и у жбунов корен.{S} Ак 
it">Dulcigna</foreign>, одјекује ти под ногама шупљина средњевековних лагума а тај одјек прихва 
 казивао; погледа по расутом камењу под ногама и око себе, сећајући се ваљда доба које је ту ле 
оји су се запретали у пепео под његовим ногама.</p> <p>И нехотице наиђу на човека тешке и боне  
ли на земљу око мангала, са прекрштеним ногама пред собом, нагнути унапред, осветљена лица руме 
тварима или на ивици вагона са обешеним ногама напоље.</p> <p>На истим шинама била су једноврем 
ји је посрнуо и још се држао на предњим ногама али опуштене главе.{S} Кад га ослободише штранга 
 шпорети, чункови, столице са изврнутим ногама у поље, бошче, куфери, корпе и већ све могуће ст 
ражи што или се пожали да га боле леђа, ноге, крстине или само тешко уздане, па опет мир.{S} Мо 
им капутима и папучама, повезане главе, ноге, руке или седе и разговарају или читају новине.{S} 
о журити, на коњу му раскрвављене усне, ноге му се тресу од умора а зној се облацима пуши са ње 
ани дете и да га метне на <pb n="13" /> ноге.{S} Кад из детета израсте момчић, даде га тета Ста 
има а нити има дизгине ни оглавника.{S} Ноге му дрхћу, велике дупље над очима и оне две угибле  
де на ребра а главу положи на земљу.{S} Ноге му почеше дрхтати од умора, очи се застаклише, чит 
тра до мрака.{S} Једва се човек диже на ноге, ваљда му помогла молитва и покајање.</p> <p>Они д 
овао и подизао, док га нисам спустио на ноге.{S} И ја сам имао својих нада и ја сам имао својих 
ло, тек прешло две године, тек стало на ноге, па би тешко било с њим кад би настала већа невоља 
шлости.</p> <p>Ја и нехотице устадох на ноге када госпа прође мимо наше ватре и понудих јој сво 
вајају се из те гомиле најпре главе, па ноге и руке а затим се појављује човек, један, два, три 
 он сачувао место а фењерић оставих међ ноге на под.</p> <pb n="172" /> <p>Официр тад поче да м 
смо узнели на кревет.{S} Биле су му обе ноге пребијене.{S} После неколико речи што их проговори 
ва се ослањајући на своје већ малаксале ноге, па онда деца, деца, деца и жене, сиротиња и богат 
лоњена леђима на стубац, опуштене једне ноге која јој се скоро вуче по блату а повијене друге п 
 дршћући, он се диже, диже се на предње ноге.{S} Његове угашене очи још једном добијају сјај, г 
ио обућу да непосредно уз ватру открави ноге које су промрзле о ноћашњем мразу у Липљану, а нис 
астао је само толико, колико да испружи ноге и да дане душом и, том приликом, он је казао да је 
андир сјахао с коња те да мало протегли ноге.</p> <p>Батерија је долазила с фронта и — ако мора 
еднако се мешкољи.{S} Покушава да скупи ноге, па да их пружи, час подмеће нешто под главу, час  
днога прљавога поточића једва извлачећи ноге из масне смонице натопљене кишом.{S} Имало је дале 
 нашли једва толико места да могу увући ноге измеђ ствари, други полегли по дењковима, трећи се 
е пуно двориште, полегали спавачи те им ноге, које су испружили ван кола, влажне од ноћашње киш 
 који су ишли иза кола да протегле мало ноге, почеше се товарити и увлачити <pb n="405" /> под  
не може.{S} Прозебли гунђају и играју с ноге на ногу, други сели крај друма у блато, трећи поку 
нове чарапе за преобуку, да им се оперу ноге, да им се истрљају и подлажу коњи у аровима... ето 
.{S} Кад сам се придигла, кад сам пошла ногом, прво ми је било да идем у горњу болницу, више гр 
лнога умора, пут који је био стрм и под ногом, олакша те батерија живље крете.</p> <pb n="180"  
а се онај с поља још званичније и удари ногом у врата.</p> <p>— Не лупај бре, да те сад не веже 
} Он је у бесу, отргнут а рањен, тешком ногом згазио дете које је лежало на друму, пробио му ко 
ђе неки коњаник те се она спусти једном ногом у јендек да му начини места а ја остадох за њом.{ 
 столом се протеже један спавач и гурну ногом сто те га ми придржасмо а онај се оздо промешкољи 
мен.{S} Приђе му, па се испрси и тресну ногом о ногу.</p> <p>— Господин поручник, молим покорно 
 на све стране, као кад мравињак згазиш ногом, те потисну и раздвоји ова два говорника.{S} Као  
х дана задесио, ишао сам лагано, мирно, ногу пред ногу, осветљавајући цигаретом калдрму да бих  
у и једну у врату; пропљувао је крв, на ногу не може ни сад да стане чврсто и ви кажете то је с 
{S} Прозебли гунђају и играју с ноге на ногу, други сели крај друма у блато, трећи покушавају д 
провући али онај кроз тај отвор прогура ногу тако да их више нисам могла затворити.{S} Затим гу 
есио, ишао сам лагано, мирно, ногу пред ногу, осветљавајући цигаретом калдрму да бих могао мимо 
{S} Шапће се и клонуло се иде ногу пред ногу.{S} Ноћ нас све више обавија, све више се губе кон 
разговора.{S} Шапће се и клонуло се иде ногу пред ногу.{S} Ноћ нас све више обавија, све више с 
рска војска ударила? — пита онај што је ногу попео на степеник за пењање.</p> <p>— Па не могу в 
мом се опет чу неки разговор и пљаскање ногу по блату, као да читава гомилица пешачи.{S} Радозн 
и се те узе намештати ватру.{S} Испружи ногу те петом од чизме узе лупати пањ који је по средин 
сити о фењер од фијакера, други метнути ногу на степеник за пењање, трећи наслонити руку на кош 
 исто тешко изговорити реч као и извући ногу из блата.</p> <p>Гомила се ваљала крај нас, као ре 
Приђе му, па се испрси и тресну ногом о ногу.</p> <p>— Господин поручник, молим покорно!</p> <p 
га, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солунске жељезнице — и камо да сам се  
га, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солунскога воза и камо да сам се и поп 
ивота.{S} Текну ме сумња те скидох му с ногу ципелицу и чарапу.{S} Ножица је била хладна, прсти 
им товаром.{S} Коњић нарамљује на једну ногу, извлачи кола из блата амовима искрпљеним канапом  
рић који је стајао на земљи измеђ мојих ногу.</p> <p>— То је само једна наредба, а имам их више 
упили око ње, седећи на поду подвијених ногу и наслоњених главица на њена колена.{S} Сви пажљив 
бљеник.{S} Био је босих и раскрвављених ногу, дроњав и поцепан, подбула лица и подивљала поглед 
и се из њих пење, разастире испод наших ногу провидан сиви облак, који лежи над целим приштинск 
оз ту тишину чује се још само бат наших ногу, пљаскање опанка по блату, стењање и шкрипа кола.{ 
 Не можеш, блато је а смоница, не можеш ногу извући.</p> <p>— Па шта је то тамо напред, што не  
рбијанско „ура!“</p> <p>— Опет борба на нож, опет прса у прса, као оно пре а нема сад за нама о 
х, седо му на груди готов да му забодем нож са пушке у гркљан.{S} У томе часу он јекну: „Не, ку 
крајних и мутних јесењих ноћи, реже као нож оштар косовски ветар.</p> <p>По улицама кроз које г 
о Божићу и душе оштар ветар те реже као нож а не можеш ни лице увући у јаку ни руку склонити у  
к на нашем телу, од врха тога братскога ножа и крвава опомена да се ни једнога дана не подајемо 
ило злокобнога првога октобра и мучкога ножа у слабину, ко зна не би ли се старозаветска бајка  
, забодоше гладни војници и заробљеници ножеве у његово тело да откину парчад меса коју ће код  
 смо у ров и отпочела је крвничка борба ножевима, кундацима, рукама, зубима.{S} Ја сам напао на 
на капија.{S} Пред капијом је војник са ножем на пушци; увио се у шињел и натукао шајкачу на уш 
 крца под кораком и остаје за тобом као ножем изрезан отисак стопале на њему.{S} И воде, које с 
угих се пече сланиница натакнута на врх ножића или зашиљене гранчице а код свих развио се жив р 
зговоре.{S} По неко од њих сецка оштрим ножићем танке корице тврдога хлеба и грицка; други тури 
 скидох му с ногу ципелицу и чарапу.{S} Ножица је била хладна, прстићи студени.{S} Замолих једн 
а каже.{S} Она учини и кад опипа детиње ножице, она ми не рече ни речи, само ме погледа.{S} Ја  
авлачила детету руку у груди, пипала му ножице, чело и нигде нисам могла опипати ни трага од ра 
ло ходити али од мраза не може да макне ножицом а оно млађе још се није одвојило од наручја мат 
бине почеше убрзано да се надимају а из ноздрва пара очас овлажи читав круг земље око његове гл 
 ћебадма, фрчу незадовољно и бије им из ноздрва бела маглица.</p> <p>Избудио се град и данас ће 
екло страшћу и одмором и из раздражених ноздрва сукнули су црвени пламенови који пале и сагорев 
у сјај, груди му дршћу грчем од напора, ноздрве се понова шире — он би хтео напред.{S} Он се уп 
се с душом и тешко дишући кроз набрекле ноздрве.{S} Преморио га пут; ко зна одакле он, озго из  
еном а брекће и фркће и тешко дише кроз ноздрве, враћајући се увече у своје дворе.</p> <p>Арнау 
ворноватим удовима, као орао кад забоде нокте и прикопча се канџом за мрцину.{S} Његови се врхо 
ојом.{S} Њу олујина већ неколико година носа широм балканскога полуострва и баца је са истока н 
равила мале усирене локве на поду, а из носа му црна крв залила уста и обојила образе.{S} Мали  
 којега ветар откида прамен по прамен и носа га сивом пучином.{S} Вардар нарастао блатњавом вод 
кетом унатраг и наочарима спалим на врх носа, иде напред и води волове за узицу.</p> <p>Па онда 
 /> су јурили путем наши вранци, све се носала и повијала кола с једне стране друма на другу, п 
сте стрејама, иду тешким одом погрбљени носачи, носећи читаве товаре на леђима а за њима журе љ 
 стубова, као колоне класичних храмова, носе на себи кров од густога дима те у тамној ноћи, кој 
 па писне а мајке свако јутро по једна, носе јој своје чедо и бацају јој у чељуст, те га прожде 
оз проћи.{S} Тај мост и стубови који га носе, окитиће се зеленилом а горе по наслону моста, раз 
аџбину, попрскали су већ зидови који га носе и пламен је помамно лизао и буктао кров све просто 
ју; распитивао је могу ли аутомобили да носе топ; може ли са аероплана да се нишани; колико мож 
ени и натоварени, који још поврх товара носе и по где које дете; па онда магарци, па кравица ко 
/> читаве породице забринута лица и све носе свој тежак товар бриге и бола и уз то нешто имања, 
узина стазе није увек дозвољавала да је носе на раменима, већ су је морали по где кад спуштати  
фа, старог војводе.{S} Војници, који је носе, нигде скоро да наиђу на ширину да би је могли пон 
ети на рамена те пружити кораке, већ је носе на руке а руке им се скочањиле од зиме те се сваки 
изонту појаве бродови са заставама које носе спас ономе што је преостало од читавог једног наро 
хране и ствари могао повући те да их не носе на раменима и да не гладују успут.{S} Спавали су п 
азе од гомиле до гомиле и за ситне паре носе својим кућама драгоцене ствари.</p> <p>Уз беду, не 
х кола.{S} Крећу се војници кроз мрак и носе на глави сено, које су почупали ко зна из чијег пл 
 почупали ко зна из чијег пласта; други носе од некуд воду, трећи промрзли лутају од ватре до в 
да нам се придруже уверење да победиоци носе собом глад или можда одвратност према крволочноме  
упримо! — гунђа један, једак на оне што носе ципеле уверен да од њих све зло потиче.</p> <p>— Н 
 не здравећи нас.{S} По зраку изнад нас носе се јата гавранова и дрско гракћући прате нас, нави 
Не би реко на коњима јашу</l> <l>Већ их носе наљућене виле.</l> <l>Оке цара слуге и војводе</l> 
ндарм.</p> <p>— Зато, што ми је ту, под носем! — одговара му дежмекасти лиферант који грчевито  
ијене у мараме, шалове и ћебад а мајка, носећи још и одојче на руци, прати кола са најдрагоцени 
ана и расточава државна мунициона кола, носећи свако по један део својој кући; у трећој улици в 
м обгрлиле и сађу на обале Сињега Мора, носећи приморским кефалијама поруке Господареве.</p> <p 
леђима а за њима журе људи, жене, деца, носећи свако по неки свежањ, кутију или бошчу у руци.{S 
ка и госпа у црнини изашла је из цркве, носећи у руци читав снопић свећица.{S} Она је зашла од  
ајка, јер сам све то гледала кроз сузе, носећи на рукама мртво дете и лутајући и сама, са малим 
јама, иду тешким одом погрбљени носачи, носећи читаве товаре на леђима а за њима журе људи, жен 
 запита ме са саучешћем старији војник, носећи неки тежак товар покривен ћебетом.</p> <p>— Траж 
е захвално погледала и ушла је у вагон, носећи једну црну бошчицу са које је капала вода и оста 
рај нас какав прљави скопљански пајтон, носећи по ког официра који код куће болује а иде у болн 
и је јуче <pb n="55" /> отишао у Солун, носећи собом онога дипломату административног оделења,  
 госпа у дубокој црнини, <pb n="110" /> носећи тугу као једино имање које је спасла.{S} Њој је  
има, која се већ уморила <pb n="454" /> носећи свако по какав мали свежањ или какву стварчицу.{ 
сву љубав за њу задржао и даље себи.{S} Носећи ту љубав са собом, он се за време операција на с 
о погледали, кад је слазио са Копаоника носећи им слободу; Арнаути, чијој је сили дохакао тај и 
има планина.{S} Кроз зрак пролеће птица носећи у кљуну сламчицу да свије ново гнездо.{S} Вода н 
 надама, свако је већ долазио на њих не носећи собом више никакву наду и већано је још само о п 
дуго, ишли смо тешко по густоме блату и носећи терете на рукама а бол на души.{S} Ја сам успут  
, у коме је горела свећа а за њим други носећи тешке алате, ћускију, ашов и длето.{S} Пуковници 
а српских војника, који су се смењивали носећи освећене и тешке ћивоте, које су пратили калуђер 
 се једнога дана на београдској калдрми носећи собом и прошлост и будућност.{S} Те две Мице кад 
 из собе.{S} Мало затим уђе један момак носећи у руци малени ручни фењер, у коме је горела свећ 
<pb n="372" /> <p>Повио се грешни Бојко носећи их на леђима, ознојио се и посустао те као запом 
сата борбе, воз је кренуо ка Феризовићу носећи собом тело честитога младога писара и четири вез 
епријатељ улази у варош а наши викнуше: носи, боље ти него непријатељ.{S} Па понео и ја.{S} А н 
 кад о поплави дере набујала река, која носи све што је дочепала и почупала.{S} Имаш утисак као 
је загушио друм.{S} Несретна мајка која носи на леђима свој <pb n="380" /> најдражи терет, свој 
еле женске чарапе до колена а на леђима носи место ранца један шарен јастук пун ствари — Али не 
ина, слаба и сиротињски обучена.{S} Она носи у наручју одојче.</p> <p>— Шта ћеш ти мала? — пита 
дна жена, друга моја по несрећи.{S} Она носи мртво дете под пазухом, прилази мирно начелниковом 
есту Краљеву Гарду.{S} Од тога доба она носи име Мица Бандиска.{S} Она друга има тамно порекло  
имају гвоздени мост, који од ослобођења носи име ђенерала Бојовића.{S} Наши још одступају камен 
оним.{S} Сто година историјске неправде носи на своме имену мој дед зато да би се историја поно 
се тегле ова кола, уздиже се брдо, које носи град призренски и овај се горе, на висини, јасно о 
ас уочио кад је поменула дете, да га не носи собом.{S} Оставио сам је њеној тузи, пун, горкога  
 заспа тврдим сном који вера и поуздање носи.</p> <p>Ја се вратих у ону механу.{S} Још једном м 
њега сунца.</p> <p>Пред нама иде жена и носи на рукама двоје дечице увијене у крпе.{S} Оно стар 
ете води у општину.</p> <p>Улази жена и носи раскрвављено дете у наручју.{S} Казује несретница  
сте, улице мртве и хука Вардарева, који носи кишама нанету воду са Дервена и Жедна, пролама се  
 се на ћуприји са једним војником, који носи воду и он ми главом показа страну, где је извор.{S 
качу на уши а наслонио се на дирек који носи капију па, борећи се са дремежом који му намеће не 
си вуко фотеље? — пита га порезник који носи под мишком пореске књиге.</p> <p>— Што, питај ме,  
а довољно нема, уморна под теретом који носи.</p> <p>— Промрзла дечица? — пита је рањеник који  
грнут болесничким ћебетом, па отац који носи кућу на леђима и мајка која води уморну дечицу за  
 Погодио сам га да га храним а он да ми носи овај товар.{S} Па кад му дадох на подне комад прој 
а, где ће са женом и децом, кад га олуј носи све даље од места, где је све његово добро остало  
и тражи нешто и вуче што нађе.{S} Један носи воду, други нарамак сламе који ће метнути пода се, 
 ми!{S} Не треба ми!{S} Нека овај орден носи Мица Зуавка и Мица Сенегалка, ја ћу за Србију умет 
ежањ неких аката, које дотични господин носи у руци, улазе у купе као новчане књиге опет разне  
и, шести, <pb n="381" /> седми... свако носи своју невољу, свако свој бол, своју историју, увек 
два креће и пробија кроз гомилу и свако носи, осим оне опште још и своју сопствену невољу, свак 
е обзире на његову трагедију, јер свако носи своју невољу; свет пролази и нико дете не прихвата 
S} Свако подједнако понижен, подједнако носи терет бриге и бола и креће погнуте главе предосећа 
лица.{S} Измеђ ватара крећу сенке; неко носи дрва, други воду, трећи зашо од ватре до ватре и т 
што ју је још држао у руци — видите, то носи датум, 28. октобар, је л те?{S} То је нова, сасвим 
од нас прима по један и свако свој крст носи...</p> </div> <pb n="373" /> <div type="chapter" x 
 бол и унела га свег у моју душу.{S} И, носила сам га и подносила по мучним путевима, по мразни 
 познаје траг ситних дечијих зубића.{S} Носила је ваљда мајка у недрима да детету накваси усне  
раду и гледала сам дуго доле у воду.{S} Носила сам се мишљу да скочим доле и већ сам се била пр 
е хтеде ни да саслуша вести које је она носила са воза:</p> <p>— Не требају ми никакве вести, ј 
 и затрпан; дебела стена, која је некад носила часну трпезу, лежи сад дубоко уривена у земљу ка 
ха струја у вртлогу олујине која нас је носила.{S} Он охрабрен, настави:</p> <p>— Ту шајкачу ни 
има и упутисмо се за гомилом.{S} Ја сам носила свој најдражи терет, свога синчића...</p> <p>Гос 
 часа понова издахнуло јединче које сам носила.{S} Стеже ми се нешто у души и мал не цикнух од  
здравља, поделити самном бригу коју сам носила.</p> <p>И он је растао и његово ми је здравље би 
ом му је ваљда натопљено одело. — Једно носила а друго водила па... пала граната <pb n="475" /> 
један за другим о снажна плећа, која су носила на себи мртву варош; кроз дубоки мрак запазио са 
 лежи разапета карта, по којој је млади носилац круне, дебелом писаљком исписао силне црвене бр 
 се копао гроб Српској Круни, млади њен носилац и даље се борио са тешким и суморним мислима.{S 
на у овој борби представља и чији је он носилац.</p> <p>Стари Краљ је одмахивао главом на све т 
 био затворен и влада и Врховна Команда носиле су се мишљу да и сами крену преко Љум-Куле на Де 
одице; носили су се читаве куће ствари, носили су се читави џакови брашна и товари хране.{S} Од 
ли и носили су на себи читаве породице; носили су се читаве куће ствари, носили су се читави џа 
ва, слазили су њима кола и аутомобили и носили су на себи читаве породице; носили су се читаве  
које смо, све од Рудника и Цера, високо носили.</p> <p>А борбе су тек почеле и они што се боре  
с друма, а маса младих регрута, који су носили муницију из Крушевца, ишла је крај његове каре и 
ст у дрвену кућицу.{S} Војници, који су носили ову кућицу, смењивали су се и често пута одмарал 
ли ономе међ нама, којега су пронели на носилима тешко рањена или износили са бојишта мртва.</p 
је по облику на средњевековне племићске носиљке а иначе је била од обичних дасака, са седиштем  
 не може због војводе.{S} Са његовом је носиљком врло тешко правити та одстојања.{S} Неће моћи  
они лагано иду, стопу по стопу, пратећи носиљку свога шефа, старог војводе.{S} Војници, који је 
ми!{S} Хоћу да понесем кључ, хоћу да га носим са собом!</p> <p>— А Фиделица?</p> <p>— Фиделица? 
ло издржати?{S} Нити сам имала снаге да носим себе и терет, нити сам имала храбрости да идем да 
бих ти једно дете, ал ето, једва и себе носим.</p> <p>— Хвала ти! — благодари очајна мајка.</p> 
ј невољи, да ми <pb n="284" /> чувамо и носимо Краља!“ Они инстиктивно осећају да им је судбина 
анинске, далеко и нејасно као нада коју носимо у души.</p> <p>Осврнусмо се још једном за собом. 
p> <p>— Ох, госпо, сви их имамо, сви их носимо!</p> <p>— Знам! — одговори она са саучешћем — Зн 
ј недаћи <pb n="608" /> тражи кривца и, носио је стрпељиво свој крст, уверен да је позван и дуж 
б и иначе, и свој рођени живот је једва носио а наишао овај слом те му наваљао на душу тешке бо 
 на предају, сваки је од ових одборника носио још омотану, на левоме рукаву, и једну белу врпцу 
ем а сам спусти на даске дете што га је носио, покри му лице оном марамом којом је било покриве 
лица избеглица.{S} Под товаром, који је носио на леђима, лежао је на земљи немац, заробљеник, а 
 при канцеларији начелниковој.{S} Он је носио под пазухом оно сироче а ја своје.{S} Ишли смо кр 
 беласа.{S} Бабо је ишао напред и он је носио највећи товар а ми сви за њим.{S} Нико речи да пр 
оље и да бегство првога, који је то име носио, није значило напуштање народа и народне револуци 
обу.{S} Био је он сам, онај старешина и носио је хлеб под пазухом те ми га пружи а затвори <pb  
при некаквој војној станици и тога ради носио официрску капу под којом је, по уверавању начелни 
ије, отпоче да се ређа.{S} Сваки је дан носио свој догађај а сваки је догађај наговештавао вели 
 је од тешких мисли, које сам као терет носио на овоме путу, те сам се осећао одморен.</p> <p>— 
вери стави на милост и немилост судбину носиоца круне и углед Краљевине и, ађутант Тодоровић од 
ински чиновници прегледају кола да виде носите ли шта што подлеже трошарини.{S} Један ће се обе 
ујица догађаја и заједно са нама почела носити друмовима нашим; он разговара са француским авиј 
зна где ћемо... ко зна нећемо ли морати носити ствари на леђима а водимо децу!...</p> <p>— Ја н 
 свој крст, уверен да је позван и дужан носити га.{S} Остали министри ишли су тако исто, ко пеш 
настави:</p> <p>— Ту шајкачу нисам смео носити улицом, није ми дао бабо, него само у кући.{S} П 
ви нас својом студеном руком и поче нас носити.{S} Поче нас засипавати и претрпавати и више ни  
пешице ходили, те не могли велики терет носити, и од конака до конака снабдевали се храном, већ 
понесем?</p> <p>— Нећеш моћи ни себе да носиш.{S} А можеш ми помоћи само тако, ако те послужи с 
ћи у јаку ни руку склонити у недра, јер носиш одапету пушку и обзиреш се на све стране.{S} Ово  
енак један омален човек са наочарима на носу и тешком торбом на леђима.</p> <p>— Тако је ваљда  
d>Београд</head> <p>Ватра се притајала, ноћ наметала мир узбуђеној природи и узнемиреним душама 
увоте.{S} Веле, доцкан су синоћ стигли, ноћ већ пала, све затворено, све погашено а не познају  
зрену.</p> <p>Када је пала вечерас ноћ, ноћ од 12. новембра, Престолонаследник се одмах по вече 
 своју последњу, најкраћу ноћ у животу, ноћ која му остаје од пресуде до извршења.{S} Осећање ј 
/p> <pb n="483" /> <p>Ишли смо даље.{S} Ноћ је већ почела да се разређује, киша је сасвим била  
има.{S} Краљ ће краљевати без круне.{S} Ноћ ће дуго трајати, врло дуго и неће сванути све док т 
а тешка и загушљива запара у кафани.{S} Ноћ је била густа и мрачна и јасно се чуо бат гомиле из 
га и бол није ни дала оком схватити.{S} Ноћ нас је била застрла својим црним покровом и промица 
 се и клонуло се иде ногу пред ногу.{S} Ноћ нас све више обавија, све више се губе контуре поје 
кују се, траже и лутају измеђ ватара; а ноћ све дубља и црња.</p> <p>Тешко је било наћи сува ме 
тек треба обезбедити да се преспава ова ноћ, кад знамо како смо прошлу у Липљану провели и кад  
е разиђоше кућама са уверењем да се ова ноћ може спокојно проспавати.</p> <p>Ноћ је пала мутна  
рнусмо се још једном за собом.{S} Глува ноћ још страсно грли отаџбину, коју смо ми напустили, з 
пусту кућу.{S} Ох, како је то била дуга ноћ!{S} Изгледала ми је читава вечност!{S} Целога свога 
ша нам да одагнају; уморила нас је дуга ноћ, коју смо превалили и примакли се зори.{S} Попушили 
ледају више, погасила их је киша и дуга ноћ; само по где где још узноси се танак дим од пањева  
х.{S} Осећао сам да ми је дуга, предуга ноћ, те да је бар ту крај мангала, са овим добрим људим 
 је било некада тако злих вила па да за ноћ поруше све што би краљеви за дан назидали.</p> <p>— 
о браћа за дан назидала, зла би вила за ноћ порушила?“</p> <p>— Јес’, тако! — одговори онај.</p 
назидали, <pb n="621" /> зла би вила за ноћ порушила.{S} Је л’ зна ко ону песму о зидању Скадра 
Све што за дан саградим, зла ми вила за ноћ поруши.{S} Колико смо се сви мучили да саградимо ов 
мо ову државу, па ето... поруши вила за ноћ, поруши до темеља...!</p> <p>Краљ прекиде и дубоко  
S} Та ноћ у Липљану била је најхладнија ноћ оне оштре зиме која нас је у изгнанству пратила.</p 
, милом или силом.{S} Сад је већ дубока ноћ и арнаути су се повукли у куће замандаљили врата и  
26"> <head>XXVI</head> <head>Историјска ноћ</head> <p>То је била ноћ од 12. новембра која се сп 
дуге, топле и заносне приче које зимска ноћ и љубав, којим их стара <pb n="245" /> мајка казује 
д којим је још почивала суморна и тешка ноћ.{S} Овамо и онамо, један за другим, почињу на кућам 
</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Тешка ноћ је пала на моју Отаџбину, као да је злим дусима сме 
вде, у долини, није тако нагло освајала ноћ, као тамо међу сметовима и стењем.{S} Нешто је благ 
ледње виђење с њом!</p> <p>Када је пала ноћ, последња ноћ пре но што ћемо кренути у планине, на 
руго неће бити него су ови, чим је пала ноћ, напали на наше бегунце - ради пљачке, наши су били 
-Баби, над самим Скопљем.{S} То је била ноћ између осмога и деветога октобра а у зору деветога, 
ead>Историјска ноћ</head> <p>То је била ноћ од 12. новембра која се спустила над Призреном.{S}  
оме је Команда.</p> <p>Кад је наступила ноћ, главница наше војске повукла се са положаја, на ко 
ирати жалосне слике које је дотле крила ноћ.{S} Улицом јуре кола претоварена дењцима и сандуцим 
ће војска проћи и тек кад је пала мркла ноћ, повукли се у куће.</p> <p>Кућа у којој сам ја стан 
де мирно крај ватре да пробдије са нама ноћ.{S} Није проговорила ни речи и ја сам са неким стра 
ло и зашто нико није могао доћи јуче на ноћ.{S} Било зло и невоља у селу.{S} Турци убили Марка  
и како одмиче време.</p> <p>Тајанствена ноћ... а поноћ већ превалила.{S} Из гомиле светога каме 
зван Призрена.{S} Била је грдно студена ноћ а ватре нисмо имали... многи су <pb n="643" /> и пр 
: „Ако, море, исушиће се!“ Наиђе мразна ноћ па не смеш да мрднеш прстом, мислиш сломиће се, а Б 
нати један другоме али нас је она тамна ноћ и заједница невоље здружила.{S} Изједначени тамом и 
оћили.</p> <p>Па ипак, та густа и тамна ноћ, није била тако глува.{S} Чуло се, одовуд или отуд, 
ло час ону несретну мајку.</p> <p>Тамна ноћ је испуњавала пусту кућу.{S} Ох, како је то била ду 
весна тога да је то била последња мирна ноћ у њиховом невином животу и да сад већ улазе, да сту 
урским кровом.</p> <p>Била је већ касна ноћ кад у исто двориште уђе она госпа у црнини, коју са 
 ноћас, над Призреном царује судбоносна ноћ; нешто тајанствено лебди у ваздуху, оком се види ка 
кренуо 23. у ноћи.{S} То је она страшна ноћ која је решила судбину Београда.{S} Он је <pb n="44 
 њом!</p> <p>Када је пала ноћ, последња ноћ пре но што ћемо кренути у планине, настала је једна 
дњи дан наших мука и спусти се последња ноћ.{S} Опет смо се ноћу вратили као што смо и отишли,  
иким количинама.{S} Била је то последња ноћ коју су провели под својим кровом они несретници, к 
зговорима бескрајним, као што је јесења ноћ бескрајна.</p> <p>Учитељи су понова причали о своји 
већ и непогода утишала и овладала ведра ноћ па треба грабити.</p> <p>Са Ветерника, на који смо  
 које се око Скадра узносе и које ведра ноћ јасно оцртава и издваја, он вели војницима око ватр 
ловска леђа те тако пробдили ноћ.{S} Та ноћ у Липљану била је најхладнија ноћ оне оштре зиме ко 
е, јер је ноћ већ настала.</p> <p>Наста ноћ мрачна и облачна.{S} Војници наложише ватре у закло 
кад је дан да је дан а кад је ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам пушкарање кад је већ био мрак, ето то т 
Знам само кад је дан да је дан а кад је ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам пушкарање кад је већ био мрак 
је су се дале предвидети.</p> <p>Кад је ноћ већ пала, две стотине младића и деце под оружјем, к 
удно погледала на ту зору; гушила ме је ноћ, нисам могла да дишем...!</p> <p>Ватра код детета н 
</p> <pb n="305" /> <p>Тишина, којом је ноћ обгрлила Косово, подржава те и одводи све даље у ти 
х кућа, да се увери спава ли све што је ноћ загрлила.{S} Мир и тишина свуд, само што се студен  
ставило непријатељско наступање, јер је ноћ већ настала.</p> <p>Наста ноћ мрачна и облачна.{S}  
ли пуковник обустави даљу борбу, јер је ноћ већ била пала, па се не може знати где се може наић 
d> <head>Последња нада</head> <p>Већ је ноћ у велико пала а Моравска Дивизија није још стигла.{ 
оје другове да ту, крај ватре, пробдије ноћ.</p> <pb n="612" /> <p>И вечерао је ту међ њима.{S} 
>Поседало се око мангала да се пробдије ноћ, док су се дечаци из ратарске школе, чим су се мало 
и тоалетиране, јер су безбрижно провеле ноћ у топлој соби.{S} Један ће посилни лупати на врата  
ви и онако смо искрвављени.{S} Скоро ће ноћ па ће нам она помоћи; он ће ме одвести, одвешће ме  
pb n="340" /> Црнољевског кланца затече ноћ; а трећи враћају се у Приштину, не би ли тамо стигл 
у брижне гомилице.{S} Многи не дочекаше ноћ него пођоше из Београда.{S} Ја не знам шта сам чека 
че у сумрак, кренули из Приштине а кроз ноћ наставили пут, сва се ова туга и бол није ни дала о 
 капу на незачешљану главу па пође кроз ноћ телеграфу да потражи Чачак те да распита каква је с 
таде вођа, који ће нас водити даље кроз ноћ и кроз опасност.</p> <p>Јавише се неколицина с пушк 
ећ догледају нејасне сенке које се кроз ноћ крећу измеђ ватара и чује се потмуло, пригушено дов 
смо обазриво и са зебњом наступали кроз ноћ.</p> <p>У ноћи пут изгледа увек дужи.{S} То чине он 
до на друму.</p> <p>Ми смо кретали кроз ноћ даље јер се већ и непогода утишала и овладала ведра 
оксата догледало се далеко, далеко кроз ноћ, која је већ почела да се провиди.{S} У дубини тамо 
гледале су као свитци који пливају кроз ноћ.{S} Пут је био мучан и тегобан, једнако смо се пели 
ланина чији снежни врхови беласају кроз ноћ обасјани месечином.{S} Друмом се крећу пред нама и  
 из села те се ми забринусмо.{S} Паде и ноћ и полегасмо а нико из села још не дође.{S} Баш био  
да нас забрину.{S} Већ вечерашње вече и ноћ, кад оде жандармерија из Скопља, биће вече и ноћ бе 
оде жандармерија из Скопља, биће вече и ноћ безвлашћа или са властима које нису моћне ништа изв 
већ је ужижем и даље, ужижем је и дан и ноћ вером и надом, и чекам те, јер ти ћеш доћи!</p> <p> 
 кад су обоје малаксавали, настајала би ноћ, у којој је она сањала Новицу.{S} Сањала га је; вра 
ј неопредељен звук те казује да се буди ноћ.{S} Из једнога дворишта чује се тупо ударање секире 
 леђа уз воловска леђа те тако пробдили ноћ.{S} Та ноћ у Липљану била је најхладнија ноћ оне ош 
>Бивало је и други пут да Новицу ухвати ноћ на мору и она га је чекала и дочекивала.{S} Ако би  
, на сред пута и ту ће крај ње пробдити ноћ али је велика гомила оних који не могу наћи чиме ће 
, те спрема ватре око којих ће пробдити ноћ.</p> <p>Краљ ће стићи доцније и неће наћи места за  
 више разлога за бригу но ноћас, ту сам ноћ измеђ понедеоника и уторника провела ипак мирније н 
ће бар под кровом.</p> <p>— Преседећемо ноћ — веле — само да смо у сувоти.</p> <p>Повео сам их  
а Призрену.</p> <p>Када је пала вечерас ноћ, ноћ од 12. новембра, Престолонаследник се одмах по 
нем.</p> <p>Изашла сам из куће и ушла у ноћ, најстрашнију ноћ у моме животу.{S} Небо је било му 
болова, као малочас она мајка што оде у ноћ да тражи изгубљено дете; тешили су ме они око мене, 
ја је протутњала друмом и отишла даље у ноћ.</p> <p>— Чудо, велико чудо! — рече више сам себи,  
им ће војска проћи, с тога сам доцкан у ноћ кренуо са фењерчетом у руци, не би ли где могао свр 
ли то још није Липљан где ћемо доцкан у ноћ стићи, то је малено косовско село Чаглавица кроз ко 
сви и спавали тврдим сном, кад дубоко у ноћ узе нас бабо будити: „Ајде, вели, устајте!“ Избудил 
еђу старцима наставља разговор дубоко у ноћ, док уморни не клону главама на груди.</p> <p>Пре ч 
амо даље, сад већ проређени и грабимо у ноћ.{S} Далеко отуд, кад смо већ измакли из села, чује  
каже очајнику, он отвори врата и суну у ноћ, суну у смрт!</p> </div> <pb n="470" /> <div type=" 
 заклонио са породицом, да проведем ову ноћ.{S} На послетку, неко испред мене рече да је доле,  
из тих бедема, дотле до њега кроз мртву ноћ допире жубор бистричин и он се трза, сећајући се да 
{S} Ишли смо и даље лагано а кроз глуву ноћ, која је лежала на мртвој вароши, чуо се из неког д 
неман уништења преспавала је једну дугу ноћ, те нам дала маха да данемо, да умијемо лица и опер 
аклона, решени да ту крај ватре проведу ноћ.{S} На то их је определило што су ту ван вароши зат 
 сам из куће и ушла у ноћ, најстрашнију ноћ у моме животу.{S} Небо је било мутно и облачно, ни  
 поноћи разбојници састати и опет оваку ноћ, буру, пљусак, грмљавину.{S} У другом случају ни да 
во већ седамнаест година, старица сваку ноћ пали <pb n="17" /> светиљку и чека га.{S} Он ће доћ 
за места у возу.</p> <p>И кад су дубоку ноћ пробили први наговештаји зоре, толико бар да се кам 
пет неко лупа.{S} То ће тако ваљда целу ноћ.</p> <p>— Ко је то? — пита онај глас из дима који с 
ла заспати.{S} Нисам ваљда спавала целу ноћ, само се превртала и мислила и ослухивала готова да 
ти у мутну, јесењу ноћ.{S} Киша је целу ноћ лила као из кабла а у то доба нешто попустила, те с 
ђу њима је било болесних; један је целу ноћ јаукао а једнога су, кад је свануло, изнели мртвог. 
жене, које су због страха пробдиле целу ноћ, те су извиривали, да су чак коњима везивали копите 
мице, те свет почео још од синоћ и целу ноћ да хита ка железничкој станици.{S} Веровало се, бић 
с рано је отишао.{S} Преседела сам целу ноћ на станици, на оној киши, и сутра дан тек ушла сам  
и је нешто овде...{S} Нисам спавао целу ноћ, прозебао сам као несретник, јер сам све са себе св 
куће и плакала сам по цео дан и по целу ноћ.</p> <p>Она пресече реч јер се заустави цела колона 
ас овако, час онако.{S} Тако скоро целу ноћ, све до зоре.</p> <p>Сутра дан је свануо мутан поне 
p> <p>То су отац и мајка, који већ целу ноћ нису очи свели, избудили дечицу те се сад журно спр 
ина Скопља.</p> <p>Киша је лила ту целу ноћ и од јутрос још није престала.{S} Небом се журно го 
итељима пробдио крај мангала целу једну ноћ све док га умор није савладао.</p> <p>— Сећам се! — 
тезао на дахијске људе, већ су ту једну ноћ, пре но што ћете ви наићи, испред вас бегали неки љ 
 одстојаћу целу ову ужасну, ову студену ноћ, на којој ће и стока од мраза липсавати.</p> </div> 
 друма, попадале да пробдију ову мразну ноћ.</p> <pb n="653" /> <p>Све полегало по влажној земљ 
наче суморним тренутцима.{S} Кроз тамну ноћ допире до нас топовски пуцањ, то се још боре послед 
макли из села, чује се јасно кроз мирну ноћ топот коња као кад тица ноћница удара крилима.{S} М 
овине, очекујући на киши целу боговетну ноћ да добију места у возу — стајала је она, под једним 
ватреном кишом; провела сам ону страшну ноћ у пустој кући, преживела сам последње дане Скопља и 
крије Србију, која преспављује последњу ноћ на своме тлу а затим, од поноћи, ведра као да би за 
p>Тако и овога часа, проводимо последњу ноћ и последњи час на тлу своје отаџбине.{S} Слутили см 
дечицом, тамо он проводи своју последњу ноћ.</p> <pb n="442" /> <p>Одмакао сам дубоко тронут од 
на и изгнана деца, преспављују последњу ноћ на грудима своје мајке отаџбине.{S} Ведрина је већ  
пети да унесе светлости у мутну, јесењу ноћ.{S} Киша је целу ноћ лила као из кабла а у то доба  
, дај нам да преживимо још само ноћашњу ноћ!“ Нисмо казивале једна другој ал нас је обе било ст 
шта и истерали су ме.{S} Спавала сам ту ноћ у кафани, на једној клупи, међу многим војницима ко 
борбу.{S} И тако је готово цео фронт ту ноћ провео на мртвој стражи а одмах, непосредно иза мрт 
мо само слушали немиле звуке.</p> <p>Ту ноћ сам провела врло немирно.{S} Нисам могла дуго да за 
а се повучемо дубље у пећину.</p> <p>Ту ноћ нису ни легале жене више него остале са Лазаром у р 
а синоћ видео везана крај ватре, вечиту ноћ.{S} Глас је тај морао од некуд из велике даљине доп 
етиња уобразиља замишљала је оваку исту ноћ, буру, пљусак и грмљавину.{S} Доцније, кад су ми до 
јој, посветити своју последњу, најкраћу ноћ у животу, ноћ која му остаје од пресуде до извршења 
аломио умор и патња, а кад су још трећу ноћ морали по овој цичи заноћити под ведрим небом, усре 
>IX</head> <head>Крај мангала</head> <p>Ноћ је морала великим делом промаћи, вероватно је било  
алило.</p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Ноћ је раније пала, као да је злим дусима сметала светл 
и, која руши све што Србин зида.</p> <p>Ноћ поче јаче да осваја, а зима јаче да стеже.{S} Краља 
а још лије, разлила по сокацима.</p> <p>Ноћ густа, као да је засводила оне тесне уличице те изг 
кивао да настави своја казивања.</p> <p>Ноћ већ дубока и тишина, мукла тишина, <pb n="453" /> к 
рило ненасите и одвратне сујете.</p> <p>Ноћ је већ увелико овладала када смо се спустили у дубо 
ађана који су под њима полегали.</p> <p>Ноћ осваја све дубље и, све што ће ујутру да рани, пред 
ва ноћ може спокојно проспавати.</p> <p>Ноћ је пала мутна и тамна; кишни су се облаци били густ 
атком војске и он сутра кренути.</p> <p>Ноћ је већ била дубље замакла, још сат па ће поноћ а мл 
 један пре другога заузме место.</p> <p>Ноћ се све више разређује и мутна светлост мочарнога је 
ма да чека смрт која ће, ако не раније, ноћас кад стегне мраз извесно наступити.{S} Заспаће од  
е ближе мени и узе ми шаптати:</p> <p>— Ноћас Команда Трупа иде у Грачаницу!</p> <p>— Кад ноћас 
он, па се досети — А знам, виђао сам га ноћас.</p> <p>— Шта је радио?</p> <p>— Помого се, помог 
кој станици.{S} Веровало се, биће можда ноћас каквих ванредних возова али и иначе, треба бити ш 
е лаже, нема брате ништа; оде и команда ноћас у Грачаницу, прође Косовом и Краљ и Влада и Врхов 
 глас из дима.</p> <p>— Па... колико за ноћас, може се... — теши трећепозивац, а сутра треба по 
ам очима видео, господине, како ми деца ноћас на друму цвокоћу од зиме — правда ми се један од  
нда Трупа иде у Грачаницу!</p> <p>— Кад ноћас?</p> <p>— Сад, кроз који час, док сврше седницу.< 
е локалан већ целим фронтом и, да се од ноћас можемо сматрати да смо у рату са Бугарском, гомил 
нском колеги а на основи депеша које је ноћас откуцао; долазе најзад и сарадници- „Српскога југ 
а рашчистити.{S} Огроман пожар, који је ноћас буктао изнад Пећи, гутао је државне архиве, новча 
прошлости, никла српска вера, једини је ноћас неми сведок тужнога чина сахрањивања српске вере. 
ли сретнем оног трећепозивца што нам је ноћас у Штимњу донео пуну торбу Карађорђевих Звезда са  
ћу на посао.</p> <p>Пошло је све што је ноћас отпочинуло у Штимњи; кренуло је и оно што је стиг 
да неко спрема да обнови ватру, коју је ноћас киша загасила; из другога дворишта чује се ситно  
о јасно оцртава над Скопљем, догледа се ноћас као тамна неодређена маса.{S} Варош као застрта т 
А ваљда ће и престати киша, испадала се ноћас! — теши се мајка погледајући очајно у мутно небо. 
ега, на обалама бистричиним, угасиће се ноћас и последњи траг живота једне државе.{S} Ослушну ж 
 колима.{S} Ватре је било доста, јер се ноћас предавало пламену све што се не може понети.</p>  
а други и распитује за коња, који му се ноћас одрешио и отумарао; вајка се трећи да му је во цр 
ћи и љубила официрима руке. „Они“ су се ноћас, тихо, мучки, да их нико не чује, извукли из варо 
аре, кола се товаре.{S} Они, који су се ноћас у ноћи погубили, траже се међу собом; тамо на дру 
не <pb n="441" /> чује.{S} Он зна да ће ноћас, кад све ове што му сад говоре буде савладао умор 
 су намирисали лешину, обишли је, па ће ноћас, кад планина буде пуста и мирна, доћи да је растр 
а ту на станици, чекаће вечерас, чекаће ноћас, чекаће и сутра ако треба.{S} По подне је већ цел 
, кући својој, загрљају материном.{S} И ноћас ће мајка да припали светиљку, јер ко зна не лута  
итав логор породица које још од синоћ и ноћас чекају ту.{S} Усред воде, која је поплавила угибе 
дубоким кореном за срце планине.{S} Али ноћас, над Призреном царује судбоносна ноћ; нешто тајан 
 ја раменима.</p> <p>— Како сте провели ноћас у Липљану?</p> <p>— Тако, на мразу, на друму.</p> 
<p>Најзад крећемо не би ли се, промрзли ноћас, под сунцем које већ почиње да зрачи, загрејали п 
ве гомиле бегунаца, испред којих смо ми ноћас измакли.{S} Окупише се око мене и посаветоваше ме 
томе било да ће нас варош моћи да прими ноћас под своје кровове колико да се огрејемо, колико д 
али непозване госте, преко којих ће они ноћас морати да прескачу, тражећи сточни измет којега с 
354" /> <p>— Па то бре ми нисмо сигурни ноћас овде, шта је од Феризовића довде, два сата! — гов 
Дижу се и они са калдрме.{S} Оно што си ноћас крај ватре видео као гужву од које су волови стук 
нико, а да је ко ушао не бих могао доћи ноћас.{S} Морао бих остати да га дворим.</p> <p>— А как 
пије, чуће се вести што их је он сазнао ноћас на дежурању, било из депеша које су дошле или про 
и, коју ће телеграфиста који је дежурао ноћас, увратити да пије, чуће се вести што их је он саз 
9" /> гомиле тражи ћебе које му је неко ноћас свуко с леђа; лута други и распитује за коња, кој 
ле смо јутрос кренули до места где ћемо ноћас заноћити.{S} Ти гласови чак иду разним путевима и 
ако је знао да не би премрзо.{S} Ми смо ноћас спавали овамо у пољу, изван Призрена.{S} Била је  
>Ма да је било више разлога за бригу но ноћас, ту сам ноћ измеђ понедеоника и уторника провела  
прилећи или бар заклонити, ако би нешто ноћас студен ветар дунуо.{S} Што је било места, крај та 
 је од јутрос пробудила вест, да су нас ноћас о поноћи Бугари напали дужином целога фронта, мис 
/p> <p>— Је л’ истина да је ђенерал већ ноћас испратио своје ствари?</p> <p>Да узбуђење још виш 
зато што их сад наши нападају, не почну ноћас светити на нама, сиротињи.{S} Легла сам и покрила 
руму узносе људи на леђима кола која су ноћас у мраку загазила страном у јарак, други претовару 
чик.</p> <pb n="177" /> <p>— Одмах, још ноћас!</p> <p>— На коју страну?</p> <p>— Видећемо, каза 
бардовањем уништио.{S} Можда можемо још ноћас проћи кроз варош, те поћи даље,...</p> <p>— Зар д 
и их наши моћи уздржати да не крену још ноћас даље.{S} Да пођемо бога ми!</p> <p>— А на коју ст 
 напорно пешачење од Љум-Куле до Спаса, ноћашње бдење крај ватре и данашњи тежак и студени дан, 
, које су испружили ван кола, влажне од ноћашње кише.{S} А прокисла стока, која је полегала по  
з ватру открави ноге које су промрзле о ноћашњем мразу у Липљану, а нису се загрејале ни путова 
 групе на сред улице и воде разговоре о ноћашњем страховитом мразу.{S} Други се надвикују, трећ 
укао на јежевичку косу и то је био онај ноћашњи покрет непријатељев, који су наше страже запази 
 није могло понети, гутао је пождрвљиво ноћашњи пламен и све је прогутао.</p> <p>Легао сам сино 
 на ресничку станицу.{S} Све покисло на ноћашњој киши, све престрављено, све пренеражено и све  
и: „Боже, дај нам да преживимо још само ноћашњу ноћ!“ Нисмо казивале једна другој ал нас је обе 
ше стежу и све их више остаје успут.{S} Ноћи су биле нарочито страховите, а већ се нигде није м 
дању ни ноћу.{S} Па уз то нигде хране а ноћи мразне, те стока незбринута, ненахрањена, несклоње 
аш ли, бога ти, војниче, - које је доба ноћи?</p> <p>— Прође давно поноћ! — одазва се војник из 
у памети.{S} И нико не зна које је доба ноћи, нити ико зна колики нас још догађаји очекују до п 
омци седоше на своја седишта.</p> <p>За ноћи батерија је прешла драгачевску равницу, од Гуче до 
ни данас, не би ли наше болове поверила ноћи.{S} А ипак, тамо далеко, первазе се руменилом хрби 
еве и све стазе прошао па би знао усред ноћи ко усред дана ићи.</p> <p>— А како је преко Чакора 
да село или логор избеглица, јер се ове ноћи не може даље ићи, мора се преноћити негде на путу  
е све и овладала је дубока тишина мртве ноћи, нигде трага од живота.{S} Још једино, као и мало  
 већ навикли, јер смо још многе и многе ноћи тако провели.</p> <p>Ни те ноћи ни сутра дан, ни с 
; седамнаест пуних година бди она сваке ноћи и чека.{S} Ветрић када би шушнуо, јејина када би л 
и малаксава, онај жижак, који она сваке ноћи пали на прозору да јој сину каже пут, гори увек по 
ост слике ме је занела и без мало сваке ноћи — а тако их је мало било — што их проведох на овој 
 догледале и, рече још, да ће нас сваке ноћи по неко од домаћина обилазити те по <pb n="252" /> 
на деца, коју су родитељи још за дубоке ноћи извукли из постеља.{S} Спале им чарапице преко цип 
нулу главу.{S} Напољу се ведрина зимске ноћи већ била зацарила.{S} Под његовим топлим дахом сук 
ада, у бајкама које сам слушао у зимске ноћи крај бабина колена, замишљао сам тако огњевита зма 
лаком светлошћу, као оно месец у зимске ноћи.{S} Док су кровови у први мах изгледали као једнос 
у кроз тела која су мрзла оне липљанске ноћи а не загрејала се студеним зрацима јучерањега сунц 
, видео сам после оне страшне липљанске ноћи, сад опет ону госпу у црнини.{S} Пратила је топлим 
е.</p> <p>Најзад, последње септембарске ноћи, у очи првога октобра, Бугарска је напала Србију н 
дранскога мора, где ћемо проводити беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа доб 
>На тим пустим обалама проводићемо беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа доб 
 борба већ да се војска повуче.{S} Целе ноћи је лила киша а у мочарну зору почело је повлачење. 
кисле и промрзле породице, које су целе ноћи прележале на станици не би ли добиле ред да уђу у  
сника и несретних породица које су целе ноћи кисле на станици, морају ћутати пред силом.</p> <p 
 поред панике коју је догађај од прошле ноћи изазвао, јуче на подне се <pb n="102" /> просуо гл 
рима пустих двораца.</p> <p>Прве бесане ноћи, када сам о поноћи пошао прозору да бацим поглед н 
Пробдила сам многе брижне дане и бесане ноћи над болним дететом али је болест била и сувише теш 
ега сам слику посматрао.{S} Такве једне ноћи, када су се непрегледни редови војске морских вало 
 душа под грло свима а оно донеше једне ноћи наши из села три вреће пројина брашна.{S} Веле, би 
<pb n="258" /> мртву у пећини док једне ноћи не дође попа да је опоје.{S} Сахранили смо је ту,  
е бити, све што је мајка у дуге, брижне ноћи замишљала, све што је мајка и будна сањала, све шт 
што је моје очинско срце у дуге, брижне ноћи замишљало, све што сам будан сањао, све што сам пр 
днички покривали.{S} Видео сам га и оне ноћи у Липљану, крај ватре а срео га и на друму, иза Ли 
ешкоћама и све то за то да једне мрачне ноћи, на сред пустога друма, овде у чељустима дивљих Ар 
влада улицом дубока тама мочарне јесење ноћи и све понова заспа тврдим сном који вера и поуздањ 
а већ дубока тама, мутне и кишне јесење ноћи.{S} По кућама се погасиле светиљке а улице опустел 
тама и неремећен мир.</p> <p>Када је те ноћи превалила поноћ измеђ 3. и 4. октобра и спокојство 
 он склонио из Београда.{S} Да ли је те ноћи или сутра дан настављена борба, он није знао рећи. 
ме мору тражећи пута.</p> <p>Како је те ноћи припалила светиљку и све до беле зоре чекала сина, 
првој, те се исте наредбе израђивале те ноћи и у свима осталим армијама и командама а осим тога 
ли и о крвавим догађајима који су се те ноћи дешавали.</p> <p>Најзад, истовари се батерија и на 
и многе ноћи тако провели.</p> <p>Ни те ноћи ни сутра дан, ни с вечери ни преко ноћи, не дође н 
 сад ме као језа обузме кад се сетим те ноћи у дубини пећине.{S} После смо <pb n="255" /> већ н 
н савладао.{S} И чудан сам сан уснио те ноћи.{S} Као на липљанској станици, па се искупио силан 
о станице.{S} Једини осветљен прозор те ноћи био је на канцеларији начелника станице на горњем  
гли узнемирујући гласови.</p> <p>Још те ноћи глас је прохујао кроз Пећ а сутрадан зором, већ се 
 ћу рано поћи да тражим кола.</p> <p>Те ноћи мало је ко спавао у Београду и, ако га је сан савл 
оп оста наперен али не опали.</p> <p>Те ноћи стиже наредба да се — због успеха непријатељева на 
дама а осим тога, предузета су још исте ноћи на свима фронтовима даљна коњичка извиђања.{S} Ком 
која букти, пишти вода; далеко негде из ноћи арлуче пас.</p> <p>Све већ око наше ватре задремал 
 престала је киша! — одвикује војник из ноћи.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Отуд, из Београда. 
етлошћу, која се рађа из сусрета дана и ноћи, приказује све увеличано: дрва далеко бацају сенке 
томе месту, нити су за исти број дана и ноћи прешли овај тешки пут до Скадра.{S} Са њима, пред  
, врло дуго.{S} Пролазили су нам дани и ноћи све у страху и очекивању.{S} Хвала Богу, у селу ни 
ко у непрекидној линији, три дана и три ноћи, од Прокупља до Приштине.{S} Ни један фотографски  
непрекидно милила друмом три дана и три ноћи.{S} То је била једна непрекинута и непробојна коло 
е но што погине.</p> <p>У дебелој сенци ноћи дубоким сном спава храм божји и са њим и сва прошл 
е о поноћи или још и доцније, у дубокој ноћи, и гледао чаробну мртву варош.{S} Ако је месечина  
"12" /> <p>Шта ће та светиљка у дубокој ноћи?{S} Зар је сиротиња тако раскошна?{S} Или се то не 
рфе, страсну вечерњу романсу разблудној ноћи огрнутој прозрачним велом посутом звездама...</p>  
мајку с дететом, која по овако пакленој ноћи бега испред Бога и испред непријатеља?{S} Журила с 
> <p>У гомилици која је на овој мразној ноћи, на пустоме друму, увијена густом помрчином, водил 
 мало час, при светлости ватре и тамној ноћи, није ни видело, почело се оцртавати и за њим висо 
тишину бректање аутомобила.{S} У тамној ноћи засјаше два светла ока пуном, снажном светлошћу.{S 
а плочи са царскога престола а у тамној ноћи, из мрачних камених дупља, проноси језовит цик кро 
а себи кров од густога дима те у тамној ноћи, која као црни декор чини стране и залеђе слици, п 
т отвори ватрени казан пакла.{S} У оној ноћи, на друму, са дететом на рукама, изгледала ми је о 
 све пренеражено и све прича о страшној ноћи, коју смо преживели и о крвавим догађајима који су 
м све своје болове.{S} Ја тако проводим ноћи на овоме путу, казујем их коме или их казујем сама 
ве до пред вече мучило се небо да тек о ноћи пролије кишу.</p> <p>Требала сам да намирим дете п 
је нам је дечанско звоно објавило па до ноћи, тако је брзо минуло да нас је густ и непровидни м 
школи, где је велики <pb n="198" /> део ноћи провео у разговору о сутрашњем дану, придремао мал 
почела да топи земљу да се затим, преко ноћи, излије у великим количинама.{S} Била је то послед 
се преко дана збирају избеглице а преко ноћи је поседну војници, регрути, нове придошлице и све 
ишта није знао, рекоше ми само да преко ноћи није било пуцњаве.{S} На улици је био редован живо 
ноћи ни сутра дан, ни с вечери ни преко ноћи, не дође нико из села и то нас још више забрину а  
иновници, који неколико дана и неколико ноћи нису ради одмора наслонили главу ни на свој канцел 
ера да крећемо даље.{S} Боље је веле по ноћи.</p> <p>Детиње се хаљине биле осушиле а оно се у ш 
су наставили пут, разредили и расули по ноћи те се и не догледају.{S} Мраз стегао као о Божићу  
вља поноћ; ослухну тајанствени разговор ноћи који ветар са Језерца својим писком и звиждуком, к 
 провели и кад још боље знамо какве нас ноћи очекују у Црнољевском Кланцу.</p> <pb n="351" /> < 
атријаршијске цркве, већ пет дана и пет ноћи леже њихови ћивоти, крај њих горе свеће и кандила  
 очи.{S} Када <pb n="443" /> се сада, у ноћи, појавила у дворишту, обвијена црнином, изгледала  
 из Београда.</p> <p>Он је кренуо 23. у ноћи.{S} То је она страшна ноћ која је решила судбину Б 
ио први сумрак.{S} Бојећи се непогоде у ноћи, која је на косовској ширини много страшнија и сма 
и фијуче око високих минарета која се у ноћи узносе те се причињавају као надгробни споменици н 
убета те српске светиње оцртала су се у ноћи и догледала <pb n="722" /> се из даљине.{S} Патриј 
ање.</p> <p>Шапћући, као што се шапће у ноћи кад ће се извршити злочин, наставили су разговор о 
ну и под светлошћу те свећице могле и у ноћи читати речи исписане на крстачи:</p> <p>— „Он ће д 
м правцем, сем ако не утону у мраку и у ноћи која све наглије обавија гомилу.</p> <p>Кад мрак о 
 диже се тајанственом неком моћи, као у ноћи у очи Васкрса Господњег плоча под којом је почивао 
 три четири јаблана.{S} То ваљда село у ноћи или опет каква група бегунаца, не могући од мраза  
а се товаре.{S} Они, који су се ноћас у ноћи погубили, траже се међу собом; тамо на друму узнос 
мора, како би свећица на њеноме гробу у ноћи казивала пут сину и под светлошћу те свећице могле 
 са зебњом наступали кроз ноћ.</p> <p>У ноћи пут изгледа увек дужи.{S} То чине она <pb n="680"  
 разреди је успева само да у тамну боју ноћи унесе неку тајанственост и та тајанственост и тиши 
...</p> <p>Поноћ је давно минула и таму ноћи поче да осваја бледило зоре.{S} Доба је већ да се  
 која је преспавала прву тамну половину ноћи у каквој каменој дупљи у бистричином кланцу, пробу 
 се није могло избећи да се кроз тишину ноћи, која је владала, не осети да се ту нешто дешава.{ 
е старе књиге, које је он дугих зимских ноћи прелиставао и она икона на зиду, пред којом су се  
олетњи дан, после толиких непроспаваних ноћи и брижних, заморних дана.</p> <milestone unit="sub 
пао је у 1913 годину.{S} Колико брижних ноћи и колико суморних брига почеше да море старога Кра 
мице и кад, безкрајних и мутних јесењих ноћи, реже као нож оштар косовски ветар.</p> <p>По улиц 
ишла је свака за се, нису чак свакад ни ноћивале на истоме месту, нити су за исти број дана и н 
агодином био је једнако на положајима а ноћивао је у вагонима на ћупријској станици, коју су за 
дели око ватре и министри, који нису ни ноћили на Љум-Кули већ одмах наставили пут.{S} Они су п 
односила по мучним путевима, по мразним ноћима, јер ми је тај пут престављао извесан разлог за  
сањала је љубав материнска у бескрајним ноћима бдења, истрајнога надања и непоколебљиве вере.{S 
оде.{S} Водна планина, која се у ведрим ноћима тако јасно оцртава над Скопљем, догледа се ноћас 
 око тебе.</p> <p>— Немате ваљда где да ноћите? — запита ме кад сам сео.</p> <p>— Имам, него из 
ркову главу.{S} Права раја не сме ни на ноћиште примити људе који под пушком оде.{S} Ајде, води 
мирим.</p> <p>Киша је и даље ромињала и ноћна тишина већ почела да се простире над умореним нар 
љани на Дримским обалама, изгледамо као ноћне сенке, као зли духови <pb n="673" /> који се спре 
ине, Новица!</p> <p>Био је то општински ноћни стражар Новица, који је ту службу добио као награ 
тину напуштати? — запита још једном мој ноћни познаник.</p> <p>— Мислим! — процедих ја непоузда 
која је имала да сузбије бугарски дрзак ноћни препад.</p> <p>— Чујете ли? — понових ја охрабрен 
венца Црне Горе у Мораву и да су једним ноћним препадом ушли у качанички кланац и варошицу Кача 
 кроз мирну ноћ топот коња као кад тица ноћница удара крилима.{S} Мало затим и две неразговетне 
них сени на пустоме гробљу.</p> <p>Тица ноћница, која је преспавала прву тамну половину ноћи у  
ну трубни знак тамо крај реке и просече ноћну тишину која је лежала над паланчицом.</p> <p>Кад  
о рикање гладне стоке које продире кроз ноћну тишину.</p> <p>Мраз поче јаче да стеже и ведрина  
оду са Дервена и Жедна, пролама се кроз ноћну тишину па ти изгледа као да се негде далеко нешто 
 Нико не збори, све ћути и само се кроз ноћну тишину чује како шкрипе воловска кола или забобоњ 
 под нама.{S} Његов хук се проноси кроз ноћну тишину као неко казивање бурне и бескрајне приче. 
ћи, морало је бити ближе зори, јер кроз ноћну тишину јасно су допирали топовски јеци.{S} То је  
ђена.{S} Село утонуло у дим од ватара и ноћну таму, те се куће и не виде већ само неке нејасне  
одвајали су од свог дела и хранили ме а ноћу, кад је требало лећи, уступали су ми место крај ва 
буру; завитла се ваздухом арлук као кад ноћу у планини арлуче чопор вукова слазећи у дољу, и та 
забрину а тек трећи дан по Лазару, дође ноћу бабо.{S} Био је његов ред.</p> <p>Причао нам је св 
 која се у средњевековним романима диже ноћу из зидина стародревних и напуштених замака и обила 
 јер немам мајке а отац ми често остаје ноћу у кафани, те је за мене лако изнети реч.{S} Други  
му чак и нежни.{S} Поднаредник, који се ноћу вратио из патроле и довео га, подвикнуо је онима ш 
 спусти се последња ноћ.{S} Опет смо се ноћу вратили као што смо и отишли, само смо сад лакше х 
месту замишљала усамљену кућу где су се ноћу збирале вештице и недузи.{S} Тада, у топлој соби,  
државати.</p> <p>— Све једно, нека је и ноћу, нека је и у саму зору, морамо их поздравити.{S} М 
нце а камо ли неће нас овако усамљене и ноћу.{S} У нашим редовима се од јутрос много говорило о 
ме научише раду.{S} Радила сам и дању и ноћу, нисам се ничег плашила, обилазила сам и најтеже б 
е, вуче терет и не одмара се ни дању ни ноћу.{S} Па уз то нигде хране а ноћи мразне, те стока н 
<p>— Не верујем, јер воз ће овуда проћи ноћу и неће се задржавати.</p> <p>— Све једно, нека је  
стина, није потрајало дуго а дође човек ноћу, као оно пре, те нам јави радосну вест:{S} Турци с 
нагађајући ко ли су и што ли журе овако ноћу у Грачаницу.</p> <p>Тишину, која нас је стално пра 
га ради, једна дрвена караулица која је ношена на моткама.{S} Та караулица личила је по облику  
рила сам се, журила сам, шибана кишом и ношена страхом и што сам била ближе кућици све ми се да 
а раменима и два дечка у сурој народној ношњи, са уским чакширама и плавим шајкачама на глави.{ 
ће опаки а они ето добри, чак ми и хлеб нуде...</p> <p>Последње речи изговори са неком боном ир 
е и време и много руку сарађивати и ја, нудећи овим само део грађе, могу бити задовољан ако кад 
ља Јерусалим!“</p> <p>Прекидох му причу нудећи му опет дуван, не би ли га привезао за себе.{S}  
сам у њој гледала драго прибежиште које нуди спасење моме детету.</p> <p>Ушла сам у густ мрак и 
ао леп историјски сан, који историја не нуди сваком владаоцу.{S} Он је ето њен, историјин изабр 
ао продавац тражиш три динара, купац ти нуди десет али у папиру.{S} Доцније је настала размена, 
га, четврти конзерве, пети седло, шести нуди читава кола.</p> <p>И кроз сву ту гомилу продаваца 
 их је чак који су скупо плаћене коњиће нудили да продаду по мале паре.</p> <p>У штабовима арми 
на који би иначе плануо.{S} Прилазимо и нудимо новац за мало дрва.{S} Били смо ваљда први који  
 и није хтео да се повлачи до у крајњој нужди, кад су га просто натерали.{S} И долазак Краљев у 
иштину протумачила је гомила као крајњу нужду, као последњи <pb n="272" /> час; те место да их  
 о догађајима бар два три степена изнад нуле.{S} Овај ће рат бар донети и тај добар резултат, ш 
афски исписан табак — Видите, је ли ово нумера?</p> <p>Он ми указа прстом на леви врх табака и  
 /> <div type="titlepage"> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ</p> <p>ДЕВЕТСТО ПЕТНАЕСТА</p> <p>ТРАГЕДИЈА ЈЕДНОГ 
бито превода придржана</p> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ, Београд-Загреб</p> <p> <foreign xml:lang="en">Co 
tlepage"> <gap unit="graphic" /> <p>БАН НУШИЋ</p> <p>poginuo 30. septembra 1915-</p> <p>ТРАГЕДИ 
одаји, не бави тим мислима или се преда њ’ појавила она авет, Усуд, која се све јасније помаља  
 изгледа као разапета на костима.{S} За њ’ су везане рукунице искрпљеним амовима а нити има диз 
ршти и сручује се, оџаци који падају на њ’ дробе га у ситну парчад, пада већ и други зид, занео 
еколико сати пре но што ће непријатељ у њ ући.</p> <p>Затим се из Куршумлије спустио преко Преп 
Видим!“ — „То је Сава, синко, а оно иза ње је Србија“.{S} Дуго смо после ћутали и гледали тамо, 
} Кад се попео на Тресибабу видео је са ње већ Бугаре у Књажевцу и борбе, које су се у самој ва 
нику послао у штампарију, те ће се због ње и излазак листа да задржи нешто.</p> <p>Сва та саопш 
а... пала граната <pb n="475" /> испред ње, дете се ваљда преплашило, откинуло се од ње а препл 
 заустих ја да га тешим.</p> <p>— Ја од ње немам више користи па била дуга до чланка, као сад,  
ете се ваљда преплашило, откинуло се од ње а преплашила се и она те стукнула у јарак а после, н 
а или љубе мртву мајку и праштају се од ње за навек јер ће је оставити ту, у јарку, а они морај 
 сито.{S} Ранко је годину дана млађи од ње и пошао у школу, па ако Бог да, нек млађи прихватају 
ја да донесе вест команди у возу или од ње одлази на положаје да однесе наредбе.{S} На застртим 
а стока?{S} Шта смо ми, корсем, бољи од ње! — узех ја убеђивати војника не би ли га што чвршће  
ти кажем, није бољи него смо ми гори од ње.{S} Подноси, видиш с нама све заједно и војује и вуч 
аља прећи мост који ће нас раставити од ње.</p> <p>Тужан је то растанак био, тужан као кад се д 
и у оним годинама у којима се растао од ње.{S} Може се све око ње мењати, он се не мења, као шт 
о, већ када би исказивала свој бол, код ње би се јављала и нека нарочита речитост, онако од при 
м од пута, мразом и оном тугом која код ње изгледа увек свежа и која као да је сталан израз њен 
ставио врло несретно питање које је код ње можда изазвало бол и тргох се не настављајући разгов 
е апатична и нема те појаве која би код ње могла изазвати какав нарочити утисак.{S} Видела је с 
 данима Београда, ма да сам запазио код ње намеру да ми све о себи каже.{S} И одиста, она након 
ити ту, у јарку, а они морају даље, без ње.{S} Један коњ лежи на друму ударен гранатом а на коп 
ршти земље клети, на њој заветовати, из ње црпети поткрепљења у данима туге и снаге у данима по 
 крај ње ћемо славити и преслављати, из ње ћемо одвајати мрвице и бацати их у гробове које буде 
ек што ова десетина прескочи јарак а из ње један паде рањен од Бојкове пушке.{S} То већ трећи.< 
љна и најобичнија ситна појава па да из ње испредају дуге и стоструке комбинације, онемиле су о 
жишку која догорева, покушавајући да из ње распири топао жар и пламен?</p> <pb n="21" /> <p>Да  
 све јаснији глас чаше што више воде из ње одливаш.</p> <pb n="400" /> <p>— Он ми није ништа, с 
јује, прихватити сам војвода Мишић и из ње развити велики један историјски чин, који је њему ње 
лопке која нити се може пробити нити из ње побећи.</p> <p>Настадоше тешки тренутци; свако је са 
јој смо могли наћи заштите; полазећи из ње пред нама је на неколико сати граница Краљевине Срби 
емо прегршти земље палити кандило, крај ње ћемо славити и преслављати, из ње ћемо одвајати мрви 
где, сасвим и заборавила да сам ја крај ње, те је моје питање пробудило.{S} Ја понових:</p> <p> 
а сред друма, на сред пута и ту ће крај ње пробдити ноћ али је велика гомила оних који не могу  
коро прави један реви поворке који крај ње пролази и свака кола пропраћа својим примедбама, чес 
но сам благодарно главом пролазећи крај ње.</p> <p>Приштинска црква узноси се на једноме пропла 
о ватру и сам је посео, спремајући крај ње вечеру себи.{S} Примио нас је те смо се и огрејали и 
л пробио главу па лежи мртва а оно крај ње, седи и игра.{S} Па рекох, грехота је.</p> <p>— Грех 
са усана Маваркиних и пада поносно крај ње.</p> <p>И тај понос, несавитљиви понос, ево га сад у 
што снажно, нешто што је дотле било ван ње и почело се уносити у њену душу, као нов непознат јо 
упава можда Дара, Дарче, Дарица; она до ње, са крвавим <pb n="504" /> венцем око чела, можда Ми 
да тражи мајчину руку да је поведе и до ње друга, замршене и богате плаве косице и висока чела, 
 свесан да ће кост припасти ономе ко до ње пре стигне.{S} И дочепаше је једновремено, чврсто, г 
ућена те лежи крај огњишта.{S} Одмах до ње, држећи се и сад још руком за бабину сукњу, девојчиц 
 тек колико да проговорим кад стигох до ње и уравнах корак са њеним.</p> <pb n="399" /> <p>— Је 
к којим је посут под, а мања дечица око ње, држећи је за сукњу и будећи <pb n="468" /> је.{S} Н 
има се растао од ње.{S} Може се све око ње мењати, он се не мења, као што се не мења ни њена ве 
 и заузе Трнавску механу и положаје око ње.{S} У том се понова јави грмљавином непријатељски то 
а седи у последњим, седмим колима и око ње су ситније ствари и кофери а у предњим колима: креве 
у старе мајке.{S} Остали се окупили око ње, седећи на поду подвијених ногу и наслоњених главица 
нога света! — нариче кукавица а они око ње је теше без уверења, без топлине, те им утеха студен 
свеће изгинулима у рату.{S} Војници око ње, који су јој начинили места крај своје ватре, водили 
о ли по овоме беспућу.{S} Саграђена је, њега ради, једна дрвена караулица која је ношена на мот 
путеве никад неслућене, никад невиђене, њега опет одведе мисао на пријатна сећања, која су му б 
 или можда у рану зору док још све спи, њега повести одавде, извести га негде далеко ван друма  
 капетан на догледу извесно кретање.{S} Њега текну нешто, али кад понова загледа познаде по бро 
 он није могао мени ништа више рећи.{S} Њега је овај последњи уздах извесно одвео у његову тако 
пљеним канапом и настављеним ужетом.{S} Њега води старац који се и сам помаже батином да не би  
ез израза гледа последњи пут у свет.{S} Њега су извели из тамнице прекога војнога суда, који га 
тац.{S} Па ја узех и да бринем о кући а њега дадох на школе.</p> <p>— Је л’ ђак био?</p> <p>— Ј 
разне речи.{S} Молила сам се за оца, за њега и молила сам се за себе.{S} Како сам при молитви н 
 детета и своју.{S} Она и даље гледа за њега девојку, те да види радост материнску чим се Новиц 
 и груб, а ни ја нисам толико марила за њега, али сам осећала да ми треба отац, да га морам наћ 
и звонкији.</p> <p>— Нисам дуго чула за њега.{S} Знам да је био прво с војском код Прњавора, по 
ли, што ме ти испред Липљана припита за њега.</p> <pb n="595" /> <p>— Па?</p> <p>— Замисли, сад 
 да се на горњем спрату начини места за њега, он ће одбити.</p> <p>— Нека их, нећу да узнемирав 
.{S} И распитивала сам увек и једино за њега али нисам могла ништа сазнати.{S} Многи нису знали 
 ја знала да ме воли и он је знао да ја њега волим.{S} Кад је отишао било ми је тешко, врло теш 
карту што виси на зиду.{S} Па, питам ја њега, како то, а он каже:{S} Немци, Томо, имају једну п 
ет и плакала.{S} Мислила сам на оца, на њега, на тетку, па опет на њега.{S} Бар да сам знала гд 
>— Ама како да не води — избрецну се на њега наредник из те гомиле, на коме се никако није могл 
 све своје невоље њему приписивала и на њега сручивала.{S} Искусни старац знао је да невољи ваљ 
им о њему или кад сам сам, па мислим на њега а мени срце заигра, заигра и не може да се устави. 
 Косова.</p> <p>Бадава се наваљивало на њега да се склони под кров, бадава му је обраћана пажња 
м на оца, на њега, на тетку, па опет на њега.{S} Бар да сам знала где је он?{S} Љутила сам <pb  
м гласом.{S} Кад сви обратисмо пажњу на њега он узе наричући казивати:</p> <p>— Јуче ми умро си 
мосту који смо овога часа прешли?{S} Са њега смо последњи пут сагледали светлост слободе, после 
ком лице мокро од кише.{S} Киша се и са њега и са мене цедила у млазевима и ја сам већ почела д 
есу од умора а зној се облацима пуши са њега као са догореле ватре.{S} Он је чуо већ од првих б 
и сата по подне и прва вест коју смо са њега чули, била је: да је ово превелико задоцнење због  
а испусти душу, почети да кљују месо са њега жива јоште.</p> <pb n="336" /> <p>Упрегли су већ р 
ло око а жена дигла загрејану дечицу са њега, забодоше гладни војници и заробљеници ножеве у ње 
 као никад, да ми је да се створим пред њега, колико само да му кажем: „Бабо, ја сам србијански 
е вратити!</p> <p>Кад сам се растала од њега, размишљала сам о томе.{S} Истина, тешко би ми бил 
погледа попреко саговорника и одмаче од њега, као да је он тај који ће код Струмице извршити ат 
 осећајући потребу да чујем још речи од њега, да чујем још много речи.</p> <p>— Ти си се већ ра 
p> <p>— Како ћу, како да се растанем од њега и како да га сахраним овако неопремљена? — питам о 
и просјаку од реда, свако је одмицао од њега журније, не осврћући се, као да би да побегне од п 
ко му лију сузе из очију а, недалеко од њега, пред његовим очима, пљачку, грабеж, растурање држ 
ледње одбране и начинио себи столицу од њега; заставе, оне славне заставе, које су у рату за ос 
а сликама и, кад се скупе пријатељи код њега у канцеларији, увек говоре само о политици и убрља 
а га исправе и освеже, изазивале су код њега тешку клонулост, те се опуштених руку низа столицу 
е ово што му говоре другови, не тиче се њега јер он више не постоји.{S} Његово око колута, њего 
Добар је и честит друг, нит могу ја без њега нити може он без мене на овоме путу.{S} Тако смо с 
ида возова, остао тамо а она не зна без њега на коју ће страну с децом; друга казује како је ст 
 има што да научи, па макар ми јели без њега.{S} А да ми видиш Бату, ништа није ово двоје према 
 српских мајака и, чини ми се, читао из њега клетву четрдесет хиљада српских мајака која ће кле 
тави у нама само један живац па ћемо из њега опет да израстемо!</p> <p>Други један, који је зај 
>Славни јунак Обилић Милошу</l> <l>И уз њега верни побратими</l> <l>С једне стране Косанчић Ива 
 мисле да падну у које друго село, да и њега обрсте.{S} Дај Боже само нека макну, помислили смо 
бити утешне! — покушавам ја да и себе и њега обманем.</p> <p>— О Русима, о Французима, о Румуни 
е свикао, он мисли да се она још увек и њега тиче, зна да она значи покрет и у њему се мртвоме  
рај друма да чека смрт.{S} Овако исто и њега смо посматрали, овако исто о њему проговорили реч  
 замисли, замисли се, видео сам да су и њега мориле те бриге, па тек диже главу и рече: „Чекаће 
 гута за љубав повољних вести које су и њега раздрагале.</p> <p>— Макензен нек абдицира на свој 
{S} Није ме то преплашило мене ради али њега ради.{S} Прође ми кроз главу мрачна мисао, да није 
с је слагао, вели, право је да сад и ми њега слажемо.{S} А нећемо га, вели, ни слагати, он зна  
 дочепа место у возу.</p> <p>Испустивши њега, професор прилази оном вишем чиновнику, кога је св 
о је на земљи немац, заробљеник, а крај њега је стајао један грађанин очајна лица и вајкао се:< 
ик ужетом везаних руку на леђима а крај њега друг му са пушком и још неколико оружаних војника. 
ла бедних и невољних, промицала је крај њега и ишла својим путем страдања.</p> <p>Да прекинем д 
к није све казао, остали су и даље крај њега и повукли се заједно ту у близини у једно дућанче, 
ебе задаћу оснивања такве државе и крај њега онај, који се у овако великим догађајима: који се  
н жандарм, а на горњем свештеник и крај њега несретник бледа лица као воштаница и суманута, уко 
о би каквог дечка који је пролазио крај њега, спуштајући му руку на раме.</p> <p>— Могу! — одго 
шег, који је и сам гинуо и деца му крај њега гинула; не оптужујем чиновника, не оптужујем профе 
>— Није море — додаје трећепозивац крај њега — не жуљи га ципела него пригладнео па отворио коз 
умро.{S} А тако је и било, изгубила сам њега и сад више никога блиског немам, сад сам сама самц 
а му већ нема везе са телом, она је ван њега; мисао и тело су се растали.{S} Тело је заробљено, 
е су се исушиле од пољупца смрти.{S} До њега мала лешиница детета, чије је лице покривено марам 
 а чело наквашено прљавим знојем.{S} До њега избеглица, који већ данима седи ту, у тој кафани,  
н, као на мрамору длетом изрезан.{S} До њега страховита слика једнога окрвављеног детета.{S} Че 
оји су никли ту из тих бедема, дотле до њега кроз мртву ноћ допире жубор бистричин и он се трза 
 је Липљан али је још врло дуго поћи до њега.{S} Друм је тако бескрајан а мраз све више стеже т 
е био непознат, али смо прелазили преко њега и потискивали смо упорно свако песимистичко тумаче 
азивати и оно што новине не кажу, и око њега би се обично окупљале те гомилице.{S} Тако је дана 
 домаћин из села те смо се окупљали око њега да чујемо шта је и како је тамо доле и шта се чује 
ао је други мртвац и, док смо се ми око њега забављали, понављајући своја отојичашња размишљања 
утка понос.</p> <p>Сви се искуписмо око њега а он, мушкарац, поче нам казивати:</p> <p>— Био са 
дигнуте главе у сред борбе, када су око њега праскали шрапнели и падали војници.{S} Поднео је с 
о задржа, те рекоше неки да пошаљемо по њега.{S} Заборавиће се, веле, па ће остати те навући кр 
ваљао у памети тешке мисли о ономе, што њега и његове чека за који час и за који тренут можда.< 
се натоварила на аутомобил, час слази с њега да га извлачи час се пење да он њу извуче.</p> <p> 
еко да нема више а ага, који је одсео у њега, нареди једноме да му претресе мутвак.{S} Овај учи 
 више не постоји.{S} Његово око колута, његов поглед не обухвата предмете, не преноси их у душу 
оложаје на којима се непријатељ налази, његов морал и његову бројност.{S} Иснесе затим депешу,  
кућа, његова ћерчица која помаже мајци, његов Ранко, његов Бата.{S} Чекају га они, јер се тамо  
и <pb n="359" /> каплар, него и војник, његов друг, тек: „Ајде, бре Бојко, тркни донеси воде!“  
 <p>Када ми овом приликом приђе учитељ, његов пријатељ остаде на другој страни друма да га очек 
 вас напали Бугари!</p> <p>Други један, његов колега, још је и на дан првога октобра, када су б 
ћерчица која помаже мајци, његов Ранко, његов Бата.{S} Чекају га они, јер се тамо већ чује пуца 
бале са хуком се ломи Дрим под нама.{S} Његов хук се проноси кроз ноћну тишину као неко казивањ 
шка а ипак их није могао да избегне.{S} Његов је поглед прелетао по карти са Рујна на Облаково, 
његовоме мрке масе Шара и Црне Горе.{S} Његов се поглед нарочито заустави на блиском Ветернику, 
с и осећање дужности према Отаџбини.{S} Његов је младићски идеал већ тада био да <pb n="514" /> 
љ тога тренутка удахну свима у душу.{S} Његов друг, учитељ, заусти да каже нешто, па му реч заи 
амо — па ми показао слику Краља Петра — његов ћеш ти војник бити!“ Он је ишао и у Београд, ишао 
наше куће и ту се бабо опрости од нас а његов терет узе нешто нана а нешто ми поделисмо, па он  
о ти је!</p> <p>— Што, тврдо? — пита га његов сусед.</p> <p>— Није, него... питам се само куд с 
p>— Па тамо где и сви остали? — теши га његов сусед.</p> <p>— Ама где је то тамо?</p> <p>— Тамо 
римо бајонет у груди па увек одбијем ја његов а он мој ударац.{S} Најзад ја окренем кундак, диг 
табова, када су се почели пред вече, на његов позив, збирати у војводину канцеларију.</p> <p>Та 
ико је остао, почињу да праве и шале на његов рачун, па и да га дозивају и да звижде, ма да се  
Ви још не спавате, Величанство? — упита његов секретар тихим гласом, као да не жели реметити по 
онаквога какво се јавља код трговца кад његов сусед и конкурент банкротира.{S} Али, док је воз  
ње остатке отпорне снаге, те је већ тад његов поглед изражавао неку престрављеност и непоуздање 
осили изнад мртве вароши и које је прве његов поглед сретао, учини му се да виде или бар осети, 
кршева и стена, с оне стране Дрима, где његов несретни народ, измучен и гладан, последњим остат 
кроз који смо се једва догледали, те је његов глас звонио као глас некога духа који се јавља из 
ан по Лазару, дође ноћу бабо.{S} Био је његов ред.</p> <p>Причао нам је све шта је и како је би 
да ће се вратити на своје имање и да ће његов повратак, са српском војском, значити слободу њег 
 <pb n="184" /> <p>Капетан им обећава и његов коњ раскрчује гомилу те полази путем ван Чачка, к 
ространа грбина <pb n="529" /> Шарова и његов поносни врх, где су се српске виле понова сабрале 
а њим и кад се овај у тамнини развеје и његов се поглед изгуби и неодређено лута.</p> <p>Застао 
ато да би се историја поновила, да би и његов унук тако исто напустио Отаџбину <pb n="293" /> у 
— један споразумни дипломата софијски и његов друг нишки, одлучно тврдили да Бугарска и не мисл 
еповерењем слушао разлоге, по којима би његов останак у ствари значио напуштање Краљевине, јер  
p>Сањао сам и сањам увек још како плови његов чунић окићен белим ружама; сањам како му блиста у 
 Ми смо просто опсађени! — додаје други његов пријатељ с којим је требао у друштву да путује.</ 
покрет непријатеља на тој страни, сваки његов успех или неуспех, на неки необјашњив начин, неки 
<p>— Што ја да га жалим, кад га не жали његов цар?</p> <p>— Ех, што!{S} Дете је, није криво! —  
 молећи се крај гробова Богу да заштити његов мученички народ, који се бори за слободу своју и  
о, по челу му се исписале бразде и онај његов осмех сасвим се избрисао.</p> <p>Док смо се мајал 
е из усијане планине.</p> <p>Да ли онај његов дубоки глас, који је бобоњао кроз празну и ниску  
одговори на питање о капитулацији и тај његов одговор био је уједно <pb n="555" /> и мишљење це 
.</p> <p>Изненади ме чистота и нагласак његов те му приђох.</p> <p>— Ти си Србин, рођаче?</p> < 
 теби?</p> <p>Дигла сам главу да сазнам његов одговор, погледала сам га у око али оно није одго 
е припалио.</p> <p>Ипак ми је био чудан његов положај.{S} Знао сам да су Срби заробљеници изјав 
и где је тако мирно, тако тихо промицао његов и његове породице живот; погледа у икону пред кој 
едени брег.{S} Па ипак, и ако задњи део његов још није тонуо, потрес од удара осетио се целим т 
те на разним станицама док се обезбедио његов пролазак.</p> <p>— Верујте, после овога воза ја м 
 одиста, сад нам тек паде у очи да нико његов не изађе за њим, те узесмо да објашњавамо то.{S}  
 /> била застрла а кроз открављено окно његов поглед поче да блуди по оној даљини која се у сив 
снуо.{S} Биће му је било бол, сав живот његов био је један тежак бол, био је песник болова, ево 
вака ствар драга.{S} И онај стари капут његов што виси на јексеру иза врата, који је правио пре 
ао што се не мења ни њена вера и нада у његов повратак.</p> <p>И ако жижак њенога живота већ до 
<p>Седамнаест пуних година верује она у његов долазак, седамнаест пуних година храни она ту вер 
" /> <p>— Дај, Боже милостиви! — кликну његов саговорник, скиде капу, погледа у небо и прекрсти 
 из множине, из гомиле догађаја који су његов млади живот тако богатим учинили.{S} Догађаји и т 
иљном часу, позовемо на договор.</p> <p>Његов је глас задрхтао и у нама свима задрхта нешто у д 
о иза оних топола, тамо је његова кућа, његова ћерчица која помаже мајци, његов Ранко, његов Ба 
еко иза фронта промиче његова породица, његова деца и све добро његово.{S} Деда, на коме је ост 
— запитах шапћући војника.</p> <p>— Не, његова госпођа, говори са сином.</p> <p>— А где им је с 
зао тоном, којим се изговара одлука.{S} Његова околина, која га познаје, знала је врло добро, д 
тника понели су војници на раменима.{S} Његова тешка болест није му дозвољавала ни по равноме п 
јника, вршећи савесно дужност своју.{S} Његова смрт је мој највећи губитак и мој највећи бол; о 
део историје божјега сина и успомена на његова <pb n="303" /> дела и страдања, тако овде на Кос 
окренути, сем што ће гаврани слетати на његова ребра и, не чекајући да испусти душу, почети да  
но гледао, умиреноме утиском који је та његова изјава учинила, барометарска се лоптица спусти д 
.{S} Новица је знао да ту светиљку жеже његова мајка да му пут покаже и управљао је чун свој ка 
ко је то једној мајци недовољно — да је његова смрт била једна дужност.</p> <pb n="513" /> <p>М 
а се одазове команди, али — батерија је његова већ далеко косом измакла а он, немоћан, сломљен, 
на како стоје ствари.</p> <p>— А где је његова армија?</p> <p>— Горе.{S} То ме је баш и страх,  
ли га привезао за себе.{S} Годила ми је његова прича баш са своје наивности и доброћудности; <p 
лед тамо, тамо иза оних топола, тамо је његова кућа, његова ћерчица која помаже мајци, његов Ра 
и је умео изабрати себи околину и то је његова заслуга.</p> <p>— А ја ћу вам, видите, казати је 
} Са тога места на коме смо, догледа се његова кућа.{S} Ено је тамо преко њива, испред оног заб 
е.{S} Баш био ред на неког Лазара па се његова жена и ћер највише забринуле и шта све не претур 
} Бол једнога народа је огањ, у коме се његова снага прекаљује.{S} Ви морате живети, јер у болу 
, осећању разигнације против које су се његова младост и поуздање, које га је увек пратило, до  
 је оволико, још коју годиницу, када ће његова млада плећа понети бригу те она одморити своје т 
 слутећи да недалеко иза фронта промиче његова породица, његова деца и све добро његово.{S} Дед 
S} Погледах га још једном, али се израз његова ока није мењао и руком ми је још увек показивао  
рудне кости мало.{S} Није далеко још, и његова ће рука оснажити, његове ће се уснице огарити ма 
 војском, значити слободу његова села и његова завичаја.{S} Али наиђе олуј и понесе га собом кр 
ренутку када су се и тамо чули топови и његова већ узнемирена душа није ни ту могла наћи мира.{ 
ву зору, кад народ крене, не придружи и његова стока каквој комори.</p> <p>Широка двокрилна вра 
шком; можда оно што се чује од јутрос и његова пушка пуца и не слутећи да недалеко иза фронта п 
сне кад ожедни, па му је и оставила али његова мртва ручица не може је принети устима које су с 
замути поглед.{S} Њему изађоше пред очи његова дечица, која се налазе као избеглице недалеко од 
гомилу те полази путем ван Чачка, којим његова батерија већ измиче.{S} Али на крају су тамо, ва 
ани!</p> <p>Поступак војника или управо његова старешине, изазва у гомили света одвратност и гу 
то Никола први запазио?</p> <p>— Рецимо његова околина — додаде нагло младић, спреман на ову пр 
 загледа познаде по броју људи да се то његова извидница враћа те јој похита у сусрет.{S} Подна 
ак, са српском војском, значити слободу његова села и његова завичаја.{S} Али наиђе олуј и поне 
лики један историјски чин, који је њему његова срећна звезда наменила да још једном понови.</p> 
е пуковниково црном машћу обојено лице, његове пуне црне бркове и топао осмех очију.{S} Он нагл 
 далеко још, и његова ће рука оснажити, његове ће се уснице огарити маљама прве младости а њего 
н којим је учитељ речи изговарао — тек, његове су речи на мене чиниле тежак утисак од којега са 
кренуо се војнику да му вратим свећицу, његове су очи биле пуне суза којима ми обли руку сагнув 
 он се диже, диже се на предње ноге.{S} Његове угашене очи још једном добијају сјај, груди му д 
јноме пољу, завршава овако трагично.{S} Његове би мисли у овим тренутцима биле недовољно одређе 
 акорд и сене пред очима блистава слика његове младе прошлости, те умире са болом у души и горк 
еко Дукађинских планина опет слазила на његове обале, где он под Скадром савија на југ ка своме 
 још остао у болници, нисам се мицао од његове постеље, него <pb n="648" /> сам га пазио и двор 
 <p>И почеше у сећању да ми се нижу све његове роле.{S} Сетих се најпре Манелика, онога иланинц 
о.{S} Дубоко, врло дубоко су ме коснуле његове речи.{S} Кренули смо ћутећи и избегавајући да на 
 ми је био пред очима он и чула сам оне његове речи: „Пази, кад се вратим да не чујем што ружно 
ак кад онај, који га је чувао, изађе из његове собе и рекне: „Издише, свршава!“ — а нас то жацн 
 памети тешке мисли о ономе, што њега и његове чека за који час и за који тренут можда.</p> <p> 
е разви из експлозије, зави пуковника и његове пратиоце.{S} Капетан пољске батерије, који је би 
 тако мирно, тако тихо промицао његов и његове породице живот; погледа у икону пред којом је ма 
— прекину га песимиста и сад први пут и његове очи добише сјај који даје човеку вера и поуздање 
та, прегорело дрво!</p> <p>Нису ме речи његове умириле и што сам се више ближила колиби била са 
 тихо и шапућући.{S} Ја сам седела крај његове постеље, гледала га дуго, дуго, и размишљала.{S} 
ао усне.{S} Ја бих седао обично на крај његове постеље и причао му све ово, што сам и вама сад  
сили муницију из Крушевца, ишла је крај његове каре и не знајући ко је.</p> <p>— Како, децо, мо 
 а ми се спријатељисмо, те остадох крај његове постеље да му се нађем.{S} Био је и он отуда, с  
 да види један шири интерес који је ван његове урођене себичности.{S} Ни ми нисмо трагично схва 
азбијао морске вале који су се ломили о његове бокове, секао их је и пловио своме циљу.{S} На њ 
ога народа и одигравати најочајнији део његове историје, пре но што је кренуо из Скопља имала ј 
 у своје наручје тужно Косово.{S} И ако његове старачке очи нису биле кадре догледати оно што ј 
а пара очас овлажи читав круг земље око његове главе.</p> <p>Војници доведоше резервног коња ко 
тим, поникла трава и проклијала зова, у његове се жљебове нанео муљ и освојила маховина; у дупљ 
еље и онога је царство, ко много крви у његове темеље пролије.{S} Кад неко олако добије кућу ја 
варош баш у тренутку кад је сву околину његове куће засипала већ непријатељска граната и кад је 
и и љубити.{S} То није више он, руке су његове студене, чело <pb n="661" /> бледо а очи угашене 
окте и прикопча се канџом за мрцину.{S} Његови се врхови тихо повивају под ветром који пуше озд 
расти и једа.{S} И небо је ниско пало а његови мрки облаци се загрлише са валима који су се све 
да нас загреје.{S} Небо је ниско пало и његови мрки облаци загрлили се са бесним валима, који с 
, као што су то сви досадањи завојевачи његови, почев од крсташа па до Турака, чинили.</p> <p>Ч 
казује близину непријатељеву, ако су то његови метци који донде стижу те ниште и пале — кренуће 
и идемо средином моста, јер је странама његовим језиво проћи над реком која се доле у дубини ва 
твовати погребу Краљевске Круне! — а на његовим се трепавицама појавише две сузе.</p> <p>— Да!  
оме часу осетио да је то, што је сад на његовим коленима, оно поколење на које ће пасти сва теж 
ерца, пева тужну песму кроз пукотине на његовим оронулим бедемима; песму, која час личи на задњ 
т година политичкога му живота играо на његовим уснама, па ипак он се држао тако као да још уве 
царство снова, у царство бајака, јер на његовим се уснама појави развучени осмех задовољства, о 
ла претрпала лавина догађаја, бурних на његовим обалама као и на целоме копну балканскоме.{S} К 
} Метни га у ред са осталом дечицом, са његовим друговима и другарицама.{S} Није само, неће бит 
 Нисам дизала очи, да се не би срела са његовим погледом, већ сам говорила <pb n="427" /> оборе 
у очице биле отворене и кад се срете са његовим погледом, њему наиђоше сузе на очи и окрете гла 
сузе из очију а, недалеко од њега, пред његовим очима, пљачку, грабеж, растурање државне имовин 
} Догађаји и тренутци су се низали пред његовим очима брзо, хитро, без реда, без везе, без задр 
а зимске ноћи већ била зацарила.{S} Под његовим топлим дахом сукну стакло и открави се танка ск 
 слепоочњачу марамом која је вирила под његовим јастуком.{S} Најзад, поче да се тегли, испружи  
ајичку Србије, који се сад простире под његовим погледом, и развијало.</p> <p>Из бедема градски 
ордене који су се запретали у пепео под његовим ногама.</p> <p>И нехотице наиђу на човека тешке 
 имена, уверен да то даје нарочиту драж његовим речима — имају не само уверења, него и доказе о 
а.</p> <p>Ућутао сам, не толико побеђен његовим разлозима колико заморен дугим разговором.{S} Н 
ед ни мало није казивао да је он убеђен његовим разлозима.{S} На против, после подужега ћутања  
 усијано чело и милује покислу косу; по његовим воштано бледим образима трепери прозрачно болес 
овек топлином својих речи сасушио.{S} У његовим речима ја нисам осећала само саучешће но и снаг 
S} Изгледало ми је у томе часу као да у његовим очима видим сузу и као да му чујем речи:</p> <p 
 четник, којега сам ја познавао из доба његових јуначких подвига, када се крвавило по горама и  
е, казивале да је уморан и телом.{S} Са његових је усана ишчезао онај младићски осмех који га ј 
држању и човек по озбиљности која је са његових усана избрисала детињи осмех.{S} Он је приликом 
амо а не миче.</p> <p>— Пази нико га од његових не испраћа! — приметиће неко и одиста, сад нам  
јним одлукама, које опредељују и јунаке његових романа, већ тада се опажао тежак утисак догађај 
е ми више ништа казао ал сам ја видо из његових очију шта је мислио.{S} Србија није далеко а Са 
но будуће робље међу којима има можда и његових другова, и удара мамузу у слабине коњу не би ли 
и ако је већ по присуству пуковникову и његових официра слутио.</p> <p>— Ми, Седми пук првога п 
ме брату Црноме Дриму.{S} Сели смо крај његових обала и слушали смо је.</p> <p>Ми њему нећемо к 
најући да је он овде а слушајући тресак његових топова, који у Краљеву јасно одјекује, извесно  
ку, ужетом чврсто везаног војника, осам његових другова са пушкама на руци.{S} Он је сав крвав, 
е говорио, није разговарао успут.{S} До његових ушију допирала су гунђања и изрази незадовољств 
а су ипак кроз ту целу хуку допирали до његових ушију очајни гласови: „Тата, тата!“...</p> <p>К 
замислио и у два три маха прелете преко његових усана горак и болећив осмех.{S} Једном заусти д 
ост и то, што сам видела и срела толико његових другова, синова виших официра, ослобођених фрон 
а њему примети.{S} На лицима је осталих његових сарадника био много јаче изражен отисак опште н 
 те, иза оне шумице, близу оног дрвета, његово је село, моје село, наше село.{S} Онде нам је фа 
оном, на који није желео поговора...{S} Његово се чело у том тренутку разведрило, очи засијале  
тиче се њега јер он више не постоји.{S} Његово око колута, његов поглед не обухвата предмете, н 
агриза а не одговара никоме ни речи.{S} Његово је лице земљане боје а очи му извирују дубоко ис 
 покапао и искитио цветићима ручицу.{S} Његово је лице мирно, као да лежи на материним грудима  
— Нећу тамо, водите ме војсци!</p> <p>— Његово Височанство Престолонаследник телефонира из Краг 
е уснице огарити маљама прве младости а његово око заменити младићским жаром израз детиње благо 
 обраћала сам се самој управи, казивала његово име и презиме и питала налази ли се у тој болниц 
ишких дипломата, коме су факта разорила његово „дубоко уверење“ узвикнуо једноме нашем државник 
 /> <p>Упрегли су већ резервног коња на његово место, топовска је послуга већ у седлима и коман 
главе а неки грађанин наслонио главу на његово колено.{S} Један се опружио по земљи, подметнуо  
оју мртвачки студену а гломазну руку на његово слабо раме, које се под том тежином угиба и злоб 
га суседа, који ми привуче сву пажњу на његово казивање и, што сам пажљивије почео слушати, све 
олуј носи све даље од места, где је све његово добро остало пусто а све ближе местима, која му  
и те и обмањује то што је он ту, што је његово тело још ту, што га још, ма и мртва, можеш грлит 
 и толико бранили, јер нам је напуштање његово затим донело победу.</p> <p>— Ипак бих ја волео. 
и не настави да казује, бојећи се да ће његово казивање бити сувишно крај бриге, коју нам је до 
оју сам носила.</p> <p>И он је растао и његово ми је здравље било најтоплија утеха.{S} Он је ра 
о правити та одстојања.{S} Неће моћи ни Његово Величанство.</p> <pb n="616" /> <p>— Ми морамо!  
ро један аустријски заробљеник па обуци његово.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Ако је истина да смо о 
 пажњом.{S} Било ми је чак пријатно ово његово наивно казивање које ме је разгаљавало као блага 
дну празну очну дупљу, где је пре сјало његово црно око; видех и преломлену вилицу која му је у 
ући сву величину утиска који је учинило његово саопштење — Да!{S} Господин Боп је у том погледу 
 ми се да је нарочито ћутао.{S} Али оно његово око, које ме је тако оштро гледало, питало ме је 
егова породица, његова деца и све добро његово.{S} Деда, на коме је остала кућа и брига, опреми 
е гладни војници и заробљеници ножеве у његово тело да откину парчад меса коју ће код прве ватр 
си онакажен па те ја ипак волим!</p> <p>Његово око сену гневом и мржњом, он диже руку и — показ 
 ме је тога тренутка, не знам зашто, на његовог Гришу, када је <pb n="157" /> попио отров из Ма 
жних и необично дугих руку.{S} Од целог његовог лица осветљеног ватром, виделе су се само обрве 
ли бар да прикрије истину али гомила из његовог устезања и снебивања познаде истину и то га наг 
је био.{S} Кад стигоше неки рањеници из његовог батаљона у Шабац, распитивала сам се преко једн 
еб и да вичем за помоћ али се преплаших његовог погледа.{S} Он ми једном руком даде хлеб а друг 
и капетан гласом у коме није било онога његовога свагдашњега поуздања.</p> <pb n="207" /> <p>—  
Врховној Команди.{S} Тамо знају заслуге његовога оца, тамо знају да цене истинску потребу да л’ 
ту на којој су обележени путеви судбине његовога народа и пролазећи по стоти пут у памети те пу 
ице пропасти српскога народа и ево опет његовога вође на путу бегства.</p> <p>— И они ми савету 
ацивао и молио ме да не вређам успомену његовога оца.</p> <p>Са таквим васпитањем мој је син от 
чила већ у болницама.{S} Кад сам пришла његовој постељи, он је спавао.{S} Нисам га хтела будити 
 кад стигне да се заложи; свако вече на његовој постељи стоји сува преобука, кад стигне, засут  
дамо за њим како граби па и радујемо се његовој срећи и завидимо му.</p> <p>— Их, благо њему! — 
чини уцињски залив, на песковитој обали његовој, начетиле су се беле кућице новога кроја а иза  
га су звали Бојко „мали“ и злој судбини његовој приликом прогонења Аустријанаца из Србије прошл 
мо, где се мост прелама, на самој ивици његовој, стоји непомично, као камени кип, једна силуета 
Слава нека је Јовану и мир и покој души његовој.{S} Амин!“</p> <p>Када сам завршио молитву и ок 
т ситуације; да ли се можда тамо у души његовој не крије каква заостала нада, или вара себе вер 
чествује у разговору, јер га при свакој његовој примедби сви жучно нападају.</p> <p>— Београд?  
{S} Хтео га је замолити да се побрине о његовој породици коју <pb n="228" /> мисли уклонити из  
последњи разлог за мој живот.{S} Али, у његовој смрти има бар толико утехе — и ако је то једној 
скога народа или у његовом карактеру, у његовој судбини или можда у неком фатуму; нема ли нечег 
чинио себи и своме детету, оно што је у његовој руци; замолих га да ми уклони дете.</p> <pb n=" 
лицу оне жене оцртан дубок неки бол и у његовој се племенитој души пробудио осећај саучешћа, та 
рка у тој болници.{S} Не морам радити у његовој соби, радићу у другој, не морам га ни видети, н 
о и не слутећи да је то Краљева рука на његовом рамену.</p> <p>— А хоћеш ли упамтити све ово шт 
ао истим погледом и ни једна се црта на његовом лицу не измени нити се у оку појави сажаљење пр 
S} Једна је од тих линија ишла Дриму па његовом левом обалом до Љум-Куле а одатле право на југ  
вна Команда не може због војводе.{S} Са његовом је носиљком врло тешко правити та одстојања.{S} 
ој оно место од пре сто година, које је његовом неукаљаном имену толико неправде нанело.{S} Он  
рку му лицу тамно бакарне боје, коју је његовом и иначе препланулом лицу давала румена светлост 
 измакли правцу у коме је Бојко пуцао и његовом погледу, ускочисмо и ми преко јарка, те кроз њи 
 ако зна какав нови план: да ми каже по његовом плану где могу преноћити, где добити хлеба.{S}  
 што лежи у психи српскога народа или у његовом карактеру, у његовој судбини или можда у неком  
<p>Његовоме бледоме, светитељском лицу; његовоме бономе, уморноме погледу и његовоме старачкоме 
исмо видели, оседео је и остарио.{S} На његовоме, готово старачки избразданоме лицу, видело се  
 поглед малог мртваца, који је лежао на његовоме столу, извади из џепа једну мараму и покри њом 
цу; његовоме бономе, уморноме погледу и његовоме старачкоме, тихом и благом гласу, одиста је пр 
е он сведок!{S} Дубоке бразде на стаблу његовоме казују да он већ вековима стоји ту као неми ст 
јега се догледало широко Косово и у дну његовоме мрке масе Шара и Црне Горе.{S} Његов се поглед 
 позвао малишане.</p> <pb n="288" /> <p>Његовоме бледоме, светитељском лицу; његовоме бономе, у 
мирени с тим и чинимо чак и припреме за његову сахрану, па ипак кад онај, који га је чувао, иза 
атим ми дође жеља да створим пред очима његову слику какав сад изгледа.{S} Погледах га и под он 
 очајнога детета и нико се не обзире на његову трагедију, јер свако носи своју невољу; свет про 
 завлачи руку у зобницу и краде од коња његову храну и алапљиво ждере зоб.</p> <p>То ми прича к 
од друштва где се воде разговори који и његову родитељску душу потресају.</p> <p>Она убриса суз 
има се непријатељ налази, његов морал и његову бројност.{S} Иснесе затим депешу, коју је по под 
јатељ ушао у Чачак и креће даље да гони његову батерију.{S} У исто време стиже капетану и глас  
ила <pb n="427" /> оборене главе држећи његову руку у својој.{S} Нисам још ни завршила све а ос 
 овде?{S} Ја сам га разумела, узела сам његову руку, наслонила је на образ и облила је сузама.< 
 да ми је син погинуо.{S} Ето за то сам његову смрт, мој највећи бол, примила као нешто са чиме 
оружјем својим, тај може појмити жалост његову када се мора са тим оружјем и на овај начин раст 
пељиво гледао у врата којима се улази у његову собу.{S} Где кад би застао, зауставио дисање и п 
у, зашто не знам.{S} Не морам улазити у његову собу, стајаћу пред вратима.{S} Кад сам већ крену 
 је овај последњи уздах извесно одвео у његову тако скору и тако кратку, али ипак пуну снова и  
уку пушака осетио да наши већ напуштају његову улицу а по узвицима разумео да се непријатељ већ 
и му шест пушака у груди.{S} Он то зна, њему је то саопштено и све ово што му говоре другови, н 
ном али, кад би изговорио реч Отаџбина, њему би се узнеле груди и у гласу му је било нечег звон 
уди, клизају коњи.</p> <p>Краљ не може, њему и иначе клецају колена.{S} Клиза и пада.{S} Дижу г 
и, које се толико бојао да га не прати, њему би се старачко чело осуло хладним капљама зноја и  
лила сам да би то могло детету шкодити, њему сад треба ваздуха, треба му зрака; помислила сам и 
ене и кад се срете са његовим погледом, њему наиђоше сузе на очи и окрете главу, затим је опет  
езивао за живот.{S} Кад се све срушило, њему је слом изгледао страшнији и црњи но сваком другом 
аје за храброст, онда зашто, молим вас, њему да даду медаљу за храброст а не „Карађорђеву Звезд 
е но што би изрекао судбоносну наредбу, њему још једном задрхта срце.{S} У једноме магновењу пр 
домаћина обилазити те по <pb n="252" /> њему да поручимо ако што требамо.{S} Кад нам из села ја 
етану се на један мах замути поглед.{S} Њему изађоше пред очи његова дечица, која се налазе као 
 повести, кад би могао свима помоћи.{S} Њему је чак причинило задовољство, кад се аутомобил, ко 
а развуче се благ али и болан осмех.{S} Њему падоше на памет синоћне речи војводине: „Ако си ти 
и задржа да заостанем.{S} Погледах га а њему сузе оросиле очи.{S} Зар толико га коснула судбина 
ре, имам и вереницу — и кад то помену а њему наиђоше сузе на очи, те их обриса и настави даље — 
ми је брат и пре и после помагао а и ја њему.{S} Он ме је и оженио, из добре куће, а жена ми се 
звију.{S} Непријатељ већ осећа да према њему није синоћна војска а београђани да је ова, у низу 
 <p>А историја је још милостивија према њему, но што то на први поглед изгледа.{S} Понудила му  
 видиш Бату, ништа није ово двоје према њему.{S} Нема ни три педља од земље — и он је мали на м 
и ће страну државу увредити ако и према њему поступи онако, како поступа према мајкама чија су  
Немац, пао у руке нашима, били су према њему чак и нежни.{S} Поднаредник, који се ноћу вратио и 
и, при доласку савезничке војске.{S} На њему је исписан крупним црвеним словима, недовршен позд 
уд и одмара се те да настави пут.{S} На њему чизме улопане блатом, сабља улубљена а чело накваш 
 секао их је и пловио своме циљу.{S} На њему неколико хиљада путника, који су му се са поуздање 
<pb n="301" /> и задрхтала је звезда на њему а стегао мраз.{S} У тој ведрини оцртава се мрачна  
а мршав ко глад, те она покисла кожа на њему изгледа као разапета на костима.{S} За њ’ су везан 
чна сен белога једног витеза.{S} Све на њему, види се, било негда царско, све сјајно, све искић 
ило мутно и облачно, ни једне звезде на њему.{S} Мрак густ као тесто.{S} Кроз тај мрак промицал 
е.{S} По броју становништва, које је на њему, он преставља скоро једну малу варош а по уређењу  
 ватру.{S} Небо мутно и све светиљке на њему погашене.</p> <p>Она настави;</p> <p>— Тога дана,  
бом као ножем изрезан отисак стопале на њему.{S} И воде, које су легле од кише, с једне и друге 
 покрива мушке груди, улубљен, те се на њему једва држи по где који остатак двоглавога златног  
ој живот посветио војничком занату и на њему хоће да зида себи будућност, седи у канцеларији ка 
ге туге и болова и записао прве речи на њему.{S} Веровао сам и наставићу ту, исписаћу све листо 
лонуо или бар није дозволио да се то на њему примети.{S} На лицима је осталих његових сарадника 
исло блато из влажнога гроба; огртач на њему царски, прикопчан под грлом са два златна пуцета,  
ти велики један историјски чин, који је њему његова срећна звезда наменила да још једном понови 
ољства гомиле, која је све своје невоље њему приписивала и на њега сручивала.{S} Искусни старац 
а саопштења шефу станице.{S} Обратих се њему да ми помогне и пожалих му се како мал нисам настр 
гра швапски медвед!</p> <p>— Баћушка ће њему с леђа, море, па ће да рипа у Дунав к’о жаба!</p>  
ана омела те није отишао у Солун и поче њему објашњавати како у Солун не треба ни ићи, довољно  
 је сахрањена једна материнска љубав, и њему причињава бол.{S} О, да је то први бол коме је он  
дувана, ја сам већ довољно жртвовао а и њему довољно учинио.{S} И колико сам за то мало дара ср 
 Да, мора остати — одговара он суво а и њему стеже жалост грло — Је ли остало тамо у кујни што  
ецу, која су се јуче растала од мајке и њему гроб поверила; да их види здраве и чиле, како су д 
е свету, да би човек остао ближи себи и Њему.</p> <p>За столовима се говори гласно и шапуће, го 
ставим, није ми одговарао.{S} Кад сам и њему пружио једну цигару, он је чисто неверице пружио р 
гових обала и слушали смо је.</p> <p>Ми њему нећемо казивати своју дугу и бону причу.{S} Он теч 
Марка, па ваљда скрили пушке своје а ни њему нису казали!“ „Је л истина, попе, тако или друкчиј 
е?</p> <p>— Нисам мислио да останем при њему — узе да се брани поднаредник. — Навео сам га само 
ом из Слатине ордонанса који је журио к њему.{S} Капетан притеже дизгине и коњ остаде у месту.{ 
ији један кафеџија и бакалин, јер је он њему потребан, но будући јаван раденик.</p> <pb n="333" 
аз саучешћа и протеста:</p> <p>— Ето, о њему неће нико да се брине а он је сутрашњи војник! — в 
ла реч само ту за столом, говорило се о њему тих дана на све стране и у сваком кутку.{S} Говори 
 у пепео и са комадима угља који висе о њему.</p> <p>Јер, авет глади у велико лебди над овом во 
 Оставиће га ту, на путу, и нико више о њему неће водити рачуна, нико га погледати, нико главе  
мо да се исхраним.{S} Распитивала сам о њему и сазнала сам.{S} Био је у оној болници одмах иза  
у болницу, више града, да се распитам о њему.{S} Месец и по дана сам лежала и нисам ништа знала 
аже да је истина.{S} Кад тако говорим о њему или кад сам сам, па мислим на њега а мени срце заи 
сто и њега смо посматрали, овако исто о њему проговорили реч две и овако исто, остављајући га с 
у као сапутнике Краљеве па се и брину о њему, те ће где кад успут нежно, рођачки:</p> <p>— Је л 
срећи и завидимо му.</p> <p>— Их, благо њему! — рећи ће један.</p> <p>— И на тебе ће доћи ред!  
вог рсуза, боље да га каже село па само њему да суде и ако има у кога пушке боље да је сам доне 
њаника да чујемо што а у ствари, ми смо њему казивали јер нам он није имао шта рећи, толико сам 
 колима, прострто мало влажна сена а по њему једна покисла шарена поњавица.{S} На задњем крају  
ео је на патос бело платно и отпочео по њему црвеним, крупним словима, да исписује поздравни ус 
ипсава.{S} Још је топао, положи децу по њему, загрејаће се!</p> <p>Жена га погледа чисто невери 
погледу било пуно слутње и пуно туге, у њему се оцртавао дубок бол који срећеш код мајке која ц 
срећан када је слушао ове очеве речи; у њему се још тада развијао мушки понос и осећање дужност 
е није веровао у спас Србијин, родила у њему мисао о славној новембарској офанзиви, која је Аус 
ећала се нека тешка, загушљива тишина у њему.{S} И ако већ дан, радње затворене, кафане пусте,  
n> тако мртво.{S} Има по гдекоја душа у њему, пуши се по гдегде дим кроз разлупани кров.{S} Сир 
ма оца, да хладан војнички позив није у њему угасио топлину родитељских осећаја, да он, који то 
обухвата постепено и све остале те се у њему учествује са разних столова и постаје општи.{S} Ка 
даном или неоправданом вером да ће се у њему наћи заштита; али одавде нико није умео рећи куда  
х кола опет један државни аутомобил и у њему читава колекција баба.{S} Пет баба од којих најмла 
менитији, све тежи, јер је го камен и у њему урезана уска стаза, под којом зјапи провалија.{S}  
 њега тиче, зна да она значи покрет и у њему се мртвоме буди још једном осећање војничке дужнос 
у га били тешко притисли и поколебали у њему и последње остатке отпорне снаге, те је већ тад ње 
 и узбуђење, које је услед те новости у њему настало, пође да се шири дуж целога Скопља.</p> <p 
дан аутомобил пун народа који се гуши у њему.{S} Он иде истом брзином којом и воловска кола а т 
раго да разговара са сином.{S} Ја сам у њему већ гледала одмену и гледала сам, ако не хранитеља 
дрхта Чачак и преплашено становништво у њему.{S} Да би сузбио дејство наше артиљерије, непријат 
 у Скопље, те оно што је још заостало у њему забринуто се пита: где ће и како ће?{S} Остао је ј 
ма царскога Призрена и сазнаће да смо у њему ископали гроб још једној српској круни.</p> <p>Зор 
потпуно сама... једино он?{S} А како ћу њему на очи?{S} Нисам знала шта ћу, па ипак нисам имала 
> <p>Тек кад сам га запитао за породицу њему грунуше сузе, окрете главу од мене и оде даље, оде 
поједине речи чују:</p> <p>— Ама ја бих њему... (додатак, којим се зачињавају сви бурнији разго 
 начелнику војне станице и ја се упутих њему.{S} Свет ме је жалио што се толико мучим а није ни 
јатељском поплавом, као ово сад.</p> <p>Њему паде на памет онај детињасти страх, који га је уве 
походе доходила.{S} Она се преобразила, њен је поглед благ, она се топло смеши, смеши се матери 
а, поносна и усправљена — њен је израз, њен је синоним.{S} И зато је младост вечита, као што је 
тим диже главу и поче живо говорити.{S} Њен тихи и мукли глас доби нову боју, која је бивала св 
 чиста и невина, поносна и усправљена — њен је израз, њен је синоним.{S} И зато је младост вечи 
ама, да сачувају један део оправдања за њен поступак.{S} Нека га огласи дакле и њима, ал не тео 
 видим!{S} Овде се полаже много наде на њен долазак али... толико може, да задржи Бугаре док св 
раћала у отаџбину и сваки корак који је њен војник учинио, ма како тежак пут био, знао је да га 
о доба и она га већ види и види како је њен Новица снажнији но други, израслији но други, лепши 
 где се копао гроб Српској Круни, млади њен носилац и даље се борио са тешким и суморним мислим 
оманда?{S} Једина њена наредба и једини њен савет може бити: „Држите се колико можете!“</p> <p> 
 он је са извесном зебњом пратио развој њен.</p> <p>И несретни 16. јуни, када је бугарски влада 
ам је.{S} Сад ме је увелико интересовао њен мали роман, који је она умела тако просто а ипак та 
ја бити преплављена, већ само један део њен, на пр.{S} Мачва и Морава.</p> <p>— Не значи то, бр 
 окупу.</p> <p>Врховна Команда, односно њен оперативни и обавештајни одсек, који су једини у ов 
а не нуди сваком владаоцу.{S} Он је ето њен, историјин изабраник, а смрт је тако мала цена за ч 
 у Приштини и видели смо већ у Призрену њен слом, али је она била ту.{S} Није постојала више, а 
 сам јуче разговарала са мојим девером (њен <pb n="449" /> девер је виши официр) па ми каже да  
ице грчило, њене се очи влажиле сузама, њена се коштуњава и воштана рука грчевито стезала а бон 
види равну Метохију благословену миром; њена зелена поља преорана и оплођена; њене богате горе  
еник коме се она искрено исповедала.{S} Њена прича ју је загрејала и она је бацила ћебе са глав 
 /> изгледало је некако светитељски.{S} Њена ми фигура, у томе часу, поче добијати нов облик; о 
тни не видимо и не можемо догледати.{S} Њена црна силуета, издвојена из таме бледом месечином,  
"598" /> са два точка, на којима је сва њена опрема за овај мучан пут.{S} Кренула је отуд, из д 
на!{S} Како смо мајушна и бедна играчка њена ми!{S} Па ипак човек верује где кад у снагу своје  
а је у гробу жена, јуче су је сахранила њена деца а они, арнаути, помогли им да ископају гроб.< 
 је знала да ме сад већ у велико занима њена прича, којој сам предосећао тужан свршетак.</p> <p 
подвијених ногу и наслоњених главица на њена колена.{S} Сви пажљиво упрли погледе у њене усне,  
} Шта ту има Врховна Команда?{S} Једина њена наредба и једини њен савет може бити: „Држите се к 
београдске улице ваља смрт и обара коса њена.</p> <p>У само подне, кад зајапурена лица и задува 
 ће <pb n="406" /> доцније, кад је буде њена сопствена исповест загрејала, постати јаснији и зв 
ица најжалоснијих слика.{S} Отада ми је њена слика остала дубоко урезана у памети и није се све 
таму која у том делу цркве влада, те се њена фигура јасно оцртавала. <pb n="262" /> На њеноме м 
а.{S} На горњем седишту млада госпођа и њена госпођа мајка; на доњем седишту слушкиња и слушкињ 
У аутомобилу млада београдска госпођа и њена госпођица сестра са високим рајерима на шеширима к 
 које смо поднели, мени тадања Србија и њена судбина све више личи на судбину „Титаника“.{S} И  
S} Жижак је догоревао а догоревала је и њена истрајност.{S} И кад су обоје малаксавали, настаја 
и, он се не мења, као што се не мења ни њена вера и нада у његов повратак.</p> <p>И ако жижак њ 
њене молитве, потка њених снова, смисао њена живота, срж њене снаге, леку болести, поткрепљење  
дано.</p> <p>— Знам и ја, ал ако је ово њена архива, ево и Команде за њом.</p> <pb n="144" /> < 
ку.</p> <p>Трже ме из тога полусна опет њена реч.</p> <p>— Дакле још један сат пута?</p> <p>— Д 
 годинама месила и остављала ту.</p> <p>Њена је вера није одвојила ни од оних снова које је нек 
а преживљавала.{S} Њено се лице грчило, њене се очи влажиле сузама, њена се коштуњава и воштана 
; њена зелена поља преорана и оплођена; њене богате горе озеленеле; да види на тим пољима вредн 
ло смеши, смеши се материнским осмехом; њене се груди надимају саучешћем и загрљај јој обећава  
причаше да је кућаница, да је мудра.{S} Њене мудре очице остале су отворене а силна крв, која ј 
ије?</p> <p>— Нема!</p> <p>Ућутасмо.{S} Њене боне речи, „И онда нема више Србије“ поведоше ме ч 
, да ли се Врховна Команда постарала да њене наредбе имају извесног ауторитета и да важе нешто. 
ђе лето, да ће ме водити у Београд, код њене <pb n="401" /> снаје и казивала ми је како је у Бе 
ка њених снова, смисао њена живота, срж њене снаге, леку болести, поткрепљење у данима брига, у 
ећи границу, срели не само Србију већ и њене савезнике.</p> <p>— Ама савезници долазе?— прекину 
о питом и племенит израз својствен жени њене расе.{S} На њој наш војнички шињел закопчан до грл 
и! — постало је њено вјерују, прве речи њене молитве, потка њених снова, смисао њена живота, ср 
 одупире поуздано валима који ударају о њене бокове и она сече пучину и плови своме циљу.{S} И, 
, на коме се и данас завршава један део њене историје.</p> <p>Одиста је то чудна игра судбине!{ 
 колена.{S} Сви пажљиво упрли погледе у њене усне, како не би ни једну реч испустили.{S} А та р 
 Онога је кућа ко много зноја пролије у њене темеље и онога је царство, ко много крви у његове  
 забачена паланка и наста узбуђење међу њене грађане.{S} Батерија прође и изби на други крај ва 
аквој сличности њеној са животом или су њене мисли лебделе далеко тамо међу догађаје о којима ј 
устио Отаџбину <pb n="293" /> у моменту њене пропасти.{S} И они ме саветују да бегам и износе м 
време поплаве кад река пробије бране па њени вали немилостиво плаве.</p> <p>Када би се осврнули 
ичанствено пожртвовање српске војске ни њени надчовечански напори, нису кадри више зауставити б 
р на мах обухвати кућу па се становници њени спасавају дочепавши узгред ма коју, ма какву, чест 
ек њеноме мраморном лицу израз живота а њеним угашеним очима сјај.{S} Не само то, већ када би и 
и духом и снагом, сишла с Копаоника, на њеним се победничким заставама могадоше исписати речи:  
ије изговарана гласно, није ни казивана њеним правим именом, али је ипак она лебдела у ваздуху. 
рим кад стигох до ње и уравнах корак са њеним.</p> <pb n="399" /> <p>— Јесте! — одговори девојч 
ога је моје питање, које се укрстило са њеним мислима, толико изненадило.{S} Или је можда, под  
е то казивање ја нећу успети да изложим њеним речима, јер те <pb n="446" /> су речи често пута  
ецала госпа у црнини а ја сам, потресен њеним казивањем, ћутао оборене главе, нехотећи ни погле 
 Дивизије, пред којом су ишли гласови о њеним славним борбама са Бугарима на источноме фронту — 
 вјерују, прве речи њене молитве, потка њених снова, смисао њена живота, срж њене снаге, леку б 
едну реч испустили.{S} А та реч тече са њених усана топла и блага као она полусветлост којом је 
е с пута војсци и треба да се склонимо, њено је прво да прође — објашњава један пензионер, који 
ла је у томе часу нечега тајанственога; њено бело, воштано лице, по коме се заигравала лака и б 
млазић тече челом као крвава бразда.{S} Њено тамно лице казује да ју је испила тешка болест; оч 
аје, причајући, понова преживљавала.{S} Њено се лице грчило, њене се очи влажиле сузама, њена с 
ворку ове деце и мученика, видело се да њено материнско срце слути несрећу и ако је она далеко, 
 високо мишљење, али сам веровао, да је њено расуђивање о догађајима бар два три степена изнад  
наде.</p> <p>— Он ће доћи! — постало је њено вјерују, прве речи њене молитве, потка њених снова 
теже чутурицу и јасно се чуло клокотање њено.{S} Затим опет мир, те само чујеш тешко дисање усп 
ти.{S} Доћи ће и њено пролеће и доћи ће њено лето, доста је она зима и јесени претурила преко г 
на чија ће врата закуцати.{S} Доћи ће и њено пролеће и доћи ће њено лето, доста је она зима и ј 
ављала помоћ Србији.{S} Ту је наредбу и њено извршење Софија знала већ после четврт сата.{S} Ни 
искидане.{S} Морам их својим речима а у њено име поновити по непоузданоме сећању, старајући се, 
ша и бујица сурвава са камених висина у њено корито; ослухну крик јејине која из камене дупље п 
 прате госпођу потпуковницу и да чувају њено буре с купусом! — и даље гунђа гомила.</p> <pb n=" 
аквим знаком нити потврдих нити оспорих њено питање.</p> <p>— Објаснићу вам! — настави она. — О 
p>Срео сам и њу — Госпу у црнини.{S} Са њенога сам лица најјасније прочитао колико је тешкога б 
губитку и последњега слободнога парчета њенога.{S} Као осуђеник на смрт што броји најпре дане а 
век свежа и која као да је сталан израз њенога лица.{S} Енглескиња је села и не здравећи се и с 
ала и присвојила све наше болове.{S} Из њенога си погледа могао запазити како она предосећа злу 
Али, и кад би прешли преко те наредбе и њенога значења, ја ипак не видим крајњу корист такве оф 
да у његов повратак.</p> <p>И ако жижак њенога живота већ догорева, тули се и малаксава, онај ж 
спод Скопља, вероватно на Пчињи, све до њенога утока, развила велика и одлучна борба са нашим ф 
е.{S} Сви су били уверени у немогућност њенога извођења, сматрали су је само као израз једнога  
и се, колико могу, да не озледим целину њенога казивања које је код мене оставило тако дубок ут 
 да га не носи собом.{S} Оставио сам је њеној тузи, пун, горкога искуства да је у тузи најбоље  
е кљун лађе већ тонуо, овамо у позадини њеној још је свирао оркестар и не слутећи да ће се мало 
азвијала, размишљала о каквој сличности њеној са животом или су њене мисли лебделе далеко тамо  
во сад пред нама целе целцате, у грубој њеној стварности; ми смо је слутили, ми смо је предосећ 
нако <pb n="663" /> осећамо и који је у њеној души, сломљеној и обеснаженој за ма какав нов нап 
кала...</p> <p>Као на мору, тако се и у њеној души подигла бесна бура и ломила је ударцима свој 
ати, морао је и ћуприју објахати те ићи њеном спољном страном три или четири метра, док није до 
сад свирепа стварност изводи пред очи у њеном правом облику.</p> <p>Као оно кад ти ко најдражи  
гура јасно оцртавала. <pb n="262" /> На њеноме мраморноме лицу није било израза, па ипак се мен 
ом изађе госпођа из канцеларије и ја на њеноме лицу опазих сретан осмех мајчин.{S} Тај ме осмех 
ани на догледу мора, како би свећица на њеноме гробу у ноћи казивала пут сину и под светлошћу т 
е крају огромне лађе осетио, на другоме њеноме крају развијао пун живот и, док је кљун лађе већ 
 малим, личним невољама, и о Румунији и њеноме држању и о цени пројинога брашна и о помоћи коју 
а бол, када га је казивала, враћао увек њеноме мраморном лицу израз живота а њеним угашеним очи 
 у својим недрима крије толике жртве за њену слободу; то је та земља која покрива и сише младо  
амен у темељу — веру грађана у државу и њену моћ — заљуљала се, посрнула и свако је већ са стра 
 да су ови већ изгубили веру у државу и њену моћ.{S} Ту су се јавили и први знаци расула и безв 
ла? — обратих се ономе који ми је казао њену злу судбину.</p> <p>— Тражила, до сад је лутала др 
ликог.</p> <p>— Ви као да не верујете у њену помоћ? — запитах и у томе часу поче у мени понова  
дотле било ван ње и почело се уносити у њену душу, као нов непознат јој осећај, осећај јачи од  
си кад изгубе једну варош, они упознаду њену вредност.</p> <p>— Готово!</p> <p>— Тако ће и Беог 
мци кад освоје једну варош они упознаду њену вредност а Французи, Енглези и Руси кад изгубе јед 
пиваре и са разних других страна, преко њива, кроз потоке, кроз винограде.{S} Бегало се очајно, 
 а четири дана смо једнако газили преко њива и ливада и утрина, и тек кад би се дочепали какве  
да се његова кућа.{S} Ено је тамо преко њива, испред оног забранчића, на лево од друма.{S} Чим  
к.</p> <p>— Није далеко, ено преко оних њива, ено се догледа.</p> <p>— Је л’ оно? — учини поруч 
и Колубари пробирали зрна на пожњевеним њивама, осетише далеко отуд воњу крви и кренуше јатима  
де је, лута можда само по друмовима, по њивама или га прегазили или граната?... цикну кукавица  
Капетан нареди да се војници, расути по њивама, приберу што тешње и да најогорченије бране друм 
де, претрпава градове и села, претрпава њиве и поља, претрпава све, све...</p> <pb n="217" /> < 
ескочи шанац, који је раздвајао друм од њиве.{S} Прешло је још неколико пешака и сад смо већ би 
путеви и сва дворишта и све баште и све њиве.{S} Пао уморан народ као облак скакаваца на земљу, 
кла отуд, морао је и он напустити своје њиве и своје ливаде, свој мал и своје имање и пребећи с 
о позната места познате путеве, познате њиве.{S} Мало мало па по неко узвикне: „Ено њиве Петров 
диш домаћина без куће, без огњишта, без њиве, без ливаде, без стоке.</p> <p>— Е то јесте!</p> < 
<p>Свет се расуо по кукурузима, па кроз њиве, кроз винограде, кроз потоке, све нагло ка Торлаку 
ду, ускочисмо и ми преко јарка, те кроз њиве право иза куће.{S} Дотле су већ стигли и они с дру 
а друга десетина прескочи јарак те кроз њиве.{S} Тек што ова десетина прескочи јарак а из ње је 
 дивљачке дреке.{S} То зец залутао кроз њиве па наишао на гомилу и збунио се те га сад гоне, а  
ела, наше горе и поља, наше винограде и њиве, што се нижу крај зелених обала ових великих река. 
.{S} Мало мало па по неко узвикне: „Ено њиве Петрове, а Петар остаде, погибе!“ или „Ено море, о 
среће и нама да, па се отисну с друма у њиве и поче прескакати потоке и плотове па све пречицом 
о довече!</p> <p>— Море хајде да пођемо њивом, па да обиђемо.</p> <p>— Не можеш, блато је а смо 
где је извор.{S} Спустих се стазом кроз њиву те избих на раскаљужене обале једнога прљавога пот 
о да ти кажем, као кад туђа стока уђе у њиву па је склептају са свих страна и ко стигне тај уда 
 Изгледа ми као да се сад бијем за моју њиву.{S} Само нека кренемо, нек не губимо овако време,  
а нигде оно.{S} Не би дао ја једну моју њиву за целу ову планину.</p> <p>— Па дао си је, ето си 
 Лесковца није могло раније железницом; њим крену све што се из Крушевца поче спуштати на југ.{ 
се из Крушевца поче спуштати на југ.{S} Њим пођоше и канцеларије и команде и управе које су се  
друм који Лабом слази из Куршумлије.{S} Њим пође све што из Ниша и Лесковца није могло раније ж 
ут да вози од Београда до Топчидера; за њим велики товарни аутомобил голубије боје, и са моторо 
ут да вози од Теразија до Топчидера; за њим велики, товаран аутомобил модре <pb n="230" /> боје 
ој се још одржали трагови прошлости; за њим таљиге са бедним коњем у рудама, једне од оних таљи 
учни фењер, у коме је горела свећа а за њим други носећи тешке алате, ћускију, ашов и длето.{S} 
љао на себе а сад, чим први крете па за њим и други, а нас обухвати страх и хитно, узбуђено, по 
ек паде у очи да нико његов не изађе за њим, те узесмо да објашњавамо то.{S} У том Бојко, који  
S} Он је говорио мађарски а један је за њим преводио српски.{S} Питали су ме има ли мушких у ку 
еду оно што је пред њим и оно што је за њим.{S} Тек кад је сунце мало више одскочило, пре но шт 
ије ни видело, почело се оцртавати и за њим високе планине са снежним врховима.{S} Кроз тишину  
и он је носио највећи товар а ми сви за њим.{S} Нико речи да проговори, него тако идемо оборене 
је био у осамнаесту годину.{S} Други за њим имао је пуних петнаест а мезимче родило се позно, в 
а истога места полази на Косово, али за њим тужне поворке несретнога народа и војска без вере и 
ао?</p> <p>— То јесте, али ја ћу ићи за њим.{S} Ићи ћу овако непрестано.{S} Ко зна... може му з 
ањенике у Призрен, па ето, и ја идем за њим.</p> <p>— Али кад вас презире, кад вас је отерао?</ 
 дима из туђе цигарете, иде погледом за њим и кад се овај у тамнини развеје и његов се поглед и 
ља казивања писарева, који је тапкао за њим по блату, капетан се уврати у среску зграду, из чиј 
оде као тане из пушке.{S} Ми гледамо за њим како граби па и радујемо се његовој срећи и завидим 
 и деца и по где који човек, пођосмо за њим.{S} Прођосмо још једном крај наше куће и ту се бабо 
дан зуавски пук на фронт а вероватно за њим довешће нам и остале.{S} Наше је расположење имало  
вуда виђао.{S} Са њим је он путовао, са њим делио хлеб и <pb n="594" /> со, са њим делио и пост 
 њим делио хлеб и <pb n="594" /> со, са њим делио и постељу или управо једно ћебе, којим су се  
а којим сам га затим свуда виђао.{S} Са њим је он путовао, са њим делио хлеб и <pb n="594" /> с 
аљ у том вагону, имали су дуго посла са њим, једва су успели да га натерају да иде у Призрен па 
ах да му се силом отмем и рвајући се са њим ударим га песницом по вилици.{S} Он се разбеси, доч 
ноћи дубоким сном спава храм божји и са њим и сва прошлост и све традиције наше, којих је он чу 
да благослови и пође натраг у село и са њим она два домаћина што су нас били допратили.</p> <p> 
где су и да се постарају добити везу са њим а сам одмах крете ка селу Слатини, сад већ са намер 
оружаних војника.{S} Они разговарају са њим, говоре му тихо, благо, као што се са самртником го 
вртела на столици, надносила сам се над њим, покривала сам га понова ћебетом и ако је био покри 
а у своју слику, као да је она ту, пред њим, као да погледом иде по затегнутом платну и прелази 
ерспективи, без сенака, простирала пред њим.{S} Да ли је Краљевић у томе тренутку путовао погле 
и се један грађанин мајору који је пред њим. — А тек је први дан путовања; нашта ли ћемо наићи  
 му је измицало погледу оно што је пред њим и оно што је за њим.{S} Тек кад је сунце мало више  
S} Али, тај воз још не креће и ако пред њим стоји машина која је стално под паром да би наредбу 
оше и требали су се већ вратити.{S} Под њим се развила серпентинска џада која обавија као змија 
 знао шта се у овом тренутку дешава под њим и немирно је, нервозно, крупним корацима прелазио с 
 глухо одјекује.{S} Дрим хуком дере под њим, као да би да заглуши уздах, последњи уздах прогнан 
е се стигло; на дућанском ћепенку и под њим, у колима и под колима, по празним дућанима, шталам 
твориле моје прегореле наде и тражи под њим, тамо дубоко у души, последњу жишку која догорева,  
преко кровова суседних кућа које су под њим, тако да се са њих догледа гомила кровова вароши пр 
и, он се не љути; ако је да се спрда, с њим ће се спрдати.{S} Не љути се, него све то прима и с 
ћи, а да је твој отац дошао овамо.{S} С њим знаш и подноси нам да се бијемо, а што с тобом?{S}  
нај, млади песник!</p> <p>— Па шта је с њим?</p> <p>— И он?</p> <p>— Уби се зар?</p> <p>— Не, н 
</p> <p>— Ево вам га! — вели — Радите с њим што хоћете.{S} Ја сам га већ изгубила а пред вратим 
ди да понесе ово дете, па пођите и ви с њим.{S} Оставите тамо у капели дете а ви крећите, савет 
е отимао, он је дозвољавао да се чини с њим шта се хоће; он је само дрхтао и тресао се целим те 
 после тих речи не може више говорити с њим о тој ствари и сви забринуто одступише.{S} Ађутант  
, тек стало на ноге, па би тешко било с њим кад би настала већа невоља.{S} Мислила сам да се по 
ац.</p> <p>— Па што не остасте у селу с њим?</p> <p>— Наредба је — слеже отац раменима — да сви 
амо сипа граната...{S} Шта ћу, куд ћу с њим?...{S} А наишло ово... туче граната, засипа куршум  
е пробуди ујутру опет се смеје, играш с њим; он се смеје а шопиш га, кад не ваља, он се опет см 
ла Србија.{S} Бугари су већ у Качанику, њима не треба него још једна добра борба и ево их у Фер 
ају те они, јеси ли војска или ниси.{S} Њима је до пљачке. — Вајка се онај први.</p> <p>Коњаник 
есуда прекога суда за увек одвојити.{S} Њима ће он, породици својој, посветити своју последњу,  
два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе, па онда сакаџијске двоколице са ко 
два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе, па сакаџијске двоколице са којих ј 
згинула бранећи Београд од Турака, а за њима је светина арлукала и смејала се.{S} Пушке, које ј 
чи, носећи читаве товаре на леђима а за њима журе људи, жене, деца, носећи свако по неки свежањ 
искују предње непријатељске делове а за њима се и батерија помиче све до првих јежевачких кућа. 
ене жене натоварене бошчама и дечица за њима, која се већ уморила <pb n="454" /> носећи свако п 
јући пушке за собом а Србијанци лете за њима те нас и они прођоше.</p> <p>— Их, Боже, моје радо 
т до Скадра.{S} Са њима, пред њима и за њима, ишла је маса бегунаца, војске и народа.{S} Биле с 
ање ка Теразијама.{S} И ја сам пошао за њима.{S} Код кафане „Албаније“ један вод упути се ка „Р 
 <l>А са друге Топлица Милане</l> <l>За њима су војводе остале...</l> <l>_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _  
рију задужила државу те је држава према њима тако љубазна да им уступа аутомобил који је могао  
а према српској војсци, подељеној према њима, Аустријанцима и Немцима, односили војнички нестеч 
морни и малаксали једва крећу; седла на њима већином празна, они који су их јахали остали су та 
ирима отворени прозори и жене и деца на њима ослухују.{S} Пуцањ се топова наизменично чуо отуда 
ретераним.{S} По где која кола и оне на њима пропрати гласно саучешће гомиле а по где која прол 
тре од оборених плотова и мањерке се на њима пуше пуне узавреле воде, у које ће се домало надро 
не младога дипломате тихо заиграше и на њима се изваја благ осмех сажаљења према једном обичном 
Најзад се та врата лагано отворише и на њима се појави један млад човек, којега он с врата доче 
 преко којих је разапета кожа, амови на њима крпе и узице а кочијаш јадан и подрпан сиромашак.{ 
где која пролазе као кроз шибу и они на њима обарају главе обасути горким примедбама гомиле.</p 
охол и ја се као алкохоличар тек пијана њима осећам снажна и способна, без њих малаксавам и кло 
 прешли овај тешки пут до Скадра.{S} Са њима, пред њима и за њима, ишла је маса бегунаца, војск 
али Немци.{S} Наша је улога да њих а са њима и <pb n="38" /> Аустријанце, увучемо што дубље у з 
ту до Приштине, здравио се и до сада са њима, али је до сада и сам веровао у нешто, па је покуш 
ила.{S} Кренули су, кренула сам и ја са њима.</p> <p>Морала је одавно превалити поноћ, морала ј 
е ускакала у дечји креветац и играла са њима, затим је пратила мајку на пијацу, у подне је пред 
мамо сви тамо зналце и пријатеље, па са њима кренуле даље, уз Мораву!“ — „А зашто да бегају?“ — 
виле овде своју дечицу, опростиле се са њима и сад већ измичу ваљда друмом са осталим збегом не 
или их казујем сама себи.{S} Тако се са њима ја забављам као што сам се некада са својом дечицо 
а собом и за које нико не зна шта ће са њима.{S} Па онда регрути, стране мисије, жене, деца, ст 
 у службу рибара уцињских, те залази са њима по богатоме заливу и отискује се даље, на море, те 
, спуштајући топове у раку, праштали са њима као са својим најрођенијим, као са другом, као са  
будим ту поспалу децу; да проговорим са њима, да им кажем топлу материнску реч, да их упознам с 
јих војника, да хоће да пати заједно са њима.{S} И, док су трећепозивци наносили дрва и спремал 
зданија.{S} Победићемо их!{S} Сусрет са њима донео нам је непоколебљиво <pb n="28" /> поуздање, 
ј тешки пут до Скадра.{S} Са њима, пред њима и за њима, ишла је маса бегунаца, војске и народа. 
који полазе да изгину на Косову и, пред њима владар који је изабрао царство небеско.{S} И после 
 и највеће оптимисте осећале су да пред њима лежи једним дахом порушена кула коју су дотле зида 
Трупа.</p> <p>Ту, око тих вагона и пред њима, пуно је виших и нижих официра у ратној опреми.{S} 
 који полазе да изгину на Косову и пред њима владар који је изабрао царство небеско.{S} Та слик 
сили главе, сви невесели и не смеш пред њима да поменеш Србију.{S} А рањеници пролазе сваки дан 
кли пупољци и распе их по земљи.{S} Под њима влажна земља, у коју су се утисле стопале несретни 
 нам свима отежали те смо посустали под њима.</p> <p>Кад би већ пред зору а ми сврнусмо са стаз 
 гомилице војника и грађана који су под њима полегали.</p> <p>Ноћ осваја све дубље и, све што ћ 
војим очима гледала.{S} Он је тамо, међ њима: он прихвата мезимче у снажне руке; узноси га висо 
аљда поштедети.{S} Наћи ће се можда међ њима неко који је и сам оставио децу код куће, а ако се 
евојке, што су тад деца била, па је међ њима она нашла себи снаху.{S} Кад су се и оне разудале, 
јчад кад се син од мајке одвојио, и међ њима је она нашла себи радост и одмену.{S} За њу није п 
 и нарастоше им срца, те викну неко међ њима: „Брже, људи, ево нас стигоше топови!“</p> <p>Сви  
> <pb n="612" /> <p>И вечерао је ту међ њима.{S} Узео је, као и они, кришку хлеба у руку и мало 
ед нама измакли нек будемо и ми, што је њима нек буде и нама! — предложи онај што мало час рече 
ипремају се у потаји беле заставе да се њима оките куће приштинске а народ, окупио се у гомиле, 
ници да би се користио заштитом која ће њима бити обезбеђена.</p> <pb n="547" /> <p>— Ми смо пр 
њен поступак.{S} Нека га огласи дакле и њима, ал не теоријски, него нека пуца у њих.{S} Видећет 
одних посланика.</p> <p>— Пребацујете и њима.{S} Ја знам два народна посланика чији су синови ј 
 замоли за преноћиште.{S} Понудио сам и њима што сам и двојици која су ме пратила и тако сам их 
кретали главу да сакрију сузе које су и њима врцале на очи.</p> <p>Поноћ је дубоко превалила а  
, много би помогло!</p> <p>— Помогло би њима, да им умири савезничку савест, али нама...</p> <p 
рстиле су се, сукобиле и потрле.{S} Али њима тај сукоб ништа неће сметати да опет даље пођу; св 
е очајно спасава.{S} Припитујемо их али њима није до одговора.{S} Сваки занет својом невољом и  
 кола, децо, али се ми не можемо возити њима.{S} Ми и даље морамо пешке.</p> <p>— А зашто кад с 
а...{S} Тргао сам се као да сам погођен њима.{S} То су оних шест пушака, што сам их са стрепњом 
истара, али ни на једној седници није о њима говорено.{S} Један од министара имао је прилике да 
е ли их видети и хоће ли кад год чути о њима; трећи су кренули са горким сазнањем да су за собо 
Их! — учини, као да би хтео рећи „благо њима!“</p> <p>— А и ми ћемо на море, је л’? — наставиће 
 све могуће канцеларије доказујући како њима „ова земља“ треба да се одужи тиме што ће им се да 
говорили или су можда мало знали.{S} По њима, једно је било поуздано а то је, да је у Нишу ситу 
ници своје шињеле и шаторска крила и по њима сложили еспап који им је за продају.{S} Свет гамиж 
 бина, сад већ леже рушевине и жар и по њима полегао црн дим који гуши.</p> <p>У часу када смо  
ом ове и суседних области и бележећи по њима непријатељске положаје и правце којима се он креће 
телеграме више читали, али се видело по њима да у Србији нешто не иде добро.{S} Сви обесили гла 
 <p>— Имам и ја деце и не знам шта је с њима.{S} Остали су тамо, у Београду, или су пошли... не 
астати од војника, па је рад још мало с њима да проговори.{S} Он ће сутра само донекле поћи ска 
 ћу с децом, четворо их је.{S} Шта ћу с њима?</p> <p>И збиља, страховито је било гледати како с 
тим.{S} Кад свирачи свршише а бабо опет њима петицу, па вели: „Кажи:{S} Авај, Босно, сиротице к 
 силне гробове што су остали за нама, у њима су деца ваша; видите ли ове снежне планине које се 
љо зазвоне као што празнина звони.{S} У њима нема више муниције, испуцало се, изгинуло се и — с 
ким књигама траже засебно купе, па се у њима коцкају на путу, а ми војници мрзнемо и киснемо на 
унису разбија те вагоне мислећи да ће у њима наћи штогод што би јој могло користити или, ваљда, 
жне планине које се око нас узносе, и у њима су деца ваша.{S} И једна вас и друга зову себи и ј 
зим <pb n="498" /> да је ма чега било у њима и мислим да ће то, што је на мене тако снажно утиц 
враћала.{S} Ја не знам шта је то било у њима што ме је охрабрило?{S} Када сад, далеко од непоср 
ше добрих путева а и што их има не могу њима кола ходити до највише сат или два иза Призрена.{S 
и остављене вароши.{S} Маса света, међу њима највише избеглица из других места, а међу овима ве 
е за нашу судбину?{S} Разумем оне, међу њима, који су Словени и у којих се расни осећај још виш 
ца.{S} Заробљеника има десетина, а међу њима и Немаца.{S} Сви су промрзли, поцепани, модри и по 
 назирали као сенке.{S} Жена једна међу њима, ваљала се по поду, и пискала грувајући се песница 
рајало, а ко није...{S} И разви се међу њима тих, монотон разговор о лањској години, о Аустрија 
уће не би ни чуло.{S} Паметнији ће међу њима рећи:</p> <pb n="367" /> <p>— Море, оставите човек 
авали по патосу и по клупама.{S} И међу њима је било болесних; један је целу ноћ јаукао а једно 
чију као у смрти, облесавели.{S} И међу њима и око њих бегунци, бивши људи, изнурени, изгладнел 
} Споља су се чуле мађарске речи и међу њима реч „хлеб“, „хлеб“.{S} Биће послао ми је онај стар 
Цикнула сам престрављена али један међу њима, старешина изгледа, ману ми руком да се умирим.{S} 
ло је пута, било је друмова, слазили су њима кола и аутомобили и носили су на себи читаве пород 
а им приче, лепе и заносне, не би ли их њима успавала, како их у сну не би морио страх од крвав 
 га преживети али је веровао и у то, да њиме неће бити завршен низ ратовања на Балкану.{S} И та 
е завршио низ несрећа наше породице, са њиме се угасила и последња моја нада и последњи разлог  
у селу те да у јутру начини распоред са њиме.</p> <p>Сутра освану деветнаести октобар суморан и 
смо копати неко корење по планини те се њиме прихрањивати.{S} Поразболеваше се многи од те хран 
же се под вагон, узе један камен и поче њиме лупати кваку, али она не попусти; други један уско 
е цвећу најстрасније пољупце, сишући им њиме жиће; где птице плавих и зелених пераја певају пес 
едосмо га у авлију и сви се позабависмо њиме.{S} Једне донеше врућу воду да му оперу рану, друг 
сам лежала и нисам ништа знала шта је с њиме, је ли још ту, у Скопљу.{S} Журила сам улицама али 
а нас само у толико тежак утисак што су њиме прошла за Солун и два народна посланика.</p> <pb n 
нцерата и кермеса у корист рањеника.{S} Њина је савест била мирна да су се на свој начин одужил 
 новчане књиге опет разне даме, жене, и њине пријатељице.{S} Има ту обезбеђених купеа где ће го 
нцеларијама а ако су дорасли до војске, њих комисије ослобађају.{S} И то да је бар синове, већ  
S} Можемо ми гинути овде колико хоћемо, њих ће то тешко ганути а како су кратковиди могли би и  
посланици морају знати општу ситуацију, њих су њихове владе извесно обавестиле и, чим се они не 
адали, <pb n="382" /> јуче прекјуче.{S} Њих су већ цигани одрали а гаврани их рашчупали; леже п 
ћи увек причу са: „Ја сам преживео то!“ Њих слатки сан, од којега не могу да се растану те још  
соких Дечана.</p> <p>Живе су покопали а њих мртве кренули!...</p> <p>Путовали су свеци дуго и д 
оју су упали Немци.{S} Наша је улога да њих а са њима и <pb n="38" /> Аустријанце, увучемо што  
или врата и спремили пушке бојећи се да њих, голе и босе, когод не опљачка.</p> <p>Најзад, наил 
ође уз владу у Призрену налазили.{S} За њих је чак утврђен био цео распоред путовања тим путем  
ра појавила, веровали су још увек да за њих није настао крајњи моменат, да се пожар може још и  
бе? — пита се гомила.</p> <p>— Ето и за њих се држава постара да се спасу? — додаје опет гомила 
е што се може појести па сад нема ни за њих ни за сиротињу хране те канда мисле да падну у које 
ле су се беле кућице новога кроја а иза њих, у дубини кланца, којим се на Уцињ слази са Можуре, 
 а и кад их је схватио, одговарао је на њих непоуздано и неодређено.</p> <pb n="695" /> <p>— Ми 
{S} Све радње закатанчене и спуштени на њих дебели капци, само што пред вече још трговци хитно  
већао о надама, свако је већ долазио на њих не носећи собом више никакву наду и већано је још с 
остиво уништавани.{S} Кола, пошто је са њих скинут товар и испрегнута стока, бацана су у амбис; 
них кућа које су под њим, тако да се са њих догледа гомила кровова вароши просуте у долини и пр 
а оперу топовске точкове и поскидају са њих дебело блато које су понели са друма од <pb n="174" 
<p>— Наиђоше, вели, као олуј.{S} Испред њих пишти зурла и удара гоч а они мећу пушке и шенлуче, 
улазе и излазе из вагона, шетају испред њих или, у малим гомилицама, воде тихе и поверљиве разг 
ва спремна да крену из Ниша у Битољ; од њих смо сазнали и да су за собом оставили спреман нароч 
сматрана много тежом но у Скопљу.{S} Од њих смо још сазнали да су сва државна надлештва спремна 
ао историју ових двеју Мица.{S} Прва од њих је ћерка неког бившег музиканта и у првим данима св 
 Прве Армије, већ је на лицу свакога од њих било исписано другаче расположење но што је било он 
дак на оне што носе ципеле уверен да од њих све зло потиче.</p> <p>— Није море — додаје трећепо 
ку муче да се споразуму.{S} Једна је од њих у мушком војничком оделу а друга просто и сиротињск 
вих страна да се запитује која ли је од њих трију задужила државу те је држава према њима тако  
ди из шпага петицу, па приђе једноме од њих и рече му гласно, тако да су сви могли чути: „Дедер 
сваки дан, пуни их возови, и чује се од њих да су Србијанци потерали наше па их млате и гоне да 
ј што је питао жандарма, одвајају се од њих нерешени, неодлучни као и раније што су били, и иду 
оји завиде онима који су боље прошли од њих, јер су се дочепали кола и снабдели храном, а има и 
ватре тамо што се виде? — пита један од њих.</p> <p>— Није, то је Чаглавица.</p> <p>— А има л’  
Да тражимо стан? — изненади се један од њих.</p> <p>— Код мене није за становање, водим вас сам 
госпо, где ћеш сама? — рече ми један од њих.</p> <p>— Дан је већ, не плашим се више, могу <pb n 
и да је ископа? — рећи ће опет један од њих — Ми, или они што иду за нама?</p> <p>— Тешко нама  
рљиве разговоре.{S} Час би по где ко од њих хитно изашао из вагона, призвао посилнога, који је  
, допуњујући их гласовима које је ко од њих побрао у некој канцеларији где је послом био или од 
а, ни гласа гунђања, као да је свако од њих свесан да само патњама могу откупити своју слободу. 
 и издирања на волове, које је свако од њих водио за узицу и тихо кретао за једним вођом, који  
ш једном да га убеде, износећи свако од њих нове разлоге, али он остаде при своме и на крају до 
де дуге и живе разговоре.{S} По неко од њих сецка оштрим ножићем танке корице тврдога хлеба и г 
 надлетао Срем и Банат.{S} Даље мало од њих, жене у војничким шињелима, чланице неке американск 
 су моји били, пропиштала ми младост од њих!“ Знаш ли, болан, мој Бата кад хоће да спава он се  
и чим они хоће у Битољ, то значи да код њих постоји неко уверење да ће се све ово у последњем т 
ловне боје те једва се по где где измеђ њих назире плавило неба.{S} На врхове оних планина са к 
има.</p> <p>Уз све то, око кола и измеђ њих пешачи маса света попрскана блатом по грудима, по к 
рцима.{S} И уз то још, око кола и измеђ њих, пешачи маса света, попрскана блатом по грудима, по 
м вам навео хтели да прострете и на све њих.</p> <pb n="330" /> <p>— Па што га онда наводите?</ 
ок и последњи не угине?{S} О, колико је њих од нас већ позавидело овом гробу, ту, на домаку гра 
 и рачунске књиге, него би хтели да оне њих спасу!</p> <p>Одобрише и други да је тако и заметну 
знаш хоће ли се сложити жене, толико се њих због жена поделише или одоше на суд и осрамотише, к 
зад почели да се приљубљују, да се више њих загрле, да се увијају као змијска клупчад на сред у 
јана њима осећам снажна и способна, без њих малаксавам и клонем.{S} Ох, не звате ви како је то  
 Мацинија, и Кавура и Гамбета?{S} А без њих, можемо ли понети, јесмо ли дорасли да понесемо јед 
олико постали моја природа да се ја без њих осећам малодушна, сломљена, осећам се као створење  
ла једна кола покривена арњевима.{S} Из њих су се чули женски и дечји гласови.{S} Са леве стран 
кола не крену даље док она не исцрпе из њих све вести, онако од прилике, као што вам при улазу  
езде попадале са неба а дим, који се из њих пење, разастире испод наших ногу провидан сиви обла 
 Зуавком и Мицом Сенегалком и ори се из њих развратни смех.{S} Мајка обара очи пред децом сраме 
на врата на штали била су отворена и из њих је био задах свежег ђубрета и топлога сточног обита 
е полугласно, више себи:</p> <p>— Да, и њих треба узети у рачун!</p> <p>Одушевљени плану.</p> < 
теријала били су смештени по џамијама и њих наше власти нису хтеле рушити да не би вређале верс 
, испитивала њихове кочијаше и најзад и њих саме питала гласно: „Куда ћете?“</p> <p>А кад су он 
успут од остатака и отпадака а кад је и њих нестало, он кида залогаје са цркотина, коња и волов 
лаже се званично.{S} Или нас лажу или и њих лажу.{S} И док је то чињено тамо, док смо се борили 
на са усамљених манастира, кренули су и њих; кренули су их из њихових вековних обиталишта, из њ 
... убио сам се да отклоним зло које би њих могло постићи.{S} Нека ми не траже гроб, неће га на 
ана и пет ноћи леже њихови ћивоти, крај њих горе свеће и кандила а владике и архимандрити, свеш 
но не савлада.</p> <p>Сео сам и ја крај њих.{S} Осећао сам да ми је дуга, предуга ноћ, те да је 
друма и очајно гледали гомилу која крај њих пролази и иде даље.{S} И стока, ненахрањена, почела 
ши их мајка.</p> <p>У томе пролазе крај њих кола са Мицом Зуавком и Мицом Сенегалком и ори се и 
их више не оставља саме, да остане крај њих, да се више не одвајају.</p> <p>Тамо је он, тамо, м 
агледао жудно очекиване те обале и крај њих питомо месташце Уцињ.{S} Тамо ћемо, тамо потражити  
дмети и не промичу крај тебе ни ти крај њих.{S} Крећеш, идеш, пролазиш и увек ти изгледа да си  
длази у неко село.{S} Отићи ћу сутра до њих.</p> <p>Ма да је било више разлога за бригу но ноћа 
кровова вароши просуте у долини и преко њих поље у коме се губи Бистрица у Дримове воде а у дуб 
и сад.</p> <p>— Сад? — учинише неколико њих.</p> <p>— И сад још! — настави Краљ боно машући гла 
пали.{S} У кућицу се збило још неколико њих, који су стигли овамо пре мене, и једва се у мраку  
 и вајкали се гомили која се окупла око њих, срео сам и једнога старога познаника.{S} Био је то 
и, непомични, непокретни.{S} Све се око њих креће, све пролази, и људи и време и историја, а он 
смрти, облесавели.{S} И међу њима и око њих бегунци, бивши људи, изнурени, изгладнели, подрпани 
ло простора нађу, спуштају ствари и око њих се прибирају, распитујући оне који су раније ту, да 
лаже офанзиву према Митровици, срешћемо њих и онда ћемо се опет скрхати а питање је хоћемо ли т 
њима, ал не теоријски, него нека пуца у њих.{S} Видећете како ће тада променити мишљење.{S} Ето 
 Запитајте кога, који познаје прилике у њих, па ћете чути да у њиховим бојним редовима гину и к 
на милост и немилост.{S} Биће ваљда и у њих срца кад виде ову чељад.</p> <p>Нико не одговори и  
о не видим; ал опет, зрно оде тамо међу њих, па ако погоди кога добро а ако не погоди, толико м 
к се огреје ово дете!“ Кад је село мећу њих грешно дете дрхтало је не толико од зиме, која још  
је воде, тако светина поче да се љуља и њиха, нагињући унапред, као једна и једноставна маса.{S 
шиће дојке у матера те ће пусте колевке њихати а клетвом заменити песму материнску.{S} Вешала ћ 
 на велики број аероплана који се почео њихати изнад наших глава.{S} То је било читаво јато кој 
м наставити.{S} Што ближе оним ватрама, њихов се број све више множи, простор по коме су се рас 
гне тај удари.{S} Причају наши војници, њихов ђенерал Поћорек кад је заноћио у Крупњу, написао  
ових славних бораба, можда последња.{S} Њихов их је понос водио у ову борбу са нарочитим разпол 
/p> <p>— Није наш! — одговори бакалин — Њихов је!</p> <p>Деца запазише негде далеко још један,  
и? — запита неко од министара.</p> <p>— Њихов је велики интерес, као и наш — одговори Пашић — д 
ао да заспим и час сам обраћао пажњу на њихов разговор, а час га испуштао и поводио се за своји 
 још један.{S} Прелетали су изнад нас и њихов језиви шум продирао нам је дубоко у душу.</p> <p> 
ога ми, но сам се сакрио да не чујем ни њихов ход кад прођу крај наше касарне.</p> <p>— Па онда 
мачки прелаз преко Дунава почиње бивати њихов пораз и да у Нишу са поуздањем гледају у ситуациј 
ици се згледаше међу собом и председник њихов приђе капетану љубазно:</p> <p>— Ми, господине ка 
ли ми велику будућност, био сам љубимац њихов.</p> <p>— А рекосте, излагали сте?</p> <p>— Да, н 
кнуо <pb n="388" /> ведрину на лицу.{S} Њихова мршава тела, њихове неразвијене груди и непоузда 
оследње седнице, сетили су се да су ова њихова решавања унела толико вере, толико поуздања у гр 
сад — загледала сам, где год сам видела њихова мртва војника, загледала сам да га добро видим.{ 
нолико узбуђења.{S} Светина је опколила њихова кола, испитивала њихове кочијаше и најзад и њих  
поуздано да до овога часа није наређена њихова евакуација.{S} Ви, докторе, знате за болнице, је 
у још ради само да виде како изгледа та њихова судбина.{S} Са по где које капије извирује женск 
о се чело очево које је збринуло а деца њихова, тамо на крвавим обалама, понесена младошћу, кој 
не требају мајке, требају нам само деца њихова, да гину тамо.{S} Родили сте и то је све што сте 
ко других фронтова немају, целокупна је њихова снага према нама.{S} Кад будемо избили на Косово 
и непоуздан корак једини су још трагови њихова детињства, јер угашен поглед, оборене главе и те 
то не знам.{S} Што <pb n="438" /> ће ми њихова имена која нити би их могла оправдати нити ублаж 
им.{S} Пред вратима су били они, четири њихова војника.{S} Цикнула сам престрављена али један м 
 су да Французи неће моћи да изговарају њихова мало чудновата и за изговор доста тврда имена и  
ведрину на лицу.{S} Њихова мршава тела, њихове неразвијене груди и непоуздан корак једини су јо 
и и поломљене, куће које су још гореле, њихове војнике пијане како вуку пљачку и онда — мртве љ 
— Извесно!{S} Бугари су већ мобилисани, њихове су дивизије век на граници.</p> <p>— И онда, шта 
ршума.{S} Жене вриште, деца плачу...{S} Њихове батерије не туку Дорћол, ваљда због својих, али  
ударају о тврдо тло замрзнутога друма а њихове фигуре све више расту и све се јасније обележава 
 Торлака више нас, гађајући аероплане а њихове туку на све стране.{S} Доле негде са Дорћола узд 
да дају и знаке и одиста, мало за тим а њихове батерије почеше да туку у наше гомиле.{S} Настад 
рвисале за своје госпође и свастике, за њихове тетке и стрине, за рођаке и пријатељице.{S} Све  
ина је опколила њихова кола, испитивала њихове кочијаше и најзад и њих саме питала гласно: „Куд 
ше ничега било страх.{S} Виђала сам сад њихове мртве војнике као оно пре наше.{S} Пре сам, сећа 
и Дунава те некад цветне и плодне обале њихове, уродише чудним јесењим плодом — лешинама.{S} Га 
 јаче у разговору и нехотице ми допреше њихове речи до уха.</p> <p>— Али верујте, да није био р 
оље било ми је лакше, али ме зауставише њихове страже и вратише у варош.</p> <p>Враћајући се, с 
о избеглицама и Краљ је, пролазећи кроз њихове редове, саучествовао у болу својих бедних грађан 
 сваком дворишту већ логори избеглица и њихове стоке, свуд по двориштима горе ватре од оборених 
оба твога Јована.{S} Као што ће из крви њихове, којом су богато натопили наша поља и наше горе, 
сваког ко би само пришао вагону који су њихове старешине резервисале за своје госпође и свастик 
, лежале су у блату под вагонима или су њихове голе мотке бацане на ватру: деца су натицала на  
ци морају знати општу ситуацију, њих су њихове владе извесно обавестиле и, чим се они не одваја 
 су тукли аероплане и бежанијску косу а њихови Баново брдо, Ново гробље и Калемегдан.{S} Пролаз 
ске цркве, већ пет дана и пет ноћи леже њихови ћивоти, крај њих горе свеће и кандила а владике  
е ових заједничких одлука, команданти и њихови помоћници, свако у својој канцеларији, разрађива 
еђене, испунише се предвече и посетиоци њихови, које <pb n="88" /> си данас сретао улицама забр 
 крвљу својом и нека значи покој душама њиховим и души роба твога Јована.{S} Као што ће из крви 
следња заштита српска.{S} На подножјима њиховим води се борба.</p> <p>На падинама Шаровим, под  
и дубоко у души задовољство што се пред њиховим очима наноси срам српскоме војнику.</p> <p>Киша 
још нису умела осећати, чувши да се под њиховим кровом налази један Краљ, пореметила су свечану 
е празних турских кућа и, по пространим њиховим одајама и ходницима, начинили су се читави лого 
ор о лањској години, о Аустријанцима, о њиховим зверствима, о страдању појединих села и породиц 
ознаје прилике у њих, па ћете чути да у њиховим бојним редовима гину и књижевници и песници и у 
одјек прихватају пусти камени двори и у њиховим се дупљама буди јејина, која преспављује дан и  
gn xml:lang="la">ultima ratio</foreign> њихових претенсија или, што би рекли французи <foreign  
адоше узвици и псовке официра и пуцњава њихових револвера, којима су гађали у наше редове.{S} С 
 да оду до станице и да се врате.{S} Са њихових точкова далеко прска каљава вода по лицима прол 
ма пролазника и по кућним зидовима а са њихових бокова жмири слаба светлост фењерчића блатом по 
 њихових прочитало одлуку.{S} И са лица њихових се одиста могло прочитати оно што <pb n="714" / 
а и њихових помоћника, не би ли са лица њихових прочитало одлуку.{S} И са лица њихових се одист 
обода једнога народа; тако нека из душа њихових праведних, сабраних око престола Твојега, никне 
у одступали.{S} Провлачила сам се измеђ њихових редова и бегала.{S} И они су пуцали и са свих с 
енке које журе у сусрет нама.{S} Копите њихових коња равномерно ударају о тврдо тло замрзнутога 
у их из њихових вековних обиталишта, из њихових гробница, где им је тврде металне ћивоте покрив 
ира, кренули су и њих; кренули су их из њихових вековних обиталишта, из њихових гробница, где и 
рпљењем погледало на излазак ђенерала и њихових помоћника, не би ли са лица њихових прочитало о 
а сам улицама онако; успут сретала пуно њихових и сви су ми били гадни <pb n="416" /> и одвратн 
а војска а београђани да је ова, у низу њихових славних бораба, можда последња.{S} Њихов их је  
енуле једна другој у сретање, мачеви су њихових војсковођа тамо ка Шару управљали своје врхове  
њених, немајући времена да се обзире на њихово запомагање и жури ка првим редовима, са којима з 
ти су се журиле узбуђено, знајући да је њихово место обезбеђено и да бесправна гомила бегунаца, 
рио страх од крваве буре која је и кроз њихово село провалила и коју су дечица својим очима гле 
м запрегом; кретала су лагано, да не би њихово крчање и шкрипање узнемирило успаване грађане.{S 
ам их пуно још у души.</p> <p>— Зар вам њихово понављање не позлеђује болове?</p> <p>— Позлеђуј 
p>— А ми још идемо у Ђаковицу, у гнездо њихово.</p> <p>— Па ми нисмо војска, неће ваљда нас — д 
јом у којој се земља налази од тренутка њиховог напуштања Ниша.{S} Тада им је изјавио да би се  
м под којим дрхће.{S} Са сваког парчета њиховог одела цури киша, хаљине им се улепиле за тело а 
е наредбе, чија је вредност зависила од њиховога нахођења, ђаци су слати у прве редове.</p> <p> 
 даље лепршале заставе истакнуте у част њиховога доласка.{S} Јуче, 26. септембра, још се упорно 
но осећаја и топлине.{S} Да ли што је у њиховој очинској недаћи осетила саучешће у своме матери 
ва Звезда, а не знају да се, недалеко у њиховој позадини, то свето знамење јунаштва ваља већ по 
жја и љубављу према Отаџбини.{S} Ја бих њиховој светлој успомени чинио горку неправду, ако би в 
преформирање пешадијских јединица према њиховом бројном стању.</p> <p>Седница се свршила доцкан 
рено посматрају шта се све ово збива на њиховом друму, којим су некад једва једна или двоја кол 
дете и не нађу му гроба, сетиће се да у њиховом селу има један гроб који родитељска суза није о 
 и немилост пљачки која сад већ бесни у њиховом завичају; други су кренули а најдражији им из к 
тога да је то била последња мирна ноћ у њиховом невином животу и да сад већ улазе, да ступају у 
води из Кумановске равнице у Мораву.{S} Њихову навалу са очајном храброшћу задржавају брегалнич 
тлошћу фењерчића, која још више заклања њихову силуету.{S} Пред овим или оним вратима стоје кол 
у, тешка срца испратиле, тежа но што су њихову старију браћу у фронт послале.</p> <p>— Како ћеш 
зебли склонили; изгладнела стока риче и њишти, очекујући да се прихрани кад је већ стигла на ко 
вљачки нагон.{S} Она јури незнано куда, њој се придружују нови, мрачни типови из споредних улиц 
 какав шушањ, који би јој допро до уха, њој би се чинило да чује весло и она би грчевито стезал 
роређена.</p> <p>Њу нико не зове у воз, њој нико не каже да уђе а она сама или нема снаге или н 
ањем и болом, који јој је оно изазвало, њој наиђоше и сузе на очи, те извади из недара црно оив 
руге под собом, седи забринута старица; њој на колену лежи глава седамнаестогодишњег дечка чије 
угу као једино имање које је спасла.{S} Њој је тек јуче стигао глас да јој је на северном фронт 
му пут покаже и управљао је чун свој ка њој, знајући да тако поуздано плови обали својој, кући  
на тој ћемо се прегршти земље клети, на њој заветовати, из ње црпети поткрепљења у данима туге  
 у овоме часу <pb n="569" /> све.{S} На њој је непоузданим потезом руке која је дрхтала, избеле 
т израз својствен жени њене расе.{S} На њој наш војнички шињел закопчан до грла и широка шајкач 
уморан, одржана је још прексиноћ.{S} На њој су донете и последње одлуке које су одмах и извршен 
о нека огромна ломача припремљена да на њој буде спаљен читав један народ због јереси вере у сл 
оз мараму пробила крв и црна се мрља на њој осушила и окорела.{S} Па опет девојчица, којој смрт 
зносећи тежину шест векова који леже на њој; диже се тајанственом неком моћи, као у ноћи у очи  
а, без врата и без прозора, ма да је на њој остало нешто мало крова који би ме могао заштитити. 
треба примити одлучну битку, нека се на њој још једном реши судбина Србије...{S} Зар не?</p> <p 
 је некада био српски консулат те се на њој пуне двадесет и две године вила српска тробојка још 
растанку.{S} Јабука нагрижена мало и на њој се познаје траг ситних дечијих зубића.{S} Носила је 
е више са карте нема шта читати нити на њој записивати.{S} Друге и другаче линије извлачио је П 
 приступило извршењу одлука, које су на њој донете.</p> <p>Помоћник команданта Врховне Команде, 
ивао да су „они“ Аустријанци, али да је њој одвратно рећи то име.</p> <p>— Почеше најпре гранат 
ца туда прође.{S} Зна то мајка, није се њој поткрала тако драга појава, која тако лепо допуњава 
{S} Трећа је столица за столом празна и њој се упути и седе секретар.{S} На столу је до пола ис 
.{S} Имаће тада ко и Новицу погледати и њој помоћи; није се материном погледу могло сакрити да  
 стекли ово мало ватре и нису пуштали к њој.{S} Они су с великом муком набављали сандуке, плото 
е седи, чак тамо на Камичку, те пожурим њој.{S} Затекла сам је, хвала Богу, код куће а бојала с 
рчин, дао јој је реч да ће се бринути о њој као о својој рођеној мајци; трећа се жали како јој  
лажна равница прострла се суморна, а по њој ниско полегла магла из које као кроз процепано плат 
а, а сасушена трава се уваљала па се по њој може да гази.{S} Понудих јој да пређемо тамо, мање  
едњем тренутку прискочити.{S} Шта је то њој да из Одесе пребаци војску у Варну, ништа, шала!</p 
 је била од Команданта Ужичке војске, у њој му се наређује да одмах крене за Чачак и да гледа д 
огађаја, здрава, снажна и поносна.{S} У њој живот буја, снага се народна одупире поуздано валим 
p> <p>Оставио сам је самој себи, нека у њој превре бол и одиста, кад после извеснога <pb n="463 
сподњега храма цркве Грачанице, да се у њој помоли, широм целога српства кликнуло се: „Осана!“  
у земљу, али ево на памет тврдим да и у њој, и поред овога огромнога броја талената, према јачи 
е прилику да крвавим мастилом исправи у њој оно место од пре сто година, које је његовом неукаљ 
ућу на <pb n="474" /> друму а сад сам у њој гледала драго прибежиште које нуди спасење моме дет 
То је била заразна болница и ја нисам у њој пробавила ни пуну недељу дана па сам се разболела.{ 
азређује и на крају тамо, где се друм у њој губи, догледа се у сред равнице, као камилина грба, 
стројена, али би се офанзивом подигао у њој дух; муниције нема, хране нема.{S} Из извештаја се  
орила је као да се у томе часу будило у њој нешто моћно, нешто снажно, нешто што је дотле било  
 ли је слична ова прича?{S} Шта је то у њој што изазива бол у мојој родитељској души; шта ли шт 
 у мојој родитељској души; шта ли што у њој разгрће пепео у који се претвориле моје прегореле н 
 бриге <pb n="510" /> над децом која су њој остављена.{S} Пробдила сам многе брижне дане и беса 
ромолила и одмах се повукла а шалона за њом заклопила прозор.{S} Мало за тим и на горњем се спр 
ко је ово њена архива, ево и Команде за њом.</p> <pb n="144" /> <p>— Па?</p> <p>— Па то би знач 
од дивљих планинских предела који се за њом све до морских обала простиру.</p> <p>На округломе  
 и ја необувена појурих као без душе за њом на улицу.{S} О, Боже, како сам се <pb n="419" /> ра 
 нас раздвојише и ја застадох далеко за њом.{S} Кад се група разреди, ја пружих корак, пробијај 
ртиљерија прави јуриш а ми да трчимо за њом.{S} Дижи главу, дижи, не бије свако зрно.{S} Ајде,  
ндек да му начини места а ја остадох за њом.{S} Наиђе за коњаником читава група пешака те нас р 
ску батерију, која ће навући борбу и са њом гнев непријатељев, смрт и разор вароши.</p> <p>Капе 
о да варош не гори а оно што пламти над њом нисмо више ни бринули шта је.{S} За нас је довољно  
матрајући замишљену слику, која се пред њом развијала, размишљала о каквој сличности њеној са ж 
као заштита армија које се повлаче пред њом.</p> <p>Цело то по подне, после ових заједничких од 
ли војника и народа који се тискао пред њом.{S} Пробила сам се кроз ту гомилу јер се свет раскл 
чачанску калдрму и капетан на коњу пред њом.{S} У вароши тишина, мртвило.{S} Из кућерака са зас 
се сурва и претрпа собом све што је под њом.</p> <p>— Нећу овде да останем, нећу — узвикивао је 
Диже се, и из мрачне дубине која се под њом појави, поче се узносити над гомилом развала прозра 
ви и престрављеној гомили, сабраној под њом, изненађење се ово претвараше у праву запрепашћенос 
тупању, Врховна Команда је ван земље, с њом смо без икакве везе.</p> <p>— Образоваћемо нову Врх 
ена у војничкоме оделу, која је хтела с њом да се споразуме, била је Францускиња и хтела би да  
а.{S} То је било моје последње виђење с њом!</p> <p>Када је пала ноћ, последња ноћ пре но што ћ 
 — изда наредбу и нађе начина како ће с њом и грађанство упознати а којом ће наредбом позвати и 
орно и даље дрежди пред начелством, и с њом и даље капаш тако по цео дан не знајући више ни шта 
 да верујеш, већ предајеш се гомили и с њом очекујеш нешто не знајући ни сам шта.</p> <p>Те гом 
ажи нов положај и пожури пешадији да са њоме искористи ову артиљеријску паузу.</p> <p>Поштеђена 
во и дохвата се извора реке Црне, слази њоме у прилепско поље и одатле, преко врхова Селечких п 
ом је руком опет прихватио писаљку, али њоме није више бележио ни промене на фронту, ни границе 
и домаћин потерао да се негде у планини њоме израни зимус и сав блатом улопан, повијена репа па 
лу, извади из џепа једну мараму и покри њоме лице детиње.</p> <p>И мене заболе тешко под срцем, 
ву пушку?{S} Изгледало ми је као да сам њоме гађао Србију, као да сам гађао самога Краља Петра. 
ига доста опсежна, ја нисам ни помишљао њоме обухватити целокупну трагедију деветсто петнаесте  
ку и износио је више главе те се бранио њоме од удара.{S} Ухватили смо се у коштац и почели смо 
дбини, закону, сили; мисао је слободна, њу ужад нису могла везати и она се издвојила и отишла т 
дно очекивала да притисне свог јединца; њу су засипали таласи и квасили јој брижно лице те се м 
ази трком „колона тимочке дивизије“.{S} Њу представља један официр који води своју фамилију и б 
емна одаја без патоса и без прозора.{S} Њу ми није газда уступио али, у оваквој невољи, неће ни 
алова мршави грудни кош тужне мајке.{S} Њу су засипали таласи и квасили јој топла материнска не 
 јој хтео дати времена да се одмори.{S} Њу је прича толико исто заморила као и пут којим идемо, 
дост материнску чим се Новица врати.{S} Њу ништа не буни што се Вукова Милица — чији поглед нек 
 црта и лица превучена тамном бојом.{S} Њу олујина већ неколико година носа широм балканскога п 
избије на друм који води ка Липљану.{S} Њу ће он срести кад буде и сам кренуо, тамо на пољима к 
ш!“ Забравим кућу па отрчим до тетке да њу припитам и, ако она бега, да поведе и мене.{S} На ул 
це, утурена је једна очишћена грана, за њу су конопцима привезани јармови и ујармљена три пара  
е она нашла себи радост и одмену.{S} За њу није постојало време, Новица за њу живи у оним годин 
Аустрију?</p> <p>— Јест! — вели он — За њу сам чуо а за ове друге нисам чуо.{S} Он дуну понова  
} За њу није постојало време, Новица за њу живи у оним годинама у којима се растао од ње.{S} Мо 
управљања Отаџбином али је сву љубав за њу задржао и даље себи.{S} Носећи ту љубав са собом, он 
S} Па добро, дозволите ми да се и ја на њу позовем.{S} Распитајте се, па ћете чути, колико је г 
/> своју црну бошчицу у блато и села на њу да се колико толико одмори.</p> <p>Ја сам савио цига 
тећи.{S} Бацио сам по где кад поглед на њу и видео је како оборене главе, са напором корача.</p 
је пред нама.{S} Крећемо и пењемо се на њу!</p> <p>Крећемо у планине, крећемо сви и Краљ и Влад 
ичина и множина сећања која навалише на њу при помену тога дана, узбудише је и изведоше из тока 
 и пријатељ куће; навикли су се били на њу сви толико да је постала члан породице о коме су сви 
ложили ватру коју распаљују сипајући на њу, с времена на време, машински зејтин.{S} Око <pb n=" 
— Повуците овај сандук, легао је баш на њу.</p> <p>— Пазите, немојте оштетити даску да се не би 
одиља.</p> <p>И крећемо, идемо тамо где њу видимо, идемо ка Призрену.{S} Изнурени глађу, изломљ 
 војском и жандармеријом, да би се кроз њу могао обезбедити пролаз онима који су настављали пут 
рвљу.{S} Ужасна, страховита слика.{S} И њу начелник упућује у болницу.</p> <p>Улази најзад једн 
аслоњен на кућни зид рче а осећао сам и њу, госпу у црнини, како нагло и тешко дише.</p> <p>Зор 
е унатраг окреће?!...</p> <p>Срео сам и њу — Госпу у црнини.{S} Са њенога сам лица најјасније п 
мире под пухором.{S} Код последњих речи њу савлада читава бујица суза и застаде немогући даље д 
 с њега да га извлачи час се пење да он њу извуче.</p> <p>За аутомобилом лагано шкрипе гломазна 
 се вратим своме месту, спазио сам опет њу — Госпу у црнини.{S} Стајала је ослоњена на један хр 
алштабна секција Косова Поља, загледа у њу па за тим диже главу.</p> <p>— Одите овамо, одите бл 
им томе велики значај.</p> <p>— Ми се у њу надамо, много се надамо, то нам је последња нада! —  
ад вароши, тамо где лабски друм слази у њу, развио се вашар богатији но што су за време Краља М 
ја турска, горе у махали, али нико ни у њу не увраћа.{S} Све се повукло у куће.{S} На улици нем 
{S} Нађе нашу пољску батерију и убаци у њу неколико тешких зрна.</p> <pb n="201" /> <p>— Одакле 
клонити и ако се већ силан свет сабио у њу.{S} Све те куће пут Торлачкога друма биле су пуне св 
гореле а коса увела и проређена.</p> <p>Њу нико не зове у воз, њој нико не каже да уђе а она са 
reign xml:lang="it">Dulcigno</foreign>, о чије су се кршеве разбијале млетачке галије; са чијих 
џбино, собом!{S} Као што нам је некада, о причешћу, капљица вина садржавала у себи сву величину 
и су понова извештаји наших предстража, о положајима на фронтовима нашим и страним и најзад, до 
емену, о оскудици која је збег пратила, о тешким тренутцима при напуштању које вароши.{S} Млади 
 је и даље о својим намерама, о надама, о будућности, говорио ми је све док нисмо избили на дру 
 настави цео рапорт о двема батеријама, о ескадрону коњице, о расутој пешадији, за коју је изда 
>Причао ми је и даље о својим намерама, о надама, о будућности, говорио ми је све док нисмо изб 
 о Аустријанцима, о њиховим зверствима, о страдању појединих села и породица.</p> <p>Ја такође  
манем.</p> <p>— О Русима, о Французима, о Румунима, је л те? — окрете се он на својој столици ц 
зговарамо ни о чем другом но о својима, о свом крају, о оном што нам је пред очима...</p> <p>А  
себе и њега обманем.</p> <p>— О Русима, о Французима, о Румунима, је л те? — окрете се он на св 
ори се најпре воде о последњим вестима, о одласку Краљевом, Врховне Команде и Владином из Призр 
овор о лањској години, о Аустријанцима, о њиховим зверствима, о страдању појединих села и пород 
} По рецепту, који је добио из Берлина, о значају међународних уговора, он српско-грчки уговор  
тају како лежи улицама избачен из кућа, о коњима које су увели у собе, о народу који је затворе 
из кућа, о коњима које су увели у собе, о народу који је затворен у цркви и много, много ужаса, 
егод, да не видим ни те жалосне појаве, о којима се води реч, да не слушам ни те разговоре, кој 
о расправљало о бочном нападу Румуније, о искрцавању руске војске у Варни, о операцијама Грчке  
им гласом води.{S} Говорило се о ономе, о чему је у то доба цео свет говорио.{S} Говорило се о  
 беспућу кроз Албанију и о свему ономе, о чему се стално говорило и на друмовима и крај ватара  
! — опет онај с друма.</p> <p>— Тодоре, о, Тодоре! — довикује неко из далеке тамнине а нико му  
о двема батеријама, о ескадрону коњице, о расутој пешадији, за коју је издао наредбу, да се при 
а нам је о змији младожењи, о пепељузи, о чардаку ни на небу ни на земљи, о ветру и ветровој ма 
причало о савезничкој помоћи, о Русији, о Румунији и др.</p> <p>Кад већ прођоше дуги и бескрајн 
љузи, о чардаку ни на небу ни на земљи, о ветру и ветровој мајци и још читав низ таквих заносни 
тих, монотон разговор о лањској години, о Аустријанцима, о њиховим зверствима, о страдању појед 
ије, о искрцавању руске војске у Варни, о операцијама Грчке са југа, данас се већ говорило о кр 
p> <p>Причала нам је о змији младожењи, о пепељузи, о чардаку ни на небу ни на земљи, о ветру и 
а које су поднете и које ће се поднети, о беспућу кроз Албанију и о свему ономе, о чему се стал 
итао, гледајући ове ружне слике у Пећи, о томе је свако себе забринуто питао.</p> <p>Та брига с 
ма нам се причало о савезничкој помоћи, о Русији, о Румунији и др.</p> <p>Кад већ прођоше дуги  
ичамо један другоме свак о својој кући, о својој деци, о своме малу.{S} Сећам се, не знам само  
pb n="511" /> дуге сате бринући о кући, о пословима кућевним, о начину како ћемо удесити живот  
ала ми је о порушеним кућама на пијаци, о намештају како лежи улицама избачен из кућа, о коњима 
гоме свак о својој кући, о својој деци, о своме малу.{S} Сећам се, не знам само да ли беше то у 
 искључиво бригом о ситуацији у вароши, о одржању реда и чувању имовине све до онога тренутка д 
мчета но о овој највећој несрећи мојој, о погибији најстаријега сина?</p> <p>Ја никаквим знаком 
ји преко Тетова води на Кичево и Битољ, о томе како би власт требала да се постара за мало реда 
} Не сину господњем на престолу Божјем, о деснују Бога Оца, већ ономе окрвављеноме Богу, ономе  
е бринући о кући, о пословима кућевним, о начину како ћемо удесити живот кад се буде рат свршио 
тву.</p> <pb n="719" /> <p>Други један, о коме сам се негда ја лично уверио да је човек челичне 
орбама на Дунаву, у којима је он рањен, о сили немачке артиљерије и о нечувеним напорима српско 
 повлачење тако а није друкче изведено, о жртвама које су поднете и које ће се поднети, о беспу 
зраз саучешћа и протеста:</p> <p>— Ето, о њему неће нико да се брине а он је сутрашњи војник! — 
борби на Ади Циганлији.</p> <p>Ту вест, о паду Београда, потврди ми један официр из команде тру 
ужити Краљу Петру!“</p> <p>— Један пут, о Видов-дану, водио ме бабо у Фрушку, у Раваницу. „Ајде 
 а на левој му страни блузе црн кончић, о који је раније висила медаља за храброст.</p> <p>— Не 
 чем другом но о својима, о свом крају, о оном што нам је пред очима...</p> <p>А у Бојка светле 
 да Бугарска и не мисли напасти Србију, о чему су они добили најдубљега уверења непосредно од б 
до мене и казује ми, то што сви казују, о својима о којима сви говоре.</p> <p>— Имам — вели — д 
вој рапорт о јучерањем и данашњем дану, о величини својих трупа и о ситуацији на Јежевици, одак 
 туђим невољама на путу, о злу времену, о оскудици која је збег пратила, о тешким тренутцима пр 
 се о ажији српских новчаница у Солуну, о акцији Француза на јужноме фронту, о путу који преко  
у, о акцији Француза на јужноме фронту, о путу који преко Тетова води на Кичево и Битољ, о томе 
чали о својим и туђим невољама на путу, о злу времену, о оскудици која је збег пратила, о тешки 
ну морила било је питање <pb n="541" /> о хлебу, који је врло тешко било наћи и разговори, који 
на и одушевљено се говори <pb n="42" /> о грчкој мобилизацији и тумачи се позив грчким поданици 
навалиле питањима, свака <pb n="253" /> о својима и о својој кући.{S} А Лазар им редом свима од 
 кога који мисли о свему <pb n="325" /> о чему би ипак неко требао да мисли?{S} Оскудица тих љу 
:</p> <p>— Нисам вам још све казала.{S} О како је дуго и како је много то што би имала казивати 
ом је цела наша генерација задојена.{S} О, да ви знате како смо ми радо гинули и да знате како  
суморно сенчило наша забринута лица.{S} О јесени и сама природа изгледа забринута те пристаје у 
а земљу, прегазила је поља и ливаде.{S} О првоме пролећу трава је опет озеленила а народ је сиш 
и, како се види, врло нежне осећаје.{S} О, па коме би се могла пре обратити, ко би ме пре могао 
у собицу.{S} Били су сви благодарни.{S} О, како се у таквим приликама јефтино да стећи благодар 
јудаљенијих уџерица на крају вароши.{S} О томе се најпре шаптало и дошаптавало, затим се гласно 
еринска љубав, и њему причињава бол.{S} О, да је то први бол коме је он сведок!{S} Дубоке бразд 
ојурих као без душе за њом на улицу.{S} О, Боже, како сам се <pb n="419" /> радовала, како сам  
еђивати се, док и последњи не угине?{S} О, колико је њих од нас већ позавидело овом гробу, ту,  
е невоље, којима ћемо поћи у сусрет?{S} О томе сам се питао, гледајући ове ружне слике у Пећи,  
сле опасности у којој је овај воз био — о чему је јављено Нишу — не одустану у последњем тренут 
ам, хтео сам...</p> <pb n="445" /> <p>— О, вређајте их, не избегавајте то.{S} Ја волем, ја жели 
кох, само дај Боже да то буде!</p> <p>— О да знате, господине, како ми је било кад сам се и ја  
длежних, па ћете се уверити...</p> <p>— О чему ћу се уверити?</p> <p>— Уверићете се да бегства  
 речице, нашавши у смрти мира.</p> <p>— О људи Божји, шта би човеку! — ишчуђава се неко, који ј 
м ја да и себе и њега обманем.</p> <p>— О Русима, о Французима, о Румунима, је л те? — окрете с 
војвода предложи да се обустави наредба о одступању, да се војска прибере и предузме офанзива.< 
и; Грци, пораз својих историјских снова о обнови Византије; Бугари, слом својих амбиција о хеге 
се снова, бескрајних и безбројних снова о будућности својој и амбиције, која је као млада, жила 
у већ од неколико дана мори тешка брига о имању које је остало у освојеноме Београду.</p> <p>—  
нам и што је тачно и молим вас лепо, да о томе одмах обавестите господина војводу и издате ми п 
ј?</p> <p>Војвода Мишић задржа право да о томе говори кад се буде прешло на решавање о могућнос 
шао је о крунисању Краља Петра, па онда о Видовдану и причао нам је много о свему и свачему. „И 
на кола муниционе колоне и, чешући леђа о лотру, одобрава телеграфисти, додајући како је он у Г 
Једна београдска породица, која се виђа о премијерама у позоришту, у чијим салонима господаре Ш 
Византије; Бугари, слом својих амбиција о хегемонији на Балкану а Срби, једини излаз из тешкога 
 кутић Отаџбине, где је никла традиција о Карађорђу, где је она читав један век одгајана, где ј 
дно на друго, залегла се змијурина која о сунчаноме дану излази да се уклупча на освећеној плоч 
 <p>Те вечери причала нам је баба Вилка о своме најранијем детињству.{S} На то смо је изазвали  
 која се пред њом развијала, размишљала о каквој сличности њеној са животом или су њене мисли л 
а сам унапред већ <pb n="517" /> сањала о своме успеху.{S} Ето, и они су родитељи и они имају р 
 сваки покушај био би само лупање крила о зидове клопке која нити се може пробити нити из ње по 
ам са више бола и са више суза говорила о смрти мога мезимчета но о овој највећој несрећи мојој 
"540" /> обраћају пажњу на дворска кола о којима ова двојица воде тако жив разговор.{S} Светину 
тно потресен сећањем на кућу и родитеља о коме је причао.{S} Пошто је осетио да је у мени нашао 
ао да се свако повукао у се те размишља о невољама које је претурио преко главе и о онима које  
причати својим унуцима, као што су нама о некадањем робовању причали наши дедови!</p> <gap unit 
причати својим унуцима, као што су нама о некадањим збеговима причали наши дедови!</p> <p>И онд 
причати својим унуцима, као што су нама о некадањим патњама причали наши дедови!</p> <p>И док м 
казује ми, то што сви казују, о својима о којима сви говоре.</p> <p>— Имам — вели — две удате с 
ављује дан и престрављено удара крилима о зидине.</p> <p>Па ипак није <foreign xml:lang="it">Du 
ала туга и била је пунија но о поменима о којима учтивост збира у цркву читав збор равнодушних. 
Обесио је зобнице <pb n="589" /> коњима о главу а он се измакао негде у страну.{S} Заробљеник с 
ознате гомили: једна продавачица дувана о којој се у Београду говорило да је испод руке продава 
добре воље код надлежних да воде рачуна о ономе о чему није смело да се не води рачуна.{S} Види 
бзир, да нико у ствари и не води рачуна о оним операцијама на Рашкој...</p> <p>— Ама како да не 
лим о себи — морало би се водити рачуна о томе да будућој великој држави нису потребни толико г 
 А где смо ми?{S} Је ли ко водио рачуна о нама?{S} Они што су се завукли по канцеларијама посла 
 Лакше је ипак слушати она горка јадања о невољи но ове ругобне разговоре себичних жена чија је 
итања о Русији и Румунији, место питања о борби која се води на Страцину, на уснама свих се јав 
 оне нису интересовале.{S} Место питања о Русији и Румунији, место питања о борби која се води  
е у београдскоме двору примао честитања о наступању 1913 године, стари је Краљ био суморан и це 
аком редом, као оно кад сам био мали па о слави дочекивао госте под шајкачом.{S} Па да знате јо 
се обустави јутрошње решење команданата о одступању и саопшти одмах командантима дивизија да пр 
тељ напредовао, тај треба да се распита о борби на Чачку.</p> <p>— Значи, велики сте пораз нане 
ауставља пријатељ пријатеља да га упита о новостима, већ пролази немо, један мимо другог, измењ 
, похитали сви начелству, да чујемо шта о томе власт зна и шта каже нишки телефон.{S} Чаршија ј 
собе, где прима сваког тренутка извешћа о последњим борбама које се воде на путу од Косова ка П 
естрављено, све пренеражено и све прича о страшној ноћи, коју смо преживели и о крвавим догађај 
оно оронуло камење на граду, које прича о слави једнога народа и ова дворска кола натоварена са 
9201_C16"> <head>XVI</head> <head>Прича о Бојку Маломе</head> <p>Пред селом где је војна станиц 
не слутећи а домаћини да бдију, пад кад о поноћи попа удари три пут у црквено клепало то да буд 
 собом сваку стопу калдрме, као оно кад о поплави дере набујала река, која носи све што је доче 
уње умири; птице, које су нас по гдекад о дану надлетале, скрију се а бубице и црвићи, који су  
и своју мисао гласно:</p> <p>— Ја никад о дипломатији нисам имао високо мишљење, али сам верова 
но узвикну:</p> <p>— Но, шта велите сад о вашим Бугарима?</p> <p>Човек уских рамена не одговори 
 је то оно поколење, које ће донети суд о томе да ли је ово епска легенда, што се сад дешава ил 
на на време и издате све остале наредбе о дужностима које су се дале предвидети.</p> <p>Кад је  
руски генералштаб и даље правио планове о местима где ће се Французи задржати и примити борбу а 
ули тим путем и они донеше нове гласове о опасности, који се гласови нагло шире у масе и изазив 
 да сам запазио код ње намеру да ми све о себи каже.{S} И одиста, она након дуге паузе, коју ја 
Варни и да Французи, са половином снаге о којој се овде прича да је већ на српском земљишту, по 
 стола.</p> <p>Разговори се најпре воде о последњим вестима, о одласку Краљевом, Врховне Команд 
у је био познаник и сазнао штогод ближе о томе, зашто се батерија са фронта повлачи пут Призрен 
рупа нових области и да сазна што ближе о догађајима код Ђаковице, одакле су били стигли узнеми 
 — имају не само уверења, него и доказе о доброј намери Бугарске.</p> <p>— Ал’ ако се дипломати 
им прстом скида пену с пива и треска је о земљу као берберин сапуницу.</p> <p>— Не пита се ту ш 
 што је видела и чула.{S} Причала ми је о порушеним кућама на пијаци, о намештају како лежи ули 
ке угледне госпе.</p> <p>Причала нам је о змији младожењи, о пепељузи, о чардаку ни на небу ни  
 бити!“ Он је ишао и у Београд, ишао је о крунисању Краља Петра, па онда о Видовдану и причао н 
ра живети, благодарећи и Богу што их је о данашњем лову тако богато обдарио.</p> <p>И друге сно 
е угасе.{S} Ћутање, које то прати, даје о ој слици пуну тајанственост.</p> <pb n="577" /> <p>По 
мисли лебделе далеко тамо међу догађаје о којима је казивала и које је вероватно прибирала и ср 
инистара, али ни на једној седници није о њима говорено.{S} Један од министара имао је прилике  
у раније ту, да л’ знају што поузданије о возу.</p> <pb n="105" /> <p>А оне гомилице које се пр 
снову обавештења те и такве дипломатије о приликама на Балкану, опредељивале су се споразумне с 
осле извесног времена поче да ми казује о свом брату.</p> <p>— Био је млад, тек се замомчио.{S} 
172" /> <p>Официр тад поче да ми казује о борби на Чачку.{S} Казивао је много и ја, вероватно н 
 та чудна прича што је Бели Дрим казује о себи и своме брату Црноме Дриму.{S} Сели смо крај њег 
шао је кући да се са својима посаветује о кретању.{S} Зађоше људи у махале и забачене уличице д 
а да добије хлеб или, најзад, распитује о изгубљеној команди или о изгубљеној породици, која је 
та је и како је тамо доле и шта се чује о Турцима.{S} А што Турци ближе селу, све црњи гласови  
а вели:</p> <p>— Нећу да чујем коминике о борбама, нећу да чујем телеграме из иностранства, нећ 
азују, почињу ове казивати своје утиске о немилој појави.</p> <p>— Ја не знам само, зашто се с  
ју што ново.{S} Те су групе разговарале о утисцима које је сваки појединац понео са овога воза. 
 уз ватру открави ноге које су промрзле о ноћашњем мразу у Липљану, а нису се загрејале ни путо 
а, при којој су се енглеске лађе ломиле о утврђења која су сами Енглези подизали, а републиканс 
који воде догађаје, без људи који мисле о свему.{S} Зар не видите да ми зидамо државу с крова и 
но подржимо.</p> <p>Причао ми је и даље о својим намерама, о надама, о будућности, говорио ми ј 
"271" /> <p>И ако не знајући све детаље о ситуацији, светина је напоље имала јасно осећање о оп 
стричиних таласића, који се крше и ломе о раздробљени камен који се о данима киша и бујица сурв 
ље код надлежних да воде рачуна о ономе о чему није смело да се не води рачуна.{S} Видите, у на 
серу иза врата, који је правио преклане о слави, и дечија колица у углу иза фуруне, у којима су 
 видети.</p> <p>И док овако свако брине о себи или о својима, дотле је владу и Врховну Команду  
а.{S} Хтео га је замолити да се побрине о његовој породици коју <pb n="228" /> мисли уклонити и 
е говори кад се буде прешло на решавање о могућности и условима за офанзиву, он за сад моли да  
 али сам веровао, да је њено расуђивање о догађајима бар два три степена изнад нуле.{S} Овај ће 
вода Мишић изложи опширно своје сазнање о стању у аустријској војсци, иснесе све податке, све и 
ји је првобитно требао да решава питање о евакуацији становништва, забрину се искључиво бригом  
 и сав даљи разговор обрну се на питање о начину како да се из грађана организује чување реда и 
м официру и директно одговори на питање о капитулацији и тај његов одговор био је уједно <pb n= 
су у начелству брижно претресали питање о начину, како да се евакуише становништво.{S} Примио с 
, светина је напоље имала јасно осећање о опасности.{S} Улицу је већ закрчио дуги низ воловских 
омилици неко други опет даје обавештење о изворима, из којих је чуо ову важну вест.{S} Поједине 
 у групе на сред улице и воде разговоре о ноћашњем страховитом мразу.{S} Други се надвикују, тр 
аву те лута кроз мрачне улице и лупа се о ћепенке и саплиће о камене прагове.</p> <p>Кроз ту та 
и у Битољ; у другој гомили разговара се о томе да ли се у Приштини могу наћи станови; у трећој  
 ја сам овако замишљала место где ће се о поноћи разбојници састати и опет оваку ноћ, буру, пљу 
крше и ломе о раздробљени камен који се о данима киша и бујица сурвава са камених висина у њено 
ла се озго са ужасним тутњем, кршећи се о стену и сручујући се у амбис.</p> <p>Одатле, од Љум-К 
које Дрим помамно јури и урла кршећи се о стене.</p> <p>Стари Краљ је прво вече заноћио на Љум- 
дох на овој питомој обали, дизао сам се о поноћи или још и доцније, у дубокој ноћи, и гледао ча 
м по мраку и упадам у баре, саплићем се о камење и лупам о зидине којима су ограђена дворишта,  
пала реч само ту за столом, говорило се о њему тих дана на све стране и у сваком кутку.{S} Гово 
не могући да добијем место, говорило се о самоубиству потпуковника Душана Глишића.</p> <p>— То  
 ипак тихим гласом води.{S} Говорило се о ономе, о чему је у то доба цео свет говорио.{S} Говор 
о доба цео свет говорио.{S} Говорило се о повлачењу <pb n="576" /> и погрешкама овога или онога 
змицао из села.</p> <p>Тог дана само се о Турцима говорило међ нама и сви су старији били врло  
 главе, без много разговора, као што се о погребу иде.{S} Изгледа као да се свако повукао у се  
>Људи сакупљени у групе, објашњавају се о ажији српских новчаница у Солуну, о акцији Француза н 
 у зиду, на коме су капци спали те висе о једном јексеру; са рупом у дну зида, коју су пацови р 
но у пепео и са комадима угља који висе о њему.</p> <p>Јер, авет глади у велико лебди над овом  
зује гостима и тумачи.{S} Их, да чујете о слави кад бабо казује здравицу па помене светога, па  
рим вам о нама.</p> <p>— Е кад говорите о нама, онда морате узети у обзир да велики подвиг осло 
ном и грађевине, телеграфише те известе о промени директиве у повлачењу и позову да и они одмах 
чне улице и лупа се о ћепенке и саплиће о камене прагове.</p> <p>Кроз ту таму једва се, као све 
му пред очима све добре и зле последице о којима је већ до сад размишљао.{S} Ал најзад стеже ср 
 сви толико да је постала члан породице о коме су сви заједнички водили бригу.{S} Ујутру је уск 
ећемо те у недрима, у крајичку марамице о прегршти земље српске!{S} Понећемо те у недрима своји 
ећ сместисмо у селу, нађох и он ми рече о батерији:</p> <p>— Повлачи се, нема ни једног метка в 
ичајући успут међу собом језовите приче о томе, како су испијали очи јунацима на Куманову и Обл 
е се само бат коњске копите, која креше о камен у калдрми и разлеже се из пусте улице.{S} То ка 
S} Оставиће га ту, на путу, и нико више о њему неће водити рачуна, нико га погледати, нико глав 
тишао је болноме војводи да му реферише о свему.{S} Болесни војвода је пажљиво саслушао реферат 
гама и о оним малим, личним невољама, и о Румунији и њеноме држању и о цени пројинога брашна и  
ш.{S} Говори се једновремено о свему, и о великим бригама и о оним малим, личним невољама, и о  
овремено о свему, и о великим бригама и о оним малим, личним невољама, и о Румунији и њеноме др 
ањима, свака <pb n="253" /> о својима и о својој кући.{S} А Лазар им редом свима одговара.</p>  
рховне Команде и Владином из Призрена и о борбама француске војске на југу Србије.{S} У току то 
номе држању и о цени пројинога брашна и о помоћи коју нам Русија шаље и о томе, како је нестало 
анашњем дану, о величини својих трупа и о ситуацији на Јежевици, одакле је овога тренутка стига 
невољама које је претурио преко главе и о онима које му тек предстоје а које не уме и не може д 
е он рањен, о сили немачке артиљерије и о нечувеним напорима српскога војника.{S} Ђаци ратарске 
рашна и о помоћи коју нам Русија шаље и о томе, како је нестало дувана, нестало шећера и нестал 
 које је можда свако премишљао о себи и о својим најближима.</p> <p>У гомилици која је на овој  
а који му дођу на обале; причу о себи и о брату своме, који се у разним утробама рађају и залаз 
а о страшној ноћи, коју смо преживели и о крвавим догађајима који су се те ноћи дешавали.</p> < 
ност да води бригу о државној имовини и о државним рањеницима.</p> <p>— Тако је! — повикаше сви 
штеник неки говорио је својој околини и о неком пророку Исајији из XV. века, који је пророковао 
ареди да понови рапорт о стању ствари и о снагама којима располаже, а кад то изврши, зазвони кр 
>Ето тако ми је говорио о својој кући и о својој деци — заврши приповедач и застаде да направи  
 источнога фронта била обавештена чак и о оним детаљима које је власт можда нарочито прећуткива 
одили на телефону са нишким пресбиром и о последњој депеши коју је мало час начелник по коњаник 
им увери о проходности тога пута, као и о томе да ли се на брзу руку, са заробљеницима и пионир 
 удесити живот кад се буде рат свршио и о свему ономе што је мајци тако драго да разговара са с 
, измеђ осталих, говорило се нарочито и о пророчанству неке старе Туркиње, која је некој нашој  
ци.</p> <p>Затим се заподену разговор и о Скадру.{S} Краљ је причао војницима да је у младим го 
е се поднети, о беспућу кроз Албанију и о свему ономе, о чему се стално говорило и на друмовима 
а, које су се 24-ог водиле на Дорћолу и о пакленој борби на Ади Циганлији.</p> <p>Ту вест, о па 
евољама, и о Румунији и њеноме држању и о цени пројинога брашна и о помоћи коју нам Русија шаље 
>Када је после те одлуке поведена реч и о артиљерији, која не може даље из Пећи, већ се мора ту 
ке Дивизије, пред којом су ишли гласови о њеним славним борбама са Бугарима на источноме фронту 
асејао својим гробовима.</p> <p>Гласови о нападима у качаничкоме кланцу допрли су и овамо у Ско 
цину; у Врањи се дешавају неки догађаји о којима су вести врло нејасне и неодређене.{S} Неко до 
нарета и јабланова, оних јабланова који о пролећу, као перјанице поноситих витезова, ките Царск 
нас до подне, када су ђенерали решавали о повлачењу, и то је нагнало војводу Мишића да понова с 
о тако, сабрани у гомилице, разговарали о догађају и распитивали се, чу се опет један метак.{S} 
а без војске, дуго су, дуго разговарали о злој судбини која их је постигла.</p> <p>Када се већ  
рајна.</p> <p>Учитељи су понова причали о својим и туђим невољама на путу, о злу времену, о оск 
> <p>И док овако свако брине о себи или о својима, дотле је владу и Врховну Команду притисла он 
зад, распитује о изгубљеној команди или о изгубљеној породици, која је можда већ прошла или је  
е невоље.</p> <p>Разговори су се водили о великим бригама које су лежале на влади.{S} Војска је 
и?{S} Оскудица тих људи који би мислили о свему, разочарава ме често пред помишљу да смо потегл 
 разбијао морске вале који су се ломили о његове бокове, секао их је и пловио своме циљу.{S} На 
или на то, пошто су се тачно обавестили о ситуацији.{S} И за нас нема ничега речитијега од бегс 
о је извесно ваљао у памети тешке мисли о ономе, што њега и његове чека за који час и за који т 
спољнег, те више повлачи у себе и мисли о себи и својима?</p> <p>Ја сам се још био и преморио д 
ите да у овој земљи има кога који мисли о свему <pb n="325" /> о чему би ипак неко требао да ми 
луже као месо за топове.{S} Говорите ми о доброј вољи Врховне Команде а ја говорим о доброј вољ 
а исхрану војске од становништва.{S} Ни о моралу трупа аустријских нису заробљенички искази бил 
ујући се ни зашто, не распитујући се ни о чему.</p> <p>Пођи, где хоћеш, зађи у који хоћеш сокач 
заметнуо и разговор а не разговарамо ни о чем другом но о својима, о свом крају, о оном што нам 
 ће китити небо као разнобојни лампиони о веселим светковинама.</p> <pb n="320" /> <p>Занет тим 
је <pb n="44" /> причао језовите ствари о бомбардовању које је, тога дана, трајало од подне па  
лично војвода Мишић упутио, да се увери о стању ствари и, како вођа одељења у рапорту изјави, д 
и у Андријевицу и очима се својим увери о проходности тога пута, као и о томе да ли се на брзу  
екате.</p> <p>— Напоље се понова говори о доласку Француза?</p> <p>— Дај Боже нека дођу, лако ћ 
помоћ.{S} Ако је ко и покушао да говори о томе, остали су га с чуђењем посматрали и измицали се 
ин млатара рукама, мисле тамо се говори о нечем важном и прилазе новој гомилици, где се опет ра 
оног.</p> <pb n="41" /> <p>Ту се говори о томе шта је казао „наредник из дивизије“ и „жандар из 
Ко зна, биће ватрица? — узесмо нагађати о оној далекој светлости.</p> <p>— Ватрица, али можда у 
их пролазника, неузнемирено разговарати о великим и заједничким бригама.</p> <p>Јесен оголела д 
младићу дало прилике да настави мислити о својој трагедији, ја га упитах:</p> <p>— Шта сте сврш 
можете без бола и без огорчења говорити о свему овоме што смо разговарали.{S} Ја то разумем и,  
длеже трошарини.{S} Један ће се обесити о фењер од фијакера, други метнути ногу на степеник за  
сутра може бити доцкан.{S} Те зле вести о приликама за нама и пред нама, удвајале су нам бригу  
ивног оделења, донео нам пријатне вести о искрцавању савезника, који ће доћи на наш фронт, дотл 
фронта а саопштиш крупне и утешне вести о Французима, Русима и Румунима.{S} Напушташ главну ули 
 право у Врховну Команду да се обавести о целокупној ситуацији на фронтовима.{S} Ту је сазнао д 
ом чежњом, која је у доба буђења свести о слободи, задојавала неколико покољења поносом и пожрт 
врућине...</p> <p>Разговор један и исти о ономе што се тек преживело и што се још и овога трену 
иђао.{S} Допрле су до нас и појединости о крвавим уличним борбама, које су се 24-ог водиле на Д 
турчин, дао јој је реч да ће се бринути о њој као о својој рођеној мајци; трећа се жали како јо 
оће ли их видети и хоће ли кад год чути о њима; трећи су кренули са горким сазнањем да су за со 
 пита се и тешко грца у сузама говорећи о томе.</p> <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невољ 
ву:</p> <pb n="709" /> <p>— Не говорећи о томе — рече војвода — да ли смо у могућности да преду 
лато им искитило трбух те висе гроздићи о длаке; па онда, аутомобил, мали, црн, лакован, са чет 
етан посади, да се одмори, премишљајући о сутрашњем тешкоме дану и борби која му предстоји а до 
да прелази ту реку.</p> <p>Премишљајући о томе, стојећи међу својим топовима непомично, и ако и 
>Она ућута и обори поглед, размишљајући о нечем.{S} Вероватно је у томе тренутку доносила одлук 
бар наслућивати.{S} Он је, размишљајући о добивеним вестима одбио онај један проценат који војн 
то искупило и чекало на одлуку, знајући о чему се у седници решава, радознало је и са нестрпљењ 
рак, своме убогоме двору, разговарајући о великим и раскошним дворовима у којима ће они од сутр 
самном <pb n="511" /> дуге сате бринући о кући, о пословима кућевним, о начину како ћемо удесит 
би.{S} Векови су избрисали сваки осећај о томе, па и саму традицију и једно или два покољења јо 
говоримо.{S} Причамо један другоме свак о својој кући, о својој деци, о своме малу.{S} Сећам се 
 све до пред вече мучило се небо да тек о ноћи пролије кишу.</p> <p>Требала сам да намирим дете 
едан песник, један уметник, говорим вам о нама.</p> <p>— Е кад говорите о нама, онда морате узе 
алеко од непосредних утисака, размишљам о старчевим речима, ја не налазим <pb n="498" /> да је  
 Али, тад неће бити довољно само да нам о пролећу озелени трава и народ се врати из збегова...< 
ам у баре, саплићем се о камење и лупам о зидине којима су ограђена дворишта, али нигде ни парч 
раца.</p> <p>Прве бесане ноћи, када сам о поноћи пошао прозору да бацим поглед на узнемирено мо 
само да се исхраним.{S} Распитивала сам о њему и сазнала сам.{S} Био је у оној болници одмах из 
 сам се растала од њега, размишљала сам о томе.{S} Истина, тешко би ми било оставити кућу ал оп 
рњу болницу, више града, да се распитам о њему.{S} Месец и по дана сам лежала и нисам ништа зна 
 брат и отац.{S} Па ја узех и да бринем о кући а њега дадох на школе.</p> <p>— Је л’ ђак био?</ 
Сви ућуташе поведени и сами размишљањем о злој вили, која руши све што Србин зида.</p> <p>Ноћ п 
ја употребих ту прилику да се разаберем о једној чудној појави, коју сам већ одавно запазио пре 
е морских валова ломили један за другим о снажна плећа, која су носила на себи мртву варош; кро 
но:</p> <p>— Идем путем, отуд, и мислим о несретној судбини овога народа.{S} Одатле, из те исте 
 и сад увек, кад год говорим или мислим о томе, кези на мене.{S} Нисам га нашла.{S} А ишла сам  
, — извините што овако нескромно мислим о себи — морало би се водити рачуна о томе да будућој в 
ле тих речи не може више говорити с њим о тој ствари и сви забринуто одступише.{S} Ађутант одма 
оброј вољи Врховне Команде а ја говорим о доброј вољи појединаца из Врховне Команде.{S} Зар ви  
мора бити обзира.{S} Али ја вам говорим о земљи у којој се за тридесет година роди један сликар 
 каже да је истина.{S} Кад тако говорим о њему или кад сам сам, па мислим на њега а мени срце з 
ановништва, забрину се искључиво бригом о ситуацији у вароши, о одржању реда и чувању имовине с 
ка, чинили.</p> <p>Човек, заузет бригом о сопственој опасности, нема моћи да види један шири ин 
} Приђе му, па се испрси и тресну ногом о ногу.</p> <p>— Господин поручник, молим покорно!</p>  
на фигура под сурим шињелом и са пушком о рамену.{S} Када примети моју обазривост, слика ми при 
мата из административног одељења упитан о бугарској мобилизацији, шетајући одмереним кораком по 
b n="214" /> поднаредник над је казивао о великим борбама на Дунаву, у којима је он рањен, о си 
е, са великим интересовањем, распитивао о свима новим машинама за убијање људи, мене поглед одв 
себичност.{S} Нико више није распитивао о новостима са бојишта, нико о томе, хоће ли Румунија с 
 ужас светине и пометња и све, све, као о пожару.{S} И најзад, онај страх којим се очекује свак 
о јој је реч да ће се бринути о њој као о својој рођеној мајци; трећа се жали како јој је сестр 
е се и не догледају.{S} Мраз стегао као о Божићу и душе оштар ветар те реже као нож а не можеш  
долазе.{S} А у пространоме дворишту као о заветини око цркве; па онда по ходницима, по степениц 
 за време које је можда свако премишљао о себи и о својим најближима.</p> <p>У гомилици која је 
ио расплинуо по целој кафани, размишљао о Глишићу, Ускоковићу и Рајићу, приђе ми један просед ч 
 је, према извештајима које је већ имао о снази непријатељевој, увиђао како је све то не само н 
места.{S} Арнаутин је и даље разговарао о оружју; распитивао је могу ли аутомобили да носе топ; 
p>— А никог нисте имали ко би се старао о вама?</p> <p>Она дубоко уздану и ућута, као да би хте 
ти од Отаџбине, потпуно напустити мисао о повратку и раскрстити са свима надама.{S} До Призрена 
 први пут у животу дошла на памет мисао о самоубиству.</p> <pb n="719" /> <p>Други један, о ком 
љајући за собом као широку бразду мисао о томе, како је невоља велики, гломазан жрвањ који меље 
вао у спас Србијин, родила у њему мисао о славној новембарској офанзиви, која је Аустрију стала 
ице те да ме упути лекару.</p> <p>Мисао о лекару даде ми нове наде и нове снаге.{S} Пођох са но 
 овим брижним данима, враћао на помисао о судбини, које се толико бојао да га не прати, њему би 
Управо на те седнице нико није ни већао о надама, свако је већ долазио на њих не носећи собом в 
ричу чуо од почетка.{S} Сусед је причао о неком војнику кога су звали Бојко „мали“ и злој судби 
 онда о Видовдану и причао нам је много о свему и свачему. „Их, да видиш српску војску — казива 
ком кутку.{S} Говорило се у опште много о пророчанствима, гледало се у карте, у дланове, у плећ 
</head> <p>Странци су писали врло много о великој трагедији српскога народа деветсто петнаесте  
прилика које нам је војвода Мишић изнео о стању аустријске војске, ја се претходно питам и пита 
ле сви гутамо.{S} Један пут, кад је био о Видов-дану, донео мени шајкачу.{S} Ех, Боже, да чудне 
 сврши...</p> <p>Ето тако ми је говорио о својој кући и о својој деци — заврши приповедач и зас 
да се, кад легне на блато; трећи упртио о раме двадесет другарских чутурица па зашао од капије  
“ и државна брига.</p> <p>— Брине ли ко о овој деци? — Запитаће ме један свештеник, који је ста 
распитивао о новостима са бојишта, нико о томе, хоће ли Румунија ступити у рат; нико о томе да  
е, хоће ли Румунија ступити у рат; нико о томе да ли је већ стигла руска или француска помоћ.{S 
је, који је увек, кадгод се расправљало о томе, упорно тврдио да се Цариград заузима само са су 
, где се још јуче врло живо расправљало о бочном нападу Румуније, о искрцавању руске војске у В 
лажни комуникеи у којима нам се причало о савезничкој помоћи, о Русији, о Румунији и др.</p> <p 
Ја ову књигу не сматрам као готово дело о великоме догађају, те се чак и побојавам да није нешт 
им редовима се од јутрос много говорило о пљачкама које су Арнаути извршили над бегунцима, који 
ма Грчке са југа, данас се већ говорило о креманскоме пророчанству.</p> <pb n="81" /> <p>— Можд 
од њега у канцеларији, увек говоре само о политици и убрљали су црвеном писаљком целу карту што 
о говори само у крупним потезима и само о крупним стварима.</p> <p>— Ово је читав план, клопка, 
 кад се склонимо где од кише, а ми само о томе говоримо.{S} Причамо један другоме свак о својој 
а овога воза.{S} Могло се говорити само о утисцима који су нам давали општу слику ситуације, је 
ики страх.{S} Нешто што се цео дан само о Турцима говорило а нешто и она густа тама у дубини пе 
редован живот али се ипак говорило само о јучерањем пуцању.{S} Једни су тврдили да је гађана Чу 
ји су се водили у светини, били су само о путу којим је ваљало поћи.{S} На путу довде још се и  
 више никакву наду и већано је још само о путевима којима ће се напустити Србија.</p> <p>Престо 
о начелнику, да се још једном распитамо о ситуацији пре но што одлучимо шта ћемо, затекли смо г 
пређашњу вашу напомену.{S} Говорили смо о ономе војничкоме препаду, који велите да је предлагал 
 је испуњавала туга и била је пунија но о поменима о којима учтивост збира у цркву читав збор р 
суза говорила о смрти мога мезимчета но о овој највећој несрећи мојој, о погибији најстаријега  
вор а не разговарамо ни о чем другом но о својима, о свом крају, о оном што нам је пред очима.. 
 се видети кад год, да л’ ће чути једно о другом, да л’ ће се моћи јављати једно другом?</p> <p 
и целу варош.{S} Говори се једновремено о свему, и о великим бригама и о оним малим, личним нев 
зи, кад се вратим да не чујем што ружно о теби!“</p> <p>Са леве стране друма указа се низ ливад 
зговор јер сам знао да се односи на оно о чему смо сви на овоме путу једино разговарали; тиче с 
о странама улица, под стрејама, као оно о пожару, начичкала се престрављена светина узневерена  
 исто и њега смо посматрали, овако исто о њему проговорили реч две и овако исто, остављајући га 
толико гледао, никад није толико бринуо о мени, по некад је био чак и груб, а ни ја нисам толик 
е тако и заметну се око ватара разговор о разним приликама и неприликама које су овог или оног  
а припалим.{S} Ту се водио жив разговор о борби на Косову, која је још трајала и која је управо 
питања, желећи да избегне даљи разговор о томе.</p> <p>Малочас дођоше и они војници што су зашл 
азви се међу њима тих, монотон разговор о лањској години, о Аустријанцима, о њиховим зверствима 
 извршити злочин, наставили су разговор о тужноме чину.{S} Сећали су се доба када је ту исту кр 
ародних уговора, он српско-грчки уговор о савезу оглашава за неважећи и, како се у томе тумачењ 
војила себи част, да се последњи уговор о балканском миру назове букурешким уговором, то значи  
ни, и одбија се одатле као морски талас о стену, да опет понови удар.{S} Најзад гомила леже сва 
сно да су сва тумачења излишна, да глас о повлачењу Врховне Команде у Призрен сам собом тумачи  
кчије изгледала! — узвикнуо је, на глас о томе, један наш виши официр, огорчени противник дарда 
 самоме песимисти се озари лице на глас о доласку савезничке војске а проседоме, који га је поб 
говор.</p> <p>Јасно је било, да је глас о паду Чачка морао изазвати запрепашћење у Армији, која 
ио у начелству а доктор у дивизији глас о проласку Врховне Команде прелетао је дуж главне улице 
а ушао да се распита је ли истинит глас о проласку Врховне Команде.{S} Изашао је блед и узбуђен 
p> <pb n="122" /> <p>Очас се просу глас о томе и поче пред начелством да се збира младеж којој  
 јутрос пробудила вест, да су нас ноћас о поноћи Бугари напали дужином целога фронта, мислили с 
та ишла као пијана и ударала сам се час о један час о други кревет.{S} Кад сам се дочепала врат 
пијана и ударала сам се час о један час о други кревет.{S} Кад сам се дочепала врата, изјурила  
ло те ће ова књига бити први већи напис о томе догађају.{S} У описима је странаца више посматра 
као, војвода му нареди да понови рапорт о стању ствари и о снагама којима располаже, а кад то и 
тан укратко и брзо изговори свој рапорт о јучерањем и данашњем дану, о величини својих трупа и  
м налазе — и капетан настави цео рапорт о двема батеријама, о ескадрону коњице, о расутој пешад 
ице, једва да допре из Чачка каква вест о ситуацији у земљи, те које долазак једне батерије са  
е док нису сасвим усануле.{S} Прва вест о дарданелској војсци, после неколико дана мучнога ћута 
ам начелник Штаба и капетан понови вест о паду Чачка.</p> <p>— Ама, је си ли ти луд, знаш ли шт 
 која је стално под паром да би наредбу о покрету могла одмах извршити.</p> <p>У томе возу, у к 
ао је на земљи, одупирући клонулу главу о зид, човек бедна изгледа.{S} Лица обешена и подбула,  
едвиди опасност а дужност да води бригу о државној имовини и о државним рањеницима.</p> <p>— Та 
рали у кафане да заједнички брину бригу о тежини положаја, очекујући један од другога утехе.{S} 
у, из петога дринскога пука и ону другу о несретноме оцу испричала је Госпа у црнини са пуно ос 
на одупире поуздано валима који ударају о њене бокове и она сече пучину и плови своме циљу.{S}  
 Копите њихових коња равномерно ударају о тврдо тло замрзнутога друма а њихове фигуре све више  
дуцима, која вуку вочићи а која причају о трагедији једнога народа.</p> <p>Да допуни ваљда слик 
омшије у тога и тога.{S} Прво распитују о курсу наполеона навикнути да по томе курсу оцењују и  
у то били они који су већ донели одлуку о себи те не желе да их ма чије мишљење поколеба или су 
.{S} Пред поноћ, обесио сам и сам пушку о раме и, праћен неколицином оружаних младића, пошао са 
д капију и гледа.{S} Гологлав, пушка му о рамену, стао и гледа да види ваљда јесмо ли још на др 
коване груди јунакове; из мача, који му о бедру виси, поиспадали бисери и драго камење а дупље  
ноћ порушила.{S} Је л’ зна ко ону песму о зидању Скадра на Бојани?</p> <p>— Знам ја — рече једа 
ају као сапутнике Краљеве па се и брину о њему, те ће где кад успут нежно, рођачки:</p> <p>— Је 
очепа ме снажном руком за раме и тресну о патос.{S} Умукла сам, претрнула сам и грунуше ми сузе 
, и разговор се најпре задржа на питању о одбрани Београда, затим опет сиђе у Мораву и закачи с 
 n="198" /> део ноћи провео у разговору о сутрашњем дану, придремао мало обучен и оружан и још  
 путу од Београда до Ниша размишљале су о свему и свачему и нашле су да Французи неће моћи да и 
а моли Богу, а мој бабо здрави здравицу о светоме Јовану.{S} Бризнуле су ми сузе на очи, бацио  
ричу онима који му дођу на обале; причу о себи и о брату своме, који се у разним утробама рађај 
 <p>Ја ућутах, очекујући да почне причу о борби на Чачку.{S} Он окваси понова грло и поуми да п 
е сам ја мислио завршила је своју причу о последњим данима Београда, ма да сам запазио код ње н 
/head> <head>Пуста кућа</head> <p>Причу о војнику, из петога дринскога пука и ону другу о несре 
 по од границе, онда је то последња реч о ситуацији! — умирује опет доктор.</p> <p>— Па последњ 
ти шта више да чекају; да се збрину још о овом заосталом становништву, да помогну евакуацију у  
бију и то би имало свога утиска.</p> <p>О томе смо догађају сазнали 27. септембра а, дан за ови 
 били бољи, били су бар војници.</p> <p>О онима на Церу и друга се прича причала у нашим логори 
ство.{S} Па шта сад, зар изнова?</p> <p>О креманскоме пророчанству није пала реч само ту за сто 
у с леђа, море, па ће да рипа у Дунав к’о жаба!</p> <p>Како у кафанама и кафаницама, тако и на  
товања на Балкану.{S} И тада је рекао: „О, борићемо се још заједно, раме уз раме, ја и мој син, 
S} Ван границе те поплаве, као две мале оазе или као два још непотопљена острва, стоје још само 
 тамо над Чукарицом и Циганлијом.{S} На оба аероплана наши топови пуцају нештедимице.{S} Грмљав 
тоносним загрљајем, загрљајем у коме ће оба угинути.{S} Овај слази са Сухе Горе и Ругова и жури 
 шинама била су једновремено два воза и оба тако натоварена.{S} Ови су се возови сучељавали и к 
, верујте; не бих жалио ни обе руке, ни оба ока, не бих жалио ни живот.{S} Јер, ви не можете пр 
> <p>— Хоћемо л’? — упиташе га погледом оба пуковника.</p> <p>Он климну главом одговарајући пот 
други низ ток једне и исте реке, али су оба ова пута затим савијала на запад и водила обалама ј 
<p>„Онамо! намо, за брда она!...</p> <p>Оба су поклича исказивала једну и исту тежњу, тежњу да  
кога је већ пре пет година минула свака обавеза али у коме се од јутрос разбуктало младићско од 
 мобилише против нас, Грчка је уговорно обавезна да нас брани а тако исто и Румунија, која не б 
рипремао програм за други.{S} Осећајући обавезу да купује карте за те добротворне концерте, и а 
отишао је право у Врховну Команду да се обавести о целокупној ситуацији на фронтовима.{S} Ту је 
 ситуацију, њих су њихове владе извесно обавестиле и, чим се они не одвајају од српске владе и  
акојако решили на то, пошто су се тачно обавестили о ситуацији.{S} И за нас нема ничега речитиј 
тачно и молим вас лепо, да о томе одмах обавестите господина војводу и издате ми потребна наређ 
са свих страна и из свих могућих извора обавештава и сазнаје новости, ипак жеђ за вестима све в 
 пође на све стране да распитује, да се обавештава, да верује или не верује и — да се нада.{S}  
 се у брижне гомилице које се међусобно обавештавају и теше.{S} Једна је гомилица тамо пред џам 
 тако смо веровали, тако су нас лажно и обавештавали, заваравајући нас, уљушкавајући нас, не да 
ховна Команда, односно њен оперативни и обавештајни одсек, који су једини у овим тренутцима још 
{S} Чаршија је са источнога фронта била обавештена чак и о оним детаљима које је власт можда на 
начелника пуна канцеларија и ходник.{S} Обавештене да напад није локалан већ целим фронтом и, д 
ефинитивну одлуку, ми морамо бити тачно обавештени са коликим бројем војске разполажемо, јер то 
о је међу путницима по који необичнији, обавештенији, који је умео казивати и оно што новине не 
азнао.{S} Оне, за које се мислило да су обавештенији, јер имају везе или начина да што више саз 
сти прате граја, објашњења, доказивања, обавештења.{S} Онај тамо допуњава вести неким својим пр 
састану у штабу Прве Армије.{S} Извесна обавештења, доставе, извештаји, телеграми и друге појед 
 пред падом.</p> <p>— Ипак, она синоћна обавештења писарева нису била нетачна! — сину кроз глав 
<p>Састанку је био циљ да чује последња обавештења са фронтова и са других страна и да, у спора 
е силе у својим поступцима и држању; из обавештења те и такве дипломатије никао је први октобар 
жала се код села Кијева те тражи везе и обавештења од Врховне Команде, која је већ далеко ван г 
лазили у Ниш ка својим посланицима ради обавештења — изгледа да су били још мирнији у том погле 
д бугарске владе.</p> <p>Ето, на основу обавештења те и такве дипломатије о приликама на Балкан 
ничном перону и праћен гомилицом жедних обавештења са извора.</p> <p>— Да, али они мобилишу пре 
>У другој гомилици неко други опет даје обавештење о изворима, из којих је чуо ову важну вест.{ 
 себе снабдевање српске војске и, према обавештењима која је влада имала, та се храна већ налаз 
 му је стајао за леђима.</p> <p>— Према обавештењу капетана Реџепа, сутра можемо стићи у Арсит- 
и немилост.</p> <p>И мећава нас загрли, обави нас својом студеном руком и поче нас носити.{S} П 
д њим се развила серпентинска џада која обавија као змија Јелицу те је далеко под собом могао с 
утону у мраку и у ноћи која све наглије обавија гомилу.</p> <p>Кад мрак обгрли гомилу, која се  
иде ногу пред ногу.{S} Ноћ нас све више обавија, све више се губе контуре појединаца и сад већ  
регорелих сунчаних зракова, тајанствено обавија беду и невољу.{S} Сећам се једнога нашега вајар 
надире гуши, крха и судара.{S} А све то обавија густ снег и страховита мећава и онај сутон који 
уму срео промрзлу и понудио јој ћебе да обавије своје слабачко тело, онај поглед захвалности са 
ци је рана већ била лепо опрана и добро обавијена памуком и чистим платном те топло заблагодари 
м по два и три капутића једно на друго, обавијени им шалови и мараме око врата и деца грешна, н 
рна и брижна лица гомиле а дим дувански обавио је као густи облак.</p> <p>Срећом, пред станицом 
ско пао по столовима те као прљав облак обавио лица и фигуре људске, а тежак задах, задах ракиј 
минуло да нас је густ и непровидни мрак обавио далеко још од Пећи.{S} У томе мраку, који је као 
 трећепозивац и скиде ћебе којим се био обавио, сави га два три пут и положи на даску, на којој 
игарета и дрваца од жижица а целу групу обавио плав облак дима од цигарета који је и целу собу  
.{S} У дну улице тамо, жена са дечицом, обазирући се на све стране, преноси свој иметак, ћилим, 
нут да утеше; за тренут само, док се не обазрем око себе и видим понова сву невољу и јад.</p> < 
тила небо над нама, ја се нисам још био обазрео ни пред собом ни за собом да сагледам ону тужну 
 сами путујете? — запитах је бојажљиво, обазриво.</p> <p>— Сама! — одговори она тихо и уздану т 
ристаше и сви остали и кретосмо полако, обазриво и са грозничавом зебњом у души.{S} Пламен, она 
 се једна над другом.{S} Сен још једном обазриво застаде ту, <pb n="566" /> код првих кућа, да  
 пун метар предамном, те сам морао врло обазриво ступати, јер је до моје куће ваљало пребродити 
 тако исто тихо секретар.</p> <p>— Само обазриво.{S} Јавите ми кад се сврши.</p> <pb n="575" /> 
о је тај глас могао до нас доћи, ми смо обазриво и са зебњом наступали кроз ноћ.</p> <p>У ноћи  
а пушком о рамену.{S} Када примети моју обазривост, слика ми приђе и шану:</p> <p>— Ја сам, гос 
ски друм пење, где се диже Љумска Кула, обала је камена и одсечна, и Дрим тече доле под стеном  
игру зачели, претећи и небу и земљи.{S} Обала је дрхтала под ударцима валова а небо се мрчило з 
ометини, ишчупао је из срца Балкана, са обала моравских, неколико стотина домова, занео их, зав 
јатичарем, који је до пре месец дана са обала савских и дунавских надлетао Срем и Банат.{S} Даљ 
у породицу коју је повукао отуда чак са обала Дунава, Мораве или Вардара, претурио преко главе  
љене душе и изцеђена срца слази озго са обала савских и дунавских, прелази Букуљу и Рудник, зал 
д догледали светиљку која казује где је обала.</p> <p>Сви дижемо главе охрабрени, јер сад бар д 
 народ.</p> <p>Ми, који смо се дочепали обала талијанских, корсиканских, афричких и сунчаних об 
д довде сам и могла ићи и донде још, до обала оне реке, али даље...</p> <p>Заустих да кажем неш 
дној пустој долиници, која се спушта до обала Дримових, усамљен хан на путу а ко зна где је сел 
 реке Марице и она у тој борби допре до обала Мраморнога мора, тамо где лежи Галипољ.{S} Биће д 
узама.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, за нама ће већ бити наша крвава отаџбин 
адања.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, сагледаћемо границе до којих су допирал 
е!</p> <p>Још мало даље, кад допремо до обала Дримових, неће више бити слободе до онога парчета 
о лебдело у ваздуху наглашујући близину обала на којима сунце греје.{S} Звезде су јасније сјале 
 Црноме Дриму.{S} Сели смо крај његових обала и слушали смо је.</p> <p>Ми њему нећемо казивати  
х предела који се за њом све до морских обала простиру.</p> <p>На округломе столу, на сред прос 
ских, корсиканских, афричких и сунчаних обала француских, нисмо друго до бродоломници са тога в 
ограде и њиве, што се нижу крај зелених обала ових великих река.{S} Смрт је потегла снажно косо 
прибирати и са разних висова слазити ка обалама које сунце греје.</p> <p>На тим пустим обалама  
 где Французи од Криволака напредују ка обалама Треске, одакле ће се дохватити Шарових падина т 
а пута затим савијала на запад и водила обалама јадранског мора.</p> <p>Када је још 13. октобра 
узноси Призренски град испод којега, на обалама бистричиним, угасиће се ноћас и последњи траг ж 
мо где се поносно уздиже Дрвен-Град, на обалама Бистрице, као коло духова сабраних на збор, леж 
 српских.{S} Српска се војска борила на обалама реке Марице и она у тој борби допре до обала Мр 
рњавчевића и Владимировом Елбасану и на обалама нашега, сињега мора.</p> <p>И данас, ето, на то 
 регулационим плановима по којима би на обалама Вардара никла нова и препорођена варош; хитно с 
збринуло а деца њихова, тамо на крвавим обалама, понесена младошћу, која сем материнске још дру 
пала лавина догађаја, бурних на његовим обалама као и на целоме копну балканскоме.{S} Кад одиш  
 усамљени, на пустој пољани на Дримским обалама, изгледамо као ноћне сенке, као зли духови <pb  
се догледа сунце које сја на јадранским обалама и далеко тамо назиру се планине које грле Скада 
о у албанским планинама и на јадранским обалама, загрлити својим сувим и коштуњавим рукама све  
рви грејати на сунцу, на топлим морским обалама, ови ће умирати од глади и студи на снежним пла 
рпска се застава залепршати на чаробним обалама охридскога и дојранскога језера, на Марковом Пр 
амења које лежи заривено на бистричиним обалама, једна се плоча сама диже, диже се тешко и са н 
туд воњу крви и кренуше јатима северним обалама, гачући и причајући успут међу собом језовите п 
е што се спасло и веровало да је на тим обалама, којима ће журно теглити, крај патњама.{S} Али  
јутрос кренули, умираћемо још на пустим обалама јадранскога мора, где ћемо проводити беле ноћи  
 које сунце греје.</p> <p>На тим пустим обалама проводићемо беле ноћи и црне дане, чежњиво погл 
ћ пребродио Саву и Дунав и ту, на нашим обалама, срео се први пут очи у очи и прса у прса, војн 
S} У сукобима, који су настали на нашим обалама, Немци су, незаштићени више својом артиљеријом, 
у материна брига жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном свога чуна валове који му 
 родитељска вера жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном чуна свога валове који му 
сом узнемиренога мора кад засипа обалу, обале овога збега засипале су једна за другом нове масе 
е бесну игру претећи и небу и земљи.{S} Обале су наше дрхтале под ударцима валова а небо се мрч 
проломило се небо тешком грмљавином.{S} Обале Саве и Дунава задрхтале су под непогодом том; гус 
мо у врху, где она избија из кланца, на обале јој легао суморно Призрен, утонуо у маглу и дим ш 
џбини што га је напустила, отишао је на обале бујне и од силне кише надошле Косачице и скочио ј 
мова, занео их, завитлао и бацио чак на обале Мраморнога мора, тамо близу зидина цариградских.{ 
, помоле Богу милости или, можда иду на обале са којих се догледају величанствени светски храмо 
планине које су Дрим обгрлиле и сађу на обале Сињега Мора, носећи приморским кефалијама поруке  
је ту чудну причу онима који му дођу на обале; причу о себи и о брату своме, који се у разним у 
 којима се измеђ стена и камена пење са обале у пусту и мртву варош, зраком који се из драгога  
ед планине.</p> <p>Од Спаса пут напушта обале Дримове и води у унутрашњост планина Дукађинских  
нису ни опазили, до на два три метра од обале, шалупу са Немцима која се из магле као из какве  
, допрла је српска војска на оне крваве обале, крај којих је пала једна српска круна и где се з 
ај вароши, дохватају се затим вардареве обале и заузимају гвоздени мост, који од ослобођења нос 
јала са повијараца који одвајају Лабове обале од Косовске равнице.{S} И раније су тим путем из  
ађинских планина опет слазила на његове обале, где он под Скадром савија на југ ка своме утоку; 
у долину, где пут опет слази на Дримове обале.{S} Ту, код Гомсића, где Дрим ваља пребродити па  
ова олујина понесе да их однесе на нове обале, на далеки запад.</p> <p>Чудна судбина!{S} Како с 
 <p>И стигли смо!...</p> <p>Кроз дубоке обале са хуком се ломи Дрим под нама.{S} Његов хук се п 
те да у једноме маху слете на јадранске обале.</p> <p>Како смо завидели онима што ће мало час,  
да пљачкају и освајају питоме јадранске обале; и одакле је Зетом господарио Ђорђе Балшић, чији  
а и спустиће се доле, на питоме уцињске обале, где сунце тако топло греје.</p> <p>А што и не би 
свесно, спасла живот.{S} Место на топле обале где ју је одвео вагон у који је сад ускочила, ваг 
 Саве и Дунава те некад цветне и плодне обале њихове, уродише чудним јесењим плодом — лешинама. 
тазом кроз њиву те избих на раскаљужене обале једнога прљавога поточића једва извлачећи ноге из 
ац уђе у тихе воде и пристане уз зелене обале чаробнога острва где цветају мирте и оранџе, где  
ја, а они се упорно зарили у бистричине обале и мирно леже ту као комађе стене везане дубоким к 
, док нисам сагледао жудно очекиване те обале и крај њих питомо месташце Уцињ.{S} Тамо ћемо, та 
а.{S} Као дављеници који су се дочепали обале, па још несвесни потпуно опасности коју су прежив 
 снеле кише, те шуми и дере преливајући обале.{S} Већ неки тежак, загушљив ваздух, легао над Ск 
вне стране.</p> <p>Искупили смо се крај обале, па да нам прође време, посматрамо доле крај пото 
ичине <pb n="19" /> куће па све доле до обале, до онога места где је Новичин чун увек пристајао 
ута, точкови с воловских кола разривају обале друма и срозавају се страном у јендек; вочићи пот 
 благословом испраћао и сачекавао га на обали живота, кад би се отиснуо на море.{S} И ја сам пу 
решли на нашу страну и тукли се доле на обали а изгледало је као да се већ у вароши туку.{S} По 
он из далека још догледа своју мајку на обали, она га радосним сузама дочекује, помаже му да из 
 ка њој, знајући да тако поуздано плови обали својој, кући својој, загрљају материном.{S} И ноћ 
у Армији, која се још налазила на левој обали Мораве.{S} Мало час, јави се на телефону сам наче 
<p>Кад се једанпут гомила нађе на левој обали реке, распршта се, разреди и удари свако на своју 
усти слушалицу.</p> <p>— Дакле на левој обали Мораве?{S} То значи да војвода Мишић ни појма нем 
 прве куће призренске, које се на левој обали Бистрице пењу уз стрму страну и припијају уз стен 
 било — што их проведох на овој питомој обали, дизао сам се о поноћи или још и доцније, у дубок 
ишао пут за Ђаковицу и где се на десној обали Дримовој узносе развалине Леке Капетана војводе Д 
 <p>На фронту, који се развио на десној обали Биначке Мораве, а на западним падинама Карадагови 
орице чини уцињски залив, на песковитој обали његовој, начетиле су се беле кућице новога кроја  
ски загрљај.{S} Кад би се чун приближио обали, беле би се <pb n="18" /> руже претвориле у белу  
лом поноћи.</p> <p>Том страном Вардара, обалом која се од ослобођења Скопља зове Кеј Војводе Пу 
а од развала Светога Арханђела па левом обалом Бистрице води крај онога столетнога платана на М 
 тих линија ишла Дриму па његовом левом обалом до Љум-Куле а одатле право на југ путем који је  
се улицом ка Марашу а затим бистричином обалом, тамо где је чека отворена гробница, где лежи он 
ти.{S} Пошли би оном алејом која десном обалом Вардара води ван вароши, тамо где је велика болн 
до са првом до Љум-Куле, настављала пут обалом сједињенога Дрима до Спаса а затим напустила рек 
 мах, избију из магле и расипају се.{S} Обалу потока, којом одим, окитиле кржљаве и оголеле врб 
а која нам је бродоломницима означавала обалу спасења, сад постаде ватра пакла <pb n="687" /> к 
 играло весело.{S} С вечери је сишла на обалу да га сачека, али је море било узнемирено као и м 
су мало час спасли и извукли из мора на обалу.</p> <p>Тако ова гомилица овде, тако и она тамо,  
агословом.</p> <p>С вечера сишао сам на обалу да га сачекам али је море било узнемирено као и д 
за таласом узнемиренога мора кад засипа обалу, обале овога збега засипале су једна за другом но 
чуновим кљуном.{S} Када је кљун дотакао обалу, он је хитро искакао и грлио брижну мајку, затим  
он је узео десну а грађанска гарда леву обалу Вардара, где ови младићи патролирајући кроз варош 
етири метра, док није достигао на другу обалу, где се упустио у дуг и озбиљан разговор са коман 
начи, да су били већ пребачени на десну обалу Раље.{S} Краљ је знао да се на томе фронту борило 
стору где се камени мост укопао у десну обалу Вардара, срели се чиновници који су изашли из кан 
пет; кад наиђе какав повећи џбун, какво обаљено дрво, дубљи шанац или какав пласт сена, нарочит 
а и са тога места, чак и у души која је обамрла, буди успавана и тужна осећања?{S} И како та ос 
ија, дућана, магацина, увијени у ћебад, обамрли од зиме, модра лица и поднадулих, неиспаваних о 
тињала неугашена румен; онако као што у обамрломе телу, које је смрт већ загрлила, још тиња сам 
неверило, све застало и сав живот намах обамро, као оно кад сви човечији органи утрну од снажно 
асавање.{S} Пламен букће, тутњи и крха, обара врата, прозоре и лиже зидове и дохвата се већ сте 
 ори се из њих развратни смех.{S} Мајка обара очи пред децом срамећи се лажи којом их је мислил 
ко се кроз београдске улице ваља смрт и обара коса њена.</p> <p>У само подне, кад зајапурена ли 
оја пролазе као кроз шибу и они на њима обарају главе обасути горким примедбама гомиле.</p> <p> 
сили дохакао тај исти војник, притворно обарају поглед, осећајући дубоко у души задовољство што 
е међу кола и у ономе гужвању и тискању обарају један другоме товаре у блато.{S} Настаје свађа, 
во је наметао сан, те је један по један обарао главу на груди или је наслањао другу на раме.</p 
 река народа и поче се ваљати, тискати, обарати и ломити све пред собом.</p> <p>Покушах још јед 
е се давити у блата и где ће их болести обарати као олујина недозрели влат.{S} Нисам ни слутио  
 па онда меће на колена девојче које га обасипа гомилом питања и које га слатким, детињим гласи 
 вратих тамо, где је светлост са ватара обасјавала мале, двоспратне, блатом олепљене кућице, ко 
су се отворили и бледа светлост кандила обасјала је тамна као земља и мемљива лица светаца.{S}  
 малокрвно; оно мало светлости којом је обасјан данашњи дан, пуно студи и језе.{S} У селима, ко 
на чији снежни врхови беласају кроз ноћ обасјани месечином.{S} Друмом се крећу пред нама и за н 
е се са Овчија Поља испети преко Шара и обасјати ове праменове пуном светлошћу, те ће китити не 
сетила и шчепала сам га понова за руку, обасула је понова пољупцима и шаптала сам кроз сузе:</p 
о Куманово, као год и у моменту, кад је обасут цвећем, ујахао кроз триумфалну капију у Београд, 
о кроз шибу и они на њима обарају главе обасути горким примедбама гомиле.</p> <p>— Гле, гле ова 
а један наш познати уметник — као војни обвезник — да за будући ратни музеј ради портрете свију 
ава, природна тврђава! — довикује један обвезник чиновничког реда који је радио у војној станиц 
апустила глуму сматрајући ваљда себе за обвезника и никако се, ни у међуратном времену, није де 
ми је столицу да седнем и дозвао једног обвезника који је био ту на служби, те га послао да доз 
> се сада, у ноћи, појавила у дворишту, обвијена црнином, изгледала ми је у оној тами, кроз кој 
ују ка Лебану.{S} Да би, као горак лек, обвили их благим обвојем, јављали су нам напоредо са ов 
 Да би, као горак лек, обвили их благим обвојем, јављали су нам напоредо са овима и утешне вест 
па чак и просејати и ако једва ручицама обгрли сито.{S} Ранко је годину дана млађи од ње и поша 
наглије обавија гомилу.</p> <p>Кад мрак обгрли гомилу, која се ваља друмом, тада она губи од он 
вити?</p> <p>Нисам је узнемиравао већ — обгрливши рукама од ватре усијана колена — стрпељиво са 
 <pb n="305" /> <p>Тишина, којом је ноћ обгрлила Косово, подржава те и одводи све даље у тим ми 
ом, да се успну на планине које су Дрим обгрлиле и сађу на обале Сињега Мора, носећи приморским 
вољних вести успавало грађанство, те га обгрлио тврд и безбрижан сан, на десној страни Вардара  
и наједан мах кликнуше: „Тата, тата!“ и обгрлише га чврсто, као мали дављеници.{S} Отац овлажи  
у што их је о данашњем лову тако богато обдарио.</p> <p>И друге снове сањала је љубав материнск 
ановом, који је ове мудрошћу и крепошћу обдарио; молили су се Богу који је Лазара Косовскога пр 
ивизије са батаљонима од по 600 пушака, обе на Осогову; једну према Кривој Паланци а другу на п 
 поноћ а млади принц, наслоњена чела на обе руке, још једнако седи крај стола, наднет над карту 
“ Нисмо казивале једна другој ал нас је обе било страх да се они гадови, зато што их сад наши н 
} Не жалим је, верујте; не бих жалио ни обе руке, ни оба ока, не бих жалио ни живот.{S} Јер, ви 
иле Ђунис, кад је већ непријатељ заузео обе Мораве, светина у Ђунису разбија те вагоне мислећи  
а Муселинског брда!“</p> <p>Слушале смо обе тако нетремице, нисам ни дисала, да би само чула да 
и на велику дрвену капију, на коју се с обе стране наслањају високи камени зидови, који ограђуј 
нештедимице.{S} Грмљавина топова поче с обе стране; <pb n="451" /> наши су тукли аероплане и бе 
а нисмо узнели на кревет.{S} Биле су му обе ноге пребијене.{S} После неколико речи што их прого 
Чачак напустиле све наше власти и да су обе ћуприје на Морави бачене у ваздух.{S} Непријатељ јо 
е моје место!“ старајући се при томе да обезбеди себи што већи простор крај ватре.{S} И одмах ј 
нту расула одржи колико је могуће ред и обезбеди евакуисање.{S} На Ускоковићу, увек и раније ск 
е увређеној пришао један странац да јој обезбеди место у возу.{S} Бледа, воштана лица и великих 
е турска кућа испружила мало стреје, те обезбедила пола метра или нешто више сувоте на земљи, п 
 и огрејали и окусили мало топла јела и обезбедили од кише под широким турским кровом.</p> <p>Б 
 камени мост а наши је прихватају да би обезбедили пролаз последњих који су још заостали.{S} То 
 штогод више но што ми знамо и то му је обезбедило наше поверење.</p> <p>— Што се Бугара тиче.. 
 у колико их имамо.{S} Шта је то што би обезбедило јединство акције?{S} Ако се свако од нас мож 
нтове а велики део јужне Србије спасен, обезбедио би основицу за будуће заједничке операције са 
ао дуге сате на разним станицама док се обезбедио његов пролазак.</p> <p>— Верујте, после овога 
бе, шаторско крило, шта било, тек треба обезбедити да се преспава ова ноћ, кад знамо како смо п 
ију која ће спасити Косово, која ће нам обезбедити бар овај крај Србије, и — многи су веровали  
и жандармеријом, да би се кроз њу могао обезбедити пролаз онима који су настављали пут даље за  
где ни у редовним приликама није човеку обезбеђен живот?{S} И зашто сам онда кретао, зашто сам  
ом, прелази у Грчку, где је човек одмах обезбеђен.{S} Сваки други пут водио је у туђину, у непо 
то улази мирно у вагон, улази и седа на обезбеђена места а све остало и даље дрежди пред вагони 
 се користио заштитом која ће њима бити обезбеђена.</p> <pb n="547" /> <p>— Ми смо просто опсађ 
>За то време стизале су и улазиле у тај обезбеђени вагон, привилегисане госпође, свеже и тоалет 
ње, трећи наслонити руку на кош и, тако обезбеђени, почеће да вам претресају кола, да виде нема 
ме, жене, и њине пријатељице.{S} Има ту обезбеђених купеа где ће господа моћи на тенане и ручат 
ле узбуђено, знајући да је њихово место обезбеђено и да бесправна гомила бегунаца, болесника и  
у таквом случају предузима сва потребна обезбеђења да кола не крену даље док она не исцрпе из њ 
 која је још трајала и која је управо и обезбеђивала нас да можемо допрети до Призрена.</p> <p> 
чкој издваја из полумрака и све јасније обележава бедна и жалосна слика.{S} На станичном перону 
 одлучно — Где ћу даље?{S} Нашу границу обележава дубока и плаха река, над којом се узноси мост 
 фигуре све више расту и све се јасније обележавају.{S} То су два коњаника који зауставише нагл 
 из дивизије“ и „жандар из начелства“ и обележавају се ствари крупним потезима и са мало речи.< 
, гамиже као оно кад мрави из мравињака обележе собом пут којим крећу на посао.</p> <p>Пошло је 
ли су остајали тамо да гробовима својим обележе пут којим је Србија прошла.</p> <p>Влада је уве 
лачена по два и три пута, поједине коте обележене малим црвеним кругом и, линије повијане и опе 
рај стола, наднет над карту на којој су обележени путеви судбине његовога народа и пролазећи по 
 буре и непогоде кад се разнобојна дуга обележи небом те свако дигне главу верујући у знак божј 
 је тело снег већ завејао, а у снегу се обележио курјачји траг, који су намирисали лешину, обиш 
 наставио читати књигу од места где сам обележио знаком да сам прекинуо.</p> <p>— Дуго сам плак 
ао тежак умор који је сад већ био опште обележје свега живота, свега што среташ и што се креће  
пуни и исцрпни, давали су укупно овакво обележје стања у војсци: војска преморена, малаксала и  
олила, док су прегледали спискове.{S} У обема оно исто <pb n="424" /> што сам виђала и у свима  
ико му ни речи не одговори.</p> <p>— Ко обеси ту срамну заставу? — грмну капетан и потера коња  
е смем.{S} Што би мене овако обогаљеног обесили, најмање ми је, ја и онако нисам више за живот; 
 да у Србији нешто не иде добро.{S} Сви обесили главе, сви невесели и не смеш пред њима да поме 
амо? — пита једна жена за чију се сукњу обесило четворо деце.</p> <p>— Не може! — одговара бака 
 поспалим становништвом.{S} Пред поноћ, обесио сам и сам пушку о раме и, праћен неколицином ору 
мало зоби колико му се још сачувало.{S} Обесио је зобнице <pb n="589" /> коњима о главу а он се 
ли под нечијим кровом где ју је домаћин обесио јесенас да се суши или круне зубима клип прошлог 
а што подлеже трошарини.{S} Један ће се обесити о фењер од фијакера, други метнути ногу на степ 
у србијанскоме оделу па ако те познаду, обесиће те а овако, затећи ће те као заробљеника...</p> 
Дукађина, под кулу на којој је боравила обесна сестра Леке Капетана.{S} Овуда су проходили и Мр 
амо и који је у њеној души, сломљеној и обеснаженој за ма какав нов напор, изазвао мрачне одлук 
и расуло, јавља се и најрођенија сестра обест.{S} Нарави у овако тешким катастрофама или клону  
 организује грађанска гарда и дивизијар обећа две стотине пушака и потребан број муниције и иза 
 мухамеданску противу српскога режима и обећава му како ће му Бугари, једини пријатељи Турака н 
дигне главу верујући у знак божји, који обећава светлост сунца.</p> <p>Та вест, која се шапутал 
си се здрав кров, црепом покривен, који обећава сувоту под собом.</p> <p>Стоку, која је до мало 
 груди надимају саучешћем и загрљај јој обећава утеху!</p> <p>Госпа је све ово говорила са неки 
е нас!</p> <pb n="184" /> <p>Капетан им обећава и његов коњ раскрчује гомилу те полази путем ва 
тало пусто а све ближе местима, која му обећавају глад и невољу?{S} Где ће он сад незнан, непоз 
варавала.{S} Причала ми је неке приче и обећавала чим дође лето, да ће ме водити у Београд, код 
, она му је подржавала и снагу и вољу и обећавала победу.{S} Све, све је то он у овом часу можд 
ност!</p> <p>Обећала сам му, све сам му обећавала а ја сам сама знала колико је душевних патња  
у.{S} Професори у Прагу су ме храбрили, обећавали ми велику будућност, био сам љубимац њихов.</ 
ј бабо, сад да ме види?{S} Толико ми је обећавао повести ме у Србију па ево како ме је послао!< 
капије, тражећи коње.{S} Коњ, који није обећавао да ће издржати ни први дан хода под теретом, п 
све ближе и ближе тој јави, коју је сан обећавао, све више и више расте материно срце а ведри с 
им да сам испунио своју дужност!</p> <p>Обећала сам му, све сам му обећавала а ја сам сама знал 
 Медови нема ни једног зрна савезничког обећања.</p> <p>— Ваља што пре стићи у Скадар — шапће П 
мњам да и то није једно од многобројних обећања и многобројних наших надања.{S} И када ме је на 
о ми је онај старешина хлеб, као што је обећао.{S} Пођох да отворим врата, јер онај је и даље л 
то више за ове моје госте но што сам им обећао.{S} Затекао сам горе код мене, у оџаклији, лепо  
оји је пре годину дана у ово доба јавно обећао да цео свој подрум да као напојницу кад падне Са 
та буде заробљен, преклан, пушкаран или обешен.</p> <p>— Ја ћу своје све побити овде, пред вама 
аву о зид, човек бедна изгледа.{S} Лица обешена и подбула, сувих напрслих усана, очију исколаче 
седе на стварима или на ивици вагона са обешеним ногама напоље.</p> <p>На истим шинама била су  
ао да из шајкаче ниче — и кад се узме у обзир, да нико у ствари и не води рачуна о оним операци 
/p> <pb n="344" /> <p>— И кад се узме у обзир — поче тамо замном објашњавати један свештеник са 
ад говорите о нама, онда морате узети у обзир да велики подвиг ослобођења и уједињења, тражи и  
едва сам добила места, пустили су ме из обзира према прокисломе детету.{S} Добила сам и један с 
и нас нико чуо.{S} Да ли се шапутало из обзира према моме болу, као што се уопште око тешкога б 
а јачима и истакнутијима ипак мора бити обзира.{S} Али ја вам говорим о земљи у којој се за три 
 љубави разумети и поднети старешинство обзира и дужности.{S} Била сам слаба, признајем, а можд 
ају, који нас претрпавају, сетио других обзира, сетио да склони своје рођаке и рођаке својих пр 
 претрпавају, могао да се сети свих тих обзира?</p> <p>— Ко? — учини он, па похита да претече м 
х грозницу те почех трчати.{S} Нисам се обзирала око себе; сагла сам главу и трчала.{S} У том в 
ља велики, гломазан жрвањ који меље све обзире и све односе људске, који скраћује сва одстојања 
нашта прекосутра?</p> <p>Мајор ћути, не обзире се и корача даље.</p> <p>— Ово је право Наполеон 
крај овога очајнога детета и нико се не обзире на његову трагедију, јер свако носи своју невољу 
о и у томе да је требало водити извесне обзире али, ви морате помишљати да има појава које изгл 
ртвих и рањених, немајући времена да се обзире на њихово запомагање и жури ка првим редовима, с 
>— Да га предам овде! — одговара мала и обзире се на све стране преплашено.</p> <p>— Зар то ниј 
ком земљу која му је запала око врата и обзире се око себе:</p> <p>— Добро је, вели, сви смо на 
ао сагледати лице али кад виде да се ја обзирем на све стране, не би ли нашао какав кут где би  
нити у недра, јер носиш одапету пушку и обзиреш се на све стране.{S} Ово је један од најопасниј 
начава и здружује их; у невољи отпадају обзири, заборавља се на положаје, у невољи се човек обр 
нети ми, изнемогли животом, профанисани обзирима, омлитавели малодушношћу.{S} Младост, младост  
ј мој пријатељ и сапутник? — запита ме, обзирући се да га онај не чује.</p> <p>— Који? — изнена 
сана и већ угашена погледа прикрада се, обзирући се лево и десно да га ко не спази и, врши крађ 
дрмисаном, оцедитом улицом варошице, не обзирући се на радознале погледе преплашених становника 
 положајима.{S} Не говорећи ни речи, не обзирући се ни на кога, овај странац прође кроз гомилу  
те шта знате!</p> <p>И код тих речи, не обзирући се на све позиве начелникове, оде и затвори вр 
одајући им се, корачао оборене главе не обзирући се око себе.{S} А гомила изгнаних, гомила бедн 
 пут два пут, поклецујући коленима и не обзирући се на своју свиту. <pb n="294" /> Најзад, седе 
p>Бегунци са Дорћола и даље куљају и не обзирући се на опасности од аероплана.{S} Наиђе и један 
не би ли у далекој тами, на помраченоме обзорју, спазила ма какву црну тачкицу.{S} Кад би је на 
ови пуцањ.{S} Арнаутин се диже и оде да обиђе свој пласт сена и сина којега је оставио на страж 
Кад превали поноћ и секретар се диже да обиђе Краљевића, разговор занеме за час.{S} Настаде јед 
ај правда да је био по воду или ишао да обиђе коње или почупао нечију тарабу, те вуче прошце да 
ебе и свога Краља, дотле се он сетио да обиђе болеснога војводу Путника, који је већ раније сти 
4" /> време од мојих није долазио да ме обиђе.{S} Од других сам био чуо да је у селу зло; узели 
467" /> команданту да оде до Београда и обиђе кућу, у којој су сами жена и четворо деце.{S} Ком 
ра који је управљао овом организацијом, обиђем страже.{S} Обхрван великим болом који ме је баш  
највећу болницу и молила да ме пусте да обиђем све собе, све рањенике и све болеснике.{S} Истер 
 поручник.</p> <p>— Молим за дозволу да обиђем кућу?</p> <p>— Бога ми, Бојко... узе затезати по 
аде чичица — па ево сад дошао сам да му обиђем гроб.</p> <p>Сви се ућуташе, осећајући дужност д 
 <p>— Море хајде да пођемо њивом, па да обиђемо.</p> <p>— Не можеш, блато је а смоница, не може 
а срца као Југовићка, и обиђите их све; обиђите их и прекадите дахом душе ваше, прелијте их суз 
 вратите се тврда срца као Југовићка, и обиђите их све; обиђите их и прекадите дахом душе ваше, 
ујевцу, ишла сам у Јагодину и у Ниш.{S} Обијала сам прагове свих болница, спавала сам по кафанс 
pb n="416" /> и одвратни.{S} Видела сам обијене дућане, разрушене куће, ствари из куће побацане 
ив.</p> <p>Госпа затим измаче и пође да обилази дуги низ кревета, у којима су рањеници лежали < 
нутку као госпа из народних песама која обилази гробове по разбојишту славе и посматрао сам је  
дина стародревних и напуштених замака и обилази развалине прошлости.</p> <p>Ја и нехотице устад 
 и дању и ноћу, нисам се ничег плашила, обилазила сам и најтеже болеснике и саме самртнике.{S}  
руги пут на приштинскоме гробљу када је обилазила гробове и палила свеће изгинулима у рату.{S}  
а ће нас сваке ноћи по неко од домаћина обилазити те по <pb n="252" /> њему да поручимо ако што 
пропада и српско, царство, гине Лазар и Обилић и цвет српских јунака и руши се она величанствен 
 одем у Раваницу да целивам Цара а мени Обилић ка грудима!{S} Волео сам што пре да буде борбе,  
а три војводе бојне</l> <l>Славни јунак Обилић Милошу</l> <l>И уз њега верни побратими</l> <l>С 
а помене светога, па онда Цара Душана и Обилића и Марка, па спомене косовску вечеру, па устанак 
а ли такво стање рађа Кавуре, Мациније, Обилиће и Синђелиће?</p> <p>— Јесмо ли били дорасли да  
ти храбар и замишљао сам већ на грудима Обилићеву медаљу.{S} Их, па кад се вратим једнога дана  
буђено рањени поручик и ишчупа са груди Обилићеву медаљу за храброст и баци је под точкове фија 
 и пролазила мимо нас, газећи под собом Обилићеву медаљу за храброст, која је све дубље у блато 
професора, за којега знам да никад није обиловао религијским чуствима.{S} Враћао се отуд из Пат 
га старога моста, изашла сад из каменог обиталишта свог да онде, са врха моста, мами пролазнике 
 задах свежег ђубрета и топлога сточног обиталишта, на коме су до малочас била затворена врата. 
 њих; кренули су их из њихових вековних обиталишта, из њихових гробница, где им је тврде металн 
м, као и сви моји, посматрали смо своје обиталиште, превиђајући и оно мало рупа на зиду и ону в 
или гробове својих милих које нико неће обићи, нико опојати, нико прекадити; четврти су кренули 
уче по подне кад сам му пришао и сео по обичају, он ми прекиде причу, ману руком да ућутим, па  
дати низ тако стрме степене, какве су у обичају по кућама на истоку.{S} Тако су исто снесене ст 
нио, ко би Србију?</p> <p>Али је то био обичан разговор, често понављан у свакој кући где понос 
оватно није никаква сметња покрету, већ обичан застој потребан и стоци и људима да се одморе и  
 жене при нарицању врло често напуштају обичан дневни језик и залазе у појезију.</p> <p>— Ја ни 
ту нешто живо разговара.{S} Затичући ту обичан разговор, они меркају одатле остале групе па где 
м је брзо прешао на <pb n="692" /> нека обична питања, желећи да избегне даљи разговор о томе.< 
ријатељске поплаве.</p> <p>То није била обична гомила бегунаца што се спуштала лабским друмом у 
 поседнуте а и нема их много.{S} Хан је обична, камена, двоспратна зграда; на доњем је спрату а 
љске болнице — 1689 године ту је против обичне оружане гомиле Арнаута страдала аустријска војск 
и са саучешћем прате тужну поворку, има обичних радозналаца који су у своје време тако исто пос 
не племићске носиљке а иначе је била од обичних дасака, са седиштем унутра и прозором, кроз кој 
 које су до сада тумачиле сваки долазак обичних кола и аутомобила; којима је била довољна и нај 
тој алеји је било тихо и могли смо, сем обичних поздрава ових пролазника, неузнемирено разговар 
 може по сат и два да се уђе у село.{S} Обично пред станицом загуши, јер како ко пристигне ту р 
есиле у тесто дебели слој прашине, која обично покрива тле овога друма, а сасушена трава покоше 
рељање.{S} Ја бих се у таквим приликама обично склањао гдегод, да не видим ни те жалосне појаве 
од оне масе солунских продаваца која се обично начети на огради солунске станице и са ужасном о 
но што новине не кажу, и око њега би се обично окупљале те гомилице.{S} Тако је данас на возу ј 
ј одмор на подне траје дуже, бегунци се обично распрте, потражи свако себи места по страни, ван 
их гомилице одмах опколити.{S} Вести те обично нису повољне, ма да им власти и војне и цивилне  
ума ради умирења живаца и ради сна који обично окрепљава у болести.</p> <p>— Али за Бога, докто 
ику, који цео дан тешко пати, ми лекари обично предвече дамо једну дозу морфијума ради умирења  
о сам страну друма, којом смо ми пешаци обично ишли и, да би се што више одвојио, утурио сам се 
мо ћутао и гризао усне.{S} Ја бих седао обично на крај његове постеље и причао му све ово, што  
иле да су канцеларије више осветљене но обично, не би ли ма шта виделе што би им потврдило сазн 
те проседи господин на „ви“, као што то обично бива у полемици кад пређе у љутњу.</p> <p>Песими 
раде.</p> <pb n="68" /> <p>И као што то обично у таквим приликама бива, да се људи најзад сете  
ешто.{S} Било је команданата који се од обичног, некултурног човека, разликују само по томе што 
је сва одстојања и руши све супротности обичнога, редовнога живота.</p> <p>Подне је већ било пр 
 Мица Сенегалка.</p> <p>У гомили, место обичнога гунђања, наста одвратност и гађење када се из  
изваја благ осмех сажаљења према једном обичном паланачком типу уских рамена, који је покушао д 
 хоће ли бити борбе или ће се остати на обичноме пушкарању.</p> <p>Пушчана ватра све јача и гуш 
авојем.{S} Од једне госпође, која га је обишла и коју сам запитала како је рањен, чула сам да ј 
рјачји траг, који су намирисали лешину, обишли је, па ће ноћас, кад планина буде пуста и мирна, 
и слазити са тротоара на улицу да би је обишли.</p> <p>— Румунија ћути! — одговара му мрзовољно 
ом приликом, он је казао да је Румунија објавила рат а Французи заузели Зелениково и Катлановск 
им масама надиру ка Велесу, Румунија је објавила рат Бугарској, руски цар је лично телеграфисао 
је казао ја сам га послушала.{S} Кад се објавила мобилизација, па је морао поћи у Ваљево, рекао 
 Осим тога Енглеска, Француска и Русија објавиле су рат Бугарској и већ су се Французи на југу  
и на истоку наше Отаџбине.{S} Бугари су објавили мобилизацију и нама догађај није био непознат, 
>Од вечерња, које нам је дечанско звоно објавило па до ноћи, тако је брзо минуло да нас је густ 
 службу ђенералу.{S} Чим је трубни знак објавио да ђенерал иде, на станици је настао живљи покр 
оданицима, који је овдашњи грчки консул објавио.</p> <p>И ма да се свет тако са свих страна и и 
Грци, који су од 15. септембра, када је објављена грчка мобилизација као одговор на бугарску, и 
ено. <pb n="56" /> Она 10.{S} Септембра објављује мобилизацију и објашњава дипломатији тај чин  
ата, по којој немачки званични коминике објављује да Немачка сматра свој циљ постигнутим, те пр 
 јој придржим дете, само док она извади објаву.{S} Извади из мараме и даде ми један динар.{S} Д 
а, пожуриле су да нама и својим владама објасне да су и то нередовне трупе и да тај акт нема ни 
 пожуриле су да и нама и својим владама објасне да су то нередовне трупе учиниле и да тај акт н 
адо штап у раскаљужену земљу од кише да објасни положаје, забадо прстом у станични зид показују 
председник белога одбора опет реч да се објасни — Ми смо напуштени и ми имамо право да се сами  
нем <pb n="548" /> где год успут, да ми објасни ако зна какав нови план: да ми каже по његовом  
ар да ми је да га сретнем где год да ми објасни ако зна какав нови план; да ми каже, по том пла 
Нисам му рекао да ли верујем, те он сам објасни:</p> <p>— Обукао сам га сад, у Призрену, у болн 
га саговорника лиферанта, хтео би да му објасни како је сасвим излишно ићи у Солун.</p> <p>— Ос 
рдих нити оспорих њено питање.</p> <p>— Објаснићу вам! — настави она. — Ону сам смрт очима глед 
ад би све тако било, како ћеш ти сад да објасниш, ти не би путовао у Призрен, шего би остао овд 
дна кола прескакати, морао је и ћуприју објахати те ићи њеном спољном страном три или четири ме 
једном углу, у тесној авлији начелства, објашњава један Скопљанац којим се путем може из Тетова 
да се склонимо, њено је прво да прође — објашњава један пензионер, који је навукао беле женске  
 све“.</p> <p>— Још сад смо у равници — објашњава онај што немилостиво шара кафеџијин чаршав. — 
345" /> <p>Поп слегну раменима и узе да објашњава нареднику како он то мисли.{S} Уједанпут марв 
о моравска дивизија... поче наредник да објашњава, пошто се угурао у ред око ватре а подметнуо  
.{S} Септембра објављује мобилизацију и објашњава дипломатији тај чин извесним захтевима које п 
н хране.</p> <p>Људи сакупљени у групе, објашњавају се о ажији српских новчаница у Солуну, о ак 
е нађе у помоћи онима који су чиновнику објашњавали да је свака опасност, ако би је и било, још 
ико његов не изађе за њим, те узесмо да објашњавамо то.{S} У том Бојко, који се још никако не м 
 те сад не могу ни напред ни натраг.{S} Објашњавање, свађа и псовка пење се све више, потежу се 
обојни барјачић, највећа гужва и гласно објашњавање и свађа; пред једном другом кућицом, у врх  
сти центар.</p> <p>И док је професор то објашњавао са пуно убеђења, забадо штап у раскаљужену з 
 кад се узме у обзир — поче тамо замном објашњавати један свештеник са натученом шајкачом преко 
игао панталоне које су му спале и почео објашњавати једном војном апотекару како „у Немачкој не 
мела те није отишао у Солун и поче њему објашњавати како у Солун не треба ни ићи, довољно је ск 
p>Сва та саопштења новости прате граја, објашњења, доказивања, обавештења.{S} Онај тамо допуњав 
ли.{S} Ту су се развили живи разговори, објашњења, распитивања, међусобна саветовања па чак и п 
 Софију! — већ понова оживљују у кафани објашњења, која су била последњи дан два као мало уступ 
ему је ствар — наставља свештеник своје објашњење. — Овај фронт овамо, Качаник и Гиљане, привук 
та вест преноси из групе у групу, ту се објашњењима прерађује и опет враћа у групу из које је п 
с: „Ено, шрапнел!“ и пратили су пуцњаву објашњењима.{S} Ми смо само слушали немиле звуке.</p> < 
и жагор једноставно испуњава простор, а облак дуванскога дима повија се над забринутом гомилом. 
ваца од жижица а целу групу обавио плав облак дима од цигарета који је и целу собу испунио.{S}  
ана ниско пао по столовима те као прљав облак обавио лица и фигуре људске, а тежак задах, задах 
Црнољеве и Језерске планине, просеко је облак те се узнео поносан и свечан али ипак тужан.</p>  
азастире испод наших ногу провидан сиви облак, који лежи над целим приштинским пољем.</p> <p>Др 
ћи.{S} У томе мраку, који је као угљени облак лежао на земљи, једва се нешто пред собом назирао 
миле а дим дувански обавио је као густи облак.</p> <p>Срећом, пред станицом сам срео једног при 
жење, преко којега мало час пређе таман облак докторова сумњичења.</p> <p>За другим столом тако 
помену овога имена прелете на мах таман облак преко чела.</p> <pb n="620" /> <p>— То ће~бити!</ 
у се развејавати у једноставан простран облак који је пао као покривач над црном масом избеглиц 
ржаву и за ваш народ.{S} Пао велики црн облак па све покрио и легао мрак на земљу.{S} Кроз тај  
живу масу, која се креће друмом као црн облак.{S} И мање је разговора тада; да ли што човек мањ 
ште и све њиве.{S} Пао уморан народ као облак скакаваца на земљу, посео сваку стопу, сваки педа 
ко се узноси онај величанствен и светао облак, велика мисао Душанова, која одатле плави све дол 
, по којима се убрзо поче да креће густ облак дима, јер се уопште ових дана у много већој колич 
ад главама нашим смрт из <pb n="728" /> облака справе летилице и давићемо се у дубока блатна је 
 која се све јасније помаља из мрачнога облака што је пао над Србијом и покрио наша поља и наше 
е па изгледа као да су раскинута парчад облака попадала на земљу; рањени се вуку по земљи као г 
и свађу.{S} Као потоци за време провале облака, из бочних улица надиру све нове и нове масе људ 
смртоносних тичурина што сипају смрт из облака.</p> <pb n="591" /> <p>Француски аероплани, који 
 свој врх, гоне се читаве армије кишних облака.</p> <pb n="539" /> <p>— Боже мој — наставља раз 
иђали или бар потцењивали појаву густих облака који су се почели збирати на истоку наше Отаџбин 
Оче наш, који си на небу, разгрни мутне облаке, којима си га застро, да до престола твојега доп 
 Дуље, студен северац и растерао мрачне облаке, који су били застрли небо над Призреном и расуо 
раскошнији ватромет, узносе се у мрачне облаке дима којима је застрто небо те се отуда враћају  
м само осећао, ја сам је видео.{S} Кроз облаке дима од дувана пробијали су се оштри врхови бојн 
 су топови окићени славом са Куманова и Облакова, са Једрена и Брегалнице, са Цера и Јагодње.</ 
ежа и Анвера, са војником са Куманова и Облакова, са Брегалнице и Цера.{S} Срели су се и одмери 
је поглед прелетао по карти са Рујна на Облаково, са Брегалнице на Цер и Јагодњу а тај поглед в 
звлачио сам топове српске на Рујан и на Облаково, износио их на грудима својим на Лисац и на Ос 
 су испијали очи јунацима на Куманову и Облакову, на Брегалници и на Церу.{S} Далеко, у доњој м 
 требало би да је каса какве дивизијске области или интендантуре, али није то, већ је то кућа,  
х, баш виши официри команде трупа нових области и дивизије, они што треба да држе центар у буду 
пре ухвати везу са командом трупа нових области и да сазна што ближе о догађајима код Ђаковице, 
становао ђенерал, командант трупа нових области, оних трупа, које бране нашу источну границу од 
умем.</p> <p>— Па командант трупа нових области и ђенерали, који су на овоме фронту.{S} Ово је  
атељску акцију на Пчињи.{S} Трупе нових области, које се нагло довлаче са албанске границе, има 
ево, Французи десно крило а трупе нових области центар.</p> <p>И док је професор то објашњавао  
уштво за проучавање ослобођених српских области“ држало је седнице на којима су се пројектовале 
ад ђенералштабном картом ове и суседних области и бележећи по њима непријатељске положаје и пра 
редставља добру снагу.{S} Она, са новим областима, може да избаци на границу најмање 350.000 во 
м српскоме војнику.</p> <p>Киша ромиња, облаци се журно ваљају а спровод лагано слази главном у 
/p> <pb n="523" /> <p>Небом тромо плове облаци оловне боје те једва се по где где измеђ њих наз 
>Ноћ је пала мутна и тамна; кишни су се облаци били густо сабрали, спремни да излију читаве рек 
.{S} И небо је ниско пало а његови мрки облаци се загрлише са валима који су се све бешње узнос 
је.{S} Небо је ниско пало и његови мрки облаци загрлили се са бесним валима, који су се све виш 
аџбине, над којом су се завитлали тешки облаци, ипак је он, испрекиданим реченицама, недовршени 
} Дотле је већ и дан свануо и ако тешки облаци још застиру небо и не дају зраку да потпуно проб 
{S} Небом се журно гоне прљави поцепани облаци; на врховима Водна прибрало се бело маглино перј 
од оловним кровом, који су чинили кишни облаци, но што би био под високим храмовним кубетима зл 
нина са којих смо јуче сишли, пали сури облаци, уставили се ту и полегли као орлушине, које су  
а задрхтале су под непогодом том; густи облаци дима покрили су простране банатске и сремске рав 
 ките и барјаци</l> <l>Као сури по небу облаци.</l> <l>Цар појаха голема лабуда</l> <l>Пред цар 
а ли онај тајанствени полумрак, који су облаци од дима из цигарета још више загустили и кроз ко 
ге резервне болнице опљачкан је!</p> <p>Облаци се разгонили, сунце је грануло и поздравио га је 
не, ноге му се тресу од умора а зној се облацима пуши са њега као са догореле ватре.{S} Он је ч 
ера, отуда где је Космај већ увио главу облацима од барутнога дима.{S} А када се та грмљавина п 
 испод чела.{S} Он лежи сломљен и прати облачак <pb n="440" /> дима из туђе цигарете, иде погле 
адао?</p> <p>И уторак је свануо мутан и облачан.{S} Тешко ми је нешто било на души, да л’ што ј 
 да се осветљавају, почеше људи и да се облаче не могући понова да заспе, узнемирени овом новом 
алеко... много далеко...</p> <p>— Ајде, облачи ти децу, а ја да покупим мало ове прње! — прекид 
унце одмах опервази ивицу и, док се тај облачић још колута у зраку, до нас допире глас топа.{S} 
 већ настала.</p> <p>Наста ноћ мрачна и облачна.{S} Војници наложише ватре у заклонима, како се 
 у моме животу.{S} Небо је било мутно и облачно, ни једне звезде на њему.{S} Мрак густ као тест 
ез израза, стаклених очију као у смрти, облесавели.{S} И међу њима и око њих бегунци, бивши људ 
д ћебета, други прогунђаше нешто а мене обли тежак стид.{S} Погледах га још једном, али се изра 
које су је до сад мучиле, загрли сина и обли га сузама.{S} А он кликну:</p> <p>— Био сам тамо!< 
 његове су очи биле пуне суза којима ми обли руку сагнувши се да је целива.</p> <p>— Баш ти хва 
 свога синчића...</p> <p>Госпу у црнини обли читав поток суза и прекиде причање.{S} Изгледало ј 
руму окрвављених руку од материне крви, обливено кишом која је с вечери почела да лије и засуто 
о у сусрет, јашећи на мршавоме и знојем обливеном коњу.{S} Он је из моравске дивизије која одст 
ваја и доноси мајци.{S} А сретна мајка, облије најпре пару сузом, па је тутка под суву сламу на 
ве му добро, све трпи и све поднаша.{S} Облије нас киша те капље са нас као са стреје, а Бојко  
ју, која се разлива по чаршаву и добија облик плаве маљаве гусенице.</p> <pb n="34" /> <p>— То  
 фигура, у томе часу, поче добијати нов облик; она поче у мојим очима да добија неко нарочито и 
о чак до висина Дуље-Хана, те друм доби облик пламене змије која се репом ослонила на планину а 
 једва назиру, добија све тајанственији облик.{S} Од силине јаре под таваницом се лелујају раза 
 је, потпуно прегорео, сачувао цео свој облик из пепела.{S} У унутрашњости прегорела пања још ј 
пријатеље, на троја кола сваког могућег облика.{S} Прво један фијакер, па онда таљиге и једне д 
 планинске масе спојене са тамом те без облика и ивица.</p> <p>Многи су свратили у Дечане да за 
з реда, без смисла, без јасне контуре и облика.{S} И ако је давно већ умуко тандрк кочија, стењ 
их, коњских, крај кола свих врста, свих облика, кроз низ аутомобила, муниционих кола, топовских 
 и већ све могуће ствари и свих могућих облика.{S} Све то сручено и бачено без реда једно на др 
 далеко тамо под планинама.{S} Не видиш облике, изгледа ти све као једна, једноставна маса из к 
тварност изводи пред очи у њеном правом облику.</p> <p>Као оно кад ти ко најдражи умре; ти знаш 
итање, те ја покушах, да му га у другом облику поставим.</p> <p>— Шта мислите, којим ће се редо 
а моткама.{S} Та караулица личила је по облику на средњевековне племићске носиљке а иначе је би 
ам његову руку, наслонила је на образ и облила је сузама.</p> <p>— Све ћу ти казати, све по ред 
будим и уздржала сам се, али су ме сузе облиле.{S} Госпођа ме је тешила, рекла ми је да опаснос 
а водњикаста нека светлост под којом се облици, који су до сад чинили једну целину са мраком, п 
простору, разорише се и расуше фигуре и облици који <pb n="221" /> су се до мало час вили над н 
лике, како невоља уме у разним бојама и облицима да их представи.</p> <p>А гомила се ваља прола 
о крај другога...</p> <p>Госпу у црнини облише сузе, загрцну од плача и прекиде казивање...</p> 
суну у јендеке и грађани београдски већ облише крвљу друм и зачу се јаук и запомагање рањених љ 
говори, разговара.{S} Кад сам му мењала облоге и реко ми: „хвала сестро!“ припитала сам га и зн 
отима загрљају и погледу и она посљедна обмана.{S} Ти цикнеш, тешко цикнеш, и тим циком казујеш 
ој, ето нам се отима погледу и последња обмана.{S} Остаје нам да цикнемо, тешко да цикнемо, и т 
ве до гробнице.{S} То није утеха, то је обмана, али је у часу тешке туге довољна и она.{S} Теши 
утешне! — покушавам ја да и себе и њега обманем.</p> <p>— О Русима, о Французима, о Румунима, ј 
а какву црну тачкицу.{S} Кад би је нада обманула, она би се опет враћала на своје место, остављ 
 тешке туге довољна и она.{S} Теши те и обмањује то што је он ту, што је његово тело још ту, шт 
ићима као срндаћима и точковима које је обмотало блато слојем дебљим и од самих наплатака; па д 
рндаћи и разглављеним точковима које је обмотало блато слојем дебљим од самих наплата, па двоко 
 грудни јој се кош узнео; наилази сок и обнавља живот...! — Све је то млади уметник изговорио б 
 се, кора пуца на дрвету; наилази сок и обнавља живот.{S} У младе жене шире се зенице страшћу;  
д, не би ли што ближе било пламену који обнавља живот мразом угрожен.{S} Једни суше опанке нато 
 тамо, у Прагу.</p> <p>— Сиже?</p> <p>— Обнова, буђење, пролеће.{S} Небо пуно зрака под којима  
о су дошли још једном да <pb n="602" /> обнове материн гроб китећи га утехом да је сад у слобод 
ударање секире, то ваљда неко спрема да обнови ватру, коју је ноћас киша загасила; из другога д 
 Грци, пораз својих историјских снова о обнови Византије; Бугари, слом својих амбиција о хегемо 
ко дође до тога да где год у овоме рату обновимо борбе, мени је довољна и ова једна рука да врш 
она читав један век одгајана, где је он обновио подижући јој скупоцен храм, пантеон династије ч 
редати се не смем.{S} Што би мене овако обогаљеног обесили, најмање ми је, ја и онако нисам виш 
не.{S} Ведрина је већ освојила, небо се обогатило читавим ројем бледих звезда а месечина почиње 
орт, капетан се за тренутак размисли па ободе коња и хитно се врати батерији те издаде наређење 
т тим мислима па се на један мах трже и ободе коња да пође даље али у томе спази друмом из Слат 
 <p>— Из штаба ваљда? — поуми капетан и ободе сад понова коња те се у два три свока дохвати дру 
е. — Вајка се онај први.</p> <p>Коњаник ободе коња и пође даље, пут Призрена, а ми настависмо п 
љедња српска батерија проћи.{S} Капетан ободе коња и похита за батеријом.</p> <p>Али, малочашњи 
— Има, припитај тамо у селу!</p> <p>Они ободоше коње и хитро одоше даље а ми настависмо пут наг 
— Браво! — кликну капетан похваљујући и ободравајући своје официре и војнике.</p> <p>Одмах наст 
ске.</p> <p>Овако одлучна потврда вести ободри нас и онај тас на теразијама на коме је утеха, п 
одела, које се пуши и испарава и мокрих обојака и опанака.{S} Од тешког задаха човек да посрне  
аји има да прихвате.</p> <p>Ућутали смо обоје и наставили без речи шетњу кроз оголели ред дрва, 
евала је и њена истрајност.{S} И кад су обоје малаксавали, настајала би ноћ, у којој је она сањ 
 је тужно изгледало, пуно мањих и већих обојених и необојених дрвених крстића, међу којима по г 
ио и јасно виде пуковниково црном машћу обојено лице, његове пуне црне бркове и топао осмех очи 
ду, а из носа му црна крв залила уста и обојила образе.{S} Мали мученик је грчевито стегао ручи 
асти са својим војницима и својом крвљу обојити Ситницу, те да још једном потече мутна и крвава 
о.</p> <p>Ту прекиде заробљеник причу и обојица заћутасмо и замислисмо се.{S} После дужег ћутањ 
год казивао молитву.{S} Бона можда, или оболела од глади и зиме, несретна мајка потегла је овај 
њући да их пусте ма где, у кровињару, у обор, у кокошињак, ма где, само да се могу склонити од  
 жагор, сваки разговор, сваки узвик.{S} Оборе и човек и стока главу и лењо и мисле и корачају,  
ћи тешко стопале из блата.{S} Ћутала је оборена погледа и ја је нисам узнемиравао разговором, у 
ви њихова детињства, јер угашен поглед, оборене главе и тежак бол исписан на лицу даје им изгле 
 коња, али је ишао такође радије пешке, оборене главе и подржавајући се једном батином.{S} Он н 
губио је и господара.{S} Сад изгладнео, оборене главе и повијена репа, иде по трагу да га нађе  
} То, поврнуте јаке на прокислу шињелу, оборене пушчане цеви са које се слива киша, маршира тро 
гледом, већ сам говорила <pb n="427" /> оборене главе држећи његову руку у својој.{S} Нисам још 
у.{S} Заваљене капе далеко изнад чела а оборене главе, он прелази у памети све оне славне борбе 
пио се у гомиле, као и пре оно, али сад оборене главе, поцепан, измучен и умрљан блатом.{S} И д 
вима не сме заноћити.{S} Идемо ћутећи и оборене главе од глади и умора.{S} Кад настане тако час 
и да ме поштеде!</p> <p>Опет ућутасмо и оборене главе настависмо пут не обраћајући пажњу на гом 
ја сам, потресен њеним казивањем, ћутао оборене главе, нехотећи ни погледом да је узнемирим.{S} 
лазио мислима и подајући им се, корачао оборене главе не обзирући се око себе.{S} А гомила изгн 
по где кад поглед на њу и видео је како оборене главе, са напором корача.</p> <p>— Изгледа ми д 
Нико речи да проговори, него тако идемо оборене главе и гледамо предасе.{S} Успут сретамо и дру 
у Ариље а одатле на Гучу.</p> <p>Официр оборене главе а забачене капе изнад чела лагано корача  
ине од ових група што крећу улицом, иду оборене главе и забринута лица, друге живо коментаришу  
оширују, празнина се на друму испуњава; оборени се товари утоварују, кола која су посрнула у је 
стоке, свуд по двориштима горе ватре од оборених плотова и мањерке се на њима пуше пуне узаврел 
оки црнољевски кланац, сео сам на једно оборено дрво, на први одморак и тада ми је пред очима п 
</p> <p>Кад сам, седећи јутрос на ономе обореноме дрвету извадио залогај хлеба да се заложим, п 
а мене, да ме не прегазе коњи, да ме не обори војска, да ме... дрхтала сам од грознице и од стр 
не маче с места, скиде пушку с рамена и обори је на руке, па је онда диже до ока и нанишани ова 
p> <p>— Ваљда рођак?</p> <p>Она ућута и обори поглед, размишљајући о нечем.{S} Вероватно је у т 
и било које дрво крај друма или у пољу, оборила га је већ секира и само још свеж корен вири из  
 пушка која је из руке малога Книћанина оборила Ћаја-пашу — све, све је то лежало по <pb n="223 
 се натопило кишом.{S} И госпа у црнини оборила је уморну главу на колена.</p> <p>Под колима, к 
извесну нелагодност што смо за тренутак оборили главе.{S} А вести, које су стизале са бојишта,  
> <p>Све већ око наше ватре задремало и оборило главе.{S} Један се наслонио на зид од куће, дру 
о од мангала и наслонио леђима уза зид, оборио главу на груди и почео <pb n="226" /> да дрема а 
гледа бојиште, завалио би се у столицу, оборио би главу на груди и тешко замислио.{S} Тада би у 
ријатеље.{S} Наиђоше ми сузе на очи, па оборио главу и натуко капу на очи.{S} Срамота ме, тешка 
о реч коју смо заустили <pb n="27" /> и оборисмо брижно главе које смо, све од Рудника и Цера,  
и ја и он.{S} Клонуо је најзад те га ја оборих, седо му на груди готов да му забодем нож са пуш 
угарску, ишли чаршијом уздигнуте главе, оборише на мах погледе и почеше нас избегавати предосећ 
ацика нејач, заплакаше мајке а домаћини оборише главе под тешком бригом.{S} Наше село на друму  
 скрхала, трећи поткивају коње, који су обосили.{S} Жагор, галама, вика, препирка тамо и амо и  
ивају негде коња или вола, који је јуче обосио а данас треба да крене на даљи пут.{S} Ватре се  
 ипак волем!</p> <p>Та ме је мисао тако обрадовала, тако утешила, тако охрабрила, да сам сад ве 
едног пријатеља и којему се деца толико обрадовала.{S} Фиделица је била друг дечји и пријатељ к 
зближила!</p> <p>Био је ратар из Срема, обрадовао се српској војсци кад је прешла Саву и пронел 
е, да ме није заборавио?{S} Да ли ће се обрадовати кад се пробуди и спази ме крај постеље своје 
о нам је, да морамо трпети, да је то за образ наш и за веру нашу и за живот деце наше; казивао  
е кревет влажан, тамо где сам наслонила образ.{S} Била је још већа тишина и још дубљи мрак кад  
 узела сам његову руку, наслонила је на образ и облила је сузама.</p> <p>— Све ћу ти казати, св 
ко је, господине.{S} Прислоним пушку уз образ па на једно око зажмурим а на ово друго не видим; 
<p>Ја нисам дизала главу, наслонила сам образ на хладно лице мога анђелчета и грлила га све чвр 
иђох.{S} Био је старији човек, испијена образа и уморна погледа.{S} Он диже главу и погледа ме, 
ке пење на раме и шири крила те се тиче образа материног и као милује га један пут, два пут, тр 
х очајно и почех му љубити косицу, очи, образе.{S} Оно се расплака.</p> <p>— Како ћу да видим,  
дноће и за час освежи загрејан ваздух а образе нам ошине мраз.{S} У таком случају, цело шталско 
 носа му црна крв залила уста и обојила образе.{S} Мали мученик је грчевито стегао ручице које  
вечерњи ветрић, који тако немило милује образе.{S} Рекох му да пожури <pb n="630" /> ако може,  
азимо све већа хладовина бије и реже уз образе а тело се јежи и душа грчи, те студена грозница  
 дете, како је сисало, окрвавило усне и образе материном крвљу.{S} Ужасна, страховита слика.{S} 
 гаси а вечерњи, студени ветрић да пали образе мразом.</p> </div> <pb n="651" /> <div type="cha 
 се ваља друмом.</p> <p>А мраз већ пали образе и мрзну ти прсти и уши а блато се стеже под нога 
плану на један мах.{S} Крв му су попе у образе, наслони се на штаке и гурну лактовима гомилу ис 
, млад ко роса а тешки болови испили му образе.{S} Жао ми га било као рођенога брата.</p> <pb n 
аља око себе и не може да се устави.{S} Образи му нарасли као хлебови и зацрвенели се ко јабуке 
е горело као жеравица, очи се усијале а образи упалили.{S} Трчао сам напред, испред свију, трча 
наручја материног.{S} Дечици зацрвенели образи од студи као зреле јабуке, ручице им се поднадул 
 то изазва бону одвратност и плануше му образи срџбом.{S} Он напусти батерију те ова настави пу 
покислу косу; по његовим воштано бледим образима трепери прозрачно болесничко руменило а из дуб 
афанама код „Зрињскога“ и код „Слободе“ образовали су се читави клубови за прибирање и саопштав 
абрао се нарочити одбор грађана који је образован да изврши предају вароши.{S} Као нарочиту зна 
а члана одбора Грађанске Гарде, која је образована да у моменту расула одржи колико је могуће р 
робудио осећај саучешћа, тако својствен образованоме човеку.{S} Он не рече ни реч жени, он јој  
е јер су утрошиле велики број војске на образовање гарнизона по освојеним местима, не осећајући 
о на расположење и свесрдно помагао при образовању грађанске гарде, која је примила на себе да  
} Још један није био ни свршен а већ се образовао одбор и припремао програм за други.{S} Осећај 
стали делови војске, који су се расули, образоваће се један јачи одред, евентуално армија и пон 
ље, с њом смо без икакве везе.</p> <p>— Образоваћемо нову Врховну Команду! — пресече војвода Ми 
руком даде хлеб а другом ме помилова по образу.{S} Прође ме зима целим телом и почех понова да  
ед појавом непријатеља све се то збира, образује војску и туче непријатеља организованог и снаж 
кушавао да на земљишту Српске Краљевине образује разбојничке банде, рекрутоване из мухамедански 
изрена) улазе постепено у колону, те се образује један непрегледан и бескрајан ред кола.{S} Пеш 
нцати новости враћају из кафана и ту се образују гомилице у којима увек по један говори а сви о 
, за реп.{S} Људи се хватају за руке те образују коло, да би један другог задржали; жене циче и 
расплињавају, претапају једно у друго и образују тешке масе које затим лагано плове као велике  
секо као оно чамац воду, нанова зберу и образују, почињу ове казивати своје утиске о немилој по 
и испијени глађу, угашена погледа, лица обрасла у длаку, подивљали или рањеници у траљама, подн 
 <p>— А ја ћу вам, видите, казати један обратан пример, који је садањи, није од пре шесет годин 
аква новост, сви остали столови ућуте и обрате пажњу тамо.{S} Бива да по гдекоји разговор, који 
ца? — скочи поручик и док хтедоше да му обрате пажњу на Бојка, Бојкова пушка отпоче убрзаном па 
читељ заврши, па пошто се нешто одмори, обрати ми се:</p> <p>— Реците сад сами, не би ли се зап 
/p> <p>— Ух! учини онај што се мало пре обрати небу и Богу.</p> <p>Значи да се тачно на месту,  
о и поуми да почне, али напрегну слух и обрати пажњу на другу страну.</p> <p>— Чујте! — рече —  
бљење значило капитулацију.</p> <p>Краљ обрати пажњу на ове речи те то даде ађутанту још више м 
 крај железничког машинског депоа, неко обрати ђенералу пажњу на једну заосталу и прокислу троб 
мирнији у том погледу.</p> <p>Сву пажњу обратили смо на вести са бојишта и те су се вести прост 
ла цео један дан, не знајући коме да се обратим.{S} Срела сам на улици познанике и другове мога 
друмом и која је промицала крај нас.{S} Обратисмо пажњу тек кад цео покрет загусти на једноме м 
гушеним, животињским гласом.{S} Кад сви обратисмо пажњу на њега он узе наричући казивати:</p> < 
је.{S} Негде у даљини пуче пушка те сви обратисмо пажњу на ту страну, не би ли чули чију дреку  
зачуше се измешани људски гласови и сви обратисмо пажњу на ту страну.{S} Мало затим и навали св 
е...“</p> <p>Он прекиде причање јер сви обратисмо пажњу на једнога коњаника који нам је долазио 
 осећаје.{S} О, па коме би се могла пре обратити, ко би ме пре могао разумети?{S} Са извесном л 
/p> <p>— Јован!</p> <p>Ја се прекрстих, обратих се погледом небу и отпочех молитву, коју ни сам 
ека службена саопштења шефу станице.{S} Обратих се њему да ми помогне и пожалих му се како мал  
мела наћи.</p> <p>— Је ли га тражила? — обратих се ономе који ми је казао њену злу судбину.</p> 
ичу, коју је у главном исцрпео, али сви обратише пажњу на велики број аероплана који се почео њ 
дник.</p> <p>— Гледај, пази!</p> <p>Сви обратише пажњу на ону страну одакле ватра бљује.</p> <p 
ри.</p> <p>— Видим вас, патите, нико не обраћа пажњу на вас.</p> <p>Она ми погледом рече да је  
равља се на положаје, у невољи се човек обраћа човеку.{S} Срећа је то, која разорава наук Божји 
је стоје крај ових, и не <pb n="540" /> обраћају пажњу на дворска кола о којима ова двојица вод 
ис мало час? — прекидох ја први тишину, обраћајући се питањем учитељу.</p> <p>— Поменуо сам! —  
 сва се предала бризи да се загреје, не обраћајући пажњу ни на кога.{S} Кад се буде загрејала о 
тасмо и оборене главе настависмо пут не обраћајући пажњу на гомилу која се ваљала друмом и која 
 <p>— Е дотле, шта можеш — настави онај обраћајући јој се — стегни срце па трпи, кад ти је такв 
собама, но сам рекла да сам му сестра и обраћала сам се самој управи, казивала његово име и пре 
ега да се склони под кров, бадава му је обраћана пажња на мраз који је све више стезао, старац  
 такође нисам могао да заспим и час сам обраћао пажњу на њихов разговор, а час га испуштао и по 
рао је ипак жив разговор жена.{S} Нисам обраћао пажњу на тај разговор јер сам знао да се односи 
влажној и раскаљаној земљи; из округлих обрашчића му одишла крв, те бледи већ се припијају за к 
у време? — сену Краљев поглед под седим обрвама, као кад засјакти жеравица под белим пухором.</ 
ца осветљеног ватром, виделе су се само обрве, кости, набрекле жиле и два жива ока, која <pb n= 
ар је Богу могао бити дражи, који други обред од обреда, који се сузама, искреним и топлим дети 
жртвеник на коме српски народ врши увек обред пожртвовања свога?</p> <p>Поведен тим мислима, он 
pb n="721" /> <p>То је био дубоко тужан обред.{S} Војници су се, спуштајући топове у раку, праш 
у могао бити дражи, који други обред од обреда, који се сузама, искреним и топлим детињим сузам 
 после извеснога <pb n="463" /> времена обриса влажне очи, она дубоко уздану, диже главу и сама 
тола.</p> <p>Старац диже руку и рукавом обриса сузу која му засветли на трепавицама, окрећући < 
омену а њему наиђоше сузе на очи, те их обриса и настави даље — Поздрави их и реци им: поздрав  
ко се међ нама говорило, него још канда обрну наопако.{S} Нико нам ништа није говорио нису нам  
ам! — одговори овај и сав даљи разговор обрну се на питање о начину како да се из грађана орган 
омоћи нисам могао јер сам и ја већ свој оброк бројао на залогаје.{S} Ако сам понудио коме цигар 
е да падну у које друго село, да и њега обрсте.{S} Дај Боже само нека макну, помислили смо, те  
аст српске војске и... ко зна какав све обрт може настати, ко зна не би ли се још могла поновит 
пада у разговор.</p> <p>— Како олако? — обрта му се полицијски чиновник.</p> <p>— У редовним пр 
ла смештена Врховна Команда и ту сам се обртала цео један дан, не знајући коме да се обратим.{S 
} Деветоро леже једно крај другога које обувено, које босо, које склопљених а које отворених оч 
 слаба, од те хране сасвим занеможе.{S} Обузе је тешка ватруштина и три четири дана није знала  
ха.{S} Мало затим она настави:</p> <p>— Обузе ме још већи страх кад спазих да је то пуста и пор 
 у том часу место да се зарадујем, мене обузе неки страх.</p> <p>Рекоше ми број собе и постеље  
ео падати.{S} Кад се смрачи а мене опет обузе неки страх.{S} Паде ми напамет да упалим кандило  
 ће бити па ћемо се разрачунати!</p> <p>Обузе ме тешко осећање одвратности и узбуђен измакох оп 
</p> <pb n="715" /> <p>Вера, силна вера обузела је људе; другаче се срећу, другаче поздрављају, 
озор почео да куља.{S} Узбуђење је очас обузело целу кућу али они на вишим спратовима, удаљени  
ећину те, кад је пало вече, нас је децу обузео велики страх.{S} Нешто што се цео дан само о Тур 
<p>Он опет застаде у причању, вероватно обузет успоменом на овај свечани тренутак из свога дети 
о.</p> <p>Капетан застаде мало на месту обузет тим мислима па се на један мах трже и ободе коња 
тевима и допирало до нас те нас поче да обузима неки нови осећај, да се буди у нама оно што је  
а.{S} И сада на путу повлачења, душу му обузима неко осећање стида које га мучи и са којега он  
 ме је, у пријатноме седишту, увек језа обузимала.{S} А сад ја преживљујем то.</p> <p>Дете ми с 
т онај детињасти страх, који га је увек обузимао од 1913 године.{S} То је била стогодишњица про 
о да пригреје што.{S} И сад ме као језа обузме кад се сетим те ноћи у дубини пећине.{S} После с 
оја храни дечицу успут и коју је толико обујмило блато да једва отвара улепљене очи.</p> <p>При 
елеће сузу материнску; прагове ће кућне обујмити коров; захрђаће напуштени плугови, испуцаће не 
ли верујем, те он сам објасни:</p> <p>— Обукао сам га сад, у Призрену, у болници.</p> <p>Прекин 
бијански војник!“</p> <p>— А кад сам се обукао и метнуо шајкачу на главу а ја салутирам сваком  
штеница која је хтела да иде у комите и обукла се већ била у комитско одело и сликала се већ на 
ошуља, коју је војник са себе скинуо па обуко блузу на голо тело и државни во, којега је војник 
нданата армија, по коме је имало: да се обустави јутрошње решење команданата о одступању и саоп 
ве те околности, војвода предложи да се обустави наредба о одступању, да се војска прибере и пр 
е би им ова имала доћи.{S} Али пуковник обустави даљу борбу, јер је ноћ већ била пала, па се не 
ске војске, која још није стигла у Пећ, обуставити своје одступање, прибраће се још и сви остал 
 правцу Солуна и Косова, да ће се затим обуставити цео саобраћај да би се могла хитно пребацити 
 у логор.{S} То је била наредба која је обустављала помоћ Србији.{S} Ту је наредбу и њено изврш 
речи.</p> <p>То је била наредба која је обустављала покрет воза и наређивала ђенералу да искрца 
ћ неколико дана по приштинским улицама, обућа влажна и неочишћена, лица неумивена, косе неочешљ 
а, те један узео иверку и скида блато с обуће, други савија цигару, трећи се претоварују а четв 
е хвата за точкове од кола, за опанак и обућу.{S} Убрљали се људи, убрљала се стока, убрљала се 
седео на своме месту, задовољно свлачио обућу да непосредно уз ватру открави ноге које су промр 
зговор, који је почео за једним столом, обухвата постепено и све остале те се у њему учествује  
а је мисао почела све више и више да га обухвата и да осваја.</p> <p>— И ако погине ко од наших 
црн дим куља пластовима и гуши оне које обухвата.{S} Сад је већ пробијена и друга таваница, пла 
.{S} Његово око колута, његов поглед не обухвата предмете, не преноси их у душу но се задржавај 
Шар и Карадаг, као две џиновске мишице, обухватају у своје наручје тужно Косово.{S} И ако његов 
уг Качанику и слази падином Шаровом те, обухватајући Тетово и Гостивар, спушта се на Кичево и д 
нице, те није ни чудно, што је та брига обухватала и светину и ако непосвећену у појединости, к 
, све више пео и све шири број учесника обухватао.</p> <p>То тако за једним столом а за другим  
ма, гласови су се надвикивали, урлик је обухватао све већу гомилу и час застао на једној страни 
 се и смешио али је мене све већи страх обухватао и нисам ни речи умела да проговорим.{S} Он се 
е крећу бегунци.{S} И, у један мах, нас обухвати све страх.{S} Цело до подне провели смо на ули 
чим први крете па за њим и други, а нас обухвати страх и хитно, узбуђено, потегосмо што нам је  
киваном силом, као оно кад пожар на мах обухвати кућу па се становници њени спасавају дочепавши 
клонити.{S} Видиш да је ова несрећа све обухватила, као пламен кад ухвати целу шуму па хајде, н 
д детета нија попуштала, грозница му је обухватила цело тело и тресло се као шибљика.{S} Она же 
езници стижу у Србију.{S} Она је најпре обухватила прву, непосредну околину станице, па је посл 
а да ову слику, јер где би један снимак обухватио сву невољу која од Прокупља до Приштине тек ч 
ку.{S} Нека би се једним погледом могла обухватити и прошлост и садашњост, и оно оронуло камење 
оста опсежна, ја нисам ни помишљао њоме обухватити целокупну трагедију деветсто петнаесте годин 
м историјским поломом, пламеном који ће обухватити целу земаљску лопту, — као знамење, као пред 
се да не назебеш, чувај се молим те!{S} Обуци оне топле чарапе што сам ти послала... да, због в 
 је умро један аустријски заробљеник па обуци његово.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Ако је истина да 
 а оно се у шињелу било загрејало те га обучем и узмем у наручје па и ја кренем.</p> <p>Изашла  
говору о сутрашњем дану, придремао мало обучен и оружан и још далеко пре зоре кренуо на положај 
ест петнаест година, слаба и сиротињски обучена.{S} Она носи у наручју одојче.</p> <p>— Шта ћеш 
раз изазива.{S} Промрзла су а недовољно обучена па им је тешко загрејати се.{S} Јадна мајка пок 
ост је у најчешће случајева неискреност обучена у лепу форму а неискреност је порок у моментима 
се неиспавана, неумивена и на брзу руку обучена деца, коју су родитељи још за дубоке ноћи извук 
 сад, после поноћи.{S} Попадаћемо овако обучени по поду, збићемо се као змије у клупче, грејаће 
о овом организацијом, обиђем страже.{S} Обхрван великим болом који ме је баш тих дана задесио,  
да ископају гроб.</p> <p>Тешке ме мисли обхрваше крај свежега гроба тог и скидох капу као да је 
ар вам ова слика, ово расуло и пометња, ова безнадежна лица и очајни погледи, ова киша и стално 
тално мутно небо, ово блато и оскудица, ова стрељања и ова пуцњава, која се чује са Качаника и  
ебом да поњавицом заштити децу од кише, ова мајка им је у ствари, несвесно, спасла живот.{S} Ме 
, ова безнадежна лица и очајни погледи, ова киша и стално мутно небо, ово блато и оскудица, ова 
до сад у већем броју на јужноме фронту, ова се акција може и даље прострети и, ко зна какве зна 
— А погледајте, госпођо, погледајте!{S} Ова је нога пребијена и ја сам на овим штакама из Куршу 
ах за осталим избеглицама у Призрен.{S} Ова је смена и сувише доцкан дошла да би ма шта изменил 
је у Призрену?</p> <p>— Да она права, а ова наша.</p> <p>— Која наша? — запитах га, не могући ј 
штине, брате, нема ни неколико корака а ова опасност не може да траје дуго.{S} Дан, два, па...< 
и, што узноси врх, биће да је Тарабош а ова мања брда, овамо лево, ту је Брдица.</p> <p>— Је л’ 
и низ ток једне и исте реке, али су оба ова пута затим савијала на запад и водила обалама јадра 
ло, тек треба обезбедити да се преспава ова ноћ, кад знамо како смо прошлу у Липљану провели и  
 растао у мени.{S} Увек ми се чинило да ова госпа не бега као ми остали, да не одступа, већ као 
 октобра, на сам дан Светога Луке, када ова батерија наиђе иваничким сокаком на чачанску калдрм 
ење, час појављује на окукама.{S} Стаза ова иде изнад провалије, на дну које Дрим помамно јури  
 ко зна, Боже мој, како су се све звала ова друга дечица?{S} Она тамо чупава можда Дара, Дарче, 
ризрен мени се поновила и наметала цела ова слика пожара.{S} Под кровом, који је покривао нашу  
обраћају пажњу на дворска кола о којима ова двојица воде тако жив разговор.{S} Светину више не  
it="subSection" /> <p>Чему ли је слична ова прича?{S} Шта је то у њој што изазива бол у мојој р 
б породу бити.</p> <p>И како мирно леже ова дечица, ни једно не плаче за мајком која га је оста 
оју подносим читаоцима.</p> <p>Ма да је ова књига доста опсежна, ја нисам ни помишљао њоме обух 
 није синоћна војска а београђани да је ова, у низу њихових славних бораба, можда последња.{S}  
де би се могао склонити.{S} Видиш да је ова несрећа све обухватила, као пламен кад ухвати целу  
едневне борбе прешао Дрину, батерија је ова добила наредбу да се одмах повуче на Добрун-Вардишт 
1912, 1913, 1914 и 1915 године, које је ова батерија, од које се он никад ваљада није одвајао,  
, са дететом на рукама, изгледала ми је ова грмљавина још страшнија.{S} Као да се земља расточи 
јем! — тврдио ми је познаник који ми је ова пророчанства препричао — а Ви?</p> <p>— Ја бих више 
е кроз зраке бледе светлости, колико је ова продирала на улицу кроз осветљене прозоре, сагледал 
 мицао једном половином друма колико је ова остала слободна.</p> <p>Била су све то деца, млада  
рилика.</p> <p>За време тишине, коју је ова појава изазвала, он се био поново занео, поведен ми 
ова који су се јутрос рано, док се није ова светина слегла, чули јасно и одавде из чаршије.</p> 
>У дубини, изнад уличице којом се тегле ова кола, уздиже се брдо, које носи град призренски и о 
лакшале одступање војсци.{S} Наредба се ова брзо рашчула и тако се и последња нада убрзо претво 
иштине а кроз ноћ наставили пут, сва се ова туга и бол није ни дала оком схватити.{S} Ноћ нас ј 
ли се разиђоше кућама са уверењем да се ова ноћ може спокојно проспавати.</p> <p>Ноћ је пала му 
ишчупаш из темеља основни камен, што се ова заљуља и хоће да падне, тако је и отаџбина наша — т 
ми данас био крај — ал он ме окупио, те ова дивизија иде одовуд, те лево крило иде одонуд, те н 
брази срџбом.{S} Он напусти батерију те ова настави пут калдрмом а притера коња пред општинску  
рете кмету. — А има ли где да се сместе ова деца?</p> <p>— Има, у капели!{S} Има тамо још деце, 
есте године, ми смо тек врло мало те ће ова књига бити први већи напис о томе догађају.{S} У оп 
ину једне вере и једнога наука; тако ће ова прегршт земље садржати у себи сву величину једне <p 
коме је то могло пасти на памет да вуче ова парадна дворска кола чак овамо?{S} Разумем још до Н 
 <pb n="163" /> <p>— И као свака нада и ова стиже доцкан!</p> <p>— Мислите доцкан? — прихватих  
ду, које прича о слави једнога народа и ова дворска кола натоварена сандуцима, која вуку вочићи 
 рату обновимо борбе, мени је довољна и ова једна рука да вршим своју дужност као српски војник 
о, ово блато и оскудица, ова стрељања и ова пуцњава, која се чује са Качаника и Црне Горе, зар  
> <p>Што је више дан растао, расла је и ова гомила пред начелством а расло је и узбуђење у варо 
детиње, непромишљене речи.{S} Тако је и ова сиротица синоћ још легла мирно а јутрос осванула оч 
шњи камен почне да креће и живи; тако и ова чудотворна реч пробуди нас, који смо до мало час би 
њак згазиш ногом, те потисну и раздвоји ова два говорника.{S} Као море кад у један мах зањиха с 
 борбе воде пред Кочанима, али да се ни ова варош неће моћи да одржи и да чиновничке породице в 
о на другом месту доделити да се заврши ова велика трагедија коју сад преживљујемо, до на Косов 
ћну таму као совин врисак.</p> <p>И док ова гомилица престрављено шапће у дубокој тами под широ 
е погледа око себе.</p> <p>— Па зар вам ова слика, ово расуло и пометња, ова безнадежна лица и  
нду и осврћући се за собом одакле би им ова имала доћи.{S} Али пуковник обустави даљу борбу, је 
а погледа у реку где су се давили; тако ова светина без израза, без саучешћа, без свести готово 
и извукли из мора на обалу.</p> <p>Тако ова гомилица овде, тако и она тамо, тако и трећа и четв 
прескочи јарак те кроз њиве.{S} Тек што ова десетина прескочи јарак а из ње један паде рањен од 
 „А где су избегле, попе?“ — „Избегле у ова села испред нас, имамо сви тамо зналце и пријатеље, 
ве последње седнице, сетили су се да су ова њихова решавања унела толико вере, толико поуздања  
остали посланици... у осталом, можда су ова двојица чланови какве комисије или иду ради какве л 
тиском догађаја, слика и појава које су ова три дана минуле крај мене, лежећи несан под ћебетом 
е ми помогоше да нађемо кола.{S} Док су ова стигла, стајао сам крај беднога Бековића, који је т 
утку покушао да браним небригу којом су ова деца очупана од својих кућа и бачена у невољу, ниса 
ељена мира.{S} И тек су стигли а ево их ова олујина понесе да их однесе на нове обале, на далек 
већ назире смрт.{S} У гомили крај којих ова кола пролазе израз саучешћа и протеста:</p> <p>— Ет 
огуће канцеларије доказујући како њима „ова земља“ треба да се одужи тиме што ће им се дати јед 
ећи ни речи, не обзирући се ни на кога, овај странац прође кроз гомилу и приближи се оној госпи 
вести неким својим приватним сазнањима, овај овамо не верује док не види „црно на беломе“.{S} О 
е да крене по један воз, од којих први, овај што је већ укрцан, у 11 часова пре подне.{S} Око у 
хода по сеоском блату.</p> <p>— Само... овај... ако ти је згодно...{S} Колицина сте?</p> <p>Ја  
влачи војску из унутрашњости Србије.{S} Овај је телеграм допуњавао и поткрепљавао и извештај Ко 
јима бар два три степена изнад нуле.{S} Овај ће рат бар донети и тај добар резултат, што ће отк 
стиви судија у опредељивању судбине.{S} Овај је сео у овај вагон зато што је ту нашао место; он 
ана бугарске мобилизације очекивали.{S} Овај акт је изненадио само дипломате споразумних сила и 
ем, загрљајем у коме ће оба угинути.{S} Овај слази са Сухе Горе и Ругова и жури кроз плодом бла 
ареди једноме да му претресе мутвак.{S} Овај учини то па нађе тамо две скривене пушке.{S} Агу с 
— наставља свештеник своје објашњење. — Овај фронт овамо, Качаник и Гиљане, привукао нам је сву 
стали, нису могли од јутрос да крену, а овај грешник, распорио мртва вола, избацио му утробу па 
их кланаца и старац стење и јечи као да овај нови, свежи гроб, у који је сахрањена једна матери 
 точка, на којима је сва њена опрема за овај мучан пут.{S} Кренула је отуд, из далека, из оних  
иде причу па ће ме упитати:</p> <p>— Ја овај, развезао а не знам да вам не досађујем?</p> <p>—  
>— Не треба ми!{S} Не треба ми!{S} Нека овај орден носи Мица Зуавка и Мица Сенегалка, ја ћу за  
ме тренутку појачавају новим јединицама овај фронт на Гилану.{S} Кад Французи марширају оздо Ва 
странама, шаљу све нове и нове снаге на овај фронт и борба с дана на дан <pb n="159" /> постаје 
његову када се мора са тим оружјем и на овај начин растати.</p> <p>— Зар ја да ти својом руком  
 причању, вероватно обузет успоменом на овај свечани тренутак из свога детињства.</p> <p>Сунце, 
ра ударити на Турску.{S} Као одговор на овај бугарски акт, Грчка, држећи се савезнога уговора с 
о је нама, боље не може бити!</p> <p>На овај се чичин узвик захори кроз гладну гомилу крти и ст 
после последњег лекарског прегледа, кад овај место сваког одговора забринутој породици, само сл 
 и даље остала распуштеница.</p> <p>Кад овај аутомобил прође, гомила под стрејом поче са свих с 
Кажемо јој баш, нек се склони овде, под овај кров, док не зазори, нек онда пође опет да га траж 
што је напољу по овом мразу! — И устаде овај добродушни па сам одвеза врвцу, којом је малочас в 
 могао мени ништа више рећи.{S} Њега је овај последњи уздах извесно одвео у његову тако скору и 
позади, пао је још један.{S} Веле да је овај последњи повукао са собом и човека.</p> <p>Први ко 
глади и зиме, несретна мајка потегла је овај мучан пут само да спасе пород свој.{S} Одвајала је 
 незнаним кланцима и дубравама, које је овај несретни народ засејао својим гробовима.</p> <p>Гл 
редове бораца и ступили су.{S} Да ли је овај један претпоставио бити српски заробљеник томе да  
д ни Бог више не чува Србију?{S} Или је овај стражар можда постављен да бди над миром, како ник 
сланици, ако после опасности у којој је овај воз био — о чему је јављено Нишу — не одустану у п 
ума да га очекне.</p> <p>— А знаш ко је овај мој пријатељ и сапутник? — запита ме, обзирући се  
он — не могу ни толико понети колико је овај!</p> <p>Најзад грађанин се сам натовари и кренусмо 
из револвера на потпуковника, јер му је овај казао безочну реч, па ено...{S} Нико више не цени  
лник топлички искористи везу коју му је овај дао, и поче:</p> <p>— Слушај, колега, хтео сам те  
p> <p>Усахнуле су ми сузе, као да их је овај добри човек топлином својих речи сасушио.{S} У њег 
им примедбама гомиле.</p> <p>— Гле, гле овај шта је натоварио на кола.{S} Тај као да је добио п 
 цигарете, иде погледом за њим и кад се овај у тамнини развеје и његов се поглед изгуби и неодр 
као разнобојна стаклад.</p> <p>— Што се овај човек овако окрвави, по Богу брате? — питам мога с 
атио фењер из руку момкових. — Повуците овај сандук, легао је баш на њу.</p> <p>— Пазите, немој 
ан са запада а други са истока, и да ће овај са запада најпре много тегоба имати али ће најзад  
и буде у помоћи!{S} Ја се надам брзо ће овај рат, још ви нећете ни из касарне изаћи а рат ће би 
же се брдо, које носи град призренски и овај се горе, на висини, јасно оцртава.{S} Као да је не 
говарао са својим лесковачким колегом и овај му на апарату реко да је у Лесковцу такође велико  
тање је хоћемо ли тада имати слободан и овај једини пут за одступање, јер Бугари се вероватно н 
 начелника и, као год онај тамо, тако и овај, рече ми кратко и одлучно:</p> <p>— Крећи!{S} Крећ 
ају овде на легалу као мишеве.</p> <p>И овај узвик као да нас све опомену те, пошто се свако јо 
 као командиром.{S} Капетан одмах стави овај полуескадрон под своју команду и истури га испред  
ву службу!</p> <pb n="233" /> <p>— Пази овај, повуко целу зимницу!</p> <p>— Ови опет као да су  
оји је мало час са мном разговарао, али овај одби:</p> <p>— Не могу, рањен сам — одговори он —  
нити су за исти број дана и ноћи прешли овај тешки пут до Скадра.{S} Са њима, пред њима и за њи 
лост! — одговорих ја, осећајући како ми овај непознати официр чупа из душе последње остатке над 
и.</p> <p>— Па јес...{S} Немци! — учини овај као убеђено, па ће мало за тим — Питам ја нешто го 
стави даље у мрак.</p> <p>— Их! — учини овај с врата.</p> <p>Па се мало затим присети и узвикну 
сликар са фотографским апаратом и упери овај на Краља.</p> <p>Краљ се боно насмеши и призва бли 
визијару.</p> <p>— Даћу вам! — одговори овај и сав даљи разговор обрну се на питање о начину ка 
дио сам га да га храним а он да ми носи овај товар.{S} Па кад му дадох на подне комад проје а о 
тер поднаредник.</p> <p>— А видиш ли ти овај црнољевски кланац, а? — рећиће опет кафеџија заузи 
питао где ће га тај вагон одвести, нити овај други.{S} Било их је и који су свесно променили на 
страну и у који крај света ће га бацити овај олуј.{S} По неколико хиљада пасоша издавано је дне 
х дупља, проноси језовит цик кроз пусти овај кланац.{S} Ту гамиже још и корњача и хитро се вере 
 затећи већ у вароши.</p> <p>Саслушавши овај рапорт, капетан се за тренутак размисли па ободе к 
длазећи у тазбину.</p> <p>Био је сведок овај старац и када се пре триста година диже народ из М 
е прва нити последња.</p> <p>— Знам, ал овај наредник што седи на колима изгледа ми нешто позна 
приковани посматрајући са запрепашћењем овај необичан призор који је за нас још био загонетка.{ 
} Уздржавао сам се ма чиме да узнемирим овај лепи тренутак пријатнога узбуђења, када материнска 
ој рођени живот је једва носио а наишао овај слом те му наваљао на душу тешке болове.{S} Он ниј 
у једноме тренутку, он се побоја да цео овај разговор не остави код мене рђав утисак, па диже г 
 којега је Вук замакао?</p> <p>Па и ако овај спровод прати увек нема тишина и саучешће гомиле к 
но паљбу на нас.{S} Паде још један и то овај погођен у срце.{S} Није ни зенуо.</p> <p>— Брзо, ш 
сити Косово, која ће нам обезбедити бар овај крај Србије, и — многи су веровали — која ће нам и 
декор чини стране и залеђе слици, пожар овај изгледа као чаробни дворац из источњачких бајака.{ 
д већ крећемо са горким уверењем да нас овај друм, којим смо се упутили, води ван Отаџбине.{S}  
ту славу сад помену и призва је у помоћ овај србијански војник, кога сам ја потегао да закољем. 
ветним родитељским осећањима, улазећи у овај мртви град.{S} Гробље је тужно изгледало, пуно мањ 
ставити да ја, у овим годинама, нисам у овај рат пошао са одушевљењем <pb n="329" /> да се жртв 
 опредељивању судбине.{S} Овај је сео у овај вагон зато што је ту нашао место; онај је сео у он 
дине капетане!</p> <p>— Тражи! — дрекну овај — Мораш добити, по цену живота је мораш добити!</p 
 са очајницима који су остали и који су овај мучни призор гледали са прозора својих кућа или са 
 смо и сами чули.</p> <p>— Е баш мишљах овај пут неће ући! — рећи ће пошто нам је саопштио свој 
ст, прошлост којој је позорница био баш овај део земље Србијине, на коме се и данас завршава је 
здање већ половина наше победе!“</p> <p>Овај запис не казује само осећање једнога младића, зане 
 па због тога и патим.{S} Због тога сам оваква! — па ућута на један мах и две крупне сузе оквас 
На путу довде још се и могло заваравати оваквим и онаквим гласовима, али се сад већ јасно и очи 
је очајно виши официр коме сам често, у оваквим приликама, одлазио да чујем мишљење једнога спр 
е.{S} Зар ви не видите да су код нас, у оваквим приликама, животи људи у рукама каквог полуобра 
једно на друго.</p> <p>— Знаш како је у оваквим приликама, човеку досади живот па га да буд заш 
це наиђу на човека тешке и боне мисли у оваквим и иначе суморним тренутцима.{S} Кроз тамну ноћ  
ку и могло је бити пометње, није лако у оваквим приликама спремити хлеб за оволики број али у П 
топа земље заузета већ.</p> <p>Колико у оваквим приликама има себичности, толико често и велико 
песимиста овога стола јер, по правилу у оваквим приликама, сваки сто има свога песимисту.</p> < 
или потпуни и исцрпни, давали су укупно овакво обележје стања у војсци: војска преморена, малак 
ора.{S} Њу ми није газда уступио али, у оваквој невољи, неће ни он ваљда замерити што сам је от 
 са трећепозивцима, није се никад надао оваквом отпору.{S} То се изненађење јасно опажало у неп 
себе пред самим собом и пред другима за овакву или онакву одлуку.</p> <p>— Шта ћу — правдао ми  
о си, царе, метнуо круну на главу, ниси оваке батине добио!“ А цар му одговорио: „Извукао сам ј 
</p> <p>— А ако нас похватају изненада, овако с оружјем.</p> <p>— А куд смем опет без оружја, о 
 груди.</p> <p>Пре четири или пет дана, овако су исто код овога хана седели око ватре и министр 
т.{S} Овако исто и њега смо посматрали, овако исто о њему проговорили реч две и овако исто, ост 
еко одавде граница?</p> <p>— Један сат, овако како ми идемо, иначе много мање.</p> <p>— И онда? 
идем кући па да понесем деци да играју, овако не знам ни сам што ће ми — и он се саже да покупи 
под Поћореком поплавили западну Србију, овако је исто, истога месеца и истога дана у месецу, Во 
ису се смели сакупљати на другом месту, овако, ако би Турци наишли рекли би: скупили се да се Б 
и свет по варошима које су освојене.{S} Овако, куда ћете?{S} И ми сами не знамо куда ћемо, нико 
ли би се тамо повлачити па на Битољ.{S} Овако, куда ћемо?{S} Идемо у Призрен, добро, па онда?.. 
 и оставише крај друма да чека смрт.{S} Овако исто и њега смо посматрали, овако исто о њему про 
од дете?</p> <p>— Јесам, рано!</p> <p>— Овако као ми?</p> <p>— Јес, тако!</p> <p>— А је л’ том  
о безбрижан.</p> <p>— А овако?</p> <p>— Овако, рекао сам вам, у клопци смо.</p> <p>— И мислите  
други па да те пустим. <pb n="356" /> А овако метни братац рачунске књиге под главу а покри се  
арима, ја бих био безбрижан.</p> <p>— А овако?</p> <p>— Овако, рекао сам вам, у клопци смо.</p> 
е оделу па ако те познаду, обесиће те а овако, затећи ће те као заробљеника...</p> <p>— Знам, а 
ичкоме логору на бојноме пољу, завршава овако трагично.{S} Његове би мисли у овим тренутцима би 
оживимо то?{S} Ово је први гроб, што га овако на путу остависмо; нећемо ли на даљем путу свом с 
е да остане овако.{S} Да л’ ће ово дуга овако, господару?</p> <p>— Неће ваљда — теши га Краљ —  
ила већ тешка рана за немоћно дете а ја овако у пољу, на јесењем мразу, нити имам чим да му опе 
нци, нису кукавице!</p> <p>— Зато их ја овако са парадом не би ни спроводио! — додаје бивши нар 
ли напали бегунце ради пљачке — Не ваља овако како идемо.{S} Поостајали многи успут, нарочито о 
 ситуација последњих септембарских дана овако изгледала: <pb n="57" /> На Дарданелима пропала с 
, у оно што мора доћи.{S} Не може једна овако велика борба остати без праведних резултата! — хр 
трану? — запитаће она жена.</p> <p>— Па овако, на Ресник.{S} Тамо ћемо можда наћи воз.</p> <p>— 
у пару да му удели — нећу ли и ја сутра овако, на каквом ћошку, метути капу преда се?</p> <pb n 
у у моменту кад се Ваша војска, и поред овако силне навале, тако одлично бори <pb n="278" /> и  
а овом борбом на Гиланској Морави, воде овако исто очајне борбе и на Вардару, где Французи од К 
спава, па стрељај!</p> <p>— Потребно је овако ради примера — правда поступак један омален полиц 
петљао.{S} Да сам остао у Крушевцу а не овако и прозебла ми деца и растурио кућу и опет остајем 
... дао сам, ал’, не дај Боже да остане овако.{S} Да л’ ће ово дуга овако, господару?</p> <p>—  
>— А предати се не смем.{S} Што би мене овако обогаљеног обесили, најмање ми је, ја и онако нис 
о пут нагађајући ко ли су и што ли журе овако ноћу у Грачаницу.</p> <p>Тишину, која нас је стал 
ваћу, јер сам убеђен, да народ, који се овако мушки бори сто година за слободу, не може пропаст 
ећа кад наиђе војска с положаја.{S} А и овако, нити имате шта јести ни где лећи.{S} Крећите одм 
овако исто о њему проговорили реч две и овако исто, остављајући га самом себи, кренули смо даље 
и деци треба крова, ми војници можемо и овако!</p> <p>И кад је рекао то „ми војници“ погледао ј 
и од Руса, стигла би нам помоћ те не би овако пострадали.</p> <p>— Боме, пострадали смо много.< 
S} Не бива то, него сви да кренемо; сви овако како смо, па шта нам да Бог!</p> <p>И жене приста 
 додаје други.</p> <p>— Хоће ако подржи овако! — теши сам себе онај први па додаје: — Изгледа м 
не околности.{S} Јуче су видиш спровели овако једнога а на левој му страни блузе црн кончић, о  
вари — Али не смеју нас господа официри овако лагати и гурати у јендеке зато да провуку своје п 
прсте да одброји шесет.</p> <p>— А јеси овако исто играла као ми? — настављамо немилостиво заси 
 гунђање.</p> <p>— Нећемо ваљда стајати овако до довече!</p> <p>— Море хајде да пођемо њивом, п 
чиво на повлачење и не може се тумачити овако како је војвода Мишић тумачи.{S} Али, и кад би пр 
 побацамо пушке.{S} Ако нас Аустријанци овако с пушкама похватају, стрељаће нас!</p> <p>— Не јо 
јна стаклад.</p> <p>— Што се овај човек овако окрвави, по Богу брате? — питам мога сапутника.</ 
их никад више нећу видети.</p> <p>И док овако свако брине о себи или о својима, дотле је владу  
да ти кажем ага, да смо знали да ће нам овако честит ага доћи, <pb n="257" /> не би их ни корак 
ко годе младој, сањалачкој души, ја сам овако замишљала место где ће се о поноћи разбојници сас 
да једу; хоће ли их прогањати?{S} Волем овако, нека су крај мене!</p> <p>— Шта ћу! — правда ми  
 растанем од њега и како да га сахраним овако неопремљена? — питам очајно старца, осећајући пот 
један мах непријатељ, нађен и изненађен овако дрским гађањем.</p> <p>— Браво! — кликну капетан  
ди.</p> <p>— Ја ћу у планину, ево право овако! — показа један на оне тамне масе спојене са небо 
S} Заузећемо фронт од прилике овде, ево овако... — и ту говорник повлачи грдну дебелу мастиљаву 
а карти — Наш се фронт сад простире ево овако, од Качаника па правцем како иде Биначка Морава,  
кад почне борба и да их не убијамо него овако, <pb n="30" /> да их заробимо што више, да их нах 
 јер немамо него један дан ода још, ако овако пође, па да сагледа <pb n="364" /> своје село и к 
у ми једемо, кад не даду ми ето, морамо овако... — и настави посао од којега сам се згрозио и о 
 боље, сад, после поноћи.{S} Попадаћемо овако обучени по поду, збићемо се као змије у клупче, г 
ву.{S} Само нека кренемо, нек не губимо овако време, па чини ми се зубима ћу клати непријатеља  
и примио једну мајку с дететом, која по овако пакленој ноћи бега испред Бога и испред непријате 
дан сликарски таленат и, — извините што овако нескромно мислим о себи — морало би се водити рач 
ти слатка она српска реч, и ја бих стар овако, узео пушку и стао бих тамо у ред.{S} Па <pb n="6 
 да пљачкају бегунце а камо ли неће нас овако усамљене и ноћу.{S} У нашим редовима се од јутрос 
и, молила сам се Богу и решавала се час овако, час онако.{S} Тако скоро целу ноћ, све до зоре.< 
ожемо борити.{S} Могли би развити фронт овако, видиш, са десне стране Ситнице, да затворимо Иба 
скога друштва?</p> <p>— Ко би забога, у овако великим догађајима, који се тако нагло развијају, 
акве државе и крај њега онај, који се у овако великим догађајима: који се тако нагло развијају, 
и најрођенија сестра обест.{S} Нарави у овако тешким катастрофама или клону и утону у апатију < 
 то нешто нарочито значи, што је Краљ у овако једном критичном моменту, стигао у Приштину?{S} Г 
лник, сматрали смо за дужност, да вас у овако једном озбиљном часу, позовемо на договор.</p> <p 
ети, јесмо ли дорасли да понесемо једну овако огромну задаћу?{S} Не прави се једно велико доба  
 јесте, али ја ћу ићи за њим.{S} Ићи ћу овако непрестано.{S} Ко зна... може му затребати моја н 
то стрељају бегунце уопште, него што их овако стрељају, овде...</p> <pb n="148" /> <p>— И што и 
о мора читава једна мала држава.</p> <p>Овако удаљеноме од догађаја које смо преживели, удаљено 
ови који иду право из Француске.</p> <p>Овако одлучна потврда вести ободри нас и онај тас на те 
страдати, ако се бомбардовање настави у овакој мери.{S} Кад је он кренуо с вечери, већ је догле 
у у вис а детиња уобразиља замишљала је оваку исту ноћ, буру, пљусак и грмљавину.{S} Доцније, к 
е се о поноћи разбојници састати и опет оваку ноћ, буру, пљусак, грмљавину.{S} У другом случају 
рх, биће да је Тарабош а ова мања брда, овамо лево, ту је Брдица.</p> <p>— Је л’ то Брдица? — з 
а шињела и настави посао.</p> <p>Дотле, овамо доле, изашао је из начелства господин Јанковић, о 
патична фигура.</p> <p>— Спасавајте се, овамо, брже овамо! — виче капетан.</p> <p>Али пуковник, 
ун живот и, док је кљун лађе већ тонуо, овамо у позадини њеној још је свирао оркестар и не слут 
 Скопљу.{S} Док је кљун лађе већ тонуо, овамо је још свирао оркестар и не слутећи да ће нас за  
Моравску Дивизију.{S} Ако она стигне... овамо се наши добро боре, добро се држе, те кад им стиг 
је ваљда и била последња већа борба.{S} Овамо ко зна хоће ли их и бити?</p> <p>— Зар је Чачак н 
азговарају са неким руским лекарима.{S} Овамо опет српски министар у живоме разговору са францу 
је још почивала суморна и тешка ноћ.{S} Овамо и онамо, један за другим, почињу на кућама да се  
дни државни волови и закрчили улицу.{S} Овамо војник продаје шаторско крило, чизме, ћебе; други 
је чуо, шта је допрло до Гуче.</p> <p>— Овамо не ваља.{S} Званично ништа немамо, ал тако кажу.{ 
еђу на утрину где ће заноћити.</p> <p>— Овамо је шанац, не може! — чује се оздо с друма.</p> <p 
о бели конац који прошива модар ћилим а овамо у врху, где она избија из кланца, на обале јој ле 
 су се уста пећине као прозорско окно а овамо у дубини, још много дубље од места где смо спреми 
утова да нам да и сам собом донесе дрва овамо, на друм.{S} Више него то, кад је видео нашу неве 
онде, а он стоји пред вратницама, гледа овамо а не миче.</p> <p>— Пази нико га од његових не ис 
це.{S} Бабо стао пред коње, па не гледа овамо него окренуо главу и све нешто псује коње.{S} Уск 
хао точак.{S} Официри прелећу на коњима овамо и онамо и издају неке наредбе; рањеници и болесни 
 скопљанаца, који већ од недељу дана на овамо редовно дочекује и испраћа све нишке и солунске в 
ти поштеђен.</p> <p>— А може ли граната овамо? — пита једна жена за чију се сукњу обесило четво 
о определило да пођу једним возом а ове овамо другим?{S} Да ли би се могло претпоставити да су  
ра.</p> <p>— Спасавајте се, овамо, брже овамо! — виче капетан.</p> <p>Али пуковник, смешећи се, 
а они заузети Призрен!{S} Бугари силазе овамо.</p> <p>— Они су још гори.</p> <p>— Ја као рачуна 
 рекох јој кад приђох друму — у мене је овамо добра ватра.</p> <p>Она климну главом благодарећи 
ио мрак и оне свећице што су се кретале овамо <pb n="251" /> и онамо изгледале су као свитци ко 
шила на клупу укопану у земљу; друга се овамо закачила арњевима за дућански капак; товарни коњ  
вори.{S} Отуд, од твоје куће догледа се овамо, кад видиш да крећемо а ти хајде за нама.</p> <p> 
њу па за тим диже главу.</p> <p>— Одите овамо, одите ближе! — рече, пошто их је промерио поглед 
<p>— Наше лево крило треба да се повуче овамо ка Ситници, да тако постављен фронт може прихвати 
е у кућу, уђе и остаде нешто.{S} Почеше овамо већ да му броје колико је остао, почињу да праве  
нате већ прелећу варош и падају највише овамо, код железничке станице, где је Команда Трупа.{S} 
а, поче да се шири полако и постепено и овамо у позадину.{S} Нико отуд није слао поруке, ни гла 
падима у качаничкоме кланцу допрли су и овамо у Скопље, те оно што је још заостало у њему забри 
 би се могло претпоставити да су се ови овамо руководили вером и надом те не хтели напуштати св 
оног клупчета.</p> <p>Крећу се већ људи овамо и онамо, прибирају се у групе на сред улице и вод 
ше јој је кад тако чини!</p> <p>— Прођи овамо, снахо, ту кисне! — рећи ће ми други глас из мрак 
ви гракнуше.</p> <p>Али Бојко не полази овамо к нама, већ стао пред капију и гледа.{S} Гологлав 
 не би премрзо.{S} Ми смо ноћас спавали овамо у пољу, изван Призрена.{S} Била је грдно студена  
овори:</p> <p>— Што су те, бре, послали овамо на кланицу; ниси ти за тај посао.{S} Боље да си т 
ица с пушкама пођите напред а ви остали овамо али не збијени у групу, тако може лако да нас гађ 
 збило још неколико њих, који су стигли овамо пре мене, и једва се у мраку назирали као сенке.{ 
своју породицу тамо...</p> <p>— Не шаљи овамо!</p> <p>— Не шаљи ни ти овамо!</p> <p>Таква је по 
руке, па је онда диже до ока и нанишани овамо, право на нас.{S} Док се ми само окретосмо једно  
— Не шаљи овамо!</p> <p>— Не шаљи ни ти овамо!</p> <p>Таква је пометња настала од прилике оних  
но неће задржати у Призрену већ ће поћи овамо.{S} И онда на што цео тај покушај?</p> <p>Војвода 
тим путем из Куршумлије слазили бегунци овамо у Косово, али је једнога тренутка изгледало као д 
 неким својим приватним сазнањима, овај овамо не верује док не види „црно на беломе“.{S} Оптими 
оје му се набрале у очима.</p> <p>— Дај овамо ту свећицу! — рекох му, и он ми је са пуно повере 
са оне далеке и крваве реке потегла чак овамо, да би испунила свети завет чувара царске круне у 
ет да вуче ова парадна дворска кола чак овамо?{S} Разумем још до Ниша, али даље...</p> <p>— Ја  
оје долазак једне батерије са Дрине чак овамо у срце Шумадије, испуњава тешком бригом и слутњом 
 учини један мали човечуљак и мигну чак овамо на мене, сретнувши се у том тренутку са мојим пог 
и мајци и кући, а да је твој отац дошао овамо.{S} С њим знаш и подноси нам да се бијемо, а што  
о убише Марка Пајевића, али зло је било овамо у збегу.{S} Понестало хране те настаде велика мук 
мо.{S} Поостајали многи успут, нарочито овамо у Чаглавици, па смо се сад проредили друмом и сва 
 пламена, који се повија час тамо а час овамо, опазио сам и оно бледо воштано лице и очи пуне т 
свештеник своје објашњење. — Овај фронт овамо, Качаник и Гиљане, привукао нам је сву пажњу; а А 
ма, завиле се шаловима и очајно гледају овамо у гомилу као да би хтеле запитати: „Кажте нам иск 
стало решено да се преда.{S} Ту силуету овамо и онамо осула је по која бледа и слаба светиљка к 
агор и виде се сенке људи који се крећу овамо и онамо и чује се пуцкарање ватре и гласови који  
о дан ће тако.{S} Него... што не пређеш овамо.{S} Ево има овде мало места па да заједно погледа 
а мрзовољом нашом.</p> <p>Улицама видиш овамо и тамо по двоје и троје, сабрани под кишобраном и 
 се ватре већ почеле да туле и само још овамо и онамо румен жар покрива земљу као усијано и рас 
 једнога жандарма који грубо узвикује: „Овамо не може.{S} Овде је архива!“ или „Овде је благајн 
чија је појава у војсци на беломе коњу, оваплоћавала у народноме веровању онога „човека из наро 
ачи се позив грчким поданицима, који је овдашњи грчки консул објавио.</p> <p>И ма да се свет та 
м.</p> <p>— А куд смем опет без оружја, овде у сред планине?</p> <p>Опет настаде ћутање, дубоко 
дне мрачне ноћи, на сред пустога друма, овде у чељустима дивљих Арнаута буде заробљен, преклан, 
вара с неким.</p> <p>— Сврати, војниче, овде има мало крова! — виче наш с врата.</p> <p>— Нека, 
болан, а видо сам га јуче или прекјуче, овде на улици! — добаци неко с врата крај којих је стај 
а се деца измеђ ствари.</p> <p>— Пређи, овде има повише места, а ту је и поњавче, па ћемо зајед 
у на перону.</p> <p>— Склони се, макни, овде није слободно! — виче гомили станични жандарм али  
но погледамо децу.</p> <p>— Па не знам, овде сам прво нашла места.{S} А готово и нема где, згрч 
а где ти је?</p> <p>— Погоди га куршум, овде у слабину.{S} Паде, па, жали за мном, издише па ме 
довезли Краља, Врховну Команду и Владу, овде су немилостиво уништавани.{S} Кола, пошто је са њи 
нце уопште, него што их овако стрељају, овде...</p> <pb n="148" /> <p>— И што их тако олако стр 
га опоменути:</p> <p>— Пази, Господару, овде изривен друм!</p> <p>Они се чак јављају и онима кр 
ја сам мислио...</p> <p>— Да, видим!{S} Овде се полаже много наде на њен долазак али... толико  
 а не би знао чија те земља покрива.{S} Овде је друго, наше је; ако је и тешко, наше је!</p> <p 
а, од бакала или са касапскога пања.{S} Овде гомилица развила на туђем ћепенку мараму са јелом  
који грубо узвикује: „Овамо не може.{S} Овде је архива!“ или „Овде је благајна та и та!“ или „О 
дном и последњи пут да брани Скопље.{S} Овде, испод Водна, на железничкој станици, још увек увр 
>— Не лупај бре, да те сад не вежем.{S} Овде је дивизиски штаб, пуковник Здравковић!</p> <p>Она 
војој кући, да умрем на своме прагу.{S} Овде ми се гроб неће знати, растргнуће ме звери.</p> <p 
ових већи део већ на нашем земљишту.{S} Овде пише да нешто у Солуну, али већи број у Србији, им 
 — Ало!{S} Је л то Штаб Прве Армије?{S} Овде командир пољске батерије Дринске Дивизије.{S} Капе 
даље?</p> <p>— Даље?{S} Где би даље?{S} Овде ћемо у Приштини сачекати крај.</p> <p>— Мислите не 
 да останем, нећу — узвикивао је Краљ — овде су сви преплашени.{S} Водите ме војсци, тамо ми је 
ваљда да останеш овде, у Пећи?</p> <p>— Овде?{S} Шта ћу овде?</p> <p>Тек кад сам га запитао за  
да Немци мисле на прелазак на Морави, а овде ће код Београда само маневрисати.</p> <p>Вратила с 
е изазивање и шта ја знам шта још.{S} А овде?...</p> <p>— Не може друкче, ово је ратни суд! — о 
срете одобравање, он додаде:</p> <p>— А овде, у овој земљи, има много ваше крви, од бир-земана. 
ијатељ.{S} Код куће ми је био ранитељ а овде, у рату, пријатељ.</p> <p>— Па где ти је?</p> <p>— 
је дечице, пролије а ево их сад пролива овде пред признањем своје срамоте.{S} Није то жалост за 
 — И, онда, одлучна би битка била можда овде негде, у долини Мораве.</p> <p>— Код Багрдана! — д 
у Бугари не претендују, па ће нас ваљда овде толерирати.</p> <p>— Не, варате се.{S} Они не прет 
војника не буде у вароши.{S} Док сам ја овде још нисте робови; имате кад то да будете.{S} Наређ 
 терет — правда се онај грађанин — Нема овде ни тридесет кила.{S} Понео бих ја то и сам ал не м 
Него... што не пређеш овамо.{S} Ево има овде мало места па да заједно погледамо децу.</p> <p>—  
емо ми то видети ни сутра ни прекосутра овде.{S} То ћемо видети, или управо, ви ћете видети тек 
мора на обалу.</p> <p>Тако ова гомилица овде, тако и она тамо, тако и трећа и четврта, а све но 
ету коју сам му дао.</p> <p>— Па од куд овде? — запитах га зачуђено.</p> <p>— А где би био, већ 
не допире ни пушчано тане ни топ; откуд овде мртав човек?{S} Али то и није војник, већ Арнаутин 
е овеселило кад би ми рекли:{S} Не може овде у Младеновцу ништа бити од сахране, мораш ићи у Ја 
, како би непријатељ добио утисак да је овде већи број војске.</p> <p>— Из Армије имамо наредбу 
га материнском бригом.{S} И посрнула је овде, на сред пута, на сред друма и потражила себи одмо 
ружио пријатељски руку.</p> <p>— Шта је овде? — предусрете га пуковник.</p> <pb n="194" /> <p>К 
е било.{S} Изгубила сам га, умрло ми је овде на руци на којој сам га и дочекала кад је дошао на 
но и одавде из чаршије.</p> <p>А док је овде, на овоме крају Приштине завладала паника и пометњ 
аопштава.{S} А место свега тога, што је овде набројано, довољно би било двоје: да се Руси одист 
о мене шаптали, не знам.{S} Нити нас је овде где смо, непријатељ тражио; нити је тако близу да  
положаја.{S} Заузећемо фронт од прилике овде, ево овако... — и ту говорник повлачи грдну дебелу 
е су је мајке пролиле, кад су остављале овде своју децу па ето, земља сузу упила а туга остала. 
анина које се уздижу над нама и сабрале овде на сатански збор.</p> <p>Забринуто смо и немо посм 
пале несретних мајака, које су оставиле овде своју дечицу, опростиле се са њима и сад већ измич 
вске механе, отпочело чаркање.{S} Плане овде или онде пушка са непријатељске стране а одговара  
 потпуковник досећајући се — Знам да се овде на <pb n="60" /> нашем фронту концентришу за сад б 
сиротиња без крова и огњишта, увукла се овде и онде у какав кутић пустог двора, изабрала <pb n= 
 аутомобилима.{S} На висини, до које се овде призренски друм пење, где се диже Љумска Кула, оба 
Французи, са половином снаге о којој се овде прича да је већ на српском земљишту, пођу само Вар 
уо, рачунајући на већу заштиту и тек се овде у планини уверило да је цела Краљева заштита три о 
 што је Качаник испуштен.</p> <p>Док се овде води тиши разговор, у колико се на друму и на ветр 
о часова прошао кроз Чачак и уставио се овде; непријатељ је ушао у Чачак у само подне и настави 
ите како је, сами видите.{S} Сручило се овде све, сва несрећа и невоља и нема се кад, последњи  
ици која је још увек гунђала што смо се овде уставили.{S} У том, на једвите јаде, стиже онај на 
.{S} С времена на време само чуле су се овде и онде гранате, а из даљине — рекоше на Дорћолу и  
омиле.</p> <pb n="167" /> <p>— А ви сте овде на пролазу? — прекинух тишину.</p> <p>— Нисам, на  
и и помете.{S} Од куд Краљ сад и шта ће овде у Приштину?{S} Зашто није са Врховном Командом оти 
з <pb n="80" /> горњих крајева Србије и овде нашла заштиту; Коло Сестара радило је вредно и мар 
Шта сте могли више видети но што ћете и овде сутра видети.{S} Одступање народа и војске, бегств 
пљу, пре но што ћу га напустити, тако и овде, одох до начелника и, као год онај тамо, тако и ов 
 за Скадар.</p> <p>Вече је било ведро и овде, у долини, није тако нагло освајала ноћ, као тамо  
ичка помоћ, прелетели су Дреницу и пали овде у равну Метохију.{S} Сад се спремају да узлете пре 
и прешли преко високих планина и стигли овде, у Пећ, да буду сведоци и последњега чина трагедиј 
авском долином а и озго са Сопота, а ми овде све до Багрдана немамо могућности да му дамо отпор 
а жуљи ципела те сео на сред друма а ми овде џупримо! — гунђа један, једак на оне што носе ципе 
Мораве, која мора бити заробљена ако ми овде не успемо! — размишљао је капетан у себи и та је м 
—Додаје онај кафански песимиста који ни овде, на станичном перону, не може да се уздржи а да не 
 нема.{S} Кажемо јој баш, нек се склони овде, под овај кров, док не зазори, нек онда пође опет  
купи све што има од хране, па јој метни овде, пред врата.{S} Ако може бар два три дана да се ис 
оји маневришу.</p> <p>Осветљени прозори овде и онде по вароши гасе се један по један и настаје  
тро гледало, питало ме је:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?{S} Ја сам га разумела, узела сам 
, оно ме је и даље питало:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?</p> <p>Почела сам све по реду да 
ло ме је:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?{S} Ја сам га разумела, узела сам његову руку, нас 
е питало:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?</p> <p>Почела сам све по реду да му казујем, све  
обешен.</p> <p>— Ја ћу своје све побити овде, пред вама, браћо, па ћу онда себе! — хукну један  
у балканскоме месу.{S} Можемо ми гинути овде колико хоћемо, њих ће то тешко ганути а како су кр 
ш са тим дететом?</p> <p>— Да га предам овде! — одговара мала и обзире се на све стране преплаш 
! — завапи ађутант.</p> <p>— Ја остајем овде! — додаде Краљ још одлучније.</p> <p>Сви се препла 
ме крај гроба мога оца и деда, да умрем овде пред црквеним вратима.{S} Кад непријатељ стигне не 
кивао:</p> <p>— Пустите ме бар да умрем овде, на вратима Србије.</p> <p>Влада је отишла 11. нов 
Молим... кола... болницу... да не умрем овде... као пас!...</p> <p>Замолио сам људе те ми помог 
им прозорима да се помичу завесе, затим овде и онде отшкринуше се лагано прозори и најзад, отво 
у Краљеву и која, и не знајући да је он овде а слушајући тресак његових топова, који у Краљеву  
 не би путовао у Призрен, шего би остао овде у Штимњи да посматраш борбу.</p> <p>Наредник после 
екуд једно зрно те ми прошиша руку, ево овде, и повреди ми мало кост.{S} Ал ако, добро је, јер  
огао склонити, он ми рече:</p> <p>— Ево овде, ако хоћете да седнете! — и показа-један поваљен џ 
 преживљујемо, до на Косову?</p> <p>Ево овде, крај Липљана, коме смо се ми сад упутили, била је 
 рече онај Арнаутин што је мало час био овде.</p> <p>— Је ли далеко одавде граница?</p> <p>— Је 
амо пренос мртва тела да би се сахранио овде, у породичној гробници!</p> <p>Ове је речи официр  
ва <pb n="303" /> дела и страдања, тако овде на Косову, свака стопа земље, сваки камен и свака  
мо пренос мртва тела да би се сахранило овде, у породичној гробници!“...</p> </div> <pb n="693" 
 према Струмици.{S} То је све што имамо овде, на јужноме фронту.</p> <p>— А горе?</p> <p>— И го 
ћи даље,...</p> <p>— Зар да ми останемо овде на сред друма са женама и децом а без оружја?{S} Н 
воко, ајде!{S} Потегли мало да изнесемо овде узбрдо.{S} Ајде, благо мени!</p> <p>— Слаб ти тај  
оје сам до малочас имао, уверим да ћемо овде остати, али ми падоше на памет речи онога официра  
 кола ствари.{S} Мислио сам презимићемо овде, у Призрену.{S} Шта ћу сад са стварима?</p> <p>— Б 
сновне школе и до Позоришта, али ми смо овде мало заклоњени.</p> <p>У том се над нашим главама  
знам само, зашто се с тим парадира и то овде, на Косову! — буни се један бивши народни посланик 
еца и растурио кућу и опет остајем и то овде, где никог познатог немам! — Одлучује се онај отац 
о још није уништено у Призрену, предато овде пламену.{S} Од Призрена до Пећи још је и било друм 
 га тешке душе.{S} Притисло ме је нешто овде у грудима, откинуло ми се нешто овде у души и срце 
Штимње — е онда... препукло ми је нешто овде...{S} Нисам спавао целу ноћ, прозебао сам као неср 
то овде у грудима, откинуло ми се нешто овде у души и срце ми је заиграло.{S} Слутила сам!“</p> 
> <p>— Па то бре ми нисмо сигурни ноћас овде, шта је од Феризовића довде, два сата! — говори он 
ик још у Призрену умро а само је пренет овде да се у породичну гробницу сахрани; и пробудио сам 
у опет на Скадар.{S} Трупе, које су већ овде и ове, које се повлаче с Косова Црнољевским кланце 
 људи, па да ранимо да нас не похватају овде на легалу као мишеве.</p> <p>И овај узвик као да н 
е и те армије.</p> <p>— Видиш не остају овде, одоше право у Призрен.</p> <p>— А он, као начелни 
рљаву пену на површину.{S} Видиш гомилу овде, гомилу онде, гледају, блену, не знајући ни шта се 
ића је имао три ране од једанпут; једну овде у грудима, једну у куку и једну у врату; пропљувао 
 овде, у Пећи?</p> <p>— Овде?{S} Шта ћу овде?</p> <p>Тек кад сам га запитао за породицу њему гр 
собом све што је под њом.</p> <p>— Нећу овде да останем, нећу — узвикивао је Краљ — овде су сви 
 даље?</p> <p>— Мислиш ваљда да останеш овде, у Пећи?</p> <p>— Овде?{S} Шта ћу овде?</p> <p>Тек 
Овамо не може.{S} Овде је архива!“ или „Овде је благајна та и та!“ или „Овде су новчане књиге!“ 
!“ или „Овде је благајна та и та!“ или „Овде су новчане књиге!“ Ако сачекаш мало у вагонском хо 
зи комад хлеба.</p> <p>Сретах их успут, ове јаднике, једу лишће од купуса који су упљачкали у п 
з куће, преплашили се од <pb n="273" /> ове страховите непогоде која их чека у пољу.{S} Застали 
 још генерали растати са <pb n="718" /> ове последње седнице, сетили су се да су ова њихова реш 
{S} Што је било да се однесе однесоше а ове сандуке нико не тражи, па осташе.{S} Кад виде народ 
 тамо определило да пођу једним возом а ове овамо другим?{S} Да ли би се могло претпоставити да 
>— Јест! — вели он — За њу сам чуо а за ове друге нисам чуо.{S} Он дуну понова у ватру, снажно  
p> <p>Могао сам учинити и нешто више за ове моје госте но што сам им обећао.{S} Затекао сам гор 
су се за оне што су остали на дому и за ове који су кренули у збегове; молили су му се за мртве 
акви су се команданти гејачки кезили на ове наредбе Врховне Команде и додавали: „Хоће госпочићи 
питулацију.</p> <p>Краљ обрати пажњу на ове речи те то даде ађутанту још више маха и настави:</ 
пушку али није хтео да ми да!</p> <p>На ове речи цикну мајка и благослови у души рањеника који  
одмах наставимо пут?“</p> <p>— Ко сабра ове бабе? — пита се гомила.</p> <p>— Ето и за њих се др 
 требали да се рекрутујемо а од пролећа ове године да служимо, дочепаше изненадно те ајд у Винк 
ка Св. Саве и Симе Игуманова завештаоца ове зграде српској богословији.{S} Око стола, у углу, и 
рао да га склони у своја наручја испред ове непогоде.</p> <p>Топлина старчевих речи годила ми ј 
 бегунце.</p> <p>А кад воз стаде испред ове масе, настаде очајна и страшна гужва.{S} Видиш само 
442" /> <p>Одмакао сам дубоко тронут од ове ватре, избегавајући да се сретнем са погледом несре 
/> чује.{S} Он зна да ће ноћас, кад све ове што му сад говоре буде савладао уморан сан, или мож 
а се упусти у разговор, саслушао је све ове вести које, ма колико биле и непоуздане, ипак дају  
о прими на себе да до сутра прибере све ове податке.{S} За тим је састављен и протокол седнице  
до иде воз који ће примити и понети све ове несретне бегунце.</p> <p>А кад воз стаде испред ове 
Па ево већ на првом кораку на лицима је ове деце исписана глад.{S} Шта ће бити даље?</p> <p>— Н 
е Богу Милутиновом и Душановом, који је ове мудрошћу и крепошћу обдарио; молили су се Богу који 
 <p>Краљ то није рекао као фразу, он је ове речи исказао тоном, којим се изговара одлука.{S} Ње 
>— Верујте, господине, да ми нису тешке ове невоље! — одговори она топло и искрено.</p> <p>— Ва 
и.</p> <p>Свима нам је лакше било после ове службе и молитве Богу и ако је глад, како који дан, 
е већ био увелико гасио, дућани и радње ове мале варошице биле су већ затворене и свако се пову 
ту се у Штимњи укрштају готово и намере ове забринуте гомиле.{S} Једни се распитују за даљи пут 
ваљада село или логор избеглица, јер се ове ноћи не може даље ићи, мора се преноћити негде на п 
 и узнесе у једну вишу раван, на дну се ове оцртава, тамо у дубини, силуета града на једној узв 
е ослободити поробљену Србију, ако неће ове бабе? — додаје опет гомила и ори се крти смех, онај 
 и непријатељ нема?</p> <p>Сви усвојише ове напомене војводе Степе и свако прими на себе да до  
ледник <pb n="570" /> не излази више из ове одаје.{S} Дотле је још одлазио од јутра до вечери н 
Запитала сам и рекоше да су рањеници из ове болнице однети јуче у Приштину.{S} И он је однет у  
о лако као и са најсретнијим излазом из ове невоље.{S} Крај једне од тих многобројних ватара, п 
емо, има ли каквог начина да изађемо из ове ситуације?</p> <p>Потпуковник не одговори ништа на  
S} Зар ја да идем овим друмовима и кроз ове планине, које сам гледао са Врдника, као роб, и да  
сам мислио заједно бранити Србију.{S} И ове планине, на које са пењемо и које ћемо залити крвљу 
на Скадар.{S} Трупе, које су већ овде и ове, које се повлаче с Косова Црнољевским кланцем, могл 
сали и оних које ми будемо писали, те и ове коју подносим читаоцима.</p> <p>Ма да је ова књига  
за нама, у њима су деца ваша; видите ли ове снежне планине које се око нас узносе, и у њима су  
м сажалењем осмехнули када су сагледали ове кржљаве младиће и говорили су међу собом: „Шамарима 
вчија Поља испети преко Шара и обасјати ове праменове пуном светлошћу, те ће китити небо као ра 
о је покрет на друму застао да пропусти ове многобројне редове или се једва мицао једном полови 
 <p>Краљ као да пречу или не хтеде чути ове речи, наже се понова над картом разастртом по столу 
срет?{S} О томе сам се питао, гледајући ове ружне слике у Пећи, о томе је свако себе забринуто  
е је ваљда сувље.{S} Пацови, становници ове прљаве зграде, извесно су из својих рупа са незадов 
неодређено лута.</p> <p>Застао сам крај ове ватре, дуго сам стајао.</p> <p>— А и да те нису ухв 
 избегавати предосећајући срамни значај ове промене.</p> <p>Ми нисмо још ни стигли да се запита 
омаже: „Помагајте, људи, не могу ја сам ове крстове понети!“ И ми му прилазимо и свако од нас п 
а врше?</p> <pb n="623" /> <p>Жалио сам ове бедне људе, али им помоћи нисам могао јер сам и ја  
се дивим и то ми даје снаге да поднесем ове тегобе!</p> <pb n="599" /> <p>Био сам јој благодара 
згинути!</p> <p>Сви ућуташе под утиском ове Краљеве изјаве.{S} Сви су били уверени у немогућнос 
ћи се једнако над ђенералштабном картом ове и суседних области и бележећи по њима непријатељске 
ините неправду ако мислите да ме је жао ове руке, који губитак за мене значи најтежу трагедију. 
<p>Мој син је био срећан када је слушао ове очеве речи; у њему се још тада развијао мушки понос 
е, облачи ти децу, а ја да покупим мало ове прње! — прекида мајка разговор и он се свесрдно дај 
бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нам 
бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нам 
бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нам 
ак слушати она горка јадања о невољи но ове ругобне разговоре себичних жена чија је лична сујет 
уприју покуља маса, која је очекивала с ове стране и која је за време дугог чекања све већма пр 
ундаци над главама, а ти очајно седиш с ове стране ћуприје и мислиш никад неће бити краја нити  
зрака.{S} Ту сам отворио ја и први лист ове књиге туге и болова и записао прве речи на њему.{S} 
уше главом и никога не усхити повољност ове вести.{S} Из дубине штале, иза дима, после једног о 
 који је продирао споља.{S} Унутрашњост ове необичне куће, са ватара које опкаљују збијене гоми 
луном и пуне возове хране, која стиже у ове крајеве, где је авет глади и оскудица већ почела да 
витлао над нашом отаџбином и бацио је у ове планине те да са нама подели све невоље изгнанства. 
ијом је командом колона којој припадају ове каре, и саопшти да он има наредбу да се са својом к 
у црнини, којим је пратила дугу поворку ове деце и мученика, видело се да њено материнско срце  
ц воду, нанова зберу и образују, почињу ове казивати своје утиске о немилој појави.</p> <p>— Ја 
ајући сву своју надмоћност при изговору ове речи.</p> <p>— Зар си смео, дете моје? — опет ће бр 
ко у својој канцеларији, разрађивали су ове одлуке као наредбе за сваку јединицу и са тога посл 
дубоки осећај побожности који се у часу ове тешке невоље враћао у душу из које је био изагнан.{ 
ојничком смрћу.{S} Када се буде неуспех ове експедиције крунисао губитком целога Балкана, који  
нио овде, у породичној гробници!</p> <p>Ове је речи официр изговорио очевидно потресеним гласом 
ширила да би могли поћи упоредо.</p> <p>Ове три групе, Краљева, Врховне Команде и Владина ишла  
 теретом.{S} Чисто <pb n="489" /> би ме овеселило кад би ми рекли:{S} Не може овде у Младеновцу 
ти на сунцу, на топлим морским обалама, ови ће умирати од глади и студи на снежним планинама; д 
ш крај нас и оде на Зејтинлик.{S} Кажу, ови су дошли са Дарданела а сад се чекају пукови који и 
орамо! — прекиде Пашић.</p> <p>Тако су, ови разговори и саветовања, били у неку руку министарск 
ог одељења које одступа из Београда.{S} Ови туђинци, који су до пре неки дан бранили српску пре 
е збирају око железничких чиновника.{S} Ови доносе вести које су на тастеру чули од свога нишко 
наступа исто тако страховита војска.{S} Ови, што смо их срели, нису војска из немачких новинарс 
мено два воза и оба тако натоварена.{S} Ови су се возови сучељавали и кад буду кренули, они ће  
 да се не погубимо, да се догледамо.{S} Ови задњи нек се осврну чешће за собом.</p> <p>— Ако на 
ази овај, повуко целу зимницу!</p> <p>— Ови опет као да су у бању пошли!</p> <p>— Гледај молим  
ану док му не истекне поштеда.</p> <p>— Ови са Дорћола мора да се склоне али ми палилулци не мо 
, питају: „Има ли се где преноћити?“, а ови што их дочекују одмахују главом као да би рекли; „И 
ли каквих веза са страним консулима — а ови су често одлазили у Ниш ка својим посланицима ради  
засуше два наша брзометна топа тако, да ови намах заћуташе да не би били уништени.</p> <p>Пуков 
 име Карађорђевића и увек у моменту кад ови понесу, на својој снази и своме имену, борбу тога н 
грађанска гарда леву обалу Вардара, где ови младићи патролирајући кроз варош, одржавају везу са 
а ли би се могло претпоставити да су се ови овамо руководили вером и надом те не хтели напуштат 
рећени бригом, наћи себи мира, дотле ће ови други под теретом брига потуцати се дуго и дуго кро 
раслој војсци, бојећи се да ће се иначе ови непоуздани дечаци листом предавати, кад се погледај 
и одступили ка Младоме Нагоричану.{S} И ови нови бегунци журе ка железничкој станици која је јо 
 рећи, да бегства из кукавичлука нема и ови што их воде на стрељање нису кукавице.{S} Ако су и  
ама, којима су опомињали вочиће када би ови уморни застали или ударили у страну.</p> <p>— Војни 
вор, уморио нас је заједнички бол, који ови звуци нису ипак могли из душа нам да одагнају; умор 
ама које су пред нама.</p> <p>— Хоће ли ови преко мора? — пита један чичица.</p> <p>— Хоће боме 
расточене наде?{S} И куда ће?{S} Иду ли ови бедници на поклоњење храму човечности и правде или  
пушкама у руци и заузели вагоне још док ови нису били ни дотерани на станицу.{S} Војници су, ра 
} Него, хоћете ли ја да вам кажем зашто ови посланици бегају са женама, првим возом?</p> <p>— З 
ем, подноси.{S} Гледајте како изгледају ови јадници, што пролазе крај нас, и ја још нисам чула  
запазио на лицима брижних грађана да су ови већ изгубили веру у државу и њену моћ.{S} Ту су се  
онај што је поставио претпоставку да су ови изгинули напали бегунце ради пљачке — Не ваља овако 
а он нештедимице дувао.</p> <p>И док су ови задовољни били што су и толико нашли, наилазили су  
два.{S} И ништа друго неће бити него су ови, чим је пала ноћ, напали на наше бегунце - ради пља 
алутала је у непријатељске редове те их ови скоро све побили а мали остатак заробили.{S} На нов 
ој од бољих хотела где има и купатила!“ Овим дамама је рат донео нову врсту забаве и нове теме  
’ давно боно момче? — осетих потребу да овим добрим људима кажем што.</p> <p>— Давно, од летос! 
н смех оних којима није до смеха.{S} За овим иду мале таљиге са једном граном место четвртога т 
 којој се још по где што одржало.{S} За овим таљиге са једним бедним коњем, једне од оних таљиг 
огађају сазнали 27. септембра а, дан за овим, већ стижу нове неповољне вести, са севернога фрон 
овог јадника! — додаје други.</p> <p>За овим тужним колима иде леп и елегантан фијакер са никло 
а општега, нечега заједничкога, у свима овим катастрофама српскога народа?</p> <p>— Ипак има —  
то.</p> <p>— Видите ли ви људи да је на овим колима некаква архива?</p> <p>— Па шта?{S} Нити је 
ерас у Пећ.{S} Па ипак идемо, јер се на овим друмовима не сме заноћити.{S} Идемо ћутећи и оборе 
е!{S} Ова је нога пребијена и ја сам на овим штакама из Куршумлије пешке прешао преко планина а 
а ноћ, те да је бар ту крај мангала, са овим добрим људима скратим.</p> <p>Мрачна и ниска турск 
заробљенички искази били повољнији а са овим су се слагали и извештаји Арнаута са наших предстр 
скићено и доба наше историје које је са овим витезовима у гроб <pb n="564" /> сишло.{S} Све сја 
а дана стигао из Солуна и укрстио се са овим у Струмици, донео нам непријатну вест, да је грчки 
на на улици и пред општином, заједно са овим белим одбором, очекујући са извесним неодређеним с 
 — питао се капетан сам у себи — зар са овим <pb n="193" /> доброћудним чичицама, чији животи н 
е ми оскудевало ни овога тренутка, пред овим једним јединим слушаоцем, на овој пустој пољани.{S 
ош више заклања њихову силуету.{S} Пред овим или оним вратима стоје кола са упаљеним фењером а  
аге српске; као да је неко хтео да пред овим залеђем да што бонију слику.{S} Нека би се једним  
тазама и пешице тешко одило, те се пред овим изгледима морало и са последњим остацима спасенога 
где, око цркве.</p> <p>Сви клонуше пред овим сазнањем.{S} Ко сме да туче у варош, у српску варо 
</p> <p>Гомила занеме на један мах пред овим чином и наста мртва тишина.{S} Поворка се бегунаца 
ти.{S} Део који је намењен да се понесе овим путем имао је пред собом два дана друма, па се пон 
до?</p> <p>— Јуче и данас прођоше многи овим друмом све без коња.{S} А видо сам данас и оне што 
ме и много руку сарађивати и ја, нудећи овим само део грађе, могу бити задовољан ако кадгод буд 
сова Црнољевским кланцем, могле би поћи овим путем преко Љуме, а оне које се повлаче Ибром, и к 
е издао наредбу, да се прибере и заврши овим: — Ја сам јутрос у десет и по часова прошао кроз Ч 
 даске, на влажну земљу.</p> <p>Занетој овим мислима, посматрајући ону мртву децу, почеше да ми 
а швабама и мађарима?{S} Зар ја да идем овим друмовима и кроз ове планине, које сам гледао са В 
<p>— Дај му!</p> <p>— Море да га огрнем овим мојим шињелом — вели други. — Биће пре да је прозе 
> <p>— Чујете ли? — понових ја охрабрен овим звуцима, који очас збрисаше у мени оно мутно и теш 
 им је крунисани старац, као да би хтео овим добрим људима да потврди речи ађутантове.</p> <p>— 
лужио највише као тумач а и као вођа по овим тешким путевима.</p> <p>— И кад би онда стигли у С 
 отпочне повлачење ка Андријевици, и то овим редом!{S} Друга Армија путем на Чакор а Прва Армиј 
ер, ви не можете претпоставити да ја, у овим годинама, нисам у овај рат пошао са одушевљењем <p 
воме имену?</p> <p>Кад год се старац, у овим брижним данима, враћао на помисао о судбини, које  
а, као и већина беговских кућа и кула у овим крајевима.{S} У зграду се улази на велику дрвену к 
ешкога притиска душевног, освојило би у овим часовима младога принца, који већ четири године св 
успоменама сви ми хранили и одржавали у овим тешким невољама и залагивали своје големе болове.< 
ва овако трагично.{S} Његове би мисли у овим тренутцима биле недовољно одређене, оне би прелета 
и и обавештајни одсек, који су једини у овим тренутцима још могли имати окупације, смештена је  
а није.{S} Предстојало ми је да гинем у овим планинама, губећи отаџбину, па зашто не би гинуо о 
и они који управљају државом не смеју у овим тренутцима бити тетке.</p> <p>Иначе, гомилице које 
одустану у последњем тренутку, да крену овим путем.</p> <p>У возу није било редовних путника, с 
али.{S} Био је он сведок можда, када су овим друмом, кроз равну Метохију, пролазили српски вите 
 ознојених ребара и усанулих кукова, за овима фијакер са београдске калдрме на коме још висе, к 
 ознојених ребара и усанулих кукова, за овима фијакер са београдске калдрме на коме још висе, к 
и из ових блата кроз која се прошло; за овима опет пар малих вочића вуку нешто што се и не може 
и из свих блата кроз која се прошло; за овима опет пар вочића вуку нешто што се и не може назва 
ом снагом својом износе кола.</p> <p>За овима иду пешке остаци неког енглеског артиљеријског од 
гим обвојем, јављали су нам напоредо са овима и утешне вести:{S} Французи у великим масама нади 
у са Немцима, на српској граници, рекли овима: „Изволте, сад је на вас ред!“</p> <p>Ето, такви  
{S} Капетан разасла коњанике поручујући овима да застану где су и да се постарају добити везу с 
јвише избеглица из других места, а међу овима велики број појединаца и читавих породица које су 
рема стоци.{S} Један само глас додаје: „Овима би севап било наћи крова да заноће!“</p> <pb n="2 
мо се ових дана срели....?</p> <p>— Да, ових дана! — прекиде ми младић реч — Оно вече код вас,  
 тихо и могли смо, сем обичних поздрава ових пролазника, неузнемирено разговарати о великим и з 
 друге наше тековине.{S} Оно што смо за ових сто година, одвајајући од своје сиротиње, одвајају 
 и њиве, што се нижу крај зелених обала ових великих река.{S} Смрт је потегла снажно косом, кој 
ке утвари сишле из тајанствених прашума ових великих планина које се уздижу над нама и сабрале  
 без снаге.{S} Отресао сам се упоређења ових двеју појава, које чак и немају довољно сличности  
вати и солунске возове.{S} И путници са ових, потврдили су нам да се савезници одиста искрцавај 
им болом, скидајући капу, пролази поред ових жртава, скрећући поглед са несретника који су посе 
ило је већ у Солуну до 20 октобра, а од ових већи део већ на нашем земљишту.{S} Овде пише да не 
сти и готовости на предају, сваки је од ових одборника носио још омотану, на левоме рукаву, и ј 
 би ли што више сазнали.{S} Поједине од ових група што крећу улицом, иду оборене главе и забрин 
узбуђено — има, има...!</p> <p>Сваки од ових српских сломова настао је из других разлога, под д 
раната — рећи ће други.</p> <p>Један од ових изађе на врата и чусмо га да разговара с неким.</p 
 за то мало дара срео благодарности код ових несретника, који су већ онемели од глади.{S} Један 
 им је за продају.{S} Свет гамиже измеђ ових импровизираних дућана а највише Турци мештани, кој 
цина их се одмара.{S} Све нов крст, све ових дана: ту рањеник, ту болесник, ту заробљеник, ту и 
ред њом.</p> <p>Цело то по подне, после ових заједничких одлука, команданти и њихови помоћници, 
 <p>Гомила пође да се растура.{S} После ових гласова свако је већ у себи донео одлуку и пошао ј 
инуо...</p> <p>Очекивао сам да ће после ових речи, којима је госпа у црнини завршила и врхунац  
 посматраш борбу.</p> <p>Наредник после ових необоривих разлога слеже раменима и пређе на други 
судбине или сви благодати добре судбине ових догађаја који се сад дешавају; или је осетио да је 
свратили у Дечане да заноће а остаци се ових што су наставили пут, разредили и расули по ноћи т 
можда опет никад не виде.{S} Ако смо се ових дана срели....?</p> <p>— Да, ових дана! — прекиде  
да креће густ облак дима, јер се уопште ових дана у много већој количини и много нервозније пуш 
и су довозили своје аутомобиле до ивице ових стена, пустили су мотор у покрет и откочили кочниц 
137" /> бујала и испуњавала тесне улице ових вароши, тако да је загустило те се није ни улицом  
а, наста одвратност и гађење када се из ових биографија сазнаде какво је то красно друштво на ф 
 су их са великим напрезањем извукли из ових блата кроз која се прошло; за овима опет пар малих 
а оних који су дошли са фронта.{S} Крај ових промичу жене, укаљане блатом до појаса, деца увије 
</p> <p>Иначе, гомилице које стоје крај ових, и не <pb n="540" /> обраћају пажњу на дворска кол 
јали и избегавали жива места, где човек ових дана не може проговорити а да му се не придружи чи 
лато с точкова по гомили.{S} А за низом ових кола опет један државни аутомобил и у њему читава  
 крви, све од орашачкога састанка па до ових крвавих дана.{S} Младост је она мисао која се не у 
.</p> <p>— Не бега он!{S} Зар командант ових трупа па да бега?{S} Него уклања породицу и покућс 
отвара улепљене очи.</p> <p>При пролазу ових таљига у гомили тих шапат сажаљења и према мајци и 
је у мало речи гласно испричао историју ових двеју Мица.{S} Прва од њих је ћерка неког бившег м 
велико свануо дан кад сам се по одласку ових возова, враћао у варош.{S} Свет је још једнако куљ 
<p>А гомила се ваља пролазећи крај свих ових невоља и не устављајући се и не осврћући се.{S} Па 
едали дубокоме сну и мукла тишина свуда овладала; када је наступило глуво доба у које се мртви  
оћ даље јер се већ и непогода утишала и овладала ведра ноћ па треба грабити.</p> <p>Са Ветерник 
</p> <pb n="724" /> <p>Свршено је све и овладала је дубока тишина мртве ноћи, нигде трага од жи 
ратне сујете.</p> <p>Ноћ је већ увелико овладала када смо се спустили у дубоку долину у којој л 
} То је већ ваљда полусан који је мноме овладао и који мраз тако упорно и тако дрско намеће чов 
очивао велики наук који ће затим светом овладати.{S} Диже се, и из мрачне дубине која се под њо 
кресати жигицу да би упалио цигару, али овлажена жигица није хтела никако да упали и он је псуј 
о да се надимају а из ноздрва пара очас овлажи читав круг земље око његове главе.</p> <p>Војниц 
 га чврсто, као мали дављеници.{S} Отац овлажи дечје косице потоком суза а затим приђе жени, ко 
ано рало у меку смоницу коју је пролеће овлажило.</p> <p>Ја, најмлађе унуче тада, седео сам на  
лу, глас му затрепери и две крупне сузе овлажише му очи.{S} Уздржавао сам се ма чиме да узнемир 
" /> у старчевом грлу а трепавице му се овлажише, те он окрете главу од мене.</p> <p>— Како то  
ко себе.</p> <p>— Па зар вам ова слика, ово расуло и пометња, ова безнадежна лица и очајни погл 
> <p>— Ово већ не може бити због свађе, ово је...</p> <p>— Ја ћу вам казати шта је ово — рећи ћ 
S} Војник салутира:</p> <p>— Господине, ово смо дете нашли у кукурузу, више Београда.{S} Мајки  
не очи па ми само шапће: „Упамти, сине, ово!“...</p> <p>Он опет застаде у причању, вероватно об 
 Боже сачувај!</p> <p>— Дакле упамтите, ово што вам кажем ствар је потпуно поверљива.{S} Савезн 
{S} А овде?...</p> <p>— Не може друкче, ово је ратни суд! — осећа се позван полицијски чиновник 
е праштао, полазећи у тај рат, мезимче, ово што сам га оставила у Младеновцу, тек се било родил 
 погледи, ова киша и стално мутно небо, ово блато и оскудица, ова стрељања и ова пуцњава, која  
говорити на то питање.</p> <p>— Па ево, ово је крај!</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово што видите!</p 
ру славу првога војника новога века.{S} Ово су слаба и недорасла деца и изнурени, кржљави људи. 
ду, све је то војска, српска војска.{S} Ово је већ четврта година како се ту ређају друг до дру 
ту пушку и обзиреш се на све стране.{S} Ово је један од најопаснијих путева од арнаутских разбо 
се стрпало све што је зарана стигло.{S} Ово, што сад придолази тиска се око хана, разгрће снег  
> <p>А већ је време да је напустимо.{S} Ово што смо застали пред мостом довољно нам је било да  
и на колима изгледа ми нешто познат.{S} Ово ће Бог и душа бити архива Врховне Команде.</p> <p>— 
и ђенерали, који су на овоме фронту.{S} Ово је сад једини фронт на коме се боримо, да би се са  
ћемо ли ми дотрајати да доживимо то?{S} Ово је први гроб, што га овако на путу остависмо; нећем 
д се од прилике убиство могло десити. — Ово су све Арнаути из околних села; они нису изгинули п 
и тешко прешли смо већ — теши га Краљ — ово сад до Скадра лакши је пут, можемо и ми старци.</p> 
има и само о крупним стварима.</p> <p>— Ово је читав план, клопка, у коју су упали Немци.{S} На 
 то га нагна да јој је призна.</p> <p>— Ово је последња наша батерија.{S} Измичем журно да не б 
ло час наиђосмо и на четвртог.</p> <p>— Ово већ не може бити због свађе, ово је...</p> <p>— Ја  
и, не обзире се и корача даље.</p> <p>— Ово је право Наполеоново одступање са Москве! — гунђа д 
с цвећем и буре са лијандером.</p> <p>— Ово треба каменовати! — гунђа гомила.</p> <p>— Напуштен 
а грли, и тако настављају пут.</p> <p>— Ово је страшно! — жали се један грађанин мајору који је 
епао бољега положаја од наших.</p> <p>— Ово бије из близа? — узвикује капетан.</p> <p>— Из близ 
о, ово је крај!</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово што видите!</p> <p>— Ама зар крај? — запита он зачу 
 одмах одређивао: „Ово ћеш ти понети, а ово ти!“</p> <pb n="250" /> <p>Кад смо се тако опремили 
ара ипак је ту било некаквог реда.{S} А ово, шта је ово, зар је ово ред? — узвикивао је војни а 
а је покојник још у Призрену преминуо а ово довде, до Пећи, да је био само пренос мртва тела ра 
и свој ни туђ живот ни за шта!</p> <p>А ово је тек половина пута а како је тек дуга и како тешк 
 да се у невољи нађе.{S} Капетан задржа ово одељење да преноћи у селу те да у јутру начини расп 
?{S} Ајд, кажи ми, ко ће да одговара за ово?</p> <p>У том се осети неки покрет у гомилама пред  
ризао јабучицу!{S} Ко ће да одговара за ово?{S} Ајд, кажи ми, ко ће да одговара за ово?</p> <p> 
говара песимиста.</p> <p>— Е, видиш, на ово поље мораш повући фигуру па да направиш мат, на то  
 уз образ па на једно око зажмурим а на ово друго не видим; ал опет, зрно оде тамо међу њих, па 
/p> <p>Потпуковник не одговори ништа на ово питање, те ја покушах, да му га у другом облику пос 
толу лица покривена џепном марамом и на ово, које је лежало на моме крилу.</p> <p>— Шта ћемо са 
ве.{S} Зар није довољно да вас разочара ово на пример:{S} Ја сликар, неуки поднаредник, водим в 
ена погледа и стоји немо и посматра све ово.{S} Стоји тако од јутра до подне и од подне до мркл 
 јој обећава утеху!</p> <p>Госпа је све ово говорила са неким заносом и узбуђењем; говорила је  
е домаћин.{S} Само ако Бог да да се све ово лепо сврши...</p> <p>Ето тако ми је говорио о својо 
чићи и узневерено посматрају шта се све ово збива на њиховом друму, којим су некад једва једна  
д њих постоји неко уверење да ће се све ово у последњем тренутку некако поправити.{S} Али, када 
} Он то зна, њему је то саопштено и све ово што му говоре другови, не тиче се њега јер он више  
амену.</p> <p>— А хоћеш ли упамтити све ово што видиш?</p> <pb n="618" /> <p>— Хоћу! — одговара 
 на крај његове постеље и причао му све ово, што сам и вама сад казивао а он је слушао, занимал 
осујетио или предухитрио!{S} А каква је ово акција?{S} Повлачење, повлачење без реда, без плана 
е Горе, зар вам све то не казује, да је ово крај?</p> <p>— Дакле, чују се топови са Качаника? — 
т коју смо са њега чули, била је: да је ово превелико задоцнење због опасности која је претила  
ајнија и све крвавија.{S} Знајући да је ово последња одлучна борба коју део расуте српске војск 
ази-Баби и сад је већ јасно знало да је ово последњи дан борбе и да је већ одлучена судбина Ско 
ту било некаквог реда.{S} А ово, шта је ово, зар је ово ред? — узвикивао је војни апотекар.</p> 
м капутићу.</p> <p>— Шта је ово, шта је ово? — дочекао ме је узвиком једва изговарајући својим  
е као да је грч стегао.</p> <p>— Шта је ово? — поновио је опет.</p> <p>— Ето то, што видите!</p 
 једном лаком капутићу.</p> <p>— Шта је ово, шта је ово? — дочекао ме је узвиком једва изговара 
че забринуто и шапћући:</p> <p>— Шта је ово, господине?</p> <p>- Ето, видиш,Новице! - одговорих 
о ћу све у пламен и пепео.{S} Па шта је ово сад?“ Поп се сави сиромах па му вели: „Господару и  
 је...</p> <p>— Ја ћу вам казати шта је ово — рећи ће онај што је код прве лешине испитивао тел 
.{S} Не могу ваљда даље, видиш какав је ово зао мраз!{S} Ја не знам и ми како ћемо, ја већ не м 
анин.</p> <p>— Горе је ово, друкчије је ово! — окрете му се мајор — Наполеонова је војска одсту 
заспим.</p> <pb n="660" /> <p>— Које је ово село?</p> <p>— Рогово или Рогача, тако некако рече  
— гунђа даље грађанин.</p> <p>— Горе је ово, друкчије је ово! — окрете му се мајор — Наполеонов 
ење, које ће донети суд о томе да ли је ово епска легенда, што се сад дешава или је злочин, теж 
она?</p> <p>И, јесам ли ја будан или је ово привиђење које ми је у полусну изаткало из оне гоми 
, па у руку, а он пита баба: „Кој ти је ово море?“ А бабо вели: „Петров!“ „Е, кад је Петров — р 
поуздано.</p> <p>— Знам и ја, ал ако је ово њена архива, ево и Команде за њом.</p> <pb n="144"  
квог реда.{S} А ово, шта је ово, зар је ово ред? — узвикивао је војни апотекар.</p> <p>У том се 
Ајде, бре, диг’те се кој, нек се огреје ово дете!“ Кад је село мећу њих грешно дете дрхтало је  
њега.{S} А да ми видиш Бату, ништа није ово двоје према њему.{S} Нема ни три педља од земље — и 
ралштабног официра.</p> <p>— Ништа није ово према Качанику! — додаје учитељ, који никако не мож 
војим муклим и пригушеним гласом казује ово звоно које је салило цветно доба наше историје — из 
 пресече он одлучно.</p> <p>Изненади ме ово упорство.{S} Зашто сад не, кад је мало пре било да. 
ежевице, отпоче пушкарање.{S} Пушкарање ово није више било оно старачко пушкарање уз залогај хл 
ир рече: „Ајде, Бојко, нек да Бог да се ово сретно сврши па се ти нећеш вратити у село без меда 
гомили, сабраној под њом, изненађење се ово претвараше у праву запрепашћеност.{S} Измирено већ  
шестог стола — Не може свако да поднесе ово.{S} Треба ту срце од камена и живци од гвожђа па да 
— Поћи ће један од мојих људи да понесе ово дете, па пођите и ви с њим.{S} Оставите тамо у капе 
е дај Боже да остане овако.{S} Да л’ ће ово дуга овако, господару?</p> <p>— Неће ваљда — теши г 
 оставим саме?{S} Шта знам ја колико ће ово трајати; хоће ли имати шта да једу; хоће ли их прог 
родитељ растаје од детета пре но што ће ово покрити заклопац од мртвачкога сандука, полази...</ 
> <p>— Вратићемо се!</p> <p>— И опет ће ово ваша земља да буде?</p> <p>— Наша, дабоме!</p> <p>О 
ију упалих дубоко у дупљу — пристаде уз ово тврђење свога друга и речју.</p> <p>— Требало је ви 
 и посустали, а Бојко вели: „Добро је и ово, има горе.{S} Они што су изгинули не марширају више 
и од напада Немаца.</p> <p>— Једва се и ово одржава... — заусти ађутант да каже, али га Краљ пр 
удима онај јастучић.{S} Тако ми нешто и ово изгледа! — заврши показујући на она дворска кола ко 
ављају као услов за своју неутралност и ово је, како да се изразим, <foreign xml:lang="la">ulti 
дмахује руком и окреће главу да не види ово несретно будуће робље међу којима има можда и његов 
тографски исписан табак — Видите, је ли ово нумера?</p> <p>Он ми указа прстом на леви врх табак 
 Само, да л се то тек сад крха кров или ово већ пуцају темељи и љуљају се стубови на којима се  
 колико их је труда стало док су стекли ово мало ватре и нису пуштали к њој.{S} Они су с велико 
/p> <p>— А ви ваљда, што видите на мени ово аустријско одело, па за то не верујете?</p> <p>Ниса 
о ћемо да патимо ја и ти, зашто да пати ово јадниче.{S} Можда га је Бог изабрао да га склони у  
 се кришом договарати.{S} Један ће рећи ово, други оно а неки Радојица, добар газда и домаћин,  
ема права да у име целога народа изврши ово одрицање! — био је одговор министров.</p> <p>Најзна 
— пита је начелник.</p> <p>— Донела сам ово дете! — одговара мала преплашено.</p> <p>— А зашто  
кој’ отац не би полудео кад би сагледао ово! — вели трећи.</p> <p>— И виш’ у лудилу је пуцао на 
шен једном непријатељском поплавом, као ово сад.</p> <p>Њему паде на памет онај детињасти страх 
ми је себичнога задовољства причињавало ово лутање које ми је одлагало растанак са драгим терет 
тим на Руднику и Церу и, кад је настало ово дуго затишје од аустријске пропасти у Србији до сад 
 апотекару како „у Немачкој не би могло ово да се деси“.{S} Војни апотекар стао уз једна кола м 
S} Шта ћу, куд ћу с њим?...{S} А наишло ово... туче граната, засипа куршум а они освајају улицу 
а шапће или је ту потребу изазвало само ово пусто место, тако тајанствено и тако усамљено?</p>  
сто пута да сам погинуо тамо у рову, но ово што доживех.{S} Приђе ми још и једно дете, дрпну <p 
ње наших старих и како је скупо плаћено ово мало слободице наше?</p> <p>Хвала Богу те су та вре 
а са пажњом.{S} Било ми је чак пријатно ово његово наивно казивање које ме је разгаљавало као б 
и ратни напори изменили су били потпуно ово дете.{S} Оно је постало човек; човек по снази, чове 
је тешкога бола задало душама свију нас ово последње разочарење.{S} Када сам је упитао шта мисл 
игли кафеџија који је пре годину дана у ово доба јавно обећао да цео свој подрум да као напојни 
настави:</p> <p>— Па кад почесмо лане у ово доба да чистимо Србију од Аустријанаца, потерасмо и 
 Аустријанаца из Србије прошле године у ово доба.</p> <p>— А Бојко — шапће лагано мој сусед нас 
тра опет на телефон.{S} Да, сваки дан у ово доба, сваки дан; колико само да ми се јавиш, да зна 
креће погнуте главе предосећајући да су ово тек први кораци на дугоме путу патње и страдања.</p 
 судбине, како је то фатално, да се баш ово место где сагоревамо последње остатке српске државе 
и то првина, него теби; зато чим примиш ово писмо да ми вратиш ордене што сам ти их послао у Ва 
напуштајмо <pb n="671" /> тако брзо још ово стотину метара слободне Србије!{S} Колико је то мал 
а пожурити!</p> <p>— Ево, ево, само још ово ћебе или... нека остане.{S} Јесу ли готова деца?{S} 
руски минери.{S} Нек изволе сад!</p> <p>Ово казивање поче допуњавати једна скорашња добеглица,  
оји посао свршио а он одмах одређивао: „Ово ћеш ти понети, а ово ти!“</p> <pb n="250" /> <p>Кад 
жити ватра, сваки је гласно узвикивао: „Ово је моје место!“ старајући се при томе да обезбеди с 
p> <p>— Видо, разуме се!{S} У среду 23. овог месеца, био сам баш на кеју, кад уједанпут залупаш 
рећи ми.</p> <p>Кад смо измакли мало од овог несретника, мој сапутник настави своју историју:</ 
читају новине али су чули по где што од овог и од оног.</p> <pb n="41" /> <p>Ту се говори о том 
ељ не би одвео.</p> <p>Окретох главу од овог боног призора и приђох једној гомилици која је још 
 хтео даље.</p> <p>Већ сутра дан, после овог нашег разговора, стигла нам је поражавајућа вест,  
ушити венце славе оних који би да их из овог рата понесу.</p> <p>Промакао сам кроз групе које с 
о значи, да дипломатија споразума још и овог тренутка верује Бугарској.</p> <p>— Да!... — учини 
 знали да је ту, па ипак је свак у себи овог тренутка помислио: „Дакле ево га, онај озбиљан час 
ацити оне бабе из аутомобила па метнути овог јадника! — додаје други.</p> <p>За овим тужним кол 
е у заблуди неколико генерација, све до овог рата, да је он поуздана заштита моравске долине и  
то, брате, од тога шта ти волиш, него с овог поља може да се направи мат, па то ти је.{S} Разум 
 разним приликама и неприликама које су овог или оног постигле због те господе са архивама и ра 
у ту, ипак су ту!{S} А сад, овога часа, овога последњега часа, ето је пред нама цела целцата ис 
народ, али су ту, ипак су ту!{S} А сад, овога часа, овога последњега часа, ето је пред нама цел 
ако Бог да, нек млађи прихватају кућу а овога је штета одвојити од школе.{S} Учи и слуша.{S} И  
орија наше стогодишње борбе, јер целога овога века што је за нама ми нисмо ни стигли што друго  
ма повести највећа и најодлучнија битка овога рата, битка којој ће бити задаћа да скрха дефинит 
о повлачењу <pb n="576" /> и погрешкама овога или онога, што је то повлачење тако а није друкче 
ји гроб и сад лежи међу старим зидинама овога древнога града.</p> <p>Читав низ некадањих млетач 
е очи.{S} Зар толико га коснула судбина овога коња?</p> <p>— Хајде, да крећемо! — рекох, пошто  
у са Турском.{S} Тако пустоловска радња овога занешењака код трезвенијих и угледнијих муслимана 
 потмула грмљавина топова јасно чује са овога пропланка на коме влада тишина која припада гробљ 
исцима које је сваки појединац понео са овога воза.{S} Могло се говорити само о утисцима који с 
ељ што дубље у земљу? — гунђа песимиста овога стола јер, по правилу у оваквим приликама, сваки  
а умрети и немо чекају час.</p> <p>Лица овога малога друштва заклоњена су сенком коју баца ламп 
ири и ађутант штаба.{S} На спрату изнад овога, у соби која је управо над овом, станује командан 
ево на памет тврдим да и у њој, и поред овога огромнога броја талената, према јачима и истакнут 
ега човека да испратимо на фронт.{S} Од овога тренутка власти су већ немоћне ма што да изврше и 
 четири или пет дана, овако су исто код овога хана седели око ватре и министри, који нису ни но 
т.{S} Он је јуначки подносио све тегобе овога великога рата; грудима је својим узносио топове н 
, у древно доба, била узидана у сводове овога старога моста, изашла сад из каменог обиталишта с 
 трагедије и инспирисати највеће духове овога света да јој своје перо и своје кичице посвете.</ 
 — упаде му у реч онај из дима, кога је овога пута, кад је зинуо, <pb n="352" /> сретно мимоиша 
</p> <p>Госпа у црнини одану, као да је овога тренутка преживела све што казује и доспела до ку 
па и о ситуацији на Јежевици, одакле је овога тренутка стигао, не кријући ни своју бригу за исх 
немиренога мора кад засипа обалу, обале овога збега засипале су једна за другом нове масе бегун 
пријатеља.</p> <p>У само подне, патроле овога ескадрона јавише капетану да је непријатељ ушао у 
његов пролазак.</p> <p>— Верујте, после овога воза ја мислим да ни један више неће кренути из Н 
и слој прашине, која обично покрива тле овога друма, а сасушена трава покошених ливада прострла 
не одвајају тако лако снаге за појачање овога фронта.{S} Је ли вам то јасно?</p> <p>— Јесте, на 
да се једна велика мисао сручи у амбисе овога кланца <pb n="582" /> из којега је и поникла?{S}  
и сеоба народа.{S} Када су прва кола из овога покрета наилазила на приштевску калдрму, последња 
ко те послужи срећа те изнесеш главу из овога окршаја и дођеш кад год у своје село.{S} Не пожал 
их и доцнијих, стећи још једну поуку из овога великога и крвавога рата, а та је: да је само Виљ 
ајући косе.</p> <p>— Проклета ми душа и овога и онога света! — нариче кукавица а они око ње је  
ћудан као и сви марвени лекари, он је и овога тренутка, пред Штимњом, веровао још да је наша ка 
оследњи становник изумро.</p> <p>Тако и овога часа, проводимо последњу ноћ и последњи час на тл 
следње борбе које су решавале судбину и овога задњега остатка Србије под Шаром планином.</p> <p 
оме што се тек преживело и што се још и овога тренутка преживљује.{S} Свако казује како је за м 
ије могло доћи, а сви смо осећали да би овога тренутка готово важније било сазнати шта се дешав 
и да је то само бол, тежак бол који сви овога часа подједнако <pb n="663" /> осећамо и који је  
на оне дечице, сети се нечега кад спази овога самртника.</p> <p>— Слушај, снахо, ето во липсава 
 из мора и чине као неки оквир панорами овога питомога гнезда, разнолике су природе, као да соб 
да мисао искажем, није ми оскудевало ни овога тренутка, пред овим једним јединим слушаоцем, на  
тем, отуд, и мислим о несретној судбини овога народа.{S} Одатле, из те исте Патријаршије, крену 
ико је у томе тренутку било бола у души овога честитога војника, разумео сам мало дана затим, к 
он — спусти дете.{S} Спусти га ту, крај овога.{S} Видиш како су се дечица скупила па ће лепо да 
 на капиџику да види <pb n="93" /> крај овога посла.{S} Када се натоварена кола испред ђенерало 
р му се не одзива.{S} Свет пролази крај овога очајнога детета и нико се не обзире на његову тра 
 <p>Значи да се тачно на месту, где сам овога тренутка био, укрстиле две вести у своме путовању 
 салутира.</p> <p>Ма да их је, приликом овога разговора, поздравило неколико пушчаних зрна, кој 
м признати да сам и сам био под утиском овога малога романа који је девојче <pb n="429" /> тако 
у размимоилази са својим премијером, он овога отпушта.</p> <p>Тиме је на Балкану, на један мах, 
у нешто веровао, али сад...</p> <p>— До овога часа био сам грађанин једне државе а сад... роб,  
 Дакле одоше, оставише нас?</p> <p>— До овога часа још сам у нешто веровао, али сад...</p> <p>— 
.{S} Ја знам за магацине поуздано да до овога часа није наређена њихова евакуација.{S} Ви, докт 
којега задоцнелога грешника, који ни до овога доба још није нашао где ће склонити главу те лута 
и целу собу испунио.{S} Разговор се око овога стола, и ако доста живо, ипак тихим гласом води.{ 
p>Није ли то име и овоме мосту који смо овога часа прешли?{S} Са њега смо последњи пут сагледал 
ио везан за кару и упрегоше га на место овога који је пао и који ће сад остати на друму да чека 
а тога тренутка прочитао тужну прошлост овога шеснаестогодишњега девојчета.{S} Догађаји се пред 
ћниковим седели су сви министри, у челу овога Престолонаследник а у дну сам помоћник команданто 
чица из трећега позива, коме при помену овога имена прелете на мах таман облак преко чела.</p>  
ава.{S} Као да је неко хтео нарочито да овој слици намести као залеђе Душанов град, симбол моћи 
ело будити неко побожно поштовање према овој појави и у колико сам је више сретао успут, у толи 
 пред овим једним јединим слушаоцем, на овој пустој пољани.{S} Казивао сам молитву гласно:</p>  
оремећај тешке тишине која је лежала на овој мртвој пољани, на којој несретна и изгнана деца, п 
ајближима.</p> <p>У гомилици која је на овој мразној ноћи, на пустоме друму, увијена густом пом 
ко их је мало било — што их проведох на овој питомој обали, дизао сам се о поноћи или још и доц 
ад бунио и немоћан хтео би да се одупре овој бујици неповољних вести.</p> <p>Млади пријатељ мој 
и државна брига.</p> <p>— Брине ли ко о овој деци? — Запитаће ме један свештеник, који је стао  
за говорила о смрти мога мезимчета но о овој највећој несрећи мојој, о погибији најстаријега си 
патња, а кад су још трећу ноћ морали по овој цичи заноћити под ведрим небом, усред дубоке мрачн 
обравање, он додаде:</p> <p>— А овде, у овој земљи, има много ваше крви, од бир-земана.</p> <p> 
рем својим од куће уверен да сад баш, у овој тешкој невољи, не треба господара да напушта.{S} О 
цијски чиновник.</p> <p>— Теши ме!{S} У овој несрећи и то ме теши!</p> <p>Такви или слични, или 
у томе тренутку, на памет да ми је да у овој гомили сретнем оног трећепозивца што нам је ноћас  
младићским жаром. — Зар ви мислите да у овој земљи има кога који мисли о свему <pb n="325" /> о 
донесу не толико помоћ колико веру да у овој гигантској борби нисмо сами, да је до нас кадра до 
н од најтежих и најмучнијих тренутака у овој великој трагедији српској, полазак званичне Србије 
д само повлачи и да се арнаутска села у овој околини непријатељски држе према српској војсци, т 
већ и капитулацију оне идеје коју она у овој борби представља и чији је он носилац.</p> <p>Стар 
ну, други су <pb n="551" /> на против у овој новој ситуацији налазили разлога да им се треба кр 
 хтели рећи: „Виш ти шта нам Бог даде у овој невољи, да ми <pb n="284" /> чувамо и носимо Краља 
 слушаоца а имао потребе ваљда, да се у овој невољи подржава топлим успоменама на тихи живот у  
одио се за својим мислима, које су се у овој тамној средини пуној људи, дима и мрака, чудновато 
они пред нама?</p> <p>— Зар да заноће у овој планини?</p> <p>— Можда само да се одморе, да се з 
S} Тако <pb n="79" /> је нешто било и у овој позадини, у Скопљу.{S} Док је кљун лађе већ тонуо, 
 од првих речи видело се да ће двобој у овој дискусији водити војвода Степа и Мишић, <pb n="710 
а мирна да су се на свој начин одужиле „овој земљи“ и зато су, кад је требало бегати из Ниша пр 
е слушао, поче да плаче.{S} У мога бабе оволике сузе а и мени се стегло грло.{S} После пође баб 
 музика свира а народ виче „Ура“ а мени оволике сузе на очи.{S} Плачем и не могу да се уставим  
днео па отворио козерију и фруштукује а оволики народ чека.</p> <pb n="402" /> <p>Један војни т 
ко у оваквим приликама спремити хлеб за оволики број али у Призрену уредиће се то.{S} Извесно ћ 
 којим се може спасти државна имовина и оволики народ који је кренуо у бежанију.</p> <p>Већ од  
ви ми а не би оволико патили.{S} Зар би оволики народ бего да је добро тамо одакле се бега.{S}  
егунци без хлеба.</p> <p>— Никад ваљада оволико народа није Призрен видео у својим улицама — ве 
те тета Стане са поуздањем чека, где је оволико, још коју годиницу, када ће његова млада плећа  
амо добро, вратили би се сви ми а не би оволико патили.{S} Зар би оволики народ бего да је добр 
од којих свака за се заслужује по једну оволику књигу.</p> <p>Ја ову књигу не сматрам као готов 
два смо их скинули.{S} Помагао сам и ја овом мојом здравом руком, колико сам могао и колико да  
мдесет хиљада Француза и Енглеза, према овом извештају, било је већ у Солуну до 20 октобра, а о 
ало на моме крилу.</p> <p>— Шта ћемо са овом мртвом децом? — упита га начелник.</p> <p>— Бог не 
 уверавали су нас, да се истовремено са овом борбом на Гиланској Морави, воде овако исто очајне 
> <p>Јер, авет глади у велико лебди над овом војском изгнаника.{S} У Приштини последњих дана ве 
 изнад овога, у соби која је управо над овом, станује командант Прве Армије војвода Мишић, са с 
S} На општини такође бела застава и под овом сабрао се нарочити одбор грађана који је образован 
Скопљу.{S} Журила сам улицама али ми је овом приликом нешто чудновато изгледала варош.{S} Ужурб 
ава свој војнички чин.</p> <p>Ја сам се овом приликом старао да се не изгубим од девојчета, те  
 немогућим претпоставкама, почели смо и овом приликом да их тражимо.</p> <p>Када нас је од јутр 
 хлеба.{S} Само то да ми каже.</p> <p>И овом приликом, у Призрену, кад смо се срели, жалио ми с 
а, Господине Консуле, и ја мислим да би овом приликом био једини спас када би Руси искрцали вој 
урешт.</p> <p>— Ал’ не заборавите да ми овом приликом не можемо дати онај отпор који смо дали н 
е помагали и подржавали.</p> <p>Када ми овом приликом приђе учитељ, његов пријатељ остаде на др 
ј се, сад већ растројени Аустријанци ни овом приликом неће моћи да одупру; српска ће војска јед 
е не могући понова да заспе, узнемирени овом новом бригом и, кад је зора сванула, цео је већ је 
што? — пита песимиста искрено изненађен овом новошћу.</p> <p>— Да нам са придружи при савезничк 
и пред вагонима на киши.</p> <p>Узбуђен овом грубошћу, сиђе из истога вагона један американац,  
 шта више да чекају; да се збрину још о овом заосталом становништву, да помогну евакуацију у ко 
о сам да, у име одбора који је управљао овом организацијом, обиђем страже.{S} Обхрван великим б 
 О, колико је њих од нас већ позавидело овом гробу, ту, на домаку границе, на последњем парчету 
 и стока па грехота је што је напољу по овом мразу! — И устаде овај добродушни па сам одвеза вр 
ила једнодушна.</p> <p>— Капитулација у овом случају не значи само предају већ и одрицање, одри 
уморним мислима.{S} Он је знао шта се у овом тренутку дешава под њим и немирно је, нервозно, кр 
бећавала победу.{S} Све, све је то он у овом часу можда прелазио мислима и подајући им се, кора 
јајно, све искићено негда, али на свему овом сјају сад лежи мемла шест минулих векова.{S} На со 
!</p> <p>— Па добро, хоће ли бити краја овоме? — пита он даље са неким уверењем, да му ја доист 
де из чаршије.</p> <p>А док је овде, на овоме крају Приштине завладала паника и пометња, на дру 
не!{S} Ја не знам каква је ситуација на овоме фронту, па не могу ни да вам кажем ништа, али...  
је то бар једина бона и мрачна слика на овоме путу.{S} Пуно их је, на свакоме ћеш их кораку сре 
мо стопе.</p> <p>И колико смо до сад на овоме путу увек тромо и споро кретали, и ако је требало 
р скрете затим на борбе које се воде на овоме фронту, измеђ Качаника и Гилана.</p> <p>— Гледам  
био последњи међу осећајима, који је на овоме тешкоме путу напустио несретне бегунце и ево, прв 
гу ја без њега нити може он без мене на овоме путу.{S} Тако смо се здружили, ето...</p> <p>И уч 
о да се односи на оно о чему смо сви на овоме путу једино разговарали; тиче са нашега јада и на 
 пропадао, те су се и непознати људи на овоме путу удруживали у мање трупе од четири и пет лица 
оје болове.{S} Ја тако проводим ноћи на овоме путу, казујем их коме или их казујем сама себи.{S 
шких мисли, које сам као терет носио на овоме путу, те сам се осећао одморен.</p> <p>— А ја зап 
ађења на превојима, у толико пре што на овоме стрмоме путу не би могао са батеријом <pb n="179" 
па нових области и ђенерали, који су на овоме фронту.{S} Ово је сад једини фронт на коме се бор 
сваки час уносе у канцеларије, којих на овоме спрату <pb n="704" /> има три: једна мала где је  
и у тренутку да нађем реч утехе коју је овоме младићу требало рећи.</p> <pb n="322" /> <p>— Био 
<p>Сви се сабрани команданти изненадише овоме неочекиваноме предлогу.{S} Мислили су, војвода их 
остом уздисаја.</p> <p>Није ли то име и овоме мосту који смо овога часа прешли?{S} Са њега смо  
м то још и сад?{S} Зар није боље казати овоме свету: склањај се за времена, него после да све т 
е, по пометености, журби, по забуни, по овоме што су сви погубили главе и по томе, ако хоћете,  
 ни по равноме путу да оди а камо ли по овоме беспућу.{S} Саграђена је, њега ради, једна дрвена 
аша деца.{S} Их, како нам је тек, данас овоме а сутра ономе, заиграло срце кад би спазио познат 
 снове, после такве лектире.{S} Мени, у овоме часу, слика нашега слома потпуно личи на такву је 
ене бразде.{S} Та карта казује много, у овоме часу <pb n="569" /> све.{S} На њој је непоузданим 
 низу тешких мисли.{S} Учини ми се да у овоме тренутку преживљујем један од најтежих часова и д 
лискост нечему вишем, осећао сам и ја у овоме тренутку, који је био свечанији на пустој, влажно 
е фирме и питајте где су им деца била у овоме рату?</p> <p>— Па то ви оптужујете цео свет?</p>  
о на пријатна сећања, која су му била у овоме тренутку тако тешка а ипак их није могао да избег 
ице у очима јој казивале су да је она у овоме часу догледала нешто, што можда ми остали смртни  
 n="558" /> <p>Пошто су донета решења у овоме смислу и одлучено да се и министрима, војном и гр 
p> <p>— Ја бих више волео да знам шта у овоме тренутку мисле наши пророци у Нишу, но шта мисли  
не!{S} И, ако дође до тога да где год у овоме рату обновимо борбе, мени је довољна и ова једна  
увек за своју бригу, за оно на шта је у овоме тренутку најпрече мислити, за себе.{S} Сви су зна 
хну топла и смрдљива јара, која ме је у овоме часу гушила као да сам сишао у какву дубоку косту 
ао: „Оставите ме, не узнемиравајте ме у овоме великоме тренутку.{S} Пођите напред са вером да ћ 
оворе.{S} Нисам осећао ни да је време у овоме тренутку тим и таквим разговорима и наставио сам  
ав уништити, ако се настави одступање у овоме правцу којим се пошло.{S} Да потврди могућност та 
 служби, коју је ревносно вршио.{S} И у овоме часу, пред станицом, <pb n="315" /> он је имао да 
рио на то питање а осећао сам да би и у овоме тренутку, кад ми учитељ казује, могао још горко з 
ичавају разне новости кроз које још и у овоме очајноме часу провејава вера.</p> <p>— Шта ћете у 
у војничкога народа.{S} Да ли војводи у овоме часу није пао на памет чудан стицај прилика: исти 
 који су појмили величину болова који у овоме часу раздиру душу једнога несретнога Краља.{S} Ал 
ре но пешке.</p> <p>— Зар не мисле ни у овоме случају да промене одлуку? — пита онај за леђима  
 Уверава ме то, господине, што Бугари у овоме тренутку појачавају новим јединицама овај фронт н 
 мајку?</p> <p>— Нисам, ко ће је наћи у овоме кијамету од народа.{S} Рекох да јој се само јавим 
 већ почива поноћ.{S} И ако је пламен у овоме тренутку био нешто малаксао, оно море жара као из 
еце држи по нешто у руци што је нашло у овоме метежу: једно потковицу, <pb n="342" /> друго пра 
 на стражи, војник чува!{S} Шта је то у овоме часу што се може сачувати, <pb n="567" /> кад ни  
ким бројем војске разполажемо, јер то у овоме часу нико од нас не зна поуздано; даље, морамо зн 
е и опасности.</p> <p>И шта је то што у овоме тренутку, пре но што возови крену, сем једнога ме 
ез бола и без огорчења говорити о свему овоме што смо разговарали.{S} Ја то разумем и, ако хоће 
 неко чак рече гласно: „Пуштајте, људи, ову несретну мајку!“</p> <p>Ушла сам у канцеларију.{S}  
им прозором, одстојаћу целу ову ужасну, ову студену ноћ, на којој ће и стока од мраза липсавати 
е топлим материнским погледом ову децу, ову будућу Србију и из тога погледа могао си прочитати  
отографски снимак не би био кадар да да ову слику, јер где би један снимак обухватио сву невољу 
Нећу да се склањам.{S} Крв ме везује за ову земљу.{S} Нисам се склањао испред турских батаљона  
 у мислима ни околност да је наредбу за ову борбу издао војвода Мишић, онај исти који је прошле 
ужује по једну оволику књигу.</p> <p>Ја ову књигу не сматрам као готово дело о великоме догађај 
ако она предосећа злу судбину која чека ову децу, онако као што је само мајка кадра предосетити 
када.</p> <p>Нас децу, која смо слушала ову причу, подиђе нека језа.{S} Она пећина, оне свећице 
ви почињу гунђати, мрмљати и псовати на ову злоупотребу.</p> <p>— Није га ни срамота, официр па 
олина — додаде нагло младић, спреман на ову примедбу. — Али је он тај који је умео изабрати себ 
з гледиште да команданти имају право на ову иницијативу под промењеним околностима.{S} Ђенерал  
ст.{S} Биће ваљда и у њих срца кад виде ову чељад.</p> <p>Нико не одговори и нико не предложи н 
, недовољна храна, умор и глад испио је ову децу, угасио им је онај благи детињи поглед, избрис 
Војвода Степа, који је и сам пристао уз ову <pb n="713" /> одлуку, али још увек остао недовољно 
ву, на Рашкој, у Митровици, па кад је и ову морала напустити, пустила се низ Косово и сишла у п 
водило их је задовољство али — шта води ову поворку бедних и невољних што клонула духа и тела к 
них детаља у катастрофи „Титаника“ који ову сличност са катастрофом србијином чине још ближом и 
вену кућицу.{S} Војници, који су носили ову кућицу, смењивали су се и често пута одмарали јер и 
 и пожури пешадији да са њоме искористи ову артиљеријску паузу.</p> <p>Поштеђена артиљеријске в 
ења те је већ била приправна да напусти ову варош.</p> <p>Краљ је сам затражио да га поведу у Н 
било а, веруј и јесте!{S} Ето, погледај ову дечицу!{S} Зар не изгледа као да је аждаја гладна и 
мало заклонио са породицом, да проведем ову ноћ.{S} На послетку, неко испред мене рече да је до 
 Пратила је топлим материнским погледом ову децу, ову будућу Србију и из тога погледа могао си  
ворске ствари у сандуцима.</p> <p>— Ево ову даску — рече секретар, пошто је прихватио фењер из  
} Колико смо се сви мучили да саградимо ову државу, па ето... поруши вила за ноћ, поруши до тем 
 обавештење о изворима, из којих је чуо ову важну вест.{S} Поједине гомилице чак се упутиле арн 
них коња и друге стоке и то све утиче у ову главну реку те мрси још више страховити сплет.{S} К 
 последња.{S} Њихов их је понос водио у ову борбу са нарочитим разположењем да даду мушки отпор 
би му недостајало и боја да наслика сву ову невољу.</p> <p>А гомиле оних који су јуче и прекјуч 
 оставио ми очни вид, зар да гледам сву ову невољу и јад?</p> <p>Мало му је ко уделио а да није 
здао наредбу за наступање; да ће победу ову, ако се данас извојује, прихватити сам војвода Миши 
руге стране друма, попадале да пробдију ову мразну ноћ.</p> <pb n="653" /> <p>Све полегало по в 
рос кренули.{S} Уморни волови који вуку ову батерију, ослобођени јарма, узеше да дахћу очекујућ 
S} Не би дао ја једну моју њиву за целу ову планину.</p> <p>— Па дао си је, ето си је дао! — до 
тим осветљеним прозором, одстојаћу целу ову ужасну, ову студену ноћ, на којој ће и стока од мра 
кше, лакше, не напуштајмо тако брзо још ову стотину метара слободне Србије, не журимо да саглед 
авчевићи, идући своме Скадру на Бојани, овуда и Балшићи одлазећи у тазбину.</p> <p>Био је сведо 
оравила обесна сестра Леке Капетана.{S} Овуда су проходили и Мрњавчевићи, идући своме Скадру на 
ачке игре или у Скопљу на зборисање.{S} Овуда су некад прошла три млада витеза, Милош, Марко и  
тре.</p> <p>— Западоше точкови, не може овуда! — опет узвик с друма.</p> <p>— Па што си пошао т 
 нешто.</p> <p>— Не верујем, јер воз ће овуда проћи ноћу и неће се задржавати.</p> <p>— Све јед 
јници заостали из команда, које су јуче овуда прошле, рањеници који су се сами евакуисали; боле 
е друмом у Липљан а тај друм не пролази овуда кроз варош.</p> <p>— Аутомобилима?</p> <p>— Јесте 
ази у твоје село.</p> <p>— Нисмо прошли овуда и хвала Богу те нисмо!</p> <p>Бојко уђе у кућу, у 
 избегла, па како су прокупачки бегунци овуда прошли, рекох да је нађем.{S} У јутру рано морам  
а да и тамо већ не туку топови.{S} Него овуда, преко Грантовца, па у војну болницу.</p> <p>— Бо 
оју вуче мајка да би исхранила децу, па овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у плани 
 коју вуче мајка да би исхранила децу и овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у плани 
{S} Свет се сабио у кућу као преплашене овце у тору, једва се дише од запаре и врућине...</p> < 
но чобанче у пољу.{S} Веле, потерали му овце а оно рекло нешто ружно те они пушком па у чело.{S 
а да је непријатељ изманеврисао клисуру Овчара и Каблара и да је заузео Чачак.{S} Тражи хитно А 
 и Криве Паланке и оне војске која је у Овче Поље избила преко Царевог Села.{S} То би учинило д 
рске војске која напредује јужним делом Овчега Поља, преко Штипа, са задаћом да пресече нашу ве 
 би ми сад био крај.{S} Али он вели, на Овчем ће се Пољу тући одлучна битка.{S} Е па дедер, не  
који му је развио план одлучне борбе на Овчем Пољу.{S} Доцније, када сам срео тога господина ка 
одовуд, те лево крило иде одонуд, те на Овчем Пољу ће се тући одлучна битка.{S} Е, па дедер сад 
ороковао да ће се два змаја сукобити на Овчем Пољу, један са запада а други са истока, и да ће  
одом — лешинама.{S} Гаврани, који су на Овчем Пољу, Косову, Морави и Колубари пробирали зрна на 
 ка Страцину, да не би изгубила везу са овчепољским фронтом, те место Страцина и Куманова, она  
 топа.{S} Мало доцније и сунце ће се са Овчија Поља испети преко Шара и обасјати ове праменове  
 крвавим уличним борбама, које су се 24-ог водиле на Дорћолу и о пакленој борби на Ади Циганлиј 
е био укрцан у вагоне један батаљон 176-ог француског пука.{S} А нови су батаљони кретали ка же 
 наша крепост!{S} Бол једнога народа је огањ, у коме се његова снага прекаљује.{S} Ви морате жи 
 мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт!...{S} Смрт!“</p> <p>И почеше у сећању 
 мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт!{S} Смрт!...“</p> <p>Или још пре, јављ 
о себе.{S} Непријатељско је зрно сипало огањ и косило.{S} Капетан срете погледом младога водник 
<head>XXII</head> <head>„Бацајте сами у огањ децу!“</head> <p>Да ли што сам је ја кроз сузе гле 
а ће рука оснажити, његове ће се уснице огарити маљама прве младости а његово око заменити млад 
скрпљеним амовима а нити има дизгине ни оглавника.{S} Ноге му дрхћу, велике дупље над очима и о 
, што сам их са стрепњом очекивао да ми огласе зору а ономе несретнику, што сам га синоћ видео  
о оправдања за њен поступак.{S} Нека га огласи дакле и њима, ал не теоријски, него нека пуца у  
овиди могли би и онда чак, кад Бугарска огласи рат нама, да сачувају један део оправдања за њен 
/p> <p>Сви ударише у смех а онај што се огласи за пуковника Здравковића додаде задовољно:</p> < 
 и пуно студене тајанствености неке.{S} Огласиле су га хоџе са минарета силно кличући Алаху.</p 
ицију, колико је има, да је испуцам, да огласим смрт Србије!</p> <p>Пре но што ће се још генера 
држећи се савезнога уговора са Србијом, оглашава и сама 15. септембра мобилизацију.{S} Краљ Кон 
тешка, како је то суморна зора, која се оглашава једном смрћу!</p> <p>Око мене је још све спава 
говора, он српско-грчки уговор о савезу оглашава за неважећи и, како се у томе тумачењу размимо 
 дима.{S} А када се та грмљавина почела оглашавати и отуда од Младеновца, околина Краљева, која 
 оних смртоносних звона, којима је зора оглашена, а који ми се увуко у душу пре но што сам и оч 
пуштеним селима зазвонише звона наопако оглашујући задњи час.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p> 
 чарапе, подвезице, кафа, четке, ћебад, огледала па чак и корсети.{S} Поједини артикли и држе с 
ући се из лова, сече чуном својим мирно огледало морско, он из далека још догледа своју мајку н 
 подвезица, дугмад за кошуље, рукавице, огледалца и неколико кутија пудера.</p> <p>— Тако ти Бо 
он дубоко на чело набио а на лицу му се огледао тежак умор који је сад већ био опште обележје с 
на друм кроз задње платно, бачена једна оглодана бутна кост.{S} То приметише и заробљеник и пас 
 и ждеру.{S} Кад из каквих кола испадне оглодана кост они је грабе и глођу, кад испадне празна  
и крај бабина колена, замишљао сам тако огњевита змаја, коме очи светле пламеном а брекће и фрк 
S} Као после грмљавине, која је претила огњем и од које су задрхтале горе и планине, што престр 
ници себи нова гнезда, ту ископали нова огњишта и, далеко од рода свога и племена, са колена на 
српска.{S} Тамо ћемо и ми прогнаници са огњишта својих и из домова својих!</p> <p>Хоћеш ли нам  
рајко, кад видиш домаћина без куће, без огњишта, без њиве, без ливаде, без стоке.</p> <p>— Е то 
отиња уцињска, она сиротиња без крова и огњишта, увукла се овде и онде у какав кутић пустог дво 
м и лобања јој располућена те лежи крај огњишта.{S} Одмах до ње, држећи се и сад још руком за б 
ј, па ће се опет свако вратити на своје огњиште.</p> <p>Ево од прилике приближнога снимка једне 
ремају се да напусте своју кућу и своје огњиште; спремају се да бегају.{S} Сањива и неиспавана  
а и минарета.{S} Оно страховито ватрено огњиште, које смо сад из близине посматрали, изгледало  
говима и хајдуцима; угасиће се ватре на огњиштима и кандила по црквама нашим; гробови пале деце 
 савили смо гнездо; ту заждили ватру на огњишту, ту се први пут огрејали, ту насркали сунчана з 
ће да се врате да заложе ватру на ономе огњишту, где се она пре пет стотина година угасила.{S}  
у кровове, тресе трошне димњаке, повија оголела дрва и фијуче око високих минарета која се у но 
 чији се метални кров једва назире кроз оголела дрва.</p> <p>Како тај звук звона и са тога мест 
89" /> измеђ којих се износе минарета и оголела дрва.{S} Пожар који је буктао изнад вароши, на  
ким и заједничким бригама.</p> <p>Јесен оголела дрва и сасула модро лишће у јарак крај друма, к 
у потока, којом одим, окитиле кржљаве и оголеле врбе те ти изгледају као тужбалице које још нис 
о обоје и наставили без речи шетњу кроз оголели ред дрва, кроз који је неколико косих линија ве 
рени, изломљени, изгладнели, прозебли и оголели, почесмо из разних кланаца избијати, са разних  
"396" /> храбрости.{S} Стоји уморно под оголелим дрветом и чека као осуђеник кад ће је прозвати 
ста у возу — стајала је она, под једним оголелим дрветом у станичној алеји, као да би је оно су 
ног девојчета са црном бошчом, под оним оголелим дрветом, на скопљанском железничком перону.</p 
имо крај поспалих гомила бегунаца, крај оголелих дрва, крај мртвих џбунова.{S} Лакше, лакше, не 
ружују им се.{S} Око села је било нешто оголелих дрва и сикира их је пообарала те големе ватре  
роз процепано платно, избија по где где оголело дрво, вршак каквога хумића или кров од колибе.{ 
 чешће заједнички бринуо, шетајући оном оголелом алејом која води у подофицирску школу или пуст 
таде иза мужевљеве смрти а затим сасвим оголи и осироти.</p> <p>Кад се ослободи Уцињ и маче оту 
лика да узађу на друм и ту на узлазу је огорчена вика и дрека, псовка и свађа.</p> <p>Ту, где ћ 
 на глас о томе, један наш виши официр, огорчени противник дарданелске експедиције, који је уве 
поче да расте, да се пење и да бива све огорченија, те предњи наши почеше <pb n="196" /> да пот 
} На новим положајима борба настаје још огорченија јер непријатељ као да се, потиснут, сад доче 
ве ваше.{S} Ви не можете без бола и без огорчења говорити о свему овоме што смо разговарали.{S} 
ме морали разочарати, који су ме морали огорчити, који су морали учинити да своју несрећу теже  
{S} Све то спустило ствари крај зида од ограде начелства, савило се крај ствари својих и брижно 
ену авлију а нигде ни једнога прошца од ограде; издире се један наредник да се макну кола која  
еца отишла, па и ја.{S} Стајала сам код ограде, у страну, да ме не гура гомила.{S} Дође једна ж 
затим слазити.{S} На мосту нема никакве ограде а широк је колико је довољно колима да прођу.{S} 
олазе у везу са продавцима иза станичне ограде.</p> <pb n="68" /> <p>И као што то обично у такв 
точили воду са станичне чешме или преко ограде додавали чутурице да им се напуне вином и пазари 
ских продаваца која се обично начети на огради солунске станице и са ужасном оријенталском дрек 
 ту сам застала.{S} Наслонила сам се на ограду и гледала сам дуго доле у воду.{S} Носила сам се 
ао попадале звездице, она се наслони на ограду једнога гроба и поглед јој поче блудити тамо, пр 
руго дете а затим и сама узе прескакати ограду вагонску и, прихватајући опружене руке своје при 
аклоне; трећи се прибрали уз какву живу ограду или трњак, те ће их то штитити колико толико.{S} 
> положаја, закачио дизгине за станичну ограду и хитно одјурио вагону у коме је Команда.</p> <p 
га се догледа широка и питома Метохија, ограђена снежним врховима, који бљеште под небом.{S} Ви 
ва којима <pb n="306" /> су та дворишта ограђена.{S} Село утонуло у дим од ватара и ноћну таму, 
 се о камење и лупам о зидине којима су ограђена дворишта, али нигде ни парчета дрвета. <pb n=" 
ина, узноси Проклетија која дели воде и ограђује питому Метохију од дивљих планинских предела к 
не наслањају високи камени зидови, који ограђују двориште.{S} На зиду, крај капије, пише крупни 
показа главом тамо, у правцу рудникових огранака.</p> <p>— Отуда се не чују.</p> <p>— Онда ја и 
о Ђаковице и Пећи, где се рачвала у три огранка од којих је један ишао на Плав и Гусиње па прек 
а.{S} Наиђе и један чичица, рука му сва огрезла у крви.{S} Превио је прљавом марамом кроз коју  
черу себи.{S} Примио нас је те смо се и огрејали и окусили мало топла јела и обезбедили од кише 
аждили ватру на огњишту, ту се први пут огрејали, ту насркали сунчана зрака.{S} Ту сам отворио  
у смо тако мучно стекли, није нам могла огрејати промрзла тела а још мање душу, око које се сва 
пропаднем, — брани се војник — морам се огрејати.{S} Дрво ће опет да израсте, а ја не могу још  
и но други.{S} Бог је добар, те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом, па ако још Но 
вао сам и ја да је Бог добар те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом.{S} Све сам ве 
могући од мраза да креће, застала да се огреје и окрепи за даље напоре.{S} Лево, у долини, коју 
еста: „Ајде, бре, диг’те се кој, нек се огреје ово дете!“ Кад је село мећу њих грешно дете дрхт 
прве ватре. — Дајте, људи, само руке да огрејем, не могу да макнем прстима.</p> <p>Он чучну и у 
приложио ватри те да стечем права да се огрејем.</p> <p>Лутам по мраку и упадам у баре, саплиће 
н крај своје одаје али нема ватре да се огрејемо.{S} Но ко би и пожелео што боље, сад, после по 
ми ноћас под своје кровове колико да се огрејемо, колико да се одморимо, колико да се приберемо 
их заробимо што више, да их нахранимо и огрејемо па да их пустимо.</p> <p>— Да нам је каква вел 
о ватре не би ли нашли мало места да се огреју али су све ватре тако притиснуте, тако поседнуте 
н?</p> <p>— Дај му!</p> <p>— Море да га огрнем овим мојим шињелом — вели други. — Биће пре да ј 
.{S} Кочијаши поскидаше ћебад којима су огрнули коње, волујари повадише камење, које су подмета 
ик, који је недолечен кренуо из постеље огрнут болесничким ћебетом, па отац који носи кућу на л 
 рече један, који је светиљком у руци и огрнут ћебетом, под којим је дотле спавао, посматрао пр 
том на грудима увијена у ћебе и старица огрнута јорганом под којим дрхће.{S} Са сваког парчета  
ке станице још једном се понови.</p> <p>Огрнута ћебетом преко главе, што јој је изазвало нову д 
аца.{S} Кости су заклопотале и скелети, огрнути хермелинима и, с краљевском круном на глави, ди 
страсну вечерњу романсу разблудној ноћи огрнутој прозрачним велом посутом звездама...</p> <p>У  
иша цео дан.</p> <p>Дадоше му и хлеба и огрнуше га и дете се мало раскрави и ослободи те просед 
едњим остацима спасенога рашчистити.{S} Огроман пожар, који је ноћас буктао изнад Пећи, гутао ј 
јин чаршав. — Недовољно смо заштићени а огроман фронт, од Вишеграда до Кладова.{S} Ми морамо не 
изине посматрали, изгледало је као нека огромна ломача припремљена да на њој буде спаљен читав  
вац али је вредност сребрног новца била огромна.{S} Ако као продавац тражиш три динара, купац т 
гледало ми је све што сам преживела као огромна, пространа прошлост, које сам требала да се дос 
ез војске и војске без команда, наиђоше огромне масе регрута и читави батаљони заробљеника.{S}  
ио нешто малаксао, оно море жара као из огромне зажарене пећи сипало је толико светлости да су  
лично уверио да је човек челичне воље и огромне душевне енергије, речи ми са сузама у очима:</p 
з који тече поток, санитетски материјал огромне вредности а цигани се скудили и пробирају; у че 
а, који се најпре само на једноме крају огромне лађе осетио, на другоме њеноме крају развијао п 
 да појми светлост дана; личио ми је на огромни мравињак, који је згазила тешка стопала силе па 
е излоканога сеоскога пута, нападају те огромни арнаутски пси, цепају ти одело и ти се бориш и  
их ливада прострла се лево и десно, као огромни, прљави, жути ћилимови.{S} Још само китњасти ре 
 је ваздухом, као да се нешто гломазно, огромно ваља и гази, рушећи све собом и као да нешто ст 
е и са страховитим треском читаво једно огромно платно пада, засипа улицу, претрпава децу и људ 
и за једно правилно одступање и спасење огромног ратног материјала који би се иначе морао сав у 
 памет тврдим да и у њој, и поред овога огромнога броја талената, према јачима и истакнутијима  
једна тужна свечаност.{S} Под светлошћу огромнога пожара изнад Пећи, који је прождирао каре, ла 
ру.{S} Прозебли, што смо ближе ишли тој огромној ватри, све смо већу студ осећали и у души и у  
есмо ли дорасли да понесемо једну овако огромну задаћу?{S} Не прави се једно велико доба у исто 
 <p>— Јесмо ли били дорасли да понесемо огромну задаћу оснивања велике државе или смо је требал 
ивали, затисло блато из влажнога гроба; огртач на њему царски, прикопчан под грлом са два златн 
 душа им је пресита утисака, а живци им огрубили и отупели.{S} Они посматрају сваку, па и најсу 
а, неког Андрије Андрића и иначе слаба, од те хране сасвим занеможе.{S} Обузе је тешка ватрушти 
ика па правцем како иде Биначка Морава, од југозапада ка североистоку... је л тако?</p> <p>— Та 
а сачувати кроз пет најмучнијих векова, од Косова до данас, зашто би данас посрнула.</p> <p>— К 
момента карактер злурадога задовољства, од прилике онаквога какво се јавља код трговца кад њего 
моте пред самим собом.</p> <p>И ено га, од јутрос, несретника, воде на стрељање.{S} Свет се нем 
о друге, од једнога ћепенка до другога, од прага до прага и од куће до куће.{S} Пође шапат најп 
шам стратегијски план!{S} И то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник со 
 слушам стратегијски план и то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник со 
д чега?</p> <p>— Ко зна, од бола ваљда, од муке!</p> <p>Сиромах Рајић!{S} Слаб и иначе, и свој  
 Пуцањ се топова наизменично чуо отуда, од Остружнице.{S} Цело после подне пробавили смо тако н 
о ту и мађара и шваба и чеха и јевреја, од сваке вере и од сваке руке.{S} Стајали смо дуго, врл 
14 и 1915 године, које је ова батерија, од које се он никад ваљада није одвајао, водила.{S} И с 
дуж главне улице од ћепенка до ћепенка, од дућана до дућана и од кафане до кафане.{S} Па и даље 
ме тих седница, а нарочито од тренутка, од кад се врати бежанија са Љум-Куле, напоље је већ поч 
 прекор неувиђавности споразумних сила, од којега је Лорд Киченер свој део одговорности избегао 
 <p>Тишину, која нас је стално пратила, од једном проломи врисак пред нама.{S} Коњ, који <pb n= 
ановски пут, на Гази-Баби изнад Скопља, од ране зоре војници и заробљеници живо утврђују положа 
II</head> <head>Пећ</head> <p>Три дана, од Призрена, клонуло, тромо, малаксало, креће се бескра 
д свој.{S} Одвајала је од својих усана, од своје снаге, од свога здравља и хранила пород свој и 
</p> <p>— Ама од чега?</p> <p>— Ко зна, од бола ваљда, од муке!</p> <p>Сиромах Рајић!{S} Слаб и 
а би да побегне од приказе, од знамења, од некога тајанственога предсказања и боне слутње, која 
ешу, коју је по подне примио са Цетиња, од нашега војног <pb n="708" /> делегата, по којој нема 
аграђена је мала, спреда отворена шупа, од које две стране чине дрвени зидови а као трећа служи 
го од Саве и Дунава па доле до Вардара, од Дрине па до Тимока и Брегалнице; не оптужујем оног ч 
о уз то, што се могло купити од пиљара, од бакала или са касапскога пања.{S} Овде гомилица разв 
обити телефонска веза.</p> <p>И одиста, од јутрос, крај свих напора који су чињени, телефонска  
атле даље настају трагедије појединаца, од којих свака за се заслужује по једну оволику књигу.< 
их јединица, малих, усамљених јединица, од којих свака својим путем одступа а пред појавом непр 
е лепо са својима и проговори.{S} Отуд, од твоје куће догледа се овамо, кад видиш да крећемо а  
лаче.</p> <p>Бугари већ наступају отуд, од Маџарева и улазе у горњи крај вароши, дохватају се з 
ала је од својих усана, од своје снаге, од свога здравља и хранила пород свој и водила <pb n="6 
, од једне гомилице избеглица до друге, од једнога ћепенка до другога, од прага до прага и од к 
 стотине година српски је народ одавде, од Патријаршије, кренуо у бегство испред арнаутских нас 
врди му и једанаести.</p> <p>— Ко каже, од кога си чуо? — пита онај не би ли сазнао што више но 
ћи се, као да би да побегне од приказе, од знамења, од некога тајанственога предсказања и боне  
а Водна прибрало се бело маглино перје, од којега ветар откида прамен по прамен и носа га сивом 
же па се окрете, вели: „И отуд се чује, од касарне, са Муселинског брда!“</p> <p>Слушале смо об 
 и сручујући се у амбис.</p> <p>Одатле, од Љум-Куле, настаје уска стаза којом се упутила дуга п 
ма нашој отаџбини.{S} То тешко осећање, од којега нико од јутрос није био слободан и изазивало  
чарана светина узе да баца оне светиње, од којих је свака један део историје; <pb n="222" /> уз 
> родбина крај постеље онога што умире, од тренутка кад је већ извесно да мора умрети, жели да  
ице вуку по блату.{S} Над челом јој се, од кише, разлио црвени крст са платна, којим је повила  
 будала, је ли?{S} Не зависи то, брате, од тога шта ти волиш, него с овог поља може да се напра 
ели се ко јабуке.{S} И чудно неко дете, од кад је пало на свет никад се није заплакало, само се 
заривали поморанџе, алве, симите, воће, од оне масе солунских продаваца која се обично начети н 
ановали, почеше да падају кућа до куће, од кафане Шарана па редом.{S} Задрхтала сам целим телом 
 тако се крећу од гомилице до гомилице, од ране зоре до мркла мрака, да се увече уморни и необа 
а сата требао је да крене по један воз, од којих први, овај што је већ укрцан, у 11 часова пре  
вде, у овој земљи, има много ваше крви, од бир-земана.</p> <p>— И много суза! — додаде неко од  
учинила неправду и сину и мужу.{S} Али, од тренутка када сам осетила да у томе војнику има оца, 
у Србију те се морало и даље одступати, од Ужица на Пожегу па у Ариље а одатле на Гучу.</p> <p> 
епрекидној линији, три дана и три ноћи, од Прокупља до Приштине.{S} Ни један фотографски снимак 
ј заштити.</p> <p>Нас је свега десетак, од којих пет или шест оружаних.{S} Били смо непознати ј 
љује последњу ноћ на своме тлу а затим, од поноћи, ведра као да би зарана да осветли стазе и бо 
е пред очима промицала слика за сликом, од којих је свака засебно представљала једну целину бед 
х нов осећај — чежњу за оном домовином, од које су се пре пет стотина година одвојили.{S} И, је 
ећање туге за својом кућом и породицом, од којих ће га малочас кратка пресуда прекога суда за у 
: „Ја сам преживео то!“ Њих слатки сан, од којега не могу да се растану те још на ногама дремај 
 ниси чекала?</p> <p>— Чекала сам дуго, од јутрос па све до сад, па нисам могла више.</p> <p>—  
и да је ту већ оно што је свако слутио, од чега се свако плашио и стрепио.{S} Покрет се заустав 
 — Наш се фронт сад простире ево овако, од Качаника па правцем како иде Биначка Морава, од југо 
обрим људима кажем што.</p> <p>— Давно, од летос! — одговара отац.</p> <p>— Па што не остасте у 
љезничке станице, па онда опет фијакер, од оних који су осамдесетих година још и изгледали нешт 
ао Краљ! — прође од уста до уста шапат, од једне гомилице избеглица до друге, од једнога ћепенк 
едовољно смо заштићени а огроман фронт, од Вишеграда до Кладова.{S} Ми морамо нешто мало одступ 
ели смо историјску част да се први пут, од кад као народ постојимо, сретнемо на бојишту са прус 
и зашо од ватре до ватре и тражи своју, од које је мало час одмако, па сад не може више да је н 
гробова, дебео је ожиљак на нашем телу, од врха тога братскога ножа и крвава опомена да се ни ј 
 делом склањали у Приштину и Митровицу, од тренутка када се пресече железничка пруга за Солун,  
батерија је прешла драгачевску равницу, од Гуче до Јелице, а са зором се већ пела уз Јелицу, те 
ештва спремна да крену из Ниша у Битољ; од њих смо сазнали и да су за собом оставили спреман на 
вне Команде стигла су и иду за Призрен; од јутрос се никако не одзива на телефону начелник из Г 
и са чамаца!“ Тражио сам <pb n="461" /> од једног рањеника пушку али није хтео да ми да!</p> <p 
 излишна и скроз некорисна установа.{S} Од почетка рата није ништа предвидела и сад још не уме  
испарава и мокрих обојака и опанака.{S} Од тешког задаха човек да посрне а нека јара бије из го 
и од једног јединог топовског метка.{S} Од једнога метка одиста, јер пешадија је већ на ивицама 
планула лица, у гунчету и чакширама.{S} Од јутрос је стигао из Велеса и Војвода Бабунски са сво 
е од мојих није долазио да ме обиђе.{S} Од других сам био чуо да је у селу зло; узели су нам ко 
а, увек просјаци сачекавају путнике.{S} Од јутрос нас је много путника и, ма да смо били бедни  
нцати робе, пали непријатељу у руке.{S} Од три стотине вагона материјала, једва се у последњем  
 <p>— Па да се прихватим, господине.{S} Од ране зоре нисам окусио.</p> <p>— Ако, ако, прихвати  
 приземље а служи као штала за коње.{S} Од врата с десне стране штале, изведене су узане степен 
>Свет се још више узневери и помете.{S} Од куд Краљ сад и шта ће овде у Приштину?{S} Зашто није 
сније да се та моблизација нас тиче.{S} Од како је ту сумњу и Ниш званично нагласио, двојином ј 
иру, добија све тајанственији облик.{S} Од силине јаре под таваницом се лелујају разапета платн 
м и повијене половине главе завојем.{S} Од једне госпође, која га је обишла и коју сам запитала 
едњега човека да испратимо на фронт.{S} Од овога тренутка власти су већ немоћне ма што да изврш 
 /> ту на првом месту Краљеву Гарду.{S} Од тога доба она носи име Мица Бандиска.{S} Она друга и 
овек, снажних и необично дугих руку.{S} Од целог његовог лица осветљеног ватром, виделе су се с 
ја сматрана много тежом но у Скопљу.{S} Од њих смо још сазнали да су сва државна надлештва спре 
но у Призрену, предато овде пламену.{S} Од Призрена до Пећи још је и било друма и, ма да је сва 
поседнута гомилом, тек што не прсну.{S} Од како се дошло до уверења да се мора бегати у туђину, 
је тако оштро гледало, питало ме је:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?{S} Ја сам га разумела, 
оје питање, оно ме је и даље питало:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?</p> <p>Почела сам све  
е и ућута, па мало затим сам настави. — Од како знам за себе, ту сам први пут заплакао.{S} Веру 
сти, ја већ знам, ситуацију — вели он — Од два сата по подне па до сад лутам од дућана до дућан 
мора разумети и моју материнску бригу — од тог тренутка било ми је лакше, осећала сам се мирниј 
>— Ти си се већ растала — вели старац — Од живог се човек растаје а не од мртвог.{S} Жив је тво 
е бегате? — пита нас арнаутин.</p> <p>— Од Аустријанаца и од Немаца и од Бугара.{S} Три су цара 
е? — упита капетан нестрпљиво.</p> <p>— Од синоћ се, господине, не одзива.{S} Звала сам неколик 
акле и власти ће да напуштају?</p> <p>— Од тренутка кад постану немоћне.{S} У осталом, немају н 
>— А од чега вас је био страх?</p> <p>— Од Турака.</p> <p>—-Од Турака? — гракнусмо сви изненађе 
, било је већ у Солуну до 20 октобра, а од ових већи део већ на нашем земљишту.{S} Овде пише да 
жавајући се ни на коме дуже.</p> <p>— А од које то силе бегате? — пита нас арнаутин.</p> <p>— О 
p> <p>— Тако, бојали смо се.</p> <p>— А од чега вас је био страх?</p> <p>— Од Турака.</p> <p>—- 
згледали нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у 
згледали нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у 
мо на јесен требали да се рекрутујемо а од пролећа ове године да служимо, дочепаше изненадно те 
к је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би с 
к је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би с 
њему читава колекција баба.{S} Пет баба од којих најмлађој не може бити мање од шесет година а  
а брекћу и разапета му се кожа испарава од влаге којом га је посула киша и зној.{S} У колима тр 
{S} Ово је један од најопаснијих путева од арнаутских разбојника који и дању не пропуштају да п 
осети то па додаде:</p> <p>— Није црква од мермера, нема ни звона ни крстова... а и што ће; нек 
ми је драг био тај звук пушака и топова од којега сам се пре толико плашила. „Где је борба, ода 
 око ватара набавили још за видела дрва од сељана, милом или силом.{S} Сад је већ дубока ноћ и  
ричао историју ових двеју Мица.{S} Прва од њих је ћерка неког бившег музиканта и у првим данима 
 овамо а не миче.</p> <p>— Пази нико га од његових не испраћа! — приметиће неко и одиста, сад н 
е дубока тишина мртве ноћи, нигде трага од живота.{S} Још једино, као и мало час, што се доглед 
ло и нигде нисам могла опипати ни трага од ране.{S} Ипак сам осетила да му тело гори као у гроз 
ији.{S} И за нас нема ничега речитијега од бегства народних посланика.{S} Сад већ знамо јасно с 
 разорава наук Божји и отуђује ближњега од ближњега а невоља их зближује.{S} Зато је ваљда Бог  
 још неколико дана за тим.{S} А свакога од тих дана, с вечери, доходио нам је по један домаћин  
абу Прве Армије, већ је на лицу свакога од њих било исписано другаче расположење но што је било 
Section" /> <p>У једноме кутку, једнога од пустих двораца старога Уциња, станује и тетка Стана, 
на донеше једнога младића, опет болнога од тифуса али ведрије му мало очи и говори, разговара.{ 
кама бива, да се људи најзад сете онога од чега треба почети, шеф станице нареди да се оде у же 
о што је и био, само увек на опрезу, да од некуд не наиђу Турци.</p> <p>Ето, тако смо ми мучно  
вали смо са нестрпљењем нишки воз па да од путника сазнамо што.{S} Али је и нишки воз имао једн 
али, како се не би чуло и рашчуло те да од некуд Турци не погоне збег.{S} Него нек чељад легне  
нису успели.{S} С тога смо принуђени да од својих намера одустанемо и да се бацимо на милост и  
 једак на оне што носе ципеле уверен да од њих све зло потиче.</p> <p>— Није море — додаје трећ 
асположење-, управо одушевљење, завлада од једном међу свима и нађе се однекуд и пива и вина и  
нику.{S} Свет бега на све стране и пада од куршума.{S} Жене вриште, деца плачу...{S} Њихове бат 
{S} Горела је пространа и висока зграда од темеља до крова.{S} Најпре се у доњим оделењима поја 
ре.{S} Све то спустило ствари крај зида од ограде начелства, савило се крај ствари својих и бри 
</p> <p>— Што је девојчету, плаче ваљда од зиме? — управи мени питање.</p> <p>— И зима и умор и 
о се да се може понети само још сат ода од Призрена па онда бацити.{S} Део који је намењен да с 
 празних рака, у којима се набрала вода од кише а избачена земља <pb n="500" /> разлила се у жи 
 друге појединости, до којих је војвода од подне до пред вече тога дана дошао, чинили су сасвим 
 првоме кораку, можда на сат и два хода од Призрена, почело је да се изостаје, да се праве дуги 
 та грмљавина почела оглашавати и отуда од Младеновца, околина Краљева, која је дотле тешећи га 
. — заустих ја да га тешим.</p> <p>— Ја од ње немам више користи па била дуга до чланка, као са 
 остао при томе да он неће да се одваја од својих војника, да хоће да пати заједно са њима.{S}  
р или што се човек у мраку лакше одваја од спољнег, те више повлачи у себе и мисли о себи и сво 
а се непријатељ дочепао бољега положаја од наших.</p> <p>— Ово бије из близа? — узвикује капета 
диста вера јача од туге а нада снажнија од бола?</p> <p>И на мојим је рукама никло јединче и ја 
џбина је била све, изнад свега, старија од свега.{S} Када је мој покојни муж изговарао реч кућа 
рабе и глођу, кад испадне празна кутија од конзерве они је лижу и крваве језик на оштрој тенећк 
ним и никленим оковом и пет шест кутија од шешира; на крову аутомобилском велики платнени кофер 
о што оди сен и пође уском стазом, која од развала Светога Арханђела па левом обалом Бистрице в 
 један снимак обухватио сву невољу која од Прокупља до Приштине тек чини једну целину.{S} Никад 
од тих речи била је горка и бона, свака од тих речи била је израз оних тешких осећања, које смо 
елио а да није казо реч и две.{S} Свака од тих речи била је горка и бона, свака од тих речи бил 
 па да се предаду.{S} Тек су два конака од Приштине, па их већ саломио умор и патња, а кад су ј 
ена лица, дечко, гимназиста, чија мајка од јутрос већ, још од ране зоре, крши руке бринући се г 
 Под пазухом му јабука коју му је мајка од милоште дала ваљда при растанку.{S} Јабука нагрижена 
це и Пећи, где се рачвала у три огранка од којих је један ишао на Плав и Гусиње па преко Прокле 
у, ову студену ноћ, на којој ће и стока од мраза липсавати.</p> </div> <pb n="318" /> <div type 
сао престолонаследнику да велика војска од 500.000 одабраних руских бораца, под командом једног 
ука да се склања.{S} Када би сад војска од једном почела да се повлачи то би унело велику помет 
е војске.{S} Док је ту војску удаљавала од нас страховита артиљеријска ватра, стрепили смо да и 
величанствена зграда која се простирала од јадранскога до јегејскога мора и престављала снажног 
ити сву величину невоље која је кретала од јутрос.{S} Свако је видео само најужу слику око себе 
 овамо!</p> <p>Таква је пометња настала од прилике оних судбоносних дана а мало затим били смо  
е се вратити!</p> <p>Кад сам се растала од њега, размишљала сам о томе.{S} Истина, тешко би ми  
и да види децу, која су се јуче растала од мајке и њему гроб поверила; да их види здраве и чиле 
ви:</p> <p>— Сутра дан сам рано побегла од куће.{S} Где сам пошла не знам, само нисам хтела и н 
вао молитву.{S} Бона можда, или оболела од глади и зиме, несретна мајка потегла је овај мучан п 
а је понова прочита.{S} Наредба је била од Команданта Ужичке војске, у њој му се наређује да од 
стража са пушком?{S} Срамота ме је била од самога себе, срамота ме била и од оних, које сам сре 
ковне племићске носиљке а иначе је била од обичних дасака, са седиштем унутра и прозором, кроз  
или нису довољно преклапала или су била од танке даске, тек отуд из собе чуо се јасно женски гл 
е те наредбе, чија је вредност зависила од њиховога нахођења, ђаци су слати у прве редове.</p>  
рије, ја не знам да ли сам се опростила од г. пуковника; соба ми се окретала; нешто ме је <pb n 
Призрена.</p> <p>Кад се једном откинула од Крагујевца, Врховна Команда није се скрасила нигде д 
ма да је стока већ била потпуно клонула од силнога умора, пут који је био стрм и под ногом, ола 
и читав снопић свећица.{S} Она је зашла од гроба до гроба, где год српски војник лежи, припаљуј 
грут, заурлука пас.{S} Зла коб је зашла од врата до врата да посећује некад мирне и срећне домо 
 двоје према њему.{S} Нема ни три педља од земље — и он је мали на мене — а округао је као лубе 
ло пред иконом Светога Јована Крститеља од јутра до мрака.{S} Једва се човек диже на ноге, ваљд 
ем крви исушила се по оделу и бела поља од слузи па осветљена вечерњом светлошћу, преливају и с 
исну, просто свисну човек.</p> <p>— Ама од чега?</p> <p>— Ко зна, од бола ваљда, од муке!</p> < 
м је узнемиравао већ — обгрливши рукама од ватре усијана колена — стрпељиво сам очекивао да нас 
то вам је што сте понели, село вам нема од куд нову донети.</p> <p>После нам је причао и даље,  
} Узми један тањир па скупи све што има од хране, па јој метни овде, пред врата.{S} Ако може ба 
о, ја сам је видео.{S} Кроз облаке дима од дувана пробијали су се оштри врхови бојних копаља, л 
ица а целу групу обавио плав облак дима од цигарета који је и целу собу испунио.{S} Разговор се 
 имамо две слабе дивизије са батаљонима од по 600 пушака, обе на Осогову; једну према Кривој Па 
два три пут прилазио на прстима вратима од собе Краљеве и наслањао уво да чује што; али је у со 
а где је Космај већ увио главу облацима од барутнога дима.{S} А када се та грмљавина почела огл 
их дебело блато које су понели са друма од <pb n="174" /> Ариља одакле су јутрос кренули.{S} Ум 
га познао — оседео је.{S} За месец дана од кад се нисмо видели, оседео је и остарио.{S} На њего 
раним небригу којом су ова деца очупана од својих кућа и бачена у невољу, нисам ни слутио да су 
тла ока севала су под сенком сунцобрана од капе коју је он дубоко на чело набио а на лицу му се 
мљи две даске, нешто мало удаљене једна од друге.{S} По тим даскама положена мртва дечица.{S} Д 
дужине или још боље, која је непрекидна од места одакле смо јутрос кренули до места где ћемо но 
ћских.{S} То је велика зграда саграђена од камена, као и већина беговских кућа и кула у овим кр 
280" /> се Команда осећала необезбеђена од изненађења те је већ била приправна да напусти ову в 
римљем као залутала душа, која одвојена од тела тражи себи склониште.</p> <p>Дубоко тамо у клан 
оса, још неогарених усана, тек одвојена од мајака и кућа и одмах поведена путем страдања и патњ 
жње.</p> <p>— Тако је, ал велим, ко зна од кад је липсало, ето су га већ и пси рашчупали.</p> < 
лазе у дејство, те се разлеже грмљавина од које задрхта Чачак и преплашено становништво у њему. 
друм.{S} Многи који су нашли ту заклона од зла времена, задржали су се и ту ће преноћити и мног 
 села Кијева те тражи везе и обавештења од Врховне Команде, која је већ далеко ван границе Краљ 
 остати у тој гомили.{S} Загушљива воња од људскога зноја, покислог одела, које се пуши и испар 
осаветујем још с ким, да се спремим, па од недеље једног дана да пођем.</p> <p>Пред подне прешл 
и цигарету коју сам му дао.</p> <p>— Па од куд овде? — запитах га зачуђено.</p> <p>— А где би б 
лико пре, што код села Јежевице натрапа од некуд један полуескадрон коњице трећег позива, са ре 
ши нису ни опазили, до на два три метра од обале, шалупу са Немцима која се из магле као из как 
не у рату, она је смрт била слика ужаса од које и сад задрхћем кад ми изађе пред очи.{S} А мој  
елодију туге и душа ти се понова стреса од тих боних акорада који је плаве и освајају.{S} Окрећ 
 још под пушком у Скопљу, јер га саката од силних рана које је некада стекао, нико није у војск 
а се враћа у важност решење команданата од 16. новембра пре подне а то је значило, да се одмах  
по један од стола, отварао лагано врата од споредне собе, где су гробари тихо и без шума копали 
то су само голе речи неискуснога детета од шеснаест година када је младост, још нетакнута грубо 
 Југ“</title> и онда се он граби и чита од врха до дна.{S} Око 12 на подне, пошто је дотле прош 
ни да приме и већу борбу која се одиста од тога часа и развија.</p> <p>Као да се и непријатељ н 
шем државнику: .</p> <p>— То је којешта од вас, то нема смисла —</p> <p>— Шта?</p> <p>— То, што 
пео и гомила угашених цигарета и дрваца од жижица а целу групу обавио плав облак дима од цигаре 
 исписан на лицу даје им изглед стараца од седамнаест година.{S} Умор и напор им је повио леђа  
 била грозница, <pb n="639" /> грозница од страха ваљда, јер ми је то била прва борба у животу, 
, снахо, не бој се; то је само грозница од ране, проћи ће то! — тешили су ме они исти и истим о 
овору јабучица пење и слази као лоптица од живе у барометру.{S} Чим попне гласом и лоптица пожу 
ена мајка.</p> <p>Улази једна девојчица од четрнаест петнаест година, слаба и сиротињски обучен 
рађену авлију а нигде ни једнога прошца од ограде; издире се један наредник да се макну кола ко 
 n="21" /> <p>Да ли је одиста вера јача од туге а нада снажнија од бола?</p> <p>И на мојим је р 
идели да је жеља за слободом малих јача од насиља великих.</p> <p>Поуздање, које су нам вести с 
д конзерве, треће откинуто парче кајиша од амова.{S} Војници и избеглице већ се разишле по селу 
 Наћеш ваљда кога, па однеси им поздрав од мене.{S} Имам мајку и две сестре, имам и вереницу —  
о сви досадањи завојевачи његови, почев од крсташа па до Турака, чинили.</p> <p>Човек, заузет б 
кола, волујар псује све на свету, почев од Бога па до каплара и удара немилостиво грешне вочиће 
не класичних храмова, носе на себи кров од густога дима те у тамној ноћи, која као црни декор ч 
ело дрво, вршак каквога хумића или кров од колибе.{S} По орању и кукурузишту, заштићене дебелим 
оја се окупила око лешине.</p> <p>— Кад од прилике? — питају га.</p> <p>— Не знам, с вечери.</p 
зити?{S} Ниси никад одио, ниси се никад од куће одвајао.{S} Ал шта ћеш, наредба је, мора се!</p 
е 1862. године изгинула бранећи Београд од Турака, а за њима је светина арлукала и смејала се.{ 
Богу могао бити дражи, који други обред од обреда, који се сузама, искреним и топлим детињим су 
рило главе.{S} Један се наслонио на зид од куће, други спустио главу на груди, трећи је наслони 
 се још није избудио и није кренуо отуд од Рогаче те ми, усамљени, на пустој пољани на Дримским 
да падају у варош, па се онда зачу отуд од Дреновца велика борба а после и на Сави.{S} Они су б 
ноћити.{S} Идемо ћутећи и оборене главе од глади и умора.{S} Кад настане тако час тешкога умора 
ро а где гушћега те се хвата за точкове од кола, за опанак и обућу.{S} Убрљали се људи, убрљала 
анине страдања и пролила мора крви, све од орашачкога састанка па до ових крвавих дана.{S} Млад 
чела сам све по реду да му казујем, све од онога тренутка када смо се растали, као што вама сад 
> и оборисмо брижно главе које смо, све од Рудника и Цера, високо носили.</p> <p>А борбе су тек 
.{S} И она се дуго и дуго градила — све од орашачког устанка па до сада и отисла се једнога дан 
 налазио с једне стране, није могао све од Прокупља па до Приштине прећи на другу страну друма. 
а?{S} Бојала сам се промрзнуће од влаге од које је дрхтало а дрхтала сам и сама уморена страхом 
да баце на нас два пута и по веће снаге од наших.</p> <p>— То значи?... — заустих ја забринуто. 
у.{S} Он завлачи руку у зобницу и краде од коња његову храну и алапљиво ждере зоб.</p> <p>То ми 
и их онако изнурене и немоћне, одустаде од те намере у толико пре, што код села Јежевице натрап 
а сад, после три стотине година, одавде од Патријаршије, креће опет у бегство испред аустријски 
Кад се одмарамо или кад се склонимо где од кише, а ми само о томе говоримо.{S} Причамо један др 
ством сабране гомилице избеглица дрежде од ране зоре па до мрклога мрака, па се као бујан поток 
то лута кроз улице и тражи хлеб.{S} Иде од дућана до дућана и лупа и моли да му се отвори или п 
а изманевровала багрдански теснац и иде од Пожаревца правцем на Ћуприју.{S} Одмах је напустио б 
 и по Срему!</p> <p>— Хвала Богу, наиђе од некуд једно зрно те ми прошиша руку, ево овде, и пов 
 <p>— Стигао Краљ, стигао Краљ! — прође од уста до уста шапат, од једне гомилице избеглица до д 
 <p>Други опет, с парчетом меса, залазе од ватре до ватре, иду чак и у логоре ван вароши, и мол 
ндарми и Арнаути, који као купци залазе од гомиле до гомиле и за ситне паре носе својим кућама  
 и четврта, а све нове и нове придолазе од ране зоре и већ се гуши перон од навале бегунаца.{S} 
тисла сам дете на груди као да ми га је од нечега требало отети; засипала сам му уста пољупцима 
се земља упалила или још пре, као да је од силнога пламена који јој је буктао у утроби, напрсла 
ису била изашла из Прокупља, тако да је од Приштине до Прокупља то била једна бескрајна поворка 
су се довукле до Призрена.{S} Зграда је од јуче и прекјуче поседнута народом, као за време арба 
лумица неког путничког друштва, која је од првог балканског рата напустила глуму сматрајући ваљ 
амо да спасе пород свој.{S} Одвајала је од својих усана, од своје снаге, од свога здравља и хра 
лево и десно, <pb n="335" /> застала је од једном.{S} Један коњ у запрези малаксао је и пао.</p 
иле ка западу и југозападу.{S} Једна је од тих линија ишла Дриму па његовом левом обалом до Љум 
 муку муче да се споразуму.{S} Једна је од њих у мушком војничком оделу а друга просто и сироти 
бре ми нисмо сигурни ноћас овде, шта је од Феризовића довде, два сата! — говори онај глас из ди 
било сваке стварчице и, знате ли шта је од свега изнела?{S} Један везен јастучић.{S} Жалосно ју 
 је на горњем спрату, у одељењу које је од свога стана одвојио ректор Богословије, који се са с 
удности; <pb n="631" /> одвлачила ме је од тешких мисли, које сам као терет носио на овоме путу 
лности и готовости на предају, сваки је од ових одборника носио још омотану, на левоме рукаву,  
премале су се две три нове.{S} Сваки је од нас седео на своме месту, задовољно свлачио обућу да 
а свих страна да се запитује која ли је од њих трију задужила државу те је држава према њима та 
а и блага као она полусветлост којом је од пламена из камина осветљена соба а која тако јасно о 
н од власти при вршењу насиља, остао је од ослобођења без икакве зараде а раду се није умео ни  
и крај друма те их посматрамо.{S} Ко је од нас тада слутио да је то последњи поглед на смрт осу 
ти тај мучан и тегобан пут.{S} Свако је од нас застао, напуштајући за тренутак оне тешке мисли  
ћали и у души и у телу.</p> <p>Свако је од нас корачао ћутећи као што се у смрт корача.{S} Свак 
а.{S} Заклонито је, мирно је, далеко је од оних великих путева којима тутњи непогода — тамо ће  
ликом да их тражимо.</p> <p>Када нас је од јутрос пробудила вест, да су нас ноћас о поноћи Буга 
аши преувеличавају вести и изашло му је од прилике да се борбе воде вероватно негде око Ваљева, 
собици, поглед којим се родитељ растаје од детета пре но што ће ово покрити заклопац од мртвачк 
јкраћу ноћ у животу, ноћ која му остаје од пресуде до извршења.{S} Осећање је то срамоте које и 
онета и потписана одлука да се одустаје од сваког покушаја офанзиве и да се враћа у важност реш 
ан обратан пример, који је садањи, није од пре шесет година и дешава се у једном народу који је 
S} Оно што сам видела било је страшније од свега са чега се душа човечја најежи а тело хладан з 
ћући <pb n="506" /> главу да је сакрије од мене.{S} Затим се прибра и окрете ми се:</p> <p>— Сп 
ског листа, трећи је на полеђини кутије од цигарета исписивао бројеве балканских војсака; четвр 
, везани једино телефонским жицама које од зоре до зоре зврје измеђ Митровице, Куршумлије, Гила 
 наново у гомиле, оне гомиле које стоје од јутра до мрака на улици очекујући нешто, а ни саме н 
му је под пушком; можда оно што се чује од јутрос и његова пушка пуца и не слутећи да недалеко  
Церу и, кад је настало ово дуго затишје од аустријске пропасти у Србији до сад, долазио ми је,  
е не може рачунати ни на исхрану војске од становништва.{S} Ни о моралу трупа аустријских нису  
 Један донесе са ђубришта парче тенећке од полупане петролејске канте, други цреп с крова, трећ 
ачење.{S} За извођење те владине одлуке од великога је значаја било стање на гиланскоме фронту, 
 данемо, да умијемо лица и оперемо руке од крви, да покопамо мртве и ожалимо покопане.{S} Сад с 
а повијараца који одвајају Лабове обале од Косовске равнице.{S} И раније су тим путем из Куршум 
вито стегао ручице које су све испуцале од зиме.{S} Па онда седмо, осмо, девето... ко би их гле 
опале на њему.{S} И воде, које су легле од кише, с једне и друге стране друма, замрзле те се по 
 је носе на руке а руке им се скочањиле од зиме те се сваки час мењају.</p> <p>Краљ већ малакса 
же је принети устима које су се исушиле од пољупца смрти.{S} До њега мала лешиница детета, чије 
еном и децом, кад га олуј носи све даље од места, где је све његово добро остало пусто а све бл 
 ближе отаџбини.{S} А ми идемо све даље од отаџбине, ми напуштамо отаџбину; ми не знамо куда ће 
ремљени на пут, те потерали кола и даље од Призрена, имали су још увек довољно хране али ми, ко 
па се појавио на другој, ближе или даље од нас.{S} Припуца и по нека пушка, и арлук гомиле пење 
 више.{S} Видех једну кућицу нешто даље од <pb n="466" /> топовских шупа где би се могла склони 
 окно а овамо у дубини, још много дубље од места где смо спремили преноћиште, горела је мала ва 
 војсци, нарочито после напуштања земље од стране Краља, Владе и Врховне Команде; па онда, мора 
гра судбине!{S} На једном парчету земље од неколико часова дужине и ширине, одиграва се читава  
ме интернирати, одвести ме, одвојити ме од породице, па шта сам онда учинио? — вајка се други.< 
ака.{S} Нико за то <pb n="634" /> време од мојих није долазио да ме обиђе.{S} Од других сам био 
звади из шпага петицу, па приђе једноме од њих и рече му гласно, тако да су сви могли чути: „Де 
 догађаја које смо преживели, удаљеноме од патња које смо поднели, мени тадања Србија и њена су 
дна мала држава.</p> <p>Овако удаљеноме од догађаја које смо преживели, удаљеноме од патња које 
износио је више главе те се бранио њоме од удара.{S} Ухватили смо се у коштац и почели смо се р 
старац — Од живог се човек растаје а не од мртвог.{S} Жив је твој а мртав и није твој, он је зе 
 говорите.{S} Мој Мића је имао три ране од једанпут; једну овде у грудима, једну у куку и једну 
е, не осврћући се, као да би да побегне од приказе, од знамења, од некога тајанственога предска 
 таљиге са бедним коњем у рудама, једне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са бео 
им таљиге са једним бедним коњем, једне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са жељ 
где се већ варош губи, иза капије једне од оних сиротињских кућица, вире два светла ока кад год 
им излазом из ове невоље.{S} Крај једне од тих многобројних ватара, полегао војник ужетом везан 
 и по која ватрица плане.{S} Крај једне од тих ватара седе две жене и муку муче да се споразуму 
ачелника станице на горњем спрату једне од тих кућица.{S} Гледао сам са жудњом у тај прозор, та 
pb n="232" /> се испред кућа, заштићене од кише широким турским стрејама и прате нове добеглице 
оге, које су испружили ван кола, влажне од ноћашње кише.{S} А прокисла стока, која је полегала  
 не би ли што више сазнали.{S} Поједине од ових група што крећу улицом, иду оборене главе и заб 
ка тробојка још пре ослобођења Приштине од Турака.{S} Са горњега спрата те куће, из собе у којо 
из сна пробуђена варош, поздрављала оне од којих је очекивала свој спас.</p> <p>— Нисам тврдо н 
предно дете.{S} Ако ми се Ранко одметне од куће и ода се школи, онда ћу на Бати кућу, нек ми он 
ба од којих најмлађој не може бити мање од шесет година а најстарија је вероватно преживела још 
, па служба у пећини, па глад и умирање од глади, оно корење, па погибија чобанчетова; све, све 
и само предају већ и одрицање, одрицање од свега, па чак и од права на егзистенцију!{S} Влада н 
 малаксао.{S} Јучерање напорно пешачење од Љум-Куле до Спаса, ноћашње бдење крај ватре и данашњ 
ћа и дивни јунаци,</l> <l>Појахали коње од мегдана,</l> <l>Не би реко на коњима јашу</l> <l>Већ 
и на овоме путу удруживали у мање трупе од четири и пет лица и заједнички се помагали и подржав 
фани и намах ме задахну млаз топле јаре од људскога зноја, земље и влажних опанака.{S} По поду  
ве стоке, свуд по двориштима горе ватре од оборених плотова и мањерке се на њима пуше пуне узав 
 историју и своју прошлост.{S} Треба се од сваке те стварчице растати као од нечега свога, нече 
није локалан већ целим фронтом и, да се од ноћас можемо сматрати да смо у рату са Бугарском, го 
ној Команди било доста добре воље да се од омладине спасе што може.</p> <p>— Је л’ ви то кажете 
 <p>Том страном Вардара, обалом која се од ослобођења Скопља зове Кеј Војводе Путника, кретала  
идана једрила, виси паучина и лелуја се од јаре из мангала и од ветра који продире кроз разлупа 
смрачи, ја сам само жмурила и тресла се од грознице.{S} Уједанпут ми <pb n="413" /> паде на пам 
усамљене и ноћу.{S} У нашим редовима се од јутрос много говорило о пљачкама које су Арнаути изв 
где који официр поврнуте јаке, враћа се од некуд кроз каљаве сокачиће, где је зашао ваљда издав 
е испитивао тело и утврдио време кад се од прилике убиство могло десити. — Ово су све Арнаути и 
преко Косова, тамо доле ка Шару, где се од јутрос опет воде крваве борбе и одакле се потмула гр 
је, досади свету тапкати у месту где се од силна блата нема нашта сести те одморити — и онда на 
зе сваки дан, пуни их возови, и чује се од њих да су Србијанци потерали наше па их млате и гоне 
дина минула свака обавеза али у коме се од јутрос разбуктало младићско одушевљење.</p> <p>— Ниј 
оно Краљ и одвајао <pb n="287" /> би се од прозора не могући да догледа место где се тај велики 
а Краља Вукашина Мрњавчевића, одвоји се од прозора кроз који је видела где је гроб и друге крун 
 пождрао је пре времена пламен, који се од промаје кроз отворени прозор повијао и богато је кит 
 које су пале на одмор.{S} Шар, који се од јутрос догледа изнад врхова Црнољеве и Језерске план 
е нешто.{S} Било је команданата који се од обичног, некултурног човека, разликују само по томе  
 а кад су изашли из куће, преплашили се од <pb n="273" /> ове страховите непогоде која их чека  
говори неколико тренутака па онда ми се од једном окрете и са пуно бола и горчине рече:</p> <p> 
е.</p> <p>— Пођи, сине, пођи, склони се од несреће.{S} Краљ те зове па он ће ми те и неговати,  
е ми <pb n="552" /> је било одвојити се од детета, које сам сахранио пре две године.{S} Знао са 
а сву невољу и јад.</p> <p>Растајући се од Францускиње да се вратим своме месту, спазио сам опе 
а наша стопа и које ћемо, праштајући се од своје отаџбине, целивати и залити га сузама.{S} Још  
</p> <pb n="478" /> <p>Превијала сам се од болова, као малочас она мајка што оде у ноћ да тражи 
а сам се разболела.{S} Разболела сам се од тифуса и шест недеља сам тешко боловала.{S} Два пута 
ромиче оштра и студена киша.{S} Небо се од једном навуче и замрачи дан, ветар окрете у помамну  
, дете се ваљда преплашило, откинуло се од ње а преплашила се и она те стукнула у јарак а после 
ца за хранитељима-својим; потуцаћемо се од немила до недрага и куцаћемо на туђа врата; заклањаћ 
ити.{S} Ту, у тој пећини, склонићемо се од Турака и ту ћемо пробавити читавих шест недеља.</p>  
рских трупа на истоку.{S} С тога смо се од сад подједнако интересовали и оним што се дешава у С 
 се оџаци густим, црним димом.{S} То се од јутрос рано у пећима спаљују поверљива акта и део ар 
у постељу и прекрстила га пре но што се од постеље одвојила.</p> <p>Враћајући ме таквом једном  
онај што је питао жандарма, одвајају се од њих нерешени, неодлучни као и раније што су били, и  
тина или љубе мртву мајку и праштају се од ње за навек јер ће је оставити ту, у јарку, а они мо 
оријских балканских путева којима су се од увек ваљали велики светски догађаји никли из сусрета 
следник сад на карти, линије које су се од Призрена зрачиле ка западу и југозападу.{S} Једна је 
инације, ако можете!</p> <p>Такви су се од прилике разговорили водили у кафанама тих дана, а та 
а би га...</p> <p>— Држи десно! — чу се од једном позади нас груб војнички глас и пуцањ бича.</ 
ену једну познату ми слику.{S} Дигох се од ватре да видим је ли то одиста она, чија се црна сил 
ло доста мирно, поче понова да се тресе од језе.</p> <p>Једва сам чекала да сване и тада сам те 
пали ко зна из чијег пласта; други носе од некуд воду, трећи промрзли лутају од ватре до ватре  
 у чаршију, где се брзо и хитро разносе од ћепенка до ћепенка.</p> <p>Али како који дан ближе к 
тановање, водим вас само да се склоните од кише.</p> <p>— Доста и хвала, а сутра...{S} Па сутра 
ти, јер морам живети, али не захтевајте од мене да не надахнем душу највећим болом!“</p> <p>И ј 
 децу своју и хиљадама деце која вриште од страха на крилима мајака својих.{S} Беле заставе, ко 
едозрели влат.{S} Нисам ни слутио да ће од четрдесет хиљада српске деце, за месец дана, тридесе 
егне мраз извесно наступити.{S} Заспаће од мраза лепим, слатким сном и видеће у томе сну своју  
ном топова?{S} Бојала сам се промрзнуће од влаге од које је дрхтало а дрхтала сам и сама уморен 
ни, море?</p> <p>Бојко само ћути, дахће од умора, на слепоочници му бију модре жиле, колута очи 
ретах их успут, ове јаднике, једу лишће од купуса који су упљачкали у првој башти коју су успут 
не Команде прелетао је дуж главне улице од ћепенка до ћепенка, од дућана до дућана и од кафане  
војни аутомобил који довлачи са станице од некуд евакуисан материјал, враћа се празан на станиц 
 пространа зграда, стране јој плетенице од шибља блатом олепљене али на чврстим дирецима узноси 
 остави дубок утисак судбина оне дечице од које се отац немилосрдно откида и која сад, без очев 
 свако да поднесе ово.{S} Треба ту срце од камена и живци од гвожђа па да се не свисне.</p> <pb 
роговори ни речи него преплашен, одмаче од врата.</p> <p>Сви ударише у смех а онај што се оглас 
ик погледа попреко саговорника и одмаче од њега, као да је он тај који ће код Струмице извршити 
бљује непријатељска ватра.{S} Он одмаче од топа и, пре но што би изрекао судбоносну наредбу, ње 
ела да проговорим.{S} Он се онда измаче од врата, која је био леђима притиснуо, окрете се и зак 
ћ затворио за собом врата која су иначе од јутра до вечера стајала широм отворена, те се улазил 
 да им да одушке.</p> <p>— Још пре више од пола века, 1855 године, руски цар Никола I, запазио  
о преплашене овце у тору, једва се дише од запаре и врућине...</p> <p>Разговор један и исти о о 
сваку везу бугарске војске која оперише од Ћустендила и Криве Паланке и оне војске која је у Ов 
 куфера.</p> <p>Тај први избеглички воз од бугарскога напада, учинио је на нас само у толико те 
или, те не могли велики терет носити, и од конака до конака снабдевали се храном, већ смо јели  
човек, него је пождра, прогута је.{S} И од тада занеможе па ево сад где ће да ме остави на сред 
Није истина да се морамо склањати.{S} И од сад ћу да пуцам а нећу да се склањам никаквој колони 
точну границу од Козјака до Валандова и од којих зависи судбина Скопља.</p> <p>Ма колико да су  
ћепенка до другога, од прага до прага и од куће до куће.{S} Пође шапат најпре отуд, из чаршије, 
 и једну тетку, па и она избегла тада и од тад је нисам видела, не знам где је!{S} Остала сам с 
еће.{S} Да нисмо далеко и од Француза и од Руса, стигла би нам помоћ те не би овако пострадали. 
том се разносио од ћепенка до ћепенка и од једног дућанског прага до другог.</p> <p>Прилазећи ј 
аучина и лелуја се од јаре из мангала и од ветра који продире кроз разлупане прозоре; са дубоки 
 била од самога себе, срамота ме била и од оних, које сам сретао успут; мислио сам сви знају да 
пенка до ћепенка, од дућана до дућана и од кафане до кафане.{S} Па и даље још: зашао је кроз св 
</p> <p>— Од Аустријанаца и од Немаца и од Бугара.{S} Три су цара ударила на нас.</p> <p>— Три? 
ас арнаутин.</p> <p>— Од Аустријанаца и од Немаца и од Бугара.{S} Три су цара ударила на нас.</ 
бичних жена чија је лична сујета јача и од несреће читавог једног народа.{S} Не знам ко је био  
новине али су чули по где што од овог и од оног.</p> <pb n="41" /> <p>Ту се говори о томе шта ј 
 ово.{S} Стоји тако од јутра до подне и од подне до мрклога мрака.{S} Као дављеници који су се  
е напустила, отишао је на обале бујне и од силне кише надошле Косачице и скочио је у мутне и бл 
шваба и чеха и јевреја, од сваке вере и од сваке руке.{S} Стајали смо дуго, врло дуго, па нас о 
ска, да ме... дрхтала сам од грознице и од страха.{S} Дотрчала сам кући, утрчала као без душе,  
а са тимочког фронта хитно ће кренути и од Врање, по цену највећих жртава, пробити у прешевско- 
p>— То је све једно, може се погинути и од једне ране као и од две и три.</p> <pb n="437" /> <p 
и одрицање, одрицање од свега, па чак и од права на егзистенцију!{S} Влада нема права да у име  
розебли разгрејали мало.{S} Могао сам и од своје свеће одвојити половину, те да виде бар где би 
осле грмљавине, која је претила огњем и од које су задрхтале горе и планине, што престрављени д 
 које је обмотало блато слојем дебљим и од самих наплатака; па двоколице које вуче коњић озноје 
ћаш страх од дубине која је под тобом и од неизвесности која је пред тобом.{S} Отуд кад угледас 
ини заједно са <pb n="572" /> војском и од јуче ујутру, он већ не излази из своје собе, где при 
 може се погинути и од једне ране као и од две и три.</p> <pb n="437" /> <p>— Па добро, где је  
бранити се како од напада Бугара тако и од напада Немаца.</p> <p>— Једва се и ово одржава... —  
ши га Краљ — Неће.{S} Да нисмо далеко и од Француза и од Руса, стигла би нам помоћ те не би ова 
опља.</p> <p>Киша је лила ту целу ноћ и од јутрос још није престала.{S} Небом се журно гоне прљ 
S} Боље да си ти остао код куће, био би од помоћи мајци и кући, а да је твој отац дошао овамо.{ 
мученика, колико је хришћанство у борби од неколико векова поднело на жртву, а ми за неколико д 
илу, која се ваља друмом, тада она губи од оне своје тужне живописности.{S} Губе се детаљи, губ 
оских плотова, сандуци, бурад и точкови од полупаних кола.{S} Крећу се војници кроз мрак и носе 
једно дубље и теже осећање које смо сви од јутрос понели полазећи из Призрена?{S} Призрен је би 
прихрањивати.{S} Поразболеваше се многи од те хране те сирота Јела, неког Андрије Андрића и ина 
велика балканска бура и заратише народи од Дунава до Јегејскога мора.{S} У томе рату, злим неки 
рли сито.{S} Ранко је годину дана млађи од ње и пошао у школу, па ако Бог да, нек млађи прихват 
а и других дужности које Отаџбина тражи од својих синова, он ми је горко пребацивао и молио ме  
а са ситуацијом у којој се земља налази од тренутка њиховог напуштања Ниша.{S} Тада им је изјав 
ележена једна дебела линија која полази од Мокре Горе и води Лимом на Пријепоље па испод Сјениц 
 материног.{S} Дечици зацрвенели образи од студи као зреле јабуке, ручице им се поднадуле тек ш 
ан, са четири седишта, навикнут да вози од Теразија до Топчидера; за њим велики, товаран аутомо 
ван са четири седишта, навикнут да вози од Београда до Топчидера; за њим велики товарни аутомоб 
очајне борбе и на Вардару, где Французи од Криволака напредују ка обалама Треске, одакле ће се  
господине војводо!</p> <p>Кад се одвоји од телефона, капетан се живо даде на посао.{S} Прегледа 
говорности на себи самоме, он се одвоји од прозора и уморно се сручи понова на миндерлук, осећа 
е обале и заузимају гвоздени мост, који од ослобођења носи име ђенерала Бојовића.{S} Наши још о 
ломила судбина Београда и свих нас који од тога дана лутамо као бескућници и нигде, широм Србиј 
опље пада</head> <p>Дуги низ кола стоји од јутрос пред свима надлештвима.{S} Волови, ослобођени 
ић узбуђено — има, има...!</p> <p>Сваки од ових српских сломова настао је из других разлога, по 
>— Треба што пре кретати.</p> <p>— Неки од јутрос пођоше натраг у Куршумлију.</p> <p>— Вратиће  
вако се само склањао од непријатеља али од Призрена поћи, значи потпуно се откинути од Отаџбине 
е.{S} Оно старије би и могло ходити али од мраза не може да макне ножицом а оно млађе још се ни 
ери, мрачни типови који су дотле бегали од сунца, које никада ниси срео на улици, ни на пијаци, 
ахом порушена кула коју су дотле зидали од грчких, румунских и савезничких карата.</p> <p>Око ј 
<p>— Ох, господине мој, кад би ви знали од кад нас наши званични сервирају тим лажним вестима.{ 
 касарну.{S} Три месеца су нас муштрали од ране зоре до мрклога мрака.{S} Нико за то <pb n="634 
ађу, изломљени тегобама пута, малаксали од мраза и зиме, бедни и скрушени, крећемо у бескрајним 
дивље крајеве.{S} Што смо даље одмицали од непријатеља све смо ближе били правој опасности.{S}  
а стока, неисхрањена, без одмора, тегли од Дрине до Чачка.{S} Капетан нареди да се ту, код трна 
43" /> и промрзли па остали, нису могли од јутрос да крену, а овај грешник, распорио мртва вола 
дрпани, подбули, почађали и изблесавели од глади.{S} Иду за нама и чекају да когод баци прљаву  
од ових несретника, који су већ онемели од глади.{S} Један ми је изјави гласно, речима:</p> <p> 
некој канцеларији где је послом био или од некога чиновника који се у дућан увратио.{S} У кафан 
ожаја да донесе вест команди у возу или од ње одлази на положаје да однесе наредбе.{S} На застр 
о коју врећу брашна, још су далеко били од несретне немани глади која ће доцније, тамо у албанс 
 и окусили мало топла јела и обезбедили од кише под широким турским кровом.</p> <p>Била је већ  
нам да су наши Срби заробљеници тражили од команде да их приме у српску војску.{S} Еј, благо ме 
 од кише и било је зидова те су бранили од ветра и ако је кроз полупане прозоре старих и напушт 
а ја их не могла стићи, или се склонили од непогоде?{S} И та усамљеност изгледала ми је ужасна. 
ана, магацина, увијени у ћебад, обамрли од зиме, модра лица и поднадулих, неиспаваних очију.</p 
ги одмори и да се малаксава.{S} Клонули од глади сваки час су седали крај друма и очајно гледал 
ви доносе вести које су на тастеру чули од свога нишкога колеге и оне које путници са возова пр 
а су два грађанина који су такође зашли од куће до куће и преклињали да им се уступи мало сувот 
вали а други без вере и без одлуке ишли од гомиле, до гомиле да се распитују, да чују што, па д 
а који завиде онима који су боље прошли од њих, јер су се дочепали кола и снабдели храном, а им 
мета стока?{S} Шта смо ми, корсем, бољи од ње! — узех ја убеђивати војника не би ли га што чврш 
у.</p> <p>Њена је вера није одвојила ни од оних снова које је некада будна сањала, и које је ка 
 на заклонитим местима како се не би ни од куда догледале и, рече још, да ће нас сваке ноћи по  
цима, који су у очи тога дана похватани од наших извидница.{S} Заробљеника има десетина, а међу 
ћу али они на вишим спратовима, удаљени од места где се ватра појавила, веровали су још увек да 
обници.</p> <p>— Видите ли шта се учини од покојника, диже се из мртвих?</p> <p>Он слеже задово 
да видиш, па да не верујеш шта се учини од једне царске војске.{S} Ево да видиш, спроводим сам  
ној смрти, на коју сам осуђен.{S} А они од мојих другова, који су били срећнији, проћи ће крај  
м и раскошним дворовима у којима ће они од сутра живети, благодарећи и Богу што их је о данашње 
дан војник.{S} Упао да се за час склони од кише, па ће поћи даље.{S} И он нам казује своју нево 
о гладан човек.{S} Гладан човек је гори од гладна звера; звер те растргне да задовољи глад али  
да ти кажем, није бољи него смо ми гори од ње.{S} Подноси, видиш с нама све заједно и војује и  
којим се путем пошло, на сат, два и три од Призрена већ је граница Краљевине Србије; прећи је з 
м понови.</p> <p>И све то можда, зависи од једног јединог топовског метка.{S} Од једнога метка  
амишљао.</p> <p>— И све то можда зависи од једног јединог топовског метка! — шаптао је капетан  
То може бити још и сутра.{S} Све зависи од ситуације на бојишту!</p> <p>Одлазак жандармерије из 
олико бар да се камен могао разликовати од баре, улице које воде ка станици на једанпут оживеше 
ацити у планине албанске где ће умирати од глади и зиме, где ће се давити у блата и где ће их б 
 топлим морским обалама, ови ће умирати од глади и студи на снежним планинама; док ће они већ н 
ким улицама падати као снопље и умирати од глади.</p> <p>Последње те вечери, пре но што ће се < 
и пут за Скадар, он ће се сутра растати од војника, па је рад још мало с њима да проговори.{S}  
а драгога и милога.{S} Треба се растати од куће коју те стварчице све заједнички сачињавају.</p 
ожи на земљу.{S} Ноге му почеше дрхтати од умора, очи се застаклише, читава мрежа жила искочи м 
железница до Феризовића није могла бити од велике користи, кад се зна да је у Феризовићу још мн 
S} Не може овде у Младеновцу ништа бити од сахране, мораш ићи у Јагодину, Ћуприју, Параћин, Ниш 
в, јер одлагање одступања могло је бити од несретних последица.{S} Он је чак, бранећи своје гле 
е са фронта, што тамо не може више бити од користи.</p> <p>Сад се већ јасно чује топовско пуцањ 
а ваља прећи мост који ће нас раставити од ње.</p> <p>Тужан је то растанак био, тужан као кад с 
ихватају кућу а овога је штета одвојити од школе.{S} Учи и слуша.{S} И да видиш само како он па 
абринути родитељ — али ме може одвојити од породице и потерати, као што све грађане тера, тамо  
влачили кроз гомилу, нит знаш како нити од куда.{S} Човек не може да протумачи себи како ти гла 
 далеко у поље, те се ту може заклонити од кише и наложити ватра.</p> <p>Пошли смо тамо и нашли 
доспела до куће у којој ће се заклонити од кише и спасти страха.{S} Мало затим она настави:</p> 
у руку подигла да би имала где склонити од кише и непогоде мртве, који чекају на сахрану.</p> < 
о на које би се могао попети и склонити од пожара.</p> <p>Везани војник и даље ћути, гризе усне 
шињак, ма где, само да се могу склонити од кише.</p> <p>Мал’ тако и сам не нагазих на неке греш 
шло и ма што уз то, што се могло купити од пиљара, од бакала или са касапскога пања.{S} Овде го 
p> <p>— Па не могу ваљда комите ударити од Видина до Дојрана, разуме се редовна војска! — одгов 
 ко набио себи сто на главу да га штити од кише.{S} Једни стоје, пошто су нашли једва толико ме 
о да би је оно сухо грање могло заштити од кише.{S} Ветар јој повија покислу сукњицу и припија  
е истина да се морамо склањати — пламти од узбуђења један бакалин из Параћина, коме је због про 
ачини по земљи пустош каква се не памти од потопа Господњег.{S} Они што су се борили и што су н 
ље куљају и не обзирући се на опасности од аероплана.{S} Наиђе и један чичица, рука му сва огре 
ном крај наше куће и ту се бабо опрости од нас а његов терет узе нешто нана а нешто ми поделисм 
ризрена поћи, значи потпуно се откинути од Отаџбине, потпуно напустити мисао о повратку и раскр 
била нам је набавити дрва.{S} Ваља заћи од <pb n="655" /> ватре до ватре и питати где су их они 
 вуче покисао и блатњав коњић мало већи од козе а мршав ко глад, те она покисла кожа на њему из 
купљене, подједнако забављала прилазећи од једнога ка другоме и, играјући са сваким свесрдно.</ 
ли опет каква група бегунаца, не могући од мраза да креће, застала да се огреје и окрепи за даљ 
 погледом и прочита га још једном идући од речи до речи.</p> <p>То је била наредба која је обус 
 што смо за ових сто година, одвајајући од своје сиротиње, одвајајући од својих уста, прибирали 
двајајући од своје сиротиње, одвајајући од својих уста, прибирали и текли, не би ли и ми могли  
ај тајанствени полумрак, који су облаци од дима из цигарета још више загустили и кроз који смо  
ово.{S} Треба ту срце од камена и живци од гвожђа па да се не свисне.</p> <pb n="155" /> <p>— Е 
ао нов непознат јој осећај, осећај јачи од смрти.{S} Проширене зенице у очима јој казивале су д 
ца, осећајући потребу да чујем још речи од њега, да чујем још много речи.</p> <p>— Ти си се већ 
авикнути на то, ми смо брисали само очи од блата, као оно у купатилу после гњурања у воду, и на 
јане кафане, у којој се маса света гуши од јутра до мрака.{S} Ту официр, који је малочас стигао 
асава, јер поред панике коју је догађај од прошле ноћи изазвао, јуче на подне се <pb n="102" /> 
ај први вод кроз позоришну улицу а онај од „Рускога цара“ поред Управе фондова, па кроз доситиј 
ш предмет коме идеш, нити за собом онај од којега се удаљујеш.{S} И то све још више умара, те к 
ите, молим вас, љубазни, реците нам кој од бољих хотела где има и купатила!“ Овим дамама је рат 
рага до другог.</p> <p>Прилазећи једној од група, која се враћала са станице, један омален госп 
је смештен у кући некога бега, у једној од кривудавих и тесних улица пећских.{S} То је велика з 
а уснама исписа горак осмејак, јер свак од нас помисли:{S} Где си, Боже, сећаш ли се и ти нас?< 
ове су речи на мене чиниле тежак утисак од којега сам узалуд хтео да се отргнем.{S} Нешто ми је 
Је ли тачна вест, капетане, да је Чачак од подне у непријатељским рукама? — запита војвода, кој 
ћи сачувати и да су бегства настала тек од момента, кад се то уверење потпуно изгубило.{S} Пита 
ежао је у блату поносни ритер Дон Енрик од Паласиоса.{S} Лежао је бедно, лежао крај плота као н 
атити пушку; то није био више онај Краљ од прошле године, чија је појава у војсци на беломе коњ 
ље — Поздрави их и реци им: поздрав вам од вашега Мирка...</p> <p>— Шта још да им кажем?</p> <p 
е не обори војска, да ме... дрхтала сам од грознице и од страха.{S} Дотрчала сам кући, утрчала  
корака који сам предузела; стрепила сам од помисли да тај кога треба да молим, може бити војник 
адосно: „Наши!“ — „Наши?“ — цикнула сам од радости. „Јесте, јесте, — шапће старица — али ћути,  
а кад је дошао на свет.{S} Вриснула сам од тешкога бола и веровала сам тога часа да и ја не тре 
 као и свуд у другим местима, зашла сам од болнице до болнице.{S} Сад већ нисам тражила да служ 
Штогод знате! — додаје жена. — Ишла сам од немила до недрага и нико неће да ми помогне.{S} Ето  
p>Пошла сам за нашом војском и ишла сам од логора до логора, где год сам ватру видела и наше во 
дговори ми један од оних, дрхћући и сам од влаге којом му је ваљда натопљено одело. — Једно нос 
еко Дрине, па онда?</p> <p>— Плакао сам од жалости — прихвати он — али сам крио сузе да ме ко н 
дин отуд из Витановаца: „Да, да, то сам од тебе очекивао; ти си онај стари!“</p> <p>Он одједном 
 којима је разговарао.</p> <p>— Чуо сам од човека који поуздано зна.</p> <p>— Ама баш решено? — 
 — Од два сата по подне па до сад лутам од дућана до дућана па не могу да разменим једну банку. 
ла.</p> <p>Али нисам стигла ни да пођем од куће.{S} Већ од осам сати у јутру отпочела је грмљав 
.</p> <p>— Како ћу, како да се растанем од њега и како да га сахраним овако неопремљена? — пита 
је било и помислити да се тако растанем од детета и неопојаног и неожаљеног.</p> <p>— Како ћу,  
берем, покушах још једном да се отргнем од утицаја масе, која повуче човека за собом као речна  
 убијем брата Србина; зар ја да погинем од србијанске руке?{S} Дошло ми је да бацим пушку, да п 
та лежао је један свеж гроб са крстићем од гранчица увезаних врпцом.{S} Одустао сам одмах од на 
млазевима и ја сам већ почела да дрхћем од зиме.{S} Гранате су још једнако грувале и ја сам оди 
ао је посрћући, хранећи се успут лишћем од купуса, кукурузом или месом од цркотина.{S} Он живот 
ма целим телом и почех понова да дршћем од страха.{S} Говорио ми је нешто мађарски али га ја ни 
о <pb n="503" /> широким црвеним венцем од крви која се из ране излила на једну и другу страну  
ном добијају сјај, груди му дршћу грчем од напора, ноздрве се понова шире — он би хтео напред.{ 
е овом приликом старао да се не изгубим од девојчета, те смо се заједно склонили измеђ двоја во 
пао у кошницу узнемирених пчела.{S} Дим од дувана ниско пао по столовима те као прљав облак оба 
већ је догледао на Дорћолу пламен и дим од запаљених кућа.{S} У Ниш није ни слазио али се врло  
само по где где још узноси се танак дим од пањева који догоревају.</p> <pb n="523" /> <p>Небом  
воришта ограђена.{S} Село утонуло у дим од ватара и ноћну таму, те се куће и не виде већ само н 
још никако нисам имала снаге да одвојим од недара, ни храбрости да га спустим на оне даске, на  
n="508" /> гдекад покушам да се одвојим од својих болова, ја малакшем и клонем.{S} Болови су ве 
с.{S} Он је кренуо за господарем својим од куће уверен да сад баш, у овој тешкој невољи, не тре 
очеше у души да му се јављају са сваким од тих сећања.</p> <p>Последња заједничка седница Владе 
ма које је обмотало блато слојем дебљим од самих наплата, па двоколице, које вуче коњић ознојен 
чава прљави бели барјачић са разливеним од кише црвеним крстом, дрежде блатом испрскани и укаља 
</p> <p>Она убриса сузе рукавом влажним од кише, па још увек грцајући настави:</p> <p>— Сутра д 
у?</p> <p>— Врховна је Команда наредбом од 12. новембра оставила слободну иницијативу нама кома 
="534" /> јавља се пукотина и на једном од основних видова, она се шири, зид попушта, нагиње се 
 кроз дубоки мрак запазио сам на једном од двораца светиљку, која је, као утрнула жеравица, јед 
 ни речи не проговори, савладана умором од пута, мразом и оном тугом која код ње изгледа увек с 
т лишћем од купуса, кукурузом или месом од цркотина.{S} Он животињски звера и гледа хоће ли му  
 <p>У том још прође кроз гомилу шапатом од уста до уста:</p> <p>— Стигао Краљ!{S} Стигао Краљ!< 
мештати ватру.{S} Испружи ногу те петом од чизме узе лупати пањ који је по средини прегорео и к 
јке су их опремиле са по једном погачом од куће, мирне душе да их даље чека „краљев хлеб“ и држ 
 прескочи шанац, који је раздвајао друм од њиве.{S} Прешло је још неколико пешака и сад смо већ 
ан при пљачкању и отимању, и заштићаван од власти при вршењу насиља, остао је од ослобођења без 
 новој историји, нити је био неочекиван од таква суседа као што је Бугарин.{S} Ми смо тај удара 
млади официр био је мој познаник, један од оних младих и интелигентних људи који је за време ми 
толикој мери, да је <pb n="70" /> један од нишких дипломата, коме су факта разорила његово „дуб 
 седници није о њима говорено.{S} Један од министара имао је прилике да једном вишем официру и  
/> се судбини или вољи других?{S} Један од тих најзад пресећи ће ипак дугу паузу размишљања и т 
 <p>Док смо се мајали око Бојка а један од војника, који је ушао био у кућу да види има ли кога 
 су се ту свако јутро скупљали да један од другога чују <pb n="270" /> вести, да се разговоре,  
{S} С тога је нађено за сходно да један од команданата — војвода Степановић — изда наредбу и на 
 часова и да се у мојој души ваља један од најтежих болова.{S} Још само један час и Србије више 
те ватре тамо што се виде? — пита један од њих.</p> <p>— Није, то је Чаглавица.</p> <p>— А има  
о.</p> <p>— Не спава још? — упита један од пуковника.</p> <p>— Не! — одговори секретар.</p> <p> 
 пуцао бих ја и на Бога! — додаде један од оних у чије ћемо село сутра ући.</p> <p>Поведосмо Бо 
да се не би познао траг! — додаде један од пуковника.</p> <p>— И немојте ударати, да се не би к 
зиреш се на све стране.{S} Ово је један од најопаснијих путева од арнаутских разбојника који и  
n="361" /> знаш већ како је, чује један од другога па причају...{S} Али ако ђенерал и није писа 
>— Да тражимо стан? — изненади се један од њих.</p> <p>— Код мене није за становање, водим вас  
му цвокоћу од зиме — правда ми се један од тих, који је пошао натраг а кога сам са породицом ср 
 се више оцртавали, одвајајући се један од другога те се све јасније и јасније изражавала конту 
 ли и ви стићи у Солун? — рећи ће један од оних скопљанаца, који већ од недељу дана на овамо ре 
— Где је гробље?</p> <p>— Поћи ће један од мојих људи да понесе ово дете, па пођите и ви с њим. 
 онда стигли у Скадар? — запитаће један од министара.</p> <p>— У свему треба нам још три дана,  
а клупчад на сред улице, не би ли један од другога позајмили топлоте.{S} Било их је који су лег 
ј, госпо, где ћеш сама? — рече ми један од њих.</p> <p>— Дан је већ, не плашим се више, могу <p 
ила дете несретница — одговори ми један од оних, дрхћући и сам од влаге којом му је ваљда натоп 
вагонима.{S} А знам сигурно да ни један од те господе неће спасти државне архиве и рачунске књи 
ригу о тежини положаја, очекујући један од другога утехе.{S} Говорило се са много мање поуздања 
е да у овоме тренутку преживљујем један од најтежих часова и да се у мојој души ваља један од н 
или, куда би бего? — говори благо један од оних што несретнику везаних руку додаје у уста своју 
ла је у планине.</p> <p>То је био један од најтежих и најмучнијих тренутака у овој великој траг 
их разговора дизао би се један по један од стола, отварао лагано врата од споредне собе, где су 
пријатеља из Скопља.{S} Био је то један од оних ваљаних младића који ми се одушевљено ставио на 
вети да је ископа? — рећи ће опет један од њих — Ми, или они што иду за нама?</p> <p>— Тешко на 
p>Ипак, после дуже паузе, уздахну један од пуковника и рече тихо, шапћући:</p> <p>— Нисам никад 
 увек било влажно од кише.</p> <p>Један од присутних узе кресати жигицу да би упалио цигару, ал 
у граната — рећи ће други.</p> <p>Један од ових изађе на врата и чусмо га да разговара с неким. 
} Ухваћен на томе послу, он је протеран од српских власти још пре но што је Србија била у непри 
 <p>— Тражим! — одговорих очајно уморан од тешкога хода по сеоском блату.</p> <p>— Само... овај 
ло да је чуо удар мотике.</p> <p>Уморан од наизменичних удара осећања и болова, он најзад приђе 
да.</p> <p>Па онда настави, још задихан од трчања:</p> <p>— Два млада поручика са два вода и дв 
прескочи јарак а из ње један паде рањен од Бојкове пушке.{S} То већ трећи.</p> <p>Ја сам пошао  
усамљен коњ, који већ два дана напуштен од својих и осуђен на смрт, непомично стоји крај друма, 
јан покрет српскога народа, неприхваћен од народа који су слободу већ умели да цене, крваво угу 
 су оне које су биле одојчад кад се син од мајке одвојио, и међ њима је она нашла себи радост и 
на часну реч да ће се вратити, те се он од Железника спустио преко Булиних винограда и ушао у в 
долазе од ране зоре и већ се гуши перон од навале бегунаца.{S} Воз још није на станици и железн 
андат заустави батаљон.{S} Кажу, стигао од некуд глас, Аустријанци се уставили код Крупња и ту  
атати неки полусан који ме није одвајао од стварнога па ипак ми натурао непознате, тамне, нејас 
а му брада и бела дуга коса изгледа као од прегорела пухора која се још држи док је први дах не 
 златна пуцета, иструлио те изгледа као од паучине изаткан.{S} Лице у витеза модро и испијено а 
планула лица а оштрих и тврдих црта као од бронзе саливених.{S} Дан се већ био увелико гасио, д 
ашњиве слутње, зазирао од те године као од неке црне немани.{S} Када је у београдскоме двору пр 
ба се од сваке те стварчице растати као од нечега свога, нечега драгога и милога.{S} Треба се р 
 пружајући све већи корак да би измакао од друштва где се воде разговори који и његову родитељс 
гарету.{S} Млади се поднаредник измакао од мангала и наслонио леђима уза зид, оборио главу на г 
ици професор чији се горњи капут усукао од кише а под набијеном суром шајкачом на очи изгледа к 
тињасти страх, који га је увек обузимао од 1913 године.{S} То је била стогодишњица пропасти срп 
 би ли сазнао што више но што је сазнао од прве десеторице с којима је разговарао.</p> <p>— Чуо 
p> <p>До Призрена свако се само склањао од непријатеља али од Призрена поћи, значи потпуно се о 
љ, пун неке необјашњиве слутње, зазирао од те године као од неке црне немани.{S} Када је у беог 
ватре, вечиту ноћ.{S} Глас је тај морао од некуд из велике даљине допрети, једва продирући кроз 
скаче са шестога спрата да би се спасао од пожара!</p> <p>Глад, која је раније само лебдела над 
 се борили и даље, док он није малаксао од многе крви, која му је текла из прибијене руке, те с 
 ето, морамо овако... — и настави посао од којега сам се згрозио и одмакао брже даље.</p> <p>Ка 
живи у оним годинама у којима се растао од ње.{S} Може се све око ње мењати, он се не мења, као 
сам још остао у болници, нисам се мицао од његове постеље, него <pb n="648" /> сам га пазио и д 
јући просјаку од реда, свако је одмицао од њега журније, не осврћући се, као да би да побегне о 
и у агонији.</p> <p>Чачак је тада крцао од избеглица и све то престрављено и забринуто, сабрано 
вао се код власти, <pb n="698" /> трчао од једног до другог и саветовао се, куповао коње, купов 
е двадесет другарских чутурица па зашао од капије до капије и распитује имали где ракије; четвр 
о у забачене уличице призренске и пошао од капије до капије, тражећи коње.{S} Коњ, који није об 
 двадесет динара; јутрос, кад сам пошао од куће, исекао сам за ватру две фотеље.{S} Да продам н 
ило читаво јато које је прекрилило небо од Вишњице до Жаркова.</p> <p>Нико није знао да је већ  
ко вратити на своје огњиште.</p> <p>Ево од прилике приближнога снимка једне групе кола која ће  
ику близу друма.{S} По истој коси, лево од друма идући Чачку, постројавају се одмах и остали то 
о њива, испред оног забранчића, на лево од друма.{S} Чим је сагледа он приђе поручнику, који је 
 то велика душевна потреба то пијанство од болова.</p> <p>Веровао сам јој јер је одиста бол, ка 
је закрвавио сва поља и горе наше, озго од Саве и Дунава па доле до Вардара, од Дрине па до Тим 
ерити — одговара приповедач. — Није био од оних што ће истрчати пред чету и викнути: „Замном те 
у којих се расни осећај још више развио од како су у нашој средини, али су нам се придружили и  
уцао се ту од немила до недрага и живио од милости, која му је пружана, верујући увек да ће се  
ка.</p> <p>Када је последњи пут одлазио од куће, пред крај августа, љубећи ми руку и праштајући 
е из ове одаје.{S} Дотле је још одлазио од јутра до вечери на оне многобројне и бескрајне седни 
.{S} Неодољиви мистрал, који је долазио од некуд са далеких страна, загрлио се са злим дусима ш 
ину свога народа.{S} Када би се одвојио од прозора, са којега је узалуд покушавао да догледа бо 
естре, у добре куће.{S} Брат се поделио од мене кад ме оженио.{S} Шта знаш хоће ли се сложити ж 
енцета, које је пре шест месеца измолио од једног пријатеља и којему се деца толико обрадовала. 
копљанске чаршије и шапатом се разносио од ћепенка до ћепенка и од једног дућанског прага до др 
ва оде до куће.{S} Шест недеља је патио од тешке болести и сваки дан му свештеник читао молитве 
оверљиве разговоре.{S} Час би по где ко од њих хитно изашао из вагона, призвао посилнога, који  
м тамо!...</p> <p>И пре но што стиже ко од нас ма једну реч утехе да каже очајнику, он отвори в 
нта, допуњујући их гласовима које је ко од њих побрао у некој канцеларији где је послом био или 
а и да осваја.</p> <p>— И ако погине ко од наших тамо, погинуће их пет, шест и десет а спашће с 
еста, ни гласа гунђања, као да је свако од њих свесан да само патњама могу откупити своју слобо 
ика и издирања на волове, које је свако од њих водио за узицу и тихо кретао за једним вођом, ко 
едило јединство акције?{S} Ако се свако од нас може слободно и по своме нахођењу кретати при по 
тове понети!“ И ми му прилазимо и свако од нас прима по један и свако свој крст носи...</p> </d 
 још једном да га убеде, износећи свако од њих нове разлоге, али он остаде при своме и на крају 
оја кола пролазила дневно.</p> <p>Свако од деце држи по нешто у руци што је нашло у овоме метеж 
фронт може прихватити и бранити се како од напада Бугара тако и од напада Немаца.</p> <p>— Једв 
к она не исцрпе из њих све вести, онако од прилике, као што вам при улазу у варош трошарински ч 
јављала и нека нарочита речитост, онако од прилике као што жене при нарицању врло често напушта 
ку и све до беле зоре чекала сина, тако од тад, ево већ седамнаест година, старица сваку ноћ па 
 немо и посматра све ово.{S} Стоји тако од јутра до подне и од подне до мрклога мрака.{S} Као д 
знамо где да се уставимо.{S} Идемо тако од ватре до ватре, са једне стране друма на другу и сву 
су погубили децу далеко од села, далеко од родитељске куће.{S} Кад они тамо зађу по гробљишту д 
то ме је охрабрило?{S} Када сад, далеко од непосредних утисака, размишљам о старчевим речима, ј 
зда, ту ископали нова огњишта и, далеко од рода свога и племена, са колена на колено почели пре 
 несрећа ако ће га постићи, била далеко од материнских очију; болела ме је судбина оне мртве ма 
је нису хтели да се удаље сувише далеко од својих имања <pb n="114" /> и своје куће?{S} Биће ип 
 румену светлост.{S} Мора да смо далеко од поноћи одмакли и већ се приближили зори али је киша  
а родитеља који су погубили децу далеко од села, далеко од родитељске куће.{S} Кад они тамо зађ 
 како му лију сузе из очију а, недалеко од њега, пред његовим очима, пљачку, грабеж, растурање  
ије, тамо иза пећскога гробља, недалеко од Патријаршије, војници су копали дубоке раке.{S} Ту,  
ало за то место на коме је.{S} Недалеко од храста лежао је један свеж гроб са крстићем од гранч 
и и избили на друм, већ нас је недалеко од Приштине, на ветерниковој коси, ухватио први сумрак. 
ти ред високих јабланова, који недалеко од пута первазе варошки јаз, што својим тамним зеленило 
ајући своја отојичашња размишљања, неко од оних што су измакли не хотећи да се задржавају, узви 
ојника.</p> <p>— Хоће ли? — запита неко од министара.</p> <p>— Њихов је велики интерес, као и н 
а.</p> <p>— И много суза! — додаде неко од наших.</p> <p>У том проломи тишину бректање аутомоби 
ваљда да ми је тога часа у болници неко од ближих умро.{S} А тако је и било, изгубила сам њега  
 воде дуге и живе разговоре.{S} По неко од њих сецка оштрим ножићем танке корице тврдога хлеба  
 рече још, да ће нас сваке ноћи по неко од домаћина обилазити те по <pb n="252" /> њему да пору 
 још не беше озбиљно припретила, колико од страха, верујући да се сад налази мећу дивљацима и д 
 нисам преживела толико догађаја колико од првога сутона па до сада.{S} Изгледало ми је све што 
ћу њих грешно дете дрхтало је не толико од зиме, која још не беше озбиљно припретила, колико од 
ио тежак, суморан, болан тренутак, нико од говорника није имао храбрости да га ма једном речју  
?{S} И ми сами не знамо куда ћемо, нико од нас не зна!</p> <p>Она ми није одговорила, те ја пон 
умом да узнемири сломљенога Краља; нико од оних, који су појмили величину болова који у овоме ч 
ни.{S} То тешко осећање, од којега нико од јутрос није био слободан и изазивало је можда оно ми 
Утонуо у ту слику, ја сам ућутао и нико од осталих није реметио тишину која је настала, као да  
? — гракнусмо сви изненађени и ако нико од нас није јасно појмио шта су то Турци.</p> <p>— А шт 
мо сви у глас као изненађени и ако нико од нас није појмио колико је то, сем најстаријега који, 
е разполажемо, јер то у овоме часу нико од нас не зна поуздано; даље, морамо знати какво је ста 
архива који се неће понети.</p> <p>Нико од јутрос више и не крије озбиљност ситуације.{S} Већ д 
умарао; вајка се трећи да му је во црко од мраза, те како ће сад даље са товарним колима а са ј 
т стотина метара, колико нам је требало од наше куће до изласка из вароши, одакле ћемо се затим 
или Богу, кад им је старије дете лежало од запалења, пред којом је мајка дечја свако вече пред  
омбардовању које је, тога дана, трајало од подне па све до осам часова увече а затим је прекину 
ких надлетао Срем и Банат.{S} Даље мало од њих, жене у војничким шињелима, чланице неке америка 
p>— Е онда знате!</p> <p>Одмори се мало од казивања, јер смо се баш пели уз неку тегобну узбрди 
одарећи ми.</p> <p>Кад смо измакли мало од овог несретника, мој сапутник настави своју историју 
а <pb n="182" /> негодовањем пресретало од некуд залуталу српску батерију, која ће навући борбу 
а означава спас онога, што је преостало од читавог једног народа.</p> <p>Са остатком своје поро 
а које носе спас ономе што је преостало од читавог једног народа.</p> <p>Бајка, бајка, бајка, к 
уздања у грађанство, да је оно одустало од својих одлука да се склања.{S} Када би сад војска од 
 Штимњи; кренуло је и оно што је стигло од јутрос из Липљана а не смело се задржати на одморак, 
и смо и Ђаковицу, прешли смо и оно село од којега вековима стрепи цела Метохија и у коме је и д 
ожицом а оно млађе још се није одвојило од наручја материног.{S} Дечици зацрвенели образи од ст 
се узнемирило, преплашило се и заценило од плача.{S} Стегла сам га јаче и тешила бришући му шак 
ветиљке се погасиле.{S} Све се склонило од непогоде под кров, једва отуд, далеко из махале, што 
атосу, али је бар било крова те штитило од кише и било је зидова те су бранили од ветра и ако ј 
но казивао да јој страх гуши и сад грло од онога што ће казати, као што је гушио онога тренутка 
м — одговорио ми тада учитељ — Путујемо од Прокупља тако заједно, удружила нас невоља, заједно  
могли до, као оно у Липљану, да кренемо од ватре до ватре, спуштајући се ка селу и тешко се про 
ска пушка.{S} Гладоваћемо и скапаваћемо од глади; боловаћемо и десетковаће нас болештине.{S} За 
а увучемо у једну кошару да се склонимо од кише.{S} Па Бојко тако полетао до мене и казује ми,  
о?{S} Има већ четири сата како пешачимо од Дечана, мора да смо близо!</p> <pb n="682" /> <p>— А 
што ће почети да се гаси сунце, где смо од умора попадали као покошени по земљи, пробуди нас из 
 је израз оних тешких осећања, које смо од јутрос сви понели крећући на пут изгнанства.</p> <p> 
еграфа са Чачком.{S} Имам и једно писмо од мога колеге, послао ми по мом коњанику, вели: ми ева 
онај виши чиновник одустаје дефинитивно од намере да се још сад уклони из Скопља а остали се ра 
 Почео сам да сумњам да и то није једно од многобројних обећања и многобројних наших надања.{S} 
 се растурите, разредите се, даље једно од другог али тако да се не погубимо, да се догледамо.{ 
чја, немо су је пратили и кријући једно од другога погледе, које је мутила суза у свачијем оку. 
ни добили најдубљега уверења непосредно од бугарске владе.</p> <p>Ето, на основу обавештења те  
ело детиње које је још увек било влажно од кише.</p> <p>Један од присутних узе кресати жигицу д 
и, наши су држали Водице, североисточно од Бољевца, затим Мало Црнуће, Врановац, Липар, Дивљачк 
Врховна Команда оде у Призрен, сат и по од границе, онда је то последња реч о ситуацији! — умир 
че и тешила бришући му шаком лице мокро од кише.{S} Киша се и са њега и са мене цедила у млазев 
 дете, коме је косица и лице било мокро од кише, али све, све на мени било је подједнако влажно 
ћу да слушам стратегијски план!{S} И то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на ст 
у хоћу да слушам стратегијски план и то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на ст 
/p> <p>За време тих седница, а нарочито од тренутка, од кад се врати бежанија са Љум-Куле, напо 
рвавим мастилом исправи у њој оно место од пре сто година, које је његовом неукаљаном имену тол 
не читају новине али су чули по где што од овог и од оног.</p> <pb n="41" /> <p>Ту се говори о  
ст грло — Је ли остало тамо у кујни што од синоћне вечере?{S} Узми један тањир па скупи све што 
 све сам више жалио што нисам причу чуо од почетка.{S} Сусед је причао о неком војнику кога су  
 неко носи дрва, други воду, трећи зашо од ватре до ватре и тражи своју, од које је мало час од 
ите... — он завуче руку у унутрашњи џеп од шињела и извуче отуд неке хартије те разви један угу 
роз главу капетану, стрпа наредбу у џеп од шињела и натуче капу на незачешљану главу па пође кр 
 са београдске станице, па онда фијакер од оних који су осамдесетих година још и изгледали нешт 
ошарини.{S} Један ће се обесити о фењер од фијакера, други метнути ногу на степеник за пењање,  
отребан број муниције и изабра се одбор од пет лица коме се повери организација те гарде.</p> < 
 задњи део његов још није тонуо, потрес од удара осетио се целим телом брода већ првога октобра 
вих, виших положаја.{S} Заузећемо фронт од прилике овде, ево овако... — и ту говорник повлачи г 
д баци прљаву кору од сира, спољни лист од купуса, кожицу од кромпира и сагињу се, те дижу те о 
кви су моји били, пропиштала ми младост од њих!“ Знаш ли, болан, мој Бата кад хоће да спава он  
улила и утајала се она немирна светлост од разигранога пламена, која је до мало час прелетала п 
ујана, да је представљала већу опасност од непријатеља којега још не познајемо.{S} И они су се  
n="442" /> <p>Одмакао сам дубоко тронут од ове ватре, избегавајући да се сретнем са погледом не 
подара да напушта.{S} Он се храни успут од остатака и отпадака а кад је и њих нестало, он кида  
n="505" /> па не пишти само јутром, већ од беле зоре па до мркла мрака?</p> <p>Ја нисам дизала  
исам стигла ни да пођем од куће.{S} Већ од осам сати у јутру отпочела је грмљавина, необична, н 
 није изненадила, јер смо тај напад већ од дана бугарске мобилизације очекивали.{S} Овај акт је 
и ће један од оних скопљанаца, који већ од недељу дана на овамо редовно дочекује и испраћа све  
а ко да <pb n="496" /> прави.{S} Ми већ од неколико дана сахрањујемо без сандука.</p> <p>Мени г 
а одступити ка Солуну.{S} Тим путем већ од неколико дана одлазе читави каравани и, ма да је тег 
као са догореле ватре.{S} Он је чуо већ од првих бегунаца, које је срео, да је Врховна Команда  
но једна београдска избеглица, коју већ од неколико дана мори тешка брига о имању које је остал 
д који је кренуо у бежанију.</p> <p>Већ од првих речи видело се да ће двобој у овој дискусији в 
ја већ по одавно познавао, један младић од двадесетак година у војничком оделу са поднареднички 
23" /> у службу, негде сам добила помоћ од општине а у Нишу сам опет ушла у једну болницу.{S} П 
 променити мишљење.{S} Ето та нам помоћ од Европе треба!</p> <p>Поједини, којима није било дово 
у.</p> <p>Када је пала вечерас ноћ, ноћ од 12. новембра, Престолонаследник се одмах по вечери п 
Историјска ноћ</head> <p>То је била ноћ од 12. новембра која се спустила над Призреном.{S} У пр 
вори он и показа ми главом једну колибу од дасака, коју је општина на брзу руку подигла да би и 
ородицу њему грунуше сузе, окрете главу од мене и оде даље, оде у ону гомилу живих лешева што л 
вице му се овлажише, те он окрете главу од мене.</p> <p>— Како то да те не известе? — покушах р 
 су пуне света који је ту склонио главу од граната и кише.{S} Домаћини су вољно и невољно прима 
јатељ не би одвео.</p> <p>Окретох главу од овог боног призора и приђох једној гомилици која је  
што си ноћас крај ватре видео као гужву од које су волови стукнули, била је гомила људи која се 
слушао као кад би наставио читати књигу од места где сам обележио знаком да сам прекинуо.</p> < 
јер су почели и они да гину.{S} Не могу од куршума да се приближе рањенику.{S} Свет бега на све 
затим и напредовање непријатеља на југу од Шара, које угрожава Дебар и закључи, према свему, да 
 грла како би сакрио Карађорђеву звезду од погледа оних који су дошли са фронта.{S} Крај ових п 
ријатеља.{S} Они су испунили друм и иду од једног до другог дућана и пазаре.{S} Ту су погађања, 
азмењују мисли.{S} Има их опет који иду од гомилице до гомилице да би чули што, као просјак кад 
м таласима и посипала је коралима стазу од старичине <pb n="19" /> куће па све доле до обале, д 
 ако те само неколико метара раздвајају од противне стране.</p> <p>Искупили смо се крај обале,  
но обавестиле и, чим се они не одвајају од српске владе и чим они хоће у Битољ, то значи да код 
зашле пред само подне и које се отимају од продаваца.{S} У кафану су придошли и чиновници, који 
вити.{S} Али, када се и они већ растају од владе, кад крећу другим путем, најближим до границе, 
се од некуд воду, трећи промрзли лутају од ватре до ватре не би ли нашли мало места да се огреј 
нак био, тужан као кад се деца праштају од мајке напуштајући јој крило материнско.{S} И како св 
чесмо лане у ово доба да чистимо Србију од Аустријанаца, потерасмо их како их нико и никад није 
ченце, које се, предосећајући трагедију од јутрос окуњено повукло под кревет, <pb n="101" /> у  
ану догађаји који представљају историју од неколико томова.{S} Чим је очигледан био неуспех дар 
ицу, <pb n="342" /> друго празну кутију од конзерве, треће откинуто парче кајиша од амова.{S} В 
ја дели воде и ограђује питому Метохију од дивљих планинских предела који се за њом све до морс 
х не би нам ништа више отежао ситуацију од садање.</p> <p>— А ви велите, Врховна је Команда и п 
 онима који су им придолазили.{S} Сваку од тих гомилица, задржавали су сад трговци, који су сиш 
аз, увлачи главу дубоко у поврнуту јаку од шињела, те се загрева сопственим дахом.</p> <p>Војни 
т изгнанства.</p> <p>Удељујући просјаку од реда, свако је одмицао од њега журније, не осврћући  
иним бдењем сањала кућу од колача, реку од млека и планину од шећера.{S} Она су несвесна тога д 
 снимка једне групе кола која ће у току од пет минута проћи крај гомиле уз коју сам се ја приби 
 и оно остаје на друму окрвављених руку од материне крви, обливено кишом која је с вечери почел 
!</p> <p>И показа ми под јастуком дршку од револвера.</p> <p>Погледам га, млад ко роса а тешки  
лемом, оцртавала су се у ономе руменилу од жара, које се проткивало кроз модри дим.{S} Ја сам ч 
мемла шест минулих векова.{S} На соколу од сухога злата, који би да се отисне са грбине богатог 
беђења, забадо штап у раскаљужену земљу од кише да објасни положаје, забадо прстом у станични з 
него и глад ми утоли.</p> <p>Дао сам му од свег срца, јер сам знао да у Ђаковици арнаути продај 
се доба када је ту исту круну, саковану од Карађорђевих топова, проносио на глави кров београдс 
 команду а који је стајао мало у страну од те групе, узвикну:</p> <p>— Гле, па оно је Млађа! —  
аше деца која не би хтела да се растану од свога друга.</p> <p>А верно кученце, које се, предос 
аспитао сам се и чуо чудну причу, једну од оних вечитих прича, које се кроз сва доба понављају  
а понављају и у књизи и у животу; Једну од оних прича, које казују толико пута већ казану истин 
вора, изабрала <pb n="11" /> себи једну од многобројних одаја, затисла камене прозоре сеном, кр 
згледао још силнији, као гора у пламену од којег се и небо запалило.{S} Под светлошћу, коју је  
зео мастиљаву писаљку, умочио је у пену од пива и црта по беломе кафанскоме чаршаву положаје, ш 
вљени таман поново умочи писаљку у пену од пива а песимиста, без икакве везе са предметом разго 
кућу од колача, реку од млека и планину од шећера.{S} Она су несвесна тога да је то била послед 
, као оно кад сви човечији органи утрну од снажнога ударца.</p> <p>То је било јуче а данас, дру 
 <p>Госпу у црнини облише сузе, загрцну од плача и прекиде казивање...</p> </div> <pb n="507" / 
х прозора, слушају а не виде, и премиру од страха.</p> <p>Борба траје сат, сат и по, два, а сун 
нама и чекају да когод баци прљаву кору од сира, спољни лист од купуса, кожицу од кромпира и са 
у, све што им је излишно или до чега су од некуд дошли. <pb n="696" /> Продаје се све и своје и 
 кафаницу, одмах ниже начелства, где су од ране зоре па до мркла мрака увек поседнути столови,  
уге и стоструке комбинације, онемиле су од изненађења и бриге на глас да је Врховна Команда већ 
освежавајућег у атмосфери.{S} Наишле су од некуд, непознатим путевима и из непознатих извора, м 
асположење.{S} Скопљански Грци, који су од 15. септембра, када је објављена грчка мобилизација  
о ми ни злу реч није рекао, одвајали су од свог дела и хранили ме а ноћу, кад је требало лећи,  
p> <p>— На Ђуниској станици заостали су од некуд вагони у којима је био натоварен наш војни муз 
 му раскрвављене усне, ноге му се тресу од умора а зној се облацима пуши са њега као са догорел 
са породицом у Србију.{S} Потуцао се ту од немила до недрага и живио од милости, која му је пру 
— Нисам, ко ће је наћи у овоме кијамету од народа.{S} Рекох да јој се само јавим, нисмо се виде 
ограда у сусрет савезницима.{S} На путу од Београда до Ниша размишљале су о свему и свачему и н 
 последњим борбама које се воде на путу од Косова ка Призрену.</p> <p>Када је пала вечерас ноћ, 
е опет разочаравају.{S} И тако се крећу од гомилице до гомилице, од ране зоре до мркла мрака, д 
ире се зенице страшћу; дојке јој брекћу од млека, мишић јој на руци нарастао, грудни јој се кош 
не, како ми деца ноћас на друму цвокоћу од зиме — правда ми се један од тих, који је пошао натр 
под нежним материним бдењем сањала кућу од колача, реку од млека и планину од шећера.{S} Она су 
држава то чини зато да би склонила децу од непријатеља те сачувала мајкама хранитеље а себи бра 
само потребом да поњавицом заштити децу од кише, ова мајка им је у ствари, несвесно, спасла жив 
рци траже неће ли срести своју породицу од које су их прилике раставиле, има и пакосника који з 
 од сира, спољни лист од купуса, кожицу од кромпира и сагињу се, те дижу те отпатке из блата и  
последње одбране и начинио себи столицу од њега; заставе, оне славне заставе, које су у рату за 
 трупа, које бране нашу источну границу од Козјака до Валандова и од којих зависи судбина Скопљ 
а увезаних врпцом.{S} Одустао сам одмах од намере да узнемиравам Госпу у црнини.{S} Она не диже 
гу моли или неко светлошћу одгања страх од хуке, коју таласи разносе кроз лагуме и шупље подрум 
павала, како их у сну не би морио страх од крваве буре која је и кроз њихово село провалила и к 
ра утисак пучине, и ти већ осећаш страх од дубине која је под тобом и од неизвесности која је п 
иснутих вилица и бледих усана испуцаних од ватре.{S} Под пазухом му јабука коју му је мајка од  
 последњи не угине?{S} О, колико је њих од нас већ позавидело овом гробу, ту, на домаку границе 
ипела пред мојим вратима.{S} Затреперих од страха и дунух у лампу да је угасим али се она не уг 
теже ми се нешто у души и мал не цикнух од бола.{S} Старац ил опази ил осети то па додаде:</p>  
тета пре но што ће ово покрити заклопац од мртвачкога сандука, полази...</p> <p>Још је два сата 
аде први сутон, на један мах, нити знаш од куд је дошао, ни ко га донесе, просу се по Пећи чуда 
ензионар за којега се уопште знало, још од <pb n="74" /> почетка рата, да све ствари гледа кроз 
мназиста, чија мајка од јутрос већ, још од ране зоре, крши руке бринући се где је.{S} Дечко је  
авезничка војска у помоћ Србији.{S} Још од ране зоре настао је био у Солуну покрет француских т 
же центар у будућој великој борби — још од поноћи извели војнике са пушкама у руци и заузели ва 
ва.</p> <pb n="522" /> <p>Далеко је још од правога сванућа те би се могло још мало одморити али 
рону лежи читав логор породица које још од синоћ и ноћас чекају ту.{S} Усред воде, која је попл 
више тешка.{S} Био је тифус који се још од турског рата код нас зацарио и све до тад се није уг 
е да не слушају празне речи које им још од Крушевца и Крагујевца звоне у ушима.</p> <p>Брига ко 
терије, учетворостручи пажњу.{S} Он још од ране зоре посла у извидницу једнога поднаредника са  
учине и код Струмице, те свет почео још од синоћ и целу ноћ да хита ка железничкој станици.{S}  
уст и непровидни мрак обавио далеко још од Пећи.{S} У томе мраку, који је као угљени облак лежа 
ле мимо нас путујући у смрт.</p> <p>Још од првог сусрета, на скопљанској станици, у мени се поч 
ој узвишици под којом се простире варош од које се, из групе кровова који ти се чине као мрка и 
био страх?</p> <p>— Од Турака.</p> <p>—-Од Турака? — гракнусмо сви изненађени и ако нико од нас 
ead>Четрдесет хиљада мученика</head> <p>Од јутрос закрчио друм који води из Штимње у Призрен.{S 
>XII</head> <head>Под лавином</head> <p>Од јутрос сам био на приштинском гробљу да одржим помен 
души и горким осмехом на уснама!</p> <p>Од вечерња, које нам је дечанско звоно објавило па до н 
м кефалијама поруке Господареве.</p> <p>Од тога платана, на Марашу, већ настају и прве куће при 
међу сметовима и у сред планине.</p> <p>Од Спаса пут напушта обале Дримове и води у унутрашњост 
ио у Крупњу, написао своме цару писмо: „Од како си, царе, метнуо круну на главу, ниси оваке бат 
е.{S} Ако ми се Ранко одметне од куће и ода се школи, онда ћу на Бати кућу, нек ми он буде дома 
наш тај говор јер немамо него један дан ода још, ако овако пође, па да сагледа <pb n="364" /> с 
Знало се да се може понети само још сат ода од Призрена па онда бацити.{S} Део који је намењен  
онаследнику да велика војска од 500.000 одабраних руских бораца, под командом једнога искуснога 
стрије а сад, после три стотине година, одавде од Патријаршије, креће опет у бегство испред аус 
о са уништавањем материјала и да одмах, одавде још, јавимо савезницима да смо принуђени повући  
читави џакови брашна и товари хране.{S} Одавде па даље, нема више добрих путева а и што их има  
 пре три стотине година српски је народ одавде, од Патријаршије, кренуо у бегство испред арнаут 
ећите, саветујем вам да крећете што пре одавде.{S} Навала ће бити још већа кад наиђе војска с п 
е није ова светина слегла, чули јасно и одавде из чаршије.</p> <p>А док је овде, на овоме крају 
S} Дође једна жена и запита ме јесам ли одавде, из Младеновца; па онда ме замоли да јој придржи 
вером да ће се у њему наћи заштита; али одавде нико није умео рећи куда ће а још мање како ће.{ 
рану зору док још све спи, њега повести одавде, извести га негде далеко ван друма и сасути му ш 
су синоћ <pb n="717" /> понели полазећи одавде.{S} Војвода Мишић остао је и даље упорно при сво 
говори <pb n="556" /> помоћник. — Један одавде на Љум-Кулу, па Дримом ка Скадру и други, на Ђак 
 која се све више и више сужавала, тако одавде сад већ сваким кораком који учинимо, осећамо как 
века.</p> <p>Борбе се воде доста далеко одавде, довде још не допире ни пушчано тане ни топ; отк 
ало час био овде.</p> <p>— Је ли далеко одавде граница?</p> <p>— Један сат, овако како ми идемо 
, која се налазе као избеглице недалеко одавде, у Краљеву и која, и не знајући да је он овде а  
ње.</p> <p>— Лежала сам тифус!</p> <p>— Одавна?</p> <p>— Сад шест недеља како сам се дигла.</p> 
 смо први октобар као нешто са чиме смо одавна већ измирени, али то не значи да смо га и мирне  
нула сам и ја са њима.</p> <p>Морала је одавно превалити поноћ, морала је већ бити близу зора а 
 не нађе српске топове.</p> <p>Поноћ је одавно већ превалила, ватра која је горе у брду ждерала 
аша учитеља које сам по имену ја већ по одавно познавао, један младић од двадесетак година у во 
ма у мени.{S} Она трне у мојој души већ одавно и догорева као кандило у коме је дотрајало уље а 
ем о једној чудној појави, коју сам већ одавно запазио пред нама и убрзао сам кораке не би ли ј 
агло је одмицала и војници, који су већ одавно сатерани у вагоне, почеше понова да се размрдава 
 му још једну цигарету, јер је ону прву одавно посркао и жудно бацао погледе на моју.</p> <p>—  
ви звуци нису ипак могли из душа нам да одагнају; уморила нас је дуга ноћ, коју смо превалили и 
зноја и покривао би очи руком, не би ли одагнао навалу мисли <pb n="291" /> које би га као разд 
.{S} А кад би само и са тога места била одагната непријатељска батерија, ми би још вечерас ушли 
сад бранити, који ће им помоћи, који ће одагнати страх са некада тако ведрих детињих чела.</p>  
<p>— Заповедајте, господине капетане! — одазва се млади потпоручник.</p> <p>— Ви лично нанишани 
оба ноћи?</p> <p>— Прође давно поноћ! — одазва се војник из даљине.</p> <p>Онај се врати с врат 
рија ућута, ни једним се метком више не одазва.</p> <p>— Умуче! — кликну капетан.</p> <p>— Прол 
арат тражећи Чачак, али се отуд нико не одазва.</p> <pb n="178" /> <p>— Не одзива се? — упита к 
ети, да одговори својој дужности, да се одазове команди, али — батерија је његова већ далеко ко 
ога и пођох на горњи спрат, где је моја одаја била.{S} Када сам се успео, са отворенога доксата 
клониште, била је једна празна приземна одаја без патоса и без прозора.{S} Њу ми није газда уст 
pb n="11" /> себи једну од многобројних одаја, затисла камене прозоре сеном, крпама и блатом; и 
х турских кућа и, по пространим њиховим одајама и ходницима, начинили су се читави логори.{S} С 
бом, ћутећи смо заузимали места у малим одајама начелниковим, по којима се убрзо поче да креће  
лом људи који су се тискали и гушили по одајама, по ходницима, <pb n="313" /> по шупама, по дрв 
тима и официрским сандуцима.{S} На сред одаје налазе се два уздуж састављена стола око којих су 
ик <pb n="570" /> не излази више из ове одаје.{S} Дотле је још одлазио од јутра до вечери на он 
> <p>Сви га напустише и пређоше у друге одаје где су водили тихе и дуге разговоре.{S} Краљ је н 
} Уступиће нам домаћин један крај своје одаје али нема ватре да се огрејемо.{S} Но ко би и поже 
p>На округломе столу, на сред простране одаје у којој станује Престолонаследник, лежи разапета  
аком реду има светлих изузетака и ја им одајем поштовање.{S} Можда има и у београдској главној  
 <p>Да ли се Он можда, усамљен у својој одаји, не бави тим мислима или се преда њ’ појавила она 
 светлост као свитац кретала по мрачној одаји тамо и амо.</p> <p>Нешто се значајно морало тамо  
мирне таласиће.{S} Затим се она враћа у одају, припаљује кандило под иконом и шапће молитве Бог 
дник се одмах по вечери повукао у своју одају и, под светлошћу једне петролејске лампе, наново  
ас, који је бобоњао кроз празну и ниску одају; да ли онај тајанствени полумрак, који су облаци  
представља једну пространу, правоугаону одају, претрпану креветима и официрским сандуцима.{S} Н 
м се пре толико плашила. „Где је борба, одакле се чује?“ — питала сам радознало. „Отуд са гробљ 
ане вести, расипају се затим по кућама, одакле их жене односе у комшилук; одатле се преносе у ч 
у топови али отуд са Качаника и Гилана, одакле непријатељ слази да још једном окрвави Косово.</ 
за начелства, испред Бајазитове џамије, одакле се догледа лабски друм те погледао хоће ли догле 
 Криволака напредују ка обалама Треске, одакле ће се дохватити Шарових падина те пружити руку н 
ја и дере да сиђе доле, у долину, доле, одакле се осећа мирис крви.</p> <p>Гомила се уставља пр 
дизали су главе и погледали на прозоре, одакле су им светиљке осветљавале препланула лица а гом 
 да се одмах повуче на Добрун-Вардиште, одакле је преко Шаргана стигла у Ужице.{S} Непријатељ ј 
на што ближе о догађајима код Ђаковице, одакле су били стигли узнемирујући гласови.</p> <p>Још  
обила и залазиш у споредне, тихе улице, одакле јасно чујеш топовску грмљаву са Црне Горе и Кача 
својих трупа и о ситуацији на Јежевици, одакле је овога тренутка стигао, не кријући ни своју бр 
бало од наше куће до изласка из вароши, одакле ћемо се затим косовским друмом упутити, путовали 
 бели барјакчић с мотке и утрча у кућу, одакле мало час искуљаше читаве гомиле жена и деце радо 
окта из близине.{S} Сви се згледаше.{S} Одакле то сад?{S} Сви нетримице почеше посматрати и пра 
рхтао и грцао, засипале га питањима:{S} Одакле иде; иде ли још војске; има ли какве наде?</p> < 
ко тешких зрна.</p> <pb n="201" /> <p>— Одакле бије? — виче капетан да би надвикао тресак.</p>  
 се крије више!</p> <pb n="168" /> <p>— Одакле се повлачите?</p> <p>— Са Чачка, кроз клисуру.</ 
ша! — одвикује војник из ноћи.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Отуд, из Београда.</p> <p>— Шта ј 
пред болнице па довикују отуд:</p> <p>— Одакле господине капетане?{S} Куда господине капетане?{ 
чешће бивати што даље идемо.</p> <p>— А одакле си ти? — запитах после извесног времена онога за 
 оних који су вечерас тек кренули отуда одакле смо ми јутрос.{S} Тамо, у позадини, стигао је ре 
понели са друма од <pb n="174" /> Ариља одакле су јутрос кренули.{S} Уморни волови који вуку ов 
днаредник са предњег топа.</p> <p>— Ама одакле, по богу, где се скрио?</p> <p>Узеше сви да осма 
ти.{S} Сретнији, који су колима, ко зна одакле и из кога државнога магацина, вукли по коју врећ 
кле ноздрве.{S} Преморио га пут; ко зна одакле он, озго из Србије, вуче терет и не одмара се ни 
ра.{S} Пита он мене за име, презиме, па одакле сам и кад смо дошли на фронт; па онда пита ко на 
мандиром брзометне батерије, да осматра одакле их то туку непријатељски вешто скривени топови.< 
и још боље, која је непрекидна од места одакле смо јутрос кренули до места где ћемо ноћас заноћ 
е се имало где, одвели су га у Прокупље одакле је изашао на фронт Друге Армије, Степе Степанови 
, насумце, пада се, посрће се, враћа се одакле си пошао и опет полази.{S} Не знаш куда, нити ви 
ју и освајају питоме јадранске обале; и одакле је Зетом господарио Ђорђе Балшић, чији гроб и са 
е се од јутрос опет воде крваве борбе и одакле се потмула грмљавина топова јасно чује са овога  
а Дебар и Битољ, који је још слободан и одакле се, у случају невоље, увек да за времена одступи 
е, да се потовари па да сви крену цркви одакле ће са свештеником у планину.</p> <p>Тако је и би 
уле и за које нико није умео да потврди одакле су и како чуле.</p> <p>— Ево вам један доказ! —  
а Проминцла.{S} Нико не зна ни ко је ни одакле је, ни чија је; појавила се једнога дана на беог 
е кадгод видети?</p> <p>— Смем ли знати одакле одступате?</p> <p>— А што да не смете знати? — и 
ренимице команду и осврћући се за собом одакле би им ова имала доћи.{S} Али пуковник обустави д 
 није много говорио, сем то што ми реко одакле је и како је пребегао.</p> <p>Јуче по подне кад  
воју дугу и бону причу.{S} Он тече тамо одакле смо ми дошли, видеће успут невоље наше а када бу 
 те се увери да је одлично наперен тамо одакле бљује непријатељска ватра.{S} Он одмаче од топа  
 би оволики народ бего да је добро тамо одакле се бега.{S} Зло је тамо, веруј ми.{S} И да си се 
 кити крвави косовски божур; зашто тамо одакле се догледа дим на Качаничкоме фронту, где се и д 
p>— Збогом браћо! — па настави пут тамо одакле ми бегамо, под тешким осећајима да, и ако се вра 
олазиш и увек ти изгледа да си још тамо одакле си кренуо; нити кроз таму догледаш предмет коме  
/p> <p>Сви обратише пажњу на ону страну одакле ватра бљује.</p> <p>— Ено, рикну! — и сви спазиш 
 га питам а он не казује; а добар друг, одан... баш волем што смо се намерили једно на другог.{ 
на Врдник, до врдничке куле.{S} Рекоше, оданде се лепо догледа сва Фрушка Гора.{S} Кад смо били 
дведе.{S} Тамо ће возом до Феризовића а оданде како Бог да.{S} И у том се аутомобилу, кад год ћ 
ет шест душа и свако се предао искрено, одано молитви.{S} Изгледало ми је као да и свештеници п 
 животу га је држала још само дужност и оданост ослободилачкој идеји, којом је био запојен и ра 
зад сам стигла...</p> <p>Госпа у црнини одану, као да је овога тренутка преживела све што казуј 
ио одмор, који је Краљ хтео себи или се одао новим размишљањима после боног сусрета с децом што 
 по земљи како ни најдаљим шумом, не би одао стражару где сам.{S} Умирио сам се тек када сад сп 
стрављено и хитро спусти пушку на руку, одапе је и прозеблим гласом прошапта:</p> <p>— Стој!{S} 
аку ни руку склонити у недра, јер носиш одапету пушку и обзиреш се на све стране.{S} Ово је јед 
ји изузетака и, кад их сазнам, ја ћу им одати признање.{S} Али дотле, прођите мислима кроз ту ч 
хо и мирно острвце где ћемо се спокојно одати одмору и тузи, али — у тренутку кад смо се томе < 
ћама, одакле их жене односе у комшилук; одатле се преносе у чаршију, где се брзо и хитро разнос 
шава и трагедија народа. <pb n="732" /> Одатле даље настају трагедије појединаца, од којих свак 
им о несретној судбини овога народа.{S} Одатле, из те исте Патријаршије, кренуо је наш народ пр 
ине који се спуштају до саме вароши.{S} Одатле ће штитити одељења која се још повлаче.</p> <p>Б 
о нишке равнице да ту наставе посао.{S} Одатле су узлетели и пали на Косово, где су се узнели и 
тровицом Косовском и иде на Дреницу.{S} Одатле, преко Јањева и Гилана, сече Бињачку Мораву па с 
ти тада већ болеснога војводу Путника а одатле отишао је право у Врховну Команду да се обавести 
опет враћа у групу из које је потекла а одатле иде даље, кроз дућане и кроз кафанице, одлази у  
у па његовом левом обалом до Љум-Куле а одатле право на југ путем који је пробио Црни Дрим, па  
тупати, од Ужица на Пожегу па у Ариље а одатле на Гучу.</p> <p>Официр оборене главе а забачене  
ишкој болници, па после у приштинској а одатле у Призрен. <pb n="647" /> Рана ми се брзо опорав 
{S} Најзад, морао се повући у Параћин а одатле у Крушевац.</p> <p>Слика коју је тада Крушевац п 
ће прегазити Дрим и отићи у Барбалушу а одатле у Љеш.{S} Војници и избеглице наставиће пут прав 
етао облак, велика мисао Душанова, која одатле плави све долине и планине балканске, допире до  
алазе у Санџаку, могле би сићи у Пећ па одатле, преко Андријевице и Подгорице, наставити ка мор 
мобилом до Владичинога Хана, узјахао је одатле коња и пошао преко положаја ка Врањи.{S} Али, Вр 
е до зидина солунскога града, одбија се одатле и претапа питоме Струмичине долине, те се устављ 
ина, који нису више чувани, и одбија се одатле као морски талас о стену, да опет понови удар.{S 
рба се већ води у Душановој улици, па и одатле Немце отераше наши и сручише их доле, на Јалију. 
еке Црне, слази њоме у прилепско поље и одатле, преко врхова Селечких планина, пресеца понова р 
 част доласка савезника.{S} Вратио се и одатле са једним болом више и сад је већ сломљен дозвол 
атичући ту обичан разговор, они меркају одатле остале групе па где виде да неки господин млатар 
 о стену и сручујући се у амбис.</p> <p>Одатле, од Љум-Куле, настаје уска стаза којом се упутил 
нт.{S} Морало му се учинити и кренуо је одах пут Књажевца, где су се водиле борбе.{S} Али није  
нути и кад осетим да сам бедник, да сам одбачен, да сам напуштен, посрнућу, пашћу опет крај оно 
е мало час са мном разговарао, али овај одби:</p> <p>— Не могу, рањен сам — одговори он — не мо 
ске, допире до зидина солунскога града, одбија се одатле и претапа питоме Струмичине долине, те 
јних магацина, који нису више чувани, и одбија се одатле као морски талас о стену, да опет поно 
преко оних ланаца и гвоздених табла што одбијају сударе вагона.</p> <p>- Тога часа и том одлуко 
за дуван и понуди.{S} Дечко ману главом одбијајући и погледа бојажљиво по препланулим лицима ок 
ржећи се тачно наредаба, грубо гурали и одбијали сваког ко би само пришао вагону који су њихове 
им се не испуне захтеви?</p> <p>— Измеђ одбијања захтева и рата има још нечега...{S} Да, пре ор 
 другом сјуримо бајонет у груди па увек одбијем ја његов а он мој ударац.{S} Најзад ја окренем  
Он је, размишљајући о добивеним вестима одбио онај један проценат који војници увек приписују с 
мобил.{S} И оне су га добиле; ако их је одбио командант, ађутант је био љубазнији; ако их је од 
нт, ађутант је био љубазнији; ако их је одбио министар, секретар је био љубазнији. <pb n="235"  
рњем спрату начини места за њега, он ће одбити.</p> <p>— Нека их, нећу да узнемиравам жене и де 
ка и потребан број муниције и изабра се одбор од пет лица коме се повери организација те гарде. 
, који се имао основати у Скопљу; месни одбор живо је запео да још с јесени навуче довољно дрва 
а застава и под овом сабрао се нарочити одбор грађана који је образован да изврши предају варош 
н није био ни свршен а већ се образовао одбор и припремао програм за други.{S} Осећајући обавез 
p>— Молим лепо! — узе председник белога одбора опет реч да се објасни — Ми смо напуштени и ми и 
е становништво.{S} Примио се и за члана одбора Грађанске Гарде, која је образована да у моменту 
м оружаних младића, пошао сам да, у име одбора који је управљао овом организацијом, обиђем стра 
сетио то негодовање у погледу светине и одбора и у души му то изазва бону одвратност и плануше  
вце немају, оне су се радије придружиле одборима за приређивање концерата и кермеса у корист ра 
 готовости на предају, сваки је од ових одборника носио још омотану, на левоме рукаву, и једну  
тан и потера коња у саму гомилу.</p> <p>Одборници се згледаше међу собом и председник њихов при 
е то? — грмну капетан с коња сакупљеним одборницима са белом траком око рукава.</p> <p>Нико му  
 и пред општином, заједно са овим белим одбором, очекујући са извесним неодређеним страхом, слу 
ом Брду и Новом Гробљу тако јаки и тако одбрамбено добри, да ће моћи спречити сваки прелазак.{S 
а Армија путем на Чакор а Прва Армија и Одбрана Београда преко Жлеба на Рожај.{S} Трећа Армија, 
, пришао ми је један чичица из последње одбране, блага, родитељска лица.</p> <p>— Немој, синко, 
Пошла сам са једним старцем из последње одбране, који је био на служби при канцеларији начелник 
ију дочепао је један старац из последње одбране и начинио себи столицу од њега; заставе, оне сл 
а оца.{S} Нашла сам неке из по-последње одбране али ми нису ништа знали да кажу.{S} Један чак с 
ојом је првој, другој и трећој армији и Одбрани Београда одређен правац повлачења Пећ—Андријеви 
и разговор се најпре задржа на питању о одбрани Београда, затим опет сиђе у Мораву и закачи се  
челу, сишли су и прихватили борбу да би одбранили несретне избегличке породице које су, на отво 
и последњи, почасни плотуни, избачени у одбрану Скопља.</p> <p>На скопљанскоме граду сиђе низ м 
"729" /> утешити.{S} Горким ћемо сузама одбројавати дане изгнанства а дубоким болом хранити наш 
о разумевање у цифрама, узе на прсте да одброји шесет.</p> <p>— А јеси овако исто играла као ми 
</p> <p>— Непријатељ је упалио варош! — одважи се један међу нама да гласно каже слутњу свију н 
 и углед Краљевине и, ађутант Тодоровић одважи се да ту задаћу прими на себе.</p> <p>Он приђе к 
а и девојака и тек се јуче или прекјуче одважила пуна стида, сишла с плота, пришла бојажљиво ко 
е па право на Скадар али би се ретко ко одважио да тим путем пође.{S} Свет се забринуто ломио,  
га лица проби туберкулозно руменило, па одважно диже главу и настави вишим гласом, кроз који је 
 упорно остао при томе да он неће да се одваја од својих војника, да хоће да пати заједно са њи 
разговор или што се човек у мраку лакше одваја од спољнег, те више повлачи у себе и мисли о себ 
треља се а осам бораца и један наредник одваја се са фронта да прате госпођу потпуковницу и да  
у.{S} И како који лов, он све већу пару одваја и доноси мајци.{S} А сретна мајка, облије најпре 
Арнаутина и онај што је питао жандарма, одвајају се од њих нерешени, неодлучни као и раније што 
м а Руси искрцавају у Варни, онда се не одвајају тако лако снаге за појачање овога фронта.{S} Ј 
саме, да остане крај њих, да се више не одвајају.</p> <p>Тамо је он, тамо, међ својом дечицом,  
аде извесно обавестиле и, чим се они не одвајају од српске владе и чим они хоће у Битољ, то зна 
тине лагано повијала са повијараца који одвајају Лабове обале од Косовске равнице.{S} И раније  
ине.{S} Оно што смо за ових сто година, одвајајући од своје сиротиње, одвајајући од својих уста 
о година, одвајајући од своје сиротиње, одвајајући од својих уста, прибирали и текли, не би ли  
 више ближили све су се више оцртавали, одвајајући се један од другога те се све јасније и јасн 
 мучан пут само да спасе пород свој.{S} Одвајала је од својих усана, од своје снаге, од свога з 
атре.{S} Нико ми ни злу реч није рекао, одвајали су од свог дела и хранили ме а ноћу, кад је тр 
 је бабо сипао из вреће брашно у торбе, одвајао у заструг сир из качице, скидао из димњака сува 
терија, од које се он никад ваљада није одвајао, водила.{S} И сада на путу повлачења, душу му о 
ео ме хватати неки полусан који ме није одвајао од стварнога па ипак ми натурао непознате, тамн 
 Ниси никад одио, ниси се никад од куће одвајао.{S} Ал шта ћеш, наредба је, мора се!</p> <pb n= 
јаднога народа! — шаптао би боно Краљ и одвајао <pb n="287" /> би се од прозора не могући да до 
 ћемо славити и преслављати, из ње ћемо одвајати мрвице и бацати их у гробове које будемо копал 
 /> <p>Занета тим мислима, Краља понова одведе поглед ка прозору, са којега се догледало широко 
м машинама за убијање људи, мене поглед одведе у таму где лежи друм, јер ми се у томе часу учин 
на станицу и прима породице да их донде одведе.{S} Тамо ће возом до Феризовића а оданде како Бо 
стави своје казивање:</p> <p>— После ме одведе бабо у гомилу, тамо где су свирали србијански св 
ад неслућене, никад невиђене, њега опет одведе мисао на пријатна сећања, која су му била у овом 
ких плећа — Ако је крив, стрељај га.{S} Одведи га рано у зору, док још цео свет спава, па стрељ 
грлу, па се прибра и настави. — Војник, одведоше га лањске године у војску...</p> <p>— Па? — за 
 оку.{S} Кад оно био загребачки процес, одведоше га у Варадин те остаде тамо пет месеца.{S} А н 
а српски фронт а оно тако је и било.{S} Одведоше нас у Босну и пребацише преко Дрине где су још 
ао што би оцу и мајци казивао.</p> <p>— Одведоше ме затим у логор, са осталим заробљеницима, а  
ретоше, један на север а други на југ и одведоше бегунце да их предаду у загрљај двема разнолик 
други, што осташе у цркви, кад Радојицу одведоше кући, доконаше да село пође <pb n="249" /> у з 
ише и сад је већ сломљен дозволио да га одведу у Рибарску Бању, где ће у миру моћи да преболе н 
>Једној се жени, мало више наше капије, одвеза бошча и просуше ствари.{S} Приђосмо да јој помог 
разу! — И устаде овај добродушни па сам одвеза врвцу, којом је малочас везао врата и пропусти ч 
адан и подрпан сиромашак.{S} Та су кола одвезла српскога Краља у Немањину Белу Цркву, данашњу К 
а својом исповешћу, и мисли, које су је одвеле далеко негде, сасвим и заборавила да сам ја крај 
а крај друмова.{S} Ослободили га јарма, одвели га ван друма да не смета пролазницима и оставили 
а га тамо воде.{S} И није се имало где, одвели су га у Прокупље одакле је изашао на фронт Друге 
{S} Па то је већ имала једанпут и то је одвело у Букурешт.</p> <p>— Ал’ не заборавите да ми ово 
ратнице почео да куља народ у двориште, одвео је газда на неко <pb n="348" /> склонитије место, 
и је сад ускочила, вагон у коме је била одвео би је у албанске планине где би деци својој ископ 
ивот.{S} Место на топле обале где ју је одвео вагон у који је сад ускочила, вагон у коме је бил 
 повукли из села да га непријатељ не би одвео.</p> <p>Окретох главу од овог боног призора и при 
{S} Њега је овај последњи уздах извесно одвео у његову тако скору и тако кратку, али ипак пуну  
виши сам чиновник; могу ме интернирати, одвести ме, одвојити ме од породице, па шта сам онда уч 
не на Ситници.{S} Та га је мисао морала одвести у царство снова, у царство бајака, јер на његов 
о ће ноћ па ће нам она помоћи; он ће ме одвести, одвешће ме међу Србе, међу браћу моју.</p> <p> 
 је онај први питао где ће га тај вагон одвести, нити овај други.{S} Било их је и који су свесн 
па ће нам она помоћи; он ће ме одвести, одвешће ме међу Србе, међу браћу моју.</p> <p>— Док се  
ека, жури ми се а и престала је киша! — одвикује војник из ноћи.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— 
ивности и доброћудности; <pb n="631" /> одвлачила ме је од тешких мисли, које сам као терет нос 
 Што их више пратим све ме даље одводе, одводе у неке мистичне пределе, у царство без граница и 
нама.{S} Што их више пратим све ме даље одводе, одводе у неке мистичне пределе, у царство без г 
а војника држе под мишке једног нашег и одводе га.{S} То је неко из авлије, који се прикрио, ал 
оца.{S} Није ли то миг историје који га одводи на оне исте мисли које су пре годину дана, у час 
м је ноћ обгрлила Косово, подржава те и одводи све даље у тим мислима и ти корачаш полако, тром 
 појава, коју би неко запазио, скреће и одводи одмах разговор на другу ствар.{S} Не воде те раз 
ора и он ме је одводио све даље и даље, одводио ме је у далеко детињство, тамо чак докле једва  
сам му се подавао без отпора и он ме је одводио све даље и даље, одводио ме је у далеко детињст 
е над Подримљем као залутала душа, која одвојена од тела тражи себи склониште.</p> <p>Дубоко та 
ада као роса, још неогарених усана, тек одвојена од мајака и кућа и одмах поведена путем страда 
ог, па кад су преметали Турци а то било одвојено па не запазили, те он дао сад да се исхрани на 
н маричкога Краља Вукашина Мрњавчевића, одвоји се од прозора кроз који је видела где је гроб и  
 јарак крај друма а неки и полегали.{S} Одвоји се једна десетина те крену низ друм а друга десе 
зумем, господине војводо!</p> <p>Кад се одвоји од телефона, капетан се живо даде на посао.{S} П 
 део одговорности на себи самоме, он се одвоји од прозора и уморно се сручи понова на миндерлук 
 остављала ту.</p> <p>Њена је вера није одвојила ни од оних снова које је некада будна сањала,  
 прекрстила га пре но што се од постеље одвојила.</p> <p>Враћајући ме таквом једном вечеру, кој 
м, од које су се пре пет стотина година одвојили.{S} И, једнога дана, кретоше преко широких рум 
би где затекао какву команду, што су му одвојили по где што из казана.</p> <p>Шестога дана путо 
а макне ножицом а оно млађе још се није одвојило од наручја материног.{S} Дечици зацрвенели обр 
м, које још никако нисам имала снаге да одвојим од недара, ни храбрости да га спустим на оне да 
!...</p> <p>— Ја не знам, ја не умем да одвојим.</p> <p>А и он не уме да је саветује, изгледа м 
Кад <pb n="508" /> гдекад покушам да се одвојим од својих болова, ја малакшем и клонем.{S} Боло 
 поручник погледа у мене кад рече да се одвојимо у потере.{S} Трчали смо низ друм, па кад смо < 
уће ме звери.</p> <p>Један је јецао.{S} Одвојио се у страну и вероватно под навалом тешких мисл 
прату, у одељењу које је од свога стана одвојио ректор Богословије, који се са својом породицом 
оје су биле одојчад кад се син од мајке одвојио, и међ њима је она нашла себи радост и одмену.{ 
 чак ни иста лица; један је почео па се одвојио и пришао другој гомилици а наставља неко који н 
бру судбину свога народа.{S} Када би се одвојио од прозора, са којега је узалуд покушавао да до 
пешаци обично ишли и, да би се што више одвојио, утурио сам се измеђ двоја кола.{S} То је био ј 
овник; могу ме интернирати, одвести ме, одвојити ме од породице, па шта сам онда учинио? — вајк 
 млађи прихватају кућу а овога је штета одвојити од школе.{S} Учи и слуша.{S} И да видиш само к 
 у себи забринути родитељ — али ме може одвојити од породице и потерати, као што све грађане те 
али мало.{S} Могао сам и од своје свеће одвојити половину, те да виде бар где би стали и где би 
час кратка пресуда прекога суда за увек одвојити.{S} Њима ће он, породици својој, посветити сво 
 ми се, лакше ми <pb n="552" /> је било одвојити се од детета, које сам сахранио пре две године 
p> <p>— Тај ми пример ништа не казује — одврати младић јогунасто — или бар ништа што противуреч 
нутку остао, предомислио се, казали му, одвратили га.</p> <p>А док смо се ми тако неодлучно реш 
?</p> <p>— Тако.{S} Хтео сам поћи па ме одвратише.{S} Оно је, брате, несрећа онај Чакор.{S} Ни  
има настала је већ била очајна, дивља и одвратна слика.{S} Док су бедне, прокисле и промрзле по 
да је сручим у кола, у крило ненасите и одвратне сујете.</p> <p>Ноћ је већ увелико овладала кад 
и сви су ми били гадни <pb n="416" /> и одвратни.{S} Видела сам обијене дућане, разрушене куће, 
 сви подједнако себични, сви подједнако одвратни.{S} Онакажени сами, ми с презирањем сретамо он 
 <p>Цео мој поступак изгледао ми је још одвратнији, стидела сам се сама себе и, кад сам већ јед 
ије улогу немачкога агента заменити још одвратнијом улогом шпијуна и издајника своје земље — пр 
 да су „они“ Аустријанци, али да је њој одвратно рећи то име.</p> <p>— Почеше најпре гранате да 
екада живот видела и, она нема више оно одвратно, студено лице и пожудни поглед тице грабљивице 
 да победиоци носе собом глад или можда одвратност према крволочноме послу који већ годину и по 
његова старешине, изазва у гомили света одвратност и гунђање али то није ништа омело старешину  
У гомили, место обичнога гунђања, наста одвратност и гађење када се из ових биографија сазнаде  
ине и одбора и у души му то изазва бону одвратност и плануше му образи срџбом.{S} Он напусти ба 
то красно друштво на фијакеру.{S} Да ту одвратност још више појача приђе гомили једна угледна г 
рачунати!</p> <p>Обузе ме тешко осећање одвратности и узбуђен измакох опет у страну, у гомилу к 
овори са неком боном иронијом и дубоком одвратношћу и предахну као што би човек предахнуо на ка 
м видео још болнију, видео сам језовито одвратну слику.{S} Пред нама су ишла једна кола покриве 
о Карађорђу, где је она читав један век одгајана, где је он обновио подижући јој скупоцен храм, 
се то неко Богу моли или неко светлошћу одгања страх од хуке, коју таласи разносе кроз лагуме и 
ачувати краља.</p> <p>— Па оно јесте... одговара као убеђено трећепозивац.</p> <p>— Бива, да ум 
до Дојрана, разуме се редовна војска! — одговара нестрпљиво светини заробљеник с фијакера.</p>  
а деци душу повратила.</p> <p>— Нема! — одговара мајка.</p> <p>— Да могу — додаје опет рањеник  
 дететом?</p> <p>— Да га предам овде! — одговара мала и обзире се на све стране преплашено.</p> 
кућу, него тако... узех децу па ајде! — одговара жена са митровичког воза.</p> <p>— Па како ћеш 
есило четворо деце.</p> <p>— Не може! — одговара бакалин са својих врата — Може да туче Ново гр 
?</p> <p>— Троје, господине ђенерале! — одговара Бојко.</p> <p>— Е, ево ти три крста, а ево још 
ар ти не оде данас?</p> <p>— Не боме! — одговара онај први.</p> <p>— Што?</p> <p>— Тако.{S} Хте 
освојене крајеве.</p> <p>— Како коме! — одговара му сусед — ко је затекао све у кући није му ду 
p> <p>— Из близа, господине капетане! — одговара поднаредник са предњег топа.</p> <p>— Ама одак 
/p> <p>— Не знам, господине капетане! — одговара водник.</p> <p>— Гледај, пази!</p> <p>Сви обра 
га бусена.</p> <p>— Морам, господине! — одговара чича.</p> <p>— А умеш ли да гађаш?</p> <p>— Зн 
челник.</p> <p>— Донела сам ово дете! — одговара мала преплашено.</p> <p>— А зашто си га донела 
а.</p> <p>— Терај, терај још на више! — одговара неко одовуд где су ватре.</p> <p>— Западоше то 
давио.</p> <p>— Није могао да издржи! — одговара неко са петог, шестог стола — Не може свако да 
атиш!{S} Тако ти је суђено па ето ти! — одговара други који је потпуно разумео предње питање је 
орамо их наћи, иначе ће нас покосити! — одговара пуковник а у том груну, недалеко на десном кри 
би је обишли.</p> <p>— Румунија ћути! — одговара му мрзовољно једна београдска избеглица, коју  
 наиђу нови гости.</p> <p>— Чиновник! — одговара глас с поља.</p> <p>— Па и ја сам чиновник! —  
 поља.</p> <p>— Па и ја сам чиновник! — одговара глас изнутра.</p> <p>— Морате ме пустити, имам 
л’ знаш да играш шаха?</p> <p>— Знам! — одговара песимиста.</p> <p>— Е, видиш, на ово поље мора 
— пита га председник.</p> <p>— Јесам! — одговара суво и звера по судници и тражи очима хоће ли  
у болнице и магацини?</p> <p>— Нисам! — одговара чиновник.</p> <p>— Нећете ни чути, неће се ни  
— пита га капетан.</p> <p>— Да бијем! — одговара водник.</p> <p>— Чекај, не жури!</p> <p>— Сатр 
 се држи за кош.</p> <p>— Не верујем! — одговара човек с фијакера, погледајући нестрпљиво на са 
> <p>— Зато, што ми је ту, под носем! — одговара му дежмекасти лиферант који грчевито стеже под 
д са стварима?</p> <p>— Баци, брајко! — одговара му пакосно срески начелник, који је без игде и 
но? — наваљује онај.</p> <p>— Решено! — одговара одлучно једанаести.</p> <p>— А где је решено?< 
<p>— Па нећу ваљда са живе сећи месо! — одговара ми и погледа мрким погледом у коме је било чак 
 кажем што.</p> <p>— Давно, од летос! — одговара отац.</p> <p>— Па што не остасте у селу с њим? 
 капетан.</p> <p>— Пролајаће он опет! — одговара пуковник, уверен да је нађени непријатељ спуст 
ајући му руку на раме.</p> <p>— Могу! — одговара дечко и не слутећи да је то Краљева рука на ње 
<pb n="383" /> <p>— Промрзла, што ћу! — одговара мајка а речи јој звоне болом.</p> <p>— Нигде в 
 видиш?</p> <pb n="618" /> <p>— Хоћу! — одговара дечко.</p> <p>— Ако, упамти, треба да упамтиш  
атају, стрељаће нас!</p> <p>— Не још! — одговара четврти. — Бацићемо их, мораћемо их бацити ал  
/p> <p>— Ал немојте тако, госпа Јело, — одговара јасан, пун женски глас — и други су рањени и п 
 пољска? — виче други.</p> <p>— Која? — одговара му неко из гомиле око ватара.</p> <p>— Дринска 
болести.</p> <p>— Ко је могао видети? — одговара задригли кафеџија који је пре годину дана у ов 
нало. „Отуд са гробља, са вашаришта!“ — одговара старица. „Са Думаче?“ — опет <pb n="418" /> пи 
b n="418" /> питам ја. „Јесте, отуд!“ — одговара старица, па наслони ухо на врата а прстом ми к 
о да арлуче.</p> <p>— Да, мора остати — одговара он суво а и њему стеже жалост грло — Је ли ост 
идиш, није му се ни ту могло замерити — одговара приповедач. — Није био од оних што ће истрчати 
 Ниша, али даље...</p> <p>— Ја мислим — одговара онај господин излепљен блатом — да ће се сад т 
амерно?</p> <p>— Намерно, самоубиство — одговара адвокат, који је донео вест, — Оставио је и пи 
осподари те ватре.</p> <p>— Море како — одговара он на неколико разноликих питања — нек те нико 
изнао би да јој је и триста коња мало — одговара му један, који је и сам покушавао да уђе у сас 
а леђима.</p> <p>— Тако је ваљда било — одговара му други, испрскан блатом до грла — тако је ва 
ство код толике Србије?</p> <p>— Зато — одговара му други — што ту толику Србију брани ђенерал  
ку вочићи.</p> <p>— Та да, тако нешто — одговара господин улепљен блатом — само, рекосте, то је 
о да се покају што су натрчали на нас — одговара ребрећи се београђанин.</p> <p>— И право је, м 
ли онде пушка са непријатељске стране а одговара јој наша.{S} Кад дан мало више освоји, поче и  
овара за ово?{S} Ајд, кажи ми, ко ће да одговара за ово?</p> <p>У том се осети неки покрет у го 
) зубима изгризао јабучицу!{S} Ко ће да одговара за ово?{S} Ајд, кажи ми, ко ће да одговара за  
 својој кући.{S} А Лазар им редом свима одговара.</p> <p>— Наиђоше, вели, као олуј.{S} Испред њ 
е стиснуте усне, крваво их загриза а не одговара никоме ни речи.{S} Његово је лице земљане боје 
бар и Врховна је Команда изјавила да не одговара више за безбедност путовања савезничких предст 
рене и без хране; зар се за то ником не одговара?{S} Друго је, ако збиља услова има, у том случ 
 а нико му реч не сме проговорити, нити одговара коме кад га здрави.{S} Најзад, кад би време, ј 
у.</p> <p>Пред судом он се не брани, ал одговара без поуздања и без храбрости.</p> <p>— Јеси ли 
поднадули.{S} Они седе мирно око ватре, одговарају понизно на свако питање и залажу се парчадим 
ита један чичица.</p> <p>— Хоће боме! — одговарају му из гомиле.</p> <pb n="592" /> <p>Чичица н 
њи час.</p> <p>— Море, преплашила се! — одговарају други</p> <pb n="458" /> <p>— Па нек се и пр 
 кола.</p> <p>— Можемо, чича, можемо! — одговарају регрути, чија се младост још није уморила и  
 им било до разговора, нису хтели ни да одговарају кад сам их питала.{S} Једнога дана донеше је 
кија.{S} Ако кажеш да немаш камџијом ти одговарају, па мораш да нађеш. <pb n="254" /> Па онда т 
, зид, дрво и камен, и мирно и одмерено одговарају на пушчане поздраве са непријатељске стране. 
— А куда ћемо, тата?</p> <p>А тата и не одговарајући, расејано лута погледом по својој скромној 
е али је капетан само одмахнуо руком не одговарајући му.{S} Писар, видећи да на питања не добиј 
 оба пуковника.</p> <p>Он климну главом одговарајући потврдно и удали се опет из собе.{S} Мало  
ми је али ја нисам дизала главу и нисам одговарала.{S} Кад су ми пресушиле сузе, кад више нисам 
на Чукарица и да су наши <pb n="450" /> одговарали са Бановог брда, а други опет да су Немци ту 
ћанских врата, питали погледом а ми смо одговарали слегањем рамена.{S} У тесној улици начелства 
и није ништа ни мислио, што је сасвим и одговарало служби у којој је.</p> <pb n="71" /> <p>Кажу 
поворка.</p> <p>— Разуме се да брине! — одговарам му ја.</p> <p>— Брине? — учини он и погледа м 
нт и све тако редом пита, а ја му редом одговарам и казујем, као што би оцу и мајци казивао.</p 
к их је схватио, а и кад их је схватио, одговарао је на њих непоуздано и неодређено.</p> <pb n= 
а сам покушавао да му поставим, није ми одговарао.{S} Кад сам и њему пружио једну цигару, он је 
крави, а као кирију за грејање морао је одговарати на разна питања оних, који су били господари 
м.{S} Немојте ме саветовати, немојте ме одговарати, немојте ме спречавати, то је моја последња  
{S} Како би тај корак Венизелосов могао одговарати грчким али не и пруским интересима, Констант 
<p>— Па? — запитах ја и ако сам слутила одговор.</p> <p>— Погинуо! — додаде старац и заћута.{S} 
ита: шта је, и хоће из очију да прочита одговор и савет.</p> <p>Поједине породице, које су се в 
 без везе и неодређено, добаци по какав одговор и жури даље.</p> <p>— Туку Дорћол и град!</p> < 
ри на питање о капитулацији и тај његов одговор био је уједно <pb n="555" /> и мишљење целе вла 
</p> <p>Дигла сам главу да сазнам његов одговор, погледала сам га у око али оно није одговорило 
ишу и Грчка и Румунија, што има да буде одговор на бугарску мобилизацију.{S} На нишкој станици  
га народа изврши ово одрицање! — био је одговор министров.</p> <p>Најзначајнија, а уједно и пос 
о? — учини он, па похита да претече мој одговор. — Онај ко хоће да прими на себе задаћу оснивањ 
тпуковник, пошто је узалуд очекивао мој одговор — имамо две слабе дивизије са батаљонима од по  
теве, ја сам већ сад уверен у негативан одговор.</p> <p>— То значи? — додаће мало касније Прест 
 покушавам ја да измамим на силу утешан одговор.</p> <p>— Та... — узе да отеже официр — у ствар 
јој је намера ударити на Турску.{S} Као одговор на овај бугарски акт, Грчка, држећи се савезног 
ада је објављена грчка мобилизација као одговор на бугарску, ишли чаршијом уздигнуте главе, обо 
но повукло под кревет, <pb n="101" /> у одговор на дечје изјаве љубави поче тужно да арлуче.</p 
.</p> <p>— Евакуише се! — прошапта он у одговор на педесет питања која су се ускрстила са свих  
о за фењер.</p> <p>— Остају у Солуну! — одговора онај што је пожурио колима да би стигао пре но 
карског прегледа, кад овај место сваког одговора забринутој породици, само слеже раменима и нем 
одговорих му, осећајући да сам му дужан одговора због саучешћа којим пита.</p> <p>— Не плачи, м 
ава.{S} Припитујемо их али њима није до одговора.{S} Сваки занет својом невољом и бригом жури у 
иштине напатиле и не питају и не чекају одговора: нису раде да истину сазнаду сувише доцкан; не 
гове.</p> <p>— Велико зло, господару! — одговорају старци правећи места Краљу.</p> <p>— Сам кам 
S} Писар, видећи да на питања не добија одговоре, узе непитан сам <pb n="175" /> да прича шта з 
ао их је дуго и свестрано, записивао је одговоре и допуњавао их, враћао се на питања која је ве 
трана и још не стигоше да један другоме одговоре а оно пушка и по други пут плану и тане просви 
 му се не повреди рана.</p> <p>— Јесте! одговори она и подиже главу, као да се тог тренутка про 
ављена животом а опијена славом оружја, одговори јој без милости:</p> <p>— Зар си ти једина мај 
ај с поља званичним гласом.</p> <p>— Е, одговори глас изнутра — онда извини.{S} Ја сам мислио к 
итах старца.</p> <p>— Ето, та колиба! — одговори он и показа ми главом једну колибу од дасака,  
p> <p>— Стој!{S} Ко иде?</p> <p>— Ја! — одговори бели витез тамним, гробним гласом.</p> <p>— Ко 
те нама — Шта га тера?</p> <p>— Сила! — одговори неко — Зар ниси раније видо?</p> <p>— Јуче и д 
е бојажљиво, обазриво.</p> <p>— Сама! — одговори она тихо и уздану тешко.</p> <p>Нисам умео даљ 
а је одзив?</p> <p>— Краљевска Круна! — одговори поуздано сен.</p> <p>— Пролази!</p> <p>И сен м 
а пасти?</p> <pb n="63" /> <p>— Мора! — одговори потпуковник одлучно. — На Београду је двадесет 
" /> <p>— Крематоријум српске државе! — одговори официр гласом кроз који је звонио дубок бол.</ 
ије.</p> <p>— То је могуће и тако је! — одговори капетан.</p> <pb n="188" /> <p>— Останите на т 
болницу.</p> <p>— Бојим се далеко је! — одговори чичица узбуђено и престрављено — Бојим се да м 
ено што?</p> <pb n="89" /> <p>— Није! — одговори доктор.</p> <p>— Ето видите! — прихвати онај п 
сподине, да ми нису тешке ове невоље! — одговори она топло и искрено.</p> <p>— Вама зар?{S} Ком 
вати и после, кад и ти топови занеме! — одговори учитељ и сам нешто охрабрен. — Вероваћу, јер с 
пита један од пуковника.</p> <p>— Не! — одговори секретар.</p> <p>— Спава ли све по кући?</p> < 
атеријал не може спасти?</p> <p>— Не! — одговори одлучно помоћник. — Ја сам до душе наредио да  
/p> <p>— Разумем, господине капетане! — одговори млади потпоручник и очевидно му се бледило раз 
 га.</p> <p>— Треба ићи, уклонити се! — одговори начелник који је тога тренутка прекинуо разгов 
је ушао непријатељ?</p> <p>— Убио се! — одговори он убедљиво и поуздано.</p> <p>Настависмо пут  
њеним.</p> <pb n="399" /> <p>— Јесте! — одговори девојче.</p> <p>— Имате ли родитеље?</p> <p>—  
тигне.</p> <p>— Да чуо сам, стићи ће! — одговори официр немарно, не придајућим томе велики знач 
</p> <p>— А ако пређу?</p> <p>— Неће! — одговори она поуздано. — Баш сам јуче разговарала са мо 
могосте их отерати?</p> <p>— Пређоше! — одговори војник и настави даље у мрак.</p> <p>— Их! — у 
љуст?</p> <p>— И тада ће нас напасти! — одговори официр одлучно.</p> <p>— Можете ли ми бар рећи 
ве стотине хиљада, толико може изићи! — одговори помоћник.</p> <p>— Онда нам не остаје ништа др 
е речи дивизијару.</p> <p>— Даћу вам! — одговори овај и сав даљи разговор обрну се на питање о  
 имамо, сви их носимо!</p> <p>— Знам! — одговори она са саучешћем — Знам!</p> <p>Ућутасмо затим 
p>— Где је погинуо?</p> <p>— Не знам! — одговори старац и слеже раменима.</p> <p>— Како не знаш 
војим не путујете.</p> <p>— Сама сам! — одговори она.</p> <p>Затим смо наставили пут ћутећи, ду 
а даље, за Призрен?</p> <p>— Путујем! — одговори наредник.</p> <p>— Е онда ми немој ништа даље  
аба. — Разумете ли?</p> <p>— Разумем! — одговори млади резервни официр и затресе му се рука, ко 
тешко нама што ту силу плаћамо кожом! — одговори му један мрзовољан глас.</p> <p>— Рекох — онај 
знемирих га ја.</p> <p>— Чиним помен! — одговори тихо као да не би рад да поремети свечаност тр 
 Ти си Србин, рођаче?</p> <p>— Србин! — одговори ми припаљујући цигарету коју сам му дао.</p> < 
авити.</p> <p>— Тако је, Височанство! — одговори помоћник.</p> <p>— И шта ћемо онда с војском б 
ао што наређујете, господине војводо! — одговори капетан. — Али се бојим, нећу моћи задржати не 
тав пук најбоље војске.</p> <p>— Цео! — одговори пуковник показујући на друм којим су се већ до 
!{S} Учините као што сам вам наредио! — одговори капетан и окрете се буновном и дремовном посил 
а ноћ порушила?“</p> <p>— Јес’, тако! — одговори онај.</p> <p>— Ама, зар је то могло у истини д 
тах разочарано.</p> <p>— Само толико! — одговори официр — Призренски је пут једини који нам је  
/p> <p>— Никад није толико ни патило! — одговори ми једна жена из таме, коју дотле нисам ни зап 
 <pb n="518" /> <p>— Немогуће, госпо! — одговори г. пуковник строгим, војничким тоном, у коме н 
!</p> <p>— Онда, идите што пре, децо! — одговори Краљ и диже главу.</p> <pb n="277" /> <p>Сви с 
шта сте по занимању?</p> <p>— Сликар! — одговори и тужно махну главу па додаде више себи. — То  
 легао да се одмори.</p> <p>— Покрет! — одговори капетан суво.</p> <p>— Хитан? — пита даље потп 
поноћну тишину.</p> <p>— Не, не могу! — одговори Престолонаследник суво и клонуло.</p> <p>— Па  
ли бар мени испричали?</p> <p>— Хоћу! — одговори он са највећом готовошћу — Хоћу, па ако сте пи 
 — узвикнуше неки.</p> <p>— Није наш! — одговори бакалин — Њихов је!</p> <p>Деца запазише негде 
е!</p> <p>— Држи се како знаш и умеш! — одговори војвода — ако си ти онај стари, одржаћеш се.{S 
емо путовати, тата?</p> <p>— Куда...? — одговори он гласом који му дрхће у грлу — далеко... мно 
.</p> <p>— А где би био, већ са вама? — одговори и поче журно да срче цигарету коју је припалио 
</p> <p>— Тако!{S} Нас, него кога ће? — одговори набусито господин са јабучицом.</p> <p>— Ја би 
емо ли, бабо?“ — „Хоћемо кад морамо!“ — одговори он, па се диже и уђе у двориште.</p> <p>— Е, в 
и док се уверимо да све по кући спава — одговори тако исто тихо секретар.</p> <p>— Само обазрив 
ижа болница? — пита.</p> <p>— Варошка — одговори му једна жена — али морао би да се враћаш а ко 
има.</p> <p>— А што бре кад има места — одговори други — и стока па грехота је што је напољу по 
м?</p> <p>— Само су два правца могућа — одговори <pb n="556" /> помоћник. — Један одавде на Љум 
је.</p> <p>— Изгубила дете несретница — одговори ми један од оних, дрхћући и сам од влаге којом 
е су оне лаке?</p> <p>— Нису ми тешке — одговори ми звучним својим језиком — јер их патим са је 
као избеглице моја мајка и две сестре — одговори потпоручник потресеним гласом. — Немам снаге д 
присталицу.</p> <p>— Е па онда, брате — одговори поп мало узбуђеније. — Ибром се може сићи и у  
вај одби:</p> <p>— Не могу, рањен сам — одговори он — не могу ни толико понети колико је овај!< 
н? — прихватих ја.</p> <p>— Не мислим — одговори официр одлучно — него знам, видим.{S} Нема ту  
>— Њихов је велики интерес, као и наш — одговори Пашић — да двеста хиљада војника на Балкану не 
.</p> <p>— Пробудили су ме пси! — једва одговори. — Знао сам да ће они ујутру доћи да једу црко 
ушава да устане, да пође, да полети, да одговори својој дужности, да се одазове команди, али —  
— учини она збуњено, неспремна ваљда да одговори на то питање и погледа ме својим тихим и угасл 
једне контра-демонстрације, која има да одговори бугарској демонстрацији.{S} За дан или два сти 
 питањима на која чичица не стиже ни да одговори.</p> <p>— Грађани, дабоме... жене, деца, људи, 
 какве наде?</p> <p>Капетан хтеде да не одговори или бар да прикрије истину али гомила из његов 
 Бугарима?</p> <p>Човек уских рамена не одговори ништа.</p> <p>— Изволте, изволте правити сад к 
 кад пређе у љутњу.</p> <p>Песимиста не одговори ништа.</p> <p>— Најзад, добро — настави ватрен 
и чега?{S} Он ме чудновато погледа и не одговори ми, већ он мене запита:</p> <p>— Што се ви, го 
м око рукава.</p> <p>Нико му ни речи не одговори.</p> <p>— Ко обеси ту срамну заставу? — грмну  
из ове ситуације?</p> <p>Потпуковник не одговори ништа на ово питање, те ја покушах, да му га у 
<p>— Јесам!</p> <pb n="337" /> <p>Он не одговори неколико тренутака па онда ми се од једном окр 
срца кад виде ову чељад.</p> <p>Нико не одговори и нико не предложи ништа друго и настаде мучна 
 Шта треба да радимо ми?</p> <p>Нико не одговори, јер Краљ то питање беше готово сам себи поста 
ми из редова гомиле један учитељ, да ми одговори на једно питање, које сам му поставио још тамо 
ре и понудих јој своје место.{S} Она ми одговори само једним благодарним погледом и седе мирно  
лике да једном вишем официру и директно одговори на питање о капитулацији и тај његов одговор б 
е спази у ходнику, запита ме шта ћу.{S} Одговорила сам да бих желела бити болничарка.{S} Он се  
 нико од нас не зна!</p> <p>Она ми није одговорила, те ја понових:</p> <p>— Зар није боље било  
 шта мисли, шта ће; она ми ни речи није одговорила, бацила је само поглед на снежне планине кој 
је већ десеторицу до сад питао и сви му одговорили да је истина.</p> <pb n="702" /> <p>— Истина 
ор, погледала сам га у око али оно није одговорило на моје питање, оно ме је и даље питало:{S}  
 <p>— Па јест — одговорих тек колико да одговорим.</p> <pb n="171" /> <p>— Како да није! — наст 
н, испрекиданим реченицама, недовршеним одговорима, имитујући у колико је то могуће Пашића, пок 
 n="283" /> <p>— Јесте, јесте, Краља! — одговорио им је крунисани старац, као да би хтео овим д 
 је твој сељак ваљада?</p> <p>— Није! — одговорио ми је.</p> <p>— Него? — рекох.</p> <p>— Не зн 
у.</p> <p>— А... само то не може бити — одговорио је консул — јер руски војник не би никада при 
 <p>— Него? — рекох.</p> <p>— Не знам — одговорио ми тада учитељ — Путујемо од Прокупља тако за 
ја судбина! — понови он још један пут — Одговорио дужности у рату сад сам ево напуштен, оставље 
м рођеним очима видели?</p> <p>Ја нисам одговорио на то питање а осећао сам да би и у овоме тре 
от, у борбу...!</p> <p>Ни речи му нисам одговорио.{S} Дубоко, врло дубоко су ме коснуле његове  
ну не може, тамо ћу ја!</p> <p>Нисам му одговорио и он је ућутао.{S} Ишли смо и даље лагано а к 
аву, ниси оваке батине добио!“ А цар му одговорио: „Извукао сам ја, није ми то првина, него теб 
 да вам кажем један пример, који ће вам одговорити на питање, ко је <pb n="327" /> тај који је  
са неким уверењем, да му ја доиста могу одговорити на то питање.</p> <p>— Па ево, ово је крај!< 
осподине?</p> <p>- Ето, видиш,Новице! - одговорих му исто тако.</p> <p>— Видим! - учини он и за 
га места.</p> <pb n="720" /> <p>— Да! — одговорих му. — Само пре три стотине година српски је н 
ми помогли!</p> <p>— Јесте, сећам се! — одговорих и изађе ми пред очи слика оног бедног девојче 
 Стигли? — упита ме.</p> <p>— Стигли! — одговорих и посадих се на џак где ми је он сачувао мест 
ар покривен ћебетом.</p> <p>— Тражим! — одговорих очајно уморан од тешкога хода по сеоском блат 
 то јасно?</p> <p>— Јесте, на жалост! — одговорих ја, осећајући како ми овај непознати официр ч 
ј је отап, све се сабрало, пријатељу! — одговорих му, осећајући да сам му дужан одговора због с 
, пролазак дивизије.</p> <p>— Па јест — одговорих тек колико да одговорим.</p> <pb n="171" /> < 
 памет речи онога официра у механи и не одговорих ништа.</p> <p>— Мислите нећемо Приштину напуш 
мо поћи без Краља, нити примити на себе одговорност пред народом и пред историјом ако дозволимо 
огу имати права примајући на себе и сву одговорност! — додаде и војвода Степа.</p> <p>— Какве б 
 ја сам први који пристаје да прими сву одговорност.</p> <p>— Још једно питање — упаде ђенерал  
 — понови војвода гласно — Како да нема одговорности?{S} Зар повести људе на кланицу кад услова 
ила, од којега је Лорд Киченер свој део одговорности избегао једном војничком смрћу.{S} Када се 
у млади Краљевић и, осећајући један део одговорности на себи самоме, он се одвоји од прозора и  
е и војвода Степа.</p> <p>— Какве би ту одговорности могло бити?{S} Ако се успе нема је а ако с 
лижи за непријатеља.{S} Војник је грубо одгурнуо несретну матер а официр то одобравао погледом  
 обзирући се на све позиве начелникове, оде и затвори врата за собом а мали мртвац, другарчић м 
 сузе, окрете главу од мене и оде даље, оде у ону гомилу живих лешева што лутају по улицама пећ 
 нек те нико не лаже, нема брате ништа; оде и команда ноћас у Грачаницу, прође Косовом и Краљ и 
га трести грозница, те занеможе и једва оде до куће.{S} Шест недеља је патио од тешке болести и 
 се умолио <pb n="467" /> команданту да оде до Београда и обиђе кућу, у којој су сами жена и че 
рош.</p> <p>— Знаш, кад Врховна Команда оде у Призрен, сат и по од границе, онда је то последња 
не сазваше ђачку чету и он са друговима оде у Скопље где се ђачка чета вежбала.{S} Борио се зат 
пољуби га два три пута и заплака се, па оде. „Сад ћу ја!“ вели, па се изгуби.</p> <p>— И не дођ 
брину.{S} Већ вечерашње вече и ноћ, кад оде жандармерија из Скопља, биће вече и ноћ безвлашћа и 
 се иста двојица:</p> <p>— Па зар ти не оде данас?</p> <p>— Не боме! — одговара онај први.</p>  
ушевне, један нехотичан покрет па да се оде у смрт.</p> <p>Миран и поуздан поглед којим ме је с 
 треба почети, шеф станице нареди да се оде у жељезничку радионицу и отуд зовне мајстор.{S} То  
ој и врати га ордонансу који салутира и оде.{S} Капетан се диже са постеље и рече потпоручику к 
ли пртљаг.</p> <p>Потпоручик салутира и оде а мало после, док се капетан још навлачио и опремао 
 се понови пуцањ.{S} Арнаутин се диже и оде да обиђе свој пласт сена и сина којега је оставио н 
му грунуше сузе, окрете главу од мене и оде даље, оде у ону гомилу живих лешева што лутају по у 
, пошто се довољно загрејала, диже се и оде под своја кола.{S} То је био једини <pb n="662" />  
уавски пук, прође кроз варош крај нас и оде на Зејтинлик.{S} Кажу, ови су дошли са Дарданела а  
бо, па нам даде још по где који савет и оде.</p> <p>Ето тако смо у невољи и јаду провели још пе 
тазе, тако да кланци, кроз које бегунци оде, већ почињу личити на костурнице.</p> <p>Стари Краљ 
смо се здружили, ето...</p> <p>И учитељ оде с робијашем даље својим путем, остављајући за собом 
на ноћиште примити људе који под пушком оде.{S} Ајде, водите га!“ нареди ага те грешна Марка по 
какати потоке и плотове па све пречицом оде као тане из пушке.{S} Ми гледамо за њим како граби  
ка да чека везу и испошље телеграм а он оде да потражи мало одмора.</p> <p>Прихватио се у кафан 
а се уставим па ето ти!“ А кад год бабо оде у Београд он донесе отуд нове слике и песмарице, па 
ни крстова... а и што ће; нек душа само оде у божје дворе а тело... ништа, прегорело дрво!</p>  
 а на ово друго не видим; ал опет, зрно оде тамо међу њих, па ако погоди кога добро а ако не по 
се од болова, као малочас она мајка што оде у ноћ да тражи изгубљено дете; тешили су ме они око 
 уздигнуте главе, ведар, весео, свечано одевен а озго, са газиместанске узвишице, грували су то 
ичком оделу а друга просто и сиротињски одевена са дететом у наручју.{S} Морао сам им прићи да  
} Други пут опет, румена девојка у бело одевена, расплетене косе, искићене зеленим кукуреком и  
, сви подједнако одевени или боље једва одевени.{S} Види се да се разбегло из гнезда изненађено 
рижна и преплашена лица, сви подједнако одевени или боље једва одевени.{S} Види се да се разбег 
и узлази на раме и сањам девојку у бело одевену, расплетене косе, искићене зеленим кукуреком и  
обљеник подрпанога али потпуно крвавога одела.{S} И капа на глави и подрте цокуле на ногама и б 
ревила крпама које је откидала са свога одела, па се боји да се не загаде.{S} Док мајка кроз су 
ужаних људи, разнога изгледа, разнолика одела; бледи и недорасли младићи, који су преко зимског 
а залутала деца без родитеља, без топла одела, без заштите — све те слике и друге болније, пром 
јим дрхће.{S} Са сваког парчета њиховог одела цури киша, хаљине им се улепиле за тело а блато и 
ушљива воња од људскога зноја, покислог одела, које се пуши и испарава и мокрих обојака и опана 
ака, без ранаца и опасача, рањеници без одела и бегунци без хлеба.</p> <p>— Никад ваљада оволик 
 ратни музеј ради портрете свију шефова оделења Врховне Команде.</p> <pb n="516" /> <p>Тога дан 
 собом онога дипломату административног оделења, донео нам пријатне вести о искрцавању савезник 
д темеља до крова.{S} Најпре се у доњим оделењима појавила ватра и дим је кроз разбијен прозор  
стили и вуку по блату; лица се срозала, одело већ подрпано и блатњаво, прокисло и - омлитавило. 
 ми је руке и грло и цепао ми је зубима одело.{S} Мени се навукло нешто на очи и ништа не видим 
ају те огромни арнаутски пси, цепају ти одело и ти се бориш и једва спасаваш.{S} Сви су око ват 
оја јој се просула из грла, прелила јој одело црвенилом те изгледа као откинута и увела булка.{ 
аљда, што видите на мени ово аустријско одело, па за то не верујете?</p> <p>Нисам му рекао да л 
 и ето зашто је на мени опет аустријско одело.</p> <p>Ту прекиде заробљеник причу и обојица заћ 
н ми рече:</p> <p>— Скини то србијанско одело, ено мало час је умро један аустријски заробљеник 
 комите и обукла се већ била у комитско одело и сликала се већ наслоњена на пушку, али је нису  
ам од влаге којом му је ваљда натопљено одело. — Једно носила а друго водила па... пала граната 
 озго са доксата куће, коме под влажним оделом севају жглавкови и кости те не може да лежи.{S}  
е, треба пребродити.{S} Свет улопан, на оделу и мушкињу и женскињу по више слојева блата, које  
ама, умазане блатом које се сасушило на оделу, прљавих руку, прљава лица, неумивене и изгладнел 
ни, могли би те ухватити у србијанскоме оделу па ако те познаду, обесиће те а овако, затећи ће  
 — вели.</p> <p>Млада жена у војничкоме оделу, која је хтела с њом да се споразуме, била је Фра 
.{S} Једна је од њих у мушком војничком оделу а друга просто и сиротињски одевена са дететом у  
младић од двадесетак година у војничком оделу са поднаредничким звездицама на раменима и два де 
, по каква жена под шајкачом и у мушком оделу, француски топџија, руски минер, наш официр са фр 
 умрљано крвљу а сем крви исушила се по оделу и бела поља од слузи па осветљена вечерњом светло 
 нас засуо блатом по лицу, по коси и по оделу.{S} Навикнути на то, ми смо брисали само очи од б 
{S} Крај вочића су ишли трећепозивци са одељаним гранама, којима су опомињали вочиће када би ов 
ао што је капетан и предвиђао.{S} То је одељене које је лично војвода Мишић упутио, да се увери 
да се увери о стању ствари и, како вођа одељења у рапорту изјави, да се у невољи нађе.{S} Капет 
изрена, по којима, су извесна француска одељења примила борбу на српској територији, на Моглену 
појединим местима успео да пребаци мања одељења преко река.{S} Према последњим извештајима, кој 
ке остаци неког енглеског артиљеријског одељења које одступа из Београда.{S} Ови туђинци, који  
— рећи ће дипломата из административног одељења упитан о бугарској мобилизацији, шетајући одмер 
а — учини дипломата из административног одељења, осећајући сву величину утиска који је учинило  
уба.{S} И ако чиновник административног одељења и ако је кренуо у Солун вероватно да се раније  
ју до саме вароши.{S} Одатле ће штитити одељења која се још повлаче.</p> <p>Бугари већ наступај 
да нема више ни коморе ни профијантских одељења.</p> <p>Осим тога, стигао је извештај командант 
зак својих трупа.{S} Командир истурених одељења изађе капетану на рапорт и саопшти му бројно ст 
се у невољи нађе.{S} Капетан задржа ово одељење да преноћи у селу те да у јутру начини распоред 
пријатељем.{S} За капетаном крете и оно одељење коњице, што је синоћ у мрак стигло.</p> <p>На Ј 
p> <p>- Становао је на горњем спрату, у одељењу које је од свога стана одвојио ректор Богослови 
а.{S} Пропустила сам јуче, у суботу, да одем на гробље па пођох данас, да запалим свећу за мртв 
а да ми кажу.{S} Један ме само научи да одем у болницу и да се понудим за болничарку.{S} Вели:  
 затим целива медаљу на грудима; па кад одем у Раваницу да целивам Цара а мени Обилић ка грудим 
утку прискочити.{S} Шта је то њој да из Одесе пребаци војску у Варну, ништа, шала!</p> <p>— Ал  
в.{S} Ја бих волео да изнесеш главу, да одеш тамо, да поздравиш...</p> <pb n="650" /> <p>Послуш 
 па ћеш пре остати жив но у Топчидер да одеш.{S} Пошао сам ја био, па ево вратио сам се.</p> <p 
раљ Вукашин Мрњавчевић!</p> <p>— Шта је одзив?</p> <p>— Краљевска Круна! — одговори поуздано се 
во.</p> <p>— Од синоћ се, господине, не одзива.{S} Звала сам неколико пута.{S} Мора да су наши  
о не одазва.</p> <pb n="178" /> <p>— Не одзива се? — упита капетан нестрпљиво.</p> <p>— Од сино 
 неко из далеке тамнине а нико му се не одзива.</p> <p>И тако то једнако иде и једнако придолаз 
ин скут и зове је и вришти јер му се не одзива.{S} Свет пролази крај овога очајнога детета и ни 
 иду за Призрен; од јутрос се никако не одзива на телефону начелник из Гилана.{S} И свака таква 
муслимана није могла наћи одобравања ни одзива али код онога <pb n="120" /> елемента, који једи 
исто је.{S} Кад можеш ти, могу и ја.{S} Оди, помози ми да се попнем!</p> <p>— Чекај да подметне 
је му дозвољавала ни по равноме путу да оди а камо ли по овоме беспућу.{S} Саграђена је, њега р 
же?</p> <p>— Јок! — одмахује онај. — Не оди се зими туда.</p> <p>Други ухватио црногорског жанд 
одом лаганим, одмереним, лаким, као што оди сен и пође уском стазом, која од развала Светога Ар 
мље од неколико часова дужине и ширине, одиграва се читава историја једнога народа, која траје  
шавати судбина читавог једнога народа и одигравати најочајнији део његове историје, пре но што  
издани.</p> <p>За пола месеца Септембра одиграли су се на Балкану догађаји који представљају ис 
 сам му изложио све догађаје који су се одиграли за неколико дана на Балкану.</p> <p>— То значи 
ати после ручка а, ако буде време дуго, одиграти и по коју партију клабријаса или што друго мањ 
 у шуми био још гушћи мрак те смо једва одили.{S} Ишли смо дуго, врло дуго, ко зна колико, сат, 
уским и усеченим стазама и пешице тешко одило, те се пред овим изгледима морало и са последњим  
е и расипају се.{S} Обалу потока, којом одим, окитиле кржљаве и оголеле врбе те ти изгледају ка 
опску равницу.{S} Ту на месту којим сад одимо, развија се најславније доба српске историје — Ми 
нас, навикнути већ да на путу, којим ми одимо, остају лешине за нама.</p> <p>Бегали смо из бога 
на, коња и волова, којима је друм којим одимо тако раскошно окићен.{S} Неколико дана бављења у  
уштена.{S} Друмом само ми изгнаници што одимо или сретнемо по где кад какво преплануло дице са  
а Плав и Гусиње?</p> <p>— Нисам ни туда одио али веле не ваља.{S} Зли су они Арнаути а не ваља  
и, хоћеш се умети пазити?{S} Ниси никад одио, ниси се никад од куће одвајао.{S} Ал шта ћеш, нар 
и а не ваља ни пут.</p> <p>— Па јеси ли одио на Рожај?</p> <p>— Туда јесам!</p> <p>— Па како је 
кора?</p> <p>— Е ту не знам, туда нисам одио.</p> <p>— А шта мислиш, кад бих ударио на Плав и Г 
белим чарапама — него жене!{S} Срамота, одиста срамота! — и пензионер пљуну у блато.</p> <p>Про 
ца у ваздух!“ Тргао сам се и осврнуо и, одиста сам видео официра за нашим леђима а ја нисам ни  
овоме старачкоме, тихом и благом гласу, одиста је приликовало да у том часу рече богочовекове р 
ам руку насликао бих ту сцену.</p> <p>— Одиста! — потврдих ја.</p> <p>— Насликао бих је, јер то 
/p> <p>Сви се пренуше и сетише да треба одиста нешто учинити, да се треба на нешто одлучити.</p 
же се и поче им довикивати као да ће га одиста моћи чути и разумети они озго:</p> <p>— Хој, хој 
 тај телефон је потврђивао, да је Влада одиста добила саопштење францускога посланика, по коме  
 је по једна катастрофа српскога народа одиста везана за име Карађорђевића и увек у моменту кад 
ао да би се хтео уверити, верујем ли ја одиста у то што тврдим. — Верујете ли ви одиста да у на 
ог топовског метка.{S} Од једнога метка одиста, јер пешадија је већ на ивицама вароши, а артиље 
алена варошица Младеновац тога тренутка одиста страшну и језовиту слику престављала?{S} Видела  
 <pb n="309" /> <p>Свима би јасно да је одиста тако морало бити.{S} Онај што рече малочас да је 
су је упорно негирали.</p> <p>А јуче је одиста и кренула била савезничка војска у помоћ Србији. 
и пламен?</p> <pb n="21" /> <p>Да ли је одиста вера јача од туге а нада снажнија од бола?</p> < 
е певају песме растанка.{S} Да ли ми је одиста тада тако изгледало или ми то сад изгледа, кад с 
је Европа најзад поверовала и да нам је одиста прави савезник!</p> <p>— Само кад би их стигло д 
д болова.</p> <p>Веровао сам јој јер је одиста бол, када га је казивала, враћао увек њеноме мра 
и спремни да приме и већу борбу која се одиста од тога часа и развија.</p> <p>Као да се и непри 
, а сутра треба поранити.</p> <p>Сви се одиста забринусмо, и свако донесе у себи решење ујутру  
ма се држала зграда?</p> <p>А крхало се одиста и пуцали су темељи и љуљали су се већ последњи с 
очитало одлуку.{S} И са лица њихових се одиста могло прочитати оно што <pb n="714" /> су у доњо 
о усијаним кљештама.</p> <p>А то и беше одиста жена којој се откидала душа као да су је кљештам 
д ње намеру да ми све о себи каже.{S} И одиста, она након дуге паузе, коју ја нисам ни једном р 
роплани.{S} Неко рече да дају и знаке и одиста, мало за тим а њихове батерије почеше да туку у  
 је самој себи, нека у њој превре бол и одиста, кад после извеснога <pb n="463" /> времена обри 
 његових не испраћа! — приметиће неко и одиста, сад нам тек паде у очи да нико његов не изађе з 
 глас из мрака.</p> <pb n="476" /> <p>И одиста, ја тек сад приметих да је на месту где сам стај 
 човек те мрзи.</p> <pb n="387" /> <p>И одиста, у томе тренутку кад сам дигао главу, изгледало  
оже се добити телефонска веза.</p> <p>И одиста, од јутрос, крај свих напора који су чињени, тел 
одаје неко чак из пете гомиле.</p> <p>И одиста, та су кола, што су се спустила из Топлице у Кос 
 боре да утуре своје породице.</p> <p>И одиста, тамо пред вагонима настала је већ била очајна,  
диста у то што тврдим. — Верујете ли ви одиста да у нас има и Гарибалдија и Мацинија, и Кавура  
 слома не ишчезава.</p> <p>— Верујеш ли одиста?</p> <p>— То је још једино што нам је остало, го 
сприча причу а мени се она колиба учини одиста као отворена чељуст аждајина, у коју морам да ба 
 у Феризовић?</p> <p>— Значи, да Бугари одиста одступају па је железничка линија можда ослобође 
јано, довољно би било двоје: да се Руси одиста искрцају у Варни и да Французи, са половином сна 
 ових, потврдили су нам да се савезници одиста искрцавају.</p> <pb n="45" /> <p>— Ама јесте ли  
 шта је све спасавано?</p> <p>— Не знам одиста.{S} Знам да сам чинио и ја један покушај али нис 
Гранате су још једнако грувале и ја сам одиста неколико пута осетила како је задрхтала земља по 
 и стрепе.</p> <p>Капетан се сети да он одиста, ни по цену највећега успеха, не сме српским топ 
>— А шта је то што вас уверава да се то одиста и не дешава? — покушах ја да га умирим.</p> <p>— 
{S} Дигох се од ватре да видим је ли то одиста она, чија се црна силуета стапала са тамом, те с 
 он и застаде.</p> <p>Ја се збуних, јер одиста нисам могао ни сам у том тренутку наћи шта ће до 
авршава један део њене историје.</p> <p>Одиста је то чудна игра судбине!{S} На једном парчету з 
 телефону, зваћу самога војводу.</p> <p>Одиста, мало час, јави се сам војвода Мишић.</p> <p>— Ј 
/p> <pb n="370" /> <p>— Их, људи Божји, одите да видите несрећу и грехоту!</p> <p>Потрчасмо сви 
а тим диже главу.</p> <p>— Одите овамо, одите ближе! — рече, пошто их је промерио погледом.</p> 
еда у њу па за тим диже главу.</p> <p>— Одите овамо, одите ближе! — рече, пошто их је промерио  
 што из гробова посећују свет смеју још одити по земљи.{S} Затим крену ходом лаганим, одмереним 
о и на целоме копну балканскоме.{S} Кад одиш пустим улицама старога <foreign xml:lang="it">Dulc 
каљаној земљи; из округлих обрашчића му одишла крв, те бледи већ се припијају за кост а уснице  
 друма, онако у реду како су стигли или одјармише <pb n="439" /> волове, почистише колико се мо 
пушчаном паљбом.{S} Затим затишје, које одједном пресече страховита <pb n="134" /> експлозија и 
риса очи.</p> <p>Ћутала је дуго а затим одједном сама настави:</p> <p>— Не путујем сама, путује 
 очекивао; ти си онај стари!“</p> <p>Он одједном прену, окрете се око себе и виде мртву и нему  
ама шупљина средњевековних лагума а тај одјек прихватају пусти камени двори и у њиховим се дупљ 
с владала, те кроз тесне и мрачне улице одјекивало је као кроз пусте лагуме.{S} Војници и ако з 
, када више под сводовима црквеним није одјекивао тупи ударац пијука који је негде у близини ко 
reign xml:lang="it">Dulcigna</foreign>, одјекује ти под ногама шупљина средњевековних лагума а  
олитва Богу, за покој душе покојникове, одјекује као звоно под сводовима.{S} Па ипак је то био  
м.</p> <p>Кроз ваздух, разређен влагом, одјекује потмуло камени мост на Вардару и чује се одмер 
ак његових топова, који у Краљеву јасно одјекује, извесно сад дршћу и стрепе.</p> <p>Капетан се 
 на мост, који под нашим корацима глухо одјекује.{S} Дрим хуком дере под њим, као да би да загл 
 подземне лагуме.{S} И бат корака и реч одјекује као кроз празнину неку и изазива ти студену не 
о се са нишкога воза просуло у чаршију, одјурили су у начелство да чују потврђује ли и допуњава 
 је држао коња, бацио се коњу у седло и одјурио у варош; други опет, на блатњавоме и прокисломе 
ачио дизгине за станичну ограду и хитно одјурио вагону у коме је Команда.</p> <p>Кад је наступи 
а мајка чије је чедо остало горе а отац одјурио у пламен да га спасе али не може доспети где је 
 се да заједнички, у јатима, слете тамо одкуд долази мирис крви, као оно дивљи гаврани што се п 
љства причињавало ово лутање које ми је одлагало растанак са драгим теретом.{S} Чисто <pb n="48 
ли, заузео је данас одлучнији став, јер одлагање одступања могло је бити од несретних последица 
и и остварити.</p> <p>Није се имало кад одлагати, морало се хитно спремати.{S} Већ по подне оти 
е ни у ком случају не може помишљати на одлазак у Битољ преко Дебра и Охрида.</p> <p>Дотле, док 
ке наде, то значи крај.</p> <p>Отуда је одлазак страних посланика из Призрена, седмога новембра 
 зависи од ситуације на бојишту!</p> <p>Одлазак жандармерије из вароши задао нам је нарочиту бр 
, један са другим, пуни очајних путника одлазе пут Косова, а она стоји и чека.</p> <p>Пришао са 
луну.{S} Тим путем већ од неколико дана одлазе читави каравани и, ма да је тегобан, стижу где с 
 пред вратима по цео дан, превију се па одлазе даље.{S} Многи и падају, не могу даље; дигли се  
у.{S} И пролазници застају, ослухују па одлазе даље, не говорећи ни речи.</p> <p>У кући, где бо 
иновничке породице већ напуштају Штип и одлазе у Велес.</p> <pb n="87" /> <p>Те вести нас готов 
ње, гурање, тискање, праштање оних који одлазе, све то надвишава гласове топова који су се јутр 
се пење у начелство, ври светина: једни одлазе други долазе.{S} А у пространоме дворишту као о  
своме Скадру на Бојани, овуда и Балшићи одлазећи у тазбину.</p> <p>Био је сведок овај старац и  
 иде даље, кроз дућане и кроз кафанице, одлази у куће и плави целу варош.{S} Говори се једновре 
ула сам за једну познату ми породицу да одлази у неко село.{S} Отићи ћу сутра до њих.</p> <p>Ма 
да донесе вест команди у возу или од ње одлази на положаје да однесе наредбе.{S} На застртим пр 
столом, не би ли сазнао што, а предвече одлази не знајући ништа.{S} Ту и мештанин, који се не п 
ој породици, само слеже раменима и немо одлази из куће.</p> <p>Данас и сутра до подне колико је 
н је избеглица из Београда и врло често одлази некаквим својим послом у Ниш, те се отуд увек вр 
об мога другога сина.{S} Тамо сам често одлазила, тамо сам се почела мирити са мишљу да је боље 
у Метохију, пролазили српски витезови и одлазили светим Дечанима на поклонење или се збирали по 
а са страним консулима — а ови су често одлазили у Ниш ка својим посланицима ради обавештења —  
ир коме сам често, у оваквим приликама, одлазио да чујем мишљење једнога спремнога и разборитог 
ричао војницима да је у младим годинама одлазио у Скадар и казивао им је да је леп и богат град 
 — и свет је дуго стајао пред вратима и одлазио до оне чистине иза начелства, испред Бајазитове 
нога затишја на виђење, долазио ми је и одлазио и дочекивала сам га радосна срца и испраћала ла 
ла и мајка.</p> <p>Када је последњи пут одлазио од куће, пред крај августа, љубећи ми руку и пр 
лази више из ове одаје.{S} Дотле је још одлазио од јутра до вечери на оне многобројне и бескрај 
 очајне речи бацале и размењивале после одласка владинога и ни мало није свет могла умирити око 
и се најпре воде о последњим вестима, о одласку Краљевом, Врховне Команде и Владином из Призрен 
је већ увелико свануо дан кад сам се по одласку ових возова, враћао у варош.{S} Свет је још јед 
га један пут, два пут, три пут па затим одлете мору на пучину.{S} Други пут опет, румена девојк 
34" /> експлозија и грмљавина.{S} То је одлетео у ваздух магацин на станици; наши су га, напушт 
 која је бивала све јаснија што је више одливала душу, као што је све јаснији глас чаше што виш 
е јаснији глас чаше што више воде из ње одливаш.</p> <pb n="400" /> <p>— Он ми није ништа, само 
ивача и узглавља и предали се сну, који одликује младост као доба које се мири са <pb n="213" / 
да ми је довољно казао; осетио је да је одлио мало горчине из душе па му је ваљда сад било и ла 
 и капетан приђе топу те се увери да је одлично наперен тамо одакле бљује непријатељска ватра.{ 
азгали душу.{S} По тим вестима, наши се одлично држе на Страцину и велика им помоћ стиже са сев 
ојска, и поред овако силне навале, тако одлично бори <pb n="278" /> и има у себи још моралне сн 
има 110.000 савезничких војника и то са одличном оружном спремом.{S} Наглашава се нарочито да с 
н могао имати.{S} Ми смо у тако јаком и одличном појачању фронта, који нас је бранио, гледали с 
ти, то је моја последња и непоколебљива одлука!</p> <p>Краљ је то рекао тоном, на који није жел 
 клонути.{S} Тако је донета и потписана одлука да се одустаје од сваког покушаја офанзиве и да  
ахтевао је да се још не доноси противна одлука, да се најпре извештаји допуне и приберу извесни 
е речи исказао тоном, којим се изговара одлука.{S} Његова околина, која га познаје, знала је вр 
{S} Морамо то!</p> <p>И одмах се донесе одлука да се станица искити савезничким заставама.{S} Н 
растурила, да би се приступило извршењу одлука, које су на њој донете.</p> <p>Помоћник командан 
рађанство, да је оно одустало од својих одлука да се склања.{S} Када би сад војска од једном по 
ело то по подне, после ових заједничких одлука, команданти и њихови помоћници, свако у својој к 
аније склоном мрачним мислима и очајним одлукама, које опредељују и јунаке његових романа, већ  
на један мах помела и почела колебати у одлукама које је сваки био донео.</p> <p>— Ја остајем п 
 својој канцеларији, разрађивали су ове одлуке као наредбе за сваку јединицу и са тога посла, к 
во повлачење.{S} За извођење те владине одлуке од великога је значаја било стање на гиланскоме  
 најзад, дошло се до заједничке начелне одлуке, да се приступи офанзиви.</p> <p>Војвода Степа,  
ј за ма какав нов напор, изазвао мрачне одлуке.</p> <p>— Зашто?{S} Питајте ме пре зашто да живи 
са Врховном Командом, донесе и последње одлуке.</p> <p>Помоћник команданта Врховне Команде саоп 
ексиноћ.{S} На њој су донете и последње одлуке које су одмах и извршене — Влада и Врховна Коман 
ом породицом а трећи су доносили средње одлуке: да породицу оставе а сами да крену.{S} И свако  
 првој седници.</p> <p>Када је после те одлуке поведена реч и о артиљерији, која не може даље и 
огу војводе Мишића, додаде после донете одлуке:</p> <p>— Али, пре но што донесемо и дефинитивну 
, једни веровали а други без вере и без одлуке ишли од гомиле, до гомиле да се распитују, да чу 
сударе вагона.</p> <p>- Тога часа и том одлуком, која је потекла само потребом да поњавицом заш 
 је и сам пристао уз ову <pb n="713" /> одлуку, али још увек остао недовољно загрејан поверењем 
е но прошлу.{S} Да ли што сам већ имала одлуку или је то био умор који ме је савладао?</p> <p>И 
 споразуму са Врховном Командом, донела одлуку; ако се не може пробити на Скопље, да се војска  
} Вероватно је у томе тренутку доносила одлуку да ми се повери јер затим диже главу и поче живо 
ојводином нарочито искупило и чекало на одлуку, знајући о чему се у седници решава, радознало ј 
 не мисле ни у овоме случају да промене одлуку? — пита онај за леђима што се држи за кош.</p> < 
Да ли су то били они који су већ донели одлуку о себи те не желе да их ма чије мишљење поколеба 
 ових гласова свако је већ у себи донео одлуку и пошао је кући да се са својима посаветује о кр 
ика, не би ли са лица њихових прочитало одлуку.{S} И са лица њихових се одиста могло прочитати  
бом и пред другима за овакву или онакву одлуку.</p> <p>— Шта ћу — правдао ми се један познаник  
и да изврше или измене своју заједничку одлуку донету још у Крушевцу и на Рашкој.{S} Тада је вл 
 Али, пре но што донесемо и дефинитивну одлуку, ми морамо бити тачно обавештени са коликим број 
вако је тражио и налазио разлога својој одлуци, јер је свако осећао потребу да правда себе пред 
вони кроз телефонску слушалицу војводин одлучан глас:</p> <p>— У моје име стави под команду све 
 да се распитују, да чују што, па да се одлуче тек.{S} У једном углу, у тесној авлији начелства 
одили разговоре, не могући никако да се одлуче шта и како да учине.{S} Па ипак све се више пео  
а је ово последњи дан борбе и да је већ одлучена судбина Скопља.</p> <p>Киша је лила ту целу но 
знао да ће то бити, да је решено, да је одлучено, ипак је очајно кршио руке:</p> <p>— Дакле одо 
Пошто су донета решења у овоме смислу и одлучено да се и министрима, војном и грађевине, телегр 
угу своје породице, брине тешку бригу и одлучи се што ће и како ће.</p> <p>То је било суморно в 
ка је осетила да су јој слободна леђа и одлучила се да изађе из резерве, разуме се, користећи с 
једном распитамо о ситуацији пре но што одлучимо шта ћемо, затекли смо га бледа и узбуђена са т 
е причестим у Грачаници!</p> <p>Краљ је одлучио, он је изабрао Царство Небеско!</p> </div> <pb  
и сат раније, но што је синоћ пред мрак одлучио.</p> <p>Трећепозивац сад се већ раскравио мало  
ислио сам се.</p> <p>Други је опет тако одлучио да иде на Рожај па у последњем тренутку остао,  
ује један старији господин, који је већ одлучио да остане у Призрену са породицом, па шта Бог д 
> <p>— Онда Вас преклињем, Величанство, одлучите се да кренемо што пре! — завапи ађутант.</p> < 
ста нешто учинити, да се треба на нешто одлучити.</p> <p>Како би било да крећемо напред па шта  
ски стратег, па живо додаје: — И, онда, одлучна би битка била можда овде негде, у долини Мораве 
крвавија.{S} Знајући да је ово последња одлучна борба коју део расуте српске војске може дати:{ 
 бити.</p> <p>— Једна очајна али брза и одлучна мера коју је, то сам чуо поверљиво, Врховна Ком 
, све до њенога утока, развила велика и одлучна борба са нашим фронтом окренутим истоку, на ком 
иде одонуд, те на Овчем Пољу ће се тући одлучна битка.{S} Е, па дедер сад, не уби га!{S} И бар  
} Али он вели, на Овчем ће се Пољу тући одлучна битка.{S} Е па дедер, не уби га!{S} И бар да ми 
ји иду право из Француске.</p> <p>Овако одлучна потврда вести ободри нас и онај тас на теразија 
у сурој шајкачи, који му је развио план одлучне борбе на Овчем Пољу.{S} Доцније, када сам срео  
<p>— Ја остајем овде! — додаде Краљ још одлучније.</p> <p>Сви се преплашено погледаше, не могућ 
 сви остали пристајали, заузео је данас одлучнији став, јер одлагање одступања могло је бити од 
ском гипкошћу и узнесе главу па јасним, одлучним гласом додаде:</p> <p>— На Ситници треба прими 
лике европске фронтове и повести војске одлучним и пресудним биткама.</p> <pb n="206" /> <p>Кап 
на ђенерала Степу Степановића и то тако одлучним тоном, каквим би то сам ђенерал Степановић на  
 дипломата софијски и његов друг нишки, одлучно тврдили да Бугарска и не мисли напасти Србију,  
p>— Па?</p> <p>— Чујем да је Влада била одлучно противна.</p> <p>— А то значи, да је дипломатиј 
аљује онај.</p> <p>— Решено! — одговара одлучно једанаести.</p> <p>— А где је решено?</p> <p>—  
умео.</p> <p>— За мене значи то! — рече одлучно — Где ћу даље?{S} Нашу границу обележава дубока 
нај тамо, тако и овај, рече ми кратко и одлучно:</p> <p>— Крећи!{S} Крећи што пре!</p> <p>Мало  
је кад вам кажем један батаљон! — тврди одлучно онај одушевљени са кафанскога стола, који ће из 
не може спасти?</p> <p>— Не! — одговори одлучно помоћник. — Ја сам до душе наредио да нарочити  
3" /> <p>— Мора! — одговори потпуковник одлучно. — На Београду је двадесет и четири немачких и  
{S} На против, после подужега ћутања он одлучно, готово тврдоглаво, рече:</p> <p>— Ја нећу капи 
<p>— Зар?</p> <p>— Не може! — додаде он одлучно. — Сутра ће се и Феризовић напустити.</p> <p>—  
те више?</p> <p>— Ни у шта! — одсече он одлучно и наже опет чутурицу, коју је држао увек на кол 
адало Скопље!</p> <p>— Не! — пресече он одлучно.</p> <p>Изненади ме ово упорство.{S} Зашто сад  
 тада ће нас напасти! — одговори официр одлучно.</p> <p>— Можете ли ми бар рећи, јесмо ли колик 
а.</p> <p>— Не мислим — одговори официр одлучно — него знам, видим.{S} Нема ту шта више да се м 
ја да живим.{S} Хоћу ту, у последњој, у одлучној борби да погинем.{S} Немојте ме саветовати, не 
даде:</p> <p>— На Ситници треба примити одлучну битку, нека се на њој још једном реши судбина С 
ају и онда доле у пољу, наши ће примити одлучну битку.</p> <p>Сви одмахнуше главом и никога не  
ре годину дана, када је требало повести одлучну борбу и отерати непријатеља из земље, могао сић 
 и то овде, где никог познатог немам! — Одлучује се онај отац што неколико дана тражи коња да к 
еца запазише негде далеко још један, па одма још један.</p> <p>— Склањајте се, бацаће бомбе! —  
астави посао од којега сам се згрозио и одмакао брже даље.</p> <p>Кад сам, седећи јутрос на оно 
 и узвикну за војником, који је већ био одмакао:</p> <p>— Знаш ли, бога ти, војниче, - које је  
оју последњу ноћ.</p> <pb n="442" /> <p>Одмакао сам дубоко тронут од ове ватре, избегавајући да 
етлост.{S} Мора да смо далеко од поноћи одмакли и већ се приближили зори али је киша још увек р 
атре и тражи своју, од које је мало час одмако, па сад не може више да је нађе.</p> <p>Жагор на 
кле он, озго из Србије, вуче терет и не одмара се ни дању ни ноћу.{S} Па уз то нигде хране а но 
ту — вели старац — видиш колицина их се одмара.{S} Све нов крст, све ових дана: ту рањеник, ту  
фицир, који је малочас стигао однекуд и одмара се те да настави пут.{S} На њему чизме улопане б 
, што прнуше вране, које су се прокисле одмарале на крстовима и дубоко тамо, са другога краја,  
ву кућицу, смењивали су се и често пута одмарали јер им узина стазе није увек дозвољавала да је 
о је онима што су се после дневне борбе одмарали крај ватре и закрчили сва места: „Ајде, бре, д 
шћу и стрепњом да ослободимо.{S} Кад се одмарамо или кад се склонимо где од кише, а ми само о т 
апију, кроз коју дере Дрим а на истоку, одмах над нама, пространа грбина <pb n="529" /> Шарова  
 дуже.</p> <p>А горе, на горњем спрату, одмах над том собом где се копао гроб Српској Круни, мл 
х пропраћају.{S} Улазио бих у кафаницу, одмах ниже начелства, где су од ране зоре па до мркла м 
ој располућена те лежи крај огњишта.{S} Одмах до ње, држећи се и сад још руком за бабину сукњу, 
, те он дао сад да се исхрани народ.{S} Одмах положисмо ватре, те узавре вода, па кувај оно про 
иде од Пожаревца правцем на Ћуприју.{S} Одмах је напустио бању и, преко Ћуприје и Јагодине, <pb 
аље потпоручик.</p> <pb n="177" /> <p>— Одмах, још ноћас!</p> <p>— На коју страну?</p> <p>— Вид 
и низом невоља које ево још трају.{S} А одмах, на почетку тих невоља, ја сам у Младеновцу прежи 
е енглеске и једна француска дивизија а одмах затим још три дивизије француске.{S} Па онда, теш 
 фронт ту ноћ провео на мртвој стражи а одмах, непосредно иза мртве страже, на двеста до триста 
вртала и мислила и ослухивала готова да одмах скочим ако би чула што.{S} Ни старица није спавал 
овољно безбедно у Приштини, ако није да одмах наставимо пут?“</p> <p>— Ко сабра ове бабе? — пит 
 Ужичке војске, у њој му се наређује да одмах крене за Чачак и да гледа да се пробије кроз варо 
 којом ће наредбом позвати избеглице да одмах крећу на пут, како би олакшале одступање војсци.{ 
помиримо са уништавањем материјала и да одмах, одавде још, јавимо савезницима да смо принуђени  
под паром да би наредбу о покрету могла одмах извршити.</p> <p>У томе возу, у коме ће се пуних  
р ми је то била прва борба у животу, па одмах јуриш.{S} А можда је било и нешто друго, можда и  
 и моле.</p> <p>Опет дану приповедач па одмах настави:</p> <p>— А надрли смо као манити, не мож 
но; тако, до Приштине, да се човек може одмах вратити кући.</p> <p>— Дај Боже! — врти и даље гл 
 треба ни часа часити?</p> <p>— Ко може одмах, сутра најдаље, преко сутра ће бити доцкан.</p> < 
це, стари београдски полицајац, предузе одмах све мере за одржање реда, користећи се грађанском 
 се са једним болом више и сутра дан је одмах похитао Врањи, јер је чуо да је она у опасности.{ 
н, који је већ дотле стигао, одређен је одмах у предходницу а капетанова батерија, која је била 
 извуче, мотор му онеспособио.{S} Он је одмах пристао да иде пешке.</p> <p>— Ићи ћемо; кад могу 
ре видео са сином наследником, пошао је одмах да посети тада већ болеснога војводу Путника а од 
тварчице са пуно талента.{S} Наредио је одмах да се тај младић уклони из севастопољске борбе и  
сно су допирали топовски јеци.{S} То је одмах после поноћи отпочела борба на Биначкој Морави, к 
} Ђенерал Поповић смењен је и кренуо је одмах за осталим избеглицама у Призрен.{S} Ова је смена 
а већ после четврт сата.{S} Ниш је није одмах сазнао и чекао је воз са савезничким трупама.</p> 
то је тачно и молим вас лепо, да о томе одмах обавестите господина војводу и издате ми потребна 
вембра пре подне а то је значило, да се одмах приступи повлачењу по реду утврђеном на тој првој 
е мало час запостављао; и настаде да се одмах веже телефоном са Краљевом, не би ли ма с ким, ма 
нданти су на тој седници утврдили да се одмах, једним делом већ сутра, седамнаестога новембра,  
у, батерија је ова добила наредбу да се одмах повуче на Добрун-Вардиште, одакле је преко Шарган 
тепановића.</p> <p>— Зашто? — узбуди се одмах учитељ. — Пре свега, Скопље је потпуно отворено п 
дно — рече и сав се стресе и стовари се одмах крај прве ватре. — Дајте, људи, само руке да огре 
ћ од 12. новембра, Престолонаследник се одмах по вечери повукао у своју одају и, под светлошћу  
о од друма идући Чачку, постројавају се одмах и остали топови, два пољска брзометна, који су до 
ку који је остао у соби:</p> <p>— Идите одмах избудите људство.</p> <p>— Покрет? — учини потпор 
имате шта јести ни где лећи.{S} Крећите одмах, то вам је мој пријатељски савет.</p> <p>Пошла са 
 код дивизијара и брижне ће их гомилице одмах опколити.{S} Вести те обично нису повољне, ма да  
на време прамен белога дима, коме сунце одмах опервази ивицу и, док се тај облачић још колута у 
е и ту, пред слатинском механом, отпоче одмах саветовање.{S} Знајући да собом води један одмора 
о стотинак их оста код нас.{S} Наредише одмах да се искупимо пред црквом и запретише да ће све  
 себи што већи простор крај ватре.{S} И одмах је присвојио тај простор, разастирући ћебе на под 
дна шалона и једна се глава промолила и одмах се повукла а шалона за њом заклопила прозор.{S} М 
о чула.</p> <p>Прекиде за мало, ућута и одмах настави:</p> <p>— После, није прошло много времен 
 усана, тек одвојена од мајака и кућа и одмах поведена путем страдања и патња.{S} Било их је ва 
 подне стигли су већи остали батаљони и одмах им издате потребне наредбе.</p> <pb n="195" /> <p 
ле.{S} Једни се распитују за даљи пут и одмах га настављају, како би се што више примакли Призр 
о их поздравити.{S} Морамо то!</p> <p>И одмах се донесе одлука да се станица искити савезничким 
в пласт сена, нарочито пласт сена, а ви одмах пушке на руке.</p> <p>У бојном поретку, са тешким 
, коју би неко запазио, скреће и одводи одмах разговор на другу ствар.{S} Не воде те разговоре  
оје мишљење песимиста али га одушевљени одмах преплавља масом речи и не даје му да изговори реч 
директиве у повлачењу и позову да и они одмах дођу у Скадар, седница се — последња седница на з 
х положаја већ стижу вести да су Бугари одмах по заузећу вароши кренули даље, ка Скопљу.{S} Срп 
ешење команданата о одступању и саопшти одмах командантима дивизија да припреме трупе за офанзи 
 који се у дућан увратио.{S} У кафаници одмах под мостом, у дну чаршије, где се редовно збира г 
и сазнала сам.{S} Био је у оној болници одмах иза начелства.{S} После, поче свет из Приштине да 
е он и то што пре нападне.{S} Он изврши одмах распоред и издаде све потребне наредбе.{S} Челни  
лезницом, прелази у Грчку, где је човек одмах обезбеђен.{S} Сваки други пут водио је у туђину,  
 један одморан и прекаљен пук, пуковник одмах нареди да се не чека, напад непријатељев већ да с 
а се постарају добити везу са њим а сам одмах крете ка селу Слатини, сад већ са намером да се т 
е свануо мутан понедељак.{S} Изашла сам одмах у двориште да се распитам има ли чега.{S} Нико ни 
ранчица увезаних врпцом.{S} Одустао сам одмах од намере да узнемиравам Госпу у црнини.{S} Она н 
им капетаном као командиром.{S} Капетан одмах стави овај полуескадрон под своју команду и истур 
 наићи и како је који посао свршио а он одмах одређивао: „Ово ћеш ти понети, а ово ти!“</p> <pb 
а.{S} Што би ми то, него да се поделимо одмах сад, па да се гледамо као браћа а да нам се жене  
и и сви забринуто одступише.{S} Ађутант одмах пође телефону и затражи хитну везу са Врховном Ко 
коме рату био је двапут рањен, први пут одмах у почетку, пред Кумановом.{S} Рана је била лака,  
ри, који нису ни ноћили на Љум-Кули већ одмах наставили пут.{S} Они су преноћили у хану али су  
валима са којима се толико борио, да му одмах сувотом окрепи тело.{S} Кад стигну велики Божји п 
њој су донете и последње одлуке које су одмах и извршене — Влада и Врховна Команда напустиле су 
н динар; вунено рубље и мушке чарапе су одмах плануле али женске су се држале на цени, јер су и 
шу но се задржавају само на зеници и ту одмах и ишчезавају.{S} Душа му већ нема везе са телом,  
иле спавача, помажући се фењером, пођох одмах довикујући с врата:</p> <p>— Само да их видим.{S} 
 је глумац.</p> <pb n="156" /> <p>Пођох одмах тамо где ми је рекао а чух за собом како неко у к 
о пробавити читавих шест недеља.</p> <p>Одмах смо се дали на посао.{S} Једне су жене чистиле пе 
авајући своје официре и војнике.</p> <p>Одмах настаде живља и пешачка борба.{S} Пуковник зашао  
ха с коња и предаде га посилном.</p> <p>Одмах настаде у батерији жив покрет момчади која поскак 
То је био последњи војводин акт.</p> <p>Одмах затим отпочеле су хитне спреме и у влади и у Врхо 
 да не падну у руке непријатељу.</p> <p>Одмах за батеријом иду једне таљиге пуне ствари и дечиц 
ну.{S} И он је однет у Приштину.</p> <p>Одмах сам се решила да и ја идем у Приштину и сишла сам 
ији је он носилац.</p> <p>Стари Краљ је одмахивао главом на све те разлоге и очајно узвикивао:< 
 по где које питање али је капетан само одмахнуо руком не одговарајући му.{S} Писар, видећи да  
ши ће примити одлучну битку.</p> <p>Сви одмахнуше главом и никога не усхити повољност ове вести 
ри из земље.{S} Али свако кога запиташ, одмахује главом и показује ти село утонуло у потпуну та 
<p>— Је л’ и зими може?</p> <p>— Јок! — одмахује онај. — Не оди се зими туда.</p> <p>Други ухва 
рбу, господине капетане?</p> <p>Капетан одмахује руком и окреће главу да не види ово несретно б 
 где преноћити?“, а ови што их дочекују одмахују главом као да би рекли; „И ми смо на улици а г 
огоршати рану.</p> <p>— Ах! — учини он, одмахујући главом. — Нема шта више да се погорша.{S} Од 
а, не проговори ни речи него преплашен, одмаче од врата.</p> <p>Сви ударише у смех а онај што с 
<p>Путник погледа попреко саговорника и одмаче од њега, као да је он тај који ће код Струмице и 
одакле бљује непријатељска ватра.{S} Он одмаче од топа и, пре но што би изрекао судбоносну наре 
 изнемогли.{S} Нико да помогне, нико да одмени, нико да прихвати те где ће сами противу толике  
 са сином.{S} Ја сам у њему већ гледала одмену и гледала сам, ако не хранитеља а оно бранитеља  
, и међ њима је она нашла себи радост и одмену.{S} За њу није постојало време, Новица за њу жив 
че секиром и продаје на оку, коју руком одмерава; трећи вуче за узицу државнога коња и продаје  
ло дугачак фронт! — примећује кафеџија, одмеравајући мрзовољно дужину мастиљаве линије која ни  
 вароши, чуо се из неког далеког сокака одмерен бат патроле.{S} То оружана деца из грађанске га 
отмуло камени мост на Вардару и чује се одмерени пљасак опанака по лапавици.{S} То, поврнуте ја 
по земљи.{S} Затим крену ходом лаганим, одмереним, лаким, као што оди сен и пође уском стазом,  
ар тајанствености.{S} Он је забринуто и одмереним корацима шетао испред вагона, изазивајући ути 
итан о бугарској мобилизацији, шетајући одмереним кораком по станичном перону и праћен гомилицо 
гвожђа у шљунак и виде како се из земље одмерено износи ашов.{S} То гробар копа нову раку.{S} К 
 и бусије, зид, дрво и камен, и мирно и одмерено одговарају на пушчане поздраве са непријатељск 
ла; из другога дворишта чује се ситно и одмерено ударање чекића; то у рану зору поткивају негде 
 <p>Сам капетан полеже по једноме топу, одмери, нанишани и... пуче.{S} Опали и други и трећи.{S 
 живу ватру, желећи вероватно најпре да одмери снагу нашу или очекујући придолазак својих трупа 
 са Брегалнице и Цера.{S} Срели су се и одмерили се!{S} И — чудновато, из тога сусрета никло је 
други зубима.{S} Погледаше се крвнички, одмерише се дивљим погледом двоножац и четвороножац.{S} 
 биће напредно дете.{S} Ако ми се Ранко одметне од куће и ода се школи, онда ћу на Бати кућу, н 
 што су нас бранили или изгибоше или се одметнуше у планину или избегоше у туђину.{S} Оста неја 
азаљка на станичноме часовнику нагло је одмицала и војници, који су већ одавно сатерани у вагон 
их у све дивље крајеве.{S} Што смо даље одмицали од непријатеља све смо ближе били правој опасн 
<p>Удељујући просјаку од реда, свако је одмицао од њега журније, не осврћући се, као да би да п 
, оком се види казаљка историје како се одмиче, као оно што се на великим сатовима, на тороњима 
штинских домова, оком да сагледати како одмиче време.</p> <p>Тајанствена ноћ... а поноћ већ пре 
у тако кренули у збег за осталим светом одмичући се по неколико часова дневно, онолико колико ј 
са седишта и предузе све да припреми за одмор.{S} Једни пођоше по сено и дрва, други узеше да с 
и полегли као орлушине, које су пале на одмор.{S} Шар, који се од јутрос догледа изнад врхова Ц 
ке механе, изнад самог Чачка, остане на одмор али пред подне већ он доби извештај да се неприја 
о да се одморимо.{S} То је био последњи одмор на грудима отаџбине и сада ваља прећи мост који ћ 
рехране ако имају чиме.</p> <p>Како тај одмор на подне траје дуже, бегунци се обично распрте, п 
 ко год узнемиравао.{S} Да ли је то био одмор, који је Краљ хтео себи или се одао новим размишљ 
друма и потражила себи одмора, вечитога одмора, а дечицу пустила саму у планине, у патње, у гла 
/p> <p>Па ипак хвала Уцињу!{S} Пет дана одмора и мира, колико нам је могло дати, дуги су били к 
} Месец дана та стока, неисхрањена, без одмора, тегли од Дрине до Чачка.{S} Капетан нареди да с 
оме послу који већ годину и по дана без одмора врше?</p> <pb n="623" /> <p>Жалио сам ове бедне  
ед пута, на сред друма и потражила себи одмора, вечитога одмора, а дечицу пустила саму у планин 
неколико дана и неколико ноћи нису ради одмора наслонили главу ни на свој канцеларијски сто, пр 
пошље телеграм а он оде да потражи мало одмора.</p> <p>Прихватио се у кафани где му је спремљен 
о појачање.{S} А и добро нам дошло мало одмора.{S} Нису нас умориле толико борбе и нагло наступ 
} Тамо ћемо, тамо потражити сунца, тамо одмора, тамо хлеба.{S} Заклонито је, мирно је, далеко ј 
ос из Липљана а не смело се задржати на одморак, наставило је пут и оно што непрестано стиже са 
 сео сам на једно оборено дрво, на први одморак и тада ми је пред очима промицала слика за слик 
етовање.{S} Знајући да собом води један одморан и прекаљен пук, пуковник одмах нареди да се не  
 застој потребан и стоци и људима да се одморе и прехране ако имају чиме.</p> <p>Како тај одмор 
овој планини?</p> <p>— Можда само да се одморе, да се загреју.{S} Не могу ваљда даље, видиш как 
и где наслонити, да се ма колико толико одморе.</p> <p>Ја се дигох лагано, не узнемирујући нико 
т носио на овоме путу, те сам се осећао одморен.</p> <p>— А ја запео, па све казујем што ми пад 
 што се забринути капетан посади, да се одмори, премишљајући о сутрашњем тешкоме дану и борби к 
тао јер сам јој хтео дати времена да се одмори.{S} Њу је прича толико исто заморила као и пут к 
пратио неку комору и сишао с коња да се одмори на ногама, појаха га понова, сатера у шанац па ш 
} Зауставио се под једним храстом да се одмори и да прихрани коње са оно мало зоби колико му се 
ађен јер он још није био ни легао да се одмори.</p> <p>— Покрет! — одговори капетан суво.</p> < 
ље србијански роб.</p> <p>Он дану да се одмори, а ја употребих ту прилику да се разаберем о јед 
ело је да се изостаје, да се праве дуги одмори и да се малаксава.{S} Клонули од глади сваки час 
 блато и села на њу да се колико толико одмори.</p> <p>Ја сам савио цигарету и пришао једној го 
/p> <p>Учитељ заврши, па пошто се нешто одмори, обрати ми се:</p> <p>— Реците сад сами, не би л 
>— Јесам.</p> <p>— Е онда знате!</p> <p>Одмори се мало од казивања, јер смо се баш пели уз неку 
ју јој пружих да јој помогнем.</p> <p>— Одморила сам се бар! — рече пошто устаде.</p> <p>— А да 
 жив разговор људи, који су се већ мало одморили и загрејали.</p> <p>Наилазе нови гости, улазе, 
ила сам се на зид болничке зграде да се одморим, покрила сам лице рукама и горко, горко сам пла 
 на угловима, седала сам на камен да се одморим и опет се дизала и ишла.{S} Свако се освртао за 
ове колико да се огрејемо, колико да се одморимо, колико да се приберемо, па ако онај пожар изн 
и пред мостом довољно нам је било да се одморимо.{S} То је био последњи одмор на грудима отаџби 
 опасности.{S} Није се у Рибарској Бањи одморио ни дан два а сазна да је једна колона Аустро-Не 
Сутра само потражите где год стан па се одморите.</p> <p>— Да тражимо стан? — изненади се један 
 своја млада плећа понети бригу, те она одморити своје трудне кости.{S} Имаће тада ко и Новицу  
 његова млада плећа понети бригу те она одморити своје трудне кости мало.{S} Није далеко још, и 
е се од силна блата нема нашта сести те одморити — и онда настаје гунђање.</p> <p>— Нећемо ваљд 
правога сванућа те би се могло још мало одморити али, и ако сам силом склапао очи, нисам могао  
, могу <pb n="484" /> остати и сама.{S} Одморићу се а и дете да погледам!</p> <p>Наставили су п 
, ожени се, одомаћи се, јер треба да се одмориш, треба да се понегујеш.</p> <pb n="124" /> <p>— 
и поворку, нареди вољно и све остало за одмориште те сјаха с коња и предаде га посилном.</p> <p 
измењујући разговоре само по гдекад, на одмориштима, или где би се стаза толико проширила да би 
а, као да се и она уморила.{S} Једва на одморишту, кад се устави цела поворка, те <pb n="678" / 
оле шуме.</p> <p>На једноме, последњему одморишту, пре но што ће почети да се гаси сунце, где с 
ти регрути.{S} Тежина пута, без честита одморка, недовољна храна, умор и глад испио је ову децу 
ге, изгладнели без понуде, изнурени без одморка.{S} Узневерено и узбуђено, са осећањем страха,  
х очију.{S} Отац који води коња, сад на одморку пришао му, стао крај предњих точкова па брижно  
ксава и успорава ход.</p> <p>На једноме одморку — прича ми један коморџија — мал није пребио је 
затресло јој се тело набрекло страшћу и одмором и из раздражених ноздрва сукнули су црвени плам 
отврдла у ранцу.{S} Знаш већ како је на одмору.{S} Па се заметнуо и разговор а не разговарамо н 
ирно острвце где ћемо се спокојно одати одмору и тузи, али — у тренутку кад смо се томе <pb n=" 
оја.{S} Неодољива бура која је долазила однекуд са далеких страна, загрљена са злим дусима моје 
ик један, београђанин иначе, навукао је однекуд силна дрва, разбуктао ватру и сам је посео, спр 
а му оперу рану, друге платно а нађе се однекуд и чиста памука.{S} Чичица је сео на сред авлије 
 завлада од једном међу свима и нађе се однекуд и пива и вина и шампања да се то одушевљење пот 
а.{S} Ту официр, који је малочас стигао однекуд и одмара се те да настави пут.{S} На њему чизме 
> <l>Олимпа плавог!...“</l> </quote> <p>Однели су га у болницу.{S} Тамо је затим и умро.</p> </ 
 у возу или од ње одлази на положаје да однесе наредбе.{S} На застртим прозорима задрхће мало з 
 сандуци у вагону.{S} Што је било да се однесе однесоше а ове сандуке нико не тражи, па осташе. 
ник окренув се мени и нареди да се дете однесе у општину.</p> <p>Улази затим војник и он води д 
тигли а ево их ова олујина понесе да их однесе на нове обале, на далеки запад.</p> <p>Чудна суд 
тамо за Лазиће.{S} Наћеш ваљда кога, па однеси им поздрав од мене.{S} Имам мајку и две сестре,  
је све што се може урадити, госпођо.{S} Однесите дете у капелу.</p> <p>— Где је то?</p> <p>— На 
и у вагону.{S} Што је било да се однесе однесоше а ове сандуке нико не тражи, па осташе.{S} Кад 
нице однети јуче у Приштину.{S} И он је однет у Приштину.</p> <p>Одмах сам се решила да и ја ид 
клана, храна сва поједена, преобука сва однета али, опет, кућа ту и све кућне потребе ту.{S} На 
/p> <p>— Не, не може бити, морали су га однети где у сталну болницу.</p> <p>— У сталну болницу? 
дајући се да ће ту бити лакше нађени те однети на превијалиште и у болнице.{S} Међу мртвима и н 
 и рекоше да су рањеници из ове болнице однети јуче у Приштину.{S} И он је однет у Приштину.</p 
веже воде за умивање, очистити ципеле и однети ствари на станицу; други ће им војник силом оруж 
} После, поче свет из Приштине да бега, однеше и рањенике у Призрен, па ето, и ја идем за њим.< 
 ваздухом упаљена гламња, као факља.{S} Однеше је тамо где су запала кола у блато и отуда се чу 
уво месо, све што се нађе по кућама.{S} Однеше уз то још и све чарапе, кошуље и сву преобуку.{S 
омазан жрвањ који меље све обзире и све односе људске, који скраћује сва одстојања и руши све с 
пају се затим по кућама, одакле их жене односе у комшилук; одатле се преносе у чаршију, где се  
јвода Степа — та се слобода иницијативе односи искључиво на повлачење и не може се тумачити ова 
ажњу на тај разговор јер сам знао да се односи на оно о чему смо сви на овоме путу једино разго 
едно по једно, награђујући га пољупцем, односила у постељу и прекрстила га пре но што се од пос 
ој према њима, Аустријанцима и Немцима, односили војнички нестечене а ипак врло скупо плаћене п 
стано на окупу.</p> <p>Врховна Команда, односно њен оперативни и обавештајни одсек, који су јед 
 нису могла не допрети и до саме владе, односно до појединих министара, али ни на једној седниц 
униционе колоне и, чешући леђа о лотру, одобрава телеграфисти, додајући како је он у Грацу „где 
лулци не морамо.{S} До нас неће стићи — одобрава му испред својих врата један фијакериста, чије 
унцима са Дорћола.</p> <p>— Право има — одобравају једни — што да чека последњи час.</p> <p>— М 
</p> <p>Млади поднаредник климну главом одобравајући, као да би и он пристао уз такво мишљење < 
 и угледнијих муслимана није могла наћи одобравања ни одзива али код онога <pb n="120" /> елеме 
акором?</p> <p>Онај нећка главом у знак одобравања.</p> <p>— Може ли се проћи?</p> <p>— Па... м 
 редом, па кад у свачијем погледу срете одобравање, он додаде:</p> <p>— А овде, у овој земљи, и 
убо одгурнуо несретну матер а официр то одобравао погледом који је јасно казивао:</p> <p>— Шта  
 него би хтели да оне њих спасу!</p> <p>Одобрише и други да је тако и заметну се око ватара раз 
усрет са коњаником.</p> <p>Ваљало та је одобровољити још једном цигаретом и дајући му ја га охр 
 ноћ, није била тако глува.{S} Чуло се, одовуд или отуд, како неко промиче или се негде далеко  
 — ал он ме окупио, те ова дивизија иде одовуд, те лево крило иде одонуд, те на Овчем Пољу ће с 
рај, терај још на више! — одговара неко одовуд где су ватре.</p> <p>— Западоше точкови, не може 
че земље на коме смо никли, које нас је одојило и одхранило; робоваће наши оцеви и наша деца, н 
b n="20" /> дорасле су оне које су биле одојчад кад се син од мајке одвојио, и међ њима је она  
треба више да живим.{S} Освестило ме је одојче, које ми је било на рукама и син који је дораста 
е, шалове и ћебад а мајка, носећи још и одојче на руци, прати кола са најдрагоценијим товаром.{ 
ротињски обучена.{S} Она носи у наручју одојче.</p> <p>— Шта ћеш ти мала? — пита је начелник.</ 
</p> <pb n="596" /> <p>Она сиротица, са одојчетом на рукама, била је Галипољка, из онога Галипо 
а преко главе старим џаковима, мајка са одојчетом на грудима увијена у ћебе и старица огрнута ј 
 тешке ударце разбеснелога мора и да им одоле.{S} На томе камену лежи и сада пуста и жртва варо 
јући да се користе стрејама, иду тешким одом погрбљени носачи, носећи читаве товаре на леђима а 
ги.{S} Нађи, веле, себи кров, ожени се, одомаћи се, јер треба да се одмориш, треба да се понегу 
 дивизија иде одовуд, те лево крило иде одонуд, те на Овчем Пољу ће се тући одлучна битка.{S} Е 
ре но што ћу га напустити, тако и овде, одох до начелника и, као год онај тамо, тако и овај, ре 
 кући колико да се видим са својима, па одох ја преко Саве и никад ме више неће Цар видети.</p> 
ве мога мужа и они ме упутише, те сутра одох понова и нађох врата на која ћу закуцати.{S} Али м 
p> <p>— Ама кад ја слушам другог, па не одох јутрос.{S} Да чекам наредбу за магацине и болнице, 
и.</p> <p>Кад беше синоћ да кренемо, те одох да му кажем збогом, он ми рече:</p> <p>— Скини то  
тврти сата.{S} И ко зна колико би се то одоцнење још продужило да се отуд, путем који води из в 
 армије.</p> <p>— Видиш не остају овде, одоше право у Призрен.</p> <p>— А он, као начелник арми 
 вас подворити.{S} Они ме се окануше па одоше даље</p> <p>— А како су на другом месту?</p> <p>— 
ак је очајно кршио руке:</p> <p>— Дакле одоше, оставише нас?</p> <p>— До овога часа још сам у н 
ли ће се они постарати да добијем.{S} И одоше мирно, те мени спаде нешто с душе и прође ме стра 
м и Краљ и Влада и Врховна Команда, сви одоше... кажу и Феризовић пао...</p> <pb n="354" /> <p> 
е, толико се њих због жена поделише или одоше на суд и осрамотише, као да нису браћа.{S} Што би 
ушке и шенлуче, па предвојише се, једни одоше у друга села а једно стотинак их оста код нас.{S} 
у селу!</p> <p>Они ободоше коње и хитро одоше даље а ми настависмо пут нагађајући ко ли су и шт 
 /> јуче прекјуче.{S} Њих су већ цигани одрали а гаврани их рашчупали; леже поломљена кола која 
<p>— И ја сам имао... имао сам јединца, одрасла... — ту застаде, јер му заигра реч у грлу, па с 
е бити да не знаш; ти си паметна, ти си одрасла, мораш знати?</p> <p>— Не знам! — понавља мала  
ивати, али ми је мајка доцније, кад сам одрасла, препричавала оно што сам доживела, те отуд зна 
младе жене, девојке и мушка дечица мало одраслија, да крену у збег.{S} Рекоше још да понесе кол 
а раме па реко: „Ех, нек да Бог само да одрастеш, виш оног тамо — па ми показао слику Краља Пет 
 које се слива киша, маршира тромо неки одред трећепозиваца, тамо — ка граници.</p> <p>Ушао сам 
 су се расули, образоваће се један јачи одред, евентуално армија и поновиће се славни новембар  
су нашу владу, за којом је ишао и један одред занатске чете.{S} Капетан Реџеп је и раније био у 
и две дивизије и горе на Неготину један одред.{S} Ето, то је све!</p> <p>— А Бугари?</p> <p>— Ј 
према Бугарима.{S} Имамо још два крилна одреда, један на Власини а други према Струмици.{S} То  
ан се повуче у слатинску школу, коју је одредио за свој штаб и у коју су се прибрали и болесниц 
елни батаљон, који је већ дотле стигао, одређен је одмах у предходницу а капетанова батерија, к 
угој и трећој армији и Одбрани Београда одређен правац повлачења Пећ—Андријевица—Подгорица—Скад 
 пушку у руке како се пуни и како пуца, одређена свима четицама једна централа где ће увраћати  
енила у судбини Скопља, која је сад већ одређена и неизмењива и која ће се сутра или прекосутра 
сности.{S} Донете су пушке и раздељене, одређене четице и именоване им старешине; варош подељен 
 мисли у овим тренутцима биле недовољно одређене, оне би прелетале час на тренутак када му се п 
катастрофом србијином чине још ближом и одређенијом.{S} Описи велике поморске катастрофе казују 
ризрена се ишло неком одређеном месту и одређеном циљу, са оправданом или неоправданом вером да 
ма надама.{S} До Призрена се ишло неком одређеном месту и одређеном циљу, са оправданом или нео 
 да предвиди.{S} До сад смо ишли нечему одређеноме, са вером кад стигнемо тамо где смо кренули, 
сан ми га поче износити пред очи у свој одређености својој.{S} Оно се поче понављати у моме пам 
а се колико толико почисти ђубре, наста одређивање места где ће се наложити ватра и уношење ств 
 и како је који посао свршио а он одмах одређивао: „Ово ћеш ти понети, а ово ти!“</p> <pb n="25 
че у планине!</p> <p>И Србија се морала одрећи и те, као и свих ранијих нада, и кренула је у пл 
орија указује.{S} Сме ли се он те части одрећи?</p> <p>А историја је још милостивија према њему 
.</p> <pb n="604" /> <p>— Ако се морамо одрећи те наде — рекао је посланицима тада Пашић — влад 
аћедонска дивизија, али како ће им бити одрешене руке према Грчкој, Бугари ће моћи да баце на н 
врло благо.</p> <p>Девојче се охрабри и одреши језик.</p> <p>— Била сам, вели, на станици да гл 
о спремало.{S} Развезали су се дењкови, одрешиле се торбе и почело се јести оно, што се муком н 
а, онде се друга испречила, коњ који се одрешио луња сам по друму, задоцнели аутомобил заглавље 
и и распитује за коња, који му се ноћас одрешио и отумарао; вајка се трећи да му је во црко од  
зар се растури држава а та се кујна још одржа?</p> <pb n="545" /> <p>— Ех, држава — додаје пако 
 имам потребу да их позлеђујем.{S} Мене одржава то непрестано дражење, то непрестано мучење душ 
својим телом, а разум му остаје будан и одржава везу са спољним појавама.{S} Спавао сам али сам 
 напада Немаца.</p> <p>— Једва се и ово одржава... — заусти ађутант да каже, али га Краљ пресеч 
е ови младићи патролирајући кроз варош, одржавају везу са нашом војском код села Маџарева.</p>  
а.</p> <p>Повлачење се врши кроз варош, одржавајући увек везу са бугарским предходницама.{S} Гл 
 Тим смо се успоменама сви ми хранили и одржавали у овим тешким невољама и залагивали своје гол 
давно савладао, казивање госпе у црнини одржавало ми је напрегнуте живце и одупирао сам се сну. 
ао сам једноме жандарму, који је бајаги одржавао ред, којега нити је било нити га је могло бити 
о брижних дана, ту примао извештаје, ту одржавао саветовања — последња саветовања.{S} Соба, у к 
ојим људима, те да би се што поузданије одржала безбедност у вароши, он је узео десну а грађанс 
вне Команде је једна традиција, која се одржала кроз све ратове.{S} Не можете ви тражити да се  
овратили Скопље али би, држећи Качаник, одржали везу са Тетовом и могли би се тамо повлачити па 
ењем као бившу лепотицу на којој се још одржали трагови прошлости; за њим таљиге са бедним коње 
алу лепотицу на којој се још по где што одржало.{S} За овим таљиге са једним бедним коњем, једн 
а, а уједно и последња седница владина, одржана је 9. новембра пре подне, у канцеларији команда 
е Престолонаследник вратио тако уморан, одржана је још прексиноћ.{S} На њој су донете и последњ 
ки полицајац, предузе одмах све мере за одржање реда, користећи се грађанском гардом као својим 
скључиво бригом о ситуацији у вароши, о одржању реда и чувању имовине све до онога тренутка док 
 било да се тај део вароши више не може одржати.</p> <p>Граната је за гранатом сипала а он се п 
орку истину да се ни Крагујевац не може одржати.{S} Чете су непријатељске у своме надирању наро 
орили, ајде, још разумем.{S} Требало је одржати морал <pb n="165" /> у војсци, добро, ајд лажи  
тари, одржаћеш се!“ С чим ће се и с ким одржати? — питао се капетан сам у себи — зар са овим <p 
дговори војвода — ако си ти онај стари, одржаћеш се.{S} Шаљем ти у помоћ најбољи пук пешадије а 
 речи војводине: „Ако си ти онај стари, одржаћеш се!“ С чим ће се и с ким одржати? — питао се к 
видели и потеглили да се <pb n="260" /> одрже и подрже.{S} Стока сва поклана, храна сва поједен 
ма, али да се ни ова варош неће моћи да одржи и да чиновничке породице већ напуштају Штип и одл 
 која је образована да у моменту расула одржи колико је могуће ред и обезбеди евакуисање.{S} На 
јутрос сам био на приштинском гробљу да одржим помен моме јединцу.{S} Црква пуста и празна те с 
м лицу извајала грубе црте клонулости и одрицања.</p> <p>То су били дуги, бескрајни, у врсте по 
у не значи само предају већ и одрицање, одрицање од свега, па чак и од права на егзистенцију!{S 
зочарење.{S} Оно је само бол ал’ није и одрицање.{S} Ни једнога тренутка ја нисам дошао на миса 
вом случају не значи само предају већ и одрицање, одрицање од свега, па чак и од права на егзис 
права да у име целога народа изврши ово одрицање! — био је одговор министров.</p> <p>Најзначајн 
у и умиру.{S} Загрљени бели и црни брат одричу се заједнички свога бића, они се из пољупца не р 
 подупресмо кола, која су точковима већ одронила ивицу друма и, кад кола већ измакоше, ми се св 
а увијени у болничка ћебад, заробљеници одрпани и боси и избеглице - натоварене тешким теретима 
а, односно њен оперативни и обавештајни одсек, који су једини у овим тренутцима још могли имати 
да српске призренске Богословије где је одсео Престолонаследник, вршилац краљевске власти и врх 
на, он реко да нема више а ага, који је одсео у њега, нареди једноме да му претресе мутвак.{S}  
спрата те куће, из собе у којој је Краљ одсео, догледа се преко кровова ниских турских кућица к 
ко Преполца и стигао у Приштину.</p> <p>Одсео је у доњем Делу вароши, тамо где слази вучитрнски 
 не верујете више?</p> <p>— Ни у шта! — одсече он одлучно и наже опет чутурицу, коју је држао у 
авом. — Нема шта више да се погорша.{S} Одсечена ми је рука.</p> <p>— Одсечена?</p> <p>— Да, це 
горша.{S} Одсечена ми је рука.</p> <p>— Одсечена?</p> <p>— Да, цела шака, до чланка.{S} Па сад, 
ак ослободио би и читаву армију која је одсечена с оне стране Мораве, која мора бити заробљена  
 се диже Љумска Кула, обала је камена и одсечна, и Дрим тече доле под стеном у грдној дубини.{S 
е за њим.{S} Тек кад је сунце мало више одскочило, пре но што ћемо из косовскога равништа ући у 
ослободити Београд; час на службу Божју одслужену у Саборној Цркви по закључењу мира а час на п 
 нас он сваке недеље походити те да нам одслужи службу Божју, па нас онда благослови и пође нат 
гробље.</p> <p>Попа нам је том приликом одслужио и службу у пећини.{S} И сад ми пред очима та с 
 и све односе људске, који скраћује сва одстојања и руши све супротности обичнога, редовнога жи 
 да не будемо принуђени да правимо мања одстојања.</p> <p>— Кад могу остали... — заусти неко да 
говом је носиљком врло тешко правити та одстојања.{S} Неће моћи ни Његово Величанство.</p> <pb  
ву — то је била недеља 15. новембра — и одстојао је целу службу, молећи се Богу за оне који су  
та.{S} Ту, под тим осветљеним прозором, одстојаћу целу ову ужасну, ову студену ноћ, на којој ће 
 као да би хтео и из самих зглавкова да одстрани клонулост <pb n="574" /> која се из душе зараз 
 своје земље — приступа државном удару, одстрањујући Венизелоса са власти и растурајући парламе 
наче не би могла цела једним правцем да одступа, јер су поједини путеви такви, да би се морало  
оњу.{S} Он је из моравске дивизије која одступа са Косова Дреницом и задржала се код села Кијев 
ог енглеског артиљеријског одељења које одступа из Београда.{S} Ови туђинци, који су до пре нек 
 ова госпа не бега као ми остали, да не одступа, већ као да нас прати, како би успут сабрала св 
х јединица, од којих свака својим путем одступа а пред појавом непријатеља све се то збира, обр 
зовић?</p> <p>— Значи, да Бугари одиста одступају па је железничка линија можда ослобођена те и 
анци одступају.{S} Истина, боре се, али одступају корак по корак.{S} Шћућурили се ми у један кр 
 србијанско „ура“ и видимо, Аустријанци одступају.{S} Истина, боре се, али одступају корак по к 
новску Бању и да Бугари због тога нагло одступају са Качаничкога фронта.</p> <p>— Јесте, јесте  
гласила: „Аустријанци у паници и нереду одступају“.{S} Гомилице на сваких педесет метара и пред 
носи име ђенерала Бојовића.{S} Наши још одступају каменим мостом и, да би омели одступање, Буга 
то је најглавније, француска се војска, одступајући, враћала у отаџбину и сваки корак који је њ 
ступали и како је у опште српска војска одступала а непријатељ напредовао, тај треба да се расп 
ете му се мајор — Наполеонова је војска одступала као победилац а не као побеђена.{S} Наполеоно 
имити ту борбу.{S} Па онда, 1812 године одступала је кроз сметове и мочари једна војска а није  
молитве и тропаре.</p> <p>Тако су свеци одступали, тако су са народом и војском и они прешли пр 
— Па да, ми!{S} Ко хоће да зна како смо одступали и како је у опште српска војска одступала а н 
ећ загушише улицу наши војници, који су одступали.{S} Провлачила сам се измеђ њихових редова и  
е писаљком на ћепенку правац бугарскога одступања и убедио ме да не журим.{S} Вели из Призрена  
о је данас одлучнији став, јер одлагање одступања могло је бити од несретних последица.{S} Он ј 
 тога, војвода Мишић пред само извршење одступања, за које су већ издате наредбе, предлаже офан 
одатке који би имали везе са распоредом одступања и захтевали можда измене у томе распореду.{S} 
нова је војска 1812, сачувала сву форму одступања тако да је руски генералштаб и даље правио пл 
 којим удесом, и поделили тешку судбину одступања са нама, они су поднели само физичке али не и 
ети но што ћете и овде сутра видети.{S} Одступање народа и војске, бегство породица, невољу, ја 
м трупама издали дефинитивне наредбе за одступање, још <pb n="705" /> једном састану у штабу Пр 
него да прихватимо предложене правце за одступање, да се помиримо са уништавањем материјала и д 
нски је пут једини који нам је остао за одступање.{S} Ту ће се сручити цела Србија.{S} Бугари с 
ада имати слободан и овај једини пут за одступање, јер Бугари се вероватно неће задржати у Приз 
13. октобра 1912 године.</p> <p>Настаде одступање праћено местимичним борбама, разређеном пушча 
још није стигла у Пећ, обуставити своје одступање, прибраће се још и сви остали делови војске,  
је срачунао да ће у Гучи завршити своје одступање и ту сачекати наредбе које ће гласити да са б 
да одмах крећу на пут, како би олакшале одступање војсци.{S} Наредба се ова брзо рашчула и тако 
ава Дебар и закључи, према свему, да се одступање ка Битољу, које је било решено на Рашкој, не  
наче морао сав уништити, ако се настави одступање у овоме правцу којим се пошло.{S} Да потврди  
а касарнске прозоре и очајно посматрали одступање последње српске батерије и боно узвикивали: „ 
одступају каменим мостом и, да би омели одступање, Бугари са гвозденога моста сипају паљбу на к 
, који је онако славно изгинуо, бранећи одступање младе војске са Косова.</p> <p>Бадава се нава 
даље.</p> <p>— Ово је право Наполеоново одступање са Москве! — гунђа даље грађанин.</p> <p>— Го 
ижно Престолонаследник.</p> <p>— Једино одступање према Јадранском мору.</p> <p>— Којим путем,  
акнуту и, евентуално, омогућио правилно одступање, ако би до тога морало доћи.</p> <p>Тако смо  
, дало бар могућности за једно правилно одступање и спасење огромног ратног материјала који би  
ли бар да их натера на једно вратоломно одступање, при коме ће евакуисати Срем, Банат и Бачку.{ 
јвода предложи да се обустави наредба о одступању, да се војска прибере и предузме офанзива.</p 
 обустави јутрошње решење команданата о одступању и саопшти одмах командантима дивизија да прип 
ти хоћеш да ја српску војску, макар и у одступању, проводим под белим заставама?</p> <p>— Молим 
о, да је Стари Краљ упоран био, да није одступао и није хтео да се повлачи до у крајњој нужди,  
д видети?</p> <p>— Смем ли знати одакле одступате?</p> <p>— А што да не смете знати? — изненади 
са Солуном те, ако се и мора одступати, одступати путем којим се може спасти државна имовина и  
муникације са Солуном те, ако се и мора одступати, одступати путем којим се може спасти државна 
о био ушао у Србију те се морало и даље одступати, од Ужица на Пожегу па у Ариље а одатле на Гу 
е и вест да је Страцин пао и да су наши одступили ка Младоме Нагоричану.{S} И ови нови бегунци  
у, тај се пук тукао на Мишару, после је одступио.{S} Имала сам и једну тетку, па и она избегла  
е, у случају невоље, увек да за времена одступити ка Солуну.{S} Тим путем већ од неколико дана  
ада до Кладова.{S} Ми морамо нешто мало одступити да би се дочепали нових, виших положаја.{S} З 
оме се боримо, да би се са других могло одступити.{S} Шта ту има Врховна Команда?{S} Једина њен 
може ишчезнути.</p> <p>— Да, још морамо одступити, да их увучемо што дубље у планине! — пристај 
рити с њим о тој ствари и сви забринуто одступише.{S} Ађутант одмах пође телефону и затражи хит 
талијанска на Изонцу, има да им пресече одступницу или бар да их натера на једно вратоломно одс 
ла до поласка воза бар пет шест пута да оду до станице и да се врате.{S} Са њихових точкова дал 
се ми тако неодлучно решавали, ломили и одуговлачили са поласком, дотле су се догађаји око нас  
ујући како њима „ова земља“ треба да се одужи тиме што ће им се дати један аутомобил.{S} И оне  
авест била мирна да су се на свој начин одужиле „овој земљи“ и зато су, кад је требало бегати и 
 и нека оно значи милост онима, који су одужили дуг свој Отаџбини крвљу својом и нека значи пок 
ек, у добру и у злу, помињати и сећањем одужити се честиту војнику, који је живот свој дао за < 
 пут у животу а оно се ево смрћу својом одужује несретној мајци!</p> <p>Гомила је била на улици 
и подивљала погледа.{S} Глад му је била одузела и последње остатке снаге.{S} Ишао је посрћући,  
ај ватре и данашњи тежак и студени дан, одузели су му и последње моћи.{S} Он <pb n="617" /> пог 
ен.{S} Неколико дана бављења у Призрену одузели су му и ту храну а у оној ужасној <pb n="590" / 
тарче! — вели му трећи. — Бог ти најпре одузео очни вид па те отерао у просјаке а ево мене тера 
ело ни једног српског невиног детета ни одузети живот ма једној српској мајци.{S} И он клону са 
пружи, час подмеће нешто под главу, час одузима и чини све могуће покушаје да се угодније намес 
лату више него један сат, док најзад не одујми мало пред нама, те кретосмо и приближисмо се прв 
нини одржавало ми је напрегнуте живце и одупирао сам се сну.{S} Али, кад она заћута, мени клону 
.{S} У њој живот буја, снага се народна одупире поуздано валима који ударају о њене бокове и он 
овић није имао више моралне снаге да се одупире тежини догађаја; душа му се зањихала, изгубила  
челства, крај плота, лежао је на земљи, одупирући клонулу главу о зид, човек бедна изгледа.{S}  
он се сад бунио и немоћан хтео би да се одупре овој бујици неповољних вести.</p> <p>Млади прија 
стријанци ни овом приликом неће моћи да одупру; српска ће војска једним очајним налетом поврати 
ли, видећи их онако изнурене и немоћне, одустаде од те намере у толико пре, што код села Јежеви 
Тако је донета и потписана одлука да се одустаје од сваког покушаја офанзиве и да се враћа у ва 
је! — повикаше сви и онај виши чиновник одустаје дефинитивно од намере да се још сад уклони из  
толико поуздања у грађанство, да је оно одустало од својих одлука да се склања.{S} Када би сад  
 тога смо принуђени да од својих намера одустанемо и да се бацимо на милост и немилост у албанс 
ј воз био — о чему је јављено Нишу — не одустану у последњем тренутку, да крену овим путем.</p> 
рстићем од гранчица увезаних врпцом.{S} Одустао сам одмах од намере да узнемиравам Госпу у црни 
 види „црно на беломе“.{S} Оптимиста се одушевљава, песимиста би хтео а нема храбрости да му се 
ње поткрепи.</p> <p>Док се у доњој соби одушевљавало дотле се горе, у војводиној соби, израђива 
 није био песимист али се није олако ни одушевљавао, додаде полугласно, више себи:</p> <p>— Да, 
 а нема храбрости да му се придружи.{S} Одушевљени наручује пиво „за све“; хладни и размишљени  
<p>Песимиста прогунђа нешто кроз зубе а одушевљени узе да брани своје гледиште.</p> <pb n="35"  
 да каже своје мишљење песимиста али га одушевљени одмах преплавља масом речи и не даје му да и 
жем један батаљон! — тврди одлучно онај одушевљени са кафанскога стола, који ће извесно и данас 
о да се не напусти! — узвикује охрабрен одушевљени стратег.</p> <p>Песимиста прогунђа нешто кро 
 је јасно као дан! — заврши победоносно одушевљени.</p> <p>И сад се разви жива препирка по томе 
— Да, и њих треба узети у рачун!</p> <p>Одушевљени плану.</p> <p>— Ни мало, ни у какав рачун!</ 
 који је радио у војној станици.</p> <p>Одушевљени таман поново умочи писаљку у пену од пива а  
едан од оних ваљаних младића који ми се одушевљено ставио на расположење и свесрдно помагао при 
ју се новине које су стигле из Солуна и одушевљено се говори <pb n="42" /> о грчкој мобилизациј 
тако много рачунали, није их дочекао ни одушевљено <pb n="706" /> ни пријатељски, на против, ин 
 <p>— Па добро! — надвикује остале глас одушевљенога — Зар ми нећемо учинити ништа за дочек сав 
удно очекивали.{S} Расположење-, управо одушевљење, завлада од једном међу свима и нађе се одне 
 коме се од јутрос разбуктало младићско одушевљење.</p> <p>— Није то за вас! — велим му.</p> <p 
днекуд и пива и вина и шампања да се то одушевљење поткрепи.</p> <p>Док се у доњој соби одушевљ 
вим годинама, нисам у овај рат пошао са одушевљењем <pb n="329" /> да се жртвујем великој идеји 
шћем.{S} А кад после неколико тренутака одуши напред и крену збег, неко рече;</p> <p>— Свршило  
очекујући да тамо напред где је застало одуши, па да крене даље.{S} Па ипак, кад то дуго траје, 
ти неки покрет у гомилама пред нама.{S} Одушило напред и збег поче полако и постепено да се кре 
д оном непогодом и, кад се једва једном одушило те смо кренули и избили на друм, већ нас је нед 
ирати у себи, чекајући прилику да им да одушке.</p> <p>— Још пре више од пола века, 1855 године 
} Искусни старац знао је да невољи ваља одушке, да народ свакој недаћи <pb n="608" /> тражи кри 
зу из приштинске чаршије, загушило и не одушује.</p> <p>Прође по пола сата очајнога дреждања и  
а коме смо никли, које нас је одојило и одхранило; робоваће наши оцеви и наша деца, наше мајке  
еремо руке од крви, да покопамо мртве и ожалимо покопане.{S} Сад се опет пробудила и помамно ди 
јене са небом. — Сам сам, кога сам имао ожалио сам га већ а мени како Бог да.{S} Волем вуци нек 
ја чиним.</p> <p>— Лакше ми је, лепо га ожалисмо!{S} Баш ти хвала, господине! — додаде опет пос 
 искуства да је у тузи најбоље оставити ожалошћенога самоме себи и своме болу.{S} Сви други осе 
ка у недрима да детету накваси усне кад ожедни, па му је и оставила али његова мртва ручица не  
 и сви други.{S} Нађи, веле, себи кров, ожени се, одомаћи се, јер треба да се одмориш, треба да 
што имања па, рекох, кад се врати да га оженим те да то имање заједно подржимо.</p> <p>Причао м 
 Пушку предао властима, добио службицу, оженио се...</p> <p>— Па ако, Новице, ти си твоје учини 
куће.{S} Брат се поделио од мене кад ме оженио.{S} Шта знаш хоће ли се сложити жене, толико се  
осле помагао а и ја њему.{S} Он ме је и оженио, из добре куће, а жена ми се пази с мајком као д 
будио читав један бригом успавани град, оживе све и појави се на улици озарена лица, као оно но 
и драгих.{S} Друмови ће опустити а горе оживети збеговима и хајдуцима; угасиће се ватре на огњи 
 улице које воде ка станици на једанпут оживеше и почеше се све јасније назирати жалосне слике  
 из 1913 године на Софију! — већ понова оживљују у кафани објашњења, која су била последњи дан  
 стотине валандовских гробова, дебео је ожиљак на нашем телу, од врха тога братскога ножа и крв 
емо по где кад какво преплануло дице са ожиљцима, арбанаса који је сишао са планине и посматра  
ни град, оживе све и појави се на улици озарена лица, као оно новембарских дана прошле године,  
ов низ мисли, који га поведе тим путем, озари му лице неком благом, светитељском светлошћу и он 
о га је бити.</p> <p>— Могло је? — мене озари нека потајна нада, верујући ваљда да оно што је м 
на северу.</p> <p>И самоме песимисти се озари лице на глас о доласку савезничке војске а просед 
 на другу обалу, где се упустио у дуг и озбиљан разговор са командиром батерије.</p> <p>У том в 
 тренутка помислио: „Дакле ево га, онај озбиљан час је ту, пред нама је!“ Исто као код самртник 
хта нешто у души, вероватно кад помену „озбиљан час“ који смо сви осећали али који је осећај св 
гу.{S} Ситуација је била <pb n="119" /> озбиљнија но што се могло и мислити.{S} Нижи турски и а 
Само кад би их стигло доста, онако мало озбиљнији број!</p> <p>— Не, не, довољан је и један бат 
 је не толико од зиме, која још не беше озбиљно припретила, колико од страха, верујући да се са 
и.{S} Потраја још доста дуго, те се сви озбиљно забринусмо што се не враћа.</p> <p>— Да опалимо 
као ни да ме воли.{S} Он је самном само озбиљно разговарао и саветовао ме и ја сам га слушала.{ 
Из дубине штале, иза дима, после једног озбиљног кашља, чу се:</p> <p>— Јест, све је тако, што  
и смо за дужност, да вас у овако једном озбиљном часу, позовемо на договор.</p> <p>Његов је гла 
.</p> <p>Нико од јутрос више и не крије озбиљност ситуације.{S} Већ два дана воде се очајне бор 
 ли Краљ још не увиђа или неће да увиди озбиљност ситуације; да ли се можда тамо у души његовој 
и развијање предходнице и предосећајући озбиљност борбе.</p> <p>Дугим ратничким животом развио  
ек по снази, човек по држању и човек по озбиљности која је са његових усана избрисала детињи ос 
који је закрвавио сва поља и горе наше, озго од Саве и Дунава па доле до Вардара, од Дрине па д 
.{S} Преморио га пут; ко зна одакле он, озго из Србије, вуче терет и не одмара се ни дању ни но 
е главе, ведар, весео, свечано одевен а озго, са газиместанске узвишице, грували су топови позд 
 колима, преживање стоке, јечање некога озго са доксата куће, коме под влажним оделом севају жг 
где ромори небом.{S} Мало затим још, па озго из Горњег Косова, из дубоке таме, јављају се два ж 
 спрат, разорио већ степенице које воде озго а у светини ваља се по калдрми и превија несретна  
у — наставља Краљ — међутим Немци слазе озго, Ибром и Лабом и залазе нам с леђа, те ће мо се да 
атутњао, кола кренула и стрмоглавила се озго са ужасним тутњем, кршећи се о стену и сручујући с 
шчупали; леже поломљена кола која су се озго с друма скрхала и нису се могла оправити да настав 
Душанов Град и студен ветар, који брише озго са Језерца, пева тужну песму кроз пукотине на њего 
љ нагло напредује моравском долином а и озго са Сопота, а ми овде све до Багрдана немамо могућн 
забринули што ће и како ће, јер гласови озго из Јасенице, све црњи и гори.{S} Скупише се једног 
раскрвављене душе и изцеђена срца слази озго са обала савских и дунавских, прелази Букуљу и Руд 
а ће га одиста моћи чути и разумети они озго:</p> <p>— Хој, хој, почујте ме, крилати!{S} Кад ст 
 — Право да вам кажем, ми који долазимо озго, из старих граница Србије, не верујемо више ни у ш 
сам низ басамаке као да ме је ко гурнуо озго и тек кад сам се дочепала улице, ја сам се заустав 
 Србија упутити.{S} Пред поноћ је дунуо озго, са Дуље, студен северац и растерао мрачне облаке, 
— Истина.</p> <p>— Кажу да бацају ватру озго?</p> <p>— Бацају бомбе и пуцају из митраљеза.</p>  
лана и моравских села, трећи са фронта, оздо са Качаника.{S} А ту се у Штимњи укрштају готово и 
обије у прве редове до шина, јер ено га оздо иде воз који ће примити и понети све ове несретне  
<p>— Овамо је шанац, не може! — чује се оздо с друма.</p> <p>— Терај, терај још на више! — одго 
ногом сто те га ми придржасмо а онај се оздо промешкољи лево и десно док не нађе место.{S} У та 
хови тихо повивају под ветром који пуше оздо из дримских кланаца и старац стење и јечи као да о 
Грацкога, станице испод Велеса, како би оздо, брегалничком долином, затворили скопску равницу и 
рији.</p> <p>Мало затим стиже и коњаник оздо из Трнаве и саопшти капетану, да је коњица већ у к 
ије.{S} Из заноса те буди потмули тутањ оздо, из дубине Косовске равнице, који у први мах изгле 
нт на Гилану.{S} Кад Французи марширају оздо Вардаром а Руси искрцавају у Варни, онда се не одв 
b n="654" /> <p>И другачи узвици допиру оздо, с друма.</p> <p>— Из које сте дивизије море? — ви 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Оздо се више не чује никакав удар.{S} Гробари су заврши 
а преорана и оплођена; њене богате горе озеленеле; да види на тим пољима вредна ратара како бер 
неће бити довољно само да нам о пролећу озелени трава и народ се врати из збегова...</p> <p>Нас 
ваде.{S} О првоме пролећу трава је опет озеленила а народ је сишао из збегова.{S} Данашња је пр 
 је можда, под утицајем болова, које је озледила својом исповешћу, и мисли, које су је одвеле д 
ећању, старајући се, колико могу, да не озледим целину њенога казивања које је код мене оставил 
дови, на којима ће се вити застава која означава спас онога, што је преостало од читавог једног 
м бледих звезда а месечина почиње да се означава сенкама које предмети оцртавају за собом.{S} Н 
Рашке побеђује Византинце и победом том означава правац експанзије младе и бујне српске државе. 
једном другом кућицом, у врх села, коју означава прљави бели барјачић са разливеним од кише црв 
ош једанпут.</p> <p>Пред станицом, коју означава један избледели и прокисли тробојни барјачић,  
зда, разнолике су природе, као да собом означавају два доба: суморну прошлост и питому садашњос 
ње, светиљка која нам је бродоломницима означавала обалу спасења, сад постаде ватра пакла <pb n 
лазак непријатељске војске, који има да означи почетак робовања, са нескривеним изненађењем пре 
јатељ пребацио велике снаге код Рама те означио своју намеру да главну акцију управи долином Мо 
 наплата, па двоколице, које вуче коњић ознојених ребара и усанулих кукова, за овима фијакер са 
наплатака; па двоколице које вуче коњић ознојених ребара и усанулих кукова, за овима фијакер са 
и ако је био покривен, и брисала сам му ознојену слепоочњачу марамом која је вирила под његовим 
ио се грешни Бојко носећи их на леђима, ознојио се и посустао те као запомаже: „Помагајте, људи 
и сузе на очи, те извади из недара црно оивичену мараму и убриса очи.</p> <p>Ћутала је дуго а з 
угасе.{S} Ћутање, које то прати, даје о ој слици пуну тајанственост.</p> <pb n="577" /> <p>Посл 
е из којих сам сазнала да нисам ја сама ојађена мајка.</p> <p>Улази једна девојчица од четрнаес 
о.{S} Ту сам сазнала да нисам била сама ојађена мајка.{S} Изгледало ми је у томе часу као да се 
</p> <p>Казивала ми је у Приштини једна ојађена мајка, која је изгубила сина: „Долазио ми је —  
рекће и стење као раздражена животиња и оједеним гумама на точковима.{S} Па онда, мала сељачка  
раздражена животиња и гумама које су се ојеле; па онда мала сељачка кола са вочићима као срндаћ 
рујте; не бих жалио ни обе руке, ни оба ока, не бих жалио ни живот.{S} Јер, ви не можете претпо 
ена, перје поломљено а где су место два ока соколова некад сјала два драга камена, сада зјапе д 
 обрве, кости, набрекле жиле и два жива ока, која <pb n="656" /> су нас за време разговора све  
едах га још једном, али се израз његова ока није мењао и руком ми је још увек показивао врата.< 
може бити топао и онај поглед два жарка ока који узбуди младу крв те срце другаче бије.{S} Све  
е из којег сјакте два утонула младићска ока.</p> <p>Изненади ме чистота и нагласак његов те му  
оке таме, јављају се два жмирава светла ока, која бивају све јаснија и јаснија.{S} И тутањ је с 
 душе, појављују се из мрака два светла ока, те деца радознало се буде и прибирају уз мајку.{S} 
 и прибирају уз мајку.{S} Та два светла ока су два фењера на фијакеру који вози Мицу Зуавку и М 
них сиротињских кућица, вире два светла ока кад год Новица туда прође.{S} Зна то мајка, није се 
ла.{S} У тамној ноћи засјаше два светла ока пуном, снажном светлошћу.{S} Некада, у бајкама које 
 дах не развеје.{S} Још само два светла ока у дубоким очним дупљама сачувала су пун сјај као дв 
подкрепљавао.{S} Два врло жива и светла ока севала су под сенком сунцобрана од капе коју је он  
стајали, кад ми је оно казао а сад, без ока и пребијене вилице.{S} Нисам умела да га представим 
ема, да ће истина остати онакажен и без ока али ће остати жив.</p> <p>Госпа затим измаче и пође 
 а и из тих чамаца бљује пушка не да ти ока отворити.</p> <p>— Па има ли наше војске?</p> <p>—  
 и обори је на руке, па је онда диже до ока и нанишани овамо, право на нас.{S} Док се ми само о 
дубоке дупље.{S} Осмех јој се на уснама окаменио, хладан, као на мрамору длетом изрезан.{S} До  
варица једном чудотворном речју пробуди окамењене витезе, те се домалочашњи камен почне да крећ 
 пробуди нас, који смо до мало час били окамењени.{S} Ускомеша се светина и пође на све стране  
 ћу умети и вас подворити.{S} Они ме се окануше па одоше даље</p> <p>— А како су на другом мест 
 да почне причу о борби на Чачку.{S} Он окваси понова грло и поуми да почне, али напрегну слух  
ма један гроб који родитељска суза није оквасила и припалиће му свећицу и помолиће се на том гр 
па ућута на један мах и две крупне сузе оквасише јој трепавице.</p> <p>У том прође неки коњаник 
рним маршем, испрскана дебелим блатом и оквашена студеном кишом, полако и тромо промицала.{S} Б 
 које се износе из мора и чине као неки оквир панорами овога питомога гнезда, разнолике су прир 
l> <l>Већ их носе наљућене виле.</l> <l>Оке цара слуге и војводе</l> <l>С десне стране Страхини 
масе које затим лагано плове као велике океанске лађе.</p> <p>— То гори варош! — узвикујемо пре 
у на станици а девојке збирају цвеће да оките у борбама већ прослављене француске ратнике.</p>  
ају се у потаји беле заставе да се њима оките куће приштинске а народ, окупио се у гомиле, као  
но црквени, па кад дође Царев дан те се оките куће а наш барјак с крова па до земље.{S} Пролазе 
сипају се.{S} Обалу потока, којом одим, окитиле кржљаве и оголеле врбе те ти изгледају као тужб 
костимима и дочекале су прве рањенике и окитиле их цвећем и послужиле су топлим чајем рањенога  
џбунови велики као шуме а јеле, које су окитиле подножја Проклетије планине, изгледају као горо 
ћи.{S} Тај мост и стубови који га носе, окитиће се зеленилом а горе по наслону моста, разапеће  
</p> <p>— Па онда, прође мало времена и окитише варош заставама и поче гомила кроз улице да се  
з Солуна у помоћ Србији.{S} Чекао их је окићен Ниш, чекао их Лесковац, чекала их Ђевђелија, чек 
је надирао ка Лесковцу, који је још био окићен заставама у част доласка савезника.{S} Вратио се 
ојима је друм којим одимо тако раскошно окићен.{S} Неколико дана бављења у Призрену одузели су  
и сањам увек још како плови његов чунић окићен белим ружама; сањам како му блиста у недрима чар 
 на бојишту са пруском војском која је, окићена победама, дошла са далеких фронтова.{S} Сусрет  
а топовских цеви, сахрањивани су топови окићени славом са Куманова и Облакова, са Једрена и Бре 
 у која се прежу два пара бираних коња, окићених сребрним амовима и перушкама над челом; на кој 
и храмовима културе и просвете раскошно окићених крајева; сишла је међу нас, вођена великим осе 
овицу.{S} Сањала га је; враћа се у чуну окићеном белим ружама; чула би га у сну како пева, отуд 
Бојна копља као гора чарна,</l> <l>Сија оклоп и блиста оружје.</l> <l>Милина је оком погледати< 
ена, сада зјапе две празне дупље; бојни оклоп, који му покрива мушке груди, улубљен, те се на њ 
пља, развејаше се заставе, расточише се оклопи и река дима суну на разбијене прозоре и понесе с 
атног орла који је негда ширио крила по оклопу и красио оковане груди јунакове; из мача, који м 
 Поноћни ветрић, који је кроз разбијена окна сад нешто живље дунуо, као да је у мрачној соби пр 
гледала су се уста пећине као прозорско окно а овамо у дубини, још много дубље од места где смо 
а, једва продирала кроз прљаво стаклено окно улепљено хартијом</p> <pb n="12" /> <p>Шта ће та с 
"581" /> била застрла а кроз открављено окно његов поглед поче да блуди по оној даљини која се  
мпане телеграме с бојишта а у кафанама, око оних, који су телефоном сазнавали новије вести.</p> 
ишта.{S} На средини те шупе гори ватра, око које седе штабовски жандарми и разговарају са зароб 
тан.</p> <p>— Јесте, ено га тамо негде, око цркве.</p> <p>Сви клонуше пред овим сазнањем.{S} Ко 
/p> <p>Седница се свршила доцкан увече, око девет часова.{S} Млађи официри и друго особље из шт 
кве?{S} До подне све је било мирно али, око једнога сата по подне, појавио се један аероплан на 
ли у хану али су дуго седели на утрини, око ватре, да се прихвате и да се разгреју пре него што 
 да легне, Краљ је пришао једној ватри, око које су поседали војници.{S} Он сутра неће наставит 
м, женама и старцима.</p> <p>Уз све то, око кола и измеђ њих пешачи маса света попрскана блатом 
а у којима је Команда Трупа.</p> <p>Ту, око тих вагона и пред њима, пуно је виших и нижих офици 
огрејати промрзла тела а још мање душу, око које се свакога дана хватао све дебљи слој леда.{S} 
цом, женама и старцима.{S} И уз то још, око кола и измеђ њих, пешачи маса света, попрскана блат 
 зрна, која им прохујаше <pb n="192" /> око глава и капетан и млади официр остадоше равнодушни, 
а се он граби и чита од врха до дна.{S} Око 12 на подне, пошто је дотле прошао и нишки воз, ску 
е већ укрцан, у 11 часова пре подне.{S} Око укрцанога воза је било већ пуно живота, војници су  
а, који наилазимо, придружују им се.{S} Око села је било нешто оголелих дрва и сикира их је поо 
аоца ове зграде српској богословији.{S} Око стола, у углу, из којега лампа осветљава собу, седе 
тлије сија и небо се све више ведри.{S} Око два сата по подне, са наших положаја грунуше убрзан 
челству, очекујући ко ће отуд изаћи.{S} Око 11 часова излази лист <title>„Српски Југ“</title> и 
 којим се простире равни део вароши.{S} Око цркве је гробље са којега се догледа далеко широм К 
с времена на време, машински зејтин.{S} Око <pb n="703" /> ватре, на празном бензинском сандуку 
ом, који је далеко пред колима ишао.{S} Око кола је ишло још четири до пет војника, опет тихо и 
 све то ври и кључа као у мравињаку.{S} Око столова се начетило по два реда <pb n="76" /> столи 
Косова угледасмо малено село Штимњу.{S} Око села се већ уздиже дим са ватара и видиш како гмиже 
у их натоварили и кренули пут Тетова, а око десет часова пре подне начелство је већ притисла св 
ријатељ који се том месту већ примиче а око нас горостасне масе неприступачних планина.{S} Осет 
.{S} Стајао сам усред борбе непомичан а око мене се борило и крвавило.{S} Нити сам се уклањао н 
цигла са треском пада у жар и развејава око себе густе снопове варница и пламен добија све шире 
 имала што? — вајка се мајка па погледа око себе — Кад би имала... кад би ми ти дала то поњавче 
ено и окрете се лево и десно те погледа око себе.</p> <p>— Па зар вам ова слика, ово расуло и п 
> <p>Капетан опет диже главу те погледа око себе.{S} Непријатељско је зрно сипало огањ и косило 
а се тиска и гуши.</p> <p>Било је ваљда око два сата по подне, ватра све јача и све страшнија,  
м страдања и патња.{S} Било их је ваљда око 40.000 деце која су по наредби поведена у збег, как 
, истреса руком земљу која му је запала око врата и обзире се око себе:</p> <p>— Добро је, вели 
у те почех трчати.{S} Нисам се обзирала око себе; сагла сам главу и трчала.{S} У том већ загуши 
умена жара покривала земљу и простирала око себе топлоту и благу, румену светлост.{S} Мора да с 
и стару мајку — прибрала су се промрзла око, ватрице <pb n="241" /> коју им је мајка наложила и 
оследњем.</p> <p>Трећа се група окупила око једнога фијакера, којим је, не знам ко, хитао из на 
— рече неко из гомилице која се окупила око лешине.</p> <p>— Кад од прилике? — питају га.</p> < 
је налазе се два уздуж састављена стола око којих су поређане столице.{S} Седи се и на креветим 
Куле и вајкали се гомили која се окупла око њих, срео сам и једнога старога познаника.{S} Био ј 
лубеница.{S} Кад га гурнеш а он се ваља око себе и не може да се устави.{S} Образи му нарасли к 
ничке шињеле, са прљавим белим марамама око главе и црвеним крстом више чела.{S} То су остаци н 
гомилама избеглица које су, по утринама око једне и друге стране друма, попадале да пробдију ов 
, гризе усне, прелази погледом по свима око ватре, па га опет управља безизразно негде у даљину 
ће ли да пуши? — вели поднаредник онима око ватре.</p> <p>Један га запита српски, други га запи 
погледа бојажљиво по препланулим лицима око ватре.</p> <p>— Да му дам, поднаредниче, парче хлеб 
но оцртава и издваја, он вели војницима око ватре:</p> <p>— Ено, видите ли, децо, и тамо смо ли 
 се враћала већ сам чула зујање куршума око главе и видела сам очима својим кад удари граната у 
у неку руку министарска седница, држана око ватре, међу сметовима и у сред планине.</p> <p>Од С 
ој полусветлости, колику је гомила жара око себе расипала, са мојим погледом и разумевајући или 
 дим што се кроз димњаке диже са ватара око којих, промрзли и уморни, спавају они шта су <pb n= 
и је добро дошао.{S} Желео сам да ништа око себе не видим и да више ништа не чујем.{S} Напустио 
и на сандуцима јер нема довољно столица око стола.</p> <p>Разговори се најпре воде о последњим  
где се крај топле ватре прибрала дечица око колена мајчина а она их теши и прича им приче, лепе 
песак којим је посут под, а мања дечица око ње, држећи је за сукњу и будећи <pb n="468" /> је.{ 
ови и нови бегунци придолазе из уличица око Карађорђевог споменика, потоком који води измеђ луд 
е диго лагано из гомиле уморних спавача око ватре, и пошао да изађем на друм, не би ли кретањем 
ник да објашњава, пошто се угурао у ред око ватре а подметнуо себи седло за седиште.</p> <p>— Ч 
ској станици, па се искупио силан народ око сандука из којега се расуло ордење Карађорђеве Звез 
ава.{S} Изгледало ми је да се туку свуд око мене и замном и више мене и подамном.{S} Бојала сам 
 којима се растао од ње.{S} Може се све око ње мењати, он се не мења, као што се не мења ни њен 
рилике да се борбе воде вероватно негде око Ваљева, рецимо, на положајима изнад Ваљева.{S} Најв 
 већ да напустимо станицу а он се слеже око вагона да разваљује.{S} Неко казао да је шећер па н 
а их.{S} И ма колика вика и дрека да је око тебе, снег и ветар угушују гласове, не схваћаш ни с 
је узнемирим.{S} Дубока тама владала је око нас.{S} На ватри су догоревала дрва те је гомила ру 
его измахујем.{S} Ја нисам видео шта је око мене било, нисам видео да су наши већ измакли напре 
челству ради саветовања.{S} Било нас је око педесетак, сви забринута лица, сви суморна погледа. 
теља и заузе Трнавску механу и положаје око ње.{S} У том се понова јави грмљавином непријатељск 
>Млади потпоручник узе нешто да се маје око топа и не изврши наредбу.</p> <p>Капетан га изненађ 
где год сам ватру видела и наше војнике око ватре.{S} Нико ми ни злу реч није рекао, одвајали с 
ећао само у појавама које су се збивале око мене или допрле до мене јер, учасник и сам у велико 
<p>— Која? — одговара му неко из гомиле око ватара.</p> <p>— Дринска! — опет онај с друма.</p>  
ом олепљене кућице, које су се начетиле око станице.{S} Једини осветљен прозор те ноћи био је н 
здрва пара очас овлажи читав круг земље око његове главе.</p> <p>Војници доведоше резервног коњ 
 на друго, обавијени им шалови и мараме око врата и деца грешна, не знајући шта их је снашло, в 
о крпчићи на просјачким чакширама, гуме око точкова и на коме је још по где где сачувао лак сво 
ћи на просјачким чакширама, остаци гуме око точкова и на коме је по где и где сачувао лак свој  
оставише да спавамо.{S} Сабрале се жене око Лазара а он им казује.{S} Вели, Турци пали у село п 
тави своју запевку.{S} Запитала сам оне око себе шта јој је.</p> <p>— Изгубила дете несретница  
 поуми у једноме тренутку да их прибере око своје батерије, за случај да буде принуђен примити  
оје разгорео жар из мангала распростире око себе.{S} Све то изгледа тако тајанствено, као место 
 и блато и наноси дрва, те спрема ватре око којих ће пробдити ноћ.</p> <p>Краљ ће стићи доцније 
гло.{S} Ово, што сад придолази тиска се око хана, разгрће снег и блато и наноси дрва, те спрема 
мирни, непомични, непокретни.{S} Све се око њих креће, све пролази, и људи и време и историја,  
зујући на модре планинске масе, које се око Скадра узносе и које ведра ноћ јасно оцртава и издв 
а; видите ли ове снежне планине које се око нас узносе, и у њима су деца ваша.{S} И једна вас и 
која му је запала око врата и обзире се око себе:</p> <p>— Добро је, вели, сви смо на броју!</p 
и!“</p> <p>Он одједном прену, окрете се око себе и виде мртву и нему батерију своју, виде забри 
јих смо ми ноћас измакли.{S} Окупише се око мене и посаветоваше ме да не седим, јер ће детету б 
еде са жандармима под шупом, грејући се око ватре.{S} Испитивао их је дуго и свестрано, записив 
е, корачао оборене главе не обзирући се око себе.{S} А гомила изгнаних, гомила бедних и невољни 
 висила је у завоју.</p> <p>Поседало се око мангала да се пробдије ноћ, док су се дечаци из рат 
 је и целу собу испунио.{S} Разговор се око овога стола, и ако доста живо, ипак тихим гласом во 
 збори, нико не диже главе, посађују се око стола немо и не погледајући се међу собом.</p> <p>И 
добрише и други да је тако и заметну се око ватара разговор о разним приликама и неприликама ко 
зира према моме болу, као што се уопште око тешкога болесника шапће или је ту потребу изазвало  
живота, свега што среташ и што се креће око тебе.</p> <p>— Немате ваљда где да ноћите? — запита 
е димњаке, повија оголела дрва и фијуче око високих минарета која се у ноћи узносе те се причињ 
ромерио погледом.</p> <p>Сви се окупише око стола Краљевог.</p> <p>— Видите — рече Краљ показуј 
ео казивати и оно што новине не кажу, и око њега би се обично окупљале те гомилице.{S} Тако је  
 погледа по расутом камењу под ногама и око себе, сећајући се ваљда доба које је ту легло <pb n 
вница седи у последњим, седмим колима и око ње су ситније ствари и кофери а у предњим колима: к 
о у смрти, облесавели.{S} И међу њима и око њих бегунци, бивши људи, изнурени, изгладнели, подр 
аже ватру, која на сред калдрме букће и око које се промрзли греју; у другој улици скупила се г 
е мало простора нађу, спуштају ствари и око њих се прибирају, распитујући оне који су раније ту 
урских кућа, измеђ којих пролази друм и око којега се прибрала чаршија.{S} Две горице, које се  
ва и остале из свите.{S} Окупише се сви око Краља.</p> <p>Краљ прошета један пут два пут, покле 
старешина упутио.{S} Окупили смо се сви око коњаника да чујемо што а у ствари, ми смо њему кази 
зговора тада; да ли што човек мање види око себе те мање налази и разлога да поведе разговор ил 
ти на једноме месту.{S} Окупише се људи око нечега, згомилаше се и загушише друм, те се цео пок 
бројала му ударе срца.{S} Зашто су људи око мене шаптали, не знам.{S} Нити нас је овде где смо, 
ачили са поласком, дотле су се догађаји око нас немилостиво ваљали.{S} У Ђаковици, која је оста 
спречила на сред друма; свађају се неки око једне кофе, која је испала из туђих кола.{S} И што  
лежи Суха Река.{S} Очајно смо погледали око себе на оно неколико кућа које чине село а нас се д 
м се избрисао.</p> <p>Док смо се мајали око Бојка а један од војника, који је ушао био у кућу д 
к увукла у собу, док су се други мајали око мојих ствари а бабо презао кочије, и тутнула ми у р 
едан домаћин из села те смо се окупљали око њега да чујемо шта је и како је тамо доле и шта се  
 кола да настави спавање.{S} Сви остали око ватре клонули, јер мраз који је почео да стеже, нас 
на, овако су исто код овога хана седели око ватре и министри, који нису ни ноћили на Љум-Кули в 
се и они који су лешкарили па се повили око ватара и само се виде осветљена лица и покрет руку, 
крилу старе мајке.{S} Остали се окупили око ње, седећи на поду подвијених ногу и наслоњених гла 
 лежао је други мртвац и, док смо се ми око њега забављали, понављајући своја отојичашња размиш 
А у пространоме дворишту као о заветини око цркве; па онда по ходницима, по степеницама, гамиже 
 и онога света! — нариче кукавица а они око ње је теше без уверења, без топлине, те им утеха ст 
 тражи изгубљено дете; тешили су ме они око мене, исто онако и истим речима, као мало час ону н 
<p>— Ал те ватре?</p> <p>— То су логори око вароши, шта може бити друго него логори.</p> <p>— М 
> да дрема а и учитељи почеше погледати око себе, не би ли се могли где наслонити, да се ма кол 
ила свеће изгинулима у рату.{S} Војници око ње, који су јој начинили места крај своје ватре, во 
ње.{S} У место јутрос, он је стигао тек око три сата по подне и прва вест коју смо са њега чули 
данпут сам прогледао и видео, видео сам око себе све и знао где сам и знао сам шта радим.{S} По 
теше; за тренут само, док се не обазрем око себе и видим понова сву невољу и јад.</p> <p>Растај 
до ње, са крвавим <pb n="504" /> венцем око чела, можда Милица, Милче, Мила; онај мушкарчић са  
ао да је пристигло јело, јер мало затим око свих ватара поче да изумире разговор или се чује ре 
 сакупљеним одборницима са белом траком око рукава.</p> <p>Нико му ни речи не одговори.</p> <p> 
, на ћошковима и пред дућанима, окупљао око оних, који гласно читају крупним и масним словима ш 
<p>Млади пријатељ мој осврте се пажљиво око себе да види слуша ли ко и ако смо били сами самцит 
 њега јер он више не постоји.{S} Његово око колута, његов поглед не обухвата предмете, не прено 
е огарити маљама прве младости а његово око заменити младићским жаром израз детиње благости.{S} 
да је нарочито ћутао.{S} Али оно његово око, које ме је тако оштро гледало, питало ме је:{S} Од 
ажен па те ја ипак волим!</p> <p>Његово око сену гневом и мржњом, он диже руку и — показа ми вр 
е као звера!</p> <p>— Ништа нисам видео око себе кад сам испалио прву пушку.{S} Замаглило ми се 
 кишних иглица, које су наквасиле пепео око ватре и догорела дрва.{S} Из једне гламње, која бук 
шчезава ти сад и она погледу.{S} Далеко око тебе, све докле ти поглед допире, угасио се живот;  
 и величанствен сјај распростире далеко око себе светлост и језу.{S} Неколико пламених стубова, 
светлошћу, коју је пожар расипао далеко око себе, указивала се у једној долини гомила кровова.< 
S} И после смрти још, тек му се угасило око а жена дигла загрејану дечицу са њега, забодоше гла 
ека узме него Бугари.{S} Па... загушило око вагона, ври, чека.{S} Тек прскоше сандуци па кад по 
епо да се ухвате за руке да играју коло око Божјега престола.</p> <p>Старац диже руку и рукавом 
се у последњем тренутку изнело и спасло око тридесет вагона.</p> <p>Повлачење се врши кроз варо 
 друга који је крај тебе.{S} Чујеш само око себе како нешто тутњи, бучи, цичи и брекће и осећаш 
тренутка понос.</p> <p>Сви се искуписмо око њега а он, мушкарац, поче нам казивати:</p> <p>— Би 
 кола већ измакоше, ми се сви искуписмо око мртва човека.</p> <p>Борбе се воде доста далеко ода 
S} Прислоним пушку уз образ па на једно око зажмурим а на ово друго не видим; ал опет, зрно оде 
веса и крене се у страну, те отуд једно око гвирне на улицу да види из чије ли је војске тај пр 
 је рањен, чула сам да је изгубио једно око и да му је вилица размрскана те не може још да гово 
 тегли, испружи руке и отвори оно једно око.</p> <p>Ћутала сам и гледала га и он ме гледао и ни 
и, модри и поднадули.{S} Они седе мирно око ватре, одговарају понизно на свако питање и залажу  
чну дупљу, где је пре сјало његово црно око; видех и преломлену вилицу која му је унакажавала л 
 стола осветљавала собу, једва је нешто око себе давала светлости а остали део собе освојио је  
безброј још таквих питања.</p> <p>Жагор око ватара постаје све тиши; димови који су се у почетк 
за свога топа стојао и немо гледао смрт око себе.</p> <p>— Господине потпоручниче! — изусти кап 
егде из ноћи арлуче пас.</p> <p>Све већ око наше ватре задремало и оборило главе.{S} Један се н 
азнам његов одговор, погледала сам га у око али оно није одговорило на моје питање, оно ме је и 
 Тада дигох главу и погледах га право у око.{S} Поглед му је био миран али је казивао пуно, пун 
Слободе“ радозналци се јатомице збирају око железничких чиновника.{S} Ови доносе вести које су  
ш већом тајанственошћу опчињавала слику око мангала.{S} Поноћни ветрић, који је кроз разбијена  
ос.{S} Свако је видео само најужу слику око себе а далеко му је измицало погледу оно што је пре 
станка нечастивих.{S} Поседали на земљу око мангала, са прекрштеним ногама пред собом, нагнути  
ици повукли у ранију собу да опет седну око стола за којим су дотле очекивали да мине поноћ.{S} 
 је дигнуте главе у сред борбе, када су око њега праскали шрапнели и падали војници.{S} Поднео  
ти се бориш и једва спасаваш.{S} Сви су око ватара набавили још за видела дрва од сељана, милом 
њица већ у контакту са непријатељем, ту око трнавске механе, и да се ту зауставило непријатељск 
 Сви су они, који се тога часа налажаху око Краља и без споразумевања међу собом, осетили дужно 
богате долине и нове градове, који ничу око великих и богатих предузећа?</p> <p>Ако не дотраје  
ека из душа њихових праведних, сабраних око престола Твојега, никне молитва за спас дома, домов 
> <l>Иза Бошка стари Југ-Богдане</l> <l>Око Југа синци Југовићи</l> <l>Дивна браћа и дивни јуна 
, која се оглашава једном смрћу!</p> <p>Око мене је још све спавало.{S} Наредник је полегао стр 
 румунских и савезничких карата.</p> <p>Око једнога кафанскога стола, где се још јуче врло живо 
ина којега је оставио на стражи.</p> <p>Око наше ватре изумре разговор и завлада тишина.{S} Гос 
 поседнуте да им не можеш прићи.</p> <p>Око ватре седи уморан војник и прозебао бегунац, седи б 
 натопила млаком, детињом крвљу.</p> <p>Око мене се водио разговор шапатом, ја га нисам слушала 
је негда ширио крила по оклопу и красио оковане груди јунакове; из мача, који му о бедру виси,  
а кожна кофера са месинганим и никленим оковом и пет шест кутија од шешира; на крову аутомобилс 
очела оглашавати и отуда од Младеновца, околина Краљева, која је дотле тешећи га покушавала уве 
ом, којим се изговара одлука.{S} Његова околина, која га познаје, знала је врло добро, да се по 
ла први запазио?</p> <p>— Рецимо његова околина — додаде нагло младић, спреман на ову примедбу. 
му старца.{S} И ађутант и сви остали из околине Краљеве покушаше још једном да га убеде, износе 
о повлачи и да се арнаутска села у овој околини непријатељски држе према српској војсци, те је  
/p> <p>Свештеник неки говорио је својој околини и о неком пророку Исајији из XV. века, који је  
м на Слатини, више Чачка; да се у мојој околини и у вези самном налазе — и капетан настави цео  
 не осети да се ту нешто дешава.{S} И у околини ђенералове куће почеше становници да се буде из 
кало! — правдам се ја пред новом својом околином.</p> <p>— Никад није толико ни патило! — одгов 
 живо даде на посао.{S} Прегледа најпре околину села, изабра положај код слатинског гробља и на 
ли је он тај који је умео изабрати себи околину и то је његова заслуга.</p> <p>— А ја ћу вам, в 
е штедити.{S} Што не би отишли ма где у околину, у Младеновац на пример?</p> <p>— Имам рођаке у 
 ушао у варош баш у тренутку кад је сву околину његове куће засипала већ непријатељска граната  
а је најпре обухватила прву, непосредну околину станице, па је после као поплава, као пожар, на 
 Скопљем пођоше слазити на Косово и сва околна места са Мораве и Ибра; Чачак, Краљево, Алексина 
се једва може проћи.{S} Сметови леже по околним планинама и стегао ужасан мраз.</p> <p>Посрће с 
о могло десити. — Ово су све Арнаути из околних села; они нису изгинули пре оне мећаве већ посл 
 у кола, водећи очигледно рачуна, да се околно становништво не узнемири.</p> <p>У тој је кући с 
а хоћу да му Битољ буде друга олакшавна околност, па онда хоћу да му Једрене, Брегалница, Цер,  
оћу да му Куманово буде једна олакшавна околност, па хоћу да му Битољ буде друга олакшавна окол 
риликама је и најмања ситница олакшавна околност, те не знам узбуђење, те изазивање и шта ја зн 
о сам узбуђен и то да му буде олакшавна околност?</p> <p>— Нећу то, брате! — пада у ватру учите 
екли логоре војске која сутра креће а и околност, што их ни у Липљану, маленоме селу, где се ск 
" /> <p>Капетану не измаче у мислима ни околност да је наредбу за ову борбу издао војвода Мишић 
инога и ни мало није свет могла умирити околност што су у Призрену још и стари Краљ и Престолон 
сан... све, све то да му буду олакшавне околности.{S} Јуче су видиш спровели овако једнога а на 
и силно надиру.</p> <p>Изложивши све те околности, војвода предложи да се обустави наредба о од 
за живот, врло вероватно.</p> <p>Све те околности, у моменту када пада Страцин а нагло се бега  
ти дан, <pb n="707" /> исти месец, исте околности: једна војска која верује да је победилац и п 
настао је из других разлога, под другим околностима, у другим приликама, али је ипак све, као о 
право на ову иницијативу под промењеним околностима.{S} Ђенерал Живковић није исказивао своје м 
о сваку неугодност.</p> <p>Па и под тим околностима ја нисам могао дуго и дуго да заспим.{S} Зв 
 тороњима германских општинских домова, оком да сагледати како одмиче време.</p> <p>Тајанствена 
ноћ; нешто тајанствено лебди у ваздуху, оком се види казаљка историје како се одмиче, као оно ш 
пут, сва се ова туга и бол није ни дала оком схватити.{S} Ноћ нас је била застрла својим црним  
а га нисам слушала, јер кад нисам могла оком ја сам ухом бдила над дететом.{S} Слушала сам му д 
задрхта.</p> <p>Младић приђе топу и узе оком тражити непријатељску батерију.</p> <p>Он поче окр 
оклоп и блиста оружје.</l> <l>Милина је оком погледати</l> <l>Бојне коње и бојне јунаке.</l> <l 
 су се осећале.</p> <p>Немогуће је било оком схватити сву величину невоље која је кретала од ју 
ила крв и црна се мрља на њој осушила и окорела.{S} Па опет девојчица, којој смрт није избрисал 
, одакле непријатељ слази да још једном окрвави Косово.</p> <p>Уморан годинама и болешћу, сломљ 
аклад.</p> <p>— Што се овај човек овако окрвави, по Богу брате? — питам мога сапутника.</p> <p> 
већ она у груди а дете, како је сисало, окрвавило усне и образе материном крвљу.{S} Ужасна, стр 
је у болницу.{S} Улази друга, тако исто окрвављена, само није дете рањено већ она у груди а дет 
икада заборавити.{S} По друму су лежали окрвављени људи, жене, деца, побијени коњи и поломљена  
 дете не прихвата и оно остаје на друму окрвављених руку од материне крви, обливено кишом која  
 принесмо видесмо да је лице детиње све окрвављено, ваљда како сам га брисала те размазивала кр 
ан.{S} До њега страховита слика једнога окрвављеног детета.{S} Чело му преливено <pb n="503" /> 
у Божјем, о деснују Бога Оца, већ ономе окрвављеноме Богу, ономе Богу коме је немилост оцатом ж 
 ја његов а он мој ударац.{S} Најзад ја окренем кундак, дигнем га у вис и ударим га свом снагом 
ишла другим правцем и сад се не могу да окрену; двоја гломазна воловска кола утисла се међу соб 
 терао.{S} Веруј нисмо им дали ни да се окрену за собом.{S} Оно је било, како да ти кажем, као  
!</p> <p>— Несретница! — учини начелник окренув се мени и нареди да се дете однесе у општину.</ 
елије, пошто су дебелим кључем три пута окренули у црквеним вратима.</p> <p>Када је минуло већ  
<p>А кад су они прешли Бистрички мост и окренули пут севера у Подримље, светина се на један мах 
мин!“</p> <p>Када сам завршио молитву и окренуо се војнику да му вратим свећицу, његове су очи  
 стао пред коње, па не гледа овамо него окренуо главу и све нешто псује коње.{S} Ускочих ја у к 
 је, Величанство!</p> <p>— Наш фронт је окренут леђима Косову — наставља Краљ — међутим Немци с 
>У дворишту, кад се уђе у капију, лицем окренута улазу, саграђена је мала, спреда отворена шупа 
и рачуна, нико га погледати, нико главе окренути, сем што ће гаврани слетати на његова ребра и, 
велика и одлучна борба са нашим фронтом окренутим истоку, на коме би Моравска Дивизија чинила л 
иве; молиле су му се да подржи роба, да окрепи изгнанога, да утеши уцвељенога, да оснажи малакс 
 мраза да креће, застала да се огреје и окрепи за даље напоре.{S} Лево, у долини, коју су осенч 
ма се толико борио, да му одмах сувотом окрепи тело.{S} Кад стигну велики Божји празници, она м 
и умирења живаца и ради сна који обично окрепљава у болести.</p> <p>— Али за Бога, докторе — бу 
као оно пре наше.{S} Пре сам, сећам се, окретала главу, бојала сам се да видим мртва човека а с 
 мртве људе, мртве жене, мртву децу.{S} Окретала сам главу да не гледам и журила сам а ни сама  
е опростила од г. пуковника; соба ми се окретала; нешто ме је <pb n="519" /> гушило и хитала са 
су, горко су плакали.</p> <p>Официри су окретали главу да сакрију сузе које су и њима врцале на 
p> <p>Краљ је са тешким сузама у очима, окретао се лево и десно и машући руком, поздрављао:</p> 
 непријатељску батерију.</p> <p>Он поче окретати ручицу, завртањ, поче подешавати, нишанити и н 
 запитао за породицу њему грунуше сузе, окрете главу од мене и оде даље, оде у ону гомилу живих 
од врата, која је био леђима притиснуо, окрете се и закључа их па извади кључ из браве и метну  
 није био закорачио праг да уђе у собу, окрете се за собом и погледом позва и остале из свите.{ 
 онај стари!“</p> <p>Он одједном прену, окрете се око себе и виде мртву и нему батерију своју,  
p> <p>— Горе је ово, друкчије је ово! — окрете му се мајор — Наполеонова је војска одступала ка 
S} Како стоји са распоредом путовања? — окрете се Пашић једноме чиновнику, који му је стајао за 
а, о Французима, о Румунима, је л те? — окрете се он на својој столици целим лицем према мени.< 
амет говорити.{S} Ништа, разумете ли? — окрете проседи господин на „ви“, као што то обично бива 
ки млади српски животи леже, па се онда окрете ватри и додаде:</p> <p>— Ко зна да није Богу бил 
 чудо! — рече више сам себи, па се онда окрете нама — Шта га тера?</p> <p>— Сила! — одговори не 
 сахрањује.</p> <p>Начелник ућута па се окрете мени:</p> <p>— Умиру војници, умиру избеглице, н 
а се умирим.{S} Слушала је подуже па се окрете, вели: „И отуд се чује, од касарне, са Муселинск 
ад се осети само са својима, Краљ им се окрете:</p> <p>— Оставите ме, хоћу да сам сам!</p> <p>С 
аво него падају.{S} Шта можемо? — он се окрете кмету. — А има ли где да се сместе ова деца?</p> 
 благом, светитељском светлошћу и он се окрете ађутанту па рече:</p> <p>— Наредите све што треб 
е сакрије од мене.{S} Затим се прибра и окрете ми се:</p> <p>— Спусти, спусти и ти твоје!{S} Ме 
чи и окрете главу, затим је опет диже и окрете мени:</p> <p>— Имам и ја деце и не знам шта је с 
им погледом, њему наиђоше сузе на очи и окрете главу, затим је опет диже и окрете мени:</p> <p> 
о сам вам наредио! — одговори капетан и окрете се буновном и дремовном посилном, који је упао у 
>— Ама зар крај? — запита он зачуђено и окрете се лево и десно те погледа око себе.</p> <p>— Па 
а ја хоћу мира!</p> <pb n="154" /> <p>И окрете се без збогом те пође негде.{S} Нисам ни знао та 
/p> <p>Девојче опет заћута, па се затим окрете мени и додаде:</p> <p>— Ви сте ми помогли!</p> < 
олико тренутака па онда ми се од једном окрете и са пуно бола и горчине рече:</p> <p>— Да имам  
 грлу а трепавице му се овлажише, те он окрете главу од мене.</p> <p>— Како то да те не известе 
е од једном навуче и замрачи дан, ветар окрете у помамну олују и затресе кровове на кућама; поч 
аједно опојати.</p> <p>Начелник се опет окрете мени:</p> <p>— То је све што се може урадити, го 
 овамо, право на нас.{S} Док се ми само окретосмо једно другом а Бојкова пушка плану и тане про 
ла да га непријатељ не би одвео.</p> <p>Окретох главу од овог боног призора и приђох једној гом 
и да долази са фронта.{S} Сви ућуташе и окретоше се да га чују.</p> <p>— Добро је, вели, наши н 
</p> <p>— Зар се точак историје унатраг окреће?!...</p> <p>Срео сам и њу — Госпу у црнини.{S} С 
петане?</p> <p>Капетан одмахује руком и окреће главу да не види ово несретно будуће робље међу  
ижак, те му се заврти суза у очима и он окреће главу да је не спази жена, да је не спазе деца.< 
их акорада који је плаве и освајају.{S} Окрећеш главу да не гледаш више тамо, за собом, а пред  
ребом тим.{S} Приштевци са болом у души окрећу главу да не виде онога војника, којега су пре тр 
а сузу која му засветли на трепавицама, окрећући <pb n="506" /> главу да је сакрије од мене.{S} 
орио искреним, потресеним гласом али не окрећући нам лица, већ на против пружајући све већи кор 
ибе, вриснула сам као рањена и тргла се окрећући главу и покривајући очи рукама.{S} Оно што сам 
и љуте се и на самога Бога претећи му и окривљујући га да и он не зна шта ради.</p> <p>— Неког  
 које су се биле расточиле под стрејом, окрпио је ужетом и канапом старе амове, који су висили  
 један омален полицијски чиновник, чији округ већ не постоји више.</p> <p>— Какав пример?{S} Ко 
, зазвони у телефон и затражи начелника округа топличкога.{S} Хтео га је замолити да се побрине 
ова бегају у Топлицу.</p> <p>И начелник округа косовскога, када једнога јутра доби неповољне ве 
дља од земље — и он је мали на мене — а округао је као лубеница.{S} Кад га гурнеш а он се ваља  
 а не на влажној и раскаљаној земљи; из округлих обрашчића му одишла крв, те бледи већ се припи 
господин ретке, проседе косе, светлих и округлих очију и висока сува врата, уз који се при гово 
ве до морских обала простиру.</p> <p>На округломе столу, на сред простране одаје у којој стануј 
ва — додаје пакосно изгладнели чиновник окружне благајне — држава је друго а кујна је друго.{S} 
оманде! — додаје пакосно један помоћник окружне благајне на чијем се лицу јасно види да је изгл 
спрату, заузео је канцеларију начелника окружног министар председник а секретареву министар уну 
а би се најбоље могла распитати у којој окружној болници, ту долазе <pb n="421" /> рањеници и б 
послужи срећа те изнесеш главу из овога окршаја и дођеш кад год у своје село.{S} Не пожали тад, 
жао у руци — видите, то носи датум, 28. октобар, је л те?{S} То је нова, сасвим нова лаж.{S} Гд 
напала Србију на целоме фронту.{S} Први октобар донео нам је ту вест која, ма да је међ нама из 
ња те и такве дипломатије никао је први октобар и цео балкански слом, који ће затим дуго и дуго 
ом размислили пре но што би извели први октобар.</p> <p>Али — то није први случај у историји, д 
ом и здравим разумом, дочекали смо први октобар са расположењем којим човек дочекује недаћу, за 
се а нисмо подавали и дочекали смо први октобар као нешто са чиме смо одавна већ измирени, али  
а њиме.</p> <p>Сутра освану деветнаести октобар суморан и влажан.{S} Небо хладно и мрачно као ч 
својењу Куманова допрла пре три године, октобра месеца и где је Скопље изаслало депутацију <pb  
 тробојна застава која се ту успела 13. октобра 1912 године.</p> <p>Настаде одступање праћено м 
јадранског мора.</p> <p>Када је још 13. октобра отишао из Ниша у Врњце председник министарства  
е те ноћи превалила поноћ измеђ 3. и 4. октобра и спокојство са синоћних повољних вести успавал 
к што је превалила поноћ између 4. и 5. октобра, поче се будити град над којим је још почивала  
езничкој станици онога јутра, мислим 5. октобра, када је та станица била позорница најжалоснији 
јелици, под Јелицом планином, стиже 17. октобра с вечери једна батерија, пред којом је јахао оф 
Било је десет и по часова пре подне 18. октобра, на сам дан Светога Луке, када ова батерија наи 
м извештају, било је већ у Солуну до 20 октобра, а од ових већи део већ на нашем земљишту.{S} О 
земље и, да није било злокобнога првога октобра и мучкога ножа у слабину, ко зна не би ли се ст 
оследње септембарске ноћи, у очи првога октобра, Бугарска је напала Србију на целоме фронту.{S} 
 остао у Србији, рекао је на дан првога октобра једноме нашем вишем чиновнику:</p> <p>— Шта ће  
н, његов колега, још је и на дан првога октобра, када су бугарска пушка и топ пламтели дужином  
 осетио се целим телом брода већ првога октобра.{S} Потрес је био тако снажан, да се затресла ц 
/p> <p>То је било јуче а данас, другога октобра, већ смо више знали но јуче, те ако је јучерањи 
ела промена.{S} Пред само вече, седмога октобра, дојурио је смртоносном брзином један аутомобил 
зничкој станици.</p> <p>Јутрос, седмога октобра, отишао је последњи воз пут Косова и тај су у к 
рекосутра преломити.</p> <p>Зору осмога октобра пробудила је пуцњава са фронта, који је сад већ 
> <p>У два и по сата по подне, деветога октобра, већ није било ни једног српског војника у Скоп 
То је била ноћ између осмога и деветога октобра а у зору деветога, становништво је скопљанско в 
ародног позоришта како би већ половином октобра могле отпочети представе у новој згради; „Друшт 
један ћошак и сече секиром и продаје на оку, коју руком одмерава; трећи вуче за узицу државнога 
погледе, које је мутила суза у свачијем оку.</p> <pb n="289" /> <p>— А ми онда нећемо имати Кра 
рта на његовом лицу не измени нити се у оку појави сажаљење према мени.{S} Тад ја добих нове сн 
р газда и онако... био им је увек трн у оку.{S} Кад оно био загребачки процес, одведоше га у Ва 
 час губи међу камење, час појављује на окукама.{S} Стаза ова иде изнад провалије, на дну које  
и људи и стока.{S} На појединим опасним окукама, под којима су провалије, коњима везују очи или 
е се, предосећајући трагедију од јутрос окуњено повукло под кревет, <pb n="101" /> у одговор на 
рице, која је познавала мајку и која је окупала кад је умрла.{S} Знала сам и где седи, чак тамо 
едини у овим тренутцима још могли имати окупације, смештена је била у згради митрополије.{S} У  
а не у последњем.</p> <p>Трећа се група окупила око једнога фијакера, којим је, не знам ко, хит 
шкарање — рече неко из гомилице која се окупила око лешине.</p> <p>— Кад од прилике? — питају г 
м мучном сликом крај друма, где се беше окупила читава гомилица избеглица.{S} Под товаром, који 
пута на који га је старешина упутио.{S} Окупили смо се сви око коњаника да чујемо што а у ствар 
олу, на крилу старе мајке.{S} Остали се окупили око ње, седећи на поду подвијених ногу и наслоњ 
орочанским језиком, рекао: „Ама шта сте окупили са тим концертима, не ваља то, богами, не слути 
 се њима оките куће приштинске а народ, окупио се у гомиле, као и пре оно, али сад оборене глав 
ео, куд би ми данас био крај — ал он ме окупио, те ова дивизија иде одовуд, те лево крило иде о 
м казати.{S} Аустријанци уз војску која окупира вароши воде и војску шпијуна.</p> <p>— Неће ваљ 
 да тај телеграфиста пије јутарњу кафу, окупиће се измађ 8 и 9 часова.{S} Измеђ 9 и 10 часова р 
 и погледом позва и остале из свите.{S} Окупише се сви око Краља.</p> <p>Краљ прошета један пут 
, испред којих смо ми ноћас измакли.{S} Окупише се око мене и посаветоваше ме да не седим, јер  
цео покрет загусти на једноме месту.{S} Окупише се људи око нечега, згомилаше се и загушише дру 
 их је промерио погледом.</p> <p>Сви се окупише око стола Краљевог.</p> <p>— Видите — рече Краљ 
иноћ нисам ни мислила да бегам а јутрос окупише комшике, а ја, нит понесо што, нит затвори кућу 
са Љум-Куле и вајкали се гомили која се окупла око њих, срео сам и једнога старога познаника.{S 
ремену и месту где је извор, крећу се и окупљају гомиле.{S} Ујутру, између 8 и 9 часова, на јут 
новине не кажу, и око њега би се обично окупљале те гомилице.{S} Тако је данас на возу један бе 
м је по један домаћин из села те смо се окупљали око њега да чујемо шта је и како је тамо доле  
 улицама, на ћошковима и пред дућанима, окупљао око оних, који гласно читају крупним и масним с 
а кад се враћао кући а увече их је, све окупљене, подједнако забављала прилазећи од једнога ка  
 соби, цела је влада била непрестано на окупу.</p> <p>Врховна Команда, односно њен оперативни и 
а рачун савезника!</p> <p>— Дај Боже! — окуражи се песимиста осећајући да је у доктору добио по 
ја сем материнске још друге љубави није окусила, почела су страсно да грле смрт као прву своју  
S} Примио нас је те смо се и огрејали и окусили мало топла јела и обезбедили од кише под широки 
ватим, господине.{S} Од ране зоре нисам окусио.</p> <p>— Ако, ако, прихвати се.</p> <p>— А знаш 
ћ чуо реч: „Четрдесет и осам сати нисам окусио залогај хлеба!“ а сиромашна косовска села, кроз  
тор, који није био песимист али се није олако ни одушевљавао, додаде полугласно, више себи:</p> 
сад тек упада у разговор.</p> <p>— Како олако? — обрта му се полицијски чиновник.</p> <p>— У ре 
.</p> <pb n="148" /> <p>— И што их тако олако стрељају — додаје један учитељ, који сад тек упад 
ви у његове темеље пролије.{S} Кад неко олако добије кућу ја ли царство, не може дуго да га држ 
је испред Чачка, код Трбушана, имао ону олаку борбу са трећепозивцима, није се никад надао овак 
мора, пут који је био стрм и под ногом, олакша те батерија живље крете.</p> <pb n="180" /> <p>Б 
могао сагледати делове друма, што му је олакшавало да са извесним поуздањем креће напред, прибо 
колност, па хоћу да му Битољ буде друга олакшавна околност, па онда хоћу да му Једрене, Брегалн 
> <p>Али хоћу да му Куманово буде једна олакшавна околност, па хоћу да му Битољ буде друга олак 
редовним приликама је и најмања ситница олакшавна околност, те не знам узбуђење, те изазивање и 
е каже: био сам узбуђен и то да му буде олакшавна околност?</p> <p>— Нећу то, брате! — пада у в 
 Цер, Елбасан... све, све то да му буду олакшавне околности.{S} Јуче су видиш спровели овако је 
!</p> <pb n="389" /> <p>Мајкама је ипак олакшала час растанка утеха да је тако добро, да је так 
збеглице да одмах крећу на пут, како би олакшале одступање војсци.{S} Наредба се ова брзо рашчу 
тета Стане доле, у чаршију, не били јој олакшао терет и бригу.{S} Дете право, здраво и хитро ка 
ара обасјавала мале, двоспратне, блатом олепљене кућице, које су се начетиле око станице.{S} Је 
а, стране јој плетенице од шибља блатом олепљене али на чврстим дирецима узноси се здрав кров,  
Над Пелијем, над главом небесном</l> <l>Олимпа плавог!...“</l> </quote> <p>Однели су га у болни 
 n="523" /> <p>Небом тромо плове облаци оловне боје те једва се по где где измеђ њих назире пла 
вечанији на пустој, влажној пољани, под оловним кровом, који су чинили кишни облаци, но што би  
ина трагедије свога народа.{S} Ту, пред олтаром патријаршијске цркве, већ пет дана и пет ноћи л 
ости и метанише, не она која клечи пред олтаром и крсти се не разумевајући ни молитве рад које  
раздробљен у ситну парчад, лежи у муљу; олтарски стуб, танак и бео као девојачка рука, зарио се 
има царевала, краљевске се сени упутише олтару и клекнуше пред иконама Светога Симеуна Мироточи 
н сада, где ће са женом и децом, кад га олуј носи све даље од места, где је све његово добро ос 
ва села и његова завичаја.{S} Али наиђе олуј и понесе га собом кроз пусте планине и кроз гладне 
само склања из вароши у варош док прође олуј, па ће се опет свако вратити на своје огњиште.</p> 
е.{S} Са тога племенитог посла понео је олуј, који се завитлао над нашом отаџбином и бацио је у 
у и у који крај света ће га бацити овај олуј.{S} По неколико хиљада пасоша издавано је дневно.< 
а одговара.</p> <p>— Наиђоше, вели, као олуј.{S} Испред њих пишти зурла и удара гоч а они мећу  
а мира.{S} И тек су стигли а ево их ова олујина понесе да их однесе на нове обале, на далеки за 
у блата и где ће их болести обарати као олујина недозрели влат.{S} Нисам ни слутио да ће од чет 
та и лица превучена тамном бојом.{S} Њу олујина већ неколико година носа широм балканскога полу 
 и упорно се усправљала под ветровима и олујинама.{S} Она му је била проткала младост чаробним  
љавало као блага, тиха струја у вртлогу олујине која нас је носила.{S} Он охрабрен, настави:</p 
ти, напустити кров и ући у ту мећаву, у олујину, у снег, у кишу, ући у загрљај једнога беснога  
е и снега, у страховиту мећаву, у бесну олујину која је помамно витлала тога часа Косовом; ушли 
е и замрачи дан, ветар окрете у помамну олују и затресе кровове на кућама; поче ломити голе гра 
ила.{S} Као да путујеш друмом кроз неке омађијане пределе, као да се налазиш у некоме мртвоме ц 
ење <pb n="215" /> а онај други учитељ, омален, мршава лица извученог из самих правих линија и  
ник завршио своје тужно казивање, један омален, средовечан човек заурлика као рањен и груну се  
рупа, која се враћала са станице, један омален господин не хтеде ни да саслуша вести које је он 
 — вели, ослоњен на један ћепенак један омален човек са наочарима на носу и тешком торбом на ле 
ко ради примера — правда поступак један омален полицијски чиновник, чији округ већ не постоји в 
хлеб промешан сламом.{S} Францускиња је омалена жена, препланула лица на коме се сачувао питом  
 иде? — рећи ће један у мраку.</p> <p>— Омалила киша па ваљда кренула бежанија, да их зора не у 
е и куће да једе, гомилице једва ако би омањиле, јер велика већина на улици, на ногама и једе.{ 
 пламену тврду кору хлеба не би ли мало омекшала, трећи уносе руке у пламен те их пеку не би ли 
у, кога је светина и иначе пре два дана омела те није отишао у Солун и поче њему објашњавати ка 
S} Онај виши чиновник, кога су прекјуче омели те није јуче отишао у Солун, данас је био и спрем 
и још одступају каменим мостом и, да би омели одступање, Бугари са гвозденога моста сипају паљб 
 одвратност и гунђање али то није ништа омело старешину да према другој породици буде грубљи, п 
требао мислити на све и кога нису смели омести догађаји?</p> <p>Ја сам ћутао, али је он живо, к 
{S} Хладноћа све јача а поледица и снег ометају корак те се клизају људи, клизају коњи.</p> <p> 
 ће он кљуном чуна свога валове који му ометају пут и доспеће, приспеће, доћи ће...</p> <p>Сања 
 ће он кљуном свога чуна валове који му ометају пут и доспеће он, приспеће, доћи ће...</p> <p>С 
ли писари у Министарству Војном а ђаци, омладина, која је имала да понесе велику државу, служе  
ко би друкче, да л’ старији да ратују а омладина...</p> <p>— А не, не, не! — прекиде ме нервозн 
и су нас да изгинемо.{S} Пет генерација омладине сатрвено је, а што је остало живо, не ваља виш 
 Команди било доста добре воље да се од омладине спасе што може.</p> <p>— Је л’ ви то кажете да 
ће Србија читаву једну генерацију своје омладине просто бацити зверовима за храну, као непотреб 
знемогли животом, профанисани обзирима, омлитавели малодушношћу.{S} Младост, младост неоскрнављ 
о већ подрпано и блатњаво, прокисло и - омлитавило.{S} Жагор и жамор као у паклу, тропот по нер 
успоставио би се саобраћај са Солуном и омогућило би се пребацивање јединица на разне фронтове  
стране сачувао нетакнуту и, евентуално, омогућио правилно одступање, ако би до тога морало доћи 
 другим приликама, али је ипак све, као оморина, као тежак ваздух пред непогоду, пратила и била 
<p>Нешто тешко, суморно и загушљиво као оморина, промиче кроз ваздух, разређује га и крати нам  
дама преорана чела.{S} Као у сред тешке оморине кад малакше и душа и тело, а пухне свеж планинс 
га и загушљивога летњег дана, испуњеног оморином, дуне предвече свеж ветрић те расхлади чела и  
у, сваки је од ових одборника носио још омотану, на левоме рукаву, и једну белу врпцу.</p> <p>С 
х ђака ми смо у Врховној Команди просто омрзли слово Ђ у азбуци!</p> <p>— Не мислим да се ослоб 
те ноћи или сутра дан настављена борба, он није знао рећи.{S} Ма да је то бомбардовање, које је 
ала кућа, пропало село, пропала држава, он је малаксао, он је изгубио сву снагу исцрпла му се д 
 он ће ми опростити.{S} Ја нисам крива, он ће ми опростити!</p> <p>Пошла сам за нашом војском и 
од наизменичних удара осећања и болова, он најзад приђе прозору и размаче завесе да на, мразом  
и које Отаџбина тражи од својих синова, он ми је горко пребацивао и молио ме да не вређам успом 
ју колена.{S} Клиза и пада.{S} Дижу га, он полази па опет клиза и пада.</p> <p>— Падам често! — 
ш синоћ казао мајци да он неће да бега, он хоће с браћом да погине, бранећи Београд, али је мај 
 на горњем спрату начини места за њега, он ће одбити.</p> <p>— Нека их, нећу да узнемиравам жен 
" /> <p>Кад је изашао далеко ван града, он је сео у аутомобил и упутио се ка Љум-Кули.</p> <p>Н 
које ведра ноћ јасно оцртава и издваја, он вели војницима око ватре:</p> <p>— Ено, видите ли, д 
ме тишине, коју је ова појава изазвала, он се био поново занео, поведен мишљу да погине на Ситн 
шки мир.{S} А кад је та година истекла, он је 1914 дочекао лака и ведра срца и не слутећи да је 
м; он се смеје а шопиш га, кад не ваља, он се опет смеје.{S} Не зна да говори, него тако брља ј 
ама на тихи живот у кући и међ својима, он настави даље казивање:</p> <p>— А колико је пута баб 
вања свога?</p> <p>Поведен тим мислима, он зађе даље у прошлост, у давну прошлост српску и поче 
{S} Вели, тражили му Турци бела брашна, он реко да нема више а ага, који је одсео у њега, наред 
он већ нигде више није могао наћи мира, он га није хтео; он је још увек веровао да може помоћи  
ерлина, о значају међународних уговора, он српско-грчки уговор о савезу оглашава за неважећи и, 
није него то, ађутант му подмеће плећа, он га грли, и тако настављају пут.</p> <p>— Ово је стра 
</p> <p>И да ту мисао подвуче и појача, он пружи прст на једну забачену уличицу, где се догледа 
 он доћи.</p> <p>Он ће доћи, он је жив, он није погинуо!{S} Он је младост а младост не умире, ј 
ови и продаје рибу.{S} И како који лов, он све већу пару одваја и доноси мајци.{S} А сретна мај 
капе далеко изнад чела а оборене главе, он прелази у памети све оне славне борбе из 1912, 1913, 
рекрсти децу!</p> <p>Товаре се, полазе, он закључава врата па пошто је још једном бацио поглед  
а како пешачи измеђ Штимње и Сухе Реке, он ми се тешко вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао з 
 један део одговорности на себи самоме, он се одвоји од прозора и уморно се сручи понова на мин 
ад у свачијем погледу срете одобравање, он додаде:</p> <p>— А овде, у овој земљи, има много ваш 
и унело панику у грађанство престонице, он је ипак кренуо из Београда са уверењем да непријатељ 
одржавали, који су му болове дражили и, он је једнога дана учинио тежак грех према отаџбини, на 
 догледати оно што је он желео да види, он је ипак дуго и дуго забринуто стајао на прозору и уп 
зрачан ореол.{S} Призрен ја сан српски, он је једна чаробна легенда.{S} Онамо, намо, иза оних б 
х дипломатских послова и брига.{S} Али, он је долазио с места, с извора, где је могао ма и у хо 
да преболе нова разочарења.</p> <p>Али, он већ нигде више није могао наћи мира, он га није хтео 
 соби, где су лежали, јечали и стењали, он је само ћутао и гризао усне.{S} Ја бих седао обично  
ама.{S} Кад сам пришла његовој постељи, он је спавао.{S} Нисам га хтела будити, села сам на сто 
номе човеку.{S} Он не рече ни реч жени, он јој само пружи руку, поведе је кроз гомилу и уведе ј 
а на Марици настављена и у 1913 години, он је са извесном зебњом пратио развој њен.</p> <p>И не 
р, доброћудан као и сви марвени лекари, он је и овога тренутка, пред Штимњом, веровао још да је 
мо где се кланац отвори мало и прошири, он само изазива још већу језу кроз тела која су мрзла о 
Краљ те зове па он ће ми те и неговати, он и сачувати мајци!</p> <p>Мајке су их опремиле са по  
жемо.{S} А нећемо га, вели, ни слагати, он зна да ми своја права тражимо те зар смо ми криви шт 
ао од ње.{S} Може се све око ње мењати, он се не мења, као што се не мења ни њена вера и нада у 
ти, јер бол који је у вама мора живети, он не сме умрети, он не сме ишчезнути.{S} Из тога бола  
е у вама мора живети, он не сме умрети, он не сме ишчезнути.{S} Из тога бола мора нићи наше поу 
е коме до шале с Бојком ће се нашалити, он се не љути; ако је да се спрда, с њим ће се спрдати. 
шао какав кут где би се могао склонити, он ми рече:</p> <p>— Ево овде, ако хоћете да седнете! — 
!</p> <p>Нисам му умео ништа више рећи, он није могао мени ништа више рећи.{S} Њега је овај пос 
" /> светиљку и чека га.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по немирноме мору а, чим с 
сам уждио у души својој.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по узбурканоме мору, али ч 
е којима ће он доћи.</p> <p>Он ће доћи, он је жив, он није погинуо!{S} Он је младост а младост  
а напорима једнога самртника,; дршћући, он се диже, диже се на предње ноге.{S} Његове угашене о 
поузданије одржала безбедност у вароши, он је узео десну а грађанска гарда леву обалу Вардара,  
ог.{S} Жив је твој а мртав и није твој, он је земљин.{S} А земља има материнско срце, она га пр 
кривене блатом, лагано, корак по корак, он оптерећен годинама а ја болом.{S} Ишли смо ћутећи.{S 
даље себи.{S} Носећи ту љубав са собом, он се за време операција на северу повукао у један кути 
да кренемо, те одох да му кажем збогом, он ми рече:</p> <p>— Скини то србијанско одело, ено мал 
и ноге и да дане душом и, том приликом, он је казао да је Румунија објавила рат а Французи зауз 
/p> <p>Његово око сену гневом и мржњом, он диже руку и — показа ми врата.{S} Цикнула сам тако д 
чењу размимоилази са својим премијером, он овога отпушта.</p> <p>Тиме је на Балкану, на један м 
д „Титаник“.{S} Здрав, снажан, поносан, он је поуздано разбијао морске вале који су се ломили о 
уша, чује ту команду на коју је свикао, он мисли да се она још увек и њега тиче, зна да она зна 
није жалио, он се није јадао ни вајкао, он је јаукнуо при свакој недаћи које су почеле сналазит 
везивати руке.{S} Бојко се није отимао, он је дозвољавао да се чини с њим шта се хоће; он је са 
о село, пропала држава, он је малаксао, он је изгубио сву снагу исцрпла му се душа.{S} Нашли су 
вода предлагао.{S} Војвода је наставио, он је изнео у детаљима и начин како би се наша офанзива 
е, кад би изашао из млина где је радио, он би прошао крај наше куће.{S} Ја сам то знала, и чека 
на душу тешке болове.{S} Он није жалио, он се није јадао ни вајкао, он је јаукнуо при свакој не 
им у Грачаници!</p> <p>Краљ је одлучио, он је изабрао Царство Небеско!</p> </div> <pb n="298" / 
ече чуном својим мирно огледало морско, он из далека још догледа своју мајку на обали, она га р 
така и отпадака а кад је и њих нестало, он кида залогаје са цркотина, коња и волова, којима је  
кроз вагонски прозор видео шта је било, он је опазио да је на лицу оне жене оцртан дубок неки б 
увала хранитеља.{S} Отац му је погинуо, он је већ био годину дана у борби, дакле поднео је једа 
 Он сутра неће наставити пут за Скадар, он ће се сутра растати од војника, па је рад још мало с 
 већ навукао и шињел и опасао револвер, он узе још једном наредбу која је лежала на сточићу, да 
но очајно задоцнење.{S} У место јутрос, он је стигао тек око три сата по подне и прва вест коју 
Доцније, кад је полазио у бугарски рат, он је веровао да ће га преживети али је веровао и у то, 
ње о могућности и условима за офанзиву, он за сад моли да се реши питање: имају ли команданти п 
говорећи ни речи да је пронашао заседу, он темпира топ на сто метара пред устима и распали на з 
а!</p> <p>Краљ то није рекао као фразу, он је ове речи исказао тоном, којим се изговара одлука. 
дне кад сам му пришао и сео по обичају, он ми прекиде причу, ману руком да ућутим, па ће ши рећ 
ас ма једну реч утехе да каже очајнику, он отвори врата и суну у ноћ, суну у смрт!</p> </div> < 
у.{S} Он ми је захватио воду у мањерку, он је са својима понео, нити је хтео дозволити да то ја 
о и лакше.{S} Ипак, у једноме тренутку, он се побоја да цео овај разговор не остави код мене рђ 
 кљуном.{S} Када је кљун дотакао обалу, он је хитро искакао и грлио брижну мајку, затим турао р 
p>— Море, је л’ само Немац на престолу, он већ онда зна како Виљем тумачи међународне уговоре!  
у Маћедонију.{S} Ухваћен на томе послу, он је протеран од српских власти још пре но што је Срби 
По броју становништва, које је на њему, он преставља скоро једну малу варош а по уређењу и чита 
о да је ипак срео у моме погледу сумњу, он брзо додаде:</p> <p>— А ви ваљда, што видите на мени 
{S} Кад сам и њему пружио једну цигару, он је чисто неверице пружио руку да је прихвати и блеса 
pb n="572" /> војском и од јуче ујутру, он већ не излази из своје собе, где прима сваког тренут 
очима гледала.{S} Он је тамо, међ њима: он прихвата мезимче у снажне руке; узноси га високо виш 
озвољавао да се чини с њим шта се хоће; он је само дрхтао и тресао се целим телом а из замагљен 
.{S} Скоро ће ноћ па ће нам она помоћи; он ће ме одвести, одвешће ме међу Србе, међу браћу моју 
 мој највећи губитак и мој највећи бол; он је завршио низ несрећа наше породице, са њиме се уга 
буди ујутру опет се смеје, играш с њим; он се смеје а шопиш га, кад не ваља, он се опет смеје.{ 
 са нама почела носити друмовима нашим; он разговара са француским авијатичарем, који је до пре 
 није могао наћи мира, он га није хтео; он је још увек веровао да може помоћи и трчао је са бој 
лика да погине на Косову <pb n="605" /> он се тврдоглаво опирао да пође из Призрена.</p> <p>— Н 
оме часу, пред станицом, <pb n="315" /> он је имао да учини нека службена саопштења шефу станиц 
ће доћи, он је жив, он није погинуо!{S} Он је младост а младост не умире, јер из чега би нико ж 
јник не хтеде да се прекрши наредба.{S} Он сиђе с каре додајући:</p> <p>— Е кад је наредба, мор 
ли <pb n="17" /> светиљку и чека га.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по немирноме м 
ноћ која је решила судбину Београда.{S} Он је <pb n="44" /> причао језовите ствари о бомбардова 
к, испијена образа и уморна погледа.{S} Он диже главу и погледа ме, али га моје присуство не уз 
оћ али се преплаших његовог погледа.{S} Он ми једном руком даде хлеб а другом ме помилова по об 
а сам да бих желела бити болничарка.{S} Он се избрецну и рече да није потребно.{S} Отишла <pb n 
ух баш ја главом, скривен иза ћошка.{S} Он престаде да пуца и спусти пушку.{S} Притрчасмо и јед 
коју су дечица својим очима гледала.{S} Он је тамо, међ њима: он прихвата мезимче у снажне руке 
је ту остала како су се деца играла.{S} Он нам је испрекидано казивао по где што али мало, коли 
вечери могли стићи бар до кога села.{S} Он уравна свој корак са мојим и настави своје казивање: 
а очи му извирују дубоко испод чела.{S} Он лежи сломљен и прати облачак <pb n="440" /> дима из  
 вртлогу олујине која нас је носила.{S} Он охрабрен, настави:</p> <p>— Ту шајкачу нисам смео но 
 је био кад се синоћ борба завршила.{S} Он се повукао на јежевичку косу и то је био онај ноћашњ 
 брига почеше да море старога Краља.{S} Он се није бојао самога рата са Бугарима, веровао је он 
 борио са тешким и суморним мислима.{S} Он је знао шта се у овом тренутку дешава под њим и неми 
ао да има везе са важним личностима.{S} Он зато говори само у крупним потезима и само о крупним 
 неки стари број београдских новина.{S} Он нареди да потражи везу и распита се где се налази Ко 
са, кукурузом или месом од цркотина.{S} Он животињски звера и гледа хоће ли му ко пружити што,  
мо одакле бљује непријатељска ватра.{S} Он одмаче од топа и, пре но што би изрекао судбоносну н 
 у Београд, враћајући се са бојишта.{S} Он би клонуло сео на простран миндерлук, затурио се и о 
вољи, не треба господара да напушта.{S} Он се храни успут од остатака и отпадака а кад је и њих 
ми је здравље било најтоплија утеха.{S} Он је растао али не за мене већ за војску.{S} С јесени  
осматра пролазак топличких бегунаца.{S} Он је <pb n="242" /> дотле мирно и скромно стојао иза н 
огло је бити од несретних последица.{S} Он је чак, бранећи своје гледиште, бацио у очи војводи  
арачку крв проструја топла грозница.{S} Он се узбуђено диже са свога места, приђе вратима и наг 
ва мисао ми је била да потражим оца.{S} Он ме никад није толико гледао, никад није толико брину 
 се понова шире — он би хтео напред.{S} Он се упиње, покушава да устане, да пође, да полети, да 
 те му наваљао на душу тешке болове.{S} Он није жалио, он се није јадао ни вајкао, он је јаукну 
ји пуковник из не знам које команде.{S} Он хитно путује аутомобилом за Призрен и застао је само 
емце и за Русе и Енглезе и Французе.{S} Он те ствари зна, говори француски и прима неке стране  
 Он их чак и не <pb n="441" /> чује.{S} Он зна да ће ноћас, кад све ове што му сад говоре буде  
в већ да се он и то што пре нападне.{S} Он изврши одмах распоред и издаде све потребне наредбе. 
е ћу моћи набавити за даље путовање.{S} Он сави цигарету, припали је, повуче два три дима па на 
ни погледом више не прати разговоре.{S} Он их чак и не <pb n="441" /> чује.{S} Он зна да ће ноћ 
 пуши са њега као са догореле ватре.{S} Он је чуо већ од првих бегунаца, које је срео, да је Вр 
атом а на копити му виси мртво дете.{S} Он је у бесу, отргнут а рањен, тешком ногом згазио дете 
ре јежевичке цркве лије киша танади.{S} Он нареди да се челни топ скине, намести и, не говорећи 
ума и сасути му шест пушака у груди.{S} Он то зна, њему је то саопштено и све ово што му говоре 
 разумео да се непријатељ већ ближи.{S} Он не сме бити заробљен, дао је часну реч команданту да 
то знала, и чекала сам га на капији.{S} Он ми није говорио ружне речи, као други младићи што ра 
пожури ка топовима који су заћутали.{S} Он узе и сам, са командиром брзометне батерије, да осма 
а није ми никад рекао ни да ме воли.{S} Он је самном само озбиљно разговарао и саветовао ме и ј 
у и приближи се оној госпи у црнини.{S} Он је кроз вагонски прозор видео шта је било, он је опа 
је рад још мало с њима да проговори.{S} Он ће сутра само донекле поћи скадарским путем, затим ћ 
а се ситуација може бар наслућивати.{S} Он је, размишљајући о добивеним вестима одбио онај једа 
јводу Степу којега је желео убедити.{S} Он <pb n="712" /> изнесе план коме би крајњи циљ био ос 
ту у Солун да да чар тајанствености.{S} Он је забринуто и одмереним корацима шетао испред вагон 
 ја, све чекам хоће ли још што рећи.{S} Он испи и другу чашу, па додаде: „Не умем те, синко, ни 
 дан, одузели су му и последње моћи.{S} Он <pb n="617" /> погурен, уморан, попрскан блатом и не 
са њим ударим га песницом по вилици.{S} Он се разбеси, дочепа ме снажном руком за раме и тресну 
ватри, око које су поседали војници.{S} Он сутра неће наставити пут за Скадар, он ће се сутра р 
 његових другова са пушкама на руци.{S} Он је сав крвав, исцепан, гологлав, исколачених очију,  
служби при канцеларији начелниковој.{S} Он је носио под пазухом оно сироче а ја своје.{S} Ишли  
етиљка коју сам уждио у души својој.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по узбурканоме 
 засјактише му очи нарочитим сјајем.{S} Он се диже младићском гипкошћу и узнесе главу па јасним 
изгледа, ману ми руком да се умирим.{S} Он је говорио мађарски а један је за њим преводио српск 
и нисам ни речи умела да проговорим.{S} Он се онда измаче од врата, која је био леђима притисну 
ке Дивизије.</p> <p>Ућутасмо за тим.{S} Он натеже чутурицу и јасно се чуло клокотање њено.{S} З 
вратност и плануше му образи срџбом.{S} Он напусти батерију те ова настави пут калдрмом а прите 
орђем дедом и под Карађорђем унуком.{S} Он пође у памети да прибира, да тражи: нема ли једног и 
ве и подржавајући се једном батином.{S} Он није говорио, није разговарао успут.{S} До његових у 
 да се извуче, мотор му онеспособио.{S} Он је одмах пристао да иде пешке.</p> <p>— Ићи ћемо; ка 
ренутку када се он као војник борио.{S} Он је отишао на <pb n="515" /> онај свет и не знајући д 
“ — шаптала сам и понављала једнако.{S} Он седе на кревет и позва ме руком себи.{S} Ја потрчах  
аљаном имену толико неправде нанело.{S} Он ће смрћу својом показати, да Карађорђевићи не остављ 
p> <p>Мало час се ћутећи растадосмо.{S} Он се изгуби у мраку а ја се вратих тамо, где је светло 
њу сам чуо а за ове друге нисам чуо.{S} Он дуну понова у ватру, снажно као из мехова, па кад ди 
аве и подвијена репа измршавели пас.{S} Он је кренуо за господарем својим од куће уверен да сад 
г бегства са фронта, осудио на смрт.{S} Он се борио, храбро се борио, пуне четири године.{S} Бо 
 на друму да чека своју лагану смрт.{S} Он је јуначки подносио све тегобе овога великога рата;  
сно да га ко не спази и, врши крађу.{S} Он завлачи руку у зобницу и краде од коња његову храну  
уне црне бркове и топао осмех очију.{S} Он нагло сјаха и готово притрча гомили из које му је пу 
уђена и грозницом успламтелих очију.{S} Он појми да је Краљ понова у тешкој моралној кризи и, к 
 тако својствен образованоме човеку.{S} Он не рече ни реч жени, он јој само пружи руку, поведе  
ући да почне причу о борби на Чачку.{S} Он окваси понова грло и поуми да почне, али напрегну сл 
т и пре и после помагао а и ја њему.{S} Он ме је и оженио, из добре куће, а жена ми се пази с м 
обил пун народа који се гуши у њему.{S} Он иде истом брзином којом и воловска кола а тако често 
ло спушта у своје лежиште, у крагну.{S} Он је избеглица из Београда и врло често одлази некакви 
пред батерије, учетворостручи пажњу.{S} Он још од ране зоре посла у извидницу једнога поднаредн 
на мршавоме и знојем обливеном коњу.{S} Он је из моравске дивизије која одступа са Косова Дрени 
рбу те смо ћутећи кренули ка извору.{S} Он ми је захватио воду у мањерку, он је са својима поне 
ји историја не нуди сваком владаоцу.{S} Он је ето њен, историјин изабраник, а смрт је тако мала 
мо казивати своју дугу и бону причу.{S} Он тече тамо одакле смо ми дошли, видеће успут невоље н 
егових усана избрисала детињи осмех.{S} Он је приликом тих долазака са фронта пробављао самном  
ило је доба тешких слутња старчевих.{S} Он је са стрепњом и забринутошћу пратио развој лондонск 
им погледом двоножац и четвороножац.{S} Он уложи последњу снагу своју и оте, управо ишчупа из п 
 <pb n="448" /> сам га: има ли чега?{S} Он ме чудновато погледа и не одговори ми, већ он мене з 
званично сервирају.{S} Ево, видите... — он завуче руку у унутрашњи џеп од шињела и извуче отуд  
ру управо него падају.{S} Шта можемо? — он се окрете кмету. — А има ли где да се сместе ова дец 
чем од напора, ноздрве се понова шире — он би хтео напред.{S} Он се упиње, покушава да устане,  
ом, слом за сломом и јаук за јауком и — он је пресвиснуо.{S} Биће му је било бол, сав живот њег 
рада.{S} И ту сам чекала два дана али — он је био ту, нађоше га у списку.{S} Срце ми је на једа 
 из ње одливаш.</p> <pb n="400" /> <p>— Он ми није ништа, само пазио ме је, увек ме је пазио и  
 <p>— И Москов?</p> <p>— И он!</p> <p>— Он има много војске?</p> <p>— Много, ал је далеко, не м 
p>— Глумац? — изненадих се ја.</p> <p>— Он каже да је глумац.</p> <pb n="156" /> <p>Пођох одмах 
еднаком светлошћу вере и наде.</p> <p>— Он ће доћи! — постало је њено вјерују, прве речи њене м 
 слушале не би ни било војске.</p> <p>— Он је ђак...</p> <p>— У толико пре.{S} Због тих ђака ми 
 брига, утеха у данима невоље.</p> <p>— Он ће доћи! — биће јој последње речи на самртничкој пос 
ац вам није оставио средстава?</p> <p>— Он је занатлија, сирома; ми смо сиромашни.{S} А био је  
а добро, где је ваш муж рањен?</p> <p>— Он је био контузован а то је много горе него да је био  
Бегај, склањај ми се с очију!“</p> <p>— Он се склони а ја остадох, али нема у мени више оне вољ 
раља Петра — његов ћеш ти војник бити!“ Он је ишао и у Београд, ишао је о крунисању Краља Петра 
вратити у село без медаље за храброст!“ Он се опет насмеши, као да би хтео рећи: „Ако дате хвал 
у кажем: „А зашто, ниси ми брат, па...“ Он ми пресече реч, узе ме за руку и рече ми: „Више сам  
 и да звижде, и ако се не чује донде, а он стоји пред вратницама, гледа овамо а не миче.</p> <p 
на гомилу и збунио се те га сад гоне, а он не уме да побегне већ се једнако зауставља на самом  
 зиду.{S} Па, питам ја њега, како то, а он каже:{S} Немци, Томо, имају једну политику а наши, Ф 
сподин попа, ја салутирам, па у руку, а он пита баба: „Кој ти је ово море?“ А бабо вели: „Петро 
иле, загрли сина и обли га сузама.{S} А он кликну:</p> <p>— Био сам тамо!</p> <p>— Где? — врисн 
аком у вис да му располутим главу.{S} А он врдну и завапи: „Не, брате, не удри тако крвнички!“  
овде, одоше право у Призрен.</p> <p>— А он, као начелник армије, извесно зна како стоје ствари. 
ели: „Ту је село, то што видиш, ага!“ А он: „Не лажи, р’сузе, где је село било без младих жена  
нос.</p> <p>Сви се искуписмо око њега а он, мушкарац, поче нам казивати:</p> <p>— Био сам баш к 
</p> <p>Граната је за гранатом сипала а он се провлачио уз зидове и пажљиво заклањао за углове  
ја је његова већ далеко косом измакла а он, немоћан, сломљен, остављен, опет пада и зароњава гл 
остала тамо у <pb n="239" /> рововима а он би да спасе мезимче своје, последњу наду и потпору к 
павамо.{S} Сабрале се жене око Лазара а он им казује.{S} Вели, Турци пали у село па није смео р 
.</p> <p>Влада је отишла 11. новембра а он је остао у Призрену још четири дана за тим.{S} Најза 
онет у груди па увек одбијем ја његов а он мој ударац.{S} Најзад ја окренем кундак, дигнем га у 
де дизгине свога коња једноме до себе а он узе да се провлачи кроз гомилу на ћуприји, не би ли  
у диму опет се зацени па кад га пређе а он упаде у реч.</p> <p>— Не мислимо, брате, ми грађани  
 Па кад му дадох на подне комад проје а он је не поједе као човек, него је пождра, прогута је.{ 
ист, да му се не искаља.{S} Кад легне а он књиге под главу, да му ко не дира а ако хоћеш, може  
p>— Ето, о њему неће нико да се брине а он је сутрашњи војник! — вели један из гомиле.</p> <p>— 
/p> <p>Жена га погледа чисто неверице а он понови:</p> <p>— Згрејаће се, веруј ми, положи их са 
је по средини прегорео и кад га преби а он гурну две половине на пламен.{S} Варнице, као златна 
фијакериста, чије су коње реквирирали а он због старости поштеђен.</p> <p>— А може ли граната о 
лаго, као што се са самртником говори а он их гледа укочена, безизразна погледа и гризе стиснут 
учика да чека везу и испошље телеграм а он оде да потражи мало одмора.</p> <p>Прихватио се у ка 
не знам ко је.{S} Мрзи ме да га питам а он не казује; а добар друг, одан... баш волем што смо с 
</p> <p>— Погодио сам га да га храним а он да ми носи овај товар.{S} Па кад му дадох на подне к 
почетку чаршије.{S} Био је студен дан а он у једном лаком капутићу.</p> <p>— Шта је ово, шта је 
у све ово, што сам и вама сад казивао а он је слушао, занимало га је.{S} Али он мени није много 
рбу наићи и како је који посао свршио а он одмах одређивао: „Ово ћеш ти понети, а ово ти!“</p>  
у тегобну узбрдицу, па кад се испесмо а он дану и настави:</p> <p>— Кад смо ушли у цркву а бабо 
а зар?... — заустих ја да кажем нешто а он ме прекиде и настави.</p> <p>— Боље је, боље.{S} Не  
тада са мном!{S} Кад изађем пред бабу а он ме пољуби најпре у чело а затим целива медаљу на гру 
зобнице <pb n="589" /> коњима о главу а он се измакао негде у страну.{S} Заробљеник сувих усана 
арод да ћемо већ да напустимо станицу а он се слеже око вагона да разваљује.{S} Неко казао да ј 
гао је као лубеница.{S} Кад га гурнеш а он се ваља око себе и не може да се устави.{S} Образи м 
ш ли, болан, мој Бата кад хоће да спава он се смеје, кад се пробуди ујутру опет се смеје, играш 
ће један престрављено.</p> <p>— Не бега он!{S} Зар командант ових трупа па да бега?{S} Него укл 
њима се појави један млад човек, којега он с врата дочека питањем:</p> <p>— Где сте?</p> <p>— В 
 осећање стида које га мучи и са којега он не диже главу и избегава да се сретне погледом <pb n 
сом.{S} Кад сви обратисмо пажњу на њега он узе наричући казивати:</p> <p>— Јуче ми умро син...  
 угасио топлину родитељских осећаја, да он, који толико дрхће над судбином својега сина, мора р 
ужим са једном девојком, рекао ми је да он то не воле.{S} И ја сам га послушала и што год ми је 
зао, старац је упорно остао при томе да он неће да се одваја од својих војника, да хоће да пати 
ази с њега да га извлачи час се пење да он њу извуче.</p> <p>За аутомобилом лагано шкрипе глома 
 ли ко бацити што што се не једе, те да он то збере из блата.</p> <p>Са десне стране друма, иви 
чију господин Јанковићевих прочитали да он ипак није све казао, остали су и даље крај њега и по 
шћу и стрепе.</p> <p>Капетан се сети да он одиста, ни по цену највећега успеха, не сме српским  
 којој припадају ове каре, и саопшти да он има наредбу да се са својом колоном заустави ту, у Б 
е.{S} Дечко је још синоћ казао мајци да он неће да бега, он хоће с браћом да погине, бранећи Бе 
оке бразде на стаблу његовоме казују да он већ вековима стоји ту као неми стражар <pb n="601" / 
S} Ја сам заборавила у томе тренутку да он због пребијене вилице и није могао говорити и чинило 
ћа, на лево од друма.{S} Чим је сагледа он приђе поручнику, који је уморан сео на један камен.{ 
тини.{S} Из далека с друма још, догледа он пред слатинском механом једну гомилицу официра и коњ 
пане прозоре старих и напуштених конака он нештедимице дувао.</p> <p>И док су ови задовољни бил 
љену душу.{S} Под осећањем тешкога бола он би даље наставио шетати, док му се не би поново учин 
лакала.{S} Једнако ми је био пред очима он и чула сам оне његове речи: „Пази, кад се вратим да  
ма.{S} На против, после подужега ћутања он одлучно, готово тврдоглаво, рече:</p> <p>— Ја нећу к 
узе нешто нана а нешто ми поделисмо, па он уђе у кућу а ми продужисмо.{S} Ударисмо најпре низ п 
клони се од несреће.{S} Краљ те зове па он ће ми те и неговати, он и сачувати мајци!</p> <p>Мај 
че.</p> <p>— Да, мора остати — одговара он суво а и њему стеже жалост грло — Је ли остало тамо  
те ватре.</p> <p>— Море како — одговара он на неколико разноликих питања — нек те нико не лаже, 
леме болове.</p> <p>Када се мало прибра он сам настави:</p> <p>— Кад смо изашли у двориште, кол 
јанског <pb n="641" /> официра.{S} Пита он мене за име, презиме, па одакле сам и кад смо дошли  
добро, хоће ли бити краја овоме? — пита он даље са неким уверењем, да му ја доиста могу одговор 
ц.</p> <p>— Па добро, куда ћемо? — пита он ађутанта кад је, притиснут разлозима и наваљивањима  
видите!</p> <p>— Ама зар крај? — запита он зачуђено и окрете се лево и десно те погледа око себ 
е ваљда...</p> <p>— Шта ће дотле? упита он и застаде.</p> <p>Ја се збуних, јер одиста нисам мог 
ле, чују се топови са Качаника? — упита он узбуђено.</p> <p>— Чују се!</p> <p>— А отуд, из Курш 
у сад на тим згоднијим местима? — упита он боно насменувши се.</p> <p>— Не мислим ја да избегне 
 очас.</p> <p>— Евакуише се! — прошапта он у одговор на педесет питања која су се ускрстила са  
е се пресуда извршити.{S} Са тога моста он последњи пут сагледа светлост дана, последњи пут он  
 саучешће гомиле кроз коју промиче, кад он замакне у дубину тесне приштинске чаршије, те се гом 
те кућу и спрема да буде све у реду кад он дође.{S} Слази доле у свештеника и зајми мало бела б 
а ето ти!“ А кад год бабо оде у Београд он донесе отуд нове слике и песмарице, па их после сви  
p>— Хоће да остане за зајчеве! — додаде он са пуно резигнације.</p> <pb n="658" /> <p>Док је он 
 кроз зубе.</p> <p>— Дај Боже! — додаде он.</p> <p>Пред мојом кућом затекли смо још једну гомил 
/> <p>— Зар?</p> <p>— Не може! — додаде он одлучно. — Сутра ће се и Феризовић напустити.</p> <p 
ло је видети што смо ми видели — додаде он — па онда имати храбрости да се верује ма у шта!</p> 
S} Кад се приближи мало гомили, познаде он међу официрима уочљиву фигуру команданта седмога пук 
анина опет слазила на његове обале, где он под Скадром савија на југ ка своме утоку; трећа је л 
ит друг, нит могу ја без њега нити може он без мене на овоме путу.{S} Тако смо се здружили, ето 
пломата као што је Кнез Трубецкој — узе он тоном учитеља који хоће ауторитативном благошћу да п 
ико генерација, све до овог рата, да је он поуздана заштита моравске долине и целе јужне Србије 
пође негде.{S} Нисам ни знао тада да је он у ствари кренуо тога тренутка у Куршумлију.{S} Онако 
е, у Краљеву и која, и не знајући да је он овде а слушајући тресак његових топова, који у Краље 
и тај поглед ни мало није казивао да је он убеђен његовим разлозима.{S} На против, после подуже 
саговорника и одмаче од њега, као да је он тај који ће код Струмице извршити атентат на воз, па 
 великим борбама на Дунаву, у којима је он рањен, о сили немачке артиљерије и о нечувеним напор 
а ми што прича и да ме заварава, кад је он отишао.{S} Нисам више била ни дете, не би ме могао н 
довање настави у овакој мери.{S} Кад је он кренуо с вечери, већ је догледао на Дорћолу пламен и 
је она читав један век одгајана, где је он обновио подижући јој скупоцен храм, пантеон династиј 
пет на њега.{S} Бар да сам знала где је он?{S} Љутила сам <pb n="410" /> се на себе што нисам ј 
га ћете и ви волети.</p> <p>— Па где је он? — настављају деца.</p> <p>— Тамо, ено видиш, тамо д 
ледао и мало младих Црногораца, које је он собом чак са Дрине повео.{S} Али је, према извештаји 
чије играчке и оне старе књиге, које је он дугих зимских ноћи прелиставао и она икона на зиду,  
и.{S} Ма да је то бомбардовање, које је он преживео, учинило тежак утисак и унело панику у грађ 
ва бол.{S} О, да је то први бол коме је он сведок!{S} Дубоке бразде на стаблу његовоме казују д 
 у вези са нама и знао је српски, те је он служио највише као тумач а и као вођа по овим тешким 
у она у овој борби представља и чији је он носилац.</p> <p>Стари Краљ је одмахивао главом на св 
чаробном светлошћу драги камен, који је он из мора крви изнео; сањам белога голуба који ми слаз 
уферче, вероватно пуно новца на који је он већ израчунао ажију на солунској пијаци.</p> <pb n=" 
тајава, изумире и онај тихи шум који је он проносио, гране на дрвећу престану се нијати и повиј 
и догађаји?</p> <p>Ја сам ћутао, али је он живо, као отворена књига, казивао своје мисли које ј 
адић, спреман на ову примедбу. — Али је он тај који је умео изабрати себи околину и то је његов 
.{S} Ја је стегох, да је задржим али је он грубо трже.{S} Тада дигох главу и погледах га право  
одговорих и посадих се на џак где ми је он сачувао место а фењерић оставих међ ноге на под.</p> 
бар је човек и честита раја.{S} Нити је он кадгод потезао на дахијске људе, већ су ту једну ноћ 
а је лежала међу хартијама и у којој је он дебелом црвеном писаљком подвукао место на које се п 
м су се завитлали тешки облаци, ипак је он, испрекиданим реченицама, недовршеним одговорима, им 
а очи угашене.{S} Али он је ту, ипак је он ту!{S} А кад већ дође последњи час, да то драго тело 
орих онако како сам је смислила, док је он спавао:</p> <p>— Ето, и ти си онакажен па те ја ипак 
се где ће са малом дечицом.{S} И док је он сузних очију посматрао своју кућицу, гнездо у коме с 
ку сену жигица али се опет угаси док је он донео до висине цигарете.</p> <p>— А што ти је тако  
зигнације.</p> <pb n="658" /> <p>Док је он и даље, са великим интересовањем, распитивао о свима 
пех дарданелске експедиције, јер нам је он довео један зуавски пук на фронт а вероватно за њим  
 сам га затим свуда виђао.{S} Са њим је он путовао, са њим делио хлеб и <pb n="594" /> со, са њ 
е и казивати „Оче наш!“ и пред којом је он сваке године секао славски колач.{S} Све, све му је  
јао самога рата са Бугарима, веровао је он у своју војску, као што је знао да остали балкански  
су се толики догађаји ваљали.{S} Био је он сведок можда, када су овим друмом, кроз равну Метохи 
у врата раменом и уђе у собу.{S} Био је он сам, онај старешина и носио је хлеб под пазухом те м 
одобрава телеграфисти, додајући како је он у Грацу „где је посећивао Универзитет“ гледао један  
орда што је син заменио оца.{S} Тако је он желео.{S} Једини повереник мојих слутња и мојих боло 
 казивао по где што али мало, колико је он видео.{S} А ми смо хтели више, хтели смо да знамо св 
е људи туку пушкама и топовима, тамо је он са својим војницима.</p> <p>Деца ућуташе, ућута и Кр 
 да се више не одвајају.</p> <p>Тамо је он, тамо, међ својом дечицом, тамо он проводи своју пос 
чи нису биле кадре догледати оно што је он желео да види, он је ипак дуго и дуго забринуто стај 
 и она.{S} Теши те и обмањује то што је он ту, што је његово тело још ту, што га још, ма и мртв 
ебнији један кафеџија и бакалин, јер је он њему потребан, но будући јаван раденик.</p> <pb n="3 
у под сенком сунцобрана од капе коју је он дубоко на чело набио а на лицу му се огледао тежак у 
ратити да пије, чуће се вести што их је он сазнао ноћас на дежурању, било из депеша које су дош 
прошлост и све традиције наше, којих је он чувар и које смо залуд будили из некадањег дугог и п 
дрве.{S} Преморио га пут; ко зна одакле он, озго из Србије, вуче терет и не одмара се ни дању н 
у станице ја сам чисто страховала да ме он не предусретне љубазно и са сажаљењем, да ми не шчеп 
 Па шта ћете?</p> <p>— Шта? — запита ме он и погледа — Чим чујем да је непријатељ ушао у Призре 
ем што ми падне на памет! — извињава се он, бојећи се да није предугачак својим казивањем.</p>  
е једнога народа које даје услове да се он поведе на велика дела; да ли такво стање рађа Кавуре 
е не чека, напад непријатељев већ да се он и то што пре нападне.{S} Он изврши одмах распоред и  
етендују на Призрен али захтевају да се он да Албанији.{S} Под Шаром би имала да се граничи буд 
ду према своме сину, у тренутку када се он као војник борио.{S} Он је отишао на <pb n="515" />  
т <title>„Српски Југ“</title> и онда се он граби и чита од врха до дна.{S} Око 12 на подне, пош 
пријатељске положаје и правце којима се он креће.</p> <p>Пре годину дана, када су Аустријанци п 
рио мртва вола, избацио му утробу па се он увуко унутра, у вола, и тако је проспавао.</p> <p>—  
одине, које је ова батерија, од које се он никад ваљада није одвајао, водила.{S} И сада на путу 
ар била је јача пауза, за време које се он склонио из Београда.{S} Да ли је те ноћи или сутра д 
 јутро, док још Уцињ спије, отискује се он на своме чунићу на широко море а мајка га испраћа бл 
и ватру за себе и свога Краља, дотле се он сетио да обиђе болеснога војводу Путника, који је ве 
ио на часну реч да ће се вратити, те се он од Железника спустио преко Булиних винограда и ушао  
узима, о Румунима, је л те? — окрете се он на својој столици целим лицем према мени.</p> <p>-Да 
или?</p> <p>— Како свршио? — пробуди се он из својих мисли не разумевајући моје питање.</p> <p> 
д више ни Он не верује?</p> <p>Да ли се Он можда, усамљен у својој одаји, не бави тим мислима и 
 му тиме историја указује.{S} Сме ли се он те части одрећи?</p> <p>А историја је још милостивиј 
="282" /> је немило и тешко било што се он вози на аутомобилу, а народ гази дубока блата; како  
о и она икона на зиду, пред којом су се он и жена топло молили Богу, кад им је старије дете леж 
вом грлу а трепавице му се овлажише, те он окрете главу од мене.</p> <p>— Како то да те не изве 
и а то било одвојено па не запазили, те он дао сад да се исхрани народ.{S} Одмах положисмо ватр 
/p> <p>Нисам му рекао да ли верујем, те он сам објасни:</p> <p>— Обукао сам га сад, у Призрену, 
бити доба које сања мајка, доба када ће он на своја млада плећа понети бригу, те она одморити с 
ена корала којим посипа стазе којима ће он доћи.</p> <p>Он ће доћи, он је жив, он није погинуо! 
екога суда за увек одвојити.{S} Њима ће он, породици својој, посветити своју последњу, најкраћу 
 n="29" /> туђим језиком говорити па ће он то разумети.{S} А кад ни једно ни друго питање није  
пробудиће се.</p> <p>— Јок море, сад ће он.{S} Знаш како је, заговорио се с децом па и не осећа 
планине и кроз гладне пољане.{S} Где ће он сада, где ће са женом и децом, кад га олуј носи све  
а му обећавају глад и невољу?{S} Где ће он сад незнан, непознат, пита се и тешко грца у сузама  
е, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном свога чуна валове који му ометају пут и доспе 
е, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном чуна свога валове који му ометају пут и доспе 
олако кроз Косовске мочари.{S} Проћи ће он кроз тај тужни шпалир избеглога народа, поздрављен с 
 на друм који води ка Липљану.{S} Њу ће он срести кад буде и сам кренуо, тамо на пољима косовск 
е! — кликну капетан.</p> <p>— Пролајаће он опет! — одговара пуковник, уверен да је нађени непри 
на валове који му ометају пут и доспеће он, приспеће, доћи ће...</p> <p>Седамнаест пуних година 
А и ми ћемо на море, је л’? — наставиће он разговор.</p> <p>— И ми!</p> <p>— А куд ћу ја несрет 
не и пса.{S} Гладан он, гладан ја; хоће он да живи, хоћу и ја; кад нам даду ми једемо, кад не д 
>— Пожури... треба пожурити!... — шапће он, желећи да се све то што пре сврши, да што пре пође, 
тиљку коју материна брига жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном свога чуна валов 
иљку коју родитељска вера жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном чуна свога валов 
ујете више?</p> <p>— Ни у шта! — одсече он одлучно и наже опет чутурицу, коју је држао увек на  
е падало Скопље!</p> <p>— Не! — пресече он одлучно.</p> <p>Изненади ме ово упорство.{S} Зашто с 
граде.{S} У телеграфској станици затече он телеграфискињу која је беспослена читала неки стари  
тора полиције:</p> <p>— Господо! — поче он — Ја и господин начелник, сматрали смо за дужност, д 
сапутника.</p> <p>— Ко га зна... — поче он, па се досети — А знам, виђао сам га ноћас.</p> <p>— 
 можеш грлити и љубити.{S} То није више он, руке су његове студене, чело <pb n="661" /> бледо а 
а удари песницом.{S} Али га не удари, и он га је волео као и ми, него га само дочепа за гушу и  
p>— Дај овамо ту свећицу! — рекох му, и он ми је са пуно поверења пружи. — Како ти се звао брат 
с склони од кише, па ће поћи даље.{S} И он нам казује своју невољу.{S} Београђанин је и има у Б 
ети живот ма једној српској мајци.{S} И он клону савладан једним тешким болом и једном боном ре 
, да сматрам то за тужан растанак.{S} И он ми је, као и отац говорио, када је долазио на виђење 
ве болнице однети јуче у Приштину.{S} И он је однет у Приштину.</p> <p>Одмах сам се решила да и 
а?</p> <p>— Ено га тамо, на шинама. — И он ме изведе неколико корака напред до места са којега  
се!</p> <p>— А отуд, из Куршумлије? — и он показа главом тамо, у правцу рудникових огранака.</p 
акрити или што би се могло сакрити? — И он учини руком један гест као да би хтео рећи: отишло ј 
њему.{S} Нема ни три педља од земље — и он је мали на мене — а округао је као лубеница.{S} Кад  
<p>— Говорите на памет јер не знате — и он се уздржа — Ето, натераћете ме још да вам кажем ства 
ају, овако не знам ни сам што ће ми — и он се саже да покупи ордене који су се запретали у пепе 
А зар није?{S} Погледајте молим вас — и он диже мој фењерчић те га принесе оној хартији што ју  
ло мине бол а затим настави:</p> <p>— И он је отишао у војску?</p> <p>— Ваш брат?</p> <p>— Нема 
оги, сви!</p> <p>— И Москов?</p> <p>— И он!</p> <p>— Он има много војске?</p> <p>— Много, ал је 
к!</p> <p>— Па шта је с њим?</p> <p>— И он?</p> <p>— Уби се зар?</p> <p>— Не, није се убио али  
„Ајде, бре Бојко, тркни донеси воде!“ И он послуша.{S} Онако мали, лак, отскакуће доле у поток  
знам, ја не умем да одвојим.</p> <p>А и он не уме да је саветује, изгледа му свака ствар драга. 
о око.</p> <p>Ћутала сам и гледала га и он ме гледао и ни речи није проговорио.{S} Ја сам забор 
родао јабуке дивљакуше.{S} Запитах га и он ми рече да је у гробу жена, јуче су је сахранила њен 
а Бога претећи му и окривљујући га да и он не зна шта ради.</p> <p>— Неког господина ваљда жуљи 
ијене руке, те смо се искрвавили и ја и он.{S} Клонуо је најзад те га ја оборих, седо му на гру 
> <p>С поља се борба све више ближила и он је по звуку пушака осетио да наши већ напуштају њего 
а жижак, те му се заврти суза у очима и он окреће главу да је не спази жена, да је не спазе дец 
тмем већ сам му се подавао без отпора и он ме је одводио све даље и даље, одводио ме је у далек 
 нешто беласа.{S} Бабо је ишао напред и он је носио највећи товар а ми сви за њим.{S} Нико речи 
вао своје мишљење али се видело да је и он уз то гледиште.</p> <pb n="711" /> <p>— Могу имати п 
ти, ни он мене, али ћу бити ту где је и он, бићемо под истим кровом.{S} Та ми се мисао поче све 
јска војска ђенерала Штрасера, чак је и он платио главом.{S} Да је Качаник држан, ми би се дана 
ако крвави да се љубимо.{S} Плакао је и он.{S} Затим се као браћа договорисмо шта ћемо и како ћ 
 српска војска повукла отуд, морао је и он напустити своје њиве и своје ливаде, свој мал и свој 
ове постеље да му се нађем.{S} Био је и он отуда, с наше стране, из Ердута.{S} Био је аустријск 
 да није и он у неким колима, да није и он међу онима што се гомилама износе из вароши и заједн 
е ми кроз главу мрачна мисао, да није и он у неким колима, да није и он међу онима што се гомил 
 <p>До старца су допрле те речи дечје и он се тргао из својих болова, дигао се и отворио сам вр 
аву и за којима ће са остатком војске и он сутра кренути.</p> <p>Ноћ је већ била дубље замакла, 
з тога бунила.{S} Био је друг до мене и он ми шану: „Не пуцај, несрећниче, у ваздух; ено официр 
е предлоге изнети председнику општине и он ће их примити и остварити.</p> <p>Није се имало кад  
м светлошћу, глас добио неко поуздање и он се у том часу осећао задовољан, као човек који је на 
 неком куту, задржао један делић вере и он се сад бунио и немоћан хтео би да се одупре овој буј 
.{S} А кад га нађем, исповедићу му се и он ће ми опростити.{S} Ја нисам крива, он ће ми опрости 
 народа, поздрављен саучешћем које ће и он тако дубоко осећати према својима несретним поданици 
подина јабучица нагло попе под вилице и он чисто суну на човека уских рамена.</p> <p>— Где сте  
климну главом одобравајући, као да би и он пристао уз такво мишљење <pb n="215" /> а онај други 
ена жигица није хтела никако да упали и он је псујући настаљао посао.{S} Најзад, у једном трену 
 је рекао али сам ја знала да ме воли и он је знао да ја њега волим.{S} Кад је отишао било ми ј 
аљ.</p> <p>— Шта ћеш, Господару, пати и он као што сви патимо.</p> <p>Пут је дуг, заморан, не и 
 у општину.</p> <p>Улази затим војник и он води дете мало, мајушно, тек проходало.{S} На детету 
кроз мртву ноћ допире жубор бистричин и он се трза, сећајући се да Бистрица ту недалеко кваси г 
тамо ћу ја!</p> <p>Нисам му одговорио и он је ућутао.{S} Ишли смо и даље лагано а кроз глуву но 
 спремајући се за полазак.{S} За мало и он узјаха коња а момци седоше на своја седишта.</p> <p> 
ло ове прње! — прекида мајка разговор и он се свесрдно даје на посао.{S} Неумешно, незграпно на 
.</p> <p>Последњи је тренутак био већ и он још једном загрли децу.{S} Најстарије врисну очајно  
о потресен.{S} Откинуо се онај кончић и он није имао разлога да и даље живи.{S} Убио се на прво 
ји са једним војником, који носи воду и он ми главом показа страну, где је извор.{S} Спустих се 
{S} Рекох му своју и нас свију невољу и он посла два војника из патроле да закуцају на разна вр 
јесени 1914 године сазваше ђачку чету и он са друговима оде у Скопље где се ђачка чета вежбала. 
 неком благом, светитељском светлошћу и он се окрете ађутанту па рече:</p> <p>— Наредите све шт 
е штаб Прве Армије налази у Витановцу и он запрепашћено испусти слушалицу.</p> <p>— Дакле на ле 
, када се већ сместисмо у селу, нађох и он ми рече о батерији:</p> <p>— Повлачи се, нема ни јед 
и и сам да је позван први да узме реч и он диже главу:</p> <pb n="709" /> <p>— Не говорећи о то 
 самном бригу коју сам носила.</p> <p>И он је растао и његово ми је здравље било најтоплија уте 
раљ наредити да каре пођу даље, чиме би он био оправдан.{S} Али Краљ не употреби своју Краљевск 
илу, а народ гази дубока блата; како би он волео, кад би их могао све повести, кад би могао сви 
n="171" /> <p>— Како да није! — настави он — Познајем ја Моравце!{S} За три дана ћемо се вратит 
ио.</p> <p>— Ко стока, је л’? — настави он живо. — Вала, ако хоћеш, право да ти кажем, није бољ 
 и погледах га.</p> <p>— Ајде — настави он — спусти дете.{S} Спусти га ту, крај овога.{S} Видиш 
једна наредба, а имам их више — настави он — Лаже се, господине, лаже се званично.{S} Или нас л 
гледе на моју.</p> <p>— У нас — настави он своје казивање — био већи српски барјак но црквени,  
.</p> <p>— То је моја судбина! — понови он још један пут — Одговорио дужности у рату сад сам ев 
с па не могу рањени пешке ићи! — понови он узбуђено. — А погледајте, госпођо, погледајте!{S} Ов 
.</p> <pb n="322" /> <p>— Био! — понови он још једном и настависмо ћутећки да корачамо један кр 
м свесрдно.</p> <p>— Фиделица? — понови он — Не знам, мора остати!</p> <p>— Фиделица! — завриск 
породицу и покућство.</p> <p>— Зар први он?</p> <p>— Е није него последњи!</p> <p>— Па још није 
 Како кад стигне свештеник?{S} Шта ради он те је толико заузет?</p> <p>— Сахрањује, господине,  
то баш десна?</p> <p>— Десна! — потврди он болно.</p> <p>— Штета!{S} А шта сте по занимању?</p> 
тине.{S} По професоровом плану, за који он тврди да је из поузданога извора, моравска дивизија  
, кад га будем видела онакаженог; да ли он још мене воле, да ме није заборавио?{S} Да ли ће се  
све једно, где ће стати.</p> <p>— Је ли он жив? — запитах ја, после дуже паузе, врло пажљиво, п 
и она враћају у загрљај?</p> <p>Хоће ли он, хоћемо ли ми дотрајати да доживимо то?{S} Ово је пр 
тходно питам и питам војводу: налази ли он да би било опортуно, у моменту кад Краљ и Врховна Ко 
износећи свако од њих нове разлоге, али он остаде при своме и на крају додаде:</p> <p>— Оставит 
 а он је слушао, занимало га је.{S} Али он мени није много говорио, сем то што ми реко одакле ј 
 n="661" /> бледо а очи угашене.{S} Али он је ту, ипак је он ту!{S} А кад већ дође последњи час 
и попео, куд би ми сад био крај.{S} Али он вели, на Овчем ће се Пољу тући одлучна битка.{S} Е п 
е руком себи.{S} Ја потрчах прозору али он скочи пре мене и шчепа ме за руку тако јако као да м 
<p>— За Аустрију?</p> <p>— Јест! — вели он — За њу сам чуо а за ове друге нисам чуо.{S} Он дуну 
ве вести, ја већ знам, ситуацију — вели он — Од два сата по подне па до сад лутам од дућана до  
к да се завуче у штаб.</p> <p>— Не жели он то, не мисли он то, то ја...</p> <p>Осетила сам се у 
 штаб.</p> <p>— Не жели он то, не мисли он то, то ја...</p> <p>Осетила сам се у томе часу страх 
 се школи, онда ћу на Бати кућу, нек ми он буде домаћин.{S} Само ако Бог да да се све ово лепо  
ићу у другој, не морам га ни видети, ни он мене, али ћу бити ту где је и он, бићемо под истим к 
 уступио али, у оваквој невољи, неће ни он ваљда замерити што сам је отворио и присвојио.{S} По 
ши и друге.{S} Како ће сада кад више ни Он не верује?</p> <p>Да ли се Он можда, усамљен у својо 
прозор и узе покушавати изнутра, али ни он није могао успети.{S} Дотрчао је и чиновник из стани 
х му исто тако.</p> <p>— Видим! - учини он и зањиха главом, па онда поћута дуже као размишљајућ 
ликарску школу?</p> <p>— А, да! — учини он. — Да, свршио сам.{S} Свршио сам нашу сликарску школ 
ма погоршати рану.</p> <p>— Ах! — учини он, одмахујући главом. — Нема шта више да се погорша.{S 
мирим.</p> <p>— Шта ме уверава? — учини он и погледа ме попреко, као што би учитељ погледао ђак 
 А Фиделица?</p> <p>— Фиделица? — учини он и сети се малога, љупкога кученцета, које је пре шес 
дговарам му ја.</p> <p>— Брине? — учини он и погледа ме чудновато — Па ево већ на првом кораку  
а ударила на нас.</p> <p>— Три? — учини он изненађен, па онда додаде, после извесног размишљања 
и свих тих обзира?</p> <p>— Ко? — учини он, па похита да претече мој одговор. — Онај ко хоће да 
међ вагонима.</p> <p>— А, тамо? — учини он — Зар сте чак тамо залазили?</p> <p>— Зар ја знам, г 
ш скоро си чуо?</p> <p>— Скоро? — учини он — шта знам ја шта је скоро а шта није скоро.{S} Нити 
дићевих мисли.</p> <p>— Има их? — учини он и погледа ме чудновато, као да би се хтео уверити, в 
о већи и шири значај но што је у ствари он могао имати.{S} Ми смо у тако јаком и одличном појач 
ца.</p> <p>— Ето, та колиба! — одговори он и показа ми главом једну колибу од дасака, коју је о 
епријатељ?</p> <p>— Убио се! — одговори он убедљиво и поуздано.</p> <p>Настависмо пут ћутећи.{S 
ни испричали?</p> <p>— Хоћу! — одговори он са највећом готовошћу — Хоћу, па ако сте писмени зап 
ати, тата?</p> <p>— Куда...? — одговори он гласом који му дрхће у грлу — далеко... много далеко 
або?“ — „Хоћемо кад морамо!“ — одговори он, па се диже и уђе у двориште.</p> <p>— Е, већ, како  
</p> <p>— Не могу, рањен сам — одговори он — не могу ни толико понети колико је овај!</p> <p>На 
> <p>— Плакао сам од жалости — прихвати он — али сам крио сузе да ме ко не види.{S} Зар тако ја 
живота играо на његовим уснама, па ипак он се држао тако као да још увек верује у нешто, као да 
у рову.{S} Ми смо се борили и даље, док он није малаксао од многе крви, која му је текла из при 
и забележила је само чин!</p> <p>И, док он у такве мисли тоне и понире, Усуд, онај неодољиви и  
се попео, куд би ми данас био крај — ал он ме окупио, те ова дивизија иде одовуд, те лево крило 
 у ствари, ми смо њему казивали јер нам он није имао шта рећи, толико само, да борбе више нема, 
не разуме.{S} Ако и не зна шта му кажем он види да ме га је жао.</p> <p>— Што ја да га жалим, к 
ница и суманута, укочена погледа, којим он тупо, блесаво и без израза гледа последњи пут у свет 
 и кренуо своме селу.</p> <p>Пред судом он се не брани, ал одговара без поуздања и без храброст 
 је разлика измеђ мене и пса.{S} Гладан он, гладан ја; хоће он да живи, хоћу и ја; кад нам даду 
будем пресечен — али, да би их и утешио он додаде — ипак, чим ухватим тамо положаје, зауставићу 
 далеко, не може да стигне</p> <p>— Ако он стигне, ви ће да се вратите?</p> <p>— Вратићемо се!< 
S} Учи и слуша.{S} И да видиш само како он пази књигу, да му не кане кап воде, да му се не повр 
енима и узе да објашњава нареднику како он то мисли.{S} Уједанпут марвени лекар, који већ пет д 
Нисам још ни завршила све а осетих како он извлачи своју руку из мојих.{S} Ја је стегох, да је  
о је он, тамо, међ својом дечицом, тамо он проводи своју последњу ноћ.</p> <pb n="442" /> <p>Од 
ек осећала сама, потпуно сама... једино он?{S} А како ћу њему на очи?{S} Нисам знала шта ћу, па 
у и обећавала победу.{S} Све, све је то он у овом часу можда прелазио мислима и подајући им се, 
о и увек верује да постоји још што, што он није сазнао.{S} Оне, за које се мислило да су обавеш 
весан разлог за живот.</p> <p>— И зашто он више не представља то?</p> <p>— Јер... — заусти и за 
а брашна, те на уљу пржи приганице, јер он то воли.{S} Умесиће их, испржити и неће дотаћи; оста 
 му говоре другови, не тиче се њега јер он више не постоји.{S} Његово око колута, његов поглед  
окрет? — учини потпоручик изненађен јер он још није био ни легао да се одмори.</p> <p>— Покрет! 
бље у пећину.{S} Рече нам још да ће нас он сваке недеље походити те да нам одслужи службу Божју 
пут сагледа светлост дана, последњи пут он срче зрак божји, последњи пут сагледа небо свога зав 
чудновато погледа и не одговори ми, већ он мене запита:</p> <p>— Што се ви, госпођо, не склонит 
чка, остане на одмор али пред подне већ он доби извештај да се непријатељ брзим маршем спушта к 
снажно као из мехова, па кад диже главу он ће:</p> <p>— Кој све ратује?{S} Кажу многи цареви и  
аостала нада, или вара себе вером, коју он никад није губио и која га је и на Руднику 1914 годи 
{S} Тражи хитно Армијски Штаб! — дрекну он на подофицира телефонисту.</p> <p>Телефон је очајно  
ега још и сад има поверљивог! — узвикну он и насмеја се готово гласно али ипак горко — Поверљив 
мисле.</p> <p>— Ах, господине! — кликну он боно и плану живим младићским жаром. — Зар ви мислит 
о своју кућицу, гнездо у коме су у миру он и жена отхрањивали тичиће, чу као из гроба пригушен  
и растопљено гвожђе.{S} Кад уреди ватру он настави:</p> <p>— Па кад почесмо лане у ово доба да  
леда по кући, не мисли на кућу, коју су он и жена двадесет година кућили и коју ће сад за један 
м нож са пушке у гркљан.{S} У томе часу он јекну: „Не, кумим те Богом и светим Јованом!...“ Те  
утећи настависмо шетњу.{S} На један мах он застаде, па настави своју мисао гласно:</p> <p>— Ја  
смо га и казивали му благе речи, али их он није разумео.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
 и оних кршних и високих планина што их он грли, те да у једноме маху слете на јадранске обале. 
ак а потпоручик.{S} Допао ми некако баш он да му помогнем, те му помогох све док га нисмо узнел 
?</p> <p>— Јесам!</p> <pb n="337" /> <p>Он не одговори неколико тренутака па онда ми се од једн 
 дуго да га држи.</p> <pb n="657" /> <p>Он нас погледа све редом, па кад у свачијем погледу сре 
 да буде?</p> <p>— Наша, дабоме!</p> <p>Он се замисли дубоко, као да се нечега досећа, па ће ре 
одице:</p> <p>— Тата, спаси нас!</p> <p>Он не проговори ни реч, ижљуби децу, пољуби још једном  
} Ех, Боже, да чудне радости!...</p> <p>Он на један мах прекиде причу па ће ме упитати:</p> <p> 
о шапће: „Упамти, сине, ово!“...</p> <p>Он опет застаде у причању, вероватно обузет успоменом н 
</p> <p>— Е, ако волете, онда...</p> <p>Он ућута као да прибере сећање па мало затим настави:</ 
<pb n="183" /> <p>— Ја мислим...</p> <p>Он не изговори реч, јер капетан плану и спусти руку на  
е, донео пуно вести из Београда.</p> <p>Он је кренуо 23. у ноћи.{S} То је она страшна ноћ која  
ају бомбе и пуцају из митраљеза.</p> <p>Он погледа тужно пушку која му је лежала на коленима.</ 
иташе га погледом оба пуковника.</p> <p>Он климну главом одговарајући потврдно и удали се опет  
ко, добро је, јер ме спасе мука.</p> <p>Он прекиде причу и замоли ме да му дам још једну цигаре 
некада тако ведрих детињих чела.</p> <p>Он полете у подрум, у једну мрачну и тесну подземну изб 
ејем, не могу да макнем прстима.</p> <p>Он чучну и унесе руке у пламен па поче да их крави, а к 
остао сам и даље србијански роб.</p> <p>Он дану да се одмори, а ја употребих ту прилику да се р 
и се да ту задаћу прими на себе.</p> <p>Он приђе корак ближе Краљу.</p> <p>— Господару!{S} Нити 
једно дубоко и искрено саучешће.</p> <p>Он настави немо крстити се, пошто ми је погледом благод 
, ето су га већ и пси рашчупали.</p> <p>Он ме погледа још једном оним ружним погледом, који ми  
 посипа стазе којима ће он доћи.</p> <p>Он ће доћи, он је жив, он није погинуо!{S} Он је младос 
м и тешком бригом осенчило чело.</p> <p>Он пође нагло из телеграфа и упути се тамо где је батер 
 — узвикивао је старац узбуђено.</p> <p>Он је с неповерењем слушао разлоге, по којима би његов  
 тражити непријатељску батерију.</p> <p>Он поче окретати ручицу, завртањ, поче подешавати, ниша 
то и сам ал не могу, имам сипњу.</p> <p>Он понуди под истим погодбама заробљеника, који је мало 
 сам ја крива, зар сам ја крива?</p> <p>Он ме је и даље гледао са презрењем и понова је тргао р 
абак — Видите, је ли ово нумера?</p> <p>Он ми указа прстом на леви врх табака и ја принесох фењ 
еник томе да буде српски војник?</p> <p>Он је вероватно погодио шта сам ја премишљао па настави 
сам!</p> <p>— Па зашто си бегао?</p> <p>Он ћути, упорно ћути и гледа тупо и немо а две му се кр 
од покојника, диже се из мртвих?</p> <p>Он слеже задовољно раменима па додаде:</p> <pb n="716"  
ебе очекивао; ти си онај стари!“</p> <p>Он одједном прену, окрете се око себе и виде мртву и не 
ине где су још трајале борбе...“</p> <p>Он прекиде причање јер сви обратисмо пажњу на једнога к 
ати речи исписане на крстачи:</p> <p>— „Он ће доћи!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чем 
а, а то је и наша <pb n="640" /> слава, она слава кад је мој бабо увек држао здравицу и помињао 
укотина и на једном од основних видова, она се шири, зид попушта, нагиње се и са страховитим тр 
 фронтом, те место Страцина и Куманова, она би се вероватно спустила на југ, преко Црнога Врха  
уздах прогнаних.{S} Зора још не осваја, она као да намерно касни данас, не би ли наше болове по 
 и Врховну Команду притисла она велика, она општа брига.</p> <p>Целокупна влада сместила се у з 
оз разлупани кров.{S} Сиротиња уцињска, она сиротиња без крова и огњишта, увукла се овде и онде 
к се она само на појединцима сагледала, она је изазвала у нама праву грозницу узбуђења тек кад  
ну тачкицу.{S} Кад би је нада обманула, она би се опет враћала на своје место, остављала би жиж 
била проткала младост чаробним сновима, она га је снажном и чврстом руком водила у живот, она м 
спазио сам по страни друма међу колима, она мала воловска кола без лотра, на којима су само две 
е.{S} Виђам је у сну, виђам је и будна, она ме прати и гања, она ми сан прекида и буди ме и уве 
 виђам је и будна, она ме прати и гања, она ми сан прекида и буди ме и увек ми проноси грозницу 
еру да ми све о себи каже.{S} И одиста, она након дуге паузе, коју ја нисам ни једном речју пре 
са истуреним врхом.{S} То је Грачаница, она знаменита косовска Грачаница пред којом су негда зб 
Она се преобразила, њен је поглед благ, она се топло смеши, смеши се материнским осмехом; њене  
ке своје осећаје, гомила гласно казује, она скоро прави један реви поворке који крај ње пролази 
 војницима позна своје, српске војнике, она се преобрази изненађењем и осети се срамна те грчев 
елујаше пламичци као попадале звездице, она се наслони на ограду једнога гроба и поглед јој поч 
S} Она учини и кад опипа детиње ножице, она ми не рече ни речи, само ме погледа.{S} Ја сам јој  
квом разговору измеђ двојице и тројице, она је почела нагло да се шири а малодушни су је прихва 
земљин.{S} А земља има материнско срце, она га прима и грли га а и не пита како си јој га ти оп 
чима као што сам некада живот видела и, она нема више оно одвратно, студено лице и пожудни погл 
алека још догледа своју мајку на обали, она га радосним сузама дочекује, помаже му да изнесене  
 велика мисао а та мисао не сме умрети, она се на против, умивена нашом крвљу и сузама нашим, м 
о.{S} Кад стигну велики Божји празници, она мете кућу и спрема да буде све у реду кад он дође.{ 
b n="463" /> времена обриса влажне очи, она дубоко уздану, диже главу и сама настави:</p> <p>—  
о час, пошто је утврдила везе на бошчи, она је понесе понова, пође и настави своје казивање.</p 
јер је Чачак пред падом.</p> <p>— Ипак, она синоћна обавештења писарева нису била нетачна! — си 
ају.{S} Душа му већ нема везе са телом, она је ван њега; мисао и тело су се растали.{S} Тело је 
тину и онај јад, оно расуло, онај слом, она страшна слика коју је давала Приштина тих дана, сам 
о је више зора освајала то је и студен, она рана јесенска студен, бивала све јача.{S} Дете доби 
аге да се гура, снагу јој је бол испио, она прилази мирно, скромно, погружено вагону, уверена в 
 блато.{S} Кад је позвах да се крећемо, она покуша да се дигне и радо прихвати руку, коју јој п 
ане очи, ми је догледамо, ми је видимо, она нам казује пут као поклоницима звезда водиља.</p> < 
.{S} Ако би време било мутно и туробно, она би на прозору своје избе палила светиљку.{S} Тај пр 
снажном и чврстом руком водила у живот, она му је подржавала и снагу и вољу и обећавала победу. 
оштана лица и великих, изразитих очију, она је стајала у једноме склонитоме куту, иза великога  
ашце коме није намењено да гине у рату, она је смрт била слика ужаса од које и сад задрхћем кад 
ве, што јој је изазвало нову дрхтавицу, она је пошла крај мене, извлачећи тешко стопале из блат 
било, мишић, осећање, мисао свога доба; она мисао која је за велико дело ослобођења понела чита 
е, која не изчезава под ударима насиља; она мисао која не умире, која увек живи, која надживљав 
има и доламама пребаченим преко рамена; она кола са великим стакленим <pb n="538" /> прозорима, 
 тамо чупава можда Дара, Дарче, Дарица; она до ње, са крвавим <pb n="504" /> венцем око чела, м 
е неко пошао да би стигао пре но пешке; она би кадра била да заустави железнички воз, само да з 
} Када сам је упитао шта мисли, шта ће; она ми ни речи није одговорила, бацила је само поглед н 
, у томе часу, поче добијати нов облик; она поче у мојим очима да добија неко нарочито и ново з 
ља човека који жури најхитнијим послом; она зауставља кола, којима је неко пошао да би стигао п 
ама, кад је жедна вести, прави тиранин; она зауставља човека који жури најхитнијим послом; она  
/> малодушно, све што је кратковремено; она мисао, која бачена и у гроб, разбија песницом гробн 
оследњега часа, отворено. <pb n="56" /> Она 10.{S} Септембра објављује мобилизацију и објашњава 
 <p>— Ћути, ал не сме и даље ћутати!{S} Она је присвојила себи част, да се последњи уговор о ба 
слушала ову причу, подиђе нека језа.{S} Она пећина, оне свећице, па служба у пећини, па глад и  
а цело тело и тресло се као шибљика.{S} Она жена крај мене нађе у својој <pb n="479" /> бошчи ј 
ога доба она носи име Мица Бандиска.{S} Она друга има тамно порекло и необјашњиво име:{S} Мица  
ј се као што би се мајци исповедила.{S} Она ме је тешила и жалила, примила ме је и склонила код 
 ми је тако често у походе доходила.{S} Она се преобразила, њен је поглед благ, она се топло см 
справљала под ветровима и олујинама.{S} Она му је била проткала младост чаробним сновима, она г 
 година, слаба и сиротињски обучена.{S} Она носи у наручју одојче.</p> <p>— Шта ћеш ти мала? —  
, реку од млека и планину од шећера.{S} Она су несвесна тога да је то била последња мирна ноћ у 
раскошно искићена девојачка главица.{S} Она са северозапада, и ако у тако блиском суседству, пу 
 носећи у руци читав снопић свећица.{S} Она је зашла од гроба до гроба, где год српски војник л 
не, да и она види, да ми и она каже.{S} Она учини и кад опипа детиње ножице, она ми не рече ни  
 записивала своје утиске и догађаје.{S} Она се дуго загледа у један пањ у ватри који је, потпун 
 онда зашто мора да стигне пре мене.{S} Она је чак дужна последња да бега а не прва!</p> <p>— А 
лио га да пропусти то бедно девојче.{S} Она ме је захвално погледала и ушла је у вагон, носећи  
олуб долетео на кућни праг, па гуче.{S} Она му изнела на длан пшенице а голуб јој стао на руку  
оме тренутку можда више знала но ми.{S} Она је из целога пространога догађаја, који се развијао 
огорети, у колико је још има у мени.{S} Она трне у мојој души већ одавно и догорева као кандило 
амере да узнемиравам Госпу у црнини.{S} Она не диже главу.</p> <p>Мало за тим прође мимо нас је 
д једна жена, друга моја по несрећи.{S} Она носи мртво дете под пазухом, прилази мирно начелник 
ући те нисам имала кога да припитам.{S} Она болничарка из наше авлије саветовала ме је да остан 
умео шта је хтела последњим питањем.{S} Она то виде и додаде сама:</p> <p>— И онда, нема више С 
ј је на северном фронту погинуо син.{S} Она нема снаге да се гура, снагу јој је бол испио, она  
чију из којих пламти дивљачки нагон.{S} Она јури незнано куда, њој се придружују нови, мрачни т 
мо колико толико могли ићи упоредно.{S} Она настави сама, као да је знала да ме сад већ у велик 
 диже главу и погледа ме изненађено.{S} Она се била упустила у дубока размишљања и можда вођена 
аше ватре и понудих јој своје место.{S} Она ми одговори само једним благодарним погледом и седе 
суморну прошлост и питому садашњост.{S} Она с југа, и ако на каменом подножју, покривена је там 
 И Грчка сад представља добру снагу.{S} Она, са новим областима, може да избаци на границу најм 
е, вест да савезници стижу у Србију.{S} Она је најпре обухватила прву, непосредну околину стани 
литала у срећу свога детета и своју.{S} Она и даље гледа за њега девојку, те да види радост мат 
ову себи и једна и друга ишту мајку.{S} Она у планини да их задоји поуздањем она у гробовима да 
 је подвила своју богату плаву косу.{S} Она сама води за узицу један пар вочића, ујармљених у к 
она мисли, јер и она има ситну децу.{S} Она је била безбрижна.</p> <p>— Може да буде мало бомба 
амо, где сам оставио малу сапутницу.{S} Она је седела на својој црној бошчи, која јој се сва ув 
ко су се све звала ова друга дечица?{S} Она тамо чупава можда Дара, Дарче, Дарица; она до ње, с 
ни очајних путника одлазе пут Косова, а она стоји и чека.</p> <p>Пришао сам једноме жандарму, к 
, који су се укрштали са свих страна, а она је наслоњених лактова на колена и главе на руке, гл 
сву имовину и новац и накит и акције, а она чврсто држи на грудима онај јастучић.{S} Тако ми не 
ла се чуће и ко други оно што казује, а она је то сматрала као своју исповест, којој сам ја сам 
не могу даље!</p> <p>А ипак идемо.{S} А она ватрица тамо, у коју смо сви упрли погледе, бива св 
а мени: „Чујеш ли?“ Нисам је разумела а она ошкрину врата па вели: „Слушај!“ Ја ослушнух и чух  
ре прибрала дечица око колена мајчина а она их теши и прича им приче, лепе и заносне, не би ли  
е зове у воз, њој нико не каже да уђе а она сама или нема снаге или нема <pb n="396" /> храброс 
S} Уђе, па кад затвори врата за собом а она мени: „Чујеш ли?“ Нисам је разумела а она ошкрину в 
сад, услед прекида возова, остао тамо а она не зна без њега на коју ће страну с децом; друга ка 
нух и чух пуцање.{S} Погледах старицу а она радосно: „Наши!“ — „Наши?“ — цикнула сам од радости 
ст још није уморила и клонула.</p> <p>А она два трећепозивца, што воде вочиће, исправили се чис 
ом месту Краљеву Гарду.{S} Од тога доба она носи име Мица Бандиска.{S} Она друга има тамно поре 
 врло брзо напредовао тако, да се једва она спасла.{S} Хтела је понети све, све из куће; жао јо 
на Команда није у Призрену?</p> <p>— Да она права, а ова наша.</p> <p>— Која наша? — запитах га 
 да се она још увек и њега тиче, зна да она значи покрет и у њему се мртвоме буди још једном ос 
ку, кад сам јој срео поглед, учинило да она тронуто участвује у нашем болу и да га чак присваја 
.{S} Где би жалила живо дете!{S} Никада она у цркви није припалила свећу за мртве, већ само за  
бгрли гомилу, која се ваља друмом, тада она губи од оне своје тужне живописности.{S} Губе се де 
а Ловћена:</p> <p>„Онамо! намо, за брда она!...</p> <p>Оба су поклича исказивала једну и исту т 
 наде наше!</p> <p>Онамо, намо, за брда она, леже разорени двори, разорени храмови, разорена пр 
во, десно, у ред, напред!“ па ти слатка она српска реч, и ја бих стар овако, узео пушку и стао  
на пута а како је тек дуга и како тешка она друга половина невоља, које нас очекују?{S} И како  
њу ни на кога.{S} Кад се буде загрејала она ће се тако исто дићи, не здравећи се, и завући се п 
 а ручице као жеравице, али је престала она силна језа и дрхтање.{S} Зашто је престала; да л’ м 
а подели са нама бол.</p> <p>То је била она госпа у црнини коју сам запазио на скопској станици 
ви тим мислима или се преда њ’ појавила она авет, Усуд, која се све јасније помаља из мрачнога  
ежи ваздух, јер ме је била већ заморила она тешка и загушљива запара у кафани.{S} Ноћ је била г 
 ван друмова и зато су увек више патила она села која су им била на путу.</p> <p>Рекох, домаћин 
тле је владу и Врховну Команду притисла она велика, она општа брига.</p> <p>Целокупна влада сме 
е, што су тад деца била, па је међ њима она нашла себи снаху.{S} Кад су се и оне разудале, <pb  
иреној крви.</p> <p>И сад ми пред очима она крв и она несрећа.{S} Стара мајка, како потрчала ва 
ала.</p> <p>— Могли би, Величанство, на она кола!</p> <p>Друмом је пролазила гомила војничких к 
о и ово изгледа! — заврши показујући на она дворска кола која вуку вочићи.</p> <p>— Та да, тако 
ко још Новица буде имао мало среће, зна она, зна тета Стане, на чија ће врата закуцати.{S} Доћи 
ешћем — Знам!</p> <p>Ућутасмо затим, па она опет диже главу и прекиде тишину:</p> <p>— Хоћете л 
ох се од ватре да видим је ли то одиста она, чија се црна силуета стапала са тамом, те се једва 
ди у истој кући из авлије, да чујем шта она мисли, јер и она има ситну децу.{S} Она је била без 
ивце и одупирао сам се сну.{S} Али, кад она заћута, мени клону глава и полуотворених очију пред 
аговорник.</p> <p>— Нека је — вели, кад она изађе у мрак — сваки час тако излази, иде по пољима 
м.{S} Живот Србијин је и мој живот; кад она умире, што ја да живим.{S} Хоћу ту, у последњој, у  
, не би ли ме што више мучили! — додаде она живо и као мало узбуђена.</p> <p>— Ох, госпо, сви и 
прошива модар ћилим а овамо у врху, где она избија из кланца, на обале јој легао суморно Призре 
е већ касна ноћ кад у исто двориште уђе она госпа у црнини, коју сам срео данас, горе на друму, 
оди Уцињ и маче отуд турска сила, слеже она у варош, не би ли ту нашла зараде те да утоли своју 
, као да гледа у своју слику, као да је она ту, пред њим, као да погледом иде по затегнутом пла 
е одмах похитао Врањи, јер је чуо да је она у опасности.{S} Стигао је аутомобилом до Владичиног 
не зенице у очима јој казивале су да је она у овоме часу догледала нешто, што можда ми остали с 
азвој лондонске конференције и, када је она донела прекид преговора и нову акцију на Једрену, с 
ноћ да добију места у возу — стајала је она, под једним оголелим дрветом у станичној алеји, као 
 то је било пре много година, живела је она са мужем у Салчу, селу више Уциња.{S} Ту, на сред д 
на, коме смо се ми сад упутили, била је она знаменита борба 1012 у којој краљ српски Војислав,  
 се син од мајке одвојио, и међ њима је она нашла себи радост и одмену.{S} За њу није постојало 
о пролеће и доћи ће њено лето, доста је она зима и јесени претурила преко главе.{S} Извућиће се 
 поморац буру, предосећа несрећу кад је она далеко, још врло далеко, кад је нико још и не назир 
 је никла традиција о Карађорђу, где је она читав један век одгајана, где је он обновио подижућ 
оте своје, васкрсли слободу тамо где је она пре пет векова тужно сахрањена.{S} Међу тим гробови 
ин не хтеде ни да саслуша вести које је она носила са воза:</p> <p>— Не требају ми никакве вест 
ико интересовао њен мали роман, који је она умела тако просто а ипак тако лепо да казује.{S} Ма 
ели смо већ у Призрену њен слом, али је она била ту.{S} Није постојала више, али је била ту, мо 
лаксавали, настајала би ноћ, у којој је она сањала Новицу.{S} Сањала га је; враћа се у чуну оки 
и а престављен у једној особи?{S} Ко је она?{S} Није ли то она што раскрвављене душе и изцеђена 
9201_C30"> <head>XXX</head> <head>Ко је она?</head> <p>Како се јутром мучно и тешко рађа дан а  
јанственошћу и чаробношћу.</p> <p>Ко је она?</p> <p>Ни је ли то бол свију нас смештен у једну д 
жаве која не постоји више?</p> <p>Ко је она?</p> <p>И, јесам ли ја будан или је ово привиђење к 
 материнско срце слути несрећу и ако је она далеко, још врло далеко.{S} У томе је погледу било  
главље.</p> <p>Већ сви спавају, само је она будна.{S} Будан сам и ја и са зебњом ослушкујем; по 
девојчица преклана преко грла.{S} То је она, што Бојко причаше да је кућаница, да је мудра.{S}  
p> <p>Он је кренуо 23. у ноћи.{S} То је она страшна ноћ која је решила судбину Београда.{S} Он  
а, мами пролазнике у смрт.</p> <p>То је она! ...</p> <p>Ледена слутња ми опече душу када сам је 
а севера није се могло рачунати, јер је она већ понела велики напад Немаца и Аустријанаца.</p>  
 смо непознати један другоме али нас је она тамна ноћ и заједница невоље здружила.{S} Изједначе 
 па до ових крвавих дана.{S} Младост је она мисао која се не угиба под теретом страдања, која с 
 ако се враћа Отаџбини, да то ипак није она.</p> <p>Сличан осећај никао је у мојој души негда,  
.</p> <p>Седамнаест пуних година верује она у његов долазак, седамнаест пуних година храни она  
 је тако крвава рука, снахо? — упита ме она жена, која је ваљда при тој моменталној светлости о 
..</p> <p>Заустих да кажем нешто али ме она не сачека већ настави:</p> <p>— Ја нисам слаба жена 
жност; не она која пости и метанише, не она која клечи пред олтаром и крсти се не разумевајући  
ека нова, дотле непозната побожност; не она која пости и метанише, не она која клечи пред олтар 
 ноћи пут изгледа увек дужи.{S} То чине она <pb n="680" /> усамљеност, тишина у природи и тама  
манду на коју је свикао, он мисли да се она још увек и њега тиче, зна да она значи покрет и у њ 
Свећа се разлила и утулила и утајала се она немирна светлост од разигранога пламена, која је до 
е.{S} Настаде врисак и цика и заљуља се она маса и прште на све стране, као кад камен бациш у в 
а заложе ватру на ономе огњишту, где се она пре пет стотина година угасила.{S} Ту ће подићи нов 
ајности.{S} Ни једнога тренутка није се она подала тузи.{S} Где би жалила живо дете!{S} Никада  
самим случајем постао повереник коме се она искрено исповедала.{S} Њена прича ју је загрејала и 
.</p> <p>У том прође неки коњаник те се она спусти једном ногом у јендек да му начини места а ј 
ити причу тамо где је прекинула, али се она ћутећи загледа предасе и поче у блату бирати место  
аха и дунух у лампу да је угасим али се она не угаси.{S} Кораци стадоше пред мојим вратима а кв 
.{S} Кад старац исприча причу а мени се она колиба учини одиста као отворена чељуст аждајина, у 
 Обилић и цвет српских јунака и руши се она величанствена зграда која се простирала од јадранск 
а глади и није била тако страшна док се она само на појединцима сагледала, она је изазвала у на 
губи међу немирне таласиће.{S} Затим се она враћа у одају, припаљује кандило под иконом и шапће 
лиже магли, у коју нас друм води, то се она све више разређује и на крају тамо, где се друм у њ 
ћ мало већи од козе а мршав ко глад, те она покисла кожа на њему изгледа као разапета на костим 
н на своја млада плећа понети бригу, те она одморити своје трудне кости.{S} Имаће тада ко и Нов 
зговара, укрштају се речи и реченице те она општа врева и они делови реченица, који ти допиру д 
а ће његова млада плећа понети бригу те она одморити своје трудне кости мало.{S} Није далеко јо 
Нисам је ништа припитавао мислећи да ће она сама наставити причу тамо где је прекинула, али се  
!</p> <p>— А на коју страну? — запитаће она жена.</p> <p>— Па овако, на Ресник.{S} Тамо ћемо мо 
ници, упињу се да извуку из стрме улице она велика дворска кола за свечаности, у стилу Луја XIV 
на намешта Новичину постељу, свако вече она греје топлу варенику, кад стигне да се заложи; свак 
 мртве, већ само за живе.{S} Свако вече она намешта Новичину постељу, свако вече она греје топл 
еднога лекара.</p> <p>— И видите — рече она гомили — то су моја кола, реквирирали су нам их за  
.{S} То није више онај Краљ и није више она војска и онај народ, али су ту, ипак су ту!{S} А са 
ли капетан.</p> <p>— Хоћу, господине, и она мене чува! — додаје чича.</p> <p>На капетановим усн 
 на Чегру прославио смрт Синђелићеву, и она пушка која је из руке малога Книћанина оборила Ћаја 
олини испред Неродимља <pb n="304" /> и она Главица где је народ пренео и трагедију нејакога Ур 
е више личи на судбину „Титаника“.{S} И она се дуго и дуго градила — све од орашачког устанка п 
тиње благости.{S} Није далеко то доба и она га већ види и види како је њен Новица снажнији но д 
ну жену, која је седела крај мене, да и она види, да ми и она каже.{S} Она учини и кад опипа де 
ези и тек што није стигао телеграм да и она мобилише.{S} Ако Бугарска мобилише против нас, Грчк 
гу, код куће а бојала сам се успут да и она није избегла.{S} Казала сам јој све, све, исповедил 
евици, убише јој Турци Крајињани мужа и она оста сама са дететом на руци.{S} Повукла се у село  
а првом зором планула је и прва пушка и она откри да непријатељ није остао на положајима на кој 
ведала.{S} Њена прича ју је загрејала и она је бацила ћебе са главе и пребацила га преко слабих 
 n="241" /> коју им је мајка наложила и она их је тешила и храбрила и ако је и сама осећала сту 
ана, али је у часу тешке туге довољна и она.{S} Теши те и обмањује то што је он ту, што је њего 
тупио.{S} Имала сам и једну тетку, па и она избегла тада и од тад је нисам видела, не знам где  
ија је долазила с фронта и — ако мора и она прећи ћуприју, значи да иде пут Призрена.{S} Сви се 
и.</p> <p>И сад ми пред очима она крв и она несрећа.{S} Стара мајка, како потрчала ваљда да зак 
анини по коју кућицу, ишчезава ти сад и она погледу.{S} Далеко око тебе, све докле ти поглед до 
ано валима који ударају о њене бокове и она сече пучину и плови своме циљу.{S} И, усред најпоуз 
ва деца редом уљуљкивана у прве снове и она стара кутија на орману, у којој су дечије играчке и 
доба некако и сама природа, као да се и она уморила.{S} Једва на одморишту, кад се устави цела  
 Србије, војска је остала за то да се и она повуче.</p> <p>Са старим је Краљем опет било невоље 
ло, откинуло се од ње а преплашила се и она те стукнула у јарак а после, нигде детета...</p> <p 
претурила преко главе.{S} Извућиће се и она једнога дана из хладних зидина пустих и камених дво 
а је сад у слободној Србији, којој се и она враћају у загрљај?</p> <p>Хоће ли он, хоћемо ли ми  
е саветовала ме је да останем, остаће и она и многе друге жене из нашег комшилука а само бакали 
 војска борила на обалама реке Марице и она у тој борби допре до обала Мраморнога мора, тамо гд 
едела крај мене, да и она види, да ми и она каже.{S} Она учини и кад опипа детиње ножице, она м 
е слободна, њу ужад нису могла везати и она се издвојила и отишла тамо, тамо преко Копаоника, г 
 је он дугих зимских ноћи прелиставао и она икона на зиду, пред којом су се он и жена топло мол 
.</p> <p>Тако ова гомилица овде, тако и она тамо, тако и трећа и четврта, а све нове и нове при 
о уха, њој би се чинило да чује весло и она би грчевито стезала светиљку и, заклањујући је кошт 
о дан само о Турцима говорило а нешто и она густа тама у дубини пећине.{S} Изгледало је као у г 
з авлије, да чујем шта она мисли, јер и она има ситну децу.{S} Она је била безбрижна.</p> <p>—  
к се пред батеријом свуда отварао пут и она је лагано измицала ка селу Јежевици.{S} Посматрајућ 
, како ти се отима загрљају и погледу и она посљедна обмана.{S} Ти цикнеш, тешко цикнеш, и тим  
руги пут да Новицу ухвати ноћ на мору и она га је чекала и дочекивала.{S} Ако би време било мут 
 Али она то неће!{S} Да је смела, не би она пропустила онако згодну прилику прошле године, када 
 снажан напад на Бугарску пре но што би она завршила мобилизацију.</p> <p>— А шта би се постигл 
рати, али ви морате живети.{S} Нисте ви она мајка што даје живот деци да би је деца преживела,  
тање.</p> <p>— Објаснићу вам! — настави она. — Ону сам смрт очима гледала, оно је било невинашц 
једне госпође, опет избеглице — настави она — колико за кору хлеба, само да се исхраним.{S} Рас 
нској души; седамнаест пуних година бди она сваке ноћи и чека.{S} Ветрић када би шушнуо, јејина 
, тули се и малаксава, онај жижак, који она сваке ноћи пали на прозору да јој сину каже пут, го 
дан камен и поче њиме лупати кваку, али она не попусти; други један ускочи у вагон кроз прозор  
пала Бугарска ако би нас напала.{S} Али она то неће!{S} Да је смела, не би она пропустила онако 
и, још се познавала, није ју испрала ни она силна киша, што значи да је скоро, после непогоде п 
 долазак, седамнаест пуних година храни она ту веру из онога неизмернога извора љубави која поч 
</p> <p>— Па сад?</p> <p>— Сад? — учини она збуњено, неспремна ваљда да одговори на то питање и 
 повреди рана.</p> <p>— Јесте! одговори она и подиже главу, као да се тог тренутка пробуди и се 
во, обазриво.</p> <p>— Сама! — одговори она тихо и уздану тешко.</p> <p>Нисам умео даље да наст 
да ми нису тешке ове невоље! — одговори она топло и искрено.</p> <p>— Вама зар?{S} Коме су оне  
 А ако пређу?</p> <p>— Неће! — одговори она поуздано. — Баш сам јуче разговарала са мојим девер 
ви их носимо!</p> <p>— Знам! — одговори она са саучешћем — Знам!</p> <p>Ућутасмо затим, па она  
путујете.</p> <p>— Сама сам! — одговори она.</p> <p>Затим смо наставили пут ћутећи, дуго ћутећи 
анђеље а ми сви припалили свећице па ти она пећина изгледа као црква под земљом.{S} Кад запева  
м хтео избећи.{S} Лакше је ипак слушати она горка јадања о невољи но ове ругобне разговоре себи 
зивана њеним правим именом, али је ипак она лебдела у ваздуху.{S} Изговорена можда у каквом раз 
ух и брујање ко из кошнице.{S} Мени чак она соба, у којој сам била, није ни личила на канцелари 
на обезбеђења да кола не крену даље док она не исцрпе из њих све вести, онако од прилике, као ш 
е замоли да јој придржим дете, само док она извади објаву.{S} Извади из мараме и даде ми један  
 искрвављени.{S} Скоро ће ноћ па ће нам она помоћи; он ће ме одвести, одвешће ме међу Србе, међ 
S} Она у планини да их задоји поуздањем она у гробовима да им буса гробове и пали свећице, и пр 
лагослови и пође натраг у село и са њим она два домаћина што су нас били допратили.</p> <p>Нас  
 од кише и спасти страха.{S} Мало затим она настави:</p> <p>— Обузе ме још већи страх кад спази 
е већ пела уз Јелицу, те кад освоји дан она се поче спуштати ка Чачку.{S} Претпостављајући да н 
 дакле била, како би се и на који начин она могла пребацити из Медове у Скадар, док нико није н 
у је промицала, као неко више биће, као она госпа која се у средњевековним романима диже ноћу и 
ч тече са њених усана топла и блага као она полусветлост којом је од пламена из камина осветљен 
а отрчим до тетке да њу припитам и, ако она бега, да поведе и мене.{S} На улици је било већ пра 
полагали у ту Моравску Дивизију.{S} Ако она стигне... овамо се наши добро боре, добро се држе,  
з њенога си погледа могао запазити како она предосећа злу судбину која чека ову децу, онако као 
гор изнад Пећи.</p> <p>Што даље крећемо она тајанствена светлост све шира и шира бива.{S} Сад в 
својим вером и поуздањем.{S} Није ли то она, мајка нас свију, чији се живот свршава ту, на сред 
дној особи?{S} Ко је она?{S} Није ли то она што раскрвављене душе и изцеђена срца слази озго са 
 их непријатељ не би зграбио, јер су то она деца која ће марта месеца идуће године бити регрути 
а причала.{S} Па кад је мало прође умор она опет настави али неким придушеним гласом, који је ј 
Превијала сам се од болова, као малочас она мајка што оде у ноћ да тражи изгубљено дете; тешили 
 тек кад падне Приштина — забобоња опет она гласина.</p> <p>— Видео сам, кад је падало Скопље!< 
живот деци да би је деца преживела, већ она, која мора преживети своју децу.{S} Ви морате живет 
о окрвављена, само није дете рањено већ она у груди а дете, како је сисало, окрвавило усне и об 
, по оним брдима.</p> <p>— Како се зову она брда? — пита један остарији војник.</p> <p>— Оно та 
евине већ и капитулацију оне идеје коју она у овој борби представља и чији је он носилац.</p> < 
се шапће реч капитулација.{S} У почетку она није изговарана гласно, није ни казивана њеним прав 
 свечаности, у стилу Луја XIV.{S} То су она кола, у која се прежу два пара бираних коња, окићен 
м споразумети се.</p> <pb n="596" /> <p>Она сиротица, са одојчетом на рукама, била је Галипољка 
аве дуго, дуго...</p> <pb n="408" /> <p>Она застаде тешко дишући, осећајући се онако исто уморн 
ли са материнским сузама али... </p> <p>Она је чекала...</p> <p>Бивало је и други пут да Новицу 
о куда ћемо, нико од нас не зна!</p> <p>Она ми није одговорила, те ја понових:</p> <p>— Зар ниј 
у — у мене је овамо добра ватра.</p> <p>Она климну главом благодарећи ми и приђе ватри те јој н 
и све светиљке на њему погашене.</p> <p>Она настави;</p> <p>— Тога дана, у среду, био је дан ка 
те, нико не обраћа пажњу на вас.</p> <p>Она ми погледом рече да је тако.</p> <p>— Сами сте ваљд 
ла сам по цео дан и по целу ноћ.</p> <p>Она пресече реч јер се заустави цела колона и цео збег. 
егову родитељску душу потресају.</p> <p>Она убриса сузе рукавом влажним од кише, па још увек гр 
еднако зауставља на самом друму.</p> <p>Она је престала говорити, кад је поворка застала.{S} Ка 
те имали ко би се старао о вама?</p> <p>Она дубоко уздану и ућута, као да би хтела дати себи вр 
ући запитах је:</p> <p>— Па сад?</p> <p>Она диже главу и погледа ме изненађено.{S} Она се била  
 на Шабац.</p> <p>— Аустријанци?</p> <p>Она потврди али ме погледа једним погледом, који је јас 
 Сама сам.</p> <p>— Ваљда рођак?</p> <p>Она ућута и обори поглед, размишљајући о нечем.{S} Веро 
рано да дижеш тај срамни барјак?</p> <p>Она постиђено баци барјак и сикирче и побеже у кућу.</p 
вота већ догорева, тули се и малаксава, онај жижак, који она сваке ноћи пали на прозору да јој  
 овог тренутка помислио: „Дакле ево га, онај озбиљан час је ту, пред нама је!“ Исто као код сам 
еклана тичица, лежи у крви својој Бата, онај Бата што се увек смеје, што је увек весео, што је  
 су пољски топови.</p> <p>— Бог и душа, онај их је нашао! — узвикну пуковник и крену тамо ка по 
 и све, све, као о пожару.{S} И најзад, онај страх којим се очекује свакога тренутка крах који  
к он у такве мисли тоне и понире, Усуд, онај неодољиви и свирепи Усуд, исправља се опет испред  
мисао покрива.{S} Је ли то онај велики, онај неодољиви историјски Усуд тако наредио, да се једн 
росјачку капу.{S} И последњи сиромашак, онај који је полазећи у свет стегао неколико динара, ва 
раменом и уђе у собу.{S} Био је он сам, онај старешина и носио је хлеб под пазухом те ми га пру 
поља и зато га ваљда зову белим братом, онај други истиче из чаробних охридских вода и дере кро 
а грозничавом зебњом у души.{S} Пламен, онај помамни пламен тамо у даљини, који је у првоме тре 
ој ћебе да обавије своје слабачко тело, онај поглед захвалности са скопске станице још једном с 
нама у Приштину и онај јад, оно расуло, онај слом, она страшна слика коју је давала Приштина ти 
и.{S} Нижи турски и арнаутски елеменат, онај из забачених кућерака и уџерица на периферији Скоп 
ашао је из начелства господин Јанковић, онај господин Јанковић који је пре једнога сата ушао да 
редбу за ову борбу издао војвода Мишић, онај исти који је прошле године издао наредбу за наступ 
 додаје опет гомила и ори се крти смех, онај којим се смеју невољни.</p> <p>За аутомобилом мала 
 великој тузи то није непозната појава; онај који пати, жели што више болова који га драже као  
ем око чела, можда Милица, Милче, Мила; онај мушкарчић са јабуком под пазухом, можда Милан, Мил 
н у једну душу, изражен у једној особи; онај бол, саздан и сабран из суза и крви које су као дв 
 овај вагон зато што је ту нашао место; онај је сео у онај вагон зато што је тамо затекао позна 
орио.{S} Он је отишао на <pb n="515" /> онај свет и не знајући да сам му је учинила.{S} Не знам 
, објашњења, доказивања, обавештења.{S} Онај тамо допуњава вести неким својим приватним сазнањи 
, примила ме је и склонила код себе.{S} Онај ме гад сад није могао више наћи.</p> <p>Ту сам код 
јасно да је одиста тако морало бити.{S} Онај што рече малочас да је чуо пушкарање потврди то са 
 тренутку да мењају и судбину своју.{S} Онај виши чиновник, кога су прекјуче омели те није јуче 
он, па похита да претече мој одговор. — Онај ко хоће да прими на себе задаћу оснивања такве држ 
ставља да размишља гласно једна сенка — Онај коњаник што нас предвече сустиже, рече да и тамо в 
 један мрзовољан глас.</p> <p>— Рекох — онај ће први — прошли пут знаш, били смо сами, сами исп 
оравио да сам га ма шта питао.</p> <p>— Онај — што смо се здружили, што ме ти испред Липљана пр 
.</p> <p>— Који Велимир Рајић?</p> <p>— Онај, млади песник!</p> <p>— Па шта је с њим?</p> <p>—  
истао уз такво мишљење <pb n="215" /> а онај други учитељ, омален, мршава лица извученог из сам 
и гурну ногом сто те га ми придржасмо а онај се оздо промешкољи лево и десно док не нађе место. 
да онај први вод кроз позоришну улицу а онај од „Рускога цара“ поред Управе фондова, па кроз до 
е од врата.</p> <p>Сви ударише у смех а онај што се огласи за пуковника Здравковића додаде задо 
 <p>— Још сад смо у равници — објашњава онај што немилостиво шара кафеџијин чаршав. — Недовољно 
апутник? — запита ме, обзирући се да га онај не чује.</p> <p>— Који? — изненадих се ја, јер сам 
адаћу оснивања такве државе и крај њега онај, који се у овако великим догађајима: који се тако  
ива и с тога што светина увек верује да онај који жури колима, мора знати штогод више но онај к 
 ако сам био под ведрим небом.{S} Можда онај сумор, који је у влажноме ваздуху лебдео или глас  
 који се јавља из полутаме; да ли можда онај поуздани тон којим је учитељ речи изговарао — тек, 
ларцу“.{S} Ту узеше бомбе у руке и онда онај први вод кроз позоришну улицу а онај од „Рускога ц 
>Ја хтедох да је уставим, али ме задржа онај малочашњи мој саговорник.</p> <p>— Нека је — вели, 
им очима видели? — пита једнога путника онај песимиста уских рамена.</p> <p>— Видо, разуме се!{ 
 дисала сам дубоко, алапљиво сам сркала онај ваздух који ми је гасио ватру у грудима.</p> <p>—  
це не би ли својим присуством охрабрила онај сиромашни свет, који није имао начина ни могућност 
о, колико ће то све да траје — наставља онај за мојим леђима, шапћући — Лањске године бар није  
и кад год се отворе, допире отуд с поља онај тежак и загушљив ваздух и брујање ко из кошнице.{S 
 и акције, а она чврсто држи на грудима онај јастучић.{S} Тако ми нешто и ово изгледа! — заврши 
ако је, не ваља с празним трбухом ни на онај свет отићи.</p> <p>— Само чувај пушку! — вели капе 
оде данас?</p> <p>— Не боме! — одговара онај први.</p> <p>— Што?</p> <p>— Тако.{S} Хтео сам поћ 
и даље...</p> <p>— Ја мислим — одговара онај господин излепљен блатом — да ће се сад тек у Приз 
р.</p> <p>— Остају у Солуну! — одговора онај што је пожурио колима да би стигао пре но пешке.</ 
редовна бугарска војска ударила? — пита онај што је ногу попео на степеник за пењање.</p> <p>—  
</p> <p>— А савезници из Солуна? — пита онај што се ухватио за фењер.</p> <p>— Остају у Солуну! 
о?</p> <pb n="481" /> <p>— Које? — пита онај мрзовољни.</p> <p>— Па то, за Немце и за Русе и Ен 
љда целу ноћ.</p> <p>— Ко је то? — пита онај глас из дима који се стално буни кад наиђу нови го 
p> <p>— Ко каже, од кога си чуо? — пита онај не би ли сазнао што више но што је сазнао од прве  
овоме случају да промене одлуку? — пита онај за леђима што се држи за кош.</p> <p>— Не верујем! 
ме одвратише.{S} Оно је, брате, несрећа онај Чакор.{S} Ни вуци не иду тамо, а где ћу ја.{S} Пре 
припреме за његову сахрану, па ипак кад онај, који га је чувао, изађе из његове собе и рекне: „ 
ко и овде, одох до начелника и, као год онај тамо, тако и овај, рече ми кратко и одлучно:</p> < 
 Хоће ако подржи овако! — теши сам себе онај први па додаје: — Изгледа ми као да се сад бијем з 
роји последње дане слободе.{S} Кад буде онај воз са железничке станице, из којега се сад руково 
авили.{S} У том, на једвите јаде, стиже онај наредник својој комори.{S} Сви га опколисмо:</p> < 
мегдан.{S} Пролазници неки рекоше да је онај први аероплан тукао Бањицу митраљезом.{S} Деца нек 
еч „хлеб“, „хлеб“.{S} Биће послао ми је онај старешина хлеб, као што је обећао.{S} Пођох да отв 
а путу се помоћи међу собом.{S} Нити је онај први питао где ће га тај вагон одвести, нити овај  
 и глад испио је ову децу, угасио им је онај благи детињи поглед, избрисао им је осмех са усана 
јући се погледом врше послове.{S} То је онај тренутак, после последњег лекарског прегледа, кад  
њем упаљена!</p> <p>— То може! — додаје онај први — и то ће најпре бити!</p> <p>— Шта је да је, 
рећи ће неко.</p> <p>— Дабоме! — додаје онај што је поставио претпоставку да су ови изгинули на 
ци са оне стране Дунава и Саве — додаје онај мрзовољни.</p> <p>— Па јес...{S} Немци! — учини ов 
Ал’ ако се дипломатија превари? —Додаје онај кафански песимиста који ни овде, на станичном перо 
увучемо што дубље у планине! — пристаје онај кафански стратег, па живо додаје: — И, онда, одлуч 
ира на своју војничку славу! — узвикује онај што је наручио пиво „за све“.</p> <p>— Још сад смо 
на.</p> <p>— Ама баш решено? — наваљује онај.</p> <p>— Решено! — одговара одлучно једанаести.</ 
’ и зими може?</p> <p>— Јок! — одмахује онај. — Не оди се зими туда.</p> <p>Други ухватио црног 
— Али за Бога, докторе — буни се и даље онај што је запојио целу кафану најлепшим надама — кад  
> <p>— Уверава ме, уверава ме... — запе онај не могући у моменту да нађе какав поузданији аргум 
изрен.</p> <p>— Да бацим? — зграњава се онај.</p> <p>— Да бациш, него шта.{S} Дочепао си се нек 
/p> <p>— Остави ти мене! — отреса га се онај, јер крајње је време да дочепа место у возу.</p> < 
 /> <p>— Није, брате, терет — правда се онај грађанин — Нема овде ни тридесет кила.{S} Понео би 
 ниси.{S} Њима је до пљачке. — Вајка се онај први.</p> <p>Коњаник ободе коња и пође даље, пут П 
 наћи станови; у трећој гомили вајка се онај виши чиновник што је јутрос требао да отпутује у С 
 <p>— Ама, ко је то унутра? — продра се онај с поља још званичније и удари ногом у врата.</p> < 
где никог познатог немам! — Одлучује се онај отац што неколико дана тражи коња да купи.</p> <pb 
тор.</p> <p>— Па и нека буде — брани се онај — ал онда то не значи да је сутра већ последњи дан 
 шећкаш!</p> <pb n="353" /> <p>На то се онај правда да је био по воду или ишао да обиђе коње ил 
Скопље необично потресен.{S} Откинуо се онај кончић и он није имао разлога да и даље живи.{S} У 
— Ја ћу вам казати шта је ово — рећи ће онај што је код прве лешине испитивао тело и утврдио вр 
..?</p> <p>— Чекај, ако упали... — рече онај који је још увек без успеха кресао жигице.</p> <p> 
p>— Рогово или Рогача, тако некако рече онај Арнаутин што је мало час био овде.</p> <p>— Је ли  
ла ту, народ је био ту.{S} То није више онај Краљ и није више она војска и онај народ, али су т 
обом прихватити пушку; то није био више онај Краљ од прошле године, чија је појава у војсци на  
бан чин догађа.</p> <p>То није био више онај Краљ, који је још пре годину дана, када је требало 
славних војвода или им китили силаве, и онај пиштољ који је на Чегру прославио смрт Синђелићеву 
кивале и грозничаво грабиле; телефон, и онај у команди и онај у начелству и онај у централи, до 
ује, изгледа му свака ствар драга.{S} И онај стари капут његов што виси на јексеру иза врата, к 
<p>Јоште тужно Косово освећено није!“ и онај са запада, отуд са Ловћена:</p> <p>„Онамо! намо, з 
обавија густ снег и страховита мећава и онај сутон којим <pb n="299" /> је непогода помрачила п 
пад, као онај неки дан код Кадибогаза и онај други код Књажевца.{S} Али смо ипак, са извесним н 
више онај Краљ и није више она војска и онај народ, али су ту, ипак су ту!{S} А сад, овога часа 
</p> <p>И онај што је питао Арнаутина и онај што је питао жандарма, одвајају се од њих нерешени 
казило, по челу му се исписале бразде и онај његов осмех сасвим се избрисао.</p> <p>Док смо се  
а се није могло дисати а уз то нас је и онај задах гушио.{S} Помислила сам да би то могло детет 
риродин; ветрић се притајава, изумире и онај тихи шум који је он проносио, гране на дрвећу прес 
има.</p> <p>— Тако је! — повикаше сви и онај виши чиновник одустаје дефинитивно од намере да се 
во грабиле; телефон, и онај у команди и онај у начелству и онај у централи, допуњавали су оно ш 
ну очајну гомилу бегунаца; видела сам и онај слом без наде и без утехе на Косову — па ипак, кад 
е и миле, моје блиске; засипа мој дом и онај дом до мога и даље; засипа градове и поља, засипа  
као и материно крило, може бити топао и онај поглед два жарка ока који узбуди младу крв те срце 
 клета!“ па ми се јави мајка, па видо и онај велики барјак наш, па слике на зиду, Краља Петра и 
вако одлучна потврда вести ободри нас и онај тас на теразијама на коме је утеха, претеже.</p> < 
, и онај у команди и онај у начелству и онај у централи, допуњавали су оно што новине нису стиг 
ање.{S} Добегао је са нама у Приштину и онај јад, оно расуло, онај слом, она страшна слика коју 
 али ако се мора онда што ћеш.</p> <p>И онај што је питао Арнаутина и онај што је питао жандарм 
друме и под кровове.{S} А кад се изгуби онај злослути звук у ваздуху, који се као сврдло забада 
.</p> <p>— Е дотле, шта можеш — настави онај обраћајући јој се — стегни срце па трпи, кад ти је 
томе часу поче у мени понова да се буди онај мучан осећај разочарења, који се био нешто мало ут 
речи.</p> <p>— Хоће Макензен да потражи онај царски орден што га је Поћорек изгубио у Ваљеву!</ 
што је њима нек буде и нама! — предложи онај што мало час рече да ће у планину.</p> <p>— Не так 
обоњао кроз празну и ниску одају; да ли онај тајанствени полумрак, који су облаци од дима из ци 
проспе из усијане планине.</p> <p>Да ли онај његов дубоки глас, који је бобоњао кроз празну и н 
 сам их колико да може хлеб провући али онај кроз тај отвор прогура ногу тако да их више нисам  
?</p> <p>— Ја се нисам још решио — вели онај други.</p> <p>— Пођи, брате, и ти на Чакор, распит 
ницу и напустили га.</p> <p>— Ух! учини онај што се мало пре обрати небу и Богу.</p> <p>Значи д 
се наредник.</p> <p>— Е па зато — учини онај — што, кад би све тако било, како ћеш ти сад да об 
од Феризовића довде, два сата! — говори онај глас из дима.</p> <p>— Па... колико за ноћас, може 
иву и рачунске књиге са собом! — Говори онај с поља званичним гласом.</p> <p>— Е, одговори глас 
ушила?“</p> <p>— Јес’, тако! — одговори онај.</p> <p>— Ама, зар је то могло у истини да буде? — 
„Да, да, то сам од тебе очекивао; ти си онај стари!“</p> <p>Он одједном прену, окрете се око се 
е да виде или бар осети, како се узноси онај величанствен и светао облак, велика мисао Душанова 
 и умеш! — одговори војвода — ако си ти онај стари, одржаћеш се.{S} Шаљем ти у помоћ најбољи пу 
амет синоћне речи војводине: „Ако си ти онај стари, одржаћеш се!“ С чим ће се и с ким одржати?  
доктор.</p> <p>— Ето видите! — прихвати онај победнички.</p> <p>— Ал то не значи да не може бит 
вите да ми овом приликом не можемо дати онај отпор који смо дали на Брегалници! — додаје опет п 
гледаш предмет коме идеш, нити за собом онај од којега се удаљујеш.{S} И то све још више умара, 
оград пао и ја сам у тој вести догледао онај почетак догађаја, које је потпуковник предвиђао.{S 
говоре.{S} Са лица је Пашићевог изчезао онај израз мира и хладнокрвности, са усана му се избрис 
и телом.{S} Са његових је усана ишчезао онај младићски осмех који га је красио у моменту кад је 
 увек, биће то какав локални напад, као онај неки дан код Кадибогаза и онај други код Књажевца. 
, <pb n="453" /> која ти се причиња као онај мир који настаје кад самртника ухвати сан.{S} Дале 
ти, рече ми:</p> <p>— Изгледам себи као онај који скаче са шестога спрата да би се спасао од по 
хладнокрвности, са усана му се избрисао онај осмех, који је кроз педесет година политичкога му  
е повукао на јежевичку косу и то је био онај ноћашњи покрет непријатељев, који су наше страже з 
иланскога друма.</p> <p>Али то није био онај усклик радости, којим су ослобођени приштевци пре  
 размишљајући о добивеним вестима одбио онај један проценат који војници увек приписују страху, 
а:</p> <p>— А шта мислиш, је л’ се убио онај, кад је ушао непријатељ?</p> <p>— Убио се! — одгов 
дморимо, колико да се приберемо, па ако онај пожар изнад вароши казује близину непријатељеву, а 
 жури колима, мора знати штогод више но онај који иде пешке.</p> <p>— Па добро.{S} Је ли то ред 
 прозора некакав пискав глас, вероватно онај који је ту реч бацио и данас по подне на станици и 
ам кажем један батаљон! — тврди одлучно онај одушевљени са кафанскога стола, који ће извесно и  
/p> <pb n="321" /> <p>Сетих се да је то онај млади поднаредник који је самном и са учитељима пр 
једнога старога познаника.{S} Био је то онај виши чиновник са скопљанске железничке станице, ко 
ме бриди бол, још ме пече.{S} Био је то онај крти смех лудака који се цери кад спази икону.{S}  
ји ту велику мисао покрива.{S} Је ли то онај велики, онај неодољиви историјски Усуд тако нареди 
ору и упињао поглед тражећи да види бар онај дим који је пао већ на воде Моравине и на воде Сит 
 обећао.{S} Пођох да отворим врата, јер онај је и даље лупао.{S} Отворила сам их колико да може 
9" /> <p>— Боже мој — наставља разговор онај мали господин под стрејом, гледајући у стрму уличи 
 као ово сад.</p> <p>Њему паде на памет онај детињасти страх, који га је увек обузимао од 1913  
руму распадало.</p> <p>Паде ми на памет онај коњ што је тамо негде испред Штимње посрнуо вукући 
ле око ватара.</p> <p>— Дринска! — опет онај с друма.</p> <p>— Тодоре, о, Тодоре! — довикује не 
несрећу.{S} Ја сам је на против унела у онај заједнички бол и унела га свег у моју душу.{S} И,  
то што је ту нашао место; онај је сео у онај вагон зато што је тамо затекао познанике с којима  
а.</p> <p>Ми смо кренули, кренули смо у онај вртлог кише и снега, у страховиту мећаву, у бесну  
> <p>— Чекај, молим те — упаде му у реч онај из дима, кога је овога пута, кад је зинуо, <pb n=" 
лавну улицу, испред начелства, напушташ онај жагор и хуку гомиле људи, кола и аутомобила и зала 
зиски штаб, пуковник Здравковић!</p> <p>Онај с поља ућута, не проговори ни речи него преплашен, 
 увреда. — Ви грађани мислите...</p> <p>Онај у диму опет се зацени па кад га пређе а он упаде у 
ћ! — одазва се војник из даљине.</p> <p>Онај се врати с врата у нашу гомилу да нам понови вест, 
Био си, пролазио си ага Чакором?</p> <p>Онај нећка главом у знак одобравања.</p> <p>— Може ли с 
док је он спавао:</p> <p>— Ето, и ти си онакажен па те ја ипак волим!</p> <p>Његово око сену гн 
ости за живот нема, да ће истина остати онакажен и без ока али ће остати жив.</p> <p>Госпа зати 
Онакажени сами, ми с презирањем сретамо онакажене и, место топла саучешћа, ми немилостиво пружа 
ко себични, сви подједнако одвратни.{S} Онакажени сами, ми с презирањем сретамо онакажене и, ме 
ако исто као и пре, кад га будем видела онакаженог; да ли он још мене воле, да ме није заборави 
стигла међу нас на замаку дана, не увек онаква каква је првобитна била већ увеличана а где кад  
вде још се и могло заваравати оваквим и онаквим гласовима, али се сад већ јасно и очима видела  
авим себи таквог, ја сам га видела само онаквог какав је био кад смо се растали.{S} Да ли ћу га 
актер злурадога задовољства, од прилике онаквога какво се јавља код трговца кад његов сусед и к 
амим собом и пред другима за овакву или онакву одлуку.</p> <p>— Шта ћу — правдао ми се један по 
све, све нам је то изгледало као бајка, онако исто као змија младожења или као чардак ни на неб 
тање; распрегоше кола ту на сред друма, онако у реду како су стигли или одјармише <pb n="439" / 
!</p> <p>— Само кад би их стигло доста, онако мало озбиљнији број!</p> <p>— Не, не, довољан је  
 му се не нареди, а кад би било јуриша, онако мали и лак, провукао би се измеђ редова и појавио 
пиџицима појавише се на улици и почеше, онако необучени, да се збирају у гомилице и шушкају пов 
 у којој га је нешто већ почело гушити, онако као што <pb n="100" /> родбина крај постеље онога 
аље док она не исцрпе из њих све вести, онако од прилике, као што вам при улазу у варош трошари 
 је изгледало као да је просецам телом, онако као пливач воду.{S} Сиромашна светлост из фењерче 
се тамо моћи склонити.{S} Ипак по неко, онако успут, без везе и неодређено, добаци по какав одг 
магиским сном.{S} И гуши те то мртвило, онако <pb n="652" /> као што те гуши тишина и разређен  
ре бацити на жар и јести га недопечено, онако уваљано у пепео и са комадима угља који висе о ње 
лице...{S} Видела сам га лепо, потпуно, онако унакаженог и ја не знам ни сад зашто, али то ми ј 
би се јављала и нека нарочита речитост, онако од прилике као што жене при нарицању врло често н 
едосећа злу судбину која чека ову децу, онако као што је само мајка кадра предосетити.</p> <p>К 
ела пања још је тињала неугашена румен; онако као што у обамрломе телу, које је смрт већ загрли 
о, тркни донеси воде!“ И он послуша.{S} Онако мали, лак, отскакуће доле у поток и часком се вра 
и кренуо тога тренутка у Куршумлију.{S} Онако, у оном лаком капутићу, без опреме, без ичега, кр 
че сам ја мислио ал ето, видиш, не бива онако како хоћеш него како мораш.{S} Што ћеш!“ Па опет  
до краја на памет, па сам онда говорила онако разне речи.{S} Молила сам се за оца, за њега и мо 
е!{S} Да је смела, не би она пропустила онако згодну прилику прошле године, када су Аустријанци 
а освежио душу већ преплављену слутњама онако, као што се болесник освежава надом кад сагледа л 
било ме је срамота.{S} Ишла сам улицама онако; успут сретала пуно њихових и сви су ми били гадн 
, остатке онога трећега позива, који је онако славно изгинуо, бранећи одступање младе војске са 
мо целину сачувао у сећању и казујем је онако како сам је сачувао.</p> </div> <pb n="173" /> <d 
>Она застаде тешко дишући, осећајући се онако исто уморна као онда кад је преживљавала догађај, 
асније сјале и боја неба није била више онако суморна.{S} Све што је веровало у смрт, почело је 
ли на миру.{S} Отац ми је добар газда и онако... био им је увек трн у оку.{S} Кад оно био загре 
обогаљеног обесили, најмање ми је, ја и онако нисам више за живот; али што ће ми целу породицу  
ко ко наиђе правићемо се да смо мртви и онако смо искрвављени.{S} Скоро ће ноћ па ће нам она по 
ржаву увредити ако и према њему поступи онако, како поступа према мајкама чија су деца на полож 
сав живот сагоре и <pb n="218" /> угаси онако као лавина када се проспе из усијане планине.</p> 
оманди било добре воље, ја нисам мислио онако, на неку добру вољу у теорији, јер знам да је Врх 
пазио и дворио га.{S} Жао ми га је било онако млада а тако осакаћена.{S} Док су сви остали рање 
S} Нисам им казао да сам роб, него само онако, казао сам да сам у Нишу <pb n="644" /> и да ми ј 
то ко видо својим очима, или је то само онако, глас? — пита у једној гомилици војни лекар, нави 
варене, те се једно другом придружујемо онако ћутећи, и не здрависмо се.</p> <p>Пред црквом је  
 сузе на очи, бацио сам пушку и почесмо онако крвави да се љубимо.{S} Плакао је и он.{S} Затим  
о дете; тешили су ме они око мене, исто онако и истим речима, као мало час ону несретну мајку.{ 
ио и кад су ме примили, било ми је исто онако као кад смо били у Раваници.{S} Та ето, доживео с 
ам се Богу и решавала се час овако, час онако.{S} Тако скоро целу ноћ, све до зоре.</p> <p>Сутр 
а, ни покрова, ни свећице.{S} Изгледају онако бачена на земљу, као кад бура покида са џбуна гра 
е принуђен примити борбу али, видећи их онако изнурене и немоћне, одустаде од те намере у толик 
хта ми реч у грлу али је ипак изговорих онако како сам је смислила, док је он спавао:</p> <p>—  
} Онамо ваља поћи, онамо управити жеље, онамо тежње.{S} И када су једном две младе војске, двеј 
а цара; онамо, споменици наше величине, онамо поносна прошлост једнога народа.{S} Онамо ваља по 
ост једнога народа.{S} Онамо ваља поћи, онамо управити жеље, онамо тежње.{S} И када су једном д 
пршала српска тробојка.{S} Ено је, ено, онамо, намо!...{S} И ако је мутно небо и ако су нам исп 
 брда, леже разорени двори нашега цара; онамо, споменици наше величине, онамо поносна прошлост  
српски, он је једна чаробна легенда.{S} Онамо, намо, иза оних брда, леже разорени двори нашега  
амо поносна прошлост једнога народа.{S} Онамо ваља поћи, онамо управити жеље, онамо тежње.{S} И 
то су се кретале овамо <pb n="251" /> и онамо изгледале су као свитци који пливају кроз ноћ.{S} 
очивала суморна и тешка ноћ.{S} Овамо и онамо, један за другим, почињу на кућама да се осветљав 
к.{S} Официри прелећу на коњима овамо и онамо и издају неке наредбе; рањеници и болесници вапиј 
пчета.</p> <p>Крећу се већ људи овамо и онамо, прибирају се у групе на сред улице и воде разгов 
шено да се преда.{S} Ту силуету овамо и онамо осула је по која бледа и слаба светиљка која трне 
иде се сенке људи који се крећу овамо и онамо и чује се пуцкарање ватре и гласови који се довик 
е већ почеле да туле и само још овамо и онамо румен жар покрива земљу као усијано и растопљено  
 сахранимо и последње наде наше!</p> <p>Онамо, намо, за брда она, леже разорени двори, разорени 
SRP19201_C24"> <head>XXIV</head> <head>„Онамо!{S} Намо!...“</head> <p>Пукло је шест пушака...{S 
нај са запада, отуд са Ловћена:</p> <p>„Онамо! намо, за брда она!...</p> <p>Оба су поклича иска 
нда, је л’? — пита Краљ.</p> <p>— Јес’, онда! — додаде чичица — па ево сад дошао сам да му обиђ 
.</p> <p>Или, ако у колима није архива, онда је нека породица, која такође даје повода нагађањи 
, на бојиште.{S} Али кад бега као и ја, онда зашто мора да стигне пре мене.{S} Она је чак дужна 
о нама.</p> <p>— Е кад говорите о нама, онда морате узети у обзир да велики подвиг ослобођења и 
ла, не знам где је!{S} Остала сам сама, онда кад су они први пут освојили Шабац, прошле године. 
ене душе, предосећање несреће и слутње, онда та веровања у предсказања постају права зараза и с 
едељивало да напуштате вароши без вере, онда када је велики део Србије био још слободан, када с 
а то да слушам.</p> <p>— Е, ако волете, онда...</p> <p>Он ућута као да прибере сећање па мало з 
нда оде у Призрен, сат и по од границе, онда је то последња реч о ситуацији! — умирује опет док 
 кафански стратег, па живо додаје: — И, онда, одлучна би битка била можда овде негде, у долини  
е Ранко одметне од куће и ода се школи, онда ћу на Бати кућу, нек ми он буде домаћин.{S} Само а 
здо Вардаром а Руси искрцавају у Варни, онда се не одвајају тако лако снаге за појачање овога ф 
Јел’ нама, грађанима?{S} Ако је војсци, онда води га тамо, на фронт, па га стрељај! — узвикује  
ине, које сам онда са Врдника догледао, онда, када сам целивао српскога Цара.{S} Како би тешко  
им надама — кад све то не би било тако, онда би значило да смо ми, који се налазимо у Скопљу, п 
ш да се опет мора у планину...{S} Само, онда је било друго, имао сам само себе а сад... фамилиј 
а умрла па остала сама у кући.{S} Само, онда сам била мала и дошла је тетка па ме заваравала.{S 
 <p>— Кад ђенерал даје сигнал за пожар, онда значи да кров већ гори.</p> <p>— Лађа тоне... лађа 
е!</p> <p>— Па кад се даје за храброст, онда зашто, молим вас, њему да даду медаљу за храброст  
 целцату истину у свој грубости својој; онда тек видиш, како ти се отима загрљају и погледу и о 
ло пара и да ћу изаћи да купим хлеб.{S} Онда су ми наредили да нигде из куће не излазим и рекли 
ом.</p> <p>— Е, одговори глас изнутра — онда извини.{S} Ја сам мислио ко други па да те пустим. 
већ требао мрети — размишљао је други — онда је боље било да сам остао у својој кући, да умрем  
рати... ја нећу бити заробљен!</p> <p>— Онда Вас преклињем, Величанство, одлучите се да кренемо 
p> <p>— Тамо сам сина изгубио!</p> <p>— Онда, је л’? — пита Краљ.</p> <p>— Јес’, онда! — додаде 
 близу и напредује, Господару!</p> <p>— Онда, идите што пре, децо! — одговори Краљ и диже главу 
> <p>— Оно ће бити већа ватра.</p> <p>— Онда је то можда логор?</p> <p>— Какав логор?</p> <p>—  
теже поднесем но што би иначе.</p> <p>— Онда, наведите такве примере.</p> <p>— Ви мало пре поме 
же изићи! — одговори помоћник.</p> <p>— Онда нам не остаје ништа друго — прихвати председник —  
ка.</p> <p>— Отуда се не чују.</p> <p>— Онда ја идем тамо.{S} Ја хоћу мира; разуме ли та Европа 
жена и девојака, него сте их скрили!“ А онда поп: „Ага, научио сам се пред Богом истину да казу 
с, са осталим светом, избегла, па би га онда тражила.{S} Ишла бих на фронт, тамо где се бију и  
 њих.</p> <pb n="330" /> <p>— Па што га онда наводите?</p> <p>— Нисам мислио да останем при њем 
ед тице грабљивице, као што га је имала онда, кад ми је тако често у походе доходила.{S} Она се 
 Св. Сава, па „Узо деда свог унука“, па онда Глигор Комита и већ све редом.{S} Кад дође слава а 
о казује здравицу па помене светога, па онда Цара Душана и Обилића и Марка, па спомене косовску 
е, по један човек или по једна кола, па онда група људи, свака засебно и група кола, двоја, тро 
ило, поче да жмируца звездица једна, па онда две и три.{S} Једна госпа из оне енглеске мисије,  
ад, ишао је о крунисању Краља Петра, па онда о Видовдану и причао нам је много о свему и свачем 
ањајући на своје већ малаксале ноге, па онда деца, деца, деца и жене, сиротиња и богаташи, сви  
и са стране; за њима поштанске чезе, па онда сакаџијске двоколице са којих је скинуто и бачено  
оја кола из коморе дринске дивизије, па онда нека пољска кујна дунавске дивизије и тако редом а 
>— Дакле, пребацише вас преко Дрине, па онда?</p> <p>— Плакао сам од жалости — прихвати он — ал 
 то чиновничке и официрске породице, па онда велики број надлештава, чиновника, стране мисије и 
 дрва и еспап са београдске станице, па онда фијакер од оних који су осамдесетих година још и и 
 дрва и еспап са жељезничке станице, па онда опет фијакер, од оних који су осамдесетих година ј 
граната у кућу Арамбашића на пијаци, па онда у Доњем Шору, где смо ми становали, почеше да пада 
нашој авлији и чула сам неки врисак, па онда псовку.{S} Кад сам чула да цокуле тропају по калдр 
— Видим! - учини он и зањиха главом, па онда поћута дуже као размишљајући, те настави - Ама леп 
 ме својим тихим и угаслим погледом, па онда <pb n="430" /> живо настави, тачно отуда где је ст 
најпре низ поток те пресекосмо друм, па онда преко неких ливада те се дохватисмо планине.{S} Ка 
</p> <p>— Три? — учини он изненађен, па онда додаде, после извесног размишљања — За једног знам 
уда ћемо?{S} Идемо у Призрен, добро, па онда?...</p> <pb n="404" /> <p>— Остаћемо у Призрену! — 
{S} Изнеше најпре на раменима товар, па онда изведоше волове, па изнесоше руде, па точкове.{S}  
гућег облика.{S} Прво један фијакер, па онда таљиге и једне двоколице са једним коњем.{S} То је 
Битољ буде друга олакшавна околност, па онда хоћу да му Једрене, Брегалница, Цер, Елбасан... св 
дану, Французи на Топчидерском брду, па онда енглески адмирали, па француски аероплани...</p> < 
танак, па <pb n="627" /> четресосму, па онда народна права и прагматику, па заврши како ми Срби 
а солунског воза најпре једну бошчу, па онда једно па друго дете а затим и сама узе прескакати  
арте за играње са содомским сликама; па онда једна глумица неког путничког друштва, која је од  
а ме јесам ли одавде, из Младеновца; па онда ме замоли да јој придржим дете, само док она извад 
е дворишту као о заветини око цркве; па онда по ходницима, по степеницама, гамиже и ври и врата 
ране Краља, Владе и Врховне Команде; па онда, морамо знати са колико и какве муниције располаже 
тило трбух те висе гроздићи о длаке; па онда, аутомобил, мали, црн, лакован, са четири седишта, 
 животиња и гумама које су се ојеле; па онда мала сељачка кола са вочићима као срндаћима и точк 
оврх товара носе и по где које дете; па онда магарци, па кравица коју вуче мајка да би исхранил 
око више главе и спушта га на груди; па онда меће на колена девојче које га обасипа гомилом пит 
е измеђ двеју вароши у унутрашњости; па онда, шпедитерска кола, велика, пространа, читава кућа  
итило трбух те висе читави гроздићи; па онда аутомобил, мали, црн, лакован са четири седишта, н 
одакле сам и кад смо дошли на фронт; па онда пита ко нам је командант и све тако редом пита, а  
у, па мораш да нађеш. <pb n="254" /> Па онда траже да им се даду нове чарапе за преобуку, да им 
чин учинио, извесно је убио кога!{S} Па онда, ено на сред пијаце капетан пуца из револвера на п 
ат пре нег научите пушку држати“.{S} Па онда испи чашу баш до дна и поћута подуже, па опет ће р 
а и оједеним гумама на точковима.{S} Па онда, мала сељачка кола са мршавим вочићима који изглед 
 које нико не зна шта ће са њима.{S} Па онда регрути, стране мисије, жене, деца, старци, надлеш 
 сувог босиљка заденутим у недра.{S} Па онда опет један малишан, стиснутих вилица и бледих усан 
ам донесе јер сакрити је не може.{S} Па онда наредише да им се отворе све куће да изберу себи к 
затим још три дивизије француске.{S} Па онда, тешка француска артиљерија на путу је за Солун а  
ице које су све испуцале од зиме.{S} Па онда седмо, осмо, девето... ко би их гледао, ко би имао 
 веровали да ће примити ту борбу.{S} Па онда, 1812 године одступала је кроз сметове и мочари је 
 сваки батаљон по једну батерију.{S} Па онда крећу из Марсеља још две енглеске и једна француск 
 потпуно отворено према Качанику.{S} Па онда... најзад, нека не би повратили Скопље али би, држ 
дети што смо ми видели — додаде он — па онда имати храбрости да се верује ма у шта!</p> <p>— Шт 
и.</p> <p>— И то је истина!</p> <p>— Па онда, учествовао сам у свима јавним манифестацијама, у  
ад прођу крај наше касарне.</p> <p>— Па онда, прође мало времена и окитише варош заставама и по 
в те команде па није успео.</p> <p>— Па онда кујна Врховне Команде! — додаје пакосно један помо 
шли, шта има друго да кажу.</p> <p>— Па онда... и ми треба да крећемо, а?</p> <p>— Оно... ето ј 
<p>Он не одговори неколико тренутака па онда ми се од једном окрете и са пуно бола и горчине ре 
било.{S} Остали смо још два три дана па онда дође последњи дан наших мука и спусти се последња  
 понети само још сат ода од Призрена па онда бацити.{S} Део који је намењен да се понесе овим п 
иве, новчане књиге, судска документа па онда кола, аутомобиле, топовске каре, муницију, болничк 
сад као свога присталицу.</p> <p>— Е па онда, брате — одговори поп мало узбуђеније. — Ибром се  
што.{S} Свако ће се прво сетити себе па онда магацина и болница.</p> <p>У другој гомилици узвик 
S} И професор је ћутао извесно време па онда додаде, више као размишљајући, више себи и полугла 
 вуку снажни и рогати државни волови па онда, путничка кола са арњевима и уморним коњићима, чиј 
свет стоји убезекнут и гледа.</p> <p>Па онда настави, још задихан од трчања:</p> <p>— Два млада 
туђина била је глад и невоља.</p> <p>Па онда, до Призрена било је пута, било је друмова, слазил 
апред и води волове за узицу.</p> <p>Па онда се нижу тако редом слика за сликом.{S} Читав бескр 
ваља — вели — тежак пут али ако се мора онда што ћеш.</p> <p>И онај што је питао Арнаутина и он 
 за вашу љубав, ето допуштам.{S} Па шта онда?</p> <p>— Па не би било згодио! — гунђа песимиста. 
анци се спуштају Ибром.</p> <p>— Па шта онда? — прекину га опет човечуљак и погледа опет на мен 
родицом срео на изласку села Штимње — е онда... препукло ми је нешто овде...{S} Нисам спавао це 
утујем! — одговори наредник.</p> <p>— Е онда ми немој ништа даље говорити.</p> <p>— А зашто коб 
 у Раваници?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Е онда знате!</p> <p>Одмори се мало од казивања, јер смо  
</p> <p>— Кад већ не може бити офанзиве онда, пре но што је уништите, дајте ми сву муницију, ко 
ушку с рамена и обори је на руке, па је онда диже до ока и нанишани овамо, право на нас.{S} Док 
ра мајка уздану — и патила сам.{S} Није онда нама било све тако потаман; топла вечера, топла по 
је широка, те ако ћу служити кога, боље онда свога србијанскога Краља да служим.{S} Али дође ју 
 толики млади српски животи леже, па се онда окрете ватри и додаде:</p> <p>— Ко зна да није Бог 
елико чудо! — рече више сам себи, па се онда окрете нама — Шта га тера?</p> <p>— Сила! — одгово 
ми самцити у мраку пред станицом, па се онда наже ближе мени и узе ми шаптати:</p> <p>— Ноћас К 
најпре гранате да падају у варош, па се онда зачу отуд од Дреновца велика борба а после и на Са 
м ни речи умела да проговорим.{S} Он се онда измаче од врата, која је био леђима притиснуо, окр 
лази лист <title>„Српски Југ“</title> и онда се он граби и чита од врха до дна.{S} Око 12 на по 
 хтео рећи:{S} Нек буде, што буде!{S} И онда, очију пуних суза додаде:</p> <pb n="341" /> <p>—  
жати у Призрену већ ће поћи овамо.{S} И онда на што цео тај покушај?</p> <p>Војвода Мишић задрж 
обуди и сети да ми је дужна нешто.{S} И онда поче тихо да казује, оним једноставним, промуклим  
 блата нема нашта сести те одморити — и онда настаје гунђање.</p> <p>— Нећемо ваљда стајати ова 
 ми идемо, иначе много мање.</p> <p>— И онда?</p> <p>Нисам разумео шта је хтела последњим питањ 
 су дивизије век на граници.</p> <p>— И онда, шта можемо, има ли каквог начина да изађемо из ов 
} Она то виде и додаде сама:</p> <p>— И онда, нема више Србије?</p> <p>— Нема!</p> <p>Ућутасмо. 
а „Коларцу“.{S} Ту узеше бомбе у руке и онда онај први вод кроз позоришну улицу а онај од „Руск 
 ганути а како су кратковиди могли би и онда чак, кад Бугарска огласи рат нама, да сачувају јед 
оји више оно ради чега се војник бори и онда, тежње, да се бар спасе своја кућа, да се спасу св 
те са висова, са којих они доминирају и онда доле у пољу, наши ће примити одлучну битку.</p> <p 
ихове војнике пијане како вуку пљачку и онда — мртве људе, мртве жене, мртву децу.{S} Окретала  
фанзиву према Митровици, срешћемо њих и онда ћемо се опет скрхати а питање је хоћемо ли тада им 
збеговима причали наши дедови!</p> <p>И онда чак, кад помислимо да смо спасени, неће још доћи к 
да заједнички слете на лешину.</p> <p>И онда, осетиш неки подземњи тутањ, као пред буру; завитл 
</p> <p>Ућутасмо.{S} Њене боне речи, „И онда нема више Србије“ поведоше ме читавом низу тешких  
овим тешким путевима.</p> <p>— И кад би онда стигли у Скадар? — запитаће један од министара.</p 
какво згодније место?</p> <p>— А где би онда они који су сад на тим згоднијим местима? — упита  
 бега Влада, бега Народна Скупштина, ви онда ваљда нећете веровати неким хектографисаним табачи 
 ми је неко најрођенији погинуо.{S} Али онда је било друго.{S} Видели смо колико смо погрешили  
чијем оку.</p> <pb n="289" /> <p>— А ми онда нећемо имати Краља? — наставише деца слатким језик 
овде, под овај кров, док не зазори, нек онда пође опет да га тражи.</p> <p>— А дотле? — писну н 
да су ти храмови тек онда узвишени, тек онда величанствени, када се дижу у душама народним а не 
 наставља Тома — Изгубиће га, па ће тек онда да напрегну све силе да га поврате.{S} Неће Београ 
м, искажу великима да су ти храмови тек онда узвишени, тек онда величанствени, када се дижу у д 
p>— Па и нека буде — брани се онај — ал онда то не значи да је сутра већ последњи дан Скопља.{S 
а нисам знала до краја на памет, па сам онда говорила онако разне речи.{S} Молила сам се за оца 
ме, одвојити ме од породице, па шта сам онда учинио? — вајка се други.</p> <p>— И то је истина! 
својом, то су баш оне планине, које сам онда са Врдника догледао, онда, када сам целивао српско 
 човеку обезбеђен живот?{S} И зашто сам онда кретао, зашто сам напустио кућу, зашто се ломио и  
ући, осећајући се онако исто уморна као онда кад је преживљавала догађај, који је сада причала. 
је чуо да му је кућа опљачкана и тврдио онда да је Србија за навек пропала, вели данас:</p> <p> 
>Кренула сам у Ваљево и стигла сам тамо онда када су колима износили из вароши наше мртве војни 
 одговори помоћник.</p> <p>— И шта ћемо онда с војском без материјала, без опреме, без муниције 
огу сад да приме веће снаге на себе, но онда, удвостручили су војску!</p> <pb n="46" /> <p>— И  
 се морало појединачно ићи.</p> <p>— То онда значи — запитаће председник владе — да се војни ма 
а, тешко сам га жалила: како је био леп онда кад смо се растајали, кад ми је оно казао а сад, б 
{S} Стајали смо дуго, врло дуго, па нас онда пребројаше и наредише да крећемо праћени старцима  
 те да нам одслужи службу Божју, па нас онда благослови и пође натраг у село и са њим она два д 
е, је л’ само Немац на престолу, он већ онда зна како Виљем тумачи међународне уговоре! — упада 
ве побити овде, пред вама, браћо, па ћу онда себе! — хукну један родитељ очајно.{S} Мајка дечја 
све на ногама.{S} Онде се скрхала кола, онде се друга испречила, коњ који се одрешио луња сам п 
а туђем ћепенку мараму са јелом и руча, онде по неко усамљен, ослоњен на зид, на дирек општинск 
да пређе с кућом у Бачку, јер га, веле, онде неће оставити на миру.</p> <p>— Наши официри сваки 
И ако је поноћ још је све на ногама.{S} Онде се скрхала кола, онде се друга испречила, коњ који 
егово је село, моје село, наше село.{S} Онде нам је фамилија, жене и деца, коју смо оставили и  
<p>По улицама ватре, логори и вашар.{S} Онде видиш прашти сикира и сече фијакер те подлаже ватр 
ране, иза које избија кумановски друм — онде и ни корака даље.{S} Треба се склонити само док та 
зашла сад из каменог обиталишта свог да онде, са врха моста, мами пролазнике у смрт.</p> <p>То  
а без крова и огњишта, увукла се овде и онде у какав кутић пустог двора, изабрала <pb n="11" /> 
времена на време само чуле су се овде и онде гранате, а из даљине — рекоше на Дорћолу и на Град 
евришу.</p> <p>Осветљени прозори овде и онде по вароши гасе се један по један и настаје тама и  
орима да се помичу завесе, затим овде и онде отшкринуше се лагано прозори и најзад, отворише се 
не, отпочело чаркање.{S} Плане овде или онде пушка са непријатељске стране а одговара јој наша. 
Водиће се борбе пред самим Скопљем, ено онде, видиш онде, — и професор показа на газибабску узв 
 површину.{S} Видиш гомилу овде, гомилу онде, гледају, блену, не знајући ни шта се све дешава у 
рбе пред самим Скопљем, ено онде, видиш онде, — и професор показа на газибабску узвишицу која п 
S} Оне су несвесне свега што се догађа, оне у свему виде само један <foreign xml:lang="fr">déra 
причу, подиђе нека језа.{S} Она пећина, оне свећице, па служба у пећини, па глад и умирање од г 
 начинио себи столицу од њега; заставе, оне славне заставе, које су у рату за ослобођење водиле 
е крв под кожом а на очима крупне сузе, оне што их мраз изазива.{S} Промрзла су а недовољно обу 
="384" /> отвори још једном оне велике, оне паметне и пуне израза очи и погледа боно дечицу.{S} 
 прихвате и збирају се наново у гомиле, оне гомиле које стоје од јутра до мрака на улици очекуј 
вим тренутцима биле недовољно одређене, оне би прелетале час на тренутак када му се предаје Душ 
 да може испунити и други део дужности, оне према кући и породици?</p> <p>Пошла сам у Крагујева 
} Дуго смо после ћутали и гледали тамо, оне плаве и модре планине, гледали смо као неку светињу 
ошто су утврдиле да такве живце немају, оне су се радије придружиле одборима за приређивање кон 
нском корзу „ипак бити мало живота“.{S} Оне су несвесне свега што се догађа, оне у свему виде с 
постоји још што, што он није сазнао.{S} Оне, за које се мислило да су обавештенији, јер имају в 
рсту забаве и нове теме за разговор.{S} Оне су покушале да буду и болничарске и направиле су би 
танта:</p> <p>— Сећаш ли се — вели му — оне Наполеонове слике при повратку из Москве?</p> <pb n 
 могле би поћи овим путем преко Љуме, а оне које се повлаче Ибром, и које се налазе у Санџаку,  
павамо мало, јер смо сви били поспани а оне узеше да спреме јело и тако у послу прође тај први  
зданије о возу.</p> <pb n="105" /> <p>А оне гомилице које се прибрале под каквом стрејом, дрвет 
хиве и рачунске књиге, него би хтели да оне њих спасу!</p> <p>Одобрише и други да је тако и зам 
дуго краљевске сени.{S} Молиле су се за оне што су остали на дому и за ове који су кренули у зб 
ећи се Богу за оне који су кренули и за оне који остају.{S} Из цркве, Краљ је пошао пешке на пу 
p>У Приштини, где слази пут најкраћи за оне који бегају из Крушевца, Ниша, Прокупља, Врање и Ку 
тојао је целу службу, молећи се Богу за оне који су кренули и за оне који остају.{S} Из цркве,  
 воштано лице и очи пуне топлога израза оне госпе у црнини, коју сам први пут запазио на скопља 
то дрво.{S} Тамо на крају стазе те, иза оне шумице, близу оног дрвета, његово је село, моје сел 
оје мртваче.{S} Болела ме је горко суза оне мајке, која се морала преваром ослободити свога дет 
 дуги ходник, мени изађе пред очи слика оне мајке која је мало час са сретним материнским осмех 
p>Прође ми у томе часу крај очију слика оне двојице коњаника које смо синоћ срели испред Чаглав 
е сам и могла ићи и донде још, до обала оне реке, али даље...</p> <p>Заустих да кажем нешто али 
ћем из сна пробуђена варош, поздрављала оне од којих је очекивала свој спас.</p> <p>— Нисам твр 
а још већу језу кроз тела која су мрзла оне липљанске ноћи а не загрејала се студеним зрацима ј 
.</p> <p>Ноћ густа, као да је засводила оне тесне уличице те изгледа ти да пролазиш кроз неке п 
86" /> грозничавом радозналошћу пратила оне вести које су се тицале непосредне судбине Скопља.{ 
ема у мени више оне воље за борбу, нема оне храбрости са којом сам пошао.{S} Стајао сам усред б 
 провиђењем, допрла је српска војска на оне крваве обале, крај којих је пала једна српска круна 
је ли то миг историје који га одводи на оне исте мисли које су пре годину дана, у часу кад их ј 
ле је још одлазио од јутра до вечери на оне многобројне и бескрајне седнице Владе и Врховне Ком 
и овде џупримо! — гунђа један, једак на оне што носе ципеле уверен да од њих све зло потиче.</p 
д недара, ни храбрости да га спустим на оне даске, на влажну земљу.</p> <p>Занетој овим мислима 
ину, ево право овако! — показа један на оне тамне масе спојене са небом. — Сам сам, кога сам им 
S} Рањеник, којега је забринула судбина оне дечице, сети се нечега кад спази овога самртника.</ 
материнских очију; болела ме је судбина оне мртве мајке крај чијег се тела игра невинашце и оне 
p>И на мене остави дубок утисак судбина оне дечице од које се отац немилосрдно откида и која са 
раја гробове оних што су пали и прибира оне што су остали живи и доји их на недрима својим веро 
љски вешто скривени топови.</p> <p>— Са оне косе, али су тако скривени да не могу да их нађем!  
И сен маричкога краља, која је негда са оне далеке и крваве реке потегла чак овамо, да би испун 
{S} Да ли са тежине тога осећања или са оне зле непогоде у коју смо кренули — тек први тај кора 
нцуски аероплани...</p> <p>— И Немци са оне стране Дунава и Саве — додаје онај мрзовољни.</p> < 
лику.{S} Разочарана светина узе да баца оне светиње, од којих је свака један део историје; <pb  
ивали поморанџе, алве, симите, воће, од оне масе солунских продаваца која се обично начети на о 
, која се ваља друмом, тада она губи од оне своје тужне живописности.{S} Губе се детаљи, губе с 
ијански ланац и да загрлим све оне, све оне, што пуцају на мене!{S} Ох, кад бих смео, али не см 
S} Хвала му!</p> <p>Нисам запамтила све оне невоље које су се <pb n="491" /> предамном низале,  
 оборене главе, он прелази у памети све оне славне борбе из 1912, 1913, 1914 и 1915 године, кој 
оме великоме делу, које ће изложити све оне надчовечанске напоре и све велике патње српскога на 
тим у србијански ланац и да загрлим све оне, све оне, што пуцају на мене!{S} Ох, кад бих смео,  
иза државних кола појављују се опет све оне слике које смо видели кад је прокупачки збег слазио 
м и отишли тамо у поље, да изблиза виде оне сретне који неће патити као ми што ћемо.</p> <p>На  
рада до колена, стоји крај вагона, диже оне златне крстове и пита сваког редом и даје сваком ре 
ију ваших, нека би и мртви осетили сузе оне мајке, за коју су они животе своје дали; нека би им 
оји те две судбине?{S} Шта је то што је оне тамо определило да пођу једним возом а ове овамо др 
} Кад су из разбијених сандука покуљале оне „спрдње“, светина удари у кикот и тај ми је кикот п 
же а блато, које је покрило друм, после оне силне кише, замрзло се и покрило танком стакленом с 
ума, на једноме камену, видео сам после оне страшне липљанске ноћи, сад опет ону госпу у црнини 
те које изазива војникове сузе, осећање оне најтеже срамоте пред самим собом.</p> <p>И ено га,  
; цигани су навлачили старинске мундире оне славне жандармерије која је 1862. године изгинула б 
 из околних села; они нису изгинули пре оне мећаве већ после, јер ево локве крви на земљи нису  
криво кад се уверите да су лажне али се оне нама званично сервирају.{S} Ево, видите... — он зав 
ра.{S} Изгледа читаво море људи, јер се оне крајње ватре губе далеко тамо под планинама.{S} Не  
ти чистија, светлија још.{S} Видели сте оне силне гробове што су остали за нама, у њима су деца 
чаше и, причињавало ми се, као да шапће оне исте Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нест 
узе својом путничком батином да разгрће оне остатке жара у мангалу и сви се скуписмо нешто ближ 
о више није питао за вести, никога више оне нису интересовале.{S} Место питања о Русији и Румун 
лони а ја остадох, али нема у мени више оне воље за борбу, нема оне храбрости са којом сам поша 
узвишења које се, осветљено, издваја из оне тамне масе.</p> <p>— Да ли је то Пећ?</p> <p>— Шта  
а, па онда две и три.{S} Једна госпа из оне енглеске мисије, што спава близу нас, промрзла ваљд 
виђење које ми је у полусну изаткало из оне гомиле мисли које је мало час, већ својим првим пит 
 ветар, који се осећа како продире кроз оне рупе на дувару, које смо затисли.{S} Кад се отворе  
е као ветром потиснута; трчала сам кроз оне дуге ходнике као да се спасавам ватре која је здање 
а гомиле, која поче већ отимати јела, и оне спустише капке на прозоре те увећаше број гладних.< 
етар је био љубазнији. <pb n="235" /> И оне су кренуле са опремом потребном за корзо а разочара 
што ће им се дати један аутомобил.{S} И оне су га добиле; ако их је одбио командант, ађутант је 
заједнички покривали.{S} Видео сам га и оне ноћи у Липљану, крај ватре а срео га и на друму, из 
надио само дипломате споразумних сила и оне у Софији и оне у Нишу, и то у толикој мери, да је < 
жда и претераним.{S} По где која кола и оне на њима пропрати гласно саучешће гомиле а по где ко 
Ноге му дрхћу, велике дупље над очима и оне две угибле испод слабина брекћу и разапета му се ко 
 тастеру чули од свога нишкога колеге и оне које путници са возова проносе дуж пруге.{S} Они че 
оперише од Ћустендила и Криве Паланке и оне војске која је у Овче Поље избила преко Царевог Сел 
 на орману, у којој су дечије играчке и оне старе књиге, које је он дугих зимских ноћи прелиста 
ма она нашла себи снаху.{S} Кад су се и оне разудале, <pb n="20" /> дорасле су оне које су биле 
и оне, што јој бомба раскрвавила дете и оне <pb n="495" /> што је својом крвљу задојила дете.{S 
јке крај чијег се тела игра невинашце и оне, што јој бомба раскрвавила дете и оне <pb n="495" / 
омате споразумних сила и оне у Софији и оне у Нишу, и то у толикој мери, да је <pb n="70" /> је 
се прозире али је у шуми још био мрак и оне свећице што су се кретале овамо <pb n="251" /> и он 
чну збирати растурену пешадију па чак и оне трећепозивце <pb n="186" /> које је мало час запост 
мом све без коња.{S} А видо сам данас и оне што лете.{S} Је л’истина да и они ратују?</p> <p>—  
бацају и измичући пажљиво да не пробуди оне који су, немајући крова, полегали по улицама испод  
и потребне измене у распореду а охрабри оне, којима је намењено да приме први судар са непријат 
жалити ако подлегнем рани; треба жалити оне који нису испунили своју дужност према Отаџбини а н 
ка који ће, тамо у будућности, заменити оне што су поподали на бојишту.{S} За таљиге везана коз 
један из гомиле.</p> <p>— Треба збацити оне бабе из аутомобила па метнути овог јадника! — додај 
ари и око њих се прибирају, распитујући оне који су раније ту, да л’ знају што поузданије о воз 
не назебеш, чувај се молим те!{S} Обуци оне топле чарапе што сам ти послала... да, због влаге.{ 
алвана а црн дим куља пластовима и гуши оне које обухвата.{S} Сад је већ пробијена и друга тава 
 од нас застао, напуштајући за тренутак оне тешке мисли које су му биле нераздвојни сапутник, и 
 настави своју запевку.{S} Запитала сам оне око себе шта јој је.</p> <p>— Изгубила дете несретн 
нако ми је био пред очима он и чула сам оне његове речи: „Пази, кад се вратим да не чујем што р 
и и са пожртвовањем гинуо.{S} Оптужујем оне који су требали да нам даду пример а они су на прот 
о их везује за нашу судбину?{S} Разумем оне, међу њима, који су Словени и у којих се расни осећ 
 пробија кроз гомилу и свако носи, осим оне опште још и своју сопствену невољу, свако свој бол, 
техе на Косову — па ипак, када се сетим оне слике у Младеновцу, ја ништа толико ужасно не знам  
 Бог је добар, те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом, па ако још Новица буде имао 
а је Бог добар те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом.{S} Све сам веровао да ће би 
брима, <pb n="384" /> отвори још једном оне велике, оне паметне и пуне израза очи и погледа бон 
ипати бујицу речи праћених живим гестом оне здраве руке и гневом који му је пламтео из очију.</ 
а гроба.{S} Чичица је дуго, дуго гледао оне модре повијарке, где толики млади српски животи леж 
унемо Краљу Петру.{S} Кад сам изговарао оне речи из заклетве, како ћу бити веран, ја сам се тол 
е дуго стајао пред вратима и одлазио до оне чистине иза начелства, испред Бајазитове џамије, од 
тиво пружамо руку вратима казнећи тешко оне које је судбина већ казнила.</p> <p>Девојче је ућут 
авезничким трупама.</p> <p>Да није било оне покварене браве на вагонским вратима, та би наредба 
итивао је сваког понаособ и све заједно оне заробљенике што седе са жандармима под шупом, греју 
јатељу да се посаветује; жене, нарочито оне које су биле без мужева, потрчале су у родбину и у  
и на Марици! — и са страхом се опоменуо оне <pb n="292" /> велике српске катастрофе на тој најк 
м преко оних планина, кршева и стена, с оне стране Дрима, где његов несретни народ, измучен и г 
ше својом артиљеријом, која је остала с оне стране Дунава, а изложени нашим бајонетима, скупо и 
о би и читаву армију која је одсечена с оне стране Мораве, која мора бити заробљена ако ми овде 
се зна да слази с Љубића и укопава се с оне стране Мораве.{S} Варош је спремна за предају и оче 
оманда.{S} Једна батерија заустави се с оне стране ћуприје и артиљерци сјахаше с коња те почеше 
че су прелазили па изгинули! — говори с оне стране улице један бакалин, који је ту скоро изишао 
е да прашти бомба.{S} Немци потисли већ оне трупе које су се бориле на Дорћолу и у Душановој ул 
а ноћ у Липљану била је најхладнија ноћ оне оштре зиме која нас је у изгнанству пратила.</p> <p 
крхало се све, скрхала се цела Србија у оне испреплетане, тесне и прљаве улице призренске.{S} В 
агодњу а тај поглед враћао га је опет у оне светле дане, у дане славе.{S} И место те мисли да г 
: дај Боже да Србијанци толико потерају оне, да прођу наш ров само, те да се ми ослободимо.{S}  
мо пропаст Краљевине већ и капитулацију оне идеје коју она у овој борби представља и чији је он 
 оне разудале, <pb n="20" /> дорасле су оне које су биле одојчад кад се син од мајке одвојио, и 
 искрено.</p> <p>— Вама зар?{S} Коме су оне лаке?</p> <p>— Нису ми тешке — одговори ми звучним  
шта је било, он је опазио да је на лицу оне жене оцртан дубок неки бол и у његовој се племенито 
епео, миш који гризе дрво у долапу, дах оне деце што су спавала и крчање у грудима учитељевим.{ 
оје ћемо залити крвљу својом, то су баш оне планине, које сам онда са Врдника догледао, онда, к 
рности код ових несретника, који су већ онемели од глади.{S} Један ми је изјави гласно, речима: 
испредају дуге и стоструке комбинације, онемиле су од изненађења и бриге на глас да је Врховна  
се погасиле светиљке а улице опустеле и онемиле.</p> <pb n="161" /> <p>Једва ако се још чује лу 
са албанске границе, имале би задаћу да онемогуће сваку везу бугарске војске која оперише од Ћу 
о разорила сан једнога младога народа и онемогућила да се две братске војске састану под зидина 
о и услед напора да се извуче, мотор му онеспособио.{S} Он је одмах пристао да иде пешке.</p> < 
иче... да... може се рећи... управо да, они мобилишу.{S} То за сад — према извесним сазнањима — 
делили тешку судбину одступања са нама, они су поднели само физичке али не и душевне тегобе.{S} 
ридолазе им нови који увраћају с друма, они им праве места крај ватре или их упућују где могу д 
ва крећу; седла на њима већином празна, они који су их јахали остали су тамо, на бојишту.{S} Ка 
ева.{S} Ја кад сам измако до Позоришта, они су већ били у Душановој улици.</p> <p>— Немци?</p>  
и брат одричу се заједнички свога бића, они се из пољупца не рађају, они у пољупцу умиру.</p> < 
команде трупа нових области и дивизије, они што треба да држе центар у будућој великој борби, о 
</p> <p>— Ама зар ће истина, господине, они преко мора? — запитаће ме један простодушан, средов 
и Врховне Команде не могу тако да журе, они лагано иду, стопу по стопу, пратећи носиљку свога ш 
 Они који су седели на земљи дигоше се, они који су били у задњим редовима навреше да се пробиј 
еограђанин.</p> <p>— И право је, момче, они су дошли да отимају туђе, ми бранимо своје!</p> <p> 
ти пред очима они престрављени погледи, они изрази бола и патње и све се сједињава у једну црну 
ше осећања и бола.{S} Ми смо подносили, они су само посматрали.{S} Ако су, којим удесом, и поде 
е возови сучељавали и кад буду кренули, они ће поћи <pb n="113" /> разним правцима, један доле  
{S} Они ће месецима патити и злопатити, они ће месецима лутати по снежним планинама, гоњени, уб 
е.{S} Међу мртвима и наши трећепозивци, они несретници што су тако скупо искупили своју старост 
и Престолонаследник.{S} Они су војници, они ће с војском.{S} Влада је отишла — то значи нема ви 
!</p> <p>— И ко зна да то нису бегунци, они пред нама?</p> <p>— Зар да заноће у овој планини?</ 
обљеник, ту избеглица.{S} Виш оно тамо, они крстићи у реду, све је то војска, српска војска.{S} 
говара.{S} Затичући ту обичан разговор, они меркају одатле остале групе па где виде да неки гос 
вога бића, они се из пољупца не рађају, они у пољупцу умиру.</p> <p>То је та чудна прича што је 
у чешће за собом.</p> <p>— Ако нападну, они ће изненада, из заседе — рећи ће неко.</p> <p>— Зат 
 Енглези и Руси кад изгубе једну варош, они упознаду њену вредност.</p> <p>— Готово!</p> <p>— Т 
. — Ово су све Арнаути из околних села; они нису изгинули пре оне мећаве већ после, јер ево лок 
е, које су подметали под задње точкове; они, који су ишли иза кола да протегле мало ноге, почеш 
овања, избећи ће и мраз и глад и патње; они у колима која иду у Митровицу, полазе на тежак пут  
а светлосне линије на шалонама утрнуше; они што су вирили на капиџицима појавише се на улици и  
је им ни потребно било ма шта говорити; они су сами собом и својим путовањем казивали и сувише  
ла у јендек узносе се раменима на друм; они који су се погубили опет се налазе и поворка креће  
штва моћи испросити која мрва хлеба.{S} Они, који су из Шумадије кренули на колима, опремљени н 
ком и још неколико оружаних војника.{S} Они разговарају са њим, говоре му тихо, благо, као што  
и ће остати да сачекају непријатеља.{S} Они су испунили друм и иду од једног до другог дућана и 
зе на тежак пут страдања и искушења.{S} Они ће месецима патити и злопатити, они ће месецима лут 
апред, као једна и једноставна маса.{S} Они који су седели на земљи дигоше се, они који су били 
ква се не памти од потопа Господњег.{S} Они што су се борили и што су нас бранили или изгибоше  
ако песимистичко тумачење те појаве.{S} Они међу нама, који су имали каквих веза са страним кон 
путници са возова проносе дуж пруге.{S} Они често пута сазнају вести пре но што их и надлежне в 
своје познанике, пријатеље и рођаке.{S} Они што придолазе, пре но што се здраве, питају: „Има л 
х се деле две тако различне судбине.{S} Они у колима која слазе у Солун, после неколико сати пу 
оје, коњи се самаре, кола се товаре.{S} Они, који су се ноћас у ноћи погубили, траже се међу со 
јко вели: „Добро је и ово, има горе.{S} Они што су изгинули не марширају више!“ Ето такав је Бо 
 толерирати.</p> <p>— Не, варате се.{S} Они не претендују на Призрен али захтевају да се он да  
овца велика борба а после и на Сави.{S} Они су били прешли на нашу страну и тукли се доле на об 
сак догађаја, који смо преживљавали.{S} Они су га били тешко притисли и поколебали у њему и пос 
сака, а живци им огрубили и отупели.{S} Они посматрају сваку, па и најсуровију појаву, са равно 
омрзли, поцепани, модри и поднадули.{S} Они седе мирно око ватре, одговарају понизно на свако п 
ших и нижих официра у ратној опреми.{S} Они сваки час улазе и излазе из вагона, шетају испред њ 
ече доле под стеном у грдној дубини.{S} Они су довозили своје аутомобиле до ивице ових стена, п 
ам себе па ћу умети и вас подворити.{S} Они ме се окануше па одоше даље</p> <p>— А како су на д 
ово мало ватре и нису пуштали к њој.{S} Они су с великом муком набављали сандуке, плотове, точк 
ош и стари Краљ и Престолонаследник.{S} Они су војници, они ће с војском.{S} Влада је отишла —  
ов београдске улице Карађорђев унук.{S} Они су тада као млади официри били у ескорти и учествов 
јући и шапћући забринуто међу собом.{S} Они који су били на горњем спрату, на прозорима, узвики 
е и зато га ваљда зову црним братом.{S} Они продиру, надиру, журе, сврћу у планине и у долине,  
 кад залази на врата да испроси што.{S} Они прилазе једној групи, јер им се чини да се ту нешто 
на Љум-Кули већ одмах наставили пут.{S} Они су преноћили у хану али су дуго седели на утрини, о 
ди!</p> <p>— Има, ама види какви су.{S} Они су на Церу били бољи, били су бар војници.</p> <p>О 
ми?{S} Је ли ко водио рачуна о нама?{S} Они што су се завукли по канцеларијама послали су нас д 
 да као напојницу кад падне Сарајево. — Они су из Митровице друмом у Липљан а тај друм не прола 
чешћем.</p> <p>— Не! — вели професор. — Они су се већ удостојили божје милости.{S} За нас живе, 
ску крену из села.</p> <p>Грешни људи — они су болеснога јединца повукли из села да га непријат 
да их пусте у вагон, дотле су официри — они што треба да држе центар у будућој великој борби —  
родна посланика.</p> <pb n="85" /> <p>— Они су се свакојако решили на то, пошто су се тачно оба 
изрен!{S} Бугари силазе овамо.</p> <p>— Они су још гори.</p> <p>— Ја као рачунам, Призрен је је 
 <p>— Да, знам!{S} Ко је доле?</p> <p>— Они, пуковници и ја.{S} Нико више.</p> <p>— Хоћете ли п 
ни који су измакли испред нас?</p> <p>— Они су већ заробљени!</p> <p>Сви поражено ућуташе и ако 
 <pb n="284" /> чувамо и носимо Краља!“ Они инстиктивно осећају да им је судбина доделила замаш 
е пролази, и људи и време и историја, а они се упорно зарили у бистричине обале и мирно леже ту 
кад се засија по блату гомила ордена, а они помислише ваљда злато, па напунише жене кецеље, дец 
ви - Ама лепо рекох ја: није свршено, а они мени: свршено је, Новице.{S} Веле: нема више пушке, 
навек јер ће је оставити ту, у јарку, а они морају даље, без ње.{S} Један коњ лежи на друму уда 
апутала сам сама себи — нека гине!{S} А они, који су се извукли, кад буду правили каријеру на р 
лаганој смрти, на коју сам осуђен.{S} А они од мојих другова, који су били срећнији, проћи ће к 
је у пламену.</p> <pb n="684" /> <p>— А они који су измакли испред нас?</p> <p>— Они су већ зар 
<p>— После, није прошло много времена а они почеше ударати на Шабац.</p> <p>— Аустријанци?</p>  
 жена, јуче су је сахранила њена деца а они, арнаути, помогли им да ископају гроб.</p> <p>Тешке 
вога и онога света! — нариче кукавица а они око ње је теше без уверења, без топлине, те им утех 
м биће зли, <pb n="409" /> биће опаки а они ето добри, чак ми и хлеб нуде...</p> <p>Последње ре 
 мучан и тегобан, једнако смо се пели а они терети боме нам свима отежали те смо посустали под  
S} Боље нека остану.{S} Ја морам поћи а они нека остану.</p> <p>Било је многих, који су тако пр 
маца.{S} Пролазе рањеници па их питам а они веле: „Не може им се ништа.{S} Отерасмо их колико с 
ло ово... туче граната, засипа куршум а они освајају улицу по улицу...{S} Треба да бегам... кук 
не који су требали да нам даду пример а они су на против учинили да се разочарамо.</p> <p>— Вид 
и који умиру благосиљаће милост Божју а они, који остају живи, завидиће мртвима.</p> <pb n="730 
S} Испред њих пишти зурла и удара гоч а они мећу пушке и шенлуче, па предвојише се, једни одоше 
, његов Ранко, његов Бата.{S} Чекају га они, јер се тамо већ чује пуцање српске пушке, јер су м 
ас дома, домовине и народа, ради којега они животе своје положише.{S} И кроз ту молитву нека се 
рочитати.{S} Ту седе један крај другога они, који се никад у животу нису срели и никад више нећ 
ла у недогледним редовима мимо мене, да они иду на своју Голготу и да је хришћанство према Српс 
е и војску шпијуна.</p> <p>— Неће ваљда они заузети Призрен!{S} Бугари силазе овамо.</p> <p>— О 
 згодније место?</p> <p>— А где би онда они који су сад на тим згоднијим местима? — упита он бо 
ђају, који су то подземни путеви којима они пролазе и који су то начини којима они освајају чит 
 они пролазе и који су то начини којима они освајају читаву једну поворку неорганизовану, непов 
 разноликости, ишчезавају ти пред очима они престрављени погледи, они изрази бола и патње и све 
овој улици.</p> <p>— Немци?</p> <p>— Па они... не знам колико их је, али је Дунав преплављен ча 
пели да га натерају да иде у Призрен па они остали и даље да решавају.</p> <p>— Шта ли решавају 
ну купити један па и два коњића али шта они могу понети, можда по једно ћебе, мало брашна и по  
села, далеко од родитељске куће.{S} Кад они тамо зађу по гробљишту да помену своје дете и не на 
и; то још српски топови говоре и до год они не занеме, ја ћу веровати у биће Србијино.</p> <p>— 
, кад испадне празна кутија од конзерве они је лижу и крваве језик на оштрој тенећки.</p> <p>Ни 
 сутрадан зором, већ се ведра лица буде они што су легли клонули и изнемогли; дижу се са вером  
 оружја задржати место у вагону на које они што су без оружја немају право.{S} Госпође <pb n="1 
ача косо те, да није минуло доба у које они што из гробова посећују свет смеју још одити по зем 
а, то значи Куманову нема спаса! — веле они који су већ подлегли бризи.</p> <p>— Крива Паланка  
 на Страцин.{S} Ту ћемо га тући! — веле они други који би још хтели да се храбре.</p> <p>Тако ј 
 почињу већ и да се враћају са Љум-Куле они који су јутрос и јуче кренули тим путем и они донеш 
ћ да тражи изгубљено дете; тешили су ме они око мене, исто онако и истим речима, као мало час о 
ца од ране, проћи ће то! — тешили су ме они исти и истим оним гласом као мало час ону несретну  
p>До Краља нису допирали да га узнемире они крици, надвикивања и жагор гомиле бегунаца, <pb n=" 
 Качаничкоме фронту, где се и даље боре они, којима ни једнога тренутка није поклецнула душа и  
гавајте то.{S} Ја волем, ја желим да се они не успавају у мени, да су увек будни; ја их дражим  
а другој ал нас је обе било страх да се они гадови, зато што их сад наши нападају, не почну ноћ 
ш и страх, ако је тамо загустило, па се они сруче и закрче друмове.{S} Боље да ми измичемо рани 
екли да у вароши и нема хлеба али ће се они постарати да добијем.{S} И одоше мирно, те мени спа 
без заштите и без потпоре.{S} Док ће се они први грејати на сунцу, на топлим морским обалама, о 
 Софију <pb n="67" /> и несумњиво би се они тамо у бугарској престоници још једном размислили п 
хове владе извесно обавестиле и, чим се они не одвајају од српске владе и чим они хоће у Битољ, 
/p> <p>Ту, пред начелством, срели су се они који су још синоћ веровали да неће никад доћи потре 
рањеници и болесници из свих пукова, те они једни за друге знају и казују.</p> <p>Кренула сам у 
т ходила.{S} Доћи ће последње време, те они који умиру благосиљаће милост Божју а они, који ост 
истини, може се узнети дим више шуме те они запазити, и посаветова нас као и попа, да се повуче 
атио кући својој, мислиш оставили би те они крај деце да их гледаш и да их храниш.{S} Не би бом 
рали му овце а оно рекло нешто ружно те они пушком па у чело.{S} Рекоше нам још, изгледа да се  
 нас — додаје други.</p> <p>— Питају те они, јеси ли војска или ниси.{S} Њима је до пљачке. — В 
пси! — једва одговори. — Знао сам да ће они ујутру доћи да једу цркотину и да ће ме пробудити.< 
ликим и раскошним дворовима у којима ће они од сутра живети, благодарећи и Богу што их је о дан 
ди и студи на снежним планинама; док ће они већ на првоме кораку, и ако и сами оптерећени бриго 
матрали непозване госте, преко којих ће они ноћас морати да прескачу, тражећи сточни измет које 
свога Краља.</p> <p>— Краља?! — учинише они престрављено и дохватише невојнички да скину шајкач 
на, неки наши кад се вратише са рада, и они који су радили по канцеларијама, саопштише нам да с 
17" /> сањала о своме успеху.{S} Ето, и они су родитељи и они имају родитељске осећаје и, како  
 се измеђ њихових редова и бегала.{S} И они су пуцали и са свих се страна чула пуцњава.{S} Изгл 
="293" /> у моменту њене пропасти.{S} И они ме саветују да бегам и износе ми неодољиве разлоге. 
пријатеља којега још не познајемо.{S} И они су се вратили у кућу и остали да сачекају непријате 
говога вође на путу бегства.</p> <p>— И они ми саветују да бегам, да се склоним.{S} Сто година  
кована.</p> <p>— А дивизија?</p> <p>— И они кују сандуке.</p> <p>— А је ли истина за Врховну Ко 
се речи и реченице те она општа врева и они делови реченица, који ти допиру до уха, изгледају б 
нас и оне што лете.{S} Је л’истина да и они ратују?</p> <p>— Истина.</p> <p>— Кажу да бацају ва 
о, очекујући да се среди колона те да и они добију места на друму.{S} Нова кола, која непрестан 
ени директиве у повлачењу и позову да и они одмах дођу у Скадар, седница се — последња седница  
а улици познанике и другове мога мужа и они ме упутише, те сутра одох понова и нађох врата на к 
 махале и почеше да се буде по кућама и они који у тврдоме сну нису ни чули до сад ништа.{S} По 
и мало, ни у какав рачун!</p> <p>— Па и они мобилишу! —- додаде доктор мирно.</p> <p>— За свој  
 носили.</p> <p>А борбе су тек почеле и они што се боре и гину, тек ће се борити и гинути.{S} Н 
кад доћи потреба да се напушта Скопље и они који у то, и поред свих повољних вести, нису верова 
тку некако поправити.{S} Али, када се и они већ растају од владе, кад крећу другим путем, најбл 
р или се чује реч и две а придигли се и они који су лешкарили па се повили око ватара и само се 
их, неиспаваних очију.</p> <p>Дижу се и они са калдрме.{S} Оно што си ноћас крај ватре видео ка 
ст и најупорније оптимисте, попустише и они који су до мало час веровали званичним извештајима, 
азговор о томе.</p> <p>Малочас дођоше и они војници што су зашли да нам нађу стан.{S} Мени и мо 
раво иза куће.{S} Дотле су већ стигли и они с друге стране, те опколисмо тако кућу да нам не мо 
 могу више, дигли руке, јер су почели и они да гину.{S} Не могу од куршума да се приближе рањен 
оме успеху.{S} Ето, и они су родитељи и они имају родитељске осећаје и, како се види, врло нежн 
ма.{S} Можда би се тако дали правдати и они лажни комуникеи у којима нам се причало о савезничк 
ји су јутрос и јуче кренули тим путем и они донеше нове гласове о опасности, који се гласови на 
/> кроз редове бегунаца правцем којим и они крећу, све док не допру до првих редова; други пола 
унце, не знајући да ће се мало за тим и они придружити општој невољи.</p> <p>Једва сам добила м 
ступали, тако су са народом и војском и они прешли преко високих планина и стигли овде, у Пећ,  
черао је ту међ њима.{S} Узео је, као и они, кришку хлеба у руку и мало куванога пасуља којим с 
по томе питању.{S} Упадоше у разговор и они који дотле нису уопште учествовали у разговорима; у 
собом а Србијанци лете за њима те нас и они прођоше.</p> <p>— Их, Боже, моје радости!{S} Помого 
 револвером у руци да нас гађају, већ и они са нама заједно, бацили сабље а узели пушке и револ 
е а по где која пролазе као кроз шибу и они на њима обарају главе обасути горким примедбама гом 
; леже мртви волови који се распадају и они који су тек липсали и са којих гладан војник сече п 
говорима; узвикивали <pb n="37" /> су и они који су до сад мирно и хладнокрвно говорили и уопшт 
 сестре и једног братића.{S} Их, кад би они знали где сам ја сад?</p> <p>А после малога размишљ 
идели док су га назидали.{S} Све што би они за дан назидали, <pb n="621" /> зла би вила за ноћ  
це - натоварене тешким теретима.{S} Сви они журе да измакну испред кола која ће доцније кренути 
ик лежи, наступа један тренутак кад сви они који су сакупљени, почну да иду на прсте, да шапћу  
рели и никад више неће срести.{S} И сви они разговарају, препиру се, јадају, исповедају и распи 
 обавештења са извора.</p> <p>— Да, али они мобилишу према нама, према нашој граници?</p> <p>—  
 — само, рекосте, то је била тетка, али они који управљају државом не смеју у овим тренутцима б 
 Узбуђење је очас обузело целу кућу али они на вишим спратовима, удаљени од места где се ватра  
шао у групама којима су се придруживали они који нису били на станици, да чују што ново.{S} Те  
? — рећи ће опет један од њих — Ми, или они што иду за нама?</p> <p>— Тешко нама ако толико буд 
е да чују разговор.{S} Да ли су то били они који су већ донели одлуку о себи те не желе да их м 
ата да отворим.{S} Пред вратима су били они, четири њихова војника.{S} Цикнула сам престрављена 
.</p> <p>Питала сам и те војнике али ни они нису знали ништа да ми кажу.{S} Један ме само научи 
ао да ће га одиста моћи чути и разумети они озго:</p> <p>— Хој, хој, почујте ме, крилати!{S} Ка 
и су јуче стрељани и иза којега ће доћи они који ће сутра бити стрељани.</p> <pb n="147" /> <p> 
или да је рањен?{S} Ако су већ у војсци они су по канцеларијама а ако су дорасли до војске, њих 
остану и сачекају своју војску, па ипак они иду за нама.{S} Шта је то што их везује за нашу суд 
а да има гвозден стомак.{S} Платиће нам они то, све ће нам платити, све до последње чивије!</p> 
е они не одвајају од српске владе и чим они хоће у Битољ, то значи да код њих постоји неко увер 
а ноћ коју су провели под својим кровом они несретници, који ће сутра у зору кренути у свет и н 
ни у шта више веровали; устају са надом они који су сваку наду напустили.{S} Лица, која си јуче 
и клонули и изнемогли; дижу се са вером они који нису ни у шта више веровали; устају са надом о 
 син, и пашћемо један крај другога, као они што су их опевале народне песме!“</p> <p>Мој син је 
ако иде за свој рачун.{S} Ено, гле како они тамо измакли, не би их могао ни довикати.</p> <p>—  
е, али данас већ, веровали су у то само они који нису могли праву истину знати или су је упорно 
 <p>— Па?</p> <p>— Па ће врло вероватно они у Призрену, нарочито штитити и подржавати албански  
убивим покретима.</p> <p>— Као да ће то они знати.</p> <p>Неће знати и не би знали, али ће се н 
а их ма чије мишљење поколеба или су то они који занеме и изгубе моћ размишљања пред великим оп 
p>— А ко зна где су они?</p> <p>— А што они?</p> <p>— Ех, што! — рече, па брзо додаде: — Веруј, 
је било но оним швабама и мађарима, јер они су бар робовали туђину а ја своме рођеноме брату.{S 
ад из каквих кола испадне оглодана кост они је грабе и глођу, кад испадне празна кутија од конз 
места, крај тараба сеоских, заузели већ они који су раније стигли; други опет преко кола разапе 
као да ваљам чему?...{S} И сад кад дођу они, провалиће подрум и избациће га као стрвину...{S} К 
а око којих, промрзли и уморни, спавају они шта су <pb n="561" /> још заостали и који ће сутра  
ако исто и у кафаницама, где се збирају они што не читају новине али су чули по где што од овог 
ло ваздуха.</p> <p>Путем се већ сретају они који су малаксали који су клонули, па напустили сво 
 <p>— Што да те питам ја, нек те питају они грешници који су ишли пешке за то што си ти вукао ф 
асмо их колико смо могли али нас сатиру они са чамаца!“ Тражио сам <pb n="461" /> од једног рањ 
} Да ли би се могло претпоставити да су они тамо опасност боље уочили или су малодушнији, потег 
би да присвоје себи јефтину славу да су они задали дефинитиван ударац српској држави, када су в 
 Турци су сила децо!</p> <p>— Па шта су они радили?</p> <p>— Зло су радили! — заниха нана главо 
ла гласно: „Куда ћете?“</p> <p>А кад су они прешли Бистрички мост и окренули пут севера у Подри 
где је!{S} Остала сам сама, онда кад су они први пут освојили Шабац, прошле године.</p> <p>— От 
шљања, додаде:</p> <p>— А ко зна где су они?</p> <p>— А што они?</p> <p>— Ех, што! — рече, па б 
ала и бити разлика између књига које су они написали и оних које ми будемо писали, те и ове кој 
ао други и заузео баш оно место које су они хтели.{S} Кроз рупе на зидовима дува студени ветар  
скази били су мање више једнаки; сви су они тврдили да су непријатељске снаге које слазе са Кос 
године тако сјајно послужила?{S} Сви су они, који се тога часа налажаху око Краља и без споразу 
нагло западу, још је слало зраке али су они већ били студени а осећао се већ и мразни вечерњи в 
и туда одио али веле не ваља.{S} Зли су они Арнаути а не ваља ни пут.</p> <p>— Па јеси ли одио  
нскоме фронту довољно изломиле, ипак су они тек месец дана у рату и, како других фронтова немај 
 код старице пробавила све време док су они били у Шапцу.{S} Није ме пуштала да излазим из куће 
е и препуне су наших рањеника.{S} То су они несретници што су се јуче, када је капетан излазио  
 и ручати и попити по чашу вина, што су они брижљиво и спремили, па ће моћи и проспавати после  
ртви осетили сузе оне мајке, за коју су они животе своје дали; нека би им тако земља била лака! 
ка и не мисли напасти Србију, о чему су они добили најдубљега уверења непосредно од бугарске вл 
че што су чули, да допуне оним што нису они чули и да прокоментаришу поједине вести.{S} Тако по 
5" /> ватре до ватре и питати где су их они, што се већ греју, набавили, јер нигде у близини шу 
Бугаре да се спусте са висова, са којих они доминирају и онда доле у пољу, наши ће примити одлу 
 другу.{S} Немци кад освоје једну варош они упознаду њену вредност а Французи, Енглези и Руси к 
и, Господару, овде изривен друм!</p> <p>Они се чак јављају и онима крај којих пролазе, а који с 
 <p>— Има, припитај тамо у селу!</p> <p>Они ободоше коње и хитро одоше даље а ми настависмо пут 
а му помогла молитва и покајање.</p> <p>Они други, што осташе у цркви, кад Радојицу одведоше ку 
оје перо и своје кичице посвете.</p> <p>Они себе чак сматрају као сапутнике Краљеве па се и бри 
 где је и ту на друму да заноћи.</p> <p>Они, који су имали кола, решише некако лакше то питање; 
м могла стићи и љубила официрима руке. „Они“ су се ноћас, тихо, мучки, да их нико не чује, изву 
 погледом, који је јасно казивао да су „они“ Аустријанци, али да је њој одвратно рећи то име.</ 
а нешто.{S} И онда поче тихо да казује, оним једноставним, промуклим гласом, који ће <pb n="406 
и у којима се породица прихватила мало, оним што је још из Шумадије понела, испаде на друм кроз 
мање и на више.{S} И чега ти ту нема на оним шињелима и шаторским крилима: женске ципеле, шећер 
и је морамо ископати! — додаде други са оним упорним поуздањем човека навикнута на борбу, које  
ле разговора који сам мало час водио са оним официром, разочаран у велику задаћу коју смо дотле 
био у Битољу.{S} Али се сретнем опет са оним професором што ме је скинуо са солунскога воза.{S} 
прихватите оног ко посрне, засузите над оним који клоне; приберите децу расуту по туђим планина 
г бедног девојчета са црном бошчом, под оним оголелим дрветом, на скопљанском железничком перон 
какав сад изгледа.{S} Погледах га и под оним завојем, који му је покривао леву половину главе,  
 те сутра зором наставити.{S} Што ближе оним ватрама, њихов се број све више множи, простор по  
и је мојим рођеним језиком, рекао ми је оним истим, којим се моја мајка моли Богу, а мој бабо з 
афане да преруче што су чули, да допуне оним што нису они чули и да прокоментаришу поједине вес 
/p> <p>И морало се кренути.{S} Пошло се оним другим и мучним путем кроз Јанкову Клисуру, којим  
 све то осветљено полусветлошћу свеће и оним светлим руменилом које разгорео жар из мангала рас 
смо се од сад подједнако интересовали и оним што се дешава у Солуну, па почесмо поред нишкога,  
аклања њихову силуету.{S} Пред овим или оним вратима стоје кола са упаљеним фењером а коњи, пок 
 сам је отворио и присвојио.{S} Понудим оним грешницима ту собу, у којој се неће моћи ни загреј 
 мучионицу, јер сам саосећала са сваким оним чију сам невољу тога часа сазнала.{S} Можда је сам 
 ће то! — тешили су ме они исти и истим оним гласом као мало час ону несретну мајку.</p> <p>Там 
чупали.</p> <p>Он ме погледа још једном оним ружним погледом, који ми је казивао: „Иди својим п 
ир, да нико у ствари и не води рачуна о оним операцијама на Рашкој...</p> <p>— Ама како да не в 
ремено о свему, и о великим бригама и о оним малим, личним невољама, и о Румунији и њеноме држа 
сточнога фронта била обавештена чак и о оним детаљима које је власт можда нарочито прећуткивала 
ам и туговао сам.{S} Теже ми је било но оним швабама и мађарима, јер они су бар робовали туђину 
идите ли, децо, и тамо смо лили крв, по оним брдима.</p> <p>— Како се зову она брда? — пита јед 
је постојало време, Новица за њу живи у оним годинама у којима се растао од ње.{S} Може се све  
 су све више и више расле <pb n="73" /> онима који су им придолазили.{S} Сваку од тих гомилица, 
љенима, пострадалима и мученима утехе а онима, који су га животом својим и крвљу својом искупил 
овници који су изашли из канцеларија са онима, који се пуни пунцати новости враћају из кафана и 
м јарку на путу родити и четвртог брата онима што вире из ћебади а Србији и четвртог војника ко 
пских кућа које су широм отвориле врата онима, који су их пре три године спасли Косовскога ропс 
 раставиле, има и пакосника који завиде онима који су боље прошли од њих, јер су се дочепали ко 
тио из патроле и довео га, подвикнуо је онима што су се после дневне борбе одмарали крај ватре  
а би се кроз њу могао обезбедити пролаз онима који су настављали пут даље за Липљан и Призрен.{ 
ривен друм!</p> <p>Они се чак јављају и онима крај којих пролазе, а који скидају капу Краљу а п 
дранске обале.</p> <p>Како смо завидели онима што ће мало час, за онолико сати прелетети преко  
 стола приђе и тамо да се нађе у помоћи онима који су чиновнику објашњавали да је свака опаснос 
ре, хоће ли да пуши? — вели поднаредник онима око ватре.</p> <p>Један га запита српски, други г 
вољама које је претурио преко главе и о онима које му тек предстоје а које не уме и не може да  
или бољи, били су бар војници.</p> <p>О онима на Церу и друга се прича причала у нашим логорима 
шло а што се све више и више згушњавало онима који наилазе.{S} Напред се ни корака није могло ј 
ти мрвица са стола, а толико је довољно онима, чија је душа бригом изгладнела.{S} Отуда из згра 
слави име твоје и нека оно значи милост онима, који су одужили дуг свој Отаџбини крвљу својом и 
 бориш србина убијаш.{S} Ко зна да међу онима, које ја треба сад да убијам, нема и рођака мојих 
 и он у неким колима, да није и он међу онима што се гомилама износе из вароши и заједнички сах 
епроходне албанске планине.</p> <p>Међу онима што су се кренули ка Битољу па се вратили са Љум- 
рим вековима тако казује ту чудну причу онима који му дођу на обале; причу о себи и о брату сво 
има и простиру се све до задњих редова, оних који су вечерас тек кренули отуда одакле смо ми ју 
 у ваздуху врхови минарета и јабланова, оних јабланова који о пролећу, као перјанице поноситих  
ђенерал, командант трупа нових области, оних трупа, које бране нашу источну границу од Козјака  
ану традицију и у душама <pb n="597" /> оних, који су већ почели заборављати казивање својих оц 
зори и појавише се гомиле чупавих глава оних који су мало пре без наде полегали.{S} На свима се 
азити крај нас хиљаде и десетине хиљада оних којима је авет глади својом суровом кичицом по вош 
 пламену изгубили свога, у другоме беда оних који су изнели само главу и крпе на себи и ужас св 
би сакрио Карађорђеву звезду од погледа оних који су дошли са фронта.{S} Крај ових промичу жене 
 <p>— Тамо, ено видиш, тамо далеко, иза оних планина, тамо где се људи туку пушкама и топовима, 
на чаробна легенда.{S} Онамо, намо, иза оних брда, леже разорени двори нашега цара; онамо, спом 
иде напред а упро поглед тамо, тамо иза оних топола, тамо је његова кућа, његова ћерчица која п 
зположењу ни војника ни жандара, гомила оних међу којима има и српских рањеника, мрзнути и кисн 
ај ње пробдити ноћ али је велика гомила оних који не могу наћи чиме ће и ватру наложити.{S} Људ 
 је тужна, материнским погледом пратила оних четрдесет хиљада које су пролазиле мимо нас путују 
амљености у свету изазива увек у душама оних који пате.</p> <p>Морам признати да сам и сам био  
е разочарење јасно исписивало на лицима оних који су се збирали у кафане да заједнички брину бр 
ање морао је одговарати на разна питања оних, који су били господари те ватре.</p> <p>— Море ка 
 испред дивљих Арбанаса, који сиђоше са оних планина иза Дрима и ево је сведок сад, кад тај ист 
 не заборавите да у болницама лежи маса оних који су крвљу откупили то право да буду за времена 
 им кором врио млади сок, као млада крв оних што борећи се падају и гину прскајући, руменом крв 
ничке станице, па онда опет фијакер, од оних који су осамдесетих година још и изгледали нешто н 
S} Заклонито је, мирно је, далеко је од оних великих путева којима тутњи непогода — тамо ће нас 
љиге са бедним коњем у рудама, једне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са београ 
таљиге са једним бедним коњем, једне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са жељезн 
 се већ варош губи, иза капије једне од оних сиротињских кућица, вире два светла ока кад год Но 
ла од самога себе, срамота ме била и од оних, које сам сретао успут; мислио сам сви знају да са 
/p> <p>Њена је вера није одвојила ни од оних снова које је некада будна сањала, и које је као с 
ди официр био је мој познаник, један од оних младих и интелигентних људи који је за време мира  
цао бих ја и на Бога! — додаде један од оних у чије ћемо село сутра ући.</p> <p>Поведосмо Бојка 
 и ви стићи у Солун? — рећи ће један од оних скопљанаца, који већ од недељу дана на овамо редов 
 дете несретница — одговори ми један од оних, дрхћући и сам од влаге којом му је ваљда натопљен 
, куда би бего? — говори благо један од оних што несретнику везаних руку додаје у уста своју ци 
јатеља из Скопља.{S} Био је то један од оних ваљаних младића који ми се одушевљено ставио на ра 
ти — одговара приповедач. — Није био од оних што ће истрчати пред чету и викнути: „Замном те, б 
ћи своја отојичашња размишљања, неко од оних што су измакли не хотећи да се задржавају, узвикну 
м да узнемири сломљенога Краља; нико од оних, који су појмили величину болова који у овоме часу 
 београдске станице, па онда фијакер од оних који су осамдесетих година још и изгледали нешто н 
итао сам се и чуо чудну причу, једну од оних вечитих прича, које се кроз сва доба понављају и у 
онављају и у књизи и у животу; Једну од оних прича, које казују толико пута већ казану истину,  
 задужили у животу, а великодушност код оних које никад ничим нисте задужили.</p> <p>— Ти тражи 
штра јесења слана, сасушити венце славе оних који би да их из овог рата понесу.</p> <p>Промакао 
к и слази на Косово те пребраја гробове оних што су пали и прибира оне што су остали живи и дој 
ђ њих назире плавило неба.{S} На врхове оних планина са којих смо јуче сишли, пали сури облаци, 
 <p>Таква је пометња настала од прилике оних судбоносних дана а мало затим били смо већ на чист 
наслика сву ову невољу.</p> <p>А гомиле оних који су јуче и прекјуче добегли, загушиле уске при 
ше вече ближи, наићи ће све веће гомиле оних што су на друму далеко за нама заостали.{S} Распрт 
{S} Врисак жена, писак деце, довикивање оних који спасавају, узвици светине, све више расту.{S} 
, преклињање, гурање, тискање, праштање оних који одлазе, све то надвишава гласове топова који  
 престоница вардарске Србије и средиште оних вечних, историјских балканских путева којима су се 
и бона, свака од тих речи била је израз оних тешких осећања, које смо од јутрос сви понели крећ 
 пут.{S} Кренула је отуд, из далека, из оних питомих и храмовима културе и просвете раскошно ок 
ала чар тајанствене и чаробне вароши из оних заносних, старих прича, које су опчињавале наше де 
Сад се спремају да узлете преко Дрима и оних кршних и високих планина што их он грли, те да у ј 
ика између књига које су они написали и оних које ми будемо писали, те и ове коју подносим чита 
лађивао; сетио се првих успеха својих и оних првих задовољстава младе, сањалачке душе.{S} Опоме 
ва.{S} Међ гробовима су и многи гробови оних војника који су 1912 године сишли на Косово и, зал 
, више винограда приштинских, у близини оних светлих гробова где су покопане кости оних, који с 
х светлих гробова где су покопане кости оних, који су пре три године Косово осветили.{S} Тамо ч 
род и влада и Врховна Команда и остатци оних који су се борили и рањеници, који су напустили бо 
 учине.{S} Па ипак све се више пео број оних, који су се решавали да остану.{S} Док су се једни 
ио у ваздуху.{S} У једноме крају врисак оних који су у пламену изгубили свога, у другоме беда о 
 и пружила му руке, надвишује бони крик оних који су прегажени.{S} Магацин друге резервне болни 
ишић.{S} То је био официр, са којим сам оних тешких и последњих дана србијиних, чешће заједничк 
тао.</p> <p>Легао сам синоћ под утиском оних речи да је покојник још у Призрену умро а само је  
кли, кад буду правили каријеру на рачун оних што су изгинули, узећу земљу са гроба детињег, зам 
 Скопљу.{S} Српска се војска повукла до оних положаја, до којих је, по освојењу Куманова допрла 
руке своје пријатељице, прелазити преко оних ланаца и гвоздених табла што одбијају сударе вагон 
 у томе тренутку путовао погледом преко оних планина, кршева и стена, с оне стране Дрима, где њ 
ручник.</p> <p>— Није далеко, ено преко оних њива, ено се догледа.</p> <p>— Је л’ оно? — учини  
ред нама, полегало је по земљи неколико оних смртоносних тичурина што сипају смрт из облака.</p 
е телеграме с бојишта а у кафанама, око оних, који су телефоном сазнавали новије вести.</p> <p> 
 ћошковима и пред дућанима, окупљао око оних, који гласно читају крупним и масним словима штамп 
и је у влажноме ваздуху лебдео или глас оних смртоносних звона, којима је зора оглашена, а који 
авно превалила те ме страх чућу сад већ оних шест пушака које значе крај живота онога несретник 
" /> <p>Зашто тамо?{S} Зашто на догледу оних који су пре пет векова пали ту; зашто тамо где гро 
ручити тело у гроб, који се ниже у реду оних, који су јуче стрељани и иза којега ће доћи они ко 
ам се као да сам погођен њима.{S} То су оних шест пушака, што сам их са стрепњом очекивао да ми 
примедбе, сем што, их прати гласан смех оних којима није до смеха.{S} За овим иду мале таљиге с 
едник, водим вод у борбу, на штету свих оних несретних људи који су ми поверени а млад потпоруч 
тави она. — Ону сам смрт очима гледала, оно је било невинашце коме није намењено да гине у рату 
 је то, што је сад на његовим коленима, оно поколење на које ће пасти сва тежина зле судбине ил 
гора, робоваће трима злима господарима, оно драго, оно крваво парче земље на коме смо никли, ко 
бегао је са нама у Приштину и онај јад, оно расуло, онај слом, она страшна слика коју је давала 
рица, али можда у планини!</p> <p>— Не, оно је ниско, биће да је крај друма!</p> <p>— И ко зна  
али оно није одговорило на моје питање, оно ме је и даље питало:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти  
а Петар остаде, погибе!“ или „Ено море, оно је кућа Симе Дабића!“ И тако сваки час на сваком ко 
а у пећини, па глад и умирање од глади, оно корење, па погибија чобанчетова; све, све нам је то 
ен у овоме тренутку био нешто малаксао, оно море жара као из огромне зажарене пећи сипало је то 
аће трима злима господарима, оно драго, оно крваво парче земље на коме смо никли, које нас је о 
радњом води разговор.</p> <p>— Па јест, оно и Константин грчки је протумачио по томе рецепту уг 
је погодило, није размрскало вашу руку, оно је размрскало вашу будућност, ваш таленат, вашу амб 
ма и што је учинио себи и своме детету, оно што је у његовој руци; замолих га да ми уклони дете 
угачи, велики и важан политички значај; оно је престоница вардарске Србије и средиште оних вечн 
 све тужнији.{S} Небо бледо, малокрвно; оно мало светлости којом је обасјан данашњи дан, пуно с 
Изгинуло све што је могло понети пушку; оно што је остало да нас заштити да можемо изнети главе 
е пружа ручице да га мајка прихвати!{S} Оно <pb n="502" /> горе, прво у реду, слатко девојче, л 
ћући главу и покривајући очи рукама.{S} Оно што сам видела било је страшније од свега са чега с 
истицале сенке јабланова и минарета.{S} Оно страховито ватрено огњиште, које смо сад из близине 
почех му љубити косицу, очи, образе.{S} Оно се расплака.</p> <p>— Како ћу да видим, како могу д 
ју.</p> <p>Дижу се и они са калдрме.{S} Оно што си ноћас крај ватре видео као гужву од које су  
, пропале и све друге наше тековине.{S} Оно што смо за ових сто година, одвајајући од своје сир 
а ви рђаво разумете моје разочарење.{S} Оно је само бол ал’ није и одрицање.{S} Ни једнога трен 
 рукама двоје дечице увијене у крпе.{S} Оно старије би и могло ходити али од мраза не може да м 
и изменили су били потпуно ово дете.{S} Оно је постало човек; човек по снази, човек по држању и 
о.{S} Хтео сам поћи па ме одвратише.{S} Оно је, брате, несрећа онај Чакор.{S} Ни вуци не иду та 
 пред очи у свој одређености својој.{S} Оно се поче понављати у моме памћењу са свима детаљима, 
мо им дали ни да се окрену за собом.{S} Оно је било, како да ти кажем, као кад туђа стока уђе у 
о далеко, не мислим ја тако наопако.{S} Оно што мене буни, то је оскудица сваке добре воље код  
цару и цар ђенералу, батина је било.{S} Оно си требао да видиш, па да не верујеш шта се учини о 
а, ових дана! — прекиде ми младић реч — Оно вече код вас, у Приштини; примили сте нас на преноћ 
 је изгледао као ватрена шума.</p> <p>— Оно је пожар! — узвикну неко међу нама гласно и проломи 
трица, видиш како је све већа.</p> <p>— Оно ће бити већа ватра.</p> <p>— Онда је то можда логор 
 — пита један остарији војник.</p> <p>— Оно тамо, у дубини, што узноси врх, биће да је Тарабош  
кроз који је звонио дубок бол.</p> <p>— Оно смо ми упалили?</p> <p>— Да ми, да би сагорели све  
а... и ми треба да крећемо, а?</p> <p>— Оно... ето је и киша престала.{S} Шта знамо хоће ли их  
их њива, ено се догледа.</p> <p>— Је л’ оно? — учини поручник.</p> <p>— Јес, господин поручник! 
са?“ — „Видим!“ — „То је Сава, синко, а оно иза ње је Србија“.{S} Дуго смо после ћутали и гледа 
му је требало удахнути нове снаге.{S} А оно је плакало и дрхтало је целим телом а чело му и руч 
ад запева попа „Слава теби Боже наш!“ а оно глас му звони по пећини и изгледа ти као да уз гусл 
ки шрапнел пробио главу па лежи мртва а оно крај ње, седи и игра.{S} Па рекох, грехота је.</p>  
дмену и гледала сам, ако не хранитеља а оно бранитеља куће.{S} А то ми је тако годило и тако ми 
о.{S} Таман дошла душа под грло свима а оно донеше једне ноћи наши из села три вреће пројина бр 
</p> <p>Детиње се хаљине биле осушиле а оно се у шињелу било загрејало те га обучем и узмем у н 
 не стигоше да један другоме одговоре а оно пушка и по други пут плану и тане просвира баш изме 
нче у пољу.{S} Веле, потерали му овце а оно рекло нешто ружно те они пушком па у чело.{S} Рекош 
ам је већ јасно било да варош не гори а оно што пламти над њом нисмо више ни бринули шта је.{S} 
али од мраза не може да макне ножицом а оно млађе још се није одвојило од наручја материног.{S} 
 руком да избришем детиње лице и чело а оно опет писну и расплака се.</p> <p>— Никад није толик 
ам се само да не буде на српски фронт а оно тако је и било.{S} Одведоше нас у Босну и пребацише 
е и недра и гази народ по оном ордењу а оно се расуло по блату на све стране.</p> <p>— Ех, ех,  
и животом својим пробија пут у животу а оно се ево смрћу својом одужује несретној мајци!</p> <p 
p> <p>— Кад смо прошли кроз Милановац а оно, отворили се прозори на кућама и изашао силан свет  
ри нека потајна нада, верујући ваљда да оно што је могло, може још увек бити.</p> <p>— Једна оч 
посрнуо.{S} Син му је под пушком; можда оно што се чује од јутрос и његова пушка пуца и не слут 
 није био слободан и изазивало је можда оно милосрђе према просјаку, који нам се, на последњем  
ња, везујући их увек за своју бригу, за оно на шта је у овоме тренутку најпрече мислити, за себ 
на небу, нека се слави име твоје и нека оно значи милост онима, који су одужили дуг свој Отаџби 
 доцније, кад сам одрасла, препричавала оно што сам доживела, те отуд знам све како је било и ш 
има неки нови осећај, да се буди у нама оно што је претрнуло и почесмо наново да верујемо и диш 
 док су прегледали спискове.{S} У обема оно исто <pb n="424" /> што сам виђала и у свима досада 
ка.{S} Очајно смо погледали око себе на оно неколико кућа које чине село а нас се десетине хиља 
туда са Карадага и све то потсети ме на оно учитељево упоређење са усијаном планином, која бљуј 
ј разговор јер сам знао да се односи на оно о чему смо сви на овоме путу једино разговарали; ти 
 од те групе, узвикну:</p> <p>— Гле, па оно је Млађа! — и предаде дизгине свога коња једноме до 
 отаџбину а сачувати краља.</p> <p>— Па оно јесте... одговара као убеђено трећепозивац.</p> <p> 
стом да се одмори и да прихрани коње са оно мало зоби колико му се још сачувало.{S} Обесио је з 
 ту, колико се могло и како се могло са оно нешто гроша, што јој остаде иза мужевљеве смрти а з 
ако... био им је увек трн у оку.{S} Кад оно био загребачки процес, одведоше га у Варадин те ост 
дном да заварам сам себе.{S} И, као год оно у Скопљу, пре но што ћу га напустити, тако и овде,  
} И, кад је видео да се све расипа, све оно зашта је толика крв заложена; кад је видео да му је 
 у тренутцима задовољства и туге и, све оно узбуђење које ми је давало снаге и моћи да мисао ис 
готово као и вестима са бојишта.{S} Све оно што би новине казале или што би се и иначе чуло, не 
 вика, препирка тамо и амо и уопште све оно што је било јуче и што је било прекјуче, кад се у р 
ири стотине дана упаљено небо, тамо где оно на северу наше Отаџбине грли видик, засиктале су му 
 који је седео према Краљу — Нема нигде оно.{S} Не би дао ја једну моју њиву за целу ову планин 
апетан, не желећи јој дозволити да каже оно што је и сам у томе тренутку помислио и што му је н 
 само пењу број жртава?{S} Тешило га је оно нешто мало војника колико их је сагледао и мало мла 
рене у непроходне планине.{S} С тога је оно, што још није уништено у Призрену, предато овде пла 
ре, толико поуздања у грађанство, да је оно одустало од својих одлука да се склања.{S} Када би  
гледали смо као неку светињу, као да је оно тамо света земља Јерусалим!“</p> <p>Прекидох му при 
с ко под кров примио.</p> <p>— А шта је оно тамо? — запитах га показујући на пожар изнад вароши 
дрветом у станичној алеји, као да би је оно сухо грање могло заштити од кише.{S} Ветар јој пови 
еп онда кад смо се растајали, кад ми је оно казао а сад, без ока и пребијене вилице.{S} Нисам у 
ђена ваљда питањем и болом, који јој је оно изазвало, њој наиђоше и сузе на очи, те извади из н 
 мораш.</p> <pb n="358" /> <p>— Е то је оно!</p> <p>Разговори се већ воде полугласно, више шапа 
матера и трагедије све деце.{S} И то је оно само што сам ја за један час видела а колико је нев 
е преко једанаест векова.{S} Као што је оно у Светој Земљи свака стопа, сваки извор, свако смок 
ија, све пунија и пунија.</p> <p>— Није оно ватрица, видиш како је све већа.</p> <p>— Оно ће би 
м! — рече жена и диже се, узе у наручје оно друго дете и пође.</p> <p>Ја хтедох да је уставим,  
 а народ, окупио се у гомиле, као и пре оно, али сад оборене главе, поцепан, измучен и умрљан б 
иге и очајање, а на западу, тамо где се оно наслања на врхове Проклетије планине и где Паштрик  
овољно сличности за упоређење, па ми се оно ипак и на силу наметало и изазивало ми тежак бол... 
атељској непрекидној ватри, капетану се оно зујање картеча чинило као зврјање телефона и чинило 
е кланцу допрли су и овамо у Скопље, те оно што је још заостало у њему забринуто се пита: где ћ 
и претрпао је, па је хитно раскопали те оно становништво, што је изашло из гроба, не уме чисто  
ам некада живот видела и, она нема више оно одвратно, студено лице и пожудни поглед тице грабљи 
 да нема више спаса, да не постоји више оно ради чега се војник бори и онда, тежње, да се бар с 
ла обухватити и прошлост и садашњост, и оно оронуло камење на граду, које прича о слави једнога 
егли по земљи старци из трећег позива и оно војника, што су их патроле јуче прибрале; полегли п 
 свет пролази и нико дете не прихвата и оно остаје на друму окрвављених руку од материне крви,  
е повлаче у правцу качаничкога кланца и оно су били последњи, почасни плотуни, избачени у одбра 
ноћас отпочинуло у Штимњи; кренуло је и оно што је стигло од јутрос из Липљана а не смело се за 
а непријатељем.{S} За капетаном крете и оно одељење коњице, што је синоћ у мрак стигло.</p> <p> 
, обавештенији, који је умео казивати и оно што новине не кажу, и око њега би се обично окупљал 
али смо своје обиталиште, превиђајући и оно мало рупа на зиду и ону велику гомилу сточног ђубре 
вија час тамо а час овамо, опазио сам и оно бледо воштано лице и очи пуне топлога израза оне го 
 измицало погледу оно што је пред њим и оно што је за њим.{S} Тек кад је сунце мало више одскоч 
ли су пешке, благодарни што им је коњ и оно мало хране и ствари могао повући те да их не носе н 
 <p>Прешли смо и Ђаковицу, прешли смо и оно село од којега вековима стрепи цела Метохија и у ко 
задржати на одморак, наставило је пут и оно што непрестано стиже са фронта, што тамо не може ви 
договарати.{S} Један ће рећи ово, други оно а неки Радојица, добар газда и домаћин, у зао час р 
и покрету.{S} Бојала се чуће и ко други оно што казује, а она је то сматрала као своју исповест 
у сена застртом шареном поњавицом, лежи оно болесно момче већ сасвим упалих очију.{S} Отац који 
где је чека отворена гробница, где лежи оно свето камење, под којим је сахрањена Царска Круна Д 
нило ми се да је нарочито ћутао.{S} Али оно његово око, које ме је тако оштро гледало, питало м 
гов одговор, погледала сам га у око али оно није одговорило на моје питање, оно ме је и даље пи 
овим звуцима, који очас збрисаше у мени оно мутно и тешко расположење, изазвано учитељевим кази 
ох да сам сама и замолих га да ми учини оно што је већ учинио другима и што је учинио себи и св 
поче да се тегли, испружи руке и отвори оно једно око.</p> <p>Ћутала сам и гледала га и он ме г 
 старачке очи нису биле кадре догледати оно што је он желео да види, он је ипак дуго и дуго заб 
 лица њихових се одиста могло прочитати оно што <pb n="714" /> су у доњој соби тако жудно очеки 
ви, одрешиле се торбе и почело се јести оно, што се муком набавило и чувало за највећу невољу,  
ложисмо ватре, те узавре вода, па кувај оно пројино брашно те да се гладни исхране и загреју ст 
илику да крвавим мастилом исправи у њој оно место од пре сто година, које је његовом неукаљаном 
, како сам желела да међу мртвима видим оно неваљало лице које се, чини ми се још и сад увек, к 
ачелниковој.{S} Он је носио под пазухом оно сироче а ја своје.{S} Ишли смо кроз улице покривене 
>А по странама улица, под стрејама, као оно о пожару, начичкала се престрављена светина узневер 
пет борба на нож, опет прса у прса, као оно пре а нема сад за нама официра са револвером у руци 
, ми смо брисали само очи од блата, као оно у купатилу после гњурања у воду, и настављали пут м 
 и појави се на улици озарена лица, као оно новембарских дана прошле године, када је прва речен 
 /> креће, читаву брешу и дуг траг, као оно кад веслом прођеш кроз воду.{S} Кад прође „колона“  
 покрива собом сваку стопу калдрме, као оно кад о поплави дере набујала река, која носи све што 
ећ се осећа студен загрљај судбине, као оно језа што предходи грозници.{S} Грађанство се потпун 
ди казаљка историје како се одмиче, као оно што се на великим сатовима, на тороњима германских  
слете тамо одкуд долази мирис крви, као оно дивљи гаврани што се прибирају и удружују још док р 
натих извора, мало повољније вести, као оно кад после несноснога и загушљивога летњег дана, исп 
S} Улица ври неким тихим узбуђењем, као оно кад са дна суда већ почиње да избија кључ.</p> <p>— 
 главу а ја салутирам сваком редом, као оно кад сам био мали па о слави дочекивао госте под шај 
езда изненађено неочекиваном силом, као оно кад пожар на мах обухвати кућу па се становници њен 
 у долину.</p> <p>Шта смо могли до, као оно у Липљану, да кренемо од ватре до ватре, спуштајући 
е застало и сав живот намах обамро, као оно кад сви човечији органи утрну од снажнога ударца.</ 
опире до нас потмули мрмор и жагор, као оно рој кад се из далека гласи, наилазимо већ на прве в 
доба сачекало се у потпуном ћутању, као оно кад се очекује последњи издисај некога кога је већ  
е потрајало дуго а дође човек ноћу, као оно пре, те нам јави радосну вест:{S} Турци сутра мичу  
бом неком топлом и лаком светлошћу, као оно месец у зимске ноћи.{S} Док су кровови у први мах и 
инија која се креће, повија, гамиже као оно кад мрави из мравињака обележе собом пут којим крећ 
Виђала сам сад њихове мртве војнике као оно пре наше.{S} Пре сам, сећам се, окретала главу, бој 
д земљом лебди танак слој светлости као оно кад у великој даљини горе ритови.{S} Кажу то је Лип 
и и дима и само чујеш жагор и зузук као оно из кутије коју деца напуне похватаним мувама.{S} Из 
им утрне сунце, тама се спушта брзо као оно црно порозно платно на позорници што ти погледу оти 
е гомилице, које је спровод просеко као оно чамац воду, нанова зберу и образују, почињу ове каз 
материнско срце и нисам смела, исто као оно отац кад је полазио, да сматрам то за тужан растана 
судбоносне последице донети.</p> <p>Као оно у старој источњачкој бајци што вила чуварица једном 
д очи у њеном правом облику.</p> <p>Као оно кад ти ко најдражи умре; ти знаш да је мртав, видиш 
а Богу, у селу није било других зала до оно што убише Марка Пајевића, али зло је било овамо у з 
сано другаче расположење но што је било оно које су синоћ <pb n="717" /> понели полазећи одавде 
карање.{S} Пушкарање ово није више било оно старачко пушкарање уз залогај хлеба, паљба је била  
, господине пуковниче, говорим вам само оно, што поуздано знам и што је тачно и молим вас лепо, 
ш само ону планину да прођемо, још само оно поље, још само... да је само сутрашњи дан да сване! 
е јуриш а нама чисто мило да подвикнемо оно србијанско „ура!“</p> <p>— Опет борба на нож, опет  
мо међ собом, бојећи се да не пробудимо оно мртвило природино које нам је истина испуњавало душ 
се сад дешавају; или је осетио да је то оно поколење, које ће донети суд о томе да ли је ово еп 
, војска је још покушала, да понесе бар оно што је најпотребније, што је најважније, што би се  
 очима својим извесан циљ и напушта нас оно тешко осећање бескрајности које нам је до сада прит 
 сви престрављено, мислећи да је ту већ оно што је свако слутио, од чега се свако плашио и стре 
кру вере.</p> <p>— У оно што ће доћи, у оно што мора доћи.{S} Не може једна овако велика борба  
 душе и последњу искру вере.</p> <p>— У оно што ће доћи, у оно што мора доћи.{S} Не може једна  
крености.{S} А храна то је вера, вера у оно што има доћи и ради чега се подноси бол; вера у неш 
е да се исписује неко поуздање и вера у оно што је војвода предлагао.{S} Војвода је наставио, о 
ко себе а далеко му је измицало погледу оно што је пред њим и оно што је за њим.{S} Тек кад је  
прекиде га капетан — Зар не видиш да су оно тамо српски војници, зар не видиш да сам ја српски  
ећам их се са приштинске улице, када су оно на Косово слазили топлички бегунци.{S} Кола вуче са 
елству и онај у централи, допуњавали су оно што новине нису стигле да забележе.{S} Свет се на у 
у, јер је већ наишао други и заузео баш оно место које су они хтели.{S} Кроз рупе на зидовима д 
ик, ту заробљеник, ту избеглица.{S} Виш оно тамо, они крстићи у реду, све је то војска, српска  
S} Не дај ти Боже да очима својим видиш оно што смо ми сагледали.{S} Све поклано, све живо по к 
пање колико блата. <pb n="365" /> Газиш оно пусто блато па ти тежа нога него и пушка и торба и  
Брегалнице; не оптужујем оног честитог, оног неканцеларијског официра нашег, који је и сам гину 
! — одговорих и изађе ми пред очи слика оног бедног девојчета са црном бошчом, под оним оголели 
кућа.{S} Ено је тамо преко њива, испред оног забранчића, на лево од друма.{S} Чим је сагледа он 
ине али су чули по где што од овог и од оног.</p> <pb n="41" /> <p>Ту се говори о томе шта је к 
те тамо у планине, подржите, прихватите оног ко посрне, засузите над оним који клоне; приберите 
три, четири и пет, и на земљи нема више оног клупчета.</p> <p>Крећу се већ људи овамо и онамо,  
еле пред подне да куљају из начелства и оног сокачића, у најживљем разговору да се крећу улицом 
риликама и неприликама које су овог или оног постигле због те господе са архивама и рачунским д 
па до Тимока и Брегалнице; не оптужујем оног честитог, оног неканцеларијског официра нашег, кој 
памет да ми је да у овој гомили сретнем оног трећепозивца што нам је ноћас у Штимњу донео пуну  
а крају стазе те, иза оне шумице, близу оног дрвета, његово је село, моје село, наше село.{S} О 
: „Ех, нек да Бог само да одрастеш, виш оног тамо — па ми показао слику Краља Петра — његов ћеш 
гове роле.{S} Сетих се најпре Манелика, онога иланинца са зверском снагом, онога што вели: „Срц 
 млада жена грлећи чврсто рукама Ранка, онога што воли школу.{S} Мајка сва избодена бајонетима  
ика, онога иланинца са зверском снагом, онога што вели: „Срце ми је довољно.{S} Оружје ми не тр 
p> <p>— Има у нас Арнаута једна реч:{S} Онога је кућа ко много зноја пролије у њене темеље и он 
 ми је довољно.{S} Оружје ми не треба!“ Онога што убија Себастијана, узима Марту у наручје и уз 
г порашћете, проживећете и остарићете а онога зла што ми видесмо ви нећете видети.{S} Прошла су 
еља.{S} Прште два три пут па се угаси а онога Радојицу тај час спопаде нека језа и узе га трест 
је то можда почасна стража крај ковчега онога који је већ умро?{S} Шта чува и кога?</p> <p>Бели 
а и сео на митровички, убеђен разлозима онога професора у сурој шајкачи, који му је развио план 
си ти? — запитах после извесног времена онога заробљеника који ми се опет придружио.</p> <p>— О 
ства.{S} И мене заболе несретна судбина онога оца, који се вратио своме мртвоме детету.</p> <p> 
к а небо се у даљини зажарило, ваљда са онога пожара на Дорћолу, те се догледала мрачна слика п 
егале кроз целу кафану.{S} Победилац са онога првога стола приђе и тамо да се нађе у помоћи они 
оних шест пушака које значе крај живота онога несретника, чија ми се слика не може никако да из 
а сам све по реду да му казујем, све од онога тренутка када смо се растали, као што вама сада к 
казивао да јој страх гуши и сад грло од онога што ће казати, као што је гушио онога тренутка ка 
могла наћи одобравања ни одзива али код онога <pb n="120" /> елемента, који једино у нераду мож 
са болом у души окрећу главу да не виде онога војника, којега су пре три године тако жудно погл 
ке, Ваљева и целе Колубаре, личио ми је онога тренутка на варош пометених, варош суманутих, кој 
ико старчића из трећега позива, остатке онога трећега позива, који је онако славно изгинуо, бра 
што <pb n="100" /> родбина крај постеље онога што умире, од тренутка кад је већ извесно да мора 
="391" /> вели — неколико пута за време онога затишја на виђење, долазио ми је и одлазио и доче 
то, вера у ма што.{S} Донде, до средине онога моста, који се узноси над граничном реком, та ће  
 не разочаравам друге.{S} То је осећање онога који тешкоме болеснику, за којега су већ и лекари 
 приликама бива, да се људи најзад сете онога од чега треба почети, шеф станице нареди да се од 
јчетом на рукама, била је Галипољка, из онога Галипоља близу Цариграда.{S} Мала, мршава жена, о 
наест пуних година храни она ту веру из онога неизмернога извора љубави која почива само у мате 
се.</p> <p>— Проклета ми душа и овога и онога света! — нариче кукавица а они око ње је теше без 
обро.{S} Нико више сем грешнога Марка и онога чобанчета није пострадао, али су домаћини и старе 
 ко много зноја пролије у њене темеље и онога је царство, ко много крви у његове темеље пролије 
ми борбу, не би то учинио ради вароши и онога света, који га је молио и коме је дао реч да ће и 
инуо ослобађајући је!</p> <p>Срео сам и онога младога официра који ми рече да је покојник још у 
рету за цигаретом и псујући и телефон и онога ко га је измислио.</p> <p>После читавога сата нап 
у <pb n="576" /> и погрешкама овога или онога, што је то повлачење тако а није друкче изведено, 
 те преклиње да му се макнеш с пута, ни онога пред тобом који се издире да га не потискујеш.</p 
да се склониш, не разумеш и не видиш ни онога за тобом који те преклиње да му се макнеш с пута, 
у, чији се живот свршава ту, на средини онога моста који се узноси над реком, јер се ту свршава 
м је на Скопљанској железничкој станици онога јутра, мислим 5. октобра, када је та станица била 
вде остати, али ми падоше на памет речи онога официра у механи и не одговорих ништа.</p> <p>— М 
ђела па левом обалом Бистрице води крај онога столетнога платана на Марашу, где су се некада ца 
сам напуштен, посрнућу, пашћу опет крај онога великога друма којим ће будућност кретати и преда 
рвавом децом својом; час на очајни клик онога, који пада али се не предаје; час на писак напушт 
 n="55" /> отишао у Солун, носећи собом онога дипломату административног оделења, донео нам при 
 пламена у кући која гори, смеје смехом онога коме је величина трагедије замаглила душу и разум 
n="19" /> куће па све доле до обале, до онога места где је Новичин чун увек пристајао.</p> <p>С 
 о одржању реда и чувању имовине све до онога тренутка док непријатељ не уђе у варош.</p> <p>—  
ала Дримових, неће више бити слободе до онога парчета које покрива наша стопа и које ћемо, праш 
ром, како никакав шушањ не би узнемирио онога што умире; или је то можда почасна стража крај ко 
д онога што ће казати, као што је гушио онога тренутка кад се ужас десио...</p> <p>— Не знам ко 
 изусти капетан гласом у коме није било онога његовога свагдашњега поуздања.</p> <pb n="207" /> 
жаја; или чујеш лупање у сто, вероватно онога што поручује „за све“.{S} Ни за једним столом нем 
а ће се вити застава која означава спас онога, што је преостало од читавог једног народа.</p> < 
коњу, оваплоћавала у народноме веровању онога „човека из народа“ који ће, по једноме пророчанст 
} Преседела сам целу ноћ на станици, на оној киши, и сутра дан тек ушла сам у воз.</p> <p>Девој 
да је опоје.{S} Сахранили смо је ту, на оној чистини испред пећине а после, кад макнуше Турци и 
ће нам служити за постеље а треће су на оној малој чистини, испред пећине, налагале ватре те да 
...</p> <p>Настаде мукла тишина, слична оној крај самртника кад му се већ упали свећа, кад свак 
г воза па, не слазећи са вагона, додаде оној са солунског воза најпре једну бошчу, па онда једн 
тижу топлички бегунци!“ и оста тако име оној дугој и непрекидној змијурини што се друмом више П 
странац прође кроз гомилу и приближи се оној госпи у црнини.{S} Он је кроз вагонски прозор виде 
 — и он диже мој фењерчић те га принесе оној хартији што ју је још држао у руци — видите, то но 
на.</p> <p>У тој гомили што промиче или оној, што стоји страном улице, срешћеш све што се, као  
 зна, биће ватрица? — узесмо нагађати о оној далекој светлости.</p> <p>— Ватрица, али можда у п 
ране каменога моста, горе у чаршији, по оној туђарској традицији из доба ћепенака, збирају се к 
 сам зграду у којој је војна станица по оној гомили војника и народа који се тискао пред њом.{S 
љено окно његов поглед поче да блуди по оној даљини која се у сивој и бледој перспективи, без с 
S} Али госпа диже главу и срећући се, у оној полусветлости, колику је гомила жара око себе раси 
ки пет стотина година подржао у вери, у оној великој и узвишеној вери која се исказује у љубави 
 остао седам осам дана, све до синоћ, у оној великој болници где је била гимназија.{S} У болниц 
данпут отвори ватрени казан пакла.{S} У оној ноћи, на друму, са дететом на рукама, изгледала ми 
у Призрену одузели су му и ту храну а у оној ужасној <pb n="590" /> згомили, која се укрштала и 
свет, да л’ се скрио, или да нисам ја у оној тмини залутала ван друма?{S} И кад би се бар могла 
незаштићене жене и мала деца врискала у оној гужви и гомили, док су рањеници и болесници кисли  
ту, обвијена црнином, изгледала ми је у оној тами, кроз коју је промицала, као неко више биће,  
а сам о њему и сазнала сам.{S} Био је у оној болници одмах иза начелства.{S} После, поче свет и 
то нешто имања, колико је могло стати у оној кутији, кеси или бошчи коју је свако грчевито стег 
ели смо на улици и на дворишту и нико у оној узбуђености није помишљао на себе а сад, чим први  
.{S} Певала је неку чудну песму, сличну оној коју мистрал пева кад се заигра са морским таласим 
, онолико колико је деда могао да ходи, онолико колико је коњић могао да <pb n="376" /> тегли.{ 
 одмичући се по неколико часова дневно, онолико колико је деда могао да ходи, онолико колико је 
 смо завидели онима што ће мало час, за онолико сати прелетети преко непролазних планина за кол 
Призрена, седмога новембра, испраћен са онолико узбуђења.{S} Светина је опколила њихова кола, и 
ак.{S} Тим се путем ишло опет у Србију, онолику колика је, и тај је пут био нека нада, нека дал 
диле на један мах нов осећај — чежњу за оном домовином, од које су се пре пет стотина година од 
ваљда.{S} Ако не друкче, наћићемо се на оном свету.{S} Бог је добар па ће нас све сабрати код с 
 још што је најгоре, рат са Србијом, са оном нашом Србијом.</p> <p>— Ух, како је моме баби било 
 свода изатканог каменим ткивом сличног оном са невестинских дарова; камени царски престо, разд 
 остали сретају, испред начелства, пред оном џамијом на почетку чаршије.{S} Био је студен дан а 
 три часа по подне а већ се смркава под оном непогодом и, кад се једва једном одушило те смо кр 
одишњег дечка чије је опружено тело под оном поњавицом.{S} Мајка му руком превлачи усијано чело 
ске дете што га је носио, покри му лице оном марамом којом је било покривено, прекрсти се и диж 
ори, савладана умором од пута, мразом и оном тугом која код ње изгледа увек свежа и која као да 
пати читаве товаре новости.{S} Пошли би оном алејом која десном обалом Вардара води ван вароши, 
p> <p>Испустивши њега, професор прилази оном вишем чиновнику, кога је светина и иначе пре два д 
јем детињству.{S} На то смо је изазвали оном гомилом питања којом деца тако раскошно засипају с 
иних, чешће заједнички бринуо, шетајући оном оголелом алејом која води у подофицирску школу или 
ем другом но о својима, о свом крају, о оном што нам је пред очима...</p> <p>А у Бојка светле о 
еље, деца корпе и недра и гази народ по оном ордењу а оно се расуло по блату на све стране.</p> 
тога тренутка у Куршумлију.{S} Онако, у оном лаком капутићу, без опреме, без ичега, кренуо је л 
ба да молим, може бити војник; војник у оном смислу у коме је то био мој муж и може ме дочекати 
питам.</p> <p>— Ех, како! — ману старац оном слободном руком. — А ко за мене и зна да постојим? 
 Бога Оца, већ ономе окрвављеноме Богу, ономе Богу коме је немилост оцатом жеђ гасила, у чије с 
ку низа столицу поче предавати дремежу, ономе дремежу који умор душе намеће.{S} Да би га се отр 
 и полуотворених очију предадох се сну, ономе сну при коме човек нема више власти над својим те 
ила, у чије су се груди копља заривала; ономе Богу који је крвљу својом откупио наук свој.{S} М 
нин се сам натовари и кренусмо даље.{S} Ономе несретнику није било помоћи; оставили смо га тамо 
а стрепњом очекивао да ми огласе зору а ономе несретнику, што сам га синоћ видео везана крај ва 
 даље.</p> <p>Кад сам, седећи јутрос на ономе обореноме дрвету извадио залогај хлеба да се зало 
и и хоће да се врате да заложе ватру на ономе огњишту, где се она пре пет стотина година угасил 
х, како нам је тек, данас овоме а сутра ономе, заиграло срце кад би спазио познат друм, познату 
/p> <p>— Је ли га тражила? — обратих се ономе који ми је казао њену злу судбину.</p> <p>— Тражи 
адо гинули и да знате како смо завидели ономе међ нама, којега су пронели на носилима тешко рањ 
емено, свако свесан да ће кост припасти ономе ко до ње пре стигне.{S} И дочепаше је једновремен 
бре воље код надлежних да воде рачуна о ономе о чему није смело да се не води рачуна.{S} Видите 
пак тихим гласом води.{S} Говорило се о ономе, о чему је у то доба цео свет говорио.{S} Говорил 
је извесно ваљао у памети тешке мисли о ономе, што њега и његове чека за који час и за који тре 
ућине...</p> <p>Разговор један и исти о ономе што се тек преживело и што се још и овога тренутк 
еђашњу вашу напомену.{S} Говорили смо о ономе војничкоме препаду, који велите да је предлагала  
 кад сам изашао на улицу тога јутра, по ономе што сам видео и срео, није се тај утисак изменио. 
аве бродови са заставама које носе спас ономе што је преостало од читавог једног народа.</p> <p 
рестолу Божјем, о деснују Бога Оца, већ ономе окрвављеноме Богу, ономе Богу коме је немилост оц 
их јунака под шлемом, оцртавала су се у ономе руменилу од жара, које се проткивало кроз модри д 
; товарни коњи збијају се међу кола и у ономе гужвању и тискању обарају један другоме товаре у  
ли смо на друму под кишом, не знајући у ономе мраку ни где ћемо.{S} Стајало је тако хиљадама ду 
 живот кад се буде рат свршио и о свему ономе што је мајци тако драго да разговара са сином.{S} 
нети, о беспућу кроз Албанију и о свему ономе, о чему се стално говорило и на друмовима и крај  
вао.</p> <p>— А ниси се бојао — рећи ћу ономе крвавом несретнику, кога смо већ били стигли — ни 
<p>— Их, Боже, моје радости!{S} Помогох ономе другу, те се ослони на мене и пођосмо у позадину. 
и ће ми: „Видиш ли тамо, хеј тамо доле, ону реку што беласа?“ — „Видим!“ — „То је Сава, синко,  
е види.{S} Зар тако ја улазим у Србију, ону Србију коју сам <pb n="637" /> толико желео?{S} Ула 
.{S} Најзад сам отишла у трећу болницу, ону више града.{S} И ту сам чекала два дана али — он је 
p> <p>— Објаснићу вам! — настави она. — Ону сам смрт очима гледала, оно је било невинашце коме  
х невоља, ја сам у Младеновцу преживела ону језовиту трагедију са мојим мезимчетом коме никад в 
 сутра у зору нек изведу топове тамо на ону чистину испод Патријаршије, па да се искупимо сви м 
дај, пази!</p> <p>Сви обратише пажњу на ону страну одакле ватра бљује.</p> <p>— Ено, рикну! — и 
петролејске лампе, наново се наднео над ону карту ослонивши, бригом већ изорано, младо чело на  
роши, на једном узвишењу, осветљавао је ону мрку гомилу кровова под собом неком топлом и лаком  
p>Понудих му још једну цигарету, јер је ону прву одавно посркао и жудно бацао погледе на моју.< 
по сата.{S} Изгледало је као да се кроз ону гужву и сплет људи, стоке и кола, што је закрчио ул 
у о војнику, из петога дринскога пука и ону другу о несретноме оцу испричала је Госпа у црнини  
и, преживела сам последње дане Скопља и ону очајну гомилу бегунаца; видела сам и онај слом без  
, превиђајући и оно мало рупа на зиду и ону велику гомилу сточног ђубрета, преко којега смо мор 
ану сунце и заборави на бригу и своју и ону општу коју је с нама делила, те опроштена злослутих 
а да падне у руке.{S} Требало је видети ону страшну и тужну слику.{S} Разочарана светина узе да 
 у мраку видети; тек ваљало је заменити ону прву крпу на рани која се сва натопила млаком, дети 
ворио јетко и дигнутим гласом гужвајући ону наредбу у снажној шаци.</p> <p>— А шта је то што ва 
> <p>Занетој овим мислима, посматрајући ону мртву децу, почеше да ми врцају сузе на очи као буј 
о ни пред собом ни за собом да сагледам ону тужну поворку, која се лагано кретала и гмизала по  
раду засуте ватреном кишом; провела сам ону страшну ноћ у пустој кући, преживела сам последње д 
оји је испред Чачка, код Трбушана, имао ону олаку борбу са трећепозивцима, није се никад надао  
е, час на Торлак са којега је посматрао ону величанствену борбу која ће ослободити Београд; час 
јући ваљда да је у том тренутку победио ону неодољиву неман, која му је стално шаптала у ухо св 
и вила за ноћ порушила.{S} Је л’ зна ко ону песму о зидању Скадра на Бојани?</p> <p>— Знам ја — 
ква помоћ те да нас задрже.{S} Још само ону планину да прођемо, још само оно поље, још само...  
д очи Цар Лазар и чуо сам, лепо сам чуо ону песму србијанских свирача „Аој, Босно, сиротице кле 
исто онако и истим речима, као мало час ону несретну мајку.{S} Притисла сам дете на груди као д 
и исти и истим оним гласом као мало час ону несретну мајку.</p> <p>Тамна ноћ је испуњавала пуст 
ле оне страшне липљанске ноћи, сад опет ону госпу у црнини.{S} Пратила је топлим материнским по 
 окрете главу од мене и оде даље, оде у ону гомилу живих лешева што лутају по улицама пећским и 
е било да просим.</p> <p>Отишла сам и у ону велику болницу, у парку.{S} Нису ме ни тамо примили 
а поштедети или не.</p> <p>Отишла сам у ону велику зграду начелства, где је била смештена Врхов 
 ме пратила и тако сам их петоро увео у ону бедну собицу.{S} Били су сви благодарни.{S} О, како 
 и поуздање носи.</p> <p>Ја се вратих у ону механу.{S} Још једном ме задахну топла и смрдљива ј 
рпава све, све...</p> <pb n="217" /> <p>Ону половину свеће, коју смо били прилепили на ивици ма 
е било је све општија појава и јасно се опажало на људима како се предају без заваравања и како 
аквом отпору.{S} То се изненађење јасно опажало у непријатељским редовима у којима се, при свак 
 су биле и мисли и сећања и представе и опажања и све се то колутало, преплетало, тискало и меш 
етсто петнаесте године.{S} Бележио сам, опажао и саосећао само у појавама које су се збивале ок 
ју и јунаке његових романа, већ тада се опажао тежак утисак догађаја, који смо преживљавали.{S} 
и и мал не цикнух од бола.{S} Старац ил опази ил осети то па додаде:</p> <p>— Није црква од мер 
 је ваљда при тој моменталној светлости опазила то.</p> <p>— Мени? — пренух ја и посече ме по д 
ко испред нас, у једној дубокој долини, опазили ватре те нам рекоше да је то Суха Река где вече 
матрати и пратити сваки метак, не би ли опазили где је непријатељ сад поставио топове.{S} А ти  
велика магла пала на Дунав наши нису ни опазили, до на два три метра од обале, шалупу са Немцим 
а, који се повија час тамо а час овамо, опазио сам и оно бледо воштано лице и очи пуне топлога  
агонски прозор видео шта је било, он је опазио да је на лицу оне жене оцртан дубок неки бол и у 
ум, јер ми се у томе часу учини, да сам опазио тамо усамљену једну познату ми слику.{S} Дигох с 
кад будемо с кровом готови, ми ћемо тек опазити да немамо темеље на којима ће се тај кров држат 
век ромињала те се у ваздуху није могло опазити да се тама већ разређује.</p> <p>Када је прође  
пођа из канцеларије и ја на њеноме лицу опазих сретан осмех мајчин.{S} Тај ме осмех толико охра 
 затресох се целим телом које поче нека опака грозница да пали.</p> <p>Старац настави сам да ра 
слила сам биће зли, <pb n="409" /> биће опаки а они ето добри, чак ми и хлеб нуде...</p> <p>Пос 
ме топу, одмери, нанишани и... пуче.{S} Опали и други и трећи.{S} Ни један метак не очеша зидов 
нацијом.</p> <p>Топ оста наперен али не опали.</p> <p>Те ноћи стиже наредба да се — због успеха 
удени дах промаје, расхлади ми и чело и опали мразом лице те се пробудих и пробудисмо се сви.{S 
и ја бих вас молио наредите да ко други опали.</p> <pb n="208" /> <p>— Зашто? запита капетан не 
<p>— И како ми је било кад сам морао да опалим прву пушку?{S} Изгледало ми је као да сам њоме г 
забринусмо што се не враћа.</p> <p>— Да опалимо један метак — вели каплар — па ако је и заспао  
к.{S} Светлост из фењера осветли црно и опаљено лице официрево и лимену војничку чутурицу, коју 
ћега те се хвата за точкове од кола, за опанак и обућу.{S} Убрљали се људи, убрљала се стока, у 
ре.</p> <p>Људи раскопчани, кајишеви са опанака се опустили и вуку по блату; лица се срозала, о 
омо промицала.{S} Бат цокула и мљаскање опанака по блату, разорио је мртву тишину која је до ма 
е се пуши и испарава и мокрих обојака и опанака.{S} Од тешког задаха човек да посрне а нека јар 
ст на Вардару и чује се одмерени пљасак опанака по лапавици.{S} То, поврнуте јаке на прокислу ш 
јаре од људскога зноја, земље и влажних опанака.{S} По поду су тврдим сном спавали и жене и људ 
је се још само бат наших ногу, пљаскање опанка по блату, стењање и шкрипа кола.{S} И међу нама  
вља живот мразом угрожен.{S} Једни суше опанке натопљене <pb n="312" /> кроз мочари и блато кој 
војчета гологлаво сељаче са још влажним опанцима а испрскано блатом по кошуљици и стручком суво 
 младићи, који су преко зимскога капута опасали фишеклију и људи препланула лица, у гунчету и ч 
ом.</p> <p>Кад је већ навукао и шињел и опасао револвер, он узе још једном наредбу која је лежа 
 крпе, војници без пушака, без ранаца и опасача, рањеници без одела и бегунци без хлеба.</p> <p 
није за мене, да је тешко, да је зараза опасна, да сам сувише млада али кад сам ја остала при с 
други пусти и један и други непроходни, опасни, сурови.{S} Постоји и трећи пут, на Плав и Гусињ 
а још мање смели попети, то је било још опасније.{S} Застају код прве ширине, да не би закрчили 
 иза планина, руменило се небо, претећи опасним ветром.{S} Изгледало је као да гори планина, ка 
 пузати и људи и стока.{S} На појединим опасним окукама, под којима су провалије, коњима везују 
 се улазак непријатеља свакога часа.{S} Опасност је велика за батерију да настави пут за Чачак  
е, брате, нема ни неколико корака а ова опасност не може да траје дуго.{S} Дан, два, па...</p>  
амо, испод Призрена, настала каква нова опасност, те ми у ствари бегамо не да се спасемо, но да 
ји су чиновнику објашњавали да је свака опасност, ако би је и било, још врло далеко.</p> <p>— П 
 да се збира младеж којој је импоновала опасност и старији грађани, коју су умели да процене зн 
 даље.{S} Треба се склонити само док та опасност прође.</p> <p>— Ех, да је тако, не би се ја ни 
који ће нас водити даље кроз ноћ и кроз опасност.</p> <p>Јавише се неколицина с пушкама и револ 
а се трећи да спасе ситуацију — Када би опасност била близу, Команда би Трупа извесно већ наред 
начина да неколико дана раније предвиди опасност а дужност да води бригу о државној имовини и о 
и се могло претпоставити да су они тамо опасност боље уочили или су малодушнији, потегли далеко 
 тако узрујана, да је представљала већу опасност од непријатеља којега још не познајемо.{S} И о 
S} Госпођа ме је тешила, рекла ми је да опасности за живот нема, да ће истина остати онакажен и 
е, где год је чуо да има борбе и да има опасности.{S} Није се у Рибарској Бањи одморио ни дан д 
рћола и даље куљају и не обзирући се на опасности од аероплана.{S} Наиђе и један чичица, рука м 
 је: да је ово превелико задоцнење због опасности која је претила возу услед упада Бугара код П 
и су малодушнији, потегли далеко испред опасности?{S} Да ли би се могло претпоставити да су се  
 за Битољ и страни посланици, ако после опасности у којој је овај воз био — о чему је јављено Н 
уација се наређује на неколико дана пре опасности, бар два и три дана.{S} И догод ја нечујем да 
ани, коју су умели да процене значај те опасности.{S} Донете су пушке и раздељене, одређене чет 
а потуцати се дуго и дуго кроз невоље и опасности.</p> <p>И шта је то што у овоме тренутку, пре 
д непријатеља све смо ближе били правој опасности.{S} За нама је језиком непријатељских топова  
p> <p>Човек, заузет бригом о сопственој опасности, нема моћи да види један шири интерес који је 
весним узбуђењем изазваним непознавањем опасности која се приближује.{S} Што дубље средини варо 
и тим путем и они донеше нове гласове о опасности, који се гласови нагло шире у масе и изазивај 
светина је напоље имала јасно осећање о опасности.{S} Улицу је већ закрчио дуги низ воловских к 
дочепали обале, па још несвесни потпуно опасности коју су преживели те немо гледају <pb n="536" 
х похитао Врањи, јер је чуо да је она у опасности.{S} Стигао је аутомобилом до Владичинога Хана 
ица и магацина најпреча брига у случају опасности.</p> <p>— Чекај прво да надлежни евакуишу себ 
глад и студ, борио се са <pb n="685" /> опасностима и тешкоћама и све то за то да једне мрачне  
ме и изгубе моћ размишљања пред великим опасностима и предају <pb n="686" /> се судбини или вољ 
 се налазимо у Скопљу, пред непосредном опасношћу?</p> <p>— А шта вас уверава да нисмо?</p> <p> 
о један крај другога, као они што су их опевале народне песме!“</p> <p>Мој син је био срећан ка 
оји нам милосрђе подели.{S} Силни пером опеваће наше јаде, силни срцем заплакаће над нашом нево 
А зар је мајка и могла пожелети лепшега опела а зар је Богу могао бити дражи, који други обред  
свештенику име детиње, да га помене при опелу.{S} Мали Драгомир је још држао у руци угашену све 
пу.</p> <p>Врховна Команда, односно њен оперативни и обавештајни одсек, који су једини у овим т 
осећи ту љубав са собом, он се за време операција на северу повукао у један кутић Отаџбине, где 
а нико у ствари и не води рачуна о оним операцијама на Рашкој...</p> <p>— Ама како да не води — 
е, о искрцавању руске војске у Варни, о операцијама Грчке са југа, данас се већ говорило о крем 
збедио би основицу за будуће заједничке операције савезника са нама, ради добијања везе са Руси 
а свој циљ постигнутим, те прекида даље операције против Србије и други телеграм, истога делега 
ме прамен белога дима, коме сунце одмах опервази ивицу и, док се тај облачић још колута у зраку 
, на јесењем мразу, нити имам чим да му оперем рану, нити да је превијем.{S} Како ће је јадниче 
 дала маха да данемо, да умијемо лица и оперемо руке од крви, да покопамо мртве и ожалимо покоп 
не би могао са батеријом <pb n="179" /> оперисати, нити би је на ускоме друму могао кренути за  
емогуће сваку везу бугарске војске која оперише од Ћустендила и Криве Паланке и оне војске која 
а четврти пођоше до реке по воду, те да оперу топовске точкове и поскидају са њих дебело блато  
 даду нове чарапе за преобуку, да им се оперу ноге, да им се истрљају и подлажу коњи у аровима. 
 њиме.{S} Једне донеше врућу воду да му оперу рану, друге платно а нађе се однекуд и чиста паму 
кола је ишло још четири до пет војника, опет тихо и без разговора.{S} Кола су застала пред једн 
 далеко у дубини, с десне стране друма, опет <pb n="302" /> мала група светиљака и дим из којег 
 месту, јер је чело колоне застало, па, опет креће.{S} На једном таком месту, где су се уставил 
е била напунила штала а опет неко лупа, опет би неко хтео унутра.</p> <p>— Не пуштај! — виче не 
S} Једнога дана донеше једнога младића, опет болнога од тифуса али ведрије му мало очи и говори 
У Приштини сам служила у једне госпође, опет избеглице — настави она — колико за кору хлеба, са 
десет петнаест корака опет све застаје, опет се све загушује, опет настаје заморно и очајно дре 
опет све застаје, опет се све загушује, опет настаје заморно и очајно дреждање коме нема краја. 
јску коју нису очекивали.{S} Мало даље, опет пред вратима једне кућице, жена спазила српску вој 
 брате, и ти на Чакор, распитао сам се, опет је боље.</p> <p>Сутра дан, сретају се иста двојица 
нско „ура!“</p> <p>— Опет борба на нож, опет прса у прса, као оно пре а нема сад за нама официр 
 сва поједена, преобука сва однета али, опет, кућа ту и све кућне потребе ту.{S} Нашло се и хра 
ећајући ваљда и сам утисак својих речи, опет живо настави:</p> <p>— Ја никад у животу нисам вид 
макла а он, немоћан, сломљен, остављен, опет пада и зароњава главу у блато, гаси му се поглед и 
потребљен.</p> <p>Затим долази фијакер, опет државни или бар реквириран, јер је војник на боку. 
огама дремају, зове да се <pb n="98" /> опет врате под покривач, али их родитељи сурово дрмусај 
наших мука и спусти се последња ноћ.{S} Опет смо се ноћу вратили као што смо и отишли, само смо 
<p>— Западоше точкови, не може овуда! — опет узвик с друма.</p> <p>— Па што си пошао туда, што  
 гомиле око ватара.</p> <p>— Дринска! — опет онај с друма.</p> <p>— Тодоре, о, Тодоре! — довику 
ечи.</p> <p>— Зар си смео, дете моје? — опет ће брижна мајка.</p> <p>— А зашто?{S} Нико се није 
та!“ — одговара старица. „Са Думаче?“ — опет <pb n="418" /> питам ја. „Јесте, отуд!“ — одговара 
ео рећи: „Ако дате хвала, ако не дате — опет хвала!“</p> <p>Приповедач ту, прекину причу и пруж 
и ми! — покушавам да га тешим.</p> <p>— Опет ви... друго... наћи ћете се једно другом.</p> <p>— 
двикнемо оно србијанско „ура!“</p> <p>— Опет борба на нож, опет прса у прса, као оно пре а нема 
 <p>— Зато пазите.{S} Поље је равно ал’ опет; кад наиђе какав повећи џбун, какво обаљено дрво,  
пи: „Не, брате, не удри тако крвнички!“ Опет србина треба да убијем.{S} Изгубих снагу, спустих  
дух, којим нам се била напунила штала а опет неко лупа, опет би неко хтео унутра.</p> <p>— Не п 
лази погледом по свима око ватре, па га опет управља безизразно негде у даљину.</p> <p>— Да се  
ром.</p> <p>— Па шта онда? — прекину га опет човечуљак и погледа опет на мене, сматрајући ме ве 
е никад неслућене, никад невиђене, њега опет одведе мисао на пријатна сећања, која су му била у 
у нама само један живац па ћемо из њега опет да израстемо!</p> <p>Други један, који је зајаукао 
 се одатле као морски талас о стену, да опет понови удар.{S} Најзад гомила леже сва, врата стењ 
ли њима тај сукоб ништа неће сметати да опет даље пођу; свака својим правцем, сем ако не утону  
се и пуковници повукли у ранију собу да опет седну око стола за којим су дотле очекивали да мин 
? — прекину га опет човечуљак и погледа опет на мене, сматрајући ме већ сад као свога присталиц 
, да се опет у тренутку растану и можда опет никад не виде.{S} Ако смо се ових дана срели....?< 
 и еспап са жељезничке станице, па онда опет фијакер, од оних који су осамдесетих година још и  
г босиљка заденутим у недра.{S} Па онда опет један малишан, стиснутих вилица и бледих усана исп 
и!{S} А већ после десет петнаест корака опет све застаје, опет се све загушује, опет настаје за 
 <p>За таљигама иду једна воловска кола опет претоварена стварима, женама и децом.{S} Вочићи те 
кова по гомили.{S} А за низом ових кола опет један државни аутомобил и у њему читава колекција  
еља који му је кућу ископао! — размишља опет каплар.</p> <p>— Море, пуцао бих ја и на Бога! — д 
ке кафанице, шеста на сред улице, седма опет на сред улице, тако и осма, тако и девета, тако и  
вих блата кроз која се прошло; за овима опет пар вочића вуку нешто што се и не може назвати кол 
вих блата кроз која се прошло; за овима опет пар малих вочића вуку нешто што се и не може назва 
ачаш путем судбине која ће једнога дана опет бити део српске прошлости, део српске историје.{S} 
устила реку и преко Дукађинских планина опет слазила на његове обале, где он под Скадром савија 
м — Знам!</p> <p>Ућутасмо затим, па она опет диже главу и прекиде тишину:</p> <p>— Хоћете ли да 
ичала.{S} Па кад је мало прође умор она опет настави али неким придушеним гласом, који је јасно 
 човеку.</p> <p>Трже ме из тога полусна опет њена реч.</p> <p>— Дакле још један сат пута?</p> < 
идети тек кад падне Приштина — забобоња опет она гласина.</p> <p>— Видео сам, кад је падало Ско 
спи чашу баш до дна и поћута подуже, па опет ће рећи: „Друкче сам ја мислио ал ето, видиш, не б 
ноге, крстине или само тешко уздане, па опет мир.{S} Мој сусед, који се греје на ватри до нас о 
м ућута да у себи савлада тежак бол, па опет диже главу, погледа ме и додаде:</p> <p>— Као што  
 познаник — премишљао сам свакојако, па опет сам нашао да деца буду крај мене.{S} Хоћу да их по 
слила сам на оца, на њега, на тетку, па опет на њега.{S} Бар да сам знала где је он?{S} Љутила  
се мрља на њој осушила и окорела.{S} Па опет девојчица, којој смрт није избрисала сладак детињи 
 хоћеш него како мораш.{S} Што ћеш!“ Па опет ућута а ћутим и ја, све чекам хоће ли још што рећи 
, големо зло!...</p> <p>Затим поћута па опет додаде:</p> <p>— Ајде, ајде, жено.{S} Не помаже су 
 Клиза и пада.{S} Дижу га, он полази па опет клиза и пада.</p> <p>— Падам често! — вели.</p> <p 
договарао са старијима.{S} Најзад, попа опет изађе и рече: „Ајде у име Божје!“ па пође напред а 
им лепо! — узе председник белога одбора опет реч да се објасни — Ми смо напуштени и ми имамо пр 
ослала... да, због влаге.{S} Дођи сутра опет на телефон.{S} Да, сваки дан у ово доба, сваки дан 
г се придружи непријатељу.{S} Поче киша опет да промиче а затим да пада све јача и <pb n="472"  
јужне Србије.</p> <p>— То значи Београд опет да се напусти? — пита песимиста, који мало учеству 
м после оне страшне липљанске ноћи, сад опет ону госпу у црнини.{S} Пратила је топлим материнск 
кораком, али нисам дуго ишао.{S} Напред опет нешто загушило па <pb n="392" /> се зауставио цео  
, који се као сврдло забада у душу, све опет потеже на улицу.</p> <pb n="456" /> <p>Бегунци са  
 у руци, улазе у купе као новчане књиге опет разне даме, жене, и њине пријатељице.{S} Има ту об 
о!{S} Баш ти хвала, господине! — додаде опет после дугога ћутања, па после извесног времена поч 
знали послужитељ новчанога завода изађе опет на врата и позабави се дуже напољу.{S} Нисмо чули  
овај кров, док не зазори, нек онда пође опет да га тражи.</p> <p>— А дотле? — писну несретница. 
>— Ни у шта! — одсече он одлучно и наже опет чутурицу, коју је држао увек на колену.</p> <p>— И 
 ни да вам кажем ништа, али... — затеже опет гласом који казује сумњу. — Право да вам кажем, ми 
ик.</p> <p>— Питање исхране?</p> <p>Узе опет Пашић реч и потврди да према извештајима савезничк 
 и ливаде.{S} О првоме пролећу трава је опет озеленила а народ је сишао из збегова.{S} Данашња  
Цер и Јагодњу а тај поглед враћао га је опет у оне светле дане, у дане славе.{S} И место те мис 
{S} Предомислио сам се.</p> <p>Други је опет тако одлучио да иде на Рожај па у последњем тренут 
једне стране друма на другу, па мени је опет све изгледало да лагано идемо; да ми је што пре да 
ше сузе на очи и окрете главу, затим је опет диже и окрете мени:</p> <p>— Имам и ја деце и не з 
у Ниш-Прокупље воде борбе и захтевао је опет да га тамо воде.{S} И није се имало где, одвели су 
егао.</p> <p>— Шта је ово? — поновио је опет.</p> <p>— Ето то, што видите!</p> <p>— Па добро, х 
ејеш крај ватре друга ти зебе.{S} То је опет нова брига и нов посао.{S} Дижемо се сви и затиску 
р који смо дали на Брегалници! — додаје опет песимиста.</p> <p>— Зашто да не?{S} Ми сад имамо п 
ену Србију, ако неће ове бабе? — додаје опет гомила и ори се крти смех, онај којим се смеју нев 
се држава постара да се спасу? — додаје опет гомила.</p> <p>— Па ко ће ослободити поробљену Срб 
говара мајка.</p> <p>— Да могу — додаје опет рањеник — понео бих ти једно дете, ал ето, једва и 
ју.</p> <pb n="286" /> <p>Из Куршумлије опет није хтео даље.{S} Ту је разабрао да се у правцу Н 
а, дабоме! — додаје начелник и наређује опет да се дете води у општину.</p> <p>Улази жена и нос 
 то последња реч о ситуацији! — умирује опет доктор.</p> <p>— Па последња, дабоме! — упада прга 
а.{S} Жива сам претрнула и дрхтавица ме опет шчепа.{S} Лупа се поновила јаче а чула сам и неке  
северо-источни фронт.{S} С друге стране опет, шапутало се да су Бугари већ пресекли жељезничку  
у.</p> <p>Када су се тога дана по подне опет састали команданти у штабу Прве Армије, већ је на  
тала је тишина, потпуна тишина.{S} Мене опет поче да хвата неки страх, не знам зашто, не знам з 
е почео падати.{S} Кад се смрачи а мене опет обузе неки страх.{S} Паде ми напамет да упалим кан 
ву у блато, гаси му се поглед и слабине опет убрзано крећу и усне дахћу.</p> <p>Застали смо кра 
оду.{S} Кад прође „колона“ бреша почиње опет да се затискује, збијени се редови проширују, праз 
и ако се дотле нису никад видели, да се опет у тренутку растану и можда опет никад не виде.{S}  
остом.{S} У једанпут дође ми воља да се опет вратим у болницу, зашто не знам.{S} Не морам улази 
иш да није све готово...{S} Видиш да се опет мора у планину...{S} Само, онда је било друго, има 
ј неодољиви и свирепи Усуд, исправља се опет испред очију старчевих, као неман полаже своју мрт 
злази, иде по пољима, дозива дете па се опет врати.{S} Нека, лакше јој је кад тако чини!</p> <p 
амо мртве и ожалимо покопане.{S} Сад се опет пробудила и помамно дигла главу; затресло јој се т 
 година у збег, у туђину; па ево сад се опет понавља то и са истога места.</p> <pb n="720" /> < 
иле и изговорио чаролијске речи, све се опет скамени; све се измени и све се врати своме пређаш 
важном и прилазе новој гомилици, где се опет разочаравају.{S} И тако се крећу од гомилице до го 
ле само пушке него и бомбе.{S} После се опет све ућутало и настала је тишина, потпуна тишина.{S 
вароши у варош док прође олуј, па ће се опет свако вратити на своје огњиште.</p> <p>Ево од прил 
:</p> <p>— Каква судбина!{S} Срби ће се опет борити на Марици! — и са страхом се опоменуо оне < 
ине та тешка брига за јелом, извлаче се опет сви из кућа, из авлија, ханова и разних кутака, гд 
.{S} Кад би је нада обманула, она би се опет враћала на своје место, остављала би жижак на проз 
 и ево, први је међу осећајима, који се опет јавља.</p> <p>И сад се већ не шапће више погружено 
д, у једном тренутку сену жигица али се опет угаси док је он донео до висине цигарете.</p> <p>— 
главом одговарајући потврдно и удали се опет из собе.{S} Мало затим уђе један момак носећи у ру 
ог времена онога заробљеника који ми се опет придружио.</p> <p>— Отуда, са Дунава, близу Даља.< 
све заједно опојати.</p> <p>Начелник се опет окрете мени:</p> <p>— То је све што се може урадит 
 Младеновца, толико...</p> <p>Друмом се опет чу неки разговор и пљаскање ногу по блату, као да  
се смеје а шопиш га, кад не ваља, он се опет смеје.{S} Не зна да говори, него тако брља језиком 
и у село без медаље за храброст!“ Он се опет насмеши, као да би хтео рећи: „Ако дате хвала, ако 
 Митровици, срешћемо њих и онда ћемо се опет скрхати а питање је хоћемо ли тада имати слободан  
за тога низа државних кола појављују се опет све оне слике које смо видели кад је прокупачки зб 
рали о догађају и распитивали се, чу се опет један метак.{S} Мало затим још један.{S} Целога то 
овор жена у авлији.{S} Мало затим чу се опет неко пуцање које је трајало читавих по сата.{S} Мо 
 Ко ће доживети да је ископа? — рећи ће опет један од њих — Ми, или они што иду за нама?</p> <p 
 војник — морам се огрејати.{S} Дрво ће опет да израсте, а ја не могу још једанпут.</p> <p>Пред 
е година, одавде од Патријаршије, креће опет у бегство испред аустријских насиља, тражећи зашти 
погубили опет се налазе и поворка креће опет лагано, равномерно, уморно, гунђајући још увек и г 
 ти овај црнољевски кланац, а? — рећиће опет кафеџија заузимајући став ђенералштабног официра.< 
учицом.</p> <p>— Ја бих волео... — хоће опет нешто да примети песимиста, један господин сув као 
 дан тек ушла сам у воз.</p> <p>Девојче опет заћута, па се затим окрете мени и додаде:</p> <p>— 
 још на друму или смо кренули.{S} Узеше опет наши да му довикују и да звижде, и ако се не чује  
су се срушила брда и планине.{S} Почеше опет гранате да падају међу нас.{S} Неко зајаука на дру 
атвара а мало за тим и да се гаси.{S} И опет завлада улицом дубока тама мочарне јесење ноћи и с 
тите?</p> <p>— Вратићемо се!</p> <p>— И опет ће ово ваша земља да буде?</p> <p>— Наша, дабоме!< 
 у групу, ту се објашњењима прерађује и опет враћа у групу из које је потекла а одатле иде даље 
лим црвеним кругом и, линије повијане и опет исправљане.{S} Ту су се водиле последње борбе које 
где ће се о поноћи разбојници састати и опет оваку ноћ, буру, пљусак, грмљавину.{S} У другом сл 
 да пропусте каква кола или аутомобил и опет се приберу да протумаче пролазак тих кола, ако ма  
ма, седала сам на камен да се одморим и опет се дизала и ишла.{S} Свако се освртао за мном, сва 
, посрће се, враћа се одакле си пошао и опет полази.{S} Не знаш куда, нити видиш пута ни предме 
или смо, те да можемо слегнути у село и опет видети своју кућицу, па ма и даље гладовали.</p> < 
другом углу кафане, јаукну неко у сну и опет се умири.</p> <p>— А мислите да је све то лаж? — п 
ко и прозебла ми деца и растурио кућу и опет остајем и то овде, где никог познатог немам! — Одл 
иви понос, ево га сад у блату.</p> <p>И опет ми допиру до ушију Гришине речи: „Све гори у мени. 
овај, повуко целу зимницу!</p> <p>— Ови опет као да су у бању пошли!</p> <p>— Гледај молим те ш 
 умем ни сама да кажем колико, а топови опет почеше на све стране да бију, као да се уједанпут  
даје шаторско крило, чизме, ћебе; други опет тамо заклао државнога вола, рашчеречио га, стао на 
ли већ они који су раније стигли; други опет преко кола разапели шаторска крила или ћебад те на 
е коњу у седло и одјурио у варош; други опет, на блатњавоме и прокисломе коњу, из чијих се мокр 
 /> одговарали са Бановог брда, а други опет да су Немци тукли остружничке положаје где имају н 
бу!</p> <p>У другој гомилици неко други опет даје обавештење о изворима, из којих је чуо ову ва 
 је могла светина наврети.</p> <p>Други опет, с парчетом меса, залазе од ватре до ватре, иду ча 
 смо чули.{S} Заробљеник ми се придружи опет, али не настави да казује, бојећи се да ће његово  
— наставља Краљ — Није ни то добро, али опет кућа је ту, имање је ту, наћи ће се ко ће прихвати 
де нам је робље!“ — „Слушај, попе, вели опет ага, превијаш ми се и увијаш свакојако, видим да у 
ри јаблана.{S} То ваљда село у ноћи или опет каква група бегунаца, не могући од мраза да креће, 
менима на друм; они који су се погубили опет се налазе и поворка креће опет лагано, равномерно, 
>Послушао сам га и ето зашто је на мени опет аустријско одело.</p> <p>Ту прекиде заробљеник при 
е колеба и пуковник то запази па пожури опет предњим редовима, који су стопу по стопу напредова 
да их храниш.{S} Не би боме, него би ти опет дали пушку и повели ко зна где, у туђе земље и у т 
ралове куће кретоше и капија се на кући опет затвори а светлосне линије на шалонама утрнуше; он 
 и тешко, наше је!</p> <p>Везани војник опет ћути, те ни погледом више не прати разговоре.{S} О 
ко зажмурим а на ово друго не видим; ал опет, зрно оде тамо међу њих, па ако погоди кога добро  
тина, тешко би ми било оставити кућу ал опет, боље је склонити дете.{S} Дете је мало, тек прешл 
оиђе сутра неће.</p> <p>Други аутомобил опет државни али мало боље натоварен.{S} Међу стварима  
г мобилисаног адвоката.</p> <p>— Ја вам опет кажем, Русија ће нам у последњем тренутку прискочи 
 потребно.{S} Отишла <pb n="431" /> сам опет али ми се то сад увртило у главу да будем болничар 
ше ми сузе на очи као киша.{S} Пала сам опет на кревет и плакала.{S} Мислила сам на оца, на њег 
 журила да што пре стигнем.{S} Ушла сам опет на иста врата и попела се истим степеницама.{S} Је 
ње да се вратим своме месту, спазио сам опет њу — Госпу у црнини.{S} Стајала је ослоњена на јед 
ам добила помоћ од општине а у Нишу сам опет ушла у једну болницу.{S} Пет месеца сам се тако по 
 кад ти је таква судбина!</p> <p>— Идем опет да га потражим! — рече жена и диже се, узе у наруч 
 она повуче.</p> <p>Са старим је Краљем опет било невоље.{S} Топовска зрна већ су тресла призре 
а, овако с оружјем.</p> <p>— А куд смем опет без оружја, овде у сред планине?</p> <p>Опет наста 
сад већ био у Битољу.{S} Али се сретнем опет са оним професором што ме је скинуо са солунскога  
ржа на питању о одбрани Београда, затим опет сиђе у Мораву и закачи се и по други пут за Багрда 
ац и заћута.{S} Дуго је ћутао.{S} Затим опет диже главу и настави. — Где ће и да изнесе главу,  
 јасно се чуло клокотање њено.{S} Затим опет мир, те само чујеш тешко дисање успаване гомиле.</ 
 младо чело на руку.{S} Другом је руком опет прихватио писаљку, али њоме није више бележио ни п 
Тај разлог некако све убеди и за столом опет завлада мало ведрије расположење, преко којега мал 
 нам је причао и даље, како је сутрадан опет ага звао кнеза и попа, па вели: „Зашто вам је село 
е пред величином успеха!</p> <p>Капетан опет диже главу те погледа око себе.{S} Непријатељско ј 
— кликну капетан.</p> <p>— Пролајаће он опет! — одговара пуковник, уверен да је нађени непријат 
апће: „Упамти, сине, ово!“...</p> <p>Он опет застаде у причању, вероватно обузет успоменом на о 
рекрстим.{S} Кад свирачи свршише а бабо опет њима петицу, па вели: „Кажи:{S} Авај, Босно, сирот 
одишњице пропасти српскога народа и ево опет његовога вође на путу бегства.</p> <p>— И они ми с 
е била скривена по планинама, те полако опет поче живот као што је и био, само увек на опрезу,  
тако тежак утисак.{S} Тим се путем ишло опет у Србију, онолику колика је, и тај је пут био нека 
рају са неким руским лекарима.{S} Овамо опет српски министар у живоме разговору са француским а 
у копитом утробу, па и сам пао.{S} Тамо опет фијакер поломљен и читава породица сатрвена; мртва 
ом да избришем детиње лице и чело а оно опет писну и расплака се.</p> <p>— Никад није толико пл 
ва, тамо доле ка Шару, где се од јутрос опет воде крваве борбе и одакле се потмула грмљавина то 
Краљ је сишао у Дримову долину, где пут опет слази на Дримове обале.{S} Ту, код Гомсића, где Др 
тим одлете мору на пучину.{S} Други пут опет, румена девојка у бело одевена, расплетене косе, и 
ли су нам коње, узели нам волове а бабу опет нешто терали жандари но се вратио ал, веле, спрема 
лео је брзо и стигао је да се на Битољу опет бори са својим војницима.{S} Ту је теже рањен и ле 
им!“</p> <p>Прекидох му причу нудећи му опет дуван, не би ли га привезао за себе.{S} Годила ми  
и грађани мислите...</p> <p>Онај у диму опет се зацени па кад га пређе а он упаде у реч.</p> <p 
 и други, на Ђаковицу па кроз Црну Гору опет на Скадар.{S} Трупе, које су већ овде и ове, које  
пава он се смеје, кад се пробуди ујутру опет се смеје, играш с њим; он се смеје а шопиш га, кад 
јтином и бензином и паљени.{S} Други су опет шофери наменили лепшу смрт, једну врсту самоубиств 
друкче а код трећега друкче.{S} Тамо су опет друге власти поселе бусију.{S} Ако и продреш у ваг 
бачен, да сам напуштен, посрнућу, пашћу опет крај онога великога друма којим ће будућност крета 
— Тога се и бојим — узданух ја и опипах опет чело детиње које је још увек било влажно од кише.< 
b n="140" /> размењују мисли.{S} Има их опет који иду од гомилице до гомилице да би чули што, к 
 задахните их новом вером и доведите их опет на наша поља.{S} Краљеви немају ту моћ, војсковође 
о осећање одвратности и узбуђен измакох опет у страну, у гомилу коју сам хтео избећи.{S} Лакше  
и да нећу тражити да ме поштеде!</p> <p>Опет ућутасмо и оборене главе настависмо пут не обраћај 
етрнула сам и грунуше ми сузе...</p> <p>Опет је, као малочас, савлада умор; видело се јасно да  
 да снабду своју децу играчкама.</p> <p>Опет неко лупа.{S} То ће тако ваљда целу ноћ.</p> <p>—  
одрума па само дижу руке и моле.</p> <p>Опет дану приповедач па одмах настави:</p> <p>— А надрл 
без оружја, овде у сред планине?</p> <p>Опет настаде ћутање, дубоко ћутање и тешке мисли са кој 
>То је она! ...</p> <p>Ледена слутња ми опече душу када сам је спазио ту, на ивици, где је дово 
/p> <p>Младост, неоскрнављена животом а опијена славом оружја, одговори јој без милости:</p> <p 
о сам их како падају, ти часни младићи, опијени славом оружја и љубављу према Отаџбини.{S} Ја б 
и, да ми и она каже.{S} Она учини и кад опипа детиње ножице, она ми не рече ни речи, само ме по 
.</p> <pb n="308" /> <p>Један се саже и опипа лешину.</p> <p>— Сасвим хладна.{S} Мора имати виш 
 увек врло топло.{S} Завукох руку да му опипам ручице и учини ми се да нису топле као мало час. 
ала му ножице, чело и нигде нисам могла опипати ни трага од ране.{S} Ипак сам осетила да му тел 
/p> <p>— Тога се и бојим — узданух ја и опипах опет чело детиње које је још увек било влажно од 
ачене на ватру, младице које су се дуго опирале снази пламена и пискале а под свежом им кором в 
том невидовном силом и јогунасто сам се опирао сну, узносећи главу када би клонула на груди и о 
 Косову <pb n="605" /> он се тврдоглаво опирао да пође из Призрена.</p> <p>— Нико не може да на 
, исцепан, гологлав, исколачених очију, опире се и сад још и ако му је уже засекло у месо и ако 
ула да му населе подножја.{S} Читао сам описе и знам, колико ми се на глави коса дизала, знам к 
јином чине још ближом и одређенијом.{S} Описи велике поморске катастрофе казују, да се у момент 
и први већи напис о томе догађају.{S} У описима је странаца више посматрања и саучешћа, у нашим 
 читавих породица које су га познавале, опкаљале су га, заустављале му коња и сузним очима и уз 
окрета, када су оружани Арнаути из Љуме опкаљали конак и тражили збацивање цариградских чиновни 
шњост ове необичне куће, са ватара које опкаљују збијене гомилице тамних сенки, које се кроз ди 
милица која га је нестрпљиво очекивала, опколи га очас.</p> <p>— Евакуише се! — прошапта он у о 
аћен са онолико узбуђења.{S} Светина је опколила њихова кола, испитивала њихове кочијаше и најз 
 онај наредник својој комори.{S} Сви га опколисмо:</p> <p>— Шта је тамо?</p> <p>— У једним коли 
 су већ стигли и они с друге стране, те опколисмо тако кућу да нам не може умаћи.</p> <p>— Бојк 
ан с једне а други с друге стране па га опколите.{S} Хоћу жива да ми га доведете.{S} А ви остал 
ивизијара и брижне ће их гомилице одмах опколити.{S} Вести те обично нису повољне, ма да им вла 
 више сазнаду, пресретају, задржавају и опкољавају гомилице и цеде их питањима док им све не ка 
>— Зашто?</p> <p>— Ако је истина да смо опкољени, могли би те ухватити у србијанскоме оделу па  
 ће ши рећи:</p> <p>— Изгледа ми да смо опкољени и спаса нам нема; него... спреми се и бегај.</ 
Ту, у скромној свештеничкој кућици крај Опленачке цркве; ту, крај гробова свога оца и свога дед 
вену миром; њена зелена поља преорана и оплођена; њене богате горе озеленеле; да види на тим по 
бојећи се да њих, голе и босе, когод не опљачка.</p> <p>Најзад, наилазимо на будна арнаутина ко 
жени.{S} Магацин друге резервне болнице опљачкан је!</p> <p>Облаци се разгонили, сунце је грану 
ји је зајаукао кад је чуо да му је кућа опљачкана и тврдио онда да је Србија за навек пропала,  
својих милих које нико неће обићи, нико опојати, нико прекадити; четврти су кренули а немоћне с 
а тамо још деце, па ћемо их све заједно опојати.</p> <p>Начелник се опет окрете мени:</p> <p>—  
како је.{S} Добро је кад се може бар да опоје, бар ту хришћанску дужност да извршимо.{S} Видите 
ећини док једне ноћи не дође попа да је опоје.{S} Сахранили смо је ту, на оној чистини испред п 
хранила.{S} Нису имала свештеника да им опоје матер, нису имала воштаницу да јој припале; посул 
у, од врха тога братскога ножа и крвава опомена да се ни једнога дана не подајемо заблудама кој 
еве.</p> <p>И овај узвик као да нас све опомену те, пошто се свако још мало позабави да поправи 
 задовољстава младе, сањалачке душе.{S} Опоменуо се снова, бескрајних и безбројних снова о буду 
ене лако изнети реч.{S} Други пут ме је опоменуо да се не дружим са једном девојком, рекао ми ј 
пет борити на Марици! — и са страхом се опоменуо оне <pb n="292" /> велике српске катастрофе на 
ш да седиш, Господару?</p> <p>Или ће га опоменути:</p> <p>— Пази, Господару, овде изривен друм! 
 осваја, а зима јаче да стеже.{S} Краља опоменуше да му ваља лећи.</p> </div> <pb n="622" /> <d 
епозивци са одељаним гранама, којима су опомињали вочиће када би ови уморни застали или ударили 
 са тротоара. <pb n="460" /> Војници их опомињу да се склоне а свет стоји убезекнут и гледа.</p 
Призрен. <pb n="647" /> Рана ми се брзо опорављала и ево већ крећем руком.{S} Истина имам још б 
 питам војводу: налази ли он да би било опортуно, у моменту кад Краљ и Врховна Команда напуштај 
едити да каре пођу даље, чиме би он био оправдан.{S} Али Краљ не употреби своју Краљевску власт 
 кола пропраћа својим примедбама, често оправданим а гдекад можда и претераним.{S} По где која  
иначки <pb n="501" /> ужаснога, било је оправдано.{S} Када сам наишла на отвор колибе, вриснула 
ом одређеном месту и одређеном циљу, са оправданом или неоправданом вером да ће се у њему наћи  
хтеве и... управо, да увери савезнике у оправданост тих захтева... да, тако нешто...</p> <p>— А 
 огласи рат нама, да сачувају један део оправдања за њен поступак.{S} Нека га огласи дакле и њи 
.</p> <p>— Добро, примам те разлоге као оправдање крајње користи — настави војвода Степа после  
е ми њихова имена која нити би их могла оправдати нити ублажити ругобу појаве.{S} Паде ми само, 
се озго с друма скрхала и нису се могла оправити да наставе пут; леже мртви волови који се расп 
трећи дозивају.{S} Удара секира у дрво, оправљају се нека кола, пролазе војници водећи коње да  
једни разапињу шаторе, други крај друма оправљају кола на којима се скрхао точак.{S} Официри пр 
 свршено је све!...</p> <p>Савезници су опрали руке, непријатељ је заурлао: „Распни га!“ Крст ј 
же.</p> <p>Чичици је рана већ била лепо опрана и добро обавијена памуком и чистим платном те то 
p> <p>— Е, већ, како је било док сам се опраштао са мајком, сестрама и братићем, не умем вам ка 
пољу.{S} Застали су на праг кућни да се определе, да изберу измеђ беса природиног и беса неприј 
 крај ватре проведу ноћ.{S} На то их је определило што су ту ван вароши затекли логоре војске к 
е судбине?{S} Шта је то што је оне тамо определило да пођу једним возом а ове овамо другим?{S}  
анат и Бачку.{S} Дотле ће се и Румунија определити и, са нама заједно, кренути једним широким ф 
кве дипломатије о приликама на Балкану, опредељивале су се споразумне силе у својим поступцима  
х ја убеђен — Али, шта је то што је вас опредељивало да напуштате вароши без вере, онда када је 
а да је случај био немилостиви судија у опредељивању судбине.{S} Овај је сео у овај вагон зато  
о напуштени и ми имамо право да се сами опредељујемо према даљој својој судбини.</p> <p>— Опред 
мо према даљој својој судбини.</p> <p>— Опредељујте се кад више ни једног српског војника не бу 
рачним мислима и очајним одлукама, које опредељују и јунаке његових романа, већ тада се опажао  
већ и Грци а несумњиво је и Румунија на опрези и тек што није стигао телеграм да и она мобилише 
фењера, момци приступише послу лагано и опрезно.{S} Подигоше даску из патоса и почеше да копају 
че живот као што је и био, само увек на опрезу, да од некуд не наиђу Турци.</p> <p>Ето, тако см 
ли се мало и спавало.{S} Све је било на опрезу, тим пре што је изгледало као да има некога покр 
 /> са два точка, на којима је сва њена опрема за овај мучан пут.{S} Кренула је отуд, из далека 
лити, морало се у касарну.{S} Кад су ме опремали да пођем у Винковце а мајка само уздише и криј 
ло после, док се капетан још навлачио и опремао, писну трубни знак тамо крај реке и просече ноћ 
ало је и други пут тако, те нас узе све опремати и збирати по кући, што се може понети.{S} Дотл 
те, аутомобиле, шаторе, алате, болничке опреме, архиве, рачунске књиге и акта разних канцелариј 
ћемо онда с војском без материјала, без опреме, без муниције, без топова? — пита Престолонаслед 
у.{S} Онако, у оном лаком капутићу, без опреме, без ичега, кренуо је лабским друмом којим су ве 
 мајке припалиле док нас децу нахране и опреме на спавање.{S} Далеко тамо догледала су се уста  
 пуно је виших и нижих официра у ратној опреми.{S} Они сваки час улазе и излазе из вагона, шета 
и грли га а и не пита како си јој га ти опремила, у златне ковчеге јал у нестругане даске.</p>  
он и сачувати мајци!</p> <p>Мајке су их опремиле са по једном погачом од куће, мирне душе да их 
илост.{S} Било их је који су се решили, опремили и кренули а кад су изашли из куће, преплашили  
“</p> <pb n="250" /> <p>Кад смо се тако опремили и натоварили а нана нас све прекрсти па изиђос 
} Деда, на коме је остала кућа и брига, опремио је расушене таљиге које су се биле расточиле по 
 који су из Шумадије кренули на колима, опремљени на пут, те потерали кола и даље од Призрена,  
, заробљеници, који нису у збег кренули опремљени и који су место свег осталог терета понели са 
ији. <pb n="235" /> И оне су кренуле са опремом потребном за корзо а разочараће се тек кад сиђу 
 брду ждерала каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљерије, догоревала је већ; мрак је св 
 је прождирао каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљерије, тамо иза пећскога гробља, нед 
редавати, кад се погледају очи у очи са опробаним ратницима српским, чију вредност и храброст н 
ораца, под командом једнога искуснога и опробанога <pb n="143" /> ђенерала, прелази Дунав првих 
{S} Кад га је отац узео у наручје да се опрости дете се насмејало.{S} То је био први осмех дети 
 још једном крај наше куће и ту се бабо опрости од нас а његов терет узе нешто нана а нешто ми  
из канцеларије, ја не знам да ли сам се опростила од г. пуковника; соба ми се окретала; нешто м 
ка, које су оставиле овде своју дечицу, опростиле се са њима и сад већ измичу ваљда друмом са о 
у! — додаје учитељ, који никако не може опростити што је Качаник испуштен.</p> <p>Док се овде в 
му је учинила.{S} Не знам хоће ли ми је опростити?</p> <p>Била сам у једноме тренутку слаба; те 
 опростити.{S} Ја нисам крива, он ће ми опростити!</p> <p>Пошла сам за нашом војском и ишла сам 
д га нађем, исповедићу му се и он ће ми опростити.{S} Ја нисам крива, он ће ми опростити!</p> < 
 живима, <pb n="667" /> мртви ће вам то опростити, мртви ће чекати.{S} Пођите тамо у планине, п 
м размишљању, али се понова охрабрио. — Опростиће жртве пред величином успеха!</p> <p>Капетан о 
у и ону општу коју је с нама делила, те опроштена злослутих мисли које су је до сад мучиле, заг 
скакати ограду вагонску и, прихватајући опружене руке своје пријатељице, прелазити преко оних л 
анине, изгледају као горостасни скелети опружених руку.</p> <p>Друм пуст и губи се у јутарњој м 
глава седамнаестогодишњег дечка чије је опружено тело под оном поњавицом.{S} Мајка му руком пре 
избрисала сладак детињи осмех са усана, опружила ручице ко да тражи мајчину руку да је поведе и 
нио главу на његово колено.{S} Један се опружио по земљи, подметнуо мањерку под главу а покрио  
дну је руку био савио под собом а другу опружио више главе и стегао грчевито песницу.{S} Крв, к 
р. — Пут је ка Скадру отворен.</p> <p>— Опсађени, господине! — понавља наглашавајући поштарев п 
 у друштву да путује.</p> <p>— Ама како опсађени? — теши их један резервни официр. — Пут је ка  
.</p> <pb n="547" /> <p>— Ми смо просто опсађени! — додаје други његов пријатељ с којим је треб 
свака кућа тврђава толико пута топовима опсађивана; прегазили смо и Бистрицу и заглибили се у д 
и из вагона.{S} Била сам чак у дубини и опседнута у једном углу гомилом, која је и сама једва д 
аоцима.</p> <p>Ма да је ова књига доста опсежна, ја нисам ни помишљао њоме обухватити целокупну 
д смо прошли „Славију“ те се испели код Опсерваторије, пред нама је доле, крагујевачким друмом, 
ла и које би ме тешко пекло а савест ми оптеретило грижом да сам учинила неправду и сину и мужу 
вене блатом, лагано, корак по корак, он оптерећен годинама а ја болом.{S} Ишли смо ћутећи.{S} У 
 они већ на првоме кораку, и ако и сами оптерећени бригом, наћи себи мира, дотле ће ови други п 
верује док не види „црно на беломе“.{S} Оптимиста се одушевљава, песимиста би хтео а нема храбр 
ане.{S} Погубише храброст и најупорније оптимисте, попустише и они који су до мало час веровали 
здања но јуче и прекјуче, јер и највеће оптимисте осећале су да пред њима лежи једним дахом пор 
о под високим храмовним кубетима златом опточеним и драгим камењем искићеним.</p> <p>Много и че 
 је јуначки и са пожртвовањем гинуо.{S} Оптужујем оне који су требали да нам даду пример а они  
њега гинула; не оптужујем чиновника, не оптужујем професора, ни учитеља који је јуначки и са по 
ви оптужујете цео свет?</p> <p>— Не, не оптужујем сељака, који је закрвавио сва поља и горе наш 
ам гинуо и деца му крај њега гинула; не оптужујем чиновника, не оптужујем професора, ни учитеља 
 од Дрине па до Тимока и Брегалнице; не оптужујем оног честитог, оног неканцеларијског официра  
ца била у овоме рату?</p> <p>— Па то ви оптужујете цео свет?</p> <p>— Не, не оптужујем сељака,  
 По кућама се погасиле светиљке а улице опустеле и онемиле.</p> <pb n="161" /> <p>Једва ако се  
у.</p> <p>Варош је зарана, још с вечера опустила.{S} Све се повукло у куће да тамо, у кругу сво 
 настави госпа у црнини. — Моја је кућа опустила потпуно а до пре две године та је кућа скривал 
емљу и узе је затезати јер се везе биле опустиле.{S} Ја сам припалио цигарету и очекивао сам је 
Људи раскопчани, кајишеви са опанака се опустили и вуку по блату; лица се срозала, одело већ по 
а, слуша и један рањени поручик који је опустио штаке те се наслонио на зид и посматра пролазак 
ови наших милих и драгих.{S} Друмови ће опустити а горе оживети збеговима и хајдуцима; угасиће  
 крају кола, ослоњена леђима на стубац, опуштене једне ноге која јој се скоро вуче по блату а п 
ухом, као што су му већ клонуо поглед и опуштене руке, казивале да је уморан и телом.{S} Са њег 
уо и још се држао на предњим ногама али опуштене главе.{S} Кад га ослободише штранга, коњ посрт 
вале су код њега тешку клонулост, те се опуштених руку низа столицу поче предавати дремежу, оно 
а пуковника, један крупна стаса и нешто опуштених бркова а великих избуљених очију и дебелих ус 
тлост, која је још већом тајанственошћу опчињавала слику око мангала.{S} Поноћни ветрић, који ј 
низ таквих заносних бајака, које су нас опчињавале све док нам се детињи мозак није почео морит 
из оних заносних, старих прича, које су опчињавале наше детињство.{S} Чаробност слике ме је зан 
ку тога разговора, војвода Мишић изложи опширно своје сазнање о стању у аустријској војсци, исн 
рховну Команду притисла она велика, она општа брига.</p> <p>Целокупна влада сместила се у зград 
ара, укрштају се речи и реченице те она општа врева и они делови реченица, који ти допиру до ух 
дну левка, све се више губио интерес за опште појаве и све се више истицала себичност.{S} Нико  
бија кроз гомилу и свако носи, осим оне опште још и своју сопствену невољу, свако свој бол, сва 
сарадника био много јаче изражен отисак опште невоље.</p> <p>Разговори су се водили о великим б 
 огледао тежак умор који је сад већ био опште обележје свега живота, свега што среташ и што се  
на славом смрти за Отаџбину, то је било опште осећање наше војске.{S} Наши су се ратом прекаљен 
е да зна како смо одступали и како је у опште српска војска одступала а непријатељ напредовао,  
ране и у сваком кутку.{S} Говорило се у опште много о пророчанствима, гледало се у карте, у дла 
ли можда у неком фатуму; нема ли нечега општега, нечега заједничкога, у свима овим катастрофама 
о главом, нико ни у шта не сумња.{S} Из општега жагора, чују се само испрекидане реченице или п 
алкана, који је могао корисно послужити општем ослободилачком циљу, да би се добио Цариград, ко 
измешаше се кола, људи, стока и настаде општи покрет и тумарање, тискање и гурање кроз тесне пр 
у учествује са разних столова и постаје општи.{S} Кад није то, већ кад свако за се разговара, у 
ли у невоље то самоодрицање било је све општија појава и јасно се опажало на људима како се пре 
узгредан пример, а има и других, јачих, општијих, који су ме морали разочарати, који су ме мора 
и ништа за дочек савезника?</p> <p>— Па општина спрема ваљда нешто.</p> <p>— Не верујем, јер во 
 главом једну колибу од дасака, коју је општина на брзу руку подигла да би имала где склонити о 
 /> у службу, негде сам добила помоћ од општине а у Нишу сам опет ушла у једну болницу.{S} Пет  
 избија гвоздени мост, тако и горе, код општине.{S} С леве стране каменога моста, горе у чаршиј 
Ваља све те предлоге изнети председнику општине и он ће их примити и остварити.</p> <p>Није се  
е, нарочито на угледнијим кућама.{S} На општини такође бела застава и под овом сабрао се нарочи 
е живот у Скопљу био у пуном јеку.{S} У општини се, све до последњег часа, живо радило на регул 
у врпцу.</p> <p>Светина на улици и пред општином, заједно са овим белим одбором, очекујући са и 
дај или...!</p> <p>Бела застава паде са општинске куће, поскидаше се и са осталих кућа улицом к 
ашене су; догорева још само по где који општински фењер са којега цуре млазеви кише.{S} Под мут 
ам, господине, Новица!</p> <p>Био је то општински ноћни стражар Новица, који је ту службу добио 
тно спремати.{S} Већ по подне отишли су општински стражари у планину по зимзелено грање а позор 
еликим сатовима, на тороњима германских општинских домова, оком да сагледати како одмиче време. 
 неко усамљен, ослоњен на зид, на дирек општинскога фењера, ломи рукама хлеб који држи под мишк 
{S} Што је капетан ближе прилазио белој општинској застави и престрављеној гомили, сабраној под 
астави пут калдрмом а притера коња пред општинску зграду.</p> <p>— Шта је то? — грмну капетан с 
е да је то војна болница и упутише ме у општину.{S} Рекоше ми да нађем свештеника и отишла сам  
ув се мени и нареди да се дете однесе у општину.</p> <p>Улази затим војник и он води дете мало, 
S} Једни су јурили у начелство, други у општину, трећи у команду.{S} Нико више није питао за ве 
елник и наређује опет да се дете води у општину.</p> <p>Улази жена и носи раскрвављено дете у н 
штења; мали, уски, бедни интереси изнад општих и заједничких. <pb n="583" /> А је ли то доба, ј 
и да ће се мало за тим и они придружити општој невољи.</p> <p>Једва сам добила места, пустили с 
рити само о утисцима који су нам давали општу слику ситуације, јер смо се са воза вратили тако  
 нада.{S} Страни посланици морају знати општу ситуацију, њих су њихове владе извесно обавестиле 
сунце и заборави на бригу и своју и ону општу коју је с нама делила, те опроштена злослутих мис 
ле чаробнога острва где цветају мирте и оранџе, где нежни лептири деле цвећу најстрасније пољуп 
аквога хумића или кров од колибе.{S} По орању и кукурузишту, заштићене дебелим магленим покрово 
ост из оскрнављенога гроба; камени бели орао, који је негда красио препратни свод, поломљен и з 
а земљу својим чворноватим удовима, као орао кад забоде нокте и прикопча се канџом за мрцину.{S 
п је песма српскога народа; ту је Марко орао друмове, ту делио мегдане, ту из мешине вино пио и 
} И она се дуго и дуго градила — све од орашачког устанка па до сада и отисла се једнога дана н 
не страдања и пролила мора крви, све од орашачкога састанка па до ових крвавих дана.{S} Младост 
 које је буковички прота благословио на Орашцу, и које су се прославиле на Мишару и Љубићу; пиш 
 намах обамро, као оно кад сви човечији органи утрну од снажнога ударца.</p> <p>То је било јуче 
бра се одбор од пет лица коме се повери организација те гарде.</p> <pb n="122" /> <p>Очас се пр 
 да, у име одбора који је управљао овом организацијом, обиђем страже.{S} Обхрван великим болом  
ло Сестара радило је вредно и марљиво а организирало се и друштво за заштиту напуштене деце.</p 
ира, образује војску и туче непријатеља организованог и снажног.</p> <p>— Па што не забележите  
а питање о начину како да се из грађана организује чување реда и поретка у вароши.</p> <p>Паде  
тка у вароши.</p> <p>Паде предлог да се организује грађанска гарда и дивизијар обећа две стотин 
ристећи се грађанском гардом као својим органом.</p> <p>По подне стиже глас да је пало и Младо  
>— Хоће Макензен да потражи онај царски орден што га је Поћорек изгубио у Ваљеву!</p> <p>— Чека 
 треба ми!{S} Не треба ми!{S} Нека овај орден носи Мица Зуавка и Мица Сенегалка, ја ћу за Србиј 
дуци па кад поче да се просипа по блату орден.{S} Сви сандуци пуни Карађорђеве Звезде.{S} Бре,  
 ћу за Србију умети погинути и без тога ордена!</p> <p>Гомила занеме на један мах пред овим чин 
.{S} Бре, кад се засија по блату гомила ордена, а они помислише ваљда злато, па напунише жене к 
 торбу те попадаше по пепелу седам осам ордена.</p> <p>— Па што си ти узео?</p> <p>— Тако, узео 
три крста, а ево још, узми још — и даје ордене.{S} Али ти крстови као да нису златни а нису ни  
 сам што ће ми — и он се саже да покупи ордене који су се запретали у пепео под његовим ногама. 
 зато чим примиш ово писмо да ми вратиш ордене што сам ти их послао у Ваљево!“ Није тако било а 
а га нађем, да му узмем једну килу тога ордења да је сручим у кола, у крило ненасите и одвратне 
н народ око сандука из којега се расуло ордење Карађорђеве Звезде.{S} Па ту као ђенерал Гојкови 
деца корпе и недра и гази народ по оном ордењу а оно се расуло по блату на све стране.</p> <p>— 
али свећу у ниском лименом свећњаку.{S} Ордонанс, који са потпоручиком уђе у собу, предаде му ј 
ритеже дизгине и коњ остаде у месту.{S} Ордонанс му јави да су у Слатину стигли неки официри ко 
 прати и најмањи покрет и тумачи: један ордонанс је хитно дојурио из Гилана, два пуковника из В 
о потпоручик који је довео собом једног ордонанса.{S} Капетан још довољно неодморен и неиспаван 
даље али у томе спази друмом из Слатине ордонанса који је журио к њему.{S} Капетан притеже дизг 
 пут Трнаве, према непријатељу, и посла ордонансе са потребним наредбама и саопштењима круповој 
орећи ни речи, подписа завој и врати га ордонансу који салутира и оде.{S} Капетан се диже са по 
нарочиту драж, има свој светао и зрачан ореол.{S} Призрен ја сан српски, он је једна чаробна ле 
о неће ове бабе? — додаје опет гомила и ори се крти смех, онај којим се смеју невољни.</p> <p>З 
а са Мицом Зуавком и Мицом Сенегалком и ори се из њих развратни смех.{S} Мајка обара очи пред д 
на огради солунске станице и са ужасном оријенталском дреком, намеће купцима свој еспап.{S} Пре 
ли је једнога тренутка изгледало као да оркан неће протутњати преко целе Србије и, ако где буде 
иње море.{S} Још пре пет стотина година оркан један, тако чест на балканској ветрометини, ишчуп 
о, овамо у позадини њеној још је свирао оркестар и не слутећи да ће се малочас све угасити, све 
љун лађе већ тонуо, овамо је још свирао оркестар и не слутећи да ће нас за мало све прелити мор 
 по где који остатак двоглавога златног орла који је негда ширио крила по оклопу и красио окова 
ри облаци, уставили се ту и полегли као орлушине, које су пале на одмор.{S} Шар, који се од јут 
вана у прве снове и она стара кутија на орману, у којој су дечије играчке и оне старе књиге, ко 
 ко зна колико се српски војник сроди и ороди са оружјем својим, тај може појмити жалост његову 
подићи нове куће, потражити нове среће, ородити се, вратити нам се и наћи жељена мира.{S} И тек 
ва тужну песму кроз пукотине на његовим оронулим бедемима; песму, која час личи на задњу реч са 
бухватити и прошлост и садашњост, и оно оронуло камење на граду, које прича о слави једнога нар 
друм, на самоме изласку из вароши, пред оронулом и пустом кућом, седи на једноме камену слепи п 
а заостанем.{S} Погледах га а њему сузе оросиле очи.{S} Зар толико га коснула судбина овога коњ 
ело осуто хладним знојем којим грозница орошава чело.{S} Час по час би застао, чинило му се да  
сутрашњем дану, придремао мало обучен и оружан и још далеко пре зоре кренуо на положаје.</p> <p 
м а са стране јаше два и позади још два оружана жандарма.{S} У колима, на доњем седишту, још је 
леког сокака одмерен бат патроле.{S} То оружана деца из грађанске гарде бдију над успаваним гра 
из малога фењера, кретале су се алатима оружане сенке, узносиле се и спуштале мотике и будаци б 
а чијих је бедема сипана киша стрела на оружане бродове, који су долазили са незнаних мора и да 
лнице — 1689 године ту је против обичне оружане гомиле Арнаута страдала аустријска војска ђенер 
редлог бојећи се да остану на друму без оружане заштите.{S} Присташе и сви остали и кретосмо по 
аше бегунце - ради пљачке, наши су били оружани и — ето!</p> <pb n="309" /> <p>Свима би јасно д 
ао за време арбанашких покрета, када су оружани Арнаути из Љуме опкаљали конак и тражили збацив 
{S} Кроз улице пролазе још и мале групе оружаних људи, разнога изгледа, разнолика одела; бледи  
 сам пушку о раме и, праћен неколицином оружаних младића, пошао сам да, у име одбора који је уп 
ј њега друг му са пушком и још неколико оружаних војника.{S} Они разговарају са њим, говоре му  
је свега десетак, од којих пет или шест оружаних.{S} Били смо непознати један другоме али нас ј 
 је бугарски владалац примио на себе да оружаном руком разори савез балканских народа, пао је у 
ева и рата има још нечега...{S} Да, пре оружја дипломатија још има реч.{S} Савезничке дипломате 
е на сред друма са женама и децом а без оружја?{S} Не бива то, него сви да кренемо; сви овако к 
с оружјем.</p> <p>— А куд смем опет без оружја, овде у сред планине?</p> <p>Опет настаде ћутање 
и место у вагону на које они што су без оружја немају право.{S} Госпође <pb n="111" /> стижу са 
 неоскрнављена животом а опијена славом оружја, одговори јој без милости:</p> <p>— Зар си ти је 
адају, ти часни младићи, опијени славом оружја и љубављу према Отаџбини.{S} Ја бих њиховој свет 
ри на станицу; други ће им војник силом оружја задржати место у вагону на које они што су без о 
ижан глас из гомиле.</p> <p>— Има ли ко оружја? — запита непознати, који нам сад већ постаде во 
онога што вели: „Срце ми је довољно.{S} Оружје ми не треба!“ Онога што убија Себастијана, узима 
 гора чарна,</l> <l>Сија оклоп и блиста оружје.</l> <l>Милина је оком погледати</l> <l>Бојне ко 
Боље ће бити да вас пет шест који имате оружје, пођете још једно пет шест стотина метара напред 
пријатељ не уђе у варош.</p> <p>— Дајте оружје нама грађанима, ми ћемо чувати варош! — рече нек 
олико се српски војник сроди и ороди са оружјем својим, тај може појмити жалост његову када се  
ећ пала, две стотине младића и деце под оружјем, крстарило је кроз варош и бдило на напуштеном  
јмити жалост његову када се мора са тим оружјем и на овај начин растати.</p> <p>— Зар ја да ти  
— А ако нас похватају изненада, овако с оружјем.</p> <p>— А куд смем опет без оружја, овде у ср 
ста.{S} Арнаутин је и даље разговарао о оружју; распитивао је могу ли аутомобили да носе топ; м 
00 савезничких војника и то са одличном оружном спремом.{S} Наглашава се нарочито да свака чета 
S} Жао ми га је било онако млада а тако осакаћена.{S} Док су сви остали рањеници у великој соби 
уд вуку, ужетом чврсто везаног војника, осам његових другова са пушкама на руци.{S} Он је сав к 
у коње, кола још спроводе осам војника, осам бораца, и један наредник.{S} У најмању руку требал 
 на прсте; ко напусти фронт стреља се а осам бораца и један наредник одваја се са фронта да пра 
м стигла ни да пођем од куће.{S} Већ од осам сати у јутру отпочела је грмљавина, необична, нечу 
ија који терају коње, кола још спроводе осам војника, осам бораца, и један наредник.{S} У најма 
> <p>— Мени је било седам и по, највише осам година те једва памтим што ћу ви казивати, али ми  
цама приштинским, које су првих седам и осам дана још и покушале да снабдевају избеглице храном 
 Приштини сам већ чуо реч: „Четрдесет и осам сати нисам окусио залогај хлеба!“ а сиромашна косо 
, два три метра сечених дрва, седам или осам џакова државнога брашна, вероватно упљачканога из  
ка.</p> <p>— У Призрену сам остао седам осам дана, све до синоћ, у оној великој болници где је  
тарац торбу те попадаше по пепелу седам осам ордена.</p> <p>— Па што си ти узео?</p> <p>— Тако, 
, тога дана, трајало од подне па све до осам часова увече а затим је прекинуто или бар била је  
кадар.{S} Краљ је дуже путовао, читавих осам дана до Љеша и још три затим до Тиране.{S} Спавао  
з гомиле пешака тискају се још и коњићи осамарени и натоварени, кравица коју вуче мајка да би и 
иле пешака тискају се још и мали коњићи осамарени и натоварени, који још поврх товара носе и по 
ту борило четрдесет и четири наша према осамдесет и једном немачком батаљону, као што је знао д 
ретом, продаван је по сто педесет и сто осамдесет динара.{S} Ако га ниси купио данас, сутра си  
, па онда опет фијакер, од оних који су осамдесетих година још и изгледали нешто на београдским 
танице, па онда фијакер од оних који су осамдесетих година још и изгледали нешто на београдским 
је био једини начин да се колико толико осамим.{S} Предамном су биле једне кочије добро покриве 
ла, у тренутку када сам се осећала тако осамљена и тако празне душе.</p> <p>Старац је наставио  
 том тренутку зиму у души, коју осећање осамљености у свету изазива увек у душама оних који пат 
ин већ био добро измакао, ушао је био у осамнаесту годину.{S} Други за њим имао је пуних петнае 
оли, широм целога српства кликнуло се: „Осана!“ и у души се српској тад пробудио нови сан који  
рестала али је јутарња студен почела да осваја.{S} Како смо сви били прокисли, језа узе да нам  
<p>Мраз поче јаче да стеже и ведрина да осваја.{S} Кроз прљави вео, који је покрио небеско плав 
што Србин зида.</p> <p>Ноћ поче јаче да осваја, а зима јаче да стеже.{S} Краља опоменуше да му  
ноћ је давно минула и таму ноћи поче да осваја бледило зоре.{S} Доба је већ да се мртви врате у 
ела све више и више да га обухвата и да осваја.</p> <p>— И ако погине ко од наших тамо, погинућ 
из раније да гасе и тишина постепено да осваја.{S} Још по где који официр поврнуте јаке, враћа  
 мутна светлост мочарнога јесењега дана осваја.{S} Светиљке на прозорима кућа, које су домаћини 
оследњи уздах прогнаних.{S} Зора још не осваја, она као да намерно касни данас, не би ли наше б 
спала из туђих кола.{S} И што зора више осваја, жагор све више расте.</p> <p>Најзад крећемо не  
е и подајући се смрти која га постепено осваја.</p> <p>Што ближе магли, у коју нас друм води, т 
 да нам прожима тело и дрхтавица да нас осваја.{S} Дете, које је дотле било доста мирно, поче п 
а који су под њима полегали.</p> <p>Ноћ осваја све дубље и, све што ће ујутру да рани, предаје  
са од тих боних акорада који је плаве и освајају.{S} Окрећеш главу да не гледаш више тамо, за с 
них мора и далеких страна да пљачкају и освајају питоме јадранске обале; и одакле је Зетом госп 
во... туче граната, засипа куршум а они освајају улицу по улицу...{S} Треба да бегам... кукавиц 
 пролазе и који су то начини којима они освајају читаву једну поворку неорганизовану, неповезан 
к чујеш „ура!“ Видим Немци узмичу, наши освајају Страхинића бана улицу и ја сиђем за две три ку 
ниче преболети?</p> <p>Што је више зора освајала то је и студен, она рана јесенска студен, бива 
ведро и овде, у долини, није тако нагло освајала ноћ, као тамо међу сметовима и стењем.{S} Нешт 
то и са непоколебљивим убеђењем које је освајало.{S} На лицима присутних, који су предлог у прв 
е, догоревала је већ; мрак је све дубље освајао и једино доле, под друмом, што су се догледали, 
> и разнолики, те мрак који је све више освајао био ми је добро дошао.{S} Желео сам да ништа ок 
да се спушта.{S} Сутон који је све више освајао, магла која се спуштала и дим, који се надносио 
који би имао користити једном посебном, освајачком циљу, споразумне ће силе, поред многих и ран 
лосним разбојиштем београдских грађана, освајаше све више.{S} Видех једну кућицу нешто даље од  
у начини распоред са њиме.</p> <p>Сутра освану деветнаести октобар суморан и влажан.{S} Небо хл 
сиротица синоћ још легла мирно а јутрос осванула очајна.{S} Док смо ми све остале ослухивале то 
ену слутњама онако, као што се болесник освежава надом кад сагледа лекара.</p> <p>Над Приштином 
арошки јаз, што својим тамним зеленилом освежавају нешто мало мртву јесен.</p> <p>— Ми смо у кл 
танице а већ се кроз варош просула, као освежавајућа дажда после запаре, вест да савезници стиж 
</p> <p>Предвече, као да је било нечега освежавајућег у атмосфери.{S} Наишле су од некуд, непоз 
ве.{S} И место те мисли да га исправе и освеже, изазивале су код њега тешку клонулост, те се оп 
е, сачувајте ми место.</p> <p>Напоље ме освежи ваздух, јер ме је била већ заморила она тешка и  
о Пећи чудан и изненадан глас, који нам освежи замрчене душе и разведри дубоким браздама преора 
е у шталу читав товар хладноће и за час освежи загрејан ваздух а образе нам ошине мраз.{S} У та 
искала груди, као да ме у томе тренутку освежи и поче боно да ми дражи груди.{S} Поглед који са 
адије, учинише да се борба на један мах освежи.{S} Пешаци дигоше главе и нарастоше им срца, те  
 да попрскам чело и очи, не би ли ме то освежило.</p> <p>Друм још мртав, по где и где ничу из т 
и сам себе охрабрио, да би новим надама освежио душу већ преплављену слутњама онако, као што се 
часа да и ја не треба више да живим.{S} Освестило ме је одојче, које ми је било на рукама и син 
раво да буду за времена уклоњени испред освете непријатељеве и, не заборавите да Команда Трупа  
сти оних, који су пре три године Косово осветили.{S} Тамо чека већ ископана рака; тамо ће плану 
м, од поноћи, ведра као да би зарана да осветли стазе и богазе мрачних кланаца, у које ће се су 
а и седох на џак.{S} Светлост из фењера осветли црно и опаљено лице официрево и лимену војничку 
 врата и пропусти човека стара, коме се осветли лице светлошћу ватре најближе вратима.{S} То је 
о би бациле светлост на мрачну улицу те осветлиле пут војсци која нам последњу наду доноси.{S}  
р.{S} Мало за тим и на горњем се спрату осветлише собе светлошћу, која се кроз шалоне, као танк 
га народа који креће у збег, у планине, осветљава неком мистичном маглицом која, као покров иза 
.{S} Око стола, у углу, из којега лампа осветљава собу, седе два младолика коњичка пуковника, ј 
камина осветљена соба а која тако јасно осветљава паметну и изразиту фигуру баба Вилке, старе с 
таванице чкиљи лампа и бледом светлошћу осветљава уморна и брижна лица гомиле а дим дувански об 
један за другим, почињу на кућама да се осветљавају прозори сиромашном светлошћу петролејске ла 
Почеше сад већ и поједини прозори да се осветљавају, почеше људи и да се облаче не могући понов 
ишао сам лагано, мирно, ногу пред ногу, осветљавајући цигаретом калдрму да бих могао мимоићи си 
рош, раскошну светлост из својих очију, осветљавајући ћепенке и гомилице војника и грађана који 
лавим шеширом, која је са једнога стола осветљавала собу, једва је нешто око себе давала светло 
завесе и кад сам дунуо у свећу, која је осветљавала собу, споља је продирала нека бледа, водњик 
едали на прозоре, одакле су им светиљке осветљавале препланула лица а гомиле очију и осмеха, ко 
уктао изнад вароши, на једном узвишењу, осветљавао је ону мрку гомилу кровова под собом неком т 
е су се начетиле око станице.{S} Једини осветљен прозор те ноћи био је на канцеларији начелника 
ним ногама пред собом, нагнути унапред, осветљена лица руменилом из мангала, пушили смо цигару  
усветлост којом је од пламена из камина осветљена соба а која тако јасно осветљава паметну и из 
ила се по оделу и бела поља од слузи па осветљена вечерњом светлошћу, преливају и сјакте као ра 
 па се повили око ватара и само се виде осветљена лица и покрет руку, које се пружају и повлаче 
дна, једноставна маса из које провирују осветљена лица.{S} Измеђ ватара крећу сенке; неко носи  
е би ли запазиле да су канцеларије више осветљене но обично, не би ли ма шта виделе што би им п 
, колико је ова продирала на улицу кроз осветљене прозоре, сагледале ситне иглице кише која кос 
устисмо у пусте улице мртве али пожаром осветљене вароши, над којом већ почива поноћ.{S} И ако  
е у почетку узносили као пластови сена, осветљени у срцу црвеном светлошћу високих пламенова, п 
догледали, као догореле звездице, слабо осветљени прозори цркве Патријаршије.{S} Ниска кубета т 
е догледају као утуљене звездице, бледо осветљени прозори цркве патријаршиске.{S} То светле кан 
 и тресак вагона који маневришу.</p> <p>Осветљени прозори овде и онде по вароши гасе се један п 
греју пре него што легну.{S} По лицима, осветљеним пламеном, међу <pb n="614" /> којима се наро 
е тамо не би било места.{S} Ту, под тим осветљеним прозором, одстојаћу целу ову ужасну, ову сту 
и развијало.</p> <p>Из бедема градских, осветљених ведрином, који су се узносили изнад мртве ва 
се догледа усамљен један салонски вагон осветљених прозора.</p> <p>— То је последњи савет шефов 
легла по коси једнога узвишења које се, осветљено, издваја из оне тамне масе.</p> <p>— Да ли је 
у зида, коју су пацови разрили — све то осветљено полусветлошћу свеће и оним светлим руменилом  
но дугих руку.{S} Од целог његовог лица осветљеног ватром, виделе су се само обрве, кости, набр 
 гробници или у дубокој мрачној тамници осветљеној воштаним свећицама које су мајке припалиле д 
 пањ, све се јаче истиче својом белином осветљеном светлошћу ведрога пламена који су давале мла 
ицом већ промичу нејасне и тамне сенке, осветљујући прљаву калдрму и барице бедном светлошћу фе 
их војника, који су се смењивали носећи освећене и тешке ћивоте, које су пратили калуђери и све 
ед Ниша вије.</p> <p>Јоште тужно Косово освећено није!“ и онај са запада, отуд са Ловћена:</p>  
 сунчаноме дану излази да се уклупча на освећеној плочи часне трпезе или на плочи са царскога п 
ске у своме надирању нарочито журиле да освоје стару престоницу, седиште Врховне Команде, и неп 
узи, Енглези и Руси другу.{S} Немци кад освоје једну варош они упознаду њену вредност а Француз 
је трајало друго, вратили смо се брзо у освојене крајеве.</p> <p>— Како коме! — одговара му сус 
стао је толики свет по варошима које су освојене.{S} Овако, куда ћете?{S} И ми сами не знамо ку 
 број војске на образовање гарнизона по освојеним местима, не осећајући се безбеднима у освојен 
оз кишу непријатељских танади, ујахао у освојено Куманово, као год и у моменту, кад је обасут ц 
м местима, не осећајући се безбеднима у освојеној Србији.{S} И те слабе силе, које наступају с  
ри тешка брига о имању које је остало у освојеноме Београду.</p> <p>— Ћути, ал не сме и даље ћу 
вукла до оних положаја, до којих је, по освојењу Куманова допрла пре три године, октобра месеца 
 са зором се већ пела уз Јелицу, те кад освоји дан она се поче спуштати ка Чачку.{S} Претпостав 
, што непријатељ не улази у земљу да је освоји већ са крвожедном жудњом да све уништи, да све р 
есном уздржљивошћу, све док дан мало не освоји.{S} Чим се раздани, наши осуше учестану и снажну 
одговара јој наша.{S} Кад дан мало више освоји, поче и чешћа чарка те глас пушчане праске допир 
здух разредио и тајанствена нека тишина освојила.{S} Као да путујеш друмом кроз неке омађијане  
а зова, у његове се жљебове нанео муљ и освојила маховина; у дупљама, које камење гради, просут 
ао пепео покрива земљу, ведрина потпуно освојила и пробила таму.{S} Село, које се до мало час,  
своје мајке отаџбине.{S} Ведрина је већ освојила, небо се обогатило читавим ројем бледих звезда 
бом освојио?</p> <p>— Не, али смо га ми освојили.</p> <p>— Ми?</p> <p>— Па да, ми!{S} Ко хоће д 
тала сам сама, онда кад су они први пут освојили Шабац, прошле године.</p> <p>— Отац вам није о 
сти, осећање тешкога притиска душевног, освојило би у овим часовима младога принца, који већ че 
себе давала светлости а остали део собе освојио је полумрак кроз који су се предмети једва нази 
/p> <p>— Зар је Чачак непријатељ борбом освојио?</p> <p>— Не, али смо га ми освојили.</p> <p>—  
 отпочети напад.{S} Ја не верујем да ће освојити Београд али је извесно да га неће штедити.{S}  
> <p>— Доћи ће, ал што ће, шта може?{S} Освојиће вароши и села и поља.{S} Планину не може, тамо 
 албанских кланаца или, неодважан да се осврне на непосредну прошлост, залази мислима дубоко, д 
о, да се догледамо.{S} Ови задњи нек се осврну чешће за собом.</p> <p>— Ако нападну, они ће изн 
ли немилостиво плаве.</p> <p>Када би се осврнули за собом, чули би само лом, прасак и тресак.{S 
имети да пуца у ваздух!“ Тргао сам се и осврнуо и, одиста сам видео официра за нашим леђима а ј 
сно као нада коју носимо у души.</p> <p>Осврнусмо се још једном за собом.{S} Глува ноћ још стра 
рај друма.{S} Нико се неће више на мене осврнути, нико ни запитати за мене.{S} Кад свану нови д 
 потерали наше па их млате и гоне да се осврнути не могу.</p> <p>— А једнога дана, дође изненад 
е несретна мајка извиривала из капије и освртала се лево и десно, излазила до угла улице и погл 
им и опет се дизала и ишла.{S} Свако се освртао за мном, свако ме је чудно погледао погледом са 
ли.{S} На против, почели смо се збуњено освртати на све стране, као дављеник који очајно поглед 
сподин поручник! — кликну Бојко весело, осврте се па нас погледа све редом, као да би хтео да ј 
која јој је до малочас гроб покривала и осврте се најпре лево и десно; погледа тамо где се узно 
вољних вести.</p> <p>Млади пријатељ мој осврте се пажљиво око себе да види слуша ли ко и ако см 
од извора сам затекао две мањерке те се освртох лево и десно да видим ко их је ту оставио.{S} Т 
рањеник са пуно родитељскога саучешћа и осврће се на све стране не би ли запазио какву ватрицу  
а, свако је одмицао од њега журније, не осврћући се, као да би да побегне од приказе, од знамењ 
их ових невоља и не устављајући се и не осврћући се.{S} Па ипак наиђу појаве које су кадре скре 
их погонише, те протрчаше мимо нас и не осврћући се и бацајући пушке за собом а Србијанци лете  
 јуриш, очекујући нетренимице команду и осврћући се за собом одакле би им ова имала доћи.{S} Ал 
} За месец дана од кад се нисмо видели, оседео је и остарио.{S} На његовоме, готово старачки из 
ош у Приштини виђао и нисам га познао — оседео је.{S} За месец дана од кад се нисмо видели, осе 
емни? — учини потпуковник и тешка брига осенчи му још више суво и коштуњаво лице.</p> <p>— Мисл 
даље напоре.{S} Лево, у долини, коју су осенчили пропланци, међу које се скрила, оцртава се там 
ислио и што му је новом и тешком бригом осенчило чело.</p> <p>Он пође нагло из телеграфа и упут 
самога војводе Мишића.{S} Војвода Степа осети и сам да је позван први да узме реч и он диже гла 
и смо ћутећи.{S} У једном тренутку, кад осети да ја грцам, старац диже главу и погледа ме добро 
е кроз тишину ноћи, која је владала, не осети да се ту нешто дешава.{S} И у околини ђенералове  
мајком тихо и нечујно извукла и, кад се осети само са својима, Краљ им се окрете:</p> <p>— Оста 
 ће да одговара за ово?</p> <p>У том се осети неки покрет у гомилама пред нама.{S} Одушило напр 
војнике, она се преобрази изненађењем и осети се срамна те грчевито здера бели барјакчић с мотк 
је свако зрно.{S} Ајде, ајде, децо, нек осети непријатељ с ким има посла!</p> <pb n="203" /> <p 
е цикнух од бола.{S} Старац ил опази ил осети то па додаде:</p> <p>— Није црква од мермера, нем 
лед сретао, учини му се да виде или бар осети, како се узноси онај величанствен и светао облак, 
већ био склопио очи предајући се смрти, осетив терет на својим ребрима, <pb n="384" /> отвори ј 
сам се у томе часу страховито понижена, осетила сам се сама у својим очима бедна, ниска, подла. 
о грувале и ја сам одиста неколико пута осетила како је задрхтала земља подамном.</p> <p>Дете ј 
обих нове снаге, коју дотле нисам никад осетила у себи, пресушише ми сузе у очима, задрхта ми р 
ех дарданелске експедиције, Бугарска је осетила да су јој слободна леђа и одлучила се да изађе  
и кад су забола руке у појасе девојачке осетила како им горе прсти који се дотичу топла девојач 
ме је савладао сан јер нисам ни чула ни осетила кад се старица извукла из собе и отишла негде,  
 Да ли што је у њиховој очинској недаћи осетила саучешће у своме материнском болу или што јој ј 
ну и мужу.{S} Али, од тренутка када сам осетила да у томе војнику има оца, да хладан војнички п 
 јер се лепо чуло.{S} Неколико пута сам осетила и како се затресла кућа јер нису пуцале само пу 
а опипати ни трага од ране.{S} Ипак сам осетила да му тело гори као у грозници.</p> <p>Најзад,  
зини гранате која се распрсла али нисам осетила ни једно парче да нас се дотакло.</p> <pb n="47 
пребацивања и — презирања.{S} Ја сам то осетила и шчепала сам га понова за руку, обасула је пон 
 он то, не мисли он то, то ја...</p> <p>Осетила сам се у томе часу страховито понижена, осетила 
о Краља и без споразумевања међу собом, осетили дужност да не дозволе старцу, да једној сумњиво 
 кад би се дочепали какве падине што би осетили мало сувоте.</p> <p>Па тако ту поседали крај др 
 их сузама очију ваших, нека би и мртви осетили сузе оне мајке, за коју су они животе своје дал 
, напрегнућу се, дићи се, кренути и кад осетим да сам бедник, да сам одбачен, да сам напуштен,  
тле сви приписивали Моравској Дивизији, осетио сам у томе тренутку потребу да не разочаравам др 
 помогао да се споразуме са Галипољком, осетио сам потребу да јој изјавим не само благодарност, 
 довољно било и да ми је довољно казао; осетио је да је одлио мало горчине из душе па му је ваљ 
кар ишао је крај мене такође ћутећи.{S} Осетио је да ми је довољно било и да ми је довољно каза 
ве више ближила и он је по звуку пушака осетио да наши већ напуштају његову улицу а по узвицима 
о његов још није тонуо, потрес од удара осетио се целим телом брода већ првога октобра.{S} Потр 
јпре само на једноме крају огромне лађе осетио, на другоме њеноме крају развијао пун живот и, д 
>Старац је наставио разговор, као да је осетио моју потребу да га слушам.</p> <p>— И ја сам има 
х догађаја који се сад дешавају; или је осетио да је то оно поколење, које ће донети суд о томе 
 смрт и разор вароши.</p> <p>Капетан је осетио то негодовање у погледу светине и одбора и у душ 
 родитеља о коме је причао.{S} Пошто је осетио да је у мени нашао стрпељивога слушаоца а имао п 
авање.{S} Најзад, војвода Мишић, кад се осетио потпуно сам, а разлоге којима је још увек бранио 
 му се у очима.{S} Да ли је у томе часу осетио да је то, што је сад на његовим коленима, оно по 
остасне масе неприступачних планина.{S} Осетисмо се као уловљена тица и сваки покушај био би са 
ило.</p> <p>— Је л’ давно боно момче? — осетих потребу да овим добрим људима кажем што.</p> <p> 
 својој.{S} Нисам још ни завршила све а осетих како он извлачи своју руку из мојих.{S} Ја је ст 
м на земљи.{S} И једнога тренутка ја се осетих усамљена на друму; да ли су други бегунци измакл 
у га у џеп.{S} Мене подиђе ладна језа и осетих како ми се диже коса на глави. — „Шта хоћете ви, 
еднички слете на лешину.</p> <p>И онда, осетиш неки подземњи тутањ, као пред буру; завитла се в 
јнога дреждања и чекања у месту, па тек осетиш неки покрет пред собом и промислиш:{S} Боже, пом 
ри пробирали зрна на пожњевеним њивама, осетише далеко отуд воњу крви и кренуше јатима северним 
су хтеле рушити да не би вређале верску осетљивост својих поданика Турака.{S} Сви су ти магацин 
ак, који се под кров најгушће сабио.{S} Осећа се воња сточнога ђубрета и коњског зноја са седал 
ви млазеви танади засипају батерију.{S} Осећа се да се непријатељ дочепао бољега положаја од на 
p>— Не може друкче, ово је ратни суд! — осећа се позван полицијски чиновник да брани и даље ств 
ш како је, заговорио се с децом па и не осећа како време промиче.</p> <p>У том се Бојко појави  
да сиђе доле, у долину, доле, одакле се осећа мирис крви.</p> <p>Гомила се уставља пред дебелим 
ка хладноћа и пуше мрзли ветар, који се осећа како продире кроз оне рупе на дувару, које смо за 
бије сад бешње но ма кад до сад, јер се осећа заклоњена, јер зна да јој српски топови не смеју, 
ад Скопљем и прожима ти душу.{S} Већ се осећа студен загрљај судбине, као оно језа што предходи 
зори и врата; цреп се на крову усијао и осећа се како попушта и стење кров.</p> <p>Пламен већ б 
на Чачак, непријатељ, код којега се већ осећа велика поколебаност, био би пребачен преко Мораве 
аредбу да се развију.{S} Непријатељ већ осећа да према њему није синоћна војска а београђани да 
њену душу, као нов непознат јој осећај, осећај јачи од смрти.{S} Проширене зенице у очима јој к 
адре али ви сте осећај, ви сте мисао; а осећај и мисао су кадри и мртве из гробова да врате у ж 
вала из душе, јер јој је свака реч била осећај, сваки осећај бол а сваки бол позледа још свеже  
 љубављу, тек почиње бујати и један нов осећај и сазнање да, као и материно крило, може бити то 
ва и дедова, пробудиле на један мах нов осећај — чежњу за оном домовином, од које су се пре пет 
ећаји дају се донекле и делити, туга је осећај који се не да ни с ким делити.{S} Саучешће у туз 
н час“ који смо сви осећали али који је осећај свако у себи угушивао.{S} Сви смо тај час већ пр 
оћ, војсковође то нису кадре али ви сте осећај, ви сте мисао; а осећај и мисао су кадри и мртве 
до нас те нас поче да обузима неки нови осећај, да се буди у нама оно што је претрнуло и почесм 
бол тражи себи хране, као и сваки други осећај.{S} У празној души бол <pb n="664" /> звони лажн 
јер јој је свака реч била осећај, сваки осећај бол а сваки бол позледа још свеже и незасушене р 
били Срби.{S} Векови су избрисали сваки осећај о томе, па и саму традицију и једно или два поко 
p> <p>Ућутао сам да не узнемирим дубоки осећај побожности који се у часу ове тешке невоље враћа 
има, који су Словени и у којих се расни осећај још више развио од како су у нашој средини, али  
више сретао успут, у толико је више тај осећај растао у мени.{S} Увек ми се чинило да ова госпа 
осити у њену душу, као нов непознат јој осећај, осећај јачи од смрти.{S} Проширене зенице у очи 
ини, да то ипак није она.</p> <p>Сличан осећај никао је у мојој души негда, кад сам после дугог 
оче у мени понова да се буди онај мучан осећај разочарења, који се био нешто мало утајио.</p> < 
и у његовој се племенитој души пробудио осећај саучешћа, тако својствен образованоме човеку.{S} 
ји су посејали друмове.{S} Да би угушио осећај који му је легао на душу, скретао би говор или п 
оцу испричала је Госпа у црнини са пуно осећаја и топлине.{S} Да ли што је у њиховој очинској н 
 није у њему угасио топлину родитељских осећаја, да он, који толико дрхће над судбином својега  
уђу невољу.{S} И све те разнолике своје осећаје, гомила гласно казује, она скоро прави један ре 
 они су родитељи и они имају родитељске осећаје и, како се види, врло нежне осећаје.{S} О, па к 
ске осећаје и, како се види, врло нежне осећаје.{S} О, па коме би се могла пре обратити, ко би  
 самоме себи и своме болу.{S} Сви други осећаји дају се донекле и делити, туга је осећај који с 
 се исказују само велики, само истински осећаји?</p> <p>— Не, госпо, ви не смете, ви не можете, 
и пут тамо одакле ми бегамо, под тешким осећајима да, и ако се враћа Отаџбини, да то ипак није  
ио несретне бегунце и ево, први је међу осећајима, који се опет јавља.</p> <p>И сад се већ не ш 
а се нада.{S} Нада је био последњи међу осећајима, који је на овоме тешкоме путу напустио несре 
чувамо и носимо Краља!“ Они инстиктивно осећају да им је судбина доделила замашно учешће у дога 
етлих очију, које се у полумраку просто осећају и крупне гласине, која извире из дубине груди — 
ама појави развучени осмех задовољства, осећајући ваљда да је у том тренутку победио ону неодољ 
 <p>— Јесте, на жалост! — одговорих ја, осећајући како ми овај непознати официр чупа из душе по 
пало са рамена за време живога причања, осећајући ваљда у том тренутку зиму у души, коју осећањ 
 дипломата из административног одељења, осећајући сву величину утиска који је учинило његово са 
о, све... и испрси се дете светла лица, осећајући да се умило славом и на младоме му се, ведром 
ако неопремљена? — питам очајно старца, осећајући потребу да чујем још речи од њега, да чујем ј 
 исти војник, притворно обарају поглед, осећајући дубоко у души задовољство што се пред њиховим 
а даље...</p> <p>— Зашто? — запитах је, осећајући да је то само бол, тежак бол који сви овога ч 
 му обиђем гроб.</p> <p>Сви се ућуташе, осећајући дужност да не ремете свечаност тренутка, у ко 
 поколењима? — јаукну млади Краљевић и, осећајући један део одговорности на себи самоме, он се  
задржи па да у име Божје и борбу прими, осећајући се сад већ колико толико јачи или бар не више 
n="408" /> <p>Она застаде тешко дишући, осећајући се онако исто уморна као онда кад је преживља 
 и уморно се сручи понова на миндерлук, осећајући се тешко сломљен и прегажен неким невидљивим  
се једнога тренутка стресе целим телом, осећајући да му кроз студену старачку крв проструја топ 
ећ пратили крваве борбе са неком вером, осећајући чак и извесну нелагодност што смо за тренутак 
петан невојнички, готово благим гласом, осећајући и сам тежину ситуације.</p> <p>— Тамо, баш у  
уди.</p> <p>Учитељ, који је ућутао био, осећајући ваљда и сам утисак својих речи, опет живо нас 
 се сабрало, пријатељу! — одговорих му, осећајући да сам му дужан одговора због саучешћа којим  
сти! — прекрстих се и ја и скидох капу, осећајући једно дубоко и искрено саучешће.</p> <p>Он на 
 одбор и припремао програм за други.{S} Осећајући обавезу да купује карте за те добротворне кон 
 <p>— Јест, ланац! — потврди гимназиста осећајући сву своју надмоћност при изговору ове речи.</ 
> <p>— Дај Боже! — окуражи се песимиста осећајући да је у доктору добио потпору.</p> <p>— Пре с 
 мојим погледом и разумевајући или боље осећајући инстиктивно шта ја у томе тренутку мислим, —  
вање гарнизона по освојеним местима, не осећајући се безбеднима у освојеној Србији.{S} И те сла 
о сваки покрет, те се сабирамо у гомилу осећајући потребу да се зберемо и здружимо.{S} Излазе и 
а се, при свакоме налету наше пешадије, осећала малодушност.</p> <p>— Шваба мислио да јефтино у 
игу — од тог тренутка било ми је лакше, осећала сам се мирнија и слободнија.</p> <p>Када ме про 
ете, не би ме могао нико заваравати.{S} Осећала сам се сама, потпуно сама и ако је отац био још 
је тако годило и тако ми је требало.{S} Осећала сам се сама, сувише сама, јер ми је те зиме, по 
ц.{S} Врховна <pb n="280" /> се Команда осећала необезбеђена од изненађења те је већ била припр 
их је тешила и храбрила и ако је и сама осећала студен у души, нашав се први пут у животу на др 
ч коју сам чула, у тренутку када сам се осећала тако осамљена и тако празне душе.</p> <p>Старац 
копље је имало тужан и суморан изглед и осећала се нека тешка, загушљива тишина у њему.{S} И ак 
е да је отац погинуо.{S} Сад сам се тек осећала сама, потпуно сама... једино он?{S} А како ћу њ 
ја нисам толико марила за њега, али сам осећала да ми треба отац, да га морам наћи.</p> <p>Ишла 
и сасушио.{S} У његовим речима ја нисам осећала само саучешће но и снагу која ми се повраћала.{ 
од којега се сузе нису виделе али су се осећале.</p> <p>Немогуће је било оком схватити сву вели 
уче и прекјуче, јер и највеће оптимисте осећале су да пред њима лежи једним дахом порушена кула 
и тој огромној ватри, све смо већу студ осећали и у души и у телу.</p> <p>Свако је од нас корач 
о кад помену „озбиљан час“ који смо сви осећали али који је осећај свако у себи угушивао.{S} Св 
вало душу зебњом али у коме смо ми ипак осећали неку заштиту.{S} Шум је <pb n="681" /> за нас б 
к до везе се није могло доћи, а сви смо осећали да би овога тренутка готово важније било сазнат 
 ја без њих осећам малодушна, сломљена, осећам се као створење без живаца.{S} Болови су мој алк 
ом дечицом забављала.{S} И драги су ми, осећам да су моји; да ми их нико не може отети.</p> <p> 
 ваздух, који претходи усијаним валима; осећам већ по телу топлоту, која унапред пржи; осећам к 
већ по телу топлоту, која унапред пржи; осећам како ме засипа топао пепео лаве; засипа мене, за 
о час ту био.</p> <p>И ближи се већ!{S} Осећам загушљив ваздух, који претходи усијаним валима;  
и ја се као алкохоличар тек пијана њима осећам снажна и способна, без њих малаксавам и клонем.{ 
ниси рањена?</p> <p>— Ја... нисам... не осећам да сам рањена! — али ми у тај час паде на памет  
b n="666" /> ако је то привиђење, зашто осећам једну неодољиву потребу да јој говорим, да је за 
жим на путу који води смрти?{S} И зашто осећам потребу да јој говорим једним новим, једним друг 
о постали моја природа да се ја без њих осећам малодушна, сломљена, осећам се као створење без  
де сад већ сваким кораком који учинимо, осећамо како се ближимо губитку и последњега слободнога 
охрабрени, јер сад бар догледамо нешто, осећамо да идемо ка нечем што је пред нама, видимо очим 
ви овога часа подједнако <pb n="663" /> осећамо и који је у њеној души, сломљеној и обеснаженој 
и ван Отаџбине.{S} Да ли са тежине тога осећања или са оне зле непогоде у коју смо кренули — те 
 која је обамрла, буди успавана и тужна осећања?{S} И како та осећања — која нам као далеки гла 
ке.</p> <p>Уморан од наизменичних удара осећања и болова, он најзад приђе прозору и размаче зав 
као кинематографски снимци.{S} И сва та осећања као да би му доносила нов умор и клонулост, те  
 успавана и тужна осећања?{S} И како та осећања — која нам као далеки глас прошлости својим мук 
ања и саучешћа, у нашима мора бити више осећања и бола.{S} Ми смо подносили, они су само посмат 
а од тих речи била је израз оних тешких осећања, које смо од јутрос сви понели крећући на пут и 
то срамоте које изазива војникове сузе, осећање оне најтеже срамоте пред самим собом.</p> <p>И  
S} Неко осећање празнине и усамљености, осећање тешкога притиска душевног, освојило би у овим ч 
о живот нов?{S} Младост је било, мишић, осећање, мисао свога доба; она мисао која је за велико  
ја му остаје од пресуде до извршења.{S} Осећање је то срамоте које изазива војникове сузе, осећ 
редрасуда или, можда једно дубље и теже осећање које смо сви од јутрос понели полазећи из Призр 
требу да не разочаравам друге.{S} То је осећање онога који тешкоме болеснику, за којега су већ  
ењу ни једну реч којом би изразио своје осећање.</p> <p>Шапћући, као што се шапће у ноћи кад ће 
вом смрти за Отаџбину, то је било опште осећање наше војске.{S} Наши су се ратом прекаљени пози 
њему се још тада развијао мушки понос и осећање дужности према Отаџбини.{S} Његов је младићски  
авно је прегорео свој живот; није то ни осећање туге за својом кућом и породицом, од којих ће г 
— Мени? — пренух ја и посече ме по души осећање слутње.</p> <p>— Мало пре, кад сину, спазих, па 
рет и у њему се мртвоме буди још једном осећање војничке дужности и, са напорима једнога самртн 
 пратило, до сад стално буниле.{S} Неко осећање празнине и усамљености, осећање тешкога притиск 
на путу повлачења, душу му обузима неко осећање стида које га мучи и са којега он не диже главу 
о се разрачунати!</p> <p>Обузе ме тешко осећање одвратности и узбуђен измакох опет у страну, у  
јим извесан циљ и напушта нас оно тешко осећање бескрајности које нам је до сада притискивало д 
ама и према нашој отаџбини.{S} То тешко осећање, од којега нико од јутрос није био слободан и и 
{S} Све су видели и срце им је изгубило осећање, душа им је пресита утисака, а живци им огрубил 
беде!“</p> <p>Овај запис не казује само осећање једнога младића, занесена славом смрти за Отаџб 
итуацији, светина је напоље имала јасно осећање о опасности.{S} Улицу је већ закрчио дуги низ в 
ла с неба, у нама та појава изазва исто осећање као у морнара, који су се буром завитлани борил 
 ваљда у том тренутку зиму у души, коју осећање осамљености у свету изазива увек у душама оних  
з одморка.{S} Узневерено и узбуђено, са осећањем страха, понижења и патње, креће се поворка нев 
младу му а већ искрвављену душу.{S} Под осећањем тешкога бола он би даље наставио шетати, док м 
јева; сишла је међу нас, вођена великим осећањем милосрђа и предано је неговала раскрвављене ју 
уке.</p> <p>У бојном поретку, са тешким осећањем страха, кренули смо даље не говорећи више једа 
 савладани можда истоветним родитељским осећањима, улазећи у овај мртви град.{S} Гробље је тужн 
у, подајући се, усамљен у том тренутку, осећању разигнације против које су се његова младост и  
ором.{S} Нисам се, уморена духа и тела, осећао кадар да водим дуге разговоре.{S} Нисам осећао н 
непосредност, ту блискост нечему вишем, осећао сам и ја у овоме тренутку, који је био свечанији 
 причало.{S} Бунило ми се нешто у души; осећао сам да смо сви такви, сви подједнако себични, св 
о и волео сам што пре да буде борба.{S} Осећао сам да ћу бити храбар и замишљао сам већ на груд 
ветлост у очима значи отварање срца.{S} Осећао сам неку искреност и снагу у души.{S} У мени се  
влада.</p> <p>Сео сам и ја крај њих.{S} Осећао сам да ми је дуга, предуга ноћ, те да је бар ту  
лио и како је мој бабо мислио!</p> <p>— Осећао сам тешку грозницу, тело ми је горело као жерави 
p> <p>Ја нисам одговорио на то питање а осећао сам да би и у овоме тренутку, кад ми учитељ казу 
дника како, наслоњен на кућни зид рче а осећао сам и њу, госпу у црнини, како нагло и тешко диш 
ало зраке али су они већ били студени а осећао се већ и мразни вечерњи ветрић, који тако немило 
тогод топло за под кошуљу, вели како је осећао тешку срамоту на души и вратио се а није хтео ни 
ао терет носио на овоме путу, те сам се осећао одморен.</p> <p>— А ја запео, па све казујем што 
 осталих.</p> <p>— И како сам се друкче осећао кад нас поведоше у борбу.{S} Идем ја сад да се б 
ена, лица су у мртваца већ била увела и осећао се задах лешина.</p> <p>— Их, грехоте! — учини и 
кадар да водим дуге разговоре.{S} Нисам осећао ни да је време у овоме тренутку тим и таквим раз 
зио разлога својој одлуци, јер је свако осећао потребу да правда себе пред самим собом и пред д 
Та слика била је жива, ја је нисам само осећао, ја сам је видео.{S} Кроз облаке дима од дувана  
ио кроз разређени ваздух, у коме се већ осећао дах љутога вечерњега мраза.{S} Био је то звук зв 
 добио неко поуздање и он се у том часу осећао задовољан, као човек који је нашао <pb n="296" / 
шу пре но што сам и очи отворио.</p> <p>Осећао сам и влага да ми прожима тело а језа га стреса, 
чица домаћинова, која то још нису умела осећати, чувши да се под њиховим кровом налази један Кр 
вљен саучешћем које ће и он тако дубоко осећати према својима несретним поданицима.{S} Сретао и 
како нешто тутњи, бучи, цичи и брекће и осећаш како те нешто засипа, једнако засипа.</p> <p>Је  
 ти више ствара утисак пучине, и ти већ осећаш страх од дубине која је под тобом и од неизвесно 
ремено сишли и Колубаром и Јадром преко Осечине, било би то да је и Ваљево пало.{S} Према томе  
 Сећам се, не знам само да ли беше то у Осечини или на Завлаци, заноћили <pb n="362" /> смо те  
еће и пробија кроз гомилу и свако носи, осим оне опште још и своју сопствену невољу, свако свој 
 и из гарнизона са албанске границе.{S} Осим тога Енглеска, Француска и Русија објавиле су рат  
 у свима осталим армијама и командама а осим тога, предузета су још исте ноћи на свима фронтови 
коморе ни профијантских одељења.</p> <p>Осим тога, стигао је извештај команданта Моравске Дивиз 
их западњачких витеза и пространи арови осионих источњачких бегова.{S} Све то лежи пусто и глув 
 мужевљеве смрти а затим сасвим оголи и осироти.</p> <p>Кад се ослободи Уцињ и маче отуд турска 
="291" /> које би га као раздражени рој осица спопао и мучио дуго и дуго.</p> <p>— Да ли је по  
ачка рука, зарио се и штрчи као кост из оскрнављенога гроба; камени бели орао, који је негда кр 
 снаге и моћи да мисао искажем, није ми оскудевало ни овога тренутка, пред овим једним јединим  
о чему би ипак неко требао да мисли?{S} Оскудица тих људи који би мислили о свему, разочарава м 
и то мало па понестало и настаде велика оскудица а Турци још не мичу из села.{S} Дође већ и до  
девају избеглице храном, па кад настаде оскудица хлеба и навала гомиле, која поче већ отимати ј 
ко наопако.{S} Оно што мене буни, то је оскудица сваке добре воље код надлежних да воде рачуна  
тиже у ове крајеве, где је авет глади и оскудица већ почела да помаља своје оштре зубе.</p> <p> 
а киша и стално мутно небо, ово блато и оскудица, ова стрељања и ова пуцњава, која се чује са К 
уђим невољама на путу, о злу времену, о оскудици која је збег пратила, о тешким тренутцима при  
е, јер смо се са воза вратили тако исто оскудни вестима као што смо били кад смо пошли да га до 
литички и војнички препад, ма и по цену ослабљена севернога фронта, ма и по цену напуштања Беог 
, забринута и преплашена лица, једва се ослањајући на своје већ малаксале ноге, па онда деца, д 
— пита је рањеник који се тетура друмом ослањајући се на једну грану.</p> <pb n="383" /> <p>— П 
арца, који је крај друма повијен стајао ослањајући се на једну батину.</p> <pb n="283" /> <p>—  
 војска малене Србије, која је пошла да ослобађа поробљену браћу, сишла са Мораве у Косовску ра 
ојници, који су хитро сјахали, узеше да ослобађају малаксалог коња који је посрнуо и још се држ 
 ако су дорасли до војске, њих комисије ослобађају.{S} И то да је бар синове, већ и шураке и др 
, губећи отаџбину, па зашто не би гинуо ослобађајући је!</p> <p>Срео сам и онога младога официр 
вине и Јадра, те свака стопа што смо је ослобађали била је наша.{S} Наша поља, наше горе, наша  
оменити ако савезници на време стигну и ослободе Скопље, које су Бугари већ заузели били.{S} Ос 
во Ђ у азбуци!</p> <p>— Не мислим да се ослободи, али при каквом штабу.</p> <p>— Па то је то, г 
м сасвим оголи и осироти.</p> <p>Кад се ослободи Уцињ и маче отуд турска сила, слеже она у варо 
а неколико младића разјури разбојнике и ослободи жене и децу крваве погибије.{S} После читавога 
 и огрнуше га и дете се мало раскрави и ослободи те проседи позивац узе да ми говори:</p> <p>—  
 приштевци пре три године, када је Краљ ослободилац први пут слазио у Приштину, раздрагана лица 
га је држала још само дужност и оданост ослободилачкој идеји, којом је био запојен и ради које  
 који је могао корисно послужити општем ослободилачком циљу, да би се добио Цариград, који би и 
терија, ми би још вечерас ушли у Чачак, ослободили га и ослободили би страха и трепета хиљадама 
алаксава полако и пада крај друмова.{S} Ослободили га јарма, одвели га ван друма да не смета пр 
ш вечерас ушли у Чачак, ослободили га и ослободили би страха и трепета хиљадама мајака које стр 
оју сад хитамо са радошћу и стрепњом да ослободимо.{S} Кад се одмарамо или кад се склонимо где  
оне, да прођу наш ров само, те да се ми ослободимо.{S} И погонише их, боме, добро их погонише,  
ео би ослобођење Чачка, тај један метак ослободио би и читаву армију која је одсечена с оне стр 
 донео је собом ђенерала Петра Бојовића ослободиоца Скопља.{S} Ђенерал Поповић смењен је и крен 
Французи, који се на југу боре те да ће ослободити Скопље.{S} Је л’ те?</p> <p>— То јесте!</p>  
сматрао ону величанствену борбу која ће ослободити Београд; час на службу Божју одслужену у Саб 
— додаје опет гомила.</p> <p>— Па ко ће ослободити поробљену Србију, ако неће ове бабе? — додај 
суза оне мајке, која се морала преваром ослободити свога детета, нека би несрећа ако ће га пост 
 ничега нежнога. — Немогуће је цео свет ослободити.</p> <p>— Не кажем цео свет, господине...</p 
им ногама али опуштене главе.{S} Кад га ослободише штранга, коњ посрте и паде на ребра а главу  
одступају па је железничка линија можда ослобођена те их враћају да је приме.{S} Можда је до са 
трос пред свима надлештвима.{S} Волови, ослобођени јарма мирно преживају а жандарми и државни с 
ничка и вардарска дивизија, али Бугари, ослобођени на другим странама, шаљу све нове и нове сна 
} Уморни волови који вуку ову батерију, ослобођени јарма, узеше да дахћу очекујући да им се пол 
 није био онај усклик радости, којим су ослобођени приштевци пре три године, када је Краљ ослоб 
 његових другова, синова виших официра, ослобођених фронта и упућених на разне службе.{S} Мисли 
 у новој згради; „Друштво за проучавање ослобођених српских области“ држало је седнице на којим 
 приме.{S} Можда је до сад већ и Скопље ослобођено.</p> <pb n="435" /> <p>— Дај, Боже милостиви 
нога дана <pb n="645" /> у село, у наше ослобођено село са том медаљом на грудима, ко ће тада с 
 Догледали смо чак и даље: видели смо и ослобођено Скопље и васпостављену везу са Солуном и пун 
а морате узети у обзир да велики подвиг ослобођења и уједињења, тражи и велике и скупоцене жртв 
д власти при вршењу насиља, остао је од ослобођења без икакве зараде а раду се није умео ни хте 
>Том страном Вардара, обалом која се од ослобођења Скопља зове Кеј Војводе Путника, кретала су  
бале и заузимају гвоздени мост, који од ослобођења носи име ђенерала Бојовића.{S} Наши још одст 
две године вила српска тробојка још пре ослобођења Приштине од Турака.{S} Са горњега спрата те  
 доба; она мисао која је за велико дело ослобођења понела читаве планине страдања и пролила мор 
, оне славне заставе, које су у рату за ослобођење водиле српску војску на Јавор и на Шуматовац 
етак да бацим, тај један метак донео би ослобођење Чачка, тај један метак ослободио би и читаву 
" /> изнесе план коме би крајњи циљ био ослобођење саобраћаја са Солуном, што би нам у случају  
ље, које су Бугари већ заузели били.{S} Ослобођењем Скопља успоставио би се саобраћај са Солуно 
 радости!{S} Помогох ономе другу, те се ослони на мене и пођосмо у позадину.{S} Изведоше ме пре 
е лампе, наново се наднео над ону карту ослонивши, бригом већ изорано, младо чело на руку.{S} Д 
 доби облик пламене змије која се репом ослонила на планину а главу спустила у долину.</p> <p>Ш 
сео на простран миндерлук, затурио се и ослонио леђима на јастук, притиснуо длановима слепоочња 
 Призрен видео у својим улицама — вели, ослоњен на један ћепенак један омален човек са наочарим 
 са јелом и руча, онде по неко усамљен, ослоњен на зид, на дирек општинскога фењера, ломи рукам 
обаци неко с врата крај којих је стајао ослоњен.</p> <p>То ме подсети да сам га и ја видо прекј 
ој сусед, који се греје на ватри до нас ослоњен леђима на моја леђа, једнако се мешкољи.{S} Пок 
рена поњавица.{S} На задњем крају кола, ослоњена леђима на стубац, опуштене једне ноге која јој 
опет њу — Госпу у црнини.{S} Стајала је ослоњена на један храст, који је високо узносио своје г 
ви у војводу Степу Степановића који је, ослоњене главе на руку, седео за столом крај самога вој 
целу ноћ, само се превртала и мислила и ослухивала готова да одмах скочим ако би чула што.{S} Н 
 страх.{S} Наслонила сам ухо на врата и ослухивала сам шта бива напоље.{S} Чула сам да су тако  
ванула очајна.{S} Док смо ми све остале ослухивале топовске метке или дизале главе да видимо зл 
 сви ипак спавали на једно ухо а другим ослухивали, јер бат гомиле на мах пробуди целу варош те 
ени се чини да сам још увек једним ухом ослухивао: хоће ли доћи?</p> <p>Бледа светлост петролеј 
д би застао, зауставио дисање и пажљиво ослухивао на тим вратима, па кад не би ништа чуо, наста 
урвава са камених висина у њено корито; ослухну крик јејине која из камене дупље поздравља поно 
е која из камене дупље поздравља поноћ; ослухну тајанствени разговор ноћи који ветар са Језерца 
и на улицу, прибили се једно уз друго и ослухујемо.{S} Шум све јачи, буктање све ближе, као да  
се и ослухују.{S} И пролазници застају, ослухују па одлазе даље, не говорећи ни речи.</p> <p>У  
 отворени прозори и жене и деца на њима ослухују.{S} Пуцањ се топова наизменично чуо отуда, од  
 у гомиле и немо ћутећи, погледају се и ослухују.{S} И пролазници застају, ослухују па одлазе д 
на будна.{S} Будан сам и ја и са зебњом ослушкујем; поноћ је већ давно превалила те ме страх чу 
и последњи траг живота једне државе.{S} Ослушну жубор бистричиних таласића, који се крше и ломе 
она ошкрину врата па вели: „Слушај!“ Ја ослушнух и чух пуцање.{S} Погледах старицу а она радосн 
улице, седма опет на сред улице, тако и осма, тако и девета, тако и све <pb n="139" /> остале р 
м, са командиром брзометне батерије, да осматра одакле их то туку непријатељски вешто скривени  
држати.{S} Ађутант се забрину и поче да осматра лево и десно, хоће ли наћи кога, ко би повезао  
богу, где се скрио?</p> <p>Узеше сви да осматрају по правцу и по звуку.{S} Капетан запази први  
а и свима нам се на уснама исписа горак осмејак, јер свак од нас помисли:{S} Где си, Боже, сећа 
тежак бол у души <pb n="679" /> и горак осмејак на уснама.{S} Као годинама изломљеноме и болешћ 
од којега су упале две дубоке дупље.{S} Осмех јој се на уснама окаменио, хладан, као на мрамору 
ете преко његових усана горак и болећив осмех.{S} Једном заусти да нешто рече па се трже и уздр 
челу му се исписале бразде и онај његов осмех сасвим се избрисао.</p> <p>Док смо се мајали око  
 тихо заиграше и на њима се изваја благ осмех сажаљења према једном обичном паланачком типу уск 
нај благи детињи поглед, избрисао им је осмех са усана и посукнуо <pb n="388" /> ведрину на лиц 
у опазих сретан осмех мајчин.{S} Тај ме осмех толико охрабри да сам унапред већ <pb n="517" />  
ти дете се насмејало.{S} То је био први осмех детињи а последња радост очева.{S} Остављајући тр 
његових је усана ишчезао онај младићски осмех који га је красио у моменту кад је, кроз кишу неп 
р на његовим се уснама појави развучени осмех задовољства, осећајући ваљда да је у том тренутку 
ја је са његових усана избрисала детињи осмех.{S} Он је приликом тих долазака са фронта пробављ 
којој смрт није избрисала сладак детињи осмех са усана, опружила ручице ко да тражи мајчину рук 
окрвности, са усана му се избрисао онај осмех, који је кроз педесет година политичкога му живот 
овим уснама развуче се благ али и болан осмех.{S} Њему падоше на памет синоћне речи војводине:  
арије и ја на њеноме лицу опазих сретан осмех мајчин.{S} Тај ме осмех толико охрабри да сам уна 
о лице, његове пуне црне бркове и топао осмех очију.{S} Он нагло сјаха и готово притрча гомили  
љавале препланула лица а гомиле очију и осмеха, који нада исписује на уснама, поздрављала их.</ 
аљени позивци, са родитељским сажалењем осмехнули када су сагледали ове кржљаве младиће и говор 
бину и своју породицу.{S} Умреће бар са осмехом на уснама а ујутру, први који наиђу, гурнуће те 
ости, те умире са болом у души и горким осмехом на уснама!</p> <p>Од вечерња, које нам је дечан 
на се топло смеши, смеши се материнским осмехом; њене се груди надимају саучешћем и загрљај јој 
која је мало час са сретним материнским осмехом изашла из исте канцеларије.{S} Ох, како ме тешк 
све испуцале од зиме.{S} Па онда седмо, осмо, девето... ко би их гледао, ко би имао срца, ко сн 
самим Скопљем.{S} То је била ноћ између осмога и деветога октобра а у зору деветога, становништ 
а или прекосутра преломити.</p> <p>Зору осмога октобра пробудила је пуцњава са фронта, који је  
је малобројне војске, да <pb n="191" /> осмотри непријатеља и да учини потребне измене у распор 
репи изгнанога, да утеши уцвељенога, да оснажи малаксалога и да проведе народ српски кроз море  
о.{S} Није далеко још, и његова ће рука оснажити, његове ће се уснице огарити маљама прве младо 
ј скупоцен храм, пантеон династије чији оснивалац почиње народну револуцију а трећи у колену пр 
ћи у колену прима на себе големи подвиг оснивања заједничке државе свих јужних словена.{S} Ту,  
 — Онај ко хоће да прими на себе задаћу оснивања такве државе и крај њега онај, који се у овако 
били дорасли да понесемо огромну задаћу оснивања велике државе или смо је требали оставити позн 
и за будући народни музеј, који се имао основати у Скопљу; месни одбор живо је запео да још с ј 
е просторе а који су изгубили под собом основе на којима су почивали; цигла са треском пада у ж 
поверљиво своме скопљанском колеги а на основи депеша које је ноћас откуцао; долазе најзад и са 
и део јужне Србије спасен, обезбедио би основицу за будуће заједничке операције савезника са на 
а све шире и шире просторе измеђ четири основна зида, који још стоје, те цела кућа изгледа као  
 туче Ново гробље па тамо до палилулске основне школе и до Позоришта, али ми смо овде мало закл 
 догорели балвани са треском су падали, основни се зидови делом порушили и кров је већ висио у  
 у Крушевцу већ јасно видело — изгубила основни камен у темељу — веру грађана у државу и њену м 
спод велике грађевине ишчупаш из темеља основни камен, што се ова заљуља и хоће да падне, тако  
34" /> јавља се пукотина и на једном од основних видова, она се шири, зид попушта, нагиње се и  
данти, који су се затекли у Пећи да, на основу наредбе Врховне Команде, којом је првој, другој  
редно од бугарске владе.</p> <p>Ето, на основу обавештења те и такве дипломатије о приликама на 
дова и милих и драгих, Призрен има свој особени значај; има своју нарочиту драж, има свој света 
 смештен у једну душу, изражен у једној особи; онај бол, саздан и сабран из суза и крви које су 
о сви искрвављени а престављен у једној особи?{S} Ко је она?{S} Није ли то она што раскрвављене 
s réservés</foreign> </p> <p>Сва права, особито превода придржана</p> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ, Беогр 
едалеко на ватри ври лонац из којега ће особље команде мало час јести.{S} Тако и на другим мест 
 девет часова.{S} Млађи официри и друго особље из штаба Прве Армије, које се у соби под војводи 
 још неки официри на коњима — вероватно особље из штаба — и свет је дуго стајао пред вратима и  
 /> да извуче точак који се зарива више осовине у житка блатна језера која испуњавају пролоке.{ 
осио их на грудима својим на Лисац и на Осогово, на Цер и на Јагодњу и поштено служио где год ј 
 са батаљонима од по 600 пушака, обе на Осогову; једну према Кривој Паланци а другу на правцу Ц 
к је непријатељ тражио нове положаје а, осокољена пуковниковим присуством, пешадија груну јаче  
је се лупа чекића који закива сандуке и осорне наредбе старешина и псовке жандарма.{S} На тим з 
p>Ја никаквим знаком нити потврдих нити оспорих њено питање.</p> <p>— Објаснићу вам! — настави  
х због жена поделише или одоше на суд и осрамотише, као да нису браћа.{S} Што би ми то, него да 
уше у планину или избегоше у туђину.{S} Оста нејач без хранитеља а сила <pb n="248" /> пође да  
и, убише јој Турци Крајињани мужа и она оста сама са дететом на руци.{S} Повукла се у село и жи 
 видимо, ево стижу топлички бегунци!“ и оста тако име оној дугој и непрекидној змијурини што се 
и једном боном резигнацијом.</p> <p>Топ оста наперен али не опали.</p> <p>Те ноћи стиже наредба 
 одоше у друга села а једно стотинак их оста код нас.{S} Наредише одмах да се искупимо пред црк 
 су доносили средње одлуке: да породицу оставе а сами да крену.{S} И свако је тражио и налазио  
 смо ми...{S} Претуци нас колико хоћеш, остави у нама само један живац па ћемо из њега опет да  
го гледај да савијеш главу под кров.{S} Остави пушку па гледај да уђеш у ред ка и сви други.{S} 
сваком да помогне, па га сви волели.{S} Остави наредник или <pb n="359" /> каплар, него и војни 
је сасвим излишно ићи у Солун.</p> <p>— Остави ти мене! — отреса га се онај, јер крајње је врем 
д тада занеможе па ево сад где ће да ме остави на сред пута!</p> <p>Грађаниново вајкање није чи 
оје мало мртваче на груди.{S} Старац ме остави да плачем а сам спусти на даске дете што га је н 
у, он се побоја да цео овај разговор не остави код мене рђав утисак, па диже главу и додаде:</p 
маже да се сноси свој.</p> <p>И на мене остави дубок утисак судбина оне дечице од које се отац  
ештава команданта да се налази у Гучи и остави потпоручика да чека везу и испошље телеграм а он 
на, разоравајући друм и рушећи мостове, оставила за собом.</p> <p>То нам успорава пут и ко зна, 
 је несретна мајка реч:{S} Драгомир.{S} Оставила је свештенику име детиње, да га помене при опе 
зећи у тај рат, мезимче, ово што сам га оставила у Младеновцу, тек се било родило.{S} Кад га је 
вна је Команда наредбом од 12. новембра оставила слободну иницијативу нама командантима — узе д 
 ни једно не плаче за мајком која га је оставила, ни једно не пружа ручице да га мајка прихвати 
а столу не плачући за мајком која га је оставила.</p> <p>Начелник погледа у мртво дете, чије су 
ету накваси усне кад ожедни, па му је и оставила али његова мртва ручица не може је принети уст 
рији је био заузет школом а мезимче сам оставила код мајке.{S} Учинила сам дужност према оцу шт 
децом; друга казује како је стару мајку оставила у једну турску кућу; добар, вели, неки турчин, 
тисле стопале несретних мајака, које су оставиле овде своју дечицу, опростиле се са њима и сад  
ули а немоћне своје, децу или родитеље, оставили успут у непозната места, код непознатих људи;  
.{S} Ономе несретнику није било помоћи; оставили смо га тамо крај друма да чека смрт која ће, а 
 целим телом својим на сувоти спавали а оставили места пролазнику.</p> <p>И то све у доба кад д 
 историју.{S} Једни су кренули у свет а оставили кућу и тековину своју на милост и немилост пља 
га ван друма да не смета пролазницима и оставили га да ту липше.{S} Рањеник, којега је забринул 
ољ; од њих смо сазнали и да су за собом оставили спреман нарочити воз којим су требали да крену 
енули са горким сазнањем да су за собом оставили гробове својих милих које нико неће обићи, ник 
 нам је фамилија, жене и деца, коју смо оставили и коју сад хитамо са радошћу и стрепњом да осл 
 рече, па брзо додаде: — Веруј, нису их оставили на миру.{S} Отац ми је добар газда и онако...  
} И да си се вратио кући својој, мислиш оставили би те они крај деце да их гледаш и да их храни 
целину њенога казивања које је код мене оставило тако дубок утисак.</p> </div> <pb n="447" /> < 
} Стојим па гледам и мислим се да л’ да оставим кућу... мислим се, па ето ти!...{S} Где мене <p 
амо нек’ заједно страдамо.{S} Где да их оставим саме?{S} Шта знам ја колико ће ово трајати; хоћ 
адио... скинуо сам мртво тело у подрум, оставио га тамо а ја несретник побегао да се спасем, ка 
ик.</p> <p>— Јес, господин поручник!{S} Оставио сам саме жене с децом, па да видим како су прош 
је било, али сам бар знао, а сад?...{S} Оставио сам их и, бога ми, све ми изгледа, као да сам и 
 поменула дете, да га не носи собом.{S} Оставио сам је њеној тузи, пун, горкога искуства да је  
одговара адвокат, који је донео вест, — Оставио је и писмо за собом.</p> <p>— Их, болан, а видо 
у просјаке а ево мене тера у просјаке а оставио ми очни вид, зар да гледам сву ову невољу и јад 
 обиђе свој пласт сена и сина којега је оставио на стражи.</p> <p>Око наше ватре изумре разгово 
рт или како је видео туђу смрт, како је оставио кућу, како је изгубио своје.{S} Невоља за невољ 
, прошле године.</p> <p>— Отац вам није оставио средстава?</p> <p>— Он је занатлија, сирома; ми 
вскога бојишта, казао је какво је стање оставио кад је напустио борбу и та је вест пошла из зад 
?{S} Шта ће ми да себе спасавам кад сам оставио жену и децу и без новаца и без хране?{S} Куда ћ 
руштво.{S} И ја се вратих тамо, где сам оставио малу сапутницу.{S} Она је седела на својој црно 
ће се можда међ њима неко који је и сам оставио децу код куће, а ако се не нађе...</p> <p>Ту пр 
вртох лево и десно да видим ко их је ту оставио.{S} То је био војник, који је далеко у пољу ста 
ост је порок у моментима туге...</p> <p>Оставио сам је самој себи, нека у њој превре бол и одис 
 Ово је први гроб, што га овако на путу остависмо; нећемо ли на даљем путу свом сејати успут гр 
има рећи:</p> <pb n="367" /> <p>— Море, оставите човека с миром, знате како је кад се види са с 
несе ово дете, па пођите и ви с њим.{S} Оставите тамо у капели дете а ви крећите, саветујем вам 
е при своме и на крају додаде:</p> <p>— Оставите ме крај гроба мога оца и деда, да умрем овде п 
са својима, Краљ им се окрете:</p> <p>— Оставите ме, хоћу да сам сам!</p> <p>Сви га напустише и 
е је.{S} Тај поглед као да је казивао: „Оставите ме, не узнемиравајте ме у овоме великоме трену 
Бог да само здравља, неће то мој Никола оставити тако.{S} Ако и не буде Србије, новина ће бити  
 и праштају се од ње за навек јер ће је оставити ту, у јарку, а они морају даље, без ње.{S} Јед 
, горкога искуства да је у тузи најбоље оставити ожалошћенога самоме себи и своме болу.{S} Сви  
 кућом у Бачку, јер га, веле, онде неће оставити на миру.</p> <p>— Наши официри сваки дан нам ч 
нивања велике државе или смо је требали оставити познијим, здравијим поколењима? — јаукну млади 
сам о томе.{S} Истина, тешко би ми било оставити кућу ал опет, боље је склонити дете.{S} Дете ј 
уништити, јер нећемо га тек непријатељу оставити.</p> <p>— Тако је, Височанство! — одговори пом 
{S} Умесиће их, испржити и неће дотаћи; оставиће их у скрињу, где стоје већ приганице зелене и  
малаксао, издала га снага и, пао је.{S} Оставиће га ту, на путу, и нико више о њему неће водити 
ак где ми је он сачувао место а фењерић оставих међ ноге на под.</p> <pb n="172" /> <p>Официр т 
чајно кршио руке:</p> <p>— Дакле одоше, оставише нас?</p> <p>— До овога часа још сам у нешто ве 
и са својима.</p> <p>И послушаше, те га оставише на миру али се Бојко боме дуго, врло дуго задр 
е посрнуо вукући топ, те га испрегоше и оставише крај друма да чека смрт.{S} Овако исто и њега  
збуди само старије а нас децу и младину оставише да спавамо.{S} Сабрале се жене око Лазара а он 
м, детињим гласићем, моли да их више не оставља саме, да остане крај њих, да се више не одвајај 
нђа и даље гомила.</p> <p>— Муниција се оставља непријатељу, храна се оставља непријатељу а воз 
ниција се оставља непријатељу, храна се оставља непријатељу а возе се лијандери, чункови и стол 
ћу својом показати, да Карађорђевићи не остављају свој народ у данима очајања и невоље и да бег 
ужни су то били растанци родитеља, који остављају децу не знајући на што, а сами полазе не знај 
 пред собом смрт.{S} Непријатељ узмиче, остављајућ за собом своје мртве и рањене.{S} Што даље н 
итељ оде с робијашем даље својим путем, остављајући за собом као широку бразду мисао о томе, ка 
 њему проговорили реч две и овако исто, остављајући га самом себи, кренули смо даље без узбуђењ 
смех детињи а последња радост очева.{S} Остављајући три сина у кући, отишао је поносан и задово 
 она би се опет враћала на своје место, остављала би жижак на прозор и настављала плести а умор 
у црну бошчицу са које је капала вода и остављала мастиљави траг за собом...</p> <p>Када сам је 
плеснивиле, што их је годинама месила и остављала ту.</p> <p>Њена је вера није одвојила ни од о 
уза и друге су је мајке пролиле, кад су остављале овде своју децу па ето, земља сузу упила а ту 
анио пре две године.{S} Знао сам где га остављам знао сам да га предајем гробу, па свршена ства 
ло повући, а што ће се после у Призрену остављати а на даљим путовањима и бацати.{S} Изгледа ка 
о косом измакла а он, немоћан, сломљен, остављен, опет пада и зароњава главу у блато, гаси му с 
о дужности у рату сад сам ево напуштен, остављен, бачен крај друма.{S} Нико се неће више на мен 
јка.</p> <p>У том наиђосмо на вола који остављен лежи поребарке крај друма, борећи се с душом и 
ге <pb n="510" /> над децом која су њој остављена.{S} Пробдила сам многе брижне дане и бесане н 
жавна мунициона кола а муниција извесно остављена непријатељу!</p> <p>— А рањеници иду пешке! — 
 напуштању већ изгубљене и злој судбини остављене вароши.{S} Маса света, међу њима највише избе 
ишних ствари спасено а колико је важних остављено непријатељу.</p> <p>— Што ћете, то је тако, т 
ћ мога чеда које ми је лежало на крилу, остаде на столу не плачући за мајком која га је оставил 
ебачки процес, одведоше га у Варадин те остаде тамо пет месеца.{S} А нису му ни иначе давали ми 
е нисмо!</p> <p>Бојко уђе у кућу, уђе и остаде нешто.{S} Почеше овамо већ да му броје колико је 
ко се могло са оно нешто гроша, што јој остаде иза мужевљеве смрти а затим сасвим оголи и осиро 
м приликом приђе учитељ, његов пријатељ остаде на другој страни друма да га очекне.</p> <p>— А  
осећи свако од њих нове разлоге, али он остаде при своме и на крају додаде:</p> <p>— Оставите м 
 њему.{S} Капетан притеже дизгине и коњ остаде у месту.{S} Ордонанс му јави да су у Слатину сти 
еко узвикне: „Ено њиве Петрове, а Петар остаде, погибе!“ или „Ено море, оно је кућа Симе Дабића 
 ногом у јендек да му начини места а ја остадох за њом.{S} Наиђе за коњаником читава група пеша 
се с очију!“</p> <p>— Он се склони а ја остадох, али нема у мени више оне воље за борбу, нема о 
 проговорисмо а ми се спријатељисмо, те остадох крај његове постеље да му се нађем.{S} Био је и 
" /> око глава и капетан и млади официр остадоше равнодушни, навикнути већ на такве поздраве.{S 
злазак из вароши — пребродили, многи су остајали крај друма где су нашли мало заклона, решени д 
ао мушице, падали су и дизали се или су остајали тамо да гробовима својим обележе пут којим је  
 се отима погледу и последња обмана.{S} Остаје нам да цикнемо, тешко да цикнемо, и тим циком ис 
ујеш последњи бол, после којега ти душа остаје пуста и празна као напуштена кућа у којој је и п 
ања савезничких представника, којима не остаје ништа друго до да промене правац и да се упуте н 
одговори помоћник.</p> <p>— Онда нам не остаје ништа друго — прихвати председник — него да прих 
лад и зима све више стежу и све их више остаје успут.{S} Ноћи су биле нарочито страховите, а ве 
акленом скрамицом те крца под кораком и остаје за тобом као ножем изрезан отисак стопале на њем 
е извршити.</p> <p>— Према томе шта нам остаје? — упитаће брижно Престолонаследник.</p> <p>— Је 
т пролази и нико дете не прихвата и оно остаје на друму окрвављених руку од материне крви, обли 
</p> <p>Али пуковник, смешећи се, мирно остаје на месту, истреса руком земљу која му је запала  
евојке, јер немам мајке а отац ми често остаје ноћу у кафани, те је за мене лако изнети реч.{S} 
дњу, најкраћу ноћ у животу, ноћ која му остаје од пресуде до извршења.{S} Осећање је то срамоте 
ише власти над својим телом, а разум му остаје будан и одржава везу са спољним појавама.{S} Спа 
ма које је сваки био донео.</p> <p>— Ја остајем па шта Бог да!{S} Не могу ја са четворо деце на 
 што пре! — завапи ађутант.</p> <p>— Ја остајем овде! — додаде Краљ још одлучније.</p> <p>Сви с 
прозебла ми деца и растурио кућу и опет остајем и то овде, где никог познатог немам! — Одлучује 
викнути већ да на путу, којим ми одимо, остају лешине за нама.</p> <p>Бегали смо из богатијих у 
 онај што се ухватио за фењер.</p> <p>— Остају у Солуну! — одговора онај што је пожурио колима  
лника те и те армије.</p> <p>— Видиш не остају овде, одоше право у Призрен.</p> <p>— А он, као  
ру благосиљаће милост Божју а они, који остају живи, завидиће мртвима.</p> <pb n="730" /> <p>Ба 
гу за оне који су кренули и за оне који остају.{S} Из цркве, Краљ је пошао пешке на пут, здраве 
ео један већи рад, једну композицију... остала је тамо, у Прагу.</p> <p>— Сиже?</p> <p>— Обнова 
тад је нисам видела, не знам где је!{S} Остала сам сама, онда кад су они први пут освојили Шаба 
<p>— Не бих остала ни за живу главу.{S} Остала сам први пут, у Шапцу, па због тога и патим.{S}  
ао једном половином друма колико је ова остала слободна.</p> <p>Била су све то деца, млада као  
ју децу па ето, земља сузу упила а туга остала.{S} Тај терет мораш понети, не бива другче.{S} Т 
сна, да сам сувише млада али кад сам ја остала при своме, примили су ме.</p> <pb n="422" /> <p> 
снијих слика.{S} Отада ми је њена слика остала дубоко урезана у памети и није се све до сада из 
асне и тамне гомиле.{S} Натоварена кола остала су на друму а стока уведена негде под заклоне; г 
ој је сестра остала, болно јој дете, па остала а у кући нема до за један дан хране.</p> <p>Људи 
ако ми је било кад ми је мајка умрла па остала сама у кући.{S} Само, онда сам била мала и дошла 
мајци; трећа се жали како јој је сестра остала, болно јој дете, па остала а у кући нема до за ј 
ао и коњ, а води их старац чија су деца остала тамо у <pb n="239" /> рововима а он би да спасе  
илостиво ваљали.{S} У Ђаковици, која је остала за нама, дошло је до <pb n="700" /> пушкарања из 
тићени више својом артиљеријом, која је остала с оне стране Дунава, а изложени нашим бајонетима 
 — то значи нема више Србије, војска је остала за то да се и она повуче.</p> <p>Са старим је Кр 
и све добро његово.{S} Деда, на коме је остала кућа и брига, опремио је расушене таљиге које су 
али је нису хтели да приме те је и даље остала распуштеница.</p> <p>Кад овај аутомобил прође, г 
Призрена, точкова умазаних блатом као и остала сељачка кола, прозора полупаних а место никлован 
ољку.</p> <p>— Морам са својима, где би остала! — вели.</p> <p>Млада жена у војничкоме оделу, к 
је воље!</p> <p>— А што бегаш, што ниси остала? — питам Галипољку.</p> <p>— Морам са својима, г 
гло рачунати после ситуације која би им остала за леђима ако би кренули нама у помоћ; на нашу в 
S} Два пута сам умирала па ипак сам ево остала.{S} Кад сам се придигла, кад сам пошла ногом, пр 
д авлије, на једну столичицу која је ту остала како су се деца играла.{S} Он нам је испрекидано 
ење и детиња искреност:</p> <p>— Не бих остала ни за живу главу.{S} Остала сам први пут, у Шапц 
ако и девета, тако и све <pb n="139" /> остале редом.{S} Све шапћу, све говоре једно исто, једн 
анде и једног вагона прве класе.{S} Све остале неборачке команде добиле су наређење да се селе  
враћати с времена на време и издате све остале наредбе о дужностима које су се дале предвидети. 
једним столом, обухвата постепено и све остале те се у њему учествује са разних столова и поста 
трос осванула очајна.{S} Док смо ми све остале ослухивале топовске метке или дизале главе да ви 
оплица Милане</l> <l>За њима су војводе остале...</l> <l>_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _</l> </quote> 
их чаша.</p> <p>— Па добро! — надвикује остале глас одушевљенога — Зар ми нећемо учинити ништа  
 ту обичан разговор, они меркају одатле остале групе па где виде да неки господин млатара рукам 
аница, да је мудра.{S} Њене мудре очице остале су отворене а силна крв, која јој се просула из  
, окрете се за собом и погледом позва и остале из свите.{S} Окупише се сви око Краља.</p> <p>Кр 
 фронт а вероватно за њим довешће нам и остале.{S} Наше је расположење имало тога момента карак 
pe="titlepage"> <p>Насловни лист, као и остале слике у делу, израдио Т. ШВРАКИЋ, сликар</p> <p> 
три затим до Тиране.{S} Спавао је као и остале избеглице, крај ватре, под кровом какве арнаутск 
ледам, нисам ни дигла главу да погледам остале по соби, већ сам кроз дуги низ болничких кревета 
 још и већа кривица, јер зарази страхом остале.</p> <p>— Признајем ја то! — брани се учитељ — а 
<p>Ту ноћ нису ни легале жене више него остале са Лазаром у разговору све до пред зору а ми дец 
 говорио како треба више да се пазим но остале девојке, јер немам мајке а отац ми често остаје  
им мртву матер.</p> <p>Ту, испред села, остали смо у блату више него један сат, док најзад не о 
} Ако је ко и покушао да говори о томе, остали су га с чуђењем посматрали и измицали се даље да 
оју је једна пекарница кадра била дати, остали су се враћали очајни <pb n="385" /> и гладни.{S} 
их прочитали да он ипак није све казао, остали су и даље крај њега и повукли се заједно ту у бл 
ерен да је позван и дужан носити га.{S} Остали министри ишли су тако исто, ко пешке а ко на коњ 
м и ја деце и не знам шта је с њима.{S} Остали су тамо, у Београду, или су пошли... не знам.{S} 
м на престолу, на крилу старе мајке.{S} Остали се окупили око ње, седећи на поду подвијених ног 
 станици?</p> <p>— Па на Липљанској.{S} Остали неки сандуци у вагону.{S} Што је било да се одне 
> <p>— Био је млад, тек се замомчио.{S} Остали смо сами, старији нам помреше, па сам му ја био  
утем вратити.</p> <p>Тако је и било.{S} Остали смо још два три дана па онда дође последњи дан н 
тали... — заусти неко да каже.</p> <p>— Остали неће тако путовати.{S} Врховна Команда не може з 
намере да се још сад уклони из Скопља а остали се разиђоше кућама са уверењем да се ова ноћ мож 
ва је нешто око себе давала светлости а остали део собе освојио је полумрак кроз који су се пре 
а не може у Солун, на туђу територију а остали посланици... у осталом, можда су ова двојица чла 
е он у своју војску, као што је знао да остали балкански савезници неће поћи путем Бугара; али  
. многи су <pb n="643" /> и промрзли па остали, нису могли од јутрос да крену, а овај грешник,  
азумем, али — зар није боље било да сте остали?{S} Остао је толики свет по варошима које су осв 
вих:</p> <p>— Зар није боље било да сте остали?</p> <p>Девојче диже главу и погледа ме боним по 
9" /> линијски француски пук а затим ће остали енглеско-француски пукови...{S} Пук ће бити упућ 
.{S} Али, вели, поздравио попа и кнез и остали домаћини, да ми останемо и даље где смо и како с 
мо два посланика побегло, зашто не би и остали, зашто не и влада?</p> <p>— Влада не може у Солу 
у клонули, па напустили своје друштво и остали крај пута; сретају се већ и самртници, које је г 
најемо.{S} И они су се вратили у кућу и остали да сачекају непријатеља.</p> <p>Ми смо кренули,  
ма идући Чачку, постројавају се одмах и остали топови, два пољска брзометна, који су дошли са с 
S} Хоћу жива да ми га доведете.{S} А ви остали полезте, не гините лудо!</p> <p>Војници су се ве 
ас двојица с пушкама пођите напред а ви остали овамо али не збијени у групу, тако може лако да  
 стола падне гласније каква новост, сви остали столови ућуте и обрате пажњу тамо.{S} Бива да по 
ова под кола да настави спавање.{S} Сви остали око ватре клонули, јер мраз који је почео да сте 
 га, напуштајући варош, упалили.{S} Сви остали магацини робе и војнога материјала били су смешт 
стали су да чувају места и ствари а сви остали разишли су се по селу да набаве дрва, ракију и с 
ице у којима увек по један говори а сви остали слушају.{S} Тако исто и доле, код дивизије, где  
м, можда Милан, Миланче, Миле.{S} И сви остали, ко зна како се зову?{S} Ох, што немам снаге да  
 је да знам?</p> <p>— Па тамо где и сви остали? — теши га његов сусед.</p> <p>— Ама где је то т 
ретала.{S} Узели су учешћа у томе и сви остали, претресали су све могућности, разматрана је и к 
 сам га <pb n="153" /> ту, где се и сви остали сретају, испред начелства, пред оном џамијом на  
 без оружане заштите.{S} Присташе и сви остали и кретосмо полако, обазриво и са грозничавом зеб 
 ипак један и ако је исвесно, као и сви остали, знао зашто.</p> <p>— Пећ је у непријатељским ру 
ћи да разуму старца.{S} И ађутант и сви остали из околине Краљеве покушаше још једном да га убе 
јвода Степа, уз којега су сад већ и сви остали пристајали, заузео је данас одлучнији став, јер  
 своје одступање, прибраће се још и сви остали делови војске, који су се расули, образоваће се  
ви господин, изгледа више препао но сви остали а који је ту вест и просуо кроз варош.</p> <p>—  
о млада а тако осакаћена.{S} Док су сви остали рањеници у великој соби, где су лежали, јечали и 
а већином празна, они који су их јахали остали су тамо, на бојишту.{S} Кад удари точак у какав  
воме часу догледала нешто, што можда ми остали смртни не видимо и не можемо догледати.{S} Њена  
и се чинило да ова госпа не бега као ми остали, да не одступа, већ као да нас прати, како би ус 
<p>— А шта су то Турци? — запитаћемо ми остали, сем најстаријега који је знао неку народну <pb  
ма колико толико синоћне блато и спреми остали пртљаг.</p> <p>Потпоручик салутира и оде а мало  
 да га натерају да иде у Призрен па они остали и даље да решавају.</p> <p>— Шта ли решавају?</p 
едходнице.{S} Пред подне стигли су већи остали батаљони и одмах им издате потребне наредбе.</p> 
ј посао био свршен, жене, деца и старци остали су да чувају места и ствари а сви остали разишли 
ховне Команде рекао.</p> <p>— Кад нисмо остали у Митровици, у Пазару, у Приштини — ману сумњиво 
авимо мања одстојања.</p> <p>— Кад могу остали... — заусти неко да каже.</p> <p>— Остали неће т 
е, уједињене тугом за гробовима који су остали за нама, газио сам тегобне и беспутне стазе, пео 
т и праштајући се са очајницима који су остали и који су овај мучни призор гледали са прозора с 
{S} Видели сте оне силне гробове што су остали за нама, у њима су деца ваша; видите ли ове снеж 
ске сени.{S} Молиле су се за оне што су остали на дому и за ове који су кренули у збегове; моли 
е оних што су пали и прибира оне што су остали живи и доји их на недрима својим вером и поуздањ 
рли; сретају се већ и мртви, који су ту остали јуче и прекјуче и чије је тело снег већ завејао, 
руги ред ровова и да смо ја и Србијанац остали сами, међу мртвима и рањенима у рову.{S} Ми смо  
ећу проја, те су тако кренули у збег за осталим светом одмичући се по неколико часова дневно, о 
<p>И ми се сви вратисмо.{S} Кренусмо за осталим светом ка Бањици.{S} Кад смо прошли „Славију“ т 
 Поповић смењен је и кренуо је одмах за осталим избеглицама у Призрен.{S} Ова је смена и сувише 
те наредбе израђивале те ноћи и у свима осталим армијама и командама а осим тога, предузета су  
</p> <p>— Одведоше ме затим у логор, са осталим заробљеницима, а било их много.{S} И кога ти св 
410" /> се на себе што нисам јутрос, са осталим светом, избегла, па би га онда тражила.{S} Ишла 
саобраћаја са светом, без саобраћаја са осталим деловима отаџбине, везани једино телефонским жи 
о једно дете на самару.{S} Шта ће се са осталим стварима које су се довукле до Призрена а шта с 
а њима и сад већ измичу ваљда друмом са осталим збегом не знајући ни где ће им гроб породу бити 
а и буљинама, које се легу и шестаре по осталим празним просторима пустих двораца.</p> <p>Прве  
де са општинске куће, поскидаше се и са осталих кућа улицом којом ће посљедња српска батерија п 
нуо у ту слику, ја сам ућутао и нико од осталих није реметио тишину која је настала, као да су  
другачији разговори, водили су се и код осталих гомилица, крај којих је прошао војник, кога вод 
зараза и страст.</p> <p>Тих дана, измеђ осталих, говорило се нарочито и о пророчанству неке ста 
 се то на њему примети.{S} На лицима је осталих његових сарадника био много јаче изражен отисак 
p> <p>Сад већ крену бежанија и из свију осталих крајева вароши и поче свет да се тиска и гуши.< 
ини ми се да се мој глас чуо изнад свих осталих.</p> <p>— И како сам се друкче осећао кад нас п 
је свет нагрнуо али у које се, пре свих осталих, баш виши официри команде трупа нових области и 
одицу шаље у иностранство и то пре свих осталих грађана.</p> <pb n="96" /> <p>И у трећој групи  
 улази и седа на обезбеђена места а све остало и даље дрежди пред вагонима на киши.</p> <p>Узбу 
ној чистини поворку, нареди вољно и све остало за одмориште те сјаха с коња и предаде га посилн 
о дана мори тешка брига о имању које је остало у освојеноме Београду.</p> <p>— Ћути, ал не сме  
кнеш, и тим циком казујеш све што ти је остало у души; казујеш последњи бол, после којега ти ду 
мо, и тим циком искажемо све што нам је остало у души, да искажемо и последњи свој бол, после к 
а?</p> <p>— То је још једино што нам је остало, гола вера.</p> <p>— У шта? — упита пуковник ком 
нерација омладине сатрвено је, а што је остало живо, не ваља више ни Богу ни људима.</p> <pb n= 
е имало решености још да креће и што је остало решено да се преда.{S} Ту силуету овамо и онамо  
е што је могло понети пушку; оно што је остало да нас заштити да можемо изнети главе, пребраја  
суво а и њему стеже жалост грло — Је ли остало тамо у кујни што од синоћне вечере?{S} Узми једа 
ез врата и без прозора, ма да је на њој остало нешто мало крова који би ме могао заштитити.{S}  
и и превија несретна мајка чије је чедо остало горе а отац одјурио у пламен да га спасе али не  
 даље од места, где је све његово добро остало пусто а све ближе местима, која му обећавају гла 
а ми, да би сагорели све што нам је још остало.</p> <p>И узе ми казивати шта је све пождерао та 
 кренули опремљени и који су место свег осталог терета понели само своју голу душу, иду друмом  
спусти и ти твоје!{S} Метни га у ред са осталом дечицом, са његовим друговима и другарицама.{S} 
шој граници?</p> <p>— То је истина... у осталом, да... сам факт се не може спорити, само — моби 
туђу територију а остали посланици... у осталом, можда су ова двојица чланови какве комисије ил 
 <p>— То су ваше балканске ствари!{S} У осталом ја мислим, да... ја мислим... — и г. консул ниј 
 преварити у фактима која познаје.{S} У осталом, ни савезници неће изостати у извршењу једне ко 
— Од тренутка кад постану немоћне.{S} У осталом, немају ни власти шта више да чекају; да се збр 
апсолутно не мисли напасти Србију.{S} У осталом Кнез Трубецкој у Нишу, па и сам Сер Чарлс Де Гр 
и смртни, који смо догађаје — који су у осталом били тако јасни — пратили чистим погледом и здр 
буде, да то тако мора да буде.</p> <p>У осталом, што се дубље газило у катастрофу, што се у том 
 горе у брду ждерала каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљерије, догоревала је већ; мра 
и, који је прождирао каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљерије, тамо иза пећскога гроб 
ењем слушао разлоге, по којима би његов останак у ствари значио напуштање Краљевине, јер заробљ 
код трнавске механе, изнад самог Чачка, остане на одмор али пред подне већ он доби извештај да  
ем, моли да их више не оставља саме, да остане крај њих, да се више не одвајају.</p> <p>Тамо је 
Пеџет, <pb n="130" /> која се решила да остане у Скопљу, те прибрала све заостале рањенике у св 
 и кретало у бег, не смејући за нама да остане у средини где је до сад, можда само претераном с 
<p>— Па... дао сам, ал’, не дај Боже да остане овако.{S} Да л’ ће ово дуга овако, господару?</p 
 пушка би па прође, а?</p> <p>— Хоће да остане за зајчеве! — додаде он са пуно резигнације.</p> 
тарији господин, који је већ одлучио да остане у Призрену са породицом, па шта Бог да. — Борити 
ра дешавало се нешто, што је требало да остане тајна, скривена густим велом поноћи.</p> <p>Том  
Ево, ево, само још ово ћебе или... нека остане.{S} Јесу ли готова деца?{S} Чекај да угасимо кан 
.</p> <p>— Бива, да умре домаћин а кућа остане — наставља Краљ — Није ни то добро, али опет кућ 
, те почесмо да се миримо с тим да свак остане на месту где је и ту на друму да заноћи.</p> <p> 
ајући борбу, пуковник наређује да свако остане на своме месту, да задржи свој положај како би,  
} Хоћеш ваљада да ти верујем па и ја да останем да ме заробе!</p> <p>— Не кажем то, али... види 
ану — Нису ми дали а тражио сам и ја да останем тамо, да се борим са вама старцима и да погинем 
сти.{S} Не знам зашто, ал сам волела да останем у мраку и ако ме је било страх мрака.{S} Док се 
е што је под њом.</p> <p>— Нећу овде да останем, нећу — узвикивао је Краљ — овде су сви преплаш 
арка из наше авлије саветовала ме је да останем, остаће и она и многе друге жене из нашег комши 
онда наводите?</p> <p>— Нисам мислио да останем при њему — узе да се брани поднаредник. — Навео 
 куда води тај друм, ма где, само да не останем више код куће.{S} Кад сам изашла у поље било ми 
ио попа и кнез и остали домаћини, да ми останемо и даље где смо и како смо, нек прође бар два т 
ош, те поћи даље,...</p> <p>— Зар да ми останемо овде на сред друма са женама и децом а без ору 
} Шта ћу даље?</p> <p>— Мислиш ваљда да останеш овде, у Пећи?</p> <p>— Овде?{S} Шта ћу овде?</p 
од команду све, што ти до руку дође.{S} Остани ту где си и, ни стопу даље!{S} Прими борбу и упо 
говори капетан.</p> <pb n="188" /> <p>— Останите на телефону! — наређује глас и прекида говор.< 
и издате ми потребна наређења.</p> <p>— Останите на телефону, зваћу самога војводу.</p> <p>Одис 
о мрака могло још који сат пешачити, да остану ту на преноћишту јер не би ради били да их у сре 
 село пође <pb n="249" /> у збег.{S} Да остану у селу старци, бабе и нејака дечица те да куће н 
ризренци и избеглице, које су решиле да остану у Призрену, са очајањем су шапутале међ собом ве 
 пристадоше уз тај предлог бојећи се да остану на друму без оружане заштите.{S} Присташе и сви  
е пео број оних, који су се решавали да остану.{S} Док су се једни решавали да остану, други су 
 остану.{S} Док су се једни решавали да остану, други су <pb n="551" /> на против у овој новој  
ко не спроводи, нико им не би бранио да остану и сачекају своју војску, па ипак они иду за нама 
м потпишем смртну пресуду.{S} Боље нека остану.{S} Ја морам поћи а они нека остану.</p> <p>Било 
ека остану.{S} Ја морам поћи а они нека остану.</p> <p>Било је многих, који су тако преломили с 
еду и пију.{S} Истребиће све ако подуже остану.{S} Наредили да им се испеку беле погаче, да им  
рци, бабе и нејака дечица те да куће не остану пусте а младе жене, девојке и мушка дечица мало  
слом у Ниш и сад, услед прекида возова, остао тамо а она не зна без њега на коју ће страну с де 
заштићаван од власти при вршењу насиља, остао је од ослобођења без икакве зараде а раду се није 
И у Ниш кад смо стигли те нас сместили, остао сам и даље србијански роб.</p> <p>Он дану да се о 
вило по горама и планинама македонским, остао је још под пушком у Скопљу, јер га саката од силн 
забринуто се пита: где ће и како ће?{S} Остао је још једини слободан пут ка Тетову и све што је 
 — зар није боље било да сте остали?{S} Остао је толики свет по варошима које су освојене.{S} О 
и коња да купи.</p> <pb n="550" /> <p>— Остао бих ја, него шта!{S} Али нисам престарео а виши с 
сто четвртога точка, који је ко зна где остао.{S} Таљиге вуче покисао и блатњав коњић мало већи 
е са постеље и рече потпоручику који је остао у соби:</p> <p>— Идите одмах избудите људство.</p 
изјутра Србију.{S} Престолонаследник је остао да то учини заједно са <pb n="572" /> војском и о 
 — Призренски је пут једини који нам је остао за одступање.{S} Ту ће се сручити цела Србија.{S} 
<p>Влада је отишла 11. новембра а он је остао у Призрену још четири дана за тим.{S} Најзад, кад 
 Почеше овамо већ да му броје колико је остао, почињу да праве и шале на његов рачун, па и да г 
ва пушка и она откри да непријатељ није остао на положајима на којима је био кад се синоћ борба 
о чули разговор који је водио, јер није остао на вратима него сишао на друм.{S} Тек кад се врат 
вукао са Командом Трупа, тако је и даље остао на служби, коју је ревносно вршио.{S} И у овоме ч 
иш, ти не би путовао у Призрен, шего би остао овде у Штимњи да посматраш борбу.</p> <p>Наредник 
 ниси ти за тај посао.{S} Боље да си ти остао код куће, био би од помоћи мајци и кући, а да је  
елио тако мало среће свету, да би човек остао ближи себи и Њему.</p> <p>За столовима се говори  
ову <pb n="713" /> одлуку, али још увек остао недовољно загрејан поверењем према предлогу војво 
 па да нисам ни довде петљао.{S} Да сам остао у Крушевцу а не овако и прозебла ми деца и растур 
љао је други — онда је боље било да сам остао у својој кући, да умрем на своме прагу.{S} Овде м 
гали у ланац па сипају ватру.{S} Ја сам остао код позоришта и сишао сам полако, крај зидова, за 
ти саката рука.</p> <p>— У Призрену сам остао седам осам дана, све до синоћ, у оној великој бол 
да уклони, већ је са највећим поверењем остао у Србији, рекао је на дан првога октобра једноме  
омандом отишао у Призрен, или са Владом остао у Митровици?{S} Да ли то нешто нарочито значи, шт 
ји је све више стезао, старац је упорно остао при томе да он неће да се одваја од својих војник 
онели полазећи одавде.{S} Војвода Мишић остао је и даље упорно при своме предлогу за офанзиву,  
да иде на Рожај па у последњем тренутку остао, предомислио се, казали му, одвратили га.</p> <p> 
љаца.</p> <p>— Три дана, колико сам још остао у болници, нисам се мицао од његове постеље, него 
ици већ виси бели барјачић а пред кућом остарија жена престрављено погледа непријатеља кога оче 
p>— Како се зову она брда? — пита један остарији војник.</p> <p>— Оно тамо, у дубини, што узнос 
ана од кад се нисмо видели, оседео је и остарио.{S} На његовоме, готово старачки избразданоме л 
е.{S} Даће Бог порашћете, проживећете и остарићете а онога зла што ми видесмо ви нећете видети. 
ос! — одговара отац.</p> <p>— Па што не остасте у селу с њим?</p> <p>— Наредба је — слеже отац  
ица, као поплава, казивала нам је да ће остатак српске војске, која још није стигла у Пећ, обус 
н, те се на њему једва држи по где који остатак двоглавога златног орла који је негда ширио кри 
едове те их ови скоро све побили а мали остатак заробили.{S} На новим положајима борба настаје  
ара да напушта.{S} Он се храни успут од остатака и отпадака а кад је и њих нестало, он кида зал 
 не плашим се више, могу <pb n="484" /> остати и сама.{S} Одморићу се а и дете да погледам!</p> 
ћи.{S} Не може једна овако велика борба остати без праведних резултата! — храбри се још увек пу 
не знам, само нисам хтела и нисам смела остати код куће.{S} У кући ме је све подсећало на мајку 
а опасности за живот нема, да ће истина остати онакажен и без ока али ће остати жив.</p> <p>Гос 
поче тужно да арлуче.</p> <p>— Да, мора остати — одговара он суво а и њему стеже жалост грло —  
— Фиделица? — понови он — Не знам, мора остати!</p> <p>— Фиделица! — заврискаше деца која не би 
едњи свој бол, после којега ће нам душа остати пуста и празна као напуштена кућа у којој је и п 
све силе да га поврате.{S} Неће Београд остати ни недељу дана у непријатељским рукама.{S} Док м 
а место овога који је пао и који ће сад остати на друму да чека своју лагану смрт.{S} Он је јун 
ам до малочас имао, уверим да ћемо овде остати, али ми падоше на памет речи онога официра у мех 
расипа.{S} Под воз да легнеш па ћеш пре остати жив но у Топчидер да одеш.{S} Пошао сам ја био,  
 предосећа хоће ли бити борбе или ће се остати на обичноме пушкарању.</p> <p>Пушчана ватра све  
 по њега.{S} Заборавиће се, веле, па ће остати те навући кривицу себи.{S} Потраја још доста дуг 
дућана а највише Турци мештани, који ће остати да сачекају непријатеља.{S} Они су испунили друм 
истина остати онакажен и без ока али ће остати жив.</p> <p>Госпа затим измаче и пође да обилази 
тријски војници, босанци, рекли да неће остати у Србији већ морају да се враћају јер Руси силно 
 је посланицима тада Пашић — влади неће остати ништа друго но да се повуче у планине!</p> <p>И  
непозната мађарска села.{S} И где ће ми остати породица, у Пећи; тамо где ни у редовним прилика 
олове али ево, могу да крећем и неће ми остати саката рука.</p> <p>— У Призрену сам остао седам 
а:</p> <p>— Не, не бих смела још једном остати! — а затим јој кроз тамну боју изболованога лица 
било доћи до начелникових врата а тешко остати у тој гомили.{S} Загушљива воња од људскога зној 
те а ја га нађем, ником главе на рамену остати неће а село ћу све у пламен и пепео.{S} Па шта ј 
о не бих могао доћи ноћас.{S} Морао бих остати да га дворим.</p> <p>— А како нас мимоиђе? — пит 
оје су решавале судбину и овога задњега остатка Србије под Шаром планином.</p> <p>Већ два дана, 
на неколико старчића из трећега позива, остатке онога трећега позива, који је онако славно изги 
својом путничком батином да разгрће оне остатке жара у мангалу и сви се скуписмо нешто ближе ва 
 непознати официр чупа из душе последње остатке наде, које сам ја везивао за долазак Моравске Д 
.{S} Глад му је била одузела и последње остатке снаге.{S} Ишао је посрћући, хранећи се успут ли 
у нам бригу и убијале у нама и последње остатке воље и снаге.</p> <p>Сутра би зором ипак загуши 
о брисала је из душе Краљеве и последње остатке вере.{S} Ту се сручила готово цела Србија и ту  
све просторије, уништавајући и последње остатке наше имовине.{S} Цреп је већ прштао на крову, д 
притисли и поколебали у њему и последње остатке отпорне снаге, те је већ тад његов поглед израж 
ђ голих зидова где ждере још и последње остатке дрвенарије.{S} Леп са зидова у великим комадима 
е баш ово место где сагоревамо последње остатке српске државе, зове Пећ.</p> <p>— Зашто је и до 
ој дом и своју државу и за којима ће са остатком војске и он сутра кренути.</p> <p>Ноћ је већ б 
ало од читавог једног народа.</p> <p>Са остатком своје породице, уједињене тугом за гробовима к 
ска и народ и влада и Врховна Команда и остатци оних који су се борили и рањеници, који су напу 
аље.</p> <p>У нама се прибраше последњи остатци снаге и кренусмо живље даље, ма да нас извесна  
етни народ, измучен и гладан, последњим остатцима своје крви боји снежне стазе албанских кланац 
ће се затим и сама повући преко Рожаја, остаће последња као заштита армија које се повлаче пред 
 тукла за победу рускога империјализма, остаће увек један тежак историјски прекор неувиђавности 
аше авлије саветовала ме је да останем, остаће и она и многе друге жене из нашег комшилука а са 
ро, па онда?...</p> <pb n="404" /> <p>— Остаћемо у Призрену! — додаје кафеџија, који личи на ђе 
е, као крпчићи на просјачким чакширама, остаци гуме око точкова и на коме је по где и где сачув 
>Многи су свратили у Дечане да заноће а остаци се ових што су наставили пут, разредили и расули 
 износе кола.</p> <p>За овима иду пешке остаци неког енглеског артиљеријског одељења које одсту 
рам будућности.</p> <p>Вековима леже ти остаци ту, мирни, непомични, непокретни.{S} Све се око  
асипа прошлост.</p> <p>Вековима леже ти остаци ту, мирни, непомични; леже стрпељиво, чекајући п 
ло духова сабраних на збор, леже расути остаци величанствене цркве Светога Арханђела, под чијим 
ве и црвеним крстом више чела.{S} То су остаци неке руске мисије и доктор, шеф мисије, у гломаз 
ед овим изгледима морало и са последњим остацима спасенога рашчистити.{S} Огроман пожар, који ј 
днесоше а ове сандуке нико не тражи, па осташе.{S} Кад виде народ да ћемо већ да напустимо стан 
мо сви у кућу сем двојице тројице, који осташе крај Бојка.{S} Потрчасмо и устависмо се на врати 
и јаду провели још пет недеља јер Турци осташе у селу дуго, врло дуго.{S} Пролазили су нам дани 
литва и покајање.</p> <p>Они други, што осташе у цркви, кад Радојицу одведоше кући, доконаше да 
редседнику општине и он ће их примити и остварити.</p> <p>Није се имало кад одлагати, морало се 
де и пристане уз зелене обале чаробнога острва где цветају мирте и оранџе, где нежни лептири де 
е мале оазе или као два још непотопљена острва, стоје још само Призрен и Битољ.{S} Линија је је 
а.{S} Кренули отуд, са далеких северних острва, пребродили пространа мора, да нам донесу не тол 
номе мору, нашли већ једно тихо и мирно острвце где ћемо се спокојно одати одмору и тузи, али — 
цањ се топова наизменично чуо отуда, од Остружнице.{S} Цело после подне пробавили смо тако напо 
 већ пребачене непријатељске трупе, код Остружнице и доле, на дунавском кеју, испод кланице.{S} 
ог брда, а други опет да су Немци тукли остружничке положаје где имају намеру да пређу.</p> <p> 
м и, ако хоћете, чак пристајем уз вас у осуди ружних појава, <pb n="332" /> као и у томе да је  
да, који га је, због бегства са фронта, осудио на смрт.{S} Он се борио, храбро се борио, пуне ч 
 који већ два дана напуштен од својих и осуђен на смрт, непомично стоји крај друма, без јела и  
и предаћу се лаганој смрти, на коју сам осуђен.{S} А они од мојих другова, који су били срећниј 
, нисам ни слутио да су та деца на смрт осуђена, да ће ту децу маћијски бацити у планине албанс 
чуо.{S} То је робијаш, двадесетогодишњи осуђеник за три убиства, па кад су се сви из казамата р 
дњега слободнога парчета њенога.{S} Као осуђеник на смрт што броји најпре дане а кад сване дан  
 уморно под оголелим дрветом и чека као осуђеник кад ће је прозвати.{S} Свет се тиска и отима,  
мила иде ћутећи, погнуте главе, као ред осуђених којима је већ саопштена пресуда.</p> <p>Небо ј 
слутио да је то последњи поглед на смрт осуђених?{S} Па ипак, било је некога који је то слутио. 
ом долином, затворили скопску равницу и осујетили дејство бугарске војске која напредује јужним 
оје непријатељ не сме знати да их не би осујетио или предухитрио!{S} А каква је ово акција?{S}  
а се преда.{S} Ту силуету овамо и онамо осула је по која бледа и слаба светиљка која трне као с 
а га не прати, њему би се старачко чело осуло хладним капљама зноја и покривао би очи руком, не 
 собу, превлачећи по где кад шаком чело осуто хладним знојем којим грозница орошава чело.{S} Ча 
мало не освоји.{S} Чим се раздани, наши осуше учестану и снажну ватру, тако да је непријатељ бр 
араму пробила крв и црна се мрља на њој осушила и окорела.{S} Па опет девојчица, којој смрт ниј 
е по ноћи.</p> <p>Детиње се хаљине биле осушиле а оно се у шињелу било загрејало те га обучем и 
ми евакуишемо.{S} То још пре три дана а отад не знам како је.{S} Немамо никаквих вести!</p> <p> 
 била позорница најжалоснијих слика.{S} Отада ми је њена слика остала дубоко урезана у памети и 
 <p>— И зима и умор и не зна где јој је отап, све се сабрало, пријатељу! — одговорих му, осећај 
у куће.{S} Ја нисам знала шта да радим; отац већ недељу дана није долазио кући те нисам имала к 
не бих и ја себи сачувала хранитеља.{S} Отац му је погинуо, он је већ био годину дана у борби,  
рлише га чврсто, као мали дављеници.{S} Отац овлажи дечје косице потоком суза а затим приђе жен 
лесно момче већ сасвим упалих очију.{S} Отац који води коња, сад на одморку пришао му, стао кра 
: — Веруј, нису их оставили на миру.{S} Отац ми је добар газда и онако... био им је увек трн у  
освојили Шабац, прошле године.</p> <p>— Отац вам није оставио средстава?</p> <p>— Он је занатли 
полуди! — додаје други.</p> <p>— А кој’ отац не би полудео кад би сагледао ово! — вели трећи.</ 
им но остале девојке, јер немам мајке а отац ми често остаје ноћу у кафани, те је за мене лако  
сретна мајка чије је чедо остало горе а отац одјурио у пламен да га спасе али не може доспети г 
ла за њега, али сам осећала да ми треба отац, да га морам наћи.</p> <p>Ишла сам слободно улицам 
 постеље огрнут болесничким ћебетом, па отац који носи кућу на леђима и мајка која води уморну  
о.</p> <p>— Давно, од летос! — одговара отац.</p> <p>— Па што не остасте у селу с њим?</p> <p>— 
 бијемо, а што с тобом?{S} Је л’ ти жив отац?</p> <p>— Море, не разуме те ништа! — смеје му се  
селу с њим?</p> <p>— Наредба је — слеже отац раменима — да сви младићи дорасли за војску крену  
новцу, тек се било родило.{S} Кад га је отац узео у наручје да се опрости дете се насмејало.{S} 
нешто тешко у души казивало ми је да је отац погинуо.{S} Сад сам се тек осећала сама, потпуно с 
ли мушких у кући, рекла сам им да ми је отац војник и да никог другог немам.{S} Питали су ме ко 
 <p>Чији си ти мали Драгомире; ко ти је отац и где је; ко ти је мајка и где је?{S} Радовали су  
ћала сам се сама, потпуно сама и ако је отац био још ту.{S} Нисам излазила нигде из куће и плак 
ок утисак судбина оне дечице од које се отац немилосрдно откида и која сад, без очеве заштите,  
p>— Нека га, нека гине, као што му је и отац погино — шапутала сам сама себи — нека гине!{S} А  
шанац.{S} У колима је мајка с дечицом и отац, који је водио коња, притегао је снажно руком дизг 
за тужан растанак.{S} И он ми је, као и отац говорио, када је долазио на виђење:</p> <p>— Мораш 
 нам помреше, па сам му ја био и брат и отац.{S} Па ја узех и да бринем о кући а њега дадох на  
иког познатог немам! — Одлучује се онај отац што неколико дана тражи коња да купи.</p> <pb n="5 
би од помоћи мајци и кући, а да је твој отац дошао овамо.{S} С њим знаш и подноси нам да се биј 
 већ све редом.{S} Кад дође слава а мој отац све те слике казује гостима и тумачи.{S} Их, да чу 
а прождрвљива неман глади.</p> <p>Један отац, који се већ на првом кораку покајао што је са тол 
а деца, мртав кочијаш, мртви коњи, само отац, кога је неким чудом мимоишла смрт, стоји запањен  
ринско срце и нисам смела, исто као оно отац кад је полазио, да сматрам то за тужан растанак.{S 
да промичу ужурбане сенке.</p> <p>То су отац и мајка, који већ целу ноћ нису очи свели, избудил 
 до којега није допирао глас топова.{S} Отаџбина није могла више понудити мирно и безбедно приб 
ћу замишљенога божанства изговарали.{S} Отаџбина је била све, изнад свега, старија од свега.{S} 
имових, за нама ће већ бити наша крвава отаџбина а пред нама далеки и незнани путеви болова и с 
 туђа земља; нама ће гробница бити нова отаџбина!</p> <p>Ми смо већ данас деца без отаџбине!</p 
аша; треба вама земља ваша и треба вама отаџбина ваша, а ја... шта ћу вам ја?{S} Данас јесам, с 
Отаџбину, да има и других дужности које Отаџбина тражи од својих синова, он ми је горко пребаци 
боде и једне љубави коју собом исказује отаџбина.{S} Крај те ћемо прегршти земље палити кандило 
е ова заљуља и хоће да падне, тако је и отаџбина наша — то се у Крушевцу већ јасно видело — изг 
 свој начин све у кући васпитао.{S} Реч Отаџбина је за нас била тако чист и узвишен појам, да с 
ем и топлином али, кад би изговорио реч Отаџбина, њему би се узнеле груди и у гласу му је било  
рљена са злим дусима моје <pb n="22" /> Отаџбине, зачела је бесну игру претећи и небу и земљи.{ 
том, без саобраћаја са осталим деловима отаџбине, везани једино телефонским жицама које од зоре 
{S} То је био последњи одмор на грудима отаџбине и сада ваља прећи мост који ће нас раставити о 
вероватно да се раније нађе ван граница отаџбине, над којом су се завитлали тешки облаци, ипак  
иже отаџбини.{S} А ми идемо све даље од отаџбине, ми напуштамо отаџбину; ми не знамо куда ћемо! 
рена поћи, значи потпуно се откинути од Отаџбине, потпуно напустити мисао о повратку и раскрсти 
опа и које ћемо, праштајући се од своје отаџбине, целивати и залити га сузама.{S} Још мало даље 
оследњу ноћ и последњи час на тлу своје отаџбине.{S} Слутили смо ми још у Приштини и видели смо 
Донде још газићемо по светоме тлу своје отаџбине, донде још бићемо на своме дому а, кад тај мос 
ују последњу ноћ на грудима своје мајке отаџбине.{S} Ведрина је већ освојила, небо се обогатило 
 граница Краљевине Србије, граница наше отаџбине.{S} До Призрена ми смо још увек били бегунци,  
 дана бројали по један нов губитак наше отаџбине, која се све више и више сужавала, тако одавде 
оји су се почели збирати на истоку наше Отаџбине.{S} Бугари су објавили мобилизацију и нама дог 
, на последњем нашем кораку на тлу наше отаџбине, указао на путу као неко тужно знамење.</p> <p 
аљено небо, тамо где оно на северу наше Отаџбине грли видик, засиктале су муње и проломило се н 
о час бићемо изгнаници, бићемо деца без отаџбине.{S} Заћи ћемо у туђину, куцаћемо на туђа врата 
ици, бићемо бескућници, бићемо деца без отаџбине.</p> <p>Као што смо на далекоме путу довде сва 
џбина!</p> <p>Ми смо већ данас деца без отаџбине!</p> </div> <pb n="603" /> <div type="chapter" 
C27"> <head>XXVII</head> <head>Деца без отаџбине</head> <p>А јутро кад је свануло, светло али с 
лади и у Врховној Команди за полазак из Отаџбине.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вече с 
ај друм, којим смо се упутили, води ван Отаџбине.{S} Да ли са тежине тога осећања или са оне зл 
ила с уверењем, да ће макар један делић Отаџбине моћи сачувати и да су бегства настала тек од м 
ерација на северу повукао у један кутић Отаџбине, где је никла традиција о Карађорђу, где је он 
живот свој положи за слободу и величину Отаџбине своје и за велику, вечиту и неумитну правду, к 
ој вери која се исказује у љубави према Отаџбини.</p> <p>Молили су се још и сину господњем, јед 
ао мушки понос и осећање дужности према Отаџбини.{S} Његов је младићски идеал већ тада био да < 
 који нису испунили своју дужност према Отаџбини а не мене који сам је испунио!“</p> <p>Доцније 
, опијени славом оружја и љубављу према Отаџбини.{S} Ја бих њиховој светлој успомени чинио горк 
је једнога дана учинио тежак грех према отаџбини, напустио је пушку и кренуо своме селу.</p> <p 
под тешким осећајима да, и ако се враћа Отаџбини, да то ипак није она.</p> <p>Сличан осећај ник 
тежак пут био, знао је да га води ближе отаџбини.{S} А ми идемо све даље од отаџбине, ми напушт 
 милост онима, који су одужили дуг свој Отаџбини крвљу својом и нека значи покој душама њиховим 
ићемо саучешће према нама и према нашој отаџбини.{S} То тешко осећање, од којега нико од јутрос 
ну цедуљицу у којој је горко пребацивао Отаџбини што га је напустила, отишао је на обале бујне  
нећемо те у недрима својим, понећемо те отаџбино, собом!{S} Као што нам је некада, о причешћу,  
а а дубоким болом хранити нашу чежњу за отаџбином!</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако  
и старац предао је сину бригу управљања Отаџбином али је сву љубав за њу задржао и даље себи.{S 
есној бури, која се завитлала над мојом Отаџбином, ломила се и у мојим родитељским грудима тешк 
нео је олуј, који се завитлао над нашом отаџбином и бацио је у ове планине те да са нама подели 
оје су као две силне реке потекле нашом отаџбином; није ли то туга свију нас, саздана из дубоки 
оји је живот свој дао за <pb n="527" /> Отаџбину!{S} Слава нека је Јовану и мир и покој души ње 
гих бојишта на којима се може борити за Отаџбину, да има и других дужности које Отаџбина тражи  
днога младића, занесена славом смрти за Отаџбину, то је било опште осећање наше војске.{S} Наши 
ћу на гробу ког војника, који је пао за Отаџбину, у дубини цркве, иза задњих стубова, спазих је 
о да <pb n="514" /> падне на бојишту за Отаџбину.{S} Када сам му ја доцније, у својој материнск 
м вест, да је Краљевска Влада напустила отаџбину.{S} И ако је свако знао да ће то бити, да је р 
ље.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>На Отаџбину је моју већ пала тешка невоља, крваве су реке  
повина значи да Врховна Команда напушта Отаџбину и значи да је настао последњи тренутак за спас 
за собом.{S} Глува ноћ још страсно грли отаџбину, коју смо ми напустили, зора која покушава да  
.{S} Није ли то злочин можда, напуштати отаџбину?!</p> <p>А већ је време да је напустимо.{S} Ов 
џбину, али је зло, браћо моја, изгубити отаџбину а сачувати краља.</p> <p>— Па оно јесте... одг 
ми је да гинем у овим планинама, губећи отаџбину, па зашто не би гинуо ослобађајући је!</p> <p> 
, да би и његов унук тако исто напустио Отаџбину <pb n="293" /> у моменту њене пропасти.{S} И о 
демо све даље од отаџбине, ми напуштамо отаџбину; ми не знамо куда ћемо!...</p> <pb n="610" />  
о и — прешао мост.</p> <p>Напустили смо Отаџбину!</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="67 
цуска се војска, одступајући, враћала у отаџбину и сваки корак који је њен војник учинио, ма ка 
као...</p> <p>Тешка ноћ је пала на моју Отаџбину, као да је злим дусима сметала светлост дана т 
м сном и видеће у томе сну своју далеку отаџбину и своју породицу.{S} Умреће бар са осмехом на  
ој недаћи које су почеле сналазити нашу Отаџбину.{S} А несрећа се низала за несрећом, слом за с 
а.{S} Под кровом, који је покривао нашу Отаџбину, попрскали су већ зидови који га носе и пламен 
ги.{S} Није зло изгубити краља кад имаш отаџбину, али је зло, браћо моја, изгубити отаџбину а с 
 коју је толико обујмило блато да једва отвара улепљене очи.</p> <p>При пролазу ових таљига у г 
као животиња у процепу али му се пут не отвара нити му ко прилази да га из блата извуче.</p> <p 
лаћа ко удари у болницу.{S} Четворе очи отварајте!</p> <p>Сам капетан полеже по једноме топу, о 
ом.{S} Врата се канцеларијска сваки час отварају и кад год се отворе, допире отуд с поља онај т 
носећи главу када би клонула на груди и отварајући са напором очи.{S} У једноме тренутку, када  
дућани већ <pb n="95" /> тога дана нису отварани, многи који су имали кола већ су их натоварили 
дне девојке прва светлост у очима значи отварање срца.{S} Осећао сам неку искреност и снагу у д 
е буди.{S} Та светлост изгледала је као отварање неба, као што у младе, чедне девојке прва свет 
ра дизао би се један по један од стола, отварао лагано врата од споредне собе, где су гробари т 
 Трбушана, ипак се пред батеријом свуда отварао пут и она је лагано измицала ка селу Јежевици.{ 
ило је оправдано.{S} Када сам наишла на отвор колибе, вриснула сам као рањена и тргла се окрећу 
 да може хлеб провући али онај кроз тај отвор прогура ногу тако да их више нисам могла затворит 
железничка чиновника полетеше вагону да отворе пред ђенералом врата.{S} Али врата, или зарђала  
 на дувару, које смо затисли.{S} Кад се отворе врата, да ко уђе или изађе, суне у шталу читав т 
аријска сваки час отварају и кад год се отворе, допире отуд с поља онај тежак и загушљив ваздух 
е не може.{S} Па онда наредише да им се отворе све куће да изберу себи конаке.{S} У моју кућу,  
и спуштени.{S} Једва по који дућан држи отворен прозор и отуд, иза гвоздених шипака, продаје уж 
дан резервни официр. — Пут је ка Скадру отворен.</p> <p>— Опсађени, господине! — понавља наглаш 
ренута улазу, саграђена је мала, спреда отворена шупа, од које две стране чине дрвени зидови а  
е рече да је доле, у селу, једна капија отворена, да је двориште пуно кола, стоке и народа али  
им бистричином обалом, тамо где је чека отворена гробница, где лежи оно свето камење, под којим 
 иначе од јутра до вечера стајала широм отворена, те се улазило и излазило као у кафану.</p> <p 
p> <p>Ја сам ћутао, али је он живо, као отворена књига, казивао своје мисли које је морао дуго  
у а мени се она колиба учини одиста као отворена чељуст аждајина, у коју морам да бацим моје че 
Широка двокрилна врата на штали била су отворена и из њих је био задах свежег ђубрета и топлога 
огледа у мртво дете, чије су очице биле отворене и кад се срете са његовим погледом, њему наиђо 
пушке, а ви који имате роволвере држите отворене футроле.{S} Вас двојица с пушкама пођите напре 
је до малочас била у штали, чим је кроз отворене вратнице почео да куља народ у двориште, одвео 
је мудра.{S} Њене мудре очице остале су отворене а силна крв, која јој се просула из грла, прел 
но у двориште а већ на свима квартирима отворени прозори и жене и деца на њима ослухују.{S} Пуц 
времена пламен, који се од промаје кроз отворени прозор повијао и богато је китио белим цветом. 
и дан на отвореним вагонима.{S} А ти су отворени вагони изгледали као тешки товари беде и невољ 
есретне избегличке породице које су, на отвореним <pb n="126" /> вагонима, биле изложене пушчан 
 мрзнути и киснути цео боговетни дан на отвореним вагонима.{S} А ти су отворени вагони изгледал 
путу, а ми војници мрзнемо и киснемо на отвореним вагонима.{S} А знам сигурно да ни један од те 
вено, које босо, које склопљених а које отворених очију, које плаве а које црне косице, које по 
х сила не ипак, све до последњега часа, отворено. <pb n="56" /> Она 10.{S} Септембра објављује  
нао да у Ђаковици арнаути продају дуван отворено и јавно, те ћу моћи набавити за даље путовање. 
 је молитва најближа Богу, сузи је небо отворено; небо је скуп суза човечанских.{S} А зар је ма 
 учитељ. — Пре свега, Скопље је потпуно отворено према Качанику.{S} Па онда... најзад, нека не  
ја одаја била.{S} Када сам се успео, са отворенога доксата догледало се далеко, далеко кроз ноћ 
ећ требао да буде близу српске границе, отвори писмо, прочита га брзо па се врати погледом и пр 
терет на својим ребрима, <pb n="384" /> отвори још једном оне велике, оне паметне и пуне израза 
ех да се праштам а мали братић отрча да отвори вратнице.{S} Бабо стао пред коње, па не гледа ов 
љиве слике а кад измаче батерија, те се отвори пут и маса крену хтедох и ја, али ме млади слика 
ре пролазио и узалуд покушавао да ми се отвори.{S} За капијом велико двориште, у које су већ по 
дућана до дућана и лупа и моли да му се отвори или прети да ће разбити врата али нема снаге да  
ајзад, поче да се тегли, испружи руке и отвори оно једно око.</p> <p>Ћутала сам и гледала га и  
ма једну реч утехе да каже очајнику, он отвори врата и суну у ноћ, суну у смрт!</p> </div> <pb  
 једну малу коверту, коју капетан хитно отвори и принесе лист хартије свећи.{S} Прелети га једа 
све стране да бију, као да се уједанпут отвори ватрени казан пакла.{S} У оној ноћи, на друму, с 
ала; а на <pb n="92" /> доњем се спрату отвори двокрилна капија, лагано, тихо, без шкрипања и л 
а свога места, приђе вратима и нагло их отвори узвикујући пригушеним гласом:</p> <p>— Пуковниче 
робије сунчани зрак, тамо где се кланац отвори мало и прошири, он само изазива још већу језу кр 
рим врата, јер онај је и даље лупао.{S} Отворила сам их колико да може хлеб провући али онај кр 
елосипедског плаца.{S} Жестока се борба отворила, грокће куршум и пљаште бомбе и тек чујеш „ура 
је ново гнездо.{S} Вода набујала, земља отворила плућа и испарава, бубица протеже крила, буди с 
а, било је и српских кућа које су широм отвориле врата онима, који су их пре три године спасли  
>— Кад смо прошли кроз Милановац а оно, отворили се прозори на кућама и изашао силан свет на ул 
> <p>Чим је мало јасније свануло, те се отворили капиџици и кафанице, цело је Скопље било на но 
е на тамничким вратима.{S} Ћивоти су се отворили и бледа светлост кандила обасјала је тамна као 
 су се заглавила на ћуприји, да би себи отворили пут.{S} Изнеше најпре на раменима товар, па он 
а да корачам и једва стигла до врата да отворим.{S} Пред вратима су били они, четири њихова вој 
на хлеб, као што је обећао.{S} Пођох да отворим врата, јер онај је и даље лупао.{S} Отворила са 
литва Богу.{S} Попа ставио епитрахиљ па отворио Јеванђеље а ми сви припалили свећице па ти она  
 — не жуљи га ципела него пригладнео па отворио козерију и фруштукује а оволики народ чека.</p> 
и, неће ни он ваљда замерити што сам је отворио и присвојио.{S} Понудим оним грешницима ту собу 
н се тргао из својих болова, дигао се и отворио сам врата:</p> <p>— Пустите децу к мени! — река 
ми се увуко у душу пре но што сам и очи отворио.</p> <p>Осећао сам и влага да ми прожима тело а 
и, ту насркали сунчана зрака.{S} Ту сам отворио ја и први лист ове књиге туге и болова и записа 
е стране.{S} Ни непријатељ још није био отворио живу ватру, желећи вероватно најпре да одмери с 
 преко попадалих и уморних тела.</p> <p>Отворио сам врата на кафани и намах ме задахну млаз топ 
аље, преко сутра ће бити доцкан.</p> <p>Отворисмо врата и пођосмо свак на своју страну и не пра 
е врата, да не може свако и без разлога отворити.{S} И таман се то сврши и загреја хладан вазду 
 из тих чамаца бљује пушка не да ти ока отворити.</p> <p>— Па има ли наше војске?</p> <p>— Има, 
или зарђала или набрекла, нису се могла отворити.{S} Покуша један, покуша други чиновник, покуш 
окуша и сам официр, врата се нису могла отворити.{S} То исто и са вратима на предњој страни куп 
агону, уверена ваљда да ће јој саучешће отворити пут.{S} Можда би тако и било да канцеларијски  
и из домова својих!</p> <p>Хоћеш ли нам отворити царске твоје капије; хоћеш ли нас примити, пон 
 врата и чека <pb n="212" /> хоће ли ко отворити да замоли за преноћиште.{S} Понудио сам и њима 
 планински ветрић те ти расхлади чело и отвориш сане и малаксале очи или, као иза буре и непого 
 отшкринуше се лагано прозори и најзад, отворише се капиџици, иза којих почеше да извирују чупа 
 мах пробуди целу варош те на кућама се отворише са великом лупом, нагло и готово једновремено  
 соби.</p> <p>Најзад се та врата лагано отворише и на њима се појави један млад човек, којега о 
ад на ђубрету нађенога стакла на маломе отвору, кроз који ће јој сунце допирати и ту проводи да 
хватио мало хлеба те жваће кору која је отврдла у ранцу.{S} Знаш већ како је на одмору.{S} Па с 
жац.{S} Он уложи последњу снагу своју и оте, управо ишчупа из пасјих зуба кост.</p> <p>— Их! —  
и бар угрожен.</p> <p>— Ама да ли...? — отегох ја питање, које је требало да искаже сумњу.{S} Ј 
смо се пели а они терети боме нам свима отежали те смо посустали под њима.</p> <p>Кад би већ пр 
кивали а зашли су у крајеве где је врло отежано снабдевање из северних, богатијих крајева.{S} А 
весно, али неуспех не би нам ништа више отежао ситуацију од садање.</p> <p>— А ви велите, Врхов 
ри?</p> <p>— Ја не знам сасвим тачно! — отеже потпуковник досећајући се — Знам да се овде на <p 
утешан одговор.</p> <p>— Та... — узе да отеже официр — у ствари неће бити доцкан да помогне пов 
 <p>— Не знам... мора бити много јер су отерали наше из шанчева.{S} Ја кад сам измако до Позори 
нажну ватру, тако да је непријатељ брзо отеран и са те косе, коју заузе батерија и построји се  
д су Аустријанци допрли до Милановца па отерани, рекло се: ето, испунило се пророчанство.{S} Па 
p> <p>— Али кад вас презире, кад вас је отерао?</p> <p>— То јесте, али ја ћу ићи за њим.{S} Ићи 
. — Бог ти најпре одузео очни вид па те отерао у просјаке а ево мене тера у просјаке а оставио  
јатну вест, да је грчки Краљ Константин отерао са власти Венизелоса и састав кабинета поверио ј 
ам а они веле: „Не може им се ништа.{S} Отерасмо их колико смо могли али нас сатиру они са чама 
када је требало повести одлучну борбу и отерати непријатеља из земље, могао сићи у војничке ров 
!</p> <pb n="480" /> <p>— Не могосте их отерати?</p> <p>— Пређоше! — одговори војник и настави  
ди у Душановој улици, па и одатле Немце отераше наши и сручише их доле, на Јалију.{S} Али ту на 
сећам да су моји; да ми их нико не може отети.</p> <p>— Радо ћу слушати, госпо, ако вас то не у 
груди као да ми га је од нечега требало отети; засипала сам му уста пољупцима као да му је треб 
ор — Ја некако још не верујем.</p> <p>— Отиди бога ти!{S} Отишао је и господин Јанковић у начел 
ођаке у Аранђеловцу.</p> <p>— Е па ето, отидите тамо.{S} Лако ћете се вратити!</p> <p>Кад сам с 
ости својој; онда тек видиш, како ти се отима загрљају и погледу и она посљедна обмана.{S} Ти ц 
тина у свој грубости својој, ето нам се отима погледу и последња обмана.{S} Остаје нам да цикне 
 кад ће је прозвати.{S} Свет се тиска и отима, гура и надире силом у возове који, један са друг 
озно платно на позорници што ти погледу отима и удаљава предмете над којима се застире.{S} Са д 
<p>— И право је, момче, они су дошли да отимају туђе, ми бранимо своје!</p> <p>У том часу непри 
оје су изашле пред само подне и које се отимају од продаваца.{S} У кафану су придошли и чиновни 
ш један сат пута?</p> <p>— Да! — рекох, отимајући се сну.</p> <p>— То значи још један сат живот 
 па да ме је срамота; нисмо разбијали и отимали.{S} Непријатељ улази у варош а наши викнуше: но 
викао да буде повлађиван при пљачкању и отимању, и заштићаван од власти при вршењу насиља, оста 
поче му везивати руке.{S} Бојко се није отимао, он је дозвољавао да се чини с њим шта се хоће;  
ца хлеба и навала гомиле, која поче већ отимати јела, и оне спустише капке на прозоре те увећаш 
ком и остаје за тобом као ножем изрезан отисак стопале на њему.{S} И воде, које су легле од киш 
егових сарадника био много јаче изражен отисак опште невоље.</p> <p>Разговори су се водили о ве 
p>Свако рано јутро, док још Уцињ спије, отискује се он на своме чунићу на широко море а мајка г 
 те залази са њима по богатоме заливу и отискује се даље, на море, те лови и продаје рибу.{S} И 
— све од орашачког устанка па до сада и отисла се једнога дана на пучину светских догађаја, здр 
а, двоја, троја, четвора, док се све не отисне и не загусти друм народом и стоком.{S} Дотле је  
а соколу од сухога злата, који би да се отисне са грбине богатога шлема, крила пребијена, перје 
 један део своје среће и нама да, па се отисну с друма у њиве и поче прескакати потоке и плотов 
рцу материнском.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се Новица као и досад на широко море и мајка га 
то сам привиђао.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се и мој јединац на широку пучину и ја га испра 
о свет.{S} Пошто се дуго и дуго градио, отиснуо се први пут на пучину до тада највећи светски б 
сачекавао га на обали живота, кад би се отиснуо на море.{S} И ја сам пун наде, пун вере, очекив 
а Краљевине Србије; прећи је значило је отиснути се у туђину.{S} Куда у туђину? — питао се свак 
гали пре но што ће ускочити у стрмене и отиснути се равном Метохијом, да се успну на планине ко 
и срећнији, проћи ће крај мене и отићи, отићи ће тамо у живот, у борбу...!</p> <p>Ни речи му ни 
у ми породицу да одлази у неко село.{S} Отићи ћу сутра до њих.</p> <p>Ма да је било више разлог 
упада пргаво болесни господин.</p> <p>— Отићи ћу баш у дивизију да се распитам! — вели доктор — 
ће се малочас све угасити, све под море отићи.{S} Тако <pb n="79" /> је нешто било и у овој поз 
 су били срећнији, проћи ће крај мене и отићи, отићи ће тамо у живот, у борбу...!</p> <p>Ни реч 
арским путем, затим ће прегазити Дрим и отићи у Барбалушу а одатле у Љеш.{S} Војници и избеглиц 
 ваља с празним трбухом ни на онај свет отићи.</p> <p>— Само чувај пушку! — вели капетан.</p> < 
ребацивао Отаџбини што га је напустила, отишао је на обале бујне и од силне кише надошле Косачи 
таници.</p> <p>Јутрос, седмога октобра, отишао је последњи воз пут Косова и тај су у качаничком 
<p>Помоћник команданта Врховне Команде, отишао је болноме војводи да му реферише о свему.{S} Бо 
 и сам увидети да другаче не може бити, отишао је најпре у цркву — то је била недеља 15. новемб 
 очева.{S} Остављајући три сина у кући, отишао је поносан и задовољан у рат из којега се није в 
 сараднику и другу, министру Лази Пачу, отишао је са погреба у Краљево да се нађе са посланицим 
реко Ћуприје и Јагодине, <pb n="281" /> отишао на Багрдан.{S} У борбама пред Ћупријом и Јагодин 
, док је воз који је јуче <pb n="55" /> отишао у Солун, носећи собом онога дипломату администра 
 не верујем.</p> <p>— Отиди бога ти!{S} Отишао је и господин Јанковић у начелство.{S} Ајде, сач 
<p>Када сам тога јутра са два пријатеља отишао начелнику, да се још једном распитамо о ситуациј 
ог мора.</p> <p>Када је још 13. октобра отишао из Ниша у Врњце председник министарства Никола П 
 он је знао да ја њега волим.{S} Кад је отишао било ми је тешко, врло тешко.{S} Тако ми је било 
у када се он као војник борио.{S} Он је отишао на <pb n="515" /> онај свет и не знајући да сам  
е бол а затим настави:</p> <p>— И он је отишао у војску?</p> <p>— Ваш брат?</p> <p>— Немам браћ 
ило <pb n="432" /> воза, јутрос рано је отишао.{S} Преседела сам целу ноћ на станици, на оној к 
ш увек преплављена светом.{S} Јутрос је отишао један препун <pb n="125" /> воз до Приштине и ре 
тина и иначе пре два дана омела те није отишао у Солун и поче њему објашњавати како у Солун не  
сам га кад је са својом кутијом за боје отишао староме конаку да слика пуковника шефа кујне Врх 
 већ болеснога војводу Путника а одатле отишао је право у Врховну Команду да се обавести о цело 
ик, кога су прекјуче омели те није јуче отишао у Солун, данас је био и спреман и решен да пође  
е.{S} Једна се жена вајка да јој је муж отишао службеним послом у Ниш и сад, услед прекида возо 
ину?{S} Зашто није са Врховном Командом отишао у Призрен, или са Владом остао у Митровици?{S} Д 
</p> <p>Са таквим васпитањем мој је син отишао у рат.{S} Ја сам морала да стегнем своје материн 
и што прича и да ме заварава, кад је он отишао.{S} Нисам више била ни дете, не би ме могао нико 
ло дуго чекали.{S} Један је воз већ био отишао пут Младеновца а на станици је био други, који ј 
 сам за једну болницу доле, на Вардару, отишла сам и тамо.{S} Молила сам и преклињала и најзад  
уковника шефа кујне Врховне Команде.{S} Отишла сам у начелство, уверена да ћу данас бити примље 
се избрецну и рече да није потребно.{S} Отишла <pb n="431" /> сам опет али ми се то сад увртило 
лницу, да предам мртваче на сахрану.{S} Отишла сам, али ми тамо рекоше да је то војна болница и 
пође и настави своје казивање.</p> <p>— Отишла сам у Скопље и као и свуд у другим местима, зашл 
 ли истина за Врховну Команду?</p> <p>— Отишла је за Призрен!</p> <p>— А Влада?</p> <p>— Стигла 
ца, које је срео, да је Врховна Команда отишла <pb n="636" /> из Призрена али не сме на голо ка 
 на станици да гледам свет.{S} Сва деца отишла, па и ја.{S} Стајала сам код ограде, у страну, д 
 војници, они ће с војском.{S} Влада је отишла — то значи нема више Србије, војска је остала за 
вде, на вратима Србије.</p> <p>Влада је отишла 11. новембра а он је остао у Призрену још четири 
родици, која је можда већ прошла или је отишла неким другим, непознатим путем.{S} Тако се цео д 
ину.{S} Рекоше ми да нађем свештеника и отишла сам у цркву, али га тамо не беше, црква је била  
 нису могла везати и она се издвојила и отишла тамо, тамо преко Копаоника, где се крај топле ва 
сетила кад се старица извукла из собе и отишла негде, нити сам знала колико се тамо бавила.{S}  
матрао силу која је протутњала друмом и отишла даље у ноћ.</p> <p>— Чудо, велико чудо! — рече в 
 Врховна Команда већ прелетела Косово и отишла пут Призрена.</p> <p>Кад се једном откинула од К 
 исто где год сам прошла.{S} Најзад сам отишла у трећу болницу, ону више града.{S} И ту сам чек 
м све до иза касарне.</p> <p>Кући нисам отишла, није ми се ишло.{S} Нисам волела ни крај капије 
’ некога треба поштедети или не.</p> <p>Отишла сам у ону велику зграду начелства, где је била с 
 а срамота ме је било да просим.</p> <p>Отишла сам и у ону велику болницу, у парку.{S} Нису ме  
 сахрањују у велике кречне рупе?</p> <p>Отишла сам у највећу болницу и молила да ме пусте да об 
рало се хитно спремати.{S} Већ по подне отишли су општински стражари у планину по зимзелено гра 
 министар војни и министар грађевина, и отишли право у Битољ, да тамо учине све припреме за так 
Било их је чак који су напустили друм и отишли тамо у поље, да изблиза виде оне сретне који нећ 
 Опет смо се ноћу вратили као што смо и отишли, само смо сад лакше ходили.{S} Слазили смо с пла 
звесно да га неће штедити.{S} Што не би отишли ма где у околину, у Младеновац на пример?</p> <p 
, док се добро не уверимо, да су далеко отишли и да се неће истим путем вратити.</p> <p>Тако је 
 ћеш ти?</p> <p>— Ја?{S} Тамо... где су отишли толики моји војници...</p> <p>Сцена је била врло 
и руком један гест као да би хтео рећи: отишло је све до ђавола, па шта има да се крије више!</ 
господаре Шопен, Григ и Чајковски, која отказује службу девојци што је слаткише за жур купила у 
 оне дечице од које се отац немилосрдно откида и која сад, без очеве заштите, преживљују већ пр 
 се бело маглино перје, од којега ветар откида прамен по прамен и носа га сивом пучином.{S} Вар 
, јер му је ране превила крпама које је откидала са свога одела, па се боји да се не загаде.{S} 
/p> <p>А то и беше одиста жена којој се откидала душа као да су је кљештама чупали.{S} У кућицу 
ећи сад у Минхен али ето, дође рат и... откиде ми руку.</p> <p>— Имали сте извесно успеха?</p>  
А ако, по савету споразумне дипломатије откинемо комад меса са свога тела и бацимо јој у чељуст 
и и заробљеници ножеве у његово тело да откину парчад меса коју ће код прве ватре бацити на жар 
ишла пут Призрена.</p> <p>Кад се једном откинула од Крагујевца, Врховна Команда није се скрасил 
S} Притисло ме је нешто овде у грудима, откинуло ми се нешто овде у души и срце ми је заиграло. 
/> испред ње, дете се ваљда преплашило, откинуло се од ње а преплашила се и она те стукнула у ј 
апустио је Скопље необично потресен.{S} Откинуо се онај кончић и он није имао разлога да и даље 
лила јој одело црвенилом те изгледа као откинута и увела булка.{S} Мало даље, у једном углу, ле 
 али од Призрена поћи, значи потпуно се откинути од Отаџбине, потпуно напустити мисао о повратк 
 друго празну кутију од конзерве, треће откинуто парче кајиша од амова.{S} Војници и избеглице  
мрзла пса, клепеће негде у доњој махали откинуто коло на празној поточари, шуме и жуборе кроз у 
 то... да сам се убио... убио сам се да отклоним зло које би њих могло постићи.{S} Нека ми не т 
љ и влада и цела држава.{S} Ето то може отклонити Моравска Дивизија.</p> <p>— А ја сам мислио.. 
, <pb n="26" /> и почела да реже дебеле откосе.{S} Задрхтала је утроба мајчина која је донела и 
ових стена, пустили су мотор у покрет и откочили кочницу.{S} Мотор је затутњао, кола кренула и  
има.</p> <pb n="310" /> <p>— Напуните и откочите пушке, а ви који имате роволвере држите отворе 
Под његовим топлим дахом сукну стакло и открави се танка скрамица мраза, која га је <pb n="581" 
но свлачио обућу да непосредно уз ватру открави ноге које су промрзле о ноћашњем мразу у Липљан 
а је <pb n="581" /> била застрла а кроз открављено окно његов поглед поче да блуди по оној даљи 
вом зором планула је и прва пушка и она откри да непријатељ није остао на положајима на којима  
ложише ватре у заклонима, како се не би открили непријатељу, а капетан се повуче у слатинску шк 
бар донети и тај добар резултат, што ће открити, да је дипломатија <pb n="62" /> једна излишна  
е још не допире ни пушчано тане ни топ; откуд овде мртав човек?{S} Али то и није војник, већ Ар 
а лицима свих било је исписано питање: „Откуд ти?“.{S} Што је капетан ближе прилазио белој општ 
 болницама лежи маса оних који су крвљу откупили то право да буду за времена уклоњени испред ос 
ривала; ономе Богу који је крвљу својом откупио наук свој.{S} Молили су му се да се смилостиви  
е, и наш васкрс, али га морамо трпљењем откупити.</p> <p>Свима нам је лакше било после ове служ 
вако од њих свесан да само патњама могу откупити своју слободу.{S} Ја им се дивим и то ми даје  
стиви на народ један, који крвљу својом откупљује наук свој — љубав ка слободи.</p> <p>Молиле с 
колеги а на основи депеша које је ноћас откуцао; долазе најзад и сарадници- „Српскога југа“ ,и  
је то сан, ја нисам имао снаге да му се отмем већ сам му се подавао без отпора и он ме је одвод 
отпуно издао.{S} Покушах да му се силом отмем и рвајући се са њим ударим га песницом по вилици. 
а; изгледало ми је као да хоће да ми га отму.{S} Кад старац исприча причу а мени се она колиба  
и око њега забављали, понављајући своја отојичашња размишљања, неко од оних што су измакли не х 
уде изједначава и здружује их; у невољи отпадају обзири, заборавља се на положаје, у невољи се  
шта.{S} Он се храни успут од остатака и отпадака а кад је и њих нестало, он кида залогаје са цр 
и други и дочепасмо га за руке а каплар отпаса тканице и поче му везивати руке.{S} Бојко се ниј 
ицу од кромпира и сагињу се, те дижу те отпатке из блата и ждеру.{S} Кад из каквих кола испадне 
 школска деца журно уче Марсељезу да је отпевају на станици а девојке збирају цвеће да оките у  
меју, тамо где је, бацити своје ватрене отпоздраве.{S} Непријатељска зрна једно за другим падај 
оји су наше страже запазиле.{S} Наши су отпоздравили непријатељев пушчани поздрав али, према на 
са нарочитим разположењем да даду мушки отпор те натерају непријатеља да заплаче над својом поб 
потискујући га, сад већ наилази на јачи отпор.{S} Митраљези грокћу са свих страна и сеју смрт а 
да ми овом приликом не можемо дати онај отпор који смо дали на Брегалници! — додаје опет песими 
а му се отмем већ сам му се подавао без отпора и он ме је одводио све даље и даље, одводио ме ј 
о Багрдана немамо могућности да му дамо отпора.{S} А заробљење једнога Краља учинило би да у во 
 и поколебали у њему и последње остатке отпорне снаге, те је већ тад његов поглед изражавао нек 
епозивцима, није се никад надао оваквом отпору.{S} То се изненађење јасно опажало у непријатељс 
оматске, који се завршио сломом Србије, отпоче да се ређа.{S} Сваки је дан носио свој догађај а 
же на доглед, измеђ Слатине и Јежевице, отпоче пушкарање.{S} Пушкарање ово није више било оно с 
оје руке и ту, пред слатинском механом, отпоче одмах саветовање.{S} Знајући да собом води један 
му обрате пажњу на Бојка, Бојкова пушка отпоче убрзаном паљбом: пљас и један с леве стране друм 
рекао а чух за собом како неко у кафани отпоче нов разговор.</p> <p>— Ето, ето, почели смо већ  
ва и плотуни пешачке паљбе.{S} Борба је отпочела у само подне.{S} Бугари навалили збијеним коло 
> <p>— Велика офанзива на северу већ је отпочела, непријатељ је већ на појединим местима успео  
кога војника...{S} Ускочили смо у ров и отпочела је крвничка борба ножевима, кундацима, рукама, 
овски јеци.{S} То је одмах после поноћи отпочела борба на Биначкој Морави, која је имала да суз 
ем од куће.{S} Већ од осам сати у јутру отпочела је грмљавина, необична, нечувена до сад.{S} Чу 
следњи војводин акт.</p> <p>Одмах затим отпочеле су хитне спреме и у влади и у Врховној Команди 
вим сванућем, доле код Трнавске механе, отпочело чаркање.{S} Плане овде или онде пушка са непри 
што то није свршено у Призрену где се и отпочело?</p> <p>У Призрену је сагорело све што је треб 
е и већ чиме је ко стигао наоружао се и отпочео посао.{S} Потегосмо сви једновремено да почисти 
ликар разапео је на патос бело платно и отпочео по њему црвеним, крупним словима, да исписује п 
 дође до чега.{S} Свакога тренутка може отпочети напад.{S} Ја не верујем да ће освојити Београд 
шта како би већ половином октобра могле отпочети представе у новој згради; „Друштво за проучава 
виће се славни новембар 1914 године.{S} Отпочеће <pb n="701" /> офанзива, којој се, сад већ рас 
е прекрстих, обратих се погледом небу и отпочех молитву, коју ни сам нисам знао, али која ми се 
 и који је јецао као струна на гуслама, отпочеше сени молитву Господу Богу за свој несретни нар 
посао.</p> <p>Пошло је све што је ноћас отпочинуло у Штимњи; кренуло је и оно што је стигло од  
елом већ сутра, седамнаестога новембра, отпочне повлачење ка Андријевици, и то овим редом!{S} Д 
ј виши чиновник што је јутрос требао да отпутује у Солун.</p> <p>— Ама кад ја слушам другог, па 
 сам до душе наредио да нарочити официр отпутује, као извидница, из Пећи у Андријевицу и очима  
имоилази са својим премијером, он овога отпушта.</p> <p>Тиме је на Балкану, на један мах, створ 
а се приберем, покушах још једном да се отргнем од утицаја масе, која повуче човека за собом ка 
 утисак од којега сам узалуд хтео да се отргнем.{S} Нешто ми је притискало душу те покушавао са 
ти му виси мртво дете.{S} Он је у бесу, отргнут а рањен, тешком ногом згазио дете које је лежал 
н који мраз намеће, ваља га се покретом отргнути.</p> <p>— Ајде, устајте!</p> </div> <pb n="669 
ићи у Солун.</p> <p>— Остави ти мене! — отреса га се онај, јер крајње је време да дочепа место  
арода и војска без вере и без снаге.{S} Отресао сам се упоређења ових двеју појава, које чак и  
у који умор душе намеће.{S} Да би га се отресао, млади војник скочи са седишта и прошета по про 
 у последњем смртоносном пољупцу посише отров са усана Маваркиних и пада поносно крај ње.</p> < 
вог Гришу, када је <pb n="157" /> попио отров из Марушине чаше и, причињавало ми се, као да шап 
 ја, и узех да се праштам а мали братић отрча да отвори вратнице.{S} Бабо стао пред коње, па не 
че ми: „Боље да идеш!“ Забравим кућу па отрчим до тетке да њу припитам и, ако она бега, да пове 
оде!“ И он послуша.{S} Онако мали, лак, отскакуће доле у поток и часком се врати.{S} Бојко цело 
лим ружама; чула би га у сну како пева, отуд са ширине морске, и у песми прижељкује матерински  
осово освећено није!“ и онај са запада, отуд са Ловћена:</p> <p>„Онамо! намо, за брда она!...</ 
— опет <pb n="418" /> питам ја. „Јесте, отуд!“ — одговара старица, па наслони ухо на врата а пр 
себи и полугласно:</p> <p>— Идем путем, отуд, и мислим о несретној судбини овога народа.{S} Ода 
 још који корак, ено тамо се пење друм, отуд ћемо боље видети!</p> <p>Пођосмо и успесмо се нешт 
рави се лепо са својима и проговори.{S} Отуд, од твоје куће догледа се овамо, кад видиш да крећ 
 од неизвесности која је пред тобом.{S} Отуд кад угледасмо далеко, далеко тамо тињање неке блед 
из ноћи.</p> <p>— Одакле идеш?</p> <p>— Отуд, из Београда.</p> <p>— Шта је тамо, бога ти?</p> < 
авесе и спустило капке на прозоре.{S} А отуд, из дубине, из пустих периферијских улица, већ поч 
 узбуђено.</p> <p>— Чују се!</p> <p>— А отуд, из Куршумлије? — и он показа главом тамо, у правц 
се склонило од непогоде под кров, једва отуд, далеко из махале, што допире арлук пса пред затво 
е умири али ипак пође напоље јер, ма да отуд не може доћи непријатељ, ко зна да не буде какве з 
културе, просвете и цивилизације, те да отуд, смрћу својом, искажу великима да су ти храмови те 
 по где кад чула паљба која је допирала отуд, где су данас <pb n="128" /> патроле водиле местим 
 стала.{S} Кад се српска војска повукла отуд, морао је и он напустити своје њиве и своје ливаде 
ну.{S} Мало затим и навали свет да куља отуд.{S} Забрађене жене натоварене бошчама и дечица за  
горе.{S} Рекоше ми да журим у Ресник па отуд у Младеновац, да се тамо јавим начелнику станице т 
то је Чаглавица.</p> <p>— А има л’ пута отуд за Грачаницу?</p> <p>— Има, припитај тамо у селу!< 
ога тамо и да пита шта би човеку, изађе отуд блед као восак.</p> <pb n="370" /> <p>— Их, људи Б 
ка батерија Дринске Дивизије која стиже отуд са Дрине, са Суве Горе.{S} Када је 27. септембра н 
им путевима и укрштају се; једни долазе отуд, далеко из позадине и напредују <pb n="434" /> кро 
 не допру до првих редова; други полазе отуд где су први редови већ стигли, иду у сусрет бегунц 
опрема за овај мучан пут.{S} Кренула је отуд, из далека, из оних питомих и храмовима културе и  
му из недара, дрешио је чвор и вадио је отуд ситну пару да удели.</p> <p>Да ли је то саучешће к 
ас отварају и кад год се отворе, допире отуд с поља онај тежак и загушљив ваздух и брујање ко и 
и од куће до куће.{S} Пође шапат најпре отуд, из чаршије, где пред начелством сабране гомилице  
равде или иду на врхове планинске да се отуд, ближе небу, помоле Богу милости или, можда иду на 
о би се то одоцнење још продужило да се отуд, путем који води из вароши, не зачу силно бректање 
ази некаквим својим послом у Ниш, те се отуд увек враћа пун комбинација поцрпених из разговора  
 ударати у апарат тражећи Чачак, али се отуд нико не одазва.</p> <pb n="178" /> <p>— Не одзива  
овао религијским чуствима.{S} Враћао се отуд из Патријаршије.</p> <p>— Био сам тамо — показа ми 
је синоћ био код „Зрињског“ и вратио се отуд кући убеђен да је евакуација болница и магацина на 
 А кад год бабо оде у Београд он донесе отуд нове слике и песмарице, па их после сви гутамо.{S} 
, препричавала оно што сам доживела, те отуд знам све како је било и што је било.{S} Било је и  
хће мало завеса и крене се у страну, те отуд једно око гвирне на улицу да види из чије ли је во 
о јуче прекјуче још седела на плоту, те отуд посматрала недељом коло момака и девојака и тек се 
ма, да бих је стигао.</p> <p>— А ви сте отуд, из Шапца? — упитах тек колико да проговорим кад с 
ила тегли ка начелству, очекујући ко ће отуд изаћи.{S} Око 11 часова излази лист <title>„Српски 
оти.</p> <p>Кад се ослободи Уцињ и маче отуд турска сила, слеже она у варош, не би ли ту нашла  
руку у унутрашњи џеп од шињела и извуче отуд неке хартије те разви један угужван хектографски и 
цина, више Чачка и, вешто скривен, туче отуд нашу артиљерију.{S} После неколико хитаца, неприја 
Затим се војници успеше у кућу и почеше отуд скидати ствари: сандуке, кофере, дењкове.{S} Све ј 
и си као Леарт, скочио је већ у гроб, и отуд из гроба узвикује:</p> <quote> <l>Загрнте прахом ж 
ачкога двора гледао је далеко на море и отуд, из даљине, се догледао.{S} Новица је знао да ту с 
два по који дућан држи отворен прозор и отуд, иза гвоздених шипака, продаје ужад и колане, што  
реди да се оде у жељезничку радионицу и отуд зовне мајстор.{S} То је разуме се продужило чекање 
лушала је подуже па се окрете, вели: „И отуд се чује, од касарне, са Муселинског брда!“</p> <p> 
" /> веровању подали, загрокташе топови отуд са Румије и митраљези са Можуре и уверише нас да н 
 при доласку Краљеву грувају топови али отуд са Качаника и Гилана, одакле непријатељ слази да ј 
била тако глува.{S} Чуло се, одовуд или отуд, како неко промиче или се негде далеко чула потмул 
у једнога несретнога народа.{S} Кренули отуд, са далеких северних острва, пребродили пространа  
клапала или су била од танке даске, тек отуд из собе чуо се јасно женски глас кој говори на тел 
ави.{S} А и како ће, кад је цео наш пук отуд из Тамнаве, Поцерине, и Мачве из Рађевине и Јадра, 
 чинило му се као да чује глас војводин отуд из Витановаца: „Да, да, то сам од тебе очекивао; т 
мајку, затим турао руку у недра и вадио отуд чаробни, драгоцени прстен, са драгим каменом, који 
ећ проређени и грабимо у ноћ.{S} Далеко отуд, кад смо већ измакли из села, чује се јасно кроз м 
на на пожњевеним њивама, осетише далеко отуд воњу крви и кренуше јатима северним обалама, гачућ 
и постепено и овамо у позадину.{S} Нико отуд није слао поруке, ни гласника, нико није писао, ни 
потрчао испред нас.</p> <p>Тек прођосмо отуд Јаребица, а командат заустави батаљон.{S} Кажу, ст 
ју <pb n="697" /> или подивљају.{S} Ено отуд вуку, ужетом чврсто везаног војника, осам његових  
их слабина пуши зној, дојурио вероватно отуд са <pb n="131" /> положаја, закачио дизгине за ста 
 Збег се још није избудио и није кренуо отуд од Рогаче те ми, усамљени, на пустој пољани на Дри 
ош повлаче.</p> <p>Бугари већ наступају отуд, од Маџарева и улазе у горњи крај вароши, дохватај 
е и измилили испред болнице па довикују отуд:</p> <p>— Одакле господине капетане?{S} Куда госпо 
м су већ били загушили бегунци, који су отуд бегали ка Приштини.{S} Стигао је у Куршумлију у тр 
нате да падају у варош, па се онда зачу отуд од Дреновца велика борба а после и на Сави.{S} Они 
 свима фронтовима.</p> <pb n="51" /> <p>Отуд се још јављало: да се Ниш кити српским и савезничк 
акле се чује?“ — питала сам радознало. „Отуд са гробља, са вашаришта!“ — одговара старица. „Са  
а је <pb n="276" /> долазила са севера, отуда где је Космај већ увио главу облацима од барутног 
ради, не уделе просјаку. <pb n="585" /> Отуда, на изласку из сваке вароши у којој има и муслима 
има, чија је душа бригом изгладнела.{S} Отуда из зграде изаћи ће какав господин, који је био ко 
азе извесну пажњу према савезницима.{S} Отуда су и постала имена Мица Зуавка и Мица Сенегалка.< 
очас испуни тротоаре и закрчи улице.{S} Отуда је марширао један зуавски пук, прође кроз варош к 
моралне снаге те да се могу поднети.{S} Отуда видиш на свима лицима дубоку бригу, видиш преплаш 
 <p>Пођосмо и успесмо се нешто мало.{S} Отуда још јасније сагледасмо масу тамних кровова <pb n= 
, у непознате крајеве, у неизвеност.{S} Отуда толика забринутост код бегунаца када прште глас д 
 у правцу рудникових огранака.</p> <p>— Отуда се не чују.</p> <p>— Онда ја идем тамо.{S} Ја хоћ 
ика који ми се опет придружио.</p> <p>— Отуда, са Дунава, близу Даља.</p> <pb n="626" /> <p>— И 
поуздање владало тамо.{S} И то поуздање отуда, поче да се шири полако и постепено и овамо у поз 
блаке дима којима је застрто небо те се отуда враћају као ватрена киша.</p> <p>И ако нас је умо 
ада се та грмљавина почела оглашавати и отуда од Младеновца, околина Краљева, која је дотле теш 
ше је тамо где су запала кола у блато и отуда се чују вишегласни узвици: „Држи, држи, држи!{S}  
чајне борбе на Страцину и гласови, који отуда стижу, предвиђају напуштање и тога положаја.{S} И 
едова, оних који су вечерас тек кренули отуда одакле смо ми јутрос.{S} Тамо, у позадини, стигао 
а су се још јасније чули топовски пуцњи отуда са Карадага и све то потсети ме на оно учитељево  
ва прошлост; кренули су их, једнога чак отуда из Студенице под Чемерном а другога из Високих Де 
 постеље да му се нађем.{S} Био је и он отуда, с наше стране, из Ердута.{S} Био је аустријски о 
о те железничаре.{S} Ево рањеник стигао отуда, видео својим очима да је Феризовић пао.{S} А и у 
ледао на своју породицу коју је повукао отуда чак са обала Дунава, Мораве или Вардара, претурио 
онда <pb n="430" /> живо настави, тачно отуда где је стала.{S} И ја сам је слушао као кад би на 
ују.{S} Пуцањ се топова наизменично чуо отуда, од Остружнице.{S} Цело после подне пробавили смо 
штање сваке наде, то значи крај.</p> <p>Отуда је одлазак страних посланика из Призрена, седмога 
Срећа је то, која разорава наук Божји и отуђује ближњега од ближњега а невоља их зближује.{S} З 
ује за коња, који му се ноћас одрешио и отумарао; вајка се трећи да му је во црко од мраза, те  
 пресита утисака, а живци им огрубили и отупели.{S} Они посматрају сваку, па и најсуровију поја 
ћицу, гнездо у коме су у миру он и жена отхрањивали тичиће, чу као из гроба пригушен дечји глас 
алком у врата, на горњем се спрату куће отшкринула једна шалона и једна се глава промолила и од 
изгледају као угашена кандиоца а уснице отшкринуте као тек распукао пупољак те му вире бели, мл 
оз двориште и прође тихо, нечујно, кроз отшкринуту капију крај дремљива стражара.{S} Упути се у 
 да се помичу завесе, затим овде и онде отшкринуше се лагано прозори и најзад, отворише се капи 
1914 године.{S} Отпочеће <pb n="701" /> офанзива, којој се, сад већ растројени Аустријанци ни о 
развијати сад догађаји?</p> <p>— Велика офанзива на северу већ је отпочела, непријатељ је већ н 
 што дубље у земљу а једна снажна руска офанзива на Карпатима и једновремена талијанска на Изон 
био би стављен шах-мат а Аустро-немачка офанзива на Србију уједан мах би се нашла пред једним ф 
знео у детаљима и начин како би се наша офанзива извела и правац којим би се кретала.{S} Узели  
тупању, да се војска прибере и предузме офанзива.</p> <p>Сви се сабрани команданти изненадише о 
длука да се одустаје од сваког покушаја офанзиве и да се враћа у важност решење команданата од  
тати?</p> <p>— Јер то је почетак успеха офанзиве са севера, који ти догађаји има да прихвате.</ 
а, ја ипак не видим крајњу корист такве офанзиве?</p> <p>— Крајња корист? — упаде плаховито у р 
узвикнуо:</p> <p>— Кад већ не може бити офанзиве онда, пре но што је уништите, дајте ми сву мун 
 и поче у детаљима да разлаже могућност офанзиве, погледајући увек при томе на војводу Степу ко 
једничке начелне одлуке, да се приступи офанзиви.</p> <p>Војвода Степа, који је и сам пристао у 
ила у њему мисао о славној новембарској офанзиви, која је Аустрију стала жртава и срама а нама  
<p>— Да нам са придружи при савезничкој офанзиви на северу.</p> <p>И самоме песимисти се озари  
рена, малаксала и растројена, али би се офанзивом подигао у њој дух; муниције нема, хране нема. 
 неодлучношћу савезника и једновременом офанзивом Аустрије, Немачке и Бугарске.{S} Кад се то ве 
р повести људе на кланицу кад услова за офанзиву нема и то људе десетковане, преморене и без хр 
 на решавање о могућности и условима за офанзиву, он за сад моли да се реши питање: имају ли ко 
андантима дивизија да припреме трупе за офанзиву и предузму припреме за преформирање пешадијски 
 је и даље упорно при своме предлогу за офанзиву, захтевао је да се још не доноси противна одлу 
за које су већ издате наредбе, предлаже офанзиву.</p> <p>У првоме тренутку изненађени ђенерали  
и на Косово, јер војвода Мишић предлаже офанзиву према Митровици, срешћемо њих и онда ћемо се о 
тање: имају ли команданти право да реше офанзиву кад је врховна команда напустила земљу?</p> <p 
— да ли смо у могућности да предузимамо офанзиву и поред свих прилика које нам је војвода Мишић 
е и да учине све припреме за евентуалну офанзиву.</p> <p>Као и у првој, те се исте наредбе изра 
оупотребу.</p> <p>— Није га ни срамота, официр па лаже!</p> <pb n="411" /> <p>— Склањамо се с п 
ја прође и изби на други крај варошице, официр заустави на једној чистини поворку, нареди вољно 
енци, на једној столици, <pb n="162" /> официр поврнуте јаке на шињелу и натучене капе на очи.{ 
у очекујући да им се положи храна.{S} А официр, пошто је још неке наредбе издао, крете натраг у 
поздравио и пошао да уђе у свој вагон а официр, командант воза и два три железничка чиновника п 
јник је грубо одгурнуо несретну матер а официр то одобравао погледом који је јасно казивао:</p> 
з сабље, уморан и малаксао или по какав официр из Врховне Команде, чист, избријан, закопчавајућ 
ма текли.</p> <p>— И видите ли — додаде официр — каква је то игра судбине, како је то фатално,  
 одговор.</p> <p>— Та... — узе да отеже официр — у ствари неће бити доцкан да помогне повлачењу 
 било намењено место тамо али којега је официр пропустио не знајући коју ли ће страну државу ув 
уцао у ваздух.{S} Учини ми се чак да је официр баш мене гледао.{S} У том засвира, далеко за нам 
 А што да не смете знати? — изненади се официр.</p> <p>— Шта знам — узех да се правдам — ко вел 
 n="192" /> око глава и капетан и млади официр остадоше равнодушни, навикнути већ на такве позд 
о официр пред патролом.{S} Срећом млади официр био је мој познаник, један од оних младих и инте 
оме се већ налазио и један српски млађи официр, стављен на службу ђенералу.{S} Чим је трубни зн 
постепено да осваја.{S} Још по где који официр поврнуте јаке, враћа се од некуд кроз каљаве сок 
} Можда би тако и било да канцеларијски официр, који је командовао вагоном као неким утврђеним  
стране, из Ердута.{S} Био је аустријски официр па је пребегао прошле године са целом стражом и  
 војници, зар не видиш да сам ја српски официр; зар ти хоћеш да ја српску војску, макар и у одс 
а целом стражом и примљен је као српски официр код добровољаца.</p> <p>— Три дана, колико сам ј 
<p>— Разумем! — одговори млади резервни официр и затресе му се рука, коју је дигао да салутира. 
како опсађени? — теши их један резервни официр. — Пут је ка Скадру отворен.</p> <p>— Опсађени,  
 Крематоријум српске државе! — одговори официр гласом кроз који је звонио дубок бол.</p> <p>— О 
> <p>— Да чуо сам, стићи ће! — одговори официр немарно, не придајућим томе велики значај.</p> < 
 <p>— И тада ће нас напасти! — одговори официр одлучно.</p> <p>— Можете ли ми бар рећи, јесмо л 
арано.</p> <p>— Само толико! — одговори официр — Призренски је пут једини који нам је остао за  
ватих ја.</p> <p>— Не мислим — одговори официр одлучно — него знам, видим.{S} Нема ту шта више  
их ја, осећајући како ми овај непознати официр чупа из душе последње остатке наде, које сам ја  
к. — Ја сам до душе наредио да нарочити официр отпутује, као извидница, из Пећи у Андријевицу и 
породичној гробници!</p> <p>Ове је речи официр изговорио очевидно потресеним гласом а затим је  
вером (њен <pb n="449" /> девер је виши официр) па ми каже да Немци мисле на прелазак на Морави 
ртиљеријским официрима а мало даље виши официр са неким енглеским лекарима.{S} Кроз сву ту шаре 
их пролазника, која мисли да један виши официр и један уредник новина, морају један другоме про 
смо у клопци! — узвикнуо је очајно виши официр коме сам често, у оваквим приликама, одлазио да  
кнуо је, на глас о томе, један наш виши официр, огорчени противник дарданелске експедиције, кој 
S} Али, чекај, на сваки топ официр, сам официр да контролише и да нишани.{S} Животом плаћа ко у 
ан, покуша други чиновник, покуша и сам официр, врата се нису могла отворити.{S} То исто и са в 
мочке дивизије“.{S} Њу представља један официр који води своју фамилију и ближе и даље своје ро 
вест, о паду Београда, потврди ми један официр из команде трупа, додајући, да је у Београд први 
} Трго нас је бат коња на коме је јахао официр пред патролом.{S} Срећом млади официр био је мој 
ери једна батерија, пред којом је јахао официр снажних плећа и препланула лица а оштрих и тврди 
 потпуковник Душан Глишић.{S} То је био официр, са којим сам оних тешких и последњих дана србиј 
шта Бог да!{S} Али, чекај, на сваки топ официр, сам официр да контролише и да нишани.{S} Живото 
, на Вардару.{S} Био је храбар и честит официр.{S} У турскоме рату био је двапут рањен, први пу 
аса света гуши од јутра до мрака.{S} Ту официр, који је малочас стигао однекуд и одмара се те д 
лу, француски топџија, руски минер, наш официр са фронта, <pb n="537" /> необријан, без сабље,  
 међ ноге на под.</p> <pb n="172" /> <p>Официр тад поче да ми казује о борби на Чачку.{S} Казив 
о би се ситуација очас изменила.</p> <p>Официр је све то говорио јетко и дигнутим гласом гужвај 
а нада! — настављам ја разговор.</p> <p>Официр се горко насмеја, узе гутљај ракије па спусти чу 
сишао у какву дубоку костурницу.</p> <p>Официр је седео непомично на своме месту.</p> <p>— Стиг 
егу па у Ариље а одатле на Гучу.</p> <p>Официр оборене главе а забачене капе изнад чела лагано  
 пред једног србијанског <pb n="641" /> официра.{S} Пита он мене за име, презиме, па одакле сам 
ући је!</p> <p>Срео сам и онога младога официра који ми рече да је покојник још у Призрену прем 
тати, али ми падоше на памет речи онога официра у механи и не одговорих ништа.</p> <p>— Мислите 
ум-Кули а сутра дан кренуо са три своја официра <pb n="607" /> и шест војника краљеве гарде.{S} 
 у прса, као оно пре а нема сад за нама официра са револвером у руци да нас гађају, већ и они с 
прљави скопљански пајтон, носећи по ког официра који код куће болује а иде у болницу на превија 
ем оног честитог, оног неканцеларијског официра нашег, који је и сам гинуо и деца му крај њега  
кривеним изненађењем предусрете српског официра са батеријом.{S} На лицима свих било је исписан 
е, жена спазила српску војску и српског официра па стидно сакрила за леђима бело барјаче и сики 
афеџија заузимајући став ђенералштабног официра.</p> <p>— Ништа није ово према Качанику! — дода 
нама, јуриш и настадоше узвици и псовке официра и пуцњава њихових револвера, којима су гађали у 
Собе су заузеле <pb n="611" /> породице официра Врховне Команде а доле се стрпало све што је за 
тана и наше војске, те има већ мртвих и официра и војника.</p> <p>— И да није дошло до крви, у  
 уверило да је цела Краљева заштита три официра и шест војника.</p> <p>Што се дубље у планину з 
ао сам се и осврнуо и, одиста сам видео официра за нашим леђима а ја нисам ни знао да сам пуцао 
у: „Не пуцај, несрећниче, у ваздух; ено официра за нашим леђима са револвером у руци, убија ког 
 пред слатинском механом једну гомилицу официра и коња које су сеизи водали друмом.{S} Кад се п 
 већ по присуству пуковникову и његових официра слутио.</p> <p>— Ми, Седми пук првога позива.</ 
гона и пред њима, пуно је виших и нижих официра у ратној опреми.{S} Они сваки час улазе и излаз 
атворен, стајала је гомилица француских официра водећи живе разговоре у очекивању ђенерала који 
 су вукле жене и кућне намештаје разних официра, направи увек у поворци избеглица, која се у зб 
ла толико његових другова, синова виших официра, ослобођених фронта и упућених на разне службе. 
апетан похваљујући и ободравајући своје официре и војнике.</p> <p>Одмах настаде живља и пешачка 
.{S} Звониле су ми једнако у ушима речи официреве: „Покојник је у ствари још у Призрену премину 
ивање, препричавам га својим речима.{S} Официрево казивање је било можда природније и једностав 
т из фењера осветли црно и опаљено лице официрево и лимену војничку чутурицу, коју је држао на  
иде, на станици је настао живљи покрет, официри су се разлетели и пресекли сваки даљи излазак в 
љају кола на којима се скрхао точак.{S} Официри прелећу на коњима овамо и онамо и издају неке н 
к пун ствари — Али не смеју нас господа официри овако лагати и гурати у јендеке зато да провуку 
{S} Ја знам на против, да су наши млади официри гинули храбро и падали као снопље.</p> <p>— Час 
рађорђев унук.{S} Они су тада као млади официри били у ескорти и учествовали у великој тој свеч 
оцкан увече, око девет часова.{S} Млађи официри и друго особље из штаба Прве Армије, које се у  
ојници су протрчавали, јурили су и неки официри на коњима, а пуцњава је била већ у вароши.{S} Ј 
анс му јави да су у Слатину стигли неки официри који га траже.</p> <p>— Из штаба ваљда? — поуми 
с приспели, предвече су стигли још неки официри на коњима — вероватно особље из штаба — и свет  
де неће оставити на миру.</p> <p>— Наши официри сваки дан нам читају новине како наши напредују 
и у које се, пре свих осталих, баш виши официри команде трупа нових области и дивизије, они што 
а војнике и трећа, највећа, где спавају официри и ађутант штаба.{S} На спрату изнад овога, у со 
асти приме.{S} Код „Зрињскога“ свраћају официри из команде трупа, који су закопчани и мало казу 
ли молећи да их пусте у вагон, дотле су официри — они што треба да држе центар у будућој велико 
ед свију, трчао сам као луд.{S} Наши су официри мислили ваљда да је то храброст, али је то била 
 и плакали су, горко су плакали.</p> <p>Официри су окретали главу да сакрију сузе које су и њим 
умената који су за увек пропали.</p> <p>Официри Врховне Команде не могу тако да журе, они лаган 
аника до којих сам могла стићи и љубила официрима руке. „Они“ су се ноћас, тихо, мучки, да их н 
е разговору са француским артиљеријским официрима а мало даље виши официр са неким енглеским ле 
е приближи мало гомили, познаде он међу официрима уочљиву фигуру команданта седмога пука првог  
зговора који сам мало час водио са оним официром, разочаран у велику задаћу коју смо дотле сви  
лим не казуј Турцима да су то ствари из официрске задруге.{S} Смејаће нам се кад виде женске ци 
емој никоме казивати да су то ствари из официрске задруге.</p> <p>— А што? — буни се војник. —  
ке и народа.{S} Биле су то чиновничке и официрске породице, па онда велики број надлештава, чин 
равоугаону одају, претрпану креветима и официрским сандуцима.{S} На сред одаје налазе се два уз 
рзете.</p> <p>— Нисам их ја набављао за официрску задругу! — учини војник, слеже раменима, чучн 
каквој војној станици и тога ради носио официрску капу под којом је, по уверавању начелника те  
нистара имао је прилике да једном вишем официру и директно одговори на питање о капитулацији и  
ве оне, све оне, што пуцају на мене!{S} Ох, кад бих смео, али не смеш пусто, пазе те као звера! 
и и посматраше ме погледом саучешћа.{S} Ох, како је тај поглед тежак; како га је тешко издржати 
 осмехом изашла из исте канцеларије.{S} Ох, како ме тешко у томе тренутку заболе горка истина к 
ним очима гледало ме је право у очи.{S} Ох, несретна мајко, да ли је то био поглед праштања или 
особна, без њих малаксавам и клонем.{S} Ох, не звате ви како је то велика душевна потреба то пи 
ка, загледала сам да га добро видим.{S} Ох, како сам желела да међу мртвима видим оно неваљало  
, почело је понова веровати у живот.{S} Ох, како је за мало та вера трајала!</p> <p>Краљ је био 
>Тамна ноћ је испуњавала пусту кућу.{S} Ох, како је то била дуга ноћ!{S} Изгледала ми је читава 
с још догађаји очекују до прве зоре?{S} Ох, како сам жудно погледала на ту зору; гушила ме је н 
} И сви остали, ко зна како се зову?{S} Ох, што немам снаге да пробудим ту поспалу децу; да про 
 лицем према мени.</p> <p>-Да!</p> <p>— Ох, господине мој, кад би ви знали од кад нас наши зван 
 она живо и као мало узбуђена.</p> <p>— Ох, госпо, сви их имамо, сви их носимо!</p> <p>— Знам!  
ивао већ у дубоку крв, дигао би главу и охоло пошао у нову смрт.{S} Ти телеграми би стигли и у  
 да умире а треба децу своју да утеше и охрабре.{S} Све то спустило ствари крај зида од ограде  
 сами варани или у намери да заварају и охрабре народ и не дозволе да клоне дух у војсци.{S} Ви 
ли шлипер или какав празан сандучић?{S} Охрабрен том надом зашао сам међу вагоне док ме не прес 
репад.</p> <p>— Чујете ли? — понових ја охрабрен овим звуцима, који очас збрисаше у мени оно му 
!{S} Зашто да се не напусти! — узвикује охрабрен одушевљени стратег.</p> <p>Песимиста прогунђа  
тлогу олујине која нас је носила.{S} Он охрабрен, настави:</p> <p>— Ту шајкачу нисам смео носит 
и занеме! — одговори учитељ и сам нешто охрабрен. — Вероваћу, јер сам убеђен, да народ, који се 
е где је обала.</p> <p>Сви дижемо главе охрабрени, јер сад бар догледамо нешто, осећамо да идем 
 да учини потребне измене у распореду а охрабри оне, којима је намењено да приме први судар са  
 начелник врло благо.</p> <p>Девојче се охрабри и одреши језик.</p> <p>— Била сам, вели, на ста 
ан осмех мајчин.{S} Тај ме осмех толико охрабри да сам унапред већ <pb n="517" /> сањала о свом 
едњи <pb n="272" /> час; те место да их охрабри, та их је вест још више застрашила.{S} И сад ве 
ријске улице не би ли својим присуством охрабрила онај сиромашни свет, који није имао начина ни 
сао тако обрадовала, тако утешила, тако охрабрила, да сам сад већ једва чекала да се пробуди.{S 
не знам шта је то било у њима што ме је охрабрило?{S} Када сад, далеко од непосредних утисака,  
ва, као један покушај да се приберемо и охрабримо.{S} Слушали смо још мало топовске звуке, али  
о би се у том размишљању, али се понова охрабрио. — Опростиће жртве пред величином успеха!</p>  
м је видети својим очима да би сам себе охрабрио, да би новим надама освежио душу већ преплавље 
рица? — пита даље начелник благо, да би охрабрио малу.</p> <p>— Није!</p> <p>— Па чије је дете? 
 још једном цигаретом и дајући му ја га охрабрих:</p> <p>— Дакле, пребацише вас преко Дрине, па 
у један још слободан део Србије, Дебар, Охрид и Битољ.{S} Ако би поплава непријатељска провалил 
лављао славу своју, Светога Андрију.{S} Охрид и Пећ су вера хришћанска и вера српска; то су хра 
ишљати на одлазак у Битољ преко Дебра и Охрида.</p> <p>Дотле, докле тај пут није био затворен и 
м братом, онај други истиче из чаробних охридских вода и дере кроз пусте земље, кроз крваво сте 
 застава залепршати на чаробним обалама охридскога и дојранскога језера, на Марковом Прилипу и  
ио, зазвонила <pb n="531" /> су звона у Охриду и Пећи; појавио се Марков буздован са морскога д 
аш ли родитеља тамо?</p> <p>— Имам жива оца, мајку, две сестре и једног братића.{S} Их, кад би  
дњем на престолу Божјем, о деснују Бога Оца, већ ономе окрвављеноме Богу, ономе Богу коме је не 
Команди.{S} Тамо знају заслуге његовога оца, тамо знају да цене истинску потребу да л’ некога т 
молио ме да не вређам успомену његовога оца.</p> <p>Са таквим васпитањем мој је син отишао у ра 
Опленачке цркве; ту, крај гробова свога оца и свога деде, стари је Краљ проводио брижне дане, п 
е:</p> <p>— Оставите ме крај гроба мога оца и деда, да умрем овде пред црквеним вратима.{S} Кад 
поломљена кола.{S} Дечица вуку рањенога оца с друма, да га не прегази светина или љубе мртву ма 
S} И мене заболе несретна судбина онога оца, који се вратио своме мртвоме детету.</p> <p>Госпа  
а онако разне речи.{S} Молила сам се за оца, за њега и молила сам се за себе.{S} Како сам при м 
ацу, у подне је пред вратима дочекивала оца кад се враћао кући а увече их је, све окупљене, под 
ђем, избегавала сам.</p> <p>Нисам нашла оца.{S} Нашла сам неке из по-последње одбране али ми ни 
ика у каквој вишој команди или, што има оца који је пријатељ са тим пуковником.</p> <p>— Ви сте 
девојка.{S} И зашто то?{S} Зато што има оца пуковника у каквој вишој команди или, што има оца к 
 када сам осетила да у томе војнику има оца, да хладан војнички позив није у њему угасио топлин 
У кући ме је све подсећало на мајку, на оца и, било ме је срамота.{S} Ишла сам улицама онако; у 
 на кревет и плакала.{S} Мислила сам на оца, на њега, на тетку, па опет на њега.{S} Бар да сам  
 убили Марка Пајевића, добра домаћина и оца двоје дечице која са сестром му била међ нама, те у 
ми је умрла још пре пет година.{S} Имам оца али не знам где је, можда је и погинуо.{S} Био је у 
p> <p>Прва мисао ми је била да потражим оца.{S} Он ме никад није толико гледао, никад није толи 
је на бојноме пољу, као војник, као син оца војника, вршећи савесно дужност своју.{S} Његова см 
 се показивала горда што је син заменио оца.{S} Тако је он желео.{S} Једини повереник мојих слу 
еноме Богу, ономе Богу коме је немилост оцатом жеђ гасила, у чије су се груди копља заривала; о 
 већ почели заборављати казивање својих оцева и дедова, пробудиле на један мах нов осећај — чеж 
с је одојило и одхранило; робоваће наши оцеви и наша деца, наше мајке и наше сестре; робоваће ц 
ко грчевито стегао узасе.{S} За брижним оцевима и мајкама вуку се неиспавана, неумивена и на бр 
знад чела лагано корача некалдрмисаном, оцедитом улицом варошице, не обзирући се на радознале п 
су наполеона навикнути да по томе курсу оцењују и ситуацију а затим слушају новости са фронта,  
сенчили пропланци, међу које се скрила, оцртава се тамна тачка са истуреним врхом.{S} То је Гра 
знесе у једну вишу раван, на дну се ове оцртава, тамо у дубини, силуета града на једној узвишиц 
на њему а стегао мраз.{S} У тој ведрини оцртава се мрачна силуета вароши у којој сад већ спава  
ренски и овај се горе, на висини, јасно оцртава.{S} Као да је неко хтео нарочито да овој слици  
ина, која се у ведрим ноћима тако јасно оцртава над Скопљем, догледа се ноћас као тамна неодређ 
ко Скадра узносе и које ведра ноћ јасно оцртава и издваја, он вели војницима око ватре:</p> <p> 
иром равнога Подримља.{S} У тој ведрини оцртавају се нејасно, тамо у дубини, мрко сиве масе два 
ње да се означава сенкама које предмети оцртавају за собом.{S} На ватри се пламен са свим прита 
ико дрвета која се на ведром небу јасно оцртавају а над земљом лебди танак слој светлости као о 
 Мрка лица косовских јунака под шлемом, оцртавала су се у ономе руменилу од жара, које се протк 
лу цркве влада, те се њена фигура јасно оцртавала. <pb n="262" /> На њеноме мраморноме лицу ниј 
а, дебели мрак, кроз који су се нејасно оцртавале силуете напуштених двораца, давао је мртвој в 
 што смо се више ближили све су се више оцртавали, одвајајући се један од другога те се све јас 
било пуно слутње и пуно туге, у њему се оцртавао дубок бол који срећеш код мајке која цвили над 
 тамној ноћи, није ни видело, почело се оцртавати и за њим високе планине са снежним врховима.{ 
шије.{S} Ниска кубета те српске светиње оцртала су се у ноћи и догледала <pb n="722" /> се из д 
ло, он је опазио да је на лицу оне жене оцртан дубок неки бол и у његовој се племенитој души пр 
нцем а куће су бацале преко улица јасно оцртане сенке изнад којих су се истицале сенке јабланов 
код мајке.{S} Учинила сам дужност према оцу што сам повела ма и једно дете те да синовља суза к 
дринскога пука и ону другу о несретноме оцу испричала је Госпа у црнини са пуно осећаја и топли 
у редом одговарам и казујем, као што би оцу и мајци казивао.</p> <p>— Одведоше ме затим у логор 
не.</p> <p>— Каква кујна?! — нервира се очајан родитељ.</p> <p>— Па кујна која и сад у Призрену 
ој већ пре себично јадање, што је пао у очајан положај да товар сам понесе даље.</p> <p>Несретн 
ђевићи не остављају свој народ у данима очајања и невоље и да бегство првога, који је то име но 
уморно чело по коме су исписане бриге и очајање, а на западу, тамо где се оно наслања на врхове 
које су решиле да остану у Призрену, са очајањем су шапутале међ собом вест, да је Краљевска Вл 
 тамо пред вагонима настала је већ била очајна, дивља и одвратна слика.{S} Док су бедне, прокис 
синоћ још легла мирно а јутрос осванула очајна.{S} Док смо ми све остале ослухивале топовске ме 
гло, може још увек бити.</p> <p>— Једна очајна али брза и одлучна мера коју је, то сам чуо пове 
 кад воз стаде испред ове масе, настаде очајна и страшна гужва.{S} Видиш само једну црну масу к 
 Балкану, на један мах, створена нова и очајна ситуација.{S} Та је ситуација последњих септемба 
е носим.</p> <p>— Хвала ти! — благодари очајна мајка.</p> <p>У том наиђосмо на вола који остављ 
к, а крај њега је стајао један грађанин очајна лица и вајкао се:</p> <p>— Погодио сам га да га  
пуштала фронт код Качаника, где се воде очајне борбе, и журила Призрену?{S} Није ли тамо, испод 
засекло у месо и ако је, види се, после очајне борбе савладан а пушчане му цеви упрте у груди.{ 
ност ситуације.{S} Већ два дана воде се очајне борбе на Страцину и гласови, који отуда стижу, п 
е а сад... роб, роб!</p> <p>Такве су се очајне речи бацале и размењивале после одласка владиног 
треба.{S} После двомесечне неприкидне и очајне борбе, после нечувених напора, та се преморена в 
ом на Гиланској Морави, воде овако исто очајне борбе и на Вардару, где Французи од Криволака на 
 родитељи без деце и деца без родитеља, очајни без утехе, бони без неге, изгладнели без понуде, 
 мајке над крвавом децом својом; час на очајни клик онога, који пада али се не предаје; час на  
расуло и пометња, ова безнадежна лица и очајни погледи, ова киша и стално мутно небо, ово блато 
а кадра била дати, остали су се враћали очајни <pb n="385" /> и гладни.{S} У Приштини сам већ ч 
 ту целу хуку допирали до његових ушију очајни гласови: „Тата, тата!“...</p> <p>Када је војник  
 дана на дан <pb n="159" /> постаје све очајнија и све крвавија.{S} Знајући да је ово последња  
јао у сну да се и ти не смрзнеш?</p> <p>Очајник ме погледа тупо, неким стакленим погледом који  
же ко од нас ма једну реч утехе да каже очајнику, он отвори врата и суну у ноћ, суну у смрт!</p 
увек и раније склоном мрачним мислима и очајним одлукама, које опредељују и јунаке његових рома 
моћи да одупру; српска ће војска једним очајним налетом повратити Косово те натерати и Бугаре д 
се све до сада изгладила.{S} Ван гомиле очајних жена и прокисле деце, која су поседала на набац 
ом у возове који, један са другим, пуни очајних путника одлазе пут Косова, а она стоји и чека.< 
већ за један сат, то је био читав логор очајних.{S} Ту су били људи који су раније избегавали и 
 пут, здравећи успут и праштајући се са очајницима који су остали и који су овај мучни призор г 
наших положаја грунуше убрзано неколико очајничких плотуна па затим све умуче.{S} Наши су добил 
шне избеглице још лутају тражећи крова, очајно лупајући на сваку капију редом и преклињући да и 
да држе центар у будућој великој борби, очајно боре да утуре своје породице.</p> <p>И одиста, т 
 склоништа али нови, који су наилазили, очајно су већ молили за мало крова, само крова, без пос 
убоку долину у којој лежи Суха Река.{S} Очајно смо погледали око себе на оно неколико кућа које 
ј радњи, где никад нису довољно свежи — очајно је и сатима дреждала пред ћепенком једне ћевабџи 
и Качаника.{S} Враћаш се у гомилу, која очајно и упорно и даље дрежди пред начелством, и с њом  
, да је решено, да је одлучено, ипак је очајно кршио руке:</p> <p>— Дакле одоше, оставише нас?< 
дофицира телефонисту.</p> <p>Телефон је очајно зврчао, телефониста је чинио све могуће покушаје 
> <p>— Сад смо у клопци! — узвикивао је очајно један поштар, који је сутра рано хтео да пође с  
/p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је очајно виши официр коме сам често, у оваквим приликама, 
="610" /> <p>— Не знамо богме! — додаје очајно грађанин и наставља даље пут предајући се судбин 
 <p>— Шта ће им двеста коња? — узвикује очајно један несретан родитељ који већ два дана не може 
ас личи на задњу реч самртника, који се очајно бори са ропцем; час на врисак мајке над крвавом  
р.</p> <p>То је збег са Дорћола који се очајно спасава.{S} Припитујемо их али њима није до одго 
тај корак на путу бегства учинио нам се очајно тежак.{S} Томе су се још придружиле и велике неп 
оз потоке, кроз винограде.{S} Бегало се очајно, бегало се као за време поплаве кад река пробије 
лица.</p> <p>Избудио се град и данас ће очајно хитати да се спасава, јер поред панике коју је д 
та, иза којих су деца и даље врискала и очајно довикивала: „Тата, тата!“...</p> <p>Био је већ н 
пале се јастуцима, завиле се шаловима и очајно гледају овамо у гомилу као да би хтеле запитати: 
 глади сваки час су седали крај друма и очајно гледали гомилу која крај њих пролази и иде даље. 
 шаторска крила, клонуло газе сметове и очајно погледају путем предасе, који их води у све дубљ 
је одмахивао главом на све те разлоге и очајно узвикивао:</p> <p>— Пустите ме бар да умрем овде 
а, начетили били на касарнске прозоре и очајно посматрали одступање последње српске батерије и  
се све загушује, опет настаје заморно и очајно дреждање коме нема краја.</p> <p>А снег и киша з 
вртати на све стране, као дављеник који очајно погледа по узнемиреној пучини, не би ли догледао 
ари и тако ми Бога нећу пожалити — вели очајно инжињер — али шта ћу с децом, четворо их је.{S}  
пци, узносе и кундаци над главама, а ти очајно седиш с ове стране ћуприје и мислиш никад неће б 
а се ноћас! — теши се мајка погледајући очајно у мутно небо.</p> <p>— Па и неће, видиш како је  
 па ћу онда себе! — хукну један родитељ очајно.{S} Мајка дечја затресе се целим телом и зацвоко 
 га сахраним овако неопремљена? — питам очајно старца, осећајући потребу да чујем још речи од њ 
реплашену, престрављену, ужаснуту, како очајно напушта своје домове у Београду засуте ватреном  
о што.{S} Али је и нишки воз имао једно очајно задоцнење.{S} У место јутрос, он је стигао тек о 
едном загрли децу.{S} Најстарије врисну очајно у име целе незаштићене породице:</p> <p>— Тата,  
н ћебетом.</p> <p>— Тражим! — одговорих очајно уморан од тешкога хода по сеоском блату.</p> <p> 
</p> <p>— Дете, да није дете? — вриснух очајно и почех му љубити косицу, очи, образе.{S} Оно се 
е не одзива.{S} Свет пролази крај овога очајнога детета и нико се не обзире на његову трагедију 
и не одушује.</p> <p>Прође по пола сата очајнога дреждања и чекања у месту, па тек осетиш неки  
е равнице у Мораву.{S} Њихову навалу са очајном храброшћу задржавају брегалничка и вардарска ди 
 се забринута дигла из гроба да бди над очајном децом својом, уздиже се изнад Призрена Душанов  
у разне новости кроз које још и у овоме очајноме часу провејава вера.</p> <p>— Шта ћете у Солун 
реживела сам последње дане Скопља и ону очајну гомилу бегунаца; видела сам и онај слом без наде 
м стопалом и нога је, упадајући у сено, очас била преливена прљавом течношћу.{S} Па ипак све је 
а га је нестрпљиво очекивала, опколи га очас.</p> <p>— Евакуише се! — прошапта он у одговор на  
више, па би видели како би се ситуација очас изменила.</p> <p>Официр је све то говорио јетко и  
ше добоши и засвираше трубе.{S} Светина очас испуни тротоаре и закрчи улице.{S} Отуда је маршир 
брзано да се надимају а из ноздрва пара очас овлажи читав круг земље око његове главе.</p> <p>В 
ен прозор почео да куља.{S} Узбуђење је очас обузело целу кућу али они на вишим спратовима, уда 
у, значи да иде пут Призрена.{S} Сви се очас збунисмо пред том могућношћу.{S} Нашто би батерија 
да склоне главу да не кисну.{S} Букнуше очас ватре крај кола и измеђ кола, те се упали друм дал 
 понових ја охрабрен овим звуцима, који очас збрисаше у мени оно мутно и тешко расположење, иза 
Једнако их је шибао и псовао их, па смо очас стигли у Борово.{S} Ту се заустависмо пред биртијо 
изација те гарде.</p> <pb n="122" /> <p>Очас се просу глас о томе и поче пред начелством да се  
ог хтео све то тако да буде, да би мене очвршћао у болу.{S} Хвала му!</p> <p>Нисам запамтила св 
роз ту молитву нека се слави име Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на н 
твога Јована, када приђе царство Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Помени, Господе, и по 
авду, којој си Ти бранилац и заштитник, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на н 
егање учила децу крстити се и казивати „Оче наш!“ и пред којом је он сваке године секао славски 
воје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека приђе царство Твоје; цар 
тник, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека се слави име твоје и нек 
{S} Казивао сам молитву гласно:</p> <p>„Оче наш, који си на небу, разгрни мутне облаке, којима  
и једно дете те да синовља суза кане на очев гроб, али сам учинила грех према детету.{S} Дете с 
 будећи <pb n="468" /> је.{S} На улазак очев деца као чавчићи наједан мах кликнуше: „Тата, тата 
 смеје, што је увек весео, што је срећа очева и мајчина.{S} Бата лежи у крви, полеђушке и смеши 
био први осмех детињи а последња радост очева.{S} Остављајући три сина у кући, отишао је поноса 
ој син је био срећан када је слушао ове очеве речи; у њему се још тада развијао мушки понос и о 
отац немилосрдно откида и која сад, без очеве заштите, преживљују већ прве дане ропства.{S} И м 
апетане! — одговори млади потпоручник и очевидно му се бледило разли лицем а усна грчевито задр 
радионици.</p> <p>Ђенерал је нервозно и очевидно љут пушио цигарету за цигаретом а командант во 
ци!</p> <p>Ове је речи официр изговорио очевидно потресеним гласом а затим је брзо прешао на <p 
ајчина која је донела и набрало се чело очево које је збринуло а деца њихова, тамо на крвавим о 
 ремете свечаност тренутка, у коме се у очевој души буди понова туга, на догледу синовља гроба. 
<p>— Мораш бити храбра, не смеш вређати очеву успомену.{S} Ако се и деси да погинем, мораш стег 
азумети?{S} Са извесном лакоћом у души, очекивала сам повратак војников који је ушао у канцелар 
рашћишћену ћуприју покуља маса, која је очекивала с ове стране и која је за време дугог чекања  
ђена варош, поздрављала оне од којих је очекивала свој спас.</p> <p>— Нисам тврдо ни заспао! —  
збуђен и гомилица која га је нестрпљиво очекивала, опколи га очас.</p> <p>— Евакуише се! — прош 
тина, која је до саме вечери нестрпљиво очекивала долазак војске, предала се била дубокоме сну  
опла материнска недра, на која је жудно очекивала да притисне свог јединца; њу су засипали тала 
о исказују.{S} Новине су се нестрпељиво очекивале и грозничаво грабиле; телефон, и онај у коман 
је лизала из крвожедних чељусти које су очекивале да нас прождеру.{S} Прозебли, што смо ближе и 
о већ није могло кроз телефон докучити, очекивали смо са нестрпљењем нишки воз па да од путника 
напад већ од дана бугарске мобилизације очекивали.{S} Овај акт је изненадио само дипломате спор 
 опет седну око стола за којим су дотле очекивали да мине поноћ.{S} Нико ни речи не збори, нико 
b n="714" /> су у доњој соби тако жудно очекивали.{S} Расположење-, управо одушевљење, завлада  
и их глад јер нису затекли плен који су очекивали а зашли су у крајеве где је врло отежано снаб 
<p>И влада и Врховна Команда, брижно су очекивали извештаје са косовскога бојишта и са јужнога, 
ем посматрајући српску војску коју нису очекивали.{S} Мало даље, опет пред вратима једне кућице 
ао што је Бугарин.{S} Ми смо тај ударац очекивали још новембра месеца прошле године када је Поћ 
ве и Суторман, док нисам сагледао жудно очекиване те обале и крај њих питомо месташце Уцињ.{S}  
азили су нам дани и ноћи све у страху и очекивању.{S} Хвала Богу, у селу није било других зала  
нцуских официра водећи живе разговоре у очекивању ђенерала који ће се у исти воз укрцати и пове 
а море.{S} И ја сам пун наде, пун вере, очекивао сретан дан када ће мој јединац саградити свој  
општавајући то, командир је, разуме се, очекивао да ће Краљ наредити да каре пођу даље, чиме би 
из мора и све се више и више узноси.{S} Очекивао сам и ја да ће доћи моје пролеће и моје лето,  
 — настави потпуковник, пошто је узалуд очекивао мој одговор — имамо две слабе дивизије са бата 
 из Витановаца: „Да, да, то сам од тебе очекивао; ти си онај стари!“</p> <p>Он одједном прену,  
опустиле.{S} Ја сам припалио цигарету и очекивао сам је.{S} Сад ме је увелико интересовао њен м 
срнула и свако је већ са страхом у души очекивао тренутак да се сурва и претрпа собом све што ј 
од ватре усијана колена — стрпељиво сам очекивао да настави своја казивања.</p> <p>Ноћ већ дубо 
них шест пушака, што сам их са стрепњом очекивао да ми огласе зору а ономе несретнику, што сам  
опла родитељска недра на која сам жудно очекивао да загрлим свог јединца; засипали су ме крвави 
код Великог Поповића, погинуо...</p> <p>Очекивао сам да ће после ових речи, којима је госпа у ц 
 ћемо као први хришћани бачени у арену, очекивати звери да нас растргну.{S} Славићемо своја крс 
тељ остаде на другој страни друма да га очекне.</p> <p>— А знаш ко је овај мој пријатељ и сапут 
и могућности да избегне судбину која га очекује.</p> <p>Живота још има само на двема крајњим та 
а престрављено погледа непријатеља кога очекује.{S} Загледа добро и кад у војницима позна своје 
албанске планине, где се није знало шта очекује ни саме краљевске бегунце.{S} У Призрену већ ле 
еморена војска повлачи у планине где је очекује глад.{S} И кад стигне у Скадар, чиме ће тамо би 
ло се у потпуном ћутању, као оно кад се очекује последњи издисај некога кога је већ и ропац изл 
ожару.{S} И најзад, онај страх којим се очекује свакога тренутка крах који је неминован и који  
ораве.{S} Варош је спремна за предају и очекује се улазак непријатеља свакога часа.{S} Опасност 
базно:</p> <p>— Ми, господине капетане, очекујемо непријатеља сваки час...</p> <p>— Скидај то!  
верујеш, већ предајеш се гомили и с њом очекујеш нешто не знајући ни сам шта.</p> <p>Те гомиле  
е блатом испрскани и укаљани рањеници и очекују нешто, што неће добити.{S} Пред механом, у којо 
и, нити ико зна колики нас још догађаји очекују до прве зоре?{S} Ох, како сам жудно погледала н 
ели и кад још боље знамо какве нас ноћи очекују у Црнољевском Кланцу.</p> <pb n="351" /> <p>Јед 
шка она друга половина невоља, које нас очекују?{S} И како ће ти људи слабе душе поднети те већ 
једнички брину бригу о тежини положаја, очекујући један од другога утехе.{S} Говорило се са мно 
ештеник, који је стао узаме крај друма, очекујући да прође тужна поворка.</p> <p>— Разуме се да 
ацане своје ствари, целе своје имовине, очекујући на киши целу боговетну ноћ да добију места у  
клонили; изгладнела стока риче и њишти, очекујући да се прихрани кад је већ стигла на конак!</p 
пштином, заједно са овим белим одбором, очекујући са извесним неодређеним страхом, слутњом и не 
едне и друге стране друма и иду лагано, очекујући да се среди колона те да и они добију места н 
ко у то доба гомила тегли ка начелству, очекујући ко ће отуд изаћи.{S} Око 11 часова излази лис 
те, јер су на друму у маршевом поретку, очекујући наредбу да се развију.{S} Непријатељ већ осећ 
 да се покрет заустави и стоји у месту, очекујући да тамо напред где је застало одуши, па да кр 
исати.</p> <pb n="169" /> <p>Ја ућутах, очекујући да почне причу о борби на Чачку.{S} Он окваси 
!“</p> <p>Сви поскочише вољни за јуриш, очекујући нетренимице команду и осврћући се за собом од 
 разговарају; жене извирују на капијама очекујући мужеве, који ће им потврдити вести које су у  
тепа више себи.</p> <p>Сви га погледаше очекујући да настави.</p> <p>— Има је, велим! — понови  
роватно најпре да одмери снагу нашу или очекујући придолазак својих трупа.{S} Командир истурени 
е које стоје од јутра до мрака на улици очекујући нешто, а ни саме не знајући шта.</p> <p>Најве 
ерију, ослобођени јарма, узеше да дахћу очекујући да им се положи храна.{S} А официр, пошто је  
где виси кандило и икона.{S} Почела сам оченаш али га нисам знала до краја на памет, па сам онд 
и и други и трећи.{S} Ни један метак не очеша зидове болничке и сваки нађе батерију непријатељс 
љу.{S} Ноге му почеше дрхтати од умора, очи се застаклише, читава мрежа жила искочи му по кожи, 
озницу, тело ми је горело као жеравица, очи се усијале а образи упалили.{S} Трчао сам напред, и 
гово се чело у том тренутку разведрило, очи засијале живом светлошћу, глас добио неко поуздање  
риснух очајно и почех му љубити косицу, очи, образе.{S} Оно се расплака.</p> <p>— Како ћу да ви 
це казује да ју је испила тешка болест; очи јој замагљене, угашене и без сјаја, усне суве и заг 
узама наквасила а прстима зачешљала.{S} Очи му упола затворене те изгледају као угашена кандиоц 
ежао на земљи лица заривена у блато.{S} Очи му искочиле из дупља а на уснама му ври пена.{S} Ис 
 речи.{S} Његово је лице земљане боје а очи му извирују дубоко испод чела.{S} Он лежи сломљен и 
ве студене, чело <pb n="661" /> бледо а очи угашене.{S} Али он је ту, ипак је он ту!{S} А кад в 
етар бесно дува те шиба лице и завејава очи, уши, груди.{S} И бадава ти дижеш јаку на шињелу да 
м коју надносе на лице, јер их штипа за очи и смета им да се греју.{S} У разговору, ако и кажу  
м оне велике, оне паметне и пуне израза очи и погледа боно дечицу.{S} Изгледало ми је у томе ча 
сам му све, све, све...{S} Нисам дизала очи, да се не би срела са његовим погледом, већ сам гов 
ст, нагињала би се на прозор и напињала очи, не би ли у далекој тами, на помраченоме обзорју, с 
као најурена неваљалица, нисам ни дигла очи да га још један пут погледам, нисам ни дигла главу  
ао целим телом.{S} Заклонисмо му шакама очи, подупресмо кола, која су точковима већ одронила ив 
народ виче „Ура“ а мени оволике сузе на очи.{S} Плачем и не могу да се уставим па ето ти!“ А ка 
 његовим погледом, њему наиђоше сузе на очи и окрете главу, затим је опет диже и окрете мени:</ 
 и кад то помену а њему наиђоше сузе на очи, те их обриса и настави даље — Поздрави их и реци и 
 је оно изазвало, њој наиђоше и сузе на очи, те извади из недара црно оивичену мараму и убриса  
е знам због чега.{S} Ударише ми сузе на очи као киша.{S} Пала сам опет на кревет и плакала.{S}  
 нас непријатеље.{S} Наиђоше ми сузе на очи, па оборио главу и натуко капу на очи.{S} Срамота м 
 мени задрхта душа и наиђоше ми сузе на очи.{S} Није шала целивати цара српског.{S} И бабу пуне 
етоме Јовану.{S} Бризнуле су ми сузе на очи, бацио сам пушку и почесмо онако крвави да се љубим 
мртву децу, почеше да ми врцају сузе на очи као бујица и ја још снажније, још себичније притиск 
а сакрију сузе које су и њима врцале на очи.</p> <p>Поноћ је дубоко превалила а посао још није  
рнуте јаке на шињелу и натучене капе на очи.{S} Нисам му могао сагледати лице али кад виде да с 
 кише а под набијеном суром шајкачом на очи изгледа као цивилни жандарм.</p> <p>— Зато, што ми  
бима одело.{S} Мени се навукло нешто на очи и ништа не видим него измахујем.{S} Ја нисам видео  
сама... једино он?{S} А како ћу њему на очи?{S} Нисам знала шта ћу, па ипак нисам имала шта дру 
а очи, па оборио главу и натуко капу на очи.{S} Срамота ме, тешка срамота, та волео сам сто пут 
е из њих развратни смех.{S} Мајка обара очи пред децом срамећи се лажи којом их је мислила утеш 
из недара црно оивичену мараму и убриса очи.</p> <p>Ћутала је дуго а затим одједном сама настав 
д које и сад задрхћем кад ми изађе пред очи.{S} А мој најстарији син погинуо је на бојноме пољу 
о дављенику.{S} За тренут ми изађе пред очи Цар Лазар и чуо сам, лепо сам чуо ону песму србијан 
азећи кроз дуги ходник, мени изађе пред очи слика оне мајке која је мало час са сретним материн 
аредник зањиха главом а мени изађе пред очи, као нека мађијска слика, величанствена поворка зла 
дна, ниска, подла.{S} Изашла ми је пред очи слика мога мужа, строга лица, са горким пребацивање 
нцеларији начелниковој извео ми је пред очи све невоље сабране уједно.{S} Ту сам сазнала да нис 
мах замути поглед.{S} Њему изађоше пред очи његова дечица, која се налазе као избеглице недалек 
е ево сад свирепа стварност изводи пред очи у њеном правом облику.</p> <p>Као оно кад ти ко нај 
, сећам се! — одговорих и изађе ми пред очи слика оног бедног девојчета са црном бошчом, под он 
мћењу, полусан ми га поче износити пред очи у свој одређености својој.{S} Оно се поче понављати 
ну га песимиста и сад први пут и његове очи добише сјај који даје човеку вера и поуздање.</p> < 
 како би сабрала све наше сузе на своје очи.{S} Када <pb n="443" /> се сада, у ноћи, појавила у 
аш, мећава ти <pb n="300" /> запљускује очи, засипа их, завејава их.{S} И ма колика вика и дрек 
 тужно Косово.{S} И ако његове старачке очи нису биле кадре догледати оно што је он желео да ви 
асхлади чело и отвориш сане и малаксале очи или, као иза буре и непогоде кад се разнобојна дуга 
нем.{S} Погледах га а њему сузе оросиле очи.{S} Зар толико га коснула судбина овога коња?</p> < 
е пред очима...</p> <p>А у Бојка светле очи, пуне суза и радости.{S} Са тога места на коме смо, 
 стезала а боне <pb n="415" /> и усахле очи час палиле час гасиле, као жеравица која изумире по 
 замишљао сам тако огњевита змаја, коме очи светле пламеном а брекће и фркће и тешко дише кроз  
ко је мутно небо и ако су нам исплакане очи, ми је догледамо, ми је видимо, она нам казује пут  
обујмило блато да једва отвара улепљене очи.</p> <p>При пролазу ових таљига у гомили тих шапат  
же се на предње ноге.{S} Његове угашене очи још једном добијају сјај, груди му дршћу грчем од н 
застртим прозорима провирују преплашене очи становника који су се већ предали судбини те су још 
га <pb n="463" /> времена обриса влажне очи, она дубоко уздану, диже главу и сама настави:</p>  
а целивати цара српског.{S} И бабу пуне очи па ми само шапће: „Упамти, сине, ово!“...</p> <p>Он 
ом плаћа ко удари у болницу.{S} Четворе очи отварајте!</p> <p>Сам капетан полеже по једноме топ 
љавала.{S} Њено се лице грчило, њене се очи влажиле сузама, њена се коштуњава и воштана рука гр 
 а тога су ми биле препуне уши, пресите очи и претоварена душа.{S} Па ипак, кад женски гласови  
етанова лица ишчезе домалочашња брига и очи му засветлише задовољством и поуздањем.</p> <p>Пуко 
, опазио сам и оно бледо воштано лице и очи пуне топлога израза оне госпе у црнини, коју сам пр 
нам се детињи мозак није почео морити и очи склапати, те је тада једно по једно, награђујући га 
оји ми се увуко у душу пре но што сам и очи отворио.</p> <p>Осећао сам и влага да ми прожима те 
итим где год воде те да попрскам чело и очи, не би ли ме то освежило.</p> <p>Друм још мртав, по 
уло хладним капљама зноја и покривао би очи руком, не би ли одагнао навалу мисли <pb n="291" /> 
језовите приче о томе, како су испијали очи јунацима на Куманову и Облакову, на Брегалници и на 
и тргла се окрећући главу и покривајући очи рукама.{S} Оно што сам видела било је страшније од  
звуче главу из поврнуте јаке, разрогачи очи, престрављено и хитро спусти пушку на руку, одапе ј 
лонула на груди и отварајући са напором очи.{S} У једноме тренутку, када је сан већ претио да м 
ила нов умор и клонулост, те би склапао очи не би ли прекинуо низ сећања и низ болова који поче 
о одморити али, и ако сам силом склапао очи, нисам могао задремати.{S} Гушило ме је нешто и ако 
у по волу а во, који је већ био склопио очи предајући се смрти, осетив терет на својим ребрима, 
т болнога од тифуса али ведрије му мало очи и говори, разговара.{S} Кад сам му мењала облоге и  
S} Навикнути на то, ми смо брисали само очи од блата, као оно у купатилу после гњурања у воду,  
 ту, на нашим обалама, срео се први пут очи у очи и прса у прса, војник са мазурских језера, са 
p>Најзад, последње септембарске ноћи, у очи првога октобра, Бугарска је напала Србију на целоме 
д је мало пре било да.{S} Погледах га у очи и спазих две светле жеравице на мрку му лицу тамно  
етиће неко и одиста, сад нам тек паде у очи да нико његов не изађе за њим, те узесмо да објашња 
е тајанственом неком моћи, као у ноћи у очи Васкрса Господњег плоча под којом је почивао велики 
а нашим обалама, срео се први пут очи у очи и прса у прса, војник са мазурских језера, са Немир 
истом предавати, кад се погледају очи у очи са опробаним ратницима српским, чију вредност и хра 
 а усијаним очима гледало ме је право у очи.{S} Ох, несретна мајко, да ли је то био поглед праш 
је чак, бранећи своје гледиште, бацио у очи војводи Мишићу неколико грубих речи, те је сукоб у  
разговарају са заробљеницима, који су у очи тога дана похватани од наших извидница.{S} Заробљен 
 ће их пратити.</p> <pb n="546" /> <p>У очи самога дана поласка страних посланика, министар пре 
чаци листом предавати, кад се погледају очи у очи са опробаним ратницима српским, чију вредност 
 под којима су провалије, коњима везују очи или им помажу хватајући их за улар, за гриве, за ре 
затрепери и две крупне сузе овлажише му очи.{S} Уздржавао сам се ма чиме да узнемирим овај лепи 
по свима и у том тренутку засјактише му очи нарочитим сјајем.{S} Он се диже младићском гипкошћу 
војнику да му вратим свећицу, његове су очи биле пуне суза којима ми обли руку сагнувши се да ј 
су отац и мајка, који већ целу ноћ нису очи свели, избудили дечицу те се сад журно спремају; сп 
 историју од неколико томова.{S} Чим је очигледан био неуспех дарданелске експедиције, Бугарска 
 у реч војвода Мишић — Крајња корист је очигледна: ваља се дочепати главне комуникације са Солу 
смо тај час већ предосећали, сви смо га очигледно <pb n="121" /> догледали, сви смо знали да је 
пала већ непријатељска граната и кад је очигледно било да се тај део вароши више не може одржат 
 снесене ствари товарене у кола, водећи очигледно рачуна, да се околно становништво не узнемири 
рећи:{S} Нек буде, што буде!{S} И онда, очију пуних суза додаде:</p> <pb n="341" /> <p>— Збогом 
 Лесковца!...</p> <p>Затим нам госпођа, очију пуних суза, исприча своје тегобе и невоље на путу 
бешена и подбула, сувих напрслих усана, очију исколачених.{S} Прљав, необријан, раскопчан, неср 
ите дахом душе ваше, прелијте их сузама очију ваших, нека би и мртви осетили сузе оне мајке, за 
и свирепи Усуд, исправља се опет испред очију старчевих, као неман полаже своју мртвачки студен 
ке осветљавале препланула лица а гомиле очију и осмеха, који нада исписује на уснама, поздравља 
 на логор спасених дављеника, којима из очију још није ишчезао блесави поглед страха, који још  
рушевачкој станици како му лију сузе из очију а, недалеко од њега, пред његовим очима, пљачку,  
 плодна поља, крваве су сузе потекле из очију мајака, крвавим је знаком почео да се бележи праг 
својих и брижно пита: шта је, и хоће из очију да прочита одговор и савет.</p> <p>Поједине пород 
аве руке и гневом који му је пламтео из очију.</p> <p>— Сви, сви, сви, да сви!{S} То сте добро  
, нити ћу икада да избришем ту слику из очију и из душе.{S} Виђам је у сну, виђам је и будна, о 
вао је мени — све сам соко; видиш му из очију да је Србин!{S} А још кад чујеш да му Србин коман 
p>Два и три ближа пријатеља, који су из очију господин Јанковићевих прочитали да он ипак није с 
лица извученог из самих правих линија и очију упалих дубоко у дупљу — пристаде уз ово тврђење с 
 их гледао, ко би имао срца, ко снаге и очију да их све види?</p> <p>На грудима једнога мртваче 
и богате бедом, још увек пролетале крај очију као дуги, бескрајни кинематографски филм.</p> <pb 
дницу.</p> <p>Прође ми у томе часу крај очију слика оне двојице коњаника које смо синоћ срели и 
н свештеник са натученом шајкачом преко очију и ушију, тако да му брада изгледа као да из шајка 
мљу и рекох му: „Бегај, склањај ми се с очију!“</p> <p>— Он се склони а ја остадох, али нема у  
, његове пуне црне бркове и топао осмех очију.{S} Он нагло сјаха и готово притрча гомили из кој 
е целим телом а из замагљених и крвавих очију врцале му сузе и промуклим, загушеним гласом драо 
е ништа казао ал сам ја видо из његових очију шта је мислио.{S} Србија није далеко а Сава није  
јена варош, раскошну светлост из својих очију, осветљавајући ћепенке и гомилице војника и грађа 
 га постићи, била далеко од материнских очију; болела ме је судбина оне мртве мајке крај чијег  
ежи оно болесно момче већ сасвим упалих очију.{S} Отац који води коња, сад на одморку пришао му 
ретке, проседе косе, светлих и округлих очију и висока сува врата, уз који се при говору јабучи 
огама, узбуђена и грозницом успламтелих очију.{S} Он појми да је Краљ понова у тешкој моралној  
 — вели виши, коштуњави учитељ, светлих очију, које се у полумраку просто осећају и крупне глас 
олесничко руменило а из дубоко утонулих очију, угашена погледа, као да се већ назире смрт.{S} У 
е, модра лица и поднадулих, неиспаваних очију.</p> <p>Дижу се и они са калдрме.{S} Оно што си н 
а, већ почињу да се појављују, усијаних очију као у гладне звери, мрачни типови који су дотле б 
животињским инстиктом, ваља се усијаних очију из којих пламти дивљачки нагон.{S} Она јури незна 
, поднадула лица, без израза, стаклених очију као у смрти, облесавели.{S} И међу њима и око њих 
то опуштених бркова а великих избуљених очију и дебелих усана а други необично живих и изразити 
 босо, које склопљених а које отворених очију, које плаве а које црне косице, које попрсканих х 
аћута, мени клону глава и полуотворених очију предадох се сну, ономе сну при коме човек нема ви 
а ми се страшљиво на груди разрогачених очију и забленута погледа, јер престрављено гомилом, вр 
в крвав, исцепан, гологлав, исколачених очију, опире се и сад још и ако му је уже засекло у мес 
са малом дечицом.{S} И док је он сузних очију посматрао своју кућицу, гнездо у коме су у миру о 
 бледа, мршава дама, дубоких и паметних очију, то је племенита енглескиња Леди Пеџет, <pb n="13 
 мајка, милујући му бујну косицу, пуних очију суза рекла:</p> <p>— А ко ће мајку да брани?</p>  
леда, воштана лица и великих, изразитих очију, она је стајала у једноме склонитоме куту, иза ве 
сана а други необично живих и изразитих очију и малих, готово младићских бркова.{S} Трећа је ст 
ивши народни посланик, човек разборитих очију и широких плећа — Ако је крив, стрељај га.{S} Одв 
смо се на вратима.{S} Не дај ти Боже да очима својим видиш оно што смо ми сагледали.{S} Све пок 
уле тек што не прсне крв под кожом а на очима крупне сузе, оне што их мраз изазива.{S} Промрзла 
ли!“ Ја нисам даље распитивала, сузе на очима и нешто тешко у души казивало ми је да је отац по 
 слепоочници му бију модре жиле, колута очима и гризе изгореле усне из којих му већ шикће крв.{ 
ика.{S} Ноге му дрхћу, велике дупље над очима и оне две угибле испод слабина брекћу и разапета  
амном низале, ко би их упамтио.{S} Пред очима су ми увек само невоље мајака, тешке, дубоке нево 
помишљу и ако нам је свима лебдила пред очима.</p> <p>— Зашто? — упитаће ипак један и ако је ис 
дрво, на први одморак и тада ми је пред очима промицала слика за сликом, од којих је свака засе 
ладан зној пробије.{S} И сад ми је пред очима, увек ми је пред очима, нити ћу икада да избришем 
И сад ми је пред очима, увек ми је пред очима, нити ћу икада да избришем ту слику из очију и из 
а, о свом крају, о оном што нам је пред очима...</p> <p>А у Бојка светле очи, пуне суза и радос 
 зазвони у души топли акорд и сене пред очима блистава слика његове младе прошлости, те умире с 
лио прву пушку.{S} Замаглило ми се пред очима и пуцао сам даље.{S} Чинило ми се тога часа, као  
жио и службу у пећини.{S} И сад ми пред очима та служба и молитва Богу.{S} Попа ставио епитрахи 
и у усиреној крви.</p> <p>И сад ми пред очима она крв и она несрећа.{S} Стара мајка, како потрч 
убе се разноликости, ишчезавају ти пред очима они престрављени погледи, они изрази бола и патње 
.{S} Затим ми дође жеља да створим пред очима његову слику какав сад изгледа.{S} Погледах га и  
 сам плакала.{S} Једнако ми је био пред очима он и чула сам оне његове речи: „Пази, кад се врат 
ожда и зато што ми је једнако било пред очима да треба својом руком да убијам србијанскога војн 
} У једноме магновењу прелетеше му пред очима све добре и зле последице о којима је већ до сад  
у заболе горка истина која ми сину пред очима, истина да у Србији само армијске госпође и госпо 
 већ гаси...{S} Ја видим смрт, видим је очима као што сам некада живот видела и, она нема више  
ак и крвав злочин?</p> <p>У Краљевим се очима појавише сузе а у грлу задрхта реч:</p> <p>— Глед 
аквим гласовима, али се сад већ јасно и очима видела ситуација.{S} Поћи се мора, у то више нико 
 као извидница, из Пећи у Андријевицу и очима се својим увери о проходности тога пута, као и о  
дговара суво и звера по судници и тражи очима хоће ли међу судијама ма у чијем погледу срести с 
иши чиновник иронично смешио показујући очима на вагоне <pb n="109" /> на које је свет нагрнуо  
 „Шарана“ и код стругаре.{S} Видела сам очима својим наше жандарме како гину.{S} Испод моје кућ 
а зујање куршума око главе и видела сам очима својим кад удари граната у кућу Арамбашића на пиј 
собом веру и поуздање.</p> <p>— Кад сам очима видео, господине, како ми деца ноћас на друму цво 
 у улици где смо загушили.{S} Видео сам очима да су људи потезали револверима једно на друго.</ 
очију а, недалеко од њега, пред његовим очима, пљачку, грабеж, растурање државне имовине.{S} Лу 
ји и тренутци су се низали пред његовим очима брзо, хитро, без реда, без везе, без задржавања,  
дало ми је у томе часу као да у његовим очима видим сузу и као да му чујем речи:</p> <p>— Грејт 
 у души задовољство што се пред њиховим очима наноси срам српскоме војнику.</p> <p>Киша ромиња, 
ње да се може што спасти те кад, својим очима гледате слом државе, својим очима гледате како се 
војим очима гледате слом државе, својим очима гледате како се све крха и руши а светина се гуши 
<p>— Кад гледате, господине мој, својим очима како бега Краљ, бега Врховна Команда, бега Влада, 
нити по својој вољи, нити ићи за својим очима.{S} Иде се жмурећки, насумце, пада се, посрће се, 
 јутрос.{S} Нисам чисто веровала својим очима, нисам могла да верујем да сам сад слободна, да м 
 село провалила и коју су дечица својим очима гледала.{S} Он је тамо, међ њима: он прихвата мез 
гуши и стење под рушевинама; кад својим очима гледате како све пада, како се сурвава и претрпав 
Дивизију.{S} Желео сам је видети својим очима да би сам себе охрабрио, да би новим надама освеж 
тава једна држава.{S} Гледао сам својим очима старога Краља на крушевачкој станици како му лију 
 <p>— Па добро, је л’ то ко видо својим очима, или је то само онако, глас? — пита у једној гоми 
 Ево рањеник стигао отуда, видео својим очима да је Феризовић пао.{S} А и у Липљану наши су већ 
="45" /> <p>— Ама јесте ли ви то својим очима видели? — пита једнога путника онај песимиста уск 
 понижена, осетила сам се сама у својим очима бедна, ниска, подла.{S} Изашла ми је пред очи сли 
За два и по динара продат је пред мојим очима један француски шпорет, једна столица за љуљање з 
че добијати нов облик; она поче у мојим очима да добија неко нарочито и ново значење које су по 
 горело, ручице су му гореле а усијаним очима гледало ме је право у очи.{S} Ох, несретна мајко, 
оме месту, да сте све то својим рођеним очима видели?</p> <p>Ја нисам одговорио на то питање а  
ком правцу поћи какав воз и ако рођеним очима виде да на шинама нема више ни вагона ни машина,  
 капија пакла и, пред сузама замагљеним очима изгледа <pb n="675" /> ти да изнад моста, у пламе 
рном лицу израз живота а њеним угашеним очима сјај.{S} Не само то, већ када би исказивала свој  
але су га, заустављале му коња и сузним очима и узбуђеним гласом, који је дрхтао и грцао, засип 
лање гомиле, која је већ сагледала плен очима и пружила му руке, надвишује бони крик оних који  
ервијетом на коленима, немарно прелетао очима јеловник, враћао порције што му је дато мршаво ме 
идемо ка нечем што је пред нама, видимо очима својим извесан циљ и напушта нас оно тешко осећањ 
о грешне вочиће батином по чеоњачи и по очима; товарни коњи збијају се међу кола и у ономе гужв 
нићу вам! — настави она. — Ону сам смрт очима гледала, оно је било невинашце коме није намењено 
рана и забринута, данас видиш ведра а у очима, које си сретао угашене, видиш сад како се уждио  
ћ упалила жижак, те му се заврти суза у очима и он окреће главу да је не спази жена, да је не с 
е душевне енергије, речи ми са сузама у очима:</p> <p>— Чујем хоће да униште сву муницију.{S} А 
кућа.</p> <p>Краљ је са тешким сузама у очима, окретао се лево и десно и машући руком, поздрављ 
кад осетила у себи, пресушише ми сузе у очима, задрхта ми реч у грлу али је ипак изговорих онак 
 другоме ни лица, ни погледа, ни сузе у очима.{S} Тек данас, под оштрим зрацима студенога зимск 
, помно се загледа и заиграше му сузе у очима.{S} Затим прошапута више себи:</p> <p>— Тамо сам  
и пут видите свога Краља!</p> <p>Сузе у очима старчевим помутиле су дечју радост да виде изближ 
гледа ме кроз сузе које му се набрале у очима.</p> <p>— Дај овамо ту свећицу! — рекох му, и он  
ци и тешке две сузе завртеле су му се у очима.{S} Да ли је у томе часу осетио да је то, што је  
о и немо а две му се крупне сузе врте у очима.{S} Поносни војник са Куманова и Цера, са Брегалн 
ај јачи од смрти.{S} Проширене зенице у очима јој казивале су да је она у овоме часу догледала  
 у младе, чедне девојке прва светлост у очима значи отварање срца.{S} Осећао сам неку искреност 
 било тек кад си га напуштао, па гледаш очима како непријатељ улази у твоје село.</p> <p>— Нисм 
ац диже главу и погледа ме добродушно и очински:</p> <pb n="497" /> <p>— Немој да плачеш! — реч 
.</p> <p>— А ја знам команданте који су очински применили ту наредбу.</p> <p>— Било их је, приз 
сам веровао да ће бити, све што је моје очинско срце у дуге, брижне ноћи замишљало, све што сам 
„Тата, тата!“</p> <p>Глас детињи и срце очинско поведе му поглед и спази на подрумском прозорче 
ја и топлине.{S} Да ли што је у њиховој очинској недаћи осетила саучешће у своме материнском бо 
звикну неко и свет се пови те се за час очисти улица и све се сручи у подруме и под кровове.{S} 
 се буде, донети свеже воде за умивање, очистити ципеле и однети ствари на станицу; други ће им 
 ако се ма кад у животу сретнемо, да му очитам буквицу те да му никад више не падне на памет да 
прозорчету љупку дечју главицу и светле очице пуне радости и поуздања, што су виделе татицу кој 
је кућаница, да је мудра.{S} Њене мудре очице остале су отворене а силна крв, која јој се просу 
ам му том руком мало час брисала чело и очице и претрнух.</p> <p>— Дете, да није дете? — врисну 
>Начелник погледа у мртво дете, чије су очице биле отворене и кад се срете са његовим погледом, 
 из краљеве коњушнице, утурена је једна очишћена грана, за њу су конопцима привезани јармови и  
а ево мене тера у просјаке а оставио ми очни вид, зар да гледам сву ову невољу и јад?</p> <p>Ма 
— вели му трећи. — Бог ти најпре одузео очни вид па те отерао у просјаке а ево мене тера у прос 
е.{S} Још само два светла ока у дубоким очним дупљама сачувала су пун сјај као две светле жерав 
у половину главе, ја видех једну празну очну дупљу, где је пре сјало његово црно око; видех и п 
мали и довољно муниције и хране и доста очувану војску да може борбу примити?</p> <p>— Шта је т 
шао да браним небригу којом су ова деца очупана од својих кућа и бачена у невољу, нисам ни слут 
ваком послу; уме сама скувати каву, уме очупати пиле па чак и просејати и ако једва ручицама об 
ини догледају, нигде живота, ни дима из оџака, изгледају мртва као да су напуштена.{S} Друмом с 
обећао.{S} Затекао сам горе код мене, у оџаклији, лепо разгорео жар, те сам напунио мангал како 
иси у ваздуху, цреп пршти и сручује се, оџаци који падају на њ’ дробе га у ситну парчад, пада в 
градама, у којима су надлештва, пуше се оџаци густим, црним димом.{S} То се од јутрос рано у пе 
час освежи загрејан ваздух а образе нам ошине мраз.{S} У таком случају, цело шталско насеље диг 
ни: „Чујеш ли?“ Нисам је разумела а она ошкрину врата па вели: „Слушај!“ Ја ослушнух и чух пуца 
чувара царске круне у гробу, прође кроз ошкринуту капију, пређе тихо и нечујно преко дворишта и 
ају.{S} Мраз стегао као о Божићу и душе оштар ветар те реже као нож а не можеш ни лице увући у  
них и мутних јесењих ноћи, реже као нож оштар косовски ветар.</p> <p>По улицама кроз које гамиж 
д да ти их не узме непријатељ, да те не оштети.{S} Е, ето ти сад, бацај сад!</p> <p>— Бацићу ја 
 је баш на њу.</p> <p>— Пазите, немојте оштетити даску да се не би познао траг! — додаде један  
е добро превалило, почела је да промиче оштра и студена киша.{S} Небо се од једном навуче и зам 
аљба је била у самом почетку већ жива и оштра.</p> <p>Борба почиње.</p> <p>— Биће меса! — вели  
у два маха промаче кроз сутон ситна али оштра и студена киша.</p> <p>И ако разговор и жагор так 
љада српских мајака која ће клетва, као оштра јесења слана, сасушити венце славе оних који би д 
и и оскудица већ почела да помаља своје оштре зубе.</p> <p>С тога смо ми излазили чак на друм д 
ћ у Липљану била је најхладнија ноћ оне оштре зиме која нас је у изгнанству пратила.</p> <p>Теш 
з облаке дима од дувана пробијали су се оштри врхови бојних копаља, лелујали су се заједно са д 
а.{S} Хладноћа све више стеже, мраз све оштрији.{S} Бегунци и иначе изнурени трудним путем, нес 
живе разговоре.{S} По неко од њих сецка оштрим ножићем танке корице тврдога хлеба и грицка; дру 
ласно и шапуће, говори се узбуђено и са оштрим гестима и говори мирно и разборито.{S} Врева се  
еда, ни сузе у очима.{S} Тек данас, под оштрим зрацима студенога зимског сунца, ми се видимо и  
 близу Цариграда.{S} Мала, мршава жена, оштрих црта и лица превучена тамном бојом.{S} Њу олујин 
фицир снажних плећа и препланула лица а оштрих и тврдих црта као од бронзе саливених.{S} Дан се 
 већ давно није допрео до уха а који се оштро проносио кроз разређени ваздух, у коме се већ осе 
ва суседна џина, Коритника и Паштрика и оштро се бележи неравна грбина Шарова над Призреном.{S} 
{S} Али оно његово око, које ме је тако оштро гледало, питало ме је:{S} Од куд ти овде, шта ћеш 
 конзерве они је лижу и крваве језик на оштрој тенећки.</p> <p>Нико их не гони, нико не спровод 
ен <pb n="449" /> девер је виши официр) па ми каже да Немци мисле на прелазак на Морави, а овде 
ор, Св. Сава, па „Узо деда свог унука“, па онда Глигор Комита и већ све редом.{S} Кад дође слав 
другче.{S} Тако је ваљда Божја наредба, па мора да се сноси!</p> <p>Ја дигох главу и погледах г 
га рано у зору, док још цео свет спава, па стрељај!</p> <p>— Потребно је овако ради примера — п 
ера, па Благовештенски Сабор, Св. Сава, па „Узо деда свог унука“, па онда Глигор Комита и већ с 
ост не може да траје дуго.{S} Дан, два, па...</p> <p>— Како дан два? — прекида га неповерљиво л 
од „Рускога цара“ поред Управе фондова, па кроз доситијеву улицу.{S} Само чујеш „ура!“ и водови 
 Призрену, за време крунисања Душанова, па сада кад једна српска круна пада!</p> <p>И да ту мис 
у понова у ватру, снажно као из мехова, па кад диже главу он ће:</p> <p>— Кој све ратује?{S} Ка 
адесетогодишњи осуђеник за три убиства, па кад су се сви из казамата разбегли...</p> <p>— Па до 
видићеш! — наставља Тома — Изгубиће га, па ће тек онда да напрегну све силе да га поврате.{S} Н 
дају већ и одрицање, одрицање од свега, па чак и од права на егзистенцију!{S} Влада нема права  
ај тамо за Лазиће.{S} Наћеш ваљда кога, па однеси им поздрав од мене.{S} Имам мајку и две сестр 
бабо казује здравицу па помене светога, па онда Цара Душана и Обилића и Марка, па спомене косов 
тео да један део своје среће и нама да, па се отисну с друма у њиве и поче прескакати потоке и  
 Одмах положисмо ватре, те узавре вода, па кувај оно пројино брашно те да се гладни исхране и з 
еноме мраморноме лицу није било израза, па ипак се мени у томе тренутку, кад сам јој срео погле 
бије једног Француза и једнога Енглеза, па то је доста.{S} У Европи не придају никакву цену бал 
ушала.{S} Кад се објавила мобилизација, па је морао поћи у Ваљево, рекао ми је: „Пази се, кад с 
режде од ране зоре па до мрклога мрака, па се као бујан поток разли кроз све улице и све уличиц 
проводим сам самцит двеста заробљеника, па док да стигнем до Милановца двеста седамдесет и пет. 
дар, он ће се сутра растати од војника, па је рад још мало с њима да проговори.{S} Он ће сутра  
, сиротице клета!“ па ми се јави мајка, па видо и онај велики барјак наш, па слике на зиду, Кра 
 па онда Цара Душана и Обилића и Марка, па спомене косовску вечеру, па устанак, па <pb n="627"  
 са дахијским људима, заноћили у Марка, па ваљда скрили пушке своје а ни њему нису казали!“ „Је 
, којим је повила главу као болничарка, па јој један црвен млазић тече челом као крвава бразда. 
не прва!</p> <p>— Ама бар да је војска, па да ми није криво! — надовезује пензионер са белим ча 
и даљу борбу, јер је ноћ већ била пала, па се не може знати где се може наићи на непријатеља а  
 гроктали.{S} У том је и киша престала, па се појави међу свима намера да крећемо даље.{S} Боље 
сам јутрос, са осталим светом, избегла, па би га онда тражила.{S} Ишла бих на фронт, тамо где с 
а у Прокупљу.{S} Чуо сам да је избегла, па како су прокупачки бегунци овуда прошли, рекох да је 
крпама које је откидала са свога одела, па се боји да се не загаде.{S} Док мајка кроз сузе гово 
су друге девојке, што су тад деца била, па је међ њима она нашла себи снаху.{S} Кад су се и оне 
 би хтео рећи: отишло је све до ђавола, па шта има да се крије више!</p> <pb n="168" /> <p>— Од 
инце, по један човек или по једна кола, па онда група људи, свака засебно и група кола, двоја,  
и товаром, па болничка амбулантна кола, па лака штајерска кола са платненим кровом.{S} И редом  
n="231" /> па болничка амбулантна кола, па лака штајерска кола са платненим кровом... и редом т 
ео Срем је био ту.{S} Читав логор кола, па шатори, па свирачи на све стране. „Дошли су и србија 
ици да гледам свет.{S} Сва деца отишла, па и ја.{S} Стајала сам код ограде, у страну, да ме не  
ола испела се на тротоар, да би прошла, па најашила на клупу укопану у земљу; друга се овамо за 
гавали из Београда, из Ниша, из Скопља, па знају колика је то невоља ако се човек за времена не 
ез уобичајене ларме у таквим приликама, па још кад се ствари морају скидати низ тако стрме степ 
кога му живота играо на његовим уснама, па ипак он се држао тако као да још увек верује у нешто 
те.</p> <p>Свет се расуо по кукурузима, па кроз њиве, кроз винограде, кроз потоке, све нагло ка 
ићу кући колико да се видим са својима, па одох ја преко Саве и никад ме више неће Цар видети.< 
ање и пажљиво ослухивао на тим вратима, па кад не би ништа чуо, настављао шетњу по пространој с 
утем имао је пред собом два дана друма, па се понело.</p> <p>— Зар није боље било тамо? — понов 
 дата можда ради поправке каквог друма, па потоварио све; повукао си чак и корито и стару, разл 
 свако себи места по страни, ван друма, па често и по која ватрица плане.{S} Крај једне од тих  
е.</p> <p>— Шта су Турци? — учини нана, па додаде — Турци су сила децо!</p> <p>— Па шта су они  
етнило, поче да жмируца звездица једна, па онда две и три.{S} Једна госпа из оне енглеске мисиј 
ине! — додаде опет после дугога ћутања, па после извесног времена поче да ми казује о свом брат 
је сутрадан опет ага звао кнеза и попа, па вели: „Зашто вам је село пусто, у селу нема до само  
де су се узнели изнад Црне Горе и Шара, па кад са тих висина нису догледали да нам стиже савезн 
јена у тробојку, па ту Косовска Вечера, па Благовештенски Сабор, Св. Сава, па „Узо деда свог ун 
ице а голуб јој стао на руку и пробира, па се затим с руке пење на раме и шири крила те се тиче 
оград, ишао је о крунисању Краља Петра, па онда о Видовдану и причао нам је много о свему и сва 
о блато слојем дебљим од самих наплата, па двоколице, које вуче коњић ознојених ребара и усанул 
 сам у воз.</p> <p>Девојче опет заћута, па се затим окрете мени и додаде:</p> <p>— Ви сте ми по 
.</p> <p>— Поменуо сам! — рече и ућута, па мало затим сам настави. — Од како знам за себе, ту с 
амисли дубоко, као да се нечега досећа, па ће рећи:</p> <p>— Има у нас Арнаута једна реч:{S} Он 
топови.{S} Него овуда, преко Грантовца, па у војну болницу.</p> <p>— Бојим се далеко је! — одго 
 ја. „Јесте, отуд!“ — одговара старица, па наслони ухо на врата а прстом ми казује да се умирим 
, као бели голуб долетео на кућни праг, па гуче.{S} Она му изнела на длан пшенице а голуб јој с 
нине! — пристаје онај кафански стратег, па живо додаје: — И, онда, одлучна би битка била можда  
лун.</p> <p>— Ама кад ја слушам другог, па не одох јутрос.{S} Да чекам наредбу за магацине и бо 
брашна.{S} Веле, било у Јелисија неког, па кад су преметали Турци а то било одвојено па не запа 
кала сам дуго, од јутрос па све до сад, па нисам могла више.</p> <p>— Јеси је тражила?</p> <p>— 
и ми то, него да се поделимо одмах сад, па да се гледамо као браћа а да нам се жене гледају и д 
ем Пољу ће се тући одлучна битка.{S} Е, па дедер сад, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретне 
Издвајају се из те гомиле најпре главе, па ноге и руке а затим се појављује човек, један, два,  
куацију у колико могу, да спасу архиве, па да крећу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Разуме се, у послед 
аменима товар, па онда изведоше волове, па изнесоше руде, па точкове.{S} Док су момци из батери 
боле се девојчица неке Стане Дамњанове, па се разболе и стари чича Раденко.{S} Таман дошла душа 
проконтролиса најпре још једном топове, па распали једно за другим.{S} Затреска тамо граната, д 
видео сам да су и њега мориле те бриге, па тек диже главу и рече: „Чекаћемо јесен да прођеш кро 
к прешло две године, тек стало на ноге, па би тешко било с њим кад би настала већа невоља.{S} М 
ослањајући на своје већ малаксале ноге, па онда деца, деца, деца и жене, сиротиња и богаташи, с 
 се мешкољи.{S} Покушава да скупи ноге, па да их пружи, час подмеће нешто под главу, час одузим 
оди га куршум, овде у слабину.{S} Паде, па, жали за мном, издише па ме гледа — а сузе му теку.< 
исмо шетњу.{S} На један мах он застаде, па настави своју мисао гласно:</p> <p>— Ја никад о дипл 
{S} Види, мора се тако.{S} Нема се где, па ћути и трпи.{S} Их, што сам имао вочића, мог рођеног 
онда изведоше волове, па изнесоше руде, па точкове.{S} Док су момци из батерије то радили, кома 
него један дан ода још, ако овако пође, па да сагледа <pb n="364" /> своје село и кућу, мајку,  
, нисам је чисто могла познати.{S} Уђе, па кад затвори врата за собом а она мени: „Чујеш ли?“ Н 
е, где толики млади српски животи леже, па се онда окрете ватри и додаде:</p> <p>— Ко зна да ни 
а испи чашу баш до дна и поћута подуже, па опет ће рећи: „Друкче сам ја мислио ал ето, видиш, н 
упци са стране; за њима поштанске чезе, па онда сакаџијске двоколице са којих је скинуто и баче 
упци са стране; за њима поштанске чезе, па сакаџијске двоколице са којих је скинуто и бачено бу 
ошло.</p> <pb n="347" /> <p>— Штала је, па има и стоке, и ђубрета!</p> <p>— А има крова?</p> <p 
, који су намирисали лешину, обишли је, па ће ноћас, кад планина буде пуста и мирна, доћи да је 
 коју се био срушио брег и претрпао је, па је хитно раскопали те оно становништво, што је изашл 
троја мунициона кола моравске дивизије, па двоја кола из коморе дринске дивизије, па онда нека  
 двоја кола из коморе дринске дивизије, па онда нека пољска кујна дунавске дивизије и тако редо 
дна санитетска кола вардарске дивизије, па троја мунициона кола моравске дивизије, па двоја кол 
тамо на ону чистину испод Патријаршије, па да се искупимо сви ми бегунци, нек саспу у нас сву м 
киде пушку с рамена и обори је на руке, па је онда диже до ока и нанишани овамо, право на нас.{ 
ао дављеници који су се дочепали обале, па још несвесни потпуно опасности коју су преживели те  
ане.</p> <p>Искупили смо се крај обале, па да нам прође време, посматрамо доле крај потока како 
ану од те групе, узвикну:</p> <p>— Гле, па оно је Млађа! — и предаде дизгине свога коња једноме 
шаљемо по њега.{S} Заборавиће се, веле, па ће остати те навући кривицу себи.{S} Потраја још дос 
нас, имамо сви тамо зналце и пријатеље, па са њима кренуле даље, уз Мораву!“ — „А зашто да бега 
ека кренемо, нек не губимо овако време, па чини ми се зубима ћу клати непријатеља кад сагледам  
ицира.{S} Пита он мене за име, презиме, па одакле сам и кад смо дошли на фронт; па онда пита ко 
екови су избрисали сваки осећај о томе, па и саму традицију и једно или два покољења још, забор 
а, ноге, крстине или само тешко уздане, па опет мир.{S} Мој сусед, који се греје на ватри до на 
 и ту ће као да нас чекају да се бране, па се морамо задржати да сачекамо појачање.{S} А и добр 
ан тањир па скупи све што има од хране, па јој метни овде, пред врата.{S} Ако може бар два три  
{S} Сваком да учини, сваком да помогне, па га сви волели.{S} Остави наредник или <pb n="359" /> 
 с децом у подрум, као и прошле године, па ето ти!{S} Волем то него да се крпам и мучим по рђав 
 <p>— Дакле, пребацише вас преко Дрине, па онда?</p> <p>— Плакао сам од жалости — прихвати он — 
даду.{S} Тек су два конака од Приштине, па их већ саломио умор и патња, а кад су још трећу ноћ  
.{S} Тако се цео друм загуши и затисне, па се далеко уназад покрет умртви.</p> <p>У Штимњи се ј 
 немају довољно сличности за упоређење, па ми се оно ипак и на силу наметало и изазивало ми теж 
па глад и умирање од глади, оно корење, па погибија чобанчетова; све, све нам је то изгледало к 
твори вратнице.{S} Бабо стао пред коње, па не гледа овамо него окренуо главу и све нешто псује  
и рачунским књигама траже засебно купе, па се у њима коцкају на путу, а ми војници мрзнемо и ки 
</p> <p>— Баћушка ће њему с леђа, море, па ће да рипа у Дунав к’о жаба!</p> <p>Како у кафанама  
е, прелази погледом по свима око ватре, па га опет управља безизразно негде у даљину.</p> <p>—  
е, пољуби га два три пута и заплака се, па оде. „Сад ћу ја!“ вели, па се изгуби.</p> <p>— И не  
е и ја на њу позовем.{S} Распитајте се, па ћете чути, колико је генералских синова у француској 
 се да л’ да оставим кућу... мислим се, па ето ти!...{S} Где мене <pb n="457" /> баш да нађе!.. 
<p>— У једним колима напред умире дете, па зауставили кола да га сачекају да умре.</p> <p>— Баш 
о јој је сестра остала, болно јој дете, па остала а у кући нема до за један дан хране.</p> <p>Љ 
један од мојих људи да понесе ово дете, па пођите и ви с њим.{S} Оставите тамо у капели дете а  
>Најзад капетан плану.</p> <p>— Удрите, па шта Бог да!{S} Али, чекај, на сваки топ официр, сам  
о уверење потпуно изгубило.{S} Питајте, па ће вам и саме судије рећи, да бегства из кукавичлука 
 кад их је исказао, изгледале немогуће, па ипак постале славно дело?</p> <p>У тим мислима, надн 
>— Има, у капели!{S} Има тамо још деце, па ћемо их све заједно опојати.</p> <p>Начелник се опет 
и, одвести ме, одвојити ме од породице, па шта сам онда учинио? — вајка се други.</p> <p>— И то 
 су то чиновничке и официрске породице, па онда велики број надлештава, чиновника, стране мисиј 
осе дрва и еспап са београдске станице, па онда фијакер од оних који су осамдесетих година још  
осе дрва и еспап са жељезничке станице, па онда опет фијакер, од оних који су осамдесетих годин 
атила прву, непосредну околину станице, па је после као поплава, као пожар, нагло хватала и рас 
еликих кућа и много људи, па жељезнице, па лађе, трамваји.{S} Много ми је причала и ја сам забо 
 он донесе отуд нове слике и песмарице, па их после сви гутамо.{S} Један пут, кад је био о Видо 
 нека језа.{S} Она пећина, оне свећице, па служба у пећини, па глад и умирање од глади, оно кор 
де има повише места, а ту је и поњавче, па ћемо заједно.</p> <p>— Па да пређем!</p> <pb n="116" 
>— А што они?</p> <p>— Ех, што! — рече, па брзо додаде: — Веруј, нису их оставили на миру.{S} О 
и удара гоч а они мећу пушке и шенлуче, па предвојише се, једни одоше у друга села а једно стот 
} Остали смо сами, старији нам помреше, па сам му ја био и брат и отац.{S} Па ја узех и да брин 
м земљишту, пођу само Вардаром на више, па би видели како би се ситуација очас изменила.</p> <p 
к.{S} Упао да се за час склони од кише, па ће поћи даље.{S} И он нам казује своју невољу.{S} Бе 
на убриса сузе рукавом влажним од кише, па још увек грцајући настави:</p> <p>— Сутра дан сам ра 
е код Струмице извршити атентат на воз, па пође затим да саопшти путницима у купеу да на путу д 
удо, велико чудо! — рече више сам себи, па се онда окрете нама — Шта га тера?</p> <p>— Сила! —  
 <pb n="357" /> <p>— Море летајте људи, па да ранимо да нас не похватају овде на легалу као миш 
по, како има великих кућа и много људи, па жељезнице, па лађе, трамваји.{S} Много ми је причала 
е однесоше а ове сандуке нико не тражи, па осташе.{S} Кад виде народ да ћемо већ да напустимо с 
пуњавала материнском преданошћу у нези, па ипак помоћи није било.{S} Изгубила сам га, умрло ми  
ерском брду, па онда енглески адмирали, па француски аероплани...</p> <p>— И Немци са оне стран 
 заплака се, па оде. „Сад ћу ја!“ вели, па се изгуби.</p> <p>— И не дође? — пита начелник — Или 
у вина, што су они брижљиво и спремили, па ће моћи и проспавати после ручка а, ако буде време д 
— заусти и замисли се, дуго се замисли, па настави — бол тражи себи хране, као и сваки други ос 
 они који су малаксали који су клонули, па напустили своје друштво и остали крај пута; сретају  
рима да детету накваси усне кад ожедни, па му је и оставила али његова мртва ручица не може је  
ње — био већи српски барјак но црквени, па кад дође Царев дан те се оките куће а наш барјак с к 
ице неоздравели, необучени и необувени, па прозебли успут и падају нити се могу више дићи.</p>  
ећина, оне свећице, па служба у пећини, па глад и умирање од глади, оно корење, па погибија чоб 
па руски морнари и француски болничари, па залутала деца без родитеља, без топла одела, без заш 
био ту.{S} Читав логор кола, па шатори, па свирачи на све стране. „Дошли су и србијански свирач 
ри граната у кућу Арамбашића на пијаци, па онда у Доњем Шору, где смо ми становали, почеше да п 
ноги успут, нарочито овамо у Чаглавици, па смо се сад проредили друмом и свако иде за свој рачу 
шевцу, Краљеву, на Рашкој, у Митровици, па кад је и ову морала напустити, пустила се низ Косово 
 вестима.{S} Ви их бар чујете на улици, па вам не мора бити ни криво кад се уверите да су лажне 
S} Борба се већ води у Душановој улици, па и одатле Немце отераше наши и сручише их доле, на Ја 
 те ноћи.{S} Као на липљанској станици, па се искупио силан народ око сандука из којега се расу 
Био сам неколико дана у нишкој болници, па после у приштинској а одатле у Призрен. <pb n="647"  
 сцене гледала намештене, на позорници, па и тада ме је, у пријатноме седишту, увек језа обузим 
се и по где које дете; па онда магарци, па кравица коју вуче мајка да би исхранила децу, па овц 
непријатеље.{S} Наиђоше ми сузе на очи, па оборио главу и натуко капу на очи.{S} Срамота ме, те 
ићи главу с књиге кад има што да научи, па макар ми јели без њега.{S} А да ми видиш Бату, ништа 
 и све традиције.</p> <p>Учитељ заврши, па пошто се нешто одмори, обрати ми се:</p> <p>— Реците 
ћи да тамо напред где је застало одуши, па да крене даље.{S} Па ипак, кад то дуго траје, досади 
т сати без даха да стигнемо на положај, па сви попадали и посустали, а Бојко вели: „Добро је и  
клања из вароши у варош док прође олуј, па ће се опет свако вратити на своје огњиште.</p> <p>Ев 
па спомене косовску вечеру, па устанак, па <pb n="627" /> четресосму, па онда народна права и п 
 у нашој авлији и чула сам неки врисак, па онда псовку.{S} Кад сам чула да цокуле тропају по ка 
азговор не остави код мене рђав утисак, па диже главу и додаде:</p> <p>— Ја не бих желео да ви  
дете, дрпну <pb n="642" /> ме за шињел, па ме пита: „Швабо, море, шта ти ради Фрања?“</p> <p>—  
атим ућута да у себи савлада тежак бол, па опет диже главу, погледа ме и додаде:</p> <p>— Као ш 
 земљу, посео сваку стопу, сваки педаљ, па се земља црни и букћу ватре на све стране.</p> <p>Са 
} Тек дође господин попа, ја салутирам, па у руку, а он пита баба: „Кој ти је ово море?“ А бабо 
ад тако говорим о њему или кад сам сам, па мислим на њега а мени срце заигра, заигра и не може  
еба му зрака; помислила сам и да сиђем, па ма и пешке наставила, али се није могло ни изаћи из  
ио сам се пред Богом истину да казујем, па нећу друкче ни пред Господаром.{S} Имало је у нас и  
е требало.{S} Сад сам малаксао, умирем, па ако, нека и последњим дахом својим користим вама бар 
дети, само да навирим, да се поздравим, па ето ме!</p> <pb n="366" /> <p>— Е кад је тако близо  
е посаветујем још с ким, да се спремим, па од недеље једног дана да пођем.</p> <p>Пред подне пр 
 на југ путем који је пробио Црни Дрим, па преко Бицана на Дебар и даље на Стругу; друга је, ид 
аучешћем — Знам!</p> <p>Ућутасмо затим, па она опет диже главу и прекиде тишину:</p> <p>— Хоћет 
ми прекиде причу, ману руком да ућутим, па ће ши рећи:</p> <p>— Изгледа ми да смо опкољени и сп 
<p>— Видим! - учини он и зањиха главом, па онда поћута дуже као размишљајући, те настави - Ама  
е!</p> <p>— Море хајде да пођемо њивом, па да обиђемо.</p> <p>— Не можеш, блато је а смоница, н 
ске књиге под главу а покри се архивом, па лепо проспавај!</p> <p>— Ама, ко је то унутра? — про 
еда ме својим тихим и угаслим погледом, па онда <pb n="430" /> живо настави, тачно отуда где је 
n="657" /> <p>Он нас погледа све редом, па кад у свачијем погледу срете одобравање, он додаде:< 
реје зраком оне које је покосио мразом, па ако још Новица буде имао мало среће, зна она, зна те 
сретна мајка, облије најпре пару сузом, па је тутка под суву сламу на којој спава и чува је као 
окушале да снабдевају избеглице храном, па кад настаде оскудица хлеба и навала гомиле, која поч 
уто и бачено буре да се замени товаром, па болничка амбулантна кола, па лака штајерска кола са  
 из постеље огрнут болесничким ћебетом, па отац који носи кућу на леђима и мајка која води умор 
чник!{S} Оставио сам саме жене с децом, па да видим како су прошли.{S} Нећу седети, само да нав 
учио да остане у Призрену са породицом, па шта Бог да. — Борити се више не можемо, савезници на 
или сами самцити у мраку пред станицом, па се онда наже ближе мени и узе ми шаптати:</p> <p>— Н 
ојимо у потере.{S} Трчали смо низ друм, па кад смо <pb n="369" /> измакли правцу у коме је Бојк 
мо најпре низ поток те пресекосмо друм, па онда преко неких ливада те се дохватисмо планине.{S} 
пријатељски аероплан а затим још један, па још један.{S} Прелетали су изнад нас и њихов језиви  
p>Деца запазише негде далеко још један, па одма још један.</p> <p>— Склањајте се, бацаће бомбе! 
ас.</p> <p>— Три? — учини он изненађен, па онда додаде, после извесног размишљања — За једног з 
 да му кажем:{S} Ето, и ти си унакажен, па те ја ипак волем!</p> <p>Та ме је мисао тако обрадов 
е да бега, однеше и рањенике у Призрен, па ето, и ја идем за њим.</p> <p>— Али кад вас презире, 
 свија у грудима.{S} Ама зар ја, Србин, па идем сад под стражом, као србијански заробљеник, у р 
тника.</p> <p>— Ко га зна... — поче он, па се досети — А знам, виђао сам га ноћас.</p> <p>— Шта 
их тих обзира?</p> <p>— Ко? — учини он, па похита да претече мој одговор. — Онај ко хоће да при 
“ — „Хоћемо кад морамо!“ — одговори он, па се диже и уђе у двориште.</p> <p>— Е, већ, како је б 
ј групи брани се један што иде у Солун, па вели:</p> <p>— Нећу да чујем коминике о борбама, нећ 
 почињу да праве и шале на његов рачун, па и да га дозивају и да звижде, ма да се доле до Бојко 
како се види, врло нежне осећаје.{S} О, па коме би се могла пре обратити, ко би ме пре могао ра 
како ти је било тек кад си га напуштао, па гледаш очима како непријатељ улази у твоје село.</p> 
> <p>Причао нам је и друге ствари бабо, па нам даде још по где који савет и оде.</p> <p>Ето так 
лике, пријатељу!{S} Бегство је бегство, па побегао јунак или побегла кукавица.{S} Можда кад поб 
pb n="524" /> <p>Посматрао сам га дуго, па му приђох.{S} Био је старији човек, испијена образа  
е руке.{S} Стајали смо дуго, врло дуго, па нас онда пребројаше и наредише да крећемо праћени ст 
се осећао одморен.</p> <p>— А ја запео, па све казујем што ми падне на памет! — извињава се он, 
 Топчидер да одеш.{S} Пошао сам ја био, па ево вратио сам се.</p> <p>И ми се сви вратисмо.{S} К 
дан познаник — премишљао сам свакојако, па опет сам нашао да деца буду крај мене.{S} Хоћу да их 
ражи своју, од које је мало час одмако, па сад не може више да је нађе.</p> <p>Жагор на све стр 
ак посеченог дрвета.</p> <p>А још мало, па смо већ међу ватрама, међу гомилама избеглица које с 
да попадалих по земљи.</p> <p>Још мало, па се већ догледају нејасне сенке које се кроз ноћ крећ 
го у месту, јер је чело колоне застало, па, опет креће.{S} На једном таком месту, где су се уст 
то видите на мени ово аустријско одело, па за то не верујете?</p> <p>Нисам му рекао да ли веруј 
анога лица проби туберкулозно руменило, па одважно диже главу и настави вишим гласом, кроз који 
 је баш и страх, ако је тамо загустило, па се они сруче и закрче друмове.{S} Боље да ми измичем 
да се одморимо, колико да се приберемо, па ако онај пожар изнад вароши казује близину непријате 
его сви да кренемо; сви овако како смо, па шта нам да Бог!</p> <p>И жене пристадоше уз тај пред 
ет узе нешто нана а нешто ми поделисмо, па он уђе у кућу а ми продужисмо.{S} Ударисмо најпре ни 
...{S} Немци! — учини овај као убеђено, па ће мало за тим — Питам ја нешто господина директора  
ено, колико сићушно, колико безначајно, па ипак драго је, наше је, слободно је!</p> <p>Још мало 
, куда ћемо?{S} Идемо у Призрен, добро, па онда?...</p> <pb n="404" /> <p>— Остаћемо у Призрену 
ла ордена, а они помислише ваљда злато, па напунише жене кецеље, деца корпе и недра и гази наро 
 нико није писао, нико није јављао што, па се ипак то поуздање ширило непознатим путевима и доп 
до гомиле да се распитују, да чују што, па да се одлуче тек.{S} У једном углу, у тесној авлији  
гов друг, учитељ, заусти да каже нешто, па му реч заигра у грлу и недорече је већ само ману рук 
, али је до сада и сам веровао у нешто, па је покушавао том својом вером да утеши и друге.{S} К 
воје све побити овде, пред вама, браћо, па ћу онда себе! — хукну један родитељ очајно.{S} Мајка 
ут.{S} Изнеше најпре на раменима товар, па онда изведоше волове, па изнесоше руде, па точкове.{ 
 могућег облика.{S} Прво један фијакер, па онда таљиге и једне двоколице са једним коњем.{S} То 
 праштање заглушивало сваки други глас, па су ипак кроз ту целу хуку допирали до његових ушију  
речима: „Српски се војници боре за нас, па не могу рањени пешке ићи!“ поручник плану на један м 
его с овог поља може да се направи мат, па то ти је.{S} Разумеш ли сад!?</p> <p>Суви господин с 
ла да му кажем: „А зашто, ниси ми брат, па...“ Он ми пресече реч, узе ме за руку и рече ми: „Ви 
ш али га нисам знала до краја на памет, па сам онда говорила онако разне речи.{S} Молила сам се 
је војсци, онда води га тамо, на фронт, па га стрељај! — узвикује узбуђено бивши народни послан 
му Битољ буде друга олакшавна околност, па онда хоћу да му Једрене, Брегалница, Цер, Елбасан... 
Куманово буде једна олакшавна околност, па хоћу да му Битољ буде друга олакшавна околност, па о 
остављам знао сам да га предајем гробу, па свршена ствар!{S} Болело ме је, тешко ми је било, ал 
ало на друму, пробио му копитом утробу, па и сам пао.{S} Тамо опет фијакер поломљен и читава по 
 се сви мучили да саградимо ову државу, па ето... поруши вила за ноћ, поруши до темеља...!</p>  
ала кола с једне стране друма на другу, па мени је опет све изгледало да лагано идемо; да ми је 
43" /> стране, по двоја и троја у реду, па се на сред ћуприје заглавила те сад не могу ни напре 
мегдану, Французи на Топчидерском брду, па онда енглески адмирали, па француски аероплани...</p 
 кажеш да немаш камџијом ти одговарају, па мораш да нађеш. <pb n="254" /> Па онда траже да им с 
оходити те да нам одслужи службу Божју, па нас онда благослови и пође натраг у село и са њим он 
целој чети купује дуван, купује ракију, па чак и пропере кошуљу другу кад себи пере.{S} И све м 
олуострву на коју Бугари не претендују, па ће нас ваљда овде толерирати.</p> <p>— Не, варате се 
или и отупели.{S} Они посматрају сваку, па и најсуровију појаву, са равнодушношћу и изразом кој 
му, па онда народна права и прагматику, па заврши како ми Срби морамо још једанпут лити крв и л 
у слика Краља Петра увијена у тробојку, па ту Косовска Вечера, па Благовештенски Сабор, Св. Сав 
анио да остану и сачекају своју војску, па ипак они иду за нама.{S} Шта је то што их везује за  
 Мислила сам на оца, на њега, на тетку, па опет на њега.{S} Бар да сам знала где је он?{S} Љути 
е одступио.{S} Имала сам и једну тетку, па и она избегла тада и од тад је нисам видела, не знам 
оре, крај куле а мене тек бабо за руку, па показујући другом руком, рећи ће ми: „Видиш ли тамо, 
одину дана млађи од ње и пошао у школу, па ако Бог да, нек млађи прихватају кућу а овога је ште 
— ту застаде, јер му заигра реч у грлу, па се прибра и настави. — Војник, одведоше га лањске го 
> помоћник. — Један одавде на Љум-Кулу, па Дримом ка Скадру и други, на Ђаковицу па кроз Црну Г 
уморан сео на један камен.{S} Приђе му, па се испрси и тресну ногом о ногу.</p> <p>— Господин п 
 устанак, па <pb n="627" /> четресосму, па онда народна права и прагматику, па заврши како ми С 
инимо чак и припреме за његову сахрану, па ипак кад онај, који га је чувао, изађе из његове соб 
инем у овим планинама, губећи отаџбину, па зашто не би гинуо ослобађајући је!</p> <p>Срео сам и 
точних страна, напуштали су и Приштину, па бегали у подножје Копаоника, у Куршумлију, Брус и Ал 
 Шаљем своју породицу тамо, у Приштину, па...</p> <p>— Како? — учини начелник косовски на телеф 
ресовали и оним што се дешава у Солуну, па почесмо поред нишкога, дочекивати и солунске возове. 
ћа и Марка, па спомене косовску вечеру, па устанак, па <pb n="627" /> четресосму, па онда народ 
" /> догледали, сви смо знали да је ту, па ипак је свак у себи овог тренутка помислио: „Дакле е 
нам каква је ситуација на овоме фронту, па не могу ни да вам кажем ништа, али... — затеже опет  
 јер ми је то била прва борба у животу, па одмах јуриш.{S} А можда је било и нешто друго, можда 
ата очајнога дреждања и чекања у месту, па тек осетиш неки покрет пред собом и промислиш:{S} Бо 
 ћу њему на очи?{S} Нисам знала шта ћу, па ипак нисам имала шта друго.{S} Поћи ћу да га тражим, 
говори он са највећом готовошћу — Хоћу, па ако сте писмени запишите то, вредно је записати.</p> 
а коју вуче мајка да би исхранила децу, па овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у пл 
 своје село и кућу, мајку, жену и децу, па се све боји да не застанемо, да не дође Аустријанцим 
о се баш пели уз неку тегобну узбрдицу, па кад се испесмо а он дану и настави:</p> <p>— Кад смо 
на кућама и изашао силан свет на улицу, па нас све то гледа, нас аустријанце, нас непријатеље.{ 
ку песму а бабо извади из шпага петицу, па приђе једноме од њих и рече му гласно, тако да су св 
вирачи свршише а бабо опет њима петицу, па вели: „Кажи:{S} Авај, Босно, сиротице клета!“ Свирач 
нути у село и опет видети своју кућицу, па ма и даље гладовали.</p> <p>И истина, није потрајало 
главу.{S} Остала сам први пут, у Шапцу, па због тога и патим.{S} Због тога сам оваква! — па ућу 
ј са солунског воза најпре једну бошчу, па онда једно па друго дете а затим и сама узе прескака 
 још што рећи.{S} Он испи и другу чашу, па додаде: „Не умем те, синко, ни чему научити што ћеш  
>— Па мобилишу.</p> <p>— Нека мобилишу, па шта?</p> <p>— Кажем само...</p> <p>— Кажете, да, ал’ 
ју.{S} У осталом Кнез Трубецкој у Нишу, па и сам Сер Чарлс Де Грас и Господин Боп — и млади <pb 
већ на грудима Обилићеву медаљу.{S} Их, па кад се вратим једнога дана <pb n="645" /> у село, у  
ли.{S} Једнако их је шибао и псовао их, па смо очас стигли у Борово.{S} Ту се заустависмо пред  
е.</p> <p>— Мало пре, кад сину, спазих, па реко да ниси рањена?</p> <p>— Ја... нисам... не осећ 
а деца.{S} Распитајте се код надлежних, па ћете се уверити...</p> <p>— О чему ћу се уверити?</p 
тајте кога, који познаје прилике у њих, па ћете чути да у њиховим бојним редовима гину и књижев 
видим; ал опет, зрно оде тамо међу њих, па ако погоди кога добро а ако не погоди, толико му чин 
ника, јер му је овај казао безочну реч, па ено...{S} Нико више не цени ни свој ни туђ живот ни  
ајка, па видо и онај велики барјак наш, па слике на зиду, Краља Петра и војводу Глигора и Косов 
ина је било.{S} Оно си требао да видиш, па да не верујеш шта се учини од једне царске војске.{S 
 негде ромори небом.{S} Мало затим још, па озго из Горњег Косова, из дубоке таме, јављају се дв 
очеше најпре гранате да падају у варош, па се онда зачу отуд од Дреновца велика борба а после и 
лима, и сама је себи постављала питање: па сад?{S} С тога је моје питање, које се укрстило са њ 
 ако је свима на уснама лебдело питање: па шта сад?</p> <p>— Натраг у Ђаковицу не можемо настав 
ато слојем дебљим и од самих наплатака; па двоколице које вуче коњић ознојених ребара и усанули 
е карте за играње са содомским сликама; па онда једна глумица неког путничког друштва, која је  
 чело а затим целива медаљу на грудима; па кад одем у Раваницу да целивам Цара а мени Обилић ка 
пита ме јесам ли одавде, из Младеновца; па онда ме замоли да јој придржим дете, само док она из 
номе дворишту као о заветини око цркве; па онда по ходницима, по степеницама, гамиже и ври и вр 
 стране Краља, Владе и Врховне Команде; па онда, морамо знати са колико и какве муниције распол 
скитило трбух те висе гроздићи о длаке; па онда, аутомобил, мали, црн, лакован, са четири седиш 
ена животиња и гумама које су се ојеле; па онда мала сељачка кола са вочићима као срндаћима и т 
ш поврх товара носе и по где које дете; па онда магарци, па кравица коју вуче мајка да би исхра 
високо више главе и спушта га на груди; па онда меће на колена девојче које га обасипа гомилом  
оште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па онда, шпедитерска кола, велика, пространа, читава ку 
оште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па шпедитерска <pb n="379" /> кола, велика, пространа,  
искитило трбух те висе читави гроздићи; па онда аутомобил, мали, црн, лакован са четири седишта 
, који сумануто звера идући за гомилом; па руски морнари и француски болничари, па залутала дец 
па одакле сам и кад смо дошли на фронт; па онда пита ко нам је командант и све тако редом пита, 
ре три стотине година у збег, у туђину; па ево сад се опет понавља то и са истога места.</p> <p 
ре да се зажени товаром, <pb n="231" /> па болничка амбулантна кола, па лака штајерска кола са  
рају, па мораш да нађеш. <pb n="254" /> Па онда траже да им се даду нове чарапе за преобуку, да 
та пала пред Младеновац, <pb n="505" /> па не пишти само јутром, већ од беле зоре па до мркла м 
злочин учинио, извесно је убио кога!{S} Па онда, ено на сред пијаце капетан пуца из револвера н 
 ко зна какве патње стоје пред нама!{S} Па, ако ћемо да патимо ја и ти, зашто да пати ово јадни 
 и куцну се: „Ајде, вели, у здравље!{S} Па Бог нека ти буде у помоћи!{S} Ја се надам брзо ће ов 
смо мајушна и бедна играчка њена ми!{S} Па ипак човек верује где кад у снагу своје воље!</p> <p 
 Децу сам изгубила, кућу разорила...{S} Па ипак, ишла сам довде, вођена неком празном вером у н 
.</p> <p>— Доста и хвала, а сутра...{S} Па сутра ћемо ваљда даље?</p> <p>— Даље?{S} Где би даље 
у рат пре нег научите пушку држати“.{S} Па онда испи чашу баш до дна и поћута подуже, па опет ћ 
ао и муке и страдања једнога народа.{S} Па где је Усуд историјски и могао на другом месту додел 
?</p> <p>— Да, цела шака, до чланка.{S} Па сад, и ако прозебе, могу је сећи и даље, немам шта д 
авала догађај, који је сада причала.{S} Па кад је мало прође умор она опет настави али неким пр 
на се мрља на њој осушила и окорела.{S} Па опет девојчица, којој смрт није избрисала сладак дет 
е, одјекује као звоно под сводовима.{S} Па ипак је то био свечан, врло свечан помен.{S} Цркву ј 
тиња и оједеним гумама на точковима.{S} Па онда, мала сељачка кола са мршавим вочићима који изг 
 за које нико не зна шта ће са њима.{S} Па онда регрути, стране мисије, жене, деца, старци, над 
жи мртва а оно крај ње, седи и игра.{S} Па рекох, грехота је.</p> <p>— Грехота, дабоме! — додај 
ком сувог босиљка заденутим у недра.{S} Па онда опет један малишан, стиснутих вилица и бледих у 
 помињао и Душана и Лазара и Милоша.{S} Па ето ту славу сад помену и призва је у помоћ овај срб 
уши, пресите очи и претоварена душа.{S} Па ипак, кад женски гласови из кола цикнуше јаче у разг 
 наишао већ на подводни ледени брег.{S} Па ипак, и ако задњи део његов још није тонуо, потрес о 
о, узео пушку и стао бих тамо у ред.{S} Па <pb n="628" /> још кад марширају а музика свира а на 
се расуло ордење Карађорђеве Звезде.{S} Па ту као ђенерал Гојковић, бела му брада до колена, ст 
<p>— Е кад је тако близо а ти хајде.{S} Па немој само да навириш, поздрави се лепо са својима и 
 као земљу која не штеди своје људе.{S} Па добро, дозволите ми да се и ја на њу позовем.{S} Рас 
е сам донесе јер сакрити је не може.{S} Па онда наредише да им се отворе све куће да изберу себ 
ска морала на три фронта да се бије.{S} Па то је већ имала једанпут и то је одвело у Букурешт.< 
е не падне на памет да кога убеђује.{S} Па ето...</p> <p>— Убедио вас понова?</p> <p>— Почео је 
ах затим још три дивизије француске.{S} Па онда, тешка француска артиљерија на путу је за Солун 
 је застало одуши, па да крене даље.{S} Па ипак, кад то дуго траје, досади свету тапкати у мест 
ручице које су све испуцале од зиме.{S} Па онда седмо, осмо, девето... ко би их гледао, ко би и 
на, лица неумивена, косе неочешљане.{S} Па ипак тај свет чека нешто и распитује нешто и нада се 
ана до дућана и од кафане до кафане.{S} Па и даље још: зашао је кроз све махале, кроз све уличи 
ко да се одлуче шта и како да учине.{S} Па ипак све се више пео број оних, који су се решавали  
енадно те ајд у Винковце, у касарне.{S} Па још што је најгоре, рат са Србијом, са оном нашом Ср 
 не устављајући се и не осврћући се.{S} Па ипак наиђу појаве које су кадре скренути пажњу гомил 
једну кошару да се склонимо од кише.{S} Па Бојко тако полетао до мене и казује ми, то што сви к 
наша сиротиња нека узме него Бугари.{S} Па... загушило око вагона, ври, чека.{S} Тек прскоше са 
 није ми дао бабо, него само у кући.{S} Па кад дође слава а ја шајкачу на главу па дочекујем го 
 видиш неке жене и кућевни намештај.{S} Па још док се бегало железницом, господа с архивама и р 
нуше: носи, боље ти него непријатељ.{S} Па понео и ја.{S} А не знам шта би да нисам понео кад м 
и; али, за вашу љубав, ето допуштам.{S} Па шта онда?</p> <p>— Па не би било згодио! — гунђа пес 
та сваког редом и даје сваком редом.{S} Па наишао и Бојко и смеши се а ђенерал га пита:</p> <p> 
 слави дочекивао госте под шајкачом.{S} Па да знате још како сам плакао, кад нас изведоше да се 
 другој прилици забележио и сачувао.{S} Па ипак, све то казивање ја нећу успети да изложим њени 
о се: ето, испунило се пророчанство.{S} Па шта сад, зар изнова?</p> <p>О креманскоме пророчанст 
неће а село ћу све у пламен и пепео.{S} Па шта је ово сад?“ Поп се сави сиромах па му вели: „Го 
љу, те зато ми је све то било чудно.{S} Па и пред болницом било је тако исто.{S} Износе рањеник 
а храним а он да ми носи овај товар.{S} Па кад му дадох на подне комад проје а он је не поједе  
а, хоћемо ли стићи до вечерас у Пећ.{S} Па ипак идемо, јер се на овим друмовима не сме заноћити 
ами веровали да ће примити ту борбу.{S} Па онда, 1812 године одступала је кроз сметове и мочари 
исаљком целу карту што виси на зиду.{S} Па, питам ја њега, како то, а он каже:{S} Немци, Томо,  
а а сваки батаљон по једну батерију.{S} Па онда крећу из Марсеља још две енглеске и једна франц 
 је потпуно отворено према Качанику.{S} Па онда... најзад, нека не би повратили Скопље али би,  
аспита не би ли сазнао праву истину.{S} Па и у томе часу било их је који су умели да се теше.</ 
анцу.{S} Знаш већ како је на одмору.{S} Па се заметнуо и разговор а не разговарамо ни о чем дру 
ерет и не одмара се ни дању ни ноћу.{S} Па уз то нигде хране а ноћи мразне, те стока незбринута 
час била преливена прљавом течношћу.{S} Па ипак све је добро, кад само има крова.</p> <p>Ваљало 
исам, на пролазу сам кроз Митровицу.{S} Па... дојурио сам, мајка ми је била у Прокупљу.{S} Чуо  
оћних, да над нама бди брига моћних.{S} Па како је и та вера немоћна пред силом!</p> <p>За Енгл 
еше, па сам му ја био и брат и отац.{S} Па ја узех и да бринем о кући а њега дадох на школе.</p 
то последњи поглед на смрт осуђених?{S} Па ипак, било је некога који је то слутио.{S} Крај друм 
ога и патим.{S} Због тога сам оваква! — па ућута на један мах и две крупне сузе оквасише јој тр 
/p> <pb n="341" /> <p>— Збогом браћо! — па настави пут тамо одакле ми бегамо, под тешким осећај 
</p> <p>— Јес’, онда! — додаде чичица — па ево сад дошао сам да му обиђем гроб.</p> <p>Сви се у 
 видети што смо ми видели — додаде он — па онда имати храбрости да се верује ма у шта!</p> <p>— 
а Бог само да одрастеш, виш оног тамо — па ми показао слику Краља Петра — његов ћеш ти војник б 
не? — учини он и погледа ме чудновато — Па ево већ на првом кораку на лицима је ове деце исписа 
 Да опалимо један метак — вели каплар — па ако је и заспао пробудиће се.</p> <p>— Јок море, сад 
ј слом без наде и без утехе на Косову — па ипак, када се сетим оне слике у Младеновцу, ја ништа 
е и на све њих.</p> <pb n="330" /> <p>— Па што га онда наводите?</p> <p>— Нисам мислио да остан 
е су постојале.</p> <pb n="580" /> <p>— Па и данас.{S} Ево постоји Црна Гора.</p> <p>— Да, пост 
Команде за њом.</p> <pb n="144" /> <p>— Па?</p> <p>— Па то би значило да горе баш сасвим не ваљ 
еризовић пао...</p> <pb n="354" /> <p>— Па то бре ми нисмо сигурни ноћас овде, шта је од Феризо 
ако не верујем.</p> <pb n="265" /> <p>— Па ти не веруј, ја ти кажем шта сам чуо! — додаје један 
рипита за њега.</p> <pb n="595" /> <p>— Па?</p> <p>— Замисли, сад сам у Призрену чуо.{S} То је  
лунској пијаци.</p> <pb n="106" /> <p>— Па до Приштине, брате, нема ни неколико корака а ова оп 
и од две и три.</p> <pb n="437" /> <p>— Па добро, где је ваш муж рањен?</p> <p>— Он је био конт 
дговарају други</p> <pb n="458" /> <p>— Па нек се и преплаши; има жена децу а сама је, нема ко  
 и предложила то?</p> <p>— Да!</p> <p>— Па?</p> <p>— Чујем да је Влада била одлучно противна.</ 
Не кажу ништа, слежу раменима!</p> <p>— Па јеси питао?</p> <p>— Питао, веле, прешли, шта има др 
руги.</p> <p>— И то је истина!</p> <p>— Па онда, учествовао сам у свима јавним манифестацијама, 
 охрабрио малу.</p> <p>— Није!</p> <p>— Па чије је дете?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како не зна 
.</p> <p>— Ето то, што видите!</p> <p>— Па добро, хоће ли бити краја овоме? — пита он даље са н 
 ја мислим.</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— Па кад се даје за храброст, онда зашто, молим вас, њему 
 га донела?</p> <p>— Рекли ми!</p> <p>— Па добро, ал шта хоћеш са тим дететом?</p> <p>— Да га п 
/p> <p>— Е није него последњи!</p> <p>— Па још није издао ни наредбу за евакуацију болница и ма 
?</p> <p>— Онај, млади песник!</p> <p>— Па шта је с њим?</p> <p>— И он?</p> <p>— Уби се зар?</p 
> <pb n="492" /> <p>— Не знам!</p> <p>— Па што си примила дете?</p> <p>— Тако... — учини мала и 
азни смрћу?</p> <p>— Знао сам!</p> <p>— Па зашто си бегао?</p> <p>Он ћути, упорно ћути и гледа  
на Рожај?</p> <p>— Туда јесам!</p> <p>— Па како је тим путем, може ли се?</p> <pb n="699" /> <p 
p>— Ни мало, ни у какав рачун!</p> <p>— Па и они мобилишу! —- додаде доктор мирно.</p> <p>— За  
а додаде — Турци су сила децо!</p> <p>— Па шта су они радили?</p> <p>— Зло су радили! — заниха  
уво и скоро пакосно песимиста,</p> <p>— Па најзад и да се напусти!{S} Зашто да се не напусти! — 
, добио службицу, оженио се...</p> <p>— Па ако, Новице, ти си твоје учинио!</p> <p>— Јесам!{S}  
се сви из казамата разбегли...</p> <p>— Па добро, шта мислиш?</p> <p>— Шта мислим, ништа.{S} До 
у?</p> <p>— Понеси... немој...</p> <p>— Па шта да понесем?</p> <pb n="99" /> <p>— Не знам... ка 
е га лањске године у војску...</p> <p>— Па? — запитах ја и ако сам слутила одговор.</p> <p>— По 
вара жена са митровичког воза.</p> <p>— Па како ћеш?{S} Видиш како сипи киша, искиснуће деца до 
о добра дивизија! — тврдим ја.</p> <p>— Па јесте, али... — учини учитељ и стресе у мангал малим 
ести, виш да је стока липсала.</p> <p>— Па нећу ваљда са живе сећи месо! — одговара ми и поглед 
е спасу? — додаје опет гомила.</p> <p>— Па ко ће ослободити поробљену Србију, ако неће ове бабе 
ити отаџбину а сачувати краља.</p> <p>— Па оно јесте... одговара као убеђено трећепозивац.</p>  
овник! — одговара глас с поља.</p> <p>— Па и ја сам чиновник! — одговара глас изнутра.</p> <p>— 
а! — говори онај глас из дима.</p> <p>— Па... колико за ноћас, може се... — теши трећепозивац,  
е овуда! — опет узвик с друма.</p> <p>— Па што си пошао туда, што не питаш!</p> <p>— Дај, бре,  
е по пепелу седам осам ордена.</p> <p>— Па што си ти узео?</p> <p>— Тако, узео, жао ми их да се 
у страну? — запитаће она жена.</p> <p>— Па овако, на Ресник.{S} Тамо ћемо можда наћи воз.</p> < 
ад... фамилија... имам и сина.</p> <p>— Па знаш како је.{S} Ја не верујем ал, ако баш дође до ч 
ету када се враћала са пожара.</p> <p>— Па и ако се враћала са пожара ипак је ту било некаквог  
узвик или куцање пивских чаша.</p> <p>— Па добро! — надвикује остале глас одушевљенога — Зар ми 
атеља организованог и снажног.</p> <p>— Па што не забележите то?</p> <p>— Ја?..{S} Не умем!{S}  
о и десно те погледа око себе.</p> <p>— Па зар вам ова слика, ово расуло и пометња, ова безнаде 
н сам собом тумачи и каже све.</p> <p>— Па добро, је л’ то ко видо својим очима, или је то само 
мучити и искоренити, то ми је.</p> <p>— Па шта ћете?</p> <p>— Шта? — запита ме он и погледа — Ч 
 и ја стао, пролазак дивизије.</p> <p>— Па јест — одговорих тек колико да одговорим.</p> <pb n= 
д више но онај који иде пешке.</p> <p>— Па добро.{S} Је ли то редовна бугарска војска ударила?  
пролазећи у тај пар крај мене.</p> <p>— Па, ваљда! — рекох.</p> <p>— Их! — учини, као да би хте 
д кад прођу крај наше касарне.</p> <p>— Па онда, прође мало времена и окитише варош заставама и 
у попео на степеник за пењање.</p> <p>— Па не могу ваљда комите ударити од Видина до Дојрана, р 
 могу одговорити на то питање.</p> <p>— Па ево, ово је крај!</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово што ви 
ље пало.{S} Тако се бар шапће.</p> <p>— Па то се кљеште стежу са свих страна?</p> <p>— Са свих  
и је дао! — добацује му други.</p> <p>— Па... дао сам, ал’, не дај Боже да остане овако.{S} Да  
— Које? — пита онај мрзовољни.</p> <p>— Па то, за Немце и за Русе и Енглезе и Французе.{S} Он т 
 Саве — додаје онај мрзовољни.</p> <p>— Па јес...{S} Немци! — учини овај као убеђено, па ће мал 
 воле и кога ћете и ви волети.</p> <p>— Па где је он? — настављају деца.</p> <p>— Тамо, ено вид 
е пушка не да ти ока отворити.</p> <p>— Па има ли наше војске?</p> <p>— Има, жандармерија и пог 
саопштио све те повољне вести.</p> <p>— Па — учини лекар скептички — болеснику, који цео дан те 
 мислим не мора да се напусти.</p> <p>— Па не можемо, држати Београд ако ћемо на Багрдану да их 
смоница, не можеш ногу извући.</p> <p>— Па шта је то тамо напред, што не пође неко?</p> <p>Најз 
утра већ могу бити у Ђаковици.</p> <p>— Па куда ћемо? — престрављено прошапуташе готово сви, по 
итељ а овде, у рату, пријатељ.</p> <p>— Па где ти је?</p> <p>— Погоди га куршум, овде у слабину 
! — нервира се очајан родитељ.</p> <p>— Па кујна која и сад у Призрену има свој редован јеловни 
си је тражила?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па нема је?</p> <p>— Нема!</p> <p>— Несретница! — учини 
гући још никако да га разумем.</p> <p>— Па командант трупа нових области и ђенерали, који су на 
се даје за храброст ја мислим.</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— Па кад се даје за храброст, онда заш 
Бугарска са будућом Албанијом.</p> <p>— Па?</p> <p>— Па ће врло вероватно они у Призрену, нароч 
Аустријанци се спуштају Ибром.</p> <p>— Па шта онда? — прекину га опет човечуљак и погледа опет 
је бити рањен него контузован.</p> <p>— Па добро, нека није лакше, нека је све једно.{S} Али, п 
— Не, повукла се већ у Липљан.</p> <p>— Па то данас сутра може још да нам буде пресечен и пут з 
јући цигарету коју сам му дао.</p> <p>— Па од куд овде? — запитах га зачуђено.</p> <p>— А где б 
гледајући очајно у мутно небо.</p> <p>— Па и неће, видиш како је мутно, цео дан ће тако.{S} Нег 
о у Ђаковицу, у гнездо њихово.</p> <p>— Па ми нисмо војска, неће ваљда нас — додаје други.</p>  
став те команде па није успео.</p> <p>— Па онда кујна Врховне Команде! — додаје пакосно један п 
би је и било, још врло далеко.</p> <p>— Па молим вас лепо — узе реч победилац са провога стола  
столонаследник суво и клонуло.</p> <p>— Па ипак, добро би било.{S} Сутра треба ранити.</p> <p>— 
је и поњавче, па ћемо заједно.</p> <p>— Па да пређем!</p> <pb n="116" /> <p>И диже се жена са м 
 знам! — понавља мала збуњено.</p> <p>— Па ко ти га је дао?</p> <p>— Једна жена.</p> <p>— Где т 
те на један, изузетан, пример.</p> <p>— Па ми и немамо више него шест ђенерала.</p> <p>— И две  
чијом се радњом води разговор.</p> <p>— Па јест, оно и Константин грчки је протумачио по томе р 
тра наређено! — додаде доктор.</p> <p>— Па и нека буде — брани се онај — ал онда то не значи да 
уацији! — умирује опет доктор.</p> <p>— Па последња, дабоме! — упада пргаво болесни господин.</ 
 они Арнаути а не ваља ни пут.</p> <p>— Па јеси ли одио на Рожај?</p> <p>— Туда јесам!</p> <p>— 
p>— Које то? — пита га младић.</p> <p>— Па то што песма казује.{S} Зар је било некада тако злих 
слободи, али при каквом штабу.</p> <p>— Па то је то, госпођо.{S} А шта значи у штаб, него извућ 
прешли, шта има друго да кажу.</p> <p>— Па онда... и ми треба да крећемо, а?</p> <p>— Оно... ет 
моју њиву за целу ову планину.</p> <p>— Па дао си је, ето си је дао! — добацује му други.</p> < 
 па да заједно погледамо децу.</p> <p>— Па не знам, овде сам прво нашла места.{S} А готово и не 
знајете?</p> <p>— Не! — рекох.</p> <p>— Па ипак сте тако добри.</p> <p>— Видим вас, патите, ник 
 Стари Краљ дође у Крагујевац.</p> <p>— Па добро, куда ћемо? — пита он ађутанта кад је, притисн 
но, од летос! — одговара отац.</p> <p>— Па што не остасте у селу с њим?</p> <p>— Наредба је — с 
 дан, сретају се иста двојица:</p> <p>— Па зар ти не оде данас?</p> <p>— Не боме! — одговара он 
ма па се замисли и тек додаде:</p> <p>— Па добро, мат са те стране.{S} А шта ћемо ако Бугари... 
пцима и шаптала сам кроз сузе:</p> <p>— Па зар сам ја крива, зар сам ја крива?</p> <p>Он ме је  
жно и више шапћући запитах је:</p> <p>— Па сад?</p> <p>Она диже главу и погледа ме изненађено.{ 
S} Кад уреди ватру он настави:</p> <p>— Па кад почесмо лане у ово доба да чистимо Србију од Аус 
тање пробудило.{S} Ја понових:</p> <p>— Па сад?</p> <p>— Сад? — учини она збуњено, неспремна ва 
на овим колима некаква архива?</p> <p>— Па шта?{S} Нити је прва нити последња.</p> <p>— Знам, а 
 ето допуштам.{S} Па шта онда?</p> <p>— Па не би било згодио! — гунђа песимиста.</p> <p>— Говор 
ш ли да крећеш?</p> <p>— Куда?</p> <p>— Па даље.</p> <p>— Даље?{S} Шта ћу даље?</p> <p>— Мислиш 
е храбар?{S} Ето, то питам ја?</p> <p>— Па то јесте...</p> <p>— Е, а „Карађорђева Звезда“ се да 
нити ништа за дочек савезника?</p> <p>— Па општина спрема ваљда нешто.</p> <p>— Не верујем, јер 
м.</p> <pb n="144" /> <p>— Па?</p> <p>— Па то би значило да горе баш сасвим не ваља.</p> <p>Или 
удућом Албанијом.</p> <p>— Па?</p> <p>— Па ће врло вероватно они у Призрену, нарочито штитити и 
пали је.</p> <p>— Ручаш, чича?</p> <p>— Па да се прихватим, господине.{S} Од ране зоре нисам ок 
о га ми освојили.</p> <p>— Ми?</p> <p>— Па да, ми!{S} Ко хоће да зна како смо одступали и како  
као пре.</p> <p>— Како четири?</p> <p>— Па зар неће Руси, у случају да нас Бугари нападну, искр 
ња.</p> <p>— Може ли се проћи?</p> <p>— Па... може...</p> <p>— Је л’ и зими може?</p> <p>— Јок! 
...</p> <p>— На којој станици?</p> <p>— Па на Липљанској.{S} Остали неки сандуци у вагону.{S} Ш 
шановој улици.</p> <p>— Немци?</p> <p>— Па они... не знам колико их је, али је Дунав преплављен 
?{S} Куда ћу да ми је да знам?</p> <p>— Па тамо где и сви остали? — теши га његов сусед.</p> <p 
то читали, ко вам је то казао?</p> <p>— Па мобилишу.</p> <p>— Нека мобилишу, па шта?</p> <p>— К 
 <p>— Је л’вас много изгинуло?</p> <p>— Па јесте, преполовили нас.</p> <p>— Штета, а борили сте 
олазите или ми који наступамо?</p> <p>— Па — свакојако ви који наступате!</p> <p>— А где смо ми 
 су им деца била у овоме рату?</p> <p>— Па то ви оптужујете цео свет?</p> <p>— Не, не оптужујем 
х свирача „Аој, Босно, сиротице клета!“ па ми се јави мајка, па видо и онај велики барјак наш,  
е: „Мирно, лево, десно, у ред, напред!“ па ти слатка она српска реч, и ја бих стар овако, узео  
 опет изађе и рече: „Ајде у име Божје!“ па пође напред а ми сви, жене и деца и по где који чове 
ако хоћеш него како мораш.{S} Што ћеш!“ Па опет ућута а ћутим и ја, све чекам хоће ли још што р 
ај тебе.{S} Бог ти је дао залогај хлеба па склони се негде, поједи га да те нико не види!</p> < 
била довољна и најобичнија ситна појава па да из ње испредају дуге и стоструке комбинације, оне 
поља и горе наше, озго од Саве и Дунава па доле до Вардара, од Дрине па до Тимока и Брегалнице; 
час пење до праве дреке, час се утишава па постаје као <pb n="151" /> неко зујање и мрморење.{S 
ку пришао му, стао крај предњих точкова па брижно гледа бонога јединца.{S} Мајка му подмеће сен 
н те се оките куће а наш барјак с крова па до земље.{S} Пролазе жандари па реже а не могу му ни 
лујар псује све на свету, почев од Бога па до каплара и удара немилостиво грешне вочиће батином 
знаш већ како је, чује један од другога па причају...{S} Али ако ђенерал и није писао цару и ца 
лусан који ме није одвајао од стварнога па ипак ми натурао непознате, тамне, нејасне преставе.{ 
еба ту срце од камена и живци од гвожђа па да се не свисне.</p> <pb n="155" /> <p>— Ето, и Вели 
— Да нам је каква велика рибарска мрежа па да их ловимо ко рибице! — додаје други.</p> <p>— Мор 
> <p>И диже се жена са митровичког воза па, не слазећи са вагона, додаде оној са солунског воза 
/> <p>Он не одговори неколико тренутака па онда ми се од једном окрете и са пуно бола и горчине 
онт сад простире ево овако, од Качаника па правцем како иде Биначка Морава, од југозапада ка се 
<p>— Кад би имала што? — вајка се мајка па погледа око себе — Кад би имала... кад би ми ти дала 
а мора крви, све од орашачкога састанка па до ових крвавих дана.{S} Младост је она мисао која с 
дуго градила — све од орашачког устанка па до сада и отисла се једнога дана на пучину светских  
ад има места — одговори други — и стока па грехота је што је напољу по овом мразу! — И устаде о 
мо, онда сам била мала и дошла је тетка па ме заваравала.{S} Причала ми је неке приче и обећава 
подвезице, кафа, четке, ћебад, огледала па чак и корсети.{S} Поједини артикли и држе се још на  
 /> кишама, а сасушена трава се уваљала па се по њој може да гази.{S} Понудих јој да пређемо та 
тешко боловала.{S} Два пута сам умирала па ипак сам ево остала.{S} Кад сам се придигла, кад сам 
азом, која од развала Светога Арханђела па левом обалом Бистрице води крај онога столетнога пла 
>— Треба збацити оне бабе из аутомобила па метнути овог јадника! — додаје други.</p> <p>За овим 
е.{S} Зар је било некада тако злих вила па да за ноћ поруше све што би краљеви за дан назидали. 
но одело. — Једно носила а друго водила па... пала граната <pb n="475" /> испред ње, дете се ва 
ога.{S} Видиш како су се дечица скупила па ће лепо да се ухвате за руке да играју коло око Божј 
бију.{S} А кад је ту прилику пропустила па тек сад мобилише, значи да не мобилише против нас.{S 
} Тако ми је било кад ми је мајка умрла па остала сама у кући.{S} Само, онда сам била мала и до 
на који јој је буктао у утроби, напрсла па из тога ждрела сад извире жар и пламен.{S} Из тога ж 
 три млада витеза, Милош, Марко и Хреља па се спустили у врх Дукађина, под кулу на којој је бор 
едне стране, није могао све од Прокупља па до Приштине прећи на другу страну друма.</p> <p>А др 
нико неће да ми помогне.{S} Ето га вама па чините шта знате!</p> <p>И код тих речи, не обзирући 
тресе се целим телом и зацвокота зубима па грчевито стиште пород на груди.</p> <p>— Ја ћу у пла 
гарету, припали је, повуче два три дима па настави:</p> <p>— Био сам неколико дана у нишкој бол 
ом небеским ваљају се црни клобуци дима па се затим расплињавају, претапају једно у друго и обр 
астаде мало на месту обузет тим мислима па се на један мах трже и ободе коња да пође даље али у 
ли да кажу.{S} Један чак слеже раменима па додаде: „Ко зна, дете, да л’ је изнео главу, многи с 
и господин смагну својим уским раменима па се замисли и тек додаде:</p> <p>— Па добро, мат са т 
вих?</p> <p>Он слеже задовољно раменима па додаде:</p> <pb n="716" /> <p>— Шта ћете, има и прив 
оња те се у два три свока дохвати друма па се галопом упути Слатини.{S} Из далека с друма још,  
руза, из јаркова, са тавана, из подрума па само дижу руке и моле.</p> <p>Опет дану приповедач п 
 и било.{S} Остали смо још два три дана па онда дође последњи дан наших мука и спусти се послед 
 сад је рат свршен.{S} За неколико дана па ће нас пустити кућама а кад се вратим, свратићу кући 
сам у њој пробавила ни пуну недељу дана па сам се разболела.{S} Разболела сам се од тифуса и ше 
а падају кућа до куће, од кафане Шарана па редом.{S} Задрхтала сам целим телом и добих грозницу 
станице и загледао врата са свих страна па послао да се зове један бравар из суседства али брав 
дне па до сад лутам од дућана до дућана па не могу да разменим једну банку.{S} Трговци сакрили  
оже понети само још сат ода од Призрена па онда бацити.{S} Део који је намењен да се понесе ови 
ива.{S} Промрзла су а недовољно обучена па им је тешко загрејати се.{S} Јадна мајка покушава да 
толико догађаја колико од првога сутона па до сада.{S} Изгледало ми је све што сам преживела ка 
е на станици, јер ће навала бити ужасна па се треба борити за места у возу.</p> <p>И кад су дуб 
уше убрзано неколико очајничких плотуна па затим све умуче.{S} Наши су добили наређење да напус 
њења, распитивања, међусобна саветовања па чак и препирке.{S} Једни су се вајкали, други храбри 
ио ратарску школу.{S} Имамо нешто имања па, рекох, кад се врати да га оженим те да то имање зај 
с кад виде пушке.{S} Зовну кнеза и попа па рече: „Рекох ли ја вама ако има у селу рђавих људи к 
Не бега он!{S} Зар командант ових трупа па да бега?{S} Него уклања породицу и покућство.</p> <p 
не дође.{S} Баш био ред на неког Лазара па се његова жена и ћер највише забринуле и шта све не  
спазила српску војску и српског официра па стидно сакрила за леђима бело барјаче и сикирче који 
p>Товаре се, полазе, он закључава врата па пошто је још једном бацио поглед по својој милој соб 
“ Нисам је разумела а она ошкрину врата па вели: „Слушај!“ Ја ослушнух и чух пуцање.{S} Погледа 
архиве, новчане књиге, судска документа па онда кола, аутомобиле, топовске каре, муницију, болн 
ређеш овамо.{S} Ево има овде мало места па да заједно погледамо децу.</p> <p>— Па не знам, овде 
ам и довде!</p> <p>Затим поћута, поћута па ће тек рећи:</p> <p>— А предати се не смем.{S} Што б 
Зло, големо зло!...</p> <p>Затим поћута па опет додаде:</p> <p>— Ајде, ајде, жено.{S} Не помаже 
еднако сахрањује.</p> <p>Начелник ућута па се окрете мени:</p> <p>— Умиру војници, умиру избегл 
 кад су Аустријанци допрли до Милановца па отерани, рекло се: ето, испунило се пророчанство.{S} 
тио о раме двадесет другарских чутурица па зашао од капије до капије и распитује имали где раки 
ањи завојевачи његови, почев од крсташа па до Турака, чинили.</p> <p>Човек, заузет бригом о соп 
ће један у мраку.</p> <p>— Омалила киша па ваљда кренула бежанија, да их зора не ухвати на дома 
станица, увек предњи редови задрже збег па не може по сат и два да се уђе у село.{S} Обично пре 
ромах па му вели: „Господару и ага, Бог па ти!{S} Што смо ти рекли истину смо рекли, ето и сам  
 били смо сами, сами испустисмо Београд па га сами и повратисмо, а сад...{S} Руси на Калемегдан 
.</p> <p>Како би било да крећемо напред па шта нам Бог да!{S} Где су толики што су пред нама из 
 трећи. — Бог ти најпре одузео очни вид па те отерао у просјаке а ево мене тера у просјаке а ос 
ници нам неће или не могу да помогну, е па... шта чекамо?</p> <p>Многи су чак пребацивали влади 
чем ће се Пољу тући одлучна битка.{S} Е па дедер, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем <p 
аги? — избрецну се наредник.</p> <p>— Е па зато — учини онај — што, кад би све тако било, како  
— Имам рођаке у Аранђеловцу.</p> <p>— Е па ето, отидите тамо.{S} Лако ћете се вратити!</p> <p>К 
ећ сад као свога присталицу.</p> <p>— Е па онда, брате — одговори поп мало узбуђеније. — Ибром  
ке и гурну лактовима гомилу испред себе па изађе напред:</p> <p>— Српски се војници боре за нас 
 нешто.{S} Свако ће се прво сетити себе па онда магацина и болница.</p> <p>У другој гомилици уз 
 удовац сам и без деце, дворим сам себе па ћу умети и вас подворити.{S} Они ме се окануше па од 
ваљда...</p> <p>— Биће да се воде борбе па је линија заузета! — пресече је капетан, не желећи ј 
: „Сутра, ако Бог да, у зору биће борбе па ћемо се загрејати!“ Марширамо по десет, дванаест сат 
себе чак сматрају као сапутнике Краљеве па се и брину о њему, те ће где кад успут нежно, рођачк 
ачке дреке.{S} То зец залутао кроз њиве па наишао на гомилу и збунио се те га сад гоне, а он не 
{S} Да може, да сме, напустио би редове па би потрчао испред нас.</p> <p>Тек прођосмо отуд Јаре 
, склони се од несреће.{S} Краљ те зове па он ће ми те и неговати, он и сачувати мајци!</p> <p> 
њиве и поче прескакати потоке и плотове па све пречицом оде као тане из пушке.{S} Ми гледамо за 
џакови брашна и товари хране.{S} Одавде па даље, нема више добрих путева а и што их има не могу 
ам покушавао да уђе у састав те команде па није успео.</p> <p>— Па онда кујна Врховне Команде!  
ждра, прогута је.{S} И од тада занеможе па ево сад где ће да ме остави на сред пута!</p> <p>Гра 
зује да се умирим.{S} Слушала је подуже па се окрете, вели: „И отуд се чује, од касарне, са Мус 
иком.</p> <p>— А што да не уђе, сила је па му се може; а тешко нама што ту силу плаћамо кожом!  
цир се горко насмеја, узе гутљај ракије па спусти чутурицу на колено и додаде готово више себи: 
ас треба да прођу по две и три деценије па да се појави један сликарски таленат и, — извините ш 
клубови, забаве, разонођења, штампарије па чак и новине које излазе на броду.{S} И усред најпоу 
и батерија затутњи преко дрвене ћуприје па се упути призренском џадом а на рашћишћену ћуприју п 
ине пуковниче.{S} Чекај док се преброје па ће видети.</p> <p>— Мислиш изгинуло их доста? — наст 
губила а пред вратима ме чека још троје па их морам повести.</p> <pb n="494" /> <p>— Шта могу ј 
агрејало те га обучем и узмем у наручје па и ја кренем.</p> <p>Изашла сам из куће и ушла у ноћ, 
ћу ја где сте ви сакрили жене и девојке па ако их нађем...!“ — „Вала, ага, ево главе ако не гов 
ли тамо стигли пре непријатељске војске па да се предаду.{S} Тек су два конака од Приштине, па  
уме сама скувати каву, уме очупати пиле па чак и просејати и ако једва ручицама обгрли сито.{S} 
њак, који је згазила тешка стопала силе па се мрави помели и журе унезверено на све стране, не  
а сам јуче, у суботу, да одем на гробље па пођох данас, да запалим свећу за мртве и за живе.{S} 
својих врата — Може да туче Ново гробље па тамо до палилулске основне школе и до Позоришта, али 
од Мокре Горе и води Лимом на Пријепоље па испод Сјенице избија на Гиљево те, пресецајући Ибар  
е дирај ме у мојој невољи!“, погледа ме па додаде:</p> <p>— Кад могу пси, могу и ја.{S} А и как 
 повредио чиме рану на руци, погледа ме па плану и узе сипати бујицу речи праћених живим гестом 
ута бабо тако спустио руку мени на раме па реко: „Ех, нек да Бог само да одрастеш, виш оног там 
н.{S} И професор је ћутао извесно време па онда додаде, више као размишљајући, више себи и полу 
за време поплаве кад река пробије бране па њени вали немилостиво плаве.</p> <p>Када би се осврн 
е лутала друмом и пољима, на све стране па... нема.{S} Кажемо јој баш, нек се склони овде, под  
де један с једне а други с друге стране па га опколите.{S} Хоћу жива да ми га доведете.{S} А ви 
спу у нас сву муницију, нек нас сахране па нек крећу даље!{S} Бога ми, то ћу да их замолим!</p> 
е ствар — Хоћеш ваљда да војник побегне па да после каже: био сам узбуђен и то да му буде олакш 
њу које је, тога дана, трајало од подне па све до осам часова увече а затим је прекинуто или ба 
уацију — вели он — Од два сата по подне па до сад лутам од дућана до дућана па не могу да разме 
аједно и војује и вуче и гладује и гине па — ћути и трпи.{S} Види, мора се тако.{S} Нема се где 
е и Дунава па доле до Вардара, од Дрине па до Тимока и Брегалнице; не оптужујем оног честитог,  
.</p> <p>Он ућута као да прибере сећање па мало затим настави:</p> <p>— Прошле године, кад ће с 
} Постоји и трећи пут, на Плав и Гусиње па право на Скадар али би се ретко ко одважио да тим пу 
од којих је један ишао на Плав и Гусиње па преко Проклетије на Скадар, други преко Ругове и Чак 
де су вам жене, где девојке?“ Кнез запе па вели: „Ту је село, то што видиш, ага!“ А он: „Не лаж 
зговор, они меркају одатле остале групе па где виде да неки господин млатара рукама, мисле тамо 
 бацили сабље а узели пушке и револвере па се боре као и ми што се боримо.</p> <p>— Намерио сам 
 не пишти само јутром, већ од беле зоре па до мркла мрака?</p> <p>Ја нисам дизала главу, наслон 
 гомилице избеглица дрежде од ране зоре па до мрклога мрака, па се као бујан поток разли кроз с 
мах ниже начелства, где су од ране зоре па до мркла мрака увек поседнути столови, те је тешко м 
е.{S} Распитајте се мало; распитајте се па ћете чути, да су београдске кафеџије писари у штабов 
учник! — кликну Бојко весело, осврте се па нас погледа све редом, као да би хтео да један део с 
жде пред вратима по цео дан, превију се па одлазе даље.{S} Многи и падају, не могу даље; дигли  
паст, зашто?{S} Идем натраг, предаћу се па шта ми Бог да!{S} Ако мене закољу, децу ће ми ваљда  
тако излази, иде по пољима, дозива дете па се опет врати.{S} Нека, лакше јој је кад тако чини!< 
ишу.</p> <p>Требала сам да намирим дете па да пођем за кола.{S} Кажу тешко их је наћи ал тражић 
 помишљао на себе а сад, чим први крете па за њим и други, а нас обухвати страх и хитно, узбуђе 
а!“ — „Е, кад је тако, попе, а ви идите па их зовите!“ — „Пошли би, ага, кад би знали где су ал 
а стазу од старичине <pb n="19" /> куће па све доле до обале, до онога места где је Новичин чун 
и својим плавим шињелима поља и удолице па изгледа као да су раскинута парчад облака попадала н 
 зар их је мало.{S} Редом дуж железнице па готово у свакој вароши.</p> <p>И ја сам пошла редом  
ли на прозоре и измилили испред болнице па довикују отуд:</p> <p>— Одакле господине капетане?{S 
ио Јеванђеље а ми сви припалили свећице па ти она пећина изгледа као црква под земљом.{S} Кад з 
ви онај обраћајући јој се — стегни срце па трпи, кад ти је таква судбина!</p> <p>— Идем опет да 
в осмех.{S} Једном заусти да нешто рече па се трже и уздржа, али тешко уздахну.</p> <p>Колико ј 
се од њих да су Србијанци потерали наше па их млате и гоне да се осврнути не могу.</p> <p>— А ј 
бину.{S} Паде, па, жали за мном, издише па ме гледа — а сузе му теку.</p> <p>У том разговору ст 
— пита га брижно жена.</p> <p>— Наиђоше па питају има ли женске чељади да их дворе.{S} А ја рек 
тио је да је одлио мало горчине из душе па му је ваљда сад било и лакше.{S} Ипак, у једноме тре 
и и вас подворити.{S} Они ме се окануше па одоше даље</p> <p>— А како су на другом месту?</p> < 
 господине.{S} Прислоним пушку уз образ па на једно око зажмурим а на ово друго не видим; ал оп 
 очекивали смо са нестрпљењем нишки воз па да од путника сазнамо што.{S} Али је и нишки воз има 
 коленима.</p> <p>— Шта велиш, пушка би па прође, а?</p> <p>— Хоће да остане за зајчеве! — дода 
 пушке.{S} Ми гледамо за њим како граби па и радујемо се његовој срећи и завидимо му.</p> <p>—  
ц а вуку снажни и рогати државни волови па онда, путничка кола са арњевима и уморним коњићима,  
подржи овако! — теши сам себе онај први па додаје: — Изгледа ми као да се сад бијем за моју њив 
 онда извини.{S} Ја сам мислио ко други па да те пустим. <pb n="356" /> А овако метни братац ра 
да један другом сјуримо бајонет у груди па увек одбијем ја његов а он мој ударац.{S} Најзад ја  
ини, сад већ са намером да се ту задржи па да у име Божје и борбу прими, осећајући се сад већ к 
{S} Клиза и пада.{S} Дижу га, он полази па опет клиза и пада.</p> <p>— Падам често! — вели.</p> 
 поче да се колеба и пуковник то запази па пожури опет предњим редовима, који су стопу по стопу 
сушила се по оделу и бела поља од слузи па осветљена вечерњом светлошћу, преливају и сјакте као 
хране мало, што су домаћини посакривали па не смели после због Турака да износе, довела се и ст 
? — буни се војник. — Нисмо их пљачкали па да ме је срамота; нисмо разбијали и отимали.{S} Непр 
 сваком редом, као оно кад сам био мали па о слави дочекивао госте под шајкачом.{S} Па да знате 
и... многи су <pb n="643" /> и промрзли па остали, нису могли од јутрос да крену, а овај грешни 
сет, ништа више.{S} И јуче су прелазили па изгинули! — говори с оне стране улице један бакалин, 
е а придигли се и они који су лешкарили па се повили око ватара и само се виде осветљена лица и 
рашна година.{S} Борили се наши, борили па изнемогли.{S} Нико да помогне, нико да одмени, нико  
рапорт, капетан се за тренутак размисли па ободе коња и хитно се врати батерији те издаде наређ 
ћу гомилу и час застао на једној страни па се појавио на другој, ближе или даље од нас.{S} Прип 
те...</p> <p>Онај у диму опет се зацени па кад га пређе а он упаде у реч.</p> <p>— Не мислимо,  
р умор, неспавање и рана зора у планини па се дечица најежила и прибрала уз мајке.</p> <p>Свако 
 овом мразу! — И устаде овај добродушни па сам одвеза врвцу, којом је малочас везао врата и про 
а домаћини избуде робље, да се потовари па да сви крену цркви одакле ће са свештеником у планин 
с крова па до земље.{S} Пролазе жандари па реже а не могу му ништа, Царев је дан.{S} Да видите  
S} Ако и не буде Србије, новина ће бити па ћемо се разрачунати!</p> <p>Обузе ме тешко осећање о 
, код Гомсића, где Дрим ваља пребродити па ући у Скадарску равницу, већ допире блажи ветрић, ве 
ба <pb n="29" /> туђим језиком говорити па ће он то разумети.{S} А кад ни једно ни друго питање 
са Тетовом и могли би се тамо повлачити па на Битољ.{S} Овако, куда ћемо?{S} Идемо у Призрен, д 
ећ и до тога да се није имало шта јести па пођосмо копати неко корење по планини те се њиме при 
их људи, појели све што се може појести па сад нема ни за њих ни за сиротињу хране те канда мис 
м.</p> <p>— Ја од ње немам више користи па била дуга до чланка, као сад, или до лакта или само  
ли и натоварили а нана нас све прекрсти па изиђосмо из куће у густи мрак.{S} Није се ни стаза ч 
>— Што?</p> <p>— Тако.{S} Хтео сам поћи па ме одвратише.{S} Оно је, брате, несрећа онај Чакор.{ 
а се ваљају по блату...{S} Да идем кући па да понесем деци да играју, овако не знам ни сам што  
 плотуна са чамаца.{S} Пролазе рањеници па их питам а они веле: „Не може им се ништа.{S} Отерас 
е прекидати.{S} Најпре на једној кућици па на другој, почеше на неосветљеним прозорима да се по 
гона, ври, чека.{S} Тек прскоше сандуци па кад поче да се просипа по блату орден.{S} Сви сандуц 
орака пустили али пре наилазили другачи па се чељад преплашила!“ — „Е, кад је тако, попе, а ви  
ливати цара српског.{S} И бабу пуне очи па ми само шапће: „Упамти, сине, ово!“...</p> <p>Он опе 
ојко, нек да Бог да се ово сретно сврши па се ти нећеш вратити у село без медаље за храброст!“  
де сир и хлеб и пуца.{S} Поједе залогај па узме пушку и испали је.</p> <p>— Ручаш, чича?</p> <p 
ги је опет тако одлучио да иде на Рожај па у последњем тренутку остао, предомислио се, казали м 
и за ваш народ.{S} Пао велики црн облак па све покрио и легао мрак на земљу.{S} Кроз тај мрак н 
ио се у кафани где му је спремљен конак па се затим повукао у собу и убрзо уморан легао.{S} Бил 
час је умро један аустријски заробљеник па обуци његово.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Ако је истина 
р ја знам где.{S} Шта ћеш кад си војник па мораш.</p> <pb n="358" /> <p>— Е то је оно!</p> <p>Р 
ти горе.{S} Рекоше ми да журим у Ресник па отуд у Младеновац, да се тамо јавим начелнику станиц 
 молитва Богу.{S} Попа ставио епитрахиљ па отворио Јеванђеље а ми сви припалили свећице па ти о 
је сваки био донео.</p> <p>— Ја остајем па шта Бог да!{S} Не могу ја са четворо деце на тај стр 
анцима...{S} Хоћеш ваљада да ти верујем па и ја да останем да ме заробе!</p> <p>— Не кажем то,  
 очи.{S} Плачем и не могу да се уставим па ето ти!“ А кад год бабо оде у Београд он донесе отуд 
, војнике Краља Петра први пут да видим па тако, као робове?{S} Не, Бога ми, но сам се сакрио д 
пред кућом кад ме удари тане.{S} Стојим па гледам и мислим се да л’ да оставим кућу... мислим с 
> <p>— Хо, брате, баш не могу да заспим па то ти је!</p> <p>— Што, тврдо? — пита га његов сусед 
из Ђаковице се може да избије и на Дрим па да ти затвори све путеве.</p> <p>— А Дебар, а Битољ? 
/> је, ага, ево и сама Марка пред тобом па нека каже?“ „Добро, вели, попе, та ти је реч спасла  
 је добио премештај са сеобеним трошком па иде на нову службу!</p> <pb n="233" /> <p>— Пази ова 
е а оно рекло нешто ружно те они пушком па у чело.{S} Рекоше нам још, изгледа да се спремају да 
 код мене.{S} Угодила се са мојом женом па јој добро, а заволела је и децу.{S} Имам једну девој 
им сломовима српске државе: под Бодином па затим под Чаславом, под Лазаром па затим под Ђурђем  
ином па затим под Чаславом, под Лазаром па затим под Ђурђем Бранковићем и најзад под Карађорђем 
} Била је богата и дрхтала је над паром па је све код себе чувала.{S} Кућу јој једнога дана зах 
.{S} Знаш како је, заговорио се с децом па и не осећа како време промиче.</p> <p>У том се Бојко 
онићу се врло радо, лећи ћу чак на друм па нек ме прегази, само нек стигне за времена тамо, на  
авају.{S} Бегали су на коцељевачки друм па за Ваљево.{S} Други су се сакрили у подруме и затвор 
ац, Лозницу, Ваљево а само још који дан па ће и Београд пасти.{S} Протераше једнога дана кроз В 
 грануло и поздравио га је најпре један па два а затим читав хор топова и плотуни пешачке паљбе 
словну <pb n="542" /> цену купити један па и два коњића али шта они могу понети, можда по једно 
и.{S} Сутра само потражите где год стан па се одморите.</p> <p>— Да тражимо стан? — изненади се 
 спавао:</p> <p>— Ето, и ти си онакажен па те ја ипак волим!</p> <p>Његово око сену гневом и мр 
.</p> <p>Он чучну и унесе руке у пламен па поче да их крави, а као кирију за грејање морао је о 
 успели да га натерају да иде у Призрен па они остали и даље да решавају.</p> <p>— Шта ли решав 
 вероватно погодио шта сам ја премишљао па настави непитан:</p> <p>— Био сам ја, господине, там 
 на тај страшан пут.{S} Да сам бар знао па да нисам ни довде петљао.{S} Да сам остао у Крушевцу 
али да је све путеве и све стазе прошао па би знао усред ноћи ко усред дана ићи.</p> <p>— А как 
 куда ћу, само зато што сам га послушао па седео четири дана у Призрену, ни сам не знам зашто.{ 
 Ухватили сте то креманско пророчанство па га растежете као армонику, како вам кад треба.{S} Ла 
ега — не жуљи га ципела него пригладнео па отворио козерију и фруштукује а оволики народ чека.< 
говоре чак ни иста лица; један је почео па се одвојио и пришао другој гомилици а наставља неко  
 границе, отвори писмо, прочита га брзо па се врати погледом и прочита га још једном идући од р 
 једнако нешто улазио у цркву и излазио па се шапатом договарао са старијима.{S} Најзад, попа о 
/> које друго.{S} Е, сад нека дође неко па нека каже: „Ама ја не бих волео на то поље!“ Шта ће  
нате путеве, познате њиве.{S} Мало мало па по неко узвикне: „Ено њиве Петрове, а Петар остаде,  
} Сваки дан смо мање јели али и то мало па понестало и настаде велика оскудица а Турци још не м 
други зид, занео се и трећи и, још мало па један ужасан крах, један ужасан слом и све се сручуј 
на, затегнута кожа.</p> <p>— Изгладнело па битисало! — рећи ће један из гомиле.</p> <p>— А можд 
е ждерала децу.{S} Падне тако пред село па писне а мајке свако јутро по једна, носе јој своје ч 
кога таквог рсуза, боље да га каже село па само њему да суде и ако има у кога пушке боље да је  
 Људи, да потражимо које арнаутско село па да се предамо Арнаутима на милост и немилост.{S} Бић 
н им казује.{S} Вели, Турци пали у село па није смео раније да се искраде јер наредили да нико  
ња, које нам је дечанско звоно објавило па до ноћи, тако је брзо минуло да нас је густ и непров 
уго ишао.{S} Напред опет нешто загушило па <pb n="392" /> се зауставио цео покрет у месту.{S} К 
мо што више, да их нахранимо и огрејемо па да их пустимо.</p> <p>— Да нам је каква велика рибар 
ци.{S} Нећу да се хвалим, ал ето ту смо па питајте, борили смо се као прави Србијанци.{S} А кад 
 воза најпре једну бошчу, па онда једно па друго дете а затим и сама узе прескакати ограду ваго 
>— За то да патиш!{S} Тако ти је суђено па ето ти! — одговара други који је потпуно разумео пре 
д су преметали Турци а то било одвојено па не запазили, те он дао сад да се исхрани народ.{S} О 
да му претресе мутвак.{S} Овај учини то па нађе тамо две скривене пушке.{S} Агу спопаде прави б 
од бола.{S} Старац ил опази ил осети то па додаде:</p> <p>— Није црква од мермера, нема ни звон 
а. <pb n="365" /> Газиш оно пусто блато па ти тежа нога него и пушка и торба и муниција заједно 
 дивизије“ самар с магарета пао у блато па сад збира расуте ствари и брише их. — Није истина да 
и кошуља, коју је војник са себе скинуо па обуко блузу на голо тело и државни во, којега је вој 
ићемо се на оном свету.{S} Бог је добар па ће нас све сабрати код себе.</p> <p>Старац је говори 
да разваљује.{S} Неко казао да је шећер па нагрнуше и жене и деца са корпама, бошчама и џачићим 
 од синоћне вечере?{S} Узми један тањир па скупи све што има од хране, па јој метни овде, пред  
бу.</p> <p>— Није га ни срамота, официр па лаже!</p> <pb n="411" /> <p>— Склањамо се с пута вој 
 из Ердута.{S} Био је аустријски официр па је пребегао прошле године са целом стражом и примљен 
енике.{S} Српски се војници боре за нас па не могу рањени ићи пешке, а ми можемо.{S} Је л’ те,  
</p> <p>— Српски се војници боре за нас па не могу рањени пешке ићи! — понови он узбуђено. — А  
спаса?</p> <p>Потпуковник заћута за час па нагло додаде:</p> <p>— Било би га!{S} Управо, могло  
ла?</p> <p>— Чекала сам дуго, од јутрос па све до сад, па нисам могла више.</p> <p>— Јеси је тр 
>Ноћ је већ била дубље замакла, још сат па ће поноћ а млади принц, наслоњена чела на обе руке,  
лабости душевне, један нехотичан покрет па да се оде у смрт.</p> <p>Миран и поуздан поглед који 
 оваквим приликама, човеку досади живот па га да буд зашто!</p> <p>Кретосмо даље измирени мишљу 
знам.{S} Нисам смео да напуштам дужност па да им пођем у помоћ.{S} Сами су се помогли, не знам  
о милује га један пут, два пут, три пут па затим одлете мору на пучину.{S} Други пут опет, руме 
 Јована Крститеља.{S} Прште два три пут па се угаси а онога Радојицу тај час спопаде нека језа  
 свећи.{S} Прелети га једанпут и двапут па, не говорећи ни речи, подписа завој и врати га ордон 
е налазе у Санџаку, могле би сићи у Пећ па одатле, преко Андријевице и Подгорице, наставити ка  
жици.{S} Развио на земљу прљав пешкирић па једе сир и хлеб и пуца.{S} Поједе залогај па узме пу 
и, где хоћеш, зађи у који хоћеш сокачић па ћеш увек срести исту слику: људе дроњаве и у ритама, 
ко, море, исушиће се!“ Наиђе мразна ноћ па не смеш да мрднеш прстом, мислиш сломиће се, а Бојко 
и непогода утишала и овладала ведра ноћ па треба грабити.</p> <p>Са Ветерника, на који смо се к 
 онако смо искрвављени.{S} Скоро ће ноћ па ће нам она помоћи; он ће ме одвести, одвешће ме међу 
дњи је час.{S} Чекамо сваки час наредбу па и ми да напустимо станицу.{S} Да могу, госпођо, ја б 
 распорио мртва вола, избацио му утробу па се он увуко унутра, у вола, и тако је проспавао.</p> 
Па кад дође слава а ја шајкачу на главу па дочекујем госте и све салутирам.{S} Тек дође господи 
диже младићском гипкошћу и узнесе главу па јасним, одлучним гласом додаде:</p> <p>— На Ситници  
Београда.{S} Мајки шрапнел пробио главу па лежи мртва а оно крај ње, седи и игра.{S} Па рекох,  
њела и натуче капу на незачешљану главу па пође кроз ноћ телеграфу да потражи Чачак те да распи 
 Сликар! — одговори и тужно махну главу па додаде више себи. — То јест, био сам сликар...!</p>  
ко Јањева и Гилана, сече Бињачку Мораву па савија на југ Качанику и слази падином Шаровом те, о 
ти кажем, као кад туђа стока уђе у њиву па је склептају са свих страна и ко стигне тај удари.{S 
ло и даље одступати, од Ужица на Пожегу па у Ариље а одатле на Гучу.</p> <p>Официр оборене глав 
ошто је прележао рану, те добио поштеду па се сад занима по мало у дућану док му не истекне пош 
 <p>— Значи, да Бугари одиста одступају па је железничка линија можда ослобођена те их враћају  
лико ми је обећавао повести ме у Србију па ево како ме је послао!</p> <p>— И како ми је било ка 
мовима почну збирати растурену пешадију па чак и оне трећепозивце <pb n="186" /> које је мало ч 
а наслонио се на дирек који носи капију па, борећи се са дремежом који му намеће недоба и мраз, 
е доле.{S} Уђем у једну удубљену капију па само промаљам главу и гледам шта се дешава.{S} Борба 
хују.{S} И пролазници застају, ослухују па одлазе даље, не говорећи ни речи.</p> <p>У кући, где 
савијеш главу под кров.{S} Остави пушку па гледај да уђеш у ред ка и сви други.{S} Нађи, веле,  
гли би те ухватити у србијанскоме оделу па ако те познаду, обесиће те а овако, затећи ће те као 
ћу ипак.{S} Сама сам с дететом на крилу па ће ме можда и примити когод у кола.</p> <p>Али нисам 
>Међу онима што су се кренули ка Битољу па се вратили са Љум-Куле и вајкали се гомили која се о 
у.{S} Једна је од тих линија ишла Дриму па његовом левом обалом до Љум-Куле а одатле право на ј 
ватила, као пламен кад ухвати целу шуму па хајде, нађи ти сад дрво на које би се могао попети и 
а и Жедна, пролама се кроз ноћну тишину па ти изгледа као да се негде далеко нешто непрекидно р 
табна секција Косова Поља, загледа у њу па за тим диже главу.</p> <p>— Одите овамо, одите ближе 
пласта заменио син, и наложио сам ватру па, грејући се и сам, упустио се и у разговор.{S} Био ј 
 видиш, на ово поље мораш повући фигуру па да направиш мат, на то и ни на <pb n="39" /> које др 
љском светлошћу и он се окрете ађутанту па рече:</p> <p>— Наредите све што треба, хоћу сутра да 
 као оно кад пожар на мах обухвати кућу па се становници њени спасавају дочепавши узгред ма кој 
 рече ми: „Боље да идеш!“ Забравим кућу па отрчим до тетке да њу припитам и, ако она бега, да п 
олиле, кад су остављале овде своју децу па ето, земља сузу упила а туга остала.{S} Тај терет мо 
ит затвори кућу, него тако... узех децу па ајде! — одговара жена са митровичког воза.</p> <p>—  
чујете о слави кад бабо казује здравицу па помене светога, па онда Цара Душана и Обилића и Марк 
а Дримом ка Скадру и други, на Ђаковицу па кроз Црну Гору опет на Скадар.{S} Трупе, које су већ 
..</p> <p>Он на један мах прекиде причу па ће ме упитати:</p> <p>— Ја овај, развезао а не знам  
Па шта је ово сад?“ Поп се сави сиромах па му вели: „Господару и ага, Бог па ти!{S} Што смо ти  
еђима притиснуо, окрете се и закључа их па извади кључ из браве и метну га у џеп.{S} Мене подиђ 
ави.{S} Најзад, кад би време, ја изађох па га упитах: „Хоћемо ли, бабо?“ — „Хоћемо кад морамо!“ 
о хоћеш, остави у нама само један живац па ћемо из њега опет да израстемо!</p> <p>Други један,  
улицу Страхињића бана, полегали у ланац па сипају ватру.{S} Ја сам остао код позоришта и сишао  
огама, појаха га понова, сатера у шанац па шанцем потера напред да види шта је то тамо.{S} Мора 
уке и моле.</p> <p>Опет дану приповедач па одмах настави:</p> <p>— А надрли смо као манити, не  
 шљунак се расипа.{S} Под воз да легнеш па ћеш пре остати жив но у Топчидер да одеш.{S} Пошао с 
</p> <p>— Ако, упамти, треба да упамтиш па да причаш, свима да причаш.</p> <p>Што се даље иде,  
дно, у бескрајње море болова!...</p> <p>Па ипак хвала Уцињу!{S} Пет дана одмора и мира, колико  
 а свет стоји убезекнут и гледа.</p> <p>Па онда настави, још задихан од трчања:</p> <p>— Два мл 
та туђина била је глад и невоља.</p> <p>Па онда, до Призрена било је пута, било је друмова, сла 
> <p>— Их! — учини овај с врата.</p> <p>Па се мало затим присети и узвикну за војником, који је 
трављено удара крилима о зидине.</p> <p>Па ипак није <foreign xml:lang="it">Dulcigno</foreign>  
дине што би осетили мало сувоте.</p> <p>Па тако ту поседали крај друма, те један узео иверку и  
ко да их упути где би преноћили.</p> <p>Па ипак, та густа и тамна ноћ, није била тако глува.{S} 
о и заборавимо сваку неугодност.</p> <p>Па и под тим околностима ја нисам могао дуго и дуго да  
е напред и води волове за узицу.</p> <p>Па онда се нижу тако редом слика за сликом.{S} Читав бе 
лечом иза којега је Вук замакао?</p> <p>Па и ако овај спровод прати увек нема тишина и саучешће 
ну.</p> <p>— Да, ја сам, ја!{S} Како си Павле?{S} Је ли и тамо хладно?...{S} Је ли кишовито?{S} 
а спије не слутећи а домаћини да бдију, пад кад о поноћи попа удари три пут у црквено клепало т 
аново и запалиле магацине са храном.{S} Пад је Куманова неминован још за који сат.{S} Команда Т 
позива.</p> <p>— А зашто ви везујете за пад Београда догађаје који ће настати?</p> <p>— Јер то  
ку трагедију српскога народа.</p> <p>За пад Београда сазнали смо 26. септембра а сутра дан већ  
ош у Скопљу, последња два три дана пред пад, били смо заједно на седници грађана, који су у нач 
и падају на њ’ дробе га у ситну парчад, пада већ и други зид, занео се и трећи и, још мало па ј 
јим очима.{S} Иде се жмурећки, насумце, пада се, посрће се, враћа се одакле си пошао и опет пол 
на околност?</p> <p>— Нећу то, брате! — пада у ватру учитељ —</p> <p>Али хоћу да му Куманово бу 
S} Поче киша опет да промиче а затим да пада све јача и <pb n="472" /> најзад се проли као да с 
/p> <p>Све те околности, у моменту када пада Страцин а нагло се бега из Куманова, биле су и сув 
је.{S} Леп са зидова у великим комадима пада а диреци у дуваровима већ се претварају у жар.{S}  
ушанова, па сада кад једна српска круна пада!</p> <p>И да ту мисао подвуче и појача, он пружи п 
се расипа звезда репатица а златна роса пада на поља и у тренутку изчезава.</p> <p>У возу су из 
нама; кад својим очима гледате како све пада, како се сурвава и претрпава домове, и људе, претр 
P19201_C5"> <head>V</head> <head>Скопље пада</head> <p>Дуги низ кола стоји од јутрос пред свима 
њему и иначе клецају колена.{S} Клиза и пада.{S} Дижу га, он полази па опет клиза и пада.</p> < 
.{S} Дижу га, он полази па опет клиза и пада.</p> <p>— Падам често! — вели.</p> <p>— И ми Велич 
 рањенику.{S} Свет бега на све стране и пада од куршума.{S} Жене вриште, деца плачу...{S} Њихов 
стока толико малаксала, да већ посрће и пада.{S} Месец дана та стока, неисхрањена, без одмора,  
храњена, несклоњена, малаксава полако и пада крај друмова.{S} Ослободили га јарма, одвели га ва 
упцу посише отров са усана Маваркиних и пада поносно крај ње.</p> <p>И тај понос, несавитљиви п 
 својом; час на очајни клик онога, који пада али се не предаје; час на писак напуштених сирочић 
на којима су почивали; цигла са треском пада у жар и развејава око себе густе снопове варница и 
тепе Степановића, да види Лесковац како пада.{S} Ту је, на положајима, пробавио цео дан и, тек  
тим треском читаво једно огромно платно пада, засипа улицу, претрпава децу и људе и настаје ври 
 а он, немоћан, сломљен, остављен, опет пада и зароњава главу у блато, гаси му се поглед и слаб 
 збијеним колонама, наши се боре, гину, падају и — боре се.{S} Гранате већ прелећу варош и пада 
прву своју љубавницу, да је грле и да — падају.</p> <p>Румена се крв измеша са мутним валима Са 
ек кад су непријатељске бомбе почеле да падају измеђ кућа и тада су се задржале у нишкоме <pb n 
 име.</p> <p>— Почеше најпре гранате да падају у варош, па се онда зачу отуд од Дреновца велика 
да и планине.{S} Почеше опет гранате да падају међу нас.{S} Неко зајаука на друму, неко писну и 
м Шору, где смо ми становали, почеше да падају кућа до куће, од кафане Шарана па редом.{S} Задр 
и сок, као млада крв оних што борећи се падају и гину прскајући, руменом крвљу наша поља и горе 
, превију се па одлазе даље.{S} Многи и падају, не могу даље; дигли се из болнице неоздравели,  
бучени и необувени, па прозебли успут и падају нити се могу више дићи.</p> <p>— Једнога дана, д 
боре се.{S} Гранате већ прелећу варош и падају највише овамо, код железничке станице, где је Ко 
} Маса се заљуља и посрне унапред, први падају и маса их гази и надире.{S} Урлање гомиле, која  
ху, цреп пршти и сручује се, оџаци који падају на њ’ дробе га у ситну парчад, пада већ и други  
<p>Посрће се све више и све чешће, коњи падају а људи малаксавају и изостају.{S} Почињу се већ  
 све јача и гушћа.{S} Већ први рањеници падају и повлаче се ка Слатини.{S} Топови још ћуте, јер 
.{S} Непријатељска зрна једно за другим падају међу наше и косе а наши трпе и ћуте и — размишља 
, умиру избеглице, не умиру управо него падају.{S} Шта можемо? — он се окрете кмету. — А има ли 
е шајкачу с главе. — Гледао сам их како падају, ти часни младићи, опијени славом оружја и љубав 
ли Арнаути пушкама из заседе, те ту већ падају прве жртве несретних избеглица које ће се затим  
 и настављала плести а уморна јој глава падала на груди.{S} Жижак је догоревао а догоревала је  
 мајака и писак деце.</p> <p>Гранате су падале једна за другом, увек у гомилу, увек пропраћене  
ва.{S} Падали су успут људи као мушице, падали су и дизали се или су остајали тамо да гробовима 
а већ се нигде није могло наћи дрва.{S} Падали су успут људи као мушице, падали су и дизали се  
е, када су око њега праскали шрапнели и падали војници.{S} Поднео је све, све, и ево је сад мал 
а су наши млади официри гинули храбро и падали као снопље.</p> <p>— Част и слава им! — рече под 
а крову, догорели балвани са треском су падали, основни се зидови делом порушили и кров је већ  
она гласина.</p> <p>— Видео сам, кад је падало Скопље!</p> <p>— Не! — пресече он одлучно.</p> < 
та нагомилао да никоме ни на памет није падало да <pb n="349" /> почисти све.{S} Главно је било 
н полази па опет клиза и пада.</p> <p>— Падам често! — вели.</p> <p>— И ми Величанство! — теши  
 не слутећи да ће по скадарским улицама падати као снопље и умирати од глади.</p> <p>Последње т 
 сама у соби, док већ и мрак није почео падати.{S} Кад се смрачи а мене опет обузе неки страх.{ 
{S} Засипаће нас и претрпавати сметови; падаћемо у поноре и амбисе; клаће нас и убијати дивљи А 
е светиљке, нигде живота.{S} Крхаш се и падаш у рупчаге излоканога сеоскога пута, нападају те о 
у пред вратима.{S} Кад сам већ кренула, паде ми на памет да будем болничарка у тој болници.{S}  
ет детињи <pb n="477" /> врисак и плач, паде ми на памет да сам му том руком мало час брисала ч 
рознице.{S} Уједанпут ми <pb n="413" /> паде на памет да се помолим Богу и клекнула сам крај кр 
 ето, нећу више бити србијански роб.{S} Паде ми на памет и бабо и пожелех баш, као никад, да ми 
равдати нити ублажити ругобу појаве.{S} Паде ми само, у томе тренутку, на памет да ми је да у о 
осово, гледа <pb n="219" /> и плаче.{S} Паде ми не памет, у томе тренутку, некадањи Лазарев пол 
 вечери из села те се ми забринусмо.{S} Паде и ноћ и полегасмо а нико из села још не дође.{S} Б 
пушку и наставља журно паљбу на нас.{S} Паде још један и то овај погођен у срце.{S} Није ни зен 
>— Погоди га куршум, овде у слабину.{S} Паде, па, жали за мном, издише па ме гледа — а сузе му  
смрачи а мене опет обузе неки страх.{S} Паде ми напамет да упалим кандило али у кандилу није би 
шљао.{S} Ал најзад стеже срце и наредба паде:</p> <p>— Пали!</p> <p>Млади потпоручник узе нешто 
<p>— Скидај или...!</p> <p>Бела застава паде са општинске куће, поскидаше се и са осталих кућа  
заразило и кад смо се вратили у Београд паде у постељу тешко болесно.{S} Уложила сам у негу све 
Кад га ослободише штранга, коњ посрте и паде на ребра а главу положи на земљу.{S} Ноге му почеш 
 — приметиће неко и одиста, сад нам тек паде у очи да нико његов не изађе за њим, те узесмо да  
а десетина прескочи јарак а из ње један паде рањен од Бојкове пушке.{S} То већ трећи.</p> <p>Ја 
сећам да сам рањена! — али ми у тај час паде на памет детињи <pb n="477" /> врисак и плач, паде 
Беранима и Чакору али, вечерас, кад већ паде први сутон, на један мах, нити знаш од куд је доша 
ском поплавом, као ово сад.</p> <p>Њему паде на памет онај детињасти страх, који га је увек обу 
 чување реда и поретка у вароши.</p> <p>Паде предлог да се организује грађанска гарда и дивизиј 
 да се не би на друму распадало.</p> <p>Паде ми на памет онај коњ што је тамо негде испред Штим 
 Треске, одакле ће се дохватити Шарових падина те пружити руку нашем десном крилу.{S} Тако би б 
ожјима њиховим води се борба.</p> <p>На падинама Шаровим, под које нас води пут, избија с време 
ној обали Биначке Мораве, а на западним падинама Карадаговим, Бугари продиру кланцима Прешовски 
 утрина, и тек кад би се дочепали какве падине што би осетили мало сувоте.</p> <p>Па тако ту по 
ебацио на десну страну Вардара и заузео падине и повијарце Водне планине који се спуштају до са 
прату и висином положаја саме зграде на падини брда уз које се пењу призренске куће, прозори гл 
ораву па савија на југ Качанику и слази падином Шаровом те, обухватајући Тетово и Гостивар, спу 
ки идеал већ тада био да <pb n="514" /> падне на бојишту за Отаџбину.{S} Када сам му ја доцније 
ла нека аждаја која је ждерала децу.{S} Падне тако пред село па писне а мајке свако јутро по је 
или, ваљда, што непријатељу не треба да падне у руке.{S} Требало је видети ону страшну и тужну  
овни камен, што се ова заљуља и хоће да падне, тако је и отаџбина наша — то се у Крушевцу већ ј 
S} По где кад само, кад са којега стола падне гласније каква новост, сви остали столови ућуте и 
ети, или управо, ви ћете видети тек кад падне Приштина — забобоња опет она гласина.</p> <p>— Ви 
да цео свој подрум да као напојницу кад падне Сарајево. — Они су из Митровице друмом у Липљан а 
амном.{S} Бојала сам се да која кућа не падне на мене, да ме не прегазе коњи, да ме не обори во 
у очитам буквицу те да му никад више не падне на памет да кога убеђује.{S} Па ето...</p> <p>— У 
 <p>— А ја запео, па све казујем што ми падне на памет! — извињава се он, бојећи се да није пре 
а дунавском кеју, испод кланице.{S} Чим падне Београд, догађаји ће почети нагло и брзо да се ни 
 ни за сиротињу хране те канда мисле да падну у које друго село, да и њега обрсте.{S} Дај Боже  
, ако се бар могу да спасу топови да не падну у руке непријатељу.</p> <p>Одмах за батеријом иду 
тале.{S} Настале су пред крај Септембра падом Београда и низом невоља које ево још трају.{S} А  
је батерија изгубљена јер је Чачак пред падом.</p> <p>— Ипак, она синоћна обавештења писарева н 
мао, уверим да ћемо овде остати, али ми падоше на памет речи онога официра у механи и не одгово 
вуче се благ али и болан осмех.{S} Њему падоше на памет синоћне речи војводине: „Ако си ти онај 
рби на Ади Циганлији.</p> <p>Ту вест, о паду Београда, потврди ми један официр из команде трупа 
вор.</p> <p>Јасно је било, да је глас о паду Чачка морао изазвати запрепашћење у Армији, која с 
 начелник Штаба и капетан понови вест о паду Чачка.</p> <p>— Ама, је си ли ти луд, знаш ли шта  
ам мало дана затим, када првога дана по паду Скопља чусмо, да је у Феризовићу извршио самоубист 
м; на којима позади стоје два избријана пажа са белим перикама; пред којима и за којима јаше ес 
сву пажњу на његово казивање и, што сам пажљивије почео слушати, све сам више жалио што нисам п 
тах ја, после дуже паузе, врло пажљиво, пажљиво као кад се рањеник прихвата те да му се не повр 
офере, дењкове.{S} Све је то ишло тихо, пажљиво, шапћући, без уобичајене ларме у таквим прилика 
реферише о свему.{S} Болесни војвода је пажљиво саслушао реферат и дуго, дуго мислио.{S} Најзад 
ти.</p> <p>Млади пријатељ мој осврте се пажљиво око себе да види слуша ли ко и ако смо били сам 
ом сипала а он се провлачио уз зидове и пажљиво заклањао за углове улица, док није допро до сво 
} Где кад би застао, зауставио дисање и пажљиво ослухивао на тим вратима, па кад не би ништа чу 
слоњених главица на њена колена.{S} Сви пажљиво упрли погледе у њене усне, како не би ни једну  
ћи се иза вагона, да се повлачим газећи пажљиво по земљи како ни најдаљим шумом, не би одао стр 
ку коју дебели зидови бацају и измичући пажљиво да не пробуди оне који су, немајући крова, поле 
су војници, који су товарили, тај посао пажљиво и тихо радили, ипак се није могло избећи да се  
в? — запитах ја, после дуже паузе, врло пажљиво, пажљиво као кад се рањеник прихвата те да му с 
 склони под кров, бадава му је обраћана пажња на мраз који је све више стезао, старац је упорно 
 вестима из Бугарске поклањати све већа пажња, једнака готово као и вестима са бојишта.{S} Све  
ам ја!</p> <p>У истини слушао сам га са пажњом.{S} Било ми је чак пријатно ово његово наивно ка 
и даље казивање.{S} Довде сам слушао са пажњом а затим ме је сан савладао.{S} И чудан сам сан у 
је дворе.</p> <p>Арнаутин је са великом пажњом, не скидајући погледа, посматрао силу која је пр 
аљ проводио брижне дане, пратећи будном пажњом ток, сваку промену и покрет, сваки успех и неусп 
 <p>— Видим вас, патите, нико не обраћа пажњу на вас.</p> <p>Она ми погледом рече да је тако.</ 
вост, сви остали столови ућуте и обрате пажњу тамо.{S} Бива да по гдекоји разговор, који је поч 
кочи поручик и док хтедоше да му обрате пажњу на Бојка, Бојкова пушка отпоче убрзаном паљбом: п 
 је у главном исцрпео, али сви обратише пажњу на велики број аероплана који се почео њихати изн 
 <p>— Гледај, пази!</p> <p>Сви обратише пажњу на ону страну одакле ватра бљује.</p> <p>— Ено, р 
 је легао на душу, скретао би говор или пажњу на други који предмет.</p> <p>— Можеш ли, сине? — 
ми да почне, али напрегну слух и обрати пажњу на другу страну.</p> <p>— Чујте! — рече — Ево их  
начило капитулацију.</p> <p>Краљ обрати пажњу на ове речи те то даде ађутанту још више маха и н 
пак наиђу појаве које су кадре скренути пажњу гомиле.</p> <p>На широкој пољани, која се простир 
дала бризи да се загреје, не обраћајући пажњу ни на кога.{S} Кад се буде загрејала она ће се та 
рене главе настависмо пут не обраћајући пажњу на гомилу која се ваљала друмом и која је промица 
 далеко испред батерије, учетворостручи пажњу.{S} Он још од ране зоре посла у извидницу једнога 
нисам могао да заспим и час сам обраћао пажњу на њихов разговор, а час га испуштао и поводио се 
пак жив разговор жена.{S} Нисам обраћао пажњу на тај разговор јер сам знао да се односи на оно  
оја је промицала крај нас.{S} Обратисмо пажњу тек кад цео покрет загусти на једноме месту.{S} О 
ивотињским гласом.{S} Кад сви обратисмо пажњу на њега он узе наричући казивати:</p> <p>— Јуче м 
де у даљини пуче пушка те сви обратисмо пажњу на ту страну, не би ли чули чију дреку или да се  
измешани људски гласови и сви обратисмо пажњу на ту страну.{S} Мало затим и навали свет да куља 
<p>Он прекиде причање јер сви обратисмо пажњу на једнога коњаника који нам је долазио у сусрет, 
, Качаник и Гиљане, привукао нам је сву пажњу; а Аустријанци се спуштају Ибром.</p> <p>— Па шта 
ричања мога суседа, који ми привуче сву пажњу на његово казивање и, што сам пажљивије почео слу 
и још мирнији у том погледу.</p> <p>Сву пажњу обратили смо на вести са бојишта и те су се вести 
крај ових, и не <pb n="540" /> обраћају пажњу на дворска кола о којима ова двојица воде тако жи 
г машинског депоа, неко обрати ђенералу пажњу на једну заосталу и прокислу тробојку на тој згра 
 нова, тежиле су да тиме изразе извесну пажњу према савезницима.{S} Отуда су и постала имена Ми 
рпска молитва.{S} Хрељин <pb n="530" /> Пазар је колевка српска, зачеће живота и државе.</p> <p 
друм и иду од једног до другог дућана и пазаре.{S} Ту су погађања, ту цењкања, јер се купује на 
давали чутурице да им се напуне вином и пазаривали поморанџе, алве, симите, воће, од оне масе с 
 наше <pb n="407" /> куће, код кога смо пазаривали, рече ми: „Боље да идеш!“ Забравим кућу па о 
пријатељ који је и сам пошао да на томе пазару купи штогод топло за под кошуљу, вели како је ос 
p> <p>— Кад нисмо остали у Митровици, у Пазару, у Приштини — ману сумњиво главом шпедитер подна 
S} Ох, кад бих смео, али не смеш пусто, пазе те као звера!</p> <p>— Ништа нисам видео око себе  
не! — одговара водник.</p> <p>— Гледај, пази!</p> <p>Сви обратише пажњу на ону страну одакле ва 
на нову службу!</p> <pb n="233" /> <p>— Пази овај, повуко целу зимницу!</p> <p>— Ови опет као д 
ницама, гледа овамо а не миче.</p> <p>— Пази нико га од његових не испраћа! — приметиће неко и  
у?</p> <p>Или ће га опоменути:</p> <p>— Пази, Господару, овде изривен друм!</p> <p>Они се чак ј 
е и оженио, из добре куће, а жена ми се пази с мајком као да јој је рођена.{S} Мајка и живи код 
Учи и слуша.{S} И да видиш само како он пази књигу, да му не кане кап воде, да му се не поврне  
а је морао поћи у Ваљево, рекао ми је: „Пази се, кад се вратим, да не чујем што ружно за тебе!“ 
д очима он и чула сам оне његове речи: „Пази, кад се вратим да не чујем што ружно о теби!“</p>  
пут ми је говорио како треба више да се пазим но остале девојке, јер немам мајке а отац ми чест 
ове постеље, него <pb n="648" /> сам га пазио и дворио га.{S} Жао ми га је било онако млада а т 
ије ништа, само пазио ме је, увек ме је пазио и саветовао ме је као брат.{S} Свагда предвече, к 
 n="400" /> <p>— Он ми није ништа, само пазио ме је, увек ме је пазио и саветовао ме је као бра 
ај сандук, легао је баш на њу.</p> <p>— Пазите, немојте оштетити даску да се не би познао траг! 
из заседе — рећи ће неко.</p> <p>— Зато пазите.{S} Поље је равно ал’ опет; кад наиђе какав пове 
} Хоћеш се умети чувати, хоћеш се умети пазити?{S} Ниси никад одио, ниси се никад од куће одвај 
бледих усана испуцаних од ватре.{S} Под пазухом му јабука коју му је мајка од милоште дала ваљд 
ав и усамљен.{S} Шајкача му је била под пазухом, у левој је руци држао упаљену свећицу а десном 
сам, онај старешина и носио је хлеб под пазухом те ми га пружи а затвори <pb n="414" /> леђима  
 по несрећи.{S} Она носи мртво дете под пазухом, прилази мирно начелниковом столу и полаже дете 
че, Мила; онај мушкарчић са јабуком под пазухом, можда Милан, Миланче, Миле.{S} И сви остали, к 
ларији начелниковој.{S} Он је носио под пазухом оно сироче а ја своје.{S} Ишли смо кроз улице п 
било других зала до оно што убише Марка Пајевића, али зло је било овамо у збегу.{S} Понестало х 
о и невоља у селу.{S} Турци убили Марка Пајевића, добра домаћина и оца двоје дечице која са сес 
нуо би крај нас какав прљави скопљански пајтон, носећи по ког официра који код куће болује а ид 
/p> <p>Пред подне већ почеше скопљански пајтони (фијакери) пуни ствари и жена с децом да слазе  
! — узвикну неко други. — Тамо је прави пакао.{S} Тамо граната сипа као киша, прашти дрво и зем 
 уздиже мост који ти изгледа као капија пакла и, пред сузама замагљеним очима изгледа <pb n="67 
чавала обалу спасења, сад постаде ватра пакла <pb n="687" /> која је лизала из крвожедних чељус 
ао да се уједанпут отвори ватрени казан пакла.{S} У оној ноћи, на друму, са дететом на рукама,  
 које су се 24-ог водиле на Дорћолу и о пакленој борби на Ади Циганлији.</p> <p>Ту вест, о паду 
ио једну мајку с дететом, која по овако пакленој ноћи бега испред Бога и испред непријатеља?{S} 
 и - омлитавило.{S} Жагор и жамор као у паклу, тропот по неравној калдрми као да једновремено д 
 од које су их прилике раставиле, има и пакосника који завиде онима који су боље прошли од њих, 
Па онда кујна Врховне Команде! — додаје пакосно један помоћник окружне благајне на чијем се лиц 
<pb n="545" /> <p>— Ех, држава — додаје пакосно изгладнели чиновник окружне благајне — држава ј 
ану да их чекамо! — додаје суво и скоро пакосно песимиста,</p> <p>— Па најзад и да се напусти!{ 
а?</p> <p>— Баци, брајко! — одговара му пакосно срески начелник, који је без игде ичега, са тор 
 ходника надлештава, где се још једнако пакује, чује се лупа чекића који закива сандуке и осорн 
 <p>— А није пала само пред Младеновац, пала је на целу Србију аждаја и ждере нам децу, ждере м 
ло. — Једно носила а друго водила па... пала граната <pb n="475" /> испред ње, дете се ваљда пр 
{S} Ударише ми сузе на очи као киша.{S} Пала сам опет на кревет и плакала.{S} Мислила сам на оц 
мели да се теше.</p> <p>— Крива Паланка пала, то значи Куманову нема спаса! — веле они који су  
 и прелаз.{S} Веле како је велика магла пала на Дунав наши нису ни опазили, до на два три метра 
е причињава као звезда која је догорела пала с неба, у нама та појава изазва исто осећање као у 
аја ка Врањи.{S} Али, Врања је већ била пала и непријатељ је надирао ка Лесковцу, који је још б 
бустави даљу борбу, јер је ноћ већ била пала, па се не може знати где се може наићи на непријат 
леда као да је аждаја гладна и халовита пала пред Младеновац, <pb n="505" /> па не пишти само ј 
е последње виђење с њом!</p> <p>Када је пала ноћ, последња ноћ пре но што ћемо кренути у планин 
у од Косова ка Призрену.</p> <p>Када је пала вечерас ноћ, ноћ од 12. новембра, Престолонаследни 
ао неповољне вести.{S} Крива Паланка је пала и Бугари напредују ка Страцину; у Врањи се дешавај 
 кроз које ће војска проћи и тек кад је пала мркла ноћ, повукли се у куће.</p> <p>Кућа у којој  
сти ствари баш крај те ватре са које је пала увреда. — Ви грађани мислите...</p> <p>Онај у диму 
шта друго неће бити него су ови, чим је пала ноћ, напали на наше бегунце - ради пљачке, наши су 
>Ја сам га чекао...</p> <p>Тешка ноћ је пала на моју Отаџбину, као да је злим дусима сметала св 
може спокојно проспавати.</p> <p>Ноћ је пала мутна и тамна; кишни су се облаци били густо сабра 
јска на оне крваве обале, крај којих је пала једна српска круна и где се зачела историја пораза 
астави сам да размишља:</p> <p>— А није пала само пред Младеновац, пала је на целу Србију аждај 
</p> <p>О креманскоме пророчанству није пала реч само ту за столом, говорило се о њему тих дана 
Мајка је чекала...</p> <p>Ноћ је раније пала, као да је злим дусима сметала светлост дана, те з 
 је требала да кане киша и где кад је и пала по која кап али све до пред вече мучило се небо да 
едња нада</head> <p>Већ је ноћ у велико пала а Моравска Дивизија није још стигла.{S} Коначари с 
} Веле, доцкан су синоћ стигли, ноћ већ пала, све затворено, све погашено а не познају варош, н 
 дале предвидети.</p> <p>Кад је ноћ већ пала, две стотине младића и деце под оружјем, крстарило 
чекао...</p> <p>На Отаџбину је моју већ пала тешка невоља, крваве су реке почеле натапати наша  
н а затим што пре у Скадар.{S} Данас су пала два владина коња с товарима и скрхала се у амбис.{ 
лаг осмех сажаљења према једном обичном паланачком типу уских рамена, који је покушао да посумњ 
елефон јављао неповољне вести.{S} Крива Паланка је пала и Бугари напредују ка Страцину; у Врањи 
оји су умели да се теше.</p> <p>— Крива Паланка пала, то значи Куманову нема спаса! — веле они  
и су већ подлегли бризи.</p> <p>— Крива Паланка и није никакав положај.{S} Наш је интерес да је 
е мртвом чаршијом, узнемири се забачена паланка и наста узбуђење међу њене грађане.{S} Батерија 
аденовац, који је постао збег Београда, Паланке, Ваљева и целе Колубаре, личио ми је онога трен 
јске која оперише од Ћустендила и Криве Паланке и оне војске која је у Овче Поље избила преко Ц 
ака, обе на Осогову; једну према Кривој Паланци а другу на правцу Царево Село.{S} То нам је цен 
просече ноћну тишину која је лежала над паланчицом.</p> <p>Кад је већ навукао и шињел и опасао  
о је у блату поносни ритер Дон Енрик од Паласиоса.{S} Лежао је бедно, лежао крај плота као напу 
а.</p> <p>Читав низ некадањих млетачких палата и турских пашаларских конака, поплочане улице и  
егови метци који донде стижу те ниште и пале — кренућемо сутра даље.</p> <p>У нама се прибраше  
има и кандила по црквама нашим; гробови пале деце наше пожелеће сузу материнску; прагове ће кућ 
оздрва сукнули су црвени пламенови који пале и сагоревају.{S} Из крваве румени, којом је већ че 
и се ту и полегли као орлушине, које су пале на одмор.{S} Шар, који се од јутрос догледа изнад  
 — да су тако исто или још горе, јер су пале у руке непријатељу, пропале и све друге наше теков 
202" /> а рука задрхтала при помисли да палећи топ шаље зрно које ће покосити читаве чете рањен 
 Сви су ти магацини, пуни пунцати робе, пали непријатељу у руке.{S} Од три стотине вагона матер 
е оних планина са којих смо јуче сишли, пали сури облаци, уставили се ту и полегли као орлушине 
 кроз наша поља и доље; ваља се, тутњи, пали, ништи и сагорева живот, који је до мало час ту би 
ве гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт!...{S} Смрт!“</p> <p>И почеше 
ве гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт!{S} Смрт!...“</p> <p>Или још  
зад стеже срце и наредба паде:</p> <p>— Пали!</p> <p>Млади потпоручник узе нешто да се маје око 
 на догледу оних који су пре пет векова пали ту; зашто тамо где гробове кити крвави косовски бо 
 телом које поче нека опака грозница да пали.</p> <p>Старац настави сам да размишља:</p> <p>— А 
да се гаси а вечерњи, студени ветрић да пали образе мразом.</p> </div> <pb n="651" /> <div type 
де за нама, сажиже као усијана лавина и пали, руши, уништава.</p> <pb n="224" /> <p>— Све, све  
ем она у гробовима да им буса гробове и пали свећице, и прелива их материнском сузом.{S} Пођите 
 наставе посао.{S} Одатле су узлетели и пали на Косово, где су се узнели изнад Црне Горе и Шара 
авезничка помоћ, прелетели су Дреницу и пали овде у равну Метохију.{S} Сад се спремају да узлет 
коју су успут срели и на коју су гладни пали као скакавци: или су поделили већ пола суву пресну 
аксава, онај жижак, који она сваке ноћи пали на прозору да јој сину каже пут, гори увек подједн 
о Лазара а он им казује.{S} Вели, Турци пали у село па није смео раније да се искраде јер наред 
 која се ваља друмом.</p> <p>А мраз већ пали образе и мрзну ти прсти и уши а блато се стеже под 
ећ седамнаест година, старица сваку ноћ пали <pb n="17" /> светиљку и чека га.{S} Он ће доћи, о 
 Косово те пребраја гробове оних што су пали и прибира оне што су остали живи и доји их на недр 
и туробно, она би на прозору своје избе палила светиљку.{S} Тај прозор пустога млетачкога двора 
коме гробљу када је обилазила гробове и палила свеће изгинулима у рату.{S} Војници око ње, који 
 а боне <pb n="415" /> и усахле очи час палиле час гасиле, као жеравица која изумире под пухоро 
а — Може да туче Ново гробље па тамо до палилулске основне школе и до Позоришта, али ми смо овд 
 јаче и ближе да се чује.</p> <p>— Туку Палилулу! — узвикну неко и свет се ускомеша.{S} Једна к 
Ови са Дорћола мора да се склоне али ми палилулци не морамо.{S} До нас неће стићи — одобрава му 
ејтина ни фитиља а лампу нисам хтела да палим, било би много светлости.{S} Не знам зашто, ал са 
таџбина.{S} Крај те ћемо прегршти земље палити кандило, крај ње ћемо славити и преслављати, из  
ка која је Хинденбургу стекла маршалску палицу а своме императору славу првога војника новога в 
ег.{S} Стигоше гласови да је пао Чачак, пало Краљево и да Аустријанци слазе Ибром и Расином а Б 
 дим.{S} Доцније, кад <pb n="464" /> је пало вече/ видело се да је то пожар и то велики пожар.< 
ганом.</p> <p>По подне стиже глас да је пало и Младо Нагоричане и да су власти напустиле Кумано 
вукли смо се дубоко у пећину те, кад је пало вече, нас је децу обузео велики страх.{S} Нешто шт 
јабуке.{S} И чудно неко дете, од кад је пало на свет никад се није заплакало, само се смеје.{S} 
Јанковој Клисури а, канда је и Прокупље пало.{S} Тако се бар шапће.</p> <p>— Па то се кљеште ст 
аћи за храну и пиће.</p> <p>Кад је вече пало, у штали је већ увелико буктала наша ватра и припр 
реко Осечине, било би то да је и Ваљево пало.{S} Према томе капетан је срачунао да ће у Гучи за 
ести, са севернога фронта:{S} Смедерево пало и непријатељ пребацио велике снаге код Рама те озн 
 допро да нас загреје.{S} Небо је ниско пало и његови мрки облаци загрлили се са бесним валима, 
ојих страсти и једа.{S} И небо је ниско пало а његови мрки облаци се загрлише са валима који су 
да је у чаршији чуо да је и Царево Село пало, да се борбе воде пред Кочанима, али да се ни ова  
 те потиснут, јер је и Жарково већ било пало.{S} Ту се умолио <pb n="467" /> команданту да оде  
но старачко пушкарање уз залогај хлеба, паљба је била у самом почетку већ жива и оштра.</p> <p> 
ево ни десно простора да се развије.{S} Паљба већ густа као киша и читави млазеви танади засипа 
 доле, на Јалију.{S} Али ту наше дочека паљба плотуна са чамаца.{S} Пролазе рањеници па их пита 
ара изнад Скопља, те се по где кад чула паљба која је допирала отуд, где су данас <pb n="128" / 
атим читав хор топова и плотуни пешачке паљбе.{S} Борба је отпочела у само подне.{S} Бугари нав 
26" /> вагонима, биле изложене пушчаној паљби арнаутских разбојника.{S} Полицијски је писар у у 
на Бојка, Бојкова пушка отпоче убрзаном паљбом: пљас и један с леве стране друма дрекну:</p> <p 
аничкоме кланцу напали Арнаути пушчаном паљбом из заседе.{S} Воз се морао зауставити и неколико 
естимичним борбама, разређеном пушчаном паљбом.{S} Затим затишје, које одједном пресече страхов 
ратницама и пуни пушку и наставља журно паљбу на нас.{S} Паде још један и то овај погођен у срц 
пање, Бугари са гвозденога моста сипају паљбу на камени мост а наши је прихватају да би обезбед 
ијатељ наступати.{S} Нареди још и чешћу паљбу, како би непријатељ добио утисак да је овде већи  
еливани машинским зејтином и бензином и паљени.{S} Други су опет шофери наменили лепшу смрт, је 
е.{S} Паде ми само, у томе тренутку, на памет да ми је да у овој гомили сретнем оног трећепозив 
м оченаш али га нисам знала до краја на памет, па сам онда говорила онако разне речи.{S} Молила 
 данас ми је први пут у животу дошла на памет мисао о самоубиству.</p> <pb n="719" /> <p>Други  
 Кажете, да, ал’ не треба тако ништа на памет говорити.{S} Ништа, разумете ли? — окрете проседи 
{S} Уједанпут ми <pb n="413" /> паде на памет да се помолим Богу и клекнула сам крај кревета а  
 сам рањена! — али ми у тај час паде на памет детињи <pb n="477" /> врисак и плач, паде ми на п 
лавом, као ово сад.</p> <p>Њему паде на памет онај детињасти страх, који га је увек обузимао од 
буквицу те да му никад више не падне на памет да кога убеђује.{S} Па ето...</p> <p>— Убедио вас 
а запео, па све казујем што ми падне на памет! — извињава се он, бојећи се да није предугачак с 
— гунђа песимиста.</p> <p>— Говорите на памет јер не знате — и он се уздржа — Ето, натераћете м 
м да ћемо овде остати, али ми падоше на памет речи онога официра у механи и не одговорих ништа. 
аг али и болан осмех.{S} Њему падоше на памет синоћне речи војводине: „Ако си ти онај стари, од 
има.{S} Кад сам већ кренула, паде ми на памет да будем болничарка у тој болници.{S} Не морам ра 
pb n="477" /> врисак и плач, паде ми на памет да сам му том руком мало час брисала чело и очице 
више бити србијански роб.{S} Паде ми на памет и бабо и пожелех баш, као никад, да ми је да се с 
и на друму распадало.</p> <p>Паде ми на памет онај коњ што је тамо негде испред Штимње посрнуо  
 слој ђубрета нагомилао да никоме ни на памет није падало да <pb n="349" /> почисти све.{S} Гла 
рму уличицу — коме је то могло пасти на памет да вуче ова парадна дворска кола чак овамо?{S} Ра 
 Да ли војводи у овоме часу није пао на памет чудан стицај прилика: исти дан, <pb n="707" /> ис 
{S} Ја не познајем ту земљу, али ево на памет тврдим да и у њој, и поред овога огромнога броја  
а <pb n="219" /> и плаче.{S} Паде ми не памет, у томе тренутку, некадањи Лазарев полазак из Кру 
 забринусмо.</p> <p>— Морамо се узети у памет! — рећи ће неко.</p> <p>— Дабоме! — додаје онај ш 
подине, него кад човек не иде по својој памети.{S} Замислите само, још пре пет дана сам купио к 
и је њена слика остала дубоко урезана у памети и није се све до сада изгладила.{S} Ван гомиле о 
м и под Карађорђем унуком.{S} Он пође у памети да прибира, да тражи: нема ли једног истог истор 
pb n="220" /> сам топот коња и почеше у памети да ми се намећу речи народне песме: и почех да и 
знад чела а оборене главе, он прелази у памети све оне славне борбе из 1912, 1913, 1914 и 1915  
требала да се досећам, да је прибирам у памети.{S} И нико не зна које је доба ноћи, нити ико зн 
итао.</p> <p>Та брига се врзла сваком у памети и свако се бринуо шта ће и где ће?{S} Из Пећи во 
мрт корача.{S} Свако је извесно ваљао у памети тешке мисли о ономе, што њега и његове чека за к 
овога народа и пролазећи по стоти пут у памети те путеве никад неслућене, никад невиђене, њега  
знаш?{S} Не може бити да не знаш; ти си паметна, ти си одрасла, мораш знати?</p> <p>— Не знам!  
4" /> отвори још једном оне велике, оне паметне и пуне израза очи и погледа боно дечицу.{S} Изг 
 доле до Бојкове куће не би ни чуло.{S} Паметнији ће међу њима рећи:</p> <pb n="367" /> <p>— Мо 
{S} То је бледа, мршава дама, дубоких и паметних очију, то је племенита енглескиња Леди Пеџет,  
етљена соба а која тако јасно осветљава паметну и изразиту фигуру баба Вилке, старе српске угле 
p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу ал тако је то, кад ја у последњем тренутку хоћу  
p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу, ал тако, кад ја хоћу да слушам стратегијски пла 
да и начини по земљи пустош каква се не памти од потопа Господњег.{S} Они што су се борили и шт 
едам и по, највише осам година те једва памтим што ћу ви казивати, али ми је мајка доцније, кад 
 треба да вам кажем шта су радили те да памтите.{S} Даће Бог порашћете, проживећете и остарићет 
на места.{S} Из тих мојих бележака и из памћења, колико сам га сачувао, ја данас препричавам то 
својој.{S} Оно се поче понављати у моме памћењу са свима детаљима, свеже као најскорије сећање. 
 — лежало заборављено и забачено у моме памћењу, полусан ми га поче износити пред очи у свој од 
 друге платно а нађе се однекуд и чиста памука.{S} Чичица је сео на сред авлије, на једну столи 
 већ била лепо опрана и добро обавијена памуком и чистим платном те топло заблагодари и крете д 
овде, на овоме крају Приштине завладала паника и пометња, на другоме су се сасвим мирно вршили  
е и пробија врата и прозоре.{S} Настаје паника међу становништвом куће, збуњеност, пометеност,  
 очајно хитати да се спасава, јер поред панике коју је догађај од прошле ноћи изазвао, јуче на  
 преживео, учинило тежак утисак и унело панику у грађанство престонице, он је ипак кренуо из Бе 
гао са бојишта, гласила: „Аустријанци у паници и нереду одступају“.{S} Гомилице на сваких педес 
се износе из мора и чине као неки оквир панорами овога питомога гнезда, разнолике су природе, к 
иста сјахао с коња, протеглио се, дигао панталоне које су му спале и почео објашњавати једном в 
ело то драго парче земље је један храм, пантеон, где леже погребена велика и светла дела прошло 
 он обновио подижући јој скупоцен храм, пантеон династије чији оснивалац почиње народну револуц 
ке државе.{S} Тамо, под Митровицом, код Пантина, Немања 1169 разбија своју браћу, представнике  
ја са којега се далеко догледа повијена пантљика јеличкога друма и, тамо под Јелицом, Чачак кој 
 платна паучине и кад се у ватри велики пањ скрха или џарне или кад се нов положи, разлети се т 
ша.{S} Седина, која је покрила догорели пањ, све се јаче истиче својом белином осветљеном светл 
пружи ногу те петом од чизме узе лупати пањ који је по средини прегорео и кад га преби а он гур 
огађаје.{S} Она се дуго загледа у један пањ у ватри који је, потпуно прегорео, сачувао цео свој 
 од пиљара, од бакала или са касапскога пања.{S} Овде гомилица развила на туђем ћепенку мараму  
 из пепела.{S} У унутрашњости прегорела пања још је тињала неугашена румен; онако као што у оба 
о по где где још узноси се танак дим од пањева који догоревају.</p> <pb n="523" /> <p>Небом тро 
м руком разори савез балканских народа, пао је у 1913 годину.{S} Колико брижних ноћи и колико с 
ево је сад малаксао, издала га снага и, пао је.{S} Оставиће га ту, на путу, и нико више о њему  
ао у амбис један коњ тамо негде позади, пао је још један.{S} Веле да је овај последњи повукао с 
окрет заустави.{S} Десило се ваљда што, пао коњ или се можда скрхала кола.{S} Пришли смо и ми г 
Када је код Рама први заробљеник Немац, пао у руке нашима, били су према њему чак и нежни.{S} П 
 види за вашу државу и за ваш народ.{S} Пао велики црн облак па све покрио и легао мрак на земљ 
сва дворишта и све баште и све њиве.{S} Пао уморан народ као облак скакаваца на земљу, посео св 
лоне тимочке дивизије“ самар с магарета пао у блато па сад збира расуте ствари и брише их. — Ни 
нам је поражавајућа вест, да је Београд пао и ја сам у тој вести догледао онај почетак догађаја 
упише нас све и прочиташе да је Београд пао.{S} Морали смо да се веселимо и ми, а како је мени  
безбедан збег.{S} Стигоше гласови да је пао Чачак, пало Краљево и да Аустријанци слазе Ибром и  
у испране.{S} Значи изгинули су када је пао мрак пре сат и по или два.{S} И ништа друго неће би 
посла, који нису завршили чак ни кад је пао мрак, диже их понован и хитан позив војводе Мишића  
</p> <pb n="35" /> <p>— Први пут кад је пао, верујте заплакао сам и сам, као да ми је неко најр 
p>Мајка је чекала...</p> <p>На Уциње је пао већ дубок сан, капци се спустили на прозоре, мандал 
лим свећу на гробу ког војника, који је пао за Отаџбину, у дубини цркве, иза задњих стубова, сп 
ру и упрегоше га на место овога који је пао и који ће сад остати на друму да чека своју лагану  
ти у једноставан простран облак који је пао као покривач над црном масом избеглица што је посеј 
ед тражећи да види бар онај дим који је пао већ на воде Моравине и на воде Ситничине.</p> <p>—  
} Нешто се далеко напред десило, или је пао коњ или се скрхала кола или се наишло на какав тежа 
огло! — додаје друга сенка — Призрен је пао и Бугари напредују ка Дриму, сутра већ могу бити у  
ениковој већ пре себично јадање, што је пао у очајан положај да товар сам понесе даље.</p> <p>Н 
асније помаља из мрачнога облака што је пао над Србијом и покрио наша поља и наше горе густом м 
 жене циче и не сме да прођу.{S} Већ је пао у амбис један коњ тамо негде позади, пао је још јед 
ода.{S} Да ли војводи у овоме часу није пао на памет чудан стицај прилика: исти дан, <pb n="707 
Лежао је грудима по земљи како је ничке пао; једну је руку био савио под собом а другу опружио  
м.{S} Један коњ у запрези малаксао је и пао.</p> <p>— Дреши штранге, испрежи! — наређује команд 
.</p> <p>— То значи?</p> <p>— И Качаник пао?</p> <p>— Који Качаник?</p> <p>— Заузели су и желез 
уму, пробио му копитом утробу, па и сам пао.{S} Тамо опет фијакер поломљен и читава породица са 
манова који доносе и вест да је Страцин пао и да су наши одступили ка Младоме Нагоричану.{S} И  
ead>Госпа у црнини</head> <p>Већ је био пао први сумрак, када смо далеко испред нас, у једној д 
немирених пчела.{S} Дим од дувана ниско пао по столовима те као прљав облак обавио лица и фигур 
има за дућански капак; товарни коњ тамо пао и товар му се сручио у блато.{S} А напред негде, та 
а четврти пита:</p> <p>— Је ли случајно пао у реку или намерно?</p> <p>— Намерно, самоубиство — 
 запојен и ради које му је и један брат пао на Куманову.{S} То је био кончић, који га је везива 
уда, видео својим очима да је Феризовић пао.{S} А и у Липљану наши су већ бацили у ваздух желез 
 Команда, сви одоше... кажу и Феризовић пао...</p> <pb n="354" /> <p>— Па то бре ми нисмо сигур 
ш три динара, купац ти нуди десет али у папиру.{S} Доцније је настала размена, давали су се раз 
у по башти у дугим болничким капутима и папучама, повезане главе, ноге, руке или седе и разгова 
куисали; болесници у кошуљи и болничким папучама увијени у болничка ћебад, заробљеници одрпани  
мским шеширом на глави, пролазећи у тај пар крај мене.</p> <p>— Па, ваљда! — рекох.</p> <p>— Их 
у косу.{S} Она сама води за узицу један пар вочића, ујармљених у кола <pb n="598" /> са два точ 
лата кроз која се прошло; за овима опет пар вочића вуку нешто што се и не може назвати колима,  
лата кроз која се прошло; за овима опет пар малих вочића вуку нешто што се и не може назвати ко 
којима су само двема даскама везана два пара точкова.{S} Сећам их се са приштинске улице, када  
без лотра већ само две даске везале два пара точкова.{S} Кола вуку један сићушан коњић и једна  
{S} То су она кола, у која се прежу два пара бираних коња, окићених сребрним амовима и перушкам 
еше убрзано да се надимају а из ноздрва пара очас овлажи читав круг земље око његове главе.</p> 
 се догледао један болан призор.{S} Три пара вочића које гоне војници, упињу се да извуку из ст 
пцима привезани јармови и ујармљена три пара волова.{S} Кола су натоварена куферима и сандуцима 
а сам им да сам сама да имам нешто мало пара и да ћу изаћи да купим хлеб.{S} Онда су ми наредил 
е време тако исто посматрали београдске параде, има забринутих, који у поворци траже неће ли ср 
p> <p>— Ја не знам само, зашто се с тим парадира и то овде, на Косову! — буни се један бивши на 
 је то могло пасти на памет да вуче ова парадна дворска кола чак овамо?{S} Разумем још до Ниша, 
 кукавице!</p> <p>— Зато их ја овако са парадом не би ни спроводио! — додаје бивши народни посл 
која се кроз шалоне, као танке и светле паралелне линије, назирала; а на <pb n="92" /> доњем се 
сахране, мораш ићи у Јагодину, Ћуприју, Параћин, Ниш!{S} Што даље, само што даље!{S} Када сам п 
аероплана.{S} Најзад, морао се повући у Параћин а одатле у Крушевац.</p> <p>Слика коју је тада  
и — пламти од узбуђења један бакалин из Параћина, коме је због проласка „колоне тимочке дивизиј 
лаћене коњиће нудили да продаду по мале паре.</p> <p>У штабовима армијским наставило се сутра д 
и залазе од гомиле до гомиле и за ситне паре носе својим кућама драгоцене ствари.</p> <p>Уз бед 
ве фотеље.{S} Да продам не вреди, за те паре не могу да добијем толико дрва.{S} А и нема где да 
х, вели, ја продавцу — продај то и узми паре ал немој никоме казивати да су то ствари из официр 
ја води у подофицирску школу или пустим парком, који се иза те школе диже.</p> <pb n="64" /> <p 
су се задржале у нишкоме <pb n="234" /> парку где је такође „било доста живо“.{S} Сад су пошле  
<p>Отишла сам и у ону велику болницу, у парку.{S} Нису ме ни тамо примили.{S} Чула сам за једну 
јући Венизелоса са власти и растурајући парламенат.{S} По рецепту, који је добио из Берлина, о  
ебе.{S} Била је богата и дрхтала је над паром па је све код себе чувала.{S} Кућу јој једнога да 
ред њим стоји машина која је стално под паром да би наредбу о покрету могла одмах извршити.</p> 
ако буде време дуго, одиграти и по коју партију клабријаса или што друго мање наивно.</p> <p>До 
мајци.{S} А сретна мајка, облије најпре пару сузом, па је тутка под суву сламу на којој спава и 
 бедни изгнаници, свако је радо спуштао пару у просјачку капу.{S} И последњи сиромашак, онај ко 
 пријатељу, — вели други, спуштајући му пару у капу — ал ево да се помогнемо.{S} Можда ћеш и ти 
један старчић, вадећи из мараме никлену пару да му удели — нећу ли и ја сутра овако, на каквом  
а, дрешио је чвор и вадио је отуд ситну пару да удели.</p> <p>Да ли је то саучешће које невоља  
е рибу.{S} И како који лов, он све већу пару одваја и доноси мајци.{S} А сретна мајка, облије н 
 удолице па изгледа као да су раскинута парчад облака попадала на земљу; рањени се вуку по земљ 
ом, крпама и блатом; излепила хартију и парчад на ђубрету нађенога стакла на маломе отвору, кро 
обљеници ножеве у његово тело да откину парчад меса коју ће код прве ватре бацити на жар и јест 
џаци који падају на њ’ дробе га у ситну парчад, пада већ и други зид, занео се и трећи и, још м 
амени царски престо, раздробљен у ситну парчад, лежи у муљу; олтарски стуб, танак и бео као дев 
ају понизно на свако питање и залажу се парчадима бундеве, коју пеку на ватри и једу је.</p> <p 
атре.</p> <p>— Да му дам, поднаредниче, парче хлеба? пита један проседи позивац. — Биће да је г 
далеку, мршаву сенку, као мрчев скелет; парче каменога фриза узјахало на грбину прозорскога сво 
а већина на улици, на ногама и једе.{S} Парче хлеба, до којега се на велике јаде дошло и ма што 
ло чистити.{S} Један донесе са ђубришта парче тенећке од полупане петролејске канте, други цреп 
тњати преко целе Србије и, ако где буде парче слободице, биће је ту негде измеђ Јастребца и Коп 
зад, здрах са груди део своје кошуље те парче крпе, превијене неколико пута, наслоних детету на 
к липсали и са којих гладан војник сече парче меса пре но што стигну пси да га подрпају.</p> <p 
 којега су пси већ подрпали, секао себи парче меса:</p> <pb n="386" /> <p>— Немој, болан, то је 
лима господарима, оно драго, оно крваво парче земље на коме смо никли, које нас је одојило и од 
р, међ железничким вагонима, наћи какво парче даске, који иструлели шлипер или какав празан сан 
бе хаљине, не би ли нашла ма једно суво парче којим би му превила раницу и најзад, здрах са гру 
орије Српскога Народа.{S} Цело то драго парче земље је један храм, пантеон, где леже погребена  
 се распрсла али нисам осетила ни једно парче да нас се дотакло.</p> <pb n="478" /> <p>Превијал 
ађе у својој <pb n="479" /> бошчи једно парче суве крпице и даде ми.{S} Је ли било чисто или ни 
> <p>— Можете ли да ми дате једно чисто парче крпе? — замоли чичица кроз сузе.</p> <p>Уведосмо  
азну кутију од конзерве, треће откинуто парче кајиша од амова.{S} Војници и избеглице већ се ра 
ближимо губитку и последњега слободнога парчета њенога.{S} Као осуђеник на смрт што броји најпр 
имових, неће више бити слободе до онога парчета које покрива наша стопа и које ћемо, праштајући 
 јорганом под којим дрхће.{S} Са сваког парчета њиховог одела цури киша, хаљине им се улепиле з 
јима су ограђена дворишта, али нигде ни парчета дрвета. <pb n="314" /> Наишао сам тако лутајући 
а светина наврети.</p> <p>Други опет, с парчетом меса, залазе од ватре до ватре, иду чак и у ло 
бу, ту, на домаку границе, на последњем парчету, на последњој стопи српске земље!</p> <p>Наше ћ 
 је то чудна игра судбине!{S} На једном парчету земље од неколико часова дужине и ширине, одигр 
из које је скоро пошао регрут, заурлука пас.{S} Зла коб је зашла од врата до врата да посећује  
имус и сав блатом улопан, повијена репа пас, који је кренуо у збег за кућом и чељадима.</p> <p> 
де које куће ко изађе или уђе или какав пас <pb n="129" /> што упорно дрежди и арлуче пред свој 
пишти вода; далеко негде из ноћи арлуче пас.</p> <p>Све већ око наше ватре задремало и оборило  
на кост.{S} То приметише и заробљеник и пас и устремише се једновремено, свако свесан да ће кос 
гнуте главе и подвијена репа измршавели пас.{S} Он је кренуо за господарем својим од куће увере 
је бедно, лежао крај плота као напуштен пас и болно јечао.{S} Потсетио ме је тога тренутка, не  
а... болницу... да не умрем овде... као пас!...</p> <p>Замолио сам људе те ми помогоше да нађем 
дњу снагу своју и оте, управо ишчупа из пасјих зуба кост.</p> <p>— Их! — учини један пролазник  
бацити овај олуј.{S} По неколико хиљада пасоша издавано је дневно.</p> <pb n="553" /> <p>У тој  
челство је већ притисла светина тражећи пасоше.</p> <p>Ту, пред начелством, срели су се они кој 
и у туђину, потегло је све да се снабде пасошем, јер ко зна, на коју страну и у који крај света 
е су се некада две круне у крв утопиле; пасти са својим војницима и својом крвљу обојити Ситниц 
ижу.</p> <p>— А ви мислите Београд мора пасти?</p> <pb n="63" /> <p>— Мора! — одговори потпуков 
ево а само још који дан па ће и Београд пасти.{S} Протераше једнога дана кроз Винковце и заробљ 
говим коленима, оно поколење на које ће пасти сва тежина зле судбине или сви благодати добре су 
с као крхање крова који ће се срушити и пасти на главе становника куће.{S} Само, да л се то тек 
тврди убеђено професор — Скопље неће ни пасти.{S} Водиће се борбе пред самим Скопљем, ено онде, 
јући у стрму уличицу — коме је то могло пасти на памет да вуче ова парадна дворска кола чак ова 
у најпре може канути каква вест или бар пасти мрвица са стола, а толико је довољно онима, чија  
о никловане руде, уз коју су се презали пастуви из краљеве коњушнице, утурена је једна очишћена 
где ништа али покупише све брашно, сир, пасуљ, и суво месо, све што се нађе по кућама.{S} Однеш 
ни, кришку хлеба у руку и мало куванога пасуља којим су га понудиле избеглице са горњег спрата  
у свету изазива увек у душама оних који пате.</p> <p>Морам признати да сам и сам био под утиско 
и му Краљ.</p> <p>— Шта ћеш, Господару, пати и он као што сви патимо.</p> <p>Пут је дуг, замора 
се одваја од својих војника, да хоће да пати заједно са њима.{S} И, док су трећепозивци наносил 
а, ако ћемо да патимо ја и ти, зашто да пати ово јадниче.{S} Можда га је Бог изабрао да га скло 
узи то није непозната појава; онај који пати, жели што више болова који га драже као заљубљеног 
ептички — болеснику, који цео дан тешко пати, ми лекари обично предвече дамо једну дозу морфију 
алазили ван друмова и зато су увек више патила она села која су им била на путу.</p> <p>Рекох,  
 дабоме, али — и стара мајка уздану — и патила сам.{S} Није онда нама било све тако потаман; то 
о, вратили би се сви ми а не би оволико патили.{S} Зар би оволики народ бего да је добро тамо о 
и једно доба, кад су људи тако и толико патили?{S} Боже, мислили смо тада, како су биле тешке п 
околином.</p> <p>— Никад није толико ни патило! — одговори ми једна жена из таме, коју дотле ни 
а сам први пут, у Шапцу, па због тога и патим.{S} Због тога сам оваква! — па ућута на један мах 
вори ми звучним својим језиком — јер их патим са једним народом, који их тако стрпељиво, са ева 
тње стоје пред нама!{S} Па, ако ћемо да патимо ја и ти, зашто да пати ово јадниче.{S} Можда га  
а ћеш, Господару, пати и он као што сви патимо.</p> <p>Пут је дуг, заморан, не иде се него мили 
рај мене.{S} Хоћу да их поведем.{S} Ако патимо нек’ заједно патимо, ако страдамо нек’ заједно с 
 их поведем.{S} Ако патимо нек’ заједно патимо, ако страдамо нек’ заједно страдамо.{S} Где да и 
 и једва оде до куће.{S} Шест недеља је патио од тешке болести и сваки дан му свештеник читао м 
пак сте тако добри.</p> <p>— Видим вас, патите, нико не обраћа пажњу на вас.</p> <p>Она ми погл 
страдања и искушења.{S} Они ће месецима патити и злопатити, они ће месецима лутати по снежним п 
е, да изблиза виде оне сретне који неће патити као ми што ћемо.</p> <p>На аеропланима задрхташе 
отле у себи претурао.</p> <p>— За то да патиш!{S} Тако ти је суђено па ето ти! — одговара други 
гађаја које смо преживели, удаљеноме од патња које смо поднели, мени тадања Србија и њена судби 
ога и да проведе народ српски кроз море патња и страдања.</p> <pb n="727" /> <p>Молиле су се то 
 кућа и одмах поведена путем страдања и патња.{S} Било их је ваљда око 40.000 деце која су по н 
а од Приштине, па их већ саломио умор и патња, а кад су још трећу ноћ морали по овој цичи заноћ 
it="graphic" /> <p>...{S} И после дугих патња, дугог тумарања и страдања по снежним албанским п 
 а ја сам сама знала колико је душевних патња изазивала у мени слутња да бих га могла изгубити. 
 обалама, којима ће журно теглити, крај патњама.{S} Али војници, регрути, рањеници, заробљеници 
тати и предати се својим немим душевним патњама.{S} Веровао сам да ће криза, која настаје у так 
им унуцима, као што су нама о некадањим патњама причали наши дедови!</p> <p>И док ми будемо тра 
а смо спасени, неће још доћи крај нашим патњама и нашим боловима.{S} Хранићемо широка мора наши 
, као да је свако од њих свесан да само патњама могу откупити своју слободу.{S} Ја им се дивим  
а тутњи над нашим главама; ко зна какве патње стоје пред нама!{S} Па, ако ћемо да патимо ја и т 
е оне надчовечанске напоре и све велике патње српскога народа.</p> <p>Марта 1920 год.,</p> <p>Б 
е, мислили смо тада, како су биле тешке патње наших старих и како је скупо плаћено ово мало сло 
 то време преживео најсвирепије душевне патње.{S} Гледао је растројено, питања сам му по неколи 
та моћи набавити, ништа добити и где ће патње захтевати много и много и физичке и моралне снаге 
престрављени погледи, они изрази бола и патње и све се сједињава у једну црну, живу масу, која  
збуђено, са осећањем страха, понижења и патње, креће се поворка невоље и јада и тече друмом као 
ати путовања, избећи ће и мраз и глад и патње; они у колима која иду у Митровицу, полазе на теж 
ора, а дечицу пустила саму у планине, у патње, у глад.</p> <p>Деца су је сахранила.{S} Нису има 
а су ово тек први кораци на дугоме путу патње и страдања.</p> <p>Лагано креће збег који је загу 
{S} Могло је и до Приштине бити тегоба, патњи и невоља, али је све дотле бегунце подржавала вер 
 грање а позоришни сликар разапео је на патос бело платно и отпочео по њему црвеним, крупним сл 
епа ме снажном руком за раме и тресну о патос.{S} Умукла сам, претрнула сам и грунуше ми сузе.. 
била је једна празна приземна одаја без патоса и без прозора.{S} Њу ми није газда уступио али,  
 лагано и опрезно.{S} Подигоше даску из патоса и почеше да копају земљу под патосом.{S} Ваљало  
 из патоса и почеше да копају земљу под патосом.{S} Ваљало је ископати гроб где ће се сахранити 
на кревет тако сам и заспала клечећи на патосу.{S} Не знам колико сам спавала, знам само да сам 
 читави логори.{S} Спавало се на голоме патосу, али је бар било крова те штитило од кише и било 
еђу многим војницима који су спавали по патосу и по клупама.{S} И међу њима је било болесних; ј 
та година диже народ из Метохије, те са Патријархом крену у збег испред дивљих Арбанаса, који с 
гледала <pb n="722" /> се из даљине.{S} Патријаршија из које је некада, у далекој прошлости, ни 
отине година српски је народ одавде, од Патријаршије, кренуо у бегство испред арнаутских насиља 
ад, после три стотине година, одавде од Патријаршије, креће опет у бегство испред аустријских н 
, тамо иза пећскога гробља, недалеко од Патријаршије, војници су копали дубоке раке.{S} Ту, у т 
изведу топове тамо на ону чистину испод Патријаршије, па да се искупимо сви ми бегунци, нек сас 
звездице, слабо осветљени прозори цркве Патријаршије.{S} Ниска кубета те српске светиње оцртала 
ини овога народа.{S} Одатле, из те исте Патријаршије, кренуо је наш народ пре три стотине годин 
игијским чуствима.{S} Враћао се отуд из Патријаршије.</p> <p>— Био сам тамо — показа ми руком ц 
на а с поља, са друма који пролази крај Патријаршије, чуо се већ жагор изгнанога народа који се 
едије свога народа.{S} Ту, пред олтаром патријаршијске цркве, већ пет дана и пет ноћи леже њихо 
звездице, бледо осветљени прозори цркве патријаршиске.{S} То светле кандила над ћивотима српски 
гао за борбу припремити, капетан нареди патролама да по друмовима почну збирати растурену пешад 
спред непријатеља.</p> <p>У само подне, патроле овога ескадрона јавише капетану да је непријате 
ирала отуд, где су данас <pb n="128" /> патроле водиле местимичну борбу.{S} Пред капијицама и к 
ису видели никакву војску већ само неке патроле.</p> <p>Сав тај материјал и још неке извештаје  
 свију невољу и он посла два војника из патроле да закуцају на разна врата те припитају не би л 
{S} Поднаредник, који се ноћу вратио из патроле и довео га, подвикнуо је онима што су се после  
з какве празне и пусте уличице чује бат патроле или зазврји аутомобил са каквим вишим командант 
 се из неког далеког сокака одмерен бат патроле.{S} То оружана деца из грађанске гарде бдију на 
 трећег позива и оно војника, што су их патроле јуче прибрале; полегли по јаругама, по кукурузу 
моодрицањем иде у смрт но иначе.</p> <p>Патроле јављају да је већ са првим сванућем, доле код Т 
рда леву обалу Вардара, где ови младићи патролирајући кроз варош, одржавају везу са нашом војск 
е бат коња на коме је јахао официр пред патролом.{S} Срећом млади официр био је мој познаник, ј 
затим је прекинуто или бар била је јача пауза, за време које се он склонио из Београда.{S} Да л 
 себи каже.{S} И одиста, она након дуге паузе, коју ја нисам ни једном речју прекидао, настави  
 Је ли он жив? — запитах ја, после дуже паузе, врло пажљиво, пажљиво као кад се рањеник прихват 
 се међу собом.</p> <p>Ипак, после дуже паузе, уздахну један од пуковника и рече тихо, шапћући: 
м разговор али девојче само, после дуже паузе, расејано и уздрхталим гласом прошапта, спуштене  
и — настави војвода Степа после извесне паузе. — Примам и верујем и да је стање аустријске војс 
едан од тих најзад пресећи ће ипак дугу паузу размишљања и тишине.</p> <p>— Решавајте, људи, шт 
и да са њоме искористи ову артиљеријску паузу.</p> <p>Поштеђена артиљеријске ватре, за време до 
орије — Милутиново доба.{S} Ено, тамо у Пауновом Пољу, које догледамо с друма, лежи Сврчин, дво 
цом са које, као покидана једрила, виси паучина и лелуја се од јаре из мангала и од ветра који  
д таваницом се лелујају разапета платна паучине и кад се у ватри велики пањ скрха или џарне или 
атна пуцета, иструлио те изгледа као од паучине изаткан.{S} Лице у витеза модро и испијено а бе 
као да је у мрачној соби пробудио задах паучине, црвоточине и подрумске влаге која је притискал 
слој ђубрета а дубље је ваљда сувље.{S} Пацови, становници ове прљаве зграде, извесно су из сво 
м јексеру; са рупом у дну зида, коју су пацови разрили — све то осветљено полусветлошћу свеће и 
дишњем сараднику и другу, министру Лази Пачу, отишао је са погреба у Краљево да се нађе са посл 
рећи преко камене ћуприје коју је Јашар-паша изградио каменом из цркава косовских.{S} У даљини  
из некадањих млетачких палата и турских пашаларских конака, поплочане улице и тргови, храмови и 
 камилина грба, високи камени мост који паше Дрим и бележи границу Краљевине Србије.{S} Донде ј 
oreign></p> <p>Мост једним свега сводом паше целу реку, те се на средини пење до врло велике ви 
ит-Хан, прекосутра у Черет.</p> <p>Есад-пашин капетан Реџеп и још неколико есадових чауша, прат 
ећи те наде — рекао је посланицима тада Пашић — влади неће остати ништа друго но да се повуче у 
 у Врњце председник министарства Никола Пашић, на погреб своме дугогодишњем сараднику и другу,  
pb n="616" /> <p>— Ми морамо! — прекиде Пашић.</p> <p>Тако су, ови разговори и саветовања, били 
оји са распоредом путовања? — окрете се Пашић једноме чиновнику, који му је стајао за леђима.</ 
е рачунате да можемо извући? — запитаће Пашић.</p> <p>— Ја мислим, максимално две стотине хиљад 
p>— Ваља што пре стићи у Скадар — шапће Пашић — пре но што се војска почне скупљати тамо.</p> < 
је велики интерес, као и наш — одговори Пашић — да двеста хиљада војника на Балкану не седе скр 
p> <p>Трећи старац, Министар Председник Пашић, појахао би по где кад коња, али је ишао такође р 
p> <p>— Питање исхране?</p> <p>Узе опет Пашић реч и потврди да према извештајима савезничких вл 
ворима, имитујући у колико је то могуће Пашића, покушавао своме путу у Солун да да чар тајанств 
да воде брижне разговоре.{S} Са лица је Пашићевог изчезао онај израз мира и хладнокрвности, са  
ван, којој се на дну уздижу два колоса, Паштрик и Коритник, градећи џиновску капију, кроз коју  
лања на врхове Проклетије планине и где Паштрик узноси свој врх, гоне се читаве армије кишних о 
ље да прими Бистрицу, пре но што загрли Паштрик, приближиће се зидинама царскога Призрена и саз 
сиве масе два суседна џина, Коритника и Паштрика и оштро се бележи неравна грбина Шарова над Пр 
 заједно, раме уз раме, ја и мој син, и пашћемо један крај другога, као они што су их опевале н 
сам одбачен, да сам напуштен, посрнућу, пашћу опет крај онога великога друма којим ће будућност 
е из руке малога Книћанина оборила Ћаја-пашу — све, све је то лежало по <pb n="223" /> потоцима 
уден ветар, који брише озго са Језерца, пева тужну песму кроз пукотине на његовим оронулим беде 
у чудну песму, сличну оној коју мистрал пева кад се заигра са морским таласима и посипала је ко 
ном белим ружама; чула би га у сну како пева, отуд са ширине морске, и у песми прижељкује матер 
жиће; где птице плавих и зелених пераја певају песму зоре а воде, слазећи са камена, звоне као  
сме нарочитим, тронутим гласом којим се певају песме растанка.{S} Да ли ми је одиста тада тако  
{S} Изгледало ми је као да и свештеници певају песме нарочитим, тронутим гласом којим се певају 
уђери и свештеници са свећама у рукама, певајући кроз планине и богазе тужне молитве и тропаре. 
ла, који је набрала на дну морскоме.{S} Певала је неку чудну песму, сличну оној коју мистрал пе 
али србијански свирачи.{S} Свирали су и певали неку песму а бабо извади из шпага петицу, па при 
ваца на земљу, посео сваку стопу, сваки педаљ, па се земља црни и букћу ватре на све стране.</p 
"455" /> <p>— Шта је могло да их пређе, педесет, шесет, ништа више.{S} И јуче су прелазили па и 
дарме како гину.{S} Испод моје куће, на педесет метара, видела сам мртвог нашег жандарма.</p> < 
Евакуише се! — прошапта он у одговор на педесет питања која су се ускрстила са свих страна.</p> 
му се избрисао онај осмех, који је кроз педесет година политичкога му живота играо на његовим у 
ик погинуо у свађи, али нисмо прошли ни педесет метара и слика се понови.{S} С друге стране дру 
ан хода под теретом, продаван је по сто педесет и сто осамдесет динара.{S} Ако га ниси купио да 
ереду одступају“.{S} Гомилице на сваких педесет метара и пред сваким дућанским вратима, кафане  
тву ради саветовања.{S} Било нас је око педесетак, сви забринута лица, сви суморна погледа.{S}  
је ово двоје према њему.{S} Нема ни три педља од земље — и он је мали на мене — а округао је ка 
енка, разграбили количину коју је једна пекарница кадра била дати, остали су се враћали очајни  
.{S} Тамо већ тискале су се гомиле пред пекарницама и када су први, који су снагом рамена и рук 
м које сам заслужила и које би ме тешко пекло а савест ми оптеретило грижом да сам учинила непр 
ање и залажу се парчадима бундеве, коју пеку на ватри и једу је.</p> <p>Из дворишта улази се, н 
екшала, трећи уносе руке у пламен те их пеку не би ли им прорадили прсти који су се укочили.{S} 
у, од Гуче до Јелице, а са зором се већ пела уз Јелицу, те кад освоји дан она се поче спуштати  
ору а ми сврнусмо са стазе којом смо се пели те ударисмо у шуму по безпућу.{S} То је био још те 
 је био мучан и тегобан, једнако смо се пели а они терети боме нам свима отежали те смо посуста 
ли.{S} Слазили смо с планине а нисмо се пели као пре, торбе су нам биле празне и готово никакве 
ори се мало од казивања, јер смо се баш пели уз неку тегобну узбрдицу, па кад се испесмо а он д 
к из равнице не израсте брег</l> <l>Над Пелијем, над главом небесном</l> <l>Олимпа плавог!...“< 
му искочиле из дупља а на уснама му ври пена.{S} Испод раскопчане блузе и прљаве, подрте кошуље 
поглед на узнемирено море, чије су беле пене испреплетане са месечином, изгледале као просуто д 
умачио по томе рецепту уговор! — додаје пензионар за којега се уопште знало, још од <pb n="74"  
јска, па да ми није криво! — надовезује пензионер са белим чарапама — него жене!{S} Срамота, од 
о жене!{S} Срамота, одиста срамота! — и пензионер пљуну у блато.</p> <p>Пролазак такве једне „к 
њено је прво да прође — објашњава један пензионер, који је навукао беле женске чарапе до колена 
о хиљада војника кад ти кажем!</p> <p>— Пензионисан је 1910. године!</p> <p>— Ама шта ћеш тамо, 
иконом који дугим и танким прстом скида пену с пива и треска је о земљу као берберин сапуницу.< 
ени узео мастиљаву писаљку, умочио је у пену од пива и црта по беломе кафанскоме чаршаву положа 
Одушевљени таман поново умочи писаљку у пену од пива а песимиста, без икакве везе са предметом  
ускомеша и почне кључ избацивати прљаву пену на површину.{S} Видиш гомилу овде, гомилу онде, гл 
се <pb n="18" /> руже претвориле у белу пену таласића, који су несташно играли под чуновим кљун 
а онај што је ногу попео на степеник за пењање.</p> <p>— Па не могу ваљда комите ударити од Вид 
кера, други метнути ногу на степеник за пењање, трећи наслонити руку на кош и, тако обезбеђени, 
у и Рудник, залази Шумадијом и Моравом, пење се на Копаоник и слази на Косово те пребраја гробо 
 натраг.{S} Објашњавање, свађа и псовка пење се све више, потежу се и ступци, узносе и кундаци  
е стазе, којима се измеђ стена и камена пење са обале у пусту и мртву варош, зраком који се из  
стопљено гвожђе и из недогорелих гламња пење се дим танким млазевима из којих се развијају неке 
а врата, уз који се при говору јабучица пење и слази као лоптица од живе у барометру.{S} Чим по 
о на руку и пробира, па се затим с руке пење на раме и шири крила те се тиче образа материног и 
Припуца и по нека пушка, и арлук гомиле пење се у томе часу до дивљачке дреке.{S} То зец залута 
ом.</p> <p>И борба поче да расте, да се пење и да бива све огорченија, те предњи наши почеше <p 
ских чиновника.{S} Већ улицом, којом се пење у начелство, ври светина: једни одлазе други долаз 
— Да пођемо још који корак, ено тамо се пење друм, отуд ћемо боље видети!</p> <p>Пођосмо и успе 
, час слази с њега да га извлачи час се пење да он њу извуче.</p> <p>За аутомобилом лагано шкри 
уђено проседи господин и јабучица му се пење под вилицу. — Је л’ знаш да играш шаха?</p> <p>— З 
сводом паше целу реку, те се на средини пење до врло велике висине, до које се треба са напором 
висини, до које се овде призренски друм пење, где се диже Љумска Кула, обала је камена и одсечн 
 затим једном улицом која се нешто мало пење и долази до једне велике и угледне зграде, чије дв 
вори мирно и разборито.{S} Врева се час пење до праве дреке, час се утишава па постаје као <pb  
 попадале са неба а дим, који се из њих пење, разастире испод наших ногу провидан сиви облак, к 
ти Србију.{S} И ове планине, на које са пењемо и које ћемо залити крвљу својом, то су баш оне п 
ан а Голгота је пред нама.{S} Крећемо и пењемо се на њу!</p> <p>Крећемо у планине, крећемо сви  
се из драгога камена са прстена расипа, пењу се лагано, корак по корак, своме убогоме двору, ра 
 их не би гомила погушила и видиш људе, пењу се и на точкове и на кровове вагона и на ланце кој 
есретних бегунаца.{S} Коњи почеше да се пењу у пропац, кола да се преврћу, ствари се расуше по  
а саме зграде на падини брда уз које се пењу призренске куће, прозори гледају преко дворишнога  
ренске, које се на левој обали Бистрице пењу уз стрму страну и припијају уз стену као гнезда, н 
ији животи не доприносе успеху већ само пењу број жртава?{S} Тешило га је оно нешто мало војник 
 би човек предахнуо на каквој висоравни пењући се на високу планину.</p> <p>— Нисам излазила из 
ма, газио сам тегобне и беспутне стазе, пео се на Проклетију и Ругово, на Комове и Суторман, до 
разговор се све више развијао, све више пео и све шири број учесника обухватао.</p> <p>То тако  
и како да учине.{S} Па ипак све се више пео број оних, који су се решавали да остану.{S} Док су 
уно прегорео, сачувао цео свој облик из пепела.{S} У унутрашњости прегорела пања још је тињала  
— и истресе старац торбу те попадаше по пепелу седам осам ордена.</p> <p>— Па што си ти узео?</ 
 <p>Причала нам је о змији младожењи, о пепељузи, о чардаку ни на небу ни на земљи, о ветру и в 
уништен; на спалишту су ватре догореле, пепео се развејао; из душа је несретних бегунаца нада и 
ијарде кишних иглица, које су наквасиле пепео око ватре и догорела дрва.{S} Из једне гламње, ко 
итељској души; шта ли што у њој разгрће пепео у који се претвориле моје прегореле наде и тражи  
ну остати неће а село ћу све у пламен и пепео.{S} Па шта је ово сад?“ Поп се сави сиромах па му 
вом и запретише да ће све село у прах и пепео, домаћине на колац а чељад на јатагане ако се у с 
и учитељ и стресе у мангал малим прстом пепео са цигарете, коју је држао измеђ кажипрста и вели 
апред пржи; осећам како ме засипа топао пепео лаве; засипа мене, засипа моје драге и миле, моје 
 <p>Ватре већ догореле и још само топао пепео покрива земљу, ведрина потпуно освојила и пробила 
е на све стране погасиле, још само врео пепео покрива земљу и по која догорела гламња се пуши.{ 
а.{S} Чуо се само жар како се распада у пепео, миш који гризе дрво у долапу, дах оне деце што с 
да покупи ордене који су се запретали у пепео под његовим ногама.</p> <p>И нехотице наиђу на чо 
 и јести га недопечено, онако уваљано у пепео и са комадима угља који висе о њему.</p> <p>Јер,  
 црнога и густога Хочког вина, по столу пепео и гомила угашених цигарета и дрваца од жижица а ц 
руку које се пружају до стола да стресу пепео са цигарете или да је угасе.{S} Ћутање, које то п 
м њиме жиће; где птице плавих и зелених пераја певају песму зоре а воде, слазећи са камена, зво 
 поверила ноћи.{S} А ипак, тамо далеко, первазе се руменилом хрбине планинске, далеко и нејасно 
исоких јабланова, који недалеко од пута первазе варошки јаз, што својим тамним зеленилом освежа 
 па чак и пропере кошуљу другу кад себи пере.{S} И све му добро, све трпи и све поднаша.{S} Обл 
о улицама — говорио је чичица док му ми перемо рану — Ја сам стајао пред кућом кад ме удари тан 
озади стоје два избријана пажа са белим перикама; пред којима и за којима јаше ескадрон гарде у 
онај из забачених кућерака и уџерица на периферији Скопља, који је разуздан за време Турака, на 
д узјахала коња и пролази кроз забачене периферијске улице не би ли својим присуством охрабрила 
розоре.{S} А отуд, из дубине, из пустих периферијских улица, већ почињу да се појављују, усијан 
ова, оних јабланова који о пролећу, као перјанице поноситих витезова, ките Царско Скопље.</p> < 
грбине богатога шлема, крила пребијена, перје поломљено а где су место два ока соколова некад с 
врховима Водна прибрало се бело маглино перје, од којега ветар откида прамен по прамен и носа г 
 дуго мислио.{S} Најзад се придиже, узе перо и својом дрхтавом руком сам написа телеграм команд 
највеће духове овога света да јој своје перо и своје кичице посвете.</p> <p>Они себе чак сматра 
 људи који је за време мира покушавао и пером да се послужи.{S} Рекох му своју и нас свију нево 
лебу који нам милосрђе подели.{S} Силни пером опеваће наше јаде, силни срцем заплакаће над нашо 
ве придолазе од ране зоре и већ се гуши перон од навале бегунаца.{S} Воз још није на станици и  
т, који је већ притиснуо сваку стопу на перону.</p> <p>— Склони се, макни, овде није слободно!  
лим дрветом, на скопљанском железничком перону.</p> <p>— У Приштини сам служила у једне госпође 
ки песимиста који ни овде, на станичном перону, не може да се уздржи а да не умали један леп ут 
 бедна и жалосна слика.{S} На станичном перону лежи читав логор породица које још од синоћ и но 
шетајући одмереним кораком по станичном перону и праћен гомилицом жедних обавештења са извора.< 
по оној даљини која се у сивој и бледој перспективи, без сенака, простирала пред њим.{S} Да ли  
ру цркнутога коња, а у потоку циганчићи перу у блато уваљан пиринач, који се негде на друму про 
раних коња, окићених сребрним амовима и перушкама над челом; на којима позади стоје два избрија 
ранци потегоше свом снагом и изнеше као перце кола из дворишта.</p> <p>— Бабо ни речи успут ниј 
е лежала у несвести, наслоњене главе на песак којим је посут под, а мања дечица око ње, држећи  
а набујала Бистрица наноси муљ, блато и песак и све дубље засипа прошлост.</p> <p>Вековима леже 
е у томе тренутку као госпа из народних песама која обилази гробове по разбојишту славе и посма 
 <pb n="36" /> <p>Доктор, који није био песимист али се није олако ни одушевљавао, додаде полуг 
на беломе“.{S} Оптимиста се одушевљава, песимиста би хтео а нема храбрости да му се придружи.{S 
н поново умочи писаљку у пену од пива а песимиста, без икакве везе са предметом разговора, изба 
 <p>— Ама савезници долазе?— прекину га песимиста и сад први пут и његове очи добише сјај који  
</p> <p>— Па не би било згодио! — гунђа песимиста.</p> <p>— Говорите на памет јер не знате — и  
е непријатељ што дубље у земљу? — гунђа песимиста овога стола јер, по правилу у оваквим прилика 
а играш шаха?</p> <p>— Знам! — одговара песимиста.</p> <p>— Е, видиш, на ово поље мораш повући  
начи Београд опет да се напусти? — пита песимиста, који мало учествује у разговору, јер га при  
гави господин.</p> <p>— А зашто? — пита песимиста искрено изненађен овом новошћу.</p> <p>— Да н 
лео... — покушава да каже своје мишљење песимиста али га одушевљени одмах преплавља масом речи  
езника!</p> <p>— Дај Боже! — окуражи се песимиста осећајући да је у доктору добио потпору.</p>  
ломатија превари? —Додаје онај кафански песимиста који ни овде, на станичном перону, не може да 
х волео... — хоће опет нешто да примети песимиста, један господин сув као босиљак за иконом кој 
има видели? — пита једнога путника онај песимиста уских рамена.</p> <p>— Видо, разуме се!{S} У  
х чекамо! — додаје суво и скоро пакосно песимиста,</p> <p>— Па најзад и да се напусти!{S} Зашто 
и смо дали на Брегалници! — додаје опет песимиста.</p> <p>— Зашто да не?{S} Ми сад имамо пет ди 
ује охрабрен одушевљени стратег.</p> <p>Песимиста прогунђа нешто кроз зубе а одушевљени узе да  
ва у полемици кад пређе у љутњу.</p> <p>Песимиста не одговори ништа.</p> <p>— Најзад, добро — н 
и за једним столом нема више ни једнога песимисте, нико <pb n="52" /> више не врти брижно главо 
кој офанзиви на северу.</p> <p>И самоме песимисти се озари лице на глас о доласку савезничке во 
еко њега и потискивали смо упорно свако песимистичко тумачење те појаве.{S} Они међу нама, који 
 оваквим приликама, сваки сто има свога песимисту.</p> <p>— Тако!{S} Нас, него кога ће? — одгов 
измеђ две горице чини уцињски залив, на песковитој обали његовој, начетиле су се беле кућице но 
к из групе.</p> <p>— Е, је л’ тако каже песма: „Све што браћа за дан назидала, зла би вила за н 
сусрета истока са западом.{S} Прилеп је песма српскога народа; ту је Марко орао друмове, ту дел 
о? — пита га младић.</p> <p>— Па то што песма казује.{S} Зар је било некада тако злих вила па д 
е у Београд он донесе отуд нове слике и песмарице, па их после сви гутамо.{S} Један пут, кад је 
гога, као они што су их опевале народне песме!“</p> <p>Мој син је био срећан када је слушао ове 
е у памети да ми се намећу речи народне песме: и почех да их шапћем сам себи:</p> <quote> <l>Ко 
очитим, тронутим гласом којим се певају песме растанка.{S} Да ли ми је одиста тада тако изгледа 
ледало ми је као да и свештеници певају песме нарочитим, тронутим гласом којим се певају песме  
у како пева, отуд са ширине морске, и у песми прижељкује матерински загрљај.{S} Кад би се чун п 
 пукотине на његовим оронулим бедемима; песму, која час личи на задњу реч самртника, који се оч 
оји је знао неку народну <pb n="247" /> песму у којој се Турци помињу и веровао да му је то дов 
ње које ће понова на том месту запевати песму <pb n="563" /> у славу Божју и разгрнути камене п 
пусте колевке њихати а клетвом заменити песму материнску.{S} Вешала ће закон заменити; насиље ћ 
де птице плавих и зелених пераја певају песму зоре а воде, слазећи са камена, звоне као харфе,  
 српске виле понова сабрале да запевају песму тужбалицу коју су негда, после Косова, једном зап 
ки свирачи.{S} Свирали су и певали неку песму а бабо извади из шпага петицу, па приђе једноме о 
а дну морскоме.{S} Певала је неку чудну песму, сличну оној коју мистрал пева кад се заигра са м 
 који брише озго са Језерца, пева тужну песму кроз пукотине на његовим оронулим бедемима; песму 
ла за ноћ порушила.{S} Је л’ зна ко ону песму о зидању Скадра на Бојани?</p> <p>— Знам ја — реч 
и Цар Лазар и чуо сам, лепо сам чуо ону песму србијанских свирача „Аој, Босно, сиротице клета!“ 
 и који арлуче своју последњу, злослуту песму...</p> </div> <pb n="117" /> <div type="chapter"  
от његов био је један тежак бол, био је песник болова, ево је и умро као жртва болова!</p> <p>Д 
оји Велимир Рајић?</p> <p>— Онај, млади песник!</p> <p>— Па шта је с њим?</p> <p>— И он?</p> <p 
ридесет година роди један сликар, један песник, један уметник, говорим вам о нама.</p> <p>— Е к 
љала се по поду, и пискала грувајући се песницама у груди и чупајући косе.</p> <p>— Проклета ми 
ну масу како се повија, видиш уздигнуте песнице које прете, видиш децу изнету изнад глава да их 
вим бојним редовима гину и књижевници и песници и уметници.</p> <p>— Тај ми пример ништа не каз 
лом отмем и рвајући се са њим ударим га песницом по вилици.{S} Он се разбеси, дочепа ме снажном 
на мисао, која бачена и у гроб, разбија песницом гробну плочу и васкрсава.{S} Мисао је то што г 
ну каплар и потеже разјарен да га удари песницом.{S} Али га не удари, и он га је волео као и ми 
гу опружио више главе и стегао грчевито песницу.{S} Крв, која се разлила по друму из ране на сл 
{S} Из дима видиш само како се узноси у песницу стегнута рука, чији притежалац извесно доказује 
ј генерацији има три хиљаде књижевника, пет хиљада сликара и десет хиљада глумаца.{S} Ја не поз 
лова!...</p> <p>Па ипак хвала Уцињу!{S} Пет дана одмора и мира, колико нам је могло дати, дуги  
обил и у њему читава колекција баба.{S} Пет баба од којих најмлађој не може бити мање од шесет  
дати да би се само из вароши изашло.{S} Пет стотина метара, колико нам је требало од наше куће  
ларијама послали су нас да изгинемо.{S} Пет генерација омладине сатрвено је, а што је остало жи 
 Нишу сам опет ушла у једну болницу.{S} Пет месеца сам се тако потуцала и једнако распитивала а 
 улице прилично пусте.{S} У цркви једва пет шест душа и свако се предао искрено, одано молитви. 
остигло тим?</p> <p>— Врло много!{S} За пет дана наша би војска била у Софији, Бугари би били н 
ебан број муниције и изабра се одбор од пет лица коме се повери организација те гарде.</p> <pb  
имка једне групе кола која ће у току од пет минута проћи крај гомиле уз коју сам се ја прибио.< 
га Краља у Милутинову престоницу, после пет стотина и толико година.</p> <pb n="275" /> <p>Дана 
 је изабрао царство небеско.{S} И после пет стотина година, један српски краљ са истога места п 
е, васкрсли слободу тамо где је она пре пет векова тужно сахрањена.{S} Међу тим гробовима изабр 
 ватру на ономе огњишту, где се она пре пет стотина година угасила.{S} Ту ће подићи нове куће,  
њу за оном домовином, од које су се пре пет стотина година одвојили.{S} И, једнога дана, кретош 
 борим! — речи ми један кога је већ пре пет година минула свака обавеза али у коме се од јутрос 
о?{S} Зашто на догледу оних који су пре пет векова пали ту; зашто тамо где гробове кити крвави  
ојој памети.{S} Замислите само, још пре пет дана сам купио коња и требао сам да се кренем.{S} В 
пад, са Црнога на Сиње море.{S} Још пре пет стотина година оркан један, тако чест на балканској 
еље?</p> <p>— Мајка ми је умрла још пре пет година.{S} Имам оца али не знам где је, можда је и  
да.</p> <p>— Кад се могла сачувати кроз пет најмучнијих векова, од Косова до данас, зашто би да 
у на Варни и Бургасу?</p> <p>— И пет, и пет фронтова, господо; јер ће Енглези тако исто искрцат 
а војску на Варни и Бургасу?</p> <p>— И пет, и пет фронтова, господо; јер ће Енглези тако исто  
ом патријаршијске цркве, већ пет дана и пет ноћи леже њихови ћивоти, крај њих горе свеће и канд 
ављује човек, један, два, три, четири и пет, и на земљи нема више оног клупчета.</p> <p>Крећу с 
уту удруживали у мање трупе од четири и пет лица и заједнички се помагали и подржавали.</p> <p> 
офера са месинганим и никленим оковом и пет шест кутија од шешира; на крову аутомобилском велик 
тигнем до Милановца двеста седамдесет и пет.{S} Не беже, као што би био ред да заробљеник бежи  
ица које су се сабрале и ћуте.{S} Стоји пет шест људи у круг, не знајући ни сами шта их је сабр 
 молили су се Богу који је народ српски пет стотина година подржао у вери, у оној великој и узв 
главама на груди.</p> <p>Пре четири или пет дана, овако су исто код овога хана седели око ватре 
ишао.{S} Око кола је ишло још четири до пет војника, опет тихо и без разговора.{S} Кола су заст 
.</p> <p>— Зашто да не?{S} Ми сад имамо пет дивизија више но што смо их имали тринаесте а и Грц 
с, одведоше га у Варадин те остаде тамо пет месеца.{S} А нису му ни иначе давали мира.</p> <p>П 
ест који имате оружје, пођете још једно пет шест стотина метара напред да видите како је тамо,  
м иду преко <pb n="166" /> Добруџе и то пет корпуса Руса и знатна артиљерија.{S} Сем тога, руск 
ом, не би ли стигла до поласка воза бар пет шест пута да оду до станице и да се врате.{S} Са њи 
ћи ће друга сенка — Боље ће бити да вас пет шест који имате оружје, пођете још једно пет шест с 
 пред олтаром патријаршијске цркве, већ пет дана и пет ноћи леже њихови ћивоти, крај њих горе с 
и.{S} Уједанпут марвени лекар, који већ пет дана тражи своју команду а који је стајао мало у ст 
ко погине ко од наших тамо, погинуће их пет, шест и десет а спашће се двадесет хиљада робова у  
.</p> <p>Нас је свега десетак, од којих пет или шест оружаних.{S} Били смо непознати један друг 
то тако смо у невољи и јаду провели још пет недеља јер Турци осташе у селу дуго, врло дуго.{S}  
и повести војску Србији у помоћ.</p> <p>Пет минута пре 11 часова, стиже на аутомобилу ђенерал Б 
ва, четврта под стрејом једнога дућана, пета на ћепенку турске кафанице, шеста на сред улице, с 
а по неко узвикне: „Ено њиве Петрове, а Петар остаде, погибе!“ или „Ено море, оно је кућа Симе  
.{S} То је та Грачаница у којој је Краљ Петар Карађорђевић, када је изабрао царство небеско, по 
ањеници иду пешке! — додаје неко чак из пете гомиле.</p> <p>И одиста, та су кола, што су се спу 
> под арњеве а који су сјахали са коња, пети се у седла.{S} Гомилице, које су се прибрале на ра 
га коња и продаје га, четврти конзерве, пети седло, шести нуди читава кола.</p> <p>И кроз сву т 
у непозната места, код непознатих људи; пети, шести, <pb n="381" /> седми... свако носи своју н 
четврти је цитирао српско-грчки уговор; пети је наводио свој разговор са руским консулом који ј 
ике висине, до које се треба са напором пети а затим слазити.{S} На мосту нема никакве ограде а 
евали неку песму а бабо извади из шпага петицу, па приђе једноме од њих и рече му гласно, тако  
S} Кад свирачи свршише а бабо опет њима петицу, па вели: „Кажи:{S} Авај, Босно, сиротице клета! 
S} Да сам бар знао па да нисам ни довде петљао.{S} Да сам остао у Крушевцу а не овако и прозебл 
 ми се што не деси.{S} Тако сам провела петнаест дана и све сам даље ишла и свуд питала али ниш 
:{S} Боже, помози!{S} А већ после десет петнаест корака опет све застаје, опет се све загушује, 
> <p>Улази једна девојчица од четрнаест петнаест година, слаба и сиротињски обучена.{S} Она нос 
ерину руку те су их мајке, пре десетину петнаест дана, кад дође наредба да крену, тешка срца ис 
у годину.{S} Други за њим имао је пуних петнаест а мезимче родило се позно, врло позно.{S} Зато 
ge"> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ</p> <p>ДЕВЕТСТО ПЕТНАЕСТА</p> <p>ТРАГЕДИЈА ЈЕДНОГА НАРОДА</p> <p>1921</ 
икој трагедији српскога народа деветсто петнаесте године, ми смо тек врло мало те ће ова књига  
обухватити целокупну трагедију деветсто петнаесте године.{S} Бележио сам, опажао и саосећао сам 
ије могао да издржи! — одговара неко са петог, шестог стола — Не може свако да поднесе ово.{S}  
и стигла је као што се у Спасу угодило, петога дана по подне у Скадар.{S} Краљ је дуже путовао, 
уста кућа</head> <p>Причу о војнику, из петога дринскога пука и ону другу о несретноме оцу испр 
ШВРАКИЋ, сликар</p> <p>Посветни лист на петој страни, цртеж је Н. Н., сликара</p> <p> <foreign  
узе намештати ватру.{S} Испружи ногу те петом од чизме узе лупати пањ који је по средини прегор 
војици која су ме пратила и тако сам их петоро увео у ону бедну собицу.{S} Били су сви благодар 
ичкога кланца и донео је собом ђенерала Петра Бојовића ослободиоца Скопља.{S} Ђенерал Поповић с 
ики барјак наш, па слике на зиду, Краља Петра и војводу Глигора и Косовску вечеру и чуо сам реч 
ви могли чути: „Дедер, пријатељу, Краља Петра марш!“ Свирачи засвираше а мени поче срце да раст 
о Србију, као да сам гађао самога Краља Петра.{S} Зар ја да убијем брата Србина; зар ја да поги 
екли би србијанска кућа; ту слика Краља Петра увијена у тробојку, па ту Косовска Вечера, па Бла 
х.{S} Зар српске војнике, војнике Краља Петра први пут да видим па тако, као робове?{S} Не, Бог 
вљем разговору да се крећу улицом Краља Петра где су све више и више расле <pb n="73" /> онима  
ш оног тамо — па ми показао слику Краља Петра — његов ћеш ти војник бити!“ Он је ишао и у Беогр 
 и у Београд, ишао је о крунисању Краља Петра, па онда о Видовдану и причао нам је много о свем 
у.{S} У дубини тамо, ено га Неродимље и Петрич град, где се дешава трагедија Дечанскова а ено ј 
оре?“ А бабо вели: „Петров!“ „Е, кад је Петров — рећи ће господин попа — треба да га благослови 
ба: „Кој ти је ово море?“ А бабо вели: „Петров!“ „Е, кад је Петров — рећи ће господин попа — тр 
Мало мало па по неко узвикне: „Ено њиве Петрове, а Петар остаде, погибе!“ или „Ено море, оно је 
ни навуче довољно дрва, брашна, шећера, петролеја, како би за времена спремио зимницу сиротињи  
Са таванице је висила усекнута, прљава, петролејска лампа, која је једва могла допринети да се  
а, служила за школску учионицу.{S} Мала петролејска лампа, под плавим шеширом, која је са једно 
е са ђубришта парче тенећке од полупане петролејске канте, други цреп с крова, трећи комадић да 
ао у своју одају и, под светлошћу једне петролејске лампе, наново се наднео над ону карту ослон 
светљавају прозори сиромашном светлошћу петролејске лампе и на прозорима, застртим провидним за 
ао: хоће ли доћи?</p> <p>Бледа светлост петролејских лампи и свећа, са којих је ветар пламен по 
андуку, на доваљаном камену, на празној петролејској канти, поседали шофери, подофицири из штаб 
ца којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“ И још много, много слика ми се јавило и бата и  
ца којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“</p> <p>— Један пут, о Видов-дану, водио ме бабо 
, кад нас изведоше да се закунемо Краљу Петру.{S} Кад сам изговарао оне речи из заклетве, како  
 и срео, није се тај утисак изменио.{S} Пећ је у истини личила на једну велику гробницу, кроз к 
 као и сви остали, знао зашто.</p> <p>— Пећ је у непријатељским рукама или је у пламену.</p> <p 
стоје, те цела кућа изгледа као усијана пећ.{S} Најзад <pb n="534" /> јавља се пукотина и на је 
брани Београда одређен правац повлачења Пећ—Андријевица—Подгорица—Скадар, утврде детаљни распор 
мо последње остатке српске државе, зове Пећ.</p> <p>— Зашто је и доношено довде, што то није св 
нити и које би могло дати заштите; кроз Пећ се само пролазило и задржавало пре но што се крене  
p> <p>Још те ноћи глас је прохујао кроз Пећ а сутрадан зором, већ се ведра лица буде они што су 
лаву своју, Светога Андрију.{S} Охрид и Пећ су вера хришћанска и вера српска; то су храмови под 
из оне тамне масе.</p> <p>— Да ли је то Пећ?</p> <p>— Шта може бити друго?{S} Има већ четири са 
 преко високих планина и стигли овде, у Пећ, да буду сведоци и последњега чина трагедије свога  
к српске војске, која још није стигла у Пећ, обуставити своје одступање, прибраће се још и сви  
ло узбуђеније. — Ибром се може сићи и у Пећ, а из Пећи може у Ђаковицу, а из Ђаковице се може д 
воримо Ибарски кланац, којим се слази у Пећ, Дренички, којим се слази у Ђаковицу и Црнољевски,  
је се налазе у Санџаку, могле би сићи у Пећ па одатле, преко Андријевице и Подгорице, наставити 
 и ко зна, хоћемо ли стићи до вечерас у Пећ.{S} Па ипак идемо, јер се на овим друмовима не сме  
d>XXXIII</head> <head>Ропац</head> <p>У Пећ се није добегло као у прибежиште где би се могло ск 
SRP19201_C32"> <head>XXXII</head> <head>Пећ</head> <p>Три дана, од Призрена, клонуло, тромо, ма 
ријатељске војске потврђивали су и неки пећани, арнаути, који су јутрос стигли из Митровице и к 
кршеве; крећемо у глад и у смрт!</p> <p>Пећемо се на снежне и недогледне врхове и спуштати се у 
је можда то баш та ватра на којој ће га пећи.{S} Немачке су старешине нарочито сугерирале такве 
о сваку цену морало спасти.{S} Али, иза Пећи уздизао се већ висок и непроходан планински зид, г 
S} Под светлошћу огромнога пожара изнад Пећи, који је прождирао каре, лафете и сву осталу опрем 
роман пожар, који је ноћас буктао изнад Пећи, гутао је државне архиве, новчане књиге, судска до 
в логор?</p> <p>— Можда наш логор изнад Пећи.</p> <p>Што даље крећемо она тајанствена светлост  
 и непровидни мрак обавио далеко још од Пећи.{S} У томе мраку, који је као угљени облак лежао н 
, оно море жара као из огромне зажарене пећи сипало је толико светлости да су улице бљештале и  
чити официр отпутује, као извидница, из Пећи у Андријевицу и очима се својим увери о проходност 
 свако се бринуо шта ће и где ће?{S} Из Пећи воде два пута за Андријевицу, један преко Чакора а 
ије. — Ибром се може сићи и у Пећ, а из Пећи може у Ђаковицу, а из Ђаковице се може да избије и 
еч и о артиљерији, која не може даље из Пећи, већ се мора ту уништити, војвода Мишић је болно у 
ише није ни мислио на даље повлачење из Пећи, за које се дотле све грозничаво спремало.{S} Разв 
<pb n="573" /> Бели, Дрим до Ђаковице и Пећи, где се рачвала у три огранка од којих је један иш 
 да се упуте на север, преко Ђаковице и Пећи.{S} Тога дана почињу већ и да се враћају са Љум-Ку 
нила <pb n="531" /> су звона у Охриду и Пећи; појавио се Марков буздован са морскога дна под Др 
 иде по трагу да га нађе у Ђаковици или Пећи.</p> <p>Из кола под арњевима, која су напред ишла  
још у Призрену преминуо а ово довде, до Пећи, да је био само пренос мртва тела ради сахране у п 
предато овде пламену.{S} Од Призрена до Пећи још је и било друма и, ма да је свако своју имовин 
 је дошао, ни ко га донесе, просу се по Пећи чудан и изненадан глас, који нам освежи замрчене д 
села.{S} И где ће ми остати породица, у Пећи; тамо где ни у редовним приликама није човеку обез 
p> <p>— Мислиш ваљда да останеш овде, у Пећи?</p> <p>— Овде?{S} Шта ћу овде?</p> <p>Тек кад сам 
аље догледати.{S} Моја књига завршава у Пећи, јер се ту завршава и трагедија народа. <pb n="732 
м се питао, гледајући ове ружне слике у Пећи, о томе је свако себе забринуто питао.</p> <p>Та б 
нерали команданти, који су се затекли у Пећи да, на основу наредбе Врховне Команде, којом је пр 
 црним димом.{S} То се од јутрос рано у пећима спаљују поверљива акта и део архива који се неће 
ала ову причу, подиђе нека језа.{S} Она пећина, оне свећице, па служба у пећини, па глад и умир 
ље а ми сви припалили свећице па ти она пећина изгледа као црква под земљом.{S} Кад запева попа 
ргну.{S} Славићемо своја крсна имена по пећинама, држаћемо помене својим милим и драгим по врле 
ње.{S} Далеко тамо догледала су се уста пећине као прозорско окно а овамо у дубини, још много д 
 треће су на оној малој чистини, испред пећине, налагале ватре те да се деца згреју јер умор, н 
анили смо је ту, на оној чистини испред пећине а после, кад макнуше Турци из села, скиде је Анд 
теном.{S} На стени су зјала уста големе пећине у коју би се могле читаве војске склонити.{S} Ту 
орило а нешто и она густа тама у дубини пећине.{S} Изгледало је као у гробници или у дубокој мр 
за обузме кад се сетим те ноћи у дубини пећине.{S} После смо <pb n="255" /> већ навикли, јер см 
ле читаве војске склонити.{S} Ту, у тој пећини, склонићемо се од Турака и ту ћемо пробавити чит 
 теби Боже наш!“ а оно глас му звони по пећини и изгледа ти као да уз гусле поје.{S} Још нам је 
S} Она пећина, оне свећице, па служба у пећини, па глад и умирање од глади, оно корење, па поги 
з мајке.</p> <p>Свако је себи изабрао у пећини по један кутак, помео, простро лишће, стоварио с 
о се избудили Лазар већ није више био у пећини.{S} Кренуо да га прва зора затече у кући, како Т 
нам је том приликом одслужио и службу у пећини.{S} И сад ми пред очима та служба и молитва Богу 
на држали смо је <pb n="258" /> мртву у пећини док једне ноћи не дође попа да је опоје.{S} Сахр 
дали на посао.{S} Једне су жене чистиле пећину, друге збирале лишће и шумицу која ће нам служит 
 нас као и попа, да се повучемо дубље у пећину.</p> <p>Ту ноћ нису ни легале жене више него ост 
ако на чистини и да се повучемо дубље у пећину.{S} Рече нам још да ће нас он сваке недеље поход 
о забринути.{S} Повукли смо се дубоко у пећину те, кад је пало вече, нас је децу обузео велики  
тупам у скровиште нечастивих, у змајеву пећину, у вештичину кућицу.{S} Из кућице је допирао жен 
милу живих лешева што лутају по улицама пећским или стоје прибрани у гомилице не говорећи међу  
, у једној од кривудавих и тесних улица пећских.{S} То је велика зграда саграђена од камена, ка 
талу опрему српске артиљерије, тамо иза пећскога гробља, недалеко од Патријаршије, војници су к 
шу и, верујте, још ме бриди бол, још ме пече.{S} Био је то онај крти смех лудака који се цери к 
атара већ крчка мањерка, крај других се пече сланиница натакнута на врх ножића или зашиљене гра 
 очију, то је племенита енглескиња Леди Пеџет, <pb n="130" /> која се решила да остане у Скопљу 
е а, осокољена пуковниковим присуством, пешадија груну јаче напред, потисну снажно непријатеља  
е би сад то поновила, а чим би то било, пешадија би налетила на Чачак, непријатељ, код којега с 
 новоме положају више прибрао, јер наша пешадија потискујући га, сад већ наилази на јачи отпор. 
 метка.{S} Од једнога метка одиста, јер пешадија је већ на ивицама вароши, а артиљерија је непр 
се ту пласирају топови; прибране делове пешадије истури напред пут Трнаве, према непријатељу, и 
рт и саопшти му бројно стање прикупљене пешадије као и синоћне и јутрошње кретање непријатеља.{ 
ма у којима се, при свакоме налету наше пешадије, осећала малодушност.</p> <p>— Шваба мислио да 
повски метци у тако непосредној близини пешадије, учинише да се борба на један мах освежи.{S} П 
ћеш се.{S} Шаљем ти у помоћ најбољи пук пешадије а послаћу ако треба и целу дивизију.{S} Само,  
наге којима располажем а нарочито немам пешадије!</p> <p>— Држи се како знаш и умеш! — одговори 
је био, да потражи нов положај и пожури пешадији да са њоме искористи ову артиљеријску паузу.</ 
теријама, о ескадрону коњице, о расутој пешадији, за коју је издао наредбу, да се прибере и зав 
е у Београд први ушао двеста четрнаести пешадијски летећи пук, који се борио и на Ипру, код Ара 
иву и предузму припреме за преформирање пешадијских јединица према њиховом бројном стању.</p> < 
да по друмовима почну збирати растурену пешадију па чак и оне трећепозивце <pb n="186" /> које  
евачким друмом, загустио свет.{S} Гмиже пешак као мрав а кола загустила те се просто закрчио др 
а утурили главе у шараге предњих кола и пешак или коњаник, који се налазио с једне стране, није 
n="58" /> кој аутомобил и једва по који пешак, али у главном, на тој алеји је било тихо и могли 
не на другу страну улице и не можеш, ти пешак, по читав сат, провлачећи се измеђ коња, кола и в 
њом.{S} Наиђе за коњаником читава група пешака те нас раздвојише и ја застадох далеко за њом.{S 
а до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и коњићи осамарени и натоварени,  
а до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и мали коњићи осамарени и натовар 
друм од њиве.{S} Прешло је још неколико пешака и сад смо већ били ван гомиле те је могла мирно  
јала кишом, кола су шкрипала и стењала, пешаци пљаскали по лапавици а по где који аутомобил про 
ан непрегледан и бескрајан ред кола.{S} Пешаци су ухватили утрине с једне и друге стране друма  
ише да се борба на један мах освежи.{S} Пешаци дигоше главе и нарастоше им срца, те викну неко  
е дуг, заморан, не иде се него мили.{S} Пешаци још и измичу а ред кола се сваки час уставља, ст 
грми понова глас и настаје кркљанац.{S} Пешаци се склањају у јарак, кола скрећу с пута, точкови 
Напустио сам страну друма, којом смо ми пешаци обично ишли и, да би се што више одвојио, утурио 
дмога пука, који се налазио међу својим пешацима, пожури ка топовима који су заћутали.{S} Он уз 
ао гвоздена стража која бди над уморним пешацима.</p> <p>Ватре се нису смеле ложити али се мало 
>Краљ већ малаксао.{S} Јучерање напорно пешачење од Љум-Куле до Спаса, ноћашње бдење крај ватре 
.{S} И уз то још, око кола и измеђ њих, пешачи маса света, попрскана блатом по грудима, по коси 
е ногу по блату, као да читава гомилица пешачи.{S} Радознали послужитељ новчанога завода изађе  
није, када сам срео тога господина како пешачи измеђ Штимње и Сухе Реке, он ми се тешко вајкао: 
</p> <p>Уз све то, око кола и измеђ њих пешачи маса света попрскана блатом по грудима, по коси, 
бити друго?{S} Има већ четири сата како пешачимо од Дечана, мора да смо близо!</p> <pb n="682"  
и ако би се до мрака могло још који сат пешачити, да остану ту на преноћишту јер не би ради бил 
и војнике.</p> <p>Одмах настаде живља и пешачка борба.{S} Пуковник зашао лично кроз редове бора 
 два а затим читав хор топова и плотуни пешачке паљбе.{S} Борба је отпочела у само подне.{S} Бу 
е, где се по уским и усеченим стазама и пешице тешко одило, те се пред овим изгледима морало и  
још увек довољно хране али ми, који смо пешице ходили, те не могли велики терет носити, и од ко 
способио.{S} Он је одмах пристао да иде пешке.</p> <p>— Ићи ћемо; кад могу жене и деца, могу и  
мора знати штогод више но онај који иде пешке.</p> <p>— Па добро.{S} Је ли то редовна бугарска  
где кад коња, али је ишао такође радије пешке, оборене главе и подржавајући се једном батином.{ 
 и ја сам на овим штакама из Куршумлије пешке прешао преко планина а ето ко се вози на колима!< 
зрена а шта са породицом?{S} Како ће се пешке у планину, како ће се без хране путевима где нигд 
рака; помислила сам и да сиђем, па ма и пешке наставила, али се није могло ни изаћи из вагона.{ 
нек те питају они грешници који су ишли пешке за то што си ти вукао фотеље.</p> <p>А купаца је  
 војници боре за нас, па не могу рањени пешке ићи!“ поручник плану на један мах.{S} Крв му су п 
е војници боре за нас па не могу рањени пешке ићи! — понови он узбуђено. — А погледајте, госпођ 
кћу деца — Тата послао, нећемо више ићи пешке!</p> <p>А мајка их умирује да би поднели разочаре 
јници боре за нас па не могу рањени ићи пешке, а ми можемо.{S} Је л’ те, децо? — теши их мајка. 
х за државне потребе а ја са децом идем пешке из Лесковца!...</p> <p>Затим нам госпођа, очију п 
 по где кад узјахао, али је радије ишао пешке, ма да је био немоћан а стаза тешко проходна, још 
који остају.{S} Из цркве, Краљ је пошао пешке на пут, здравећи успут и праштајући се са очајниц 
} Остали министри ишли су тако исто, ко пешке а ко на коњу, ко измакао а ко изостао а сваки бри 
можемо возити њима.{S} Ми и даље морамо пешке.</p> <p>— А зашто кад су наша кола? — гракћу зачу 
о је пожурио колима да би стигао пре но пешке.</p> <p>— Зар не мисле ни у овоме случају да пром 
ојима је неко пошао да би стигао пре но пешке; она би кадра била да заустави железнички воз, са 
 се слушати!</p> <p>И наставља даље пут пешке, сад већ и сам убеђен да неће моћи издржати.{S} А 
својом износе кола.</p> <p>За овима иду пешке остаци неког енглеског артиљеријског одељења које 
на непријатељу!</p> <p>— А рањеници иду пешке! — додаје неко чак из пете гомиле.</p> <p>И одист 
/p> <pb n="238" /> <p>— Рањеници гегају пешке и боси по планинама а државна кола возе чак и сеч 
нису стигли или успели поћи, кренули су пешке друмом који води кроз качанички кланац ка Косову  
="211" /> дана пута посрнуо.{S} Ишли су пешке, благодарни што им је коњ и оно мало хране и ства 
} Недогореле свеће савиле се, влажни се пешкири усукали; свега крај једне крстаче гори свећица, 
дној јаружици.{S} Развио на земљу прљав пешкирић па једе сир и хлеб и пуца.{S} Поједе залогај п 
 мастиљаву писаљку, умочио је у пену од пива и црта по беломе кафанскоме чаршаву положаје, што  
ни таман поново умочи писаљку у пену од пива а песимиста, без икакве везе са предметом разговор 
д једном међу свима и нађе се однекуд и пива и вина и шампања да се то одушевљење поткрепи.</p> 
који дугим и танким прстом скида пену с пива и треска је о земљу као берберин сапуницу.</p> <p> 
ом који води измеђ луднице и Вајфертове пиваре и са разних других страна, преко њива, кроз пото 
 му се придружи.{S} Одушевљени наручује пиво „за све“; хладни и размишљени узео мастиљаву писаљ 
стола, који ће извесно и данас наручити пиво „за све“. — Нека бугарска пушка на нашем фронту уб 
у славу! — узвикује онај што је наручио пиво „за све“.</p> <p>— Још сад смо у равници — објашња 
и по где која реч, или узвик или куцање пивских чаша.</p> <p>— Па добро! — надвикује остале гла 
мој алкохол и ја се као алкохоличар тек пијана њима осећам снажна и способна, без њих малаксава 
роз дуги низ болничких кревета ишла као пијана и ударала сам се час о један час о други кревет. 
на да говори, него тако брља језиком ко пијана баба.{S} А биће напредно дете.{S} Ако ми се Ранк 
куће које су још гореле, њихове војнике пијане како вуку пљачку и онда — мртве људе, мртве жене 
ви како је то велика душевна потреба то пијанство од болова.</p> <p>Веровао сам јој јер је одис 
о је убио кога!{S} Па онда, ено на сред пијаце капетан пуца из револвера на потпуковника, јер м 
{S} Причала ми је о порушеним кућама на пијаци, о намештају како лежи улицама избачен из кућа,  
 кад удари граната у кућу Арамбашића на пијаци, па онда у Доњем Шору, где смо ми становали, поч 
упује због товара на коњиће, који се на пијаци продају по баснословно високој цени.{S} Али нису 
, које никада ниси срео на улици, ни на пијаци, ни пред вратима својих кућа.{S} Најпре један и  
 је он већ израчунао ажију на солунској пијаци.</p> <pb n="106" /> <p>— Па до Приштине, брате,  
рала са њима, затим је пратила мајку на пијацу, у подне је пред вратима дочекивала оца кад се в 
иста који је дежурао ноћас, увратити да пије, чуће се вести што их је он сазнао ноћас на дежура 
де знају радозналци да тај телеграфиста пије јутарњу кафу, окупиће се измађ 8 и 9 часова.{S} Из 
 ремети свечаност тишине и не профанише пијетет тренутка.{S} Чуо се само жар како се распада у  
 на другом месту?</p> <p>— Тако, једу и пију.{S} Истребиће све ако подуже остану.{S} Наредили д 
има црквеним није одјекивао тупи ударац пијука који је негде у близини копао српске топове; кад 
слу; уме сама скувати каву, уме очупати пиле па чак и просејати и ако једва ручицама обгрли сит 
 и ма што уз то, што се могло купити од пиљара, од бакала или са касапскога пања.{S} Овде гомил 
ве, ту делио мегдане, ту из мешине вино пио и ту прослављао славу своју, Светога Андрију.{S} Ох 
 ли се на брзу руку, са заробљеницима и пионирским четама, може што помоћи; али, познавајући те 
лахирено завлачила детету руку у груди, пипала му ножице, чело и нигде нисам могла опипати ни т 
т сваки час завлачила под мараму руку и пипала чело и ручице детиње.{S} Чело му је било топло,  
 у потоку циганчићи перу у блато уваљан пиринач, који се негде на друму просуо из коморе.{S} До 
 треба још да се спасу.{S} Врисак жена, писак деце, довикивање оних који спасавају, узвици свет 
га, који пада али се не предаје; час на писак напуштених сирочића над којима више не бди снажна 
нице <pb n="91" /> пронесе се по гдекад писак локомотиве и тресак вагона који маневришу.</p> <p 
ње рањених људи и жена, врисак мајака и писак деце.</p> <p>Гранате су падале једна за другом, у 
ишти и вије се у рукама материним а тај писак просеца душу као усијано гвожђе.{S} Начелник даје 
е су они написали и оних које ми будемо писали, те и ове коју подносим читаоцима.</p> <p>Ма да  
34"> <head>ПОГОВОР</head> <p>Странци су писали врло много о великој трагедији српскога народа д 
p>— Видите — рече Краљ показујући врхом писаљке на карти — Наш се фронт сад простире ево овако, 
ија план румунске акције, нацртао ми је писаљком на ћепенку правац бугарскога одступања и убеди 
о којој је млади носилац круне, дебелом писаљком исписао силне црвене бразде.{S} Та карта казуј 
ртијама и у којој је он дебелом црвеном писаљком подвукао место на које се позива.</p> <p>— Кол 
ре само о политици и убрљали су црвеном писаљком целу карту што виси на зиду.{S} Па, питам ја њ 
и.</p> <p>Одушевљени таман поново умочи писаљку у пену од пива а песимиста, без икакве везе са  
руку.{S} Другом је руком опет прихватио писаљку, али њоме није више бележио ни промене на фронт 
ве“; хладни и размишљени узео мастиљаву писаљку, умочио је у пену од пива и црта по беломе кафа 
 и преписује акта или куца на машини за писање, као девојка.{S} И зашто то?{S} Зато што има оца 
рај кола под шаторским крилом сандук за писање, а недалеко на ватри ври лонац из којега ће особ 
ли туђину а ја своме рођеноме брату.{S} Писао сам мојима али ко зна јесу ли то писмо добили.{S} 
па причају...{S} Али ако ђенерал и није писао цару и цар ђенералу, батина је било.{S} Оно си тр 
ије слао поруке, ни гласника, нико није писао, нико није јављао што, па се ипак то поуздање шир 
о одмахнуо руком не одговарајући му.{S} Писар, видећи да на питања не добија одговоре, узе непи 
арнаутских разбојника.{S} Полицијски је писар у у тој борби јуначки погинуо али је успео да са  
ло и пријатно друштво, један полицијски писар на доњем седишту а на горњем Мица Зуавка и Мица С 
ком бригом и слутњом.</p> <p>Полицијски писар, који се придружио капетану и коначару, један уло 
ићу носећи собом тело честитога младога писара и четири везана разбојника које су младићи живе  
им мислима и не слушајући даља казивања писарева, који је тапкао за њим по блату, капетан се ув 
.</p> <p>— Ипак, она синоћна обавештења писарева нису била нетачна! — сину кроз главу капетану, 
па ћете чути, да су београдске кафеџије писари у штабовима армија и у вишим командама, да су бе 
ишим командама, да су београдски бакали писари у Министарству Војном а ђаци, омладина, која је  
олико младих људи са једним полицијским писаром на челу, сишли су и прихватили борбу да би одбр 
 <p>Марта 1920 год.,</p> <p>БЕОГРАД.{S} ПИСАЦ.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
еднога полуотшкринутога прозора некакав пискав глас, вероватно онај који је ту реч бацио и дана 
 ја не бих ни речи рекла — говори један пискав и прозебли глас.</p> <p>— Ал немојте тако, госпа 
бацио и данас по подне на станици и тај пискави глас продре кроз поноћну таму као совин врисак. 
 тежином угиба и злобно се кезећи шапће пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си, зар, избећи судбин 
ога Краља, злокобно се кезећи и шапћући пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си зар избећи судбину  
 која му је стално шаптала у ухо својим пискавим гласом; „Мислио си зар избећи судбину која леж 
а једна међу њима, ваљала се по поду, и пискала грувајући се песницама у груди и чупајући косе. 
које су се дуго опирале снази пламена и пискале а под свежом им кором врио млади сок, као млада 
говор ноћи који ветар са Језерца својим писком и звиждуком, који се рађа у кланцима, разноси по 
а највећом готовошћу — Хоћу, па ако сте писмени запишите то, вредно је записати.</p> <pb n="169 
кат, који је донео вест, — Оставио је и писмо за собом.</p> <p>— Их, болан, а видо сам га јуче  
ао да буде близу српске границе, отвори писмо, прочита га брзо па се врати погледом и прочита г 
 првина, него теби; зато чим примиш ово писмо да ми вратиш ордене што сам ти их послао у Ваљево 
ко телеграфа са Чачком.{S} Имам и једно писмо од мога колеге, послао ми по мом коњанику, вели:  
у, упути се ђенералу и предаде му једно писмо у великој, белој коверти.{S} Ђенерал, који је са  
 Писао сам мојима али ко зна јесу ли то писмо добили.{S} Нисам им казао да сам роб, него само о 
је заноћио у Крупњу, написао своме цару писмо: „Од како си, царе, метнуо круну на главу, ниси о 
дерала децу.{S} Падне тако пред село па писне а мајке свако јутро по једна, носе јој своје чедо 
 док се капетан још навлачио и опремао, писну трубни знак тамо крај реке и просече ноћну тишину 
е опет да га тражи.</p> <p>— А дотле? — писну несретница.</p> <p>— Е дотле, шта можеш — настави 
еђу нас.{S} Неко зајаука на друму, неко писну и зацика у јарку.</p> <p>И Бог се придружи неприј 
 избришем детиње лице и чело а оно опет писну и расплака се.</p> <p>— Никад није толико плакало 
ољу?{S} Где ће он сад незнан, непознат, пита се и тешко грца у сузама говорећи о томе.</p> <p>— 
— Да му дам, поднаредниче, парче хлеба? пита један проседи позивац. — Биће да је гладан?</p> <p 
 србијанског <pb n="641" /> официра.{S} Пита он мене за име, презиме, па одакле сам и кад смо д 
м сина изгубио!</p> <p>— Онда, је л’? — пита Краљ.</p> <p>— Јес’, онда! — додаде чичица — па ев 
без опреме, без муниције, без топова? — пита Престолонаследник.</p> <p>Помоћник слеже раменима. 
дима.</p> <p>— Како се зову она брда? — пита један остарији војник.</p> <p>— Оно тамо, у дубини 
чју одојче.</p> <p>— Шта ћеш ти мала? — пита је начелник.</p> <p>— Донела сам ово дете! — одгов 
и то редовна бугарска војска ударила? — пита онај што је ногу попео на степеник за пењање.</p>  
 неме.</p> <p>— Ама, је л’ то истина? — пита пријатељ пријатеља и ако је већ десеторицу до сад  
кера.</p> <p>— А савезници из Солуна? — пита онај што се ухватио за фењер.</p> <p>— Остају у Со 
ама.</p> <p>— Хоће ли ови преко мора? — пита један чичица.</p> <p>— Хоће боме! — одговарају му  
рв.</p> <p>— Где је најближа болница? — пита.</p> <p>— Варошка — одговори му једна жена — али м 
</p> <p>— Зар то није твоја сестрица? — пита даље начелник благо, да би охрабрио малу.</p> <p>— 
 који носи.</p> <p>— Промрзла дечица? — пита је рањеник који се тетура друмом ослањајући се на  
имо пут?“</p> <p>— Ко сабра ове бабе? — пита се гомила.</p> <p>— Ето и за њих се држава постара 
Грачаница, те ватре тамо што се виде? — пита један од њих.</p> <p>— Није, то је Чаглавица.</p>  
 дворим.</p> <p>— А како нас мимоиђе? — пита га брижно жена.</p> <p>— Наиђоше па питају има ли  
ли, па се изгуби.</p> <p>— И не дође? — пита начелник — Или је ти ниси чекала?</p> <p>— Чекала  
ако то?</p> <pb n="481" /> <p>— Које? — пита онај мрзовољни.</p> <p>— Па то, за Немце и за Русе 
 дрва.</p> <p>— А што си вуко фотеље? — пита га порезник који носи под мишком пореске књиге.</p 
— Па добро, хоће ли бити краја овоме? — пита он даље са неким уверењем, да му ја доиста могу од 
, је л теби тврдо кад седнеш на каре? — пита Краљ.</p> <p>— Ја, друго, ја, ја...</p> <p>— Што д 
е.</p> <p>— А од које то силе бегате? — пита нас арнаутин.</p> <p>— Од Аустријанаца и од Немаца 
еје.</p> <p>— А какав је био у борби? — пита слушалац тек да не задрема.</p> <p>— Да видиш, ниј 
о је.</p> <p>— Како, децо, можете ли? — пита их Краљ с кола.</p> <p>— Можемо, чича, можемо! — о 
а јесте ли ви то својим очима видели? — пита једнога путника онај песимиста уских рамена.</p> < 
 То значи Београд опет да се напусти? — пита песимиста, који мало учествује у разговору, јер га 
И ми!</p> <p>— А куд ћу ја несретник? — пита грцајући готово у сузама.</p> <p>— Тамо где сви ми 
/p> <p>— Е, решио си се, којим путем? — пита га други.</p> <p>— Идем на Чакор.{S} Теже је ал кр 
дговори капетан суво.</p> <p>— Хитан? — пита даље потпоручик.</p> <pb n="177" /> <p>— Одмах, јо 
ез храбрости.</p> <p>— Јеси ли бегао? — пита га председник.</p> <p>— Јесам! — одговара суво и з 
пим па то ти је!</p> <p>— Што, тврдо? — пита га његов сусед.</p> <p>— Није, него... питам се са 
х страна.</p> <pb n="269" /> <p>— Ко? — пита радознало гомила.</p> <p>— Начелство.{S} Каса је в 
молим покорно!</p> <p>— Шта је Бојко? — пита га поручник.</p> <p>— Молим за дозволу да обиђем к 
ен.</p> <p>— А може ли граната овамо? — пита једна жена за чију се сукњу обесило четворо деце.< 
— дречи поручник.</p> <p>— Да пуцамо? — пита наредник.</p> <p>— Пуцајте!... или... чекај!{S} Им 
ујевац.</p> <p>— Па добро, куда ћемо? — пита он ађутанта кад је, притиснут разлозима и наваљива 
ко ваљда целу ноћ.</p> <p>— Ко је то? — пита онај глас из дима који се стално буни кад наиђу но 
епао целом дужином.</p> <p>— Које то? — пита га младић.</p> <p>— Па то што песма казује.{S} Зар 
 и пргави господин.</p> <p>— А зашто? — пита песимиста искрено изненађен овом новошћу.</p> <p>— 
ти.</p> <p>— Ко каже, од кога си чуо? — пита онај не би ли сазнао што више но што је сазнао од  
им очима, или је то само онако, глас? — пита у једној гомилици војни лекар, навикнут да поуздан 
ни у овоме случају да промене одлуку? — пита онај за леђима што се држи за кош.</p> <p>— Не вер 
 <p>— Да л’ да понесем и коју кошуљу? — пита жена.</p> <p>— Понеси... немој.., где ћемо их?</p> 
</p> <p>— Немаш чим да покријеш децу? — пита жена са солунског воза.</p> <p>— Немам.{S} Не знам 
ољској батерији.</p> <p>— Нађе ли их? — пита капетана.</p> <p>— Ено их код барутног магацина!</ 
ћуткао непријатеља.</p> <p>— Шта ћеш? — пита га капетан.</p> <p>— Да бијем! — одговара водник.< 
 богат град.</p> <p>— А је л’ то наше?— пита војник.</p> <p>— Наше је, наши су га краљеви зидал 
 наишао и Бојко и смеши се а ђенерал га пита:</p> <p>— Колико су ти деце Аустријанци поклали?</ 
ио у кућу да види има ли кога тамо и да пита шта би човеку, изађе отуд блед као восак.</p> <pb  
азврча.{S} Капетан је тражио Краљево да пита где се налази Штаб Прве Армије.{S} Телефон му доне 
е сам и кад смо дошли на фронт; па онда пита ко нам је командант и све тако редом пита, а ја му 
дрпну <pb n="642" /> ме за шињел, па ме пита: „Швабо, море, шта ти ради Фрања?“</p> <p>— Прошао 
емљу као берберин сапуницу.</p> <p>— Не пита се ту шта ти волеш а шта ја.{S} Наш је положај так 
ско срце, она га прима и грли га а и не пита како си јој га ти опремила, у златне ковчеге јал у 
што је још заостало у њему забринуто се пита: где ће и како ће?{S} Остао је још једини слободан 
 крај вагона, диже оне златне крстове и пита сваког редом и даје сваком редом.{S} Па наишао и Б 
ко је бомбом из аероплана рањено дете и пита шта ће, где би га понела да се превије, јер му је  
екратио муке! — додаје трећи, а четврти пита:</p> <p>— Је ли случајно пао у реку или намерно?</ 
м му дужан одговора због саучешћа којим пита.</p> <p>— Не плачи, мала!{S} Зар ја мислиш знам гд 
та ко нам је командант и све тако редом пита, а ја му редом одговарам и казујем, као што би оцу 
реплашеност, узневереност.</p> <p>Један пита арнаутина:</p> <p>— Био си, пролазио си ага Чакоро 
дин попа, ја салутирам, па у руку, а он пита баба: „Кој ти је ово море?“ А бабо вели: „Петров!“ 
, савило се крај ствари својих и брижно пита: шта је, и хоће из очију да прочита одговор и саве 
о, брате, ми грађани ништа; нити ко нас пита шта мислимо, а шта не мислимо.{S} Само нећу да се  
под мишком пореске књиге.</p> <p>— Што, питај ме, имаш право да ме питаш? — вели благајник срде 
 кад се то уверење потпуно изгубило.{S} Питајте, па ће вам и саме судије рећи, да бегства из ку 
азвао мрачне одлуке.</p> <p>— Зашто?{S} Питајте ме пре зашто да живим?{S} Децу сам изгубила, ку 
ису ни сами Немци потцењивали.</p> <p>— Питајте га, море, хоће ли да пуши? — вели поднаредник о 
{S} Нећу да се хвалим, ал ето ту смо па питајте, борили смо се као прави Србијанци.{S} А кад на 
ислима кроз ту чаршију, читајте фирме и питајте где су им деца била у овоме рату?</p> <p>— Па т 
ни што придолазе, пре но што се здраве, питају: „Има ли се где преноћити?“, а ови што их дочеку 
и се поздрављају међу собом, рукују се, питају се и сабирају се у гомилице, али су те гомилице  
лазило као у кафану.</p> <p>— Шта је? — питају шапатом пријатељи.</p> <p>— Телефон са Гиланом п 
 око лешине.</p> <p>— Кад од прилике? — питају га.</p> <p>— Не знам, с вечери.</p> <p>— Је л’ п 
неће ваљда нас — додаје други.</p> <p>— Питају те они, јеси ли војска или ниси.{S} Њима је до п 
ита га брижно жена.</p> <p>— Наиђоше па питају има ли женске чељади да их дворе.{S} А ја рекох, 
оје су се већ до Приштине напатиле и не питају и не чекају одговора: нису раде да истину сазнад 
ане и даље и ћуте забринуто.{S} Људи се питају међу собом погледима, али нико већ нема храброст 
бе.</p> <p>— Што да те питам ја, нек те питају они грешници који су ишли пешке за то што си ти  
.{S} Пошли су за светом, за народом, не питајући куда и сад иду не знајући куда и не слутећи да 
о другоме, разговарају се, теше се и не питајући једно друго ни за име.{S} Исповедају се, испов 
 јадају, исповедају и распитују се и не питајући једно друго за име.{S} Невоља људе изједначава 
шила. „Где је борба, одакле се чује?“ — питала сам радознало. „Отуд са гробља, са вашаришта!“ — 
етнаест дана и све сам даље ишла и свуд питала али ништа нисам могла чути.{S} Неко ми рече да б 
ала њихове кочијаше и најзад и њих саме питала гласно: „Куда ћете?“</p> <p>А кад су они прешли  
управи, казивала његово име и презиме и питала налази ли се у тој болници или бар, је ли био у  
ши и хтела сам поћи друмом.{S} Нисам ни питала куда води тај друм, ма где, само да не останем в 
 нису хтели ни да одговарају кад сам их питала.{S} Једнога дана донеше једнога младића, опет бо 
, кад је свануло, изнели мртвог.</p> <p>Питала сам и те војнике али ни они нису знали ништа да  
а и трговци су нас, са дућанских врата, питали погледом а ми смо одговарали слегањем рамена.{S} 
и а један је за њим преводио српски.{S} Питали су ме има ли мушких у кући, рекла сам им да ми ј 
отац војник и да никог другог немам.{S} Питали су ме ко станује самном и имам ли што да једем.{ 
д болницом.{S} Многи су ме пролазници и питали шта ми је али ја нисам дизала главу и нисам одго 
ово око, које ме је тако оштро гледало, питало ме је:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?{S} Ја 
ворило на моје питање, оно ме је и даље питало:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?</p> <p>Поче 
ком целу карту што виси на зиду.{S} Па, питам ја њега, како то, а он каже:{S} Немци, Томо, имај 
 није лакше, нека је све једно.{S} Али, питам ја вас: може ли да буде контузован неко који није 
 га његов сусед.</p> <p>— Није, него... питам се само куд сам пошао?{S} Шта ће ми да себе спаса 
ица. „Са Думаче?“ — опет <pb n="418" /> питам ја. „Јесте, отуд!“ — одговара старица, па наслони 
мо потегли да градимо велику државу.{S} Питам се увек, има ли међ нама људи који ће прихватити  
p> <p>— А што бегаш, што ниси остала? — питам Галипољку.</p> <p>— Морам са својима, где би оста 
ако да га сахраним овако неопремљена? — питам очајно старца, осећајући потребу да чујем још реч 
ј човек овако окрвави, по Богу брате? — питам мога сапутника.</p> <p>— Ко га зна... — поче он,  
и овај као убеђено, па ће мало за тим — Питам ја нешто господина директора (по даљем разговору  
и не разумевајући моје питање.</p> <p>— Питам, јесте ли свршили коју сликарску школу?</p> <p>—  
 те пробуди ујутру? — наставих ја да га питам.</p> <p>— Пробудили су ме пси! — једва одговори.  
о... ал не знам ко је.{S} Мрзи ме да га питам а он не казује; а добар друг, одан... баш волем ш 
 не известе? — покушах ради утехе да га питам.</p> <p>— Ех, како! — ману старац оном слободном  
дећи се сам на себе.</p> <p>— Што да те питам ја, нек те питају они грешници који су ишли пешке 
тријске војске, ја се претходно питам и питам војводу: налази ли он да би било опортуно, у моме 
тању аустријске војске, ја се претходно питам и питам војводу: налази ли он да би било опортуно 
зован неко који није храбар?{S} Ето, то питам ја?</p> <p>— Па то јесте...</p> <p>— Е, а „Карађо 
на са чамаца.{S} Пролазе рањеници па их питам а они веле: „Не може им се ништа.{S} Отерасмо их  
 <p>— Грађана? — упита неко, управо сви питамо и сви га укрштамо питањима на која чичица не сти 
душевне патње.{S} Гледао је растројено, питања сам му по неколико пута понављао док их је схват 
имали реч постављајући само по где која питања.</p> <p>— Добро, примам те разлоге као оправдање 
е?</p> <p>То су била та мучна, та тешка питања којима су се сви бавили, која су све бринула и к 
удити.</p> <p>Толико само и на сва даља питања, која сам покушавао да му поставим, није ми одго 
одговарајући му.{S} Писар, видећи да на питања не добија одговоре, узе непитан сам <pb n="175"  
е одговоре и допуњавао их, враћао се на питања која је већ једном био поставио и уопште, чинио  
за грејање морао је одговарати на разна питања оних, који су били господари те ватре.</p> <p>—  
зо прешао на <pb n="692" /> нека обична питања, желећи да избегне даљи разговор о томе.</p> <p> 
 колена девојче које га обасипа гомилом питања и које га слатким, детињим гласићем, моли да их  
.{S} На то смо је изазвали оном гомилом питања којом деца тако раскошно засипају старије:</p> < 
Место питања о Русији и Румунији, место питања о борби која се води на Страцину, на уснама свих 
га више оне нису интересовале.{S} Место питања о Русији и Румунији, место питања о борби која с 
 се! — прошапта он у одговор на педесет питања која су се ускрстила са свих страна.</p> <pb n=" 
а, сад већ пробуђена, упорно настављају питања.</p> <p>— Куда ћемо путовати, тата?</p> <p>— Куд 
 се држи у ваздуху и безброј још таквих питања.</p> <p>Жагор око ватара постаје све тиши; димов 
улу, те настави сам казивање без ичијих питања.</p> <p>— Их, што се направи џумбус на станици.. 
ко — одговара он на неколико разноликих питања — нек те нико не лаже, нема брате ништа; оде и к 
е? — запита Престолонаследник.</p> <p>— Питање исхране?</p> <p>Узе опет Пашић реч и потврди да  
шћемо њих и онда ћемо се опет скрхати а питање је хоћемо ли тада имати слободан и овај једини п 
бор, који је првобитно требао да решава питање о евакуацији становништва, забрину се искључиво  
жен.</p> <p>— Ама да ли...? — отегох ја питање, које је требало да искаже сумњу.{S} Још ми се т 
ђена мислима, и сама је себи постављала питање: па сад?{S} С тога је моје питање, које се укрст 
ри овај и сав даљи разговор обрну се на питање о начину како да се из грађана организује чување 
ом вишем официру и директно одговори на питање о капитулацији и тај његов одговор био је уједно 
један пример, који ће вам одговорити на питање, ко је <pb n="327" /> тај који је требао мислити 
<p>Брига која је светину морила било је питање <pb n="541" /> о хлебу, који је врло тешко било  
кушао је уступ и да постави по где које питање али је капетан само одмахнуо руком не одговарају 
а у око али оно није одговорило на моје питање, оно ме је и даље питало:{S} Од куд ти овде, шта 
вљала питање: па сад?{S} С тога је моје питање, које се укрстило са њеним мислима, толико изнен 
аборавила да сам ја крај ње, те је моје питање пробудило.{S} Ја понових:</p> <p>— Па сад?</p> < 
он из својих мисли не разумевајући моје питање.</p> <p>— Питам, јесте ли свршили коју сликарску 
ра други који је потпуно разумео предње питање јер га је и сам себи постављао.</p> <pb n="688"  
, који су у начелству брижно претресали питање о начину, како да се евакуише становништво.{S} П 
ету, плаче ваљда од зиме? — управи мени питање.</p> <p>— И зима и умор и не зна где јој је отап 
 за офанзиву, он за сад моли да се реши питање: имају ли команданти право да реше офанзиву кад  
<p>Потпуковник не одговори ништа на ово питање, те ја покушах, да му га у другом облику постави 
е земљишту и вратила затим, то је друго питање, али би Србија сагледала француске заставе; теле 
то разумети.{S} А кад ни једно ни друго питање није разумео, трећи му показа дуван и понуди.{S} 
 око ватре, одговарају понизно на свако питање и залажу се парчадима бундеве, коју пеку на ватр 
ћуташе и ако је свима на уснама лебдело питање: па шта сад?</p> <p>— Натраг у Ђаковицу не можем 
— тврдио је један путник.</p> <p>— Само питање је, хоћете ли и ви стићи у Солун? — рећи ће једа 
јом.{S} На лицима свих било је исписано питање: „Откуд ти?“.{S} Што је капетан ближе прилазио б 
е један учитељ, да ми одговори на једно питање, које сам му поставио још тамо негде, измеђ Липљ 
ими сву одговорност.</p> <p>— Још једно питање — упаде ђенерал Јуришић — У случају такве акције 
 знаком нити потврдих нити оспорих њено питање.</p> <p>— Објаснићу вам! — настави она. — Ону са 
руку.</p> <p>— Постоји само једно важно питање? — рећи ће помоћник командантов.</p> <p>— Које?  
 на уснама свих се јављало једно једино питање: .</p> <p>— Је л’ истина да је ђенерал већ ноћас 
 у самом почетку поставио врло несретно питање које је код ње можда изазвало бол и тргох се не  
њено, неспремна ваљда да одговори на то питање и погледа ме својим тихим и угаслим погледом, па 
, да му ја доиста могу одговорити на то питање.</p> <p>— Па ево, ово је крај!</p> <p>— Које?</p 
! — пресече војвода Мишић спреман на то питање.{S} Затим узе реч и поче у детаљима да разлаже м 
видели?</p> <p>Ја нисам одговорио на то питање а осећао сам да би и у овоме тренутку, кад ми уч 
и су имали кола, решише некако лакше то питање; распрегоше кола ту на сред друма, онако у реду  
и?</p> <p>Нико не одговори, јер Краљ то питање беше готово сам себи поставио.</p> <p>— Наше лев 
астављајући разговор.{S} Побуђена ваљда питањем и болом, који јој је оно изазвало, њој наиђоше  
ан млад човек, којега он с врата дочека питањем:</p> <p>— Где сте?</p> <p>— Ви још не спавате,  
 прекидох ја први тишину, обраћајући се питањем учитељу.</p> <p>— Поменуо сам! — рече и ућута,  
исли које је мало час, већ својим првим питањем, изазвала у мени госпа у црнини?{S} И, <pb n="6 
<p>Нисам разумео шта је хтела последњим питањем.{S} Она то виде и додаде сама:</p> <p>— И онда, 
ни наставити.</p> <p>Ја је не узнемирих питањем зашто се тако горко заплака при спомену свога д 
ом, који је дрхтао и грцао, засипале га питањима:{S} Одакле иде; иде ли још војске; има ли какв 
а.{S} Све домаћице претрнуле и навалиле питањима, свака <pb n="253" /> о својима и о својој кућ 
о ми? — настављамо немилостиво засипати питањима.</p> <p>— Тако, дабоме, али — и стара мајка уз 
 уздану и ућута и ја је нисам више хтео питањима да узнемиравам.</p> </div> <pb n="433" /> <div 
ко, управо сви питамо и сви га укрштамо питањима на која чичица не стиже ни да одговори.</p> <p 
ржавају и опкољавају гомилице и цеде их питањима док им све не кажу.{S} А људи се на пролазу ве 
грђанин, и разговор се најпре задржа на питању о одбрани Београда, затим опет сиђе у Мораву и з 
<p>И сад се разви жива препирка по томе питању.{S} Упадоше у разговор и они који дотле нису уоп 
ћеш се!“ С чим ће се и с ким одржати? — питао се капетан сам у себи — зар са овим <pb n="193" / 
иснути се у туђину.{S} Куда у туђину? — питао се свако забринуто, јер та туђина биле су недогле 
енима!</p> <p>— Па јеси питао?</p> <p>— Питао, веле, прешли, шта има друго да кажу.</p> <p>— Па 
ам већ био и заборавио да сам га ма шта питао.</p> <p>— Онај — што смо се здружили, што ме ти и 
ријатеља и ако је већ десеторицу до сад питао и сви му одговорили да је истина.</p> <pb n="702" 
ај што је питао Арнаутина и онај што је питао жандарма, одвајају се од њих нерешени, неодлучни  
мора онда што ћеш.</p> <p>И онај што је питао Арнаутина и онај што је питао жандарма, одвајају  
ину, трећи у команду.{S} Нико више није питао за вести, никога више оне нису интересовале.{S} М 
ма ћемо поћи у сусрет?{S} О томе сам се питао, гледајући ове ружне слике у Пећи, о томе је свак 
помоћи међу собом.{S} Нити је онај први питао где ће га тај вагон одвести, нити овај други.{S}  
ништа, слежу раменима!</p> <p>— Па јеси питао?</p> <p>— Питао, веле, прешли, шта има друго да к 
 у Пећи, о томе је свако себе забринуто питао.</p> <p>Та брига се врзла сваком у памети и свако 
може борбу примити?</p> <p>— Шта је то, питате?{S} Вас су тешиле билетени и варљиве вести, које 
заћи од <pb n="655" /> ватре до ватре и питати где су их они, што се већ греју, набавили, јер н 
p> <p>— Што, питај ме, имаш право да ме питаш? — вели благајник срдећи се сам на себе.</p> <p>— 
.</p> <p>— Па што си пошао туда, што не питаш!</p> <p>— Дај, бре, ту гламњу с ватре и коју гран 
ена, препланула лица на коме се сачувао питом и племенит израз својствен жени њене расе.{S} На  
шла Саву и пронела српску тробојку кроз питома сремска села и та га радост скупо стала.{S} Кад  
ну месту, са којега се догледа широка и питома Метохија, ограђена снежним врховима, који бљеште 
p>— Био сам две године у Прагу, државни питомац.{S} Мислио сам прећи сад у Минхен али ето, дође 
овама и јејинама и спустиће се доле, на питоме уцињске обале, где сунце тако топло греје.</p> < 
скога града, одбија се одатле и претапа питоме Струмичине долине, те се уставља пред Цариградск 
 више плавили наше китњасте горе и наше питоме доље.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>На Отаџби 
и далеких страна да пљачкају и освајају питоме јадранске обале; и одакле је Зетом господарио Ђо 
 смо из богатијих у све сиромашније; из питомијих у све дивље крајеве.{S} Што смо даље одмицали 
{S} Кренула је отуд, из далека, из оних питомих и храмовима културе и просвете раскошно окићени 
— наставља Краљ — А како је код нас све питомо и лепо...</p> <p>— Ех! — учини један трећепозива 
дао жудно очекиване те обале и крај њих питомо месташце Уцињ.{S} Тамо ћемо, тамо потражити сунц 
ра и чине као неки оквир панорами овога питомога гнезда, разнолике су природе, као да собом озн 
 је мало било — што их проведох на овој питомој обали, дизао сам се о поноћи или још и доцније, 
си Проклетија која дели воде и ограђује питому Метохију од дивљих планинских предела који се за 
означавају два доба: суморну прошлост и питому садашњост.{S} Она с југа, и ако на каменом подно 
 непомично стоји крај друма, без јела и пића, тупо гледајући предасе и подајући се смрти која г 
све што би се још могло наћи за храну и пиће.</p> <p>Кад је вече пало, у штали је већ увелико б 
ђују двориште.{S} На зиду, крај капије, пише крупним штампаним словима: „Штаб прве армије“.</p> 
ад војник, који се бори на Севастопољу, пише неке стварчице са пуно талента.{S} Наредио је одма 
већи део већ на нашем земљишту.{S} Овде пише да нешто у Солуну, али већи број у Србији, има 110 
к преко Румуније.{S} Ето видите, све то пише ту и све се то нама званично и поверљиво саопштава 
 био крај кад би све било истина што ту пише.{S} Не види се а дао бих вам да прочитате.{S} Седа 
је суво угажено сено, уквашено изметом, пиштало је под нашом стопалом и нога је, упадајући у се 
а дрва.{S} Из једне гламње, која букти, пишти вода; далеко негде из ноћи арлуче пас.</p> <p>Све 
а пред Младеновац, <pb n="505" /> па не пишти само јутром, већ од беле зоре па до мркла мрака?< 
де.{S} Док мајка кроз сузе говори, дете пишти и вије се у рукама материним а тај писак просеца  
 Наиђоше, вели, као олуј.{S} Испред њих пишти зурла и удара гоч а они мећу пушке и шенлуче, па  
их војвода или им китили силаве, и онај пиштољ који је на Чегру прославио смрт Синђелићеву, и о 
је су се прославиле на Мишару и Љубићу; пиштољи, који су некада почивали у кубурлијама славних  
сни, сурови.{S} Постоји и трећи пут, на Плав и Гусиње па право на Скадар али би се ретко ко одв 
у три огранка од којих је један ишао на Плав и Гусиње па преко Проклетије на Скадар, други прек 
p> <p>— А шта мислиш, кад бих ударио на Плав и Гусиње?</p> <p>— Нисам ни туда одио али веле не  
 и дрваца од жижица а целу групу обавио плав облак дима од цигарета који је и целу собу испунио 
ова стреса од тих боних акорада који је плаве и освајају.{S} Окрећеш главу да не гледаш више та 
склопљених а које отворених очију, које плаве а које црне косице, које попрсканих хаљиница крвљ 
го смо после ћутали и гледали тамо, оне плаве и модре планине, гледали смо као неку светињу, ка 
поведе и до ње друга, замршене и богате плаве косице и висока чела, испод којега су упале две д 
ја се разлива по чаршаву и добија облик плаве маљаве гусенице.</p> <pb n="34" /> <p>— То је врл 
 пробије бране па њени вали немилостиво плаве.</p> <p>Када би се осврнули за собом, чули би сам 
Кроз прљави вео, који је покрио небеско плаветнило, поче да жмируца звездица једна, па онда две 
хранитеља а сила <pb n="248" /> пође да плави земљу и да сеје невољу и зло.{S} Зацика нејач, за 
лак, велика мисао Душанова, која одатле плави све долине и планине балканске, допире до зидина  
а, горе и планине!{S} Све, све засипа и плави.{S} И мало још, још мало само дана, бићемо сви, б 
дућане и кроз кафанице, одлази у куће и плави целу варош.{S} Говори се једновремено о свему, и  
а са усијаних планина те ваља долином и плави, ждере, сагорева, уништава и уништено засипа и за 
који су се све више узносили и све више плавили наше китњасте горе и наше питоме доље.</p> <p>Ј 
те једва се по где где измеђ њих назире плавило неба.{S} На врхове оних планина са којих смо ју 
чионицу.{S} Мала петролејска лампа, под плавим шеширом, која је са једнога стола осветљавала со 
ој народној ношњи, са уским чакширама и плавим шајкачама на глави.{S} То су били ђаци наше рата 
а, по врзинама.{S} Мртви покрили својим плавим шињелима поља и удолице па изгледа као да су рас 
пољупце, сишући им њиме жиће; где птице плавих и зелених пераја певају песму зоре а воде, слазе 
ијем, над главом небесном</l> <l>Олимпа плавог!...“</l> </quote> <p>Однели су га у болницу.{S}  
јкача, под коју је подвила своју богату плаву косу.{S} Она сама води за узицу један пар вочића, 
ш ту.{S} Нисам излазила нигде из куће и плакала сам по цео дан и по целу ноћ.</p> <p>Она пресеч 
 као киша.{S} Пала сам опет на кревет и плакала.{S} Мислила сам на оца, на њега, на тетку, па о 
ор је гледао у авлију, и по цео дан сам плакала.{S} Једнако ми је био пред очима он и чула сам  
аком да сам прекинуо.</p> <p>— Дуго сам плакала пред болницом.{S} Многи су ме пролазници и пита 
ам се <pb n="419" /> радовала, како сам плакала, како сам љубила коње српских војника и чизме к 
рила сам лице рукама и горко, горко сам плакала.</p> <p>Пролазници, видећи ме да плачем пред бо 
рама и братићем, не умем вам казати.{S} Плакали су, ето, а и шта би друго!{S} Бојали су се сви  
и су им, називали их милосним именима и плакали су, горко су плакали.</p> <p>Официри су окретал 
S} Миловали су их, грлили и љубили их и плакали су за својим друговима са којима се нису растај 
милосним именима и плакали су, горко су плакали.</p> <p>Официри су окретали главу да сакрију су 
ребало удахнути нове снаге.{S} А оно је плакало и дрхтало је целим телом а чело му и ручице гор 
а земља подамном.</p> <p>Дете је и даље плакало и ничим га нисам могла да умирим.{S} А нисам ви 
расплака се.</p> <p>— Никад није толико плакало! — правдам се ја пред новом својом околином.</p 
и почесмо онако крвави да се љубимо.{S} Плакао је и он.{S} Затим се као браћа договорисмо шта ћ 
цише вас преко Дрине, па онда?</p> <p>— Плакао сам од жалости — прихвати он — али сам крио сузе 
д шајкачом.{S} Па да знате још како сам плакао, кад нас изведоше да се закунемо Краљу Петру.{S} 
ми пресушиле сузе, кад више нисам могла плакати, ја сам се упутила низ улицу.{S} Нисам знала ку 
 што сте могли учинити и сад још можете плакати.{S} То вам нико не брани!</p> <p>Поступак војни 
е више удовица него девојака и мајке ће плакати на туђим гробовима.{S} Краљ ће краљевати без кр 
ла нешто страшно.{S} Морала сам у сну и плакати јер кад сам се пробудила био је кревет влажан,  
 Сад је већ пробијена и друга таваница, пламен је продро у све просторе и лиже кроз рупе где су 
доспети где је пошао.{S} Пожар се шири, пламен халовито граби све даље, прште врата и прозори,  
аздух чује као из подрумских дубина.{S} Пламен са наше ватре пробија се и игра кроз милијарде к 
ост, пометеност, бегство, спасавање.{S} Пламен букће, тутњи и крха, обара врата, прозоре и лиже 
риво и са грозничавом зебњом у души.{S} Пламен, онај помамни пламен тамо у даљини, који је у пр 
кад га преби а он гурну две половине на пламен.{S} Варнице, као златна киша, испунише помрчину  
а ивици мангала, пождрао је пре времена пламен, који се од промаје кроз отворени прозор повијао 
ново дрво бачено у ватру, разгоревао је пламен и разговор се све више развијао, све више пео и  
над којом већ почива поноћ.{S} И ако је пламен у овоме тренутку био нешто малаксао, оно море жа 
е по где кад буди и у коме се распаљује пламен дивљаштва кад у туђој руци спази комад хлеба.</p 
мични и неми становници куће коју ждере пламен.</p> <p>Пламен већ букће, прогорео је прву таван 
тамо, где је до сад куљао дим, јавља се пламен који се дохвата таванице и пробија врата и прозо 
мети оцртавају за собом.{S} На ватри се пламен са свим притајио и утрно а жар се румени као рас 
вејава око себе густе снопове варница и пламен добија све шире и шире просторе измеђ четири осн 
 попрскали су већ зидови који га носе и пламен је помамно лизао и буктао кров све просторије, у 
еме ватре букћу по двориштима сеоским и пламен се износи изнад блатних зидова којима <pb n="306 
рсла па из тога ждрела сад извире жар и пламен.{S} Из тога жара, као да га неко циновским жарач 
кушавајући да из ње распири топао жар и пламен?</p> <pb n="21" /> <p>Да ли је одиста вера јача  
 На далекоме хоризонту буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p>Ја сам га чекао.. 
} На далеком хоризонту буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p>Мајка је чекала.. 
 зебњом у души.{S} Пламен, онај помамни пламен тамо у даљини, који је у првоме тренутку био наш 
гло понети, гутао је пождрвљиво ноћашњи пламен и све је прогутао.</p> <p>Легао сам синоћ под ут 
узе ми казивати шта је све пождерао тај пламен.{S} Кола коморска и топовске каре, лафете, аутом 
ш да је ова несрећа све обухватила, као пламен кад ухвати целу шуму па хајде, нађи ти сад дрво  
се догледају неке ватрице које трну као пламен у кандилу.{S} Ту је ваљада село или логор избегл 
ејских лампи и свећа, са којих је ветар пламен повијао, бацао је неку тајанствену, непоуздану с 
, планине се већ жаре и горе, бљују већ пламен и ено се усијана лавина ваља кроз наша поља и до 
ва на колена и главе на руке, гледала у пламен који је буктао и повијао се.</p> <p>Ми не знамо  
е на рамену остати неће а село ћу све у пламен и пепео.{S} Па шта је ово сад?“ Поп се сави сиро 
прстима.</p> <p>Он чучну и унесе руке у пламен па поче да их крави, а као кирију за грејање мор 
би ли мало омекшала, трећи уносе руке у пламен те их пеку не би ли им прорадили прсти који су с 
је је чедо остало горе а отац одјурио у пламен да га спасе али не може доспети где је пошао.{S} 
уо с вечери, већ је догледао на Дорћолу пламен и дим од запаљених кућа.{S} У Ниш није ни слазио 
ћа се како попушта и стење кров.</p> <p>Пламен већ букће кроз празне просторе измеђ голих зидов 
ановници куће коју ждере пламен.</p> <p>Пламен већ букће, прогорео је прву таваницу и пробио је 
 се она немирна светлост од разигранога пламена, која је до мало час прелетала преко лица и пре 
алила или још пре, као да је од силнога пламена који јој је буктао у утроби, напрсла па из тога 
ом белином осветљеном светлошћу ведрога пламена који су давале младице бачене на ватру, младице 
а и силуете кућа које као да се из сред пламена уздижу.{S} Већ допире до нас потмули мрмор и жа 
 Изгледало ми је као кад се човек усред пламена у кући која гори, смеје смехом онога коме је ве 
 блага као она полусветлост којом је од пламена из камина осветљена соба а која тако јасно осве 
, младице које су се дуго опирале снази пламена и пискале а под свежом им кором врио млади сок, 
ђу војницима, под непоузданом светлошћу пламена, који се повија час тамо а час овамо, опазио са 
до висина Дуље-Хана, те друм доби облик пламене змије која се репом ослонила на планину а главу 
је ватра из тешких челичних цеви те као пламени усов засула наше градове и села, наше горе и по 
о око себе светлост и језу.{S} Неколико пламених стубова, као колоне класичних храмова, носе на 
етљени у срцу црвеном светлошћу високих пламенова, почели су се развејавати у једноставан прост 
а и стрпљења и указаше се већ пред нама пламенови са ватара и силуете кућа које као да се из ср 
з раздражених ноздрва сукнули су црвени пламенови који пале и сагоревају.{S} Из крваве румени,  
шили најстрашнијим историјским поломом, пламеном који ће обухватити целу земаљску лопту, — као  
ам тако огњевита змаја, коме очи светле пламеном а брекће и фркће и тешко дише кроз ноздрве, вр 
его што легну.{S} По лицима, осветљеним пламеном, међу <pb n="614" /> којима се нарочито истиче 
еда <pb n="675" /> ти да изнад моста, у пламеном луку трепере речи: <foreign xml:lang="it">„Las 
а извуче.</p> <p>Ватре лево и десно; на пламену прошци из сеоских плотова, сандуци, бурад и точ 
е под секиром и пуцкарање суве гране на пламену.{S} По друму још гмиже маса, која једнако надол 
које су данас прегазили, други греју на пламену тврду кору хлеба не би ли мало омекшала, трећи  
 није уништено у Призрену, предато овде пламену.{S} Од Призрена до Пећи још је и било друма и,  
</p> <p>Забринуто смо и немо посматрали пламену страхобу која је буктала пред нама и сви смо у  
е је било доста, јер се ноћас предавало пламену све што се не може понети.</p> <p>Светиљке се п 
гло се унапред, не би ли што ближе било пламену који обнавља живот мразом угрожен.{S} Једни суш 
је сад изгледао још силнији, као гора у пламену од којег се и небо запалило.{S} Под светлошћу,  
Пећ је у непријатељским рукама или је у пламену.</p> <pb n="684" /> <p>— А они који су измакли  
е било погледати на улици, пред кућом у пламену, који јој ждере сву имовину и новац и накит и а 
} У једноме крају врисак оних који су у пламену изгубили свога, у другоме беда оних који су изн 
ације.</p> <p>Пред нама је била варош у пламену коју је непријатељ ватром ништио, за нама крв к 
завршила, те се широм гробља залелујаше пламичци као попадале звездице, она се наслони на оград 
а октобра, када су бугарска пушка и топ пламтели дужином целога фронта, тврдио да би се ствар ј 
том оне здраве руке и гневом који му је пламтео из очију.</p> <p>— Сви, сви, сви, да сви!{S} То 
p>— Није истина да се морамо склањати — пламти од узбуђења један бакалин из Параћина, коме је з 
о да гори планина, као да се усијала те пламти и букће.</p> <p>Та ме слика задржа на доксату, с 
и сеју смрт а пушчана ватра се укршта и пламти цео фронт.{S} Развија <pb n="199" /> се смртонос 
ћ јасно било да варош не гори а оно што пламти над њом нисмо више ни бринули шта је.{S} За нас  
тиктом, ваља се усијаних очију из којих пламти дивљачки нагон.{S} Она јури незнано куда, њој се 
<p>— Почео је, господине, да ми развија план румунске акције, нацртао ми је писаљком на ћепенку 
крупним стварима.</p> <p>— Ово је читав план, клопка, у коју су упали Немци.{S} Наша је улога д 
ео убедити.{S} Он <pb n="712" /> изнесе план коме би крајњи циљ био ослобођење саобраћаја са Со 
успут, да ми објасни ако зна какав нови план: да ми каже по његовом плану где могу преноћити, г 
де год да ми објасни ако зна какав нови план; да ми каже, по том плану, где могу добити хлеба,  
ако, кад ја хоћу да слушам стратегијски план!{S} И то од кога, од професора!{S} Већ сам био мет 
ем тренутку хоћу да слушам стратегијски план и то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо  
сора у сурој шајкачи, који му је развио план одлучне борбе на Овчем Пољу.{S} Доцније, када сам  
?{S} Повлачење, повлачење без реда, без плана, без намере, без циља; повлачење које цео свет гл 
д Трнавске механе, отпочело чаркање.{S} Плане овде или онде пушка са непријатељске стране а одг 
, ван друма, па често и по која ватрица плане.{S} Крај једне од тих ватара седе две жене и муку 
ла да се провиди.{S} У дубини тамо, иза планина, руменило се небо, претећи опасним ветром.{S} И 
је сунце већ ниско сишло тамо негде иза планина, биће да то вечерње гласи.</p> <p>Сви дигосмо г 
 а у дубокој позадини, иза читавог низа планина, узноси Проклетија која дели воде и ограђује пи 
отопљен снег <pb n="323" /> на врховима планина.{S} Кроз зрак пролеће птица носећи у кљуну слам 
ни да излију читаве реке воде.{S} Водна планина, која се у ведрим ноћима тако јасно оцртава над 
 из разних долина и кланаца, слазила са планина и придолазила друмовима, те као поплава <pb n=" 
али лешину, обишли је, па ће ноћас, кад планина буде пуста и мирна, доћи да је растргну.{S} Што 
о је кренути на пут на коме ће се усред планина спавати на снегу, ваљало је кренути на пут, кој 
ка љубав и милошта прелази преко гора и планина, преко понора и кршева и као сећање милује свој 
ним ветром.{S} Изгледало је као да гори планина, као да се усијала те пламти и букће.</p> <p>Та 
такама из Куршумлије пешке прешао преко планина а ето ко се вози на колима!</p> <p>— Срамота! — 
е које је брза река, слазећи набујала с планина, разоравајући друм и рушећи мостове, оставила з 
ушта обале Дримове и води у унутрашњост планина Дукађинских кроз један низ провалија, кланаца и 
ле из тајанствених прашума ових великих планина које се уздижу над нама и сабрале овде на сатан 
ете преко Дрима и оних кршних и високих планина што их он грли, те да у једноме маху слете на ј 
ом и војском и они прешли преко високих планина и стигли овде, у Пећ, да буду сведоци и последњ 
у таму догледају се у дубини масе мрких планина чији снежни врхови беласају кроз ноћ обасјани м 
атим напустила реку и преко Дукађинских планина опет слазила на његове обале, где он под Скадро 
ко поље и одатле, преко врхова Селечких планина, пресеца понова реку Црну и прекида се код грчк 
 ли то лавина која се слила са усијаних планина те ваља долином и плави, ждере, сагорева, уништ 
нолико сати прелетети преко непролазних планина за колико ћемо ми дана прелазити тај мучан и те 
 Тамо, ено видиш, тамо далеко, иза оних планина, тамо где се људи туку пушкама и топовима, тамо 
ед дивљих Арбанаса, који сиђоше са оних планина иза Дрима и ево је сведок сад, кад тај исти нар 
 назире плавило неба.{S} На врхове оних планина са којих смо јуче сишли, пали сури облаци, уста 
ме тренутку путовао погледом преко оних планина, кршева и стена, с оне стране Дрима, где његов  
 око нас горостасне масе неприступачних планина.{S} Осетисмо се као уловљена тица и сваки покуш 
е да узлеће у зрак и упутише се тамо ка планинама које су пред нама.</p> <p>— Хоће ли ови преко 
е оне крајње ватре губе далеко тамо под планинама.{S} Не видиш облике, изгледа ти све као једна 
рзо тоне и гаси се, нарочито зими и међ планинама.{S} Чим утрне сунце, тама се спушта брзо као  
х подвига, када се крвавило по горама и планинама македонским, остао је још под пушком у Скопљу 
е.{S} Предстојало ми је да гинем у овим планинама, губећи отаџбину, па зашто не би гинуо ослоба 
и клоне; приберите децу расуту по туђим планинама, задахните их новом вером и доведите их опет  
умарања и страдања по снежним албанским планинама, кроз које смо лутали не знајући ни пута ни с 
глади која ће доцније, тамо у албанским планинама и на јадранским обалама, загрлити својим суви 
 ће умирати од глади и студи на снежним планинама; док ће они већ на првоме кораку, и ако и сам 
тити, они ће месецима лутати по снежним планинама, гоњени, убивани, без крова и без хлеба, без  
 може проћи.{S} Сметови леже по околним планинама и стегао ужасан мраз.</p> <p>Посрће се све ви 
ела се и стока, што је била скривена по планинама, те полако опет поче живот као што је и био,  
/> <p>— Рањеници гегају пешке и боси по планинама а државна кола возе чак и сечена дрва госпођи 
28"> <head>XXVIII</head> <head>Србија у планинама</head> <p>Кад смо ми из Призрена кренули на с 
за највећу невољу, која нас је чекала у планинама.{S} Било их је чак који су скупо плаћене коњи 
опуњава и да ми се намеће.{S} Ено, ено, планине се већ жаре и горе, бљују већ пламен и ено се у 
 Новице.{S} Веле: нема више пушке, нема планине, него гледај да савијеш главу под кров.{S} Оста 
ути се равном Метохијом, да се успну на планине које су Дрим обгрлиле и сађу на обале Сињега Мо 
 са ожиљцима, арбанаса који је сишао са планине и посматра нас дивљачким погледом и не здравећи 
} Заноћила је са децом на друму, у сред планине, негде иза Лебана.{S} Дечица — повела их је дво 
А куд смем опет без оружја, овде у сред планине?</p> <p>Опет настаде ћутање, дубоко ћутање и те 
жана око ватре, међу сметовима и у сред планине.</p> <p>Од Спаса пут напушта обале Дримове и во 
за велико дело ослобођења понела читаве планине страдања и пролила мора крви, све од орашачкога 
ар ја да идем овим друмовима и кроз ове планине, које сам гледао са Врдника, као роб, и да ме п 
мислио заједно бранити Србију.{S} И ове планине, на које са пењемо и које ћемо залити крвљу сво 
ао над нашом отаџбином и бацио је у ове планине те да са нама подели све невоље изгнанства.</p> 
ле, које су окитиле подножја Проклетије планине, изгледају као горостасни скелети опружених рук 
где се оно наслања на врхове Проклетије планине и где Паштрик узноси свој врх, гоне се читаве а 
ло, почело се оцртавати и за њим високе планине са снежним врховима.{S} Кроз тишину која још вл 
 слутећи да ће ускоро наићи на албанске планине где ће им таљиге бити сувишне а бедни коњић теш 
највећи непријатељ, непроходне албанске планине.</p> <p>Међу онима што су се кренули ка Битољу  
 не хтедоше понети у непознате албанске планине, где се није знало шта очекује ни саме краљевск 
н у коме је била одвео би је у албанске планине где би деци својој ископала гроб.</p> <p>Још ма 
рпску престоницу, зашли су сад у српске планине да са нама заједно поделе судбину једнога несре 
огледа изнад врхова Црнољеве и Језерске планине, просеко је облак те се узнео поносан и свечан  
чавицу, <pb n="295" /> Голеш и Језерске планине, а између непријатеља и нас била би Ситница.</p 
ко као лавина када се проспе из усијане планине.</p> <p>Да ли онај његов дубоки глас, који је б 
инуто, јер та туђина биле су недогледне планине, та туђина била је глад и невоља.</p> <p>Па онд 
рдара и заузео падине и повијарце Водне планине који се спуштају до саме вароши.{S} Одатле ће ш 
жавало пре но што се крене у непроходне планине.{S} С тога је оно, што још није уништено у Приз 
ворила, бацила је само поглед на снежне планине које су биле пред нама.{S} То је било моје посл 
њима су деца ваша; видите ли ове снежне планине које се око нас узносе, и у њима су деца ваша.{ 
ћемо залити крвљу својом, то су баш оне планине, које сам онда са Врдника догледао, онда, када  
утали и гледали тамо, оне плаве и модре планине, гледали смо као неку светињу, као да је оно та 
ранским обалама и далеко тамо назиру се планине које грле Скадар.</p> <p>Тамо сви жељно погледа 
едок сад, кад тај исти народ, бега у те планине тражећи заштиту.</p> <p>Много је бора на старче 
наиђе олуј и понесе га собом кроз пусте планине и кроз гладне пољане.{S} Где ће он сада, где ће 
ђе стене везане дубоким кореном за срце планине.{S} Али ноћас, над Призреном царује судбоносна  
ници са свећама у рукама, певајући кроз планине и богазе тужне молитве и тропаре.</p> <p>Тако с 
 проломило, као да су се срушила брда и планине.{S} Почеше опет гранате да падају међу нас.{S}  
ушанова, која одатле плави све долине и планине балканске, допире до зидина солунскога града, о 
ипа градове и поља, засипа села, горе и планине!{S} Све, све засипа и плави.{S} И мало још, још 
ила огњем и од које су задрхтале горе и планине, што престрављени дану душом кад лине киша и не 
аг свачије куће.{S} Пође народ у горе и планине да се склања испред непогоде а у напуштеним сел 
е све јасније издвајају и снежни врхови планине почињу већ да бљеште.{S} Збег се још није избуд 
нда преко неких ливада те се дохватисмо планине.{S} Кад смо већ замакли мало у шуму, попа и још 
 смо сад лакше ходили.{S} Слазили смо с планине а нисмо се пели као пре, торбе су нам биле праз 
га читавога народа који креће у збег, у планине, осветљава неком мистичном маглицом која, као п 
у лежале на влади.{S} Војска је зашла у планине без хлеба и без икаквих других потреба.{S} Посл 
атити у Скопље али кад се једном зађе у планине...{S} И, вели, за бегство има увек када.{S} Ево 
као и свих ранијих нада, и кренула је у планине.</p> <p>То је био један од најтежих и најмучниј 
дији српској, полазак званичне Србије у планине 11. новембра 915 године.{S} Призренци и избегли 
мо одступити, да их увучемо што дубље у планине! — пристаје онај кафански стратег, па живо дода 
ће остати ништа друго но да се повуче у планине!</p> <p>И Србија се морала одрећи и те, као и с 
су напустили домове и имања и кренули у планине.{S} Краљу <pb n="282" /> је немило и тешко било 
о ничим заваравати, ваљало је кретати у планине.</p> <p>И на један мах, као да си магичким штап 
суђена, да ће ту децу маћијски бацити у планине албанске где ће умирати од глади и зиме, где ће 
 још заостали и који ће сутра кренути у планине.</p> <p>Као васкрсла прошлост, која се забринут 
 последња ноћ пре но што ћемо кренути у планине, настала је једна тужна свечаност.{S} Под светл 
апора, та се преморена војска повлачи у планине где је очекује глад.{S} И кад стигне у Скадар,  
тити, мртви ће чекати.{S} Пођите тамо у планине, подржите, прихватите оног ко посрне, засузите  
ђенерали и војска и народ.{S} Крећемо у планине, у гудуре, у кршеве; крећемо у глад и у смрт!</ 
емо и пењемо се на њу!</p> <p>Крећемо у планине, крећемо сви и Краљ и Влада и војводе и ђенерал 
 народа који се са првом зором кренуо у планине...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сврше 
ечитога одмора, а дечицу пустила саму у планине, у патње, у глад.</p> <p>Деца су је сахранила.{ 
.{S} Они продиру, надиру, журе, сврћу у планине и у долине, залазе где има и где нема пута траж 
ред нама?</p> <p>— Зар да заноће у овој планини?</p> <p>— Можда само да се одморе, да се загреј 
 јести па пођосмо копати неко корење по планини те се њиме прихрањивати.{S} Поразболеваше се мн 
 нашав се први пут у животу на друму, у планини, под ведрим небом.{S} И кад је дечицу хтео да п 
ветлости.</p> <p>— Ватрица, али можда у планини!</p> <p>— Не, оно је ниско, биће да је крај дру 
би и једна и друга ишту мајку.{S} Она у планини да их задоји поуздањем она у гробовима да им бу 
греју јер умор, неспавање и рана зора у планини па се дечица најежила и прибрала уз мајке.</p>  
унајући на већу заштиту и тек се овде у планини уверило да је цела Краљева заштита три официра  
 светлости дана и догледао по где-где у планини по коју кућицу, ишчезава ти сад и она погледу.{ 
а где је село тога имена, ваљда негде у планини.</p> <p>Код хана се већ скрхала маса људи и сто 
је грешни домаћин потерао да се негде у планини исхрани зимус.</p> <p>И све се, то измешало и с 
је грешни домаћин потерао да се негде у планини њоме израни зимус и сав блатом улопан, повијена 
 каква ме мећава може захватити негде у планини.{S} А ти?</p> <p>— Ја се нисам још решио — вели 
.{S} Када сам га, много доцније, срео у планини, где спава на ледини крај једне сиромашне ватре 
 Краља на таљигама, и Врховну Команду у планини, и команданте без војске и министре без власти, 
авитла се ваздухом арлук као кад ноћу у планини арлуче чопор вукова слазећи у дољу, и тада поју 
 на оно учитељево упоређење са усијаном планином, која бљује лавину.{S} То упоређење поче да ра 
 овога задњега остатка Србије под Шаром планином.</p> <p>Већ два дана, јуче и данас, Престолона 
ead> <p>У Гучу, на Бјелици, под Јелицом планином, стиже 17. октобра с вечери једна батерија, пр 
у човечности и правде или иду на врхове планинске да се отуд, ближе небу, помоле Богу милости и 
амо далеко, первазе се руменилом хрбине планинске, далеко и нејасно као нада коју носимо у души 
зирао друм и са стране једноставне црне планинске масе спојене са тамом те без облика и ивица.< 
е био разговоран.{S} Указујући на модре планинске масе, које се око Скадра узносе и које ведра  
ју и наши болови.{S} Из даљине само, из планинске дубине, чује се арлук вука и продире ти кроз  
кад малакше и душа и тело, а пухне свеж планински ветрић те ти расхлади чело и отвориш сане и м 
 Пећи уздизао се већ висок и непроходан планински зид, где се колима није могло, где су и коњи  
де и ограђује питому Метохију од дивљих планинских предела који се за њом све до морских обала  
чким и старом царском џадом, која преко планинскога венца води из Кумановске равнице у Мораву.{ 
е?{S} Освојиће вароши и села и поља.{S} Планину не може, тамо ћу ја!</p> <p>Нисам му одговорио  
пламене змије која се репом ослонила на планину а главу спустила у долину.</p> <p>Шта смо могли 
 сањала кућу од колача, реку од млека и планину од шећера.{S} Она су несвесна тога да је то бил 
ве готово...{S} Видиш да се опет мора у планину...{S} Само, онда је било друго, имао сам само с 
шта са породицом?{S} Како ће се пешке у планину, како ће се без хране путевима где нигде нема с 
а и шест војника.</p> <p>Што се дубље у планину залази, пут је све стрменитији, све тежи, јер ј 
на, доћи да је растргну.{S} Што дубље у планину, та је појава све чешћа; мртви људи и мртви коњ 
предложи онај што мало час рече да ће у планину.</p> <p>— Не тако! — рећи ће друга сенка — Боље 
бранили или изгибоше или се одметнуше у планину или избегоше у туђину.{S} Оста нејач без хранит 
по подне отишли су општински стражари у планину по зимзелено грање а позоришни сликар разапео ј 
млађе на рукама; где смем да их водим у планину?{S} То значи ја сам да им потпишем смртну пресу 
 крену цркви одакле ће са свештеником у планину.</p> <p>Тако је и било.{S} Полегали смо сви и с 
стиште пород на груди.</p> <p>— Ја ћу у планину, ево право овако! — показа један на оне тамне м 
е би дао ја једну моју њиву за целу ову планину.</p> <p>— Па дао си је, ето си је дао! — добацу 
на каквој висоравни пењући се на високу планину.</p> <p>— Нисам излазила из собе, нисам смела и 
помоћ те да нас задрже.{S} Још само ону планину да прођемо, још само оно поље, још само... да ј 
о да је руски генералштаб и даље правио планове о местима где ће се Французи задржати и примити 
едњег часа, живо радило на регулационим плановима по којима би на обалама Вардара никла нова и  
 окретосмо једно другом а Бојкова пушка плану и тане просвира изнад наших глава.</p> <pb n="368 
вредио чиме рану на руци, погледа ме па плану и узе сипати бујицу речи праћених живим гестом он 
 <p>— Ах, господине! — кликну он боно и плану живим младићским жаром. — Зар ви мислите да у ово 
 треба узети у рачун!</p> <p>Одушевљени плану.</p> <p>— Ни мало, ни у какав рачун!</p> <p>— Па  
 па не могу рањени пешке ићи!“ поручник плану на један мах.{S} Крв му су попе у образе, наслони 
 какав нови план: да ми каже по његовом плану где могу преноћити, где добити хлеба.{S} Само то  
нити се до Приштине.{S} По професоровом плану, за који он тврди да је из поузданога извора, мор 
зна какав нови план; да ми каже, по том плану, где могу добити хлеба, где преноћишта.{S} Само т 
е и — размишљају.</p> <p>Најзад капетан плану.</p> <p>— Удрите, па шта Бог да!{S} Али, чекај, н 
</p> <p>Он не изговори реч, јер капетан плану и спусти руку на револвер и пригушеним гласом цик 
оме одговоре а оно пушка и по други пут плану и тане просвира баш измеђ нас.</p> <p>— Ама ко то 
енуо на положаје.</p> <p>Са првом зором планула је и прва пушка и она откри да непријатељ није  
р; вунено рубље и мушке чарапе су одмах плануле али женске су се држале на цени, јер су их Турц 
руци чува свој пласт сена који би иначе плануо.{S} Прилазимо и нудимо новац за мало дрва.{S} Би 
S} Тамо чека већ ископана рака; тамо ће планути жандарске пушке и сручити тело у гроб, који се  
и у души му то изазва бону одвратност и плануше му образи срџбом.{S} Он напусти батерију те ова 
од слатинског гробља и нареди, да се ту пласирају топови; прибране делове пешадије истури напре 
кво обаљено дрво, дубљи шанац или какав пласт сена, нарочито пласт сена, а ви одмах пушке на ру 
аутина који, са пушком у руци чува свој пласт сена који би иначе плануо.{S} Прилазимо и нудимо  
S} Арнаутин се диже и оде да обиђе свој пласт сена и сина којега је оставио на стражи.</p> <p>О 
љи шанац или какав пласт сена, нарочито пласт сена, а ви одмах пушке на руке.</p> <p>У бојном п 
 сено, које су почупали ко зна из чијег пласта; други носе од некуд воду, трећи промрзли лутају 
је крај нас, пошто га је на стражи крај пласта заменио син, и наложио сам ватру па, грејући се  
 кошевима, под стрејама и увлачили се у пластове сена али, теше се, јер било их је који су и го 
имови који су се у почетку узносили као пластови сена, осветљени у срцу црвеном светлошћу висок 
, чује се тресак балвана а црн дим куља пластовима и гуши оне које обухвата.{S} Сад је већ проб 
лом Бистрице води крај онога столетнога платана на Марашу, где су се некада цареви поклисари и  
јама поруке Господареве.</p> <p>Од тога платана, на Марашу, већ настају и прве куће призренске, 
слио да јефтино узме Чачак.{S} Треба да плати је ли, момче? — довикује пуковник једноме рањеник 
ам понео кад морам ево четири динара да платим хлеб.</p> <p>— Ама јесте, тако је! — вели му мој 
гуца друмом натраг ка Слатини.</p> <p>— Платио је, вала, господине пуковниче.{S} Чекај док се п 
— Јуче сам изгорео црни етажер који сам платио сто и двадесет динара; јутрос, кад сам пошао од  
а војска ђенерала Штрасера, чак је и он платио главом.{S} Да је Качаник држан, ми би се данас в 
омак.{S} Платиће нам они то, све ће нам платити, све до последње чивије!</p> <p>— Идем и ја да  
прогута треба да има гвозден стомак.{S} Платиће нам они то, све ће нам платити, све до последње 
ети вино бурадима, купују се разнобојна платна те шију савезничке заставе, школска деца журно у 
 јој се, од кише, разлио црвени крст са платна, којим је повила главу као болничарка, па јој је 
јаре под таваницом се лелујају разапета платна паучине и кад се у ватри велики пањ скрха или џа 
д шешира; на крову аутомобилском велики платнени кофери са никленим катанцима.{S} То су даме ко 
улантна кола, па лака штајерска кола са платненим кровом... и редом тако све врсте кола, све шт 
улантна кола, па лака штајерска кола са платненим кровом.{S} И редом тако, све врсте кола, све  
а кичица не би била кадра ставити је на платно, јер не само што би му промакли многи детаљи већ 
неше врућу воду да му оперу рану, друге платно а нађе се однекуд и чиста памука.{S} Чичица је с 
адије понела, испаде на друм кроз задње платно, бачена једна оглодана бутна кост.{S} То примети 
горе по наслону моста, разапеће се бело платно по коме ће се великим црвеним словима исписати р 
зоришни сликар разапео је на патос бело платно и отпочео по њему црвеним, крупним словима, да и 
глу, у мојој канцеларији, лежи згужвано платно, које је требало да буде разапето на тријумфално 
олегла магла из које као кроз процепано платно, избија по где где оголело дрво, вршак каквога х 
ама се спушта брзо као оно црно порозно платно на позорници што ти погледу отима и удаљава пред 
траховитим треском читаво једно огромно платно пада, засипа улицу, претрпава децу и људе и наст 
рана и добро обавијена памуком и чистим платном те топло заблагодари и крете даље.</p> <p>Грмља 
 њим, као да погледом иде по затегнутом платну и прелази с предмета на предмет и казује га.</p> 
р да контролише и да нишани.{S} Животом плаћа ко удари у болницу.{S} Четворе очи отварајте!</p> 
ложени нашим бајонетима, скупо и крваво плаћали сваку стопу земље и, да није било злокобнога пр 
па му се може; а тешко нама што ту силу плаћамо кожом! — одговори му један мрзовољан глас.</p>  
упио данас, сутра си већ тог истог коња плаћао двеста динара.{S} Цена је коња нарочито много ск 
ли војнички нестечене а ипак врло скупо плаћене победе.</p> <p>Затворени у косовској котлини, б 
нинама.{S} Било их је чак који су скупо плаћене коњиће нудили да продаду по мале паре.</p> <p>У 
ешке патње наших старих и како је скупо плаћено ово мало слободице наше?</p> <p>Хвала Богу те с 
аље?{S} Нашу границу обележава дубока и плаха река, над којом се узноси мост врло високога свод 
ујица и дере као прљав поток који после плаховите кише ваља муљ.{S} Гомила без вође, вођена сам 
анзиве?</p> <p>— Крајња корист? — упаде плаховито у реч војвода Мишић — Крајња корист је очигле 
јући се иза кућа, доле до велосипедског плаца.{S} Жестока се борба отворила, грокће куршум и пљ 
редовима навреше да се пробију; настаде плач деце, псовка жена и свађа људи.{S} Настаде <pb n=" 
на памет детињи <pb n="477" /> врисак и плач, паде ми на памет да сам му том руком мало час бри 
а су свечану тишину и ударила у грчевит плач:</p> <p>— Хоћемо да видимо Краља!</p> <p>До старца 
узнемирило, преплашило се и заценило од плача.{S} Стегла сам га јаче и тешила бришући му шаком  
>Госпу у црнини облише сузе, загрцну од плача и прекиде казивање...</p> </div> <pb n="507" /> < 
м саучешћем.</p> <p>— Што је девојчету, плаче ваљда од зиме? — управи мени питање.</p> <p>— И з 
ваше а цео народ што је слушао, поче да плаче.{S} У мога бабе оволике сузе а и мени се стегло г 
Сретно детињство мисли да Краљ никад не плаче, да је Краљ увек срећан.{S} Разочарана дечица зап 
како мирно леже ова дечица, ни једно не плаче за мајком која га је оставила, ни једно не пружа  
креће на Косово, гледа <pb n="219" /> и плаче.{S} Паде ми не памет, у томе тренутку, некадањи Л 
че „Ура“ а мени оволике сузе на очи.{S} Плачем и не могу да се уставим па ето ти!“ А кад год ба 
лакала.</p> <p>Пролазници, видећи ме да плачем пред болничким вратима, посматрали су ме са сауч 
ртваче на груди.{S} Старац ме остави да плачем а сам спусти на даске дете што га је носио, покр 
ински:</p> <pb n="497" /> <p>— Немој да плачеш! — рече топлим гласом којим само старост уме гов 
а због саучешћа којим пита.</p> <p>— Не плачи, мала!{S} Зар ја мислиш знам где су ми деца?{S} С 
погубе људи и жене и деца и много ће да плачу једно за друго.{S} Црн хлеб ће да замени белу пог 
и пада од куршума.{S} Жене вриште, деца плачу...{S} Њихове батерије не туку Дорћол, ваљда због  
„Е, моја снајо, да беху моји тако да не плачу, пристала бих и по два годишње да рађам, али какв 
 је лежало на крилу, остаде на столу не плачући за мајком која га је оставила.</p> <p>Начелник  
а, не знајући шта их је снашло, вуку се плачући за родитељима који ни сами не знају шта ће их с 
адила сам и дању и ноћу, нисам се ничег плашила, обилазила сам и најтеже болеснике и саме самрт 
ка и топова од којега сам се пре толико плашила. „Где је борба, одакле се чује?“ — питала сам р 
и један од њих.</p> <p>— Дан је већ, не плашим се више, могу <pb n="484" /> остати и сама.{S} О 
ајка.</p> <p>— А зашто?{S} Нико се није плашио.{S} Свет код „Славије“ гледа са прозора и са тро 
о што је свако слутио, од чега се свако плашио и стрепио.{S} Покрет се заустави.</p> <p>— Ја би 
ини пуној људи, дима и мрака, чудновато плеле и расплетале.{S} Ипак настаде један тренутак, у т 
 нова огњишта и, далеко од рода свога и племена, са колена на колено почели предавати само трад 
планула лица на коме се сачувао питом и племенит израз својствен жени њене расе.{S} На њој наш  
снашла.</p> <p>— Ваша љубав према нама, племенита госпо, није требала да буде награђена невољам 
а дама, дубоких и паметних очију, то је племенита енглескиња Леди Пеџет, <pb n="130" /> која се 
ла хранитеља а држави борце.{S} Са тога племенитог посла понео је олуј, који се завитлао над на 
не оцртан дубок неки бол и у његовој се племенитој души пробудио осећај саучешћа, тако својстве 
ца личила је по облику на средњевековне племићске носиљке а иначе је била од обичних дасака, са 
S} Урлање гомиле, која је већ сагледала плен очима и пружила му руке, надвишује бони крик оних  
очних страна.{S} Продавао се крушевачки плен.</p> <p>По влажној трави са једне и друге стране д 
ем тога, прати их глад јер нису затекли плен који су очекивали а зашли су у крајеве где је врло 
цају и дивљачки арлук поздравља близину плена.{S} Још један напор, још <pb n="133" /> један при 
тављала би жижак на прозор и настављала плести а уморна јој глава падала на груди.{S} Жижак је  
олица за љуљање за два динара; дванаест плетених столица за седам динара, једна дечја колица за 
иза капије пространа зграда, стране јој плетенице од шибља блатом олепљене али на чврстим дирец 
још коју годиницу, када ће његова млада плећа понети бригу те она одморити своје трудне кости м 
а мајка, доба када ће он на своја млада плећа понети бригу, те она одморити своје трудне кости. 
а примити троје недорасле деце на своја плећа.{S} Тешило ме је што ми је најстарији син већ био 
и га ађутант, подмећући му своја снажна плећа.</p> <pb n="609" /> <p>— И ви, ал се ви дижете, а 
 валова ломили један за другим о снажна плећа, која су носила на себи мртву варош; кроз дубоки  
 поузданије него то, ађутант му подмеће плећа, он га грли, и тако настављају пут.</p> <p>— Ово  
ланик, човек разборитих очију и широких плећа — Ако је крив, стрељај га.{S} Одведи га рано у зо 
ија, пред којом је јахао официр снажних плећа и препланула лица а оштрих и тврдих црта као од б 
м улицама у друштву са једним снажним и плећатим сељаком, са којим сам га затим свуда виђао.{S} 
сести.</p> <p>Ађутант на својим снажним плећима сам изнесе Краља на кару и водци кренуше вочиће 
твима, гледало се у карте, у дланове, у плећке и разговарало се са асталчетом.{S} Та веровања у 
/> и онамо изгледале су као свитци који пливају кроз ноћ.{S} Пут је био мучан и тегобан, једнак 
ало као да је просецам телом, онако као пливач воду.{S} Сиромашна светлост из фењерчета није би 
припија уз слабачко тело; на ногама јој плитке, исцепане и прљаве ципеле са којих се узице вуку 
 још по где где сачувао лак свој сјај а плиш своју боју али га гледаш са сажаљењем као бившу ле 
је по где и где сачувао лак свој сјај а плиш своју некадању боју, али га гледаш са сажаљењем, к 
и и француски топови а по Дунаву и Сави плове мине које су посејали руски минери.{S} Нек изволе 
вају.</p> <pb n="523" /> <p>Небом тромо плове облаци оловне боје те једва се по где где измеђ њ 
и образују тешке масе које затим лагано плове као велике океанске лађе.</p> <p>— То гори варош! 
о речна матица лаки чамац и не да му да плови својим правцем; покушах још једном да заварам сам 
а по уређењу и читаву једну државу која плови по мору.{S} Ту су радње и трговине, ту касине и к 
арају о њене бокове и она сече пучину и плови своме циљу.{S} И, усред најпоузданије пловидбе, С 
</p> <p>Сањао сам и сањам увек још како плови његов чунић окићен белим ружама; сањам како му бл 
н свој ка њој, знајући да тако поуздано плови обали својој, кући својој, загрљају материном.{S} 
и своме циљу.{S} И, усред најпоузданије пловидбе, Србија наилази на подводни ледени брег, добиј 
лазе на броду.{S} И усред најпоузданије пловидбе, „Титаник“ наилази на подводни ледени брег, до 
е ломили о његове бокове, секао их је и пловио своме циљу.{S} На њему неколико хиљада путника,  
и на тим пољима вредна ратара како бере плод свога труда; да види китњаста села са белим црквам 
ља, крваве су реке почеле натапати наша плодна поља, крваве су сузе потекле из очију мајака, кр 
 валима Саве и Дунава те некад цветне и плодне обале њихове, уродише чудним јесењим плодом — ле 
слази са Сухе Горе и Ругова и жури кроз плодом благословена поља и зато га ваљда зову белим бра 
не обале њихове, уродише чудним јесењим плодом — лешинама.{S} Гаврани, који су на Овчем Пољу, К 
ућом га убише а главу му ено натакли на плот да је сваки види кад прође.{S} Због те несреће нар 
ав диречић, грану, или проштац из туђег плота или клупу пред кућом или празан сандук пред дућан 
афану.</p> <p>Тамо, иза начелства, крај плота, лежао је на земљи, одупирући клонулу главу о зид 
д стрејом, под колима или најзад и крај плота, ако има само неколико стопа сувоте.{S} Али ни то 
аласиоса.{S} Лежао је бедно, лежао крај плота као напуштен пас и болно јечао.{S} Потсетио ме је 
</p> <p>— Ама, господине, ено тамо крај плота, иза начелства, умире један глумац.</p> <p>— Глум 
и прекјуче одважила пуна стида, сишла с плота, пришла бојажљиво колу и кад су забола руке у пој 
 прозебли заложити чиме топлим.{S} Крај плотова једни разапињу шаторе, други крај друма оправља 
p> <p>— Ето, ето, почели смо већ и крај плотова да умиремо!...</p> <p>Извесно се тај разговор н 
ике који везују авлије или преко ниских плотова и зидова, који их растављају, вест је почела да 
о и десно; на пламену прошци из сеоских плотова, сандуци, бурад и точкови од полупаних кола.{S} 
уд по двориштима горе ватре од оборених плотова и мањерке се на њима пуше пуне узавреле воде, у 
и су с великом муком набављали сандуке, плотове, точкове, кола, железничке прагове и врата с пу 
друма у њиве и поче прескакати потоке и плотове па све пречицом оде као тане из пушке.{S} Ми гл 
 која су до јуче прекјуче још седела на плоту, те отуд посматрала недељом коло момака и девојак 
акључењу мира а час на прву пушку, први плотун, први дрхтај младости, када је 1912 године из Вр 
 на Јалију.{S} Али ту наше дочека паљба плотуна са чамаца.{S} Пролазе рањеници па их питам а он 
аја грунуше убрзано неколико очајничких плотуна па затим све умуче.{S} Наши су добили наређење  
један па два а затим читав хор топова и плотуни пешачке паљбе.{S} Борба је отпочела у само подн 
 кланца и оно су били последњи, почасни плотуни, избачени у одбрану Скопља.</p> <p>На скопљанск 
ад дубоко уривена у земљу као надгробна плоча која покрива прошлост.</p> <p>Међу камењем тим, п 
оћи, као у ноћи у очи Васкрса Господњег плоча под којом је почивао велики наук који ће затим св 
ривено на бистричиним обалама, једна се плоча сама диже, диже се тешко и са напором, једва узно 
 на освећеној плочи часне трпезе или на плочи са царскога престола а у тамној ноћи, из мрачних  
 дану излази да се уклупча на освећеној плочи часне трпезе или на плочи са царскога престола а  
у прегорелој ватри.</p> <p>Сен стаде на плочу која јој је до малочас гроб покривала и осврте се 
ачена и у гроб, разбија песницом гробну плочу и васкрсава.{S} Мисао је то што гине на нашим бој 
ућне обујмити коров; захрђаће напуштени плугови, испуцаће непреорана земља жеђу, те ће је самох 
нездо.{S} Вода набујала, земља отворила плућа и испарава, бубица протеже крила, буди се гуштер  
, Бојкова пушка отпоче убрзаном паљбом: пљас и један с леве стране друма дрекну:</p> <p>— Јаој, 
мени мост на Вардару и чује се одмерени пљасак опанака по лапавици.{S} То, поврнуте јаке на про 
шом, кола су шкрипала и стењала, пешаци пљаскали по лапавици а по где који аутомобил прохујао б 
тишину чује се још само бат наших ногу, пљаскање опанка по блату, стењање и шкрипа кола.{S} И м 
же маса, која једнако надолази; чује се пљаскање блата, довикивање и крчање кола, која скрећу д 
p> <p>Друмом се опет чу неки разговор и пљаскање ногу по блату, као да читава гомилица пешачи.{ 
ли са незнаних мора и далеких страна да пљачкају и освајају питоме јадранске обале; и одакле је 
разбојника који и дању не пропуштају да пљачкају бегунце а камо ли неће нас овако усамљене и но 
p>— А што? — буни се војник. — Нисмо их пљачкали па да ме је срамота; нисмо разбијали и отимали 
 редовима се од јутрос много говорило о пљачкама које су Арнаути извршили над бегунцима, који с 
 Турака, навикао да буде повлађиван при пљачкању и отимању, и заштићаван од власти при вршењу н 
пала ноћ, напали на наше бегунце - ради пљачке, наши су били оружани и — ето!</p> <pb n="309" / 
 да су ови изгинули напали бегунце ради пљачке — Не ваља овако како идемо.{S} Поостајали многи  
 јеси ли војска или ниси.{S} Њима је до пљачке. — Вајка се онај први.</p> <p>Коњаник ободе коња 
у и тековину своју на милост и немилост пљачки која сад већ бесни у њиховом завичају; други су  
, недалеко од њега, пред његовим очима, пљачку, грабеж, растурање државне имовине.{S} Лупају се 
гореле, њихове војнике пијане како вуку пљачку и онда — мртве људе, мртве жене, мртву децу.{S}  
тока се борба отворила, грокће куршум и пљаште бомбе и тек чујеш „ура!“ Видим Немци узмичу, наш 
 Срамота, одиста срамота! — и пензионер пљуну у блато.</p> <p>Пролазак такве једне „колоне тимо 
бојници састати и опет оваку ноћ, буру, пљусак, грмљавину.{S} У другом случају ни дању не бих с 
зиља замишљала је оваку исту ноћ, буру, пљусак и грмљавину.{S} Доцније, кад су ми до руку долаз 
м се лицу јасно види да је изгладнео а, по врату и траговима подваљка, да је љубитељ добре кујн 
 и протокол седнице команданата армија, по коме је имало: да се обустави јутрошње решење команд 
добила саопштење францускога посланика, по коме француске трупе већ сутра пролазе кроз Скопље.{ 
оле јуче прибрале; полегли по јаругама, по кукурузу или похватали заклонита места и бусије, зид 
који су се тискали и гушили по одајама, по ходницима, <pb n="313" /> по шупама, по дрвљаницима  
 по дућанима, по аровима, под капијама, по тремовима испред џамија, у колима и под колима.{S} В 
 руска болничарка са кожухом и чизмама, по каква жена под шајкачом и у мушком оделу, француски  
по ходницима, <pb n="313" /> по шупама, по дрвљаницима и под стрејама.{S} Ко је набавио или наш 
омор, умире се по болницама, по кућама, по улицама.{S} Није ме то преплашило мене ради али њега 
 у Ваљеву помор, умире се по болницама, по кућама, по улицама.{S} Није ме то преплашило мене ра 
 сам га и подносила по мучним путевима, по мразним ноћима, јер ми је тај пут престављао извесан 
а где је, лута можда само по друмовима, по њивама или га прегазили или граната?... цикну кукави 
аса света, попрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кр 
маса света попрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кр 
пенку и под њим, у колима и под колима, по празним дућанима, шталама, шупама, таванима, док се  
} Спавало се по ћепенцима, по дућанима, по аровима, под капијама, по тремовима испред џамија, у 
гробове по туђини, по незнаним местима, по далеким странама; погубићемо се, те ће мајке нарицат 
рак и почео лутати по туђим двориштима, по непознатим стазама, не би ли ма где нашао какав дире 
S} Крај друма, у јарцима, по шљивацима, по врзинама.{S} Мртви покрили својим плавим шињелима по 
ветини око цркве; па онда по ходницима, по степеницама, гамиже и ври и врата сваке канцеларије, 
 Бог знати!{S} Спавало се по ћепенцима, по дућанима, по аровима, под капијама, по тремовима исп 
их и рањених.{S} Крај друма, у јарцима, по шљивацима, по врзинама.{S} Мртви покрили својим плав 
црњи и гори.{S} Скупише се једног дана, по вечерњу, у цркви, те да се саветују.{S} Нису се смел 
 извештаје Врховне Команде из Призрена, по којима, су извесна француска одељења примила борбу н 
вена боца црнога и густога Хочког вина, по столу пепео и гомила угашених цигарета и дрваца од ж 
коме саопштава радиотелеграм из Лијона, по коме Немачка већ повлачи војску из унутрашњости Срби 
} И кад сам изашао на улицу тога јутра, по ономе што сам видео и срео, није се тај утисак измен 
 нашега војног <pb n="708" /> делегата, по којој немачки званични коминике објављује да Немачка 
Престолонаследник, лежи разапета карта, по којој је млади носилац круне, дебелом писаљком испис 
 ме то освежило.</p> <p>Друм још мртав, по где и где ничу из таме нејасни предмети и тромо се к 
, видите ли, децо, и тамо смо лили крв, по оним брдима.</p> <p>— Како се зову она брда? — пита  
емо свуд где прођемо неопојане гробове, по урвинама и кланцима, где ће нам звери кости глодати. 
 <p>Он је с неповерењем слушао разлоге, по којима би његов останак у ствари значио напуштање Кр 
ни ако зна какав нови план; да ми каже, по том плану, где могу добити хлеба, где преноћишта.{S} 
ради носио официрску капу под којом је, по уверавању начелника те војне станице, необично личио 
 повукла до оних положаја, до којих је, по освојењу Куманова допрла пре три године, октобра мес 
к са предњег топа.</p> <p>— Ама одакле, по богу, где се скрио?</p> <p>Узеше сви да осматрају по 
е сама, сувише сама, јер ми је те зиме, по смрти мога другога сина, умрла и мајка.</p> <p>Када  
 једне и с друге <pb n="343" /> стране, по двоја и троја у реду, па се на сред ћуприје заглавил 
е, покриле се сукњама преко главе жене, по где ко раширио кишобран а по где ко набио себи сто н 
ког фронта хитно ће кренути и од Врање, по цену највећих жртава, пробити у прешевско-кумановски 
овању онога „човека из народа“ који ће, по једноме пророчанству, сузбити поплаву непријатељеву  
строфу.{S} Личи ми по величини несреће, по пометености, журби, по забуни, по овоме што су сви п 
тајанственога; њено бело, воштано лице, по коме се заигравала лака и бледа пурпурна светлост, ш 
 кровом какве арнаутске сеоске уџерице, по хановима; јео је суви хлеб или где кад, ако би где з 
И најзад се креће.{S} Најпре појединце, по један човек или по једна кола, па онда група људи, с 
 раздао кључеве празних турских кућа и, по пространим њиховим одајама и ходницима, начинили су  
еличини несреће, по пометености, журби, по забуни, по овоме што су сви погубили главе и по томе 
> <p>— Што се овај човек овако окрвави, по Богу брате? — питам мога сапутника.</p> <p>— Ко га з 
 стране каменога моста, горе у чаршији, по оној туђарској традицији из доба ћепенака, збирају с 
ледао, никад није толико бринуо о мени, по некад је био чак и груб, а ни ја нисам толико марила 
окоме свету и сејати гробове по туђини, по незнаним местима, по далеким странама; погубићемо се 
реће, по пометености, журби, по забуни, по овоме што су сви погубили главе и по томе, ако хоћет 
, попрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле 
а попрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле 
>— Тражи! — дрекну овај — Мораш добити, по цену живота је мораш добити!</p> <pb n="187" /> <p>Н 
ругу страну улице и не можеш, ти пешак, по читав сат, провлачећи се измеђ коња, кола и воловски 
али места у малим одајама начелниковим, по којима се убрзо поче да креће густ облак дима, јер с 
едној пространој соби, за дугим столом, по коме су биле разастрте карте, радио је помоћник шефа 
вејава вера.</p> <p>— Шта ћете у Солун, по Богу брате, само да трошите новац? — узвикује у једн 
нас подмукло, као звер.</p> <p>— А ако, по савету споразумне дипломатије откинемо комад меса са 
га познаш, лице му се сасвим унаказило, по челу му се исписале бразде и онај његов осмех сасвим 
а л’ му је боље?{S} Дете је било мирно, по где кад чула сам га да јекне и тргне се као да га је 
мљу? — гунђа песимиста овога стола јер, по правилу у оваквим приликама, сваки сто има свога пес 
трама, међу гомилама избеглица које су, по утринама око једне и друге стране друма, попадале да 
 по <pb n="223" /> потоцима и по блату, по друму и по јендецима, све растурено, све побацано, с 
би и раскошно нас засуо блатом по лицу, по коси и по оделу.{S} Навикнути на то, ми смо брисали  
ачи усијано чело и милује покислу косу; по његовим воштано бледим образима трепери прозрачно бо 
о одајама, по ходницима, <pb n="313" /> по шупама, по дрвљаницима и под стрејама.{S} Ко је наба 
аће ноћас, чекаће и сутра ако треба.{S} По подне је већ цело Скопље било спаковано, спремно за  
егнута кравица, ал угинула је ваљда.{S} По даскама, на навиљку сена застртом шареном поњавицом, 
кога зноја, земље и влажних опанака.{S} По поду су тврдим сном спавали и жене и људи.{S} Лица и 
же, рече да и тамо већ прашти пушка.{S} По нашем изласку из вароши дошло је до крви измеђ Арнау 
оји се у једном шљивику близу друма.{S} По истој коси, лево од друма идући Чачку, постројавају  
к каквога хумића или кров од колибе.{S} По орању и кукурузишту, заштићене дебелим магленим покр 
ни, навикнути већ на такве поздраве.{S} По свршеним наредбама капетан крете међу војнике.</p> < 
, нешто мало удаљене једна од друге.{S} По тим даскама положена мртва дечица.{S} Деветоро леже  
 последњу наду и потпору куће своје.{S} По даскама, на колима, прострто мало влажна сена а по њ 
 довољно је склонити се до Приштине.{S} По професоровом плану, за који он тврди да је из поузда 
поверили да их превезе преко пучине.{S} По броју становништва, које је на њему, он преставља ск 
b n="151" /> неко зујање и мрморење.{S} По где кад само, кад са којега стола падне гласније как 
ндарми и воде дуге и живе разговоре.{S} По неко од њих сецка оштрим ножићем танке корице тврдог 
су говорили или су можда мало знали.{S} По њима, једно је било поуздано а то је, да је у Нишу с 
која трне као свитац у мрачној шуми.{S} По пољу, испред Приштине, расуле се ватре у логорима во 
лика коју не могу никада заборавити.{S} По друму су лежали окрвављени људи, жене, деца, побијен 
ока тама, мутне и кишне јесење ноћи.{S} По кућама се погасиле светиљке а улице опустеле и онеми 
и крај света ће га бацити овај олуј.{S} По неколико хиљада пасоша издавано је дневно.</p> <pb n 
авданим а гдекад можда и претераним.{S} По где која кола и оне на њима пропрати гласно саучешће 
неравна грбина Шарова над Призреном.{S} По Подримској равни лежи тамна и прозрачна маглица кроз 
ивљачким погледом и не здравећи нас.{S} По зраку изнад нас носе се јата гавранова и дрско гракћ 
 са власти и растурајући парламенат.{S} По рецепту, који је добио из Берлина, о значају међунар 
и да се разгреју пре него што легну.{S} По лицима, осветљеним пламеном, међу <pb n="614" /> кој 
м и пуцкарање суве гране на пламену.{S} По друму још гмиже маса, која једнако надолази; чује се 
ају, узвици светине, све више расту.{S} По улици леже ствари спасене или избачене кроз прозор,  
аје наших трупа на Моравском правцу.{S} По тој линији, наши су држали Водице, североисточно од  
рић те расхлади чела и разгали душу.{S} По тим вестима, наши се одлично држе на Страцину и вели 
и влажна равница прострла се суморна, а по њој ниско полегла магла из које као кроз процепано п 
 на колима, прострто мало влажна сена а по њему једна покисла шарена поњавица.{S} На задњем кра 
 њима пропрати гласно саучешће гомиле а по где која пролазе као кроз шибу и они на њима обарају 
ограду су енглески и француски топови а по Дунаву и Сави плове мине које су посејали руски мине 
 стењала, пешаци пљаскали по лапавици а по где који аутомобил прохујао би и раскошно нас засуо  
лаве жене, по где ко раширио кишобран а по где ко набио себи сто на главу да га штити од кише.{ 
ио да наши већ напуштају његову улицу а по узвицима разумео да се непријатељ већ ближи.{S} Он н 
, он преставља скоро једну малу варош а по уређењу и читаву једну државу која плови по мору.{S} 
начиниш ни двеста метара пута.</p> <p>А по странама улица, под стрејама, као оно о пожару, начи 
орени и дебели капци спуштени.{S} Једва по који дућан држи отворен прозор и отуд, иза гвоздених 
ри и наста мир у целом насељу.{S} Једва по ко проговори реч или потражи што или се пожали да га 
 по <pb n="58" /> кој аутомобил и једва по који пешак, али у главном, на тој алеји је било тихо 
ебелу мастиљаву линију, која се разлива по чаршаву и добија облик плаве маљаве гусенице.</p> <p 
 пратња пролази и прска блато с точкова по гомили.{S} А за низом ових кола опет један државни а 
ом руком даде хлеб а другом ме помилова по образу.{S} Прође ме зима целим телом и почех понова  
и ућуте и обрате пажњу тамо.{S} Бива да по гдекоји разговор, који је почео за једним столом, об 
припремити, капетан нареди патролама да по друмовима почну збирати растурену пешадију па чак и  
убљу и дубљу беду.</p> <p>Влада жури да по распореду стигне вечерас у Арсит-Хан а затим што пре 
аспитују о курсу наполеона навикнути да по томе курсу оцењују и ситуацију а затим слушају новос 
нице, али се тиме бар забавља, не гледа по кући, не мисли на кућу, коју су он и жена двадесет г 
коју је негда тај град казивао; погледа по расутом камењу под ногама и око себе, сећајући се ва 
ас била би Ситница.</p> <p>Краљ погледа по свима и у том тренутку засјактише му очи нарочитим с 
тране, као дављеник који очајно погледа по узнемиреној пучини, не би ли догледао какав појас за 
а коњића али шта они могу понети, можда по једно ћебе, мало брашна и по једно дете на самару.{S 
ришту као о заветини око цркве; па онда по ходницима, по степеницама, гамиже и ври и врата свак 
ихових точкова далеко прска каљава вода по лицима пролазника и по кућним зидовима а са њихових  
одговорих очајно уморан од тешкога хода по сеоском блату.</p> <p>— Само... овај... ако ти је зг 
н служио највише као тумач а и као вођа по овим тешким путевима.</p> <p>— И кад би онда стигли  
, ти затечеш пред вратима свакога купеа по једнога жандарма који грубо узвикује: „Овамо не може 
 ватру, поче један по један да се пружа по поду, да се намешта и удешава како би згодније легао 
е судбини.</p> <p>А пут све тежи, стаза по где где уска и стрмена, да се једва може проћи.{S} С 
 које као кроз процепано платно, избија по где где оголело дрво, вршак каквога хумића или кров  
рађорђеве Звезде.{S} Бре, кад се засија по блату гомила ордена, а они помислише ваљда злато, па 
е би примио једну мајку с дететом, која по овако пакленој ноћи бега испред Бога и испред неприј 
 <p>Улази најзад једна жена, друга моја по несрећи.{S} Она носи мртво дете под пазухом, прилази 
ова дуну кроз шупљине и дим се залелуја по мрачноме простору, разорише се и расуше фигуре и обл 
ицала.{S} Бат цокула и мљаскање опанака по блату, разорио је мртву тишину која је до мало час в 
рдару и чује се одмерени пљасак опанака по лапавици.{S} То, поврнуте јаке на прокислу шињелу, о 
ош само бат наших ногу, пљаскање опанка по блату, стењање и шкрипа кола.{S} И међу нама живот с 
ни.</p> <p>И сад се разви жива препирка по томе питању.{S} Упадоше у разговор и они који дотле  
.{S} А прокисла стока, која је полегала по блатњавоме дворишту, уморно клима главом и лењо преж 
ворку, која се лагано кретала и гмизала по друму.</p> <p>Када смо, јуче у сумрак, кренули из Пр 
<p>Светина, која је до мало час гмизала по улицама, повукла се некуда.{S} Где — сам ће је Бог з 
ребала да кане киша и где кад је и пала по која кап али све до пред вече мучило се небо да тек  
ак, чија се светлост као свитац кретала по мрачној одаји тамо и амо.</p> <p>Нешто се значајно м 
едају као ватрена змија која је полегла по коси једнога узвишења које се, осветљено, издваја из 
угасиће се ватре на огњиштима и кандила по црквама нашим; гробови пале деце наше пожелеће сузу  
 нисам распитивала рањенике ни залазила по собама, но сам рекла да сам му сестра и обраћала сам 
 казивање.</p> <p>— Старица је излазила по где кад, да набави што и, кад се враћала, причала ми 
 што их је киша, која још лије, разлила по сокацима.</p> <p>Ноћ густа, као да је засводила оне  
чевито песницу.{S} Крв, која се разлила по друму из ране на слепоочњачи, још се познавала, није 
 златног орла који је негда ширио крила по оклопу и красио оковане груди јунакове; из мача, кој 
у душу.{S} И, носила сам га и подносила по мучним путевима, по мразним ноћима, јер ми је тај пу 
.{S} Мени је мало било то, ја сам зашла по разбојишту — јер Србија коју смо прелазили није била 
">Dulcigno</foreign> тако мртво.{S} Има по гдекоја душа у њему, пуши се по гдегде дим кроз разл 
, живо радило на регулационим плановима по којима би на обалама Вардара никла нова и препорођен 
 из косовских села.{S} Лежао је грудима по земљи како је ничке пао; једну је руку био савио под 
необојених дрвених крстића, међу којима по где који грубо истесани камен.{S} На гробљу мртва ти 
рану, те добио поштеду па се сад занима по мало у дућану док му не истекне поштеда.</p> <p>— Ов 
ужбу рибара уцињских, те залази са њима по богатоме заливу и отискује се даље, на море, те лови 
 И ми му прилазимо и свако од нас прима по један и свако свој крст носи...</p> </div> <pb n="37 
е све нове и нове и дрежде пред вратима по цео дан, превију се па одлазе даље.{S} Многи и падај 
е готово том возу био је међу путницима по који необичнији, обавештенији, који је умео казивати 
о сам мало дана затим, када првога дана по паду Скопља чусмо, да је у Феризовићу извршио самоуб 
и у нереду.</p> <p>Када су се тога дана по подне опет састали команданти у штабу Прве Армије, в 
као што се у Спасу угодило, петога дана по подне у Скадар.{S} Краљ је дуже путовао, читавих оса 
и то неће дуго трајати.</p> <p>Тог дана по подне већ је команда трупа управу над Скопљем повери 
ева блата, које збира већ неколико дана по приштинским улицама, обућа влажна и неочишћена, лица 
оше дуги и бескрајни редови, поче једна по једна светиљка да се увлачи, један по један прозор д 
довела се и стока, што је била скривена по планинама, те полако опет поче живот као што је и би 
астргну.{S} Славићемо своја крсна имена по пећинама, држаћемо помене својим милим и драгим по в 
арте поједина места нервозно подвлачена по два и три пута, поједине коте обележене малим црвени 
ики број војске на образовање гарнизона по освојеним местима, не осећајући се безбеднима у осво 
 дугих патња, дугог тумарања и страдања по снежним албанским планинама, кроз које смо лутали не 
е путеве, познате њиве.{S} Мало мало па по неко узвикне: „Ено њиве Петрове, а Петар остаде, пог 
скоше сандуци па кад поче да се просипа по блату орден.{S} Сви сандуци пуни Карађорђеве Звезде. 
 немо раставља и пропушта без коментара по једна кола која лаганим ходом излазе из авлије начел 
/p> <p>— Јесам! — одговара суво и звера по судници и тражи очима хоће ли међу судијама ма у чиј 
е како изгледа та њихова судбина.{S} Са по где које капије извирује женско чељаде, људи су се и 
и мајци!</p> <p>Мајке су их опремиле са по једном погачом од куће, мирне душе да их даље чека „ 
а не потискујеш.</p> <p>Тек је три часа по подне а већ се смркава под оном непогодом и, кад се  
ум и људи који су полегали у сред блата по друму и по странама.</p> <p>Крај ватара је владала м 
знам, ситуацију — вели он — Од два сата по подне па до сад лутам од дућана до дућана па не могу 
небо се све више ведри.{S} Око два сата по подне, са наших положаја грунуше убрзано неколико оч 
гуши.</p> <p>Било је ваљда око два сата по подне, ватра све јача и све страшнија, изгледало нам 
све је било мирно али, око једнога сата по подне, појавио се један аероплан над Београдом и поч 
о јутрос, он је стигао тек око три сата по подне и прва вест коју смо са њега чули, била је: да 
гара на Вардару.</p> <p>У два и по сата по подне, деветога октобра, већ није било ни једног срп 
млади војник скочи са седишта и прошета по пространој соби неколико пута, кршећи прсте на рукам 
исаљку, умочио је у пену од пива и црта по беломе кафанскоме чаршаву положаје, што кафеџија поп 
бично распрте, потражи свако себи места по страни, ван друма, па често и по која ватрица плане. 
н ће доћи, он само не може да нађе пута по немирноме мору а, чим спази светиљку коју материна б 
н ће доћи, он само не може да нађе пута по узбурканоме мору, али чим спази светиљку коју родите 
 светиљку, јер ко зна не лута ли Новица по мутноме и бурноме мору тражећи пута.</p> <p>Како је  
 јаше командир препланула и уморна лица по коме су дубоким браздама исписани сви напори дуготра 
шла сам зграду у којој је војна станица по оној гомили војника и народа који се тискао пред њом 
але ватре у камину, ваљала су се дечица по широкоме и дебеломе ћилиму простртоме по поду а баба 
други и Скопља, које је било трећи збег по величини, потеже све у Приштину, Митровицу и Феризов 
 по динар, затим по динар и по и најзад по два динара комад.{S} Чоколада, кафа и шећер имали су 
жима те скроз и почињеш дрхтати.{S} Кад по где где пробије сунчани зрак, тамо где се кланац отв 
, као да си <pb n="632" /> му сву чељад по кући поклао.{S} У Србију се није могло више ни мисли 
ата па пошто је још једном бацио поглед по својој милој собици, поглед којим се родитељ растаје 
амо две слабе дивизије са батаљонима од по 600 пушака, обе на Осогову; једну према Кривој Палан 
кецеље, деца корпе и недра и гази народ по оном ордењу а оно се расуло по блату на све стране.< 
ћ логори избеглица и њихове стоке, свуд по двориштима горе ватре од оборених плотова и мањерке  
из народних песама која обилази гробове по разбојишту славе и посматрао сам је дуго и дуго.</p> 
ници по широкоме свету и сејати гробове по туђини, по незнаним местима, по далеким странама; по 
вери.</p> <p>— Ајд, кажи нам, мала, све по реду како је то било и шта је било? — поче начелник  
 сузама.</p> <p>— Све ћу ти казати, све по реду.{S} Реци ми само како ти је, како је теби?</p>  
к превали поноћ и док се уверимо да све по кући спава — одговори тако исто тихо секретар.</p> < 
реко самих шљивака те ко зна где се све по врзинама може скрити непријатељ.</p> <p>Прекидајући  
дговори секретар.</p> <p>— Спава ли све по кући?</p> <p>— Извесно!{S} Потпун је мир.</p> <p>Пук 
 шта ћеш ти овде?</p> <p>Почела сам све по реду да му казујем, све од онога тренутка када смо с 
у нешто, али кад понова загледа познаде по броју људи да се то његова извидница враћа те јој по 
нео, оборене главе и повијена репа, иде по трагу да га нађе у Ђаковици или Пећи.</p> <p>Из кола 
ађе у мрак — сваки час тако излази, иде по пољима, дозива дете па се опет врати.{S} Нека, лакше 
 горе, господине, него кад човек не иде по својој памети.{S} Замислите само, још пре пет дана с 
е она ту, пред њим, као да погледом иде по затегнутом платну и прелази с предмета на предмет и  
ем ћепенку мараму са јелом и руча, онде по неко усамљен, ослоњен на зид, на дирек општинскога ф 
у.</p> <p>Осветљени прозори овде и онде по вароши гасе се један по један и настаје тама и нерем 
ири дуж целе махале и почеше да се буде по кућама и они који у тврдоме сну нису ни чули до сад  
ир, пасуљ, и суво месо, све што се нађе по кућама.{S} Однеше уз то још и све чарапе, кошуље и с 
је, загушило и не одушује.</p> <p>Прође по пола сата очајнога дреждања и чекања у месту, па тек 
сни ако зна какав нови план: да ми каже по његовом плану где могу преноћити, где добити хлеба.{ 
ађани, дабоме... жене, деца, људи, леже по улицама и по кућама.</p> <p>— Је ли их много прешло? 
да се једва може проћи.{S} Сметови леже по околним планинама и стегао ужасан мраз.</p> <p>Посрћ 
зницу кроз тело.</p> <p>Под кровом леже по земљи две даске, нешто мало удаљене једна од друге.{ 
ниско лете, као да и дим са кућа полеже по крововима, као да се већ и наше поуздање угиба и пов 
чи отварајте!</p> <p>Сам капетан полеже по једноме топу, одмери, нанишани и... пуче.{S} Опали и 
егрути, нове придошлице и све то полеже по столовима и испод столова, тако да пре личи на магац 
ек предњи редови задрже збег па не може по сат и два да се уђе у село.{S} Обично пред станицом  
јући га материнском љубављу; спавала је по друмовима, покривајући га материнском бригом.{S} И п 
а на моткама.{S} Та караулица личила је по облику на средњевековне племићске носиљке а иначе је 
а.{S} Ту силуету овамо и онамо осула је по која бледа и слаба светиљка која трне као свитац у м 
а, остаци гуме око точкова и на коме је по где и где сачувао лак свој сјај а плиш своју некадањ 
е петом од чизме узе лупати пањ који је по средини прегорео и кад га преби а он гурну две полов 
 и мучио дуго и дуго.</p> <p>— Да ли је по једна катастрофа српскога народа одиста везана за им 
а од тих дана, с вечери, доходио нам је по један домаћин из села те смо се окупљали око њега да 
 први дан хода под теретом, продаван је по сто педесет и сто осамдесет динара.{S} Ако га ниси к 
и, није ни брањен у ствари, напуштен је по наредби, евакуисан је.{S} Сад је сасвим друго; на Бе 
 поља се борба све више ближила и он је по звуку пушака осетио да наши већ напуштају његову ули 
анак да напусти Тополу.</p> <p>— Ако је по вољи у Ниш, Величанство, тамо је Краљевска Влада.</p 
ја се простирала пред нама, полегало је по земљи неколико оних смртоносних тичурина што сипају  
ојност.{S} Иснесе затим депешу, коју је по подне примио са Цетиња, од нашега војног <pb n="708" 
оворио са мало гордељивости, глас му је по где и где задрхтао, вероватно потресен сећањем на ку 
 једно за другим.{S} Та поворка се вије по усеченој стази као дуга, бескрајна змијурина, која с 
единаца, од којих свака за се заслужује по једну оволику књигу.</p> <p>Ја ову књигу не сматрам  
е везати стоку а четврти пођоше до реке по воду, те да оперу топовске точкове и поскидају са њи 
де и управе које су се дотле задржавале по местима која су, само пре неколико дана, изгледала ј 
нисам ни дигла главу да погледам остале по соби, већ сам кроз дуги низ болничких кревета ишла к 
намера да крећемо даље.{S} Боље је веле по ноћи.</p> <p>Детиње се хаљине биле осушиле а оно се  
.{S} Војници и избеглице већ се разишле по селу, сваки тражи нешто и вуче што нађе.{S} Један но 
</p> <p>— Мени? — пренух ја и посече ме по души осећање слутње.</p> <p>— Мало пре, кад сину, сп 
о широкоме и дебеломе ћилиму простртоме по поду а баба Вилка, сретна међу унучићима, седела је  
разрушене куће, ствари из куће побацане по улици и поломљене, куће које су још гореле, њихове в 
рет, сваких два сата требао је да крене по један воз, од којих први, овај што је већ укрцан, у  
шта јести па пођосмо копати неко корење по планини те се њиме прихрањивати.{S} Поразболеваше се 
вама и буљинама, које се легу и шестаре по осталим празним просторима пустих двораца.</p> <p>Пр 
е, на којима се по где што готови, горе по двориштима и по улицама.{S} Више начелства, крај Бај 
ји га носе, окитиће се зеленилом а горе по наслону моста, разапеће се бело платно по коме ће се 
} Женски корзети продавали су се најпре по 0.40 динара — затим по 0.20 динара комад; женске рук 
мо плове облаци оловне боје те једва се по где где измеђ њих назире плавило неба.{S} На врхове  
нке.{S} Жена једна међу њима, ваљала се по поду, и пискала грувајући се песницама у груди и чуп 
ило умрљано крвљу а сем крви исушила се по оделу и бела поља од слузи па осветљена вечерњом све 
нице које воде озго а у светини ваља се по калдрми и превија несретна мајка чије је чедо остало 
сти прстима.</p> <p>Ватре, на којима се по где што готови, горе по двориштима и по улицама.{S}  
шама, а сасушена трава се уваљала па се по њој може да гази.{S} Понудих јој да пређемо тамо, ма 
и посртали и крхали се у амбисе, где се по уским и усеченим стазама и пешице тешко одило, те се 
ше сат или два иза Призрена.{S} Може се по баснословну <pb n="542" /> цену купити један па и дв 
Винковце а мајка само уздише и крије се по кући, да јој ко не види сузе а бабо сео пред кућу, п 
о се не може понети.</p> <p>Светиљке се по кућама почеле већ из раније да гасе и тишина постепе 
.{S} Рекоше ми у Ваљеву помор, умире се по болницама, по кућама, по улицама.{S} Није ме то преп 
зничке станице <pb n="91" /> пронесе се по гдекад писак локомотиве и тресак вагона који маневри 
неколико километара изнад Скопља, те се по где кад чула паљба која је допирала отуд, где су дан 
отребније, што је најважније, што би се по сваку цену морало спасти.{S} Али, иза Пећи уздизао с 
онуло, суморна, угашена погледа који се по где кад буди и у коме се распаљује пламен дивљаштва  
ли у збег за осталим светом одмичући се по неколико часова дневно, онолико колико је деда могао 
{S} Има по гдекоја душа у њему, пуши се по гдегде дим кроз разлупани кров.{S} Сиротиња уцињска, 
само лебдела над нама, јављајући нам се по где и гдекад, сишла је сад у наше редове и почела на 
ио је већ увелико свануо дан кад сам се по одласку ових возова, враћао у варош.{S} Свет је још  
де — сам ће је Бог знати!{S} Спавало се по ћепенцима, по дућанима, по аровима, под капијама, по 
циновским жарачем потстиче, расипају се по где кад читави усијани снопови и безбројни ројеви ва 
 дешава тамо.</p> <p>— Бију се, бију се по улицама — говорио је чичица док му ми перемо рану —  
ста и ствари а сви остали разишли су се по селу да набаве дрва, ракију и све што би се још могл 
куд је дошао, ни ко га донесе, просу се по Пећи чудан и изненадан глас, који нам освежи замрчен 
е ноћи по неко од домаћина обилазити те по <pb n="252" /> њему да поручимо ако што требамо.{S}  
 он болно.</p> <p>— Штета!{S} А шта сте по занимању?</p> <p>— Сликар! — одговори и тужно махну  
— тако бар сви мисле и не слутећи да ће по скадарским улицама падати као снопље и умирати од гл 
ти да види свој град и своју кућу те ће по мраку да се погубе људи и жене и деца и много ће да  
а.{S} Кроз сву ту шарену гомилу промиче по каква руска болничарка са кожухом и чизмама, по какв 
штене једне ноге која јој се скоро вуче по блату а повијене друге под собом, седи забринута ста 
акле је и како је пребегао.</p> <p>Јуче по подне кад сам му пришао и сео по обичају, он ми прек 
и! — и истресе старац торбу те попадаше по пепелу седам осам ордена.</p> <p>— Па што си ти узео 
е да припреми за одмор.{S} Једни пођоше по сено и дрва, други узеше да стоварују каре, трећи да 
ц, кола да се преврћу, ствари се расуше по друму, светина суну у јендеке и грађани београдски в 
а а на прозорима спуштене завесе.{S} Из по гдекоје само куће чује се тужно арлукање пса, којега 
p>Нисам нашла оца.{S} Нашла сам неке из по-последње одбране али ми нису ништа знали да кажу.{S} 
 уличица пустих и празних, једва ако из по где које куће ко изађе или уђе или какав пас <pb n=" 
е гори свећица, ваљда јутрос упаљена, и по гробу нешто јестива.{S} Прођосмо крај неколико празн 
прозора, а прозор је гледао у авлију, и по цео дан сам плакала.{S} Једнако ми је био пред очима 
ред ишли, припалише воштане свећице а и по где ко међ нама, јер је у шуми био још гушћи мрак те 
 последњих дана, није почело да спава и по улицама.{S} Где год је турска кућа испружила мало ст 
— Боље самар него седло!</p> <p>— Два и по динара кило.</p> <p>— Тај је пут искварен!</p> <p>—  
родавали али по какву цену.{S} За два и по динара продат је пред мојим очима један француски шп 
друмом упутити, путовали смо пуна два и по сата.{S} Изгледало је као да се кроз ону гужву и спл 
рба и Бугара на Вардару.</p> <p>У два и по сата по подне, деветога октобра, већ није било ни је 
рска каљава вода по лицима пролазника и по кућним зидовима а са њихових бокова жмири слаба свет 
о зна не би ли се старозаветска бајка и по други пут поновила на српскоме тлу, те не би ли Голи 
да један другоме одговоре а оно пушка и по други пут плану и тане просвира баш измеђ нас.</p> < 
војници своје шињеле и шаторска крила и по њима сложили еспап који им је за продају.{S} Свет га 
о цену ослабљена севернога фронта, ма и по цену напуштања Београда и једног дела Северне Србије 
Један политички и војнички препад, ма и по цену ослабљена севернога фронта, ма и по цену напушт 
... жене, деца, људи, леже по улицама и по кућама.</p> <p>— Је ли их много прешло?</p> <p>— Не  
м по врлетима; спаваћемо по снеговима и по блатима; успављиваће нас арлук вукова а будити арнау 
по где што готови, горе по двориштима и по улицама.{S} Више начелства, крај Бајазитове џамије,  
 то лежало по <pb n="223" /> потоцима и по блату, по друму и по јендецима, све растурено, све п 
ети, можда по једно ћебе, мало брашна и по једно дете на самару.{S} Шта ће се са осталим ствари 
лас — и други су рањени и по два пута и по три пута.</p> <p>— То је све једно, може се погинути 
угари ће моћи да баце на нас два пута и по веће снаге од наших.</p> <p>— То значи?... — заустих 
 па пође напред а ми сви, жене и деца и по где који човек, пођосмо за њим.{S} Прођосмо још једн 
ој, ближе или даље од нас.{S} Припуца и по нека пушка, и арлук гомиле пење се у томе часу до ди 
и, по овоме што су сви погубили главе и по томе, ако хоћете, што непријатељ не улази у земљу да 
дноставан ромор гомиле као жубор реке и по где кој узвик, дозивање загубљених који траже своју  
 затим опет сиђе у Мораву и закачи се и по други пут за Багрдан.</p> <p>— То је тврђава, природ 
атоварени, који још поврх товара носе и по где које дете; па онда магарци, па кравица коју вуче 
чесмо и да страхујемо.{S} И у чаршији и по махалама се ускомеша и узавре и свако потрча где је  
, пун женски глас — и други су рањени и по два пута и по три пута.</p> <p>— То је све једно, мо 
шно нас засуо блатом по лицу, по коси и по оделу.{S} Навикнути на то, ми смо брисали само очи о 
учка а, ако буде време дуго, одиграти и по коју партију клабријаса или што друго мање наивно.</ 
тиво грешне вочиће батином по чеоњачи и по очима; товарни коњи збијају се међу кола и у ономе г 
а је врло велика, има нас и по Бачкој и по Срему!</p> <p>— Хвала Богу, наиђе од некуд једно зрн 
а сећања.</p> <p>— Мени је било седам и по, највише осам година те једва памтим што ћу ви казив 
игде из куће и плакала сам по цео дан и по целу ноћ.</p> <p>Она пресече реч јер се заустави цел 
ти.{S} Тако и на другим местима, тако и по појединим авлијама, школској, црквеној, ханској и гд 
{S} Ако се свако од нас може слободно и по своме нахођењу кретати при повлачењу, не може свако  
 места по страни, ван друма, па често и по која ватрица плане.{S} Крај једне од тих ватара седе 
ава бина, сад већ леже рушевине и жар и по њима полегао црн дим који гуши.</p> <p>У часу када с 
е у први мах по динар, затим по динар и по и најзад по два динара комад.{S} Чоколада, кафа и ше 
породица наша је врло велика, има нас и по Бачкој и по Срему!</p> <p>— Хвала Богу, наиђе од нек 
ад Врховна Команда оде у Призрен, сат и по од границе, онда је то последња реч о ситуацији! — у 
д страха.</p> <p>Борба траје сат, сат и по, два, а сунце све светлије сија и небо се све више в 
 изгинули су када је пао мрак пре сат и по или два.{S} И ништа друго неће бити него су ови, чим 
.</p> <pb n="180" /> <p>Било је десет и по часова пре подне 18. октобра, на сам дан Светога Лук 
 заврши овим: — Ја сам јутрос у десет и по часова прошао кроз Чачак и уставио се овде; непријат 
ле, још само врео пепео покрива земљу и по која догорела гламња се пуши.{S} Људи се дижу из гом 
223" /> потоцима и по блату, по друму и по јендецима, све растурено, све побацано, све погажено 
оји су полегали у сред блата по друму и по странама.</p> <p>Крај ватара је владала мртва тишина 
ема крволочноме послу који већ годину и по дана без одмора врше?</p> <pb n="623" /> <p>Жалио са 
м војницима који су спавали по патосу и по клупама.{S} И међу њима је било болесних; један је ц 
ти и тромо се крећу.{S} Допире ти уху и по где кој неопредељен звук те казује да се буди ноћ.{S 
> <p>Узеше сви да осматрају по правцу и по звуку.{S} Капетан запази први како са звонаре јежеви 
у моји тако да не плачу, пристала бих и по два годишње да рађам, али какви су моји били, пропиш 
рада, да се распитам о њему.{S} Месец и по дана сам лежала и нисам ништа знала шта је с њиме, ј 
p> <p>— Можете ли, војници? — упитао би по где када стари војвода, заморен болешћу и злом судби 
, Министар Председник Пашић, појахао би по где кад коња, али је ишао такође радије пешке, оборе 
ед дежурства у болници.{S} Протутњио би по <pb n="58" /> кој аутомобил и једва по који пешак, а 
е тихе и поверљиве разговоре.{S} Час би по где ко од њих хитно изашао из вагона, призвао посилн 
ески тип, покушао је уступ и да постави по где које питање али је капетан само одмахнуо руком н 
службу Божју одслужену у Саборној Цркви по закључењу мира а час на прву пушку, први плотун, прв 
ређењу и читаву једну државу која плови по мору.{S} Ту су радње и трговине, ту касине и клубови 
рављено окно његов поглед поче да блуди по оној даљини која се у сивој и бледој перспективи, бе 
руди, улубљен, те се на њему једва држи по где који остатак двоглавога златног орла који је нег 
азила дневно.</p> <p>Свако од деце држи по нешто у руци што је нашло у овоме метежу: једно потк 
ала ни по равноме путу да оди а камо ли по овоме беспућу.{S} Саграђена је, њега ради, једна дрв 
" /> довде.{S} Многи су и продавали али по какву цену.{S} За два и по динара продат је пред мој 
ладовала сам или су ми војници додавали по комад хлеба.{S} Негде сам ступала <pb n="423" /> у с 
, међу многим војницима који су спавали по патосу и по клупама.{S} И међу њима је било болесних 
и оне који су, немајући крова, полегали по улицама испод стреја и капија; завија затим једном у 
и дахом својим греје.{S} Једни поседали по земљи, други на стварима, трећи дремају, прислоњени  
алекоме путу довде свакога дана бројали по један нов губитак наше отаџбине, која се све више и  
 су шкрипала и стењала, пешаци пљаскали по лапавици а по где који аутомобил прохујао би и раско 
а је носе на раменима, већ су је морали по где кад спуштати на руке.</p> <p>— Можете ли, војниц 
 и патња, а кад су још трећу ноћ морали по овој цичи заноћити под ведрим небом, усред дубоке мр 
то су их патроле јуче прибрале; полегли по јаругама, по кукурузу или похватали заклонита места  
 с једне и с друге стране друма полегли по земљи старци из трећег позива и оно војника, што су  
 увући ноге измеђ ствари, други полегли по дењковима, трећи седе на стварима или на ивици вагон 
, чују се само испрекидане реченице или по где која реч, или узвик или куцање пивских чаша.</p> 
S} Најпре појединце, по један човек или по једна кола, па онда група људи, свака засебно и груп 
ријан, без сабље, уморан и малаксао или по какав официр из Врховне Команде, чист, избријан, зак 
е вратише са рада, и они који су радили по канцеларијама, саопштише нам да су наши Срби заробље 
 ударао на задах штале и где смо газили по <pb n="485" /> балегама коња који су се тек истовари 
текао какву команду, што су му одвојили по где што из казана.</p> <p>Шестога дана путовања, Кра 
има са конзервама, који су се распртили по седишту на коме је некада Краљ седео.</p> <p>У дубин 
омилом људи који су се тискали и гушили по одајама, по ходницима, <pb n="313" /> по шупама, по  
кле и из кога државнога магацина, вукли по коју врећу брашна, још су далеко били од несретне не 
рачуна о нама?{S} Они што су се завукли по канцеларијама послали су нас да изгинемо.{S} Пет ген 
оле, чим су се мало загрејали, прострли по земљи, без покривача и узглавља и предали се сну, ко 
то су наставили пут, разредили и расули по ноћи те се и не догледају.{S} Мраз стегао као о Божи 
ју они што не читају новине али су чули по где што од овог и од оног.</p> <pb n="41" /> <p>Ту с 
и на такву једну катастрофу.{S} Личи ми по величини несреће, по пометености, журби, по забуни,  
и једно писмо од мога колеге, послао ми по мом коњанику, вели: ми евакуишемо.{S} То још пре три 
е било ни по кућама, ни по механама, ни по магацинима.{S} Спавало се већ где се стигло; на дућа 
<p>Места већ није било ни по кућама, ни по механама, ни по магацинима.{S} Спавало се већ где се 
/p> <p>Капетан се сети да он одиста, ни по цену највећега успеха, не сме српским топом разнети  
ова тешка болест није му дозвољавала ни по равноме путу да оди а камо ли по овоме беспућу.{S} С 
pb n="138" /> <p>Места већ није било ни по кућама, ни по механама, ни по магацинима.{S} Спавало 
е и војнога материјала били су смештени по џамијама и њих наше власти нису хтеле рушити да не б 
сле поноћи.{S} Попадаћемо овако обучени по поду, збићемо се као змије у клупче, грејаћемо се со 
 где смо од умора попадали као покошени по земљи, пробуди нас из тешке душевне клонулости један 
ти дана и догледао по где-где у планини по коју кућицу, ишчезава ти сад и она погледу.{S} Далек 
.</p> <p>Свако је себи изабрао у пећини по један кутак, помео, простро лишће, стоварио ствари т 
авитла се као најљућа непогода и начини по земљи пустош каква се не памти од потопа Господњег.{ 
ава теби Боже наш!“ а оно глас му звони по пећини и изгледа ти као да уз гусле поје.{S} Још нам 
звише се ките и барјаци</l> <l>Као сури по небу облаци.</l> <l>Цар појаха голема лабуда</l> <l> 
8" /> <p>— Рањеници гегају пешке и боси по планинама а државна кола возе чак и сечена дрва госп 
дуком, који се рађа у кланцима, разноси по успаваним долинама.{S} Погледа у небо да види лежи л 
разних призренских улица, морају чекати по читав сат док им се да прилика да узађу на друм и ту 
тако, те нас узе све опремати и збирати по кући, што се може понети.{S} Дотле је бабо сипао из  
ити и злопатити, они ће месецима лутати по снежним планинама, гоњени, убивани, без крова и без  
да.{S} Кренуо сам у мрак и почео лутати по туђим двориштима, по непознатим стазама, не би ли ма 
 их својим речима а у њено име поновити по непоузданоме сећању, старајући се, колико могу, да н 
з гробова посећују свет смеју још одити по земљи.{S} Затим крену ходом лаганим, одмереним, лаки 
S} Борбу на Чачку требало би забележити по томе, што је то борба растурених јединица, малих, ус 
авати и више ни корака не можеш учинити по својој вољи, нити ићи за својим очима.{S} Иде се жму 
оспода моћи на тенане и ручати и попити по чашу вина, што су они брижљиво и спремили, па ће моћ 
S} Капетан нареди да се војници, расути по њивама, приберу што тешње и да најогорченије бране д 
артом ове и суседних области и бележећи по њима непријатељске положаје и правце којима се он кр 
еви судбине његовога народа и пролазећи по стоти пут у памети те путеве никад неслућене, никад  
 какав прљави скопљански пајтон, носећи по ког официра који код куће болује а иде у болницу на  
пним корацима прелазио собу, превлачећи по где кад шаком чело осуто хладним знојем којим грозни 
едале и, рече још, да ће нас сваке ноћи по неко од домаћина обилазити те по <pb n="252" /> њему 
ко успут, без везе и неодређено, добаци по какав одговор и жури даље.</p> <p>— Туку Дорћол и гр 
телесима; размилићемо се као бескућници по широкоме свету и сејати гробове по туђини, по незнан 
“ „Пролази, пролази!“ „Не гурај!“ „Јаој по Богу угушисте ме!“ и разне друге узвике и преклињања 
 роде!</p> <p>Био би леп и стасит момак по узрасту, али га испила глад и напор, те му потамнело 
ћи да ће се тамо моћи склонити.{S} Ипак по неко, онако успут, без везе и неодређено, добаци по  
з улице покривене блатом, лагано, корак по корак, он оптерећен годинама а ја болом.{S} Ишли смо 
а прстена расипа, пењу се лагано, корак по корак, своме убогоме двору, разговарајући о великим  
S} Истина, боре се, али одступају корак по корак.{S} Шћућурили се ми у један крај рова, ућутали 
је постало човек; човек по снази, човек по држању и човек по озбиљности која је са његових усан 
во дете.{S} Оно је постало човек; човек по снази, човек по држању и човек по озбиљности која је 
човек по снази, човек по држању и човек по озбиљности која је са његових усана избрисала детињи 
и ту се образују гомилице у којима увек по један говори а сви остали слушају.{S} Тако исто и до 
чине као мрка и тамна поља, догледа тек по које минаре или јаблан.</p> <p>То је Призрен.</p> <p 
ледњој депеши коју је мало час начелник по коњанику послао у штампарију, те ће се због ње и изл 
тила су их још и три коња, које је Краљ по где кад узјахао, али је радије ишао пешке, ма да је  
а сам прагове свих болница, спавала сам по кафанским клупама, гладовала сам или су ми војници д 
ам излазила нигде из куће и плакала сам по цео дан и по целу ноћ.</p> <p>Она пресече реч јер се 
испречила, коњ који се одрешио луња сам по друму, задоцнели аутомобил заглављен у блату стење и 
ла су два угледна наша учитеља које сам по имену ја већ по одавно познавао, један младић од два 
сачекам повратак наредников, спазио сам по страни друма међу колима, она мала воловска кола без 
и пут ћутећи, дуго ћутећи.{S} Бацио сам по где кад поглед на њу и видео је како оборене главе,  
течем права да се огрејем.</p> <p>Лутам по мраку и упадам у баре, саплићем се о камење и лупам  
пљану, а нису се загрејале ни путовањем по студеном и ако сунчаном дану.</p> <pb n="350" /> <p> 
па им натучена преко ушију, навучено им по два и три капутића једно на друго, обавијени им шало 
, држаћемо помене својим милим и драгим по врлетима; спаваћемо по снеговима и по блатима; успав 
азивања писарева, који је тапкао за њим по блату, капетан се уврати у среску зграду, из чијег ј 
су продаване у први мах по динар, затим по динар и по и најзад по два динара комад.{S} Чоколада 
али су се најпре по 0.40 динара — затим по 0.20 динара комад; женске рукавице на шест дугмета ј 
окоментарисане вести, расипају се затим по кућама, одакле их жене односе у комшилук; одатле се  
и!{S} Волем то него да се крпам и мучим по рђавом времену.</p> <p>— А ако пређу?</p> <p>— Неће! 
не одговарајући, расејано лута погледом по својој скромној собици где је тако мирно, тако тихо  
даље ћути, гризе усне, прелази погледом по свима око ватре, па га опет управља безизразно негде 
обилизацији, шетајући одмереним кораком по станичном перону и праћен гомилицом жедних обавештењ 
удара немилостиво грешне вочиће батином по чеоњачи и по очима; товарни коњи збијају се међу кол 
их, пешачи маса света, попрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до п 
 њих пешачи маса света попрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до п 
још влажним опанцима а испрскано блатом по кошуљици и стручком сувог босиљка заденутим у недра. 
прохујао би и раскошно нас засуо блатом по лицу, по коси и по оделу.{S} Навикнути на то, ми смо 
и, наже се понова над картом разастртом по столу и држећи у левој руци, која је дрхтала, билете 
 и рвајући се са њим ударим га песницом по вилици.{S} Он се разбеси, дочепа ме снажном руком за 
ма је авет глади својом суровом кичицом по воштаноме, бледом лицу извајала грубе црте клонулост 
то нас још више забрину а тек трећи дан по Лазару, дође ноћу бабо.{S} Био је његов ред.</p> <p> 
а по једна светиљка да се увлачи, један по један прозор да се затвара а мало за тим и да се гас 
оше, прнуше најпре пољем а затим, један по један, поче да узлеће у зрак и упутише се тамо ка пл 
, насртљиво је наметао сан, те је један по један обарао главу на груди или је наслањао другу на 
ори овде и онде по вароши гасе се један по један и настаје тама и неремећен мир.</p> <p>Када је 
а време тих разговора дизао би се један по један од стола, отварао лагано врата од споредне соб 
о позабави да поправи ватру, поче један по један да се пружа по поду, да се намешта и удешава к 
ена на квартове и свакој четици додељен по један; показано појединима, који су тад први пут узе 
но перје, од којега ветар откида прамен по прамен и носа га сивом пучином.{S} Вардар нарастао б 
 чета има два митраљеза а сваки батаљон по једну батерију.{S} Па онда крећу из Марсеља још две  
грала.{S} Он нам је испрекидано казивао по где што али мало, колико је он видео.{S} А ми смо хт 
.{S} Ако си у светлости дана и догледао по где-где у планини по коју кућицу, ишчезава ти сад и  
рених пчела.{S} Дим од дувана ниско пао по столовима те као прљав облак обавио лица и фигуре љу 
да избегне.{S} Његов је поглед прелетао по карти са Рујна на Облаково, са Брегалнице на Цер и Ј 
 ми сагледали.{S} Све поклано, све живо по кући лежи у усиреној крви.</p> <p>И сад ми пред очим 
дете, аждаја јој разори кућу и све живо по кући покоље.{S} Тако се прича да је било а, веруј и  
у главом одбијајући и погледа бојажљиво по препланулим лицима око ватре.</p> <p>— Да му дам, по 
а вагона, да се повлачим газећи пажљиво по земљи како ни најдаљим шумом, не би одао стражару гд 
е се затим множити и низати дуго и дуго по знаним и незнаним кланцима и дубравама, које је овај 
p>Јуче по подне кад сам му пришао и сео по обичају, он ми прекиде причу, ману руком да ућутим,  
запео је на патос бело платно и отпочео по њему црвеним, крупним словима, да исписује поздравни 
3" /> <p>На то се онај правда да је био по воду или ишао да обиђе коње или почупао нечију тараб 
 другу на колено.{S} Наредник се пружио по земљи и подметнуо под главу једну цепаницу; други је 
у на његово колено.{S} Један се опружио по земљи, подметнуо мањерку под главу а покрио се ћебет 
т, оно и Константин грчки је протумачио по томе рецепту уговор! — додаје пензионар за којега се 
ва државна мунициона кола, носећи свако по један део својој кући; у трећој улици видиш изручен  
има журе људи, жене, деца, носећи свако по неки свежањ, кутију или бошчу у руци.{S} Промичу <pb 
већ уморила <pb n="454" /> носећи свако по какав мали свежањ или какву стварчицу.{S} Стари људи 
д начелством, и с њом и даље капаш тако по цео дан не знајући више ни шта да мислиш ни чему да  
а.</p> <p>Ишли смо дуго, ишли смо тешко по густоме блату и носећи терете на рукама а бол на душ 
убоку мистичну драж, што ме је закивало по читаве сате за место, са којега сам слику посматрао. 
ноћ.</p> <pb n="653" /> <p>Све полегало по влажној земљи или чучнуло крај ватара.{S} Изгледа чи 
орила Ћаја-пашу — све, све је то лежало по <pb n="223" /> потоцима и по блату, по друму и по је 
ни телеграме више читали, али се видело по њима да у Србији нешто не иде добро.{S} Сви обесили  
ад Призреном натуштило као суморно чело по коме су исписане бриге и очајање, а на западу, тамо  
ових јуначких подвига, када се крвавило по горама и планинама македонским, остао је још под пуш 
у мравињаку.{S} Око столова се начетило по два реда <pb n="76" /> столица и све погло главе и ж 
зи народ по оном ордењу а оно се расуло по блату на све стране.</p> <p>— Ех, ех, ех, баш тако м 
 борбе па ћемо се загрејати!“ Марширамо по десет, дванаест сати без даха да стигнемо на положај 
е, погасила их је киша и дуга ноћ; само по где где још узноси се танак дим од пањева који догор 
 мајка — Ко зна где је, лута можда само по друмовима, по њивама или га прегазили или граната?.. 
тешку бригу и измењујући разговоре само по гдекад, на одмориштима, или где би се стаза толико п 
ћ мало су узимали реч постављајући само по где која питања.</p> <p>— Добро, примам те разлоге к 
ног, некултурног човека, разликују само по томе што имају звезде на еполетама.{S} Такви су се к 
пустили, погашене су; догорева још само по где који општински фењер са којега цуре млазеви кише 
ашом.</p> <p>Улицама видиш овамо и тамо по двоје и троје, сабрани под кишобраном или под кровом 
дуго задржа, те рекоше неки да пошаљемо по њега.{S} Заборавиће се, веле, па ће остати те навући 
амо ми изгнаници што одимо или сретнемо по где кад какво преплануло дице са ожиљцима, арбанаса  
м милим и драгим по врлетима; спаваћемо по снеговима и по блатима; успављиваће нас арлук вукова 
Краљевине Србије.{S} Донде још газићемо по светоме тлу своје отаџбине, донде још бићемо на свом 
.{S} Распртисмо товаре с леђа и зађосмо по дворишту да нађемо што, чиме би се могло чистити.{S} 
морити и очи склапати, те је тада једно по једно, награђујући га пољупцем, односила у постељу и 
 бегунаца и натоварених коња, све једно по једно, све једно за другим.{S} Та поворка се вије по 
 наслону моста, разапеће се бело платно по коме ће се великим црвеним словима исписати речи доб 
дови гладне деце.{S} Ишло их је четворо по четворо у војничкоме реду а невојничка држања.{S} Пр 
 пред село па писне а мајке свако јутро по једна, носе јој своје чедо и бацају јој у чељуст, те 
 команданте на састанак.</p> <p>Цело то по подне, после првога састанка ђенерала, начелник штаб 
оје се повлаче пред њом.</p> <p>Цело то по подне, после ових заједничких одлука, команданти и њ 
ћи даљи разговор, који се био расплинуо по целој кафани, размишљао о Глишићу, Ускоковићу и Раји 
све стране праште.</p> <p>Свет се расуо по кукурузима, па кроз њиве, кроз винограде, кроз поток 
т, једно предосећање.{S} Као што морнар по лепоме и сунчаноме дану, кад никакав покрет у атмосф 
они кретали ка железничкој станици, јер по распореду за покрет, сваких два сата требао је да кр 
, њихов се број све више множи, простор по коме су се расуле све се више шири, тако да већ изгл 
ље се и жбуње умири; птице, које су нас по гдекад о дану надлетале, скрију се а бубице и црвићи 
ватно онај који је ту реч бацио и данас по подне на станици и тај пискави глас продре кроз поно 
јем којим грозница орошава чело.{S} Час по час би застао, чинило му се да је у томе тренутку чу 
 да сте остали?{S} Остао је толики свет по варошима које су освојене.{S} Овако, куда ћете?{S} И 
о.{S} Жагор и жамор као у паклу, тропот по неравној калдрми као да једновремено двадесет возова 
тране којој команди припадају, прекинут по где где каквим сеоским колима, таљигама или двоколиц 
агати, морало се хитно спремати.{S} Већ по подне отишли су општински стражари у планину по зимз 
што више.</p> <p>— Туку се — вели — већ по улицама.{S} Испод кафане „Шарана“ и код стругаре.{S} 
а наша учитеља које сам по имену ја већ по одавно познавао, један младић од двадесетак година у 
ини, то свето знамење јунаштва ваља већ по блату и да га арнаутске жене збирају у корпе и кецељ 
та капетан готово усхићено и ако је већ по присуству пуковникову и његових официра слутио.</p>  
ји претходи усијаним валима; осећам већ по телу топлоту, која унапред пржи; осећам како ме заси 
е опет чу неки разговор и пљаскање ногу по блату, као да читава гомилица пешачи.{S} Радознали п 
 скупо плаћене коњиће нудили да продаду по мале паре.</p> <p>У штабовима армијским наставило се 
мучан је и тегобан посао.{S} Друмом иду по три реда кола напоредо и тек далеко тамо, на сат и в 
д родитељске куће.{S} Кад они тамо зађу по гробљишту да помену своје дете и не нађу му гроба, с 
рачуна.{S} Видите, у нас треба да прођу по две и три деценије па да се појави један сликарски т 
ра на коњиће, који се на пијаци продају по баснословно високој цени.{S} Али нису дућани једини  
<p>— Тако, узео, жао ми их да се ваљају по блату...{S} Да идем кући па да понесем деци да играј 
овку.{S} Кад сам чула да цокуле тропају по калдрми, у близини мојих врата, ја сам навирила на к 
се скрио?</p> <p>Узеше сви да осматрају по правцу и по звуку.{S} Капетан запази први како са зв 
а досадашњим болницама: рањеници шетају по башти у дугим болничким капутима и папучама, повезан 
де у ону гомилу живих лешева што лутају по улицама пећским или стоје прибрани у гомилице не гов 
 тако стрме степене, какве су у обичају по кућама на истоку.{S} Тако су исто снесене ствари тов 
блака попадала на земљу; рањени се вуку по земљи као глисте, запомажући и лелечући да се дочепа 
 и прљаве ципеле са којих се узице вуку по блату.{S} Над челом јој се, од кише, разлио црвени к 
 кајишеви са опанака се опустили и вуку по блату; лица се срозала, одело већ подрпано и блатњав 
и — и стока па грехота је што је напољу по овом мразу! — И устаде овај добродушни па сам одвеза 
застаклише, читава мрежа жила искочи му по кожи, слабине почеше убрзано да се надимају а из ноз 
{S} Гледао је растројено, питања сам му по неколико пута понављао док их је схватио, а и кад их 
зе којом смо се пели те ударисмо у шуму по безпућу.{S} То је био још тежи пут, кроз коров и тра 
 отишли су општински стражари у планину по зимзелено грање а позоришни сликар разапео је на пат 
значило, да се одмах приступи повлачењу по реду утврђеном на тој првој седници.</p> <p>Када је  
т улопан, на оделу и мушкињу и женскињу по више слојева блата, које збира већ неколико дана по  
па кад не би ништа чуо, настављао шетњу по пространој соби.</p> <p>Најзад се та врата лагано от 
оже.{S} Мицало се корак но корак, стопу по стопу.{S} Кола, људи и стока, све натоварено и прето 
огу тако да журе, они лагано иду, стопу по стопу, пратећи носиљку свога шефа, старог војводе.{S 
ри опет предњим редовима, који су стопу по стопу напредовали, сејући пред собом смрт.{S} Неприј 
ило их је ваљда око 40.000 деце која су по наредби поведена у збег, како их непријатељ не би зг 
ибогаза.{S} Софијске дипломате, које су по свом наименовању заступале интересе споразумних сила 
 Књажевцу и софијске дипломате, које су по наименовању заступале интересе споразумних сила, пож 
ма и да не гладују успут.{S} Спавали су по друмовима, сеоским кошевима, под стрејама и увлачили 
есо на жар; трећи, најсрећнији, јели су по кафаницама приштинским, које су првих седам и осам д 
је рањен?{S} Ако су већ у војсци они су по канцеларијама а ако су дорасли до војске, њих комиси 
 оним који клоне; приберите децу расуту по туђим планинама, задахните их новом вером и доведите 
а их је пообарала те големе ватре букћу по двориштима сеоским и пламен се износи изнад блатних  
о липсава.{S} Још је топао, положи децу по њему, загрејаће се!</p> <p>Жена га погледа чисто нев 
о.</p> <p>Жена га послуша и положи децу по волу а во, који је већ био склопио очи предајући се  
ата, засипа куршум а они освајају улицу по улицу...{S} Треба да бегам... кукавица, до бегања ми 
 пример јегерке су продаване у први мах по динар, затим по динар и по и најзад по два динара ко 
2. новембра, Престолонаследник се одмах по вечери повукао у своју одају и, под светлошћу једне  
жаја већ стижу вести да су Бугари одмах по заузећу вароши кренули даље, ка Скопљу.{S} Српска се 
е на којима су никли пупољци и распе их по земљи.{S} Под њима влажна земља, у коју су се утисле 
> <p>Узео их је на колено, помиловао их по косици и тешке две сузе завртеле су му се у очима.{S 
пет неко пуцање које је трајало читавих по сата.{S} Мора да је било близу јер се лепо чуло.{S}  
већ изгледају као киша звезда попадалих по земљи.</p> <p>Још мало, па се већ догледају нејасне  
 <p>— Их! — учини један пролазник — баш по који пут срамота ме што сам човек!</p> <p>И да је то 
се и тишина постепено да осваја.{S} Још по где који официр поврнуте јаке, враћа се од некуд кро 
је и друге ствари бабо, па нам даде још по где који савет и оде.</p> <p>Ето тако смо у невољи и 
рама, гуме око точкова и на коме је још по где где сачувао лак свој сјај а плиш своју боју али  
м, као пропалу лепотицу на којој се још по где што одржало.{S} За овим таљиге са једним бедним  
о ме је било страх мрака.{S} Док се још по мало назирало гледала сам непрестано у прозор а кад  
кли се зори.{S} Попушили смо ћутећи још по једну цигарету.{S} Млади се поднаредник измакао од м 
.{S} Кафане пусте и затворене, само још по где која турска, горе у махали, али нико ни у њу не  
м — Питам ја нешто господина директора (по даљем разговору видела сам да је то био момак у неко 
нском гардом као својим органом.</p> <p>По подне стиже глас да је пало и Младо Нагоричане и да  
{S} Продавао се крушевачки плен.</p> <p>По влажној трави са једне и друге стране друма, место в 
из запреге какве колоне извукао.</p> <p>По улицама ватре, логори и вашар.{S} Онде видиш прашти  
же као нож оштар косовски ветар.</p> <p>По улицама кроз које гамиже сав тај свет, права блатна  
 /> <p>— Море људи — рећи ће трећи — да побацамо пушке.{S} Ако нас Аустријанци овако с пушкама  
 дућане, разрушене куће, ствари из куће побацане по улици и поломљене, куће које су још гореле, 
руму и по јендецима, све растурено, све побацано, све погажено.{S} Изгледало ми је као да је не 
е, пријатељу!{S} Бегство је бегство, па побегао јунак или побегла кукавица.{S} Можда кад побегн 
 подрум, оставио га тамо а ја несретник побегао да се спасем, као да ја требам коме, као да ваљ 
егство је бегство, па побегао јунак или побегла кукавица.{S} Можда кад побегне јунак, то је још 
ћи настави:</p> <p>— Сутра дан сам рано побегла од куће.{S} Где сам пошла не знам, само нисам х 
е и видео све пусто, кућа затворена.{S} Побегли су, помислио је и забринуо се где ће са малом д 
ги — иначе, зашто би само два посланика побегло, зашто не би и остали, зашто не и влада?</p> <p 
бунио се те га сад гоне, а он не уме да побегне већ се једнако зауставља на самом друму.</p> <p 
а журније, не осврћући се, као да би да побегне од приказе, од знамења, од некога тајанственога 
унак или побегла кукавица.{S} Можда кад побегне јунак, то је још и већа кривица, јер зарази стр 
ни и даље ствар — Хоћеш ваљда да војник побегне па да после каже: био сам узбуђен и то да му бу 
шту са пруском војском која је, окићена победама, дошла са далеких фронтова.{S} Сусрет је тај и 
чки нестечене а ипак врло скупо плаћене победе.</p> <p>Затворени у косовској котлини, без саобр 
ање, а то је поуздање већ половина наше победе!“</p> <p>Овај запис не казује само осећање једно 
 се речи разлегале кроз целу кафану.{S} Победилац са онога првога стола приђе и тамо да се нађе 
олности: једна војска која верује да је победилац и предаје се победничком заносу и немару и је 
р — Наполеонова је војска одступала као победилац а не као побеђена.{S} Наполеонова је војска 1 
о.</p> <p>— Па молим вас лепо — узе реч победилац са провога стола — јесте ли чули да је издата 
а, осећајући ваљда да је у том тренутку победио ону неодољиву неман, која му је стално шаптала  
ира последњу своју снагу и сатире свога победиоца.{S} Није ли то миг историје који га одводи на 
је гонило да нам се придруже уверење да победиоци носе собом глад или можда одвратност према кр 
али га Краљ пресече:</p> <p>— Не можемо победити, али се можемо борити.{S} Могли би развити фро 
ојска била и угледнија и поузданија.{S} Победићемо их!{S} Сусрет са њима донео нам је непоколеб 
р.</p> <p>— Ето видите! — прихвати онај победнички.</p> <p>— Ал то не значи да не може бити већ 
 снагом, сишла с Копаоника, на њеним се победничким заставама могадоше исписати речи: „За Косов 
оја верује да је победилац и предаје се победничком заносу и немару и једна војска, за коју сви 
в, сишав са Рашке побеђује Византинце и победом том означава правац експанзије младе и бујне ср 
ерају непријатеља да заплаче над својом победом.</p> <p>И борба поче да расте, да се пење и да  
} Сусрет је тај испао на штету Виљемове победоносне војске.{S} Док је ту војску удаљавала од на 
везничке војске а проседоме, који га је победоносно гледао, умиреноме утиском који је та његова 
p> <p>— Да, господине мој! — исправи се победоносно проседи и пргави господин.</p> <p>— А зашто 
в нас.{S} То је јасно као дан! — заврши победоносно одушевљени.</p> <p>И сад се разви жива преп 
ска се француска војска крваво тукла за победу рускога империјализма, остаће увек један тежак и 
е подржавала и снагу и вољу и обећавала победу.{S} Све, све је то он у овом часу можда прелазио 
одине издао наредбу за наступање; да ће победу ову, ако се данас извојује, прихватити сам војво 
ер нам је напуштање његово затим донело победу.</p> <p>— Ипак бих ја волео... — покушава да каж 
рости, улазио увек у борбу и са вером у победу.{S} Заваљене капе далеко изнад чела а оборене гл 
га човека.</p> <p>Ућутао сам, не толико побеђен његовим разлозима колико заморен дугим разговор 
дна војска, за коју сви већ мисле да је побеђена, прибира последњу своју снагу и сатире свога п 
војска одступала као победилац а не као побеђена.{S} Наполеонова је војска 1812, сачувала сву ф 
ој краљ српски Војислав, сишав са Рашке побеђује Византинце и победом том означава правац експа 
p>Она постиђено баци барјак и сикирче и побеже у кућу.</p> <pb n="181" /> <p>То све на уласку у 
а напустити Чачак, дану душом и пође да побере и покопа своје мртве који су покрили друмове и п 
ке која нити се може пробити нити из ње побећи.</p> <p>Настадоше тешки тренутци; свако је са уж 
је једно исто побећи из кукавичлука или побећи из других мотива.</p> <p>— Каквих других мотива? 
итељ — ал не признајем да је једно исто побећи из кукавичлука или побећи из других мотива.</p>  
други узеше да стоварују каре, трећи да побијају коље за које ће везати стоку а четврти пођоше  
:</p> <p>— Пустите ме, пустите ме да их побијем све!{S} Пустите ме да их побијем?</p> <p>— Шта  
 да их побијем све!{S} Пустите ме да их побијем?</p> <p>— Шта учини море! — дрекну каплар и пот 
" /> жица који је прихватао један дирек побијен испред зграде.{S} У телеграфској станици затече 
 су лежали окрвављени људи, жене, деца, побијени коњи и поломљена кола.{S} Дечица вуку рањенога 
епријатељске редове те их ови скоро све побили а мали остатак заробили.{S} На новим положајима  
/p> <p>— Биће рабаџије у свађи да су се побили.{S} И данас у Приштини, дај Боже да није било ка 
ан или обешен.</p> <p>— Ја ћу своје све побити овде, пред вама, браћо, па ћу онда себе! — хукну 
а болова.</p> <p>Виђао сам дуге поворке побожних које је водила вера; гледао сам бескрајне пово 
ј станици, у мени се почело будити неко побожно поштовање према овој појави и у колико сам је в 
 крсти; већ нека крепка, силна и снажна побожност, слична незнабоштву, које се клања сунцу и не 
са пробудила нека нова, дотле непозната побожност; не она која пости и метанише, не она која кл 
ћутао сам да не узнемирим дубоки осећај побожности који се у часу ове тешке невоље враћао у душ 
кше.{S} Ипак, у једноме тренутку, он се побоја да цео овај разговор не остави код мене рђав ути 
о дело о великоме догађају, те се чак и побојавам да није нешто претенциозан наслов који сам јо 
дана, стигли ископали су рупе за ватру, поболи мотке у земљу, нанели суво грање и набацали, те  
ња и снаге.</p> <p>— Ама, где сте ви то побрали тако мрачне утиске?</p> <p>— Где?! — узвикну уч 
 прокоментаришу поједине вести.{S} Тако побране са разних извора, сређене, допуњене и прокомент 
пуњујући их гласовима које је ко од њих побрао у некој канцеларији где је послом био или од нек 
ак Обилић Милошу</l> <l>И уз њега верни побратими</l> <l>С једне стране Косанчић Иване</l> <l>А 
нџаку, на Црноме Врху, на Гласинцу, код Побратца и пред Сарајевом.{S} Када му капетан поузданим 
опличкога.{S} Хтео га је замолити да се побрине о његовој породици коју <pb n="228" /> мисли ук 
и тргох се не настављајући разговор.{S} Побуђена ваљда питањем и болом, који јој је оно изазвал 
 ћебад којима су огрнули коње, волујари повадише камење, које су подметали под задње точкове; о 
ако хоћете да седнете! — и показа-један поваљен џак крај зида.</p> <p>Прескочих неколицину, пом 
 коров и травуљину, под којом су лежала поваљена стабла и покрхано грање али, хвала Богу, није  
че ни реч жени, он јој само пружи руку, поведе је кроз гомилу и уведе је у вагон, при чему су г 
за Грачаницу.{S} Нов низ мисли, који га поведе тим путем, озари му лице неком благом, светитељс 
етке да њу припитам и, ако она бега, да поведе и мене.{S} На улици је било већ право чудо, свет 
ди око себе те мање налази и разлога да поведе разговор или што се човек у мраку лакше одваја о 
а ручице ко да тражи мајчину руку да је поведе и до ње друга, замршене и богате плаве косице и  
еднога народа које даје услове да се он поведе на велика дела; да ли такво стање рађа Кавуре, М 
ата!“</p> <p>Глас детињи и срце очинско поведе му поглед и спази на подрумском прозорчету љупку 
е су им мужеви, те немају кога ни да их поведе ни да их усаветује.{S} Ту су биле мајке које нем 
о да деца буду крај мене.{S} Хоћу да их поведем.{S} Ако патимо нек’ заједно патимо, ако страдам 
ојава изазвала, он се био поново занео, поведен мишљу да погине на Ситници.{S} Та га је мисао м 
ши увек обред пожртвовања свога?</p> <p>Поведен тим мислима, он зађе даље у прошлост, у давну п 
седници.</p> <p>Када је после те одлуке поведена реч и о артиљерији, која не може даље из Пећи, 
аљда око 40.000 деце која су по наредби поведена у збег, како их непријатељ не би зграбио, јер  
, тек одвојена од мајака и кућа и одмах поведена путем страдања и патња.{S} Било их је ваљда ок 
иде и дубоко се замисли.{S} Сви ућуташе поведени и сами размишљањем о злој вили, која руши све  
оних у чије ћемо село сутра ући.</p> <p>Поведосмо Бојка везана, али га нисмо грдили успут, жали 
не боне речи, „И онда нема више Србије“ поведоше ме читавом низу тешких мисли.{S} Учини ми се д 
 водите га!“ нареди ага те грешна Марка поведоше и пред кућом га убише а главу му ено натакли н 
p>— И како сам се друкче осећао кад нас поведоше у борбу.{S} Идем ја сад да се борим али не као 
арош.</p> <p>Краљ је сам затражио да га поведу у Ниш, како би се нашао у близини источнога фрон 
 у дугим болничким капутима и папучама, повезане главе, ноге, руке или седе и разговарају или ч 
 целину беде и невоље а све заједнички, повезане, целу трагедију једнога народа.</p> <p>Промиче 
 лево и десно, хоће ли наћи кога, ко би повезао Краља.{S} И наиђоше једне бедне таљиге код који 
позивцима — Зауставите мало, чекајте да повезете свога Краља.</p> <p>— Краља?! — учинише они пр 
 и за време, док су још возови стајали, повела разговор са познаницом, која седи на једноме дењ 
 планине, негде иза Лебана.{S} Дечица — повела их је двоје и стару мајку — прибрала су се промр 
, пошла сам да потражим гроб мужевљев и повела сам собом средњег сина.{S} Старији је био заузет 
} Учинила сам дужност према оцу што сам повела ма и једно дете те да синовља суза кане на очев  
е би боме, него би ти опет дали пушку и повели ко зна где, у туђе земље и у туђу војску.{S} Не  
ногораца, које је он собом чак са Дрине повео.{S} Али је, према извештајима које је већ имао о  
ћ — веле — само да смо у сувоти.</p> <p>Повео сам их и успут су ми казивали своје невоље.{S} Пу 
ету свих оних несретних људи који су ми поверени а млад потпоручник, који се за то спремао, ком 
нио оца.{S} Тако је он желео.{S} Једини повереник мојих слутња и мојих болова био је гроб мога  
ест, којој сам ја самим случајем постао повереник коме се она искрено исповедала.{S} Њена прича 
свећицу! — рекох му, и он ми је са пуно поверења пружи. — Како ти се звао брат?</p> <p>— Јован! 
што ми знамо и то му је обезбедило наше поверење.</p> <p>— Што се Бугара тиче... да... може се  
ишим гласом, кроз који је звонило топло поверење и детиња искреност:</p> <p>— Не бих остала ни  
Бугара ни да уклони, већ је са највећим поверењем остао у Србији, рекао је на дан првога октобр 
, али још увек остао недовољно загрејан поверењем према предлогу војводе Мишића, додаде после д 
е и изабра се одбор од пет лица коме се повери организација те гарде.</p> <pb n="122" /> <p>Оча 
 томе тренутку доносила одлуку да ми се повери јер затим диже главу и поче живо говорити.{S} Ње 
су се јуче растала од мајке и њему гроб поверила; да их види здраве и чиле, како су дошли још ј 
мерно касни данас, не би ли наше болове поверила ноћи.{S} А ипак, тамо далеко, первазе се румен 
већ је команда трупа управу над Скопљем поверила Војној Станици и управник Војне Станице, стари 
ада путника, који су му се са поуздањем поверили да их превезе преко пучине.{S} По броју станов 
 са власти Венизелоса и састав кабинета поверио једноме прононсираноме германофилу.{S} Та вест  
мњом, веровао још да је наша катастрофа поверљива ствар.</p> <p>Кад се једанпут гомила нађе на  
ите, ово што вам кажем ствар је потпуно поверљива.{S} Савезничка је војска на путу за Балкан, а 
} То се од јутрос рано у пећима спаљују поверљива акта и део архива који се неће понети.</p> <p 
смеја се готово гласно али ипак горко — Поверљиве су акције које непријатељ не сме знати да их  
их или, у малим гомилицама, воде тихе и поверљиве разговоре.{S} Час би по где ко од њих хитно и 
кажем ствари које се не казују, које су поверљиве.</p> <pb n="40" /> <p>— Ако су поверљиве не м 
оверљиве.</p> <pb n="40" /> <p>— Ако су поверљиве не морате ми их казати.</p> <p>— Не морам!{S} 
 вас молим, не говорите то, човек ми је поверљиво казао.</p> <p>Сиромах доктор, доброћудан као  
— узех да се правдам — ко велим да није поверљиво.</p> <p>— Ама чега још и сад има поверљивог!  
 то пише ту и све се то нама званично и поверљиво саопштава.{S} А место свега тога, што је овде 
о при предаји дежурства, казао тастером поверљиво своме скопљанском колеги а на основи депеша к 
брза и одлучна мера коју је, то сам чуо поверљиво, Врховна Команда и предлагала као једини изла 
ени, да се збирају у гомилице и шушкају поверљиво.</p> <p>— Ђенерал бега? — шапће један престра 
ерљиво.</p> <p>— Ама чега још и сад има поверљивог! — узвикну он и насмеја се готово гласно али 
врши и и војска и народ.{S} Чега има ту поверљивог?{S} Шта је то што се ту да сакрити или што б 
чи то?{S} Значи да нам је Европа најзад поверовала и да нам је одиста прави савезник!</p> <p>—  
могао, верујте, помогао бих вам!</p> <p>Поверовала сам му, јер ми је говорио искрено, из душе.{ 
ти: „На посао, на рад!“ ја ћу полумртав поверовати да се тај позив и мене тиче, напрегнућу се,  
у војсци.{S} Ви сте тим вестима и могли поверовати, јер нисте имали начина да их проверите, али 
можда у рану зору док још све спи, њега повести одавде, извести га негде далеко ван друма и сас 
север и ту ће се, у маџарским равницама повести највећа и најодлучнија битка овога рата, битка  
; како би он волео, кад би их могао све повести, кад би могао свима помоћи.{S} Њему је чак прич 
аве заљуљати велике европске фронтове и повести војске одлучним и пресудним биткама.</p> <pb n= 
енерала који ће се у исти воз укрцати и повести војску Србији у помоћ.</p> <p>Пет минута пре 11 
д вратима ме чека још троје па их морам повести.</p> <pb n="494" /> <p>— Шта могу ја? — буни се 
ад да ме види?{S} Толико ми је обећавао повести ме у Србију па ево како ме је послао!</p> <p>—  
је још пре годину дана, када је требало повести одлучну борбу и отерати непријатеља из земље, м 
сно — Како да нема одговорности?{S} Зар повести људе на кланицу кад услова за офанзиву нема и т 
 бар шест месеца у касарни, не могу вас повести у рат пре нег научите пушку држати“.{S} Па онда 
Поље је равно ал’ опет; кад наиђе какав повећи џбун, какво обаљено дрво, дубљи шанац или какав  
 бацаће бомбе! — узвикну неко и свет се пови те се за час очисти улица и све се сручи у подруме 
џом за мрцину.{S} Његови се врхови тихо повивају под ветром који пуше оздо из дримских кланаца  
увлачи у кровове, тресе трошне димњаке, повија оголела дрва и фијуче око високих минарета која  
теже се црна жива линија која се креће, повија, гамиже као оно кад мрави из мравињака обележе с 
пуњава простор, а облак дуванскога дима повија се над забринутом гомилом.</p> <p>Кад ме је већ  
 непоузданом светлошћу пламена, који се повија час тамо а час овамо, опазио сам и оно бледо вош 
или прсти који су се укочили.{S} Дим се повија час лево час десно, те се људи бране шаком коју  
.{S} Видиш само једну црну масу како се повија, видиш уздигнуте песнице које прете, видиш децу  
, као да се већ и наше поуздање угиба и повија на ниже.{S} Пресекосмо реч коју смо заустили <pb 
 пробуђена ведрином сунула кроз маглу и повија се над Подримљем као залутала душа, која одвојен 
ање могло заштити од кише.{S} Ветар јој повија покислу сукњицу и припија уз слабачко тело; на н 
са високим рајерима на шеширима који се повијају под таваницом аутомобила.{S} На предњем седишт 
рили путем наши вранци, све се носала и повијала кола с једне стране друма на другу, па мени је 
рини што се друмом више Приштине лагано повијала са повијараца који одвајају Лабове обале од Ко 
бележене малим црвеним кругом и, линије повијане и опет исправљане.{S} Ту су се водиле последње 
руке, гледала у пламен који је буктао и повијао се.</p> <p>Ми не знамо где да се уставимо.{S} И 
лампи и свећа, са којих је ветар пламен повијао, бацао је неку тајанствену, непоуздану светлост 
који се од промаје кроз отворени прозор повијао и богато је китио белим цветом.{S} Свећа се раз 
друмом више Приштине лагано повијала са повијараца који одвајају Лабове обале од Косовске равни 
} Чичица је дуго, дуго гледао оне модре повијарке, где толики млади српски животи леже, па се о 
 десну страну Вардара и заузео падине и повијарце Водне планине који се спуштају до саме вароши 
о, гране на дрвећу престану се нијати и повијати, шибље се и жбуње умири; птице, које су нас по 
јући уморена старца, који је крај друма повијен стајао ослањајући се на једну батину.</p> <pb n 
 њоме израни зимус и сав блатом улопан, повијена репа пас, који је кренуо у збег за кућом и чељ 
нога завоја са којега се далеко догледа повијена пантљика јеличкога друма и, тамо под Јелицом,  
дара.{S} Сад изгладнео, оборене главе и повијена репа, иде по трагу да га нађе у Ђаковици или П 
 ноге која јој се скоро вуче по блату а повијене друге под собом, седи забринута старица; њој н 
га како слатко спава покривен ћебетом и повијене половине главе завојем.{S} Од једне госпође, к 
ржавним рањеницима.</p> <p>— Тако је! — повикаше сви и онај виши чиновник одустаје дефинитивно  
 разлио црвени крст са платна, којим је повила главу као болничарка, па јој један црвен млазић  
; гране у млада дрвета, које су се биле повиле под теретом снега, исправљају се, кора пуца на д 
идигли се и они који су лешкарили па се повили око ватара и само се виде осветљена лица и покре 
едамнаест година.{S} Умор и напор им је повио леђа у доба када се младост уме тако поносно да и 
ћ велики и тешки.</p> <pb n="372" /> <p>Повио се грешни Бојко носећи их на леђима, ознојио се и 
 измеђ ствари.</p> <p>— Пређи, овде има повише места, а ту је и поњавче, па ћемо заједно.</p> < 
зуздан за време Турака, навикао да буде повлађиван при пљачкању и отимању, и заштићаван од влас 
ли наређење да напусте положаје и да се повлаче у правцу качаничкога кланца и оно су били после 
 Трупе, које су већ овде и ове, које се повлаче с Косова Црнољевским кланцем, могле би поћи ови 
аће последња као заштита армија које се повлаче пред њом.</p> <p>Цело то по подне, после ових з 
ћи овим путем преко Љуме, а оне које се повлаче Ибром, и које се налазе у Санџаку, могле би сић 
 и гушћа.{S} Већ први рањеници падају и повлаче се ка Слатини.{S} Топови још ћуте, јер су на др 
а лица и покрет руку, које се пружају и повлаче, те изгледају као неке тајанствене руке јер се  
ели, наши напуштају качаничку станицу и повлаче се ка Феризовићу.{S} Намамиће Бугаре да се спус 
} Одатле ће штитити одељења која се још повлаче.</p> <p>Бугари већ наступају отуд, од Маџарева  
дгорица—Скадар, утврде детаљни распоред повлачења.{S} Команданти су на тој седници утврдили да  
није одвајао, водила.{S} И сада на путу повлачења, душу му обузима неко осећање стида које га м 
рмији и Одбрани Београда одређен правац повлачења Пећ—Андријевица—Подгорица—Скадар, утврде дета 
S} А каква је ово акција?{S} Повлачење, повлачење без реда, без плана, без намере, без циља; по 
 реда, без плана, без намере, без циља; повлачење које цео свет гледа и које управо заједнички  
едухитрио!{S} А каква је ово акција?{S} Повлачење, повлачење без реда, без плана, без намере, б 
"135" /> Команда Трупа, чим је наредила повлачење са Гази-Бабе, кренула је и сама.{S} Последња  
слобода иницијативе односи искључиво на повлачење и не може се тумачити овако како је војвода М 
је лила киша а у мочарну зору почело је повлачење.{S} Непријатељ, који је поуздано рачунао да с 
> <p>- Нико више није ни мислио на даље повлачење из Пећи, за које се дотле све грозничаво спре 
 сутра, седамнаестога новембра, отпочне повлачење ка Андријевици, и то овим редом!{S} Друга Арм 
ољ, да тамо учине све припреме за такво повлачење.{S} За извођење те владине одлуке од великога 
и погрешкама овога или онога, што је то повлачење тако а није друкче изведено, о жртвама које с 
ло и спасло око тридесет вагона.</p> <p>Повлачење се врши кроз варош, одржавајући увек везу са  
 — у ствари неће бити доцкан да помогне повлачењу призренским путем.{S} То толико може Моравска 
е а то је значило, да се одмах приступи повлачењу по реду утврђеном на тој првој седници.</p> < 
суру.</p> <p>— Јесте ли имали борбе при повлачењу?</p> <p>— Имали смо, на Чачку нарочито.{S} То 
лободно и по своме нахођењу кретати при повлачењу, не може свако на своју руку чинити покрете п 
доба цео свет говорио.{S} Говорило се о повлачењу <pb n="576" /> и погрешкама овога или онога,  
с до подне, када су ђенерали решавали о повлачењу, и то је нагнало војводу Мишића да понова саз 
о да су сва тумачења излишна, да глас о повлачењу Врховне Команде у Призрен сам собом тумачи и  
рафише те известе о промени директиве у повлачењу и позову да и они одмах дођу у Скадар, седниц 
 Повлачи се, нема ни једног метка више, повлачи се у Призрен.{S} Испуцала што је <pb n="346" /> 
нађох и он ми рече о батерији:</p> <p>— Повлачи се, нема ни једног метка више, повлачи се у При 
ечувених напора, та се преморена војска повлачи у планине где је очекује глад.{S} И кад стигне  
не може пробити на Скопље, да се војска повлачи преко Призрена и Дебра на Битољ.{S} Тога ради,  
иже о томе, зашто се батерија са фронта повлачи пут Призрена.{S} Сиромах доктор, на коме је још 
да би сад војска од једном почела да се повлачи то би унело велику пометњу.{S} С тога је нађено 
био, да није одступао и није хтео да се повлачи до у крајњој нужди, кад су га просто натерали.{ 
је, испуцало се, изгинуло се и — сад се повлачи, ако се бар могу да спасу топови да не падну у  
 мраку лакше одваја од спољнег, те више повлачи у себе и мисли о себи и својима?</p> <p>Ја сам  
лике овде, ево овако... — и ту говорник повлачи грдну дебелу мастиљаву линију, која се разлива  
у Дивизију II. позива и да се XIII. пук повлачи у нереду.</p> <p>Када су се тога дана по подне  
тру, младу посечену грану која за собом повлачи житко блато.</p> <p>— Их, болан, што посече мла 
амо, да борбе више нема, да се сад само повлачи и да се арнаутска села у овој околини непријате 
и нејасну силуету Грачанице и нехотично повлачи за собом безброј мисли које враћају човека у да 
телеграм из Лијона, по коме Немачка већ повлачи војску из унутрашњости Србије.{S} Овај је телег 
 злочинац, кријући се иза вагона, да се повлачим газећи пажљиво по земљи како ни најдаљим шумом 
.</p> <p>Пред подне, кад би се већи део повлачио у кафанице и куће да једе, гомилице једва ако  
више!</p> <pb n="168" /> <p>— Одакле се повлачите?</p> <p>— Са Чачка, кроз клисуру.</p> <p>— Је 
жали везу са Тетовом и могли би се тамо повлачити па на Битољ.{S} Овако, куда ћемо?{S} Идемо у  
онда је нека породица, која такође даје повода нагађањима и тумачењима.</p> <p>— Познајем их, т 
кола, ако ма шта запазе, што би им дало повода за то.</p> <p>— Видите ли ви људи да је на овим  
радским бедемима.{S} И, док се Краљевић поводи за величином тих историјских подвига, који су ни 
 на њихов разговор, а час га испуштао и поводио се за својим мислима, које су се у овој тамној  
 се господин који му је саопштио све те повољне вести.</p> <p>— Па — учини лекар скептички — бо 
одмах опколити.{S} Вести те обично нису повољне, ма да им власти и војне и цивилне хоће на силу 
м путевима и из непознатих извора, мало повољније вести, као оно кад после несноснога и загушљи 
стријских нису заробљенички искази били повољнији а са овим су се слагали и извештаји Арнаута с 
афеџија попреко гледа али гута за љубав повољних вести које су и њега раздрагале.</p> <p>— Маке 
та Скопље и они који у то, и поред свих повољних вести, нису веровали.{S} Ту су се развили живи 
. и 4. октобра и спокојство са синоћних повољних вести успавало грађанство, те га обгрлио тврд  
зговарали.</p> <p>— То би све било врло повољно — вели за столом код „Зрињског“ један лекар ком 
Сви одмахнуше главом и никога не усхити повољност ове вести.{S} Из дубине штале, иза дима, посл 
ред овим чином и наста мртва тишина.{S} Поворка се бегунаца и даље кретала и пролазила мимо нас 
астаје уска стаза којом се упутила дуга поворка бегунаца и натоварених коња, све једно по једно 
 Једва на одморишту, кад се устави цела поворка, те <pb n="678" /> на друму умукне шкрипање кол 
 као нека мађијска слика, величанствена поворка златом искићених витезова који полазе да изгину 
ме крај друма, очекујући да прође тужна поворка.</p> <p>— Разуме се да брине! — одговарам му ја 
ине до Прокупља то била једна бескрајна поворка кола која је непрекидно милила друмом три дана  
 сва та гомила и сва та тужна и невољна поворка иде, мили, пузи, гамиже тако у непрекидној лини 
но по једно, све једно за другим.{S} Та поворка се вије по усеченој стази као дуга, бескрајна з 
огледамо сву величину невоље, коју наша поворка изгнаника представља.</p> <p>Данас се људи већ  
оворити, кад је поворка застала.{S} Кад поворка тако застане више се збије гомила и мање је лар 
/p> <p>Она је престала говорити, кад је поворка застала.{S} Кад поворка тако застане више се зб 
ањем страха, понижења и патње, креће се поворка невоље и јада и тече друмом као набујала река б 
ни који су се погубили опет се налазе и поворка креће опет лагано, равномерно, уморно, гунђајућ 
 бедни и скрушени, крећемо у бескрајним поворкама својој Меки и Медини, своме Јерусалиму, свети 
јала река болова.</p> <p>Виђао сам дуге поворке побожних које је водила вера; гледао сам бескра 
.{S} Тим друмом поћи ће мало час велике поворке изгнанога народа, које ће сад ускоро прва зора  
е воља јача и старија; видео сам гневне поворке народа који се буни, водила их је мисао; гледао 
из Крушевца на Косово.{S} Величанствене поворке златом искићених витезова, који полазе да изгин 
, водила их је мисао; гледао сам шарене поворке веселих, водило их је задовољство али — шта вод 
еста полази на Косово, али за њим тужне поворке несретнога народа и војска без вере и без снаге 
је је водила вера; гледао сам бескрајне поворке војсака, водила их је воља јача и старија; виде 
асно казује, она скоро прави један реви поворке који крај ње пролази и свака кола пропраћа свој 
.{S} Из разних улица призренских извиру поворке кола и народа и стапају се као потоци у једну г 
дну поворку неорганизовану, неповезану; поворку, која сем заједнице невоље, не представља никак 
шице, официр заустави на једној чистини поворку, нареди вољно и све остало за одмориште те сјах 
ло их је задовољство али — шта води ову поворку бедних и невољних што клонула духа и тела креће 
а госпе у црнини, којим је пратила дугу поворку ове деце и мученика, видело се да њено материнс 
начини којима они освајају читаву једну поворку неорганизовану, неповезану; поворку, која сем з 
ма има их који са саучешћем прате тужну поворку, има обичних радозналаца који су у своје време  
собом ни за собом да сагледам ону тужну поворку, која се лагано кретала и гмизала по друму.</p> 
оградске параде, има забринутих, који у поворци траже неће ли срести своју породицу од које су  
амештаје разних официра, направи увек у поворци избеглица, која се у збијеним редовима <pb n="4 
 би је на ускоме друму могао кренути за повратак, нити би је преморена стока могла узнети натра 
се вратити на своје имање и да ће његов повратак, са српском војском, значити слободу његова се 
 се не мења ни њена вера и нада у његов повратак.</p> <p>И ако жижак њенога живота већ догорева 
 на месту где сам се уставио да сачекам повратак наредников, спазио сам по страни друма међу ко 
 извесном лакоћом у души, очекивала сам повратак војников који је ушао у канцеларију да ме приј 
д иконом и шапће молитве Богу за сретан повратак, за богат лов и добру срећу Новичину, која се  
 ће тек онда да напрегну све силе да га поврате.{S} Неће Београд остати ни недељу дана у неприј 
ини и свежини духа, која као да се беше повратила у сломљено тело.</p> <p>Краљ настави:</p> <p> 
рај које би жена себи снагу а деци душу повратила.</p> <p>— Нема! — одговара мајка.</p> <p>— Да 
анику.{S} Па онда... најзад, нека не би повратили Скопље али би, држећи Качаник, одржали везу с 
S} Прошла су та времена, поменуло се не повратило се!</p> <p>Ми све речи нанине нисмо тада разу 
и, сами испустисмо Београд па га сами и повратисмо, а сад...{S} Руси на Калемегдану, Французи н 
ноги су веровали — која ће нам и Скопље повратити.</p> <p>На фронту, који се развио на десној о 
српска ће војска једним очајним налетом повратити Косово те натерати и Бугаре да напусте Призре 
е — вели му — оне Наполеонове слике при повратку из Москве?</p> <pb n="285" /> <p>— Сећам се, В 
 од Отаџбине, потпуно напустити мисао о повратку и раскрстити са свима надама.{S} До Призрена с 
ња, била је: да се један зуавски пук, у повратку са Дарданела, искрцао у Солуну.</p> <p>— Да се 
ала само саучешће но и снагу која ми се повраћала.{S} Ја не знам шта је то било у њима што ме ј 
 кад се рањеник прихвата те да му се не повреди рана.</p> <p>— Јесте! одговори она и подиже гла 
но зрно те ми прошиша руку, ево овде, и повреди ми мало кост.{S} Ал ако, добро је, јер ме спасе 
аредник трже као да сам му тог тренутка повредио чиме рану на руци, погледа ме па плану и узе с 
гу, да му не кане кап воде, да му се не поврне <pb n="363" /> лист, да му се не искаља.{S} Кад  
рени пљасак опанака по лапавици.{S} То, поврнуте јаке на прокислу шињелу, оборене пушчане цеви  
стражар се трже из сна, извуче главу из поврнуте јаке, разрогачи очи, престрављено и хитро спус 
а једној столици, <pb n="162" /> официр поврнуте јаке на шињелу и натучене капе на очи.{S} Ниса 
но да осваја.{S} Још по где који официр поврнуте јаке, враћа се од некуд кроз каљаве сокачиће,  
ће недоба и мраз, увлачи главу дубоко у поврнуту јаку од шињела, те се загрева сопственим дахом 
дна воловска кола претоварена стварима, поврх којих је полегао волујар и, под кишом која га је  
коњићи осамарени и натоварени, који још поврх товара носе и по где које дете; па онда магарци,  
 и почне кључ избацивати прљаву пену на површину.{S} Видиш гомилу овде, гомилу онде, гледају, б 
оправке каквог друма, па потоварио све; повукао си чак и корито и стару, разлупану бурад да ти  
асом погледао на своју породицу коју је повукао отуда чак са обала Дунава, Мораве или Вардара,  
о кад се синоћ борба завршила.{S} Он се повукао на јежевичку косу и то је био онај ноћашњи покр 
рошице биле су већ затворене и свако се повукао у своју кућу.{S} Кад гломазни топовски точкови  
езбедношћу скопских грађана.{S} Како се повукао са Командом Трупа, тако је и даље остао на служ 
 још један.{S} Веле да је овај последњи повукао са собом и човека.</p> <p>Први конак после Љум- 
а, Престолонаследник се одмах по вечери повукао у своју одају и, под светлошћу једне петролејск 
ни где му је спремљен конак па се затим повукао у собу и убрзо уморан легао.{S} Била је већ про 
огословије, који се са својом породицом повукао у друго крило.{S} Ту је Престолонаследник проба 
погребу иде.{S} Изгледа као да се свако повукао у се те размишља о невољама које је претурио пр 
бом, он се за време операција на северу повукао у један кутић Отаџбине, где је никла традиција  
вели један благајник који је уз болницу повукао и кућу. — Јуче сам изгорео црни етажер који сам 
која је до мало час гмизала по улицама, повукла се некуда.{S} Где — сам ће је Бог знати!{S} Спа 
трупа још је у Феризовићу?</p> <p>— Не, повукла се већ у Липљан.</p> <p>— Па то данас сутра мож 
што су се спустила из Топлице у Косово, повукла све што се могло повући, а што ће се после у Пр 
 и она оста сама са дететом на руци.{S} Повукла се у село и живела је ту, колико се могло и как 
ст скупо стала.{S} Кад се српска војска повукла отуд, морао је и он напустити своје њиве и свој 
ли даље, ка Скопљу.{S} Српска се војска повукла до оних положаја, до којих је, по освојењу Кума 
 је наступила ноћ, главница наше војске повукла се са положаја, на којима се налазила јуче на с 
а и једна се глава промолила и одмах се повукла а шалона за њом заклопила прозор.{S} Мало за ти 
јска проћи и тек кад је пала мркла ноћ, повукли се у куће.</p> <p>Кућа у којој сам ја становао, 
евносно вршили службу на Сави и Дунаву, повукли су се са нашом војском до нишке равнице да ту н 
 сви су старији били врло забринути.{S} Повукли смо се дубоко у пећину те, кад је пало вече, на 
и мраз савладао и који су се крај друма повукли и предали лаганој смрти, која их већ грчевито г 
>Грешни људи — они су болеснога јединца повукли из села да га непријатељ не би одвео.</p> <p>Ок 
} Сад је већ дубока ноћ и арнаути су се повукли у куће замандаљили врата и спремили пушке бојећ 
све казао, остали су и даље крај њега и повукли се заједно ту у близини у једно дућанче, које ј 
очитали молитве, налили уља у кандила и повукли се у своје ћелије, пошто су дебелим кључем три  
ај посао вршио, секретар се и пуковници повукли у ранију собу да опет седну око стола за којим  
ирује женско чељаде, људи су се извесно повукли у куће јер нису ради у првим тренутцима уласка  
арана, још с вечера опустила.{S} Све се повукло у куће да тамо, у кругу своје породице, брине т 
, али нико ни у њу не увраћа.{S} Све се повукло у куће.{S} На улици нема промета, нема покрета, 
едосећајући трагедију од јутрос окуњено повукло под кревет, <pb n="101" /> у одговор на дечје и 
ходи грозници.{S} Грађанство се потпуно повукло у своје куће и замандаљило врата изнутра а заст 
жбу!</p> <pb n="233" /> <p>— Пази овај, повуко целу зимницу!</p> <p>— Ови опет као да су у бању 
рака, да се увече уморни и необавештени повуку под кров и да сутра наставе исти посао.</p> <p>П 
вечери, пре но што ће се <pb n="619" /> повући под кров да легне, Краљ је пришао једној ватри,  
} Трећа Армија, која ће се затим и сама повући преко Рожаја, остаће последња као заштита армија 
мбама са аероплана.{S} Најзад, морао се повући у Параћин а одатле у Крушевац.</p> <p>Слика коју 
ош, јавимо савезницима да смо принуђени повући се на Јадранско море, али, да им нагласимо да по 
о је тај који би хтео и смео тај злочин повући на своју душу?{S} Ко је тај коме не би душа заиг 
 је коњ и оно мало хране и ствари могао повући те да их не носе на раменима и да не гладују усп 
лице у Косово, повукла све што се могло повући, а што ће се после у Призрену остављати а на даљ 
а.</p> <p>— Е, видиш, на ово поље мораш повући фигуру па да направиш мат, на то и ни на <pb n=" 
 је прихватио фењер из руку момкових. — Повуците овај сандук, легао је баш на њу.</p> <p>— Пази 
овање.{S} Он сави цигарету, припали је, повуче два три дима па настави:</p> <p>— Био сам неколи 
кола, све што има точкове и што може да повуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено се 
ном да се отргнем од утицаја масе, која повуче човека за собом као речна матица лаки чамац и не 
ни — не наставља борба већ да се војска повуче.{S} Целе ноћи је лила киша а у мочарну зору поче 
ије, војска је остала за то да се и она повуче.</p> <p>Са старим је Краљем опет било невоље.{S} 
о.</p> <p>— Наше лево крило треба да се повуче овамо ка Ситници, да тако постављен фронт може п 
 влади неће остати ништа друго но да се повуче у планине!</p> <p>И Србија се морала одрећи и те 
не би открили непријатељу, а капетан се повуче у слатинску школу, коју је одредио за свој штаб  
 могу.{S} Јавите ми!</p> <p>Секретар се повуче из собе, исто тако тихо као што је и ушао и лага 
ерија је ова добила наредбу да се одмах повуче на Добрун-Вардиште, одакле је преко Шаргана стиг 
ити, и посаветова нас као и попа, да се повучемо дубље у пећину.</p> <p>Ту ноћ нису ни легале ж 
 ложимо ватре никако на чистини и да се повучемо дубље у пећину.{S} Рече нам још да ће нас он с 
га кланца с леве стране друма, где леже повучени Високи Дечани, чији се метални кров једва нази 
ног до другог дућана и пазаре.{S} Ту су погађања, ту цењкања, јер се купује на мање и на више.{ 
не морам пуцати у ваздух, моја ће пушка погађати сад моје и наше крвнике.{S} И борили смо се, б 
ецима, све растурено, све побацано, све погажено.{S} Изгледало ми је као да је неки зао дух пош 
уре тела те да их човек пролазећи не би погазио.</p> <p>У једном углу кафане, крај самога прозо 
е се тамо друмом већ не догледају више, погасила их је киша и дуга ноћ; само по где где још узн 
и светао дан.{S} Ватре се на све стране погасиле, још само врео пепео покрива земљу и по која д 
не и кишне јесење ноћи.{S} По кућама се погасиле светиљке а улице опустеле и онемиле.</p> <pb n 
мандали су притисли врата а светиљке се погасиле.{S} Све се склонило од непогоде под кров, једв 
стану.{S} Наредили да им се испеку беле погаче, да им се кољу кокоши, да им се источи најбоља р 
p> <p>Мајке су их опремиле са по једном погачом од куће, мирне душе да их даље чека „краљев хле 
за друго.{S} Црн хлеб ће да замени белу погачу а тврда земља меку постељу.{S} Деца ће умирати а 
а кућа, које су домаћини већ напустили, погашене су; догорева још само по где који општински фе 
у.{S} Небо мутно и све светиљке на њему погашене.</p> <p>Она настави;</p> <p>— Тога дана, у сре 
тигли, ноћ већ пала, све затворено, све погашено а не познају варош, нити знају кога би припита 
кне: „Ено њиве Петрове, а Петар остаде, погибе!“ или „Ено море, оно је кућа Симе Дабића!“ И так 
глад и умирање од глади, оно корење, па погибија чобанчетова; све, све нам је то изгледало као  
азбојнике и ослободи жене и децу крваве погибије.{S} После читавога сата борбе, воз је кренуо к 
ета но о овој највећој несрећи мојој, о погибији најстаријега сина?</p> <p>Ја никаквим знаком н 
" /> смрти.{S} Прездравио је најзад, да погине у бугарскоме рату, за време првих бораба, када с 
ош увек, што му се није дала прилика да погине на Косову <pb n="605" /> он се тврдоглаво опирао 
да он неће да бега, он хоће с браћом да погине, бранећи Београд, али је мајка мислила то су сам 
н се био поново занео, поведен мишљу да погине на Ситници.{S} Та га је мисао морала одвести у ц 
га обухвата и да осваја.</p> <p>— И ако погине ко од наших тамо, погинуће их пет, шест и десет  
еско, пожелео да се причести пре но што погине.</p> <p>У дебелој сенци ноћи дубоким сном спава  
стави:</p> <p>— Хоћу ту, на Ситници, да погинем.{S} Живот Србијин је и мој живот; кад она умире 
ар ја да убијем брата Србина; зар ја да погинем од србијанске руке?{S} Дошло ми је да бацим пуш 
тамо, да се борим са вама старцима и да погинем.</p> <pb n="613" /> <p>— Куд би ти, Господару?< 
ћу ту, у последњој, у одлучној борби да погинем.{S} Немојте ме саветовати, немојте ме одговарат 
ати очеву успомену.{S} Ако се и деси да погинем, мораш стегнути срце, мораш се измирити с тим д 
ека га, нека гине, као што му је и отац погино — шапутала сам сама себи — нека гине!{S} А они,  
ародна посланика чији су синови јуначки погинули и знам...</p> <pb n="331" /> <p>— У сваком ред 
лико је генералских синова у француској погинуло, а где смо ми, где је крај рату, колико ће их  
рији син, у борби код Великог Поповића, погинуо...</p> <p>Очекивао сам да ће после ових речи, к 
е, нађу те, имају те записана у списку; погинуо ти син, не знају те, не могу да те нађу, избрис 
 ја и ако сам слутила одговор.</p> <p>— Погинуо! — додаде старац и заћута.{S} Дуго је ћутао.{S} 
, што значи да је скоро, после непогоде погинуо, можда и вечерас тек.{S} Зашто ли је погинуо и  
 знаш?</p> <p>— Рекли ми рањеници да је погинуо.{S} То толико.</p> <p>— Можда је то само глас,  
 видиш како се то гине.</p> <p>— Кад је погинуо?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Где је погинуо?</p> 
инуо?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Где је погинуо?</p> <p>— Не знам! — одговори старац и слеже ра 
уо, можда и вечерас тек.{S} Зашто ли је погинуо и ко га је убио?</p> <p>— Мени се чини, људи, к 
 напредних мушкарчића.</p> <p>Муж ми је погинуо у бугарскоме рату, на Вардару.{S} Био је храбар 
 Мора имати више него један сат како Је погинуо?</p> <p>— Биће рабаџије у свађи да су се побили 
то видиш, то је српски цар Лазо, што је погинуо на Косову пољу.{S} Ајде, синко, целивај свеца!“ 
 себи сачувала хранитеља.{S} Отац му је погинуо, он је већ био годину дана у борби, дакле подне 
 <p>— Можда је то само глас, можда није погинуо.{S} Бивало је то! — покушах да га тешим.</p> <p 
.</p> <p>Он ће доћи, он је жив, он није погинуо!{S} Он је младост а младост не умире, јер из че 
Имам оца али не знам где је, можда је и погинуо.{S} Био је у трећем позиву, у шестом пуку, тај  
ам и сам, као да ми је неко најрођенији погинуо.{S} Али онда је било друго.{S} Видели смо колик 
лицијски је писар у у тој борби јуначки погинуо али је успео да са неколико младића разјури раз 
смо даље измирени мишљу да је несретник погинуо у свађи, али нисмо прошли ни педесет метара и с 
а срамота, та волео сам сто пута да сам погинуо тамо у рову, но ово што доживех.{S} Приђе ми јо 
у кад сам у Скопљу сазнала да ми је син погинуо.{S} Ето за то сам његову смрт, мој највећи бол, 
изађе пред очи.{S} А мој најстарији син погинуо је на бојноме пољу, као војник, као син оца вој 
ковнички синови, јесте ли чули да је ко погинуо или да је рањен?{S} Ако су већ у војсци они су  
Данас је четрдесет дана како ми је брат погинуо!</p> <p>— Бог нека га прости! — прекрстих се и  
тигао глас да јој је на северном фронту погинуо син.{S} Она нема снаге да се гура, снагу јој је 
 тешко у души казивало ми је да је отац погинуо.{S} Сад сам се тек осећала сама, потпуно сама.. 
пута.</p> <p>— То је све једно, може се погинути и од једне ране као и од две и три.</p> <pb n= 
слутила.{S} Последњи пут, пре но што ће погинути, кад је био, испратила сам га тешке душе.{S} П 
и Мица Сенегалка, ја ћу за Србију умети погинути и без тога ордена!</p> <p>Гомила занеме на јед 
 где је крај рату, колико ће их још тек погинути.{S} А распитајте код нас где су генералски и п 
то пре да буде борбе, ал би ми жао било погинути а не доживети све што сам замишљао.</p> <p>— И 
ири дана затим, у једном крвавом сукобу погинути, записује под 26. септембром у свој дневник, к 
дбину која лежи на твоме имену?“</p> <p>Погинути на Косову, где су се некада две круне у крв ут 
/p> <p>— И ако погине ко од наших тамо, погинуће их пет, шест и десет а спашће се двадесет хиља 
ом бацио поглед по својој милој собици, поглед којим се родитељ растаје од детета пре но што ће 
свежи и поче боно да ми дражи груди.{S} Поглед који сам управио горе, <pb n="525" /> небу, и уз 
гох главу и погледах га право у око.{S} Поглед му је био миран али је казивао пуно, пуно пребац 
ару!</p> <p>— Чему време? — сену Краљев поглед под седим обрвама, као кад засјакти жеравица под 
не постоји.{S} Његово око колута, његов поглед не обухвата предмете, не преноси их у душу но се 
атке отпорне снаге, те је већ тад његов поглед изражавао неку престрављеност и непоуздање.{S} Д 
изнад мртве вароши и које је прве његов поглед сретао, учини му се да виде или бар осети, како  
ла застрла а кроз открављено окно његов поглед поче да блуди по оној даљини која се у сивој и б 
и, дуго ћутећи.{S} Бацио сам по где кад поглед на њу и видео је како оборене главе, са напором  
Занета тим мислима, Краља понова одведе поглед ка прозору, са којега се догледало широко Косово 
к их није могао да избегне.{S} Његов је поглед прелетао по карти са Рујна на Облаково, са Брега 
доходила.{S} Она се преобразила, њен је поглед благ, она се топло смеши, смеши се материнским о 
ма новим машинама за убијање људи, мене поглед одведе у таму где лежи друм, јер ми се у томе ча 
мрке масе Шара и Црне Горе.{S} Његов се поглед нарочито заустави на блиском Ветернику, преко ко 
ад се овај у тамнини развеје и његов се поглед изгуби и неодређено лута.</p> <p>Застао сам крај 
да и зароњава главу у блато, гаси му се поглед и слабине опет убрзано крећу и усне дахћу.</p> < 
на се наслони на ограду једнога гроба и поглед јој поче блудити тамо, преко Косова, тамо доле к 
ојима из очију још није ишчезао блесави поглед страха, који још не <pb n="488" /> могу да појме 
лостивија према њему, но што то на први поглед изгледа.{S} Понудила му је прилику да крвавим ма 
</p> <p>Затим, не могући више да издржи поглед малог мртваца, који је лежао на његовоме столу,  
шта не буни што се Вукова Милица — чији поглед некад мајци није измакао — удала и децу изродила 
као сам брже да избегнем тај матерински поглед госпе у црнини у коме сам, у томе тренутку, срео 
розора, наслони се и упре свој мртвачки поглед тамо.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n= 
ше оно одвратно, студено лице и пожудни поглед тице грабљивице, као што га је имала онда, кад м 
је од нас тада слутио да је то последњи поглед на смрт осуђених?{S} Па ипак, било је некога кој 
ао довршене радове и бацио још последњи поглед на гробље српске артиљерије, рече потресеним гла 
ву децу, угасио им је онај благи детињи поглед, избрисао им је осмех са усана и посукнуо <pb n= 
— Ваљда рођак?</p> <p>Она ућута и обори поглед, размишљајући о нечем.{S} Вероватно је у томе тр 
гледу.{S} Далеко око тебе, све докле ти поглед допире, угасио се живот; изгледа ти чак и да се  
</p> <p>Капетану се на један мах замути поглед.{S} Њему изађоше пред очи његова дечица, која се 
пу, пролази поред ових жртава, скрећући поглед са несретника који су посејали друмове.{S} Да би 
бе да обавије своје слабачко тело, онај поглед захвалности са скопске станице још једном се пон 
 материно крило, може бити топао и онај поглед два жарка ока који узбуди младу крв те срце друг 
спео на врх моста, умирио ме је.{S} Тај поглед као да је казивао: „Оставите ме, не узнемиравајт 
о, са Брегалнице на Цер и Јагодњу а тај поглед враћао га је опет у оне светле дане, у дане слав 
е погледом саучешћа.{S} Ох, како је тај поглед тежак; како га је тешко издржати!</p> <p>Стигли  
 понова погледа свога ађутанта, али тај поглед ни мало није казивао да је он убеђен његовим раз 
ни речи, само ме погледа.{S} Ја сам јој поглед разумела и цикнула сам тако силно да се сви у ва 
але као просуто драго камење, бацио сам поглед и горе на старо Дулцињо, коме је месечина дала ч 
ада сам о поноћи пошао прозору да бацим поглед на узнемирено море, чије су беле пене испреплета 
о се косом успели, бацили смо још један поглед за нама на Приштину, која је утонула у таму.{S}  
а се оде у смрт.</p> <p>Миран и поуздан поглед којим ме је срела, када сам се успео на врх мост 
ош трагови њихова детињства, јер угашен поглед, оборене главе и тежак бол исписан на лицу даје  
го забринуто стајао на прозору и упињао поглед тражећи да види бар онај дим који је пао већ на  
 мени у томе тренутку, кад сам јој срео поглед, учинило да она тронуто участвује у нашем болу и 
{S} Ох, несретна мајко, да ли је то био поглед праштања или молба за помоћ?{S} Када сам још са  
чава врата па пошто је још једном бацио поглед по својој милој собици, поглед којим се родитељ  
ни речи није одговорила, бацила је само поглед на снежне планине које су биле пред нама.{S} То  
је сваки трн.{S} Иде, иде напред а упро поглед тамо, тамо иза оних топола, тамо је његова кућа, 
моран и духом, као што су му већ клонуо поглед и опуштене руке, казивале да је уморан и телом.{ 
акао тај исти војник, притворно обарају поглед, осећајући дубоко у души задовољство што се пред 
<p>Глас детињи и срце очинско поведе му поглед и спази на подрумском прозорчету љупку дечју гла 
 некадањег дугог и предугог сна.</p> <p>Поглед на тамну и нејасну силуету Грачанице и нехотично 
м путем и не дирај ме у мојој невољи!“, погледа ме па додаде:</p> <p>— Кад могу пси, могу и ја. 
ог тренутка повредио чиме рану на руци, погледа ме па плану и узе сипати бујицу речи праћених ж 
 савлада тежак бол, па опет диже главу, погледа ме и додаде:</p> <p>— Као што је недовршен и жи 
 — кликну његов саговорник, скиде капу, погледа у небо и прекрсти се.</p> <p>— Море какав Фериз 
е је ту легло <pb n="565" /> да почива; погледа тамо где бистричини вали журе и где се узноси П 
еличине коју је негда тај град казивао; погледа по расутом камењу под ногама и око себе, сећају 
ривала и осврте се најпре лево и десно; погледа тамо где се узноси чука са старим Дрвен-градом  
промицао његов и његове породице живот; погледа у икону пред којом је мајка дечја још синоћ упа 
цима, разноси по успаваним долинама.{S} Погледа у небо да види лежи ли још вечерњача косо те, д 
а савезничке помоћи.</p> <p>Краљ понова погледа свога ађутанта, али тај поглед ни мало није каз 
у по њему, загрејаће се!</p> <p>Жена га погледа чисто неверице а он понови:</p> <p>— Згрејаће с 
м ову децу, ову будућу Србију и из тога погледа могао си прочитати дубок бол душе која је прибр 
њав и поцепан, подбула лица и подивљала погледа.{S} Глад му је била одузела и последње остатке  
ренутку избегли, прозебли, престрављена погледа пред ужасом који им гута имовину, стоје непомич 
кала се престрављена светина узневерена погледа и стоји немо и посматра све ово.{S} Стоји тако  
 стопале из блата.{S} Ћутала је оборена погледа и ја је нисам узнемиравао разговором, уверен да 
 лица као воштаница и суманута, укочена погледа, којим он тупо, блесаво и без израза гледа посл 
топлоте и, гледајући пред собом укочена погледа, као да гледа у своју слику, као да је она ту,  
ду друмом већ клонуло, суморна, угашена погледа који се по где кад буди и у коме се распаљује п 
или или војници испијени глађу, угашена погледа, лица обрасла у длаку, подивљали или рањеници у 
ило а из дубоко утонулих очију, угашена погледа, као да се већ назире смрт.{S} У гомили крај ко 
S} Заробљеник сувих усана и већ угашена погледа прикрада се, обзирући се лево и десно да га ко  
овори а он их гледа укочена, безизразна погледа и гризе стиснуте усне, крваво их загриза а не о 
старији човек, испијена образа и уморна погледа.{S} Он диже главу и погледа ме, али га моје при 
есетак, сви забринута лица, сви суморна погледа.{S} Ћутећи смо се здравили међу собом, ћутећи с 
брљани, збуњена или животињски апатична погледа; без човечанскога изгледа, без воље, без намере 
— Кад би имала што? — вајка се мајка па погледа око себе — Кад би имала... кад би ми ти дала то 
b n="536" /> за собом укочена, суманута погледа у реку где су се давили; тако ова светина без и 
на груди разрогачених очију и забленута погледа, јер престрављено гомилом, вриском и грмљавином 
вичем за помоћ али се преплаших његовог погледа.{S} Он ми једном руком даде хлеб а другом ме по 
ла како би сакрио Карађорђеву звезду од погледа оних који су дошли са фронта.{S} Крај ових пром 
 Аустријанци?</p> <p>Она потврди али ме погледа једним погледом, који је јасно казивао да су „о 
а се и ти не смрзнеш?</p> <p>Очајник ме погледа тупо, неким стакленим погледом који је сјактио  
су га већ и пси рашчупали.</p> <p>Он ме погледа још једном оним ружним погледом, који ми је каз 
ножице, она ми не рече ни речи, само ме погледа.{S} Ја сам јој поглед разумела и цикнула сам та 
он зачуђено и окрете се лево и десно те погледа око себе.</p> <p>— Па зар вам ова слика, ово ра 
пеха!</p> <p>Капетан опет диже главу те погледа око себе.{S} Непријатељско је зрно сипало огањ  
 кад је нико још и не назире.</p> <p>Из погледа госпе у црнини, којим је пратила дугу поворку о 
премна ваљда да одговори на то питање и погледа ме својим тихим и угаслим погледом, па онда <pb 
шу братњеву?</p> <p>— Не умем! — рече и погледа ме кроз сузе које му се набрале у очима.</p> <p 
аљда са живе сећи месо! — одговара ми и погледа мрким погледом у коме је било чак и мржње.</p>  
нуди.{S} Дечко ману главом одбијајући и погледа бојажљиво по препланулим лицима око ватре.</p>  
велике, оне паметне и пуне израза очи и погледа боно дечицу.{S} Изгледало ми је у томе часу као 
шта онда? — прекину га опет човечуљак и погледа опет на мене, сматрајући ме већ сад као свога п 
та ћете?</p> <p>— Шта? — запита ме он и погледа — Чим чујем да је непријатељ ушао у Призрен, уб 
.</p> <p>— Шта ме уверава? — учини он и погледа ме попреко, као што би учитељ погледао ђака кој 
рам му ја.</p> <p>— Брине? — учини он и погледа ме чудновато — Па ево већ на првом кораку на ли 
их мисли.</p> <p>— Има их? — учини он и погледа ме чудновато, као да би се хтео уверити, верује 
азник, трећепозивац, застаде крај нас и погледа девојче са извесним родитељским саучешћем.</p>  
p> <p>— Па сад?</p> <p>Она диже главу и погледа ме изненађено.{S} Она се била упустила у дубока 
сте остали?</p> <p>Девојче диже главу и погледа ме боним погледом пуним израза, погледом из кој 
за и уморна погледа.{S} Он диже главу и погледа ме, али га моје присуство не узнемири већ мирно 
 осети да ја грцам, старац диже главу и погледа ме добродушно и очински:</p> <pb n="497" /> <p> 
не сагледавши једно другоме ни лица, ни погледа, ни сузе у очима.{S} Тек данас, под оштрим зрац 
војила све наше болове.{S} Из њенога си погледа могао запазити како она предосећа злу судбину к 
утин је са великом пажњом, не скидајући погледа, посматрао силу која је протутњала друмом и оти 
есно!{S} Потпун је мир.</p> <p>Пуковник погледа у сат.</p> <p>— Могли би?</p> <p>— Још мало.{S} 
ом која га је оставила.</p> <p>Начелник погледа у мртво дете, чије су очице биле отворене и кад 
д Струмице!</p> <pb n="84" /> <p>Путник погледа попреко саговорника и одмаче од њега, као да је 
са првом десетином, јер некако поручник погледа у мене кад рече да се одвојимо у потере.{S} Трч 
ласка савезничких трупа.</p> <p>Ђенерал погледа и боно му се развукоше усне.</p> </div> <pb n=" 
теља и нас била би Ситница.</p> <p>Краљ погледа по свима и у том тренутку засјактише му очи нар 
 почеше понова да се размрдавају и, ван погледа својих старешина, заобилазним путевима, иза раз 
 бомбе и пуцају из митраљеза.</p> <p>Он погледа тужно пушку која му је лежала на коленима.</p>  
и наредбу.</p> <p>Капетан га изненађено погледа.</p> <p>— Шта је?</p> <p>Потпоручник приђе блед 
а пред кућом остарија жена престрављено погледа непријатеља кога очекује.{S} Загледа добро и ка 
 кроз цело тело.</p> <p>Најзад нервозно погледа на сат, извлачећи часовник и враћајући га у џеп 
на све стране, као дављеник који очајно погледа по узнемиреној пучини, не би ли догледао какав  
сам га: има ли чега?{S} Он ме чудновато погледа и не одговори ми, већ он мене запита:</p> <p>—  
— кликну Бојко весело, осврте се па нас погледа све редом, као да би хтео да један део своје ср 
а га држи.</p> <pb n="657" /> <p>Он нас погледа све редом, па кад у свачијем погледу срете одоб 
ча да је било а, веруј и јесте!{S} Ето, погледај ову дечицу!{S} Зар не изгледа као да је аждаја 
и.</p> <p>— Ја бих рекао... погледајте, погледајте мало боље... не гори варош.</p> <p>Погледасм 
и он узбуђено. — А погледајте, госпођо, погледајте!{S} Ова је нога пребијена и ја сам на овим ш 
т се заустави.</p> <p>— Ја бих рекао... погледајте, погледајте мало боље... не гори варош.</p>  
тавим разговор.</p> <p>— А зар није?{S} Погледајте молим вас — и он диже мој фењерчић те га при 
ни пешке ићи! — понови он узбуђено. — А погледајте, госпођо, погледајте!{S} Ова је нога пребије 
 био измакао нешто напред:</p> <p>— Ама погледајте, људи, видите ли ви?</p> <p>— Шта? — упиташе 
 жене сабиле се у гомиле и немо ћутећи, погледају се и ослухују.{S} И пролазници застају, ослух 
оуздани дечаци листом предавати, кад се погледају очи у очи са опробаним ратницима српским, чиј 
ци, још увек увраћају избеглице и жудно погледају и распитују хоће ли ма где, ма кад, ма у ком  
ка крила, клонуло газе сметове и очајно погледају путем предасе, који их води у све дубљу и дуб 
које грле Скадар.</p> <p>Тамо сви жељно погледају, тамо има сунца, тамо има хлеба — тако бар св 
е верујем! — одговара човек с фијакера, погледајући нестрпљиво на сат.</p> <p>Све те гомилице,  
детаљима да разлаже могућност офанзиве, погледајући увек при томе на војводу Степу којега је же 
иша, испадала се ноћас! — теши се мајка погледајући очајно у мутно небо.</p> <p>— Па и неће, ви 
 главе, посађују се око стола немо и не погледајући се међу собом.</p> <p>Ипак, после дуже пауз 
роводити беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се н 
водићемо беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се н 
игла сам главу да сазнам његов одговор, погледала сам га у око али оно није одговорило на моје  
 лево и десно, излазила до угла улице и погледала <pb n="459" /> на све стране, неће ли угледат 
ују до прве зоре?{S} Ох, како сам жудно погледала на ту зору; гушила ме је ноћ, нисам могла да  
то бедно девојче.{S} Она ме је захвално погледала и ушла је у вагон, носећи једну црну бошчицу  
јници и ако заморени, дизали су главе и погледали на прозоре, одакле су им светиљке осветљавале 
у у којој лежи Суха Река.{S} Очајно смо погледали око себе на оно неколико кућа које чине село  
ници, пред Бајазитовом џамијом, и жудно погледали тамо на лабски пут: зато су жене и деца, до п 
ка, којега су пре три године тако жудно погледали, кад је слазио са Копаоника носећи им слободу 
и решава, радознало је и са нестрпљењем погледало на излазак ђенерала и њихових помоћника, не б 
вили су пут а ја сам села крај друма да погледам дете али, шта сам му могла помоћи?{S} Сузама с 
тати и сама.{S} Одморићу се а и дете да погледам!</p> <p>Наставили су пут а ја сам села крај др 
н пут погледам, нисам ни дигла главу да погледам остале по соби, већ сам кроз дуги низ болнички 
 нисам ни дигла очи да га још један пут погледам, нисам ни дигла главу да погледам остале по со 
под јастуком дршку од револвера.</p> <p>Погледам га, млад ко роса а тешки болови испили му обра 
} Ево има овде мало места па да заједно погледамо децу.</p> <p>— Па не знам, овде сам прво нашл 
!</p> <p>И кад је рекао то „ми војници“ погледао је са задовољством на неколико старчића из тре 
амије, одакле се догледа лабски друм те погледао хоће ли догледати силазак војске тим друмом.{S 
које су му биле нераздвојни сапутник, и погледао је тамо.{S} И најуморнији и најсломљенији судб 
и погледа ме попреко, као што би учитељ погледао ђака који не зна лекцију — Уверава ме то, госп 
доше тешки тренутци; свако је са ужасом погледао на своју породицу коју је повукао отуда чак са 
о се освртао за мном, свако ме је чудно погледао погледом сажалења који не теши но дражи бол.</ 
ерал који је већ неколико пута нервозно погледао у сат, поче и гласно да се љути.{S} Задоцњење  
ајте мало боље... не гори варош.</p> <p>Погледасмо сви тамо.{S} Пожар је сад изгледао још силни 
више о њему неће водити рачуна, нико га погледати, нико главе окренути, сем што ће гаврани слет 
 n="226" /> да дрема а и учитељи почеше погледати око себе, не би ли се могли где наслонити, да 
 и блиста оружје.</l> <l>Милина је оком погледати</l> <l>Бојне коње и бојне јунаке.</l> <l>Разв 
н везен јастучић.{S} Жалосно ју је било погледати на улици, пред кућом у пламену, који јој ждер 
трудне кости.{S} Имаће тада ко и Новицу погледати и њој помоћи; није се материном погледу могло 
што сад не, кад је мало пре било да.{S} Погледах га у очи и спазих две светле жеравице на мрку  
чима његову слику какав сад изгледа.{S} Погледах га и под оним завојем, који му је покривао лев 
унђаше нешто а мене обли тежак стид.{S} Погледах га још једном, али се израз његова ока није ме 
 „Слушај!“ Ја ослушнух и чух пуцање.{S} Погледах старицу а она радосно: „Наши!“ — „Наши?“ — цик 
вати за рукав и задржа да заостанем.{S} Погледах га а њему сузе оросиле очи.{S} Зар толико га к 
ко толико спремни на тој страни? — и ја погледах пут истока, тамо где се узносе средоречки висо 
је он грубо трже.{S} Тада дигох главу и погледах га право у око.{S} Поглед му је био миран али  
ра да се сноси!</p> <p>Ја дигох главу и погледах га.</p> <p>— Ајде — настави он — спусти дете.{ 
— То значи још један сат живота?</p> <p>Погледах је да би је боље разумео.</p> <p>— За мене зна 
рчевито; један руком а други зубима.{S} Погледаше се крвнички, одмерише се дивљим погледом двон 
 војвода Степа више себи.</p> <p>Сви га погледаше очекујући да настави.</p> <p>— Има је, велим! 
још одлучније.</p> <p>Сви се преплашено погледаше, не могући да разуму старца.{S} И ађутант и с 
 мимо другог, измењујући место поздрава погледе и наставља сваки даље пут за својом бригом.{S}  
у је пратили и кријући једно од другога погледе, које је мутила суза у свачијем оку.</p> <pb n= 
м варошице, не обзирући се на радознале погледе преплашених становника до којих, преко високе Ј 
и у бескрајним редовима и бацају уморне погледе на нас који смо стали крај друма те их посматра 
е тренутку изненађени ђенерали изменише погледе међу собом и упреше их затим сви у војводу Степ 
 она ватрица тамо, у коју смо сви упрли погледе, бива све јаснија и јаснија, све пунија и пуниј 
ца на њена колена.{S} Сви пажљиво упрли погледе у њене усне, како не би ни једну реч испустили. 
 <p>Сви се збунише и почеше размењивати погледе.{S} Да ли Краљ још не увиђа или неће да увиди о 
е ону прву одавно посркао и жудно бацао погледе на моју.</p> <p>— У нас — настави он своје кази 
рнини у коме сам, у томе тренутку, срео погледе четрдесет хиљада српских мајака и, чини ми се,  
аршијом уздигнуте главе, оборише на мах погледе и почеше нас избегавати предосећајући срамни зн 
ули смо ћутећи и избегавајући да нам се погледи сретну.</p> <p>Увелико је превалило зимско студ 
чезавају ти пред очима они престрављени погледи, они изрази бола и патње и све се сједињава у ј 
и пометња, ова безнадежна лица и очајни погледи, ова киша и стално мутно небо, ово блато и оску 
агон, при чему су га пратили благодарни погледи целе гомиле која се мало час гнушала.</p> <p>Та 
но ћуте и само погледима прате појаве и погледима <pb n="140" /> размењују мисли.{S} Има их опе 
забринуто.{S} Људи се питају међу собом погледима, али нико већ нема храбрости да ма како тумач 
брало; стоје и ћуте, упорно ћуте и само погледима прате појаве и погледима <pb n="140" /> разме 
погледа ме боним погледом пуним израза, погледом из којега сам <pb n="398" /> ја тога тренутка  
тепа а болесник гледа, мутним погледом, погледом који се гаси, гледа мајку и гледа небо и гледа 
места.</p> <p>— Хоћемо л’? — упиташе га погледом оба пуковника.</p> <p>Он климну главом одговар 
ику, као да је она ту, пред њим, као да погледом иде по затегнутом платну и прелази с предмета  
ајка га испратила благословом и пратила погледом док му чунић није замакао међу ситне вале нест 
ве ватре, избегавајући да се сретнем са погледом несретниковим, и пошао сам даље лутати тражећи 
А тата и не одговарајући, расејано лута погледом по својој скромној собици где је тако мирно, т 
ас воз изгубио и где друм ишчезава пред погледом, издижу се неколико дрвета која се на ведром н 
b n="440" /> дима из туђе цигарете, иде погледом за њим и кад се овај у тамнини развеје и његов 
Он настави немо крстити се, пошто ми је погледом благодарио.</p> <p>— А умеш ли да се помолиш Б 
коше <pb n="486" /> сви и посматраше ме погледом саучешћа.{S} Ох, како је тај поглед тежак; как 
н не диже главу и избегава да се сретне погледом <pb n="375" /> са бегунцима кроз чије густе ре 
бом или да ћутећки и споразумевајући се погледом врше послове.{S} То је онај тренутак, после по 
ван!</p> <p>Ја се прекрстих, обратих се погледом небу и отпочех молитву, коју ни сам нисам знао 
 сипало огањ и косило.{S} Капетан срете погледом младога водника, који је иза свога топа стојао 
раг да уђе у собу, окрете се за собом и погледом позва и остале из свите.{S} Окупише се сви око 
војник и даље ћути, гризе усне, прелази погледом по свима око ватре, па га опет управља безизра 
овци су нас, са дућанских врата, питали погледом а ми смо одговарали слегањем рамена.{S} У тесн 
о не обраћа пажњу на вас.</p> <p>Она ми погледом рече да је тако.</p> <p>— Сами сте ваљда, ни с 
!</p> <p>Везани војник опет ћути, те ни погледом више не прати разговоре.{S} Он их чак и не <pb 
вањем, ћутао оборене главе, нехотећи ни погледом да је узнемирим.{S} Дубока тама владала је око 
вори писмо, прочита га брзо па се врати погледом и прочита га још једном идући од речи до речи. 
и се не познаје с људима, али све прати погледом, не би ли са туђих лица могао што прочитати.{S 
јка га испраћа благословом и дуго прати погледом, док се чунић не изгуби међу немирне таласиће. 
изала очи, да се не би срела са његовим погледом, већ сам говорила <pb n="427" /> оборене главе 
биле отворене и кад се срете са његовим погледом, њему наиђоше сузе на очи и окрете главу, зати 
рбије, који се сад простире под његовим погледом, и развијало.</p> <p>Из бедема градских, освет 
гомила жара око себе расипала, са мојим погледом и разумевајући или боље осећајући инстиктивно  
е, сретнувши се у том тренутку са мојим погледом.</p> <p>— Ама, није, брате него ево у чему је  
ећи месо! — одговара ми и погледа мрким погледом у коме је било чак и мржње.</p> <p>— Тако је,  
 Метохије није нас гледало пријатељским погледом а хришћанско се и само придруживало нама и кре 
ре на друму, када је тужна, материнским погледом пратила оних четрдесет хиљада које су пролазил 
рнини.{S} Пратила је топлим материнским погледом ову децу, ову будућу Србију и из тога погледа  
шао са планине и посматра нас дивљачким погледом и не здравећи нас.{S} По зраку изнад нас носе  
ање и погледа ме својим тихим и угаслим погледом, па онда <pb n="430" /> живо настави, тачно от 
гледаше се крвнички, одмерише се дивљим погледом двоножац и четвороножац.{S} Он уложи последњу  
p> <p>Она потврди али ме погледа једним погледом, који је јасно казивао да су „они“ Аустријанци 
 што бонију слику.{S} Нека би се једним погледом могла обухватити и прошлост и садашњост, и оно 
чајник ме погледа тупо, неким стакленим погледом који је сјактио из крвљу умрљанога лица.</p> < 
<p>Он ме погледа још једном оним ружним погледом, који ми је казивао: „Иди својим путем и не ди 
p>Девојче диже главу и погледа ме боним погледом пуним израза, погледом из којега сам <pb n="39 
Она ми одговори само једним благодарним погледом и седе мирно крај ватре да пробдије са нама но 
 топло му тепа а болесник гледа, мутним погледом, погледом који се гаси, гледа мајку и гледа не 
 више?</p> <p>И даље ме је гледао истим погледом и ни једна се црта на његовом лицу не измени н 
сталом били тако јасни — пратили чистим погледом и здравим разумом, дочекали смо први октобар с 
уо несретну матер а официр то одобравао погледом који је јасно казивао:</p> <p>— Шта си ти, ко  
 ли је Краљевић у томе тренутку путовао погледом преко оних планина, кршева и стена, с оне стра 
о длановима слепоочњаче и уморно гледао погледом без израза, дуго гледао у једну тачку, подајућ 
тао за мном, свако ме је чудно погледао погледом сажалења који не теши но дражи бол.</p> <p>Рек 
ите ближе! — рече, пошто их је промерио погледом.</p> <p>Сви се окупише око стола Краљевог.</p> 
 свој грубости својој, ето нам се отима погледу и последња обмана.{S} Остаје нам да цикнемо, те 
и по коју кућицу, ишчезава ти сад и она погледу.{S} Далеко око тебе, све докле ти поглед допире 
а далеко, још врло далеко.{S} У томе је погледу било пуно слутње и пуно туге, у њему се оцртава 
и посилни да уђем у канцеларију, у моме погледу, на мојим уснама, на моме челу, била је исписан 
ад му се учинило да је ипак срео у моме погледу сумњу, он брзо додаде:</p> <p>— А ви ваљда, што 
тељском лицу; његовоме бономе, уморноме погледу и његовоме старачкоме, тихом и благом гласу, од 
 тек видиш, како ти се отима загрљају и погледу и она посљедна обмана.{S} Ти цикнеш, тешко цикн 
црно порозно платно на позорници што ти погледу отима и удаљава предмете над којима се застире. 
 очима хоће ли међу судијама ма у чијем погледу срести саучешће.</p> <p>— Јеси ли знао да се бе 
ас погледа све редом, па кад у свачијем погледу срете одобравање, он додаде:</p> <p>— А овде, у 
 правцу у коме је Бојко пуцао и његовом погледу, ускочисмо и ми преко јарка, те кроз њиве право 
гледати и њој помоћи; није се материном погледу могло сакрити да доле, у дну Уциња, испод Бијел 
 /> и мишљење целе владе, која је у том погледу била једнодушна.</p> <p>— Капитулација у овом с 
аопштење — Да!{S} Господин Боп је у том погледу учинио већ званично саопштење Влади.{S} 3а сад  
 — изгледа да су били још мирнији у том погледу.</p> <p>Сву пажњу обратили смо на вести са боји 
 слику око себе а далеко му је измицало погледу оно што је пред њим и оно што је за њим.{S} Тек 
p> <p>Капетан је осетио то негодовање у погледу светине и одбора и у души му то изазва бону одв 
м дигао главу, изгледало ми је да сам у погледу гладних који су пролазили крај мене и видели за 
по два реда <pb n="76" /> столица и све погло главе и жагор једноставно испуњава простор, а обл 
де негде у близини и гомила иде ћутећи, погнуте главе, као ред осуђених којима је већ саопштена 
у душу.</p> <p>Ишли смо лагано и тромо, погнуте главе, без много разговора, као што се о погреб 
> <p>Са десне стране друма, ивицом, иде погнуте главе и подвијена репа измршавели пас.{S} Он је 
једнако носи терет бриге и бола и креће погнуте главе предосећајући да су ово тек први кораци н 
="chapter" xml:id="SRP19201_C34"> <head>ПОГОВОР</head> <p>Странци су писали врло много о велико 
љ је то рекао тоном, на који није желео поговора...{S} Његово се чело у том тренутку разведрило 
 имам сипњу.</p> <p>Он понуди под истим погодбама заробљеника, који је мало час са мном разгова 
еве стране друма дрекну:</p> <p>— Јаој, погоди ме!</p> <p>Сви се ускомешасмо, сви узбунисмо а Б 
ијатељ.</p> <p>— Па где ти је?</p> <p>— Погоди га куршум, овде у слабину.{S} Паде, па, жали за  
 њих, па ако погоди кога добро а ако не погоди, толико му чини.</p> <p>Другог чичицу нађе капет 
ал опет, зрно оде тамо међу њих, па ако погоди кога добро а ако не погоди, толико му чини.</p>  
р разумем ваш бол.{S} Тане, које вас је погодило, није размрскало вашу руку, оно је размрскало  
ђанин очајна лица и вајкао се:</p> <p>— Погодио сам га да га храним а он да ми носи овај товар. 
е српски војник?</p> <p>Он је вероватно погодио шта сам ја премишљао па настави непитан:</p> <p 
љбу на нас.{S} Паде још један и то овај погођен у срце.{S} Није ни зенуо.</p> <p>— Брзо, шта че 
ст пушака...{S} Тргао сам се као да сам погођен њима.{S} То су оних шест пушака, што сам их са  
 чуло и рашчуло те да од некуд Турци не погоне збег.{S} Него нек чељад легне да спије не слутећ 
 ров само, те да се ми ослободимо.{S} И погонише их, боме, добро их погонише, те протрчаше мимо 
одимо.{S} И погонише их, боме, добро их погонише, те протрчаше мимо нас и не осврћући се и баца 
дмахујући главом. — Нема шта више да се погорша.{S} Одсечена ми је рука.</p> <p>— Одсечена?</p> 
епосвећену у појединости, које су влади погоршавале бригу.</p> <p>За време тих седница, а нароч 
 је преживели.{S} А и ви, може вам зима погоршати рану.</p> <p>— Ах! — учини он, одмахујући гла 
ше војске?</p> <p>— Има, жандармерија и пограничне трупе и вардарци.{S} Добро се туку, али не п 
да се користе стрејама, иду тешким одом погрбљени носачи, носећи читаве товаре на леђима а за њ 
ма косовским, расуту, уморену страхом и погрбљену под теретом бриге, како гази полако кроз Косо 
редседник министарства Никола Пашић, на погреб своме дугогодишњем сараднику и другу, министру Л 
другу, министру Лази Пачу, отишао је са погреба у Краљево да се нађе са посланицима Енглеске, Ф 
 земље је један храм, пантеон, где леже погребена велика и светла дела прошлости, као и муке и  
е.{S} Свет се немо расклања пред тужним погребом тим.{S} Приштевци са болом у души окрећу главу 
 Нисам никад слутио да ћу присуствовати погребу Краљевске Круне! — а на његовим се трепавицама  
лаве, без много разговора, као што се о погребу иде.{S} Изгледа као да се свако повукао у се те 
шта? — упита пуковник коме је присуство погребу Краљеве Круне избрисало из душе и последњу искр 
је било друго.{S} Видели смо колико смо погрешили што смо га и толико бранили, јер нам је напуш 
оворило се о повлачењу <pb n="576" /> и погрешкама овога или онога, што је то повлачење тако а  
 бол испио, она прилази мирно, скромно, погружено вагону, уверена ваљда да ће јој саучешће отво 
авља.</p> <p>И сад се већ не шапће више погружено кад се састану гомилице, већ се говори гласно 
 град и своју кућу те ће по мраку да се погубе људи и жене и деца и много ће да плачу једно за  
слиш знам где су ми деца?{S} Сви смо се погубили, наћићемо се ваљда.{S} Ако не друкче, наћићемо 
осе се раменима на друм; они који су се погубили опет се налазе и поворка креће опет лагано, ра 
, журби, по забуни, по овоме што су сви погубили главе и по томе, ако хоћете, што непријатељ не 
товаре.{S} Они, који су се ноћас у ноћи погубили, траже се међу собом; тамо на друму узносе људ 
гроб мога јединца, има родитеља који су погубили децу далеко од села, далеко од родитељске куће 
 даље једно од другог али тако да се не погубимо, да се догледамо.{S} Ови задњи нек се осврну ч 
 незнаним местима, по далеким странама; погубићемо се, те ће мајке нарицати за децом а деца за  
ла и надрла, проби и последње бране.{S} Погубише храброст и најупорније оптимисте, попустише и  
у и последње моћи.{S} Он <pb n="617" /> погурен, уморан, попрскан блатом и неизбријан наслањају 
у изнету изнад глава да их не би гомила погушила и видиш људе, пењу се и на точкове и на кровов 
их сломова настао је из других разлога, под другим околностима, у другим приликама, али је ипак 
ма, толико изненадило.{S} Или је можда, под утицајем болова, које је озледила својом исповешћу, 
е го камен и у њему урезана уска стаза, под којом зјапи провалија.{S} Хладноћа све јача а полед 
 величанствене цркве Светога Арханђела, под чијим је сводовима цео српски народ негда клицао: „ 
; ваљало је још проћи крај многих кола, под којима су спавали уморни војници и бегунци а крај к 
стока.{S} На појединим опасним окукама, под којима су провалије, коњима везују очи или им помаж 
вали су по друмовима, сеоским кошевима, под стрејама и увлачили се у пластове сена али, теше се 
 по ћепенцима, по дућанима, по аровима, под капијама, по тремовима испред џамија, у колима и по 
p> <p>Крај једне ватре, међу војницима, под непоузданом светлошћу пламена, који се повија час т 
 и Хреља па се спустили у врх Дукађина, под кулу на којој је боравила обесна сестра Леке Капета 
а добију места у возу — стајала је она, под једним оголелим дрветом у станичној алеји, као да б 
ку учионицу.{S} Мала петролејска лампа, под плавим шеширом, која је са једнога стола осветљавал 
 а странама још горе, јер су крај кућа, под стрејама, спавале избеглице а нарочито регрути, кој 
ска од 500.000 одабраних руских бораца, под командом једнога искуснога и опробанога <pb n="143" 
етара пута.</p> <p>А по странама улица, под стрејама, као оно о пожару, начичкала се престравље 
ињел закопчан до грла и широка шајкача, под коју је подвила своју богату плаву косу.{S} Она сам 
{S} Кажемо јој баш, нек се склони овде, под овај кров, док не зазори, нек онда пође опет да га  
рак је све дубље освајао и једино доле, под друмом, што су се догледали, као догореле звездице, 
на гробница, где лежи оно свето камење, под којим је сахрањена Царска Круна Душанова.</p> </div 
 је као и остале избеглице, крај ватре, под кровом какве арнаутске сеоске уџерице, по хановима; 
се некада цареви поклисари и скоротече, под хладом широке круне, залагали пре но што ће ускочит 
рима, поврх којих је полегао волујар и, под кишом која га је квасила, спавао тврдим сном.</p> < 
дмах по вечери повукао у своју одају и, под светлошћу једне петролејске лампе, наново се наднео 
у и вероватно под навалом тешких мисли, под теретом бриге за незбринутом породицом, јецао је.</ 
ио свечанији на пустој, влажној пољани, под оловним кровом, који су чинили кишни облаци, но што 
 први пут у животу на друму, у планини, под ведрим небом.{S} И кад је дечицу хтео да прихвати с 
су копали дубоке раке.{S} Ту, у тишини, под строгим стражама да се ко не би приближио и видео,  
дна Борба</head> <p>У Гучу, на Бјелици, под Јелицом планином, стиже 17. октобра с вечери једна  
и се борба.</p> <p>На падинама Шаровим, под које нас води пут, избија с времена на време прамен 
аве: под Бодином па затим под Чаславом, под Лазаром па затим под Ђурђем Бранковићем и најзад по 
оћишта.{S} Где било, макар под стрејом, под колима или најзад и крај плота, ако има само неколи 
и је светиљком у руци и огрнут ћебетом, под којим је дотле спавао, посматрао пред вратима, крај 
 оног бедног девојчета са црном бошчом, под оним оголелим дрветом, на скопљанском железничком п 
— па настави пут тамо одакле ми бегамо, под тешким осећајима да, и ако се враћа Отаџбини, да то 
е младе и бујне српске државе.{S} Тамо, под Митровицом, код Пантина, Немања 1169 разбија своју  
иђе нова невоља.{S} Појави се командир, под чијом је командом колона којој припадају ове каре,  
погледа, ни сузе у очима.{S} Тек данас, под оштрим зрацима студенога зимског сунца, ми се видим 
ад крећемо не би ли се, промрзли ноћас, под сунцем које већ почиње да зрачи, загрејали покретом 
о још тежи пут, кроз коров и травуљину, под којом су лежала поваљена стабла и покрхано грање ал 
е за мене тамо не би било места.{S} Ту, под тим осветљеним прозором, одстојаћу целу ову ужасну, 
и жандарм.</p> <p>— Зато, што ми је ту, под носем! — одговара му дежмекасти лиферант који грчев 
ма историјским сломовима српске државе: под Бодином па затим под Чаславом, под Лазаром па затим 
е се товарити и увлачити <pb n="405" /> под арњеве а који су сјахали са коња, пети се у седла.{ 
ља за спавање и кујна и канцеларија.{S} Под колима прострто сено за спавање, крај кола под шато 
аробни дворац из источњачких бајака.{S} Под тамним кубетом небеским ваљају се црни клобуци дима 
дрина зимске ноћи већ била зацарила.{S} Под његовим топлим дахом сукну стакло и открави се танк 
емља, камен пуца а шљунак се расипа.{S} Под воз да легнеш па ћеш пре остати жив но у Топчидер д 
ла и наметала цела ова слика пожара.{S} Под кровом, који је покривао нашу Отаџбину, попрскали с 
е окупила читава гомилица избеглица.{S} Под товаром, који је носио на леђима, лежао је на земљи 
а и бледих усана испуцаних од ватре.{S} Под пазухом му јабука коју му је мајка од милоште дала  
и фењер са којега цуре млазеви кише.{S} Под мутном дневном светлошћу која се тек развија, на ст 
 али захтевају да се он да Албанији.{S} Под Шаром би имала да се граничи будућа Бугарска са буд 
у никли пупољци и распе их по земљи.{S} Под њима влажна земља, у коју су се утисле стопале неср 
змакоше и требали су се већ вратити.{S} Под њим се развила серпентинска џада која обавија као з 
пламену од којег се и небо запалило.{S} Под светлошћу, коју је пожар расипао далеко око себе, у 
е, настала је једна тужна свечаност.{S} Под светлошћу огромнога пожара изнад Пећи, који је прож 
о у младу му а већ искрвављену душу.{S} Под осећањем тешкога бола он би даље наставио шетати, д 
у уз који се пузају и куће приштинске а под којим се простире равни део вароши.{S} Око цркве је 
 дуго опирале снази пламена и пискале а под свежом им кором врио млади сок, као млада крв оних  
ор чији се горњи капут усукао од кише а под набијеном суром шајкачом на очи изгледа као цивилни 
} Младост је она мисао која се не угиба под теретом страдања, која се не гаси у мраку силе, кој 
 не гаси у мраку силе, која не изчезава под ударима насиља; она мисао која не умире, која увек  
к је три часа по подне а већ се смркава под оном непогодом и, кад се једва једном одушило те см 
н је знао шта се у овом тренутку дешава под њим и немирно је, нервозно, крупним корацима прелаз 
ћице па ти она пећина изгледа као црква под земљом.{S} Кад запева попа „Слава теби Боже наш!“ а 
, осветљавао је ону мрку гомилу кровова под собом неком топлом и лаком светлошћу, као оно месец 
ићи, не здравећи се, и завући се понова под кола да настави спавање.{S} Сви остали око ватре кл 
бећавао да ће издржати ни први дан хода под теретом, продаван је по сто педесет и сто осамдесет 
 да на томе пазару купи штогод топло за под кошуљу, вели како је осећао тешку срамоту на души и 
 n="397" /> <p>Када се девојче разгреја под ћебетом, извуче мало главу и меким, промуклим гласо 
само дана, бићемо сви, биће цела Србија под лавином!...</p> </div> <pb n="227" /> <div type="ch 
еленкама.{S} Мрка лица косовских јунака под шлемом, оцртавала су се у ономе руменилу од жара, к 
ва, буђење, пролеће.{S} Небо пуно зрака под којима бљешти још неотопљен снег <pb n="323" /> на  
, облије најпре пару сузом, па је тутка под суву сламу на којој спава и чува је као што се чува 
елом и угаженом травом која је врискала под стопалом.</p> <p>Изабрали смо место у близини једни 
никла из душе му и упорно се усправљала под ветровима и олујинама.{S} Она му је била проткала м 
ећи и небу и земљи.{S} Обала је дрхтала под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{ 
логлав и усамљен.{S} Шајкача му је била под пазухом, у левој је руци држао упаљену свећицу а де 
/p> <p>Кад овај аутомобил прође, гомила под стрејом поче са свих страна да се запитује која ли  
јену слепоочњачу марамом која је вирила под његовим јастуком.{S} Најзад, поче да се тегли, испр 
ши.{S} Ја сам успут сваки час завлачила под мараму руку и пипала чело и ручице детиње.{S} Чело  
ађе у Ђаковици или Пећи.</p> <p>Из кола под арњевима, која су напред ишла и у којима се породиц 
има прострто сено за спавање, крај кола под шаторским крилом сандук за писање, а недалеко на ва 
ам је <pb n="462" /> као да дршће земља под нама.{S} Не говорећи, не споразумевајући се, немо,  
 улици а где ћете ви?“ У тим гомилицама под стрејама има их који са саучешћем прате тужну повор 
 оне заробљенике што седе са жандармима под шупом, грејући се око ватре.{S} Испитивао их је дуг 
својио тај простор, разастирући ћебе на под и подмећући торбу тамо где ће положити главу.{S} А  
вао место а фењерић оставих међ ноге на под.</p> <pb n="172" /> <p>Официр тад поче да ми казује 
авио се Марков буздован са морскога дна под Драчем а на Призрену се Душановом залепршала српска 
рка са кожухом и чизмама, по каква жена под шајкачом и у мушком оделу, француски топџија, руски 
 дани и гомила се сиротињска уштеђевина под сламом, на којој мајка спије и гомила се нада у срц 
ручице али ни даха довољно нема, уморна под теретом који носи.</p> <p>— Промрзла дечица? — пита 
пође у корак уз мене једна тамна фигура под сурим шињелом и са пушком о рамену.{S} Када примети 
ва, трећа у дворишту начелства, четврта под стрејом једнога дућана, пета на ћепенку турске кафа 
и мислити.{S} Што је било крова и места под кровом, испунило се гомилом људи који су се тискали 
едим обрвама, као кад засјакти жеравица под белим пухором.</p> <p>— Топола није више безбедна!< 
лика на зиду и лампа на столу и шамлица под столом; свака ситница и свака стварчица.{S} Свака ј 
рило танком стакленом скрамицом те крца под кораком и остаје за тобом као ножем изрезан отисак  
 народом.{S} Чује се само ркање спавача под једним колима, преживање стоке, јечање некога озго  
ао у ноћи у очи Васкрса Господњег плоча под којом је почивао велики наук који ће затим светом о 
стари чича Раденко.{S} Таман дошла душа под грло свима а оно донеше једне ноћи наши из села три 
 он сам, онај старешина и носио је хлеб под пазухом те ми га пружи а затвори <pb n="414" /> леђ 
це им се поднадуле тек што не прсне крв под кожом а на очима крупне сузе, оне што их мраз изази 
а затим под Ђурђем Бранковићем и најзад под Карађорђем дедом и под Карађорђем унуком.{S} Он пођ 
дима.{S} Ама зар ја, Србин, па идем сад под стражом, као србијански заробљеник, у ред са швабам 
> <p>— Чему време? — сену Краљев поглед под седим обрвама, као кад засјакти жеравица под белим  
аплакаше мајке а домаћини оборише главе под тешком бригом.{S} Наше село на друму и туда ће сила 
утећи да ће се малочас све угасити, све под море отићи.{S} Тако <pb n="79" /> је нешто било и у 
 /> А овако метни братац рачунске књиге под главу а покри се архивом, па лепо проспавај!</p> <p 
у се не искаља.{S} Кад легне а он књиге под главу, да му ко не дира а ако хоћеш, може и не јест 
се скоро вуче по блату а повијене друге под собом, седи забринута старица; њој на колену лежи г 
стала су на друму а стока уведена негде под заклоне; гомиле се бегунаца и војника сабрале, греј 
а једна српска Царска Круна, тамо негде под развалинама цркве Св. <pb n="578" /> Арханђела, нек 
 пођеш кући да твојима који брижно седе под каквим сиротињским кровом, прикријеш вести које дол 
што се довољно загрејала, диже се и оде под своја кола.{S} То је био једини <pb n="662" /> шум, 
огасиле.{S} Све се склонило од непогоде под кров, једва отуд, далеко из махале, што допире арлу 
ђе тихо и нечујно преко дворишта и дође под један прозор кроз који се једва назирао жижак, чија 
и мрзну ти прсти и уши а блато се стеже под ногама.{S} Далеко, на дну друма, једва се догледају 
дежмекасти лиферант који грчевито стеже под мишком куферче, вероватно пуно новца на који је он  
ључаницу и видела како два војника држе под мишке једног нашег и одводе га.{S} То је неко из ав 
не реметећи ничим глуву тишину, која је под манастирским сводовима царевала, краљевске се сени  
и ти већ осећаш страх од дубине која је под тобом и од неизвесности која је пред тобом.{S} Отуд 
 Обилићеву медаљу за храброст и баци је под точкове фијакера ради којега се и подигла бура него 
ође и у последњем тренутку, попустио је под убедљивим разлозима професора у сурој шајкачи и сео 
жено сено, уквашено изметом, пиштало је под нашом стопалом и нога је, упадајући у сено, очас би 
 да се сурва и претрпа собом све што је под њом.</p> <p>— Нећу овде да останем, нећу — узвикива 
 батином да не би посрнуо.{S} Син му је под пушком; можда оно што се чује од јутрос и његова пу 
 судбину и овога задњега остатка Србије под Шаром планином.</p> <p>Већ два дана, јуче и данас,  
едном крвавом сукобу погинути, записује под 26. септембром у свој дневник, који је сачуван и до 
То је била стогодишњица пропасти српске под Карађорђем и стари је Краљ, пун неке необјашњиве сл 
" /> <p>А оне гомилице које се прибрале под каквом стрејом, дрветом или под којим другим заклон 
 небу и земљи.{S} Обале су наше дрхтале под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{ 
 у млада дрвета, које су се биле повиле под теретом снега, исправљају се, кора пуца на дрвету;  
сушене таљиге које су се биле расточиле под стрејом, окрпио је ужетом и канапом старе амове, ко 
а је камена и одсечна, и Дрим тече доле под стеном у грдној дубини.{S} Они су довозили своје ау 
} А млада, румена крв, цурила је и даље под уветом где је била прилично велика и дубока раница. 
ечање некога озго са доксата куће, коме под влажним оделом севају жглавкови и кости те не може  
 душа и који са вером гину?{S} Зашто не под срамним Голечом иза којега је Вук замакао?</p> <p>П 
 проседи господин и јабучица му се пење под вилицу. — Је л’ знаш да играш шаха?</p> <p>— Знам!  
е крха и руши а светина се гуши и стење под рушевинама; кад својим очима гледате како све пада, 
p>Жагор на све стране и праштање гламње под секиром и пуцкарање суве гране на пламену.{S} По др 
оседог се господина јабучица нагло попе под вилице и он чисто суну на човека уских рамена.</p>  
 тајанственији облик.{S} Од силине јаре под таваницом се лелујају разапета платна паучине и кад 
цима глухо одјекује.{S} Дрим хуком дере под њим, као да би да заглуши уздах, последњи уздах про 
е час гасиле, као жеравица која изумире под пухором.{S} Код последњих речи њу савлада читава бу 
е крајичку Србије, који се сад простире под његовим погледом, и развијало.</p> <p>Из бедема гра 
 Чим попне гласом и лоптица пожури горе под вилицу а чим спусти и лоптица се нагло спушта у сво 
 то још нису умела осећати, чувши да се под њиховим кровом налази један Краљ, пореметила су све 
{S} Диже се, и из мрачне дубине која се под њом појави, поче се узносити над гомилом развала пр 
S} Један подофицир, железничар, саже се под вагон, узе један камен и поче њиме лупати кваку, ал 
азну руку на његово слабо раме, које се под том тежином угиба и злобно се кезећи шапће пискавим 
дне и друге стране друма, замрзле те се под месечевим зрацима сјакте залеђена и снегом покривен 
 Месечина још тајанствено продире те се под неодређеном светлошћу, која се рађа из сусрета дана 
мом јато варница и испуни мрак, који се под кров најгушће сабио.{S} Осећа се воња сточнога ђубр 
ио једнога заробљеника.{S} Зауставио се под једним храстом да се одмори и да прихрани коње са о 
 куцаћемо на туђа врата; заклањаћемо се под туђе кровове и пружати руке хлебу који нам милосрђе 
ју, зове да се <pb n="98" /> опет врате под покривач, али их родитељи сурово дрмусају, буде их  
моја по несрећи.{S} Она носи мртво дете под пазухом, прилази мирно начелниковом столу и полаже  
сам био мали па о слави дочекивао госте под шајкачом.{S} Па да знате још како сам плакао, кад н 
 ограђена снежним врховима, који бљеште под небом.{S} Више гроба јој стари храст, који се прико 
енутка крах који је неминован и који ће под собом претрпати све што се за времена не склони.</p 
оћ већ пала, две стотине младића и деце под оружјем, крстарило је кроз варош и бдило на напуште 
ућа или сабрани у престрављене гомилице под стрејама призренских кућа.</p> <p>Краљ је са тешким 
и су их, једнога чак отуда из Студенице под Чемерном а другога из Високих Дечана.</p> <p>Живе с 
итници сви изгинути!</p> <p>Сви ућуташе под утиском ове Краљеве изјаве.{S} Сви су били уверени  
минуло већ далеко иза поноћи, када више под сводовима црквеним није одјекивао тупи ударац пијук 
ли мало топла јела и обезбедили од кише под широким турским кровом.</p> <p>Била је већ касна но 
ма.{S} На општини такође бела застава и под овом сабрао се нарочити одбор грађана који је образ 
ику какав сад изгледа.{S} Погледах га и под оним завојем, који му је покривао леву половину гла 
 по тремовима испред џамија, у колима и под колима.{S} Ватре је било доста, јер се ноћас предав 
дућанском ћепенку и под њим, у колима и под колима, по празним дућанима, шталама, шупама, таван 
 n="313" /> по шупама, по дрвљаницима и под стрејама.{S} Ко је набавио или нашао где год дрва,  
румовима и крај ватара и на ћепенцима и под шаторима.</p> <p>Кад превали поноћ и секретар се ди 
аборавимо сваку неугодност.</p> <p>Па и под тим околностима ја нисам могао дуго и дуго да заспи 
е, зауставила се кола извесне команде и под тим колима и постеља за спавање и кујна и канцелари 
очисти улица и све се сручи у подруме и под кровове.{S} А кад се изгуби онај злослути звук у ва 
ковићем и најзад под Карађорђем дедом и под Карађорђем унуком.{S} Он пође у памети да прибира,  
д силнога умора, пут који је био стрм и под ногом, олакша те батерија живље крете.</p> <pb n="1 
прекиде нас начелник још увек узбуђен и под утиском неповољних вести које му је телефон казао — 
ћ где се стигло; на дућанском ћепенку и под њим, у колима и под колима, по празним дућанима, шт 
њеноме гробу у ноћи казивала пут сину и под светлошћу те свећице могле и у ноћи читати речи исп 
кући пробудио! — додаде други.</p> <p>И под сиромашном светлошћу малога фењера, момци приступиш 
ље из штаба Прве Армије, које се у соби под војводином нарочито искупило и чекало на одлуку, зн 
одлучан глас:</p> <p>— У моје име стави под команду све, што ти до руку дође.{S} Остани ту где  
хришћанска и вера српска; то су храмови под којима је први пут пропојала хришћанска и први пут  
гом, наћи себи мира, дотле ће ови други под теретом брига потуцати се дуго и дуго кроз невоље и 
л не могу, имам сипњу.</p> <p>Он понуди под истим погодбама заробљеника, који је мало час са мн 
 претвориле моје прегореле наде и тражи под њим, тамо дубоко у души, последњу жишку која догоре 
ањен и гледа у ту гомилу меса која лежи под поломљеним колима.{S} А мало даље, једна мајка сва  
кога фењера, ломи рукама хлеб који држи под мишком и штрпка тврди сир из жуте бакалске хартије. 
ајући Ибар негде испод Рогозне, пролази под Митровицом Косовском и иде на Дреницу.{S} Одатле, п 
ми крећемо даље и ступамо на мост, који под нашим корацима глухо одјекује.{S} Дрим хуком дере п 
 не сме ни на ноћиште примити људе који под пушком оде.{S} Ајде, водите га!“ нареди ага те греш 
{S} Домаћини су вољно и невољно примали под свој кров бегунце, не знајући да ће се мало за тим  
 пену таласића, који су несташно играли под чуновим кљуном.{S} Када је кљун дотакао обалу, он ј 
им Дечанима на поклонење или се збирали под Призреном на јуначке игре или у Скопљу на зборисање 
јари повадише камење, које су подметали под задње точкове; они, који су ишли иза кола да протег 
 бубице и црвићи, који су ти се кретали под ногама, завуку се у густу траву и у жбунов корен.{S 
боме нам свима отежали те смо посустали под њима.</p> <p>Кад би већ пред зору а ми сврнусмо са  
Била је то последња ноћ коју су провели под својим кровом они несретници, који ће сутра у зору  
оје и троје, сабрани под кишобраном или под кровом, разговарају; жене извирују на капијама очек 
рибрале под каквом стрејом, дрветом или под којим другим заклоном, воде живе разговоре.{S} Једн 
ину која је настала, као да су сви били под истом сугестијом.{S} Студена поноћна промаја понова 
ле унутарње просторе а који су изгубили под собом основе на којима су почивали; цигла са треско 
 пола суву пресну бундеву коју су нашли под нечијим кровом где ју је домаћин обесио јесенас да  
 Спремио сам се већ!</p> <p>И показа ми под јастуком дршку од револвера.</p> <p>Погледам га, мл 
илица престрављено шапће у дубокој тами под широком стрејом једне <pb n="94" /> кућице, придруж 
 овамо и тамо по двоје и троје, сабрани под кишобраном или под кровом, разговарају; жене извиру 
дава се наваљивало на њега да се склони под кров, бадава му је обраћана пажња на мраз који је с 
ко фотеље? — пита га порезник који носи под мишком пореске књиге.</p> <p>— Што, питај ме, имаш  
ng="it">Dulcigna</foreign>, одјекује ти под ногама шупљина средњевековних лагума а тај одјек пр 
 трећу ноћ морали по овој цичи заноћити под ведрим небом, усред дубоке мрачне клисуре, изгубили 
ље кретала и пролазила мимо нас, газећи под собом Обилићеву медаљу за храброст, која је све дуб 
 пре но што ће се <pb n="619" /> повући под кров да легне, Краљ је пришао једној ватри, око кој 
динче и ја сам га, грбећи се и посрћући под теретом живота, прехрањивао и хранио, крепио и бран 
убини, силуета града на једној узвишици под којом се простире варош од које се, из групе кровов 
<p>Пре годину дана, када су Аустријанци под Поћореком поплавили западну Србију, овако је исто,  
астави и престрављеној гомили, сабраној под њом, изненађење се ово претвараше у праву запрепашћ 
арода али да се ипак може наћи крајичак под кровом који је истурен далеко у поље, те се ту може 
 бадава, не помаже, кад морам да спавам под ведрим небом, у сред кланца...{S} Зашто бих ја води 
 било али, ја нисам био срећан да будем под командом таквога једнога културнога човека.</p> <p> 
у војску, макар и у одступању, проводим под белим заставама?</p> <p>— Молим лепо! — узе председ 
Кроз дубоке обале са хуком се ломи Дрим под нама.{S} Његов хук се проноси кроз ноћну тишину као 
има српске државе: под Бодином па затим под Чаславом, под Лазаром па затим под Ђурђем Бранковић 
атим под Чаславом, под Лазаром па затим под Ђурђем Бранковићем и најзад под Карађорђем дедом и  
тигли, морамо се задовољити и са влагом под увелом и угаженом травом која је врискала под стопа 
 Милче, Мила; онај мушкарчић са јабуком под пазухом, можда Милан, Миланче, Миле.{S} И сви остал 
ијена у ћебе и старица огрнута јорганом под којим дрхће.{S} Са сваког парчета њиховог одела цур 
три дана минуле крај мене, лежећи несан под ћебетом, подлегао сам навали читавога роја неодређе 
гроба; огртач на њему царски, прикопчан под грлом са два златна пуцета, иструлио те изгледа као 
 — наставља разговор онај мали господин под стрејом, гледајући у стрму уличицу — коме је то мог 
на опет слазила на његове обале, где он под Скадром савија на југ ка своме утоку; трећа је лини 
} Капетан одмах стави овај полуескадрон под своју команду и истури га испред непријатеља.</p> < 
же крила, буди се гуштер који је спавао под каменом и диже зелену главицу да срче зрак; гране у 
ештале и камен у калдрми се беласао као под <pb n="690" /> пуним подневним сунцем а куће су бац 
упи ордене који су се запретали у пепео под његовим ногама.</p> <p>И нехотице наиђу на човека т 
и су чинили кишни облаци, но што би био под високим храмовним кубетима златом опточеним и драги 
</p> <p>Морам признати да сам и сам био под утиском овога малога романа који је девојче <pb n=" 
ти.{S} Гушило ме је нешто и ако сам био под ведрим небом.{S} Можда онај сумор, који је у влажно 
о је ничке пао; једну је руку био савио под собом а другу опружио више главе и стегао грчевито  
анцеларији начелниковој.{S} Он је носио под пазухом оно сироче а ја своје.{S} Ишли смо кроз ули 
азна врата те припитају не би ли нас ко под кров примио.</p> <p>— А шта је оно тамо? — запитах  
 последње сате своје слободе.{S} Далеко под собом спази капетан на догледу извесно кретање.{S}  
а обавија као змија Јелицу те је далеко под собом могао сагледати делове друма, што му је олакш 
лице детиње.</p> <p>И мене заболе тешко под срцем, те стегох грчевито на груди моје мртваче.{S} 
стогодишњег дечка чије је опружено тело под оном поњавицом.{S} Мајка му руком превлачи усијано  
се она враћа у одају, припаљује кандило под иконом и шапће молитве Богу за сретан повратак, за  
ући трагедију од јутрос окуњено повукло под кревет, <pb n="101" /> у одговор на дечје изјаве љу 
ми криви што се та права могу наћи само под србијанским барјаком.{S} Ето, тако је зборио мој ба 
вијена пантљика јеличкога друма и, тамо под Јелицом, Чачак који броји последње сате своје слобо 
шина која припада гробљу.</p> <p>А тамо под Шаром и Карадагом на фронту Гилане—Качаник, као да  
ер се оне крајње ватре губе далеко тамо под планинама.{S} Не видиш облике, изгледа ти све као ј 
ене, али ћу бити ту где је и он, бићемо под истим кровом.{S} Та ми се мисао поче све више допад 
ао да су, нас који као просјаци стојимо под стрејом, готове да запитају: „Будите, молим вас, љу 
ема крајњим тачкама вароши, југозападно под Водном и североисточно на Гази-Баби.{S} Тамо где во 
онога јединца.{S} Мајка му подмеће сено под главу, подешава му поњавицу и топло му тепа а болес 
ко пред њим стоји машина која је стално под паром да би наредбу о покрету могла одмах извршити. 
ој душе покојникове, одјекује као звоно под сводовима.{S} Па ипак је то био свечан, врло свечан 
b n="396" /> храбрости.{S} Стоји уморно под оголелим дрветом и чека као осуђеник кад ће је проз 
цао.{S} Одвојио се у страну и вероватно под навалом тешких мисли, под теретом бриге за незбрину 
волове, почистише колико се могло блато под колима, посуше мало сламе или сена и завукоше се ко 
ам претресају кола, да виде нема ли што под седиштем, у кошу, у џепу пролазниковом, нема <pb n= 
ни загрејати, ни чиме покрити, нити што под главу подметнути али биће бар под кровом.</p> <p>—  
ноге, па да их пружи, час подмеће нешто под главу, час одузима и чини све могуће покушаје да се 
Наредник се пружио по земљи и подметнуо под главу једну цепаницу; други један војник наместио к 
и што под главу подметнути али биће бар под кровом.</p> <p>— Преседећемо ноћ — веле — само да с 
да тражи преноћишта.{S} Где било, макар под стрејом, под колима или најзад и крај плота, ако им 
ило да ће нас варош моћи да прими ноћас под своје кровове колико да се огрејемо, колико да се о 
бницу сахрани; и пробудио сам се јутрос под утиском тих речи.{S} И кад сам изашао на улицу тога 
 тек наглашава водњикаста нека светлост под којом се облици, који су до сад чинили једну целину 
наслоњене главе на песак којим је посут под, а мања дечица око ње, држећи је за сукњу и будећи  
а?{S} Је ли допрла до нас, јесмо ли већ под лавином?...</p> </div> <pb n="274" /> <div type="ch 
све је прогутао.</p> <p>Легао сам синоћ под утиском оних речи да је покојник још у Призрену умр 
 зариглала врата изнутра, гурнула главу под покривач у постељи и лежала сам тако покривене глав 
а планине, него гледај да савијеш главу под кров.{S} Остави пушку па гледај да уђеш у ред ка и  
манданти имају право на ову иницијативу под промењеним околностима.{S} Ђенерал Живковић није ис 
цину.{S} Његови се врхови тихо повивају под ветром који пуше оздо из дримских кланаца и старац  
м рајерима на шеширима који се повијају под таваницом аутомобила.{S} На предњем седишту, као и  
 се опружио по земљи, подметнуо мањерку под главу а покрио се ћебетом, које се натопило кишом.{ 
а се увече уморни и необавештени повуку под кров и да сутра наставе исти посао.</p> <p>Пред под 
аску из патоса и почеше да копају земљу под патосом.{S} Ваљало је ископати гроб где ће се сахра 
.</p> <p>Сат и два стајали смо на друму под кишом, не знајући у ономе мраку ни где ћемо.{S} Ста 
гућила да се две братске војске састану под зидинама Душанова града, срела су се тада на поднож 
им, расуту, уморену страхом и погрбљену под теретом бриге, како гази полако кроз Косовске мочар 
град казивао; погледа по расутом камењу под ногама и око себе, сећајући се ваљда доба које је т 
таници и тога ради носио официрску капу под којом је, по уверавању начелника те војне станице,  
S} Два врло жива и светла ока севала су под сенком сунцобрана од капе коју је он дубоко на чело 
а, извлаче се из топлих постеља, где су под нежним материним бдењем сањала кућу од колача, реку 
а и преко кровова суседних кућа које су под њим, тако да се са њих догледа гомила кровова варош 
ом.{S} Обале Саве и Дунава задрхтале су под непогодом том; густи облаци дима покрили су простра 
ке и гомилице војника и грађана који су под њима полегали.</p> <p>Ноћ осваја све дубље и, све ш 
Јавор и на Шуматовац, лежале су у блату под вагонима или су њихове голе мотке бацане на ватру:  
в, црепом покривен, који обећава сувоту под собом.</p> <p>Стоку, која је до малочас била у штал 
ада сам тек могла лепо сагледати раницу под уветом.{S} Била је истина натопљена крвљу али изгле 
се у дућан увратио.{S} У кафаници одмах под мостом, у дну чаршије, где се редовно збира грчка к 
а и планинама македонским, остао је још под пушком у Скопљу, јер га саката од силних рана које  
="SRP19201_C12"> <head>XII</head> <head>Под лавином</head> <p>Од јутрос сам био на приштинском  
на, него после да све то загуши!</p> <p>Под столом се протеже један спавач и гурну ногом сто те 
орила је уморну главу на колена.</p> <p>Под колима, којих је пуно двориште, полегали спавачи те 
к ми проноси грозницу кроз тело.</p> <p>Под кровом леже по земљи две даске, нешто мало удаљене  
мрачно, ниско и густо као тесто.</p> <p>Под утиском догађаја, слика и појава које су ова три да 
ду, други нарамак сламе који ће метнути пода се, кад легне на блато; трећи упртио о раме двадес 
ене.</p> <pb n="72" /> <p>Ми се а нисмо подавали и дочекали смо први октобар као нешто са чиме  
имао снаге да му се отмем већ сам му се подавао без отпора и он ме је одводио све даље и даље,  
крвава опомена да се ни једнога дана не подајемо заблудама које су искључиво дипломатији дозвољ 
 без израза, дуго гледао у једну тачку, подајући се, усамљен у том тренутку, осећању разигнациј 
он у овом часу можда прелазио мислима и подајући им се, корачао оборене главе не обзирући се ок 
з јела и пића, тупо гледајући предасе и подајући се смрти која га постепено осваја.</p> <p>Што  
<p>Али је старац прецењивао своју снагу подајући се вољи.{S} Није могао поћи за народом, заклец 
сти.{S} Ни једнога тренутка није се она подала тузи.{S} Где би жалила живо дете!{S} Никада она  
у кад смо се томе <pb n="9" /> веровању подали, загрокташе топови отуд са Румије и митраљези са 
ко пута осетила како је задрхтала земља подамном.</p> <p>Дете је и даље плакало и ничим га ниса 
ку свуд око мене и замном и више мене и подамном.{S} Бојала сам се да која кућа не падне на мен 
 не би вређале верску осетљивост својих поданика Турака.{S} Сви су ти магацини, пуни пунцати ро 
ј мобилизацији и тумачи се позив грчким поданицима, који је овдашњи грчки консул објавио.</p> < 
 дубоко осећати према својима несретним поданицима.{S} Сретао их је и до сада, на путу до Пришт 
лико биле и непоуздане, ипак дају нешто података да се ситуација може бар наслућивати.{S} Он је 
ими на себе да до сутра прибере све ове податке.{S} За тим је састављен и протокол седнице кома 
е Мишић позвао јер је прибрао неке нове податке који би имали везе са распоредом одступања и за 
 стању у аустријској војсци, иснесе све податке, све исказе заробљеника, грађана, извештаје са  
јпре извештаји допуне и приберу извесни податци, који су недостајали.{S} Војвода Степа, уз које 
 могао, као јуче, да поткрепи поузданим податцима, морао је клонути.{S} Тако је донета и потпис 
и раскрвављених ногу, дроњав и поцепан, подбула лица и подивљала погледа.{S} Глад му је била од 
 човек бедна изгледа.{S} Лица обешена и подбула, сувих напрслих усана, очију исколачених.{S} Пр 
 морским бродом.{S} Изморени, издрпани, подбули, почађали и изблесавели од глади.{S} Иду за нам 
да је изгладнео а, по врату и траговима подваљка, да је љубитељ добре кујне.</p> <p>— Каква куј 
 коме је лежала гомила женских корзета, подвезица, дугмад за кошуље, рукавице, огледалца и неко 
бље, рукавице, чоколаде, пудер, чарапе, подвезице, кафа, четке, ћебад, огледала па чак и корсет 
 задовољно:</p> <p>— Јеси ли видео како подви реп?</p> <p>— А што га, болан, не пусти? — запита 
ма, онда морате узети у обзир да велики подвиг ослобођења и уједињења, тражи и велике и скупоце 
у а трећи у колену прима на себе големи подвиг оснивања заједничке државе свих јужних словена.{ 
ега подло смишљенога што Бугарској даје подвига за дрскост а Србији прети злом судбином.</p> <p 
вић поводи за величином тих историјских подвига, који су никли ту из тих бедема, дотле до њега  
ам ја познавао из доба његових јуначких подвига, када се крвавило по горама и планинама македон 
ране друма, ивицом, иде погнуте главе и подвијена репа измршавели пас.{S} Он је кренуо за госпо 
стали се окупили око ње, седећи на поду подвијених ногу и наслоњених главица на њена колена.{S} 
ше старешине јуриш а нама чисто мило да подвикнемо оно србијанско „ура!“</p> <p>— Опет борба на 
и се ноћу вратио из патроле и довео га, подвикнуо је онима што су се после дневне борбе одмарал 
н до грла и широка шајкача, под коју је подвила своју богату плаву косу.{S} Она сама води за уз 
м су делу карте поједина места нервозно подвлачена по два и три пута, поједине коте обележене м 
е ја ни склањао! — маше главом лиферант подвлачећи сумњу у професорове речи.</p> <p>— Треба се  
узданије пловидбе, „Титаник“ наилази на подводни ледени брег, добија снажан и неочекиван ударац 
јпоузданије пловидбе, Србија наилази на подводни ледени брег, добија снажан и неочекивани удара 
ћи да је предњи део брода наишао већ на подводни ледени брег.{S} Па ипак, и ако задњи део његов 
је у Феризовићу још много теже збринути подвозна средства за даље путовање.</p> <p>Два и три бл 
деце, дворим сам себе па ћу умети и вас подворити.{S} Они ме се окануше па одоше даље</p> <p>—  
 у којој је он дебелом црвеном писаљком подвукао место на које се позива.</p> <p>— Колико је ме 
Да, тако нешто... маневар који треба да подвуче бугарске захтеве и... управо, да увери савезник 
српска круна пада!</p> <p>И да ту мисао подвуче и појача, он пружи прст на једну забачену уличи 
дређен правац повлачења Пећ—Андријевица—Подгорица—Скадар, утврде детаљни распоред повлачења.{S} 
ћи у Пећ па одатле, преко Андријевице и Подгорице, наставити ка мору.{S} Војска и иначе не би м 
сад у српске планине да са нама заједно поделе судбину једнога несретнога народа.{S} Кренули от 
ца, било је још некога који је дошао да подели са нама бол.</p> <p>То је била она госпа у црнин 
 и бацио је у ове планине те да са нама подели све невоље изгнанства.</p> <p>Када сам јој помог 
 и пружати руке хлебу који нам милосрђе подели.{S} Силни пером опеваће наше јаде, силни срцем з 
је донео данашњи дан, ено га жури да је подели са својом породицом.</p> <p>Кроз ваздух, разређе 
 посматрали.{S} Ако су, којим удесом, и поделили тешку судбину одступања са нама, они су поднел 
 Тако смо се братски и без и једне речи поделили, те ми је брат и пре и после помагао а и ја ње 
оју су гладни пали као скакавци: или су поделили већ пола суву пресну бундеву коју су нашли под 
нису браћа.{S} Што би ми то, него да се поделимо одмах сад, па да се гледамо као браћа а да нам 
 удате сестре, у добре куће.{S} Брат се поделио од мене кад ме оженио.{S} Шта знаш хоће ли се с 
а његов терет узе нешто нана а нешто ми поделисмо, па он уђе у кућу а ми продужисмо.{S} Ударисм 
о, само ако му Бог да живота и здравља, поделити самном бригу коју сам носила.</p> <p>И он је р 
е сложити жене, толико се њих због жена поделише или одоше на суд и осрамотише, као да нису бра 
 четице и именоване им старешине; варош подељена на квартове и свакој четици додељен по један;  
адањим фронтовима према српској војсци, подељеној према њима, Аустријанцима и Немцима, односили 
ца.{S} Мајка му подмеће сено под главу, подешава му поњавицу и топло му тепа а болесник гледа,  
>Он поче окретати ручицу, завртањ, поче подешавати, нишанити и најзад, још блеђи но раније, при 
ице те изгледа ти да пролазиш кроз неке подземне лагуме.{S} И бат корака и реч одјекује као кро 
ају; како се и зашто рађају, који су то подземни путеви којима они пролазе и који су то начини  
еуспех, на неки необјашњив начин, неким подземним путевима, допирао је до скопљанске чаршије и  
полете у подрум, у једну мрачну и тесну подземну избу и тамо нађе целу своју породицу.{S} Само, 
е на лешину.</p> <p>И онда, осетиш неки подземњи тутањ, као пред буру; завитла се ваздухом арлу 
ну и утону у апатију <pb n="697" /> или подивљају.{S} Ено отуд вуку, ужетом чврсто везаног војн 
 ногу, дроњав и поцепан, подбула лица и подивљала погледа.{S} Глад му је била одузела и последњ 
 угашена погледа, лица обрасла у длаку, подивљали или рањеници у траљама, поднадула лица, без и 
ксала и растројена, али би се офанзивом подигао у њој дух; муниције нема, хране нема.{S} Из изв 
е под точкове фијакера ради којега се и подигла бура негодовања.</p> <p>— Не треба ми!{S} Не тр 
 <p>Као на мору, тако се и у њеној души подигла бесна бура и ломила је ударцима својих валова м 
од дасака, коју је општина на брзу руку подигла да би имала где склонити од кише и непогоде мрт 
а косовскога поља, бела црквица коју су подигле дарежљиве руке београдских госпођа, али која јо 
 тлу, на здравици народне снаге и моћи, подигло нови храм, храм будућности.</p> <p>Вековима леж 
розоре неки чудан, нејасан звук.{S} Сви подигосмо главе и напрегосмо слух.</p> <p>— Чекајте! —  
и приступише послу лагано и опрезно.{S} Подигоше даску из патоса и почеше да копају земљу под п 
p>Нас децу, која смо слушала ову причу, подиђе нека језа.{S} Она пећина, оне свећице, па служба 
кључ из браве и метну га у џеп.{S} Мене подиђе ладна језа и осетих како ми се диже коса на глав 
ди рана.</p> <p>— Јесте! одговори она и подиже главу, као да се тог тренутка пробуди и сети да  
в један век одгајана, где је он обновио подижући јој скупоцен храм, пантеон династије чији осни 
и!“ Дојила сам га и хранила, неговала и подизала да ми животом својим пробија пут у животу а он 
 ломиле о утврђења која су сами Енглези подизали, а републиканска се француска војска крваво ту 
ао и хранио, крепио и бранио, неговао и подизао, док га нисам спустио на ноге.{S} И ја сам имао 
ре пет стотина година угасила.{S} Ту ће подићи нове куће, потражити нове среће, ородити се, вра 
 нити материнској љубави лепши споменик подићи до ако се сахрани на догледу мора, како би свећи 
другу и свуд је подједнако блато и свуд подједнака зима.{S} А на преноћиште већ не можемо ни ми 
те смо сад равни, те <pb n="426" /> смо подједнаки, те ћу смети да му кажем:{S} Ето, и ти си ун 
је, сви су заузети подједнаком бригом и подједнаким болом, сви имају исти циљ, сви исту себичну 
раћао кући а увече их је, све окупљене, подједнако забављала прилазећи од једнога ка другоме и, 
и раденик.{S} Свако подједнако понижен, подједнако носи терет бриге и бола и креће погнуте глав 
само бол, тежак бол који сви овога часа подједнако <pb n="663" /> осећамо и који је у њеној душ 
рупа на истоку.{S} С тога смо се од сад подједнако интересовали и оним што се дешава у Солуну,  
а једне стране друма на другу и свуд је подједнако блато и свуд подједнака зима.{S} А на преноћ 
о од кише, али све, све на мени било је подједнако влажно; киша је била продрла до самога тела. 
одједнако брижна и преплашена лица, сви подједнако одевени или боље једва одевени.{S} Види се д 
 души; осећао сам да смо сви такви, сви подједнако себични, сви подједнако одвратни.{S} Онакаже 
 сви такви, сви подједнако себични, сви подједнако одвратни.{S} Онакажени сами, ми с презирањем 
, деца и жене, сиротиња и богаташи, сви подједнако брижна и преплашена лица, сви подједнако оде 
н и сељак, чиновник и раденик.{S} Свако подједнако понижен, подједнако носи терет бриге и бола  
нико никог не запиткује, сви су заузети подједнаком бригом и подједнаким болом, сви имају исти  
прозору да јој сину каже пут, гори увек подједнаком светлошћу вере и наде.</p> <p>— Он ће доћи! 
ржао на колену, и с времена на време се подкрепљавао.{S} Два врло жива и светла ока севала су п 
ам се сама у својим очима бедна, ниска, подла.{S} Изашла ми је пред очи слика мога мужа, строга 
е видиш прашти сикира и сече фијакер те подлаже ватру, која на сред калдрме букће и око које се 
а им се оперу ноге, да им се истрљају и подлажу коњи у аровима... ето то, за вечерас, колико до 
ле крај мене, лежећи несан под ћебетом, подлегао сам навали читавога роја неодређених мисли.{S} 
ањихала, изгубила тежиште, посрнула и — подлегла.</p> <p>Написао је једну цедуљицу у којој је г 
нову нема спаса! — веле они који су већ подлегли бризи.</p> <p>— Крива Паланка и није никакав п 
таријем сину. — „Не смете ме жалити ако подлегнем рани; треба жалити оне који нису испунили сво 
е где ће сами противу толике силе.{S} И подлегоше, те наиђе страшна година и завитла се као нај 
м, нема <pb n="75" /> ли која вест која подлеже трошарини светине.{S} То све бива и с тога што  
егледају кола да виде носите ли шта што подлеже трошарини.{S} Један ће се обесити о фењер од фи 
 бугарскога злочинства мора бити нечега подло смишљенога што Бугарској даје подвига за дрскост  
е само бат секире, то неко сече дрва да подложи дотрајалу ватру.{S} Небо мутно и све светиљке н 
коње, волујари повадише камење, које су подметали под задње точкове; они, који су ишли иза кола 
мози ми да се попнем!</p> <p>— Чекај да подметнем што! — рече трећепозивац и скиде ћебе којим с 
о колено.{S} Један се опружио по земљи, подметнуо мањерку под главу а покрио се ћебетом, које с 
њава, пошто се угурао у ред око ватре а подметнуо себи седло за седиште.</p> <p>— Чекај, молим  
олено.{S} Наредник се пружио по земљи и подметнуо под главу једну цепаницу; други један војник  
ти, ни чиме покрити, нити што под главу подметнути али биће бар под кровом.</p> <p>— Преседећем 
шава да скупи ноге, па да их пружи, час подмеће нешто под главу, час одузима и чини све могуће  
рижно гледа бонога јединца.{S} Мајка му подмеће сено под главу, подешава му поњавицу и топло му 
{S} Ал’, поузданије него то, ађутант му подмеће плећа, он га грли, и тако настављају пут.</p> < 
 три снахе које иду крај кола сваки час подмећу рамена и младом снагом својом износе кола.</p>  
>— И ми Величанство! — теши га ађутант, подмећући му своја снажна плећа.</p> <pb n="609" /> <p> 
 тај простор, разастирући ћебе на под и подмећући торбу тамо где ће положити главу.{S} А кад је 
— То је више но извесно.{S} Напашће нас подмукло, као звер.</p> <p>— А ако, по савету споразумн 
лаку, подивљали или рањеници у траљама, поднадула лица, без израза, стаклених очију као у смрти 
од студи као зреле јабуке, ручице им се поднадуле тек што не прсне крв под кожом а на очима кру 
.{S} Сви су промрзли, поцепани, модри и поднадули.{S} Они седе мирно око ватре, одговарају пони 
 у ћебад, обамрли од зиме, модра лица и поднадулих, неиспаваних очију.</p> <p>Дижу се и они са  
њу које вароши.{S} Млади <pb n="214" /> поднаредник над је казивао о великим борбама на Дунаву, 
има, били су према њему чак и нежни.{S} Поднаредник, који се ноћу вратио из патроле и довео га, 
идница враћа те јој похита у сусрет.{S} Поднаредник који је слазио чак до Чачка, рапортира капе 
з близа, господине капетане! — одговара поднаредник са предњег топа.</p> <p>— Ама одакле, по бо 
ер...</p> <p>— Ето, видите — прекиде ме поднаредник — и ви се сад позивате на један, изузетан,  
тећи још по једну цигарету.{S} Млади се поднаредник измакао од мангала и наслонио леђима уза зи 
н културом и напретком.</p> <p>Млади се поднаредник трже као да сам му тог тренутка повредио чи 
нопље.</p> <p>— Част и слава им! — рече поднаредник и диже шајкачу с главе. — Гледао сам их как 
ћам се! — рекох.</p> <p>— Ето — настави поднаредник — морали сте и то мало крова у Приштини да  
постављали бдење крај мангала.{S} Млади поднаредник такође није хтео лећи јер, вели, рана и бол 
дорече је већ само ману руком.{S} Млади поднаредник зањиха главом а мени изађе пред очи, као не 
321" /> <p>Сетих се да је то онај млади поднаредник који је самном и са учитељима пробдио крај  
не верујемо више ни у шта.</p> <p>Млади поднаредник климну главом одобравајући, као да би и он  
чара ово на пример:{S} Ја сликар, неуки поднаредник, водим вод у борбу, на штету свих оних неср 
тајте га, море, хоће ли да пуши? — вели поднаредник онима око ватре.</p> <p>Један га запита срп 
о да останем при њему — узе да се брани поднаредник. — Навео сам га само као узгредан пример, а 
осподине мој! — узвикује један резервни поднаредник, иначе шпедитер београдски.</p> <p>— Једна  
Приштини — ману сумњиво главом шпедитер поднаредник.</p> <p>— А видиш ли ти овај црнољевски кла 
 од ране зоре посла у извидницу једнога поднаредника са два војника који далеко измакоше и треб 
ли пред комисију на преглед.{S} Младоме поднареднику покривала је шајкача непрописно дугу косу  
м лицима око ватре.</p> <p>— Да му дам, поднаредниче, парче хлеба? пита један проседи позивац.  
 двадесетак година у војничком оделу са поднаредничким звездицама на раменима и два дечка у сур 
пере.{S} И све му добро, све трпи и све поднаша.{S} Облије нас киша те капље са нас као са стре 
ање и саопштавање вести.{S} Столови, на подне и с вечери препуни и сваки нови гост који наиђе д 
аби и чита од врха до дна.{S} Око 12 на подне, пошто је дотле прошао и нишки воз, скупљају <pb  
адних.</p> <pb n="142" /> <p>Када се на подне пребрине та тешка брига за јелом, извлаче се опет 
догађај од прошле ноћи изазвао, јуче на подне се <pb n="102" /> просуо глас да данас иду послед 
ко имају чиме.</p> <p>Како тај одмор на подне траје дуже, бегунци се обично распрте, потражи св 
 а Руси Варну.</p> <p>Кафане које су на подне биле разређене, испунише се предвече и посетиоци  
 носи овај товар.{S} Па кад му дадох на подне комад проје а он је не поједе као човек, него је  
 подне још један до Феризовића.{S} Пред подне стиже станици наредба да спреми нарочити воз у ко 
а гробља, у састав предходнице.{S} Пред подне стигли су већи остали батаљони и одмах им издате  
абрале су се, шеснаестога новембра пред подне, војводе и ђенерали команданти, који су се затекл 
у са Бугарском, гомилице су почеле пред подне да куљају из начелства и оног сокачића, у најживљ 
д самог Чачка, остане на одмор али пред подне већ он доби извештај да се непријатељ брзим марше 
морала је забринути и власти и већ пред подне, сазван је хитан збор у начелству ради саветовања 
сло је и узбуђење у вароши.</p> <p>Пред подне већ почеше скопљански пајтони (фијакери) пуни ств 
едеље једног дана да пођем.</p> <p>Пред подне прешла сам једној познаници, госпођи која седи у  
а сутра наставе исти посао.</p> <p>Пред подне, кад би се већи део повлачио у кафанице и куће да 
уге појединости, до којих је војвода од подне до пред вече тога дана дошао, чинили су сасвим др 
о.{S} Стоји тако од јутра до подне и од подне до мрклога мрака.{S} Као дављеници који су се доч 
ли тачна вест, капетане, да је Чачак од подне у непријатељским рукама? — запита војвода, који ј 
ардовању које је, тога дана, трајало од подне па све до осам часова увече а затим је прекинуто  
ћи што пре!</p> <p>Мало доцније, кад је подне добро превалило, почела је да промиче оштра и сту 
</p> <p>— Држе седницу.{S} Био је после подне и Краљ у том вагону, имали су дуго посла са њим,  
чуо отуда, од Остружнице.{S} Цело после подне пробавили смо тако напољу, слушајући и шапћући за 
мучно и тешко рађа дан а како, кад мине подне, брзо тоне и гаси се, нарочито зими и међ планина 
зничкој станици.</p> <p>У 10 часова пре подне, већ је био укрцан у вагоне један батаљон 176-ог  
овај што је већ укрцан, у 11 часова пре подне.{S} Око укрцанога воза је било већ пуно живота, в 
80" /> <p>Било је десет и по часова пре подне 18. октобра, на сам дан Светога Луке, када ова ба 
нули пут Тетова, а око десет часова пре подне начелство је већ притисла светина тражећи пасоше. 
 решење команданата од 16. новембра пре подне а то је значило, да се одмах приступи повлачењу п 
ица владина, одржана је 9. новембра пре подне, у канцеларији команданта Врховне Команде.{S} За  
ан или што су прилике биле такве?{S} До подне све је било мирно али, око једнога сата по подне, 
атра све ово.{S} Стоји тако од јутра до подне и од подне до мрклога мрака.{S} Као дављеници кој 
одлази из куће.</p> <p>Данас и сутра до подне колико је још било слободно Скопље, личило је на  
звукао из куће и којега нема ево све до подне и ако се кроз београдске улице ваља смрт и обара  
25" /> воз до Приштине и рекоше биће до подне још један до Феризовића.{S} Пред подне стиже стан 
има армијским наставило се сутра дан до подне журно прибирање извештаја, који су стизали са раз 
мах, нас обухвати све страх.{S} Цело до подне провели смо на улици и на дворишту и нико у оној  
гачом ситуацију но што је била данас до подне, када су ђенерали решавали о повлачењу, и то је н 
</p> <pb n="195" /> <p>Кад је превалило подне, предходница са батеријом крете ка Јежевици у сус 
> <p>Нико није знао да је већ превалило подне, нико није ни помишљао на време, јер у то доба ва 
ир за мало трајао.{S} Тек што је прешло подне, дотрча к мени та иста госпођа.</p> <p>— Чујете л 
одају и новине које су изашле пред само подне и које се отимају од продаваца.{S} У кафану су пр 
ачке паљбе.{S} Борба је отпочела у само подне.{S} Бугари навалили збијеним колонама, наши се бо 
овде; непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио пут замном...</p> <p>— Како, како, пон 
 <p>— Непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио...</p> <p>— То је немогуће! — пресече  
ри га испред непријатеља.</p> <p>У само подне, патроле овога ескадрона јавише капетану да је не 
а смрт и обара коса њена.</p> <p>У само подне, кад зајапурена лица и задуван улете дечко у авли 
 ноћас, чекаће и сутра ако треба.{S} По подне је већ цело Скопље било спаковано, спремно за пут 
 нереду.</p> <p>Када су се тога дана по подне опет састали команданти у штабу Прве Армије, већ  
 што се у Спасу угодило, петога дана по подне у Скадар.{S} Краљ је дуже путовао, читавих осам д 
о неће дуго трајати.</p> <p>Тог дана по подне већ је команда трупа управу над Скопљем поверила  
е потискујеш.</p> <p>Тек је три часа по подне а већ се смркава под оном непогодом и, кад се јед 
м, ситуацију — вели он — Од два сата по подне па до сад лутам од дућана до дућана па не могу да 
о се све више ведри.{S} Око два сата по подне, са наших положаја грунуше убрзано неколико очајн 
и.</p> <p>Било је ваљда око два сата по подне, ватра све јача и све страшнија, изгледало нам је 
 је било мирно али, око једнога сата по подне, појавио се један аероплан над Београдом и почео  
утрос, он је стигао тек око три сата по подне и прва вест коју смо са њега чули, била је: да је 
а на Вардару.</p> <p>У два и по сата по подне, деветога октобра, већ није било ни једног српско 
ост.{S} Иснесе затим депешу, коју је по подне примио са Цетиња, од нашега војног <pb n="708" /> 
е је и како је пребегао.</p> <p>Јуче по подне кад сам му пришао и сео по обичају, он ми прекиде 
манданте на састанак.</p> <p>Цело то по подне, после првога састанка ђенерала, начелник штаба П 
 се повлаче пред њом.</p> <p>Цело то по подне, после ових заједничких одлука, команданти и њихо 
но онај који је ту реч бацио и данас по подне на станици и тај пискави глас продре кроз поноћну 
ти, морало се хитно спремати.{S} Већ по подне отишли су општински стражари у планину по зимзеле 
ом гардом као својим органом.</p> <p>По подне стиже глас да је пало и Младо Нагоричане и да су  
ма, затим је пратила мајку на пијацу, у подне је пред вратима дочекивала оца кад се враћао кући 
ости обичнога, редовнога живота.</p> <p>Подне је већ било превалило, кад се у један мах заустав 
се беласао као под <pb n="690" /> пуним подневним сунцем а куће су бацале преко улица јасно оцр 
исам малодушна.{S} Ја сам надчовечански поднела све болове који су се сручили на мене.{S} Мени  
 пешке!</p> <p>А мајка их умирује да би поднели разочарење.</p> <p>— Наша кола, децо, али се ми 
 преживели, удаљеноме од патња које смо поднели, мени тадања Србија и њена судбина све више лич 
тешку судбину одступања са нама, они су поднели само физичке али не и душевне тегобе.{S} У томе 
 хришћанство у борби од неколико векова поднело на жртву, а ми за неколико дана бацамо на жртву 
 праскали шрапнели и падали војници.{S} Поднео је све, све, и ево је сад малаксао, издала га сн 
н је већ био годину дана у борби, дакле поднео је један део терета дужности; зашто сад не би би 
 петог, шестог стола — Не може свако да поднесе ово.{S} Треба ту срце од камена и живци од гвож 
S} Ја им се дивим и то ми даје снаге да поднесем ове тегобе!</p> <pb n="599" /> <p>Био сам јој  
су морали учинити да своју несрећу теже поднесем но што би иначе.</p> <p>— Онда, наведите такве 
није друкче изведено, о жртвама које су поднете и које ће се поднети, о беспућу кроз Албанију и 
 о жртвама које су поднете и које ће се поднети, о беспућу кроз Албанију и о свему ономе, о чем 
чекују?{S} И како ће ти људи слабе душе поднети те веће невоље, којима ћемо поћи у сусрет?{S} О 
 тешко је материнској љубави разумети и поднети старешинство обзира и дужности.{S} Била сам сла 
и физичке и моралне снаге те да се могу поднети.{S} Отуда видиш на свима лицима дубоку бригу, в 
ујући мртвом брду, дрзнула да му населе подножја.{S} Читао сам описе и знам, колико ми се на гл 
велики као шуме а јеле, које су окитиле подножја Проклетије планине, изгледају као горостасни с 
а, напуштали су и Приштину, па бегали у подножје Копаоника, у Куршумлију, Брус и Александровац, 
а и Шар, последња заштита српска.{S} На подножјима њиховим води се борба.</p> <p>На падинама Ша 
ама Душанова града, срела су се тада на подножјима Шаровим два поклича:</p> <p>„И ако се српски 
ашњост.{S} Она с југа, и ако на каменом подножју, покривена је тамним зеленилом чемпресове шуме 
трпељиво, са еванђелским самоодрицањем, подноси.{S} Гледајте како изгледају ови јадници, што пр 
м, није бољи него смо ми гори од ње.{S} Подноси, видиш с нама све заједно и војује и вуче и гла 
 вера у оно што има доћи и ради чега се подноси бол; вера у нешто, вера у ма што.{S} Донде, до  
 твој отац дошао овамо.{S} С њим знаш и подноси нам да се бијемо, а што с тобом?{S} Је л’ ти жи 
свег у моју душу.{S} И, носила сам га и подносила по мучним путевима, по мразним ноћима, јер ми 
ба Вилка своју причу — и такве смо муке подносили некада.</p> <p>Нас децу, која смо слушала ову 
ора бити више осећања и бола.{S} Ми смо подносили, они су само посматрали.{S} Ако су, којим уде 
их које ми будемо писали, те и ове коју подносим читаоцима.</p> <p>Ма да је ова књига доста опс 
урио преко главе хиљаду брига и невоља, подносио глад и студ, борио се са <pb n="685" /> опасно 
ека своју лагану смрт.{S} Он је јуначки подносио све тегобе овога великога рата; грудима је сво 
и вредности; амбиција и себичност изнад подобности и поштења; мали, уски, бедни интереси изнад  
атима на предњој страни купеа.{S} Један подофицир, железничар, саже се под вагон, узе један кам 
 борби која му предстоји а дојури један подофицир и рапортира му, да се друмом чује брзи ход ко 
ажи хитно Армијски Штаб! — дрекну он на подофицира телефонисту.</p> <p>Телефон је очајно зврчао 
ој петролејској канти, поседали шофери, подофицири из штаба и жандарми и воде дуге и живе разго 
ан вароши, тамо где је велика болница и подофицирска школа.{S} Ту је тихо, ту нас не би нико уз 
тајући оном оголелом алејом која води у подофицирску школу или пустим парком, који се иза те шк 
анпут и двапут па, не говорећи ни речи, подписа завој и врати га ордонансу који салутира и оде. 
дости кретала се само у музичком свету, подразумевајући <pb n="240" /> ту на првом месту Краљев 
p>Тишина, којом је ноћ обгрлила Косово, подржава те и одводи све даље у тим мислима и ти корача 
имао потребе ваљда, да се у овој невољи подржава топлим успоменама на тихи живот у кући и међ с 
ао такође радије пешке, оборене главе и подржавајући се једном батином.{S} Он није говорио, ниј 
чврстом руком водила у живот, она му је подржавала и снагу и вољу и обећавала победу.{S} Све, с 
атњи и невоља, али је све дотле бегунце подржавала вера.{S} Из Приштине већ, ни један бегунац н 
е са бојишта, само су <pb n="31" /> још подржавале то поуздање у нама.{S} У сукобима, који су н 
и и пет лица и заједнички се помагали и подржавали.</p> <p>Када ми овом приликом приђе учитељ,  
у се још другови коју су му малодушност подржавали, који су му болове дражили и, он је једнога  
атно они у Призрену, нарочито штитити и подржавати албански елеменат и дражити га противу нас.< 
данас седи, нашли јој и мало рада те је подржали колико да прихрани дете и да га метне на <pb n 
који је народ српски пет стотина година подржао у вери, у оној великој и узвишеној вери која се 
ој гори услишио <pb n="726" /> и мач му подржао и десницу управио да сможди непријатеља и пође  
 потеглили да се <pb n="260" /> одрже и подрже.{S} Стока сва поклана, храна сва поједена, преоб 
 за мртве и за живе; молиле су му се да подржи роба, да окрепи изгнанога, да утеши уцвељенога,  
 ред! — додаје други.</p> <p>— Хоће ако подржи овако! — теши сам себе онај први па додаје: — Из 
ати да га оженим те да то имање заједно подржимо.</p> <p>Причао ми је и даље о својим намерама, 
ви ће чекати.{S} Пођите тамо у планине, подржите, прихватите оног ко посрне, засузите над оним  
м и расуо студену ведрину широм равнога Подримља.{S} У тој ведрини оцртавају се нејасно, тамо у 
пут невоље наше а када буде прошао кроз Подримље да прими Бистрицу, пре но што загрли Паштрик,  
 Бистрички мост и окренули пут севера у Подримље, светина се на један мах помела и почела колеб 
уг ка своме утоку; трећа је линија ишла Подримљем да преброди <pb n="573" /> Бели, Дрим до Ђако 
рином сунула кроз маглу и повија се над Подримљем као залутала душа, која одвојена од тела траж 
авна грбина Шарова над Призреном.{S} По Подримској равни лежи тамна и прозрачна маглица кроз ко 
и свако потрча где је знао и умео да се подробније распита не би ли сазнао праву истину.{S} Па  
 парче меса пре но што стигну пси да га подрпају.</p> <p>Што дубље у кланац залазимо све већа х 
нику који је са вола, којега су пси већ подрпали, секао себи парче меса:</p> <pb n="386" /> <p> 
 на њима крпе и узице а кочијаш јадан и подрпан сиромашак.{S} Та су кола одвезла српскога Краља 
унци, бивши људи, изнурени, изгладнели, подрпани и избрљани, збуњена или животињски апатична по 
ку по блату; лица се срозала, одело већ подрпано и блатњаво, прокисло и - омлитавило.{S} Жагор  
би ли је стиго.{S} Вио је то заробљеник подрпанога али потпуно крвавога одела.{S} И капа на гла 
на.{S} Испод раскопчане блузе и прљаве, подрте кошуље, надимају се ребра на којима и нема меса  
но крвавога одела.{S} И капа на глави и подрте цокуле на ногама и блуза и кошуља, све је то бил 
му?...{S} И сад кад дођу они, провалиће подрум и избациће га као стрвину...{S} Ко зна где ће га 
ана у ово доба јавно обећао да цео свој подрум да као напојницу кад падне Сарајево. — Они су из 
ведрих детињих чела.</p> <p>Он полете у подрум, у једну мрачну и тесну подземну избу и тамо нађ 
 и ништа више.{S} Склонићу се с децом у подрум, као и прошле године, па ето ти!{S} Волем то нег 
та сам радио... скинуо сам мртво тело у подрум, оставио га тамо а ја несретник побегао да се сп 
 из кукуруза, из јаркова, са тавана, из подрума па само дижу руке и моле.</p> <p>Опет дану прип 
ила да види свога друга и немо изађе из подрума, притварајући врата, иза којих су деца и даље в 
коју таласи разносе кроз лагуме и шупље подруме мртве вароши?</p> <p>Распитао сам се и чуо чудн 
 па за Ваљево.{S} Други су се сакрили у подруме и затворили у куће.{S} Ја нисам знала шта да ра 
се за час очисти улица и све се сручи у подруме и под кровове.{S} А кад се изгуби онај злослути 
би пробудио задах паучине, црвоточине и подрумске влаге која је притискала груди.</p> <p>Учитељ 
 а који се кроз густ ваздух чује као из подрумских дубина.{S} Пламен са наше ватре пробија се и 
рце очинско поведе му поглед и спази на подрумском прозорчету љупку дечју главицу и светле очиц 
ј којих је стајао ослоњен.</p> <p>То ме подсети да сам га и ја видо прекјуче.</p> <p>Још у Скоп 
ла остати код куће.{S} У кући ме је све подсећало на мајку, на оца и, било ме је срамота.{S} Иш 
едела је на једној троножној столичици, подстицала ватру у камину и причала дуге, топле и занос 
ушију и направила мале усирене локве на поду, а из носа му црна крв залила уста и обојила образ 
{S} Остали се окупили око ње, седећи на поду подвијених ногу и наслоњених главица на њена колен 
а зноја, земље и влажних опанака.{S} По поду су тврдим сном спавали и жене и људи.{S} Лица им с 
тру, поче један по један да се пружа по поду, да се намешта и удешава како би згодније легао а  
ирокоме и дебеломе ћилиму простртоме по поду а баба Вилка, сретна међу унучићима, седела је на  
.{S} Жена једна међу њима, ваљала се по поду, и пискала грувајући се песницама у груди и чупају 
 поноћи.{S} Попадаћемо овако обучени по поду, збићемо се као змије у клупче, грејаћемо се сопст 
} Па онда испи чашу баш до дна и поћута подуже, па опет ће рећи: „Друкче сам ја мислио ал ето,  
м ми казује да се умирим.{S} Слушала је подуже па се окрете, вели: „И отуд се чује, од касарне, 
Тако, једу и пију.{S} Истребиће све ако подуже остану.{S} Наредили да им се испеку беле погаче, 
 његовим разлозима.{S} На против, после подужега ћутања он одлучно, готово тврдоглаво, рече:</p 
лим телом.{S} Заклонисмо му шакама очи, подупресмо кола, која су точковима већ одронила ивицу д 
али су једно и исто самохраној старици, подхрањивали су јој и даље веру, храбрили су је и даље  
ла везе на бошчи, она је понесе понова, пође и настави своје казивање.</p> <p>— Отишла сам у Ск 
идела где је гроб и друге круне српске, пође кроз двориште и прође тихо, нечујно, кроз отшкрину 
оје је услед те новости у њему настало, пође да се шири дуж целога Скопља.</p> <p>Чим је мало ј 
јач без хранитеља а сила <pb n="248" /> пође да плави земљу и да сеје невољу и зло.{S} Зацика н 
очео да се бележи праг свачије куће.{S} Пође народ у горе и планине да се склања испред непогод 
од прага до прага и од куће до куће.{S} Пође шапат најпре отуд, из чаршије, где пред начелством 
{S} Он се упиње, покушава да устане, да пође, да полети, да одговори својој дужности, да се ода 
па се на један мах трже и ободе коња да пође даље али у томе спази друмом из Слатине ордонанса  
S} А чим је стигао тамо, захтевао је да пође на фронт.{S} Морало му се учинити и кренуо је одах 
олун, данас је био и спреман и решен да пође и у последњем тренутку, попустио је под убедљивим  
b n="605" /> он се тврдоглаво опирао да пође из Призрена.</p> <p>— Нико не може да натера једно 
едан поштар, који је сутра рано хтео да пође с породицом, једновремено кад и страни посланици д 
 под овај кров, док не зазори, нек онда пође опет да га тражи.</p> <p>— А дотле? — писну несрет 
овићем, сад је баш тражи.</p> <p>Гомила пође да се растура.{S} После ових гласова свако је већ  
од Струмице извршити атентат на воз, па пође затим да саопшти путницима у купеу да на путу до С 
ет изађе и рече: „Ајде у име Божје!“ па пође напред а ми сви, жене и деца и по где који човек,  
а и натуче капу на незачешљану главу па пође кроз ноћ телеграфу да потражи Чачак те да распита  
 сузе а и мени се стегло грло.{S} После пође бабо и још неки пријатељи из Бачке, да се попнемо  
> <p>— Па шта је то тамо напред, што не пође неко?</p> <p>Најзад један наредник, који је пратио 
 да се све то што пре сврши, да што пре пође, да што пре напусти кућу у којој га је нешто већ п 
n="154" /> <p>И окрете се без збогом те пође негде.{S} Нисам ни знао тада да је он у ствари кре 
десницу управио да сможди непријатеља и пође путем величине и снаге народа својега; молили су с 
или окамењени.{S} Ускомеша се светина и пође на све стране да распитује, да се обавештава, да в 
 положаја.</p> <p>Капетан узјаха коња и пође предњим, истуреним деловима своје малобројне војск 
 онај први.</p> <p>Коњаник ободе коња и пође даље, пут Призрена, а ми настависмо пут забринути  
диже се, узе у наручје оно друго дете и пође.</p> <p>Ја хтедох да је уставим, али ме задржа она 
остати жив.</p> <p>Госпа затим измаче и пође да обилази дуги низ кревета, у којима су рањеници  
за даље укрцавање а затим се поздрави и пође у вагон.</p> <p>Да је тога тренутка, као што је би 
 службу Божју, па нас онда благослови и пође натраг у село и са њим она два домаћина што су нас 
123" /> се гомилици нашој не придружи и пође у корак уз мене једна тамна фигура под сурим шињел 
дана мора напустити Чачак, дану душом и пође да побере и покопа своје мртве који су покрили дру 
им, одмереним, лаким, као што оди сен и пође уском стазом, која од развала Светога Арханђела па 
аљева.</p> <p>Капетан се умири али ипак пође напоље јер, ма да отуд не може доћи непријатељ, ко 
али би се ретко ко одважио да тим путем пође.{S} Свет се забринуто ломио, распитивао се код меш 
 који Лабом слази из Куршумлије.{S} Њим пође све што из Ниша и Лесковца није могло раније желез 
азорени сан настави, и да се још једном пође путем историје, путем традиције, путем правде и пу 
ем дедом и под Карађорђем унуком.{S} Он пође у памети да прибира, да тражи: нема ли једног исто 
 тешком бригом осенчило чело.</p> <p>Он пође нагло из телеграфа и упути се тамо где је батерија 
емамо него један дан ода још, ако овако пође, па да сагледа <pb n="364" /> своје село и кућу, м 
адојицу одведоше кући, доконаше да село пође <pb n="249" /> у збег.{S} Да остану у селу старци, 
и забринуто одступише.{S} Ађутант одмах пође телефону и затражи хитну везу са Врховном Командом 
се спремим, па од недеље једног дана да пођем.</p> <p>Пред подне прешла сам једној познаници, г 
p> <p>Требала сам да намирим дете па да пођем за кола.{S} Кажу тешко их је наћи ал тражићу ипак 
ио искрено, из душе.{S} Дигла сам се да пођем.</p> <p>— Где је гробље?</p> <p>— Поћи ће један о 
 се у касарну.{S} Кад су ме опремали да пођем у Винковце а мајка само уздише и крије се по кући 
д у кола.</p> <p>Али нисам стигла ни да пођем од куће.{S} Већ од осам сати у јутру отпочела је  
.{S} Најзад сам увртила себи у главу да пођем у Скопље.{S} Видим многе рањенике тамо испраћају, 
Нисам смео да напуштам дужност па да им пођем у помоћ.{S} Сами су се помогли, не знам како!</p> 
ржати да не крену још ноћас даље.{S} Да пођемо бога ми!</p> <p>— А на коју страну? — запитаће о 
и? — запитасмо се ипак сви.</p> <p>— Да пођемо још који корак, ено тамо се пење друм, отуд ћемо 
овако до довече!</p> <p>— Море хајде да пођемо њивом, па да обиђемо.</p> <p>— Не можеш, блато ј 
аш дође до чега, склони се!{S} Тамо где пођемо ми, пођи и ти с дететом.{S} Склони се за време.. 
бити да вас пет шест који имате оружје, пођете још једно пет шест стотина метара напред да види 
а.</p> <p>Кад се наслушаш тих вести, ти пођеш кући да твојима који брижно седе под каквим сирот 
кад год у своје село.{S} Не пожали тад, пођи до мојих, распитај тамо за Лазиће.{S} Наћеш ваљда  
 а себи бранитеље.</p> <p>— Пођи, сине, пођи, склони се од несреће.{S} Краљ те зове па он ће ми 
чега, склони се!{S} Тамо где пођемо ми, пођи и ти с дететом.{S} Склони се за време...</p> <p>—  
ма хранитеље а себи бранитеље.</p> <p>— Пођи, сине, пођи, склони се од несреће.{S} Краљ те зове 
м још решио — вели онај други.</p> <p>— Пођи, брате, и ти на Чакор, распитао сам се, опет је бо 
етниче, што ти је варљива нада уждила и пођи даље у незнано, у недогледно, у бескрајње море бол 
то, не распитујући се ни о чему.</p> <p>Пођи, где хоћеш, зађи у који хоћеш сокачић па ћеш увек  
е вам то опростити, мртви ће чекати.{S} Пођите тамо у планине, подржите, прихватите оног ко пос 
ице, и прелива их материнском сузом.{S} Пођите најпре за живима, <pb n="667" /> мртви ће вам то 
авајте ме у овоме великоме тренутку.{S} Пођите напред са вером да ћу ја живети, јер морам живет 
ше.</p> <p>И нисам могла даље.</p> <p>— Пођите ви, добри људи — рекох им — ја не могу а ето и д 
орене футроле.{S} Вас двојица с пушкама пођите напред а ви остали овамо али не збијени у групу, 
ан од мојих људи да понесе ово дете, па пођите и ви с њим.{S} Оставите тамо у капели дете а ви  
и сви, жене и деца и по где који човек, пођосмо за њим.{S} Прођосмо још једном крај наше куће и 
и до тога да се није имало шта јести па пођосмо копати неко корење по планини те се њиме прихра 
е бити доцкан.</p> <p>Отворисмо врата и пођосмо свак на своју страну и не праштајући се и ако с 
гох ономе другу, те се ослони на мене и пођосмо у позадину.{S} Изведоше ме пред једног србијанс 
гађали у наше редове.{S} Скочисмо сви и пођосмо на јуриш.{S} Србијанци су нас дочекали на бајон 
а.{S} Кад дође на ред да се кренемо, ми пођосмо левом страном друма, на којој смо колико толико 
— Нисам... али, најзад, не мари!</p> <p>Пођосмо лаганим кораком, јер у том је већ и покрет допр 
ење друм, отуд ћемо боље видети!</p> <p>Пођосмо и успесмо се нешто мало.{S} Отуда још јасније с 
ко гомиле спавача, помажући се фењером, пођох одмах довикујући с врата:</p> <p>— Само да их вид 
кару даде ми нове наде и нове снаге.{S} Пођох са новом гомилом корачајући испред свих.{S} Журил 
и јасно се чуо бат гомиле из даљине.{S} Пођох тамо у сусрет.</p> <p>Приштина, која је до саме в 
ј старешина хлеб, као што је обећао.{S} Пођох да отворим врата, јер онај је и даље лупао.{S} От 
ам јуче, у суботу, да одем на гробље па пођох данас, да запалим свећу за мртве и за живе.{S} И  
 дигох лагано, не узнемирујући никога и пођох на горњи спрат, где је моја одаја била.{S} Када с 
тој, ко иде?“</p> <p>Претрнуо сам жив и пођох као злочинац, кријући се иза вагона, да се повлач 
аже да је глумац.</p> <pb n="156" /> <p>Пођох одмах тамо где ми је рекао а чух за собом како не 
 говорећи, не споразумевајући се, немо, пођоше и из наше куће да се крећу бегунци.{S} И, у једа 
лето.{S} Пуковници се дигоше са стола и пођоше за секретаром и момцима у једну малу собицу, врс 
дузе све да припреми за одмор.{S} Једни пођоше по сено и дрва, други узеше да стоварују каре, т 
 коље за које ће везати стоку а четврти пођоше до реке по воду, те да оперу топовске точкове и  
зовић.{S} За Нишем, Крушевцем и Скопљем пођоше слазити на Косово и сва околна места са Мораве и 
з Крушевца поче спуштати на југ.{S} Њим пођоше и канцеларије и команде и управе које су се дотл 
гомилице.{S} Многи не дочекаше ноћ него пођоше из Београда.{S} Ја не знам шта сам чекала, зашто 
то пре кретати.</p> <p>— Неки од јутрос пођоше натраг у Куршумлију.</p> <p>— Вратиће се! — вели 
де прича да је већ на српском земљишту, пођу само Вардаром на више, па би видели како би се сит 
Шта је то што је оне тамо определило да пођу једним возом а ове овамо другим?{S} Да ли би се мо 
ј сукоб ништа неће сметати да опет даље пођу; свака својим правцем, сем ако не утону у мраку и  
е, очекивао да ће Краљ наредити да каре пођу даље, чиме би он био оправдан.{S} Али Краљ не упот 
аја и дођеш кад год у своје село.{S} Не пожали тад, пођи до мојих, распитај тамо за Лазиће.{S}  
ко проговори реч или потражи што или се пожали да га боле леђа, ноге, крстине или само тешко уз 
>— Бацићу ја ствари и тако ми Бога нећу пожалити — вели очајно инжињер — али шта ћу с децом, че 
ице.{S} Обратих се њему да ми помогне и пожалих му се како мал нисам настрадао лутајући међ ваг 
 црни декор чини стране и залеђе слици, пожар овај изгледа као чаробни дворац из источњачких ба 
х се износе минарета и оголела дрва.{S} Пожар који је буктао изнад вароши, на једном узвишењу,  
ош и угушити, ако помоћ брзо стигне.{S} Пожар међутим напредује и тамо, где је до сад куљао дим 
се али не може доспети где је пошао.{S} Пожар се шири, пламен халовито граби све даље, прште вр 
и варош.</p> <p>Погледасмо сви тамо.{S} Пожар је сад изгледао још силнији, као гора у пламену о 
бе!</p> <p>— Кад ђенерал даје сигнал за пожар, онда значи да кров већ гори.</p> <p>— Лађа тоне. 
је оно тамо? — запитах га показујући на пожар изнад вароши.</p> <pb n="691" /> <p>— Крематорију 
ло.{S} Јасно се видело да је то некакав пожар који се ширио и у ширину и у висину, те је изглед 
енађено неочекиваном силом, као оно кад пожар на мах обухвати кућу па се становници њени спасав 
ледао као ватрена шума.</p> <p>— Оно је пожар! — узвикну неко међу нама гласно и проломи тишину 
ебо запалило.{S} Под светлошћу, коју је пожар расипао далеко око себе, указивала се у једној до 
а њих није настао крајњи моменат, да се пожар може још и угушити, ако помоћ брзо стигне.{S} Пож 
е/ видело се да је то пожар и то велики пожар.</p> <p>Тек смо сишли низ друм а почеше да нас на 
увала.{S} Кућу јој једнога дана захвати пожар који је врло брзо напредовао тако, да се једва он 
мо, колико да се приберемо, па ако онај пожар изнад вароши казује близину непријатељеву, ако су 
тацима спасенога рашчистити.{S} Огроман пожар, који је ноћас буктао изнад Пећи, гутао је државн 
у станице, па је после као поплава, као пожар, нагло хватала и распростирала се све даље, до на 
64" /> је пало вече/ видело се да је то пожар и то велики пожар.</p> <p>Тек смо сишли низ друм  
лом</head> <p>Сећам се једнога великога пожара, пре неколико година.{S} Горела је пространа и в 
а свечаност.{S} Под светлошћу огромнога пожара изнад Пећи, који је прождирао каре, лафете и сву 
бо се у даљини зажарило, ваљда са онога пожара на Дорћолу, те се догледала мрачна слика престон 
и се поновила и наметала цела ова слика пожара.{S} Под кровом, који је покривао нашу Отаџбину,  
 пут ватрогаску чету када се враћала са пожара.</p> <p>— Па и ако се враћала са пожара ипак је  
пожара.</p> <p>— Па и ако се враћала са пожара ипак је ту било некаквог реда.{S} А ово, шта је  
а које би се могао попети и склонити од пожара.</p> <p>Везани војник и даље ћути, гризе усне, п 
че са шестога спрата да би се спасао од пожара!</p> <p>Глад, која је раније само лебдела над на 
цано, све претрпано, као да је за време пожара извлачено и бацано на улицу.{S} У тим гомилама,  
зманевровала багрдански теснац и иде од Пожаревца правцем на Ћуприју.{S} Одмах је напустио бању 
се не спустисмо у пусте улице мртве али пожаром осветљене вароши, над којом већ почива поноћ.{S 
жас светине и пометња и све, све, као о пожару.{S} И најзад, онај страх којим се очекује сваког 
странама улица, под стрејама, као оно о пожару, начичкала се престрављена светина узневерена по 
ло.</p> <p>И узе ми казивати шта је све пождерао тај пламен.{S} Кола коморска и топовске каре,  
је а он је не поједе као човек, него је пождра, прогута је.{S} И од тада занеможе па ево сад гд 
ју смо били прилепили на ивици мангала, пождрао је пре времена пламен, који се од промаје кроз  
 све што се није могло понети, гутао је пождрвљиво ноћашњи пламен и све је прогутао.</p> <p>Лег 
се морало и даље одступати, од Ужица на Пожегу па у Ариље а одатле на Гучу.</p> <p>Официр оборе 
ђевић, када је изабрао царство небеско, пожелео да се причести пре но што погине.</p> <p>У дебе 
ема ватре да се огрејемо.{S} Но ко би и пожелео што боље, сад, после поноћи.{S} Попадаћемо овак 
 човечанских.{S} А зар је мајка и могла пожелети лепшега опела а зар је Богу могао бити дражи,  
о црквама нашим; гробови пале деце наше пожелеће сузу материнску; прагове ће кућне обујмити кор 
ански роб.{S} Паде ми на памет и бабо и пожелех баш, као никад, да ми је да се створим пред њег 
ву, Морави и Колубари пробирали зрна на пожњевеним њивама, осетише далеко отуд воњу крви и крен 
ик на коме српски народ врши увек обред пожртвовања свога?</p> <p>Поведен тим мислима, он зађе  
ма.{S} Ту је сазнао да ни величанствено пожртвовање српске војске ни њени надчовечански напори, 
фесора, ни учитеља који је јуначки и са пожртвовањем гинуо.{S} Оптужујем оне који су требали да 
 задојавала неколико покољења поносом и пожртвовањем.</p> <p>Скопље има другачи, велики и важан 
 нема више оно одвратно, студено лице и пожудни поглед тице грабљивице, као што га је имала онд 
, који се налазио међу својим пешацима, пожури ка топовима који су заћутали.{S} Он узе и сам, с 
 буде, да се самртник не мучи.</p> <p>— Пожури... треба пожурити!</p> <p>— Ево, ево, само још о 
ице све заједнички сачињавају.</p> <p>— Пожури... треба пожурити!... — шапће он, желећи да се с 
ко немило милује образе.{S} Рекох му да пожури <pb n="630" /> ако може, како би с вечери могли  
че да се колеба и пуковник то запази па пожури опет предњим редовима, који су стопу по стопу на 
арометру.{S} Чим попне гласом и лоптица пожури горе под вилицу а чим спусти и лоптица се нагло  
а коме је био, да потражи нов положај и пожури пешадији да са њоме искористи ову артиљеријску п 
њу заступале интересе споразумних сила, пожуриле су да и нама и својим владама објасне да су то 
њу заступале интересе споразумних сила, пожуриле су да нама и својим владама објасне да су и то 
сам и где седи, чак тамо на Камичку, те пожурим њој.{S} Затекла сам је, хвала Богу, код куће а  
Остају у Солуну! — одговора онај што је пожурио колима да би стигао пре но пешке.</p> <p>— Зар  
азио зидове зграде у којој је станица и пожурио тамо.{S} У чекаоници и у свима просторијама мал 
ртник не мучи.</p> <p>— Пожури... треба пожурити!</p> <p>— Ево, ево, само још ово ћебе или... н 
ки сачињавају.</p> <p>— Пожури... треба пожурити!... — шапће он, желећи да се све то што пре св 
 новчанога завода изађе опет на врата и позабави се дуже напољу.{S} Нисмо чули разговор који је 
све опомену те, пошто се свако још мало позабави да поправи ватру, поче један по један да се пр 
е.</p> <p>Уведосмо га у авлију и сви се позабависмо њиме.{S} Једне донеше врућу воду да му опер 
е угине?{S} О, колико је њих од нас већ позавидело овом гробу, ту, на домаку границе, на послед 
кар.</p> <p>У том се зачу негде далеко, позади нас, ужасна ларма, гласови су се надвикивали, ур 
мовима и перушкама над челом; на којима позади стоје два избријана пажа са белим перикама; пред 
Већ је пао у амбис један коњ тамо негде позади, пао је још један.{S} Веле да је овај последњи п 
андарм са пушком а са стране јаше два и позади још два оружана жандарма.{S} У колима, на доњем  
</p> <p>— Држи десно! — чу се од једном позади нас груб војнички глас и пуцањ бича.</p> <p>Нико 
рштају се; једни долазе отуд, далеко из позадине и напредују <pb n="434" /> кроз редове бегунац 
ко <pb n="79" /> је нешто било и у овој позадини, у Скопљу.{S} Док је кљун лађе већ тонуо, овам 
а, а не знају да се, недалеко у њиховој позадини, то свето знамење јунаштва ваља већ по блату и 
уби Бистрица у Дримове воде а у дубокој позадини, иза читавог низа планина, узноси Проклетија к 
 отуда одакле смо ми јутрос.{S} Тамо, у позадини, стигао је редове бегунаца какав рањеник са Ко 
 и, док је кљун лађе већ тонуо, овамо у позадини њеној још је свирао оркестар и не слутећи да ћ 
да се шири полако и постепено и овамо у позадину.{S} Нико отуд није слао поруке, ни гласника, н 
другу, те се ослони на мене и пођосмо у позадину.{S} Изведоше ме пред једног србијанског <pb n= 
а сред улице, не би ли један од другога позајмили топлоте.{S} Било их је који су легли са стоко 
могућност таквога резултата, војвода се позва и на последње извештаје Врховне Команде из Призре 
нављала једнако.{S} Он седе на кревет и позва ме руком себи.{S} Ја потрчах прозору али он скочи 
е у собу, окрете се за собом и погледом позва и остале из свите.{S} Окупише се сви око Краља.</ 
ши негда, кад сам после дугог растанка, позван стигао дома да загрлим мртву матер.</p> <p>Ту, и 
ића.{S} Војвода Степа осети и сам да је позван први да узме реч и он диже главу:</p> <pb n="709 
ио је стрпељиво свој крст, уверен да је позван и дужан носити га.{S} Остали министри ишли су та 
же друкче, ово је ратни суд! — осећа се позван полицијски чиновник да брани и даље ствар — Хоће 
 <p>— Пустите децу к мени! — рекао је и позвао малишане.</p> <pb n="288" /> <p>Његовоме бледоме 
огу.{S} Мислили су, војвода их је Мишић позвао јер је прибрао неке нове податке који би имали в 
грађанство упознати а којом ће наредбом позвати избеглице да одмах крећу на пут, како би олакша 
а јој се сва уваљала у блато.{S} Кад је позвах да се крећемо, она покуша да се дигне и радо при 
и настави даље — Поздрави их и реци им: поздрав вам од вашега Мирка...</p> <p>— Шта још да им к 
ји су још заостали.{S} То је био крвави поздрав браће Срба и Бугара на Вардару.</p> <p>У два и  
ши су отпоздравили непријатељев пушчани поздрав али, према наредби пуковниковој, са извесном уз 
зиће.{S} Наћеш ваљда кога, па однеси им поздрав од мене.{S} Имам мајку и две сестре, имам и вер 
исан крупним црвеним словима, недовршен поздрав савезницима: „<foreign xml:lang="fr">Vives les  
мо, један мимо другог, измењујући место поздрава погледе и наставља сваки даље пут за својом бр 
ру; тако и ратник, после првих пушчаних поздрава са непријатељем предосећа хоће ли бити борбе и 
и је било тихо и могли смо, сем обичних поздрава ових пролазника, неузнемирено разговарати о ве 
доше равнодушни, навикнути већ на такве поздраве.{S} По свршеним наредбама капетан крете међу в 
 мирно и одмерено одговарају на пушчане поздраве са непријатељске стране.{S} Ни непријатељ још  
 ти хајде.{S} Па немој само да навириш, поздрави се лепо са својима и проговори.{S} Отуд, од тв 
е на очи, те их обриса и настави даље — Поздрави их и реци им: поздрав вам од вашега Мирка...</ 
има пукова за даље укрцавање а затим се поздрави и пође у вагон.</p> <p>Да је тога тренутка, ка 
>Ма да их је, приликом овога разговора, поздравило неколико пушчаних зрна, која им прохујаше <p 
{S} Нећу седети, само да навирим, да се поздравим, па ето ме!</p> <pb n="366" /> <p>— Е кад је  
Турци сутра мичу из села.{S} Али, вели, поздравио попа и кнез и остали домаћини, да ми останемо 
шао на своме месту а командант батаљона поздравио је ђенерала и рапортирао му, да је батаљон по 
ав ток догађаја.</p> <p>Ђенерал Бају се поздравио и пошао да уђе у свој вагон а официр, команда 
Облаци се разгонили, сунце је грануло и поздравио га је најпре један па два а затим читав хор т 
ујте ме, крилати!{S} Кад стигнете тамо, поздравите Јевропу.{S} Реците нека не жури, добро је на 
 ноћу, нека је и у саму зору, морамо их поздравити.{S} Морамо то!</p> <p>И одмах се донесе одлу 
олео да изнесеш главу, да одеш тамо, да поздравиш...</p> <pb n="650" /> <p>Послушао сам га и ет 
слухну крик јејине која из камене дупље поздравља поноћ; ослухну тајанствени разговор ноћи који 
ењу, попуштају, пуцају и дивљачки арлук поздравља близину плена.{S} Још један напор, још <pb n= 
38" /> прозорима, кроз које Величанство поздравља светину која му аплаудира и кликће.{S} Та кол 
мало час, већ дигнуте главе.{S} Људи се поздрављају међу собом, рукују се, питају се и сабирају 
зела је људе; другаче се срећу, другаче поздрављају, другаче разговарају.{S} Један виши чиновни 
е? — вели и доноси леву руку до шајкаче поздрављајући ме.</p> <p>— Не боме, али се немојте чуди 
зиместанске узвишице, грували су топови поздрављајући долазак првога српскога Краља у Милутинов 
и осмеха, који нада исписује на уснама, поздрављала их.</p> <p>— Но хвала Богу, сад ћу мирније  
70" /> штапићем из сна пробуђена варош, поздрављала оне од којих је очекивала свој спас.</p> <p 
с сретао улицама забринуте, ведро су се поздрављали и живо разговарали.</p> <p>— То би све било 
окретао се лево и десно и машући руком, поздрављао:</p> <p>— Збогом, децо!{S} Збогом!</p> <pb n 
кроз тај тужни шпалир избеглога народа, поздрављен саучешћем које ће и он тако дубоко осећати п 
у црвеним, крупним словима, да исписује поздравни усклик савезницима.</p> </div> <pb n="53" />  
, када су се почели пред вече, на његов позив, збирати у војводину канцеларију.</p> <p>Та канце 
2" /> о грчкој мобилизацији и тумачи се позив грчким поданицима, који је овдашњи грчки консул о 
оме војнику има оца, да хладан војнички позив није у њему угасио топлину родитељских осећаја, д 
!“ ја ћу полумртав поверовати да се тај позив и мене тиче, напрегнућу се, дићи се, кренути и ка 
гну на велики и светао посао, кад чујем позив богиње уметности: „На посао, на рад!“ ја ћу полум 
ад је пао мрак, диже их понован и хитан позив војводе Мишића да се, пре но што би својим трупам 
ештај Команданта Шумадијске Дивизије I. позива, којим јавља да је непријатељ напао Тимочку Диви 
вештај команданта Моравске Дивизије II. позива, да још у току данашњега дана мора напустити Ђак 
е непријатељ напао Тимочку Дивизију II. позива и да се XIII. пук повлачи у нереду.</p> <p>Када  
з трећега позива, остатке онога трећега позива, који је онако славно изгинуо, бранећи одступање 
наести пук, шумадијске дивизије трећега позива, који је био на Железнику те потиснут, јер је и  
 да крећемо праћени старцима из трећега позива.</p> <p>— Мене тешко нешто заболе у души и поче  
ољством на неколико старчића из трећега позива, остатке онога трећега позива, који је онако сла 
рдица? — запита један чичица из трећега позива, коме при помену овога имена прелете на мах тама 
вици.{S} Посматрајући старце из трећега позива како гегуцају каљавим друмом, капетан поуми у је 
а слутио.</p> <p>— Ми, Седми пук првога позива.</p> <p>— Цео пук? — понови капетан сав срећан ј 
 некуд један полуескадрон коњице трећег позива, са резервним капетаном као командиром.{S} Капет 
 закрчен бегунцима и старцима из трећег позива, који су се распрштали <pb n="185" /> још испред 
друма полегли по земљи старци из трећег позива и оно војника, што су их патроле јуче прибрале;  
ших двадесет батаљона, али десет трећег позива.</p> <p>— А зашто ви везујете за пад Београда до 
ву фигуру команданта седмога пука првог позива.{S} Кад приђе још ближе, виде да се није превари 
еном писаљком подвукао место на које се позива.</p> <p>— Колико је мени позната наредба — додад 
аде тишина коју најзад прекиде домаћица позивајући децу к себи.{S} Краљ их није више задржавао, 
 — прекиде ме поднаредник — и ви се сад позивате на један, изузетан, пример.</p> <p>— Па ми и н 
што!{S} Дете је, није криво! — резонује позивац. — Бога ми, велим, сутра кад почне борба и да и 
 се мало раскрави и ослободи те проседи позивац узе да ми говори:</p> <p>— Што су те, бре, посл 
едниче, парче хлеба? пита један проседи позивац. — Биће да је гладан?</p> <p>— Дај му!</p> <p>— 
p>И код тих речи, не обзирући се на све позиве начелникове, оде и затвори врата за собом а мали 
 можда је и погинуо.{S} Био је у трећем позиву, у шестом пуку, тај се пук тукао на Мишару, посл 
е војске.{S} Наши су се ратом прекаљени позивци, са родитељским сажалењем осмехнули када су саг 
 као да се, потиснут, сад дочепао бољих позиција но што их је мало пре имао а батерија још ћути 
ф.</p> <p>То је била свега једна пољска позицијска батерија Дринске Дивизије која стиже отуд са 
челнику штаба, да се, са једном пољском позицијском батеријом Дринске Дивизије, налазим на Слат 
ла осећај, сваки осећај бол а сваки бол позледа још свеже и незасушене ране.</p> <p>Дуго смо иш 
понављање не позлеђује болове?</p> <p>— Позлеђује их, али ја имам потребу да их позлеђујем.{S}  
и.</p> <p>— Зар вам њихово понављање не позлеђује болове?</p> <p>— Позлеђује их, али ја имам по 
Позлеђује их, али ја имам потребу да их позлеђујем.{S} Мене одржава то непрестано дражење, то н 
ује.{S} Загледа добро и кад у војницима позна своје, српске војнике, она се преобрази изненађењ 
азити, треба је изравнати да се траг не позна, да непријатељ не нађе српске топове.</p> <p>Поно 
ња, без топлине, те им утеха студена ко позна јесен.</p> <p>— Умири се, можда ће доћи, можда ће 
ионирским четама, може што помоћи; али, познавајући те путеве, ја сам већ сад уверен у негатива 
е, сетила сам се једне старице, која је познавала мајку и која је окупала кад је умрла.{S} Знал 
по друму из ране на слепоочњачи, још се познавала, није ју испрала ни она силна киша, што значи 
ојединаца и читавих породица које су га познавале, опкаљале су га, заустављале му коња и сузним 
едонији.{S} Стари четник, којега сам ја познавао из доба његових јуначких подвига, када се крва 
теља које сам по имену ја већ по одавно познавао, један младић од двадесетак година у војничком 
 запита војвода, који је капетана лично познавао и знао га из бораба, које су се 1914. године в 
друмом.{S} Кад се приближи мало гомили, познаде он међу официрима уочљиву фигуру команданта сед 
ега текну нешто, али кад понова загледа познаде по броју људи да се то његова извидница враћа т 
 гомила из његовог устезања и снебивања познаде истину и то га нагна да јој је призна.</p> <p>— 
и Мицу Зуавку и Мицу Сенегалку.{S} Деца познадоше коње и кликнуше:</p> <p>— Гле, мама, наш Гвоз 
ухватити у србијанскоме оделу па ако те познаду, обесиће те а овако, затећи ће те као заробљени 
срце нарасте.{S} Ту је, у својој земљи, познаје сваки камен, познаје сваки трн.{S} Иде, иде нап 
е, у својој земљи, познаје сваки камен, познаје сваки трн.{S} Иде, иде напред а упро поглед там 
вара одлука.{S} Његова околина, која га познаје, знала је врло добро, да се после тих речи не м 
ли, не може се преварити у фактима која познаје.{S} У осталом, ни савезници неће изостати у изв 
 са канаринком.{S} Нико их из гомиле не познаје и пролазе без примедбе, сем што, их прати гласа 
ући ништа.{S} Ту и мештанин, који се не познаје с људима, али све прати погледом, не би ли са т 
у.{S} Јабука нагрижена мало и на њој се познаје траг ситних дечијих зубића.{S} Носила је ваљда  
То су Французи.{S} Запитајте кога, који познаје прилике у њих, па ћете чути да у њиховим бојним 
1" /> <p>— Како да није! — настави он — Познајем ја Моравце!{S} За три дана ћемо се вратити у С 
овода нагађањима и тумачењима.</p> <p>— Познајем их, то је породица начелника те и те армије.</ 
> <p>— Познајеш ли ту жену?</p> <p>— Не познајем је!</p> <p>— Где је та жена?</p> <pb n="492" / 
ликара и десет хиљада глумаца.{S} Ја не познајем ту земљу, али ево на памет тврдим да и у њој,  
у опасност од непријатеља којега још не познајемо.{S} И они су се вратили у кућу и остали да са 
 а ја...</p> <pb n="593" /> <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила!</ 
сузама говорећи о томе.</p> <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила! — 
клим гласом прошапта:</p> <p>— Ви ме не познајете?</p> <p>— Не! — рекох.</p> <p>— Па ипак сте т 
колико и себи.</p> <p>— Јесте, ал ви се познајете међу собом а ја...</p> <pb n="593" /> <p>— Св 
ла?</p> <p>— Тамо, на станици.</p> <p>— Познајеш ли ту жену?</p> <p>— Не познајем је!</p> <p>—  
 пала, све затворено, све погашено а не познају варош, нити знају кога би припитали.</p> <p>На  
је прекрилила друм.{S} Стари војници би познали свога Краља и склањали би се с друма, а маса мл 
је, који се прикрио, али нисам могла да познам ко је, јер му кроз кључаницу нисам могла да сагл 
 Ја у све то не верујем! — тврдио ми је познаник који ми је ова пророчанства препричао — а Ви?< 
 Шта ли решавају?</p> <p>— Шта? — учини познаник и узнесе рамена — решавају извесно да се не мо 
апуштати? — запита још једном мој ноћни познаник.</p> <p>— Мислим! — процедих ја непоуздано кро 
олом.{S} Срећом млади официр био је мој познаник, један од оних младих и интелигентних људи кој 
.</p> <p>— Шта ћу — правдао ми се један познаник — премишљао сам свакојако, па опет сам нашао д 
— Верујте ми, пријатељу — вели ми један познаник — имам гвоздене живце.{S} Претурио сам тешке б 
завоју.{S} Пришао ми је као знанац, као познаник.</p> <p>— Ви ме се не сећате? — вели и доноси  
би ли дошао до командира који му је био познаник и сазнао штогод ближе о томе, зашто се батериј 
е каже.</p> <p>Срео сам једнога таквога познаника, којега сам још у Приштини виђао и нисам га п 
пла око њих, срео сам и једнога старога познаника.{S} Био је то онај виши чиновник са скопљанск 
е без мужева, потрчале су у родбину и у познаника да се пропитују.{S} Једни су јурили у начелст 
е нове добеглице у којима сретају своје познанике, пријатеље и рођаке.{S} Они што придолазе, пр 
ме да се обратим.{S} Срела сам на улици познанике и другове мога мужа и они ме упутише, те сутр 
о у онај вагон зато што је тамо затекао познанике с којима му је лакше путовати и на путу се по 
ем.</p> <p>Пред подне прешла сам једној познаници, госпођи која седи у истој кући из авлије, да 
 још возови стајали, повела разговор са познаницом, која седи на једноме дењку у последњем ваго 
ега сам још у Приштини виђао и нисам га познао — оседео је.{S} За месец дана од кад се нисмо ви 
ите, немојте оштетити даску да се не би познао траг! — додаде један од пуковника.</p> <p>— И не 
раљевског Позоришта из Београда.</p> <p>Познао ме је али није имао снаге да говори.{S} Једва се 
утра ономе, заиграло срце кад би спазио познат друм, познату шуму, познату стазу, познато дрво. 
ник што седи на колима изгледа ми нешто познат.{S} Ово ће Бог и душа бити архива Врховне Команд 
које се позива.</p> <p>— Колико је мени позната наредба — додаде војвода Степа — та се слобода  
 напред, све напред.{S} И већ догледамо позната места познате путеве, познате њиве.{S} Мало мал 
догледамо позната места познате путеве, познате њиве.{S} Мало мало па по неко узвикне: „Ено њив 
апред.{S} И већ догледамо позната места познате путеве, познате њиве.{S} Мало мало па по неко у 
 аутомобилу три женске, изгледа све три познате гомили: једна продавачица дувана о којој се у Б 
 али радосна лица, нисам је чисто могла познати.{S} Уђе, па кад затвори врата за собом а она ме 
Према последњим извештајима, који су ми познати, и код Београда су већ пребачене непријатељске  
ао.{S} Доведен је из Београда један наш познати уметник — као војни обвезник — да за будући рат 
е, без намере и без израза.{S} Не можеш познати дојучерашњега пријатеља док ти се не каже.</p>  
знат друм, познату шуму, познату стазу, познато дрво.{S} Тамо на крају стазе те, иза оне шумице 
ућу и опет остајем и то овде, где никог познатог немам! — Одлучује се онај отац што неколико да 
а их замолим!</p> <p>Срео сам и једнога познатога професора, за којега знам да никад није обило 
аиграло срце кад би спазио познат друм, познату шуму, познату стазу, познато дрво.{S} Тамо на к 
ад би спазио познат друм, познату шуму, познату стазу, познато дрво.{S} Тамо на крају стазе те, 
да нађем још кога.{S} Чула сам за једну познату ми породицу да одлази у неко село.{S} Отићи ћу  
чини, да сам опазио тамо усамљену једну познату ми слику.{S} Дигох се од ватре да видим је ли т 
јих му већ шикће крв.{S} Не можеш да га познаш, лице му се сасвим унаказило, по челу му се испи 
} То је стари турски, најпре валијски а позније мутесарифски конак у врху Призрена.{S} У ту згр 
лике државе или смо је требали оставити познијим, здравијим поколењима? — јаукну млади Краљевић 
о је пуних петнаест а мезимче родило се позно, врло позно.{S} Зато нам је ваљда и било тако дра 
етнаест а мезимче родило се позно, врло позно.{S} Зато нам је ваљда и било тако драго.</p> <p>У 
Па добро, дозволите ми да се и ја на њу позовем.{S} Распитајте се, па ћете чути, колико је гене 
т, да вас у овако једном озбиљном часу, позовемо на договор.</p> <p>Његов је глас задрхтао и у  
весте о промени директиве у повлачењу и позову да и они одмах дођу у Скадар, седница се — после 
стражари у планину по зимзелено грање а позоришни сликар разапео је на патос бело платно и отпо 
 бомбе у руке и онда онај први вод кроз позоришну улицу а онај од „Рускога цара“ поред Управе ф 
је био Миодраг Бековић, члан Краљевског Позоришта из Београда.</p> <p>Познао ме је али није има 
 варош; хитно се зидала зграда народног позоришта како би већ половином октобра могле отпочети  
ац па сипају ватру.{S} Ја сам остао код позоришта и сишао сам полако, крај зидова, заклањајући  
а тамо до палилулске основне школе и до Позоришта, али ми смо овде мало заклоњени.</p> <p>У том 
аше из шанчева.{S} Ја кад сам измако до Позоришта, они су већ били у Душановој улици.</p> <p>—  
 породица, која се виђа о премијерама у позоришту, у чијим салонима господаре Шопен, Григ и Чај 
лим 5. октобра, када је та станица била позорница најжалоснијих слика.{S} Отада ми је њена слик 
ка у далеку прошлост, прошлост којој је позорница био баш овај део земље Србијине, на коме се и 
а сам такве сцене гледала намештене, на позорници, па и тада ме је, у пријатноме седишту, увек  
шта брзо као оно црно порозно платно на позорници што ти погледу отима и удаљава предмете над к 
унакове; из мача, који му о бедру виси, поиспадали бисери и драго камење а дупље у којима су по 
ну начелник из Гилана.{S} И свака таква појава и сваки покрет даје материјала широким претпоста 
ка.</p> <p>За време тишине, коју је ова појава изазвала, он се био поново занео, поведен мишљу  
уго на једном предмету.{S} Најмања нова појава, коју би неко запазио, скреће и одводи одмах раз 
 мајка, није се њој поткрала тако драга појава, која тако лепо допуњава материнске снове.{S} Св 
оље то самоодрицање било је све општија појава и јасно се опажало на људима како се предају без 
 обзире али, ви морате помишљати да има појава које изгледају могуће а у ствари су немогуће.{S} 
има је била довољна и најобичнија ситна појава па да из ње испредају дуге и стоструке комбинаци 
е за часак блеснуло, као једна тренутна појава, као један покушај да се приберемо и охрабримо.{ 
која је догорела пала с неба, у нама та појава изазва исто осећање као у морнара, који су се бу 
ма?{S} У великој тузи то није непозната појава; онај који пати, жели што више болова који га др 
ише онај Краљ од прошле године, чија је појава у војсци на беломе коњу, оваплоћавала у народном 
растргну.{S} Што дубље у планину, та је појава све чешћа; мртви људи и мртви коњи све чешће кит 
о.</p> <p>Под утиском догађаја, слика и појава које су ова три дана минуле крај мене, лежећи не 
{S} Отресао сам се упоређења ових двеју појава, које чак и немају довољно сличности за упоређењ 
те, чак пристајем уз вас у осуди ружних појава, <pb n="332" /> као и у томе да је требало водит 
 остаје будан и одржава везу са спољним појавама.{S} Спавао сам али сам чуо и стоку како негде  
} Бележио сам, опажао и саосећао само у појавама које су се збивале око мене или допрле до мене 
, стигао у Приштину?{S} Гомила из сваке појаве на свој начин извлачи конзеквенце и тумачења, ве 
лањао гдегод, да не видим ни те жалосне појаве, о којима се води реч, да не слушам ни те разгов 
је ништа, постала је апатична и нема те појаве која би код ње могла изазвати какав нарочити ути 
 даље без узбуђења, навикнути већ на те појаве, које ће све чешће и чешће бивати што даље идемо 
о упорно свако песимистичко тумачење те појаве.{S} Они међу нама, који су имали каквих веза са  
уте, упорно ћуте и само погледима прате појаве и погледима <pb n="140" /> размењују мисли.{S} И 
вка, све се више губио интерес за опште појаве и све се више истицала себичност.{S} Нико више н 
их могла оправдати нити ублажити ругобу појаве.{S} Паде ми само, у томе тренутку, на памет да м 
и се и не осврћући се.{S} Па ипак наиђу појаве које су кадре скренути пажњу гомиле.</p> <p>На ш 
е хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови са заставама које носе спас ономе што је 
е хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови, на којима ће се вити застава која означ 
м таком месту, где су се уставиле каре, појави се ратни сликар са фотографским апаратом и упери 
е стигоше у Блаце наиђе нова невоља.{S} Појави се командир, под чијом је командом колона којој  
арство бајака, јер на његовим се уснама појави развучени осмех задовољства, осећајући ваљда да  
да прођу по две и три деценије па да се појави један сликарски таленат и, — извините што овако  
е та врата лагано отворише и на њима се појави један млад човек, којега он с врата дочека питањ 
али.{S} У том је и киша престала, па се појави међу свима намера да крећемо даље.{S} Боље је ве 
један бригом успавани град, оживе све и појави се на улици озарена лица, као оно новембарских д 
удити неко побожно поштовање према овој појави и у колико сам је више сретао успут, у толико је 
ињу ове казивати своје утиске о немилој појави.</p> <p>— Ја не знам само, зашто се с тим паради 
прилику да се разаберем о једној чудној појави, коју сам већ одавно запазио пред нама и убрзао  
 се, и из мрачне дубине која се под њом појави, поче се узносити над гомилом развала прозрачна  
ко време промиче.</p> <p>У том се Бојко појави на капији крај вратница и сви гракнуше.</p> <p>А 
на његовом лицу не измени нити се у оку појави сажаљење према мени.{S} Тад ја добих нове снаге, 
S} Када <pb n="443" /> се сада, у ноћи, појавила у дворишту, обвијена црнином, изгледала ми је  
 зна ни ко је ни одакле је, ни чија је; појавила се једнога дана на београдској калдрми носећи  
ји, не бави тим мислима или се преда њ’ појавила она авет, Усуд, која се све јасније помаља из  
о крова.{S} Најпре се у доњим оделењима појавила ватра и дим је кроз разбијен прозор почео да к 
ратовима, удаљени од места где се ватра појавила, веровали су још увек да за њих није настао кр 
 магле као из какве заседе на један пут појавила.</p> <p>Свет се већ преплашио и почео да збира 
о мирно али, око једнога сата по подне, појавио се један аероплан над Београдом и почео је да ш 
pb n="531" /> су звона у Охриду и Пећи; појавио се Марков буздован са морскога дна под Драчем а 
 с времена на време, топовски пуцњи.{S} Појавио се и један непријатељски аероплан а затим још ј 
илу и час застао на једној страни па се појавио на другој, ближе или даље од нас.{S} Припуца и  
ли и лак, провукао би се измеђ редова и појавио се <pb n="360" /> напред!{S} И увек се смешио,  
 које је претило да се зацари у Скопљу, појавити се из својих јазбина као звер за време глади.{ 
ке Круне! — а на његовим се трепавицама појавише две сузе.</p> <p>— Да! — додаде други, са рези 
наде полегали.{S} На свима се прозорима појавише светиљке, лампе и свеће, које голе руке почеше 
трнуше; они што су вирили на капиџицима појавише се на улици и почеше, онако необучени, да се з 
рвав злочин?</p> <p>У Краљевим се очима појавише сузе а у грлу задрхта реч:</p> <p>— Гледајте м 
, нагло и готово једновремено прозори и појавише се гомиле чупавих глава оних који су мало пре  
 тренутцима уласка непријатељске војске појављивати се.{S} На једној кућици већ виси бели барја 
најпре главе, па ноге и руке а затим се појављује човек, један, два, три, четири и пет, и на зе 
рина, која се час губи међу камење, час појављује на окукама.{S} Стаза ова иде изнад провалије, 
 сан који би им разгонио страх из душе, појављују се из мрака два светла ока, те деца радознало 
а.</p> <p>А иза тога низа државних кола појављују се опет све оне слике које смо видели кад је  
х периферијских улица, већ почињу да се појављују, усијаних очију као у гладне звери, мрачни ти 
којих свака својим путем одступа а пред појавом непријатеља све се то збира, образује војску и  
а смо чак превиђали или бар потцењивали појаву густих облака који су се почели збирати на исток 
 Они посматрају сваку, па и најсуровију појаву, са равнодушношћу и изразом који као да казује д 
лекар, навикнут да поуздано сазна сваку појаву пре но што утврди стање болести.</p> <p>— Ко је  
, иза задњих стубова, спазих једну црну појаву.{S} Нисмо дакле били сами, ја и моја породица, б 
бина је за нас била тако чист и узвишен појам, да смо је ми са идолопоклоничком преданошћу зами 
миреној пучини, не би ли догледао какав појас за спасавање.{S} И, навикнути множином догађаја и 
 коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и коњићи о 
 коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и мали коњ 
ај ових промичу жене, укаљане блатом до појаса, деца увијена у крпе, војници без пушака, без ра 
а бојажљиво колу и кад су забола руке у појасе девојачке осетила како им горе прсти који се дот 
 и сишао с коња да се одмори на ногама, појаха га понова, сатера у шанац па шанцем потера напре 
 <l>Као сури по небу облаци.</l> <l>Цар појаха голема лабуда</l> <l>Пред царем је млади барјакт 
> <l>Дивна браћа и дивни јунаци,</l> <l>Појахали коње од мегдана,</l> <l>Не би реко на коњима ј 
рећи старац, Министар Председник Пашић, појахао би по где кад коња, али је ишао такође радије п 
оје ствари?</p> <p>Да узбуђење још више појача, просу се кроз варош и вест да ђенерал сутра ују 
 фијакеру.{S} Да ту одвратност још више појача приђе гомили једна угледна госпођа београдска, ж 
на пада!</p> <p>И да ту мисао подвуче и појача, он пружи прст на једну забачену уличицу, где се 
 господине, што Бугари у овоме тренутку појачавају новим јединицама овај фронт на Гилану.{S} Ка 
 онда се не одвајају тако лако снаге за појачање овога фронта.{S} Је ли вам то јасно?</p> <p>—  
ране, па се морамо задржати да сачекамо појачање.{S} А и добро нам дошло мало одмора.{S} Нису н 
мати.{S} Ми смо у тако јаком и одличном појачању фронта, који нас је бранио, гледали спас свега 
 по пећини и изгледа ти као да уз гусле поје.{S} Још нам је попа казао и неколико топлих речи.{ 
ма и спрема се за полазак.{S} Волови се поје, коњи се самаре, кола се товаре.{S} Они, који су с 
 пешкирић па једе сир и хлеб и пуца.{S} Поједе залогај па узме пушку и испали је.</p> <p>— Руча 
у дадох на подне комад проје а он је не поједе као човек, него је пождра, прогута је.{S} И од т 
подрже.{S} Стока сва поклана, храна сва поједена, преобука сва однета али, опет, кућа ту и све  
е дао залогај хлеба па склони се негде, поједи га да те нико не види!</p> <p>— Ама зар?... — за 
код Домороваца.{S} На том су делу карте поједина места нервозно подвлачена по два и три пута, п 
} Ипак сам сутра дан забележио датуме и поједина места.{S} Из тих мојих бележака и из памћења,  
сам?</p> <p>А у истини је тако било.{S} Појединац је пропадао, те су се и непознати људи на ово 
пе разговарале о утисцима које је сваки појединац понео са овога воза.{S} Могло се говорити сам 
="732" /> Одатле даље настају трагедије појединаца, од којих свака за се заслужује по једну ово 
 више обавија, све више се губе контуре појединаца и сад већ изгледамо као тамна, једноставна м 
овне Команде а ја говорим о доброј вољи појединаца из Врховне Команде.{S} Зар ви не видите да с 
 других места, а међу овима велики број појединаца и читавих породица које су га познавале, опк 
 поједини путеви такви, да би се морало појединачно ићи.</p> <p>— То онда значи — запитаће пред 
 нервозно подвлачена по два и три пута, поједине коте обележене малим црвеним кругом и, линије  
 свакога, не би ли што више сазнали.{S} Поједине од ових група што крећу улицом, иду оборене гл 
има, из којих је чуо ову важну вест.{S} Поједине гомилице чак се упутиле арнаутским махалама да 
лази у буру и гнев и из дерњаве се само поједине речи чују:</p> <p>— Ама ја бих њему... (додата 
це где је начелство, сливају се затим у поједине кафане, где су већ стигле на продају и новине  
м што нису они чули и да прокоментаришу поједине вести.{S} Тако побране са разних извора, сређе 
чију да прочита одговор и савет.</p> <p>Поједине породице, које су се већ до Приштине напатиле  
тако да се цела соба рањеника узнемири: поједини дигоше главу испод ћебета, други прогунђаше не 
е, ћебад, огледала па чак и корсети.{S} Поједини артикли и држе се још на цени али други иду у  
 чули до сад ништа.{S} Почеше сад већ и поједини прозори да се осветљавају, почеше људи и да се 
 већ воде полугласно, више шапатом, јер поједини су заспали и тамо из дубине штале чује се хрка 
 капијом велико двориште, у које су већ поједини утерали кола.{S} Десно иза капије пространа зг 
 цела једним правцем да одступа, јер су поједини путеви такви, да би се морало појединачно ићи. 
то та нам помоћ од Европе треба!</p> <p>Поједини, којима није било довољно само толико вести, к 
ени, јер су их Турци много куповали.{S} Појединим стварима је чак и расла цена; тако на пример  
ињу се већ пузати и људи и стока.{S} На појединим опасним окукама, под којима су провалије, коњ 
ски држе према српској војсци, те је на појединим местима било и пушкарања.</p> <p>Један међ на 
у већ је отпочела, непријатељ је већ на појединим местима успео да пребаци мања одељења преко р 
{S} Тако и на другим местима, тако и по појединим авлијама, школској, црквеној, ханској и где г 
вакој четици додељен по један; показано појединима, који су тад први пут узели пушку у руке как 
а се крај ватара испаравају.</p> <p>Код појединих ватара већ крчка мањерка, крај других се пече 
ничка кола представљају залутале делове појединих команда, измешане, без реда, растурене тако д 
>Сав тај материјал и још неке извештаје појединих команданата, проучавао је све до мрака војвод 
а тога великога брода.</p> <p>Има чак и појединих детаља у катастрофи „Титаника“ који ову сличн 
 не допрети и до саме владе, односно до појединих министара, али ни на једној седници није о њи 
нцима, о њиховим зверствима, о страдању појединих села и породица.</p> <p>Ја такође нисам могао 
Затим нам је дечко причао и многе друге појединости.</p> <p>— Много рањених и мртвих — вели — н 
, доставе, извештаји, телеграми и друге појединости, до којих је војвода од подне до пред вече  
ковник предвиђао.{S} Допрле су до нас и појединости о крвавим уличним борбама, које су се 24-ог 
бухватала и светину и ако непосвећену у појединости, које су влади погоршавале бригу.</p> <p>За 
не.</p> <p>И најзад се креће.{S} Најпре појединце, по један човек или по једна кола, па онда гр 
а зора.{S} Није још цео збег кренуо али појединци већ промичу друмом и грабе Призрену. <pb n="5 
је била тако страшна док се она само на појединцима сагледала, она је изазвала у нама праву гро 
апуштају обичан дневни језик и залазе у појезију.</p> <p>— Ја нисам само то једно дете изгубила 
а, уверили се веле да нема рђавих људи, појели све што се може појести па сад нема ни за њих ни 
ема рђавих људи, појели све што се може појести па сад нема ни за њих ни за сиротињу хране те к 
Мораве?{S} То значи да војвода Мишић ни појма нема да је непријатељ изманеврисао клисуру Овчара 
аха, који још не <pb n="488" /> могу да појме да су живи, јер до мало час били су помирени са с 
што је изашло из гроба, не уме чисто да појми светлост дана; личио ми је на огромни мравињак, к 
на и грозницом успламтелих очију.{S} Он појми да је Краљ понова у тешкој моралној кризи и, како 
сломљенога Краља; нико од оних, који су појмили величину болова који у овоме часу раздиру душу  
х јој.</p> <p>Тек кад сам ближе пришао, појмио сам шта ју је заковало за то место на коме је.{S 
с као изненађени и ако нико од нас није појмио колико је то, сем најстаријега који, да би показ 
изненађени и ако нико од нас није јасно појмио шта су то Турци.</p> <p>— А шта су то Турци? — з 
оди и ороди са оружјем својим, тај може појмити жалост његову када се мора са тим оружјем и на  
уче чопор вукова слазећи у дољу, и тада појури улицом бујица и дере као прљав поток који после  
ништа но само ману руком и ја необувена појурих као без душе за њом на улицу.{S} О, Боже, како  
ту светиљку жеже његова мајка да му пут покаже и управљао је чун свој ка њој, знајући да тако п 
p>— Ја ћу у планину, ево право овако! — показа један на оне тамне масе спојене са небом. — Сам  
 сену гневом и мржњом, он диже руку и — показа ми врата.{S} Цикнула сам тако да се цела соба ра 
з Патријаршије.</p> <p>— Био сам тамо — показа ми руком цркву — помолио сам се Богу, припалио с 
>— Ево овде, ако хоћете да седнете! — и показа-један поваљен џак крај зида.</p> <p>Прескочих не 
p> <p>— Ето, та колиба! — одговори он и показа ми главом једну колибу од дасака, коју је општин 
ићу се.{S} Спремио сам се већ!</p> <p>И показа ми под јастуком дршку од револвера.</p> <p>Погле 
војником, који носи воду и он ми главом показа страну, где је извор.{S} Спустих се стазом кроз  
дође најзад кмет.{S} Начелник му главом показа мртво невинашце, које је лежало на столу лица по 
</p> <p>— А отуд, из Куршумлије? — и он показа главом тамо, у правцу рудникових огранака.</p> < 
љем, ено онде, видиш онде, — и професор показа на газибабску узвишицу која пресеца скопско поље 
 ни друго питање није разумео, трећи му показа дуван и понуди.{S} Дечко ману главом одбијајући  
ртове и свакој четици додељен по један; показано појединима, који су тад први пут узели пушку у 
ина и дешава се у једном народу који је показао више но ма који, да уме ценити културне раденик 
ико је то, сем најстаријега који, да би показао разумевање у цифрама, узе на прсте да одброји ш 
само да одрастеш, виш оног тамо — па ми показао слику Краља Петра — његов ћеш ти војник бити!“  
 неправде нанело.{S} Он ће смрћу својом показати, да Карађорђевићи не остављају свој народ у да 
вати своју стрепњу и пред светом сам се показивала горда што је син заменио оца.{S} Тако је он  
а ока није мењао и руком ми је још увек показивао врата.</p> <pb n="428" /> <p>Дигла сам се, ка 
и свако кога запиташ, одмахује главом и показује ти село утонуло у потпуну таму.{S} Залазиш у п 
p> <p>— А шта је оно тамо? — запитах га показујући на пожар изнад вароши.</p> <pb n="691" /> <p 
, крај куле а мене тек бабо за руку, па показујући другом руком, рећи ће ми: „Видиш ли тамо, хе 
 положаје, забадо прстом у станични зид показујући где би се која војска налазила; дотле се виш 
} Тако ми нешто и ово изгледа! — заврши показујући на она дворска кола која вуку вочићи.</p> <p 
јске.</p> <p>— Цео! — одговори пуковник показујући на друм којим су се већ догледали предњи ред 
ји још једна таква слика! — додаде Краљ показујући на сликара који је свој посао завршио.</p> < 
а Краљевог.</p> <p>— Видите — рече Краљ показујући врхом писаљке на карти — Наш се фронт сад пр 
 дотле се виши чиновник иронично смешио показујући очима на вагоне <pb n="109" /> на које је св 
иже на ноге, ваљда му помогла молитва и покајање.</p> <p>Они други, што осташе у цркви, кад Рад 
Један отац, који се већ на првом кораку покајао што је са толиком породицом напустио Призрен и, 
ник.</p> <p>— Таман толико колико да се покају што су натрчали на нас — одговара ребрећи се бео 
у свећицу, која се разлила, те му восак покапао и искитио цветићима ручицу.{S} Његово је лице м 
ља који хоће ауторитативном благошћу да покара непажљивог ученика — може се преварити у каквој  
ничким трупама.</p> <p>Да није било оне покварене браве на вагонским вратима, та би наредба сти 
ају онако бачена на земљу, као кад бура покида са џбуна гранчице на којима су никли пупољци и р 
ица са почађалом таваницом са које, као покидана једрила, виси паучина и лелуја се од јаре из м 
пао на рашчишћено земљиште са којега су покидана и почупана, сва прошлост, све успомене и све т 
оји је ко зна где остао.{S} Таљиге вуче покисао и блатњав коњић мало већи од козе а мршав ко гл 
острто мало влажна сена а по њему једна покисла шарена поњавица.{S} На задњем крају кола, ослоњ 
ло већи од козе а мршав ко глад, те она покисла кожа на њему изгледа као разапета на костима.{S 
ица стизале на ресничку станицу.{S} Све покисло на ноћашњој киши, све престрављено, све пренера 
и.{S} Загушљива воња од људскога зноја, покислог одела, које се пуши и испарава и мокрих обојак 
ло заштити од кише.{S} Ветар јој повија покислу сукњицу и припија уз слабачко тело; на ногама ј 
му руком превлачи усијано чело и милује покислу косу; по његовим воштано бледим образима трепер 
</p> <p>— Колико су ти деце Аустријанци поклали?</p> <p>— Троје, господине ђенерале! — одговара 
n="260" /> одрже и подрже.{S} Стока сва поклана, храна сва поједена, преобука сва однета али, о 
 видиш оно што смо ми сагледали.{S} Све поклано, све живо по кући лежи у усиреној крви.</p> <p> 
ембра, поче се ипак вестима из Бугарске поклањати све већа пажња, једнака готово као и вестима  
 си <pb n="632" /> му сву чељад по кући поклао.{S} У Србију се није могло више ни мислити, мора 
ре они, којима ни једнога тренутка није поклецнула душа и који са вером гину?{S} Зашто не под с 
воље у животу и тамо где би свако други поклецнуо, ја сам чак имао снаге друге да тешим.{S} Сад 
</p> <p>Краљ прошета један пут два пут, поклецујући коленима и не обзирући се на своју свиту. < 
тана на Марашу, где су се некада цареви поклисари и скоротече, под хладом широке круне, залагал 
а полуострва, где су доходили знаменити поклисари Истока и Запада, где се доцније и сам императ 
ла су се тада на подножјима Шаровим два поклича:</p> <p>„И ако се српски стег посред Ниша вије. 
мо! намо, за брда она!...</p> <p>Оба су поклича исказивала једну и исту тежњу, тежњу да се неми 
 витезови и одлазили светим Дечанима на поклонење или се збирали под Призреном на јуначке игре  
шлости наше!</p> <p>Али, не идемо ми на поклонење светињама тим, већ идемо да у темеље светога  
о, ми је видимо, она нам казује пут као поклоницима звезда водиља.</p> <p>И крећемо, идемо тамо 
} Госпа у црнини, сем тога што се лаким поклоном јави свима, седајући крај ватре, ни речи не пр 
{S} И куда ће?{S} Иду ли ови бедници на поклоњење храму човечности и правде или иду на врхове п 
празна те свештеникова молитва Богу, за покој душе покојникове, одјекује као звоно под сводовим 
 престола твојега допре молитва моја за покој душе роба <pb n="526" /> твога Јована, који часно 
у свећицу и помолиће се на том гробу за покој душе својега детета.</p> <p>Док смо ми преливали  
аџбину!{S} Слава нека је Јовану и мир и покој души његовој.{S} Амин!“</p> <p>Када сам завршио м 
свој Отаџбини крвљу својом и нека значи покој душама њиховим и души роба твога Јована.{S} Као ш 
свега, старија од свега.{S} Када је мој покојни муж изговарао реч кућа, реч породица, изговарао 
 боље било тамо? — понових ја.</p> <p>— Покојник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призр 
нога младога официра који ми рече да је покојник још у Призрену преминуо а ово довде, до Пећи,  
о сам синоћ под утиском оних речи да је покојник још у Призрену умро а само је пренет овде да с 
 су ми једнако у ушима речи официреве: „Покојник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призр 
ици.</p> <p>— Видите ли шта се учини од покојника, диже се из мртвих?</p> <p>Он слеже задовољно 
вештеникова молитва Богу, за покој душе покојникове, одјекује као звоно под сводовима.{S} Па ип 
, срела сам једнога старога знанца мога покојнога мужа.{S} Запитала <pb n="448" /> сам га: има  
о себи те не желе да их ма чије мишљење поколеба или су то они који занеме и изгубе моћ размишљ 
али.{S} Они су га били тешко притисли и поколебали у њему и последње остатке отпорне снаге, те  
ријатељ, код којега се већ осећа велика поколебаност, био би пребачен преко Мораве и ствари би  
о буде почивала у гробу, да сачека нова поколења.{S} Ми, ми је морамо ископати! — додаде други  
у служби тој идеји а тек далека, будућа поколења, могу из наше катастрофе поцрпсти један мир бл 
ечувених напора, за које су се неколико поколења крваво жртвовала.{S} Лакше, лакше, не журимо,  
ни, непомични; леже стрпељиво, чекајући поколење које ће понова на том месту запевати песму <pb 
то, што је сад на његовим коленима, оно поколење на које ће пасти сва тежина зле судбине или св 
ад дешавају; или је осетио да је то оно поколење, које ће донети суд о томе да ли је ово епска  
је требали оставити познијим, здравијим поколењима? — јаукну млади Краљевић и, осећајући један  
 гроба.{S} И да се заврши тај тако рећи покољ, који је Бог мојој породици и моме породу наменио 
даја јој разори кућу и све живо по кући покоље.{S} Тако се прича да је било а, веруј и јесте!{S 
ме, па и саму традицију и једно или два покољења још, заборавили би већ и на ту стару причу, ко 
а свести о слободи, задојавала неколико покољења поносом и пожртвовањем.</p> <p>Скопље има друг 
емља коју је прелила крв и суза толиких покољења и која у својим недрима крије толике жртве за  
ти Чачак, дану душом и пође да побере и покопа своје мртве који су покрили друмове и положаје.< 
угога из Високих Дечана.</p> <p>Живе су покопали а њих мртве кренули!...</p> <p>Путовали су све 
умијемо лица и оперемо руке од крви, да покопамо мртве и ожалимо покопане.{S} Сад се опет пробу 
ке од крви, да покопамо мртве и ожалимо покопане.{S} Сад се опет пробудила и помамно дигла глав 
, у близини оних светлих гробова где су покопане кости оних, који су пре три године Косово осве 
ногу.</p> <p>— Господин поручник, молим покорно!</p> <p>— Шта је Бојко? — пита га поручник.</p> 
р, те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом, па ако још Новица буде имао мало среће, 
ар те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом.{S} Све сам веровао да ће бити, све што  
помисли да палећи топ шаље зрно које ће покосити читаве чете рањених бораца и другова својих?</ 
.</p> <p>— Морамо их наћи, иначе ће нас покосити! — одговара пуковник а у том груну, недалеко н 
си сунце, где смо од умора попадали као покошени по земљи, пробуди нас из тешке душевне клонуло 
крива тле овога друма, а сасушена трава покошених ливада прострла се лево и десно, као огромни, 
, од чега се свако плашио и стрепио.{S} Покрет се заустави.</p> <p>— Ја бих рекао... погледајте 
ије био ни легао да се одмори.</p> <p>— Покрет! — одговори капетан суво.</p> <p>— Хитан? — пита 
 Идите одмах избудите људство.</p> <p>— Покрет? — учини потпоручик изненађен јер он још није би 
елезничкој станици, јер по распореду за покрет, сваких два сата требао је да крене по један воз 
>То је била наредба која је обустављала покрет воза и наређивала ђенералу да искрца већ утоваре 
а армија, не би ли приметиле тамо какав покрет; не би ли запазиле да су канцеларије више осветљ 
по лепоме и сунчаноме дану, кад никакав покрет у атмосфери не прети променом, предосећа буру; т 
 Косово, био <pb n="229" /> је то читав покрет, била је то у пуном смислу речи сеоба народа.{S} 
н мах узавре гомила жагором и наста жив покрет на све стране, као кад мравињак згазиш ногом, те 
ом.</p> <p>Одмах настаде у батерији жив покрет момчади која поскака са седишта и предузе све да 
ити друм.</p> <p>А доле у селу, већ жив покрет.{S} Све је на ногама и спрема се за полазак.{S}  
м загуши и затисне, па се далеко уназад покрет умртви.</p> <p>У Штимњи се још и укрштају збегов 
су, пролазили сат, два и три.{S} Цео је покрет на друму застао да пропусти ове многобројне редо 
чекали.{S} Није то необична ствар да се покрет заустави и стоји у месту, очекујући да тамо напр 
 ватара и само се виде осветљена лица и покрет руку, које се пружају и повлаче, те изгледају ка 
азгалио до времена кад настане буђење и покрет.{S} Понео сам и једну празну мањерку, која је ле 
смо лаганим кораком, јер у том је већ и покрет допрео до нас.{S} Нисам је ништа припитавао мисл 
тећи будном пажњом ток, сваку промену и покрет, сваки успех и неуспех на фронтовима, молећи се  
ала или их ни сама није знала.{S} Сваки покрет непријатеља на тој страни, сваки његов успех или 
Гилана.{S} И свака таква појава и сваки покрет даје материјала широким претпоставкама и разноли 
мо престрављено сви и заустављамо сваки покрет, те се сабирамо у гомилу осећајући потребу да се 
вара за ово?</p> <p>У том се осети неки покрет у гомилама пред нама.{S} Одушило напред и збег п 
ња и чекања у месту, па тек осетиш неки покрет пред собом и промислиш:{S} Боже, помози!{S} А ве 
ђенерал иде, на станици је настао живљи покрет, официри су се разлетели и пресекли сваки даљи и 
зданијих вести, светина прати и најмањи покрет и тумачи: један ордонанс је хитно дојурио из Гил 
јежевичку косу и то је био онај ноћашњи покрет непријатељев, који су наше страже запазиле.{S} Н 
ше се кола, људи, стока и настаде општи покрет и тумарање, тискање и гурање кроз тесне приштинс 
 још увек и њега тиче, зна да она значи покрет и у њему се мртвоме буди још једном осећање војн 
мислима у прошлост када је један сјајан покрет српскога народа, неприхваћен од народа који су с 
нутак слабости душевне, један нехотичан покрет па да се оде у смрт.</p> <p>Миран и поуздан погл 
док је допро до места где је заустављен покрет, јер се вазда није враћао, тако да смо понова по 
нерал је са вагонских прозора посматрао покрет на Гази-Бабском положају.</p> <p>Када је воз про 
рај нас.{S} Обратисмо пажњу тек кад цео покрет загусти на једноме месту.{S} Окупише се људи око 
згомилаше се и загушише друм, те се цео покрет заустави.{S} Десило се ваљда што, пао коњ или се 
шило па <pb n="392" /> се зауставио цео покрет у месту.{S} Ко зна шта се десило, јер смо дуго,  
а.</p> <p>— Јесте ли приметили мало час покрет животиње када је чула команду?</p> <p>— Јесам!</ 
до ивице ових стена, пустили су мотор у покрет и откочили кочницу.{S} Мотор је затутњао, кола к 
Још од ране зоре настао је био у Солуну покрет француских трупа на железничкој станици.</p> <p> 
а народа.{S} Када су прва кола из овога покрета наилазила на приштевску калдрму, последња још н 
 пре што је изгледало као да има некога покрета код непријатеља.</p> <p>Пуковник са својим штаб 
 у куће.{S} На улици нема промета, нема покрета, нема живота; не говори се гласно, не зауставља 
еднута народом, као за време арбанашких покрета, када су оружани Арнаути из Љуме опкаљали конак 
ењу, не може свако на своју руку чинити покрете при наступању, Врховна Команда је ван земље, с  
им манифестацијама, у свима родољубивим покретима.</p> <p>— Као да ће то они знати.</p> <p>Неће 
 је то сан који мраз намеће, ваља га се покретом отргнути.</p> <p>— Ајде, устајте!</p> </div> < 
цем које већ почиње да зрачи, загрејали покретом.{S} Пред нама се простире широка косовска поља 
 би га могло потпуно умирити, јер према покрету бугарских трупа ка нашој граници, било је све ј 
на.{S} То вероватно није никаква сметња покрету, већ обичан застој потребан и стоци и људима да 
 се збије гомила и мање је ларме но при покрету.{S} Бојала се чуће и ко други оно што казује, а 
оја је стално под паром да би наредбу о покрету могла одмах извршити.</p> <p>У томе возу, у ком 
 је батерија била већ сва на ногама и у покрету, спремајући се за полазак.{S} За мало и он узја 
м спусти на даске дете што га је носио, покри му лице оном марамом којом је било покривено, пре 
метни братац рачунске књиге под главу а покри се архивом, па лепо проспавај!</p> <p>— Ама, ко ј 
ме столу, извади из џепа једну мараму и покри њоме лице детиње.</p> <p>И мене заболе тешко под  
ве за њену слободу; то је та земља која покрива и сише младо и нежно тело мојега јединца.</p> < 
ривена у земљу као надгробна плоча која покрива прошлост.</p> <p>Међу камењем тим, поникла трав 
би те у раку а не би знао чија те земља покрива.{S} Овде је друго, наше је; ако је и тешко, наш 
више бити слободе до онога парчета које покрива наша стопа и које ћемо, праштајући се од своје  
е улице призренске.{S} Ваља се гомила и покрива собом сваку стопу калдрме, као оно кад о поплав 
едалеко кваси гроб који ту велику мисао покрива.{S} Је ли то онај велики, онај неодољиви истори 
тре већ догореле и још само топао пепео покрива земљу, ведрина потпуно освојила и пробила таму. 
ве стране погасиле, још само врео пепео покрива земљу и по која догорела гламња се пуши.{S} Људ 
 тесто дебели слој прашине, која обично покрива тле овога друма, а сасушена трава покошених лив 
туле и само још овамо и онамо румен жар покрива земљу као усијано и растопљено гвожђе.{S} Кад у 
 две празне дупље; бојни оклоп, који му покрива мушке груди, улубљен, те се на њему једва држи  
нском љубављу; спавала је по друмовима, покривајући га материнском бригом.{S} И посрнула је овд 
 као рањена и тргла се окрећући главу и покривајући очи рукама.{S} Оно што сам видела било је с 
а на столици, надносила сам се над њим, покривала сам га понова ћебетом и ако је био покривен,  
огоревала дрва те је гомила румена жара покривала земљу и простирала око себе топлоту и благу,  
де на плочу која јој је до малочас гроб покривала и осврте се најпре лево и десно; погледа тамо 
робница, где им је тврде металне ћивоте покривала дуга и мемљива прошлост; кренули су их, једно 
ију на преглед.{S} Младоме поднареднику покривала је шајкача непрописно дугу косу а десна му ра 
раво једно ћебе, којим су се заједнички покривали.{S} Видео сам га и оне ноћи у Липљану, крај в 
ва слика пожара.{S} Под кровом, који је покривао нашу Отаџбину, попрскали су већ зидови који га 
ледах га и под оним завојем, који му је покривао леву половину главе, ја видех једну празну очн 
ачко чело осуло хладним капљама зноја и покривао би очи руком, не би ли одагнао навалу мисли <p 
рпске земље!</p> <p>Наше ће гробове већ покривати туђа земља; нама ће гробница бити нова отаџби 
еси... немој.., где ћемо их?</p> <p>— А покривач за децу?</p> <p>— Понеси... немој...</p> <p>—  
и се у глави.{S} Тргла сам се и збацила покривач када сам чула лупу на вратима.{S} Жива сам пре 
зове да се <pb n="98" /> опет врате под покривач, али их родитељи сурово дрмусају, буде их и ка 
иглала врата изнутра, гурнула главу под покривач у постељи и лежала сам тако покривене главе ду 
ноставан простран облак који је пао као покривач над црном масом избеглица што је посејала земљ 
 мало загрејали, прострли по земљи, без покривача и узглавља и предали се сну, који одликује мл 
 чекала, гледајући га како слатко спава покривен ћебетом и повијене половине главе завојем.{S}  
м дирецима узноси се здрав кров, црепом покривен, који обећава сувоту под собом.</p> <p>Стоку,  
вала сам га понова ћебетом и ако је био покривен, и брисала сам му ознојену слепоочњачу марамом 
старији војник, носећи неки тежак товар покривен ћебетом.</p> <p>— Тражим! — одговорих очајно у 
 Она с југа, и ако на каменом подножју, покривена је тамним зеленилом чемпресове шуме и уздиже  
 слику.{S} Пред нама су ишла једна кола покривена арњевима.{S} Из њих су се чули женски и дечји 
кукавне породице прокисле до коже, деца покривена преко главе старим џаковима, мајка са одојчет 
невинашце, које је лежало на столу лица покривена џепном марамом и на ово, које је лежало на мо 
, које попрсканих хаљиница крвљу а које покривена лица марамицом.{S} Леже мртвих девет анђелака 
ечевим зрацима сјакте залеђена и снегом покривена бескрајна стаклена поља.</p> <p>Кроз ведрину  
/p> <p>— Не знам колико сам тако лежала покривене главе.{S} Ништа нисам чула, само што ми је зу 
роче а ја своје.{S} Ишли смо кроз улице покривене блатом, лагано, корак по корак, он оптерећен  
од покривач у постељи и лежала сам тако покривене главе дуго, дуго...</p> <pb n="408" /> <p>Она 
S} Предамном су биле једне кочије добро покривене и затворене са свих страна арњевима а замном  
 стоје кола са упаљеним фењером а коњи, покривени мокрим ћебадма, фрчу незадовољно и бије им из 
густе редове промиче.{S} Коњи у запрези покривени блатом, уморни и малаксали једва крећу; седла 
оз један низ провалија, кланаца и стена покривених снегом и сметовима.{S} Хладноћа све више сте 
њега мала лешиница детета, чије је лице покривено марамом испод које вири прамен чупаве косице. 
окри му лице оном марамом којом је било покривено, прекрсти се и диже главу.</p> <p>— Ја не зна 
тамна, као да би што гушћим покровом да покрије Србију, која преспављује последњу ноћ на своме  
есретник, јер сам све са себе свукао да покријем децу, али бадава, не помаже, кад морам да спав 
 кренути у Солун.</p> <p>— Немаш чим да покријеш децу? — пита жена са солунског воза.</p> <p>—  
е на зид болничке зграде да се одморим, покрила сам лице рукама и горко, горко сам плакала.</p> 
још увек владала дубока тама и студ.{S} Покрила сам боно дете чим год сам стигла и притисла га  
ња самртникова душа.{S} Седина, која је покрила догорели пањ, све се јаче истиче својом белином 
етити на нама, сиротињи.{S} Легла сам и покрила сам се ћебетом преко главе али нисам могла засп 
ј магли која је као танак прозрачан вео покрила лице земљино и кроз коју изгледа све што се дог 
Измеђ свих тих ствари вире главе дечје, покриле се сукњама преко главе жене, по где ко раширио  
су под непогодом том; густи облаци дима покрили су простране банатске и сремске равни и кроз та 
ма, по шљивацима, по врзинама.{S} Мртви покрили својим плавим шињелима поља и удолице па изглед 
 да побере и покопа своје мртве који су покрили друмове и положаје.</p> </div> <pb n="209" /> < 
, хладноћа просто реже а блато, које је покрило друм, после оне силне кише, замрзло се и покрил 
мазне точкове из дебелога блата које је покрило разривен и пролокан друм.{S} Напред јаше команд 
рум, после оне силне кише, замрзло се и покрило танком стакленом скрамицом те крца под кораком  
по земљи, подметнуо мањерку под главу а покрио се ћебетом, које се натопило кишом.{S} И госпа у 
ш народ.{S} Пао велики црн облак па све покрио и легао мрак на земљу.{S} Кроз тај мрак нико не  
 да осваја.{S} Кроз прљави вео, који је покрио небеско плаветнило, поче да жмируца звездица јед 
рачнога облака што је пао над Србијом и покрио наша поља и наше горе густом маглом, чија се фиг 
још сипи несносна јесењска киша и мочар покрио житким блатом улице.{S} Влага ти чисто продире у 
ојој се неће моћи ни загрејати, ни чиме покрити, нити што под главу подметнути али биће бар под 
торија са Поћореком и још једном славом покрити српска војска и вали те славе заљуљати велике е 
тељ растаје од детета пре но што ће ово покрити заклопац од мртвачкога сандука, полази...</p> < 
љава неком мистичном маглицом која, као покров изаткан из прегорелих сунчаних зракова, тајанств 
лака једно крај другога, ни сандука, ни покрова, ни свећице.{S} Изгледају онако бачена на земљу 
 те зарана угасили сунце или га застрли покровом својих страсти и једа.{S} И небо је ниско пало 
на те су и сунце угасили или га застрли покровом својих страсти и једа, како ни један једини зр 
кукурузишту, заштићене дебелим магленим покровом, пробирају храну јаребице и кад ти чују шушањ  
еђена маса.{S} Варош као застрта тамним покровом изнад којега се једва назиру у ваздуху врхови  
S} Ноћ нас је била застрла својим црним покровом и промицали смо један крај другога као сенке,  
 У први мах тамна, као да би што гушћим покровом да покрије Србију, која преспављује последњу н 
, под којом су лежала поваљена стабла и покрхано грање али, хвала Богу, није дуго трајао.{S} Из 
изренском џадом а на рашћишћену ћуприју покуља маса, која је очекивала с ове стране и која је з 
рекање.{S} Кад су из разбијених сандука покуљале оне „спрдње“, светина удари у кикот и тај ми ј 
знам ни сам што ће ми — и он се саже да покупи ордене који су се запретали у пепео под његовим  
</p> <p>— Ајде, облачи ти децу, а ја да покупим мало ове прње! — прекида мајка разговор и он се 
 Не нађоше, хвала Богу, нигде ништа али покупише све брашно, сир, пасуљ, и суво месо, све што с 
атоварено и претоварено сеном, брашном, покућанством, децом, женама и старцима.</p> <p>Уз све т 
атоварено и претоварено сеном, брашном, покућанством, децом, женама и старцима.{S} И уз то још, 
 диже се гомила ствари <pb n="104" /> и покућства, сандука и куфера, дењкова и бошча, корапа и  
а па да бега?{S} Него уклања породицу и покућство.</p> <p>— Зар први он?</p> <p>— Е није него п 
S} Покуша један, покуша други чиновник, покуша и сам официр, врата се нису могла отворити.{S} Т 
ису се могла отворити.{S} Покуша један, покуша други чиновник, покуша и сам официр, врата се ни 
ли набрекла, нису се могла отворити.{S} Покуша један, покуша други чиновник, покуша и сам офици 
то.{S} Кад је позвах да се крећемо, она покуша да се дигне и радо прихвати руку, коју јој пружи 
ре — он би хтео напред.{S} Он се упиње, покушава да устане, да пође, да полети, да одговори сво 
ма на моја леђа, једнако се мешкољи.{S} Покушава да скупи ноге, па да их пружи, час подмеће неш 
победу.</p> <p>— Ипак бих ја волео... — покушава да каже своје мишљење песимиста али га одушевљ 
џбину, коју смо ми напустили, зора која покушава да пробије тмину и разреди је успева само да у 
м је тешко загрејати се.{S} Јадна мајка покушава да им дахом из усана греје ручице али ни даха  
 даље путовање или тражи преноћиште или покушава да добије хлеб или, најзад, распитује о изгубљ 
у, други сели крај друма у блато, трећи покушавају да сиђу с друма те да заобиђу колону али се  
о у души, последњу жишку која догорева, покушавајући да из ње распири топао жар и пламен?</p> < 
рсканих и улепљених.{S} Странама улица, покушавајући да се користе стрејама, иду тешким одом по 
није се скрасила нигде дуже времена.{S} Покушавала је да се устави у Крушевцу, Краљеву, на Рашк 
колина Краљева, која је дотле тешећи га покушавала увек ублажавати утисак тежине ситуације, мор 
 младог дечка, који се добро бранио.{S} Покушавали смо два три пут да један другом сјуримо бајо 
 има вести које би могле бити утешне! — покушавам ја да и себе и њега обманем.</p> <p>— О Русим 
о у сузама.</p> <p>— Тамо где сви ми! — покушавам да га тешим.</p> <p>— Опет ви... друго... наћ 
изија... можда ипак неће бити доцкан? — покушавам ја да измамим на силу утешан одговор.</p> <p> 
имитујући у колико је то могуће Пашића, покушавао своме путу у Солун да да чар тајанствености.{ 
нтелигентних људи који је за време мира покушавао и пером да се послужи.{S} Рекох му своју и на 
одвојио од прозора, са којега је узалуд покушавао да догледа бојиште, завалио би се у столицу,  
 које сам ја мало пре пролазио и узалуд покушавао да ми се отвори.{S} За капијом велико дворишт 
гарету за цигаретом а командант воза је покушавао на неки начин да му се правда али га ђенерал  
је до сада и сам веровао у нешто, па је покушавао том својом вером да утеши и друге.{S} Како ће 
гнем.{S} Нешто ми је притискало душу те покушавао сам да се буним и поричем снагу утиска али бе 
 праву слободу.{S} Тај је занешењак чак покушавао да на земљишту Српске Краљевине образује разб 
е наслањао другу на раме.</p> <p>Ја сам покушавао да се борим са том невидовном силом и јогунас 
ико само и на сва даља питања, која сам покушавао да му поставим, није ми одговарао.{S} Кад сам 
мало — одговара му један, који је и сам покушавао да уђе у састав те команде па није успео.</p> 
 један ускочи у вагон кроз прозор и узе покушавати изнутра, али ни он није могао успети.{S} Дот 
} Осетисмо се као уловљена тица и сваки покушај био би само лупање крила о зидове клопке која н 
ће поћи овамо.{S} И онда на што цео тај покушај?</p> <p>Војвода Мишић задржа право да о томе го 
одиста.{S} Знам да сам чинио и ја један покушај али нисам успео.</p> <p>— Разуме се да нисте ус 
о, као једна тренутна појава, као један покушај да се приберемо и охрабримо.{S} Слушали смо још 
тписана одлука да се одустаје од сваког покушаја офанзиве и да се враћа у важност решење команд 
од главу, час одузима и чини све могуће покушаје да се угодније намести, али бадава.{S} Најзад  
зврчао, телефониста је чинио све могуће покушаје и напоре, али је до те везе немогуће било доћи 
 задоцнеле помоћи наших савезника, наши покушаји за пробијање Качаничкога фронта, да би се доче 
оше људи у махале и забачене уличице да покушају наћи кола, коње, волове или ма шта чиме би се  
 још у Призрену растурио, држава је још покушала, војска је још покушала, да понесе бар оно што 
, држава је још покушала, војска је још покушала, да понесе бар оно што је најпотребније, што ј 
, које су првих седам и осам дана још и покушале да снабдевају избеглице храном, па кад настаде 
баве и нове теме за разговор.{S} Оне су покушале да буду и болничарске и направиле су биле себи 
цом, рекоше да су Немци код Калемегдана покушали и прелаз.{S} Веле како је велика магла пала на 
чење душе.{S} Кад <pb n="508" /> гдекад покушам да се одвојим од својих болова, ја малакшем и к 
, један улопан и неизбријан срески тип, покушао је уступ и да постави по где које питање али је 
м паланачком типу уских рамена, који је покушао да посумња у снагу дипломатије.</p> <p>— Један  
ска или француска помоћ.{S} Ако је ко и покушао да говори о томе, остали су га с чуђењем посмат 
редити.</p> <p>Када сам у томе тренутку покушао да браним небригу којом су ова деца очупана од  
ују положаје, са којих ће српска војска покушати још једном и последњи пут да брани Скопље.{S}  
> <p>Покушах још једном да се приберем, покушах још једном да се отргнем од утицаја масе, која  
мац и не да му да плови својим правцем; покушах још једном да заварам сам себе.{S} И, као год о 
 помоћ али ме је глас потпуно издао.{S} Покушах да му се силом отмем и рвајући се са њим ударим 
 можда није погинуо.{S} Бивало је то! — покушах да га тешим.</p> <p>— Истина је, срце ми каже д 
 уверава да се то одиста и не дешава? — покушах ја да га умирим.</p> <p>— Шта ме уверава? — учи 
е.</p> <p>— Како то да те не известе? — покушах ради утехе да га питам.</p> <p>— Ех, како! — ма 
</p> <p>— А мислите да је све то лаж? — покушах ја да наставим разговор.</p> <p>— А зар није?{S 
 не одговори ништа на ово питање, те ја покушах, да му га у другом облику поставим.</p> <p>— Шт 
обарати и ломити све пред собом.</p> <p>Покушах још једном да се приберем, покушах још једном д 
ађутант и сви остали из околине Краљеве покушаше још једном да га убеде, износећи свако од њих  
горку истину — да смо издани.</p> <p>За пола месеца Септембра одиграли су се на Балкану догађај 
ћа испружила мало стреје, те обезбедила пола метра или нешто више сувоте на земљи, полегали би  
 им да одушке.</p> <p>— Још пре више од пола века, 1855 године, руски цар Никола I, запазио је  
пути и седе секретар.{S} На столу је до пола испивена боца црнога и густога Хочког вина, по сто 
 загушило и не одушује.</p> <p>Прође по пола сата очајнога дреждања и чекања у месту, па тек ос 
 пали као скакавци: или су поделили већ пола суву пресну бундеву коју су нашли под нечијим кров 
више да се мисли!</p> <p>— А ми смо све полагали у ту Моравску Дивизију.{S} Ако она стигне... о 
езничке прагове и врата с пустих кућа и полагали их на ватру, те нису трпели готоване који би х 
ислио...</p> <p>— Да, видим!{S} Овде се полаже много наде на њен долазак али... толико може, да 
хом, прилази мирно начелниковом столу и полаже дете на сто.</p> <p>— Ево вам га! — вели — Радит 
 опет испред очију старчевих, као неман полаже своју мртвачки студену а гломазну руку на његово 
утака у овој великој трагедији српској, полазак званичне Србије у планине 11. новембра 915 годи 
рет.{S} Све је на ногама и спрема се за полазак.{S} Волови се поје, коњи се самаре, кола се тов 
на ногама и у покрету, спремајући се за полазак.{S} За мало и он узјаха коња а момци седоше на  
преме и у влади и у Врховној Команди за полазак из Отаџбине.</p> <milestone unit="subSection" / 
батаљон потпуно укрцан и воз спреман за полазак.{S} Ђенерал се задржа пред возом да изда наредб 
амет, у томе тренутку, некадањи Лазарев полазак из Крушевца на Косово.{S} Величанствене поворке 
е сад, прекрсти децу!</p> <p>Товаре се, полазе, он закључава врата па пошто је још једном бацио 
тње; они у колима која иду у Митровицу, полазе на тежак пут страдања и искушења.{S} Они ће месе 
 улазе, разгледају и кад им се не свиђа полазе даље, верујући да ће наћи боље.{S} Враћају се за 
све док не допру до првих редова; други полазе отуд где су први редови већ стигли, иду у сусрет 
поворке златом искићених витезова, који полазе да изгину на Косову и, пред њима владар који је  
 поворка златом искићених витезова који полазе да изгину на Косову и пред њима владар који је и 
стављају децу не знајући на што, а сами полазе не знајући куда ће.{S} Да л’ ће се видети кад го 
и на Криволаку.</p> <p>Када се праштао, полазећи у тај рат, мезимче, ово што сам га оставила у  
а варош у којој смо могли наћи заштите; полазећи из ње пред нама је на неколико сати граница Кр 
.{S} И последњи сиромашак, онај који је полазећи у свет стегао неколико динара, вадио је мараму 
оно које су синоћ <pb n="717" /> понели полазећи одавде.{S} Војвода Мишић остао је и даље упорн 
е осећање које смо сви од јутрос понели полазећи из Призрена?{S} Призрен је био последња слобод 
покрити заклопац од мртвачкога сандука, полази...</p> <p>Још је два сата до зоре али ће и зора  
ла, избележена једна дебела линија која полази од Мокре Горе и води Лимом на Пријепоље па испод 
дина, један српски краљ са истога места полази на Косово, али за њим тужне поворке несретнога н 
ица и сви гракнуше.</p> <p>Али Бојко не полази овамо к нама, већ стао пред капију и гледа.{S} Г 
обећава и његов коњ раскрчује гомилу те полази путем ван Чачка, којим његова батерија већ измич 
колена.{S} Клиза и пада.{S} Дижу га, он полази па опет клиза и пада.</p> <p>— Падам често! — ве 
рће се, враћа се одакле си пошао и опет полази.{S} Не знаш куда, нити видиш пута ни предмете ко 
око сам се тога тренутка кајала што сам полазила и што сам долазила.</p> <p>Ја не знам како сам 
месец дана кренули из Скопља на Косово, полазили смо с уверењем да се само привремено уклањамо  
Јадранско море, али, да им нагласимо да полазимо без материјала, без топова, без муниције, те д 
ло нечег звонког и свечаног.{S} Када је полазио у рат ми нисмо смели сматрати то за тужан раста 
сам је испунио!“</p> <p>Доцније, кад је полазио у бугарски рат, он је веровао да ће га преживет 
и нисам смела, исто као оно отац кад је полазио, да сматрам то за тужан растанак.{S} И он ми је 
белим блатом и оквашена студеном кишом, полако и тромо промицала.{S} Бат цокула и мљаскање опан 
ута, ненахрањена, несклоњена, малаксава полако и пада крај друмова.{S} Ослободили га јарма, одв 
, што је била скривена по планинама, те полако опет поче живот као што је и био, само увек на о 
ред нама.{S} Одушило напред и збег поче полако и постепено да се креће.{S} Кочијаши поскидаше ћ 
 погрбљену под теретом бриге, како гази полако кроз Косовске мочари.{S} Проћи ће он кроз тај ту 
S} И то поуздање отуда, поче да се шири полако и постепено и овамо у позадину.{S} Нико отуд ниј 
 Ја сам остао код позоришта и сишао сам полако, крај зидова, заклањајући се иза кућа, доле до в 
те.{S} Присташе и сви остали и кретосмо полако, обазриво и са грозничавом зебњом у души.{S} Пла 
оди све даље у тим мислима и ти корачаш полако, тромо, корачаш путем судбине која ће једнога да 
/p> <pb n="546" /> <p>У очи самога дана поласка страних посланика, министар председник их је пр 
е смртоносним трком, не би ли стигла до поласка воза бар пет шест пута да оду до станице и да с 
учно решавали, ломили и одуговлачили са поласком, дотле су се догађаји око нас немилостиво ваља 
ашње кише.{S} А прокисла стока, која је полегала по блатњавоме дворишту, уморно клима главом и  
не пробуди оне који су, немајући крова, полегали по улицама испод стреја и капија; завија затим 
, заузели су већ улицу Страхињића бана, полегали у ланац па сипају ватру.{S} Ја сам остао код п 
 <p>Под колима, којих је пуно двориште, полегали спавачи те им ноге, које су испружили ван кола 
а метра или нешто више сувоте на земљи, полегали би војници, регрути и бегунци, прислањајући ле 
ом у планину.</p> <p>Тако је и било.{S} Полегали смо сви и спавали тврдим сном, кад дубоко у но 
лице војника и грађана који су под њима полегали.</p> <p>Ноћ осваја све дубље и, све што ће ују 
их глава оних који су мало пре без наде полегали.{S} На свима се прозорима појавише светиљке, л 
 причучнули у јарак крај друма а неки и полегали.{S} Одвоји се једна десетина те крену низ друм 
е скудили и пробирају; у четвртој улици полегали гладни државни волови и закрчили улицу.{S} Ова 
ла која су закрчила друм и људи који су полегали у сред блата по друму и по странама.</p> <p>Кр 
ј пољани, која се простирала пред нама, полегало је по земљи неколико оних смртоносних тичурина 
у мразну ноћ.</p> <pb n="653" /> <p>Све полегало по влажној земљи или чучнуло крај ватара.{S} И 
рази.{S} Ено га један, клеко на колена, полегао и љуби земљу, ено га други, крсти се и моли Бог 
 Крај једне од тих многобројних ватара, полегао војник ужетом везаних руку на леђима а крај њег 
, сад већ леже рушевине и жар и по њима полегао црн дим који гуши.</p> <p>У часу када смо улази 
жеш ли стари? — довикује чичици који је полегао иза једнога бусена.</p> <p>— Морам, господине!  
мене је још све спавало.{S} Наредник је полегао страном уза зид и пребацио шињел преко главе а  
ла претоварена стварима, поврх којих је полегао волујар и, под кишом која га је квасила, спавао 
ла те се ми забринусмо.{S} Паде и ноћ и полегасмо а нико из села још не дође.{S} Баш био ред на 
 те изгледају као ватрена змија која је полегла по коси једнога узвишења које се, осветљено, из 
ица прострла се суморна, а по њој ниско полегла магла из које као кроз процепано платно, избија 
јника, што су их патроле јуче прибрале; полегли по јаругама, по кукурузу или похватали заклонит 
Јежевици с једне и с друге стране друма полегли по земљи старци из трећег позива и оно војника, 
шли, пали сури облаци, уставили се ту и полегли као орлушине, које су пале на одмор.{S} Шар, ко 
 да могу увући ноге измеђ ствари, други полегли по дењковима, трећи седе на стварима или на иви 
зјапи провалија.{S} Хладноћа све јача а поледица и снег ометају корак те се клизају људи, клиза 
нак неког француског листа, трећи је на полеђини кутије од цигарета исписивао бројеве балкански 
а очева и мајчина.{S} Бата лежи у крви, полеђушке и смеши се, и сад се у смрти смеши.</p> <p>Зл 
и тице ниско лете, као да и дим са кућа полеже по крововима, као да се већ и наше поуздање угиб 
творе очи отварајте!</p> <p>Сам капетан полеже по једноме топу, одмери, нанишани и... пуче.{S}  
ници, регрути, нове придошлице и све то полеже по столовима и испод столова, тако да пре личи н 
 жива да ми га доведете.{S} А ви остали полезте, не гините лудо!</p> <p>Војници су се већ изран 
 прешли у полемику — мислим дакле, да у полемику уносите много жучи.{S} Ја вас разумем, јер раз 
и у свему немате право али, мислим да у полемику — јер ми смо готово из разговора прешли у поле 
јер ми смо готово из разговора прешли у полемику — мислим дакле, да у полемику уносите много жу 
опште, разговор пређе у живу и нервозну полемику.{S} Један је наводио неки Радославовљев говор; 
подин на „ви“, као што то обично бива у полемици кад пређе у љутњу.</p> <p>Песимиста не одговор 
друге живо коментаришу догађај, а треће полемишу и надвикују се.{S} Улица ври неким тихим узбуђ 
а се склонимо од кише.{S} Па Бојко тако полетао до мене и казује ми, то што сви казују, о своји 
ада тако ведрих детињих чела.</p> <p>Он полете у подрум, у једну мрачну и тесну подземну избу и 
ант воза и два три железничка чиновника полетеше вагону да отворе пред ђенералом врата.{S} Али  
 упиње, покушава да устане, да пође, да полети, да одговори својој дужности, да се одазове кома 
руке?{S} Дошло ми је да бацим пушку, да полетим у србијански ланац и да загрлим све оне, све он 
о у сну кад кога изненада хладном водом полијеш.{S} У једанпут сам прогледао и видео, видео сам 
а сам му могла помоћи?{S} Сузама сам му полила лице те мила крв а пољупцима је брисала.</p> <p> 
ма, моћи лакше да натури грчкоме народу политику која му се наређује из Берлина али га Венизело 
 а он каже:{S} Немци, Томо, имају једну политику а наши, Французи, Енглези и Руси другу.{S} Нем 
 њега у канцеларији, увек говоре само о политици и убрљали су црвеном писаљком целу карту што в 
rmée</foreign>.{S} Другим речима, једна политичка мобилизација. — Да, тако нешто... маневар кој 
ације.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Један политички и војнички препад, ма и по цену ослабљена сев 
> <p>Скопље има другачи, велики и важан политички значај; оно је престоница вардарске Србије и  
онај осмех, који је кроз педесет година политичкога му живота играо на његовим уснама, па ипак  
ог ученика — може се преварити у каквој политичкој прогнози... да, то би се могло допустити, ал 
правник Војне Станице, стари београдски полицајац, предузе одмах све мере за одржање реда, кори 
ре висока и коштуњава фигура инспектора полиције:</p> <p>— Господо! — поче он — Ја и господин н 
ушчаној паљби арнаутских разбојника.{S} Полицијски је писар у у тој борби јуначки погинуо али ј 
 <p>— Ако вас то теши! — слеже раменима полицијски чиновник.</p> <p>— Теши ме!{S} У овој несрећ 
нема шта ту да се протествује! — додаје полицијски чиновник.</p> <p>— Не протествујем ја против 
вор.</p> <p>— Како олако? — обрта му се полицијски чиновник.</p> <p>— У редовним приликама је и 
че, ово је ратни суд! — осећа се позван полицијски чиновник да брани и даље ствар — Хоћеш ваљда 
фијакеру мало и пријатно друштво, један полицијски писар на доњем седишту а на горњем Мица Зуав 
 примера — правда поступак један омален полицијски чиновник, чији округ већ не постоји више.</p 
спуњава тешком бригом и слутњом.</p> <p>Полицијски писар, који се придружио капетану и коначару 
тавити и неколико младих људи са једним полицијским писаром на челу, сишли су и прихватили борб 
како је тек дуга и како тешка она друга половина невоља, које нас очекују?{S} И како ће ти људи 
уђ живот ни за шта!</p> <p>А ово је тек половина пута а како је тек дуга и како тешка она друга 
="28" /> поуздање, а то је поуздање већ половина наше победе!“</p> <p>Овај запис не казује само 
 прегорео и кад га преби а он гурну две половине на пламен.{S} Варнице, као златна киша, испуни 
димку, која двоји село на две неједнаке половине, још већи метеж.{S} Кренула кола и с једне и с 
латко спава покривен ћебетом и повијене половине главе завојем.{S} Од једне госпође, која га је 
ика се понови.{S} С друге стране друма, половином тела у шанцу, лежао је други мртвац и, док см 
иста искрцају у Варни и да Французи, са половином снаге о којој се овде прича да је већ на српс 
бројне редове или се једва мицао једном половином друма колико је ова остала слободна.</p> <p>Б 
а зграда народног позоришта како би већ половином октобра могле отпочети представе у новој згра 
рпано догађајима који су се низали кроз половину века — лежало заборављено и забачено у моме па 
{S} Могао сам и од своје свеће одвојити половину, те да виде бар где би стали и где би сели.</p 
 оним завојем, који му је покривао леву половину главе, ја видех једну празну очну дупљу, где ј 
 ноћница, која је преспавала прву тамну половину ноћи у каквој каменој дупљи у бистричином клан 
а све, све...</p> <pb n="217" /> <p>Ону половину свеће, коју смо били прилепили на ивици мангал 
, дванаест сати без даха да стигнемо на положај, па сви попадали и посустали, а Бојко вели: „До 
S} Прегледа најпре околину села, изабра положај код слатинског гробља и нареди, да се ту пласир 
.</p> <p>— Крива Паланка и није никакав положај.{S} Наш је интерес да је напустимо и да доведем 
алио.</p> <p>Ипак ми је био чудан његов положај.{S} Знао сам да су Срби заробљеници изјавили до 
са виса, на коме је био, да потражи нов положај и пожури пешадији да са њоме искористи ову арти 
 се ту шта ти волеш а шта ја.{S} Наш је положај такав! — узвикује узбуђено проседи господин и ј 
о остане на своме месту, да задржи свој положај како би, чим зора сване, могли наставити борбу. 
пре себично јадање, што је пао у очајан положај да товар сам понесе даље.</p> <p>Несретник је л 
ржао као најбољи војник, не би напуштао положај све док му се не нареди, а кад би било јуриша,  
ојурио вероватно отуд са <pb n="131" /> положаја, закачио дизгине за станичну ограду и хитно од 
сећа се да се непријатељ дочепао бољега положаја од наших.</p> <p>— Ово бије из близа? — узвику 
алац извесно доказује тежину бугарскога положаја; или чујеш лупање у сто, вероватно онога што п 
Балкану а Срби, једини излаз из тешкога положаја у коме су се нашли последњих септембарских дан 
туда стижу, предвиђају напуштање и тога положаја.{S} Из Скопља је послат тамо и последњи војник 
ноћ, главница наше војске повукла се са положаја, на којима се налазила јуче на свршетку дана,  
фане да заједнички брину бригу о тежини положаја, очекујући један од другога утехе.{S} Говорило 
али, висином својом на спрату и висином положаја саме зграде на падини брда уз које се пењу при 
а, узјахао је одатле коња и пошао преко положаја ка Врањи.{S} Али, Врања је већ била пала и неп 
ала ће бити још већа кад наиђе војска с положаја.{S} А и овако, нити имате шта јести ни где лећ 
пусте улице.{S} То какав коњаник јури с положаја да донесе вест команди у возу или од ње одлази 
 крете тим путем.</p> <p>Са кумановских положаја већ стижу вести да су Бугари одмах по заузећу  
пушчане праске допире чак до слатинских положаја.</p> <p>Капетан узјаха коња и пође предњим, ис 
љу.{S} Српска се војска повукла до оних положаја, до којих је, по освојењу Куманова допрла пре  
дри.{S} Око два сата по подне, са наших положаја грунуше убрзано неколико очајничких плотуна па 
дступити да би се дочепали нових, виших положаја.{S} Заузећемо фронт од прилике овде, ево овако 
астави да прати линију која је бележила положаје наших трупа на Моравском правцу.{S} По тој лин 
невољи отпадају обзири, заборавља се на положаје, у невољи се човек обраћа човеку.{S} Срећа је  
вест команди у возу или од ње одлази на положаје да однесе наредбе.{S} На застртим прозорима за 
 оружан и још далеко пре зоре кренуо на положаје.</p> <p>Са првом зором планула је и прва пушка 
 за време док је непријатељ тражио нове положаје а, осокољена пуковниковим присуством, пешадија 
бласти и бележећи по њима непријатељске положаје и правце којима се он креће.</p> <p>Пре годину 
руги опет да су Немци тукли остружничке положаје где имају намеру да пређу.</p> <p>Док смо тако 
удима је својим узносио топове на тешке положаје, извлачио их је из дубоких блата, кисао је, зе 
птембра, Бугари су напали наше граничне положаје према Књажевцу и софијске дипломате, које су п 
.{S} Наши су добили наређење да напусте положаје и да се повлаче у правцу качаничкога кланца и  
и топови све јачом ватром засипају наше положаје.</p> <p>— Туче из вароши! — дрекну капетан.</p 
столом студирајући исказе заробљеника и положаје непријатељске и тада се, у часу кад нико више  
а своје мртве који су покрили друмове и положаје.</p> </div> <pb n="209" /> <div type="chapter" 
о непријатеља и заузе Трнавску механу и положаје око ње.{S} У том се понова јави грмљавином неп 
 у раскаљужену земљу од кише да објасни положаје, забадо прстом у станични зид показујући где б 
ађана, извештаје са предстража, предочи положаје на којима се непријатељ налази, његов морал и  
ешио он додаде — ипак, чим ухватим тамо положаје, зауставићу се!</p> <p>Место утехе, та изјава  
ива и црта по беломе кафанскоме чаршаву положаје, што кафеџија попреко гледа али гута за љубав  
оре војници и заробљеници живо утврђују положаје, са којих ће српска војска покушати још једном 
агоном као неким утврђеним и поседнутим положајем, није сматрао свакога ко се томе вагону прибл 
е све до првих јежевачких кућа.{S} Нови положаји које би заузимали наши, били су посејани безбр 
еће успети да пређе.{S} Тврдио је да су положаји наши на Бановом Брду и Новом Гробљу тако јаки  
а види Лесковац како пада.{S} Ту је, на положајима, пробавио цео дан и, тек када се већ чула гр 
 вероватно негде око Ваљева, рецимо, на положајима изнад Ваљева.{S} Највише још што би се могло 
о поступа према мајкама чија су деца на положајима.{S} Не говорећи ни речи, не обзирући се ни н 
и она откри да непријатељ није остао на положајима на којима је био кад се синоћ борба завршила 
 Ћупријом и Јагодином био је једнако на положајима а ноћивао је у вагонима на ћупријској станиц 
ли а мали остатак заробили.{S} На новим положајима борба настаје још огорченија јер непријатељ  
ада се већ чула грмљавина на Мраморским положајима код Ниша, напустио је Прокупље само неколико 
су понова извештаји наших предстража, о положајима на фронтовима нашим и страним и најзад, дошл 
/p> <p>Као да се и непријатељ на новоме положају више прибрао, јер наша пешадија потискујући га 
розора посматрао покрет на Гази-Бабском положају.</p> <p>Када је воз пролазио крај железничког  
аљене једна од друге.{S} По тим даскама положена мртва дечица.{S} Деветоро леже једно крај друг 
а метара пред непријатељем, шест топова положених цеви, спремљених за картечку ватру, стоје мир 
понови:</p> <p>— Згрејаће се, веруј ми, положи их само.</p> <p>Жена га послуша и положи децу по 
снахо, ето во липсава.{S} Још је топао, положи децу по њему, загрејаће се!</p> <p>Жена га погле 
лики пањ скрха или џарне или кад се нов положи, разлети се тамом јато варница и испуни мрак, ко 
арма, узеше да дахћу очекујући да им се положи храна.{S} А официр, пошто је још неке наредбе из 
оложи их само.</p> <p>Жена га послуша и положи децу по волу а во, који је већ био склопио очи п 
им се био обавио, сави га два три пут и положи на даску, на којој ће Краљ сести.</p> <p>Ађутант 
 /> твога Јована, који часно живот свој положи за слободу и величину Отаџбине своје и за велику 
нга, коњ посрте и паде на ребра а главу положи на земљу.{S} Ноге му почеше дрхтати од умора, оч 
н дао сад да се исхрани народ.{S} Одмах положисмо ватре, те узавре вода, па кувај оно пројино б 
бе на под и подмећући торбу тамо где ће положити главу.{S} А кад је тај посао био свршен, жене, 
 и народа, ради којега они животе своје положише.{S} И кроз ту молитву нека се слави име Твоје, 
21" /> су се до мало час вили над нама, поломише се копља, развејаше се заставе, расточише се о 
о, који је негда красио препратни свод, поломљен и затрпан; дебела стена, која је некад носила  
обу, па и сам пао.{S} Тамо опет фијакер поломљен и читава породица сатрвена; мртва <pb n="465"  
ани одрали а гаврани их рашчупали; леже поломљена кола која су се озго с друма скрхала и нису с 
вљени људи, жене, деца, побијени коњи и поломљена кола.{S} Дечица вуку рањенога оца с друма, да 
уће, ствари из куће побацане по улици и поломљене, куће које су још гореле, њихове војнике пија 
уну на разбијене прозоре и понесе собом поломљене и расуте све слике које нам мало час загреваш 
 и гледа у ту гомилу меса која лежи под поломљеним колима.{S} А мало даље, једна мајка сва у кр 
 богатога шлема, крила пребијена, перје поломљено а где су место два ока соколова некад сјала д 
у.{S} Мраморно <pb n="562" /> стабло са поломљеном византијском капителом лежи пребијено преко  
и се завршили најстрашнијим историјским поломом, пламеном који ће обухватити целу земаљску лопт 
ли се није олако ни одушевљавао, додаде полугласно, више себи:</p> <p>— Да, и њих треба узети у 
то је оно!</p> <p>Разговори се већ воде полугласно, више шапатом, јер поједини су заспали и там 
аде, више као размишљајући, више себи и полугласно:</p> <p>— Идем путем, отуд, и мислим о несре 
одаје други.</p> <p>— А кој’ отац не би полудео кад би сагледао ово! — вели трећи.</p> <p>— И в 
371" /> <p>— Грешни Бојко, како и да не полуди! — додаје други.</p> <p>— А кој’ отац не би полу 
командиром.{S} Капетан одмах стави овај полуескадрон под своју команду и истури га испред непри 
од села Јежевице натрапа од некуд један полуескадрон коњице трећег позива, са резервним капетан 
 светлости а остали део собе освојио је полумрак кроз који су се предмети једва назирали.{S} У  
у и ниску одају; да ли онај тајанствени полумрак, који су облаци од дима из цигарета још више з 
а, на станици се железничкој издваја из полумрака и све јасније обележава бедна и жалосна слика 
туњави учитељ, светлих очију, које се у полумраку просто осећају и крупне гласине, која извире  
ује:</p> <p>— Марш!{S} Марш!</p> <p>Коњ полумртав слуша, чује ту команду на коју је свикао, он  
ње уметности: „На посао, на рад!“ ја ћу полумртав поверовати да се тај позив и мене тиче, напре 
 приликама, животи људи у рукама каквог полуобразованог човека, кога нико не контролише.{S} Так 
 XIV. веку решавала судбина балканскога полуострва, где су доходили знаменити поклисари Истока  
 неколико година носа широм балканскога полуострва и баца је са истока на запад, са Црнога на С 
, Призрен је једина варош на балканском полуострву на коју Бугари не претендују, па ће нас ваљд 
Али, кад она заћута, мени клону глава и полуотворених очију предадох се сну, ономе сну при коме 
тоне... лађа тоне! — узвикну са једнога полуотшкринутога прозора некакав пискав глас, вероватно 
твари спасене или избачене кроз прозор, полупане, исквашене водом којом се гаси и изгажене; <pb 
дан донесе са ђубришта парче тенећке од полупане петролејске канте, други цреп с крова, трећи к 
ва те су бранили од ветра и ако је кроз полупане прозоре старих и напуштених конака он нештедим 
атом као и остала сељачка кола, прозора полупаних а место никловане руде, уз коју су се презали 
их плотова, сандуци, бурад и точкови од полупаних кола.{S} Крећу се војници кроз мрак и носе на 
 заборављено и забачено у моме памћењу, полусан ми га поче износити пред очи у свој одређености 
ница и без простора.{S} То је већ ваљда полусан који је мноме овладао и који мраз тако упорно и 
 се међ прстима и почео ме хватати неки полусан који ме није одвајао од стварнога па ипак ми на 
да.{S} Нисмо ни спавали, то је био само полусан који нам је наметао мраз, <pb n="668" /> упорни 
ја неко нарочито и ново значење које су полусан, који ми се стално наметао, и мистичан зрак мес 
ла једноставна, мирна и мистична румена полусветлост, која је још већом тајанственошћу опчињава 
че са њених усана топла и блага као она полусветлост којом је од пламена из камина осветљена со 
и госпа диже главу и срећући се, у оној полусветлости, колику је гомила жара око себе расипала, 
ју су пацови разрили — све то осветљено полусветлошћу свеће и оним светлим руменилом које разго 
о намеће човеку.</p> <p>Трже ме из тога полусна опет њена реч.</p> <p>— Дакле још један сат пут 
будан или је ово привиђење које ми је у полусну изаткало из оне гомиле мисли које је мало час,  
о као глас некога духа који се јавља из полутаме; да ли можда онај поуздани тон којим је учитељ 
су се предмети једва назирали.{S} У тој полутами виделе се у једноме углу собе набацане школске 
распростра ђенералштабна секција Косова Поља, загледа у њу па за тим диже главу.</p> <p>— Одите 
оптужујем сељака, који је закрвавио сва поља и горе наше, озго од Саве и Дунава па доле до Вард 
јске која напредује јужним делом Овчега Поља, преко Штипа, са задаћом да пресече нашу везу са Ф 
ци и догледа све до широкога косовскога поља, бела црквица коју су подигле дарежљиве руке беогр 
S} Мало доцније и сунце ће се са Овчија Поља испети преко Шара и обасјати ове праменове пуном с 
у а сем крви исушила се по оделу и бела поља од слузи па осветљена вечерњом светлошћу, преливај 
S} Мртви покрили својим плавим шињелима поља и удолице па изгледа као да су раскинута парчад об 
а звезда репатица а златна роса пада на поља и у тренутку изчезава.</p> <p>У возу су извесно бе 
аве су реке почеле натапати наша плодна поља, крваве су сузе потекле из очију мајака, крвавим ј 
 Ругова и жури кроз плодом благословена поља и зато га ваљда зову белим братом, онај други исти 
етохију благословену миром; њена зелена поља преорана и оплођена; њене богате горе озеленеле; д 
а и снегом покривена бескрајна стаклена поља.</p> <p>Кроз ведрину догледа се на све стране.{S}  
ровова који ти се чине као мрка и тамна поља, догледа тек по које минаре или јаблан.</p> <p>То  
смо је ослобађали била је наша.{S} Наша поља, наше горе, наша села и наше цркве, наше куће и на 
 новом вером и доведите их опет на наша поља.{S} Краљеви немају ту моћ, војсковође то нису кадр 
 и ено се усијана лавина ваља кроз наша поља и доље; ваља се, тутњи, пали, ништи и сагорева жив 
и њихове, којом су богато натопили наша поља и наше горе, нићи слобода једнога народа; тако нек 
 мисао је то што топлом крвљу роси наша поља и наше горе.</p> <p>Ту мисао нисмо кадри понети ми 
ка што је пао над Србијом и покрио наша поља и наше горе густом маглом, чија се фигура све јасн 
ју и гину прскајући, руменом крвљу наша поља и горе.</p> <p>Да ли је Госпа у црнини, посматрају 
рате, од тога шта ти волиш, него с овог поља може да се направи мат, па то ти је.{S} Разумеш ли 
 која је преплавила земљу, прегазила је поља и ливаде.{S} О првоме пролећу трава је опет озелен 
 у разним утробама рађају и залазе кроз поља и горе тражећи се <pb n="672" /> да се загрле смрт 
, шта може?{S} Освојиће вароши и села и поља.{S} Планину не може, тамо ћу ја!</p> <p>Нисам му о 
трпава градове и села, претрпава њиве и поља, претрпава све, све...</p> <pb n="217" /> <p>Ону п 
ај дом до мога и даље; засипа градове и поља, засипа села, горе и планине!{S} Све, све засипа и 
засула наше градове и села, наше горе и поља, наше винограде и њиве, што се нижу крај зелених о 
настави сама:</p> <pb n="471" /> <p>— С поља су допирали све ређи звуци што се вече више спушта 
а продире рано јутарње бледило дана а с поља, са друма који пролази крај Патријаршије, чуо се в 
рају и кад год се отворе, допире отуд с поља онај тежак и загушљив ваздух и брујање ко из кошни 
има учитељевим.{S} Мало затим и допре с поља кроз разбијене прозоре неки чудан, нејасан звук.{S 
ма, ко је то унутра? — продра се онај с поља још званичније и удари ногом у врата.</p> <p>— Не  
ачунске књиге са собом! — Говори онај с поља званичним гласом.</p> <p>— Е, одговори глас изнутр 
таб, пуковник Здравковић!</p> <p>Онај с поља ућута, не проговори ни речи него преплашен, одмаче 
и.</p> <p>— Чиновник! — одговара глас с поља.</p> <p>— Па и ја сам чиновник! — одговара глас из 
угарски, пријатељски, братски.</p> <p>С поља се борба све више ближила и он је по звуку пушака  
} Пред нама се простире широка косовска пољана, кроз коју беласа Ситница, коју ћемо мало час пр 
 собом кроз пусте планине и кроз гладне пољане.{S} Где ће он сада, где ће са женом и децом, кад 
ке тишине која је лежала на овој мртвој пољани, на којој несретна и изгнана деца, преспављују п 
кренути пажњу гомиле.</p> <p>На широкој пољани, која се простирала пред нама, полегало је по зе 
оји је био свечанији на пустој, влажној пољани, под оловним кровом, који су чинили кишни облаци 
уд од Рогаче те ми, усамљени, на пустој пољани на Дримским обалама, изгледамо као ноћне сенке,  
едним јединим слушаоцем, на овој пустој пољани.{S} Казивао сам молитву гласно:</p> <p>„Оче наш, 
ту дивизију, с тога смо се прибирали на пољаници, пред Бајазитовом џамијом, и жудно погледали т 
} Друм се и не види већ само кроз равну пољану протеже се црна жива линија која се креће, повиј 
шао! — узвикну пуковник и крену тамо ка пољацима.{S} У том застења кроз ваздух и тресну а земља 
 рећи ће неко.</p> <p>— Зато пазите.{S} Поље је равно ал’ опет; кад наиђе какав повећи џбун, ка 
иве Паланке и оне војске која је у Овче Поље избила преко Царевог Села.{S} То би учинило да буг 
ра песимиста.</p> <p>— Е, видиш, на ово поље мораш повући фигуру па да направиш мат, на то и ни 
ј суседују, тамо где се простире Широко Поље и даље још где Шар и Карадаг, као две џиновске миш 
звора реке Црне, слази њоме у прилепско поље и одатле, преко врхова Селечких планина, пресеца п 
азибабску узвишицу која пресеца скопско поље са северне стране, иза које избија кумановски друм 
мо ону планину да прођемо, још само оно поље, још само... да је само сутрашњи дан да сване!</p> 
а нека каже: „Ама ја не бих волео на то поље!“ Шта ће да му кажеш ако си прави шахиста?{S} Рећи 
анем више код куће.{S} Кад сам изашла у поље било ми је лакше, али ме зауставише њихове страже  
 чункови, столице са изврнутим ногама у поље, бошче, куфери, корпе и већ све могуће ствари и св 
чак под кровом који је истурен далеко у поље, те се ту може заклонити од кише и наложити ватра. 
 који су напустили друм и отишли тамо у поље, да изблиза виде оне сретне који неће патити као м 
ова вароши просуте у долини и преко њих поље у коме се губи Бистрица у Дримове воде а у дубокој 
ће, тела им се затресоше, прнуше најпре пољем а затим, један по један, поче да узлеће у зрак и  
 облак, који лежи над целим приштинским пољем.</p> <p>Друм се пред нама протеже без краја и кро 
н срести кад буде и сам кренуо, тамо на пољима косовским, расуту, уморену страхом и погрбљену п 
<p>— Тражила, до сад је лутала друмом и пољима, на све стране па... нема.{S} Кажемо јој баш, не 
S} Мисао је то што гине на нашим бојним пољима за слободу; мисао је то, што пред нашим шанчевим 
е богате горе озеленеле; да види на тим пољима вредна ратара како бере плод свога труда; да вид 
 у мрак — сваки час тако излази, иде по пољима, дозива дете па се опет врати.{S} Нека, лакше јо 
тројавају се одмах и остали топови, два пољска брзометна, који су дошли са седмим пуком, шест п 
еко из свег грла.</p> <p>— Где је друга пољска? — виче други.</p> <p>— Која? — одговара му неко 
з коморе дринске дивизије, па онда нека пољска кујна дунавске дивизије и тако редом а без реда. 
телеграф.</p> <p>То је била свега једна пољска позицијска батерија Дринске Дивизије која стиже  
овске каре, муницију, болничке кревете, пољске апотеке и санитетски материјал, шаторе, <pb n="6 
дивизије! — додаје учитељ, комесар неке пољске болнице — 1689 године ту је против обичне оружан 
пуковника и његове пратиоце.{S} Капетан пољске батерије, који је био на своме левоме крилу, пре 
л то Штаб Прве Армије?{S} Овде командир пољске батерије Дринске Дивизије.{S} Капетан...{S} Ало, 
груну, недалеко на десном крилу, где су пољски топови.</p> <p>— Бог и душа, онај их је нашао! — 
на, који су дошли са седмим пуком, шест пољских дебанжових и два крупова.{S} Тако се јежевичком 
и, сви смо на броју!</p> <p>Затим приђе пољској батерији.</p> <p>— Нађе ли их? — пита капетана. 
> <p>— Где, у којој болници?</p> <p>— У пољској, у Лазаревцу.</p> <p>— Је л’ тамо и сад?</p> <p 
/p> <p>— Не знам, сестро, видо сам га у пољској болници.</p> <p>— Где, у којој болници?</p> <p> 
одину начелнику штаба, да се, са једном пољском позицијском батеријом Дринске Дивизије, налазим 
љавином непријатељски топ.{S} Нађе нашу пољску батерију и убаци у њу неколико тешких зрна.</p>  
ој најстарији син погинуо је на бојноме пољу, као војник, као син оца војника, вршећи савесно д 
е стално у војничкоме логору на бојноме пољу, завршава овако трагично.{S} Његове би мисли у ови 
ио крај.{S} Али он вели, на Овчем ће се Пољу тући одлучна битка.{S} Е па дедер, не уби га!{S} И 
у је развио план одлучне борбе на Овчем Пољу.{S} Доцније, када сам срео тога господина како пеш 
, те лево крило иде одонуд, те на Овчем Пољу ће се тући одлучна битка.{S} Е, па дедер сад, не у 
ао да ће се два змаја сукобити на Овчем Пољу, један са запада а други са истока, и да ће овај с 
 лешинама.{S} Гаврани, који су на Овчем Пољу, Косову, Морави и Колубари пробирали зрна на пожње 
илутиново доба.{S} Ено, тамо у Пауновом Пољу, које догледамо с друма, лежи Сврчин, двор Милутин 
а трне као свитац у мрачној шуми.{S} По пољу, испред Приштине, расуле се ватре у логорима војск 
 ове страховите непогоде која их чека у пољу.{S} Застали су на праг кућни да се определе, да из 
, са којих они доминирају и онда доле у пољу, наши ће примити одлучну битку.</p> <p>Сви одмахну 
су Турци прекјуче убили једно чобанче у пољу.{S} Веле, потерали му овце а оно рекло нешто ружно 
ко је и било које дрво крај друма или у пољу, оборила га је већ секира и само још свеж корен ви 
тешка рана за немоћно дете а ја овако у пољу, на јесењем мразу, нити имам чим да му оперем рану 
.{S} То је био војник, који је далеко у пољу стајао гологлав и усамљен.{S} Шајкача му је била п 
ремрзо.{S} Ми смо ноћас спавали овамо у пољу, изван Призрена.{S} Била је грдно студена ноћ а ва 
пски цар Лазо, што је погинуо на Косову пољу.{S} Ајде, синко, целивај свеца!“ А мени задрхта ду 
и даде ми један динар.{S} Даде ми дете, пољуби га два три пута и заплака се, па оде. „Сад ћу ја 
<p>Он не проговори ни реч, ижљуби децу, пољуби још једном жену, која се није ни будила да види  
а мном!{S} Кад изађем пред бабу а он ме пољуби најпре у чело а затим целива медаљу на грудима;  
тим приђе жени, која се још не дизаше и пољуби је у чело, другарски, пријатељски, братски.</p>  
је принети устима које су се исушиле од пољупца смрти.{S} До њега мала лешиница детета, чије је 
ичу се заједнички свога бића, они се из пољупца не рађају, они у пољупцу умиру.</p> <p>То је та 
е нежни лептири деле цвећу најстрасније пољупце, сишући им њиме жиће; где птице плавих и зелени 
 је тада једно по једно, награђујући га пољупцем, односила у постељу и прекрстила га пре но што 
Сузама сам му полила лице те мила крв а пољупцима је брисала.</p> <p>Седела сам дуго тако на др 
ам га понова за руку, обасула је понова пољупцима и шаптала сам кроз сузе:</p> <p>— Па зар сам  
ега требало отети; засипала сам му уста пољупцима као да му је требало удахнути нове снаге.{S}  
га ритера, када у последњем смртоносном пољупцу посише отров са усана Маваркиних и пада поносно 
ића, они се из пољупца не рађају, они у пољупцу умиру.</p> <p>То је та чудна прича што је Бели  
ознојио се и посустао те као запомаже: „Помагајте, људи, не могу ја сам ове крстове понети!“ И  
шла зараде те да утоли своју беду.{S} И помагала се а помагали јој и добри људи.{S} Дали јој те 
да утоли своју беду.{S} И помагала се а помагали јој и добри људи.{S} Дали јој те се сместила г 
пе од четири и пет лица и заједнички се помагали и подржавали.</p> <p>Када ми овом приликом при 
х рањеника.{S} Једва смо их скинули.{S} Помагао сам и ја овом мојом здравом руком, колико сам м 
и поделили, те ми је брат и пре и после помагао а и ја њему.{S} Он ме је и оженио, из добре кућ 
евљено ставио на расположење и свесрдно помагао при образовању грађанске гарде, која је примила 
обали, она га радосним сузама дочекује, помаже му да изнесене лов и да разапне мреже, залаже га 
S} А није само на језику и кућаница је; помаже боме мајци на сваком послу; уме сама скувати кав 
амо је његова кућа, његова ћерчица која помаже мајци, његов Ранко, његов Бата.{S} Чекају га они 
свукао да покријем децу, али бадава, не помаже, кад морам да спавам под ведрим небом, у сред кл 
одаде:</p> <p>— Ајде, ајде, жено.{S} Не помаже суза и друге су је мајке пролиле, кад су оставља 
пе и вардарци.{S} Добро се туку, али не помаже.</p> <p>Чичици је рана већ била лепо опрана и до 
убљенога љубомора.{S} А туђ бол често и помаже да се сноси свој.</p> <p>И на мене остави дубок  
етом.{S} Њега води старац који се и сам помаже батином да не би посрнуо.{S} Син му је под пушко 
а нам се жене гледају и да један другог помажемо.{S} Тако смо се братски и без и једне речи под 
 су провалије, коњима везују очи или им помажу хватајући их за улар, за гриве, за реп.{S} Људи  
/p> <p>Прескачући преко гомиле спавача, помажући се фењером, пођох одмах довикујући с врата:</p 
крај зида.</p> <p>Прескочих неколицину, помажући се светлошћу мога фењера и седох на џак.{S} Св 
 је авет глади и оскудица већ почела да помаља своје оштре зубе.</p> <p>С тога смо ми излазили  
ила она авет, Усуд, која се све јасније помаља из мрачнога облака што је пао над Србијом и покр 
овичину, која се с дана на дан све више помаља, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре  
о сам и ја већ како се тај дан све више помаља, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре  
њени животињским инстинктом јављају се, помаљају се, прибирају се, удружују се да заједнички, у 
зничавом зебњом у души.{S} Пламен, онај помамни пламен тамо у даљини, који је у првоме тренутку 
аховиту мећаву, у бесну олујину која је помамно витлала тога часа Косовом; ушли смо у загрљај ј 
 су већ зидови који га носе и пламен је помамно лизао и буктао кров све просторије, уништавајућ 
мо покопане.{S} Сад се опет пробудила и помамно дигла главу; затресло јој се тело набрекло стра 
а иде изнад провалије, на дну које Дрим помамно јури и урла кршећи се о стене.</p> <p>Стари Кра 
ом навуче и замрачи дан, ветар окрете у помамну олују и затресе кровове на кућама; поче ломити  
ера у Подримље, светина се на један мах помела и почела колебати у одлукама које је сваки био д 
 згазила тешка стопала силе па се мрави помели и журе унезверено на све стране, не знајући где  
сам био на приштинском гробљу да одржим помен моме јединцу.{S} Црква пуста и празна те свештени 
Богу? — узнемирих га ја.</p> <p>— Чиним помен! — одговори тихо као да не би рад да поремети све 
} Па ипак је то био свечан, врло свечан помен.{S} Цркву је испуњавала туга и била је пунија но  
бор равнодушних.</p> <p>Излазећи, после помена, да припалим свећу на гробу ког војника, који је 
ставила је свештенику име детиње, да га помене при опелу.{S} Мали Драгомир је још држао у руци  
ете о слави кад бабо казује здравицу па помене светога, па онда Цара Душана и Обилића и Марка,  
своја крсна имена по пећинама, држаћемо помене својим милим и драгим по врлетима; спаваћемо по  
ве, сви невесели и не смеш пред њима да поменеш Србију.{S} А рањеници пролазе сваки дан, пуни и 
воје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Помени, Господе, и помилуј роба Твојега Јована, као што 
е испуњавала туга и била је пунија но о поменима о којима учтивост збира у цркву читав збор рав 
е.{S} Кад они тамо зађу по гробљишту да помену своје дете и не нађу му гроба, сетиће се да у њи 
има задрхта нешто у души, вероватно кад помену „озбиљан час“ који смо сви осећали али који је о 
Лазара и Милоша.{S} Па ето ту славу сад помену и призва је у помоћ овај србијански војник, кога 
едан чичица из трећега позива, коме при помену овога имена прелете на мах таман облак преко чел 
 множина сећања која навалише на њу при помену тога дана, узбудише је и изведоше из тока причањ 
 две сестре, имам и вереницу — и кад то помену а њему наиђоше сузе на очи, те их обриса и наста 
тета, јер сам још мало час уочио кад је поменула дете, да га не носи собом.{S} Оставио сам је њ 
нећете видети.{S} Прошла су та времена, поменуло се не повратило се!</p> <p>Ми све речи нанине  
и знао где сам и знао сам шта радим.{S} Поменуо ми је светога Јована, а то је и наша <pb n="640 
обраћајући се питањем учитељу.</p> <p>— Поменуо сам! — рече и ућута, па мало затим сам настави. 
се скуписмо нешто ближе ватри.</p> <p>— Поменусте и Ђунис мало час? — прекидох ја први тишину,  
ите такве примере.</p> <p>— Ви мало пре поменусте Француску, као земљу која не штеди своје људе 
е себи изабрао у пећини по један кутак, помео, простро лишће, стоварио ствари те удесио нежељен 
ињачке Мораве неколико пута извлачена и померана час на врхове Црне Горе, час у долину Бињачке  
раљ!</p> <p>Свет се још више узневери и помете.{S} Од куд Краљ сад и шта ће овде у Приштину?{S} 
ре, личио ми је онога тренутка на варош пометених, варош суманутих, који су се тискали улицама  
ика међу становништвом куће, збуњеност, пометеност, бегство, спасавање.{S} Пламен букће, тутњи  
офу.{S} Личи ми по величини несреће, по пометености, журби, по забуни, по овоме што су сви погу 
> <p>— Море какав Феризовић; то је нека пометња ако је ко вратио те железничаре.{S} Ево рањеник 
>— Не шаљи ни ти овамо!</p> <p>Таква је пометња настала од прилике оних судбоносних дана а мало 
овоме крају Приштине завладала паника и пометња, на другоме су се сасвим мирно вршили трговачки 
о главу и крпе на себи и ужас светине и пометња и све, све, као о пожару.{S} И најзад, онај стр 
<p>— Па зар вам ова слика, ово расуло и пометња, ова безнадежна лица и очајни погледи, ова киша 
> <p>— На првоме кораку и могло је бити пометње, није лако у оваквим приликама спремити хлеб за 
ме германофилу.{S} Та вест на мах унесе пометњу у наше расположење.{S} Скопљански Грци, који су 
почела да се повлачи то би унело велику пометњу.{S} С тога је нађено за сходно да један од кома 
н ми једном руком даде хлеб а другом ме помилова по образу.{S} Прође ме зима целим телом и поче 
цу к мени“</p> <p>Узео их је на колено, помиловао их по косици и тешке две сузе завртеле су му  
 си на небу!</p> <p>„Помени, Господе, и помилуј роба Твојега Јована, као што ћемо га и ми увек, 
а кад је мој бабо увек држао здравицу и помињао и Душана и Лазара и Милоша.{S} Па ето ту славу  
што ћемо га и ми увек, у добру и у злу, помињати и сећањем одужити се честиту војнику, који је  
у <pb n="247" /> песму у којој се Турци помињу и веровао да му је то довољно знање.</p> <p>— Шт 
јме да су живи, јер до мало час били су помирени са смрћу; личио ми је на несретну варош, на ко 
 стајало је пред дућанима, пред кућама, помирено са судбином, шапћући међ собом са извесним узб 
о предложене правце за одступање, да се помиримо са уништавањем материјала и да одмах, одавде ј 
не мајке коју је гризла савест и морила помисао да већ на првом кораку у животу није умела сама 
тарац, у овим брижним данима, враћао на помисао о судбини, које се толико бојао да га не прати, 
ака који сам предузела; стрепила сам од помисли да тај кога треба да молим, може бити војник; в 
ала <pb n="202" /> а рука задрхтала при помисли да палећи топ шаље зрно које ће покосити читаве 
а исписа горак осмејак, јер свак од нас помисли:{S} Где си, Боже, сећаш ли се и ти нас?</p> <p> 
њему сад треба ваздуха, треба му зрака; помислила сам и да сиђем, па ма и пешке наставила, али  
и а уз то нас је и онај задах гушио.{S} Помислила сам да би то могло детету шкодити, њему сад т 
га обрсте.{S} Дај Боже само нека макну, помислили смо, те да можемо слегнути у село и опет виде 
шу, нису пресушили сузе.</p> <p>— И кад помислим — настави учитељ искрено потресен — да су тако 
али наши дедови!</p> <p>И онда чак, кад помислимо да смо спасени, неће још доћи крај нашим патњ 
е пусто, кућа затворена.{S} Побегли су, помислио је и забринуо се где ће са малом дечицом.{S} И 
у, па ипак је свак у себи овог тренутка помислио: „Дакле ево га, онај озбиљан час је ту, пред н 
а и како уме да каже, те толико пут сам помислио: штета што није мушко!{S} А није само на језик 
а каже оно што је и сам у томе тренутку помислио и што му је новом и тешком бригом осенчило чел 
и ме није тешила.{S} Тешко ми је било и помислити да се тако растанем од детета и неопојаног и  
се засија по блату гомила ордена, а они помислише ваљда злато, па напунише жене кецеље, деца ко 
јатељске делове а за њима се и батерија помиче све до првих јежевачких кућа.{S} Нови положаји к 
 почеше на неосветљеним прозорима да се помичу завесе, затим овде и онде отшкринуше се лагано п 
дворишту и нико у оној узбуђености није помишљао на себе а сад, чим први крете па за њим и друг 
да је већ превалило подне, нико није ни помишљао на време, јер у то доба ватра поче да узима св 
је ова књига доста опсежна, ја нисам ни помишљао њоме обухватити целокупну трагедију деветсто п 
ар, те се више ни у ком случају не може помишљати на одлазак у Битољ преко Дебра и Охрида.</p>  
ло водити извесне обзире али, ви морате помишљати да има појава које изгледају могуће а у ствар 
слили о свему, разочарава ме често пред помишљу да смо потегли да градимо велику државу.{S} Пит 
>И на један мах сви претрнусмо пред том помишљу и ако нам је свима лебдила пред очима.</p> <p>— 
ће~бити!</p> <p>Чичица се загледа тамо, помно се загледа и заиграше му сузе у очима.{S} Затим п 
 савладо, али је ућутала и загледала се помно у ватру која је догоревала.</p> <p>Тама је почела 
, госпођо, ја бих вам помогао, верујте, помогао бих вам!</p> <p>Поверовала сам му, јер ми је го 
 невоље изгнанства.</p> <p>Када сам јој помогао да се споразуме са Галипољком, осетио сам потре 
таницу.{S} Да могу, госпођо, ја бих вам помогао, верујте, помогао бих вам!</p> <p>Поверовала са 
} Једва се човек диже на ноге, ваљда му помогла молитва и покајање.</p> <p>Они други, што осташ 
зама дебеле сељачке чарапе, не би ли му помогле да не клиза.{S} Ал’, поузданије него то, ађутан 
 је сахранила њена деца а они, арнаути, помогли им да ископају гроб.</p> <p>Тешке ме мисли обхр 
т па да им пођем у помоћ.{S} Сами су се помогли, не знам како!</p> <p>Затим, не могући више да  
крете мени и додаде:</p> <p>— Ви сте ми помогли!</p> <p>— Јесте, сећам се! — одговорих и изађе  
 <p>— Много, много би помогло!</p> <p>— Помогло би њима, да им умири савезничку савест, али нам 
</p> <pb n="50" /> <p>— Много, много би помогло!</p> <p>— Помогло би њима, да им умири савезнич 
и један Енглеза.</p> <p>— Шта би нам то помогло?</p> <pb n="50" /> <p>— Много, много би помогло 
бра срца.{S} Сваком да учини, сваком да помогне, па га сви волели.{S} Остави наредник или <pb n 
е официр — у ствари неће бити доцкан да помогне повлачењу призренским путем.{S} То толико може  
е наши, борили па изнемогли.{S} Нико да помогне, нико да одмени, нико да прихвати те где ће сам 
ко може Моравска Дивизија али да уопште помогне, да спасе ситуацију, доцкан је, врло доцкан.</p 
 од немила до недрага и нико неће да ми помогне.{S} Ето га вама па чините шта знате!</p> <p>И к 
 шефу станице.{S} Обратих се њему да ми помогне и пожалих му се како мал нисам настрадао лутају 
има жена децу а сама је, нема ко да јој помогне кад загусти.</p> <p>У том стиже у авлију, сав з 
гу да стигнем ни да утешим а камо ли да помогнем!</p> <p>А светина куља у канцеларију, и моли,  
о прихвати руку, коју јој пружих да јој помогнем.</p> <p>— Одморила сам се бар! — рече пошто ус 
</p> <pb n="649" /> <p>— Могу ли да вам помогнем, да вас понесем?</p> <p>— Нећеш моћи ни себе д 
 у наручју.{S} Морао сам им прићи да им помогнем споразумети се.</p> <pb n="596" /> <p>Она сиро 
оручик.{S} Допао ми некако баш он да му помогнем, те му помогох све док га нисмо узнели на крев 
.{S} Приђосмо сви да видимо шта је и да помогнемо човеку.{S} На друму је лежао мртав човек и ко 
пуштајући му пару у капу — ал ево да се помогнемо.{S} Можда ћеш и ти мени помоћи кад год!</p> < 
ча и просуше ствари.{S} Приђосмо да јој помогнемо и том приликом чусмо и нешто више.</p> <p>— Т 
у још о овом заосталом становништву, да помогну евакуацију у колико могу, да спасу архиве, па д 
 споразумне силе шаљу војску у Солун да помогну Србији; Константин грчки издаје Србију и на јед 
жемо, савезници нам неће или не могу да помогну, е па... шта чекамо?</p> <p>Многи су чак пребац 
 <p>— Шта је радио?</p> <p>— Помого се, помого се како је знао да не би премрзо.{S} Ми смо ноћа 
 ноћас.</p> <p>— Шта је радио?</p> <p>— Помого се, помого се како је знао да не би премрзо.{S}  
ше.</p> <p>— Их, Боже, моје радости!{S} Помогох ономе другу, те се ослони на мене и пођосмо у п 
узнемиравани но на друму.{S} Пристаде и помогох јој да прескочи шанац, који је раздвајао друм о 
 ми некако баш он да му помогнем, те му помогох све док га нисмо узнели на кревет.{S} Биле су м 
о пас!...</p> <p>Замолио сам људе те ми помогоше да нађемо кола.{S} Док су ова стигла, стајао с 
покрет пред собом и промислиш:{S} Боже, помози!{S} А већ после десет петнаест корака опет све з 
је.{S} Кад можеш ти, могу и ја.{S} Оди, помози ми да се попнем!</p> <p>— Чекај да подметнем што 
 већ напустили Аустријанци.{S} Ех, Боже помози, још мало, још мало!{S} Да може, да сме, напусти 
рхове планинске да се отуд, ближе небу, помоле Богу милости или, можда иду на обале са којих се 
вника али се дотле, из разређеног дима, помоли пуковникова симпатична фигура.</p> <p>— Спасавај 
њега храма цркве Грачанице, да се у њој помоли, широм целога српства кликнуло се: „Осана!“ и у  
т ми <pb n="413" /> паде на памет да се помолим Богу и клекнула сам крај кревета а дигла главу  
 Био сам тамо — показа ми руком цркву — помолио сам се Богу, припалио сам свећу...</p> <p>— За  
 није оквасила и припалиће му свећицу и помолиће се на том гробу за покој душе својега детета.< 
ом благодарио.</p> <p>— А умеш ли да се помолиш Богу за душу братњеву?</p> <p>— Не умем! — рече 
ла пуних мртваца.{S} Рекоше ми у Ваљеву помор, умире се по болницама, по кућама, по улицама.{S} 
рице да им се напуне вином и пазаривали поморанџе, алве, симите, воће, од оне масе солунских пр 
еринске љубави.{S} Материнско срце, као поморац буру, предосећа несрећу кад је она далеко, још  
ш ближом и одређенијом.{S} Описи велике поморске катастрофе казују, да се у моменту судара, кој 
станемо, да не дође Аустријанцима каква помоћ те да нас задрже.{S} Још само ону планину да прођ 
, добро се држе, те кад им стигне таква помоћ као што је Моравска Дивизија... можда ипак неће б 
 је то био поглед праштања или молба за помоћ?{S} Када сам још са сувих, усијаних усана, чула в 
кога краља, Милутинова унука, молећи за помоћ српску.{S} У дубини тамо, ено га Неродимље и Петр 
ренутку да не примим хлеб и да вичем за помоћ али се преплаших његовог погледа.{S} Он ми једном 
љештама стеже.{S} Хтела сам да вичем за помоћ али ме је глас потпуно издао.{S} Покушах да му се 
изрен.{S} Ако је још француско-енглеска помоћ стигла до сад у већем броју на јужноме фронту, ов 
 забрујали дуж фронтова да је француска помоћ већ на српскоме земљишту и уморан четворогодишњи  
да ли је већ стигла руска или француска помоћ.{S} Ако је ко и покушао да говори о томе, остали  
 као и ми били заваравани да савезничка помоћ стиже, када смо још имали и довољно муниције и хр 
 нису догледали да нам стиже савезничка помоћ, прелетели су Дреницу и пали овде у равну Метохиј 
 То је била наредба која је обустављала помоћ Србији.{S} Ту је наредбу и њено извршење Софија з 
b n="423" /> у службу, негде сам добила помоћ од општине а у Нишу сам опет ушла у једну болницу 
ече: „Да се истурчимо, то нам је једина помоћ!“ Тек то рече а поче да пршти кандило пред иконом 
е брини! — утеши га пуковник — Стиже ти помоћ!</p> <p>— Ко? — запита капетан готово усхићено и  
е тада променити мишљење.{S} Ето та нам помоћ од Европе треба!</p> <p>Поједини, којима није бил 
 и од Француза и од Руса, стигла би нам помоћ те не би овако пострадали.</p> <p>— Боме, пострад 
се одлично држе на Страцину и велика им помоћ стиже са севера и из гарнизона са албанске границ 
ат, да се пожар може још и угушити, ако помоћ брзо стигне.{S} Пожар међутим напредује и тамо, г 
пространа мора, да нам донесу не толико помоћ колико веру да у овој гигантској борби нисмо сами 
иста и кренула била савезничка војска у помоћ Србији.{S} Још од ране зоре настао је био у Солун 
уздања дочекују војску која је стигла у помоћ.</p> <p>— Како да не, читава једна дивизија и то  
читељ — кад би нама Русија прискочила у помоћ у првоме тренутку, а не у последњем.</p> <p>Трећа 
 остала за леђима ако би кренули нама у помоћ; на нашу војску са севера није се могло рачунати, 
езнички војник неће кренути из Солуна у помоћ Србији.{S} Чекао их је окићен Ниш, чекао их Леско 
руму просуо из коморе.{S} Дође најзад у помоћ некаква команда.{S} Једна батерија заустави се с  
 новина поуздано сазнале да нам стиже у помоћ француска колонијална војска, кренуле су из Беогр 
а ето ту славу сад помену и призва је у помоћ овај србијански војник, кога сам ја потегао да за 
и воз укрцати и повести војску Србији у помоћ.</p> <p>Пет минута пре 11 часова, стиже на аутомо 
 онај стари, одржаћеш се.{S} Шаљем ти у помоћ најбољи пук пешадије а послаћу ако треба и целу д 
ео да напуштам дужност па да им пођем у помоћ.{S} Сами су се помогли, не знам како!</p> <p>Зати 
 била доцкан синоћ са јелице капетану у помоћ али, рђаво вођена, залутала је у непријатељске ре 
.</p> <p>— Ви као да не верујете у њену помоћ? — запитах и у томе часу поче у мени понова да се 
а тежак умор, који нас је већ претукао, помоћи ће да савладамо и заборавимо сваку неугодност.</ 
 да погледам дете али, шта сам му могла помоћи?{S} Сузама сам му полила лице те мила крв а пољу 
х могао све повести, кад би могао свима помоћи.{S} Њему је чак причинило задовољство, кад се ау 
олико сам могао и колико да се нађем на помоћи.{S} Међу тим рањеницима био је и један младић, м 
рвављени.{S} Скоро ће ноћ па ће нам она помоћи; он ће ме одвести, одвешће ме међу Србе, међу бр 
Боље да си ти остао код куће, био би од помоћи мајци и кући, а да је твој отац дошао овамо.{S}  
се био нешто мало утајио.</p> <p>— Може помоћи, зашто не!{S} Ја не знам каква је ситуација на о 
је хтео; он је још увек веровао да може помоћи и трчао је са бојишта на бојиште, где год је чуо 
е снаге да издржи до доласка савезничке помоћи.</p> <p>Краљ понова погледа свога ађутанта, али  
 је гласио:</p> <quote>„Услед задоцнеле помоћи наших савезника, наши покушаји за пробијање Кача 
ојима му је лакше путовати и на путу се помоћи међу собом.{S} Нити је онај први питао где ће га 
еш моћи ни себе да носиш.{S} А можеш ми помоћи само тако, ако те послужи срећа те изнесеш главу 
да се помогнемо.{S} Можда ћеш и ти мени помоћи кад год!</p> <p>— Благо теби, старче! — вели му  
и у којима нам се причало о савезничкој помоћи, о Русији, о Румунији и др.</p> <p>Кад већ прођо 
 Имаће тада ко и Новицу погледати и њој помоћи; није се материном погледу могло сакрити да доле 
 материнском преданошћу у нези, па ипак помоћи није било.{S} Изгубила сам га, умрло ми је овде  
тицу који ће их сад бранити, који ће им помоћи, који ће одагнати страх са некада тако ведрих де 
 /> <p>Жалио сам ове бедне људе, али им помоћи нисам могао јер сам и ја већ свој оброк бројао н 
ме држању и о цени пројинога брашна и о помоћи коју нам Русија шаље и о томе, како је нестало д 
ће се вратити а шта би заробљен и могао помоћи својој жени и својој дечици.{S} Слободан може пр 
смо даље.{S} Ономе несретнику није било помоћи; оставили смо га тамо крај друма да чека смрт ко 
бљеницима и пионирским четама, може што помоћи; али, познавајући те путеве, ја сам већ сад увер 
ли, у здравље!{S} Па Бог нека ти буде у помоћи!{S} Ја се надам брзо ће овај рат, још ви нећете  
 првога стола приђе и тамо да се нађе у помоћи онима који су чиновнику објашњавали да је свака  
правца могућа — одговори <pb n="556" /> помоћник. — Један одавде на Љум-Кулу, па Дримом ка Скад 
 коме су биле разастрте карте, радио је помоћник шефа Врховне Команде.{S} Војвода је боловао, а 
тоји само једно важно питање? — рећи ће помоћник командантов.</p> <p>— Које? — запита Престолон 
ао, али је пратио догађаје, и тога ради помоћник му је стално све реферисао.</p> <p>И влада и В 
е хиљада, толико може изићи! — одговори помоћник.</p> <p>— Онда нам не остаје ништа друго — при 
> <p>— Тако је, Височанство! — одговори помоћник.</p> <p>— И шта ћемо онда с војском без матери 
елу овога Престолонаследник а у дну сам помоћник командантов.</p> <p>Састанку је био циљ да чуј 
Врховне Команде! — додаје пакосно један помоћник окружне благајне на чијем се лицу јасно види д 
спасти?</p> <p>— Не! — одговори одлучно помоћник. — Ја сам до душе наредио да нарочити официр о 
андом, донесе и последње одлуке.</p> <p>Помоћник команданта Врховне Команде саопшти најпре посл 
у одлука, које су на њој донете.</p> <p>Помоћник команданта Врховне Команде, отишао је болноме  
опова? — пита Престолонаследник.</p> <p>Помоћник слеже раменима.</p> <pb n="557" /> <p>— Колико 
погледало на излазак ђенерала и њихових помоћника, не би ли са лица њихових прочитало одлуку.{S 
нта Врховне Команде.{S} За дугим столом помоћниковим седели су сви министри, у челу овога Прест 
заједничких одлука, команданти и њихови помоћници, свако у својој канцеларији, разрађивали су о 
кли су војводу ђенерали, праћени својим помоћницима штабова, када су се почели пред вече, на ње 
пињала очи, не би ли у далекој тами, на помраченоме обзорју, спазила ма какву црну тачкицу.{S}  
 сутон којим <pb n="299" /> је непогода помрачила пре времена дан.{S} Из те гужве само чујеш на 
иштина тих дана, само је још више могла помрачити му већ замагљену душу.{S} Срео сам га <pb n=" 
момчио.{S} Остали смо сами, старији нам помреше, па сам му ја био и брат и отац.{S} Па ја узех  
оро догорелим фењерчетом пошао кући.{S} Помрчина је била тако дебела, тако масивна, да ми је из 
игарета, која је до мало час сјактала у помрчини ко усамљена звездица на мрачном небу, угасила  
 ноћи, на пустоме друму, увијена густом помрчином, водила језовите разговоре, било их је који с 
.{S} Варнице, као златна киша, испунише помрчину која је у толико гушћа била што су се ватре ве 
га Краља!</p> <p>Сузе у очима старчевим помутиле су дечју радост да виде изближе Краља.{S} Срет 
творен.</p> <p>— Опсађени, господине! — понавља наглашавајући поштарев пријатељ. — Са севера не 
расла, мораш знати?</p> <p>— Не знам! — понавља мала збуњено.</p> <p>— Па ко ти га је дао?</p>  
на у збег, у туђину; па ево сад се опет понавља то и са истога места.</p> <pb n="720" /> <p>— Д 
их вечитих прича, које се кроз сва доба понављају и у књизи и у животу; Једну од оних прича, ко 
ац и, док смо се ми око њега забављали, понављајући своја отојичашња размишљања, неко од оних ш 
ете ви, шта хоћете ви!“ — шаптала сам и понављала једнако.{S} Он седе на кревет и позва ме руко 
а скоро шесет година.</p> <p>— Шесет? — понављамо сви у глас као изненађени и ако нико од нас н 
<p>Али је то био обичан разговор, често понављан у свакој кући где понос недозрела мушкарчића к 
уно још у души.</p> <p>— Зар вам њихово понављање не позлеђује болове?</p> <p>— Позлеђује их, а 
тројено, питања сам му по неколико пута понављао док их је схватио, а и кад их је схватио, одго 
свој одређености својој.{S} Оно се поче понављати у моме памћењу са свима детаљима, свеже као н 
 штаба Прве Армије, испитивао је сваког понаособ и све заједно оне заробљенике што седе са жанд 
 на против, индиферентан је и лукаво се понаша, рачунајући поуздано на привременост аустријске  
е, јер треба да се одмориш, треба да се понегујеш.</p> <pb n="124" /> <p>— И послушао си их?</p 
 зоре.</p> <p>Сутра дан је свануо мутан понедељак.{S} Изашла сам одмах у двориште да се распита 
затим још један.{S} Целога тога дана, у понедељак, чули су се тако с времена на време, топовски 
деља.{S} Последњи леп дан, јер је већ у понедељак почело да се мути и затим је цела недеља била 
ога за бригу но ноћас, ту сам ноћ измеђ понедеоника и уторника провела ипак мирније но прошлу.{ 
на рањено дете и пита шта ће, где би га понела да се превије, јер му је ране превила крпама кој 
мисао која је за велико дело ослобођења понела читаве планине страдања и пролила мора крви, све 
ни је, боме, то сва сиротиња што сам је понела.{S} Знаш како је... није да жалим.</p> <p>— А ва 
атила мало, оним што је још из Шумадије понела, испаде на друм кроз задње платно, бачена једна  
 није се могло рачунати, јер је она већ понела велики напад Немаца и Аустријанаца.</p> <p>— На  
е било оно које су синоћ <pb n="717" /> понели полазећи одавде.{S} Војвода Мишић остао је и даљ 
ог леда и мраза.</p> <p>Војводу Путника понели су војници на раменима.{S} Његова тешка болест н 
ени и који су место свег осталог терета понели само своју голу душу, иду друмом већ клонуло, су 
е и штедите храну јер то вам је што сте понели, село вам нема од куд нову донети.</p> <p>После  
 тешких осећања, које смо од јутрос сви понели крећући на пут изгнанства.</p> <p>Удељујући прос 
е и теже осећање које смо сви од јутрос понели полазећи из Призрена?{S} Призрен је био последња 
и поскидају са њих дебело блато које су понели са друма од <pb n="174" /> Ариља одакле су јутро 
мао је пред собом два дана друма, па се понело.</p> <p>— Зар није боље било тамо? — понових ја. 
ађанин — Нема овде ни тридесет кила.{S} Понео бих ја то и сам ал не могу, имам сипњу.</p> <p>Он 
времена кад настане буђење и покрет.{S} Понео сам и једну празну мањерку, која је лежала крај в 
p> <p>— Да могу — додаје опет рањеник — понео бих ти једно дете, ал ето, једва и себе носим.</p 
жави борце.{S} Са тога племенитог посла понео је олуј, који се завитлао над нашом отаџбином и б 
хватио воду у мањерку, он је са својима понео, нити је хтео дозволити да то ја чиним.</p> <p>—  
е: носи, боље ти него непријатељ.{S} Па понео и ја.{S} А не знам шта би да нисам понео кад мора 
 Из Приштине већ, ни један бегунац није понео собом веру и поуздање.</p> <p>— Кад сам очима вид 
мо могли ничим снабдети.{S} Ако је ко и понео један хлеб, до којега је ко зна како <pb n="588"  
онео и ја.{S} А не знам шта би да нисам понео кад морам ево четири динара да платим хлеб.</p> < 
рале о утисцима које је сваки појединац понео са овога воза.{S} Могло се говорити само о утисци 
ош покушала, војска је још покушала, да понесе бар оно што је најпотребније, што је најважније, 
јном а ђаци, омладина, која је имала да понесе велику државу, служе као месо за топове.{S} Гово 
рвом кораку у животу није умела сама да понесе терет бриге <pb n="510" /> над децом која су њој 
тари деда тешко моћи примити на себе да понесе једну тако тешку бригу.</p> <p>За таљигама иду ј 
/p> <p>— Поћи ће један од мојих људи да понесе ово дете, па пођите и ви с њим.{S} Оставите тамо 
дни коњић тешко моћи на себе примити да понесе једну породицу а стари деда тешко моћи примити н 
лија, да крену у збег.{S} Рекоше још да понесе колико ко може на леђа понети хране: брашна, сув 
S} И тек су стигли а ево их ова олујина понесе да их однесе на нове обале, на далеки запад.</p> 
пошто је утврдила везе на бошчи, она је понесе понова, пође и настави своје казивање.</p> <p>—  
да бацити.{S} Део који је намењен да се понесе овим путем имао је пред собом два дана друма, па 
и река дима суну на разбијене прозоре и понесе собом поломљене и расуте све слике које нам мало 
 и његова завичаја.{S} Али наиђе олуј и понесе га собом кроз пусте планине и кроз гладне пољане 
то је пао у очајан положај да товар сам понесе даље.</p> <p>Несретник је лежао на земљи лица за 
растурити и разорити.</p> <p>— Да л’ да понесем и коју кошуљу? — пита жена.</p> <p>— Понеси...  
аљају по блату...{S} Да идем кући па да понесем деци да играју, овако не знам ни сам што ће ми  
— Понеси... немој...</p> <p>— Па шта да понесем?</p> <pb n="99" /> <p>— Не знам... кад бих мога 
S} Ал ако, закључај, дај ми!{S} Хоћу да понесем кључ, хоћу да га носим са собом!</p> <p>— А Фид 
/> <p>— Могу ли да вам помогнем, да вас понесем?</p> <p>— Нећеш моћи ни себе да носиш.{S} А мож 
, можемо ли понети, јесмо ли дорасли да понесемо једну овако огромну задаћу?{S} Не прави се јед 
лиће?</p> <p>— Јесмо ли били дорасли да понесемо огромну задаћу оснивања велике државе или смо  
а деца њихова, тамо на крвавим обалама, понесена младошћу, која сем материнске још друге љубави 
ем и коју кошуљу? — пита жена.</p> <p>— Понеси... немој.., где ћемо их?</p> <p>— А покривач за  
?</p> <p>— А покривач за децу?</p> <p>— Понеси... немој...</p> <p>— Па шта да понесем?</p> <pb  
гам а јутрос окупише комшике, а ја, нит понесо што, нит затвори кућу, него тако... узех децу па 
вића, али зло је било овамо у збегу.{S} Понестало хране те настаде велика мука и невоља.{S} Сва 
ваки дан смо мање јели али и то мало па понестало и настаде велика оскудица а Турци још не мичу 
е славе оних који би да их из овог рата понесу.</p> <p>Промакао сам кроз групе које су биле пре 
 Карађорђевића и увек у моменту кад ови понесу, на својој снази и своме имену, борбу тога народ 
ше још да понесе колико ко може на леђа понети хране: брашна, сува меса, сира и сланине, те да  
а нису ни мали те се не могу на грудима понети, већ велики и тешки.</p> <pb n="372" /> <p>Повио 
ју годиницу, када ће његова млада плећа понети бригу те она одморити своје трудне кости мало.{S 
а, доба када ће он на своја млада плећа понети бригу, те она одморити своје трудне кости.{S} Им 
гајте, људи, не могу ја сам ове крстове понети!“ И ми му прилазимо и свако од нас прима по једа 
ас предавало пламену све што се не може понети.</p> <p>Светиљке се по кућама почеле већ из рани 
ене за Љум-Кулу.{S} Знало се да се може понети само још сат ода од Призрена па онда бацити.{S}  
опремати и збирати по кући, што се може понети.{S} Дотле је бабо сипао из вреће брашно у торбе, 
је на фронт потерано све што пушку може понети.</p> <p>Понудио сам га цигаретом, примио је благ 
ко, да се једва она спасла.{S} Хтела је понети све, све из куће; жао јој било сваке стварчице и 
оверљива акта и део архива који се неће понети.</p> <p>Нико од јутрос више и не крије озбиљност 
хранити Краљевска Круна коју не хтедоше понети у непознате албанске планине, где се није знало  
р ено га оздо иде воз који ће примити и понети све ове несретне бегунце.</p> <p>А кад воз стаде 
вура и Гамбета?{S} А без њих, можемо ли понети, јесмо ли дорасли да понесемо једну овако огромн 
 не можемо поновити.{S} Кад би се имали понети само са Бугарима, ја бих био безбрижан.</p> <p>— 
скоро да наиђу на ширину да би је могли понети на рамена те пружити кораке, већ је носе на руке 
 наше горе.</p> <p>Ту мисао нисмо кадри понети ми, изнемогли животом, профанисани обзирима, омл 
вршио а он одмах одређивао: „Ово ћеш ти понети, а ово ти!“</p> <pb n="250" /> <p>Кад смо се так 
н сам — одговори он — не могу ни толико понети колико је овај!</p> <p>Најзад грађанин се сам на 
ила.</p> <p>— Изгинуло све што је могло понети пушку; оно што је остало да нас заштити да можем 
 алате, све, све, све што се није могло понети, гутао је пождрвљиво ноћашњи пламен и све је про 
ружани болом, али и снагом да га можемо понети, ми крећемо даље и ступамо на мост, који под наш 
 један па и два коњића али шта они могу понети, можда по једно ћебе, мало брашна и по једно дет 
упила а туга остала.{S} Тај терет мораш понети, не бива другче.{S} Тако је ваљда Божја наредба, 
рпске!{S} Понећемо те у недрима својим, понећемо те отаџбино, собом!{S} Као што нам је некада,  
ку марамице о прегршти земље српске!{S} Понећемо те у недрима својим, понећемо те отаџбино, соб 
адо и нежно тело мојега јединца.</p> <p>Понећемо те у недрима, у крајичку марамице о прегршти з 
чиновник и раденик.{S} Свако подједнако понижен, подједнако носи терет бриге и бола и креће пог 
p>Осетила сам се у томе часу страховито понижена, осетила сам се сама у својим очима бедна, нис 
еверено и узбуђено, са осећањем страха, понижења и патње, креће се поворка невоље и јада и тече 
S} Они седе мирно око ватре, одговарају понизно на свако питање и залажу се парчадима бундеве,  
у, пуста је и гола.{S} Сам тврди камен, поникао из мора и узнео се и испрсио камене <pb n="10"  
рива прошлост.</p> <p>Међу камењем тим, поникла трава и проклијала зова, у његове се жљебове на 
га кланца <pb n="582" /> из којега је и поникла?{S} И да ли је тај Усуд хтео да слом српски пон 
!</p> <p>И, док он у такве мисли тоне и понире, Усуд, онај неодољиви и свирепи Усуд, исправља с 
положењу.{S} На свима се лицима исписа, понова се дубоко исписа беда и невоља, с том разликом с 
јасно да је све те догађаје, причајући, понова преживљавала.{S} Њено се лице грчило, њене се оч 
 коња да се одмори на ногама, појаха га понова, сатера у шанац па шанцем потера напред да види  
носила сам се над њим, покривала сам га понова ћебетом и ако је био покривен, и брисала сам му  
.{S} Ја сам то осетила и шчепала сам га понова за руку, обасула је понова пољупцима и шаптала с 
чењу, и то је нагнало војводу Мишића да понова сазове команданте на састанак.</p> <p>Цело то по 
воља упознала и зближила! — тешим га ја понова а да ту моју утеху утврди, прилази ми из редова  
 сугестијом.{S} Студена поноћна промаја понова дуну кроз шупљине и дим се залелуја по мрачноме  
к.</p> <p>У том, непријатељска батерија понова загрокта из близине.{S} Сви се згледаше.{S} Одак 
n="297" /> <p>Занета тим мислима, Краља понова одведе поглед ка прозору, са којега се догледало 
м се и ужаснула, као да ми је тога часа понова издахнуло јединче које сам носила.{S} Стеже ми с 
 преко врхова Селечких планина, пресеца понова реку Црну и прекида се код грчке границе.{S} Та  
о кретање.{S} Њега текну нешто, али кад понова загледа познаде по броју људи да се то његова из 
таба ваљда? — поуми капетан и ободе сад понова коња те се у два три свока дохвати друма па се г 
очас да је чуо пушкарање потврди то сад понова.</p> <p>— Кажем ја — вели — да сам чуо!</p> <p>— 
м дубока тама мочарне јесење ноћи и све понова заспа тврдим сном који вера и поуздање носи.</p> 
аредбу која је лежала на сточићу, да је понова прочита.{S} Наредба је била од Команданта Ужичке 
епала сам га понова за руку, обасула је понова пољупцима и шаптала сам кроз сузе:</p> <p>— Па з 
} Све што је веровало у смрт, почело је понова веровати у живот.{S} Ох, како је за мало та вера 
ресвлачи га сувом преобуком и припаљује понова кандило, благодарећи Богу што јој је молбу услиш 
егов поносни врх, где су се српске виле понова сабрале да запевају песму тужбалицу коју су негд 
ди му дршћу грчем од напора, ноздрве се понова шире — он би хтео напред.{S} Он се упиње, покуша 
ечу или не хтеде чути ове речи, наже се понова над картом разастртом по столу и држећи у левој  
 шта више да чекате.</p> <p>— Напоље се понова говори о доласку Француза?</p> <p>— Дај Боже нек 
 — тргао би се у том размишљању, али се понова охрабрио. — Опростиће жртве пред величином успех 
у најсилнију мелодију туге и душа ти се понова стреса од тих боних акорада који је плаве и осва 
 исто дићи, не здравећи се, и завући се понова под кола да настави спавање.{S} Сви остали око в 
 ућута гледајући предасе и увијајући се понова у ћебе, које јој је било готово спало са рамена  
ретних бегунаца нада избрисана и бол се понова зацарио.</p> <pb n="724" /> <p>Свршено је све и  
у механу и положаје око ње.{S} У том се понова јави грмљавином непријатељски топ.{S} Нађе нашу  
/> <p>После дужега времена, секретар се понова диже с места.</p> <p>— Хоћемо л’? — упиташе га п 
е утврдила везе на бошчи, она је понесе понова, пође и настави своје казивање.</p> <p>— Отишла  
а.{S} И у том се аутомобилу, кад год ће понова поћи на станицу, већ гуше жене и деца међ дењков 
же стрпељиво, чекајући поколење које ће понова на том месту запевати песму <pb n="563" /> у сла 
е, које је дотле било доста мирно, поче понова да се тресе од језе.</p> <p>Једва сам чекала да  
су већ одавно сатерани у вагоне, почеше понова да се размрдавају и, ван погледа својих старешин 
p>Он ме је и даље гледао са презрењем и понова је тргао руку коју сам љубила.</p> <p>— Ти ме не 
 тренутка, у коме се у очевој души буди понова туга, на догледу синовља гроба.{S} Чичица је дуг 
с пута, колона тимочке дивизије! — грми понова глас и настаје кркљанац.{S} Пешаци се склањају у 
оћ? — запитах и у томе часу поче у мени понова да се буди онај мучан осећај разочарења, који се 
не причу о борби на Чачку.{S} Он окваси понова грло и поуми да почне, али напрегну слух и обрат 
у, почеше људи и да се облаче не могући понова да заспе, узнемирени овом новом бригом и, кад је 
 се одвоји од прозора и уморно се сручи понова на миндерлук, осећајући се тешко сломљен и прега 
пламтелих очију.{S} Он појми да је Краљ понова у тешкој моралној кризи и, како још није био зак 
 доласка савезничке помоћи.</p> <p>Краљ понова погледа свога ађутанта, али тај поглед ни мало н 
а и сад тек разумем, као што сад слушам понова и целу нанину причу која ниче из пробуђенога сећ 
нисмо тада разумели али их ја сад чујем понова и сад тек разумем, као што сад слушам понова и ц 
амо, док се не обазрем око себе и видим понова сву невољу и јад.</p> <p>Растајући се од Францус 
, јер се вазда није враћао, тако да смо понова почели губити стрплене.</p> <p>Ту на месту где с 
еђује.{S} Па ето...</p> <p>— Убедио вас понова?</p> <p>— Почео је, господине, да ми развија пла 
ој марш из 1913 године на Софију! — већ понова оживљују у кафани објашњења, која су била послед 
уо а за ове друге нисам чуо.{S} Он дуну понова у ватру, снажно као из мехова, па кад диже главу 
јесења ноћ бескрајна.</p> <p>Учитељи су понова причали о својим и туђим невољама на путу, о злу 
и, разматрана је и карта, испитивани су понова извештаји наших предстража, о положајима на фрон 
у.{S} Прође ме зима целим телом и почех понова да дршћем од страха.{S} Говорио ми је нешто мађа 
га мужа и они ме упутише, те сутра одох понова и нађох врата на која ћу закуцати.{S} Али ме г.  
авршили чак ни кад је пао мрак, диже их понован и хитан позив војводе Мишића да се, пре но што  
поречем.</p> <p>— То је моја судбина! — понови он још један пут — Одговорио дужности у рату сад 
ветлост жара из мангала.</p> <p>— Не! — понови учитељ још једном — Јер, ви сте Скопље напуштали 
дни посланик.</p> <p>— Нису кукавице! — понови још једном учитељ.</p> <p>— Ако вас то теши! — с 
p> <p>— Тражио сам, ал’ нису ми дали! — понови Краљ.</p> <p>— Мораш се ти чувати, Господару, тр 
е за нас па не могу рањени пешке ићи! — понови он узбуђено. — А погледајте, госпођо, погледајте 
и да настави.</p> <p>— Има је, велим! — понови војвода гласно — Како да нема одговорности?{S} З 
ло рећи.</p> <pb n="322" /> <p>— Био! — понови он још једном и настависмо ћутећки да корачамо ј 
а сваким свесрдно.</p> <p>— Фиделица? — понови он — Не знам, мора остати!</p> <p>— Фиделица! —  
 пук првога позива.</p> <p>— Цео пук? — понови капетан сав срећан јер му стиже читав пук најбољ 
о је раније рекао, војвода му нареди да понови рапорт о стању ствари и о снагама којима распола 
еже.</p> <p>— Доста је Румунија само да понови свој марш из 1913 године на Софију! — већ понова 
апетан чу где телефониста неколико пута понови:</p> <p>— Је л то Штаб?{S} Ало, је л то Штаб Прв 
ану, не би ли чули чију дреку или да се понови пуцањ.{S} Арнаутин се диже и оде да обиђе свој п 
смо прошли ни педесет метара и слика се понови.{S} С друге стране друма, половином тела у шанцу 
лности са скопске станице још једном се понови.</p> <p>Огрнута ћебетом преко главе, што јој је  
И да ли је тај Усуд хтео да слом српски понови на истом месту или је то изабрано место храм бол 
ј се врати с врата у нашу гомилу да нам понови вест, коју смо и сами чули.</p> <p>— Е баш мишља 
ва срећна звезда наменила да још једном понови.</p> <p>И све то можда, зависи од једног јединог 
ом.{S} Када му капетан поузданим гласом понови све, што је раније рекао, војвода му нареди да п 
а телефону сам начелник Штаба и капетан понови вест о паду Чачка.</p> <p>— Ама, је си ли ти луд 
— дрекну глас из Армије.</p> <p>Капетан понови:</p> <p>— Непријатељ је ушао у Чачак у само подн 
 <p>Жена га погледа чисто неверице а он понови:</p> <p>— Згрејаће се, веруј ми, положи их само. 
датле као морски талас о стену, да опет понови удар.{S} Најзад гомила леже сва, врата стењу, по 
ме имену мој дед зато да би се историја поновила, да би и његов унук тако исто напустио Отаџбин 
а и дрхтавица ме опет шчепа.{S} Лупа се поновила јаче а чула сам и неке мушке гласове.{S} Једва 
часу када смо улазили у Призрен мени се поновила и наметала цела ова слика пожара.{S} Под крово 
е првим зрном била нађена, те би сад то поновила, а чим би то било, пешадија би налетила на Чач 
и се старозаветска бајка и по други пут поновила на српскоме тлу, те не би ли Голијати једном у 
а је грч стегао.</p> <p>— Шта је ово? — поновио је опет.</p> <p>— Ето то, што видите!</p> <p>—  
авио пут замном...</p> <p>— Како, како, поновите! — дрекну глас из Армије.</p> <p>Капетан понов 
е настати, ко зна не би ли се још могла поновити прошлогодишња церска историја са Поћореком и ј 
{S} Морам их својим речима а у њено име поновити по непоузданоме сећању, старајући се, колико м 
 То значи да тринаесту годину не можемо поновити.{S} Кад би се имали понети само са Бугарима, ј 
е један јачи одред, евентуално армија и поновиће се славни новембар 1914 године.{S} Отпочеће <p 
зак ноћни препад.</p> <p>— Чујете ли? — понових ја охрабрен овим звуцима, који очас збрисаше у  
ло.</p> <p>— Зар није боље било тамо? — понових ја.</p> <p>— Покојник је у ствари још у Призрен 
, био сам сликар...!</p> <p>— Сликар? — понових ја, не умејући у тренутку да нађем реч утехе ко 
 ње, те је моје питање пробудило.{S} Ја понових:</p> <p>— Па сад?</p> <p>— Сад? — учини она збу 
а!</p> <p>Она ми није одговорила, те ја понових:</p> <p>— Зар није боље било да сте остали?</p> 
и даље наставио шетати, док му се не би поново учинило да је чуо удар мотике.</p> <p>Уморан од  
војној станици.</p> <p>Одушевљени таман поново умочи писаљку у пену од пива а песимиста, без ик 
 коју је ова појава изазвала, он се био поново занео, поведен мишљу да погине на Ситници.{S} Та 
шта прелази преко гора и планина, преко понора и кршева и као сећање милује своје чедо.{S} Тим  
е нас и претрпавати сметови; падаћемо у поноре и амбисе; клаће нас и убијати дивљи Арнаути, сеј 
у се, ведром челу, исписа тога тренутка понос.</p> <p>Сви се искуписмо око њега а он, мушкарац, 
говор, често понављан у свакој кући где понос недозрела мушкарчића казује прву мушку реч.{S} На 
 бораба, можда последња.{S} Њихов их је понос водио у ову борбу са нарочитим разположењем да да 
рај ње.</p> <p>И тај понос, несавитљиви понос, ево га сад у блату.</p> <p>И опет ми допиру до у 
речи; у њему се још тада развијао мушки понос и осећање дужности према Отаџбини.{S} Његов је мл 
их и пада поносно крај ње.</p> <p>И тај понос, несавитљиви понос, ево га сад у блату.</p> <p>И  
етски брод „Титаник“.{S} Здрав, снажан, поносан, он је поуздано разбијао морске вале који су се 
 Остављајући три сина у кући, отишао је поносан и задовољан у рат из којега се није вратио.</p> 
е планине, просеко је облак те се узнео поносан и свечан али ипак тужан.</p> <p>Сретох се на ћу 
; када се вратио рањен ми смо се морали поносити тиме.{S} Када је други пут дошао, са тешком ра 
јабланова који о пролећу, као перјанице поноситих витезова, ките Царско Скопље.</p> <p>Кафане в 
 младост неоскрнављена, чиста и невина, поносна и усправљена — њен је израз, њен је синоним.{S} 
ину светских догађаја, здрава, снажна и поносна.{S} У њој живот буја, снага се народна одупире  
; онамо, споменици наше величине, онамо поносна прошлост једнога народа.{S} Онамо ваља поћи, он 
ске твоје капије; хоћеш ли нас примити, поносни царски граде?{S} Хоћеш ли нам, прогнаним бескућ 
 две му се крупне сузе врте у очима.{S} Поносни војник са Куманова и Цера, са Брегалнице и Рама 
на грбина <pb n="529" /> Шарова и његов поносни врх, где су се српске виле понова сабрале да за 
идеалиста Арман Дивал, лежао је у блату поносни ритер Дон Енрик од Паласиоса.{S} Лежао је бедно 
посише отров са усана Маваркиних и пада поносно крај ње.</p> <p>И тај понос, несавитљиви понос, 
е но што ће сићи у Призрен, тамо где се поносно уздиже Дрвен-Град, на обалама Бистрице, као кол 
ио леђа у доба када се младост уме тако поносно да испрси а млада снага усправљено да буја као  
о слободи, задојавала неколико покољења поносом и пожртвовањем.</p> <p>Скопље има другачи, вели 
 Будан сам и ја и са зебњом ослушкујем; поноћ је већ давно превалила те ме страх чућу сад већ о 
миче време.</p> <p>Тајанствена ноћ... а поноћ већ превалила.{S} Из гомиле светога камења које л 
 осветљене вароши, над којом већ почива поноћ.{S} И ако је пламен у овоме тренутку био нешто ма 
ички воз</head> <p>Тек што је превалила поноћ између 4. и 5. октобра, поче се будити град над к 
н мир.</p> <p>Када је те ноћи превалила поноћ измеђ 3. и 4. октобра и спокојство са синоћних по 
рзо уморан легао.{S} Била је већ прошла поноћ кад на капетанова врата неко закуца најпре тихо а 
к јејине која из камене дупље поздравља поноћ; ослухну тајанствени разговор ноћи који ветар са  
зором пробуђена Србија упутити.{S} Пред поноћ је дунуо озго, са Дуље, студен северац и растерао 
м и над поспалим становништвом.{S} Пред поноћ, обесио сам и сам пушку о раме и, праћен неколици 
у све гушћу вреву и гомилу.{S} И ако је поноћ још је све на ногама.{S} Онде се скрхала кола, он 
ола за којим су дотле очекивали да мине поноћ.{S} Нико ни речи не збори, нико не диже главе, по 
е већ била дубље замакла, још сат па ће поноћ а млади принц, наслоњена чела на обе руке, још је 
цима и под шаторима.</p> <p>Кад превали поноћ и секретар се диже да обиђе Краљевића, разговор з 
 постеље.</p> <p>— Да, сад, док превали поноћ и док се уверимо да све по кући спава — одговори  
њима.</p> <p>Морала је одавно превалити поноћ, морала је већ бити близу зора али је још увек вл 
које је доба ноћи?</p> <p>— Прође давно поноћ! — одазва се војник из даљине.</p> <p>Онај се вра 
> <p>— Још мало.{S} Нек превали потпуно поноћ.</p> <p>То доба сачекало се у потпуном ћутању, ка 
о је сати.{S} Часовник је бележио скору поноћ и Престолонаследник је сад већ нестрпељиво гледао 
Српска је Круна већ сахрањена...</p> <p>Поноћ је давно минула и таму ноћи поче да осваја бледил 
епријатељ не нађе српске топове.</p> <p>Поноћ је одавно већ превалила, ватра која је горе у брд 
зе које су и њима врцале на очи.</p> <p>Поноћ је дубоко превалила а посао још није био свршен.{ 
25" /> <p>Морало је већ бити далеко иза поноћи, морало је бити ближе зори, јер кроз ноћну тишин 
а.</p> <p>Када је минуло већ далеко иза поноћи, када више под сводовима црквеним није одјекивао 
е последњу ноћ на своме тлу а затим, од поноћи, ведра као да би зарана да осветли стазе и богаз 
мену светлост.{S} Мора да смо далеко од поноћи одмакли и већ се приближили зори али је киша још 
центар у будућој великој борби — још од поноћи извели војнике са пушкама у руци и заузели вагон 
Но ко би и пожелео што боље, сад, после поноћи.{S} Попадаћемо овако обучени по поду, збићемо се 
ни смех, сличан смеху костура кад после поноћи устану из гробова да заиграју мртвачку игру.</p> 
не претурисмо преко главе.{S} Тек после поноћи стиже Лазар те избуди само старије а нас децу и  
али топовски јеци.{S} То је одмах после поноћи отпочела борба на Биначкој Морави, која је имала 
 да остане тајна, скривена густим велом поноћи.</p> <p>Том страном Вардара, обалом која се од о 
 слутећи а домаћини да бдију, пад кад о поноћи попа удари три пут у црквено клепало то да буде  
а сам овако замишљала место где ће се о поноћи разбојници састати и опет оваку ноћ, буру, пљуса 
х на овој питомој обали, дизао сам се о поноћи или још и доцније, у дубокој ноћи, и гледао чаро 
ца.</p> <p>Прве бесане ноћи, када сам о поноћи пошао прозору да бацим поглед на узнемирено море 
утрос пробудила вест, да су нас ноћас о поноћи Бугари напали дужином целога фронта, мислили смо 
 делом промаћи, вероватно је било близо поноћи, када сам са мојим скоро догорелим фењерчетом по 
роз ваздух.{S} Мора да је ближе зори но поноћи, те су се избудили и довикују се да чувају село. 
и били под истом сугестијом.{S} Студена поноћна промаја понова дуну кроз шупљине и дим се залел 
еношћу опчињавала слику око мангала.{S} Поноћни ветрић, који је кроз разбијена окна сад нешто ж 
ман гробни шапат прошлости, на разговор поноћних сени на пустоме гробљу.</p> <p>Тица ноћница, к 
 станици и тај пискави глас продре кроз поноћну таму као совин врисак.</p> <p>И док ова гомилиц 
р тихим гласом, као да не жели реметити поноћну тишину.</p> <p>— Не, не могу! — одговори Престо 
наћи места за себе.{S} Када му се учини понуда да се на горњем спрату начини места за њега, он  
ез утехе, бони без неге, изгладнели без понуде, изнурени без одморка.{S} Узневерено и узбуђено, 
е није разумео, трећи му показа дуван и понуди.{S} Дечко ману главом одбијајући и погледа бојаж 
, била је Францускиња и хтела би да јој понуди једну кутију конзерве, видећи је како гризе тврд 
и сам ал не могу, имам сипњу.</p> <p>Он понуди под истим погодбама заробљеника, који је мало ча 
у, но што то на први поглед изгледа.{S} Понудила му је прилику да крвавим мастилом исправи у њо 
> која је Престолонаследнику Александру понудила предају града.</p> <p>Скопље већ броји последњ 
руку и мало куванога пасуља којим су га понудиле избеглице са горњег спрата ханског.</p> <p>— З 
о дрва.{S} Били смо ваљда први који смо понудили новац, иначе би била неразумљива готовост арна 
рити што сам је отворио и присвојио.{S} Понудим оним грешницима ту собу, у којој се неће моћи н 
ме само научи да одем у болницу и да се понудим за болничарку.{S} Вели: примиће те јер им треба 
 надгробном споменику.{S} Поумих да јој понудим услугу, ако јој каква на путу затреба и приђох  
ко отворити да замоли за преноћиште.{S} Понудио сам и њима што сам и двојици која су ме пратила 
бно.{S} Начелник је видео и разумео.{S} Понудио ми је столицу да седнем и дозвао једног обвезни 
да сам је сада на друму срео промрзлу и понудио јој ћебе да обавије своје слабачко тело, онај п 
ој оброк бројао на залогаје.{S} Ако сам понудио коме цигару дувана, ја сам већ довољно жртвовао 
ерано све што пушку може понети.</p> <p>Понудио сам га цигаретом, примио је благодарно и пратио 
ролазили, нису нам била кадра ни мрвице понудити.{S} Сретнији, који су колима, ко зна одакле и  
лас топова.{S} Отаџбина није могла више понудити мирно и безбедно прибежиште једноме сиромаху к 
е уваљала па се по њој може да гази.{S} Понудих јој да пређемо тамо, мање ћемо бити узнемираван 
ноге када госпа прође мимо наше ватре и понудих јој своје место.{S} Она ми одговори само једним 
 А нису му ни иначе давали мира.</p> <p>Понудих му још једну цигарету, јер је ону прву одавно п 
жна сена а по њему једна покисла шарена поњавица.{S} На задњем крају кола, ослоњена леђима на с 
луком, која је потекла само потребом да поњавицом заштити децу од кише, ова мајка им је у ствар 
скама, на навиљку сена застртом шареном поњавицом, лежи оно болесно момче већ сасвим упалих очи 
ег дечка чије је опружено тело под оном поњавицом.{S} Мајка му руком превлачи усијано чело и ми 
 му подмеће сено под главу, подешава му поњавицу и топло му тепа а болесник гледа, мутним погле 
Пређи, овде има повише места, а ту је и поњавче, па ћемо заједно.</p> <p>— Па да пређем!</p> <p 
 — Кад би имала... кад би ми ти дала то поњавче?</p> <p>— И мени је, боме, то сва сиротиња што  
било нешто оголелих дрва и сикира их је пообарала те големе ватре букћу по двориштима сеоским и 
и пљачке — Не ваља овако како идемо.{S} Поостајали многи успут, нарочито овамо у Чаглавици, па  
 пламен и пепео.{S} Па шта је ово сад?“ Поп се сави сиромах па му вели: „Господару и ага, Бог п 
и девојака, него сте их скрили!“ А онда поп: „Ага, научио сам се пред Богом истину да казујем,  
у.</p> <p>— Е па онда, брате — одговори поп мало узбуђеније. — Ибром се може сићи и у Пећ, а из 
 ухватио сам те!“</p> <pb n="345" /> <p>Поп слегну раменима и узе да објашњава нареднику како о 
атом договарао са старијима.{S} Најзад, попа опет изађе и рече: „Ајде у име Божје!“ па пође нап 
не.{S} Кад смо већ замакли мало у шуму, попа и још неки људи, који су напред ишли, припалише во 
екли би: скупили се да се Богу моле.{S} Попа је чак задржао на себи и епитрахиљ како би их увер 
пред очима та служба и молитва Богу.{S} Попа ставио епитрахиљ па отворио Јеванђеље а ми сви при 
 страна.{S} У цркви су горела кандила а попа је једнако нешто улазио у цркву и излазио па се ша 
еда као црква под земљом.{S} Кад запева попа „Слава теби Боже наш!“ а оно глас му звони по пећи 
> мртву у пећини док једне ноћи не дође попа да је опоје.{S} Сахранили смо је ту, на оној чисти 
 ти као да уз гусле поје.{S} Још нам је попа казао и неколико топлих речи.{S} Реко нам је, да м 
 како је сутрадан опет ага звао кнеза и попа, па вели: „Зашто вам је село пусто, у селу нема до 
ви бес кад виде пушке.{S} Зовну кнеза и попа па рече: „Рекох ли ја вама ако има у селу рђавих љ 
те они запазити, и посаветова нас као и попа, да се повучемо дубље у пећину.</p> <p>Ту ноћ нису 
и а домаћини да бдију, пад кад о поноћи попа удари три пут у црквено клепало то да буде знак да 
е и све салутирам.{S} Тек дође господин попа, ја салутирам, па у руку, а он пита баба: „Кој ти  
!“ „Е, кад је Петров — рећи ће господин попа — треба да га благословим.{S} Посветила ти се, син 
а мичу из села.{S} Али, вели, поздравио попа и кнез и остали домаћини, да ми останемо и даље гд 
 скиде је Андрија доле у гробље.</p> <p>Попа нам је том приликом одслужио и службу у пећини.{S} 
гледа као да су раскинута парчад облака попадала на земљу; рањени се вуку по земљи као глисте,  
тринама око једне и друге стране друма, попадале да пробдију ову мразну ноћ.</p> <pb n="653" /> 
е, које сад већ извесно ките цео Чачак, попадале би још једном пред српском војском а непријате 
ма војске и избеглица, као да су звезде попадале са неба а дим, који се из њих пење, разастире  
се широм гробља залелујаше пламичци као попадале звездице, она се наслони на ограду једнога гро 
чети да се гаси сунце, где смо од умора попадали као покошени по земљи, пробуди нас из тешке ду 
без даха да стигнемо на положај, па сви попадали и посустали, а Бојко вели: „Добро је и ово, им 
{S} Крај друма леже мртви коњи, који су попадали, <pb n="382" /> јуче прекјуче.{S} Њих су већ ц 
, тако да већ изгледају као киша звезда попадалих по земљи.</p> <p>Још мало, па се већ догледај 
се не може ни проћи до прескачући преко попадалих и уморних тела.</p> <p>Отворио сам врата на к 
пожелео што боље, сад, после поноћи.{S} Попадаћемо овако обучени по поду, збићемо се као змије  
море, види! — и истресе старац торбу те попадаше по пепелу седам осам ордена.</p> <p>— Па што с 
е а ни њему нису казали!“ „Је л истина, попе, тако или друкчије?“ „Истина <pb n="256" /> је, аг 
ака али су избегле!“ „А где су избегле, попе?“ — „Избегле у ова села испред нас, имамо сви тамо 
пред тобом па нека каже?“ „Добро, вели, попе, та ти је реч спасла село али није и Маркову главу 
 припада у цивилу, — Не водимо ја и ти, попе, али води Врховна Команда.</p> <p>— Јест, ја! — уч 
 не знамо где нам је робље!“ — „Слушај, попе, вели опет ага, превијаш ми се и увијаш свакојако, 
е чељад преплашила!“ — „Е, кад је тако, попе, а ви идите па их зовите!“ — „Пошли би, ага, кад б 
 у проседог се господина јабучица нагло попе под вилице и он чисто суну на човека уских рамена. 
ручник плану на један мах.{S} Крв му су попе у образе, наслони се на штаке и гурну лактовима го 
игнем.{S} Ушла сам опет на иста врата и попела се истим степеницама.{S} Један старији господин  
бе.{S} Али није стигао донде.{S} Кад се попео на Тресибабу видео је са ње већ Бугаре у Књажевцу 
к солунске жељезнице — и камо да сам се попео, куд би ми данас био крај — ал он ме окупио, те о 
еник солунскога воза и камо да сам се и попео, куд би ми сад био крај.{S} Али он вели, на Овчем 
војска ударила? — пита онај што је ногу попео на степеник за пењање.</p> <p>— Па не могу ваљда  
жу.</p> <p>На коња су га још мање смели попети, то је било још опасније.{S} Застају код прве ши 
е, нађи ти сад дрво на које би се могао попети и склонити од пожара.</p> <p>Везани војник и даљ 
 не за другога; и чуо сам речи господин попине, ама сасвим сам их јасно чуо: „Посветила ти се,  
а његовог Гришу, када је <pb n="157" /> попио отров из Марушине чаше и, причињавало ми се, као  
де ће господа моћи на тенане и ручати и попити по чашу вина, што су они брижљиво и спремили, па 
границу до које је допрла непријатељска поплава.{S} Ван границе те поплаве, као две мале оазе и 
Србије, Дебар, Охрид и Битољ.{S} Ако би поплава непријатељска провалила и дотле, из Битоља се з 
 кроз редове избеглица, као бујица, као поплава, казивала нам је да ће остатак српске војске, к 
средну околину станице, па је после као поплава, као пожар, нагло хватала и распростирала се св 
планина и придолазила друмовима, те као поплава <pb n="137" /> бујала и испуњавала тесне улице  
ла још да су ван домашаја непријатељске поплаве.</p> <p>То није била обична гомила бегунаца што 
егало се очајно, бегало се као за време поплаве кад река пробије бране па њени вали немилостиво 
запали у дубоке пролоке, трагове, силне поплаве које је брза река, слазећи набујала с планина,  
епријатељска поплава.{S} Ван границе те поплаве, као две мале оазе или као два још непотопљена  
ележио ни промене на фронту, ни границе поплаве која је свако јутро и свако вече све више бујал 
обом сваку стопу калдрме, као оно кад о поплави дере набујала река, која носи све што је дочепа 
ноћас чекају ту.{S} Усред воде, која је поплавила угибе и удолице, диже се гомила ствари <pb n= 
дана, када су Аустријанци под Поћореком поплавили западну Србију, овако је исто, истога месеца  
би неминовно узеле ток који је капетан, поплављен непријатељском ватром, замишљао.</p> <p>— И с 
не, крваво угушен једном непријатељском поплавом, као ово сад.</p> <p>Њему паде на памет онај д 
ји ће, по једноме пророчанству, сузбити поплаву непријатељеву и спасти Србију.{S} То је сад већ 
крињу, где стоје већ приганице зелене и поплеснивиле, што их је годинама месила и остављала ту. 
их палата и турских пашаларских конака, поплочане улице и тргови, храмови и дворнице, суднице и 
као лоптица од живе у барометру.{S} Чим попне гласом и лоптица пожури горе под вилицу а чим спу 
 ти, могу и ја.{S} Оди, помози ми да се попнем!</p> <p>— Чекај да подметнем што! — рече трећепо 
бо и још неки пријатељи из Бачке, да се попнемо на Врдник, до врдничке куле.{S} Рекоше, оданде  
Бојовића ослободиоца Скопља.{S} Ђенерал Поповић смењен је и кренуо је одмах за осталим избеглиц 
е и најстарији син, у борби код Великог Поповића, погинуо...</p> <p>Очекивао сам да ће после ов 
 тамо у будућности, заменити оне што су поподали на бојишту.{S} За таљиге везана коза која хран 
те, пошто се свако још мало позабави да поправи ватру, поче један по један да се пружа по поду, 
 фронта, тврдио да би се ствар још дала поправити, јер Бугари „у ствари немају намеру да нападн 
 се све ово у последњем тренутку некако поправити.{S} Али, када се и они већ растају од владе,  
жавних кола, која су ти дата можда ради поправке каквог друма, па потоварио све; повукао си чак 
це!</p> <pb n="84" /> <p>Путник погледа попреко саговорника и одмаче од њега, као да је он тај  
фанскоме чаршаву положаје, што кафеџија попреко гледа али гута за љубав повољних вести које су  
Шта ме уверава? — учини он и погледа ме попреко, као што би учитељ погледао ђака који не зна ле 
кровом, који је покривао нашу Отаџбину, попрскали су већ зидови који га носе и пламен је помамн 
ре, рекох да захитим где год воде те да попрскам чело и очи, не би ли ме то освежило.</p> <p>Др 
.{S} Он <pb n="617" /> погурен, уморан, попрскан блатом и неизбријан наслањајући се једном руко 
ко кола и измеђ њих, пешачи маса света, попрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана 
 око кола и измеђ њих пешачи маса света попрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана 
ју, које плаве а које црне косице, које попрсканих хаљиница крвљу а које покривена лица марамиц 
а жмири слаба светлост фењерчића блатом попрсканих и улепљених.{S} Странама улица, покушавајући 
ен и поче њиме лупати кваку, али она не попусти; други један ускочи у вагон кроз прозор и узе п 
ноћ лила као из кабла а у то доба нешто попустила, те се кроз зраке бледе светлости, колико је  
и решен да пође и у последњем тренутку, попустио је под убедљивим разлозима професора у сурој ш 
едија</head> <p>Прва зора.{S} Мраз мало попустио, у зраку као да лебди светао дан.{S} Ватре се  
убише храброст и најупорније оптимисте, попустише и они који су до мало час веровали званичним  
ју смо превалили и примакли се зори.{S} Попушили смо ћутећи још по једну цигарету.{S} Млади се  
ом од основних видова, она се шири, зид попушта, нагиње се и са страховитим треском читаво једн 
цреп се на крову усијао и осећа се како попушта и стење кров.</p> <p>Пламен већ букће кроз праз 
S} Најзад гомила леже сва, врата стењу, попуштају, пуцају и дивљачки арлук поздравља близину пл 
 дишем...!</p> <p>Ватра код детета нија попуштала, грозница му је обухватила цело тело и тресло 
сле овог нашег разговора, стигла нам је поражавајућа вест, да је Београд пао и ја сам у тој вес 
 — престрављено прошапуташе готово сви, поражени тежином ситуације.</p> <p>Пред нама је била ва 
> <p>— Они су већ заробљени!</p> <p>Сви поражено ућуташе и ако је свима на уснама лебдело питањ 
подарства <pb n="54" /> у Европи; Грци, пораз својих историјских снова о обнови Византије; Буга 
прелаз преко Дунава почиње бивати њихов пораз и да у Нишу са поуздањем гледају у ситуацију или  
би на Чачку.</p> <p>— Значи, велики сте пораз нанели непријатељу у тој борби?</p> <p>— И то, ал 
а српска круна и где се зачела историја пораза српских.{S} Српска се војска борила на обалама р 
 по планини те се њиме прихрањивати.{S} Поразболеваше се многи од те хране те сирота Јела, неко 
p> <pb n="87" /> <p>Те вести нас готово поразише и, док смо до сад били само забринути, сад већ 
е... — теши трећепозивац, а сутра треба поранити.</p> <p>Сви се одиста забринусмо, и свако доне 
њу и Ниш званично нагласио, двојином је порасла жеђ за новостима и крај свих досадањих извора,  
та су радили те да памтите.{S} Даће Бог порашћете, проживећете и остарићете а онога зла што ми  
том наиђосмо на вола који остављен лежи поребарке крај друма, борећи се с душом и тешко дишући  
м, освајачком циљу, споразумне ће силе, поред многих и ранијих и доцнијих, стећи још једну поук 
А нисам више имала ни снаге ни речи.{S} Поред зиме, поче и страх да ме мори, јер још никога нис 
озоришну улицу а онај од „Рускога цара“ поред Управе фондова, па кроз доситијеву улицу.{S} Само 
улацију у моменту кад се Ваша војска, и поред овако силне навале, тако одлично бори <pb n="278" 
, али ево на памет тврдим да и у њој, и поред овога огромнога броја талената, према јачима и ис 
да се напушта Скопље и они који у то, и поред свих повољних вести, нису веровали.{S} Ту су се р 
 у могућности да предузимамо офанзиву и поред свих прилика које нам је војвода Мишић изнео о ст 
а тешким болом, скидајући капу, пролази поред ових жртава, скрећући поглед са несретника који с 
оним што се дешава у Солуну, па почесмо поред нишкога, дочекивати и солунске возове.{S} И путни 
нас ће очајно хитати да се спасава, јер поред панике коју је догађај од прошле ноћи изазвао, ју 
два уздуж састављена стола око којих су поређане столице.{S} Седи се и на креветима и на сандуц 
p> <p>— А што си вуко фотеље? — пита га порезник који носи под мишком пореске књиге.</p> <p>— Ш 
е Мица Бандиска.{S} Она друга има тамно порекло и необјашњиво име:{S} Мица Проминцла.{S} Нико н 
ен! — одговори тихо као да не би рад да поремети свечаност тренутка.</p> <p>— Коме?</p> <p>— Да 
е под њиховим кровом налази један Краљ, пореметила су свечану тишину и ударила у грчевит плач:< 
о исто и Румунија, која не би дозволила поремећај стања на Балкану, које је створио Букурешки у 
е био једини <pb n="662" /> шум, једини поремећај тешке тишине која је лежала на овој мртвој по 
— пита га порезник који носи под мишком пореске књиге.</p> <p>— Што, питај ме, имаш право да ме 
 се из грађана организује чување реда и поретка у вароши.</p> <p>Паде предлог да се организује  
ви још ћуте, јер су на друму у маршевом поретку, очекујући наредбу да се развију.{S} Непријатељ 
ви одмах пушке на руке.</p> <p>У бојном поретку, са тешким осећањем страха, кренули смо даље не 
судбина.</p> <p>— Не видим — заустих да поречем.</p> <p>— То је моја судбина! — понови он још ј 
ало душу те покушавао сам да се буним и поричем снагу утиска али без довољно самопоуздања и сна 
алене Србије, која је пошла да ослобађа поробљену браћу, сишла са Мораве у Косовску равницу и з 
ет гомила.</p> <p>— Па ко ће ослободити поробљену Србију, ако неће ове бабе? — додаје опет гоми 
своје снаге, од свога здравља и хранила пород свој и водила <pb n="600" /> га кроз мраз, грејућ 
потегла је овај мучан пут само да спасе пород свој.{S} Одвајала је од својих усана, од своје сн 
м и зацвокота зубима па грчевито стиште пород на груди.</p> <p>— Ја ћу у планину, ево право ова 
нам децу, ждере много... потаманиће нам пород!{S} Зло, големо зло!...</p> <p>Затим поћута па оп 
{S} Тамо опет фијакер поломљен и читава породица сатрвена; мртва <pb n="465" /> мајка, мртва де 
и да недалеко иза фронта промиче његова породица, његова деца и све добро његово.{S} Деда, на к 
смо лагали и залагивали, не би сад моја породица робовала Аустријанцима...{S} Хоћеш ваљада да т 
ву.{S} Нисмо дакле били сами, ја и моја породица, било је још некога који је дошао да подели са 
 ако у колима није архива, онда је нека породица, која такође даје повода нагађањима и тумачењи 
 земљу. <pb n="141" /> Једна београдска породица, која се виђа о премијерама у позоришту, у чиј 
тумачењима.</p> <p>— Познајем их, то је породица начелника те и те армије.</p> <p>— Видиш не ос 
вима, која су напред ишла и у којима се породица прихватила мало, оним што је још из Шумадије п 
зверствима, о страдању појединих села и породица.</p> <p>Ја такође нисам могао да заспим и час  
та мађарска села.{S} И где ће ми остати породица, у Пећи; тамо где ни у редовним приликама није 
.{S} Одступање народа и војске, бегство породица, невољу, јад.</p> <p>— Нећемо ми то видети ни  
сад да убијам, нема и рођака мојих, јер породица наша је врло велика, има нас и по Бачкој и по  
S} На станичном перону лежи читав логор породица које још од синоћ и ноћас чекају ту.{S} Усред  
 лица, има и болесних војника и читавих породица, жена, деце и стараца.</p> <p>А иза тога низа  
 овима велики број појединаца и читавих породица које су га познавале, опкаљале су га, заустављ 
 гомила бегунаца, болесника и несретних породица које су целе ноћи кисле на станици, морају ћут 
мој покојни муж изговарао реч кућа, реч породица, изговарао их је са поштовањем и топлином али, 
 кад их сретне.{S} Ко зна колико је још породица упропастио тај човек?</p> <pb n="549" /> <p>До 
собе.{S} Собе су заузеле <pb n="611" /> породице официра Врховне Команде а доле се стрпало све  
јал, враћа се празан на станицу и прима породице да их донде одведе.{S} Тамо ће возом до Феризо 
</p> <p>— Треба се склонити, треба због породице.{S} Али, привремено; тако, до Приштине, да се  
интернирати, одвести ме, одвојити ме од породице, па шта сам онда учинио? — вајка се други.</p> 
инути родитељ — али ме може одвојити од породице и потерати, као што све грађане тера, тамо нег 
 руци.{S} Промичу <pb n="103" /> читаве породице забринута лица и све носе свој тежак товар бри 
и аутомобили и носили су на себи читаве породице; носили су се читаве куће ствари, носили су се 
ирно, тако тихо промицао његов и његове породице живот; погледа у икону пред којом је мајка деч 
ликој борби, очајно боре да утуре своје породице.</p> <p>И одиста, тамо пред вагонима настала ј 
једног народа.</p> <p>Са остатком своје породице, уједињене тугом за гробовима који су остали з 
е повукло у куће да тамо, у кругу своје породице, брине тешку бригу и одлучи се што ће и како ћ 
а.{S} Биле су то чиновничке и официрске породице, па онда велики број надлештава, чиновника, ст 
рбу да би одбранили несретне избегличке породице које су, на отвореним <pb n="126" /> вагонима, 
арош неће моћи да одржи и да чиновничке породице већ напуштају Штип и одлазе у Велес.</p> <pb n 
а.{S} Док су бедне, прокисле и промрзле породице, које су целе ноћи прележале на станици не би  
а, као у рововима, шћућуриле се кукавне породице прокисле до коже, деца покривена преко главе с 
инистре без власти, видела је и угледне породице, које у Београду нису могле ни до Калемегдана  
је врисну очајно у име целе незаштићене породице:</p> <p>— Тата, спаси нас!</p> <p>Он не прогов 
рочита одговор и савет.</p> <p>Поједине породице, које су се већ до Приштине напатиле и не пита 
ећи бол; он је завршио низ несрећа наше породице, са њиме се угасила и последња моја нада и пос 
или на њу сви толико да је постала члан породице о коме су сви заједнички водили бригу.{S} Ујут 
а суда за увек одвојити.{S} Њима ће он, породици својој, посветити своју последњу, најкраћу ноћ 
 и други део дужности, оне према кући и породици?</p> <p>Пошла сам у Крагујевац, Врховној Коман 
овала раскрвављене јунаке наше, како би породици сачувала хранитеља а држави борце.{S} Са тога  
 га је замолити да се побрине о његовој породици коју <pb n="228" /> мисли уклонити из Приштине 
е ништа омело старешину да према другој породици буде грубљи, према трећој још грубљи.</p> <p>З 
 тај тако рећи покољ, који је Бог мојој породици и моме породу наменио, у Скопљу чух да ми је и 
зашли да нам нађу стан.{S} Мени и мојој породици припаде мало крова у једној ниској, бедној уџе 
е о изгубљеној команди или о изгубљеној породици, која је можда већ прошла или је отишла неким  
д овај место сваког одговора забринутој породици, само слеже раменима и немо одлази из куће.</p 
једне арнаутске куће, у којој сам ја са породицом нашао склониште, била је једна празна приземн 
које су се довукле до Призрена а шта са породицом?{S} Како ће се пешке у планину, како ће се бе 
де, свој мал и своје имање и пребећи са породицом у Србију.{S} Потуцао се ту од немила до недра 
тих, који је пошао натраг а кога сам са породицом срео на изласку села Штимње — е онда... препу 
и тражећи где би се ма мало заклонио са породицом, да проведем ову ноћ.{S} На послетку, неко ис 
 је већ одлучио да остане у Призрену са породицом, па шта Бог да. — Борити се више не можемо, с 
је то ни осећање туге за својом кућом и породицом, од којих ће га малочас кратка пресуда преког 
о ректор Богословије, који се са својом породицом повукао у друго крило.{S} Ту је Престолонасле 
дан, ено га жури да је подели са својом породицом.</p> <p>Кроз ваздух, разређен влагом, одјекуј 
 првом кораку покајао што је са толиком породицом напустио Призрен и, још се ломио да се врати, 
га да им се треба кретати и то са целом породицом а трећи су доносили средње одлуке: да породиц 
мисли, под теретом бриге за незбринутом породицом, јецао је.</p> <p>— И зашто све то? — уздану  
чиновник случајно се изрекао да сутра с породицом креће у Солун.{S} Сви су га жучно напали тако 
штар, који је сутра рано хтео да пође с породицом, једновремено кад и страни посланици да би се 
м а трећи су доносили средње одлуке: да породицу оставе а сами да крену.{S} И свако је тражио и 
 овде?</p> <p>Тек кад сам га запитао за породицу њему грунуше сузе, окрете главу од мене и оде  
т ових трупа па да бега?{S} Него уклања породицу и покућство.</p> <p>— Зар први он?</p> <p>— Е  
ђенерал сутра ујутру првим возом шаље и породицу.{S} Многи дућани већ <pb n="95" /> тога дана н 
ш кога.{S} Чула сам за једну познату ми породицу да одлази у неко село.{S} Отићи ћу сутра до њи 
ољу.{S} Београђанин је и има у Београду породицу а војник је у V. дринском пуку.{S} Тај пук је  
и; свако је са ужасом погледао на своју породицу коју је повукао отуда чак са обала Дунава, Мор 
 томе сну своју далеку отаџбину и своју породицу.{S} Умреће бар са осмехом на уснама а ујутру,  
 толику Србију брани ђенерал који своју породицу шаље у иностранство и то пре свих осталих грађ 
ји у поворци траже неће ли срести своју породицу од које су их прилике раставиле, има и пакосни 
умолити за једну услугу.{S} Шаљем своју породицу тамо, у Приштину, па...</p> <p>— Како? — учини 
... да... мислио сам да ја пошљем своју породицу тамо...</p> <p>— Не шаљи овамо!</p> <p>— Не ша 
ну подземну избу и тамо нађе целу своју породицу.{S} Само, жена је лежала у несвести, наслоњене 
нисам више за живот; али што ће ми целу породицу намучити и искоренити, то ми је.</p> <p>— Па ш 
ко моћи на себе примити да понесе једну породицу а стари деда тешко моћи примити на себе да пон 
завршила и врхунац своје велике и тешке породичне трагедије, претрпана <pb n="512" /> болом и с 
је и застра српским ћилимовима са много породичних слика на зиду.{S} Из собе два прозора гледај 
ос мртва тела да би се сахранио овде, у породичној гробници!</p> <p>Ове је речи официр изговори 
с мртва тела да би се сахранило овде, у породичној гробници!“...</p> </div> <pb n="693" /> <div 
о само пренос мртва тела ради сахране у породичној гробници.</p> <p>— Видите ли шта се учини од 
рену умро а само је пренет овде да се у породичну гробницу сахрани; и пробудио сам се јутрос по 
лим збегом не знајући ни где ће им гроб породу бити.</p> <p>И како мирно леже ова дечица, ни је 
окољ, који је Бог мојој породици и моме породу наменио, у Скопљу чух да ми је и последња моја н 
сунце, тама се спушта брзо као оно црно порозно платно на позорници што ти погледу отима и удаљ 
он заменити; насиље ће правду казивати; порок ће се врлином звати а срам ће високо узнети главу 
т обучена у лепу форму а неискреност је порок у моментима туге...</p> <p>Оставио сам је самој с 
> <p>Тога дана је сликар морао завршити портре г. пуковника јер сутра дан ујутру видела сам га  
 композиције?</p> <p>— Студије, снимке, портрете.{S} Сад сам тек био почео један већи рад, једн 
бвезник — да за будући ратни музеј ради портрете свију шефова оделења Врховне Команде.</p> <pb  
њега Мора, носећи приморским кефалијама поруке Господареве.</p> <p>Од тога платана, на Марашу,  
вамо у позадину.{S} Нико отуд није слао поруке, ни гласника, нико није писао, нико није јављао  
 и узбуђено прича, слуша и један рањени поручик који је опустио штаке те се наслонио на зид и п 
и неваљалство! — додаде узбуђено рањени поручик и ишчупа са груди Обилићеву медаљу за храброст  
ђ нас.</p> <p>— Ама ко то пуца? — скочи поручик и док хтедоше да му обрате пажњу на Бојка, Бојк 
ш задихан од трчања:</p> <p>— Два млада поручика са два вода и два митраљеза, почеше наступање  
 обилазити те по <pb n="252" /> њему да поручимо ако што требамо.{S} Кад нам из села јаве да су 
е за нас, па не могу рањени пешке ићи!“ поручник плану на један мах.{S} Крв му су попе у образе 
корно!</p> <p>— Шта је Бојко? — пита га поручник.</p> <p>— Молим за дозволу да обиђем кућу?</p> 
се догледа.</p> <p>— Је л’ оно? — учини поручник.</p> <p>— Јес, господин поручник!{S} Оставио с 
/p> <p>— Бога ми, Бојко... узе затезати поручник.</p> <p>— Није далеко, ено преко оних њива, ен 
шта чекате, шта сте се збунили? — дречи поручник.</p> <p>— Да пуцамо? — пита наредник.</p> <p>— 
хајде за нама.</p> <p>— Хвала, господин поручник! — кликну Бојко весело, осврте се па нас погле 
 учини поручник.</p> <p>— Јес, господин поручник!{S} Оставио сам саме жене с децом, па да видим 
 тресну ногом о ногу.</p> <p>— Господин поручник, молим покорно!</p> <p>— Шта је Бојко? — пита  
ам пошао са првом десетином, јер некако поручник погледа у мене кад рече да се одвојимо у потер 
во од друма.{S} Чим је сагледа он приђе поручнику, који је уморан сео на један камен.{S} Приђе  
чујеш лупање у сто, вероватно онога што поручује „за све“.{S} Ни за једним столом нема више ни  
ни капетан.{S} Капетан разасла коњанике поручујући овима да застану где су и да се постарају до 
било некада тако злих вила па да за ноћ поруше све што би краљеви за дан назидали.</p> <p>— Бил 
 већи страх кад спазих да је то пуста и порушена кућа, без врата и без прозора, ма да је на њој 
ећале су да пред њима лежи једним дахом порушена кула коју су дотле зидали од грчких, румунских 
то је видела и чула.{S} Причала ми је о порушеним кућама на пијаци, о намештају како лежи улица 
у државу, па ето... поруши вила за ноћ, поруши до темеља...!</p> <p>Краљ прекиде и дубоко се за 
чили да саградимо ову државу, па ето... поруши вила за ноћ, поруши до темеља...!</p> <p>Краљ пр 
што за дан саградим, зла ми вила за ноћ поруши.{S} Колико смо се сви мучили да саградимо ову др 
аћа за дан назидала, зла би вила за ноћ порушила?“</p> <p>— Јес’, тако! — одговори онај.</p> <p 
дали, <pb n="621" /> зла би вила за ноћ порушила.{S} Је л’ зна ко ону песму о зидању Скадра на  
ском су падали, основни се зидови делом порушили и кров је већ висио у ваздуху.{S} У једноме кр 
немарно прелетао очима јеловник, враћао порције што му је дато мршаво месо и три пут враћао кел 
узнети дим више шуме те они запазити, и посаветова нас као и попа, да се повучемо дубље у пећин 
ноћас измакли.{S} Окупише се око мене и посаветоваше ме да не седим, јер ће детету бити горе.{S 
одлуку и пошао је кући да се са својима посаветује о кретању.{S} Зађоше људи у махале и забачен 
у.{S} Пријатељ је јурио пријатељу да се посаветује; жене, нарочито оне које су биле без мужева, 
стала већа невоља.{S} Мислила сам да се посаветујем још с ким, да се спремим, па од недеље једн 
190" /> <p>Тек што се забринути капетан посади, да се одмори, премишљајући о сутрашњем тешкоме  
пита ме.</p> <p>— Стигли! — одговорих и посадих се на џак где ми је он сачувао место а фењерић  
о ни речи не збори, нико не диже главе, посађују се око стола немо и не погледајући се међу соб 
 Нашло се и хране мало, што су домаћини посакривали па не смели после због Турака да износе, до 
очи.</p> <p>Поноћ је дубоко превалила а посао још није био свршен.{S} Простране су раке, велики 
ји од телефона, капетан се живо даде на посао.{S} Прегледа најпре околину села, изабра положај  
мајка разговор и он се свесрдно даје на посао.{S} Неумешно, незграпно навлачи деци хаљинице, ал 
ест недеља.</p> <p>Одмах смо се дали на посао.{S} Једне су жене чистиле пећину, друге збирале л 
вињака обележе собом пут којим крећу на посао.</p> <p>Пошло је све што је ноћас отпочинуло у Шт 
, кад чујем позив богиње уметности: „На посао, на рад!“ ја ћу полумртав поверовати да се тај по 
ти зебе.{S} То је опет нова брига и нов посао.{S} Дижемо се сви и затискујемо чиме можемо: изба 
 војском до нишке равнице да ту наставе посао.{S} Одатле су узлетели и пали на Косово, где су с 
отике и будака, тихо и нечујно, зато је посао и трајао дуже.</p> <p>А горе, на горњем спрату, о 
е.</p> <p>У том већ и артиљерци свршише посао, те се ћуприја рашчисти.{S} Командир узјаха коња, 
аду ми ето, морамо овако... — и настави посао од којега сам се згрозио и одмакао брже даље.</p> 
нима, чучну крај свога шињела и настави посао.</p> <p>Дотле, овамо доле, изашао је из начелства 
их да могу у торбу наићи и како је који посао свршио а он одмах одређивао: „Ово ћеш ти понети,  
ма копали, и навиривао би да види је ли посао готов.{S} Гроб се морао дубок, врло дубок, ископа 
је никакав удар.{S} Гробари су завршили посао.{S} Српска је Круна већ сахрањена...</p> <p>Поноћ 
себи чун, купити мреже и алате и почети посао сам на своју руку.{S} И то ће бити доба које сања 
повуку под кров и да сутра наставе исти посао.</p> <p>Пред подне, кад би се већи део повлачио у 
ко да су војници, који су товарили, тај посао пажљиво и тихо радили, ипак се није могло избећи  
ослали овамо на кланицу; ниси ти за тај посао.{S} Боље да си ти остао код куће, био би од помоћ 
из гробова да врате у живот.{S} Кад тај посао завршите, вратите се тамо где су гробови, вратите 
 где ће положити главу.{S} А кад је тај посао био свршен, жене, деца и старци остали су да чува 
стоваривао топове и коње.{S} Док се тај посао свршавао, све су веће и веће гомиле београдских и 
 лупе.</p> <p>Док се у малој собици тај посао вршио, секретар се и пуковници повукли у ранију с 
Краљ показујући на сликара који је свој посао завршио.</p> <p>Кад каре стигоше у Блаце наиђе но 
о, без разговора, без шума, вршили свој посао.{S} У мраку, кроз који је пробијао слаби зрачић и 
рати се и ући у ред, мучан је и тегобан посао.{S} Друмом иду по три реда кола напоредо и тек да 
ниста је уморан прекидао везу, да мучан посао изнова почне.{S} Капетан је нестрпељиво ходао, пу 
икако да упали и он је псујући настаљао посао.{S} Најзад, у једном тренутку сену жигица али се  
 дани, кад сви легну на велики и светао посао, кад чујем позив богиње уметности: „На посао, на  
чиме је ко стигао наоружао се и отпочео посао.{S} Потегосмо сви једновремено да почистимо колик 
 света да јој своје перо и своје кичице посвете.</p> <p>Они себе чак сматрају као сапутнике Кра 
один попа — треба да га благословим.{S} Посветила ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, по 
н попине, ама сасвим сам их јасно чуо: „Посветила ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, по 
коме је то каријера, који је свој живот посветио војничком занату и на њему хоће да зида себи б 
војити.{S} Њима ће он, породици својој, посветити своју последњу, најкраћу ноћ у животу, ноћ ко 
делу, израдио Т. ШВРАКИЋ, сликар</p> <p>Посветни лист на петој страни, цртеж је Н. Н., сликара< 
Цариград, који би имао користити једном посебном, освајачком циљу, споразумне ће силе, поред мн 
е очајних жена и прокисле деце, која су поседала на набацане своје ствари, целе своје имовине,  
ама са инструментима а преко свега тога поседале милосрдне сестре, увијене у војничке шињеле, с 
 камену, на празној петролејској канти, поседали шофери, подофицири из штаба и жандарми и воде  
вено, као место састанка нечастивих.{S} Поседали на земљу око мангала, са прекрштеним ногама пр 
сто гуши и дахом својим греје.{S} Једни поседали по земљи, други на стварима, трећи дремају, пр 
раљ је пришао једној ватри, око које су поседали војници.{S} Он сутра неће наставити пут за Ска 
 осетили мало сувоте.</p> <p>Па тако ту поседали крај друма, те један узео иверку и скида блато 
 рањена рука висила је у завоју.</p> <p>Поседало се око мангала да се пробдије ноћ, док су се д 
 сео.</p> <p>— Имам, него изашао сам да поседим мало.{S} Хтео би да сачекам Моравску Дивизију.{ 
 дана збирају избеглице а преко ноћи је поседну војници, регрути, нове придошлице и све то поле 
гамиже и ври и врата сваке канцеларије, поседнута гомилом, тек што не прсну.{S} Од како се дошл 
изрена.{S} Зграда је од јуче и прекјуче поседнута народом, као за време арбанашких покрета, кад 
утрос раније кренуле.{S} Све просторије поседнуте а и нема их много.{S} Хан је обична, камена,  
 али су све ватре тако притиснуте, тако поседнуте да им не можеш прићи.</p> <p>Око ватре седи у 
е првим сеоским кућама.{S} Све куће већ поседнуте, у сваком дворишту већ логори избеглица и њих 
ражимо преноћиште.{S} И све те куће већ поседнуте, поседнути и сви путеви и сва дворишта и све  
оћиште.{S} И све те куће већ поседнуте, поседнути и сви путеви и сва дворишта и све баште и све 
 су од ране зоре па до мркла мрака увек поседнути столови, те је тешко место добити.{S} Али, и  
омандовао вагоном као неким утврђеним и поседнутим положајем, није сматрао свакога ко се томе в 
кривач над црном масом избеглица што је посејала земљу.{S} Још се само чује тужно рикање гладне 
и а по Дунаву и Сави плове мине које су посејали руски минери.{S} Нек изволе сад!</p> <p>Ово ка 
, скрећући поглед са несретника који су посејали друмове.{S} Да би угушио осећај који му је лег 
оложаји које би заузимали наши, били су посејани безбројним лешинама наших стараца.{S} Читава и 
л домаћина чије су младице на имању већ посекли непријатељи.</p> <p>— Грехота је и ја да пропад 
га друкче.{S} Тамо су опет друге власти поселе бусију.{S} Ако и продреш у вагон, ти затечеш пре 
пробијају кроз гомиле које су још синоћ поселе станицу и, где мало простора нађу, спуштају ства 
ран народ као облак скакаваца на земљу, посео сваку стопу, сваки педаљ, па се земља црни и букћ 
уд силна дрва, разбуктао ватру и сам је посео, спремајући крај ње вечеру себи.{S} Примио нас је 
са сином наследником, пошао је одмах да посети тада већ болеснога војводу Путника а одатле отиш 
 биле разређене, испунише се предвече и посетиоци њихови, које <pb n="88" /> си данас сретао ул 
ти, додајући како је он у Грацу „где је посећивао Универзитет“ гледао један пут ватрогаску чету 
бротворне концерте, и ако их никад није посећивао, један је трговац чак, и не знајући да ће у т 
} Зла коб је зашла од врата до врата да посећује некад мирне и срећне домове и болом да бележи  
е минуло доба у које они што из гробова посећују свет смеју још одити по земљи.{S} Затим крену  
пазила то.</p> <p>— Мени? — пренух ја и посече ме по души осећање слутње.</p> <p>— Мало пре, ка 
чи житко блато.</p> <p>— Их, болан, што посече младицу, грехота је! — примећује му трећепозивац 
атим, далеко негде, јек секире и тресак посеченог дрвета.</p> <p>А још мало, па смо већ међу ва 
етврти вуче, да је баци на ватру, младу посечену грану која за собом повлачи житко блато.</p> < 
 провеле ноћ у топлој соби.{S} Један ће посилни лупати на врата кад буде време да се буде, доне 
а и слободнија.</p> <p>Када ме пропусти посилни да уђем у канцеларију, у моме погледу, на мојим 
 од њих хитно изашао из вагона, призвао посилнога, који је држао коња, бацио се коњу у седло и  
 одмориште те сјаха с коња и предаде га посилном.</p> <p>Одмах настаде у батерији жив покрет мо 
апетан и окрете се буновном и дремовном посилном, који је упао у собу, те му нареди да поскида  
асама, пуних недара румена корала којим посипа стазе којима ће он доћи.</p> <p>Он ће доћи, он ј 
ева кад се заигра са морским таласима и посипала је коралима стазу од старичине <pb n="19" /> к 
а, када у последњем смртоносном пољупцу посише отров са усана Маваркиних и пада поносно крај ње 
таде у батерији жив покрет момчади која поскака са седишта и предузе све да припреми за одмор.{ 
м, који је упао у собу, те му нареди да поскида с чизама колико толико синоћне блато и спреми о 
по воду, те да оперу топовске точкове и поскидају са њих дебело блато које су понели са друма о 
<p>Бела застава паде са општинске куће, поскидаше се и са осталих кућа улицом којом ће посљедња 
ко и постепено да се креће.{S} Кочијаши поскидаше ћебад којима су огрнули коње, волујари повади 
ди, ево нас стигоше топови!“</p> <p>Сви поскочише вољни за јуриш, очекујући нетренимице команду 
пиџику да види <pb n="93" /> крај овога посла.{S} Када се натоварена кола испред ђенералове кућ 
као наредбе за сваку јединицу и са тога посла, који нису завршили чак ни кад је пао мрак, диже  
е, децо, нек осети непријатељ с ким има посла!</p> <pb n="203" /> <p>Непријатељ, који је испред 
а а држави борце.{S} Са тога племенитог посла понео је олуј, који се завитлао над нашом отаџбин 
 благослови у души рањеника који јој не посла дете у смрт.</p> <p>Затим нам је дечко причао и м 
оростручи пажњу.{S} Он још од ране зоре посла у извидницу једнога поднаредника са два војника к 
напред пут Трнаве, према непријатељу, и посла ордонансе са потребним наредбама и саопштењима кр 
 Рекох му своју и нас свију невољу и он посла два војника из патроле да закуцају на разна врата 
одне и Краљ у том вагону, имали су дуго посла са њим, једва су успели да га натерају да иде у П 
е!{S} Обуци оне топле чарапе што сам ти послала... да, због влаге.{S} Дођи сутра опет на телефо 
само искреним, детињим сузама и тако су послала Богу најтоплију молитву за душу матере своје.{S 
 но што су њихову старију браћу у фронт послале.</p> <p>— Како ћеш дете, у свет сам?{S} Хоћеш с 
 да ми говори:</p> <p>— Што су те, бре, послали овамо на кланицу; ниси ти за тај посао.{S} Боље 
 Они што су се завукли по канцеларијама послали су нас да изгинемо.{S} Пет генерација омладине  
би ни спроводио! — додаје бивши народни посланик.</p> <p>— Нису кукавице! — понови још једном у 
а Косову! — буни се један бивши народни посланик, човек разборитих очију и широких плећа — Ако  
ељај! — узвикује узбуђено бивши народни посланик.</p> <p>— Тако мора бити и нема шта ту да се п 
вда их други — иначе, зашто би само два посланика побегло, зашто не би и остали, зашто не и вла 
ада одиста добила саопштење францускога посланика, по коме француске трупе већ сутра пролазе кр 
о су њиме прошла за Солун и два народна посланика.</p> <pb n="85" /> <p>— Они су се свакојако р 
бацујете и њима.{S} Ја знам два народна посланика чији су синови јуначки погинули и знам...</p> 
/> <p>У очи самога дана поласка страних посланика, министар председник их је призвао себи и изј 
и крај.</p> <p>Отуда је одлазак страних посланика из Призрена, седмога новембра, испраћен са он 
а ничега речитијега од бегства народних посланика.{S} Сад већ знамо јасно ситуацију! — гунђа је 
пуковника и сто шесет и четири народних посланика.</p> <p>— Пребацујете и њима.{S} Ја знам два  
 човек?</p> <pb n="549" /> <p>Док су се посланици савезничких држава спремали да крену за Љум-К 
го, хоћете ли ја да вам кажем зашто ови посланици бегају са женама, првим возом?</p> <p>— Зашто 
p>— Тамо су ваљда већ стигли савезнички посланици?</p> <p>— И да нису стигли, из Скадра ћемо мо 
же у Солун, на туђу територију а остали посланици... у осталом, можда су ова двојица чланови ка 
далека, тамна и нејасна нада.{S} Страни посланици морају знати општу ситуацију, њих су њихове в 
 с породицом, једновремено кад и страни посланици да би се користио заштитом која ће њима бити  
м су требали да крену за Битољ и страни посланици, ако после опасности у којој је овај воз био  
илу продаваца промичу генерали, народни посланици, војници, рањеници, избеглице, стране мисије, 
о је са погреба у Краљево да се нађе са посланицима Енглеске, Француске, Русије и Италије и да  
Ако се морамо одрећи те наде — рекао је посланицима тада Пашић — влади неће остати ништа друго  
а ови су често одлазили у Ниш ка својим посланицима ради обавештења — изгледа да су били још ми 
.{S} Имам и једно писмо од мога колеге, послао ми по мом коњанику, вели: ми евакуишемо.{S} То ј 
везника који је био ту на служби, те га послао да дозове кмета.</p> <p>Тај један час чекања у к 
нице и загледао врата са свих страна па послао да се зове један бравар из суседства али бравара 
е наша Гривна!</p> <p>— Наша кола, тата послао кола — кликћу деца — Тата послао, нећемо више ић 
, тата послао кола — кликћу деца — Тата послао, нећемо више ићи пешке!</p> <p>А мајка их умируј 
о повести ме у Србију па ево како ме је послао!</p> <p>— И како ми је било кад сам морао да опа 
и међу њима реч „хлеб“, „хлеб“.{S} Биће послао ми је онај старешина хлеб, као што је обећао.{S} 
и коју је мало час начелник по коњанику послао у штампарију, те ће се због ње и излазак листа д 
писмо да ми вратиш ордене што сам ти их послао у Ваљево!“ Није тако било али војници, <pb n="36 
уштање и тога положаја.{S} Из Скопља је послат тамо и последњи војник а сад се већ збира и варо 
кторов изјавом, да је и последњи војник послат на фронт те да се на војну власт не може тако ис 
езничка дужност, када су после Куманова послате српске трупе на Једрене, али је још тада брижно 
n="228" /> мисли уклонити из Приштине и послати је тамо.{S} Али још није ни почео говор а начел 
Шаљем ти у помоћ најбољи пук пешадије а послаћу ако треба и целу дивизију.{S} Само, непријатељ  
ћемо се вратити у Скопље.</p> <p>Ма да, после разговора који сам мало час водио са оним официро 
запевају песму тужбалицу коју су негда, после Косова, једном запевале.</p> <p>Пошто се равница  
и.</p> <p>— Је ли он жив? — запитах ја, после дуже паузе, врло пажљиво, пажљиво као кад се рање 
ве вести.{S} Из дубине штале, иза дима, после једног озбиљног кашља, чу се:</p> <p>— Јест, све  
 да је био прво с војском код Прњавора, после не знам где је био.{S} Кад стигоше неки рањеници  
убеђен његовим разлозима.{S} На против, после подужега ћутања он одлучно, готово тврдоглаво, ре 
е госпочићи да се извуку!“ и на против, после те наредбе, чија је вредност зависила од њиховога 
о.{S} Но ко би и пожелео што боље, сад, после поноћи.{S} Попадаћемо овако обучени по поду, збић 
ћи заштите у хришћанске Аустрије а сад, после три стотине година, одавде од Патријаршије, креће 
е двомесечне неприкидне и очајне борбе, после нечувених напора, та се преморена војска повлачи  
изала, знам како сам сањао тешке снове, после такве лектире.{S} Мени, у овоме часу, слика нашег 
? — учини он изненађен, па онда додаде, после извесног размишљања — За једног знам, чуо сам!</p 
е Владе и Врховне Команде на којима је, после дугих и бурних саветовања, имала да се утврди јед 
е на састанак.</p> <p>Цело то по подне, после првога састанка ђенерала, начелник штаба Прве Арм 
лаче пред њом.</p> <p>Цело то по подне, после ових заједничких одлука, команданти и њихови помо 
е уже засекло у месо и ако је, види се, после очајне борбе савладан а пушчане му цеви упрте у г 
бедио његов пролазак.</p> <p>— Верујте, после овога воза ја мислим да ни један више неће кренут 
итав збор равнодушних.</p> <p>Излазећи, после помена, да припалим свећу на гробу ког војника, к 
ле.{S} Прва вест о дарданелској војсци, после неколико дана мучнога ћутања, била је: да се једа 
погледајући се међу собом.</p> <p>Ипак, после дуже паузе, уздахну један од пуковника и рече тих 
м врше послове.{S} То је онај тренутак, после последњег лекарског прегледа, кад овај место свак 
роменом, предосећа буру; тако и ратник, после првих пушчаних поздрава са непријатељем предосећа 
је остало у души; казујеш последњи бол, после којега ти душа остаје пуста и празна као напуштен 
 души, да искажемо и последњи свој бол, после којега ће нам душа остати пуста и празна као напу 
е.{S} Када је 27. септембра непријатељ, после вишедневне борбе прешао Дрину, батерија је ова до 
сто реже а блато, које је покрило друм, после оне силне кише, замрзло се и покрило танком стакл 
} Није хтео даље.</p> <p>Већ сутра дан, после овог нашег разговора, стигла нам је поражавајућа  
човечији а благи као први пролетњи дан, после толиких непроспаваних ноћи и брижних, заморних да 
не.{S} Они у колима која слазе у Солун, после неколико сати путовања, избећи ће и мраз и глад и 
 не наставим разговор али девојче само, после дуже паузе, расејано и уздрхталим гласом прошапта 
 она силна киша, што значи да је скоро, после непогоде погинуо, можда и вечерас тек.{S} Зашто л 
зивало тога дана за ту Краљевску Круну, после Косовске пропасти; и ко би тад слутио <pb n="579" 
естом пуку, тај се пук тукао на Мишару, после је одступио.{S} Имала сам и једну тетку, па и она 
српскога Краља у Милутинову престоницу, после пет стотина и толико година.</p> <pb n="275" /> < 
 хлеба и без икаквих других потреба.{S} После двомесечне неприкидне и очајне борбе, после нечув 
 у оној болници одмах иза начелства.{S} После, поче свет из Приштине да бега, однеше и рањенике 
 глад, како који дан, све тежа била.{S} После два три дана разболе се девојчица неке Стане Дамњ 
и.</p> <p>Гомила пође да се растура.{S} После ових гласова свако је већ у себи донео одлуку и п 
нису пуцале само пушке него и бомбе.{S} После се опет све ућутало и настала је тишина, потпуна  
слободи жене и децу крваве погибије.{S} После читавога сата борбе, воз је кренуо ка Феризовићу  
т.{S} Биле су му обе ноге пребијене.{S} После неколико речи што их проговорисмо а ми се спријат 
ад се сетим те ноћи у дубини пећине.{S} После смо <pb n="255" /> већ навикли, јер смо још многе 
и обојица заћутасмо и замислисмо се.{S} После дужег ћутања запитах га:</p> <p>— А шта мислиш, ј 
птица спусти дубоко у своје лежиште.{S} После дугога ћутања и уживања у утиску који је произвео 
волике сузе а и мени се стегло грло.{S} После пође бабо и још неки пријатељи из Бачке, да се по 
 скривен, туче отуд нашу артиљерију.{S} После неколико хитаца, непријатељски топови нађоше мету 
лужио.</p> <p>— У ђачкој чети, — вели — после у воду.</p> <p>— То је штета, у воду може свако б 
ојим и настави своје казивање:</p> <p>— После ме одведе бабо у гомилу, тамо где су свирали срби 
а мало, ућута и одмах настави:</p> <p>— После, није прошло много времена а они почеше ударати н 
ка те Бог и твоје срце научи!“</p> <p>— После већ стигосмо и у Винковце, те ја у касарну.{S} Тр 
<pb n="422" /> <p>Најпре нисам умела, а после ме научише раду.{S} Радила сам и дању и ноћу, нис 
да зачу отуд од Дреновца велика борба а после и на Сави.{S} Они су били прешли на нашу страну и 
 је ту, на оној чистини испред пећине а после, кад макнуше Турци из села, скиде је Андрија доле 
еплашила се и она те стукнула у јарак а после, нигде детета...</p> <p>— Ко зна сироче — нариче  
д би они знали где сам ја сад?</p> <p>А после малога размишљања, додаде:</p> <p>— А ко зна где  
р — Хоћеш ваљда да војник побегне па да после каже: био сам узбуђен и то да му буде олакшавна о 
з варош просула, као освежавајућа дажда после запаре, вест да савезници стижу у Србију.{S} Она  
тео себи или се одао новим размишљањима после боног сусрета с децом што га је било необично пот 
! — додаде опет после дугога ћутања, па после извесног времена поче да ми казује о свом брату.< 
 сам неколико дана у нишкој болници, па после у приштинској а одатле у Призрен. <pb n="647" />  
 крајње користи — настави војвода Степа после извесне паузе. — Примам и верујем и да је стање а 
би, нека у њој превре бол и одиста, кад после извеснога <pb n="463" /> времена обриса влажне оч 
ише то саопштење са саучешћем.{S} А кад после неколико тренутака одуши напред и крену збег, нек 
 студени смех, сличан смеху костура кад после поноћи устану из гробова да заиграју мртвачку игр 
вора, мало повољније вести, као оно кад после несноснога и загушљивога летњег дана, испуњеног о 
м према предлогу војводе Мишића, додаде после донете одлуке:</p> <p>— Али, пре но што донесемо  
ом на тој првој седници.</p> <p>Када је после те одлуке поведена реч и о артиљерији, која не мо 
прву, непосредну околину станице, па је после као поплава, као пожар, нагло хватала и распрости 
зашто?</p> <p>— Држе седницу.{S} Био је после подне и Краљ у том вагону, имали су дуго посла са 
 су се очајне речи бацале и размењивале после одласка владинога и ни мало није свет могла умири 
у се ратне ферије, које су биле настале после крвавих испита на Руднику и Церу.{S} Страховита н 
 га познаје, знала је врло добро, да се после тих речи не може више говорити с њим о тој ствари 
а, штедио је до сад те две сузе, кад се после дугих и крвавих бораба врати једнога дана, да их  
ла све што се могло повући, а што ће се после у Призрену остављати а на даљим путовањима и баца 
 довео га, подвикнуо је онима што су се после дневне борбе одмарали крај ватре и закрчили сва м 
ијански свирачи — вели бабо — водићу те после да их чујеш, ал прво ајде у цркву!“ У цркви је, з 
а, погинуо...</p> <p>Очекивао сам да ће после ових речи, којима је госпа у црнини завршила и вр 
C0"> <gap unit="graphic" /> <p>...{S} И после дугих патња, дугог тумарања и страдања по снежним 
својим користио честити српски во.{S} И после смрти још, тек му се угасило око а жена дигла заг 
р који је изабрао царство небеско.{S} И после пет стотина година, један српски краљ са истога м 
не речи поделили, те ми је брат и пре и после помагао а и ја њему.{S} Он ме је и оженио, из доб 
иће Србијино.</p> <p>— Ја ћу веровати и после, кад и ти топови занеме! — одговори учитељ и сам  
а наредба а, када би се и издала, ви би после те наредбе још увек имали и сувише времена да се  
ицом бујица и дере као прљав поток који после плаховите кише ваља муљ.{S} Гомила без вође, вође 
што су домаћини посакривали па не смели после због Турака да износе, довела се и стока, што је  
ечери.</p> <p>— Је л’ пре Чаглавице или после?</p> <p>— Тек смо изашли из села.</p> <pb n="308" 
з сузе гледала — настави госпа у црнини после дуге, врло дуге почивке, испуњене боним сећањем — 
иво и спремили, па ће моћи и проспавати после ручка а, ако буде време дуго, одиграти и по коју  
ке; на савезнике се није могло рачунати после ситуације која би им остала за леђима ако би крен 
ао са собом и човека.</p> <p>Први конак после Љум-Куле био је Спас, где избија кланац којим је  
а све не претурисмо преко главе.{S} Тек после поноћи стиже Лазар те избуди само старије а нас д 
мњи да посматраш борбу.</p> <p>Наредник после ових необоривих разлога слеже раменима и пређе на 
ај никао је у мојој души негда, кад сам после дугог растанка, позван стигао дома да загрлим мрт 
рај друма, на једноме камену, видео сам после оне страшне липљанске ноћи, сад опет ону госпу у  
ој ми души и раскрвављеном срцу!{S} Као после силне буре на пучини где се крхао и ломио, кад ча 
ахом, који смо дотле уздржавали.{S} Као после грмљавине, која је претила огњем и од које су зад 
нска и која је прихватила тело Лазарево после косовске катастрофе.{S} То је та Грачаница у којо 
воме свету: склањај се за времена, него после да све то загуши!</p> <p>Под столом се протеже је 
 крену за Битољ и страни посланици, ако после опасности у којој је овај воз био — о чему је јав 
/p> <p>Потпоручик салутира и оде а мало после, док се капетан још навлачио и опремао, писну тру 
нично чуо отуда, од Остружнице.{S} Цело после подне пробавили смо тако напољу, слушајући и шапћ 
ткупити.</p> <p>Свима нам је лакше било после ове службе и молитве Богу и ако је глад, како кој 
о, а оно иза ње је Србија“.{S} Дуго смо после ћутали и гледали тамо, оне плаве и модре планине, 
 стање и расположење у војсци, нарочито после напуштања земље од стране Краља, Владе и Врховне  
 Баш ти хвала, господине! — додаде опет после дугога ћутања, па после извесног времена поче да  
 и промислиш:{S} Боже, помози!{S} А већ после десет петнаест корака опет све застаје, опет се с 
аредбу и њено извршење Софија знала већ после четврт сата.{S} Ниш је није одмах сазнао и чекао  
а; они нису изгинули пре оне мећаве већ после, јер ево локве крви на земљи нису испране.{S} Зна 
дним малим таљигама у којима је коњ већ после првог <pb n="211" /> дана пута посрнуо.{S} Ишли с 
и само очи од блата, као оно у купатилу после гњурања у воду, и настављали пут мирно и трпељиво 
рупа испод Шара, које <pb n="554" /> су после заузећа Тетова и Гостивара, претиле пресецањем пу 
на али ипак савезничка дужност, када су после Куманова послате српске трупе на Једрене, али је  
е зелени гуштер и тромо мили пуж.{S} Ту после јесењих киша набујала Бистрица наноси муљ, блато  
 допирали топовски јеци.{S} То је одмах после поноћи отпочела борба на Биначкој Морави, која је 
емо.</p> <p>— А одакле си ти? — запитах после извесног времена онога заробљеника који ми се опе 
несе отуд нове слике и песмарице, па их после сви гутамо.{S} Један пут, кад је био о Видов-дану 
ља пре мене протекло и колико ће их још после мене протећи!</p> <p>— Ето, видите! вели ми начел 
ну тајанственост.</p> <pb n="577" /> <p>После дужега времена, секретар се понова диже с места.< 
ело вам нема од куд нову донети.</p> <p>После нам је причао и даље, како је сутрадан опет ага з 
лефон и онога ко га је измислио.</p> <p>После читавога сата напора, телефониста клонуло испусти 
д ја своје мртво држим на крилу.</p> <p>После једнога пунога часа чекања, дође најзад кмет.{S}  
ње одступања могло је бити од несретних последица.{S} Он је чак, бранећи своје гледиште, бацио  
м.</p> <p>И низ догађаја, низ несретних последица кратковидости дипломатске, који се завршио сл 
прелетеше му пред очима све добре и зле последице о којима је већ до сад размишљао.{S} Ал најза 
и и, ко зна какве значајне и судбоносне последице донети.</p> <p>Као оно у старој источњачкој б 
е сад већ јасно истичу Црна Гора и Шар, последња заштита српска.{S} На подножјима њиховим води  
 виђење с њом!</p> <p>Када је пала ноћ, последња ноћ пре но што ћемо кренути у планине, настала 
 ја видо прекјуче.</p> <p>Још у Скопљу, последња два три дана пред пад, били смо заједно на сед 
окрета наилазила на приштевску калдрму, последња још нису била изашла из Прокупља, тако да је о 
ење са Гази-Бабе, кренула је и сама.{S} Последња машина са командом, кренула је лагано пут кача 
мао извештаје, ту одржавао саветовања — последња саветовања.{S} Соба, у којој је становао, прос 
и они одмах дођу у Скадар, седница се — последња седница на земљишту Српске Краљевине — растури 
ејало.{S} То је био први осмех детињи а последња радост очева.{S} Остављајући три сина у кући,  
а, у низу њихових славних бораба, можда последња.{S} Њихов их је понос водио у ову борбу са нар 
рати, немојте ме спречавати, то је моја последња и непоколебљива одлука!</p> <p>Краљ је то река 
а Чачку нарочито.{S} То је ваљда и била последња већа борба.{S} Овамо ко зна хоће ли их и бити? 
.{S} Она су несвесна тога да је то била последња мирна ноћ у њиховом невином животу и да сад ве 
да стигне пре мене.{S} Она је чак дужна последња да бега а не прва!</p> <p>— Ама бар да је војс 
ији! — умирује опет доктор.</p> <p>— Па последња, дабоме! — упада пргаво болесни господин.</p>  
у њу надамо, много се надамо, то нам је последња нада! — настављам ја разговор.</p> <p>Официр с 
нагна да јој је призна.</p> <p>— Ово је последња наша батерија.{S} Измичем журно да не будем пр 
тов.</p> <p>Састанку је био циљ да чује последња обавештења са фронтова и са других страна и да 
ође последњи дан наших мука и спусти се последња ноћ.{S} Опет смо се ноћу вратили као што смо и 
атим и сама повући преко Рожаја, остаће последња као заштита армија које се повлаче пред њом.</ 
ећа наше породице, са њиме се угасила и последња моја нада и последњи разлог за мој живот.{S} А 
породу наменио, у Скопљу чух да ми је и последња моја нада, потпора моја, једини зрак који је з 
Наредба се ова брзо рашчула и тако се и последња нада убрзо претворила у последње разочарење.{S 
стров.</p> <p>Најзначајнија, а уједно и последња седница владина, одржана је 9. новембра пре по 
ости својој, ето нам се отима погледу и последња обмана.{S} Остаје нам да цикнемо, тешко да цик 
?</p> <p>— Па шта?{S} Нити је прва нити последња.</p> <p>— Знам, ал овај наредник што седи на к 
ја и све крвавија.{S} Знајући да је ово последња одлучна борба коју део расуте српске војске мо 
полазећи из Призрена?{S} Призрен је био последња слободна српска варош у којој смо могли наћи з 
ризрен, сат и по од границе, онда је то последња реч о ситуацији! — умирује опет доктор.</p> <p 
ије у великим количинама.{S} Била је то последња ноћ коју су провели под својим кровом они неср 
d="SRP19201_C7"> <head>VII</head> <head>Последња нада</head> <p>Већ је ноћ у велико пала а Мора 
јављају са сваким од тих сећања.</p> <p>Последња заједничка седница Владе и Врховне Команде, са 
езе са држањем Бугарске.</p> <p>Најзад, последње септембарске ноћи, у очи првога октобра, Бугар 
 гаси, гледа мајку и гледа небо и гледа последње јесење зеленило.</p> <p>— Је л’ давно боно мом 
аквога резултата, војвода се позва и на последње извештаје Врховне Команде из Призрена, по који 
 генерали растати са <pb n="718" /> ове последње седнице, сетили су се да су ова њихова решавањ 
 и наше војске; на Колашину се већ воде последње борбе и Аустријанци прете да сиђу у Беране и А 
е су биле пред нама.{S} То је било моје последње виђење с њом!</p> <p>Када је пала ноћ, последњ 
е и опет исправљане.{S} Ту су се водиле последње борбе које су решавале судбину и овога задњега 
 запитамо још нешто.</p> <p>— Наши чине последње напоре, али — прекиде нас начелник још увек уз 
е прозоре и очајно посматрали одступање последње српске батерије и боно узвикивали: „Има ли как 
манданта Врховне Команде саопшти најпре последње извештаје са косовскога бојишта, из којих се ј 
анас, ето, на том истом Косову, воде се последње крваве борбе, пре но што ће још једном пропаст 
има је негда чедност ходила.{S} Доћи ће последње време, те они који умиру благосиљаће милост Бо 
о ми овај непознати официр чупа из душе последње остатке наде, које сам ја везивао за долазак М 
е заложим, пришао ми је један чичица из последње одбране, блага, родитељска лица.</p> <p>— Немо 
.</p> <p>Пошла сам са једним старцем из последње одбране, који је био на служби при канцеларији 
а револуцију дочепао је један старац из последње одбране и начинио себи столицу од њега; застав 
а погледа.{S} Глад му је била одузела и последње остатке снаге.{S} Ишао је посрћући, хранећи се 
и свако вече све више бујала и рушила и последње сводове на којима је до јуче почивала српска д 
двајале су нам бригу и убијале у нама и последње остатке воље и снаге.</p> <p>Сутра би зором ип 
редстављао брисала је из душе Краљеве и последње остатке вере.{S} Ту се сручила готово цела Срб 
поразуму са Врховном Командом, донесе и последње одлуке.</p> <p>Помоћник команданта Врховне Ком 
је још прексиноћ.{S} На њој су донете и последње одлуке које су одмах и извршене — Влада и Врхо 
која је била набујала и надрла, проби и последње бране.{S} Погубише храброст и најупорније опти 
тао кров све просторије, уништавајући и последње остатке наше имовине.{S} Цреп је већ прштао на 
имало безбедности.{S} Тако је ишчезло и последње поуздање да ће се у хришћанскога становништва  
де је сахрањена слава наша, сахранимо и последње наде наше!</p> <p>Онамо, намо, за брда она, ле 
њи тежак и студени дан, одузели су му и последње моћи.{S} Он <pb n="617" /> погурен, уморан, по 
ли тешко притисли и поколебали у њему и последње остатке отпорне снаге, те је већ тад његов пог 
торе измеђ голих зидова где ждере још и последње остатке дрвенарије.{S} Леп са зидова у великим 
а и, тамо под Јелицом, Чачак који броји последње сате своје слободе.{S} Далеко под собом спази  
 предају града.</p> <p>Скопље већ броји последње дане слободе.{S} Кад буде онај воз са железнич 
невоље.</p> <p>— Он ће доћи! — биће јој последње речи на самртничкој постељи и, души јој неће с 
трашну ноћ у пустој кући, преживела сам последње дане Скопља и ону очајну гомилу бегунаца; виде 
ешкога бола задало душама свију нас ово последње разочарење.{S} Када сам је упитао шта мисли, ш 
 улице и све уличице приштинске, све до последње уџерице на врху гиланскога друма.</p> <p>Али т 
 нам они то, све ће нам платити, све до последње чивије!</p> <p>— Идем и ја да се борим! — речи 
лно, да се баш ово место где сагоревамо последње остатке српске државе, зове Пећ.</p> <p>— Зашт 
о се и последња нада убрзо претворила у последње разочарење.{S} Више се није могло ничим завара 
исам нашла оца.{S} Нашла сам неке из по-последње одбране али ми нису ништа знали да кажу.{S} Је 
ето добри, чак ми и хлеб нуде...</p> <p>Последње речи изговори са неком боном иронијом и дубоко 
и као снопље и умирати од глади.</p> <p>Последње те вечери, пре но што ће се <pb n="619" /> пов 
 послове.{S} То је онај тренутак, после последњег лекарског прегледа, кад овај место сваког одг 
о у пуном јеку.{S} У општини се, све до последњег часа, живо радило на регулационим плановима п 
ипак су ту!{S} А сад, овога часа, овога последњега часа, ето је пред нама цела целцата истина у 
и стигли овде, у Пећ, да буду сведоци и последњега чина трагедије свога народа.{S} Ту, пред олт 
нимо, осећамо како се ближимо губитку и последњега слободнога парчета њенога.{S} Као осуђеник н 
матије споразумних сила не ипак, све до последњега часа, отворено. <pb n="56" /> Она 10.{S} Сеп 
едба и сву варошку жандармерију, све до последњега човека да испратимо на фронт.{S} Од овога тр 
е се радило живо, предано, радило се до последњега часа и не слутећи да је предњи део брода наи 
нцеларије и још само телеграф куцаће до последњега часа али и то неће дуго трајати.</p> <p>Тог  
илосрђе према просјаку, који нам се, на последњем нашем кораку на тлу наше отаџбине, указао на  
о овом гробу, ту, на домаку границе, на последњем парчету, на последњој стопи српске земље!</p> 
ћу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Разуме се, у последњем тренутку.{S} То може бити још и сутра.{S} Све 
х се и Енрика толедскога ритера, када у последњем смртоносном пољупцу посише отров са усана Мав 
а својом памећу ал тако је то, кад ја у последњем тренутку хоћу да слушам стратегијски план и т 
 опет тако одлучио да иде на Рожај па у последњем тренутку остао, предомислио се, казали му, од 
очила у помоћ у првоме тренутку, а не у последњем.</p> <p>Трећа се група окупила око једнога фи 
и стотине вагона материјала, једва се у последњем тренутку изнело и спасло око тридесет вагона. 
ас је био и спреман и решен да пође и у последњем тренутку, попустио је под убедљивим разлозима 
<p>— Ја вам опет кажем, Русија ће нам у последњем тренутку прискочити.{S} Шта је то њој да из О 
постоји неко уверење да ће се све ово у последњем тренутку некако поправити.{S} Али, када се и  
ознаницом, која седи на једноме дењку у последњем вагону воза који ће кренути у Солун.</p> <p>— 
 о чему је јављено Нишу — не одустану у последњем тренутку, да крену овим путем.</p> <p>У возу  
" /> а крај ствари неодевени, како су у последњем тренутку избегли, прозебли, престрављена погл 
амо у дну голе шуме.</p> <p>На једноме, последњему одморишту, пре но што ће почети да се гаси с 
 он последњи пут сагледа светлост дана, последњи пут он срче зрак божји, последњи пут сагледа н 
ве, сва несрећа и невоља и нема се кад, последњи је час.{S} Чекамо сваки час наредбу па и ми да 
е, последњи пут сркали зрак те слободе, последњи пут сагледали небо свога завичаја и упутили му 
оследњи пут сагледали светлост слободе, последњи пут сркали зрак те слободе, последњи пут сагле 
 дана, последњи пут он срче зрак божји, последњи пут сагледа небо свога завичаја и упућује му п 
ре под њим, као да би да заглуши уздах, последњи уздах прогнаних.{S} Зора још не осваја, она ка 
ледајте ме, децо, добро ме гледајте!{S} Последњи пут видите свога Краља!</p> <p>Сузе у очима ст 
уше.{S} Жалила сам ал нисам слутила.{S} Последњи пут, пре но што ће погинути, кад је био, испра 
ња.</p> <p>— Био је леп дан, недеља.{S} Последњи леп дан, јер је већ у понедељак почело да се м 
 доле Солуну а други горе, Приштини.{S} Последњи вагон првога и последњи вагон другога воза, до 
 војске! — рекох више шапћући.</p> <p>— Последњи! — додаде мој млади пријатељ.</p> <pb n="317"  
јим он тупо, блесаво и без израза гледа последњи пут у свет.{S} Њега су извели из тамнице преко 
 јуче, те ако је јучерањи дан био можда последњи дан вере, данашњи је већ био први дан разочаре 
во има — одобравају једни — што да чека последњи час.</p> <p>— Море, преплашила се! — одговарај 
ивљују у кафани објашњења, која су била последњи дан два као мало уступила места бризи.</p> <p> 
стали смо још два три дана па онда дође последњи дан наших мука и спусти се последња ноћ.{S} Оп 
је ту, ипак је он ту!{S} А кад већ дође последњи час, да то драго тело спусте у гробницу, тек в 
ога сина, умрла и мајка.</p> <p>Када је последњи пут одлазио од куће, пред крај августа, љубећи 
> <p>Јутрос, седмога октобра, отишао је последњи воз пут Косова и тај су у качаничкоме кланцу н 
агон осветљених прозора.</p> <p>— То је последњи савет шефова српске војске! — рекох више шапћу 
и...{S} Цела Србија спава!</p> <p>То је последњи сан Српскога Народа!</p> </div> <pb n="560" /> 
потпуном ћутању, као оно кад се очекује последњи издисај некога кога је већ и ропац изломио.{S} 
е до нас топовски пуцањ, то се још боре последњи редови војске, која није престала веровати у д 
!{S} Она је присвојила себи част, да се последњи уговор о балканском миру назове букурешким уго 
о сутра даље.</p> <p>У нама се прибраше последњи остатци снаге и кренусмо живље даље, ма да нас 
адо спуштао пару у просјачку капу.{S} И последњи сиромашак, онај који је полазећи у свет стегао 
е, Приштини.{S} Последњи вагон првога и последњи вагон другога воза, додиривали су се тако да с 
 њиме се угасила и последња моја нада и последњи разлог за мој живот.{S} Али, у његовој смрти и 
ове и дохвата се већ степеница којима и последњи, који су заостали у кући, треба још да се спас 
унио говор инспекторов изјавом, да је и последњи војник послат на фронт те да се на војну власт 
 празна као напуштена кућа у којој је и последњи становник изумро.</p> <p>Енглескиња, пошто се  
 празна као напуштена кућа у којој је и последњи становник изумро.</p> <p>Тако и овога часа, пр 
и успут гробове и разређивати се, док и последњи не угине?{S} О, колико је њих од нас већ позав 
 ће српска војска покушати још једном и последњи пут да брани Скопље.{S} Овде, испод Водна, на  
/p> <p>Али, малочашњи случај није био и последњи који је капетановој узбуђеној души нанео бол п 
положаја.{S} Из Скопља је послат тамо и последњи војник а сад се већ збира и варошка жандармери 
што нам је остало у души, да искажемо и последњи свој бол, после којега ће нам душа остати пуст 
обалама бистричиним, угасиће се ноћас и последњи траг живота једне државе.{S} Ослушну жубор бис 
 и овога часа, проводимо последњу ноћ и последњи час на тлу своје отаџбине.{S} Слутили смо ми ј 
нака снабдевали се храном, већ смо јели последњи хлеб.{S} Већ на првоме кораку, можда на сат и  
правцу качаничкога кланца и оно су били последњи, почасни плотуни, избачени у одбрану Скопља.</ 
ске кровове, када је пристао да напусти последњи слободан град Србије.{S} Жалећи још увек, што  
о мени ништа више рећи.{S} Њега је овај последњи уздах извесно одвео у његову тако скору и тако 
и, пао је још један.{S} Веле да је овај последњи повукао са собом и човека.</p> <p>Први конак п 
е пресуда извршити.{S} Са тога моста он последњи пут сагледа светлост дана, последњи пут он срч 
умачила је гомила као крајњу нужду, као последњи <pb n="272" /> час; те место да их охрабри, та 
а напушта Отаџбину и значи да је настао последњи тренутак за спасавање.{S} И то тумачење није б 
Баби и сад је већ јасно знало да је ово последњи дан борбе и да је већ одлучена судбина Скопља. 
 <p>— Зар први он?</p> <p>— Е није него последњи!</p> <p>— Па још није издао ни наредбу за евак 
е верује и — да се нада.{S} Нада је био последњи међу осећајима, који је на овоме тешкоме путу  
ам је било да се одморимо.{S} То је био последњи одмор на грудима отаџбине и сада ваља прећи мо 
} Војвода Путник.“</quote> <p>То је био последњи војводин акт.</p> <p>Одмах затим отпочеле су х 
те међ зидинама твојим, где се заклонио последњи делић слободе српске?!</p> </div> <pb n="532"  
и смо овога часа прешли?{S} Са њега смо последњи пут сагледали светлост слободе, последњи пут с 
о.{S} Ко је од нас тада слутио да је то последњи поглед на смрт осуђених?{S} Па ипак, било је н 
ј — ал онда то не значи да је сутра већ последњи дан Скопља.{S} Евакуација се наређује на некол 
тири дана за тим.{S} Најзад, кад је већ последњи тренутак био наступио, те је морао и сам увиде 
а и пуцали су темељи и љуљали су се већ последњи стубови!{S} Први глас који сам чуо кад сам сле 
 деце на рукама, била се већ сместила у последњи вагон воза који ће поћи у Митровицу и за време 
устити, пустила се низ Косово и сишла у последњи део слободне Србије.</p> <pb n="264" /> <p>Гом 
<pb n="102" /> просуо глас да данас иду последњи возови у правцу Солуна и Косова, да ће се зати 
агледа небо свога завичаја и упућује му последњи уздах свој.{S} Зато се тај мост и зове мостом  
еш све што ти је остало у души; казујеш последњи бол, после којега ти душа остаје пуста и празн 
е прегледао довршене радове и бацио још последњи поглед на гробље српске артиљерије, рече потре 
:id="SRP19201_C1"> <head>I</head> <head>Последњи септембарски дани</head> <p>Завршиле су се рат 
ој дечици.{S} Слободан може пре.</p> <p>Последњи је тренутак био већ и он још једном загрли дец 
његов несретни народ, измучен и гладан, последњим остатцима своје крви боји снежне стазе албанс 
онда?</p> <p>Нисам разумео шта је хтела последњим питањем.{S} Она то виде и додаде сама:</p> <p 
ебаци мања одељења преко река.{S} Према последњим извештајима, који су ми познати, и код Београ 
, те се пред овим изгледима морало и са последњим остацима спасенога рашчистити.{S} Огроман пож 
ад сам малаксао, умирем, па ако, нека и последњим дахом својим користим вама бар, српска децо.{ 
хватали.</p> <p>Многи бегунци, који тим последњим возом нису стигли или успели поћи, кренули су 
бе, где прима сваког тренутка извешћа о последњим борбама које се воде на путу од Косова ка При 
тола.</p> <p>Разговори се најпре воде о последњим вестима, о одласку Краљевом, Врховне Команде  
сам ја мислио завршила је своју причу о последњим данима Београда, ма да сам запазио код ње нам 
ас не загрејем!...</p> <p>Али није само последњим дахом својим користио честити српски во.{S} И 
ске гарде, која је примила на себе да у последњим критичним тренуцима бди над Скопљем и безбедн 
их.{S} Сама госпођа потпуковница седи у последњим, седмим колима и око ње су ситније ствари и к 
алама, шупама, таванима, док се најзад, последњих дана, није почело да спава и по улицама.{S} Г 
 и очајна ситуација.{S} Та је ситуација последњих септембарских дана овако изгледала: <pb n="57 
равица која изумире под пухором.{S} Код последњих речи њу савлада читава бујица суза и застаде  
и је прихватају да би обезбедили пролаз последњих који су још заостали.{S} То је био крвави поз 
 био официр, са којим сам оних тешких и последњих дана србијиних, чешће заједнички бринуо, шета 
 из тешкога положаја у коме су се нашли последњих септембарских дана.{S} Међу тим, баш тих дана 
д овом војском изгнаника.{S} У Приштини последњих дана већ се није могло доћи ни до хлеба ни до 
ути множином догађаја и брига, које смо последњих година превалили преко глава, да и у најтежој 
омаку границе, на последњем парчету, на последњој стопи српске земље!</p> <p>Наше ће гробове ве 
или на телефону са нишким пресбиром и о последњој депеши коју је мало час начелник по коњанику  
а умире, што ја да живим.{S} Хоћу ту, у последњој, у одлучној борби да погинем.{S} Немојте ме с 
мрти.{S} На <pb n="670" /> тај се арлук последњом снагом својом, целим телом стреса усамљен коњ 
ововима а он би да спасе мезимче своје, последњу наду и потпору куће своје.{S} По даскама, на к 
де и тражи под њим, тамо дубоко у души, последњу жишку која догорева, покушавајући да из ње рас 
у сви већ мисле да је побеђена, прибира последњу своју снагу и сатире свога победиоца.{S} Није  
вом да покрије Србију, која преспављује последњу ноћ на своме тлу а затим, од поноћи, ведра као 
гребу Краљеве Круне избрисало из душе и последњу искру вере.</p> <p>— У оно што ће доћи, у оно  
ом двоножац и четвороножац.{S} Он уложи последњу снагу своју и оте, управо ишчупа из пасјих зуб 
 улицу те осветлиле пут војсци која нам последњу наду доноси.{S} То је била једна врста импрови 
ро.</p> <p>Тако и овога часа, проводимо последњу ноћ и последњи час на тлу своје отаџбине.{S} С 
 у затвореној соби, и који арлуче своју последњу, злослуту песму...</p> </div> <pb n="117" /> < 
ђ својом дечицом, тамо он проводи своју последњу ноћ.</p> <pb n="442" /> <p>Одмакао сам дубоко  
ће он, породици својој, посветити своју последњу, најкраћу ноћ у животу, ноћ која му остаје од  
ој несретна и изгнана деца, преспављују последњу ноћ на грудима своје мајке отаџбине.{S} Ведрин 
а породицом, да проведем ову ноћ.{S} На послетку, неко испред мене рече да је доле, у селу, јед 
тек дигао главу са високих дипломатских послова и брига.{S} Али, он је долазио с места, с извор 
млади дипломата из Министарства Спољних Послова, који је, увијен у бунду, и ако то температура  
ећки и споразумевајући се погледом врше послове.{S} То је онај тренутак, после последњег лекарс 
оме су се сасвим мирно вршили трговачки послови.{S} Изнад вароши, тамо где лабски друм слази у  
 n="511" /> дуге сате бринући о кући, о пословима кућевним, о начину како ћемо удесити живот ка 
д њих побрао у некој канцеларији где је послом био или од некога чиновника који се у дућан увра 
 зауставља човека који жури најхитнијим послом; она зауставља кола, којима је неко пошао да би  
ада и врло често одлази некаквим својим послом у Ниш, те се отуд увек враћа пун комбинација поц 
на вајка да јој је муж отишао службеним послом у Ниш и сад, услед прекида возова, остао тамо а  
 или можда одвратност према крволочноме послу који већ годину и по дана без одмора врше?</p> <p 
ћивала у Маћедонију.{S} Ухваћен на томе послу, он је протеран од српских власти још пре но што  
етлошћу малога фењера, момци приступише послу лагано и опрезно.{S} Подигоше даску из патоса и п 
ућаница је; помаже боме мајци на сваком послу; уме сама скувати каву, уме очупати пиле па чак и 
ани а оне узеше да спреме јело и тако у послу прође тај први дан.{S} Тако прође и други и трећи 
рвног коња на његово место, топовска је послуга већ у седлима и командир снажним гласом команду 
е за време мира покушавао и пером да се послужи.{S} Рекох му своју и нас свију невољу и он посл 
{S} А можеш ми помоћи само тако, ако те послужи срећа те изнесеш главу из овога окршаја и дођеш 
је и на Руднику 1914 године тако сјајно послужила?{S} Сви су они, који се тога часа налажаху ок 
 су прве рањенике и окитиле их цвећем и послужиле су топлим чајем рањенога младог капетана и сп 
да читава гомилица пешачи.{S} Радознали послужитељ новчанога завода изађе опет на врата и позаб 
се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“ И још много, много слика ми се  
се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“</p> <p>— Један пут, о Видов-дан 
м целога Балкана, који је могао корисно послужити општем ослободилачком циљу, да би се добио Ца 
кве наредбе могу једнога дана врло лепо послужити као докуменат, који ће потврдити да се и на т 
еруј ми, положи их само.</p> <p>Жена га послуша и положи децу по волу а во, који је већ био скл 
де, бре Бојко, тркни донеси воде!“ И он послуша.{S} Онако мали, лак, отскакуће доле у поток и ч 
 ми је да он то не воле.{S} И ја сам га послушала и што год ми је казао ја сам га послушала.{S} 
слушала и што год ми је казао ја сам га послушала.{S} Кад се објавила мобилизација, па је морао 
124" /> <p>— И послушао си их?</p> <p>— Послушао дабоме!{S} Пушку предао властима, добио служби 
и не знам куда ћу, само зато што сам га послушао па седео четири дана у Призрену, ни сам не зна 
се понегујеш.</p> <pb n="124" /> <p>— И послушао си их?</p> <p>— Послушао дабоме!{S} Пушку пред 
, да поздравиш...</p> <pb n="650" /> <p>Послушао сам га и ето зашто је на мени опет аустријско  
 из навике и сам уверен да га нико неће послушати.</p> <p>Бегунци који придолазе, са муком се п 
ако је кад се види са својима.</p> <p>И послушаше, те га оставише на миру али се Бојко боме дуг 
ко ти се отима загрљају и погледу и она посљедна обмана.{S} Ти цикнеш, тешко цикнеш, и тим цико 
ше се и са осталих кућа улицом којом ће посљедња српска батерија проћи.{S} Капетан ободе коња и 
е опустио штаке те се наслонио на зид и посматра пролазак топличких бегунаца.{S} Он је <pb n="2 
ма, арбанаса који је сишао са планине и посматра нас дивљачким погледом и не здравећи нас.{S} П 
етина узневерена погледа и стоји немо и посматра све ово.{S} Стоји тако од јутра до подне и од  
, а живци им огрубили и отупели.{S} Они посматрају сваку, па и најсуровију појаву, са равнодушн 
, стоје босоноги арнаучићи и узневерено посматрају шта се све ово збива на њиховом друму, којим 
или и вољу и снагу и сад већ равнодушно посматрају туђу невољу.{S} И све те разнолике своје осе 
жну земљу.</p> <p>Занетој овим мислима, посматрајући ону мртву децу, почеше да ми врцају сузе н 
и горе.</p> <p>Да ли је Госпа у црнини, посматрајући замишљену слику, која се пред њом развијал 
е меса! — вели пуковник своме ађутанту, посматрајући развијање предходнице и предосећајући озби 
је лагано измицала ка селу Јежевици.{S} Посматрајући старце из трећега позива како гегуцају каљ 
исмо могли не застати у месту приковани посматрајући са запрепашћењем овај необичан призор који 
ле жена и деце радознало и са усхићењем посматрајући српску војску коју нису очекивали.{S} Мало 
 — рекох, пошто сам застао један тренут посматрајући га.</p> <p>— Јесте ли приметили мало час п 
е прекјуче још седела на плоту, те отуд посматрала недељом коло момака и девојака и тек се јуче 
ћи ме да плачем пред болничким вратима, посматрали су ме са саучешћем, мислећи ваљда да ми је т 
та.</p> <p>С усхићењем, као и сви моји, посматрали смо своје обиталиште, превиђајући и оно мало 
атрено огњиште, које смо сад из близине посматрали, изгледало је као нека огромна ломача припре 
а говори о томе, остали су га с чуђењем посматрали и измицали се даље да не слушају празне речи 
сно су из својих рупа са незадовољством посматрали непозване госте, преко којих ће они ноћас мо 
 бола.{S} Ми смо подносили, они су само посматрали.{S} Ако су, којим удесом, и поделили тешку с 
ански збор.</p> <p>Забринуто смо и немо посматрали пламену страхобу која је буктала пред нама и 
 да чека смрт.{S} Овако исто и њега смо посматрали, овако исто о њему проговорили реч две и ова 
тили били на касарнске прозоре и очајно посматрали одступање последње српске батерије и боно уз 
зналаца који су у своје време тако исто посматрали београдске параде, има забринутих, који у по 
о се крај обале, па да нам прође време, посматрамо доле крај потока како Арнаути деру цркнутога 
 на нас који смо стали крај друма те их посматрамо.{S} Ко је од нас тада слутио да је то послед 
догађају.{S} У описима је странаца више посматрања и саучешћа, у нашима мора бити више осећања  
а великом пажњом, не скидајући погледа, посматрао силу која је протутњала друмом и отишла даље  
нут ћебетом, под којим је дотле спавао, посматрао пред вратима, крај којих сам и ја стао, прола 
нца.{S} Ђенерал је са вагонских прозора посматрао покрет на Гази-Бабском положају.</p> <p>Када  
ново Скопље, час на Торлак са којега је посматрао ону величанствену борбу која ће ослободити Бе 
а обилази гробове по разбојишту славе и посматрао сам је дуго и дуго.</p> <p>Када је завршила,  
ом дечицом.{S} И док је он сузних очију посматрао своју кућицу, гнездо у коме су у миру он и же 
таве сате за место, са којега сам слику посматрао.{S} Такве једне ноћи, када су се непрегледни  
десном се крстио.</p> <pb n="524" /> <p>Посматрао сам га дуго, па му приђох.{S} Био је старији  
 Одакле то сад?{S} Сви нетримице почеше посматрати и пратити сваки метак, не би ли опазили где  
Призрен, шего би остао овде у Штимњи да посматраш борбу.</p> <p>Наредник после ових необоривих  
и како је, умукоше <pb n="486" /> сви и посматраше ме погледом саучешћа.{S} Ох, како је тај пог 
ину Причекајте мало!{S} Ви већ говорите посмртно слово а чујете ли, слушајте!</p> <pb n="225" / 
ош и бдило на напуштеном имовином и над поспалим становништвом.{S} Пред поноћ, обесио сам и сам 
едало као да сувише брзо пролазимо крај поспалих гомила бегунаца, крај оголелих дрва, крај мртв 
?{S} Ох, што немам снаге да пробудим ту поспалу децу; да проговорим са њима, да им кажем топлу  
ле да проспавамо мало, јер смо сви били поспани а оне узеше да спреме јело и тако у послу прође 
а поклича:</p> <p>„И ако се српски стег посред Ниша вије.</p> <p>Јоште тужно Косово освећено ни 
 једну цигарету, јер је ону прву одавно посркао и жудно бацао погледе на моју.</p> <p>— У нас — 
и опанака.{S} Од тешког задаха човек да посрне а нека јара бије из гомиле и жагор личи на клоко 
 и врата се крхају.{S} Маса се заљуља и посрне унапред, први падају и маса их гази и надире.{S} 
у планине, подржите, прихватите оног ко посрне, засузите над оним који клоне; приберите децу ра 
ђана у државу и њену моћ — заљуљала се, посрнула и свако је већ са страхом у души очекивао трен 
 душа му се зањихала, изгубила тежиште, посрнула и — подлегла.</p> <p>Написао је једну цедуљицу 
покривајући га материнском бригом.{S} И посрнула је овде, на сред пута, на сред друма и потражи 
сана, чула вапијућу реч: „Мама!“ ја сам посрнула те ме добри људи прихватише.</p> <p>И нисам мо 
ова, од Косова до данас, зашто би данас посрнула.</p> <p>— Косово је мања катастрофа.{S} Када ј 
орени се товари утоварују, кола која су посрнула у јендек узносе се раменима на друм; они који  
ећ после првог <pb n="211" /> дана пута посрнуо.{S} Ишли су пешке, благодарни што им је коњ и о 
е да ослобађају малаксалог коња који је посрнуо и још се држао на предњим ногама али опуштене г 
нај коњ што је тамо негде испред Штимње посрнуо вукући топ, те га испрегоше и оставише крај дру 
ц који се и сам помаже батином да не би посрнуо.{S} Син му је под пушком; можда оно што се чује 
едник, да сам одбачен, да сам напуштен, посрнућу, пашћу опет крај онога великога друма којим ће 
где се колима није могло, где су и коњи посртали и крхали се у амбисе, где се по уским и усечен 
лаве.{S} Кад га ослободише штранга, коњ посрте и паде на ребра а главу положи на земљу.{S} Ноге 
.{S} Иде се жмурећки, насумце, пада се, посрће се, враћа се одакле си пошао и опет полази.{S} Н 
крипање точка и тихо стењање стоке која посрће.{S} Ућути се у то доба некако и сама природа, ка 
му да је стока толико малаксала, да већ посрће и пада.{S} Месец дана та стока, неисхрањена, без 
 планинама и стегао ужасан мраз.</p> <p>Посрће се све више и све чешће, коњи падају а људи мала 
женама и децом.{S} Вочићи тешко дахчу и посрћу немогући да извуку кола која сваки час упадају у 
ла и последње остатке снаге.{S} Ишао је посрћући, хранећи се успут лишћем од купуса, кукурузом  
 никло јединче и ја сам га, грбећи се и посрћући под теретом живота, прехрањивао и хранио, креп 
ријан срески тип, покушао је уступ и да постави по где које питање али је капетан само одмахнуо 
ва крупова.{S} Тако се јежевичком косом поставила батерија која је сад већ бројала шеснаест топ 
те ја покушах, да му га у другом облику поставим.</p> <p>— Шта мислите, којим ће се редом разви 
а даља питања, која сам покушавао да му поставим, није ми одговарао.{S} Кад сам и њему пружио ј 
 не би ли опазили где је непријатељ сад поставио топове.{S} А ти топови све јачом ватром засипа 
.</p> <p>— Дабоме! — додаје онај што је поставио претпоставку да су ови изгинули напали бегунце 
атерију с виса код барутнога магацина и поставио је код касарне.{S} Касарне су претворене у бол 
јер Краљ то питање беше готово сам себи поставио.</p> <p>— Наше лево крило треба да се повуче о 
ћао се на питања која је већ једном био поставио и уопште, чинио је све да што тачније и што по 
 изгледало ми је да сам у самом почетку поставио врло несретно питање које је код ње можда изаз 
и одговори на једно питање, које сам му поставио још тамо негде, измеђ Липљана и Штимње.</p> <p 
оматији тај чин извесним захтевима које поставља као цену за своју неутралност.{S} Кад Споразум 
имају извесне претенсије... и упорно их постављају као услов за своју неутралност и ово је, как 
 Јуришић и Живковић мало су узимали реч постављајући само по где која питања.</p> <p>— Добро, п 
 и можда вођена мислима, и сама је себи постављала питање: па сад?{S} С тога је моје питање, ко 
умео предње питање јер га је и сам себи постављао.</p> <pb n="688" /> <p>— Море људи — рећи ће  
ва Србију?{S} Или је овај стражар можда постављен да бди над миром, како никакав шушањ не би уз 
руку нашем десном крилу.{S} Тако би био постављен снажан зид са десне стране Мораве и Вардара,  
 да се повуче овамо ка Ситници, да тако постављен фронт може прихватити и бранити се како од на 
ицу а капетанова батерија, која је била постављена код слатинскога гробља, у састав предходнице 
ломницима означавала обалу спасења, сад постаде ватра пакла <pb n="687" /> која је лизала из кр 
а? — запита непознати, који нам сад већ постаде вођа, који ће нас водити даље кроз ноћ и кроз о 
нт и борба с дана на дан <pb n="159" /> постаје све очајнија и све крвавија.{S} Знајући да је о 
 пење до праве дреке, час се утишава па постаје као <pb n="151" /> неко зујање и мрморење.{S} П 
 таквих питања.</p> <p>Жагор око ватара постаје све тиши; димови који су се у почетку узносили  
се у њему учествује са разних столова и постаје општи.{S} Кад није то, већ кад свако за се разг 
 слутње, онда та веровања у предсказања постају права зараза и страст.</p> <p>Тих дана, измеђ о 
 може да протумачи себи како ти гласови постају; како се и зашто рађају, који су то подземни пу 
р.{S} Светину више не интересује ништа, постала је апатична и нема те појаве која би код ње мог 
викли су се били на њу сви толико да је постала члан породице о коме су сви заједнички водили б 
 пажњу према савезницима.{S} Отуда су и постала имена Мица Зуавка и Мица Сенегалка.</p> <p>У го 
је исказао, изгледале немогуће, па ипак постале славно дело?</p> <p>У тим мислима, наднесена на 
ови су већ толико срасли самном, толико постали моја природа да се ја без њих осећам малодушна, 
шћу вере и наде.</p> <p>— Он ће доћи! — постало је њено вјерују, прве речи њене молитве, потка  
или су били потпуно ово дете.{S} Оно је постало човек; човек по снази, човек по држању и човек  
 да напуштају?</p> <p>— Од тренутка кад постану немоћне.{S} У осталом, немају ни власти шта виш 
е упоредила.</p> <p>Младеновац, који је постао збег Београда, Паланке, Ваљева и целе Колубаре,  
у исповест, којој сам ја самим случајем постао повереник коме се она искрено исповедала.{S} Њен 
гомила.</p> <p>— Ето и за њих се држава постара да се спасу? — додаје опет гомила.</p> <p>— Па  
тољ, о томе како би власт требала да се постара за мало реда при евакуацији и препричавају разн 
учујући овима да застану где су и да се постарају добити везу са њим а сам одмах крете ка селу  
слило.{S} Али, да ли се Врховна Команда постарала да њене наредбе имају извесног ауторитета и д 
S} Није само, неће бити само.{S} Бог се постарао да дечица буду у друштву!</p> <p>Спустила сам  
 да у вароши и нема хлеба али ће се они постарати да добијем.{S} И одоше мирно, те мени спаде н 
буде њена сопствена исповест загрејала, постати јаснији и звонкији.</p> <p>— Нисам дуго чула за 
о све тако потаман; топла вечера, топла постеља, него... бивало је кад смо и гладовали и мркли  
 родитељи још за дубоке ноћи извукли из постеља.{S} Спале им чарапице преко ципела, капа им нат 
кола извесне команде и под тим колима и постеља за спавање и кујна и канцеларија.{S} Под колима 
, узневерена лица, извлаче се из топлих постеља, где су под нежним материним бдењем сањала кућу 
е лишће и шумицу која ће нам служити за постеље а треће су на оној малој чистини, испред пећине 
и салутира и оде.{S} Капетан се диже са постеље и рече потпоручику који је остао у соби:</p> <p 
остељу и прекрстила га пре но што се од постеље одвојила.</p> <p>Враћајући ме таквом једном веч 
тао у болници, нисам се мицао од његове постеље, него <pb n="648" /> сам га пазио и дворио га.{ 
 шапућући.{S} Ја сам седела крај његове постеље, гледала га дуго, дуго, и размишљала.{S} Жалила 
.{S} Ја бих седао обично на крај његове постеље и причао му све ово, што сам и вама сад казивао 
е спријатељисмо, те остадох крај његове постеље да му се нађем.{S} Био је и он отуда, с наше ст 
вић тихо, као да збори крај самртникове постеље.</p> <p>— Да, сад, док превали поноћ и док се у 
ћ молили за мало крова, само крова, без постеље, без ватре, без хране.{S} Начелник је раздао кљ 
а; рањеник, који је недолечен кренуо из постеље огрнут болесничким ћебетом, па отац који носи к 
еки страх.</p> <p>Рекоше ми број собе и постеље и ја сам је лако нашла јер сам то научила већ у 
ако као што <pb n="100" /> родбина крај постеље онога што умире, од тренутка кад је већ извесно 
радовати кад се пробуди и спази ме крај постеље своје?{S} Како ће примити све што му будем каза 
 хтела будити, села сам на столицу крај постеље и чекала, стрпељиво чекала, гледајући га како с 
 у болницама.{S} Кад сам пришла његовој постељи, он је спавао.{S} Нисам га хтела будити, села с 
гне да се заложи; свако вече на његовој постељи стоји сува преобука, кад стигне, засут морским  
— биће јој последње речи на самртничкој постељи и, души јој неће се боље угодити, нити материнс 
а изнутра, гурнула главу под покривач у постељи и лежала сам тако покривене главе дуго, дуго... 
леб и <pb n="594" /> со, са њим делио и постељу или управо једно ћебе, којим су се заједнички п 
но, награђујући га пољупцем, односила у постељу и прекрстила га пре но што се од постеље одвоји 
о и кад смо се вратили у Београд паде у постељу тешко болесно.{S} Уложила сам у негу све напоре 
а замени белу погачу а тврда земља меку постељу.{S} Деца ће умирати а неће се друга рађати; бић 
иве.{S} Свако вече она намешта Новичину постељу, свако вече она греје топлу варенику, кад стигн 
има.{S} Мало затим и две неразговетне а постепено све јасније тачке указују се на друму и мало  
ући предасе и подајући се смрти која га постепено осваја.</p> <p>Што ближе магли, у коју нас др 
а почеле већ из раније да гасе и тишина постепено да осваја.{S} Још по где који официр поврнуте 
оји је почео за једним столом, обухвата постепено и све остале те се у њему учествује са разних 
тамо, на сат и више иза Призрена) улазе постепено у колону, те се образује један непрегледан и  
{S} Одушило напред и збег поче полако и постепено да се креће.{S} Кочијаши поскидаше ћебад који 
оуздање отуда, поче да се шири полако и постепено и овамо у позадину.{S} Нико отуд није слао по 
 дотле непозната побожност; не она која пости и метанише, не она која клечи пред олтаром и крст 
о разговарали о злој судбини која их је постигла.</p> <p>Када се већ разбуктала ватра у заветри 
ама и неприликама које су овог или оног постигле због те господе са архивама и рачунским докуме 
шила мобилизацију.</p> <p>— А шта би се постигло тим?</p> <p>— Врло много!{S} За пет дана наша  
гоне, тискале се да своје стечено право постигну; док су незаштићене жене и мала деца врискала  
ке објављује да Немачка сматра свој циљ постигнутим, те прекида даље операције против Србије и  
 да дижеш тај срамни барјак?</p> <p>Она постиђено баци барјак и сикирче и побеже у кућу.</p> <p 
свога детета, нека би несрећа ако ће га постићи, била далеко од материнских очију; болела ме је 
ам се да отклоним зло које би њих могло постићи.{S} Нека ми не траже гроб, неће га наћи.{S} Уби 
у њен слом, али је она била ту.{S} Није постојала више, али је била ту, могли смо је и мртву гр 
српских држава које су живеле и које су постојале.</p> <pb n="580" /> <p>— Па и данас.{S} Ево п 
шла себи радост и одмену.{S} За њу није постојало време, Новица за њу живи у оним годинама у ко 
а.</p> <p>— Да, постоји данас а хоће ли постојати сутра?</p> <p>За време тих разговора дизао би 
{S} Ево постоји Црна Гора.</p> <p>— Да, постоји данас а хоће ли постојати сутра?</p> <p>За врем 
 и други непроходни, опасни, сурови.{S} Постоји и трећи пут, на Плав и Гусиње па право на Скада 
алкану не седе скрштених руку.</p> <p>— Постоји само једно важно питање? — рећи ће помоћник ком 
 војска и ја бих имао ту веру.</p> <p>— Постоји народ!</p> <p>— Само, кад би се та вера сачувал 
, који је сачувао поуздање.</p> <p>— Да постоји још српска војска и ја бих имао ту веру.</p> <p 
сазнао што, мало је то и увек верује да постоји још што, што он није сазнао.{S} Оне, за које се 
 све пропало, да нема више спаса, да не постоји више оно ради чега се војник бори и онда, тежње 
ту свршава граница једне државе која не постоји више?</p> <p>Ко је она?</p> <p>И, јесам ли ја б 
другови, не тиче се њега јер он више не постоји.{S} Његово око колута, његов поглед не обухвата 
 полицијски чиновник, чији округ већ не постоји више.</p> <p>— Какав пример?{S} Коме пример?{S} 
 <pb n="580" /> <p>— Па и данас.{S} Ево постоји Црна Гора.</p> <p>— Да, постоји данас а хоће ли 
м они хоће у Битољ, то значи да код њих постоји неко уверење да ће се све ово у последњем трену 
лободном руком. — А ко за мене и зна да постојим?{S} Имаш сина за војску, знају те, нађу те, им 
у част да се први пут, од кад као народ постојимо, сретнемо на бојишту са пруском војском која  
 не би овако пострадали.</p> <p>— Боме, пострадали смо много.</p> <p>— Је л’вас много изгинуло? 
уса, стигла би нам помоћ те не би овако пострадали.</p> <p>— Боме, пострадали смо много.</p> <p 
мира; јер то царство донеће уцвељенима, пострадалима и мученима утехе а онима, који су га живот 
м грешнога Марка и онога чобанчета није пострадао, али су домаћини и старешине многе муке видел 
 истој коси, лево од друма идући Чачку, постројавају се одмах и остали топови, два пољска брзом 
 <p>То су били дуги, бескрајни, у врсте постројени редови гладне деце.{S} Ишло их је четворо по 
ран и са те косе, коју заузе батерија и построји се у једном шљивику близу друма.{S} По истој к 
ти ако и према њему поступи онако, како поступа према мајкама чија су деца на положајима.{S} Не 
Потребно је овако ради примера — правда поступак један омален полицијски чиновник, чији округ в 
 буду мајке и нико више!</p> <p>Цео мој поступак изгледао ми је још одвратнији, стидела сам се  
 да сачувају један део оправдања за њен поступак.{S} Нека га огласи дакле и њима, ал не теоријс 
лакати.{S} То вам нико не брани!</p> <p>Поступак војника или управо његова старешине, изазва у  
страну државу увредити ако и према њему поступи онако, како поступа према мајкама чија су деца  
дељивале су се споразумне силе у својим поступцима и држању; из обавештења те и такве дипломати 
поглед, избрисао им је осмех са усана и посукнуо <pb n="388" /> ведрину на лицу.{S} Њихова мрша 
р, нису имала воштаницу да јој припале; посула су гроб само искреним, детињим сузама и тако су  
у се кожа испарава од влаге којом га је посула киша и зној.{S} У колима троје дечице, само им г 
м типу уских рамена, који је покушао да посумња у снагу дипломатије.</p> <p>— Један израђен дип 
ва зора затече у кући, како Турци не би посумњали да је измицао из села.</p> <p>Тог дана само с 
 стигнемо на положај, па сви попадали и посустали, а Бојко вели: „Добро је и ово, има горе.{S}  
ни терети боме нам свима отежали те смо посустали под њима.</p> <p>Кад би већ пред зору а ми св 
Бојко носећи их на леђима, ознојио се и посустао те као запомаже: „Помагајте, људи, не могу ја  
ести, наслоњене главе на песак којим је посут под, а мања дечица око ње, држећи је за сукњу и б 
зблудној ноћи огрнутој прозрачним велом посутом звездама...</p> <p>У рано-зимско вече, крај раз 
стише колико се могло блато под колима, посуше мало сламе или сена и завукоше се колико да скло 
опако, место тробојница припремају се у потаји беле заставе да се њима оките куће приштинске а  
и.</p> <p>— Могло је? — мене озари нека потајна нада, верујући ваљда да оно што је могло, може  
ла сам.{S} Није онда нама било све тако потаман; топла вечера, топла постеља, него... бивало је 
аждаја и ждере нам децу, ждере много... потаманиће нам пород!{S} Зло, големо зло!...</p> <p>Зат 
асту, али га испила глад и напор, те му потамнело лице из којег сјакте два утонула младићска ок 
раво из Француске.</p> <p>Овако одлучна потврда вести ободри нас и онај тас на теразијама на ко 
 су закопчани и мало казују или хоће да потврде или демантују већ распростру вест; долазе војни 
нлији.</p> <p>Ту вест, о паду Београда, потврди ми један официр из команде трупа, додајући, да  
 <p>— И то баш десна?</p> <p>— Десна! — потврди он болно.</p> <p>— Штета!{S} А шта сте по заним 
сто што и смрт.</p> <p>— Јест, ланац! — потврди гимназиста осећајући сву своју надмоћност при и 
ње у овоме правцу којим се пошло.{S} Да потврди могућност таквога резултата, војвода се позва и 
ц, као да би хтео овим добрим људима да потврди речи ађутантове.</p> <p>— Биће ти незгодно, Гос 
 су се чуле и за које нико није умео да потврди одакле су и како чуле.</p> <p>— Ево вам један д 
Шабац.</p> <p>— Аустријанци?</p> <p>Она потврди али ме погледа једним погледом, који је јасно к 
ај што рече малочас да је чуо пушкарање потврди то сад понова.</p> <p>— Кажем ја — вели — да са 
ње исхране?</p> <p>Узе опет Пашић реч и потврди да према извештајима савезничких влада, које су 
већ био мрак, ето то ти је...</p> <p>То потврди још више претпоставку да је морало бити напада  
 солунске возове.{S} И путници са ових, потврдили су нам да се савезници одиста искрцавају.</p> 
бично, не би ли ма шта виделе што би им потврдило сазнање и поткрепило још више наду.</p> <p>Шт 
о лепо послужити као докуменат, који ће потврдити да се и на то мислило.{S} Али, да ли се Врхов 
а капијама очекујући мужеве, који ће им потврдити вести које су у комшилуку сазнале, а домаћин  
сликао бих ту сцену.</p> <p>— Одиста! — потврдих ја.</p> <p>— Насликао бих је, јер то је моја с 
ија их мање види.</p> <p>— На жалост! — потврдих ја — Али, дозволите ми, да се вратим на малопр 
га сина?</p> <p>Ја никаквим знаком нити потврдих нити оспорих њено питање.</p> <p>— Објаснићу в 
а.</p> <p>Он климну главом одговарајући потврдно и удали се опет из собе.{S} Мало затим уђе јед 
са стварима крај себе, дрежди ту и чека потврду вести.{S} Те гомилице почеше да расту прибирају 
лизацију.{S} На нишкој станици чуо је и потврду вести да се савезници већ искрцавају у Солуну.< 
p> <p>Малобројност непријатељске војске потврђивали су и неки пећани, арнаути, који су јутрос с 
начелников телефон.{S} И тај телефон је потврђивао, да је Влада одиста добила саопштење францус 
аршију, одјурили су у начелство да чују потврђује ли и допуњава ли те вести и начелников телефо 
моћ овај србијански војник, кога сам ја потегао да закољем.{S} И како ми је рекао?{S} Рекао ми  
оболела од глади и зиме, несретна мајка потегла је овај мучан пут само да спасе пород свој.{S}  
них обала ових великих река.{S} Смрт је потегла снажно косом, коју је неколико месеца превлачил 
ја је негда са оне далеке и крваве реке потегла чак овамо, да би испунила свети завет чувара ца 
пасност боље уочили или су малодушнији, потегли далеко испред опасности?{S} Да ли би се могло п 
су нежни:</p> <p>— Ајде, воко, ајде!{S} Потегли мало да изнесемо овде узбрдо.{S} Ајде, благо ме 
разочарава ме често пред помишљу да смо потегли да градимо велику државу.{S} Питам се увек, има 
омаћини и старешине многе муке видели и потеглили да се <pb n="260" /> одрже и подрже.{S} Стока 
 до уверења да се мора бегати у туђину, потегло је све да се снабде пасошем, јер ко зна, на кој 
а нас обухвати страх и хитно, узбуђено, потегосмо што нам је најдраже, закључасмо врата на свој 
 стигао наоружао се и отпочео посао.{S} Потегосмо сви једновремено да почистимо колико се то мо 
у, тамо ћемо моћи да се укрцамо у воз и потегосмо сви тамо.</p> <p>— Какав воз, какав Топчидер! 
.{S} Сад је мој, рекох <pb n="646" /> и потегох још једном кундаком у вис да му располутим глав 
ла, ускочи и бабо, прекрсти се а вранци потегоше свом снагом и изнеше као перце кола из дворишт 
а, које је било трећи збег по величини, потеже све у Приштину, Митровицу и Феризовић.{S} За Ниш 
а се пресече железничка пруга за Солун, потеже све да се сручује на Косово.{S} Из Ниша, који је 
 <p>— Шта учини море! — дрекну каплар и потеже разјарен да га удари песницом.{S} Али га не удар 
и се као сврдло забада у душу, све опет потеже на улицу.</p> <pb n="456" /> <p>Бегунци са Дорћо 
авање, свађа и псовка пење се све више, потежу се и ступци, узносе и кундаци над главама, а ти  
и срозавају се страном у јендек; вочићи потежу у страну и преврћу кола, волујар псује све на св 
загушили.{S} Видео сам очима да су људи потезали револверима једно на друго.</p> <p>— Знаш како 
ек и честита раја.{S} Нити је он кадгод потезао на дахијске људе, већ су ту једну ноћ, пре но ш 
елства“ и обележавају се ствари крупним потезима и са мало речи.</p> <p>— Хоће Макензен да потр 
стима.{S} Он зато говори само у крупним потезима и само о крупним стварима.</p> <p>— Ово је чит 
="569" /> све.{S} На њој је непоузданим потезом руке која је дрхтала, избележена једна дебела л 
мо Призрен и Битољ.{S} Линија је једним потезом извучена целом дужином својом, само је измеђ Ле 
> <p>- Тога часа и том одлуком, која је потекла само потребом да поњавицом заштити децу од кише 
ерађује и опет враћа у групу из које је потекла а одатле иде даље, кроз дућане и кроз кафанице, 
тапати наша плодна поља, крваве су сузе потекле из очију мајака, крвавим је знаком почео да се  
 суза и крви које су као две силне реке потекле нашом отаџбином; није ли то туга свију нас, саз 
си ту срамну заставу? — грмну капетан и потера коња у саму гомилу.</p> <p>Одборници се згледаше 
аха га понова, сатера у шанац па шанцем потера напред да види шта је то тамо.{S} Морао се дуго  
мо у себи: дај Боже да Србијанци толико потерају оне, да прођу наш ров само, те да се ми ослобо 
че убили једно чобанче у пољу.{S} Веле, потерали му овце а оно рекло нешто ружно те они пушком  
кренули на колима, опремљени на пут, те потерали кола и даље од Призрена, имали су још увек дов 
озови, и чује се од њих да су Србијанци потерали наше па их млате и гоне да се осврнути не могу 
јску звао, ни у моменту кад је на фронт потерано све што пушку може понети.</p> <p>Понудио сам  
ла децу, па овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у планини њоме израни зимус и сав б 
нила децу и овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у планини исхрани зимус.</p> <p>И с 
доба да чистимо Србију од Аустријанаца, потерасмо их како их нико и никад није терао.{S} Веруј  
ељ — али ме може одвојити од породице и потерати, као што све грађане тера, тамо негде у непозн 
огледа у мене кад рече да се одвојимо у потере.{S} Трчали смо низ друм, па кад смо <pb n="369"  
крвљу обојити Ситницу, те да још једном потече мутна и крвава, изгледало је Краљу као леп истор 
сом:</p> <p>— Пуковниче!</p> <p>Ађутант потече вратима и затече Краља на ногама, узбуђена и гро 
епознат, али смо прелазили преко њега и потискивали смо упорно свако песимистичко тумачење те п 
нога пред тобом који се издире да га не потискујеш.</p> <p>Тек је три часа по подне а већ се см 
те предњи наши почеше <pb n="196" /> да потискују предње непријатељске делове а за њима се и ба 
оложају више прибрао, јер наша пешадија потискујући га, сад већ наилази на јачи отпор.{S} Митра 
а ниже и поче да прашти бомба.{S} Немци потисли већ оне трупе које су се бориле на Дорћолу и у  
присуством, пешадија груну јаче напред, потисну снажно непријатеља и заузе Трнавску механу и по 
ране, као кад мравињак згазиш ногом, те потисну и раздвоји ова два говорника.{S} Као море кад у 
ош огорченија јер непријатељ као да се, потиснут, сад дочепао бољих позиција но што их је мало  
ега позива, који је био на Железнику те потиснут, јер је и Жарково већ било пало.{S} Ту се умол 
а врата, изјурила сам напоље као ветром потиснута; трчала сам кроз оне дуге ходнике као да се с 
то носе ципеле уверен да од њих све зло потиче.</p> <p>— Није море — додаје трећепозивац крај њ 
е њено вјерују, прве речи њене молитве, потка њених снова, смисао њена живота, срж њене снаге,  
товарују кола која су се скрхала, трећи поткивају коње, који су обосили.{S} Жагор, галама, вика 
одмерено ударање чекића; то у рану зору поткивају негде коња или вола, који је јуче обосио а да 
руци што је нашло у овоме метежу: једно потковицу, <pb n="342" /> друго празну кутију од конзер 
уда прође.{S} Зна то мајка, није се њој поткрала тако драга појава, која тако лепо допуњава мат 
о свој предлог није могао, као јуче, да поткрепи поузданим податцима, морао је клонути.{S} Тако 
ва и вина и шампања да се то одушевљење поткрепи.</p> <p>Док се у доњој соби одушевљавало дотле 
а иде у Велику Моштаницу, да прихвати и поткрепи једанаести пук, шумадијске дивизије трећега по 
та виделе што би им потврдило сазнање и поткрепило још више наду.</p> <p>Штаб прве армије био ј 
Србије.{S} Овај је телеграм допуњавао и поткрепљавао и извештај Команданта Дунавске Дивизије, к 
 клети, на њој заветовати, из ње црпети поткрепљења у данима туге и снаге у данима поуздања и в 
а живота, срж њене снаге, леку болести, поткрепљење у данима брига, утеха у данима невоље.</p>  
ане—Качаник, као да се крхало нешто.{S} Потмула грмљавина и тутањ, у колико је допирао до нас,  
о неко промиче или се негде далеко чула потмула <pb n="210" /> лупа у врата и нејасни гласови.{ 
а, једнога дана, тргла је старога Краља потмула грмљавина, која је <pb n="276" /> долазила са с 
трос опет воде крваве борбе и одакле се потмула грмљавина топова јасно чује са овога пропланка  
о српске историје.{S} Из заноса те буди потмули тутањ оздо, из дубине Косовске равнице, који у  
ед пламена уздижу.{S} Већ допире до нас потмули мрмор и жагор, као оно рој кад се из далека гла 
>Кроз ваздух, разређен влагом, одјекује потмуло камени мост на Вардару и чује се одмерени пљаса 
е кроз ноћ крећу измеђ ватара и чује се потмуло, пригушено довикивање, као таман глас дављеника 
де знак да домаћини избуде робље, да се потовари па да сви крену цркви одакле ће са свештеником 
та можда ради поправке каквог друма, па потоварио све; повукао си чак и корито и стару, разлупа 
ли бабо нам рече: „Ајте, спремајте се и потоварите да се склоните из села!“ Тад разумеде нана ш 
а појури улицом бујица и дере као прљав поток који после плаховите кише ваља муљ.{S} Гомила без 
ића...</p> <p>Госпу у црнини обли читав поток суза и прекиде причање.{S} Изгледало је као да ви 
и видиш изручен у јарку, кроз који тече поток, санитетски материјал огромне вредности а цигани  
а ми продужисмо.{S} Ударисмо најпре низ поток те пресекосмо друм, па онда преко неких ливада те 
ре па до мрклога мрака, па се као бујан поток разли кроз све улице и све уличице приштинске, св 
а.{S} Онако мали, лак, отскакуће доле у поток и часком се врати.{S} Бојко целој чети купује дув 
у, први који наиђу, гурнуће тело доле у поток да се не би на друму распадало.</p> <p>Паде ми на 
 се чује жубор каквога кишом набујалога потока или лавеж пса испред арнаутске колибе, тамо у дн 
а нам прође време, посматрамо доле крај потока како Арнаути деру цркнутога коња, а у потоку циг 
 спава и кроз ту тишину, као тихи жубор потока, теку речи Госпе у црнини, испрекидане где кад у 
избију из магле и расипају се.{S} Обалу потока, којом одим, окитиле кржљаве и оголеле врбе те т 
 разних других страна, преко њива, кроз потоке, кроз винограде.{S} Бегало се очајно, бегало се  
има, па кроз њиве, кроз винограде, кроз потоке, све нагло ка Торлаку и Бањици.{S} Донде нису до 
отисну с друма у њиве и поче прескакати потоке и плотове па све пречицом оде као тане из пушке. 
 из уличица око Карађорђевог споменика, потоком који води измеђ луднице и Вајфертове пиваре и с 
 дављеници.{S} Отац овлажи дечје косице потоком суза а затим приђе жени, која се још не дизаше  
а како Арнаути деру цркнутога коња, а у потоку циганчићи перу у блато уваљан пиринач, који се н 
и, износећи се из магле у коју је варош потонула.{S} Високо негде, брдом где су задње куће, чуј 
ни по земљи пустош каква се не памти од потопа Господњег.{S} Они што су се борили и што су нас  
ивања, дозивања, узвике и свађу.{S} Као потоци за време провале облака, из бочних улица надиру  
 поворке кола и народа и стапају се као потоци у једну густу гомилу која креће друмом.{S} Али у 
све, све је то лежало по <pb n="223" /> потоцима и по блату, по друму и по јендецима, све расту 
у доњој махали откинуто коло на празној поточари, шуме и жуборе кроз уске улице јазови и поточи 
х на раскаљужене обале једнога прљавога поточића једва извлачећи ноге из масне смонице натопљен 
 шуме и жуборе кроз уске улице јазови и поточићи што се из авлија и чешама сливају у Бистрицу.{ 
, морао је клонути.{S} Тако је донета и потписана одлука да се одустаје од сваког покушаја офан 
илизацију.{S} Краљ Константин притворно потписује тај декрет, уверен да ће, имајући војску у ру 
дим у планину?{S} То значи ја сам да им потпишем смртну пресуду.{S} Боље нека остану.{S} Ја мор 
ом да пресече нашу везу са Французима и потпомогне непријатељску акцију на Пчињи.{S} Трупе нови 
опљу чух да ми је и последња моја нада, потпора моја, једини зрак који је заостао да ме греје;  
ез крова и без хлеба, без заштите и без потпоре.{S} Док ће се они први грејати на сунцу, на топ 
да спасе мезимче своје, последњу наду и потпору куће своје.{S} По даскама, на колима, прострто  
симиста осећајући да је у доктору добио потпору.</p> <p>— Пре свега не мобилишу само Бугари већ 
има био је и један младић, мој вршњак а потпоручик.{S} Допао ми некако баш он да му помогнем, т 
петан суво.</p> <p>— Хитан? — пита даље потпоручик.</p> <pb n="177" /> <p>— Одмах, још ноћас!</ 
удите људство.</p> <p>— Покрет? — учини потпоручик изненађен јер он још није био ни легао да се 
ока је преморена! — усуди се да примети потпоручик.</p> <p>— Знам!{S} Учините као што сам вам н 
 најпре тихо а затим јаче.{S} Био је то потпоручик који је довео собом једног ордонанса.{S} Кап 
не блато и спреми остали пртљаг.</p> <p>Потпоручик салутира и оде а мало после, док се капетан  
команданта да се налази у Гучи и остави потпоручика да чека везу и испошље телеграм а он оде да 
 лименом свећњаку.{S} Ордонанс, који са потпоручиком уђе у собу, предаде му једну малу коверту, 
е.{S} Капетан се диже са постеље и рече потпоручику који је остао у соби:</p> <p>— Идите одмах  
сретних људи који су ми поверени а млад потпоручник, који се за то спремао, коме је то каријера 
, господине капетане! — одазва се млади потпоручник.</p> <p>— Ви лично нанишаните, разумете ли, 
м, господине капетане! — одговори млади потпоручник и очевидно му се бледило разли лицем а усна 
редба паде:</p> <p>— Пали!</p> <p>Млади потпоручник узе нешто да се маје око топа и не изврши н 
лице моја мајка и две сестре — одговори потпоручник потресеним гласом. — Немам снаге да их свој 
нађено погледа.</p> <p>— Шта је?</p> <p>Потпоручник приђе блед капетану и речи му задрхташе у г 
ледао смрт око себе.</p> <p>— Господине потпоручниче! — изусти капетан гласом у коме није било  
ући га својом мутном и тамном бојом.{S} Потпуковник се био дубоко замислио и у два три маха пре 
> <p>— Ја не знам сасвим тачно! — отеже потпуковник досећајући се — Знам да се овде на <pb n="6 
догледао онај почетак догађаја, које је потпуковник предвиђао.{S} Допрле су до нас и појединост 
/p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је потпуковник, пошто сам му изложио све догађаје који су  
тријанаца.</p> <p>— На истоку — настави потпуковник, пошто је узалуд очекивао мој одговор — има 
рује Бугарској.</p> <p>— Да!... — учини потпуковник и замисли се дубоко, те ћутећи настависмо ш 
/p> <pb n="59" /> <p>— Спремни? — учини потпуковник и тешка брига осенчи му још више суво и кош 
/p> <pb n="63" /> <p>— Мора! — одговори потпуковник одлучно. — На Београду је двадесет и четири 
 да је у Феризовићу извршио самоубиство потпуковник Душан Глишић.{S} То је био официр, са којим 
p>— И мислите да нам нема спаса?</p> <p>Потпуковник заћута за час па нагло додаде:</p> <p>— Бил 
ина да изађемо из ове ситуације?</p> <p>Потпуковник не одговори ништа на ово питање, те ја поку 
ред пијаце капетан пуца из револвера на потпуковника, јер му је овај казао безочну реч, па ено. 
обијем место, говорило се о самоубиству потпуковника Душана Глишића.</p> <p>— То је прво самоуб 
али га ја не забележих.{S} Сама госпођа потпуковница седи у последњим, седмим колима и око ње с 
кућа, у правом смислу речи кућа госпође потпуковнице чије име рече неко из гомиле али га ја не  
вна кола возе чак и сечена дрва госпођи потпуковници! — гунђа и даље гомила.</p> <p>— Муниција  
ик одваја се са фронта да прате госпођу потпуковницу и да чувају њено буре с купусом! — и даље  
ђа и даље гомила.</p> <p>Гунђа гомила а потпуковничина кућа и пратња пролази и прска блато с то 
ва ли све по кући?</p> <p>— Извесно!{S} Потпун је мир.</p> <p>Пуковник погледа у сат.</p> <p>—  
е опет све ућутало и настала је тишина, потпуна тишина.{S} Мене опет поче да хвата неки страх,  
трана.{S} Ти извештаји, ма да нису били потпуни и исцрпни, давали су укупно овакво обележје ста 
огинуо.{S} Сад сам се тек осећала сама, потпуно сама... једино он?{S} А како ћу њему на очи?{S} 
ико заваравати.{S} Осећала сам се сама, потпуно сама и ако је отац био још ту.{S} Нисам излазил 
го загледа у један пањ у ватри који је, потпуно прегорео, сачувао цео свој облик из пепела.{S}  
 значи потпуно се откинути од Отаџбине, потпуно напустити мисао о повратку и раскрстити са свим 
кажавала лице...{S} Видела сам га лепо, потпуно, онако унакаженог и ја не знам ни сад зашто, ал 
аци још застиру небо и не дају зраку да потпуно пробије.</p> <p>Крећемо кроз призренску раван,  
 батерију.{S} И ма да је стока већ била потпуно клонула од силнога умора, пут који је био стрм  
госпа у црнини. — Моја је кућа опустила потпуно а до пре две године та је кућа скривала један д 
 Мени, у овоме часу, слика нашега слома потпуно личи на такву једну катастрофу.{S} Личи ми по в 
само топао пепео покрива земљу, ведрина потпуно освојила и пробила таму.{S} Село, које се до ма 
се одмах учитељ. — Пре свега, Скопље је потпуно отворено према Качанику.{S} Па онда... најзад,  
ено па ето ти! — одговара други који је потпуно разумео предње питање јер га је и сам себи пост 
ле упамтите, ово што вам кажем ствар је потпуно поверљива.{S} Савезничка је војска на путу за Б 
стала тек од момента, кад се то уверење потпуно изгубило.{S} Питајте, па ће вам и саме судије р 
што предходи грозници.{S} Грађанство се потпуно повукло у своје куће и замандаљило врата изнутр 
{S} Вио је то заробљеник подрпанога али потпуно крвавога одела.{S} И капа на глави и подрте цок 
и би?</p> <p>— Још мало.{S} Нек превали потпуно поноћ.</p> <p>То доба сачекало се у потпуном ћу 
 служба и ратни напори изменили су били потпуно ово дете.{S} Оно је постало човек; човек по сна 
и су се дочепали обале, па још несвесни потпуно опасности коју су преживели те немо гледају <pb 
непријатеља али од Призрена поћи, значи потпуно се откинути од Отаџбине, потпуно напустити миса 
ђенерала и рапортирао му, да је батаљон потпуно укрцан и воз спреман за полазак.{S} Ђенерал се  
S} Најзад, војвода Мишић, кад се осетио потпуно сам, а разлоге којима је још увек бранио свој п 
 би ником било довољно нити би га могло потпуно умирити, јер према покрету бугарских трупа ка н 
ницу те не може задремати догод га умор потпуно не савлада.</p> <p>Сео сам и ја крај њих.{S} Ос 
ла сам да вичем за помоћ али ме је глас потпуно издао.{S} Покушах да му се силом отмем и рвајућ 
уно поноћ.</p> <p>То доба сачекало се у потпуном ћутању, као оно кад се очекује последњи издиса 
ује главом и показује ти село утонуло у потпуну таму.{S} Залазиш у пусто село, нигде светиљке,  
 траје дуже, бегунци се обично распрте, потражи свако себи места по страни, ван друма, па често 
је батерије са виса, на коме је био, да потражи нов положај и пожури пешадији да са њоме искори 
ека везу и испошље телеграм а он оде да потражи мало одмора.</p> <p>Прихватио се у кафани где м 
рој београдских новина.{S} Он нареди да потражи везу и распита се где се налази Команда Ужичке  
са мало речи.</p> <p>— Хоће Макензен да потражи онај царски орден што га је Поћорек изгубио у В 
ану главу па пође кроз ноћ телеграфу да потражи Чачак те да распита каква је ситуација тамо, не 
редбе издао, крете натраг у варошицу да потражи телеграф.</p> <p>То је била свега једна пољска  
асељу.{S} Једва по ко проговори реч или потражи што или се пожали да га боле леђа, ноге, крстин 
ибрале на разговор, растурише се и свак потражи своје место или своје друштво.{S} И ја се врати 
 је овде, на сред пута, на сред друма и потражила себи одмора, вечитога одмора, а дечицу пустил 
таква судбина!</p> <p>— Идем опет да га потражим! — рече жена и диже се, узе у наручје оно друг 
ратити.</p> <p>Прва мисао ми је била да потражим оца.{S} Он ме никад није толико гледао, никад  
еме примирја са Бугарском, пошла сам да потражим гроб мужевљев и повела сам собом средњег сина. 
 ме растргну, него...</p> <p>— Људи, да потражимо које арнаутско село па да се предамо Арнаутим 
е десетине хиљада спуштамо друмом да ту потражимо преноћиште.{S} И све те куће већ поседнуте, п 
 ћете, сви смо препатили.{S} Сутра само потражите где год стан па се одморите.</p> <p>— Да траж 
ина угасила.{S} Ту ће подићи нове куће, потражити нове среће, ородити се, вратити нам се и наћи 
 би могао ни здрав хлеба, ни болан лека потражити међу туђинима.{S} Гинуо би тамо не знаш за ко 
итомо месташце Уцињ.{S} Тамо ћемо, тамо потражити сунца, тамо одмора, тамо хлеба.{S} Заклонито  
ш, ама тешко твојој бради ако лажеш.{S} Потражићу ја где сте ви сакрили жене и девојке па ако и 
па ће остати те навући кривицу себи.{S} Потраја још доста дуго, те се сви озбиљно забринусмо шт 
и даље гладовали.</p> <p>И истина, није потрајало дуго а дође човек ноћу, као оно пре, те нам ј 
, не звате ви како је то велика душевна потреба то пијанство од болова.</p> <p>Веровао сам јој  
у још синоћ веровали да неће никад доћи потреба да се напушта Скопље и они који у то, и поред с 
 планине без хлеба и без икаквих других потреба.{S} После двомесечне неприкидне и очајне борбе, 
ен пут за снабдевање муницијом и другим потребама и свака веза са Немачком, Румунија би била си 
 и дивизијар обећа две стотине пушака и потребан број муниције и изабра се одбор од пет лица ко 
каква сметња покрету, већ обичан застој потребан и стоци и људима да се одморе и прехране ако и 
едан кафеџија и бакалин, јер је он њему потребан, но будући јаван раденик.</p> <pb n="333" /> < 
амаре, ужад, ћебад и набављао све друге потребе.{S} Ваљало је кренути на пут на коме ће се усре 
 кола, реквирирали су нам их за државне потребе а ја са децом идем пешке из Лесковца!...</p> <p 
а однета али, опет, кућа ту и све кућне потребе ту.{S} Нашло се и хране мало, што су домаћини п 
 мени нашао стрпељивога слушаоца а имао потребе ваљда, да се у овој невољи подржава топлим успо 
 светина у таквом случају предузима сва потребна обезбеђења да кола не крену даље док она не ис 
бавестите господина војводу и издате ми потребна наређења.</p> <p>— Останите на телефону, зваћу 
} Он изврши одмах распоред и издаде све потребне наредбе.{S} Челни батаљон, који је већ дотле с 
според путовања тим путем и издате биле потребне наредбе а доведен у Призрен и један коњички пу 
 већи остали батаљони и одмах им издате потребне наредбе.</p> <pb n="195" /> <p>Кад је превалил 
"191" /> осмотри непријатеља и да учини потребне измене у распореду а охрабри оне, којима је на 
а о томе да будућој великој држави нису потребни толико генерали и државни саветници већ много  
ише.{S} Такав човек налази да је Србији потребнији један кафеџија и бакалин, јер је он њему пот 
према непријатељу, и посла ордонансе са потребним наредбама и саопштењима круповој и дебанжовој 
ош цео свет спава, па стрељај!</p> <p>— Потребно је овако ради примера — правда поступак један  
чарка.{S} Он се избрецну и рече да није потребно.{S} Отишла <pb n="431" /> сам опет али ми се т 
ло на све стране да је Врховној Команди потребно двеста коња са самарима.</p> <p>— Шта ће им дв 
за Солун, и у томе својству, није им ни потребно било ма шта говорити; они су сами собом и свој 
pb n="490" /> проговорила, није ни било потребно.{S} Начелник је видео и разумео.{S} Понудио ми 
} Ама целим путем кола, коњи, све је то потребно за рачунске књиге, а кад тамо а ти на колима в 
 n="235" /> И оне су кренуле са опремом потребном за корзо а разочараће се тек кад сиђу с аутом 
аса и том одлуком, која је потекла само потребом да поњавицом заштити децу од кише, ова мајка и 
мљена? — питам очајно старца, осећајући потребу да чујем још речи од њега, да чујем још много р 
крет, те се сабирамо у гомилу осећајући потребу да се зберемо и здружимо.{S} Излазе из кола жен 
ове?</p> <p>— Позлеђује их, али ја имам потребу да их позлеђујем.{S} Мене одржава то непрестано 
 се споразуме са Галипољком, осетио сам потребу да јој изјавим не само благодарност, већ и сауч 
путу који води смрти?{S} И зашто осећам потребу да јој говорим једним новим, једним другачим је 
лога својој одлуци, јер је свако осећао потребу да правда себе пред самим собом и пред другима  
привиђење, зашто осећам једну неодољиву потребу да јој говорим, да је задржим на путу који води 
аставио разговор, као да је осетио моју потребу да га слушам.</p> <p>— И ја сам имао... имао са 
говога оца, тамо знају да цене истинску потребу да л’ некога треба поштедети или не.</p> <p>Оти 
ој Дивизији, осетио сам у томе тренутку потребу да не разочаравам друге.{S} То је осећање онога 
е око тешкога болесника шапће или је ту потребу изазвало само ово пусто место, тако тајанствено 
> <p>— Је л’ давно боно момче? — осетих потребу да овим добрим људима кажем што.</p> <p>— Давно 
, и ако задњи део његов још није тонуо, потрес од удара осетио се целим телом брода већ првога  
елим телом брода већ првога октобра.{S} Потрес је био тако снажан, да се затресла цела трупина  
разговори који и његову родитељску душу потресају.</p> <p>Она убриса сузе рукавом влажним од ки 
и горко јецала госпа у црнини а ја сам, потресен њеним казивањем, ћутао оборене главе, нехотећи 
И кад помислим — настави учитељ искрено потресен — да су тако исто или још горе, јер су пале у  
 му је по где и где задрхтао, вероватно потресен сећањем на кућу и родитеља о коме је причао.{S 
 другом.{S} Напустио је Скопље необично потресен.{S} Откинуо се онај кончић и он није имао разл 
ебе.</p> <p>Старац је говорио искреним, потресеним гласом али не окрећући нам лица, већ на прот 
оглед на гробље српске артиљерије, рече потресеним гласом и са дубоким болом У души:</p> <p>— С 
јка и две сестре — одговори потпоручник потресеним гласом. — Немам снаге да их својом руком уби 
p>Ове је речи официр изговорио очевидно потресеним гласом а затим је брзо прешао на <pb n="692" 
сусрета с децом што га је било необично потресло?{S} Ађутант је два три пут прилазио на прстима 
ји војници...</p> <p>Сцена је била врло потресна, сви старији и сама домаћица, мајка дечја, нем 
им правцима; укрстиле су се, сукобиле и потрле.{S} Али њима тај сукоб ништа неће сметати да опе 
је био на своме левоме крилу, претрну и потрча месту где је мислио да прихвати мртвога <pb n="2 
о махалама се ускомеша и узавре и свако потрча где је знао и умео да се подробније распита не б 
крв и она несрећа.{S} Стара мајка, како потрчала ваљда да заклони и унуче, ударена кундаком и л 
, нарочито оне које су биле без мужева, потрчале су у родбину и у познаника да се пропитују.{S} 
 може, да сме, напустио би редове па би потрчао испред нас.</p> <p>Тек прођосмо отуд Јаребица,  
ице тројице, који осташе крај Бојка.{S} Потрчасмо и устависмо се на вратима.{S} Не дај ти Боже  
ите да видите несрећу и грехоту!</p> <p>Потрчасмо сви у кућу сем двојице тројице, који осташе к 
 на кревет и позва ме руком себи.{S} Ја потрчах прозору али он скочи пре мене и шчепа ме за рук 
повски пуцњи отуда са Карадага и све то потсети ме на оно учитељево упоређење са усијаном плани 
лота као напуштен пас и болно јечао.{S} Потсетио ме је тога тренутка, не знам зашто, на његовог 
 жара, као да га неко циновским жарачем потстиче, расипају се по где кад читави усијани снопови 
едну болницу.{S} Пет месеца сам се тако потуцала и једнако распитивала али га нигде нисам могла 
ање и пребећи са породицом у Србију.{S} Потуцао се ту од немила до недрага и живио од милости,  
а, дотле ће ови други под теретом брига потуцати се дуго и дуго кроз невоље и опасности.</p> <p 
 за децом а деца за хранитељима-својим; потуцаћемо се од немила до недрага и куцаћемо на туђа в 
>Поуздање, које су нам вести са бојишта потхрањивале, почело је бивати тако снажно, да смо чак  
 вредност и храброст нису ни сами Немци потцењивали.</p> <p>— Питајте га, море, хоће ли да пуши 
ко снажно, да смо чак превиђали или бар потцењивали појаву густих облака који су се почели збир 
 већ јасно и очима видела ситуација.{S} Поћи се мора, у то више нико није сумњао, али како и ко 
а ћу, па ипак нисам имала шта друго.{S} Поћи ћу да га тражим, ићи ћу на крај света, тражићу га  
пођем.</p> <p>— Где је гробље?</p> <p>— Поћи ће један од мојих људи да понесе ово дете, па пођи 
 у том се аутомобилу, кад год ће понова поћи на станицу, већ гуше жене и деца међ дењковима, бо 
 прошлост једнога народа.{S} Онамо ваља поћи, онамо управити жеље, онамо тежње.{S} И када су је 
ене кишом.{S} Имало је далеко ван друма поћи.{S} Сура и влажна равница прострла се суморна, а п 
 склањао од непријатеља али од Призрена поћи, значи потпуно се откинути од Отаџбине, потпуно на 
 проговори.{S} Он ће сутра само донекле поћи скадарским путем, затим ће прегазити Дрим и отићи  
су мали товарни коњићи, са којима ће се поћи даље.{S} Кола и аутомобили, који су довде довезли  
а можемо још ноћас проћи кроз варош, те поћи даље,...</p> <p>— Зар да ми останемо овде на сред  
Упао да се за час склони од кише, па ће поћи даље.{S} И он нам казује своју невољу.{S} Београђа 
 сместила у последњи вагон воза који ће поћи у Митровицу и за време, док су још возови стајали, 
и сучељавали и кад буду кренули, они ће поћи <pb n="113" /> разним правцима, један доле Солуну  
роватно неће задржати у Призрену већ ће поћи овамо.{S} И онда на што цео тај покушај?</p> <p>Во 
знао да остали балкански савезници неће поћи путем Бугара; али се бојао догађаја, слутио је да  
а ће мој јединац саградити свој чунић и поћи својим путем, својом стазом, секући напором младе  
 с Косова Црнољевским кланцем, могле би поћи овим путем преко Љуме, а оне које се повлаче Ибром 
и се стаза толико проширила да би могли поћи упоредо.</p> <p>Ове три групе, Краљева, Врховне Ко 
 последњим возом нису стигли или успели поћи, кренули су пешке друмом који води кроз качанички  
есуду.{S} Боље нека остану.{S} Ја морам поћи а они нека остану.</p> <p>Било је многих, који су  
а.{S} Стигла сам ван вароши и хтела сам поћи друмом.{S} Нисам ни питала куда води тај друм, ма  
p> <p>— Што?</p> <p>— Тако.{S} Хтео сам поћи па ме одвратише.{S} Оно је, брате, несрећа онај Ча 
 се догледа врло удаљено.{S} Тим друмом поћи ће мало час велике поворке изгнанога народа, које  
у снагу подајући се вољи.{S} Није могао поћи за народом, заклецала су му колена, и загушио га т 
д се објавила мобилизација, па је морао поћи у Ваљево, рекао ми је: „Пази се, кад се вратим, да 
 Кажу то је Липљан али је још врло дуго поћи до њега.{S} Друм је тако бескрајан а мраз све више 
ни, били су само о путу којим је ваљало поћи.{S} На путу довде још се и могло заваравати овакви 
.</p> <p>— Господару!{S} Нити ми можемо поћи без Краља, нити примити на себе одговорност пред н 
уше поднети те веће невоље, којима ћемо поћи у сусрет?{S} О томе сам се питао, гледајући ове ру 
онде треба имати кола.{S} Сутра ћу рано поћи да тражим кола.</p> <p>Те ноћи мало је ко спавао у 
слепи просјак.{S} Мусломани неће на пут поћи нити се са пута вратити да, среће ради, не уделе п 
хоће ли ма где, ма кад, ма у ком правцу поћи какав воз и ако рођеним очима виде да на шинама не 
 да потражи онај царски орден што га је Поћорек изгубио у Ваљеву!</p> <p>— Чекај само док и Вла 
ш новембра месеца прошле године када је Поћорек преплавио западни део старих српских граница.{S 
{S} Причају наши војници, њихов ђенерал Поћорек кад је заноћио у Крупњу, написао своме цару пис 
знурени, кржљави људи.{S} Куд је и камо Поћорекова војска била и угледнија и поузданија.{S} Поб 
новити прошлогодишња церска историја са Поћореком и још једном славом покрити српска војска и в 
ре годину дана, када су Аустријанци под Поћореком поплавили западну Србију, овако је исто, исто 
једва сам и довде!</p> <p>Затим поћута, поћута па ће тек рећи:</p> <p>— А предати се не смем.{S 
им! - учини он и зањиха главом, па онда поћута дуже као размишљајући, те настави - Ама лепо рек 
ати“.{S} Па онда испи чашу баш до дна и поћута подуже, па опет ће рећи: „Друкче сам ја мислио а 
удбина Србије...{S} Зар не?</p> <p>Краљ поћута мало и додаде затим јасним и свечаним гласом:</p 
е могу, једва сам и довде!</p> <p>Затим поћута, поћута па ће тек рећи:</p> <p>— А предати се не 
од!{S} Зло, големо зло!...</p> <p>Затим поћута па опет додаде:</p> <p>— Ајде, ајде, жено.{S} Не 
рет па да се оде у смрт.</p> <p>Миран и поуздан поглед којим ме је срела, када сам се успео на  
 генерација, све до овог рата, да је он поуздана заштита моравске долине и целе јужне Србије.</ 
 се јавља из полутаме; да ли можда онај поуздани тон којим је учитељ речи изговарао — тек, њего 
мо Поћорекова војска била и угледнија и поузданија.{S} Победићемо их!{S} Сусрет са њима донео н 
е би ли му помогле да не клиза.{S} Ал’, поузданије него то, ађутант му подмеће плећа, он га грл 
унски са својим људима, те да би се што поузданије одржала безбедност у вароши, он је узео десн 
пште, чинио је све да што тачније и што поузданије сазна стање непријатељске војске која наступ 
 оне који су раније ту, да л’ знају што поузданије о возу.</p> <pb n="105" /> <p>А оне гомилице 
 онај не могући у моменту да нађе какав поузданији аргуменат сем вести које су се чуле и за кој 
тало соли.{S} Кад нема никаквих већих и поузданијих вести, светина прати и најмањи покрет и тум 
едлог није могао, као јуче, да поткрепи поузданим податцима, морао је клонути.{S} Тако је донет 
ца и пред Сарајевом.{S} Када му капетан поузданим гласом понови све, што је раније рекао, војво 
едној гомилици војни лекар, навикнут да поуздано сазна сваку појаву пре но што утврди стање бол 
добро је, како да није добро! — узех ја поуздано тврдити јер најзад, све што није улица и блато 
 јер то у овоме часу нико од нас не зна поуздано; даље, морамо знати какво је стање и расположе 
ћност.{S} Те две Мице када су из новина поуздано сазнале да нам стиже у помоћ француска колониј 
ко пређу?</p> <p>— Неће! — одговори она поуздано. — Баш сам јуче разговарала са мојим девером ( 
ло је повлачење.{S} Непријатељ, који је поуздано рачунао да сутрашњега дана мора напустити Чача 
аник“.{S} Здрав, снажан, поносан, он је поуздано разбијао морске вале који су се ломили о његов 
ница и магацина.{S} Ја знам за магацине поуздано да до овога часа није наређена њихова евакуаци 
ој живот буја, снага се народна одупире поуздано валима који ударају о њене бокове и она сече п 
 <p>— Убио се! — одговори он убедљиво и поуздано.</p> <p>Настависмо пут ћутећи.{S} Дан је већ п 
оварао.</p> <p>— Чуо сам од човека који поуздано зна.</p> <p>— Ама баш решено? — наваљује онај. 
в?</p> <p>— Краљевска Круна! — одговори поуздано сен.</p> <p>— Пролази!</p> <p>И сен маричкога  
ентан је и лукаво се понаша, рачунајући поуздано на привременост аустријске владавине, те се не 
} Врховна је Команда на Рашкој, то знам поуздано.</p> <p>— Знам и ја, ал ако је ово њена архива 
, а та је: да је само Виљем пруски знао поуздано којим се путем иде у Цариград.</p> <p>Док је Е 
љао је чун свој ка њој, знајући да тако поуздано плови обали својој, кући својој, загрљају мате 
а мало знали.{S} По њима, једно је било поуздано а то је, да је у Нишу ситуација сматрана много 
не пуковниче, говорим вам само оно, што поуздано знам и што је тачно и молим вас лепо, да о том 
ој разговор са руским консулом који је „поуздано знао“ да ће Бугари ударити на Турке.{S} Сваки  
оровом плану, за који он тврди да је из поузданога извора, моравска дивизија са тимочког фронта 
ме није било онога његовога свагдашњега поуздања.</p> <pb n="207" /> <p>— Заповедајте, господин 
крепљења у данима туге и снаге у данима поуздања и вере.</p> <p>Над том прегршти земље, и данас 
ога утехе.{S} Говорило се са много мање поуздања но јуче и прекјуче, јер и највеће оптимисте ос 
д судом он се не брани, ал одговара без поуздања и без храбрости.</p> <p>— Јеси ли бегао? — пит 
у главицу и светле очице пуне радости и поуздања, што су виделе татицу који ће их сад бранити,  
м, сироти људи, са колико вере и колико поуздања дочекују војску која је стигла у помоћ.</p> <p 
хова решавања унела толико вере, толико поуздања у грађанство, да је оно одустало од својих одл 
онео нам је непоколебљиво <pb n="28" /> поуздање, а то је поуздање већ половина наше победе!“</ 
азговори водили тамо на фронту, тако је поуздање владало тамо.{S} И то поуздање отуда, поче да  
лебљиво <pb n="28" /> поуздање, а то је поуздање већ половина наше победе!“</p> <p>Овај запис н 
бедности.{S} Тако је ишчезло и последње поуздање да ће се у хришћанскога становништва моћи испр 
леже по крововима, као да се већ и наше поуздање угиба и повија на ниже.{S} Пресекосмо реч коју 
чезнути.{S} Из тога бола мора нићи наше поуздање, наша снага, наша крепост!{S} Бол једнога наро 
ини, који је у првоме тренутку био наше поуздање, светиљка која нам је бродоломницима означавал 
ве понова заспа тврдим сном који вера и поуздање носи.</p> <p>Ја се вратих у ону механу.{S} Још 
очи добише сјај који даје човеку вера и поуздање.</p> <p>Још није воз ни кренуо са станице а ве 
ције против које су се његова младост и поуздање, које га је увек пратило, до сад стално буниле 
и један бегунац није понео собом веру и поуздање.</p> <p>— Кад сам очима видео, господине, како 
ику, за којега су већ и лекари изгубили поуздање, неће да каже праву истину и залагује га новим 
и се још увек пуковник, који је сачувао поуздање.</p> <p>— Да постоји још српска војска и ја би 
дањем гледају у ситуацију или бар такво поуздање <pb n="32" /> јавно исказују.{S} Новине су се  
ала до сукоба, поче да се исписује неко поуздање и вера у оно што је војвода предлагао.{S} Војв 
сијале живом светлошћу, глас добио неко поуздање и он се у том часу осећао задовољан, као човек 
само су <pb n="31" /> још подржавале то поуздање у нама.{S} У сукобима, који су настали на наши 
 тако је поуздање владало тамо.{S} И то поуздање отуда, поче да се шири полако и постепено и ов 
ао, нико није јављао што, па се ипак то поуздање ширило непознатим путевима и допирало до нас т 
е и славе.{S} Само ко зна колико је топ поуздање српскоме војнику и само ко зна колико се српск 
овато, из тога сусрета никло је у наших поуздање.{S} Мој син, који ће четири дана затим, у једн 
и бол, који ми садашњост задаје!</p> <p>Поуздање, које су топовски звуци у нама пробудили, само 
ом малих јача од насиља великих.</p> <p>Поуздање, које су нам вести са бојишта потхрањивале, по 
у напуштати?</p> <p>Ја заустих да га са поуздањем, које сам до малочас имао, уверим да ћемо овд 
 хитро као млад јелен, те тета Стане са поуздањем чека, где је оволико, још коју годиницу, када 
колико хиљада путника, који су му се са поуздањем поверили да их превезе преко пучине.{S} По бр 
p> <p>— Код Багрдана! — додаје трећи са поуздањем, јер тај Багрдан, вероватно из школских задат 
очиње бивати њихов пораз и да у Нишу са поуздањем гледају у ситуацију или бар такво поуздање <p 
рига и очи му засветлише задовољством и поуздањем.</p> <p>Пуковник узе команду у своје руке и т 
иви и доји их на недрима својим вером и поуздањем.{S} Није ли то она, мајка нас свију, чији се  
ту мајку.{S} Она у планини да их задоји поуздањем она у гробовима да им буса гробове и пали све 
скопати! — додаде други са оним упорним поуздањем човека навикнута на борбу, које ни у часу сло 
ма, што му је олакшавало да са извесним поуздањем креће напред, прибојавајући се ипак изненађењ 
х и ранијих и доцнијих, стећи још једну поуку из овога великога и крвавога рата, а та је: да је 
ји га траже.</p> <p>— Из штаба ваљда? — поуми капетан и ободе сад понова коња те се у два три с 
би на Чачку.{S} Он окваси понова грло и поуми да почне, али напрегну слух и обрати пажњу на дру 
а како гегуцају каљавим друмом, капетан поуми у једноме тренутку да их прибере око своје батери 
 као фигура на надгробном споменику.{S} Поумих да јој понудим услугу, ако јој каква на путу зат 
да учиним злочин према своме детету.{S} Поумих једнога тренутка да се вратим, али где и шта зат 
д је све било у реду, свештеник нас још поучи.{S} Рече нам да не залазимо у шуму, да не разгова 
ђањем.</p> <p>— Браво! — кликну капетан похваљујући и ободравајући своје официре и војнике.</p> 
{S} Ако нас Аустријанци овако с пушкама похватају, стрељаће нас!</p> <p>— Не још! — одговара че 
ре летајте људи, па да ранимо да нас не похватају овде на легалу као мишеве.</p> <p>И овај узви 
л кад се приближимо.</p> <p>— А ако нас похватају изненада, овако с оружјем.</p> <p>— А куд сме 
 везана разбојника које су младићи живе похватали.</p> <p>Многи бегунци, који тим последњим воз 
е; полегли по јаругама, по кукурузу или похватали заклонита места и бусије, зид, дрво и камен,  
 заробљеницима, који су у очи тога дана похватани од наших извидница.{S} Заробљеника има десети 
узук као оно из кутије коју деца напуне похватаним мувама.{S} Из дима видиш само како се узноси 
тих обзира?</p> <p>— Ко? — учини он, па похита да претече мој одговор. — Онај ко хоће да прими  
батерија проћи.{S} Капетан ободе коња и похита за батеријом.</p> <p>Али, малочашњи случај није  
 да се то његова извидница враћа те јој похита у сусрет.{S} Поднаредник који је слазио чак до Ч 
ва сам догледала кроз таму једну кућу и похитала сам, уверена да ће ме примити.{S} Ко не би при 
и смо ипак, са извесним немиром у души, похитали сви начелству, да чујемо шта о томе власт зна  
 једним болом више и сутра дан је одмах похитао Врањи, јер је чуо да је она у опасности.{S} Сти 
а је имала онда, кад ми је тако често у походе доходила.{S} Она се преобразила, њен је поглед б 
 Рече нам још да ће нас он сваке недеље походити те да нам одслужи службу Божју, па нас онда бл 
, као и пре оно, али сад оборене главе, поцепан, измучен и умрљан блатом.{S} И данас при доласк 
рну дечицу за руке; заробљеник промрзо, поцепан, изгладнео, који сумануто звера идући за гомило 
је босих и раскрвављених ногу, дроњав и поцепан, подбула лица и подивљала погледа.{S} Глад му ј 
међу њима и Немаца.{S} Сви су промрзли, поцепани, модри и поднадули.{S} Они седе мирно око ватр 
престала.{S} Небом се журно гоне прљави поцепани облаци; на врховима Водна прибрало се бело маг 
ће, кад је цео наш пук отуд из Тамнаве, Поцерине, и Мачве из Рађевине и Јадра, те свака стопа ш 
, те се отуд увек враћа пун комбинација поцрпених из разговора са „тим и тим“.{S} А разуме се,  
удућа поколења, могу из наше катастрофе поцрпсти један мир благословен културом и напретком.</p 
бродом.{S} Изморени, издрпани, подбули, почађали и изблесавели од глади.{S} Иду за нама и чекај 
</p> <p>Мрачна и ниска турска собица са почађалом таваницом са које, као покидана једрила, виси 
емирио онога што умире; или је то можда почасна стража крај ковчега онога који је већ умро?{S}  
аничкога кланца и оно су били последњи, почасни плотуни, избачени у одбрану Скопља.</p> <p>На с 
ија често пута и заоштравала до сукоба, поче да се исписује неко поуздање и вера у оно што је в 
е владало тамо.{S} И то поуздање отуда, поче да се шири полако и постепено и овамо у позадину.{ 
ли како који дан ближе крају септембра, поче се ипак вестима из Бугарске поклањати све већа паж 
превалила поноћ између 4. и 5. октобра, поче се будити град над којим је још почивала суморна и 
вирила под његовим јастуком.{S} Најзад, поче да се тегли, испружи руке и отвори оно једно око.< 
 болници одмах иза начелства.{S} После, поче свет из Приштине да бега, однеше и рањенике у Приз 
 имала ни снаге ни речи.{S} Поред зиме, поче и страх да ме мори, јер још никога нисам срела ком 
з мрачне дубине која се под њом појави, поче се узносити над гомилом развала прозрачна сен бело 
ад већ прођоше дуги и бескрајни редови, поче једна по једна светиљка да се увлачи, један по јед 
 јој наша.{S} Кад дан мало више освоји, поче и чешћа чарка те глас пушчане праске допире чак до 
е најпре пољем а затим, један по један, поче да узлеће у зрак и упутише се тамо ка планинама ко 
p> <p>Он поче окретати ручицу, завртањ, поче подешавати, нишанити и најзад, још блеђи но раније 
е и запеваше а цео народ што је слушао, поче да плаче.{S} У мога бабе оволике сузе а и мени се  
 на рукама, чијој би се ватри прикучио, поче причати да долази са фронта.{S} Сви ућуташе и окре 
вео, који је покрио небеско плаветнило, поче да жмируца звездица једна, па онда две и три.{S} Ј 
} Дете, које је дотле било доста мирно, поче понова да се тресе од језе.</p> <p>Једва сам чекал 
 неколико пута нервозно погледао у сат, поче и гласно да се љути.{S} Задоцњење је већ испунило  
ако још мало позабави да поправи ватру, поче један по један да се пружа по поду, да се намешта  
тељски.{S} Њена ми фигура, у томе часу, поче добијати нов облик; она поче у мојим очима да доби 
и се искуписмо око њега а он, мушкарац, поче нам казивати:</p> <p>— Био сам баш код „Славије“ к 
 могло би бити ако моравска дивизија... поче наредник да објашњава, пошто се угурао у ред око в 
амну олују и затресе кровове на кућама; поче ломити голе гране са дрвећа и завитла снег и кишу  
ом студеном руком и поче нас носити.{S} Поче нас засипавати и претрпавати и више ни корака не м 
е збунили и не знамо шта да почнемо.{S} Поче гласно саветовање, преко улице.</p> <pb n="455" /> 
p> <p>И Бог се придружи непријатељу.{S} Поче киша опет да промиче а затим да пада све јача и <p 
нспектора полиције:</p> <p>— Господо! — поче он — Ја и господин начелник, сматрали смо за дужно 
мога сапутника.</p> <p>— Ко га зна... — поче он, па се досети — А знам, виђао сам га ноћас.</p> 
о реду како је то било и шта је било? — поче начелник врло благо.</p> <p>Девојче се охрабри и о 
да л’ то има негде у књигама записано — поче старац и не гледајући у мене, више сам себи — али  
n="344" /> <p>— И кад се узме у обзир — поче тамо замном објашњавати један свештеник са натучен 
 то нам је једина помоћ!“ Тек то рече а поче да пршти кандило пред иконом светога Јована Крстит 
лаче над својом победом.</p> <p>И борба поче да расте, да се пење и да бива све огорченија, те  
пуцају нештедимице.{S} Грмљавина топова поче с обе стране; <pb n="451" /> наши су тукли аеропла 
и и крете даље.</p> <p>Грмљавина топова поче нешто јаче и ближе да се чује.</p> <p>— Туку Палил 
 забачено у моме памћењу, полусан ми га поче износити пред очи у свој одређености својој.{S} Он 
 и сети да ми је дужна нешто.{S} И онда поче тихо да казује, оним једноставним, промуклим гласо 
де оскудица хлеба и навала гомиле, која поче већ отимати јела, и оне спустише капке на прозоре  
угога ћутања, па после извесног времена поче да ми казује о свом брату.</p> <p>— Био је млад, т 
дан мах зањиха своје воде, тако светина поче да се љуља и њиха, нагињући унапред, као једна и ј 
томе часу, поче добијати нов облик; она поче у мојим очима да добија неко нарочито и ново значе 
p> <p>Он чучну и унесе руке у пламен па поче да их крави, а као кирију за грејање морао је одго 
ло јело, јер мало затим око свих ватара поче да изумире разговор или се чује реч и две а придиг 
 помишљао на време, јер у то доба ватра поче да узима све већи мах.{S} Сад смо већ знали да тук 
ницом; њим крену све што се из Крушевца поче спуштати на југ.{S} Њим пођоше и канцеларије и ком 
ама пред нама.{S} Одушило напред и збег поче полако и постепено да се креће.{S} Кочијаши поскид 
ри, чека.{S} Тек прскоше сандуци па кад поче да се просипа по блату орден.{S} Сви сандуци пуни  
а под.</p> <pb n="172" /> <p>Официр тад поче да ми казује о борби на Чачку.{S} Казивао је много 
рла а кроз открављено окно његов поглед поче да блуди по оној даљини која се у сивој и бледој п 
ене ред, и затресох се целим телом које поче нека опака грозница да пали.</p> <p>Старац настави 
{S} Нек изволе сад!</p> <p>Ово казивање поче допуњавати једна скорашња добеглица, беогрђанин, и 
ном, која бљује лавину.{S} То упоређење поче да расте, да се допуњава и да ми се намеће.{S} Ено 
ела уз Јелицу, те кад освоји дан она се поче спуштати ка Чачку.{S} Претпостављајући да непријат 
чи у свој одређености својој.{S} Оно се поче понављати у моме памћењу са свима детаљима, свеже  
 аеропланима задрхташе мотори и вито се поче силно да креће, тела им се затресоше, прнуше најпр 
 продире кроз ноћну тишину.</p> <p>Мраз поче јаче да стеже и ведрина да осваја.{S} Кроз прљави  
и искористи везу коју му је овај дао, и поче:</p> <p>— Слушај, колега, хтео сам те умолити за ј 
тајима, те крену набујала река народа и поче се ваљати, тискати, обарати и ломити све пред собо 
ало времена и окитише варош заставама и поче гомила кроз улице да се дере, музике да свирају и  
 нама да, па се отисну с друма у њиве и поче прескакати потоке и плотове па све пречицом оде ка 
ра!“ и водови се сручише доле на ниже и поче да прашти бомба.{S} Немци потисли већ оне трупе ко 
"122" /> <p>Очас се просу глас о томе и поче пред начелством да се збира младеж којој је импоно 
диже главу за аеропланима, напреже се и поче им довикивати као да ће га одиста моћи чути и разу 
павала на кревету за дежурне, диже се и поче ударати у апарат тражећи Чачак, али се отуд нико н 
ла, али се она ћутећи загледа предасе и поче у блату бирати место где ће стати и ако су јој и ц 
мо га за руке а каплар отпаса тканице и поче му везивати руке.{S} Бојко се није отимао, он је д 
уди, као да ме у томе тренутку освежи и поче боно да ми дражи груди.{S} Поглед који сам управио 
А где би био, већ са вама? — одговори и поче журно да срче цигарету коју је припалио.</p> <p>Ип 
ија и из свију осталих крајева вароши и поче свет да се тиска и гуши.</p> <p>Било је ваљда око  
> <p>— Мене тешко нешто заболе у души и поче нека туга да ми се свија у грудима.{S} Ама зар ја, 
д стиже с Бањице десети кадровски пук и поче да се расипа у ланац.</p> <p>— Ланац? — цикну мајк 
грли, обави нас својом студеном руком и поче нас носити.{S} Поче нас засипавати и претрпавати и 
р, саже се под вагон, узе један камен и поче њиме лупати кваку, али она не попусти; други један 
два дана омела те није отишао у Солун и поче њему објашњавати како у Солун не треба ни ићи, дов 
 да ми се повери јер затим диже главу и поче живо говорити.{S} Њен тихи и мукли глас доби нову  
е у прошлост, у давну прошлост српску и поче се заустављати на свима историјским сломовима српс 
 моћи издржати.{S} Ађутант се забрину и поче да осматра лево и десно, хоће ли наћи кога, ко би  
ла све јача.{S} Дете доби силну ватру и поче грчевито да се трза.{S} Чело му је горело, ручице  
преман на то питање.{S} Затим узе реч и поче у детаљима да разлаже могућност офанзиве, погледај 
01" /> у одговор на дечје изјаве љубави поче тужно да арлуче.</p> <p>— Да, мора остати — одгова 
а Петра марш!“ Свирачи засвираше а мени поче срце да расте, као да сам слушао свету литургију у 
ро, то ме држи.</p> <p>И госпа у црнини поче мирно, тихо, прибрано да казује много, много, мног 
p> <p>Поноћ је давно минула и таму ноћи поче да осваја бледило зоре.{S} Доба је већ да се мртви 
ни на ограду једнога гроба и поглед јој поче блудити тамо, преко Косова, тамо доле ка Шару, где 
имо своје!</p> <p>У том часу непријатељ поче да се колеба и пуковник то запази па пожури опет п 
вај аутомобил прође, гомила под стрејом поче са свих страна да се запитује која ли је од њих тр 
ен бациш у воду.{S} Граната за гранатом поче да сипа у редове несретних бегунаца.{S} Коњи почеш 
ажити непријатељску батерију.</p> <p>Он поче окретати ручицу, завртањ, поче подешавати, нишанит 
емо под истим кровом.{S} Та ми се мисао поче све више допадати и сад сам већ журила да што пре  
ат, два, три ваљда...{S} Изнад нас небо поче да се прозире али је у шуми још био мрак и оне све 
дајама начелниковим, по којима се убрзо поче да креће густ облак дима, јер се уопште ових дана  
натим путевима и допирало до нас те нас поче да обузима неки нови осећај, да се буди у нама оно 
је тишина, потпуна тишина.{S} Мене опет поче да хвата неки страх, не знам зашто, не знам због ч 
а скривена по планинама, те полако опет поче живот као што је и био, само увек на опрезу, да од 
оја руши све што Србин зида.</p> <p>Ноћ поче јаче да осваја, а зима јаче да стеже.{S} Краља опо 
е у њену помоћ? — запитах и у томе часу поче у мени понова да се буди онај мучан осећај разочар 
лост, те се опуштених руку низа столицу поче предавати дремежу, ономе дремежу који умор душе на 
о су то сви досадањи завојевачи његови, почев од крсташа па до Турака, чинили.</p> <p>Човек, за 
еврћу кола, волујар псује све на свету, почев од Бога па до каплара и удара немилостиво грешне  
теринске још друге љубави није окусила, почела су страсно да грле смрт као прву своју љубавницу 
зи и иде даље.{S} И стока, ненахрањена, почела је већ да малаксава и успорава ход.</p> <p>На је 
 доцније, кад је подне добро превалило, почела је да промиче оштра и студена киша.{S} Небо се о 
као да сам тог тренутка ја била рањена; почела сам да дрпам са себе хаљине, не би ли нашла ма ј 
главу тамо где виси кандило и икона.{S} Почела сам оченаш али га нисам знала до краја на памет, 
ји сам видела и бригом за дететом.{S} А почела је и нека магла да се спушта.{S} Сутон који је с 
о много скочила када је Врховна Команда почела нагло да купује велики број коња.{S} Рашчуло се  
епала бујица догађаја и заједно са нама почела носити друмовима нашим; он разговара са француск 
је било суморно вече.{S} Киша је зарана почела да топи земљу да се затим, преко ноћи, излије у  
рутнога дима.{S} А када се та грмљавина почела оглашавати и отуда од Младеновца, околина Краљев 
атру која је догоревала.</p> <p>Тама је почела да се проређује, киша је престала <pb n="520" /> 
зговору измеђ двојице и тројице, она је почела нагло да се шири а малодушни су је прихватили ка 
а и зидова, који их растављају, вест је почела да се шири дуж целе махале и почеше да се буде п 
S} Тамо сам често одлазила, тамо сам се почела мирити са мишљу да је боље и у рату но у гробу.< 
сеца превлачила брусом, <pb n="26" /> и почела да реже дебеле откосе.{S} Задрхтала је утроба ма 
римље, светина се на један мах помела и почела колебати у одлукама које је сваки био донео.</p> 
 и гдекад, сишла је сад у наше редове и почела нас грлити својим леденим и језовитим загрљајем. 
е крви, обливено кишом која је с вечери почела да лије и засуто гранатама које на све стране пр 
љевске сени.{S} Кандила су догоревајући почела да трну већ, кроз прозоре је црквене почело да п 
склања.{S} Када би сад војска од једном почела да се повлачи то би унело велику пометњу.{S} С т 
вим била престала али је јутарња студен почела да осваја.{S} Како смо сви били прокисли, језа у 
змишљао је капетан у себи и та је мисао почела све више и више да га обухвата и да осваја.</p>  
а је и даље ромињала и ноћна тишина већ почела да се простире над умореним народом.{S} Чује се  
ајеве, где је авет глади и оскудица већ почела да помаља своје оштре зубе.</p> <p>С тога смо ми 
се далеко, далеко кроз ноћ, која је већ почела да се провиди.{S} У дубини тамо, иза планина, ру 
ати бежанија са Љум-Куле, напоље је већ почела да се шапће реч капитулација.{S} У почетку она н 
483" /> <p>Ишли смо даље.{S} Ноћ је већ почела да се разређује, киша је сасвим била престала ал 
са мене цедила у млазевима и ја сам већ почела да дрхћем од зиме.{S} Гранате су још једнако гру 
Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?</p> <p>Почела сам све по реду да му казујем, све од онога трен 
же понети.</p> <p>Светиљке се по кућама почеле већ из раније да гасе и тишина постепено да осва 
ки корзо тек кад су непријатељске бомбе почеле да падају измеђ кућа и тада су се задржале у ниш 
у већ пала тешка невоља, крваве су реке почеле натапати наша плодна поља, крваве су сузе потекл 
а, високо носили.</p> <p>А борбе су тек почеле и они што се боре и гину, тек ће се борити и гин 
у толико гушћа била што су се ватре већ почеле да туле и само још овамо и онамо румен жар покри 
нама праву грозницу узбуђења тек кад су почеле пролазити крај нас хиљаде и десетине хиљада оних 
он је јаукнуо при свакој недаћи које су почеле сналазити нашу Отаџбину.{S} А несрећа се низала  
да смо у рату са Бугарском, гомилице су почеле пред подне да куљају из начелства и оног сокачић 
цу црвеном светлошћу високих пламенова, почели су се развејавати у једноставан простран облак к 
 утехе ма и у немогућим претпоставкама, почели смо и овом приликом да их тражимо.</p> <p>Када н 
га и мирне душе дочекали.{S} На против, почели смо се збуњено освртати на све стране, као давље 
отпоче нов разговор.</p> <p>— Ето, ето, почели смо већ и крај плотова да умиремо!...</p> <p>Изв 
е вазда није враћао, тако да смо понова почели губити стрплене.</p> <p>Ту на месту где сам се у 
 ће и ватру наложити.{S} Људи су најзад почели да се приљубљују, да се више њих загрле, да се у 
 својим помоћницима штабова, када су се почели пред вече, на његов позив, збирати у војводину к 
ењивали појаву густих облака који су се почели збирати на истоку наше Отаџбине.{S} Бугари су об 
од удара.{S} Ухватили смо се у коштац и почели смо се рвати.{S} Бранио се зубима и изуједао ми  
да свога и племена, са колена на колено почели предавати само традицију да су негда били Срби.{ 
душама <pb n="597" /> оних, који су већ почели заборављати казивање својих оцева и дедова, проб 
и, већ не могу више, дигли руке, јер су почели и они да гину.{S} Не могу од куршума да се прибл 
у, можда на сат и два хода од Призрена, почело је да се изостаје, да се праве дуги одмори и да  
е су нам вести са бојишта потхрањивале, почело је бивати тако снажно, да смо чак превиђали или  
це, из које се данас као и из Приштине, почело нагло бегати пут Призрена.</p> <p>Друмом, пред н 
ти ватре и тамној ноћи, није ни видело, почело се оцртавати и за њим високе планине са снежним  
суморна.{S} Све што је веровало у смрт, почело је понова веровати у живот.{S} Ох, како је за ма 
 се мање трзало, све мање, све мање.{S} Почело је сад тешко да дише те ме то још више преплаши. 
ас је бранио, гледали спас свега што је почело да се руши.{S} Догледали смо чак и даље: видели  
ма, док се најзад, последњих дана, није почело да спава и по улицама.{S} Где год је турска кућа 
ла да трну већ, кроз прозоре је црквене почело да продире рано јутарње бледило дана а с поља, с 
рета, на скопљанској станици, у мени се почело будити неко побожно поштовање према овој појави  
Чим је с вечери непогода стала, небо се почело нагло ведрити <pb n="301" /> и задрхтала је звез 
зали су се дењкови, одрешиле се торбе и почело се јести оно, што се муком набавило и чувало за  
нажно, нешто што је дотле било ван ње и почело се уносити у њену душу, као нов непознат јој осе 
оследњи леп дан, јер је већ у понедељак почело да се мути и затим је цела недеља била влажна и  
ре напусти кућу у којој га је нешто већ почело гушити, онако као што <pb n="100" /> родбина кра 
Целе ноћи је лила киша а у мочарну зору почело је повлачење.{S} Непријатељ, који је поуздано ра 
е то што синоћ није стигла дивизија.{S} Почео сам да сумњам да и то није једно од многобројних  
..</p> <p>— Убедио вас понова?</p> <p>— Почео је, господине, да ми развија план румунске акције 
S} Бива да по гдекоји разговор, који је почео за једним столом, обухвата постепено и све остале 
али око ватре клонули, јер мраз који је почео да стеже, насртљиво је наметао сан, те је један п 
те разговоре чак ни иста лица; један је почео па се одвојио и пришао другој гомилици а наставља 
а и крај свих досадањих извора, свет је почео гомилама да сачекава нишки воз са којега су путни 
на његово казивање и, што сам пажљивије почео слушати, све сам више жалио што нисам причу чуо о 
њавале све док нам се детињи мозак није почео морити и очи склапати, те је тада једно по једно, 
м тако сама у соби, док већ и мрак није почео падати.{S} Кад се смрачи а мене опет обузе неки с 
 пажњу на велики број аероплана који се почео њихати изнад наших глава.{S} То је било читаво ја 
 у штали, чим је кроз отворене вратнице почео да куља народ у двориште, одвео је газда на неко  
ачном небу, угасила ми се међ прстима и почео ме хватати неки полусан који ме није одвајао од с 
 се, дигао панталоне које су му спале и почео објашњавати једном војном апотекару како „у Немач 
леђима уза зид, оборио главу на груди и почео <pb n="226" /> да дрема а и учитељи почеше поглед 
 не уложе труда.{S} Кренуо сам у мрак и почео лутати по туђим двориштима, по непознатим стазама 
јавио се један аероплан над Београдом и почео је да шестари.{S} Наши топови узеше да га гађају  
ојавила.</p> <p>Свет се већ преплашио и почео да збира у брижне гомилице.{S} Многи не дочекаше  
е и послати је тамо.{S} Али још није ни почео говор а начелник топлички искористи везу коју му  
екле из очију мајака, крвавим је знаком почео да се бележи праг свачије куће.{S} Пође народ у г 
е, снимке, портрете.{S} Сад сам тек био почео један већи рад, једну композицију... остала је та 
ила ватра и дим је кроз разбијен прозор почео да куља.{S} Узбуђење је очас обузело целу кућу ал 
о исто да учине и код Струмице, те свет почео још од синоћ и целу ноћ да хита ка железничкој ст 
<p>Настависмо пут ћутећи.{S} Дан је већ почео лагано да се гаси а вечерњи, студени ветрић да па 
омљени, изгладнели, прозебли и оголели, почесмо из разних кланаца избијати, са разних се страна 
овали и оним што се дешава у Солуну, па почесмо поред нишкога, дочекивати и солунске возове.{S} 
уреди ватру он настави:</p> <p>— Па кад почесмо лане у ово доба да чистимо Србију од Аустријана 
е могло јер је доле у селу загушило, те почесмо да се миримо с тим да свак остане на месту где  
а се буди у нама оно што је претрнуло и почесмо наново да верујемо и дишемо пуним дахом, који с 
ле су ми сузе на очи, бацио сам пушку и почесмо онако крвави да се љубимо.{S} Плакао је и он.{S 
смо до сад били само забринути, сад већ почесмо и да страхујемо.{S} И у чаршији и по махалама с 
аје који ће настати?</p> <p>— Јер то је почетак успеха офанзиве са севера, који ти догађаји има 
епријатељске војске, који има да означи почетак робовања, са нескривеним изненађењем предусрете 
 пао и ја сам у тој вести догледао онај почетак догађаја, које је потпуковник предвиђао.{S} Доп 
а ребра и, не чекајући да испусти душу, почети да кљују месо са њега жива јоште.</p> <pb n="336 
се људи најзад сете онога од чега треба почети, шеф станице нареди да се оде у жељезничку радио 
е више вити српска тробојка и Скопље ће почети свој први дан новога робовања.{S} Али, тај воз ј 
нице.{S} Чим падне Београд, догађаји ће почети нагло и брзо да се нижу.</p> <p>— А ви мислите Б 
ме, последњему одморишту, пре но што ће почети да се гаси сунце, где смо од умора попадали као  
радити себи чун, купити мреже и алате и почети посао сам на своју руку.{S} И то ће бити доба ко 
 и ја.{S} Нико више.</p> <p>— Хоћете ли почети? — упита Краљевић тихо, као да збори крај самртн 
а се уопште знало, још од <pb n="74" /> почетка рата, да све ствари гледа кроз веома мутне наоч 
лишна и скроз некорисна установа.{S} Од почетка рата није ништа предвидела и сад још не уме ниш 
е сам више жалио што нисам причу чуо од почетка.{S} Сусед је причао о неком војнику кога су зва 
ва и наде, прошлост.{S} Вратио се тамо, почетку своме и зачетку дара свога — сиротињи.{S} Сетио 
воља које ево још трају.{S} А одмах, на почетку тих невоља, ја сам у Младеновцу преживела ону ј 
 испред начелства, пред оном џамијом на почетку чаршије.{S} Био је студен дан а он у једном лак 
уз залогај хлеба, паљба је била у самом почетку већ жива и оштра.</p> <p>Борба почиње.</p> <p>— 
аставим; изгледало ми је да сам у самом почетку поставио врло несретно питање које је код ње мо 
чела да се шапће реч капитулација.{S} У почетку она није изговарана гласно, није ни казивана ње 
а постаје све тиши; димови који су се у почетку узносили као пластови сена, осветљени у срцу цр 
у био је двапут рањен, први пут одмах у почетку, пред Кумановом.{S} Рана је била лака, преболео 
слонити руку на кош и, тако обезбеђени, почеће да вам претресају кола, да виде нема ли што под  
кли.{S} Кад се вратимо биће све пусто и почећемо све испочетка.{S} Али, тад неће бити довољно с 
ала сам целим телом и добих грозницу те почех трчати.{S} Нисам се обзирала око себе; сагла сам  
и да ми се намећу речи народне песме: и почех да их шапћем сам себи:</p> <quote> <l>Коњ до коња 
 образу.{S} Прође ме зима целим телом и почех понова да дршћем од страха.{S} Говорио ми је нешт 
 Дете, да није дете? — вриснух очајно и почех му љубити косицу, очи, образе.{S} Оно се расплака 
а поручика са два вода и два митраљеза, почеше наступање ка Теразијама.{S} И ја сам пошао за њи 
су ишли иза кола да протегле мало ноге, почеше се товарити и увлачити <pb n="405" /> под арњеве 
, који су већ одавно сатерани у вагоне, почеше понова да се размрдавају и, ван погледа својих с 
нда у Доњем Шору, где смо ми становали, почеше да падају кућа до куће, од кафане Шарана па редо 
} Најпре на једној кућици па на другој, почеше на неосветљеним прозорима да се помичу завесе, з 
ћ и поједини прозори да се осветљавају, почеше људи и да се облаче не могући понова да заспе, у 
м мислима, посматрајући ону мртву децу, почеше да ми врцају сузе на очи као бујица и ја још сна 
рдоме сну нису ни чули до сад ништа.{S} Почеше сад већ и поједини прозори да се осветљавају, по 
као да су се срушила брда и планине.{S} Почеше опет гранате да падају међу нас.{S} Неко зајаука 
ојко уђе у кућу, уђе и остаде нешто.{S} Почеше овамо већ да му броје колико је остао, почињу да 
дало је као да се већ у вароши туку.{S} Почеше жене и деца да вриште и да се спасавају.{S} Бега 
а је њој одвратно рећи то име.</p> <p>— Почеше најпре гранате да падају у варош, па се онда зач 
апитамо: шта има та промена да значи, а почеше нас са разних страна претрпавати коментари, зван 
 пожар.</p> <p>Тек смо сишли низ друм а почеше да нас надлећу и аероплани.{S} Неко рече да дају 
ко брижних ноћи и колико суморних брига почеше да море старога Краља.{S} Он се није бојао самог 
и одиста, мало за тим а њихове батерије почеше да туку у наше гомиле.{S} Настаде врисак и цика  
светиљке, лампе и свеће, које голе руке почеше да износе ван прозора како би бациле светлост на 
а мрежа жила искочи му по кожи, слабине почеше убрзано да се надимају а из ноздрва пара очас ов 
е ћуприје и артиљерци сјахаше с коња те почеше расточавати кола што су се заглавила на ћуприји, 
 дешава.{S} И у околини ђенералове куће почеше становници да се буде из сна, за који су синоћ в 
ту и чека потврду вести.{S} Те гомилице почеше да расту прибирајући се са разних страна и већ з 
аше.{S} Одакле то сад?{S} Сви нетримице почеше посматрати и пратити сваки метак, не би ли опази 
ка, чуо <pb n="220" /> сам топот коња и почеше у памети да ми се намећу речи народне песме: и п 
 опрезно.{S} Подигоше даску из патоса и почеше да копају земљу под патосом.{S} Ваљало је ископа 
дигнуте главе, оборише на мах погледе и почеше нас избегавати предосећајући срамни значај ове п 
 је почела да се шири дуж целе махале и почеше да се буде по кућама и они који у тврдоме сну ни 
онем дубоко у воду, све дубље и дубље и почеше да ми се јављају све неке лепе и чаробне слике,  
е воде ка станици на једанпут оживеше и почеше се све јасније назирати жалосне слике које је до 
</p> <pb n="277" /> <p>Сви се збунише и почеше размењивати погледе.{S} Да ли Краљ још не увиђа  
жи Богу.{S} Притворише врата на цркви и почеше се кришом договарати.{S} Један ће рећи ово, друг 
ли на капиџицима појавише се на улици и почеше, онако необучени, да се збирају у гомилице и шуш 
пе.{S} Затим се војници успеше у кућу и почеше отуд скидати ствари: сандуке, кофере, дењкове.{S 
огањ!...{S} Смрт!...{S} Смрт!“</p> <p>И почеше у сећању да ми се нижу све његове роле.{S} Сетих 
и прекинуо низ сећања и низ болова који почеше у души да му се јављају са сваким од тих сећања. 
чео <pb n="226" /> да дрема а и учитељи почеше погледати око себе, не би ли се могли где наслон 
 После, није прошло много времена а они почеше ударати на Шабац.</p> <p>— Аустријанци?</p> <p>О 
па у редове несретних бегунаца.{S} Коњи почеше да се пењу у пропац, кола да се преврћу, ствари  
 да бива све огорченија, те предњи наши почеше <pb n="196" /> да потискују предње непријатељске 
 ни сама да кажем колико, а топови опет почеше на све стране да бију, као да се уједанпут отвор 
збуђење у вароши.</p> <p>Пред подне већ почеше скопљански пајтони (фијакери) пуни ствари и жена 
бра а главу положи на земљу.{S} Ноге му почеше дрхтати од умора, очи се застаклише, читава мреж 
најзад, отворише се капиџици, иза којих почеше да извирују чупаве главе из сна разбуђених скопљ 
доба које је ту легло <pb n="565" /> да почива; погледа тамо где бистричини вали журе и где се  
из онога неизмернога извора љубави која почива само у материнској души; седамнаест пуних година 
је изражавала контура вароши која мирно почива у долини.</p> <p>Сви данусмо душом.{S} Сад нам ј 
пожаром осветљене вароши, над којом већ почива поноћ.{S} И ако је пламен у овоме тренутку био н 
х страна, загрлио се са злим дусима што почивају у морској дубини и бесну су игру зачели, прете 
ма?</p> <p>— Тешко нама ако толико буде почивала у гробу, да сачека нова поколења.{S} Ми, ми је 
и последње сводове на којима је до јуче почивала српска држава.{S} Извештаји, који су јуче и да 
а, поче се будити град над којим је још почивала суморна и тешка ноћ.{S} Овамо и онамо, један з 
ишару и Љубићу; пиштољи, који су некада почивали у кубурлијама славних војвода или им китили си 
 изгубили под собом основе на којима су почивали; цигла са треском пада у жар и развејава око с 
сери и драго камење а дупље у којима су почивали, затисло блато из влажнога гроба; огртач на ње 
чи Васкрса Господњег плоча под којом је почивао велики наук који ће затим светом овладати.{S} Д 
ви госпа у црнини после дуге, врло дуге почивке, испуњене боним сећањем — или је малена варошиц 
и, испрекидане где кад уздахом, где кад почивком за време које је прибирала сећања.</p> <p>— Би 
 почетку већ жива и оштра.</p> <p>Борба почиње.</p> <p>— Биће меса! — вели пуковник своме ађута 
ки држе, да немачки прелаз преко Дунава почиње бивати њихов пораз и да у Нишу са поуздањем глед 
 читавим ројем бледих звезда а месечина почиње да се означава сенкама које предмети оцртавају з 
 кроз воду.{S} Кад прође „колона“ бреша почиње опет да се затискује, збијени се редови прошируј 
јпре један и двојица, као у казану који почиње врити <pb n="132" /> што са дна где лежи талог и 
 душама испуњеним синовљом љубављу, тек почиње бујати и један нов осећај и сазнање да, као и ма 
 узбуђењем, као оно кад са дна суда већ почиње да избија кључ.</p> <p>— А Румунија? — узвикује  
се, промрзли ноћас, под сунцем које већ почиње да зрачи, загрејали покретом.{S} Пред нама се пр 
 храм, пантеон династије чији оснивалац почиње народну револуцију а трећи у колену прима на себ 
 те студена грозница прожима те скроз и почињеш дрхтати.{S} Кад по где где пробије сунчани зрак 
ноћ.{S} Овамо и онамо, један за другим, почињу на кућама да се осветљавају прозори сиромашном с 
у до сад чинили једну целину са мраком, почињу назирати али не још и разликовати.{S} На сивоме  
 овамо већ да му броје колико је остао, почињу да праве и шале на његов рачун, па и да га дозив 
но чамац воду, нанова зберу и образују, почињу ове казивати своје утиске о немилој појави.</p>  
 дуваровима већ се претварају у жар.{S} Почињу да се сурвавају зидови који деле унутарње просто 
адају а људи малаксавају и изостају.{S} Почињу се већ пузати и људи и стока.{S} На појединим оп 
ер, преко Ђаковице и Пећи.{S} Тога дана почињу већ и да се враћају са Љум-Куле они који су јутр 
сније издвајају и снежни врхови планине почињу већ да бљеште.{S} Збег се још није избудио и ниј 
“ која ко бајаги жури негде.</p> <p>Сви почињу гунђати, мрмљати и псовати на ову злоупотребу.</ 
ине, из пустих периферијских улица, већ почињу да се појављују, усијаних очију као у гладне зве 
о да кланци, кроз које бегунци оде, већ почињу личити на костурнице.</p> <p>Стари Краљ са тешки 
м животу са леденом језом препричавати, почињући увек причу са: „Ја сам преживео то!“ Њих слатк 
 на памет није падало да <pb n="349" /> почисти све.{S} Главно је било скинути горњи влажни сло 
p> <p>Чим се успело да се колико толико почисти ђубре, наста одређивање места где ће се наложит 
посао.{S} Потегосмо сви једновремено да почистимо колико се то може учинити, јер се толико вели 
ли или одјармише <pb n="439" /> волове, почистише колико се могло блато под колима, посуше мало 
ан прекидао везу, да мучан посао изнова почне.{S} Капетан је нестрпељиво ходао, пушећи грчевито 
ку.{S} Он окваси понова грло и поуми да почне, али напрегну слух и обрати пажњу на другу страну 
b n="169" /> <p>Ја ућутах, очекујући да почне причу о борби на Чачку.{S} Он окваси понова грло  
ар — шапће Пашић — пре но што се војска почне скупљати тамо.</p> <pb n="615" /> <p>— Тамо су ва 
је позивац. — Бога ми, велим, сутра кад почне борба и да их не убијамо него овако, <pb n="30" / 
на више, док се сав талог не ускомеша и почне кључ избацивати прљаву пену на површину.{S} Видиш 
амењене витезе, те се домалочашњи камен почне да креће и живи; тако и ова чудотворна реч пробуд 
о ћу, којим речима да му кажем, како да почнем?</p> <p>Једнога тренутка дође ми жеља да се не б 
</p> <p>Ми се збунили и не знамо шта да почнемо.{S} Поче гласно саветовање, преко улице.</p> <p 
тренутак кад сви они који су сакупљени, почну да иду на прсте, да шапћу међу собом или да ћутећ 
апетан нареди патролама да по друмовима почну збирати растурену пешадију па чак и оне трећепози 
дови, зато што их сад наши нападају, не почну ноћас светити на нама, сиротињи.{S} Легла сам и п 
и разумети они озго:</p> <p>— Хој, хој, почујте ме, крилати!{S} Кад стигнете тамо, поздравите Ј 
а река, која носи све што је дочепала и почупала.{S} Имаш утисак као да стење земља и угиба се. 
кроз мрак и носе на глави сено, које су почупали ко зна из чијег пласта; други носе од некуд во 
ишћено земљиште са којега су покидана и почупана, сва прошлост, све успомене и све традиције.</ 
 био по воду или ишао да обиђе коње или почупао нечију тарабу, те вуче прошце да их стави на ва 
го, врло дуго задржа, те рекоше неки да пошаљемо по њега.{S} Заборавиће се, веле, па ће остати  
и, праћен неколицином оружаних младића, пошао сам да, у име одбора који је управљао овом органи 
м се најпре видео са сином наследником, пошао је одмах да посети тада већ болеснога војводу Пут 
ре остати жив но у Топчидер да одеш.{S} Пошао сам ја био, па ево вратио сам се.</p> <p>И ми се  
и? — Нећу му ни гроба знати!...{S} А ја пошао да се спасавам, тешко мени!{S} Идем, идем натраг, 
 ми се вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу, ал тако, кад ја хоћу да слушам  
 тешко вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу ал тако је то, кад ја у последње 
 да га спасе али не може доспети где је пошао.{S} Пожар се шири, пламен халовито граби све даље 
ме — правда ми се један од тих, који је пошао натраг а кога сам са породицом срео на изласку се 
> <p>— Да се први француски пук који је пошао на Дарданеле искрцао у Солуну, цела би ствар дана 
а оне који остају.{S} Из цркве, Краљ је пошао пешке на пут, здравећи успут и праштајући се са о 
 из гомиле уморних спавача око ватре, и пошао да изађем на друм, не би ли кретањем умањио језу  
се сретнем са погледом несретниковим, и пошао сам даље лутати тражећи где би се ма мало заклони 
дичинога Хана, узјахао је одатле коња и пошао преко положаја ка Врањи.{S} Али, Врања је већ бил 
> зашао у забачене уличице призренске и пошао од капије до капије, тражећи коње.{S} Коњ, који н 
.{S} Ранко је годину дана млађи од ње и пошао у школу, па ако Бог да, нек млађи прихватају кућу 
 сам кроз групе које су биле предамом и пошао бржим кораком, али нисам дуго ишао.{S} Напред опе 
аја.</p> <p>Ђенерал Бају се поздравио и пошао да уђе у свој вагон а официр, командант воза и дв 
сова свако је већ у себи донео одлуку и пошао је кући да се са својима посаветује о кретању.{S} 
за дуго би се предомишљао пре но што би пошао још једном да прелази ту реку.</p> <p>Премишљајућ 
ез наде да ћеш ма кад стићи тамо где си пошао.{S} Та бескрајност и дубока тама коју просецаш, с 
 пада се, посрће се, враћа се одакле си пошао и опет полази.{S} Не знаш куда, нити видиш пута н 
 опет узвик с друма.</p> <p>— Па што си пошао туда, што не питаш!</p> <p>— Дај, бре, ту гламњу  
 <p>Прве бесане ноћи, када сам о поноћи пошао прозору да бацим поглед на узнемирено море, чије  
ше наступање ка Теразијама.{S} И ја сам пошао за њима.{S} Код кафане „Албаније“ један вод упути 
м душу највећим болом!“</p> <p>И ја сам пошао и — прешао мост.</p> <p>Напустили смо Отаџбину!</ 
е пушке.{S} То већ трећи.</p> <p>Ја сам пошао са првом десетином, јер некако поручник погледа у 
 сто и двадесет динара; јутрос, кад сам пошао од куће, исекао сам за ватру две фотеље.{S} Да пр 
p>— Није, него... питам се само куд сам пошао?{S} Шта ће ми да себе спасавам кад сам оставио же 
/p> <p>Један мој пријатељ који је и сам пошао да на томе пазару купи штогод топло за под кошуљу 
 борбу, нема оне храбрости са којом сам пошао.{S} Стајао сам усред борбе непомичан а око мене с 
сам са мојим скоро догорелим фењерчетом пошао кући.{S} Помрчина је била тако дебела, тако масив 
лом; она зауставља кола, којима је неко пошао да би стигао пре но пешке; она би кадра била да з 
ећ у дубоку крв, дигао би главу и охоло пошао у нову смрт.{S} Ти телеграми би стигли и у неприј 
 суседству, пред кућом из које је скоро пошао регрут, заурлука пас.{S} Зла коб је зашла од врат 
а ја, у овим годинама, нисам у овај рат пошао са одушевљењем <pb n="329" /> да се жртвујем вели 
 Изгледало ми је као да је неки зао дух пошао пред непријатељском војском, као кобна извидница, 
бу и та је вест пошла из задњих редова, пошла можда још јутрос и стигла међу нас на замаку дана 
.</p> <p>— Немам.{S} Не знам шта ми би, пошла сам као без главе.{S} Синоћ нисам ни мислила да б 
године, за време примирја са Бугарском, пошла сам да потражим гроб мужевљев и повела сам собом  
78 године војска малене Србије, која је пошла да ослобађа поробљену браћу, сишла са Мораве у Ко 
 јој је изазвало нову дрхтавицу, она је пошла крај мене, извлачећи тешко стопале из блата.{S} Ћ 
 Узнела сам најзад мртваче више главе и пошла сам.{S} Гомила се размицала, пропуштала ме, а нек 
учило ме је: изгледало ми је као да сам пошла да учиним неправду, да учиним злочин према своме  
S} Што даље, само што даље!{S} Када сам пошла ка начелнику станице ја сам чисто страховала да м 
готово у свакој вароши.</p> <p>И ја сам пошла редом дуж железнице.{S} Била сам у Крушевцу и у К 
остала.{S} Кад сам се придигла, кад сам пошла ногом, прво ми је било да идем у горњу болницу, в 
ан сам рано побегла од куће.{S} Где сам пошла не знам, само нисам хтела и нисам смела остати ко 
 улицу.{S} Нисам знала куда ћу, али сам пошла.{S} Дошла сам на велики камени мост који води пре 
 Ја не знам шта сам чекала, зашто нисам пошла већ тога дана.{S} Ишла сам, распитивала сам се и  
авио кад је напустио борбу и та је вест пошла из задњих редова, пошла можда још јутрос и стигла 
нисам крива, он ће ми опростити!</p> <p>Пошла сам за нашом војском и ишла сам од логора до лого 
то вам је мој пријатељски савет.</p> <p>Пошла сам са једним старцем из последње одбране, који ј 
ости, оне према кући и породици?</p> <p>Пошла сам у Крагујевац, Врховној Команди.{S} Тамо знају 
 је такође „било доста живо“.{S} Сад су пошле даље, са уверењем да ће и на приштинском корзу „и 
коњић могао да <pb n="376" /> тегли.{S} Пошли су за светом, за народом, не питајући куда и сад  
оме просипати читаве товаре новости.{S} Пошли би оном алејом која десном обалом Вардара води ва 
пски Краљ, српска војска и српски народ пошли напуштајући свој дом и своју државу и за којима ћ 
скудни вестима као што смо били кад смо пошли да га дочекамо.{S} Чаршија је скопљанска у томе т 
ицу!</p> <p>— Ови опет као да су у бању пошли!</p> <p>— Гледај молим те шта вуку државна муници 
.{S} Остали су тамо, у Београду, или су пошли... не знам.{S} Нисам смео да напуштам дужност па  
лонити од кише и наложити ватра.</p> <p>Пошли смо тамо и нашли прибежишта.{S} Наредник један, б 
ако, попе, а ви идите па их зовите!“ — „Пошли би, ага, кад би знали где су али и нас све ето бр 
 верују!</p> <p>И морало се кренути.{S} Пошло се оним другим и мучним путем кроз Јанкову Клисур 
стави одступање у овоме правцу којим се пошло.{S} Да потврди могућност таквога резултата, војво 
ије, путем правде и путем слободе.{S} И пошло се једнога дана, и стигло се.{S} На Прилепу се Ма 
 још мање како ће.{S} Ма којим се путем пошло, на сат, два и три од Призрена већ је граница Кра 
 собом пут којим крећу на посао.</p> <p>Пошло је све што је ноћас отпочинуло у Штимњи; кренуло  
 већ збира и варошка жандармерија да се пошље у бојне редове.</p> <p>Када сам тога јутра са два 
ам те умолити... да... мислио сам да ја пошљем своју породицу тамо...</p> <p>— Не шаљи овамо!</ 
еле у Приштину и Митровицу.{S} Већ је и пошта затворила своје канцеларије и још само телеграф к 
очка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе, па онда сакаџијске двоколице са којих ј 
очка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе, па сакаџијске двоколице са којих је ски 
о у клопци! — узвикивао је очајно један поштар, који је сутра рано хтео да пође с породицом, је 
ени, господине! — понавља наглашавајући поштарев пријатељ. — Са севера непријатељ, са истока не 
 улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па онда, шпеди 
 улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па шпедитерска 
нима по мало у дућану док му не истекне поштеда.</p> <p>— Ови са Дорћола мора да се склоне али  
да ћу је вршити и да нећу тражити да ме поштеде!</p> <p>Опет ућутасмо и оборене главе настависм 
есне наредбе командама трупа да се ђаци поштеде колико је могуће.</p> <p>— Може бити, и такве н 
ене истинску потребу да л’ некога треба поштедети или не.</p> <p>Отишла сам у ону велику зграду 
а!{S} Ако мене закољу, децу ће ми ваљда поштедети.{S} Наћи ће се можда међ њима неко који је и  
 може свако бити.{S} Зар вас нису могли поштедети, дати вам какво згодније место?</p> <p>— А гд 
лнице, пошто је прележао рану, те добио поштеду па се сад занима по мало у дућану док му не ист 
 су коње реквирирали а он због старости поштеђен.</p> <p>— А може ли граната овамо? — пита једн 
скористи ову артиљеријску паузу.</p> <p>Поштеђена артиљеријске ватре, за време док је непријате 
</p> <p>Пред арнаутским кућама, које су поштеђене, стоје босоноги арнаучићи и узневерено посмат 
сац и на Осогово, на Цер и на Јагодњу и поштено служио где год је требало и кад год је требало. 
амбиција и себичност изнад подобности и поштења; мали, уски, бедни интереси изнад општих и заје 
дивизија... поче наредник да објашњава, пошто се угурао у ред око ватре а подметнуо себи седло  
вде су немилостиво уништавани.{S} Кола, пошто је са њих скинут товар и испрегнута стока, бацана 
њи становник изумро.</p> <p>Енглескиња, пошто се довољно загрејала, диже се и оде под своја кол 
 у кандила и повукли се у своје ћелије, пошто су дебелим кључем три пута окренули у црквеним вр 
ву да га штити од кише.{S} Једни стоје, пошто су нашли једва толико места да могу увући ноге из 
ита од врха до дна.{S} Око 12 на подне, пошто је дотле прошао и нишки воз, скупљају <pb n="43"  
шће.</p> <p>Он настави немо крстити се, пошто ми је погледом благодарио.</p> <p>— А умеш ли да  
И овај узвик као да нас све опомену те, пошто се свако још мало позабави да поправи ватру, поче 
а тоне!</p> <p>Враћајући се са станице, пошто је воз кренуо за Солун, свет је ишао у групама ко 
ин, који је ту скоро изишао из болнице, пошто је прележао рану, те добио поштеду па се сад зани 
 <p>— Одите овамо, одите ближе! — рече, пошто их је промерио погледом.</p> <p>Сви се окупише ок 
бично снажне живце да се то издржи!“ И, пошто су утврдиле да такве живце немају, оне су се ради 
мо у клопци! — узвикнуо је потпуковник, пошто сам му изложио све догађаје који су се одиграли з 
> <p>— На истоку — настави потпуковник, пошто је узалуд очекивао мој одговор — имамо две слабе  
 <p>— Они су се свакојако решили на то, пошто су се тачно обавестили о ситуацији.{S} И за нас н 
/p> <p>— Ево ову даску — рече секретар, пошто је прихватио фењер из руку момкових. — Повуците о 
ући да им се положи храна.{S} А официр, пошто је још неке наредбе издао, крете натраг у варошиц 
ину да наложимо ватру, сео је крај нас, пошто га је на стражи крај пласта заменио син, и наложи 
 ипак тако лепо да казује.{S} Мало час, пошто је утврдила везе на бошчи, она је понесе понова,  
а?</p> <p>— Хајде, да крећемо! — рекох, пошто сам застао један тренут посматрајући га.</p> <p>— 
на кућу и родитеља о коме је причао.{S} Пошто је осетио да је у мени нашао стрпељивога слушаоца 
ан догађај који је узбудио цео свет.{S} Пошто се дуго и дуго градио, отиснуо се први пут на пуч 
ји је руководио сахраном српских топова пошто је прегледао довршене радове и бацио још последњи 
све традиције.</p> <p>Учитељ заврши, па пошто се нешто одмори, обрати ми се:</p> <p>— Реците са 
оваре се, полазе, он закључава врата па пошто је још једном бацио поглед по својој милој собици 
баш мишљах овај пут неће ући! — рећи ће пошто нам је саопштио свој разговор са војником.</p> <p 
м.</p> <p>— Одморила сам се бар! — рече пошто устаде.</p> <p>— А да нисте прозебли, тако необуч 
па могла извести.</p> <pb n="558" /> <p>Пошто су донета решења у овоме смислу и одлучено да се  
, после Косова, једном запевале.</p> <p>Пошто се равница којом идемо преломи и узнесе у једну в 
ду има светлих изузетака и ја им одајем поштовање.{S} Можда има и у београдској главној чаршији 
и, у мени се почело будити неко побожно поштовање према овој појави и у колико сам је више срет 
 кућа, реч породица, изговарао их је са поштовањем и топлином али, кад би изговорио реч Отаџбин 
преплављена, већ само један део њен, на пр.{S} Мачва и Морава.</p> <p>— Не значи то, брате ништ 
 улицама кроз које гамиже сав тај свет, права блатна језера која, кад се прелази са једне на др 
пасла село али није и Маркову главу.{S} Права раја не сме ни на ноћиште примити људе који под п 
s droits réservés</foreign> </p> <p>Сва права, особито превода придржана</p> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ 
а, вели, ни слагати, он зна да ми своја права тражимо те зар смо ми криви што се та права могу  
од права на егзистенцију!{S} Влада нема права да у име целога народа изврши ово одрицање! — био 
 n="627" /> четресосму, па онда народна права и прагматику, па заврши како ми Срби морамо још ј 
оманда није у Призрену?</p> <p>— Да она права, а ова наша.</p> <p>— Која наша? — запитах га, не 
а тражимо те зар смо ми криви што се та права могу наћи само под србијанским барјаком.{S} Ето,  
дрицање, одрицање од свега, па чак и од права на егзистенцију!{S} Влада нема права да у име цел 
ште.</p> <pb n="711" /> <p>— Могу имати права примајући на себе и сву одговорност! — додаде и в 
е би ли што приложио ватри те да стечем права да се огрејем.</p> <p>Лутам по мраку и упадам у б 
 онда та веровања у предсказања постају права зараза и страст.</p> <p>Тих дана, измеђ осталих,  
еђује Византинце и победом том означава правац експанзије младе и бујне српске државе.{S} Тамо, 
има не остаје ништа друго до да промене правац и да се упуте на север, преко Ђаковице и Пећи.{S 
начин како би се наша офанзива извела и правац којим би се кретала.{S} Узели су учешћа у томе и 
о би учинило да бугарска војска промени правац надирања ка Страцину, да не би изгубила везу са  
рећој армији и Одбрани Београда одређен правац повлачења Пећ—Андријевица—Подгорица—Скадар, утвр 
ције, нацртао ми је писаљком на ћепенку правац бугарскога одступања и убедио ме да не журим.{S} 
је сачекала воз.</p> <p>— Не верујем! — правда их други — иначе, зашто би само два посланика по 
, нека су крај мене!</p> <p>— Шта ћу! — правда ми се други — мајка прешла шесет година, најстар 
> <p>— Потребно је овако ради примера — правда поступак један омален полицијски чиновник, чији  
и деца ноћас на друму цвокоћу од зиме — правда ми се један од тих, који је пошао натраг а кога  
pb n="625" /> <p>— Није, брате, терет — правда се онај грађанин — Нема овде ни тридесет кила.{S 
 одлуци, јер је свако осећао потребу да правда себе пред самим собом и пред другима за овакву и 
оза је покушавао на неки начин да му се правда али га ђенерал није ни слушао.{S} Велика казаљка 
аш!</p> <pb n="353" /> <p>На то се онај правда да је био по воду или ишао да обиђе коње или поч 
.</p> <p>— Никад није толико плакало! — правдам се ја пред новом својом околином.</p> <p>— Ника 
 официр.</p> <p>— Шта знам — узех да се правдам — ко велим да није поверљиво.</p> <p>— Ама чега 
ву или онакву одлуку.</p> <p>— Шта ћу — правдао ми се један познаник — премишљао сам свакојако, 
 новим надама.{S} Можда би се тако дали правдати и они лажни комуникеи у којима нам се причало  
бедници на поклоњење храму човечности и правде или иду на врхове планинске да се отуд, ближе не 
 путем историје, путем традиције, путем правде и путем слободе.{S} И пошло се једнога дана, и с 
небу, нека приђе царство Твоје; царство правде, царство истине и царство мира; јер то царство д 
{S} Вешала ће закон заменити; насиље ће правду казивати; порок ће се врлином звати а срам ће ви 
е бори за слободу своју и за човечанску правду.</p> <p>Из тих тихих молитава, једнога дана, трг 
не своје и за велику, вечиту и неумитну правду, којој си Ти бранилац и заштитник, Оче наш, који 
 да му броје колико је остао, почињу да праве и шале на његов рачун, па и да га дозивају и да з 
изрена, почело је да се изостаје, да се праве дуги одмори и да се малаксава.{S} Клонули од глад 
n xml:lang="fr">dérangement</foreign> и праве тако лице као да су, нас који као просјаци стојим 
е им нови који увраћају с друма, они им праве места крај ватре или их упућују где могу дрва наб 
но и разборито.{S} Врева се час пење до праве дреке, час се утишава па постаје као <pb n="151"  
оже једна овако велика борба остати без праведних резултата! — храбри се још увек пуковник, кој 
днога народа; тако нека из душа њихових праведних, сабраних око престола Твојега, никне молитва 
ико зло, господару! — одговорају старци правећи места Краљу.</p> <p>— Сам камен и пустиња! — на 
у таквим приликама, кад је жедна вести, прави тиранин; она зауставља човека који жури најхитниј 
игде ни наћи, нема ко да <pb n="496" /> прави.{S} Ми већ од неколико дана сахрањујемо без санду 
 ћемо доживети и ту бруку да артиљерија прави јуриш а ми да трчимо за њом.{S} Дижи главу, дижи, 
па најзад поверовала и да нам је одиста прави савезник!</p> <p>— Само кад би их стигло доста, о 
тамо две скривене пушке.{S} Агу спопаде прави бес кад виде пушке.{S} Зовну кнеза и попа па рече 
пчидер! — узвикну неко други. — Тамо је прави пакао.{S} Тамо граната сипа као киша, прашти дрво 
есемо једну овако огромну задаћу?{S} Не прави се једно велико доба у историји без људи који вод 
 на то поље!“ Шта ће да му кажеш ако си прави шахиста?{S} Рећи ћеш му да је будала, је ли?{S} Н 
то ту смо па питајте, борили смо се као прави Србијанци.{S} А кад наредише старешине јуриш а на 
сећаје, гомила гласно казује, она скоро прави један реви поворке који крај ње пролази и свака к 
{S} А они, који су се извукли, кад буду правили каријеру на рачун оних што су изгинули, узећу з 
чувао нетакнуту и, евентуално, омогућио правилно одступање, ако би до тога морало доћи.</p> <p> 
 неуспеха, дало бар могућности за једно правилно одступање и спасење огромног ратног материјала 
? — гунђа песимиста овога стола јер, по правилу у оваквим приликама, сваки сто има свога песими 
говарана гласно, није ни казивана њеним правим именом, али је ипак она лебдела у ваздуху.{S} Из 
 да издрже те да не будемо принуђени да правимо мања одстојања.</p> <p>— Кад могу остали... — з 
 што виси на јексеру иза врата, који је правио преклане о слави, и дечија колица у углу иза фур 
} И ако је био леп дан, Београд ми није правио ведар утисак кад сам изашла на улицу.{S} Лица, к 
ања тако да је руски генералштаб и даље правио планове о местима где ће се Французи задржати и  
говори ништа.</p> <p>— Изволте, изволте правити сад комбинације, ако можете!</p> <p>Такви су се 
е.{S} Са његовом је носиљком врло тешко правити та одстојања.{S} Неће моћи ни Његово Величанств 
мо.{S} Седећемо ту у рову, ако ко наиђе правићемо се да смо мртви и онако смо искрвављени.{S} С 
 омален, мршава лица извученог из самих правих линија и очију упалих дубоко у дупљу — пристаде  
 за себе.{S} Ћесар нас је слагао, вели, право је да сад и ми њега слажемо.{S} А нећемо га, вели 
а је онда диже до ока и нанишани овамо, право на нас.{S} Док се ми само окретосмо једно другом  
? — настави он живо. — Вала, ако хоћеш, право да ти кажем, није бољи него смо ми гори од ње.{S} 
затеже опет гласом који казује сумњу. — Право да вам кажем, ми који долазимо озго, из старих гр 
крете за бегунцима са Дорћола.</p> <p>— Право има — одобравају једни — што да чека последњи час 
трже.{S} Тада дигох главу и погледах га право у око.{S} Поглед му је био миран али је казивао п 
ај покушај?</p> <p>Војвода Мишић задржа право да о томе говори кад се буде прешло на решавање о 
остоји и трећи пут, на Плав и Гусиње па право на Скадар али би се ретко ко одважио да тим путем 
скочисмо и ми преко јарка, те кроз њиве право иза куће.{S} Дотле су већ стигли и они с друге ст 
грађанин, који бега из престонице и иде право за Солун не задржавајући се нигде, донео пуно вес 
у гореле а усијаним очима гледало ме је право у очи.{S} Ох, несретна мајко, да ли је то био пог 
нога војводу Путника а одатле отишао је право у Врховну Команду да се обавести о целокупној сит 
бзире се и корача даље.</p> <p>— Ово је право Наполеоново одступање са Москве! — гунђа даље гра 
говом левом обалом до Љум-Куле а одатле право на југ путем који је пробио Црни Дрим, па преко Б 
овече, ја не кажем да ви у свему немате право али, мислим да у полемику — јер ми смо готово из  
били јој олакшао терет и бригу.{S} Дете право, здраво и хитро као млад јелен, те тета Стане са  
е.</p> <p>— Видиш не остају овде, одоше право у Призрен.</p> <p>— А он, као начелник армије, из 
вара ребрећи се београђанин.</p> <p>— И право је, момче, они су дошли да отимају туђе, ми брани 
ар војни и министар грађевина, и отишли право у Битољ, да тамо учине све припреме за такво повл 
 да се реши питање: имају ли команданти право да реше офанзиву кад је врховна команда напустила 
чува и кога?</p> <p>Бели се витез упути право тој капији и стражар се трже из сна, извуче главу 
ка база бити у Скопљу а да ће трупе ићи право у Ниш, како би биле на домаку свима фронтовима.</ 
на груди.</p> <p>— Ја ћу у планину, ево право овако! — показа један на оне тамне масе спојене с 
е објасни — Ми смо напуштени и ми имамо право да се сами опредељујемо према даљој својој судбин 
у у вагоне, тискале се да своје стечено право постигну; док су незаштићене жене и мала деца ври 
ежи маса оних који су крвљу откупили то право да буду за времена уклоњени испред освете неприја 
ш.{S} Војници и избеглице наставиће пут право за Скадар.</p> <p>Вече је било ведро и овде, у до 
 поведе и мене.{S} На улици је било већ право чудо, свет је бегао и јурио је гомилама, војници  
рданела а сад се чекају пукови који иду право из Француске.</p> <p>Овако одлучна потврда вести  
ну на које они што су без оружја немају право.{S} Госпође <pb n="111" /> стижу са својим пријат 
пође и госпође из Врховне Команде имају право да буду мајке и нико више!</p> <p>Цео мој поступа 
ћ стаде уз гледиште да команданти имају право на ову иницијативу под промењеним околностима.{S} 
ске књиге.</p> <p>— Што, питај ме, имаш право да ме питаш? — вели благајник срдећи се сам на се 
, уз Мораву!“ — „А зашто да бегају?“ — „Право да ти кажем ага, да смо знали да ће нам овако чес 
</p> <pb n="522" /> <p>Далеко је још од правога сванућа те би се могло још мало одморити али, и 
ицали од непријатеља све смо ближе били правој опасности.{S} За нама је језиком непријатељских  
ирепа стварност изводи пред очи у њеном правом облику.</p> <p>Као оно кад ти ко најдражи умре;  
дантуре, али није то, већ је то кућа, у правом смислу речи кућа госпође потпуковнице чије име р 
канцеларија представља једну пространу, правоугаону одају, претрпану креветима и официрским сан 
нцима сагледала, она је изазвала у нама праву грозницу узбуђења тек кад су почеле пролазити кра 
 лекари изгубили поуздање, неће да каже праву истину и залагује га новим надама.{S} Можда би се 
ровали су у то само они који нису могли праву истину знати или су је упорно негирали.</p> <p>А  
ини пријатељи Турака на Балкану, донети праву слободу.{S} Тај је занешењак чак покушавао да на  
ија уђе мало дубље, сагледа капетан тек праву слику једне вароши у агонији.</p> <p>Чачак је тад 
а се подробније распита не би ли сазнао праву истину.{S} Па и у томе часу било их је који су ум 
под њом, изненађење се ово претвараше у праву запрепашћеност.{S} Измирено већ са предајом, изми 
ем, којим правцем?</p> <p>— Само су два правца могућа — одговори <pb n="556" /> помоћник. — Јед 
дседник — него да прихватимо предложене правце за одступање, да се помиримо са уништавањем мате 
лежећи по њима непријатељске положаје и правце којима се он креће.</p> <p>Пре годину дана, када 
 сад простире ево овако, од Качаника па правцем како иде Биначка Морава, од југозапада ка север 
ују <pb n="434" /> кроз редове бегунаца правцем којим и они крећу, све док не допру до првих ре 
ла багрдански теснац и иде од Пожаревца правцем на Ћуприју.{S} Одмах је напустио бању и, преко  
е ушла су међу кола која су ишла другим правцем и сад се не могу да окрену; двоја гломазна воло 
сметати да опет даље пођу; свака својим правцем, сем ако не утону у мраку и у ноћи која све наг 
а лаки чамац и не да му да плови својим правцем; покушах још једном да заварам сам себе.{S} И,  
нском мору.</p> <p>— Којим путем, којим правцем?</p> <p>— Само су два правца могућа — одговори  
 Војска и иначе не би могла цела једним правцем да одступа, јер су поједини путеви такви, да би 
нули, они ће поћи <pb n="113" /> разним правцима, један доле Солуну а други горе, Приштини.{S}  
 две вести у своме путовању у супротним правцима; укрстиле су се, сукобиле и потрле.{S} Али њим 
; једну према Кривој Паланци а другу на правцу Царево Село.{S} То нам је централна снага према  
штити, ако се настави одступање у овоме правцу којим се пошло.{S} Да потврди могућност таквога  
друм, па кад смо <pb n="369" /> измакли правцу у коме је Бојко пуцао и његовом погледу, ускочис 
питују хоће ли ма где, ма кад, ма у ком правцу поћи какав воз и ако рођеним очима виде да на ши 
ежила положаје наших трупа на Моравском правцу.{S} По тој линији, наши су држали Водице, северо 
скрио?</p> <p>Узеше сви да осматрају по правцу и по звуку.{S} Капетан запази први како са звона 
уршумлије? — и он показа главом тамо, у правцу рудникових огранака.</p> <p>— Отуда се не чују.< 
је хтео даље.{S} Ту је разабрао да се у правцу Ниш-Прокупље воде борбе и захтевао је опет да га 
е да напусте положаје и да се повлаче у правцу качаничкога кланца и оно су били последњи, почас 
суо глас да данас иду последњи возови у правцу Солуна и Косова, да ће се затим обуставити цео с 
е која их чека у пољу.{S} Застали су на праг кућни да се определе, да изберу измеђ беса природи 
а, крвавим је знаком почео да се бележи праг свачије куће.{S} Пође народ у горе и планине да се 
ила је, као бели голуб долетео на кућни праг, па гуче.{S} Она му изнела на длан пшенице а голуб 
ој кризи и, како још није био закорачио праг да уђе у собу, окрете се за собом и погледом позва 
епенка до ћепенка и од једног дућанског прага до другог.</p> <p>Прилазећи једној од група, која 
руге, од једнога ћепенка до другога, од прага до прага и од куће до куће.{S} Пође шапат најпре  
једнога ћепенка до другога, од прага до прага и од куће до куће.{S} Пође шапат најпре отуд, из  
 /> четресосму, па онда народна права и прагматику, па заврши како ми Срби морамо још једанпут  
але деце наше пожелеће сузу материнску; прагове ће кућне обујмити коров; захрђаће напуштени плу 
уке, плотове, точкове, кола, железничке прагове и врата с пустих кућа и полагали их на ватру, т 
 и лупа се о ћепенке и саплиће о камене прагове.</p> <p>Кроз ту таму једва се, као светлост уса 
 сам у Јагодину и у Ниш.{S} Обијала сам прагове свих болница, спавала сам по кафанским клупама, 
вих бораба врати једнога дана, да их на прагу своме, да их у загрљају своје домаћице и своје де 
 остао у својој кући, да умрем на своме прагу.{S} Овде ми се гроб неће знати, растргнуће ме зве 
— вели — на путу, на вратима, на кућнем прагу.{S} Болничари, наши и француски, већ не могу више 
 једну композицију... остала је тамо, у Прагу.</p> <p>— Сиже?</p> <p>— Обнова, буђење, пролеће. 
p>— Дуго?</p> <p>— Био сам две године у Прагу, државни питомац.{S} Мислио сам прећи сад у Минхе 
ми је донело стипендију.{S} Професори у Прагу су ме храбрили, обећавали ми велику будућност, би 
 кором.{S} Један сео на камен, други на празан сандук пред дућаном, трећи на земљу. <pb n="141" 
 даске, који иструлели шлипер или какав празан сандучић?{S} Охрабрен том надом зашао сам међу в 
 од некуд евакуисан материјал, враћа се празан на станицу и прима породице да их донде одведе.{ 
из туђег плота или клупу пред кућом или празан сандук пред дућаном, не би ли што приложио ватри 
м <pb n="66" /> прве класе, који је био празан и затворен, стајала је гомилица француских офици 
ородицом нашао склониште, била је једна празна приземна одаја без патоса и без прозора.{S} Њу м 
о један сићушан коњ а друга страна руде празна.{S} Када <pb n="393" /> сам их пре у Приштини ви 
 кост они је грабе и глођу, кад испадне празна кутија од конзерве они је лижу и крваве језик на 
им помен моме јединцу.{S} Црква пуста и празна те свештеникова молитва Богу, за покој душе поко 
ол, после којега ти душа остаје пуста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи становн 
после којега ће нам душа остати пуста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи становн 
х бркова.{S} Трећа је столица за столом празна и њој се упути и седе секретар.{S} На столу је д 
сали једва крећу; седла на њима већином празна, они који су их јахали остали су тамо, на бојишт 
 сјала два драга камена, сада зјапе две празне дупље; бојни оклоп, који му покрива мушке груди, 
; на доњем је спрату ар а на горњем две празне собе.{S} Собе су заузеле <pb n="611" /> породице 
ма наредбе за припреме, или се из какве празне и пусте уличице чује бат патроле или зазврји аут 
исмо се пели као пре, торбе су нам биле празне и готово никакве терете нисмо имали а срце нас ј 
тење кров.</p> <p>Пламен већ букће кроз празне просторе измеђ голих зидова где ждере још и посл 
ада сам се осећала тако осамљена и тако празне душе.</p> <p>Старац је наставио разговор, као да 
атрали и измицали се даље да не слушају празне речи које им још од Крушевца и Крагујевца звоне  
га Краља у руци, изгледало ми је то као празник неки а не као рат.{S} Сад не морам пуцати у ваз 
е, умиваоници, шпорет, чунци, сандук са празним флашама, једна столица за љуљање, буре с кисели 
нама, које се легу и шестаре по осталим празним просторима пустих двораца.</p> <p>Прве бесане н 
ку и под њим, у колима и под колима, по празним дућанима, шталама, шупама, таванима, док се нај 
 се.</p> <p>— А знаш како је, не ваља с празним трбухом ни на онај свет отићи.</p> <p>— Само чу 
затискује, збијени се редови проширују, празнина се на друму испуњава; оборени се товари утовар 
какав камен, каре шупљо зазвоне као што празнина звони.{S} У њима нема више муниције, испуцало  
, до сад стално буниле.{S} Неко осећање празнине и усамљености, осећање тешкога притиска душевн 
S} И бат корака и реч одјекује као кроз празнину неку и изазива ти студену нелагодност у души.{ 
ез хране.{S} Начелник је раздао кључеве празних турских кућа и, по пространим њиховим одајама и 
ена врата; има читавих уличица пустих и празних, једва ако из по где које куће ко изађе или уђе 
ешто јестива.{S} Прођосмо крај неколико празних рака, у којима се набрала вода од кише а избаче 
окрепи тело.{S} Кад стигну велики Божји празници, она мете кућу и спрема да буде све у реду кад 
инском сандуку, на доваљаном камену, на празној петролејској канти, поседали шофери, подофицири 
е негде у доњој махали откинуто коло на празној поточари, шуме и жуборе кроз уске улице јазови  
и хране, као и сваки други осећај.{S} У празној души бол <pb n="664" /> звони лажним звуком, зв 
зејтин.{S} Око <pb n="703" /> ватре, на празном бензинском сандуку, на доваљаном камену, на пра 
имо нас један арнаутин, враћајући се са празном корпом, из које је бегунцима распродао јабуке д 
} Па ипак, ишла сам довде, вођена неком празном вером у нешто.{S} Најзад довде сам и могла ићи  
његов дубоки глас, који је бобоњао кроз празну и ниску одају; да ли онај тајанствени полумрак,  
: једно потковицу, <pb n="342" /> друго празну кутију од конзерве, треће откинуто парче кајиша  
е буђење и покрет.{S} Понео сам и једну празну мањерку, која је лежала крај ватре, рекох да зах 
вао леву половину главе, ја видех једну празну очну дупљу, где је пре сјало његово црно око; ви 
о маглино перје, од којега ветар откида прамен по прамен и носа га сивом пучином.{S} Вардар нар 
нас води пут, избија с времена на време прамен белога дима, коме сунце одмах опервази ивицу и,  
 лице покривено марамом испод које вири прамен чупаве косице.{S} Кроз мараму пробила крв и црна 
перје, од којега ветар откида прамен по прамен и носа га сивом пучином.{S} Вардар нарастао блат 
а Поља испети преко Шара и обасјати ове праменове пуном светлошћу, те ће китити небо као разноб 
зовољно дужину мастиљаве линије која ни прањем не може ишчезнути.</p> <p>— Да, још морамо одсту 
се осврнули за собом, чули би само лом, прасак и тресак.{S} Наше батерије бију са Торлака више  
опирао је још увек тутањ топова и тежак прасак а небо се у даљини зажарило, ваљда са онога пожа 
те главе у сред борбе, када су око њега праскали шрапнели и падали војници.{S} Поднео је све, с 
оји, поче и чешћа чарка те глас пушчане праске допире чак до слатинских положаја.</p> <p>Капета 
и један наредник одваја се са фронта да прате госпођу потпуковницу и да чувају њено буре с купу 
је и ћуте, упорно ћуте и само погледима прате појаве и погледима <pb n="140" /> размењују мисли 
ћене од кише широким турским стрејама и прате нове добеглице у којима сретају своје познанике,  
 нешто.</p> <p>Сва та саопштења новости прате граја, објашњења, доказивања, обавештења.{S} Онај 
носе се јата гавранова и дрско гракћући прате нас, навикнути већ да на путу, којим ми одимо, ос 
а под стрејама има их који са саучешћем прате тужну поворку, има обичних радозналаца који су у  
де, стари је Краљ проводио брижне дане, пратећи будном пажњом ток, сваку промену и покрет, свак 
а журе, они лагано иду, стопу по стопу, пратећи носиљку свога шефа, старог војводе.{S} Војници, 
ва болова!</p> <p>Док сам ја у углу, не пратећи даљи разговор, који се био расплинуо по целој к 
ају војску бољега квалитета а сем тога, прати их глад јер нису затекли плен који су очекивали а 
д а мајка, носећи још и одојче на руци, прати кола са најдрагоценијим товаром.{S} Коњић нарамљу 
ла, билетен Врховне Команде, настави да прати линију која је бележила положаје наших трупа на М 
квих већих и поузданијих вести, светина прати и најмањи покрет и тумачи: један ордонанс је хитн 
к замакао?</p> <p>Па и ако овај спровод прати увек нема тишина и саучешће гомиле кроз коју пром 
н, који се не познаје с људима, али све прати погледом, не би ли са туђих лица могао што прочит 
сам гледао са Врдника, као роб, и да ме прати стража са пушком?{S} Срамота ме је била од самога 
иђам је у сну, виђам је и будна, она ме прати и гања, она ми сан прекида и буди ме и увек ми пр 
 судбини, које се толико бојао да га не прати, њему би се старачко чело осуло хладним капљама з 
ојник опет ћути, те ни погледом више не прати разговоре.{S} Он их чак и не <pb n="441" /> чује. 
дубоко испод чела.{S} Он лежи сломљен и прати облачак <pb n="440" /> дима из туђе цигарете, иде 
е а мајка га испраћа благословом и дуго прати погледом, док се чунић не изгуби међу немирне тал 
ете или да је угасе.{S} Ћутање, које то прати, даје о ој слици пуну тајанственост.</p> <pb n="5 
и остали, да не одступа, већ као да нас прати, како би успут сабрала све наше болове у своју ду 
аје и пролазе без примедбе, сем што, их прати гласан смех оних којима није до смеха.{S} За овим 
морина, као тежак ваздух пред непогоду, пратила и била им предзнак завада српске властеле и рас 
е ноћи, сад опет ону госпу у црнини.{S} Пратила је топлим материнским погледом ову децу, ову бу 
ве гарде.{S} То му је била сва пратња а пратила су их још и три коња, које је Краљ по где кад у 
 о злу времену, о оскудици која је збег пратила, о тешким тренутцима при напуштању које вароши. 
 <p>Из погледа госпе у црнини, којим је пратила дугу поворку ове деце и мученика, видело се да  
чји креветац и играла са њима, затим је пратила мајку на пијацу, у подне је пред вратима дочеки 
сам и њима што сам и двојици која су ме пратила и тако сам их петоро увео у ону бедну собицу.{S 
море и мајка га испратила благословом и пратила погледом док му чунић није замакао међу ситне в 
 је Европа са напрегнутим интересовањем пратила ток дарданелске експедиције, дотле су вести са  
му, када је тужна, материнским погледом пратила оних четрдесет хиљада које су пролазиле мимо на 
ницу.</p> <p>Тишину, која нас је стално пратила, од једном проломи врисак пред нама.{S} Коњ, ко 
оне оштре зиме која нас је у изгнанству пратила.</p> <p>Тешко је било прићи чијој ватри, људи с 
 <pb n="86" /> грозничавом радозналошћу пратила оне вести које су се тицале непосредне судбине  
м са боловима својим а то је највернији пратилац на путу.</p> <p>— Нисам мислио да вам их вређа 
ан Реџеп и још неколико есадових чауша, пратили су нашу владу, за којом је ишао и један одред з 
е — који су у осталом били тако јасни — пратили чистим погледом и здравим разумом, дочекали смо 
милу и уведе је у вагон, при чему су га пратили благодарни погледи целе гомиле која се мало час 
 сама домаћица, мајка дечја, немо су је пратили и кријући једно од другога погледе, које је мут 
икивали су сваки час: „Ено, шрапнел!“ и пратили су пуцњаву објашњењима.{S} Ми смо само слушали  
 и небо се умири; тако смо и ми сад већ пратили крваве борбе са неком вером, осећајући чак и из 
носећи освећене и тешке ћивоте, које су пратили калуђери и свештеници са свећама у рукама, пева 
ова младост и поуздање, које га је увек пратило, до сад стално буниле.{S} Неко осећање празнине 
чином, и лебде над нама.{S} Што их више пратим све ме даље одводе, одводе у неке мистичне преде 
?</p> <p>Најзад један наредник, који је пратио неку комору и сишао с коња да се одмори на ногам 
 Команде.{S} Војвода је боловао, али је пратио догађаје, и тога ради помоћник му је стално све  
ам га цигаретом, примио је благодарно и пратио ме ћутећи као да би да ме не узнемири у мојим те 
у 1913 години, он је са извесном зебњом пратио развој њен.</p> <p>И несретни 16. јуни, када је  
их.{S} Он је са стрепњом и забринутошћу пратио развој лондонске конференције и, када је она дон 
 из експлозије, зави пуковника и његове пратиоце.{S} Капетан пољске батерије, који је био на св 
д?{S} Сви нетримице почеше посматрати и пратити сваки метак, не би ли опазили где је непријатељ 
 Призрен и један коњички пук који ће их пратити.</p> <pb n="546" /> <p>У очи самога дана поласк 
ика краљеве гарде.{S} То му је била сва пратња а пратила су их још и три коња, које је Краљ по  
<p>Гунђа гомила а потпуковничина кућа и пратња пролази и прска блато с точкова по гомили.{S} А  
поноћ, обесио сам и сам пушку о раме и, праћен неколицином оружаних младића, пошао сам да, у им 
одмереним кораком по станичном перону и праћен гомилицом жедних обавештења са извора.</p> <p>—  
нашом војском код села Маџарева.</p> <p>Праћен једним господином, кроз пусте улице промиче на м 
ом картом, затекли су војводу ђенерали, праћени својим помоћницима штабова, када су се почели п 
с онда пребројаше и наредише да крећемо праћени старцима из трећега позива.</p> <p>— Мене тешко 
да ме па плану и узе сипати бујицу речи праћених живим гестом оне здраве руке и гневом који му  
а 1912 године.</p> <p>Настаде одступање праћено местимичним борбама, разређеном пушчаном паљбом 
ред црквом и запретише да ће све село у прах и пепео, домаћине на колац а чељад на јатагане ако 
 гроба узвикује:</p> <quote> <l>Загрнте прахом живот, над и смрт</l> <l>Док из равнице не израс 
друма, кише умесиле у тесто дебели слој прашине, која обично покрива тле овога друма, а сасушен 
 то растанак био, тужан као кад се деца праштају од мајке напуштајући јој крило материнско.{S}  
 прегази светина или љубе мртву мајку и праштају се од ње за навек јер ће је оставити ту, у јар 
та које покрива наша стопа и које ћемо, праштајући се од своје отаџбине, целивати и залити га с 
ата и пођосмо свак на своју страну и не праштајући се и ако смо били уверени да се више нећемо  
је пошао пешке на пут, здравећи успут и праштајући се са очајницима који су остали и који су ов 
ће, пред крај августа, љубећи ми руку и праштајући се рекао ми је:</p> <p>— Сад се нећемо дуго  
“...</p> <p>Био је већ на улици, где је праштала граната и фијукао куршум, где је крхање и праш 
ојници су се, спуштајући топове у раку, праштали са њима као са својим најрођенијим, као са дру 
n="633" /> Ајде, рекох ја, и узех да се праштам а мали братић отрча да отвори вратнице.{S} Бабо 
 несретна мајко, да ли је то био поглед праштања или молба за помоћ?{S} Када сам још са сувих,  
ак, молбе, преклињање, гурање, тискање, праштање оних који одлазе, све то надвишава гласове топ 
а је нађе.</p> <p>Жагор на све стране и праштање гламње под секиром и пуцкарање суве гране на п 
аната и фијукао куршум, где је крхање и праштање заглушивало сваки други глас, па су ипак кроз  
ри продрли на Криволаку.</p> <p>Када се праштао, полазећи у тај рат, мезимче, ово што сам га ос 
е и засуто гранатама које на све стране праште.</p> <p>Свет се расуо по кукурузима, па кроз њив 
и пакао.{S} Тамо граната сипа као киша, прашти дрво и земља, камен пуца а шљунак се расипа.{S}  
одови се сручише доле на ниже и поче да прашти бомба.{S} Немци потисли већ оне трупе које су се 
ас предвече сустиже, рече да и тамо већ прашти пушка.{S} По нашем изласку из вароши дошло је до 
ма ватре, логори и вашар.{S} Онде видиш прашти сикира и сече фијакер те подлаже ватру, која на  
, као неке утвари сишле из тајанствених прашума ових великих планина које се уздижу над нама и  
је већ спавала једна енглеска мисија и, прва и најважнија брига била нам је набавити дрва.{S} В 
о испричао историју ових двеју Мица.{S} Прва од њих је ћерка неког бившег музиканта и у првим д 
еђе и блеђе док нису сасвим усануле.{S} Прва вест о дарданелској војсци, после неколико дана му 
редом!{S} Друга Армија путем на Чакор а Прва Армија и Одбрана Београда преко Жлеба на Рожај.{S} 
није више био у пећини.{S} Кренуо да га прва зора затече у кући, како Турци не би посумњали да  
њство, тамо чак докле једва допиру моја прва и нејасна сећања, тамо где је све ружичасто, све н 
ница од страха ваљда, јер ми је то била прва борба у животу, па одмах јуриш.{S} А можда је било 
да прођу крај куће, у којој је смештена прва армија, не би ли приметиле тамо какав покрет; не б 
овембарских дана прошле године, када је прва реченица телеграма, који је стигао са бојишта, гла 
ква архива?</p> <p>— Па шта?{S} Нити је прва нити последња.</p> <p>— Знам, ал овај наредник што 
ње неба, као што у младе, чедне девојке прва светлост у очима значи отварање срца.{S} Осећао са 
 Она је чак дужна последња да бега а не прва!</p> <p>— Ама бар да је војска, па да ми није крив 
аје.</p> <p>Са првом зором планула је и прва пушка и она откри да непријатељ није остао на поло 
н је стигао тек око три сата по подне и прва вест коју смо са њега чули, била је: да је ово пре 
то је на мене тако снажно утицало, бити прва топла реч коју сам чула, у тренутку када сам се ос 
ке изгнанога народа, које ће сад ускоро прва зора пробудити.</p> <p>Тишина као у гробу, све спа 
, залази мислима дубоко, дубоко тамо, у прва доба наше историје које се ту, на томе крајичку Ср 
ом смислу речи сеоба народа.{S} Када су прва кола из овога покрета наилазила на приштевску калд 
ad> <head>Сликарева трагедија</head> <p>Прва зора.{S} Мраз мало попустио, у зраку као да лебди  
а се смем и својој кући вратити.</p> <p>Прва мисао ми је била да потражим оца.{S} Он ме никад н 
 Он ће доћи! — постало је њено вјерују, прве речи њене молитве, потка њених снова, смисао њена  
п.{S} Пред једним вагоном <pb n="66" /> прве класе, који је био празан и затворен, стајала је г 
ављали пут даље за Липљан и Призрен.{S} Прве гомиле које су дошле и нашле су склоништа али нови 
} Млађи официри и друго особље из штаба Прве Армије, које се у соби под војводином нарочито иск 
рвога састанка ђенерала, начелник штаба Прве Армије, испитивао је сваког понаособ и све заједно 
ити, његове ће се уснице огарити маљама прве младости а његово око заменити младићским жаром из 
ад се из далека гласи, наилазимо већ на прве ватре, на усамљене куће, на гомиле <pb n="311" />  
 канцеларије те команде и једног вагона прве класе.{S} Све остале неборачке команде добиле су н 
> <p>У ту зграду и у ту собу команданта Прве Армије, сабрале су се, шеснаестога новембра пред п 
е.{S} Телефон му донесе вест да се штаб Прве Армије налази у Витановцу и он запрепашћено испуст 
ажио Краљево да пита где се налази Штаб Прве Армије.{S} Телефон му донесе вест да се штаб Прве  
<p>— Је л то Штаб?{S} Ало, је л то Штаб Прве Армије </p> <p>— Је ли? — учини капетан и у једном 
а уста и на уво. — Ало!{S} Је л то Штаб Прве Армије?{S} Овде командир пољске батерије Дринске Д 
и поткрепило још више наду.</p> <p>Штаб прве армије био је смештен у кући некога бега, у једној 
, пише крупним штампаним словима: „Штаб прве армије“.</p> <p>Пред том кућом, у узаном сокаку, с 
 ли сазнао што више но што је сазнао од прве десеторице с којима је разговарао.</p> <p>— Чуо са 
ти шта је ово — рећи ће онај што је код прве лешине испитивао тело и утврдио време кад се од пр 
 тело да откину парчад меса коју ће код прве ватре бацити на жар и јести га недопечено, онако у 
то је било још опасније.{S} Застају код прве ширине, да не би закрчили пут.{S} Краљ седа на кам 
е узносили изнад мртве вароши и које је прве његов поглед сретао, учини му се да виде или бар о 
 тога платана, на Марашу, већ настају и прве куће призренске, које се на левој обали Бистрице п 
и сав се стресе и стовари се одмах крај прве ватре. — Дајте, људи, само руке да огрејем, не мог 
 лист ове књиге туге и болова и записао прве речи на њему.{S} Веровао сам и наставићу ту, испис 
 зна колики нас још догађаји очекују до прве зоре?{S} Ох, како сам жудно погледала на ту зору;  
а је управо над овом, станује командант Прве Армије војвода Мишић, са својим начелником штаба.< 
 сад, без очеве заштите, преживљују већ прве дане ропства.{S} И мене заболе несретна судбина он 
ојима су му сва деца редом уљуљкивана у прве снове и она стара кутија на орману, у којој су деч 
рескакање, све би хтело да се пробије у прве редове до шина, јер ено га оздо иде воз који ће пр 
а од њиховога нахођења, ђаци су слати у прве редове.</p> <p>— А ја знам команданте који су очин 
о подне опет састали команданти у штабу Прве Армије, већ је на лицу свакога од њих било исписан 
ш <pb n="705" /> једном састану у штабу Прве Армије.{S} Извесна обавештења, доставе, извештаји, 
ути пушкама из заседе, те ту већ падају прве жртве несретних избеглица које ће се затим множити 
але су се у тим костимима и дочекале су прве рањенике и окитиле их цвећем и послужиле су топлим 
азним просторима пустих двораца.</p> <p>Прве бесане ноћи, када сам о поноћи пошао прозору да ба 
ју.{S} Маса се заљуља и посрне унапред, први падају и маса их гази и надире.{S} Урлање гомиле,  
S} У турскоме рату био је двапут рањен, први пут одмах у почетку, пред Кумановом.{S} Рана је би 
 мира а час на прву пушку, први плотун, први дрхтај младости, када је 1912 године из Врање крен 
е путу напустио несретне бегунце и ево, први је међу осећајима, који се опет јавља.</p> <p>И са 
 по закључењу мира а час на прву пушку, први плотун, први дрхтај младости, када је 1912 године  
реће бар са осмехом на уснама а ујутру, први који наиђу, гурнуће тело доле у поток да се не би  
и љуљали су се већ последњи стубови!{S} Први глас који сам чуо кад сам слегао доле у приштинску 
н преко Чакора а други преко Рожаја.{S} Први много тежи, кроз саму стену, камен, кланце и преко 
а је напала Србију на целоме фронту.{S} Први октобар донео нам је ту вест која, ма да је међ на 
 своје гледиште.</p> <pb n="35" /> <p>— Први пут кад је пао, верујте заплакао сам и сам, као да 
о новац за мало дрва.{S} Били смо ваљда први који смо понудили новац, иначе би била неразумљива 
 на први и други спрат.{S} Степенице за први спрат узлазе у један дугачак ходник претрпан санду 
менусте и Ђунис мало час? — прекидох ја први тишину, обраћајући се питањем учитељу.</p> <p>— По 
оју другу безопаснију службу.{S} Никола први сачувао је тиме будућој Русији великога Толстоја.< 
p> <p>— Мислите ли зар, да је то Никола први запазио?</p> <p>— Рецимо његова околина — додаде н 
 ћемо их тући!“</p> <p>Када је код Рама први заробљеник Немац, пао у руке нашима, били су према 
анац, сео сам на једно оборено дрво, на први одморак и тада ми је пред очима промицала слика за 
ведене су узане степенице, које воде на први и други спрат.{S} Степенице за први спрат узлазе у 
ош милостивија према њему, но што то на први поглед изгледа.{S} Понудила му је прилику да крвав 
Зар српске војнике, војнике Краља Петра први пут да видим па тако, као робове?{S} Не, Бога ми,  
оманде трупа, додајући, да је у Београд први ушао двеста четрнаести пешадијски летећи пук, који 
ушка и торба и муниција заједно.{S} Сад први пут сиђосмо на друм, ту где се устависмо, а четири 
ици долазе?— прекину га песимиста и сад први пут и његове очи добише сјај који даје човеку вера 
један; показано појединима, који су тад први пут узели пушку у руке како се пуни и како пуца, о 
има и Чакору али, вечерас, кад већ паде први сутон, на један мах, нити знаш од куд је дошао, ни 
офија би из Солуна била извештена да је први контигенат <pb n="69" /> савезничких трупа кренуо  
ера српска; то су храмови под којима је први пут пропојала хришћанска и први пут српска молитва 
снаге и, ево признајем вам, данас ми је први пут у животу дошла на памет мисао о самоубиству.</ 
нин мајору који је пред њим. — А тек је први дан путовања; нашта ли ћемо наићи сутра, а нашта п 
регорела пухора која се још држи док је први дах не развеје.{S} Још само два светла ока у дубок 
вештења те и такве дипломатије никао је први октобар и цео балкански слом, који ће затим дуго и 
 ми дотрајати да доживимо то?{S} Ово је први гроб, што га овако на путу остависмо; нећемо ли на 
у се сручила готово цела Србија и ту је први пут запазио на лицима брижних грађана да су ови ве 
вели први октобар.</p> <p>Али — то није први случај у историји, да мали и незнатни узроци измен 
храбри оне, којима је намењено да приме први судар са непријатељем.{S} За капетаном крете и оно 
анела, искрцао у Солуну.</p> <p>— Да се први француски пук који је пошао на Дарданеле искрцао у 
ни: „Доживели смо историјску част да се први пут, од кад као народ постојимо, сретнемо на бојиш 
 и сама осећала студен у души, нашав се први пут у животу на друму, у планини, под ведрим небом 
и Дунав и ту, на нашим обалама, срео се први пут очи у очи и прса у прса, војник са мазурских ј 
Пошто се дуго и дуго градио, отиснуо се први пут на пучину до тада највећи светски брод „Титани 
здо; ту заждили ватру на огњишту, ту се први пут огрејали, ту насркали сунчана зрака.{S} Ту сам 
рзовољан глас.</p> <p>— Рекох — онај ће први — прошли пут знаш, били смо сами, сами испустисмо  
и сунчана зрака.{S} Ту сам отворио ја и први лист ове књиге туге и болова и записао прве речи н 
јима је први пут пропојала хришћанска и први пут српска молитва.{S} Хрељин <pb n="530" /> Пазар 
државу и њену моћ.{S} Ту су се јавили и први знаци расула и безвлашћа.{S} И као кад испод велик 
по правцу и по звуку.{S} Капетан запази први како са звонаре јежевичке цркве лије киша танади.{ 
 једном размислили пре но што би извели први октобар.</p> <p>Али — то није први случај у истори 
озу.</p> <p>И кад су дубоку ноћ пробили први наговештаји зоре, толико бар да се камен могао раз 
њ, који није обећавао да ће издржати ни први дан хода под теретом, продаван је по сто педесет и 
заштите и без потпоре.{S} Док ће се они први грејати на сунцу, на топлим морским обалама, ови ћ 
је!{S} Остала сам сама, онда кад су они први пут освојили Шабац, прошле године.</p> <p>— Отац в 
 смо тек врло мало те ће ова књига бити први већи напис о томе догађају.{S} У описима је страна 
“.{S} Ту узеше бомбе у руке и онда онај први вод кроз позоришну улицу а онај од „Рускога цара“  
анас?</p> <p>— Не боме! — одговара онај први.</p> <p>— Што?</p> <p>— Тако.{S} Хтео сам поћи па  
 ако подржи овако! — теши сам себе онај први па додаје: — Изгледа ми као да се сад бијем за мој 
н.{S} Пролазници неки рекоше да је онај први аероплан тукао Бањицу митраљезом.{S} Деца нека кој 
у се помоћи међу собом.{S} Нити је онај први питао где ће га тај вагон одвести, нити овај други 
паљена!</p> <p>— То може! — додаје онај први — и то ће најпре бити!</p> <p>— Шта је да је, тек  
.{S} Њима је до пљачке. — Вајка се онај први.</p> <p>Коњаник ободе коња и пође даље, пут Призре 
да спреме јело и тако у послу прође тај први дан.{S} Тако прође и други и трећи и још неколико  
 и препуни дењкова и куфера.</p> <p>Тај први избеглички воз од бугарскога напада, учинио је на  
српска тробојка и Скопље ће почети свој први дан новога робовања.{S} Али, тај воз још не креће  
е зле непогоде у коју смо кренули — тек први тај корак на путу бегства учинио нам се очајно теж 
гнуте главе предосећајући да су ово тек први кораци на дугоме путу патње и страдања.</p> <p>Лаг 
су нас дочекали на бајонет.{S} Тада сам први пут срео србијанског војника.{S} Ето, тако смо се  
а не чујем што ружно за тебе!“ Тада сам први пут смела да му кажем: „А зашто, ниси ми брат, па. 
ља услова има, у том случају ево ја сам први који пристаје да прими сву одговорност.</p> <p>— Ј 
 остала ни за живу главу.{S} Остала сам први пут, у Шапцу, па због тога и патим.{S} Због тога с 
ога израза оне госпе у црнини, коју сам први пут запазио на скопљанској железничкој станици а д 
настави. — Од како знам за себе, ту сам први пут заплакао.{S} Верујте ми, горко сам заплакао.</ 
ености није помишљао на себе а сад, чим први крете па за њим и други, а нас обухвати страх и хи 
 Војвода Степа осети и сам да је позван први да узме реч и он диже главу:</p> <pb n="709" /> <p 
ги су били као век човечији а благи као први пролетњи дан, после толиких непроспаваних ноћи и б 
у мрачне и студене кланце, где ћемо као први хришћани бачени у арену, очекивати звери да нас ра 
Госпа у црнини</head> <p>Већ је био пао први сумрак, када смо далеко испред нас, у једној дубок 
из собе, нисам смела и ако ме је прошао први страх.{S} Наслонила сам ухо на врата и ослухивала  
{S} Тај мучки ударац с бока нити је био први у нашој новој историји, нити је био неочекиван од  
опрости дете се насмејало.{S} То је био први осмех детињи а последња радост очева.{S} Остављају 
а последњи дан вере, данашњи је већ био први дан разочарења.{S} То се разочарење јасно исписива 
Приштине, на ветерниковој коси, ухватио први сумрак.{S} Бојећи се непогоде у ноћи, која је на к 
огледом и здравим разумом, дочекали смо први октобар са расположењем којим човек дочекује недаћ 
p>Ми се а нисмо подавали и дочекали смо први октобар као нешто са чиме смо одавна већ измирени, 
в, и њему причињава бол.{S} О, да је то први бол коме је он сведок!{S} Дубоке бразде на стаблу  
лања породицу и покућство.</p> <p>— Зар први он?</p> <p>— Е није него последњи!</p> <p>— Па још 
>Пушчана ватра све јача и гушћа.{S} Већ први рањеници падају и повлаче се ка Слатини.{S} Топови 
ра која се спустила над Призреном.{S} У први мах тамна, као да би што гушћим покровом да покриј 
 На лицима присутних, који су предлог у први мах дочекали са неповерењем, са чега се дискусија  
; тако на пример јегерке су продаване у први мах по динар, затим по динар и по и најзад по два  
есец у зимске ноћи.{S} Док су кровови у први мах изгледали као једноставна модра маса, као гоми 
здо, из дубине Косовске равнице, који у први мах изгледа као далеки, врло далеки пуцањ топова;  
" /> што са дна где лежи талог избијају први мехурићи на више, док се сав талог не ускомеша и п 
су се гомиле пред пекарницама и када су први, који су снагом рамена и руку продрли до ћепенка,  
 првих редова; други полазе отуд где су први редови већ стигли, иду у сусрет бегунцима и прости 
ебао је да крене по један воз, од којих први, овај што је већ укрцан, у 11 часова пре подне.{S} 
ре три године, када је Краљ ослободилац први пут слазио у Приштину, раздрагана лица узвикивали  
ледњи повукао са собом и човека.</p> <p>Први конак после Љум-Куле био је Спас, где избија клана 
м зашто ови посланици бегају са женама, првим возом?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер... лађа тоне! 
е обзире на њихово запомагање и жури ка првим редовима, са којима затим чини нов притисак на не 
че.</p> <p>Патроле јављају да је већ са првим сванућем, доле код Трнавске механе, отпочело чарк 
ељска већ три пут до сад узмакла чим је првим зрном била нађена, те би сад то поновила, а чим б 
пред нама, те кретосмо и приближисмо се првим сеоским кућама.{S} Све куће већ поседнуте, у свак 
миле мисли које је мало час, већ својим првим питањем, изазвала у мени госпа у црнини?{S} И, <p 
њих је ћерка неког бившег музиканта и у првим данима своје младости кретала се само у музичком  
 извесно повукли у куће јер нису ради у првим тренутцима уласка непријатељске војске појављиват 
1" /> <p>То све на уласку у варош, међу првим кућама.{S} Кад батерија уђе мало дубље, сагледа к 
оз варош и вест да ђенерал сутра ујутру првим возом шаље и породицу.{S} Многи дућани већ <pb n= 
 одговорио: „Извукао сам ја, није ми то првина, него теби; зато чим примиш ово писмо да ми врат 
 <pb n="143" /> ђенерала, прелази Дунав првих новембарских дана.</p> <p>Кад се наслушаш тих вес 
 са догореле ватре.{S} Он је чуо већ од првих бегунаца, које је срео, да је Врховна Команда оти 
оји је кренуо у бежанију.</p> <p>Већ од првих речи видело се да ће двобој у овој дискусији води 
обазриво застаде ту, <pb n="566" /> код првих кућа, да се увери спава ли све што је ноћ загрлил 
м, предосећа буру; тако и ратник, после првих пушчаних поздрава са непријатељем предосећа хоће  
, да погине у бугарскоме рату, за време првих бораба, када су Бугари продрли на Криволаку.</p>  
 <pb n="324" /> је савлађивао; сетио се првих успеха својих и оних првих задовољстава младе, са 
е а за њима се и батерија помиче све до првих јежевачких кућа.{S} Нови положаји које би заузима 
 којим и они крећу, све док не допру до првих редова; други полазе отуд где су први редови већ  
и су по кафаницама приштинским, које су првих седам и осам дана још и покушале да снабдевају из 
ао; сетио се првих успеха својих и оних првих задовољстава младе, сањалачке душе.{S} Опоменуо с 
деца су натицала на главу калпаке наших првих војника и јахала на копљима; цигани су навлачили  
а прихвати!{S} Оно <pb n="502" /> горе, прво у реду, слатко девојче, лепо заглађене косице, кој 
д сам се придигла, кад сам пошла ногом, прво ми је било да идем у горњу болницу, више града, да 
а, збирају се комшије у тога и тога.{S} Прво распитују о курсу наполеона навикнути да по томе к 
на троја кола сваког могућег облика.{S} Прво један фијакер, па онда таљиге и једне двоколице са 
кршећи се о стене.</p> <p>Стари Краљ је прво вече заноћио на Љум-Кули а сутра дан кренуо са три 
 војсци и треба да се склонимо, њено је прво да прође — објашњава један пензионер, који је наву 
уковника Душана Глишића.</p> <p>— То је прво самоубиство, а биће их још.{S} Биће их!</p> <p>— И 
це, није него још нешто.{S} Свако ће се прво сетити себе па онда магацина и болница.</p> <p>У д 
ига у случају опасности.</p> <p>— Чекај прво да надлежни евакуишу себе!</p> <p>— Кад ђенерал да 
 бабо — водићу те после да их чујеш, ал прво ајде у цркву!“ У цркви је, знате, светац.{S} Јесте 
амо децу.</p> <p>— Па не знам, овде сам прво нашла места.{S} А готово и нема где, згрчила се де 
ам дуго чула за њега.{S} Знам да је био прво с војском код Прњавора, после не знам где је био.{ 
на замаку дана, не увек онаква каква је првобитна била већ увеличана а где кад и ублажена.{S} У 
нати као и на цивилну.{S} Збор, који је првобитно требао да решава питање о евакуацији становни 
отима српских владара и светаца Стевана Првовенчанога и Стевана Дечанскога.</p> <p>Једнога дана 
 уочљиву фигуру команданта седмога пука првог позива.{S} Кад приђе још ближе, виде да се није п 
ица неког путничког друштва, која је од првог балканског рата напустила глуму сматрајући ваљда  
мимо нас путујући у смрт.</p> <p>Још од првог сусрета, на скопљанској станици, у мени се почело 
алим таљигама у којима је коњ већ после првог <pb n="211" /> дана пута посрнуо.{S} Ишли су пешк 
 стопу земље и, да није било злокобнога првога октобра и мучкога ножа у слабину, ко зна не би л 
кроз целу кафану.{S} Победилац са онога првога стола приђе и тамо да се нађе у помоћи онима кој 
ника, разумео сам мало дана затим, када првога дана по паду Скопља чусмо, да је у Феризовићу из 
сам преживела толико догађаја колико од првога сутона па до сада.{S} Изгледало ми је све што са 
астанак.</p> <p>Цело то по подне, после првога састанка ђенерала, начелник штаба Прве Армије, и 
јзад, последње септембарске ноћи, у очи првога октобра, Бугарска је напала Србију на целоме фро 
грували су топови поздрављајући долазак првога српскога Краља у Милутинову престоницу, после пе 
 официра слутио.</p> <p>— Ми, Седми пук првога позива.</p> <p>— Цео пук? — понови капетан сав с 
верењем остао у Србији, рекао је на дан првога октобра једноме нашем вишем чиновнику:</p> <p>—  
ги један, његов колега, још је и на дан првога октобра, када су бугарска пушка и топ пламтели д 
други горе, Приштини.{S} Последњи вагон првога и последњи вагон другога воза, додиривали су се  
 у данима очајања и невоље и да бегство првога, који је то име носио, није значило напуштање на 
д удара осетио се целим телом брода већ првога октобра.{S} Потрес је био тако снажан, да се зат 
ршалску палицу а своме императору славу првога војника новога века.{S} Ово су слаба и недорасла 
о разлога да и даље живи.{S} Убио се на првој станици, на којој је сишао, кад је кренуо из Скоп 
снову наредбе Врховне Команде, којом је првој, другој и трећој армији и Одбрани Београда одређе 
тупи повлачењу по реду утврђеном на тој првој седници.</p> <p>Када је после те одлуке поведена  
 за евентуалну офанзиву.</p> <p>Као и у првој, те се исте наредбе израђивале те ноћи и у свима  
еду лишће од купуса који су упљачкали у првој башти коју су успут срели и на коју су гладни пал 
ризла савест и морила помисао да већ на првом кораку у животу није умела сама да понесе терет б 
лади.</p> <p>Један отац, који се већ на првом кораку покајао што је са толиком породицом напуст 
 и погледа ме чудновато — Па ево већ на првом кораку на лицима је ове деце исписана глад.{S} Шт 
ом, а има и равнодушних, који су већ на првом кораку у невољи изгубили и вољу и снагу и сад већ 
у, подразумевајући <pb n="240" /> ту на првом месту Краљеву Гарду.{S} Од тога доба она носи име 
е већ жагор изгнанога народа који се са првом зором кренуо у планине...</p> <milestone unit="su 
S} То већ трећи.</p> <p>Ја сам пошао са првом десетином, јер некако поручник погледа у мене кад 
е на Стругу; друга је, идући упоредо са првом до Љум-Куле, настављала пут обалом сједињенога Др 
 пре зоре кренуо на положаје.</p> <p>Са првом зором планула је и прва пушка и она откри да непр 
 глад.{S} Шта ће бити даље?</p> <p>— На првоме кораку и могло је бити пометње, није лако у овак 
а на другоме тасу теразија којима је на првоме била брига са прибирања бугарских трупа на исток 
, већ смо јели последњи хлеб.{S} Већ на првоме кораку, можда на сат и два хода од Призрена, поч 
на снежним планинама; док ће они већ на првоме кораку, и ако и сами оптерећени бригом, наћи себ 
земљу, прегазила је поља и ливаде.{S} О првоме пролећу трава је опет озеленила а народ је сишао 
помамни пламен тамо у даљини, који је у првоме тренутку био наше поуздање, светиљка која нам је 
кад би нама Русија прискочила у помоћ у првоме тренутку, а не у последњем.</p> <p>Трећа се груп 
те наредбе, предлаже офанзиву.</p> <p>У првоме тренутку изненађени ђенерали изменише погледе ме 
/p> <p>Тица ноћница, која је преспавала прву тамну половину ноћи у каквој каменој дупљи у бистр 
у у Србију.{S} Она је најпре обухватила прву, непосредну околину станице, па је после као попла 
борној Цркви по закључењу мира а час на прву пушку, први плотун, први дрхтај младости, када је  
н.</p> <p>Пламен већ букће, прогорео је прву таваницу и пробио је у горњи спрат, разорио већ ст 
и где понос недозрела мушкарчића казује прву мушку реч.{S} На то смо ми мајке навикнуте, али се 
како ми је било кад сам морао да опалим прву пушку?{S} Изгледало ми је као да сам њоме гађао Ср 
ила, почела су страсно да грле смрт као прву своју љубавницу, да је грле и да — падају.</p> <p> 
та нисам видео око себе кад сам испалио прву пушку.{S} Замаглило ми се пред очима и пуцао сам д 
јесмо ли бар толико спремни да дочекамо прву навалу, дотле ће ваљда...</p> <p>— Шта ће дотле? у 
 /> склонитије место, бојећи се да се у прву зору, кад народ крене, не придружи и његова стока  
нудих му још једну цигарету, јер је ону прву одавно посркао и жудно бацао погледе на моју.</p>  
раку видети; тек ваљало је заменити ону прву крпу на рани која се сва натопила млаком, детињом  
мој! — исправи се победоносно проседи и пргави господин.</p> <p>— А зашто? — пита песимиста иск 
.</p> <p>— Па последња, дабоме! — упада пргаво болесни господин.</p> <p>— Отићи ћу баш у дивизи 
захтева и рата има још нечега...{S} Да, пре оружја дипломатија још има реч.{S} Савезничке дипло 
p>— Кад већ не може бити офанзиве онда, пре но што је уништите, дајте ми сву муницију, колико ј 
d> <p>Сећам се једнога великога пожара, пре неколико година.{S} Горела је пространа и висока зг 
 Косову, воде се последње крваве борбе, пре но што ће још једном пропасти српска држава и српск 
ијатеље и рођаке.{S} Они што придолазе, пре но што се здраве, питају: „Има ли се где преноћити? 
равати најочајнији део његове историје, пре но што је кренуо из Скопља имала је да се деси једн 
 руком за материну руку те су их мајке, пре десетину петнаест дана, кад дође наредба да крену,  
ван и хитан позив војводе Мишића да се, пре но што би својим трупама издали дефинитивне наредбе 
 на које је свет нагрнуо али у које се, пре свих осталих, баш виши официри команде трупа нових  
јатељска ватра.{S} Он одмаче од топа и, пре но што би изрекао судбоносну наредбу, њему још једн 
даде после донете одлуке:</p> <p>— Али, пре но што донесемо и дефинитивну одлуку, ми морамо бит 
ти од глади.</p> <p>Последње те вечери, пре но што ће се <pb n="619" /> повући под кров да легн 
} Тек кад је сунце мало више одскочило, пре но што ћемо из косовскога равништа ући у дубоки црн 
 сам ал нисам слутила.{S} Последњи пут, пре но што ће погинути, кад је био, испратила сам га те 
 на дахијске људе, већ су ту једну ноћ, пре но што ћете ви наићи, испред вас бегали неки људи к 
ам била, није ни личила на канцеларију, пре ми је личила на мучионицу, јер сам саосећала са сва 
p> <p>И шта је то што у овоме тренутку, пре но што возови крену, сем једнога метра растојања из 
м сам себе.{S} И, као год оно у Скопљу, пре но што ћу га напустити, тако и овде, одох до начелн 
p> <p>На једноме, последњему одморишту, пре но што ће почети да се гаси сунце, где смо од умора 
прошао кроз Подримље да прими Бистрицу, пре но што загрли Паштрик, приближиће се зидинама царск 
хове мртве војнике као оно пре наше.{S} Пре сам, сећам се, окретала главу, бојала сам се да вид 
рдану, можда ћемо их раније скрхати.{S} Пре смо Београд бранили сами, бранили су га жандарми и  
<p>— Зашто? — узбуди се одмах учитељ. — Пре свега, Скопље је потпуно отворено према Качанику.{S 
 што пре стићи у Скадар — шапће Пашић — пре но што се војска почне скупљати тамо.</p> <pb n="61 
да је у доктору добио потпору.</p> <p>— Пре свега не мобилишу само Бугари већ и Грци а несумњив 
 <p>— Не знам, с вечери.</p> <p>— Је л’ пре Чаглавице или после?</p> <p>— Тек смо изашли из сел 
железничкој станици.</p> <p>У 10 часова пре подне, већ је био укрцан у вагоне један батаљон 176 
ви, овај што је већ укрцан, у 11 часова пре подне.{S} Око укрцанога воза је било већ пуно живот 
n="180" /> <p>Било је десет и по часова пре подне 18. октобра, на сам дан Светога Луке, када ов 
 кренули пут Тетова, а око десет часова пре подне начелство је већ притисла светина тражећи пас 
но — да су још јуче, на дванаест часова пре но што ће Бугарска загазити у рат противу Србије и  
цем, односила у постељу и прекрстила га пре но што се од постеље одвојила.</p> <p>Враћајући ме  
е по столовима и испод столова, тако да пре личи на магацин истоваренога еспапа но на простор у 
ежне осећаје.{S} О, па коме би се могла пре обратити, ко би ме пре могао разумети?{S} Са извесн 
им <pb n="299" /> је непогода помрачила пре времена дан.{S} Из те гужве само чујеш надвикивања, 
о којих је, по освојењу Куманова допрла пре три године, октобра месеца и где је Скопље изаслало 
 за један час видела а колико је невоља пре мене протекло и колико ће их још после мене протећи 
Евакуација се наређује на неколико дана пре опасности, бар два и три дана.{S} И догод ја нечује 
своје, васкрсли слободу тамо где је она пре пет векова тужно сахрањена.{S} Међу тим гробовима и 
ложе ватру на ономе огњишту, где се она пре пет стотина година угасила.{S} Ту ће подићи нове ку 
на старица, коју су сиротиња и самотиња пре времена преломили.{S} Некада, то је било пре много  
ност решење команданата од 16. новембра пре подне а то је значило, да се одмах приступи повлаче 
седница владина, одржана је 9. новембра пре подне, у канцеларији команданта Врховне Команде.{S} 
 са којих гладан војник сече парче меса пре но што стигну пси да га подрпају.</p> <p>Што дубље  
глед којим се родитељ растаје од детета пре но што ће ово покрити заклопац од мртвачкога сандук 
ојску Србији у помоћ.</p> <p>Пет минута пре 11 часова, стиже на аутомобилу ђенерал Бају са свој 
обратан пример, који је садањи, није од пре шесет година и дешава се у једном народу који је по 
вим мастилом исправи у њој оно место од пре сто година, које је његовом неукаљаном имену толико 
 исте Патријаршије, кренуо је наш народ пре три стотине година у збег, у туђину; па ево сад се  
 жени и својој дечици.{S} Слободан може пре.</p> <p>Последњи је тренутак био већ и он још једно 
а видех једну празну очну дупљу, где је пре сјало његово црно око; видех и преломлену вилицу ко 
и се малога, љупкога кученцета, које је пре шест месеца измолио од једног пријатеља и којему се 
и? — одговара задригли кафеџија који је пре годину дана у ово доба јавно обећао да цео свој под 
анковић, онај господин Јанковић који је пре једнога сата ушао да се распита је ли истинит глас  
 прилепили на ивици мангала, пождрао је пре времена пламен, који се од промаје кроз отворени пр 
е одлуке.</p> <p>— Зашто?{S} Питајте ме пре зашто да живим?{S} Децу сам изгубила, кућу разорила 
коме би се могла пре обратити, ко би ме пре могао разумети?{S} Са извесном лакоћом у души, очек 
ега као и ја, онда зашто мора да стигне пре мене.{S} Она је чак дужна последња да бега а не прв 
есан да ће кост припасти ономе ко до ње пре стигне.{S} И дочепаше је једновремено, чврсто, грче 
 <p>Био је сведок овај старац и када се пре триста година диже народ из Метохије, те са Патрија 
ј звук пушака и топова од којега сам се пре толико плашила. „Где је борба, одакле се чује?“ — п 
 чежњу за оном домовином, од које су се пре пет стотина година одвојили.{S} И, једнога дана, кр 
овим мојим шињелом — вели други. — Биће пре да је прозебао, а ја сам се разгрејао.{S} Није науч 
S} Суђено јој је ваљда било да проплаче пре но што пропоје!</p> </div> <pb n="339" /> <div type 
ишем чиновнику, кога је светина и иначе пре два дана омела те није отишао у Солун и поче њему о 
нске а народ, окупио се у гомиле, као и пре оно, али сад оборене главе, поцепан, измучен и умрљ 
.{S} Да ли ћу га волети тако исто као и пре, кад га будем видела онакаженог; да ли он још мене  
 и једне речи поделили, те ми је брат и пре и после помагао а и ја њему.{S} Он ме је и оженио,  
ем, идем натраг, идем тамо!...</p> <p>И пре но што стиже ко од нас ма једну реч утехе да каже о 
 да се још једном распитамо о ситуацији пре но што одлучимо шта ћемо, затекли смо га бледа и уз 
"257" /> не би их ни корака пустили али пре наилазили другачи па се чељад преплашила!“ — „Е, ка 
тече, под хладом широке круне, залагали пре но што ће ускочити у стрмене и отиснути се равном М 
ају се у Приштину, не би ли тамо стигли пре непријатељске војске па да се предаду.{S} Тек су дв 
арској престоници још једном размислили пре но што би извели први октобар.</p> <p>Али — то није 
аути из околних села; они нису изгинули пре оне мећаве већ после, јер ево локве крви на земљи н 
мо у кланцу, кроз који се Бистрица ломи пре но што ће сићи у Призрен, тамо где се поносно уздиж 
напустио је Прокупље само неколико сати пре но што ће непријатељ у њ ући.</p> <p>Затим се из Ку 
 пруге.{S} Они често пута сазнају вести пре но што их и надлежне власти приме.{S} Код „Зрињског 
царство небеско, пожелео да се причести пре но што погине.</p> <p>У дебелој сенци ноћи дубоким  
 радости, којим су ослобођени приштевци пре три године, када је Краљ ослободилац први пут слази 
еби.{S} Ја потрчах прозору али он скочи пре мене и шчепа ме за руку тако јако као да ме кљештам 
.{S} Значи изгинули су када је пао мрак пре сат и по или два.{S} И ништа друго неће бити него с 
 спавало.{S} Све је било на опрезу, тим пре што је изгледало као да има некога покрета код непр 
у да један пре другога стигне, да један пре другога заузме место.</p> <p>Ноћ се све више разређ 
ти циљ, сви исту себичну тежњу да један пре другога стигне, да један пре другога заузме место.< 
онај што је пожурио колима да би стигао пре но пешке.</p> <p>— Зар не мисле ни у овоме случају  
кола, којима је неко пошао да би стигао пре но пешке; она би кадра била да заустави железнички  
.{S} Идем ја сад да се борим али не као пре, за туђина, него за својега.{S} Баш ми је било мило 
азили смо с планине а нисмо се пели као пре, торбе су нам биле празне и готово никакве терете н 
ри сад имати четири фронта а не три као пре.</p> <p>— Како четири?</p> <p>— Па зар неће Руси, у 
је надирање и за дуго би се предомишљао пре но што би пошао још једном да прелази ту реку.</p>  
и. — Моја је кућа опустила потпуно а до пре две године та је кућа скривала један добар брак и с 
 са француским авијатичарем, који је до пре месец дана са обала савских и дунавских надлетао Ср 
из Београда.{S} Ови туђинци, који су до пре неки дан бранили српску престоницу, зашли су сад у  
двојити се од детета, које сам сахранио пре две године.{S} Знао сам где га остављам знао сам да 
ремао мало обучен и оружан и још далеко пре зоре кренуо на положаје.</p> <p>Са првом зором план 
 ипак изненађења на превојима, у толико пре што на овоме стрмоме путу не би могао са батеријом  
то тумачење није било нетачно, у толико пре што је већ пукао глас да је пут за Дебар немогућ је 
/p> <p>— Он је ђак...</p> <p>— У толико пре.{S} Због тих ђака ми смо у Врховној Команди просто  
немоћне, одустаде од те намере у толико пре, што код села Јежевице натрапа од некуд један полуе 
кроз Пећ се само пролазило и задржавало пре но што се крене у непроходне планине.{S} С тога је  
е по души осећање слутње.</p> <p>— Мало пре, кад сину, спазих, па реко да ниси рањена?</p> <p>— 
 до једне капије, крај које сам ја мало пре пролазио и узалуд покушавао да ми се отвори.{S} За  
 упорство.{S} Зашто сад не, кад је мало пре било да.{S} Погледах га у очи и спазих две светле ж 
очепао бољих позиција но што их је мало пре имао а батерија још ћути прикована на друму у марше 
га.</p> <p>— Ух! учини онај што се мало пре обрати небу и Богу.</p> <p>Значи да се тачно на мес 
аведите такве примере.</p> <p>— Ви мало пре поменусте Француску, као земљу која не штеди своје  
 гомиле чупавих глава оних који су мало пре без наде полегали.{S} На свима се прозорима појавиш 
ремена преломили.{S} Некада, то је било пре много година, живела је она са мужем у Салчу, селу  
 још неколико њих, који су стигли овамо пре мене, и једва се у мраку назирали као сенке.{S} Жен 
тле задржавале по местима која су, само пре неколико дана, изгледала још да су ван домашаја неп 
720" /> <p>— Да! — одговорих му. — Само пре три стотине година српски је народ одавде, од Патри 
d> <head>Кроз Косово</head> <p>Када смо пре месец дана кренули из Скопља на Косово, полазили см 
борба на нож, опет прса у прса, као оно пре а нема сад за нама официра са револвером у руци да  
трајало дуго а дође човек ноћу, као оно пре, те нам јави радосну вест:{S} Турци сутра мичу из с 
ла сам сад њихове мртве војнике као оно пре наше.{S} Пре сам, сећам се, окретала главу, бојала  
своју породицу шаље у иностранство и то пре свих осталих грађана.</p> <pb n="96" /> <p>И у трећ 
ен и пут за Призрен?</p> <p>— Треба што пре кретати.</p> <p>— Неки од јутрос пођоше натраг у Ку 
 што пре сврши, да што пре пође, да што пре напусти кућу у којој га је нешто већ почело гушити, 
лећи да се све то што пре сврши, да што пре пође, да што пре напусти кућу у којој га је нешто в 
ше допадати и сад сам већ журила да што пре стигнем.{S} Ушла сам опет на иста врата и попела се 
ге Армије предузео је још и мере да што пре ухвати везу са командом трупа нових области и да са 
око у душу.</p> <p>Решила сам се да што пре напустим Београд.{S} Не бих хтела сама, да ми је да 
вари бегамо не да се спасемо, но да што пре упаднемо у мишоловку?</p> <pb n="344" /> <p>— И кад 
 савезничког обећања.</p> <p>— Ваља што пре стићи у Скадар — шапће Пашић — пре но што се војска 
изгледало да лагано идемо; да ми је што пре да стигнемо у Раваницу!{S} А кад стигосмо, имао сам 
и крећите, саветујем вам да крећете што пре одавде.{S} Навала ће бити још већа кад наиђе војска 
је, Господару!</p> <p>— Онда, идите што пре, децо! — одговори Краљ и диже главу.</p> <pb n="277 
ред свих.{S} Журило ми се, хтела би што пре да стигнем.</p> <p>У Реснику смо на станици дуго, в 
дара мамузу у слабине коњу не би ли што пре стигао батерију која је већ измакла друмом.</p> <p> 
и одлучно:</p> <p>— Крећи!{S} Крећи што пре!</p> <p>Мало доцније, кад је подне добро превалило, 
 <pb n="519" /> гушило и хитала сам што пре напоље, на ваздух.{S} Пролазећи кроз дуги ходник, м 
ени Обилић ка грудима!{S} Волео сам што пре да буде борбе, ал би ми жао било погинути а не дожи 
{S} Баш ми је било мило и волео сам што пре да буде борба.{S} Осећао сам да ћу бити храбар и за 
 стигне вечерас у Арсит-Хан а затим што пре у Скадар.{S} Данас су пала два владина коња с товар 
мо има крова.</p> <p>Ваљало је само што пре ухватити места и распремити јер су све нови и нови  
Величанство, одлучите се да кренемо што пре! — завапи ађутант.</p> <p>— Ја остајем овде! — дода 
 извесно да мора умрети, жели да то што пре буде, да се самртник не мучи.</p> <p>— Пожури... тр 
... — шапће он, желећи да се све то што пре сврши, да што пре пође, да што пре напусти кућу у к 
апад непријатељев већ да се он и то што пре нападне.{S} Он изврши одмах распоред и издаде све п 
дове.</p> <p>— Треба стићи у Скадар што пре!{S} Како стоји са распоредом путовања? — окрете се  
ца у касарни, не могу вас повести у рат пре нег научите пушку држати“.{S} Па онда испи чашу баш 
а се борим! — речи ми један кога је већ пре пет година минула свака обавеза али у коме се од ју 
аучешћа према невољи заробљениковој већ пре себично јадање, што је пао у очајан положај да това 
!</p> <p>Када је пала ноћ, последња ноћ пре но што ћемо кренути у планине, настала је једна туж 
навикнут да поуздано сазна сваку појаву пре но што утврди стање болести.</p> <p>— Ко је могао в 
носили му неодољиве разлоге и мога деду пре сто година а историја је прешла преко тих савета и  
 ватре, да се прихвате и да се разгреју пре него што легну.{S} По лицима, осветљеним пламеном,  
 један нагао и снажан напад на Бугарску пре но што би она завршила мобилизацију.</p> <p>— А шта 
аву да не виде онога војника, којега су пре три године тако жудно погледали, кад је слазио са К 
оји га одводи на оне исте мисли које су пре годину дана, у часу кад их је исказао, изгледале не 
Арнаути извршили над бегунцима, који су пре нас прошли и, не разбирајући како је тај глас могао 
ова где су покопане кости оних, који су пре три године Косово осветили.{S} Тамо чека већ ископа 
 тамо?{S} Зашто на догледу оних који су пре пет векова пали ту; зашто тамо где гробове кити крв 
ора оглашена, а који ми се увуко у душу пре но што сам и очи отворио.</p> <p>Осећао сам и влага 
е празна.{S} Када <pb n="393" /> сам их пре у Приштини видео, са те друге стране била је упрегн 
 широм отвориле врата онима, који су их пре три године спасли Косовскога ропства; али је све то 
 се расипа.{S} Под воз да легнеш па ћеш пре остати жив но у Топчидер да одеш.{S} Пошао сам ја б 
о својој памети.{S} Замислите само, још пре пет дана сам купио коња и требао сам да се кренем.{ 
а запад, са Црнога на Сиње море.{S} Још пре пет стотина година оркан један, тако чест на балкан 
и прилику да им да одушке.</p> <p>— Још пре више од пола века, 1855 године, руски цар Никола I, 
т и две године вила српска тробојка још пре ослобођења Приштине од Турака.{S} Са горњега спрата 
одитеље?</p> <p>— Мајка ми је умрла још пре пет година.{S} Имам оца али не знам где је, можда ј 
То није био више онај Краљ, који је још пре годину дана, када је требало повести одлучну борбу  
ао би човек да се земља упалила или још пре, као да је од силнога пламена који јој је буктао у  
..{S} Смрт!{S} Смрт!...“</p> <p>Или још пре, јавља ми си као Леарт, скочио је већ у гроб, и оту 
у, он је протеран од српских власти још пре но што је Србија била у непријатељству са Турском.{ 
/p> <p>Злочин је морао бити извршен још пре неколико дана јер је крв крај лешева била тврдо уси 
оњанику, вели: ми евакуишемо.{S} То још пре три дана а отад не знам како је.{S} Немамо никаквих 
у не би ли се уграбило проћи кроз варош пре но што би непријатељ ушао и заробио батерију.{S} И  
ad>III</head> <head>Лађа тоне</head> <p>Пре но што ће 1912. године букнути балкански рат, иза к 
испуцам, да огласим смрт Србије!</p> <p>Пре но што ће се још генерали растати са <pb n="718" /> 
аје и правце којима се он креће.</p> <p>Пре годину дана, када су Аустријанци под Поћореком попл 
морни не клону главама на груди.</p> <p>Пре четири или пет дана, овако су исто код овога хана с 
" /> свој разговор који су још малочас „пре три четврти сата“ водили на телефону са нишким прес 
ељ је већ на појединим местима успео да пребаци мања одељења преко река.{S} Према последњим изв 
рискочити.{S} Шта је то њој да из Одесе пребаци војску у Варну, ништа, шала!</p> <p>— Ал ја бих 
дина би брига била, како би се та храна пребацивала тамо, где се будемо сконцентрисали, јер Мед 
е па... шта чекамо?</p> <p>Многи су чак пребацивали влади, што не прилази тој мери, шта чека, и 
 је био миран али је казивао пуно, пуно пребацивања и — презирања.{S} Ја сам то осетила и шчепа 
 саобраћај са Солуном и омогућило би се пребацивање јединица на разне фронтове а велики део јуж 
ме је то био мој муж и може ме дочекати пребацивањем које сам заслужила и које би ме тешко пекл 
слика мога мужа, строга лица, са горким пребацивањем; сетила сам се свога сина, кога ће страшно 
нска влада да уступи какав брод који би пребацивао храну из Медове.</p> <p>— Треба стићи у Скад 
 тражи од својих синова, он ми је горко пребацивао и молио ме да не вређам успомену његовога оц 
исао је једну цедуљицу у којој је горко пребацивао Отаџбини што га је напустила, отишао је на о 
грејала и она је бацила ћебе са главе и пребацила га преко слабих рамена а спустила <pb n="403" 
ницама.{S} Главни део наше снаге већ се пребацио на десну страну Вардара и заузео падине и пови 
} Наредник је полегао страном уза зид и пребацио шињел преко главе а неки грађанин наслонио гла 
 фронта:{S} Смедерево пало и непријатељ пребацио велике снаге код Рама те означио своју намеру  
а, како би се и на који начин она могла пребацити из Медове у Скадар, док нико није ни слутио д 
вити цео саобраћај да би се могла хитно пребацити француска војска на северо-источни фронт.{S}  
јући му ја га охрабрих:</p> <p>— Дакле, пребацише вас преко Дрине, па онда?</p> <p>— Плакао сам 
ко је и било.{S} Одведоше нас у Босну и пребацише преко Дрине где су још трајале борбе...“</p>  
т и четири народних посланика.</p> <p>— Пребацујете и њима.{S} Ја знам два народна посланика чи 
ом војском а непријатељ, <pb n="205" /> пребачен преко Мораве, зауставио би своје надирање и за 
е већ осећа велика поколебаност, био би пребачен преко Мораве и ствари би неминовно узеле ток к 
 себе нашу исхрану, храна већ мора бити пребачена у Медову и ми ћемо је тамо затећи.{S} Једина  
ји су ми познати, и код Београда су већ пребачене непријатељске трупе, код Остружнице и доле, н 
о и Врбовац, а то значи, да су били већ пребачени на десну обалу Раље.{S} Краљ је знао да се на 
ма извезеним жутим гајтанима и доламама пребаченим преко рамена; она кола са великим стакленим  
дута.{S} Био је аустријски официр па је пребегао прошле године са целом стражом и примљен је ка 
 сем то што ми реко одакле је и како је пребегао.</p> <p>Јуче по подне кад сам му пришао и сео  
, да их нико не чује, извукли из вароши пребегли преко Саве.{S} Причају људи и жене, које су зб 
 своје ливаде, свој мал и своје имање и пребећи са породицом у Србију.{S} Потуцао се ту од неми 
ањ који је по средини прегорео и кад га преби а он гурну две половине на пламен.{S} Варнице, ка 
те, госпођо, погледајте!{S} Ова је нога пребијена и ја сам на овим штакама из Куршумлије пешке  
 отисне са грбине богатога шлема, крила пребијена, перје поломљено а где су место два ока сокол 
м заборавила у томе тренутку да он због пребијене вилице и није могао говорити и чинило ми се д 
знели на кревет.{S} Биле су му обе ноге пребијене.{S} После неколико речи што их проговорисмо а 
и, кад ми је оно казао а сад, без ока и пребијене вилице.{S} Нисам умела да га представим себи  
 поломљеном византијском капителом лежи пребијено преко раздробљене стене и баца далеку, мршаву 
у — прича ми један коморџија — мал није пребио једнога заробљеника.{S} Зауставио се под једним  
 у Рибарску Бању, где ће у миру моћи да преболе нова разочарења.</p> <p>Али, он већ нигде више  
, пред Кумановом.{S} Рана је била лака, преболео је брзо и стигао је да се на Битољу опет бори  
и да је превијем.{S} Како ће је јадниче преболети?</p> <p>Што је више зора освајала то је и сту 
 да нас заштити да можемо изнети главе, пребраја се на прсте; ко напусти фронт стреља се а осам 
ење се на Копаоник и слази на Косово те пребраја гробове оних што су пали и прибира оне што су  
</p> <pb n="142" /> <p>Када се на подне пребрине та тешка брига за јелом, извлаче се опет сви и 
току; трећа је линија ишла Подримљем да преброди <pb n="573" /> Бели, Дрим до Ђаковице и Пећи,  
енули отуд, са далеких северних острва, пребродили пространа мора, да нам донесу не толико помо 
 најтежи део пута — излазак из вароши — пребродили, многи су остајали крај друма где су нашли м 
е борити и гинути.{S} Непријатељ је већ пребродио Саву и Дунав и ту, на нашим обалама, срео се  
и са једне на другу страну улице, треба пребродити.{S} Свет улопан, на оделу и мушкињу и женски 
бале.{S} Ту, код Гомсића, где Дрим ваља пребродити па ући у Скадарску равницу, већ допире блажи 
иво ступати, јер је до моје куће ваљало пребродити силно блато, баре и пролоке; ваљало је још п 
тајали смо дуго, врло дуго, па нас онда пребројаше и наредише да крећемо праћени старцима из тр 
а, господине пуковниче.{S} Чекај док се преброје па ће видети.</p> <p>— Мислиш изгинуло их дост 
на ћепенцима и под шаторима.</p> <p>Кад превали поноћ и секретар се диже да обиђе Краљевића, ра 
p>— Могли би?</p> <p>— Још мало.{S} Нек превали потпуно поноћ.</p> <p>То доба сачекало се у пот 
ртникове постеље.</p> <p>— Да, сад, док превали поноћ и док се уверимо да све по кући спава — о 
дан избеглички воз</head> <p>Тек што је превалила поноћ између 4. и 5. октобра, поче се будити  
и неремећен мир.</p> <p>Када је те ноћи превалила поноћ измеђ 3. и 4. октобра и спокојство са с 
а врцале на очи.</p> <p>Поноћ је дубоко превалила а посао још није био свршен.{S} Простране су  
а зебњом ослушкујем; поноћ је већ давно превалила те ме страх чућу сад већ оних шест пушака кој 
пске топове.</p> <p>Поноћ је одавно већ превалила, ватра која је горе у брду ждерала каре, лафе 
.</p> <p>Тајанствена ноћ... а поноћ већ превалила.{S} Из гомиле светога камења које лежи зариве 
ђаја и брига, које смо последњих година превалили преко глава, да и у најтежој ситуацији нађемо 
нају; уморила нас је дуга ноћ, коју смо превалили и примакли се зори.{S} Попушили смо ћутећи јо 
е наредбе.</p> <pb n="195" /> <p>Кад је превалило подне, предходница са батеријом крете ка Јеже 
ам се погледи сретну.</p> <p>Увелико је превалило зимско студено сунце када у дну Косова угледа 
овнога живота.</p> <p>Подне је већ било превалило, кад се у један мах заустави тамо пред нама ц 
/p> <p>Мало доцније, кад је подне добро превалило, почела је да промиче оштра и студена киша.{S 
аркова.</p> <p>Нико није знао да је већ превалило подне, нико није ни помишљао на време, јер у  
м и ја са њима.</p> <p>Морала је одавно превалити поноћ, морала је већ бити близу зора али је ј 
гарске.</p> <p>— Ал’ ако се дипломатија превари? —Додаје онај кафански песимиста који ни овде,  
S} Кад приђе још ближе, виде да се није преварио и јасно виде пуковниково црном машћу обојено л 
м ја мислио и тешио се, али сам се љуто преварио.{S} И у Ниш кад смо стигли те нас сместили, ос 
 да покара непажљивог ученика — може се преварити у каквој политичкој прогнози... да, то би се  
 би се могло допустити, али, не може се преварити у фактима која познаје.{S} У осталом, ни саве 
је горко суза оне мајке, која се морала преваром ослободити свога детета, нека би несрећа ако ћ 
ји су му се са поуздањем поверили да их превезе преко пучине.{S} По броју становништва, које је 
ју смо са њега чули, била је: да је ово превелико задоцнење због опасности која је претила возу 
 моји, посматрали смо своје обиталиште, превиђајући и оно мало рупа на зиду и ону велику гомилу 
очело је бивати тако снажно, да смо чак превиђали или бар потцењивали појаву густих облака који 
е озго а у светини ваља се по калдрми и превија несретна мајка чије је чедо остало горе а отац  
а нас се дотакло.</p> <pb n="478" /> <p>Превијала сам се од болова, као малочас она мајка што о 
да ће ту бити лакше нађени те однети на превијалиште и у болнице.{S} Међу мртвима и наши трећеп 
који код куће болује а иде у болницу на превијање, или кога лекара који жури на дужност, или мо 
робље!“ — „Слушај, попе, вели опет ага, превијаш ми се и увијаш свакојако, видим да увијаш, ама 
е и пита шта ће, где би га понела да се превије, јер му је ране превила крпама које је откидала 
 имам чим да му оперем рану, нити да је превијем.{S} Како ће је јадниче преболети?</p> <p>Што ј 
а груди део своје кошуље те парче крпе, превијене неколико пута, наслоних детету на раницу не б 
 нове и дрежде пред вратима по цео дан, превију се па одлазе даље.{S} Многи и падају, не могу д 
га понела да се превије, јер му је ране превила крпама које је откидала са свога одела, па се б 
и нашла ма једно суво парче којим би му превила раницу и најзад, здрах са груди део своје кошуљ 
 чичица, рука му сва огрезла у крви.{S} Превио је прљавом марамом кроз коју је пробила крв.</p> 
рвозно, крупним корацима прелазио собу, превлачећи по где кад шаком чело осуто хладним знојем к 
о под оном поњавицом.{S} Мајка му руком превлачи усијано чело и милује покислу косу; по његовим 
а снажно косом, коју је неколико месеца превлачила брусом, <pb n="26" /> и почела да реже дебел 
és</foreign> </p> <p>Сва права, особито превода придржана</p> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ, Београд-Загре 
н је говорио мађарски а један је за њим преводио српски.{S} Питали су ме има ли мушких у кући,  
ед, прибојавајући се ипак изненађења на превојима, у толико пре што на овоме стрмоме путу не би 
p>Оставио сам је самој себи, нека у њој превре бол и одиста, кад после извеснога <pb n="463" /> 
} Нисам ваљда спавала целу ноћ, само се превртала и мислила и ослухивала готова да одмах скочим 
 почеше да се пењу у пропац, кола да се преврћу, ствари се расуше по друму, светина суну у јенд 
аном у јендек; вочићи потежу у страну и преврћу кола, волујар псује све на свету, почев од Бога 
} Мала, мршава жена, оштрих црта и лица превучена тамном бојом.{S} Њу олујина већ неколико годи 
миндерлук, осећајући се тешко сломљен и прегажен неким невидљивим али стоструким теретом.</p> < 
 руке, надвишује бони крик оних који су прегажени.{S} Магацин друге резервне болнице опљачкан ј 
да која кућа не падне на мене, да ме не прегазе коњи, да ме не обори војска, да ме... дрхтала с 
рло радо, лећи ћу чак на друм па нек ме прегази, само нек стигне за времена тамо, на бојиште.{S 
ица вуку рањенога оца с друма, да га не прегази светина или љубе мртву мајку и праштају се од њ 
егове а сила, која је преплавила земљу, прегазила је поља и ливаде.{S} О првоме пролећу трава ј 
врђава толико пута топовима опсађивана; прегазили смо и Бистрицу и заглибили се у дебела блата  
жда само по друмовима, по њивама или га прегазили или граната?... цикну кукавица као рањена.</p 
2" /> кроз мочари и блато које су данас прегазили, други греју на пламену тврду кору хлеба не б 
донекле поћи скадарским путем, затим ће прегазити Дрим и отићи у Барбалушу а одатле у Љеш.{S} В 
и су као регрути дошли пред комисију на преглед.{S} Младоме поднареднику покривала је шајкача н 
фона, капетан се живо даде на посао.{S} Прегледа најпре околину села, изабра положај код слатин 
нај тренутак, после последњег лекарског прегледа, кад овај место сваког одговора забринутој пор 
при улазу у варош трошарински чиновници прегледају кола да виде носите ли шта што подлеже троша 
оро недељу дана док сам умолила, док су прегледали спискове.{S} У обема оно исто <pb n="424" /> 
оводио сахраном српских топова пошто је прегледао довршене радове и бацио још последњи поглед н 
нференције и, када је она донела прекид преговора и нову акцију на Једрену, стари је Краљ сумор 
у брада и бела дуга коса изгледа као од прегорела пухора која се још држи док је први дах не ра 
свој облик из пепела.{S} У унутрашњости прегорела пања још је тињала неугашена румен; онако као 
разгрће пепео у који се претвориле моје прегореле наде и тражи под њим, тамо дубоко у души, пос 
ом маглицом која, као покров изаткан из прегорелих сунчаних зракова, тајанствено обавија беду и 
само оде у божје дворе а тело... ништа, прегорело дрво!</p> <p>Нису ме речи његове умириле и шт 
а су пун сјај као две светле жеравице у прегорелој ватри.</p> <p>Сен стаде на плочу која јој је 
ала, војник са Куманова и Цера давно је прегорео свој живот; није то ни осећање туге за својом  
чизме узе лупати пањ који је по средини прегорео и кад га преби а он гурну две половине на плам 
да у један пањ у ватри који је, потпуно прегорео, сачувао цео свој облик из пепела.{S} У унутра 
једне вере и једнога наука; тако ће ова прегршт земље садржати у себи сву величину једне <pb n= 
> <p>И ја сам се сагао и шакама ископао прегршт земље те везао је у крајичак једне мараме и мет 
 будемо копали у туђини; на тој ћемо се прегршти земље клети, на њој заветовати, из ње црпети п 
 данима поуздања и вере.</p> <p>Над том прегршти земље, и данас у изгнанству, у тренутцима тешк 
емо те у недрима, у крајичку марамице о прегршти земље српске!{S} Понећемо те у недрима својим, 
обом исказује отаџбина.{S} Крај те ћемо прегршти земље палити кандило, крај ње ћемо славити и п 
и сви остали сретају, испред начелства, пред оном џамијом на почетку чаршије.{S} Био је студен  
лију сузе из очију а, недалеко од њега, пред његовим очима, пљачку, грабеж, растурање државне и 
же 17. октобра с вечери једна батерија, пред којом је јахао официр снажних плећа и препланула л 
марвени лекари, он је и овога тренутка, пред Штимњом, веровао још да је наша катастрофа поверљи 
, није ми оскудевало ни овога тренутка, пред овим једним јединим слушаоцем, на овој пустој поља 
о у гомилице, стајало је пред дућанима, пред кућама, помирено са судбином, шапћући међ собом са 
и овај тешки пут до Скадра.{S} Са њима, пред њима и за њима, ишла је маса бегунаца, војске и на 
 им је старије дете лежало од запалења, пред којом је мајка дечја свако вече пред легање учила  
{S} Кад настане тако час тешкога умора, пред крај дана, престаје и сваки жагор, сваки разговор, 
ве што има од хране, па јој метни овде, пред врата.{S} Ако може бар два три дана да се исхрани! 
.</p> <p>— Ја ћу своје све побити овде, пред вама, браћо, па ћу онда себе! — хукну један родите 
<p>С тога је долазак Моравске Дивизије, пред којом су ишли гласови о њеним славним борбама са Б 
лавију“ те се испели код Опсерваторије, пред нама је доле, крагујевачким друмом, загустио свет. 
релити морски вали.</p> <p>У Скопљу се, пред катастрофу, зацарила била сезона концерата.{S} Још 
p>Када је последњи пут одлазио од куће, пред крај августа, љубећи ми руку и праштајући се рекао 
ост који ти изгледа као капија пакла и, пред сузама замагљеним очима изгледа <pb n="675" /> ти  
ова, који полазе да изгину на Косову и, пред њима владар који је изабрао царство небеско.{S} И  
зме. <pb n="268" /> Зауставио се, вели, пред једним шињелом на коме је лежала гомила женских ко 
 Жалосно ју је било погледати на улици, пред кућом у пламену, који јој ждере сву имовину и нова 
у, с тога смо се прибирали на пољаници, пред Бајазитовом џамијом, и жудно погледали тамо на лаб 
и на друм, на самоме изласку из вароши, пред оронулом и пустом кућом, седи на једноме камену сл 
гло бегати пут Призрена.</p> <p>Друмом, пред нама, догледају се неке ватре али то још није Липљ 
авио је као густи облак.</p> <p>Срећом, пред станицом сам срео једног пријатеља из Скопља.{S} Б 
а се црна заставица а у моме суседству, пред кућом из које је скоро пошао регрут, заурлука пас. 
х ноћи прелиставао и она икона на зиду, пред којом су се он и жена топло молили Богу, кад им је 
двапут рањен, први пут одмах у почетку, пред Кумановом.{S} Рана је била лака, преболео је брзо  
о да смо ми, који се налазимо у Скопљу, пред непосредном опасношћу?</p> <p>— А шта вас уверава  
у је ревносно вршио.{S} И у овоме часу, пред станицом, <pb n="315" /> он је имао да учини нека  
ега чина трагедије свога народа.{S} Ту, пред олтаром патријаршијске цркве, већ пет дана и пет н 
 гледа у своју слику, као да је она ту, пред њим, као да погледом иде по затегнутом платну и пр 
 „Дакле ево га, онај озбиљан час је ту, пред нама је!“ Исто као код самртника, кад сви знамо да 
Пуковник узе команду у своје руке и ту, пред слатинском механом, отпоче одмах саветовање.{S} Зн 
исла светина тражећи пасоше.</p> <p>Ту, пред начелством, срели су се они који су још синоћ веро 
ећа гужва и гласно објашњавање и свађа; пред једном другом кућицом, у врх села, коју означава п 
е два избријана пажа са белим перикама; пред којима и за којима јаше ескадрон гарде у зеленим б 
ом сви штедели.</p> <p>Устављамо се!{S} Пред нама се указује чудан призор.{S} Страшан и величан 
ште затвара чврста двокрилна капија.{S} Пред капијом је војник са ножем на пушци; увио се у шињ 
една врло важна и задоцнела промена.{S} Пред само вече, седмога октобра, дојурио је смртоносном 
ће до подне још један до Феризовића.{S} Пред подне стиже станици наредба да спреми нарочити воз 
нскога гробља, у састав предходнице.{S} Пред подне стигли су већи остали батаљони и одмах им из 
ци и очекују нешто, што неће добити.{S} Пред механом, у којој се већ ништа више не може добити, 
утра зором пробуђена Србија упутити.{S} Пред поноћ је дунуо озго, са Дуље, студен северац и рас 
 и једва стигла до врата да отворим.{S} Пред вратима су били они, четири њихова војника.{S} Цик 
овином и над поспалим становништвом.{S} Пред поноћ, обесио сам и сам пушку о раме и, праћен нек 
почиње да зрачи, загрејали покретом.{S} Пред нама се простире широка косовска пољана, кроз коју 
 предамном низале, ко би их упамтио.{S} Пред очима су ми увек само невоље мајака, тешке, дубоке 
м дреком, намеће купцима свој еспап.{S} Пред једним вагоном <pb n="66" /> прве класе, који је б 
 /> патроле водиле местимичну борбу.{S} Пред капијицама и капиџицима престрављене жене сабиле с 
шапће једнако, ваљда се молила Богу.{S} Пред саму зору мора да ме је савладао сан јер нисам ни  
ближава, да ли се наши приближавају.{S} Пред вече је престала борба а наши нису ушли у Шабац.{S 
, видео сам језовито одвратну слику.{S} Пред нама су ишла једна кола покривена арњевима.{S} Из  
оја још више заклања њихову силуету.{S} Пред овим или оним вратима стоје кола са упаљеним фењер 
ких кола која су евакуисала болницу.{S} Пред начелством су се товарили сандуци на многобројна в 
аву да не гледаш више тамо, за собом, а пред тобом се уздиже мост који ти изгледа као капија па 
што хоћете.{S} Ја сам га већ изгубила а пред вратима ме чека још троје па их морам повести.</p> 
нама ће већ бити наша крвава отаџбина а пред нама далеки и незнани путеви болова и страдања.{S} 
, од којих свака својим путем одступа а пред појавом непријатеља све се то збира, образује војс 
 једној кућици већ виси бели барјачић а пред кућом остарија жена престрављено погледа непријате 
ало час воз изгубио и где друм ишчезава пред погледом, издижу се неколико дрвета која се на вед 
рбије више нема и тај час је ту, ево га пред нама!{S} Ми смо ту истину знали, али је ево сад пр 
ажи умре; ти знаш да је мртав, видиш га пред собом мртва али те још увек нешто теши све до гроб 
еклиње да му се макнеш с пута, ни онога пред тобом који се издире да га не потискујеш.</p> <p>Т 
на је гомилица тамо пред џамијом, друга пред капијом начелства, трећа у дворишту начелства, чет 
 и снаге српске; као да је неко хтео да пред овим залеђем да што бонију слику.{S} Нека би се је 
, јер и највеће оптимисте осећале су да пред њима лежи једним дахом порушена кула коју су дотле 
избегли, прозебли, престрављена погледа пред ужасом који им гута имовину, стоје непомични и нем 
преман за полазак.{S} Ђенерал се задржа пред возом да изда наредбе командантима пукова за даље  
ад није толико плакало! — правдам се ја пред новом својом околином.</p> <p>— Никад није толико  
pb n="256" /> је, ага, ево и сама Марка пред тобом па нека каже?“ „Добро, вели, попе, та ти је  
љно свежи — очајно је и сатима дреждала пред ћепенком једне ћевабџинице, не би ли дошла на ред  
сам прекинуо.</p> <p>— Дуго сам плакала пред болницом.{S} Многи су ме пролазници и питали шта м 
као да је аждаја гладна и халовита пала пред Младеновац, <pb n="505" /> па не пишти само јутром 
дој перспективи, без сенака, простирала пред њим.{S} Да ли је Краљевић у томе тренутку путовао  
p>На широкој пољани, која се простирала пред нама, полегало је по земљи неколико оних смртоносн 
атрали пламену страхобу која је буктала пред нама и сви смо у томе тренутку једно исто мислили  
је професор, у гомилици која је застала пред једним дућаном и толико новим присталицама нарасла 
ихо и без разговора.{S} Кола су застала пред једном двоспратном кућом и када е вођа тихо ударио 
аку.{S} У том зачух и бат тешких ципела пред мојим вратима.{S} Затреперих од страха и дунух у л 
 том помишљу и ако нам је свима лебдила пред очима.</p> <p>— Зашто? — упитаће ипак један и ако  
 више дан растао, расла је и ова гомила пред начелством а расло је и узбуђење у вароши.</p> <p> 
анзива на Србију уједан мах би се нашла пред једним фактом са којега би била готово безциљна.{S 
ћа мирис крви.</p> <p>Гомила се уставља пред дебелим вратима војних магацина, који нису више чу 
питоме Струмичине долине, те се уставља пред Цариградским бедемима.{S} И, док се Краљевић повод 
281" /> отишао на Багрдан.{S} У борбама пред Ћупријом и Јагодином био је једнако на положајима  
емљу око мангала, са прекрштеним ногама пред собом, нагнути унапред, осветљена лица руменилом и 
p>У том се осети неки покрет у гомилама пред нама.{S} Одушило напред и збег поче полако и посте 
ави.{S} Све до тога часа ја сам се сама пред собом либила корака који сам предузела; стрепила с 
 <p>Још у Скопљу, последња два три дана пред пад, били смо заједно на седници грађана, који су  
моћних.{S} Па како је и та вера немоћна пред силом!</p> <p>За Енглезима брекће и стење сав блат 
е на стрељање.{S} Свет се немо расклања пред тужним погребом тим.{S} Приштевци са болом у души  
они који занеме и изгубе моћ размишљања пред великим опасностима и предају <pb n="686" /> се су 
ова настави пут калдрмом а притера коња пред општинску зграду.</p> <p>— Шта је то? — грмну капе 
ртве страже, на двеста до триста метара пред непријатељем, шест топова положених цеви, спремљен 
ао заседу, он темпира топ на сто метара пред устима и распали на звонару а зрна се расуше као к 
је, сабрале су се, шеснаестога новембра пред подне, војводе и ђенерали команданти, који су се з 
 далеко из махале, што допире арлук пса пред затвореним вратима.{S} Све је заспало тешким сном. 
<p>Највећи је број тих брижних гомилица пред заједничком зградом начелства и дивизије.{S} Ту на 
аница, она знаменита косовска Грачаница пред којом су негда збор зборила господа хришћанска и к 
 Ми смо ту истину знали, али је ево сад пред нама целе целцате, у грубој њеној стварности; ми с 
 је свако осећао потребу да правда себе пред самим собом и пред другима за овакву или онакву од 
копље неће ни пасти.{S} Водиће се борбе пред самим Скопљем, ено онде, видиш онде, — и професор  
е ваљати, тискати, обарати и ломити све пред собом.</p> <p>Покушах још једном да се приберем, п 
и се понова охрабрио. — Опростиће жртве пред величином успеха!</p> <p>Капетан опет диже главу т 
чице, пролије а ево их сад пролива овде пред признањем своје срамоте.{S} Није то жалост за живо 
ај гроба мога оца и деда, да умрем овде пред црквеним вратима.{S} Кад непријатељ стигне нека за 
Пође шапат најпре отуд, из чаршије, где пред начелством сабране гомилице избеглица дрежде од ра 
 долазе гомиле све нове и нове и дрежде пред вратима по цео дан, превију се па одлазе даље.{S}  
је и Царево Село пало, да се борбе воде пред Кочанима, али да се ни ова варош неће моћи да одрж 
аса од које и сад задрхћем кад ми изађе пред очи.{S} А мој најстарији син погинуо је на бојноме 
аш као дављенику.{S} За тренут ми изађе пред очи Цар Лазар и чуо сам, лепо сам чуо ону песму ср 
 Пролазећи кроз дуги ходник, мени изађе пред очи слика оне мајке која је мало час са сретним ма 
 поднаредник зањиха главом а мени изађе пред очи, као нека мађијска слика, величанствена поворк 
 је под тобом и од неизвесности која је пред тобом.{S} Отуд кад угледасмо далеко, далеко тамо т 
и га!“ Крст је већ садељан а Голгота је пред нама.{S} Крећемо и пењемо се на њу!</p> <p>Крећемо 
 је пратила мајку на пијацу, у подне је пред вратима дочекивала оца кад се враћао кући а увече  
— жали се један грађанин мајору који је пред њим. — А тек је први дан путовања; нашта ли ћемо н 
пријатељских топова зборила смрт али је пред нама лебдела прождрвљива неман глади.</p> <p>Један 
рено дрво, на први одморак и тада ми је пред очима промицала слика за сликом, од којих је свака 
ма бедна, ниска, подла.{S} Изашла ми је пред очи слика мога мужа, строга лица, са горким пребац 
ело хладан зној пробије.{S} И сад ми је пред очима, увек ми је пред очима, нити ћу икада да изб 
.{S} И сад ми је пред очима, увек ми је пред очима, нити ћу икада да избришем ту слику из очију 
 у канцеларији начелниковој извео ми је пред очи све невоље сабране уједно.{S} Ту сам сазнала д 
војима, о свом крају, о оном што нам је пред очима...</p> <p>А у Бојка светле очи, пуне суза и  
намењен да се понесе овим путем имао је пред собом два дана друма, па се понело.</p> <p>— Зар н 
бринуто, сабрано у гомилице, стајало је пред дућанима, пред кућама, помирено са судбином, шапћу 
ога часа, овога последњега часа, ето је пред нама цела целцата истина у свој грубости својој, е 
нешто, осећамо да идемо ка нечем што је пред нама, видимо очима својим извесан циљ и напушта на 
алеко му је измицало погледу оно што је пред њим и оно што је за њим.{S} Тек кад је сунце мало  
у цену.{S} За два и по динара продат је пред мојим очима један француски шпорет, једна столица  
спреплетанога клупчета догађаја и стаје пред седога Краља, злокобно се кезећи и шапћући пискави 
нашим главама; ко зна какве патње стоје пред нама!{S} Па, ако ћемо да патимо ја и ти, зашто да  
у рату са Бугарском, гомилице су почеле пред подне да куљају из начелства и оног сокачића, у на 
о поглед на снежне планине које су биле пред нама.{S} То је било моје последње виђење с њом!</p 
рашна.{S} Тамо већ тискале су се гомиле пред пекарницама и када су први, који су снагом рамена  
игле на продају и новине које су изашле пред само подне и које се отимају од продаваца.{S} У ка 
не и пођосмо у позадину.{S} Изведоше ме пред једног србијанског <pb n="641" /> официра.{S} Пита 
опцу, зазвони у души топли акорд и сене пред очима блистава слика његове младе прошлости, те ум 
 смо могли наћи заштите; полазећи из ње пред нама је на неколико сати граница Краљевине Србије, 
чка чиновника полетеше вагону да отворе пред ђенералом врата.{S} Али врата, или зарђала или наб 
, посматрајући замишљену слику, која се пред њом развијала, размишљала о каквој сличности њеној 
ним стазама и пешице тешко одило, те се пред овим изгледима морало и са последњим остацима спас 
естогодишњега девојчета.{S} Догађаји се пред нама и за нама тако брзо ваљају, да ни шеснаест де 
 испалио прву пушку.{S} Замаглило ми се пред очима и пуцао сам даље.{S} Чинило ми се тога часа, 
спред Чачка, код села Трбушана, ипак се пред батеријом свуда отварао пут и она је лагано измица 
крили!“ А онда поп: „Ага, научио сам се пред Богом истину да казујем, па нећу друкче ни пред Го 
целим приштинским пољем.</p> <p>Друм се пред нама протеже без краја и кроз прозрачну таму догле 
ћајући дубоко у души задовољство што се пред њиховим очима наноси срам српскоме војнику.</p> <p 
икове сузе, осећање оне најтеже срамоте пред самим собом.</p> <p>И ено га, од јутрос, несретник 
едња као заштита армија које се повлаче пред њом.</p> <p>Цело то по подне, после ових заједничк 
а, пред којом је мајка дечја свако вече пред легање учила децу крстити се и казивати „Оче наш!“ 
 /> <p>Очас се просу глас о томе и поче пред начелством да се збира младеж којој је импоновала  
b n="129" /> што упорно дрежди и арлуче пред својим затвореним вратима верујући да ће се газда  
 али се она не угаси.{S} Кораци стадоше пред мојим вратима а квака шкљоцну два три пута.{S} Ја  
едан мах замути поглед.{S} Њему изађоше пред очи његова дечица, која се налазе као избеглице не 
евске се сени упутише олтару и клекнуше пред иконама Светога Симеуна Мироточивога и Светога Сав 
мо негде, око цркве.</p> <p>Сви клонуше пред овим сазнањем.{S} Ко сме да туче у варош, у српску 
децу крстити се и казивати „Оче наш!“ и пред којом је он сваке године секао славски колач.{S} С 
.{S} Те зле вести о приликама за нама и пред нама, удвајале су нам бригу и убијале у нама и пос 
.{S} Свет се на улицама, на ћошковима и пред дућанима, окупљао око оних, који гласно читају кру 
анда Трупа.</p> <p>Ту, око тих вагона и пред њима, пуно је виших и нижих официра у ратној опрем 
е зато ми је све то било чудно.{S} Па и пред болницом било је тако исто.{S} Износе рањенике и с 
{S} Гомилице на сваких педесет метара и пред сваким дућанским вратима, кафане пуне људи и дима  
к, који се борио и на Ипру, код Араса и пред Варшавом.</p> <p>И низ догађаја, низ несретних пос 
рноме Врху, на Гласинцу, код Побратца и пред Сарајевом.{S} Када му капетан поузданим гласом пон 
“ нареди ага те грешна Марка поведоше и пред кућом га убише а главу му ено натакли на плот да ј 
у белу врпцу.</p> <p>Светина на улици и пред општином, заједно са овим белим одбором, очекујући 
ћа, без свести готово, гледа за собом и пред собом и не уме да се прибере.</p> <p>Људи раскопча 
требу да правда себе пред самим собом и пред другима за овакву или онакву одлуку.</p> <p>— Шта  
мити на себе одговорност пред народом и пред историјом ако дозволимо да један Краљ буде заробље 
езова који полазе да изгину на Косову и пред њима владар који је изабрао царство небеско.{S} Та 
 нисам смела исказивати своју стрепњу и пред светом сам се показивала горда што је син заменио  
рком прошла крај нас журећи ка фронту и пред којом се гомила што је закрчила друм журно размица 
беђена места а све остало и даље дрежди пред вагонима на киши.</p> <p>Узбуђен овом грубошћу, си 
илу, која очајно и упорно и даље дрежди пред начелством, и с њом и даље капаш тако по цео дан н 
нам је ево сад свирепа стварност изводи пред очи у њеном правом облику.</p> <p>Као оно кад ти к 
жде, и ако се не чује донде, а он стоји пред вратницама, гледа овамо а не миче.</p> <p>— Пази н 
 изнад самог Чачка, остане на одмор али пред подне већ он доби извештај да се непријатељ брзим  
ли.{S} Догађаји и тренутци су се низали пред његовим очима брзо, хитро, без реда, без везе, без 
у жене и деца, до пред сам мрак стајали пред вратима, на улицама кроз које ће војска проћи и те 
да је напустимо.{S} Ово што смо застали пред мостом довољно нам је било да се одморимо.{S} То ј 
 помоћницима штабова, када су се почели пред вече, на његов позив, збирати у војводину канцелар 
тарске школе, који су као регрути дошли пред комисију на преглед.{S} Младоме поднареднику покри 
одслужио и службу у пећини.{S} И сад ми пред очима та служба и молитва Богу.{S} Попа ставио епи 
и лежи у усиреној крви.</p> <p>И сад ми пред очима она крв и она несрећа.{S} Стара мајка, како  
Јесте, сећам се! — одговорих и изађе ми пред очи слика оног бедног девојчета са црном бошчом, п 
да ниси срео на улици, ни на пијаци, ни пред вратима својих кућа.{S} Најпре један и двојица, ка 
 слутња да бих га могла изгубити.{S} Ни пред ким нисам смела исказивати своју стрепњу и пред св 
ом истину да казујем, па нећу друкче ни пред Господаром.{S} Имало је у нас и младих жена и дево 
ад нама, ја се нисам још био обазрео ни пред собом ни за собом да сагледам ону тужну поворку, к 
> <p>— И ко зна да то нису бегунци, они пред нама?</p> <p>— Зар да заноће у овој планини?</p> < 
љи, губе се разноликости, ишчезавају ти пред очима они престрављени погледи, они изрази бола и  
ле ноћи кисле на станици, морају ћутати пред силом.</p> <p>Видео сам једну грубу и ружну слику. 
дач. — Није био од оних што ће истрчати пред чету и викнути: „Замном те, браћо!“ Не би му то не 
ме памћењу, полусан ми га поче износити пред очи у свој одређености својој.{S} Оно се поче пона 
, са пуно заноса и топлоте и, гледајући пред собом укочена погледа, као да гледа у своју слику, 
и су стопу по стопу напредовали, сејући пред собом смрт.{S} Непријатељ узмиче, остављајућ за со 
оја пости и метанише, не она која клечи пред олтаром и крсти се не разумевајући ни молитве рад  
 њих развратни смех.{S} Мајка обара очи пред децом срамећи се лажи којом их је мислила утешити. 
тално пратила, од једном проломи врисак пред нама.{S} Коњ, који <pb n="307" /> је вукао једна к 
е му је батерија изгубљена јер је Чачак пред падом.</p> <p>— Ипак, она синоћна обавештења писар 
трнавске механе више Чачка изађе водник пред капетана и саопшти му да је стока толико малаксала 
а ћу данас бити примљена.</p> <p>Војник пред вратима, коме сам се јавила, рече ми да причекам д 
ан сео на камен, други на празан сандук пред дућаном, трећи на земљу. <pb n="141" /> Једна беог 
 или клупу пред кућом или празан сандук пред дућаном, не би ли што приложио ватри те да стечем  
Много и често пута у животу говорио сам пред гомилама, у тренутцима свечаним и важним, у тренут 
дима, ко ће тада са мном!{S} Кад изађем пред бабу а он ме пољуби најпре у чело а затим целива м 
</p> <p>Пролазници, видећи ме да плачем пред болничким вратима, посматрали су ме са саучешћем,  
брала.{S} Затим ми дође жеља да створим пред очима његову слику какав сад изгледа.{S} Погледах  
 баш, као никад, да ми је да се створим пред њега, колико само да му кажем: „Бабо, ја сам србиј 
 ките цео Чачак, попадале би још једном пред српском војском а непријатељ, <pb n="205" /> преба 
и.{S} Из далека с друма још, догледа он пред слатинском механом једну гомилицу официра и коња к 
а док му ми перемо рану — Ја сам стајао пред кућом кад ме удари тане.{S} Стојим па гледам и мис 
особље из штаба — и свет је дуго стајао пред вратима и одлазио до оне чистине иза начелства, ис 
И онда, осетиш неки подземњи тутањ, као пред буру; завитла се ваздухом арлук као кад ноћу у пла 
 гомили војника и народа који се тискао пред њом.{S} Пробила сам се кроз ту гомилу јер се свет  
се кроз ту гомилу јер се свет расклањао пред малим мртвацем и скидао је капу и шапутао је: „Бог 
м, под којим је дотле спавао, посматрао пред вратима, крај којих сам и ја стао, пролазак дивизи 
 отрча да отвори вратнице.{S} Бабо стао пред коње, па не гледа овамо него окренуо главу и све н 
 Бојко не полази овамо к нама, већ стао пред капију и гледа.{S} Гологлав, пушка му о рамену, ст 
дало ми је као да је неки зао дух пошао пред непријатељском војском, као кобна извидница, са за 
 на лабски пут: зато су жене и деца, до пред сам мрак стајали пред вратима, на улицама кроз кој 
де кад је и пала по која кап али све до пред вече мучило се небо да тек о ноћи пролије кишу.</p 
го остале са Лазаром у разговору све до пред зору а ми деца кад смо се избудили Лазар већ није  
иности, до којих је војвода од подне до пред вече тога дана дошао, чинили су сасвим другачом си 
кући, да јој ко не види сузе а бабо сео пред кућу, пуши лулу за лулом а нико му реч не сме прог 
о дан сам плакала.{S} Једнако ми је био пред очима он и чула сам оне његове речи: „Пази, кад се 
 смо даљи разговор јер сам се зауставио пред једном мучном сликом крај друма, где се беше окупи 
ној појави, коју сам већ одавно запазио пред нама и убрзао сам кораке не би ли је стиго.{S} Вио 
ања.{S} Али, тај воз још не креће и ако пред њим стоји машина која је стално под паром да би на 
аја која је ждерала децу.{S} Падне тако пред село па писне а мајке свако јутро по једна, носе ј 
 кретао за једним вођом, који је далеко пред колима ишао.{S} Око кола је ишло још четири до пет 
го један сат, док најзад не одујми мало пред нама, те кретосмо и приближисмо се првим сеоским к 
сваки дан слао у цркву зејтин те горело пред иконом Светога Јована Крститеља од јутра до мрака. 
го, можда и зато што ми је једнако било пред очима да треба својом руком да убијам србијанскога 
ћ!“ Тек то рече а поче да пршти кандило пред иконом светога Јована Крститеља.{S} Прште два три  
 да размишља:</p> <p>— А није пала само пред Младеновац, пала је на целу Србију аждаја и ждере  
е своје породице.</p> <p>И одиста, тамо пред вагонима настала је већ била очајна, дивља и одвра 
авају и теше.{S} Једна је гомилица тамо пред џамијом, друга пред капијом начелства, трећа у дво 
алило, кад се у један мах заустави тамо пред нама цела колона.{S} То вероватно није никаква сме 
д нас.{S} Наредише одмах да се искупимо пред црквом и запретише да ће све село у прах и пепео,  
с стигли у Борово.{S} Ту се заустависмо пред биртијом и тек ту бабо проговори.{S} Наточи вина и 
е пут Призрена.{S} Сви се очас збунисмо пред том могућношћу.{S} Нашто би батерија напуштала фро 
е!</p> <p>И на један мах сви претрнусмо пред том помишљу и ако нам је свима лебдила пред очима. 
о сат и два да се уђе у село.{S} Обично пред станицом загуши, јер како ко пристигне ту распитуј 
би мислили о свему, разочарава ме често пред помишљу да смо потегли да градимо велику државу.{S 
ним пољима за слободу; мисао је то, што пред нашим шанчевима зида брда мртвих витеза; мисао је  
 спуштени на њих дебели капци, само што пред вече још трговци хитно преносе из дућана еспап сво 
ни облак лежао на земљи, једва се нешто пред собом назирао друм и са стране једноставне црне пл 
нас је бат коња на коме је јахао официр пред патролом.{S} Срећом млади официр био је мој познан 
ђима и све се то сручи на тесни простор пред начелством да, приправно за бегство, са стварима к 
/head> <p>Дуги низ кола стоји од јутрос пред свима надлештвима.{S} Волови, ослобођени јарма мир 
коју нису очекивали.{S} Мало даље, опет пред вратима једне кућице, жена спазила српску војску и 
кања у месту, па тек осетиш неки покрет пред собом и промислиш:{S} Боже, помози!{S} А већ после 
Краља, нити примити на себе одговорност пред народом и пред историјом ако дозволимо да један Кр 
н још за који сат.{S} Команда Трупа већ пред вече напушта своје канцеларије у вароши и сели се  
мало напора и стрпљења и указаше се већ пред нама пламенови са ватара и силуете кућа које као д 
ција морала је забринути и власти и већ пред подне, сазван је хитан збор у начелству ради савет 
о посустали под њима.</p> <p>Кад би већ пред зору а ми сврнусмо са стазе којом смо се пели те у 
распореду.{S} Место тога, војвода Мишић пред само извршење одступања, за које су већ издате нар 
 се пробуди сат раније, но што је синоћ пред мрак одлучио.</p> <p>Трећепозивац сад се већ раскр 
а задесио, ишао сам лагано, мирно, ногу пред ногу, осветљавајући цигаретом калдрму да бих могао 
вора.{S} Шапће се и клонуло се иде ногу пред ногу.{S} Ноћ нас све више обавија, све више се губ 
} Ниш јасније но ми види нову ситуацију пред коју смо стављени издајством грчким, неодлучношћу  
 ко и ако смо били сами самцити у мраку пред станицом, па се онда наже ближе мени и узе ми шапт 
це.{S} У једноме магновењу прелетеше му пред очима све добре и зле последице о којима је већ до 
енутку заболе горка истина која ми сину пред очима, истина да у Србији само армијске госпође и  
 његове породице живот; погледа у икону пред којом је мајка дечја још синоћ упалила жижак, те м 
м на чачанску калдрму и капетан на коњу пред њом.{S} У вароши тишина, мртвило.{S} Из кућерака с 
у, или проштац из туђег плота или клупу пред кућом или празан сандук пред дућаном, не би ли што 
 <p>Гомилице света, на тесноме простору пред начелством, које су до сада тумачиле сваки долазак 
 и упутише се тамо ка планинама које су пред нама.</p> <p>— Хоће ли ови преко мора? — пита једа 
p> <p>И борбе су настале.{S} Настале су пред крај Септембра падом Београда и низом невоља које  
да, нити видиш пута ни предмете који су пред тобом, не видиш ни друга који је крај тебе.{S} Чуј 
шта нам Бог да!{S} Где су толики што су пред нама измакли нек будемо и ми, што је њима нек буде 
још на коњима, колима или у самом блату пред шталом.{S} Спуштајући ствари, крај места где ће се 
Не морам улазити у његову собу, стајаћу пред вратима.{S} Кад сам већ кренула, паде ми на памет  
 обасјани месечином.{S} Друмом се крећу пред нама и за нама тамне, нејасне слике, као сени.{S}  
дена!</p> <p>Гомила занеме на један мах пред овим чином и наста мртва тишина.{S} Поворка се бег 
ипак све, као оморина, као тежак ваздух пред непогоду, пратила и била им предзнак завада српске 
чи међународне уговоре! — упада трговац пред чијом се радњом води разговор.</p> <p>— Па јест, о 
и обесили главе, сви невесели и не смеш пред њима да поменеш Србију.{S} А рањеници пролазе свак 
у.{S} Ако и продреш у вагон, ти затечеш пред вратима свакога купеа по једнога жандарма који гру 
</l> <l>Цар појаха голема лабуда</l> <l>Пред царем је млади барјактаре</l> <l>Соко живи Бошко Ј 
d> <head>Прича о Бојку Маломе</head> <p>Пред селом где је војна станица, увек предњи редови зад 
рани кад је већ стигла на конак!</p> <p>Пред арнаутским кућама, које су поштеђене, стоје босоно 
ним словима: „Штаб прве армије“.</p> <p>Пред том кућом, у узаном сокаку, стоје неколико аутомоб 
уденим зрацима јучерањега сунца.</p> <p>Пред нама иде жена и носи на рукама двоје дечице увијен 
сви, поражени тежином ситуације.</p> <p>Пред нама је била варош у пламену коју је непријатељ ва 
онако ћутећи, и не здрависмо се.</p> <p>Пред црквом је било скоро све село и још је придолазило 
 а расло је и узбуђење у вароши.</p> <p>Пред подне већ почеше скопљански пајтони (фијакери) пун 
 од недеље једног дана да пођем.</p> <p>Пред подне прешла сам једној познаници, госпођи која се 
</p> <p>— Дај Боже! — додаде он.</p> <p>Пред мојом кућом затекли смо још једну гомилицу која уд 
в и да сутра наставе исти посао.</p> <p>Пред подне, кад би се већи део повлачио у кафанице и ку 
асте, а ја не могу још једанпут.</p> <p>Пред станицом, коју означава један избледели и прокисли 
ио је пушку и кренуо своме селу.</p> <p>Пред судом он се не брани, ал одговара без поуздања и б 
ш да креће и што је остало решено да се преда.{S} Ту силуету овамо и онамо осула је по која бле 
војој одаји, не бави тим мислима или се преда њ’ појавила она авет, Усуд, која се све јасније п 
тра овако, на каквом ћошку, метути капу преда се?</p> <pb n="586" /> <p>— Просјак сам и ја као  
а.{S} Ватре је било доста, јер се ноћас предавало пламену све што се не може понети.</p> <p>Све 
 те се опуштених руку низа столицу поче предавати дремежу, ономе дремежу који умор душе намеће. 
а и племена, са колена на колено почели предавати само традицију да су негда били Срби.{S} Веко 
е се иначе ови непоуздани дечаци листом предавати, кад се погледају очи у очи са опробаним ратн 
онанс, који са потпоручиком уђе у собу, предаде му једну малу коверту, коју капетан хитно отвор 
кну:</p> <p>— Гле, па оно је Млађа! — и предаде дизгине свога коња једноме до себе а он узе да  
е остало за одмориште те сјаха с коња и предаде га посилном.</p> <p>Одмах настаде у батерији жи 
ницу, сјаха справу, упути се ђенералу и предаде му једно писмо у великој, белој коверти.{S} Ђен 
 мени клону глава и полуотворених очију предадох се сну, ономе сну при коме човек нема више вла 
тигли пре непријатељске војске па да се предаду.{S} Тек су два конака од Приштине, па их већ са 
а други на југ и одведоше бегунце да их предаду у загрљај двема разноликим судбинама.</p> <p>Би 
у да нам не може умаћи.</p> <p>— Бојко, предај се! — викнух баш ја главом, скривен иза ћошка.{S 
све дубље и, све што ће ујутру да рани, предаје се сну.{S} Краљ спи, влада спи, Врховна Команда 
 очајни клик онога, који пада али се не предаје; час на писак напуштених сирочића над којима ви 
би прелетале час на тренутак када му се предаје Душаново Скопље, час на Торлак са којега је пос 
на војска која верује да је победилац и предаје се победничком заносу и немару и једна војска,  
Знао сам где га остављам знао сам да га предајем гробу, па свршена ствар!{S} Болело ме је, тешк 
и шта да мислиш ни чему да верујеш, већ предајеш се гомили и с њом очекујеш нешто не знајући ни 
ј телеграфиста из Ниша, јутрос рано при предаји дежурства, казао тастером поверљиво своме скопљ 
раву запрепашћеност.{S} Измирено већ са предајом, измирено већ са робовањем, становништво је го 
е стране Мораве.{S} Варош је спремна за предају и очекује се улазак непријатеља свакога часа.{S 
 Престолонаследнику Александру понудила предају града.</p> <p>Скопље већ броји последње дане сл 
рочиту значку лојалности и готовости на предају, сваки је од ових одборника носио још омотану,  
ва и јасно се опажало на људима како се предају без заваравања и како се све више мире са најго 
ћ размишљања пред великим опасностима и предају <pb n="686" /> се судбини или вољи других?{S} Ј 
бор грађана који је образован да изврши предају вароши.{S} Као нарочиту значку лојалности и гот 
питулација у овом случају не значи само предају већ и одрицање, одрицање од свега, па чак и од  
о <pb n="683" /> главе, лежала у колима предајући своју судбину нашој заштити.</p> <p>Нас је св 
 волу а во, који је већ био склопио очи предајући се смрти, осетив терет на својим ребрима, <pb 
аје очајно грађанин и наставља даље пут предајући се судбини.</p> <p>А пут све тежи, стаза по г 
ри нестрпљиво очекивала долазак војске, предала се била дубокоме сну који јој је успавао и све  
тао да узнемирим госпу која се беше сва предала себи и својим мислима.</p> <p>— Ви сами путујет 
скиња је села и не здравећи се и сва се предала бризи да се загреје, не обраћајући пажњу ни на  
свештеници и калуђери у својим ћелијама предали дубокоме сну и мукла тишина свуда овладала; кад 
ли по земљи, без покривача и узглавља и предали се сну, који одликује младост као доба које се  
грљај једнога беснога часа природиног и предали му се на милост и немилост.</p> <p>И мећава нас 
ладао и који су се крај друма повукли и предали лаганој смрти, која их већ грчевито грли; срета 
реплашене очи становника који су се већ предали судбини те су још ради само да виде како изглед 
 растали.{S} Тело је заробљено, везано, предало се судбини, закону, сили; мисао је слободна, њу 
у је рана још недолечена.{S} Све ћути и предало се бризи својој и нагло се унапред, не би ли шт 
та хоћеш са тим дететом?</p> <p>— Да га предам овде! — одговара мала и обзире се на све стране  
</p> <p>Рекоше ми да идем у болницу, да предам мртваче на сахрану.{S} Отишла сам, али ми тамо р 
ве оне невоље које су се <pb n="491" /> предамном низале, ко би их упамтио.{S} Пред очима су ми 
ни начин да се колико толико осамим.{S} Предамном су биле једне кочије добро покривене и затвор 
би се придружила; никога замном, никога предамном.{S} Да л’ се разбегао свет, да л’ се скрио, и 
рдим сном.</p> <p>Из кола, која су ишла предамном, допирао је ипак жив разговор жена.{S} Нисам  
та.</p> <p>— Јесте, јесте — тврди један предамном, кога у мраку не могу довољно да видим — Јутр 
а кадра допрети зрацима ни за пун метар предамном, те сам морао врло обазриво ступати, јер је д 
 потражимо које арнаутско село па да се предамо Арнаутима на милост и немилост.{S} Биће ваљда и 
<p>Промакао сам кроз групе које су биле предамом и пошао бржим кораком, али нисам дуго ишао.{S} 
уштене деце.</p> <p>Све се радило живо, предано, радило се до последњега часа и не слутећи да ј 
нас, вођена великим осећањем милосрђа и предано је неговала раскрвављене јунаке наше, како би п 
умење, ја сам их допуњавала материнском преданошћу у нези, па ипак помоћи није било.{S} Изгубил 
појам, да смо је ми са идолопоклоничком преданошћу замишљенога божанства изговарали.{S} Отаџбин 
 У цркви једва пет шест душа и свако се предао искрено, одано молитви.{S} Изгледало ми је као д 
на, клонуло и са самоодрицањем свако се предао судбини без роптања.{S} Што смо дуже газили у не 
 их?</p> <p>— Послушао дабоме!{S} Пушку предао властима, добио службицу, оженио се...</p> <p>—  
дишњега рата, седамдесетогодишњи старац предао је сину бригу управљања Отаџбином али је сву љуб 
је прекинула, али се она ћутећи загледа предасе и поче у блату бирати место где ће стати и ако  
 заврши причу, заврши и ућута гледајући предасе и увијајући се понова у ћебе, које јој је било  
 друма, без јела и пића, тупо гледајући предасе и подајући се смрти која га постепено осваја.</ 
о газе сметове и очајно погледају путем предасе, који их води у све дубљу и дубљу беду.</p> <p> 
него тако идемо оборене главе и гледамо предасе.{S} Успут сретамо и друге, тако исто натоварене 
ћута, поћута па ће тек рећи:</p> <p>— А предати се не смем.{S} Што би мене овако обогаљеног обе 
е, изгубили су сву храброст и решили се предати се судбини.{S} Могло је и до Приштине бити тего 
грљај једнога беснога часа природиног и предати му се на милост и немилост.{S} Било их је који  
<pb n="512" /> болом и сузама ућутати и предати се својим немим душевним патњама.{S} Веровао са 
 оно, што још није уништено у Призрену, предато овде пламену.{S} Од Призрена до Пећи још је и б 
сигурну пропаст, зашто?{S} Идем натраг, предаћу се па шта ми Бог да!{S} Ако мене закољу, децу ћ 
кога друма којим ће будућност кретати и предаћу се лаганој смрти, на коју сам осуђен.{S} А они  
 боном иронијом и дубоком одвратношћу и предахну као што би човек предахнуо на каквој висоравни 
одвратношћу и предахну као што би човек предахнуо на каквој висоравни пењући се на високу плани 
ла.{S} Коначари су још јутрос приспели, предвече су стигли још неки официри на коњима — вероват 
им истим столом, не би ли сазнао што, а предвече одлази не знајући ништа.{S} Ту и мештанин, кој 
о и саветовао ме је као брат.{S} Свагда предвече, кад би изашао из млина где је радио, он би пр 
а летњег дана, испуњеног оморином, дуне предвече свеж ветрић те расхлади чела и разгали душу.{S 
су на подне биле разређене, испунише се предвече и посетиоци њихови, које <pb n="88" /> си дана 
ји цео дан тешко пати, ми лекари обично предвече дамо једну дозу морфијума ради умирења живаца  
асно једна сенка — Онај коњаник што нас предвече сустиже, рече да и тамо већ прашти пушка.{S} П 
е у узбуђењу прошао цео тај дан.</p> <p>Предвече, као да је било нечега освежавајућег у атмосфе 
установа.{S} Од почетка рата није ништа предвидела и сад још не уме ништа да предвиди.{S} А ств 
ле наредбе о дужностима које су се дале предвидети.</p> <p>Кад је ноћ већ пала, две стотине мла 
та предвидела и сад још не уме ништа да предвиди.{S} А ствари су тако просте и тако јасне и вер 
оје не уме и не може да сагледа нити да предвиди.{S} До сад смо ишли нечему одређеноме, са веро 
дстава и начина да неколико дана раније предвиди опасност а дужност да води бригу о државној им 
а Страцину и гласови, који отуда стижу, предвиђају напуштање и тога положаја.{S} Из Скопља је п 
изала наша коњица, као што је капетан и предвиђао.{S} То је одељене које је лично војвода Мишић 
ј почетак догађаја, које је потпуковник предвиђао.{S} Допрле су до нас и појединости о крвавим  
дара гоч а они мећу пушке и шенлуче, па предвојише се, једни одоше у друга села а једно стотина 
 је претила возу услед упада Бугара код Предејана.{S} Воз је чекао дуге сате на разним станицам 
ите?</p> <p>— Јер то што је претило код Предејана, још више прети код Струмице!</p> <pb n="84"  
упеу да на путу до Солуна има још једно Предејане.</p> <p>Иначе, путници на возу били су врло п 
је питому Метохију од дивљих планинских предела који се за њом све до морских обала простиру.</ 
о да путујеш друмом кроз неке омађијане пределе, као да се налазиш у некоме мртвоме царству где 
 ме даље одводе, одводе у неке мистичне пределе, у царство без граница и без простора.{S} То је 
ваздух пред непогоду, пратила и била им предзнак завада српске властеле и расуло и растројство, 
целу земаљску лопту, — као знамење, као предзнак великим светским катастрофама, десио се један  
е војничкоме препаду, који велите да је предлагала Врховна Команда, а Влада га није усвојила.{S 
то сам чуо поверљиво, Врховна Команда и предлагала као једини излаз из ситуације.</p> <p>— А то 
ко поуздање и вера у оно што је војвода предлагао.{S} Војвода је наставио, он је изнео у детаљи 
ступања, за које су већ издате наредбе, предлаже офанзиву.</p> <p>У првоме тренутку изненађени  
емо избили на Косово, јер војвода Мишић предлаже офанзиву према Митровици, срешћемо њих и онда  
ње реда и поретка у вароши.</p> <p>Паде предлог да се организује грађанска гарда и дивизијар об 
да Бог!</p> <p>И жене пристадоше уз тај предлог бојећи се да остану на друму без оружане заштит 
 разлоге којима је још увек бранио свој предлог није могао, као јуче, да поткрепи поузданим под 
вајало.{S} На лицима присутних, који су предлог у први мах дочекали са неповерењем, са чега се  
исати речи добродошлице.{S} Ваља све те предлоге изнети председнику општине и он ће их примити  
стао недовољно загрејан поверењем према предлогу војводе Мишића, додаде после донете одлуке:</p 
 Мишић остао је и даље упорно при своме предлогу за офанзиву, захтевао је да се још не доноси п 
манданти изненадише овоме неочекиваноме предлогу.{S} Мислили су, војвода их је Мишић позвао јер 
рихвати председник — него да прихватимо предложене правце за одступање, да се помиримо са уништ 
мо и ми, што је њима нек буде и нама! — предложи онај што мало час рече да ће у планину.</p> <p 
 <p>Изложивши све те околности, војвода предложи да се обустави наредба о одступању, да се војс 
ељад.</p> <p>Нико не одговори и нико не предложи ништа друго и настаде мучна тишина за време ко 
 <p>— А ви велите, Врховна је Команда и предложила то?</p> <p>— Да!</p> <p>— Па?</p> <p>— Чујем 
тегнутом платну и прелази с предмета на предмет и казује га.</p> <p>— Лепа мисао! — рекох. — А, 
ру за цигаром и прелазили с предмета на предмет у разговорима бескрајним, као што је јесења ноћ 
кретао би говор или пажњу на други који предмет.</p> <p>— Можеш ли, сине? — припитао би каквог  
акле си кренуо; нити кроз таму догледаш предмет коме идеш, нити за собом онај од којега се удаљ 
а је до мало час прелетала преко лица и предмета а завладала једноставна, мирна и мистична руме 
ом иде по затегнутом платну и прелази с предмета на предмет и казује га.</p> <p>— Лепа мисао! — 
или смо цигару за цигаром и прелазили с предмета на предмет у разговорима бескрајним, као што ј 
озорници што ти погледу отима и удаљава предмете над којима се застире.{S} Са даном гаси се и с 
во око колута, његов поглед не обухвата предмете, не преноси их у душу но се задржавају само на 
целарија и многе, многе друге скупоцене предмете које смо мучно и годинама текли.</p> <p>— И ви 
зи.{S} Не знаш куда, нити видиш пута ни предмете који су пред тобом, не видиш ни друга који је  
уни.</p> <p>Зора се све више наглашава, предмети се све јасније издвајају и снежни врхови плани 
оја све изједначи, те ти изгледа као да предмети и не промичу крај тебе ни ти крај њих.{S} Крећ 
чина почиње да се означава сенкама које предмети оцртавају за собом.{S} На ватри се пламен са с 
обе освојио је полумрак кроз који су се предмети једва назирали.{S} У тој полутами виделе се у  
и преношени са разних страна археолошки предмети за будући народни музеј, који се имао основати 
ртав, по где и где ничу из таме нејасни предмети и тромо се крећу.{S} Допире ти уху и по где ко 
стала размена, давали су се разни кућни предмети за брашно, шећер, кафу и друго.</p> <p>Док су  
од пива а песимиста, без икакве везе са предметом разговора, избаци као бомбу:</p> <p>— А Бугар 
азговорима не задржавају дуго на једном предмету.{S} Најмања нова појава, коју би неко запазио, 
тника,; дршћући, он се диже, диже се на предње ноге.{S} Његове угашене очи још једном добијају  
 одговара други који је потпуно разумео предње питање јер га је и сам себи постављао.</p> <pb n 
наши почеше <pb n="196" /> да потискују предње непријатељске делове а за њима се и батерија пом 
ине капетане! — одговара поднаредник са предњег топа.</p> <p>— Ама одакле, по богу, где се скри 
овијају под таваницом аутомобила.{S} На предњем седишту, као и на спољњем крај шофера, два три  
е до последњега часа и не слутећи да је предњи део брода наишао већ на подводни ледени брег.{S} 
да се пење и да бива све огорченија, те предњи наши почеше <pb n="196" /> да потискују предње н 
ујући на друм којим су се већ догледали предњи редови челнога батаљона.</p> <p>Са капетанова ли 
p>Пред селом где је војна станица, увек предњи редови задрже збег па не може по сат и два да се 
 коња који је посрнуо и још се држао на предњим ногама али опуштене главе.{S} Кад га ослободише 
жаја.</p> <p>Капетан узјаха коња и пође предњим, истуреним деловима своје малобројне војске, да 
еба и пуковник то запази па пожури опет предњим редовима, који су стопу по стопу напредовали, с 
и око ње су ситније ствари и кофери а у предњим колима: кревети, астали, кујнски рафови, столиц 
коњи задњих кола утурили главе у шараге предњих кола и пешак или коњаник, који се налазио с јед 
ња, сад на одморку пришао му, стао крај предњих точкова па брижно гледа бонога јединца.{S} Мајк 
ла отворити.{S} То исто и са вратима на предњој страни купеа.{S} Један подофицир, железничар, с 
на Рожај па у последњем тренутку остао, предомислио се, казали му, одвратили га.</p> <p>А док с 
S} Ни вуци не иду тамо, а где ћу ја.{S} Предомислио сам се.</p> <p>Други је опет тако одлучио д 
...</p> <p>— Знам, али... узех ја да се предомишљам.</p> <p>— Ако нећеш себи за љубав, учини ме 
тавио би своје надирање и за дуго би се предомишљао пре но што би пошао још једном да прелази т 
кај не смемо га тући!</p> <p>Капетан се предомишљао.{S} Непријатељ је спустио батерију с виса к 
децу, онако као што је само мајка кадра предосетити.</p> <p>Казивала ми је у Приштини једна оја 
в покрет у атмосфери не прети променом, предосећа буру; тако и ратник, после првих пушчаних поз 
.{S} Материнско срце, као поморац буру, предосећа несрећу кад је она далеко, још врло далеко, к 
нога си погледа могао запазити како она предосећа злу судбину која чека ову децу, онако као што 
првих пушчаних поздрава са непријатељем предосећа хоће ли бити борбе или ће се остати на обично 
друга.</p> <p>А верно кученце, које се, предосећајући трагедију од јутрос окуњено повукло под к 
ерет бриге и бола и креће погнуте главе предосећајући да су ово тек први кораци на дугоме путу  
у, посматрајући развијање предходнице и предосећајући озбиљност борбе.</p> <p>Дугим ратничким ж 
 на мах погледе и почеше нас избегавати предосећајући срамни значај ове промене.</p> <p>Ми нисм 
тварности; ми смо је слутили, ми смо је предосећали, али нам је ево сад свирепа стварност извод 
у себи угушивао.{S} Сви смо тај час већ предосећали, сви смо га очигледно <pb n="121" /> доглед 
д се увуче још у, бригом заморене душе, предосећање несреће и слутње, онда та веровања у предск 
, али где и шта затим да чиним?{S} Моје предосећање нечега ужаснога, нечега злочиначки <pb n="5 
се у наших ратника један инстикт, једно предосећање.{S} Као што морнар по лепоме и сунчаноме да 
 неодређеним страхом, слутњом и немилим предосећањем улазак непријатељске војске, који има да о 
ћ у велико занима њена прича, којој сам предосећао тужан свршетак.</p> <p>— Седела сам тако сам 
ника, грађана, извештаје са предстража, предочи положаје на којима се непријатељ налази, његов  
али који су нам, на крају крајева, ипак предочили горку истину — да смо издани.</p> <p>За пола  
 саучешће које невоља јача у човеку или предрасуда или, можда једно дубље и теже осећање које с 
ости.</p> <p>— Јеси ли бегао? — пита га председник.</p> <p>— Јесам! — одговара суво и звера по  
м заставама?</p> <p>— Молим лепо! — узе председник белога одбора опет реч да се објасни — Ми см 
 ићи.</p> <p>— То онда значи — запитаће председник владе — да се војни материјал не може спасти 
 још 13. октобра отишао из Ниша у Врњце председник министарства Никола Пашић, на погреб своме д 
> <p>Одборници се згледаше међу собом и председник њихов приђе капетану љубазно:</p> <p>— Ми, г 
да нам не остаје ништа друго — прихвати председник — него да прихватимо предложене правце за од 
ана поласка страних посланика, министар председник их је призвао себи и изјавио им да су Бугари 
судбином.</p> <p>Трећи старац, Министар Председник Пашић, појахао би по где кад коња, али је иш 
канцеларију начелника окружног министар председник а секретареву министар унутрашњих дела, а на 
којима се нарочито истиче лице Министра Председника уоквирено седом брадом, видело се да воде б 
дошлице.{S} Ваља све те предлоге изнети председнику општине и он ће их примити и остварити.</p> 
зе, од знамења, од некога тајанственога предсказања и боне слутње, која нам се тога часа насилн 
ње несреће и слутње, онда та веровања у предсказања постају права зараза и страст.</p> <p>Тих д 
мисли.{S} То су биле и мисли и сећања и представе и опажања и све се то колутало, преплетало, т 
би већ половином октобра могле отпочети представе у новој згради; „Друштво за проучавање ослобо 
ља уме у разним бојама и облицима да их представи.</p> <p>А гомила се ваља пролазећи крај свих  
 пребијене вилице.{S} Нисам умела да га представим себи таквог, ја сам га видела само онаквог к 
учено и бачено без реда једно на друго, представља читаво брдо на вагону.{S} Измеђ свих тих ств 
дину канцеларију.</p> <p>Та канцеларија представља једну пространу, правоугаону одају, претрпан 
ину невоље, коју наша поворка изгнаника представља.</p> <p>Данас се људи већ и зближују једно д 
упила места бризи.</p> <p>— И Грчка сад представља добру снагу.{S} Она, са новим областима, мож 
 поворку, која сем заједнице невоље, не представља никакву другу заједницу и која се простире н 
г за живот.</p> <p>— И зашто он више не представља то?</p> <p>— Јер... — заусти и замисли се, д 
улацију оне идеје коју она у овој борби представља и чији је он носилац.</p> <p>Стари Краљ је о 
 трком „колона тимочке дивизије“.{S} Њу представља један официр који води своју фамилију и ближ 
длежно унеле у ред.{S} Та војничка кола представљају залутале делове појединих команда, измешан 
слабе силе, које наступају с Косова, не представљају војску бољега квалитета а сем тога, прати  
одиграли су се на Балкану догађаји који представљају историју од неколико томова.{S} Чим је очи 
аса тако узбуђена, тако узрујана, да је представљала већу опасност од непријатеља којега још не 
ка за сликом, од којих је свака засебно представљала једну целину беде и невоље а све заједничк 
снаест девојачких година, које су некад представљале само године детињства и снова без јаве, ни 
ла служити за изношење ђубрета, коњи су представљали животињске скелете преко којих је разапета 
вац.</p> <p>Слика коју је тада Крушевац представљао брисала је из душе Краљеве и последње остат 
више за безбедност путовања савезничких представника, којима не остаје ништа друго до да промен 
нтина, Немања 1169 разбија своју браћу, представнике феудалнога господарства, и ствара једноста 
им путем су имали кренути и дипломатски представници страних савезничких сила, који су се такођ 
 — велим му.</p> <p>— Зашто да није.{S} Предстојало ми је да гинем у овим планинама, губећи ота 
турио преко главе и о онима које му тек предстоје а које не уме и не може да сагледа нити да пр 
 сутрашњем тешкоме дану и борби која му предстоји а дојури један подофицир и рапортира му, да с 
казе заробљеника, грађана, извештаје са предстража, предочи положаје на којима се непријатељ на 
се слагали и извештаји Арнаута са наших предстража.</p> <p>Малобројност непријатељске војске по 
а, испитивани су понова извештаји наших предстража, о положајима на фронтовима нашим и страним  
 крај њих.{S} Осећао сам да ми је дуга, предуга ноћ, те да је бар ту крај мангала, са овим добр 
ет! — извињава се он, бојећи се да није предугачак својим казивањем.</p> <p>— Ако, ако, казуј т 
е смо залуд будили из некадањег дугог и предугог сна.</p> <p>Поглед на тамну и нејасну силуету  
не Станице, стари београдски полицајац, предузе одмах све мере за одржање реда, користећи се гр 
окрет момчади која поскака са седишта и предузе све да припреми за одмор.{S} Једни пођоше по се 
 сама пред собом либила корака који сам предузела; стрепила сам од помисли да тај кога треба да 
чка извиђања.{S} Командант Друге Армије предузео је још и мере да што пре ухвати везу са команд 
талим армијама и командама а осим тога, предузета су још исте ноћи на свима фронтовима даљна ко 
радове, који ничу око великих и богатих предузећа?</p> <p>Ако не дотраје дотле, хоће ли бар ста 
} Разуме се да светина у таквом случају предузима сва потребна обезбеђења да кола не крену даље 
ече војвода — да ли смо у могућности да предузимамо офанзиву и поред свих прилика које нам је в 
ерени да се више ништа не може учинити, предузимати једну тако неочекивану акцију?</p> <p>— Врх 
дба о одступању, да се војска прибере и предузме офанзива.</p> <p>Сви се сабрани команданти изн 
ивизија да припреме трупе за офанзиву и предузму припреме за преформирање пешадијских јединица  
ијатељски руку.</p> <p>— Шта је овде? — предусрете га пуковник.</p> <pb n="194" /> <p>Капетан у 
ак робовања, са нескривеним изненађењем предусрете српског официра са батеријом.{S} На лицима с 
ице ја сам чисто страховала да ме он не предусретне љубазно и са сажаљењем, да ми не шчепа мртв 
љ не сме знати да их не би осујетио или предухитрио!{S} А каква је ово акција?{S} Повлачење, по 
туден загрљај судбине, као оно језа што предходи грозници.{S} Грађанство се потпуно повукло у с 
b n="195" /> <p>Кад је превалило подне, предходница са батеријом крете ка Јежевици у сусрет неп 
рош, одржавајући увек везу са бугарским предходницама.{S} Главни део наше снаге већ се пребацио 
ављена код слатинскога гробља, у састав предходнице.{S} Пред подне стигли су већи остали батаљо 
 своме ађутанту, посматрајући развијање предходнице и предосећајући озбиљност борбе.</p> <p>Дуг 
је већ дотле стигао, одређен је одмах у предходницу а капетанова батерија, која је била постављ 
ени; све се измени и све се врати своме пређашњем расположењу.{S} На свима се лицима исписа, по 
е у гробу, прође кроз ошкринуту капију, пређе тихо и нечујно преко дворишта и дође под један пр 
<p>Онај у диму опет се зацени па кад га пређе а он упаде у реч.</p> <p>— Не мислимо, брате, ми  
ари но се вратио ал, веле, спрема се да пређе с кућом у Бачку, јер га, веле, онде неће оставити 
а уверењем да непријатељ неће успети да пређе.{S} Тврдио је да су положаји наши на Бановом Брду 
 сукоб у једноме тренутку претио чак да пређе у разрачунавање.{S} Најзад, војвода Мишић, кад се 
, као што то обично бива у полемици кад пређе у љутњу.</p> <p>Песимиста не одговори ништа.</p>  
вих необоривих разлога слеже раменима и пређе на други разговор.</p> <p>Као да је пристигло јел 
хладнокрвно говорили и уопште, разговор пређе у живу и нервозну полемику.{S} Један је наводио н 
рије расположење, преко којега мало час пређе таман облак докторова сумњичења.</p> <p>За другим 
 <pb n="455" /> <p>— Шта је могло да их пређе, педесет, шесет, ништа више.{S} И јуче су прелази 
оњавче, па ћемо заједно.</p> <p>— Па да пређем!</p> <pb n="116" /> <p>И диже се жена са митрови 
 по њој може да гази.{S} Понудих јој да пређемо тамо, мање ћемо бити узнемиравани но на друму.{ 
ош бићемо на своме дому а, кад тај мост пређемо, бићемо изгнаници, бићемо бескућници, бићемо де 
тно, цео дан ће тако.{S} Него... што не пређеш овамо.{S} Ево има овде мало места па да заједно  
 згрчила се деца измеђ ствари.</p> <p>— Пређи, овде има повише места, а ту је и поњавче, па ћем 
/p> <p>— Шта је тамо, бога ти?</p> <p>— Пређоше!</p> <pb n="480" /> <p>— Не могосте их отерати? 
/> <p>— Не могосте их отерати?</p> <p>— Пређоше! — одговори војник и настави даље у мрак.</p> < 
у да сам сам!</p> <p>Сви га напустише и пређоше у друге одаје где су водили тихе и дуге разгово 
стружничке положаје где имају намеру да пређу.</p> <p>Док смо тако, сабрани у гомилице, разгова 
овикивање и крчање кола, која скрећу да пређу на утрину где ће заноћити.</p> <p>— Овамо је шана 
мучим по рђавом времену.</p> <p>— А ако пређу?</p> <p>— Неће! — одговори она поуздано. — Баш са 
ме дворишту, уморно клима главом и лењо прежива.</p> <pb n="522" /> <p>Далеко је још од правога 
и сам чуо и стоку како негде у дворишту прежива и наредника како, наслоњен на кућни зид рче а о 
вима.{S} Волови, ослобођени јарма мирно преживају а жандарми и државни служитељи хитно товаре с 
е само ркање спавача под једним колима, преживање стоке, јечање некога озго са доксата куће, ко 
вела сам ону страшну ноћ у пустој кући, преживела сам последње дане Скопља и ону очајну гомилу  
 црнини одану, као да је овога тренутка преживела све што казује и доспела до куће у којој ће с 
мајка што даје живот деци да би је деца преживела, већ она, која мора преживети своју децу.{S}  
до сада.{S} Изгледало ми је све што сам преживела као огромна, пространа прошлост, које сам тре 
а вечност!{S} Целога свога живота нисам преживела толико догађаја колико од првога сутона па до 
 шесет година а најстарија је вероватно преживела још које бегство у ранијој историји српскога  
почетку тих невоља, ја сам у Младеновцу преживела ону језовиту трагедију са мојим мезимчетом ко 
жасна цича.</p> <p>— Чудим се да смо је преживели.{S} А и ви, може вам зима погоршати рану.</p> 
<p>Овако удаљеноме од догађаја које смо преживели, удаљеноме од патња које смо поднели, мени та 
о и све прича о страшној ноћи, коју смо преживели и о крвавим догађајима који су се те ноћи деш 
 још несвесни потпуно опасности коју су преживели те немо гледају <pb n="536" /> за собом укоче 
азговор један и исти о ономе што се тек преживело и што се још и овога тренутка преживљује.{S}  
аноме лицу, видело се да је за то време преживео најсвирепије душевне патње.{S} Гледао је растр 
чавати, почињући увек причу са: „Ја сам преживео то!“ Њих слатки сан, од којега не могу да се р 
S} Ма да је то бомбардовање, које је он преживео, учинило тежак утисак и унело панику у грађанс 
 у бугарски рат, он је веровао да ће га преживети али је веровао и у то, да њиме неће бити завр 
и је деца преживела, већ она, која мора преживети своју децу.{S} Ви морате живети, јер бол који 
анични су ваши болови, али их ви морате преживети.{S} Ми можемо гинути, можемо умирати, али ви  
рица узе да се крсти: „Боже, дај нам да преживимо још само ноћашњу ноћ!“ Нисмо казивале једна д 
<p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као  
<p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као  
<p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као  
а је све те догађаје, причајући, понова преживљавала.{S} Њено се лице грчило, њене се очи влажи 
ћи се онако исто уморна као онда кад је преживљавала догађај, који је сада причала.{S} Па кад ј 
 опажао тежак утисак догађаја, који смо преживљавали.{S} Они су га били тешко притисли и поколе 
преживело и што се још и овога тренутка преживљује.{S} Свако казује како је за мало избегао смр 
дишту, увек језа обузимала.{S} А сад ја преживљујем то.</p> <p>Дете ми се узнемирило, преплашил 
сли.{S} Учини ми се да у овоме тренутку преживљујем један од најтежих часова и да се у мојој ду 
се заврши ова велика трагедија коју сад преживљујемо, до на Косову?</p> <p>Ево овде, крај Липља 
о откида и која сад, без очеве заштите, преживљују већ прве дане ропства.{S} И мене заболе неср 
 Луја XIV.{S} То су она кола, у која се прежу два пара бираних коња, окићених сребрним амовима  
х а место никловане руде, уз коју су се презали пастуви из краљеве коњушнице, утурена је једна  
се други мајали око мојих ствари а бабо презао кочије, и тутнула ми у руке десетицу, ижљубила м 
измеђ живота и <pb n="509" /> смрти.{S} Прездравио је најзад, да погине у бугарскоме рату, за в 
41" /> официра.{S} Пита он мене за име, презиме, па одакле сам и кад смо дошли на фронт; па онд 
 се самој управи, казивала његово име и презиме и питала налази ли се у тој болници или бар, је 
довде, седам кола ствари.{S} Мислио сам презимићемо овде, у Призрену.{S} Шта ћу сад са стварима 
и је казивао пуно, пуно пребацивања и — презирања.{S} Ја сам то осетила и шчепала сам га понова 
днако одвратни.{S} Онакажени сами, ми с презирањем сретамо онакажене и, место топла саучешћа, м 
 и ја идем за њим.</p> <p>— Али кад вас презире, кад вас је отерао?</p> <p>— То јесте, али ја ћ 
Србин; изгледало ми је као да ме сви са презрењем гледају.</p> <p>— Кад смо прошли кроз Миланов 
крива?</p> <p>Он ме је и даље гледао са презрењем и понова је тргао руку коју сам љубила.</p> < 
говићка, и обиђите их све; обиђите их и прекадите дахом душе ваше, прелијте их сузама очију ваш 
оје нико неће обићи, нико опојати, нико прекадити; четврти су кренули а немоћне своје, децу или 
} Знајући да собом води један одморан и прекаљен пук, пуковник одмах нареди да се не чека, напа 
сећање наше војске.{S} Наши су се ратом прекаљени позивци, са родитељским сажалењем осмехнули к 
 народа је огањ, у коме се његова снага прекаљује.{S} Ви морате живети, јер у болу који је у ва 
нске конференције и, када је она донела прекид преговора и нову акцију на Једрену, стари је Кра 
 децу, а ја да покупим мало ове прње! — прекида мајка разговор и он се свесрдно даје на посао.{ 
ан, два, па...</p> <p>— Како дан два? — прекида га неповерљиво лиферант.</p> <p>— Тако! — тврди 
шао службеним послом у Ниш и сад, услед прекида возова, остао тамо а она не зна без њега на кој 
Немачка сматра свој циљ постигнутим, те прекида даље операције против Србије и други телеграм,  
били ван гомиле те је могла мирно и без прекида да настави своје казивање.</p> <p>— Старица је  
Останите на телефону! — наређује глас и прекида говор.</p> <p>Јасно је било, да је глас о паду  
ких планина, пресеца понова реку Црну и прекида се код грчке границе.{S} Та линија бележи грани 
 будна, она ме прати и гања, она ми сан прекида и буди ме и увек ми проноси грозницу кроз тело. 
врзинама може скрити непријатељ.</p> <p>Прекидајући борбу, пуковник наређује да свако остане на 
, разна брујања и телефониста је уморан прекидао везу, да мучан посао изнова почне.{S} Капетан  
ге паузе, коју ја нисам ни једном речју прекидао, настави сама:</p> <pb n="471" /> <p>— С поља  
ји су синоћ веровали да га до зоре неће прекидати.{S} Најпре на једној кућици па на другој, поч 
на срели....?</p> <p>— Да, ових дана! — прекиде ми младић реч — Оно вече код вас, у Приштини; п 
 а омладина...</p> <p>— А не, не, не! — прекиде ме нервозно младић — Не идем ја тако далеко, не 
о.</p> <pb n="616" /> <p>— Ми морамо! — прекиде Пашић.</p> <p>Тако су, ови разговори и саветова 
теља сваки час...</p> <p>— Скидај то! — прекиде га капетан — Зар не видиш да су оно тамо српски 
де заробљен.</p> <p>— Зашто заробљен? — прекиде га Краљ.</p> <p>— Зато што непријатељ нагло нап 
 један пример...</p> <p>— Ето, видите — прекиде ме поднаредник — и ви се сад позивате на један, 
> <p>— Наши чине последње напоре, али — прекиде нас начелник још увек узбуђен и под утиском неп 
а и Краљ.{S} Настаде тишина коју најзад прекиде домаћица позивајући децу к себи.{S} Краљ их ниј 
... — заустих ја да кажем нешто а он ме прекиде и настави.</p> <p>— Боље је, боље.{S} Не знаш т 
>Госпу у црнини обли читав поток суза и прекиде причање.{S} Изгледало је као да више неће ни на 
 црнини облише сузе, загрцну од плача и прекиде казивање...</p> </div> <pb n="507" /> <div type 
Рајићу, приђе ми један просед човечић и прекиде ми размишљање.</p> <p>— Ама, господине, ено там 
ћутасмо затим, па она опет диже главу и прекиде тишину:</p> <p>— Хоћете ли да чујете, да вам ис 
д сам му пришао и сео по обичају, он ми прекиде причу, ману руком да ућутим, па ће ши рећи:</p> 
а ноћ, поруши до темеља...!</p> <p>Краљ прекиде и дубоко се замисли.{S} Сви ућуташе поведени и  
 добро је, јер ме спасе мука.</p> <p>Он прекиде причу и замоли ме да му дам још једну цигарету. 
 где су још трајале борбе...“</p> <p>Он прекиде причање јер сви обратисмо пажњу на једнога коња 
код куће, а ако се не нађе...</p> <p>Ту прекиде, немајући довољно храбрости да развије целу мис 
а мени опет аустријско одело.</p> <p>Ту прекиде заробљеник причу и обојица заћутасмо и замислис 
била ме и благословила ме...“</p> <p>Ту прекиде заробљеник причу, јер му реч заигра у грлу, гла 
удне радости!...</p> <p>Он на један мах прекиде причу па ће ме упитати:</p> <p>— Ја овај, разве 
храбар.{S} Толико сам само чула.</p> <p>Прекиде за мало, ућута и одмах настави:</p> <p>— После, 
 и напрегосмо слух.</p> <p>— Чекајте! — прекидох ја тишину Причекајте мало!{S} Ви већ говорите  
ку државу?</p> <p>— Има их вероватно! — прекидох ја брзи ток младићевих мисли.</p> <p>— Има их? 
p>— Изгледа ми да сте били и болесни? — прекидох ћутање.</p> <p>— Лежала сам тифус!</p> <p>— Од 
</p> <p>— Поменусте и Ђунис мало час? — прекидох ја први тишину, обраћајући се питањем учитељу. 
оно тамо света земља Јерусалим!“</p> <p>Прекидох му причу нудећи му опет дуван, не би ли га при 
Бајир, ишла и до гробља и чак до Думаче преким шором све до иза касарне.</p> <p>Кући нисам отиш 
рачамо један крај другога.{S} Најзад да прекинем ћутање, које је младићу дало прилике да настав 
и ишла својим путем страдања.</p> <p>Да прекинем дуго ћутање ја га упитах у којој је јединици с 
те — опет хвала!“</p> <p>Приповедач ту, прекину причу и пружи се те узе намештати ватру.{S} Исп 
спуштају Ибром.</p> <p>— Па шта онда? — прекину га опет човечуљак и погледа опет на мене, сматр 
езнике.</p> <p>— Ама савезници долазе?— прекину га песимиста и сад први пут и његове очи добише 
ће она сама наставити причу тамо где је прекинула, али се она ћутећи загледа предасе и поче у б 
м га сад, у Призрену, у болници.</p> <p>Прекинули смо даљи разговор јер сам се зауставио пред ј 
одговори начелник који је тога тренутка прекинуо разговор са Кумановом.</p> <p>— Зар... — зауст 
и клонулост, те би склапао очи не би ли прекинуо низ сећања и низ болова који почеше у души да  
од места где сам обележио знаком да сам прекинуо.</p> <p>— Дуго сам плакала пред болницом.{S} М 
исом са стране којој команди припадају, прекинут по где где каквим сеоским колима, таљигама или 
 па све до осам часова увече а затим је прекинуто или бар била је јача пауза, за време које се  
67" /> <p>— А ви сте овде на пролазу? — прекинух тишину.</p> <p>— Нисам, на пролазу сам кроз Ми 
, који су попадали, <pb n="382" /> јуче прекјуче.{S} Њих су већ цигани одрали а гаврани их рашч 
бије.{S} Све су то деца која су до јуче прекјуче још седела на плоту, те отуд посматрала недељо 
кле до Призрена.{S} Зграда је од јуче и прекјуче поседнута народом, као за време арбанашких пок 
е већ и мртви, који су ту остали јуче и прекјуче и чије је тело снег већ завејао, а у снегу се  
ило се са много мање поуздања но јуче и прекјуче, јер и највеће оптимисте осећале су да пред њи 
љу.</p> <p>А гомиле оних који су јуче и прекјуче добегли, загушиле уске приштевске улице, начет 
 <p>— Их, болан, а видо сам га јуче или прекјуче, овде на улици! — добаци неко с врата крај кој 
оло момака и девојака и тек се јуче или прекјуче одважила пуна стида, сишла с плота, пришла бој 
259" /> причали су нам још, да су Турци прекјуче убили једно чобанче у пољу.{S} Веле, потерали  
p> <p>То ме подсети да сам га и ја видо прекјуче.</p> <p>Још у Скопљу, последња два три дана пр 
 све оно што је било јуче и што је било прекјуче, кад се у рану зору буди збег и хоће да крене. 
у своју.{S} Онај виши чиновник, кога су прекјуче омели те није јуче отишао у Солун, данас је би 
чељустима дивљих Арнаута буде заробљен, преклан, пушкаран или обешен.</p> <p>— Ја ћу своје све  
ад још руком за бабину сукњу, девојчица преклана преко грла.{S} То је она, што Бојко причаше да 
е разбијене главе.{S} На сред куће, као преклана тичица, лежи у крви својој Бата, онај Бата што 
си на јексеру иза врата, који је правио преклане о слави, и дечија колица у углу иза фуруне, у  
ам чекала.{S} Врата се или нису довољно преклапала или су била од танке даске, тек отуд из собе 
ару, отишла сам и тамо.{S} Молила сам и преклињала и најзад су ме примили.{S} То је била заразн 
 који су такође зашли од куће до куће и преклињали да им се уступи мало сувоте.{S} Веле, доцкан 
гу угушисте ме!“ и разне друге узвике и преклињања и јауке.</p> <p>А професор са суром шајкачом 
има.</p> <p>И та галама, врисак, молбе, преклињање, гурање, тискање, праштање оних који одлазе, 
еш и не видиш ни онога за тобом који те преклиње да му се макнеш с пута, ни онога пред тобом ко 
а нећу бити заробљен!</p> <p>— Онда Вас преклињем, Величанство, одлучите се да кренемо што пре! 
очајно лупајући на сваку капију редом и преклињући да их пусте ма где, у кровињару, у обор, у к 
тамо већ не туку топови.{S} Него овуда, преко Грантовца, па у војну болницу.</p> <p>— Бојим се  
оја напредује јужним делом Овчега Поља, преко Штипа, са задаћом да пресече нашу везу са Француз 
ртове пиваре и са разних других страна, преко њива, кроз потоке, кроз винограде.{S} Бегало се о 
и милошта прелази преко гора и планина, преко понора и кршева и као сећање милује своје чедо.{S 
ду и ону велику гомилу сточног ђубрета, преко којега смо морали прескакати да би нашли суво мес 
а, она би се вероватно спустила на југ, преко Црнога Врха и Злетова.{S} Тада би се негде испод  
 Косовском и иде на Дреницу.{S} Одатле, преко Јањева и Гилана, сече Бињачку Мораву па савија на 
Санџаку, могле би сићи у Пећ па одатле, преко Андријевице и Подгорице, наставити ка мору.{S} Во 
, слази њоме у прилепско поље и одатле, преко врхова Селечких планина, пресеца понова реку Црну 
</p> <p>— Ко може одмах, сутра најдаље, преко сутра ће бити доцкан.</p> <p>Отворисмо врата и по 
 да почнемо.{S} Поче гласно саветовање, преко улице.</p> <pb n="455" /> <p>— Шта је могло да их 
 опет завлада мало ведрије расположење, преко којега мало час пређе таман облак докторова сумњи 
адовољством посматрали непозване госте, преко којих ће они ноћас морати да прескачу, тражећи ст 
а Ћуприју.{S} Одмах је напустио бању и, преко Ћуприје и Јагодине, <pb n="281" /> отишао на Багр 
арана почела да топи земљу да се затим, преко ноћи, излије у великим количинама.{S} Била је то  
а гроба и поглед јој поче блудити тамо, преко Косова, тамо доле ка Шару, где се од јутрос опет  
 промене правац и да се упуте на север, преко Ђаковице и Пећи.{S} Тога дана почињу већ и да се  
нарочито заустави на блиском Ветернику, преко којега прелази пут за Грачаницу.{S} Нов низ мисли 
огледе преплашених становника до којих, преко високе Јелице, једва да допре из Чачка каква вест 
креветима и кутијама са инструментима а преко свега тога поседале милосрдне сестре, увијене у в 
 коју се преко дана збирају избеглице а преко ноћи је поседну војници, регрути, нове придошлице 
 је бацила ћебе са главе и пребацила га преко слабих рамена а спустила <pb n="403" /> своју црн 
Нико ништа није знао, рекоше ми само да преко ноћи није било пуцњаве.{S} На улици је био редова 
 Чакор а Прва Армија и Одбрана Београда преко Жлеба на Рожај.{S} Трећа Армија, која ће се затим 
е низ поток те пресекосмо друм, па онда преко неких ливада те се дохватисмо планине.{S} Кад смо 
лико да се видим са својима, па одох ја преко Саве и никад ме више неће Цар видети.</p> <p>— Та 
Качаничким и старом царском џадом, која преко планинскога венца води из Кумановске равнице у Мо 
 пламена, која је до мало час прелетала преко лица и предмета а завладала једноставна, мирна и  
и оне војске која је у Овче Поље избила преко Царевог Села.{S} То би учинило да бугарска војска 
о, доста је она зима и јесени претурила преко главе.{S} Извућиће се и она једнога дана из хладн 
еду пре сто година а историја је прешла преко тих савета и забележила је само чин!</p> <p>И, до 
ри вире главе дечје, покриле се сукњама преко главе жене, по где ко раширио кишобран а по где к 
ком за бабину сукњу, девојчица преклана преко грла.{S} То је она, што Бојко причаше да је кућан 
родице прокисле до коже, деца покривена преко главе старим џаковима, мајка са одојчетом на груд 
чарапице преко ципела, капа им натучена преко ушију, навучено им по два и три капутића једно на 
м местима успео да пребаци мања одељења преко река.{S} Према последњим извештајима, који су ми  
 југ путем који је пробио Црни Дрим, па преко Бицана на Дебар и даље на Стругу; друга је, идући 
којих је један ишао на Плав и Гусиње па преко Проклетије на Скадар, други преко Ругове и Чакора 
 децом, која су до сад, увијена у ћебад преко <pb n="683" /> главе, лежала у колима предајући с 
 се са поуздањем поверили да их превезе преко пучине.{S} По броју становништва, које је на њему 
ах повуче на Добрун-Вардиште, одакле је преко Шаргана стигла у Ужице.{S} Непријатељ је тада већ 
и ко усред дана ићи.</p> <p>— А како је преко Чакора?</p> <p>— Е ту не знам, туда нисам одио.</ 
ава историја једнога народа, која траје преко једанаест векова.{S} Као што је оно у Светој Земљ 
ипе воловска кола или забобоњају кочије преко какве колебљиве и трошне дрвене ћуприје.{S} Мраз  
пуним подневним сунцем а куће су бацале преко улица јасно оцртане сенке изнад којих су се истиц 
атеља а нарочито што су се борбе водиле преко самих шљивака те ко зна где се све по врзинама мо 
ћа гужва.{S} Ми из Митровице и Приштине преко Липљана; други стижу преко Феризовића из Гилана и 
 собе у којој је Краљ одсео, догледа се преко кровова ниских турских кућица које јој суседују,  
ог батаљона у Шабац, распитивала сам се преко једне болничарке, која је седела код нас у авлији 
н бледи зрак.{S} То је кафана у коју се преко дана збирају избеглице а преко ноћи је поседну во 
коњи су представљали животињске скелете преко којих је разапета кожа, амови на њима крпе и узиц 
убоко замислио и у два три маха прелете преко његових усана горак и болећив осмех.{S} Једном за 
 Метохију.{S} Сад се спремају да узлете преко Дрима и оних кршних и високих планина што их он г 
звукли из постеља.{S} Спале им чарапице преко ципела, капа им натучена преко ушију, навучено им 
ло.{S} Одведоше нас у Босну и пребацише преко Дрине где су још трајале борбе...“</p> <p>Он прек 
а одвојили.{S} И, једнога дана, кретоше преко широких румелијских равни чудновати путници.{S} С 
ту наши јуначки држе, да немачки прелаз преко Дунава почиње бивати њихов пораз и да у Нишу са п 
ола или се наишло на какав тежак прелаз преко реке.{S} Нико не зна зашто смо застали а напред с 
прозори гледају преко дворишнога зида и преко кровова суседних кућа које су под њим, тако да се 
 тежи, кроз саму стену, камен, кланце и преко великих висина али краћи; други нешто блажији али 
омила кровова вароши просуте у долини и преко њих поље у коме се губи Бистрица у Дримове воде а 
 Слали смо коњаника а разговарали смо и преко телеграфа са Чачком.{S} Имам и једно писмо од мог 
Дрима до Спаса а затим напустила реку и преко Дукађинских планина опет слазила на његове обале, 
које су пред нама.</p> <p>— Хоће ли ови преко мора? — пита један чичица.</p> <p>— Хоће боме! —  
ње па преко Проклетије на Скадар, други преко Ругове и Чакора а трећи преко Рожаја и Берана на  
Андријевицу, један преко Чакора а други преко Рожаја.{S} Први много тежи, кроз саму стену, каме 
шла сам на велики камени мост који води преко Вардара и ту сам застала.{S} Наслонила сам се на  
када материнска љубав и милошта прелази преко гора и планина, преко понора и кршева и као сећањ 
е непријатељ је кренуо из Ваљева, слази преко Трбушана и Љубића.{S} Слали смо коњаника а разгов 
Француза на јужноме фронту, о путу који преко Тетова води на Кичево и Битољ, о томе како би вла 
ико не чује, извукли из вароши пребегли преко Саве.{S} Причају људи и жене, које су због страха 
S} Кроз капиџике који везују авлије или преко ниских плотова и зидова, који их растављају, вест 
ли те точили воду са станичне чешме или преко ограде додавали чутурице да им се напуне вином и  
висмо, а четири дана смо једнако газили преко њива и ливада и утрина, и тек кад би се дочепали  
ај није био непознат, али смо прелазили преко њега и потискивали смо упорно свако песимистичко  
га, које смо последњих година превалили преко глава, да и у најтежој ситуацији нађемо себи утех 
а Мишић тумачи.{S} Али, и кад би прешли преко те наредбе и њенога значења, ја ипак не видим кра 
ко су са народом и војском и они прешли преко високих планина и стигли овде, у Пећ, да буду све 
пуцао и његовом погледу, ускочисмо и ми преко јарка, те кроз њиве право иза куће.{S} Дотле су в 
Ни те ноћи ни сутра дан, ни с вечери ни преко ноћи, не дође нико из села и то нас још више забр 
 <p>— Ама зар ће истина, господине, они преко мора? — запитаће ме један простодушан, средовечан 
, узјахаше и војници и батерија затутњи преко дрвене ћуприје па се упути призренском џадом а на 
 изгледало као да оркан неће протутњати преко целе Србије и, ако где буде парче слободице, биће 
ије и сунце ће се са Овчија Поља испети преко Шара и обасјати ове праменове пуном светлошћу, те 
 ће мало час, за онолико сати прелетети преко непролазних планина за колико ћемо ми дана прелаз 
ужене руке своје пријатељице, прелазити преко оних ланаца и гвоздених табла што одбијају сударе 
еласа Ситница, коју ћемо мало час прећи преко камене ћуприје коју је Јашар-паша изградио камено 
ар, други преко Ругове и Чакора а трећи преко Рожаја и Берана на Андријевицу.{S} Будући српски  
 Армија, која ће се затим и сама повући преко Рожаја, остаће последња као заштита армија које с 
и кад се не може ни проћи до прескачући преко попадалих и уморних тела.</p> <p>Отворио сам врат 
Ко?</p> <p>— Моравци!</p> <p>Прескачући преко гомиле спавача, помажући се фењером, пођох одмах  
пробити на Скопље, да се војска повлачи преко Призрена и Дебра на Битољ.{S} Тога ради, издвојил 
е трупе добиле су дозволу и за прелазак преко Румуније.{S} Ето видите, све то пише ту и све се  
 овога имена прелете на мах таман облак преко чела.</p> <pb n="620" /> <p>— То ће~бити!</p> <p> 
олегао страном уза зид и пребацио шињел преко главе а неки грађанин наслонио главу на његово ко 
ју не може помишљати на одлазак у Битољ преко Дебра и Охрида.</p> <p>Дотле, докле тај пут није  
аца измирио се био с тим да крене путем преко Бицана и Дебра.{S} Неугодности тога пута трајале  
вским кланцем, могле би поћи овим путем преко Љуме, а оне које се повлаче Ибром, и које се нала 
м жутим гајтанима и доламама пребаченим преко рамена; она кола са великим стакленим <pb n="538" 
аљевић у томе тренутку путовао погледом преко оних планина, кршева и стена, с оне стране Дрима, 
 са нама, ради добијања везе са Русијом преко Румуније.</p> <pb n="604" /> <p>— Ако се морамо о 
једновремено сишли и Колубаром и Јадром преко Осечине, било би то да је и Ваљево пало.{S} Према 
едном се понови.</p> <p>Огрнута ћебетом преко главе, што јој је изазвало нову дрхтавицу, она је 
.{S} Легла сам и покрила сам се ћебетом преко главе али нисам могла заспати.{S} Нисам ваљда спа 
и један свештеник са натученом шајкачом преко очију и ушију, тако да му брада изгледа као да из 
ећи воде два пута за Андријевицу, један преко Чакора а други преко Рожаја.{S} Први много тежи,  
м а непријатељ, <pb n="205" /> пребачен преко Мораве, зауставио би своје надирање и за дуго би  
ћа велика поколебаност, био би пребачен преко Мораве и ствари би неминовно узеле ток који је ка 
х, као да си магичким штапићем завитлао преко гомиле и изговорио чаролијске речи, све се опет с 
овим штакама из Куршумлије пешке прешао преко планина а ето ко се вози на колима!</p> <p>— Срам 
га Хана, узјахао је одатле коња и пошао преко положаја ка Врањи.{S} Али, Врања је већ била пала 
ла Дунава, Мораве или Вардара, претурио преко главе хиљаду брига и невоља, подносио глад и студ 
те размишља о невољама које је претурио преко главе и о онима које му тек предстоје а које не у 
 сам доста зима и доста јесени претурио преко главе.{S} Веровао сам и ја да је Бог добар те хоћ 
 вратити, те се он од Железника спустио преко Булиних винограда и ушао у варош баш у тренутку к 
.</p> <p>Затим се из Куршумлије спустио преко Преполца и стигао у Приштину.</p> <p>Одсео је у д 
ијатеља <pb n="189" /> задржиш.{S} Само преко тебе мртвога сме непријатељ даље!</p> <p>— Учинић 
ешке дане изгнанства, тамо далеко, тамо преко мора и гора, робоваће трима злима господарима, он 
 и она се издвојила и отишла тамо, тамо преко Копаоника, где се крај топле ватре прибрала дечиц 
 догледа се његова кућа.{S} Ено је тамо преко њива, испред оног забранчића, на лево од друма.{S 
јвише забринуле и шта све не претурисмо преко главе.{S} Тек после поноћи стиже Лазар те избуди  
ати поручник.</p> <p>— Није далеко, ено преко оних њива, ено се догледа.</p> <p>— Је л’ оно? —  
м византијском капителом лежи пребијено преко раздробљене стене и баца далеку, мршаву сенку, ка 
 ошкринуту капију, пређе тихо и нечујно преко дворишта и дође под један прозор кроз који се јед 
ти, када је 1912 године из Врање кренуо преко границе.{S} И тако редом, прелетале би му мисли н 
охрабрих:</p> <p>— Дакле, пребацише вас преко Дрине, па онда?</p> <p>— Плакао сам од жалости —  
ћ они који су раније стигли; други опет преко кола разапели шаторска крила или ћебад те направи 
елом већ искрцавају у Варни а делом иду преко <pb n="166" /> Добруџе и то пет корпуса Руса и зн 
е и Приштине преко Липљана; други стижу преко Феризовића из Гилана и моравских села, трећи са ф 
е пењу призренске куће, прозори гледају преко дворишнога зида и преко кровова суседних кућа кој 
пут.{S} Краљ седа на камен и навлаче му преко чизама дебеле сељачке чарапе, не би ли му помогле 
анда носиле су се мишљу да и сами крену преко Љум-Куле на Дебар и Битољ, који је још слободан и 
ела; бледи и недорасли младићи, који су преко зимскога капута опасали фишеклију и људи преплану 
, од којих ће га малочас кратка пресуда прекога суда за увек одвојити.{S} Њима ће он, породици  
ут у свет.{S} Њега су извели из тамнице прекога војнога суда, који га је, због бегства са фронт 
зма, остаће увек један тежак историјски прекор неувиђавности споразумних сила, од којега је Лор 
Реџепа, сутра можемо стићи у Арсит-Хан, прекосутра у Черет.</p> <p>Есад-пашин капетан Реџеп и ј 
ања; нашта ли ћемо наићи сутра, а нашта прекосутра?</p> <p>Мајор ћути, не обзире се и корача да 
ена и неизмењива и која ће се сутра или прекосутра преломити.</p> <p>Зору осмога октобра пробуд 
p> <p>— Нећемо ми то видети ни сутра ни прекосутра овде.{S} То ћемо видети, или управо, ви ћете 
 Феризовић напустити.</p> <p>— То значи прекосутра биће затворен пут за Призрен?</p> <p>— Или б 
еба журити, треба већ сутра кренути јер прекосутра може бити доцкан.{S} Те зле вести о приликам 
руги.</p> <p>— Море добро је учинио.{S} Прекратио муке! — додаје трећи, а четврти пита:</p> <p> 
е, те кара с Краљем уђе у масу, која је прекрилила друм.{S} Стари војници би познали свога Краљ 
лава.{S} То је било читаво јато које је прекрилило небо од Вишњице до Жаркова.</p> <p>Нико није 
ани!...{S} Тако, ту!...{S} Е, ајде сад, прекрсти децу!</p> <p>Товаре се, полазе, он закључава в 
е.{S} Ускочих ја у кола, ускочи и бабо, прекрсти се а вранци потегоше свом снагом и изнеше као  
е оном марамом којом је било покривено, прекрсти се и диже главу.</p> <p>— Ја не знам да л’ то  
ко опремили и натоварили а нана нас све прекрсти па изиђосмо из куће у густи мрак.{S} Није се н 
аговорник, скиде капу, погледа у небо и прекрсти се.</p> <p>— Море какав Феризовић; то је нека  
 мишљу да скочим доле и већ сам се била прекрстила и чекала само да се мало разиђе свет, који ј 
ујући га пољупцем, односила у постељу и прекрстила га пре но што се од постеље одвојила.</p> <p 
литургију у цркви; дође ми готово да се прекрстим.{S} Кад свирачи свршише а бабо опет њима пети 
погинуо!</p> <p>— Бог нека га прости! — прекрстих се и ја и скидох капу, осећајући једно дубоко 
звао брат?</p> <p>— Јован!</p> <p>Ја се прекрстих, обратих се погледом небу и отпочех молитву,  
 власт, јер стари војник не хтеде да се прекрши наредба.{S} Он сиђе с каре додајући:</p> <p>— Е 
х.{S} Поседали на земљу око мангала, са прекрштеним ногама пред собом, нагнути унапред, осветље 
дник вратио тако уморан, одржана је још прексиноћ.{S} На њој су донете и последње одлуке које с 
 да су Немци код Калемегдана покушали и прелаз.{S} Веле како је велика магла пала на Дунав наши 
на фронту наши јуначки држе, да немачки прелаз преко Дунава почиње бивати њихов пораз и да у Ни 
рхала кола или се наишло на какав тежак прелаз преко реке.{S} Нико не зна зашто смо застали а н 
ога, руске трупе добиле су дозволу и за прелазак преко Румуније.{S} Ето видите, све то пише ту  
ши официр) па ми каже да Немци мисле на прелазак на Морави, а овде ће код Београда само маневри 
амбено добри, да ће моћи спречити сваки прелазак.{S} Једино је жалио што ће Београд ужасно стра 
.</p> <p>— Туку Дорћол и град!</p> <p>— Прелазе!</p> <p>Једној се жени, мало више наше капије,  
о Французи са југа снажно надиру а Руси прелазе Дунав.{S} Ви треба да видите како је то страшна 
границу, што има да значи да би Бугари, прелазећи границу, срели не само Србију већ и њене саве 
а и опробанога <pb n="143" /> ђенерала, прелази Дунав првих новембарских дана.</p> <p>Кад се на 
>Везани војник и даље ћути, гризе усне, прелази погледом по свима око ватре, па га опет управља 
итоља се за један сат, и то железницом, прелази у Грчку, где је човек одмах обезбеђен.{S} Сваки 
лази озго са обала савских и дунавских, прелази Букуљу и Рудник, залази Шумадијом и Моравом, пе 
тави на блиском Ветернику, преко којега прелази пут за Грачаницу.{S} Нов низ мисли, који га пов 
ишљао пре но што би пошао још једном да прелази ту реку.</p> <p>Премишљајући о томе, стојећи ме 
буђења, када материнска љубав и милошта прелази преко гора и планина, преко понора и кршева и к 
 свет, права блатна језера која, кад се прелази са једне на другу страну улице, треба пребродит 
 да погледом иде по затегнутом платну и прелази с предмета на предмет и казује га.</p> <p>— Леп 
е далеко изнад чела а оборене главе, он прелази у памети све оне славне борбе из 1912, 1913, 19 
е мало даље, за једним колима, разговор прелази у буру и гнев и из дерњаве се само поједине реч 
мангала, пушили смо цигару за цигаром и прелазили с предмета на предмет у разговорима бескрајни 
нама догађај није био непознат, али смо прелазили преко њега и потискивали смо упорно свако пес 
шла по разбојишту — јер Србија коју смо прелазили није била ништа друго до разбојиште — и збира 
едесет, шесет, ништа више.{S} И јуче су прелазили па изгинули! — говори с оне стране улице једа 
{S} Све, све је то он у овом часу можда прелазио мислима и подајући им се, корачао оборене глав 
 немирно је, нервозно, крупним корацима прелазио собу, превлачећи по где кад шаком чело осуто х 
тајући опружене руке своје пријатељице, прелазити преко оних ланаца и гвоздених табла што одбиј 
ролазних планина за колико ћемо ми дана прелазити тај мучан и тегобан пут.{S} Свако је од нас з 
ља и хучи.{S} На врху тамо, где се мост прелама, на самој ивици његовој, стоји непомично, као к 
 качице, скидао из димњака сува ребра и преламао их да могу у торбу наићи и како је који посао  
 и промрзле породице, које су целе ноћи прележале на станици не би ли добиле ред да уђу у вагон 
је ту скоро изишао из болнице, пошто је прележао рану, те добио поштеду па се сад занима по мал 
 /> су нас за време разговора све редом прелетала не задржавајући се ни на коме дуже.</p> <p>—  
азигранога пламена, која је до мало час прелетала преко лица и предмета а завладала једноставна 
 кренуо преко границе.{S} И тако редом, прелетале би му мисли не задржавајући се ни на чему ста 
и не задржавајући се ни на чему стално, прелетале би са догађаја на догађај, са слике на слику, 
нутцима биле недовољно одређене, оне би прелетале час на тренутак када му се предаје Душаново С 
е главе да видимо злокобне тице које су прелетале Београд, дотле је несретна мајка извиривала и 
лан а затим још један, па још један.{S} Прелетали су изнад нас и њихов језиви шум продирао нам  
је могао да избегне.{S} Његов је поглед прелетао по карти са Рујна на Облаково, са Брегалнице н 
ивизији глас о проласку Врховне Команде прелетао је дуж главне улице од ћепенка до ћепенка, од  
а белом сервијетом на коленима, немарно прелетао очима јеловник, враћао порције што му је дато  
ега позива, коме при помену овога имена прелете на мах таман облак преко чела.</p> <pb n="620"  
се био дубоко замислио и у два три маха прелете преко његових усана горак и болећив осмех.{S} Ј 
ршију био је, да је Врховна Команда већ прелетела Косово и отишла пут Призрена.</p> <p>Кад се ј 
огледали да нам стиже савезничка помоћ, прелетели су Дреницу и пали овде у равну Метохију.{S} С 
 онима што ће мало час, за онолико сати прелетети преко непролазних планина за колико ћемо ми д 
ом задрхта срце.{S} У једноме магновењу прелетеше му пред очима све добре и зле последице о кој 
отвори и принесе лист хартије свећи.{S} Прелети га једанпут и двапут па, не говорећи ни речи, п 
а на којима се скрхао точак.{S} Официри прелећу на коњима овамо и онамо и издају неке наредбе;  
ину, падају и — боре се.{S} Гранате већ прелећу варош и падају највише овамо, код железничке ст 
ма да им буса гробове и пали свећице, и прелива их материнском сузом.{S} Пођите најпре за живим 
 слузи па осветљена вечерњом светлошћу, преливају и сјакте као разнобојна стаклад.</p> <p>— Што 
дом, коју су снеле кише, те шуми и дере преливајући обале.{S} Већ неки тежак, загушљив ваздух,  
 душе својега детета.</p> <p>Док смо ми преливали гроб непознатога војника и госпа у црнини иза 
та стока, бацана су у амбис; аутомобили преливани машинским зејтином и бензином и паљени.{S} Др 
друма.</p> <p>А друм раскаљан, излокан, преливен дебелим слојем житкога блата, где ређега те се 
 и нога је, упадајући у сено, очас била преливена прљавом течношћу.{S} Па ипак све је добро, ка 
 једнога окрвављеног детета.{S} Чело му преливено <pb n="503" /> широким црвеним венцем од крви 
и улицом могло више проћи.{S} Да се суд прелије, наиђоше још и бегунци из Гилана и моравских се 
обиђите их и прекадите дахом душе ваше, прелијте их сузама очију ваших, нека би и мртви осетили 
силна крв, која јој се просула из грла, прелила јој одело црвенилом те изгледа као откинута и у 
оју смо бранили; то је та земља коју је прелила крв и суза толиких покољења и која у својим нед 
ре књиге, које је он дугих зимских ноћи прелиставао и она икона на зиду, пред којом су се он и  
стар и не слутећи да ће нас за мало све прелити морски вали.</p> <p>У Скопљу се, пред катастроф 
м гробовима изабрао сам један који ћемо прелити и на коме ћемо упалити свећу.{S} И тамо у селу, 
ле.</p> <p>Пошто се равница којом идемо преломи и узнесе у једну вишу раван, на дну се ове оцрт 
 је страшан и крвав дан.{S} Тог дана се преломила судбина Београда и свих нас који од тога дана 
коју су сиротиња и самотиња пре времена преломили.{S} Некада, то је било пре много година, живе 
ну.</p> <p>Било је многих, који су тако преломили своју судбину.{S} А тужни су то били растанци 
ењива и која ће се сутра или прекосутра преломити.</p> <p>Зору осмога октобра пробудила је пуцњ 
е је пре сјало његово црно око; видех и преломлену вилицу која му је унакажавала лице...{S} Вид 
} Седамдесет хиљада Француза и Енглеза, према овом извештају, било је већ у Солуну до 20 октобр 
> <p>— Да, али они мобилишу према нама, према нашој граници?</p> <p>— То је истина... у осталом 
и поред овога огромнога броја талената, према јачима и истакнутијима ипак мора бити обзира.{S}  
ишта и са јужнога, савезничкога фронта, према којима би имали да изврше или измене своју заједн 
лове пешадије истури напред пут Трнаве, према непријатељу, и посла ордонансе са потребним наред 
остојили божје милости.{S} За нас живе, према којима је Бог тако немилостив!</p> <p>Ућутао сам  
он собом чак са Дрине повео.{S} Али је, према извештајима које је већ имао о снази непријатељев 
или на себе снабдевање српске војске и, према обавештењима која је влада имала, та се храна већ 
авили непријатељев пушчани поздрав али, према наредби пуковниковој, са извесном уздржљивошћу, с 
у да према другој породици буде грубљи, према трећој још грубљи.</p> <p>За то време стизале су  
од Шара, које угрожава Дебар и закључи, према свему, да се одступање ка Битољу, које је било ре 
 да пребаци мања одељења преко река.{S} Према последњим извештајима, који су ми познати, и код  
ине, било би то да је и Ваљево пало.{S} Према томе капетан је срачунао да ће у Гучи завршити св 
у, које је створио Букурешки уговор.{S} Према томе, ето вам ситуације у коју би запала Бугарска 
управо да, они мобилишу.{S} То за сад — према извесним сазнањима — још не значи рат! — рећи ће  
, који му је стајао за леђима.</p> <p>— Према обавештењу капетана Реџепа, сутра можемо стићи у  
о на Рашкој, не може извршити.</p> <p>— Према томе шта нам остаје? — упитаће брижно Престолонас 
их пролазе, а који скидају капу Краљу а према стоци коју терају, нарочито су нежни:</p> <p>— Ај 
 њих трију задужила државу те је држава према њима тако љубазна да им уступа аутомобил који је  
нтова немају, целокупна је њихова снага према нама.{S} Кад будемо избили на Косово, јер војвода 
рево Село.{S} То нам је централна снага према Бугарима.{S} Имамо још два крилна одреда, један н 
 се развију.{S} Непријатељ већ осећа да према њему није синоћна војска а београђани да је ова,  
</p> <p>Узе опет Пашић реч и потврди да према извештајима савезничких влада, које су примиле на 
ње али то није ништа омело старешину да према другој породици буде грубљи, према трећој још гру 
 а рат ће бити свршен.{S} Шта је Србија према једној царевини, не може сирота... а вама треба б 
и?</p> <p>А историја је још милостивија према њему, но што то на први поглед изгледа.{S} Понуди 
ви, када су већ на досадањим фронтовима према српској војсци, подељеној према њима, Аустријанци 
и на њима се изваја благ осмех сажаљења према једном обичном паланачком типу уских рамена, који 
 према њему поступи онако, како поступа према мајкама чија су деца на положајима.{S} Не говорећ 
м добила места, пустили су ме из обзира према прокисломе детету.{S} Добила сам и један сув војн 
ико чуо.{S} Да ли се шапутало из обзира према моме болу, као што се уопште око тешкога болесник 
ово вајкање није чинило утисак саучешћа према невољи заробљениковој већ пре себично јадање, што 
ме за преформирање пешадијских јединица према њиховом бројном стању.</p> <p>Седница се свршила  
е фронту борило четрдесет и четири наша према осамдесет и једном немачком батаљону, као што је  
ине која је снашла.</p> <p>— Ваша љубав према нама, племенита госпо, није требала да буде награ 
бодан и изазивало је можда оно милосрђе према просјаку, који нам се, на последњем нашем кораку  
 села у овој околини непријатељски држе према српској војсци, те је на појединим местима било и 
Бугари су напали наше граничне положаје према Књажевцу и софијске дипломате, које су по наимено 
 да ми видиш Бату, ништа није ово двоје према њему.{S} Нема ни три педља од земље — и он је мал 
зија, али како ће им бити одрешене руке према Грчкој, Бугари ће моћи да баце на нас два пута и  
може испунити и други део дужности, оне према кући и породици?</p> <p>Пошла сам у Крагујевац, В 
се почело будити неко побожно поштовање према овој појави и у колико сам је више сретао успут,  
олонаследник.</p> <p>— Једино одступање према Јадранском мору.</p> <p>— Којим путем, којим прав 
не измени нити се у оку појави сажаљење према мени.{S} Тад ја добих нове снаге, коју дотле ниса 
.{S} Није се ни тренутка противио да се према Бугарима испуни једна, ма и неуговорена али ипак  
ћемо на туђа врата и просићемо саучешће према нама и према нашој отаџбини.{S} То тешко осећање, 
врата и просићемо саучешће према нама и према нашој отаџбини.{S} То тешко осећање, од којега ни 
их таљига у гомили тих шапат сажаљења и према мајци и према деци и према стоци.{S} Један само г 
вор вести има и свој сат, своје време и према томе времену и месту где је извор, крећу се и оку 
т сажаљења и према мајци и према деци и према стоци.{S} Један само глас додаје: „Овима би севап 
мили тих шапат сажаљења и према мајци и према деци и према стоци.{S} Један само глас додаје: „О 
коју ли ће страну државу увредити ако и према њему поступи онако, како поступа према мајкама чи 
звишеној вери која се исказује у љубави према Отаџбини.</p> <p>Молили су се још и сину господње 
крилна одреда, један на Власини а други према Струмици.{S} То је све што имамо овде, на јужноме 
чешћем које ће и он тако дубоко осећати према својима несретним поданицима.{S} Сретао их је и д 
развијао мушки понос и осећање дужности према Отаџбини.{S} Његов је младићски идеал већ тада би 
нтовима према српској војсци, подељеној према њима, Аустријанцима и Немцима, односили војнички  
увек остао недовољно загрејан поверењем према предлогу војводе Мишића, додаде после донете одлу 
ете се он на својој столици целим лицем према мени.</p> <p>-Да!</p> <p>— Ох, господине мој, кад 
ла да учиним неправду, да учиним злочин према своме детету.{S} Поумих једнога тренутка да се вр 
табног официра.</p> <p>— Ништа није ово према Качанику! — додаје учитељ, који никако не може оп 
ду на своју Голготу и да је хришћанство према Српству тако сиромашно жртвама.{S} Две хиљаде год 
учини један трећепозивац, који је седео према Краљу — Нема нигде оно.{S} Не би дао ја једну мој 
 ми имамо право да се сами опредељујемо према даљој својој судбини.</p> <p>— Опредељујте се кад 
— Пре свега, Скопље је потпуно отворено према Качанику.{S} Па онда... најзад, нека не би поврат 
о нити би га могло потпуно умирити, јер према покрету бугарских трупа ка нашој граници, било је 
авила код мајке.{S} Учинила сам дужност према оцу што сам повела ма и једно дете те да синовља  
ти оне који нису испунили своју дужност према Отаџбини а не мене који сам је испунио!“</p> <p>Д 
ци носе собом глад или можда одвратност према крволочноме послу који већ годину и по дана без о 
во, јер војвода Мишић предлаже офанзиву према Митровици, срешћемо њих и онда ћемо се опет скрха 
 и једну неправду, једну горку неправду према своме сину, у тренутку када се он као војник бори 
ладићи, опијени славом оружја и љубављу према Отаџбини.{S} Ја бих њиховој светлој успомени чини 
од по 600 пушака, обе на Осогову; једну према Кривој Паланци а другу на правцу Царево Село.{S}  
 тежиле су да тиме изразе извесну пажњу према савезницима.{S} Отуда су и постала имена Мица Зуа 
љеник Немац, пао у руке нашима, били су према њему чак и нежни.{S} Поднаредник, који се ноћу вр 
а извора.</p> <p>— Да, али они мобилишу према нама, према нашој граници?</p> <p>— То је истина. 
кане на очев гроб, али сам учинила грех према детету.{S} Дете се ту заразило и кад смо се врати 
и, он је једнога дана учинио тежак грех према отаџбини, напустио је пушку и кренуо своме селу.< 
 Веле, било у Јелисија неког, па кад су преметали Турци а то било одвојено па не запазили, те о 
товарио на кола.{S} Тај као да је добио премештај са сеобеним трошком па иде на нову службу!</p 
дна београдска породица, која се виђа о премијерама у позоришту, у чијим салонима господаре Шоп 
 у томе тумачењу размимоилази са својим премијером, он овога отпушта.</p> <p>Тиме је на Балкану 
p>— Покојник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва т 
е: „Покојник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва т 
и ми рече да је покојник још у Призрену преминуо а ово довде, до Пећи, да је био само пренос мр 
 застртих прозора, слушају а не виде, и премиру од страха.</p> <p>Борба траје сат, сат и по, дв 
забринути капетан посади, да се одмори, премишљајући о сутрашњем тешкоме дану и борби која му п 
о још једном да прелази ту реку.</p> <p>Премишљајући о томе, стојећи међу својим топовима непом 
Шта ћу — правдао ми се један познаник — премишљао сам свакојако, па опет сам нашао да деца буду 
> <p>Он је вероватно погодио шта сам ја премишљао па настави непитан:</p> <p>— Био сам ја, госп 
чна тишина за време које је можда свако премишљао о себи и о својим најближима.</p> <p>У гомили 
 овакво обележје стања у војсци: војска преморена, малаксала и растројена, али би се офанзивом  
p>— Видећемо, казаћу!</p> <p>— Стока је преморена! — усуди се да примети потпоручик.</p> <p>— З 
у могао кренути за повратак, нити би је преморена стока могла узнети натраг на Јелицу са које с 
не борбе, после нечувених напора, та се преморена војска повлачи у планине где је очекује глад. 
за офанзиву нема и то људе десетковане, преморене и без хране; зар се за то ником не одговара?{ 
аком бригом и невољом.{S} Учитељи, ма и преморени, бојали су се лећи, јер су били толико прозеб 
но, све невино.{S} И, како је то годило премореној ми души и раскрвављеном срцу!{S} Као после с 
 тешко дишући кроз набрекле ноздрве.{S} Преморио га пут; ко зна одакле он, озго из Србије, вуче 
и и својима?</p> <p>Ја сам се још био и преморио дужином пута и тежином утисака, који су данас  
ипак стрпљиво чека.{S} На ћуприји, која премошћава речицу Неродимку, која двоји село на две неј 
и је скопској један гвоздени мост, који премошћује колосеке, те чини сам собом тријумфалну капи 
ого се, помого се како је знао да не би премрзо.{S} Ми смо ноћас спавали овамо у пољу, изван Пр 
b n="304" /> и она Главица где је народ пренео и трагедију нејакога Уроша.{S} На Косову, измеђ  
на ноћашњој киши, све престрављено, све пренеражено и све прича о страшној ноћи, коју смо прежи 
 покојник још у Призрену умро а само је пренет овде да се у породичну гробницу сахрани; и пробу 
радским улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па онда 
радским улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па шпед 
реминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би се сахранило овде, у породичној 
реминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би се сахранио овде, у породичној  
уо а ово довде, до Пећи, да је био само пренос мртва тела ради сахране у породичној гробници.</ 
дама, једне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са београдске станице, па онда фиј 
оњем, једне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са жељезничке станице, па онда опе 
ле их жене односе у комшилук; одатле се преносе у чаршију, где се брзо и хитро разносе од ћепен 
и, само што пред вече још трговци хитно преносе из дућана еспап својим кућама.{S} Кафане пусте  
са дечицом, обазирући се на све стране, преноси свој иметак, ћилим, јоргане и сандучић, да скло 
, његов поглед не обухвата предмете, не преноси их у душу но се задржавају само на зеници и ту  
е говоре једно исто, једна се иста вест преноси из групе у групу, ту се објашњењима прерађује и 
 нађе.{S} Капетан задржа ово одељење да преноћи у селу те да у јутру начини распоред са њиме.</ 
да им да хлеб, ни ко да их упути где би преноћили.</p> <p>Па ипак, та густа и тамна ноћ, није б 
Кули већ одмах наставили пут.{S} Они су преноћили у хану али су дуго седели на утрини, око ватр 
о што се здраве, питају: „Има ли се где преноћити?“, а ови што их дочекују одмахују главом као  
р се ове ноћи не може даље ићи, мора се преноћити негде на путу те сутра зором наставити.{S} Шт 
 од зла времена, задржали су се и ту ће преноћити и многи међ нама, који наилазимо, придружују  
н: да ми каже по његовом плану где могу преноћити, где добити хлеба.{S} Само то да ми каже.</p> 
о том плану, где могу добити хлеба, где преноћишта.{S} Само то да ми каже!</p> <pb n="115" /> < 
у, избегавајући једно другога, да тражи преноћишта.{S} Где било, макар под стрејом, под колима  
12" /> хоће ли ко отворити да замоли за преноћиште.{S} Понудио сам и њима што сам и двојици кој 
о блато и свуд подједнака зима.{S} А на преноћиште већ не можемо ни мислити.{S} Што је било кро 
код вас, у Приштини; примили сте нас на преноћиште.</p> <pb n="321" /> <p>Сетих се да је то она 
 толика војска и народ, не чека другаче преноћиште до на друму.</p> <p>Ми смо кретали кроз ноћ  
 да су сви задоцнели путници нашли себи преноћиште, не дође више нико да нас узнемири и наста м 
ту распитује за даље путовање или тражи преноћиште или покушава да добије хлеб или, најзад, рас 
ш много дубље од места где смо спремили преноћиште, горела је мала ватра, ако би ко хтео да при 
 хиљада спуштамо друмом да ту потражимо преноћиште.{S} И све те куће већ поседнуте, поседнути и 
ичим нисте задужили.</p> <p>— Ти тражиш преноћиште? — запита ме са саучешћем старији војник, но 
 још који сат пешачити, да остану ту на преноћишту јер не би ради били да их у сред пустога <pb 
зије; у гимназијску зграду збирани су и преношени са разних страна археолошки предмети за будућ 
; ти си онај стари!“</p> <p>Он одједном прену, окрете се око себе и виде мртву и нему батерију  
 светлости опазила то.</p> <p>— Мени? — пренух ја и посече ме по души осећање слутње.</p> <p>—  
јати у месту, промрзосмо!</p> <p>Сви се пренуше и сетише да треба одиста нешто учинити, да се т 
има позна своје, српске војнике, она се преобрази изненађењем и осети се срамна те грчевито зде 
тако често у походе доходила.{S} Она се преобразила, њен је поглед благ, она се топло смеши, см 
 Стока сва поклана, храна сва поједена, преобука сва однета али, опет, кућа ту и све кућне потр 
вако вече на његовој постељи стоји сува преобука, кад стигне, засут морским валима са којима се 
га топлом вареником, пресвлачи га сувом преобуком и припаљује понова кандило, благодарећи Богу  
онда траже да им се даду нове чарапе за преобуку, да им се оперу ноге, да им се истрљају и подл 
ше уз то још и све чарапе, кошуље и сву преобуку.{S} Зато сад, вели бабо, припазите и штедите х 
а добити.{S} Или је нишка централа била преокупирана или се негде на путу између Ниша и Скопља  
ју благословену миром; њена зелена поља преорана и оплођена; њене богате горе озеленеле; да вид 
мрчене душе и разведри дубоким браздама преорана чела.{S} Као у сред тешке оморине кад малакше  
астава која означава спас онога, што је преостало од читавог једног народа.</p> <p>Са остатком  
а заставама које носе спас ономе што је преостало од читавог једног народа.</p> <p>Бајка, бајка 
је?</p> <p>— Један политички и војнички препад, ма и по цену ослабљена севернога фронта, ма и п 
е имала да сузбије бугарски дрзак ноћни препад.</p> <p>— Чујете ли? — понових ја охрабрен овим  
рне Горе у Мораву и да су једним ноћним препадом ушли у качанички кланац и варошицу Качаник, с  
ену.{S} Говорили смо о ономе војничкоме препаду, који велите да је предлагала Врховна Команда,  
суви и болешљиви господин, изгледа више препао но сви остали а који је ту вест и просуо кроз ва 
х је који су и горе пролазили.</p> <p>— Препатили сте, шта ћете, сви смо препатили.{S} Сутра са 
> <p>— Препатили сте, шта ћете, сви смо препатили.{S} Сутра само потражите где год стан па се о 
оји су обосили.{S} Жагор, галама, вика, препирка тамо и амо и уопште све оно што је било јуче и 
 одушевљени.</p> <p>И сад се разви жива препирка по томе питању.{S} Упадоше у разговор и они ко 
питивања, међусобна саветовања па чак и препирке.{S} Једни су се вајкали, други храбрили, једни 
 неће срести.{S} И сви они разговарају, препиру се, јадају, исповедају и распитују се и не пита 
седи у канцеларији какве више команде и преписује акта или куца на машини за писање, као девојк 
од се склонио у збегове а сила, која је преплавила земљу, прегазила је поља и ливаде.{S} О прво 
дри више зауставити бујицу, која је већ преплавила северни део Србије; ту је сазнао још и горку 
ра месеца прошле године када је Поћорек преплавио западни део старих српских граница.{S} Три ст 
ам ја чуо тако: да ће једна страна сила преплавити земљу и да ће Србија робовати или три недеље 
шљење песимиста али га одушевљени одмах преплавља масом речи и не даје му да изговори реченицу  
и... не знам колико их је, али је Дунав преплављен чамцима а и из тих чамаца бљује пушка не да  
теријом крене на тај нови фронт.</p> <p>Преплављен тим мислима и не слушајући даља казивања пис 
о — вели други — да ће цела Србија бити преплављена, већ само један део њен, на пр.{S} Мачва и  
ка железничкој станици која је још увек преплављена светом.{S} Јутрос је отишао један препун <p 
ио, да би новим надама освежио душу већ преплављену слутњама онако, као што се болесник освежав 
сламом.{S} Францускиња је омалена жена, препланула лица на коме се сачувао питом и племенит изр 
зоре, одакле су им светиљке осветљавале препланула лица а гомиле очију и осмеха, који нада испи 
д којом је јахао официр снажних плећа и препланула лица а оштрих и тврдих црта као од бронзе са 
имскога капута опасали фишеклију и људи препланула лица, у гунчету и чакширама.{S} Од јутрос је 
 пролокан друм.{S} Напред јаше командир препланула и уморна лица по коме су дубоким браздама ис 
лавом одбијајући и погледа бојажљиво по препланулим лицима око ватре.</p> <p>— Да му дам, подна 
што одимо или сретнемо по где кад какво преплануло дице са ожиљцима, арбанаса који је сишао са  
о бакарне боје, коју је његовом и иначе препланулом лицу давала румена светлост жара из мангала 
с поља ућута, не проговори ни речи него преплашен, одмаче од врата.</p> <p>Сви ударише у смех а 
иња и богаташи, сви подједнако брижна и преплашена лица, сви подједнако одевени или боље једва  
у стварчицу.{S} Стари људи, забринута и преплашена лица, једва се ослањајући на своје већ малак 
крај ватре.{S} Свет се сабио у кућу као преплашене овце у тору, једва се дише од запаре и врући 
ућерака са застртим прозорима провирују преплашене очи становника који су се већ предали судбин 
 „Ајде, вели, устајте!“ Избудили смо се преплашени и узневерени, мислили смо Турци наишли, али  
 нећу — узвикивао је Краљ — овде су сви преплашени.{S} Водите ме војсци, тамо ми је лакше, тамо 
це, не обзирући се на радознале погледе преплашених становника до којих, преко високе Јелице, ј 
чи не говори, свако немо, престрављено, преплашено гледа како се товаре кола и упорно чека на к 
>— Донела сам ово дете! — одговара мала преплашено.</p> <p>— А зашто си га донела?</p> <p>— Рек 
одговара мала и обзире се на све стране преплашено.</p> <p>— Зар то није твоја сестрица? — пита 
одаде Краљ још одлучније.</p> <p>Сви се преплашено погледаше, не могући да разуму старца.{S} И  
злеже грмљавина од које задрхта Чачак и преплашено становништво у њему.{S} Да би сузбио дејство 
диш на свима лицима дубоку бригу, видиш преплашеност, узневереност.</p> <p>Један пита арнаутина 
оманду учинила је још и други утисак на преплашену светину.{S} Та куповина значи да Врховна Ком 
слику престављала?{S} Видела сам гомилу преплашену, престрављену, ужаснуту, како очајно напушта 
 је сад тешко да дише те ме то још више преплаши.{S} Волела бих да се трза као раније, то ми је 
уги</p> <pb n="458" /> <p>— Па нек се и преплаши; има жена децу а сама је, нема ко да јој помог 
то да чека последњи час.</p> <p>— Море, преплашила се! — одговарају други</p> <pb n="458" /> <p 
е ваљда преплашило, откинуло се од ње а преплашила се и она те стукнула у јарак а после, нигде  
и али пре наилазили другачи па се чељад преплашила!“ — „Е, кад је тако, попе, а ви идите па их  
мили и кренули а кад су изашли из куће, преплашили се од <pb n="273" /> ове страховите непогоде 
љујем то.</p> <p>Дете ми се узнемирило, преплашило се и заценило од плача.{S} Стегла сам га јач 
<pb n="475" /> испред ње, дете се ваљда преплашило, откинуло се од ње а преплашила се и она те  
а, по кућама, по улицама.{S} Није ме то преплашило мене ради али њега ради.{S} Прође ми кроз гл 
 један пут појавила.</p> <p>Свет се већ преплашио и почео да збира у брижне гомилице.{S} Многи  
 примим хлеб и да вичем за помоћ али се преплаших његовог погледа.{S} Он ми једном руком даде х 
тумара, тиска, укршта се и једно другом преплета пут, тако да не можеш прећи с једне на другу с 
едставе и опажања и све се то колутало, преплетало, тискало и мешало без реда, без смисла, без  
анкову Клисуру, којим се избија тамо на Преполац.{S} Друм је тај загушио избеглицама и Краљ је, 
’вас много изгинуло?</p> <p>— Па јесте, преполовили нас.</p> <p>— Штета, а борили сте се баш че 
<p>Затим се из Куршумлије спустио преко Преполца и стигао у Приштину.</p> <p>Одсео је у доњем Д 
јима би на обалама Вардара никла нова и препорођена варош; хитно се зидала зграда народног позо 
 камени бели орао, који је негда красио препратни свод, поломљен и затрпан; дебела стена, која  
 земљи; нешто невероватно, нешто што се препричава с колена на колено, али што нико не доживљуј 
е постара за мало реда при евакуацији и препричавају разне новости кроз које још и у овоме очај 
и ми је мајка доцније, кад сам одрасла, препричавала оно што сам доживела, те отуд знам све как 
увао, ја данас препричавам то казивање, препричавам га својим речима.{S} Официрево казивање је  
амћења, колико сам га сачувао, ја данас препричавам то казивање, препричавам га својим речима.{ 
и ће у доцнијем животу са леденом језом препричавати, почињући увек причу са: „Ја сам преживео  
је познаник који ми је ова пророчанства препричао — а Ви?</p> <p>— Ја бих више волео да знам шт 
срео на изласку села Штимње — е онда... препукло ми је нешто овде...{S} Нисам спавао целу ноћ,  
вљена светом.{S} Јутрос је отишао један препун <pb n="125" /> воз до Приштине и рекоше биће до  
га јада и наше невоље а тога су ми биле препуне уши, пресите очи и претоварена душа.{S} Па ипак 
е.{S} Касарне су претворене у болнице и препуне су наших рањеника.{S} То су они несретници што  
еце.{S} Вагони и фургони су били пуни и препуни дењкова и куфера.</p> <p>Тај први избеглички во 
 вести.{S} Столови, на подне и с вечери препуни и сваки нови гост који наиђе доноси и нову вест 
оси из групе у групу, ту се објашњењима прерађује и опет враћа у групу из које је потекла а ода 
пљају <pb n="43" /> се људи у кафане да преруче што су чули, да допуне оним што нису они чули и 
врти сата“ водили на телефону са нишким пресбиром и о последњој депеши коју је мало час начелни 
ом за сломом и јаук за јауком и — он је пресвиснуо.{S} Биће му је било бол, сав живот његов био 
апне мреже, залаже га топлом вареником, пресвлачи га сувом преобуком и припаљује понова кандило 
 узаври вода за кафу или шербет а трећи пресвлачи кошуљу.</p> <p>У дворишту, кад се уђе у капиј 
432" /> воза, јутрос рано је отишао.{S} Преседела сам целу ноћ на станици, на оној киши, и сутр 
тнути али биће бар под кровом.</p> <p>— Преседећемо ноћ — веле — само да смо у сувоти.</p> <p>П 
живљи покрет, официри су се разлетели и пресекли сваки даљи излазак војника из вагона, свако се 
ране опет, шапутало се да су Бугари већ пресекли жељезничку пругу код Врање и тек што нису успе 
аше поуздање угиба и повија на ниже.{S} Пресекосмо реч коју смо заустили <pb n="27" /> и оборис 
ужисмо.{S} Ударисмо најпре низ поток те пресекосмо друм, па онда преко неких ливада те се дохва 
а сиђу у Беране и Андријевицу те да нам пресеку све путеве.{S} Треба журити, треба већ сутра кр 
а брига жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном свога чуна валове који му ометају  
ка вера жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном чуна свога валове који му ометају  
или вољи других?{S} Један од тих најзад пресећи ће ипак дугу паузу размишљања и тишине.</p> <p> 
апредују даље.{S} Свакога тренутка могу пресећи пут који води у Дебар и Врховна је Команда изја 
 одатле, преко врхова Селечких планина, пресеца понова реку Црну и прекида се код грчке границе 
есор показа на газибабску узвишицу која пресеца скопско поље са северне стране, иза које избија 
е па испод Сјенице избија на Гиљево те, пресецајући Ибар негде испод Рогозне, пролази под Митро 
сле заузећа Тетова и Гостивара, претиле пресецањем пута ка Дебру.</p> <p>Влада је држала непрес 
а се воде борбе па је линија заузета! — пресече је капетан, не желећи јој дозволити да каже оно 
м, кад је падало Скопље!</p> <p>— Не! — пресече он одлучно.</p> <p>Изненади ме ово упорство.{S} 
 наставио...</p> <p>— То је немогуће! — пресече му реч глас из Армије.</p> <p>— То је могуће и  
>— Образоваћемо нову Врховну Команду! — пресече војвода Мишић спреман на то питање.{S} Затим уз 
Овчега Поља, преко Штипа, са задаћом да пресече нашу везу са Французима и потпомогне непријатељ 
ам по цео дан и по целу ноћ.</p> <p>Она пресече реч јер се заустави цела колона и цео збег.{S}  
м надом зашао сам међу вагоне док ме не пресече глас стражарев: „Стој, ко иде?“</p> <p>Претрнуо 
иштину и Митровицу, од тренутка када се пресече железничка пруга за Солун, потеже све да се сру 
м: „А зашто, ниси ми брат, па...“ Он ми пресече реч, узе ме за руку и рече ми: „Више сам ти нег 
. — заусти ађутант да каже, али га Краљ пресече:</p> <p>— Не можемо победити, али се можемо бор 
времена талијанска на Изонцу, има да им пресече одступницу или бар да их натера на једно вратол 
паљбом.{S} Затим затишје, које одједном пресече страховита <pb n="134" /> експлозија и грмљавин 
 Па то данас сутра може још да нам буде пресечен и пут за Призрен?</p> <p>— Треба што пре крета 
 батерија.{S} Измичем журно да не будем пресечен — али, да би их и утешио он додаде — ипак, чим 
 пријатељи.</p> <p>— Телефон са Гиланом пресечен и власти напустиле варош.</p> <p>— То значи?</ 
а непријатеља споразума; Турској би био пресечен пут за снабдевање муницијом и другим потребама 
срце им је изгубило осећање, душа им је пресита утисака, а живци им огрубили и отупели.{S} Они  
е невоље а тога су ми биле препуне уши, пресите очи и претоварена душа.{S} Па ипак, кад женски  
 Настаде <pb n="107" /> гажење, гурање, прескакање, све би хтело да се пробије у прве редове до 
еоградских кланица, морао је једна кола прескакати, морао је и ћуприју објахати те ићи њеном сп 
 једно па друго дете а затим и сама узе прескакати ограду вагонску и, прихватајући опружене рук 
 да, па се отисну с друма у њиве и поче прескакати потоке и плотове па све пречицом оде као тан 
точног ђубрета, преко којега смо морали прескакати да би нашли суво место на које се може стати 
сте, преко којих ће они ноћас морати да прескачу, тражећи сточни измет којега сад неће бити на  
анцеларијски сто, промичу лево и десно, прескачући ствари и свет, који је већ притиснуо сваку с 
 али, где би кад се не може ни проћи до прескачући преко попадалих и уморних тела.</p> <p>Отвор 
!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Моравци!</p> <p>Прескачући преко гомиле спавача, помажући се фењером, п 
 на друму.{S} Пристаде и помогох јој да прескочи шанац, који је раздвајао друм од њиве.{S} Преш 
к те кроз њиве.{S} Тек што ова десетина прескочи јарак а из ње један паде рањен од Бојкове пушк 
тина те крену низ друм а друга десетина прескочи јарак те кроз њиве.{S} Тек што ова десетина пр 
аза-један поваљен џак крај зида.</p> <p>Прескочих неколицину, помажући се светлошћу мога фењера 
 палити кандило, крај ње ћемо славити и преслављати, из ње ћемо одвајати мрвице и бацати их у г 
скакавци: или су поделили већ пола суву пресну бундеву коју су нашли под нечијим кровом где ју  
о, шта било, тек треба обезбедити да се преспава ова ноћ, кад знамо како смо прошлу у Липљану п 
ку и Церу.{S} Страховита неман уништења преспавала је једну дугу ноћ, те нам дала маха да данем 
ме гробљу.</p> <p>Тица ноћница, која је преспавала прву тамну половину ноћи у каквој каменој ду 
 у њиховим се дупљама буди јејина, која преспављује дан и престрављено удара крилима о зидине.< 
гушћим покровом да покрије Србију, која преспављује последњу ноћ на своме тлу а затим, од поноћ 
љани, на којој несретна и изгнана деца, преспављују последњу ноћ на грудима своје мајке отаџбин 
ју везе или начина да што више сазнаду, пресретају, задржавају и опкољавају гомилице и цеде их  
ји су сишли са својих дућанских врата и пресретали свакога, не би ли што више сазнали.{S} Појед 
је готово са <pb n="182" /> негодовањем пресретало од некуд залуталу српску батерију, која ће н 
ак ми натурао непознате, тамне, нејасне преставе.{S} И ако још будан и свестан да је то сан, ја 
броју становништва, које је на њему, он преставља скоро једну малу варош а по уређењу и читаву  
 надгробни споменици над гробовима које престављају кућни кровови, износећи се из магле у коју  
ала од јадранскога до јегејскога мора и престављала снажнога наследника трулој византијској имп 
ренутка одиста страшну и језовиту слику престављала?{S} Видела сам гомилу преплашену, престрављ 
а, по мразним ноћима, јер ми је тај пут престављао извесан разлог за живот.</p> <p>— И зашто он 
оких рана, којима смо сви искрвављени а престављен у једној особи?{S} Ко је она?{S} Није ли то  
баш ја главом, скривен иза ћошка.{S} Он престаде да пуца и спусти пушку.{S} Притрчасмо и једни  
нуо је воз.{S} Грозница код детета није престајала али се мање трзало, све мање, све мање.{S} П 
тако час тешкога умора, пред крај дана, престаје и сваки жагор, сваки разговор, сваки узвик.{S} 
ла да се разређује, киша је сасвим била престала али је јутарња студен почела да осваја.{S} Как 
 су топови гроктали.{S} У том је и киша престала, па се појави међу свима намера да крећемо даљ 
ећемо, а?</p> <p>— Оно... ето је и киша престала.{S} Шта знамо хоће ли их наши моћи уздржати да 
зауставља на самом друму.</p> <p>Она је престала говорити, кад је поворка застала.{S} Кад повор 
Тама је почела да се проређује, киша је престала <pb n="520" /> ромињати.{S} Ма да ме је умор б 
и се наши приближавају.{S} Пред вече је престала борба а наши нису ушли у Шабац.{S} Наиђе страх 
горело је а ручице као жеравице, али је престала она силна језа и дрхтање.{S} Зашто је престала 
а она силна језа и дрхтање.{S} Зашто је престала; да л’ му је боље?{S} Дете је било мирно, по г 
 боре последњи редови војске, која није престала веровати у добру срећу Србинову.{S} У тој војс 
е лила ту целу ноћ и од јутрос још није престала.{S} Небом се журно гоне прљави поцепани облаци 
 с врата.</p> <p>— Нека, жури ми се а и престала је киша! — одвикује војник из ноћи.</p> <p>— О 
ум који је он проносио, гране на дрвећу престану се нијати и повијати, шибље се и жбуње умири;  
>— Остао бих ја, него шта!{S} Али нисам престарео а виши сам чиновник; могу ме интернирати, одв 
.. није да жалим.</p> <p>— А ваљда ће и престати киша, испадала се ноћас! — теши се мајка погле 
м са невестинских дарова; камени царски престо, раздробљен у ситну парчад, лежи у муљу; олтарск 
вате за руке да играју коло око Божјега престола.</p> <p>Старац диже руку и рукавом обриса сузу 
и часне трпезе или на плочи са царскога престола а у тамној ноћи, из мрачних камених дупља, про 
утне облаке, којима си га застро, да до престола твојега допре молитва моја за покој душе роба  
из душа њихових праведних, сабраних око престола Твојега, никне молитва за спас дома, домовине  
 пала вечерас ноћ, ноћ од 12. новембра, Престолонаследник се одмах по вечери повукао у своју од 
ном.</p> <p>Већ два дана, јуче и данас, Престолонаследник <pb n="570" /> не излази више из ове  
да напустиле су јуче изјутра Србију.{S} Престолонаследник је остао да то учини заједно са <pb n 
им седели су сви министри, у челу овога Престолонаследник а у дну сам помоћник командантов.</p> 
преме, без муниције, без топова? — пита Престолонаследник.</p> <p>Помоћник слеже раменима.</p>  
ик командантов.</p> <p>— Које? — запита Престолонаследник.</p> <p>— Питање исхране?</p> <p>Узе  
говори измеђ Ниша и Крагујевца и најзад Престолонаследник, да би га сломио да напусти Тополу, и 
.{S} Друге и другаче линије извлачио је Престолонаследник сад на карти, линије које су се од Пр 
родицом повукао у друго крило.{S} Ту је Престолонаследник пробавио неколико брижних дана, ту пр 
p> <p>— То значи? — додаће мало касније Престолонаследник — да се материјал мора уништити, јер  
на сред простране одаје у којој станује Престолонаследник, лежи разапета карта, по којој је мла 
ица Владе и Врховне Команде, са које се Престолонаследник вратио тако уморан, одржана је још пр 
ст што су у Призрену још и стари Краљ и Престолонаследник.{S} Они су војници, они ће с војском. 
и.{S} Часовник је бележио скору поноћ и Престолонаследник је сад већ нестрпељиво гледао у врата 
ишину.</p> <p>— Не, не могу! — одговори Престолонаследник суво и клонуло.</p> <p>— Па ипак, доб 
 ме војсци!</p> <p>— Његово Височанство Престолонаследник телефонира из Крагујевца да би желео  
ске призренске Богословије где је одсео Престолонаследник, вршилац краљевске власти и врховни к 
а томе шта нам остаје? — упитаће брижно Престолонаследник.</p> <p>— Једино одступање према Јадр 
а којима ће се напустити Србија.</p> <p>Престолонаследник се са тих седница враћао уморан и дух 
слало депутацију <pb n="127" /> која је Престолонаследнику Александру понудила предају града.</ 
ндом у Крагујевцу, молећи да се саопшти Престолонаследнику <pb n="279" /> Краљева намера.{S} Из 
арској, руски цар је лично телеграфисао престолонаследнику да велика војска од 500.000 одабрани 
p>Ја, најмлађе унуче тада, седео сам на престолу, на крилу старе мајке.{S} Остали се окупили ок 
 јединосушноме.{S} Не сину господњем на престолу Божјем, о деснују Бога Оца, већ ономе окрвавље 
ора.</p> <p>— Море, је л’ само Немац на престолу, он већ онда зна како Виљем тумачи међународне 
велики и важан политички значај; оно је престоница вардарске Србије и средиште оних вечних, ист 
а Дорћолу, те се догледала мрачна слика престонице.</p> <p>Тек сам измакла, не умем ни сама да  
на возу један београђанин, који бега из престонице и иде право за Солун не задржавајући се нигд 
ежак утисак и унело панику у грађанство престонице, он је ипак кренуо из Београда са уверењем д 
 и несумњиво би се они тамо у бугарској престоници још једном размислили пре но што би извели п 
азак првога српскога Краља у Милутинову престоницу, после пет стотина и толико година.</p> <pb  
 који су до пре неки дан бранили српску престоницу, зашли су сад у српске планине да са нама за 
адирању нарочито журиле да освоје стару престоницу, седиште Врховне Команде, и непријатељски су 
у последњем тренутку избегли, прозебли, престрављена погледа пред ужасом који им гута имовину,  
 у ланац.</p> <p>— Ланац? — цикну мајка престрављена том војничком речју која за нас жене и мај 
 а квака шкљоцну два три пута.{S} Ја се престрављена наслоних на кревет. „Ко је то?“ — шаптала  
трејама, као оно о пожару, начичкала се престрављена светина узневерена погледа и стоји немо и  
, четири њихова војника.{S} Цикнула сам престрављена али један међу њима, старешина изгледа, ма 
 борбу.{S} Пред капијицама и капиџицима престрављене жене сабиле се у гомиле и немо ћутећи, пог 
ли са прозора својих кућа или сабрани у престрављене гомилице под стрејама призренских кућа.</p 
ноликости, ишчезавају ти пред очима они престрављени погледи, они изрази бола и патње и све се  
 <p>Иначе, путници на возу били су врло престрављени и мало су говорили или су можда мало знали 
д које су задрхтале горе и планине, што престрављени дану душом кад лине киша и небо се умири;  
 увек у гомилу, увек пропраћене вриском престрављених и јауком све нових и нових жртава.{S} Бил 
 главу из поврнуте јаке, разрогачи очи, престрављено и хитро спусти пушку на руку, одапе је и п 
 <p>Нико ии речи не говори, свако немо, престрављено, преплашено гледа како се товаре кола и уп 
ти у Ђаковици.</p> <p>— Па куда ћемо? — престрављено прошапуташе готово сви, поражени тежином с 
ели барјачић а пред кућом остарија жена престрављено погледа непријатеља кога очекује.{S} Загле 
совин врисак.</p> <p>И док ова гомилица престрављено шапће у дубокој тами под широком стрејом ј 
у.{S} Све покисло на ноћашњој киши, све престрављено, све пренеражено и све прича о страшној но 
ама буди јејина, која преспављује дан и престрављено удара крилима о зидине.</p> <p>Па ипак ниј 
далеко је! — одговори чичица узбуђено и престрављено — Бојим се да ми не зазебе.</p> <p>— А хоћ 
дите ли ви?</p> <p>— Шта? — упиташе сви престрављено, мислећи да је ту већ оно што је свако слу 
а Краља.</p> <p>— Краља?! — учинише они престрављено и дохватише невојнички да скину шајкачу гл 
о.</p> <p>— Ђенерал бега? — шапће један престрављено.</p> <p>— Не бега он!{S} Зар командант ови 
е.</p> <p>— То гори варош! — узвикујемо престрављено сви и заустављамо сваки покрет, те се саби 
чак је тада крцао од избеглица и све то престрављено и забринуто, сабрано у гомилице, стајало ј 
огачених очију и забленута погледа, јер престрављено гомилом, вриском и грмљавином топова?{S} Б 
иже прилазио белој општинској застави и престрављеној гомили, сабраној под њом, изненађење се о 
 је већ тад његов поглед изражавао неку престрављеност и непоуздање.{S} Добегао је са нама у Пр 
вљала?{S} Видела сам гомилу преплашену, престрављену, ужаснуту, како очајно напушта своје домов 
ородицом, од којих ће га малочас кратка пресуда прекога суда за увек одвојити.{S} Њима ће он, п 
ао ред осуђених којима је већ саопштена пресуда.</p> <p>Небо је пуно тужне боје те сурову слику 
јим из инквизиторске суднице, где му је пресуда изречена, воде несретника у тамницу, где ће се  
а, воде несретника у тамницу, где ће се пресуда извршити.{S} Са тога моста он последњи пут сагл 
ји најпре дане а кад сване дан извршења пресуде, броји сате и минуте свога живота, тако ми сад  
аћу ноћ у животу, ноћ која му остаје од пресуде до извршења.{S} Осећање је то срамоте које изаз 
ке фронтове и повести војске одлучним и пресудним биткама.</p> <pb n="206" /> <p>Капетану не из 
} То значи ја сам да им потпишем смртну пресуду.{S} Боље нека остану.{S} Ја морам поћи а они не 
 главу и нисам одговарала.{S} Кад су ми пресушиле сузе, кад више нисам могла плакати, ја сам се 
и су се провлачили кроз моју душу, нису пресушили сузе.</p> <p>— И кад помислим — настави учите 
 је самохране мајке сузама заливати.{S} Пресушиће дојке у матера те ће пусте колевке њихати а к 
 коју дотле нисам никад осетила у себи, пресушише ми сузе у очима, задрхта ми реч у грлу али је 
на солунскога града, одбија се одатле и претапа питоме Струмичине долине, те се уставља пред Ца 
 клобуци дима па се затим расплињавају, претапају једно у друго и образују тешке масе које зати 
адима пада а диреци у дуваровима већ се претварају у жар.{S} Почињу да се сурвавају зидови који 
ли, сабраној под њом, изненађење се ово претвараше у праву запрепашћеност.{S} Измирено већ са п 
амо, ван вароши, још и касарне, које су претворене у болнице, претоварене рањеницима који су се 
 поставио је код касарне.{S} Касарне су претворене у болнице и препуне су наших рањеника.{S} То 
рашчула и тако се и последња нада убрзо претворила у последње разочарење.{S} Више се није могло 
ио обали, беле би се <pb n="18" /> руже претвориле у белу пену таласића, који су несташно играл 
та ли што у њој разгрће пепео у који се претвориле моје прегореле наде и тражи под њим, тамо ду 
се повија, видиш уздигнуте песнице које прете, видиш децу изнету изнад глава да их не би гомила 
е већ воде последње борбе и Аустријанци прете да сиђу у Беране и Андријевицу те да нам пресеку  
нај тас на теразијама на коме је утеха, претеже.</p> <p>— Доста је Румунија само да понови свој 
рати.</p> <p>— Не, варате се.{S} Они не претендују на Призрен али захтевају да се он да Албаниј 
балканском полуострву на коју Бугари не претендују, па ће нас ваљда овде толерирати.</p> <p>— Н 
ang="la">ultima ratio</foreign> њихових претенсија или, што би рекли французи <foreign xml:lang 
ачи увек и рат.{S} Бугари имају извесне претенсије... и упорно их постављају као услов за своју 
ју, те се чак и побојавам да није нешто претенциозан наслов који сам јој дао.{S} На томе делу,  
бама, често оправданим а гдекад можда и претераним.{S} По где која кола и оне на њима пропрати  
ане у средини где је до сад, можда само претераном суровошћу режима, имало безбедности.{S} Тако 
 морској дубини и бесну су игру зачели, претећи и небу и земљи.{S} Обала је дрхтала под ударцим 
ни тамо, иза планина, руменило се небо, претећи опасним ветром.{S} Изгледало је као да гори пла 
е најсветије и љуте се и на самога Бога претећи му и окривљујући га да и он не зна шта ради.</p 
="22" /> Отаџбине, зачела је бесну игру претећи и небу и земљи.{S} Обале су наше дрхтале под уд 
?</p> <p>— Ко? — учини он, па похита да претече мој одговор. — Онај ко хоће да прими на себе за 
дану, кад никакав покрет у атмосфери не прети променом, предосећа буру; тако и ратник, после пр 
 што је претило код Предејана, још више прети код Струмице!</p> <pb n="84" /> <p>Путник погледа 
арској даје подвига за дрскост а Србији прети злом судбином.</p> <p>Бојао се тринаесте године и 
ућана и лупа и моли да му се отвори или прети да ће разбити врата али нема снаге да то учини.</ 
жавали.{S} Као после грмљавине, која је претила огњем и од које су задрхтале горе и планине, шт 
велико задоцнење због опасности која је претила возу услед упада Бугара код Предејана.{S} Воз ј 
/> су после заузећа Тетова и Гостивара, претиле пресецањем пута ка Дебру.</p> <p>Влада је држал 
 у тренутку расула и безвлашћа, које је претило да се зацари у Скопљу, појавити се из својих ја 
— Зашто мислите?</p> <p>— Јер то што је претило код Предејана, још више прети код Струмице!</p> 
{S} У једноме тренутку, када је сан већ претио да ме шчепа, чух шапат госпе у црнини.</p> <p>—  
их речи, те је сукоб у једноме тренутку претио чак да пређе у разрачунавање.{S} Најзад, војвода 
се наређује из Берлина али га Венизелос претиче дозволом да се у Солун искрцају савезничке труп 
зна воловска кола са државним воловима, претоварена неким сандуцима, гвозденим креветима и кути 
а арњевима а замном једна воловска кола претоварена стварима, поврх којих је полегао волујар и, 
је дотле крила ноћ.{S} Улицом јуре кола претоварена дењцима и сандуцима, јуре смртоносним трком 
а су ми биле препуне уши, пресите очи и претоварена душа.{S} Па ипак, кад женски гласови из кол 
а таљигама иду једна воловска кола опет претоварена стварима, женама и децом.{S} Вочићи тешко д 
 касарне, које су претворене у болнице, претоварене рањеницима који су се начетили на прозоре и 
S} Кола, људи и стока, све натоварено и претоварено све се испреплетало, све се утисло једно у  
 вуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено сеном, брашном, покућанством, децом, женама 
овуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено сеном, брашном, покућанством, децом, женама 
 с обуће, други савија цигару, трећи се претоварују а четврти се прихватио мало хлеба те жваће  
у мраку загазила страном у јарак, други претоварују кола која су се скрхала, трећи поткивају ко 
ца и ступили су.{S} Да ли је овај један претпоставио бити српски заробљеник томе да буде српски 
их жалио ни живот.{S} Јер, ви не можете претпоставити да ја, у овим годинама, нисам у овај рат  
 испред опасности?{S} Да ли би се могло претпоставити да су се ови овамо руководили вером и над 
 ове овамо другим?{S} Да ли би се могло претпоставити да су они тамо опасност боље уочили или с 
 и сваки покрет даје материјала широким претпоставкама и разноликим надама или слутњама.</p> <p 
цији нађемо себи утехе ма и у немогућим претпоставкама, почели смо и овом приликом да их тражим 
 то ти је...</p> <p>То потврди још више претпоставку да је морало бити напада на бегунце и сви  
— Дабоме! — додаје онај што је поставио претпоставку да су ови изгинули напали бегунце ради пља 
и дан она се поче спуштати ка Чачку.{S} Претпостављајући да непријатељ мора бити негде у близин 
, јер су били толико прозебли да су сну претпостављали бдење крај мангала.{S} Млади поднаредник 
а кош и, тако обезбеђени, почеће да вам претресају кола, да виде нема ли што под седиштем, у ко 
S} Узели су учешћа у томе и сви остали, претресали су све могућности, разматрана је и карта, ис 
ици грађана, који су у начелству брижно претресали питање о начину, како да се евакуише становн 
и је одсео у њега, нареди једноме да му претресе мутвак.{S} Овај учини то па нађе тамо две скри 
ог те несреће нареди ага да се све куће претресу.{S} Не нађоше, хвала Богу, нигде ништа али пок 
ије, који је био на своме левоме крилу, претрну и потрча месту где је мислио да прихвати мртвог 
а раме и тресну о патос.{S} Умукла сам, претрнула сам и грунуше ми сузе...</p> <p>Опет је, као  
а сам чула лупу на вратима.{S} Жива сам претрнула и дрхтавица ме опет шчепа.{S} Лупа се поновил 
 нико не мрдне из села.{S} Све домаћице претрнуле и навалиле питањима, свака <pb n="253" /> о с 
ви осећај, да се буди у нама оно што је претрнуло и почесмо наново да верујемо и дишемо пуним д 
 глас стражарев: „Стој, ко иде?“</p> <p>Претрнуо сам жив и пођох као злочинац, кријући се иза в 
 корака даље!</p> <p>И на један мах сви претрнусмо пред том помишљу и ако нам је свима лебдила  
екао ми је да је рањен.</p> <p>— Рањен? претрнух ја — Је ли тешко?</p> <p>— Не знам, сестро, ви 
м руком мало час брисала чело и очице и претрнух.</p> <p>— Дете, да није дете? — вриснух очајно 
е детету.</p> <p>Ушла сам у густ мрак и претрнух на уласку кад чух унутра људске гласове.{S} Уч 
 у души очекивао тренутак да се сурва и претрпа собом све што је под њом.</p> <p>— Нећу овде да 
мове, и људе, претрпава градове и села, претрпава њиве и поља, претрпава све, све...</p> <pb n= 
 градове и села, претрпава њиве и поља, претрпава све, све...</p> <pb n="217" /> <p>Ону половин 
 се сурвава и претрпава домове, и људе, претрпава градове и села, претрпава њиве и поља, претрп 
едно огромно платно пада, засипа улицу, претрпава децу и људе и настаје врисак и цика.{S} Кров  
ледате како све пада, како се сурвава и претрпава домове, и људе, претрпава градове и села, пре 
 нисам видео вулкан који бљује лавину и претрпава насеља која су, верујући мртвом брду, дрзнула 
јој је годило да своју искрвављену душу претрпава и туђим боловима?{S} У великој тузи то није н 
гло развијају, који се ваљају, који нас претрпавају, могао да се сети свих тих обзира?</p> <p>— 
гло развијају, који се ваљају, који нас претрпавају, сетио других обзира, сетио да склони своје 
да значи, а почеше нас са разних страна претрпавати коментари, званични и незванични, новинарск 
че нас носити.{S} Поче нас засипавати и претрпавати и више ни корака не можеш учинити по својој 
коваће нас болештине.{S} Засипаће нас и претрпавати сметови; падаћемо у поноре и амбисе; клаће  
 као ископана стара варош, коју је била претрпала лавина догађаја, бурних на његовим обалама ка 
га народа.{S} Бабе се увалиле у душеке, претрпале се јастуцима, завиле се шаловима и очајно гле 
рви спрат узлазе у један дугачак ходник претрпан сандуцима и шаторским крилима.{S} На тим санду 
оје велике и тешке породичне трагедије, претрпана <pb n="512" /> болом и сузама ућутати и преда 
јући ме таквом једном вечеру, које је — претрпано догађајима који су се низали кроз половину ве 
орапа и џакова.{S} То све набацано, све претрпано, као да је за време пожара извлачено и бацано 
милом, која је и сама једва дисала због претрпаности.</p> <p>Најзад, кренуо је воз.{S} Грозница 
вља једну пространу, правоугаону одају, претрпану креветима и официрским сандуцима.{S} На сред  
тну варош, на коју се био срушио брег и претрпао је, па је хитно раскопали те оно становништво, 
ма, које је усов садашњости немилосрдно претрпао, тежак бол у души <pb n="679" /> и горак осмеј 
х који је неминован и који ће под собом претрпати све што се за времена не склони.</p> <pb n="5 
ним дахом а тежак умор, који нас је већ претукао, помоћи ће да савладамо и заборавимо сваку неу 
ероватно ред мисли које је дотле у себи претурао.</p> <p>— За то да патиш!{S} Тако ти је суђено 
е њено лето, доста је она зима и јесени претурила преко главе.{S} Извућиће се и она једнога дан 
> <p>— И војска и народ!</p> <p>Кад смо претурили још неколико стотина метара, већ је све друкч 
ак са обала Дунава, Мораве или Вардара, претурио преко главе хиљаду брига и невоља, подносио гл 
едан познаник — имам гвоздене живце.{S} Претурио сам тешке бриге и невоље у животу и тамо где б 
као у се те размишља о невољама које је претурио преко главе и о онима које му тек предстоје а  
лето, јер сам доста зима и доста јесени претурио преко главе.{S} Веровао сам и ја да је Бог доб 
на и ћер највише забринуле и шта све не претурисмо преко главе.{S} Тек после поноћи стиже Лазар 
p> <p>— Знао сам ја, такви смо ми...{S} Претуци нас колико хоћеш, остави у нама само један жива 
ник, који је јуче говорио да смо толико претучени да сто година нећемо дићи главе, вели данас:< 
се већ!{S} Осећам загушљив ваздух, који претходи усијаним валима; осећам већ по телу топлоту, к 
 изнео о стању аустријске војске, ја се претходно питам и питам војводу: налази ли он да би бил 
изрена већ је граница Краљевине Србије; прећи је значило је отиснути се у туђину.{S} Куда у туђ 
и одмор на грудима отаџбине и сада ваља прећи мост који ће нас раставити од ње.</p> <p>Тужан је 
је долазила с фронта и — ако мора и она прећи ћуприју, значи да иде пут Призрена.{S} Сви се оча 
је могао све од Прокупља па до Приштине прећи на другу страну друма.</p> <p>А друм раскаљан, из 
у Прагу, државни питомац.{S} Мислио сам прећи сад у Минхен али ето, дође рат и... откиде ми рук 
коју беласа Ситница, коју ћемо мало час прећи преко камене ћуприје коју је Јашар-паша изградио  
о другом преплета пут, тако да не можеш прећи с једне на другу страну улице и не можеш, ти пеша 
и мислиш никад неће бити краја нити ћеш прећи тамо и ако те само неколико метара раздвајају од  
м детаљима које је власт можда нарочито прећуткивала или их ни сама није знала.{S} Сваки покрет 
 приписују страху, због којега цивилаши преувеличавају вести и изашло му је од прилике да се бо 
рупе за офанзиву и предузму припреме за преформирање пешадијских јединица према њиховом бројном 
отребан и стоци и људима да се одморе и прехране ако имају чиме.</p> <p>Како тај одмор на подне 
рбећи се и посрћући под теретом живота, прехрањивао и хранио, крепио и бранио, неговао и подиза 
и деца, могу и ја!</p> <p>Али је старац прецењивао своју снагу подајући се вољи.{S} Није могао  
поче прескакати потоке и плотове па све пречицом оде као тане из пушке.{S} Ми гледамо за њим ка 
 није више безбедна!</p> <p>Краљ као да пречу или не хтеде чути ове речи, наже се понова над ка 
ких задатака ђака наше Војне Академије, прешао је некако и у светину и држао је у заблуди некол 
већим болом!“</p> <p>И ја сам пошао и — прешао мост.</p> <p>Напустили смо Отаџбину!</p> <milest 
мбра непријатељ, после вишедневне борбе прешао Дрину, батерија је ова добила наредбу да се одма 
сам на овим штакама из Куршумлије пешке прешао преко планина а ето ко се вози на колима!</p> <p 
видно потресеним гласом а затим је брзо прешао на <pb n="692" /> нека обична питања, желећи да  
ање, по цену највећих жртава, пробити у прешевско-кумановски басен те напасти непријатеља <pb n 
>— Шта ћу! — правда ми се други — мајка прешла шесет година, најстарије дете девет година, а на 
оја седишта.</p> <p>За ноћи батерија је прешла драгачевску равницу, од Гуче до Јелице, а са зор 
 мога деду пре сто година а историја је прешла преко тих савета и забележила је само чин!</p> < 
ема, обрадовао се српској војсци кад је прешла Саву и пронела српску тробојку кроз питома сремс 
једног дана да пођем.</p> <p>Пред подне прешла сам једној познаници, госпођи која седи у истој  
>— Па јеси питао?</p> <p>— Питао, веле, прешли, шта има друго да кажу.</p> <p>— Па онда... и ми 
а народа.</p> <p>Прешли смо и Ђаковицу, прешли смо и оно село од којега вековима стрепи цела Ме 
аопшти нам га.</p> <p>— Истина — вели — прешли су.{S} Ево проведоше три Немца заробљеника.</p>  
лемику — јер ми смо готово из разговора прешли у полемику — мислим дакле, да у полемику уносите 
о име и овоме мосту који смо овога часа прешли?{S} Са њега смо последњи пут сагледали светлост  
 војвода Мишић тумачи.{S} Али, и кад би прешли преко те наредбе и њенога значења, ја ипак не ви 
борба а после и на Сави.{S} Они су били прешли на нашу страну и тукли се доле на обали а изглед 
али, тако су са народом и војском и они прешли преко високих планина и стигли овде, у Пећ, да б 
ласно: „Куда ћете?“</p> <p>А кад су они прешли Бистрички мост и окренули пут севера у Подримље, 
месту, нити су за исти број дана и ноћи прешли овај тешки пут до Скадра.{S} Са њима, пред њима  
нем.</p> <p>— Што је било мучно и тешко прешли смо већ — теши га Краљ — ово сад до Скадра лакши 
реће се бескрајна гомила народа.</p> <p>Прешли смо и Ђаковицу, прешли смо и оно село од којега  
нац, који је раздвајао друм од њиве.{S} Прешло је још неколико пешака и сад смо већ били ван го 
држа право да о томе говори кад се буде прешло на решавање о могућности и условима за офанзиву, 
е мој мир за мало трајао.{S} Тек што је прешло подне, дотрча к мени та иста госпођа.</p> <p>— Ч 
 је склонити дете.{S} Дете је мало, тек прешло две године, тек стало на ноге, па би тешко било  
ма и по кућама.</p> <p>— Је ли их много прешло?</p> <p>— Не знам... мора бити много јер су отер 
ма Карадаговим, Бугари продиру кланцима Прешовским и Качаничким и старом царском џадом, која пр 
сећам већ по телу топлоту, која унапред пржи; осећам како ме засипа топао пепео лаве; засипа ме 
ика и зајми мало бела брашна, те на уљу пржи приганице, јер он то воли.{S} Умесиће их, испржити 
gn> </head> <p>Дарданелска експедиција, при којој су се енглеске лађе ломиле о утврђења која су 
х натера на једно вратоломно одступање, при коме ће евакуисати Срем, Банат и Бачку.{S} Дотле ће 
 у непријатељским редовима у којима се, при свакоме налету наше пешадије, осећала малодушност.< 
а буде разапето на тријумфалној капији, при доласку савезничке војске.{S} На њему је исписан кр 
то.{S} А напред негде, тамо на ћуприји, при излазу из приштинске чаршије, загушило и не одушује 
веде је кроз гомилу и уведе је у вагон, при чему су га пратили благодарни погледи целе гомиле к 
ила таму.{S} Село, које се до мало час, при светлости ватре и тамној ноћи, није ни видело, поче 
који мало учествује у разговору, јер га при свакој његовој примедби сви жучно нападају.</p> <p> 
ласт требала да се постара за мало реда при евакуацији и препричавају разне новости кроз које ј 
 коју му је мајка од милоште дала ваљда при растанку.{S} Јабука нагрижена мало и на њој се позн 
ахо? — упита ме она жена, која је ваљда при тој моменталној светлости опазила то.</p> <p>— Мени 
рих питањем зашто се тако горко заплака при спомену свога детета, јер сам још мало час уочио ка 
 сам сувише млада али кад сам ја остала при своме, примили су ме.</p> <pb n="422" /> <p>Најпре  
аиграла <pb n="202" /> а рука задрхтала при помисли да палећи топ шаље зрно које ће покосити чи 
ја је збег пратила, о тешким тренутцима при напуштању које вароши.{S} Млади <pb n="214" /> подн 
 клисуру.</p> <p>— Јесте ли имали борбе при повлачењу?</p> <p>— Имали смо, на Чачку нарочито.{S 
вако од њих нове разлоге, али он остаде при своме и на крају додаде:</p> <p>— Оставите ме крај  
ли се — вели му — оне Наполеонове слике при повратку из Москве?</p> <pb n="285" /> <p>— Сећам с 
та један чичица из трећега позива, коме при помену овога имена прелете на мах таман облак преко 
речитост, онако од прилике као што жене при нарицању врло често напуштају обичан дневни језик и 
 је свештенику име детиње, да га помене при опелу.{S} Мали Драгомир је још држао у руци угашену 
х очију и висока сува врата, уз који се при говору јабучица пење и слази као лоптица од живе у  
ивао: „Ово је моје место!“ старајући се при томе да обезбеди себи што већи простор крај ватре.{ 
ога мора, које се у рану зору, као дете при буђењу играло весело.{S} С вечери је сишла на обалу 
може свако на своју руку чинити покрете при наступању, Врховна Команда је ван земље, с њом смо  
последње одбране, који је био на служби при канцеларији начелниковој.{S} Он је носио под пазухо 
ом новошћу.</p> <p>— Да нам са придружи при савезничкој офанзиви на северу.</p> <p>И самоме пес 
</p> <p>— Не мислим да се ослободи, али при каквом штабу.</p> <p>— Па то је то, госпођо.{S} А ш 
ију нас.</p> <p>— Или смо је ми упалили при евакуисању! — додаје други.</p> <p>— Или је можда б 
же слободно и по своме нахођењу кретати при повлачењу, не може свако на своју руку чинити покре 
чкању и отимању, и заштићаван од власти при вршењу насиља, остао је од ослобођења без икакве за 
ма.{S} Казивало се, како су Аустријанци при сусрету са Немцима, на српској граници, рекли овима 
же могућност офанзиве, погледајући увек при томе на војводу Степу којега је желео убедити.{S} О 
је капетановој узбуђеној души нанео бол при напуштању већ изгубљене и злој судбини остављене ва 
ве вести, онако од прилике, као што вам при улазу у варош трошарински чиновници прегледају кола 
га и молила сам се за себе.{S} Како сам при молитви наслонила главу на кревет тако сам и заспал 
одите?</p> <p>— Нисам мислио да останем при њему — узе да се брани поднаредник. — Навео сам га  
реме Турака, навикао да буде повлађиван при пљачкању и отимању, и заштићаван од власти при врше 
тавио на расположење и свесрдно помагао при образовању грађанске гарде, која је примила на себе 
све више стезао, старац је упорно остао при томе да он неће да се одваја од својих војника, да  
више се збије гомила и мање је ларме но при покрету.{S} Бојала се чуће и ко други оно што казуј 
и тај телеграфиста из Ниша, јутрос рано при предаји дежурства, казао тастером поверљиво своме с 
S} Војвода Мишић остао је и даље упорно при своме предлогу за офанзиву, захтевао је да се још н 
 се није јадао ни вајкао, он је јаукнуо при свакој недаћи које су почеле сналазити нашу Отаџбин 
птички кафеџија, који је био магационар при некаквој војној станици и тога ради носио официрску 
ан, измучен и умрљан блатом.{S} И данас при доласку Краљеву грувају топови али отуд са Качаника 
мназиста осећајући сву своју надмоћност при изговору ове речи.</p> <p>— Зар си смео, дете моје? 
орених очију предадох се сну, ономе сну при коме човек нема више власти над својим телом, а раз 
на и множина сећања која навалише на њу при помену тога дана, узбудише је и изведоше из тока пр 
 бар где би стали и где би сели.</p> <p>При тој слабој светлости сагледао сам тек мало боље сво 
то да једва отвара улепљене очи.</p> <p>При пролазу ових таљига у гомили тих шапат сажаљења и п 
ти ватра.</p> <p>Пошли смо тамо и нашли прибежишта.{S} Наредник један, београђанин иначе, навук 
 /> друму а сад сам у њој гледала драго прибежиште које нуди спасење моме детету.</p> <p>Ушла с 
је могла више понудити мирно и безбедно прибежиште једноме сиромаху књижевнику своме, Ускоковић 
ц</head> <p>У Пећ се није добегло као у прибежиште где би се могло склонити и које би могло дат 
 волете, онда...</p> <p>Он ућута као да прибере сећање па мало затим настави:</p> <p>— Прошле г 
стави наредба о одступању, да се војска прибере и предузме офанзива.</p> <p>Сви се сабрани кома 
Степе и свако прими на себе да до сутра прибере све ове податке.{S} За тим је састављен и прото 
шадији, за коју је издао наредбу, да се прибере и заврши овим: — Ја сам јутрос у десет и по час 
да за собом и пред собом и не уме да се прибере.</p> <p>Људи раскопчани, кајишеви са опанака се 
 капетан поуми у једноме тренутку да их прибере око своје батерије, за случај да буде принуђен  
 собом.</p> <p>Покушах још једном да се приберем, покушах још једном да се отргнем од утицаја м 
могао ни довикати.</p> <p>— Треба да се приберемо, да идемо у групи! — јавља се неки брижан гла 
ренутна појава, као један покушај да се приберемо и охрабримо.{S} Слушали смо још мало топовске 
мо, колико да се одморимо, колико да се приберемо, па ако онај пожар изнад вароши казује близин 
о посрне, засузите над оним који клоне; приберите децу расуту по туђим планинама, задахните их  
нареди да се војници, расути по њивама, приберу што тешње и да најогорченије бране друм, којим  
усте каква кола или аутомобил и опет се приберу да протумаче пролазак тих кола, ако ма шта запа 
одлука, да се најпре извештаји допуне и приберу извесни податци, који су недостајали.{S} Војвод 
ксао од многе крви, која му је текла из прибијене руке, те смо се искрвавили и ја и он.{S} Клон 
тили собе и двориште и изашли на улицу, прибили се једно уз друго и ослухујемо.{S} Шум све јачи 
ута проћи крај гомиле уз коју сам се ја прибио.</p> <p>Аутомобил, простран и леп, са угодним се 
, за коју сви већ мисле да је побеђена, прибира последњу своју снагу и сатире свога победиоца.{ 
рађорђем унуком.{S} Он пође у памети да прибира, да тражи: нема ли једног истог историјског или 
 те пребраја гробове оних што су пали и прибира оне што су остали живи и доји их на недрима сво 
ким инстинктом јављају се, помаљају се, прибирају се, удружују се да заједнички, у јатима, слет 
/p> <p>Крећу се већ људи овамо и онамо, прибирају се у групе на сред улице и воде разговоре о н 
ирис крви, као оно дивљи гаврани што се прибирају и удружују још док рањеник није ни издануо да 
тора нађу, спуштају ствари и око њих се прибирају, распитујући оне који су раније ту, да л’ зна 
светла ока, те деца радознало се буде и прибирају уз мајку.{S} Та два светла ока су два фењера  
у вести.{S} Те гомилице почеше да расту прибирајући се са разних страна и већ за један сат, то  
ахом, где кад почивком за време које је прибирала сећања.</p> <p>— Био је леп дан, недеља.{S} П 
 којима је казивала и које је вероватно прибирала и сређивала, да би их била кадра наставити?</ 
је сиротиње, одвајајући од својих уста, прибирали и текли, не би ли и ми могли стати у ред циви 
авају благо народно које смо сто година прибирали и текли.{S} Кад се вратимо биће све пусто и п 
 да дочекамо ту дивизију, с тога смо се прибирали на пољаници, пред Бајазитовом џамијом, и жудн 
, које сам требала да се досећам, да је прибирам у памети.{S} И нико не зна које је доба ноћи,  
азија којима је на првоме била брига са прибирања бугарских трупа на истоку.{S} С тога смо се о 
оде“ образовали су се читави клубови за прибирање и саопштавање вести.{S} Столови, на подне и с 
м наставило се сутра дан до подне журно прибирање извештаја, који су стизали са разних страна.{ 
х кланаца избијати, са разних се страна прибирати и са разних висова слазити ка обалама које су 
 казивао своје мисли које је морао дуго прибирати у себи, чекајући прилику да им да одушке.</p> 
исала, да би само чула да ли се пуцњава приближава, да ли се наши приближавају.{S} Пред вече је 
ли се пуцњава приближава, да ли се наши приближавају.{S} Пред вече је престала борба а наши нис 
ни да гину.{S} Не могу од куршума да се приближе рањенику.{S} Свет бега на све стране и пада од 
 које су сеизи водали друмом.{S} Кад се приближи мало гомили, познаде он међу официрима уочљиву 
 кога, овај странац прође кроз гомилу и приближи се оној госпи у црнини.{S} Он је кроз вагонски 
 није сматрао свакога ко се томе вагону приближи за непријатеља.{S} Војник је грубо одгурнуо не 
а смо далеко од поноћи одмакли и већ се приближили зори али је киша још увек ромињала те се у в 
цићемо их, мораћемо их бацити ал кад се приближимо.</p> <p>— А ако нас похватају изненада, овак 
ни, под строгим стражама да се ко не би приближио и видео, вршена је сахрана топовских цеви, са 
је матерински загрљај.{S} Кад би се чун приближио обали, беле би се <pb n="18" /> руже претвори 
не одујми мало пред нама, те кретосмо и приближисмо се првим сеоским кућама.{S} Све куће већ по 
ми Бистрицу, пре но што загрли Паштрик, приближиће се зидинама царскога Призрена и сазнаће да с 
оме се никако није могло приметити, бар приближно, којој професији припада у цивилу, — Не водим 
на своје огњиште.</p> <p>Ево од прилике приближнога снимка једне групе кола која ће у току од п 
зазваним непознавањем опасности која се приближује.{S} Што дубље средини вароши беле заставе св 
аба, које су се 1914. године водиле код Прибоја у Санџаку, на Црноме Врху, на Гласинцу, код Поб 
 да са извесним поуздањем креће напред, прибојавајући се ипак изненађења на превојима, у толико 
астаде, јер му заигра реч у грлу, па се прибра и настави. — Војник, одведоше га лањске године у 
лаву да је сакрије од мене.{S} Затим се прибра и окрете ми се:</p> <p>— Спусти, спусти и ти тво 
воје големе болове.</p> <p>Када се мало прибра он сам настави:</p> <p>— Кад смо изашли у двориш 
ца — повела их је двоје и стару мајку — прибрала су се промрзла око, ватрице <pb n="241" /> кој 
гао си прочитати дубок бол душе која је прибрала и присвојила све наше болове.{S} Из њенога си  
реко Копаоника, где се крај топле ватре прибрала дечица око колена мајчина а она их теши и прич 
змеђ којих пролази друм и око којега се прибрала чаршија.{S} Две горице, које се износе из мора 
> која се решила да остане у Скопљу, те прибрала све заостале рањенике у своју болницу а сад уз 
 зора у планини па се дечица најежила и прибрала уз мајке.</p> <p>Свако је себи изабрао у пећин 
казати, изгледало ми је да се нисам још прибрала.{S} Затим ми дође жеља да створим пред очима њ 
pb n="105" /> <p>А оне гомилице које се прибрале под каквом стрејом, дрветом или под којим друг 
ети се у седла.{S} Гомилице, које су се прибрале на разговор, растурише се и свак потражи своје 
а и оно војника, што су их патроле јуче прибрале; полегли по јаругама, по кукурузу или похватал 
ли ћебад те направили заклоне; трећи се прибрали уз какву живу ограду или трњак, те ће их то шт 
 је одредио за свој штаб и у коју су се прибрали и болесници.</p> <pb n="190" /> <p>Тек што се  
љави поцепани облаци; на врховима Водна прибрало се бело маглино перје, од којега ветар откида  
 суза, госпа у црнини сама диже главу и прибрана настави:</p> <p>— Нисам вам још све казала.{S} 
ља и нареди, да се ту пласирају топови; прибране делове пешадије истури напред пут Трнаве, прем 
што лутају по улицама пећским или стоје прибрани у гомилице не говорећи међу собом, не интересу 
> <p>И госпа у црнини поче мирно, тихо, прибрано да казује много, много, много...{S} Казивала ј 
и су, војвода их је Мишић позвао јер је прибрао неке нове податке који би имали везе са распоре 
 није имао снаге да говори.{S} Једва се прибрао да ми каже само неколико речи:</p> <p>— Молим.. 
се и непријатељ на новоме положају више прибрао, јер наша пешадија потискујући га, сад већ наил 
и мора да је топло, али је начелник већ прибрао масу људи, који су му испунили све просторије м 
игла у Пећ, обуставити своје одступање, прибраће се још и сви остали делови војске, који су се  
 кренућемо сутра даље.</p> <p>У нама се прибраше последњи остатци снаге и кренусмо живље даље,  
} Онај тамо допуњава вести неким својим приватним сазнањима, овај овамо не верује док не види „ 
тних ствари и <pb n="378" /> државних и приватних лица, има и болесних војника и читавих породи 
реда.{S} На тим колима има и државних и приватних ствари и <pb n="378" /> државних и приватних  
една очишћена грана, за њу су конопцима привезани јармови и ујармљена три пара волова.{S} Кола  
причу нудећи му опет дуван, не би ли га привезао за себе.{S} Годила ми је његова прича баш са с 
/p> <pb n="716" /> <p>— Шта ћете, има и привидних смрти!</p> <p>- Нико више није ни мислио на д 
што је мајка и будна сањала, све што је привиђала.</p> <p>А како који дан даље, све ближе и бли 
о, све што сам будан сањао, све што сам привиђао.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се и мој једин 
</p> <p>И, јесам ли ја будан или је ово привиђење које ми је у полусну изаткало из оне гомиле м 
 црнини?{S} И, <pb n="666" /> ако је то привиђење, зашто осећам једну неодољиву потребу да јој  
ле су и улазиле у тај обезбеђени вагон, привилегисане госпође, свеже и тоалетиране, јер су безб 
 склонити, треба због породице.{S} Али, привремено; тако, до Приштине, да се човек може одмах в 
ово, полазили смо с уверењем да се само привремено уклањамо испред непријатеља.{S} Сад већ крећ 
 сте Скопље напуштали са вером да је то привремено, да ћете се за који дан вратити, да ће стићи 
укаво се понаша, рачунајући поуздано на привременост аустријске владавине, те се не може рачуна 
. — Овај фронт овамо, Качаник и Гиљане, привукао нам је сву пажњу; а Аустријанци се спуштају Иб 
 На Грке се није могло више рачунати да привуку на себе један део бугарске војске; на савезнике 
ак, у току причања мога суседа, који ми привуче сву пажњу на његово казивање и, што сам пажљиви 
 зајми мало бела брашна, те на уљу пржи приганице, јер он то воли.{S} Умесиће их, испржити и не 
ћи; оставиће их у скрињу, где стоје већ приганице зелене и поплеснивиле, што их је годинама мес 
ивац крај њега — не жуљи га ципела него пригладнео па отворио козерију и фруштукује а оволики н 
 деца са корпама, бошчама и џачићима да приграби свако себи.{S} А ми велимо нека их, боље наша  
горела је мала ватра, ако би ко хтео да пригреје што.{S} И сад ме као језа обузме кад се сетим  
ена отхрањивали тичиће, чу као из гроба пригушен дечји глас: „Тата, тата!“</p> <p>Глас детињи и 
о далеки глас прошлости својим муклим и пригушеним гласом казује ово звоно које је салило цветн 
петан плану и спусти руку на револвер и пригушеним гласом цикну:</p> <p>— Скидај или...!</p> <p 
ђе вратима и нагло их отвори узвикујући пригушеним гласом:</p> <p>— Пуковниче!</p> <p>Ађутант п 
 /> <p>— А ја?{S} А ја? — запишта неким пригушеним, животињским гласом.{S} Кад сви обратисмо па 
ћ крећу измеђ ватара и чује се потмуло, пригушено довикивање, као таман глас дављеника, затим,  
е и збунише.{S} Мислили су да је гомила пригушила неког.{S} Кад затим чуше шта је и како је, ум 
Енглеза, па то је доста.{S} У Европи не придају никакву цену балканскоме месу.{S} Можемо ми гин 
стићи ће! — одговори официр немарно, не придајућим томе велики значај.</p> <p>— Ми се у њу нада 
а па ипак сам ево остала.{S} Кад сам се придигла, кад сам пошла ногом, прво ми је било да идем  
зумире разговор или се чује реч и две а придигли се и они који су лешкарили па се повили око ва 
ферат и дуго, дуго мислио.{S} Најзад се придиже, узе перо и својом дрхтавом руком сам написа те 
беђивати војника не би ли га што чвршће придобио.</p> <p>— Ко стока, је л’? — настави он живо.  
јпре да одмери снагу нашу или очекујући придолазак својих трупа.{S} Командир истурених одељења  
але, греју се и воде живе разговоре.{S} Придолазе им нови који увраћају с друма, они им праве м 
хана се већ скрхала маса људи и стоке а придолазе све нове и нове групе, које су јутрос раније  
ко и трећа и четврта, а све нове и нове придолазе од ране зоре и већ се гуши перон од навале бе 
ико неће послушати.</p> <p>Бегунци који придолазе, са муком се пробијају кроз гомиле које су јо 
рчио друм.{S} А све нови и нови бегунци придолазе из уличица око Карађорђевог споменика, потоко 
 што би био ред да заробљеник бежи него придолазе; извлаче се из кукуруза, из јаркова, са таван 
</p> <p>И тако то једнако иде и једнако придолазе, довикују се, траже и лутају измеђ ватара; а  
знанике, пријатеље и рођаке.{S} Они што придолазе, пре но што се здраве, питају: „Има ли се где 
е што је зарана стигло.{S} Ово, што сад придолази тиска се око хана, разгрће снег и блато и нан 
која је за време дугог чекања све већма придолазила.{S} У томе гурању и тискању ја изгубих докт 
 долина и кланаца, слазила са планина и придолазила друмовима, те као поплава <pb n="137" /> бу 
распремити јер су све нови и нови гости придолазили, а што се више вече ближи, наићи ће све већ 
ше расле <pb n="73" /> онима који су им придолазили.{S} Сваку од тих гомилица, задржавали су са 
 црквом је било скоро све село и још је придолазило са свих страна.{S} У цркви су горела кандил 
се отимају од продаваца.{S} У кафану су придошли и чиновници, који су раније напустили канцелар 
 ноћи је поседну војници, регрути, нове придошлице и све то полеже по столовима и испод столова 
ћи провео у разговору о сутрашњем дану, придремао мало обучен и оружан и још далеко пре зоре кр 
ign> </p> <p>Сва права, особито превода придржана</p> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ, Београд-Загреб</p> <p 
један спавач и гурну ногом сто те га ми придржасмо а онај се оздо промешкољи лево и десно док н 
из Младеновца; па онда ме замоли да јој придржим дете, само док она извади објаву.{S} Извади из 
аварске.{S} Да их није гонило да нам се придруже уверење да победиоци носе собом глад или можда 
енађен овом новошћу.</p> <p>— Да нам са придружи при савезничкој офанзиви на северу.</p> <p>И с 
 да се у прву зору, кад народ крене, не придружи и његова стока каквој комори.</p> <p>Широка дв 
 дана не може проговорити а да му се не придружи читава гомила радозналих пролазника, која мисл 
док <pb n="123" /> се гомилици нашој не придружи и пође у корак уз мене једна тамна фигура под  
писну и зацика у јарку.</p> <p>И Бог се придружи непријатељу.{S} Поче киша опет да промиче а за 
има, које смо чули.{S} Заробљеник ми се придружи опет, али не настави да казује, бојећи се да ћ 
миста би хтео а нема храбрости да му се придружи.{S} Одушевљени наручује пиво „за све“; хладни  
ун, свет је ишао у групама којима су се придруживали они који нису били на станици, да чују што 
тељским погледом а хришћанско се и само придруживало нама и кретало у бег, не смејући за нама д 
, јер још никога нисам срела коме би се придружила; никога замном, никога предамном.{S} Да л’ с 
да такве живце немају, оне су се радије придружиле одборима за приређивање концерата и кермеса  
 нам се очајно тежак.{S} Томе су се још придружиле и велике неприлике и тешкоће које је требало 
 како су у нашој средини, али су нам се придружили и други.{S} Вило је и Немаца са далеких стра 
утњом.</p> <p>Полицијски писар, који се придружио капетану и коначару, један улопан и неизбрија 
емена онога заробљеника који ми се опет придружио.</p> <p>— Отуда, са Дунава, близу Даља.</p> < 
, не знајући да ће се мало за тим и они придружити општој невољи.</p> <p>Једва сам добила места 
ако исто натоварене, те се једно другом придружујемо онако ћутећи, и не здрависмо се.</p> <p>Пр 
ком стрејом једне <pb n="94" /> кућице, придружују јој се све нова и нова забринута лица.{S} Кр 
оћити и многи међ нама, који наилазимо, придружују им се.{S} Око села је било нешто оголелих др 
нагон.{S} Она јури незнано куда, њој се придружују нови, мрачни типови из споредних улица, не з 
>— Све, све ће пропасти! — Додадох и ја придружујући му се искреноме болу.</p> <p>— Косово је б 
о прође умор она опет настави али неким придушеним гласом, који је јасно казивао да јој страх г 
{S} Он се узбуђено диже са свога места, приђе вратима и нагло их отвори узвикујући пригушеним г 
нишанити и најзад, још блеђи но раније, приђе капетану.</p> <p>— Готово је, господине капетане! 
змишљао о Глишићу, Ускоковићу и Рајићу, приђе ми један просед човечић и прекиде ми размишљање.< 
, који је уморан сео на један камен.{S} Приђе му, па се испрси и тресну ногом о ногу.</p> <p>—  
нуо тамо у рову, но ово што доживех.{S} Приђе ми још и једно дете, дрпну <pb n="642" /> ме за ш 
ћеш тада и душу роба твога Јована, када приђе царство Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„ 
</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека приђе царство Твоје; царство правде, царство истине и ц 
ану.{S} Победилац са онога првога стола приђе и тамо да се нађе у помоћи онима који су чиновник 
песму а бабо извади из шпага петицу, па приђе једноме од њих и рече му гласно, тако да су сви м 
ру.{S} Да ту одвратност још више појача приђе гомили једна угледна госпођа београдска, жена јед 
 згледаше међу собом и председник њихов приђе капетану љубазно:</p> <p>— Ми, господине капетане 
ичних удара осећања и болова, он најзад приђе прозору и размаче завесе да на, мразом замагљено  
данта седмога пука првог позива.{S} Кад приђе још ближе, виде да се није преварио и јасно виде  
659" /> извуче се испод кола, диже се и приђе нашој ватри да се загреје.{S} Негде у даљини пуче 
> <p>Она климну главом благодарећи ми и приђе ватри те јој направисмо места.{S} Арнаутин је и д 
 Када примети моју обазривост, слика ми приђе и шану:</p> <p>— Ја сам, господине, Новица!</p> < 
да.</p> <p>— Шта је?</p> <p>Потпоручник приђе блед капетану и речи му задрхташе у грлу:</p> <p> 
влажи дечје косице потоком суза а затим приђе жени, која се још не дизаше и пољуби је у чело, д 
е, вели, сви смо на броју!</p> <p>Затим приђе пољској батерији.</p> <p>— Нађе ли их? — пита кап 
одржавали.</p> <p>Када ми овом приликом приђе учитељ, његов пријатељ остаде на другој страни др 
/p> <p>— Да проконтролишем! — и капетан приђе топу те се увери да је одлично наперен тамо одакл 
 на лево од друма.{S} Чим је сагледа он приђе поручнику, који је уморан сео на један камен.{S}  
е да ту задаћу прими на себе.</p> <p>Он приђе корак ближе Краљу.</p> <p>— Господару!{S} Нити ми 
 а усна грчевито задрхта.</p> <p>Младић приђе топу и узе оком тражити непријатељску батерију.</ 
 снажно руком дизгине те уставио га.{S} Приђосмо сви да видимо шта је и да помогнемо човеку.{S} 
пије, одвеза бошча и просуше ствари.{S} Приђосмо да јој помогнемо и том приликом чусмо и нешто  
мате где да се згрејете — рекох јој кад приђох друму — у мене је овамо добра ватра.</p> <p>Она  
услугу, ако јој каква на путу затреба и приђох јој.</p> <p>Тек кад сам ближе пришао, појмио сам 
p>Окретох главу од овог боног призора и приђох једној гомилици која је још увек гунђала што смо 
524" /> <p>Посматрао сам га дуго, па му приђох.{S} Био је старији човек, испијена образа и умор 
енади ме чистота и нагласак његов те му приђох.</p> <p>— Ти си Србин, рођаче?</p> <p>— Србин! — 
 пева, отуд са ширине морске, и у песми прижељкује матерински загрљај.{S} Кад би се чун приближ 
на Краља.</p> <p>Краљ се боно насмеши и призва ближе себи ађутанта:</p> <p>— Сећаш ли се — вели 
Милоша.{S} Па ето ту славу сад помену и призва је у помоћ овај србијански војник, кога сам ја п 
о где ко од њих хитно изашао из вагона, призвао посилнога, који је држао коња, бацио се коњу у  
их посланика, министар председник их је призвао себи и изјавио им да су Бугари заузели Тетово и 
 и велику просторију, која заузима цело приземље а служи као штала за коње.{S} Од врата с десне 
м нашао склониште, била је једна празна приземна одаја без патоса и без прозора.{S} Њу ми није  
 познаде истину и то га нагна да јој је призна.</p> <p>— Ово је последња наша батерија.{S} Изми 
ваници.{S} Та ето, доживео сам да ми се призна да сам Србин и ето, нећу више бити србијански ро 
/p> <pb n="216" /> <p>— То је истина! — признадох ја убеђен — Али, шта је то што је вас опредељ 
о обзира и дужности.{S} Била сам слаба, признајем, а можда ме је завело у слабост и то, што сам 
менили ту наредбу.</p> <p>— Било их је, признајем да их је било али, ја нисам био срећан да буд 
ца, јер зарази страхом остале.</p> <p>— Признајем ја то! — брани се учитељ — ал не признајем да 
знајем ја то! — брани се учитељ — ал не признајем да је једно исто побећи из кукавичлука или по 
} Сад већ више немам ни ја снаге и, ево признајем вам, данас ми је први пут у животу дошла на п 
, који је ту службу добио као награду и признање за некадање четовање у Маћедонији.{S} Стари че 
зетака и, кад их сазнам, ја ћу им одати признање.{S} Али дотле, прођите мислима кроз ту чаршију 
 пролије а ево их сад пролива овде пред признањем своје срамоте.{S} Није то жалост за животом < 
о рођака ушло у састав Врховне Команде, признао би да јој је и триста коња мало — одговара му ј 
 је стање у Нишу.{S} Иначе, што се мора признати, на возу је било мало људи бегунаца а врло мно 
к у душама оних који пате.</p> <p>Морам признати да сам и сам био под утиском овога малога рома 
има који су остали и који су овај мучни призор гледали са прозора својих кућа или сабрани у пре 
вљамо се!{S} Пред нама се указује чудан призор.{S} Страшан и величанствен сјај распростире дале 
ну уличицу, где се догледао један болан призор.{S} Три пара вочића које гоне војници, упињу се  
атрајући са запрепашћењем овај необичан призор који је за нас још био загонетка.{S} Трго нас је 
вео.</p> <p>Окретох главу од овог боног призора и приђох једној гомилици која је још увек гунђа 
тала сам и сама уморена страхом, ужасом призора који сам видела и бригом за дететом.{S} А почел 
и су још гори.</p> <p>— Ја као рачунам, Призрен је једина варош на балканском полуострву на кој 
знад свих тих градова и милих и драгих, Призрен има свој особени значај; има своју нарочиту дра 
раж, има свој светао и зрачан ореол.{S} Призрен ја сан српски, он је једна чаробна легенда.{S}  
 јутрос понели полазећи из Призрена?{S} Призрен је био последња слободна српска варош у којој с 
ише не би могло! — додаје друга сенка — Призрен је пао и Бугари напредују ка Дриму, сутра већ м 
а тамо ка Шару управљали своје врхове а Призрен је била реч која је у смрт звала и смрт слатком 
пријатељу, путујеш ли ти сутра даље, за Призрен?</p> <p>— Путујем! — одговори наредник.</p> <p> 
 Врховну Команду?</p> <p>— Отишла је за Призрен!</p> <p>— А Влада?</p> <p>— Стигла у Митровицу. 
анде.{S} Он хитно путује аутомобилом за Призрен и застао је само толико, колико да испружи ноге 
 може још да нам буде пресечен и пут за Призрен?</p> <p>— Треба што пре кретати.</p> <p>— Неки  
о значи прекосутра биће затворен пут за Призрен?</p> <p>— Или бар угрожен.</p> <p>— Ама да ли.. 
а из Врховне Команде стигла су и иду за Призрен; од јутрос се никако не одзива на телефону наче 
 Не, варате се.{S} Они не претендују на Призрен али захтевају да се он да Албанији.{S} Под Шаро 
по које минаре или јаблан.</p> <p>То је Призрен.</p> <p>Величанствен у прошлости, искићен сјаје 
> <p>— Никад ваљада оволико народа није Призрен видео у својим улицама — вели, ослоњен на један 
 Косово те натерати и Бугаре да напусте Призрен.{S} Ако је још француско-енглеска помоћ стигла  
који су настављали пут даље за Липљан и Призрен.{S} Прве гомиле које су дошле и нашле су склони 
пијуна.</p> <p>— Неће ваљда они заузети Призрен!{S} Бугари силазе овамо.</p> <p>— Они су још го 
ао што је са толиком породицом напустио Призрен и, још се ломио да се врати, рече ми:</p> <p>—  
 још непотопљена острва, стоје још само Призрен и Битољ.{S} Линија је једним потезом извучена ц 
а из кланца, на обале јој легао суморно Призрен, утонуо у маглу и дим што се кроз димњаке диже  
ренуо је одмах за осталим избеглицама у Призрен.{S} Ова је смена и сувише доцкан дошла да би ма 
једва су успели да га натерају да иде у Призрен па они остали и даље да решавају.</p> <p>— Шта  
, да глас о повлачењу Врховне Команде у Призрен сам собом тумачи и каже све.</p> <p>— Па добро, 
p> <p>— Знаш, кад Врховна Команда оде у Призрен, сат и по од границе, онда је то последња реч о 
з Приштине да бега, однеше и рањенике у Призрен, па ето, и ја идем за њим.</p> <p>— Али кад вас 
ници, па после у приштинској а одатле у Призрен. <pb n="647" /> Рана ми се брзо опорављала и ев 
трос закрчио друм који води из Штимње у Призрен.{S} Друм се и не види већ само кроз равну пољан 
нема ни једног метка више, повлачи се у Призрен.{S} Испуцала што је <pb n="346" /> имала... али 
Ђаковицу и Црнољевски, којим се слази у Призрен.{S} Ми би се наслонили на Чичавицу, <pb n="295" 
 гуши.</p> <p>У часу када смо улазили у Призрен мени се поновила и наметала цела ова слика пожа 
и се Бистрица ломи пре но што ће сићи у Призрен, тамо где се поносно уздиже Дрвен-Град, на обал 
здате биле потребне наредбе а доведен у Призрен и један коњички пук који ће их пратити.</p> <pb 
 ти сад да објасниш, ти не би путовао у Призрен, шего би остао овде у Штимњи да посматраш борбу 
де ичега, са торбом на леђима, стигао у Призрен.</p> <p>— Да бацим? — зграњава се онај.</p> <p> 
ашто није са Врховном Командом отишао у Призрен, или са Владом остао у Митровици?{S} Да ли то н 
еда — Чим чујем да је непријатељ ушао у Призрен, убићу се.{S} Спремио сам се већ!</p> <p>И пока 
p>— Видиш не остају овде, одоше право у Призрен.</p> <p>— А он, као начелник армије, извесно зн 
 Битољ.{S} Овако, куда ћемо?{S} Идемо у Призрен, добро, па онда?...</p> <pb n="404" /> <p>— Ост 
анас враћали у Скопље место што идемо у Призрен.</p> <p>— Е, дабоме? — учини скептички кафеџија 
аштрик, приближиће се зидинама царскога Призрена и сазнаће да смо у њему ископали гроб још једн 
 кола ходити до највише сат или два иза Призрена.{S} Може се по баснословну <pb n="542" /> цену 
до и тек далеко тамо, на сат и више иза Призрена) улазе постепено у колону, те се образује једа 
д очајном децом својом, уздиже се изнад Призрена Душанов Град и студен ветар, који брише озго с 
/head> <head>Пећ</head> <p>Три дана, од Призрена, клонуло, тромо, малаксало, креће се бескрајна 
у Призрену, предато овде пламену.{S} Од Призрена до Пећи још је и било друма и, ма да је свако  
е у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би се с 
е у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би се с 
е да се може понети само још сат ода од Призрена па онда бацити.{S} Део који је намењен да се п 
воме кораку, можда на сат и два хода од Призрена, почело је да се изостаје, да се праве дуги од 
љени на пут, те потерали кола и даље од Призрена, имали су још увек довољно хране али ми, који  
дник сад на карти, линије које су се од Призрена зрачиле ка западу и југозападу.{S} Једна је од 
о се само склањао од непријатеља али од Призрена поћи, значи потпуно се откинути од Отаџбине, п 
им се путем пошло, на сат, два и три од Призрена већ је граница Краљевине Србије; прећи је знач 
журила Призрену?{S} Није ли тамо, испод Призрена, настала каква нова опасност, те ми у ствари б 
рховна Команда отишла <pb n="636" /> из Призрена али не сме на голо казивање гомиле да се врати 
им леденим и језовитим загрљајем.{S} Из Призрена се нисмо могли ничим снабдети.{S} Ако је ко и  
p>Отуда је одлазак страних посланика из Призрена, седмога новембра, испраћен са онолико узбуђењ 
а последње извештаје Врховне Команде из Призрена, по којима, су извесна француска одељења прими 
" /> он се тврдоглаво опирао да пође из Призрена.</p> <p>— Нико не може да натера једнога Краља 
 студено јутро, загушио је друм који из Призрена води у Ђаковицу.{S} Из разних улица призренски 
ања и убедио ме да не журим.{S} Вели из Призрена се још може лако вратити у Скопље али кад се ј 
ија у планинама</head> <p>Кад смо ми из Призрена кренули на север, Краљ, Влада и Врховна Команд 
је смо сви од јутрос понели полазећи из Призрена?{S} Призрен је био последња слободна српска ва 
Краљевом, Врховне Команде и Владином из Призрена и о борбама француске војске на југу Србије.{S 
и смо ноћас спавали овамо у пољу, изван Призрена.{S} Била је грдно студена ноћ а ватре нисмо им 
ла је глад и невоља.</p> <p>Па онда, до Призрена било је пута, било је друмова, слазили су њима 
тку и раскрстити са свима надама.{S} До Призрена се ишло неком одређеном месту и одређеном циљу 
не Србије, граница наше отаџбине.{S} До Призрена ми смо још увек били бегунци, до мало час биће 
ајне, све архиве, које су се довукле до Призрена.{S} Зграда је од јуче и прекјуче поседнута нар 
 осталим стварима које су се довукле до Призрена а шта са породицом?{S} Како ће се пешке у план 
и обезбеђивала нас да можемо допрети до Призрена.</p> <p>— Качаник није требало испуштати, госп 
ће.{S} Та кола су ево доспела некако до Призрена, точкова умазаних блатом као и остала сељачка  
мњао, али како и којим путем?</p> <p>До Призрена свако се само склањао од непријатеља али од Пр 
и на Скопље, да се војска повлачи преко Призрена и Дебра на Битољ.{S} Тога ради, издвојили су с 
 <p>Коњаник ободе коња и пође даље, пут Призрена, а ми настависмо пут забринути вестима, које с 
манда већ прелетела Косово и отишла пут Призрена.</p> <p>Кад се једном откинула од Крагујевца,  
а и она прећи ћуприју, значи да иде пут Призрена.{S} Сви се очас збунисмо пред том могућношћу.{ 
 и из Приштине, почело нагло бегати пут Призрена.</p> <p>Друмом, пред нама, догледају се неке в 
зашто се батерија са фронта повлачи пут Призрена.{S} Сиромах доктор, на коме је још трајала гој 
ски а позније мутесарифски конак у врху Призрена.{S} У ту зграду скрхале су се све министарске  
еном за срце планине.{S} Али ноћас, над Призреном царује судбоносна ноћ; нешто тајанствено лебд 
тро се бележи неравна грбина Шарова над Призреном.{S} По Подримској равни лежи тамна и прозрачн 
оћ од 12. новембра која се спустила над Призреном.{S} У први мах тамна, као да би што гушћим по 
 допуни ваљда слику бојом и небо се над Призреном натуштило као суморно чело по коме су исписан 
е облаке, који су били застрли небо над Призреном и расуо студену ведрину широм равнога Подримљ 
"subSection" /> <p>Вече се спустило над Призреном пуно таме и пуно студене тајанствености неке. 
ечанима на поклонење или се збирали под Призреном на јуначке игре или у Скопљу на зборисање.{S} 
 невоље.{S} Топовска зрна већ су тресла призренске кровове, када је пристао да напусти последњи 
> <pb n="568" /> <p>То је зграда српске призренске Богословије где је одсео Престолонаследник,  
ана, на Марашу, већ настају и прве куће призренске, које се на левој обали Бистрице пењу уз стр 
 оне испреплетане, тесне и прљаве улице призренске.{S} Ваља се гомила и покрива собом сваку сто 
<pb n="544" /> зашао у забачене уличице призренске и пошао од капије до капије, тражећи коње.{S 
е зграде на падини брда уз које се пењу призренске куће, прозори гледају преко дворишнога зида  
> <p>— Само толико! — одговори официр — Призренски је пут једини који нам је остао за одступање 
ва кола, уздиже се брдо, које носи град призренски и овај се горе, на висини, јасно оцртава.{S} 
мобилима.{S} На висини, до које се овде призренски друм пење, где се диже Љумска Кула, обала је 
де бистричини вали журе и где се узноси Призренски град испод којега, на обалама бистричиним, у 
и неће бити доцкан да помогне повлачењу призренским путем.{S} То толико може Моравска Дивизија  
ни у престрављене гомилице под стрејама призренских кућа.</p> <p>Краљ је са тешким сузама у очи 
ена води у Ђаковицу.{S} Из разних улица призренских извиру поворке кола и народа и стапају се к 
кола, која непрестано притичу из разних призренских улица, морају чекати по читав сат док им се 
атутњи преко дрвене ћуприје па се упути призренском џадом а на рашћишћену ћуприју покуља маса,  
да потпуно пробије.</p> <p>Крећемо кроз призренску раван, којој се на дну уздижу два колоса, Па 
рбама које се воде на путу од Косова ка Призрену.</p> <p>Када је пала вечерас ноћ, ноћ од 12. н 
емо, идемо тамо где њу видимо, идемо ка Призрену.{S} Изнурени глађу, изломљени тегобама пута, м 
ика, где се воде очајне борбе, и журила Призрену?{S} Није ли тамо, испод Призрена, настала какв 
уздован са морскога дна под Драчем а на Призрену се Душановом залепршала српска тробојка.{S} Ен 
ли појединци већ промичу друмом и грабе Призрену. <pb n="528" /> Промичу војници заостали из ко 
астављају, како би се што више примакли Призрену; други се решавају, и ако би се до мрака могло 
језера, на Марковом Прилипу и Душановом Призрену, на Скадру браће Мрњавчевића и Владимировом Ел 
 објасни:</p> <p>— Обукао сам га сад, у Призрену, у болници.</p> <p>Прекинули смо даљи разговор 
вари.{S} Мислио сам презимићемо овде, у Призрену.{S} Шта ћу сад са стварима?</p> <p>— Баци, бра 
о да ми каже.</p> <p>И овом приликом, у Призрену, кад смо се срели, жалио ми се на тога истога  
очекује ни саме краљевске бегунце.{S} У Призрену већ лежи сахрањена једна српска Царска Круна,  
 неће ми остати саката рука.</p> <p>— У Призрену сам остао седам осам дана, све до синоћ, у оно 
> згомили, која се укрштала и тискала у Призрену, изгубио је и господара.{S} Сад изгладнео, обо 
 сам га послушао па седео четири дана у Призрену, ни сам не знам зашто.{S} Ама такви људи заслу 
ошно окићен.{S} Неколико дана бављења у Призрену одузели су му и ту храну а у оној ужасној <pb  
родитељ.</p> <p>— Па кујна која и сад у Призрену има свој редован јеловник и прописан број јела 
S} Убио сам се у Призрену, гроб ми је у Призрену... толико им само реци.</p> <p>Кад беше синоћ  
дих се ја. — Зар Врховна Команда није у Призрену?</p> <p>— Да она права, а ова наша.</p> <p>— К 
то се могло повући, а што ће се после у Призрену остављати а на даљим путовањима и бацати.{S} И 
сподин, који је већ одлучио да остане у Призрену са породицом, па шта Бог да. — Борити се више  
же гроб, неће га наћи.{S} Убио сам се у Призрену, гроб ми је у Призрену... толико им само реци. 
ама спремити хлеб за оволики број али у Призрену уредиће се то.{S} Извесно ће се уредити.</p> < 
Па?</p> <p>— Па ће врло вероватно они у Призрену, нарочито штитити и подржавати албански елемен 
јер Бугари се вероватно неће задржати у Призрену већ ће поћи овамо.{S} И онда на што цео тај по 
ин излепљен блатом — да ће се сад тек у Призрену видети јасно колико је излишних ствари спасено 
/> <p>— Па?</p> <p>— Замисли, сад сам у Призрену чуо.{S} То је робијаш, двадесетогодишњи осуђен 
 је отишла 11. новембра а он је остао у Призрену још четири дана за тим.{S} Најзад, кад је већ  
н блатом до грла — тако је ваљда било у Призрену, за време крунисања Душанова, па сада кад једн 
?...</p> <pb n="404" /> <p>— Остаћемо у Призрену! — додаје кафеџија, који личи на ђенерала Степ 
 С тога је оно, што још није уништено у Призрену, предато овде пламену.{S} Од Призрена до Пећи  
и доношено довде, што то није свршено у Призрену где се и отпочело?</p> <p>У Призрену је сагоре 
мо ми још у Приштини и видели смо већ у Призрену њен слом, али је она била ту.{S} Није постојал 
чких сила, који су се такође уз владу у Призрену налазили.{S} За њих је чак утврђен био цео рас 
и избеглице, које су решиле да остану у Призрену, са очајањем су шапутале међ собом вест, да је 
је свет могла умирити околност што су у Призрену још и стари Краљ и Престолонаследник.{S} Они с 
ја.</p> <p>— Покојник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само прено 
 официреве: „Покојник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само прено 
ицира који ми рече да је покојник још у Призрену преминуо а ово довде, до Пећи, да је био само  
 утиском оних речи да је покојник још у Призрену умро а само је пренет овде да се у породичну г 
а и, ма да је свако своју имовину још у Призрену растурио, држава је још покушала, војска је јо 
 у Призрену где се и отпочело?</p> <p>У Призрену је сагорело све што је требало да крене за Љум 
е у планине 11. новембра 915 године.{S} Призренци и избеглице, које су решиле да остану у Призр 
јников који је ушао у канцеларију да ме пријави.{S} Све до тога часа ја сам се сама пред собом  
 куће ми је био ранитељ а овде, у рату, пријатељ.</p> <p>— Па где ти је?</p> <p>— Погоди га кур 
 ногама и у грозничавом расположењу.{S} Пријатељ је јурио пријатељу да се посаветује; жене, нар 
вота; не говори се гласно, не зауставља пријатељ пријатеља да га упита о новостима, већ пролази 
.</p> <p>— Ама, је л’ то истина? — пита пријатељ пријатеља и ако је већ десеторицу до сад питао 
одине! — понавља наглашавајући поштарев пријатељ. — Са севера непријатељ, са истока непријатељ, 
да ми овом приликом приђе учитељ, његов пријатељ остаде на другој страни друма да га очекне.</p 
о просто опсађени! — додаје други његов пријатељ с којим је требао у друштву да путује.</p> <p> 
 вишој команди или, што има оца који је пријатељ са тим пуковником.</p> <p>— Ви сте, младићу, у 
овала.{S} Фиделица је била друг дечји и пријатељ куће; навикли су се били на њу сви толико да ј 
еног вочића, није био стока него брат и пријатељ.{S} Код куће ми је био ранитељ а овде, у рату, 
.</p> <p>— Последњи! — додаде мој млади пријатељ.</p> <pb n="317" /> <p>— Косовска вечера! — пр 
ј бујици неповољних вести.</p> <p>Млади пријатељ мој осврте се пажљиво око себе да види слуша л 
 очекне.</p> <p>— А знаш ко је овај мој пријатељ и сапутник? — запита ме, обзирући се да га она 
алну и пристојну цену.</p> <p>Један мој пријатељ који је и сам пошао да на томе пазару купи што 
 <p>— Ама јесте, тако је! — вели му мој пријатељ. — Не замерам ја теби, но те молим не казуј Ту 
заспао! — говорио ми је сутра дан један пријатељ — Узнемиравало ме то што синоћ није стигла див 
дове.</p> <p>Када сам тога јутра са два пријатеља отишао начелнику, да се још једном распитамо  
раза.{S} Не можеш познати дојучерашњега пријатеља док ти се не каже.</p> <p>Срео сам једнога та 
ога лица.</p> <p>— Јеси ли замолио кога пријатеља да те пробуди ујутру? — наставих ја да га пит 
а даље путовање.</p> <p>Два и три ближа пријатеља, који су из очију господин Јанковићевих прочи 
је је пре шест месеца измолио од једног пријатеља и којему се деца толико обрадовала.{S} Фидели 
p>Срећом, пред станицом сам срео једног пријатеља из Скопља.{S} Био је то један од оних ваљаних 
говори се гласно, не зауставља пријатељ пријатеља да га упита о новостима, већ пролази немо, је 
— Ама, је л’ то истина? — пита пријатељ пријатеља и ако је већ десеторицу до сад питао и сви му 
 да склони своје рођаке и рођаке својих пријатеља.{S} Хоћете ли дозволити да вам кажем један пр 
глице у којима сретају своје познанике, пријатеље и рођаке.{S} Они што придолазе, пре но што се 
и ближе и даље своје рођаке и комшике и пријатеље, на троја кола сваког могућег облика.{S} Прво 
ела испред нас, имамо сви тамо зналце и пријатеље, па са њима кренуле даље, уз Мораву!“ — „А за 
ране листове са сликама и, кад се скупе пријатељи код њега у канцеларији, увек говоре само о по 
гло грло.{S} После пође бабо и још неки пријатељи из Бачке, да се попнемо на Врдник, до врдничк 
 и обећава му како ће му Бугари, једини пријатељи Турака на Балкану, донети праву слободу.{S} Т 
фану.</p> <p>— Шта је? — питају шапатом пријатељи.</p> <p>— Телефон са Гиланом пресечен и власт 
 Госпође <pb n="111" /> стижу са својим пријатељицама, са својим служавкама и са служавкиним пр 
, са својим служавкама и са служавкиним пријатељицама и све то улази мирно у вагон, улази и сед 
ску и, прихватајући опружене руке своје пријатељице, прелазити преко оних ланаца и гвоздених та 
ане књиге опет разне даме, жене, и њине пријатељице.{S} Има ту обезбеђених купеа где ће господа 
, за њихове тетке и стрине, за рођаке и пријатељице.{S} Све те госпође међутим, нити су се буди 
е дизаше и пољуби је у чело, другарски, пријатељски, братски.</p> <p>С поља се борба све више б 
дочекао ни одушевљено <pb n="706" /> ни пријатељски, на против, индиферентан је и лукаво се пон 
е лећи.{S} Крећите одмах, то вам је мој пријатељски савет.</p> <p>Пошла сам са једним старцем и 
омили из које му је пуковник већ пружио пријатељски руку.</p> <p>— Шта је овде? — предусрете га 
 становништво Метохије није нас гледало пријатељским погледом а хришћанско се и само придружива 
 за храброст.</p> <p>— Нема ту разлике, пријатељу!{S} Бегство је бегство, па побегао јунак или  
ш већа и још тежа.</p> <p>— Верујте ми, пријатељу — вели ми један познаник — имам гвоздене живц 
 сретно мимоишао кашаљ. — Реци ти мени, пријатељу, путујеш ли ти сутра даље, за Призрен?</p> <p 
586" /> <p>— Просјак сам и ја као и ти, пријатељу, — вели други, спуштајући му пару у капу — ал 
не зна где јој је отап, све се сабрало, пријатељу! — одговорих му, осећајући да сам му дужан од 
сно, тако да су сви могли чути: „Дедер, пријатељу, Краља Петра марш!“ Свирачи засвираше а мени  
чавом расположењу.{S} Пријатељ је јурио пријатељу да се посаветује; жене, нарочито оне које су  
кад невиђене, њега опет одведе мисао на пријатна сећања, која су му била у овоме тренутку тако  
ату административног оделења, донео нам пријатне вести о искрцавању савезника, који ће доћи на  
амовима на коњима.{S} У фијакеру мало и пријатно друштво, један полицијски писар на доњем седиш 
шао сам га са пажњом.{S} Било ми је чак пријатно ово његово наивно казивање које ме је разгаљав 
ма чиме да узнемирим овај лепи тренутак пријатнога узбуђења, када материнска љубав и милошта пр 
штене, на позорници, па и тада ме је, у пријатноме седишту, увек језа обузимала.{S} А сад ја пр 
 гурати у јендеке зато да провуку своје прије и комшике.</p> <p>— Није истина да се морамо скла 
ја полази од Мокре Горе и води Лимом на Пријепоље па испод Сјенице избија на Гиљево те, пресеца 
не осврћући се, као да би да побегне од приказе, од знамења, од некога тајанственога предсказањ 
у, која се рађа из сусрета дана и ноћи, приказује све увеличано: дрва далеко бацају сенке, џбун 
их је мало пре имао а батерија још ћути прикована на друму у маршевој колони, немајући ни лево  
 сломио, нисмо могли не застати у месту приковани посматрајући са запрепашћењем овај необичан п 
им удовима, као орао кад забоде нокте и прикопча се канџом за мрцину.{S} Његови се врхови тихо  
 влажнога гроба; огртач на њему царски, прикопчан под грлом са два златна пуцета, иструлио те и 
{S} Више гроба јој стари храст, који се прикопчао за земљу својим чворноватим удовима, као орао 
љеник сувих усана и већ угашена погледа прикрада се, обзирући се лево и десно да га ко не спази 
н даље креће.{S} Пролази уским улицама, прикрадајући се кроз сенку коју дебели зидови бацају и  
Капетан хтеде да не одговори или бар да прикрије истину али гомила из његовог устезања и снебив 
жно седе под каквим сиротињским кровом, прикријеш вести које долазе с фронта а саопштиш крупне  
де га.{S} То је неко из авлије, који се прикрио, али нисам могла да познам ко је, јер му кроз к 
ану на рапорт и саопшти му бројно стање прикупљене пешадије као и синоћне и јутрошње кретање не 
арјаче и сикирче којим га је требала да прикуца на капији.{S} Капетан спази, боно га текну и уз 
м стварима на рукама, чијој би се ватри прикучио, поче причати да долази са фронта.{S} Сви ућут 
акве зараде а раду се није умео ни хтео прилагодити.{S} Тај је елеменат, разуме се, жалио за „с 
, мисле тамо се говори о нечем важном и прилазе новој гомилици, где се опет разочаравају.{S} И  
 залази на врата да испроси што.{S} Они прилазе једној групи, јер им се чини да се ту нешто жив 
 је, све окупљене, подједнако забављала прилазећи од једнога ка другоме и, играјући са сваким с 
едног дућанског прага до другог.</p> <p>Прилазећи једној од група, која се враћала са станице,  
га ја понова а да ту моју утеху утврди, прилази ми из редова гомиле један учитељ, да ми одговор 
ћи.{S} Она носи мртво дете под пазухом, прилази мирно начелниковом столу и полаже дете на сто.< 
Видео сам једну грубу и ружну слику.{S} Прилази вагону једна госпа у дубокој црнини, <pb n="110 
да се гура, снагу јој је бол испио, она прилази мирно, скромно, погружено вагону, уверена ваљда 
>Многи су чак пребацивали влади, што не прилази тој мери, шта чека, и наводили су све добре стр 
цепу али му се пут не отвара нити му ко прилази да га из блата извуче.</p> <p>Ватре лево и десн 
 возу.</p> <p>Испустивши њега, професор прилази оном вишем чиновнику, кога је светина и иначе п 
вој пласт сена који би иначе плануо.{S} Прилазимо и нудимо новац за мало дрва.{S} Били смо ваљд 
огу ја сам ове крстове понети!“ И ми му прилазимо и свако од нас прима по један и свако свој кр 
е: „Откуд ти?“.{S} Што је капетан ближе прилазио белој општинској застави и престрављеној гомил 
чно потресло?{S} Ађутант је два три пут прилазио на прстима вратима од собе Краљеве и наслањао  
 никли из сусрета истока са западом.{S} Прилеп је песма српскога народа; ту је Марко орао друмо 
/> <p>Ону половину свеће, коју смо били прилепили на ивици мангала, пождрао је пре времена плам 
хвата се извора реке Црне, слази њоме у прилепско поље и одатле, преко врхова Селечких планина, 
шло се једнога дана, и стигло се.{S} На Прилепу се Марко пробудио, зазвонила <pb n="531" /> су  
е било наћи сува места, где би се могло прилећи или бар заклонити, ако би нешто ноћас студен ве 
морају чекати по читав сат док им се да прилика да узађу на друм и ту на узлазу је огорчена вик 
S} Жалећи још увек, што му се није дала прилика да погине на Косову <pb n="605" /> он се тврдог 
оме часу није пао на памет чудан стицај прилика: исти дан, <pb n="707" /> исти месец, исте окол 
еза са Немачком, Румунија би била силом прилика нагнана да уђе у наш фронт, Константину грчком  
ти да предузимамо офанзиву и поред свих прилика које нам је војвода Мишић изнео о стању аустриј 
о виши официр коме сам често, у оваквим приликама, одлазио да чујем мишљење једнога спремнога и 
р ви не видите да су код нас, у оваквим приликама, животи људи у рукама каквог полуобразованог  
 друго.</p> <p>— Знаш како је у оваквим приликама, човеку досади живот па га да буд зашто!</p>  
ло је бити пометње, није лако у оваквим приликама спремити хлеб за оволики број али у Призрену  
ље заузета већ.</p> <p>Колико у оваквим приликама има себичности, толико често и великодушности 
а овога стола јер, по правилу у оваквим приликама, сваки сто има свога песимисту.</p> <p>— Тако 
 начелства.{S} Јер, светина је у таквим приликама, кад је жедна вести, прави тиранин; она зауст 
 шапћући, без уобичајене ларме у таквим приликама, па још кад се ствари морају скидати низ тако 
 сви благодарни.{S} О, како се у таквим приликама јефтино да стећи благодарност!</p> <p>Могао с 
воде на стрељање.{S} Ја бих се у таквим приликама обично склањао гдегод, да не видим ни те жало 
"68" /> <p>И као што то обично у таквим приликама бива, да се људи најзад сете онога од чега тр 
злога, под другим околностима, у другим приликама, али је ипак све, као оморина, као тежак вазд 
олицијски чиновник.</p> <p>— У редовним приликама је и најмања ситница олакшавна околност, те н 
ородица, у Пећи; тамо где ни у редовним приликама није човеку обезбеђен живот?{S} И зашто сам о 
ану собу, која је, вероватно у редовним приликама, служила за школску учионицу.{S} Мала петроле 
заметну се око ватара разговор о разним приликама и неприликама које су овог или оног постигле  
ову обавештења те и такве дипломатије о приликама на Балкану, опредељивале су се споразумне сил 
тра може бити доцкан.{S} Те зле вести о приликама за нама и пред нама, удвајале су нам бригу и  
ента карактер злурадога задовољства, од прилике онаквога какво се јавља код трговца кад његов с 
амо!</p> <p>Таква је пометња настала од прилике оних судбоносних дана а мало затим били смо већ 
 се окупила око лешине.</p> <p>— Кад од прилике? — питају га.</p> <p>— Не знам, с вечери.</p> < 
 преувеличавају вести и изашло му је од прилике да се борбе воде вероватно негде око Ваљева, ре 
спитивао тело и утврдио време кад се од прилике убиство могло десити. — Ово су све Арнаути из о 
ције, ако можете!</p> <p>Такви су се од прилике разговорили водили у кафанама тих дана, а тако  
вратити на своје огњиште.</p> <p>Ево од прилике приближнога снимка једне групе кола која ће у т 
на не исцрпе из њих све вести, онако од прилике, као што вам при улазу у варош трошарински чино 
љала и нека нарочита речитост, онако од прилике као што жене при нарицању врло често напуштају  
, виших положаја.{S} Заузећемо фронт од прилике овде, ево овако... — и ту говорник повлачи грдн 
говорено.{S} Један од министара имао је прилике да једном вишем официру и директно одговори на  
анцузи.{S} Запитајте кога, који познаје прилике у њих, па ћете чути да у њиховим бојним редовим 
а прекинем ћутање, које је младићу дало прилике да настави мислити о својој трагедији, ја га уп 
 што је дан био тако суморан или што су прилике биле такве?{S} До подне све је било мирно али,  
 ли срести своју породицу од које су их прилике раставиле, има и пакосника који завиде онима ко 
ачкоме, тихом и благом гласу, одиста је приликовало да у том часу рече богочовекове речи: „Пуст 
риза, која настаје у таквим тренутцима, приликом једнога бујнога излива душе, бити дуга и бескр 
 дигао да салутира.</p> <p>Ма да их је, приликом овога разговора, поздравило неколико пушчаних  
 усана избрисала детињи осмех.{S} Он је приликом тих долазака са фронта пробављао самном <pb n= 
али Бојко „мали“ и злој судбини његовој приликом прогонења Аустријанаца из Србије прошле године 
у.{S} Журила сам улицама али ми је овом приликом нешто чудновато изгледала варош.{S} Ужурбали с 
вој војнички чин.</p> <p>Ја сам се овом приликом старао да се не изгубим од девојчета, те смо с 
гућим претпоставкама, почели смо и овом приликом да их тражимо.</p> <p>Када нас је од јутрос пр 
а.{S} Само то да ми каже.</p> <p>И овом приликом, у Призрену, кад смо се срели, жалио ми се на  
сподине Консуле, и ја мислим да би овом приликом био једини спас када би Руси искрцали војску у 
.</p> <p>— Ал’ не заборавите да ми овом приликом не можемо дати онај отпор који смо дали на Бре 
агали и подржавали.</p> <p>Када ми овом приликом приђе учитељ, његов пријатељ остаде на другој  
 сад већ растројени Аустријанци ни овом приликом неће моћи да одупру; српска ће војска једним о 
 да испружи ноге и да дане душом и, том приликом, он је казао да је Румунија објавила рат а Фра 
а доле у гробље.</p> <p>Попа нам је том приликом одслужио и службу у пећини.{S} И сад ми пред о 
ари.{S} Приђосмо да јој помогнемо и том приликом чусмо и нешто више.</p> <p>— Туку се — вели —  
 први поглед изгледа.{S} Понудила му је прилику да крвавим мастилом исправи у њој оно место од  
е морао дуго прибирати у себи, чекајући прилику да им да одушке.</p> <p>— Још пре више од пола  
мела, не би она пропустила онако згодну прилику прошле године, када су Аустријанци заузели Запа 
 заузели Западну Србију.{S} А кад је ту прилику пропустила па тек сад мобилише, значи да не моб 
Он дану да се одмори, а ја употребих ту прилику да се разаберем о једној чудној појави, коју са 
скога и дојранскога језера, на Марковом Прилипу и Душановом Призрену, на Скадру браће Мрњавчеви 
ла тако нађена да би их у свакој другој прилици забележио и сачувао.{S} Па ипак, све то казивањ 
цурила је и даље под уветом где је била прилично велика и дубока раница.</p> <p>Вриснула сам, к 
етала, изгледала су ми забринута, улице прилично пусте.{S} У цркви једва пет шест душа и свако  
разан сандук пред дућаном, не би ли што приложио ватри те да стечем права да се огрејем.</p> <p 
аложити.{S} Људи су најзад почели да се приљубљују, да се више њих загрле, да се увијају као зм 
{S} А земља има материнско срце, она га прима и грли га а и не пита како си јој га ти опремила, 
ру, он већ не излази из своје собе, где прима сваког тренутка извешћа о последњим борбама које  
S} Он те ствари зна, говори француски и прима неке стране листове са сликама и, кад се скупе пр 
материјал, враћа се празан на станицу и прима породице да их донде одведе.{S} Тамо ће возом до  
 се спрдати.{S} Не љути се, него све то прима и само се насмеши као дете кад се смеје.</p> <p>— 
нети!“ И ми му прилазимо и свако од нас прима по један и свако свој крст носи...</p> </div> <pb 
иње народну револуцију а трећи у колену прима на себе големи подвиг оснивања заједничке државе  
p> <pb n="711" /> <p>— Могу имати права примајући на себе и сву одговорност! — додаде и војвода 
дмах га настављају, како би се што више примакли Призрену; други се решавају, и ако би се до мр 
а нас је дуга ноћ, коју смо превалили и примакли се зори.{S} Попушили смо ћутећи још по једну ц 
 и кише.{S} Домаћини су вољно и невољно примали под свој кров бегунце, не знајући да ће се мало 
амо по где која питања.</p> <p>— Добро, примам те разлоге као оправдање крајње користи — настав 
ви војвода Степа после извесне паузе. — Примам и верујем и да је стање аустријске војске такво  
немани.{S} Када је у београдскоме двору примао честитања о наступању 1913 године, стари је Краљ 
дник пробавио неколико брижних дана, ту примао извештаје, ту одржавао саветовања — последња сав 
х имали тринаесте а и Грци, могу сад да приме веће снаге на себе, но онда, удвостручили су војс 
аслоњена на пушку, али је нису хтели да приме те је и даље остала распуштеница.</p> <p>Кад овај 
 тај начин, наши су већ били спремни да приме и већу борбу која се одиста од тога часа и развиј 
ду а охрабри оне, којима је намењено да приме први судар са непријатељем.{S} За капетаном крете 
ја можда ослобођена те их враћају да је приме.{S} Можда је до сад већ и Скопље ослобођено.</p>  
м тражила да служим, нисам молила да ме приме за болничарку, нисам распитивала рањенике ни зала 
у вести пре но што их и надлежне власти приме.{S} Код „Зрињскога“ свраћају официри из команде т 
би заробљеници тражили од команде да их приме у српску војску.{S} Еј, благо мени, рекох, само д 
ње пролази и свака кола пропраћа својим примедбама, често оправданим а гдекад можда и претерани 
ни на њима обарају главе обасути горким примедбама гомиле.</p> <p>— Гле, гле овај шта је натова 
о их из гомиле не познаје и пролазе без примедбе, сем што, их прати гласан смех оних којима ниј 
ле и био је миран као да није ни слушао примедбе које су се сипале као из рукава за сваким коли 
 у разговору, јер га при свакој његовој примедби сви жучно нападају.</p> <p>— Београд? — збуни  
а — додаде нагло младић, спреман на ову примедбу. — Али је он тај који је умео изабрати себи ок 
>— А ја знам команданте који су очински применили ту наредбу.</p> <p>— Било их је, признајем да 
 ви се сад позивате на један, изузетан, пример.</p> <p>— Па ми и немамо више него шест ђенерала 
ком.</p> <p>— Ви сте, младићу, узели за пример некакав изузетан случај.{S} Ја знам на против, д 
могуће а у ствари су немогуће.{S} Ја на пример знам да је у Врховној Команди било доста добре в 
Зар није довољно да вас разочара ово на пример:{S} Ја сликар, неуки поднаредник, водим вод у бо 
м стварима је чак и расла цена; тако на пример јегерке су продаване у први мах по динар, затим  
тишли ма где у околину, у Младеновац на пример?</p> <p>— Имам рођаке у Аранђеловцу.</p> <p>— Е  
руг већ не постоји више.</p> <p>— Какав пример?{S} Коме пример?{S} Јел’ нама, грађанима?{S} Ако 
ји више.</p> <p>— Какав пример?{S} Коме пример?{S} Јел’ нама, грађанима?{S} Ако је војсци, онда 
спомени чинио горку неправду, ако би ви пример који сам вам навео хтели да прострете и на све њ 
и и песници и уметници.</p> <p>— Тај ми пример ништа не казује — одврати младић јогунасто — или 
 и друге рођаке.</p> <p>— Ја знам један пример...</p> <p>— Ето, видите — прекиде ме поднаредник 
 Хоћете ли дозволити да вам кажем један пример, који ће вам одговорити на питање, ко је <pb n=" 
едник. — Навео сам га само као узгредан пример, а има и других, јачих, општијих, који су ме мор 
ја ћу вам, видите, казати један обратан пример, који је садањи, није од пре шесет година и деша 
тужујем оне који су требали да нам даду пример а они су на против учинили да се разочарамо.</p> 
трељај!</p> <p>— Потребно је овако ради примера — правда поступак један омален полицијски чинов 
би иначе.</p> <p>— Онда, наведите такве примере.</p> <p>— Ви мало пре поменусте Француску, као  
 <p>— Стока је преморена! — усуди се да примети потпоручик.</p> <p>— Знам!{S} Учините као што с 
>— Ја бих волео... — хоће опет нешто да примети песимиста, један господин сув као босиљак за ик 
м шињелом и са пушком о рамену.{S} Када примети моју обазривост, слика ми приђе и шану:</p> <p> 
ма са револвером у руци, убија кога год примети да пуца у ваздух!“ Тргао сам се и осврнуо и, од 
 или бар није дозволио да се то на њему примети.{S} На лицима је осталих његових сарадника био  
којој је смештена прва армија, не би ли приметиле тамо какав покрет; не би ли запазиле да су ка 
енут посматрајући га.</p> <p>— Јесте ли приметили мало час покрет животиње када је чула команду 
те гомиле, на коме се никако није могло приметити, бар приближно, којој професији припада у цив 
— Пази нико га од његових не испраћа! — приметиће неко и одиста, сад нам тек паде у очи да нико 
 <pb n="476" /> <p>И одиста, ја тек сад приметих да је на месту где сам стајала киснуло кроз кр 
а чија се зрна жуте као ћилибар.</p> <p>Приметих војнику који је са вола, којега су пси већ под 
бачена једна оглодана бутна кост.{S} То приметише и заробљеник и пас и устремише се једновремен 
дбу за евакуацију болница и магацина! — примећује један који је синоћ био код „Зрињског“ и врат 
олан, што посече младицу, грехота је! — примећује му трећепозивац, у коме се буди бол домаћина  
34" /> <p>— То је врло дугачак фронт! — примећује кафеџија, одмеравајући мрзовољно дужину масти 
} Остани ту где си и, ни стопу даље!{S} Прими борбу и употреби све, да непријатеља <pb n="189"  
лучају ево ја сам први који пристаје да прими сву одговорност.</p> <p>— Још једно питање — упад 
аше а када буде прошао кроз Подримље да прими Бистрицу, пре но што загрли Паштрик, приближиће с 
 претече мој одговор. — Онај ко хоће да прими на себе задаћу оснивања такве државе и крај њега  
ехе у томе било да ће нас варош моћи да прими ноћас под своје кровове колико да се огрејемо, ко 
мене <pb n="10" /> груди, готов увек да прими тешке ударце разбеснелога мора и да им одоле.{S}  
д би могао са цигло једном батеријом да прими борбу, не би то учинио ради вароши и онога света, 
јише ове напомене војводе Степе и свако прими на себе да до сутра прибере све ове податке.{S} З 
 се ту задржи па да у име Божје и борбу прими, осећајући се сад већ колико толико јачи или бар  
ђутант Тодоровић одважи се да ту задаћу прими на себе.</p> <p>Он приђе корак ближе Краљу.</p> < 
поведила.{S} Она ме је тешила и жалила, примила ме је и склонила код себе.{S} Онај ме гад сад н 
за то сам његову смрт, мој највећи бол, примила као нешто са чиме сам била скоро измирена, нешт 
по којима, су извесна француска одељења примила борбу на српској територији, на Моглену.{S} Зна 
при образовању грађанске гарде, која је примила на себе да у последњим критичним тренуцима бди  
92" /> <p>— Не знам!</p> <p>— Па што си примила дете?</p> <p>— Тако... — учини мала и још се ви 
 извештајима савезничких влада, које су примиле на себе нашу исхрану, храна већ мора бити преба 
 млада али кад сам ја остала при своме, примили су ме.</p> <pb n="422" /> <p>Најпре нисам умела 
дић реч — Оно вече код вас, у Приштини; примили сте нас на преноћиште.</p> <pb n="321" /> <p>Се 
 Молила сам и преклињала и најзад су ме примили.{S} То је била заразна болница и ја нисам у њој 
 било кад сам се и ја јавио и кад су ме примили, било ми је исто онако као кад смо били у Раван 
бегле.{S} Тако сам и радила сутра дан и примили су ме.{S} Рекли су ми најпре да није за мене, д 
 ли се донети?</p> <p>Савезници су били примили на себе снабдевање српске војске и, према обаве 
ку болницу, у парку.{S} Нису ме ни тамо примили.{S} Чула сам за једну болницу доле, на Вардару, 
 врата.{S} Дође ми у том тренутку да не примим хлеб и да вичем за помоћ али се преплаших његово 
онети.</p> <p>Понудио сам га цигаретом, примио је благодарно и пратио ме ћутећи као да би да ме 
сео, спремајући крај ње вечеру себи.{S} Примио нас је те смо се и огрејали и окусили мало топла 
у, како да се евакуише становништво.{S} Примио се и за члана одбора Грађанске Гарде, која је об 
ли су се Богу који је Лазара Косовскога примио у царство небесно; молили су се Богу који је нар 
а те припитају не би ли нас ко под кров примио.</p> <p>— А шта је оно тамо? — запитах га показу 
} Иснесе затим депешу, коју је по подне примио са Цетиња, од нашега војног <pb n="708" /> делег 
, уверена да ће ме примити.{S} Ко не би примио једну мајку с дететом, која по овако пакленој но 
тни 16. јуни, када је бугарски владалац примио на себе да оружаном руком разори савез балкански 
аго.</p> <p>У јесен те године, за време примирја са Бугарском, пошла сам да потражим гроб мужев 
ласом додаде:</p> <p>— На Ситници треба примити одлучну битку, нека се на њој још једном реши с 
је то тежак удар за мене и велика брига примити троје недорасле деце на своја плећа.{S} Тешило  
увишне а бедни коњић тешко моћи на себе примити да понесе једну породицу а стари деда тешко моћ 
овица, Приштина и Феризовић, нису могле примити толику светину.{S} Било је нешто пустих турских 
у кућу и похитала сам, уверена да ће ме примити.{S} Ко не би примио једну мајку с дететом, која 
аву.{S} Права раја не сме ни на ноћиште примити људе који под пушком оде.{S} Ајде, водите га!“  
рбу а Французи су и сами веровали да ће примити ту борбу.{S} Па онда, 1812 године одступала је  
о шина, јер ено га оздо иде воз који ће примити и понети све ове несретне бегунце.</p> <p>А кад 
 доминирају и онда доле у пољу, наши ће примити одлучну битку.</p> <p>Сви одмахнуше главом и ни 
спази ме крај постеље своје?{S} Како ће примити све што му будем казала?{S} Како ћу, којим речи 
сам с дететом на крилу па ће ме можда и примити когод у кола.</p> <p>Али нисам стигла ни да пођ 
о местима где ће се Французи задржати и примити борбу а Французи су и сами веровали да ће прими 
јатељ, господине капетане?{S} Хоћете ли примити борбу, господине капетане?</p> <p>Капетан одмах 
{S} Нити ми можемо поћи без Краља, нити примити на себе одговорност пред народом и пред историј 
 једну породицу а стари деда тешко моћи примити на себе да понесе једну тако тешку бригу.</p> < 
је батерије, за случај да буде принуђен примити борбу али, видећи их онако изнурене и немоћне,  
уцати.{S} Али ме г. пуковник није могао примити тога дана јер се сликао.{S} Доведен је из Беогр 
орити царске твоје капије; хоћеш ли нас примити, поносни царски граде?{S} Хоћеш ли нам, прогнан 
не и доста очувану војску да може борбу примити?</p> <p>— Шта је то, питате?{S} Вас су тешиле б 
е изнети председнику општине и он ће их примити и остварити.</p> <p>Није се имало кад одлагати, 
и да се понудим за болничарку.{S} Вели: примиће те јер им требају; болничарке су им се разбегле 
цама и непријатељ који се том месту већ примиче а око нас горостасне масе неприступачних планин 
 није ми то првина, него теби; зато чим примиш ово писмо да ми вратиш ордене што сам ти их посл 
о час гунђали и протестовали, ућуташе и примише то саопштење са саучешћем.{S} А кад после некол 
ебегао прошле године са целом стражом и примљен је као српски официр код добровољаца.</p> <p>—  
м у начелство, уверена да ћу данас бити примљена.</p> <p>Војник пред вратима, коме сам се јавил 
иле и сађу на обале Сињега Мора, носећи приморским кефалијама поруке Господареве.</p> <p>Од тог 
олим вас — и он диже мој фењерчић те га принесе оној хартији што ју је још држао у руци — видит 
лу коверту, коју капетан хитно отвори и принесе лист хартије свећи.{S} Прелети га једанпут и дв 
>Најзад, упали се једна жигица и кад је принесмо видесмо да је лице детиње све окрвављено, ваљд 
ми указа прстом на леви врх табака и ја принесох фењерић који је стајао на земљи измеђ мојих но 
вила али његова мртва ручица не може је принети устима које су се исушиле од пољупца смрти.{S}  
е око своје батерије, за случај да буде принуђен примити борбу али, видећи их онако изнурене и  
министри могу да издрже те да не будемо принуђени да правимо мања одстојања.</p> <p>— Кад могу  
е ка Солуну, нису успели.{S} С тога смо принуђени да од својих намера одустанемо и да се бацимо 
, одавде још, јавимо савезницима да смо принуђени повући се на Јадранско море, али, да им нагла 
ље замакла, још сат па ће поноћ а млади принц, наслоњена чела на обе руке, још једнако седи кра 
ј мене је лежао у блату лепотом заносни принц Карл Хајнц, крај мене је лежао у блату нежни идеа 
ог, освојило би у овим часовима младога принца, који већ четири године своје најлепше <pb n="57 
ога пропланка на коме влада тишина која припада гробљу.</p> <p>А тамо под Шаром и Карадагом на  
иметити, бар приближно, којој професији припада у цивилу, — Не водимо ја и ти, попе, али води В 
 неке тајанствене руке јер се тело коме припадају, скривено густим мраком, не види никако.</p>  
ола са натписом са стране којој команди припадају, прекинут по где где каквим сеоским колима, т 
дир, под чијом је командом колона којој припадају ове каре, и саопшти да он има наредбу да се с 
нам нађу стан.{S} Мени и мојој породици припаде мало крова у једној ниској, бедној уџерици.{S}  
и сву преобуку.{S} Зато сад, вели бабо, припазите и штедите храну јер то вам је што сте понели, 
поје матер, нису имала воштаницу да јој припале; посула су гроб само искреним, детињим сузама и 
 за даље путовање.{S} Он сави цигарету, припали је, повуче два три дима па настави:</p> <p>— Би 
рљају материном.{S} И ноћас ће мајка да припали светиљку, јер ко зна не лута ли Новица по мутно 
 неодморен и неиспаван седе на кревет и припали свећу у ниском лименом свећњаку.{S} Ордонанс, к 
а живо дете!{S} Никада она у цркви није припалила свећу за мртве, већ само за живе.{S} Свако ве 
ру тражећи пута.</p> <p>Како је те ноћи припалила светиљку и све до беле зоре чекала сина, тако 
тљеној воштаним свећицама које су мајке припалиле док нас децу нахране и опреме на спавање.{S}  
p>— Баш умире? — узвикну неко.</p> <p>— Припалили му свећу.</p> <pb n="394" /> <p>Сви који су ј 
епитрахиљ па отворио Јеванђеље а ми сви припалили свећице па ти она пећина изгледа као црква по 
шних.</p> <p>Излазећи, после помена, да припалим свећу на гробу ког војника, који је пао за Ота 
о једној гомили резервиста и грађана да припалим.{S} Ту се водио жив разговор о борби на Косову 
а ми руком цркву — помолио сам се Богу, припалио сам свећу...</p> <p>— За мртве? — запитах га с 
и и поче журно да срче цигарету коју је припалио.</p> <p>Ипак ми је био чудан његов положај.{S} 
рећепозивац сад се већ раскравио мало и припалио лулу, те настави сам казивање без ичијих питањ 
ти јер се везе биле опустиле.{S} Ја сам припалио цигарету и очекивао сам је.{S} Сад ме је увели 
об који родитељска суза није оквасила и припалиће му свећицу и помолиће се на том гробу за поко 
а и још неки људи, који су напред ишли, припалише воштане свећице а и по где ко међ нама, јер ј 
аласиће.{S} Затим се она враћа у одају, припаљује кандило под иконом и шапће молитве Богу за ср 
реником, пресвлачи га сувом преобуком и припаљује понова кандило, благодарећи Богу што јој је м 
а до гроба, где год српски војник лежи, припаљујући свећице и целивајући са пуно искренога бола 
, рођаче?</p> <p>— Србин! — одговори ми припаљујући цигарету коју сам му дао.</p> <p>— Па од ку 
е једновремено, свако свесан да ће кост припасти ономе ко до ње пре стигне.{S} И дочепаше је је 
му натопила хаљинице те дрхће јадниче и припија ми се страшљиво на груди разрогачених очију и з 
.{S} Ветар јој повија покислу сукњицу и припија уз слабачко тело; на ногама јој плитке, исцепан 
брашчића му одишла крв, те бледи већ се припијају за кост а уснице стегао зубићима те му упале  
ј обали Бистрице пењу уз стрму страну и припијају уз стену као гнезда, надносећи се једна над д 
а гомиле, која је све своје невоље њему приписивала и на њега сручивала.{S} Искусни старац знао 
аран у велику задаћу коју смо дотле сви приписивали Моравској Дивизији, осетио сам у томе трену 
о онај један проценат који војници увек приписују страху, због којега цивилаши преувеличавају в 
о се здружили, што ме ти испред Липљана припита за њега.</p> <pb n="595" /> <p>— Па?</p> <p>— З 
покрет допрео до нас.{S} Нисам је ништа припитавао мислећи да ће она сама наставити причу тамо  
’ пута отуд за Грачаницу?</p> <p>— Има, припитај тамо у селу!</p> <p>Они ободоше коње и хитро о 
з патроле да закуцају на разна врата те припитају не би ли нас ко под кров примио.</p> <p>— А ш 
ењала облоге и реко ми: „хвала сестро!“ припитала сам га и знао је.{S} Рекао ми је да је рањен. 
 а не познају варош, нити знају кога би припитали.</p> <p>На доњем спрату једне арнаутске куће, 
ије долазио кући те нисам имала кога да припитам.{S} Она болничарка из наше авлије саветовала м 
 Забравим кућу па отрчим до тетке да њу припитам и, ако она бега, да поведе и мене.{S} На улици 
оји предмет.</p> <p>— Можеш ли, сине? — припитао би каквог дечка који је пролазио крај њега, сп 
</p> <p>— Ех, ех, ех, баш тако много? — припиташе неке неверице.</p> <pb n="355" /> <p>— Ево, м 
г са Дорћола који се очајно спасава.{S} Припитујемо их али њима није до одговора.{S} Сваки зане 
е му се ни ту могло замерити — одговара приповедач. — Није био од оних што ће истрчати пред чет 
 о својој кући и о својој деци — заврши приповедач и застаде да направи цигарету.</p> <p>— И јо 
само дижу руке и моле.</p> <p>Опет дану приповедач па одмах настави:</p> <p>— А надрли смо као  
вала, ако не дате — опет хвала!“</p> <p>Приповедач ту, прекину причу и пружи се те узе намештат 
ио као струна.{S} Казивала је смишљено, приповедачки, литерарно.{S} Упоређења су јој често била 
обезбеђена од изненађења те је већ била приправна да напусти ову варош.</p> <p>Краљ је сам затр 
чи на тесни простор пред начелством да, приправно за бегство, са стварима крај себе, дрежди ту  
и звоне звона наопако, место тробојница припремају се у потаји беле заставе да се њима оките ку 
али је већ увелико буктала наша ватра и припремале су се две три нове.{S} Сваки је од нас седео 
ио ни свршен а већ се образовао одбор и припремао програм за други.{S} Осећајући обавезу да куп 
 саопшти одмах командантима дивизија да припреме трупе за офанзиву и предузму припреме за префо 
љда издавајући својим људима наредбе за припреме, или се из какве празне и пусте уличице чује б 
ојске, количину муниције и да учине све припреме за евентуалну офанзиву.</p> <p>Као и у првој,  
отишли право у Битољ, да тамо учине све припреме за такво повлачење.{S} За извођење те владине  
акође велико узбуђење, да се чине силне припреме, станица се кити и спрема се част и напојница  
, сви смо измирени с тим и чинимо чак и припреме за његову сахрану, па ипак кад онај, који га ј 
а припреме трупе за офанзиву и предузму припреме за преформирање пешадијских јединица према њих 
оја поскака са седишта и предузе све да припреми за одмор.{S} Једни пођоше по сено и дрва, друг 
усамљен.</p> <p>Да би се могао за борбу припремити, капетан нареди патролама да по друмовима по 
и, изгледало је као нека огромна ломача припремљена да на њој буде спаљен читав један народ збо 
олико од зиме, која још не беше озбиљно припретила, колико од страха, верујући да се сад налази 
ио на другој, ближе или даље од нас.{S} Припуца и по нека пушка, и арлук гомиле пење се у томе  
оне су се радије придружиле одборима за приређивање концерата и кермеса у корист рањеника.{S} Њ 
са природиног и беса непријатељевог.{S} Природа је била тога часа тако узбуђена, тако узрујана, 
лико срасли самном, толико постали моја природа да се ја без њих осећам малодушна, сломљена, ос 
наша забринута лица.{S} О јесени и сама природа изгледа забринута те пристаје уз наше расположе 
ће.{S} Ућути се у то доба некако и сама природа, као да се и она уморила.{S} Једва на одморишту 
екоме мртвоме царству где све, и људи и природа, спава магиским сном.{S} И гуши те то мртвило,  
исто продире у душу, као да би мрзовоља природе хтела да се уједини са мрзовољом нашом.</p> <p> 
, школским изложбама.</p> <p>— Радове с природе или композиције?</p> <p>— Студије, снимке, порт 
ами овога питомога гнезда, разнолике су природе, као да собом означавају два доба: суморну прош 
е притајала, ноћ наметала мир узбуђеној природи и узнемиреним душама; све уморно спава и кроз т 
она <pb n="680" /> усамљеност, тишина у природи и тама која све изједначи, те ти изгледа као да 
астире.{S} Са даном гаси се и сав живот природин; ветрић се притајава, изумире и онај тихи шум  
, бојећи се да не пробудимо оно мртвило природино које нам је истина испуњавало душу зебњом али 
ишу, ући у загрљај једнога беснога часа природиног и предати му се на милост и немилост.{S} Бил 
ушли смо у загрљај једнога беснога часа природиног и предали му се на милост и немилост.</p> <p 
ни да се определе, да изберу измеђ беса природиног и беса непријатељевог.{S} Природа је била то 
пут за Багрдан.</p> <p>— То је тврђава, природна тврђава! — довикује један обвезник чиновничког 
ма.{S} Официрево казивање је било можда природније и једноставније, али сам ја само целину сачу 
нуто участвује у нашем болу и да га чак присваја.{S} Климно сам благодарно главом пролазећи кра 
рпске војске може дати:{S} Бугари би да присвоје себи јефтину славу да су они задали дефинитива 
ути, ал не сме и даље ћутати!{S} Она је присвојила себи част, да се последњи уговор о балканско 
итати дубок бол душе која је прибрала и присвојила све наше болове.{S} Из њенога си погледа мог 
 већи простор крај ватре.{S} И одмах је присвојио тај простор, разастирући ћебе на под и подмећ 
 он ваљда замерити што сам је отворио и присвојио.{S} Понудим оним грешницима ту собу, у којој  
и овај с врата.</p> <p>Па се мало затим присети и узвикну за војником, који је већ био одмакао: 
 се за врат учитељ — кад би нама Русија прискочила у помоћ у првоме тренутку, а не у последњем. 
жем, Русија ће нам у последњем тренутку прискочити.{S} Шта је то њој да из Одесе пребаци војску 
полегали би војници, регрути и бегунци, прислањајући леђа уз кућни зид како би целим телом свој 
{S} Било их је који су легли са стоком, прислонили леђа уз воловска леђа те тако пробдили ноћ.{ 
ш?</p> <p>— Знаш како је, господине.{S} Прислоним пушку уз образ па на једно око зажмурим а на  
емљи, други на стварима, трећи дремају, прислоњени уза зид.{S} Са таванице чкиљи лампа и бледом 
е још стигла.{S} Коначари су још јутрос приспели, предвече су стигли још неки официри на коњима 
а валове који му ометају пут и доспеће, приспеће, доћи ће...</p> <p>Сањао сам и сањам увек још  
алове који му ометају пут и доспеће он, приспеће, доћи ће...</p> <p>Седамнаест пуних година вер 
 ћемо бити узнемиравани но на друму.{S} Пристаде и помогох јој да прескочи шанац, који је раздв 
 линија и очију упалих дубоко у дупљу — пристаде уз ово тврђење свога друга и речју.</p> <p>— Т 
о смо, па шта нам да Бог!</p> <p>И жене пристадоше уз тај предлог бојећи се да остану на друму  
тепа, уз којега су сад већ и сви остали пристајали, заузео је данас одлучнији став, јер одлагањ 
 до онога места где је Новичин чун увек пристајао.</p> <p>Сви ти снови казивали су једно и исто 
лност.{S} Кад Споразум на рачун Србије, пристаје на ту цену, Бугарска упућује мобилисану војску 
и, да их увучемо што дубље у планине! — пристаје онај кафански стратег, па живо додаје: — И, он 
ени и сама природа изгледа забринута те пристаје уз наше расположење, допуњавајући га својом му 
има, у том случају ево ја сам први који пристаје да прими сву одговорност.</p> <p>— Још једно п 
ли.{S} Ја то разумем и, ако хоћете, чак пристајем уз вас у осуди ружних појава, <pb n="332" />  
а снајо, да беху моји тако да не плачу, пристала бих и по два годишње да рађам, али какви су мо 
тала пред једним дућаном и толико новим присталицама нарасла, да су пролазници морали слазити с 
а мене, сматрајући ме већ сад као свога присталицу.</p> <p>— Е па онда, брате — одговори поп ма 
наваљивањима са свих страна, дао најзад пристанак да напусти Тополу.</p> <p>— Ако је по вољи у  
ао и ломио, кад чамац уђе у тихе воде и пристане уз зелене обале чаробнога острва где цветају м 
 консул — јер руски војник не би никада пристао да пуца на свога брата Бугарина.</p> <p>— Али т 
ћ су тресла призренске кровове, када је пристао да напусти последњи слободан град Србије.{S} Жа 
Да избегнем глас тих пушака, радије сам пристао да узнемирим госпу која се беше сва предала себ 
ви.</p> <p>Војвода Степа, који је и сам пристао уз ову <pb n="713" /> одлуку, али још увек оста 
мну главом одобравајући, као да би и он пристао уз такво мишљење <pb n="215" /> а онај други уч 
о и не би сањала то, кад ето Новица већ пристао, стао већ у службу рибара уцињских, те залази с 
е, мотор му онеспособио.{S} Он је одмах пристао да иде пешке.</p> <p>— Ићи ћемо; кад могу жене  
остану на друму без оружане заштите.{S} Присташе и сви остали и кретосмо полако, обазриво и са  
еђе на други разговор.</p> <p>Као да је пристигло јело, јер мало затим око свих ватара поче да  
бично пред станицом загуши, јер како ко пристигне ту распитује за даље путовање или тражи прено 
околада, кафа и шећер имали су сталну и пристојну цену.</p> <p>Један мој пријатељ који је и сам 
логом шпијуна и издајника своје земље — приступа државном удару, одстрањујући Венизелоса са вла 
 се до заједничке начелне одлуке, да се приступи офанзиви.</p> <p>Војвода Степа, који је и сам  
 пре подне а то је значило, да се одмах приступи повлачењу по реду утврђеном на тој првој седни 
 Српске Краљевине — растурила, да би се приступило извршењу одлука, које су на њој донете.</p>  
ромашном светлошћу малога фењера, момци приступише послу лагано и опрезно.{S} Подигоше даску из 
p> <p>— У шта? — упита пуковник коме је присуство погребу Краљеве Круне избрисало из душе и пос 
Он диже главу и погледа ме, али га моје присуство не узнемири већ мирно и немо настави крстити  
ћући:</p> <p>— Нисам никад слутио да ћу присуствовати погребу Краљевске Круне! — а на његовим с 
нове положаје а, осокољена пуковниковим присуством, пешадија груну јаче напред, потисну снажно  
чене периферијске улице не би ли својим присуством охрабрила онај сиромашни свет, који није има 
капетан готово усхићено и ако је већ по присуству пуковникову и његових официра слутио.</p> <p> 
убеђењем које је освајало.{S} На лицима присутних, који су предлог у први мах дочекали са непов 
ек било влажно од кише.</p> <p>Један од присутних узе кресати жигицу да би упалио цигару, али о 
гаси се и сав живот природин; ветрић се притајава, изумире и онај тихи шум који је он проносио, 
/head> <head>Београд</head> <p>Ватра се притајала, ноћ наметала мир узбуђеној природи и узнемир 
за собом.{S} На ватри се пламен са свим притајио и утрно а жар се румени као растопљено гвожђе  
ди свога друга и немо изађе из подрума, притварајући врата, иза којих су деца и даље врискала и 
хиљ како би их уверио да служи Богу.{S} Притворише врата на цркви и почеше се кришом договарати 
 чијој је сили дохакао тај исти војник, притворно обарају поглед, осећајући дубоко у души задов 
тембра мобилизацију.{S} Краљ Константин притворно потписује тај декрет, уверен да ће, имајући в 
који домаћин, гасећи светиљку, спушта и притврђује или бат корака којега задоцнелога грешника,  
а с дечицом и отац, који је водио коња, притегао је снажно руком дизгине те уставио га.{S} Приђ 
се узноси у песницу стегнута рука, чији притежалац извесно доказује тежину бугарскога положаја; 
онанса који је журио к њему.{S} Капетан притеже дизгине и коњ остаде у месту.{S} Ордонанс му ја 
 батерију те ова настави пут калдрмом а притера коња пред општинску зграду.</p> <p>— Шта је то? 
рвим редовима, са којима затим чини нов притисак на непријатеља, тако да га већ сатерује у Чача 
ш један напор, још <pb n="133" /> један притисак масе и врата се крхају.{S} Маса се заљуља и по 
празнине и усамљености, осећање тешкога притиска душевног, освојило би у овим часовима младога  
е, црвоточине и подрумске влаге која је притискала груди.</p> <p>Учитељ, који је ућутао био, ос 
 јесења свежина, која ми је до мало час притискала груди, као да ме у томе тренутку освежи и по 
алуд хтео да се отргнем.{S} Нешто ми је притискало душу те покушавао сам да се буним и поричем  
ебу, и узнео га изнад простора, који је притискивала магла, срео је тамо горе светлост која се  
сећање бескрајности које нам је до сада притискивало душу.</p> <p>И шапћемо међ собом, бојећи с 
бујица и ја још снажније, још себичније притискох своје мало мртваче на груди.{S} Старац ме ост 
ма, као мало час ону несретну мајку.{S} Притисла сам дете на груди као да ми га је од нечега тр 
рила сам боно дете чим год сам стигла и притисла га чврсто на груди, не би ли га што више загре 
десет часова пре подне начелство је већ притисла светина тражећи пасоше.</p> <p>Ту, пред начелс 
ојима, дотле је владу и Врховну Команду притисла она велика, она општа брига.</p> <p>Целокупна  
о преживљавали.{S} Они су га били тешко притисли и поколебали у њему и последње остатке отпорне 
апци се спустили на прозоре, мандали су притисли врата а светиљке се погасиле.{S} Све се склони 
је био, испратила сам га тешке душе.{S} Притисло ме је нешто овде у грудима, откинуло ми се неш 
ка недра, на која је жудно очекивала да притисне свог јединца; њу су засипали таласи и квасили  
 затурио се и ослонио леђима на јастук, притиснуо длановима слепоочњаче и уморно гледао погледо 
нда измаче од врата, која је био леђима притиснуо, окрете се и закључа их па извади кључ из бра 
, прескачући ствари и свет, који је већ притиснуо сваку стопу на перону.</p> <p>— Склони се, ма 
 народа <pb n="338" /> који је село већ притиснуо.{S} Над селом се узноси, на једној узвишици и 
, куда ћемо? — пита он ађутанта кад је, притиснут разлозима и наваљивањима са свих страна, дао  
еста да се огреју али су све ватре тако притиснуте, тако поседнуте да им не можеш прићи.</p> <p 
на друму.{S} Нова кола, која непрестано притичу из разних призренских улица, морају чекати по ч 
осмех очију.{S} Он нагло сјаха и готово притрча гомили из које му је пуковник већ пружио пријат 
 Он престаде да пуца и спусти пушку.{S} Притрчасмо и једни и други и дочепасмо га за руке а кап 
исак тежине ситуације, морала је најзад прићи му и скрушено, речју која дрхће у грлу, рећи:</p> 
а са дететом у наручју.{S} Морао сам им прићи да им помогнем споразумети се.</p> <pb n="596" /> 
згнанству пратила.</p> <p>Тешко је било прићи чијој ватри, људи су били себични, знајући колико 
итиснуте, тако поседнуте да им не можеш прићи.</p> <p>Око ватре седи уморан војник и прозебао б 
негде у даљину.</p> <p>— Да се вратиш — прихвата други — на шта да се вратиш?{S} Да је тамо доб 
оју невољу; свет пролази и нико дете не прихвата и оно остаје на друму окрвављених руку од мате 
рло пажљиво, пажљиво као кад се рањеник прихвата те да му се не повреди рана.</p> <p>— Јесте! о 
ма гледала.{S} Он је тамо, међ њима: он прихвата мезимче у снажне руке; узноси га високо више г 
а сипају паљбу на камени мост а наши је прихватају да би обезбедили пролаз последњих који су јо 
пошао у школу, па ако Бог да, нек млађи прихватају кућу а овога је штета одвојити од школе.{S}  
пљина средњевековних лагума а тај одјек прихватају пусти камени двори и у њиховим се дупљама бу 
 сама узе прескакати ограду вагонску и, прихватајући опружене руке своје пријатељице, прелазити 
 читав сноп <pb n="176" /> жица који је прихватао један дирек побијен испред зграде.{S} У телег 
зиве са севера, који ти догађаји има да прихвате.</p> <p>Ућутали смо обоје и наставили без речи 
дуго седели на утрини, око ватре, да се прихвате и да се разгреју пре него што легну.{S} По лиц 
х кутака, где су се били склонили да се прихвате и збирају се наново у гомиле, оне гомиле које  
е зоре нисам окусио.</p> <p>— Ако, ако, прихвати се.</p> <p>— А знаш како је, не ваља с празним 
љеву душу.</p> <p>— Имаћете, имаћете! — прихвати Краљ — Имаћете младога Краља који ће да вас во 
одговори доктор.</p> <p>— Ето видите! — прихвати онај победнички.</p> <p>— Ал то не значи да не 
 онда?</p> <p>— Плакао сам од жалости — прихвати он — али сам крио сузе да ме ко не види.{S} За 
> <p>— Онда нам не остаје ништа друго — прихвати председник — него да прихватимо предложене пра 
е наредбу да иде у Велику Моштаницу, да прихвати и поткрепи једанаести пук, шумадијске дивизије 
едрим небом.{S} И кад је дечицу хтео да прихвати сан који би им разгонио страх из душе, појављу 
претрну и потрча месту где је мислио да прихвати мртвога <pb n="200" /> пуковника али се дотле, 
ико да помогне, нико да одмени, нико да прихвати те где ће сами противу толике силе.{S} И подле 
а, ни једно не пружа ручице да га мајка прихвати!{S} Оно <pb n="502" /> горе, прво у реду, слат 
 он је чисто неверице пружио руку да је прихвати и блесасто ме је гледао и не благодарећи ми.</ 
 крећемо, она покуша да се дигне и радо прихвати руку, коју јој пружих да јој помогнем.</p> <p> 
а су напред ишла и у којима се породица прихватила мало, оним што је још из Шумадије понела, ис 
ор зборила господа хришћанска и која је прихватила тело Лазарево после косовске катастрофе.{S}  
чела нагло да се шири а малодушни су је прихватили као дављеник сламку.</p> <p>— Да, шта чекамо 
полицијским писаром на челу, сишли су и прихватили борбу да би одбранили несретне избегличке по 
/p> <p>— Ручаш, чича?</p> <p>— Па да се прихватим, господине.{S} Од ране зоре нисам окусио.</p> 
а друго — прихвати председник — него да прихватимо предложене правце за одступање, да се помири 
Ево ову даску — рече секретар, пошто је прихватио фењер из руку момкових. — Повуците овај санду 
гару, трећи се претоварују а четврти се прихватио мало хлеба те жваће кору која је отврдла у ра 
о чело на руку.{S} Другом је руком опет прихватио писаљку, али њоме није више бележио ни промен 
а он оде да потражи мало одмора.</p> <p>Прихватио се у кафани где му је спремљен конак па се за 
ти.{S} Пођите тамо у планине, подржите, прихватите оног ко посрне, засузите над оним који клоне 
а ће победу ову, ако се данас извојује, прихватити сам војвода Мишић и из ње развити велики јед 
а Ситници, да тако постављен фронт може прихватити и бранити се како од напада Бугара тако и од 
м се увек, има ли међ нама људи који ће прихватити ту велику државу?</p> <p>— Има их вероватно! 
ћа је ту, имање је ту, наћи ће се ко ће прихватити имање и кућу; али је наопако, мој брајко, ка 
е, могао сићи у војничке ровове и собом прихватити пушку; то није био више онај Краљ од прошле  
тиже доцкан!</p> <p>— Мислите доцкан? — прихватих ја.</p> <p>— Не мислим — одговори официр одлу 
Мама!“ ја сам посрнула те ме добри људи прихватише.</p> <p>И нисам могла даље.</p> <p>— Пођите  
ступити у акцију, ако би та акција била прихваћена са севера.</p> <p>Војвода Мишић говорио је р 
 кад стигне у Скадар, чиме ће тамо бити прихваћена?{S} Има ли тамо хране или бар, може ли се до 
се под једним храстом да се одмори и да прихрани коње са оно мало зоби колико му се још сачувал 
ој и мало рада те је подржали колико да прихрани дете и да га метне на <pb n="13" /> ноге.{S} К 
ела стока риче и њишти, очекујући да се прихрани кад је већ стигла на конак!</p> <p>Пред арнаут 
опати неко корење по планини те се њиме прихрањивати.{S} Поразболеваше се многи од те хране те  
порава ход.</p> <p>На једноме одморку — прича ми један коморџија — мал није пребио једнога заро 
subSection" /> <p>Чему ли је слична ова прича?{S} Шта је то у њој што изазива бол у мојој родит 
ривезао за себе.{S} Годила ми је његова прича баш са своје наивности и доброћудности; <pb n="63 
воре, узе непитан сам <pb n="175" /> да прича шта зна, шта је чуо, шта је допрло до Гуче.</p> < 
 у пољупцу умиру.</p> <p>То је та чудна прича што је Бели Дрим казује о себи и своме брату Црно 
коме се она искрено исповедала.{S} Њена прича ју је загрејала и она је бацила ћебе са главе и п 
нала да ме сад већ у велико занима њена прича, којој сам предосећао тужан свршетак.</p> <p>— Се 
све престрављено, све пренеражено и све прича о страшној ноћи, коју смо преживели и о крвавим д 
узи, са половином снаге о којој се овде прича да је већ на српском земљишту, пођу само Вардаром 
тео дати времена да се одмори.{S} Њу је прича толико исто заморила као и пут којим идемо, замор 
ст, и оно оронуло камење на граду, које прича о слави једнога народа и ова дворска кола натовар 
ници.</p> <p>О онима на Церу и друга се прича причала у нашим логорима.{S} Казивало се, како су 
хектографисаним табачићима, у којима се прича како Французи са југа снажно надиру а Руси прелаз 
у и све живо по кући покоље.{S} Тако се прича да је било а, веруј и јесте!{S} Ето, погледај ову 
чица око колена мајчина а она их теши и прича им приче, лепе и заносне, не би ли их њима успава 
рану и алапљиво ждере зоб.</p> <p>То ми прича коморџија а ја сам видео још болнију, видео сам ј 
ана јавити, било као историја, било као прича или еп, мораће и време и много руку сарађивати и  
причу, коју нам госпођа живо и узбуђено прича, слуша и један рањени поручик који је опустио шта 
јком.{S} Али сад, ко би могао да ми што прича и да ме заварава, кад је он отишао.{S} Нисам више 
ају и у књизи и у животу; Једну од оних прича, које казују толико пута већ казану истину, да је 
чаробне вароши из оних заносних, старих прича, које су опчињавале наше детињство.{S} Чаробност  
 чуо чудну причу, једну од оних вечитих прича, које се кроз сва доба понављају и у књизи и у жи 
="SRP19201_C16"> <head>XVI</head> <head>Прича о Бојку Маломе</head> <p>Пред селом где је војна  
вукли из вароши пребегли преко Саве.{S} Причају људи и жене, које су због страха пробдиле целу  
а свих страна и ко стигне тај удари.{S} Причају наши војници, њихов ђенерал Поћорек кад је зано 
рена сандуцима, која вуку вочићи а која причају о трагедији једнога народа.</p> <p>Да допуни ва 
ш већ како је, чује један од другога па причају...{S} Али ако ђенерал и није писао цару и цар ђ 
ице које долазе са непријатељске стране причају, да су им аустријски војници, босанци, рекли да 
 видело се јасно да је све те догађаје, причајући, понова преживљавала.{S} Њено се лице грчило, 
енуше јатима северним обалама, гачући и причајући успут међу собом језовите приче о томе, како  
е кад, да набави што и, кад се враћала, причала ми је, казивала ми је све што је видела и чула. 
а и дошла је тетка па ме заваравала.{S} Причала ми је неке приче и обећавала чим дође лето, да  
вала ми је све што је видела и чула.{S} Причала ми је о порушеним кућама на пијаци, о намештају 
д је преживљавала догађај, који је сада причала.{S} Па кад је мало прође умор она опет настави  
/p> <p>О онима на Церу и друга се прича причала у нашим логорима.{S} Казивало се, како су Аустр 
нице, па лађе, трамваји.{S} Много ми је причала и ја сам заборављала бол за мајком.{S} Али сад, 
 столичици, подстицала ватру у камину и причала дуге, топле и заносне приче које зимска ноћ и љ 
сећање.</p> <pb n="246" /> <p>Те вечери причала нам је баба Вилка о своме најранијем детињству. 
едећи на крилу материном, која би ми то причала, страх ми је дизао косу у вис а детиња уобразиљ 
лке, старе српске угледне госпе.</p> <p>Причала нам је о змији младожењи, о пепељузи, о чардаку 
о донеше пројино брашно, <pb n="259" /> причали су нам још, да су Турци прекјуче убили једно чо 
ноћ бескрајна.</p> <p>Учитељи су понова причали о својим и туђим невољама на путу, о злу времен 
ма, као што су нама о некадањим патњама причали наши дедови!</p> <p>И док ми будемо трајали теш 
, као што су нама о некадањим збеговима причали наши дедови!</p> <p>И онда чак, кад помислимо д 
а, као што су нама о некадањем робовању причали наши дедови!</p> <gap unit="graphic" /> </div>  
и и они лажни комуникеи у којима нам се причало о савезничкој помоћи, о Русији, о Румунији и др 
<pb n="429" /> тако искрено а тако лепо причало.{S} Бунило ми се нешто у души; осећао сам да см 
 крова који би ме могао заштитити.{S} У причама наших старих, тако сам ја на пустоме месту зами 
 од кише, а ми само о томе говоримо.{S} Причамо један другоме свак о својој кући, о својој деци 
 готово спало са рамена за време живога причања, осећајући ваљда у том тренутку зиму у души, ко 
га дана, узбудише је и изведоше из тока причања, који је дотле мирно и лако текао, као да је це 
{S} Ипак настаде један тренутак, у току причања мога суседа, који ми привуче сву пажњу на његов 
 црнини обли читав поток суза и прекиде причање.{S} Изгледало је као да више неће ни наставити. 
још трајале борбе...“</p> <p>Он прекиде причање јер сви обратисмо пажњу на једнога коњаника кој 
сине, ово!“...</p> <p>Он опет застаде у причању, вероватно обузет успоменом на овај свечани тре 
удбину Београда.{S} Он је <pb n="44" /> причао језовите ствари о бомбардовању које је, тога дан 
нисам причу чуо од почетка.{S} Сусед је причао о неком војнику кога су звали Бојко „мали“ и зло 
ен сећањем на кућу и родитеља о коме је причао.{S} Пошто је осетио да је у мени нашао стрпељиво 
аподену разговор и о Скадру.{S} Краљ је причао војницима да је у младим годинама одлазио у Скад 
од куд нову донети.</p> <p>После нам је причао и даље, како је сутрадан опет ага звао кнеза и п 
х седао обично на крај његове постеље и причао му све ово, што сам и вама сад казивао а он је с 
сању Краља Петра, па онда о Видовдану и причао нам је много о свему и свачему. „Их, да видиш ср 
 дете у смрт.</p> <p>Затим нам је дечко причао и многе друге појединости.</p> <p>— Много рањени 
 ноћу бабо.{S} Био је његов ред.</p> <p>Причао нам је све шта је и како је било и зашто нико ни 
те да то имање заједно подржимо.</p> <p>Причао ми је и даље о својим намерама, о надама, о буду 
во главе ако не говорим истину!“</p> <p>Причао нам је и друге ствари бабо, па нам даде још по г 
у ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањем роб 
у ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањим збе 
у ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањим пат 
укама, чијој би се ватри прикучио, поче причати да долази са фронта.{S} Сви ућуташе и окретоше  
треба да упамтиш па да причаш, свима да причаш.</p> <p>Што се даље иде, пут све тежи а глад и з 
p>— Ако, упамти, треба да упамтиш па да причаш, свима да причаш.</p> <p>Што се даље иде, пут св 
ана преко грла.{S} То је она, што Бојко причаше да је кућаница, да је мудра.{S} Њене мудре очиц 
им унучићима, допуњавају својим бојама; приче које се дубоко режу у душу детињу као ковано рало 
па ме заваравала.{S} Причала ми је неке приче и обећавала чим дође лето, да ће ме водити у Беог 
ину као неко казивање бурне и бескрајне приче.{S} Час хуком тим, час тихим жубором, Дрим векови 
 камину и причала дуге, топле и заносне приче које зимска ноћ и љубав, којим их стара <pb n="24 
и и причајући успут међу собом језовите приче о томе, како су испијали очи јунацима на Куманову 
колена мајчина а она их теши и прича им приче, лепе и заносне, не би ли их њима успавала, како  
</p> <p>— Чекајте! — прекидох ја тишину Причекајте мало!{S} Ви већ говорите посмртно слово а чу 
вратима, коме сам се јавила, рече ми да причекам док г. пуковник сврши телефонски разговор.{S}  
 изабрао царство небеско, пожелео да се причести пре но што погине.</p> <p>У дебелој сенци ноћи 
аредите све што треба, хоћу сутра да се причестим у Грачаници!</p> <p>Краљ је одлучио, он је из 
ино, собом!{S} Као што нам је некада, о причешћу, капљица вина садржавала у себи сву величину ј 
д би могао свима помоћи.{S} Њему је чак причинило задовољство, кад се аутомобил, који га је воз 
мукла тишина, <pb n="453" /> која ти се причиња као онај мир који настаје кад самртника ухвати  
мо тињање неке бледе светлости, која се причињава као звезда која је догорела пала с неба, у на 
ахрањена једна материнска љубав, и њему причињава бол.{S} О, да је то први бол коме је он сведо 
их минарета која се у ноћи узносе те се причињавају као надгробни споменици над гробовима које  
157" /> попио отров из Марушине чаше и, причињавало ми се, као да шапће оне исте Гришине речи:  
утио колико ми је себичнога задовољства причињавало ово лутање које ми је одлагало растанак са  
удну причу онима који му дођу на обале; причу о себи и о брату своме, који се у разним утробама 
ће да ми га отму.{S} Кад старац исприча причу а мени се она колиба учини одиста као отворена че 
 пришао и сео по обичају, он ми прекиде причу, ману руком да ућутим, па ће ши рећи:</p> <p>— Из 
е, јер ме спасе мука.</p> <p>Он прекиде причу и замоли ме да му дам још једну цигарету.</p> <p> 
ости!...</p> <p>Он на један мах прекиде причу па ће ме упитати:</p> <p>— Ја овај, развезао а не 
69" /> <p>Ја ућутах, очекујући да почне причу о борби на Чачку.{S} Он окваси понова грло и поум 
итавао мислећи да ће она сама наставити причу тамо где је прекинула, али се она ћутећи загледа  
а у свету...</p> <p>И ту девојче заврши причу, заврши и ућута гледајући предасе и увијајући се  
деном језом препричавати, почињући увек причу са: „Ја сам преживео то!“ Њих слатки сан, од које 
ско одело.</p> <p>Ту прекиде заробљеник причу и обојица заћутасмо и замислисмо се.{S} После дуж 
ила ме...“</p> <p>Ту прекиде заробљеник причу, јер му реч заигра у грлу, глас му затрепери и дв 
о слушати, све сам више жалио што нисам причу чуо од почетка.{S} Сусед је причао о неком војник 
 крај.</p> <p>Младић би и даље продужио причу, коју је у главном исцрпео, али сви обратише пажњ 
.</p> <p>Нас децу, која смо слушала ову причу, подиђе нека језа.{S} Она пећина, оне свећице, па 
 мучно живели — заврши баба Вилка своју причу — и такве смо муке подносили некада.</p> <p>Нас д 
 је, те сам ја мислио завршила је своју причу о последњим данима Београда, ма да сам запазио ко 
аиђе фијакер и кад госпођа заврши своју причу речима: „Српски се војници боре за нас, па не мог 
та земља Јерусалим!“</p> <p>Прекидох му причу нудећи му опет дуван, не би ли га привезао за себ 
оши?</p> <p>Распитао сам се и чуо чудну причу, једну од оних вечитих прича, које се кроз сва до 
ром, Дрим вековима тако казује ту чудну причу онима који му дођу на обале; причу о себи и о бра 
т хвала!“</p> <p>Приповедач ту, прекину причу и пружи се те узе намештати ватру.{S} Испружи ног 
као што сад слушам понова и целу нанину причу која ниче из пробуђенога сећања.</p> <p>— Мени је 
 њему нећемо казивати своју дугу и бону причу.{S} Он тече тамо одакле смо ми дошли, видеће успу 
ња још, заборавили би већ и на ту стару причу, која је још тињала само као далеко неко и тамно  
 којом их је мислила утешити.</p> <p>Ту причу, коју нам госпођа живо и узбуђено прича, слуша и  
d>XXI</head> <head>Пуста кућа</head> <p>Причу о војнику, из петога дринскога пука и ону другу о 
Војници су се већ израније склонили или причучнули у јарак крај друма а неки и полегали.{S} Одв 
ту извадио залогај хлеба да се заложим, пришао ми је један чичица из последње одбране, блага, р 
 млади рањеник, десне руке у завоју.{S} Пришао ми је као знанац, као познаник.</p> <p>— Ви ме с 
 и приђох јој.</p> <p>Тек кад сам ближе пришао, појмио сам шта ју је заковало за то место на ко 
ме најрођенијем исповедио.{S} И мени је пришао један млади рањеник, десне руке у завоју.{S} При 
9" /> повући под кров да легне, Краљ је пришао једној ватри, око које су поседали војници.{S} О 
еко који није ни био ту, но тек доцније пришао.{S} Има и гомилица које су се сабрале и ћуте.{S} 
та лица; један је почео па се одвојио и пришао другој гомилици а наставља неко који није ни био 
 одмори.</p> <p>Ја сам савио цигарету и пришао једној гомили резервиста и грађана да припалим.{ 
 на скопској станици, када је увређеној пришао један странац да јој обезбеди место у возу.{S} Б 
убо гурали и одбијали сваког ко би само пришао вагону који су њихове старешине резервисале за с 
{S} Отац који води коња, сад на одморку пришао му, стао крај предњих точкова па брижно гледа бо 
ебегао.</p> <p>Јуче по подне кад сам му пришао и сео по обичају, он ми прекиде причу, ману руко 
 пут Косова, а она стоји и чека.</p> <p>Пришао сам једноме жандарму, који је бајаги одржавао ре 
уче одважила пуна стида, сишла с плота, пришла бојажљиво колу и кад су забола руке у појасе дев 
 то научила већ у болницама.{S} Кад сам пришла његовој постељи, он је спавао.{S} Нисам га хтела 
, пао коњ или се можда скрхала кола.{S} Пришли смо и ми гомили да видимо шта је.</p> <p>Једна б 
 јуче и прекјуче добегли, загушиле уске приштевске улице, начетиле <pb n="232" /> се испред кућ 
прва кола из овога покрета наилазила на приштевску калдрму, последња још нису била изашла из Пр 
о расклања пред тужним погребом тим.{S} Приштевци са болом у души окрећу главу да не виде онога 
нај усклик радости, којим су ослобођени приштевци пре три године, када је Краљ ослободилац први 
але и тесне косовске вароши, Митровица, Приштина и Феризовић, нису могле примити толику светину 
 слом, она страшна слика коју је давала Приштина тих дана, само је још више могла помрачити му  
ли управо, ви ћете видети тек кад падне Приштина — забобоња опет она гласина.</p> <p>— Видео са 
 даљине.{S} Пођох тамо у сусрет.</p> <p>Приштина, која је до саме вечери нестрпљиво очекивала д 
вила српска тробојка још пре ослобођења Приштине од Турака.{S} Са горњега спрата те куће, из со 
} Многи су излази у сусрет све до изнад Приштине, не би ли дочекали дивизију која ће спасити Ко 
итац у мрачној шуми.{S} По пољу, испред Приштине, расуле се ватре у логорима војске и избеглица 
 да се предаду.{S} Тек су два конака од Приштине, па их већ саломио умор и патња, а кад су још  
 била изашла из Прокупља, тако да је од Приштине до Прокупља то била једна бескрајна поворка ко 
 избили на друм, већ нас је недалеко од Приштине, на ветерниковој коси, ухватио први сумрак.{S} 
ију нејакога Уроша.{S} На Косову, измеђ Приштине и Вучитрна, измеђ Лаба и Ситнице, тамо где цве 
епрекидној змијурини што се друмом више Приштине лагано повијала са повијараца који одвајају Ла 
ве дотле бегунце подржавала вера.{S} Из Приштине већ, ни један бегунац није понео собом веру и  
p> <pb n="164" /> <p>— Мислио сам да из Приштине нећу морати даље.</p> <p>— Мислио сам, и ја, г 
из Митровице, из које се данас као и из Приштине, почело нагло бегати пут Призрена.</p> <p>Друм 
 <p>Када смо, јуче у сумрак, кренули из Приштине а кроз ноћ наставили пут, сва се ова туга и бо 
и коју <pb n="228" /> мисли уклонити из Приштине и послати је тамо.{S} Али још није ни почео го 
х иза начелства.{S} После, поче свет из Приштине да бега, однеше и рањенике у Призрен, па ето,  
толико већа гужва.{S} Ми из Митровице и Приштине преко Липљана; други стижу преко Феризовића из 
 породице.{S} Али, привремено; тако, до Приштине, да се човек може одмах вратити кући.</p> <p>— 
ји, три дана и три ноћи, од Прокупља до Приштине.{S} Ни један фотографски снимак не би био када 
бухватио сву невољу која од Прокупља до Приштине тек чини једну целину.{S} Никад ни уметникова  
ј пијаци.</p> <pb n="106" /> <p>— Па до Приштине, брате, нема ни неколико корака а ова опасност 
тране, није могао све од Прокупља па до Приштине прећи на другу страну друма.</p> <p>А друм рас 
треба ни ићи, довољно је склонити се до Приштине.{S} По професоровом плану, за који он тврди да 
ишао један препун <pb n="125" /> воз до Приштине и рекоше биће до подне још један до Феризовића 
се предати се судбини.{S} Могло је и до Приштине бити тегоба, патњи и невоља, али је све дотле  
<p>Поједине породице, које су се већ до Приштине напатиле и не питају и не чекају одговора: нис 
.{S} Сретао их је и до сада, на путу до Приштине, здравио се и до сада са њима, али је до сада  
е.</p> <p>А док је овде, на овоме крају Приштине завладала паника и пометња, на другоме су се с 
авцима, један доле Солуну а други горе, Приштини.{S} Последњи вагон првога и последњи вагон дру 
агушили бегунци, који су отуд бегали ка Приштини.{S} Стигао је у Куршумлију у тренутку када су  
иде ми младић реч — Оно вече код вас, у Приштини; примили сте нас на преноћиште.</p> <pb n="321 
д нисмо остали у Митровици, у Пазару, у Приштини — ману сумњиво главом шпедитер поднаредник.</p 
 лебди над овом војском изгнаника.{S} У Приштини последњих дана већ се није могло доћи ни до хл 
ли очајни <pb n="385" /> и гладни.{S} У Приштини сам већ чуо реч: „Четрдесет и осам сати нисам  
пљанском железничком перону.</p> <p>— У Приштини сам служила у једне госпође, опет избеглице —  
наредник — морали сте и то мало крова у Приштини да напустите.</p> <p>— Морао сам! — слегох ја  
ра предосетити.</p> <p>Казивала ми је у Приштини једна ојађена мајка, која је изгубила сина: „Д 
на.{S} Када <pb n="393" /> сам их пре у Приштини видео, са те друге стране била је упрегнута кр 
ј гомили разговара се о томе да ли се у Приштини могу наћи станови; у трећој гомили вајка се он 
>— Даље?{S} Где би даље?{S} Овде ћемо у Приштини сачекати крај.</p> <p>— Мислите нећемо морати  
е нам искрено, је л’ довољно безбедно у Приштини, ако није да одмах наставимо пут?“</p> <p>— Ко 
е у свађи да су се побили.{S} И данас у Приштини, дај Боже да није било каквога убиства, тамо у 
своје отаџбине.{S} Слутили смо ми још у Приштини и видели смо већ у Призрену њен слом, али је о 
ога таквога познаника, којега сам још у Приштини виђао и нисам га познао — оседео је.{S} За мес 
е, гушиле су се масе и гомиле.</p> <p>У Приштини, где слази пут најкраћи за оне који бегају из  
ва надом кад сагледа лекара.</p> <p>Над Приштином је легла већ дубока тама, мутне и кишне јесењ 
одарно главом пролазећи крај ње.</p> <p>Приштинска црква узноси се на једноме пропланку уз који 
ана два пара точкова.{S} Сећам их се са приштинске улице, када су оно на Косово слазили топличк 
оје ће из једних старих новина, на сред приштинске улице, јести прстима.</p> <p>Ватре, на којим 
и тумарање, тискање и гурање кроз тесне приштинске улице.</p> <p>У том још прође кроз гомилу ша 
 промиче, кад он замакне у дубину тесне приштинске чаршије, те се гомилице, које је спровод про 
таји беле заставе да се њима оките куће приштинске а народ, окупио се у гомиле, као и пре оно,  
номе пропланку уз који се пузају и куће приштинске а под којим се простире равни део вароши.{S} 
оток разли кроз све улице и све уличице приштинске, све до последње уџерице на врху гиланскога  
д негде, тамо на ћуприји, при излазу из приштинске чаршије, загушило и не одушује.</p> <p>Прође 
 но што су за време Краља Милутина били приштински сајмови, на које су се слегали Дубровчани и  
ећи, најсрећнији, јели су по кафаницама приштинским, које су првих седам и осам дана још и поку 
ана и Штимње.</p> <p>Срео сам га још на приштинским улицама у друштву са једним снажним и плећа 
ровидан сиви облак, који лежи над целим приштинским пољем.</p> <p>Друм се пред нама протеже без 
 блата, које збира већ неколико дана по приштинским улицама, обућа влажна и неочишћена, лица не 
ога друма и избија тамо, више винограда приштинских, у близини оних светлих гробова где су поко 
ругоме: „Стигао Краљ!“ Тада су на цркви приштинској звучно звонила звона, те им се јек целим Ко 
олико дана у нишкој болници, па после у приштинској а одатле у Призрен. <pb n="647" /> Рана ми  
д су пошле даље, са уверењем да ће и на приштинском корзу „ипак бити мало живота“.{S} Оне су не 
 лавином</head> <p>Од јутрос сам био на приштинском гробљу да одржим помен моме јединцу.{S} Црк 
ској железничкој станици а други пут на приштинскоме гробљу када је обилазила гробове и палила  
глас који сам чуо кад сам слегао доле у приштинску чаршију био је, да је Врховна Команда већ пр 
 бацили смо још један поглед за нама на Приштину, која је утонула у таму.{S} Чим је с вечери не 
 других источних страна, напуштали су и Приштину, па бегали у подножје Копаоника, у Куршумлију, 
ти крај.</p> <p>— Мислите нећемо морати Приштину напуштати?</p> <p>Ја заустих да га са поуздање 
дговорих ништа.</p> <p>— Мислите нећемо Приштину напуштати? — запита још једном мој ноћни позна 
услугу.{S} Шаљем своју породицу тамо, у Приштину, па...</p> <p>— Како? — учини начелник косовск 
т и непоуздање.{S} Добегао је са нама у Приштину и онај јад, оно расуло, онај слом, она страшна 
 просто натерали.{S} И долазак Краљев у Приштину протумачила је гомила као крајњу нужду, као по 
ло трећи збег по величини, потеже све у Приштину, Митровицу и Феризовић.{S} За Нишем, Крушевцем 
ете.{S} Од куд Краљ сад и шта ће овде у Приштину?{S} Зашто није са Врховном Командом отишао у П 
команде добиле су наређење да се селе у Приштину и Митровицу.{S} Већ је и пошта затворила своје 
кланца затече ноћ; а трећи враћају се у Приштину, не би ли тамо стигли пре непријатељске војске 
у рањеници из ове болнице однети јуче у Приштину.{S} И он је однет у Приштину.</p> <p>Одмах сам 
нци раније само једним делом склањали у Приштину и Митровицу, од тренутка када се пресече желез 
и, који су се тих дана такође скрхали у Приштину, не знајући ни ко је надлежан да им да хлеб, н 
> <p>Одмах сам се решила да и ја идем у Приштину и сишла сам на станицу али није било <pb n="43 
вако једном критичном моменту, стигао у Приштину?{S} Гомила из сваке појаве на свој начин извла 
млије спустио преко Преполца и стигао у Приштину.</p> <p>Одсео је у доњем Делу вароши, тамо где 
а је Краљ ослободилац први пут слазио у Приштину, раздрагана лица узвикивали један другоме: „Ст 
ети јуче у Приштину.{S} И он је однет у Приштину.</p> <p>Одмах сам се решила да и ја идем у При 
иску који је произвео, проседи господин пркосно узвикну:</p> <p>— Но, шта велите сад о вашим Бу 
х напрслих усана, очију исколачених.{S} Прљав, необријан, раскопчан, несретник се тресао целим  
 и тада појури улицом бујица и дере као прљав поток који после плаховите кише ваља муљ.{S} Гоми 
од дувана ниско пао по столовима те као прљав облак обавио лица и фигуре људске, а тежак задах, 
н у једној јаружици.{S} Развио на земљу прљав пешкирић па једе сир и хлеб и пуца.{S} Поједе зал 
дух.{S} Са таванице је висила усекнута, прљава, петролејска лампа, која је једва могла допринет 
оје се сасушило на оделу, прљавих руку, прљава лица, неумивене и изгладнеле.{S} И све то лута к 
ским сузама и тим ћу им блатом замазати прљава чела!</p> <p>Ето, такво је расположење било у ме 
 ваљда сувље.{S} Пацови, становници ове прљаве зграде, извесно су из својих рупа са незадовољст 
у ври пена.{S} Испод раскопчане блузе и прљаве, подрте кошуље, надимају се ребра на којима и не 
 тело; на ногама јој плитке, исцепане и прљаве ципеле са којих се узице вуку по блату.{S} Над ч 
цела Србија у оне испреплетане, тесне и прљаве улице призренске.{S} Ваља се гомила и покрива со 
 прострла се лево и десно, као огромни, прљави, жути ћилимови.{S} Још само китњасти ред високих 
угом кућицом, у врх села, коју означава прљави бели барјачић са разливеним од кише црвеним крст 
узнемиравао.{S} Минуо би крај нас какав прљави скопљански пајтон, носећи по ког официра који ко 
ш није престала.{S} Небом се журно гоне прљави поцепани облаци; на врховима Водна прибрало се б 
е да стеже и ведрина да осваја.{S} Кроз прљави вео, који је покрио небеско плаветнило, поче да  
е сестре, увијене у војничке шињеле, са прљавим белим марамама око главе и црвеним крстом више  
блатом, сабља улубљена а чело наквашено прљавим знојем.{S} До њега избеглица, који већ данима с 
азане блатом које се сасушило на оделу, прљавих руку, прљава лица, неумивене и изгладнеле.{S} И 
 утрнула жеравица, једва продирала кроз прљаво стаклено окно улепљено хартијом</p> <pb n="12" / 
у те избих на раскаљужене обале једнога прљавога поточића једва извлачећи ноге из масне смонице 
, упадајући у сено, очас била преливена прљавом течношћу.{S} Па ипак све је добро, кад само има 
ука му сва огрезла у крви.{S} Превио је прљавом марамом кроз коју је пробила крв.</p> <p>— Где  
p>— А хоће и да се угади, ето, везао си прљавом марамом.</p> <p>— Можете ли да ми дате једно чи 
лог не ускомеша и почне кључ избацивати прљаву пену на површину.{S} Видиш гомилу овде, гомилу о 
мичу нејасне и тамне сенке, осветљујући прљаву калдрму и барице бедном светлошћу фењерчића, кој 
.{S} Иду за нама и чекају да когод баци прљаву кору од сира, спољни лист од купуса, кожицу од к 
рају храну јаребице и кад ти чују шушањ прну на један мах, избију из магле и расипају се.{S} Об 
е силно да креће, тела им се затресоше, прнуше најпре пољем а затим, један по један, поче да уз 
 мртва тишина сем, кад ми наиђосмо, што прнуше вране, које су се прокисле одмарале на крстовима 
а.{S} Знам да је био прво с војском код Прњавора, после не знам где је био.{S} Кад стигоше неки 
блачи ти децу, а ја да покупим мало ове прње! — прекида мајка разговор и он се свесрдно даје на 
ао више наћи.</p> <p>Ту сам код старице пробавила све време док су они били у Шапцу.{S} Није ме 
е била заразна болница и ја нисам у њој пробавила ни пуну недељу дана па сам се разболела.{S} Р 
уда, од Остружнице.{S} Цело после подне пробавили смо тако напољу, слушајући и шапћући забринут 
вац како пада.{S} Ту је, на положајима, пробавио цео дан и, тек када се већ чула грмљавина на М 
уге разговоре.{S} Краљ је неколико сати пробавио сам у соби, нити је за то време кога звао к се 
друго крило.{S} Ту је Престолонаследник пробавио неколико брижних дана, ту примао извештаје, ту 
ћини, склонићемо се од Турака и ту ћемо пробавити читавих шест недеља.</p> <p>Одмах смо се дали 
} Он је приликом тих долазака са фронта пробављао самном <pb n="511" /> дуге сате бринући о кућ 
о међу своје другове да ту, крај ватре, пробдије ноћ.</p> <pb n="612" /> <p>И вечерао је ту међ 
ним погледом и седе мирно крај ватре да пробдије са нама ноћ.{S} Није проговорила ни речи и ја  
у.</p> <p>Поседало се око мангала да се пробдије ноћ, док су се дечаци из ратарске школе, чим с 
једне и друге стране друма, попадале да пробдију ову мразну ноћ.</p> <pb n="653" /> <p>Све поле 
 /> над децом која су њој остављена.{S} Пробдила сам многе брижне дане и бесане ноћи над болним 
ричају људи и жене, које су због страха пробдиле целу ноћ, те су извиривали, да су чак коњима в 
рислонили леђа уз воловска леђа те тако пробдили ноћ.{S} Та ноћ у Липљану била је најхладнија н 
днаредник који је самном и са учитељима пробдио крај мангала целу једну ноћ све док га умор ниј 
ред друма, на сред пута и ту ће крај ње пробдити ноћ али је велика гомила оних који не могу наћ 
носи дрва, те спрема ватре око којих ће пробдити ноћ.</p> <p>Краљ ће стићи доцније и неће наћи  
е река, која је била набујала и надрла, проби и последње бране.{S} Погубише храброст и најупорн 
м јој кроз тамну боју изболованога лица проби туберкулозно руменило, па одважно диже главу и на 
румских дубина.{S} Пламен са наше ватре пробија се и игра кроз милијарде кишних иглица, које су 
ло, све се утисло једно у друго, све се пробија, надире гуши, крха и судара.{S} А све то обавиј 
тиска, све граби и ако се једва креће и пробија кроз гомилу и свако носи, осим оне опште још и  
ља се пламен који се дохвата таванице и пробија врата и прозоре.{S} Настаје паника међу становн 
еговала и подизала да ми животом својим пробија пут у животу а оно се ево смрћу својом одужује  
 <p>Бегунци који придолазе, са муком се пробијају кроз гомиле које су још синоћ поселе станицу  
 Кад се група разреди, ја пружих корак, пробијајући се раменима, да бих је стигао.</p> <p>— А в 
је видео.{S} Кроз облаке дима од дувана пробијали су се оштри врхови бојних копаља, лелујали су 
омоћи наших савезника, наши покушаји за пробијање Качаничкога фронта, да би се дочепали главне  
у, где би евентуални успех могао донети пробијање ка Скопљу; као и кретање бугарских трупа испо 
ли свој посао.{S} У мраку, кроз који је пробијао слаби зрачић из малога фењера, кретале су се а 
а види шта је то тамо.{S} Морао се дуго пробијати док је допро до места где је заустављен покре 
смо ми напустили, зора која покушава да пробије тмину и разреди је успева само да у тамну боју  
бегало се као за време поплаве кад река пробије бране па њени вали немилостиво плаве.</p> <p>Ка 
оз и почињеш дрхтати.{S} Кад по где где пробије сунчани зрак, тамо где се кланац отвори мало и  
а одмах крене за Чачак и да гледа да се пробије кроз варош, иначе му је батерија изгубљена јер  
 гурање, прескакање, све би хтело да се пробије у прве редове до шина, јер ено га оздо иде воз  
 душа човечја најежи а тело хладан зној пробије.{S} И сад ми је пред очима, увек ми је пред очи 
застиру небо и не дају зраку да потпуно пробије.</p> <p>Крећемо кроз призренску раван, којој се 
и гуши оне које обухвата.{S} Сад је већ пробијена и друга таваница, пламен је продро у све прос 
су били у задњим редовима навреше да се пробију; настаде плач деце, псовка жена и свађа људи.{S 
ка и народа који се тискао пред њом.{S} Пробила сам се кроз ту гомилу јер се свет расклањао пре 
 Превио је прљавом марамом кроз коју је пробила крв.</p> <p>— Где је најближа болница? — пита.< 
крива земљу, ведрина потпуно освојила и пробила таму.{S} Село, које се до мало час, при светлос 
ри прамен чупаве косице.{S} Кроз мараму пробила крв и црна се мрља на њој осушила и окорела.{S} 
еста у возу.</p> <p>И кад су дубоку ноћ пробили први наговештаји зоре, толико бар да се камен м 
ом згазио дете које је лежало на друму, пробио му копитом утробу, па и сам пао.{S} Тамо опет фи 
уле а одатле право на југ путем који је пробио Црни Дрим, па преко Бицана на Дебар и даље на Ст 
 већ букће, прогорео је прву таваницу и пробио је у горњи спрат, разорио већ степенице које вод 
курузу, више Београда.{S} Мајки шрапнел пробио главу па лежи мртва а оно крај ње, седи и игра.{ 
длан пшенице а голуб јој стао на руку и пробира, па се затим с руке пење на раме и шири крила т 
у, заштићене дебелим магленим покровом, пробирају храну јаребице и кад ти чују шушањ прну на је 
огромне вредности а цигани се скудили и пробирају; у четвртој улици полегали гладни државни вол 
а Овчем Пољу, Косову, Морави и Колубари пробирали зрна на пожњевеним њивама, осетише далеко оту 
ти и од Врање, по цену највећих жртава, пробити у прешевско-кумановски басен те напасти неприја 
оке и кола, што је закрчио улице, никад пробити не може.{S} Мицало се корак но корак, стопу по  
Командом, донела одлуку; ако се не може пробити на Скопље, да се војска повлачи преко Призрена  
крила о зидове клопке која нити се може пробити нити из ње побећи.</p> <p>Настадоше тешки трену 
а тој страни а најмање још на могућност пробоја ка Скопљу.{S} Изнесе затим и напредовање неприј 
д умора попадали као покошени по земљи, пробуди нас из тешке душевне клонулости један нови шум, 
та сте свршили?</p> <p>— Како свршио? — пробуди се он из својих мисли не разумевајући моје пита 
 и подиже главу, као да се тог тренутка пробуди и сети да ми је дужна нешто.{S} И онда поче тих 
 зидови бацају и измичући пажљиво да не пробуди оне који су, немајући крова, полегали по улицам 
рила, да сам сад већ једва чекала да се пробуди.{S} Нестрпљиво сам се вртела на столици, наднос 
свако донесе у себи решење ујутру да се пробуди сат раније, но што је синоћ пред мрак одлучио.< 
а кад хоће да спава он се смеје, кад се пробуди ујутру опет се смеје, играш с њим; он се смеје  
равио?{S} Да ли ће се обрадовати кад се пробуди и спази ме крај постеље своје?{S} Како ће прими 
>— Јеси ли замолио кога пријатеља да те пробуди ујутру? — наставих ја да га питам.</p> <p>— Про 
и чуо.</p> <p>— Неко ме трже за рукав и пробуди из тога бунила.{S} Био је друг до мене и он ми  
 којима се свако борио.{S} Из тих мисли пробуди нас глас једнога који је био измакао нешто напр 
 вила чуварица једном чудотворном речју пробуди окамењене витезе, те се домалочашњи камен почне 
ругим ослухивали, јер бат гомиле на мах пробуди целу варош те на кућама се отворише са великом  
креће и живи; тако и ова чудотворна реч пробуди нас, који смо до мало час били окамењени.{S} Ус 
а преломити.</p> <p>Зору осмога октобра пробудила је пуцњава са фронта, који је сад већ био сам 
 и снагу у души.{S} У мени се тога часа пробудила нека нова, дотле непозната побожност; не она  
већа тишина и још дубљи мрак кад сам се пробудила.{S} Упалила сам лампу, нисам смела више да се 
рала сам у сну и плакати јер кад сам се пробудила био је кревет влажан, тамо где сам наслонила  
х тражимо.</p> <p>Када нас је од јутрос пробудила вест, да су нас ноћас о поноћи Бугари напали  
ртве и ожалимо покопане.{S} Сад се опет пробудила и помамно дигла главу; затресло јој се тело н 
рављати казивање својих оцева и дедова, пробудиле на један мах нов осећај — чежњу за оном домов 
о у Београду и, ако га је сан савладао, пробудили су га топовски пуцњи који су се с времена на  
ру? — наставих ја да га питам.</p> <p>— Пробудили су ме пси! — једва одговори. — Знао сам да ће 
Поуздање, које су топовски звуци у нама пробудили, само је за часак блеснуло, као једна тренутн 
 и деца, читава насеља људи, који су се пробудили и хоће да се врате да заложе ватру на ономе о 
ко се уждио зрак.{S} Као да су се мртви пробудили.</p> <pb n="715" /> <p>Вера, силна вера обузе 
ла да сам ја крај ње, те је моје питање пробудило.{S} Ја понових:</p> <p>— Па сад?</p> <p>— Сад 
како се зову?{S} Ох, што немам снаге да пробудим ту поспалу децу; да проговорим са њима, да им  
м да вриснем али сам се бојала да га не пробудим и уздржала сам се, али су ме сузе облиле.{S} Г 
<p>И шапћемо међ собом, бојећи се да не пробудимо оно мртвило природино које нам је истина испу 
ло се: „Осана!“ и у души се српској тад пробудио нови сан који је затим хладна, немилостива и с 
е да се у породичну гробницу сахрани; и пробудио сам се јутрос под утиском тих речи.{S} И кад с 
о живље дунуо, као да је у мрачној соби пробудио задах паучине, црвоточине и подрумске влаге ко 
 немојте ударати, да се не би ко у кући пробудио! — додаде други.</p> <p>И под сиромашном светл 
неки бол и у његовој се племенитој души пробудио осећај саучешћа, тако својствен образованоме ч 
е.</p> <p>И као да си чаробним штапићем пробудио читав један бригом успавани град, оживе све и  
на, и стигло се.{S} На Прилепу се Марко пробудио, зазвонила <pb n="531" /> су звона у Охриду и  
ло и опали мразом лице те се пробудих и пробудисмо се сви.{S} Учитељ узе својом путничком батин 
га народа, које ће сад ускоро прва зора пробудити.</p> <p>Тишина као у гробу, све спава.{S} Спа 
ујутру доћи да једу цркотину и да ће ме пробудити.</p> <p>Толико само и на сва даља питања, кој 
етак — вели каплар — па ако је и заспао пробудиће се.</p> <p>— Јок море, сад ће он.{S} Знаш как 
ади ми и чело и опали мразом лице те се пробудих и пробудисмо се сви.{S} Учитељ узе својом путн 
...“ Те речи ме на један пут пробудише, пробудише ме тако као у сну кад кога изненада хладном в 
им Јованом!...“ Те речи ме на један пут пробудише, пробудише ме тако као у сну кад кога изненад 
вој каменој дупљи у бистричином кланцу, пробуђена ведрином сунула кроз маглу и повија се над По 
чаробним <pb n="170" /> штапићем из сна пробуђена варош, поздрављала оне од којих је очекивала  
ачних кланаца, у које ће се сутра зором пробуђена Србија упутити.{S} Пред поноћ је дунуо озго,  
е не спазе деца.</p> <p>А деца, сад већ пробуђена, упорно настављају питања.</p> <p>— Куда ћемо 
понова и целу нанину причу која ниче из пробуђенога сећања.</p> <p>— Мени је било седам и по, н 
 узвике и свађу.{S} Као потоци за време провале облака, из бочних улица надиру све нове и нове  
њост планина Дукађинских кроз један низ провалија, кланаца и стена покривених снегом и сметовим 
ему урезана уска стаза, под којом зјапи провалија.{S} Хладноћа све јача а поледица и снег омета 
љује на окукама.{S} Стаза ова иде изнад провалије, на дну које Дрим помамно јури и урла кршећи  
ојединим опасним окукама, под којима су провалије, коњима везују очи или им помажу хватајући их 
 Битољ.{S} Ако би поплава непријатељска провалила и дотле, из Битоља се за један сат, и то желе 
 крваве буре која је и кроз њихово село провалила и коју су дечица својим очима гледала.{S} Он  
"472" /> најзад се проли као да се небо провалило.{S} Ја не знам да ли се варам али ми се чинил 
а ваљам чему?...{S} И сад кад дођу они, провалиће подрум и избациће га као стрвину...{S} Ко зна 
 уцвељенога, да оснажи малаксалога и да проведе народ српски кроз море патња и страдања.</p> <p 
би се ма мало заклонио са породицом, да проведем ову ноћ.{S} На послетку, неко испред мене рече 
своје најлепше <pb n="571" /> младости, проведене стално у војничкоме логору на бојноме пољу, з 
 ноћи — а тако их је мало било — што их проведох на овој питомој обали, дизао сам се о поноћи и 
 <p>— Истина — вели — прешли су.{S} Ево проведоше три Немца заробљеника.</p> <p>— А шта је тамо 
и мало заклона, решени да ту крај ватре проведу ноћ.{S} На то их је определило што су ту ван ва 
и кроз које још и у овоме очајноме часу провејава вера.</p> <p>— Шта ћете у Солун, по Богу брат 
је, дувана, људског испарења и никад не провејане кафане, у којој се маса света гуши од јутра д 
омове у Београду засуте ватреном кишом; провела сам ону страшну ноћ у пустој кући, преживела са 
ту сам ноћ измеђ понедеоника и уторника провела ипак мирније но прошлу.{S} Да ли што сам већ им 
ћи се да ми се што не деси.{S} Тако сам провела петнаест дана и све сам даље ишла и свуд питала 
слушали немиле звуке.</p> <p>Ту ноћ сам провела врло немирно.{S} Нисам могла дуго да заспим; ст 
, свеже и тоалетиране, јер су безбрижно провеле ноћ у топлој соби.{S} Један ће посилни лупати н 
ас обухвати све страх.{S} Цело до подне провели смо на улици и на дворишту и нико у оној узбуђе 
— слегох ја раменима.</p> <p>— Како сте провели ноћас у Липљану?</p> <p>— Тако, на мразу, на др 
ли, јер смо још многе и многе ноћи тако провели.</p> <p>Ни те ноћи ни сутра дан, ни с вечери ни 
де.</p> <p>Ето тако смо у невољи и јаду провели још пет недеља јер Турци осташе у селу дуго, вр 
оћ, кад знамо како смо прошлу у Липљану провели и кад још боље знамо какве нас ноћи очекују у Ц 
ама.{S} Била је то последња ноћ коју су провели под својим кровом они несретници, који ће сутра 
, где је велики <pb n="198" /> део ноћи провео у разговору о сутрашњем дану, придремао мало обу 
у.{S} И тако је готово цео фронт ту ноћ провео на мртвој стражи а одмах, непосредно иза мртве с 
оверовати, јер нисте имали начина да их проверите, али ми...</p> <p>— Зар сте ви имали начина?< 
из њих пење, разастире испод наших ногу провидан сиви облак, који лежи над целим приштинским по 
леко кроз ноћ, која је већ почела да се провиди.{S} У дубини тамо, иза планина, руменило се неб 
ролејске лампе и на прозорима, застртим провидним завесама, да промичу ужурбане сенке.</p> <p>Т 
ашега вајара који је тугу тако заогрнуо провидним велом <pb n="374" /> испод којега се сузе нис 
јскога мора.{S} У томе рату, злим неким провиђењем, допрла је српска војска на оне крваве обале 
о.{S} Из кућерака са застртим прозорима провирују преплашене очи становника који су се већ пред 
све као једна, једноставна маса из које провирују осветљена лица.{S} Измеђ ватара крећу сенке;  
ице и не можеш, ти пешак, по читав сат, провлачећи се измеђ коња, кола и воловских рогова, да н 
ватре, спуштајући се ка селу и тешко се провлачећи измеђ кола која су закрчила друм и људи који 
ога коња једноме до себе а он узе да се провлачи кроз гомилу на ћуприји, не би ли дошао до кома 
ицу наши војници, који су одступали.{S} Провлачила сам се измеђ њихових редова и бегала.{S} И о 
ласови који су се свакога дана путовања провлачили кроз гомилу, нит знаш како нити од куда.{S}  
ти да ми већ тешки догађаји, који су се провлачили кроз моју душу, нису пресушили сузе.</p> <p> 
p>Граната је за гранатом сипала а он се провлачио уз зидове и пажљиво заклањао за углове улица, 
а молим вас лепо — узе реч победилац са провога стола — јесте ли чули да је издата наредба да с 
е он, тамо, међ својом дечицом, тамо он проводи своју последњу ноћ.</p> <pb n="442" /> <p>Одмак 
у, кроз који ће јој сунце допирати и ту проводи дане са совама и буљинама, које се легу и шеста 
 ја српску војску, макар и у одступању, проводим под белим заставама?</p> <p>— Молим лепо! — уз 
 исповедим све своје болове.{S} Ја тако проводим ноћи на овоме путу, казујем их коме или их каз 
овник изумро.</p> <p>Тако и овога часа, проводимо последњу ноћ и последњи час на тлу своје отаџ 
а свога оца и свога деде, стари је Краљ проводио брижне дане, пратећи будном пажњом ток, сваку  
стим обалама јадранскога мора, где ћемо проводити беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да 
нце греје.</p> <p>На тим пустим обалама проводићемо беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући  
а кад би било јуриша, онако мали и лак, провукао би се измеђ редова и појавио се <pb n="360" /> 
и народ јурну у вагоне.{S} Једва сам се провукла, једва добила место у једном вагону, који је б 
овако лагати и гурати у јендеке зато да провуку своје прије и комшике.</p> <p>— Није истина да  
{S} Отворила сам их колико да може хлеб провући али онај кроз тај отвор прогура ногу тако да их 
; хоће ли имати шта да једу; хоће ли их прогањати?{S} Волем овако, нека су крај мене!</p> <p>—  
ладном водом полијеш.{S} У једанпут сам прогледао и видео, видео сам око себе све и знао где са 
 поносни царски граде?{S} Хоћеш ли нам, прогнаним бескућницима, дати заштите међ зидинама твоји 
 да би да заглуши уздах, последњи уздах прогнаних.{S} Зора још не осваја, она као да намерно ка 
зорена држава српска.{S} Тамо ћемо и ми прогнаници са огњишта својих и из домова својих!</p> <p 
{S} Ту, у туђини, у Галипољу, савили су прогнаници себи нова гнезда, ту ископали нова огњишта и 
— може се преварити у каквој политичкој прогнози... да, то би се могло допустити, али, не може  
д војника, па је рад још мало с њима да проговори.{S} Он ће сутра само донекле поћи скадарским  
 товар а ми сви за њим.{S} Нико речи да проговори, него тако идемо оборене главе и гледамо пред 
дравковић!</p> <p>Онај с поља ућута, не проговори ни речи него преплашен, одмаче од врата.</p>  
 свима, седајући крај ватре, ни речи не проговори, савладана умором од пута, мразом и оном туго 
</p> <p>— Тата, спаси нас!</p> <p>Он не проговори ни реч, ижљуби децу, пољуби још једном жену,  
 навириш, поздрави се лепо са својима и проговори.{S} Отуд, од твоје куће догледа се овамо, кад 
заустависмо пред биртијом и тек ту бабо проговори.{S} Наточи вина и себи и мени и куцну се: „Ај 
аста мир у целом насељу.{S} Једва по ко проговори реч или потражи што или се пожали да га боле  
ларију.{S} Нисам ни речи <pb n="490" /> проговорила, није ни било потребно.{S} Начелник је виде 
 ватре да пробдије са нама ноћ.{S} Није проговорила ни речи и ја сам са неким страхопоштовањем  
 њега смо посматрали, овако исто о њему проговорили реч две и овако исто, остављајући га самом  
м снаге да пробудим ту поспалу децу; да проговорим са њима, да им кажем топлу материнску реч, д 
трах обухватао и нисам ни речи умела да проговорим.{S} Он се онда измаче од врата, која је био  
 отуд, из Шапца? — упитах тек колико да проговорим кад стигох до ње и уравнах корак са њеним.</ 
ледала га и он ме гледао и ни речи није проговорио.{S} Ја сам заборавила у томе тренутку да он  
ребијене.{S} После неколико речи што их проговорисмо а ми се спријатељисмо, те остадох крај њег 
жива места, где човек ових дана не може проговорити а да му се не придружи читава гомила радозн 
пуши лулу за лулом а нико му реч не сме проговорити, нити одговара коме кад га здрави.{S} Најза 
 „мали“ и злој судбини његовој приликом прогонења Аустријанаца из Србије прошле године у ово до 
 ждере пламен.</p> <p>Пламен већ букће, прогорео је прву таваницу и пробио је у горњи спрат, ра 
ен а већ се образовао одбор и припремао програм за други.{S} Осећајући обавезу да купује карте  
ен одушевљени стратег.</p> <p>Песимиста прогунђа нешто кроз зубе а одушевљени узе да брани свој 
једини дигоше главу испод ћебета, други прогунђаше нешто а мене обли тежак стид.{S} Погледах га 
же хлеб провући али онај кроз тај отвор прогура ногу тако да их више нисам могла затворити.{S}  
је не поједе као човек, него је пождра, прогута је.{S} И од тада занеможе па ево сад где ће да  
>— Не пропадамо ми лако; ко хоће да нас прогута треба да има гвозден стомак.{S} Платиће нам они 
о је пождрвљиво ноћашњи пламен и све је прогутао.</p> <p>Легао сам синоћ под утиском оних речи  
се у Београду говорило да је испод руке продавала и транспарентне карте за играње са содомским  
к су се с једне стране бацале, гореле и продавале у бесцење ствари, с друге је свет <pb n="544" 
кле <pb n="543" /> довде.{S} Многи су и продавали али по какву цену.{S} За два и по динара прод 
 други иду у бесцење.{S} Женски корзети продавали су се најпре по 0.40 динара — затим по 0.20 д 
 издржати ни први дан хода под теретом, продаван је по сто педесет и сто осамдесет динара.{S} А 
и расла цена; тако на пример јегерке су продаване у први мах по динар, затим по динар и по и на 
и трговци с далеких источних страна.{S} Продавао се крушевачки плен.</p> <p>По влажној трави са 
сребрног новца била огромна.{S} Ако као продавац тражиш три динара, купац ти нуди десет али у п 
ле пред само подне и које се отимају од продаваца.{S} У кафану су придошли и чиновници, који су 
итава кола.</p> <p>И кроз сву ту гомилу продаваца промичу генерали, народни посланици, војници, 
ве, симите, воће, од оне масе солунских продаваца која се обично начети на огради солунске стан 
, изгледа све три познате гомили: једна продавачица дувана о којој се у Београду говорило да је 
 иза разних вагона, да долазе у везу са продавцима иза станичне ограде.</p> <pb n="68" /> <p>И  
Тако ти Бога, војниче — рекох, вели, ја продавцу — продај то и узми паре ал немој никоме казива 
 који су скупо плаћене коњиће нудили да продаду по мале паре.</p> <p>У штабовима армијским наст 
а, војниче — рекох, вели, ја продавцу — продај то и узми паре ал немој никоме казивати да су то 
ен прозор и отуд, иза гвоздених шипака, продаје ужад и колане, што се у великој количини купује 
 чега су од некуд дошли. <pb n="696" /> Продаје се све и своје и државно и кошуља, коју је војн 
једини у којима се купује и продаје.{S} Продаје се на све стране, у свима улицама и на свима ћо 
а; трећи вуче за узицу државнога коња и продаје га, четврти конзерве, пети седло, шести нуди чи 
нису дућани једини у којима се купује и продаје.{S} Продаје се на све стране, у свима улицама и 
 и отискује се даље, на море, те лови и продаје рибу.{S} И како који лов, он све већу пару одва 
а, стао на један ћошак и сече секиром и продаје на оку, коју руком одмерава; трећи вуче за узиц 
олови и закрчили улицу.{S} Овамо војник продаје шаторско крило, чизме, ћебе; други опет тамо за 
колица за четири динара.</p> <p>— Ја не продајем, ја горим моје ствари и грејем се — вели један 
 свима улицама и на свима ћошковима.{S} Продају војници и продају избеглице све што стигну, све 
а и по њима сложили еспап који им је за продају.{S} Свет гамиже измеђ ових импровизираних дућан 
у поједине кафане, где су већ стигле на продају и новине које су изашле пред само подне и које  
а свима ћошковима.{S} Продају војници и продају избеглице све што стигну, све што им је излишно 
рца, јер сам знао да у Ђаковици арнаути продају дуван отворено и јавно, те ћу моћи набавити за  
бог товара на коњиће, који се на пијаци продају по баснословно високој цени.{S} Али нису дућани 
, исекао сам за ватру две фотеље.{S} Да продам не вреди, за те паре не могу да добијем толико д 
ли по какву цену.{S} За два и по динара продат је пред мојим очима један француски шпорет, једн 
у, која је, као утрнула жеравица, једва продирала кроз прљаво стаклено окно улепљено хартијом</ 
оз зраке бледе светлости, колико је ова продирала на улицу кроз осветљене прозоре, сагледале си 
ећу, која је осветљавала собу, споља је продирала нека бледа, водњикава светлост која је на мра 
ујући је коштуњавом шаком, кроз коју је продирала румена светлост, нагињала би се на прозор и н 
а.{S} Један сноп косих зракова, који је продирао кроз горњи прозор, разредио је нешто мало таму 
едиштем унутра и прозором, кроз који је продирао ваздух и светлост у дрвену кућицу.{S} Војници, 
ала једновремено димом и мразом који је продирао споља.{S} Унутрашњост ове необичне куће, са ва 
ућице је допирао женски јаук који ми је продирао кроз душу, кроз срце и кроз кости.{S} Изгледал 
елетали су изнад нас и њихов језиви шум продирао нам је дубоко у душу.</p> <p>Решила сам се да  
оја још влада, као глас гладних вукова, продире арлукање Арнаута и проноси језу кроз ваздух.{S} 
 већ, кроз прозоре је црквене почело да продире рано јутарње бледило дана а с поља, са друма ко 
жеш јаку на шињелу да се заштитиш, киша продире, засипа ти врат те ти влажи тело; засипа ти рук 
амо чује тужно рикање гладне стоке које продире кроз ноћну тишину.</p> <p>Мраз поче јаче да сте 
 планинске дубине, чује се арлук вука и продире ти кроз душу као крик смрти.{S} На <pb n="670"  
а се од јаре из мангала и од ветра који продире кроз разлупане прозоре; са дубоким долапом у зи 
 и пуше мрзли ветар, који се осећа како продире кроз оне рупе на дувару, које смо затисли.{S} К 
рајало уље.{S} Месечина још тајанствено продире те се под неодређеном светлошћу, која се рађа и 
 житким блатом улице.{S} Влага ти чисто продире у душу, као да би мрзовоља природе хтела да се  
зато га ваљда зову црним братом.{S} Они продиру, надиру, журе, сврћу у планине и у долине, зала 
а западним падинама Карадаговим, Бугари продиру кланцима Прешовским и Качаничким и старом царск 
д некуд из велике даљине допрети, једва продирући кроз густ и влажан ваздух.{S} Пронела га је д 
павај!</p> <p>— Ама, ко је то унутра? — продра се онај с поља још званичније и удари ногом у вр 
 по подне на станици и тај пискави глас продре кроз поноћну таму као совин врисак.</p> <p>И док 
ет друге власти поселе бусију.{S} Ако и продреш у вагон, ти затечеш пред вратима свакога купеа  
било је подједнако влажно; киша је била продрла до самога тела.{S} Узех руком да избришем детињ 
, за време првих бораба, када су Бугари продрли на Криволаку.</p> <p>Када се праштао, полазећи  
а су први, који су снагом рамена и руку продрли до ћепенка, разграбили количину коју је једна п 
ћ пробијена и друга таваница, пламен је продро у све просторе и лиже кроз рупе где су били проз 
светина удари у кикот и тај ми је кикот продро као усијано гвожђе кроз душу и, верујте, још ме  
 отуд зовне мајстор.{S} То је разуме се продужило чекање и ђенерал који је већ неколико пута не 
} И ко зна колико би се то одоцнење још продужило да се отуд, путем који води из вароши, не зач 
савиначки крај.</p> <p>Младић би и даље продужио причу, коју је у главном исцрпео, али сви обра 
што ми поделисмо, па он уђе у кућу а ми продужисмо.{S} Ударисмо најпре низ поток те пресекосмо  
трашњи дан да сване!</p> <p>А сутра дан продужисмо тако, све напред, све напред.{S} И већ догле 
ђу крај наше касарне.</p> <p>— Па онда, прође мало времена и окитише варош заставама и поче гом 
S} Отуда је марширао један зуавски пук, прође кроз варош крај нас и оде на Зејтинлик.{S} Кажу,  
вети завет чувара царске круне у гробу, прође кроз ошкринуту капију, пређе тихо и нечујно преко 
ништа; оде и команда ноћас у Грачаницу, прође Косовом и Краљ и Влада и Врховна Команда, сви одо 
 преплашило мене ради али њега ради.{S} Прође ми кроз главу мрачна мисао, да није и он у неким  
хлеб а другом ме помилова по образу.{S} Прође ме зима целим телом и почех понова да дршћем од с 
/head> <p>— Стигао Краљ, стигао Краљ! — прође од уста до уста шапат, од једне гомилице избеглиц 
 војниче, - које је доба ноћи?</p> <p>— Прође давно поноћ! — одазва се војник из даљине.</p> <p 
 је стао узаме крај друма, очекујући да прође тужна поворка.</p> <p>— Разуме се да брине! — одг 
и треба да се склонимо, њено је прво да прође — објашњава један пензионер, који је навукао беле 
вире два светла ока кад год Новица туда прође.{S} Зна то мајка, није се њој поткрала тако драга 
узбуђење међу њене грађане.{S} Батерија прође и изби на други крај варошице, официр заустави на 
ленима.</p> <p>— Шта велиш, пушка би па прође, а?</p> <p>— Хоће да остане за зајчеве! — додаде  
а и нехотице устадох на ноге када госпа прође мимо наше ватре и понудих јој своје место.{S} Она 
оно кад веслом прођеш кроз воду.{S} Кад прође „колона“ бреша почиње опет да се затискује, збије 
но натакли на плот да је сваки види кад прође.{S} Због те несреће нареди ага да се све куће пре 
а се тама већ разређује.</p> <p>Када је прође навала суза, госпа у црнини сама диже главу и при 
руге круне српске, пође кроз двориште и прође тихо, нечујно, кроз отшкринуту капију крај дремљи 
оше мирно, те мени спаде нешто с душе и прође ме страх.{S} Мислила сам биће зли, <pb n="409" /> 
, западоше и волови!</p> <p>И кроз мрак прође ваздухом упаљена гламња, као факља.{S} Однеше је  
останемо и даље где смо и како смо, нек прође бар два три дана, док се добро не уверимо, да су  
ећ се само склања из вароши у варош док прође олуј, па ће се опет свако вратити на своје огњишт 
распуштеница.</p> <p>Кад овај аутомобил прође, гомила под стрејом поче са свих страна да се зап 
p>Искупили смо се крај обале, па да нам прође време, посматрамо доле крај потока како Арнаути д 
} Она не диже главу.</p> <p>Мало за тим прође мимо нас један арнаутин, враћајући се са празном  
зе оквасише јој трепавице.</p> <p>У том прође неки коњаник те се она спусти једном ногом у јенд 
ако у послу прође тај први дан.{S} Тако прође и други и трећи и још неколико дана за тим.{S} А  
који је сада причала.{S} Па кад је мало прође умор она опет настави али неким придушеним гласом 
 Треба се склонити само док та опасност прође.</p> <p>— Ех, да је тако, не би се ја ни склањао! 
оне узеше да спреме јело и тако у послу прође тај први дан.{S} Тако прође и други и трећи и још 
не обзирући се ни на кога, овај странац прође кроз гомилу и приближи се оној госпи у црнини.{S} 
есне приштинске улице.</p> <p>У том још прође кроз гомилу шапатом од уста до уста:</p> <p>— Сти 
 чаршије, загушило и не одушује.</p> <p>Прође по пола сата очајнога дреждања и чекања у месту,  
роз који час, док сврше седницу.</p> <p>Прође ми у томе часу крај очију слика оне двојице коњан 
ишло.{S} Нисам волела ни крај капије да прођем, избегавала сам.</p> <p>Нисам нашла оца.{S} Нашл 
 нас задрже.{S} Још само ону планину да прођемо, још само оно поље, још само... да је само сутр 
 језера.{S} Вај нама, сејаћемо свуд где прођемо неопојане гробове, по урвинама и кланцима, где  
к диже главу и рече: „Чекаћемо јесен да прођеш кроз комисију.{S} Може те којом срећом мимоићи,  
ву брешу и дуг траг, као оно кад веслом прођеш кроз воду.{S} Кад прође „колона“ бреша почиње оп 
а, лакше јој је кад тако чини!</p> <p>— Прођи овамо, снахо, ту кисне! — рећи ће ми други глас и 
 ја ћу им одати признање.{S} Али дотле, прођите мислима кроз ту чаршију, читајте фирме и питајт 
с упаљена, и по гробу нешто јестива.{S} Прођосмо крај неколико празних рака, у којима се набрал 
и по где који човек, пођосмо за њим.{S} Прођосмо још једном крај наше куће и ту се бабо опрости 
ве па би потрчао испред нас.</p> <p>Тек прођосмо отуд Јаребица, а командат заустави батаљон.{S} 
м а Србијанци лете за њима те нас и они прођоше.</p> <p>— Их, Боже, моје радости!{S} Помогох он 
ниси раније видо?</p> <p>— Јуче и данас прођоше многи овим друмом све без коња.{S} А видо сам д 
Русији, о Румунији и др.</p> <p>Кад већ прођоше дуги и бескрајни редови, поче једна по једна св 
же да Србијанци толико потерају оне, да прођу наш ров само, те да се ми ослободимо.{S} И погони 
 води рачуна.{S} Видите, у нас треба да прођу по две и три деценије па да се појави један слика 
е чак се упутиле арнаутским махалама да прођу крај куће, у којој је смештена прва армија, не би 
 а широк је колико је довољно колима да прођу.{S} Сви идемо средином моста, јер је странама њег 
 другог задржали; жене циче и не сме да прођу.{S} Већ је пао у амбис један коњ тамо негде позад 
 се сакрио да не чујем ни њихов ход кад прођу крај наше касарне.</p> <p>— Па онда, прође мало в 
своје чедо и бацају јој у чељуст, те га прождере и умири се до сутра у јутро.{S} Ако која мајка 
жедних чељусти које су очекивале да нас прождеру.{S} Прозебли, што смо ближе ишли тој огромној  
ћу огромнога пожара изнад Пећи, који је прождирао каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљ 
а зборила смрт али је пред нама лебдела прождрвљива неман глади.</p> <p>Један отац, који се већ 
ориште и наши вранци и све, све што сам проживео и што сам кад год видео и чуо.</p> <p>— Неко м 
и те да памтите.{S} Даће Бог порашћете, проживећете и остарићете а онога зла што ми видесмо ви  
е јежи и душа грчи, те студена грозница прожима те скроз и почињеш дрхтати.{S} Кад по где где п 
к, загушљив ваздух, легао над Скопљем и прожима ти душу.{S} Већ се осећа студен загрљај судбине 
творио.</p> <p>Осећао сам и влага да ми прожима тело а језа га стреса, те сам се диго лагано из 
 смо сви били прокисли, језа узе да нам прожима тело и дрхтавица да нас осваја.{S} Дете, које ј 
м дрветом и чека као осуђеник кад ће је прозвати.{S} Свет се тиска и отима, гура и надире силом 
нешто овде...{S} Нисам спавао целу ноћ, прозебао сам као несретник, јер сам све са себе свукао  
 шињелом — вели други. — Биће пре да је прозебао, а ја сам се разгрејао.{S} Није научило то да  
.</p> <p>Око ватре седи уморан војник и прозебао бегунац, седи брижна мајка, која је стегла дет 
 цела шака, до чланка.{S} Па сад, и ако прозебе, могу је сећи и даље, немам шта да жалим.</p> < 
S} Да сам остао у Крушевцу а не овако и прозебла ми деца и растурио кућу и опет остајем и то ов 
, како су у последњем тренутку избегли, прозебли, престрављена погледа пред ужасом који им гута 
рагих; изморени, изломљени, изгладнели, прозебли и оголели, почесмо из разних кланаца избијати, 
што смо застали а напред се не може.{S} Прозебли гунђају и играју с ноге на ногу, други сели кр 
и које су очекивале да нас прождеру.{S} Прозебли, што смо ближе ишли тој огромној ватри, све см 
 неоздравели, необучени и необувени, па прозебли успут и падају нити се могу више дићи.</p> <p> 
болесници вапију, распитујући где би се прозебли склонили; изгладнела стока риче и њишти, очеку 
 рече пошто устаде.</p> <p>— А да нисте прозебли, тако необучена а земља влажна?</p> <p>— Нисам 
х ни речи рекла — говори један пискав и прозебли глас.</p> <p>— Ал немојте тако, госпа Јело, —  
о надробити суви хлебац те изгладнели и прозебли заложити чиме топлим.{S} Крај плотова једни ра 
ам напунио мангал како би се прокисли и прозебли разгрејали мало.{S} Могао сам и од своје свеће 
, бојали су се лећи, јер су били толико прозебли да су сну претпостављали бдење крај мангала.{S 
 хитро спусти пушку на руку, одапе је и прозеблим гласом прошапта:</p> <p>— Стој!{S} Ко иде?</p 
и ваљда...{S} Изнад нас небо поче да се прозире али је у шуми још био мрак и оне свећице што су 
 из куће.{S} Седела сам крај прозора, а прозор је гледао у авлију, и по цео дан сам плакала.{S} 
ах се повукла а шалона за њом заклопила прозор.{S} Мало за тим и на горњем се спрату осветлише  
рала румена светлост, нагињала би се на прозор и напињала очи, не би ли у далекој тами, на помр 
а на своје место, остављала би жижак на прозор и настављала плести а уморна јој глава падала на 
и леже ствари спасене или избачене кроз прозор, полупане, исквашене водом којом се гаси и изгаж 
опусти; други један ускочи у вагон кроз прозор и узе покушавати изнутра, али ни он није могао у 
 госпи у црнини.{S} Он је кроз вагонски прозор видео шта је било, он је опазио да је на лицу он 
ламен, који се од промаје кроз отворени прозор повијао и богато је китио белим цветом.{S} Свећа 
их зракова, који је продирао кроз горњи прозор, разредио је нешто мало таму која у том делу црк 
зору своје избе палила светиљку.{S} Тај прозор пустога млетачкога двора гледао је далеко на мор 
х кућица.{S} Гледао сам са жудњом у тај прозор, тамо у соби мора да је топло, али је начелник в 
нечујно преко дворишта и дође под један прозор кроз који се једва назирао жижак, чија се светло 
а светиљка да се увлачи, један по један прозор да се затвара а мало за тим и да се гаси.{S} И о 
а појавила ватра и дим је кроз разбијен прозор почео да куља.{S} Узбуђење је очас обузело целу  
ачетиле око станице.{S} Једини осветљен прозор те ноћи био је на канцеларији начелника станице  
ни.{S} Једва по који дућан држи отворен прозор и отуд, иза гвоздених шипака, продаје ужад и кол 
 мало назирало гледала сам непрестано у прозор а кад се сасвим смрачи, ја сам само жмурила и тр 
заних блатом као и остала сељачка кола, прозора полупаних а место никловане руде, уз коју су се 
ородичних слика на зиду.{S} Из собе два прозора гледају у двориште Богословије али, висином сво 
p> <p>У једном углу кафане, крај самога прозора, седео је у мрачној сенци, на једној столици, < 
! — узвикну са једнога полуотшкринутога прозора некакав пискав глас, вероватно онај који је ту  
 плашио.{S} Свет код „Славије“ гледа са прозора и са тротоара. <pb n="460" /> Војници их опомињ 
 и који су овај мучни призор гледали са прозора својих кућа или сабрани у престрављене гомилице 
 Краљ и одвајао <pb n="287" /> би се од прозора не могући да догледа место где се тај велики и  
раља Вукашина Мрњавчевића, одвоји се од прозора кроз који је видела где је гроб и друге круне с 
орности на себи самоме, он се одвоји од прозора и уморно се сручи понова на миндерлук, осећајућ 
 свога народа.{S} Када би се одвојио од прозора, са којега је узалуд покушавао да догледа бојиш 
 празна приземна одаја без патоса и без прозора.{S} Њу ми није газда уступио али, у оваквој нев 
 пуста и порушена кућа, без врата и без прозора, ма да је на њој остало нешто мало крова који б 
мо догађати јер бели витез застаде крај прозора, наслони се и упре свој мртвачки поглед тамо.</ 
 да излазим из куће.{S} Седела сам крај прозора, а прозор је гледао у авлију, и по цео дан сам  
ће, које голе руке почеше да износе ван прозора како би бациле светлост на мрачну улицу те осве 
кога кланца.{S} Ђенерал је са вагонских прозора посматрао покрет на Гази-Бабском положају.</p>  
усамљен један салонски вагон осветљених прозора.</p> <p>— То је последњи савет шефова српске во 
ивени иза замандаљених врата и застртих прозора, слушају а не виде, и премиру од страха.</p> <p 
ламен букће, тутњи и крха, обара врата, прозоре и лиже зидове и дохвата се већ степеница којима 
ћ отимати јела, и оне спустише капке на прозоре те увећаше број гладних.</p> <pb n="142" /> <p> 
ра а застрло завесе и спустило капке на прозоре.{S} А отуд, из дубине, из пустих периферијских  
аморени, дизали су главе и погледали на прозоре, одакле су им светиљке осветљавале препланула л 
арене рањеницима који су се начетили на прозоре и измилили испред болнице па довикују отуд:</p> 
пао већ дубок сан, капци се спустили на прозоре, мандали су притисли врата а светиљке се погаси 
ом из Чачка, начетили били на касарнске прозоре и очајно посматрали одступање последње српске б 
 и од ветра који продире кроз разлупане прозоре; са дубоким долапом у зиду, на коме су капци сп 
бранили од ветра и ако је кроз полупане прозоре старих и напуштених конака он нештедимице дувао 
се оклопи и река дима суну на разбијене прозоре и понесе собом поломљене и расуте све слике кој 
ало затим и допре с поља кроз разбијене прозоре неки чудан, нејасан звук.{S} Сви подигосмо глав 
е ова продирала на улицу кроз осветљене прозоре, сагледале ситне иглице кише која косо промиче. 
у од многобројних одаја, затисла камене прозоре сеном, крпама и блатом; излепила хартију и парч 
у догоревајући почела да трну већ, кроз прозоре је црквене почело да продире рано јутарње бледи 
и се дохвата таванице и пробија врата и прозоре.{S} Настаје паника међу становништвом куће, збу 
и брда уз које се пењу призренске куће, прозори гледају преко дворишнога зида и преко кровова с 
рошли кроз Милановац а оно, отворили се прозори на кућама и изашао силан свет на улицу, па нас  
 халовито граби све даље, прште врата и прозори, чује се тресак балвана а црн дим куља пластови 
е просторе и лиже кроз рупе где су били прозори и врата; цреп се на крову усијао и осећа се как 
 као догореле звездице, слабо осветљени прозори цркве Патријаршије.{S} Ниска кубета те српске с 
у као утуљене звездице, бледо осветљени прозори цркве патријаршиске.{S} То светле кандила над ћ 
вагона који маневришу.</p> <p>Осветљени прозори овде и онде по вароши гасе се један по један и  
иште а већ на свима квартирима отворени прозори и жене и деца на њима ослухују.{S} Пуцањ се топ 
сад ништа.{S} Почеше сад већ и поједини прозори да се осветљавају, почеше људи и да се облаче н 
 затим овде и онде отшкринуше се лагано прозори и најзад, отворише се капиџици, иза којих почеш 
иком лупом, нагло и готово једновремено прозори и појавише се гомиле чупавих глава оних који су 
гим, почињу на кућама да се осветљавају прозори сиромашном светлошћу петролејске лампе и на про 
ола са великим стакленим <pb n="538" /> прозорима, кроз које Величанство поздравља светину која 
} Они који су били на горњем спрату, на прозорима, узвикивали су сваки час: „Ено, шрапнел!“ и п 
м те вечери уморан, тешко уморан.{S} На прозорима није било завесе и кад сам дунуо у свећу, кој 
 напуштеним кућама затворена врата а на прозорима спуштене завесе.{S} Из по гдекоје само куће ч 
га јесењега дана осваја.{S} Светиљке на прозорима кућа, које су домаћини већ напустили, погашен 
машном светлошћу петролејске лампе и на прозорима, застртим провидним завесама, да промичу ужур 
о пре без наде полегали.{S} На свима се прозорима појавише светиљке, лампе и свеће, које голе р 
ци па на другој, почеше на неосветљеним прозорима да се помичу завесе, затим овде и онде отшкри 
ожаје да однесе наредбе.{S} На застртим прозорима задрхће мало завеса и крене се у страну, те о 
на, мртвило.{S} Из кућерака са застртим прозорима провирују преплашене очи становника који су с 
од обичних дасака, са седиштем унутра и прозором, кроз који је продирао ваздух и светлост у дрв 
и било места.{S} Ту, под тим осветљеним прозором, одстојаћу целу ову ужасну, ову студену ноћ, н 
ко тамо догледала су се уста пећине као прозорско окно а овамо у дубини, још много дубље од мес 
парче каменога фриза узјахало на грбину прозорскога свода изатканог каменим ткивом сличног оном 
а је на мрачноме зиду пројектовала рупу прозорску измрежану танким линијама харемских мушебака. 
 мислима, Краља понова одведе поглед ка прозору, са којега се догледало широко Косово и у дну њ 
а ако се још чује лупа каквога капка на прозору који домаћин, гасећи светиљку, спушта и притврђ 
и време било мутно и туробно, она би на прозору своје избе палила светиљку.{S} Тај прозор пусто 
онај жижак, који она сваке ноћи пали на прозору да јој сину каже пут, гори увек подједнаком све 
је ипак дуго и дуго забринуто стајао на прозору и упињао поглед тражећи да види бар онај дим ко 
удара осећања и болова, он најзад приђе прозору и размаче завесе да на, мразом замагљено стакло 
ве бесане ноћи, када сам о поноћи пошао прозору да бацим поглед на узнемирено море, чије су бел 
ет и позва ме руком себи.{S} Ја потрчах прозору али он скочи пре мене и шчепа ме за руку тако ј 
 поведе му поглед и спази на подрумском прозорчету љупку дечју главицу и светле очице пуне радо 
и се у јутарњој магли која је као танак прозрачан вео покрила лице земљино и кроз коју изгледа  
 на којима и нема меса већ само тамна а прозрачна, затегнута кожа.</p> <p>— Изгладнело па битис 
и, поче се узносити над гомилом развала прозрачна сен белога једног витеза.{S} Све на њему, вид 
ом.{S} По Подримској равни лежи тамна и прозрачна маглица кроз коју где и где беласне Бистрица  
ечерњу романсу разблудној ноћи огрнутој прозрачним велом посутом звездама...</p> <p>У рано-зимс 
његовим воштано бледим образима трепери прозрачно болесничко руменило а из дубоко утонулих очиј 
м се пред нама протеже без краја и кроз прозрачну таму догледају се у дубини масе мрких планина 
угога ћутања и уживања у утиску који је произвео, проседи господин пркосно узвикну:</p> <p>— Но 
иза врата: мајка је измесила пуну врећу проја, те су тако кренули у збег за осталим светом одми 
овар.{S} Па кад му дадох на подне комад проје а он је не поједе као човек, него је пождра, прог 
икава светлост која је на мрачноме зиду пројектовала рупу прозорску измрежану танким линијама х 
асти“ држало је седнице на којима су се пројектовале нове научне екскурзије; у гимназијску згра 
онеше једне ноћи наши из села три вреће пројина брашна.{S} Веле, било у Јелисија неког, па кад  
 загреју стомаке.{S} Ти људи што донеше пројино брашно, <pb n="259" /> причали су нам још, да с 
смо ватре, те узавре вода, па кувај оно пројино брашно те да се гладни исхране и загреју стомак 
, и о Румунији и њеноме држању и о цени пројинога брашна и о помоћи коју нам Русија шаље и о то 
есто тањира, вечерале козје ћевапчиће и проју.{S} Ако их вечерас то мимоиђе сутра неће.</p> <p> 
 ван кола, влажне од ноћашње кише.{S} А прокисла стока, која је полегала по блатњавоме дворишту 
ивља и одвратна слика.{S} Док су бедне, прокисле и промрзле породице, које су целе ноћи прележа 
 наиђосмо, што прнуше вране, које су се прокисле одмарале на крстовима и дубоко тамо, са другог 
рововима, шћућуриле се кукавне породице прокисле до коже, деца покривена преко главе старим џак 
изгладила.{S} Ван гомиле очајних жена и прокисле деце, која су поседала на набацане своје ствар 
о, мајушно, тек проходало.{S} На детету прокисле и згужване хаљинице а весело гледа и чврсто <p 
о жар, те сам напунио мангал како би се прокисли и прозебли разгрејали мало.{S} Могао сам и од  
аницом, коју означава један избледели и прокисли тробојни барјачић, највећа гужва и гласно обја 
 почела да осваја.{S} Како смо сви били прокисли, језа узе да нам прожима тело и дрхтавица да н 
срозала, одело већ подрпано и блатњаво, прокисло и - омлитавило.{S} Жагор и жамор као у паклу,  
ла места, пустили су ме из обзира према прокисломе детету.{S} Добила сам и један сув војнички ш 
ио у варош; други опет, на блатњавоме и прокисломе коњу, из чијих се мокрих слабина пуши зној,  
ка по лапавици.{S} То, поврнуте јаке на прокислу шињелу, оборене пушчане цеви са које се слива  
рати ђенералу пажњу на једну заосталу и прокислу тробојку на тој згради.{S} Та је тробојка била 
ицама у груди и чупајући косе.</p> <p>— Проклета ми душа и овога и онога света! — нариче кукави 
адини, иза читавог низа планина, узноси Проклетија која дели воде и ограђује питому Метохију од 
о шуме а јеле, које су окитиле подножја Проклетије планине, изгледају као горостасни скелети оп 
паду, тамо где се оно наслања на врхове Проклетије планине и где Паштрик узноси свој врх, гоне  
је један ишао на Плав и Гусиње па преко Проклетије на Скадар, други преко Ругове и Чакора а тре 
сам тегобне и беспутне стазе, пео се на Проклетију и Ругово, на Комове и Суторман, док нисам са 
p> <p>Међу камењем тим, поникла трава и проклијала зова, у његове се жљебове нанео муљ и освоји 
е са разних извора, сређене, допуњене и прокоментарисане вести, расипају се затим по кућама, од 
, да допуне оним што нису они чули и да прокоментаришу поједине вести.{S} Тако побране са разни 
гацина!</p> <p>— Удри!</p> <p>И капетан проконтролиса најпре још једном топове, па распали једн 
ово је, господине капетане!</p> <p>— Да проконтролишем! — и капетан приђе топу те се увери да ј 
ет све оне слике које смо видели кад је прокупачки збег слазио лабским друмом.{S} Путничка кола 
у.{S} Чуо сам да је избегла, па како су прокупачки бегунци овуда прошли, рекох да је нађем.{S}  
и за оне који бегају из Крушевца, Ниша, Прокупља, Врање и Куршумлије, загустило тако да је било 
екидној линији, три дана и три ноћи, од Прокупља до Приштине.{S} Ни један фотографски снимак не 
дан снимак обухватио сву невољу која од Прокупља до Приштине тек чини једну целину.{S} Никад ни 
лазио с једне стране, није могао све од Прокупља па до Приштине прећи на другу страну друма.</p 
 одговорио ми тада учитељ — Путујемо од Прокупља тако заједно, удружила нас невоља, заједно бри 
лдрму, последња још нису била изашла из Прокупља, тако да је од Приштине до Прокупља то била је 
 из Прокупља, тако да је од Приштине до Прокупља то била једна бескрајна поворка кола која је н 
орским положајима код Ниша, напустио је Прокупље само неколико сати пре но што ће непријатељ у  
су већ у Јанковој Клисури а, канда је и Прокупље пало.{S} Тако се бар шапће.</p> <p>— Па то се  
{S} И није се имало где, одвели су га у Прокупље одакле је изашао на фронт Друге Армије, Степе  
е.{S} Ту је разабрао да се у правцу Ниш-Прокупље воде борбе и захтевао је опет да га тамо воде. 
 Расином а Бугари напредују Топлицом ка Прокупљу и Јабланицом ка Лебанима.{S} И, сад тек загуст 
} Па... дојурио сам, мајка ми је била у Прокупљу.{S} Чуо сам да је избегла, па како су прокупач 
ово док је Влада још на Рашкој а Краљ у Прокупљу.{S} То никако не верујем.</p> <pb n="265" /> < 
т а наши је прихватају да би обезбедили пролаз последњих који су још заостали.{S} То је био крв 
ијом, да би се кроз њу могао обезбедити пролаз онима који су настављали пут даље за Липљан и Пр 
пред вратима, крај којих сам и ја стао, пролазак дивизије.</p> <p>— Па јест — одговорих тек кол 
 штаке те се наслонио на зид и посматра пролазак топличких бегунаца.{S} Он је <pb n="242" /> до 
разним станицама док се обезбедио његов пролазак.</p> <p>— Верујте, после овога воза ја мислим  
утомобил и опет се приберу да протумаче пролазак тих кола, ако ма шта запазе, што би им дало по 
та! — и пензионер пљуну у блато.</p> <p>Пролазак такве једне „колоне тимочке дивизије“ или разн 
 секира у дрво, оправљају се нека кола, пролазе војници водећи коње да их напоје, износе из кап 
наше дочека паљба плотуна са чамаца.{S} Пролазе рањеници па их питам а они веле: „Не може им се 
ће а наш барјак с крова па до земље.{S} Пролазе жандари па реже а не могу му ништа, Царев је да 
ти гласно саучешће гомиле а по где која пролазе као кроз шибу и они на њима обарају главе обасу 
е смрт.{S} У гомили крај којих ова кола пролазе израз саучешћа и протеста:</p> <p>— Ето, о њему 
ника, по коме француске трупе већ сутра пролазе кроз Скопље.{S} И друге смо детаље сазнали кроз 
вајући се и као да би гомили, крај које пролазе, хтели рећи: „Виш ти шта нам Бог даде у овој не 
е, децо? — теши их мајка.</p> <p>У томе пролазе крај њих кола са Мицом Зуавком и Мицом Сенегалк 
 добрих људи, код Турака.{S} Кроз улице пролазе још и мале групе оружаних људи, разнога изгледа 
нком.{S} Нико их из гомиле не познаје и пролазе без примедбе, сем што, их прати гласан смех они 
, који су то подземни путеви којима они пролазе и који су то начини којима они освајају читаву  
д њима да поменеш Србију.{S} А рањеници пролазе сваки дан, пуни их возови, и чује се од њих да  
у што јој је молбу услишао.</p> <p>Тако пролазе дани и гомила се сиротињска уштеђевина под слам 
ледајте како изгледају ови јадници, што пролазе крај нас, и ја још нисам чула ни речи протеста, 
тако.{S} Виш како те гледају гладни што пролазе крај тебе.{S} Бог ти је дао залогај хлеба па ск 
p>Они се чак јављају и онима крај којих пролазе, а који скидају капу Краљу а према стоци коју т 
десет хиљада младенаца—мученика!</p> <p>Пролазе деца мученици у бескрајним редовима и бацају ум 
м је тај загушио избеглицама и Краљ је, пролазећи кроз њихове редове, саучествовао у болу своји 
чан човек са сремским шеширом на глави, пролазећи у тај пар крај мене.</p> <p>— Па, ваљда! — ре 
итала сам што пре напоље, на ваздух.{S} Пролазећи кроз дуги ходник, мени изађе пред очи слика о 
а их представи.</p> <p>А гомила се ваља пролазећи крај свих ових невоља и не устављајући се и н 
лежени путеви судбине његовога народа и пролазећи по стоти пут у памети те путеве никад неслуће 
е разазнаду контуре тела те да их човек пролазећи не би погазио.</p> <p>У једном углу кафане, к 
исваја.{S} Климно сам благодарно главом пролазећи крај ње.</p> <p>Приштинска црква узноси се на 
, пресецајући Ибар негде испод Рогозне, пролази под Митровицом Косовском и иде на Дреницу.{S} О 
и се!“ „Чекај, де си наврео!“ „Пролази, пролази!“ „Не гурај!“ „Јаој по Богу угушисте ме!“ и раз 
и Краљ са тешким болом, скидајући капу, пролази поред ових жртава, скрећући поглед са несретник 
вим сном спи.</p> <p>Сен даље креће.{S} Пролази уским улицама, прикрадајући се кроз сенку коју  
руна! — одговори поуздано сен.</p> <p>— Пролази!</p> <p>И сен маричкога краља, која је негда са 
.{S} А рашчишћеном десном страном друма пролази трком „колона тимочке дивизије“.{S} Њу представ 
а гомила а потпуковничина кућа и пратња пролази и прска блато с точкова по гомили.{S} А за низо 
епокретни.{S} Све се око њих креће, све пролази, и људи и време и историја, а они се упорно зар 
алено косовско село Чаглавица кроз које пролази друм.{S} Многи који су нашли ту заклона од зла  
Митровице друмом у Липљан а тај друм не пролази овуда кроз варош.</p> <p>— Аутомобилима?</p> <p 
о прави један реви поворке који крај ње пролази и свака кола пропраћа својим примедбама, често  
е у своју болницу а сад узјахала коња и пролази кроз забачене периферијске улице не би ли своји 
ње бледило дана а с поља, са друма који пролази крај Патријаршије, чуо се већ жагор изгнанога н 
 своју старост и невештину.{S} Пуковник пролази крај мртвих и рањених, немајући времена да се о 
дију, јер свако носи своју невољу; свет пролази и нико дете не прихвата и оно остаје на друму о 
е и вришти јер му се не одзива.{S} Свет пролази крај овога очајнога детета и нико се не обзире  
 пријатеља да га упита о новостима, већ пролази немо, један мимо другог, измењујући место поздр 
гомила старих турских кућа, измеђ којих пролази друм и око којега се прибрала чаршија.{S} Две г 
а и очајно гледали гомилу која крај њих пролази и иде даље.{S} И стока, ненахрањена, почела је  
: „Не гази се!“ „Чекај, де си наврео!“ „Пролази, пролази!“ „Не гурај!“ „Јаој по Богу угушисте м 
јим су некад једва једна или двоја кола пролазила дневно.</p> <p>Свако од деце држи по нешто у  
м, када су та деца, бледа и уморна лица пролазила у недогледним редовима мимо мене, да они иду  
ичанство, на она кола!</p> <p>Друмом је пролазила гомила војничких кола, муниционих, санитетски 
S} Поворка се бегунаца и даље кретала и пролазила мимо нас, газећи под собом Обилићеву медаљу з 
м пратила оних четрдесет хиљада које су пролазиле мимо нас путујући у смрт.</p> <p>Још од првог 
да су овим друмом, кроз равну Метохију, пролазили српски витезови и одлазили светим Дечанима на 
у а невојничка држања.{S} Пролазили су, пролазили сат, два и три.{S} Цео је покрет на друму зас 
војничкоме реду а невојничка држања.{S} Пролазили су, пролазили сат, два и три.{S} Цео је покре 
Турци осташе у селу дуго, врло дуго.{S} Пролазили су нам дани и ноћи све у страху и очекивању.{ 
 теше се, јер било их је који су и горе пролазили.</p> <p>— Препатили сте, шта ћете, сви смо пр 
 сиромашна косовска села, кроз која смо пролазили, нису нам била кадра ни мрвице понудити.{S} С 
 ми је да сам у погледу гладних који су пролазили крај мене и видели залогај у мојој руци, срео 
би могло дати заштите; кроз Пећ се само пролазило и задржавало пре но што се крене у непроходне 
 ми је сад изгледало као да сувише брзо пролазимо крај поспалих гомила бегунаца, крај оголелих  
>Један пита арнаутина:</p> <p>— Био си, пролазио си ага Чакором?</p> <p>Онај нећка главом у зна 
ине? — припитао би каквог дечка који је пролазио крај њега, спуштајући му руку на раме.</p> <p> 
једне капије, крај које сам ја мало пре пролазио и узалуд покушавао да ми се отвори.{S} За капи 
зи-Бабском положају.</p> <p>Када је воз пролазио крај железничког машинског депоа, неко обрати  
в саградити.</p> <p>— Ко ми?{S} Ви који пролазите или ми који наступамо?</p> <p>— Па — свакојак 
аву грозницу узбуђења тек кад су почеле пролазити крај нас хиљаде и десетине хиљада оних којима 
ј тебе ни ти крај њих.{S} Крећеш, идеш, пролазиш и увек ти изгледа да си још тамо одакле си кре 
дила оне тесне уличице те изгледа ти да пролазиш кроз неке подземне лагуме.{S} И бат корака и р 
 улицу да види из чије ли је војске тај пролазник.{S} У дну улице тамо, жена са дечицом, обазир 
х зуба кост.</p> <p>— Их! — учини један пролазник — баш по који пут срамота ме што сам човек!</ 
таде немогући даље да иде.</p> <p>Један пролазник, трећепозивац, застаде крај нас и погледа дев 
кова далеко прска каљава вода по лицима пролазника и по кућним зидовима а са њихових бокова жми 
 и могли смо, сем обичних поздрава ових пролазника, неузнемирено разговарати о великим и заједн 
се не придружи читава гомила радозналих пролазника, која мисли да један виши официр и један уре 
лишта свог да онде, са врха моста, мами пролазнике у смрт.</p> <p>То је она! ...</p> <p>Ледена  
ема ли што под седиштем, у кошу, у џепу пролазниковом, нема <pb n="75" /> ли која вест која под 
ојим на сувоти спавали а оставили места пролазнику.</p> <p>И то све у доба кад дуге јесење кише 
ново брдо, Ново гробље и Калемегдан.{S} Пролазници неки рекоше да је онај први аероплан тукао Б 
м плакала пред болницом.{S} Многи су ме пролазници и питали шта ми је али ја нисам дизала главу 
о ћутећи, погледају се и ослухују.{S} И пролазници застају, ослухују па одлазе даље, не говорећ 
олико новим присталицама нарасла, да су пролазници морали слазити са тротоара на улицу да би је 
кама и горко, горко сам плакала.</p> <p>Пролазници, видећи ме да плачем пред болничким вратима, 
 јарма, одвели га ван друма да не смета пролазницима и оставили га да ту липше.{S} Рањеник, кој 
? — прекинух тишину.</p> <p>— Нисам, на пролазу сам кроз Митровицу.{S} Па... дојурио сам, мајка 
p> <pb n="167" /> <p>— А ви сте овде на пролазу? — прекинух тишину.</p> <p>— Нисам, на пролазу  
има док им све не кажу.{S} А људи се на пролазу већ и здраве речима: „Има ли што?“</p> <p>Сваки 
а једва отвара улепљене очи.</p> <p>При пролазу ових таљига у гомили тих шапат сажаљења и према 
 <p>— Умуче! — кликну капетан.</p> <p>— Пролајаће он опет! — одговара пуковник, уверен да је на 
 кишама нанету воду са Дервена и Жедна, пролама се кроз ноћну тишину па ти изгледа као да се не 
један бакалин из Параћина, коме је због проласка „колоне тимочке дивизије“ самар с магарета пао 
 у начелству а доктор у дивизији глас о проласку Врховне Команде прелетао је дуж главне улице о 
ушао да се распита је ли истинит глас о проласку Врховне Команде.{S} Изашао је блед и узбуђен и 
 се шапутала и гласно казивала, која је пролетала и дерала кроз варош и кроз редове избеглица,  
азнолике бојом и богате бедом, још увек пролетале крај очију као дуги, бескрајни кинематографск 
чна, нечувена до сад.{S} Чудан неки шум пролетао је ваздухом, као да се нешто гломазно, огромно 
 били као век човечији а благи као први пролетњи дан, после толиких непроспаваних ноћи и брижни 
на јесен требали да се рекрутујемо а од пролећа ове године да служимо, дочепаше изненадно те ај 
/p> <p>— Сиже?</p> <p>— Обнова, буђење, пролеће.{S} Небо пуно зрака под којима бљешти још неото 
 као ковано рало у меку смоницу коју је пролеће овлажило.</p> <p>Ја, најмлађе унуче тада, седео 
и.{S} Очекивао сам и ја да ће доћи моје пролеће и моје лето, јер сам доста зима и доста јесени  
3" /> на врховима планина.{S} Кроз зрак пролеће птица носећи у кљуну сламчицу да свије ново гне 
ја ће врата закуцати.{S} Доћи ће и њено пролеће и доћи ће њено лето, доста је она зима и јесени 
прегазила је поља и ливаде.{S} О првоме пролећу трава је опет озеленила а народ је сишао из збе 
рета и јабланова, оних јабланова који о пролећу, као перјанице поноситих витезова, ките Царско  
ли, тад неће бити довољно само да нам о пролећу озелени трава и народ се врати из збегова...</p 
се цео дан мучило и грчило, с вечера се проли те у два маха промаче кроз сутон ситна али оштра  
ада све јача и <pb n="472" /> најзад се проли као да се небо провалило.{S} Ја не знам да ли се  
це и своје дечице, пролије а ево их сад пролива овде пред признањем своје срамоте.{S} Није то ж 
загрљају своје домаћице и своје дечице, пролије а ево их сад пролива овде пред признањем своје  
на реч:{S} Онога је кућа ко много зноја пролије у њене темеље и онога је царство, ко много крви 
 царство, ко много крви у његове темеље пролије.{S} Кад неко олако добије кућу ја ли царство, н 
 пред вече мучило се небо да тек о ноћи пролије кишу.</p> <p>Требала сам да намирим дете па да  
бођења понела читаве планине страдања и пролила мора крви, све од орашачкога састанка па до ови 
.{S} Не помаже суза и друге су је мајке пролиле, кад су остављале овде своју децу па ето, земља 
 вочићи са напором извлачили из дубоких пролока искваренога друма.{S} Ађутант заустави једне му 
белога блата које је покрило разривен и пролокан друм.{S} Напред јаше командир препланула и умо 
 дебела блата и наносе, запали у дубоке пролоке, трагове, силне поплаве које је брза река, слаз 
е ваљало пребродити силно блато, баре и пролоке; ваљало је још проћи крај многих кола, под који 
да извуку кола која сваки час упадају у пролоке, а две три снахе које иду крај кола сваки час п 
е у житка блатна језера која испуњавају пролоке.{S} Светина, која се натоварила на аутомобил, ч 
ожар! — узвикну неко међу нама гласно и проломи тишину коју смо до сад шапатом сви штедели.</p> 
, која нас је стално пратила, од једном проломи врисак пред нама.{S} Коњ, који <pb n="307" /> ј 
а! — додаде неко од наших.</p> <p>У том проломи тишину бректање аутомобила.{S} У тамној ноћи за 
таџбине грли видик, засиктале су муње и проломило се небо тешком грмљавином.{S} Обале Саве и Ду 
о да се земља расточила, као да се небо проломило, као да су се срушила брда и планине.{S} Поче 
од истом сугестијом.{S} Студена поноћна промаја понова дуну кроз шупљине и дим се залелуја по м 
ждрао је пре времена пламен, који се од промаје кроз отворени прозор повијао и богато је китио  
ало час загреваше машту.{S} Студени дах промаје, расхлади ми и чело и опали мразом лице те се п 
или над драгим телом јединчевим.</p> <p>Промакао сам брже да избегнем тај матерински поглед гос 
ји би да их из овог рата понесу.</p> <p>Промакао сам кроз групе које су биле предамом и пошао б 
ити је на платно, јер не само што би му промакли многи детаљи већ би му недостајало и боја да н 
S} Уђем у једну удубљену капију па само промаљам главу и гледам шта се дешава.{S} Борба се већ  
а</head> <p>Ноћ је морала великим делом промаћи, вероватно је било близо поноћи, када сам са мо 
грчило, с вечера се проли те у два маха промаче кроз сутон ситна али оштра и студена киша.</p>  
 које је прошла година, можда нехотице, промашила.</p> <p>И ево тих догађаја, ево те историјске 
да се деси једна врло важна и задоцнела промена.{S} Пред само вече, седмога октобра, дојурио је 
ош ни стигли да се запитамо: шта има та промена да значи, а почеше нас са разних страна претрпа 
ика, којима не остаје ништа друго до да промене правац и да се упуте на север, преко Ђаковице и 
<p>— Зар не мисле ни у овоме случају да промене одлуку? — пита онај за леђима што се држи за ко 
егавати предосећајући срамни значај ове промене.</p> <p>Ми нисмо још ни стигли да се запитамо:  
 писаљку, али њоме није више бележио ни промене на фронту, ни границе поплаве која је свако јут 
ла.{S} То би учинило да бугарска војска промени правац надирања ка Страцину, да не би изгубила  
— учини начелник косовски на телефону и промени се у лицу — А ја сам те за то звао на телефон;  
м и грађевине, телеграфише те известе о промени директиве у повлачењу и позову да и они одмах д 
ј други.{S} Било их је и који су свесно променили намеру, несвесни у томе тренутку да мењају и  
ка пуца у њих.{S} Видећете како ће тада променити мишљење.{S} Ето та нам помоћ од Европе треба! 
јавио да би се ситуација могла још увек променити ако савезници на време стигну и ослободе Скоп 
кад никакав покрет у атмосфери не прети променом, предосећа буру; тако и ратник, после првих пу 
 дане, пратећи будном пажњом ток, сваку промену и покрет, сваки успех и неуспех на фронтовима,  
анти имају право на ову иницијативу под промењеним околностима.{S} Ђенерал Живковић није искази 
овамо, одите ближе! — рече, пошто их је промерио погледом.</p> <p>Сви се окупише око стола Краљ 
ишаните, разумете ли, ви лично... добро промерите...</p> <p>— Разумем, господине капетане! — од 
Све се повукло у куће.{S} На улици нема промета, нема покрета, нема живота; не говори се гласно 
е, видећи је како гризе тврд и црн хлеб промешан сламом.{S} Францускиња је омалена жена, препла 
 сто те га ми придржасмо а онај се оздо промешкољи лево и десно док не нађе место.{S} У тами, т 
амно порекло и необјашњиво име:{S} Мица Проминцла.{S} Нико не зна ни ко је ни одакле је, ни чиј 
е далеко.{S} Промислиће се, добро ће се промислити Бугари.</p> <p>Сутра дан је прошао возом мно 
емну војску а ни Египат није далеко.{S} Промислиће се, добро ће се промислити Бугари.</p> <p>Су 
 па тек осетиш неки покрет пред собом и промислиш:{S} Боже, помози!{S} А већ после десет петнае 
ила изгнаних, гомила бедних и невољних, промицала је крај њега и ишла својим путем страдања.</p 
на први одморак и тада ми је пред очима промицала слика за сликом, од којих је свака засебно пр 
 гомилу која се ваљала друмом и која је промицала крај нас.{S} Обратисмо пажњу тек кад цео покр 
гледала ми је у оној тами, кроз коју је промицала, као неко више биће, као она госпа која се у  
оквашена студеном кишом, полако и тромо промицала.{S} Бат цокула и мљаскање опанака по блату, р 
 пуни ствари.{S} Киша је још непрестано промицала.</p> <p>Скопље је имало тужан и суморан изгле 
} Мрак густ као тесто.{S} Кроз тај мрак промицале су сенке несретних избеглица, натоварене ства 
дно са дуванским димом алај — барјаци и промицали сјајни шлемови искићени златним челенкама.{S} 
је била застрла својим црним покровом и промицали смо један крај другога као сенке, не сагледав 
ној собици где је тако мирно, тако тихо промицао његов и његове породице живот; погледа у икону 
тешко, суморно и загушљиво као оморина, промиче кроз ваздух, разређује га и крати нам дах.{S} К 
 је подне добро превалило, почела је да промиче оштра и студена киша.{S} Небо се од једном наву 
дружи непријатељу.{S} Поче киша опет да промиче а затим да пада све јача и <pb n="472" /> најза 
уца и не слутећи да недалеко иза фронта промиче његова породица, његова деца и све добро његово 
 /> са бегунцима кроз чије густе редове промиче.{S} Коњи у запрези покривени блатом, уморни и м 
рио се с децом па и не осећа како време промиче.</p> <p>У том се Бојко појави на капији крај вр 
ћен једним господином, кроз пусте улице промиче на маломе коњићу чудан један јахач.{S} То је бл 
ри.</p> <p>У другој гомилици, која живо промиче улицом, чујеш глас једног мобилисаног адвоката. 
{S} Чуло се, одовуд или отуд, како неко промиче или се негде далеко чула потмула <pb n="210" /> 
, сагледале ситне иглице кише која косо промиче.</p> <p>Улицом већ промичу нејасне и тамне сенк 
 разних страна.</p> <p>У тој гомили што промиче или оној, што стоји страном улице, срешћеш све  
нема тишина и саучешће гомиле кроз коју промиче, кад он замакне у дубину тесне приштинске чарши 
 лекарима.{S} Кроз сву ту шарену гомилу промиче по каква руска болничарка са кожухом и чизмама, 
, целу трагедију једнога народа.</p> <p>Промиче батерија тешко извлачећи гломазне точкове из де 
заштите — све те слике и друге болније, промичу кроз гомилу кола воловских, коњских, крај кола  
или главу ни на свој канцеларијски сто, промичу лево и десно, прескачући ствари и свет, који је 
друмом и грабе Призрену. <pb n="528" /> Промичу војници заостали из команда, које су јуче овуда 
еки свежањ, кутију или бошчу у руци.{S} Промичу <pb n="103" /> читаве породице забринута лица и 
зорима, застртим провидним завесама, да промичу ужурбане сенке.</p> <p>То су отац и мајка, који 
.</p> <p>И кроз сву ту гомилу продаваца промичу генерали, народни посланици, војници, рањеници, 
ачи, те ти изгледа као да предмети и не промичу крај тебе ни ти крај њих.{S} Крећеш, идеш, прол 
и се немојте чудити.{S} Људи данас тако промичу један крај другога, тако се у тренутку сретну и 
е још цео збег кренуо али појединци већ промичу друмом и грабе Призрену. <pb n="528" /> Промичу 
ше која косо промиче.</p> <p>Улицом већ промичу нејасне и тамне сенке, осветљујући прљаву калдр 
х који су дошли са фронта.{S} Крај ових промичу жене, укаљане блатом до појаса, деца увијена у  
тшкринула једна шалона и једна се глава промолила и одмах се повукла а шалона за њом заклопила  
е енглеске мисије, што спава близу нас, промрзла ваљда, <pb n="659" /> извуче се испод кола, ди 
рупне сузе, оне што их мраз изазива.{S} Промрзла су а недовољно обучена па им је тешко загрејат 
на једну грану.</p> <pb n="383" /> <p>— Промрзла, што ћу! — одговара мајка а речи јој звоне бол 
 уморна под теретом који носи.</p> <p>— Промрзла дечица? — пита је рањеник који се тетура друмо 
је двоје и стару мајку — прибрала су се промрзла око, ватрице <pb n="241" /> коју им је мајка н 
о мучно стекли, није нам могла огрејати промрзла тела а још мање душу, око које се свакога дана 
 брдом где су задње куће, чује се арлук промрзла пса, клепеће негде у доњој махали откинуто кол 
атна слика.{S} Док су бедне, прокисле и промрзле породице, које су целе ноћи прележале на стани 
епосредно уз ватру открави ноге које су промрзле о ноћашњем мразу у Липљану, а нису се загрејал 
сте.</p> <p>Најзад крећемо не би ли се, промрзли ноћас, под сунцем које већ почиње да зрачи, за 
 кроз димњаке диже са ватара око којих, промрзли и уморни, спавају они шта су <pb n="561" /> јо 
оја на сред калдрме букће и око које се промрзли греју; у другој улици скупила се гомила мештан 
исмо имали... многи су <pb n="643" /> и промрзли па остали, нису могли од јутрос да крену, а ов 
пласта; други носе од некуд воду, трећи промрзли лутају од ватре до ватре не би ли нашли мало м 
сетина, а међу њима и Немаца.{S} Сви су промрзли, поцепани, модри и поднадули.{S} Они седе мирн 
.</p> <p>Када сам је сада на друму срео промрзлу и понудио јој ћебе да обавије своје слабачко т 
утрос у зору, и во се морао исхладити и промрзнути; ниси се зар бојао у сну да се и ти не смрзн 
м и грмљавином топова?{S} Бојала сам се промрзнуће од влаге од које је дрхтало а дрхтала сам и  
 води уморну дечицу за руке; заробљеник промрзо, поцепан, изгладнео, који сумануто звера идући  
то ћемо!{S} Не може се стојати у месту, промрзосмо!</p> <p>Сви се пренуше и сетише да треба оди 
под ћебетом, извуче мало главу и меким, промуклим гласом прошапта:</p> <p>— Ви ме не познајете? 
поче тихо да казује, оним једноставним, промуклим гласом, који ће <pb n="406" /> доцније, кад ј 
виком једва изговарајући својим мутним, промуклим гласом речи кроз стиснуте вилице, које као да 
гљених и крвавих очију врцале му сузе и промуклим, загушеним гласом драо се:</p> <p>— Пустите м 
е, намести и, не говорећи ни речи да је пронашао заседу, он темпира топ на сто метара пред усти 
продирући кроз густ и влажан ваздух.{S} Пронела га је дубока и мртва тишина, која је још владал 
 се српској војсци кад је прешла Саву и пронела српску тробојку кроз питома сремска села и та г 
 смо завидели ономе међ нама, којега су пронели на носилима тешко рањена или износили са бојишт 
{S} Са железничке станице <pb n="91" /> пронесе се по гдекад писак локомотиве и тресак вагона к 
елоса и састав кабинета поверио једноме прононсираноме германофилу.{S} Та вест на мах унесе пом 
ога колеге и оне које путници са возова проносе дуж пруге.{S} Они често пута сазнају вести пре  
 тамној ноћи, из мрачних камених дупља, проноси језовит цик кроз пусти овај кланац.{S} Ту гамиж 
 се ломи Дрим под нама.{S} Његов хук се проноси кроз ноћну тишину као неко казивање бурне и бес 
дних вукова, продире арлукање Арнаута и проноси језу кроз ваздух.{S} Мора да је ближе зори но п 
 она ми сан прекида и буди ме и увек ми проноси грозницу кроз тело.</p> <p>Под кровом леже по з 
круну, саковану од Карађорђевих топова, проносио на глави кров београдске улице Карађорђев унук 
онила звона, те им се јек целим Косовом проносио; куће су биле искићене тробојним заставама, на 
ава, изумире и онај тихи шум који је он проносио, гране на дрвећу престану се нијати и повијати 
авно није допрео до уха а који се оштро проносио кроз разређени ваздух, у коме се већ осећао да 
нице, тамо где цветају косовски божури, пропада и српско, царство, гине Лазар и Обилић и цвет с 
/p> <p>— Шта ће те сад?</p> <p>— Србија пропада, Господине Консуле, и ја мислим да би овом прил 
 навек пропала, вели данас:</p> <p>— Не пропадамо ми лако; ко хоће да нас прогута треба да има  
 у истини је тако било.{S} Појединац је пропадао, те су се и непознати људи на овоме путу удруж 
 тежа пропаст али, шта је имало тада да пропадне кад ништа нисмо ни имали.{S} Народ се склонио  
епријатељи.</p> <p>— Грехота је и ја да пропаднем, — брани се војник — морам се огрејати.{S} Др 
ео да му је пропала кућа, пропало село, пропала држава, он је малаксао, он је изгубио сву снагу 
ко растури, за љубав тога што је држава пропала.</p> <p>Но куповина коња за Врховну Команду учи 
изгледала: <pb n="57" /> На Дарданелима пропала савезничка акција; на Сави и Дунаву нагомилана  
ика крв заложена; кад је видео да му је пропала кућа, пропало село, пропала држава, он је малак 
ана и тврдио онда да је Србија за навек пропала, вели данас:</p> <p>— Не пропадамо ми лако; ко  
ш горе, јер су пале у руке непријатељу, пропале и све друге наше тековине.{S} Оно што смо за ов 
а је ту било докумената који су за увек пропали.</p> <p>Официри Врховне Команде не могу тако да 
на; кад је видео да му је пропала кућа, пропало село, пропала држава, он је малаксао, он је изг 
 можда уверења да је <pb n="149" /> све пропало, да нема више спаса, да не постоји више оно рад 
 неиспитана историја.{S} Све, све је то пропало или ће пропасти, јер непријатељ који иде за нам 
у боју, али га гледаш са сажаљењем, као пропалу лепотицу на којој се још по где што одржало.{S} 
ељ. — Несретне, тринаесте, била је тежа пропаст али, шта је имало тада да пропадне кад ништа ни 
 болу.</p> <p>— Косово је било војничка пропаст, то није била пропаст народа — настави учитељ.  
 је било војничка пропаст, то није била пропаст народа — настави учитељ. — Несретне, тринаесте, 
арод је сишао из збегова.{S} Данашња је пропаст тежа и страшнија; руше нам све, руше државу и р 
евине, јер заробљен краљ, не значи само пропаст Краљевине већ и капитулацију оне идеје коју она 
..{S} Зашто бих ја водио децу у сигурну пропаст, зашто?{S} Идем натраг, предаћу се па шта ми Бо 
1913 године.{S} То је била стогодишњица пропасти српске под Карађорђем и стари је Краљ, пун нек 
шки бори сто година за слободу, не може пропасти.{S} Али... моја вера не може ни мало умањити б 
а за ту Краљевску Круну, после Косовске пропасти; и ко би тад слутио <pb n="579" /> да ће иста  
 настало ово дуго затишје од аустријске пропасти у Србији до сад, долазио ми је, долазио ми је  
 Отаџбину <pb n="293" /> у моменту њене пропасти.{S} И они ме саветују да бегам и износе ми нео 
ва.</p> <pb n="224" /> <p>— Све, све ће пропасти! — Додадох и ја придружујући му се искреноме б 
орија.{S} Све, све је то пропало или ће пропасти, јер непријатељ који иде за нама, сажиже као у 
рђево везана, ево прославе стогодишњице пропасти српскога народа и ево опет његовога вође на пу 
 крваве борбе, пре но што ће још једном пропасти српска држава и српска круна утонути у крви.</ 
х бегунаца.{S} Коњи почеше да се пењу у пропац, кола да се преврћу, ствари се расуше по друму,  
и купује дуван, купује ракију, па чак и пропере кошуљу другу кад себи пере.{S} И све му добро,  
 у Призрену има свој редован јеловник и прописан број јела.</p> <p>— Ама зар се растури држава  
трчале су у родбину и у познаника да се пропитују.{S} Једни су јурили у начелство, други у општ 
дишње да рађам, али какви су моји били, пропиштала ми младост од њих!“ Знаш ли, болан, мој Бата 
целивао српскога Цара.{S} Како би тешко проплакао мој бабо, сад да ме види?{S} Толико ми је обе 
ла грмљавина топова јасно чује са овога пропланка на коме влада тишина која припада гробљу.</p> 
p>Приштинска црква узноси се на једноме пропланку уз који се пузају и куће приштинске а под кој 
ре.{S} Лево, у долини, коју су осенчили пропланци, међу које се скрила, оцртава се тамна тачка  
опојала.{S} Суђено јој је ваљда било да проплаче пре но што пропоје!</p> </div> <pb n="339" />  
 грудима, једну у куку и једну у врату; пропљувао је крв, на ногу не може ни сад да стане чврст 
 београдских госпођа, али која још није пропојала.{S} Суђено јој је ваљда било да проплаче пре  
а; то су храмови под којима је први пут пропојала хришћанска и први пут српска молитва.{S} Хрељ 
ој је ваљда било да проплаче пре но што пропоје!</p> </div> <pb n="339" /> <div type="chapter"  
аним.{S} По где која кола и оне на њима пропрати гласно саучешће гомиле а по где која пролазе к 
ворке који крај ње пролази и свака кола пропраћа својим примедбама, често оправданим а гдекад м 
, да не слушам ни те разговоре, који их пропраћају.{S} Улазио бих у кафаницу, одмах ниже начелс 
ле једна за другом, увек у гомилу, увек пропраћене вриском престрављених и јауком све нових и н 
е гомиле се с времена на време распу да пропусте каква кола или аутомобил и опет се приберу да  
 нити га је могло бити, и замолио га да пропусти то бедно девојче.{S} Она ме је захвално поглед 
ри.{S} Цео је покрет на друму застао да пропусти ове многобројне редове или се једва мицао једн 
се мирнија и слободнија.</p> <p>Када ме пропусти посилни да уђем у канцеларију, у моме погледу, 
а врвцу, којом је малочас везао врата и пропусти човека стара, коме се осветли лице светлошћу в 
 и тамнице, лагуми и канали, цистерне и пропусти, куле незнаних западњачких витеза и пространи  
 је цела недеља била влажна и кишна.{S} Пропустила сам јуче, у суботу, да одем на гробље па пођ 
 она то неће!{S} Да је смела, не би она пропустила онако згодну прилику прошле године, када су  
 Западну Србију.{S} А кад је ту прилику пропустила па тек сад мобилише, значи да не мобилише пр 
амењено место тамо али којега је официр пропустио не знајући коју ли ће страну државу увредити  
ена на време, гомила се немо раставља и пропушта без коментара по једна кола која лаганим ходом 
од арнаутских разбојника који и дању не пропуштају да пљачкају бегунце а камо ли неће нас овако 
ве и пошла сам.{S} Гомила се размицала, пропуштала ме, а неко чак рече гласно: „Пуштајте, људи, 
се руке у пламен те их пеку не би ли им прорадили прсти који су се укочили.{S} Дим се повија ча 
рочито овамо у Чаглавици, па смо се сад проредили друмом и свако иде за свој рачун.{S} Ено, гле 
ја, усне суве и загореле а коса увела и проређена.</p> <p>Њу нико не зове у воз, њој нико не ка 
тру.</p> <p>Ми настављамо даље, сад већ проређени и грабимо у ноћ.{S} Далеко отуд, кад смо већ  
догоревала.</p> <p>Тама је почела да се проређује, киша је престала <pb n="520" /> ромињати.{S} 
мисле наши пророци у Нишу, но шта мисли пророк Исајија и та Туркиња.</p> <p>— А не може се сазн 
ом пророку Исајији из XV. века, који је пророковао да ће се два змаја сукобити на Овчем Пољу, ј 
еки говорио је својој околини и о неком пророку Исајији из XV. века, који је пророковао да ће с 
да знам шта у овоме тренутку мисле наши пророци у Нишу, но шта мисли пророк Исајија и та Туркињ 
и не знајући да ће у томе часу говорити пророчанским језиком, рекао: „Ама шта сте окупили са ти 
 — тврдио ми је познаник који ми је ова пророчанства препричао — а Ви?</p> <p>— Ја бих више вол 
м кутку.{S} Говорило се у опште много о пророчанствима, гледало се у карте, у дланове, у плећке 
месеца или три године!</p> <p>— Не каже пророчанство — вели други — да ће цела Србија бити преп 
 па отерани, рекло се: ето, испунило се пророчанство.{S} Па шта сад, зар изнова?</p> <p>О крема 
млађи човек — Ухватили сте то креманско пророчанство па га растежете као армонику, како вам кад 
 n="81" /> <p>— Можда и друкче гласи то пророчанство, — вели један дежмекасти господин — али са 
га, данас се већ говорило о креманскоме пророчанству.</p> <pb n="81" /> <p>— Можда и друкче гла 
а сад, зар изнова?</p> <p>О креманскоме пророчанству није пала реч само ту за столом, говорило  
 „човека из народа“ који ће, по једноме пророчанству, сузбити поплаву непријатељеву и спасти Ср 
измеђ осталих, говорило се нарочито и о пророчанству неке старе Туркиње, која је некој нашој го 
 величанствени светски храмови културе, просвете и цивилизације, те да отуд, смрћу својом, иска 
, из оних питомих и храмовима културе и просвете раскошно окићених крајева; сишла је међу нас,  
дно другом а Бојкова пушка плану и тане просвира изнад наших глава.</p> <pb n="368" /> <p>— Шта 
а оно пушка и по други пут плану и тане просвира баш измеђ нас.</p> <p>— Ама ко то пуца? — скоч 
ћу, Ускоковићу и Рајићу, приђе ми један просед човечић и прекиде ми размишљање.</p> <p>— Ама, г 
а другим води реч један господин ретке, проседе косе, светлих и округлих очију и висока сува вр 
ња и уживања у утиску који је произвео, проседи господин пркосно узвикну:</p> <p>— Но, шта вели 
а и дете се мало раскрави и ослободи те проседи позивац узе да ми говори:</p> <p>— Што су те, б 
ворити.{S} Ништа, разумете ли? — окрете проседи господин на „ви“, као што то обично бива у поле 
, поднаредниче, парче хлеба? пита један проседи позивац. — Биће да је гладан?</p> <p>— Дај му!< 
ш је положај такав! — узвикује узбуђено проседи господин и јабучица му се пење под вилицу. — Је 
p> <p>— Најзад, добро — настави ватрено проседи — допуштам нека и Бугари ударе на нас, што апсо 
господине мој! — исправи се победоносно проседи и пргави господин.</p> <p>— А зашто? — пита пес 
ко Бугари...</p> <p>Није ни дорекао а у проседог се господина јабучица нагло попе под вилице и  
е на глас о доласку савезничке војске а проседоме, који га је победоносно гледао, умиреноме ути 
скувати каву, уме очупати пиле па чак и просејати и ако једва ручицама обгрли сито.{S} Ранко је 
над врхова Црнољеве и Језерске планине, просеко је облак те се узнео поносан и свечан али ипак  
аршије, те се гомилице, које је спровод просеко као оно чамац воду, нанова зберу и образују, по 
 вије се у рукама материним а тај писак просеца душу као усијано гвожђе.{S} Начелник даје жени  
рквама и школама; гвоздене путеве, који просецају богате долине и нове градове, који ничу око в 
о масивна, да ми је изгледало као да је просецам телом, онако као пливач воду.{S} Сиромашна све 
о.{S} Та бескрајност и дубока тама коју просецаш, све ти више ствара утисак пучине, и ти већ ос 
мао, писну трубни знак тамо крај реке и просече ноћну тишину која је лежала над паланчицом.</p> 
дана нисам јела а срамота ме је било да просим.</p> <p>Отишла сам и у ону велику болницу, у пар 
} Тек прскоше сандуци па кад поче да се просипа по блату орден.{S} Сви сандуци пуни Карађорђеве 
ан уредник новина, морају један другоме просипати читаве товаре новости.{S} Пошли би оном алејо 
ћемо у туђину, куцаћемо на туђа врата и просићемо саучешће према нама и према нашој отаџбини.{S 
 капу преда се?</p> <pb n="586" /> <p>— Просјак сам и ја као и ти, пријатељу, — вели други, спу 
том кућом, седи на једноме камену слепи просјак.{S} Мусломани неће на пут поћи нити се са пута  
омилице до гомилице да би чули што, као просјак кад залази на врата да испроси што.{S} Они прил 
 те отерао у просјаке а ево мене тера у просјаке а оставио ми очни вид, зар да гледам сву ову н 
и најпре одузео очни вид па те отерао у просјаке а ево мене тера у просјаке а оставио ми очни в 
и изазивало је можда оно милосрђе према просјаку, који нам се, на последњем нашем кораку на тлу 
а пута вратити да, среће ради, не уделе просјаку. <pb n="585" /> Отуда, на изласку из сваке вар 
ући на пут изгнанства.</p> <p>Удељујући просјаку од реда, свако је одмицао од њега журније, не  
ке вароши у којој има и муслимана, увек просјаци сачекавају путнике.{S} Од јутрос нас је много  
праве тако лице као да су, нас који као просјаци стојимо под стрејом, готове да запитају: „Буди 
алдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама, гуме око точкова и на коме је још 
алдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама, остаци гуме око точкова и на коме 
изгнаници, свако је радо спуштао пару у просјачку капу.{S} И последњи сиромашак, онај који је п 
 која је за име Карађорђево везана, ево прославе стогодишњице пропасти српскога народа и ево оп 
ота благословио на Орашцу, и које су се прославиле на Мишару и Љубићу; пиштољи, који су некада  
 силаве, и онај пиштољ који је на Чегру прославио смрт Синђелићеву, и она пушка која је из руке 
лио мегдане, ту из мешине вино пио и ту прослављао славу своју, Светога Андрију.{S} Охрид и Пећ 
ке збирају цвеће да оките у борбама већ прослављене француске ратнике.</p> <p>И као да си чароб 
е под главу а покри се архивом, па лепо проспавај!</p> <p>— Ама, ко је то унутра? — продра се о 
или.</p> <p>Нас дечицу мајке метнуле да проспавамо мало, јер смо сви били поспани а оне узеше д 
а се он увуко унутра, у вола, и тако је проспавао.</p> <p>— А ниси се бојао — рећи ћу ономе крв 
у они брижљиво и спремили, па ће моћи и проспавати после ручка а, ако буде време дуго, одиграти 
са уверењем да се ова ноћ може спокојно проспавати.</p> <p>Ноћ је пала мутна и тамна; кишни су  
"218" /> угаси онако као лавина када се проспе из усијане планине.</p> <p>Да ли онај његов дубо 
 ништа да предвиди.{S} А ствари су тако просте и тако јасне и вероватно зато баш што су јасне,  
и је брат погинуо!</p> <p>— Бог нека га прости! — прекрстих се и ја и скидох капу, осећајући је 
ини један из угла.</p> <p>— Бог нека га прости! —додаде други.</p> <p>— Море добро је учинио.{S 
оше капе и додаше:</p> <p>— Бог нека га прости!</p> </div> <pb n="395" /> <div type="chapter" x 
идао је капу и шапутао је: „Бог нека га прости!“ Дојила сам га и хранила, неговала и подизала д 
упита га начелник.</p> <p>— Бог нека их прости!{S} Шта можемо, господине, друго него да их сахр 
сивој и бледој перспективи, без сенака, простирала пред њим.{S} Да ли је Краљевић у томе тренут 
миле.</p> <p>На широкој пољани, која се простирала пред нама, полегало је по земљи неколико они 
уши се она величанствена зграда која се простирала од јадранскога до јегејскога мора и престављ 
је гомила румена жара покривала земљу и простирала око себе топлоту и благу, румену светлост.{S 
у, на томе крајичку Србије, који се сад простире под његовим погледом, и развијало.</p> <p>Из б 
хом писаљке на карти — Наш се фронт сад простире ево овако, од Качаника па правцем како иде Бин 
омињала и ноћна тишина већ почела да се простире над умореним народом.{S} Чује се само ркање сп 
тавља никакву другу заједницу и која се простире неколико сати дужине или још боље, која је неп 
чи, загрејали покретом.{S} Пред нама се простире широка косовска пољана, кроз коју беласа Ситни 
х кућица које јој суседују, тамо где се простире Широко Поље и даље још где Шар и Карадаг, као  
пузају и куће приштинске а под којим се простире равни део вароши.{S} Око цркве је гробље са ко 
а града на једној узвишици под којом се простире варош од које се, из групе кровова који ти се  
ела који се за њом све до морских обала простиру.</p> <p>На округломе столу, на сред простране  
ви већ стигли, иду у сусрет бегунцима и простиру се све до задњих редова, оних који су вечерас  
ије се убио али и не умре, него свисну, просто свисну човек.</p> <p>— Ама од чега?</p> <p>— Ко  
е повлачи до у крајњој нужди, кад су га просто натерали.{S} И долазак Краљев у Приштину протума 
од њих у мушком војничком оделу а друга просто и сиротињски одевена са дететом у наручју.{S} Мо 
прије.{S} Мраз све више стеже, хладноћа просто реже а блато, које је покрило друм, после оне си 
 читаву једну генерацију своје омладине просто бацити зверовима за храну, као непотребно месо.< 
е пешак као мрав а кола загустила те се просто закрчио друм.{S} А све нови и нови бегунци придо 
 станичне, згрувала се маса света те се просто гуши и дахом својим греје.{S} Једни поседали по  
Због тих ђака ми смо у Врховној Команди просто омрзли слово Ђ у азбуци!</p> <p>— Не мислим да с 
мо на вести са бојишта и те су се вести просто гутале.{S} Те вести казивале су да се на фронту  
S} Ама такви људи заслужују да их човек просто убије кад их сретне.{S} Ко зна колико је још пор 
 њен мали роман, који је она умела тако просто а ипак тако лепо да казује.{S} Мало час, пошто ј 
збеђена.</p> <pb n="547" /> <p>— Ми смо просто опсађени! — додаје други његов пријатељ с којим  
тељ, светлих очију, које се у полумраку просто осећају и крупне гласине, која извире из дубине  
не, они преко мора? — запитаће ме један простодушан, средовечан човек са сремским шеширом на гл 
 ватрама, њихов се број све више множи, простор по коме су се расуле све се више шири, тако да  
огло главе и жагор једноставно испуњава простор, а облак дуванскога дима повија се над забринут 
чи на магацин истоваренога еспапа но на простор у коме људи спавају.{S} Мислио сам ту да сврати 
ма на леђима и све се то сручи на тесни простор пред начелством да, приправно за бегство, са ст 
и се при томе да обезбеди себи што већи простор крај ватре.{S} И одмах је присвојио тај простор 
крај ватре.{S} И одмах је присвојио тај простор, разастирући ћебе на под и подмећући торбу тамо 
, <pb n="525" /> небу, и узнео га изнад простора, који је притискивала магла, срео је тамо горе 
не пределе, у царство без граница и без простора.{S} То је већ ваљда полусан који је мноме овла 
су још синоћ поселе станицу и, где мало простора нађу, спуштају ствари и око њих се прибирају,  
шевој колони, немајући ни лево ни десно простора да се развије.{S} Паљба већ густа као киша и ч 
 друга таваница, пламен је продро у све просторе и лиже кроз рупе где су били прозори и врата;  
ов.</p> <p>Пламен већ букће кроз празне просторе измеђ голих зидова где ждере још и последње ос 
 се сурвавају зидови који деле унутарње просторе а који су изгубили под собом основе на којима  
варница и пламен добија све шире и шире просторе измеђ четири основна зида, који још стоје, те  
 пожурио тамо.{S} У чекаоници и у свима просторијама мале и скромне зграде станичне, згрувала с 
, које су јутрос раније кренуле.{S} Све просторије поседнуте а и нема их много.{S} Хан је обичн 
амен је помамно лизао и буктао кров све просторије, уништавајући и последње остатке наше имовин 
брао масу људи, који су му испунили све просторије малене канцеларије, те за мене тамо не би би 
а једна велика врата, у мрачну и велику просторију, која заузима цело приземље а служи као штал 
је се легу и шестаре по осталим празним просторима пустих двораца.</p> <p>Прве бесане ноћи, кад 
ма и кафаницама, тако и на улици.{S} На простору где се камени мост укопао у десну обалу Вардар 
="264" /> <p>Гомилице света, на тесноме простору пред начелством, које су до сада тумачиле свак 
з шупљине и дим се залелуја по мрачноме простору, разорише се и расуше фигуре и облици који <pb 
оју сам се ја прибио.</p> <p>Аутомобил, простран и леп, са угодним седиштима.{S} У аутомобилу м 
 се са бојишта.{S} Он би клонуло сео на простран миндерлук, затурио се и ослонио леђима на јаст 
 почели су се развејавати у једноставан простран облак који је пао као покривач над црном масом 
педитерска <pb n="379" /> кола, велика, пространа, читава кућа на точковима а вуку их три уморн 
сти; па онда, шпедитерска кола, велика, пространа, читава кућа на точковима а вуку их три уморн 
 дере Дрим а на истоку, одмах над нама, пространа грбина <pb n="529" /> Шарова и његов поносни  
и је све што сам преживела као огромна, пространа прошлост, које сам требала да се досећам, да  
ветовања.{S} Соба, у којој је становао, пространа је и застра српским ћилимовима са много пород 
ојводе Путника, кретала су лагано троја пространа војничка кола са воловском запрегом; кретала  
жара, пре неколико година.{S} Горела је пространа и висока зграда од темеља до крова.{S} Најпре 
едини утерали кола.{S} Десно иза капије пространа зграда, стране јој плетенице од шибља блатом  
 са далеких северних острва, пребродили пространа мора, да нам донесу не толико помоћ колико ве 
евалила а посао још није био свршен.{S} Простране су раке, велики је број топова.{S} Треба зати 
иру.</p> <p>На округломе столу, на сред простране одаје у којој станује Престолонаследник, лежи 
годом том; густи облаци дима покрили су простране банатске и сремске равни и кроз тај дим бљуну 
сти, куле незнаних западњачких витеза и пространи арови осионих источњачких бегова.{S} Све то л 
здао кључеве празних турских кућа и, по пространим њиховим одајама и ходницима, начинили су се  
а више знала но ми.{S} Она је из целога пространога догађаја, који се развијао на границама Срб 
ашњих дела, а на доњем спрату; у једној пространој соби, цела је влада била непрестано на окупу 
и митрополије.{S} У тој згради у једној пространој соби, за дугим столом, по коме су биле разас 
ди војник скочи са седишта и прошета по пространој соби неколико пута, кршећи прсте на рукама к 
кад не би ништа чуо, настављао шетњу по пространој соби.</p> <p>Најзад се та врата лагано отвор 
тина: једни одлазе други долазе.{S} А у пространоме дворишту као о заветини око цркве; па онда  
</p> <p>Та канцеларија представља једну пространу, правоугаону одају, претрпану креветима и офи 
мирио, сиђе на доњи спрат и уђе у једну пространу собу, која је, вероватно у редовним приликама 
и ви пример који сам вам навео хтели да прострете и на све њих.</p> <pb n="330" /> <p>— Па што  
жноме фронту, ова се акција може и даље прострети и, ко зна какве значајне и судбоносне последи 
рума, а сасушена трава покошених ливада прострла се лево и десно, као огромни, прљави, жути ћил 
ан друма поћи.{S} Сура и влажна равница прострла се суморна, а по њој ниско полегла магла из ко 
тарске школе, чим су се мало загрејали, прострли по земљи, без покривача и узглавља и предали с 
изабрао у пећини по један кутак, помео, простро лишће, стоварио ствари те удесио нежељену кућиц 
у куће своје.{S} По даскама, на колима, прострто мало влажна сена а по њему једна покисла шарен 
ње и кујна и канцеларија.{S} Под колима прострто сено за спавање, крај кола под шаторским крило 
се дечица по широкоме и дебеломе ћилиму простртоме по поду а баба Вилка, сретна међу унучићима, 
ећајући да му кроз студену старачку крв проструја топла грозница.{S} Он се узбуђено диже са сво 
ри?</p> <p>Да узбуђење још више појача, просу се кроз варош и вест да ђенерал сутра ујутру први 
 знаш од куд је дошао, ни ко га донесе, просу се по Пећи чудан и изненадан глас, који нам освеж 
те гарде.</p> <pb n="122" /> <p>Очас се просу глас о томе и поче пред начелством да се збира мл 
ле су отворене а силна крв, која јој се просула из грла, прелила јој одело црвенилом те изгледа 
и кренуо са станице а већ се кроз варош просула, као освежавајућа дажда после запаре, вест да с 
толико вести, колико се са нишкога воза просуло у чаршију, одјурили су у начелство да чују потв 
зазвао, јуче на подне се <pb n="102" /> просуо глас да данас иду последњи возови у правцу Солун 
репао но сви остали а који је ту вест и просуо кроз варош.</p> <p>— Знаш, кад Врховна Команда о 
 уваљан пиринач, који се негде на друму просуо из коморе.{S} Дође најзад у помоћ некаква команд 
се са њих догледа гомила кровова вароши просуте у долини и преко њих поље у коме се губи Бистри 
маховина; у дупљама, које камење гради, просуто једно на друго, залегла се змијурина која о сун 
спреплетане са месечином, изгледале као просуто драго камење, бацио сам поглед и горе на старо  
, мало више наше капије, одвеза бошча и просуше ствари.{S} Приђосмо да јој помогнемо и том прил 
ам свукла с детета мокре хаљинице да их просушим крај ватре.{S} Свет се сабио у кућу као препла 
смејала се.{S} Пушке, које је буковички прота благословио на Орашцу, и које су се прославиле на 
 точкове; они, који су ишли иза кола да протегле мало ноге, почеше се товарити и увлачити <pb n 
дили, командир сјахао с коња те да мало протегли ноге.</p> <p>Батерија је долазила с фронта и — 
Један војни телеграфиста сјахао с коња, протеглио се, дигао панталоне које су му спале и почео  
тинским пољем.</p> <p>Друм се пред нама протеже без краја и кроз прозрачну таму догледају се у  
земља отворила плућа и испарава, бубица протеже крила, буди се гуштер који је спавао под камено 
 да све то загуши!</p> <p>Под столом се протеже један спавач и гурну ногом сто те га ми придржа 
се и не види већ само кроз равну пољану протеже се црна жива линија која се креће, повија, гами 
 час видела а колико је невоља пре мене протекло и колико ће их још после мене протећи!</p> <p> 
донију.{S} Ухваћен на томе послу, он је протеран од српских власти још пре но што је Србија бил 
 још који дан па ће и Београд пасти.{S} Протераше једнога дана кроз Винковце и заробљенике српс 
којих ова кола пролазе израз саучешћа и протеста:</p> <p>— Ето, о њему неће нико да се брине а  
е крај нас, и ја још нисам чула ни речи протеста, ни гласа гунђања, као да је свако од њих свес 
<p>— Тако мора бити и нема шта ту да се протествује! — додаје полицијски чиновник.</p> <p>— Не  
додаје полицијски чиновник.</p> <p>— Не протествујем ја против тога што стрељају бегунце уопште 
> <p>Сви који су још мало час гунђали и протестовали, ућуташе и примише то саопштење са саучешћ 
 протекло и колико ће их још после мене протећи!</p> <p>— Ето, видите! вели ми начелник — Не мо 
и чиновник.</p> <p>— Не протествујем ја против тога што стрељају бегунце уопште, него што их ов 
вљено <pb n="706" /> ни пријатељски, на против, индиферентан је и лукаво се понаша, рачунајући  
и да остану, други су <pb n="551" /> на против у овој новој ситуацији налазили разлога да им се 
а је он убеђен његовим разлозима.{S} На против, после подужега ћутања он одлучно, готово тврдог 
 да смо га и мирне душе дочекали.{S} На против, почели смо се збуњено освртати на све стране, к 
ла своју личну несрећу.{S} Ја сам је на против унела у онај заједнички бол и унела га свег у мо 
сао а та мисао не сме умрети, она се на против, умивена нашом крвљу и сузама нашим, мора узнети 
ли: „Хоће госпочићи да се извуку!“ и на против, после те наредбе, чија је вредност зависила од  
 некакав изузетан случај.{S} Ја знам на против, да су наши млади официри гинули храбро и падали 
гласом али не окрећући нам лица, већ на против пружајући све већи корак да би измакао од друштв 
 требали да нам даду пример а они су на против учинили да се разочарамо.</p> <p>— Видите, млади 
неке пољске болнице — 1689 године ту је против обичне оружане гомиле Арнаута страдала аустријск 
љен у том тренутку, осећању разигнације против које су се његова младост и поуздање, које га је 
 постигнутим, те прекида даље операције против Србије и други телеграм, истога делегата, у коме 
 она мобилише.{S} Ако Бугарска мобилише против нас, Грчка је уговорно обавезна да нас брани а т 
 тек сад мобилише, значи да не мобилише против нас.{S} То је јасно као дан! — заврши победоносн 
а чета хајдука могла је бранити Качаник против једне дивизије! — додаје учитељ, комесар неке по 
 завртео главом.{S} Није се ни тренутка противио да се према Бугарима испуни једна, ма и неугов 
значи, да је дипломатија споразума била противна.</p> <p>— Извесно.</p> <p>— Или боље рећи, то  
анзиву, захтевао је да се још не доноси противна одлука, да се најпре извештаји допуне и прибер 
/p> <p>— Чујем да је Влада била одлучно противна.</p> <p>— А то значи, да је дипломатија спораз 
о те само неколико метара раздвајају од противне стране.</p> <p>Искупили смо се крај обале, па  
о томе, један наш виши официр, огорчени противник дарданелске експедиције, који је увек, кадгод 
државати албански елеменат и дражити га противу нас.</p> <p>Тако су забринути људи међу собом в 
одмени, нико да прихвати те где ће сами противу толике силе.{S} И подлегоше, те наиђе страшна г 
лу нађе макар један човек који се борио противу Турака и ако се нађе која пушка.{S} Него, веле, 
а пре но што ће Бугарска загазити у рат противу Србије и Споразума — један споразумни дипломата 
ост да распаљује нижу масу мухамеданску противу српскога режима и обећава му како ће му Бугари, 
ти младић јогунасто — или бар ништа што противуречи мојим наводима.{S} Ви ми наводите <pb n="32 
нични, новинарски и усмени, разнолики и противуречни али који су нам, на крају крајева, ипак пр 
етровима и олујинама.{S} Она му је била проткала младост чаробним сновима, она га је снажном и  
су се у ономе руменилу од жара, које се проткивало кроз модри дим.{S} Ја сам чуо алакање јунака 
е ове податке.{S} За тим је састављен и протокол седнице команданата армија, по коме је имало:  
е бегао и јурио је гомилама, војници су протрчавали, јурили су и неки официри на коњима, а пуцњ 
ао Бањицу митраљезом.{S} Деца нека која протрчаше улицом, рекоше да су Немци код Калемегдана по 
огонише их, боме, добро их погонише, те протрчаше мимо нас и не осврћући се и бацајући пушке за 
кола или аутомобил и опет се приберу да протумаче пролазак тих кола, ако ма шта запазе, што би  
 како нити од куда.{S} Човек не може да протумачи себи како ти гласови постају; како се и зашто 
атерали.{S} И долазак Краљев у Приштину протумачила је гомила као крајњу нужду, као последњи <p 
<p>— Па јест, оно и Константин грчки је протумачио по томе рецепту уговор! — додаје пензионар з 
идајући погледа, посматрао силу која је протутњала друмом и отишла даље у ноћ.</p> <p>— Чудо, в 
га тренутка изгледало као да оркан неће протутњати преко целе Србије и, ако где буде парче слоб 
нине, те да се исхрани збег док сила не протутњи друмом.{S} Још рекоше да ником, ни женама ни д 
ој је данас ред дежурства у болници.{S} Протутњио би по <pb n="58" /> кој аутомобил и једва по  
не бој се; то је само грозница од ране, проћи ће то! — тешили су ме они исти и истим оним гласо 
д мојих другова, који су били срећнији, проћи ће крај мене и отићи, отићи ће тамо у живот, у бо 
ко гази полако кроз Косовске мочари.{S} Проћи ће он кроз тај тужни шпалир избеглога народа, поз 
.</p> <p>— Не верујем, јер воз ће овуда проћи ноћу и неће се задржавати.</p> <p>— Све једно, не 
лицом којом ће посљедња српска батерија проћи.{S} Капетан ободе коња и похита за батеријом.</p> 
вратима, на улицама кроз које ће војска проћи и тек кад је пала мркла ноћ, повукли се у куће.</ 
а становао, ван пута је којим ће војска проћи, с тога сам доцкан у ноћ кренуо са фењерчетом у р 
м.{S} Наше село на друму и туда ће сила проћи.{S} Турци су мало залазили ван друмова и зато су  
групе кола која ће у току од пет минута проћи крај гомиле уз коју сам се ја прибио.</p> <p>Ауто 
де где уска и стрмена, да се једва може проћи.{S} Сметови леже по околним планинама и стегао уж 
 у знак одобравања.</p> <p>— Може ли се проћи?</p> <p>— Па... може...</p> <p>— Је л’ и зими мож 
густило те се није ни улицом могло више проћи.{S} Да се суд прелије, наиђоше још и бегунци из Г 
бом тријумфалну капију кроз коју ће воз проћи.{S} Тај мост и стубови који га носе, окитиће се з 
 Дивизије али, где би кад се не може ни проћи до прескачући преко попадалих и уморних тела.</p> 
м моста, јер је странама његовим језиво проћи над реком која се доле у дубини ваља и хучи.{S} Н 
рно креће ка Чачку не би ли се уграбило проћи кроз варош пре но што би непријатељ ушао и зароби 
ањем уништио.{S} Можда можемо још ноћас проћи кроз варош, те поћи даље,...</p> <p>— Зар да ми о 
но блато, баре и пролоке; ваљало је још проћи крај многих кола, под којима су спавали уморни во 
и представе у новој згради; „Друштво за проучавање ослобођених српских области“ држало је седни 
ш неке извештаје појединих команданата, проучавао је све до мрака војвода Мишић, бавећи се једн 
смо кадри понети ми, изнемогли животом, профанисани обзирима, омлитавели малодушношћу.{S} Младо 
 дах да не ремети свечаност тишине и не профанише пијетет тренутка.{S} Чуо се само жар како се  
е могло приметити, бар приближно, којој професији припада у цивилу, — Не водимо ја и ти, попе,  
а место у возу.</p> <p>Испустивши њега, професор прилази оном вишем чиновнику, кога је светина  
е узвике и преклињања и јауке.</p> <p>А професор са суром шајкачом још лови свога саговорника л 
е нових области центар.</p> <p>И док је професор то објашњавао са пуно убеђења, забадо штап у р 
а кључ.</p> <p>— А Румунија? — узвикује професор, у гомилици која је застала пред једним дућано 
ћао у душу из које је био изагнан.{S} И професор је ћутао извесно време па онда додаде, више ка 
амим Скопљем, ено онде, видиш онде, — и професор показа на газибабску узвишицу која пресеца ско 
ах га са саучешћем.</p> <p>— Не! — вели професор. — Они су се већ удостојили божје милости.{S}  
ите новац? — узвикује у једној гомилици професор чији се горњи капут усукао од кише а под набиј 
иферант.</p> <p>— Тако! — тврди убеђено професор — Скопље неће ни пасти.{S} Водиће се борбе пре 
сиља, тражећи заштите у Арнаута.</p> <p>Професор се замисли, тешко уздану и зањиха брижно главо 
о на митровички, убеђен разлозима онога професора у сурој шајкачи, који му је развио план одлуч 
им!</p> <p>Срео сам и једнога познатога професора, за којега знам да никад није обиловао религи 
мо се срели, жалио ми се на тога истога професора.</p> <p>— Ама ништа горе, господине, него кад 
ку, попустио је под убедљивим разлозима професора у сурој шајкачи и сео је на митровачки воз.{S 
 стратегијски план!{S} И то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солун 
ушам стратегијски план и то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солун 
а; не оптужујем чиновника, не оптужујем професора, ни учитеља који је јуначки и са пожртвовањем 
успевао, то ми је донело стипендију.{S} Професори у Прагу су ме храбрили, обећавали ми велику б 
маше главом лиферант подвлачећи сумњу у професорове речи.</p> <p>— Треба се склонити, треба збо 
вољно је склонити се до Приштине.{S} По професоровом плану, за који он тврди да је из поузданог 
 Битољу.{S} Али се сретнем опет са оним професором што ме је скинуо са солунскога воза.{S} И јо 
јничких кола, муниционих, санитетских и профијантских, која су наши вочићи са напором извлачили 
 војске као и да нема више ни коморе ни профијантских одељења.</p> <p>Осим тога, стигао је изве 
ојник и он води дете мало, мајушно, тек проходало.{S} На детету прокисле и згужване хаљинице а  
бесна сестра Леке Капетана.{S} Овуда су проходили и Мрњавчевићи, идући своме Скадру на Бојани,  
шке, ма да је био немоћан а стаза тешко проходна, још више због леда и мраза.</p> <p>Војводу Пу 
у Андријевицу и очима се својим увери о проходности тога пута, као и о томе да ли се на брзу ру 
ући гласови.</p> <p>Још те ноћи глас је прохујао кроз Пећ а сутрадан зором, већ се ведра лица б 
али по лапавици а по где који аутомобил прохујао би и раскошно нас засуо блатом по лицу, по кос 
дравило неколико пушчаних зрна, која им прохујаше <pb n="192" /> око глава и капетан и млади оф 
 мој ноћни познаник.</p> <p>— Мислим! — процедих ја непоуздано кроз зубе.</p> <p>— Дај Боже! —  
ћи о добивеним вестима одбио онај један проценат који војници увек приписују страху, због којег 
ост и старији грађани, коју су умели да процене значај те опасности.{S} Донете су пушке и разде 
ој ниско полегла магла из које као кроз процепано платно, избија по где где оголело дрво, вршак 
н у блату стење и брекће као животиња у процепу али му се пут не отвара нити му ко прилази да г 
ек трн у оку.{S} Кад оно био загребачки процес, одведоше га у Варадин те остаде тамо пет месеца 
уде близу српске границе, отвори писмо, прочита га брзо па се врати погледом и прочита га још ј 
која је лежала на сточићу, да је понова прочита.{S} Наредба је била од Команданта Ужичке војске 
брижно пита: шта је, и хоће из очију да прочита одговор и савет.</p> <p>Поједине породице, које 
 прочита га брзо па се врати погледом и прочита га још једном идући од речи до речи.</p> <p>То  
ром.</p> <pb n="725" /> <p>И вечерас су прочитали молитве, налили уља у кандила и повукли се у  
 који су из очију господин Јанковићевих прочитали да он ипак није све казао, остали су и даље к 
вих помоћника, не би ли са лица њихових прочитало одлуку.{S} И са лица њихових се одиста могло  
уденута цедуљица.{S} Сагла сам се да је прочитам.{S} Непоузданом, женском руком, написала је не 
ега сам <pb n="398" /> ја тога тренутка прочитао тужну прошлост овога шеснаестогодишњега девојч 
рнини.{S} Са њенога сам лица најјасније прочитао колико је тешкога бола задало душама свију нас 
ту пише.{S} Не види се а дао бих вам да прочитате.{S} Седамдесет хиљада Француза и Енглеза, пре 
удућу Србију и из тога погледа могао си прочитати дубок бол душе која је прибрала и присвојила  
у.{S} И са лица њихових се одиста могло прочитати оно што <pb n="714" /> су у доњој соби тако ж 
ледом, не би ли са туђих лица могао што прочитати.{S} Ту седе један крај другога они, који се н 
 музике да свирају и искупише нас све и прочиташе да је Београд пао.{S} Морали смо да се весели 
або, море, шта ти ради Фрања?“</p> <p>— Прошао сам кроз Милановац као кроз шибу а тако сам прош 
им: — Ја сам јутрос у десет и по часова прошао кроз Чачак и уставио се овде; непријатељ је ушао 
и, видеће успут невоље наше а када буде прошао кроз Подримље да прими Бистрицу, пре но што загр 
и се хвали да је све путеве и све стазе прошао па би знао усред ноћи ко усред дана ићи.</p> <p> 
лазила из собе, нисам смела и ако ме је прошао први страх.{S} Наслонила сам ухо на врата и ослу 
 промислити Бугари.</p> <p>Сутра дан је прошао возом много значајнији путник.{S} Био је то млад 
е и код осталих гомилица, крај којих је прошао војник, кога воде на стрељање.{S} Ја бих се у та 
дна.{S} Око 12 на подне, пошто је дотле прошао и нишки воз, скупљају <pb n="43" /> се људи у ка 
 би изашао из млина где је радио, он би прошао крај наше куће.{S} Ја сам то знала, и чекала сам 
кроз Милановац као кроз шибу а тако сам прошао и кроз Крагујевац.{S} Рекли су нам, воде нас у Н 
а сам да је био у борбама и да је добро прошао.{S} Био је и храбар.{S} Толико сам само чула.</p 
да се храбре.</p> <p>Тако је у узбуђењу прошао цео тај дан.</p> <p>Предвече, као да је било неч 
опколи га очас.</p> <p>— Евакуише се! — прошапта он у одговор на педесет питања која су се ускр 
уже паузе, расејано и уздрхталим гласом прошапта, спуштене главе, упућујући речи себи у недра:< 
ку на руку, одапе је и прозеблим гласом прошапта:</p> <p>— Стој!{S} Ко иде?</p> <p>— Ја! — одго 
че мало главу и меким, промуклим гласом прошапта:</p> <p>— Ви ме не познајете?</p> <p>— Не! — р 
 <pb n="317" /> <p>— Косовска вечера! — прошаптах ја боно сам себи.</p> <p>Мало час се ћутећи р 
да и заиграше му сузе у очима.{S} Затим прошапута више себи:</p> <p>— Тамо сам сина изгубио!</p 
.</p> <p>— Па куда ћемо? — престрављено прошапуташе готово сви, поражени тежином ситуације.</p> 
тресао, млади војник скочи са седишта и прошета по пространој соби неколико пута, кршећи прсте  
} Окупише се сви око Краља.</p> <p>Краљ прошета један пут два пут, поклецујући коленима и не об 
де беласне Бистрица као бели конац који прошива модар ћилим а овамо у врху, где она избија из к 
ат јој осећај, осећај јачи од смрти.{S} Проширене зенице у очима јој казивале су да је она у ов 
 зрак, тамо где се кланац отвори мало и прошири, он само изазива још већу језу кроз тела која с 
одмориштима, или где би се стаза толико проширила да би могли поћи упоредо.</p> <p>Ове три груп 
опет да се затискује, збијени се редови проширују, празнина се на друму испуњава; оборени се то 
а Богу, наиђе од некуд једно зрно те ми прошиша руку, ево овде, и повреди ми мало кост.{S} Ал а 
 сам се научила у ранијим болницама.{S} Прошла сам већ две болнице, на што ми је требало скоро  
зла што ми видесмо ви нећете видети.{S} Прошла су та времена, поменуло се не повратило се!</p>  
вима својим обележе пут којим је Србија прошла.</p> <p>Влада је увек напред журила, и стигла је 
аше?</p> <p>Хвала Богу те су та времена прошла мислили смо тада!</p> </div> <pb n="261" /> <div 
 Скопљу на зборисање.{S} Овуда су некад прошла три млада витеза, Милош, Марко и Хреља па се спу 
 година која ће донети догађаје које је прошла година, можда нехотице, промашила.</p> <p>И ево  
нећу да чујем ничије савете.{S} Јуче је прошла Народна Банка за Солун и ја идем за Народном Бан 
 само у толико тежак утисак што су њиме прошла за Солун и два народна посланика.</p> <pb n="85" 
коњска кола испела се на тротоар, да би прошла, па најашила на клупу укопану у земљу; друга се  
ис карбола.{S} Свуд то исто где год сам прошла.{S} Најзад сам отишла у трећу болницу, ону више  
>Једна батерија, која је мало час трком прошла крај нас журећи ка фронту и пред којом се гомила 
 изгубљеној породици, која је можда већ прошла или је отишла неким другим, непознатим путем.{S} 
бу и убрзо уморан легао.{S} Била је већ прошла поноћ кад на капетанова врата неко закуца најпре 
нда кад су они први пут освојили Шабац, прошле године.</p> <p>— Отац вам није оставио средстава 
 сећање па мало затим настави:</p> <p>— Прошле године, кад ће се заратити, ја сам у јесен пунио 
заостали из команда, које су јуче овуда прошле, рањеници који су се сами евакуисали; болесници  
озарена лица, као оно новембарских дана прошле године, када је прва реченица телеграма, који је 
пут искварен!</p> <p>— Умрла му је жена прошле године.</p> <p>— Ама шта ти рачунаш на Румунију? 
ај ударац очекивали још новембра месеца прошле године када је Поћорек преплавио западни део ста 
 зато су, кад је требало бегати из Ниша прошле све могуће канцеларије доказујући како њима „ова 
ва, јер поред панике коју је догађај од прошле ноћи изазвао, јуче на подне се <pb n="102" /> пр 
ти пушку; то није био више онај Краљ од прошле године, чија је појава у војсци на беломе коњу,  
 издао војвода Мишић, онај исти који је прошле године издао наредбу за наступање; да ће победу  
иликом прогонења Аустријанаца из Србије прошле године у ово доба.</p> <p>— А Бојко — шапће лага 
{S} Склонићу се с децом у подрум, као и прошле године, па ето ти!{S} Волем то него да се крпам  
урању, било из депеша које су дошле или прошле кроз станицу, било из свог тастерског разговора  
Био је аустријски официр па је пребегао прошле године са целом стражом и примљен је као српски  
 би она пропустила онако згодну прилику прошле године, када су Аустријанци заузели Западну Срби 
н глас.</p> <p>— Рекох — онај ће први — прошли пут знаш, били смо сами, сами испустисмо Београд 
ла, па како су прокупачки бегунци овуда прошли, рекох да је нађем.{S} У јутру рано морам натраг 
акосника који завиде онима који су боље прошли од њих, јер су се дочепали кола и снабдели храно 
за осталим светом ка Бањици.{S} Кад смо прошли „Славију“ те се испели код Опсерваторије, пред н 
 са презрењем гледају.</p> <p>— Кад смо прошли кроз Милановац а оно, отворили се прозори на кућ 
атељ улази у твоје село.</p> <p>— Нисмо прошли овуда и хвала Богу те нисмо!</p> <p>Бојко уђе у  
је несретник погинуо у свађи, али нисмо прошли ни педесет метара и слика се понови.{S} С друге  
извршили над бегунцима, који су пре нас прошли и, не разбирајући како је тај глас могао до нас  
 саме жене с децом, па да видим како су прошли.{S} Нећу седети, само да навирим, да се поздрави 
а и одмах настави:</p> <p>— После, није прошло много времена а они почеше ударати на Шабац.</p> 
ањем извукли из ових блата кроз која се прошло; за овима опет пар малих вочића вуку нешто што с 
ем извлачили из свих блата кроз која се прошло; за овима опет пар вочића вуку нешто што се и не 
ветнаест година, сад ми је тек двадесет прошло.{S} Кажем ја једаред баби: „Бабо сад у јесен ће  
, ко зна не би ли се још могла поновити прошлогодишња церска историја са Поћореком и још једном 
есенас да се суши или круне зубима клип прошлогодишњега сувог кукуруза чија се зрна жуте као ћи 
ако кратку, али ипак пуну снова и наде, прошлост.{S} Вратио се тамо, почетку своме и зачетку да 
 које враћају човека у далеку прошлост, прошлост којој је позорница био баш овај део земље Срби 
металне ћивоте покривала дуга и мемљива прошлост; кренули су их, једнога чак отуда из Студенице 
 земљу као надгробна плоча која покрива прошлост.</p> <p>Међу камењем тим, поникла трава и прок 
е са којега су покидана и почупана, сва прошлост, све успомене и све традиције.</p> <p>Учитељ з 
им сном спава храм божји и са њим и сва прошлост и све традиције наше, којих је он чувар и које 
 кренути у планине.</p> <p>Као васкрсла прошлост, која се забринута дигла из гроба да бди над о 
то сам преживела као огромна, пространа прошлост, које сам требала да се досећам, да је прибира 
орени двори, разорени храмови, разорена прошлост српска; тамо се сад збира са свих страна и раз 
 споменици наше величине, онамо поносна прошлост једнога народа.{S} Онамо ваља поћи, онамо упра 
и муљ, блато и песак и све дубље засипа прошлост.</p> <p>Вековима леже ти остаци ту, мирни, неп 
и се једним погледом могла обухватити и прошлост и садашњост, и оно оронуло камење на граду, ко 
а на београдској калдрми носећи собом и прошлост и будућност.{S} Те две Мице када су из новина  
 је старац сам себи, залазећи мислима у прошлост када је један сјајан покрет српскога народа, н 
 <p>Поведен тим мислима, он зађе даље у прошлост, у давну прошлост српску и поче се заустављати 
пљена, свака има своју историју и своју прошлост.{S} Треба се од сваке те стварчице растати као 
број мисли које враћају човека у далеку прошлост, прошлост којој је позорница био баш овај део  
слима, он зађе даље у прошлост, у давну прошлост српску и поче се заустављати на свима историјс 
и, неодважан да се осврне на непосредну прошлост, залази мислима дубоко, дубоко тамо, у прва до 
398" /> ја тога тренутка прочитао тужну прошлост овога шеснаестогодишњега девојчета.{S} Догађај 
о да собом означавају два доба: суморну прошлост и питому садашњост.{S} Она с југа, и ако на ка 
где леже погребена велика и светла дела прошлости, као и муке и страдања једнога народа.{S} Па  
ини, своме Јерусалиму, светим гробовима прошлости наше!</p> <p>Али, не идемо ми на поклонење св 
 без јаве, нису више без велике и грубе прошлости.</p> <p>Мислио сам да не наставим разговор ал 
 пред очима блистава слика његове младе прошлости, те умире са болом у души и горким осмехом на 
рофе на тој најкрвавијој реци из српске прошлости.{S} И кад је та борба на Марици настављена и  
ја ће једнога дана опет бити део српске прошлости, део српске историје.{S} Из заноса те буди по 
63" /> у славу Божју и разгрнути камене прошлости да би на чистоме тлу, на здравици народне сна 
и напуштених замака и обилази развалине прошлости.</p> <p>Ја и нехотице устадох на ноге када го 
епотицу на којој се још одржали трагови прошлости; за њим таљиге са бедним коњем у рудама, једн 
тријаршија из које је некада, у далекој прошлости, никла српска вера, једини је ноћас неми свед 
о та осећања — која нам као далеки глас прошлости својим муклим и пригушеним гласом казује ово  
 је штитила а час на таман гробни шапат прошлости, на разговор поноћних сени на пустоме гробљу. 
<p>То је Призрен.</p> <p>Величанствен у прошлости, искићен сјајем најсветлијега доба историје ј 
се преспава ова ноћ, кад знамо како смо прошлу у Липљану провели и кад још боље знамо какве нас 
ника и уторника провела ипак мирније но прошлу.{S} Да ли што сам већ имала одлуку или је то био 
 ма где нашао какав диречић, грану, или проштац из туђег плота или клупу пред кућом или празан  
ео разграђену авлију а нигде ни једнога прошца од ограде; издире се један наредник да се макну  
коње или почупао нечију тарабу, те вуче прошце да их стави на ватру.{S} Нађе се узица те увезаш 
.</p> <p>Ватре лево и десно; на пламену прошци из сеоских плотова, сандуци, бурад и точкови од  
м обалама, срео се први пут очи у очи и прса у прса, војник са мазурских језера, са Немира, Лиј 
ље.{S} Заустависмо се, кад смо већ били прса у прса и, дижући фењер изнад главе, једва сам успе 
„ура!“</p> <p>— Опет борба на нож, опет прса у прса, као оно пре а нема сад за нама официра са  
ма, срео се први пут очи у очи и прса у прса, војник са мазурских језера, са Немира, Лијежа и А 
Заустависмо се, кад смо већ били прса у прса и, дижући фењер изнад главе, једва сам успео да их 
/p> <p>— Опет борба на нож, опет прса у прса, као оно пре а нема сад за нама официра са револве 
 потпуковничина кућа и пратња пролази и прска блато с точкова по гомили.{S} А за низом ових кол 
 се врате.{S} Са њихових точкова далеко прска каљава вода по лицима пролазника и по кућним зидо 
да крв оних што борећи се падају и гину прскајући, руменом крвљу наша поља и горе.</p> <p>Да ли 
 загушило око вагона, ври, чека.{S} Тек прскоше сандуци па кад поче да се просипа по блату орде 
буке, ручице им се поднадуле тек што не прсне крв под кожом а на очима крупне сузе, оне што их  
целарије, поседнута гомилом, тек што не прсну.{S} Од како се дошло до уверења да се мора бегати 
 да ту мисао подвуче и појача, он пружи прст на једну забачену уличицу, где се догледао један б 
би показао разумевање у цифрама, узе на прсте да одброји шесет.</p> <p>— А јеси овако исто игра 
 да можемо изнети главе, пребраја се на прсте; ко напусти фронт стреља се а осам бораца и један 
 они који су сакупљени, почну да иду на прсте, да шапћу међу собом или да ћутећки и споразумева 
о пространој соби неколико пута, кршећи прсте на рукама као да би хтео и из самих зглавкова да  
у недра и вадио отуд чаробни, драгоцени прстен, са драгим каменом, који је уловио у мрежи.{S} З 
ош, зраком који се из драгога камена са прстена расипа, пењу се лагано, корак по корак, своме у 
у појасе девојачке осетила како им горе прсти који се дотичу топла девојачка тела.{S} Све су то 
пламен те их пеку не би ли им прорадили прсти који су се укочили.{S} Дим се повија час лево час 
p> <p>А мраз већ пали образе и мрзну ти прсти и уши а блато се стеже под ногама.{S} Далеко, на  
 коју је мајка ваљда сузама наквасила а прстима зачешљала.{S} Очи му упола затворене те изгледа 
?{S} Ађутант је два три пут прилазио на прстима вратима од собе Краљеве и наслањао уво да чује  
дица на мрачном небу, угасила ми се међ прстима и почео ме хватати неки полусан који ме није од 
новина, на сред приштинске улице, јести прстима.</p> <p>Ватре, на којима се по где што готови,  
само руке да огрејем, не могу да макнем прстима.</p> <p>Он чучну и унесе руке у пламен па поче  
ицу и чарапу.{S} Ножица је била хладна, прстићи студени.{S} Замолих једну жену, која је седела  
вара старица, па наслони ухо на врата а прстом ми казује да се умирим.{S} Слушала је подуже па  
е, је ли ово нумера?</p> <p>Он ми указа прстом на леви врх табака и ја принесох фењерић који је 
о босиљак за иконом који дугим и танким прстом скида пену с пива и треска је о земљу као бербер 
 — учини учитељ и стресе у мангал малим прстом пепео са цигарете, коју је држао измеђ кажипрста 
мљу од кише да објасни положаје, забадо прстом у станични зид показујући где би се која војска  
“ Наиђе мразна ноћ па не смеш да мрднеш прстом, мислиш сломиће се, а Бојко вели: „Сутра, ако Бо 
ко толико синоћне блато и спреми остали пртљаг.</p> <p>Потпоручик салутира и оде а мало после,  
 од тренутка када се пресече железничка пруга за Солун, потеже све да се сручује на Косово.{S}  
 оне које путници са возова проносе дуж пруге.{S} Они често пута сазнају вести пре но што их и  
се да су Бугари већ пресекли жељезничку пругу код Врање и тек што нису успели то исто да учине  
анца, којим се на Уцињ слази са Можуре, пружа се збијена гомила старих турских кућа, измеђ који 
мајком која га је оставила, ни једно не пружа ручице да га мајка прихвати!{S} Оно <pb n="502" / 
оправи ватру, поче један по један да се пружа по поду, да се намешта и удешава како би згодније 
е осветљена лица и покрет руку, које се пружају и повлаче, те изгледају као неке тајанствене ру 
и само се још види кретање руку које се пружају до стола да стресу пепео са цигарете или да је  
али не окрећући нам лица, већ на против пружајући све већи корак да би измакао од друштва где с 
и, место топла саучешћа, ми немилостиво пружамо руку вратима казнећи тешко оне које је судбина  
 недрага и живио од милости, која му је пружана, верујући увек да ће се вратити на своје имање  
рата; заклањаћемо се под туђе кровове и пружати руке хлебу који нам милосрђе подели.{S} Силни п 
на и носио је хлеб под пазухом те ми га пружи а затвори <pb n="414" /> леђима врата.{S} Дође ми 
— рекох му, и он ми је са пуно поверења пружи. — Како ти се звао брат?</p> <p>— Јован!</p> <p>Ј 
“</p> <p>Приповедач ту, прекину причу и пружи се те узе намештати ватру.{S} Испружи ногу те пет 
> <p>И да ту мисао подвуче и појача, он пружи прст на једну забачену уличицу, где се догледао ј 
{S} Он не рече ни реч жени, он јој само пружи руку, поведе је кроз гомилу и уведе је у вагон, п 
љи.{S} Покушава да скупи ноге, па да их пружи, час подмеће нешто под главу, час одузима и чини  
иле, која је већ сагледала плен очима и пружила му руке, надвишује бони крик оних који су прега 
444" /> другу на колено.{S} Наредник се пружио по земљи и подметнуо под главу једну цепаницу; д 
ужио једну цигару, он је чисто неверице пружио руку да је прихвати и блесасто ме је гледао и не 
итрча гомили из које му је пуковник већ пружио пријатељски руку.</p> <p>— Шта је овде? — предус 
м, није ми одговарао.{S} Кад сам и њему пружио једну цигару, он је чисто неверице пружио руку д 
рину да би је могли понети на рамена те пружити кораке, већ је носе на руке а руке им се скочањ 
дакле ће се дохватити Шарових падина те пружити руку нашем десном крилу.{S} Тако би био постављ 
 животињски звера и гледа хоће ли му ко пружити што, хоће ли ко испустити какав залогај или бар 
плакаће над нашом невољом а силни душом пружиће нам топле речи утехе — али нас то неће утешити, 
еко за њом.{S} Кад се група разреди, ја пружих корак, пробијајући се раменима, да бих је стигао 
се дигне и радо прихвати руку, коју јој пружих да јој помогнем.</p> <p>— Одморила сам се бар! — 
ка којој је врховни командант крунисани пруски агенат.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је  
рвавога рата, а та је: да је само Виљем пруски знао поуздано којим се путем иде у Цариград.</p> 
елосов могао одговарати грчким али не и пруским интересима, Константин — који ће мало доцније у 
народ постојимо, сретнемо на бојишту са пруском војском која је, окићена победама, дошла са дал 
ње остатке наше имовине.{S} Цреп је већ прштао на крову, догорели балвани са треском су падали, 
е шири, пламен халовито граби све даље, прште врата и прозори, чује се тресак балвана а црн дим 
ред иконом светога Јована Крститеља.{S} Прште два три пут па се угаси а онога Радојицу тај час  
да толика забринутост код бегунаца када прште глас да је пут за Бицан затворен.</p> <p>— Сад см 
де врисак и цика и заљуља се она маса и прште на све стране, као кад камен бациш у воду.{S} Гра 
је једина помоћ!“ Тек то рече а поче да пршти кандило пред иконом светога Јована Крститеља.{S}  
ерио, једним делом виси у ваздуху, цреп пршти и сручује се, оџаци који падају на њ’ дробе га у  
е су задње куће, чује се арлук промрзла пса, клепеће негде у доњој махали откинуто коло на праз 
декоје само куће чује се тужно арлукање пса, којега су избегли заборавили у затвореној соби, и  
квога кишом набујалога потока или лавеж пса испред арнаутске колибе, тамо у дну голе шуме.</p>  
а.{S} А и каква је разлика измеђ мене и пса.{S} Гладан он, гладан ја; хоће он да живи, хоћу и ј 
туд, далеко из махале, што допире арлук пса пред затвореним вратима.{S} Све је заспало тешким с 
а да га питам.</p> <p>— Пробудили су ме пси! — једва одговори. — Знао сам да ће они ујутру доћи 
 зна од кад је липсало, ето су га већ и пси рашчупали.</p> <p>Он ме погледа још једном оним руж 
ога пута, нападају те огромни арнаутски пси, цепају ти одело и ти се бориш и једва спасаваш.{S} 
погледа ме па додаде:</p> <p>— Кад могу пси, могу и ја.{S} А и каква је разлика измеђ мене и пс 
ојник сече парче меса пре но што стигну пси да га подрпају.</p> <p>Што дубље у кланац залазимо  
етих војнику који је са вола, којега су пси већ подрпали, секао себи парче меса:</p> <pb n="386 
ријског или можда унутарњег, што лежи у психи српскога народа или у његовом карактеру, у његово 
стреле летели.{S} Једнако их је шибао и псовао их, па смо очас стигли у Борово.{S} Ту се зауста 
е.</p> <p>Сви почињу гунђати, мрмљати и псовати на ову злоупотребу.</p> <p>— Није га ни срамота 
у блато.{S} Настаје свађа, вика, дрека, псовка, гунђање.{S} А рашчишћеном десном страном друма  
 ту на узлазу је огорчена вика и дрека, псовка и свађа.</p> <p>Ту, где ћемо чекати читав сат до 
вреше да се пробију; настаде плач деце, псовка жена и свађа људи.{S} Настаде <pb n="107" /> гаж 
пред ни натраг.{S} Објашњавање, свађа и псовка пење се све више, потежу се и ступци, узносе и к 
ва сандуке и осорне наредбе старешина и псовке жандарма.{S} На тим зградама, у којима су надлеш 
еко за нама, јуриш и настадоше узвици и псовке официра и пуцњава њихових револвера, којима су г 
 авлији и чула сам неки врисак, па онда псовку.{S} Кад сам чула да цокуле тропају по калдрми, у 
да овамо него окренуо главу и све нешто псује коње.{S} Ускочих ја у кола, ускочи и бабо, прекрс 
потежу у страну и преврћу кола, волујар псује све на свету, почев од Бога па до каплара и удара 
ну али се заглибљују у још веће блато и псују све што им је најсветије и љуте се и на самога Бо 
гица није хтела никако да упали и он је псујући настаљао посао.{S} Најзад, у једном тренутку се 
вито и нервозно цигарету за цигаретом и псујући и телефон и онога ко га је измислио.</p> <p>Пос 
 врховима планина.{S} Кроз зрак пролеће птица носећи у кљуну сламчицу да свије ново гнездо.{S}  
ати и повијати, шибље се и жбуње умири; птице, које су нас по гдекад о дану надлетале, скрију с 
сније пољупце, сишући им њиме жиће; где птице плавих и зелених пераја певају песму зоре а воде, 
пеле, шећер, рубље, рукавице, чоколаде, пудер, чарапе, подвезице, кафа, четке, ћебад, огледала  
ам се кад виде женске ципеле, рукавице, пудер и корзете.</p> <p>— Нисам их ја набављао за офици 
, рукавице, огледалца и неколико кутија пудера.</p> <p>— Тако ти Бога, војниче — рекох, вели, ј 
итро се вере зелени гуштер и тромо мили пуж.{S} Ту после јесењих киша набујала Бистрица наноси  
носи се на једноме пропланку уз који се пузају и куће приштинске а под којим се простире равни  
алаксавају и изостају.{S} Почињу се већ пузати и људи и стока.{S} На појединим опасним окукама, 
а та тужна и невољна поворка иде, мили, пузи, гамиже тако у непрекидној линији, три дана и три  
мочку Дивизију II. позива и да се XIII. пук повлачи у нереду.</p> <p>Када су се тога дана по по 
 остали енглеско-француски пукови...{S} Пук ће бити упућен на источну границу, што има да значи 
и капетан сав срећан јер му стиже читав пук најбоље војске.</p> <p>— Цео! — одговори пуковник п 
 у трећем позиву, у шестом пуку, тај се пук тукао на Мишару, после је одступио.{S} Имала сам и  
га ћутања, била је: да се један зуавски пук, у повратку са Дарданела, искрцао у Солуну.</p> <p> 
ице.{S} Отуда је марширао један зуавски пук, прође кроз варош крај нас и оде на Зејтинлик.{S} К 
ције, јер нам је он довео један зуавски пук на фронт а вероватно за њим довешће нам и остале.{S 
је“ кад стиже с Бањице десети кадровски пук и поче да се расипа у ланац.</p> <p>— Ланац? — цикн 
у Солуну.</p> <p>— Да се први француски пук који је пошао на Дарданеле искрцао у Солуну, цела б 
 један <pb n="49" /> линијски француски пук а затим ће остали енглеско-француски пукови...{S} П 
дбе а доведен у Призрен и један коњички пук који ће их пратити.</p> <pb n="546" /> <p>У очи сам 
држаћеш се.{S} Шаљем ти у помоћ најбољи пук пешадије а послаћу ако треба и целу дивизију.{S} Са 
ових официра слутио.</p> <p>— Ми, Седми пук првога позива.</p> <p>— Цео пук? — понови капетан с 
ницу, да прихвати и поткрепи једанаести пук, шумадијске дивизије трећега позива, који је био на 
шао двеста четрнаести пешадијски летећи пук, који се борио и на Ипру, код Араса и пред Варшавом 
 а војник је у V. дринском пуку.{S} Тај пук је био у Малој Моштаници и добио је наредбу да иде  
 да собом води један одморан и прекаљен пук, пуковник одмах нареди да се не чека, напад неприја 
, Седми пук првога позива.</p> <p>— Цео пук? — понови капетан сав срећан јер му стиже читав пук 
 устави.{S} А и како ће, кад је цео наш пук отуд из Тамнаве, Поцерине, и Мачве из Рађевине и Ја 
<p>Причу о војнику, из петога дринскога пука и ону другу о несретноме оцу испричала је Госпа у  
ирима уочљиву фигуру команданта седмога пука првог позива.{S} Кад приђе још ближе, виде да се н 
ени.</p> <p>Пуковник, командант седмога пука, који се налазио међу својим пешацима, пожури ка т 
 вагоне један батаљон 176-ог француског пука.{S} А нови су батаљони кретали ка железничкој стан 
е било нетачно, у толико пре што је већ пукао глас да је пут за Дебар немогућ јер су Бугари зау 
d> <head>„Онамо!{S} Намо!...“</head> <p>Пукло је шест пушака...{S} Тргао сам се као да сам пого 
пред возом да изда наредбе командантима пукова за даље укрцавање а затим се поздрави и пође у в 
n="421" /> рањеници и болесници из свих пукова, те они једни за друге знају и казују.</p> <p>Кр 
ад на Србију; Бугарска мобилисане своје пукове шаље на српску границу; споразумне силе шаљу вој 
ук а затим ће остали енглеско-француски пукови...{S} Пук ће бити упућен на источну границу, што 
и су дошли са Дарданела а сад се чекају пукови који иду право из Француске.</p> <p>Овако одлучн 
ад не вежем.{S} Овде је дивизиски штаб, пуковник Здравковић!</p> <p>Онај с поља ућута, не прого 
обом води један одморан и прекаљен пук, пуковник одмах нареди да се не чека, напад непријатељев 
и непријатељ.</p> <p>Прекидајући борбу, пуковник наређује да свако остане на своме месту, да за 
врата на која ћу закуцати.{S} Али ме г. пуковник није могао примити тога дана јер се сликао.{S} 
ам како ти је!</p> <p>— То не говори г. пуковник? — запитах шапћући војника.</p> <p>— Не, његов 
 /> <p>— Немогуће, госпо! — одговори г. пуковник строгим, војничким тоном, у коме није било нич 
м се јавила, рече ми да причекам док г. пуковник сврши телефонски разговор.{S} Наслонила сам се 
ске вере.</p> <p>И сахрањена је већ!{S} Пуковник који је руководио сахраном српских топова пошт 
Одмах настаде живља и пешачка борба.{S} Пуковник зашао лично кроз редове бораца и храбри их и у 
 искупили своју старост и невештину.{S} Пуковник пролази крај мртвих и рањених, немајући времен 
.</p> <p>— Шта је овде? — предусрете га пуковник.</p> <pb n="194" /> <p>Капетан укратко и брзо  
од борбе.</p> <p>— Не брини! — утеши га пуковник — Стиже ти помоћ!</p> <p>— Ко? — запита капета 
>— Мислиш изгинуло их доста? — наставља пуковник.</p> <p>— Таман толико колико да се покају што 
наћи, иначе ће нас покосити! — одговара пуковник а у том груну, недалеко на десном крилу, где с 
</p> <p>— Пролајаће он опет! — одговара пуковник, уверен да је нађени непријатељ спустио своје  
ало, гола вера.</p> <p>— У шта? — упита пуковник коме је присуство погребу Краљеве Круне избрис 
а и готово притрча гомили из које му је пуковник већ пружио пријатељски руку.</p> <p>— Шта је о 
Треба да плати је ли, момче? — довикује пуковник једноме рањенику који гегуца друмом натраг ка  
том часу непријатељ поче да се колеба и пуковник то запази па пожури опет предњим редовима, кој 
Суху Реку је јутрос стигао не знам који пуковник из не знам које команде.{S} Он хитно путује ау 
бом одакле би им ова имала доћи.{S} Али пуковник обустави даљу борбу, јер је ноћ већ била пала, 
 брже овамо! — виче капетан.</p> <p>Али пуковник, смешећи се, мирно остаје на месту, истреса ру 
орба почиње.</p> <p>— Биће меса! — вели пуковник своме ађутанту, посматрајући развијање предход 
ајбоље војске.</p> <p>— Цео! — одговори пуковник показујући на друм којим су се већ догледали п 
аведних резултата! — храбри се још увек пуковник, који је сачувао поуздање.</p> <p>— Да постоји 
Бог и душа, онај их је нашао! — узвикну пуковник и крену тамо ка пољацима.{S} У том застења кро 
 некога покрета код непријатеља.</p> <p>Пуковник са својим штабом заноћио је у Јежевици, у сеос 
заћуташе да не би били уништени.</p> <p>Пуковник, командант седмога пука, који се налазио међу  
етлише задовољством и поуздањем.</p> <p>Пуковник узе команду у своје руке и ту, пред слатинском 
 <p>— Извесно!{S} Потпун је мир.</p> <p>Пуковник погледа у сат.</p> <p>— Могли би?</p> <p>— Још 
ја не знам да ли сам се опростила од г. пуковника; соба ми се окретала; нешто ме је <pb n="519" 
дана је сликар морао завршити портре г. пуковника јер сутра дан ујутру видела сам га кад је са  
слио да прихвати мртвога <pb n="200" /> пуковника али се дотле, из разређеног дима, помоли пуко 
>— Хоћемо л’? — упиташе га погледом оба пуковника.</p> <p>Он климну главом одговарајући потврдн 
рдонанс је хитно дојурио из Гилана, два пуковника из Врховне Команде стигла су и иду за Призрен 
 ударише у смех а онај што се огласи за пуковника Здравковића додаде задовољно:</p> <p>— Јеси л 
 за боје отишао староме конаку да слика пуковника шефа кујне Врховне Команде.{S} Отишла сам у н 
етљава собу, седе два младолика коњичка пуковника, један крупна стаса и нешто опуштених бркова  
јка.{S} И зашто то?{S} Зато што има оца пуковника у каквој вишој команди или, што има оца који  
/p> <p>— Не спава још? — упита један од пуковника.</p> <p>— Не! — одговори секретар.</p> <p>— С 
се не би познао траг! — додаде један од пуковника.</p> <p>— И немојте ударати, да се не би ко у 
пак, после дуже паузе, уздахну један од пуковника и рече тихо, шапћући:</p> <p>— Нисам никад сл 
него шест ђенерала.</p> <p>— И две чете пуковника и сто шесет и четири народних посланика.</p>  
и дим који се разви из експлозије, зави пуковника и његове пратиоце.{S} Капетан пољске батерије 
ли се дотле, из разређеног дима, помоли пуковникова симпатична фигура.</p> <p>— Спасавајте се,  
јатељ тражио нове положаје а, осокољена пуковниковим присуством, пешадија груну јаче напред, по 
, виде да се није преварио и јасно виде пуковниково црном машћу обојено лице, његове пуне црне  
ељев пушчани поздрав али, према наредби пуковниковој, са извесном уздржљивошћу, све док дан мал 
тово усхићено и ако је већ по присуству пуковникову и његових официра слутио.</p> <p>— Ми, Седм 
ли, што има оца који је пријатељ са тим пуковником.</p> <p>— Ви сте, младићу, узели за пример н 
елу, била је исписана нада.{S} Рекох г. пуковнику све, рекох ко ми је муж, рекох да ми је син в 
 Да, знам!{S} Ко је доле?</p> <p>— Они, пуковници и ја.{S} Нико више.</p> <p>— Хоћете ли почети 
 тешке алате, ћускију, ашов и длето.{S} Пуковници се дигоше са стола и пођоше за секретаром и м 
ј собици тај посао вршио, секретар се и пуковници повукли у ранију собу да опет седну око стола 
 узвикујући пригушеним гласом:</p> <p>— Пуковниче!</p> <p>Ађутант потече вратима и затече Краља 
ни.</p> <p>— Платио је, вала, господине пуковниче.{S} Чекај док се преброје па ће видети.</p> < 
начелник.</p> <p>— Нисам луд, господине пуковниче, говорим вам само оно, што поуздано знам и шт 
 распитајте код нас где су генералски и пуковнички синови, јесте ли чули да је ко погинуо или д 
изије“ или разних других „дивизијских и пуковских колона“ које су вукле жене и кућне намештаје  
љска брзометна, који су дошли са седмим пуком, шест пољских дебанжових и два крупова.{S} Тако с 
 пећ.{S} Најзад <pb n="534" /> јавља се пукотина и на једном од основних видова, она се шири, з 
 озго са Језерца, пева тужну песму кроз пукотине на његовим оронулим бедемима; песму, која час  
раду породицу а војник је у V. дринском пуку.{S} Тај пук је био у Малој Моштаници и добио је на 
уо.{S} Био је у трећем позиву, у шестом пуку, тај се пук тукао на Мишару, после је одступио.{S} 
 отиснуо на море.{S} И ја сам пун наде, пун вере, очекивао сретан дан када ће мој јединац сагра 
си собом.{S} Оставио сам је њеној тузи, пун, горкога искуства да је у тузи најбоље оставити ожа 
 српске под Карађорђем и стари је Краљ, пун неке необјашњиве слутње, зазирао од те године као о 
јте тако, госпа Јело, — одговара јасан, пун женски глас — и други су рањени и по два пута и по  
а није била кадра допрети зрацима ни за пун метар предамном, те сам морао врло обазриво ступати 
јим послом у Ниш, те се отуд увек враћа пун комбинација поцрпених из разговора са „тим и тим“.{ 
има носи место ранца један шарен јастук пун ствари — Али не смеју нас господа официри овако лаг 
стење сав блатом умазан један аутомобил пун народа који се гуши у њему.{S} Он иде истом брзином 
 кад би се отиснуо на море.{S} И ја сам пун наде, пун вере, очекивао сретан дан када ће мој јед 
сетио, на другоме њеноме крају развијао пун живот и, док је кљун лађе већ тонуо, овамо у позади 
ока у дубоким очним дупљама сачувала су пун сјај као две светле жеравице у прегорелој ватри.</p 
а групице узбуђена света, код начелника пуна канцеларија и ходник.{S} Обавештене да напад није  
ака и тек се јуче или прекјуче одважила пуна стида, сишла с плота, пришла бојажљиво колу и кад  
терали су ме; рекли су ми да је болница пуна заразе, да се нико не пушта и истерали су ме.{S} С 
 косовским друмом упутити, путовали смо пуна два и по сата.{S} Изгледало је као да се кроз ону  
д очима...</p> <p>А у Бојка светле очи, пуне суза и радости.{S} Са тога места на коме смо, догл 
 смрт.{S} Он се борио, храбро се борио, пуне четири године.{S} Борио се на Куманову и на Битољу 
никово црном машћу обојено лице, његове пуне црне бркове и топао осмех очију.{S} Он нагло сјаха 
 <p>Одмах за батеријом иду једне таљиге пуне ствари и дечице.{S} Љупке дечје главице вире увије 
а му вратим свећицу, његове су очи биле пуне суза којима ми обли руку сагнувши се да је целива. 
и пред сваким дућанским вратима, кафане пуне људи и дима и само чујеш жагор и зузук као оно из  
чету љупку дечју главицу и светле очице пуне радости и поуздања, што су виделе татицу који ће и 
рених плотова и мањерке се на њима пуше пуне узавреле воде, у које ће се домало надробити суви  
ри још једном оне велике, оне паметне и пуне израза очи и погледа боно дечицу.{S} Изгледало ми  
копље и васпостављену везу са Солуном и пуне возове хране, која стиже у ове крајеве, где је аве 
азио сам и оно бледо воштано лице и очи пуне топлога израза оне госпе у црнини, коју сам први п 
некада био српски консулат те се на њој пуне двадесет и две године вила српска тробојка још пре 
е шала целивати цара српског.{S} И бабу пуне очи па ми само шапће: „Упамти, сине, ово!“...</p>  
ве те куће пут Торлачкога друма биле су пуне света који је ту склонио главу од граната и кише.{ 
ећ почеше скопљански пајтони (фијакери) пуни ствари и жена с децом да слазе на жељезничку стани 
поданика Турака.{S} Сви су ти магацини, пуни пунцати робе, пали непријатељу у руке.{S} Од три с 
е силом у возове који, један са другим, пуни очајних путника одлазе пут Косова, а она стоји и ч 
рбију.{S} А рањеници пролазе сваки дан, пуни их возови, и чује се од њих да су Србијанци потера 
изашли из канцеларија са онима, који се пуни пунцати новости враћају из кафана и ту се образују 
тад први пут узели пушку у руке како се пуни и како пуца, одређена свима четицама једна централ 
Бојко и даље стоји тамо на вратницама и пуни пушку и наставља журно паљбу на нас.{S} Паде још ј 
уљао ка станици а фијакери се утркивали пуни ствари.{S} Киша је још непрестано промицала.</p> < 
ена и деце.{S} Вагони и фургони су били пуни и препуни дењкова и куфера.</p> <p>Тај први избегл 
 просипа по блату орден.{S} Сви сандуци пуни Карађорђеве Звезде.{S} Бре, кад се засија по блату 
огледе, бива све јаснија и јаснија, све пунија и пунија.</p> <p>— Није оно ватрица, видиш како  
.{S} Цркву је испуњавала туга и била је пунија но о поменима о којима учтивост збира у цркву чи 
ива све јаснија и јаснија, све пунија и пунија.</p> <p>— Није оно ватрица, видиш како је све ве 
лдрми се беласао као под <pb n="690" /> пуним подневним сунцем а куће су бацале преко улица јас 
 диже главу и погледа ме боним погледом пуним израза, погледом из којега сам <pb n="398" /> ја  
о и почесмо наново да верујемо и дишемо пуним дахом, који смо дотле уздржавали.{S} Као после гр 
ине, кад ће се заратити, ја сам у јесен пунио деветнаест година, сад ми је тек двадесет прошло. 
ћене зеленим кукуреком и модрим сасама, пуних недара румена корала којим посипа стазе којима ће 
ада је мајка, милујући му бујну косицу, пуних очију суза рекла:</p> <p>— А ко ће мајку да брани 
реће.{S} Срела сам неколико таквих кола пуних мртваца.{S} Рекоше ми у Ваљеву помор, умире се по 
кукуреком и модрим сасама, дошла јој је пуних недара румена корала, који је набрала на дну морс 
мнаесту годину.{S} Други за њим имао је пуних петнаест а мезимче родило се позно, врло позно.{S 
ршити.</p> <p>У томе возу, у коме ће се пуних месец дана затим решавати судбина читавог једнога 
 верује она у његов долазак, седамнаест пуних година храни она ту веру из онога неизмернога изв 
ива само у материнској души; седамнаест пуних година бди она сваке ноћи и чека.{S} Ветрић када  
 приспеће, доћи ће...</p> <p>Седамнаест пуних година верује она у његов долазак, седамнаест пун 
S} Нек буде, што буде!{S} И онда, очију пуних суза додаде:</p> <pb n="341" /> <p>— Збогом браћо 
вца!...</p> <p>Затим нам госпођа, очију пуних суза, исприча своје тегобе и невоље на путу.{S} З 
</p> <p>Ту, око тих вагона и пред њима, пуно је виших и нижих официра у ратној опреми.{S} Они с 
гом и теретом путовања умореној гомили, пуно разноликости.{S} Тешка црна мунициона кола која во 
светлости којом је обасјан данашњи дан, пуно студи и језе.{S} У селима, која се у даљини доглед 
тви град.{S} Гробље је тужно изгледало, пуно мањих и већих обојених и необојених дрвених крстић 
ед му је био миран али је казивао пуно, пуно пребацивања и — презирања.{S} Ја сам то осетила и  
а бона и мрачна слика на овоме путу.{S} Пуно их је, на свакоме ћеш их кораку срести.{S} И како  
} Ишла сам улицама онако; успут сретала пуно њихових и сви су ми били гадни <pb n="416" /> и од 
 је то млади уметник изговорио брзо, са пуно заноса и топлоте и, гледајући пред собом укочена п 
о ту свећицу! — рекох му, и он ми је са пуно поверења пружи. — Како ти се звао брат?</p> <p>— Ј 
 на Севастопољу, пише неке стварчице са пуно талента.{S} Наредио је одмах да се тај младић укло 
ака па онда ми се од једном окрете и са пуно бола и горчине рече:</p> <p>— Да имам руку наслика 
номе оцу испричала је Госпа у црнини са пуно осећаја и топлине.{S} Да ли што је у њиховој очинс 
жи, припаљујући свећице и целивајући са пуно искренога бола мале војничке крстаче. <pb n="263"  
е да их загрејеш? — наставља рањеник са пуно родитељскога саучешћа и осврће се на све стране не 
ће да остане за зајчеве! — додаде он са пуно резигнације.</p> <pb n="658" /> <p>Док је он и даљ 
> <p>И док је професор то објашњавао са пуно убеђења, забадо штап у раскаљужену земљу од кише д 
е већ саопштена пресуда.</p> <p>Небо је пуно тужне боје те сурову слику једнога читавога народа 
 на колена.</p> <p>Под колима, којих је пуно двориште, полегали спавачи те им ноге, које су исп 
, једна капија отворена, да је двориште пуно кола, стоке и народа али да се ипак може наћи крај 
е се спустило над Призреном пуно таме и пуно студене тајанствености неке.{S} Огласиле су га хоџ 
S} У томе је погледу било пуно слутње и пуно туге, у њему се оцртавао дубок бол који срећеш код 
n" /> <p>Вече се спустило над Призреном пуно таме и пуно студене тајанствености неке.{S} Огласи 
} Поглед му је био миран али је казивао пуно, пуно пребацивања и — презирања.{S} Ја сам то осет 
> <p>— Обнова, буђење, пролеће.{S} Небо пуно зрака под којима бљешти још неотопљен снег <pb n=" 
а Солун не задржавајући се нигде, донео пуно вести из Београда.</p> <p>Он је кренуо 23. у ноћи. 
је била гимназија.{S} У болници је било пуно рањеника, није ни било места за све.{S} А долазе г 
 врло далеко.{S} У томе је погледу било пуно слутње и пуно туге, у њему се оцртавао дубок бол к 
ито стеже под мишком куферче, вероватно пуно новца на који је он већ израчунао ажију на солунск 
одне.{S} Око укрцанога воза је било већ пуно живота, војници су још једнако излетали те точили  
 невоље нити једини мој бол.{S} Имам их пуно још у души.</p> <p>— Зар вам њихово понављање не п 
во држим на крилу.</p> <p>После једнога пунога часа чекања, дође најзад кмет.{S} Начелник му гл 
слима, које су се у овој тамној средини пуној људи, дима и мрака, чудновато плеле и расплетале. 
да ће иста генерација, исти људи, још у пуној мужанској снази, доживети да учествују и у сахрањ 
S} У тамној ноћи засјаше два светла ока пуном, снажном светлошћу.{S} Некада, у бајкама које сам 
ети преко Шара и обасјати ове праменове пуном светлошћу, те ће китити небо као разнобојни лампи 
онцерта и иначе је живот у Скопљу био у пуном јеку.{S} У општини се, све до последњег часа, жив 
29" /> је то читав покрет, била је то у пуном смислу речи сеоба народа.{S} Када су прва кола из 
Ко сме да туче у варош, у српску варош, пуну народа и пуну избегле сиротиње, међу коју се непри 
или у кући иза врата: мајка је измесила пуну врећу проја, те су тако кренули у збег за осталим  
 у варош, у српску варош, пуну народа и пуну избегле сиротиње, међу коју се непријатељ кукавичк 
а болница и ја нисам у њој пробавила ни пуну недељу дана па сам се разболела.{S} Разболела сам  
 Ћутање, које то прати, даје о ој слици пуну тајанственост.</p> <pb n="577" /> <p>После дужега  
гову тако скору и тако кратку, али ипак пуну снова и наде, прошлост.{S} Вратио се тамо, почетку 
позивца што нам је ноћас у Штимњу донео пуну торбу Карађорђевих Звезда са липљанске станице; да 
ика Турака.{S} Сви су ти магацини, пуни пунцати робе, пали непријатељу у руке.{S} Од три стотин 
и из канцеларија са онима, који се пуни пунцати новости враћају из кафана и ту се образују гоми 
ца а уснице отшкринуте као тек распукао пупољак те му вире бели, млечни зубићи!{S} До девојчета 
да са џбуна гранчице на којима су никли пупољци и распе их по земљи.{S} Под њима влажна земља,  
ице, по коме се заигравала лака и бледа пурпурна светлост, што се разливала са црвене жеравице, 
сни скелети опружених руку.</p> <p>Друм пуст и губи се у јутарњој магли која је као танак прозр 
копље, личило је на те дане.{S} Тишина, пуста, нема, суморна, загушљива тишина.{S} Све радње за 
запада, и ако у тако блиском суседству, пуста је и гола.{S} Сам тврди камен, поникао из мора и  
 да одржим помен моме јединцу.{S} Црква пуста и празна те свештеникова молитва Богу, за покој д 
им одоле.{S} На томе камену лежи и сада пуста и жртва варош.{S} То је старо <foreign xml:lang=" 
бишли је, па ће ноћас, кад планина буде пуста и мирна, доћи да је растргну.{S} Што дубље у план 
следњи бол, после којега ти душа остаје пуста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи 
ој бол, после којега ће нам душа остати пуста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи 
е ме још већи страх кад спазих да је то пуста и порушена кућа, без врата и без прозора, ма да ј 
="SRP19201_C21"> <head>XXI</head> <head>Пуста кућа</head> <p>Причу о војнику, из петога дринско 
ла сам у највећу болницу и молила да ме пусте да обиђем све собе, све рањенике и све болеснике. 
 И ако већ дан, радње затворене, кафане пусте, на напуштеним кућама затворена врата а на прозор 
з дућана еспап својим кућама.{S} Кафане пусте и затворене, само још по где која турска, горе у  
вати.{S} Пресушиће дојке у матера те ће пусте колевке њихати а клетвом заменити песму материнск 
креше о камен у калдрми и разлеже се из пусте улице.{S} То какав коњаник јури с положаја да дон 
.</p> <p>Праћен једним господином, кроз пусте улице промиче на маломе коњићу чудан један јахач. 
 из чаробних охридских вода и дере кроз пусте земље, кроз крваво стење и камење и зато га ваљда 
} Али наиђе олуј и понесе га собом кроз пусте планине и кроз гладне пољане.{S} Где ће он сада,  
е и мрачне улице одјекивало је као кроз пусте лагуме.{S} Војници и ако заморени, дизали су глав 
е за припреме, или се из какве празне и пусте уличице чује бат патроле или зазврји аутомобил са 
гледала су ми забринута, улице прилично пусте.{S} У цркви једва пет шест душа и свако се предао 
, ките Царско Скопље.</p> <p>Кафане већ пусте, улице мртве и хука Вардарева, који носи кишама н 
ије напуштала све док се не спустисмо у пусте улице мртве али пожаром осветљене вароши, над кој 
бе и нејака дечица те да куће не остану пусте а младе жене, девојке и мушка дечица мало одрасли 
рањеници и болесници кисли молећи да их пусте у вагон, дотле су официри — они што треба да држе 
а сваку капију редом и преклињући да их пусте ма где, у кровињару, у обор, у кокошињак, ма где, 
подви реп?</p> <p>— А што га, болан, не пусти? — запита неко са друге ватре.</p> <p>— Е, досади 
камених дупља, проноси језовит цик кроз пусти овај кланац.{S} Ту гамиже још и корњача и хитро с 
то блажији али дужи.{S} И један и други пусти и један и други непроходни, опасни, сурови.{S} По 
нити сам имала храбрости да идем даље у пусти мрак, ма да сам била већ <pb n="473" /> ван домаш 
евековних лагума а тај одјек прихватају пусти камени двори и у њиховим се дупљама буди јејина,  
вици, па кад је и ову морала напустити, пустила се низ Косово и сишла у последњи део слободне С 
 себи одмора, вечитога одмора, а дечицу пустила саму у планине, у патње, у глад.</p> <p>Деца су 
и своје аутомобиле до ивице ових стена, пустили су мотор у покрет и откочили кочницу.{S} Мотор  
 невољи.</p> <p>Једва сам добила места, пустили су ме из обзира према прокисломе детету.{S} Доб 
доћи, <pb n="257" /> не би их ни корака пустили али пре наилазили другачи па се чељад преплашил 
де смо јутрос кренули, умираћемо још на пустим обалама јадранскога мора, где ћемо проводити бел 
ини.{S} Ја сам мислио ко други па да те пустим. <pb n="356" /> А овако метни братац рачунске књ 
ејом која води у подофицирску школу или пустим парком, који се иза те школе диже.</p> <pb n="64 
обалама које сунце греје.</p> <p>На тим пустим обалама проводићемо беле ноћи и црне дане, чежњи 
а целоме копну балканскоме.{S} Кад одиш пустим улицама старога <foreign xml:lang="it">Dulcigna< 
ше, да их нахранимо и огрејемо па да их пустимо.</p> <p>— Да нам је каква велика рибарска мрежа 
авећи места Краљу.</p> <p>— Сам камен и пустиња! — наставља Краљ — А како је код нас све питомо 
им гласом драо се:</p> <p>— Пустите ме, пустите ме да их побијем све!{S} Пустите ме да их побиј 
те ме, пустите ме да их побијем све!{S} Пустите ме да их побијем?</p> <p>— Шта учини море! — др 
 дигао се и отворио сам врата:</p> <p>— Пустите децу к мени! — рекао је и позвао малишане.</p>  
лим, загушеним гласом драо се:</p> <p>— Пустите ме, пустите ме да их побијем све!{S} Пустите ме 
те разлоге и очајно узвикивао:</p> <p>— Пустите ме бар да умрем овде, на вратима Србије.</p> <p 
 да у том часу рече богочовекове речи: „Пустите децу к мени“</p> <p>Узео их је на колено, помил 
говара глас изнутра.</p> <p>— Морате ме пустити, имам архиву и рачунске књиге са собом! — Говор 
т свршен.{S} За неколико дана па ће нас пустити кућама а кад се вратим, свратићу кући колико да 
и шестаре по осталим празним просторима пустих двораца.</p> <p>Прве бесане ноћи, када сам о пон 
се и она једнога дана из хладних зидина пустих и камених двораца, где је друговала са совама и  
 и затворена врата; има читавих уличица пустих и празних, једва ако из по где које куће ко изађ 
tion" /> <p>У једноме кутку, једнога од пустих двораца старога Уциња, станује и тетка Стана, са 
ке на прозоре.{S} А отуд, из дубине, из пустих периферијских улица, већ почињу да се појављују, 
римити толику светину.{S} Било је нешто пустих турских кућа, било је и српских кућа које су шир 
ове, кола, железничке прагове и врата с пустих кућа и полагали их на ватру, те нису трпели гото 
али и текли.{S} Кад се вратимо биће све пусто и почећемо све испочетка.{S} Али, тад неће бити д 
куће.{S} Ушао је у двориште и видео све пусто, кућа затворена.{S} Побегли су, помислио је и заб 
оних источњачких бегова.{S} Све то лежи пусто и глуво; леже мртва једно крај другога два доба и 
пће или је ту потребу изазвало само ово пусто место, тако тајанствено и тако усамљено?</p> <p>М 
д места, где је све његово добро остало пусто а све ближе местима, која му обећавају глад и нев 
еза и попа, па вели: „Зашто вам је село пусто, у селу нема до само баба и деце; где су вам жене 
 колико блата. <pb n="365" /> Газиш оно пусто блато па ти тежа нога него и пушка и торба и муни 
ло утонуло у потпуну таму.{S} Залазиш у пусто село, нигде светиљке, нигде живота.{S} Крхаш се и 
 мене!{S} Ох, кад бих смео, али не смеш пусто, пазе те као звера!</p> <p>— Ништа нисам видео ок 
та, увукла се овде и онде у какав кутић пустог двора, изабрала <pb n="11" /> себи једну од мног 
 то за то да једне мрачне ноћи, на сред пустога друма, овде у чељустима дивљих Арнаута буде зар 
оћишту јер не би ради били да их у сред пустога <pb n="340" /> Црнољевског кланца затече ноћ; а 
оје избе палила светиљку.{S} Тај прозор пустога млетачкога двора гледао је далеко на море и оту 
енуо отуд од Рогаче те ми, усамљени, на пустој пољани на Дримским обалама, изгледамо као ноћне  
воме тренутку, који је био свечанији на пустој, влажној пољани, под оловним кровом, који су чин 
 овим једним јединим слушаоцем, на овој пустој пољани.{S} Казивао сам молитву гласно:</p> <p>„О 
војводе Дукађинског.{S} Ту је, у једној пустој долиници, која се спушта до обала Дримових, усам 
ом кишом; провела сам ону страшну ноћ у пустој кући, преживела сам последње дане Скопља и ону о 
ла у непријатељству са Турском.{S} Тако пустоловска радња овога занешењака код трезвенијих и уг 
моме изласку из вароши, пред оронулом и пустом кућом, седи на једноме камену слепи просјак.{S}  
милици која је на овој мразној ноћи, на пустоме друму, увијена густом помрчином, водила језовит 
 У причама наших старих, тако сам ја на пустоме месту замишљала усамљену кућу где су се ноћу зб 
прошлости, на разговор поноћних сени на пустоме гробљу.</p> <p>Тица ноћница, која је преспавала 
људи.{S} Дали јој те се сместила горе у пустоме Уцињу, где и данас седи, нашли јој и мало рада  
те другове своје и војнике своје и виде пустош који разорно зрно непријатељско још једнако чини 
 као најљућа непогода и начини по земљи пустош каква се не памти од потопа Господњег.{S} Они шт 
у мајку.</p> <p>Тамна ноћ је испуњавала пусту кућу.{S} Ох, како је то била дуга ноћ!{S} Изгледа 
а.{S} Кад непријатељ стигне нека затече пусту земљу и леш једнога старога Краља!</p> <p>Краљ то 
се измеђ стена и камена пење са обале у пусту и мртву варош, зраком који се из драгога камена с 
 била потпуно клонула од силнога умора, пут који је био стрм и под ногом, олакша те батерија жи 
вима да причаш.</p> <p>Што се даље иде, пут све тежи а глад и зима све више стежу и све их више 
</p> <p>Коњаник ободе коња и пође даље, пут Призрена, а ми настависмо пут забринути вестима, ко 
.</p> <p>Што се дубље у планину залази, пут је све стрменитији, све тежи, јер је го камен и у њ 
су као свитци који пливају кроз ноћ.{S} Пут је био мучан и тегобан, једнако смо се пели а они т 
ени? — теши их један резервни официр. — Пут је ка Скадру отворен.</p> <p>— Опсађени, господине! 
даље пут предајући се судбини.</p> <p>А пут све тежи, стаза по где где уска и стрмена, да се је 
тавила за собом.</p> <p>То нам успорава пут и ко зна, хоћемо ли стићи до вечерас у Пећ.{S} Па и 
атериног и као милује га један пут, два пут, три пут па затим одлете мору на пучину.{S} Други п 
раља.</p> <p>Краљ прошета један пут два пут, поклецујући коленима и не обзирући се на своју сви 
и кроз набрекле ноздрве.{S} Преморио га пут; ко зна одакле он, озго из Србије, вуче терет и не  
е и који су хитно журили распитујући за пут у Грачаницу.</p> <p>— А где је тај вагон, где се др 
 цело Скопље било спаковано, спремно за пут ма где, ма на коју страну.</p> <p>Варош је зарана,  
и подизала да ми животом својим пробија пут у животу а оно се ево смрћу својом одужује несретно 
свећица на њеноме гробу у ноћи казивала пут сину и под светлошћу те свећице могле и у ноћи чита 
поредо са првом до Љум-Куле, настављала пут обалом сједињенога Дрима до Спаса а затим напустила 
а Команда већ прелетела Косово и отишла пут Призрена.</p> <p>Кад се једном откинула од Крагујев 
ју.{S} Из цркве, Краљ је пошао пешке на пут, здравећи успут и праштајући се са очајницима који  
ену слепи просјак.{S} Мусломани неће на пут поћи нити се са пута вратити да, среће ради, не уде 
умадије кренули на колима, опремљени на пут, те потерали кола и даље од Призрена, имали су још  
 спавати на снегу, ваљало је кренути на пут, којим се жива душа неће срести, где се неће ништа  
 друге потребе.{S} Ваљало је кренути на пут на коме ће се усред планина спавати на снегу, ваљал 
оје смо од јутрос сви понели крећући на пут изгнанства.</p> <p>Удељујући просјаку од реда, свак 
бом позвати избеглице да одмах крећу на пут, како би олакшале одступање војсци.{S} Наредба се о 
овима и у сред планине.</p> <p>Од Спаса пут напушта обале Дримове и води у унутрашњост планина  
иска, укршта се и једно другом преплета пут, тако да не можеш прећи с једне на другу страну ули 
 прибране делове пешадије истури напред пут Трнаве, према непријатељу, и посла ордонансе са пот 
ала и нису се могла оправити да наставе пут; леже мртви волови који се распадају и они који су  
ња, Краљ је сишао у Дримову долину, где пут опет слази на Дримове обале.{S} Ту, код Гомсића, гд 
 мора и она прећи ћуприју, значи да иде пут Призрена.{S} Сви се очас збунисмо пред том могућнош 
у.{S} Кроз тај мрак нико не уме да нађе пут нити да види свој град и своју кућу те ће по мраку  
е ноћи пали на прозору да јој сину каже пут, гори увек подједнаком светлошћу вере и наде.</p> < 
тајали тамо да гробовима својим обележе пут којим је Србија прошла.</p> <p>Влада је увек напред 
 са другим, пуни очајних путника одлазе пут Косова, а она стоји и чека.</p> <p>Пришао сам једно 
тост код бегунаца када прште глас да је пут за Бицан затворен.</p> <p>— Сад смо у клопци! — узв 
 толико пре што је већ пукао глас да је пут за Дебар немогућ јер су Бугари заузели Гостивар, те 
лико! — одговори официр — Призренски је пут једини који нам је остао за одступање.{S} Ту ће се  
ши га Краљ — ово сад до Скадра лакши је пут, можемо и ми старци.</p> <p>Затим се заподену разго 
— Два и по динара кило.</p> <p>— Тај је пут искварен!</p> <p>— Умрла му је жена прошле године.< 
т у Србију, онолику колика је, и тај је пут био нека нада, нека далека, тамна и нејасна нада.{S 
срце нас је вукло својој кући те нам је пут био лак.</p> <p>Хвала Богу, село смо затекли доста  
ло се задржати на одморак, наставило је пут и оно што непрестано стиже са фронта, што тамо не м 
догледамо, ми је видимо, она нам казује пут као поклоницима звезда водиља.</p> <p>И крећемо, ид 
е светлост на мрачну улицу те осветлиле пут војсци која нам последњу наду доноси.{S} То је била 
 додаје очајно грађанин и наставља даље пут предајући се судбини.</p> <p>А пут све тежи, стаза  
мора се слушати!</p> <p>И наставља даље пут пешке, сад већ и сам убеђен да неће моћи издржати.{ 
 поздрава погледе и наставља сваки даље пут за својом бригом.{S} На свакој другој кући спуштене 
брекће као животиња у процепу али му се пут не отвара нити му ко прилази да га из блата извуче. 
у Љеш.{S} Војници и избеглице наставиће пут право за Скадар.</p> <p>Вече је било ведро и овде,  
ћ силан свет сабио у њу.{S} Све те куће пут Торлачкога друма биле су пуне света који је ту скло 
седмога октобра, отишао је последњи воз пут Косова и тај су у качаничкоме кланцу напали Арнаути 
с сутра може још да нам буде пресечен и пут за Призрен?</p> <p>— Треба што пре кретати.</p> <p> 
 Њу је прича толико исто заморила као и пут којим идемо, заморила је јер је казивала из душе, ј 
.{S} Он напусти батерију те ова настави пут калдрмом а притера коња пред општинску зграду.</p>  
тигао однекуд и одмара се те да настави пут.{S} На њему чизме улопане блатом, сабља улубљена а  
асност је велика за батерију да настави пут за Чачак јер може непријатеља затећи већ у вароши.< 
341" /> <p>— Збогом браћо! — па настави пут тамо одакле ми бегамо, под тешким осећајима да, и а 
турскоме рату био је двапут рањен, први пут одмах у почетку, пред Кумановом.{S} Рана је била ла 
е гледиште.</p> <pb n="35" /> <p>— Први пут кад је пао, верујте заплакао сам и сам, као да ми ј 
рпске војнике, војнике Краља Петра први пут да видим па тако, као робове?{S} Не, Бога ми, но са 
и торба и муниција заједно.{S} Сад први пут сиђосмо на друм, ту где се устависмо, а четири дана 
олазе?— прекину га песимиста и сад први пут и његове очи добише сјај који даје човеку вера и по 
; показано појединима, који су тад први пут узели пушку у руке како се пуни и како пуца, одређе 
рпска; то су храмови под којима је први пут пропојала хришћанска и први пут српска молитва.{S}  
 и, ево признајем вам, данас ми је први пут у животу дошла на памет мисао о самоубиству.</p> <p 
сручила готово цела Србија и ту је први пут запазио на лицима брижних грађана да су ови већ изг 
Доживели смо историјску част да се први пут, од кад као народ постојимо, сретнемо на бојишту са 
ма осећала студен у души, нашав се први пут у животу на друму, у планини, под ведрим небом.{S}  
ав и ту, на нашим обалама, срео се први пут очи у очи и прса у прса, војник са мазурских језера 
 се дуго и дуго градио, отиснуо се први пут на пучину до тада највећи светски брод „Титаник“.{S 
ту заждили ватру на огњишту, ту се први пут огрејали, ту насркали сунчана зрака.{S} Ту сам отво 
је први пут пропојала хришћанска и први пут српска молитва.{S} Хрељин <pb n="530" /> Пазар је к 
} Остала сам сама, онда кад су они први пут освојили Шабац, прошле године.</p> <p>— Отац вам ни 
с дочекали на бајонет.{S} Тада сам први пут срео србијанског војника.{S} Ето, тако смо се срели 
чујем што ружно за тебе!“ Тада сам први пут смела да му кажем: „А зашто, ниси ми брат, па...“ О 
ла ни за живу главу.{S} Остала сам први пут, у Шапцу, па због тога и патим.{S} Због тога сам ов 
зраза оне госпе у црнини, коју сам први пут запазио на скопљанској железничкој станици а други  
ви. — Од како знам за себе, ту сам први пут заплакао.{S} Верујте ми, горко сам заплакао.</p> <p 
и године, када је Краљ ослободилац први пут слазио у Приштину, раздрагана лица узвикивали један 
а затим одлете мору на пучину.{S} Други пут опет, румена девојка у бело одевена, расплетене кос 
те је за мене лако изнети реч.{S} Други пут ме је опоменуо да се не дружим са једном девојком,  
скопљанској железничкој станици а други пут на приштинскоме гробљу када је обилазила гробове и  
 морали поносити тиме.{S} Када је други пут дошао, са тешком раном у грудима и лебдео измеђ жив 
нана шта ће бити, јер бивало је и други пут тако, те нас узе све опремати и збирати по кући, шт 
а је чекала...</p> <p>Бивало је и други пут да Новицу ухвати ноћ на мору и она га је чекала и д 
е човек одмах обезбеђен.{S} Сваки други пут водио је у туђину, у непознате крајеве, у неизвенос 
би ли се старозаветска бајка и по други пут поновила на српскоме тлу, те не би ли Голијати једн 
другоме одговоре а оно пушка и по други пут плану и тане просвира баш измеђ нас.</p> <p>— Ама к 
ет сиђе у Мораву и закачи се и по други пут за Багрдан.</p> <p>— То је тврђава, природна тврђав 
>На падинама Шаровим, под које нас води пут, избија с времена на време прамен белога дима, коме 
 шуму по безпућу.{S} То је био још тежи пут, кроз коров и травуљину, под којом су лежала поваље 
блиском Ветернику, преко којега прелази пут за Грачаницу.{S} Нов низ мисли, који га поведе тим  
 и гомиле.</p> <p>У Приштини, где слази пут најкраћи за оне који бегају из Крушевца, Ниша, Прок 
! — учини један пролазник — баш по који пут срамота ме што сам човек!</p> <p>И да је то бар јед 
мијом, и жудно погледали тамо на лабски пут: зато су жене и деца, до пред сам мрак стајали пред 
 Гази-Баби.{S} Тамо где води кумановски пут, на Гази-Баби изнад Скопља, од ране зоре војници и  
 Делу вароши, тамо где слази вучитрнски пут, у кући где је некада био српски консулат те се на  
исти број дана и ноћи прешли овај тешки пут до Скадра.{S} Са њима, пред њима и за њима, ишла је 
тилу после гњурања у воду, и настављали пут мирно и трпељиво.</p> <pb n="397" /> <p>Када се дев 
збедити пролаз онима који су настављали пут даље за Липљан и Призрен.{S} Прве гомиле које су до 
дговори она.</p> <p>Затим смо наставили пут ћутећи, дуго ћутећи.{S} Бацио сам по где кад поглед 
ренули из Приштине а кроз ноћ наставили пут, сва се ова туга и бол није ни дала оком схватити.{ 
аноће а остаци се ових што су наставили пут, разредили и расули по ноћи те се и не догледају.{S 
 ноћили на Љум-Кули већ одмах наставили пут.{S} Они су преноћили у хану али су дуго седели на у 
главила на ћуприји, да би себи отворили пут.{S} Изнеше најпре на раменима товар, па онда изведо 
тају код прве ширине, да не би закрчили пут.{S} Краљ седа на камен и навлаче му преко чизама де 
али кола већ су их натоварили и кренули пут Тетова, а око десет часова пре подне начелство је в 
су они прешли Бистрички мост и окренули пут севера у Подримље, светина се на један мах помела и 
</p> <p>— Рекох — онај ће први — прошли пут знаш, били смо сами, сами испустисмо Београд па га  
е гомиле.{S} Једни се распитују за даљи пут и одмах га настављају, како би се што више примакли 
е обосио а данас треба да крене на даљи пут.{S} Ватре се тамо друмом већ не догледају више, пог 
аља.{S} Зли су они Арнаути а не ваља ни пут.</p> <p>— Па јеси ли одио на Рожај?</p> <p>— Туда ј 
мо ли тада имати слободан и овај једини пут за одступање, јер Бугари се вероватно неће задржати 
дњи пут сагледа светлост дана, последњи пут он срче зрак божји, последњи пут сагледа небо свога 
њи пут сркали зрак те слободе, последњи пут сагледали небо свога завичаја и упутили му најболни 
ут сагледали светлост слободе, последњи пут сркали зрак те слободе, последњи пут сагледали небо 
следњи пут он срче зрак божји, последњи пут сагледа небо свога завичаја и упућује му последњи у 
е, децо, добро ме гледајте!{S} Последњи пут видите свога Краља!</p> <p>Сузе у очима старчевим п 
алила сам ал нисам слутила.{S} Последњи пут, пре но што ће погинути, кад је био, испратила сам  
по, блесаво и без израза гледа последњи пут у свет.{S} Њега су извели из тамнице прекога војног 
 умрла и мајка.</p> <p>Када је последњи пут одлазио од куће, пред крај августа, љубећи ми руку  
а војска покушати још једном и последњи пут да брани Скопље.{S} Овде, испод Водна, на железничк 
 извршити.{S} Са тога моста он последњи пут сагледа светлост дана, последњи пут он срче зрак бо 
га часа прешли?{S} Са њега смо последњи пут сагледали светлост слободе, последњи пут сркали зра 
ике а кад измаче батерија, те се отвори пут и маса крену хтедох и ја, али ме млади сликар ухват 
и као милује га један пут, два пут, три пут па затим одлете мору на пучину.{S} Други пут опет,  
бе којим се био обавио, сави га два три пут и положи на даску, на којој ће Краљ сести.</p> <p>А 
еобично потресло?{S} Ађутант је два три пут прилазио на прстима вратима од собе Краљеве и насла 
тога Јована Крститеља.{S} Прште два три пут па се угаси а онога Радојицу тај час спопаде нека ј 
д је то могло бити.{S} Била сам два три пут у близини гранате која се распрсла али нисам осетил 
добро бранио.{S} Покушавали смо два три пут да један другом сјуримо бајонет у груди па увек одб 
орције што му је дато мршаво месо и три пут враћао келнера да му донесе хлеб са меком горњом ко 
 бдију, пад кад о поноћи попа удари три пут у црквено клепало то да буде знак да домаћини избуд 
, а артиљерија је непријатељска већ три пут до сад узмакла чим је првим зрном била нађена, те б 
 као и из Приштине, почело нагло бегати пут Призрена.</p> <p>Друмом, пред нама, догледају се не 
али војници.{S} Он сутра неће наставити пут за Скадар, он ће се сутра растати од војника, па је 
ерена ваљда да ће јој саучешће отворити пут.{S} Можда би тако и било да канцеларијски официр, к 
не његовога народа и пролазећи по стоти пут у памети те путеве никад неслућене, никад невиђене, 
<p>— Идем на Чакор.{S} Теже је ал краћи пут.{S} А треба грабити дане, шта знам каква ме мећава  
дни, опасни, сурови.{S} Постоји и трећи пут, на Плав и Гусиње па право на Скадар али би се ретк 
 даље.{S} Свакога тренутка могу пресећи пут који води у Дебар и Врховна је Команда изјавила да  
ебњом наступали кроз ноћ.</p> <p>У ноћи пут изгледа увек дужи.{S} То чине она <pb n="680" /> ус 
ме, зашто се батерија са фронта повлачи пут Призрена.{S} Сиромах доктор, на коме је још трајала 
и сами чули.</p> <p>— Е баш мишљах овај пут неће ући! — рећи ће пошто нам је саопштио свој разг 
евима, по мразним ноћима, јер ми је тај пут престављао извесан разлог за живот.</p> <p>— И зашт 
Дебра и Охрида.</p> <p>Дотле, докле тај пут није био затворен и влада и Врховна Команда носиле  
 n="699" /> <p>— Не ваља — вели — тежак пут али ако се мора онда што ћеш.</p> <p>И онај што је  
а која иду у Митровицу, полазе на тежак пут страдања и искушења.{S} Они ће месецима патити и зл 
оји је њен војник учинио, ма како тежак пут био, знао је да га води ближе отаџбини.{S} А ми иде 
тим и таквим разговорима и наставио сам пут ћутећи.</p> <pb n="334" /> <p>Млади сликар ишао је  
но кад мрави из мравињака обележе собом пут којим крећу на посао.</p> <p>Пошло је све што је но 
о ми дана прелазити тај мучан и тегобан пут.{S} Свако је од нас застао, напуштајући за тренутак 
етовао ме и ја сам га слушала.{S} Један пут ми је говорио како треба више да се пазим но остале 
те, и у самој се борби смешио.{S} Један пут чак командир рече: „Ајде, Бојко, нек да Бог да се о 
арице, па их после сви гутамо.{S} Један пут, кад је био о Видов-дану, донео мени шајкачу.{S} Ех 
 послужити Краљу Петру!“</p> <p>— Један пут, о Видов-дану, водио ме бабо у Фрушку, у Раваницу.  
 образа материног и као милује га један пут, два пут, три пут па затим одлете мору на пучину.{S 
е из магле као из какве заседе на један пут појавила.</p> <p>Свет се већ преплашио и почео да з 
светим Јованом!...“ Те речи ме на један пут пробудише, пробудише ме тако као у сну кад кога изн 
ви око Краља.</p> <p>Краљ прошета један пут два пут, поклецујући коленима и не обзирући се на с 
 је посећивао Универзитет“ гледао један пут ватрогаску чету када се враћала са пожара.</p> <p>— 
ица, нисам ни дигла очи да га још један пут погледам, нисам ни дигла главу да погледам остале п 
 је моја судбина! — понови он још један пут — Одговорио дужности у рату сад сам ево напуштен, о 
ао је на све капије и капиџике и уједан пут се крете свет са дењчићима и бошчама у руци и са то 
ако ће?{S} Остао је још једини слободан пут ка Тетову и све што је заостало у Скопљу, крете тим 
којима је сва њена опрема за овај мучан пут.{S} Кренула је отуд, из далека, из оних питомих и х 
е, несретна мајка потегла је овај мучан пут само да спасе пород свој.{S} Одвајала је од својих  
 могу ја са четворо деце на тај страшан пут.{S} Да сам бар знао па да нисам ни довде петљао.{S} 
 <p>— То значи прекосутра биће затворен пут за Призрен?</p> <p>— Или бар угрожен.</p> <p>— Ама  
теља споразума; Турској би био пресечен пут за снабдевање муницијом и другим потребама и свака  
а, ипак се пред батеријом свуда отварао пут и она је лагано измицала ка селу Јежевици.{S} Посма 
 где избија кланац којим је некада ишао пут за Ђаковицу и где се на десној обали Дримовој узнос 
 чекали.{S} Један је воз већ био отишао пут Младеновца а на станици је био други, који је расто 
је ушао у Чачак у само подне и наставио пут замном...</p> <p>— Како, како, поновите! — дрекну г 
е мудрица и како уме да каже, те толико пут сам помислио: штета што није мушко!{S} А није само  
у Приштини, ако није да одмах наставимо пут?“</p> <p>— Ко сабра ове бабе? — пита се гомила.</p> 
пет ућутасмо и оборене главе настависмо пут не обраћајући пажњу на гомилу која се ваљала друмом 
ође даље, пут Призрена, а ми настависмо пут забринути вестима, које смо чули.{S} Заробљеник ми  
коње и хитро одоше даље а ми настависмо пут нагађајући ко ли су и што ли журе овако ноћу у Грач 
 убедљиво и поуздано.</p> <p>Настависмо пут ћутећи.{S} Дан је већ почео лагано да се гаси а веч 
а машина са командом, кренула је лагано пут качаничкога кланца.{S} Ђенерал је са вагонских проз 
ће плећа, он га грли, и тако настављају пут.</p> <p>— Ово је страшно! — жали се један грађанин  
љуном чуна свога валове који му ометају пут и доспеће, приспеће, доћи ће...</p> <p>Сањао сам и  
љуном свога чуна валове који му ометају пут и доспеће он, приспеће, доћи ће...</p> <p>Седамнаес 
 да ту светиљку жеже његова мајка да му пут покаже и управљао је чун свој ка њој, знајући да та 
и дете да погледам!</p> <p>Наставили су пут а ја сам села крај друма да погледам дете али, шта  
 спремни на тој страни? — и ја погледах пут истока, тамо где се узносе средоречки висови.</p> < 
} Морало му се учинити и кренуо је одах пут Књажевца, где су се водиле борбе.{S} Али није стига 
ве још више умара, те клонуло настављаш пут без наде да ћеш ма кад стићи тамо где си пошао.{S}  
у, пати и он као што сви патимо.</p> <p>Пут је дуг, заморан, не иде се него мили.{S} Пешаци још 
ије, то је Чаглавица.</p> <p>— А има л’ пута отуд за Грачаницу?</p> <p>— Има, припитај тамо у с 
 шест недеља сам тешко боловала.{S} Два пута сам умирала па ипак сам ево остала.{S} Кад сам се  
уо шта ће и где ће?{S} Из Пећи воде два пута за Андријевицу, један преко Чакора а други преко Р 
енски глас — и други су рањени и по два пута и по три пута.</p> <p>— То је све једно, може се п 
чкој, Бугари ће моћи да баце на нас два пута и по веће снаге од наших.</p> <p>— То значи?... —  
з ток једне и исте реке, али су оба ова пута затим савијала на запад и водила обалама јадранско 
де му у реч онај из дима, кога је овога пута, кад је зинуо, <pb n="352" /> сретно мимоишао каша 
е и падаш у рупчаге излоканога сеоскога пута, нападају те огромни арнаутски пси, цепају ти одел 
еко Бицана и Дебра.{S} Неугодности тога пута трајале су два и три дана али се бар знало куда ће 
чима се својим увери о проходности тога пута, као и о томе да ли се на брзу руку, са заробљениц 
.{S} Изнурени глађу, изломљени тегобама пута, малаксали од мраза и зиме, бедни и скрушени, крећ 
е и у долине, залазе где има и где нема пута тражећи се и, најзад, кад се налазе, грле се, а у  
коњ већ после првог <pb n="211" /> дана пута посрнуо.{S} Ишли су пешке, благодарни што им је ко 
ни за шта!</p> <p>А ово је тек половина пута а како је тек дуга и како тешка она друга половина 
ца идуће године бити регрути.{S} Тежина пута, без честита одморка, недовољна храна, умор и глад 
ких рогова, да начиниш ни двеста метара пута.</p> <p>А по странама улица, под стрејама, као оно 
} Мусломани неће на пут поћи нити се са пута вратити да, среће ради, не уделе просјаку. <pb n=" 
заложио је ватру на сред друма, на сред пута и ту ће крај ње пробдити ноћ али је велика гомила  
 бригом.{S} И посрнула је овде, на сред пута, на сред друма и потражила себи одмора, вечитога о 
 па ево сад где ће да ме остави на сред пута!</p> <p>Грађаниново вајкање није чинило утисак сау 
 речи не проговори, савладана умором од пута, мразом и оном тугом која код ње изгледа увек свеж 
ред високих јабланова, који недалеко од пута первазе варошки јаз, што својим тамним зеленилом о 
{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по немирноме мору а, чим спази светиљку коју матер 
{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по узбурканоме мору, али чим спази светиљку коју р 
ави даље казивање:</p> <p>— А колико је пута бабо тако спустио руку мени на раме па реко: „Ех,  
ља.</p> <p>Па онда, до Призрена било је пута, било је друмова, слазили су њима кола и аутомобил 
ама, кроз које смо лутали не знајући ни пута ни стазе и које смо сејали гробовима наших <pb n=" 
нар.{S} Даде ми дете, пољуби га два три пута и заплака се, па оде. „Сад ћу ја!“ вели, па се изг 
д, долазио ми је, долазио ми је два три пута.{S} Војничка служба и ратни напори изменили су бил 
д мојим вратима а квака шкљоцну два три пута.{S} Ја се престрављена наслоних на кревет. „Ко је  
 места нервозно подвлачена по два и три пута, поједине коте обележене малим црвеним кругом и, л 
часовник и враћајући га у џеп два и три пута, као да је увек метајући га натраг заборављао коли 
оје ћелије, пошто су дебелим кључем три пута окренули у црквеним вратима.</p> <p>Када је минуло 
 други су рањени и по два пута и по три пута.</p> <p>— То је све једно, може се погинути и од ј 
овица по мутноме и бурноме мору тражећи пута.</p> <p>Како је те ноћи припалила светиљку и све д 
а напустили своје друштво и остали крај пута; сретају се већ и самртници, које је глад и мраз с 
 Тетова и Гостивара, претиле пресецањем пута ка Дебру.</p> <p>Влада је држала непрестане и бриж 
<p>Ја сам се још био и преморио дужином пута и тежином утисака, који су данас били и многобројн 
p> <p>Кућа у којој сам ја становао, ван пута је којим ће војска проћи, с тога сам доцкан у ноћ  
трашнија и сматрајући да су најтежи део пута — излазак из вароши — пребродили, многи су остајал 
ило близу јер се лепо чуло.{S} Неколико пута сам осетила и како се затресла кућа јер нису пуцал 
 ми је — <pb n="391" /> вели — неколико пута за време онога затишја на виђење, долазио ми је и  
еднако грувале и ја сам одиста неколико пута осетила како је задрхтала земља подамном.</p> <p>Д 
зад капетан чу где телефониста неколико пута понови:</p> <p>— Је л то Штаб?{S} Ало, је л то Шта 
измеђ Лепенца и Бињачке Мораве неколико пута извлачена и померана час на врхове Црне Горе, час  
ошуље те парче крпе, превијене неколико пута, наслоних детету на раницу не би ли стала крв.</p> 
а и прошета по пространој соби неколико пута, кршећи прсте на рукама као да би хтео и из самих  
одине, не одзива.{S} Звала сам неколико пута.{S} Мора да су наши већ напустили телеграф и непри 
е растројено, питања сам му по неколико пута понављао док их је схватио, а и кад их је схватио, 
о чекање и ђенерал који је већ неколико пута нервозно погледао у сат, поче и гласно да се љути. 
ме је и данас свака кућа тврђава толико пута топовима опсађивана; прегазили смо и Бистрицу и за 
Једну од оних прича, које казују толико пута већ казану истину, да је материно срце једнако у с 
ота ме, тешка срамота, та волео сам сто пута да сам погинуо тамо у рову, но ово што доживех.{S} 
неповерењем, са чега се дискусија често пута и заоштравала до сукоба, поче да се исписује неко  
ким делити.{S} Саучешће у тузи је често пута увредљива фраза, кад се каже зато што је то ред, к 
или ову кућицу, смењивали су се и често пута одмарали јер им узина стазе није увек дозвољавала  
камењем искићеним.</p> <p>Много и често пута у животу говорио сам пред гомилама, у тренутцима с 
 возова проносе дуж пруге.{S} Они често пута сазнају вести пре но што их и надлежне власти прим 
ма, јер те <pb n="446" /> су речи често пута биле испрекидане уздахом или сузом, често раздробљ 
!</p> <pb n="411" /> <p>— Склањамо се с пута војсци и треба да се склонимо, њено је прво да про 
е на голо казивање гомиле да се врати с пута на који га је старешина упутио.{S} Окупили смо се  
/p> <p>Нико не маче.</p> <p>— Склањај с пута, колона тимочке дивизије! — грми понова глас и нас 
шаци се склањају у јарак, кола скрећу с пута, точкови с воловских кола разривају обале друма и  
обом који те преклиње да му се макнеш с пута, ни онога пред тобом који се издире да га не потис 
 њена реч.</p> <p>— Дакле још један сат пута?</p> <p>— Да! — рекох, отимајући се сну.</p> <p>—  
 ли стигла до поласка воза бар пет шест пута да оду до станице и да се врате.{S} Са њихових точ 
пет полази.{S} Не знаш куда, нити видиш пута ни предмете који су пред тобом, не видиш ни друга  
стране.{S} Ово је један од најопаснијих путева од арнаутских разбојника који и дању не пропушта 
је, мирно је, далеко је од оних великих путева којима тутњи непогода — тамо ће нас можда мимоић 
ште оних вечних, историјских балканских путева којима су се од увек ваљали велики светски догађ 
не.{S} Одавде па даље, нема више добрих путева а и што их има не могу њима кола ходити до најви 
рског жандарма, који се хвали да је све путеве и све стазе прошао па би знао усред ноћи ко усре 
а избије и на Дрим па да ти затвори све путеве.</p> <p>— А Дебар, а Битољ? — учини човечуљак и  
ане и Андријевицу те да нам пресеку све путеве.{S} Треба журити, треба већ сутра кренути јер пр 
евицу.{S} Будући српски Краљ бележио је путеве којима су српски Краљ, српска војска и српски на 
ла са белим црквама и школама; гвоздене путеве, који просецају богате долине и нове градове, ко 
да и пролазећи по стоти пут у памети те путеве никад неслућене, никад невиђене, њега опет одвед 
а, може што помоћи; али, познавајући те путеве, ја сам већ сад уверен у негативан одговор.</p>  
} И већ догледамо позната места познате путеве, познате њиве.{S} Мало мало па по неко узвикне:  
 те куће већ поседнуте, поседнути и сви путеви и сва дворишта и све баште и све њиве.{S} Пао ум 
а отаџбина а пред нама далеки и незнани путеви болова и страдања.{S} Још мало даље, кад допремо 
 наднет над карту на којој су обележени путеви судбине његовога народа и пролазећи по стоти пут 
ним правцем да одступа, јер су поједини путеви такви, да би се морало појединачно ићи.</p> <p>— 
 се и зашто рађају, који су то подземни путеви којима они пролазе и који су то начини којима он 
е пешке у планину, како ће се без хране путевима где нигде нема села, нигде крова, нигде ватре? 
е као тумач а и као вођа по овим тешким путевима.</p> <p>— И кад би онда стигли у Скадар? — зап 
н погледа својих старешина, заобилазним путевима, иза разних вагона, да долазе у везу са продав 
 заноћити.{S} Ти гласови чак иду разним путевима и укрштају се; једни долазе отуд, далеко из по 
 неки необјашњив начин, неким подземним путевима, допирао је до скопљанске чаршије и шапатом се 
 И, носила сам га и подносила по мучним путевима, по мразним ноћима, јер ми је тај пут престављ 
фери.{S} Наишле су од некуд, непознатим путевима и из непознатих извора, мало повољније вести,  
а се ипак то поуздање ширило непознатим путевима и допирало до нас те нас поче да обузима неки  
ише никакву наду и већано је још само о путевима којима ће се напустити Србија.</p> <p>Престоло 
е то одоцнење још продужило да се отуд, путем који води из вароши, не зачу силно бректање једно 
и да се још једном пође путем историје, путем традиције, путем правде и путем слободе.{S} И пош 
м пође путем историје, путем традиције, путем правде и путем слободе.{S} И пошло се једнога дан 
евици, и то овим редом!{S} Друга Армија путем на Чакор а Прва Армија и Одбрана Београда преко Ж 
ојена од мајака и кућа и одмах поведена путем страдања и патња.{S} Било их је ваљда око 40.000  
балом до Љум-Куле а одатле право на југ путем који је пробио Црни Дрим, па преко Бицана на Деба 
цу управио да сможди непријатеља и пође путем величине и снаге народа својега; молили су се Бог 
ни сан настави, и да се још једном пође путем историје, путем традиције, путем правде и путем с 
 бегунаца измирио се био с тим да крене путем преко Бицана и Дебра.{S} Неугодности тога пута тр 
а ће а још мање како ће.{S} Ма којим се путем пошло, на сат, два и три од Призрена већ је грани 
амо Виљем пруски знао поуздано којим се путем иде у Цариград.</p> <p>Док је Европа са напрегнут 
тва, објашњава један Скопљанац којим се путем може из Тетова сићи у Битољ; у другој гомили разг 
ије чинило тако тежак утисак.{S} Тим се путем ишло опет у Србију, онолику колика је, и тај је п 
торије, путем традиције, путем правде и путем слободе.{S} И пошло се једнога дана, и стигло се. 
 и његов коњ раскрчује гомилу те полази путем ван Чачка, којим његова батерија већ измиче.{S} А 
еће!{S} Колико <pb n="629" /> су јурили путем наши вранци, све се носала и повијала кола с једн 
 те, ако се и мора одступати, одступати путем којим се може спасти државна имовина и оволики на 
да остали балкански савезници неће поћи путем Бугара; али се бојао догађаја, слутио је да иза б 
, више себи и полугласно:</p> <p>— Идем путем, отуд, и мислим о несретној судбини овога народа. 
} Део који је намењен да се понесе овим путем имао је пред собом два дана друма, па се понело.< 
Црнољевским кланцем, могле би поћи овим путем преко Љуме, а оне које се повлаче Ибром, и које с 
ану у последњем тренутку, да крену овим путем.</p> <p>У возу није било редовних путника, све су 
 већ растају од владе, кад крећу другим путем, најближим до границе, то значи напуштање Србије, 
амљених јединица, од којих свака својим путем одступа а пред појавом непријатеља све се то збир 
х, промицала је крај њега и ишла својим путем страдања.</p> <p>Да прекинем дуго ћутање ја га уп 
<p>И учитељ оде с робијашем даље својим путем, остављајући за собом као широку бразду мисао о т 
гледом, који ми је казивао: „Иди својим путем и не дирај ме у мојој невољи!“, погледа ме па дод 
инац саградити свој чунић и поћи својим путем, својом стазом, секући напором младе снаге гломаз 
и један.</p> <p>— Е, решио си се, којим путем? — пита га други.</p> <p>— Идем на Чакор.{S} Теже 
е према Јадранском мору.</p> <p>— Којим путем, којим правцем?</p> <p>— Само су два правца могућ 
више нико није сумњао, али како и којим путем?</p> <p>До Призрена свако се само склањао од непр 
доцкан да помогне повлачењу призренским путем.{S} То толико може Моравска Дивизија али да уопшт 
н ће сутра само донекле поћи скадарским путем, затим ће прегазити Дрим и отићи у Барбалушу а од 
е архиве и рачунске књиге!{S} Ама целим путем кола, коњи, све је то потребно за рачунске књиге, 
ји.{S} Бегунци и иначе изнурени трудним путем, неспавањем и глађу, увијени у крпе и дроњке, у ћ 
енути.{S} Пошло се оним другим и мучним путем кроз Јанкову Клисуру, којим се избија тамо на Пре 
е тегобан, стижу где су кренули.{S} Тим путем су имали кренути и дипломатски представници стран 
 за времена одступити ка Солуну.{S} Тим путем већ од неколико дана одлазе читави каравани и, ма 
кадар али би се ретко ко одважио да тим путем пође.{S} Свет се забринуто ломио, распитивао се к 
к утврђен био цео распоред путовања тим путем и издате биле потребне наредбе а доведен у Призре 
у.{S} Нов низ мисли, који га поведе тим путем, озари му лице неком благом, светитељском светлош 
p>— Туда јесам!</p> <p>— Па како је тим путем, може ли се?</p> <pb n="699" /> <p>— Не ваља — ве 
све што је заостало у Скопљу, крете тим путем.</p> <p>Са кумановских положаја већ стижу вести д 
е они који су јутрос и јуче кренули тим путем и они донеше нове гласове о опасности, који се гл 
тиња.{S} Све је то кренуло нарочито тим путем што је Краљ туда кренуо, рачунајући на већу зашти 
од Косовске равнице.{S} И раније су тим путем из Куршумлије слазили бегунци овамо у Косово, али 
 или је отишла неким другим, непознатим путем.{S} Тако се цео друм загуши и затисне, па се дале 
 да су далеко отишли и да се неће истим путем вратити.</p> <p>Тако је и било.{S} Остали смо још 
клонуло газе сметове и очајно погледају путем предасе, који их води у све дубљу и дубљу беду.</ 
има и ти корачаш полако, тромо, корачаш путем судбине која ће једнога дана опет бити део српске 
ас застаје да узме мало ваздуха.</p> <p>Путем се већ сретају они који су малаксали који су клон 
 немилост у албанске кршеве.{S} Војвода Путник.“</quote> <p>То је био последњи војводин акт.</p 
ра дан је прошао возом много значајнији путник.{S} Био је то млади дипломата из Министарства Сп 
ути из Ниша за Солун! — тврдио је један путник.</p> <p>— Само питање је, хоћете ли и ви стићи у 
рети код Струмице!</p> <pb n="84" /> <p>Путник погледа попреко саговорника и одмаче од њега, ка 
 то својим очима видели? — пита једнога путника онај песимиста уских рамена.</p> <p>— Видо, раз 
 своме циљу.{S} На њему неколико хиљада путника, који су му се са поуздањем поверили да их прев 
и смо са нестрпљењем нишки воз па да од путника сазнамо што.{S} Али је и нишки воз имао једно о 
е од ослобођења Скопља зове Кеј Војводе Путника, кретала су лагано троја пространа војничка кол 
вају путнике.{S} Од јутрос нас је много путника и, ма да смо били бедни изгнаници, свако је рад 
 се он сетио да обиђе болеснога војводу Путника, који је већ раније стигао у Спас.</p> <p>Два к 
ах да посети тада већ болеснога војводу Путника а одатле отишао је право у Врховну Команду да с 
 више због леда и мраза.</p> <p>Војводу Путника понели су војници на раменима.{S} Његова тешка  
путем.</p> <p>У возу није било редовних путника, све су то већ били бегунци за Солун, и у томе  
ове који, један са другим, пуни очајних путника одлазе пут Косова, а она стоји и чека.</p> <p>П 
а и муслимана, увек просјаци сачекавају путнике.{S} Од јутрос нас је много путника и, ма да смо 
 има још једно Предејане.</p> <p>Иначе, путници на возу били су врло престрављени и мало су гов 
чули од свога нишкога колеге и оне које путници са возова проносе дуж пруге.{S} Они често пута  
ога, дочекивати и солунске возове.{S} И путници са ових, потврдили су нам да се савезници одист 
до себе.</p> <p>Као да су сви задоцнели путници нашли себи преноћиште, не дође више нико да нас 
еко широких румелијских равни чудновати путници.{S} Старци и младићи, жене и деца, читава насељ 
лама да сачекава нишки воз са којега су путници доносили многе вести.{S} На свакоме готово том  
тентат на воз, па пође затим да саопшти путницима у купеу да на путу до Солуна има још једно Пр 
 На свакоме готово том возу био је међу путницима по који необичнији, обавештенији, који је уме 
снажни и рогати државни волови па онда, путничка кола са арњевима и уморним коњићима, чије сапи 
окупачки збег слазио лабским друмом.{S} Путничка кола са арњевима и уморним коњићима чије сапи  
им сликама; па онда једна глумица неког путничког друштва, која је од првог балканског рата нап 
пробудисмо се сви.{S} Учитељ узе својом путничком батином да разгрће оне остатке жара у мангалу 
ћемо се затим косовским друмом упутити, путовали смо пуна два и по сата.{S} Изгледало је као да 
покопали а њих мртве кренули!...</p> <p>Путовали су свеци дуго и дуго на раменима српских војни 
знолики гласови који су се свакога дана путовања провлачили кроз гомилу, нит знаш како нити од  
 где што из казана.</p> <p>Шестога дана путовања, Краљ је сишао у Дримову долину, где пут опет  
 За њих је чак утврђен био цео распоред путовања тим путем и издате биле потребне наредбе а дов 
која слазе у Солун, после неколико сати путовања, избећи ће и мраз и глад и патње; они у колима 
ар што пре!{S} Како стоји са распоредом путовања? — окрете се Пашић једноме чиновнику, који му  
тој, блатом убрљаној и бригом и теретом путовања умореној гомили, пуно разноликости.{S} Тешка ц 
у који је пред њим. — А тек је први дан путовања; нашта ли ћемо наићи сутра, а нашта прекосутра 
авила да не одговара више за безбедност путовања савезничких представника, којима не остаје ниш 
теже збринути подвозна средства за даље путовање.</p> <p>Два и три ближа пријатеља, који су из  
 како ко пристигне ту распитује за даље путовање или тражи преноћиште или покушава да добије хл 
но и јавно, те ћу моћи набавити за даље путовање.{S} Он сави цигарету, припали је, повуче два т 
мразу у Липљану, а нису се загрејале ни путовањем по студеном и ако сунчаном дану.</p> <pb n="3 
та говорити; они су сами собом и својим путовањем казивали и сувише јасно какво је стање у Нишу 
е после у Призрену остављати а на даљим путовањима и бацати.{S} Изгледа као да се још увек веро 
ренутка био, укрстиле две вести у своме путовању у супротним правцима; укрстиле су се, сукобиле 
дана по подне у Скадар.{S} Краљ је дуже путовао, читавих осам дана до Љеша и још три затим до Т 
, како ћеш ти сад да објасниш, ти не би путовао у Призрен, шего би остао овде у Штимњи да посма 
м га затим свуда виђао.{S} Са њим је он путовао, са њим делио хлеб и <pb n="594" /> со, са њим  
м.{S} Да ли је Краљевић у томе тренутку путовао погледом преко оних планина, кршева и стена, с  
 затекао познанике с којима му је лакше путовати и на путу се помоћи међу собом.{S} Нити је она 
неко да каже.</p> <p>— Остали неће тако путовати.{S} Врховна Команда не може због војводе.{S} С 
о настављају питања.</p> <p>— Куда ћемо путовати, тата?</p> <p>— Куда...? — одговори он гласом  
даницима.{S} Сретао их је и до сада, на путу до Приштине, здравио се и до сада са њима, али је  
 снага и, пао је.{S} Оставиће га ту, на путу, и нико више о њему неће водити рачуна, нико га по 
из Београда у сусрет савезницима.{S} На путу од Београда до Ниша размишљале су о свему и свачем 
само о путу којим је ваљало поћи.{S} На путу довде још се и могло заваравати оваквим и онаквим  
<p>— Много рањених и мртвих — вели — на путу, на вратима, на кућнем прагу.{S} Болничари, наши и 
да јој понудим услугу, ако јој каква на путу затреба и приђох јој.</p> <p>Тек кад сам ближе при 
с стигли из Митровице и који веле да на путу нису видели никакву војску већ само неке патроле.< 
гракћући прате нас, навикнути већ да на путу, којим ми одимо, остају лешине за нама.</p> <p>Бег 
атим да саопшти путницима у купеу да на путу до Солуна има још једно Предејане.</p> <p>Иначе, п 
љада није одвајао, водила.{S} И сада на путу повлачења, душу му обузима неко осећање стида које 
 Па онда, тешка француска артиљерија на путу је за Солун а Руси се делом већ искрцавају у Варни 
о поверљива.{S} Савезничка је војска на путу за Балкан, ако већ није...</p> <p>— За Балкан?!</p 
више патила она села која су им била на путу.</p> <p>Рекох, домаћини се забринули што ће и како 
ва причали о својим и туђим невољама на путу, о злу времену, о оскудици која је збег пратила, о 
трала била преокупирана или се негде на путу између Ниша и Скопља дешавало нешто врло важно, те 
же даље ићи, мора се преноћити негде на путу те сутра зором наставити.{S} Што ближе оним ватрам 
шћа о последњим борбама које се воде на путу од Косова ка Призрену.</p> <p>Када је пала вечерас 
кога народа и ево опет његовога вође на путу бегства.</p> <p>— И они ми саветују да бегам, да с 
— Чини ми се — говорио ми је доцније на путу један родитељ — чини ми се, лакше ми <pb n="552" / 
 суза, исприча своје тегобе и невоље на путу.{S} Заноћила је са децом на друму, у сред планине, 
нике с којима му је лакше путовати и на путу се помоћи међу собом.{S} Нити је онај први питао г 
оју смо кренули — тек први тај корак на путу бегства учинио нам се очајно тежак.{S} Томе су се  
отребу да јој говорим, да је задржим на путу који води смрти?{S} И зашто осећам потребу да јој  
пушта до обала Дримових, усамљен хан на путу а ко зна где је село тога имена, ваљда негде у пла 
 кораку на тлу наше отаџбине, указао на путу као неко тужно знамење.</p> <p>— Ко зна — додаје ј 
о?{S} Ово је први гроб, што га овако на путу остависмо; нећемо ли на даљем путу свом сејати усп 
е засебно купе, па се у њима коцкају на путу, а ми војници мрзнемо и киснемо на отвореним вагон 
а која ће за који дан у каквом јарку на путу родити и четвртог брата онима што вире из ћебади а 
а својим а то је највернији пратилац на путу.</p> <p>— Нисам мислио да вам их вређам, хтео сам. 
бар једина бона и мрачна слика на овоме путу.{S} Пуно их је, на свакоме ћеш их кораку срести.{S 
пе.</p> <p>И колико смо до сад на овоме путу увек тромо и споро кретали, и ако је требало журит 
без њега нити може он без мене на овоме путу.{S} Тако смо се здружили, ето...</p> <p>И учитељ о 
е односи на оно о чему смо сви на овоме путу једино разговарали; тиче са нашега јада и наше нев 
дао, те су се и непознати људи на овоме путу удруживали у мање трупе од четири и пет лица и зај 
лове.{S} Ја тако проводим ноћи на овоме путу, казујем их коме или их казујем сама себи.{S} Тако 
исли, које сам као терет носио на овоме путу, те сам се осећао одморен.</p> <p>— А ја запео, па 
ко је то могуће Пашића, покушавао своме путу у Солун да да чар тајанствености.{S} Он је забрину 
ући да су ово тек први кораци на дугоме путу патње и страдања.</p> <p>Лагано креће збег који је 
таџбине.</p> <p>Као што смо на далекоме путу довде свакога дана бројали по један нов губитак на 
еђу осећајима, који је на овоме тешкоме путу напустио несретне бегунце и ево, први је међу осећ 
јима, у толико пре што на овоме стрмоме путу не би могао са батеријом <pb n="179" /> оперисати, 
олест није му дозвољавала ни по равноме путу да оди а камо ли по овоме беспућу.{S} Саграђена је 
о на путу остависмо; нећемо ли на даљем путу свом сејати успут гробове и разређивати се, док и  
 о акцији Француза на јужноме фронту, о путу који преко Тетова води на Кичево и Битољ, о томе к 
 су се водили у светини, били су само о путу којим је ваљало поћи.{S} На путу довде још се и мо 
пријатељ с којим је требао у друштву да путује.</p> <p>— Ама како опсађени? — теши их један рез 
ик из не знам које команде.{S} Он хитно путује аутомобилом за Призрен и застао је само толико,  
сама настави:</p> <p>— Не путујем сама, путујем са боловима својим а то је највернији пратилац  
 ли ти сутра даље, за Призрен?</p> <p>— Путујем! — одговори наредник.</p> <p>— Е онда ми немој  
атим одједном сама настави:</p> <p>— Не путујем сама, путујем са боловима својим а то је највер 
>— Не знам — одговорио ми тада учитељ — Путујемо од Прокупља тако заједно, удружила нас невоља, 
 им чудне речи:</p> <p>— Ајде, ајде, да путујемо, да идемо!</p> <p>— А куда ћемо, тата?</p> <p> 
<p>— Сами сте ваљда, ни с ким својим не путујете.</p> <p>— Сама сам! — одговори она.</p> <p>Зат 
себи и својим мислима.</p> <p>— Ви сами путујете? — запитах је бојажљиво, обазриво.</p> <p>— Са 
оишао кашаљ. — Реци ти мени, пријатељу, путујеш ли ти сутра даље, за Призрен?</p> <p>— Путујем! 
нствена нека тишина освојила.{S} Као да путујеш друмом кроз неке омађијане пределе, као да се н 
и успут су ми казивали своје невоље.{S} Путују из Крушевца, на једним малим таљигама у којима ј 
десет хиљада које су пролазиле мимо нас путујући у смрт.</p> <p>Још од првог сусрета, на скопља 
ке оморине кад малакше и душа и тело, а пухне свеж планински ветрић те ти расхлади чело и отвор 
бела дуга коса изгледа као од прегорела пухора која се још држи док је први дах не развеје.{S}  
с гасиле, као жеравица која изумире под пухором.{S} Код последњих речи њу савлада читава бујица 
ма, као кад засјакти жеравица под белим пухором.</p> <p>— Топола није више безбедна!</p> <p>Кра 
м, скривен иза ћошка.{S} Он престаде да пуца и спусти пушку.{S} Притрчасмо и једни и други и до 
вером у руци, убија кога год примети да пуца у ваздух!“ Тргао сам се и осврнуо и, одиста сам ви 
ер руски војник не би никада пристао да пуца на свога брата Бугарина.</p> <p>— Али тај руски бр 
акле и њима, ал не теоријски, него нека пуца у њих.{S} Видећете како ће тада променити мишљење. 
но што се чује од јутрос и његова пушка пуца и не слутећи да недалеко иза фронта промиче његова 
 под теретом снега, исправљају се, кора пуца на дрвету; наилази сок и обнавља живот.{S} У младе 
мљу прљав пешкирић па једе сир и хлеб и пуца.{S} Поједе залогај па узме пушку и испали је.</p>  
{S} Па онда, ено на сред пијаце капетан пуца из револвера на потпуковника, јер му је овај казао 
па као киша, прашти дрво и земља, камен пуца а шљунак се расипа.{S} Под воз да легнеш па ћеш пр 
 узели пушку у руке како се пуни и како пуца, одређена свима четицама једна централа где ће увр 
свира баш измеђ нас.</p> <p>— Ама ко то пуца? — скочи поручик и док хтедоше да му обрате пажњу  
а Бугарина.</p> <p>— Али тај руски брат пуца на свога српскога брата...</p> <p>— То су ваше бал 
} Био је друг до мене и он ми шану: „Не пуцај, несрећниче, у ваздух; ено официра за нашим леђим 
>— Да пуцамо? — пита наредник.</p> <p>— Пуцајте!... или... чекај!{S} Има у кући деце, нису крив 
омила леже сва, врата стењу, попуштају, пуцају и дивљачки арлук поздравља близину плена.{S} Још 
јете ли? — рече.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Пуцају!</p> <p>Изађемо заједно у двориште а већ на свим 
ају ватру озго?</p> <p>— Бацају бомбе и пуцају из митраљеза.</p> <p>Он погледа тужно пушку која 
нлијом.{S} На оба аероплана наши топови пуцају нештедимице.{S} Грмљавина топова поче с обе стра 
анац и да загрлим све оне, све оне, што пуцају на мене!{S} Ох, кад бих смео, али не смеш пусто, 
а л се то тек сад крха кров или ово већ пуцају темељи и љуљају се стубови на којима се држала з 
сетила и како се затресла кућа јер нису пуцале само пушке него и бомбе.{S} После се опет све ућ 
ала зграда?</p> <p>А крхало се одиста и пуцали су темељи и љуљали су се већ последњи стубови!{S 
ме чули.{S} У јутру нам рекоше да су то пуцали Руси, чије су батерије биле на граду и Французи, 
еђ њихових редова и бегала.{S} И они су пуцали и са свих се страна чула пуцњава.{S} Изгледало м 
а се морамо склањати.{S} И од сад ћу да пуцам а нећу да се склањам никаквој колони.{S} Кад војс 
 збунили? — дречи поручник.</p> <p>— Да пуцамо? — пита наредник.</p> <p>— Пуцајте!... или... че 
зори и жене и деца на њима ослухују.{S} Пуцањ се топова наизменично чуо отуда, од Остружнице.{S 
 једном позади нас груб војнички глас и пуцањ бича.</p> <p>Нико не маче.</p> <p>— Склањај с пут 
 би ли чули чију дреку или да се понови пуцањ.{S} Арнаутин се диже и оде да обиђе свој пласт се 
рви мах изгледа као далеки, врло далеки пуцањ топова; затим се звук јасније изражава и изгледа  
} Кроз тамну ноћ допире до нас топовски пуцањ, то се још боре последњи редови војске, која није 
{S} Чекају га они, јер се тамо већ чује пуцање српске пушке, јер су му село извесно већ напусти 
у авлији.{S} Мало затим чу се опет неко пуцање које је трајало читавих по сата.{S} Мора да је б 
.</p> <p>Сад се већ јасно чује топовско пуцање јер борбе се воде негде у близини и гомила иде ћ 
та па вели: „Слушај!“ Ја ослушнух и чух пуцање.{S} Погледах старицу а она радосно: „Наши!“ — „Н 
т али се ипак говорило само о јучерањем пуцању.{S} Једни су тврдили да је гађана Чукарица и да  
 — размишља опет каплар.</p> <p>— Море, пуцао бих ја и на Бога! — додаде један од оних у чије ћ 
вели трећи.</p> <p>— И виш’ у лудилу је пуцао на нас, мислио је бије непријатеља који му је кућ 
 пушку.{S} Замаглило ми се пред очима и пуцао сам даље.{S} Чинило ми се тога часа, као да тонем 
 нашим леђима а ја нисам ни знао да сам пуцао у ваздух.{S} Учини ми се чак да је официр баш мен 
"369" /> измакли правцу у коме је Бојко пуцао и његовом погледу, ускочисмо и ми преко јарка, те 
зник неки а не као рат.{S} Сад не морам пуцати у ваздух, моја ће пушка погађати сад моје и наше 
рски, прикопчан под грлом са два златна пуцета, иструлио те изгледа као од паучине изаткан.{S}  
и који се крећу овамо и онамо и чује се пуцкарање ватре и гласови који се довикују и надвикују. 
 стране и праштање гламње под секиром и пуцкарање суве гране на пламену.{S} По друму још гмиже  
, јурили су и неки официри на коњима, а пуцњава је била већ у вароши.{S} Једва сам стигла до те 
во блато и оскудица, ова стрељања и ова пуцњава, која се чује са Качаника и Црне Горе, зар вам  
 они су пуцали и са свих се страна чула пуцњава.{S} Изгледало ми је да се туку свуд око мене и  
/p> <p>Зору осмога октобра пробудила је пуцњава са фронта, који је сад већ био само неколико ки 
сам ни дисала, да би само чула да ли се пуцњава приближава, да ли се наши приближавају.{S} Пред 
ш и настадоше узвици и псовке официра и пуцњава њихових револвера, којима су гађали у наше редо 
 рекоше ми само да преко ноћи није било пуцњаве.{S} На улици је био редован живот али се ипак г 
сваки час: „Ено, шрапнел!“ и пратили су пуцњаву објашњењима.{S} Ми смо само слушали немиле звук 
су се тако с времена на време, топовски пуцњи.{S} Појавио се и један непријатељски аероплан а з 
 сан савладао, пробудили су га топовски пуцњи који су се с времена на време чули.{S} У јутру на 
 којега су се још јасније чули топовски пуцњи отуда са Карадага и све то потсети ме на оно учит 
 по једноме топу, одмери, нанишани и... пуче.{S} Опали и други и трећи.{S} Ни један метак не оч 
 ватри да се загреје.{S} Негде у даљини пуче пушка те сви обратисмо пажњу на ту страну, не би л 
оју просецаш, све ти више ствара утисак пучине, и ти већ осећаш страх од дубине која је под тоб 
 поуздањем поверили да их превезе преко пучине.{S} По броју становништва, које је на њему, он п 
вљеном срцу!{S} Као после силне буре на пучини где се крхао и ломио, кад чамац уђе у тихе воде  
еник који очајно погледа по узнемиреној пучини, не би ли догледао какав појас за спасавање.{S}  
откида прамен по прамен и носа га сивом пучином.{S} Вардар нарастао блатњавом водом, коју су сн 
 па до сада и отисла се једнога дана на пучину светских догађаја, здрава, снажна и поносна.{S}  
о и дуго градио, отиснуо се први пут на пучину до тада највећи светски брод „Титаник“.{S} Здрав 
ва пут, три пут па затим одлете мору на пучину.{S} Други пут опет, румена девојка у бело одевен 
а који ударају о њене бокове и она сече пучину и плови своме циљу.{S} И, усред најпоузданије пл 
ана, отиснуо се и мој јединац на широку пучину и ја га испратио са благословом.</p> <p>С вечера 
 слабе дивизије са батаљонима од по 600 пушака, обе на Осогову; једну према Кривој Паланци а др 
ска гарда и дивизијар обећа две стотине пушака и потребан број муниције и изабра се одбор од пе 
ојаса, деца увијена у крпе, војници без пушака, без ранаца и опасача, рањеници без одела и бегу 
и слушала, тако ми је драг био тај звук пушака и топова од којега сам се пре толико плашила. „Г 
о!{S} Намо!...“</head> <p>Пукло је шест пушака...{S} Тргао сам се као да сам погођен њима.{S} Т 
негде далеко ван друма и сасути му шест пушака у груди.{S} Он то зна, њему је то саопштено и св 
лила те ме страх чућу сад већ оних шест пушака које значе крај живота онога несретника, чија ми 
да сам погођен њима.{S} То су оних шест пушака, што сам их са стрепњом очекивао да ми огласе зо 
борба све више ближила и он је по звуку пушака осетио да наши већ напуштају његову улицу а по у 
ше из душе.</p> <p>Да избегнем глас тих пушака, радије сам пристао да узнемирим госпу која се б 
На тим зградама, у којима су надлештва, пуше се оџаци густим, црним димом.{S} То се од јутрос р 
д оборених плотова и мањерке се на њима пуше пуне узавреле воде, у које ће се домало надробити  
<p>Напољу је већ стегла јака хладноћа и пуше мрзли ветар, који се осећа како продире кроз оне р 
се врхови тихо повивају под ветром који пуше оздо из дримских кланаца и старац стење и јечи као 
почне.{S} Капетан је нестрпељиво ходао, пушећи грчевито и нервозно цигарету за цигаретом и псуј 
о мртво.{S} Има по гдекоја душа у њему, пуши се по гдегде дим кроз разлупани кров.{S} Сиротиња  
ј ко не види сузе а бабо сео пред кућу, пуши лулу за лулом а нико му реч не сме проговорити, ни 
.</p> <p>— Питајте га, море, хоће ли да пуши? — вели поднаредник онима око ватре.</p> <p>Један  
му се тресу од умора а зној се облацима пуши са њега као са догореле ватре.{S} Он је чуо већ од 
исломе коњу, из чијих се мокрих слабина пуши зној, дојурио вероватно отуд са <pb n="131" /> пол 
рива земљу и по која догорела гламња се пуши.{S} Људи се дижу из гомиле, излазе из разних кућа, 
људскога зноја, покислог одела, које се пуши и испарава и мокрих обојака и опанака.{S} Од тешко 
једну цигарету.</p> <p>— Није што ми се пуши, вели, него и глад ми утоли.</p> <p>Дао сам му од  
д, осветљена лица руменилом из мангала, пушили смо цигару за цигаром и прелазили с предмета на  
много већој количини и много нервозније пушило.</p> <p>Из тога дима издиже се најпре висока и к 
> <p>Ђенерал је нервозно и очевидно љут пушио цигарету за цигаретом а командант воза је покушав 
 стао пред капију и гледа.{S} Гологлав, пушка му о рамену, стао и гледа да види ваљда јесмо ли  
лежала на коленима.</p> <p>— Шта велиш, пушка би па прође, а?</p> <p>— Хоће да остане за зајчев 
ожда оно што се чује од јутрос и његова пушка пуца и не слутећи да недалеко иза фронта промиче  
ше да му обрате пажњу на Бојка, Бојкова пушка отпоче убрзаном паљбом: пљас и један с леве стран 
и само окретосмо једно другом а Бојкова пушка плану и тане просвира изнад наших глава.</p> <pb  
/p> <p>Са првом зором планула је и прва пушка и она откри да непријатељ није остао на положајим 
борио противу Турака и ако се нађе која пушка.{S} Него, веле, ако има кога таквог рсуза, боље д 
е или даље од нас.{S} Припуца и по нека пушка, и арлук гомиле пење се у томе часу до дивљачке д 
наручити пиво „за све“. — Нека бугарска пушка на нашем фронту убије једног Француза и једнога Е 
на дан првога октобра, када су бугарска пушка и топ пламтели дужином целога фронта, тврдио да б 
аће нас арлук вукова а будити арнаутска пушка.{S} Гладоваћемо и скапаваћемо од глади; боловаћем 
Чегру прославио смрт Синђелићеву, и она пушка која је из руке малога Книћанина оборила Ћаја-паш 
тпочело чаркање.{S} Плане овде или онде пушка са непријатељске стране а одговара јој наша.{S} К 
плављен чамцима а и из тих чамаца бљује пушка не да ти ока отворити.</p> <p>— Па има ли наше во 
им га свом снагом у раме, те му испадне пушка из руке.{S} Сад је мој, рекох <pb n="646" /> и по 
} Сад не морам пуцати у ваздух, моја ће пушка погађати сад моје и наше крвнике.{S} И борили смо 
и да се загреје.{S} Негде у даљини пуче пушка те сви обратисмо пажњу на ту страну, не би ли чул 
 оно пусто блато па ти тежа нога него и пушка и торба и муниција заједно.{S} Сад први пут сиђос 
вече сустиже, рече да и тамо већ прашти пушка.{S} По нашем изласку из вароши дошло је до крви и 
стигоше да један другоме одговоре а оно пушка и по други пут плану и тане просвира баш измеђ на 
езаног војника, осам његових другова са пушкама на руци.{S} Он је сав крвав, исцепан, гологлав, 
борби — још од поноћи извели војнике са пушкама у руци и заузели вагоне још док ови нису били н 
.{S} И те су бегунце дочекивали Арнаути пушкама из заседе, те ту већ падају прве жртве несретни 
опасност.</p> <p>Јавише се неколицина с пушкама и револверима.</p> <pb n="310" /> <p>— Напуните 
жите отворене футроле.{S} Вас двојица с пушкама пођите напред а ви остали овамо али не збијени  
о пушке.{S} Ако нас Аустријанци овако с пушкама похватају, стрељаће нас!</p> <p>— Не још! — одг 
иза оних планина, тамо где се људи туку пушкама и топовима, тамо је он са својим војницима.</p> 
 дивљих Арнаута буде заробљен, преклан, пушкаран или обешен.</p> <p>— Ја ћу своје све побити ов 
ала за нама, дошло је до <pb n="700" /> пушкарања измеђ становника и наше војске; на Колашину с 
јсци, те је на појединим местима било и пушкарања.</p> <p>Један међ нама, са дететом на леђима  
латине и Јежевице, отпоче пушкарање.{S} Пушкарање ово није више било оно старачко пушкарање уз  
оглед, измеђ Слатине и Јежевице, отпоче пушкарање.{S} Пушкарање ово није више било оно старачко 
 дан а кад је ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам пушкарање кад је већ био мрак, ето то ти је...</p> <p>Т 
Мени се чини, људи, као да сам чуо неко пушкарање — рече неко из гомилице која се окупила око л 
шкарање ово није више било оно старачко пушкарање уз залогај хлеба, паљба је била у самом почет 
ити.{S} Онај што рече малочас да је чуо пушкарање потврди то сад понова.</p> <p>— Кажем ја — ве 
бити борбе или ће се остати на обичноме пушкарању.</p> <p>Пушчана ватра све јача и гушћа.{S} Ве 
ма је светина арлукала и смејала се.{S} Пушке, које је буковички прота благословио на Орашцу, и 
о па само њему да суде и ако има у кога пушке боље да је сам донесе јер сакрити је не може.{S}  
 му на груди готов да му забодем нож са пушке у гркљан.{S} У томе часу он јекну: „Не, кумим те  
рак а из ње један паде рањен од Бојкове пушке.{S} То већ трећи.</p> <p>Ја сам пошао са првом де 
ушке.{S} Агу спопаде прави бес кад виде пушке.{S} Зовну кнеза и попа па рече: „Рекох ли ја вама 
они, јер се тамо већ чује пуцање српске пушке, јер су му село извесно већ напустили Аустријанци 
скопана рака; тамо ће планути жандарске пушке и сручити тело у гроб, који се ниже у реду оних,  
Овај учини то па нађе тамо две скривене пушке.{S} Агу спопаде прави бес кад виде пушке.{S} Зовн 
<pb n="310" /> <p>— Напуните и откочите пушке, а ви који имате роволвере држите отворене футрол 
 свршено је, Новице.{S} Веле: нема више пушке, нема планине, него гледај да савијеш главу под к 
плотове па све пречицом оде као тане из пушке.{S} Ми гледамо за њим како граби па и радујемо се 
и са нама заједно, бацили сабље а узели пушке и револвере па се боре као и ми што се боримо.</p 
кли у куће замандаљили врата и спремили пушке бојећи се да њих, голе и босе, когод не опљачка.< 
дима, заноћили у Марка, па ваљда скрили пушке своје а ни њему нису казали!“ „Је л истина, попе, 
ше мимо нас и не осврћући се и бацајући пушке за собом а Србијанци лете за њима те нас и они пр 
о се затресла кућа јер нису пуцале само пушке него и бомбе.{S} После се опет све ућутало и наст 
Море људи — рећи ће трећи — да побацамо пушке.{S} Ако нас Аустријанци овако с пушкама похватају 
оцене значај те опасности.{S} Донете су пушке и раздељене, одређене четице и именоване им старе 
 њих пишти зурла и удара гоч а они мећу пушке и шенлуче, па предвојише се, једни одоше у друга  
т сена, нарочито пласт сена, а ви одмах пушке на руке.</p> <p>У бојном поретку, са тешким осећа 
, наилазимо на будна арнаутина који, са пушком у руци чува свој пласт сена који би иначе плануо 
дника, као роб, и да ме прати стража са пушком?{S} Срамота ме је била од самога себе, срамота м 
дна тамна фигура под сурим шињелом и са пушком о рамену.{S} Када примети моју обазривост, слика 
 на боку крај кочијаша, седи жандарм са пушком а са стране јаше два и позади још два оружана жа 
 И, бога ми, кад смо ступили у борбу са пушком српскога Краља у руци, изгледало ми је то као пр 
х руку на леђима а крај њега друг му са пушком и још неколико оружаних војника.{S} Они разговар 
ином да не би посрнуо.{S} Син му је под пушком; можда оно што се чује од јутрос и његова пушка  
сме ни на ноћиште примити људе који под пушком оде.{S} Ајде, водите га!“ нареди ага те грешна М 
планинама македонским, остао је још под пушком у Скопљу, јер га саката од силних рана које је н 
b n="637" /> толико желео?{S} Улазим се пушком у руци, као непријатељ; улазим да убијам моју бр 
 му овце а оно рекло нешто ружно те они пушком па у чело.{S} Рекоше нам још, изгледа да се спре 
шао си их?</p> <p>— Послушао дабоме!{S} Пушку предао властима, добио службицу, оженио се...</p> 
о сам <pb n="461" /> од једног рањеника пушку али није хтео да ми да!</p> <p>На ове речи цикну  
ско одело и сликала се већ наслоњена на пушку, али је нису хтели да приме те је и даље остала р 
ји се још никако не маче с места, скиде пушку с рамена и обори је на руке, па је онда диже до о 
 тежак грех према отаџбини, напустио је пушку и кренуо своме селу.</p> <p>Пред судом он се не б 
 хлеб и пуца.{S} Поједе залогај па узме пушку и испали је.</p> <p>— Ручаш, чича?</p> <p>— Па да 
 могу вас повести у рат пре нег научите пушку држати“.{S} Па онда испи чашу баш до дна и поћута 
ај да савијеш главу под кров.{S} Остави пушку па гледај да уђеш у ред ка и сви други.{S} Нађи,  
иш.{S} Не би боме, него би ти опет дали пушку и повели ко зна где, у туђе земље и у туђу војску 
 појединима, који су тад први пут узели пушку у руке како се пуни и како пуца, одређена свима ч 
 и даље стоји тамо на вратницама и пуни пушку и наставља журно паљбу на нас.{S} Паде још један  
> <p>— Изгинуло све што је могло понети пушку; оно што је остало да нас заштити да можемо изнет 
ћи у војничке ровове и собом прихватити пушку; то није био више онај Краљ од прошле године, чиј 
 ћошка.{S} Он престаде да пуца и спусти пушку.{S} Притрчасмо и једни и други и дочепасмо га за  
рогачи очи, престрављено и хитро спусти пушку на руку, одапе је и прозеблим гласом прошапта:</p 
на онај свет отићи.</p> <p>— Само чувај пушку! — вели капетан.</p> <p>— Хоћу, господине, и она  
иштвом.{S} Пред поноћ, обесио сам и сам пушку о раме и, праћен неколицином оружаних младића, по 
} Бризнуле су ми сузе на очи, бацио сам пушку и почесмо онако крвави да се љубимо.{S} Плакао је 
— Знаш како је, господине.{S} Прислоним пушку уз образ па на једно око зажмурим а на ово друго  
рбијанске руке?{S} Дошло ми је да бацим пушку, да полетим у србијански ланац и да загрлим све о 
му је рука била крвава а левом је држао пушку и износио је више главе те се бранио њоме од удар 
а српска реч, и ја бих стар овако, узео пушку и стао бих тамо у ред.{S} Па <pb n="628" /> још к 
у из митраљеза.</p> <p>Он погледа тужно пушку која му је лежала на коленима.</p> <p>— Шта велиш 
оменту кад је на фронт потерано све што пушку може понети.</p> <p>Понудио сам га цигаретом, при 
ј Цркви по закључењу мира а час на прву пушку, први плотун, први дрхтај младости, када је 1912  
ми је било кад сам морао да опалим прву пушку?{S} Изгледало ми је као да сам њоме гађао Србију, 
сам видео око себе кад сам испалио прву пушку.{S} Замаглило ми се пред очима и пуцао сам даље.{ 
уку склонити у недра, јер носиш одапету пушку и обзиреш се на све стране.{S} Ово је један од на 
ба да убијем.{S} Изгубих снагу, спустих пушку на земљу и рекох му: „Бегај, склањај ми се с очиј 
а је болница пуна заразе, да се нико не пушта и истерали су ме.{S} Спавала сам ту ноћ у кафани, 
, опет би неко хтео унутра.</p> <p>— Не пуштај! — виче неко невидљив из дима.</p> <p>— А што бр 
пропуштала ме, а неко чак рече гласно: „Пуштајте, људи, ову несретну мајку!“</p> <p>Ушла сам у  
еме док су они били у Шапцу.{S} Није ме пуштала да излазим из куће.{S} Седела сам крај прозора, 
 и варљиве вести, које су надлежни радо пуштали, или и сами варани или у намери да заварају и о 
ало док су стекли ово мало ватре и нису пуштали к њој.{S} Они су с великом муком набављали санд 
.{S} Пред капијом је војник са ножем на пушци; увио се у шињел и натукао шајкачу на уши а насло 
ези грокћу са свих страна и сеју смрт а пушчана ватра се укршта и пламти цео фронт.{S} Развија  
се остати на обичноме пушкарању.</p> <p>Пушчана ватра све јача и гушћа.{S} Већ први рањеници па 
 види се, после очајне борбе савладан а пушчане му цеви упрте у груди.{S} Ко зна какав је злочи 
камен, и мирно и одмерено одговарају на пушчане поздраве са непријатељске стране.{S} Ни неприја 
врнуте јаке на прокислу шињелу, оборене пушчане цеви са које се слива киша, маршира тромо неки  
више освоји, поче и чешћа чарка те глас пушчане праске допире чак до слатинских положаја.</p> < 
е.{S} Наши су отпоздравили непријатељев пушчани поздрав али, према наредби пуковниковој, са изв 
ом овога разговора, поздравило неколико пушчаних зрна, која им прохујаше <pb n="192" /> око гла 
досећа буру; тако и ратник, после првих пушчаних поздрава са непријатељем предосећа хоће ли бит 
а далеко одавде, довде још не допире ни пушчано тане ни топ; откуд овде мртав човек?{S} Али то  
 <pb n="126" /> вагонима, биле изложене пушчаној паљби арнаутских разбојника.{S} Полицијски је  
 су у качаничкоме кланцу напали Арнаути пушчаном паљбом из заседе.{S} Воз се морао зауставити и 
праћено местимичним борбама, разређеном пушчаном паљбом.{S} Затим затишје, које одједном пресеч 
ор као да си упао у кошницу узнемирених пчела.{S} Дим од дувана ниско пао по столовима те као п 
 би се негде испод Скопља, вероватно на Пчињи, све до њенога утока, развила велика и одлучна бо 
ма и потпомогне непријатељску акцију на Пчињи.{S} Трупе нових области, које се нагло довлаче са 
праг, па гуче.{S} Она му изнела на длан пшенице а голуб јој стао на руку и пробира, па се затим 
ло, то што видиш, ага!“ А он: „Не лажи, р’сузе, где је село било без младих жена и девојака, не 
едан сат како Је погинуо?</p> <p>— Биће рабаџије у свађи да су се побили.{S} И данас у Приштини 
пробије.</p> <p>Крећемо кроз призренску раван, којој се на дну уздижу два колоса, Паштрик и Кор 
јом идемо преломи и узнесе у једну вишу раван, на дну се ове оцртава, тамо у дубини, силуета гр 
, знате, светац.{S} Јесте ли били кад у Раваници?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Е онда знате!</p> <p 
ило ми је исто онако као кад смо били у Раваници.{S} Та ето, доживео сам да ми се призна да сам 
о Видов-дану, водио ме бабо у Фрушку, у Раваницу. „Ајде, вели, да целиваш Цара Лазара!“ Еј, Бож 
целива медаљу на грудима; па кад одем у Раваницу да целивам Цара а мени Обилић ка грудима!{S} В 
о идемо; да ми је што пре да стигнемо у Раваницу!{S} А кад стигосмо, имао сам, боме, шта и виде 
и час.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Равна тој бесној бури, која се завитлала над мојом Отаџ 
и зарадовала што је унакажен те смо сад равни, те <pb n="426" /> смо подједнаки, те ћу смети да 
покрили су простране банатске и сремске равни и кроз тај дим бљунула је ватра из тешких челични 
куће приштинске а под којим се простире равни део вароши.{S} Око цркве је гробље са којега се д 
 Шарова над Призреном.{S} По Подримској равни лежи тамна и прозрачна маглица кроз коју где и гд 
дана, кретоше преко широких румелијских равни чудновати путници.{S} Старци и младићи, жене и де 
далеко ван друма поћи.{S} Сура и влажна равница прострла се суморна, а по њој ниско полегла маг 
осова, једном запевале.</p> <p>Пошто се равница којом идемо преломи и узнесе у једну вишу раван 
ронтом на север и ту ће се, у маџарским равницама повести највећа и најодлучнија битка овога ра 
е се друм у њој губи, догледа се у сред равнице, као камилина грба, високи камени мост који паш 
ко планинскога венца води из Кумановске равнице у Мораву.{S} Њихову навалу са очајном храброшћу 
 који одвајају Лабове обале од Косовске равнице.{S} И раније су тим путем из Куршумлије слазили 
 потмули тутањ оздо, из дубине Косовске равнице, који у први мах изгледа као далеки, врло далек 
повукли су се са нашом војском до нишке равнице да ту наставе посао.{S} Одатле су узлетели и па 
 прахом живот, над и смрт</l> <l>Док из равнице не израсте брег</l> <l>Над Пелијем, над главом  
цом змијаста фигура воза који усамљен у равници јури из Митровице у Липљан.{S} Из димњака му се 
о пиво „за све“.</p> <p>— Још сад смо у равници — објашњава онај што немилостиво шара кафеџијин 
 И тутањ је све гласнији и сад се јавља равницом змијаста фигура воза који усамљен у равници ју 
>За ноћи батерија је прешла драгачевску равницу, од Гуче до Јелице, а са зором се већ пела уз Ј 
бљену браћу, сишла са Мораве у Косовску равницу и закуцала на врата Господњега храма цркве Грач 
 државу која слази у косовску и скопску равницу.{S} Ту на месту којим сад одимо, развија се нај 
брегалничком долином, затворили скопску равницу и осујетили дејство бугарске војске која напред 
Дрим ваља пребродити па ући у Скадарску равницу, већ допире блажи ветрић, већ се догледа сунце  
дскочило, пре но што ћемо из косовскога равништа ући у дубоки црнољевски кланац, сео сам на јед 
 неко.</p> <p>— Зато пазите.{S} Поље је равно ал’ опет; кад наиђе какав повећи џбун, какво обаљ 
Призреном и расуо студену ведрину широм равнога Подримља.{S} У тој ведрини оцртавају се нејасно 
глава и капетан и млади официр остадоше равнодушни, навикнути већ на такве поздраве.{S} По сврш 
очепали кола и снабдели храном, а има и равнодушних, који су већ на првом кораку у невољи изгуб 
ојима учтивост збира у цркву читав збор равнодушних.</p> <p>Излазећи, после помена, да припалим 
евољи изгубили и вољу и снагу и сад већ равнодушно посматрају туђу невољу.{S} И све те разнолик 
рају сваку, па и најсуровију појаву, са равнодушношћу и изразом који као да казује да то тако т 
што ће ускочити у стрмене и отиснути се равном Метохијом, да се успну на планине које су Дрим о 
 тешка болест није му дозвољавала ни по равноме путу да оди а камо ли по овоме беспућу.{S} Сагр 
 се налазе и поворка креће опет лагано, равномерно, уморно, гунђајући још увек и грдећи господу 
е у сусрет нама.{S} Копите њихових коња равномерно ударају о тврдо тло замрзнутога друма а њихо 
сведок можда, када су овим друмом, кроз равну Метохију, пролазили српски витезови и одлазили св 
рен.{S} Друм се и не види већ само кроз равну пољану протеже се црна жива линија која се креће, 
 исписано.{S} Хоће ли дотрајати да види равну Метохију благословену миром; њена зелена поља пре 
моћ, прелетели су Дреницу и пали овде у равну Метохију.{S} Сад се спремају да узлете преко Дрим 
м позив богиње уметности: „На посао, на рад!“ ја ћу полумртав поверовати да се тај позив и мене 
м и крсти се не разумевајући ни молитве рад које се крсти; већ нека крепка, силна и снажна побо 
н ће се сутра растати од војника, па је рад још мало с њима да проговори.{S} Он ће сутра само д 
ним помен! — одговори тихо као да не би рад да поремети свечаност тренутка.</p> <p>— Коме?</p>  
те.{S} Сад сам тек био почео један већи рад, једну композицију... остала је тамо, у Прагу.</p>  
днога дана, неки наши кад се вратише са рада, и они који су радили по канцеларијама, саопштише  
ињу, где и данас седи, нашли јој и мало рада те је подржали колико да прихрани дете и да га мет 
ворио ружне речи, као други младићи што раде, а није ми никад рекао ни да ме воли.{S} Он је сам 
 и не питају и не чекају одговора: нису раде да истину сазнаду сувише доцкан; не верују више ни 
грађанин, варошанин и сељак, чиновник и раденик.{S} Свако подједнако понижен, подједнако носи т 
ер је он њему потребан, но будући јаван раденик.</p> <pb n="333" /> <p>— Ама чекајте мало!{S} К 
више но ма који, да уме ценити културне раденике.{S} То су Французи.{S} Запитајте кога, који по 
жавни саветници већ много више културни раденици.{S} Не замишља се ваљда једна држава само геог 
е Дамњанове, па се разболе и стари чича Раденко.{S} Таман дошла душа под грло свима а оно донеш 
олитва за спас дома, домовине и народа, ради којега они животе своје положише.{S} И кроз ту мол 
заједничке операције савезника са нама, ради добијања везе са Русијом преко Румуније.</p> <pb n 
м је пала ноћ, напали на наше бегунце - ради пљачке, наши су били оружани и — ето!</p> <pb n="3 
по овоме беспућу.{S} Саграђена је, њега ради, једна дрвена караулица која је ношена на моткама. 
ије ме то преплашило мене ради али њега ради.{S} Прође ми кроз главу мрачна мисао, да није и он 
реко Призрена и Дебра на Битољ.{S} Тога ради, издвојили су се још са Рашке два члана владе, мин 
боловао, али је пратио догађаје, и тога ради помоћник му је стално све реферисао.</p> <p>И влад 
онар при некаквој војној станици и тога ради носио официрску капу под којом је, по уверавању на 
ика и бугарских комитаџија које би тога ради бугарска влада упућивала у Маћедонију.{S} Ухваћен  
их државних кола, која су ти дата можда ради поправке каквог друма, па потоварио све; повукао с 
 Пећи, да је био само пренос мртва тела ради сахране у породичној гробници.</p> <p>— Видите ли  
то одлазили у Ниш ка својим посланицима ради обавештења — изгледа да су били још мирнији у том  
ично предвече дамо једну дозу морфијума ради умирења живаца и ради сна који обично окрепљава у  
храброст и баци је под точкове фијакера ради којега се и подигла бура негодовања.</p> <p>— Не т 
 <p>— Како кад стигне свештеник?{S} Шта ради он те је толико заузет?</p> <p>— Сахрањује, господ 
 му и окривљујући га да и он не зна шта ради.</p> <p>— Неког господина ваљда жуљи ципела те сео 
 улицама.{S} Није ме то преплашило мене ради али њега ради.{S} Прође ми кроз главу мрачна мисао 
 поћи нити се са пута вратити да, среће ради, не уделе просјаку. <pb n="585" /> Отуда, на излас 
тавку да су ови изгинули напали бегунце ради пљачке — Не ваља овако како идемо.{S} Поостајали м 
ну дозу морфијума ради умирења живаца и ради сна који обично окрепљава у болести.</p> <p>— Али  
а то је вера, вера у оно што има доћи и ради чега се подноси бол; вера у нешто, вера у ма што.{ 
одилачкој идеји, којом је био запојен и ради које му је и један брат пао на Куманову.{S} То је  
и, да остану ту на преноћишту јер не би ради били да их у сред пустога <pb n="340" /> Црнољевск 
шињел, па ме пита: „Швабо, море, шта ти ради Фрања?“</p> <p>— Прошао сам кроз Милановац као кро 
јни обвезник — да за будући ратни музеј ради портрете свију шефова оделења Врховне Команде.</p> 
теријом да прими борбу, не би то учинио ради вароши и онога света, који га је молио и коме је д 
 па стрељај!</p> <p>— Потребно је овако ради примера — правда поступак један омален полицијски  
нема више спаса, да не постоји више оно ради чега се војник бори и онда, тежње, да се бар спасе 
подне, сазван је хитан збор у начелству ради саветовања.{S} Било нас је око педесетак, сви забр 
 двојица чланови какве комисије или иду ради какве лиферације држави?</p> <p>— Какве лиферације 
који неколико дана и неколико ноћи нису ради одмора наслонили главу ни на свој канцеларијски ст 
и су се извесно повукли у куће јер нису ради у првим тренутцима уласка непријатељске војске пој 
p>— Како то да те не известе? — покушах ради утехе да га питам.</p> <p>— Ех, како! — ману стара 
оји су се већ предали судбини те су још ради само да виде како изгледа та њихова судбина.{S} Са 
ше.</p> <p>Да избегнем глас тих пушака, радије сам пристао да узнемирим госпу која се беше сва  
 би по где кад коња, али је ишао такође радије пешке, оборене главе и подржавајући се једном ба 
које је Краљ по где кад узјахао, али је радије ишао пешке, ма да је био немоћан а стаза тешко п 
врдиле да такве живце немају, оне су се радије придружиле одборима за приређивање концерата и к 
исам умела, а после ме научише раду.{S} Радила сам и дању и ноћу, нисам се ничег плашила, обила 
ичарке су им се разбегле.{S} Тако сам и радила сутра дан и примили су ме.{S} Рекли су ми најпре 
ци су сила децо!</p> <p>— Па шта су они радили?</p> <p>— Зло су радили! — заниха нана главом —  
точкове.{S} Док су момци из батерије то радили, командир сјахао с коња те да мало протегли ноге 
и су товарили, тај посао пажљиво и тихо радили, ипак се није могло избећи да се кроз тишину ноћ 
на главом — А треба да вам кажем шта су радили те да памтите.{S} Даће Бог порашћете, проживећет 
и кад се вратише са рада, и они који су радили по канцеларијама, саопштише нам да су наши Срби  
— Па шта су они радили?</p> <p>— Зло су радили! — заниха нана главом — А треба да вам кажем шта 
це.</p> <p>Све се радило живо, предано, радило се до последњега часа и не слутећи да је предњи  
бије и овде нашла заштиту; Коло Сестара радило је вредно и марљиво а организирало се и друштво  
а заштиту напуштене деце.</p> <p>Све се радило живо, предано, радило се до последњега часа и не 
општини се, све до последњег часа, живо радило на регулационим плановима по којима би на обалам 
ворили у куће.{S} Ја нисам знала шта да радим; отац већ недељу дана није долазио кући те нисам  
 себе све и знао где сам и знао сам шта радим.{S} Поменуо ми је светога Јована, а то је и наша  
а наћи измеђ две ватре.{S} Шта треба да радимо ми?</p> <p>Нико не одговори, јер Краљ то питање  
за нама ми нисмо ни стигли што друго да радимо до да се боримо.{S} Кад су већ и власти напустил 
толом, по коме су биле разастрте карте, радио је помоћник шефа Врховне Команде.{S} Војвода је б 
ам, виђао сам га ноћас.</p> <p>— Шта је радио?</p> <p>— Помого се, помого се како је знао да не 
предвече, кад би изашао из млина где је радио, он би прошао крај наше куће.{S} Ја сам то знала, 
један обвезник чиновничког реда који је радио у војној станици.</p> <p>Одушевљени таман поново  
ло, до себе ми је било!...{S} И шта сам радио... скинуо сам мртво тело у подрум, оставио га там 
ар из суседства али бравара није било у радионици.</p> <p>Ђенерал је нервозно и очевидно љут пу 
ф станице нареди да се оде у жељезничку радионицу и отуд зовне мајстор.{S} То је разуме се прод 
грам, истога делегата, у коме саопштава радиотелеграм из Лијона, по коме Немачка већ повлачи во 
е на сто.</p> <p>— Ево вам га! — вели — Радите с њим што хоћете.{S} Ја сам га већ изгубила а пр 
руци.</p> <pb n="118" /> <p>— Шта треба радити? — запитали смо га.</p> <p>— Треба ићи, уклонити 
м болничарка у тој болници.{S} Не морам радити у његовој соби, радићу у другој, не морам га ни  
ок, врло дубок, ископати и то се морало радити без удара мотике и будака, тихо и нечујно, зато  
ици.{S} Не морам радити у његовој соби, радићу у другој, не морам га ни видети, ни он мене, али 
тељству са Турском.{S} Тако пустоловска радња овога занешењака код трезвенијих и угледнијих мус 
ушљива тишина у њему.{S} И ако већ дан, радње затворене, кафане пусте, на напуштеним кућама зат 
нема, суморна, загушљива тишина.{S} Све радње закатанчене и спуштени на њих дебели капци, само  
 Дан се већ био увелико гасио, дућани и радње ове мале варошице биле су већ затворене и свако с 
 трговци, који су мало раније напустили радње и избегличке госпође, које немају стрпљења да код 
дну државу која плови по мору.{S} Ту су радње и трговине, ту касине и клубови, забаве, разонође 
о је слаткише за жур купила у тој и тој радњи, где никад нису довољно свежи — очајно је и сатим 
 уговоре! — упада трговац пред чијом се радњом води разговор.</p> <p>— Па јест, оно и Константи 
; да ми их нико не може отети.</p> <p>— Радо ћу слушати, госпо, ако вас то не умара, ако вас то 
а да смо били бедни изгнаници, свако је радо спуштао пару у просјачку капу.{S} И последњи сиром 
да се крећемо, она покуша да се дигне и радо прихвати руку, коју јој пружих да јој помогнем.</p 
задојена.{S} О, да ви знате како смо ми радо гинули и да знате како смо завидели ономе међ нама 
етени и варљиве вести, које су надлежни радо пуштали, или и сами варани или у намери да заварај 
тамо да стигне, добро, склонићу се врло радо, лећи ћу чак на друм па нек ме прегази, само нек с 
тани, нарочито мухамеданци, куповали су радо све што стигну.{S} Куповало се најпре за новац али 
{S} О, Боже, како сам се <pb n="419" /> радовала, како сам плакала, како сам љубила коње српски 
ц и где је; ко ти је мајка и где је?{S} Радовали су ти се, је ли, кад су те родили; звали су те 
 на мањим, школским изложбама.</p> <p>— Радове с природе или композиције?</p> <p>— Студије, сни 
ских топова пошто је прегледао довршене радове и бацио још последњи поглед на гробље српске арт 
чешћем прате тужну поворку, има обичних радозналаца који су у своје време тако исто посматрали  
итом улицом варошице, не обзирући се на радознале погледе преплашених становника до којих, прек 
лату, као да читава гомилица пешачи.{S} Радознали послужитељ новчанога завода изађе опет на вра 
ти а да му се не придружи читава гомила радозналих пролазника, која мисли да један виши официр  
ку, знајући о чему се у седници решава, радознало је и са нестрпљењем погледало на излазак ђене 
ана.</p> <pb n="269" /> <p>— Ко? — пита радознало гомила.</p> <p>— Начелство.{S} Каса је већ за 
ују се из мрака два светла ока, те деца радознало се буде и прибирају уз мајку.{S} Та два светл 
 час искуљаше читаве гомиле жена и деце радознало и са усхићењем посматрајући српску војску кој 
је борба, одакле се чује?“ — питала сам радознало. „Отуд са гробља, са вашаришта!“ — одговара с 
 са нарочитом <pb n="86" /> грозничавом радозналошћу пратила оне вести које су се тицале непоср 
носи и нову вест.{S} Тамо код „Слободе“ радозналци се јатомице збирају око железничких чиновник 
а са нишким колегом.{S} И ту, где знају радозналци да тај телеграфиста пије јутарњу кафу, окупи 
{S} Један ће рећи ово, други оно а неки Радојица, добар газда и домаћин, у зао час рече: „Да се 
} Прште два три пут па се угаси а онога Радојицу тај час спопаде нека језа и узе га трести гроз 
> <p>Они други, што осташе у цркви, кад Радојицу одведоше кући, доконаше да село пође <pb n="24 
озну полемику.{S} Један је наводио неки Радославовљев говор; други, чланак неког француског лис 
зио ми је и одлазио и дочекивала сам га радосна срца и испраћала лаке душе.{S} Жалила сам ал ни 
{S} Једнога дана, дође старица кући али радосна лица, нисам је чисто могла познати.{S} Уђе, па  
ош догледа своју мајку на обали, она га радосним сузама дочекује, помаже му да изнесене лов и д 
и чух пуцање.{S} Погледах старицу а она радосно: „Наши!“ — „Наши?“ — цикнула сам од радости. „Ј 
ђе човек ноћу, као оно пре, те нам јави радосну вест:{S} Турци сутра мичу из села.{S} Али, вели 
обојку кроз питома сремска села и та га радост скупо стала.{S} Кад се српска војска повукла оту 
 То је био први осмех детињи а последња радост очева.{S} Остављајући три сина у кући, отишао је 
е одвојио, и међ њима је она нашла себи радост и одмену.{S} За њу није постојало време, Новица  
 даље гледа за њега девојку, те да види радост материнску чим се Новица врати.{S} Њу ништа не б 
узе у очима старчевим помутиле су дечју радост да виде изближе Краља.{S} Сретно детињство мисли 
сно: „Наши!“ — „Наши?“ — цикнула сам од радости. „Јесте, јесте, — шапће старица — али ћути, да  
 и они прођоше.</p> <p>— Их, Боже, моје радости!{S} Помогох ономе другу, те се ослони на мене и 
нео мени шајкачу.{S} Ех, Боже, да чудне радости!...</p> <p>Он на један мах прекиде причу па ће  
љупку дечју главицу и светле очице пуне радости и поуздања, што су виделе татицу који ће их сад 
p> <p>А у Бојка светле очи, пуне суза и радости.{S} Са тога места на коме смо, догледа се његов 
ума.</p> <p>Али то није био онај усклик радости, којим су ослобођени приштевци пре три године,  
 коју смо оставили и коју сад хитамо са радошћу и стрепњом да ослободимо.{S} Кад се одмарамо ил 
>Бојао се тринаесте године и са детињом радошћу дочекао је букурешки мир.{S} А кад је та година 
ао је од ослобођења без икакве зараде а раду се није умео ни хтео прилагодити.{S} Тај је елемен 
>Најпре нисам умела, а после ме научише раду.{S} Радила сам и дању и ноћу, нисам се ничег плаши 
ица — али ћути, да нас ко не чује да се радујемо.{S} Вуци су још у тору!“ Напрегла сам ухо и сл 
е.{S} Ми гледамо за њим како граби па и радујемо се његовој срећи и завидимо му.</p> <p>— Их, б 
оведе на велика дела; да ли такво стање рађа Кавуре, Мациније, Обилиће и Синђелиће?</p> <p>— Је 
е се под неодређеном светлошћу, која се рађа из сусрета дана и ноћи, приказује све увеличано: д 
ерца својим писком и звиждуком, који се рађа у кланцима, разноси по успаваним долинама.{S} Погл 
</head> <p>Како се јутром мучно и тешко рађа дан а како, кад мине подне, брзо тоне и гаси се, н 
 брату своме, који се у разним утробама рађају и залазе кроз поља и горе тражећи се <pb n="672" 
днички свога бића, они се из пољупца не рађају, они у пољупцу умиру.</p> <p>То је та чудна прич 
ако ти гласови постају; како се и зашто рађају, који су то подземни путеви којима они пролазе и 
плачу, пристала бих и по два годишње да рађам, али какви су моји били, пропиштала ми младост од 
ељу.{S} Деца ће умирати а неће се друга рађати; биће више удовица него девојака и мајке ће плак 
к отуд из Тамнаве, Поцерине, и Мачве из Рађевине и Јадра, те свака стопа што смо је ослобађали  
одмори, а ја употребих ту прилику да се разаберем о једној чудној појави, коју сам већ одавно з 
уршумлије опет није хтео даље.{S} Ту је разабрао да се у правцу Ниш-Прокупље воде борбе и захте 
авали и жене и људи.{S} Лица им се нису разазнавала, само је таму испуњавало тешко дисање, ркањ 
па, која је једва могла допринети да се разазнаду контуре тела те да их човек пролазећи не би п 
су раније стигли; други опет преко кола разапели шаторска крила или ћебад те направили заклоне; 
у по зимзелено грање а позоришни сликар разапео је на патос бело платно и отпочео по њему црвен 
о ал је веровао, када је и на крсту био разапет.{S} Доћи ће, каже, и наш васкрс, али га морамо  
вљали животињске скелете преко којих је разапета кожа, амови на њима крпе и узице а кочијаш јад 
и оне две угибле испод слабина брекћу и разапета му се кожа испарава од влаге којом га је посул 
у којој станује Престолонаследник, лежи разапета карта, по којој је млади носилац круне, дебело 
те она покисла кожа на њему изгледа као разапета на костима.{S} За њ’ су везане рукунице искрпљ 
д силине јаре под таваницом се лелујају разапета платна паучине и кад се у ватри велики пањ скр 
гужвано платно, које је требало да буде разапето на тријумфалној капији, при доласку савезничке 
ним легендама које су се ткале на ткиву разапетом измеђ гусала и историје и једном родољубивом  
е се зеленилом а горе по наслону моста, разапеће се бело платно по коме ће се великим црвеним с 
жити чиме топлим.{S} Крај плотова једни разапињу шаторе, други крај друма оправљају кола на кој 
ми је као да чујем глас несретнице коју разапињу на крст или јој вештице кидају месо усијаним к 
очекује, помаже му да изнесене лов и да разапне мреже, залаже га топлом вареником, пресвлачи га 
верзитета, резервни капетан.{S} Капетан разасла коњанике поручујући овима да застану где су и д 
але са неба а дим, који се из њих пење, разастире испод наших ногу провидан сиви облак, који ле 
е.{S} И одмах је присвојио тај простор, разастирући ћебе на под и подмећући торбу тамо где ће п 
е друма, место вашарских черги и шатри, разастрли су војници своје шињеле и шаторска крила и по 
 соби, за дугим столом, по коме су биле разастрте карте, радио је помоћник шефа Врховне Команде 
ути ове речи, наже се понова над картом разастртом по столу и држећи у левој руци, која је дрхт 
а замном, никога предамном.{S} Да л’ се разбегао свет, да л’ се скрио, или да нисам ја у оној т 
 те јер им требају; болничарке су им се разбегле.{S} Тако сам и радила сутра дан и примили су м 
и убиства, па кад су се сви из казамата разбегли...</p> <p>— Па добро, шта мислиш?</p> <p>— Шта 
ли боље једва одевени.{S} Види се да се разбегло из гнезда изненађено неочекиваном силом, као о 
 ударим га песницом по вилици.{S} Он се разбеси, дочепа ме снажном руком за раме и тресну о пат 
груди, готов увек да прими тешке ударце разбеснелога мора и да им одоле.{S} На томе камену лежи 
на крвљу али изгледало ми је да је кост разбивена.{S} То би била већ тешка рана за немоћно дете 
емено; она мисао, која бачена и у гроб, разбија песницом гробну плочу и васкрсава.{S} Мисао је  
од Митровицом, код Пантина, Немања 1169 разбија своју браћу, представнике феудалнога господарст 
тељ заузео обе Мораве, светина у Ђунису разбија те вагоне мислећи да ће у њима наћи штогод што  
тиво вагони, грабе се џакови са храном, разбијају се врата на магацинима.{S} А краљ, који тога  
Dulcigno</foreign>, о чије су се кршеве разбијале млетачке галије; са чијих је бедема сипана ки 
 их пљачкали па да ме је срамота; нисмо разбијали и отимали.{S} Непријатељ улази у варош а наши 
 Здрав, снажан, поносан, он је поуздано разбијао морске вале који су се ломили о његове бокове, 
 оделењима појавила ватра и дим је кроз разбијен прозор почео да куља.{S} Узбуђење је очас обуз 
ангала.{S} Поноћни ветрић, који је кроз разбијена окна сад нешто живље дунуо, као да је у мрачн 
расточише се оклопи и река дима суну на разбијене прозоре и понесе собом поломљене и расуте све 
S} Мајка сва избодена бајонетима а дете разбијене главе.{S} На сред куће, као преклана тичица,  
евим.{S} Мало затим и допре с поља кроз разбијене прозоре неки чудан, нејасан звук.{S} Сви поди 
уз дивљу дреку и церекање.{S} Кад су из разбијених сандука покуљале оне „спрдње“, светина удари 
бегунцима, који су пре нас прошли и, не разбирајући како је тај глас могао до нас доћи, ми смо  
 и моли да му се отвори или прети да ће разбити врата али нема снаге да то учини.</p> <p>А дућа 
воне као харфе, страсну вечерњу романсу разблудној ноћи огрнутој прозрачним велом посутом звезд 
 смо прелазили није била ништа друго до разбојиште — и збирала сам у своју душу и туђе болове.{ 
ла и дим, који се надносио над жалосним разбојиштем београдских грађана, освајаше све више.{S}  
} Мени је мало било то, ја сам зашла по разбојишту — јер Србија коју смо прелазили није била ни 
народних песама која обилази гробове по разбојишту славе и посматрао сам је дуго и дуго.</p> <p 
еститога младога писара и четири везана разбојника које су младићи живе похватали.</p> <p>Многи 
ан од најопаснијих путева од арнаутских разбојника који и дању не пропуштају да пљачкају бегунц 
биле изложене пушчаној паљби арнаутских разбојника.{S} Полицијски је писар у у тој борби јуначк 
је успео да са неколико младића разјури разбојнике и ослободи жене и децу крваве погибије.{S} П 
вако замишљала место где ће се о поноћи разбојници састати и опет оваку ноћ, буру, пљусак, грмљ 
а на земљишту Српске Краљевине образује разбојничке банде, рекрутоване из мухамеданских беспосл 
н, све тежа била.{S} После два три дана разболе се девојчица неке Стане Дамњанове, па се разбол 
е девојчица неке Стане Дамњанове, па се разболе и стари чича Раденко.{S} Таман дошла душа под г 
уну недељу дана па сам се разболела.{S} Разболела сам се од тифуса и шест недеља сам тешко боло 
пробавила ни пуну недељу дана па сам се разболела.{S} Разболела сам се од тифуса и шест недеља  
 се један бивши народни посланик, човек разборитих очију и широких плећа — Ако је крив, стрељај 
но и са оштрим гестима и говори мирно и разборито.{S} Врева се час пење до праве дреке, час се  
ио да чујем мишљење једнога спремнога и разборитога војничкога старешине.</p> <p>Када смо такве 
 почеше да извирују чупаве главе из сна разбуђених скопљанаца.</p> <p>Нико ии речи не говори, с 
која их је постигла.</p> <p>Када се већ разбуктала ватра у заветрини, иза ханскога зида, Краљ ј 
дама...</p> <p>У рано-зимско вече, крај разбуктале ватре у камину, ваљала су се дечица по широк 
а свака обавеза али у коме се од јутрос разбуктало младићско одушевљење.</p> <p>— Није то за ва 
н иначе, навукао је однекуд силна дрва, разбуктао ватру и сам је посео, спремајући крај ње вече 
то оди сен и пође уском стазом, која од развала Светога Арханђела па левом обалом Бистрице води 
ом појави, поче се узносити над гомилом развала прозрачна сен белога једног витеза.{S} Све на њ 
дна српска Царска Круна, тамо негде под развалинама цркве Св. <pb n="578" /> Арханђела, нека ту 
 где се на десној обали Дримовој узносе развалине Леке Капетана војводе Дукађинског.{S} Ту је,  
родревних и напуштених замака и обилази развалине прошлости.</p> <p>Ја и нехотице устадох на но 
имо станицу а он се слеже око вагона да разваљује.{S} Неко казао да је шећер па нагрнуше и жене 
н глас, који нам освежи замрчене душе и разведри дубоким браздама преорана чела.{S} Као у сред  
ора...{S} Његово се чело у том тренутку разведрило, очи засијале живом светлошћу, глас добио не 
је се дотле све грозничаво спремало.{S} Развезали су се дењкови, одрешиле се торбе и почело се  
ичу па ће ме упитати:</p> <p>— Ја овај, развезао а не знам да вам не досађујем?</p> <p>— Не, не 
почивали; цигла са треском пада у жар и развејава око себе густе снопове варница и пламен добиј 
етлошћу високих пламенова, почели су се развејавати у једноставан простран облак који је пао ка 
на спалишту су ватре догореле, пепео се развејао; из душа је несретних бегунаца нада избрисана  
о час вили над нама, поломише се копља, развејаше се заставе, расточише се оклопи и река дима с 
ора која се још држи док је први дах не развеје.{S} Још само два светла ока у дубоким очним дуп 
погледом за њим и кад се овај у тамнини развеје и његов се поглед изгуби и неодређено лута.</p> 
победоносно одушевљени.</p> <p>И сад се разви жива препирка по томе питању.{S} Упадоше у разгов 
у диже тешко разорно зрно и дим који се разви из експлозије, зави пуковника и његове пратиоце.{ 
од шињела и извуче отуд неке хартије те разви један угужван хектографски исписан табак — Видите 
није му дуго трајало, а ко није...{S} И разви се међу њима тих, монотон разговор о лањској годи 
авницу.{S} Ту на месту којим сад одимо, развија се најславније доба српске историје — Милутинов 
 ватра се укршта и пламти цео фронт.{S} Развија <pb n="199" /> се смртоносна борба.{S} Сад већ  
ећу борбу која се одиста од тога часа и развија.</p> <p>Као да се и непријатељ на новоме положа 
ва?</p> <p>— Почео је, господине, да ми развија план румунске акције, нацртао ми је писаљком на 
од мутном дневном светлошћу која се тек развија, на станици се железничкој издваја из полумрака 
ење се дим танким млазевима из којих се развијају неке тајанствене слике, испреплетане месечино 
 великим догађајима, који се тако нагло развијају, који се ваљају, који нас претрпавају, могао  
 великим догађајима: који се тако нагло развијају, који се ваљају, који нас претрпавају, сетио  
ајући замишљену слику, која се пред њом развијала, размишљала о каквој сличности њеној са живот 
ост која се тако нагло, тако стрмоглаво развијала.</p> <pb n="160" /> <p>С тога је долазак Мора 
се сад простире под његовим погледом, и развијало.</p> <p>Из бедема градских, осветљених ведрин 
и пуковник своме ађутанту, посматрајући развијање предходнице и предосећајући озбиљност борбе.< 
ушао ове очеве речи; у њему се још тада развијао мушки понос и осећање дужности према Отаџбини. 
из целога пространога догађаја, који се развијао на границама Србије, са нарочитом <pb n="86" / 
оревао је пламен и разговор се све више развијао, све више пео и све шири број учесника обухват 
не лађе осетио, на другоме њеноме крају развијао пун живот и, док је кљун лађе већ тонуо, овамо 
/p> <p>— Шта мислите, којим ће се редом развијати сад догађаји?</p> <p>— Велика офанзива на сев 
 прекиде, немајући довољно храбрости да развије целу мисао и ману руком као да би хтео рећи:{S} 
емајући ни лево ни десно простора да се развије.{S} Паљба већ густа као киша и читави млазеви т 
ршевом поретку, очекујући наредбу да се развију.{S} Непријатељ већ осећа да према њему није син 
ероватно на Пчињи, све до њенога утока, развила велика и одлучна борба са нашим фронтом окренут 
ли са касапскога пања.{S} Овде гомилица развила на туђем ћепенку мараму са јелом и руча, онде п 
ребали су се већ вратити.{S} Под њим се развила серпентинска џада која обавија као змија Јелицу 
ољних вести, нису веровали.{S} Ту су се развили живи разговори, објашњења, распитивања, међусоб 
ароши, тамо где лабски друм слази у њу, развио се вашар богатији но што су за време Краља Милут 
чицу нађе капетан у једној јаружици.{S} Развио на земљу прљав пешкирић па једе сир и хлеб и пуц 
а професора у сурој шајкачи, који му је развио план одлучне борбе на Овчем Пољу.{S} Доцније, ка 
ље повратити.</p> <p>На фронту, који се развио на десној обали Биначке Мораве, а на западним па 
вени и у којих се расни осећај још више развио од како су у нашој средини, али су нам се придру 
т борбе.</p> <p>Дугим ратничким животом развио се у наших ратника један инстикт, једно предосећ 
ножића или зашиљене гранчице а код свих развио се жив разговор људи, који су се већ мало одмори 
е, прихватити сам војвода Мишић и из ње развити велики један историјски чин, који је њему његов 
дити, али се можемо борити.{S} Могли би развити фронт овако, видиш, са десне стране Ситнице, да 
l> <l>Бојне коње и бојне јунаке.</l> <l>Развише се ките и барјаци</l> <l>Као сури по небу облац 
години, он је са извесном зебњом пратио развој њен.</p> <p>И несретни 16. јуни, када је бугарск 
Он је са стрепњом и забринутошћу пратио развој лондонске конференције и, када је она донела пре 
вком и Мицом Сенегалком и ори се из њих развратни смех.{S} Мајка обара очи пред децом срамећи с 
па.</p> <p>Ђенерал погледа и боно му се развукоше усне.</p> </div> <pb n="136" /> <div type="ch 
даје чича.</p> <p>На капетановим уснама развуче се благ али и болан осмех.{S} Њему падоше на па 
бајака, јер на његовим се уснама појави развучени осмех задовољства, осећајући ваљда да је у то 
предвече свеж ветрић те расхлади чела и разгали душу.{S} По тим вестима, наши се одлично држе н 
и ли кретањем умањио језу и не би ли се разгалио до времена кад настане буђење и покрет.{S} Пон 
о ово његово наивно казивање које ме је разгаљавало као блага, тиха струја у вртлогу олујине ко 
м вочићима који изгледају као срндаћи и разглављеним точковима које је обмотало блато слојем де 
е човека.{S} Најзад, ви то нећете ваљда разгласити?</p> <p>— Боже сачувај!</p> <p>— Дакле упамт 
јали.</p> <p>Наилазе нови гости, улазе, разгледају и кад им се не свиђа полазе даље, верујући д 
ифуса али ведрије му мало очи и говори, разговара.{S} Кад сам му мењала облоге и реко ми: „хвал 
ан од ових изађе на врата и чусмо га да разговара с неким.</p> <p>— Сврати, војниче, овде има м 
 свему ономе што је мајци тако драго да разговара са сином.{S} Ја сам у њему већ гледала одмену 
ти.{S} Кад није то, већ кад свако за се разговара, укрштају се речи и реченице те она општа вре 
из Тетова сићи у Битољ; у другој гомили разговара се о томе да ли се у Приштини могу наћи стано 
 нама почела носити друмовима нашим; он разговара са француским авијатичарем, који је до пре ме 
упи, јер им се чини да се ту нешто живо разговара.{S} Затичући ту обичан разговор, они меркају  
елима, чланице неке американске мисије, разговарају са неким руским лекарима.{S} Овамо опет срп 
с се људи већ и зближују једно другоме, разговарају се, теше се и не питајући једно друго ни за 
 сабрани под кишобраном или под кровом, разговарају; жене извирују на капијама очекујући мужеве 
 се срећу, другаче поздрављају, другаче разговарају.{S} Један виши чиновник, који је јуче говор 
, повезане главе, ноге, руке или седе и разговарају или читају новине.{S} Кроз дугачке ходнике  
тра, око које седе штабовски жандарми и разговарају са заробљеницима, који су у очи тога дана п 
и још неколико оружаних војника.{S} Они разговарају са њим, говоре му тихо, благо, као што се с 
 и никад више неће срести.{S} И сви они разговарају, препиру се, јадају, исповедају и распитују 
о, корак по корак, своме убогоме двору, разговарајући о великим и раскошним дворовима у којима  
— одговори она поуздано. — Баш сам јуче разговарала са мојим девером (њен <pb n="449" /> девер  
аници, да чују што ново.{S} Те су групе разговарале о утисцима које је сваки појединац понео са 
p> <p>Док смо тако, сабрани у гомилице, разговарали о догађају и распитивали се, чу се опет јед 
ањеници лежали <pb n="425" /> и седели, разговарали или јаукали, читали новине или играли карте 
ушана и Љубића.{S} Слали смо коњаника а разговарали смо и преко телеграфа са Чачком.{S} Имам и  
 грађане.{S} Нити су волујари међ собом разговарали, нити је било уобичајених узвика и издирања 
бринуте, ведро су се поздрављали и живо разговарали.</p> <p>— То би све било врло повољно — вел 
ине и војвода без војске, дуго су, дуго разговарали о злој судбини која их је постигла.</p> <p> 
огорчења говорити о свему овоме што смо разговарали.{S} Ја то разумем и, ако хоћете, чак приста 
оно о чему смо сви на овоме путу једино разговарали; тиче са нашега јада и наше невоље а тога с 
едало се у карте, у дланове, у плећке и разговарало се са асталчетом.{S} Та веровања увек за вр 
мору.{S} Па се заметнуо и разговор а не разговарамо ни о чем другом но о својима, о свом крају, 
} Рече нам да не залазимо у шуму, да не разговарамо на сав глас, да ватре ложимо на заклонитим  
је и телефониста са централе јави да је разговарао са својим лесковачким колегом и овај му на а 
е сазнао од прве десеторице с којима је разговарао.</p> <p>— Чуо сам од човека који поуздано зн 
едном батином.{S} Он није говорио, није разговарао успут.{S} До његових ушију допирала су гунђа 
направисмо места.{S} Арнаутин је и даље разговарао о оружју; распитивао је могу ли аутомобили д 
а заробљеника, који је мало час са мном разговарао, али овај одби:</p> <p>— Не могу, рањен сам  
а ме воли.{S} Он је самном само озбиљно разговарао и саветовао ме и ја сам га слушала.{S} Један 
 Многи нису знали а многи нису ни могли разговарати, сви су били тешки болесници и није им било 
 поздрава ових пролазника, неузнемирено разговарати о великим и заједничким бригама.</p> <p>Јес 
колико се на друму и на ветру може тихо разговарати дотле мало даље, за једним колима, разговор 
ађ 8 и 9 часова.{S} Измеђ 9 и 10 часова разговараће начелник са Нишом на телефону и ви лепо вид 
рати дотле мало даље, за једним колима, разговор прелази у буру и гнев и из дерњаве се само пој 
 и секретар се диже да обиђе Краљевића, разговор занеме за час.{S} Настаде једна дуга тишина и  
 мирно и хладнокрвно говорили и уопште, разговор пређе у живу и нервозну полемику.{S} Један је  
игарета који је и целу собу испунио.{S} Разговор се око овога стола, и ако доста живо, ипак тих 
 донео нову врсту забаве и нове теме за разговор.{S} Оне су покушале да буду и болничарске и на 
то нам је последња нада! — настављам ја разговор.</p> <p>Официр се горко насмеја, узе гутљај ра 
 покупим мало ове прње! — прекида мајка разговор и он се свесрдно даје на посао.{S} Неумешно, н 
реме, док су још возови стајали, повела разговор са познаницом, која седи на једноме дењку у по 
<pb n="539" /> <p>— Боже мој — наставља разговор онај мали господин под стрејом, гледајући у ст 
/p> <p>И тако се међу старцима наставља разговор дубоко у ноћ, док уморни не клону главама на г 
час на таман гробни шапат прошлости, на разговор поноћних сени на пустоме гробљу.</p> <p>Тица н 
ла.{S} Гомилице, које су се прибрале на разговор, растурише се и свак потражи своје место или с 
руги да је тако и заметну се око ватара разговор о разним приликама и неприликама које су овог  
иљене гранчице а код свих развио се жив разговор људи, који су се већ мало одморили и загрејали 
 су ишла предамном, допирао је ипак жив разговор жена.{S} Нисам обраћао пажњу на тај разговор ј 
грађана да припалим.{S} Ту се водио жив разговор о борби на Косову, која је још трајала и која  
кола о којима ова двојица воде тако жив разговор.{S} Светину више не интересује ништа, постала  
 за собом како неко у кафани отпоче нов разговор.</p> <p>— Ето, ето, почели смо већ и крај плот 
заспим и час сам обраћао пажњу на њихов разговор, а час га испуштао и поводио се за својим мисл 
себе те мање налази и разлога да поведе разговор или што се човек у мраку лакше одваја од спољн 
о затим око свих ватара поче да изумире разговор или се чује реч и две а придигли се и они који 
на стражи.</p> <p>Око наше ватре изумре разговор и завлада тишина.{S} Госпа у црнини, сем тога  
једна скорашња добеглица, беогрђанин, и разговор се најпре задржа на питању о одбрани Београда, 
 бачено у ватру, разгоревао је пламен и разговор се све више развијао, све више пео и све шири  
 како је на одмору.{S} Па се заметнуо и разговор а не разговарамо ни о чем другом но о својима, 
разлога слеже раменима и пређе на други разговор.</p> <p>Као да је пристигло јело, јер мало зат 
упада трговац пред чијом се радњом води разговор.</p> <p>— Па јест, оно и Константин грчки је п 
брате пажњу тамо.{S} Бива да по гдекоји разговор, који је почео за једним столом, обухвата пост 
рај дана, престаје и сваки жагор, сваки разговор, сваки узвик.{S} Оборе и човек и стока главу и 
толико...</p> <p>Друмом се опет чу неки разговор и пљаскање ногу по блату, као да читава гомили 
ичекам док г. пуковник сврши телефонски разговор.{S} Наслонила сам се крај врата и стрпељиво са 
 позабави се дуже напољу.{S} Нисмо чули разговор који је водио, јер није остао на вратима него  
>— Даћу вам! — одговори овај и сав даљи разговор обрну се на питање о начину како да се из грађ 
а обична питања, желећи да избегне даљи разговор о томе.</p> <p>Малочас дођоше и они војници шт 
> <p>Док сам ја у углу, не пратећи даљи разговор, који се био расплинуо по целој кафани, размиш 
у, у болници.</p> <p>Прекинули смо даљи разговор јер сам се зауставио пред једном мучном сликом 
ље поздравља поноћ; ослухну тајанствени разговор ноћи који ветар са Језерца својим писком и зви 
изазвало бол и тргох се не настављајући разговор.{S} Побуђена ваљда питањем и болом, који јој ј 
 испуштен.</p> <p>Док се овде води тиши разговор, у колико се на друму и на ветру може тихо раз 
номе тренутку, он се побоја да цео овај разговор не остави код мене рђав утисак, па диже главу  
вор жена.{S} Нисам обраћао пажњу на тај разговор јер сам знао да се односи на оно о чему смо св 
ва да умиремо!...</p> <p>Извесно се тај разговор наставио кад сам ја напустио кафану.</p> <p>Та 
кога југа“ ,и казују <pb n="33" /> свој разговор који су још малочас „пре три четврти сата“ вод 
пско-грчки уговор; пети је наводио свој разговор са руским консулом који је „поуздано знао“ да  
и! — рећи ће пошто нам је саопштио свој разговор са војником.</p> <p>— А што да не уђе, сила је 
је све то лаж? — покушах ја да наставим разговор.</p> <p>— А зар није?{S} Погледајте молим вас  
лости.</p> <p>Мислио сам да не наставим разговор али девојче само, после дуже паузе, расејано и 
у обалу, где се упустио у дуг и озбиљан разговор са командиром батерије.</p> <p>У том већ и арт 
 би Србију?</p> <p>Али је то био обичан разговор, често понављан у свакој кући где понос недозр 
о живо разговара.{S} Затичући ту обичан разговор, они меркају одатле остале групе па где виде д 
 ми ћемо на море, је л’? — наставиће он разговор.</p> <p>— И ми!</p> <p>— А куд ћу ја несретник 
..{S} И разви се међу њима тих, монотон разговор о лањској години, о Аустријанцима, о њиховим з 
уке, али без речи.{S} Уморио нас је био разговор, уморио нас је заједнички бол, који ови звуци  
 празне душе.</p> <p>Старац је наставио разговор, као да је осетио моју потребу да га слушам.</ 
детињом крвљу.</p> <p>Око мене се водио разговор шапатом, ја га нисам слушала, јер кад нисам мо 
 али оштра и студена киша.</p> <p>И ако разговор и жагор тако с вечери малаксава, нису нас ипак 
лице.{S} Затим се умирило и чуо се само разговор жена у авлији.{S} Мало затим чу се опет неко п 
начелник који је тога тренутка прекинуо разговор са Кумановом.</p> <p>— Зар... — заустисмо сва  
даје један учитељ, који сад тек упада у разговор.</p> <p>— Како олако? — обрта му се полицијски 
а препирка по томе питању.{S} Упадоше у разговор и они који дотле нису уопште учествовали у раз 
ру па, грејући се и сам, упустио се и у разговор.{S} Био је висок, коштуњав човек, снажних и не 
 <p>Капетан нерасположен да се упусти у разговор, саслушао је све ове вести које, ма колико бил 
 Турке.{S} Сваки нов аргуменат убачен у разговор, као ново дрво бачено у ватру, разгоревао је п 
 заливени и чак не дизали главе да чују разговор.{S} Да ли су то били они који су већ донели од 
о и ми старци.</p> <p>Затим се заподену разговор и о Скадру.{S} Краљ је причао војницима да је  
кад ће се извршити злочин, наставили су разговор о тужноме чину.{S} Сећали су се доба када је т 
 би неко запазио, скреће и одводи одмах разговор на другу ствар.{S} Не воде те разговоре чак ни 
а се дише од запаре и врућине...</p> <p>Разговор један и исти о ономе што се тек преживело и шт 
павали су тврдо, детињским сном.</p> <p>Разговор скрете затим на борбе које се воде на овоме фр 
ира.</p> <p>Ма да их је, приликом овога разговора, поздравило неколико пушчаних зрна, која им п 
.{S} Нема више жагора, нема ни гласнога разговора.{S} Шапће се и клонуло се иде ногу пред ногу. 
е војске на југу Србије.{S} У току тога разговора, војвода Мишић изложи опширно своје сазнање о 
</p> <p>Већ сутра дан, после овог нашег разговора, стигла нам је поражавајућа вест, да је Беогр 
е кроз станицу, било из свог тастерског разговора са нишким колегом.{S} И ту, где знају радозна 
а и рачунским документима.{S} Усред тог разговора неко из дубине тек узвикну:</p> <pb n="357" / 
реће друмом као црн облак.{S} И мање је разговора тада; да ли што човек мање види око себе те м 
е вратити у Скопље.</p> <p>Ма да, после разговора који сам мало час водио са оним официром, раз 
ка, која <pb n="656" /> су нас за време разговора све редом прелетала не задржавајући се ни на  
пска Круна.</p> <p>Гробари су тихо, без разговора, без шума, вршили свој посао.{S} У мраку, кро 
 четири до пет војника, опет тихо и без разговора.{S} Кола су застала пред једном двоспратном к 
им да у полемику — јер ми смо готово из разговора прешли у полемику — мислим дакле, да у полеми 
увек враћа пун комбинација поцрпених из разговора са „тим и тим“.{S} А разуме се, „тај и тај“ ј 
песимиста, без икакве везе са предметом разговора, избаци као бомбу:</p> <p>— А Бугари?</p> <pb 
агано и тромо, погнуте главе, без много разговора, као што се о погребу иде.{S} Изгледа као да  
 били тешки болесници и није им било до разговора, нису хтели ни да одговарају кад сам их питал 
ли постојати сутра?</p> <p>За време тих разговора дизао би се један по један од стола, отварао  
ало та вера трајала!</p> <p>Краљ је био разговоран.{S} Указујући на модре планинске масе, које  
ли под којим другим заклоном, воде живе разговоре.{S} Једна се жена вајка да јој је муж отишао  
и војника сабрале, греју се и воде живе разговоре.{S} Придолазе им нови који увраћају с друма,  
 из штаба и жандарми и воде дуге и живе разговоре.{S} По неко од њих сецка оштрим ножићем танке 
гомилица француских официра водећи живе разговоре у очекивању ђенерала који ће се у исти воз ук 
 места крај своје ватре, водили су живе разговоре, који су се укрштали са свих страна, а она је 
малим гомилицама, воде тихе и поверљиве разговоре.{S} Час би по где ко од њих хитно изашао из в 
ичкога старешине.</p> <p>Када смо такве разговоре водили, увек смо се издвајали и избегавали жи 
у друге одаје где су водили тихе и дуге разговоре.{S} Краљ је неколико сати пробавио сам у соби 
духа и тела, осећао кадар да водим дуге разговоре.{S} Нисам осећао ни да је време у овоме трену 
ибирају се у групе на сред улице и воде разговоре о ноћашњем страховитом мразу.{S} Други се над 
на горка јадања о невољи но ове ругобне разговоре себичних жена чија је лична сујета јача и од  
 седом брадом, видело се да воде брижне разговоре.{S} Са лица је Пашићевог изчезао онај израз м 
ругога чују <pb n="270" /> вести, да се разговоре, да се утеше.{S} Ушавши, господин је Јанковић 
 разговор на другу ствар.{S} Не воде те разговоре чак ни иста лица; један је почео па се одвоји 
 којима се води реч, да не слушам ни те разговоре, који их пропраћају.{S} Улазио бих у кафаницу 
ијена густом помрчином, водила језовите разговоре, било их је који су склоњени у страну ћутали  
ако су забринути људи међу собом водили разговоре, не могући никако да се одлуче шта и како да  
опет ћути, те ни погледом више не прати разговоре.{S} Он их чак и не <pb n="441" /> чује.{S} Он 
 сваки бринући тешку бригу и измењујући разговоре само по гдекад, на одмориштима, или где би се 
звен старчић, који је дотле само слушао разговоре, забављајући се ушивањем рукава на шињелу кој 
ак да би измакао од друштва где се воде разговори који и његову родитељску душу потресају.</p>  
је на вас ред!“</p> <p>Ето, такви су се разговори водили тамо на фронту, тако је поуздање влада 
о хлебу, који је врло тешко било наћи и разговори, који су се водили у светини, били су само о  
нису веровали.{S} Ту су се развили живи разговори, објашњења, распитивања, међусобна саветовања 
о! — прекиде Пашић.</p> <p>Тако су, ови разговори и саветовања, били у неку руку министарска се 
одатак, којим се зачињавају сви бурнији разговори код нас) зубима изгризао јабучицу!{S} Ко ће д 
</p> <p>Такви или слични, или другачији разговори, водили су се и код осталих гомилица, крај ко 
ева намера.{S} Изменише се и телефонски разговори измеђ Ниша и Крагујевца и најзад Престолонасл 
<pb n="358" /> <p>— Е то је оно!</p> <p>Разговори се већ воде полугласно, више шапатом, јер пој 
 нема довољно столица око стола.</p> <p>Разговори се најпре воде о последњим вестима, о одласку 
аче изражен отисак опште невоље.</p> <p>Разговори су се водили о великим бригама које су лежале 
о можете!</p> <p>Такви су се од прилике разговорили водили у кафанама тих дана, а тако исто и у 
 је време у овоме тренутку тим и таквим разговорима и наставио сам пут ћутећи.</p> <pb n="334"  
дама или слутњама.</p> <p>Гомилице се у разговорима не задржавају дуго на једном предмету.{S} Н 
ни који дотле нису уопште учествовали у разговорима; узвикивали <pb n="37" /> су и они који су  
ром и прелазили с предмета на предмет у разговорима бескрајним, као што је јесења ноћ бескрајна 
 његовим разлозима колико заморен дугим разговором.{S} Нисам се, уморена духа и тела, осећао ка 
орена погледа и ја је нисам узнемиравао разговором, уверен да јој је, у стању у коме је, тако и 
{S} Овамо опет српски министар у живоме разговору са француским артиљеријским официрима а мало  
 ја нешто господина директора (по даљем разговору видела сам да је то био момак у неком новчано 
 начелства и оног сокачића, у најживљем разговору да се крећу улицом Краља Петра где су све виш 
у ваздуху.{S} Изговорена можда у каквом разговору измеђ двојице и тројице, она је почела нагло  
ме гледа — а сузе му теку.</p> <p>У том разговору стигосмо до једне капије, крај које сам ја ма 
ипа за очи и смета им да се греју.{S} У разговору, ако и кажу коју реч, избија маглица из уста, 
— пита песимиста, који мало учествује у разговору, јер га при свакој његовој примедби сви жучно 
д женски гласови из кола цикнуше јаче у разговору и нехотице ми допреше њихове речи до уха.</p> 
гале жене више него остале са Лазаром у разговору све до пред зору а ми деца кад смо се избудил 
велики <pb n="198" /> део ноћи провео у разговору о сутрашњем дану, придремао мало обучен и ору 
е болнице опљачкан је!</p> <p>Облаци се разгонили, сунце је грануло и поздравио га је најпре је 
 дечицу хтео да прихвати сан који би им разгонио страх из душе, појављују се из мрака два светл 
разговор, као ново дрво бачено у ватру, разгоревао је пламен и разговор се све више развијао, с 
шћу свеће и оним светлим руменилом које разгорео жар из мангала распростире око себе.{S} Све то 
као сам горе код мене, у оџаклији, лепо разгорео жар, те сам напунио мангал како би се прокисли 
нагом рамена и руку продрли до ћепенка, разграбили количину коју је једна пекарница кадра била  
 се домаћин који се диго јутрос и видео разграђену авлију а нигде ни једнога прошца од ограде;  
.</p> <pb n="397" /> <p>Када се девојче разгреја под ћебетом, извуче мало главу и меким, промук 
о мангал како би се прокисли и прозебли разгрејали мало.{S} Могао сам и од своје свеће одвојити 
 — Биће пре да је прозебао, а ја сам се разгрејао.{S} Није научило то да га бије киша цео дан.< 
рини, око ватре, да се прихвате и да се разгреју пре него што легну.{S} По лицима, осветљеним п 
асно:</p> <p>„Оче наш, који си на небу, разгрни мутне облаке, којима си га застро, да до престо 
ти песму <pb n="563" /> у славу Божју и разгрнути камене прошлости да би на чистоме тлу, на здр 
о, што сад придолази тиска се око хана, разгрће снег и блато и наноси дрва, те спрема ватре око 
 Учитељ узе својом путничком батином да разгрће оне остатке жара у мангалу и сви се скуписмо не 
ојој родитељској души; шта ли што у њој разгрће пепео у који се претвориле моје прегореле наде  
, све док дан мало не освоји.{S} Чим се раздани, наши осуше учестану и снажну ватру, тако да је 
е, без ватре, без хране.{S} Начелник је раздао кључеве празних турских кућа и, по пространим њи 
рећи тамо и ако те само неколико метара раздвајају од противне стране.</p> <p>Искупили смо се к 
 помогох јој да прескочи шанац, који је раздвајао друм од њиве.{S} Прешло је још неколико пешак 
кад мравињак згазиш ногом, те потисну и раздвоји ова два говорника.{S} Као море кад у један мах 
за коњаником читава група пешака те нас раздвојише и ја застадох далеко за њом.{S} Кад се група 
ачај те опасности.{S} Донете су пушке и раздељене, одређене четице и именоване им старешине; ва 
јмили величину болова који у овоме часу раздиру душу једнога несретнога Краља.{S} Али дечица до 
 за љубав повољних вести које су и њега раздрагале.</p> <p>— Макензен нек абдицира на своју вој 
ослободилац први пут слазио у Приштину, раздрагана лица узвикивали један другоме: „Стигао Краљ! 
оје, са мотором који брекће и стење као раздражена животиња и оједеним гумама на точковима.{S}  
е, и са мотором који брекће и стење као раздражена животиња и гумама које су се ојеле; па онда  
алу мисли <pb n="291" /> које би га као раздражени рој осица спопао и мучио дуго и дуго.</p> <p 
се тело набрекло страшћу и одмором и из раздражених ноздрва сукнули су црвени пламенови који па 
естинских дарова; камени царски престо, раздробљен у ситну парчад, лежи у муљу; олтарски стуб,  
нтијском капителом лежи пребијено преко раздробљене стене и баца далеку, мршаву сенку, као мрче 
ле испрекидане уздахом или сузом, често раздробљене и искидане.{S} Морам их својим речима а у њ 
ричиних таласића, који се крше и ломе о раздробљени камен који се о данима киша и бујица сурвав 
ући се, усамљен у том тренутку, осећању разигнације против које су се његова младост и поуздање 
ла и утајала се она немирна светлост од разигранога пламена, која је до мало час прелетала прек 
ила прекрстила и чекала само да се мало разиђе свет, који је гомилама ишао мостом.{S} У једанпу 
се још сад уклони из Скопља а остали се разиђоше кућама са уверењем да се ова ноћ може спокојно 
од амова.{S} Војници и избеглице већ се разишле по селу, сваки тражи нешто и вуче што нађе.{S}  
у да чувају места и ствари а сви остали разишли су се по селу да набаве дрва, ракију и све што  
та учини море! — дрекну каплар и потеже разјарен да га удари песницом.{S} Али га не удари, и он 
нуо али је успео да са неколико младића разјури разбојнике и ослободи жене и децу крваве погиби 
.{S} Затим узе реч и поче у детаљима да разлаже могућност офанзиве, погледајући увек при томе н 
у га жучно напали тако да су им се речи разлегале кроз целу кафану.{S} Победилац са онога првог 
Сад већ и топови улазе у дејство, те се разлеже грмљавина од које задрхта Чачак и преплашено ст 
 копите, која креше о камен у калдрми и разлеже се из пусте улице.{S} То какав коњаник јури с п 
и је настао живљи покрет, официри су се разлетели и пресекли сваки даљи излазак војника из ваго 
 скрха или џарне или кад се нов положи, разлети се тамом јато варница и испуни мрак, који се по 
до мрклога мрака, па се као бујан поток разли кроз све улице и све уличице приштинске, све до п 
ди потпоручник и очевидно му се бледило разли лицем а усна грчевито задрхта.</p> <p>Младић приђ 
 грдну дебелу мастиљаву линију, која се разлива по чаршаву и добија облик плаве маљаве гусенице 
 лака и бледа пурпурна светлост, што се разливала са црвене жеравице, <pb n="665" /> изгледало  
, коју означава прљави бели барјачић са разливеним од кише црвеним крстом, дрежде блатом испрск 
ад могу пси, могу и ја.{S} А и каква је разлика измеђ мене и пса.{S} Гладан он, гладан ја; хоће 
шевне тегобе.{S} У томе би имала и бити разлика између књига које су они написали и оних које м 
ла медаља за храброст.</p> <p>— Нема ту разлике, пријатељу!{S} Бегство је бегство, па побегао ј 
са мраком, почињу назирати али не још и разликовати.{S} На сивоме небу догоревају звезде као ка 
таји зоре, толико бар да се камен могао разликовати од баре, улице које воде ка станици на једа 
а се дубоко исписа беда и невоља, с том разликом само, што је утученост била сад још већа и још 
који се од обичног, некултурног човека, разликују само по томе што имају звезде на еполетама.{S 
и каљуге што их је киша, која још лије, разлила по сокацима.</p> <p>Ноћ густа, као да је засвод 
од кише а избачена земља <pb n="500" /> разлила се у житко блато.{S} Нигде црквице, нигде зград 
на труло дрво и кости.{S} Са крстова се разлила боја и ишчезли записи.{S} Недогореле свеће сави 
тегао грчевито песницу.{S} Крв, која се разлила по друму из ране на слепоочњачи, још се познава 
ш држао у руци угашену свећицу, која се разлила, те му восак покапао и искитио цветићима ручицу 
гато је китио белим цветом.{S} Свећа се разлила и утулила и утајала се она немирна светлост од  
 слојем житкога блата, где ређега те се разлило као блатно језеро а где гушћега те се хвата за  
по блату.{S} Над челом јој се, од кише, разлио црвени крст са платна, којим је повила главу као 
су то вагони код којих се деле две тако различне судбине.{S} Они у колима која слазе у Солун, п 
угасила и последња моја нада и последњи разлог за мој живот.{S} Али, у његовој смрти има бар то 
} Шум је <pb n="681" /> за нас био већи разлог стрепњи но мртвило на које смо се већ свикли.</p 
ење ја ћу безбрижно спавати.</p> <p>Тај разлог некако све убеди и за столом опет завлада мало в 
а, јер ми је тај пут престављао извесан разлог за живот.</p> <p>— И зашто он више не представља 
сутра до њих.</p> <p>Ма да је било више разлога за бригу но ноћас, ту сам ноћ измеђ понедеоника 
оји су се тискали улицама без циља, без разлога, не знајући куда ће, не знајући шта ће; личио м 
е увезаше врата, да не може свако и без разлога отворити.{S} И таман се то сврши и загреја хлад 
век мање види око себе те мање налази и разлога да поведе разговор или што се човек у мраку лак 
 против у овој новој ситуацији налазили разлога да им се треба кретати и то са целом породицом  
} Откинуо се онај кончић и он није имао разлога да и даље живи.{S} Убио се на првој станици, на 
а крену.{S} И свако је тражио и налазио разлога својој одлуци, јер је свако осећао потребу да п 
.</p> <p>Наредник после ових необоривих разлога слеже раменима и пређе на други разговор.</p> < 
вих српских сломова настао је из других разлога, под другим околностима, у другим приликама, ал 
ода Мишић, кад се осетио потпуно сам, а разлоге којима је још увек бранио свој предлог није мог 
саветују да бегам и износе ми неодољиве разлоге.{S} Тако су исто можда саветовали и износили му 
ожда саветовали и износили му неодољиве разлоге и мога деду пре сто година а историја је прешла 
да га убеде, износећи свако од њих нове разлоге, али он остаде при своме и на крају додаде:</p> 
тари Краљ је одмахивао главом на све те разлоге и очајно узвикивао:</p> <p>— Пустите ме бар да  
 која питања.</p> <p>— Добро, примам те разлоге као оправдање крајње користи — настави војвода  
ђено.</p> <p>Он је с неповерењем слушао разлоге, по којима би његов останак у ствари значио нап 
њем тренутку, попустио је под убедљивим разлозима професора у сурој шајкачи и сео је на митрова 
p>Ућутао сам, не толико побеђен његовим разлозима колико заморен дугим разговором.{S} Нисам се, 
ло није казивао да је он убеђен његовим разлозима.{S} На против, после подужега ћутања он одлуч 
нскога воза и сео на митровички, убеђен разлозима онога професора у сурој шајкачи, који му је р 
о? — пита он ађутанта кад је, притиснут разлозима и наваљивањима са свих страна, дао најзад при 
из мангала и од ветра који продире кроз разлупане прозоре; са дубоким долапом у зиду, на коме с 
душа у њему, пуши се по гдегде дим кроз разлупани кров.{S} Сиротиња уцињска, она сиротиња без к 
о све; повукао си чак и корито и стару, разлупану бурад да ти их не узме непријатељ, да те не о 
крвављено, ваљда како сам га брисала те размазивала крв.{S} А млада, румена крв, цурила је и да 
и остали, претресали су све могућности, разматрана је и карта, испитивани су понова извештаји н 
ања и болова, он најзад приђе прозору и размаче завесе да на, мразом замагљено стакло, наслони  
сет али у папиру.{S} Доцније је настала размена, давали су се разни кућни предмети за брашно, ш 
лутам од дућана до дућана па не могу да разменим једну банку.{S} Трговци сакрили сребро а то зн 
/p> <p>Такве су се очајне речи бацале и размењивале после одласка владинога и ни мало није свет 
b n="277" /> <p>Сви се збунише и почеше размењивати погледе.{S} Да ли Краљ још не увиђа или нећ 
прате појаве и погледима <pb n="140" /> размењују мисли.{S} Има их опет који иду од гомилице до 
} Хранићемо широка мора нашим телесима; размилићемо се као бескућници по широкоме свету и сејат 
 за неважећи и, како се у томе тумачењу размимоилази са својим премијером, он овога отпушта.</p 
ндровац, тако да су се тим друмом често размимоилазили бегунци, једни који из Топлице бегају на 
вши овај рапорт, капетан се за тренутак размисли па ободе коња и хитно се врати батерији те изд 
 тамо у бугарској престоници још једном размислили пре но што би извели први октобар.</p> <p>Ал 
че више главе и пошла сам.{S} Гомила се размицала, пропуштала ме, а неко чак рече гласно: „Пушт 
ом се гомила што је закрчила друм журно размицала, крхајући се у шанчеве лево и десно, <pb n="3 
 непријатеља који му је кућу ископао! — размишља опет каплар.</p> <p>— Море, пуцао бих ја и на  
Натраг у Ђаковицу не можемо наставља да размишља гласно једна сенка — Онај коњаник што нас пред 
а да пали.</p> <p>Старац настави сам да размишља:</p> <p>— А није пала само пред Младеновац, па 
Изгледа као да се свако повукао у се те размишља о невољама које је претурио преко главе и о он 
међу наше и косе а наши трпе и ћуте и — размишљају.</p> <p>Најзад капетан плану.</p> <p>— Удрит 
рођак?</p> <p>Она ућута и обори поглед, размишљајући о нечем.{S} Вероватно је у томе тренутку д 
туација може бар наслућивати.{S} Он је, размишљајући о добивеним вестима одбио онај један проце 
 зањиха главом, па онда поћута дуже као размишљајући, те настави - Ама лепо рекох ја: није сврш 
 извесно време па онда додаде, више као размишљајући, више себи и полугласно:</p> <p>— Идем пут 
ити!</p> <p>Кад сам се растала од њега, размишљала сам о томе.{S} Истина, тешко би ми било оста 
љену слику, која се пред њом развијала, размишљала о каквој сличности њеној са животом или су њ 
егове постеље, гледала га дуго, дуго, и размишљала.{S} Жалила сам га, тешко сам га жалила: како 
зницима.{S} На путу од Београда до Ниша размишљале су о свему и свачему и нашле су да Французи  
ада сад, далеко од непосредних утисака, размишљам о старчевим речима, ја не налазим <pb n="498" 
и где сам ја сад?</p> <p>А после малога размишљања, додаде:</p> <p>— А ко зна где су они?</p> < 
ађено.{S} Она се била упустила у дубока размишљања и можда вођена мислима, и сама је себи поста 
забављали, понављајући своја отојичашња размишљања, неко од оних што су измакли не хотећи да се 
ненађен, па онда додаде, после извесног размишљања — За једног знам, чуо сам!</p> <p>— За Аустр 
 или су то они који занеме и изгубе моћ размишљања пред великим опасностима и предају <pb n="68 
д тих најзад пресећи ће ипак дугу паузу размишљања и тишине.</p> <p>— Решавајте, људи, што ћемо 
ђе ми један просед човечић и прекиде ми размишљање.</p> <p>— Ама, господине, ено тамо крај плот 
замисли.{S} Сви ућуташе поведени и сами размишљањем о злој вили, која руши све што Србин зида.< 
оји је Краљ хтео себи или се одао новим размишљањима после боног сусрета с децом што га је било 
жртве, ако их буде? — тргао би се у том размишљању, али се понова охрабрио. — Опростиће жртве п 
 који се био расплинуо по целој кафани, размишљао о Глишићу, Ускоковићу и Рајићу, приђе ми једа 
бити заробљена ако ми овде не успемо! — размишљао је капетан у себи и та је мисао почела све ви 
нут можда.</p> <p>— Не мора ме убити, — размишљао је у себи забринути родитељ — али ме може одв 
ио?</p> <p>— Ако сам већ требао мрети — размишљао је други — онда је боље било да сам остао у с 
 и зле последице о којима је већ до сад размишљао.{S} Ал најзад стеже срце и наредба паде:</p>  
евљени наручује пиво „за све“; хладни и размишљени узео мастиљаву писаљку, умочио је у пену од  
 сатерани у вагоне, почеше понова да се размрдавају и, ван погледа својих старешина, заобилазни 
дило, није размрскало вашу руку, оно је размрскало вашу будућност, ваш таленат, вашу амбицију,  
ол.{S} Тане, које вас је погодило, није размрскало вашу руку, оно је размрскало вашу будућност, 
 је изгубио једно око и да му је вилица размрскана те не може још да говори.{S} Хтела сам да вр 
анице или су се укрштали разни гласови, разна брујања и телефониста је уморан прекидао везу, да 
ирију за грејање морао је одговарати на разна питања оних, који су били господари те ватре.</p> 
а два војника из патроле да закуцају на разна врата те припитају не би ли нас ко под кров прими 
омогућило би се пребацивање јединица на разне фронтове а велики део јужне Србије спасен, обезбе 
ицира, ослобођених фронта и упућених на разне службе.{S} Мислила сам, зашто не бих и ја себи са 
нци из Гилана и моравских села, наиђоше разне команде без војске и војске без команда, наиђоше  
е гурај!“ „Јаој по Богу угушисте ме!“ и разне друге узвике и преклињања и јауке.</p> <p>А профе 
ја на памет, па сам онда говорила онако разне речи.{S} Молила сам се за оца, за њега и молила с 
ци, улазе у купе као новчане књиге опет разне даме, жене, и њине пријатељице.{S} Има ту обезбеђ 
мало реда при евакуацији и препричавају разне новости кроз које још и у овоме очајноме часу про 
 највећега успеха, не сме српским топом разнети тело ни једног српског невиног детета ни одузет 
оцније је настала размена, давали су се разни кућни предмети за брашно, шећер, кафу и друго.</p 
манде, војне станице или су се укрштали разни гласови, разна брујања и телефониста је уморан пр 
уду кренули, они ће поћи <pb n="113" /> разним правцима, један доле Солуну а други горе, Пришти 
Предејана.{S} Воз је чекао дуге сате на разним станицама док се обезбедио његов пролазак.</p> < 
тако и заметну се око ватара разговор о разним приликама и неприликама које су овог или оног по 
е те слике разнолике, како невоља уме у разним бојама и облицима да их представи.</p> <p>А гоми 
причу о себи и о брату своме, који се у разним утробама рађају и залазе кроз поља и горе тражећ 
о ноћас заноћити.{S} Ти гласови чак иду разним путевима и укрштају се; једни долазе отуд, далек 
их старешина, заобилазним путевима, иза разних вагона, да долазе у везу са продавцима иза стани 
 n="187" /> <p>Нов сат напора, укрштања разних гласова, јављања ненадлежних команда и; најзад к 
 почесмо из разних кланаца избијати, са разних се страна прибирати и са разних висова слазити к 
 и све остале те се у њему учествује са разних столова и постаје општи.{S} Кад није то, већ кад 
ришу поједине вести.{S} Тако побране са разних извора, сређене, допуњене и прокоментарисане вес 
илице почеше да расту прибирајући се са разних страна и већ за један сат, то је био читав логор 
 измеђ луднице и Вајфертове пиваре и са разних других страна, преко њива, кроз потоке, кроз вин 
ати, са разних се страна прибирати и са разних висова слазити ка обалама које сунце греје.</p>  
прибирање извештаја, који су стизали са разних страна.{S} Ти извештаји, ма да нису били потпуни 
зијску зграду збирани су и преношени са разних страна археолошки предмети за будући народни муз 
ве што се, као на дну левка, сручило са разних страна Србије.{S} Тамо енглески адмирал, који је 
ма та промена да значи, а почеше нас са разних страна претрпавати коментари, званични и незвани 
а једновремено двадесет возова стижу са разних страна.</p> <p>У тој гомили што промиче или оној 
е опреме, архиве, рачунске књиге и акта разних канцеларија и многе, многе друге скупоцене предм 
а“ које су вукле жене и кућне намештаје разних официра, направи увек у поворци избеглица, која  
који из Призрена води у Ђаковицу.{S} Из разних улица призренских извиру поворке кола и народа и 
овољно.{S} Светина је куљала, куљала из разних долина и кланаца, слазила са планина и придолази 
и.{S} Људи се дижу из гомиле, излазе из разних кућа, капија, дућана, магацина, увијени у ћебад, 
арод са товаром на леђима извирао је из разних улица, уличица и капија.{S} Испунише се и закрчи 
хало, све се измешало, све то извире из разних улица, гуши се, саплиће, гура, тумара, тиска, ук 
ладнели, прозебли и оголели, почесмо из разних кланаца избијати, са разних се страна прибирати  
} Нова кола, која непрестано притичу из разних призренских улица, морају чекати по читав сат до 
е опет сви из кућа, из авлија, ханова и разних кутака, где су се били склонили да се прихвате и 
кве једне „колоне тимочке дивизије“ или разних других „дивизијских и пуковских колона“ које су  
368" /> <p>— Шта му би? — запиташе се с разних страна и још не стигоше да један другоме одговор 
очи или, као иза буре и непогоде кад се разнобојна дуга обележи небом те свако дигне главу веру 
и, во и изнети вино бурадима, купују се разнобојна платна те шију савезничке заставе, школска д 
ерњом светлошћу, преливају и сјакте као разнобојна стаклад.</p> <p>— Што се овај човек овако ок 
 пуном светлошћу, те ће китити небо као разнобојни лампиони о веселим светковинама.</p> <pb n=" 
пролазе још и мале групе оружаних људи, разнога изгледа, разнолика одела; бледи и недорасли мла 
е групе оружаних људи, разнога изгледа, разнолика одела; бледи и недорасли младићи, који су пре 
и оквир панорами овога питомога гнезда, разнолике су природе, као да собом означавају два доба: 
бркани, брујали у ушима а уличне слике, разнолике бојом и богате бедом, још увек пролетале крај 
ораку срести.{S} И како су све те слике разнолике, како невоља уме у разним бојама и облицима д 
шно посматрају туђу невољу.{S} И све те разнолике своје осећаје, гомила гласно казује, она скор 
ични и незванични, новинарски и усмени, разнолики и противуречни али који су нам, на крају крај 
нас били и многобројни <pb n="436" /> и разнолики, те мрак који је све више освајао био ми је д 
чери малаксава, нису нас ипак напуштали разнолики гласови који су се свакога дана путовања пров 
е бегунце да их предаду у загрљај двема разноликим судбинама.</p> <p>Био је већ увелико свануо  
аје материјала широким претпоставкама и разноликим надама или слутњама.</p> <p>Гомилице се у ра 
p>— Море како — одговара он на неколико разноликих питања — нек те нико не лаже, нема брате ниш 
ивописности.{S} Губе се детаљи, губе се разноликости, ишчезавају ти пред очима они престрављени 
 теретом путовања умореној гомили, пуно разноликости.{S} Тешка црна мунициона кола која води тр 
лошћу одгања страх од хуке, коју таласи разносе кроз лагуме и шупље подруме мртве вароши?</p> < 
 преносе у чаршију, где се брзо и хитро разносе од ћепенка до ћепенка.</p> <p>Али како који дан 
; <pb n="222" /> узе да их баца и гази, разносећи их уз дивљу дреку и церекање.{S} Кад су из ра 
м и звиждуком, који се рађа у кланцима, разноси по успаваним долинама.{S} Погледа у небо да вид 
о је до скопљанске чаршије и шапатом се разносио од ћепенка до ћепенка и од једног дућанског пр 
 трговине, ту касине и клубови, забаве, разонођења, штампарије па чак и новине које излазе на б 
орбу и са њом гнев непријатељев, смрт и разор вароши.</p> <p>Капетан је осетио то негодовање у  
век обраћа човеку.{S} Срећа је то, која разорава наук Божји и отуђује ближњега од ближњега а не 
 брза река, слазећи набујала с планина, разоравајући друм и рушећи мостове, оставила за собом.< 
 леже разорени двори, разорени храмови, разорена прошлост српска; тамо се сад збира са свих стр 
ска; тамо се сад збира са свих страна и разорена држава српска.{S} Тамо ћемо и ми прогнаници са 
намо, за брда она, леже разорени двори, разорени храмови, разорена прошлост српска; тамо се сад 
да.{S} Онамо, намо, иза оних брда, леже разорени двори нашега цара; онамо, споменици наше велич 
!</p> <p>Онамо, намо, за брда она, леже разорени двори, разорени храмови, разорена прошлост срп 
у и исту тежњу, тежњу да се немилостиво разорени сан настави, и да се још једном пође путем ист 
крвожедном жудњом да све уништи, да све разори, да све спали, да све затре, да сав живот сагоре 
ђе ред, не хтедне дати дете, аждаја јој разори кућу и све живо по кући покоље.{S} Тако се прича 
адалац примио на себе да оружаном руком разори савез балканских народа, пао је у 1913 годину.{S 
ебична дипломација, дипломација насиља, разорила.{S} И тек 1912 године, када је српска војска,  
едан од нишких дипломата, коме су факта разорила његово „дубоко уверење“ узвикнуо једноме нашем 
.{S} И када је европска себичност грубо разорила сан једнога младога народа и онемогућила да се 
то да живим?{S} Децу сам изгубила, кућу разорила...{S} Па ипак, ишла сам довде, вођена неком пр 
рву таваницу и пробио је у горњи спрат, разорио већ степенице које воде озго а у светини ваља с 
Бат цокула и мљаскање опанака по блату, разорио је мртву тишину која је до мало час владала, те 
 и коју ће сад за један сат растурити и разорити.</p> <p>— Да л’ да понесем и коју кошуљу? — пи 
и дим се залелуја по мрачноме простору, разорише се и расуше фигуре и облици који <pb n="221" / 
воје и војнике своје и виде пустош који разорно зрно непријатељско још једнако чини.</p> <p>— К 
аздух и тресну а земља, коју диже тешко разорно зрно и дим који се разви из експлозије, зави пу 
p> <p>— Све.{S} Зар није довољно да вас разочара ово на пример:{S} Ја сликар, неуки поднаредник 
удица тих људи који би мислили о свему, разочарава ме често пред помишљу да смо потегли да град 
м и прилазе новој гомилици, где се опет разочаравају.{S} И тако се крећу од гомилице до гомилиц 
сетио сам у томе тренутку потребу да не разочаравам друге.{S} То је осећање онога који тешкоме  
са бојишта мртва.</p> <p>— И шта вас је разочарало?</p> <p>— Све.{S} Зар није довољно да вас ра 
пример а они су на против учинили да се разочарамо.</p> <p>— Видите, млади човече, ја не кажем  
ји сам мало час водио са оним официром, разочаран у велику задаћу коју смо дотле сви приписивал 
ад не плаче, да је Краљ увек срећан.{S} Разочарана дечица запиташе га:</p> <p>— А куда ћеш ти?< 
је видети ону страшну и тужну слику.{S} Разочарана светина узе да баца оне светиње, од којих је 
.</p> <p>— Дакле само толико? — запитах разочарано.</p> <p>— Само толико! — одговори официр — П 
духа и тела креће друмом?{S} Води ли је разочарање и бол, води ли је туга и расточене наде?{S}  
гих, јачих, општијих, који су ме морали разочарати, који су ме морали огорчити, који су морали  
кренуле са опремом потребном за корзо а разочараће се тек кад сиђу с аутомобила у блато и кад в 
ању, где ће у миру моћи да преболе нова разочарења.</p> <p>Али, он већ нигде више није могао на 
ени понова да се буди онај мучан осећај разочарења, који се био нешто мало утајио.</p> <p>— Мож 
и дан вере, данашњи је већ био први дан разочарења.{S} То се разочарење јасно исписивало на лиц 
готрајних и надчовечанских бораба и све разочарење једнога честитога старешине који је, сем хра 
 не бих желео да ви рђаво разумете моје разочарење.{S} Оно је само бол ал’ није и одрицање.{S}  
ла задало душама свију нас ово последње разочарење.{S} Када сам је упитао шта мисли, шта ће; он 
следња нада убрзо претворила у последње разочарење.{S} Више се није могло ничим заваравати, ваљ 
е већ био први дан разочарења.{S} То се разочарење јасно исписивало на лицима оних који су се з 
/p> <p>А мајка их умирује да би поднели разочарење.</p> <p>— Наша кола, децо, али се ми не може 
чно обавештени са коликим бројем војске разполажемо, јер то у овоме часу нико од нас не зна поу 
је понос водио у ову борбу са нарочитим разположењем да даду мушки отпор те натерају непријатељ 
о.</p> <p>Дотле ће гомила, која нема на разположењу ни војника ни жандара, гомила оних међу кој 
 помоћници, свако у својој канцеларији, разрађивали су ове одлуке као наредбе за сваку јединицу 
 једноме тренутку претио чак да пређе у разрачунавање.{S} Најзад, војвода Мишић, кад се осетио  
 буде Србије, новина ће бити па ћемо се разрачунати!</p> <p>Обузе ме тешко осећање одвратности  
 нађе на левој обали реке, распршта се, разреди и удари свако на своју страну, избегавајући јед 
застадох далеко за њом.{S} Кад се група разреди, ја пружих корак, пробијајући се раменима, да б 
, зора која покушава да пробије тмину и разреди је успева само да у тамну боју ноћи унесе неку  
 а остаци се ових што су наставили пут, разредили и расули по ноћи те се и не догледају.{S} Мра 
ва, који је продирао кроз горњи прозор, разредио је нешто мало таму која у том делу цркве влада 
се живот; изгледа ти чак и да се ваздух разредио и тајанствена нека тишина освојила.{S} Као да  
 нас гађа из заседе, него се растурите, разредите се, даље једно од другог али тако да се не по 
а својом породицом.</p> <p>Кроз ваздух, разређен влагом, одјекује потмуло камени мост на Вардар 
<pb n="652" /> као што те гуши тишина и разређен ваздух у тамници или у дубоким каналима.</p> < 
ну.</p> <p>Кафане које су на подне биле разређене, испунише се предвече и посетиоци њихови, кој 
ео до уха а који се оштро проносио кроз разређени ваздух, у коме се већ осећао дах љутога вечер 
b n="200" /> пуковника али се дотле, из разређеног дима, помоли пуковникова симпатична фигура.< 
 одступање праћено местимичним борбама, разређеном пушчаном паљбом.{S} Затим затишје, које одје 
 даљем путу свом сејати успут гробове и разређивати се, док и последњи не угине?{S} О, колико ј 
шљиво као оморина, промиче кроз ваздух, разређује га и крати нам дах.{S} Као да и тице ниско ле 
ли смо даље.{S} Ноћ је већ почела да се разређује, киша је сасвим била престала али је јутарња  
 коју нас друм води, то се она све више разређује и на крају тамо, где се друм у њој губи, догл 
га заузме место.</p> <p>Ноћ се све више разређује и мутна светлост мочарнога јесењега дана осва 
здуху није могло опазити да се тама већ разређује.</p> <p>Када је прође навала суза, госпа у цр 
скрећу с пута, точкови с воловских кола разривају обале друма и срозавају се страном у јендек;  
чкове из дебелога блата које је покрило разривен и пролокан друм.{S} Напред јаше командир препл 
ру; са рупом у дну зида, коју су пацови разрили — све то осветљено полусветлошћу свеће и оним с 
ниче и припија ми се страшљиво на груди разрогачених очију и забленута погледа, јер престрављен 
 из сна, извуче главу из поврнуте јаке, разрогачи очи, престрављено и хитро спусти пушку на рук 
одвратни.{S} Видела сам обијене дућане, разрушене куће, ствари из куће побацане по улици и поло 
на нашла себи снаху.{S} Кад су се и оне разудале, <pb n="20" /> дорасле су оне које су биле одо 
и уџерица на периферији Скопља, који је разуздан за време Турака, навикао да буде повлађиван пр 
ек нема више власти над својим телом, а разум му остаје будан и одржава везу са спољним појавам 
 је величина трагедије замаглила душу и разум.{S} Добош, којим је архимандрит Мелентије дозивао 
да комите ударити од Видина до Дојрана, разуме се редовна војска! — одговара нестрпљиво светини 
леђа и одлучила се да изађе из резерве, разуме се, користећи се кратковидношћу дипломатије спор 
 ићи.{S} Саопштавајући то, командир је, разуме се, очекивао да ће Краљ наредити да каре пођу да 
 песимиста уских рамена.</p> <p>— Видо, разуме се!{S} У среду 23. овог месеца, био сам баш на к 
и хтео прилагодити.{S} Тај је елеменат, разуме се, жалио за „старим добрим временом“ и како је  
 ни дотерани на станицу.{S} Војници су, разуме се, држећи се тачно наредаба, грубо гурали и одб 
p>— Онда ја идем тамо.{S} Ја хоћу мира; разуме ли та Европа једанпут да ја хоћу мира!</p> <pb n 
мо да задовољи своју жеђ за вестима.{S} Разуме се да светина у таквом случају предузима сва пот 
кујући да прође тужна поворка.</p> <p>— Разуме се да брине! — одговарам му ја.</p> <p>— Брине?  
те ништа! — смеје му се други.</p> <p>— Разуме, што да не разуме.{S} Ако и не зна шта му кажем  
један покушај али нисам успео.</p> <p>— Разуме се да нисте успели, за то што сте српски књижевн 
ве, па да крећу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Разуме се, у последњем тренутку.{S} То може бити још и  
пених из разговора са „тим и тим“.{S} А разуме се, „тај и тај“ је увек важна личност или бар не 
адионицу и отуд зовне мајстор.{S} То је разуме се продужило чекање и ђенерал који је већ неколи 
S} Је л’ ти жив отац?</p> <p>— Море, не разуме те ништа! — смеје му се други.</p> <p>— Разуме,  
му се други.</p> <p>— Разуме, што да не разуме.{S} Ако и не зна шта му кажем он види да ме га ј 
а која клечи пред олтаром и крсти се не разумевајући ни молитве рад које се крсти; већ нека кре 
шио? — пробуди се он из својих мисли не разумевајући моје питање.</p> <p>— Питам, јесте ли сврш 
 око себе расипала, са мојим погледом и разумевајући или боље осећајући инстиктивно шта ја у то 
о, сем најстаријега који, да би показао разумевање у цифрама, узе на прсте да одброји шесет.</p 
потоварите да се склоните из села!“ Тад разумеде нана шта ће бити, јер бивало је и други пут та 
 ти овде, шта ћеш ти овде?{S} Ја сам га разумела, узела сам његову руку, наслонила је на образ  
, само ме погледа.{S} Ја сам јој поглед разумела и цикнула сам тако силно да се сви у вагону ус 
 собом а она мени: „Чујеш ли?“ Нисам је разумела а она ошкрину врата па вели: „Слушај!“ Ја ослу 
ио ми је нешто мађарски али га ја нисам разумела.{S} Није викао, није говорио грубо, чак се и с 
е!</p> <p>Ми све речи нанине нисмо тада разумели али их ја сад чујем понова и сад тек разумем,  
/p> <p>— Извините мајци...</p> <p>— Да, разумем, али кад би се мајке слушале не би ни било војс 
</p> <p>— Знам војниче, мајка сам и ја, разумем ја ту бригу.</p> <p>У том изађе госпођа из канц 
е још да се чувате.{S} Не може, дабоме, разумем, али — зар није боље било да сте остали?{S} Ост 
 ова парадна дворска кола чак овамо?{S} Разумем још до Ниша, али даље...</p> <p>— Ја мислим — о 
је то што их везује за нашу судбину?{S} Разумем оне, међу њима, који су Словени и у којих се ра 
ви лично... добро промерите...</p> <p>— Разумем, господине капетане! — одговори млади потпоручн 
војих наредаба. — Разумете ли?</p> <p>— Разумем! — одговори млади резервни официр и затресе му  
тељ ни стопе даље, разумеш ли?</p> <p>— Разумем, господине војводо!</p> <p>Кад се одвоји од тел 
 запитах га, не могући још никако да га разумем.</p> <p>— Па командант трупа нових области и ђе 
ли али их ја сад чујем понова и сад тек разумем, као што сад слушам понова и целу нанину причу  
ему овоме што смо разговарали.{S} Ја то разумем и, ако хоћете, чак пристајем уз вас у осуди руж 
сите много жучи.{S} Ја вас разумем, јер разумем ваш бол.{S} Тане, које вас је погодило, није ра 
 полемику уносите много жучи.{S} Ја вас разумем, јер разумем ваш бол.{S} Тане, које вас је пого 
њено тамо, док смо се борили, ајде, још разумем.{S} Требало је одржати морал <pb n="165" /> у в 
ло бола у души овога честитога војника, разумео сам мало дана затим, када првога дана по паду С 
ећ напуштају његову улицу а по узвицима разумео да се непријатељ већ ближи.{S} Он не сме бити з 
{S} А кад ни једно ни друго питање није разумео, трећи му показа дуван и понуди.{S} Дечко ману  
 казивали му благе речи, али их он није разумео.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Не знам 
ивота?</p> <p>Погледах је да би је боље разумео.</p> <p>— За мене значи то! — рече одлучно — Гд 
и било потребно.{S} Начелник је видео и разумео.{S} Понудио ми је столицу да седнем и дозвао је 
ого мање.</p> <p>— И онда?</p> <p>Нисам разумео шта је хтела последњим питањем.{S} Она то виде  
то ти! — одговара други који је потпуно разумео предње питање јер га је и сам себи постављао.</ 
тако ништа на памет говорити.{S} Ништа, разумете ли? — окрете проседи господин на „ви“, као што 
поручник.</p> <p>— Ви лично нанишаните, разумете ли, ви лично... добро промерите...</p> <p>— Ра 
капетан на завршетку својих наредаба. — Разумете ли?</p> <p>— Разумем! — одговори млади резервн 
е:</p> <p>— Ја не бих желео да ви рђаво разумете моје разочарење.{S} Оно је само бол ал’ није и 
о дрхће над судбином својега сина, мора разумети и моју материнску бригу — од тог тренутка било 
икивати као да ће га одиста моћи чути и разумети они озго:</p> <p>— Хој, хој, почујте ме, крила 
утку слаба; тешко је материнској љубави разумети и поднети старешинство обзира и дужности.{S} Б 
 могла пре обратити, ко би ме пре могао разумети?{S} Са извесном лакоћом у души, очекивала сам  
" /> туђим језиком говорити па ће он то разумети.{S} А кад ни једно ни друго питање није разуме 
ију.{S} Само, непријатељ ни стопе даље, разумеш ли?</p> <p>— Разумем, господине војводо!</p> <p 
може да се направи мат, па то ти је.{S} Разумеш ли сад!?</p> <p>Суви господин смагну својим уск 
и с које ти стране допиру, не чујеш, не разумеш и не видиш суседа, који виче да се склониш, не  
диш суседа, који виче да се склониш, не разумеш и не видиш ни онога за тобом који те преклиње д 
сни — пратили чистим погледом и здравим разумом, дочекали смо први октобар са расположењем који 
и се преплашено погледаше, не могући да разуму старца.{S} И ађутант и сви остали из околине Кра 
село али није и Маркову главу.{S} Права раја не сме ни на ноћиште примити људе који под пушком  
 сам тај Марко добар је човек и честита раја.{S} Нити је он кадгод потезао на дахијске људе, ве 
пођа и њена госпођица сестра са високим рајерима на шеширима који се повијају под таваницом аут 
</p> <pb n="155" /> <p>— Ето, и Велимир Рајић тако... — добаци неко са дна кафане.</p> <p>— Кој 
ко са дна кафане.</p> <p>— Који Велимир Рајић?</p> <p>— Онај, млади песник!</p> <p>— Па шта је  
 од бола ваљда, од муке!</p> <p>Сиромах Рајић!{S} Слаб и иначе, и свој рођени живот је једва но 
фани, размишљао о Глишићу, Ускоковићу и Рајићу, приђе ми један просед човечић и прекиде ми разм 
ово осветили.{S} Тамо чека већ ископана рака; тамо ће планути жандарске пушке и сручити тело у  
тива.{S} Прођосмо крај неколико празних рака, у којима се набрала вода од кише а избачена земља 
 Патријаршије, војници су копали дубоке раке.{S} Ту, у тишини, под строгим стражама да се ко не 
ао још није био свршен.{S} Простране су раке, велики је број топова.{S} Треба затим земљу угази 
се кољу кокоши, да им се источи најбоља ракија.{S} Ако кажеш да немаш камџијом ти одговарају, п 
 капије до капије и распитује имали где ракије; четврти вуче, да је баци на ватру, младу посече 
 <p>Официр се горко насмеја, узе гутљај ракије па спусти чутурицу на колено и додаде готово виш 
а и фигуре људске, а тежак задах, задах ракије, дувана, људског испарења и никад не провејане к 
и разишли су се по селу да набаве дрва, ракију и све што би се још могло наћи за храну и пиће.< 
} Бојко целој чети купује дуван, купује ракију, па чак и пропере кошуљу другу кад себи пере.{S} 
ше ми да могу у воз ући у Топчидеру или Раковици или... нико у ствари није знао тачно.{S} Донде 
 <p>— Зар ја да ти својом руком ископам раку — вели артиљерац своме топу — Милошу мој!</p> <p>Т 
.{S} Војници су се, спуштајући топове у раку, праштали са њима као са својим најрођенијим, као  
би тамо не знаш за кога; бацили би те у раку а не би знао чија те земља покрива.{S} Овде је дру 
ено износи ашов.{S} То гробар копа нову раку.{S} Киша раскаљала стазе и гробови се расули и уто 
се дубоко режу у душу детињу као ковано рало у меку смоницу коју је пролеће овлажило.</p> <p>Ја 
да су били већ пребачени на десну обалу Раље.{S} Краљ је знао да се на томе фронту борило четрд 
 и непријатељ пребацио велике снаге код Рама те означио своју намеру да главну акцију управи до 
арима ћемо их тући!“</p> <p>Када је код Рама први заробљеник Немац, пао у руке нашима, били су  
ник са Куманова и Цера, са Брегалнице и Рама, штедио је до сад те две сузе, кад се после дугих  
 је рекао: „О, борићемо се још заједно, раме уз раме, ја и мој син, и пашћемо један крај другог 
 се разбеси, дочепа ме снажном руком за раме и тресну о патос.{S} Умукла сам, претрнула сам и г 
у и пробира, па се затим с руке пење на раме и шири крила те се тиче образа материног и као мил 
олуба који ми слази на длан и узлази на раме и сањам девојку у бело одевену, расплетене косе, и 
 је пута бабо тако спустио руку мени на раме па реко: „Ех, нек да Бог само да одрастеш, виш оно 
и се једном руком на батину а другом на раме свога ађутанта, корача лагано и сваки час застаје  
главу на груди или је наслањао другу на раме.</p> <p>Ја сам покушавао да се борим са том невидо 
олазио крај њега, спуштајући му руку на раме.</p> <p>— Могу! — одговара дечко и не слутећи да ј 
о: „О, борићемо се још заједно, раме уз раме, ја и мој син, и пашћемо један крај другога, као о 
 се, кад легне на блато; трећи упртио о раме двадесет другарских чутурица па зашао од капије до 
S} Пред поноћ, обесио сам и сам пушку о раме и, праћен неколицином оружаних младића, пошао сам  
студену а гломазну руку на његово слабо раме, које се под том тежином угиба и злобно се кезећи  
гнем га у вис и ударим га свом снагом у раме, те му испадне пушка из руке.{S} Сад је мој, рекох 
аиђу на ширину да би је могли понети на рамена те пружити кораке, већ је носе на руке а руке им 
 ћебе, које јој је било готово спало са рамена за време живога причања, осећајући ваљда у том т 
/p> <p>— Шта? — учини познаник и узнесе рамена — решавају извесно да се не могу више држати.</p 
ао сад, или до лакта или само вирила из рамена!</p> <p>— И то баш десна?</p> <p>— Десна! — потв 
и погледом а ми смо одговарали слегањем рамена.{S} У тесној улици начелства групице узбуђена св 
арницама и када су први, који су снагом рамена и руку продрли до ћепенка, разграбили количину к 
м гајтанима и доламама пребаченим преко рамена; она кола са великим стакленим <pb n="538" /> пр 
ш никако не маче с места, скиде пушку с рамена и обори је на руке, па је онда диже до ока и нан 
хе које иду крај кола сваки час подмећу рамена и младом снагом својом износе кола.</p> <p>За ов 
бе са главе и пребацила га преко слабих рамена а спустила <pb n="403" /> своју црну бошчицу у б 
 вилице и он чисто суну на човека уских рамена.</p> <p>— Где сте ви то читали, ко вам је то каз 
та једнога путника онај песимиста уских рамена.</p> <p>— Видо, разуме се!{S} У среду 23. овог м 
ад о вашим Бугарима?</p> <p>Човек уских рамена не одговори ништа.</p> <p>— Изволте, изволте пра 
ма једном обичном паланачком типу уских рамена, који је покушао да посумња у снагу дипломатије. 
устите.</p> <p>— Морао сам! — слегох ја раменима.</p> <p>— Како сте провели ноћас у Липљану?</p 
м оделу са поднаредничким звездицама на раменима и два дечка у сурој народној ношњи, са уским ч 
 себи отворили пут.{S} Изнеше најпре на раменима товар, па онда изведоше волове, па изнесоше ру 
азе није увек дозвољавала да је носе на раменима, већ су је морали по где кад спуштати на руке. 
ствари могао повући те да их не носе на раменима и да не гладују успут.{S} Спавали су по друмов 
<p>Војводу Путника понели су војници на раменима.{S} Његова тешка болест није му дозвољавала ни 
/p> <p>Путовали су свеци дуго и дуго на раменима српских војника, који су се смењивали носећи о 
фицирску задругу! — учини војник, слеже раменима, чучну крај свога шињела и настави посао.</p>  
итељ.</p> <p>— Ако вас то теши! — слеже раменима полицијски чиновник.</p> <p>— Теши ме!{S} У ов 
ник после ових необоривих разлога слеже раменима и пређе на други разговор.</p> <p>Као да је пр 
<p>— Не знам! — одговори старац и слеже раменима.</p> <p>— Како не знаш?</p> <p>— Рекли ми рање 
ништа знали да кажу.{S} Један чак слеже раменима па додаде: „Ко зна, дете, да л’ је изнео главу 
рестолонаследник.</p> <p>Помоћник слеже раменима.</p> <pb n="557" /> <p>— Колико војске рачунат 
дговора забринутој породици, само слеже раменима и немо одлази из куће.</p> <p>Данас и сутра до 
ола која су посрнула у јендек узносе се раменима на друм; они који су се погубили опет се налаз 
азреди, ја пружих корак, пробијајући се раменима, да бих је стигао.</p> <p>— А ви сте отуд, из  
p> <p>Суви господин смагну својим уским раменима па се замисли и тек додаде:</p> <p>— Па добро, 
се из мртвих?</p> <p>Он слеже задовољно раменима па додаде:</p> <pb n="716" /> <p>— Шта ћете, и 
pb n="482" /> <p>— Не кажу ништа, слежу раменима!</p> <p>— Па јеси питао?</p> <p>— Питао, веле, 
м те!“</p> <pb n="345" /> <p>Поп слегну раменима и узе да објашњава нареднику како он то мисли. 
с њим?</p> <p>— Наредба је — слеже отац раменима — да сви младићи дорасли за војску крену из се 
м могла затворити.{S} Затим гурну врата раменом и уђе у собу.{S} Био је он сам, онај старешина  
не кажете а ја га нађем, ником главе на рамену остати неће а село ћу све у пламен и пепео.{S} П 
лутећи да је то Краљева рука на његовом рамену.</p> <p>— А хоћеш ли упамтити све ово што видиш? 
 фигура под сурим шињелом и са пушком о рамену.{S} Када примети моју обазривост, слика ми приђе 
капију и гледа.{S} Гологлав, пушка му о рамену, стао и гледа да види ваљда јесмо ли још на друм 
у и на Жировници, борио се на Церу и на Раму, на Руднику и на Тимоку.{S} И, кад је видео да се  
редник такође није хтео лећи јер, вели, рана и бол који му је донела, навукла му је несаницу те 
ској а одатле у Призрен. <pb n="647" /> Рана ми се брзо опорављала и ево већ крећем руком.{S} И 
пут одмах у почетку, пред Кумановом.{S} Рана је била лака, преболео је брзо и стигао је да се н 
кост разбивена.{S} То би била већ тешка рана за немоћно дете а ја овако у пољу, на јесењем мраз 
 више зора освајала то је и студен, она рана јесенска студен, бивала све јача.{S} Дете доби сил 
е туку, али не помаже.</p> <p>Чичици је рана већ била лепо опрана и добро обавијена памуком и ч 
ји је сам кренуо из болнице и ако му је рана још недолечена.{S} Све ћути и предало се бризи сво 
да се деца згреју јер умор, неспавање и рана зора у планини па се дечица најежила и прибрала уз 
рањеник прихвата те да му се не повреди рана.</p> <p>— Јесте! одговори она и подиже главу, као  
и то туга свију нас, саздана из дубоких рана, којима смо сви искрвављени а престављен у једној  
ушком у Скопљу, јер га саката од силних рана које је некада стекао, нико није у војску звао, ни 
руму затекосмо већ кретање и ако је још рана зора.{S} Није још цео збег кренуо али појединци ве 
увијена у крпе, војници без пушака, без ранаца и опасача, рањеници без одела и бегунци без хлеб 
вски пут, на Гази-Баби изнад Скопља, од ране зоре војници и заробљеници живо утврђују положаје, 
ко се крећу од гомилице до гомилице, од ране зоре до мркла мрака, да се увече уморни и необавеш 
>— Па да се прихватим, господине.{S} Од ране зоре нисам окусио.</p> <p>— Ако, ако, прихвати се. 
и нигде нисам могла опипати ни трага од ране.{S} Ипак сам осетила да му тело гори као у грозниц 
нахо, не бој се; то је само грозница од ране, проћи ће то! — тешили су ме они исти и истим оним 
ом сабране гомилице избеглица дрежде од ране зоре па до мрклога мрака, па се као бујан поток ра 
четврта, а све нове и нове придолазе од ране зоре и већ се гуши перон од навале бегунаца.{S} Во 
сарну.{S} Три месеца су нас муштрали од ране зоре до мрклога мрака.{S} Нико за то <pb n="634" / 
фаницу, одмах ниже начелства, где су од ране зоре па до мркла мрака увек поседнути столови, те  
зиста, чија мајка од јутрос већ, још од ране зоре, крши руке бринући се где је.{S} Дечко је још 
зничка војска у помоћ Србији.{S} Још од ране зоре настао је био у Солуну покрет француских труп 
ије, учетворостручи пажњу.{S} Он још од ране зоре посла у извидницу једнога поднаредника са два 
е би га понела да се превије, јер му је ране превила крпама које је откидала са свога одела, па 
 све једно, може се погинути и од једне ране као и од две и три.</p> <pb n="437" /> <p>— Па доб 
ваки бол позледа још свеже и незасушене ране.</p> <p>Дуго смо ишли и дуго смо ћутали.{S} Најзад 
те, ви нећете умрети.{S} Дубоке су ваше ране, безгранични су ваши болови, али их ви морате преж 
роким црвеним венцем од крви која се из ране излила на једну и другу страну чела, слила се крај 
цу.{S} Крв, која се разлила по друму из ране на слепоочњачи, још се познавала, није ју испрала  
, шта говорите.{S} Мој Мића је имао три ране од једанпут; једну овде у грудима, једну у куку и  
а, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све <pb n="15" /> више се и в 
а, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све се више и више узноси.{S} 
сваја све дубље и, све што ће ујутру да рани, предаје се сну.{S} Краљ спи, влада спи, Врховна К 
тек ваљало је заменити ону прву крпу на рани која се сва натопила млаком, детињом крвљу.</p> <p 
ну. — „Не смете ме жалити ако подлегнем рани; треба жалити оне који нису испунили своју дужност 
а и средстава и начина да неколико дана раније предвиди опасност а дужност да води бригу о држа 
е.{S} А тај исти је, само неколико дана раније, са белом сервијетом на коленима, немарно прелет 
 спасао од пожара!</p> <p>Глад, која је раније само лебдела над нама, јављајући нам се по где и 
о ту у близини у једно дућанче, које је раније служило као адвокатска канцеларија а сада као св 
ј му страни блузе црн кончић, о који је раније висила медаља за храброст.</p> <p>— Нема ту разл 
тан поузданим гласом понови све, што је раније рекао, војвода му нареди да понови рапорт о стањ 
/p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Ноћ је раније пала, као да је злим дусима сметала светлост дан 
крај друма да чека смрт која ће, ако не раније, ноћас кад стегне мраз извесно наступити.{S} Зас 
и ако је кренуо у Солун вероватно да се раније нађе ван граница отаџбине, над којом су се завит 
 <p>Светиљке се по кућама почеле већ из раније да гасе и тишина постепено да осваја.{S} Још по  
 Лабове обале од Косовске равнице.{S} И раније су тим путем из Куршумлије слазили бегунци овамо 
ед занатске чете.{S} Капетан Реџеп је и раније био у вези са нама и знао је српски, те је он сл 
ди евакуисање.{S} На Ускоковићу, увек и раније склоном мрачним мислима и очајним одлукама, које 
ају се од њих нерешени, неодлучни као и раније што су били, и иду другом, иду трећем.</p> <p>—  
> <p>— Сила! — одговори неко — Зар ниси раније видо?</p> <p>— Јуче и данас прођоше многи овим д 
 <head>Збег</head> <p>Док су се бегунци раније само једним делом склањали у Приштину и Митровиц 
 преплаши.{S} Волела бих да се трза као раније, то ми је трзање ипак било доказ живота.{S} Једн 
S} Вели, Турци пали у село па није смео раније да се искраде јер наредили да нико не мрдне из с 
или канцеларије и трговци, који су мало раније напустили радње и избегличке госпође, које немај 
е све што из Ниша и Лесковца није могло раније железницом; њим крену све што се из Крушевца поч 
 закрче друмове.{S} Боље да ми измичемо раније.</p> <p>С времена на време, гомила се немо раста 
шавати, нишанити и најзад, још блеђи но раније, приђе капетану.</p> <p>— Готово је, господине к 
дних возова али и иначе, треба бити што раније на станици, јер ће навала бити ужасна па се треб 
е све нове и нове групе, које су јутрос раније кренуле.{S} Све просторије поседнуте а и нема их 
 у себи решење ујутру да се пробуди сат раније, но што је синоћ пред мрак одлучио.</p> <p>Треће 
 болеснога војводу Путника, који је већ раније стигао у Спас.</p> <p>Два клонула старца, Краљ б 
кафану су придошли и чиновници, који су раније напустили канцеларије и трговци, који су мало ра 
х се прибирају, распитујући оне који су раније ту, да л’ знају што поузданије о возу.</p> <pb n 
гор очајних.{S} Ту су били људи који су раније избегавали из Београда, из Ниша, из Скопља, па з 
тараба сеоских, заузели већ они који су раније стигли; други опет преко кола разапели шаторска  
оћи до битке на Багрдану, можда ћемо их раније скрхати.{S} Пре смо Београд бранили сами, бранил 
у тој болници?{S} Томе сам се научила у ранијим болницама.{S} Прошла сам већ две болнице, на шт 
 за себе.{S} Сви су знали, то је већ са ранијих фронтова допрло било, да је Стари Краљ упоран б 
иљу, споразумне ће силе, поред многих и ранијих и доцнијих, стећи још једну поуку из овога вели 
рбија се морала одрећи и те, као и свих ранијих нада, и кренула је у планине.</p> <p>То је био  
 вероватно преживела још које бегство у ранијој историји српскога народа.{S} Бабе се увалиле у  
ршио, секретар се и пуковници повукли у ранију собу да опет седну око стола за којим су дотле о 
 /> која је савијала из чаршије у једну ранију бочну улицу и тискала се да избије на друм који  
="357" /> <p>— Море летајте људи, па да ранимо да нас не похватају овде на легалу као мишеве.</ 
 брат и пријатељ.{S} Код куће ми је био ранитељ а овде, у рату, пријатељ.</p> <p>— Па где ти је 
 Па ипак, добро би било.{S} Сутра треба ранити.</p> <p>— Да, знам!{S} Ко је доле?</p> <p>— Они, 
ом где је била прилично велика и дубока раница.</p> <p>Вриснула сам, као да сам тог тренутка ја 
ма једно суво парче којим би му превила раницу и најзад, здрах са груди део своје кошуље те пар 
ијене неколико пута, наслоних детету на раницу не би ли стала крв.</p> <p>Ја не знам кад је рањ 
ане и тада сам тек могла лепо сагледати раницу под уветом.{S} Била је истина натопљена крвљу ал 
у, лежи млада жена грлећи чврсто рукама Ранка, онога што воли школу.{S} Мајка сва избодена бајо 
ти и ако једва ручицама обгрли сито.{S} Ранко је годину дана млађи од ње и пошао у школу, па ак 
његова ћерчица која помаже мајци, његов Ранко, његов Бата.{S} Чекају га они, јер се тамо већ чу 
.{S} А биће напредно дете.{S} Ако ми се Ранко одметне од куће и ода се школи, онда ћу на Бати к 
нано, била кадгод дете?</p> <p>— Јесам, рано!</p> <p>— Овако као ми?</p> <p>— Јес, тако!</p> <p 
 јој с коња:</p> <p>— Зар није, сестро, рано да дижеш тај срамни барјак?</p> <p>Она постиђено б 
— Ако је крив, стрељај га.{S} Одведи га рано у зору, док још цео свет спава, па стрељај!</p> <p 
о је очајно један поштар, који је сутра рано хтео да пође с породицом, једновремено кад и стран 
е те госпође међутим, нити су се будиле рано, нити су се журиле узбуђено, знајући да је њихово  
оз прозоре је црквене почело да продире рано јутарње бледило дана а с поља, са друма који прола 
рцајући настави:</p> <p>— Сутра дан сам рано побегла од куће.{S} Где сам пошла не знам, само ни 
ца већ није више у служби.</p> <p>Свако рано јутро, док још Уцињ спије, отискује се он на своме 
и није било <pb n="432" /> воза, јутрос рано је отишао.{S} Преседела сам целу ноћ на станици, н 
 тај и тај телеграфиста из Ниша, јутрос рано при предаји дежурства, казао тастером поверљиво св 
густим, црним димом.{S} То се од јутрос рано у пећима спаљују поверљива акта и део архива који  
е, неће ли угледати сина који се јутрос рано, неопажен, извукао из куће и којега нема ево све д 
вишава гласове топова који су се јутрос рано, док се није ова светина слегла, чули јасно и одав 
е ми жене рекоше да је тетка још јутрос рано избегла.{S} Када сам се враћала већ сам чула зујањ 
чним велом посутом звездама...</p> <p>У рано-зимско вече, крај разбуктале ватре у камину, ваљал 
а прошли, рекох да је нађем.{S} У јутру рано морам натраг да ми не би измакла команда.</p> <p>— 
з вароши.{S} А наши, извештени, ушли су рано јутрос.{S} Нисам чисто веровала својим очима, ниса 
{S} Донде треба имати кола.{S} Сутра ћу рано поћи да тражим кола.</p> <p>Те ноћи мало је ко спа 
.{S} Када је други пут дошао, са тешком раном у грудима и лебдео измеђ живота и смрти, говорио  
ао да сам му тог тренутка повредио чиме рану на руци, погледа ме па плану и узе сипати бујицу р 
ели.{S} А и ви, може вам зима погоршати рану.</p> <p>— Ах! — учини он, одмахујући главом. — Нем 
сењем мразу, нити имам чим да му оперем рану, нити да је превијем.{S} Како ће је јадниче пребол 
ро изишао из болнице, пошто је прележао рану, те добио поштеду па се сад занима по мало у дућан 
ма — говорио је чичица док му ми перемо рану — Ја сам стајао пред кућом кад ме удари тане.{S} С 
е буде савладао уморан сан, или можда у рану зору док још све спи, њега повести одавде, извести 
о јуче и што је било прекјуче, кад се у рану зору буди збег и хоће да крене.</p> <p>И најзад се 
у ситне вале несташнога мора, које се у рану зору, као дете при буђењу играло весело.{S} С вече 
им језиком наивности да задиру дубоко у рану која је жегла Краљеву душу.</p> <p>— Имаћете, имаћ 
е ситно и одмерено ударање чекића; то у рану зору поткивају негде коња или вола, који је јуче о 
{S} Једне донеше врућу воду да му оперу рану, друге платно а нађе се однекуд и чиста памука.{S} 
чарапе до колена а на леђима носи место ранца један шарен јастук пун ствари — Али не смеју нас  
о хлеба те жваће кору која је отврдла у ранцу.{S} Знаш већ како је на одмору.{S} Па се заметнуо 
варао, али овај одби:</p> <p>— Не могу, рањен сам — одговори он — не могу ни толико понети коли 
е.{S} Рекао ми је да је рањен.</p> <p>— Рањен? претрнух ја — Је ли тешко?</p> <p>— Не знам, сес 
 мртво дете.{S} Он је у бесу, отргнут а рањен, тешком ногом згазио дете које је лежало на друму 
етина прескочи јарак а из ње један паде рањен од Бојкове пушке.{S} То већ трећи.</p> <p>Ја сам  
бори са својим војницима.{S} Ту је теже рањен и лебдео је измеђ живота и <pb n="509" /> смрти.{ 
 сам га и знао је.{S} Рекао ми је да је рањен.</p> <p>— Рањен? претрнух ја — Је ли тешко?</p> < 
есте ли чули да је ко погинуо или да је рањен?{S} Ако су већ у војсци они су по канцеларијама а 
а је обишла и коју сам запитала како је рањен, чула сам да је изгубио једно око и да му је вили 
="437" /> <p>— Па добро, где је ваш муж рањен?</p> <p>— Он је био контузован а то је много горе 
е све једно и још кажете, лакше је бити рањен него контузован.</p> <p>— Па добро, нека није лак 
ликим борбама на Дунаву, у којима је он рањен, о сили немачке артиљерије и о нечувеним напорима 
н омален, средовечан човек заурлика као рањен и груну се у груди.</p> <pb n="469" /> <p>— А ја? 
зован а то је много горе него да је био рањен.</p> <p>— Ју, госпа Јело, шта говорите.{S} Мој Ми 
 уха.</p> <p>— Али верујте, да није био рањен ја не бих ни речи рекла — говори један пискав и п 
ти то за тужан растанак; када се вратио рањен ми смо се морали поносити тиме.{S} Када је други  
фицир.{S} У турскоме рату био је двапут рањен, први пут одмах у почетку, пред Кумановом.{S} Ран 
ла сам, као да сам тог тренутка ја била рањена; почела сам да дрпам са себе хаљине, не би ли на 
 пре, кад сину, спазих, па реко да ниси рањена?</p> <p>— Ја... нисам... не осећам да сам рањена 
p> <p>— Ја... нисам... не осећам да сам рањена! — али ми у тај час паде на памет детињи <pb n=" 
зили или граната?... цикну кукавица као рањена.</p> <p>Нисам је хтела узнемиравати у болу а и д 
аишла на отвор колибе, вриснула сам као рањена и тргла се окрећући главу и покривајући очи рука 
ма, којега су пронели на носилима тешко рањена или износили са бојишта мртва.</p> <p>— И шта ва 
шајкача непрописно дугу косу а десна му рањена рука висила је у завоју.</p> <p>Поседало се око  
миче, остављајућ за собом своје мртве и рањене.{S} Што даље наши напредују све више мртвих и ра 
кинута парчад облака попадала на земљу; рањени се вуку по земљи као глисте, запомажући и лелечу 
ђа живо и узбуђено прича, слуша и један рањени поручик који је опустио штаке те се наслонио на  
рамота и неваљалство! — додаде узбуђено рањени поручик и ишчупа са груди Обилићеву медаљу за хр 
пски се војници боре за нас, па не могу рањени пешке ићи!“ поручник плану на један мах.{S} Крв  
рпски се војници боре за нас па не могу рањени ићи пешке, а ми можемо.{S} Је л’ те, децо? — теш 
рпски се војници боре за нас па не могу рањени пешке ићи! — понови он узбуђено. — А погледајте, 
ара јасан, пун женски глас — и други су рањени и по два пута и по три пута.</p> <p>— То је све  
оје чедо исцеђена, бледа, воштана лица; рањеник, који је недолечен кренуо из постеље огрнут бол 
лазницима и оставили га да ту липше.{S} Рањеник, којега је забринула судбина оне дечице, сети с 
 Нигде ватре да их загрејеш? — наставља рањеник са пуно родитељскога саучешћа и осврће се на св 
задини, стигао је редове бегунаца какав рањеник са Косовскога бојишта, казао је какво је стање  
си.</p> <p>— Промрзла дечица? — пита је рањеник који се тетура друмом ослањајући се на једну гр 
паузе, врло пажљиво, пажљиво као кад се рањеник прихвата те да му се не повреди рана.</p> <p>—  
оведио.{S} И мени је пришао један млади рањеник, десне руке у завоју.{S} Пришао ми је као знана 
ди испијен болесник увијен у ћебе, седи рањеник који је сам кренуо из болнице и ако му је рана  
ани што се прибирају и удружују још док рањеник није ни издануо да заједнички слете на лешину.< 
ако је ко вратио те железничаре.{S} Ево рањеник стигао отуда, видео својим очима да је Феризови 
а мајка.</p> <p>— Да могу — додаје опет рањеник — понео бих ти једно дете, ал ето, једва и себе 
ара.{S} Све нов крст, све ових дана: ту рањеник, ту болесник, ту заробљеник, ту избеглица.{S} В 
та.{S} Цикнула сам тако да се цела соба рањеника узнемири: поједини дигоше главу испод ћебета,  
а!“ Тражио сам <pb n="461" /> од једног рањеника пушку али није хтео да ми да!</p> <p>На ове ре 
ве речи цикну мајка и благослови у души рањеника који јој не посла дете у смрт.</p> <p>Затим на 
ла гимназија.{S} У болници је било пуно рањеника, није ни било места за све.{S} А долазе гомиле 
риређивање концерата и кермеса у корист рањеника.{S} Њина је савест била мирна да су се на свој 
, гомила оних међу којима има и српских рањеника, мрзнути и киснути цео боговетни дан на отворе 
е на воловским колима неколицину тешких рањеника.{S} Једва смо их скинули.{S} Помагао сам и ја  
претворене у болнице и препуне су наших рањеника.{S} То су они несретници што су се јуче, када  
 приме за болничарку, нисам распитивала рањенике ни залазила по собама, но сам рекла да сам му  
у се у тим костимима и дочекале су прве рањенике и окитиле их цвећем и послужиле су топлим чаје 
ила да ме пусте да обиђем све собе, све рањенике и све болеснике.{S} Истерали су ме; рекли су м 
главу да пођем у Скопље.{S} Видим многе рањенике тамо испраћају, чула сам да тамо има неколико  
изложити ватри из српских топова српске рањенике.{S} Ко је тај који би хтео и смео тај злочин п 
p> <p>— Наша кола морају да возе српске рањенике.{S} Српски се војници боре за нас па не могу р 
тане у Скопљу, те прибрала све заостале рањенике у своју болницу а сад узјахала коња и пролази  
д болницом било је тако исто.{S} Износе рањенике и ствари као да се селе.{S} Запитала сам и рек 
поче свет из Приштине да бега, однеше и рањенике у Призрен, па ето, и ја идем за њим.</p> <p>—  
у.{S} Не могу од куршума да се приближе рањенику.{S} Свет бега на све стране и пада од куршума. 
 ли, момче? — довикује пуковник једноме рањенику који гегуца друмом натраг ка Слатини.</p> <p>— 
и Србијанац остали сами, међу мртвима и рањенима у рову.{S} Ми смо се борили и даље, док он ниј 
 крвљу друм и зачу се јаук и запомагање рањених људи и жена, врисак мајака и писак деце.</p> <p 
 шаље зрно које ће покосити читаве чете рањених бораца и другова својих?</p> <p>А непријатељска 
о даље наши напредују све више мртвих и рањених.{S} Крај друма, у јарцима, по шљивацима, по врз 
тину.{S} Пуковник пролази крај мртвих и рањених, немајући времена да се обзире на њихово запома 
} А није само мене, има их много, много рањених а... има и мртвих.</p> <p>— Грађана? — упита не 
многе друге појединости.</p> <p>— Много рањених и мртвих — вели — на путу, на вратима, на кућне 
јници без пушака, без ранаца и опасача, рањеници без одела и бегунци без хлеба.</p> <p>— Никад  
 из команда, које су јуче овуда прошле, рањеници који су се сами евакуисали; болесници у кошуљи 
 крај патњама.{S} Али војници, регрути, рањеници, заробљеници, који нису у збег кренули опремље 
у генерали, народни посланици, војници, рањеници, избеглице, стране мисије, црногорски жандарми 
 виђала и у свима досадашњим болницама: рањеници шетају по башти у дугим болничким капутима и п 
ма овамо и онамо и издају неке наредбе; рањеници и болесници вапију, распитујући где би се проз 
ужној болници, ту долазе <pb n="421" /> рањеници и болесници из свих пукова, те они једни за др 
е гунђа гомила.</p> <pb n="238" /> <p>— Рањеници гегају пешке и боси по планинама а државна кол 
 смеш пред њима да поменеш Србију.{S} А рањеници пролазе сваки дан, пуни их возови, и чује се о 
весно остављена непријатељу!</p> <p>— А рањеници иду пешке! — додаје неко чак из пете гомиле.</ 
ека паљба плотуна са чамаца.{S} Пролазе рањеници па их питам а они веле: „Не може им се ништа.{ 
анда и остатци оних који су се борили и рањеници, који су напустили болнице и тумарају кроз ули 
ана ватра све јача и гушћа.{S} Већ први рањеници падају и повлаче се ка Слатини.{S} Топови још  
не знам где је био.{S} Кад стигоше неки рањеници из његовог батаљона у Шабац, распитивала сам с 
 а тако осакаћена.{S} Док су сви остали рањеници у великој соби, где су лежали, јечали и стењал 
да, лица обрасла у длаку, подивљали или рањеници у траљама, поднадула лица, без израза, стаклен 
p> <p>— Како не знаш?</p> <p>— Рекли ми рањеници да је погинуо.{S} То толико.</p> <p>— Можда је 
стом, дрежде блатом испрскани и укаљани рањеници и очекују нешто, што неће добити.{S} Пред меха 
се селе.{S} Запитала сам и рекоше да су рањеници из ове болнице однети јуче у Приштину.{S} И он 
а обилази дуги низ кревета, у којима су рањеници лежали <pb n="425" /> и седели, разговарали ил 
 врискала у оној гужви и гомили, док су рањеници и болесници кисли молећи да их пусте у вагон,  
је су претворене у болнице, претоварене рањеницима који су се начетили на прозоре и измилили ис 
и бригу о државној имовини и о државним рањеницима.</p> <p>— Тако је! — повикаше сви и онај виш 
лико да се нађем на помоћи.{S} Међу тим рањеницима био је и један младић, мој вршњак а потпоруч 
 је бегала, како је бомбом из аероплана рањено дете и пита шта ће, где би га понела да се преви 
 ли стала крв.</p> <p>Ја не знам кад је рањено, ја се ни сад не сећам кад је то могло бити.{S}  
а, тако исто окрвављена, само није дете рањено већ она у груди а дете, како је сисало, окрвавил 
ама, зубима.{S} Ја сам напао на једнога рањенога Србијанца; десна му је рука била крвава а лево 
е их цвећем и послужиле су топлим чајем рањенога младог капетана и спроводиле су кроз „своју“ с 
и коњи и поломљена кола.{S} Дечица вуку рањенога оца с друма, да га не прегази светина или љубе 
дир истурених одељења изађе капетану на рапорт и саопшти му бројно стање прикупљене пешадије ка 
није рекао, војвода му нареди да понови рапорт о стању ствари и о снагама којима располаже, а к 
ћи већ у вароши.</p> <p>Саслушавши овај рапорт, капетан се за тренутак размисли па ободе коња и 
<p>Капетан укратко и брзо изговори свој рапорт о јучерањем и данашњем дану, о величини својих т 
и самном налазе — и капетан настави цео рапорт о двема батеријама, о ескадрону коњице, о расуто 
однаредник који је слазио чак до Чачка, рапортира капетану, да су јуче још Чачак напустиле све  
му предстоји а дојури један подофицир и рапортира му, да се друмом чује брзи ход коњице.</p> <p 
андант батаљона поздравио је ђенерала и рапортирао му, да је батаљон потпуно укрцан и воз спрем 
и о стању ствари и, како вођа одељења у рапорту изјави, да се у невољи нађе.{S} Капетан задржа  
ом и племенит израз својствен жени њене расе.{S} На њој наш војнички шињел закопчан до грла и ш 
вор али девојче само, после дуже паузе, расејано и уздрхталим гласом прошапта, спуштене главе,  
 тата?</p> <p>А тата и не одговарајући, расејано лута погледом по својој скромној собици где је 
 Краљево и да Аустријанци слазе Ибром и Расином а Бугари напредују Топлицом ка Прокупљу и Јабла 
ом који се из драгога камена са прстена расипа, пењу се лагано, корак по корак, своме убогоме д 
на Тимоку.{S} И, кад је видео да се све расипа, све оно зашта је толика крв заложена; кад је ви 
ањице десети кадровски пук и поче да се расипа у ланац.</p> <p>— Ланац? — цикну мајка престрављ 
ти дрво и земља, камен пуца а шљунак се расипа.{S} Под воз да легнеш па ћеш пре остати жив но у 
Митровице у Липљан.{S} Из димњака му се расипа звезда репатица а златна роса пада на поља и у т 
 да га неко циновским жарачем потстиче, расипају се по где кад читави усијани снопови и безброј 
ене, допуњене и прокоментарисане вести, расипају се затим по кућама, одакле их жене односе у ко 
ањ прну на један мах, избију из магле и расипају се.{S} Обалу потока, којом одим, окитиле кржља 
етлости, колику је гомила жара око себе расипала, са мојим погледом и разумевајући или боље осе 
палило.{S} Под светлошћу, коју је пожар расипао далеко око себе, указивала се у једној долини г 
в.{S} То гробар копа нову раку.{S} Киша раскаљала стазе и гробови се расули и утонули.{S} Гробљ 
ћи на другу страну друма.</p> <p>А друм раскаљан, излокан, преливен дебелим слојем житкога блат 
 на материним грудима а не на влажној и раскаљаној земљи; из округлих обрашчића му одишла крв,  
Спустих се стазом кроз њиву те избих на раскаљужене обале једнога прљавога поточића једва извла 
јашњавао са пуно убеђења, забадо штап у раскаљужену земљу од кише да објасни положаје, забадо п 
има поља и удолице па изгледа као да су раскинута парчад облака попадала на земљу; рањени се ву 
ника, воде на стрељање.{S} Свет се немо расклања пред тужним погребом тим.{S} Приштевци са боло 
обила сам се кроз ту гомилу јер се свет расклањао пред малим мртвацем и скидао је капу и шапута 
 срушио брег и претрпао је, па је хитно раскопали те оно становништво, што је изашло из гроба,  
очију исколачених.{S} Прљав, необријан, раскопчан, несретник се тресао целим телом и јечао је т 
дупља а на уснама му ври пена.{S} Испод раскопчане блузе и прљаве, подрте кошуље, надимају се р 
бом и не уме да се прибере.</p> <p>Људи раскопчани, кајишеви са опанака се опустили и вуку по б 
у где сам стајала киснуло кроз кров.{S} Раскопчах се, не би ли нашла који доњи део хаљина сув д 
у дубокој ноћи?{S} Зар је сиротиња тако раскошна?{S} Или се то неко Богу моли или неко светлошћ 
богоме двору, разговарајући о великим и раскошним дворовима у којима ће они од сутра живети, бл 
 питомих и храмовима културе и просвете раскошно окићених крајева; сишла је међу нас, вођена ве 
 се весело, као ведра, власима богата и раскошно искићена девојачка главица.{S} Она са североза 
и а по где који аутомобил прохујао би и раскошно нас засуо блатом по лицу, по коси и по оделу.{ 
али оном гомилом питања којом деца тако раскошно засипају старије:</p> <p>— Јеси ли и ти, нано, 
волова, којима је друм којим одимо тако раскошно окићен.{S} Неколико дана бављења у Призрену од 
пе у густи мрак којим је увијена варош, раскошну светлост из својих очију, осветљавајући ћепенк 
 му и хлеба и огрнуше га и дете се мало раскрави и ослободи те проседи позивац узе да ми говори 
одлучио.</p> <p>Трећепозивац сад се већ раскравио мало и припалио лулу, те настави сам казивање 
ела игра невинашце и оне, што јој бомба раскрвавила дете и оне <pb n="495" /> што је својом крв 
осећањем милосрђа и предано је неговала раскрвављене јунаке наше, како би породици сачувала хра 
би?{S} Ко је она?{S} Није ли то она што раскрвављене душе и изцеђена срца слази озго са обала с 
 је морао страховито журити, на коњу му раскрвављене усне, ноге му се тресу од умора а зној се  
 на точковима а вуку их три уморна коња раскрвављених груди, који су их са великим напрезањем и 
а точковима а вуку их три уморна коњића раскрвављених груди, који су их са великим напрезањем и 
ну грану, заробљеник.{S} Био је босих и раскрвављених ногу, дроњав и поцепан, подбула лица и по 
оди у општину.</p> <p>Улази жена и носи раскрвављено дете у наручју.{S} Казује несретница кроз  
 како је то годило премореној ми души и раскрвављеном срцу!{S} Као после силне буре на пучини г 
е, потпуно напустити мисао о повратку и раскрстити са свима надама.{S} До Призрена се ишло неко 
4" /> <p>Капетан им обећава и његов коњ раскрчује гомилу те полази путем ван Чачка, којим његов 
 Ето ти!</p> <p>Што је више дан растао, расла је и ова гомила пред начелством а расло је и узбу 
уповали.{S} Појединим стварима је чак и расла цена; тако на пример јегерке су продаване у први  
ицом Краља Петра где су све више и више расле <pb n="73" /> онима који су им придолазили.{S} Св 
расла је и ова гомила пред начелством а расло је и узбуђење у вароши.</p> <p>Пред подне већ поч 
међу њима, који су Словени и у којих се расни осећај још више развио од како су у нашој средини 
ет тренутка.{S} Чуо се само жар како се распада у пепео, миш који гризе дрво у долапу, дах оне  
 наставе пут; леже мртви волови који се распадају и они који су тек липсали и са којих гладан в 
 тело доле у поток да се не би на друму распадало.</p> <p>Паде ми на памет онај коњ што је тамо 
контролиса најпре још једном топове, па распали једно за другим.{S} Затреска тамо граната, диже 
темпира топ на сто метара пред устима и распали на звонару а зрна се расуше као картеч.{S} Једа 
 сматрао за своју родољубиву дужност да распаљује нижу масу мухамеданску противу српскога режим 
еда који се по где кад буди и у коме се распаљује пламен дивљаштва кад у туђој руци спази комад 
ђу којима су шофери наложили ватру коју распаљују сипајући на њу, с времена на време, машински  
а гранчице на којима су никли пупољци и распе их по земљи.{S} Под њима влажна земља, у коју су  
аутомобил са каквим вишим командантом и распе у густи мрак којим је увијена варош, раскошну све 
ку која догорева, покушавајући да из ње распири топао жар и пламен?</p> <pb n="21" /> <p>Да ли  
оз ноћ телеграфу да потражи Чачак те да распита каква је ситуација тамо, не би ли сазнао није л 
рча где је знао и умео да се подробније распита не би ли сазнао праву истину.{S} Па и у томе ча 
 непријатељ напредовао, тај треба да се распита о борби на Чачку.</p> <p>— Значи, велики сте по 
вић који је пре једнога сата ушао да се распита је ли истинит глас о проласку Врховне Команде.{ 
 новина.{S} Он нареди да потражи везу и распита се где се налази Команда Ужичке војске.{S} Седе 
 село.{S} Не пожали тад, пођи до мојих, распитај тамо за Лазиће.{S} Наћеш ваљда кога, па однеси 
ствари не знате.{S} Распитајте се мало; распитајте се па ћете чути, да су београдске кафеџије п 
 своја кућа, да се спасу своја деца.{S} Распитајте се код надлежних, па ћете се уверити...</p>  
— Значи да ви многе ствари не знате.{S} Распитајте се мало; распитајте се па ћете чути, да су б 
зволите ми да се и ја на њу позовем.{S} Распитајте се, па ћете чути, колико је генералских сино 
ту, колико ће их још тек погинути.{S} А распитајте код нас где су генералски и пуковнички синов 
идем у горњу болницу, више града, да се распитам о њему.{S} Месец и по дана сам лежала и нисам  
к.{S} Изашла сам одмах у двориште да се распитам има ли чега.{S} Нико ништа није знао, рекоше м 
</p> <p>— Отићи ћу баш у дивизију да се распитам! — вели доктор — Ја некако још не верујем.</p> 
теља отишао начелнику, да се још једном распитамо о ситуацији пре но што одлучимо шта ћемо, зат 
и.</p> <p>— Пођи, брате, и ти на Чакор, распитао сам се, опет је боље.</p> <p>Сутра дан, сретај 
ме и шупље подруме мртве вароши?</p> <p>Распитао сам се и чуо чудну причу, једну од оних вечити 
{S} Неко ми рече да би се најбоље могла распитати у којој окружној болници, ту долазе <pb n="42 
нисам пошла већ тога дана.{S} Ишла сам, распитивала сам се и рекоше ми да могу у воз ући у Топч 
и рањеници из његовог батаљона у Шабац, распитивала сам се преко једне болничарке, која је седе 
 за кору хлеба, само да се исхраним.{S} Распитивала сам о њему и сазнала сам.{S} Био је у оној  
лаву, многи су изгинули!“ Ја нисам даље распитивала, сузе на очима и нешто тешко у души казивал 
ајтеже болеснике и саме самртнике.{S} И распитивала сам увек и једино за њега али нисам могла н 
молила да ме приме за болничарку, нисам распитивала рањенике ни залазила по собама, но сам рекл 
т месеца сам се тако потуцала и једнако распитивала али га нигде нисам могла наћи.{S} Најзад са 
ни у гомилице, разговарали о догађају и распитивали се, чу се опет један метак.{S} Мало затим ј 
у се развили живи разговори, објашњења, распитивања, међусобна саветовања па чак и препирке.{S} 
инуто ломио, распитивао се код мештана, распитивао се код власти, <pb n="698" /> трчао од једно 
је он и даље, са великим интересовањем, распитивао о свима новим машинама за убијање људи, мене 
путем пође.{S} Свет се забринуто ломио, распитивао се код мештана, распитивао се код власти, <p 
Арнаутин је и даље разговарао о оружју; распитивао је могу ли аутомобили да носе топ; може ли с 
е истицала себичност.{S} Нико више није распитивао о новостима са бојишта, нико о томе, хоће ли 
ли покушава да добије хлеб или, најзад, распитује о изгубљеној команди или о изгубљеној породиц 
меша се светина и пође на све стране да распитује, да се обавештава, да верује или не верује и  
чутурица па зашао од капије до капије и распитује имали где ракије; четврти вуче, да је баци на 
е неко ноћас свуко с леђа; лута други и распитује за коња, који му се ноћас одрешио и отумарао; 
шљане.{S} Па ипак тај свет чека нешто и распитује нешто и нада се нечему.{S} Збира се у брижне  
аницом загуши, јер како ко пристигне ту распитује за даље путовање или тражи преноћиште или пок 
 одлуке ишли од гомиле, до гомиле да се распитују, да чују што, па да се одлуче тек.{S} У једно 
амере ове забринуте гомиле.{S} Једни се распитују за даљи пут и одмах га настављају, како би се 
арају, препиру се, јадају, исповедају и распитују се и не питајући једно друго за име.{S} Невољ 
 увраћају избеглице и жудно погледају и распитују хоће ли ма где, ма кад, ма у ком правцу поћи  
ирају се комшије у тога и тога.{S} Прво распитују о курсу наполеона навикнути да по томе курсу  
спуштају ствари и око њих се прибирају, распитујући оне који су раније ту, да л’ знају што поуз 
е наредбе; рањеници и болесници вапију, распитујући где би се прозебли склонили; изгладнела сто 
 собом, не интересујући се ни зашто, не распитујући се ни о чему.</p> <p>Пођи, где хоћеш, зађи  
испред Чаглавице и који су хитно журили распитујући за пут у Грачаницу.</p> <p>— А где је тај в 
у љубити косицу, очи, образе.{S} Оно се расплака.</p> <p>— Како ћу да видим, како могу да видим 
м детиње лице и чело а оно опет писну и расплака се.</p> <p>— Никад није толико плакало! — прав 
и напред ни друга натраг да би се могла расплести; коњска кола испела се на тротоар, да би прош 
ј људи, дима и мрака, чудновато плеле и расплетале.{S} Ипак настаде један тренутак, у току прич 
ут опет, румена девојка у бело одевена, расплетене косе, искићене зеленим кукуреком и модрим са 
на раме и сањам девојку у бело одевену, расплетене косе, искићене зеленим кукуреком и модрим са 
, не пратећи даљи разговор, који се био расплинуо по целој кафани, размишљао о Глишићу, Ускоков 
ваљају се црни клобуци дима па се затим расплињавају, претапају једно у друго и образују тешке  
спреплетала као клупче змија, те се сад расплиће.{S} Издвајају се из те гомиле најпре главе, па 
су опрали руке, непријатељ је заурлао: „Распни га!“ Крст је већ садељан а Голгота је пред нама. 
апорт о стању ствари и о снагама којима располаже, а кад то изврши, зазвони кроз телефонску слу 
пријатеља; недовољне су ми снаге којима располажем а нарочито немам пешадије!</p> <p>— Држи се  
морамо знати са колико и какве муниције располажемо и најзад, имамо ли услова за исхрану кад их 
и су је само као израз једнога тренутка расположења Краљева, али су се дивили старчевој јачини  
у у доњој соби тако жудно очекивали.{S} Расположење-, управо одушевљење, завлада од једном међу 
младића који ми се одушевљено ставио на расположење и свесрдно помагао при образовању грађанске 
за њим довешће нам и остале.{S} Наше је расположење имало тога момента карактер злурадога задов 
азати прљава чела!</p> <p>Ето, такво је расположење било у мени у тренутку кад сам у Скопљу саз 
и и за столом опет завлада мало ведрије расположење, преко којега мало час пређе таман облак до 
цу свакога од њих било исписано другаче расположење но што је било оно које су синоћ <pb n="717 
а изгледа забринута те пристаје уз наше расположење, допуњавајући га својом мутном и тамном бој 
{S} Та вест на мах унесе пометњу у наше расположење.{S} Скопљански Грци, који су од 15. септемб 
но; даље, морамо знати какво је стање и расположење у војсци, нарочито после напуштања земље од 
вање материјала, да јаве бројно стање и расположење војске, количину муниције и да учине све пр 
викивало.</p> <p>У људи је настало неко расположење да се грле, да стискају један другом руку,  
 очас збрисаше у мени оно мутно и тешко расположење, изазвано учитељевим казивањима. — Чујете л 
е спрема свечан дочек и да је неописано расположење у Нишу.</p> <p>Мало доцније и телефониста с 
м разумом, дочекали смо први октобар са расположењем којим човек дочекује недаћу, за коју унапр 
 са резигнацијом немајући у тренутку на расположењу ни једну реч којом би изразио своје осећање 
е измени и све се врати своме пређашњем расположењу.{S} На свима се лицима исписа, понова се ду 
е Скопље било на ногама и у грозничавом расположењу.{S} Пријатељ је јурио пријатељу да се посав 
потегох још једном кундаком у вис да му располутим главу.{S} А он врдну и завапи: „Не, брате, н 
 и унуче, ударена кундаком и лобања јој располућена те лежи крај огњишта.{S} Одмах до ње, држећ 
 да преноћи у селу те да у јутру начини распоред са њиме.</p> <p>Сутра освану деветнаести октоб 
јевица—Подгорица—Скадар, утврде детаљни распоред повлачења.{S} Команданти су на тој седници утв 
азили.{S} За њих је чак утврђен био цео распоред путовања тим путем и издате биле потребне наре 
 то што пре нападне.{S} Он изврши одмах распоред и издаде све потребне наредбе.{S} Челни батаљо 
неке нове податке који би имали везе са распоредом одступања и захтевали можда измене у томе ра 
тићи у Скадар што пре!{S} Како стоји са распоредом путовања? — окрете се Пашић једноме чиновник 
ступања и захтевали можда измене у томе распореду.{S} Место тога, војвода Мишић пред само изврш 
у и дубљу беду.</p> <p>Влада жури да по распореду стигне вечерас у Арсит-Хан а затим што пре у  
 кретали ка железничкој станици, јер по распореду за покрет, сваких два сата требао је да крене 
епријатеља и да учини потребне измене у распореду а охрабри оне, којима је намењено да приме пр 
гли од јутрос да крену, а овај грешник, распорио мртва вола, избацио му утробу па се он увуко у 
ке експедиције, који је увек, кадгод се расправљало о томе, упорно тврдио да се Цариград заузим 
нскога стола, где се још јуче врло живо расправљало о бочном нападу Румуније, о искрцавању руск 
ли кола, решише некако лакше то питање; распрегоше кола ту на сред друма, онако у реду како су  
Ваљало је само што пре ухватити места и распремити јер су све нови и нови гости придолазили, а  
са празном корпом, из које је бегунцима распродао јабуке дивљакуше.{S} Запитах га и он ми рече  
као поплава, као пожар, нагло хватала и распростирала се све даље, до најудаљенијих уџерица на  
 руменилом које разгорео жар из мангала распростире око себе.{S} Све то изгледа тако тајанствен 
 призор.{S} Страшан и величанствен сјај распростире далеко око себе светлост и језу.{S} Неколик 
> Најзад, седе за сто на коме је лежала распростра ђенералштабна секција Косова Поља, загледа у 
у или хоће да потврде или демантују већ распростру вест; долазе војни цензори и чиновници из те 
м два три пут у близини гранате која се распрсла али нисам осетила ни једно парче да нас се дот 
 на подне траје дуже, бегунци се обично распрте, потражи свако себи места по страни, ван друма, 
а и сандуцима са конзервама, који су се распртили по седишту на коме је некада Краљ седео.</p>  
су на друму далеко за нама заостали.{S} Распртисмо товаре с леђа и зађосмо по дворишту да нађем 
данпут гомила нађе на левој обали реке, распршта се, разреди и удари свако на своју страну, изб 
и старцима из трећег позива, који су се распрштали <pb n="185" /> још испред Чачка, код села Тр 
</p> <p>Те гомиле се с времена на време распу да пропусте каква кола или аутомобил и опет се пр 
на кандиоца а уснице отшкринуте као тек распукао пупољак те му вире бели, млечни зубићи!{S} До  
нису хтели да приме те је и даље остала распуштеница.</p> <p>Кад овај аутомобил прође, гомила п 
мену, није демобилисала и најзад, једна распуштеница која је хтела да иде у комите и обукла се  
ти своју породицу од које су их прилике раставиле, има и пакосника који завиде онима који су бо 
бине и сада ваља прећи мост који ће нас раставити од ње.</p> <p>Тужан је то растанак био, тужан 
> <p>С времена на време, гомила се немо раставља и пропушта без коментара по једна кола која ла 
 преко ниских плотова и зидова, који их растављају, вест је почела да се шири дуж целе махале и 
оно сам себи.</p> <p>Мало час се ћутећи растадосмо.{S} Он се изгуби у мраку а ја се вратих тамо 
жалила: како је био леп онда кад смо се растајали, кад ми је оно казао а сад, без ока и пребије 
у за својим друговима са којима се нису растајали за све време тешких дана борбе и славе.{S} Са 
стала — вели старац — Од живог се човек растаје а не од мртвог.{S} Жив је твој а мртав и није т 
ј милој собици, поглед којим се родитељ растаје од детета пре но што ће ово покрити заклопац од 
ко поправити.{S} Али, када се и они већ растају од владе, кад крећу другим путем, најближим до  
и видим понова сву невољу и јад.</p> <p>Растајући се од Францускиње да се вратим своме месту, с 
Лако ћете се вратити!</p> <p>Кад сам се растала од њега, размишљала сам о томе.{S} Истина, тешк 
дотрајати да види децу, која су се јуче растала од мајке и њему гроб поверила; да их види здрав 
м још много речи.</p> <p>— Ти си се већ растала — вели старац — Од живог се човек растаје а не  
ујем, све од онога тренутка када смо се растали, као што вама сада казујем.{S} Казала сам му св 
ла само онаквог какав је био кад смо се растали.{S} Да ли ћу га волети тако исто као и пре, кад 
ом, она је ван њега; мисао и тело су се растали.{S} Тело је заробљено, везано, предало се судби 
рат ми нисмо смели сматрати то за тужан растанак; када се вратио рањен ми смо се морали поносит 
 кад је полазио, да сматрам то за тужан растанак.{S} И он ми је, као и отац говорио, када је до 
чињавало ово лутање које ми је одлагало растанак са драгим теретом.{S} Чисто <pb n="489" /> би  
нас раставити од ње.</p> <p>Тужан је то растанак био, тужан као кад се деца праштају од мајке н 
еожаљеног.</p> <p>— Како ћу, како да се растанем од њега и како да га сахраним овако неопремљен 
Тешко ми је било и помислити да се тако растанем од детета и неопојаног и неожаљеног.</p> <p>—  
у мојој души негда, кад сам после дугог растанка, позван стигао дома да загрлим мртву матер.</p 
, тронутим гласом којим се певају песме растанка.{S} Да ли ми је одиста тада тако изгледало или 
.{S} И како свако на свој начин тај бол растанка исказује: уздахом или сузом или немим ћутањем, 
389" /> <p>Мајкама је ипак олакшала час растанка утеха да је тако добро, да је тако боље, да др 
а све чвршће.{S} Што се више ближио час растанка, ја сам га све чвршће грлила; изгледало ми је  
у му је мајка од милоште дала ваљда при растанку.{S} Јабука нагрижена мало и на њој се познаје  
 заврискаше деца која не би хтела да се растану од свога друга.</p> <p>А верно кученце, које се 
Њих слатки сан, од којега не могу да се растану те још на ногама дремају, зове да се <pb n="98" 
ису никад видели, да се опет у тренутку растану и можда опет никад не виде.{S} Ако смо се ових  
ли своју судбину.{S} А тужни су то били растанци родитеља, који остављају децу не знајући на шт 
здравље било најтоплија утеха.{S} Он је растао али не за мене већ за војску.{S} С јесени 1914 г 
м бригу коју сам носила.</p> <p>И он је растао и његово ми је здравље било најтоплија утеха.{S} 
 за њу живи у оним годинама у којима се растао од ње.{S} Може се све око ње мењати, он се не ме 
етао успут, у толико је више тај осећај растао у мени.{S} Увек ми се чинило да ова госпа не бег 
нком.{S} Ето ти!</p> <p>Што је више дан растао, расла је и ова гомила пред начелством а расло ј 
наставити пут за Скадар, он ће се сутра растати од војника, па је рад још мало с њима да прогов 
а, нечега драгога и милога.{S} Треба се растати од куће коју те стварчице све заједнички сачиња 
лост.{S} Треба се од сваке те стварчице растати као од нечега свога, нечега драгога и милога.{S 
е!</p> <p>Пре но што ће се још генерали растати са <pb n="718" /> ове последње седнице, сетили  
 се мора са тим оружјем и на овај начин растати.</p> <p>— Зар ја да ти својом руком ископам рак 
“ Свирачи засвираше а мени поче срце да расте, као да сам слушао свету литургију у цркви; дође  
 својом победом.</p> <p>И борба поче да расте, да се пење и да бива све огорченија, те предњи н 
а бљује лавину.{S} То упоређење поче да расте, да се допуњава и да ми се намеће.{S} Ено, ено, п 
дних улица, не знајући зашто, те гомила расте и буја и дере да сиђе доле, у долину, доле, одакл 
није указује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све <pb n="15" /> више се и више узноси 
није указује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све се више и више узноси.{S} Очекивао  
е новости, ипак жеђ за вестима све више расте.{S} Свакоме који је сазнао што, мало је то и увек 
 И што зора више осваја, жагор све више расте.</p> <p>Најзад крећемо не би ли се, промрзли ноћа 
, коју је сан обећавао, све више и више расте материно срце а ведри се бригом наборано чело.{S} 
или сте то креманско пророчанство па га растежете као армонику, како вам кад треба.{S} Лањске г 
е дунуо озго, са Дуље, студен северац и растерао мрачне облаке, који су били застрли небо над П 
овца а на станици је био други, који је растоваривао топове и коње.{S} Док се тај посао свршава 
 но што возови крену, сем једнога метра растојања између два вагона, двоји те две судбине?{S} Ш 
о румен жар покрива земљу као усијано и растопљено гвожђе.{S} Кад уреди ватру он настави:</p> < 
им притајио и утрно а жар се румени као растопљено гвожђе и из недогорелих гламња пење се дим т 
ругој улици скупила се гомила мештана и расточава државна мунициона кола, носећи свако по један 
је и артиљерци сјахаше с коња те почеше расточавати кола што су се заглавила на ћуприји, да би  
 је разочарање и бол, води ли је туга и расточене наде?{S} И куда ће?{S} Иду ли ови бедници на  
авина још страшнија.{S} Као да се земља расточила, као да се небо проломило, као да су се сруши 
емио је расушене таљиге које су се биле расточиле под стрејом, окрпио је ужетом и канапом старе 
оломише се копља, развејаше се заставе, расточише се оклопи и река дима суну на разбијене прозо 
 човек је гори од гладна звера; звер те растргне да задовољи глад али те не мрзи, а гладан чове 
 планина буде пуста и мирна, доћи да је растргну.{S} Што дубље у планину, та је појава све чешћ 
мени како Бог да.{S} Волем вуци нека ме растргну, него...</p> <p>— Људи, да потражимо које арна 
 бачени у арену, очекивати звери да нас растргну.{S} Славићемо своја крсна имена по пећинама, д 
е прагу.{S} Овде ми се гроб неће знати, растргнуће ме звери.</p> <p>Један је јецао.{S} Одвојио  
у војсци: војска преморена, малаксала и растројена, али би се офанзивом подигао у њој дух; муни 
 n="701" /> офанзива, којој се, сад већ растројени Аустријанци ни овом приликом неће моћи да од 
ајсвирепије душевне патње.{S} Гледао је растројено, питања сам му по неколико пута понављао док 
дзнак завада српске властеле и расуло и растројство, које је из те заваде клијало; лукавство и  
потврду вести.{S} Те гомилице почеше да расту прибирајући се са разних страна и већ за један са 
оји спасавају, узвици светине, све више расту.{S} По улици леже ствари спасене или избачене кро 
рзнутога друма а њихове фигуре све више расту и све се јасније обележавају.{S} То су два коњани 
 је баш тражи.</p> <p>Гомила пође да се растура.{S} После ових гласова свако је већ у себи доне 
ру, одстрањујући Венизелоса са власти и растурајући парламенат.{S} По рецепту, који је добио из 
га, пред његовим очима, пљачку, грабеж, растурање државне имовине.{S} Лупају се и ломе немилост 
 појединих команда, измешане, без реда, растурене тако да се јасно види како свако за се и за с 
 би забележити по томе, што је то борба растурених јединица, малих, усамљених јединица, од који 
 по блату, по друму и по јендецима, све растурено, све побацано, све погажено.{S} Изгледало ми  
патролама да по друмовима почну збирати растурену пешадију па чак и оне трећепозивце <pb n="186 
прописан број јела.</p> <p>— Ама зар се растури држава а та се кујна још одржа?</p> <pb n="545" 
тражити да се једна традиција тако лако растури, за љубав тога што је држава пропала.</p> <p>Но 
 седница на земљишту Српске Краљевине — растурила, да би се приступило извршењу одлука, које су 
рушевцу а не овако и прозебла ми деца и растурио кућу и опет остајем и то овде, где никог позна 
а је свако своју имовину још у Призрену растурио, држава је још покушала, војска је још покушал 
оже лако да нас гађа из заседе, него се растурите, разредите се, даље једно од другог али тако  
одина кућили и коју ће сад за један сат растурити и разорити.</p> <p>— Да л’ да понесем и коју  
илице, које су се прибрале на разговор, растурише се и свак потражи своје место или своје друшт 
ко мишљење, али сам веровао, да је њено расуђивање о догађајима бар два три степена изнад нуле. 
ну моћ.{S} Ту су се јавили и први знаци расула и безвлашћа.{S} И као кад испод велике грађевине 
ако је многобројан, могао је у тренутку расула и безвлашћа, које је претило да се зацари у Скоп 
 Гарде, која је образована да у моменту расула одржи колико је могуће ред и обезбеди евакуисање 
чној шуми.{S} По пољу, испред Приштине, расуле се ватре у логорима војске и избеглица, као да с 
ј све више множи, простор по коме су се расуле све се више шири, тако да већ изгледају као киша 
у.{S} Киша раскаљала стазе и гробови се расули и утонули.{S} Гробљанска влага мирише на труло д 
 и сви остали делови војске, који су се расули, образоваће се један јачи одред, евентуално арми 
 ових што су наставили пут, разредили и расули по ноћи те се и не догледају.{S} Мраз стегао као 
ио силан народ око сандука из којега се расуло ордење Карађорђеве Звезде.{S} Па ту као ђенерал  
ра и гази народ по оном ордењу а оно се расуло по блату на све стране.</p> <p>— Ех, ех, ех, баш 
ла им предзнак завада српске властеле и расуло и растројство, које је из те заваде клијало; лук 
гоцене ствари.</p> <p>Уз беду, невољу и расуло, јавља се и најрођенија сестра обест.{S} Нарави  
ебе.</p> <p>— Па зар вам ова слика, ово расуло и пометња, ова безнадежна лица и очајни погледи, 
о је са нама у Приштину и онај јад, оно расуло, онај слом, она страшна слика коју је давала При 
је на све стране праште.</p> <p>Свет се расуо по кукурузима, па кроз њиве, кроз винограде, кроз 
ји су били застрли небо над Призреном и расуо студену ведрину широм равнога Подримља.{S} У тој  
мар с магарета пао у блато па сад збира расуте ствари и брише их. — Није истина да се морамо ск 
јене прозоре и понесе собом поломљене и расуте све слике које нам мало час загреваше машту.{S}  
 је ово последња одлучна борба коју део расуте српске војске може дати:{S} Бугари би да присвој 
атеља.{S} Капетан нареди да се војници, расути по њивама, приберу што тешње и да најогорченије  
 као коло духова сабраних на збор, леже расути остаци величанствене цркве Светога Арханђела, по 
двема батеријама, о ескадрону коњице, о расутој пешадији, за коју је издао наредбу, да се прибе 
у је негда тај град казивао; погледа по расутом камењу под ногама и око себе, сећајући се ваљда 
и сам кренуо, тамо на пољима косовским, расуту, уморену страхом и погрбљену под теретом бриге,  
ите над оним који клоне; приберите децу расуту по туђим планинама, задахните их новом вером и д 
д устима и распали на звонару а зрна се расуше као картеч.{S} Један метак, други и трећи је већ 
у пропац, кола да се преврћу, ствари се расуше по друму, светина суну у јендеке и грађани беогр 
уја по мрачноме простору, разорише се и расуше фигуре и облици који <pb n="221" /> су се до мал 
коме је остала кућа и брига, опремио је расушене таљиге које су се биле расточиле под стрејом,  
агреваше машту.{S} Студени дах промаје, расхлади ми и чело и опали мразом лице те се пробудих и 
 оморином, дуне предвече свеж ветрић те расхлади чела и разгали душу.{S} По тим вестима, наши с 
ло, а пухне свеж планински ветрић те ти расхлади чело и отвориш сане и малаксале очи или, као и 
е, у касарне.{S} Па још што је најгоре, рат са Србијом, са оном нашом Србијом.</p> <p>— Ух, как 
ат, још ви нећете ни из касарне изаћи а рат ће бити свршен.{S} Шта је Србија према једној царев 
ом, он је казао да је Румунија објавила рат а Французи заузели Зелениково и Катлановску Бању и  
 надиру ка Велесу, Румунија је објавила рат Бугарској, руски цар је лично телеграфисао престоло 
ину како ћемо удесити живот кад се буде рат свршио и о свему ономе што је мајци тако драго да р 
ио сам прећи сад у Минхен али ето, дође рат и... откиде ми руку.</p> <p>— Имали сте извесно усп 
ела где има и купатила!“ Овим дамама је рат донео нову врсту забаве и нове теме за разговор.{S} 
е је тешило што су сви говорили: сад је рат свршен.{S} За неколико дана па ће нас пустити кућам 
</p> <p>— Тако сам ја мислио.{S} Али се рат не сврши, <pb n="635" /> како се међ нама говорило, 
 два три степена изнад нуле.{S} Овај ће рат бар донети и тај добар резултат, што ће открити, да 
ти, само — мобилизација не значи увек и рат.{S} Бугари имају извесне претенсије... и упорно их  
о што ће 1912. године букнути балкански рат, иза кога ће се једно за другим низати крвави догађ 
> <p>Доцније, кад је полазио у бугарски рат, он је веровао да ће га преживети али је веровао и  
огли би и онда чак, кад Бугарска огласи рат нама, да сачувају један део оправдања за њен поступ 
према извесним сазнањима — још не значи рат! — рећи ће дипломата из административног одељења уп 
е у помоћи!{S} Ја се надам брзо ће овај рат, још ви нећете ни из касарне изаћи а рат ће бити св 
ти да ја, у овим годинама, нисам у овај рат пошао са одушевљењем <pb n="329" /> да се жртвујем  
</p> <p>Када се праштао, полазећи у тај рат, мезимче, ово што сам га оставила у Младеновцу, тек 
дало ми је то као празник неки а не као рат.{S} Сад не морам пуцати у ваздух, моја ће пушка пог 
асова пре но што ће Бугарска загазити у рат противу Србије и Споразума — један споразумни дипло 
нико о томе, хоће ли Румунија ступити у рат; нико о томе да ли је већ стигла руска или француск 
месеца у касарни, не могу вас повести у рат пре нег научите пушку држати“.{S} Па онда испи чашу 
у кући, отишао је поносан и задовољан у рат из којега се није вратио.</p> <p>Био је то тежак уд 
а таквим васпитањем мој је син отишао у рат.{S} Ја сам морала да стегнем своје материнско срце  
вонког и свечаног.{S} Када је полазио у рат ми нисмо смели сматрати то за тужан растанак; када  
нглеска, Француска и Русија објавиле су рат Бугарској и већ су се Французи на југу ангажовали у 
омљен бригом и теретом четворогодишњега рата, седамдесетогодишњи старац предао је сину бригу уп 
едну поуку из овога великога и крвавога рата, а та је: да је само Виљем пруски знао поуздано ко 
ести највећа и најодлучнија битка овога рата, битка којој ће бити задаћа да скрха дефинитивно А 
ачки подносио све тегобе овога великога рата; грудима је својим узносио топове на тешке положај 
арога Краља.{S} Он се није бојао самога рата са Бугарима, веровао је он у своју војску, као што 
ште знало, још од <pb n="74" /> почетка рата, да све ствари гледа кроз веома мутне наочари.</p> 
скроз некорисна установа.{S} Од почетка рата није ништа предвидела и сад још не уме ништа да пр 
 венце славе оних који би да их из овог рата понесу.</p> <p>Промакао сам кроз групе које су бил 
аблуди неколико генерација, све до овог рата, да је он поуздана заштита моравске долине и целе  
ог друштва, која је од првог балканског рата напустила глуму сматрајући ваљда себе за обвезника 
{S} Био је тифус који се још од турског рата код нас зацарио и све до тад се није угасио.</p> < 
теви?</p> <p>— Измеђ одбијања захтева и рата има још нечега...{S} Да, пре оружја дипломатија јо 
воља упознала и зближила!</p> <p>Био је ратар из Срема, обрадовао се српској војсци кад је преш 
озеленеле; да види на тим пољима вредна ратара како бере плод свога труда; да види китњаста сел 
ачама на глави.{S} То су били ђаци наше ратарске школе, који су као регрути дошли пред комисију 
да се пробдије ноћ, док су се дечаци из ратарске школе, чим су се мало загрејали, прострли по з 
еним напорима српскога војника.{S} Ђаци ратарске школе спавали су тврдо, детињским сном.</p> <p 
— Је л’ ђак био?</p> <p>— Јест!{S} Учио ратарску школу.{S} Имамо нешто имања па, рекох, кад се  
еш тамо, ево га Дебар!</p> <p>— Ђенерал Ратко Димитријев</p> <p>— Боље самар него седло!</p> <p 
би друго!{S} Бојали су се сви што ме је ратна година ухватила као рекрута.{S} Мајка ме чак увук 
тембарски дани</head> <p>Завршиле су се ратне ферије, које су биле настале после крвавих испита 
вде?...</p> <p>— Не може друкче, ово је ратни суд! — осећа се позван полицијски чиновник да бра 
сту, где су се уставиле каре, појави се ратни сликар са фотографским апаратом и упери овај на К 
и је два три пута.{S} Војничка служба и ратни напори изменили су били потпуно ово дете.{S} Оно  
ник — као војни обвезник — да за будући ратни музеј ради портрете свију шефова оделења Врховне  
 прети променом, предосећа буру; тако и ратник, после првих пушчаних поздрава са непријатељем п 
гим ратничким животом развио се у наших ратника један инстикт, једно предосећање.{S} Као што мо 
ите у борбама већ прослављене француске ратнике.</p> <p>И као да си чаробним штапићем пробудио  
кад се погледају очи у очи са опробаним ратницима српским, чију вредност и храброст нису ни сам 
осећајући озбиљност борбе.</p> <p>Дугим ратничким животом развио се у наших ратника један инсти 
о правилно одступање и спасење огромног ратног материјала који би се иначе морао сав уништити,  
д њима, пуно је виших и нижих официра у ратној опреми.{S} Они сваки час улазе и излазе из вагон 
сталчетом.{S} Та веровања увек за време ратова, а нарочито за време катастрофа, кад настаје цар 
о и у то, да њиме неће бити завршен низ ратовања на Балкану.{S} И тада је рекао: „О, борићемо с 
дна традиција, која се одржала кроз све ратове.{S} Не можете ви тражити да се једна традиција т 
пште осећање наше војске.{S} Наши су се ратом прекаљени позивци, са родитељским сажалењем осмех 
е и питајте где су им деца била у овоме рату?</p> <p>— Па то ви оптужујете цео свет?</p> <p>— Н 
 И, ако дође до тога да где год у овоме рату обновимо борбе, мени је довољна и ова једна рука д 
равио је најзад, да погине у бугарскоме рату, за време првих бораба, када су Бугари продрли на  
.</p> <p>Муж ми је погинуо у бугарскоме рату, на Вардару.{S} Био је храбар и честит официр.{S}  
е храбар и честит официр.{S} У турскоме рату био је двапут рањен, први пут одмах у почетку, пре 
од Дунава до Јегејскога мора.{S} У томе рату, злим неким провиђењем, допрла је српска војска на 
кој погинуло, а где смо ми, где је крај рату, колико ће их још тек погинути.{S} А распитајте ко 
S} Код куће ми је био ранитељ а овде, у рату, пријатељ.</p> <p>— Па где ти је?</p> <p>— Погоди  
ила гробове и палила свеће изгинулима у рату.{S} Војници око ње, који су јој начинили места кра 
 изломиле, ипак су они тек месец дана у рату и, како других фронтова немају, целокупна је њихов 
 невинашце коме није намењено да гине у рату, она је смрт била слика ужаса од које и сад задрхћ 
е почела мирити са мишљу да је боље и у рату но у гробу.</p> <p>Учинила сам и једну неправду, ј 
он још један пут — Одговорио дужности у рату сад сам ево напуштен, остављен, бачен крај друма.{ 
да се од ноћас можемо сматрати да смо у рату са Бугарском, гомилице су почеле пред подне да куљ 
 заставе, оне славне заставе, које су у рату за ослобођење водиле српску војску на Јавор и на Ш 
 кад диже главу он ће:</p> <p>— Кој све ратује?{S} Кажу многи цареви и краљеви?</p> <p>— Многи, 
<p>— А како би друкче, да л’ старији да ратују а омладина...</p> <p>— А не, не, не! — прекиде м 
и оне што лете.{S} Је л’истина да и они ратују?</p> <p>— Истина.</p> <p>— Кажу да бацају ватру  
редњим колима: кревети, астали, кујнски рафови, столице, умиваоници, шпорет, чунци, сандук са п 
> Бели, Дрим до Ђаковице и Пећи, где се рачвала у три огранка од којих је један ишао на Плав и  
рачун или, ако хоћете, за наш рачун, за рачун савезника!</p> <p>— Дај Боже! — окуражи се песими 
а своју неутралност.{S} Кад Споразум на рачун Србије, пристаје на ту цену, Бугарска упућује моб 
е извукли, кад буду правили каријеру на рачун оних што су изгинули, узећу земљу са гроба детиње 
ени плану.</p> <p>— Ни мало, ни у какав рачун!</p> <p>— Па и они мобилишу! —- додаде доктор мир 
 остао, почињу да праве и шале на његов рачун, па и да га дозивају и да звижде, ма да се доле д 
- додаде доктор мирно.</p> <p>— За свој рачун или, ако хоћете, за наш рачун, за рачун савезника 
ад проредили друмом и свако иде за свој рачун.{S} Ено, гле како они тамо измакли, не би их мога 
е јасно види како свако за се и за свој рачун тегли.{S} Једна санитетска кола вардарске дивизиј 
 себи:</p> <p>— Да, и њих треба узети у рачун!</p> <p>Одушевљени плану.</p> <p>— Ни мало, ни у  
— За свој рачун или, ако хоћете, за наш рачун, за рачун савезника!</p> <p>— Дај Боже! — окуражи 
 сваке добре воље код надлежних да воде рачуна о ономе о чему није смело да се не води рачуна.{ 
о ономе о чему није смело да се не води рачуна.{S} Видите, у нас треба да прођу по две и три де 
зме у обзир, да нико у ствари и не води рачуна о оним операцијама на Рашкој...</p> <p>— Ама как 
мно мислим о себи — морало би се водити рачуна о томе да будућој великој држави нису потребни т 
на путу, и нико више о њему неће водити рачуна, нико га погледати, нико главе окренути, сем што 
p> <p>— А где смо ми?{S} Је ли ко водио рачуна о нама?{S} Они што су се завукли по канцеларијам 
твари товарене у кола, водећи очигледно рачуна, да се околно становништво не узнемири.</p> <p>У 
ив, индиферентан је и лукаво се понаша, рачунајући поуздано на привременост аустријске владавин 
чито тим путем што је Краљ туда кренуо, рачунајући на већу заштиту и тек се овде у планини увер 
енат, на који су Аустријанци тако много рачунали, није их дочекао ни одушевљено <pb n="706" />  
> <p>— Они су још гори.</p> <p>— Ја као рачунам, Призрен је једина варош на балканском полуостр 
иш.{S} Једва сам чекао да стигнем тамо, рачунао сам кад стигнемо у Ниш, издвојиће нас, рећи ће  
лачење.{S} Непријатељ, који је поуздано рачунао да сутрашњега дана мора напустити Чачак, дану д 
.</p> <pb n="557" /> <p>— Колико војске рачунате да можемо извући? — запитаће Пашић.</p> <p>— Ј 
ост аустријске владавине, те се не може рачунати ни на исхрану војске од становништва.{S} Ни о  
ојих се јасно видело да се више не може рачунати на успехе на тој страни а најмање још на могућ 
тле бити.{S} На Грке се није могло више рачунати да привуку на себе један део бугарске војске;  
рске војске; на савезнике се није могло рачунати после ситуације која би им остала за леђима ак 
 на нашу војску са севера није се могло рачунати, јер је она већ понела велики напад Немаца и А 
 да се на војну власт не може тако исто рачунати као и на цивилну.{S} Збор, који је првобитно т 
жена прошле године.</p> <p>— Ама шта ти рачунаш на Румунију?</p> <p>За столом, крај којега сам  
шаторе, алате, болничке опреме, архиве, рачунске књиге и акта разних канцеларија и многе, многе 
путем кола, коњи, све је то потребно за рачунске књиге, а кад тамо а ти на колима видиш неке же 
<p>— Е, досадише ми те државне архиве и рачунске књиге!{S} Ама целим путем кола, коњи, све је т 
те господе неће спасти државне архиве и рачунске књиге, него би хтели да оне њих спасу!</p> <p> 
> <p>— Морате ме пустити, имам архиву и рачунске књиге са собом! — Говори онај с поља званичним 
им. <pb n="356" /> А овако метни братац рачунске књиге под главу а покри се архивом, па лепо пр 
 постигле због те господе са архивама и рачунским документима.{S} Усред тог разговора неко из д 
бегало железницом, господа с архивама и рачунским књигама траже засебно купе, па се у њима коцк 
 се сукњама преко главе жене, по где ко раширио кишобран а по где ко набио себи сто на главу да 
/p> <p>— Ту су.</p> <p>— Који?</p> <p>— Рашић и Гојковић.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Држе седни 
 у којој краљ српски Војислав, сишав са Рашке побеђује Византинце и победом том означава правац 
љ.{S} Тога ради, издвојили су се још са Рашке два члана владе, министар војни и министар грађев 
је да се устави у Крушевцу, Краљеву, на Рашкој, у Митровици, па кад је и ову морала напустити,  
 Не може бити.{S} Врховна је Команда на Рашкој, то знам поуздано.</p> <p>— Знам и ја, ал ако је 
 и не води рачуна о оним операцијама на Рашкој...</p> <p>— Ама како да не води — избрецну се на 
ничку одлуку донету још у Крушевцу и на Рашкој.{S} Тада је влада, у споразуму са Врховном Коман 
упање ка Битољу, које је било решено на Рашкој, не може извршити.</p> <p>— Према томе шта нам о 
да напустила Косово док је Влада још на Рашкој а Краљ у Прокупљу.{S} То никако не верујем.</p>  
рије па се упути призренском џадом а на рашћишћену ћуприју покуља маса, која је очекивала с ове 
 други опет тамо заклао државнога вола, рашчеречио га, стао на један ћошак и сече секиром и про 
 артиљерци свршише посао, те се ћуприја рашчисти.{S} Командир узјаха коња, узјахаше и војници и 
орало и са последњим остацима спасенога рашчистити.{S} Огроман пожар, који је ноћас буктао изна 
сторију, како би непријатељ наступао на рашчишћено земљиште са којега су покидана и почупана, с 
ађа, вика, дрека, псовка, гунђање.{S} А рашчишћеном десном страном друма пролази трком „колона  
дступање војсци.{S} Наредба се ова брзо рашчула и тако се и последња нада убрзо претворила у по 
ла нагло да купује велики број коња.{S} Рашчуло се било на све стране да је Врховној Команди по 
е што су доконали, како се не би чуло и рашчуло те да од некуд Турци не погоне збег.{S} Него не 
 од кад је липсало, ето су га већ и пси рашчупали.</p> <p>Он ме погледа још једном оним ружним  
} Њих су већ цигани одрали а гаврани их рашчупали; леже поломљена кола која су се озго с друма  
здао.{S} Покушах да му се силом отмем и рвајући се са њим ударим га песницом по вилици.{S} Он с 
хватили смо се у коштац и почели смо се рвати.{S} Бранио се зубима и изуједао ми је руке и грло 
да цео овај разговор не остави код мене рђав утисак, па диже главу и додаде:</p> <p>— Ја не бих 
 макну из села, уверили се веле да нема рђавих људи, појели све што се може појести па сад нема 
 рече: „Рекох ли ја вама ако има у селу рђавих људи кажите их сами, ако га не кажете а ја га на 
н синоћ са јелице капетану у помоћ али, рђаво вођена, залутала је у непријатељске редове те их  
рекох им — ја не могу а ето и детету је рђаво.</p> <p>— Немој, госпо, где ћеш сама? — рече ми ј 
 додаде:</p> <p>— Ја не бих желео да ви рђаво разумете моје разочарење.{S} Оно је само бол ал’  
S} Волем то него да се крпам и мучим по рђавом времену.</p> <p>— А ако пређу?</p> <p>— Неће! —  
па двоколице, које вуче коњић ознојених ребара и усанулих кукова, за овима фијакер са београдск 
 па двоколице које вуче коњић ознојених ребара и усанулих кукова, за овима фијакер са београдск 
и, сем што ће гаврани слетати на његова ребра и, не чекајући да испусти душу, почети да кљују м 
г сир из качице, скидао из димњака сува ребра и преламао их да могу у торбу наићи и како је кој 
слободише штранга, коњ посрте и паде на ребра а главу положи на земљу.{S} Ноге му почеше дрхтат 
зе и прљаве, подрте кошуље, надимају се ребра на којима и нема меса већ само тамна а прозрачна, 
окају што су натрчали на нас — одговара ребрећи се београђанин.</p> <p>— И право је, момче, они 
дајући се смрти, осетив терет на својим ребрима, <pb n="384" /> отвори још једном оне велике, о 
ла гласно казује, она скоро прави један реви поворке који крај ње пролази и свака кола пропраћа 
и аероплани, који су за дуги низ месеца ревносно вршили службу на Сави и Дунаву, повукли су се  
тако је и даље остао на служби, коју је ревносно вршио.{S} И у овоме часу, пред станицом, <pb n 
реч, јер капетан плану и спусти руку на револвер и пригушеним гласом цикну:</p> <p>— Скидај или 
 <p>Кад је већ навукао и шињел и опасао револвер, он узе још једном наредбу која је лежала на с 
p> <p>И показа ми под јастуком дршку од револвера.</p> <p>Погледам га, млад ко роса а тешки бол 
нда, ено на сред пијаце капетан пуца из револвера на потпуковника, јер му је овај казао безочну 
вици и псовке официра и пуцњава њихових револвера, којима су гађали у наше редове.{S} Скочисмо  
а заједно, бацили сабље а узели пушке и револвере па се боре као и ми што се боримо.</p> <p>— Н 
/p> <p>Јавише се неколицина с пушкама и револверима.</p> <pb n="310" /> <p>— Напуните и откочит 
{S} Видео сам очима да су људи потезали револверима једно на друго.</p> <p>— Знаш како је у ова 
 ваздух; ено официра за нашим леђима са револвером у руци, убија кога год примети да пуца у ваз 
о оно пре а нема сад за нама официра са револвером у руци да нас гађају, већ и они са нама заје 
није значило напуштање народа и народне револуције.</p> <pb n="297" /> <p>Занета тим мислима, К 
андрит Мелентије дозивао негда народ на револуцију дочепао је један старац из последње одбране  
династије чији оснивалац почиње народну револуцију а трећи у колену прима на себе големи подвиг 
ству, пред кућом из које је скоро пошао регрут, заурлука пас.{S} Зла коб је зашла од врата до в 
ојске без команда, наиђоше огромне масе регрута и читави батаљони заробљеника.{S} Стењала је зе 
и склањали би се с друма, а маса младих регрута, који су носили муницију из Крушевца, ишла је к 
е сувоте на земљи, полегали би војници, регрути и бегунци, прислањајући леђа уз кућни зид како  
 теглити, крај патњама.{S} Али војници, регрути, рањеници, заробљеници, који нису у збег кренул 
еглице а преко ноћи је поседну војници, регрути, нове придошлице и све то полеже по столовима и 
 нико не зна шта ће са њима.{S} Па онда регрути, стране мисије, жене, деца, старци, надлештва,  
 која ће марта месеца идуће године бити регрути.{S} Тежина пута, без честита одморка, недовољна 
и ђаци наше ратарске школе, који су као регрути дошли пред комисију на преглед.{S} Младоме подн 
 стрејама, спавале избеглице а нарочито регрути, који су се тих дана такође скрхали у Приштину, 
<p>— Можемо, чича, можемо! — одговарају регрути, чија се младост још није уморила и клонула.</p 
даред баби: „Бабо сад у јесен ће и мене регрутовати те ћу бити аустријски војник!“ Бабо се зами 
, све до последњег часа, живо радило на регулационим плановима по којима би на обалама Вардара  
 се него мили.{S} Пешаци још и измичу а ред кола се сваки час уставља, стоји дуго у месту, јер  
ом једне ћевабџинице, не би ли дошла на ред да купи неколико козјих ћевапчета, које ће из једни 
 измеђ воловских рогова.{S} Кад дође на ред да се кренемо, ми пођосмо левом страном друма, на к 
где ћемо чекати читав сат док дођемо на ред да можемо узаћи на друм, на самоме изласку из варош 
Лазару, дође ноћу бабо.{S} Био је његов ред.</p> <p>Причао нам је све шта је и како је било и з 
 јутро.{S} Ако која мајка, кад јој дође ред, не хтедне дати дете, аждаја јој разори кућу и све  
ћи прележале на станици не би ли добиле ред да уђу у вагоне, тискале се да своје стечено право  
да бацим моје чедо јер је дошао на мене ред, и затресох се целим телом које поче нека опака гро 
у моменту расула одржи колико је могуће ред и обезбеди евакуисање.{S} На Ускоковићу, увек и ран 
 наши већ измакли напред и напали други ред ровова и да смо ја и Србијанац остали сами, међу мр 
и наставили без речи шетњу кроз оголели ред дрва, кроз који је неколико косих линија вечерње св 
ви, жути ћилимови.{S} Још само китњасти ред високих јабланова, који недалеко од пута первазе ва 
ћи ће један.</p> <p>— И на тебе ће доћи ред! — додаје други.</p> <p>— Хоће ако подржи овако! —  
 образује један непрегледан и бескрајан ред кола.{S} Пешаци су ухватили утрине с једне и друге  
дноме жандарму, који је бајаги одржавао ред, којега нити је било нити га је могло бити, и замол 
и гомила иде ћутећи, погнуте главе, као ред осуђених којима је већ саопштена пресуда.</p> <p>Не 
 реда.{S} А ово, шта је ово, зар је ово ред? — узвикивао је војни апотекар.</p> <p>У том се зач 
десет и пет.{S} Не беже, као што би био ред да заробљеник бежи него придолазе; извлаче се из ку 
 а нико из села још не дође.{S} Баш био ред на неког Лазара па се његова жена и ћер највише заб 
ану један гласно настављајући вероватно ред мисли које је дотле у себи претурао.</p> <p>— За то 
дљива фраза, кад се каже зато што је то ред, кад се каже из учтивости.{S} Учтивост је у најчешћ 
и, рекли овима: „Изволте, сад је на вас ред!“</p> <p>Ето, такви су се разговори водили тамо на  
 или можда какву госпођу којој је данас ред дежурства у болници.{S} Протутњио би по <pb n="58"  
д стражом, као србијански заробљеник, у ред са швабама и мађарима?{S} Зар ја да идем овим друмо 
Србин командује: „Мирно, лево, десно, у ред, напред!“ па ти слатка она српска реч, и ја бих ста 
пусти, спусти и ти твоје!{S} Метни га у ред са осталом дечицом, са његовим друговима и другариц 
 двоколицама које се ненадлежно унеле у ред.{S} Та војничка кола представљају залутале делове п 
ли и текли, не би ли и ми могли стати у ред цивилизованих народа; наши музеји, библиотеке, каби 
} Али узаћи на друм, угурати се и ући у ред, мучан је и тегобан посао.{S} Друмом иду по три ред 
аредник да објашњава, пошто се угурао у ред око ватре а подметнуо себи седло за седиште.</p> <p 
тар овако, узео пушку и стао бих тамо у ред.{S} Па <pb n="628" /> још кад марширају а музика св 
ов.{S} Остави пушку па гледај да уђеш у ред ка и сви други.{S} Нађи, веле, себи кров, ожени се, 
њаку.{S} Око столова се начетило по два реда <pb n="76" /> столица и све погло главе и жагор је 
ћала са пожара ипак је ту било некаквог реда.{S} А ово, шта је ово, зар је ово ред? — узвикивао 
! — довикује један обвезник чиновничког реда који је радио у војној станици.</p> <p>Одушевљени  
згнанства.</p> <p>Удељујући просјаку од реда, свако је одмицао од њега журније, не осврћући се, 
како да се из грађана организује чување реда и поретка у вароши.</p> <p>Паде предлог да се орга 
ајац, предузе одмах све мере за одржање реда, користећи се грађанском гардом као својим органом 
делове појединих команда, измешане, без реда, растурене тако да се јасно види како свако за се  
али пред његовим очима брзо, хитро, без реда, без везе, без задржавања, као кинематографски сни 
на дунавске дивизије и тако редом а без реда.{S} На тим колима има и државних и приватних ствар 
ово акција?{S} Повлачење, повлачење без реда, без плана, без намере, без циља; повлачење које ц 
утало, преплетало, тискало и мешало без реда, без смисла, без јасне контуре и облика.{S} И ако  
 облика.{S} Све то сручено и бачено без реда једно на друго, представља читаво брдо на вагону.{ 
е и тегобан посао.{S} Друмом иду по три реда кола напоредо и тек далеко тамо, на сат и више иза 
 би власт требала да се постара за мало реда при евакуацији и препричавају разне новости кроз к 
 бригом о ситуацији у вароши, о одржању реда и чувању имовине све до онога тренутка док неприја 
 онако мали и лак, провукао би се измеђ редова и појавио се <pb n="360" /> напред!{S} И увек се 
би били нагло избачени <pb n="61" /> из редова непријатеља споразума; Турској би био пресечен п 
 да ту моју утеху утврди, прилази ми из редова гомиле један учитељ, да ми одговори на једно пит 
али.{S} Провлачила сам се измеђ њихових редова и бегала.{S} И они су пуцали и са свих се страна 
 и они крећу, све док не допру до првих редова; други полазе отуд где су први редови већ стигли 
стио борбу и та је вест пошла из задњих редова, пошла можда још јутрос и стигла међу нас на зам 
т бегунцима и простиру се све до задњих редова, оних који су вечерас тек кренули отуда одакле с 
 дотле мирно и скромно стојао иза наших редова наслоњен на зид и није учествовао у гунђању гоми 
Па кујна која и сад у Призрену има свој редован јеловник и прописан број јела.</p> <p>— Ама зар 
и није било пуцњаве.{S} На улици је био редован живот али се ипак говорило само о јучерањем пуц 
лицама и Краљ је, пролазећи кроз њихове редове, саучествовао у болу својих бедних грађана, који 
кање, све би хтело да се пробије у прве редове до шина, јер ено га оздо иде воз који ће примити 
њиховога нахођења, ђаци су слати у прве редове.</p> <p>— А ја знам команданте који су очински п 
 јутрос.{S} Тамо, у позадини, стигао је редове бегунаца какав рањеник са Косовскога бојишта, ка 
аво вођена, залутала је у непријатељске редове те их ови скоро све побили а мали остатак зароби 
и телеграми би стигли и у непријатељске редове, стигли би и у Софију <pb n="67" /> и несумњиво  
арошка жандармерија да се пошље у бојне редове.</p> <p>Када сам тога јутра са два пријатеља оти 
руму застао да пропусти ове многобројне редове или се једва мицао једном половином друма колико 
n="375" /> са бегунцима кроз чије густе редове промиче.{S} Коњи у запрези покривени блатом, умо 
се по где и гдекад, сишла је сад у наше редове и почела нас грлити својим леденим и језовитим з 
ових револвера, којима су гађали у наше редове.{S} Скочисмо сви и пођосмо на јуриш.{S} Србијанц 
озадине и напредују <pb n="434" /> кроз редове бегунаца правцем којим и они крећу, све док не д 
је пролетала и дерала кроз варош и кроз редове избеглица, као бујица, као поплава, казивала нам 
чка борба.{S} Пуковник зашао лично кроз редове бораца и храбри их и упућује:</p> <p>— Живље, жи 
ш мало!{S} Да може, да сме, напустио би редове па би потрчао испред нас.</p> <p>Тек прођосмо от 
.{S} Граната за гранатом поче да сипа у редове несретних бегунаца.{S} Коњи почеше да се пењу у  
ици изјавили добровољно да ће ступити у редове бораца и ступили су.{S} Да ли је овај један прет 
почиње опет да се затискује, збијени се редови проширују, празнина се на друму испуњава; оборен 
х редова; други полазе отуд где су први редови већ стигли, иду у сусрет бегунцима и простиру се 
акве једне ноћи, када су се непрегледни редови војске морских валова ломили један за другим о с 
или дуги, бескрајни, у врсте постројени редови гладне деце.{S} Ишло их је четворо по четворо у  
/p> <p>Кад већ прођоше дуги и бескрајни редови, поче једна по једна светиљка да се увлачи, једа 
топовски пуцањ, то се још боре последњи редови војске, која није престала веровати у добру срећ 
а друм којим су се већ догледали предњи редови челнога батаљона.</p> <p>Са капетанова лица ишче 
селом где је војна станица, увек предњи редови задрже збег па не може по сат и два да се уђе у  
ре на њихово запомагање и жури ка првим редовима, са којима затим чини нов притисак на непријат 
ненађење јасно опажало у непријатељским редовима у којима се, при свакоме налету наше пешадије, 
а и уморна лица пролазила у недогледним редовима мимо мене, да они иду на своју Голготу и да је 
у поворци избеглица, која се у збијеним редовима <pb n="412" /> креће, читаву брешу и дуг траг, 
> <p>Пролазе деца мученици у бескрајним редовима и бацају уморне погледе на нас који смо стали  
у њих, па ћете чути да у њиховим бојним редовима гину и књижевници и песници и уметници.</p> <p 
љи дигоше се, они који су били у задњим редовима навреше да се пробију; настаде плач деце, псов 
ковник то запази па пожури опет предњим редовима, који су стопу по стопу напредовали, сејући пр 
е нас овако усамљене и ноћу.{S} У нашим редовима се од јутрос много говорило о пљачкама које су 
ударити од Видина до Дојрана, разуме се редовна војска! — одговара нестрпљиво светини заробљени 
е пешке.</p> <p>— Па добро.{S} Је ли то редовна бугарска војска ударила? — пита онај што је ног 
а му се полицијски чиновник.</p> <p>— У редовним приликама је и најмања ситница олакшавна околн 
 остати породица, у Пећи; тамо где ни у редовним приликама није човеку обезбеђен живот?{S} И за 
ну пространу собу, која је, вероватно у редовним приликама, служила за школску учионицу.{S} Мал 
ену овим путем.</p> <p>У возу није било редовних путника, све су то већ били бегунци за Солун,  
одмах под мостом, у дну чаршије, где се редовно збира грчка колонијица скопљанска, читају се но 
анаца, који већ од недељу дана на овамо редовно дочекује и испраћа све нишке и солунске возове. 
тојања и руши све супротности обичнога, редовнога живота.</p> <p>Подне је већ било превалило, к 
>— А ко ће га знати, зар их је мало.{S} Редом дуж железнице па готово у свакој вароши.</p> <p>И 
 у свакој вароши.</p> <p>И ја сам пошла редом дуж железнице.{S} Била сам у Крушевцу и у Крагује 
адају кућа до куће, од кафане Шарана па редом.{S} Задрхтала сам целим телом и добих грозницу те 
глу иза фуруне, у којима су му сва деца редом уљуљкивана у прве снове и она стара кутија на орм 
, диже оне златне крстове и пита сваког редом и даје сваком редом.{S} Па наишао и Бојко и смеши 
ко весело, осврте се па нас погледа све редом, као да би хтео да један део своје среће и нама д 
p> <pb n="657" /> <p>Он нас погледа све редом, па кад у свачијем погледу срете одобравање, он д 
="656" /> су нас за време разговора све редом прелетала не задржавајући се ни на коме дуже.</p> 
унука“, па онда Глигор Комита и већ све редом.{S} Кад дође слава а мој отац све те слике казује 
евета, тако и све <pb n="139" /> остале редом.{S} Све шапћу, све говоре једно исто, једна се ис 
авим.</p> <p>— Шта мислите, којим ће се редом развијати сад догађаји?</p> <p>— Велика офанзива  
штајерска кола са платненим кровом... и редом тако све врсте кола, све што има точкове и што мо 
тајерска кола са платненим кровом.{S} И редом тако, све врсте кола, све што има точкове и што м 
 својима и о својој кући.{S} А Лазар им редом свима одговара.</p> <p>— Наиђоше, вели, као олуј. 
чне повлачење ка Андријевици, и то овим редом!{S} Друга Армија путем на Чакор а Прва Армија и О 
стове и пита сваког редом и даје сваком редом.{S} Па наишао и Бојко и смеши се а ђенерал га пит 
 шајкачу на главу а ја салутирам сваком редом, као оно кад сам био мали па о слави дочекивао го 
нда пита ко нам је командант и све тако редом пита, а ја му редом одговарам и казујем, као што  
з Врање кренуо преко границе.{S} И тако редом, прелетале би му мисли не задржавајући се ни на ч 
а пољска кујна дунавске дивизије и тако редом а без реда.{S} На тим колима има и државних и при 
е за узицу.</p> <p>Па онда се нижу тако редом слика за сликом.{S} Читав бескрајан низ војних ко 
 крова, очајно лупајући на сваку капију редом и преклињући да их пусте ма где, у кровињару, у о 
омандант и све тако редом пита, а ја му редом одговарам и казујем, као што би оцу и мајци казив 
о их је четворо по четворо у војничкоме реду а невојничка држања.{S} Пролазили су, пролазили са 
нам...</p> <pb n="331" /> <p>— У сваком реду има светлих изузетака и ја им одајем поштовање.{S} 
и.</p> <p>— Ајд, кажи нам, мала, све по реду како је то било и шта је било? — поче начелник врл 
зама.</p> <p>— Све ћу ти казати, све по реду.{S} Реци ми само како ти је, како је теби?</p> <p> 
а ћеш ти овде?</p> <p>Почела сам све по реду да му казујем, све од онога тренутка када смо се р 
чило, да се одмах приступи повлачењу по реду утврђеном на тој првој седници.</p> <p>Када је пос 
!“</p> <pb n="237" /> <p>За таљигама, у реду једно за другим, седморо државних муниционих кола  
b n="343" /> стране, по двоја и троја у реду, па се на сред ћуприје заглавила те сад не могу ни 
и, она мете кућу и спрема да буде све у реду кад он дође.{S} Слази доле у свештеника и зајми ма 
е и сручити тело у гроб, који се ниже у реду оних, који су јуче стрељани и иза којега ће доћи о 
беглица.{S} Виш оно тамо, они крстићи у реду, све је то војска, српска војска.{S} Ово је већ че 
ати!{S} Оно <pb n="502" /> горе, прво у реду, слатко девојче, лепо заглађене косице, коју је ма 
спрегоше кола ту на сред друма, онако у реду како су стигли или одјармише <pb n="439" /> волове 
о нежељену кућицу.{S} Кад је све било у реду, свештеник нас још поучи.{S} Рече нам да не залази 
 се завршио сломом Србије, отпоче да се ређа.{S} Сваки је дан носио свој догађај а сваки је дог 
S} Ово је већ четврта година како се ту ређају друг до друга.</p> <p>— Где је капела? — упитах  
ливен дебелим слојем житкога блата, где ређега те се разлило као блатно језеро а где гушћега те 
 n="471" /> <p>— С поља су допирали све ређи звуци што се вече више спуштало.{S} С времена на в 
 кад, безкрајних и мутних јесењих ноћи, реже као нож оштар косовски ветар.</p> <p>По улицама кр 
ачила брусом, <pb n="26" /> и почела да реже дебеле откосе.{S} Задрхтала је утроба мајчина која 
рова па до земље.{S} Пролазе жандари па реже а не могу му ништа, Царев је дан.{S} Да видите у н 
егао као о Божићу и душе оштар ветар те реже као нож а не можеш ни лице увући у јаку ни руку ск 
анац залазимо све већа хладовина бије и реже уз образе а тело се јежи и душа грчи, те студена г 
S} Мраз све више стеже, хладноћа просто реже а блато, које је покрило друм, после оне силне киш 
нижу масу мухамеданску противу српскога режима и обећава му како ће му Бугари, једини пријатељи 
до сад, можда само претераном суровошћу режима, имало безбедности.{S} Тако је ишчезло и последњ 
ају својим бојама; приче које се дубоко режу у душу детињу као ковано рало у меку смоницу коју  
слободна леђа и одлучила се да изађе из резерве, разуме се, користећи се кратковидношћу диплома 
 пришао вагону који су њихове старешине резервисале за своје госпође и свастике, за њихове тетк 
м савио цигарету и пришао једној гомили резервиста и грађана да припалим.{S} Ту се водио жив ра 
них који су прегажени.{S} Магацин друге резервне болнице опљачкан је!</p> <p>Облаци се разгонил 
им командује један доцент Универзитета, резервни капетан.{S} Капетан разасла коњанике поручујућ 
 ли?</p> <p>— Разумем! — одговори млади резервни официр и затресе му се рука, коју је дигао да  
уштати, господине мој! — узвикује један резервни поднаредник, иначе шпедитер београдски.</p> <p 
<p>— Ама како опсађени? — теши их један резервни официр. — Пут је ка Скадру отворен.</p> <p>— О 
н полуескадрон коњице трећег позива, са резервним капетаном као командиром.{S} Капетан одмах ст 
о његове главе.</p> <p>Војници доведоше резервног коња који је био везан за кару и упрегоше га  
е.</p> <pb n="336" /> <p>Упрегли су већ резервног коња на његово место, топовска је послуга већ 
 остане за зајчеве! — додаде он са пуно резигнације.</p> <pb n="658" /> <p>Док је он и даље, са 
е сузе.</p> <p>— Да! — додаде други, са резигнацијом немајући у тренутку на расположењу ни једн 
адан једним тешким болом и једном боном резигнацијом.</p> <p>Топ оста наперен али не опали.</p> 
<p>— Ех, што!{S} Дете је, није криво! — резонује позивац. — Бога ми, велим, сутра кад почне бор 
.{S} Овај ће рат бар донети и тај добар резултат, што ће открити, да је дипломатија <pb n="62"  
 пошло.{S} Да потврди могућност таквога резултата, војвода се позва и на последње извештаје Врх 
овако велика борба остати без праведних резултата! — храбри се још увек пуковник, који је сачув 
ке, трагове, силне поплаве које је брза река, слазећи набујала с планина, разоравајући друм и р 
ме, као оно кад о поплави дере набујала река, која носи све што је дочепала и почупала.{S} Имаш 
евоље и јада и тече друмом као набујала река болова.</p> <p>Виђао сам дуге поворке побожних кој 
ваничним извештајима, те крену набујала река народа и поче се ваљати, тискати, обарати и ломити 
} Нашу границу обележава дубока и плаха река, над којом се узноси мост врло високога свода.{S}  
стили у дубоку долину у којој лежи Суха Река.{S} Очајно смо погледали око себе на оно неколико  
азили ватре те нам рекоше да је то Суха Река где вечерас морамо заноћити.{S} Небо, које се цео  
јно, бегало се као за време поплаве кад река пробије бране па њени вали немилостиво плаве.</p>  
ше није могло вратити веру у светину те река, која је била набујала и надрла, проби и последње  
ејаше се заставе, расточише се оклопи и река дима суну на разбијене прозоре и понесе собом поло 
.</p> <p>Гомила се ваљала крај нас, као река набујала кишом, кола су шкрипала и стењала, пешаци 
има успео да пребаци мања одељења преко река.{S} Према последњим извештајима, који су ми познат 
се нижу крај зелених обала ових великих река.{S} Смрт је потегла снажно косом, коју је неколико 
е са највећим поверењем остао у Србији, рекао је на дан првога октобра једноме нашем вишем чино 
ако ми је рекао?{S} Рекао ми је српски, рекао ми је мојим рођеним језиком, рекао ми је оним ист 
оме часу говорити пророчанским језиком, рекао: „Ама шта сте окупили са тим концертима, не ваља  
ски, рекао ми је мојим рођеним језиком, рекао ми је оним истим, којим се моја мајка моли Богу,  
нуо да се не дружим са једном девојком, рекао ми је да он то не воле.{S} И ја сам га послушала  
обилизација, па је морао поћи у Ваљево, рекао ми је: „Пази се, кад се вратим, да не чујем што р 
ижан.</p> <p>— А овако?</p> <p>— Овако, рекао сам вам, у клопци смо.</p> <p>— И мислите да нам  
сестро!“ припитала сам га и знао је.{S} Рекао ми је да је рањен.</p> <p>— Рањен? претрнух ја —  
ан народ због јереси вере у слободу.{S} Рекао би човек да се земља упалила или још пре, као да  
о да закољем.{S} И како ми је рекао?{S} Рекао ми је српски, рекао ми је мојим рођеним језиком,  
 врата:</p> <p>— Пустите децу к мени! — рекао је и позвао малишане.</p> <pb n="288" /> <p>Његов 
 /> <p>— Ако се морамо одрећи те наде — рекао је посланицима тада Пашић — влади неће остати ниш 
други младићи што раде, а није ми никад рекао ни да ме воли.{S} Он је самном само озбиљно разго 
л Степановић на седници Врховне Команде рекао.</p> <p>— Кад нисмо остали у Митровици, у Пазару, 
н низ ратовања на Балкану.{S} И тада је рекао: „О, борићемо се још заједно, раме уз раме, ја и  
војници можемо и овако!</p> <p>И кад је рекао то „ми војници“ погледао је са задовољством на не 
="156" /> <p>Пођох одмах тамо где ми је рекао а чух за собом како неко у кафани отпоче нов разг 
 ја потегао да закољем.{S} И како ми је рекао?{S} Рекао ми је српски, рекао ми је мојим рођеним 
шта сам ти ја!“ Ето то је све што ми је рекао али сам ја знала да ме воли и он је знао да ја ње 
нога старога Краља!</p> <p>Краљ то није рекао као фразу, он је ове речи исказао тоном, којим се 
е око ватре.{S} Нико ми ни злу реч није рекао, одвајали су од свог дела и хранили ме а ноћу, ка 
зданим гласом понови све, што је раније рекао, војвода му нареди да понови рапорт о стању ствар 
августа, љубећи ми руку и праштајући се рекао ми је:</p> <p>— Сад се нећемо дуго видети?</p> <p 
 девојчицу, виш волишна је, на мене, те рекао би не зна ни две унакрст а да знаш само како је м 
непоколебљива одлука!</p> <p>Краљ је то рекао тоном, на који није желео поговора...{S} Његово с 
, па за то не верујете?</p> <p>Нисам му рекао да ли верујем, те он сам објасни:</p> <p>— Обукао 
{S} Покрет се заустави.</p> <p>— Ја бих рекао... погледајте, погледајте мало боље... не гори ва 
те — рече она гомили — то су моја кола, реквирирали су нам их за државне потребе а ја са децом  
х врата један фијакериста, чије су коње реквирирали а он због старости поштеђен.</p> <p>— А мож 
им долази фијакер, опет државни или бар реквириран, јер је војник на боку.{S} У фијакеру <pb n= 
.{S} Српска се војска борила на обалама реке Марице и она у тој борби допре до обала Мраморнога 
спушта се на Кичево и дохвата се извора реке Црне, слази њоме у прилепско поље и одатле, преко  
а, која је негда са оне далеке и крваве реке потегла чак овамо, да би испунила свети завет чува 
густо сабрали, спремни да излију читаве реке воде.{S} Водна планина, која се у ведрим ноћима та 
ан из суза и крви које су као две силне реке потекле нашом отаџбином; није ли то туга свију нас 
м и могла ићи и донде још, до обала оне реке, али даље...</p> <p>Заустих да кажем нешто али ме  
дни уз ток а други низ ток једне и исте реке, али су оба ова пута затим савијала на запад и вод 
сподина како пешачи измеђ Штимње и Сухе Реке, он ми се тешко вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја п 
 се једанпут гомила нађе на левој обали реке, распршта се, разреди и удари свако на своју стран 
 и опремао, писну трубни знак тамо крај реке и просече ноћну тишину која је лежала над паланчиц 
оје ће везати стоку а четврти пођоше до реке по воду, те да оперу топовске точкове и поскидају  
и се наишло на какав тежак прелаз преко реке.{S} Нико не зна зашто смо застали а напред се не м 
ума, једноставан ромор гомиле као жубор реке и по где кој узвик, дозивање загубљених који траже 
 висине тога моста, која бележи средину реке, могу још ићи, треба још да идем, а даље...</p> <p 
е моју већ пала тешка невоља, крваве су реке почеле натапати наша плодна поља, крваве су сузе п 
е сузе облиле.{S} Госпођа ме је тешила, рекла ми је да опасности за живот нема, да ће истина ос 
.{S} Питали су ме има ли мушких у кући, рекла сам им да ми је отац војник и да никог другог нем 
анује самном и имам ли што да једем.{S} Рекла сам им да сам сама да имам нешто мало пара и да ћ 
ујући му бујну косицу, пуних очију суза рекла:</p> <p>— А ко ће мајку да брани?</p> <p>Младост, 
 се мало умирена и ако све то што ми је рекла није било Бог зна шта.{S} Али је мој мир за мало  
ре Туркиње, која је некој нашој госпођи рекла:</p> <pb n="82" /> <p>— Много се ружно види за ва 
те, да није био рањен ја не бих ни речи рекла — говори један пискав и прозебли глас.</p> <p>— А 
 рањенике ни залазила по собама, но сам рекла да сам му сестра и обраћала сам се самој управи,  
 дан.{S} Да видите у нашој кући зидове, рекли би србијанска кућа; ту слика Краља Петра увијена  
сусрету са Немцима, на српској граници, рекли овима: „Изволте, сад је на вас ред!“</p> <p>Ето,  
, да су им аустријски војници, босанци, рекли да неће остати у Србији већ морају да се враћају  
ике и све болеснике.{S} Истерали су ме; рекли су ми да је болница пуна заразе, да се нико не пу 
 и радила сутра дан и примили су ме.{S} Рекли су ми најпре да није за мене, да је тешко, да је  
а тако сам прошао и кроз Крагујевац.{S} Рекли су нам, воде нас у Ниш.{S} Једва сам чекао да сти 
/p> <p>— А зашто си га донела?</p> <p>— Рекли ми!</p> <p>— Па добро, ал шта хоћеш са тим детето 
менима.</p> <p>— Како не знаш?</p> <p>— Рекли ми рањеници да је погинуо.{S} То толико.</p> <p>— 
 наредили да нигде из куће не излазим и рекли да у вароши и нема хлеба али ће се они постарати  
о их дочекују одмахују главом као да би рекли; „И ми смо на улици а где ћете ви?“ У тим гомилиц 
foreign> њихових претенсија или, што би рекли французи <foreign xml:lang="fr">argument armée</f 
ругом месту, овако, ако би Турци наишли рекли би: скупили се да се Богу моле.{S} Попа је чак за 
pb n="489" /> би ме овеселило кад би ми рекли:{S} Не може овде у Младеновцу ништа бити од сахра 
сподару и ага, Бог па ти!{S} Што смо ти рекли истину смо рекли, ето и сам тај Марко добар је чо 
г па ти!{S} Што смо ти рекли истину смо рекли, ето и сам тај Марко добар је човек и честита рај 
 Сви, сви, сви, да сви!{S} То сте добро рекли.{S} Сви, сви, сви!{S} Тако сам и ја мислио, тако  
ријанци допрли до Милановца па отерани, рекло се: ето, испунило се пророчанство.{S} Па шта сад, 
у пољу.{S} Веле, потерали му овце а оно рекло нешто ружно те они пушком па у чело.{S} Рекоше на 
оји га је чувао, изађе из његове собе и рекне: „Издише, свршава!“ — а нас то жацне и ужасне нас 
е попа казао и неколико топлих речи.{S} Реко нам је, да морамо трпети, да је то за образ наш и  
/p> <p>— Мало пре, кад сину, спазих, па реко да ниси рањена?</p> <p>— Ја... нисам... не осећам  
 бабо тако спустио руку мени на раме па реко: „Ех, нек да Бог само да одрастеш, виш оног тамо — 
азговара.{S} Кад сам му мењала облоге и реко ми: „хвала сестро!“ припитала сам га и знао је.{S} 
>Појахали коње од мегдана,</l> <l>Не би реко на коњима јашу</l> <l>Већ их носе наљућене виле.</ 
 мени није много говорио, сем то што ми реко одакле је и како је пребегао.</p> <p>Јуче по подне 
 Вели, тражили му Турци бела брашна, он реко да нема више а ага, који је одсео у њега, нареди ј 
есковачким колегом и овај му на апарату реко да је у Лесковцу такође велико узбуђење, да се чин 
 средини онога моста који се узноси над реком, јер се ту свршава граница једне државе која не п 
ер је странама његовим језиво проћи над реком која се доле у дубини ваља и хучи.{S} На врху там 
ога моста, који се узноси над граничном реком, та ће вера већ догорети, у колико је још има у м 
а тишина, која је још владала над Сухом Реком.</p> <p>Како је то тешка, како је то суморна зора 
дговара господин улепљен блатом — само, рекосте, то је била тетка, али они који управљају држав 
ност, био сам љубимац њихов.</p> <p>— А рекосте, излагали сте?</p> <p>— Да, на мањим, школским  
атарску школу.{S} Имамо нешто имања па, рекох, кад се врати да га оженим те да то имање заједно 
писана нада.{S} Рекох г. пуковнику све, рекох ко ми је муж, рекох да ми је син већ годину дана  
ствари натоварене. <pb n="633" /> Ајде, рекох ја, и узех да се праштам а мали братић отрча да о 
зну мањерку, која је лежала крај ватре, рекох да захитим где год воде те да попрскам чело и очи 
х г. пуковнику све, рекох ко ми је муж, рекох да ми је син већ годину дана на фронту, да је био 
ако су прокупачки бегунци овуда прошли, рекох да је нађем.{S} У јутру рано морам натраг да ми н 
име у српску војску.{S} Еј, благо мени, рекох, само дај Боже да то буде!</p> <p>— О да знате, г 
у испадне пушка из руке.{S} Сад је мој, рекох <pb n="646" /> и потегох још једном кундаком у ви 
да је био у борбама, није их избегавао; рекох да сам сама и замолих га да ми учини оно што је в 
на моме челу, била је исписана нада.{S} Рекох г. пуковнику све, рекох ко ми је муж, рекох да ми 
 је наћи у овоме кијамету од народа.{S} Рекох да јој се само јавим, нисмо се видели скоро годин 
рић, који тако немило милује образе.{S} Рекох му да пожури <pb n="630" /> ако може, како би с в 
ира покушавао и пером да се послужи.{S} Рекох му своју и нас свију невољу и он посла два војник 
акле још један сат пута?</p> <p>— Да! — рекох, отимајући се сну.</p> <p>— То значи још један са 
ај пар крај мене.</p> <p>— Па, ваљда! — рекох.</p> <p>— Их! — учини, као да би хтео рећи „благо 
 последњи савет шефова српске војске! — рекох више шапћући.</p> <p>— Последњи! — додаде мој мла 
<p>— Ви ме не познајете?</p> <p>— Не! — рекох.</p> <p>— Па ипак сте тако добри.</p> <p>— Видим  
мор није савладао.</p> <p>— Сећам се! — рекох.</p> <p>— Ето — настави поднаредник — морали сте  
мет и казује га.</p> <p>— Лепа мисао! — рекох. — А, недовршена?</p> <p>— Да, — учини млади слик 
ога коња?</p> <p>— Хајде, да крећемо! — рекох, пошто сам застао један тренут посматрајући га.</ 
очима.</p> <p>— Дај овамо ту свећицу! — рекох му, и он ми је са пуно поверења пружи. — Како ти  
је! — одговорио ми је.</p> <p>— Него? — рекох.</p> <p>— Не знам — одговорио ми тада учитељ — Пу 
p> <p>— Ако немате где да се згрејете — рекох јој кад приђох друму — у мене је овамо добра ватр 
удера.</p> <p>— Тако ти Бога, војниче — рекох, вели, ја продавцу — продај то и узми паре ал нем 
 даље.</p> <p>— Пођите ви, добри људи — рекох им — ја не могу а ето и детету је рђаво.</p> <p>— 
овори му један мрзовољан глас.</p> <p>— Рекох — онај ће први — прошли пут знаш, били смо сами,  
а ли женске чељади да их дворе.{S} А ја рекох, сам сам, удовац сам и без деце, дворим сам себе  
мртва а оно крај ње, седи и игра.{S} Па рекох, грехота је.</p> <p>— Грехота, дабоме! — додаје н 
Изгубих снагу, спустих пушку на земљу и рекох му: „Бегај, склањај ми се с очију!“</p> <p>— Он с 
као размишљајући, те настави - Ама лепо рекох ја: није свршено, а они мени: свршено је, Новице. 
згодно...{S} Колицина сте?</p> <p>Ја му рекох.</p> <p>Није знаш добро, ал колико да склониш гла 
на села која су им била на путу.</p> <p>Рекох, домаћини се забринули што ће и како ће, јер глас 
 пушке.{S} Зовну кнеза и попа па рече: „Рекох ли ја вама ако има у селу рђавих људи кажите их с 
ом.{S} Деца нека која протрчаше улицом, рекоше да су Немци код Калемегдана покушали и прелаз.{S 
м има ли чега.{S} Нико ништа није знао, рекоше ми само да преко ноћи није било пуцњаве.{S} На у 
 неколико таквих кола пуних мртваца.{S} Рекоше ми у Ваљеву помор, умире се по болницама, по кућ 
ица мало одраслија, да крену у збег.{S} Рекоше још да понесе колико ко може на леђа понети хран 
попнемо на Врдник, до врдничке куле.{S} Рекоше, оданде се лепо догледа сва Фрушка Гора.{S} Кад  
а не седим, јер ће детету бити горе.{S} Рекоше ми да журим у Ресник па отуд у Младеновац, да се 
нешто ружно те они пушком па у чело.{S} Рекоше нам још, изгледа да се спремају да макну из села 
ојна болница и упутише ме у општину.{S} Рекоше ми да нађем свештеника и отишла сам у цркву, али 
у се овде и онде гранате, а из даљине — рекоше на Дорћолу и на Граду — и даље су топови гроктал 
} Кућа је била затворена а неке ми жене рекоше да је тетка још јутрос рано избегла.{S} Када сам 
е Бојко боме дуго, врло дуго задржа, те рекоше неки да пошаљемо по њега.{S} Заборавиће се, веле 
препун <pb n="125" /> воз до Приштине и рекоше биће до подне још један до Феризовића.{S} Пред п 
дана.{S} Ишла сам, распитивала сам се и рекоше ми да могу у воз ући у Топчидеру или Раковици ил 
твари као да се селе.{S} Запитала сам и рекоше да су рањеници из ове болнице однети јуче у Приш 
гробље и Калемегдан.{S} Пролазници неки рекоше да је онај први аероплан тукао Бањицу митраљезом 
, црква је била затворена.{S} Најзад ми рекоше да идем начелнику војне станице и ја се упутих њ 
 Срце ми је на једанпут залупало кад ми рекоше и у том часу место да се зарадујем, мене обузе н 
у страну, ишла сам за гомилом.{S} Једни рекоше да бегамо ка Топчидеру, тамо ћемо моћи да се укр 
ој дубокој долини, опазили ватре те нам рекоше да је то Суха Река где вечерас морамо заноћити.{ 
с времена на време чули.{S} У јутру нам рекоше да су то пуцали Руси, чије су батерије биле на г 
 на сахрану.{S} Отишла сам, али ми тамо рекоше да је то војна болница и упутише ме у општину.{S 
бег док сила не протутњи друмом.{S} Још рекоше да ником, ни женама ни деци, не говоре што су до 
алења који не теши но дражи бол.</p> <p>Рекоше ми да идем у болницу, да предам мртваче на сахра 
арадујем, мене обузе неки страх.</p> <p>Рекоше ми број собе и постеље и ја сам је лако нашла је 
сви што ме је ратна година ухватила као рекрута.{S} Мајка ме чак увукла у собу, док су се други 
е Краљевине образује разбојничке банде, рекрутоване из мухамеданских беспослених фанатика и буг 
 и нас, који смо на јесен требали да се рекрутујемо а од пролећа ове године да служимо, дочепаш 
 одељењу које је од свога стана одвојио ректор Богословије, који се са својом породицом повукао 
материним бдењем сањала кућу од колача, реку од млека и планину од шећера.{S} Она су несвесна т 
врхова Селечких планина, пресеца понова реку Црну и прекида се код грчке границе.{S} Та линија  
њенога Дрима до Спаса а затим напустила реку и преко Дукађинских планина опет слазила на његове 
/> за собом укочена, суманута погледа у реку где су се давили; тако ова светина без израза, без 
рти пита:</p> <p>— Је ли случајно пао у реку или намерно?</p> <p>— Намерно, самоубиство — одгов 
> <p>Мост једним свега сводом паше целу реку, те се на средини пење до врло велике висине, до к 
друге стоке и то све утиче у ову главну реку те мрси још више страховити сплет.{S} Кола која су 
 ми: „Видиш ли тамо, хеј тамо доле, ону реку што беласа?“ — „Видим!“ — „То је Сава, синко, а он 
о што би пошао још једном да прелази ту реку.</p> <p>Премишљајући о томе, стојећи међу својим т 
еличана а где кад и ублажена.{S} У Суху Реку је јутрос стигао не знам који пуковник из не знам  
, за којега знам да никад није обиловао религијским чуствима.{S} Враћао се отуд из Патријаршије 
Сви се ућуташе, осећајући дужност да не ремете свечаност тренутка, у коме се у очевој души буди 
ојих тамница.{S} Не зборећи ни речи, не реметећи ничим глуву тишину, која је под манастирским с 
 да шушне, кад свако уздржи и дах да не ремети свечаност тишине и не профанише пијетет тренутка 
у, ја сам ућутао и нико од осталих није реметио тишину која је настала, као да су сви били под  
в секретар тихим гласом, као да не жели реметити поноћну тишину.</p> <p>— Не, не могу! — одгово 
ичке шине, мора да сам зашао у станични реон.{S} Да ли ћу ту бар, међ железничким вагонима, наћ 
мажу хватајући их за улар, за гриве, за реп.{S} Људи се хватају за руке те образују коло, да би 
ољно:</p> <p>— Јеси ли видео како подви реп?</p> <p>— А што га, болан, не пусти? — запита неко  
, ивицом, иде погнуте главе и подвијена репа измршавели пас.{S} Он је кренуо за господарем свој 
ани зимус и сав блатом улопан, повијена репа пас, који је кренуо у збег за кућом и чељадима.</p 
Сад изгладнео, оборене главе и повијена репа, иде по трагу да га нађе у Ђаковици или Пећи.</p>  
пљан.{S} Из димњака му се расипа звезда репатица а златна роса пада на поља и у тренутку изчеза 
е друм доби облик пламене змије која се репом ослонила на планину а главу спустила у долину.</p 
врђења која су сами Енглези подизали, а републиканска се француска војска крваво тукла за побед 
апитаће она жена.</p> <p>— Па овако, на Ресник.{S} Тамо ћемо можда наћи воз.</p> <p>— Је л’ дал 
о можда наћи воз.</p> <p>— Је л’ далеко Ресник?</p> <p>— Стићи ћемо до зоре.</p> <p>Ја нисам ни 
тету бити горе.{S} Рекоше ми да журим у Ресник па отуд у Младеновац, да се тамо јавим начелнику 
, хтела би што пре да стигнем.</p> <p>У Реснику смо на станици дуго, врло дуго чекали.{S} Један 
гомиле београдских избеглица стизале на ресничку станицу.{S} Све покисло на ноћашњој киши, све  
а и шеф станице комбинова воз из једног ресторан вагона, који ће служити за канцеларије те кома 
лом а за другим води реч један господин ретке, проседе косе, светлих и округлих очију и висока  
в и Гусиње па право на Скадар али би се ретко ко одважио да тим путем пође.{S} Свет се забринут 
бо за руку, па показујући другом руком, рећи ће ми: „Видиш ли тамо, хеј тамо доле, ону реку што 
 сам кад стигнемо у Ниш, издвојиће нас, рећи ће нам: „Дете, ко је брат Србин, нека стане у стра 
му и скрушено, речју која дрхће у грлу, рећи:</p> <p>— Време је, Господару!</p> <p>— Чему време 
ће да му кажеш ако си прави шахиста?{S} Рећи ћеш му да је будала, је ли?{S} Не зависи то, брате 
p> <p>— Прођи овамо, снахо, ту кисне! — рећи ће ми други глас из мрака.</p> <pb n="476" /> <p>И 
 <p>— Е баш мишљах овај пут неће ући! — рећи ће пошто нам је саопштио свој разговор са војником 
че да ће у планину.</p> <p>— Не тако! — рећи ће друга сенка — Боље ће бити да вас пет шест који 
ожа.</p> <p>— Изгладнело па битисало! — рећи ће један из гомиле.</p> <p>— А можда га и терет уб 
звесним сазнањима — још не значи рат! — рећи ће дипломата из административног одељења упитан о  
мо.</p> <p>— Морамо се узети у памет! — рећи ће неко.</p> <p>— Дабоме! — додаје онај што је пос 
завидимо му.</p> <p>— Их, благо њему! — рећи ће један.</p> <p>— И на тебе ће доћи ред! — додаје 
/p> <p>— Ко ће доживети да је ископа? — рећи ће опет један од њих — Ми, или они што иду за нама 
 чу се ход друмом.</p> <p>— Неко иде? — рећи ће један у мраку.</p> <p>— Омалила киша па ваљда к 
<p>— Постоји само једно важно питање? — рећи ће помоћник командантов.</p> <p>— Које? — запита П 
ање је, хоћете ли и ви стићи у Солун? — рећи ће један од оних скопљанаца, који већ од недељу да 
мо изгубити кад је већ све изгубљено? — рећи ће војвода Мишић.</p> <p>— Има је има! — шапће вој 
их зора не ухвати на домашају граната — рећи ће други.</p> <p>Један од ових изађе на врата и чу 
або вели: „Петров!“ „Е, кад је Петров — рећи ће господин попа — треба да га благословим.{S} Пос 
о нападну, они ће изненада, из заседе — рећи ће неко.</p> <p>— Зато пазите.{S} Поље је равно ал 
ао.</p> <pb n="688" /> <p>— Море људи — рећи ће трећи — да побацамо пушке.{S} Ако нас Аустријан 
е проспавао.</p> <p>— А ниси се бојао — рећи ћу ономе крвавом несретнику, кога смо већ били сти 
</p> <p>— Ја ћу вам казати шта је ово — рећи ће онај што је код прве лешине испитивао тело и ут 
е би ни чуло.{S} Паметнији ће међу њима рећи:</p> <pb n="367" /> <p>— Море, оставите човека с м 
 њему казивали јер нам он није имао шта рећи, толико само, да борбе више нема, да се сад само п 
ло.{S} Питајте, па ће вам и саме судије рећи, да бегства из кукавичлука нема и ови што их воде  
на.</p> <p>— Извесно.</p> <p>— Или боље рећи, то значи, да дипломатија споразума још и овог тре 
p>— Што се Бугара тиче... да... може се рећи... управо да, они мобилишу.{S} То за сад — према и 
 дубоко, као да се нечега досећа, па ће рећи:</p> <p>— Има у нас Арнаута једна реч:{S} Онога је 
очеше се кришом договарати.{S} Један ће рећи ово, други оно а неки Радојица, добар газда и дома 
 баш до дна и поћута подуже, па опет ће рећи: „Друкче сам ја мислио ал ето, видиш, не бива онак 
ише рећи, он није могао мени ништа више рећи.{S} Њега је овај последњи уздах извесно одвео у ње 
мој...!</p> <p>Нисам му умео ништа више рећи, он није могао мени ништа више рећи.{S} Њега је ов 
 да би гомили, крај које пролазе, хтели рећи: „Виш ти шта нам Бог даде у овој невољи, да ми <pb 
е причу, ману руком да ућутим, па ће ши рећи:</p> <p>— Изгледа ми да смо опкољени и спаса нам н 
!</p> <p>Затим поћута, поћута па ће тек рећи:</p> <p>— А предати се не смем.{S} Што би мене ова 
утра дан настављена борба, он није знао рећи.{S} Ма да је то бомбардовање, које је он преживео, 
наћи заштита; али одавде нико није умео рећи куда ће а још мање како ће.{S} Ма којим се путем п 
х.</p> <p>— Их! — учини, као да би хтео рећи „благо њима!“</p> <p>— А и ми ћемо на море, је л’? 
ст!“ Он се опет насмеши, као да би хтео рећи: „Ако дате хвала, ако не дате — опет хвала!“</p> < 
вечуљак и искриви главу, као да би хтео рећи; „Аха, шта ћеш сада, ухватио сам те!“</p> <pb n="3 
 целу мисао и ману руком као да би хтео рећи:{S} Нек буде, што буде!{S} И онда, очију пуних суз 
н учини руком један гест као да би хтео рећи: отишло је све до ђавола, па шта има да се крије в 
клонили измеђ двоја воловска кола, тако рећи измеђ воловских рогова.{S} Кад дође на ред да се к 
знати гроба.{S} И да се заврши тај тако рећи покољ, који је Бог мојој породици и моме породу на 
реч утехе коју је овоме младићу требало рећи.</p> <pb n="322" /> <p>— Био! — понови он још једн 
ни“ Аустријанци, али да је њој одвратно рећи то име.</p> <p>— Почеше најпре гранате да падају у 
а ћутим и ја, све чекам хоће ли још што рећи.{S} Он испи и другу чашу, па додаде: „Не умем те,  
ицир одлучно.</p> <p>— Можете ли ми бар рећи, јесмо ли колико толико спремни на тој страни? — и 
идиш ли ти овај црнољевски кланац, а? — рећиће опет кафеџија заузимајући став ђенералштабног оф 
{S} Болесни војвода је пажљиво саслушао реферат и дуго, дуго мислио.{S} Најзад се придиже, узе  
, и тога ради помоћник му је стално све реферисао.</p> <p>И влада и Врховна Команда, брижно су  
оманде, отишао је болноме војводи да му реферише о свему.{S} Болесни војвода је пажљиво саслуша 
 Константин грчки је протумачио по томе рецепту уговор! — додаје пензионар за којега се уопште  
 власти и растурајући парламенат.{S} По рецепту, који је добио из Берлина, о значају међународн 
 <p>— Све ћу ти казати, све по реду.{S} Реци ми само како ти је, како је теби?</p> <p>Дигла сам 
<pb n="352" /> сретно мимоишао кашаљ. — Реци ти мени, пријатељу, путујеш ли ти сутра даље, за П 
х обриса и настави даље — Поздрави их и реци им: поздрав вам од вашега Мирка...</p> <p>— Шта јо 
е српске катастрофе на тој најкрвавијој реци из српске прошлости.{S} И кад је та борба на Мариц 
гроб ми је у Призрену... толико им само реци.</p> <p>Кад беше синоћ да кренемо, те одох да му к 
 борбе воде вероватно негде око Ваљева, рецимо, на положајима изнад Ваљева.{S} Највише још што  
 да је то Никола први запазио?</p> <p>— Рецимо његова околина — додаде нагло младић, спреман на 
 запитају: „Будите, молим вас, љубазни, реците нам кој од бољих хотела где има и купатила!“ Ови 
д стигнете тамо, поздравите Јевропу.{S} Реците нека не жури, добро је нама, боље не може бити!< 
се нешто одмори, обрати ми се:</p> <p>— Реците сад сами, не би ли се заплакали и ви да сте били 
 је мој покојни муж изговарао реч кућа, реч породица, изговарао их је са поштовањем и топлином  
е на свој начин све у кући васпитао.{S} Реч Отаџбина је за нас била тако чист и узвишен појам,  
мо испрекидане реченице или по где која реч, или узвик или куцање пивских чаша.</p> <p>— Па доб 
р је казивала из душе, јер јој је свака реч била осећај, сваки осећај бол а сваки бол позледа ј 
нском руком, написала је несретна мајка реч:{S} Драгомир.{S} Оставила је свештенику име детиње, 
у ред, напред!“ па ти слатка она српска реч, и ја бих стар овако, узео пушку и стао бих тамо у  
<p>О креманскоме пророчанству није пала реч само ту за столом, говорило се о њему тих дана на с 
декад узбуђено; гдекад јој је изумирала реч у грлу а гдекад задрхтао глас и затреперио као стру 
прављали своје врхове а Призрен је била реч која је у смрт звала и смрт слатком чинила.{S} И ка 
не тако снажно утицало, бити прва топла реч коју сам чула, у тренутку када сам се осећала тако  
.{S} Да, пре оружја дипломатија још има реч.{S} Савезничке дипломате из Софије уверавају да Буг 
ља су се чуле мађарске речи и међу њима реч „хлеб“, „хлеб“.{S} Биће послао ми је онај старешина 
 рећи:</p> <p>— Има у нас Арнаута једна реч:{S} Онога је кућа ко много зноја пролије у њене тем 
/p> <p>Када је после те одлуке поведена реч и о артиљерији, која не може даље из Пећи, већ се м 
p> <p>Трже ме из тога полусна опет њена реч.</p> <p>— Дакле још један сат пута?</p> <p>— Да! —  
 да креће и живи; тако и ова чудотворна реч пробуди нас, који смо до мало час били окамењени.{S 
ат и по од границе, онда је то последња реч о ситуацији! — умирује опет доктор.</p> <p>— Па пос 
 одрасла... — ту застаде, јер му заигра реч у грлу, па се прибра и настави. — Војник, одведоше  
о не би ни једну реч испустили.{S} А та реч тече са њених усана топла и блага као она полусветл 
се очима појавише сузе а у грлу задрхта реч:</p> <p>— Гледајте ме, децо, добро ме гледајте!{S}  
алеко.</p> <p>— Па молим вас лепо — узе реч победилац са провога стола — јесте ли чули да је из 
ишић спреман на то питање.{S} Затим узе реч и поче у детаљима да разлаже могућност офанзиве, по 
ека каже?“ „Добро, вели, попе, та ти је реч спасла село али није и Маркову главу.{S} Права раја 
у; добар, вели, неки турчин, дао јој је реч да ће се бринути о њој као о својој рођеној мајци;  
ра поче да изумире разговор или се чује реч и две а придигли се и они који су лешкарили па се п 
а осети и сам да је позван први да узме реч и он диже главу:</p> <pb n="709" /> <p>— Не говорећ 
-Куле, напоље је већ почела да се шапће реч капитулација.{S} У почетку она није изговарана глас 
о дан и по целу ноћ.</p> <p>Она пресече реч јер се заустави цела колона и цео збег.{S} Нешто се 
што, ниси ми брат, па...“ Он ми пресече реч, узе ме за руку и рече ми: „Више сам ти него брат.{ 
неке подземне лагуме.{S} И бат корака и реч одјекује као кроз празнину неку и изазива ти студен 
 ни те жалосне појаве, о којима се води реч, да не слушам ни те разговоре, који их пропраћају.{ 
 тако за једним столом а за другим води реч један господин ретке, проседе косе, светлих и округ 
рали Јуришић и Живковић мало су узимали реч постављајући само по где која питања.</p> <p>— Добр 
сматрали, овако исто о њему проговорили реч две и овако исто, остављајући га самом себи, кренул 
, пресушише ми сузе у очима, задрхта ми реч у грлу али је ипак изговорих онако како сам је смис 
н образованоме човеку.{S} Он не рече ни реч жени, он јој само пружи руку, поведе је кроз гомилу 
а, спаси нас!</p> <p>Он не проговори ни реч, ижљуби децу, пољуби још једном жену, која се није  
<p>— Ја мислим...</p> <p>Он не изговори реч, јер капетан плану и спусти руку на револвер и приг 
 целом насељу.{S} Једва по ко проговори реч или потражи што или се пожали да га боле леђа, ноге 
оћу у кафани, те је за мене лако изнети реч.{S} Други пут ме је опоменуо да се не дружим са јед 
у у коме је, тако исто тешко изговорити реч као и извући ногу из блата.</p> <p>Гомила се ваљала 
ових ја, не умејући у тренутку да нађем реч утехе коју је овоме младићу требало рећи.</p> <pb n 
а света, који га је молио и коме је дао реч да ће избећи борбу изнад саме вароши.</p> <p>Ма да  
а.{S} Када је мој покојни муж изговарао реч кућа, реч породица, изговарао их је са поштовањем и 
 <p>Мало му је ко уделио а да није казо реч и две.{S} Свака од тих речи била је горка и бона, с 
овањем и топлином али, кад би изговорио реч Отаџбина, њему би се узнеле груди и у гласу му је б 
е угиба и повија на ниже.{S} Пресекосмо реч коју смо заустили <pb n="27" /> и оборисмо брижно г 
 /> и гладни.{S} У Приштини сам већ чуо реч: „Четрдесет и осам сати нисам окусио залогај хлеба! 
по! — узе председник белога одбора опет реч да се објасни — Ми смо напуштени и ми имамо право д 
<p>— Да, ових дана! — прекиде ми младић реч — Оно вече код вас, у Приштини; примили сте нас на  
— Питање исхране?</p> <p>Узе опет Пашић реч и потврди да према извештајима савезничких влада, к 
 се зацени па кад га пређе а он упаде у реч.</p> <p>— Не мислимо, брате, ми грађани ништа; нити 
<p>— Крајња корист? — упаде плаховито у реч војвода Мишић — Крајња корист је очигледна: ваља се 
.</p> <p>— Чекај, молим те — упаде му у реч онај из дима, кога је овога пута, кад је зинуо, <pb 
 греју.{S} У разговору, ако и кажу коју реч, избија маглица из уста, јер мраз све јаче стеже.</ 
м са њима, да им кажем топлу материнску реч, да их упознам са новим другом својим, мојим несрет 
 недозрела мушкарчића казује прву мушку реч.{S} На то смо ми мајке навикнуте, али се увек завар 
ше војнике око ватре.{S} Нико ми ни злу реч није рекао, одвајали су од свог дела и хранили ме а 
уг, учитељ, заусти да каже нешто, па му реч заигра у грлу и недорече је већ само ману руком.{S} 
.</p> <p>— То је немогуће! — пресече му реч глас из Армије.</p> <p>— То је могуће и тако је! —  
пред кућу, пуши лулу за лулом а нико му реч не сме проговорити, нити одговара коме кад га здрав 
 <p>Ту прекиде заробљеник причу, јер му реч заигра у грлу, глас му затрепери и две крупне сузе  
p>И пре но што стиже ко од нас ма једну реч утехе да каже очајнику, он отвори врата и суну у но 
огледе у њене усне, како не би ни једну реч испустили.{S} А та реч тече са њених усана топла и  
јући у тренутку на расположењу ни једну реч којом би изразио своје осећање.</p> <p>Шапћући, као 
е.{S} Командант му је дозволио на часну реч да ће се вратити, те се он од Железника спустио пре 
} Он не сме бити заробљен, дао је часну реч команданту да ће се вратити а шта би заробљен и мог 
пуковника, јер му је овај казао безочну реч, па ено...{S} Нико више не цени ни свој ни туђ живо 
бедемима; песму, која час личи на задњу реч самртника, који се очајно бори са ропцем; час на вр 
 пискав глас, вероватно онај који је ту реч бацио и данас по подне на станици и тај пискави гла 
са сувих, усијаних усана, чула вапијућу реч: „Мама!“ ја сам посрнула те ме добри људи прихватиш 
ојник пред вратима, коме сам се јавила, рече ми да причекам док г. пуковник сврши телефонски ра 
 Онај коњаник што нас предвече сустиже, рече да и тамо већ прашти пушка.{S} По нашем изласку из 
дњи поглед на гробље српске артиљерије, рече потресеним гласом и са дубоким болом У души:</p> < 
а како се не би ни од куда догледале и, рече још, да ће нас сваке ноћи по неко од домаћина обил 
"407" /> куће, код кога смо пазаривали, рече ми: „Боље да идеш!“ Забравим кућу па отрчим до тет 
ио Призрен и, још се ломио да се врати, рече ми:</p> <p>— Изгледам себи као онај који скаче са  
ника и, као год онај тамо, тако и овај, рече ми кратко и одлучно:</p> <p>— Крећи!{S} Крећи што  
а ћутања он одлучно, готово тврдоглаво, рече:</p> <p>— Ја нећу капитулирати... ја нећу бити зар 
ило у реду, свештеник нас још поучи.{S} Рече нам да не залазимо у шуму, да не разговарамо на са 
ини и да се повучемо дубље у пећину.{S} Рече нам још да ће нас он сваке недеље походити те да н 
у.</p> <p>— Одите овамо, одите ближе! — рече, пошто их је промерио погледом.</p> <p>Сви се окуп 
ва.</p> <p>— Баш ти хвала, господине! — рече гласом који је дрхтао у грлу.</p> <p>Угасио је све 
ажњу на другу страну.</p> <p>— Чујте! — рече — Ево их стижу!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Моравци!</p> 
о хвала Богу, сад ћу мирније спавати! — рече један, који је светиљком у руци и огрнут ћебетом,  
и ударили у страну.</p> <p>— Војници! — рече ађутант трећепозивцима — Зауставите мало, чекајте  
итањем учитељу.</p> <p>— Поменуо сам! — рече и ућута, па мало затим сам настави. — Од како знам 
у за душу братњеву?</p> <p>— Не умем! — рече и погледа ме кроз сузе које му се набрале у очима. 
као снопље.</p> <p>— Част и слава им! — рече поднаредник и диже шајкачу с главе. — Гледао сам и 
а!</p> <p>— Идем опет да га потражим! — рече жена и диже се, узе у наручје оно друго дете и пођ 
ље у ноћ.</p> <p>— Чудо, велико чудо! — рече више сам себи, па се онда окрете нама — Шта га тер 
е разумео.</p> <p>— За мене значи то! — рече одлучно — Где ћу даље?{S} Нашу границу обележава д 
/p> <p>— А што они?</p> <p>— Ех, што! — рече, па брзо додаде: — Веруј, нису их оставили на миру 
нем!</p> <p>— Чекај да подметнем што! — рече трећепозивац и скиде ћебе којим се био обавио, сав 
могнем.</p> <p>— Одморила сам се бар! — рече пошто устаде.</p> <p>— А да нисте прозебли, тако н 
 <pb n="497" /> <p>— Немој да плачеш! — рече топлим гласом којим само старост уме говорити — Не 
нама грађанима, ми ћемо чувати варош! — рече неко и управи те речи дивизијару.</p> <p>— Даћу ва 
идим...?</p> <p>— Чекај, ако упали... — рече онај који је још увек без успеха кресао жигице.</p 
</p> <p>— Немој, госпо, где ћеш сама? — рече ми један од њих.</p> <p>— Дан је већ, не плашим се 
 та иста госпођа.</p> <p>— Чујете ли? — рече.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Пуцају!</p> <p>Изађемо зај 
њу Скадра на Бојани?</p> <p>— Знам ја — рече један млађи војник из групе.</p> <p>— Е, је л’ так 
pb n="709" /> <p>— Не говорећи о томе — рече војвода — да ли смо у могућности да предузимамо оф 
, људи, као да сам чуо неко пушкарање — рече неко из гомилице која се окупила око лешине.</p> < 
е око стола Краљевог.</p> <p>— Видите — рече Краљ показујући врхом писаљке на карти — Наш се фр 
ена једнога лекара.</p> <p>— И видите — рече она гомили — то су моја кола, реквирирали су нам и 
е станице.</p> <p>— Ух, ала је хладно — рече и сав се стресе и стовари се одмах крај прве ватре 
и у сандуцима.</p> <p>— Ево ову даску — рече секретар, пошто је прихватио фењер из руку момкови 
ад виде пушке.{S} Зовну кнеза и попа па рече: „Рекох ли ја вама ако има у селу рђавих људи кажи 
ом светлошћу и он се окрете ађутанту па рече:</p> <p>— Наредите све што треба, хоћу сутра да се 
 јер некако поручник погледа у мене кад рече да се одвојимо у потере.{S} Трчали смо низ друм, п 
речи кућа госпође потпуковнице чије име рече неко из гомиле али га ја не забележих.{S} Сама гос 
ни и кад опипа детиње ножице, она ми не рече ни речи, само ме погледа.{S} Ја сам јој поглед раз 
својствен образованоме човеку.{S} Он не рече ни реч жени, он јој само пружи руку, поведе је кро 
у ноћ.{S} На послетку, неко испред мене рече да је доле, у селу, једна капија отворена, да је д 
 једном окрете и са пуно бола и горчине рече:</p> <p>— Да имам руку насликао бих ту сцену.</p>  
ем, да ми не шчепа мртваче из наручја и рече:{S} Добро, жено, ти сад иди, ми ћемо свршити своје 
уже паузе, уздахну један од пуковника и рече тихо, шапћући:</p> <p>— Нисам никад слутио да ћу п 
старијима.{S} Најзад, попа опет изађе и рече: „Ајде у име Божје!“ па пође напред а ми сви, жене 
 и оде.{S} Капетан се диже са постеље и рече потпоручику који је остао у соби:</p> <p>— Идите о 
га мориле те бриге, па тек диже главу и рече: „Чекаћемо јесен да прођеш кроз комисију.{S} Може  
..“ Он ми пресече реч, узе ме за руку и рече ми: „Више сам ти него брат.{S} Ти знаш шта сам ти  
ла бити болничарка.{S} Он се избрецну и рече да није потребно.{S} Отишла <pb n="431" /> сам опе 
шпага петицу, па приђе једноме од њих и рече му гласно, тако да су сви могли чути: „Дедер, приј 
рео сам и онога младога официра који ми рече да је покојник још у Призрену преминуо а ово довде 
кав кут где би се могао склонити, он ми рече:</p> <p>— Ево овде, ако хоћете да седнете! — и пок 
немо, те одох да му кажем збогом, он ми рече:</p> <p>— Скини то србијанско одело, ено мало час  
јабуке дивљакуше.{S} Запитах га и он ми рече да је у гробу жена, јуче су је сахранила њена деца 
 се већ сместисмо у селу, нађох и он ми рече о батерији:</p> <p>— Повлачи се, нема ни једног ме 
 али ништа нисам могла чути.{S} Неко ми рече да би се најбоље могла распитати у којој окружној  
се размицала, пропуштала ме, а неко чак рече гласно: „Пуштајте, људи, ову несретну мајку!“</p>  
 мислили смо Турци наишли, али бабо нам рече: „Ајте, спремајте се и потоварите да се склоните и 
е нам јутро сванути.</p> <p>И Лазар нам рече да не ложимо никако ватре напоље на чистини, може  
ћа пажњу на вас.</p> <p>Она ми погледом рече да је тако.</p> <p>— Сами сте ваљда, ни с ким свој 
/p> <p>— Рогово или Рогача, тако некако рече онај Арнаутин што је мало час био овде.</p> <p>— Ј 
енутака одуши напред и крену збег, неко рече;</p> <p>— Свршило је!</p> <p>И сви скидоше капе и  
еше да нас надлећу и аероплани.{S} Неко рече да дају и знаке и одиста, мало за тим а њихове бат 
> <head>Топлички бегунци</head> <p>Неко рече: „Ајде да видимо, ево стижу топлички бегунци!“ и о 
урчимо, то нам је једина помоћ!“ Тек то рече а поче да пршти кандило пред иконом светога Јована 
 чу се:</p> <p>— Јест, све је тако, што рече!</p> <p>— А што да није — нађе се увређен наредник 
Једва, кад је већ допушио цигарету, што рече забринуто и шапћући:</p> <p>— Шта је ово, господин 
је одиста тако морало бити.{S} Онај што рече малочас да је чуо пушкарање потврди то сад понова. 
олећив осмех.{S} Једном заусти да нешто рече па се трже и уздржа, али тешко уздахну.</p> <p>Кол 
а Зуавка и Мица Сенегалка.{S} Тако, бар рече један из гомиле, који нам је у мало речи гласно ис 
борби смешио.{S} Један пут чак командир рече: „Ајде, Бојко, нек да Бог да се ово сретно сврши п 
ојица, добар газда и домаћин, у зао час рече: „Да се истурчимо, то нам је једина помоћ!“ Тек то 
де и нама! — предложи онај што мало час рече да ће у планину.</p> <p>— Не тако! — рећи ће друга 
су, одиста је приликовало да у том часу рече богочовекове речи: „Пустите децу к мени“</p> <p>Уз 
арских дана прошле године, када је прва реченица телеграма, који је стигао са бојишта, гласила: 
еченице те она општа врева и они делови реченица, који ти допиру до уха, изгледају бесмислени,  
 тешки облаци, ипак је он, испрекиданим реченицама, недовршеним одговорима, имитујући у колико  
пштега жагора, чују се само испрекидане реченице или по где која реч, или узвик или куцање пивс 
ако за се разговара, укрштају се речи и реченице те она општа врева и они делови реченица, који 
вља масом речи и не даје му да изговори реченицу до краја.</p> <p>— Најзад, не морамо ни напушт 
мислим... — и г. консул није ни довршио реченицу, јер у ствари није ништа ни мислио, што је сас 
еличне воље и огромне душевне енергије, речи ми са сузама у очима:</p> <p>— Чујем хоће да уништ 
вије!</p> <p>— Идем и ја да се борим! — речи ми један кога је већ пре пет година минула свака о 
>— Промрзла, што ћу! — одговара мајка а речи јој звоне болом.</p> <p>— Нигде ватре да их загреј 
ти у болу а и да сам хтела, нисам имала речи, не би их умела наћи.</p> <p>— Је ли га тражила? — 
аспим.{S} Звониле су ми једнако у ушима речи официреве: „Покојник је у ствари још у Призрену пр 
гледом и прочита га још једном идући од речи до речи.</p> <p>То је била наредба која је обустав 
 је био срећан када је слушао ове очеве речи; у њему се још тада развијао мушки понос и осећање 
лацију.</p> <p>Краљ обрати пажњу на ове речи те то даде ађутанту још више маха и настави:</p> < 
у али није хтео да ми да!</p> <p>На ове речи цикну мајка и благослови у души рањеника који јој  
Краљ то није рекао као фразу, он је ове речи исказао тоном, којим се изговара одлука.{S} Његова 
Краљ као да пречу или не хтеде чути ове речи, наже се понова над картом разастртом по столу и д 
и сву своју надмоћност при изговору ове речи.</p> <p>— Зар си смео, дете моје? — опет ће брижна 
убоко, врло дубоко су ме коснуле његове речи.{S} Кренули смо ћутећи и избегавајући да нам се по 
био пред очима он и чула сам оне његове речи: „Пази, кад се вратим да не чујем што ружно о теби 
иковало да у том часу рече богочовекове речи: „Пустите децу к мени“</p> <p>Узео их је на колено 
лиферант подвлачећи сумњу у професорове речи.</p> <p>— Треба се склонити, треба због породице.{ 
 разговору и нехотице ми допреше њихове речи до уха.</p> <p>— Али верујте, да није био рањен ја 
е доћи! — постало је њено вјерују, прве речи њене молитве, потка њених снова, смисао њена живот 
 ове књиге туге и болова и записао прве речи на њему.{S} Веровао сам и наставићу ту, исписаћу с 
енуло се не повратило се!</p> <p>Ми све речи нанине нисмо тада разумели али их ја сад чујем пон 
спут, жалили смо га и казивали му благе речи, али их он није разумео.</p> <milestone unit="subS 
е, у породичној гробници!</p> <p>Ове је речи официр изговорио очевидно потресеним гласом а зати 
лао преко гомиле и изговорио чаролијске речи, све се опет скамени; све се измени и све се врати 
себе чула.{S} Споља су се чуле мађарске речи и међу њима реч „хлеб“, „хлеб“.{S} Биће послао ми  
д, али је мајка мислила то су само голе речи неискуснога детета од шеснаест година када је млад 
невољом а силни душом пружиће нам топле речи утехе — али нас то неће утешити, неће <pb n="729"  
. ништа, прегорело дрво!</p> <p>Нису ме речи његове умириле и што сам се више ближила колиби би 
о.{S} Тако смо се братски и без и једне речи поделили, те ми је брат и пре и после помагао а и  
ово дрмусају, буде их и казују им чудне речи:</p> <p>— Ајде, ајде, да путујемо, да идемо!</p> < 
вамо да су то само детиње, непромишљене речи.{S} Тако је и ова сиротица синоћ још легла мирно а 
 на капији.{S} Он ми није говорио ружне речи, као други младићи што раде, а није ми никад рекао 
памет, па сам онда говорила онако разне речи.{S} Молила сам се за оца, за њега и молила сам се  
и измицали се даље да не слушају празне речи које им још од Крушевца и Крагујевца звоне у ушима 
ру и гнев и из дерњаве се само поједине речи чују:</p> <p>— Ама ја бих њему... (додатак, којим  
ло ми се, као да шапће оне исте Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали ка 
p> <p>И опет ми допиру до ушију Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали ка 
... роб, роб!</p> <p>Такве су се очајне речи бацале и размењивале после одласка владинога и ни  
о Краљу Петру.{S} Кад сам изговарао оне речи из заклетве, како ћу бити веран, ја сам се толико  
p>— Нема!</p> <p>Ућутасмо.{S} Њене боне речи, „И онда нема више Србије“ поведоше ме читавом низ 
 осмех.{S} Њему падоше на памет синоћне речи војводине: „Ако си ти онај стари, одржаћеш се!“ С  
p> <p>— Он ће доћи! — биће јој последње речи на самртничкој постељи и, души јој неће се боље уг 
, чак ми и хлеб нуде...</p> <p>Последње речи изговори са неком боном иронијом и дубоком одвратн 
да изнад моста, у пламеном луку трепере речи: <foreign xml:lang="it">„Lasciate ogni speranza"</ 
Сви су га жучно напали тако да су им се речи разлегале кроз целу кафану.{S} Победилац са онога  
 кад свако за се разговара, укрштају се речи и реченице те она општа врева и они делови речениц 
кумим те Богом и светим Јованом!...“ Те речи ме на један пут пробудише, пробудише ме тако као у 
мо Краља!</p> <p>До старца су допрле те речи дечје и он се тргао из својих болова, дигао се и о 
, заигра и не може да се устави. — И те речи заиграше <pb n="499" /> у старчевом грлу а трепави 
о чувати варош! — рече неко и управи те речи дивизијару.</p> <p>— Даћу вам! — одговори овај и с 
ли смо још мало топовске звуке, али без речи.{S} Уморио нас је био разговор, уморио нас је заје 
p> <p>Ућутали смо обоје и наставили без речи шетњу кроз оголели ред дрва, кроз који је неколико 
p> <p>Потпоручник приђе блед капетану и речи му задрхташе у грлу:</p> <p>— Господине капетане!{ 
а би хтео овим добрим људима да потврди речи ађутантове.</p> <p>— Биће ти незгодно, Господару,  
а разбуђених скопљанаца.</p> <p>Нико ии речи не говори, свако немо, престрављено, преплашено гл 
ном јави свима, седајући крај ватре, ни речи не проговори, савладана умором од пута, мразом и о 
ије са нама ноћ.{S} Није проговорила ни речи и ја сам са неким страхопоштовањем избегавао да је 
ролазе крај нас, и ја још нисам чула ни речи протеста, ни гласа гунђања, као да је свако од њих 
ирим.{S} А нисам више имала ни снаге ни речи.{S} Поред зиме, поче и страх да ме мори, јер још н 
ваво их загриза а не одговара никоме ни речи.{S} Његово је лице земљане боје а очи му извирују  
 опипа детиње ножице, она ми не рече ни речи, само ме погледа.{S} Ја сам јој поглед разумела и  
ла сам и гледала га и он ме гледао и ни речи није проговорио.{S} Ја сам заборавила у томе трену 
 је упитао шта мисли, шта ће; она ми ни речи није одговорила, бацила је само поглед на снежне п 
> <p>Онај с поља ућута, не проговори ни речи него преплашен, одмаче од врата.</p> <p>Сви удариш 
ебрних својих тамница.{S} Не зборећи ни речи, не реметећи ничим глуву тишину, која је под манас 
га једанпут и двапут па, не говорећи ни речи, подписа завој и врати га ордонансу који салутира  
ослухују па одлазе даље, не говорећи ни речи.</p> <p>У кући, где болесник лежи, наступа један т 
ни топ скине, намести и, не говорећи ни речи да је пронашао заседу, он темпира топ на сто метар 
у деца на положајима.{S} Не говорећи ни речи, не обзирући се ни на кога, овај странац прође кро 
 <p>Ушла сам у канцеларију.{S} Нисам ни речи <pb n="490" /> проговорила, није ни било потребно. 
 Стићи ћемо до зоре.</p> <p>Ја нисам ни речи говорила.{S} Кренули су, кренула сам и ја са њима. 
ене све већи страх обухватао и нисам ни речи умела да проговорим.{S} Он се онда измаче од врата 
аље не говорећи више један са другим ни речи.</p> <p>Тамо доле, где се мало час воз изгубио и г 
ерце кола из дворишта.</p> <p>— Бабо ни речи успут није говорио а шибао је сироте вранце и ако  
тле очекивали да мине поноћ.{S} Нико ни речи не збори, нико не диже главе, посађују се око стол 
ом траком око рукава.</p> <p>Нико му ни речи не одговори.</p> <p>— Ко обеси ту срамну заставу?  
верујте, да није био рањен ја не бих ни речи рекла — говори један пискав и прозебли глас.</p> < 
 ће тамо у живот, у борбу...!</p> <p>Ни речи му нисам одговорио.{S} Дубоко, врло дубоко су ме к 
 ће се великим црвеним словима исписати речи добродошлице.{S} Ваља све те предлоге изнети предс 
победничким заставама могадоше исписати речи: „За Косово — Куманово!“ и српска се застава залеп 
тлошћу те свећице могле и у ноћи читати речи исписане на крстачи:</p> <p>— „Он ће доћи!“</p> <m 
сом прошапта, спуштене главе, упућујући речи себи у недра:</p> <p>— Не, не бих смела још једном 
можда онај поуздани тон којим је учитељ речи изговарао — тек, његове су речи на мене чиниле теж 
 сад за себе а не за другога; и чуо сам речи господин попине, ама сасвим сам их јасно чуо: „Пос 
оду Глигора и Косовску вечеру и чуо сам речи <pb n="638" /> бабове, како ми Срби морамо лити кр 
овим очима видим сузу и као да му чујем речи:</p> <p>— Грејте се, грејте, српска дечице!{S} Учи 
арајући својим мутним, промуклим гласом речи кроз стиснуте вилице, које као да је грч стегао.</ 
али га одушевљени одмах преплавља масом речи и не даје му да изговори реченицу до краја.</p> <p 
ем још речи од њега, да чујем још много речи.</p> <p>— Ти си се већ растала — вели старац — Од  
 прочита га још једном идући од речи до речи.</p> <p>То је била наредба која је обустављала пок 
у обе ноге пребијене.{S} После неколико речи што их проговорисмо а ми се спријатељисмо, те оста 
два се прибрао да ми каже само неколико речи:</p> <p>— Молим... кола... болницу... да не умрем  
 највећи товар а ми сви за њим.{S} Нико речи да проговори, него тако идемо оборене главе и глед 
ју се ствари крупним потезима и са мало речи.</p> <p>— Хоће Макензен да потражи онај царски орд 
ече један из гомиле, који нам је у мало речи гласно испричао историју ових двеју Мица.{S} Прва  
емо овде остати, али ми падоше на памет речи онога официра у механи и не одговорих ништа.</p> < 
 ту тишину, као тихи жубор потока, теку речи Госпе у црнини, испрекидане где кад уздахом, где к 
ије то, већ је то кућа, у правом смислу речи кућа госпође потпуковнице чије име рече неко из го 
читав покрет, била је то у пуном смислу речи сеоба народа.{S} Када су прва кола из овога покрет 
 њеним речима, јер те <pb n="446" /> су речи често пута биле испрекидане уздахом или сузом, чес 
 учитељ речи изговарао — тек, његове су речи на мене чиниле тежак утисак од којега сам узалуд х 
 коња и почеше у памети да ми се намећу речи народне песме: и почех да их шапћем сам себи:</p>  
погледа ме па плану и узе сипати бујицу речи праћених живим гестом оне здраве руке и гневом кој 
ио у очи војводи Мишићу неколико грубих речи, те је сукоб у једноме тренутку претио чак да пређ 
 ове непогоде.</p> <p>Топлина старчевих речи годила ми је али ме није тешила.{S} Тешко ми је би 
..</p> <p>Очекивао сам да ће после ових речи, којима је госпа у црнини завршила и врхунац своје 
 кренуо у бежанију.</p> <p>Већ од првих речи видело се да ће двобој у овој дискусији водити вој 
ио, осећајући ваљда и сам утисак својих речи, опет живо настави:</p> <p>— Ја никад у животу нис 
 их је овај добри човек топлином својих речи сасушио.{S} У његовим речима ја нисам осећала само 
Још нам је попа казао и неколико топлих речи.{S} Реко нам је, да морамо трпети, да је то за обр 
/p> <p>Легао сам синоћ под утиском оних речи да је покојник још у Призрену умро а само је прене 
а изумире под пухором.{S} Код последњих речи њу савлада читава бујица суза и застаде немогући д 
речи била је горка и бона, свака од тих речи била је израз оних тешких осећања, које смо од јут 
да није казо реч и две.{S} Свака од тих речи била је горка и бона, свака од тих речи била је из 
а па чините шта знате!</p> <p>И код тих речи, не обзирући се на све позиве начелникове, оде и з 
е, знала је врло добро, да се после тих речи не може више говорити с њим о тој ствари и сви заб 
 пробудио сам се јутрос под утиском тих речи.{S} И кад сам изашао на улицу тога јутра, по ономе 
 старца, осећајући потребу да чујем још речи од њега, да чујем још много речи.</p> <p>— Ти си с 
од глади.{S} Један ми је изјави гласно, речима:</p> <p>— Хвала ти, брате и роде!</p> <p>Био би  
n="599" /> <p>Био сам јој благодаран на речима, које су ме могле бар за тренут да утеше; за тре 
у.{S} А људи се на пролазу већ и здраве речима: „Има ли што?“</p> <p>Сваки извор вести има и св 
осредних утисака, размишљам о старчевим речима, ја не налазим <pb n="498" /> да је ма чега било 
уверен да то даје нарочиту драж његовим речима — имају не само уверења, него и доказе о доброј  
лином својих речи сасушио.{S} У његовим речима ја нисам осећала само саучешће но и снагу која м 
fr">argument armée</foreign>.{S} Другим речима, једна политичка мобилизација. — Да, тако нешто. 
авам то казивање, препричавам га својим речима.{S} Официрево казивање је било можда природније  
дробљене и искидане.{S} Морам их својим речима а у њено име поновити по непоузданоме сећању, ст 
 што му будем казала?{S} Како ћу, којим речима да му кажем, како да почнем?</p> <p>Једнога трен 
азивање ја нећу успети да изложим њеним речима, јер те <pb n="446" /> су речи често пута биле и 
 су ме они око мене, исто онако и истим речима, као мало час ону несретну мајку.{S} Притисла са 
ијакер и кад госпођа заврши своју причу речима: „Српски се војници боре за нас, па не могу рање 
ли о ситуацији.{S} И за нас нема ничега речитијега од бегства народних посланика.{S} Сад већ зн 
севера.</p> <p>Војвода Мишић говорио је речито и са непоколебљивим убеђењем које је освајало.{S 
л, код ње би се јављала и нека нарочита речитост, онако од прилике као што жене при нарицању вр 
 је у мутне и блатњаве вале те топличке речице, нашавши у смрти мира.</p> <p>— О људи Божји, шт 
во чека.{S} На ћуприји, која премошћава речицу Неродимку, која двоји село на две неједнаке поло 
, морала је најзад прићи му и скрушено, речју која дрхће у грлу, рећи:</p> <p>— Време је, Госпо 
— пристаде уз ово тврђење свога друга и речју.</p> <p>— Требало је видети што смо ми видели — д 
 цикну мајка престрављена том војничком речју која за нас жене и мајке значи исто што и смрт.</ 
ика није имао храбрости да га ма једном речју узнемири.{S} Секретар се вратио и ћутећи сео на с 
кон дуге паузе, коју ја нисам ни једном речју прекидао, настави сама:</p> <pb n="471" /> <p>— С 
ци што вила чуварица једном чудотворном речју пробуди окамењене витезе, те се домалочашњи камен 
а масе, која повуче човека за собом као речна матица лаки чамац и не да му да плови својим прав 
и један одред занатске чете.{S} Капетан Реџеп је и раније био у вези са нама и знао је српски,  
утра у Черет.</p> <p>Есад-пашин капетан Реџеп и још неколико есадових чауша, пратили су нашу вл 
има.</p> <p>— Према обавештењу капетана Реџепа, сутра можемо стићи у Арсит-Хан, прекосутра у Че 
у.{S} Збор, који је првобитно требао да решава питање о евакуацији становништва, забрину се иск 
е и на воде Ситничине.</p> <p>— Тамо се решава судбина мога јаднога народа! — шаптао би боно Кр 
 на одлуку, знајући о чему се у седници решава, радознало је и са нестрпљењем погледало на изла 
угу паузу размишљања и тишине.</p> <p>— Решавајте, људи, што ћемо!{S} Не може се стојати у мест 
Шта? — учини познаник и узнесе рамена — решавају извесно да се не могу више држати.</p> <pb n=" 
а иде у Призрен па они остали и даље да решавају.</p> <p>— Шта ли решавају?</p> <p>— Шта? — учи 
се што више примакли Призрену; други се решавају, и ако би се до мрака могло још који сат пешач 
али и даље да решавају.</p> <p>— Шта ли решавају?</p> <p>— Шта? — учини познаник и узнесе рамен 
сам дете на груди, молила сам се Богу и решавала се час овако, час онако.{S} Тако скоро целу но 
р Милутинов, где се у XIII. и XIV. веку решавала судбина балканскога полуострва, где су доходил 
 Ту су се водиле последње борбе које су решавале судбину и овога задњега остатка Србије под Шар 
к све се више пео број оних, који су се решавали да остану.{S} Док су се једни решавали да оста 
е била данас до подне, када су ђенерали решавали о повлачењу, и то је нагнало војводу Мишића да 
 решавали да остану.{S} Док су се једни решавали да остану, други су <pb n="551" /> на против у 
.</p> <p>А док смо се ми тако неодлучно решавали, ломили и одуговлачили са поласком, дотле су с 
 седнице, сетили су се да су ова њихова решавања унела толико вере, толико поуздања у грађанств 
 да о томе говори кад се буде прешло на решавање о могућности и условима за офанзиву, он за сад 
зу, у коме ће се пуних месец дана затим решавати судбина читавог једнога народа и одигравати на 
ши питање: имају ли команданти право да реше офанзиву кад је врховна команда напустила земљу?</ 
тишао у Солун, данас је био и спреман и решен да пође и у последњем тренутку, попустио је под у 
и крај друма где су нашли мало заклона, решени да ту крај ватре проведу ноћ.{S} На то их је опр 
а баш решено? — наваљује онај.</p> <p>— Решено! — одговара одлучно једанаести.</p> <p>— А где ј 
 ако је свако знао да ће то бити, да је решено, да је одлучено, ипак је очајно кршио руке:</p>  
а одлучно једанаести.</p> <p>— А где је решено?</p> <p>— Тамо... у штабу!</p> <p>У другој гомил 
 решености још да креће и што је остало решено да се преда.{S} Ту силуету овамо и онамо осула ј 
да се одступање ка Битољу, које је било решено на Рашкој, не може извршити.</p> <p>— Према томе 
ека који поуздано зна.</p> <p>— Ама баш решено? — наваљује онај.</p> <p>— Решено! — одговара од 
 којој сад већ спава све што није имало решености још да креће и што је остало решено да се пре 
.</p> <pb n="558" /> <p>Пошто су донета решења у овоме смислу и одлучено да се и министрима, во 
вили, која су све бринула и којима нико решења није умео наћи.</p> <p>— Ја не знам шта ћу? — ва 
 коме је имало: да се обустави јутрошње решење команданата о одступању и саопшти одмах командан 
диста забринусмо, и свако донесе у себи решење ујутру да се пробуди сат раније, но што је синоћ 
кушаја офанзиве и да се враћа у важност решење команданата од 16. новембра пре подне а то је зн 
овима за офанзиву, он за сад моли да се реши питање: имају ли команданти право да реше офанзиву 
длучну битку, нека се на њој још једном реши судбина Србије...{S} Зар не?</p> <p>Краљ поћута ма 
 ноћи.{S} То је она страшна ноћ која је решила судбину Београда.{S} Он је <pb n="44" /> причао  
киња Леди Пеџет, <pb n="130" /> која се решила да остане у Скопљу, те прибрала све заостале рањ 
е однет у Приштину.</p> <p>Одмах сам се решила да и ја идем у Приштину и сишла сам на станицу а 
м продирао нам је дубоко у душу.</p> <p>Решила сам се да што пре напустим Београд.{S} Не бих хт 
ним катанцима.{S} То су даме које су се решиле да напусте београдски корзо тек кад су непријате 
дине.{S} Призренци и избеглице, које су решиле да остану у Призрену, са очајањем су шапутале ме 
ст и немилост.{S} Било их је који су се решили, опремили и кренули а кад су изашли из куће, пре 
чне клисуре, изгубили су сву храброст и решили се предати се судбини.{S} Могло је и до Приштине 
 <pb n="85" /> <p>— Они су се свакојако решили на то, пошто су се тачно обавестили о ситуацији. 
колико сутра! — вели један.</p> <p>— Е, решио си се, којим путем? — пита га други.</p> <p>— Иде 
нини.{S} А ти?</p> <p>— Ја се нисам још решио — вели онај други.</p> <p>— Пођи, брате, и ти на  
заноћи.</p> <p>Они, који су имали кола, решише некако лакше то питање; распрегоше кола ту на ср 
о Новица већ пристао, стао већ у службу рибара уцињских, те залази са њима по богатоме заливу и 
устимо.</p> <p>— Да нам је каква велика рибарска мрежа па да их ловимо ко рибице! — додаје друг 
 борбе и да има опасности.{S} Није се у Рибарској Бањи одморио ни дан два а сазна да је једна к 
 је већ сломљен дозволио да га одведу у Рибарску Бању, где ће у миру моћи да преболе нова разоч 
елика рибарска мрежа па да их ловимо ко рибице! — додаје други.</p> <p>— Море, немојте баш тако 
ује се даље, на море, те лови и продаје рибу.{S} И како који лов, он све већу пару одваја и дон 
сејала земљу.{S} Још се само чује тужно рикање гладне стоке које продире кроз ноћну тишину.</p> 
трану одакле ватра бљује.</p> <p>— Ено, рикну! — и сви спазише како суну ватра.</p> <p>— Ено их 
ем фронту концентришу за сад балканска, рилска и маћедонска дивизија, али како ће им бити одреш 
 Баћушка ће њему с леђа, море, па ће да рипа у Дунав к’о жаба!</p> <p>Како у кафанама и кафаниц 
век срести исту слику: људе дроњаве и у ритама, умазане блатом које се сасушило на оделу, прљав 
а Арман Дивал, лежао је у блату поносни ритер Дон Енрик од Паласиоса.{S} Лежао је бедно, лежао  
ту.</p> <p>Сетих се и Енрика толедскога ритера, када у последњем смртоносном пољупцу посише отр 
лости као оно кад у великој даљини горе ритови.{S} Кажу то је Липљан али је још врло дуго поћи  
 се прозебли склонили; изгладнела стока риче и њишти, очекујући да се прихрани кад је већ стигл 
, само је таму испуњавало тешко дисање, ркање и густ, загушљив ваздух.{S} Са таванице је висила 
е над умореним народом.{S} Чује се само ркање спавача под једним колима, преживање стоке, јечањ 
сам грађанин једне државе а сад... роб, роб!</p> <p>Такве су се очајне речи бацале и размењивал 
 био сам грађанин једне државе а сад... роб, роб!</p> <p>Такве су се очајне речи бацале и разме 
с сместили, остао сам и даље србијански роб.</p> <p>Он дану да се одмори, а ја употребих ту при 
 Србин и ето, нећу више бити србијански роб.{S} Паде ми на памет и бабо и пожелех баш, као ника 
 писмо добили.{S} Нисам им казао да сам роб, него само онако, казао сам да сам у Нишу <pb n="64 
ланине, које сам гледао са Врдника, као роб, и да ме прати стража са пушком?{S} Срамота ме је б 
војега допре молитва моја за покој душе роба <pb n="526" /> твога Јована, који часно живот свој 
ве и за живе; молиле су му се да подржи роба, да окрепи изгнанога, да утеши уцвељенога, да осна 
 нека значи покој душама њиховим и души роба твога Јована.{S} Као што ће из крви њихове, којом  
ебу!</p> <p>„Помени, Господе, и помилуј роба Твојега Јована, као што ћемо га и ми увек, у добру 
 Тим блаженством наградићеш тада и душу роба твога Јована, када приђе царство Твоје, Оче наш, к 
 варош, упалили.{S} Сви остали магацини робе и војнога материјала били су смештени по џамијама  
ка.{S} Сви су ти магацини, пуни пунцати робе, пали непријатељу у руке.{S} Од три стотине вагона 
мисли, сад сам у Призрену чуо.{S} То је робијаш, двадесетогодишњи осуђеник за три убиства, па к 
 здружили, ето...</p> <p>И учитељ оде с робијашем даље својим путем, остављајући за собом као ш 
пало то да буде знак да домаћини избуде робље, да се потовари па да сви крену цркви одакле ће с 
 ето брига мори што не знамо где нам је робље!“ — „Слушај, попе, вели опет ага, превијаш ми се  
ће главу да не види ово несретно будуће робље међу којима има можда и његових другова, и удара  
ест и десет а спашће се двадесет хиљада робова у Чачку, спашће се армија, штаб, част српске вој 
и и залагивали, не би сад моја породица робовала Аустријанцима...{S} Хоћеш ваљада да ти верујем 
оним швабама и мађарима, јер они су бар робовали туђину а ја своме рођеноме брату.{S} Писао сам 
и Скопље ће почети свој први дан новога робовања.{S} Али, тај воз још не креће и ако пред њим с 
љске војске, који има да означи почетак робовања, са нескривеним изненађењем предусрете српског 
мирено већ са предајом, измирено већ са робовањем, становништво је готово са <pb n="182" /> нег 
им унуцима, као што су нама о некадањем робовању причали наши дедови!</p> <gap unit="graphic" / 
путник настави своју историју:</p> <p>— Робовао сам и туговао сам.{S} Теже ми је било но оним ш 
на сила преплавити земљу и да ће Србија робовати или три недеље, или три месеца или три године! 
а, тамо далеко, тамо преко мора и гора, робоваће трима злима господарима, оно драго, оно крваво 
јке и наше сестре; робоваће цркве наше, робоваће школе наше и робоваће гробови наших милих и др 
 и наша деца, наше мајке и наше сестре; робоваће цркве наше, робоваће школе наше и робоваће гро 
никли, које нас је одојило и одхранило; робоваће наши оцеви и наша деца, наше мајке и наше сест 
оваће цркве наше, робоваће школе наше и робоваће гробови наших милих и драгих.{S} Друмови ће оп 
ља Петра први пут да видим па тако, као робове?{S} Не, Бога ми, но сам се сакрио да не чујем ни 
 у вароши.{S} Док сам ја овде још нисте робови; имате кад то да будете.{S} Наређујем да се бела 
бијанскога војника...{S} Ускочили смо у ров и отпочела је крвничка борба ножевима, кундацима, р 
јанци толико потерају оне, да прођу наш ров само, те да се ми ослободимо.{S} И погонише их, бом 
 корак.{S} Шћућурили се ми у један крај рова, ућутали се и мислимо у себи: дај Боже да Србијанц 
и већ измакли напред и напали други ред ровова и да смо ја и Србијанац остали сами, међу мртвим 
ијатеља из земље, могао сићи у војничке ровове и собом прихватити пушку; то није био више онај  
ја су деца остала тамо у <pb n="239" /> рововима а он би да спасе мезимче своје, последњу наду  
цано на улицу.{S} У тим гомилама, као у рововима, шћућуриле се кукавне породице прокисле до кож 
уните и откочите пушке, а ви који имате роволвере држите отворене футроле.{S} Вас двојица с пуш 
 остали сами, међу мртвима и рањенима у рову.{S} Ми смо се борили и даље, док он није малаксао  
олео сам сто пута да сам погинуо тамо у рову, но ово што доживех.{S} Приђе ми још и једно дете, 
 шта ћемо и како ћемо.{S} Седећемо ту у рову, ако ко наиђе правићемо се да смо мртви и онако см 
 која води трећепозивац а вуку снажни и рогати државни волови па онда, путничка кола са арњевим 
— Које је ово село?</p> <p>— Рогово или Рогача, тако некако рече онај Арнаутин што је мало час  
 још није избудио и није кренуо отуд од Рогаче те ми, усамљени, на пустој пољани на Дримским об 
оловска кола, тако рећи измеђ воловских рогова.{S} Кад дође на ред да се кренемо, ми пођосмо ле 
влачећи се измеђ коња, кола и воловских рогова, да начиниш ни двеста метара пута.</p> <p>А по с 
660" /> <p>— Које је ово село?</p> <p>— Рогово или Рогача, тако некако рече онај Арнаутин што ј 
Гиљево те, пресецајући Ибар негде испод Рогозне, пролази под Митровицом Косовском и иде на Дрен 
, ту ископали нова огњишта и, далеко од рода свога и племена, са колена на колено почели предав 
ло гушити, онако као што <pb n="100" /> родбина крај постеље онога што умире, од тренутка кад ј 
 које су биле без мужева, потрчале су у родбину и у познаника да се пропитују.{S} Једни су јури 
сно, речима:</p> <p>— Хвала ти, брате и роде!</p> <p>Био би леп и стасит момак по узрасту, али  
м о земљи у којој се за тридесет година роди један сликар, један песник, један уметник, говорим 
 нико више није веровао у спас Србијин, родила у њему мисао о славној новембарској офанзиви, ко 
 нам само деца њихова, да гину тамо.{S} Родили сте и то је све што сте могли учинити и сад још  
{S} Радовали су ти се, је ли, кад су те родили; звали су те Драгче, је ли, кад су те миловали,  
за њим имао је пуних петнаест а мезимче родило се позно, врло позно.{S} Зато нам је ваљда и бил 
м га оставила у Младеновцу, тек се било родило.{S} Кад га је отац узео у наручје да се опрости  
по својој милој собици, поглед којим се родитељ растаје од детета пре но што ће ово покрити зак 
 убити, — размишљао је у себи забринути родитељ — али ме може одвојити од породице и потерати,  
, браћо, па ћу онда себе! — хукну један родитељ очајно.{S} Мајка дечја затресе се целим телом и 
е — говорио ми је доцније на путу један родитељ — чини ми се, лакше ми <pb n="552" /> је било о 
 <p>— Каква кујна?! — нервира се очајан родитељ.</p> <p>— Па кујна која и сад у Призрену има св 
 коња? — узвикује очајно један несретан родитељ који већ два дана не може да нађе коња.</p> <p> 
Мораве, где лежи гроб мога јединца, има родитеља који су погубили децу далеко од села, далеко о 
анцуски болничари, па залутала деца без родитеља, без топла одела, без заштите — све те слике и 
 за другим родитељи без деце и деца без родитеља, очајни без утехе, бони без неге, изгладнели б 
о, вероватно потресен сећањем на кућу и родитеља о коме је причао.{S} Пошто је осетио да је у м 
у Даља.</p> <pb n="626" /> <p>— Имаш ли родитеља тамо?</p> <p>— Имам жива оца, мајку, две сестр 
судбину.{S} А тужни су то били растанци родитеља, који остављају децу не знајући на што, а сами 
и тапшао рукама и грлио си твоје срећне родитеље?</p> <p>И ко зна, Боже мој, како су се све зва 
кућа скривала један добар брак и срећне родитеље, који су неговали троје здравих и напредних му 
! — одговори девојче.</p> <p>— Имате ли родитеље?</p> <p>— Мајка ми је умрла још пре пет година 
ти су кренули а немоћне своје, децу или родитеље, оставили успут у непозната места, код непозна 
јим најрођенијим, као са другом, као са родитељем, као са дететом.{S} Миловали су их, грлили и  
ну историју.</p> <p>Иду једно за другим родитељи без деце и деца без родитеља, очајни без утехе 
сањала о своме успеху.{S} Ето, и они су родитељи и они имају родитељске осећаје и, како се види 
на и на брзу руку обучена деца, коју су родитељи још за дубоке ноћи извукли из постеља.{S} Спал 
"98" /> опет врате под покривач, али их родитељи сурово дрмусају, буде их и казују им чудне реч 
ћи шта их је снашло, вуку се плачући за родитељима који ни сами не знају шта ће их снаћи.</p> < 
едан чичица из последње одбране, блага, родитељска лица.</p> <p>— Немој, синко, да једеш тако.{ 
 су ме крвави таласи и квасили ми топла родитељска недра на која сам жудно очекивао да загрлим  
е да у њиховом селу има један гроб који родитељска суза није оквасила и припалиће му свећицу и  
аноме мору, али чим спази светиљку коју родитељска вера жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи 
погубили децу далеко од села, далеко од родитељске куће.{S} Кад они тамо зађу по гробљишту да п 
.{S} Ето, и они су родитељи и они имају родитељске осећаје и, како се види, врло нежне осећаје. 
 Наши су се ратом прекаљени позивци, са родитељским сажалењем осмехнули када су сагледали ове к 
у ме крвави таласи и мешали се са мојим родитељским сузама.</p> <pb n="23" /> <p>Ја сам га чека 
ад мојом Отаџбином, ломила се и у мојим родитељским грудима тешка бура бриге и болова.{S} Засип 
 крај нас и погледа девојче са извесним родитељским саучешћем.</p> <p>— Што је девојчету, плаче 
S} Ућутасмо, савладани можда истоветним родитељским осећањима, улазећи у овај мртви град.{S} Гр 
јнички позив није у њему угасио топлину родитељских осећаја, да он, који толико дрхће над судби 
ојничким тоном, у коме није било ничега родитељскога, ничега нежнога. — Немогуће је цео свет ос 
их загрејеш? — наставља рањеник са пуно родитељскога саучешћа и осврће се на све стране не би л 
Шта је то у њој што изазива бол у мојој родитељској души; шта ли што у њој разгрће пепео у који 
тва где се воде разговори који и његову родитељску душу потресају.</p> <p>Она убриса сузе рукав 
а ће за који дан у каквом јарку на путу родити и четвртог брата онима што вире из ћебади а Срби 
у свима јавним манифестацијама, у свима родољубивим покретима.</p> <p>— Као да ће то они знати. 
апетом измеђ гусала и историје и једном родољубивом чежњом, која је у доба буђења свести о слоб 
турски консул, који је сматрао за своју родољубиву дужност да распаљује нижу масу мухамеданску  
ам браће...{S} Сама сам.</p> <p>— Ваљда рођак?</p> <p>Она ућута и обори поглед, размишљајући о  
ма, које ја треба сад да убијам, нема и рођака мојих, јер породица наша је врло велика, има нас 
Кад би ти видео колико је жена и колико рођака ушло у састав Врховне Команде, признао би да јој 
 свастике, за њихове тетке и стрине, за рођаке и пријатељице.{S} Све те госпође међутим, нити с 
 да је бар синове, већ и шураке и друге рођаке.</p> <p>— Ја знам један пример...</p> <p>— Ето,  
оди своју фамилију и ближе и даље своје рођаке и комшике и пријатеље, на троја кола сваког могу 
ио других обзира, сетио да склони своје рођаке и рођаке својих пријатеља.{S} Хоћете ли дозволит 
 обзира, сетио да склони своје рођаке и рођаке својих пријатеља.{S} Хоћете ли дозволити да вам  
ма сретају своје познанике, пријатеље и рођаке.{S} Они што придолазе, пре но што се здраве, пит 
, у Младеновац на пример?</p> <p>— Имам рођаке у Аранђеловцу.</p> <p>— Е па ето, отидите тамо.{ 
гов те му приђох.</p> <p>— Ти си Србин, рођаче?</p> <p>— Србин! — одговори ми припаљујући цигар 
рину о њему, те ће где кад успут нежно, рођачки:</p> <p>— Је л можеш да седиш, Господару?</p> < 
 жена ми се пази с мајком као да јој је рођена.{S} Мајка и живи код мене.{S} Угодила се са мојо 
>Сиромах Рајић!{S} Слаб и иначе, и свој рођени живот је једва носио а наишао овај слом те му на 
или на моме месту, да сте све то својим рођеним очима видели?</p> <p>Ја нисам одговорио на то п 
} Рекао ми је српски, рекао ми је мојим рођеним језиком, рекао ми је оним истим, којим се моја  
д, ма у ком правцу поћи какав воз и ако рођеним очима виде да на шинама нема више ни вагона ни  
ром и надом те не хтели напуштати своје рођено тле или себичношћу, са које нису хтели да се уда 
и трпи.{S} Их, што сам имао вочића, мог рођеног вочића, није био стока него брат и пријатељ.{S} 
испили му образе.{S} Жао ми га било као рођенога брата.</p> <pb n="649" /> <p>— Могу ли да вам  
реч да ће се бринути о њој као о својој рођеној мајци; трећа се жали како јој је сестра остала, 
р они су бар робовали туђину а ја своме рођеноме брату.{S} Писао сам мојима али ко зна јесу ли  
рмија и Одбрана Београда преко Жлеба на Рожај.{S} Трећа Армија, која ће се затим и сама повући  
<p>Други је опет тако одлучио да иде на Рожај па у последњем тренутку остао, предомислио се, ка 
аља ни пут.</p> <p>— Па јеси ли одио на Рожај?</p> <p>— Туда јесам!</p> <p>— Па како је тим пут 
евицу, један преко Чакора а други преко Рожаја.{S} Први много тежи, кроз саму стену, камен, кла 
уги преко Ругове и Чакора а трећи преко Рожаја и Берана на Андријевицу.{S} Будући српски Краљ б 
а, која ће се затим и сама повући преко Рожаја, остаће последња као заштита армија које се повл 
уздиже дим са ватара и видиш како гмиже рој војске и народа <pb n="338" /> који је село већ при 
pb n="291" /> које би га као раздражени рој осица спопао и мучио дуго и дуго.</p> <p>— Да ли је 
е до нас потмули мрмор и жагор, као оно рој кад се из далека гласи, наилазимо већ на прве ватре 
д ћебетом, подлегао сам навали читавога роја неодређених мисли.{S} То су биле и мисли и сећања  
 кад читави усијани снопови и безбројни ројеви варница, као најраскошнији ватромет, узносе се у 
већ освојила, небо се обогатило читавим ројем бледих звезда а месечина почиње да се означава се 
очеше у сећању да ми се нижу све његове роле.{S} Сетих се најпре Манелика, онога иланинца са зв 
 Сад ме је увелико интересовао њен мали роман, који је она умела тако просто а ипак тако лепо д 
SRP19201_C18"> <head>XVIII</head> <head>Роман једног девојчета</head> <p>Сећам се, видео сам је 
 сам и сам био под утиском овога малога романа који је девојче <pb n="429" /> тако искрено а та 
укама, које опредељују и јунаке његових романа, већ тада се опажао тежак утисак догађаја, који  
 као она госпа која се у средњевековним романима диже ноћу из зидина стародревних и напуштених  
амена, звоне као харфе, страсну вечерњу романсу разблудној ноћи огрнутој прозрачним велом посут 
носи срам српскоме војнику.</p> <p>Киша ромиња, облаци се журно ваљају а спровод лагано слази г 
 да је узнемирим.</p> <p>Киша је и даље ромињала и ноћна тишина већ почела да се простире над у 
се приближили зори али је киша још увек ромињала те се у ваздуху није могло опазити да се тама  
ређује, киша је престала <pb n="520" /> ромињати.{S} Ма да ме је умор био давно савладао, казив 
ежи.{S} Из далека, с друма, једноставан ромор гомиле као жубор реке и по где кој узвик, дозивањ 
 као блага грмљавина, која далеко негде ромори небом.{S} Мало затим још, па озго из Горњег Косо 
е последњи издисај некога кога је већ и ропац изломио.{S} Сви знају да мора умрети и немо чекај 
RP19201_C33"> <head>XXXIII</head> <head>Ропац</head> <p>У Пећ се није добегло као у прибежиште  
 су их пре три године спасли Косовскога ропства; али је све то било недовољно.{S} Светина је ку 
очеве заштите, преживљују већ прве дане ропства.{S} И мене заболе несретна судбина онога оца, к 
моодрицањем свако се предао судбини без роптања.{S} Што смо дуже газили у невоље то самоодрицањ 
у реч самртника, који се очајно бори са ропцем; час на врисак мајке над крвавом децом својом; ч 
у испивеноме самртнику, када у трзају и ропцу, зазвони у души топли акорд и сене пред очима бли 
а му се расипа звезда репатица а златна роса пада на поља и у тренутку изчезава.</p> <p>У возу  
.</p> <p>Била су све то деца, млада као роса, још неогарених усана, тек одвојена од мајака и ку 
 револвера.</p> <p>Погледам га, млад ко роса а тешки болови испили му образе.{S} Жао ми га било 
их витеза; мисао је то што топлом крвљу роси наша поља и наше горе.</p> <p>Ту мисао нисмо кадри 
шка.{S} Него, веле, ако има кога таквог рсуза, боље да га каже село па само њему да суде и ако  
аторским крилима: женске ципеле, шећер, рубље, рукавице, чоколаде, пудер, чарапе, подвезице, ка 
ице на шест дугмета један динар; вунено рубље и мушке чарапе су одмах плануле али женске су се  
лушати она горка јадања о невољи но ове ругобне разговоре себичних жена чија је лична сујета ја 
ити би их могла оправдати нити ублажити ругобу појаве.{S} Паде ми само, у томе тренутку, на пам 
а угинути.{S} Овај слази са Сухе Горе и Ругова и жури кроз плодом благословена поља и зато га в 
преко Проклетије на Скадар, други преко Ругове и Чакора а трећи преко Рожаја и Берана на Андриј 
 беспутне стазе, пео се на Проклетију и Ругово, на Комове и Суторман, док нисам сагледао жудно  
шлости; за њим таљиге са бедним коњем у рудама, једне од оних таљига на којима се преносе дрва  
е само један сићушан коњ а друга страна руде празна.{S} Када <pb n="393" /> сам их пре у Пришти 
ла, прозора полупаних а место никловане руде, уз коју су се презали пастуви из краљеве коњушниц 
р, па онда изведоше волове, па изнесоше руде, па точкове.{S} Док су момци из батерије то радили 
а савских и дунавских, прелази Букуљу и Рудник, залази Шумадијом и Моравом, пење се на Копаоник 
 оборисмо брижно главе које смо, све од Рудника и Цера, високо носили.</p> <p>А борбе су тек по 
је? — и он показа главом тамо, у правцу рудникових огранака.</p> <p>— Отуда се не чују.</p> <p> 
ровници, борио се на Церу и на Раму, на Руднику и на Тимоку.{S} И, кад је видео да се све расип 
су биле настале после крвавих испита на Руднику и Церу.{S} Страховита неман уништења преспавала 
у он никад није губио и која га је и на Руднику 1914 године тако сјајно послужила?{S} Сви су он 
ачка чета вежбала.{S} Борио се затим на Руднику и Церу и, кад је настало ово дуго затишје од ау 
е леп и елегантан фијакер са никлованом рудом, никлованим фењерима и никлованим амовима на коњи 
а га је; враћа се у чуну окићеном белим ружама; чула би га у сну како пева, отуд са ширине морс 
још како плови његов чунић окићен белим ружама; сањам како му блиста у недрима чаробном светлош 
иближио обали, беле би се <pb n="18" /> руже претвориле у белу пену таласића, који су несташно  
 прва и нејасна сећања, тамо где је све ружичасто, све насмејано, све невино.{S} И, како је то  
?{S} О томе сам се питао, гледајући ове ружне слике у Пећи, о томе је свако себе забринуто пита 
сам га на капији.{S} Он ми није говорио ружне речи, као други младићи што раде, а није ми никад 
и.</p> <p>Он ме погледа још једном оним ружним погледом, који ми је казивао: „Иди својим путем  
ко хоћете, чак пристајем уз вас у осуди ружних појава, <pb n="332" /> као и у томе да је требал 
 рекла:</p> <pb n="82" /> <p>— Много се ружно види за вашу државу и за ваш народ.{S} Пао велики 
Пази се, кад се вратим, да не чујем што ружно за тебе!“ Тада сам први пут смела да му кажем: „А 
и: „Пази, кад се вратим да не чујем што ружно о теби!“</p> <p>Са леве стране друма указа се низ 
еле, потерали му овце а оно рекло нешто ружно те они пушком па у чело.{S} Рекоше нам још, изгле 
д силом.</p> <p>Видео сам једну грубу и ружну слику.{S} Прилази вагону једна госпа у дубокој цр 
ам своје; извлачио сам топове српске на Рујан и на Облаково, износио их на грудима својим на Ли 
S} Његов је поглед прелетао по карти са Рујна на Облаково, са Брегалнице на Цер и Јагодњу а тај 
 од аероплана.{S} Наиђе и један чичица, рука му сва огрезла у крви.{S} Превио је прљавом марамо 
ме не би душа заиграла <pb n="202" /> а рука задрхтала при помисли да палећи топ шаље зрно које 
арете.</p> <p>— А што ти је тако крвава рука, снахо? — упита ме она жена, која је ваљда при тој 
ара дечко и не слутећи да је то Краљева рука на његовом рамену.</p> <p>— А хоћеш ли упамтити св 
лтарски стуб, танак и бео као девојачка рука, зарио се и штрчи као кост из оскрнављенога гроба; 
иле сузама, њена се коштуњава и воштана рука грчевито стезала а боне <pb n="415" /> и усахле оч 
вимо борбе, мени је довољна и ова једна рука да вршим своју дужност као српски војник.{S} И, ја 
 непрописно дугу косу а десна му рањена рука висила је у завоју.</p> <p>Поседало се око мангала 
 сирочића над којима више не бди снажна рука која их је штитила а час на таман гробни шапат про 
 могу да крећем и неће ми остати саката рука.</p> <p>— У Призрену сам остао седам осам дана, св 
 само како се узноси у песницу стегнута рука, чији притежалац извесно доказује тежину бугарског 
а више да се погорша.{S} Одсечена ми је рука.</p> <p>— Одсечена?</p> <p>— Да, цела шака, до чла 
једнога рањенога Србијанца; десна му је рука била крвава а левом је држао пушку и износио је ви 
и млади резервни официр и затресе му се рука, коју је дигао да салутира.</p> <p>Ма да их је, пр 
и мало.{S} Није далеко још, и његова ће рука оснажити, његове ће се уснице огарити маљама прве  
 нисмо сами, да је до нас кадра допрети рука моћних, да над нама бди брига моћних.{S} Па како ј 
д видео и чуо.</p> <p>— Неко ме трже за рукав и пробуди из тога бунила.{S} Био је друг до мене  
дох и ја, али ме млади сликар ухвати за рукав и задржа да заостанем.{S} Погледах га а њему сузе 
лушао примедбе које су се сипале као из рукава за сваким колима.{S} Али кад наиђе фијакер и кад 
ушао разговоре, забављајући се ушивањем рукава на шињелу који је негде успут закачио и исцепао  
упљеним одборницима са белом траком око рукава.</p> <p>Нико му ни речи не одговори.</p> <p>— Ко 
ипа ти врат те ти влажи тело; засипа ти рукаве те ти кваси руке; бадава узносиш руку те се закл 
 Смејаће нам се кад виде женске ципеле, рукавице, пудер и корзете.</p> <p>— Нисам их ја набавља 
м крилима: женске ципеле, шећер, рубље, рукавице, чоколаде, пудер, чарапе, подвезице, кафа, чет 
х корзета, подвезица, дугмад за кошуље, рукавице, огледалца и неколико кутија пудера.</p> <p>—  
ра — затим по 0.20 динара комад; женске рукавице на шест дугмета један динар; вунено рубље и му 
 душу потресају.</p> <p>Она убриса сузе рукавом влажним од кише, па још увек грцајући настави:< 
ега престола.</p> <p>Старац диже руку и рукавом обриса сузу која му засветли на трепавицама, ок 
 одборника носио још омотану, на левоме рукаву, и једну белу врпцу.</p> <p>Светина на улици и п 
 је крвничка борба ножевима, кундацима, рукама, зубима.{S} Ја сам напао на једнога рањенога Срб 
и бисаге и меркајући са тим стварима на рукама, чијој би се ватри прикучио, поче причати да дол 
тарије дете девет година, а најмлађе на рукама; где смем да их водим у планину?{S} То значи ја  
 год из Београда?{S} Имате мало дете на рукама а с дететом је тешко кад већ дође до чега.{S} Св 
шко по густоме блату и носећи терете на рукама а бол на души.{S} Ја сам успут сваки час завлачи 
ној соби неколико пута, кршећи прсте на рукама као да би хтео и из самих зглавкова да одстрани  
 једна жена, сиротица, са двоје деце на рукама, била се већ сместила у последњи вагон воза који 
ца.</p> <p>Пред нама иде жена и носи на рукама двоје дечице увијене у крпе.{S} Оно старије би и 
сам све то гледала кроз сузе, носећи на рукама мртво дете и лутајући и сама, са малим мртвацем  
S} У оној ноћи, на друму, са дететом на рукама, изгледала ми је ова грмљавина још страшнија.{S} 
96" /> <p>Она сиротица, са одојчетом на рукама, била је Галипољка, из онога Галипоља близу Цари 
естило ме је одојче, које ми је било на рукама и син који је дорастао, те који ће још мало, сам 
пе па где виде да неки господин млатара рукама, мисле тамо се говори о нечем важном и прилазе н 
 снажнија од бола?</p> <p>И на мојим је рукама никло јединче и ја сам га, грбећи се и посрћући  
 зграде да се одморим, покрила сам лице рукама и горко, горко сам плакала.</p> <p>Пролазници, в 
 зид, на дирек општинскога фењера, ломи рукама хлеб који држи под мишком и штрпка тврди сир из  
гла се окрећући главу и покривајући очи рукама.{S} Оно што сам видела било је страшније од свег 
<p>Нисам је узнемиравао већ — обгрливши рукама од ватре усијана колена — стрпељиво сам очекивао 
ама, загрлити својим сувим и коштуњавим рукама све што се спасло и веровало да је на тим обалам 
 остати ни недељу дана у непријатељским рукама.{S} Док ми измакнемо до Младеновца, толико...</p 
зашто.</p> <p>— Пећ је у непријатељским рукама или је у пламену.</p> <pb n="684" /> <p>— А они  
, да је Чачак од подне у непријатељским рукама? — запита војвода, који је капетана лично познав 
вали, а ти си се слатко смешио и тапшао рукама и грлио си твоје срећне родитеље?</p> <p>И ко зн 
ном углу, лежи млада жена грлећи чврсто рукама Ранка, онога што воли школу.{S} Мајка сва избоде 
тили калуђери и свештеници са свећама у рукама, певајући кроз планине и богазе тужне молитве и  
роз сузе говори, дете пишти и вије се у рукама материним а тај писак просеца душу као усијано г 
нас, у оваквим приликама, животи људи у рукама каквог полуобразованог човека, кога нико не конт 
 декрет, уверен да ће, имајући војску у рукама, моћи лакше да натури грчкоме народу политику ко 
утима и папучама, повезане главе, ноге, руке или седе и разговарају или читају новине.{S} Кроз  
еш грлити и љубити.{S} То није више он, руке су његове студене, чело <pb n="661" /> бледо а очи 
е пружити кораке, већ је носе на руке а руке им се скочањиле од зиме те се сваки час мењају.</p 
часмо и једни и други и дочепасмо га за руке а каплар отпаса тканице и поче му везивати руке.{S 
чица скупила па ће лепо да се ухвате за руке да играју коло око Божјега престола.</p> <p>Старац 
за гриве, за реп.{S} Људи се хватају за руке те образују коло, да би један другог задржали; жен 
ђима и мајка која води уморну дечицу за руке; заробљеник промрзо, поцепан, изгладнео, који сума 
, пришла бојажљиво колу и кад су забола руке у појасе девојачке осетила како им горе прсти који 
ојих сам могла стићи и љубила официрима руке. „Они“ су се ноћас, тихо, мучки, да их нико не чуј 
наслоњених лактова на колена и главе на руке, гледала у пламен који је буктао и повијао се.</p> 
ста, скиде пушку с рамена и обори је на руке, па је онда диже до ока и нанишани овамо, право на 
арочито пласт сена, а ви одмах пушке на руке.</p> <p>У бојном поретку, са тешким осећањем страх 
амена те пружити кораке, већ је носе на руке а руке им се скочањиле од зиме те се сваки час мењ 
већ су је морали по где кад спуштати на руке.</p> <p>— Можете ли, војници? — упитао би по где к 
ојој се у Београду говорило да је испод руке продавала и транспарентне карте за играње са содом 
оћ а млади принц, наслоњена чела на обе руке, још једнако седи крај стола, наднет над карту на  
 жалим је, верујте; не бих жалио ни обе руке, ни оба ока, не бих жалио ни живот.{S} Јер, ви не  
у речи праћених живим гестом оне здраве руке и гневом који му је пламтео из очију.</p> <p>— Сви 
 бела црквица коју су подигле дарежљиве руке београдских госпођа, али која још није пропојала.{ 
е неправду ако мислите да ме је жао ове руке, који губитак за мене значи најтежу трагедију.{S}  
и.{S} Бранио се зубима и изуједао ми је руке и грло и цепао ми је зубима одело.{S} Мени се наву 
ем.</p> <p>Пуковник узе команду у своје руке и ту, пред слатинском механом, отпоче одмах савето 
еха и јевреја, од сваке вере и од сваке руке.{S} Стајали смо дуго, врло дуго, па нас онда пребр 
Србина; зар ја да погинем од србијанске руке?{S} Дошло ми је да бацим пушку, да полетим у србиј 
више светиљке, лампе и свеће, које голе руке почеше да износе ван прозора како би бациле светло 
лаче, те изгледају као неке тајанствене руке јер се тело коме припадају, скривено густим мраком 
граду вагонску и, прихватајући опружене руке своје пријатељице, прелазити преко оних ланаца и г 
оге крви, која му је текла из прибијене руке, те смо се искрвавили и ја и он.{S} Клонуо је најз 
 што су му већ клонуо поглед и опуштене руке, казивале да је уморан и телом.{S} Са његових је у 
 дивизија, али како ће им бити одрешене руке према Грчкој, Бугари ће моћи да баце на нас два пу 
 међ њима: он прихвата мезимче у снажне руке; узноси га високо више главе и спушта га на груди; 
ни је пришао један млади рањеник, десне руке у завоју.{S} Пришао ми је као знанац, као познаник 
макнем прстима.</p> <p>Он чучну и унесе руке у пламен па поче да их крави, а као кирију за греј 
еба не би ли мало омекшала, трећи уносе руке у пламен те их пеку не би ли им прорадили прсти ко 
м снагом у раме, те му испадне пушка из руке.{S} Сад је мој, рекох <pb n="646" /> и потегох још 
мрт Синђелићеву, и она пушка која је из руке малога Книћанина оборила Ћаја-пашу — све, све је т 
се из те гомиле најпре главе, па ноге и руке а затим се појављује човек, један, два, три, четир 
м.{S} Најзад, поче да се тегли, испружи руке и отвори оно једно око.</p> <p>Ћутала сам и гледал 
о је све!...</p> <p>Савезници су опрали руке, непријатељ је заурлао: „Распни га!“ Крст је већ с 
ши и француски, већ не могу више, дигли руке, јер су почели и они да гину.{S} Не могу од куршум 
лажи тело; засипа ти рукаве те ти кваси руке; бадава узносиш руку те се заклањаш, мећава ти <pb 
аплар отпаса тканице и поче му везивати руке.{S} Бојко се није отимао, он је дозвољавао да се ч 
клањаћемо се под туђе кровове и пружати руке хлебу који нам милосрђе подели.{S} Силни пером опе 
а од јутрос већ, још од ране зоре, крши руке бринући се где је.{S} Дечко је још синоћ казао мај 
> све.{S} На њој је непоузданим потезом руке која је дрхтала, избележена једна дебела линија ко 
о, да је одлучено, ипак је очајно кршио руке:</p> <p>— Дакле одоше, оставише нас?</p> <p>— До о 
ах крај прве ватре. — Дајте, људи, само руке да огрејем, не могу да макнем прстима.</p> <p>Он ч 
ха да данемо, да умијемо лица и оперемо руке од крви, да покопамо мртве и ожалимо покопане.{S}  
ј стао на руку и пробира, па се затим с руке пење на раме и шири крила те се тиче образа матери 
други ка „Коларцу“.{S} Ту узеше бомбе у руке и онда онај први вод кроз позоришну улицу а онај о 
у тако исто или још горе, јер су пале у руке непријатељу, пропале и све друге наше тековине.{S} 
да, што непријатељу не треба да падне у руке.{S} Требало је видети ону страшну и тужну слику.{S 
ри а бабо презао кочије, и тутнула ми у руке десетицу, ижљубила ме и благословила ме...“</p> <p 
е код Рама први заробљеник Немац, пао у руке нашима, били су према њему чак и нежни.{S} Поднаре 
има, који су тад први пут узели пушку у руке како се пуни и како пуца, одређена свима четицама  
, пуни пунцати робе, пали непријатељу у руке.{S} Од три стотине вагона материјала, једва се у п 
 бар могу да спасу топови да не падну у руке непријатељу.</p> <p>Одмах за батеријом иду једне т 
ова, са тавана, из подрума па само дижу руке и моле.</p> <p>Опет дану приповедач па одмах наста 
е већ сагледала плен очима и пружила му руке, надвишује бони крик оних који су прегажени.{S} Ма 
са железничке станице, из којега се сад руководе борбе, кренуо — на скопљанскоме се граду неће  
 могло претпоставити да су се ови овамо руководили вером и надом те не хтели напуштати своје ро 
И сахрањена је већ!{S} Пуковник који је руководио сахраном српских топова пошто је прегледао до 
шећи се, мирно остаје на месту, истреса руком земљу која му је запала око врата и обзире се око 
орано, младо чело на руку.{S} Другом је руком опет прихватио писаљку, али њоме није више бележи 
одине капетане?</p> <p>Капетан одмахује руком и окреће главу да не види ово несретно будуће роб 
еднако.{S} Он седе на кревет и позва ме руком себи.{S} Ја потрчах прозору али он скочи пре мене 
м, али се израз његова ока није мењао и руком ми је још увек показивао врата.</p> <pb n="428" / 
шије.</p> <p>— Био сам тамо — показа ми руком цркву — помолио сам се Богу, припалио сам свећу.. 
н међу њима, старешина изгледа, ману ми руком да се умирим.{S} Он је говорио мађарски а један ј 
и што би се могло сакрити? — И он учини руком један гест као да би хтео рећи: отишло је све до  
очима, окретао се лево и десно и машући руком, поздрављао:</p> <p>— Збогом, децо!{S} Збогом!</p 
хладним капљама зноја и покривао би очи руком, не би ли одагнао навалу мисли <pb n="291" /> кој 
 ми се брзо опорављала и ево већ крећем руком.{S} Истина имам још болове али ево, могу да креће 
{S} Помагао сам и ја овом мојом здравом руком, колико сам могао и колико да се нађем на помоћи. 
 се придиже, узе перо и својом дрхтавом руком сам написа телеграм командантима армија.{S} Телег 
 тек бабо за руку, па показујући другом руком, рећи ће ми: „Видиш ли тамо, хеј тамо доле, ону р 
једнако било пред очима да треба својом руком да убијам србијанскога војника...{S} Ускочили смо 
н растати.</p> <p>— Зар ја да ти својом руком ископам раку — вели артиљерац своме топу — Милошу 
еним гласом. — Немам снаге да их својом руком убијем...</p> <p>Капетану се на један мах замути  
да је прочитам.{S} Непоузданом, женском руком, написала је несретна мајка реч:{S} Драгомир.{S}  
ски владалац примио на себе да оружаном руком разори савез балканских народа, пао је у 1913 год 
атом и неизбријан наслањајући се једном руком на батину а другом на раме свога ађутанта, корача 
плаших његовог погледа.{S} Он ми једном руком даде хлеб а другом ме помилова по образу.{S} Прођ 
 Ех, како! — ману старац оном слободном руком. — А ко за мене и зна да постојим?{S} Имаш сина з 
а нас загрли, обави нас својом студеном руком и поче нас носити.{S} Поче нас засипавати и претр 
ци.{S} Он се разбеси, дочепа ме снажном руком за раме и тресну о патос.{S} Умукла сам, претрнул 
 и плач, паде ми на памет да сам му том руком мало час брисала чело и очице и претрнух.</p> <p> 
им сновима, она га је снажном и чврстом руком водила у живот, она му је подржавала и снагу и во 
е једновремено, чврсто, грчевито; један руком а други зубима.{S} Погледаше се крвнички, одмериш 
 који је водио коња, притегао је снажно руком дизгине те уставио га.{S} Приђосмо сви да видимо  
оје питање али је капетан само одмахнуо руком не одговарајући му.{S} Писар, видећи да на питања 
к и сече секиром и продаје на оку, коју руком одмерава; трећи вуче за узицу државнога коња и пр 
но тело под оном поњавицом.{S} Мајка му руком превлачи усијано чело и милује покислу косу; по њ 
о по обичају, он ми прекиде причу, ману руком да ућутим, па ће ши рећи:</p> <p>— Изгледа ми да  
 храбрости да развије целу мисао и ману руком као да би хтео рећи:{S} Нек буде, што буде!{S} И  
ије умела да ми каже ништа но само ману руком и ја необувена појурих као без душе за њом на ули 
игра у грлу и недорече је већ само ману руком.{S} Млади поднаредник зањиха главом а мени изађе  
је била продрла до самога тела.{S} Узех руком да избришем детиње лице и чело а оно опет писну и 
та.{S} Одмах до ње, држећи се и сад још руком за бабину сукњу, девојчица преклана преко грла.{S 
оракнула на сокак ал држећи се увек још руком за материну руку те су их мајке, пре десетину пет 
блиотеке, кабинети, збирке, документи и рукописи у којима лежи наша необјављена и неиспитана ис 
м то осетила и шчепала сам га понова за руку, обасула је понова пољупцима и шаптала сам кроз су 
ору али он скочи пре мене и шчепа ме за руку тако јако као да ме кљештама стеже.{S} Хтела сам д 
ат, па...“ Он ми пресече реч, узе ме за руку и рече ми: „Више сам ти него брат.{S} Ти знаш шта  
били горе, крај куле а мене тек бабо за руку, па показујући другом руком, рећи ће ми: „Видиш ли 
 Степановића који је, ослоњене главе на руку, седео за столом крај самога војводе Мишића.{S} Во 
ела на длан пшенице а голуб јој стао на руку и пробира, па се затим с руке пење на раме и шири  
ивши, бригом већ изорано, младо чело на руку.{S} Другом је руком опет прихватио писаљку, али њо 
и, престрављено и хитро спусти пушку на руку, одапе је и прозеблим гласом прошапта:</p> <p>— Ст 
наиђе од некуд једно зрно те ми прошиша руку, ево овде, и повреди ми мало кост.{S} Ал ако, добр 
егово око сену гневом и мржњом, он диже руку и — показа ми врата.{S} Цикнула сам тако да се цел 
ко Божјега престола.</p> <p>Старац диже руку и рукавом обриса сузу која му засветли на трепавиц 
ма по земљи како је ничке пао; једну је руку био савио под собом а другу опружио више главе и с 
ир над собом и само се још види кретање руку које се пружају до стола да стресу пепео са цигаре 
ервирају.{S} Ево, видите... — он завуче руку у унутрашњи џеп од шињела и извуче отуд неке харти 
е секретар, пошто је прихватио фењер из руку момкових. — Повуците овај сандук, легао је баш на  
и када су први, који су снагом рамена и руку продрли до ћепенка, разграбили количину коју је је 
 не рече ни реч жени, он јој само пружи руку, поведе је кроз гомилу и уведе је у вагон, при чем 
е му је пуковник већ пружио пријатељски руку.</p> <p>— Шта је овде? — предусрете га пуковник.</ 
ве су очи биле пуне суза којима ми обли руку сагнувши се да је целива.</p> <p>— Баш ти хвала, г 
Минхен али ето, дође рат и... откиде ми руку.</p> <p>— Имали сте извесно успеха?</p> <p>— Мисли 
о од куће, пред крај августа, љубећи ми руку и праштајући се рекао ми је:</p> <p>— Сад се нећем 
 нож а не можеш ни лице увући у јаку ни руку склонити у недра, јер носиш одапету пушку и обзире 
 она покуша да се дигне и радо прихвати руку, коју јој пружих да јој помогнем.</p> <p>— Одморил 
 се дохватити Шарових падина те пружити руку нашем десном крилу.{S} Тако би био постављен снажа 
 на степеник за пењање, трећи наслонити руку на кош и, тако обезбеђени, почеће да вам претресај 
зговори реч, јер капетан плану и спусти руку на револвер и пригушеним гласом цикну:</p> <p>— Ск 
о не спази и, врши крађу.{S} Он завлачи руку у зобницу и краде од коња његову храну и алапљиво  
о бола и горчине рече:</p> <p>— Да имам руку насликао бих ту сцену.</p> <p>— Одиста! — потврдих 
ње да се грле, да стискају један другом руку, да се ведра чела и уздигнуте главе здраве.</p> <p 
е гледао са презрењем и понова је тргао руку коју сам љубила.</p> <p>— Ти ме не волеш, је ли, т 
какао и грлио брижну мајку, затим турао руку у недра и вадио отуд чаробни, драгоцени прстен, са 
ао прича или еп, мораће и време и много руку сарађивати и ја, нудећи овим само део грађе, могу  
к и грмљавину.{S} Доцније, кад су ми до руку долазиле мрачне књиге, које тако годе младој, сања 
је име стави под команду све, што ти до руку дође.{S} Остани ту где си и, ни стопу даље!{S} При 
дну цигару, он је чисто неверице пружио руку да је прихвати и блесасто ме је гледао и не благод 
<p>— А колико је пута бабо тако спустио руку мени на раме па реко: „Ех, нек да Бог само да одра 
 топла саучешћа, ми немилостиво пружамо руку вратима казнећи тешко оне које је судбина већ казн 
 и само се виде осветљена лица и покрет руку, које се пружају и повлаче, те изгледају као неке  
.{S} Узео је, као и они, кришку хлеба у руку и мало куванога пасуља којим су га понудиле избегл 
 дође господин попа, ја салутирам, па у руку, а он пита баба: „Кој ти је ово море?“ А бабо вели 
и ме се не сећате? — вели и доноси леву руку до шајкаче поздрављајући ме.</p> <p>— Не боме, али 
 n="427" /> оборене главе држећи његову руку у својој.{S} Нисам још ни завршила све а осетих ка 
S} Ја сам га разумела, узела сам његову руку, наслонила је на образ и облила је сузама.</p> <p> 
либу од дасака, коју је општина на брзу руку подигла да би имала где склонити од кише и непогод 
ога пута, као и о томе да ли се на брзу руку, са заробљеницима и пионирским четама, може што по 
вуку се неиспавана, неумивена и на брзу руку обучена деца, коју су родитељи још за дубоке ноћи  
еже и алате и почети посао сам на своју руку.{S} И то ће бити доба које сања мајка, доба када ћ 
и при повлачењу, не може свако на своју руку чинити покрете при наступању, Врховна Команда је в 
шила све а осетих како он извлачи своју руку из мојих.{S} Ја је стегох, да је задржим али је он 
ови разговори и саветовања, били у неку руку министарска седница, држана око ватре, међу сметов 
ји је пролазио крај њега, спуштајући му руку на раме.</p> <p>— Могу! — одговара дечко и не слут 
ам успут сваки час завлачила под мараму руку и пипала чело и ручице детиње.{S} Чело му је било  
олаже своју мртвачки студену а гломазну руку на његово слабо раме, које се под том тежином угиб 
ал држећи се увек још руком за материну руку те су их мајке, пре десетину петнаест дана, кад до 
на, опружила ручице ко да тражи мајчину руку да је поведе и до ње друга, замршене и богате плав 
 бораца, и један наредник.{S} У најмању руку требало би да је каса какве дивизијске области или 
узбуђено и усплахирено завлачила детету руку у груди, пипала му ножице, чело и нигде нисам могл 
е вас је погодило, није размрскало вашу руку, оно је размрскало вашу будућност, ваш таленат, ва 
атом које се сасушило на оделу, прљавих руку, прљава лица, неумивене и изгладнеле.{S} И све то  
оштуњав човек, снажних и необично дугих руку.{S} Од целог његовог лица осветљеног ватром, видел 
х ватара, полегао војник ужетом везаних руку на леђима а крај њега друг му са пушком и још неко 
го један од оних што несретнику везаних руку додаје у уста своју цигарету. — Нема данас на цело 
ледају као горостасни скелети опружених руку.</p> <p>Друм пуст и губи се у јутарњој магли која  
хвата и оно остаје на друму окрвављених руку од материне крви, обливено кишом која је с вечери  
да војника на Балкану не седе скрштених руку.</p> <p>— Постоји само једно важно питање? — рећи  
тати, мора се трпети, мора се скрштених руку стајати и као мртва мета чекати ударце.{S} А кад б 
д њега тешку клонулост, те се опуштених руку низа столицу поче предавати дремежу, ономе дремежу 
је било још увек врло топло.{S} Завукох руку да му опипам ручице и учини ми се да нису топле ка 
рукаве те ти кваси руке; бадава узносиш руку те се заклањаш, мећава ти <pb n="300" /> запљускуј 
аве.{S} Људи се поздрављају међу собом, рукују се, питају се и сабирају се у гомилице, али су т 
разапета на костима.{S} За њ’ су везане рукунице искрпљеним амовима а нити има дизгине ни оглав 
 И, једнога дана, кретоше преко широких румелијских равни чудновати путници.{S} Старци и младић 
 прегорела пања још је тињала неугашена румен; онако као што у обамрломе телу, које је смрт већ 
почеле да туле и само још овамо и онамо румен жар покрива земљу као усијано и растопљено гвожђе 
брисала те размазивала крв.{S} А млада, румена крв, цурила је и даље под уветом где је била при 
лете мору на пучину.{S} Други пут опет, румена девојка у бело одевена, расплетене косе, искићен 
његовом и иначе препланулом лицу давала румена светлост жара из мангала.</p> <p>— Не! — понови  
оштуњавом шаком, кроз коју је продирала румена светлост, нагињала би се на прозор и напињала оч 
а ватри су догоревала дрва те је гомила румена жара покривала земљу и простирала око себе топло 
завладала једноставна, мирна и мистична румена полусветлост, која је још већом тајанственошћу о 
кукуреком и модрим сасама, пуних недара румена корала којим посипа стазе којима ће он доћи.</p> 
одрим сасама, дошла јој је пуних недара румена корала, који је набрала на дну морскоме.{S} Пева 
вницу, да је грле и да — падају.</p> <p>Румена се крв измеша са мутним валима Саве и Дунава те  
ви који пале и сагоревају.{S} Из крваве румени, којом је већ четири стотине дана упаљено небо,  
сом.{S} На далекоме хоризонту буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p>Ја сам га  
есом.{S} На далеком хоризонту буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p>Мајка је ч 
ламен са свим притајио и утрно а жар се румени као растопљено гвожђе и из недогорелих гламња пе 
провиди.{S} У дубини тамо, иза планина, руменило се небо, претећи опасним ветром.{S} Изгледало  
м образима трепери прозрачно болесничко руменило а из дубоко утонулих очију, угашена погледа, к 
ју изболованога лица проби туберкулозно руменило, па одважно диже главу и настави вишим гласом, 
 собом, нагнути унапред, осветљена лица руменилом из мангала, пушили смо цигару за цигаром и пр 
оћи.{S} А ипак, тамо далеко, первазе се руменилом хрбине планинске, далеко и нејасно као нада к 
љено полусветлошћу свеће и оним светлим руменилом које разгорео жар из мангала распростире око  
ака под шлемом, оцртавала су се у ономе руменилу од жара, које се проткивало кроз модри дим.{S} 
 што борећи се падају и гину прскајући, руменом крвљу наша поља и горе.</p> <p>Да ли је Госпа у 
 и простирала око себе топлоту и благу, румену светлост.{S} Мора да смо далеко од поноћи одмакл 
овању подали, загрокташе топови отуд са Румије и митраљези са Можуре и уверише нас да нема више 
гим потребама и свака веза са Немачком, Румунија би била силом прилика нагнана да уђе у наш фро 
цузи у великим масама надиру ка Велесу, Румунија је објавила рат Бугарској, руски цар је лично  
оара на улицу да би је обишли.</p> <p>— Румунија ћути! — одговара му мрзовољно једна београдска 
а већ почиње да избија кључ.</p> <p>— А Румунија? — узвикује професор, у гомилици која је заста 
ушом и, том приликом, он је казао да је Румунија објавила рат а Французи заузели Зелениково и К 
ме је утеха, претеже.</p> <p>— Доста је Румунија само да понови свој марш из 1913 године на Соф 
аници и ту је чуо да мобилишу и Грчка и Румунија, што има да буде одговор на бугарску мобилизац 
само Бугари већ и Грци а несумњиво је и Румунија на опрези и тек што није стигао телеграм да и  
и Срем, Банат и Бачку.{S} Дотле ће се и Румунија определити и, са нама заједно, кренути једним  
рно обавезна да нас брани а тако исто и Румунија, која не би дозволила поремећај стања на Балка 
остима са бојишта, нико о томе, хоће ли Румунија ступити у рат; нико о томе да ли је већ стигла 
е добиле су дозволу и за прелазак преко Румуније.{S} Ето видите, све то пише ту и све се то нам 
ма, ради добијања везе са Русијом преко Румуније.</p> <pb n="604" /> <p>— Ако се морамо одрећи  
е врло живо расправљало о бочном нападу Румуније, о искрцавању руске војске у Варни, о операциј 
нтересовале.{S} Место питања о Русији и Румунији, место питања о борби која се води на Страцину 
ичало о савезничкој помоћи, о Русији, о Румунији и др.</p> <p>Кад већ прођоше дуги и бескрајни  
ма и о оним малим, личним невољама, и о Румунији и њеноме држању и о цени пројинога брашна и о  
 године.</p> <p>— Ама шта ти рачунаш на Румунију?</p> <p>За столом, крај којега сам ја стајао,  
е и утешне вести о Французима, Русима и Румунима.{S} Напушташ главну улицу, испред начелства, н 
нем.</p> <p>— О Русима, о Французима, о Румунима, је л те? — окрете се он на својој столици цел 
Почео је, господине, да ми развија план румунске акције, нацртао ми је писаљком на ћепенку прав 
онт, други на француски а трећи веле на румунски фронт да чувамо границу.{S} Бојао сам се само  
на кула коју су дотле зидали од грчких, румунских и савезничких карата.</p> <p>Око једнога кафа 
воје обиталиште, превиђајући и оно мало рупа на зиду и ону велику гомилу сточног ђубрета, преко 
ове прљаве зграде, извесно су из својих рупа са незадовољством посматрали непозване госте, прек 
ар, који се осећа како продире кроз оне рупе на дувару, које смо затисли.{S} Кад се отворе врат 
 и заједнички сахрањују у велике кречне рупе?</p> <p>Отишла сам у највећу болницу и молила да м 
аш оно место које су они хтели.{S} Кроз рупе на зидовима дува студени ветар и допире хладноћа,  
ен је продро у све просторе и лиже кроз рупе где су били прозори и врата; цреп се на крову усиј 
још зарана, за дана, стигли ископали су рупе за ватру, поболи мотке у земљу, нанели суво грање  
апци спали те висе о једном јексеру; са рупом у дну зида, коју су пацови разрили — све то освет 
т која је на мрачноме зиду пројектовала рупу прозорску измрежану танким линијама харемских муше 
ке, нигде живота.{S} Крхаш се и падаш у рупчаге излоканога сеоскога пута, нападају те огромни а 
<pb n="166" /> Добруџе и то пет корпуса Руса и знатна артиљерија.{S} Сем тога, руске трупе доби 
.{S} Да нисмо далеко и од Француза и од Руса, стигла би нам помоћ те не би овако пострадали.</p 
рзовољни.</p> <p>— Па то, за Немце и за Русе и Енглезе и Французе.{S} Он те ствари зна, говори  
ад па га сами и повратисмо, а сад...{S} Руси на Калемегдану, Французи на Топчидерском брду, па  
 Кад Французи марширају оздо Вардаром а Руси искрцавају у Варни, онда се не одвајају тако лако  
нцуска артиљерија на путу је за Солун а Руси се делом већ искрцавају у Варни а делом иду преко  
а како Французи са југа снажно надиру а Руси прелазе Дунав.{S} Ви треба да видите како је то ст 
 у борби; Енглези бомбардују Дедеагач а Руси Варну.</p> <p>Кафане које су на подне биле разређе 
набројано, довољно би било двоје: да се Руси одиста искрцају у Варни и да Французи, са половино 
 <p>— Како четири?</p> <p>— Па зар неће Руси, у случају да нас Бугари нападну, искрцати за двад 
ну политику а наши, Французи, Енглези и Руси другу.{S} Немци кад освоје једну варош они упознад 
аду њену вредност а Французи, Енглези и Руси кад изгубе једну варош, они упознаду њену вредност 
и овом приликом био једини спас када би Руси искрцали војску у Варни и Бургасу.</p> <p>— А... с 
.{S} У јутру нам рекоше да су то пуцали Руси, чије су батерије биле на граду и Французи, који с 
и у Србији већ морају да се враћају јер Руси силно надиру.</p> <p>Изложивши све те околности, в 
г адвоката.</p> <p>— Ја вам опет кажем, Русија ће нам у последњем тренутку прискочити.{S} Шта ј 
 — чеше се за врат учитељ — кад би нама Русија прискочила у помоћ у првоме тренутку, а не у пос 
ице.{S} Осим тога Енглеска, Француска и Русија објавиле су рат Бугарској и већ су се Французи н 
ни пројинога брашна и о помоћи коју нам Русија шаље и о томе, како је нестало дувана, нестало ш 
ађе са посланицима Енглеске, Француске, Русије и Италије и да их упозна са ситуацијом у којој с 
{S} Никола први сачувао је тиме будућој Русији великога Толстоја.</p> <p>— Мислите ли зар, да ј 
 нам се причало о савезничкој помоћи, о Русији, о Румунији и др.</p> <p>Кад већ прођоше дуги и  
не нису интересовале.{S} Место питања о Русији и Румунији, место питања о борби која се води на 
авезника са нама, ради добијања везе са Русијом преко Румуније.</p> <pb n="604" /> <p>— Ако се  
тиш крупне и утешне вести о Французима, Русима и Румунима.{S} Напушташ главну улицу, испред нач 
ја да и себе и њега обманем.</p> <p>— О Русима, о Французима, о Румунима, је л те? — окрете се  
з сву ту шарену гомилу промиче по каква руска болничарка са кожухом и чизмама, по каква жена по 
 у рат; нико о томе да ли је већ стигла руска или француска помоћ.{S} Ако је ко и покушао да го 
вучемо што дубље у земљу а једна снажна руска офанзива на Карпатима и једновремена талијанска н 
 Руса и знатна артиљерија.{S} Сем тога, руске трупе добиле су дозволу и за прелазак преко Румун 
 крстом више чела.{S} То су остаци неке руске мисије и доктор, шеф мисије, у гломазним мужичким 
 о бочном нападу Румуније, о искрцавању руске војске у Варни, о операцијама Грчке са југа, дана 
ом и у мушком оделу, француски топџија, руски минер, наш официр са фронта, <pb n="537" /> необр 
Још пре више од пола века, 1855 године, руски цар Никола I, запазио је да један млад војник, ко 
су, Румунија је објавила рат Бугарској, руски цар је лично телеграфисао престолонаследнику да в 
кажу на коју страну.{S} Једни говоре на руски ћемо фронт, други на француски а трећи веле на ру 
оји сумануто звера идући за гомилом; па руски морнари и француски болничари, па залутала деца б 
сачувала сву форму одступања тако да је руски генералштаб и даље правио планове о местима где ћ 
наву и Сави плове мине које су посејали руски минери.{S} Нек изволе сад!</p> <p>Ово казивање по 
 свога брата Бугарина.</p> <p>— Али тај руски брат пуца на свога српскога брата...</p> <p>— То  
намеру да нападну Србију“.</p> <p>Један руски консул, који се затим није хтео испред Бугара ни  
е може бити — одговорио је консул — јер руски војник не би никада пристао да пуца на свога брат 
говор; пети је наводио свој разговор са руским консулом који је „поуздано знао“ да ће Бугари уд 
мериканске мисије, разговарају са неким руским лекарима.{S} Овамо опет српски министар у живоме 
у да велика војска од 500.000 одабраних руских бораца, под командом једнога искуснога и опробан 
француска војска крваво тукла за победу рускога империјализма, остаће увек један тежак историјс 
рви вод кроз позоришну улицу а онај од „Рускога цара“ поред Управе фондова, па кроз доситијеву  
афане „Албаније“ један вод упути се ка „Рускоме цару“ а други ка „Коларцу“.{S} Ту узеше бомбе у 
ика, осам његових другова са пушкама на руци.{S} Он је сав крвав, исцепан, гологлав, исколачени 
S} Изгубила сам га, умрло ми је овде на руци на којој сам га и дочекала кад је дошао на свет.{S 
и ћебад а мајка, носећи још и одојче на руци, прати кола са најдрагоценијим товаром.{S} Коњић н 
дојке јој брекћу од млека, мишић јој на руци нарастао, грудни јој се кош узнео; наилази сок и о 
њани мужа и она оста сама са дететом на руци.{S} Повукла се у село и живела је ту, колико се мо 
м му тог тренутка повредио чиме рану на руци, погледа ме па плану и узе сипати бујицу речи праћ 
кача му је била под пазухом, у левој је руци држао упаљену свећицу а десном се крстио.</p> <pb  
ом разастртом по столу и држећи у левој руци, која је дрхтала, билетен Врховне Команде, настави 
би и своме детету, оно што је у његовој руци; замолих га да ми уклони дете.</p> <pb n="518" />  
 распаљује пламен дивљаштва кад у туђој руци спази комад хлеба.</p> <p>Сретах их успут, ове јад 
зили крај мене и видели залогај у мојој руци, срео мржњу.</p> <p>Али слика глади и није била та 
пили у борбу са пушком српскога Краља у руци, изгледало ми је то као празник неки а не као рат. 
ш од поноћи извели војнике са пушкама у руци и заузели вагоне још док ови нису били ни дотерани 
 се крете свет са дењчићима и бошчама у руци и са товарима на леђима и све се то сручи на тесни 
ких аката, које дотични господин носи у руци, улазе у купе као новчане књиге опет разне даме, ж 
а у црнини изашла је из цркве, носећи у руци читав снопић свећица.{S} Она је зашла од гроба до  
{S} Мало затим уђе један момак носећи у руци малени ручни фењер, у коме је горела свећа а за њи 
вати! — рече један, који је светиљком у руци и огрнут ћебетом, под којим је дотле спавао, посма 
мо на будна арнаутина који, са пушком у руци чува свој пласт сена који би иначе плануо.{S} Прил 
 /> толико желео?{S} Улазим се пушком у руци, као непријатељ; улазим да убијам моју браћу с кој 
официра за нашим леђима са револвером у руци, убија кога год примети да пуца у ваздух!“ Тргао с 
ема сад за нама официра са револвером у руци да нас гађају, већ и они са нама заједно, бацили с 
сам доцкан у ноћ кренуо са фењерчетом у руци, не би ли где могао свратити и сачекати Моравску Д 
 и узбуђена са телефонском слушалицом у руци.</p> <pb n="118" /> <p>— Шта треба радити? — запит 
 опелу.{S} Мали Драгомир је још држао у руци угашену свећицу, која се разлила, те му восак пока 
несе оној хартији што ју је још држао у руци — видите, то носи датум, 28. октобар, је л те?{S}  
о.</p> <p>Свако од деце држи по нешто у руци што је нашло у овоме метежу: једно потковицу, <pb  
вако по неки свежањ, кутију или бошчу у руци.{S} Промичу <pb n="103" /> читаве породице забрину 
вила на туђем ћепенку мараму са јелом и руча, онде по неко усамљен, ослоњен на зид, на дирек оп 
х купеа где ће господа моћи на тенане и ручати и попити по чашу вина, што су они брижљиво и спр 
гај па узме пушку и испали је.</p> <p>— Ручаш, чича?</p> <p>— Па да се прихватим, господине.{S} 
и, па му је и оставила али његова мртва ручица не може је принети устима које су се исушиле од  
ати пиле па чак и просејати и ако једва ручицама обгрли сито.{S} Ранко је годину дана млађи од  
енели образи од студи као зреле јабуке, ручице им се поднадуле тек што не прсне крв под кожом а 
евито да се трза.{S} Чело му је горело, ручице су му гореле а усијаним очима гледало ме је прав 
 је било топло, врло топло, горело је а ручице као жеравице, али је престала она силна језа и д 
 која га је оставила, ни једно не пружа ручице да га мајка прихвати!{S} Оно <pb n="502" /> горе 
 сладак детињи осмех са усана, опружила ручице ко да тражи мајчину руку да је поведе и до ње др 
јка покушава да им дахом из усана греје ручице али ни даха довољно нема, уморна под теретом кој 
влачила под мараму руку и пипала чело и ручице детиње.{S} Чело му је било топло, врло топло, го 
ло и дрхтало је целим телом а чело му и ручице гореле су као жеравице.</p> <p>— Изгубила сам га 
рло топло.{S} Завукох руку да му опипам ручице и учини ми се да нису топле као мало час.{S} Вол 
азе.{S} Мали мученик је грчевито стегао ручице које су све испуцале од зиме.{S} Па онда седмо,  
те му восак покапао и искитио цветићима ручицу.{S} Његово је лице мирно, као да лежи на материн 
ељску батерију.</p> <p>Он поче окретати ручицу, завртањ, поче подешавати, нишанити и најзад, јо 
спремили, па ће моћи и проспавати после ручка а, ако буде време дуго, одиграти и по коју партиј 
им уђе један момак носећи у руци малени ручни фењер, у коме је горела свећа а за њим други носе 
пропаст тежа и страшнија; руше нам све, руше државу и руше јој темеље, затиру установе и уништа 
S} Данашња је пропаст тежа и страшнија; руше нам све, руше државу и руше јој темеље, затиру уст 
 страшнија; руше нам све, руше државу и руше јој темеље, затиру установе и уништавају благо нар 
ха и руши а светина се гуши и стење под рушевинама; кад својим очима гледате како све пада, как 
ала угледна и здрава бина, сад већ леже рушевине и жар и по њима полегао црн дим који гуши.</p> 
се нешто гломазно, огромно ваља и гази, рушећи све собом и као да нешто страховито букти.{S} И  
набујала с планина, разоравајући друм и рушећи мостове, оставила за собом.</p> <p>То нам успора 
нама, сажиже као усијана лавина и пали, руши, уништава.</p> <pb n="224" /> <p>— Све, све ће про 
ни и сами размишљањем о злој вили, која руши све што Србин зида.</p> <p>Ноћ поче јаче да осваја 
 гледали спас свега што је почело да се руши.{S} Догледали смо чак и даље: видели смо и ослобођ 
и сте бити у Крушевцу да видите како се руши читава једна држава.{S} Гледао сам својим очима ст 
 Лазар и Обилић и цвет српских јунака и руши се она величанствена зграда која се простирала од  
е људске, који скраћује сва одстојања и руши све супротности обичнога, редовнога живота.</p> <p 
својим очима гледате како се све крха и руши а светина се гуши и стење под рушевинама; кад свој 
као да се негде далеко нешто непрекидно руши и крха.{S} Са железничке станице <pb n="91" /> про 
ко јутро и свако вече све више бујала и рушила и последње сводове на којима је до јуче почивала 
о џамијама и њих наше власти нису хтеле рушити да не би вређале верску осетљивост својих подани 
и наредника како, наслоњен на кућни зид рче а осећао сам и њу, госпу у црнини, како нагло и теш 
ити, он се не љути; ако је да се спрда, с њим ће се спрдати.{S} Не љути се, него све то прима и 
е да му се нађем.{S} Био је и он отуда, с наше стране, из Ердута.{S} Био је аустријски официр п 
кости те не може да лежи.{S} Из далека, с друма, једноставан ромор гомиле као жубор реке и по г 
 понова се дубоко исписа беда и невоља, с том разликом само, што је утученост била сад још већа 
 дана за тим.{S} А свакога од тих дана, с вечери, доходио нам је по један домаћин из села те см 
дом преко оних планина, кршева и стена, с оне стране Дрима, где његов несретни народ, измучен и 
и брига.{S} Али, он је долазио с места, с извора, где је могао ма и у ходнику, ако не <pb n="47 
> више се и више узноси.{S} Кад Новица, с вечери, враћајући се из лова, сече чуном својим мирно 
аступању, Врховна Команда је ван земље, с њом смо без икакве везе.</p> <p>— Образоваћемо нову В 
њему.{S} И воде, које су легле од кише, с једне и друге стране друма, замрзле те се под месечев 
отале и скелети, огрнути хермелинима и, с краљевском круном на глави, дигли су се лагано и труд 
на све стране.{S} Тамо далеко у дубини, с десне стране друма, опет <pb n="302" /> мала група св 
е, гореле и продавале у бесцење ствари, с друге је свет <pb n="544" /> зашао у забачене уличице 
вао, ван пута је којим ће војска проћи, с тога сам доцкан у ноћ кренуо са фењерчетом у руци, не 
 у качанички кланац и варошицу Качаник, с друге стране, са севера и североистока, јављају да се 
прилике? — питају га.</p> <p>— Не знам, с вечери.</p> <p>— Је л’ пре Чаглавице или после?</p> < 
54" /> <p>И другачи узвици допиру оздо, с друма.</p> <p>— Из које сте дивизије море? — виче нек 
 Небо, које се цео дан мучило и грчило, с вечера се проли те у два маха промаче кроз сутон ситн 
гла светина наврети.</p> <p>Други опет, с парчетом меса, залазе од ватре до ватре, иду чак и у  
ли чак на друм да дочекамо ту дивизију, с тога смо се прибирали на пољаници, пред Бајазитовом џ 
ли ватру коју распаљују сипајући на њу, с времена на време, машински зејтин.{S} Око <pb n="703" 
ме заболе у томе часу зла судбина наша; с које год стране се бориш србина убијаш.{S} Ко зна да  
н те напасти непријатеља <pb n="108" /> с бока.{S} Французи се хитно концентришу код Криволака  
о што се крене у непроходне планине.{S} С тога је оно, што још није уништено у Призрену, предат 
дени мост, тако и горе, код општине.{S} С леве стране каменога моста, горе у чаршији, по оној т 
ни педесет метара и слика се понови.{S} С друге стране друма, половином тела у шанцу, лежао је  
комуникације ка Солуну, нису успели.{S} С тога смо принуђени да од својих намера одустанемо и д 
еђи звуци што се вече више спуштало.{S} С времена на време само чуле су се овде и онде гранате, 
, као дете при буђењу играло весело.{S} С вечери је сишла на обалу да га сачека, али је море би 
кући, а да је твој отац дошао овамо.{S} С њим знаш и подноси нам да се бијемо, а што с тобом?{S 
уска војска на северо-источни фронт.{S} С друге стране опет, шапутало се да су Бугари већ пресе 
прибирања бугарских трупа на истоку.{S} С тога смо се од сад подједнако интересовали и оним што 
растао али не за мене већ за војску.{S} С јесени 1914 године сазваше ђачку чету и он са другови 
 повлачи то би унело велику пометњу.{S} С тога је нађено за сходно да један од команданата — во 
а је себи постављала питање: па сад?{S} С тога је моје питање, које се укрстило са њеним мислим 
, настави сама:</p> <pb n="471" /> <p>— С поља су допирали све ређи звуци што се вече више спуш 
е: „Ако си ти онај стари, одржаћеш се!“ С чим ће се и с ким одржати? — питао се капетан сам у с 
еограда?{S} Имате мало дете на рукама а с дететом је тешко кад већ дође до чега.{S} Свакога тре 
 да продире рано јутарње бледило дана а с поља, са друма који пролази крај Патријаршије, чуо се 
нове и нове снаге на овај фронт и борба с дана на дан <pb n="159" /> постаје све очајнија и све 
то невероватно, нешто што се препричава с колена на колено, али што нико не доживљује и нико до 
 покушао да говори о томе, остали су га с чуђењем посматрали и измицали се даље да не слушају п 
је упао у собу, те му нареди да поскида с чизама колико толико синоћне блато и спреми остали пр 
вори помоћник.</p> <p>— И шта ћемо онда с војском без материјала, без опреме, без муниције, без 
а још док се бегало железницом, господа с архивама и рачунским књигама траже засебно купе, па с 
 Шаровим, под које нас води пут, избија с времена на време прамен белога дима, коме сунце одмах 
b n="367" /> <p>— Море, оставите човека с миром, знате како је кад се види са својима.</p> <p>И 
 се галопом упути Слатини.{S} Из далека с друма још, догледа он пред слатинском механом једну г 
 с колима у шанац.{S} У колима је мајка с дечицом и отац, који је водио коња, притегао је снажн 
авала ће бити још већа кад наиђе војска с положаја.{S} А и овако, нити имате шта јести ни где л 
 ћуприју покуља маса, која је очекивала с ове стране и која је за време дугог чекања све већма  
аве које је брза река, слазећи набујала с планина, разоравајући друм и рушећи мостове, оставила 
чињава као звезда која је догорела пала с неба, у нама та појава изазва исто осећање као у морн 
више својом артиљеријом, која је остала с оне стране Дунава, а изложени нашим бајонетима, скупо 
 жена у војничкоме оделу, која је хтела с њом да се споразуме, била је Францускиња и хтела би д 
тегли ноге.</p> <p>Батерија је долазила с фронта и — ако мора и она прећи ћуприју, значи да иде 
није било догод се српска војска борила с уверењем, да ће макар један делић Отаџбине моћи сачув 
 један сув војнички шињел те сам свукла с детета мокре хаљинице да их просушим крај ватре.{S} С 
ене куће, на гомиле <pb n="311" /> кола с леве и десне стране друма и сад се већ јасно чује вре 
и вранци, све се носала и повијала кола с једне стране друма на другу, па мени је опет све изгл 
или прекјуче одважила пуна стида, сишла с плота, пришла бојажљиво колу и кад су забола руке у п 
, сада снажнија и духом и снагом, сишла с Копаоника, на њеним се победничким заставама могадоше 
ти се.</p> <p>— А знаш како је, не ваља с празним трбухом ни на онај свет отићи.</p> <p>— Само  
оном са Краљевом, не би ли ма с ким, ма с којом командом, добио везе.</p> <p>Мало час и телефон 
веже телефоном са Краљевом, не би ли ма с ким, ма с којом командом, добио везе.</p> <p>Мало час 
и пајтони (фијакери) пуни ствари и жена с децом да слазе на жељезничку станицу и ако никакав во 
дио би и читаву армију која је одсечена с оне стране Мораве, која мора бити заробљена ако ми ов 
з опасност.</p> <p>Јавише се неколицина с пушкама и револверима.</p> <pb n="310" /> <p>— Напуни 
рну прошлост и питому садашњост.{S} Она с југа, и ако на каменом подножју, покривена је тамним  
адар.{S} Данас су пала два владина коња с товарима и скрхала се у амбис.{S} Кажу да је ту било  
 изађе на врата и чусмо га да разговара с неким.</p> <p>— Сврати, војниче, овде има мало крова! 
на кару и водци кренуше вочиће, те кара с Краљем уђе у масу, која је прекрилила друм.{S} Стари  
под Јелицом планином, стиже 17. октобра с вечери једна батерија, пред којом је јахао официр сна 
и чиновник случајно се изрекао да сутра с породицом креће у Солун.{S} Сви су га жучно напали та 
 а служи као штала за коње.{S} Од врата с десне стране штале, изведене су узане степенице, које 
чкове, кола, железничке прагове и врата с пустих кућа и полагали их на ватру, те нису трпели го 
 новим размишљањима после боног сусрета с децом што га је било необично потресло?{S} Ађутант је 
ољно и све остало за одмориште те сјаха с коња и предаде га посилном.</p> <p>Одмах настаде у ба 
држите отворене футроле.{S} Вас двојица с пушкама пођите напред а ви остали овамо али не збијен 
е из једнога ускога и шумовитога кланца с леве стране друма, где леже повучени Високи Дечани, ч 
мљена кола.{S} Дечица вуку рањенога оца с друма, да га не прегази светина или љубе мртву мајку  
аља, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све <pb n="15" /> више се и 
аља, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све се више и више узноси.{ 
варају и кад год се отворе, допире отуд с поља онај тежак и загушљив ваздух и брујање ко из кош 
им, школским изложбама.</p> <p>— Радове с природе или композиције?</p> <p>— Студије, снимке, по 
ате, тамо ће се спасти.{S} Где ћу донде с дететом у наручју а киша му натопила хаљинице те дрхћ 
се здружили, ето...</p> <p>И учитељ оде с робијашем даље својим путем, остављајући за собом као 
 се вратио ал, веле, спрема се да пређе с кућом у Бачку, јер га, веле, онде неће оставити на ми 
хтеде да се прекрши наредба.{S} Он сиђе с каре додајући:</p> <p>— Е кад је наредба, мора се слу 
поштар, који је сутра рано хтео да пође с породицом, једновремено кад и страни посланици да би  
дужега времена, секретар се понова диже с места.</p> <p>— Хоћемо л’? — упиташе га погледом оба  
p>— Био сам баш код „Славије“ кад стиже с Бањице десети кадровски пук и поче да се расипа у лан 
ким кровом, прикријеш вести које долазе с фронта а саопштиш крупне и утешне вести о Французима, 
д материне крви, обливено кишом која је с вечери почела да лије и засуто гранатама које на све  
а сам лежала и нисам ништа знала шта је с њиме, је ли још ту, у Скопљу.{S} Журила сам улицама а 
 Онај, млади песник!</p> <p>— Па шта је с њим?</p> <p>— И он?</p> <p>— Уби се зар?</p> <p>— Не, 
p> <p>— Имам и ја деце и не знам шта је с њима.{S} Остали су тамо, у Београду, или су пошли...  
тину, која је утонула у таму.{S} Чим је с вечери непогода стала, небо се почело нагло ведрити < 
икивао је старац узбуђено.</p> <p>Он је с неповерењем слушао разлоге, по којима би његов остана 
ви на бригу и своју и ону општу коју је с нама делила, те опроштена злослутих мисли које су је  
а.{S} Ту и мештанин, који се не познаје с људима, али све прати погледом, не би ли са туђих лиц 
внога магацина, колица за дете, саксије с цвећем и буре са лијандером.</p> <p>— Ово треба камен 
агон зато што је тамо затекао познанике с којима му је лакше путовати и на путу се помоћи међу  
 такав је Бојко.{S} Ако је коме до шале с Бојком ће се нашалити, он се не љути; ако је да се сп 
ним и масним словима штампане телеграме с бојишта а у кафанама, око оних, који су телефоном саз 
ремо и здружимо.{S} Излазе из кола жене с децом, која су до сад, увијена у ћебад преко <pb n="6 
один поручник!{S} Оставио сам саме жене с децом, па да видим како су прошли.{S} Нећу седети, са 
 ред кола.{S} Пешаци су ухватили утрине с једне и друге стране друма и иду лагано, очекујући да 
ама.{S} То је било моје последње виђење с њом!</p> <p>Када је пала ноћ, последња ноћ пре но што 
 за нама заостали.{S} Распртисмо товаре с леђа и зађосмо по дворишту да нађемо што, чиме би се  
удима учитељевим.{S} Мало затим и допре с поља кроз разбијене прозоре неки чудан, нејасан звук. 
 флашама, једна столица за љуљање, буре с киселим купусом, два три метра сечених дрва, седам ил 
пођу потпуковницу и да чувају њено буре с купусом! — и даље гунђа гомила.</p> <pb n="238" /> <p 
и се зна да слази с Љубића и укопава се с оне стране Мораве.{S} Варош је спремна за предају и о 
гат лов и добру срећу Новичину, која се с дана на дан све више помаља, све јасније указује, као 
знајући ни сам шта.</p> <p>Те гомиле се с времена на време распу да пропусте каква кола или аут 
="368" /> <p>— Шта му би? — запиташе се с разних страна и још не стигоше да један другоме одгов 
би познали свога Краља и склањали би се с друма, а маса младих регрута, који су носили муницију 
 команда.{S} Једна батерија заустави се с оне стране ћуприје и артиљерци сјахаше с коња те поче 
земљу и рекох му: „Бегај, склањај ми се с очију!“</p> <p>— Он се склони а ја остадох, али нема  
ен лежи поребарке крај друма, борећи се с душом и тешко дишући кроз набрекле ноздрве.{S} Премор 
ад ће он.{S} Знаш како је, заговорио се с децом па и не осећа како време промиче.</p> <p>У том  
же!</p> <pb n="411" /> <p>— Склањамо се с пута војсци и треба да се склонимо, њено је прво да п 
ави.</p> <p>— Ја не знам само, зашто се с тим парадира и то овде, на Косову! — буни се један би 
ази на велику дрвену капију, на коју се с обе стране наслањају високи камени зидови, који ограђ 
Краљ их није више задржавао, деца су се с мајком тихо и нечујно извукла и, кад се осети само са 
обудили су га топовски пуцњи који су се с времена на време чули.{S} У јутру нам рекоше да су то 
, шећер, кафу и друго.</p> <p>Док су се с једне стране бацале, гореле и продавале у бесцење ств 
мбардовања и ништа више.{S} Склонићу се с децом у подрум, као и прошле године, па ето ти!{S} Во 
о.</p> <p>— Ево вам га! — вели — Радите с њим што хоћете.{S} Ја сам га већ изгубила а пред врат 
олонаследник.{S} Они су војници, они ће с војском.{S} Влада је отишла — то значи нема више Срби 
ић — изда наредбу и нађе начина како ће с њом и грађанство упознати а којом ће наредбом позвати 
казао мајци да он неће да бега, он хоће с браћом да погине, бранећи Београд, али је мајка мисли 
ише но што је сазнао од прве десеторице с којима је разговарао.</p> <p>— Чуо сам од човека који 
које су већ овде и ове, које се повлаче с Косова Црнољевским кланцем, могле би поћи овим путем  
У том Бојко, који се још никако не маче с места, скиде пушку с рамена и обори је на руке, па је 
у нештедимице.{S} Грмљавина топова поче с обе стране; <pb n="451" /> наши су тукли аероплане и  
 оне стране ћуприје и артиљерци сјахаше с коња те почеше расточавати кола што су се заглавила н 
упорно и даље дрежди пред начелством, и с њом и даље капаш тако по цео дан не знајући више ни ш 
ку чутурицу, коју је држао на колену, и с времена на време се подкрепљавао.{S} Два врло жива и  
еже трошарини светине.{S} То све бива и с тога што светина увек верује да онај који жури колима 
вине, још већи метеж.{S} Кренула кола и с једне и с друге <pb n="343" /> стране, по двоја и тро 
већи метеж.{S} Кренула кола и с једне и с друге <pb n="343" /> стране, по двоја и троја у реду, 
ак стигло.</p> <p>На Јежевици с једне и с друге стране друма полегли по земљи старци из трећег  
општавање вести.{S} Столови, на подне и с вечери препуни и сваки нови гост који наиђе доноси и  
онај стари, одржаћеш се!“ С чим ће се и с ким одржати? — питао се капетан сам у себи — зар са о 
му да верујеш, већ предајеш се гомили и с њом очекујеш нешто не знајући ни сам шта.</p> <p>Те г 
пожури <pb n="630" /> ако може, како би с вечери могли стићи бар до кога села.{S} Он уравна сво 
људи да понесе ово дете, па пођите и ви с њим.{S} Оставите тамо у капели дете а ви крећите, сав 
ју у јарак, кола скрећу с пута, точкови с воловских кола разривају обале друма и срозавају се с 
 крива!{S} Дет’де један с једне а други с друге стране па га опколите.{S} Хоћу жива да ми га до 
едом иде по затегнутом платну и прелази с предмета на предмет и казује га.</p> <p>— Лепа мисао! 
јатељ још није ушао али се зна да слази с Љубића и укопава се с оне стране Мораве.{S} Варош је  
а се натоварила на аутомобил, час слази с њега да га извлачи час се пење да он њу извуче.</p> < 
женио, из добре куће, а жена ми се пази с мајком као да јој је рођена.{S} Мајка и живи код мене 
ушили смо цигару за цигаром и прелазили с предмета на предмет у разговорима бескрајним, као што 
једнако одвратни.{S} Онакажени сами, ми с презирањем сретамо онакажене и, место топла саучешћа, 
да је тако.</p> <p>— Сами сте ваљда, ни с ким својим не путујете.</p> <p>— Сама сам! — одговори 
ели.</p> <p>Ни те ноћи ни сутра дан, ни с вечери ни преко ноћи, не дође нико из села и то нас ј 
делити, туга је осећај који се не да ни с ким делити.{S} Саучешће у тузи је често пута увредљив 
 и ветар угушују гласове, не схваћаш ни с које ти стране допиру, не чујеш, не разумеш и не види 
ви знамо да ће умрети, сви смо измирени с тим и чинимо чак и припреме за његову сахрану, па ипа 
ије отимао, он је дозвољавао да се чини с њим шта се хоће; он је само дрхтао и тресао се целим  
 иза куће.{S} Дотле су већ стигли и они с друге стране, те опколисмо тако кућу да нам не може у 
јуче су прелазили па изгинули! — говори с оне стране улице један бакалин, који је ту скоро изиш 
з пусте улице.{S} То какав коњаник јури с положаја да донесе вест команди у возу или од ње одла 
ни се!{S} Тамо где пођемо ми, пођи и ти с дететом.{S} Склони се за време...</p> <p>— Нећу да се 
сме на голо казивање гомиле да се врати с пута на који га је старешина упутио.{S} Окупили смо с 
 војник из даљине.</p> <p>Онај се врати с врата у нашу гомилу да нам понови вест, коју смо и са 
четицама једна централа где ће увраћати с времена на време и издате све остале наредбе о дужнос 
 мораш стегнути срце, мораш се измирити с тим да сам испунио своју дужност!</p> <p>Обећала сам  
се после тих речи не може више говорити с њим о тој ствари и сви забринуто одступише.{S} Ађутан 
ом преплета пут, тако да не можеш прећи с једне на другу страну улице и не можеш, ти пешак, по  
жући се фењером, пођох одмах довикујући с врата:</p> <p>— Само да их видим.{S} Вратићу се, сачу 
и и Венедичани <pb n="267" /> и трговци с далеких источних страна.{S} Продавао се крушевачки пл 
синоћ у мрак стигло.</p> <p>На Јежевици с једне и с друге стране друма полегли по земљи старци  
везници долазе!</p> <p>— Долазе војници с Марне!</p> <p>— Знате ли шта значи то?{S} Значи да на 
 даље у мрак.</p> <p>— Их! — учини овај с врата.</p> <p>Па се мало затим присети и узвикну за в 
 Ама, ко је то унутра? — продра се онај с поља још званичније и удари ногом у врата.</p> <p>— Н 
 рачунске књиге са собом! — Говори онај с поља званичним гласом.</p> <p>— Е, одговори глас изну 
о ватара.</p> <p>— Дринска! — опет онај с друма.</p> <p>— Тодоре, о, Тодоре! — довикује неко из 
 штаб, пуковник Здравковић!</p> <p>Онај с поља ућута, не проговори ни речи него преплашен, одма 
.</p> <p>Нико не маче.</p> <p>— Склањај с пута, колона тимочке дивизије! — грми понова глас и н 
етан спази, боно га текну и узвикну јој с коња:</p> <p>— Зар није, сестро, рано да дижеш тај ср 
Царев дан те се оките куће а наш барјак с крова па до земље.{S} Пролазе жандари па реже а не мо 
.</p> <p>— Не верујем! — одговара човек с фијакера, погледајући нестрпљиво на сат.</p> <p>Све т 
ше точкови, не може овуда! — опет узвик с друма.</p> <p>— Па што си пошао туда, што не питаш!</ 
 одговара нестрпљиво светини заробљеник с фијакера.</p> <p>— А савезници из Солуна? — пита онај 
— Како, децо, можете ли? — пита их Краљ с кола.</p> <p>— Можемо, чича, можемо! — одговарају рег 
опсађени! — додаје други његов пријатељ с којим је требао у друштву да путује.</p> <p>— Ама как 
 Ајде, ајде, децо, нек осети непријатељ с ким има посла!</p> <pb n="203" /> <p>Непријатељ, који 
 слазе озго, Ибром и Лабом и залазе нам с леђа, те ће мо се данас или сутра наћи измеђ две ватр 
их је наћи ал тражићу ипак.{S} Сама сам с дететом на крилу па ће ме можда и примити когод у кол 
јој стао на руку и пробира, па се затим с руке пење на раме и шири крила те се тиче образа мате 
 кући деце, нису крива!{S} Дет’де један с једне а други с друге стране па га опколите.{S} Хоћу  
ка отпоче убрзаном паљбом: пљас и један с леве стране друма дрекну:</p> <p>— Јаој, погоди ме!</ 
ду.</p> <p>— Шта је то? — грмну капетан с коња сакупљеним одборницима са белом траком око рукав 
а се појави један млад човек, којега он с врата дочека питањем:</p> <p>— Где сте?</p> <p>— Ви ј 
" /> <p>Један војни телеграфиста сјахао с коња, протеглио се, дигао панталоне које су му спале  
 из батерије то радили, командир сјахао с коња те да мало протегли ноге.</p> <p>Батерија је дол 
ник, који је пратио неку комору и сишао с коња да се одмори на ногама, појаха га понова, сатера 
го чула за њега.{S} Знам да је био прво с војском код Прњавора, после не знам где је био.{S} Ка 
и то, брате, од тога шта ти волиш, него с овог поља може да се направи мат, па то ти је.{S} Раз 
ли; леже поломљена кола која су се озго с друма скрхала и нису се могла оправити да наставе пут 
Овамо је шанац, не може! — чује се оздо с друма.</p> <p>— Терај, терај још на више! — одговара  
ка, највећи део бегунаца измирио се био с тим да крене путем преко Бицана и Дебра.{S} Неугоднос 
ла и пешак или коњаник, који се налазио с једне стране, није могао све од Прокупља па до Пришти 
 послова и брига.{S} Али, он је долазио с места, с извора, где је могао ма и у ходнику, ако не  
p>— А ако нас похватају изненада, овако с оружјем.</p> <p>— А куд смем опет без оружја, овде у  
амо пушке.{S} Ако нас Аустријанци овако с пушкама похватају, стрељаће нас!</p> <p>— Не још! — о 
тога дана, у понедељак, чули су се тако с времена на време, топовски пуцњи.{S} Појавио се и јед 
иша.</p> <p>И ако разговор и жагор тако с вечери малаксава, нису нас ипак напуштали разнолики г 
 прекјуче, овде на улици! — добаци неко с врата крај којих је стајао ослоњен.</p> <p>То ме подс 
 село.</p> <p>Једнога дана не дође нико с вечери из села те се ми забринусмо.{S} Паде и ноћ и п 
 тражи ћебе које му је неко ноћас свуко с леђа; лута други и распитује за коња, који му се ноћа 
 растати од војника, па је рад још мало с њима да проговори.{S} Он ће сутра само донекле поћи с 
не, тек стало на ноге, па би тешко било с њим кад би настала већа невоља.{S} Мислила сам да се  
о, тамо у Пауновом Пољу, које догледамо с друма, лежи Сврчин, двор Милутинов, где се у XIII. и  
 ми зидамо државу с крова и, кад будемо с кровом готови, ми ћемо тек опазити да немамо темеље н 
 селу загушило, те почесмо да се миримо с тим да свак остане на месту где је и ту на друму да з 
енули из Скопља на Косово, полазили смо с уверењем да се само привремено уклањамо испред неприј 
мо смо сад лакше ходили.{S} Слазили смо с планине а нисмо се пели као пре, торбе су нам биле пр 
ума, те један узео иверку и скида блато с обуће, други савија цигару, трећи се претоварују а че 
ина кућа и пратња пролази и прска блато с точкова по гомили.{S} А за низом ових кола опет један 
 знаш и подноси нам да се бијемо, а што с тобом?{S} Је л’ ти жив отац?</p> <p>— Море, не разуме 
.{S} И одоше мирно, те мени спаде нешто с душе и прође ме страх.{S} Мислила сам биће зли, <pb n 
тави у овакој мери.{S} Кад је он кренуо с вечери, већ је догледао на Дорћолу пламен и дим од за 
ас, ударио је у страну и мал није сунуо с колима у шанац.{S} У колима је мајка с дечицом и отац 
 полупане петролејске канте, други цреп с крова, трећи комадић даске и већ чиме је ко стигао на 
роласка „колоне тимочке дивизије“ самар с магарета пао у блато па сад збира расуте ствари и бри 
сти.</p> <p>— Чиновник! — одговара глас с поља.</p> <p>— Па и ја сам чиновник! — одговара глас  
срамна те грчевито здера бели барјакчић с мотке и утрча у кућу, одакле мало час искуљаше читаве 
у.{S} Зар не видите да ми зидамо државу с крова и, кад будемо с кровом готови, ми ћемо тек опаз 
еш, може и не јести али неће дићи главу с књиге кад има што да научи, па макар ми јели без њега 
друма у блато, трећи покушавају да сиђу с друма те да заобиђу колону али се заглибљују у још ве 
м за корзо а разочараће се тек кад сиђу с аутомобила у блато и кад вечерас, и то ако буду успел 
ији.{S} И те слабе силе, које наступају с Косова, не представљају војску бољега квалитета а сем 
е не може.{S} Прозебли гунђају и играју с ноге на ногу, други сели крај друма у блато, трећи по 
оре.{S} Придолазе им нови који увраћају с друма, они им праве места крај ватре или их упућују г 
шљао.{S} Непријатељ је спустио батерију с виса код барутнога магацина и поставио је код касарне 
примити.{S} Ко не би примио једну мајку с дететом, која по овако пакленој ноћи бега испред Бога 
још никако не маче с места, скиде пушку с рамена и обори је на руке, па је онда диже до ока и н 
отац.</p> <p>— Па што не остасте у селу с њим?</p> <p>— Наредба је — слеже отац раменима — да с 
 живота.{S} Текну ме сумња те скидох му с ногу ципелицу и чарапу.{S} Ножица је била хладна, прс 
вапски медвед!</p> <p>— Баћушка ће њему с леђа, море, па ће да рипа у Дунав к’о жаба!</p> <p>Ка 
а она не зна без њега на коју ће страну с децом; друга казује како је стару мајку оставила у је 
м који дугим и танким прстом скида пену с пива и треска је о земљу као берберин сапуницу.</p> < 
део своје среће и нама да, па се отисну с друма у њиве и поче прескакати потоке и плотове па св 
 не питаш!</p> <p>— Дај, бре, ту гламњу с ватре и коју грану, западоше и волови!</p> <p>И кроз  
о ватре и нису пуштали к њој.{S} Они су с великом муком набављали сандуке, плотове, точкове, ко 
та ћу с децом, четворо их је.{S} Шта ћу с њима?</p> <p>И збиља, страховито је било гледати како 
лити — вели очајно инжињер — али шта ћу с децом, четворо их је.{S} Шта ћу с њима?</p> <p>И збиљ 
 тамо сипа граната...{S} Шта ћу, куд ћу с њим?...{S} А наишло ово... туче граната, засипа куршу 
непријатељ; улазим да убијам моју браћу с којима сам мислио заједно бранити Србију.{S} И ове пл 
Пешаци се склањају у јарак, кола скрећу с пута, точкови с воловских кола разривају обале друма  
а им! — рече поднаредник и диже шајкачу с главе. — Гледао сам их како падају, ти часни младићи, 
га не може мимоићи.{S} Тај мучки ударац с бока нити је био први у нашој новој историји, нити је 
рег, добија снажан и неочекивани ударац с бока и — тоне.{S} Тоне за неколико дана на дно мора ч 
брег, добија снажан и неочекиван ударац с бока и — тоне.{S} Тоне, <pb n="78" /> за неколико мин 
ојниче, овде има мало крова! — виче наш с врата.</p> <p>— Нека, жури ми се а и престала је киша 
 се пробуди ујутру опет се смеје, играш с њим; он се смеје а шопиш га, кад не ваља, он се опет  
 тобом који те преклиње да му се макнеш с пута, ни онога пред тобом који се издире да га не пот 
 кундаци над главама, а ти очајно седиш с ове стране ћуприје и мислиш никад неће бити краја нит 
го смо ми гори од ње.{S} Подноси, видиш с нама све заједно и војује и вуче и гладује и гине па  
оју страну.</p> <p>Варош је зарана, још с вечера опустила.{S} Све се повукло у куће да тамо, у  
копљу; месни одбор живо је запео да још с јесени навуче довољно дрва, брашна, шећера, петролеја 
а.{S} Мислила сам да се посаветујем још с ким, да се спремим, па од недеље једног дана да пођем 
</l> <l>Оке цара слуге и војводе</l> <l>С десне стране Страхинићу Бане</l> <l>А са леве слуга В 
/l> <l>И уз њега верни побратими</l> <l>С једне стране Косанчић Иване</l> <l>А са друге Топлица 
оглаво развијала.</p> <pb n="160" /> <p>С тога је долазак Моравске Дивизије, пред којом су ишли 
до малочас била затворена врата.</p> <p>С усхићењем, као и сви моји, посматрали смо своје обита 
чела да помаља своје оштре зубе.</p> <p>С тога смо ми излазили чак на друм да дочекамо ту дивиз 
.{S} Боље да ми измичемо раније.</p> <p>С времена на време, гомила се немо раставља и пропушта  
другарски, пријатељски, братски.</p> <p>С поља се борба све више ближила и он је по звуку пушак 
и ја га испратио са благословом.</p> <p>С вечера сишао сам на обалу да га сачекам али је море б 
едан полуескадрон коњице трећег позива, са резервним капетаном као командиром.{S} Капетан одмах 
 окићени славом са Куманова и Облакова, са Једрена и Брегалнице, са Цера и Јагодње.</p> <pb n=" 
ра, са војником са Куманова и Облакова, са Брегалнице и Цера.{S} Срели су се и одмерили се!{S}  
зе; извлаче се из кукуруза, из јаркова, са тавана, из подрума па само дижу руке и моле.</p> <p> 
Намамиће Бугаре да се спусте са висова, са којих они доминирају и онда доле у пољу, наши ће при 
рески начелник, који је без игде ичега, са торбом на леђима, стигао у Призрен.</p> <p>— Да баци 
и ми се опет придружио.</p> <p>— Отуда, са Дунава, близу Даља.</p> <pb n="626" /> <p>— Имаш ли  
иљке а иначе је била од обичних дасака, са седиштем унутра и прозором, кроз који је продирао ва 
о и свет се ускомеша.{S} Једна комшика, са двоје деце, изађе из своје капије, натоварена бошчам 
дуга ноћ, те да је бар ту крај мангала, са овим добрим људима скратим.</p> <p>Мрачна и ниска ту 
ивих.{S} Поседали на земљу око мангала, са прекрштеним ногама пред собом, нагнути унапред, осве 
олику је гомила жара око себе расипала, са мојим погледом и разумевајући или боље осећајући инс 
 питала сам радознало. „Отуд са гробља, са вашаришта!“ — одговара старица. „Са Думаче?“ — опет  
ире рано јутарње бледило дана а с поља, са друма који пролази крај Патријаршије, чуо се већ жаг 
ило и пушкарања.</p> <p>Један међ нама, са дететом на леђима увезаним тканицама, замаја брижно  
на рукама мртво дете и лутајући и сама, са малим мртвацем у наручју, не знајући где ћу и не зна 
"111" /> стижу са својим пријатељицама, са својим служавкама и са служавкиним пријатељицама и с 
во запомагање и жури ка првим редовима, са којима затим чини нов притисак на непријатеља, тако  
етрометини, ишчупао је из срца Балкана, са обала моравских, неколико стотина домова, занео их,  
 чизмама, улепљеним блатом више колена, са забаченом качкетом унатраг и наочарима спалим на врх 
ишта и, далеко од рода свога и племена, са колена на колено почели предавати само традицију да  
чка сад представља добру снагу.{S} Она, са новим областима, може да избаци на границу најмање 3 
е, који има да означи почетак робовања, са нескривеним изненађењем предусрете српског официра с 
 јужним делом Овчега Поља, преко Штипа, са задаћом да пресече нашу везу са Французима и потпомо 
ких језера, са Немира, Лијежа и Анвера, са војником са Куманова и Облакова, са Брегалнице и Цер 
рса у прса, војник са мазурских језера, са Немира, Лијежа и Анвера, са војником са Куманова и О 
.{S} Поносни војник са Куманова и Цера, са Брегалнице и Рама, штедио је до сад те две сузе, кад 
рода.{S} Када би се одвојио од прозора, са којега је узалуд покушавао да догледа бојиште, завал 
да светлост петролејских лампи и свећа, са којих је ветар пламен повијао, бацао је неку тајанст 
 пред очи слика мога мужа, строга лица, са горким пребацивањем; сетила сам се свога сина, кога  
јатељском војском, као кобна извидница, са задаћом да брише нашу историју, како би непријатељ н 
115" /> <p>Тако и једна жена, сиротица, са двоје деце на рукама, била се већ сместила у последњ 
се.</p> <pb n="596" /> <p>Она сиротица, са одојчетом на рукама, била је Галипољка, из онога Гал 
олуострва и баца је са истока на запад, са Црнога на Сиње море.{S} Још пре пет стотина година о 
ога несретнога народа.{S} Кренули отуд, са далеких северних острва, пребродили пространа мора,  
ед на њу и видео је како оборене главе, са напором корача.</p> <p>— Изгледа ми да сте били и бо 
дничка седница Владе и Врховне Команде, са које се Престолонаследник вратио тако уморан, одржан 
сад из каменог обиталишта свог да онде, са врха моста, мами пролазнике у смрт.</p> <p>То је она 
слушати.</p> <p>Бегунци који придолазе, са муком се пробијају кроз гомиле које су још синоћ пос 
и и заробљеници живо утврђују положаје, са којих ће српска војска покушати још једном и последњ 
, који се развијао на границама Србије, са нарочитом <pb n="86" /> грозничавом радозналошћу пра 
тај исти је, само неколико дана раније, са белом сервијетом на коленима, немарно прелетао очима 
ан аутомобил модре <pb n="230" /> боје, са мотором који брекће и стење као раздражена животиња  
рдне сестре, увијене у војничке шињеле, са прљавим белим марамама око главе и црвеним крстом ви 
било доста живо“.{S} Сад су пошле даље, са уверењем да ће и на приштинском корзу „ипак бити мал 
/p> <pb n="658" /> <p>Док је он и даље, са великим интересовањем, распитивао о свима новим маши 
.{S} До сад смо ишли нечему одређеноме, са вером кад стигнемо тамо где смо кренули, да смо завр 
нац и варошицу Качаник, с друге стране, са севера и североистока, јављају да се борбе воде на Ј 
е више ведри.{S} Око два сата по подне, са наших положаја грунуше убрзано неколико очајничких п 
нске Дивизије која стиже отуд са Дрине, са Суве Горе.{S} Када је 27. септембра непријатељ, посл 
ете, вели: „И отуд се чује, од касарне, са Муселинског брда!“</p> <p>Слушале смо обе тако нетре 
а можда Дара, Дарче, Дарица; она до ње, са крвавим <pb n="504" /> венцем око чела, можда Милица 
авимо.{S} Идемо тако од ватре до ватре, са једне стране друма на другу и свуд је подједнако бла 
штите господину начелнику штаба, да се, са једном пољском позицијском батеријом Дринске Дивизиј 
поља.{S} Унутрашњост ове необичне куће, са ватара које опкаљују збијене гомилице тамних сенки,  
н је завршио низ несрећа наше породице, са њиме се угасила и последња моја нада и последњи разл 
ва и Облакова, са Једрена и Брегалнице, са Цера и Јагодње.</p> <pb n="721" /> <p>То је био дубо 
S} Дотле ће се и Румунија определити и, са нама заједно, кренути једним широким фронтом на севе 
још једном осећање војничке дужности и, са напорима једнога самртника,; дршћући, он се диже, ди 
 две сузе.</p> <p>— Да! — додаде други, са резигнацијом немајући у тренутку на расположењу ни ј 
 из дубине груди — Гледам, сироти људи, са колико вере и колико поуздања дочекују војску која ј 
 одиста искрцају у Варни и да Французи, са половином снаге о којој се овде прича да је већ на с 
зад, наилазимо на будна арнаутина који, са пушком у руци чува свој пласт сена који би иначе пла 
има и два дечка у сурој народној ношњи, са уским чакширама и плавим шајкачама на глави.{S} То с 
ли, почесмо из разних кланаца избијати, са разних се страна прибирати и са разних висова слазит 
а овим, већ стижу нове неповољне вести, са севернога фронта:{S} Смедерево пало и непријатељ пре 
чезао онај израз мира и хладнокрвности, са усана му се избрисао онај осмех, који је кроз педесе 
обилима, чекали су мали товарни коњићи, са којима ће се поћи даље.{S} Кола и аутомобили, који с 
{S} Наши су се ратом прекаљени позивци, са родитељским сажалењем осмехнули када су сагледали ов 
о, прелетале би са догађаја на догађај, са слике на слику, са једног сећања на друго из множине 
оздрав али, према наредби пуковниковој, са извесном уздржљивошћу, све док дан мало не освоји.{S 
ај други код Књажевца.{S} Али смо ипак, са извесним немиром у души, похитали сви начелству, да  
 на своје имање и да ће његов повратак, са српском војском, значити слободу његова села и његов 
евера непријатељ, са истока непријатељ, са југа непријатељ а са запада највећи непријатељ, непр 
тарев пријатељ. — Са севера непријатељ, са истока непријатељ, са југа непријатељ а са запада на 
вима који су заћутали.{S} Он узе и сам, са командиром брзометне батерије, да осматра одакле их  
лог у први мах дочекали са неповерењем, са чега се дискусија често пута и заоштравала до сукоба 
 Па још што је најгоре, рат са Србијом, са оном нашом Србијом.</p> <p>— Ух, како је моме баби б 
у са једним снажним и плећатим сељаком, са којим сам га затим свуда виђао.{S} Са њим је он путо 
!{S} Метни га у ред са осталом дечицом, са његовим друговима и другарицама.{S} Није само, неће  
па онда, аутомобил, мали, црн, лакован, са четири седишта, навикнут да вози од Теразија до Топч 
и вадио отуд чаробни, драгоцени прстен, са драгим каменом, који је уловио у мрежи.{S} Загрљени  
м свуда виђао.{S} Са њим је он путовао, са њим делио хлеб и <pb n="594" /> со, са њим делио и п 
осити тиме.{S} Када је други пут дошао, са тешком раном у грудима и лебдео измеђ живота и смрти 
једним народом, који их тако стрпељиво, са еванђелским самоодрицањем, подноси.{S} Гледајте како 
прелетао по карти са Рујна на Облаково, са Брегалнице на Цер и Јагодњу а тај поглед враћао га ј 
ед начелством да, приправно за бегство, са стварима крај себе, дрежди ту и чека потврду вести.{ 
е, ведар, весео, свечано одевен а озго, са газиместанске узвишице, грували су топови поздрављај 
а упутити.{S} Пред поноћ је дунуо озго, са Дуље, студен северац и растерао мрачне облаке, који  
n="393" /> сам их пре у Приштини видео, са те друге стране била је упрегнута кравица, ал угинул 
 моја одаја била.{S} Када сам се успео, са отворенога доксата догледало се далеко, далеко кроз  
Све је то млади уметник изговорио брзо, са пуно заноса и топлоте и, гледајући пред собом укочен 
ле одмарале на крстовима и дубоко тамо, са другога краја, што се чу удар гвожђа у шљунак и виде 
 без одморка.{S} Узневерено и узбуђено, са осећањем страха, понижења и патње, креће се поворка  
 са њим делио хлеб и <pb n="594" /> со, са њим делио и постељу или управо једно ћебе, којим су  
ме је закивало по читаве сате за место, са којега сам слику посматрао.{S} Такве једне ноћи, кад 
ибио.</p> <p>Аутомобил, простран и леп, са угодним седиштима.{S} У аутомобилу млада београдска  
вник Душан Глишић.{S} То је био официр, са којим сам оних тешких и последњих дана србијиних, че 
ао.</p> <p>— Одведоше ме затим у логор, са осталим заробљеницима, а било их много.{S} И кога ти 
 је већ била узбуђена и трговци су нас, са дућанских врата, питали погледом а ми смо одговарали 
n="410" /> се на себе што нисам јутрос, са осталим светом, избегла, па би га онда тражила.{S} И 
је командант Прве Армије војвода Мишић, са својим начелником штаба.</p> <p>У ту зграду и у ту с 
матрају сваку, па и најсуровију појаву, са равнодушношћу и изразом који као да казује да то так 
ве и Вардара, који би целу Нову Србију, са те стране сачувао нетакнуту и, евентуално, омогућио  
догађаја на догађај, са слике на слику, са једног сећања на друго из множине, из гомиле догађај 
пушке на руке.</p> <p>У бојном поретку, са тешким осећањем страха, кренули смо даље не говорећи 
та, као и о томе да ли се на брзу руку, са заробљеницима и пионирским четама, може што помоћи;  
неком одређеном месту и одређеном циљу, са оправданом или неоправданом вером да ће се у њему на 
 казан пакла.{S} У оној ноћи, на друму, са дететом на рукама, изгледала ми је ова грмљавина још 
е, које су решиле да остану у Призрену, са очајањем су шапутале међ собом вест, да је Краљевска 
 Краља понова одведе поглед ка прозору, са којега се догледало широко Косово и у дну његовоме м 
.</p> <p>Та ме слика задржа на доксату, са којега су се још јасније чули топовски пуцњи отуда с 
<p>Гроб јој лежи на лепу и видну месту, са којега се догледа широка и питома Метохија, ограђена 
уштати своје рођено тле или себичношћу, са које нису хтели да се удаље сувише далеко од својих  
S} Могли би развити фронт овако, видиш, са десне стране Ситнице, да затворимо Ибарски кланац, к 
су се кршеве разбијале млетачке галије; са чијих је бедема сипана киша стрела на оружане бродов 
ра који продире кроз разлупане прозоре; са дубоким долапом у зиду, на коме су капци спали те ви 
у капци спали те висе о једном јексеру; са рупом у дну зида, коју су пацови разрили — све то ос 
ва да се сретне погледом <pb n="375" /> са бегунцима кроз чије густе редове промиче.{S} Коњи у  
очића, ујармљених у кола <pb n="598" /> са два точка, на којима је сва њена опрема за овај муча 
ш пре ослобођења Приштине од Турака.{S} Са горњега спрата те куће, из собе у којој је Краљ одсе 
виде како изгледа та њихова судбина.{S} Са по где које капије извирује женско чељаде, људи су с 
оћи прешли овај тешки пут до Скадра.{S} Са њима, пред њима и за њима, ишла је маса бегунаца, во 
далеко нешто непрекидно руши и крха.{S} Са железничке станице <pb n="91" /> пронесе се по гдека 
, трећи дремају, прислоњени уза зид.{S} Са таванице чкиљи лампа и бледом светлошћу осветљава ум 
рховна Команда не може због војводе.{S} Са његовом је носиљком врло тешко правити та одстојања. 
љава предмете над којима се застире.{S} Са даном гаси се и сав живот природин; ветрић се притај 
 видело се да воде брижне разговоре.{S} Са лица је Пашићевог изчезао онај израз мира и хладнокр 
ута да оду до станице и да се врате.{S} Са њихових точкова далеко прска каљава вода по лицима п 
ца огрнута јорганом под којим дрхће.{S} Са сваког парчета њиховог одела цури киша, хаљине им се 
и сачувала хранитеља а држави борце.{S} Са тога племенитог посла понео је олуј, који се завитла 
х су се чули женски и дечји гласови.{S} Са леве стране друма, иза кола, ишао је, наслањајући се 
> <p>Срео сам и њу — Госпу у црнини.{S} Са њенога сам лица најјасније прочитао колико је тешког 
тамницу, где ће се пресуда извршити.{S} Са тога моста он последњи пут сагледа светлост дана, по 
јка светле очи, пуне суза и радости.{S} Са тога места на коме смо, догледа се његова кућа.{S} Е 
 влага мирише на труло дрво и кости.{S} Са крстова се разлила боја и ишчезли записи.{S} Недогор 
руке, казивале да је уморан и телом.{S} Са његових је усана ишчезао онај младићски осмех који г 
, са којим сам га затим свуда виђао.{S} Са њим је он путовао, са њим делио хлеб и <pb n="594" / 
е на силу Вога да даду утешну форму.{S} Са истока јављају да Бугари слазе са венца Црне Горе у  
сање, ркање и густ, загушљив ваздух.{S} Са таванице је висила усекнута, прљава, петролејска лам 
ме мосту који смо овога часа прешли?{S} Са њега смо последњи пут сагледали светлост слободе, по 
ратити, ко би ме пре могао разумети?{S} Са извесном лакоћом у души, очекивала сам повратак војн 
авља наглашавајући поштарев пријатељ. — Са севера непријатељ, са истока непријатељ, са југа неп 
атељски вешто скривени топови.</p> <p>— Са оне косе, али су тако скривени да не могу да их нађе 
е кљеште стежу са свих страна?</p> <p>— Са свих страна!</p> <p>— И не треба ни часа часити?</p> 
" /> <p>— Одакле се повлачите?</p> <p>— Са Чачка, кроз клисуру.</p> <p>— Јесте ли имали борбе п 
агачевску равницу, од Гуче до Јелице, а са зором се већ пела уз Јелицу, те кад освоји дан она с 
ицима пролазника и по кућним зидовима а са њихових бокова жмири слаба светлост фењерчића блатом 
е како ће сад даље са товарним колима а са једним волом; јада се домаћин који се диго јутрос и  
су заробљенички искази били повољнији а са овим су се слагали и извештаји Арнаута са наших пред 
истока непријатељ, са југа непријатељ а са запада највећи непријатељ, непроходне албанске плани 
крај кочијаша, седи жандарм са пушком а са стране јаше два и позади још два оружана жандарма.{S 
 затворену са три стране густом шумом а са четврте голом, високом стеном.{S} На стени су зјала  
 упали Немци.{S} Наша је улога да њих а са њима и <pb n="38" /> Аустријанце, увучемо што дубље  
С десне стране Страхинићу Бане</l> <l>А са леве слуга Видосаве</l> <l>Иза цара три војводе бојн 
>С једне стране Косанчић Иване</l> <l>А са друге Топлица Милане</l> <l>За њима су војводе остал 
до врло велике висине, до које се треба са напором пети а затим слазити.{S} На мосту нема никак 
а утока, развила велика и одлучна борба са нашим фронтом окренутим истоку, на коме би Моравска  
 који се о данима киша и бујица сурвава са камених висина у њено корито; ослухну крик јејине ко 
ору осмога октобра пробудила је пуцњава са фронта, који је сад већ био само неколико километара 
и ратник, после првих пушчаних поздрава са непријатељем предосећа хоће ли бити борбе или ће се  
о везаног војника, осам његових другова са пушкама на руци.{S} Он је сав крвав, исцепан, гологл 
 војнога суда, који га је, због бегства са фронта, осудио на смрт.{S} Он се борио, храбро се бо 
тину напуштати?</p> <p>Ја заустих да га са поуздањем, које сам до малочас имао, уверим да ћемо  
лушам ја!</p> <p>У истини слушао сам га са пажњом.{S} Било ми је чак пријатно ово његово наивно 
већу...</p> <p>— За мртве? — запитах га са саучешћем.</p> <p>— Не! — вели професор. — Они су се 
о сам видела било је страшније од свега са чега се душа човечја најежи а тело хладан зној проби 
теразија којима је на првоме била брига са прибирања бугарских трупа на истоку.{S} С тога смо с 
оницу, зашли су сад у српске планине да са нама заједно поделе судбину једнога несретнога народ 
таџбином и бацио је у ове планине те да са нама подели све невоље изгнанства.</p> <p>Када сам ј 
отражи нов положај и пожури пешадији да са њоме искористи ову артиљеријску паузу.</p> <p>Поштеђ 
 ту сачекати наредбе које ће гласити да са батеријом крене на тај нови фронт.</p> <p>Преплављен 
ј борби јуначки погинуо али је успео да са неколико младића разјури разбојнике и ослободи жене  
и делове друма, што му је олакшавало да са извесним поуздањем креће напред, прибојавајући се ип 
 њима ја забављам као што сам се некада са својом дечицом забављала.{S} И драги су ми, осећам д 
естонице, он је ипак кренуо из Београда са уверењем да непријатељ неће успети да пређе.{S} Тврд 
 путу до Приштине, здравио се и до сада са њима, али је до сада и сам веровао у нешто, па је по 
о са том медаљом на грудима, ко ће тада са мном!{S} Кад изађем пред бабу а он ме пољуби најпре  
<p>И сен маричкога краља, која је негда са оне далеке и крваве реке потегла чак овамо, да би ис 
ије плашио.{S} Свет код „Славије“ гледа са прозора и са тротоара. <pb n="460" /> Војници их опо 
њу донео пуну торбу Карађорђевих Звезда са липљанске станице; да ми је да га нађем, да му узмем 
ко бачена на земљу, као кад бура покида са џбуна гранчице на којима су никли пупољци и распе их 
асак а небо се у даљини зажарило, ваљда са онога пожара на Дорћолу, те се догледала мрачна слик 
е стока липсала.</p> <p>— Па нећу ваљда са живе сећи месо! — одговара ми и погледа мрким поглед 
м, то су баш оне планине, које сам онда са Врдника догледао, онда, када сам целивао српскога Ца 
е још јасније чули топовски пуцњи отуда са Карадага и све то потсети ме на оно учитељево упоређ 
 којима позади стоје два избријана пажа са белим перикама; пред којима и за којима јаше ескадро 
 Врдника, као роб, и да ме прати стража са пушком?{S} Срамота ме је била од самога себе, срамот 
ницијом и другим потребама и свака веза са Немачком, Румунија би била силом прилика нагнана да  
 напора који су чињени, телефонска веза са Нишем није се <pb n="83" /> могла добити.{S} Или је  
ни међу нама, који су имали каквих веза са страним консулима — а ови су често одлазили у Ниш ка 
ирали су нам их за државне потребе а ја са децом идем пешке из Лесковца!...</p> <p>Затим нам го 
ворила.{S} Кренули су, кренула сам и ја са њима.</p> <p>Морала је одавно превалити поноћ, морал 
ту једне арнаутске куће, у којој сам ја са породицом нашао склониште, била је једна празна приз 
Ја остајем па шта Бог да!{S} Не могу ја са четворо деце на тај страшан пут.{S} Да сам бар знао  
егоба имати али ће најзад смрвити змаја са истока.</p> <p>— Ја у све то не верујем! — тврдио ми 
би крајњи циљ био ослобођење саобраћаја са Солуном, што би нам у случају даљих неуспеха, дало б 
ени у косовској котлини, без саобраћаја са светом, без саобраћаја са осталим деловима отаџбине, 
ез саобраћаја са светом, без саобраћаја са осталим деловима отаџбине, везани једино телефонским 
из поузданога извора, моравска дивизија са тимочког фронта хитно ће кренути и од Врање, по цену 
о од тренутка, од кад се врати бежанија са Љум-Куле, напоље је већ почела да се шапће реч капит 
чиновници који су изашли из канцеларија са онима, који се пуни пунцати новости враћају из кафан 
 штогод ближе о томе, зашто се батерија са фронта повлачи пут Призрена.{S} Сиромах доктор, на к 
 поновити прошлогодишња церска историја са Поћореком и још једном славом покрити српска војска  
ерију и изјаха напред до једнога завоја са којега се далеко догледа повијена пантљика јеличкога 
 добра домаћина и оца двоје дечице која са сестром му била међ нама, те ударише у врисак и леле 
е воња сточнога ђубрета и коњског зноја са седала која се крај ватара испаравају.</p> <p>Код по 
<p>У јесен те године, за време примирја са Бугарском, пошла сам да потражим гроб мужевљев и пов 
и осмех.{S} Он је приликом тих долазака са фронта пробављао самном <pb n="511" /> дуге сате бри 
атерији жив покрет момчади која поскака са седишта и предузе све да припреми за одмор.{S} Једни 
 вароши тишина, мртвило.{S} Из кућерака са застртим прозорима провирују преплашене очи становни 
 посла у извидницу једнога поднаредника са два војника који далеко измакоше и требали су се већ 
а будуће заједничке операције савезника са нама, ради добијања везе са Русијом преко Румуније.< 
 од трчања:</p> <p>— Два млада поручика са два вода и два митраљеза, почеше наступање ка Терази 
вена преко главе старим џаковима, мајка са одојчетом на грудима увијена у ћебе и старица огрнут 
ветски догађаји никли из сусрета истока са западом.{S} Прилеп је песма српскога народа; ту је М 
омилу промиче по каква руска болничарка са кожухом и чизмама, по каква жена под шајкачом и у му 
 би имала да се граничи будућа Бугарска са будућом Албанијом.</p> <p>— Па?</p> <p>— Па ће врло  
 десно; погледа тамо где се узноси чука са старим Дрвен-градом и затвара источно гротло бистрич 
 које се скрила, оцртава се тамна тачка са истуреним врхом.{S} То је Грачаница, она знаменита к 
о чаркање.{S} Плане овде или онде пушка са непријатељске стране а одговара јој наша.{S} Кад дан 
еда пурпурна светлост, што се разливала са црвене жеравице, <pb n="665" /> изгледало је некако  
тих и камених двораца, где је друговала са совама и јејинама и спустиће се доле, на питоме уцињ 
је ране превила крпама које је откидала са свога одела, па се боји да се не загаде.{S} Док мајк 
се друмом више Приштине лагано повијала са повијараца који одвајају Лабове обале од Косовске ра 
диста она, чија се црна силуета стапала са тамом, те се једва назирале контуре госпе у црнини.< 
на поуздано. — Баш сам јуче разговарала са мојим девером (њен <pb n="449" /> девер је виши офиц 
у је ускакала у дечји креветац и играла са њима, затим је пратила мајку на пијацу, у подне је п 
дан пут ватрогаску чету када се враћала са пожара.</p> <p>— Па и ако се враћала са пожара ипак  
лазећи једној од група, која се враћала са станице, један омален господин не хтеде ни да саслуш 
са пожара.</p> <p>— Па и ако се враћала са пожара ипак је ту било некаквог реда.{S} А ово, шта  
 личила на мучионицу, јер сам саосећала са сваким оним чију сам невољу тога часа сазнала.{S} Мо 
бом основе на којима су почивали; цигла са треском пада у жар и развејава око себе густе снопов 
{S} Нисам дизала очи, да се не би срела са његовим погледом, већ сам говорила <pb n="427" /> об 
плод свога труда; да види китњаста села са белим црквама и школама; гвоздене путеве, који просе 
љавина, која је <pb n="276" /> долазила са севера, отуда где је Космај већ увио главу облацима  
ала из разних долина и кланаца, слазила са планина и придолазила друмовима, те као поплава <pb  
а.</p> <p>Је ли то лавина која се слила са усијаних планина те ваља долином и плави, ждере, саг 
утеху!</p> <p>Госпа је све ово говорила са неким заносом и узбуђењем; говорила је као да се у т 
 ни да саслуша вести које је она носила са воза:</p> <p>— Не требају ми никакве вести, ја већ з 
 на педесет питања која су се ускрстила са свих страна.</p> <pb n="269" /> <p>— Ко? — пита радо 
ом лагано шкрипе гломазна воловска кола са државним воловима, претоварена неким сандуцима, гвоз 
амбулантна кола, па лака штајерска кола са платненим кровом... и редом тако све врсте кола, све 
амбулантна кола, па лака штајерска кола са платненим кровом.{S} И редом тако, све врсте кола, с 
очковима.{S} Па онда, мала сељачка кола са мршавим вочићима који изгледају као срндаћи и разгла 
 су се ојеле; па онда мала сељачка кола са вочићима као срндаћима и точковима које је обмотало  
су лагано троја пространа војничка кола са воловском запрегом; кретала су лагано, да не би њихо 
и државни волови па онда, путничка кола са арњевима и уморним коњићима, чије сапи брекћу као ме 
слазио лабским друмом.{S} Путничка кола са арњевима и уморним коњићима чије сапи брекћу као мех 
амама пребаченим преко рамена; она кола са великим стакленим <pb n="538" /> прозорима, кроз кој 
} Пред овим или оним вратима стоје кола са упаљеним фењером а коњи, покривени мокрим ћебадма, ф 
носећи још и одојче на руци, прати кола са најдрагоценијим товаром.{S} Коњић нарамљује на једну 
ком.{S} Читав бескрајан низ војних кола са натписом са стране којој команди припадају, прекинут 
ругим, седморо државних муниционих кола са коњском запрегом.{S} Сем седам коморџија који терају 
ка.</p> <p>У томе пролазе крај њих кола са Мицом Зуавком и Мицом Сенегалком и ори се из њих раз 
 Краљ у том вагону, имали су дуго посла са њим, једва су успели да га натерају да иде у Призрен 
ошла да ослобађа поробљену браћу, сишла са Мораве у Косовску равницу и закуцала на врата Господ 
ојском која је, окићена победама, дошла са далеких фронтова.{S} Сусрет је тај испао на штету Ви 
и, коју су засипали непријатељи бомбама са аероплана.{S} Најзад, морао се повући у Параћин а од 
су ишли гласови о њеним славним борбама са Бугарима на источноме фронту — за нас имао већи и ши 
ндуцима, гвозденим креветима и кутијама са инструментима а преко свега тога поседале милосрдне  
ој Турци Крајињани мужа и она оста сама са дететом на руци.{S} Повукла се у село и живела је ту 
и из Скопља а остали се разиђоше кућама са уверењем да се ова ноћ може спокојно проспавати.</p> 
или их и плакали су за својим друговима са којима се нису растајали за све време тешких дана бо 
ространа је и застра српским ћилимовима са много породичних слика на зиду.{S} Из собе два прозо 
, у ваздух; ено официра за нашим леђима са револвером у руци, убија кога год примети да пуца у  
обука, кад стигне, засут морским валима са којима се толико борио, да му одмах сувотом окрепи т 
 је, притиснут разлозима и наваљивањима са свих страна, дао најзад пристанак да напусти Тополу. 
ећа пажња, једнака готово као и вестима са бојишта.{S} Све оно што би новине казале или што би  
} Нико више није распитивао о новостима са бојишта, нико о томе, хоће ли Румунија ступити у рат 
у капетан с коња сакупљеним одборницима са белом траком око рукава.</p> <p>Нико му ни речи не о 
атоварена бошчама, и крете за бегунцима са Дорћола.</p> <p>— Право има — одобравају једни — што 
Кола су натоварена куферима и сандуцима са конзервама, који су се распртили по седишту на коме  
— Зар да ми останемо овде на сред друма са женама и децом а без оружја?{S} Не бива то, него сви 
ивот.{S} Бива да се у борби таквих дана са већим самоодрицањем иде у смрт но иначе.</p> <p>Патр 
авијатичарем, који је до пре месец дана са обала савских и дунавских надлетао Срем и Банат.{S}  
елу а друга просто и сиротињски одевена са дететом у наручју.{S} Морао сам им прићи да им помог 
а ћемо, затекли смо га бледа и узбуђена са телефонском слушалицом у руци.</p> <pb n="118" /> <p 
ај пролазник.{S} У дну улице тамо, жена са дечицом, обазирући се на све стране, преноси свој им 
о... узех децу па ајде! — одговара жена са митровичког воза.</p> <p>— Па како ћеш?{S} Видиш как 
Немаш чим да покријеш децу? — пита жена са солунског воза.</p> <p>— Немам.{S} Не знам шта ми би 
м!</p> <pb n="116" /> <p>И диже се жена са митровичког воза па, не слазећи са вагона, додаде он 
ила однекуд са далеких страна, загрљена са злим дусима моје <pb n="22" /> Отаџбине, зачела је б 
варош, зраком који се из драгога камена са прстена расипа, пењу се лагано, корак по корак, свом 
кцију, ако би та акција била прихваћена са севера.</p> <p>Војвода Мишић говорио је речито и са  
нцуске, Русије и Италије и да их упозна са ситуацијом у којој се земља налази од тренутка њихов 
плавило неба.{S} На врхове оних планина са којих смо јуче сишли, пали сури облаци, уставили се  
, кренула је и сама.{S} Последња машина са командом, кренула је лагано пут качаничкога кланца.{ 
 друму, иза Липљана, увек и нераздвојна са тим својим сапутником.{S} Сећам се, упитао сам га:</ 
ошно искићена девојачка главица.{S} Она са северозапада, и ако у тако блиском суседству, пуста  
је било пре много година, живела је она са мужем у Салчу, селу више Уциња.{S} Ту, на сред друма 
х носимо!</p> <p>— Знам! — одговори она са саучешћем — Знам!</p> <p>Ућутасмо затим, па она опет 
грмљавину са топлом и тихом јеком звона са усамљених манастира, кренули су и њих; кренули су их 
ћи седе на стварима или на ивици вагона са обешеним ногама напоље.</p> <p>На истим шинама била  
им помоћ стиже са севера и из гарнизона са албанске границе.{S} Осим тога Енглеска, Француска и 
ју.{S} Али ту наше дочека паљба плотуна са чамаца.{S} Пролазе рањеници па их питам а они веле:  
сом, и поделили тешку судбину одступања са нама, они су поднели само физичке али не и душевне т 
 је био циљ да чује последња обавештења са фронтова и са других страна и да, у споразуму са Врх 
ну и праћен гомилицом жедних обавештења са извора.</p> <p>— Да, али они мобилишу према нама, пр 
е Врховној Команди потребно двеста коња са самарима.</p> <p>— Шта ће им двеста коња? — узвикује 
, имамо сви тамо зналце и пријатеље, па са њима кренуле даље, уз Мораву!“ — „А зашто да бегају? 
ем иде у Цариград.</p> <p>Док је Европа са напрегнутим интересовањем пратила ток дарданелске ек 
рљаве зграде, извесно су из својих рупа са незадовољством посматрали непозване госте, преко кој 
Он је из моравске дивизије која одступа са Косова Дреницом и задржала се код села Кијева те тра 
додаде узбуђено рањени поручик и ишчупа са груди Обилићеву медаљу за храброст и баци је под точ 
ме што је мајци тако драго да разговара са сином.{S} Ја сам у њему већ гледала одмену и гледала 
ла носити друмовима нашим; он разговара са француским авијатичарем, који је до пре месец дана с 
ну оној коју мистрал пева кад се заигра са морским таласима и посипала је коралима стазу од ста 
 крај шофера, два три мања кожна кофера са месинганим и никленим оковом и пет шест кутија од ше 
рена прошлост српска; тамо се сад збира са свих страна и разорена држава српска.{S} Тамо ћемо и 
 као оно пре а нема сад за нама официра са револвером у руци да нас гађају, већ и они са нама з 
 изненађењем предусрете српског официра са батеријом.{S} На лицима свих било је исписано питање 
ницу, било из свог тастерског разговора са нишким колегом.{S} И ту, где знају радозналци да тај 
 пун комбинација поцрпених из разговора са „тим и тим“.{S} А разуме се, „тај и тај“ је увек важ 
акт, Грчка, држећи се савезнога уговора са Србијом, оглашава и сама 15. септембра мобилизацију. 
може појмити жалост његову када се мора са тим оружјем и на овај начин растати.</p> <p>— Зар ја 
градска госпођа и њена госпођица сестра са високим рајерима на шеширима који се повијају под та 
ојне редове.</p> <p>Када сам тога јутра са два пријатеља отишао начелнику, да се још једном рас 
разумне дипломатије откинемо комад меса са свога тела и бацимо јој у чељуст?</p> <p>— И тада ће 
државном удару, одстрањујући Венизелоса са власти и растурајући парламенат.{S} По рецепту, који 
 Краља.{S} Он се није бојао самога рата са Бугарима, веровао је он у своју војску, као што је з 
 и чиновник из станице и загледао врата са свих страна па послао да се зове један бравар из сус 
ми пред очи слика оног бедног девојчета са црном бошчом, под оним оголелим дрветом, на скопљанс 
ше слазити на Косово и сва околна места са Мораве и Ибра; Чачак, Краљево, Алексинац, Врање и Ле 
 изведе неколико корака напред до места са којега се догледа усамљен један салонски вагон освет 
Нишу.</p> <p>Мало доцније и телефониста са централе јави да је разговарао са својим лесковачким 
 овим су се слагали и извештаји Арнаута са наших предстража.</p> <p>Малобројност непријатељске  
ма које су се довукле до Призрена а шта са породицом?{S} Како ће се пешке у планину, како ће се 
ика а разговарали смо и преко телеграфа са Чачком.{S} Имам и једно писмо од мога колеге, послао 
придружили и други.{S} Вило је и Немаца са далеких страна, из Виртенберга, Саксонске и Баварске 
о да је шећер па нагрнуше и жене и деца са корпама, бошчама и џачићима да приграби свако себи.{ 
им.</p> <p>Мрачна и ниска турска собица са почађалом таваницом са које, као покидана једрила, в 
 канути каква вест или бар пасти мрвица са стола, а толико је довољно онима, чија је душа бриго 
 <p>Кад је превалило подне, предходница са батеријом крете ка Јежевици у сусрет непријатељу и ч 
својих снова.{S} И ја сам свога јединца са благословом испраћао и сачекавао га на обали живота, 
етих се најпре Манелика, онога иланинца са зверском снагом, онога што вели: „Срце ми је довољно 
а — падају.</p> <p>Румена се крв измеша са мутним валима Саве и Дунава те некад цветне и плодне 
ри пут враћао келнера да му донесе хлеб са меком горњом кором.{S} Један сео на камен, други на  
леко од храста лежао је један свеж гроб са крстићем од гранчица увезаних врпцом.{S} Одустао сам 
задржао и даље себи.{S} Носећи ту љубав са собом, он се за време операција на северу повукао у  
012 у којој краљ српски Војислав, сишав са Рашке побеђује Византинце и победом том означава пра 
ледњем смртоносном пољупцу посише отров са усана Маваркиних и пада поносно крај ње.</p> <p>И та 
ајнезначајнију ствар.</p> <p>То је збег са Дорћола који се очајно спасава.{S} Припитујемо их ал 
ање и мрморење.{S} По где кад само, кад са којега стола падне гласније каква новост, сви остали 
е узнели изнад Црне Горе и Шара, па кад са тих висина нису догледали да нам стиже савезничка по 
 ври неким тихим узбуђењем, као оно кад са дна суда већ почиње да избија кључ.</p> <p>— А Румун 
не касе, архиве, музеји а возе се бурад са лијандерима! — гунђа даље гомила.</p> <p>— Изгинуло  
имићемо овде, у Призрену.{S} Шта ћу сад са стварима?</p> <p>— Баци, брајко! — одговара му пакос 
лази поред ових жртава, скрећући поглед са несретника који су посејали друмове.{S} Да би угушио 
ражом, као србијански заробљеник, у ред са швабама и мађарима?{S} Зар ја да идем овим друмовима 
и, спусти и ти твоје!{S} Метни га у ред са осталом дечицом, са његовим друговима и другарицама. 
ћи у селу те да у јутру начини распоред са њиме.</p> <p>Сутра освану деветнаести октобар сумора 
оме великоме тренутку.{S} Пођите напред са вером да ћу ја живети, јер морам живети, али не захт 
лу.{S} Тако би био постављен снажан зид са десне стране Мораве и Вардара, који би целу Нову Срб 
 на многобројна воловска кола.{S} Народ са товаром на леђима извирао је из разних улица, уличиц 
ољиви мистрал, који је долазио од некуд са далеких страна, загрлио се са злим дусима што почива 
Неодољива бура која је долазила однекуд са далеких страна, загрљена са злим дусима моје <pb n=" 
ужама; чула би га у сну како пева, отуд са ширине морске, и у песми прижељкује матерински загрљ 
 освећено није!“ и онај са запада, отуд са Ловћена:</p> <p>„Онамо! намо, за брда она!...</p> <p 
терија Дринске Дивизије која стиже отуд са Дрине, са Суве Горе.{S} Када је 27. септембра неприј 
веровању подали, загрокташе топови отуд са Румије и митраљези са Можуре и уверише нас да нема в 
доласку Краљеву грувају топови али отуд са Качаника и Гилана, одакле непријатељ слази да још је 
абина пуши зној, дојурио вероватно отуд са <pb n="131" /> положаја, закачио дизгине за станичну 
се чује?“ — питала сам радознало. „Отуд са гробља, са вашаришта!“ — одговара старица. „Са Думач 
ча ју је загрејала и она је бацила ћебе са главе и пребацила га преко слабих рамена а спустила  
о смо и ми сад већ пратили крваве борбе са неком вером, осећајући чак и извесну нелагодност што 
одмерено одговарају на пушчане поздраве са непријатељске стране.{S} Ни непријатељ још није био  
 <p>— Јер то је почетак успеха офанзиве са севера, који ти догађаји има да прихвате.</p> <p>Ућу 
и француски и прима неке стране листове са сликама и, кад се скупе пријатељи код њега у канцела 
прозебао сам као несретник, јер сам све са себе свукао да покријем децу, али бадава, не помаже, 
је до смеха.{S} За овим иду мале таљиге са једном граном место четвртога точка, који је ко зна  
ш по где што одржало.{S} За овим таљиге са једним бедним коњем, једне од оних таљига на којима  
држали трагови прошлости; за њим таљиге са бедним коњем у рудама, једне од оних таљига на којим 
е пустити, имам архиву и рачунске књиге са собом! — Говори онај с поља званичним гласом.</p> <p 
и су се буром завитлани борили без наде са тајанственим силама из морских дубина и најзад догле 
Скидај или...!</p> <p>Бела застава паде са општинске куће, поскидаше се и са осталих кућа улицо 
ихове туку на све стране.{S} Доле негде са Дорћола уздизао се грдан дим.{S} Доцније, кад <pb n= 
 и све заједно оне заробљенике што седе са жандармима под шупом, грејући се око ватре.{S} Испит 
 овог или оног постигле због те господе са архивама и рачунским документима.{S} Усред тог разго 
ишао је са погреба у Краљево да се нађе са посланицима Енглеске, Француске, Русије и Италије и  
 у маглу и дим што се кроз димњаке диже са ватара око којих, промрзли и уморни, спавају они шта 
који салутира и оде.{S} Капетан се диже са постеље и рече потпоручику који је остао у соби:</p> 
рани своје мишљење војвода Мишић и диже са стола наредбу која је лежала међу хартијама и у којо 
 топла грозница.{S} Он се узбуђено диже са свога места, приђе вратима и нагло их отвори узвикуј 
авило је пут и оно што непрестано стиже са фронта, што тамо не може више бити од користи.</p> < 
рже на Страцину и велика им помоћ стиже са севера и из гарнизона са албанске границе.{S} Осим т 
воду извештава да избеглице које долазе са непријатељске стране причају, да су им аустријски во 
ли да су непријатељске снаге које слазе са Косова, врло мале јер су утрошиле велики број војске 
у.{S} Са истока јављају да Бугари слазе са венца Црне Горе у Мораву и да су једним ноћним препа 
 и ишчезавају.{S} Душа му већ нема везе са телом, она је ван њега; мисао и тело су се растали.{ 
 или бар неко који је могао да има везе са важним личностима.{S} Он зато говори само у крупним  
е савезника са нама, ради добијања везе са Русијом преко Румуније.</p> <pb n="604" /> <p>— Ако  
ну од пива а песимиста, без икакве везе са предметом разговора, избаци као бомбу:</p> <p>— А Бу 
 учиниле и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Сутра дан, 30. септембра, Б 
не трупе и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Најзад, последње септембарс 
ао неке нове податке који би имали везе са распоредом одступања и захтевали можда измене у томе 
стигли, из Скадра ћемо моћи добити везе са савезничким владама.</p> <p>— Могла би се, вероватно 
епосредне судбине Скопља.{S} Чаршија је са источнога фронта била обавештена чак и о оним детаљи 
јска лампа, под плавим шеширом, која је са једнога стола осветљавала собу, једва је нешто око с 
по држању и човек по озбиљности која је са његових усана избрисала детињи осмех.{S} Он је прили 
тегобе и невоље на путу.{S} Заноћила је са децом на друму, у сред планине, негде иза Лебана.{S} 
 широм балканскога полуострва и баца је са истока на запад, са Црнога на Сиње море.{S} Још пре  
р сутра дан ујутру видела сам га кад је са својом кутијом за боје отишао староме конаку да слик 
и искићено и доба наше историје које је са овим витезовима у гроб <pb n="564" /> сишло.{S} Све  
кој, белој коверти.{S} Ђенерал, који је са војском својом сад већ требао да буде близу српске г 
илибар.</p> <p>Приметих војнику који је са вола, којега су пси већ подрпали, секао себи парче м 
вамо ту свећицу! — рекох му, и он ми је са пуно поверења пружи. — Како ти се звао брат?</p> <p> 
о пут качаничкога кланца.{S} Ђенерал је са вагонских прозора посматрао покрет на Гази-Бабском п 
рејама призренских кућа.</p> <p>Краљ је са тешким сузама у очима, окретао се лево и десно и маш 
увече у своје дворе.</p> <p>Арнаутин је са великом пажњом, не скидајући погледа, посматрао силу 
арици настављена и у 1913 години, он је са извесном зебњом пратио развој њен.</p> <p>И несретни 
Он ми је захватио воду у мањерку, он је са својима понео, нити је хтео дозволити да то ја чиним 
 доба тешких слутња старчевих.{S} Он је са стрепњом и забринутошћу пратио развој лондонске конф 
стрављеност и непоуздање.{S} Добегао је са нама у Приштину и онај јад, оно расуло, онај слом, о 
ад је рекао то „ми војници“ погледао је са задовољством на неколико старчића из трећега позива, 
 увек веровао да може помоћи и трчао је са бојишта на бојиште, где год је чуо да има борбе и да 
 и другу, министру Лази Пачу, отишао је са погреба у Краљево да се нађе са посланицима Енглеске 
.{S} Кад се попео на Тресибабу видео је са ње већ Бугаре у Књажевцу и борбе, које су се у самој 
> <p>Настадоше тешки тренутци; свако је са ужасом погледао на своју породицу коју је повукао от 
и се већ на првом кораку покајао што је са толиком породицом напустио Призрен и, још се ломио д 
милостиво уништавани.{S} Кола, пошто је са њих скинут товар и испрегнута стока, бацана су у амб 
хтео испред Бугара ни да уклони, већ је са највећим поверењем остао у Србији, рекао је на дан п 
реч кућа, реч породица, изговарао их је са поштовањем и топлином али, кад би изговорио реч Отаџ 
 кад је и њих нестало, он кида залогаје са цркотина, коња и волова, којима је друм којим одимо  
 исказе заробљеника, грађана, извештаје са предстража, предочи положаје на којима се непријатељ 
манде саопшти најпре последње извештаје са косовскога бојишта, из којих се јасно видело да се в 
 Команда, брижно су очекивали извештаје са косовскога бојишта и са јужнога, савезничкога фронта 
дом и седе мирно крај ватре да пробдије са нама ноћ.{S} Није проговорила ни речи и ја сам са не 
 мој одговор — имамо две слабе дивизије са батаљонима од по 600 пушака, обе на Осогову; једну п 
и шта ће овде у Приштину?{S} Зашто није са Врховном Командом отишао у Призрен, или са Владом ос 
ађени непријатељ спустио своје батерије са виса, на коме је био, да потражи нов положај и пожур 
у земљи, те које долазак једне батерије са Дрине чак овамо у срце Шумадије, испуњава тешком бри 
а: ваља се дочепати главне комуникације са Солуном те, ако се и мора одступати, одступати путем 
анити Србију.{S} И ове планине, на које са пењемо и које ћемо залити крвљу својом, то су баш он 
ено и све остале те се у њему учествује са разних столова и постаје општи.{S} Кад није то, већ  
ва стрељања и ова пуцњава, која се чује са Качаника и Црне Горе, зар вам све то не казује, да ј 
 се потмула грмљавина топова јасно чује са овога пропланка на коме влада тишина која припада гр 
рах, један ужасан слом и све се сручује са страховитим треском.{S} Тамо где се јуче још уздизал 
ој борби — још од поноћи извели војнике са пушкама у руци и заузели вагоне још док ови нису бил 
изгинуо, бранећи одступање младе војске са Косова.</p> <p>Бадава се наваљивало на њега да се ск 
ске војске у Варни, о операцијама Грчке са југа, данас се већ говорило о креманскоме пророчанст 
ле Богу милости или, можда иду на обале са којих се догледају величанствени светски храмови кул 
стигли смо!...</p> <p>Кроз дубоке обале са хуком се ломи Дрим под нама.{S} Његов хук се проноси 
 и избеглица, као да су звезде попадале са неба а дим, који се из њих пење, разастире испод наш 
рили главе.{S} А вести, које су стизале са бојишта, само су <pb n="31" /> још подржавале то поу 
оћ нису ни легале жене више него остале са Лазаром у разговору све до пред зору а ми деца кад с 
ма јој плитке, исцепане и прљаве ципеле са којих се узице вуку по блату.{S} Над челом јој се, о 
вати мајци!</p> <p>Мајке су их опремиле са по једном погачом од куће, мирне душе да их даље чек 
оласка савезника.{S} Вратио се и одатле са једним болом више и сад је већ сломљен дозволио да г 
азнији. <pb n="235" /> И оне су кренуле са опремом потребном за корзо а разочараће се тек кад с 
е во црко од мраза, те како ће сад даље са товарним колима а са једним волом; јада се домаћин к 
оће ли бити краја овоме? — пита он даље са неким уверењем, да му ја доиста могу одговорити на т 
авни део вароши.{S} Око цркве је гробље са којега се догледа далеко широм Косова.{S} Међ гробов 
бску узвишицу која пресеца скопско поље са северне стране, иза које избија кумановски друм — он 
ве поднаша.{S} Облије нас киша те капље са нас као са стреје, а Бојко вели: „Ако, море, исушиће 
 <p>— Ти тражиш преноћиште? — запита ме са саучешћем старији војник, носећи неки тежак товар по 
ред болничким вратима, посматрали су ме са саучешћем, мислећи ваљда да ми је тога часа у болниц 
равиле су биле себи болничарске костиме са крстом на грудима и сликале су се у тим костимима и  
<p>Када сам јој помогао да се споразуме са Галипољком, осетио сам потребу да јој изјавим не сам 
ће јој сунце допирати и ту проводи дане са совама и буљинама, које се легу и шестаре по осталим 
нтаришу поједине вести.{S} Тако побране са разних извора, сређене, допуњене и прокоментарисане  
овове на кућама; поче ломити голе гране са дрвећа и завитла снег и кишу у ковитлац.</p> <p>Ваља 
но море, чије су беле пене испреплетане са месечином, изгледале као просуто драго камење, бацио 
о и хитро као млад јелен, те тета Стане са поуздањем чека, где је оволико, још коју годиницу, к 
једноставне црне планинске масе спојене са тамом те без облика и ивица.</p> <p>Многи су свратил 
 показа један на оне тамне масе спојене са небом. — Сам сам, кога сам имао ожалио сам га већ а  
едне кочије добро покривене и затворене са свих страна арњевима а замном једна воловска кола пр 
ски официр па је пребегао прошле године са целом стражом и примљен је као српски официр код доб 
ло се оцртавати и за њим високе планине са снежним врховима.{S} Кроз тишину која још влада, као 
 напустиле Куманово и запалиле магацине са храном.{S} Пад је Куманова неминован још за који сат 
у од сухога злата, који би да се отисне са грбине богатога шлема, крила пребијена, перје поломљ 
<p>— Ово је право Наполеоново одступање са Москве! — гунђа даље грађанин.</p> <p>— Горе је ово, 
одавала и транспарентне карте за играње са содомским сликама; па онда једна глумица неког путни 
о потсети ме на оно учитељево упоређење са усијаном планином, која бљује лавину.{S} То упоређењ 
зе, којима се измеђ стена и камена пење са обале у пусту и мртву варош, зраком који се из драго 
стовали, ућуташе и примише то саопштење са саучешћем.{S} А кад после неколико тренутака одуши н 
оманда Трупа, чим је наредила повлачење са Гази-Бабе, кренула је и сама.{S} Последња машина са  
храстом да се одмори и да прихрани коње са оно мало зоби колико му се још сачувало.{S} Обесио ј 
 без заваравања и како се све више мире са најгором могућношћу исто тако лако као и са најсретн 
 слика његове младе прошлости, те умире са болом у души и горким осмехом на уснама!</p> <p>Од в 
едник и спусти ствари баш крај те ватре са које је пала увреда. — Ви грађани мислите...</p> <p> 
колица за дете, саксије с цвећем и буре са лијандером.</p> <p>— Ово треба каменовати! — гунђа г 
себи донео одлуку и пошао је кући да се са својима посаветује о кретању.{S} Зађоше људи у махал 
седних кућа које су под њим, тако да се са њих догледа гомила кровова вароши просуте у долини и 
каре, и саопшти да он има наредбу да се са својом колоном заустави ту, у Блацу, те да каре које 
 осам бораца и један наредник одваја се са фронта да прате госпођу потпуковницу и да чувају њен 
S} Мајка и живи код мене.{S} Угодила се са мојом женом па јој добро, а заволела је и децу.{S} И 
ла ноћ, главница наше војске повукла се са положаја, на којима се налазила јуче на свршетку дан 
ставиле овде своју дечицу, опростиле се са њима и сад већ измичу ваљда друмом са осталим збегом 
и по једно дете на самару.{S} Шта ће се са осталим стварима које су се довукле до Призрена а шт 
лас топа.{S} Мало доцније и сунце ће се са Овчија Поља испети преко Шара и обасјати ове прамено 
едини фронт на коме се боримо, да би се са других могло одступити.{S} Шта ту има Врховна Команд 
ана одвојио ректор Богословије, који се са својом породицом повукао у друго крило.{S} Ту је Пре 
о се већ жагор изгнанога народа који се са првом зором кренуо у планине...</p> <milestone unit= 
асипали су ме крвави таласи и мешали се са мојим родитељским сузама.</p> <pb n="23" /> <p>Ја са 
о пало и његови мрки облаци загрлили се са бесним валима, који су се све више узносили и све ви 
.{S} Мусломани неће на пут поћи нити се са пута вратити да, среће ради, не уделе просјаку. <pb  
на дирек који носи капију па, борећи се са дремежом који му намеће недоба и мраз, увлачи главу  
кушах да му се силом отмем и рвајући се са њим ударим га песницом по вилици.{S} Он се разбеси,  
гомилице почеше да расту прибирајући се са разних страна и већ за један сат, то је био читав ло 
 на пут, здравећи успут и праштајући се са очајницима који су остали и који су овај мучни призо 
иумфалну капију у Београд, враћајући се са бојишта.{S} Он би клонуло сео на простран миндерлук, 
е мимо нас један арнаутин, враћајући се са празном корпом, из које је бегунцима распродао јабук 
— Јер... лађа тоне!</p> <p>Враћајући се са станице, пошто је воз кренуо за Солун, свет је ишао  
 чинило да је и небо грмело натичући се са грмљавином на земљи.{S} И једнога тренутка ја се осе 
ити Србија.</p> <p>Престолонаследник се са тих седница враћао уморан и духом, као што су му већ 
и чекам га још!{S} Чекаћу га све док се са мојим животом не угаси и светиљка коју сам уждио у д 
 од некуд са далеких страна, загрлио се са злим дусима што почивају у морској дубини и бесну су 
 невоља, подносио глад и студ, борио се са <pb n="685" /> опасностима и тешкоћама и све то за т 
 се у самој вароши водиле.{S} Вратио се са једним болом више и сутра дан је одмах похитао Врањи 
тога дана стигао из Солуна и укрстио се са овим у Струмици, донео нам непријатну вест, да је гр 
ме или их казујем сама себи.{S} Тако се са њима ја забављам као што сам се некада са својом деч 
ло довољно само толико вести, колико се са нишкога воза просуло у чаршију, одјурили су у начелс 
е, у дланове, у плећке и разговарало се са асталчетом.{S} Та веровања увек за време ратова, а н 
 један од другога утехе.{S} Говорило се са много мање поуздања но јуче и прекјуче, јер и највећ 
авали општу слику ситуације, јер смо се са воза вратили тако исто оскудни вестима као што смо б 
 њим, говоре му тихо, благо, као што се са самртником говори а он их гледа укочена, безизразна  
о су легли клонули и изнемогли; дижу се са вером они који нису ни у шта више веровали; устају с 
 неколико хиљада путника, који су му се са поуздањем поверили да их превезе преко пучине.{S} По 
 службу на Сави и Дунаву, повукли су се са нашом војском до нишке равнице да ту наставе посао.{ 
везана два пара точкова.{S} Сећам их се са приштинске улице, када су оно на Косово слазили топл 
ме би се могло чистити.{S} Један донесе са ђубришта парче тенећке од полупане петролејске канте 
е, према непријатељу, и посла ордонансе са потребним наредбама и саопштењима круповој и дебанжо 
риста година диже народ из Метохије, те са Патријархом крену у збег испред дивљих Арбанаса, кој 
е су очице биле отворене и кад се срете са његовим погледом, њему наиђоше сузе на очи и окрете  
зовићу.{S} Намамиће Бугаре да се спусте са висова, са којих они доминирају и онда доле у пољу,  
ријатељ наступао на рашчишћено земљиште са којега су покидана и почупана, сва прошлост, све усп 
 свој дом и своју државу и за којима ће са остатком војске и он сутра кренути.</p> <p>Ноћ је ве 
е са собом и за које нико не зна шта ће са њима.{S} Па онда регрути, стране мисије, жене, деца, 
ице и заробљеници, који не знају шта ће са собом и за које нико не зна шта ће са њима.{S} Па он 
ладне пољане.{S} Где ће он сада, где ће са женом и децом, кад га олуј носи све даље од места, г 
ли су, помислио је и забринуо се где ће са малом дечицом.{S} И док је он сузних очију посматрао 
отовари па да сви крену цркви одакле ће са свештеником у планину.</p> <p>Тако је и било.{S} Пол 
етнемо по где кад какво преплануло дице са ожиљцима, арбанаса који је сишао са планине и посмат 
а пасуља којим су га понудиле избеглице са горњег спрата ханског.</p> <p>— Зло, несрећа! — вели 
нске чезе, па онда сакаџијске двоколице са којих је скинуто и бачено буре да се замени товаром, 
поштанске чезе, па сакаџијске двоколице са којих је скинуто и бачено буре да се зажени товаром, 
јакер, па онда таљиге и једне двоколице са једним коњем.{S} То је цела „колона тимочке дивизије 
ови, сандуци, шпорети, чункови, столице са изврнутим ногама у поље, бошче, куфери, корпе и већ  
ори на Севастопољу, пише неке стварчице са пуно талента.{S} Наредио је одмах да се тај младић у 
 <p>— Изгледам себи као онај који скаче са шестога спрата да би се спасао од пожара!</p> <p>Гла 
пе нових области, које се нагло довлаче са албанске границе, имале би задаћу да онемогуће сваку 
убићи!{S} До девојчета гологлаво сељаче са још влажним опанцима а испрскано блатом по кошуљици  
и једну реч испустили.{S} А та реч тече са њених усана топла и блага као она полусветлост којом 
 на овоме путу једино разговарали; тиче са нашега јада и наше невоље а тога су ми биле препуне  
вац, застаде крај нас и погледа девојче са извесним родитељским саучешћем.</p> <p>— Што је дево 
утомобил прође, гомила под стрејом поче са свих страна да се запитује која ли је од њих трију з 
нствености неке.{S} Огласиле су га хоџе са минарета силно кличући Алаху.</p> <pb n="559" /> <p> 
и стижу непрестано такви су, да се више са карте нема шта читати нити на њој записивати.{S} Дру 
о пало а његови мрки облаци се загрлише са валима који су се све бешње узносили.</p> <pb n="16" 
уди целу варош те на кућама се отворише са великом лупом, нагло и готово једновремено прозори и 
 Једнога дана, неки наши кад се вратише са рада, и они који су радили по канцеларијама, саопшти 
у, ашов и длето.{S} Пуковници се дигоше са стола и пођоше за секретаром и момцима у једну малу  
бег испред дивљих Арбанаса, који сиђоше са оних планина иза Дрима и ево је сведок сад, кад тај  
едо му на груди готов да му забодем нож са пушке у гркљан.{S} У томе часу он јекну: „Не, кумим  
лушкиња своје куче; стара госпођа кавез са канаринком.{S} Нико их из гомиле не познаје и пролаз 
Ниш је није одмах сазнао и чекао је воз са савезничким трупама.</p> <p>Да није било оне покваре 
је почео гомилама да сачекава нишки воз са којега су путници доносили многе вести.{S} На сваком 
едње дане слободе.{S} Кад буде онај воз са железничке станице, из којега се сад руководе борбе, 
лики товарни аутомобил голубије боје, и са мотором који брекће и стење као раздражена животиња  
 са лица њихових прочитало одлуку.{S} И са лица њихових се одиста могло прочитати оно што <pb n 
} Срби ће се опет борити на Марици! — и са страхом се опоменуо оне <pb n="292" /> велике српске 
 чује последња обавештења са фронтова и са других страна и да, у споразуму са Врховном Командом 
е мокро од кише.{S} Киша се и са њега и са мене цедила у млазевима и ја сам већ почела да дрхће 
 само је она будна.{S} Будан сам и ја и са зебњом ослушкујем; поноћ је већ давно превалила те м 
чудите можда што сам вам са више бола и са више суза говорила о смрти мога мезимчета но о овој  
м пријатељицама, са својим служавкама и са служавкиним пријатељицама и све то улази мирно у ваг 
бележавају се ствари крупним потезима и са мало речи.</p> <p>— Хоће Макензен да потражи онај ца 
лела дрва.</p> <p>Како тај звук звона и са тога места, чак и у души која је обамрла, буди успав 
} Свет код „Славије“ гледа са прозора и са тротоара. <pb n="460" /> Војници их опомињу да се ск 
ивали извештаје са косовскога бојишта и са јужнога, савезничкога фронта, према којима би имали  
ему се у седници решава, радознало је и са нестрпљењем погледало на излазак ђенерала и њихових  
ном.</p> <p>Бојао се тринаесте године и са детињом радошћу дочекао је букурешки мир.{S} А кад ј 
оди измеђ луднице и Вајфертове пиваре и са разних других страна, преко њива, кроз потоке, кроз  
 шаком лице мокро од кише.{S} Киша се и са њега и са мене цедила у млазевима и ја сам већ почел 
, она се шири, зид попушта, нагиње се и са страховитим треском читаво једно огромно платно пада 
 паде са општинске куће, поскидаше се и са осталих кућа улицом којом ће посљедња српска батериј 
нутака па онда ми се од једном окрете и са пуно бола и горчине рече:</p> <p>— Да имам руку насл 
чно начети на огради солунске станице и са ужасном оријенталском дреком, намеће купцима свој ес 
ци ноћи дубоким сном спава храм божји и са њим и сва прошлост и све традиције наше, којих је он 
професора, ни учитеља који је јуначки и са пожртвовањем гинуо.{S} Оптужујем оне који су требали 
е распадају и они који су тек липсали и са којих гладан војник сече парче меса пре но што стигн 
х редова и бегала.{S} И они су пуцали и са свих се страна чула пуцњава.{S} Изгледало ми је да с 
бијати, са разних се страна прибирати и са разних висова слазити ка обалама које сунце греје.</ 
о доцкан стигли, морамо се задовољити и са влагом под увелом и угаженом травом која је врискала 
те свет са дењчићима и бошчама у руци и са товарима на леђима и све се то сручи на тесни просто 
узима неко осећање стида које га мучи и са којега он не диже главу и избегава да се сретне погл 
 једна тамна фигура под сурим шињелом и са пушком о рамену.{S} Када примети моју обазривост, сл 
онај млади поднаредник који је самном и са учитељима пробдио крај мангала целу једну ноћ све до 
ке артиљерије, рече потресеним гласом и са дубоким болом У души:</p> <p>— Свршено је, све је св 
едва се нешто пред собом назирао друм и са стране једноставне црне планинске масе спојене са та 
ру, тако да је непријатељ брзо отеран и са те косе, коју заузе батерија и построји се у једном  
ајгором могућношћу исто тако лако као и са најсретнијим излазом из ове невоље.{S} Крај једне од 
ви остали и кретосмо полако, обазриво и са грозничавом зебњом у души.{S} Пламен, онај помамни п 
ас могао до нас доћи, ми смо обазриво и са зебњом наступали кроз ноћ.</p> <p>У ноћи пут изгледа 
 га недопечено, онако уваљано у пепео и са комадима угља који висе о њему.</p> <p>Јер, авет гла 
дна се плоча сама диже, диже се тешко и са напором, једва узносећи тежину шест векова који леже 
е читаве гомиле жена и деце радознало и са усхићењем посматрајући српску војску коју нису очеки 
ило, те се пред овим изгледима морало и са последњим остацима спасенога рашчистити.{S} Огроман  
 онда благослови и пође натраг у село и са њим она два домаћина што су нас били допратили.</p>  
тара је владала мртва тишина, клонуло и са самоодрицањем свако се предао судбини без роптања.{S 
 мета чекати ударце.{S} А кад би само и са тога места била одагната непријатељска батерија, ми  
и гласно и шапуће, говори се узбуђено и са оштрим гестима и говори мирно и разборито.{S} Врева  
овала да ме он не предусретне љубазно и са сажаљењем, да ми не шчепа мртваче из наручја и рече: 
туђину; па ево сад се опет понавља то и са истога места.</p> <pb n="720" /> <p>— Да! — одговори 
p> <p>Војвода Мишић говорио је речито и са непоколебљивим убеђењем које је освајало.{S} На лици 
та се нису могла отворити.{S} То исто и са вратима на предњој страни купеа.{S} Један подофицир, 
српску батерију, која ће навући борбу и са њом гнев непријатељев, смрт и разор вароши.</p> <p>К 
е, сем храбрости, улазио увек у борбу и са вером у победу.{S} Заваљене капе далеко изнад чела а 
 одлуке као наредбе за сваку јединицу и са тога посла, који нису завршили чак ни кад је пао мра 
јући се ни на чему стално, прелетале би са догађаја на догађај, са слике на слику, са једног се 
рушевачки плен.</p> <p>По влажној трави са једне и друге стране друма, место вашарских черги и  
а прокислу шињелу, оборене пушчане цеви са које се слива киша, маршира тромо неки одред трећепо 
ибере.</p> <p>Људи раскопчани, кајишеви са опанака се опустили и вуку по блату; лица се срозала 
док му не истекне поштеда.</p> <p>— Ови са Дорћола мора да се склоне али ми палилулци не морамо 
се на зеленоме хоризонту појаве бродови са заставама које носе спас ономе што је преостало од ч 
оме немилостиво вагони, грабе се џакови са храном, разбијају се врата на магацинима.{S} А краљ, 
ња и указаше се већ пред нама пламенови са ватара и силуете кућа које као да се из сред пламена 
во крај?</p> <p>— Дакле, чују се топови са Качаника? — упита он узбуђено.</p> <p>— Чују се!</p> 
ам Србин; изгледало ми је као да ме сви са презрењем гледају.</p> <p>— Кад смо прошли кроз Мила 
 на Овчем Пољу, један са запада а други са истока, и да ће овај са запада најпре много тегоба и 
, ми је морамо ископати! — додаде други са оним упорним поуздањем човека навикнута на борбу, ко 
века с миром, знате како је кад се види са својима.</p> <p>И послушаше, те га оставише на миру  
а колико се српски војник сроди и ороди са оружјем својим, тај може појмити жалост његову када  
морао зауставити и неколико младих људи са једним полицијским писаром на челу, сишли су и прихв 
већ у службу рибара уцињских, те залази са њима по богатоме заливу и отискује се даље, на море, 
рава блатна језера која, кад се прелази са једне на другу страну улице, треба пребродити.{S} Св 
и, како се у томе тумачењу размимоилази са својим премијером, он овога отпушта.</p> <p>Тиме је  
 ватри прикучио, поче причати да долази са фронта.{S} Сви ућуташе и окретоше се да га чују.</p> 
ем у коме ће оба угинути.{S} Овај слази са Сухе Горе и Ругова и жури кроз плодом благословена п 
у дубини кланца, којим се на Уцињ слази са Можуре, пружа се збијена гомила старих турских кућа, 
S} Капетан Реџеп је и раније био у вези са нама и знао је српски, те је он служио највише као т 
кташе топови отуд са Румије и митраљези са Можуре и уверише нас да нема више мирна кутка на срп 
чићима, у којима се прича како Французи са југа снажно надиру а Руси прелазе Дунав.{S} Ви треба 
ипак тужан.</p> <p>Сретох се на ћуприји са једним војником, који носи воду и он ми главом показ 
ком лименом свећњаку.{S} Ордонанс, који са потпоручиком уђе у собу, предаде му једну малу ковер 
га тренутка није поклецнула душа и који са вером гину?{S} Зашто не под срамним Голечом иза које 
е и Лесковац, те загустише друмови који са севера, истока и запада воде на Косово.</p> <p>Мале  
з Топлице бегају на Косово и други који са Косова бегају у Топлицу.</p> <p>И начелник округа ко 
тим гомилицама под стрејама има их који са саучешћем прате тужну поворку, има обичних радознала 
а стићи у Скадар што пре!{S} Како стоји са распоредом путовања? — окрете се Пашић једноме чинов 
 је стигао из Велеса и Војвода Бабунски са својим људима, те да би се што поузданије одржала бе 
се упутили, води ван Отаџбине.{S} Да ли са тежине тога осећања или са оне зле непогоде у коју с 
могу ли аутомобили да носе топ; може ли са аероплана да се нишани; колико може да се држи у ваз 
 ђенерала и њихових помоћника, не би ли са лица њихових прочитало одлуку.{S} И са лица њихових  
удима, али све прати погледом, не би ли са туђих лица могао што прочитати.{S} Ту седе један кра 
али и који су овај мучни призор гледали са прозора својих кућа или сабрани у престрављене гомил 
но прибирање извештаја, који су стизали са разних страна.{S} Ти извештаји, ма да нису били потп 
их, који су предлог у први мах дочекали са неповерењем, са чега се дискусија често пута и заошт 
 и да су наши <pb n="450" /> одговарали са Бановог брда, а други опет да су Немци тукли остружн 
ожете!“</p> <p>— А зар су ту и ђенерали са фронта?</p> <p>— Ту су.</p> <p>— Који?</p> <p>— Раши 
 се, спуштајући топове у раку, праштали са њима као са својим најрођенијим, као са другом, као  
 су живе разговоре, који су се укрштали са свих страна, а она је наслоњених лактова на колена и 
ш једном — Јер, ви сте Скопље напуштали са вером да је то привремено, да ћете се за који дан вр 
n="405" /> под арњеве а који су сјахали са коња, пети се у седла.{S} Гомилице, које су се прибр 
 и квасили јој брижно лице те се мешали са материнским сузама али... </p> <p>Она је чекала...</ 
ли топлоте.{S} Било их је који су легли са стоком, прислонили леђа уз воловска леђа те тако про 
о је још некога који је дошао да подели са нама бол.</p> <p>То је била она госпа у црнини коју  
о данашњи дан, ено га жури да је подели са својом породицом.</p> <p>Кроз ваздух, разређен влаго 
дају са њих дебело блато које су понели са друма од <pb n="174" /> Ариља одакле су јутрос крену 
Врховном Командом отишао у Призрен, или са Владом остао у Митровици?{S} Да ли то нешто нарочито 
е могло купити од пиљара, од бакала или са касапскога пања.{S} Овде гомилица развила на туђем ћ 
не.{S} Да ли са тежине тога осећања или са оне зле непогоде у коју смо кренули — тек први тај к 
з Скопља, биће вече и ноћ безвлашћа или са властима које нису моћне ништа извести, ништа спречи 
ла на оружане бродове, који су долазили са незнаних мора и далеких страна да пљачкају и освајај 
им језиком, рекао: „Ама шта сте окупили са тим концертима, не ваља то, богами, не слути на добр 
и на носилима тешко рањена или износили са бојишта мртва.</p> <p>— И шта вас је разочарало?</p> 
о су се кренули ка Битољу па се вратили са Љум-Куле и вајкали се гомили која се окупла око њих, 
одлучно решавали, ломили и одуговлачили са поласком, дотле су се догађаји око нас немилостиво в 
д вас бегали неки људи који су се тукли са дахијским људима, заноћили у Марка, па ваљда скрили  
аде ћутање, дубоко ћутање и тешке мисли са којима се свако борио.{S} Из тих мисли пробуди нас г 
и кад год чути о њима; трећи су кренули са горким сазнањем да су за собом оставили гробове свој 
адржавали су сад трговци, који су сишли са својих дућанских врата и пресретали свакога, не би л 
оде на Зејтинлик.{S} Кажу, ови су дошли са Дарданела а сад се чекају пукови који иду право из Ф 
ви, два пољска брзометна, који су дошли са седмим пуком, шест пољских дебанжових и два крупова. 
ву звезду од погледа оних који су дошли са фронта.{S} Крај ових промичу жене, укаљане блатом до 
тако чист и узвишен појам, да смо је ми са идолопоклоничком преданошћу замишљенога божанства из 
оље и огромне душевне енергије, речи ми са сузама у очима:</p> <p>— Чујем хоће да униште сву му 
е већ прштао на крову, догорели балвани са треском су падали, основни се зидови делом порушили  
атаљон! — тврди одлучно онај одушевљени са кафанскога стола, који ће извесно и данас наручити п 
 живи, јер до мало час били су помирени са смрћу; личио ми је на несретну варош, на коју се био 
одлуку, ми морамо бити тачно обавештени са коликим бројем војске разполажемо, јер то у овоме ча 
мназијску зграду збирани су и преношени са разних страна археолошки предмети за будући народни  
би мрзовоља природе хтела да се уједини са мрзовољом нашом.</p> <p>Улицама видиш овамо и тамо п 
ретноме оцу испричала је Госпа у црнини са пуно осећаја и топлине.{S} Да ли што је у њиховој оч 
неиспаваних очију.</p> <p>Дижу се и они са калдрме.{S} Оно што си ноћас крај ватре видео као гу 
олвером у руци да нас гађају, већ и они са нама заједно, бацили сабље а узели пушке и револвере 
 их колико смо могли али нас сатиру они са чамаца!“ Тражио сам <pb n="461" /> од једног рањеник 
мостом и, да би омели одступање, Бугари са гвозденога моста сипају паљбу на камени мост а наши  
ву аутомобилском велики платнени кофери са никленим катанцима.{S} То су даме које су се решиле  
 одликује младост као доба које се мири са <pb n="213" /> сваком бригом и невољом.{S} Учитељи,  
адњу реч самртника, који се очајно бори са ропцем; час на врисак мајке над крвавом децом својом 
о и стигао је да се на Битољу опет бори са својим војницима.{S} Ту је теже рањен и лебдео је из 
ка.</p> <p>— Не, његова госпођа, говори са сином.</p> <p>— А где им је син?</p> <p>— У армијско 
б нуде...</p> <p>Последње речи изговори са неком боном иронијом и дубоком одвратношћу и предахн 
 Врховне Команде; па онда, морамо знати са колико и какве муниције располажемо и најзад, имамо  
p>Пре но што ће се још генерали растати са <pb n="718" /> ове последње седнице, сетили су се да 
арасла, да су пролазници морали слазити са тротоара на улицу да би је обишли.</p> <p>— Румунија 
сто одлазила, тамо сам се почела мирити са мишљу да је боље и у рату но у гробу.</p> <p>Учинила 
напустити мисао о повратку и раскрстити са свима надама.{S} До Призрена се ишло неком одређеном 
е.{S} Његов је поглед прелетао по карти са Рујна на Облаково, са Брегалнице на Цер и Јагодњу а  
е некада две круне у крв утопиле; пасти са својим војницима и својом крвљу обојити Ситницу, те  
</p> <p>Сву пажњу обратили смо на вести са бојишта и те су се вести просто гутале.{S} Те вести  
х дана.{S} Међу тим, баш тих дана вести са Дарданела биле су све блеђе и блеђе док нису сасвим  
када једнога јутра доби неповољне вести са гиланскога фронта, зазвони у телефон и затражи начел 
ких.</p> <p>Поуздање, које су нам вести са бојишта потхрањивале, почело је бивати тако снажно,  
дарданелске експедиције, дотле су вести са тога бојишта држале Балкан у грозничавој узбуђености 
ују и ситуацију а затим слушају новости са фронта, допуњујући их гласовима које је ко од њих по 
 слабачко тело, онај поглед захвалности са скопске станице још једном се понови.</p> <p>Огрнута 
е оне воље за борбу, нема оне храбрости са којом сам пошао.{S} Стајао сам усред борбе непомичан 
иваде, свој мал и своје имање и пребећи са породицом у Србију.{S} Потуцао се ту од немила до не 
ераја певају песму зоре а воде, слазећи са камена, звоне као харфе, страсну вечерњу романсу раз 
жена са митровичког воза па, не слазећи са вагона, додаде оној са солунског воза најпре једну б 
овића из Гилана и моравских села, трећи са фронта, оздо са Качаника.{S} А ту се у Штимњи укршта 
.</p> <p>— Код Багрдана! — додаје трећи са поуздањем, јер тај Багрдан, вероватно из школских за 
их и профијантских, која су наши вочићи са напором извлачили из дубоких пролока искваренога дру 
 лежи, припаљујући свећице и целивајући са пуно искренога бола мале војничке крстаче. <pb n="26 
оњаник уноси седло и бисаге и меркајући са тим стварима на рукама, чијој би се ватри прикучио,  
у када би клонула на груди и отварајући са напором очи.{S} У једноме тренутку, када је сан већ  
азећи од једнога ка другоме и, играјући са сваким свесрдно.</p> <p>— Фиделица? — понови он — Не 
 застати у месту приковани посматрајући са запрепашћењем овај необичан призор који је за нас јо 
аједно са овим белим одбором, очекујући са извесним неодређеним страхом, слутњом и немилим пред 
 пред тужним погребом тим.{S} Приштевци са болом у души окрећу главу да не виде онога војника,  
ла.{S} Крај вочића су ишли трећепозивци са одељаним гранама, којима су опомињали вочиће када би 
ва српска.{S} Тамо ћемо и ми прогнаници са огњишта својих и из домова својих!</p> <p>Хоћеш ли н 
, које су пратили калуђери и свештеници са свећама у рукама, певајући кроз планине и богазе туж 
француских, нисмо друго до бродоломници са тога великога брода.</p> <p>Има чак и појединих дета 
свога нишкога колеге и оне које путници са возова проносе дуж пруге.{S} Они често пута сазнају  
екивати и солунске возове.{S} И путници са ових, потврдили су нам да се савезници одиста искрца 
француски аероплани...</p> <p>— И Немци са оне стране Дунава и Саве — додаје онај мрзовољни.</p 
на улицу.</p> <pb n="456" /> <p>Бегунци са Дорћола и даље куљају и не обзирући се на опасности  
звати колима, два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе, па онда сакаџијске д 
колима, то су два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе, па сакаџијске двокол 
дан велики војни аутомобил који довлачи са станице од некуд евакуисан материјал, враћа се праза 
м предавати, кад се погледају очи у очи са опробаним ратницима српским, чију вредност и храброс 
Да би га се отресао, млади војник скочи са седишта и прошета по пространој соби неколико пута,  
већеној плочи часне трпезе или на плочи са царскога престола а у тамној ноћи, из мрачних камени 
 тресу од умора а зној се облацима пуши са њега као са догореле ватре.{S} Он је чуо већ од први 
 запада а други са истока, и да ће овај са запада најпре много тегоба имати али ће најзад смрви 
ште тужно Косово освећено није!“ и онај са запада, отуд са Ловћена:</p> <p>„Онамо! намо, за брд 
 кола.{S} Тај као да је добио премештај са сеобеним трошком па иде на нову службу!</p> <pb n="2 
ђењем Скопља успоставио би се саобраћај са Солуном и омогућило би се пребацивање јединица на ра 
ла, размишљала о каквој сличности њеној са животом или су њене мисли лебделе далеко тамо међу д 
а па, не слазећи са вагона, додаде оној са солунског воза најпре једну бошчу, па онда једно па  
 предаје Душаново Скопље, час на Торлак са којега је посматрао ону величанствену борбу која ће  
ово лутање које ми је одлагало растанак са драгим теретом.{S} Чисто <pb n="489" /> би ме овесел 
р до кога села.{S} Он уравна свој корак са мојим и настави своје казивање:</p> <p>— После ме од 
оворим кад стигох до ње и уравнах корак са њеним.</p> <pb n="399" /> <p>— Јесте! — одговори дев 
воју породицу коју је повукао отуда чак са обала Дунава, Мораве или Вардара, претурио преко гла 
младих Црногораца, које је он собом чак са Дрине повео.{S} Али је, према извештајима које је ве 
 ме један простодушан, средовечан човек са сремским шеширом на глави, пролазећи у тај пар крај  
њен на један ћепенак један омален човек са наочарима на носу и тешком торбом на леђима.</p> <p> 
окрета код непријатеља.</p> <p>Пуковник са својим штабом заноћио је у Јежевици, у сеоској школи 
наника.{S} Био је то онај виши чиновник са скопљанске железничке станице, који је у тренутку ка 
подине капетане! — одговара поднаредник са предњег топа.</p> <p>— Ама одакле, по богу, где се с 
атре да их загрејеш? — наставља рањеник са пуно родитељскога саучешћа и осврће се на све стране 
стигао је редове бегунаца какав рањеник са Косовскога бојишта, казао је какво је стање оставио  
тамо замном објашњавати један свештеник са натученом шајкачом преко очију и ушију, тако да му б 
46" /> која је те сузе изазвала, војник са Куманова и Цера давно је прегорео свој живот; није т 
рви пут очи у очи и прса у прса, војник са мазурских језера, са Немира, Лијежа и Анвера, са вој 
рилна капија.{S} Пред капијом је војник са ножем на пушци; увио се у шињел и натукао шајкачу на 
воје и државно и кошуља, коју је војник са себе скинуо па обуко блузу на голо тело и државни во 
не сузе врте у очима.{S} Поносни војник са Куманова и Цера, са Брегалнице и Рама, штедио је до  
змеђ 9 и 10 часова разговараће начелник са Нишом на телефону и ви лепо видите како у то доба го 
лице, умиваоници, шпорет, чунци, сандук са празним флашама, једна столица за љуљање, буре с кис 
 чује бат патроле или зазврји аутомобил са каквим вишим командантом и распе у густи мрак којим  
е пет стотина година, један српски краљ са истога места полази на Косово, али за њим тужне пово 
личити на костурнице.</p> <p>Стари Краљ са тешким болом, скидајући капу, пролази поред ових жрт 
манди или, што има оца који је пријатељ са тим пуковником.</p> <p>— Ви сте, младићу, узели за п 
/p> <p>— Ви се чудите можда што сам вам са више бола и са више суза говорила о смрти мога мезим 
изненађен овом новошћу.</p> <p>— Да нам са придружи при савезничкој офанзиви на северу.</p> <p> 
жем топлу материнску реч, да их упознам са новим другом својим, мојим несретним дететом, које ј 
тка ја била рањена; почела сам да дрпам са себе хаљине, не би ли нашла ма једно суво парче који 
тала? — питам Галипољку.</p> <p>— Морам са својима, где би остала! — вели.</p> <p>Млада жена у  
од тих, који је пошао натраг а кога сам са породицом срео на изласку села Штимње — е онда... пр 
ероватно је било близо поноћи, када сам са мојим скоро догорелим фењерчетом пошао кући.{S} Помр 
ћ.{S} Није проговорила ни речи и ја сам са неким страхопоштовањем избегавао да је узнемирим.</p 
мој пријатељски савет.</p> <p>Пошла сам са једним старцем из последње одбране, који је био на с 
рату једне од тих кућица.{S} Гледао сам са жудњом у тај прозор, тамо у соби мора да је топло, а 
тави:</p> <p>— Не путујем сама, путујем са боловима својим а то је највернији пратилац на путу. 
д ове ватре, избегавајући да се сретнем са погледом несретниковим, и пошао сам даље лутати траж 
о Штимњу.{S} Око села се већ уздиже дим са ватара и видиш како гмиже рој војске и народа <pb n= 
 Као да и тице ниско лете, као да и дим са кућа полеже по крововима, као да се већ и наше поузд 
ратим, свратићу кући колико да се видим са својима, па одох ја преко Саве и никад ме више неће  
руги пут ме је опоменуо да се не дружим са једном девојком, рекао ми је да он то не воле.{S} И  
о сам и ја да останем тамо, да се борим са вама старцима и да погинем.</p> <pb n="613" /> <p>—  
ме.</p> <p>Ја сам покушавао да се борим са том невидовном силом и јогунасто сам се опирао сну,  
пробудим ту поспалу децу; да проговорим са њима, да им кажем топлу материнску реч, да их упозна 
 Хоћу да понесем кључ, хоћу да га носим са собом!</p> <p>— А Фиделица?</p> <p>— Фиделица? — учи 
и звучним својим језиком — јер их патим са једним народом, који их тако стрпељиво, са еванђелск 
помирено са судбином, шапћући међ собом са извесним узбуђењем изазваним непознавањем опасности  
и, сахрањивани су топови окићени славом са Куманова и Облакова, са Једрена и Брегалнице, са Цер 
са Немира, Лијежа и Анвера, са војником са Куманова и Облакова, са Брегалнице и Цера.{S} Срели  
тач на њему царски, прикопчан под грлом са два златна пуцета, иструлио те изгледа као од паучин 
е са њима и сад већ измичу ваљда друмом са осталим збегом не знајући ни где ће им гроб породу б 
а изатканог каменим ткивом сличног оном са невестинских дарова; камени царски престо, раздробље 
о; и настаде да се одмах веже телефоном са Краљевом, не би ли ма с ким, ма с којом командом, до 
в бескрајан низ војних кола са натписом са стране којој команди припадају, прекинут по где где  
едан мах би се нашла пред једним фактом са којега би била готово безциљна.{S} Ето шта би се доб 
ка турска собица са почађалом таваницом са које, као покидана једрила, виси паучина и лелуја се 
ма, на боку крај кочијаша, седи жандарм са пушком а са стране јаше два и позади још два оружана 
риду и Пећи; појавио се Марков буздован са морскога дна под Драчем а на Призрену се Душановом з 
; па онда аутомобил, мали, црн, лакован са четири седишта, навикнут да вози од Београда до Топч 
ура и надире силом у возове који, један са другим, пуни очајних путника одлазе пут Косова, а он 
два змаја сукобити на Овчем Пољу, један са запада а други са истока, и да ће овај са запада нај 
кренули смо даље не говорећи више један са другим ни речи.</p> <p>Тамо доле, где се мало час во 
ује као из подрумских дубина.{S} Пламен са наше ватре пробија се и игра кроз милијарде кишних и 
ртавају за собом.{S} На ватри се пламен са свим притајио и утрно а жар се румени као растопљено 
из Призрена, седмога новембра, испраћен са онолико узбуђења.{S} Светина је опколила њихова кола 
о кога ће? — одговори набусито господин са јабучицом.</p> <p>— Ја бих волео... — хоће опет нешт 
е.</p> <p>— Не може! — одговара бакалин са својих врата — Може да туче Ново гробље па тамо до п 
 Хоће да остане за зајчеве! — додаде он са пуно резигнације.</p> <pb n="658" /> <p>Док је он и  
уди туку пушкама и топовима, тамо је он са својим војницима.</p> <p>Деца ућуташе, ућута и Краљ. 
ени 1914 године сазваше ђачку чету и он са друговима оде у Скопље где се ђачка чета вежбала.{S} 
испричали?</p> <p>— Хоћу! — одговори он са највећом готовошћу — Хоћу, па ако сте писмени запиши 
ају шапатом пријатељи.</p> <p>— Телефон са Гиланом пресечен и власти напустиле варош.</p> <p>—  
</p> <p>И док је професор то објашњавао са пуно убеђења, забадо штап у раскаљужену земљу од киш 
прва реченица телеграма, који је стигао са бојишта, гласила: „Аустријанци у паници и нереду одс 
 ту, на трнавској механи и кад би могао са цигло једном батеријом да прими борбу, не би то учин 
е што на овоме стрмоме путу не би могао са батеријом <pb n="179" /> оперисати, нити би је на ус 
ја крива?</p> <p>Он ме је и даље гледао са презрењем и понова је тргао руку коју сам љубила.</p 
има и кроз ове планине, које сам гледао са Врдника, као роб, и да ме прати стража са пушком?{S} 
м, као са другом, као са родитељем, као са дететом.{S} Миловали су их, грлили и љубили их и пла 
са њима као са својим најрођенијим, као са другом, као са родитељем, као са дететом.{S} Миловал 
својим најрођенијим, као са другом, као са родитељем, као са дететом.{S} Миловали су их, грлили 
ора а зној се облацима пуши са њега као са догореле ватре.{S} Он је чуо већ од првих бегунаца,  
ући топове у раку, праштали са њима као са својим најрођенијим, као са другом, као са родитељем 
{S} Облије нас киша те капље са нас као са стреје, а Бојко вели: „Ако, море, исушиће се!“ Наиђе 
ћу скопских грађана.{S} Како се повукао са Командом Трупа, тако је и даље остао на служби, коју 
ан.{S} Веле да је овај последњи повукао са собом и човека.</p> <p>Први конак после Љум-Куле био 
ниста са централе јави да је разговарао са својим лесковачким колегом и овај му на апарату реко 
цркву и излазио па се шапатом договарао са старијима.{S} Најзад, попа опет изађе и рече: „Ајде  
ест, да је грчки Краљ Константин отерао са власти Венизелоса и састав кабинета поверио једноме  
, већ, како је било док сам се опраштао са мајком, сестрама и братићем, не умем вам казати.{S}  
ан за Солун а други за Митровицу, сишао са солунскога воза и сео на митровички, убеђен разлозим 
ице са ожиљцима, арбанаса који је сишао са планине и посматра нас дивљачким погледом и не здрав 
е.{S} То већ трећи.</p> <p>Ја сам пошао са првом десетином, јер некако поручник погледа у мене  
у овим годинама, нисам у овај рат пошао са одушевљењем <pb n="329" /> да се жртвујем великој ид 
ио и даље казивање.{S} Довде сам слушао са пажњом а затим ме је сан савладао.{S} И чудан сам са 
ећ са робовањем, становништво је готово са <pb n="182" /> негодовањем пресретало од некуд залут 
оноћ измеђ 3. и 4. октобра и спокојство са синоћних повољних вести успавало грађанство, те га о 
ма, преживање стоке, јечање некога озго са доксата куће, коме под влажним оделом севају жглавко 
ао, кола кренула и стрмоглавила се озго са ужасним тутњем, кршећи се о стену и сручујући се у а 
ов Град и студен ветар, који брише озго са Језерца, пева тужну песму кроз пукотине на његовим о 
ло напредује моравском долином а и озго са Сопота, а ми овде све до Багрдана немамо могућности  
вављене душе и изцеђена срца слази озго са обала савских и дунавских, прелази Букуљу и Рудник,  
благим обвојем, јављали су нам напоредо са овима и утешне вести:{S} Французи у великим масама н 
даље на Стругу; друга је, идући упоредо са првом до Љум-Куле, настављала пут обалом сједињенога 
и моравских села, трећи са фронта, оздо са Качаника.{S} А ту се у Штимњи укрштају готово и наме 
p> <p>У Крагујевцу, чим се најпре видео са сином наследником, пошао је одмах да посети тада већ 
 утисцима које је сваки појединац понео са овога воза.{S} Могло се говорити само о утисцима кој 
ељ и стресе у мангал малим прстом пепео са цигарете, коју је држао измеђ кажипрста и великог.</ 
оје се пружају до стола да стресу пепео са цигарете или да је угасе.{S} Ћутање, које то прати,  
после разговора који сам мало час водио са оним официром, разочаран у велику задаћу коју смо до 
што су се јуче, када је капетан излазио са батеријом из Чачка, начетили били на касарнске прозо 
ине тако жудно погледали, кад је слазио са Копаоника носећи им слободу; Арнаути, чијој је сили  
е затим депешу, коју је по подне примио са Цетиња, од нашега војног <pb n="708" /> делегата, по 
тати тражећи где би се ма мало заклонио са породицом, да проведем ову ноћ.{S} На послетку, неко 
руни, млади њен носилац и даље се борио са тешким и суморним мислима.{S} Он је знао шта се у ов 
ој бабо!</p> <p>Ма да је све то говорио са мало гордељивости, глас му је по где и где задрхтао, 
S} Ево како има када; сад сам се вратио са Љум-Куле и не знам куда ћу, само зато што сам га пос 
динац на широку пучину и ја га испратио са благословом.</p> <p>С вечера сишао сам на обалу да г 
ису кукавице!</p> <p>— Зато их ја овако са парадом не би ни спроводио! — додаје бивши народни п 
и по звуку.{S} Капетан запази први како са звонаре јежевичке цркве лије киша танади.{S} Он наре 
ул објавио.</p> <p>И ма да се свет тако са свих страна и из свих могућих извора обавештава и са 
— Није могао да издржи! — одговара неко са петог, шестог стола — Не може свако да поднесе ово.{ 
 што га, болан, не пусти? — запита неко са друге ватре.</p> <p>— Е, досадише ми те државне архи 
, и Велимир Рајић тако... — добаци неко са дна кафане.</p> <p>— Који Велимир Рајић?</p> <p>— Он 
а у ћебе, које јој је било готово спало са рамена за време живога причања, осећајући ваљда у то 
лаву.{S} Мраморно <pb n="562" /> стабло са поломљеном византијском капителом лежи пребијено пре 
 је ту, колико се могло и како се могло са оно нешто гроша, што јој остаде иза мужевљеве смрти  
"645" /> у село, у наше ослобођено село са том медаљом на грудима, ко ће тада са мном!{S} Кад и 
ило скоро све село и још је придолазило са свих страна.{S} У цркви су горела кандила а попа је  
С тога је моје питање, које се укрстило са њеним мислима, толико изненадило.{S} Или је можда, п 
ш све што се, као на дну левка, сручило са разних страна Србије.{S} Тамо енглески адмирал, који 
орно тврдио да се Цариград заузима само са сува, као што су то сви досадањи завојевачи његови,  
оновити.{S} Кад би се имали понети само са Бугарима, ја бих био безбрижан.</p> <p>— А овако?</p 
 и нечујно извукла и, кад се осети само са својима, Краљ им се окрете:</p> <p>— Оставите ме, хо 
ца, коју смо оставили и коју сад хитамо са радошћу и стрепњом да ослободимо.{S} Кад се одмарамо 
лежало на моме крилу.</p> <p>— Шта ћемо са овом мртвом децом? — упита га начелник.</p> <p>— Бог 
 испред непријатеља.{S} Сад већ крећемо са горким уверењем да нас овај друм, којим смо се упути 
ене правце за одступање, да се помиримо са уништавањем материјала и да одмах, одавде још, јавим 
ло кроз телефон докучити, очекивали смо са нестрпљењем нишки воз па да од путника сазнамо што.{ 
 три сата по подне и прва вест коју смо са њега чули, била је: да је ово превелико задоцнење зб 
> <p>Кад би већ пред зору а ми сврнусмо са стазе којом смо се пели те ударисмо у шуму по безпућ 
етина на улици и пред општином, заједно са овим белим одбором, очекујући са извесним неодређени 
и бојних копаља, лелујали су се заједно са дуванским димом алај — барјаци и промицали сјајни шл 
а је дочепала бујица догађаја и заједно са нама почела носити друмовима нашим; он разговара са  
онаследник је остао да то учини заједно са <pb n="572" /> војском и од јуче ујутру, он већ не и 
својих војника, да хоће да пати заједно са њима.{S} И, док су трећепозивци наносили дрва и спре 
о и уверавали су нас, да се истовремено са овом борбом на Гиланској Морави, воде овако исто оча 
је пред дућанима, пред кућама, помирено са судбином, шапћући међ собом са извесним узбуђењем из 
немој само да навириш, поздрави се лепо са својима и проговори.{S} Отуд, од твоје куће догледа  
и да испусти душу, почети да кљују месо са њега жива јоште.</p> <pb n="336" /> <p>Упрегли су ве 
и, има 110.000 савезничких војника и то са одличном оружном спремом.{S} Наглашава се нарочито д 
или разлога да им се треба кретати и то са целом породицом а трећи су доносили средње одлуке: д 
ну који почиње врити <pb n="132" /> што са дна где лежи талог избијају први мехурићи на више, д 
мрт, мој највећи бол, примила као нешто са чиме сам била скоро измирена, нешто што ме није могл 
и и дочекали смо први октобар као нешто са чиме смо одавна већ измирени, али то не значи да смо 
поуздање.</p> <p>Још није воз ни кренуо са станице а већ се кроз варош просула, као освежавајућ 
 заноћио на Љум-Кули а сутра дан кренуо са три своја официра <pb n="607" /> и шест војника краљ 
а проћи, с тога сам доцкан у ноћ кренуо са фењерчетом у руци, не би ли где могао свратити и сач 
пет са оним професором што ме је скинуо са солунскога воза.{S} И још сам се спремао, ако се ма  
аљига на којима се преносе дрва и еспап са београдске станице, па онда фијакер од оних који су  
аљига на којима се преносе дрва и еспап са жељезничке станице, па онда опет фијакер, од оних ко 
ш и последње остатке дрвенарије.{S} Леп са зидова у великим комадима пада а диреци у дуваровима 
таџбину и своју породицу.{S} Умреће бар са осмехом на уснама а ујутру, први који наиђу, гурнуће 
авим разумом, дочекали смо први октобар са расположењем којим човек дочекује недаћу, за коју ун 
 којима је намењено да приме први судар са непријатељем.{S} За капетаном крете и оно одељење ко 
ти? — питао се капетан сам у себи — зар са овим <pb n="193" /> доброћудним чичицама, чији живот 
е уставиле каре, појави се ратни сликар са фотографским апаратом и упери овај на Краља.</p> <p> 
ну тајанствени разговор ноћи који ветар са Језерца својим писком и звиждуком, који се рађа у кл 
ара и усанулих кукова, за овима фијакер са београдске калдрме на коме још висе, као крпчићи на  
ара и усанулих кукова, за овима фијакер са београдске калдрме на коме још висе, као крпчићи на  
жним колима иде леп и елегантан фијакер са никлованом рудом, никлованим фењерима и никлованим а 
а ми није криво! — надовезује пензионер са белим чарапама — него жене!{S} Срамота, одиста срамо 
ва још само по где који општински фењер са којега цуре млазеви кише.{S} Под мутном дневном свет 
јским официрима а мало даље виши официр са неким енглеским лекарима.{S} Кроз сву ту шарену гоми 
нцуски топџија, руски минер, наш официр са фронта, <pb n="537" /> необријан, без сабље, уморан  
 су још возови стајали, повела разговор са познаницом, која седи на једноме дењку у последњем в 
и уговор; пети је наводио свој разговор са руским консулом који је „поуздано знао“ да ће Бугари 
 ће пошто нам је саопштио свој разговор са војником.</p> <p>— А што да не уђе, сила је па му се 
где се упустио у дуг и озбиљан разговор са командиром батерије.</p> <p>У том већ и артиљерци св 
који је тога тренутка прекинуо разговор са Кумановом.</p> <p>— Зар... — заустисмо сва тројица,  
и преклињања и јауке.</p> <p>А професор са суром шајкачом још лови свога саговорника лиферанта, 
а има та промена да значи, а почеше нас са разних страна претрпавати коментари, званични и незв 
ед очи слика оне мајке која је мало час са сретним материнским осмехом изашла из исте канцелари 
погодбама заробљеника, који је мало час са мном разговарао, али овај одби:</p> <p>— Не могу, ра 
>— И има их већ! — додаје један адвокат са другога стола.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>— Сад баш ид 
ли и тек додаде:</p> <p>— Па добро, мат са те стране.{S} А шта ћемо ако Бугари...</p> <p>Није н 
 касарне.{S} Па још што је најгоре, рат са Србијом, са оном нашом Србијом.</p> <p>— Ух, како је 
е и капиџике и уједан пут се крете свет са дењчићима и бошчама у руци и са товарима на леђима и 
ећ био у Битољу.{S} Али се сретнем опет са оним професором што ме је скинуо са солунскога воза. 
поузданија.{S} Победићемо их!{S} Сусрет са њима донео нам је непоколебљиво <pb n="28" /> поузда 
но крај бриге, коју нам је донео сусрет са коњаником.</p> <p>Ваљало та је одобровољити још једн 
ку а ја се вратих тамо, где је светлост са ватара обасјавала мале, двоспратне, блатом олепљене  
катастрофи „Титаника“ који ову сличност са катастрофом србијином чине још ближом и одређенијом. 
лом јој се, од кише, разлио црвени крст са платна, којим је повила главу као болничарка, па јој 
га зачуђено.</p> <p>— А где би био, већ са вама? — одговори и поче журно да срче цигарету коју  
ам одмах крете ка селу Слатини, сад већ са намером да се ту задржи па да у име Божје и борбу пр 
иначе.</p> <p>Патроле јављају да је већ са првим сванућем, доле код Трнавске механе, отпочело ч 
 — заљуљала се, посрнула и свако је већ са страхом у души очекивао тренутак да се сурва и претр 
ти, за себе.{S} Сви су знали, то је већ са ранијих фронтова допрло било, да је Стари Краљ упора 
јатељ не улази у земљу да је освоји већ са крвожедном жудњом да све уништи, да све разори, да с 
 Измирено већ са предајом, измирено већ са робовањем, становништво је готово са <pb n="182" />  
у праву запрепашћеност.{S} Измирено већ са предајом, измирено већ са робовањем, становништво је 
ела, коју означава прљави бели барјачић са разливеним од кише црвеним крстом, дрежде блатом исп 
жда Милица, Милче, Мила; онај мушкарчић са јабуком под пазухом, можда Милан, Миланче, Миле.{S}  
ке војске, упућена је била доцкан синоћ са јелице капетану у помоћ али, рђаво вођена, залутала  
p>— И, бога ми, кад смо ступили у борбу са пушком српскога Краља у руци, изгледало ми је то као 
{S} Њихов их је понос водио у ову борбу са нарочитим разположењем да даду мушки отпор те натера 
чка, код Трбушана, имао ону олаку борбу са трећепозивцима, није се никад надао оваквом отпору.{ 
и утисак човека који је тек дигао главу са високих дипломатских послова и брига.{S} Али, он је  
це, одакле јасно чујеш топовску грмљаву са Црне Горе и Качаника.{S} Враћаш се у гомилу, која оч 
 но што је Србија била у непријатељству са Турском.{S} Тако пустоловска радња овога занешењака  
га још на приштинским улицама у друштву са једним снажним и плећатим сељаком, са којим сам га з 
 су још једнако излетали те точили воду са станичне чешме или преко ограде додавали чутурице да 
Вардарева, који носи кишама нанету воду са Дервена и Жедна, пролама се кроз ноћну тишину па ти  
р шапће.</p> <p>— Па то се кљеште стежу са свих страна?</p> <p>— Са свих страна!</p> <p>— И не  
 право.{S} Госпође <pb n="111" /> стижу са својим пријатељицама, са својим служавкама и са служ 
о да једновремено двадесет возова стижу са разних страна.</p> <p>У тој гомили што промиче или о 
 а разум му остаје будан и одржава везу са спољним појавама.{S} Спавао сам али сам чуо и стоку  
ања ка Страцину, да не би изгубила везу са овчепољским фронтом, те место Страцина и Куманова, о 
ље али би, држећи Качаник, одржали везу са Тетовом и могли би се тамо повлачити па на Битољ.{S} 
ео је још и мере да што пре ухвати везу са командом трупа нових области и да сазна што ближе о  
ну где су и да се постарају добити везу са њим а сам одмах крете ка селу Слатини, сад већ са на 
 врши кроз варош, одржавајући увек везу са бугарским предходницама.{S} Главни део наше снаге ве 
ма, иза разних вагона, да долазе у везу са продавцима иза станичне ограде.</p> <pb n="68" /> <p 
атролирајући кроз варош, одржавају везу са нашом војском код села Маџарева.</p> <p>Праћен једни 
Начелник још није добио телефонску везу са Гиланом и Феризовићем, сад је баш тражи.</p> <p>Гоми 
 ослобођено Скопље и васпостављену везу са Солуном и пуне возове хране, која стиже у ове крајев 
дмах пође телефону и затражи хитну везу са Врховном Командом у Крагујевцу, молећи да се саопшти 
 Штипа, са задаћом да пресече нашу везу са Французима и потпомогне непријатељску акцију на Пчињ 
асова, стиже на аутомобилу ђенерал Бају са својим штабом, у коме се већ налазио и један српски  
да вам кажем зашто ови посланици бегају са женама, првим возом?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер... 
е да оперу топовске точкове и поскидају са њих дебело блато које су понели са друма од <pb n="1 
ова који почеше у души да му се јављају са сваким од тих сећања.</p> <p>Последња заједничка сед 
у и да Бугари због тога нагло одступају са Качаничкога фронта.</p> <p>— Јесте, јесте — тврди је 
це неке американске мисије, разговарају са неким руским лекарима.{S} Овамо опет српски министар 
е седе штабовски жандарми и разговарају са заробљеницима, који су у очи тога дана похватани од  
ко оружаних војника.{S} Они разговарају са њим, говоре му тихо, благо, као што се са самртником 
д туђа стока уђе у њиву па је склептају са свих страна и ко стигне тај удари.{S} Причају наши в 
оји нису ни у шта више веровали; устају са надом они који су сваку наду напустили.{S} Лица, кој 
S} Тога дана почињу већ и да се враћају са Љум-Куле они који су јутрос и јуче кренули тим путем 
 прасак и тресак.{S} Наше батерије бију са Торлака више нас, гађајући аероплане а њихове туку н 
еновцу преживела ону језовиту трагедију са мојим мезимчетом коме никад више нећу знати гроба.{S 
би кренули нама у помоћ; на нашу војску са севера није се могло рачунати, јер је она већ понела 
је: да се један зуавски пук, у повратку са Дарданела, искрцао у Солуну.</p> <p>— Да се први фра 
мо на мене, сретнувши се у том тренутку са мојим погледом.</p> <p>— Ама, није, брате него ево у 
вске равнице у Мораву.{S} Њихову навалу са очајном храброшћу задржавају брегалничка и вардарска 
 од двадесетак година у војничком оделу са поднаредничким звездицама на раменима и два дечка у  
рачун оних што су изгинули, узећу земљу са гроба детињег, замесићу блато материнским сузама и т 
аних руку на леђима а крај њега друг му са пушком и још неколико оружаних војника.{S} Они разго 
омилица развила на туђем ћепенку мараму са јелом и руча, онде по неко усамљен, ослоњен на зид,  
ва и са других страна и да, у споразуму са Врховном Командом, донесе и последње одлуке.</p> <p> 
а Рашкој.{S} Тада је влада, у споразуму са Врховном Командом, донела одлуку; ако се не може про 
оји је већ одлучио да остане у Призрену са породицом, па шта Бог да. — Борити се више не можемо 
о убрзо на једну малу чистину затворену са три стране густом шумом а са четврте голом, високом  
с топова измешао своју сурову грмљавину са топлом и тихом јеком звона са усамљених манастира, к 
ици, који су до сад чинили једну целину са мраком, почињу назирати али не још и разликовати.{S} 
 <p>— Лађа тоне... лађа тоне! — узвикну са једнога полуотшкринутога прозора некакав пискав глас 
ре три четврти сата“ водили на телефону са нишким пресбиром и о последњој депеши коју је мало ч 
S} Оно се поче понављати у моме памћењу са свима детаљима, свеже као најскорије сећање.</p> <pb 
и, до на два три метра од обале, шалупу са Немцима која се из магле као из какве заседе на једа 
опет српски министар у живоме разговору са француским артиљеријским официрима а мало даље виши  
/p> <p>Тако су свеци одступали, тако су са народом и војском и они прешли преко високих планина 
 од ноћас можемо сматрати да смо у рату са Бугарском, гомилице су почеле пред подне да куљају и 
ало се, како су Аустријанци при сусрету са Немцима, на српској граници, рекли овима: „Изволте,  
и капетану, да је коњица већ у контакту са непријатељем, ту око трнавске механе, и да се ту зау 
један догађај који ће у доцнијем животу са леденом језом препричавати, почињући увек причу са:  
ао народ постојимо, сретнемо на бојишту са пруском војском која је, окићена победама, дошла са  
лази на јачи отпор.{S} Митраљези грокћу са свих страна и сеју смрт а пушчана ватра се укршта и  
ена стока могла узнети натраг на Јелицу са које се спушта.</p> <p>Једнога тренутка заустави кап 
асило око а жена дигла загрејану дечицу са њега, забодоше гладни војници и заробљеници ножеве у 
а је у вагон, носећи једну црну бошчицу са које је капала вода и остављала мастиљави траг за со 
језом препричавати, почињући увек причу са: „Ја сам преживео то!“ Њих слатки сан, од којега не  
а почиње бивати њихов пораз и да у Нишу са поуздањем гледају у ситуацију или бар такво поуздање 
им би му превила раницу и најзад, здрах са груди део своје кошуље те парче крпе, превијене неко 
ји ће им помоћи, који ће одагнати страх са некада тако ведрих детињих чела.</p> <p>Он полете у  
аги детињи поглед, избрисао им је осмех са усана и посукнуо <pb n="388" /> ведрину на лицу.{S}  
смрт није избрисала сладак детињи осмех са усана, опружила ручице ко да тражи мајчину руку да ј 
.{S} То су оних шест пушака, што сам их са стрепњом очекивао да ми огласе зору а ономе несретни 
на коња раскрвављених груди, који су их са великим напрезањем извлачили из свих блата кроз која 
 коњића раскрвављених груди, који су их са великим напрезањем извукли из ових блата кроз која с 
аде ми нове наде и нове снаге.{S} Пођох са новом гомилом корачајући испред свих.{S} Журило ми с 
лиже вратима.{S} То је био трећепозивац са липљанске станице.</p> <p>— Ух, ала је хладно — рече 
азлегале кроз целу кафану.{S} Победилац са онога првога стола приђе и тамо да се нађе у помоћи  
— Па молим вас лепо — узе реч победилац са провога стола — јесте ли чули да је издата наредба д 
 себе.{S} Годила ми је његова прича баш са своје наивности и доброћудности; <pb n="631" /> одвл 
плиш своју некадању боју, али га гледаш са сажаљењем, као пропалу лепотицу на којој се још по г 
ој сјај а плиш своју боју али га гледаш са сажаљењем као бившу лепотицу на којој се још одржали 
кли ми!</p> <p>— Па добро, ал шта хоћеш са тим дететом?</p> <p>— Да га предам овде! — одговара  
итољ.{S} Тога ради, издвојили су се још са Рашке два члана владе, министар војни и министар гра 
ања или молба за помоћ?{S} Када сам још са сувих, усијаних усана, чула вапијућу реч: „Мама!“ ја 
остало од читавог једног народа.</p> <p>Са остатком своје породице, уједињене тугом за гробовим 
 предњи редови челнога батаљона.</p> <p>Са капетанова лица ишчезе домалочашња брига и очи му за 
еде, те да он то збере из блата.</p> <p>Са десне стране друма, ивицом, иде погнуте главе и подв 
не вређам успомену његовога оца.</p> <p>Са таквим васпитањем мој је син отишао у рат.{S} Ја сам 
еко пре зоре кренуо на положаје.</p> <p>Са првом зором планула је и прва пушка и она откри да н 
остала за то да се и она повуче.</p> <p>Са старим је Краљем опет било невоље.{S} Топовска зрна  
дала ведра ноћ па треба грабити.</p> <p>Са Ветерника, на који смо се косом успели, бацили смо ј 
 сребро а то знам већ шта значи.</p> <p>Са Нишем се никако није могла добити телефонска веза ал 
стало у Скопљу, крете тим путем.</p> <p>Са кумановских положаја већ стижу вести да су Бугари од 
м да не чујем што ружно о теби!“</p> <p>Са леве стране друма указа се низ ливада на којима се ц 
ља, са вашаришта!“ — одговара старица. „Са Думаче?“ — опет <pb n="418" /> питам ја. „Јесте, оту 
 зна се која већа.</p> <p>Међу светином сабијеном у кућици и један војник.{S} Упао да се за час 
пијицама и капиџицима престрављене жене сабиле се у гомиле и немо ћутећи, погледају се и ослуху 
е да их просушим крај ватре.{S} Свет се сабио у кућу као преплашене овце у тору, једва се дише  
 испуни мрак, који се под кров најгушће сабио.{S} Осећа се воња сточнога ђубрета и коњског зној 
 могла склонити и ако се већ силан свет сабио у њу.{S} Све те куће пут Торлачкога друма биле су 
љају међу собом, рукују се, питају се и сабирају се у гомилице, али су те гомилице сад већ живе 
о сви и заустављамо сваки покрет, те се сабирамо у гомилу осећајући потребу да се зберемо и здр 
и пут.{S} На њему чизме улопане блатом, сабља улубљена а чело наквашено прљавим знојем.{S} До њ 
а фронта, <pb n="537" /> необријан, без сабље, уморан и малаксао или по какав официр из Врховне 
ђају, већ и они са нама заједно, бацили сабље а узели пушке и револвере па се боре као и ми што 
а ту Косовска Вечера, па Благовештенски Сабор, Св. Сава, па „Узо деда свог унука“, па онда Глиг 
еоград; час на службу Божју одслужену у Саборној Цркви по закључењу мира а час на прву пушку, п 
је да одмах наставимо пут?“</p> <p>— Ко сабра ове бабе? — пита се гомила.</p> <p>— Ето и за њих 
 све наше болове у своју душу и како би сабрала све наше сузе на своје очи.{S} Када <pb n="443" 
па, већ као да нас прати, како би успут сабрала све наше болове у своју душу и како би сабрала  
аду и у ту собу команданта Прве Армије, сабрале су се, шеснаестога новембра пред подне, војводе 
 децу и младину оставише да спавамо.{S} Сабрале се жене око Лазара а он им казује.{S} Вели, Тур 
носни врх, где су се српске виле понова сабрале да запевају песму тужбалицу коју су негда, посл 
д заклоне; гомиле се бегунаца и војника сабрале, греју се и воде живе разговоре.{S} Придолазе и 
је пришао.{S} Има и гомилица које су се сабрале и ћуте.{S} Стоји пет шест људи у круг, не знају 
ликих планина које се уздижу над нама и сабрале овде на сатански збор.</p> <p>Забринуто смо и н 
у томе часу као да се ту, у Младеновцу, сабрали болови свих матера и трагедије све деце.{S} И т 
 и тамна; кишни су се облаци били густо сабрали, спремни да излију читаве реке воде.{S} Водна п 
ди у круг, не знајући ни сами шта их је сабрало; стоје и ћуте, упорно ћуте и само погледима пра 
и умор и не зна где јој је отап, све се сабрало, пријатељу! — одговорих му, осећајући да сам му 
ажен у једној особи; онај бол, саздан и сабран из суза и крви које су као две силне реке потекл 
 Команда већ напустила Косово.{S} Стоје сабране и даље и ћуте забринуто.{S} Људи се питају међу 
никовој извео ми је пред очи све невоље сабране уједно.{S} Ту сам сазнала да нисам била сама ој 
е отуд, из чаршије, где пред начелством сабране гомилице избеглица дрежде од ране зоре па до мр 
ма видиш овамо и тамо по двоје и троје, сабрани под кишобраном или под кровом, разговарају; жен 
у намеру да пређу.</p> <p>Док смо тако, сабрани у гомилице, разговарали о догађају и распитивал 
бере и предузме офанзива.</p> <p>Сви се сабрани команданти изненадише овоме неочекиваноме предл 
изор гледали са прозора својих кућа или сабрани у престрављене гомилице под стрејама призренски 
а; тако нека из душа њихових праведних, сабраних око престола Твојега, никне молитва за спас до 
д, на обалама Бистрице, као коло духова сабраних на збор, леже расути остаци величанствене цркв 
лица и све то престрављено и забринуто, сабрано у гомилице, стајало је пред дућанима, пред кућа 
тинској застави и престрављеној гомили, сабраној под њом, изненађење се ово претвараше у праву  
 општини такође бела застава и под овом сабрао се нарочити одбор грађана који је образован да и 
ом свету.{S} Бог је добар па ће нас све сабрати код себе.</p> <p>Старац је говорио искреним, по 
 је пресвиснуо.{S} Биће му је било бол, сав живот његов био је један тежак бол, био је песник б 
д загусти.</p> <p>У том стиже у авлију, сав задуван и зајапурена лица, дечко, гимназиста, чија  
 разори, да све спали, да све затре, да сав живот сагоре и <pb n="218" /> угаси онако као лавин 
е залазимо у шуму, да не разговарамо на сав глас, да ватре ложимо на заклонитим местима како се 
тар.</p> <p>По улицама кроз које гамиже сав тај свет, права блатна језера која, кад се прелази  
их другова са пушкама на руци.{S} Он је сав крвав, исцепан, гологлав, исколачених очију, опире  
 топова, без муниције, те да нам спреме сав материјал за двеста хиљада војника.</p> <p>— Хоће л 
лом!</p> <p>За Енглезима брекће и стење сав блатом умазан један аутомобил пун народа који се гу 
 избијају први мехурићи на више, док се сав талог не ускомеша и почне кључ избацивати прљаву пе 
ојима се застире.{S} Са даном гаси се и сав живот природин; ветрић се притајава, изумире и онај 
це.</p> <p>— Ух, ала је хладно — рече и сав се стресе и стовари се одмах крај прве ватре. — Дај 
у.</p> <p>— Даћу вам! — одговори овај и сав даљи разговор обрну се на питање о начину како да с 
ан мах све се узневерило, све застало и сав живот намах обамро, као оно кад сви човечији органи 
 се негде у планини њоме израни зимус и сав блатом улопан, повијена репа пас, који је кренуо у  
ива.</p> <p>— Цео пук? — понови капетан сав срећан јер му стиже читав пук најбоље војске.</p> < 
атног материјала који би се иначе морао сав уништити, ако се настави одступање у овоме правцу к 
ву војску већ само неке патроле.</p> <p>Сав тај материјал и још неке извештаје појединих команд 
ка Вечера, па Благовештенски Сабор, Св. Сава, па „Узо деда свог унука“, па онда Глигор Комита и 
 шта је мислио.{S} Србија није далеко а Сава није широка, те ако ћу служити кога, боље онда сво 
у реку што беласа?“ — „Видим!“ — „То је Сава, синко, а оно иза ње је Србија“.{S} Дуго смо после 
ацане школске клупе а на зиду слика Св. Саве и Симе Игуманова завештаоца ове зграде српској бог 
 Светога Симеуна Мироточивога и Светога Саве архипастира.</p> <p>Тамним и муклим гласом, који к 
p>Румена се крв измеша са мутним валима Саве и Дунава те некад цветне и плодне обале њихове, ур 
о молитву угодника својега архиепископа Саве, те смождио Стреза насилника, коварника и хулитеља 
закрвавио сва поља и горе наше, озго од Саве и Дунава па доле до Вардара, од Дрине па до Тимока 
ило се небо тешком грмљавином.{S} Обале Саве и Дунава задрхтале су под непогодом том; густи обл 
/p> <p>— И Немци са оне стране Дунава и Саве — додаје онај мрзовољни.</p> <p>— Па јес...{S} Нем 
а се видим са својима, па одох ја преко Саве и никад ме више неће Цар видети.</p> <p>— Тако сам 
 чује, извукли из вароши пребегли преко Саве.{S} Причају људи и жене, које су због страха пробд 
примио на себе да оружаном руком разори савез балканских народа, пао је у 1913 годину.{S} Колик 
зад поверовала и да нам је одиста прави савезник!</p> <p>— Само кад би их стигло доста, онако м 
још био окићен заставама у част доласка савезника.{S} Вратио се и одатле са једним болом више и 
основицу за будуће заједничке операције савезника са нама, ради добијања везе са Русијом преко  
крцавају у Солуну.</p> <p>То искрцавање савезника на југу било је утеха на другоме тасу теразиј 
 — Зар ми нећемо учинити ништа за дочек савезника?</p> <p>— Па општина спрема ваљда нешто.</p>  
или, ако хоћете, за наш рачун, за рачун савезника!</p> <p>— Дај Боже! — окуражи се песимиста ос 
, донео нам пријатне вести о искрцавању савезника, који ће доћи на наш фронт, дотле је воз који 
тављени издајством грчким, неодлучношћу савезника и једновременом офанзивом Аустрије, Немачке и 
p> <quote>„Услед задоцнеле помоћи наших савезника, наши покушаји за пробијање Качаничкога фронт 
у на себе један део бугарске војске; на савезнике се није могло рачунати после ситуације која б 
раницу, срели не само Србију већ и њене савезнике.</p> <p>— Ама савезници долазе?— прекину га п 
 бугарске захтеве и... управо, да увери савезнике у оправданост тих захтева... да, тако нешто.. 
шта Бог да. — Борити се више не можемо, савезници нам неће или не могу да помогну, е па... шта  
чела и уздигнуте главе здраве.</p> <p>— Савезници долазе!</p> <p>— Долазе војници с Марне!</p>  
етини заробљеник с фијакера.</p> <p>— А савезници из Солуна? — пита онај што се ухватио за фење 
ембра, још се упорно тврдило из Ниша да савезници долазе, али данас већ, веровали су у то само  
свежавајућа дажда после запаре, вест да савезници стижу у Србију.{S} Она је најпре обухватила п 
бију већ и њене савезнике.</p> <p>— Ама савезници долазе?— прекину га песимиста и сад први пут  
ој станици чуо је и потврду вести да се савезници већ искрцавају у Солуну.</p> <p>То искрцавање 
путници са ових, потврдили су нам да се савезници одиста искрцавају.</p> <pb n="45" /> <p>— Ама 
ку, као што је знао да остали балкански савезници неће поћи путем Бугара; али се бојао догађаја 
 фактима која познаје.{S} У осталом, ни савезници неће изостати у извршењу једне контра-демонст 
 ситуација могла још увек променити ако савезници на време стигну и ослободе Скопље, које су Бу 
p>Свршено је, свршено је све!...</p> <p>Савезници су опрали руке, непријатељ је заурлао: „Распн 
ране или бар, може ли се донети?</p> <p>Савезници су били примили на себе снабдевање српске вој 
е су да тиме изразе извесну пажњу према савезницима.{S} Отуда су и постала имена Мица Зуавка и  
пним црвеним словима, недовршен поздрав савезницима: „<foreign xml:lang="fr">Vives les Al...!</ 
м словима, да исписује поздравни усклик савезницима.</p> </div> <pb n="53" /> <div type="chapte 
ти и спрема се част и напојница храбрим савезницима.{S} Заклаће се, вели, во и изнети вино бура 
теријала и да одмах, одавде још, јавимо савезницима да смо принуђени повући се на Јадранско мор 
војска, кренуле су из Београда у сусрет савезницима.{S} На путу од Београда до Ниша размишљале  
ам кажем ствар је потпуно поверљива.{S} Савезничка је војска на путу за Балкан, ако већ није... 
и тако исто као и ми били заваравани да савезничка помоћ стиже, када смо још имали и довољно му 
а: <pb n="57" /> На Дарданелима пропала савезничка акција; на Сави и Дунаву нагомилана немачка  
</p> <p>А јуче је одиста и кренула била савезничка војска у помоћ Србији.{S} Још од ране зоре н 
 тих висина нису догледали да нам стиже савезничка помоћ, прелетели су Дреницу и пали овде у ра 
испуни једна, ма и неуговорена али ипак савезничка дужност, када су после Куманова послате српс 
страцији.{S} За дан или два стиже у Ниш савезничка војска из Солуна...</p> <p>—У Ниш? — гракнус 
 пре оружја дипломатија још има реч.{S} Савезничке дипломате из Софије уверавају да Бугарска ап 
 још моралне снаге да издржи до доласка савезничке помоћи.</p> <p>Краљ понова погледа свога ађу 
а треба да крене у Србију, налази место савезничке грчке, једна војска којој је врховни команда 
претиче дозволом да се у Солун искрцају савезничке трупе.{S} Како би тај корак Венизелосов мога 
ма, купују се разнобојна платна те шију савезничке заставе, школска деца журно уче Марсељезу да 
ето на тријумфалној капији, при доласку савезничке војске.{S} На њему је исписан крупним црвени 
симисти се озари лице на глас о доласку савезничке војске а проседоме, који га је победоносно г 
али смо и то, да ни један <pb n="65" /> савезнички војник неће кренути из Солуна у помоћ Србији 
="615" /> <p>— Тамо су ваљда већ стигли савезнички посланици?</p> <p>— И да нису стигли, из Ска 
гли, из Скадра ћемо моћи добити везе са савезничким владама.</p> <p>— Могла би се, вероватно, у 
 је није одмах сазнао и чекао је воз са савезничким трупама.</p> <p>Да није било оне покварене  
е још јављало: да се Ниш кити српским и савезничким заставама, да се спрема свечан дочек и да ј 
х се донесе одлука да се станица искити савезничким заставама.{S} На станици је скопској један  
ну, али већи број у Србији, има 110.000 савезничких војника и то са одличном оружном спремом.{S 
ена да је први контигенат <pb n="69" /> савезничких трупа кренуо у Србију и то би имало свога у 
е тробојка била извешана у част доласка савезничких трупа.</p> <p>Ђенерал погледа и боно му се  
ашић реч и потврди да према извештајима савезничких влада, које су примиле на себе нашу исхрану 
не одговара више за безбедност путовања савезничких представника, којима не остаје ништа друго  
 су дотле зидали од грчких, румунских и савезничких карата.</p> <p>Око једнога кафанскога стола 
> <pb n="549" /> <p>Док су се посланици савезничких држава спремали да крену за Љум-Кулу и Деба 
у.{S} Значи да у Солуну већ има довољно савезничких трупа које би могле ступити у акцију, ако б 
нути и дипломатски представници страних савезничких сила, који су се такође уз владу у Призрену 
лутио да и у Медови нема ни једног зрна савезничког обећања.</p> <p>— Ваља што пре стићи у Скад 
аје са косовскога бојишта и са јужнога, савезничкога фронта, према којима би имали да изврше ил 
овошћу.</p> <p>— Да нам са придружи при савезничкој офанзиви на северу.</p> <p>И самоме песимис 
жни комуникеи у којима нам се причало о савезничкој помоћи, о Русији, о Румунији и др.</p> <p>К 
!</p> <p>— Помогло би њима, да им умири савезничку савест, али нама...</p> <p>— Доста је кад ва 
м вас, сем ако су кадри да нам лиферују савезничку војску.{S} Него, хоћете ли ја да вам кажем з 
 на овај бугарски акт, Грчка, држећи се савезнога уговора са Србијом, оглашава и сама 15. септе 
одних уговора, он српско-грчки уговор о савезу оглашава за неважећи и, како се у томе тумачењу  
као војник, као син оца војника, вршећи савесно дужност своју.{S} Његова смрт је мој највећи гу 
ам заслужила и које би ме тешко пекло а савест ми оптеретило грижом да сам учинила неправду и с 
у све напоре једне мајке коју је гризла савест и морила помисао да већ на првом кораку у животу 
и кермеса у корист рањеника.{S} Њина је савест била мирна да су се на свој начин одужиле „овој  
Помогло би њима, да им умири савезничку савест, али нама...</p> <p>— Доста је кад вам кажем јед 
мо из дубине штале чује се хркање мирне савести.</p> <p>— И кад би знао, колико ће то све да тр 
е, и хоће из очију да прочита одговор и савет.</p> <p>Поједине породице, које су се већ до Приш 
сувише доцкан; не верују више ни у чији савет и крећу.</p> <p>Један велики војни аутомобил који 
твари бабо, па нам даде још по где који савет и оде.</p> <p>Ето тако смо у невољи и јаду провел 
рећите одмах, то вам је мој пријатељски савет.</p> <p>Пошла сам са једним старцем из последње о 
тљених прозора.</p> <p>— То је последњи савет шефова српске војске! — рекох више шапћући.</p> < 
да?{S} Једина њена наредба и једини њен савет може бити: „Држите се колико можете!“</p> <p>— А  
о година а историја је прешла преко тих савета и забележила је само чин!</p> <p>И, док он у так 
е из иностранства, нећу да чујем ничије савете.{S} Јуче је прошла Народна Банка за Солун и ја и 
нису потребни толико генерали и државни саветници већ много више културни раденици.{S} Не замиш 
питам.{S} Она болничарка из наше авлије саветовала ме је да останем, остаће и она и многе друге 
еодољиве разлоге.{S} Тако су исто можда саветовали и износили му неодољиве разлоге и мога деду  
вори, објашњења, распитивања, међусобна саветовања па чак и препирке.{S} Једни су се вајкали, д 
таје, ту одржавао саветовања — последња саветовања.{S} Соба, у којој је становао, пространа је  
 Пашић.</p> <p>Тако су, ови разговори и саветовања, били у неку руку министарска седница, држан 
, сазван је хитан збор у начелству ради саветовања.{S} Било нас је око педесетак, сви забринута 
 дана, ту примао извештаје, ту одржавао саветовања — последња саветовања.{S} Соба, у којој је с 
анде на којима је, после дугих и бурних саветовања, имала да се утврди једна горка али, јасна к 
не знамо шта да почнемо.{S} Поче гласно саветовање, преко улице.</p> <pb n="455" /> <p>— Шта је 
, пред слатинском механом, отпоче одмах саветовање.{S} Знајући да собом води један одморан и пр 
 n="698" /> трчао од једног до другог и саветовао се, куповао коње, куповао самаре, ужад, ћебад 
 Он је самном само озбиљно разговарао и саветовао ме и ја сам га слушала.{S} Један пут ми је го 
а, само пазио ме је, увек ме је пазио и саветовао ме је као брат.{S} Свагда предвече, кад би из 
длучној борби да погинем.{S} Немојте ме саветовати, немојте ме одговарати, немојте ме спречават 
 подмукло, као звер.</p> <p>— А ако, по савету споразумне дипломатије откинемо комад меса са св 
 да одвојим.</p> <p>А и он не уме да је саветује, изгледа му свака ствар драга.{S} И онај стари 
тавите тамо у капели дете а ви крећите, саветујем вам да крећете што пре одавде.{S} Навала ће б 
/> у моменту њене пропасти.{S} И они ме саветују да бегам и износе ми неодољиве разлоге.{S} Так 
ног дана, по вечерњу, у цркви, те да се саветују.{S} Нису се смели сакупљати на другом месту, о 
вође на путу бегства.</p> <p>— И они ми саветују да бегам, да се склоним.{S} Сто година историј 
зивац и скиде ћебе којим се био обавио, сави га два три пут и положи на даску, на којој ће Краљ 
рданелима пропала савезничка акција; на Сави и Дунаву нагомилана немачка и аустроугарска војска 
д од Дреновца велика борба а после и на Сави.{S} Они су били прешли на нашу страну и тукли се д 
ги низ месеца ревносно вршили службу на Сави и Дунаву, повукли су се са нашом војском до нишке  
 и пепео.{S} Па шта је ово сад?“ Поп се сави сиромах па му вели: „Господару и ага, Бог па ти!{S 
глески и француски топови а по Дунаву и Сави плове мине које су посејали руски минери.{S} Нек и 
у моћи набавити за даље путовање.{S} Он сави цигарету, припали је, повуче два три дима па наста 
Јањева и Гилана, сече Бињачку Мораву па савија на југ Качанику и слази падином Шаровом те, обух 
зео иверку и скида блато с обуће, други савија цигару, трећи се претоварују а четврти се прихва 
ила на његове обале, где он под Скадром савија на југ ка своме утоку; трећа је линија ишла Подр 
гомиле бегунаца, <pb n="290" /> која је савијала из чаршије у једну ранију бочну улицу и тискал 
 и исте реке, али су оба ова пута затим савијала на запад и водила обалама јадранског мора.</p> 
ише пушке, нема планине, него гледај да савијеш главу под кров.{S} Остави пушку па гледај да уђ 
а и ишчезли записи.{S} Недогореле свеће савиле се, влажни се пешкири усукали; свега крај једне  
 невоље.</p> <p>Ту, међу добрим људима, савили смо гнездо; ту заждили ватру на огњишту, ту се п 
иградских.{S} Ту, у туђини, у Галипољу, савили су прогнаници себи нова гнезда, ту ископали нова 
о ствари крај зида од ограде начелства, савило се крај ствари својих и брижно пита: шта је, и х 
пчидерско брдо и Баново Брдо, Топчидер, Савинац, Ново гробље, све, све, све...</p> <p>Сад већ к 
 ваљда због својих, али туку Чукарицу и савиначки крај.</p> <p>Младић би и даље продужио причу, 
рхтао у грлу.</p> <p>Угасио је свећицу, савио је котур, метнуо у торбу те смо ћутећи кренули ка 
 се колико толико одмори.</p> <p>Ја сам савио цигарету и пришао једној гомили резервиста и грађ 
љи како је ничке пао; једну је руку био савио под собом а другу опружио више главе и стегао грч 
ми сузе...</p> <p>Опет је, као малочас, савлада умор; видело се јасно да је све те догађаје, пр 
може задремати догод га умор потпуно не савлада.</p> <p>Сео сам и ја крај њих.{S} Осећао сам да 
овршена...</p> <p>Затим ућута да у себи савлада тежак бол, па опет диже главу, погледа ме и дод 
е под пухором.{S} Код последњих речи њу савлада читава бујица суза и застаде немогући даље да и 
 који нас је већ претукао, помоћи ће да савладамо и заборавимо сваку неугодност.</p> <p>Па и по 
о и ако је, види се, после очајне борбе савладан а пушчане му цеви упрте у груди.{S} Ко зна как 
 ма једној српској мајци.{S} И он клону савладан једним тешким болом и једном боном резигнацијо 
удбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Савладан већ тешким мислима, Краљ се једнога тренутка с 
ајући крај ватре, ни речи не проговори, савладана умором од пута, мразом и оном тугом која код  
до гробља, на врху вароши.{S} Ућутасмо, савладани можда истоветним родитељским осећањима, улазе 
их наших надања.{S} И када ме је најзад савладао сан, мени се чини да сам још увек једним ухом  
ћас, кад све ове што му сад говоре буде савладао уморан сан, или можда у рану зору док још све  
а Богу.{S} Пред саму зору мора да ме је савладао сан јер нисам ни чула ни осетила кад се стариц 
ла одлуку или је то био умор који ме је савладао?</p> <p>И уторак је свануо мутан и облачан.{S} 
ала целу једну ноћ све док га умор није савладао.</p> <p>— Сећам се! — рекох.</p> <p>— Ето — на 
се већ и самртници, које је глад и мраз савладао и који су се крај друма повукли и предали лага 
е ко спавао у Београду и, ако га је сан савладао, пробудили су га топовски пуцњи који су се с в 
 сам слушао са пажњом а затим ме је сан савладао.{S} И чудан сам сан уснио те ноћи.{S} Као на л 
ромињати.{S} Ма да ме је умор био давно савладао, казивање госпе у црнини одржавало ми је напре 
ике неприлике и тешкоће које је требало савладати да би се само из вароши изашло.{S} Пет стотин 
ла је.{S} Не знам да ли је бол или умор савладо, али је ућутала и загледала се помно у ватру ко 
младићске воље којима <pb n="324" /> је савлађивао; сетио се првих успеха својих и оних првих з 
рем, који је до пре месец дана са обала савских и дунавских надлетао Срем и Банат.{S} Даље мало 
уше и изцеђена срца слази озго са обала савских и дунавских, прелази Букуљу и Рудник, залази Шу 
радовао се српској војсци кад је прешла Саву и пронела српску тробојку кроз питома сремска села 
 гинути.{S} Непријатељ је већ пребродио Саву и Дунав и ту, на нашим обалама, срео се први пут о 
рсти се и моли Богу.</p> <p>И ја сам се сагао и шакама ископао прегршт земље те везао је у крај 
ни лист од купуса, кожицу од кромпира и сагињу се, те дижу те отпатке из блата и ждеру.{S} Кад  
 трчати.{S} Нисам се обзирала око себе; сагла сам главу и трчала.{S} У том већ загушише улицу н 
 једнога мртвачета уденута цедуљица.{S} Сагла сам се да је прочитам.{S} Непоузданом, женском ру 
кућама.{S} Кад батерија уђе мало дубље, сагледа капетан тек праву слику једне вароши у агонији. 
едан дан ода још, ако овако пође, па да сагледа <pb n="364" /> своје село и кућу, мајку, жену и 
ек предстоје а које не уме и не може да сагледа нити да предвиди.{S} До сад смо ишли нечему одр 
 као што се болесник освежава надом кад сагледа лекара.</p> <p>Над Приштином је легла већ дубок 
забранчића, на лево од друма.{S} Чим је сагледа он приђе поручнику, који је уморан сео на један 
њи пут он срче зрак божји, последњи пут сагледа небо свога завичаја и упућује му последњи уздах 
ршити.{S} Са тога моста он последњи пут сагледа светлост дана, последњи пут он срче зрак божји, 
ли смо један крај другога као сенке, не сагледавши једно другоме ни лица, ни погледа, ни сузе у 
атим, то је друго питање, али би Србија сагледала француске заставе; телеграми би забрујали дуж 
 страшна док се она само на појединцима сагледала, она је изазвала у нама праву грозницу узбуђе 
и надире.{S} Урлање гомиле, која је већ сагледала плен очима и пружила му руке, надвишује бони  
дирала на улицу кроз осветљене прозоре, сагледале ситне иглице кише која косо промиче.</p> <p>У 
же да очима својим видиш оно што смо ми сагледали.{S} Све поклано, све живо по кући лежи у усир 
ут сркали зрак те слободе, последњи пут сагледали небо свога завичаја и упутили му најболнији у 
аса прешли?{S} Са њега смо последњи пут сагледали светлост слободе, последњи пут сркали зрак те 
родитељским сажалењем осмехнули када су сагледали ове кржљаве младиће и говорили су међу собом: 
е, јер му кроз кључаницу нисам могла да сагледам лице.{S} Затим се умирило и чуо се само разгов 
ио обазрео ни пред собом ни за собом да сагледам ону тужну поворку, која се лагано кретала и гм 
и ми се зубима ћу клати непријатеља кад сагледам своје село.</p> <p>— А како ти је било тек кад 
ну метара слободне Србије, не журимо да сагледамо крај дела у које је један народ скрхао сто го 
 је оно нешто мало војника колико их је сагледао и мало младих Црногораца, које је он собом чак 
> <p>— А кој’ отац не би полудео кад би сагледао ово! — вели трећи.</p> <p>— И виш’ у лудилу је 
и сели.</p> <p>При тој слабој светлости сагледао сам тек мало боље своје госте.{S} Била су два  
Ругово, на Комове и Суторман, док нисам сагледао жудно очекиване те обале и крај њих питомо мес 
смо се нешто мало.{S} Отуда још јасније сагледасмо масу тамних кровова <pb n="689" /> измеђ кој 
а германских општинских домова, оком да сагледати како одмиче време.</p> <p>Тајанствена ноћ...  
ија Јелицу те је далеко под собом могао сагледати делове друма, што му је олакшавало да са изве 
натучене капе на очи.{S} Нисам му могао сагледати лице али кад виде да се ја обзирем на све стр 
кала да сване и тада сам тек могла лепо сагледати раницу под уветом.{S} Била је истина натопљен 
ло даље, кад допремо до обала Дримових, сагледаћемо границе до којих су допирале наше наде а из 
 очи биле пуне суза којима ми обли руку сагнувши се да је целива.</p> <p>— Баш ти хвала, господ 
p>— Дај, Боже милостиви! — кликну његов саговорник, скиде капу, погледа у небо и прекрсти се.</ 
тавим, али ме задржа онај малочашњи мој саговорник.</p> <p>— Нека је — вели, кад она изађе у мр 
офесор са суром шајкачом још лови свога саговорника лиферанта, хтео би да му објасни како је са 
<pb n="84" /> <p>Путник погледа попреко саговорника и одмаче од њега, као да је он тај који ће  
а све спали, да све затре, да сав живот сагоре и <pb n="218" /> угаси онако као лавина када се  
планина те ваља долином и плави, ждере, сагорева, уништава и уништено засипа и затрпава?{S} Је  
а и доље; ваља се, тутњи, пали, ништи и сагорева живот, који је до мало час ту био.</p> <p>И бл 
сукнули су црвени пламенови који пале и сагоревају.{S} Из крваве румени, којом је већ четири ст 
 је то фатално, да се баш ово место где сагоревамо последње остатке српске државе, зове Пећ.</p 
о смо ми упалили?</p> <p>— Да ми, да би сагорели све што нам је још остало.</p> <p>И узе ми каз 
где се и отпочело?</p> <p>У Призрену је сагорело све што је требало да крене за Љум-Кулу.{S} Зн 
 видите моју судбину.{S} Све што за дан саградим, зла ми вила за ноћ поруши.{S} Колико смо се с 
 поруши.{S} Колико смо се сви мучили да саградимо ову државу, па ето... поруши вила за ноћ, пор 
ице, јер ће Новица, кад набере довољно, саградити себи чун, купити мреже и алате и почети посао 
?{S} Темељи смо ми, који смо кадри кров саградити.</p> <p>— Ко ми?{S} Ви који пролазите или ми  
очекивао сретан дан када ће мој јединац саградити свој чунић и поћи својим путем, својом стазом 
 се уђе у капију, лицем окренута улазу, саграђена је мала, спреда отворена шупа, од које две ст 
у да оди а камо ли по овоме беспућу.{S} Саграђена је, њега ради, једна дрвена караулица која је 
х улица пећских.{S} То је велика зграда саграђена од камена, као и већина беговских кућа и кула 
брао, јер наша пешадија потискујући га, сад већ наилази на јачи отпор.{S} Митраљези грокћу са с 
 крај самртникове постеље.</p> <p>— Да, сад, док превали поноћ и док се уверимо да све по кући  
уче још уздизала угледна и здрава бина, сад већ леже рушевине и жар и по њима полегао црн дим к 
ја сам у јесен пунио деветнаест година, сад ми је тек двадесет прошло.{S} Кажем ја једаред баби 
родоломницима означавала обалу спасења, сад постаде ватра пакла <pb n="687" /> која је лизала и 
м упалих очију.{S} Отац који води коња, сад на одморку пришао му, стао крај предњих точкова па  
 не испраћа! — приметиће неко и одиста, сад нам тек паде у очи да нико његов не изађе за њим, т 
на, да је не спазе деца.</p> <p>А деца, сад већ пробуђена, упорно настављају питања.</p> <p>— К 
и ни на <pb n="39" /> које друго.{S} Е, сад нека дође неко па нека каже: „Ама ја не бих волео н 
шати!</p> <p>И наставља даље пут пешке, сад већ и сам убеђен да неће моћи издржати.{S} Ађутант  
 нову ватру.</p> <p>Ми настављамо даље, сад већ проређени и грабимо у ноћ.{S} Далеко отуд, кад  
рејемо.{S} Но ко би и пожелео што боље, сад, после поноћи.{S} Попадаћемо овако обучени по поду, 
заспао пробудиће се.</p> <p>— Јок море, сад ће он.{S} Знаш како је, заговорио се с децом па и н 
чеће <pb n="701" /> офанзива, којој се, сад већ растројени Аустријанци ни овом приликом неће мо 
српској граници, рекли овима: „Изволте, сад је на вас ред!“</p> <p>Ето, такви су се разговори в 
рокупљу и Јабланицом ка Лебанима.{S} И, сад тек загусти друм који Лабом слази из Куршумлије.{S} 
ао кандило у коме је дотрајало уље али, сад се већ гаси...{S} Ја видим смрт, видим је очима као 
b n="595" /> <p>— Па?</p> <p>— Замисли, сад сам у Призрену чуо.{S} То је робијаш, двадесетогоди 
 њим а сам одмах крете ка селу Слатини, сад већ са намером да се ту задржи па да у име Божје и  
 и, док смо до сад били само забринути, сад већ почесмо и да страхујемо.{S} И у чаршији и по ма 
о сам после оне страшне липљанске ноћи, сад опет ону госпу у црнини.{S} Пратила је топлим матер 
м њега и сад више никога блиског немам, сад сам сама самцита у свету...</p> <p>И ту девојче зав 
лефонску везу са Гиланом и Феризовићем, сад је баш тражи.</p> <p>Гомила пође да се растура.{S}  
а.{S} Како би тешко проплакао мој бабо, сад да ме види?{S} Толико ми је обећавао повести ме у С 
акуисано и власти га напуштају.{S} Ево, сад је стигла наредба и сву варошку жандармерију, све д 
ија јер непријатељ као да се, потиснут, сад дочепао бољих позиција но што их је мало пре имао а 
поздрављала их.</p> <p>— Но хвала Богу, сад ћу мирније спавати! — рече један, који је светиљком 
едино ме је тешило што су сви говорили: сад је рат свршен.{S} За неколико дана па ће нас пустит 
во има увек када.{S} Ево како има када; сад сам се вратио са Љум-Куле и не знам куда ћу, само з 
ули, да смо завршили низ својих невоља; сад већ идемо нечем неодређеном, непознатом, неизвесном 
рку где је такође „било доста живо“.{S} Сад су пошле даље, са уверењем да ће и на приштинском к 
 <pb n="199" /> се смртоносна борба.{S} Сад већ и топови улазе у дејство, те се разлеже грмљави 
твена светлост све шира и шира бива.{S} Сад већ изгледа као низ ватара логорских које се из дал 
ијега од бегства народних посланика.{S} Сад већ знамо јасно ситуацију! — гунђа један из гомиле  
времено уклањамо испред непријатеља.{S} Сад већ крећемо са горким уверењем да нас овај друм, ко 
 у Призрену, изгубио је и господара.{S} Сад изгладнео, оборене главе и повијена репа, иде по тр 
пластовима и гуши оне које обухвата.{S} Сад је већ пробијена и друга таваница, пламен је продро 
припалио цигарету и очекивао сам је.{S} Сад ме је увелико интересовао њен мали роман, који је о 
апуштен је по наредби, евакуисан је.{S} Сад је сасвим друго; на Београду су енглески и француск 
у раме, те му испадне пушка из руке.{S} Сад је мој, рекох <pb n="646" /> и потегох још једном к 
а покопамо мртве и ожалимо покопане.{S} Сад се опет пробудила и помамно дигла главу; затресло ј 
</p> <p>— Студије, снимке, портрете.{S} Сад сам тек био почео један већи рад, једну композицију 
ма, зашла сам од болнице до болнице.{S} Сад већ нисам тражила да служим, нисам молила да ме при 
а сам чак имао снаге друге да тешим.{S} Сад већ више немам ни ја снаге и, ево признајем вам, да 
ела дрва од сељана, милом или силом.{S} Сад је већ дубока ноћ и арнаути су се повукли у куће за 
 у долини.</p> <p>Сви данусмо душом.{S} Сад нам је већ јасно било да варош не гори а оно што пл 
год је требало и кад год је требало.{S} Сад сам малаксао, умирем, па ако, нека и последњим дахо 
 и пушка и торба и муниција заједно.{S} Сад први пут сиђосмо на друм, ту где се устависмо, а че 
и казивало ми је да је отац погинуо.{S} Сад сам се тек осећала сама, потпуно сама... једино он? 
је то као празник неки а не као рат.{S} Сад не морам пуцати у ваздух, моја ће пушка погађати са 
реницу и пали овде у равну Метохију.{S} Сад се спремају да узлете преко Дрима и оних кршних и в 
ба ватра поче да узима све већи мах.{S} Сад смо већ знали да туку и Топчидерско брдо и Баново Б 
у у друштву!</p> <p>Спустила сам га и — сад је једанаест мртвих анђелака лежало на даскама једн 
 муниције, испуцало се, изгинуло се и — сад се повлачи, ако се бар могу да спасу топови да не п 
Краљ — било је а има их и сад.</p> <p>— Сад? — учинише неколико њих.</p> <p>— И сад још! — наст 
с да је пут за Бицан затворен.</p> <p>— Сад смо у клопци! — узвикивао је очајно један поштар, к 
у и праштајући се рекао ми је:</p> <p>— Сад се нећемо дуго видети?</p> <p>— Зашто, синко?</p> < 
ла сам тифус!</p> <p>— Одавна?</p> <p>— Сад шест недеља како сам се дигла.</p> <p>— Требало је  
} Ја понових:</p> <p>— Па сад?</p> <p>— Сад? — учини она збуњено, неспремна ваљда да одговори н 
Грачаницу!</p> <p>— Кад ноћас?</p> <p>— Сад, кроз који час, док сврше седницу.</p> <p>Прође ми  
угога стола.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>— Сад баш идем из начелства; стигла депеша из Куршумлије: 
, тешко ми је било, али сам бар знао, а сад?...{S} Оставио сам их и, бога ми, све ми изгледа, к 
исмо Београд па га сами и повратисмо, а сад...{S} Руси на Калемегдану, Французи на Топчидерском 
онај народ, али су ту, ипак су ту!{S} А сад, овога часа, овога последњега часа, ето је пред нам 
номе седишту, увек језа обузимала.{S} А сад ја преживљујем то.</p> <p>Дете ми се узнемирило, пр 
вао сам, дуго сам веровао...</p> <p>— А сад не верујете више?</p> <p>— Ни у шта! — одсече он од 
, бојала сам се да видим мртва човека а сад — загледала сам, где год сам видела њихова мртва во 
к.{S} Кажу, ови су дошли са Дарданела а сад се чекају пукови који иду право из Француске.</p> < 
ној узбуђености није помишљао на себе а сад, чим први крете па за њим и други, а нас обухвати с 
нда је било друго, имао сам само себе а сад... фамилија... имам и сина.</p> <p>— Па знаш како ј 
га часа био сам грађанин једне државе а сад... роб, роб!</p> <p>Такве су се очајне речи бацале  
тражећи заштите у хришћанске Аустрије а сад, после три стотине година, одавде од Патријаршије,  
опља је послат тамо и последњи војник а сад се већ збира и варошка жандармерија да се пошље у б 
смо се растајали, кад ми је оно казао а сад, без ока и пребијене вилице.{S} Нисам умела да га п 
усамљену кућу на <pb n="474" /> друму а сад сам у њој гледала драго прибежиште које нуди спасењ 
све заостале рањенике у своју болницу а сад узјахала коња и пролази кроз забачене периферијске  
нио већ званично саопштење Влади.{S} 3а сад долази један <pb n="49" /> линијски француски пук а 
{S} Ко зна да међу онима, које ја треба сад да убијам, нема и рођака мојих, јер породица наша ј 
е па наишао на гомилу и збунио се те га сад гоне, а он не уме да побегне већ се једнако заустав 
 он сам објасни:</p> <p>— Обукао сам га сад, у Призрену, у болници.</p> <p>Прекинули смо даљи р 
>И тај понос, несавитљиви понос, ево га сад у блату.</p> <p>И опет ми допиру до ушију Гришине р 
а прескачу, тражећи сточни измет којега сад неће бити на своме месту.</p> <p>Чим се успело да с 
 Ћесар нас је слагао, вели, право је да сад и ми њега слажемо.{S} А нећемо га, вели, ни слагати 
мирна ноћ у њиховом невином животу и да сад већ улазе, да ступају у један догађај који ће у доц 
 за господарем својим од куће уверен да сад баш, у овој тешкој невољи, не треба господара да на 
ило у њима што ме је охрабрило?{S} Када сад, далеко од непосредних утисака, размишљам о старчев 
жару где сам.{S} Умирио сам се тек када сад спазио зидове зграде у којој је станица и пожурио т 
лио мало горчине из душе па му је ваљда сад било и лакше.{S} Ипак, у једноме тренутку, он се по 
огућности и условима за офанзиву, он за сад моли да се реши питање: имају ли команданти право д 
ћи... управо да, они мобилишу.{S} То за сад — према извесним сазнањима — још не значи рат! — ре 
b n="60" /> нашем фронту концентришу за сад балканска, рилска и маћедонска дивизија, али како ћ 
ића.{S} Их, кад би они знали где сам ја сад?</p> <p>А после малога размишљања, додаде:</p> <p>— 
ао кад нас поведоше у борбу.{S} Идем ја сад да се борим али не као пре, за туђина, него за свој 
чи нанине нисмо тада разумели али их ја сад чујем понова и сад тек разумем, као што сад слушам  
 које се отац немилосрдно откида и која сад, без очеве заштите, преживљују већ прве дане ропств 
 своју на милост и немилост пљачки која сад већ бесни у њиховом завичају; други су кренули а на 
 уступила места бризи.</p> <p>— И Грчка сад представља добру снагу.{S} Она, са новим областима, 
тао у утроби, напрсла па из тога ждрела сад извире жар и пламен.{S} Из тога жара, као да га нек 
ом разликом само, што је утученост била сад још већа и још тежа.</p> <p>— Верујте ми, пријатељу 
а у сводове овога старога моста, изашла сад из каменог обиталишта свог да онде, са врха моста,  
еље и причао му све ово, што сам и вама сад казивао а он је слушао, занимало га је.{S} Али он м 
ж, опет прса у прса, као оно пре а нема сад за нама официра са револвером у руци да нас гађају, 
ћни ветрић, који је кроз разбијена окна сад нешто живље дунуо, као да је у мрачној соби пробуди 
и своју, од које је мало час одмако, па сад не може више да је нађе.</p> <p>Жагор на све стране 
а, и сама је себи постављала питање: па сад?{S} С тога је моје питање, које се укрстило са њени 
p> <p>— Да, цела шака, до чланка.{S} Па сад, и ако прозебе, могу је сећи и даље, немам шта да ж 
 и више шапћући запитах је:</p> <p>— Па сад?</p> <p>Она диже главу и погледа ме изненађено.{S}  
е пробудило.{S} Ја понових:</p> <p>— Па сад?</p> <p>— Сад? — учини она збуњено, неспремна ваљда 
људи, појели све што се може појести па сад нема ни за њих ни за сиротињу хране те канда мисле  
визије“ самар с магарета пао у блато па сад збира расуте ствари и брише их. — Није истина да се 
 свима на уснама лебдело питање: па шта сад?</p> <p>— Натраг у Ђаковицу не можемо наставља да р 
то, испунило се пророчанство.{S} Па шта сад, зар изнова?</p> <p>О креманскоме пророчанству није 
а створим пред очима његову слику какав сад изгледа.{S} Погледах га и под оним завојем, који му 
 је и склонила код себе.{S} Онај ме гад сад није могао више наћи.</p> <p>Ту сам код старице про 
их трупа на истоку.{S} С тога смо се од сад подједнако интересовали и оним што се дешава у Солу 
е истина да се морамо склањати.{S} И од сад ћу да пуцам а нећу да се склањам никаквој колони.{S 
е све више и више сужавала, тако одавде сад већ сваким кораком који учинимо, осећамо како се бл 
 исхрани!...{S} Тако, ту!...{S} Е, ајде сад, прекрсти децу!</p> <p>Товаре се, полазе, он закључ 
Из штаба ваљда? — поуми капетан и ободе сад понова коња те се у два три свока дохвати друма па  
ове материн гроб китећи га утехом да је сад у слободној Србији, којој се и она враћају у загрља 
 шта изменила у судбини Скопља, која је сад већ одређена и неизмењива и која ће се сутра или пр 
вичком косом поставила батерија која је сад већ бројала шеснаест топова.</p> <p>На тај начин, н 
љајући нам се по где и гдекад, сишла је сад у наше редове и почела нас грлити својим леденим и  
пробудила је пуцњава са фронта, који је сад већ био само неколико километара изнад Скопља, те с 
 би човеку! — ишчуђава се неко, који је сад тек наишао у кафану и чуо да се Ускоковић удавио.</ 
а лицу му се огледао тежак умор који је сад већ био опште обележје свега живота, свега што срет 
е обале где ју је одвео вагон у који је сад ускочила, вагон у коме је била одвео би је у албанс 
журити испред непријатеља, толико ми је сад изгледало као да сувише брзо пролазимо крај поспали 
ежио скору поноћ и Престолонаследник је сад већ нестрпељиво гледао у врата којима се улази у ње 
ојници.{S} Поднео је све, све, и ево је сад малаксао, издала га снага и, пао је.{S} Оставиће га 
али, који су на овоме фронту.{S} Ово је сад једини фронт на коме се боримо, да би се са других  
рзало, све мање, све мање.{S} Почело је сад тешко да дише те ме то још више преплаши.{S} Волела 
непријатељеву и спасти Србију.{S} То је сад већ био сломљен, изнемогао старац, без вере у добру 
 је у томе часу осетио да је то, што је сад на његовим коленима, оно поколење на које ће пасти  
/p> <p>Погледасмо сви тамо.{S} Пожар је сад изгледао још силнији, као гора у пламену од којег с 
 <p>А непријатељска батерија бије, бије сад бешње но ма кад до сад, јер се осећа заклоњена, јер 
ма мајака својих.{S} Беле заставе, које сад већ извесно ките цео Чачак, попадале би још једном  
су посејали руски минери.{S} Нек изволе сад!</p> <p>Ово казивање поче допуњавати једна скорашња 
Она настави сама, као да је знала да ме сад већ у велико занима њена прича, којој сам предосећа 
воз са железничке станице, из којега се сад руководе борбе, кренуо — на скопљанскоме се граду н 
 толико само, да борбе више нема, да се сад само повлачи и да се арнаутска села у овој околини  
етила, колико од страха, верујући да се сад налази мећу дивљацима и да је можда то баш та ватра 
 први па додаје: — Изгледа ми као да се сад бијем за моју њиву.{S} Само нека кренемо, нек не гу 
е прележао рану, те добио поштеду па се сад занима по мало у дућану док му не истекне поштеда.< 
се испреплетала као клупче змија, те се сад расплиће.{S} Издвајају се из те гомиле најпре главе 
ћ нису очи свели, избудили дечицу те се сад журно спремају; спремају се да напусте своју кућу и 
нај господин излепљен блатом — да ће се сад тек у Призрену видети јасно колико је излишних ства 
дите — прекиде ме поднаредник — и ви се сад позивате на један, изузетан, пример.</p> <p>— Па ми 
се ту, на томе крајичку Србије, који се сад простире под његовим погледом, и развијало.</p> <p> 
ати добре судбине ових догађаја који се сад дешавају; или је осетио да је то оно поколење, које 
ати оваквим и онаквим гласовима, али се сад већ јасно и очима видела ситуација.{S} Поћи се мора 
ном из цркава косовских.{S} У даљини се сад већ јасно истичу Црна Гора и Шар, последња заштита  
у име Божје и борбу прими, осећајући се сад већ колико толико јачи или бар не више усамљен.</p> 
 куту, задржао један делић вере и он се сад бунио и немоћан хтео би да се одупре овој бујици не 
мови, разорена прошлост српска; тамо се сад збира са свих страна и разорена држава српска.{S} Т 
, нарочито овамо у Чаглавици, па смо се сад проредили друмом и свако иде за свој рачун.{S} Ено, 
томе да ли је ово епска легенда, што се сад дешава или је злочин, тежак и крвав злочин?</p> <p> 
м у врата.</p> <p>— Не лупај бре, да те сад не вежем.{S} Овде је дивизиски штаб, пуковник Здрав 
еду, па се на сред ћуприје заглавила те сад не могу ни напред ни натраг.{S} Објашњавање, свађа  
шем вишем чиновнику:</p> <p>— Шта ће те сад?</p> <p>— Србија пропада, Господине Консуле, и ја м 
ркосно узвикну:</p> <p>— Но, шта велите сад о вашим Бугарима?</p> <p>Човек уских рамена не одго 
о одмори, обрати ми се:</p> <p>— Реците сад сами, не би ли се заплакали и ви да сте били на мом 
елике поворке изгнанога народа, које ће сад ускоро прва зора пробудити.</p> <p>Тишина као у гро 
га на место овога који је пао и који ће сад остати на друму да чека своју лагану смрт.{S} Он је 
и да му је во црко од мраза, те како ће сад даље са товарним колима а са једним волом; јада се  
и жена двадесет година кућили и коју ће сад за један сат растурити и разорити.</p> <p>— Да л’ д 
ирају се у гомилице, али су те гомилице сад већ живе а не као јуче и данас мртве и неме.</p> <p 
ну нису ни чули до сад ништа.{S} Почеше сад већ и поједини прозори да се осветљавају, почеше љу 
та лежи у крви, полеђушке и смеши се, и сад се у смрти смеши.</p> <p>Злочин је морао бити изврш 
требам коме, као да ваљам чему?...{S} И сад кад дођу они, провалиће подрум и избациће га као ст 
та их је вест још више застрашила.{S} И сад већ ништа више није могло вратити веру у светину те 
најежи а тело хладан зној пробије.{S} И сад ми је пред очима, увек ми је пред очима, нити ћу ик 
иликом одслужио и службу у пећини.{S} И сад ми пред очима та служба и молитва Богу.{S} Попа ста 
а, ако би ко хтео да пригреје што.{S} И сад ме као језа обузме кад се сетим те ноћи у дубини пе 
Сад? — учинише неколико њих.</p> <p>— И сад још! — настави Краљ боно машући главом — Ето, зар н 
а разумели али их ја сад чујем понова и сад тек разумем, као што сад слушам понова и целу нанин 
} А тако је и било, изгубила сам њега и сад више никога блиског немам, сад сам сама самцита у с 
 светом, за народом, не питајући куда и сад иду не знајући куда и не слутећи да ће ускоро наићи 
чајан родитељ.</p> <p>— Па кујна која и сад у Призрену има свој редован јеловник и прописан бро 
иве.{S} Прешло је још неколико пешака и сад смо већ били ван гомиле те је могла мирно и без пре 
Од почетка рата није ништа предвидела и сад још не уме ништа да предвиди.{S} А ствари су тако п 
де своју дечицу, опростиле се са њима и сад већ измичу ваљда друмом са осталим збегом не знајућ 
" /> кола с леве и десне стране друма и сад се већ јасно чује врева и жагор и виде се сенке људ 
везници долазе?— прекину га песимиста и сад први пут и његове очи добише сјај који даје човеку  
, све више се губе контуре појединаца и сад већ изгледамо као тамна, једноставна маса, која се  
ом господарио Ђорђе Балшић, чији гроб и сад лежи међу старим зидинама овога древнога града.</p> 
 она је смрт била слика ужаса од које и сад задрхћем кад ми изађе пред очи.{S} А мој најстарији 
гологлав, исколачених очију, опире се и сад још и ако му је уже засекло у месо и ако је, види с 
ај огњишта.{S} Одмах до ње, држећи се и сад још руком за бабину сукњу, девојчица преклана преко 
атио се и одатле са једним болом више и сад је већ сломљен дозволио да га одведу у Рибарску Бањ 
већ догледало наше трупе на Гази-Баби и сад је већ јасно знало да је ово последњи дан борбе и д 
и јаснија.{S} И тутањ је све гласнији и сад се јавља равницом змијаста фигура воза који усамљен 
Та ми се мисао поче све више допадати и сад сам већ журила да што пре стигнем.{S} Ушла сам опет 
сте и то је све што сте могли учинити и сад још можете плакати.{S} То вам нико не брани!</p> <p 
ји је јасно казивао да јој страх гуши и сад грло од онога што ће казати, као што је гушио онога 
међу кола која су ишла другим правцем и сад се не могу да окрену; двоја гломазна воловска кола  
{S} Тако сам и ја мислио, тако мислим и сад.{S} Ви ми чините неправду ако мислите да ме је жао  
кој, у Лазаревцу.</p> <p>— Је л’ тамо и сад?</p> <p>— Не, не може бити, морали су га однети где 
раку у невољи изгубили и вољу и снагу и сад већ равнодушно посматрају туђу невољу.{S} И све те  
 додаде стари Краљ — било је а има их и сад.</p> <p>— Сад? — учинише неколико њих.</p> <p>— И с 
 је муж отишао службеним послом у Ниш и сад, услед прекида возова, остао тамо а она не зна без  
није поверљиво.</p> <p>— Ама чега још и сад има поверљивог! — узвикну он и насмеја се готово гл 
неваљало лице које се, чини ми се још и сад увек, кад год говорим или мислим о томе, кези на ме 
ажи је.{S} Али сад, што ће нам то још и сад?{S} Зар није боље казати овоме свету: склањај се за 
осећајима, који се опет јавља.</p> <p>И сад се већ не шапће више погружено кад се састану гомил 
 по кући лежи у усиреној крви.</p> <p>И сад ми пред очима она крв и она несрећа.{S} Стара мајка 
заврши победоносно одушевљени.</p> <p>И сад се разви жива препирка по томе питању.{S} Упадоше у 
 својих одлука да се склања.{S} Када би сад војска од једном почела да се повлачи то би унело в 
 Да се нисмо лагали и залагивали, не би сад моја породица робовала Аустријанцима...{S} Хоћеш ва 
а чим је првим зрном била нађена, те би сад то поновила, а чим би то било, пешадија би налетила 
која је некад носила часну трпезу, лежи сад дубоко уривена у земљу као надгробна плоча која пок 
а!“</p> <p>И та млада снага ево је лежи сад испијена у блату.</p> <p>Сетих се и Енрика толедско 
ко стрељају — додаје један учитељ, који сад тек упада у разговор.</p> <p>— Како олако? — обрта  
направи мат, па то ти је.{S} Разумеш ли сад!?</p> <p>Суви господин смагну својим уским раменима 
су, види се, била кадгод боља кола, али сад би само могла служити за изношење ђубрета, коњи су  
овога часа још сам у нешто веровао, али сад...</p> <p>— До овога часа био сам грађанин једне др 
 окупио се у гомиле, као и пре оно, али сад оборене главе, поцепан, измучен и умрљан блатом.{S} 
/> у војсци, добро, ајд лажи је.{S} Али сад, што ће нам то још и сад?{S} Зар није боље казати о 
а сам заборављала бол за мајком.{S} Али сад, ко би могао да ми што прича и да ме заварава, кад  
 песимиста.</p> <p>— Зашто да не?{S} Ми сад имамо пет дивизија више но што смо их имали тринаес 
>Ево овде, крај Липљана, коме смо се ми сад упутили, била је она знаменита борба 1012 у којој к 
ине киша и небо се умири; тако смо и ми сад већ пратили крваве борбе са неком вером, осећајући  
оза и камо да сам се и попео, куд би ми сад био крај.{S} Али он вели, на Овчем ће се Пољу тући  
оји сате и минуте свога живота, тако ми сад већ бројимо кораке и бројимо стопе.</p> <p>И колико 
у; пропљувао је крв, на ногу не може ни сад да стане чврсто и ви кажете то је све једно и још к 
> <p>Ја не знам кад је рањено, ја се ни сад не сећам кад је то могло бити.{S} Била сам два три  
тпуно, онако унакаженог и ја не знам ни сад зашто, али то ми је учинило неко задовољство, дало  
ош нешто!{S} Не заборавите да ће Бугари сад имати четири фронта а не три као пре.</p> <p>— Како 
е из наручја и рече:{S} Добро, жено, ти сад иди, ми ћемо свршити своје!</p> <p>Нашла сам зграду 
е у планини по коју кућицу, ишчезава ти сад и она погледу.{S} Далеко око тебе, све докле ти пог 
 кад ухвати целу шуму па хајде, нађи ти сад дрво на које би се могао попети и склонити од пожар 
пријатељ, да те не оштети.{S} Е, ето ти сад, бацај сад!</p> <p>— Бацићу ја ствари и тако ми Бог 
 што, кад би све тако било, како ћеш ти сад да објасниш, ти не би путовао у Призрен, шего би ос 
пуцати у ваздух, моја ће пушка погађати сад моје и наше крвнике.{S} И борили смо се, бога ми, м 
та мислите, којим ће се редом развијати сад догађаји?</p> <p>— Велика офанзива на северу већ је 
ишта.</p> <p>— Изволте, изволте правити сад комбинације, ако можете!</p> <p>Такви су се од прил 
 лити крв још једанпут али ћемо је лити сад за себе а не за другога; и чуо сам речи господин по 
у, државни питомац.{S} Мислио сам прећи сад у Минхен али ето, дође рат и... откиде ми руку.</p> 
а те не оштети.{S} Е, ето ти сад, бацај сад!</p> <p>— Бацићу ја ствари и тако ми Бога нећу пожа 
цртава се мрачна силуета вароши у којој сад већ спава све што није имало решености још да креће 
</p> <pb n="476" /> <p>И одиста, ја тек сад приметих да је на месту где сам стајала киснуло кро 
} А кад је ту прилику пропустила па тек сад мобилише, значи да не мобилише против нас.{S} То је 
тановника куће.{S} Само, да л се то тек сад крха кров или ово већ пуцају темељи и љуљају се сту 
че линије извлачио је Престолонаследник сад на карти, линије које су се од Призрена зрачиле ка  
 оних планина иза Дрима и ево је сведок сад, кад тај исти народ, бега у те планине тражећи зашт 
 више узневери и помете.{S} Од куд Краљ сад и шта ће овде у Приштину?{S} Зашто није са Врховном 
так, не би ли опазили где је непријатељ сад поставио топове.{S} А ти топови све јачом ватром за 
ко оружја? — запита непознати, који нам сад већ постаде вођа, који ће нас водити даље кроз ноћ  
а, тако утешила, тако охрабрила, да сам сад већ једва чекала да се пробуди.{S} Нестрпљиво сам с 
им очима, нисам могла да верујем да сам сад слободна, да могу ићи где хоћу, да се смем и својој 
е више ничега било страх.{S} Виђала сам сад њихове мртве војнике као оно пре наше.{S} Пре сам,  
 грудима.{S} Ама зар ја, Србин, па идем сад под стражом, као србијански заробљеник, у ред са шв 
и скопску равницу.{S} Ту на месту којим сад одимо, развија се најславније доба српске историје  
.{S} Ђенерал, који је са војском својом сад већ требао да буде близу српске границе, отвори пис 
у обећавају глад и невољу?{S} Где ће он сад незнан, непознат, пита се и тешко грца у сузама гов 
било одвојено па не запазили, те он дао сад да се исхрани народ.{S} Одмах положисмо ватре, те у 
ише користи па била дуга до чланка, као сад, или до лакта или само вирила из рамена!</p> <p>— И 
прошло.{S} Кажем ја једаред баби: „Бабо сад у јесен ће и мене регрутовати те ћу бити аустријски 
стотине година у збег, у туђину; па ево сад се опет понавља то и са истога места.</p> <pb n="72 
>— Јес’, онда! — додаде чичица — па ево сад дошао сам да му обиђем гроб.</p> <p>Сви се ућуташе, 
рогута је.{S} И од тада занеможе па ево сад где ће да ме остави на сред пута!</p> <p>Грађанинов 
!{S} Ми смо ту истину знали, али је ево сад пред нама целе целцате, у грубој њеној стварности;  
, ми смо је предосећали, али нам је ево сад свирепа стварност изводи пред очи у њеном правом об 
шко прешли смо већ — теши га Краљ — ово сад до Скадра лакши је пут, можемо и ми старци.</p> <p> 
 све у пламен и пепео.{S} Па шта је ово сад?“ Поп се сави сиромах па му вели: „Господару и ага, 
једном непријатељском поплавом, као ово сад.</p> <p>Њему паде на памет онај детињасти страх, ко 
 њену злу судбину.</p> <p>— Тражила, до сад је лутала друмом и пољима, на све стране па... нема 
и поуздање, које га је увек пратило, до сад стално буниле.{S} Неко осећање празнине и усамљенос 
може да сагледа нити да предвиди.{S} До сад смо ишли нечему одређеноме, са вером кад стигнемо т 
 још француско-енглеска помоћ стигла до сад у већем броју на јужноме фронту, ова се акција може 
ела је грмљавина, необична, нечувена до сад.{S} Чудан неки шум пролетао је ваздухом, као да се  
 — вели он — Од два сата по подне па до сад лутам од дућана до дућана па не могу да разменим је 
ерија бије, бије сад бешње но ма кад до сад, јер се осећа заклоњена, јер зна да јој српски топо 
>— Чекала сам дуго, од јутрос па све до сад, па нисам могла више.</p> <p>— Јеси је тражила?</p> 
 их враћају да је приме.{S} Можда је до сад већ и Скопље ослобођено.</p> <pb n="435" /> <p>— Да 
жар међутим напредује и тамо, где је до сад куљао дим, јавља се пламен који се дохвата таванице 
и за нама да остане у средини где је до сад, можда само претераном суровошћу режима, имало безб 
ера, са Брегалнице и Рама, штедио је до сад те две сузе, кад се после дугих и крвавих бораба вр 
опроштена злослутих мисли које су је до сад мучиле, загрли сина и обли га сузама.{S} А он кликн 
ишје од аустријске пропасти у Србији до сад, долазио ми је, долазио ми је два три пута.{S} Војн 
 они који у тврдоме сну нису ни чули до сад ништа.{S} Почеше сад већ и поједини прозори да се о 
вести нас готово поразише и, док смо до сад били само забринути, сад већ почесмо и да страхујем 
и бројимо стопе.</p> <p>И колико смо до сад на овоме путу увек тромо и споро кретали, и ако је  
ама гласно и проломи тишину коју смо до сад шапатом сви штедели.</p> <p>Устављамо се!{S} Пред н 
иљерија је непријатељска већ три пут до сад узмакла чим је првим зрном била нађена, те би сад т 
обре и зле последице о којима је већ до сад размишљао.{S} Ал најзад стеже срце и наредба паде:< 
Излазе из кола жене с децом, која су до сад, увијена у ћебад преко <pb n="683" /> главе, лежала 
ветлост под којом се облици, који су до сад чинили једну целину са мраком, почињу назирати али  
ивали <pb n="37" /> су и они који су до сад мирно и хладнокрвно говорили и уопште, разговор пре 
ељ пријатеља и ако је већ десеторицу до сад питао и сви му одговорили да је истина.</p> <pb n=" 
p> <pb n="593" /> <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила!</p> <p>Био  
орећи о томе.</p> <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила! — тешим га  
но страховито ватрено огњиште, које смо сад из близине посматрали, изгледало је као нека огромн 
 души зарадовала што је унакажен те смо сад равни, те <pb n="426" /> смо подједнаки, те ћу смет 
 вратили као што смо и отишли, само смо сад лакше ходили.{S} Слазили смо с планине а нисмо се п 
 који у Краљеву јасно одјекује, извесно сад дршћу и стрепе.</p> <p>Капетан се сети да он одиста 
изине.{S} Сви се згледаше.{S} Одакле то сад?{S} Сви нетримице почеше посматрати и пратити сваки 
ла <pb n="431" /> сам опет али ми се то сад увртило у главу да будем болничарка.{S} Шта би могл 
 малочас да је чуо пушкарање потврди то сад понова.</p> <p>— Кажем ја — вели — да сам чуо!</p>  
је одиста тада тако изгледало или ми то сад изгледа, кад се свега тога сетим, ја не знам?</p> < 
 чарапе, кошуље и сву преобуку.{S} Зато сад, вели бабо, припазите и штедите храну јер то вам је 
 Сећам се, Величанство!</p> <p>— Е, ето сад историји још једна таква слика! — додаде Краљ показ 
о све што је зарана стигло.{S} Ово, што сад придолази тиска се око хана, разгрће снег и блато и 
чујем понова и сад тек разумем, као што сад слушам понова и целу нанину причу која ниче из проб 
нео је један део терета дужности; зашто сад не би био сачуван те да може испунити и други део д 
> <p>Изненади ме ово упорство.{S} Зашто сад не, кад је мало пре било да.{S} Погледах га у очи и 
е се тући одлучна битка.{S} Е, па дедер сад, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем где год 
</p> <p>Сви дижемо главе охрабрени, јер сад бар догледамо нешто, осећамо да идемо ка нечем што  
и врхом писаљке на карти — Наш се фронт сад простире ево овако, од Качаника па правцем како иде 
погледа опет на мене, сматрајући ме већ сад као свога присталицу.</p> <p>— Е па онда, брате — о 
 али, познавајући те путеве, ја сам већ сад уверен у негативан одговор.</p> <p>— То значи? — до 
а и Лазара и Милоша.{S} Па ето ту славу сад помену и призва је у помоћ овај србијански војник,  
о смо их имали тринаесте а и Грци, могу сад да приме веће снаге на себе, но онда, удвостручили  
искићено негда, али на свему овом сјају сад лежи мемла шест минулих векова.{S} На соколу од сух 
 да се заврши ова велика трагедија коју сад преживљујемо, до на Косову?</p> <p>Ево овде, крај Л 
, жене и деца, коју смо оставили и коју сад хитамо са радошћу и стрепњом да ослободимо.{S} Кад  
 Он зна да ће ноћас, кад све ове што му сад говоре буде савладао уморан сан, или можда у рану з 
сам да би то могло детету шкодити, њему сад треба ваздуха, треба му зрака; помислила сам и да с 
стајали.{S} Војвода Степа, уз којега су сад већ и сви остали пристајали, заузео је данас одлучн 
сто?</p> <p>— А где би онда они који су сад на тим згоднијим местима? — упита он боно насменувш 
S} Сваку од тих гомилица, задржавали су сад трговци, који су сишли са својих дућанских врата и  
дан бранили српску престоницу, зашли су сад у српске планине да са нама заједно поделе судбину  
ш један пут — Одговорио дужности у рату сад сам ево напуштен, остављен, бачен крај друма.{S} Ни 
презимићемо овде, у Призрену.{S} Шта ћу сад са стварима?</p> <p>— Баци, брајко! — одговара му п 
је већ давно превалила те ме страх чућу сад већ оних шест пушака које значе крај живота онога н 
Што би ми то, него да се поделимо одмах сад, па да се гледамо као браћа а да нам се жене гледај 
уздања, што су виделе татицу који ће их сад бранити, који ће им помоћи, који ће одагнати страх  
маћице и своје дечице, пролије а ево их сад пролива овде пред признањем своје срамоте.{S} Није  
ило страх да се они гадови, зато што их сад наши нападају, не почну ноћас светити на нама, сиро 
ио и да сам којом срећом кренуо, ја бих сад већ био у Битољу.{S} Али се сретнем опет са оним пр 
 пред мрак одлучио.</p> <p>Трећепозивац сад се већ раскравио мало и припалио лулу, те настави с 
 у очима, које си сретао угашене, видиш сад како се уждио зрак.{S} Као да су се мртви пробудили 
 је наручио пиво „за све“.</p> <p>— Још сад смо у равници — објашњава онај што немилостиво шара 
дустаје дефинитивно од намере да се још сад уклони из Скопља а остали се разиђоше кућама са уве 
ц, Ново гробље, све, све, све...</p> <p>Сад већ крену бежанија и из свију осталих крајева варош 
мо не може више бити од користи.</p> <p>Сад се већ јасно чује топовско пуцање јер борбе се воде 
 га два три пута и заплака се, па оде. „Сад ћу ја!“ вели, па се изгуби.</p> <p>— И не дође? — п 
тек 1912 године, када је српска војска, сада снажнија и духом и снагом, сишла с Копаоника, на њ 
 соколова некад сјала два драга камена, сада зјапе две празне дупље; бојни оклоп, који му покри 
је служило као адвокатска канцеларија а сада као свратилиште, врста клуба забринутих избеглица  
нутка када смо се растали, као што вама сада казујем.{S} Казала сам му све, све, све...{S} Ниса 
изрену, за време крунисања Душанова, па сада кад једна српска круна пада!</p> <p>И да ту мисао  
да кад је преживљавала догађај, који је сада причала.{S} Па кад је мало прође умор она опет нас 
ави траг за собом...</p> <p>Када сам је сада на друму срео промрзлу и понудио јој ћебе да обави 
на своје очи.{S} Када <pb n="443" /> се сада, у ноћи, појавила у дворишту, обвијена црнином, из 
ојом вером да утеши и друге.{S} Како ће сада кад више ни Он не верује?</p> <p>Да ли се Он можда 
никад ваљада није одвајао, водила.{S} И сада на путу повлачења, душу му обузима неко осећање ст 
ио последњи одмор на грудима отаџбине и сада ваља прећи мост који ће нас раставити од ње.</p> < 
и да им одоле.{S} На томе камену лежи и сада пуста и жртва варош.{S} То је старо <foreign xml:l 
нине и кроз гладне пољане.{S} Где ће он сада, где ће са женом и децом, кад га олуј носи све даљ 
радила — све од орашачког устанка па до сада и отисла се једнога дана на пучину светских догађа 
 догађаја колико од првога сутона па до сада.{S} Изгледало ми је све што сам преживела као огро 
убоко урезана у памети и није се све до сада изгладила.{S} Ван гомиле очајних жена и прокисле д 
здравио се и до сада са њима, али је до сада и сам веровао у нешто, па је покушавао том својом  
шко осећање бескрајности које нам је до сада притискивало душу.</p> <p>И шапћемо међ собом, бој 
ретним поданицима.{S} Сретао их је и до сада, на путу до Приштине, здравио се и до сада са њима 
а, на путу до Приштине, здравио се и до сада са њима, али је до сада и сам веровао у нешто, па  
ме простору пред начелством, које су до сада тумачиле сваки долазак обичних кола и аутомобила;  
аву, као да би хтео рећи; „Аха, шта ћеш сада, ухватио сам те!“</p> <pb n="345" /> <p>Поп слегну 
е би нам ништа више отежао ситуацију од садање.</p> <p>— А ви велите, Врховна је Команда и пред 
е, казати један обратан пример, који је садањи, није од пре шесет година и дешава се у једном н 
 погледом могла обухватити и прошлост и садашњост, и оно оронуло камење на граду, које прича о  
ра не може ни мало умањити бол, који ми садашњост задаје!</p> <p>Поуздање, које су топовски зву 
ају два доба: суморну прошлост и питому садашњост.{S} Она с југа, и ако на каменом подножју, по 
 изазивају у нама беднима, које је усов садашњости немилосрдно претрпао, тежак бол у души <pb n 
ељ је заурлао: „Распни га!“ Крст је већ садељан а Голгота је пред нама.{S} Крећемо и пењемо се  
нам је некада, о причешћу, капљица вина садржавала у себи сву величину једне вере и једнога нау 
еднога наука; тако ће ова прегршт земље садржати у себи сву величину једне <pb n="674" /> слобо 
спну на планине које су Дрим обгрлиле и сађу на обале Сињега Мора, носећи приморским кефалијама 
ом, свако ме је чудно погледао погледом сажалења који не теши но дражи бол.</p> <p>Рекоше ми да 
ратом прекаљени позивци, са родитељским сажалењем осмехнули када су сагледали ове кржљаве млади 
 пролазу ових таљига у гомили тих шапат сажаљења и према мајци и према деци и према стоци.{S} Ј 
заиграше и на њима се изваја благ осмех сажаљења према једном обичном паланачком типу уских рам 
вом лицу не измени нити се у оку појави сажаљење према мени.{S} Тад ја добих нове снаге, коју д 
ла да ме он не предусретне љубазно и са сажаљењем, да ми не шчепа мртваче из наручја и рече:{S} 
ш своју некадању боју, али га гледаш са сажаљењем, као пропалу лепотицу на којој се још по где  
сјај а плиш своју боју али га гледаш са сажаљењем као бившу лепотицу на којој се још одржали тр 
 купеа.{S} Један подофицир, железничар, саже се под вагон, узе један камен и поче њиме лупати к 
из села.</p> <pb n="308" /> <p>Један се саже и опипа лешину.</p> <p>— Сасвим хладна.{S} Мора им 
вако не знам ни сам што ће ми — и он се саже да покупи ордене који су се запретали у пепео под  
пасти, јер непријатељ који иде за нама, сажиже као усијана лавина и пали, руши, уништава.</p> < 
је забринути и власти и већ пред подне, сазван је хитан збор у начелству ради саветовања.{S} Би 
 већ за војску.{S} С јесени 1914 године сазваше ђачку чету и он са друговима оде у Скопље где с 
душу, изражен у једној особи; онај бол, саздан и сабран из суза и крви које су као две силне ре 
м отаџбином; није ли то туга свију нас, саздана из дубоких рана, којима смо сви искрвављени а п 
е у Рибарској Бањи одморио ни дан два а сазна да је једна колона Аустро-Немаца изманевровала ба 
зу са командом трупа нових области и да сазна што ближе о догађајима код Ђаковице, одакле су би 
га ће страшно заболети ако једнога дана сазна шта сам учинила.{S} Дубоко сам се тога тренутка к 
 је све да што тачније и што поузданије сазна стање непријатељске војске која наступа за нама.{ 
илици војни лекар, навикнут да поуздано сазна сваку појаву пре но што утврди стање болести.</p> 
у кафанама, око оних, који су телефоном сазнавали новије вести.</p> <p>У скопљанским кафанама к 
ост и гађење када се из ових биографија сазнаде какво је то красно друштво на фијакеру.{S} Да т 
, јер имају везе или начина да што више сазнаду, пресретају, задржавају и опкољавају гомилице и 
не чекају одговора: нису раде да истину сазнаду сувише доцкан; не верују више ни у чији савет и 
а и из свих могућих извора обавештава и сазнаје новости, ипак жеђ за вестима све више расте.{S} 
ва проносе дуж пруге.{S} Они често пута сазнају вести пре но што их и надлежне власти приме.{S} 
а сваким оним чију сам невољу тога часа сазнала.{S} Можда је сам Бог хтео све то тако да буде,  
е исхраним.{S} Распитивала сам о њему и сазнала сам.{S} Био је у оној болници одмах иза начелст 
чи све невоље сабране уједно.{S} Ту сам сазнала да нисам била сама ојађена мајка.{S} Изгледало  
јака, тешке, дубоке невоље из којих сам сазнала да нисам ја сама ојађена мајка.</p> <p>Улази је 
било у мени у тренутку кад сам у Скопљу сазнала да ми је син погинуо.{S} Ето за то сам његову с 
 Те две Мице када су из новина поуздано сазнале да нам стиже у помоћ француска колонијална војс 
 им потврдити вести које су у комшилуку сазнале, а домаћин уморан бригом коју му је донео данаш 
детаље сазнали кроз начелников телефон: сазнали смо да трупама које долазе у Србију командује ђ 
српскога народа.</p> <p>За пад Београда сазнали смо 26. септембра а сутра дан већ знали смо и т 
лазе кроз Скопље.{S} И друге смо детаље сазнали кроз начелников телефон: сазнали смо да трупама 
и пресретали свакога, не би ли што више сазнали.{S} Поједине од ових група што крећу улицом, ид 
на да крену из Ниша у Битољ; од њих смо сазнали и да су за собом оставили спреман нарочити воз  
вога утиска.</p> <p>О томе смо догађају сазнали 27. септембра а, дан за овим, већ стижу нове не 
го тежом но у Скопљу.{S} Од њих смо још сазнали да су сва државна надлештва спремна да крену из 
како је теби?</p> <p>Дигла сам главу да сазнам његов одговор, погледала сам га у око али оно ни 
кој главној чаршији изузетака и, кад их сазнам, ја ћу им одати признање.{S} Али дотле, прођите  
 нестрпљењем нишки воз па да од путника сазнамо што.{S} Али је и нишки воз имао једно очајно за 
ора, војвода Мишић изложи опширно своје сазнање о стању у аустријској војсци, иснесе све податк 
 тек почиње бујати и један нов осећај и сазнање да, као и материно крило, може бити топао и она 
би ли ма шта виделе што би им потврдило сазнање и поткрепило још више наду.</p> <p>Штаб прве ар 
око цркве.</p> <p>Сви клонуше пред овим сазнањем.{S} Ко сме да туче у варош, у српску варош, пу 
чути о њима; трећи су кренули са горким сазнањем да су за собом оставили гробове својих милих к 
мобилишу.{S} То за сад — према извесним сазнањима — још не значи рат! — рећи ће дипломата из ад 
о допуњава вести неким својим приватним сазнањима, овај овамо не верује док не види „црно на бе 
тима све више расте.{S} Свакоме који је сазнао што, мало је то и увек верује да постоји још што 
онај не би ли сазнао што више но што је сазнао од прве десеторице с којима је разговарао.</p> < 
ећ преплавила северни део Србије; ту је сазнао још и горку истину да се ни Крагујевац не може о 
упној ситуацији на фронтовима.{S} Ту је сазнао да ни величанствено пожртвовање српске војске ни 
 верује да постоји још што, што он није сазнао.{S} Оне, за које се мислило да су обавештенији,  
 до командира који му је био познаник и сазнао штогод ближе о томе, зашто се батерија са фронта 
ни, можда за тим истим столом, не би ли сазнао што, а предвече одлази не знајући ништа.{S} Ту и 
спита каква је ситуација тамо, не би ли сазнао није ли већ доцкан кренути на ту страну.</p> <p> 
 умео да се подробније распита не би ли сазнао праву истину.{S} Па и у томе часу било их је кој 
е, од кога си чуо? — пита онај не би ли сазнао што више но што је сазнао од прве десеторице с к 
ити да пије, чуће се вести што их је он сазнао ноћас на дежурању, било из депеша које су дошле  
после четврт сата.{S} Ниш је није одмах сазнао и чекао је воз са савезничким трупама.</p> <p>Да 
 и једино за њега али нисам могла ништа сазнати.{S} Многи нису знали а многи нису ни могли разг 
ија и та Туркиња.</p> <p>— А не може се сазнати?</p> <p>— Не може се добити телефонска веза.</p 
а би овога тренутка готово важније било сазнати шта се дешава у Нишу но на фронтовима.{S} Ниш ј 
ближиће се зидинама царскога Призрена и сазнаће да смо у њему ископали гроб још једној српској  
 то је нагнало војводу Мишића да понова сазове команданте на састанак.</p> <p>Цело то по подне, 
за време Краља Милутина били приштински сајмови, на које су се слегали Дубровчани и Венедичани  
стао је још под пушком у Скопљу, јер га саката од силних рана које је некада стекао, нико није  
ли ево, могу да крећем и неће ми остати саката рука.</p> <p>— У Призрену сам остао седам осам д 
стране; за њима поштанске чезе, па онда сакаџијске двоколице са којих је скинуто и бачено буре  
и са стране; за њима поштанске чезе, па сакаџијске двоколице са којих је скинуто и бачено буре  
ећали су се доба када је ту исту круну, саковану од Карађорђевих топова, проносио на глави кров 
ма, окрећући <pb n="506" /> главу да је сакрије од мене.{S} Затим се прибра и окрете ми се:</p> 
ли.</p> <p>Официри су окретали главу да сакрију сузе које су и њима врцале на очи.</p> <p>Поноћ 
ијатељску батерију, која се иза болнице сакрила, значило би изложити ватри из српских топова ср 
пску војску и српског официра па стидно сакрила за леђима бело барјаче и сикирче којим га је тр 
вачки друм па за Ваљево.{S} Други су се сакрили у подруме и затворили у куће.{S} Ја нисам знала 
и ако лажеш.{S} Потражићу ја где сте ви сакрили жене и девојке па ако их нађем...!“ — „Вала, аг 
огу да разменим једну банку.{S} Трговци сакрили сребро а то знам већ шта значи.</p> <p>Са Нишем 
, као робове?{S} Не, Бога ми, но сам се сакрио да не чујем ни њихов ход кад прођу крај наше кас 
чавајући брижљиво шињел до грла како би сакрио Карађорђеву звезду од погледа оних који су дошли 
у поверљивог?{S} Шта је то што се ту да сакрити или што би се могло сакрити? — И он учини руком 
то се ту да сакрити или што би се могло сакрити? — И он учини руком један гест као да би хтео р 
помоћи; није се материном погледу могло сакрити да доле, у дну Уциња, испод Бијеле Горе, где се 
 у кога пушке боље да је сам донесе јер сакрити је не може.{S} Па онда наредише да им се отворе 
вог државнога магацина, колица за дете, саксије с цвећем и буре са лијандером.</p> <p>— Ово тре 
маца са далеких страна, из Виртенберга, Саксонске и Баварске.{S} Да их није гонило да нам се пр 
ви, те да се саветују.{S} Нису се смели сакупљати на другом месту, овако, ако би Турци наишли р 
нема до за један дан хране.</p> <p>Људи сакупљени у групе, објашњавају се о ажији српских новча 
тупа један тренутак кад сви они који су сакупљени, почну да иду на прсте, да шапћу међу собом и 
 <p>— Шта је то? — грмну капетан с коња сакупљеним одборницима са белом траком око рукава.</p>  
ца а оштрих и тврдих црта као од бронзе саливених.{S} Дан се већ био увелико гасио, дућани и ра 
гушеним гласом казује ово звоно које је салило цветно доба наше историје — изазивају у нама бед 
ек су два конака од Приштине, па их већ саломио умор и патња, а кад су још трећу ноћ морали по  
виђа о премијерама у позоришту, у чијим салонима господаре Шопен, Григ и Чајковски, која отказу 
еста са којега се догледа усамљен један салонски вагон осветљених прозора.</p> <p>— То је после 
 и затресе му се рука, коју је дигао да салутира.</p> <p>Ма да их је, приликом овога разговора, 
подписа завој и врати га ордонансу који салутира и оде.{S} Капетан се диже са постеље и рече по 
се држи за војников кажипрст.{S} Војник салутира:</p> <p>— Господине, ово смо дете нашли у куку 
спреми остали пртљаг.</p> <p>Потпоручик салутира и оде а мало после, док се капетан још навлачи 
алутирам.{S} Тек дође господин попа, ја салутирам, па у руку, а он пита баба: „Кој ти је ово мо 
е обукао и метнуо шајкачу на главу а ја салутирам сваком редом, као оно кад сам био мали па о с 
јкачу на главу па дочекујем госте и све салутирам.{S} Тек дође господин попа, ја салутирам, па  
 много година, живела је она са мужем у Салчу, селу више Уциња.{S} Ту, на сред друма, у некој з 
да!{S} Али, чекај, на сваки топ официр, сам официр да контролише и да нишани.{S} Животом плаћа  
нске чељади да их дворе.{S} А ја рекох, сам сам, удовац сам и без деце, дворим сам себе па ћу у 
> <p>— То је истина... у осталом, да... сам факт се не може спорити, само — мобилизација не зна 
 чуо алакање јунака, чуо <pb n="220" /> сам топот коња и почеше у памети да ми се намећу речи н 
није потребно.{S} Отишла <pb n="431" /> сам опет али ми се то сад увртило у главу да будем болн 
ана руде празна.{S} Када <pb n="393" /> сам их пре у Приштини видео, са те друге стране била је 
ојнога мужа.{S} Запитала <pb n="448" /> сам га: има ли чега?{S} Он ме чудновато погледа и не од 
 од његове постеље, него <pb n="648" /> сам га пазио и дворио га.{S} Жао ми га је било онако мл 
 блиском суседству, пуста је и гола.{S} Сам тврди камен, поникао из мора и узнео се и испрсио к 
н на оне тамне масе спојене са небом. — Сам сам, кога сам имао ожалио сам га већ а мени како Бо 
по улицама, повукла се некуда.{S} Где — сам ће је Бог знати!{S} Спавало се по ћепенцима, по дућ 
ју старци правећи места Краљу.</p> <p>— Сам камен и пустиња! — наставља Краљ — А како је код на 
 груди.{S} Старац ме остави да плачем а сам спусти на даске дете што га је носио, покри му лице 
 и да се постарају добити везу са њим а сам одмах крете ка селу Слатини, сад већ са намером да  
прса и, дижући фењер изнад главе, једва сам успео да их назрем.{S} Била су два грађанина који с 
ревет. „Ко је то?“ — шаптала сам, једва сам сама себе чула.{S} Споља су се чуле мађарске речи и 
 запитах га.</p> <p>— Ја не могу, једва сам и довде!</p> <p>Затим поћута, поћута па ће тек рећи 
чула сам и неке мушке гласове.{S} Једва сам умела да корачам и једва стигла до врата да отворим 
терија и народ јурну у вагоне.{S} Једва сам се провукла, једва добила место у једном вагону, ко 
 пуцњава је била већ у вароши.{S} Једва сам стигла до теткине куће, које због те јурњаве а које 
 Рекли су нам, воде нас у Ниш.{S} Једва сам чекао да стигнем тамо, рачунао сам кад стигнемо у Н 
 небо светлосним линијама.</p> <p>Једва сам догледала кроз таму једну кућу и похитала сам, увер 
онова да се тресе од језе.</p> <p>Једва сам чекала да сване и тада сам тек могла лепо сагледати 
 придружити општој невољи.</p> <p>Једва сам добила места, пустили су ме из обзира према прокисл 
 када сам чула лупу на вратима.{S} Жива сам претрнула и дрхтавица ме опет шчепа.{S} Лупа се пон 
о сам једнога таквога познаника, којега сам још у Приштини виђао и нисам га познао — оседео је. 
е у Маћедонији.{S} Стари четник, којега сам ја познавао из доба његових јуначких подвига, када  
вало по читаве сате за место, са којега сам слику посматрао.{S} Такве једне ноћи, када су се не 
 био тај звук пушака и топова од којега сам се пре толико плашила. „Где је борба, одакле се чуј 
и на мене чиниле тежак утисак од којега сам узалуд хтео да се отргнем.{S} Нешто ми је притискал 
мо овако... — и настави посао од којега сам се згрозио и одмакао брже даље.</p> <p>Кад сам, сед 
гледом пуним израза, погледом из којега сам <pb n="398" /> ја тога тренутка прочитао тужну прош 
Румунију?</p> <p>За столом, крај којега сам ја стајао, не могући да добијем место, говорило се  
је у помоћ овај србијански војник, кога сам ја потегао да закољем.{S} И како ми је рекао?{S} Ре 
 масе спојене са небом. — Сам сам, кога сам имао ожалио сам га већ а мени како Бог да.{S} Волем 
дан од тих, који је пошао натраг а кога сам са породицом срео на изласку села Штимње — е онда.. 
сам и њу — Госпу у црнини.{S} Са њенога сам лица најјасније прочитао колико је тешкога бола зад 
пцу, па због тога и патим.{S} Због тога сам оваква! — па ућута на један мах и две крупне сузе о 
н пута је којим ће војска проћи, с тога сам доцкан у ноћ кренуо са фењерчетом у руци, не би ли  
овала, тако утешила, тако охрабрила, да сам сад већ једва чекала да се пробуди.{S} Нестрпљиво с 
е, да је тешко, да је зараза опасна, да сам сувише млада али кад сам ја остала при своме, прими 
и друм, јер ми се у томе часу учини, да сам опазио тамо усамљену једну познату ми слику.{S} Диг 
 кренути и кад осетим да сам бедник, да сам одбачен, да сам напуштен, посрнућу, пашћу опет крај 
сетим да сам бедник, да сам одбачен, да сам напуштен, посрнућу, пашћу опет крај онога великога  
да им кажем?</p> <p>— Ништа... то... да сам се убио... убио сам се да отклоним зло које би њих  
знао па да нисам ни довде петљао.{S} Да сам остао у Крушевцу а не овако и прозебла ми деца и ра 
 четворо деце на тај страшан пут.{S} Да сам бар знао па да нисам ни довде петљао.{S} Да сам ост 
д понова.</p> <p>— Кажем ја — вели — да сам чуо!</p> <p>— Ал’ ти кажеш скоро си чуо?</p> <p>— С 
ле далеко негде, сасвим и заборавила да сам ја крај ње, те је моје питање пробудило.{S} Ја поно 
 ни залазила по собама, но сам рекла да сам му сестра и обраћала сам се самој управи, казивала  
ричу о последњим данима Београда, ма да сам запазио код ње намеру да ми све о себи каже.{S} И о 
брости да идем даље у пусти мрак, ма да сам била већ <pb n="473" /> ван домашаја граната које с 
 Та ето, доживео сам да ми се призна да сам Србин и ето, нећу више бити србијански роб.{S} Паде 
 лутајући и на железничке шине, мора да сам зашао у станични реон.{S} Да ли ћу ту бар, међ желе 
тешка срамота, та волео сам сто пута да сам погинуо тамо у рову, но ово што доживех.{S} Приђе м 
кад сам дигао главу, изгледало ми је да сам у погледу гладних који су пролазили крај мене и вид 
ео даље да наставим; изгледало ми је да сам у самом почетку поставио врло несретно питање које  
га страшнијега не сећам.{S} Сећам се да сам такве сцене гледала намештене, на позорници, па и т 
сам је хтела узнемиравати у болу а и да сам хтела, нисам имала речи, не би их умела наћи.</p> < 
е кренем.{S} Већ сам био натоварио и да сам којом срећом кренуо, ја бих сад већ био у Битољу.{S 
је најзад савладао сан, мени се чини да сам још увек једним ухом ослухивао: хоће ли доћи?</p> < 
јчин.{S} Тај ме осмех толико охрабри да сам унапред већ <pb n="517" /> сањала о своме успеху.{S 
них који пате.</p> <p>Морам признати да сам и сам био под утиском овога малога романа који је д 
стајао ослоњен.</p> <p>То ме подсети да сам га и ја видо прекјуче.</p> <p>Још у Скопљу, последњ 
pb n="515" /> онај свет и не знајући да сам му је учинила.{S} Не знам хоће ли ми је опростити?< 
пријатељу! — одговорих му, осећајући да сам му дужан одговора због саучешћа којим пита.</p> <p> 
но?</p> <p>— Не знам одиста.{S} Знам да сам чинио и ја један покушај али нисам успео.</p> <p>—  
 сам роб, него само онако, казао сам да сам у Нишу <pb n="644" /> и да ми је добро.{S} Једнога  
а?</p> <p>— Ја... нисам... не осећам да сам рањена! — али ми у тај час паде на памет детињи <pb 
својим очима, нисам могла да верујем да сам сад слободна, да могу ићи где хоћу, да се смем и св 
мам ли што да једем.{S} Рекла сам им да сам сама да имам нешто мало пара и да ћу изаћи да купим 
егнути срце, мораш се измирити с тим да сам испунио своју дужност!</p> <p>Обећала сам му, све с 
ћу се, дићи се, кренути и кад осетим да сам бедник, да сам одбачен, да сам напуштен, посрнућу,  
 пекло а савест ми оптеретило грижом да сам учинила неправду и сину и мужу.{S} Али, од тренутка 
игу од места где сам обележио знаком да сам прекинуо.</p> <p>— Дуго сам плакала пред болницом.{ 
и то писмо добили.{S} Нисам им казао да сам роб, него само онако, казао сам да сам у Нишу <pb n 
м их и, бога ми, све ми изгледа, као да сам их сахранио, као да их никад више нећу видети.</p>  
ираше а мени поче срце да расте, као да сам слушао свету литургију у цркви; дође ми готово да с 
ио?</p> <p>— Мени се чини, људи, као да сам чуо неко пушкарање — рече неко из гомилице која се  
ока раница.</p> <p>Вриснула сам, као да сам тог тренутка ја била рањена; почела сам да дрпам са 
је као да сам њоме гађао Србију, као да сам гађао самога Краља Петра.{S} Зар ја да убијем брата 
, која ме је у овоме часу гушила као да сам сишао у какву дубоку костурницу.</p> <p>Официр је с 
/p> <p>Млади се поднаредник трже као да сам му тог тренутка повредио чиме рану на руци, погледа 
о, мучило ме је: изгледало ми је као да сам пошла да учиним неправду, да учиним злочин према св 
м прву пушку?{S} Изгледало ми је као да сам њоме гађао Србију, као да сам гађао самога Краља Пе 
е шест пушака...{S} Тргао сам се као да сам погођен њима.{S} То су оних шест пушака, што сам их 
а за нашим леђима а ја нисам ни знао да сам пуцао у ваздух.{S} Учини ми се чак да је официр баш 
х се ја, јер сам већ био и заборавио да сам га ма шта питао.</p> <p>— Онај — што смо се здружил 
н у цркви и много, много ужаса, тако да сам увек дрхтала кад сам је слушала.{S} Једнога дана, д 
змишљао је други — онда је боље било да сам остао у својој кући, да умрем на своме прагу.{S} Ов 
степеник солунске жељезнице — и камо да сам се попео, куд би ми данас био крај — ал он ме окупи 
у на степеник солунскога воза и камо да сам се и попео, куд би ми сад био крај.{S} Али он вели, 
е знам колико сам спавала, знам само да сам сањала нешто страшно.{S} Морала сам у сну и плакати 
а, на тетку, па опет на њега.{S} Бар да сам знала где је он?{S} Љутила сам <pb n="410" /> се на 
" /> врисак и плач, паде ми на памет да сам му том руком мало час брисала чело и очице и претрн 
м сретао успут; мислио сам сви знају да сам Србин; изгледало ми је као да ме сви са презрењем г 
е окрете:</p> <p>— Оставите ме, хоћу да сам сам!</p> <p>Сви га напустише и пређоше у друге одај 
 у борбама, није их избегавао; рекох да сам сама и замолих га да ми учини оно што је већ учинио 
но тамо српски војници, зар не видиш да сам ја српски официр; зар ти хоћеш да ја српску војску, 
ам онда са Врдника догледао, онда, када сам целивао српскога Цара.{S} Како би тешко проплакао м 
 поуздан поглед којим ме је срела, када сам се успео на врх моста, умирио ме је.{S} Тај поглед  
е борбе на Овчем Пољу.{S} Доцније, када сам срео тога господина како пешачи измеђ Штимње и Сухе 
 двораца.</p> <p>Прве бесане ноћи, када сам о поноћи пошао прозору да бацим поглед на узнемирен 
и, вероватно је било близо поноћи, када сам са мојим скоро догорелим фењерчетом пошао кући.{S}  
иш!{S} Што даље, само што даље!{S} Када сам пошла ка начелнику станице ја сам чисто страховала  
 тетка још јутрос рано избегла.{S} Када сам се враћала већ сам чула зујање куршума око главе и  
 спрат, где је моја одаја била.{S} Када сам се успео, са отворенога доксата догледало се далеко 
ју нас ово последње разочарење.{S} Када сам је упитао шта мисли, шта ће; она ми ни речи није од 
ачи и сео је на митровачки воз.{S} Када сам га, много доцније, срео у планини, где спава на лед 
/> ужаснога, било је оправдано.{S} Када сам наишла на отвор колибе, вриснула сам као рањена и т 
> падне на бојишту за Отаџбину.{S} Када сам му ја доцније, у својој материнској себичности, гов 
ед праштања или молба за помоћ?{S} Када сам још са сувих, усијаних усана, чула вапијућу реч: „М 
и сину и мужу.{S} Али, од тренутка када сам осетила да у томе војнику има оца, да хладан војнич 
опла реч коју сам чула, у тренутку када сам се осећала тако осамљена и тако празне душе.</p> <p 
/p> <p>Ледена слутња ми опече душу када сам је спазио ту, на ивици, где је довољан само један д 
S} Тргла сам се и збацила покривач када сам чула лупу на вратима.{S} Жива сам претрнула и дрхта 
 мастиљави траг за собом...</p> <p>Када сам је сада на друму срео промрзлу и понудио јој ћебе д 
дели све невоље изгнанства.</p> <p>Када сам јој помогао да се споразуме са Галипољком, осетио с 
да се пошље у бојне редове.</p> <p>Када сам тога јутра са два пријатеља отишао начелнику, да се 
.{S} Извесно ће се уредити.</p> <p>Када сам у томе тренутку покушао да браним небригу којом су  
кој души његовој.{S} Амин!“</p> <p>Када сам завршио молитву и окренуо се војнику да му вратим с 
нци су нас дочекали на бајонет.{S} Тада сам први пут срео србијанског војника.{S} Ето, тако смо 
м, да не чујем што ружно за тебе!“ Тада сам први пут смела да му кажем: „А зашто, ниси ми брат, 
/p> <p>Једва сам чекала да сване и тада сам тек могла лепо сагледати раницу под уветом.{S} Била 
ла па остала сама у кући.{S} Само, онда сам била мала и дошла је тетка па ме заваравала.{S} При 
м.{S} Све сам видео, све сам чуо, свуда сам био, али не умем да забележим.</p> <p>— Би ли бар м 
кој говори на телефону.</p> <p>— Да, ја сам, ја!{S} Како си Павле?{S} Је ли и тамо хладно?...{S 
{S} Што се више ближио час растанка, ја сам га све чвршће грлила; изгледало ми је као да хоће д 
.{S} А одмах, на почетку тих невоља, ја сам у Младеновцу преживела ону језовиту трагедију са мо 
 Ако сам понудио коме цигару дувана, ја сам већ довољно жртвовао а и њему довољно учинио.{S} И  
у по калдрми, у близини мојих врата, ја сам навирила на кључаницу и видела како два војника држ 
 умела да га представим себи таквог, ја сам га видела само онаквог какав је био кад смо се раст 
 помоћи; али, познавајући те путеве, ја сам већ сад уверен у негативан одговор.</p> <p>— То зна 
, јер није имало више шта да казује, ја сам ућутао јер сам јој хтео дати времена да се одмори.{ 
но заложили све своје знање и умење, ја сам их допуњавала материнском преданошћу у нези, па ипа 
 — Јутрос, кад сам кренуо из Штимње, ја сам срео неке железничаре, добили су наредбу да се врат 
зго и тек кад сам се дочепала улице, ја сам се зауставила.{S} Наслонила сам се на зид болничке  
 сузе, кад више нисам могла плакати, ја сам се упутила низ улицу.{S} Нисам знала куда ћу, али с 
— Прошле године, кад ће се заратити, ја сам у јесен пунио деветнаест година, сад ми је тек двад 
ано у прозор а кад се сасвим смрачи, ја сам само жмурила и тресла се од грознице.{S} Уједанпут  
е тако годе младој, сањалачкој души, ја сам овако замишљала место где ће се о поноћи разбојници 
ечи из заклетве, како ћу бити веран, ја сам се толико драо, чини ми се да се мој глас чуо изнад 
ла је жива, ја је нисам само осећао, ја сам је видео.{S} Кроз облаке дима од дувана пробијали с 
ега, колико само да му кажем: „Бабо, ја сам србијански војник!“</p> <p>— А кад сам се обукао и  
ли на мене.{S} Мени је мало било то, ја сам зашла по разбојишту — јер Србија коју смо прелазили 
и тамо где би свако други поклецнуо, ја сам чак имао снаге друге да тешим.{S} Сад већ више нема 
_</l> </quote> <p>Утонуо у ту слику, ја сам ућутао и нико од осталих није реметио тишину која ј 
не рече ни речи, само ме погледа.{S} Ја сам јој поглед разумела и цикнула сам тако силно да се  
евима, кундацима, рукама, зубима.{S} Ја сам напао на једнога рањенога Србијанца; десна му је ру 
м слаба жена, ја нисам малодушна.{S} Ја сам надчовечански поднела све болове који су се сручили 
, пуно пребацивања и — презирања.{S} Ја сам то осетила и шчепала сам га понова за руку, обасула 
тезати јер се везе биле опустиле.{S} Ја сам припалио цигарету и очекивао сам је.{S} Сад ме је у 
— вели — Радите с њим што хоћете.{S} Ја сам га већ изгубила а пред вратима ме чека још троје па 
дио, он би прошао крај наше куће.{S} Ја сам то знала, и чекала сам га на капији.{S} Он ми није  
овори глас изнутра — онда извини.{S} Ја сам мислио ко други па да те пустим. <pb n="356" /> А о 
адовољство, дало ми је храбрости.{S} Ја сам се чак у души зарадовала што је унакажен те смо сад 
и карте и све то тихо и шапућући.{S} Ја сам седела крај његове постеље, гледала га дуго, дуго,  
и терете на рукама а бол на души.{S} Ја сам успут сваки час завлачила под мараму руку и пипала  
оје се проткивало кроз модри дим.{S} Ја сам чуо алакање јунака, чуо <pb n="220" /> сам топот ко 
ановима и упутисмо се за гомилом.{S} Ја сам носила свој најдражи терет, свога синчића...</p> <p 
тако драго да разговара са сином.{S} Ја сам у њему већ гледала одмену и гледала сам, ако не хра 
гледао и ни речи није проговорио.{S} Ја сам заборавила у томе тренутку да он због пребијене вил 
спитањем мој је син отишао у рат.{S} Ја сам морала да стегнем своје материнско срце и нисам сме 
полегали у ланац па сипају ватру.{S} Ја сам остао код позоришта и сишао сам полако, крај зидова 
ам издвајала своју личну несрећу.{S} Ја сам је на против унела у онај заједнички бол и унела га 
 Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?{S} Ја сам га разумела, узела сам његову руку, наслонила је на 
— Не! — одговори одлучно помоћник. — Ја сам до душе наредио да нарочити официр отпутује, као из 
едбу, да се прибере и заврши овим: — Ја сам јутрос у десет и по часова прошао кроз Чачак и уста 
!</p> <p>Стигли смо у Младеновац и — ја сам изнела из вагона мртво дете.</p> </div> <pb n="487" 
ио је чичица док му ми перемо рану — Ја сам стајао пред кућом кад ме удари тане.{S} Стојим па г 
ост, слика ми приђе и шану:</p> <p>— Ја сам, господине, Новица!</p> <p>Био је то општински ноћн 
их усана, чула вапијућу реч: „Мама!“ ја сам посрнула те ме добри људи прихватише.</p> <p>И ниса 
 други. — Биће пре да је прозебао, а ја сам се разгрејао.{S} Није научило то да га бије киша це 
 на телефону и промени се у лицу — А ја сам те за то звао на телефон; хтео сам те умолити... да 
лонити Моравска Дивизија.</p> <p>— А ја сам мислио...</p> <p>— Да, видим!{S} Овде се полаже мно 
 зоб.</p> <p>То ми прича коморџија а ја сам видео још болнију, видео сам језовито одвратну слик 
ећала сам му, све сам му обећавала а ја сам сама знала колико је душевних патња изазивала у мен 
боно и горко јецала госпа у црнини а ја сам, потресен њеним казивањем, ћутао оборене главе, нех 
 погледам!</p> <p>Наставили су пут а ја сам села крај друма да погледам дете али, шта сам му мо 
у да ме пријави.{S} Све до тога часа ја сам се сама пред собом либила корака који сам предузела 
 Када сам пошла ка начелнику станице ја сам чисто страховала да ме он не предусретне љубазно и  
ада и ја сам имао својих снова.{S} И ја сам свога јединца са благословом испраћао и сачекавао г 
тави, тачно отуда где је стала.{S} И ја сам је слушао као кад би наставио читати књигу од места 
почеше наступање ка Теразијама.{S} И ја сам пошао за њима.{S} Код кафане „Албаније“ један вод у 
, док га нисам спустио на ноге.{S} И ја сам имао својих нада и ја сам имао својих снова.{S} И ј 
, рекао ми је да он то не воле.{S} И ја сам га послушала и што год ми је казао ја сам га послуш 
ота, кад би се отиснуо на море.{S} И ја сам пун наде, пун вере, очекивао сретан дан када ће мој 
оју потребу да га слушам.</p> <p>— И ја сам имао... имао сам јединца, одрасла... — ту застаде,  
ноге.{S} И ја сам имао својих нада и ја сам имао својих снова.{S} И ја сам свога јединца са бла 
, трамваји.{S} Много ми је причала и ја сам заборављала бол за мајком.{S} Али сад, ко би могао  
 њега и са мене цедила у млазевима и ја сам већ почела да дрхћем од зиме.{S} Гранате су још јед 
гледајте!{S} Ова је нога пребијена и ја сам на овим штакама из Куршумлије пешке прешао преко пл 
 одговара глас с поља.</p> <p>— Па и ја сам чиновник! — одговара глас изнутра.</p> <p>— Морате  
{S} Гранате су још једнако грувале и ја сам одиста неколико пута осетила како је задрхтала земљ 
> <p>Рекоше ми број собе и постеље и ја сам је лако нашла јер сам то научила већ у болницама.{S 
 озбиљно разговарао и саветовао ме и ја сам га слушала.{S} Један пут ми је говорио како треба в 
И на мојим је рукама никло јединче и ја сам га, грбећи се и посрћући под теретом живота, прехра 
а ноћ.{S} Није проговорила ни речи и ја сам са неким страхопоштовањем избегавао да је узнемирим 
ражавајућа вест, да је Београд пао и ја сам у тој вести догледао онај почетак догађаја, које је 
 па готово у свакој вароши.</p> <p>И ја сам пошла редом дуж железнице.{S} Била сам у Крушевцу и 
руги, крсти се и моли Богу.</p> <p>И ја сам се сагао и шакама ископао прегршт земље те везао је 
ахнем душу највећим болом!“</p> <p>И ја сам пошао и — прешао мост.</p> <p>Напустили смо Отаџбин 
м да их водим у планину?{S} То значи ја сам да им потпишем смртну пресуду.{S} Боље нека остану. 
ам слушала, јер кад нисам могла оком ја сам ухом бдила над дететом.{S} Слушала сам му дах и бро 
м га послушала и што год ми је казао ја сам га послушала.{S} Кад се објавила мобилизација, па ј 
 збиља услова има, у том случају ево ја сам први који пристаје да прими сву одговорност.</p> <p 
 запомаже: „Помагајте, људи, не могу ја сам ове крстове понети!“ И ми му прилазимо и свако од н 
тељским сузама.</p> <pb n="23" /> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Чекао сам га и чекам га још!{S}  
асте горе и наше питоме доље.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>На Отаџбину је моју већ пала теш 
ли је наслањао другу на раме.</p> <p>Ја сам покушавао да се борим са том невидовном силом и јог 
век без успеха кресао жигице.</p> <p>Ја сам међутим узбуђено и усплахирено завлачила детету рук 
у да се колико толико одмори.</p> <p>Ја сам савио цигарету и пришао једној гомили резервиста и  
јкове пушке.{S} То већ трећи.</p> <p>Ја сам пошао са првом десетином, јер некако поручник погле 
потребљава свој војнички чин.</p> <p>Ја сам се овом приликом старао да се не изгубим од девојче 
ламен као да се небо упалило.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Тешка ноћ је пала на моју Отаџби 
наопако оглашујући задњи час.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Равна тој бесној бури, која се з 
ебе и мисли о себи и својима?</p> <p>Ја сам се још био и преморио дужином пута и тежином утисак 
а нису смели омести догађаји?</p> <p>Ја сам ћутао, али је он живо, као отворена књига, казивао  
епричавати, почињући увек причу са: „Ја сам преживео то!“ Њих слатки сан, од којега не могу да  
>Толико само и на сва даља питања, која сам покушавао да му поставим, није ми одговарао.{S} Кад 
 кад сам изашла на улицу.{S} Лица, која сам сретала, изгледала су ми забринута, улице прилично  
асили ми топла родитељска недра на која сам жудно очекивао да загрлим свог јединца; засипали су 
, мајка...</p> <p>— Знам војниче, мајка сам и ја, разумем ја ту бригу.</p> <p>У том изађе госпо 
тек о ноћи пролије кишу.</p> <p>Требала сам да намирим дете па да пођем за кола.{S} Кажу тешко  
ла ни крај капије да прођем, избегавала сам.</p> <p>Нисам нашла оца.{S} Нашла сам неке из по-по 
ијала сам прагове свих болница, спавала сам по кафанским клупама, гладовала сам или су ми војни 
о не пушта и истерали су ме.{S} Спавала сам ту ноћ у кафани, на једној клупи, међу многим војни 
иноћ се, господине, не одзива.{S} Звала сам неколико пута.{S} Мора да су наши већ напустили тел 
} Са извесном лакоћом у души, очекивала сам повратак војников који је ушао у канцеларију да ме  
е, долазио ми је и одлазио и дочекивала сам га радосна срца и испраћала лаке душе.{S} Жалила са 
ци, надносила сам се над њим, покривала сам га понова ћебетом и ако је био покривен, и брисала  
већ тога дана.{S} Ишла сам, распитивала сам се и рекоше ми да могу у воз ући у Топчидеру или Ра 
з његовог батаљона у Шабац, распитивала сам се преко једне болничарке, која је седела код нас у 
ба, само да се исхраним.{S} Распитивала сам о њему и сазнала сам.{S} Био је у оној болници одма 
нике и саме самртнике.{S} И распитивала сам увек и једино за њега али нисам могла ништа сазнати 
Наслонила сам ухо на врата и ослухивала сам шта бива напоље.{S} Чула сам да су тако исто лупали 
ала сам по кафанским клупама, гладовала сам или су ми војници додавали по комад хлеба.{S} Негде 
Вриснула сам од тешкога бола и веровала сам тога часа да и ја не треба више да живим.{S} Освест 
јте, помогао бих вам!</p> <p>Поверовала сам му, јер ми је говорио искрено, из душе.{S} Дигла са 
S} Наслонила сам се на ограду и гледала сам дуго доле у воду.{S} Носила сам се мишљу да скочим  
сам у њему већ гледала одмену и гледала сам, ако не хранитеља а оно бранитеља куће.{S} А то ми  
{S} Док се још по мало назирало гледала сам непрестано у прозор а кад се сасвим смрачи, ја сам  
 видела њихова мртва војника, загледала сам да га добро видим.{S} Ох, како сам желела да међу м 
да видим мртва човека а сад — загледала сам, где год сам видела њихова мртва војника, загледала 
лаву да сазнам његов одговор, погледала сам га у око али оно није одговорило на моје питање, он 
з улице и застајала на угловима, седала сам на камен да се одморим и опет се дизала и ишла.{S}  
је ме више ничега било страх.{S} Виђала сам сад њихове мртве војнике као оно пре наше.{S} Пре с 
сни? — прекидох ћутање.</p> <p>— Лежала сам тифус!</p> <p>— Одавна?</p> <p>— Сад шест недеља ка 
а главу под покривач у постељи и лежала сам тако покривене главе дуго, дуго...</p> <pb n="408"  
 се бојала да га не пробудим и уздржала сам се, али су ме сузе облиле.{S} Госпођа ме је тешила, 
 успут да и она није избегла.{S} Казала сам јој све, све, исповедила сам јој се као што би се м 
и, као што вама сада казујем.{S} Казала сам му све, све, све...{S} Нисам дизала очи, да се не б 
S} Сва деца отишла, па и ја.{S} Стајала сам код ограде, у страну, да ме не гура гомила.{S} Дође 
ишла сам у Јагодину и у Ниш.{S} Обијала сам прагове свих болница, спавала сам по кафанским клуп 
отакло.</p> <pb n="478" /> <p>Превијала сам се од болова, као малочас она мајка што оде у ноћ д 
е сам, сећам се, окретала главу, бојала сам се да видим мртва човека а сад — загледала сам, где 
амном и више мене и подамном.{S} Бојала сам се да која кућа не падне на мене, да ме не прегазе  
 вриском и грмљавином топова?{S} Бојала сам се промрзнуће од влаге од које је дрхтало а дрхтала 
а сам је, хвала Богу, код куће а бојала сам се успут да и она није избегла.{S} Казала сам јој с 
 Нисам излазила нигде из куће и плакала сам по цео дан и по целу ноћ.</p> <p>Она пресече реч је 
сузила сам над туђом невољом, заплакала сам над туђом несрећом.{S} Моја је душа била набрекла ј 
 Или је ти ниси чекала?</p> <p>— Чекала сам дуго, од јутрос па све до сад, па нисам могла више. 
наше куће.{S} Ја сам то знала, и чекала сам га на капији.{S} Он ми није говорио ружне речи, као 
>Кад сам се растала од њега, размишљала сам о томе.{S} Истина, тешко би ми било оставити кућу а 
 на Мишару, после је одступио.{S} Имала сам и једну тетку, па и она избегла тада и од тад је ни 
 која је окупала кад је умрла.{S} Знала сам и где седи, чак тамо на Камичку, те пожурим њој.{S} 
им.{S} Распитивала сам о њему и сазнала сам.{S} Био је у оној болници одмах иза начелства.{S} П 
дарише ми сузе на очи као киша.{S} Пала сам опет на кревет и плакала.{S} Мислила сам на оца, на 
езирања.{S} Ја сам то осетила и шчепала сам га понова за руку, обасула је понова пољупцима и ша 
га је од нечега требало отети; засипала сам му уста пољупцима као да му је требало удахнути нов 
ичких кревета ишла као пијана и ударала сам се час о један час о други кревет.{S} Кад сам се до 
а ништа друго до разбојиште — и збирала сам у своју душу и туђе болове.{S} Засузила сам над туђ 
 да сам сањала нешто страшно.{S} Морала сам у сну и плакати јер кад сам се пробудила био је кре 
кад сам већ једном била на улици дисала сам дубоко, алапљиво сам сркала онај ваздух који ми је  
ебетом и ако је био покривен, и брисала сам му ознојену слепоочњачу марамом која је вирила под  
де, мртве жене, мртву децу.{S} Окретала сам главу да не гледам и журила сам а ни сама не знам к 
Где је борба, одакле се чује?“ — питала сам радознало. „Отуд са гробља, са вашаришта!“ — одгова 
е свануло, изнели мртвог.</p> <p>Питала сам и те војнике али ни они нису знали ништа да ми кажу 
ке и ствари као да се селе.{S} Запитала сам и рекоше да су рањеници из ове болнице однети јуче  
ајка настави своју запевку.{S} Запитала сам оне око себе шта јој је.</p> <p>— Изгубила дете нес 
ге и реко ми: „хвала сестро!“ припитала сам га и знао је.{S} Рекао ми је да је рањен.</p> <p>—  
то ме је <pb n="519" /> гушило и хитала сам што пре напоље, на ваздух.{S} Пролазећи кроз дуги х 
гледала кроз таму једну кућу и похитала сам, уверена да ће ме примити.{S} Ко не би примио једну 
та хоћете ви, шта хоћете ви!“ — шаптала сам и понављала једнако.{S} Он седе на кревет и позва м 
слоних на кревет. „Ко је то?“ — шаптала сам, једва сам сама себе чула.{S} Споља су се чуле мађа 
, обасула је понова пољупцима и шаптала сам кроз сузе:</p> <p>— Па зар сам ја крива, зар сам ја 
нисам видела, не знам где је!{S} Остала сам сама, онда кад су они први пут освојили Шабац, прош 
 бих остала ни за живу главу.{S} Остала сам први пут, у Шапцу, па због тога и патим.{S} Због то 
 као што му је и отац погино — шапутала сам сама себи — нека гине!{S} А они, који су се извукли 
е и отвори оно једно око.</p> <p>Ћутала сам и гледала га и он ме гледао и ни речи није проговор 
да ме не обори војска, да ме... дрхтала сам од грознице и од страха.{S} Дотрчала сам кући, утрч 
е од влаге од које је дрхтало а дрхтала сам и сама уморена страхом, ужасом призора који сам вид 
од кафане Шарана па редом.{S} Задрхтала сам целим телом и добих грозницу те почех трчати.{S} Ни 
ила сам га, изгубила сам га! — вриштала сам ја.</p> <p>— Не, снахо, не бој се; то је само грозн 
о сам рекла да сам му сестра и обраћала сам се самој управи, казивала његово име и презиме и пи 
м испунио своју дужност!</p> <p>Обећала сам му, све сам му обећавала а ја сам сама знала колико 
 тог тренутка било ми је лакше, осећала сам се мирнија и слободнија.</p> <p>Када ме пропусти по 
би ме могао нико заваравати.{S} Осећала сам се сама, потпуно сама и ако је отац био још ту.{S}  
годило и тако ми је требало.{S} Осећала сам се сама, сувише сама, јер ми је те зиме, по смрти м 
сам напоље као ветром потиснута; трчала сам кроз оне дуге ходнике као да се спасавам ватре која 
ам од грознице и од страха.{S} Дотрчала сам кући, утрчала као без душе, зариглала врата изнутра 
 сам ухом бдила над дететом.{S} Слушала сам му дах и бројала му ударе срца.{S} Зашто су људи ок 
и.{S} Нисам се обзирала око себе; сагла сам главу и трчала.{S} У том већ загушише улицу наши во 
га мртвачета уденута цедуљица.{S} Сагла сам се да је прочитам.{S} Непоузданом, женском руком, н 
ћас светити на нама, сиротињи.{S} Легла сам и покрила сам се ћебетом преко главе али нисам могл 
ујемо.{S} Вуци су још у тору!“ Напрегла сам ухо и слушала, тако ми је драг био тај звук пушака  
.{S} Нисам могла дуго да заспим; стегла сам дете на груди, молила сам се Богу и решавала се час 
ашило се и заценило од плача.{S} Стегла сам га јаче и тешила бришући му шаком лице мокро од киш 
и је говорио искрено, из душе.{S} Дигла сам се да пођем.</p> <p>— Где је гробље?</p> <p>— Поћи  
ивао врата.</p> <pb n="428" /> <p>Дигла сам се, као најурена неваљалица, нисам ни дигла очи да  
 како ти је, како је теби?</p> <p>Дигла сам главу да сазнам његов одговор, погледала сам га у о 
а сам а ни сама не знам куда.{S} Стигла сам ван вароши и хтела сам поћи друмом.{S} Нисам ни пит 
у.</p> <p>Кренула сам у Ваљево и стигла сам тамо онда када су колима износили из вароши наше мр 
м знала колико се тамо бавила.{S} Тргла сам се само кад је улетела у собу и стала ме грлити и љ 
 ушима и мутило ми се у глави.{S} Тргла сам се и збацила покривач када сам чула лупу на вратима 
е, који чекају на сахрану.</p> <p>Тргла сам се и ужаснула, као да ми је тога часа понова издахн 
ну страшну ноћ у пустој кући, преживела сам последње дане Скопља и ону очајну гомилу бегунаца;  
 сам да потражим гроб мужевљев и повела сам собом средњег сина.{S} Старији је био заузет школом 
Београду засуте ватреном кишом; провела сам ону страшну ноћ у пустој кући, преживела сам послед 
е пуштала да излазим из куће.{S} Седела сам крај прозора, а прозор је гледао у авлију, и по цео 
досећао тужан свршетак.</p> <p>— Седела сам тако сама у соби, док већ и мрак није почео падати. 
в а пољупцима је брисала.</p> <p>Седела сам дуго тако на друму, док не наиђоше нове гомиле бегу 
за, јутрос рано је отишао.{S} Преседела сам целу ноћ на станици, на оној киши, и сутра дан тек  
од моје куће, на педесет метара, видела сам мртвог нашег жандарма.</p> <p>Ми се збунили и не зн 
ља и ону очајну гомилу бегунаца; видела сам и онај слом без наде и без утехе на Косову — па ипа 
оја му је унакажавала лице...{S} Видела сам га лепо, потпуно, онако унакаженог и ја не знам ни  
фане „Шарана“ и код стругаре.{S} Видела сам очима својим наше жандарме како гину.{S} Испод моје 
ни <pb n="416" /> и одвратни.{S} Видела сам обијене дућане, разрушене куће, ствари из куће поба 
и језовиту слику престављала?{S} Видела сам гомилу преплашену, престрављену, ужаснуту, како оча 
 чула зујање куршума око главе и видела сам очима својим кад удари граната у кућу Арамбашића на 
на директора (по даљем разговору видела сам да је то био момак у неком новчаном заводу београдс 
. пуковника јер сутра дан ујутру видела сам га кад је са својом кутијом за боје отишао староме  
 изгледао ми је још одвратнији, стидела сам се сама себе и, кад сам већ једном била на улици ди 
ш ти овде?{S} Ја сам га разумела, узела сам његову руку, наслонила је на образ и облила је суза 
 дана па сам се разболела.{S} Разболела сам се од тифуса и шест недеља сам тешко боловала.{S} Д 
 клокотање казана који кључа.{S} Узнела сам најзад мртваче више главе и пошла сам.{S} Гомила се 
ла? — пита је начелник.</p> <p>— Донела сам ово дете! — одговара мала преплашено.</p> <p>— А за 
е знам?</p> <p>Излазећи из цркве, срела сам једнога старога знанца мога покојнога мужа.{S} Запи 
цане једне на друге као вреће.{S} Срела сам неколико таквих кола пуних мртваца.{S} Рекоше ми у  
не знајући коме да се обратим.{S} Срела сам на улици познанике и другове мога мужа и они ме упу 
 спавао.{S} Нисам га хтела будити, села сам на столицу крај постеље и чекала, стрпељиво чекала, 
 ватре која је здање захватила, слетела сам низ басамаке као да ме је ко гурнуо озго и тек кад  
јако као да ме кљештама стеже.{S} Хтела сам да вичем за помоћ али ме је глас потпуно издао.{S}  
кана те не може још да говори.{S} Хтела сам да вриснем али сам се бојала да га не пробудим и уз 
 куда.{S} Стигла сам ван вароши и хтела сам поћи друмом.{S} Нисам ни питала куда води тај друм, 
сам тог тренутка ја била рањена; почела сам да дрпам са себе хаљине, не би ли нашла ма једно су 
амо где виси кандило и икона.{S} Почела сам оченаш али га нисам знала до краја на памет, па сам 
ти овде, шта ћеш ти овде?</p> <p>Почела сам све по реду да му казујем, све од онога тренутка ка 
 није могло ни изаћи из вагона.{S} Била сам чак у дубини и опседнута у једном углу гомилом, кој 
 сам пошла редом дуж железнице.{S} Била сам у Крушевцу и у Крагујевцу, ишла сам у Јагодину и у  
 не сећам кад је то могло бити.{S} Била сам два три пут у близини гранате која се распрсла али  
старешинство обзира и дужности.{S} Била сам слаба, признајем, а можда ме је завело у слабост и  
е охрабри и одреши језик.</p> <p>— Била сам, вели, на станици да гледам свет.{S} Сва деца отишл 
е и што сам се више ближила колиби била сам све узрујанија, гушило ме је нешто, мучило ме је: и 
ам хоће ли ми је опростити?</p> <p>Била сам у једноме тренутку слаба; тешко је материнској љуба 
зира према прокисломе детету.{S} Добила сам и један сув војнички шињел те сам свукла с детета м 
ода који се тискао пред њом.{S} Пробила сам се кроз ту гомилу јер се свет расклањао пред малим  
ице.</p> <p>— Изгубила сам га, изгубила сам га! — вриштала сам ја.</p> <p>— Не, снахо, не бој с 
м само то једно дете изгубила, изгубила сам их све! — настави госпа у црнини. — Моја је кућа оп 
жих умро.{S} А тако је и било, изгубила сам њега и сад више никога блиског немам, сад сам сама  
, па ипак помоћи није било.{S} Изгубила сам га, умрло ми је овде на руци на којој сам га и доче 
реле су као жеравице.</p> <p>— Изгубила сам га, изгубила сам га! — вриштала сам ја.</p> <p>— Не 
ела, а после ме научише раду.{S} Радила сам и дању и ноћу, нисам се ничег плашила, обилазила са 
ецом која су њој остављена.{S} Пробдила сам многе брижне дане и бесане ноћи над болним дететом  
{S} Казала сам јој све, све, исповедила сам јој се као што би се мајци исповедила.{S} Она ме је 
аде у постељу тешко болесно.{S} Уложила сам у негу све напоре једне мајке коју је гризла савест 
ноћу, нисам се ничег плашила, обилазила сам и најтеже болеснике и саме самртнике.{S} И распитив 
рло многе <pb n="420" /> улице, слазила сам и на Бајир, ишла и до гробља и чак до Думаче преким 
у своју душу и туђе болове.{S} Засузила сам над туђом невољом, заплакала сам над туђом несрећом 
апутао је: „Бог нека га прости!“ Дојила сам га и хранила, неговала и подизала да ми животом сво 
 га дуго, дуго, и размишљала.{S} Жалила сам га, тешко сам га жалила: како је био леп онда кад с 
а срца и испраћала лаке душе.{S} Жалила сам ал нисам слутила.{S} Последњи пут, пре но што ће по 
и мрак кад сам се пробудила.{S} Упалила сам лампу, нисам смела више да седим у мраку.{S} У том  
аспим; стегла сам дете на груди, молила сам се Богу и решавала се час овако, час онако.{S} Тако 
да говорила онако разне речи.{S} Молила сам се за оца, за њега и молила сам се за себе.{S} Како 
а Вардару, отишла сам и тамо.{S} Молила сам и преклињала и најзад су ме примили.{S} То је била  
 Молила сам се за оца, за њега и молила сам се за себе.{S} Како сам при молитви наслонила главу 
ам опет на кревет и плакала.{S} Мислила сам на оца, на њега, на тетку, па опет на њега.{S} Бар  
 кад би настала већа невоља.{S} Мислила сам да се посаветујем још с ким, да се спремим, па од н 
 и упућених на разне службе.{S} Мислила сам, зашто не бих и ја себи сачувала хранитеља.{S} Отац 
што с душе и прође ме страх.{S} Мислила сам биће зли, <pb n="409" /> биће опаки а они ето добри 
реба ваздуха, треба му зрака; помислила сам и да сиђем, па ма и пешке наставила, али се није мо 
нас је и онај задах гушио.{S} Помислила сам да би то могло детету шкодити, њему сад треба вазду 
имче сам оставила код мајке.{S} Учинила сам дужност према оцу што сам повела ма и једно дете те 
оље и у рату но у гробу.</p> <p>Учинила сам и једну неправду, једну горку неправду према своме  
/p> <p>Ја нисам дизала главу, наслонила сам образ на хладно лице мога анђелчета и грлила га све 
 Вардара и ту сам застала.{S} Наслонила сам се на ограду и гледала сам дуго доле у воду.{S} Нос 
ице, ја сам се зауставила.{S} Наслонила сам се на зид болничке зграде да се одморим, покрила са 
сврши телефонски разговор.{S} Наслонила сам се крај врата и стрпељиво сам чекала.{S} Врата се и 
о ме је прошао први страх.{S} Наслонила сам ухо на врата и ослухивала сам шта бива напоље.{S} Ч 
ила корака који сам предузела; стрепила сам од помисли да тај кога треба да молим, може бити во 
 болничке зграде да се одморим, покрила сам лице рукама и горко, горко сам плакала.</p> <p>Прол 
 владала дубока тама и студ.{S} Покрила сам боно дете чим год сам стигла и притисла га чврсто н 
 нама, сиротињи.{S} Легла сам и покрила сам се ћебетом преко главе али нисам могла заспати.{S}  
однику, запита ме шта ћу.{S} Одговорила сам да бих желела бити болничарка.{S} Он се избрецну и  
, јер онај је и даље лупао.{S} Отворила сам их колико да може хлеб провући али онај кроз тај от 
ужих да јој помогнем.</p> <p>— Одморила сам се бар! — рече пошто устаде.</p> <p>— А да нисте пр 
д непријатеља?{S} Журила сам се, журила сам, шибана кишом и ношена страхом и што сам била ближе 
њиме, је ли још ту, у Скопљу.{S} Журила сам улицама али ми је овом приликом нешто чудновато изг 
ед Бога и испред непријатеља?{S} Журила сам се, журила сам, шибана кишом и ношена страхом и што 
кретала сам главу да не гледам и журила сам а ни сама не знам куда.{S} Стигла сам ван вароши и  
{S} Кад сам се дочепала врата, изјурила сам напоље као ветром потиснута; трчала сам кроз оне ду 
унела га свег у моју душу.{S} И, носила сам га и подносила по мучним путевима, по мразним ноћим 
гледала сам дуго доле у воду.{S} Носила сам се мишљу да скочим доле и већ сам се била прекрстил 
иво сам се вртела на столици, надносила сам се над њим, покривала сам га понова ћебетом и ако ј 
, али — и стара мајка уздану — и патила сам.{S} Није онда нама било све тако потаман; топла веч 
ограда само маневрисати.</p> <p>Вратила сам се мало умирена и ако све то што ми је рекла није б 
 што ће погинути, кад је био, испратила сам га тешке душе.{S} Притисло ме је нешто овде у груди 
ше у варош.</p> <p>Враћајући се, сетила сам се једне старице, која је познавала мајку и која је 
га лица, са горким пребацивањем; сетила сам се свога сина, кога ће страшно заболети ако једнога 
 томе часу страховито понижена, осетила сам се сама у својим очима бедна, ниска, подла.{S} Изаш 
не мисли он то, то ја...</p> <p>Осетила сам се у томе часу страховито понижена, осетила сам се  
деља била влажна и кишна.{S} Пропустила сам јуче, у суботу, да одем на гробље па пођох данас, д 
 дечица буду у друштву!</p> <p>Спустила сам га и — сад је једанаест мртвих анђелака лежало на д 
 души и срце ми је заиграло.{S} Слутила сам!“</p> <p>Слутња је нераздвојни део материнске љубав 
} Бар да сам знала где је он?{S} Љутила сам <pb n="410" /> се на себе што нисам јутрос, са оста 
јници, који су одступали.{S} Провлачила сам се измеђ њихових редова и бегала.{S} И они су пуцал 
рао нам је дубоко у душу.</p> <p>Решила сам се да што пре напустим Београд.{S} Не бих хтела сам 
итали су ме има ли мушких у кући, рекла сам им да ми је отац војник и да никог другог немам.{S} 
самном и имам ли што да једем.{S} Рекла сам им да сам сама да имам нешто мало пара и да ћу изаћ 
 на Камичку, те пожурим њој.{S} Затекла сам је, хвала Богу, код куће а бојала сам се успут да и 
ком за раме и тресну о патос.{S} Умукла сам, претрнула сам и грунуше ми сузе...</p> <p>Опет је, 
ало час ону несретну мајку.{S} Притисла сам дете на груди као да ми га је од нечега требало оте 
и речи говорила.{S} Кренули су, кренула сам и ја са њима.</p> <p>Морала је одавно превалити пон 
за друге знају и казују.</p> <p>Кренула сам у Ваљево и стигла сам тамо онда када су колима изно 
 на памет да се помолим Богу и клекнула сам крај кревета а дигла главу тамо где виси кандило и  
 они, четири њихова војника.{S} Цикнула сам престрављена али један међу њима, старешина изгледа 
же руку и — показа ми врата.{S} Цикнула сам тако да се цела соба рањеника узнемири: поједини ди 
на радосно: „Наши!“ — „Наши?“ — цикнула сам од радости. „Јесте, јесте, — шапће старица — али ћу 
S} Ја сам јој поглед разумела и цикнула сам тако силно да се сви у вагону ускомешаше и збунише. 
ресну о патос.{S} Умукла сам, претрнула сам и грунуше ми сузе...</p> <p>Опет је, као малочас, с 
да сам наишла на отвор колибе, вриснула сам као рањена и тргла се окрећући главу и покривајући  
екала кад је дошао на свет.{S} Вриснула сам од тешкога бола и веровала сам тога часа да и ја не 
велика и дубока раница.</p> <p>Вриснула сам, као да сам тог тренутка ја била рањена; почела сам 
а што.{S} Ни старица није спавала, чула сам је како хукће и шапће једнако, ваљда се молила Богу 
и коју сам запитала како је рањен, чула сам да је изгубио једно око и да му је вилица размрскан 
дим многе рањенике тамо испраћају, чула сам да тамо има неколико великих болница а и вукло ме ј 
ма, да ми је да нађем још кога.{S} Чула сам за једну познату ми породицу да одлази у неко село. 
ослухивала сам шта бива напоље.{S} Чула сам да су тако исто лупали и на другим вратима у нашој  
оја је седела код нас у авлији.{S} Чула сам да је био у борбама и да је добро прошао.{S} Био је 
ку.{S} Нису ме ни тамо примили.{S} Чула сам за једну болницу доле, на Вардару, отишла сам и там 
 шчепа.{S} Лупа се поновила јаче а чула сам и неке мушке гласове.{S} Једва сам умела да корачам 
{S} Дете је било мирно, по где кад чула сам га да јекне и тргне се као да га је што штрецнуло.< 
на другим вратима у нашој авлији и чула сам неки врисак, па онда псовку.{S} Кад сам чула да цок 
 Једнако ми је био пред очима он и чула сам оне његове речи: „Пази, кад се вратим да не чујем ш 
ље и као и свуд у другим местима, зашла сам од болнице до болнице.{S} Сад већ нисам тражила да  
ан је свануо мутан понедељак.{S} Изашла сам одмах у двориште да се распитам има ли чега.{S} Ник 
у наручје па и ја кренем.</p> <p>Изашла сам из куће и ушла у ноћ, најстрашнију ноћ у моме живот 
а сам.</p> <p>Нисам нашла оца.{S} Нашла сам неке из по-последње одбране али ми нису ништа знали 
ди, ми ћемо свршити своје!</p> <p>Нашла сам зграду у којој је војна станица по оној гомили војн 
дана да пођем.</p> <p>Пред подне прешла сам једној познаници, госпођи која седи у истој кући из 
била, кућу разорила...{S} Па ипак, ишла сам довде, вођена неком празном вером у нешто.{S} Најза 
p>— Нисам знала на коју ћу страну, ишла сам за гомилом.{S} Једни рекоше да бегамо ка Топчидеру, 
ила сам у Крушевцу и у Крагујевцу, ишла сам у Јагодину и у Ниш.{S} Обијала сам прагове свих бол 
ашто нисам пошла већ тога дана.{S} Ишла сам, распитивала сам се и рекоше ми да могу у воз ући у 
, на оца и, било ме је срамота.{S} Ишла сам улицама онако; успут сретала пуно њихових и сви су  
ући где ћу и не знајући шта ћу.{S} Ишла сам кроз улице и застајала на угловима, седала сам на к 
p>— Штогод знате! — додаје жена. — Ишла сам од немила до недрага и нико неће да ми помогне.{S}  
и на мене.{S} Нисам га нашла.{S} А ишла сам кроз многе, врло многе <pb n="420" /> улице, слазил 
p> <p>Пошла сам за нашом војском и ишла сам од логора до логора, где год сам ватру видела и наш 
еба отац, да га морам наћи.</p> <p>Ишла сам слободно улицама, није ме више ничега било страх.{S 
 решила да и ја идем у Приштину и сишла сам на станицу али није било <pb n="432" /> воза, јутро 
 једну болницу доле, на Вардару, отишла сам и тамо.{S} Молила сам и преклињала и најзад су ме п 
а шефа кујне Врховне Команде.{S} Отишла сам у начелство, уверена да ћу данас бити примљена.</p> 
да предам мртваче на сахрану.{S} Отишла сам, али ми тамо рекоше да је то војна болница и упутиш 
настави своје казивање.</p> <p>— Отишла сам у Скопље и као и свуд у другим местима, зашла сам о 
 Рекоше ми да нађем свештеника и отишла сам у цркву, али га тамо не беше, црква је била затворе 
а треба поштедети или не.</p> <p>Отишла сам у ону велику зграду начелства, где је била смештена 
ота ме је било да просим.</p> <p>Отишла сам и у ону велику болницу, у парку.{S} Нису ме ни тамо 
ују у велике кречне рупе?</p> <p>Отишла сам у највећу болницу и молила да ме пусте да обиђем св 
 знала куда ћу, али сам пошла.{S} Дошла сам на велики камени мост који води преко Вардара и ту  
<p>— Немам.{S} Не знам шта ми би, пошла сам као без главе.{S} Синоћ нисам ни мислила да бегам а 
, за време примирја са Бугарском, пошла сам да потражим гроб мужевљев и повела сам собом средње 
а сам најзад мртваче више главе и пошла сам.{S} Гомила се размицала, пропуштала ме, а неко чак  
крива, он ће ми опростити!</p> <p>Пошла сам за нашом војском и ишла сам од логора до логора, гд 
 је мој пријатељски савет.</p> <p>Пошла сам са једним старцем из последње одбране, који је био  
оне према кући и породици?</p> <p>Пошла сам у Крагујевац, Врховној Команди.{S} Тамо знају заслу 
 научила у ранијим болницама.{S} Прошла сам већ две болнице, на што ми је требало скоро недељу  
 већ журила да што пре стигнем.{S} Ушла сам опет на иста врата и попела се истим степеницама.{S 
ици, на оној киши, и сутра дан тек ушла сам у воз.</p> <p>Девојче опет заћута, па се затим окре 
е нуди спасење моме детету.</p> <p>Ушла сам у густ мрак и претрнух на уласку кад чух унутра људ 
 људи, ову несретну мајку!“</p> <p>Ушла сам у канцеларију.{S} Нисам ни речи <pb n="490" /> прог 
азболела сам се од тифуса и шест недеља сам тешко боловала.{S} Два пута сам умирала па ипак сам 
</p> <p>— Мислим, верујем, на изложбама сам успевао, то ми је донело стипендију.{S} Професори у 
али, шта сам му могла помоћи?{S} Сузама сам му полила лице те мила крв а пољупцима је брисала.< 
ш брат?</p> <p>— Немам браће...{S} Сама сам.</p> <p>— Ваљда рођак?</p> <p>Она ућута и обори пог 
шко их је наћи ал тражићу ипак.{S} Сама сам с дететом на крилу па ће ме можда и примити когод у 
с ким својим не путујете.</p> <p>— Сама сам! — одговори она.</p> <p>Затим смо наставили пут ћут 
љ; улазим да убијам моју браћу с којима сам мислио заједно бранити Србију.{S} И ове планине, на 
p> <p>Ађутант на својим снажним плећима сам изнесе Краља на кару и водци кренуше вочиће, те кар 
т и по часова пре подне 18. октобра, на сам дан Светога Луке, када ова батерија наиђе иваничким 
 се распитам о њему.{S} Месец и по дана сам лежала и нисам ништа знала шта је с њиме, је ли још 
ти.{S} Замислите само, још пре пет дана сам купио коња и требао сам да се кренем.{S} Већ сам би 
 патње.{S} Гледао је растројено, питања сам му по неколико пута понављао док их је схватио, а и 
уга испречила, коњ који се одрешио луња сам по друму, задоцнели аутомобил заглављен у блату сте 
стали смо сами, старији нам помреше, па сам му ја био и брат и отац.{S} Па ја узех и да бринем  
ли га нисам знала до краја на памет, па сам онда говорила онако разне речи.{S} Молила сам се за 
 у њој пробавила ни пуну недељу дана па сам се разболела.{S} Разболела сам се од тифуса и шест  
ом мразу! — И устаде овај добродушни па сам одвеза врвцу, којом је малочас везао врата и пропус 
орекле своју запевку.</p> <p>Код извора сам затекао две мањерке те се освртох лево и десно да в 
здух!“ Тргао сам се и осврнуо и, одиста сам видео официра за нашим леђима а ја нисам ни знао да 
 недеља сам тешко боловала.{S} Два пута сам умирала па ипак сам ево остала.{S} Кад сам се приди 
лизу јер се лепо чуло.{S} Неколико пута сам осетила и како се затресла кућа јер нису пуцале сам 
ла крај друма да погледам дете али, шта сам му могла помоћи?{S} Сузама сам му полила лице те ми 
шно заболети ако једнога дана сазна шта сам учинила.{S} Дубоко сам се тога тренутка кајала што  
сти ме, одвојити ме од породице, па шта сам онда учинио? — вајка се други.</p> <p>— И то је ист 
е било, до себе ми је било!...{S} И шта сам радио... скинуо сам мртво тело у подрум, оставио га 
о пођоше из Београда.{S} Ја не знам шта сам чекала, зашто нисам пошла већ тога дана.{S} Ишла са 
/> <p>— Па ти не веруј, ја ти кажем шта сам чуо! — додаје један суви и болешљиви господин, изгл 
ник?</p> <p>Он је вероватно погодио шта сам ја премишљао па настави непитан:</p> <p>— Био сам ј 
 „Више сам ти него брат.{S} Ти знаш шта сам ти ја!“ Ето то је све што ми је рекао али сам ја зн 
пет ушла у једну болницу.{S} Пет месеца сам се тако потуцала и једнако распитивала али га нигде 
кућици све ми се даље чинила.{S} Најзад сам стигла...</p> <p>Госпа у црнини одану, као да је ов 
д то исто где год сам прошла.{S} Најзад сам отишла у трећу болницу, ону више града.{S} И ту сам 
ли га нигде нисам могла наћи.{S} Најзад сам увртила себи у главу да пођем у Скопље.{S} Видим мн 
осећај никао је у мојој души негда, кад сам после дугог растанка, позван стигао дома да загрлим 
ево остала.{S} Кад сам се придигла, кад сам пошла ногом, прво ми је било да идем у горњу болниц 
 казивати, али ми је мајка доцније, кад сам одрасла, препричавала оно што сам доживела, те отуд 
атнији, стидела сам се сама себе и, кад сам већ једном била на улици дисала сам дубоко, алапљив 
атио сто и двадесет динара; јутрос, кад сам пошао од куће, исекао сам за ватру две фотеље.{S} Д 
 не могу довољно да видим — Јутрос, кад сам кренуо из Штимње, ја сам срео неке железничаре, доб 
а, па ипак се мени у томе тренутку, кад сам јој срео поглед, учинило да она тронуто участвује у 
="333" /> <p>— Ама чекајте мало!{S} Кад сам казао да је у Врховној Команди било добре воље, ја  
 умирала па ипак сам ево остала.{S} Кад сам се придигла, кад сам пошла ногом, прво ми је било д 
 сам то научила већ у болницама.{S} Кад сам пришла његовој постељи, он је спавао.{S} Нисам га х 
гову собу, стајаћу пред вратима.{S} Кад сам већ кренула, паде ми на памет да будем болничарка у 
му мало очи и говори, разговара.{S} Кад сам му мењала облоге и реко ми: „хвала сестро!“ припита 
амо да не останем више код куће.{S} Кад сам изашла у поље било ми је лакше, али ме зауставише њ 
 му поставим, није ми одговарао.{S} Кад сам и њему пружио једну цигару, он је чисто неверице пр 
 час о један час о други кревет.{S} Кад сам се дочепала врата, изјурила сам напоље као ветром п 
сам неки врисак, па онда псовку.{S} Кад сам чула да цокуле тропају по калдрми, у близини мојих  
доше да се закунемо Краљу Петру.{S} Кад сам изговарао оне речи из заклетве, како ћу бити веран, 
нео собом веру и поуздање.</p> <p>— Кад сам очима видео, господине, како ми деца ноћас на друму 
 сам србијански војник!“</p> <p>— А кад сам се обукао и метнуо шајкачу на главу а ја салутирам  
р су отерали наше из шанчева.{S} Ја кад сам измако до Позоришта, они су већ били у Душановој ул 
ого ужаса, тако да сам увек дрхтала кад сам је слушала.{S} Једнога дана, дође старица кући али  
/p> <p>— Ништа нисам видео око себе кад сам испалио прву пушку.{S} Замаглило ми се пред очима и 
те ваљда где да ноћите? — запита ме кад сам сео.</p> <p>— Имам, него изашао сам да поседим мало 
о је пребегао.</p> <p>Јуче по подне кад сам му пришао и сео по обичају, он ми прекиде причу, ма 
е јутрос под утиском тих речи.{S} И кад сам изашао на улицу тога јутра, по ономе што сам видео  
{S} На прозорима није било завесе и кад сам дунуо у свећу, која је осветљавала собу, споља је п 
аза опасна, да сам сувише млада али кад сам ја остала при своме, примили су ме.</p> <pb n="422" 
ина.{S} Кад тако говорим о њему или кад сам сам, па мислим на њега а мени срце заигра, заигра и 
је још већа тишина и још дубљи мрак кад сам се пробудила.{S} Упалила сам лампу, нисам смела виш 
Београд ми није правио ведар утисак кад сам изашла на улицу.{S} Лица, која сам сретала, изгледа 
е као да ме је ко гурнуо озго и тек кад сам се дочепала улице, ја сам се зауставила.{S} Наслони 
ту затреба и приђох јој.</p> <p>Тек кад сам ближе пришао, појмио сам шта ју је заковало за то м 
>— Овде?{S} Шта ћу овде?</p> <p>Тек кад сам га запитао за породицу њему грунуше сузе, окрете гл 
ошао?{S} Шта ће ми да себе спасавам кад сам оставио жену и децу и без новаца и без хране?{S} Ку 
p> <p>Био је већ увелико свануо дан кад сам се по одласку ових возова, враћао у варош.{S} Свет  
<p>Извесно се тај разговор наставио кад сам ја напустио кафану.</p> <p>Тамо, иза начелства, кра 
а знате, господине, како ми је било кад сам се и ја јавио и кад су ме примили, било ми је исто  
 послао!</p> <p>— И како ми је било кад сам морао да опалим прву пушку?{S} Изгледало ми је као  
 ја салутирам сваком редом, као оно кад сам био мали па о слави дочекивао госте под шајкачом.{S 
 стубови!{S} Први глас који сам чуо кад сам слегао доле у приштинску чаршију био је, да је Врхо 
.{S} Морала сам у сну и плакати јер кад сам се пробудила био је кревет влажан, тамо где сам нас 
говора, нису хтели ни да одговарају кад сам их питала.{S} Једнога дана донеше једнога младића,  
87" /> <p>И одиста, у томе тренутку кад сам дигао главу, изгледало ми је да сам у погледу гладн 
 расположење било у мени у тренутку кад сам у Скопљу сазнала да ми је син погинуо.{S} Ето за то 
мо.{S} Лако ћете се вратити!</p> <p>Кад сам се растала од њега, размишљала сам о томе.{S} Истин 
згрозио и одмакао брже даље.</p> <p>Кад сам, седећи јутрос на ономе обореноме дрвету извадио за 
"595" /> <p>— Па?</p> <p>— Замисли, сад сам у Призрену чуо.{S} То је робијаш, двадесетогодишњи  
га и сад више никога блиског немам, сад сам сама самцита у свету...</p> <p>И ту девојче заврши  
ма увек када.{S} Ево како има када; сад сам се вратио са Љум-Куле и не знам куда ћу, само зато  
 <p>— Студије, снимке, портрете.{S} Сад сам тек био почео један већи рад, једну композицију...  
је требало и кад год је требало.{S} Сад сам малаксао, умирем, па ако, нека и последњим дахом св 
зивало ми је да је отац погинуо.{S} Сад сам се тек осећала сама, потпуно сама... једино он?{S}  
љену кућу на <pb n="474" /> друму а сад сам у њој гледала драго прибежиште које нуди спасење мо 
и се мисао поче све више допадати и сад сам већ журила да што пре стигнем.{S} Ушла сам опет на  
дан пут — Одговорио дужности у рату сад сам ево напуштен, остављен, бачен крај друма.{S} Нико с 
абски пут: зато су жене и деца, до пред сам мрак стајали пред вратима, на улицама кроз које ће  
и ишла сам од логора до логора, где год сам ватру видела и наше војнике око ватре.{S} Нико ми н 
а човека а сад — загледала сам, где год сам видела њихова мртва војника, загледала сам да га до 
 мирис карбола.{S} Свуд то исто где год сам прошла.{S} Најзад сам отишла у трећу болницу, ону в 
 студ.{S} Покрила сам боно дете чим год сам стигла и притисла га чврсто на груди, не би ли га ш 
p> <p>— Није, него... питам се само куд сам пошао?{S} Шта ће ми да себе спасавам кад сам остави 
баш честито, хвала вам!</p> <p>— Изгибе сам домаћин, господару.</p> <p>— Знам, знам! — учини Кр 
и, што сам пажљивије почео слушати, све сам више жалио што нисам причу чуо од почетка.{S} Сусед 
тога а и не умем.{S} Све сам видео, све сам чуо, свуда сам био, али не умем да забележим.</p> < 
у мајка.</p> <p>— Тамо где се бију, све сам видео, све... и испрси се дете светла лица, осећају 
оју дужност!</p> <p>Обећала сам му, све сам му обећавала а ја сам сама знала колико је душевних 
{S} Није ми до тога а и не умем.{S} Све сам видео, све сам чуо, свуда сам био, али не умем да з 
аком оне које је покосио мразом.{S} Све сам веровао да ће бити, све што је моје очинско срце у  
ш српску војску — казивао је мени — све сам соко; видиш му из очију да је Србин!{S} А још кад ч 
S} Тако сам провела петнаест дана и све сам даље ишла и свуд питала али ништа нисам могла чути. 
гледамо децу.</p> <p>— Па не знам, овде сам прво нашла места.{S} А готово и нема где, згрчила с 
усед наставио и даље казивање.{S} Довде сам слушао са пажњом а затим ме је сан савладао.{S} И ч 
 празном вером у нешто.{S} Најзад довде сам и могла ићи и донде још, до обала оне реке, али даљ 
амо залазили?</p> <p>— Зар ја знам, где сам залазио у мраку?</p> <p>— Тамо је вагон Врховне Ком 
је друштво.{S} И ја се вратих тамо, где сам оставио малу сапутницу.{S} Она је седела на својој  
</p> <p>Значи да се тачно на месту, где сам овога тренутка био, укрстиле две вести у своме путо 
ра дан сам рано побегла од куће.{S} Где сам пошла не знам, само нисам хтела и нисам смела остат 
д би наставио читати књигу од места где сам обележио знаком да сам прекинуо.</p> <p>— Дуго сам  
ог братића.{S} Их, кад би они знали где сам ја сад?</p> <p>А после малога размишљања, додаде:</ 
идео, видео сам око себе све и знао где сам и знао сам шта радим.{S} Поменуо ми је светога Јова 
робудила био је кревет влажан, тамо где сам наслонила образ.{S} Била је још већа тишина и још д 
најдаљим шумом, не би одао стражару где сам.{S} Умирио сам се тек када сад спазио зидове зграде 
 ја тек сад приметих да је на месту где сам стајала киснуло кроз кров.{S} Раскопчах се, не би л 
губити стрплене.</p> <p>Ту на месту где сам се уставио да сачекам повратак наредников, спазио с 
 ступала <pb n="423" /> у службу, негде сам добила помоћ од општине а у Нишу сам опет ушла у је 
јници додавали по комад хлеба.{S} Негде сам ступала <pb n="423" /> у службу, негде сам добила п 
 суде и ако има у кога пушке боље да је сам донесе јер сакрити је не може.{S} Па онда наредише  
м невољу тога часа сазнала.{S} Можда је сам Бог хтео све то тако да буде, да би мене очвршћао у 
ник увијен у ћебе, седи рањеник који је сам кренуо из болнице и ако му је рана још недолечена.{ 
на да напусти ову варош.</p> <p>Краљ је сам затражио да га поведу у Ниш, како би се нашао у бли 
 <p>Да избегнем глас тих пушака, радије сам пристао да узнемирим госпу која се беше сва предала 
 /> је било одвојити се од детета, које сам сахранио пре две године.{S} Знао сам где га оставља 
упа из душе последње остатке наде, које сам ја везивао за долазак Моравске Дивизије.</p> <p>Ућу 
овим друмовима и кроз ове планине, које сам гледао са Врдника, као роб, и да ме прати стража са 
вљу својом, то су баш оне планине, које сам онда са Врдника догледао, онда, када сам целивао ср 
љ, да ми одговори на једно питање, које сам му поставио још тамо негде, измеђ Липљана и Штимње. 
> одвлачила ме је од тешких мисли, које сам као терет носио на овоме путу, те сам се осећао одм 
 <p>Ја заустих да га са поуздањем, које сам до малочас имао, уверим да ћемо овде остати, али ми 
а као огромна, пространа прошлост, које сам требала да се досећам, да је прибирам у памети.{S}  
а себе, срамота ме била и од оних, које сам сретао успут; мислио сам сви знају да сам Србин; из 
} Била су два угледна наша учитеља које сам по имену ја већ по одавно познавао, један младић од 
ом светлошћу.{S} Некада, у бајкама које сам слушао у зимске ноћи крај бабина колена, замишљао с 
ша била набрекла јадима и невољама које сам саосећала као своје, и у несрећи која је снашла Срб 
тога часа понова издахнуло јединче које сам носила.{S} Стеже ми се нешто у души и мал не цикнух 
ору стигосмо до једне капије, крај које сам ја мало пре пролазио и узалуд покушавао да ми се от 
уж и може ме дочекати пребацивањем које сам заслужила и које би ме тешко пекло а савест ми опте 
Пита он мене за име, презиме, па одакле сам и кад смо дошли на фронт; па онда пита ко нам је ко 
 највећи бол, примила као нешто са чиме сам била скоро измирена, нешто што ме није могло мимоић 
мљена.</p> <p>Војник пред вратима, коме сам се јавила, рече ми да причекам док г. пуковник сврш 
> <pb n="719" /> <p>Други један, о коме сам се негда ја лично уверио да је човек челичне воље и 
! — узвикнуо је очајно виши официр коме сам често, у оваквим приликама, одлазио да чујем мишљењ 
матерински поглед госпе у црнини у коме сам, у томе тренутку, срео погледе четрдесет хиљада срп 
и бар, је ли био у тој болници?{S} Томе сам се научила у ранијим болницама.{S} Прошла сам већ д 
е, којима ћемо поћи у сусрет?{S} О томе сам се питао, гледајући ове ружне слике у Пећи, о томе  
 мртве војнике као оно пре наше.{S} Пре сам, сећам се, окретала главу, бојала сам се да видим м 
јводу.</p> <p>Одиста, мало час, јави се сам војвода Мишић.</p> <p>— Је ли тачна вест, капетане, 
да ме питаш? — вели благајник срдећи се сам на себе.</p> <p>— Што да те питам ја, нек те питају 
лико је овај!</p> <p>Најзад грађанин се сам натовари и кренусмо даље.{S} Ономе несретнику није  
да ми прожима тело а језа га стреса, те сам се диго лагано из гомиле уморних спавача око ватре, 
у.</p> <p>Госпа у црнини ућутала је, те сам ја мислио завршила је своју причу о последњим даним 
и зрацима ни за пун метар предамном, те сам морао врло обазриво ступати, јер је до моје куће ва 
мене, у оџаклији, лепо разгорео жар, те сам напунио мангал како би се прокисли и прозебли разгр 
е сам као терет носио на овоме путу, те сам се осећао одморен.</p> <p>— А ја запео, па све казу 
обила сам и један сув војнички шињел те сам свукла с детета мокре хаљинице да их просушим крај  
поћута подуже, па опет ће рећи: „Друкче сам ја мислио ал ето, видиш, не бива онако како хоћеш н 
 Старији је био заузет школом а мезимче сам оставила код мајке.{S} Учинила сам дужност према оц 
ји је уз болницу повукао и кућу. — Јуче сам изгорео црни етажер који сам платио сто и двадесет  
поче старац и не гледајући у мене, више сам себи — али кажу људи, некад у старо време, била нек 
/p> <p>— Чудо, велико чудо! — рече више сам себи, па се онда окрете нама — Шта га тера?</p> <p> 
че реч, узе ме за руку и рече ми: „Више сам ти него брат.{S} Ти знаш шта сам ти ја!“ Ето то је  
азумљива готовост арнаутова да нам да и сам собом донесе дрва овамо, на друм.{S} Више него то,  
 се и до сада са њима, али је до сада и сам веровао у нешто, па је покушавао том својом вером д 
, који је ућутао био, осећајући ваљда и сам утисак својих речи, опет живо настави:</p> <p>— Ја  
а друму, пробио му копитом утробу, па и сам пао.{S} Тамо опет фијакер поломљен и читава породиц 
} У осталом Кнез Трубецкој у Нишу, па и сам Сер Чарлс Де Грас и Господин Боп — и млади <pb n="4 
 један, покуша други чиновник, покуша и сам официр, врата се нису могла отворити.{S} То исто и  
 Липљану.{S} Њу ће он срести кад буде и сам кренуо, тамо на пољима косовским, расуту, уморену с 
 топовима који су заћутали.{S} Он узе и сам, са командиром брзометне батерије, да осматра одакл 
тпуно разумео предње питање јер га је и сам себи постављао.</p> <pb n="688" /> <p>— Море људи — 
анзиви.</p> <p>Војвода Степа, који је и сам пристао уз ову <pb n="713" /> одлуку, али још увек  
канцеларијског официра нашег, који је и сам гинуо и деца му крај њега гинула; не оптужујем чино 
оња мало — одговара му један, који је и сам покушавао да уђе у састав те команде па није успео. 
ну.</p> <p>Један мој пријатељ који је и сам пошао да на томе пазару купи штогод топло за под ко 
аћи ће се можда међ њима неко који је и сам оставио децу код куће, а ако се не нађе...</p> <p>Т 
лећи јој дозволити да каже оно што је и сам у томе тренутку помислио и што му је новом и тешком 
исари Истока и Запада, где се доцније и сам император Кантакузен бавио на двору српскога краља, 
ом који казује да виче само из навике и сам уверен да га нико неће послушати.</p> <p>Бегунци ко 
м ужетом.{S} Њега води старац који се и сам помаже батином да не би посрнуо.{S} Син му је под п 
н, и наложио сам ватру па, грејући се и сам, упустио се и у разговор.{S} Био је висок, коштуњав 
лешина.</p> <p>— Их, грехоте! — учини и сам каплар.</p> <pb n="371" /> <p>— Грешни Бојко, како  
ојводе Мишића.{S} Војвода Степа осети и сам да је позван први да узме реч и он диже главу:</p>  
ички, готово благим гласом, осећајући и сам тежину ситуације.</p> <p>— Тамо, баш у близини цркв 
 — одговори ми један од оних, дрхћући и сам од влаге којом му је ваљда натопљено одело. — Једно 
 мене или допрле до мене јер, учасник и сам у великој невољи, нисам ни могао даље догледати.{S} 
и ти топови занеме! — одговори учитељ и сам нешто охрабрен. — Вероваћу, јер сам убеђен, да наро 
ји пате.</p> <p>Морам признати да сам и сам био под утиском овога малога романа који је девојче 
 пут кад је пао, верујте заплакао сам и сам, као да ми је неко најрођенији погинуо.{S} Али онда 
новништвом.{S} Пред поноћ, обесио сам и сам пушку о раме и, праћен неколицином оружаних младића 
њи тренутак био наступио, те је морао и сам увидети да другаче не може бити, отишао је најпре у 
 и ужасне нас.</p> <p>На збору је био и сам дивизијар, који је допунио говор инспекторов изјаво 
гу склонити од кише.</p> <p>Мал’ тако и сам не нагазих на неке грешнике, који се на један мах с 
 ни тридесет кила.{S} Понео бих ја то и сам ал не могу, имам сипњу.</p> <p>Он понуди под истим  
то смо ти рекли истину смо рекли, ето и сам тај Марко добар је човек и честита раја.{S} Нити је 
<p>И наставља даље пут пешке, сад већ и сам убеђен да неће моћи издржати.{S} Ађутант се забрину 
е однекуд силна дрва, разбуктао ватру и сам је посео, спремајући крај ње вечеру себи.{S} Примио 
 Желео сам је видети својим очима да би сам себе охрабрио, да би новим надама освежио душу већ  
се намерили једно на другог.{S} Како би сам?</p> <p>А у истини је тако било.{S} Појединац је пр 
кравио мало и припалио лулу, те настави сам казивање без ичијих питања.</p> <p>— Их, што се нап 
грозница да пали.</p> <p>Старац настави сам да размишља:</p> <p>— А није пала само пред Младено 
м се сама пред собом либила корака који сам предузела; стрепила сам од помисли да тај кога треб 
пље.</p> <p>Ма да, после разговора који сам мало час водио са оним официром, разочаран у велику 
ма уморена страхом, ужасом призора који сам видела и бригом за дететом.{S} А почела је и нека м 
 да није нешто претенциозан наслов који сам јој дао.{S} На томе делу, које ће се несумњиво једн 
 боно да ми дражи груди.{S} Поглед који сам управио горе, <pb n="525" /> небу, и узнео га изнад 
у дужност према Отаџбини а не мене који сам је испунио!“</p> <p>Доцније, кад је полазио у бугар 
ћу. — Јуче сам изгорео црни етажер који сам платио сто и двадесет динара; јутрос, кад сам пошао 
о горку неправду, ако би ви пример који сам вам навео хтели да прострете и на све њих.</p> <pb  
већ последњи стубови!{S} Први глас који сам чуо кад сам слегао доле у приштинску чаршију био је 
изашла из канцеларије, ја не знам да ли сам се опростила од г. пуковника; соба ми се окретала;  
 ни ја нисам толико марила за њега, али сам осећала да ми треба отац, да га морам наћи.</p> <p> 
 да синовља суза кане на очев гроб, али сам учинила грех према детету.{S} Дете се ту заразило и 
о можда природније и једноставније, али сам ја само целину сачувао у сећању и казујем је онако  
ломатији нисам имао високо мишљење, али сам веровао, да је њено расуђивање о догађајима бар два 
ну!“ Тако сам ја мислио и тешио се, али сам се љуто преварио.{S} И у Ниш кад смо стигли те нас  
{S} Болело ме је, тешко ми је било, али сам бар знао, а сад?...{S} Оставио сам их и, бога ми, с 
 низ улицу.{S} Нисам знала куда ћу, али сам пошла.{S} Дошла сам на велики камени мост који води 
 — вели један дежмекасти господин — али сам ја чуо тако: да ће једна страна сила преплавити зем 
акао сам од жалости — прихвати он — али сам крио сузе да ме ко не види.{S} Зар тако ја улазим у 
 са спољним појавама.{S} Спавао сам али сам чуо и стоку како негде у дворишту прежива и наредни 
 да говори.{S} Хтела сам да вриснем али сам се бојала да га не пробудим и уздржала сам се, али  
 ја!“ Ето то је све што ми је рекао али сам ја знала да ме воли и он је знао да ја њега волим.{ 
шао па седео четири дана у Призрену, ни сам не знам зашто.{S} Ама такви људи заслужују да их чо 
ли и с њом очекујеш нешто не знајући ни сам шта.</p> <p>Те гомиле се с времена на време распу д 
онесем деци да играју, овако не знам ни сам што ће ми — и он се саже да покупи ордене који су с 
Ја се збуних, јер одиста нисам могао ни сам у том тренутку наћи шта ће дотле бити.{S} На Грке с 
огледом небу и отпочех молитву, коју ни сам нисам знао, али која ми се наметала и из душе текла 
 <pb n="385" /> и гладни.{S} У Приштини сам већ чуо реч: „Четрдесет и осам сати нисам окусио за 
железничком перону.</p> <p>— У Приштини сам служила у једне госпође, опет избеглице — настави о 
мост, који премошћује колосеке, те чини сам собом тријумфалну капију кроз коју ће воз проћи.{S} 
ца извукла из собе и отишла негде, нити сам знала колико се тамо бавила.{S} Тргла сам се само к 
имала снаге да носим себе и терет, нити сам имала храбрости да идем даље у пусти мрак, ма да са 
 око мене се борило и крвавило.{S} Нити сам се уклањао нити склањао.{S} Заболе ме, тешко ме заб 
ер се више није могло издржати?{S} Нити сам имала снаге да носим себе и терет, нити сам имала х 
 ову, ако се данас извојује, прихватити сам војвода Мишић и из ње развити велики један историјс 
</p> <p>— Хоће ако подржи овако! — теши сам себе онај први па додаје: — Изгледа ми као да се са 
него шта!{S} Али нисам престарео а виши сам чиновник; могу ме интернирати, одвести ме, одвојити 
д већ у велико занима њена прича, којој сам предосећао тужан свршетак.</p> <p>— Седела сам тако 
е то сматрала као своју исповест, којој сам ја самим случајем постао повереник коме се она искр 
м га, умрло ми је овде на руци на којој сам га и дочекала кад је дошао на свет.{S} Вриснула сам 
 кошнице.{S} Мени чак она соба, у којој сам била, није ни личила на канцеларију, пре ми је личи 
ем спрату једне арнаутске куће, у којој сам ја са породицом нашао склониште, била је једна праз 
 повукли се у куће.</p> <p>Кућа у којој сам ја становао, ван пута је којим ће војска проћи, с т 
еда се?</p> <pb n="586" /> <p>— Просјак сам и ја као и ти, пријатељу, — вели други, спуштајући  
а, вероватно нисам упамтио све.{S} Ипак сам сутра дан забележио датуме и поједина места.{S} Из  
могла опипати ни трага од ране.{S} Ипак сам осетила да му тело гори као у грозници.</p> <p>Најз 
ловала.{S} Два пута сам умирала па ипак сам ево остала.{S} Кад сам се придигла, кад сам пошла н 
ала мрачна слика престонице.</p> <p>Тек сам измакла, не умем ни сама да кажем колико, а топови  
рпског војника не буде у вароши.{S} Док сам ја овде још нисте робови; имате кад то да будете.{S 
што ми је требало скоро недељу дана док сам умолила, док су прегледали спискове.{S} У обема оно 
иште.</p> <p>— Е, већ, како је било док сам се опраштао са мајком, сестрама и братићем, не умем 
 је и умро као жртва болова!</p> <p>Док сам ја у углу, не пратећи даљи разговор, који се био ра 
и много светлости.{S} Не знам зашто, ал сам волела да останем у мраку и ако ме је било страх мр 
а знам ја!“ Није ми више ништа казао ал сам ја видо из његових очију шта је мислио.{S} Србија н 
 правцем; покушах још једном да заварам сам себе.{S} И, као год оно у Скопљу, пре но што ћу га  
 чељади да их дворе.{S} А ја рекох, сам сам, удовац сам и без деце, дворим сам себе па ћу умети 
 оне тамне масе спојене са небом. — Сам сам, кога сам имао ожалио сам га већ а мени како Бог да 
рете:</p> <p>— Оставите ме, хоћу да сам сам!</p> <p>Сви га напустише и пређоше у друге одаје гд 
{S} Кад тако говорим о њему или кад сам сам, па мислим на њега а мени срце заигра, заигра и не  
ечи народне песме: и почех да их шапћем сам себи:</p> <quote> <l>Коњ до коња, јунак до јунака</ 
уо сам речи господин попине, ама сасвим сам их јасно чуо: „Посветила ти се, синко, десница којо 
рске војске.{S} Ево да видиш, спроводим сам самцит двеста заробљеника, па док да стигнем до Мил 
им снажним и плећатим сељаком, са којим сам га затим свуда виђао.{S} Са њим је он путовао, са њ 
н Глишић.{S} То је био официр, са којим сам оних тешких и последњих дана србијиних, чешће зајед 
 сам сам, удовац сам и без деце, дворим сам себе па ћу умети и вас подворити.{S} Они ме се окан 
енуо сам! — рече и ућута, па мало затим сам настави. — Од како знам за себе, ту сам први пут за 
е за борбу, нема оне храбрости са којом сам пошао.{S} Стајао сам усред борбе непомичан а око ме 
идиже, узе перо и својом дрхтавом руком сам написа телеграм командантима армија.{S} Телеграм је 
 исказивати своју стрепњу и пред светом сам се показивала горда што је син заменио оца.{S} Тако 
сти облак.</p> <p>Срећом, пред станицом сам срео једног пријатеља из Скопља.{S} Био је то један 
ек грцајући настави:</p> <p>— Сутра дан сам рано побегла од куће.{S} Где сам пошла не знам, сам 
прозор је гледао у авлију, и по цео дан сам плакала.{S} Једнако ми је био пред очима он и чула  
ви спавају, само је она будна.{S} Будан сам и ја и са зебњом ослушкујем; поноћ је већ давно пре 
 а затим ме је сан савладао.{S} И чудан сам сан уснио те ноћи.{S} Као на липљанској станици, па 
 се и с ким одржати? — питао се капетан сам у себи — зар са овим <pb n="193" /> доброћудним чич 
 питања не добија одговоре, узе непитан сам <pb n="175" /> да прича шта зна, шта је чуо, шта је 
 али овај одби:</p> <p>— Не могу, рањен сам — одговори он — не могу ни толико понети колико је  
с о повлачењу Врховне Команде у Призрен сам собом тумачи и каже све.</p> <p>— Па добро, је л’ т 
е болове.</p> <p>Када се мало прибра он сам настави:</p> <p>— Кад смо изашли у двориште, кола с 
рата раменом и уђе у собу.{S} Био је он сам, онај старешина и носио је хлеб под пазухом те ми г 
 <p>Нисам му рекао да ли верујем, те он сам објасни:</p> <p>— Обукао сам га сад, у Призрену, у  
е...{S} Нисам спавао целу ноћ, прозебао сам као несретник, јер сам све са себе свукао да покриј 
ош пре пет дана сам купио коња и требао сам да се кренем.{S} Већ сам био натоварио и да сам кој 
упне сузе овлажише му очи.{S} Уздржавао сам се ма чиме да узнемирим овај лепи тренутак пријатно 
ава везу са спољним појавама.{S} Спавао сам али сам чуо и стоку како негде у дворишту прежива и 
ешто ми је притискало душу те покушавао сам да се буним и поричем снагу утиска али без довољно  
оцем, на овој пустој пољани.{S} Казивао сам молитву гласно:</p> <p>„Оче наш, који си на небу, р 
 све се више и више узноси.{S} Очекивао сам и ја да ће доћи моје пролеће и моје лето, јер сам д 
{S} Ја сам припалио цигарету и очекивао сам је.{S} Сад ме је увелико интересовао њен мали роман 
ог Поповића, погинуо...</p> <p>Очекивао сам да ће после ових речи, којима је госпа у црнини зав 
астави своју историју:</p> <p>— Робовао сам и туговао сам.{S} Теже ми је било но оним швабама и 
је истина!</p> <p>— Па онда, учествовао сам у свима јавним манифестацијама, у свима родољубивим 
сторију:</p> <p>— Робовао сам и туговао сам.{S} Теже ми је било но оним швабама и мађарима, јер 
ојим немим душевним патњама.{S} Веровао сам да ће криза, која настаје у таквим тренутцима, прил 
јесени претурио преко главе.{S} Веровао сам и ја да је Бог добар те хоће да огреје зраком оне к 
угу своју и све болове наше.{S} Веровао сам, јер сам мислио да смо на хучноме и бурноме мору, н 
и записао прве речи на њему.{S} Веровао сам и наставићу ту, исписаћу све листове, исказаћу сву  
 Мислио сам, и ја, господине, и веровао сам, дуго сам веровао...</p> <p>— А сад не верујете виш 
 то пијанство од болова.</p> <p>Веровао сам јој јер је одиста бол, када га је казивала, враћао  
 ми, горко сам заплакао.</p> <p>Веровао сам му, јер му је глас задрхтао у грлу.</p> <p>— На Ђун 
ка.{S} Једва смо их скинули.{S} Помагао сам и ја овом мојом здравом руком, колико сам могао и к 
d>XI</head> <head>Бајка</head> <p>Легао сам те вечери уморан, тешко уморан.{S} На прозорима ниј 
 пламен и све је прогутао.</p> <p>Легао сам синоћ под утиском оних речи да је покојник још у Пр 
ене, лежећи несан под ћебетом, подлегао сам навали читавога роја неодређених мисли.{S} То су би 
ме је већ загушила и брига и дим, дигао сам се и кренуо кући.</p> <p>Напоље још сипи несносна ј 
ли и прозебли разгрејали мало.{S} Могао сам и од своје свеће одвојити половину, те да виде бар  
ино да стећи благодарност!</p> <p>Могао сам учинити и нешто више за ове моје госте но што сам и 
ad> <p>Пукло је шест пушака...{S} Тргао сам се као да сам погођен њима.{S} То су оних шест пуша 
га год примети да пуца у ваздух!“ Тргао сам се и осврнуо и, одиста сам видео официра за нашим л 
— добацује му други.</p> <p>— Па... дао сам, ал’, не дај Боже да остане овако.{S} Да л’ ће ово  
 вели, него и глад ми утоли.</p> <p>Дао сам му од свег срца, јер сам знао да у Ђаковици арнаути 
ке побожних које је водила вера; гледао сам бескрајне поворке војсака, водила их је воља јача и 
оји се буни, водила их је мисао; гледао сам шарене поворке веселих, водило их је задовољство ал 
 се руши читава једна држава.{S} Гледао сам својим очима старога Краља на крушевачкој станици к 
м спрату једне од тих кућица.{S} Гледао сам са жудњом у тај прозор, тамо у соби мора да је топл 
редник и диже шајкачу с главе. — Гледао сам их како падају, ти часни младићи, опијени славом ор 
p> <p>При тој слабој светлости сагледао сам тек мало боље своје госте.{S} Била су два угледна н 
ге гломазне животне валове.{S} Догледао сам и ја већ како се тај дан све више помаља, све јасни 
— поче он, па се досети — А знам, виђао сам га ноћас.</p> <p>— Шта је радио?</p> <p>— Помого се 
 као набујала река болова.</p> <p>Виђао сам дуге поворке побожних које је водила вера; гледао с 
азао да сам роб, него само онако, казао сам да сам у Нишу <pb n="644" /> и да ми је добро.{S} Ј 
х проведох на овој питомој обали, дизао сам се о поноћи или још и доцније, у дубокој ноћи, и гл 
м већ одавно запазио пред нама и убрзао сам кораке не би ли је стиго.{S} Вио је то заробљеник п 
ђемо кола.{S} Док су ова стигла, стајао сам крај беднога Бековића, који је тешко јечао и тресао 
храбрости са којом сам пошао.{S} Стајао сам усред борбе непомичан а око мене се борило и крвави 
унски фронт да чувамо границу.{S} Бојао сам се само да не буде на српски фронт а оно тако је и  
с преко Дрине, па онда?</p> <p>— Плакао сам од жалости — прихвати он — али сам крио сузе да ме  
— Први пут кад је пао, верујте заплакао сам и сам, као да ми је неко најрођенији погинуо.{S} Ал 
едњу ноћ.</p> <pb n="442" /> <p>Одмакао сам дубоко тронут од ове ватре, избегавајући да се срет 
рагим телом јединчевим.</p> <p>Промакао сам брже да избегнем тај матерински поглед госпе у црни 
их из овог рата понесу.</p> <p>Промакао сам кроз групе које су биле предамом и пошао бржим кора 
/p> <p>— А овако?</p> <p>— Овако, рекао сам вам, у клопци смо.</p> <p>— И мислите да нам нема с 
; јутрос, кад сам пошао од куће, исекао сам за ватру две фотеље.{S} Да продам не вреди, за те п 
 госте но што сам им обећао.{S} Затекао сам горе код мене, у оџаклији, лепо разгорео жар, те са 
" /> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Чекао сам га и чекам га још!{S} Чекаћу га све док се са мојим 
јем, те он сам објасни:</p> <p>— Обукао сам га сад, у Призрену, у болници.</p> <p>Прекинули смо 
не добио!“ А цар му одговорио: „Извукао сам ја, није ми то првина, него теби; зато чим примиш о 
нжињер — ја не знам шта ћу?.{S} Довукао сам целу кућу довде, седам кола ствари.{S} Мислио сам п 
имске ноћи крај бабина колена, замишљао сам тако огњевита змаја, коме очи светле пламеном а бре 
Осећао сам да ћу бити храбар и замишљао сам већ на грудима Обилићеву медаљу.{S} Их, па кад се в 
равдао ми се један познаник — премишљао сам свакојако, па опет сам нашао да деца буду крај мене 
ну...{S} Само, онда је било друго, имао сам само себе а сад... фамилија... имам и сина.</p> <p> 
емо у Раваницу!{S} А кад стигосмо, имао сам, боме, шта и видети.{S} Тамо се слегао силан народ, 
 слушам.</p> <p>— И ја сам имао... имао сам јединца, одрасла... — ту застаде, јер му заигра реч 
је сам сахранио пре две године.{S} Знао сам где га остављам знао сам да га предајем гробу, па с 
 ми је био чудан његов положај.{S} Знао сам да су Срби заробљеници изјавили добровољно да ће ст 
или су ме пси! — једва одговори. — Знао сам да ће они ујутру доћи да једу цркотину и да ће ме п 
о дићи главе, вели данас:</p> <p>— Знао сам ја, такви смо ми...{S} Претуци нас колико хоћеш, ос 
спод заставе казни смрћу?</p> <p>— Знао сам!</p> <p>— Па зашто си бегао?</p> <p>Он ћути, упорно 
 сам око себе све и знао где сам и знао сам шта радим.{S} Поменуо ми је светога Јована, а то је 
одине.{S} Знао сам где га остављам знао сам да га предајем гробу, па свршена ствар!{S} Болело м 
едва сам чекао да стигнем тамо, рачунао сам кад стигнемо у Ниш, издвојиће нас, рећи ће нам: „Де 
пеће, приспеће, доћи ће...</p> <p>Сањао сам и сањам увек још како плови његов чунић окићен бели 
ахрањена.{S} Међу тим гробовима изабрао сам један који ћемо прелити и на коме ћемо упалити свећ 
авало ми је напрегнуте живце и одупирао сам се сну.{S} Али, кад она заћута, мени клону глава и  
 одевена са дететом у наручју.{S} Морао сам им прићи да им помогнем споразумети се.</p> <pb n=" 
у Приштини да напустите.</p> <p>— Морао сам! — слегох ја раменима.</p> <p>— Како сте провели но 
гробове по разбојишту славе и посматрао сам је дуго и дуго.</p> <p>Када је завршила, те се широ 
крстио.</p> <pb n="524" /> <p>Посматрао сам га дуго, па му приђох.{S} Био је старији човек, исп 
војска без вере и без снаге.{S} Отресао сам се упоређења ових двеју појава, које чак и немају д 
ину а ја своме рођеноме брату.{S} Писао сам мојима али ко зна јесу ли то писмо добили.{S} Нисам 
ун, купити мреже и алате и почети посао сам на своју руку.{S} И то ће бити доба које сања мајка 
>— Пођи, брате, и ти на Чакор, распитао сам се, опет је боље.</p> <p>Сутра дан, сретају се иста 
е подруме мртве вароши?</p> <p>Распитао сам се и чуо чудну причу, једну од оних вечитих прича,  
 својим сапутником.{S} Сећам се, упитао сам га:</p> <p>— То је твој сељак ваљада?</p> <p>— Није 
дрзнула да му населе подножја.{S} Читао сам описе и знам, колико ми се на глави коса дизала, зн 
изгуби и неодређено лута.</p> <p>Застао сам крај ове ватре, дуго сам стајао.</p> <p>— А и да те 
ш кад смо стигли те нас сместили, остао сам и даље србијански роб.</p> <p>Он дану да се одмори, 
од гранчица увезаних врпцом.{S} Одустао сам одмах од намере да узнемиравам Госпу у црнини.{S} О 
а је Бог тако немилостив!</p> <p>Ућутао сам да не узнемирим дубоки осећај побожности који се у  
еднога културнога човека.</p> <p>Ућутао сам, не толико побеђен његовим разлозима колико заморен 
дност, ту блискост нечему вишем, осећао сам и ја у овоме тренутку, који је био свечанији на пус 
о.{S} Бунило ми се нешто у души; осећао сам да смо сви такви, сви подједнако себични, сви подје 
ео сам што пре да буде борба.{S} Осећао сам да ћу бити храбар и замишљао сам већ на грудима Оби 
 у очима значи отварање срца.{S} Осећао сам неку искреност и снагу у души.{S} У мени се тога ча 
/p> <p>Сео сам и ја крај њих.{S} Осећао сам да ми је дуга, предуга ноћ, те да је бар ту крај ма 
ако је мој бабо мислио!</p> <p>— Осећао сам тешку грозницу, тело ми је горело као жеравица, очи 
а нисам одговорио на то питање а осећао сам да би и у овоме тренутку, кад ми учитељ казује, мог 
ако, наслоњен на кућни зид рче а осећао сам и њу, госпу у црнини, како нагло и тешко дише.</p>  
но што сам и очи отворио.</p> <p>Осећао сам и влага да ми прожима тело а језа га стреса, те сам 
.{S} Замаглило ми се пред очима и пуцао сам даље.{S} Чинило ми се тога часа, као да тонем дубок 
} Трчао сам напред, испред свију, трчао сам као луд.{S} Наши су официри мислили ваљда да је то  
и се усијале а образи упалили.{S} Трчао сам напред, испред свију, трчао сам као луд.{S} Наши су 
н сандучић?{S} Охрабрен том надом зашао сам међу вагоне док ме не пресече глас стражарев: „Стој 
кад сам сео.</p> <p>— Имам, него изашао сам да поседим мало.{S} Хтео би да сачекам Моравску Див 
м који ме је баш тих дана задесио, ишао сам лагано, мирно, ногу пред ногу, осветљавајући цигаре 
и парчета дрвета. <pb n="314" /> Наишао сам тако лутајући и на железничке шине, мора да сам заш 
сова, а она стоји и чека.</p> <p>Пришао сам једноме жандарму, који је бајаги одржавао ред, које 
о са благословом.</p> <p>С вечера сишао сам на обалу да га сачекам али је море било узнемирено  
.{S} Ја сам остао код позоришта и сишао сам полако, крај зидова, заклањајући се иза кућа, доле  
нда! — додаде чичица — па ево сад дошао сам да му обиђем гроб.</p> <p>Сви се ућуташе, осећајући 
ћен неколицином оружаних младића, пошао сам да, у име одбора који је управљао овом организацијо 
ати жив но у Топчидер да одеш.{S} Пошао сам ја био, па ево вратио сам се.</p> <p>И ми се сви вр 
тнем са погледом несретниковим, и пошао сам даље лутати тражећи где би се ма мало заклонио са п 
ре, шта ти ради Фрања?“</p> <p>— Прошао сам кроз Милановац као кроз шибу а тако сам прошао и кр 
озиваца, тамо — ка граници.</p> <p>Ушао сам у кућу и боно се насмешио.{S} У једноме углу, у мој 
ш ми, слушам ја!</p> <p>У истини слушао сам га са пажњом.{S} Било ми је чак пријатно ово његово 
равиш...</p> <pb n="650" /> <p>Послушао сам га и ето зашто је на мени опет аустријско одело.</p 
ама од ватре усијана колена — стрпељиво сам очекивао да настави своја казивања.</p> <p>Ноћ већ  
Наслонила сам се крај врата и стрпељиво сам чекала.{S} Врата се или нису довољно преклапала или 
ла на улици дисала сам дубоко, алапљиво сам сркала онај ваздух који ми је гасио ватру у грудима 
два чекала да се пробуди.{S} Нестрпљиво сам се вртела на столици, надносила сам се над њим, пок 
дговори, јер Краљ то питање беше готово сам себи поставио.</p> <p>— Наше лево крило треба да се 
</p> <p>Застао сам крај ове ватре, дуго сам стајао.</p> <p>— А и да те нису ухватили, куда би б 
м, и ја, господине, и веровао сам, дуго сам веровао...</p> <p>— А сад не верујете више?</p> <p> 
о знаком да сам прекинуо.</p> <p>— Дуго сам плакала пред болницом.{S} Многи су ме пролазници и  
и тешко?</p> <p>— Не знам, сестро, видо сам га у пољској болници.</p> <p>— Где, у којој болници 
мо за собом.</p> <p>— Их, болан, а видо сам га јуче или прекјуче, овде на улици! — добаци неко  
оги овим друмом све без коња.{S} А видо сам данас и оне што лете.{S} Је л’истина да и они ратуј 
 — узе да се брани поднаредник. — Навео сам га само као узгредан пример, а има и других, јачих, 
смо били у Раваници.{S} Та ето, доживео сам да ми се призна да сам Србин и ето, нећу више бити  
ле — само да смо у сувоти.</p> <p>Повео сам их и успут су ми казивали своје невоље.{S} Путују и 
.</p> <p>Ја, најмлађе унуче тада, седео сам на престолу, на крилу старе мајке.{S} Остали се оку 
ик!“ Бабо се замисли, замисли се, видео сам да су и њега мориле те бриге, па тек диже главу и р 
ног девојчета</head> <p>Сећам се, видео сам је на Скопљанској железничкој станици онога јутра,  
У једанпут сам прогледао и видео, видео сам око себе све и знао где сам и знао сам шта радим.{S 
рџија а ја сам видео још болнију, видео сам језовито одвратну слику.{S} Пред нама су ишла једна 
S} Крај друма, на једноме камену, видео сам после оне страшне липљанске ноћи, сад опет ону госп 
водила их је воља јача и старија; видео сам гневне поворке народа који се буни, водила их је ми 
им су се заједнички покривали.{S} Видео сам га и оне ноћи у Липљану, крај ватре а срео га и на  
тамо у улици где смо загушили.{S} Видео сам очима да су људи потезали револверима једно на друг 
бобоња опет она гласина.</p> <p>— Видео сам, кад је падало Скопље!</p> <p>— Не! — пресече он од 
 морају ћутати пред силом.</p> <p>Видео сам једну грубу и ружну слику.{S} Прилази вагону једна  
освајао био ми је добро дошао.{S} Желео сам да ништа око себе не видим и да више ништа не чујем 
 и сачекати Моравску Дивизију.{S} Желео сам је видети својим очима да би сам себе охрабрио, да  
Цара а мени Обилић ка грудима!{S} Волео сам што пре да буде борбе, ал би ми жао било погинути а 
{S} Срамота ме, тешка срамота, та волео сам сто пута да сам погинуо тамо у рову, но ово што дож 
својега.{S} Баш ми је било мило и волео сам што пре да буде борба.{S} Осећао сам да ћу бити хра 
у души овога честитога војника, разумео сам мало дана затим, када првога дана по паду Скопља чу 
а кад настане буђење и покрет.{S} Понео сам и једну празну мањерку, која је лежала крај ватре,  
 се гомили која се окупла око њих, срео сам и једнога старога познаника.{S} Био је то онај виши 
омрачити му већ замагљену душу.{S} Срео сам га <pb n="153" /> ту, где се и сви остали сретају,  
е би гинуо ослобађајући је!</p> <p>Срео сам и онога младога официра који ми рече да је покојник 
га ми, то ћу да их замолим!</p> <p>Срео сам и једнога познатога професора, за којега знам да ни 
сторије унатраг окреће?!...</p> <p>Срео сам и њу — Госпу у црнини.{S} Са њенога сам лица најјас 
ријатеља док ти се не каже.</p> <p>Срео сам једнога таквога познаника, којега сам још у Приштин 
де, измеђ Липљана и Штимње.</p> <p>Срео сам га још на приштинским улицама у друштву са једним с 
шта ући у дубоки црнољевски кланац, сео сам на једно оборено дрво, на први одморак и тада ми је 
 га умор потпуно не савлада.</p> <p>Сео сам и ја крај њих.{S} Осећао сам да ми је дуга, предуга 
, и поче:</p> <p>— Слушај, колега, хтео сам те умолити за једну услугу.{S} Шаљем своју породицу 
p>— Нисам мислио да вам их вређам, хтео сам...</p> <pb n="445" /> <p>— О, вређајте их, не избег 
А ја сам те за то звао на телефон; хтео сам те умолити... да... мислио сам да ја пошљем своју п 
и.</p> <p>— Што?</p> <p>— Тако.{S} Хтео сам поћи па ме одвратише.{S} Оно је, брате, несрећа она 
то синоћ није стигла дивизија.{S} Почео сам да сумњам да и то није једно од многобројних обећањ 
уме се!{S} У среду 23. овог месеца, био сам баш на кеју, кад уједанпут залупаше добоши и засвир 
аву па додаде више себи. — То јест, био сам сликар...!</p> <p>— Сликар? — понових ја, не умејућ 
или, обећавали ми велику будућност, био сам љубимац њихов.</p> <p>— А рекосте, излагали сте?</p 
да војник побегне па да после каже: био сам узбуђен и то да му буде олакшавна околност?</p> <p> 
Свршио сам нашу сликарску школу.{S} Био сам и на страни, на академији.</p> <p>— Дуго?</p> <p>—  
о се отуд из Патријаршије.</p> <p>— Био сам тамо — показа ми руком цркву — помолио сам се Богу, 
е два три дима па настави:</p> <p>— Био сам неколико дана у нишкој болници, па после у приштинс 
шкарац, поче нам казивати:</p> <p>— Био сам баш код „Славије“ кад стиже с Бањице десети кадровс 
мишљао па настави непитан:</p> <p>— Био сам ја, господине, тамо где је требало бити, нисам изос 
га сузама.{S} А он кликну:</p> <p>— Био сам тамо!</p> <p>— Где? — врисну мајка.</p> <p>— Тамо г 
 академији.</p> <p>— Дуго?</p> <p>— Био сам две године у Прагу, државни питомац.{S} Мислио сам  
, али сад...</p> <p>— До овога часа био сам грађанин једне државе а сад... роб, роб!</p> <p>Так 
м ове тегобе!</p> <pb n="599" /> <p>Био сам јој благодаран на речима, које су ме могле бар за т 
— Ништа... то... да сам се убио... убио сам се да отклоним зло које би њих могло постићи.{S} Не 
ми не траже гроб, неће га наћи.{S} Убио сам се у Призрену, гроб ми је у Призрену... толико им с 
воре.{S} Краљ је неколико сати пробавио сам у соби, нити је за то време кога звао к себи, нити  
тку тим и таквим разговорима и наставио сам пут ћутећи.</p> <pb n="334" /> <p>Млади сликар ишао 
<p>— Јес, господин поручник!{S} Оставио сам саме жене с децом, па да видим како су прошли.{S} Н 
 али сам бар знао, а сад?...{S} Оставио сам их и, бога ми, све ми изгледа, као да сам их сахран 
а дете, да га не носи собом.{S} Оставио сам је њеној тузи, пун, горкога искуства да је у тузи н 
орок у моментима туге...</p> <p>Оставио сам је самој себи, нека у њој превре бол и одиста, кад  
ајна лица и вајкао се:</p> <p>— Погодио сам га да га храним а он да ми носи овај товар.{S} Па к 
 породичну гробницу сахрани; и пробудио сам се јутрос под утиском тих речи.{S} И кад сам изашао 
ити да замоли за преноћиште.{S} Понудио сам и њима што сам и двојици која су ме пратила и тако  
е што пушку може понети.</p> <p>Понудио сам га цигаретом, примио је благодарно и пратио ме ћуте 
— Куд би ти, Господару?</p> <p>— Тражио сам, ал’ нису ми дали! — понови Краљ.</p> <p>— Мораш се 
и али нас сатиру они са чамаца!“ Тражио сам <pb n="461" /> од једног рањеника пушку али није хт 
и Краљ и уздану — Нису ми дали а тражио сам и ја да останем тамо, да се борим са вама старцима  
у деветсто петнаесте године.{S} Бележио сам, опажао и саосећао само у појавама које су се збива 
ражи крај пласта заменио син, и наложио сам ватру па, грејући се и сам, упустио се и у разговор 
гробовима који су остали за нама, газио сам тегобне и беспутне стазе, пео се на Проклетију и Ру 
и мртву варош; кроз дубоки мрак запазио сам на једном од двораца светиљку, која је, као утрнула 
 се повија час тамо а час овамо, опазио сам и оно бледо воштано лице и очи пуне топлога израза  
 да сачекам повратак наредников, спазио сам по страни друма међу колима, она мала воловска кола 
ускиње да се вратим своме месту, спазио сам опет њу — Госпу у црнини.{S} Стајала је ослоњена на 
дмора врше?</p> <pb n="623" /> <p>Жалио сам ове бедне људе, али им помоћи нисам могао јер сам и 
 небом. — Сам сам, кога сам имао ожалио сам га већ а мени како Бог да.{S} Волем вуци нека ме ра 
м цркву — помолио сам се Богу, припалио сам свећу...</p> <p>— За мртве? — запитах га са саучешћ 
мрем овде... као пас!...</p> <p>Замолио сам људе те ми помогоше да нађемо кола.{S} Док су ова с 
 тамо — показа ми руком цркву — помолио сам се Богу, припалио сам свећу...</p> <p>— За мртве? — 
он; хтео сам те умолити... да... мислио сам да ја пошљем своју породицу тамо...</p> <p>— Не шаљ 
 од оних, које сам сретао успут; мислио сам сви знају да сам Србин; изгледало ми је као да ме с 
ућу довде, седам кола ствари.{S} Мислио сам презимићемо овде, у Призрену.{S} Шта ћу сад са ства 
 простор у коме људи спавају.{S} Мислио сам ту да свратим, да сачекам долазак Моравске Дивизије 
ине у Прагу, државни питомац.{S} Мислио сам прећи сад у Минхен али ето, дође рат и... откиде ми 
макнете.</p> <pb n="164" /> <p>— Мислио сам да из Приштине нећу морати даље.</p> <p>— Мислио са 
штине нећу морати даље.</p> <p>— Мислио сам, и ја, господине, и веровао сам, дуго сам веровао.. 
велике и грубе прошлости.</p> <p>Мислио сам да не наставим разговор али девојче само, после дуж 
е иду тамо, а где ћу ја.{S} Предомислио сам се.</p> <p>Други је опет тако одлучио да иде на Рож 
ељ ушао у Призрен, убићу се.{S} Спремио сам се већ!</p> <p>И показа ми под јастуком дршку од ре 
/p> <p>Тек кад сам ближе пришао, појмио сам шта ју је заковало за то место на коме је.{S} Недал 
те се, грејте, српска дечице!{S} Учинио сам своје; извлачио сам топове српске на Рујан и на Обл 
ао и ми што се боримо.</p> <p>— Намерио сам се на једнога младог дечка, који се добро бранио.{S 
 не би одао стражару где сам.{S} Умирио сам се тек када сад спазио зидове зграде у којој је ста 
 <p>Много и често пута у животу говорио сам пред гомилама, у тренутцима свечаним и важним, у тр 
ао из својих болова, дигао се и отворио сам врата:</p> <p>— Пустите децу к мени! — рекао је и п 
опадалих и уморних тела.</p> <p>Отворио сам врата на кафани и намах ме задахну млаз топле јаре  
зу сам кроз Митровицу.{S} Па... дојурио сам, мајка ми је била у Прокупљу.{S} Чуо сам да је избе 
аник — имам гвоздене живце.{S} Претурио сам тешке бриге и невоље у животу и тамо где би свако д 
ли и, да би се што више одвојио, утурио сам се измеђ двоја кола.{S} То је био једини начин да с 
им становништвом.{S} Пред поноћ, обесио сам и сам пушку о раме и, праћен неколицином оружаних м 
 хтео рећи; „Аха, шта ћеш сада, ухватио сам те!“</p> <pb n="345" /> <p>Поп слегну раменима и уз 
деш.{S} Пошао сам ја био, па ево вратио сам се.</p> <p>И ми се сви вратисмо.{S} Кренусмо за ост 
 приписивали Моравској Дивизији, осетио сам у томе тренутку потребу да не разочаравам друге.{S} 
о да се споразуме са Галипољком, осетио сам потребу да јој изјавим не само благодарност, већ и  
м и да више ништа не чујем.{S} Напустио сам страну друма, којом смо ми пешаци обично ишли и, да 
гледале као просуто драго камење, бацио сам поглед и горе на старо Дулцињо, коме је месечина да 
у.{S} Бризнуле су ми сузе на очи, бацио сам пушку и почесмо онако крвави да се љубимо.{S} Плака 
авили пут ћутећи, дуго ћутећи.{S} Бацио сам по где кад поглед на њу и видео је како оборене гла 
а дечице!{S} Учинио сам своје; извлачио сам топове српске на Рујан и на Облаково, износио их на 
те их скрили!“ А онда поп: „Ага, научио сам се пред Богом истину да казујем, па нећу друкче ни  
p> <p>— А, да! — учини он. — Да, свршио сам.{S} Свршио сам нашу сликарску школу.{S} Био сам и н 
— учини он. — Да, свршио сам.{S} Свршио сам нашу сликарску школу.{S} Био сам и на страни, на ак 
ћ свој оброк бројао на залогаје.{S} Ако сам понудио коме цигару дувана, ја сам већ довољно жртв 
вао и злопатио се и мучио?</p> <p>— Ако сам већ требао мрети — размишљао је други — онда је бољ 
и се могло још мало одморити али, и ако сам силом склапао очи, нисам могао задремати.{S} Гушило 
јску...</p> <p>— Па? — запитах ја и ако сам слутила одговор.</p> <p>— Погинуо! — додаде старац  
 задремати.{S} Гушило ме је нешто и ако сам био под ведрим небом.{S} Можда онај сумор, који је  
ко сам се <pb n="419" /> радовала, како сам плакала, како сам љубила коње српских војника и чиз 
19" /> радовала, како сам плакала, како сам љубила коње српских војника и чизме коњаника до кој 
 душе за њом на улицу.{S} О, Боже, како сам се <pb n="419" /> радовала, како сам плакала, како  
и синовљој легнем у земљу.{S} Ево, како сам изнемогао, дај Боже да сутра и до Скадра стигнем.</ 
дала сам да га добро видим.{S} Ох, како сам желела да међу мртвима видим оно неваљало лице које 
ађаји очекују до прве зоре?{S} Ох, како сам жудно погледала на ту зору; гушила ме је ноћ, нисам 
а њега и молила сам се за себе.{S} Како сам при молитви наслонила главу на кревет тако сам и за 
јника.{S} Ето, тако смо се срели а како сам ја некад мислио и како је мој бабо мислио!</p> <p>— 
 лице детиње све окрвављено, ваљда како сам га брисала те размазивала крв.{S} А млада, румена к 
— Одавна?</p> <p>— Сад шест недеља како сам се дигла.</p> <p>— Требало је још да се чувате.{S}  
чуо изнад свих осталих.</p> <p>— И како сам се друкче осећао кад нас поведоше у борбу.{S} Идем  
о ми се на глави коса дизала, знам како сам сањао тешке снове, после такве лектире.{S} Мени, у  
то сам долазила.</p> <p>Ја не знам како сам изашла из канцеларије, ја не знам да ли сам се опро 
ачувао у сећању и казујем је онако како сам је сачувао.</p> </div> <pb n="173" /> <div type="ch 
у грлу али је ипак изговорих онако како сам је смислила, док је он спавао:</p> <p>— Ето, и ти с 
е под шајкачом.{S} Па да знате још како сам плакао, кад нас изведоше да се закунемо Краљу Петру 
титити.{S} У причама наших старих, тако сам ја на пустоме месту замишљала усамљену кућу где су  
 добро рекли.{S} Сви, сви, сви!{S} Тако сам и ја мислио, тако мислим и сад.{S} Ви ми чините неп 
; болничарке су им се разбегле.{S} Тако сам и радила сутра дан и примили су ме.{S} Рекли су ми  
бојећи се да ми се што не деси.{S} Тако сам провела петнаест дана и све сам даље ишла и свуд пи 
 ме више неће Цар видети.</p> <p>— Тако сам ја мислио.{S} Али се рат не сврши, <pb n="635" /> к 
 брат Србин, нека стане у страну!“ Тако сам ја мислио и тешио се, али сам се љуто преварио.{S}  
сам кроз Милановац као кроз шибу а тако сам прошао и кроз Крагујевац.{S} Рекли су нам, воде нас 
сам и двојици која су ме пратила и тако сам их петоро увео у ону бедну собицу.{S} Били су сви б 
 молитви наслонила главу на кревет тако сам и заспала клечећи на патосу.{S} Не знам колико сам  
 добровољаца.</p> <p>— Три дана, колико сам још остао у болници, нисам се мицао од његове посте 
тих мојих бележака и из памћења, колико сам га сачувао, ја данас препричавам то казивање, препр 
м и ја овом мојом здравом руком, колико сам могао и колико да се нађем на помоћи.{S} Међу тим р 
ао а и њему довољно учинио.{S} И колико сам за то мало дара срео благодарности код ових несретн 
ла клечећи на патосу.{S} Не знам колико сам спавала, знам само да сам сањала нешто страшно.{S}  
е ужас десио...</p> <p>— Не знам колико сам тако лежала покривене главе.{S} Ништа нисам чула, с 
 поштовање према овој појави и у колико сам је више сретао успут, у толико је више тај осећај р 
о прошао.{S} Био је и храбар.{S} Толико сам само чула.</p> <p>Прекиде за мало, ућута и одмах на 
а дана сазна шта сам учинила.{S} Дубоко сам се тога тренутка кајала што сам полазила и што сам  
први пут заплакао.{S} Верујте ми, горко сам заплакао.</p> <p>Веровао сам му, јер му је глас зад 
 покрила сам лице рукама и горко, горко сам плакала.</p> <p>Пролазници, видећи ме да плачем пре 
, и размишљала.{S} Жалила сам га, тешко сам га жалила: како је био леп онда кад смо се растајал 
 сина.{S} Тамо сам често одлазила, тамо сам се почела мирити са мишљу да је боље и у рату но у  
 био је гроб мога другога сина.{S} Тамо сам често одлазила, тамо сам се почела мирити са мишљу  
атим прошапута више себи:</p> <p>— Тамо сам сина изгубио!</p> <p>— Онда, је л’? — пита Краљ.</p 
вала рањенике ни залазила по собама, но сам рекла да сам му сестра и обраћала сам се самој упра 
па тако, као робове?{S} Не, Бога ми, но сам се сакрио да не чујем ни њихов ход кад прођу крај н 
ем болу и да га чак присваја.{S} Климно сам благодарно главом пролазећи крај ње.</p> <p>Приштин 
>— Косовска вечера! — прошаптах ја боно сам себи.</p> <p>Мало час се ћутећи растадосмо.{S} Он с 
д, војвода Мишић, кад се осетио потпуно сам, а разлоге којима је још увек бранио свој предлог н 
зађе пред очи Цар Лазар и чуо сам, лепо сам чуо ону песму србијанских свирача „Аој, Босно, сиро 
, тешко ми се вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу, ал тако, кад ја хоћу да  
н ми се тешко вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу ал тако је то, кад ја у п 
ојводин отуд из Витановаца: „Да, да, то сам од тебе очекивао; ти си онај стари!“</p> <p>Он одје 
јна али брза и одлучна мера коју је, то сам чуо поверљиво, Врховна Команда и предлагала као јед 
нала да ми је син погинуо.{S} Ето за то сам његову смрт, мој највећи бол, примила као нешто са  
 и то тако одлучним тоном, каквим би то сам ђенерал Степановић на седници Врховне Команде рекао 
рим са том невидовном силом и јогунасто сам се опирао сну, узносећи главу када би клонула на гр 
ен њима.{S} То су оних шест пушака, што сам их са стрепњом очекивао да ми огласе зору а ономе н 
уче сву пажњу на његово казивање и, што сам пажљивије почео слушати, све сам више жалио што нис 
његове постеље и причао му све ово, што сам и вама сад казивао а он је слушао, занимало га је.{ 
 можда ме је завело у слабост и то, што сам видела и срела толико његових другова, синова виших 
 ми огласе зору а ономе несретнику, што сам га синоћ видео везана крај ватре, вечиту ноћ.{S} Гл 
Нема се где, па ћути и трпи.{S} Их, што сам имао вочића, мог рођеног вочића, није био стока нег 
{S} У обема оно исто <pb n="424" /> што сам виђала и у свима досадашњим болницама: рањеници шет 
астави:</p> <p>— Ви се чудите можда што сам вам са више бола и са више суза говорила о смрти мо 
 Дубоко сам се тога тренутка кајала што сам полазила и што сам долазила.</p> <p>Ја не знам како 
а преноћиште.{S} Понудио сам и њима што сам и двојици која су ме пратила и тако сам их петоро у 
>— И мени је, боме, то сва сиротиња што сам је понела.{S} Знаш како је... није да жалим.</p> <p 
е двориште и наши вранци и све, све што сам проживео и што сам кад год видео и чуо.</p> <p>— Не 
шљало, све што сам будан сањао, све што сам привиђао.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се и мој ј 
 у дуге, брижне ноћи замишљало, све што сам будан сањао, све што сам привиђао.</p> <p>А једнога 
 па до сада.{S} Изгледало ми је све што сам преживела као огромна, пространа прошлост, које сам 
жао било погинути а не доживети све што сам замишљао.</p> <p>— И, бога ми, кад смо ступили у бо 
лазник — баш по који пут срамота ме што сам човек!</p> <p>И да је то бар једина бона и мрачна с 
зашао на улицу тога јутра, по ономе што сам видео и срео, није се тај утисак изменио.{S} Пећ је 
римиш ово писмо да ми вратиш ордене што сам ти их послао у Ваљево!“ Није тако било али војници, 
молим те!{S} Обуци оне топле чарапе што сам ти послала... да, због влаге.{S} Дођи сутра опет на 
 тренутка кајала што сам полазила и што сам долазила.</p> <p>Ја не знам како сам изашла из канц 
p> <p>Нису ме речи његове умириле и што сам се више ближила колиби била сам све узрујанија, гуш 
ам, шибана кишом и ношена страхом и што сам била ближе кућици све ми се даље чинила.{S} Најзад  
ранци и све, све што сам проживео и што сам кад год видео и чуо.</p> <p>— Неко ме трже за рукав 
ла ипак мирније но прошлу.{S} Да ли што сам већ имала одлуку или је то био умор који ме је савл 
 сами у огањ децу!“</head> <p>Да ли што сам је ја кроз сузе гледала — настави госпа у црнини по 
ј невољи, неће ни он ваљда замерити што сам је отворио и присвојио.{S} Понудим оним грешницима  
} Ја видим смрт, видим је очима као што сам некада живот видела и, она нема више оно одвратно,  
учик.</p> <p>— Знам!{S} Учините као што сам вам наредио! — одговори капетан и окрете се буновно 
{S} Тако се са њима ја забављам као што сам се некада са својом дечицом забављала.{S} И драги с 
о, полазећи у тај рат, мезимче, ово што сам га оставила у Младеновцу, тек се било родило.{S} Ка 
едије све деце.{S} И то је оно само што сам ја за један час видела а колико је невоља пре мене  
а, а који ми се увуко у душу пре но што сам и очи отворио.</p> <p>Осећао сам и влага да ми прож 
и и нешто више за ове моје госте но што сам им обећао.{S} Затекао сам горе код мене, у оџаклији 
ву и покривајући очи рукама.{S} Оно што сам видела било је страшније од свега са чега се душа ч 
, кад сам одрасла, препричавала оно што сам доживела, те отуд знам све како је било и што је би 
м-Куле и не знам куда ћу, само зато што сам га послушао па седео четири дана у Призрену, ни сам 
е.{S} Учинила сам дужност према оцу што сам повела ма и једно дете те да синовља суза кане на о 
ивот?{S} И зашто сам онда кретао, зашто сам напустио кућу, зашто се ломио и зебао и гладовао и  
није човеку обезбеђен живот?{S} И зашто сам онда кретао, зашто сам напустио кућу, зашто се ломи 
лопци! — узвикнуо је потпуковник, пошто сам му изложио све догађаје који су се одиграли за неко 
 <p>— Хајде, да крећемо! — рекох, пошто сам застао један тренут посматрајући га.</p> <p>— Јесте 
ћи се питањем учитељу.</p> <p>— Поменуо сам! — рече и ућута, па мало затим сам настави. — Од ка 
се греју а да не уложе труда.{S} Кренуо сам у мрак и почео лутати по туђим двориштима, по непоз 
е било!...{S} И шта сам радио... скинуо сам мртво тело у подрум, оставио га тамо а ја несретник 
ажарев: „Стој, ко иде?“</p> <p>Претрнуо сам жив и пођох као злочинац, кријући се иза вагона, да 
весног размишљања — За једног знам, чуо сам!</p> <p>— За Аустрију?</p> <p>— Јест! — вели он — З 
а је дан а кад је ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам пушкарање кад је већ био мрак, ето то ти је...</p>  
ам, мајка ми је била у Прокупљу.{S} Чуо сам да је избегла, па како су прокупачки бегунци овуда  
це с којима је разговарао.</p> <p>— Чуо сам од човека који поуздано зна.</p> <p>— Ама баш решен 
S} Треба већ да стигне.</p> <p>— Да чуо сам, стићи ће! — одговори официр немарно, не придајућим 
лити сад за себе а не за другога; и чуо сам речи господин попине, ама сасвим сам их јасно чуо:  
ренут ми изађе пред очи Цар Лазар и чуо сам, лепо сам чуо ону песму србијанских свирача „Аој, Б 
војводу Глигора и Косовску вечеру и чуо сам речи <pb n="638" /> бабове, како ми Срби морамо лит 
е, што је пао у очајан положај да товар сам понесе даље.</p> <p>Несретник је лежао на земљи лиц 
сузе:</p> <p>— Па зар сам ја крива, зар сам ја крива?</p> <p>Он ме је и даље гледао са презрење 
 шаптала сам кроз сузе:</p> <p>— Па зар сам ја крива, зар сам ја крива?</p> <p>Он ме је и даље  
.</p> <p>— Који? — изненадих се ја, јер сам већ био и заборавио да сам га ма шта питао.</p> <p> 
ни изгледало — вели несретна мајка, јер сам све то гледала кроз сузе, носећи на рукама мртво де 
о заплака при спомену свога детета, јер сам још мало час уочио кад је поменула дете, да га не н 
ли.</p> <p>Дао сам му од свег срца, јер сам знао да у Ђаковици арнаути продају дуван отворено и 
лу ноћ, прозебао сам као несретник, јер сам све са себе свукао да покријем децу, али бадава, не 
 и све болове наше.{S} Веровао сам, јер сам мислио да смо на хучноме и бурноме мору, нашли већ  
а ће доћи моје пролеће и моје лето, јер сам доста зима и доста јесени претурио преко главе.{S}  
љ и сам нешто охрабрен. — Вероваћу, јер сам убеђен, да народ, који се овако мушки бори сто годи 
ију, пре ми је личила на мучионицу, јер сам саосећала са сваким оним чију сам невољу тога часа  
бе и постеље и ја сам је лако нашла јер сам то научила већ у болницама.{S} Кад сам пришла његов 
дне људе, али им помоћи нисам могао јер сам и ја већ свој оброк бројао на залогаје.{S} Ако сам  
о више шта да казује, ја сам ућутао јер сам јој хтео дати времена да се одмори.{S} Њу је прича  
</p> <p>Прекинули смо даљи разговор јер сам се зауставио пред једном мучном сликом крај друма,  
Нисам обраћао пажњу на тај разговор јер сам знао да се односи на оно о чему смо сви на овоме пу 
p>Ја такође нисам могао да заспим и час сам обраћао пажњу на њихов разговор, а час га испуштао  
динац... седамнаест година...{S} Јутрос сам требао да га сахраним...{S} Неће нико... нема кола, 
> <head>Под лавином</head> <p>Од јутрос сам био на приштинском гробљу да одржим помен моме једи 
послале.</p> <p>— Како ћеш дете, у свет сам?{S} Хоћеш се умети чувати, хоћеш се умети пазити?{S 
аник — премишљао сам свакојако, па опет сам нашао да деца буду крај мене.{S} Хоћу да их поведем 
дрица и како уме да каже, те толико пут сам помислио: штета што није мушко!{S} А није само на ј 
да хладном водом полијеш.{S} У једанпут сам прогледао и видео, видео сам око себе све и знао гд 
а главу да погледам остале по соби, већ сам кроз дуги низ болничких кревета ишла као пијана и у 
се не би срела са његовим погледом, већ сам говорила <pb n="427" /> оборене главе држећи његову 
!{S} И то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солунске жељезнице — и  
план и то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солунскога воза и камо  
 коња и требао сам да се кренем.{S} Већ сам био натоварио и да сам којом срећом кренуо, ја бих  
ано избегла.{S} Када сам се враћала већ сам чула зујање куршума око главе и видела сам очима св 
осила сам се мишљу да скочим доле и већ сам се била прекрстила и чекала само да се мало разиђе  
 ја нисам имао снаге да му се отмем већ сам му се подавао без отпора и он ме је одводио све даљ 
амо слушали немиле звуке.</p> <p>Ту ноћ сам провела врло немирно.{S} Нисам могла дуго да заспим 
инух тишину.</p> <p>— Нисам, на пролазу сам кроз Митровицу.{S} Па... дојурио сам, мајка ми је б 
, јер сам саосећала са сваким оним чију сам невољу тога часа сазнала.{S} Можда је сам Бог хтео  
 разаберем о једној чудној појави, коју сам већ одавно запазио пред нама и убрзао сам кораке не 
о двориште уђе она госпа у црнини, коју сам срео данас, горе на друму, када је тужна, материнск 
топлога израза оне госпе у црнини, коју сам први пут запазио на скопљанској железничкој станици 
 мојим животом не угаси и светиљка коју сам уждио у души својој.{S} Он ће доћи, он само не може 
ати и предаћу се лаганој смрти, на коју сам осуђен.{S} А они од мојих другова, који су били сре 
од пет минута проћи крај гомиле уз коју сам се ја прибио.</p> <p>Аутомобил, простран и леп, са  
једне госпође, која га је обишла и коју сам запитала како је рањен, чула сам да је изгубио једн 
> <p>То је била она госпа у црнини коју сам запазио на скопској станици, када је увређеној приш 
а и здравља, поделити самном бригу коју сам носила.</p> <p>И он је растао и његово ми је здрављ 
ако ја улазим у Србију, ону Србију коју сам <pb n="637" /> толико желео?{S} Улазим се пушком у  
а презрењем и понова је тргао руку коју сам љубила.</p> <p>— Ти ме не волеш, је ли, ти ме не во 
ен измакох опет у страну, у гомилу коју сам хтео избећи.{S} Лакше је ипак слушати она горка јад 
— одговори ми припаљујући цигарету коју сам му дао.</p> <p>— Па од куд овде? — запитах га зачуђ 
нажно утицало, бити прва топла реч коју сам чула, у тренутку када сам се осећала тако осамљена  
 у челу овога Престолонаследник а у дну сам помоћник командантов.</p> <p>Састанку је био циљ да 
остати саката рука.</p> <p>— У Призрену сам остао седам осам дана, све до синоћ, у оној великој 
p>— Објаснићу вам! — настави она. — Ону сам смрт очима гледала, оно је било невинашце коме није 
ораве.{S} Мало час, јави се на телефону сам начелник Штаба и капетан понови вест о паду Чачка.< 
трију?</p> <p>— Јест! — вели он — За њу сам чуо а за ове друге нисам чуо.{S} Он дуну понова у в 
сам настави. — Од како знам за себе, ту сам први пут заплакао.{S} Верујте ми, горко сам заплака 
било више разлога за бригу но ноћас, ту сам ноћ измеђ понедеоника и уторника провела ипак мирни 
ејали, ту насркали сунчана зрака.{S} Ту сам отворио ја и први лист ове књиге туге и болова и за 
ед очи све невоље сабране уједно.{S} Ту сам сазнала да нисам била сама ојађена мајка.{S} Изглед 
 трећу болницу, ону више града.{S} И ту сам чекала два дана али — он је био ту, нађоше га у спи 
е је била смештена Врховна Команда и ту сам се обртала цео један дан, не знајући коме да се обр 
амени мост који води преко Вардара и ту сам застала.{S} Наслонила сам се на ограду и гледала са 
гад сад није могао више наћи.</p> <p>Ту сам код старице пробавила све време док су они били у Ш 
 Питајте ме пре зашто да живим?{S} Децу сам изгубила, кућу разорила...{S} Па ипак, ишла сам дов 
де сам добила помоћ од општине а у Нишу сам опет ушла у једну болницу.{S} Пет месеца сам се так 
 И он је однет у Приштину.</p> <p>Одмах сам се решила да и ја идем у Приштину и сишла сам на ст 
 није долазио да ме обиђе.{S} Од других сам био чуо да је у селу зло; узели су нам коње, узели  
е мајака, тешке, дубоке невоље из којих сам сазнала да нисам ја сама ојађена мајка.</p> <p>Улаз 
вао, посматрао пред вратима, крај којих сам и ја стао, пролазак дивизије.</p> <p>— Па јест — од 
пских војника и чизме коњаника до којих сам могла стићи и љубила официрима руке. „Они“ су се но 
х дворе.{S} А ја рекох, сам сам, удовац сам и без деце, дворим сам себе па ћу умети и вас подво 
а народа за слободу? — шаптао је старац сам себи, залазећи мислима у прошлост када је један сја 
>— Неће! — одговори она поуздано. — Баш сам јуче разговарала са мојим девером (њен <pb n="449"  
ставише нас?</p> <p>— До овога часа још сам у нешто веровао, али сад...</p> <p>— До овога часа  
 је скинуо са солунскога воза.{S} И још сам се спремао, ако се ма кад у животу сретнемо, да му  
лницу.{S} Четворе очи отварајте!</p> <p>Сам капетан полеже по једноме топу, одмери, нанишани и. 
>— Ваш брат?</p> <p>— Немам браће...{S} Сама сам.</p> <p>— Ваљда рођак?</p> <p>Она ућута и обор 
жу тешко их је наћи ал тражићу ипак.{S} Сама сам с дететом на крилу па ће ме можда и примити ко 
ко из гомиле али га ја не забележих.{S} Сама госпођа потпуковница седи у последњим, седмим коли 
, ни с ким својим не путујете.</p> <p>— Сама сам! — одговори она.</p> <p>Затим смо наставили пу 
апитах је бојажљиво, обазриво.</p> <p>— Сама! — одговори она тихо и уздану тешко.</p> <p>Нисам  
— Па нек се и преплаши; има жена децу а сама је, нема ко да јој помогне кад загусти.</p> <p>У т 
невоље из којих сам сазнала да нисам ја сама ојађена мајка.</p> <p>Улази једна девојчица од чет 
је било кад ми је мајка умрла па остала сама у кући.{S} Само, онда сам била мала и дошла је тет 
отац погинуо.{S} Сад сам се тек осећала сама, потпуно сама... једино он?{S} А како ћу њему на о 
већ на првом кораку у животу није умела сама да понесе терет бриге <pb n="510" /> над децом кој 
о пре напустим Београд.{S} Не бих хтела сама, да ми је да нађем још кога.{S} Чула сам за једну  
уједно.{S} Ту сам сазнала да нисам била сама ојађена мајка.{S} Изгледало ми је у томе часу као  
подвила своју богату плаву косу.{S} Она сама води за узицу један пар вочића, ујармљених у кола  
ве у воз, њој нико не каже да уђе а она сама или нема снаге или нема <pb n="396" /> храбрости.{ 
м је ништа припитавао мислећи да ће она сама наставити причу тамо где је прекинула, али се она  
ише јој Турци Крајињани мужа и она оста сама са дететом на руци.{S} Повукла се у село и живела  
 на бистричиним обалама, једна се плоча сама диже, диже се тешко и са напором, једва узносећи т 
ледњим питањем.{S} Она то виде и додаде сама:</p> <p>— И онда, нема више Србије?</p> <p>— Нема! 
 помаже боме мајци на сваком послу; уме сама скувати каву, уме очупати пиле па чак и просејати  
 пријави.{S} Све до тога часа ја сам се сама пред собом либила корака који сам предузела; стреп 
огао нико заваравати.{S} Осећала сам се сама, потпуно сама и ако је отац био још ту.{S} Нисам и 
и тако ми је требало.{S} Осећала сам се сама, сувише сама, јер ми је те зиме, по смрти мога дру 
ао ми је још одвратнији, стидела сам се сама себе и, кад сам већ једном била на улици дисала са 
асу страховито понижена, осетила сам се сама у својим очима бедна, ниска, подла.{S} Изашла ми ј 
требало.{S} Осећала сам се сама, сувише сама, јер ми је те зиме, по смрти мога другога сина, ум 
ка размишљања и можда вођена мислима, и сама је себи постављала питање: па сад?{S} С тога је мо 
авезнога уговора са Србијом, оглашава и сама 15. септембра мобилизацију.{S} Краљ Константин при 
еднута у једном углу гомилом, која је и сама једва дисала због претрпаности.</p> <p>Најзад, кре 
ла повлачење са Гази-Бабе, кренула је и сама.{S} Последња машина са командом, кренула је лагано 
 она их је тешила и храбрила и ако је и сама осећала студен у души, нашав се први пут у животу  
на је била врло потресна, сви старији и сама домаћица, мајка дечја, немо су је пратили и кријућ 
чило наша забринута лица.{S} О јесени и сама природа изгледа забринута те пристаје уз наше расп 
м се више, могу <pb n="484" /> остати и сама.{S} Одморићу се а и дете да погледам!</p> <p>Наста 
осећи на рукама мртво дете и лутајући и сама, са малим мртвацем у наручју, не знајући где ћу и  
лаге од које је дрхтало а дрхтала сам и сама уморена страхом, ужасом призора који сам видела и  
, па онда једно па друго дете а затим и сама узе прескакати ограду вагонску и, прихватајући опр 
ај.{S} Трећа Армија, која ће се затим и сама повући преко Рожаја, остаће последња као заштита а 
“ „Истина <pb n="256" /> је, ага, ево и сама Марка пред тобом па нека каже?“ „Добро, вели, попе 
 посрће.{S} Ућути се у то доба некако и сама природа, као да се и она уморила.{S} Једва на одмо 
не очи, она дубоко уздану, диже главу и сама настави:</p> <p>— Нисам знала на коју ћу страну, и 
нисам ни једном речју прекидао, настави сама:</p> <pb n="471" /> <p>— С поља су допирали све ре 
лико могли ићи упоредно.{S} Она настави сама, као да је знала да ме сад већ у велико занима њен 
ам главу да не гледам и журила сам а ни сама не знам куда.{S} Стигла сам ван вароши и хтела сам 
ице.</p> <p>Тек сам измакла, не умем ни сама да кажем колико, а топови опет почеше на све стран 
т можда нарочито прећуткивала или их ни сама није знала.{S} Сваки покрет непријатеља на тој стр 
да је прође навала суза, госпа у црнини сама диже главу и прибрана настави:</p> <p>— Нисам вам  
т. „Ко је то?“ — шаптала сам, једва сам сама себе чула.{S} Споља су се чуле мађарске речи и међ 
ли што да једем.{S} Рекла сам им да сам сама да имам нешто мало пара и да ћу изаћи да купим хле 
орбама, није их избегавао; рекох да сам сама и замолих га да ми учини оно што је већ учинио дру 
а сам му, све сам му обећавала а ја сам сама знала колико је душевних патња изазивала у мени сл 
м видела, не знам где је!{S} Остала сам сама, онда кад су они први пут освојили Шабац, прошле г 
 што му је и отац погино — шапутала сам сама себи — нека гине!{S} А они, који су се извукли, ка 
 сад више никога блиског немам, сад сам сама самцита у свету...</p> <p>И ту девојче заврши прич 
ме путу, казујем их коме или их казујем сама себи.{S} Тако се са њима ја забављам као што сам с 
едном сама настави:</p> <p>— Не путујем сама, путујем са боловима својим а то је највернији пра 
</p> <p>Ћутала је дуго а затим одједном сама настави:</p> <p>— Не путујем сама, путујем са боло 
ужан свршетак.</p> <p>— Седела сам тако сама у соби, док већ и мрак није почео падати.{S} Кад с 
S} Сад сам се тек осећала сама, потпуно сама... једино он?{S} А како ћу њему на очи?{S} Нисам з 
равати.{S} Осећала сам се сама, потпуно сама и ако је отац био још ту.{S} Нисам излазила нигде  
е рђаво.</p> <p>— Немој, госпо, где ћеш сама? — рече ми један од њих.</p> <p>— Дан је већ, не п 
због проласка „колоне тимочке дивизије“ самар с магарета пао у блато па сад збира расуте ствари 
 Ђенерал Ратко Димитријев</p> <p>— Боље самар него седло!</p> <p>— Два и по динара кило.</p> <p 
 за полазак.{S} Волови се поје, коњи се самаре, кола се товаре.{S} Они, који су се ноћас у ноћи 
г и саветовао се, куповао коње, куповао самаре, ужад, ћебад и набављао све друге потребе.{S} Ва 
рховној Команди потребно двеста коња са самарима.</p> <p>— Шта ће им двеста коња? — узвикује оч 
но ћебе, мало брашна и по једно дете на самару.{S} Шта ће се са осталим стварима које су се дов 
ном својом на спрату и висином положаја саме зграде на падини брда уз које се пењу призренске к 
им гласићем, моли да их више не оставља саме, да остане крај њих, да се више не одвајају.</p> < 
оме је дао реч да ће избећи борбу изнад саме вароши.</p> <p>Ма да је друм био закрчен бегунцима 
ла, обилазила сам и најтеже болеснике и саме самртнике.{S} И распитивала сам увек и једино за њ 
тпуно изгубило.{S} Питајте, па ће вам и саме судије рећи, да бегства из кукавичлука нема и ови  
до мрака на улици очекујући нешто, а ни саме не знајући шта.</p> <p>Највећи је број тих брижних 
анине, где се није знало шта очекује ни саме краљевске бегунце.{S} У Призрену већ лежи сахрањен 
 Јес, господин поручник!{S} Оставио сам саме жене с децом, па да видим како су прошли.{S} Нећу  
 заједно страдамо.{S} Где да их оставим саме?{S} Шта знам ја колико ће ово трајати; хоће ли има 
о у сусрет.</p> <p>Приштина, која је до саме вечери нестрпљиво очекивала долазак војске, предал 
аква мишљења нису могла не допрети и до саме владе, односно до појединих министара, али ни на ј 
јарце Водне планине који се спуштају до саме вароши.{S} Одатле ће штитити одељења која се још п 
питивала њихове кочијаше и најзад и њих саме питала гласно: „Куда ћете?“</p> <p>А кад су они пр 
 своје ћебе.{S} Кад би настајала борба, сами су ме војници уклањали, бојећи се да ми се што не  
дужност да извршимо.{S} Видите како је, сами видите.{S} Сручило се овде све, сва несрећа и нево 
 први — прошли пут знаш, били смо сами, сами испустисмо Београд па га сами и повратисмо, а сад. 
штам дужност па да им пођем у помоћ.{S} Сами су се помогли, не знам како!</p> <p>Затим, не могу 
а ми погледом рече да је тако.</p> <p>— Сами сте ваљда, ни с ким својим не путујете.</p> <p>— С 
оји остављају децу не знајући на што, а сами полазе не знајући куда ће.{S} Да л’ ће се видети к 
или средње одлуке: да породицу оставе а сами да крену.{S} И свако је тражио и налазио разлога с 
смо сами, сами испустисмо Београд па га сами и повратисмо, а сад...{S} Руси на Калемегдану, Фра 
мори, обрати ми се:</p> <p>— Реците сад сами, не би ли се заплакали и ви да сте били на моме ме 
Ми смо напуштени и ми имамо право да се сами опредељујемо према даљој својој судбини.</p> <p>—  
 јуче овуда прошле, рањеници који су се сами евакуисали; болесници у кошуљи и болничким папучам 
_C22"> <head>XXII</head> <head>„Бацајте сами у огањ децу!“</head> <p>Да ли што сам је ја кроз с 
о да одмени, нико да прихвати те где ће сами противу толике силе.{S} И подлегоше, те наиђе стра 
Врховна Команда носиле су се мишљу да и сами крену преко Љум-Куле на Дебар и Битољ, који је још 
еши:</p> <p>— Шта ћете, госпо, видите и сами како је.{S} Добро је кад се може бар да опоје, бар 
и, које су надлежни радо пуштали, или и сами варани или у намери да заварају и охрабре народ и  
о се замисли.{S} Сви ућуташе поведени и сами размишљањем о злој вили, која руши све што Србин з 
ок ће они већ на првоме кораку, и ако и сами оптерећени бригом, наћи себи мира, дотле ће ови др 
у гомилу да нам понови вест, коју смо и сами чули.</p> <p>— Е баш мишљах овај пут неће ући! — р 
адржати и примити борбу а Французи су и сами веровали да ће примити ту борбу.{S} Па онда, 1812  
дала себи и својим мислима.</p> <p>— Ви сами путујете? — запитах је бојажљиво, обазриво.</p> <p 
д ровова и да смо ја и Србијанац остали сами, међу мртвима и рањенима у рову.{S} Ми смо се бори 
 једну црну појаву.{S} Нисмо дакле били сами, ја и моја породица, било је још некога који је до 
себе да види слуша ли ко и ако смо били сами самцити у мраку пред станицом, па се онда наже бли 
ије скрхати.{S} Пре смо Београд бранили сами, бранили су га жандарми и трећепозивци, није ни бр 
 освојене.{S} Овако, куда ћете?{S} И ми сами не знамо куда ћемо, нико од нас не зна!</p> <p>Она 
, вуку се плачући за родитељима који ни сами не знају шта ће их снаћи.</p> <p>Нико никог не здр 
оји пет шест људи у круг, не знајући ни сами шта их је сабрало; стоје и ћуте, упорно ћуте и сам 
пским, чију вредност и храброст нису ни сами Немци потцењивали.</p> <p>— Питајте га, море, хоће 
, сви подједнако одвратни.{S} Онакажени сами, ми с презирањем сретамо онакажене и, место топла  
је млад, тек се замомчио.{S} Остали смо сами, старији нам помреше, па сам му ја био и брат и от 
нај ће први — прошли пут знаш, били смо сами, сами испустисмо Београд па га сами и повратисмо,  
о веру да у овој гигантској борби нисмо сами, да је до нас кадра допрети рука моћних, да над на 
енглеске лађе ломиле о утврђења која су сами Енглези подизали, а републиканска се француска вој 
и потребно било ма шта говорити; они су сами собом и својим путовањем казивали и сувише јасно к 
де до Београда и обиђе кућу, у којој су сами жена и четворо деце.{S} Командант му је дозволио н 
ма ако има у селу рђавих људи кажите их сами, ако га не кажете а ја га нађем, ником главе на ра 
атрала као своју исповест, којој сам ја самим случајем постао повереник коме се она искрено исп 
дана, те заузела нове на Гази-Баби, над самим Скопљем.{S} То је била ноћ између осмога и девето 
вако осећао потребу да правда себе пред самим собом и пред другима за овакву или онакву одлуку. 
 неће ни пасти.{S} Водиће се борбе пред самим Скопљем, ено онде, видиш онде, — и професор показ 
 сузе, осећање оне најтеже срамоте пред самим собом.</p> <p>И ено га, од јутрос, несретника, во 
је је обмотало блато слојем дебљим и од самих наплатака; па двоколице које вуче коњић ознојених 
које је обмотало блато слојем дебљим од самих наплата, па двоколице, које вуче коњић ознојених  
читељ, омален, мршава лица извученог из самих правих линија и очију упалих дубоко у дупљу — при 
ећи прсте на рукама као да би хтео и из самих зглавкова да одстрани клонулост <pb n="574" /> ко 
а нарочито што су се борбе водиле преко самих шљивака те ко зна где се све по врзинама може скр 
да је то онај млади поднаредник који је самном и са учитељима пробдио крај мангала целу једну н 
 ми никад рекао ни да ме воли.{S} Он је самном само озбиљно разговарао и саветовао ме и ја сам  
ругог немам.{S} Питали су ме ко станује самном и имам ли што да једем.{S} Рекла сам им да сам с 
е Чачка; да се у мојој околини и у вези самном налазе — и капетан настави цео рапорт о двема ба 
 клонем.{S} Болови су већ толико срасли самном, толико постали моја природа да се ја без њих ос 
ко му Бог да живота и здравља, поделити самном бригу коју сам носила.</p> <p>И он је растао и њ 
иликом тих долазака са фронта пробављао самном <pb n="511" /> дуге сате бринући о кући, о посло 
е — настави она — колико за кору хлеба, само да се исхраним.{S} Распитивала сам о њему и сазнал 
ли, очајно су већ молили за мало крова, само крова, без постеље, без ватре, без хране.{S} Начел 
и људи.{S} Лица им се нису разазнавала, само је таму испуњавало тешко дисање, ркање и густ, заг 
а покривене главе.{S} Ништа нисам чула, само што ми је зујало у ушима и мутило ми се у глави.{S 
слика коју је давала Приштина тих дана, само је још више могла помрачити му већ замагљену душу. 
.{S} Улази друга, тако исто окрвављена, само није дете рањено већ она у груди а дете, како је с 
S} А вести, које су стизале са бојишта, само су <pb n="31" /> још подржавале то поуздање у нама 
> <pb n="400" /> <p>— Он ми није ништа, само пазио ме је, увек ме је пазио и саветовао ме је ка 
 је ноћ загрлила.{S} Мир и тишина свуд, само што се студен ветар увлачи у кровове, тресе трошне 
кровињару, у обор, у кокошињак, ма где, само да се могу склонити од кише.</p> <p>Мал’ тако и са 
м ни питала куда води тај друм, ма где, само да не останем више код куће.{S} Кад сам изашла у п 
уте бакалске хартије.{S} А тај исти је, само неколико дана раније, са белом сервијетом на колен 
ну, Ћуприју, Параћин, Ниш!{S} Што даље, само што даље!{S} Када сам пошла ка начелнику станице ј 
им кућама.{S} Кафане пусте и затворене, само још по где која турска, горе у махали, али нико ни 
> <p>— Шта ћете у Солун, по Богу брате, само да трошите новац? — узвикује у једној гомилици про 
па онда ме замоли да јој придржим дете, само док она извади објаву.{S} Извади из мараме и даде  
 киша и зној.{S} У колима троје дечице, само им главице вире из влажних ћебади и мајка која ће  
 кадра била да заустави железнички воз, само да задовољи своју жеђ за вестима.{S} Разуме се да  
е одмах крај прве ватре. — Дајте, људи, само руке да огрејем, не могу да макнем прстима.</p> <p 
 лећи ћу чак на друм па нек ме прегази, само нек стигне за времена тамо, на бојиште.{S} Али кад 
 језиком којим се исказују само велики, само истински осећаји?</p> <p>— Не, госпо, ви не смете, 
оје су топовски звуци у нама пробудили, само је за часак блеснуло, као једна тренутна појава, к 
о се ноћу вратили као што смо и отишли, само смо сад лакше ходили.{S} Слазили смо с планине а н 
 мртва деца, мртав кочијаш, мртви коњи, само отац, кога је неким чудом мимоишла смрт, стоји зап 
а видим како су прошли.{S} Нећу седети, само да навирим, да се поздравим, па ето ме!</p> <pb n= 
лом, да... сам факт се не може спорити, само — мобилизација не значи увек и рат.{S} Бугари имај 
то сваког одговора забринутој породици, само слеже раменима и немо одлази из куће.</p> <p>Данас 
танчене и спуштени на њих дебели капци, само што пред вече још трговци хитно преносе из дућана  
 детиње ножице, она ми не рече ни речи, само ме погледа.{S} Ја сам јој поглед разумела и цикнул 
егла од куће.{S} Где сам пошла не знам, само нисам хтела и нисам смела остати код куће.{S} У ку 
 потезом извучена целом дужином својом, само је измеђ Лепенца и Бињачке Мораве неколико пута из 
и... треба пожурити!</p> <p>— Ево, ево, само још ово ћебе или... нека остане.{S} Јесу ли готова 
олако опет поче живот као што је и био, само увек на опрезу, да од некуд не наиђу Турци.</p> <p 
е пало на свет никад се није заплакало, само се смеје.{S} Каже нана мојој жени: „Е, моја снајо, 
 који је дорастао, те који ће још мало, само ако му Бог да живота и здравља, поделити самном бр 
спати.{S} Нисам ваљда спавала целу ноћ, само се превртала и мислила и ослухивала готова да одма 
н као узглавље.</p> <p>Већ сви спавају, само је она будна.{S} Будан сам и ја и са зебњом ослушк 
 стока главу и лењо и мисле и корачају, само се још чује шкрипање точка и тихо стењање стоке ко 
се дотле задржавале по местима која су, само пре неколико дана, изгледала још да су ван домашај 
е вратио са Љум-Куле и не знам куда ћу, само зато што сам га послушао па седео четири дана у Пр 
рпску војску.{S} Еј, благо мени, рекох, само дај Боже да то буде!</p> <p>— О да знате, господин 
војску у Варни и Бургасу.</p> <p>— А... само то не може бити — одговорио је консул — јер руски  
у више, погасила их је киша и дуга ноћ; само по где где још узноси се танак дим од пањева који  
} Видиш да се опет мора у планину...{S} Само, онда је било друго, имао сам само себе а сад... ф 
де могу преноћити, где добити хлеба.{S} Само то да ми каже.</p> <p>И овом приликом, у Призрену, 
е могу добити хлеба, где преноћишта.{S} Само то да ми каже!</p> <pb n="115" /> <p>Тако и једна  
све време тешких дана борбе и славе.{S} Само ко зна колико је топ поуздање српскоме војнику и с 
ти и пасти на главе становника куће.{S} Само, да л се то тек сад крха кров или ово већ пуцају т 
ости, толико често и великодушности.{S} Само што ће те себичност стално срести код људи, које с 
е мајка умрла па остала сама у кући.{S} Само, онда сам била мала и дошла је тетка па ме заварав 
а Бати кућу, нек ми он буде домаћин.{S} Само ако Бог да да се све ово лепо сврши...</p> <p>Ето  
 пита шта мислимо, а шта не мислимо.{S} Само нећу да се лажемо више.{S} Да се нисмо лагали и за 
ми као да се сад бијем за моју њиву.{S} Само нека кренемо, нек не губимо овако време, па чини м 
а послаћу ако треба и целу дивизију.{S} Само, непријатељ ни стопе даље, разумеш ли?</p> <p>— Ра 
збу и тамо нађе целу своју породицу.{S} Само, жена је лежала у несвести, наслоњене главе на пес 
е фондова, па кроз доситијеву улицу.{S} Само чујеш „ура!“ и водови се сручише доле на ниже и по 
 непријатеља <pb n="189" /> задржиш.{S} Само преко тебе мртвога сме непријатељ даље!</p> <p>— У 
b n="720" /> <p>— Да! — одговорих му. — Само пре три стотине година српски је народ одавде, од  
овом.</p> <p>— Преседећемо ноћ — веле — само да смо у сувоти.</p> <p>Повео сам их и успут су ми 
 лекар коме су све те вести саопштили — само ако то није морфијум за успављивање.</p> <p>— Кака 
то — одговара господин улепљен блатом — само, рекосте, то је била тетка, али они који управљају 
 веру.</p> <p>— Постоји народ!</p> <p>— Само, кад би се та вера сачувала код народа.</p> <p>— К 
 нам је одиста прави савезник!</p> <p>— Само кад би их стигло доста, онако мало озбиљнији број! 
 коју дотле нисам ни запазила.</p> <p>— Само ако није назебло? — додаће један.</p> <p>— Тога се 
трбухом ни на онај свет отићи.</p> <p>— Само чувај пушку! — вели капетан.</p> <p>— Хоћу, господ 
лун! — тврдио је један путник.</p> <p>— Само питање је, хоћете ли и ви стићи у Солун? — рећи ће 
 толико? — запитах разочарано.</p> <p>— Само толико! — одговори официр — Призренски је пут једи 
овори тако исто тихо секретар.</p> <p>— Само обазриво.{S} Јавите ми кад се сврши.</p> <pb n="57 
тешкога хода по сеоском блату.</p> <p>— Само... овај... ако ти је згодно...{S} Колицина сте?</p 
ођох одмах довикујући с врата:</p> <p>— Само да их видим.{S} Вратићу се, сачувајте ми место.</p 
>— Којим путем, којим правцем?</p> <p>— Само су два правца могућа — одговори <pb n="556" /> пом 
ости тога уговора.</p> <p>— Море, је л’ само Немац на престолу, он већ онда зна како Виљем тума 
и многе друге жене из нашег комшилука а само бакалин, близу наше <pb n="407" /> куће, код кога  
зели су, веле, Шабац, Лозницу, Ваљево а само још који дан па ће и Београд пасти.{S} Протераше ј 
чи да је покојник још у Призрену умро а само је пренет овде да се у породичну гробницу сахрани; 
ци.{S} Не замишља се ваљда једна држава само географски велика већ и културно велика, дорасла и 
ва да пробије тмину и разреди је успева само да у тамну боју ноћи унесе неку тајанственост и та 
а неизмернога извора љубави која почива само у материнској души; седамнаест пуних година бди он 
да се брани поднаредник. — Навео сам га само као узгредан пример, а има и других, јачих, општиј 
ари, и он га је волео као и ми, него га само дочепа за гушу и затресе узвикујући:{S} Шта учини, 
е „Карађорђеву Звезду“?{S} А нек Бог да само здравља, неће то мој Никола оставити тако.{S} Ако  
нђања, као да је свако од њих свесан да само патњама могу откупити своју слободу.{S} Ја им се д 
лазак на Морави, а овде ће код Београда само маневрисати.</p> <p>Вратила сам се мало умирена и  
а остане у средини где је до сад, можда само претераном суровошћу режима, имало безбедности.{S} 
а заноће у овој планини?</p> <p>— Можда само да се одморе, да се загреју.{S} Не могу ваљда даље 
ретна мајка — Ко зна где је, лута можда само по друмовима, по њивама или га прегазили или грана 
 природније и једноставније, али сам ја само целину сачувао у сећању и казујем је онако како са 
ха, претеже.</p> <p>— Доста је Румунија само да понови свој марш из 1913 године на Софију! — ве 
ме опремали да пођем у Винковце а мајка само уздише и крије се по кући, да јој ко не види сузе  
е и већ сам се била прекрстила и чекала само да се мало разиђе свет, који је гомилама ишао мост 
и на ту стару причу, која је још тињала само као далеко неко и тамно сећање.{S} Али наиђе велик 
и сам да размишља:</p> <p>— А није пала само пред Младеновац, пала је на целу Србију аждаја и ж 
о.{S} У његовим речима ја нисам осећала само саучешће но и снагу која ми се повраћала.{S} Ја не 
редставим себи таквог, ја сам га видела само онаквог какав је био кад смо се растали.{S} Да ли  
ога часа и том одлуком, која је потекла само потребом да поњавицом заштити децу од кише, ова ма 
Претуци нас колико хоћеш, остави у нама само један живац па ћемо из њега опет да израстемо!</p> 
колима или најзад и крај плота, ако има само неколико стопа сувоте.{S} Али ни тога нигде, свака 
 која га очекује.</p> <p>Живота још има само на двема крајњим тачкама вароши, југозападно под В 
е, упорно тврдио да се Цариград заузима само са сува, као што су то сви досадањи завојевачи њег 
 да је измицао из села.</p> <p>Тог дана само се о Турцима говорило међ нама и сви су старији би 
ше ваља муљ.{S} Гомила без вође, вођена само својим животињским инстиктом, ваља се усијаних очи 
ади и није била тако страшна док се она само на појединцима сагледала, она је изазвала у нама п 
а, из јаркова, са тавана, из подрума па само дижу руке и моле.</p> <p>Опет дану приповедач па о 
а таквог рсуза, боље да га каже село па само њему да суде и ако има у кога пушке боље да је сам 
оле.{S} Уђем у једну удубљену капију па само промаљам главу и гледам шта се дешава.{S} Борба се 
, шта ћете, сви смо препатили.{S} Сутра само потражите где год стан па се одморите.</p> <p>— Да 
ало с њима да проговори.{S} Он ће сутра само донекле поћи скадарским путем, затим ће прегазити  
, можда ћеш га наћи!</p> <p>Таква утеха само дражи и несретна мајка настави своју запевку.{S} З 
вона ни крстова... а и што ће; нек душа само оде у божје дворе а тело... ништа, прегорело дрво! 
оштаницу да јој припале; посула су гроб само искреним, детињим сузама и тако су послала Богу на 
и толико потерају оне, да прођу наш ров само, те да се ми ослободимо.{S} И погонише их, боме, д 
у мени на раме па реко: „Ех, нек да Бог само да одрастеш, виш оног тамо — па ми показао слику К 
 течношћу.{S} Па ипак све је добро, кад само има крова.</p> <p>Ваљало је само што пре ухватити  
> неко зујање и мрморење.{S} По где кад само, кад са којега стола падне гласније каква новост,  
ико само, да борбе више нема, да се сад само повлачи и да се арнаутска села у овој околини непр 
врло важна и задоцнела промена.{S} Пред само вече, седмога октобра, дојурио је смртоносном брзи 
на продају и новине које су изашле пред само подне и које се отимају од продаваца.{S} У кафану  
реду.{S} Место тога, војвода Мишић пред само извршење одступања, за које су већ издате наредбе, 
мрачила пре времена дан.{S} Из те гужве само чујеш надвикивања, дозивања, узвике и свађу.{S} Ка 
е свега што се догађа, оне у свему виде само један <foreign xml:lang="fr">dérangement</foreign> 
 говори.{S} Једва се прибрао да ми каже само неколико речи:</p> <p>— Молим... кола... болницу.. 
уго село, да и њега обрсте.{S} Дај Боже само нека макну, помислили смо, те да можемо слегнути у 
о, још само оно поље, још само... да је само сутрашњи дан да сване!</p> <p>А сутра дан продужис 
еликога и крвавога рата, а та је: да је само Виљем пруски знао поуздано којим се путем иде у Ца 
прешла преко тих савета и забележила је само чин!</p> <p>И, док он у такве мисли тоне и понире, 
а ми ни речи није одговорила, бацила је само поглед на снежне планине које су биле пред нама.{S 
о, је ли непријатељ већ у вароши или је само бомбардовањем уништио.{S} Можда можемо још ноћас п 
 где су лежали, јечали и стењали, он је само ћутао и гризао усне.{S} Ја бих седао обично на кра 
вао да се чини с њим шта се хоће; он је само дрхтао и тресао се целим телом а из замагљених и к 
тује аутомобилом за Призрен и застао је само толико, колико да испружи ноге и да дане душом и,  
ену преминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би се сахранило овде, у пород 
ену преминуо а од Призрена довде био је само пренос мртва тела да би се сахранио овде, у породи 
о, кад само има крова.</p> <p>Ваљало је само што пре ухватити места и распремити јер су све нов 
аво разумете моје разочарење.{S} Оно је само бол ал’ није и одрицање.{S} Ни једнога тренутка ја 
а.</p> <p>— Не, снахо, не бој се; то је само грозница од ране, проћи ће то! — тешили су ме они  
 земљи измеђ мојих ногу.</p> <p>— То је само једна наредба, а имам их више — настави он — Лаже  
ну која чека ову децу, онако као што је само мајка кадра предосетити.</p> <p>Казивала ми је у П 
гућност њенога извођења, сматрали су је само као израз једнога тренутка расположења Краљева, ал 
еговим друговима и другарицама.{S} Није само, неће бити само.{S} Бог се постарао да дечица буду 
мислио: штета што није мушко!{S} А није само на језику и кућаница је; помаже боме мајци на свак 
pb n="457" /> баш да нађе!...{S} А није само мене, има их много, много рањених а... има и мртви 
љу у тој борби?</p> <p>— И то, али није само то.{S} Борбу на Чачку требало би забележити по том 
док вас не загрејем!...</p> <p>Али није само последњим дахом својим користио честити српски во. 
 од пожара!</p> <p>Глад, која је раније само лебдела над нама, јављајући нам се по где и гдекад 
Збег</head> <p>Док су се бегунци раније само једним делом склањали у Приштину и Митровицу, од т 
орима спуштене завесе.{S} Из по гдекоје само куће чује се тужно арлукање пса, којега су избегли 
ше победе!“</p> <p>Овај запис не казује само осећање једнога младића, занесена славом смрти за  
чких година, које су некад представљале само године детињства и снова без јаве, нису више без в 
и како се затресла кућа јер нису пуцале само пушке него и бомбе.{S} После се опет све ућутало и 
 доцкан је, врло доцкан.</p> <p>— Дакле само толико? — запитах разочарано.</p> <p>— Само толико 
ће један трезвен старчић, који је дотле само слушао разговоре, забављајући се ушивањем рукава н 
ложајима код Ниша, напустио је Прокупље само неколико сати пре но што ће непријатељ у њ ући.</p 
ису знали ништа да ми кажу.{S} Један ме само научи да одем у болницу и да се понудим за болнича 
че више спуштало.{S} С времена на време само чуле су се овде и онде гранате, а из даљине — реко 
вота а њеним угашеним очима сјај.{S} Не само то, већ када би исказивала свој бол, код ње би се  
ни, када се дижу у душама народним а не само као украси великих светских градова?</p> <p>Лагано 
 би Бугари, прелазећи границу, срели не само Србију већ и њене савезнике.</p> <p>— Ама савезниц 
м, осетио сам потребу да јој изјавим не само благодарност, већ и саучешће због зле судбине која 
епријатељевој, увиђао како је све то не само недовољно но управо бедно.</p> <p>Капетан застаде  
била кадра ставити је на платно, јер не само што би му промакли многи детаљи већ би му недостај 
нарочиту драж његовим речима — имају не само уверења, него и доказе о доброј намери Бугарске.</ 
ма, спавају и наши болови.{S} Из даљине само, из планинске дубине, чује се арлук вука и продире 
ељи код њега у канцеларији, увек говоре само о политици и убрљали су црвеном писаљком целу карт 
нући тешку бригу и измењујући разговоре само по гдекад, на одмориштима, или где би се стаза тол 
 да се у моменту судара, који се најпре само на једноме крају огромне лађе осетио, на другоме њ 
а Косово, полазили смо с уверењем да се само привремено уклањамо испред непријатеља.{S} Сад већ 
 првим данима своје младости кретала се само у музичком свету, подразумевајући <pb n="240" /> т 
р прелази у буру и гнев и из дерњаве се само поједине речи чују:</p> <p>— Ама ја бих њему... (д 
остире над умореним народом.{S} Чује се само ркање спавача под једним колима, преживање стоке,  
ика ухвати сан.{S} Далеко негде чује се само бат секире, то неко сече дрва да подложи дотрајалу 
 <p>Кроз мртве и забачене улице чује се само бат коњске копите, која креше о камен у калдрми и  
коће које је требало савладати да би се само из вароши изашло.{S} Пет стотина метара, колико на 
те крпама да се не чује бат, како би се само неопажени могли извући из вароши.{S} А наши, извеш 
 кијамету од народа.{S} Рекох да јој се само јавим, нисмо се видели скоро годину дана и... ко з 
 колико се тамо бавила.{S} Тргла сам се само кад је улетела у собу и стала ме грлити и љубити:  
ронт да чувамо границу.{S} Бојао сам се само да не буде на српски фронт а оно тако је и било.{S 
 сусед.</p> <p>— Није, него... питам се само куд сам пошао?{S} Шта ће ми да себе спасавам кад с 
аву у ужасно високу крагну и смешкао се само толико, колико је било довољно да му се виде два з 
ојим путем?</p> <p>До Призрена свако се само склањао од непријатеља али од Призрена поћи, значи 
е профанише пијетет тренутка.{S} Чуо се само жар како се распада у пепео, миш који гризе дрво у 
едам лице.{S} Затим се умирило и чуо се само разговор жена у авлији.{S} Мало затим чу се опет н 
век веровало да се не бега даље, већ се само склања из вароши у варош док прође олуј, па ће се  
које би могло дати заштите; кроз Пећ се само пролазило и задржавало пре но што се крене у непро 
не сумња.{S} Из општега жагора, чују се само испрекидане реченице или по где која реч, или узви 
ог лица осветљеног ватром, виделе су се само обрве, кости, набрекле жиле и два жива ока, која < 
еглица што је посејала земљу.{S} Још се само чује тужно рикање гладне стоке које продире кроз н 
о клокотање њено.{S} Затим опет мир, те само чујеш тешко дисање успаване гомиле.</p> <pb n="167 
бити краја нити ћеш прећи тамо и ако те само неколико метара раздвајају од противне стране.</p> 
к не иде по својој памети.{S} Замислите само, још пре пет дана сам купио коња и требао сам да с 
и жандарм али тоном који казује да виче само из навике и сам уверен да га нико неће послушати.< 
сам да не наставим разговор али девојче само, после дуже паузе, расејано и уздрхталим гласом пр 
 слазили топлички бегунци.{S} Кола вуче само један сићушан коњ а друга страна руде празна.{S} К 
ским вратима, кафане пуне људи и дима и само чујеш жагор и зузук као оно из кутије коју деца на 
н зато говори само у крупним потезима и само о крупним стварима.</p> <p>— Ово је читав план, кл 
ати.{S} Не љути се, него све то прима и само се насмеши као дете кад се смеје.</p> <p>— А какав 
 су лешкарили па се повили око ватара и само се виде осветљена лица и покрет руку, које се пруж 
 или у пољу, оборила га је већ секира и само још свеж корен вири из земље.{S} Али свако кога за 
ла што су се ватре већ почеле да туле и само још овамо и онамо румен жар покрива земљу као усиј 
пријатељским погледом а хришћанско се и само придруживало нама и кретало у бег, не смејући за н 
је сабрало; стоје и ћуте, упорно ћуте и само погледима прате појаве и погледима <pb n="140" />  
 као сени.{S} Нико не збори, све ћути и само се кроз ноћну тишину чује како шкрипе воловска кол 
нком коју баца лампин шешир над собом и само се још види кретање руку које се пружају до стола  
лико је топ поуздање српскоме војнику и само ко зна колико се српски војник сроди и ороди са ор 
 тако нетремице, нисам ни дисала, да би само чула да ли се пуцњава приближава, да ли се наши пр 
о мртва мета чекати ударце.{S} А кад би само и са тога места била одагната непријатељска батери 
и се, била кадгод боља кола, али сад би само могла служити за изношење ђубрета, коњи су предста 
p>Када би се осврнули за собом, чули би само лом, прасак и тресак.{S} Наше батерије бију са Тор 
ао уловљена тица и сваки покушај био би само лупање крила о зидове клопке која нити се може про 
а, грубо гурали и одбијали сваког ко би само пришао вагону који су њихове старешине резервисале 
ем! — правда их други — иначе, зашто би само два посланика побегло, зашто не би и остали, зашто 
у се већ предали судбини те су још ради само да виде како изгледа та њихова судбина.{S} Са по г 
 Тек после поноћи стиже Лазар те избуди само старије а нас децу и младину оставише да спавамо.{ 
 ми сину пред очима, истина да у Србији само армијске госпође и госпође из Врховне Команде имај 
е седе скрштених руку.</p> <p>— Постоји само једно важно питање? — рећи ће помоћник командантов 
елу.{S} Навикнути на то, ми смо брисали само очи од блата, као оно у купатилу после гњурања у в 
дбину одступања са нама, они су поднели само физичке али не и душевне тегобе.{S} У томе би имал 
ога, у другоме беда оних који су изнели само главу и крпе на себи и ужас светине и пометња и св 
оји су место свег осталог терета понели само своју голу душу, иду друмом већ клонуло, суморна,  
га до чланка, као сад, или до лакта или само вирила из рамена!</p> <p>— И то баш десна?</p> <p> 
жали да га боле леђа, ноге, крстине или само тешко уздане, па опет мир.{S} Мој сусед, који се г 
 готово поразише и, док смо до сад били само забринути, сад већ почесмо и да страхујемо.{S} И у 
о или кад се склонимо где од кише, а ми само о томе говоримо.{S} Причамо један другоме свак о с 
 цара српског.{S} И бабу пуне очи па ми само шапће: „Упамти, сине, ово!“...</p> <p>Он опет заст 
нити ублажити ругобу појаве.{S} Паде ми само, у томе тренутку, на памет да ми је да у овој гоми 
ишани овамо, право на нас.{S} Док се ми само окретосмо једно другом а Бојкова пушка плану и тан 
ега.{S} Нико ништа није знао, рекоше ми само да преко ноћи није било пуцњаве.{S} На улици је би 
е ћу ти казати, све по реду.{S} Реци ми само како ти је, како је теби?</p> <p>Дигла сам главу д 
са важним личностима.{S} Он зато говори само у крупним потезима и само о крупним стварима.</p>  
дих јој своје место.{S} Она ми одговори само једним благодарним погледом и седе мирно крај ватр 
а, са колена на колено почели предавати само традицију да су негда били Срби.{S} Векови су избр 
Љум-Кулу.{S} Знало се да се може понети само још сат ода од Призрена па онда бацити.{S} Део кој 
емо поновити.{S} Кад би се имали понети само са Бугарима, ја бих био безбрижан.</p> <p>— А овак 
 тихо и нечујно извукла и, кад се осети само са својима, Краљ им се окрете:</p> <p>— Оставите м 
 и другарицама.{S} Није само, неће бити само.{S} Бог се постарао да дечица буду у друштву!</p>  
 и ни корака даље.{S} Треба се склонити само док та опасност прође.</p> <p>— Ех, да је тако, не 
нео са овога воза.{S} Могло се говорити само о утисцима који су нам давали општу слику ситуациј 
 Младеновац, <pb n="505" /> па не пишти само јутром, већ од беле зоре па до мркла мрака?</p> <p 
 смо ми криви што се та права могу наћи само под србијанским барјаком.{S} Ето, тако је зборио м 
 ни себе да носиш.{S} А можеш ми помоћи само тако, ако те послужи срећа те изнесеш главу из ово 
вковић мало су узимали реч постављајући само по где која питања.</p> <p>— Добро, примам те разл 
 Краљевине, јер заробљен краљ, не значи само пропаст Краљевине већ и капитулацију оне идеје кој 
>— Капитулација у овом случају не значи само предају већ и одрицање, одрицање од свега, па чак  
оћорек изгубио у Ваљеву!</p> <p>— Чекај само док и Влауца удари у дахире да видиш како ће да иг 
веку.{S} Он не рече ни реч жени, он јој само пружи руку, поведе је кроз гомилу и уведе је у ваг 
д је тако близо а ти хајде.{S} Па немој само да навириш, поздрави се лепо са својима и проговор 
би их упамтио.{S} Пред очима су ми увек само невоље мајака, тешке, дубоке невоље из којих сам с 
м луд, господине пуковниче, говорим вам само оно, што поуздано знам и што је тачно и молим вас  
?{S} Нама не требају мајке, требају нам само деца њихова, да гину тамо.{S} Родили сте и то је с 
су.{S} Не знам колико сам спавала, знам само да сам сањала нешто страшно.{S} Морала сам у сну и 
а ме запиташ не знам ни годину.{S} Знам само кад је дан да је дан а кад је ноћ да је ноћ.{S} Чу 
еци, о своме малу.{S} Сећам се, не знам само да ли беше то у Осечини или на Завлаци, заноћили < 
е о немилој појави.</p> <p>— Ја не знам само, зашто се с тим парадира и то овде, на Косову! — б 
у прозор а кад се сасвим смрачи, ја сам само жмурила и тресла се од грознице.{S} Уједанпут ми < 
.{S} Само, онда је било друго, имао сам само себе а сад... фамилија... имам и сина.</p> <p>— Па 
ошао.{S} Био је и храбар.{S} Толико сам само чула.</p> <p>Прекиде за мало, ућута и одмах настав 
 и залазе у појезију.</p> <p>— Ја нисам само то једно дете изгубила, изгубила сам их све! — нас 
.{S} Та слика била је жива, ја је нисам само осећао, ја сам је видео.{S} Кроз облаке дима од ду 
— Нека мобилишу, па шта?</p> <p>— Кажем само...</p> <p>— Кажете, да, ал’ не треба тако ништа на 
ену, гроб ми је у Призрену... толико им само реци.</p> <p>Кад беше синоћ да кренемо, те одох да 
много руку сарађивати и ја, нудећи овим само део грађе, могу бити задовољан ако кадгод будем см 
ј да плачеш! — рече топлим гласом којим само старост уме говорити — Немој да жалиш, можда га је 
ко исписа беда и невоља, с том разликом само, што је утученост била сад још већа и још тежа.</p 
ју мртва као да су напуштена.{S} Друмом само ми изгнаници што одимо или сретнемо по где кад как 
ад рекао ни да ме воли.{S} Он је самном само озбиљно разговарао и саветовао ме и ја сам га слуш 
о велики страх.{S} Нешто што се цео дан само о Турцима говорило а нешто и она густа тама у дуби 
ци и према деци и према стоци.{S} Један само глас додаје: „Овима би севап било наћи крова да за 
 је спазио ту, на ивици, где је довољан само један дрхтај душе, један тренутак слабости душевне 
стави по где које питање али је капетан само одмахнуо руком не одговарајући му.{S} Писар, видећ 
где се кланац отвори мало и прошири, он само изазива још већу језу кроз тела која су мрзла оне  
> светиљку и чека га.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по немирноме мору а, чим спаз 
 уждио у души својој.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по узбурканоме мору, али чим  
дине.{S} Бележио сам, опажао и саосећао само у појавама које су се збивале око мене или допрле  
или.{S} Нисам им казао да сам роб, него само онако, казао сам да сам у Нишу <pb n="644" /> и да 
о носити улицом, није ми дао бабо, него само у кући.{S} Па кад дође слава а ја шајкачу на главу 
Зашто вам је село пусто, у селу нема до само баба и деце; где су вам жене, где девојке?“ Кнез з 
је кретала од јутрос.{S} Свако је видео само најужу слику око себе а далеко му је измицало погл 
реминуо а ово довде, до Пећи, да је био само пренос мртва тела ради сахране у породичној гробни 
ој леда.{S} Нисмо ни спавали, то је био само полусан који нам је наметао мраз, <pb n="668" /> у 
 пуцњава са фронта, који је сад већ био само неколико километара изнад Скопља, те се по где кад 
ије очекивали.{S} Овај акт је изненадио само дипломате споразумних сила и оне у Софији и оне у  
а ми је да се створим пред њега, колико само да му кажем: „Бабо, ја сам србијански војник!“</p> 
сваки дан у ово доба, сваки дан; колико само да ми се јавиш, да знам како ти је!</p> <p>— То не 
и јер нам он није имао шта рећи, толико само, да борбе више нема, да се сад само повлачи и да с 
ину и да ће ме пробудити.</p> <p>Толико само и на сва даља питања, која сам покушавао да му пос 
ујући:{S} Шта учини, море?</p> <p>Бојко само ћути, дахће од умора, на слепоочници му бију модре 
есника шапће или је ту потребу изазвало само ово пусто место, тако тајанствено и тако усамљено? 
засипа и плави.{S} И мало још, још мало само дана, бићемо сви, биће цела Србија под лавином!... 
 био редован живот али се ипак говорило само о јучерањем пуцању.{S} Једни су тврдили да је гађа 
атили су пуцњаву објашњењима.{S} Ми смо само слушали немиле звуке.</p> <p>Ту ноћ сам провела вр 
ала је и није умела да ми каже ништа но само ману руком и ја необувена појурих као без душе за  
спочетка.{S} Али, тад неће бити довољно само да нам о пролећу озелени трава и народ се врати из 
> <p>Поједини, којима није било довољно само толико вести, колико се са нишкога воза просуло у  
ра и трагедије све деце.{S} И то је оно само што сам ја за један час видела а колико је невоља  
Зашто? — запитах је, осећајући да је то само бол, тежак бол који сви овога часа подједнако <pb  
нуо.{S} То толико.</p> <p>— Можда је то само глас, можда није погинуо.{S} Бивало је то! — покуш 
е л’ то ко видо својим очима, или је то само онако, глас? — пита у једној гомилици војни лекар, 
долазе, али данас већ, веровали су у то само они који нису могли праву истину знати или су је у 
икнуте, али се увек заваравамо да су то само детиње, непромишљене речи.{S} Тако је и ова сироти 
еднако чини.</p> <p>— Кад бих могао бар само један метак да бацим, тај један метак донео би осл 
— Код мене није за становање, водим вас само да се склоните од кише.</p> <p>— Доста и хвала, а  
 од бугарскога напада, учинио је на нас само у толико тежак утисак што су њиме прошла за Солун  
могле бар за тренут да утеше; за тренут само, док се не обазрем око себе и видим понова сву нев 
есретна мајка потегла је овај мучан пут само да спасе пород свој.{S} Одвајала је од својих усан 
да ће цела Србија бити преплављена, већ само један део њен, на пр.{S} Мачва и Морава.</p> <p>—  
ркви није припалила свећу за мртве, већ само за живе.{S} Свако вече она намешта Новичину постељ 
обилом мала воловска кола без лотра већ само две даске везале два пара точкова.{S} Кола вуку је 
мају се ребра на којима и нема меса већ само тамна а прозрачна, затегнута кожа.</p> <p>— Изглад 
 и ноћну таму, те се куће и не виде већ само неке нејасне и тамне гомиле.{S} Натоварена кола ос 
 му реч заигра у грлу и недорече је већ само ману руком.{S} Млади поднаредник зањиха главом а м 
мње у Призрен.{S} Друм се и не види већ само кроз равну пољану протеже се црна жива линија која 
 на путу нису видели никакву војску већ само неке патроле.</p> <p>Сав тај материјал и још неке  
ма, чији животи не доприносе успеху већ само пењу број жртава?{S} Тешило га је оно нешто мало в 
и пешачке паљбе.{S} Борба је отпочела у само подне.{S} Бугари навалили збијеним колонама, наши  
о се овде; непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио пут замном...</p> <p>— Како, како 
:</p> <p>— Непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио...</p> <p>— То је немогуће! — пре 
 истури га испред непријатеља.</p> <p>У само подне, патроле овога ескадрона јавише капетану да  
е ваља смрт и обара коса њена.</p> <p>У само подне, кад зајапурена лица и задуван улете дечко у 
ича да је већ на српском земљишту, пођу само Вардаром на више, па би видели како би се ситуациј 
, не преноси их у душу но се задржавају само на зеници и ту одмах и ишчезавају.{S} Душа му већ  
ачим језиком, језиком којим се исказују само велики, само истински осећаји?</p> <p>— Не, госпо, 
 обичног, некултурног човека, разликују само по томе што имају звезде на еполетама.{S} Такви су 
а воловска кола без лотра, на којима су само двема даскама везана два пара точкова.{S} Сећам их 
ала да буде награђена невољама, које су само нама намењене.</p> <p>— Верујте, господине, да ми  
и, који су се водили у светини, били су само о путу којим је ваљало поћи.{S} На путу довде још  
ања и бола.{S} Ми смо подносили, они су само посматрали.{S} Ако су, којим удесом, и поделили те 
ећи Београд, али је мајка мислила то су само голе речи неискуснога детета од шеснаест година ка 
<p>— Море, немојте баш тако.{S} Нису ту само деца, има ту и људи!</p> <p>— Има, ама види какви  
потпору.</p> <p>— Пре свега не мобилишу само Бугари већ и Грци а несумњиво је и Румунија на опр 
> <p>— Згрејаће се, веруј ми, положи их само.</p> <p>Жена га послуша и положи децу по волу а во 
 креманскоме пророчанству није пала реч само ту за столом, говорило се о њему тих дана на све с 
екао би не зна ни две унакрст а да знаш само како је мудрица и како уме да каже, те толико пут  
иш ни друга који је крај тебе.{S} Чујеш само око себе како нешто тутњи, бучи, цичи и брекће и о 
има су вагони везани међу собом и чујеш само дреку и узвике: „Не гази се!“ „Чекај, де си наврео 
астаде очајна и страшна гужва.{S} Видиш само једну црну масу како се повија, видиш уздигнуте пе 
од школе.{S} Учи и слуша.{S} И да видиш само како он пази књигу, да му не кане кап воде, да му  
уне похватаним мувама.{S} Из дима видиш само како се узноси у песницу стегнута рука, чији прите 
S} Ватре се на све стране погасиле, још само врео пепео покрива земљу и по која догорела гламња 
нину да прођемо, још само оно поље, још само... да је само сутрашњи дан да сване!</p> <p>А сутр 
S} Још само ону планину да прођемо, још само оно поље, још само... да је само сутрашњи дан да с 
и ваља један од најтежих болова.{S} Још само један час и Србије више нема и тај час је ту, ево  
ма каква помоћ те да нас задрже.{S} Још само ону планину да прођемо, још само оно поље, још сам 
држи док је први дах не развеје.{S} Још само два светла ока у дубоким очним дупљама сачувала су 
 огромни, прљави, жути ћилимови.{S} Још само китњасти ред високих јабланова, који недалеко од п 
ећ напустили, погашене су; догорева још само по где који општински фењер са којега цуре млазеви 
} Чини ми се, у животу га је држала још само дужност и оданост ослободилачкој идеји, којом је б 
собом више никакву наду и већано је још само о путевима којима ће се напустити Србија.</p> <p>П 
о два још непотопљена острва, стоје још само Призрен и Битољ.{S} Линија је једним потезом извуч 
лима.</p> <p>Кроз ту тишину чује се још само бат наших ногу, пљаскање опанка по блату, стењање  
пошта затворила своје канцеларије и још само телеграф куцаће до последњега часа али и то неће д 
ака!...</p> <p>Ватре већ догореле и још само топао пепео покрива земљу, ведрина потпуно освојил 
 крсти: „Боже, дај нам да преживимо још само ноћашњу ноћ!“ Нисмо казивале једна другој ал нас ј 
ди да се ту, код трнавске механе, изнад самог Чачка, остане на одмор али пред подне већ он доби 
све што им је најсветије и љуте се и на самога Бога претећи му и окривљујући га да и он не зна  
ажа са пушком?{S} Срамота ме је била од самога себе, срамота ме била и од оних, које сам сретао 
их пратити.</p> <pb n="546" /> <p>У очи самога дана поласка страних посланика, министар председ 
азио.</p> <p>У једном углу кафане, крај самога прозора, седео је у мрачној сенци, на једној сто 
ене главе на руку, седео за столом крај самога војводе Мишића.{S} Војвода Степа осети и сам да  
сам њоме гађао Србију, као да сам гађао самога Краља Петра.{S} Зар ја да убијем брата Србина; з 
море старога Краља.{S} Он се није бојао самога рата са Бугарима, веровао је он у своју војску,  
једнако влажно; киша је била продрла до самога тела.{S} Узех руком да избришем детиње лице и че 
а.</p> <p>— Останите на телефону, зваћу самога војводу.</p> <p>Одиста, мало час, јави се сам во 
} На врху тамо, где се мост прелама, на самој ивици његовој, стоји непомично, као камени кип, ј 
моментима туге...</p> <p>Оставио сам је самој себи, нека у њој превре бол и одиста, кад после и 
екла да сам му сестра и обраћала сам се самој управи, казивала његово име и презиме и питала на 
Бугаре у Књажевцу и борбе, које су се у самој вароши водиле.{S} Вратио се са једним болом више  
ред!{S} И увек се смешио, као дете, и у самој се борби смешио.{S} Један пут чак командир рече:  
ли реч две и овако исто, остављајући га самом себи, кренули смо даље без узбуђења, навикнути ве 
 да побегне већ се једнако зауставља на самом друму.</p> <p>Она је престала говорити, кад је по 
арање уз залогај хлеба, паљба је била у самом почетку већ жива и оштра.</p> <p>Борба почиње.</p 
оје су биле још на коњима, колима или у самом блату пред шталом.{S} Спуштајући ствари, крај мес 
е да наставим; изгледало ми је да сам у самом почетку поставио врло несретно питање које је код 
је у тузи најбоље оставити ожалошћенога самоме себи и своме болу.{S} Сви други осећаји дају се  
ђемо на ред да можемо узаћи на друм, на самоме изласку из вароши, пред оронулом и пустом кућом, 
авезничкој офанзиви на северу.</p> <p>И самоме песимисти се озари лице на глас о доласку савезн 
сећајући један део одговорности на себи самоме, он се одвоји од прозора и уморно се сручи понов 
ања.{S} Што смо дуже газили у невоље то самоодрицање било је све општија појава и јасно се опаж 
а је владала мртва тишина, клонуло и са самоодрицањем свако се предао судбини без роптања.{S} Ш 
 који их тако стрпељиво, са еванђелским самоодрицањем, подноси.{S} Гледајте како изгледају ови  
Бива да се у борби таквих дана са већим самоодрицањем иде у смрт но иначе.</p> <p>Патроле јавља 
 и поричем снагу утиска али без довољно самопоуздања и снаге.</p> <p>— Ама, где сте ви то побра 
, самохрана старица, коју су сиротиња и самотиња пре времена преломили.{S} Некада, то је било п 
шофери наменили лепшу смрт, једну врсту самоубиства, својим аутомобилима.{S} На висини, до које 
о у реку или намерно?</p> <p>— Намерно, самоубиство — одговара адвокат, који је донео вест, — О 
ика Душана Глишића.</p> <p>— То је прво самоубиство, а биће их још.{S} Биће их!</p> <p>— И има  
копља чусмо, да је у Феризовићу извршио самоубиство потпуковник Душан Глишић.{S} То је био офиц 
 могући да добијем место, говорило се о самоубиству потпуковника Душана Глишића.</p> <p>— То је 
рви пут у животу дошла на памет мисао о самоубиству.</p> <pb n="719" /> <p>Други један, о коме  
а старога Уциња, станује и тетка Стана, самохрана старица, коју су сиротиња и самотиња пре врем 
спуцаће непреорана земља жеђу, те ће је самохране мајке сузама заливати.{S} Пресушиће дојке у м 
p>Сви ти снови казивали су једно и исто самохраној старици, подхрањивали су јој и даље веру, хр 
 умрети, жели да то што пре буде, да се самртник не мучи.</p> <p>— Пожури... треба пожурити!</p 
 дечице, сети се нечега кад спази овога самртника.</p> <p>— Слушај, снахо, ето во липсава.{S} Ј 
ојничке дужности и, са напорима једнога самртника,; дршћући, он се диже, диже се на предње ноге 
е причиња као онај мир који настаје кад самртника ухвати сан.{S} Далеко негде чује се само бат  
 час је ту, пред нама је!“ Исто као код самртника, кад сви знамо да ће умрети, сви смо измирени 
рао до нас, изгледао је час као кркљање самртника а час као крхање крова који ће се срушити и п 
>Настаде мукла тишина, слична оној крај самртника кад му се већ упали свећа, кад свако зазире д 
мима; песму, која час личи на задњу реч самртника, који се очајно бори са ропцем; час на врисак 
билазила сам и најтеже болеснике и саме самртнике.{S} И распитивала сам увек и једино за њега а 
лу, које је смрт већ загрлила, још тиња самртникова душа.{S} Седина, која је покрила догорели п 
 упита Краљевић тихо, као да збори крај самртникове постеље.</p> <p>— Да, сад, док превали поно 
м, говоре му тихо, благо, као што се са самртником говори а он их гледа укочена, безизразна пог 
динама изломљеноме и болешћу испивеноме самртнику, када у трзају и ропцу, зазвони у души топли  
во и остали крај пута; сретају се већ и самртници, које је глад и мраз савладао и који су се кр 
сао целим телом и јечао је тешко, боно, самртнички.</p> <p>То је био Миодраг Бековић, члан Краљ 
Он ће доћи! — биће јој последње речи на самртничкој постељи и, души јој неће се боље угодити, н 
мора, вечитога одмора, а дечицу пустила саму у планине, у патње, у глад.</p> <p>Деца су је сахр 
 једнако, ваљда се молила Богу.{S} Пред саму зору мора да ме је савладао сан јер нисам ни чула  
 преко Рожаја.{S} Први много тежи, кроз саму стену, камен, кланце и преко великих висина али кр 
 су избрисали сваки осећај о томе, па и саму традицију и једно или два покољења још, заборавили 
аставу? — грмну капетан и потера коња у саму гомилу.</p> <p>Одборници се згледаше међу собом и  
 Све једно, нека је и ноћу, нека је и у саму зору, морамо их поздравити.{S} Морамо то!</p> <p>И 
 војске.{S} Ево да видиш, спроводим сам самцит двеста заробљеника, па док да стигнем до Миланов 
више никога блиског немам, сад сам сама самцита у свету...</p> <p>И ту девојче заврши причу, за 
да види слуша ли ко и ако смо били сами самцити у мраку пред станицом, па се онда наже ближе ме 
ој светао и зрачан ореол.{S} Призрен ја сан српски, он је једна чаробна легенда.{S} Онамо, намо 
да је европска себичност грубо разорила сан једнога младога народа и онемогућила да се две брат 
ло је ко спавао у Београду и, ако га је сан савладао, пробудили су га топовски пуцњи који су се 
ром очи.{S} У једноме тренутку, када је сан већ претио да ме шчепа, чух шапат госпе у црнини.</ 
овде сам слушао са пажњом а затим ме је сан савладао.{S} И чудан сам сан уснио те ноћи.{S} Као  
ље, све ближе и ближе тој јави, коју је сан обећавао, све више и више расте материно срце а вед 
“ и у души се српској тад пробудио нови сан који је затим хладна, немилостива и себична диплома 
, изгледало је Краљу као леп историјски сан, који историја не нуди сваком владаоцу.{S} Он је ет 
чу са: „Ја сам преживео то!“ Њих слатки сан, од којега не могу да се растану те још на ногама д 
је и будна, она ме прати и гања, она ми сан прекида и буди ме и увек ми проноси грозницу кроз т 
тежњу, тежњу да се немилостиво разорени сан настави, и да се још једном пође путем историје, пу 
ела Србија спава!</p> <p>То је последњи сан Српскога Народа!</p> </div> <pb n="560" /> <div typ 
ом.{S} И кад је дечицу хтео да прихвати сан који би им разгонио страх из душе, појављују се из  
ј мир који настаје кад самртника ухвати сан.{S} Далеко негде чује се само бат секире, то неко с 
ала...</p> <p>На Уциње је пао већ дубок сан, капци се спустили на прозоре, мандали су притисли  
атим ме је сан савладао.{S} И чудан сам сан уснио те ноћи.{S} Као на липљанској станици, па се  
ђанство, те га обгрлио тврд и безбрижан сан, на десној страни Вардара дешавало се нешто, што је 
 што му сад говоре буде савладао уморан сан, или можда у рану зору док још све спи, њега повест 
надања.{S} И када ме је најзад савладао сан, мени се чини да сам још увек једним ухом ослухивао 
} Пред саму зору мора да ме је савладао сан јер нисам ни чула ни осетила кад се старица извукла 
је почео да стеже, насртљиво је наметао сан, те је један по један обарао главу на груди или је  
.{S} И ако још будан и свестан да је то сан, ја нисам имао снаге да му се отмем већ сам му се п 
о зоре ваљало је кретати, јер зао је то сан који мраз намеће, ваља га се покретом отргнути.</p> 
ви, столице, умиваоници, шпорет, чунци, сандук са празним флашама, једна столица за љуљање, бур 
фењер из руку момкових. — Повуците овај сандук, легао је баш на њу.</p> <p>— Пазите, немојте ош 
спавање, крај кола под шаторским крилом сандук за писање, а недалеко на ватри ври лонац из које 
{S} Један сео на камен, други на празан сандук пред дућаном, трећи на земљу. <pb n="141" /> Јед 
г плота или клупу пред кућом или празан сандук пред дућаном, не би ли што приложио ватри те да  
мила ствари <pb n="104" /> и покућства, сандука и куфера, дењкова и бошча, корапа и џакова.{S}  
о ће ово покрити заклопац од мртвачкога сандука, полази...</p> <p>Још је два сата до зоре али ћ 
Ми већ од неколико дана сахрањујемо без сандука.</p> <p>Мени грунуше сузе а начелник узе да ме  
х девет анђелака једно крај другога, ни сандука, ни покрова, ни свећице.{S} Изгледају онако бач 
?</p> <p>— На гробљу!</p> <p>— Немам ни сандука.</p> <p>— Нећете га нигде ни наћи, нема ко да < 
 станици, па се искупио силан народ око сандука из којега се расуло ордење Карађорђеве Звезде.{ 
еку и церекање.{S} Кад су из разбијених сандука покуљале оне „спрдње“, светина удари у кикот и  
ше у кућу и почеше отуд скидати ствари: сандуке, кофере, дењкове.{S} Све је то ишло тихо, пажљи 
пакује, чује се лупа чекића који закива сандуке и осорне наредбе старешина и псовке жандарма.{S 
Што је било да се однесе однесоше а ове сандуке нико не тражи, па осташе.{S} Кад виде народ да  
ндарми и државни служитељи хитно товаре сандуке у којима су архиве и новчане књиге.{S} Из двори 
ој.{S} Они су с великом муком набављали сандуке, плотове, точкове, кола, железничке прагове и в 
p> <p>— А дивизија?</p> <p>— И они кују сандуке.</p> <p>— А је ли истина за Врховну Команду?</p 
n="703" /> ватре, на празном бензинском сандуку, на доваљаном камену, на празној петролејској к 
; на пламену прошци из сеоских плотова, сандуци, бурад и точкови од полупаних кола.{S} Крећу се 
 На тим су вагонима нагомилани дењкови, сандуци, шпорети, чункови, столице са изврнутим ногама  
о око вагона, ври, чека.{S} Тек прскоше сандуци па кад поче да се просипа по блату орден.{S} Св 
че да се просипа по блату орден.{S} Сви сандуци пуни Карађорђеве Звезде.{S} Бре, кад се засија  
> <p>— Па на Липљанској.{S} Остали неки сандуци у вагону.{S} Што је било да се однесе однесоше  
ницу.{S} Пред начелством су се товарили сандуци на многобројна воловска кола.{S} Народ са товар 
столице.{S} Седи се и на креветима и на сандуцима јер нема довољно столица око стола.</p> <p>Ра 
га народа и ова дворска кола натоварена сандуцима, која вуку вочићи а која причају о трагедији  
олова.{S} Кола су натоварена куферима и сандуцима са конзервама, који су се распртили по седишт 
 Улицом јуре кола претоварена дењцима и сандуцима, јуре смртоносним трком, не би ли стигла до п 
са државним воловима, претоварена неким сандуцима, гвозденим креветима и кутијама са инструмент 
одају, претрпану креветима и официрским сандуцима.{S} На сред одаје налазе се два уздуж састављ 
андуцима и шаторским крилима.{S} На тим сандуцима војници кувају чај и сваки час уносе у канцел 
 узлазе у један дугачак ходник претрпан сандуцима и шаторским крилима.{S} На тим сандуцима војн 
су биле стоварене неке дворске ствари у сандуцима.</p> <p>— Ево ову даску — рече секретар, пошт 
, преноси свој иметак, ћилим, јоргане и сандучић, да склони код добрих људи, код Турака.{S} Кро 
 који иструлели шлипер или какав празан сандучић?{S} Охрабрен том надом зашао сам међу вагоне д 
ки ветрић те ти расхлади чело и отвориш сане и малаксале очи или, као иза буре и непогоде кад с 
о за се и за свој рачун тегли.{S} Једна санитетска кола вардарске дивизије, па троја мунициона  
 изручен у јарку, кроз који тече поток, санитетски материјал огромне вредности а цигани се скуд 
ију, болничке кревете, пољске апотеке и санитетски материјал, шаторе, <pb n="694" /> алате, све 
зила гомила војничких кола, муниционих, санитетских и профијантских, која су наши вочићи са нап 
су се 1914. године водиле код Прибоја у Санџаку, на Црноме Врху, на Гласинцу, код Побратца и пр 
је се повлаче Ибром, и које се налазе у Санџаку, могле би сићи у Пећ па одатле, преко Андријеви 
а своју руку.{S} И то ће бити доба које сања мајка, доба када ће он на своја млада плећа понети 
рабри да сам унапред већ <pb n="517" /> сањала о своме успеху.{S} Ето, и они су родитељи и они  
и ноћ, у којој је она сањала Новицу.{S} Сањала га је; враћа се у чуну окићеном белим ружама; чу 
а ни од оних снова које је некада будна сањала, и које је као сунчане зраке уплитала у срећу св 
оћи замишљала, све што је мајка и будна сањала, све што је привиђала.</p> <p>А како који дан да 
авали, настајала би ноћ, у којој је она сањала Новицу.{S} Сањала га је; враћа се у чуну окићено 
ко богато обдарио.</p> <p>И друге снове сањала је љубав материнска у бескрајним ноћима бдења, и 
 тако топло греје.</p> <p>А што и не би сањала то, кад ето Новица већ пристао, стао већ у служб 
ам колико сам спавала, знам само да сам сањала нешто страшно.{S} Морала сам у сну и плакати јер 
еља, где су под нежним материним бдењем сањала кућу од колача, реку од млека и планину од шећер 
својих и оних првих задовољстава младе, сањалачке душе.{S} Опоменуо се снова, бескрајних и безб 
ле мрачне књиге, које тако годе младој, сањалачкој души, ја сам овако замишљала место где ће се 
 плови његов чунић окићен белим ружама; сањам како му блиста у недрима чаробном светлошћу драги 
и камен, који је он из мора крви изнео; сањам белога голуба који ми слази на длан и узлази на р 
оји ми слази на длан и узлази на раме и сањам девојку у бело одевену, расплетене косе, искићене 
приспеће, доћи ће...</p> <p>Сањао сам и сањам увек још како плови његов чунић окићен белим ружа 
 се на глави коса дизала, знам како сам сањао тешке снове, после такве лектире.{S} Мени, у овом 
рижне ноћи замишљало, све што сам будан сањао, све што сам привиђао.</p> <p>А једнога дана, оти 
 и доспеће, приспеће, доћи ће...</p> <p>Сањао сам и сањам увек још како плови његов чунић окиће 
воје огњиште; спремају се да бегају.{S} Сањива и неиспавана деца, узневерена лица, извлаче се и 
{S} Ослобођењем Скопља успоставио би се саобраћај са Солуном и омогућило би се пребацивање једи 
и Косова, да ће се затим обуставити цео саобраћај да би се могла хитно пребацити француска војс 
 план коме би крајњи циљ био ослобођење саобраћаја са Солуном, што би нам у случају даљих неусп 
> <p>Затворени у косовској котлини, без саобраћаја са светом, без саобраћаја са осталим деловим 
 котлини, без саобраћаја са светом, без саобраћаја са осталим деловима отаџбине, везани једино  
други телеграм, истога делегата, у коме саопштава радиотелеграм из Лијона, по коме Немачка већ  
у и све се то нама званично и поверљиво саопштава.{S} А место свега тога, што је овде набројано 
и и чиновници из телеграфске централе и саопштавају шта је тај и тај телеграфиста из Ниша, јутр 
ре које возе Краља не могу даље ићи.{S} Саопштавајући то, командир је, разуме се, очекивао да ћ 
али су се читави клубови за прибирање и саопштавање вести.{S} Столови, на подне и с вечери преп 
е главе, као ред осуђених којима је већ саопштена пресуда.</p> <p>Небо је пуно тужне боје те су 
ушака у груди.{S} Он то зна, њему је то саопштено и све ово што му говоре другови, не тиче се њ 
5" /> он је имао да учини нека службена саопштења шефу станице.{S} Обратих се њему да ми помогн 
ак листа да задржи нешто.</p> <p>Сва та саопштења новости прате граја, објашњења, доказивања, о 
е потврђивао, да је Влада одиста добила саопштење францускога посланика, по коме француске труп 
 величину утиска који је учинило његово саопштење — Да!{S} Господин Боп је у том погледу учинио 
оп је у том погледу учинио већ званично саопштење Влади.{S} 3а сад долази један <pb n="49" /> л 
ли и протестовали, ућуташе и примише то саопштење са саучешћем.{S} А кад после неколико тренута 
осла ордонансе са потребним наредбама и саопштењима круповој и дебанжовој батерији.</p> <p>Мало 
вршити атентат на воз, па пође затим да саопшти путницима у купеу да на путу до Солуна има још  
 <p>Помоћник команданта Врховне Команде саопшти најпре последње извештаје са косовскога бојишта 
ном Командом у Крагујевцу, молећи да се саопшти Престолонаследнику <pb n="279" /> Краљева намер 
ндом колона којој припадају ове каре, и саопшти да он има наредбу да се са својом колоном зауст 
више Чачка изађе водник пред капетана и саопшти му да је стока толико малаксала, да већ посрће  
 затим стиже и коњаник оздо из Трнаве и саопшти капетану, да је коњица већ у контакту са неприј 
ених одељења изађе капетану на рапорт и саопшти му бројно стање прикупљене пешадије као и синоћ 
трошње решење команданата о одступању и саопшти одмах командантима дивизија да припреме трупе з 
него сишао на друм.{S} Тек кад се врати саопшти нам га.</p> <p>— Истина — вели — прешли су.{S}  
њског“ један лекар коме су све те вести саопштили — само ако то није морфијум за успављивање.</ 
ај пут неће ући! — рећи ће пошто нам је саопштио свој разговор са војником.</p> <p>— А што да н 
морфијум? — буни се господин који му је саопштио све те повољне вести.</p> <p>— Па — учини лека 
е.{S} Капетан...{S} Ало, јест!{S} Молим саопштите господину начелнику штаба, да се, са једном п 
 прикријеш вести које долазе с фронта а саопштиш крупне и утешне вести о Французима, Русима и Р 
 и они који су радили по канцеларијама, саопштише нам да су наши Срби заробљеници тражили од ко 
ила набрекла јадима и невољама које сам саосећала као своје, и у несрећи која је снашла Србију, 
 пре ми је личила на мучионицу, јер сам саосећала са сваким оним чију сам невољу тога часа сазн 
наесте године.{S} Бележио сам, опажао и саосећао само у појавама које су се збивале око мене ил 
ла са арњевима и уморним коњићима, чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух те вис 
ола са арњевима и уморним коњићима чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух те вис 
све то извире из разних улица, гуши се, саплиће, гура, тумара, тиска, укршта се и једно другом  
кроз мрачне улице и лупа се о ћепенке и саплиће о камене прагове.</p> <p>Кроз ту таму једва се, 
</p> <p>Лутам по мраку и упадам у баре, саплићем се о камење и лупам о зидине којима су ограђен 
с пива и треска је о земљу као берберин сапуницу.</p> <p>— Не пита се ту шта ти волеш а шта ја. 
> <p>— А знаш ко је овај мој пријатељ и сапутник? — запита ме, обзирући се да га онај не чује.< 
тешке мисли које су му биле нераздвојни сапутник, и погледао је тамо.{S} И најуморнији и најсло 
мо измакли мало од овог несретника, мој сапутник настави своју историју:</p> <p>— Робовао сам и 
ко окрвави, по Богу брате? — питам мога сапутника.</p> <p>— Ко га зна... — поче он, па се досет 
свете.</p> <p>Они себе чак сматрају као сапутнике Краљеве па се и брину о њему, те ће где кад у 
пљана, увек и нераздвојна са тим својим сапутником.{S} Сећам се, упитао сам га:</p> <p>— То је  
ја се вратих тамо, где сам оставио малу сапутницу.{S} Она је седела на својој црној бошчи, која 
римети.{S} На лицима је осталих његових сарадника био много јаче изражен отисак опште невоље.</ 
бити задовољан ако кадгод будем сматран сарадником на томе великоме делу, које ће изложити све  
ола Пашић, на погреб своме дугогодишњем сараднику и другу, министру Лази Пачу, отишао је са пог 
 које је ноћас откуцао; долазе најзад и сарадници- „Српскога југа“ ,и казују <pb n="33" /> свој 
ича или еп, мораће и време и много руку сарађивати и ја, нудећи овим само део грађе, могу бити  
 свој подрум да као напојницу кад падне Сарајево. — Они су из Митровице друмом у Липљан а тај д 
 Врху, на Гласинцу, код Побратца и пред Сарајевом.{S} Када му капетан поузданим гласом понови с 
се, искићене зеленим кукуреком и модрим сасама, дошла јој је пуних недара румена корала, који ј 
се, искићене зеленим кукуреком и модрим сасама, пуних недара румена корала којим посипа стазе к 
м, 28. октобар, је л те?{S} То је нова, сасвим нова лаж.{S} Где би нам био крај кад би све било 
 мисли, које су је одвеле далеко негде, сасвим и заборавила да сам ја крај ње, те је моје питањ 
>Један се саже и опипа лешину.</p> <p>— Сасвим хладна.{S} Мора имати више него један сат како Ј 
га; и чуо сам речи господин попине, ама сасвим сам их јасно чуо: „Посветила ти се, синко, десни 
 је већ почела да се разређује, киша је сасвим била престала али је јутарња студен почела да ос 
 је по наредби, евакуисан је.{S} Сад је сасвим друго; на Београду су енглески и француски топов 
иферанта, хтео би да му објасни како је сасвим излишно ићи у Солун.</p> <p>— Остави ти мене! —  
р у ствари није ништа ни мислио, што је сасвим и одговарало служби у којој је.</p> <pb n="71" / 
рије Андрића и иначе слаба, од те хране сасвим занеможе.{S} Обузе је тешка ватруштина и три чет 
ледала сам непрестано у прозор а кад се сасвим смрачи, ја сам само жмурила и тресла се од грозн 
в.{S} Не можеш да га познаш, лице му се сасвим унаказило, по челу му се исписале бразде и онај  
дала паника и пометња, на другоме су се сасвим мирно вршили трговачки послови.{S} Изнад вароши, 
</p> <p>— А Бугари?</p> <p>— Ја не знам сасвим тачно! — отеже потпуковник досећајући се — Знам  
 јој остаде иза мужевљеве смрти а затим сасвим оголи и осироти.</p> <p>Кад се ослободи Уцињ и м 
м поњавицом, лежи оно болесно момче већ сасвим упалих очију.{S} Отац који води коња, сад на одм 
до пред вече тога дана дошао, чинили су сасвим другачом ситуацију но што је била данас до подне 
нела биле су све блеђе и блеђе док нису сасвим усануле.{S} Прва вест о дарданелској војсци, пос 
у се исписале бразде и онај његов осмех сасвим се избрисао.</p> <p>Док смо се мајали око Бојка  
?</p> <p>— Па то би значило да горе баш сасвим не ваља.</p> <p>Или, ако у колима није архива, о 
е, један омален господин не хтеде ни да саслуша вести које је она носила са воза:</p> <p>— Не т 
непријатеља затећи већ у вароши.</p> <p>Саслушавши овај рапорт, капетан се за тренутак размисли 
н нерасположен да се упусти у разговор, саслушао је све ове вести које, ма колико биле и непоуз 
 о свему.{S} Болесни војвода је пажљиво саслушао реферат и дуго, дуго мислио.{S} Најзад се прид 
, па да се искупимо сви ми бегунци, нек саспу у нас сву муницију, нек нас сахране па нек крећу  
онстантин отерао са власти Венизелоса и састав кабинета поверио једноме прононсираноме германоф 
ла постављена код слатинскога гробља, у састав предходнице.{S} Пред подне стигли су већи остали 
један, који је и сам покушавао да уђе у састав те команде па није успео.</p> <p>— Па онда кујна 
о колико је жена и колико рођака ушло у састав Врховне Команде, признао би да јој је и триста к 
а прибере све ове податке.{S} За тим је састављен и протокол седнице команданата армија, по ком 
а.{S} На сред одаје налазе се два уздуж састављена стола око којих су поређане столице.{S} Седи 
 ако смо били уверени да се више нећемо састајати.</p> <pb n="271" /> <p>И ако не знајући све д 
> <p>Када су се тога дана по подне опет састали команданти у штабу Прве Армије, већ је на лицу  
у Мишића да понова сазове команданте на састанак.</p> <p>Цело то по подне, после првога састанк 
.</p> <p>Цело то по подне, после првога састанка ђенерала, начелник штаба Прве Армије, испитива 
 и пролила мора крви, све од орашачкога састанка па до ових крвавих дана.{S} Младост је она мис 
 то изгледа тако тајанствено, као место састанка нечастивих.{S} Поседали на земљу око мангала,  
 у дну сам помоћник командантов.</p> <p>Састанку је био циљ да чује последња обавештења са фрон 
 и онемогућила да се две братске војске састану под зидинама Душанова града, срела су се тада н 
д се већ не шапће више погружено кад се састану гомилице, већ се говори гласно и не иде се слом 
за одступање, још <pb n="705" /> једном састану у штабу Прве Армије.{S} Извесна обавештења, дос 
ала место где ће се о поноћи разбојници састати и опет оваку ноћ, буру, пљусак, грмљавину.{S} У 
им бригама.</p> <p>Јесен оголела дрва и сасула модро лишће у јарак крај друма, кише умесиле у т 
де, извести га негде далеко ван друма и сасути му шест пушака у груди.{S} Он то зна, њему је то 
на дуготрајним <pb n="417" /> кишама, а сасушена трава се уваљала па се по њој може да гази.{S} 
 која обично покрива тле овога друма, а сасушена трава покошених ливада прострла се лево и десн 
њаве и у ритама, умазане блатом које се сасушило на оделу, прљавих руку, прљава лица, неумивене 
е овај добри човек топлином својих речи сасушио.{S} У његовим речима ја нисам осећала само сауч 
која ће клетва, као оштра јесења слана, сасушити венце славе оних који би да их из овог рата по 
наш, кад Врховна Команда оде у Призрен, сат и по од границе, онда је то последња реч о ситуациј 
шли смо дуго, врло дуго, ко зна колико, сат, два, три ваљда...{S} Изнад нас небо поче да се про 
миру од страха.</p> <p>Борба траје сат, сат и по, два, а сунце све светлије сија и небо се све  
како ће.{S} Ма којим се путем пошло, на сат, два и три од Призрена већ је граница Краљевине Срб 
еда кола напоредо и тек далеко тамо, на сат и више иза Призрена) улазе постепено у колону, те с 
тело.</p> <p>Најзад нервозно погледа на сат, извлачећи часовник и враћајући га у џеп два и три  
хлеб.{S} Већ на првоме кораку, можда на сат и два хода од Призрена, почело је да се изостаје, д 
к с фијакера, погледајући нестрпљиво на сат.</p> <p>Све те гомилице, које су искуљале из уличиц 
свађа.</p> <p>Ту, где ћемо чекати читав сат док дођемо на ред да можемо узаћи на друм, на самом 
ну улице и не можеш, ти пешак, по читав сат, провлачећи се измеђ коња, кола и воловских рогова, 
изренских улица, морају чекати по читав сат док им се да прилика да узађу на друм и ту на узлаз 
мораш добити!</p> <pb n="187" /> <p>Нов сат напора, укрштања разних гласова, јављања ненадлежни 
шта није скоро.{S} Нити знам ја који је сат ни који је дан а да ме запиташ не знам ни годину.{S 
и премиру од страха.</p> <p>Борба траје сат, сат и по, два, а сунце све светлије сија и небо се 
 Значи изгинули су када је пао мрак пре сат и по или два.{S} И ништа друго неће бити него су ов 
има не могу њима кола ходити до највише сат или два иза Призрена.{S} Може се по баснословну <pb 
несе у себи решење ујутру да се пробуди сат раније, но што је синоћ пред мрак одлучио.</p> <p>Т 
} Пад је Куманова неминован још за који сат.{S} Команда Трупа већ пред вече напушта своје канце 
ју, и ако би се до мрака могло још који сат пешачити, да остану ту на преноћишту јер не би ради 
ичка држања.{S} Пролазили су, пролазили сат, два и три.{S} Цео је покрет на друму застао да про 
о?“</p> <p>Сваки извор вести има и свој сат, своје време и према томе времену и месту где је из 
и далеко одавде граница?</p> <p>— Један сат, овако како ми идемо, иначе много мање.</p> <p>— И  
ет година кућили и коју ће сад за један сат растурити и разорити.</p> <p>— Да л’ да понесем и к 
ровалила и дотле, из Битоља се за један сат, и то железницом, прелази у Грчку, где је човек одм 
јући се са разних страна и већ за један сат, то је био читав логор очајних.{S} Ту су били људи  
м хладна.{S} Мора имати више него један сат како Је погинуо?</p> <p>— Биће рабаџије у свађи да  
ела, остали смо у блату више него један сат, док најзад не одујми мало пред нама, те кретосмо и 
опет њена реч.</p> <p>— Дакле још један сат пута?</p> <p>— Да! — рекох, отимајући се сну.</p> < 
ући се сну.</p> <p>— То значи још један сат живота?</p> <p>Погледах је да би је боље разумео.</ 
предњи редови задрже збег па не може по сат и два да се уђе у село.{S} Обично пред станицом заг 
отпун је мир.</p> <p>Пуковник погледа у сат.</p> <p>— Могли би?</p> <p>— Још мало.{S} Нек прева 
е већ неколико пута нервозно погледао у сат, поче и гласно да се љути.{S} Задоцњење је већ испу 
> <p>Ноћ је већ била дубље замакла, још сат па ће поноћ а млади принц, наслоњена чела на обе ру 
{S} Знало се да се може понети само још сат ода од Призрена па онда бацити.{S} Део који је наме 
рни и букћу ватре на све стране.</p> <p>Сат и два стајали смо на друму под кишом, не знајући у  
с овде, шта је од Феризовића довде, два сата! — говори онај глас из дима.</p> <p>— Па... колико 
 већ знам, ситуацију — вели он — Од два сата по подне па до сад лутам од дућана до дућана па не 
га сандука, полази...</p> <p>Још је два сата до зоре али ће и зора тешко успети да унесе светло 
ја и небо се све више ведри.{S} Око два сата по подне, са наших положаја грунуше убрзано неколи 
ка и гуши.</p> <p>Било је ваљда око два сата по подне, ватра све јача и све страшнија, изгледал 
 јер по распореду за покрет, сваких два сата требао је да крене по један воз, од којих први, ов 
децу крваве погибије.{S} После читавога сата борбе, воз је кренуо ка Феризовићу носећи собом те 
о га је измислио.</p> <p>После читавога сата напора, телефониста клонуло испусти слушалицу на к 
ј господин Јанковић који је пре једнога сата ушао да се распита је ли истинит глас о проласку В 
одне све је било мирно али, око једнога сата по подне, појавио се један аероплан над Београдом  
шило и не одушује.</p> <p>Прође по пола сата очајнога дреждања и чекања у месту, па тек осетиш  
 нападну, искрцати за двадесет и четири сата војску на Варни и Бургасу?</p> <p>— И пет, и пет ф 
 Шта може бити друго?{S} Има већ четири сата како пешачимо од Дечана, мора да смо близо!</p> <p 
 место јутрос, он је стигао тек око три сата по подне и прва вест коју смо са њега чули, била ј 
ор који су још малочас „пре три четврти сата“ водили на телефону са нишким пресбиром и о послед 
} Задоцњење је већ испунило три четврти сата.{S} И ко зна колико би се то одоцнење још продужил 
мом упутити, путовали смо пуна два и по сата.{S} Изгледало је као да се кроз ону гужву и сплет  
 и Бугара на Вардару.</p> <p>У два и по сата по подне, деветога октобра, већ није било ни једно 
 неко пуцање које је трајало читавих по сата.{S} Мора да је било близу јер се лепо чуло.{S} Нек 
 извршење Софија знала већ после четврт сата.{S} Ниш је није одмах сазнао и чекао је воз са сав 
је се уздижу над нама и сабрале овде на сатански збор.</p> <p>Забринуто смо и немо посматрали п 
ичну драж, што ме је закивало по читаве сате за место, са којега сам слику посматрао.{S} Такве  
та пробављао самном <pb n="511" /> дуге сате бринући о кући, о пословима кућевним, о начину как 
ара код Предејана.{S} Воз је чекао дуге сате на разним станицама док се обезбедио његов пролаза 
 под Јелицом, Чачак који броји последње сате своје слободе.{S} Далеко под собом спази капетан н 
а кад сване дан извршења пресуде, броји сате и минуте свога живота, тако ми сад већ бројимо кор 
 се одмори на ногама, појаха га понова, сатера у шанац па шанцем потера напред да види шта је т 
 одмицала и војници, који су већ одавно сатерани у вагоне, почеше понова да се размрдавају и, в 
притисак на непријатеља, тако да га већ сатерује у Чачак.</p> <p>У том, непријатељска батерија  
метајући га натраг заборављао колико је сати.{S} Часовник је бележио скору поноћ и Престолонасл 
гла ни да пођем од куће.{S} Већ од осам сати у јутру отпочела је грмљавина, необична, нечувена  
тини сам већ чуо реч: „Четрдесет и осам сати нисам окусио залогај хлеба!“ а сиромашна косовска  
полазећи из ње пред нама је на неколико сати граница Краљевине Србије, граница наше отаџбине.{S 
е и дуге разговоре.{S} Краљ је неколико сати пробавио сам у соби, нити је за то време кога звао 
лима која слазе у Солун, после неколико сати путовања, избећи ће и мраз и глад и патње; они у к 
у заједницу и која се простире неколико сати дужине или још боље, која је непрекидна од места о 
иша, напустио је Прокупље само неколико сати пре но што ће непријатељ у њ ући.</p> <p>Затим се  
идели онима што ће мало час, за онолико сати прелетети преко непролазних планина за колико ћемо 
агрејати!“ Марширамо по десет, дванаест сати без даха да стигнемо на положај, па сви попадали и 
 никад нису довољно свежи — очајно је и сатима дреждала пред ћепенком једне ћевабџинице, не би  
обеђена, прибира последњу своју снагу и сатире свога победиоца.{S} Није ли то миг историје који 
S} Отерасмо их колико смо могли али нас сатиру они са чамаца!“ Тражио сам <pb n="461" /> од јед 
ко се одмиче, као оно што се на великим сатовима, на тороњима германских општинских домова, око 
опет фијакер поломљен и читава породица сатрвена; мртва <pb n="465" /> мајка, мртва деца, мртав 
да изгинемо.{S} Пет генерација омладине сатрвено је, а што је остало живо, не ваља више ни Богу 
дник.</p> <p>— Чекај, не жури!</p> <p>— Сатреће нас.</p> <p>— Чекај не смемо га тући!</p> <p>Ка 
је мало и да морамо сви, сви изгинути и сатрти се у служби тој идеји а тек далека, будућа покол 
 Краљ је, пролазећи кроз њихове редове, саучествовао у болу својих бедних грађана, који су напу 
— наставља рањеник са пуно родитељскога саучешћа и осврће се на све стране не би ли запазио как 
ирањем сретамо онакажене и, место топла саучешћа, ми немилостиво пружамо руку вратима казнећи т 
осећајући да сам му дужан одговора због саучешћа којим пита.</p> <p>— Не плачи, мала!{S} Зар ја 
омили крај којих ова кола пролазе израз саучешћа и протеста:</p> <p>— Ето, о њему неће нико да  
авили; тако ова светина без израза, без саучешћа, без свести готово, гледа за собом и пред собо 
У описима је странаца више посматрања и саучешћа, у нашима мора бити више осећања и бола.{S} Ми 
овој се племенитој души пробудио осећај саучешћа, тако својствен образованоме човеку.{S} Он не  
>Грађаниново вајкање није чинило утисак саучешћа према невољи заробљениковој већ пре себично ја 
n="486" /> сви и посматраше ме погледом саучешћа.{S} Ох, како је тај поглед тежак; како га је т 
сећај који се не да ни с ким делити.{S} Саучешће у тузи је често пута увредљива фраза, кад се к 
то је у њиховој очинској недаћи осетила саучешће у своме материнском болу или што јој је годило 
о овај спровод прати увек нема тишина и саучешће гомиле кроз коју промиче, кад он замакне у дуб 
јој изјавим не само благодарност, већ и саучешће због зле судбине која је снашла.</p> <p>— Ваша 
међу судијама ма у чијем погледу срести саучешће.</p> <p>— Јеси ли знао да се бегство испод зас 
гружено вагону, уверена ваљда да ће јој саучешће отворити пут.{S} Можда би тако и било да канце 
 У његовим речима ја нисам осећала само саучешће но и снагу која ми се повраћала.{S} Ја не знам 
ину, куцаћемо на туђа врата и просићемо саучешће према нама и према нашој отаџбини.{S} То тешко 
 капу, осећајући једно дубоко и искрено саучешће.</p> <p>Он настави немо крстити се, пошто ми ј 
која кола и оне на њима пропрати гласно саучешће гомиле а по где која пролазе као кроз шибу и о 
ситну пару да удели.</p> <p>Да ли је то саучешће које невоља јача у човеку или предрасуда или,  
у...</p> <p>— За мртве? — запитах га са саучешћем.</p> <p>— Не! — вели професор. — Они су се ве 
осимо!</p> <p>— Знам! — одговори она са саучешћем — Знам!</p> <p>Ућутасмо затим, па она опет ди 
>— Ти тражиш преноћиште? — запита ме са саучешћем старији војник, носећи неки тежак товар покри 
 болничким вратима, посматрали су ме са саучешћем, мислећи ваљда да ми је тога часа у болници н 
вали, ућуташе и примише то саопштење са саучешћем.{S} А кад после неколико тренутака одуши напр 
 гомилицама под стрејама има их који са саучешћем прате тужну поворку, има обичних радозналаца  
погледа девојче са извесним родитељским саучешћем.</p> <p>— Што је девојчету, плаче ваљда од зи 
жни шпалир избеглога народа, поздрављен саучешћем које ће и он тако дубоко осећати према својим 
ринским осмехом; њене се груди надимају саучешћем и загрљај јој обећава утеху!</p> <p>Госпа је  
е ко не би приближио и видео, вршена је сахрана топовских цеви, сахрањивани су топови окићени с 
Не може овде у Младеновцу ништа бити од сахране, мораш ићи у Јагодину, Ћуприју, Параћин, Ниш!{S 
, да је био само пренос мртва тела ради сахране у породичној гробници.</p> <p>— Видите ли шта с 
, нек саспу у нас сву муницију, нек нас сахране па нек крећу даље!{S} Бога ми, то ћу да их замо 
 љубави лепши споменик подићи до ако се сахрани на догледу мора, како би свећица на њеноме гроб 
 пренет овде да се у породичну гробницу сахрани; и пробудио сам се јутрос под утиском тих речи. 
ине, у патње, у глад.</p> <p>Деца су је сахранила.{S} Нису имала свештеника да им опоје матер,  
 ми рече да је у гробу жена, јуче су је сахранила њена деца а они, арнаути, помогли им да ископ 
једне ноћи не дође попа да је опоје.{S} Сахранили смо је ту, на оној чистини испред пећине а по 
 био је само пренос мртва тела да би се сахранило овде, у породичној гробници!“...</p> </div> < 
ст година...{S} Јутрос сам требао да га сахраним...{S} Неће нико... нема кола, нема свештеника. 
ако да се растанем од њега и како да га сахраним овако неопремљена? — питам очајно старца, осећ 
ога града, где је сахрањена слава наша, сахранимо и последње наде наше!</p> <p>Онамо, намо, за  
Шта можемо, господине, друго него да их сахранимо, кад стигне свештеник.</p> <p>— Како кад стиг 
 био је само пренос мртва тела да би се сахранио овде, у породичној гробници!</p> <p>Ове је реч 
је било одвојити се од детета, које сам сахранио пре две године.{S} Знао сам где га остављам зн 
 бога ми, све ми изгледа, као да сам их сахранио, као да их никад више нећу видети.</p> <p>И до 
м.{S} Ваљало је ископати гроб где ће се сахранити Краљевска Круна коју не хтедоше понети у непо 
а је већ!{S} Пуковник који је руководио сахраном српских топова пошто је прегледао довршене рад 
да идем у болницу, да предам мртваче на сахрану.{S} Отишла сам, али ми тамо рекоше да је то вој 
д кише и непогоде мртве, који чекају на сахрану.</p> <p>Тргла сам се и ужаснула, као да ми је т 
с тим и чинимо чак и припреме за његову сахрану, па ипак кад онај, који га је чувао, изађе из њ 
идемо да у темеље светога града, где је сахрањена слава наша, сахранимо и последње наде наше!</ 
као да овај нови, свежи гроб, у који је сахрањена једна материнска љубав, и њему причињава бол. 
где лежи оно свето камење, под којим је сахрањена Царска Круна Душанова.</p> </div> <pb n="584" 
 чина сахрањивања српске вере.</p> <p>И сахрањена је већ!{S} Пуковник који је руководио сахрано 
аљевске бегунце.{S} У Призрену већ лежи сахрањена једна српска Царска Круна, тамо негде под раз 
ду тамо где је она пре пет векова тужно сахрањена.{S} Међу тим гробовима изабрао сам један који 
 завршили посао.{S} Српска је Круна већ сахрањена...</p> <p>Поноћ је давно минула и таму ноћи п 
идео, вршена је сахрана топовских цеви, сахрањивани су топови окићени славом са Куманова и Обла 
едини је ноћас неми сведок тужнога чина сахрањивања српске вере.</p> <p>И сахрањена је већ!{S}  
анској снази, доживети да учествују и у сахрањивању те Круне.</p> <p>— Ко ће доживети да је иск 
а ради он те је толико заузет?</p> <p>— Сахрањује, господине, једнако сахрањује.</p> <p>Начелни 
</p> <p>— Сахрањује, господине, једнако сахрањује.</p> <p>Начелник ућута па се окрете мени:</p> 
6" /> прави.{S} Ми већ од неколико дана сахрањујемо без сандука.</p> <p>Мени грунуше сузе а нач 
 гомилама износе из вароши и заједнички сахрањују у велике кречне рупе?</p> <p>Отишла сам у нај 
ло.{S} С вечери је сишла на обалу да га сачека, али је море било узнемирено као и материна душа 
ма ако толико буде почивала у гробу, да сачека нова поколења.{S} Ми, ми је морамо ископати! — д 
<p>Заустих да кажем нешто али ме она не сачека већ настави:</p> <p>— Ја нисам слаба жена, ја ни 
дањих извора, свет је почео гомилама да сачекава нишки воз са којега су путници доносили многе  
 у којој има и муслимана, увек просјаци сачекавају путнике.{S} Од јутрос нас је много путника и 
свога јединца са благословом испраћао и сачекавао га на обали живота, кад би се отиснуо на море 
ед умире дете, па зауставили кола да га сачекају да умре.</p> <p>— Баш умире? — узвикну неко.</ 
 И они су се вратили у кућу и остали да сачекају непријатеља.</p> <p>Ми смо кренули, кренули см 
ајвише Турци мештани, који ће остати да сачекају непријатеља.{S} Они су испунили друм и иду од  
спође, које немају стрпљења да код куће сачекају мужеве.{S} И све то ври и кључа као у мравињак 
оводи, нико им не би бранио да остану и сачекају своју војску, па ипак они иду за нама.{S} Шта  
уацију! — гунђа један из гомиле која је сачекала воз.</p> <p>— Не верујем! — правда их други —  
к превали потпуно поноћ.</p> <p>То доба сачекало се у потпуном ћутању, као оно кад се очекује п 
p> <p>С вечера сишао сам на обалу да га сачекам али је море било узнемирено као и душа моја.{S} 
павају.{S} Мислио сам ту да свратим, да сачекам долазак Моравске Дивизије али, где би кад се не 
ашао сам да поседим мало.{S} Хтео би да сачекам Моравску Дивизију.{S} Треба већ да стигне.</p>  
p> <p>Ту на месту где сам се уставио да сачекам повратак наредников, спазио сам по страни друма 
у да се бране, па се морамо задржати да сачекамо појачање.{S} А и добро нам дошло мало одмора.{ 
м у руци, не би ли где могао свратити и сачекати Моравску Дивизију.{S} Желео сам је видети свој 
S} Где би даље?{S} Овде ћемо у Приштини сачекати крај.</p> <p>— Мислите нећемо морати Приштину  
ће у Гучи завршити своје одступање и ту сачекати наредбе које ће гласити да са батеријом крене  
господин Јанковић у начелство.{S} Ајде, сачекаћемо вас!</p> <p>И док се господин Јанковић бавио 
и та!“ или „Овде су новчане књиге!“ Ако сачекаш мало у вагонском ходнику <pb n="112" /> видећеш 
д куће коју те стварчице све заједнички сачињавају.</p> <p>— Пожури... треба пожурити!... — шап 
 нећете ваљда разгласити?</p> <p>— Боже сачувај!</p> <p>— Дакле упамтите, ово што вам кажем ств 
> <p>— Само да их видим.{S} Вратићу се, сачувајте ми место.</p> <p>Напоље ме освежи ваздух, јер 
а чак, кад Бугарска огласи рат нама, да сачувају један део оправдања за њен поступак.{S} Нека г 
обеђена.{S} Наполеонова је војска 1812, сачувала сву форму одступања тако да је руски генералшт 
 два светла ока у дубоким очним дупљама сачувала су пун сјај као две светле жеравице у прегорел 
народ!</p> <p>— Само, кад би се та вера сачувала код народа.</p> <p>— Кад се могла сачувати кро 
о да би склонила децу од непријатеља те сачувала мајкама хранитеље а себи бранитеље.</p> <p>— П 
{S} Мислила сам, зашто не бих и ја себи сачувала хранитеља.{S} Отац му је погинуо, он је већ би 
крвављене јунаке наше, како би породици сачувала хранитеља а држави борце.{S} Са тога племенито 
 коње са оно мало зоби колико му се још сачувало.{S} Обесио је зобнице <pb n="589" /> коњима о  
 26. септембром у свој дневник, који је сачуван и донет мени: „Доживели смо историјску част да  
ео терета дужности; зашто сад не би био сачуван те да може испунити и други део дужности, оне п 
 да избегнете службу, али бар да будете сачувани.{S} Надлежни су на то могли да мисле.</p> <p>— 
 пањ у ватри који је, потпуно прегорео, сачувао цео свој облик из пепела.{S} У унутрашњости пре 
их бележака и из памћења, колико сам га сачувао, ја данас препричавам то казивање, препричавам  
око точкова и на коме је још по где где сачувао лак свој сјај а плиш своју боју али га гледаш с 
е око точкова и на коме је по где и где сачувао лак свој сјај а плиш своју некадању боју, али г 
 — храбри се још увек пуковник, који је сачувао поуздање.</p> <p>— Да постоји још српска војска 
у сећању и казујем је онако како сам је сачувао.</p> </div> <pb n="173" /> <div type="chapter"  
 који би целу Нову Србију, са те стране сачувао нетакнуту и, евентуално, омогућио правилно одст 
малена жена, препланула лица на коме се сачувао питом и племенит израз својствен жени њене расе 
 их у свакој другој прилици забележио и сачувао.{S} Па ипак, све то казивање ја нећу успети да  
ругу безопаснију службу.{S} Никола први сачувао је тиме будућој Русији великога Толстоја.</p> < 
оворих и посадих се на џак где ми је он сачувао место а фењерић оставих међ ноге на под.</p> <p 
и једноставније, али сам ја само целину сачувао у сећању и казујем је онако како сам је сачувао 
је зло, браћо моја, изгубити отаџбину а сачувати краља.</p> <p>— Па оно јесте... одговара као у 
увала код народа.</p> <p>— Кад се могла сачувати кроз пет најмучнијих векова, од Косова до дана 
!{S} Шта је то у овоме часу што се може сачувати, <pb n="567" /> кад ни Бог више не чува Србију 
те зове па он ће ми те и неговати, он и сачувати мајци!</p> <p>Мајке су их опремиле са по једно 
, да ће макар један делић Отаџбине моћи сачувати и да су бегства настала тек од момента, кад се 
совска Вечера, па Благовештенски Сабор, Св. Сава, па „Узо деда свог унука“, па онда Глигор Коми 
 набацане школске клупе а на зиду слика Св. Саве и Симе Игуманова завештаоца ове зграде српској 
Круна, тамо негде под развалинама цркве Св. <pb n="578" /> Арханђела, нека ту нађе гроб и Краље 
љиште са којега су покидана и почупана, сва прошлост, све успомене и све традиције.</p> <p>Учит 
е, сами видите.{S} Сручило се овде све, сва несрећа и невоља и нема се кад, последњи је час.{S} 
и из Приштине а кроз ноћ наставили пут, сва се ова туга и бол није ни дала оком схватити.{S} Но 
, та се храна већ налазила у Медови.{S} Сва је брига дакле била, како би се и на који начин она 
ам, вели, на станици да гледам свет.{S} Сва деца отишла, па и ја.{S} Стајала сам код ограде, у  
куле.{S} Рекоше, оданде се лепо догледа сва Фрушка Гора.{S} Кад смо били горе, крај куле а мене 
а Ранка, онога што воли школу.{S} Мајка сва избодена бајонетима а дете разбијене главе.{S} На с 
ним колима.{S} А мало даље, једна мајка сва у крви и детенце, које још и не ходи, грчевито се д 
<pb n="260" /> одрже и подрже.{S} Стока сва поклана, храна сва поједена, преобука сва однета ал 
а поклана, храна сва поједена, преобука сва однета али, опет, кућа ту и све кућне потребе ту.{S 
војника краљеве гарде.{S} То му је била сва пратња а пратила су их још и три коња, које је Краљ 
е да светина у таквом случају предузима сва потребна обезбеђења да кола не крену даље док она н 
е ме пробудити.</p> <p>Толико само и на сва даља питања, која сам покушавао да му поставим, ниј 
е и подрже.{S} Стока сва поклана, храна сва поједена, преобука сва однета али, опет, кућа ту и  
опет понови удар.{S} Најзад гомила леже сва, врата стењу, попуштају, пуцају и дивљачки арлук по 
b n="598" /> са два точка, на којима је сва њена опрема за овај мучан пут.{S} Кренула је отуд,  
ојни музеј из Београда.{S} Тај музеј је сва наша нова историја, историја наше стогодишње борбе, 
зире и све односе људске, који скраћује сва одстојања и руши све супротности обичнога, редовног 
 заменити ону прву крпу на рани која се сва натопила млаком, детињом крвљу.</p> <p>Око мене се  
дела на својој црној бошчи, која јој се сва уваљала у блато.{S} Кад је позвах да се крећемо, он 
пристао да узнемирим госпу која се беше сва предала себи и својим мислима.</p> <p>— Ви сами пут 
дну од оних вечитих прича, које се кроз сва доба понављају и у књизи и у животу; Једну од оних  
авања, као кинематографски снимци.{S} И сва та осећања као да би му доносила нов умор и клонуло 
ом и чељадима.</p> <p>И сва та гомила и сва та тужна и невољна поворка иде, мили, пузи, гамиже  
емо.{S} Стајало је тако хиљадама душа и сва запрега, све што је наишло а што се све више и више 
} Енглескиња је села и не здравећи се и сва се предала бризи да се загреје, не обраћајући пажњу 
већ поседнуте, поседнути и сви путеви и сва дворишта и све баште и све њиве.{S} Пао уморан наро 
убоким сном спава храм божји и са њим и сва прошлост и све традиције наше, којих је он чувар и  
ем и Скопљем пођоше слазити на Косово и сва околна места са Мораве и Ибра; Чачак, Краљево, Алек 
уо у збег за кућом и чељадима.</p> <p>И сва та гомила и сва та тужна и невољна поворка иде, мил 
не борбе одмарали крај ватре и закрчили сва места: „Ајде, бре, диг’те се кој, нек се огреје ово 
коленима, оно поколење на које ће пасти сва тежина зле судбине или сви благодати добре судбине  
 не оптужујем сељака, који је закрвавио сва поља и горе наше, озго од Саве и Дунава па доле до  
 Кумановом.</p> <p>— Зар... — заустисмо сва тројица, да запитамо још нешто.</p> <p>— Наши чине  
о поњавче?</p> <p>— И мени је, боме, то сва сиротиња што сам је понела.{S} Знаш како је... није 
 упути се тамо где је батерија била већ сва на ногама и у покрету, спремајући се за полазак.{S} 
у истину, да је материно срце једнако у сва доба и у свих народа.</p> <milestone unit="subSecti 
плана.{S} Наиђе и један чичица, рука му сва огрезла у крви.{S} Превио је прљавом марамом кроз к 
олица у углу иза фуруне, у којима су му сва деца редом уљуљкивана у прве снове и она стара кути 
Скопљу.{S} Од њих смо још сазнали да су сва државна надлештва спремна да крену из Ниша у Битољ; 
тумачи ствар, јер је сваком јасно да су сва тумачења излишна, да глас о повлачењу Врховне Коман 
>Tous droits réservés</foreign> </p> <p>Сва права, особито превода придржана</p> <p>БРАНИСЛАВ Н 
и излазак листа да задржи нешто.</p> <p>Сва та саопштења новости прате граја, објашњења, докази 
је пазио и саветовао ме је као брат.{S} Свагда предвече, кад би изашао из млина где је радио, о 
 гласом у коме није било онога његовога свагдашњега поуздања.</p> <pb n="207" /> <p>— Заповедај 
гу ни напред ни натраг.{S} Објашњавање, свађа и псовка пење се све више, потежу се и ступци, уз 
едан другоме товаре у блато.{S} Настаје свађа, вика, дрека, псовка, гунђање.{S} А рашчишћеном д 
лазу је огорчена вика и дрека, псовка и свађа.</p> <p>Ту, где ћемо чекати читав сат док дођемо  
обију; настаде плач деце, псовка жена и свађа људи.{S} Настаде <pb n="107" /> гажење, гурање, п 
ћ, највећа гужва и гласно објашњавање и свађа; пред једном другом кућицом, у врх села, коју озн 
ола која су се испречила на сред друма; свађају се неки око једне кофе, која је испала из туђих 
тог.</p> <p>— Ово већ не може бити због свађе, ово је...</p> <p>— Ја ћу вам казати шта је ово — 
ко Је погинуо?</p> <p>— Биће рабаџије у свађи да су се побили.{S} И данас у Приштини, дај Боже  
змирени мишљу да је несретник погинуо у свађи, али нисмо прошли ни педесет метара и слика се по 
о чујеш надвикивања, дозивања, узвике и свађу.{S} Као потоци за време провале облака, из бочних 
ушило, те почесмо да се миримо с тим да свак остане на месту где је и ту на друму да заноћи.</p 
али, сви смо знали да је ту, па ипак је свак у себи овог тренутка помислио: „Дакле ево га, онај 
томе говоримо.{S} Причамо један другоме свак о својој кући, о својој деци, о своме малу.{S} Сећ 
се прибрале на разговор, растурише се и свак потражи своје место или своје друштво.{S} И ја се  
оцкан.</p> <p>Отворисмо врата и пођосмо свак на своју страну и не праштајући се и ако смо били  
 се на уснама исписа горак осмејак, јер свак од нас помисли:{S} Где си, Боже, сећаш ли се и ти  
домаћице претрнуле и навалиле питањима, свака <pb n="253" /> о својима и о својој кући.{S} А Ла 
ца.{S} Свака је стечена, свака купљена, свака има своју историју и своју прошлост.{S} Треба се  
и свака стварчица.{S} Свака је стечена, свака купљена, свака има своју историју и своју прошлос 
Свака од тих речи била је горка и бона, свака од тих речи била је израз оних тешких осећања, ко 
ико стопа сувоте.{S} Али ни тога нигде, свака сува стопа земље заузета већ.</p> <p>Колико у ова 
 или по једна кола, па онда група људи, свака засебно и група кола, двоја, троја, четвора, док  
> дела и страдања, тако овде на Косову, свака стопа земље, сваки камен и свака водица, део је и 
 и лампа на столу и шамлица под столом; свака ситница и свака стварчица.{S} Свака је стечена, с 
б ништа неће сметати да опет даље пођу; свака својим правцем, сем ако не утону у мраку и у ноћи 
ом; свака ситница и свака стварчица.{S} Свака је стечена, свака купљена, свака има своју истори 
 ко уделио а да није казо реч и две.{S} Свака од тих речи била је горка и бона, свака од тих ре 
ом спремом.{S} Наглашава се нарочито да свака чета има два митраљеза а сваки батаљон по једну б 
један кога је већ пре пет година минула свака обавеза али у коме се од јутрос разбуктало младић 
има који су чиновнику објашњавали да је свака опасност, ако би је и било, још врло далеко.</p>  
љева, Врховне Команде и Владина ишла је свака за се, нису чак свакад ни ноћивале на истоме мест 
 је јер је казивала из душе, јер јој је свака реч била осећај, сваки осећај бол а сваки бол поз 
на узе да баца оне светиње, од којих је свака један део историје; <pb n="222" /> узе да их баца 
 промицала слика за сликом, од којих је свака засебно представљала једну целину беде и невоље а 
церине, и Мачве из Рађевине и Јадра, те свака стопа што смо је ослобађали била је наша.{S} Наша 
ва на телефону начелник из Гилана.{S} И свака таква појава и сваки покрет даје материјала широк 
абдевање муницијом и другим потребама и свака веза са Немачком, Румунија би била силом прилика  
у и шамлица под столом; свака ситница и свака стварчица.{S} Свака је стечена, свака купљена, св 
дан реви поворке који крај ње пролази и свака кола пропраћа својим примедбама, често оправданим 
осову, свака стопа земље, сваки камен и свака водица, део је историје Српскога Народа.{S} Цело  
екова.{S} Као што је оно у Светој Земљи свака стопа, сваки извор, свако смоково дрво, један део 
ише себи:</p> <pb n="163" /> <p>— И као свака нада и ова стиже доцкан!</p> <p>— Мислите доцкан? 
трепи цела Метохија и у коме је и данас свака кућа тврђава толико пута топовима опсађивана; пре 
 и он не уме да је саветује, изгледа му свака ствар драга.{S} И онај стари капут његов што виси 
 настају трагедије појединаца, од којих свака за се заслужује по једну оволику књигу.</p> <p>Ја 
ца, малих, усамљених јединица, од којих свака својим путем одступа а пред појавом непријатеља с 
и Владина ишла је свака за се, нису чак свакад ни ноћивале на истоме месту, нити су за исти бро 
ј души; седамнаест пуних година бди она сваке ноћи и чека.{S} Ветрић када би шушнуо, јејина кад 
ли се и малаксава, онај жижак, који она сваке ноћи пали на прозору да јој сину каже пут, гори у 
а, по степеницама, гамиже и ври и врата сваке канцеларије, поседнута гомилом, тек што не прсну. 
о.{S} Оно што мене буни, то је оскудица сваке добре воље код надлежних да воде рачуна о ономе о 
у и мађара и шваба и чеха и јевреја, од сваке вере и од сваке руке.{S} Стајали смо дуго, врло д 
торију и своју прошлост.{S} Треба се од сваке те стварчице растати као од нечега свога, нечега  
ба и чеха и јевреја, од сваке вере и од сваке руке.{S} Стајали смо дуго, врло дуго, па нас онда 
чи напуштање Србије, то значи напуштање сваке наде, то значи крај.</p> <p>Отуда је одлазак стра 
оменту, стигао у Приштину?{S} Гомила из сваке појаве на свој начин извлачи конзеквенце и тумаче 
ку. <pb n="585" /> Отуда, на изласку из сваке вароши у којој има и муслимана, увек просјаци сач 
 казивати „Оче наш!“ и пред којом је он сваке године секао славски колач.{S} Све, све му је дра 
 у пећину.{S} Рече нам још да ће нас он сваке недеље походити те да нам одслужи службу Божју, п 
Чаробност слике ме је занела и без мало сваке ноћи — а тако их је мало било — што их проведох н 
е понети све, све из куће; жао јој било сваке стварчице и, знате ли шта је од свега изнела?{S}  
д куда догледале и, рече још, да ће нас сваке ноћи по неко од домаћина обилазити те по <pb n="2 
а телефон.{S} Да, сваки дан у ово доба, сваки дан; колико само да ми се јавиш, да знам како ти  
.{S} Дођи сутра опет на телефон.{S} Да, сваки дан у ово доба, сваки дан; колико само да ми се ј 
ла јер, по правилу у оваквим приликама, сваки сто има свога песимисту.</p> <p>— Тако!{S} Нас, н 
 што је оно у Светој Земљи свака стопа, сваки извор, свако смоково дрво, један део историје бож 
места где ће се малочас заложити ватра, сваки је гласно узвикивао: „Ово је моје место!“ старају 
тако овде на Косову, свака стопа земље, сваки камен и свака водица, део је историје Српскога На 
Сваки покрет непријатеља на тој страни, сваки његов успех или неуспех, на неки необјашњив начин 
душе, јер јој је свака реч била осећај, сваки осећај бол а сваки бол позледа још свеже и незасу 
престаје и сваки жагор, сваки разговор, сваки узвик.{S} Оборе и човек и стока главу и лењо и ми 
пред крај дана, престаје и сваки жагор, сваки разговор, сваки узвик.{S} Оборе и човек и стока г 
ном пажњом ток, сваку промену и покрет, сваки успех и неуспех на фронтовима, молећи се крај гро 
ачку лојалности и готовости на предају, сваки је од ових одборника носио још омотану, на левоме 
ици и избеглице већ се разишле по селу, сваки тражи нешто и вуче што нађе.{S} Један носи воду,  
 скакаваца на земљу, посео сваку стопу, сваки педаљ, па се земља црни и букћу ватре на све стра 
у среду, био је дан као и јуче суморан; сваки час је требала да кане киша и где кад је и пала п 
ио сломом Србије, отпоче да се ређа.{S} Сваки је дан носио свој догађај а сваки је догађај наго 
ћуткивала или их ни сама није знала.{S} Сваки покрет непријатеља на тој страни, сваки његов усп 
ане те настаде велика мука и невоља.{S} Сваки дан смо мање јели али и то мало па понестало и на 
тујемо их али њима није до одговора.{S} Сваки занет својом невољом и бригом жури у горње више д 
тра и припремале су се две три нове.{S} Сваки је од нас седео на своме месту, задовољно свлачио 
знао“ да ће Бугари ударити на Турке.{S} Сваки нов аргуменат убачен у разговор, као ново дрво ба 
Грчку, где је човек одмах обезбеђен.{S} Сваки други пут водио је у туђину, у непознате крајеве, 
 Нека је — вели, кад она изађе у мрак — сваки час тако излази, иде по пољима, дозива дете па се 
очито да свака чета има два митраљеза а сваки батаљон по једну батерију.{S} Па онда крећу из Ма 
а.{S} Сваки је дан носио свој догађај а сваки је догађај наговештавао велику трагедију српскога 
ака реч била осећај, сваки осећај бол а сваки бол позледа још свеже и незасушене ране.</p> <p>Д 
а ко на коњу, ко измакао а ко изостао а сваки бринући тешку бригу и измењујући разговоре само п 
у и посрћу немогући да извуку кола која сваки час упадају у пролоке, а две три снахе које иду к 
јад за јадом.{S} Врата се канцеларијска сваки час отварају и кад год се отворе, допире отуд с п 
оке, а две три снахе које иду крај кола сваки час подмећу рамена и младом снагом својом износе  
ујући место поздрава погледе и наставља сваки даље пут за својом бригом.{S} На свакој другој ку 
сподине капетане, очекујемо непријатеља сваки час...</p> <p>— Скидај то! — прекиде га капетан — 
дрите, па шта Бог да!{S} Али, чекај, на сваки топ официр, сам официр да контролише и да нишани. 
а поменеш Србију.{S} А рањеници пролазе сваки дан, пуни их возови, и чује се од њих да су Србиј 
ше а главу му ено натакли на плот да је сваки види кад прође.{S} Због те несреће нареди ага да  
ла и почела колебати у одлукама које је сваки био донео.</p> <p>— Ја остајем па шта Бог да!{S}  
су групе разговарале о утисцима које је сваки појединац понео са овога воза.{S} Могло се говори 
асте.{S} Ту је, у својој земљи, познаје сваки камен, познаје сваки трн.{S} Иде, иде напред а уп 
јој земљи, познаје сваки камен, познаје сваки трн.{S} Иде, иде напред а упро поглед тамо, тамо  
ед начелством, које су до сада тумачиле сваки долазак обичних кола и аутомобила; којима је била 
и.{S} Пешаци још и измичу а ред кола се сваки час уставља, стоји дуго у месту, јер је чело коло 
ке а руке им се скочањиле од зиме те се сваки час мењају.</p> <p>Краљ већ малаксао.{S} Јучерање 
ик из Гилана.{S} И свака таква појава и сваки покрет даје материјала широким претпоставкама и р 
ина.{S} Осетисмо се као уловљена тица и сваки покушај био би само лупање крила о зидове клопке  
 сваки дан му свештеник читао молитве и сваки дан слао у цркву зејтин те горело пред иконом Све 
шкога умора, пред крај дана, престаје и сваки жагор, сваки разговор, сваки узвик.{S} Оборе и чо 
 један метак не очеша зидове болничке и сваки нађе батерију непријатељску.{S} Ућута на један ма 
 Столови, на подне и с вечери препуни и сваки нови гост који наиђе доноси и нову вест.{S} Тамо  
Шест недеља је патио од тешке болести и сваки дан му свештеник читао молитве и сваки дан слао у 
} На тим сандуцима војници кувају чај и сваки час уносе у канцеларије, којих на овоме спрату <p 
а настави — бол тражи себи хране, као и сваки други осећај.{S} У празној души бол <pb n="664" / 
на раме свога ађутанта, корача лагано и сваки час застаје да узме мало ваздуха.</p> <p>Путем се 
јска, одступајући, враћала у отаџбину и сваки корак који је њен војник учинио, ма како тежак пу 
 <p>— Зар си ти једина мајка?{S} Кад би сваки Србин мајку бранио, ко би Србију?</p> <p>Али је т 
 и да се малаксава.{S} Клонули од глади сваки час су седали крај друма и очајно гледали гомилу  
негда били Срби.{S} Векови су избрисали сваки осећај о томе, па и саму традицију и једно или дв 
рет, официри су се разлетели и пресекли сваки даљи излазак војника из вагона, свако се нашао на 
и нижих официра у ратној опреми.{S} Они сваки час улазе и излазе из вагона, шетају испред њих и 
оставити на миру.</p> <p>— Наши официри сваки дан нам читају новине како наши напредују у Србиј 
и нетримице почеше посматрати и пратити сваки метак, не би ли опазили где је непријатељ сад пос 
о одбрамбено добри, да ће моћи спречити сваки прелазак.{S} Једино је жалио што ће Београд ужасн 
 море, оно је кућа Симе Дабића!“ И тако сваки час на сваком кораку.</p> <p>Загазисмо и у Јадар, 
м, где је крхање и праштање заглушивало сваки други глас, па су ипак кроз ту целу хуку допирали 
нема се кад, последњи је час.{S} Чекамо сваки час наредбу па и ми да напустимо станицу.{S} Да м 
викујемо престрављено сви и заустављамо сваки покрет, те се сабирамо у гомилу осећајући потребу 
а рукама а бол на души.{S} Ја сам успут сваки час завлачила под мараму руку и пипала чело и руч 
њем спрату, на прозорима, узвикивали су сваки час: „Ено, шрапнел!“ и пратили су пуцњаву објашње 
Краљевић узбуђено — има, има...!</p> <p>Сваки од ових српских сломова настао је из других разло 
ћ и здраве речима: „Има ли што?“</p> <p>Сваки извор вести има и свој сат, своје време и према т 
едбе које су се сипале као из рукава за сваким колима.{S} Али кад наиђе фијакер и кад госпођа з 
чила на мучионицу, јер сам саосећала са сваким оним чију сам невољу тога часа сазнала.{S} Можда 
ћи од једнога ка другоме и, играјући са сваким свесрдно.</p> <p>— Фиделица? — понови он — Не зн 
 који почеше у души да му се јављају са сваким од тих сећања.</p> <p>Последња заједничка седниц 
омилице на сваких педесет метара и пред сваким дућанским вратима, кафане пуне људи и дима и сам 
ше и више сужавала, тако одавде сад већ сваким кораком који учинимо, осећамо како се ближимо гу 
ој станици, јер по распореду за покрет, сваких два сата требао је да крене по један воз, од кој 
ици и нереду одступају“.{S} Гомилице на сваких педесет метара и пред сваким дућанским вратима,  
тва.</p> <p>Удељујући просјаку од реда, свако је одмицао од њега журније, не осврћући се, као д 
те седнице нико није ни већао о надама, свако је већ долазио на њих не носећи собом више никакв 
и сваки даљи излазак војника из вагона, свако се нашао на своме месту а командант батаљона позд 
пљанаца.</p> <p>Нико ии речи не говори, свако немо, престрављено, преплашено гледа како се това 
ника и, ма да смо били бедни изгнаници, свако је радо спуштао пару у просјачку капу.{S} И после 
 одлука, команданти и њихови помоћници, свако у својој канцеларији, разрађивали су ове одлуке к 
своју сопствену невољу, свако свој бол, свако своју историју, увек тужну историју.{S} Једни су  
ла и ишла.{S} Свако се освртао за мном, свако ме је чудно погледао погледом сажалења који не те 
еник и пас и устремише се једновремено, свако свесан да ће кост припасти ономе ко до ње пре сти 
 Светој Земљи свака стопа, сваки извор, свако смоково дрво, један део историје божјега сина и у 
вако вече она намешта Новичину постељу, свако вече она греје топлу варенику, кад стигне да се з 
1" /> седми... свако носи своју невољу, свако свој бол, своју историју, увек тужну историју.</p 
оне опште још и своју сопствену невољу, свако свој бол, свако своју историју, увек тужну истори 
и; пети, шести, <pb n="381" /> седми... свако носи своју невољу, свако свој бол, своју историју 
оплу варенику, кад стигне да се заложи; свако вече на његовој постељи стоји сува преобука, кад  
обећи.</p> <p>Настадоше тешки тренутци; свако је са ужасом погледао на своју породицу коју је п 
 се одморим и опет се дизала и ишла.{S} Свако се освртао за мном, свако ме је чудно погледао по 
чао ћутећи као што се у смрт корача.{S} Свако је извесно ваљао у памети тешке мисли о ономе, шт 
ла свећу за мртве, већ само за живе.{S} Свако вече она намешта Новичину постељу, свако вече она 
 се још и овога тренутка преживљује.{S} Свако казује како је за мало избегао смрт или како је в 
рошанин и сељак, чиновник и раденик.{S} Свако подједнако понижен, подједнако носи терет бриге и 
цине и болнице, није него још нешто.{S} Свако ће се прво сетити себе па онда магацина и болница 
ну невоље која је кретала од јутрос.{S} Свако је видео само најужу слику око себе а далеко му ј 
а прелазити тај мучан и тегобан пут.{S} Свако је од нас застао, напуштајући за тренутак оне теш 
ђе да се растура.{S} После ових гласова свако је већ у себи донео одлуку и пошао је кући да се  
Прекидајући борбу, пуковник наређује да свако остане на своме месту, да задржи свој положај как 
аде мучна тишина за време које је можда свако премишљао о себи и о својим најближима.</p> <p>У  
 од запалења, пред којом је мајка дечја свако вече пред легање учила децу крстити се и казивати 
 мирно око ватре, одговарају понизно на свако питање и залажу се парчадима бундеве, коју пеку н 
 како и којим путем?</p> <p>До Призрена свако се само склањао од непријатеља али од Призрена по 
амртника кад му се већ упали свећа, кад свако зазире да шушне, кад свако уздржи и дах да не рем 
и свећа, кад свако зазире да шушне, кад свако уздржи и дах да не ремети свечаност тишине и не п 
 постаје општи.{S} Кад није то, већ кад свако за се разговара, укрштају се речи и реченице те о 
нахођењу кретати при повлачењу, не може свако на своју руку чинити покрете при наступању, Врхов 
а неко са петог, шестог стола — Не може свако да поднесе ово.{S} Треба ту срце од камена и живц 
е се узица те увезаше врата, да не може свако и без разлога отворити.{S} И таман се то сврши и  
воду.</p> <p>— То је штета, у воду може свако бити.{S} Зар вас нису могли поштедети, дати вам к 
до Пећи још је и било друма и, ма да је свако своју имовину још у Призрену растурио, држава је  
и протеста, ни гласа гунђања, као да је свако од њих свесан да само патњама могу откупити своју 
е на фронту, ни границе поплаве која је свако јутро и свако вече све више бујала и рушила и пос 
их узвика и издирања на волове, које је свако од њих водио за узицу и тихо кретао за једним вођ 
ајући ове ружне слике у Пећи, о томе је свако себе забринуто питао.</p> <p>Та брига се врзла св 
а Влада напустила отаџбину.{S} И ако је свако знао да ће то бити, да је решено, да је одлучено, 
ављено, мислећи да је ту већ оно што је свако слутио, од чега се свако плашио и стрепио.{S} Пок 
и налазио разлога својој одлуци, јер је свако осећао потребу да правда себе пред самим собом и  
и у оној кутији, кеси или бошчи коју је свако грчевито стегао узасе.{S} За брижним оцевима и ма 
мо за њом.{S} Дижи главу, дижи, не бије свако зрно.{S} Ајде, ајде, децо, нек осети непријатељ с 
} Падне тако пред село па писне а мајке свако јутро по једна, носе јој своје чедо и бацају јој  
већ оно што је свако слутио, од чега се свако плашио и стрепио.{S} Покрет се заустави.</p> <p>— 
 се о погребу иде.{S} Изгледа као да се свако повукао у се те размишља о невољама које је прету 
убоко ћутање и тешке мисли са којима се свако борио.{S} Из тих мисли пробуди нас глас једнога к 
 у туђину.{S} Куда у туђину? — питао се свако забринуто, јер та туђина биле су недогледне плани 
 обезбедило јединство акције?{S} Ако се свако од нас може слободно и по своме нахођењу кретати  
вик као да нас све опомену те, пошто се свако још мало позабави да поправи ватру, поче један по 
кад се разнобојна дуга обележи небом те свако дигне главу верујући у знак божји, који обећава с 
ити.</p> <p>Сви се одиста забринусмо, и свако донесе у себи решење ујутру да се пробуди сат ран 
а породицу оставе а сами да крену.{S} И свако је тражио и налазио разлога својој одлуци, јер је 
ву и њену моћ — заљуљала се, посрнула и свако је већ са страхом у души очекивао тренутак да се  
пусте.{S} У цркви једва пет шест душа и свако се предао искрено, одано молитви.{S} Изгледало ми 
е мале варошице биле су већ затворене и свако се повукао у своју кућу.{S} Кад гломазни топовски 
и усвојише ове напомене војводе Степе и свако прими на себе да до сутра прибере све ове податке 
ји и по махалама се ускомеша и узавре и свако потрча где је знао и умео да се подробније распит 
 <p>Та брига се врзла сваком у памети и свако се бринуо шта ће и где ће?{S} Из Пећи воде два пу 
авици, па смо се сад проредили друмом и свако иде за свој рачун.{S} Ено, гле како они тамо изма 
илазимо и свако од нас прима по један и свако свој крст носи...</p> </div> <pb n="373" /> <div  
ве крстове понети!“ И ми му прилазимо и свако од нас прима по један и свако свој крст носи...</ 
и границе поплаве која је свако јутро и свако вече све више бујала и рушила и последње сводове  
 се једва креће и пробија кроз гомилу и свако носи, осим оне опште још и своју сопствену невољу 
е бриге и невоље у животу и тамо где би свако други поклецнуо, ја сам чак имао снаге друге да т 
корпама, бошчама и џачићима да приграби свако себи.{S} А ми велимо нека их, боље наша сиротиња  
уже, бегунци се обично распрте, потражи свако себи места по страни, ван друма, па често и по ко 
мо још свеж корен вири из земље.{S} Али свако кога запиташ, одмахује главом и показује ти село  
бали реке, распршта се, разреди и удари свако на своју страну, избегавајући једно другога, да т 
асточава државна мунициона кола, носећи свако по један део својој кући; у трећој улици видиш из 
а за њима журе људи, жене, деца, носећи свако по неки свежањ, кутију или бошчу у руци.{S} Проми 
ја се већ уморила <pb n="454" /> носећи свако по какав мали свежањ или какву стварчицу.{S} Стар 
кушаше још једном да га убеде, износећи свако од њих нове разлоге, али он остаде при своме и на 
који смо сви осећали али који је осећај свако у себи угушивао.{S} Сви смо тај час већ предосећа 
ртва тишина, клонуло и са самоодрицањем свако се предао судбини без роптања.{S} Што смо дуже га 
ад више нећу видети.</p> <p>И док овако свако брине о себи или о својима, дотле је владу и Врхо 
штајући јој крило материнско.{S} И како свако на свој начин тај бол растанка исказује: уздахом  
а, растурене тако да се јасно види како свако за се и за свој рачун тегли.{S} Једна санитетска  
или преко њега и потискивали смо упорно свако песимистичко тумачење те појаве.{S} Они међу нама 
о се не обзире на његову трагедију, јер свако носи своју невољу; свет пролази и нико дете не пр 
и у варош док прође олуј, па ће се опет свако вратити на своје огњиште.</p> <p>Ево од прилике п 
луба забринутих избеглица који су се ту свако јутро скупљали да један од другога чују <pb n="27 
ца најежила и прибрала уз мајке.</p> <p>Свако је себи изабрао у пећини по један кутак, помео, п 
, Новица већ није више у служби.</p> <p>Свако рано јутро, док још Уцињ спије, отискује се он на 
или двоја кола пролазила дневно.</p> <p>Свако од деце држи по нешто у руци што је нашло у овоме 
 студ осећали и у души и у телу.</p> <p>Свако је од нас корачао ћутећи као што се у смрт корача 
ке и комшике и пријатеље, на троја кола сваког могућег облика.{S} Прво један фијакер, па онда т 
 већ не излази из своје собе, где прима сваког тренутка извешћа о последњим борбама које се вод 
огрнута јорганом под којим дрхће.{S} Са сваког парчета њиховог одела цури киша, хаљине им се ул 
 вагона, диже оне златне крстове и пита сваког редом и даје сваком редом.{S} Па наишао и Бојко  
та и потписана одлука да се одустаје од сваког покушаја офанзиве и да се враћа у важност решење 
ачелник штаба Прве Армије, испитивао је сваког понаособ и све заједно оне заробљенике што седе  
тачно наредаба, грубо гурали и одбијали сваког ко би само пришао вагону који су њихове старешин 
дњег лекарског прегледа, кад овај место сваког одговора забринутој породици, само слеже раменим 
тетом је тешко кад већ дође до чега.{S} Свакога тренутка може отпочети напад.{S} Ја не верујем  
тово и Гостивар и да напредују даље.{S} Свакога тренутка могу пресећи пут који води у Дебар и В 
ли је до те везе немогуће било доћи.{S} Свакога часа јављале су се ненадлежне команде, војне ст 
 трећи и још неколико дана за тим.{S} А свакога од тих дана, с вечери, доходио нам је по један  
предају и очекује се улазак непријатеља свакога часа.{S} Опасност је велика за батерију да наст 
родреш у вагон, ти затечеш пред вратима свакога купеа по једнога жандарма који грубо узвикује:  
> <p>Као што смо на далекоме путу довде свакога дана бројали по један нов губитак наше отаџбине 
} И најзад, онај страх којим се очекује свакога тренутка крах који је неминован и који ће под с 
мрзла тела а још мање душу, око које се свакога дана хватао све дебљи слој леда.{S} Нисмо ни сп 
 напуштали разнолики гласови који су се свакога дана путовања провлачили кроз гомилу, нит знаш  
 са својих дућанских врата и пресретали свакога, не би ли што више сазнали.{S} Поједине од ових 
им и поседнутим положајем, није сматрао свакога ко се томе вагону приближи за непријатеља.{S} В 
нти у штабу Прве Армије, већ је на лицу свакога од њих било исписано другаче расположење но што 
ање читала из какве записнице у коју је свакодневно записивала своје утиске и догађаје.{S} Она  
тељ. — Свуд, свуд; на сваком кораку, на свакој жељезничкој станици, у сваком селу, у свакој вар 
 сваки даље пут за својом бригом.{S} На свакој другој кући спуштене завесе и затворена врата; и 
знао је да невољи ваља одушке, да народ свакој недаћи <pb n="608" /> тражи кривца и, носио је с 
старешине; варош подељена на квартове и свакој четици додељен по један; показано појединима, ко 
 мало учествује у разговору, јер га при свакој његовој примедби сви жучно нападају.</p> <p>— Бе 
није јадао ни вајкао, он је јаукнуо при свакој недаћи које су почеле сналазити нашу Отаџбину.{S 
ј жељезничкој станици, у сваком селу, у свакој вароши.{S} Требали сте бити у Ђунису да видите к 
ми наводите <pb n="328" /> земљу која у свакој генерацији има три хиљаде књижевника, пет хиљада 
о био обичан разговор, често понављан у свакој кући где понос недозрела мушкарчића казује прву  
ало.{S} Редом дуж железнице па готово у свакој вароши.</p> <p>И ја сам пошла редом дуж железниц 
у јој често била тако нађена да би их у свакој другој прилици забележио и сачувао.{S} Па ипак,  
те или ми који наступамо?</p> <p>— Па — свакојако ви који наступате!</p> <p>— А где смо ми?{S}  
де се будемо сконцентрисали, јер Медова свакојако не може бити та тачка, где би се концентрациј 
аника.</p> <pb n="85" /> <p>— Они су се свакојако решили на то, пошто су се тачно обавестили о  
ао ми се један познаник — премишљао сам свакојако, па опет сам нашао да деца буду крај мене.{S} 
 вели опет ага, превијаш ми се и увијаш свакојако, видим да увијаш, ама тешко твојој бради ако  
 некако добра срца.{S} Сваком да учини, сваком да помогне, па га сви волели.{S} Остави наредник 
као доба које се мири са <pb n="213" /> сваком бригом и невољом.{S} Учитељи, ма и преморени, бо 
оја леђа — био је некако добра срца.{S} Сваком да учини, сваком да помогне, па га сви волели.{S 
бринуто питао.</p> <p>Та брига се врзла сваком у памети и свако се бринуо шта ће и где ће?{S} И 
де?! — узвикну учитељ. — Свуд, свуд; на сваком кораку, на свакој жељезничкој станици, у сваком  
ику и кућаница је; помаже боме мајци на сваком послу; уме сама скувати каву, уме очупати пиле п 
 кућа Симе Дабића!“ И тако сваки час на сваком кораку.</p> <p>Загазисмо и у Јадар, а Бојку срце 
абрости да ма како тумачи ствар, јер је сваком јасно да су сва тумачења излишна, да глас о повл 
атне крстове и пита сваког редом и даје сваком редом.{S} Па наишао и Бојко и смеши се а ђенерал 
п историјски сан, који историја не нуди сваком владаоцу.{S} Он је ето њен, историјин изабраник, 
 метнуо шајкачу на главу а ја салутирам сваком редом, као оно кад сам био мали па о слави дочек 
му је слом изгледао страшнији и црњи но сваком другом.{S} Напустио је Скопље необично потресен. 
им кућама.{S} Све куће већ поседнуте, у сваком дворишту већ логори избеглица и њихове стоке, св 
ораку, на свакој жељезничкој станици, у сваком селу, у свакој вароши.{S} Требали сте бити у Ђун 
ули и знам...</p> <pb n="331" /> <p>— У сваком реду има светлих изузетака и ја им одајем поштов 
ло се о њему тих дана на све стране и у сваком кутку.{S} Говорило се у опште много о пророчанст 
 ипак жеђ за вестима све више расте.{S} Свакоме који је сазнао што, мало је то и увек верује да 
 слика на овоме путу.{S} Пуно их је, на свакоме ћеш их кораку срести.{S} И како су све те слике 
 су путници доносили многе вести.{S} На свакоме готово том возу био је међу путницима по који н 
епријатељским редовима у којима се, при свакоме налету наше пешадије, осећала малодушност.</p>  
брижне дане, пратећи будном пажњом ток, сваку промену и покрет, сваки успех и неуспех на фронто 
73" /> онима који су им придолазили.{S} Сваку од тих гомилица, задржавали су сад трговци, који  
азрађивали су ове одлуке као наредбе за сваку јединицу и са тога посла, који нису завршили чак  
утају тражећи крова, очајно лупајући на сваку капију редом и преклињући да их пусте ма где, у к 
војни лекар, навикнут да поуздано сазна сваку појаву пре но што утврди стање болести.</p> <p>—  
тад, ево већ седамнаест година, старица сваку ноћ пали <pb n="17" /> светиљку и чека га.{S} Он  
е границе, имале би задаћу да онемогуће сваку везу бугарске војске која оперише од Ћустендила и 
ашим бајонетима, скупо и крваво плаћали сваку стопу земље и, да није било злокобнога првога окт 
нске.{S} Ваља се гомила и покрива собом сваку стопу калдрме, као оно кад о поплави дере набујал 
род као облак скакаваца на земљу, посео сваку стопу, сваки педаљ, па се земља црни и букћу ватр 
ао, помоћи ће да савладамо и заборавимо сваку неугодност.</p> <p>Па и под тим околностима ја ни 
ебније, што је најважније, што би се по сваку цену морало спасти.{S} Али, иза Пећи уздизао се в 
ћи ствари и свет, који је већ притиснуо сваку стопу на перону.</p> <p>— Склони се, макни, овде  
м огрубили и отупели.{S} Они посматрају сваку, па и најсуровију појаву, са равнодушношћу и изра 
е веровали; устају са надом они који су сваку наду напустили.{S} Лица, која си јуче сретао бези 
есе од језе.</p> <p>Једва сам чекала да сване и тада сам тек могла лепо сагледати раницу под ув 
 још само... да је само сутрашњи дан да сване!</p> <p>А сутра дан продужисмо тако, све напред,  
а задржи свој положај како би, чим зора сване, могли наставити борбу.{S} И тако је готово цео ф 
ник на смрт што броји најпре дане а кад сване дан извршења пресуде, броји сате и минуте свога ж 
рнути, нико ни запитати за мене.{S} Кад свану нови дани, кад сви легну на велики и светао посао 
 и задуван улете дечко у авлију, матери свану сунце и заборави на бригу и своју и ону општу кој 
мирени овом новом бригом и, кад је зора сванула, цео је већ један кварт знао за новост и узбуђе 
је целу ноћ јаукао а једнога су, кад је свануло, изнели мртвог.</p> <p>Питала сам и те војнике  
а без отаџбине</head> <p>А јутро кад је свануло, светло али студено јутро, загушио је друм који 
лога Скопља.</p> <p>Чим је мало јасније свануло, те се отворили капиџици и кафанице, цело је Ск 
утро, то је било у среду 23. септембра, свануо је страшан и крвав дан.{S} Тог дана се преломила 
који ме је савладао?</p> <p>И уторак је свануо мутан и облачан.{S} Тешко ми је нешто било на ду 
у ноћ, све до зоре.</p> <p>Сутра дан је свануо мутан понедељак.{S} Изашла сам одмах у двориште  
народом и стоком.{S} Дотле је већ и дан свануо и ако тешки облаци још застиру небо и не дају зр 
им судбинама.</p> <p>Био је већ увелико свануо дан кад сам се по одласку ових возова, враћао у  
} Ноћ ће дуго трајати, врло дуго и неће сванути све док три краља не изгубе круне, три краља др 
 гладовали и мркли а не знали хоћемо ли сванути.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Тако, бојали смо се 
ао а сутра, видећемо какво ће нам јутро сванути.</p> <p>И Лазар нам рече да не ложимо никако ва 
 n="522" /> <p>Далеко је још од правога сванућа те би се могло још мало одморити али, и ако сам 
.{S} Тада тек јавиће се сунце из мора и свануће дан!</p> <p>Свештеник неки говорио је својој ок 
> <p>Патроле јављају да је већ са првим сванућем, доле код Трнавске механе, отпочело чаркање.{S 
тарешине резервисале за своје госпође и свастике, за њихове тетке и стрине, за рођаке и пријате 
довдану и причао нам је много о свему и свачему. „Их, да видиш српску војску — казивао је мени  
еограда до Ниша размишљале су о свему и свачему и нашле су да Французи неће моћи да изговарају  
вавим је знаком почео да се бележи праг свачије куће.{S} Пође народ у горе и планине да се скла 
 другога погледе, које је мутила суза у свачијем оку.</p> <pb n="289" /> <p>— А ми онда нећемо  
> <p>Он нас погледа све редом, па кад у свачијем погледу срете одобравање, он додаде:</p> <p>—  
ло је тако хиљадама душа и сва запрега, све што је наишло а што се све више и више згушњавало о 
} Што ћеш!“ Па опет ућута а ћутим и ја, све чекам хоће ли још што рећи.{S} Он испи и другу чашу 
пред ногу.{S} Ноћ нас све више обавија, све више се губе контуре појединаца и сад већ изгледамо 
ли погледе, бива све јаснија и јаснија, све пунија и пунија.</p> <p>— Није оно ватрица, видиш к 
држао је у заблуди неколико генерација, све до овог рата, да је он поуздана заштита моравске до 
хватио, слазило ниже и ближе дну левка, све се више губио интерес за опште појаве и све се више 
> <p>У возу није било редовних путника, све су то већ били бегунци за Солун, и у томе својству, 
 стопу по стопу.{S} Кола, људи и стока, све натоварено и претоварено све се испреплетало, све с 
, и кола и људи и стока и све се тиска, све граби и ако се једва креће и пробија кроз гомилу и  
је мајка у дуге, брижне ноћи замишљала, све што је мајка и будна сањала, све што је привиђала.< 
унезвери.</p> <p>— Ајд, кажи нам, мала, све по реду како је то било и шта је било? — поче начел 
шљала, све што је мајка и будна сањала, све што је привиђала.</p> <p>А како који дан даље, све  
, доцкан су синоћ стигли, ноћ већ пала, све затворено, све погашено а не познају варош, нити зн 
ровом.{S} И редом тако, све врсте кола, све што има точкове и што може да повуче запрега.{S} И  
 кровом... и редом тако све врсте кола, све што има точкове и што може да вуче запрега.{S} И св 
 која се с дана на дан све више помаља, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из 
ја већ како се тај дан све више помаља, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из 
дрте цокуле на ногама и блуза и кошуља, све је то било умрљано крвљу а сем крви исушила се по о 
ма и по блату, по друму и по јендецима, све растурено, све побацано, све погажено.{S} Изгледало 
— У Призрену сам остао седам осам дана, све до синоћ, у оној великој болници где је била гимназ 
га поворка бегунаца и натоварених коња, све једно по једно, све једно за другим.{S} Та поворка  
у.{S} И, кад је видео да се све расипа, све оно зашта је толика крв заложена; кад је видео да м 
 — узех ја поуздано тврдити јер најзад, све што није улица и блато, добро ми је дошло.</p> <pb  
b n="593" /> <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила!</p> <p>Био је ра 
 о томе.</p> <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила! — тешим га ја по 
 сутра дан продужисмо тако, све напред, све напред.{S} И већ догледамо позната места познате пу 
 сад и она погледу.{S} Далеко око тебе, све докле ти поглед допире, угасио се живот; изгледа ти 
 молила да ме пусте да обиђем све собе, све рањенике и све болеснике.{S} Истерали су ме; рекли  
пчидер, Савинац, Ново гробље, све, све, све...</p> <p>Сад већ крену бежанија и из свију осталих 
шаторе, <pb n="694" /> алате, све, све, све што се није могло понети, гутао је пождрвљиво ноћаш 
ада казујем.{S} Казала сам му све, све, све...{S} Нисам дизала очи, да се не би срела са његови 
о, Топчидер, Савинац, Ново гробље, све, све, све...</p> <p>Сад већ крену бежанија и из свију ос 
јал, шаторе, <pb n="694" /> алате, све, све, све што се није могло понети, гутао је пождрвљиво  
ћност, ваш таленат, вашу амбицију, све, све ваше.{S} Ви не можете без бола и без огорчења говор 
дрене, Брегалница, Цер, Елбасан... све, све то да му буду олакшавне околности.{S} Јуче су видиш 
о корење, па погибија чобанчетова; све, све нам је то изгледало као бајка, онако исто као змија 
а, засипа села, горе и планине!{S} Све, све засипа и плави.{S} И мало још, још мало само дана,  
бјављена и неиспитана историја.{S} Све, све је то пропало или ће пропасти, јер непријатељ који  
нагу и вољу и обећавала победу.{S} Све, све је то он у овом часу можда прелазио мислима и подај 
аке године секао славски колач.{S} Све, све му је драго и столица и слика на зиду и лампа на ст 
лога Книћанина оборила Ћаја-пашу — све, све је то лежало по <pb n="223" /> потоцима и по блату, 
 уништава.</p> <pb n="224" /> <p>— Све, све ће пропасти! — Додадох и ја придружујући му се искр 
, претрпава њиве и поља, претрпава све, све...</p> <pb n="217" /> <p>Ону половину свеће, коју с 
ели и падали војници.{S} Поднео је све, све, и ево је сад малаксао, издала га снага и, пао је.{ 
на себи и ужас светине и пометња и све, све, као о пожару.{S} И најзад, онај страх којим се оче 
ад и наше двориште и наши вранци и све, све што сам проживео и што сам кад год видео и чуо.</p> 
ица и лице било мокро од кише, али све, све на мени било је подједнако влажно; киша је била про 
два она спасла.{S} Хтела је понети све, све из куће; жао јој било сваке стварчице и, знате ли ш 
на није избегла.{S} Казала сам јој све, све, исповедила сам јој се као што би се мајци исповеди 
" /> <p>— Не знам... кад бих могао све, све, ал не може.{S} Ко зна где ћемо... ко зна нећемо ли 
ама сада казујем.{S} Казала сам му све, све, све...{S} Нисам дизала очи, да се не би срела са њ 
ње, тискање, праштање оних који одлазе, све то надвишава гласове топова који су се јутрос рано, 
оким болом У души:</p> <p>— Свршено је, све је свршено!...</p> <pb n="723" /> <gap unit="graphi 
а оца кад се враћао кући а увече их је, све окупљене, подједнако забављала прилазећи од једнога 
хале су се све министарске канцеларије, све благајне, све архиве, које су се довукле до Призрен 
кроз њиве, кроз винограде, кроз потоке, све нагло ка Торлаку и Бањици.{S} Донде нису достизале  
роз све улице и све уличице приштинске, све до последње уџерице на врху гиланскога друма.</p> < 
аустријској војсци, иснесе све податке, све исказе заробљеника, грађана, извештаје са предстраж 
привиђала.</p> <p>А како који дан даље, све ближе и ближе тој јави, коју је сан обећавао, све в 
о Брдо, Топчидер, Савинац, Ново гробље, све, све, све...</p> <p>Сад већ крену бежанија и из сви 
ње оних који спасавају, узвици светине, све више расту.{S} По улици леже ствари спасене или изб 
 министарске канцеларије, све благајне, све архиве, које су се довукле до Призрена.{S} Зграда ј 
 србијански ланац и да загрлим све оне, све оне, што пуцају на мене!{S} Ох, кад бих смео, али н 
 n="107" /> гажење, гурање, прескакање, све би хтело да се пробије у прве редове до шина, јер е 
рестајала али се мање трзало, све мање, све мање.{S} Почело је сад тешко да дише те ме то још в 
опљу био у пуном јеку.{S} У општини се, све до последњег часа, живо радило на регулационим план 
атеријал, шаторе, <pb n="694" /> алате, све, све, све што се није могло понети, гутао је пождрв 
прелазак преко Румуније.{S} Ето видите, све то пише ту и све се то нама званично и поверљиво са 
и, непокретни.{S} Све се око њих креће, све пролази, и људи и време и историја, а они се упорно 
 како ће, јер гласови озго из Јасенице, све црњи и гори.{S} Скупише се једног дана, по вечерњу, 
што страховито букти.{S} И то све јаче, све јаче...{S} Сви смо напустили собе и двориште и изаш 
ним, у тренутцима задовољства и туге и, све оно узбуђење које ми је давало снаге и моћи да миса 
олегали.</p> <p>Ноћ осваја све дубље и, све што ће ујутру да рани, предаје се сну.{S} Краљ спи, 
е планине страдања и пролила мора крви, све од орашачкога састанка па до ових крвавих дана.{S}  
ајеви у које наилазимо све сиромашнији, све тужнији.{S} Небо бледо, малокрвно; оно мало светлос 
планину залази, пут је све стрменитији, све тежи, јер је го камен и у њему урезана уска стаза,  
а сад?...{S} Оставио сам их и, бога ми, све ми изгледа, као да сам их сахранио, као да их никад 
негде испод Скопља, вероватно на Пчињи, све до њенога утока, развила велика и одлучна борба са  
е књиге!{S} Ама целим путем кола, коњи, све је то потребно за рачунске књиге, а кад тамо а ти н 
асне слике, као сени.{S} Нико не збори, све ћути и само се кроз ноћну тишину чује како шкрипе в 
 што смо ближе ишли тој огромној ватри, све смо већу студ осећали и у души и у телу.</p> <p>Сва 
а је сузама.</p> <p>— Све ћу ти казати, све по реду.{S} Реци ми само како ти је, како је теби?< 
ање и, што сам пажљивије почео слушати, све сам више жалио што нисам причу чуо од почетка.{S} С 
 мразом.{S} Све сам веровао да ће бити, све што је моје очинско срце у дуге, брижне ноћи замишљ 
уњава материнске снове.{S} Све ће бити, све што је мајка у дуге, брижне ноћи замишљала, све што 
е слутећи да ће се малочас све угасити, све под море отићи.{S} Тако <pb n="79" /> је нешто било 
Платиће нам они то, све ће нам платити, све до последње чивије!</p> <p>— Идем и ја да се борим! 
n="629" /> су јурили путем наши вранци, све се носала и повијала кола с једне стране друма на д 
еко гомиле и изговорио чаролијске речи, све се опет скамени; све се измени и све се врати своме 
аницу.{S} Све покисло на ноћашњој киши, све престрављено, све пренеражено и све прича о страшно 
рилици забележио и сачувао.{S} Па ипак, све то казивање ја нећу успети да изложим њеним речима, 
у дипломатије споразумних сила не ипак, све до последњега часа, отворено. <pb n="56" /> Она 10. 
p>Почела сам све по реду да му казујем, све од онога тренутка када смо се растали, као што вама 
итве Богу и ако је глад, како који дан, све тежа била.{S} После два три дана разболе се девојчи 
} Седина, која је покрила догорели пањ, све се јаче истиче својом белином осветљеном светлошћу  
и ближе тој јави, коју је сан обећавао, све више и више расте материно срце а ведри се бригом н 
е и коње.{S} Док се тај посао свршавао, све су веће и веће гомиле београдских избеглица стизале 
пламен и разговор се све више развијао, све више пео и све шири број учесника обухватао.</p> <p 
оћи замишљало, све што сам будан сањао, све што сам привиђао.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се 
реплетало, све се утисло једно у друго, све се пробија, надире гуши, крха и судара.{S} А све то 
> <p>— Тамо где се бију, све сам видео, све... и испрси се дете светла лица, осећајући да се ум 
 до тога а и не умем.{S} Све сам видео, све сам чуо, свуда сам био, али не умем да забележим.</ 
а са платненим кровом.{S} И редом тако, све врсте кола, све што има точкове и што може да повуч 
не!</p> <p>А сутра дан продужисмо тако, све напред, све напред.{S} И већ догледамо позната мест 
ве на њему, види се, било негда царско, све сјајно, све искићено као што је било сјајно и искић 
ета није престајала али се мање трзало, све мање, све мање.{S} Почело је сад тешко да дише те м 
ско срце у дуге, брижне ноћи замишљало, све што сам будан сањао, све што сам привиђао.</p> <p>А 
рено и претоварено све се испреплетало, све се утисло једно у друго, све се пробија, надире гуш 
је и силна стока.{S} Све се то скрхало, све се измешало, све то извире из разних улица, гуши се 
{S} Све се то скрхало, све се измешало, све то извире из разних улица, гуши се, саплиће, гура,  
упина и на један мах све се узневерило, све застало и сав живот намах обамро, као оно кад сви ч 
7" /> и оборисмо брижно главе које смо, све од Рудника и Цера, високо носили.</p> <p>А борбе су 
мо где је све ружичасто, све насмејано, све невино.{S} И, како је то годило премореној ми души  
о што смо ми сагледали.{S} Све поклано, све живо по кући лежи у усиреној крви.</p> <p>И сад ми  
а, корапа и џакова.{S} То све набацано, све претрпано, као да је за време пожара извлачено и ба 
јендецима, све растурено, све побацано, све погажено.{S} Изгледало ми је као да је неки зао дух 
и натоварених коња, све једно по једно, све једно за другим.{S} Та поворка се вије по усеченој  
сло на ноћашњој киши, све престрављено, све пренеражено и све прича о страшној ноћи, коју смо п 
оћ стигли, ноћ већ пала, све затворено, све погашено а не познају варош, нити знају кога би при 
по друму и по јендецима, све растурено, све побацано, све погажено.{S} Изгледало ми је као да ј 
види се, било негда царско, све сјајно, све искићено као што је било сјајно и искићено и доба н 
об <pb n="564" /> сишло.{S} Све сјајно, све искићено негда, али на свему овом сјају сад лежи ме 
иви, која надживљава све што је трошно, све што је <pb n="24" /> малодушно, све што је кратковр 
но, све што је <pb n="24" /> малодушно, све што је кратковремено; она мисао, која бачена и у гр 
другу кад себи пере.{S} И све му добро, све трпи и све поднаша.{S} Облије нас киша те капље са  
ше све брашно, сир, пасуљ, и суво месо, све што се нађе по кућама.{S} Однеше уз то још и све ча 
 гвозден стомак.{S} Платиће нам они то, све ће нам платити, све до последње чивије!</p> <p>— Ид 
асна сећања, тамо где је све ружичасто, све насмејано, све невино.{S} И, како је то годило прем 
И зима и умор и не зна где јој је отап, све се сабрало, пријатељу! — одговорих му, осећајући да 
ешама сливају у Бистрицу.{S} Иначе мир, све спи, мртвим сном спи.</p> <p>Сен даље креће.{S} Про 
г озбиљног кашља, чу се:</p> <p>— Јест, све је тако, што рече!</p> <p>— А што да није — нађе се 
а су покидана и почупана, сва прошлост, све успомене и све традиције.</p> <p>Учитељ заврши, па  
колицина их се одмара.{S} Све нов крст, све ових дана: ту рањеник, ту болесник, ту заробљеник,  
ако, час онако.{S} Тако скоро целу ноћ, све до зоре.</p> <p>Сутра дан је свануо мутан понедељак 
а пробудити.</p> <p>Тишина као у гробу, све спава.{S} Спава и сила која је завитлала косом над  
а.{S} Виш оно тамо, они крстићи у реду, све је то војска, српска војска.{S} Ово је већ четврта  
 тога часа, као да тонем дубоко у воду, све дубље и дубље и почеше да ми се јављају све неке ле 
рисну мајка.</p> <p>— Тамо где се бију, све сам видео, све... и испрси се дете светла лица, осе 
гла наредба и сву варошку жандармерију, све до последњега човека да испратимо на фронт.{S} Од о 
 будућност, ваш таленат, вашу амбицију, све, све ваше.{S} Ви не можете без бола и без огорчења  
е о Турцима.{S} А што Турци ближе селу, све црњи гласови се чују те леденим срцем чекамо кад ће 
о своју дужност!</p> <p>Обећала сам му, све сам му обећавала а ја сам сама знала колико је душе 
ици и продају избеглице све што стигну, све што им је излишно или до чега су од некуд дошли. <p 
ове бегунаца правцем којим и они крећу, све док не допру до првих редова; други полазе отуд где 
 n="139" /> остале редом.{S} Све шапћу, све говоре једно исто, једна се иста вест преноси из гр 
пуковниковој, са извесном уздржљивошћу, све док дан мало не освоји.{S} Чим се раздани, наши осу 
духу, који се као сврдло забада у душу, све опет потеже на улицу.</p> <pb n="456" /> <p>Бегунци 
ескрајност и дубока тама коју просецаш, све ти више ствара утисак пучине, и ти већ осећаш страх 
му Једрене, Брегалница, Цер, Елбасан... све, све то да му буду олакшавне околности.{S} Јуче су  
и, оно корење, па погибија чобанчетова; све, све нам је то изгледало као бајка, онако исто као  
узбуђеној природи и узнемиреним душама; све уморно спава и кроз ту тишину, као тихи жубор поток 
о чаролијске речи, све се опет скамени; све се измени и све се врати своме пређашњем расположењ 
сти, можда уверења да је <pb n="149" /> све пропало, да нема више спаса, да не постоји више оно 
зује много, у овоме часу <pb n="569" /> све.{S} На њој је непоузданим потезом руке која је дрхт 
и поља, засипа села, горе и планине!{S} Све, све засипа и плави.{S} И мало још, још мало само д 
ни арови осионих источњачких бегова.{S} Све то лежи пусто и глуво; леже мртва једно крај другог 
 прозрачна сен белога једног витеза.{S} Све на њему, види се, било негда царско, све сјајно, св 
а необјављена и неиспитана историја.{S} Све, све је то пропало или ће пропасти, јер непријатељ  
могуће ствари и свих могућих облика.{S} Све то сручено и бачено без реда једно на друго, предст 
батерије без муниције и силна стока.{S} Све се то скрхало, све се измешало, све то извире из ра 
р наредили да нико не мрдне из села.{S} Све домаћице претрнуле и навалиле питањима, свака <pb n 
који се дотичу топла девојачка тела.{S} Све су то деца која су тек коракнула на сокак ал држећи 
ош је зарана, још с вечера опустила.{S} Све се повукло у куће да тамо, у кругу своје породице,  
приближисмо се првим сеоским кућама.{S} Све куће већ поседнуте, у сваком дворишту већ логори из 
е арлук пса пред затвореним вратима.{S} Све је заспало тешким сном.</p> <p>Мајка је чекала...</ 
ице и ако му је рана још недолечена.{S} Све ћути и предало се бризи својој и нагло се унапред,  
та, нема, суморна, загушљива тишина.{S} Све радње закатанчене и спуштени на њих дебели капци, с 
а неба није била више онако суморна.{S} Све што је веровало у смрт, почело је понова веровати у 
ника, стране мисије и наша сиротиња.{S} Све је то кренуло нарочито тим путем што је Краљ туда к 
тарац — видиш колицина их се одмара.{S} Све нов крст, све ових дана: ту рањеник, ту болесник, т 
енутку.{S} То може бити још и сутра.{S} Све зависи од ситуације на бојишту!</p> <p>Одлазак жанд 
ака готово као и вестима са бојишта.{S} Све оно што би новине казале или што би се и иначе чуло 
 махали, али нико ни у њу не увраћа.{S} Све се повукло у куће.{S} На улици нема промета, нема п 
жар из мангала распростире око себе.{S} Све то изгледа тако тајанствено, као место састанка неч 
ти ствари: сандуке, кофере, дењкове.{S} Све је то ишло тихо, пажљиво, шапћући, без уобичајене л 
тако лепо допуњава материнске снове.{S} Све ће бити, све што је мајка у дуге, брижне ноћи замиш 
буди младу крв те срце другаче бије.{S} Све су то деца која су до јуче прекјуче још седела на п 
итисли врата а светиљке се погасиле.{S} Све се склонило од непогоде под кров, једва отуд, далек 
рупе, које су јутрос раније кренуле.{S} Све просторије поседнуте а и нема их много.{S} Хан је о 
треба децу своју да утеше и охрабре.{S} Све то спустило ствари крај зида од ограде начелства, с 
 команде и једног вагона прве класе.{S} Све остале неборачке команде добиле су наређење да се с 
е и стрине, за рођаке и пријатељице.{S} Све те госпође међутим, нити су се будиле рано, нити су 
је ушао у канцеларију да ме пријави.{S} Све до тога часа ја сам се сама пред собом либила корак 
ојим видиш оно што смо ми сагледали.{S} Све поклано, све живо по кући лежи у усиреној крви.</p> 
о су мука видели док су га назидали.{S} Све што би они за дан назидали, <pb n="621" /> зла би в 
ци ту, мирни, непомични, непокретни.{S} Све се око њих креће, све пролази, и људи и време и ист 
мем!{S} Није ми до тога а и не умем.{S} Све сам видео, све сам чуо, свуда сам био, али не умем  
о и све <pb n="139" /> остале редом.{S} Све шапћу, све говоре једно исто, једна се иста вест пр 
е зраком оне које је покосио мразом.{S} Све сам веровао да ће бити, све што је моје очинско срц 
усправљено да буја као млади јаблан.{S} Све су то деца у годинама у којима, у душама испуњеним  
 смеле ложити али се мало и спавало.{S} Све је било на опрезу, тим пре што је изгледало као да  
езовима у гроб <pb n="564" /> сишло.{S} Све сјајно, све искићено негда, али на свему овом сјају 
 болница а и вукло ме је нешто тамо.{S} Све ми се казивало као да ћу га тамо наћи.</p> <p>Девој 
p> <p>А доле у селу, већ жив покрет.{S} Све је на ногама и спрема се за полазак.{S} Волови се п 
а и снагу и вољу и обећавала победу.{S} Све, све је то он у овом часу можда прелазио мислима и  
м — Ето, зар не видите моју судбину.{S} Све што за дан саградим, зла ми вила за ноћ поруши.{S}  
 и ако се већ силан свет сабио у њу.{S} Све те куће пут Торлачкога друма биле су пуне света кој 
адују и сиромахе како умиру у блату.{S} Све су видели и срце им је изгубило осећање, душа им је 
беглица стизале на ресничку станицу.{S} Све покисло на ноћашњој киши, све престрављено, све пре 
он сваке године секао славски колач.{S} Све, све му је драго и столица и слика на зиду и лампа  
знео; наилази сок и обнавља живот...! — Све је то млади уметник изговорио брзо, са пуно заноса  
ика“.{S} И она се дуго и дуго градила — све од орашачког устанка па до сада и отисла се једнога 
одитеља, без топла одела, без заштите — све те слике и друге болније, промичу кроз гомилу кола  
ом у дну зида, коју су пацови разрили — све то осветљено полусветлошћу свеће и оним светлим рум 
видиш српску војску — казивао је мени — све сам соко; видиш му из очију да је Србин!{S} А још к 
ке малога Книћанина оборила Ћаја-пашу — све, све је то лежало по <pb n="223" /> потоцима и по б 
руши, уништава.</p> <pb n="224" /> <p>— Све, све ће пропасти! — Додадох и ја придружујући му се 
е на образ и облила је сузама.</p> <p>— Све ћу ти казати, све по реду.{S} Реци ми само како ти  
оћи ноћу и неће се задржавати.</p> <p>— Све једно, нека је и ноћу, нека је и у саму зору, морам 
 <p>— И шта вас је разочарало?</p> <p>— Све.{S} Зар није довољно да вас разочара ово на пример: 
о и она тамо, тако и трећа и четврта, а све нове и нове придолазе од ране зоре и већ се гуши пе 
обија, надире гуши, крха и судара.{S} А све то обавија густ снег и страховита мећава и онај сут 
густила те се просто закрчио друм.{S} А све нови и нови бегунци придолазе из уличица око Карађо 
гон, улази и седа на обезбеђена места а све остало и даље дрежди пред вагонима на киши.</p> <p> 
едстављала једну целину беде и невоље а све заједнички, повезане, целу трагедију једнога народа 
 где је све његово добро остало пусто а све ближе местима, која му обећавају глад и невољу?{S}  
тељски, братски.</p> <p>С поља се борба све више ближила и он је по звуку пушака осетио да наши 
у.{S} Што дубље у планину, та је појава све чешћа; мртви људи и мртви коњи све чешће ките стазе 
 умире, која увек живи, која надживљава све што је трошно, све што је <pb n="24" /> малодушно,  
 села, претрпава њиве и поља, претрпава све, све...</p> <pb n="217" /> <p>Ону половину свеће, к 
на силуета вароши у којој сад већ спава све што није имало решености још да креће и што је оста 
амо, у коју смо сви упрли погледе, бива све јаснија и јаснија, све пунија и пунија.</p> <p>— Ни 
рба поче да расте, да се пење и да бива све огорченија, те предњи наши почеше <pb n="196" /> да 
 хладно лице мога анђелчета и грлила га све чвршће.{S} Што се више ближио час растанка, ја сам  
 се више ближио час растанка, ја сам га све чвршће грлила; изгледало ми је као да хоће да ми га 
као сам га и чекам га још!{S} Чекаћу га све док се са мојим животом не угаси и светиљка коју са 
, још од <pb n="74" /> почетка рата, да све ствари гледа кроз веома мутне наочари.</p> <p>У дру 
уништи, да све разори, да све спали, да све затре, да сав живот сагоре и <pb n="218" /> угаси о 
жудњом да све уништи, да све разори, да све спали, да све затре, да сав живот сагоре и <pb n="2 
 са крвожедном жудњом да све уништи, да све разори, да све спали, да све затре, да сав живот са 
у: склањај се за времена, него после да све то загуши!</p> <p>Под столом се протеже један спава 
а је освоји већ са крвожедном жудњом да све уништи, да све разори, да све спали, да све затре,  
, док превали поноћ и док се уверимо да све по кући спава — одговори тако исто тихо секретар.</ 
че киша опет да промиче а затим да пада све јача и <pb n="472" /> најзад се проли као да се неб 
је.{S} У аутомобилу три женске, изгледа све три познате гомили: једна продавачица дувана о којо 
окрила лице земљино и кроз коју изгледа све што се догледа врло удаљено.{S} Тим друмом поћи ће  
се узноси, на једној узвишици и догледа све до широкога косовскога поља, бела црквица коју су п 
 Бојко весело, осврте се па нас погледа све редом, као да би хтео да један део своје среће и на 
и.</p> <pb n="657" /> <p>Он нас погледа све редом, па кад у свачијем погледу срете одобравање,  
ло пуно рањеника, није ни било места за све.{S} А долазе гомиле све нове и нове и дрежде пред в 
руговима са којима се нису растајали за све време тешких дана борбе и славе.{S} Само ко зна кол 
у сто, вероватно онога што поручује „за све“.{S} Ни за једним столом нема више ни једнога песим 
идружи.{S} Одушевљени наручује пиво „за све“; хладни и размишљени узео мастиљаву писаљку, умочи 
ји ће извесно и данас наручити пиво „за све“. — Нека бугарска пушка на нашем фронту убије једно 
— узвикује онај што је наручио пиво „за све“.</p> <p>— Још сад смо у равници — објашњава онај ш 
су под њима полегали.</p> <p>Ноћ осваја све дубље и, све што ће ујутру да рани, предаје се сну. 
, које се кроз дим једва назиру, добија све тајанственији облик.{S} Од силине јаре под таваницо 
е густе снопове варница и пламен добија све шире и шире просторе измеђ четири основна зида, кој 
самљеност, тишина у природи и тама која све изједначи, те ти изгледа као да предмети и не проми 
 сем ако не утону у мраку и у ноћи која све наглије обавија гомилу.</p> <p>Кад мрак обгрли гоми 
туден, она рана јесенска студен, бивала све јача.{S} Дете доби силну ватру и поче грчевито да с 
кли глас доби нову боју, која је бивала све јаснија што је више одливала душу, као што је све ј 
е болове у своју душу и како би сабрала све наше сузе на своје очи.{S} Када <pb n="443" /> се с 
као да нас прати, како би успут сабрала све наше болове у своју душу и како би сабрала све наше 
 решила да остане у Скопљу, те прибрала све заостале рањенике у своју болницу а сад узјахала ко 
 ма да нас извесна зебња није напуштала све док се не спустисмо у пусте улице мртве али пожаром 
ану, као да је овога тренутка преживела све што казује и доспела до куће у којој ће се заклонит 
одушна.{S} Ја сам надчовечански поднела све болове који су се сручили на мене.{S} Мени је мало  
 је капетан у себи и та је мисао почела све више и више да га обухвата и да осваја.</p> <p>— И  
жанства изговарали.{S} Отаџбина је била све, изнад свега, старија од свега.{S} Када је мој поко 
ћи.</p> <p>Ту сам код старице пробавила све време док су они били у Шапцу.{S} Није ме пуштала д 
 бол душе која је прибрала и присвојила све наше болове.{S} Из њенога си погледа могао запазити 
лу.{S} Хвала му!</p> <p>Нисам запамтила све оне невоље које су се <pb n="491" /> предамном низа 
руку у својој.{S} Нисам још ни завршила све а осетих како он извлачи своју руку из мојих.{S} Ја 
е спустила из Топлице у Косово, повукла све што се могло повући, а што ће се после у Призрену о 
има исписати речи добродошлице.{S} Ваља све те предлоге изнети председнику општине и он ће их п 
S} Што смо даље одмицали од непријатеља све смо ближе били правој опасности.{S} За нама је јези 
утем одступа а пред појавом непријатеља све се то збира, образује војску и туче непријатеља орг 
реће.</p> <p>И ако је заједничка невоља све изједначила ипак је у тој, блатом убрљаној и бригом 
грлити својим сувим и коштуњавим рукама све што се спасло и веровало да је на тим обалама, који 
ми гори од ње.{S} Подноси, видиш с нама све заједно и војује и вуче и гладује и гине па — ћути  
се даље иде, пут све тежи а глад и зима све више стежу и све их више остаје успут.{S} Ноћи су б 
реме, јер у то доба ватра поче да узима све већи мах.{S} Сад смо већ знали да туку и Топчидерск 
 и сазнаје новости, ипак жеђ за вестима све више расте.{S} Свакоме који је сазнао што, мало је  
дноме магновењу прелетеше му пред очима све добре и зле последице о којима је већ до сад размиш 
а, до сад је лутала друмом и пољима, на све стране па... нема.{S} Кажемо јој баш, нек се склони 
гла улице и погледала <pb n="459" /> на све стране, неће ли угледати сина који се јутрос рано,  
а се приближе рањенику.{S} Свет бега на све стране и пада од куршума.{S} Жене вриште, деца плач 
 столом, говорило се о њему тих дана на све стране и у сваком кутку.{S} Говорило се у опште мно 
ењени.{S} Ускомеша се светина и пође на све стране да распитује, да се обавештава, да верује ил 
кроз све уличице и сокачиће, ушао је на све капије и капиџике и уједан пут се крете свет са дењ 
чела да лије и засуто гранатама које на све стране праште.</p> <p>Свет се расуо по кукурузима,  
едаљ, па се земља црни и букћу ватре на све стране.</p> <p>Сат и два стајали смо на друму под к 
поља.</p> <p>Кроз ведрину догледа се на све стране.{S} Тамо далеко у дубини, с десне стране дру 
а се купује и продаје.{S} Продаје се на све стране, у свима улицама и на свима ћошковима.{S} Пр 
ам овде! — одговара мала и обзире се на све стране преплашено.</p> <p>— Зар то није твоја сестр 
као да лебди светао дан.{S} Ватре се на све стране погасиле, још само врео пепео покрива земљу  
но родитељскога саучешћа и осврће се на све стране не би ли запазио какву ватрицу крај које би  
 тамо, жена са дечицом, обазирући се на све стране, преноси свој иметак, ћилим, јоргане и санду 
p> <p>И код тих речи, не обзирући се на све позиве начелникове, оде и затвори врата за собом а  
јер носиш одапету пушку и обзиреш се на све стране.{S} Ово је један од најопаснијих путева од а 
 и цика и заљуља се она маса и прште на све стране, као кад камен бациш у воду.{S} Граната за г 
а кажем колико, а топови опет почеше на све стране да бију, као да се уједанпут отвори ватрени  
и сам вам навео хтели да прострете и на све њих.</p> <pb n="330" /> <p>— Па што га онда наводит 
отив, почели смо се збуњено освртати на све стране, као дављеник који очајно погледа по узнемир 
="327" /> тај који је требао мислити на све и кога нису смели омести догађаји?</p> <p>Ја сам ћу 
ав логор кола, па шатори, па свирачи на све стране. „Дошли су и србијански свирачи — вели бабо  
и лице али кад виде да се ја обзирем на све стране, не би ли нашао какав кут где би се могао ск 
p> <p>Стари Краљ је одмахивао главом на све те разлоге и очајно узвикивао:</p> <p>— Пустите ме  
велики број коња.{S} Рашчуло се било на све стране да је Врховној Команди потребно двеста коња  
па се мрави помели и журе унезверено на све стране, не знајући где ће, не знајући шта ће.</p> < 
е може више да је нађе.</p> <p>Жагор на све стране и праштање гламње под секиром и пуцкарање су 
ре гомила жагором и наста жив покрет на све стране, као кад мравињак згазиш ногом, те потисну и 
ас, гађајући аероплане а њихове туку на све стране.{S} Доле негде са Дорћола уздизао се грдан д 
оном ордењу а оно се расуло по блату на све стране.</p> <p>— Ех, ех, ех, баш тако много? — прип 
нели, мени тадања Србија и њена судбина све више личи на судбину „Титаника“.{S} И она се дуго и 
 магли, у коју нас друм води, то се она све више разређује и на крају тамо, где се друм у њој г 
 стране и која је за време дугог чекања све већма придолазила.{S} У томе гурању и тискању ја из 
осећао одморен.</p> <p>— А ја запео, па све казујем што ми падне на памет! — извињава се он, бо 
е и поче прескакати потоке и плотове па све пречицом оде као тане из пушке.{S} Ми гледамо за њи 
које је, тога дана, трајало од подне па све до осам часова увече а затим је прекинуто или бар б 
тазу од старичине <pb n="19" /> куће па све доле до обале, до онога места где је Новичин чун ув 
а ваш народ.{S} Пао велики црн облак па све покрио и легао мрак на земљу.{S} Кроз тај мрак нико 
</p> <p>— Чекала сам дуго, од јутрос па све до сад, па нисам могла више.</p> <p>— Јеси је тражи 
pb n="656" /> су нас за време разговора све редом прелетала не задржавајући се ни на коме дуже. 
о је ваљда око два сата по подне, ватра све јача и све страшнија, изгледало нам је <pb n="462"  
бичноме пушкарању.</p> <p>Пушчана ватра све јача и гушћа.{S} Већ први рањеници падају и повлаче 
еверена погледа и стоји немо и посматра све ово.{S} Стоји тако од јутра до подне и од подне до  
наше горе густом маглом, чија се фигура све јасније издваја из стоструко испреплетанога клупчет 
гова жена и ћер највише забринуле и шта све не претурисмо преко главе.{S} Тек после поноћи стиж 
ана на овамо редовно дочекује и испраћа све нишке и солунске возове.</p> <p>— Зашто мислите?</p 
ао склонити.{S} Видиш да је ова несрећа све обухватила, као пламен кад ухвати целу шуму па хајд 
 под којом зјапи провалија.{S} Хладноћа све јача а поледица и снег ометају корак те се клизају  
ривених снегом и сметовима.{S} Хладноћа све више стеже, мраз све оштрији.{S} Бегунци и иначе из 
б, част српске војске и... ко зна какав све обрт може настати, ко зна не би ли се још могла пон 
и пламен је помамно лизао и буктао кров све просторије, уништавајући и последње остатке наше им 
41" /> чује.{S} Он зна да ће ноћас, кад све ове што му сад говоре буде савладао уморан сан, или 
ојио целу кафану најлепшим надама — кад све то не би било тако, онда би значило да смо ми, који 
м прогледао и видео, видео сам око себе све и знао где сам и знао сам шта радим.{S} Поменуо ми  
} Што дубље средини вароши беле заставе све чешће, нарочито на угледнијим кућама.{S} На општини 
читав један бригом успавани град, оживе све и појави се на улици озарена лица, као оно новембар 
е.{S} Он изврши одмах распоред и издаде све потребне наредбе.{S} Челни батаљон, који је већ дот 
ако је, сами видите.{S} Сручило се овде све, сва несрећа и невоља и нема се кад, последњи је ча 
м долином а и озго са Сопота, а ми овде све до Багрдана немамо могућности да му дамо отпора.{S} 
се налазиш у некоме мртвоме царству где све, и људи и природа, спава магиским сном.{S} И гуши т 
разници, она мете кућу и спрема да буде све у реду кад он дође.{S} Слази доле у свештеника и за 
 Лабом слази из Куршумлије.{S} Њим пође све што из Ниша и Лесковца није могло раније железницом 
манде у Призрен сам собом тумачи и каже све.</p> <p>— Па добро, је л’ то ко видо својим очима,  
 је било трећи збег по величини, потеже све у Приштину, Митровицу и Феризовић.{S} За Нишем, Кру 
есече железничка пруга за Солун, потеже све да се сручује на Косово.{S} Из Ниша, који је дотле  
а.</p> <pb n="90" /> <p>— А зар не може све то бити изненада?</p> <p>— Изненада? — Та идите мол 
ћ скрхала маса људи и стоке а придолазе све нове и нове групе, које су јутрос раније кренуле.{S 
 бивало је и други пут тако, те нас узе све опремати и збирати по кући, што се може понети.{S}  
мчади која поскака са седишта и предузе све да припреми за одмор.{S} Једни пођоше по сено и дрв 
ако је зборио мој бабо!</p> <p>Ма да је све то говорио са мало гордељивости, глас му је по где  
опет се умири.</p> <p>— А мислите да је све то лаж? — покушах ја да наставим разговор.</p> <p>— 
ногорског жандарма, који се хвали да је све путеве и све стазе прошао па би знао усред ноћи ко  
ас, савлада умор; видело се јасно да је све те догађаје, причајући, понова преживљавала.{S} Њен 
 и изрази незадовољства гомиле, која је све своје невоље њему приписивала и на њега сручивала.{ 
м Обилићеву медаљу за храброст, која је све дубље у блато тонула...</p> </div> <pb n="243" /> < 
<p>— Па добро, нека није лакше, нека је све једно.{S} Али, питам ја вас: може ли да буде контуз 
 је богата и дрхтала је над паром па је све код себе чувала.{S} Кућу јој једнога дана захвати п 
рљај јој обећава утеху!</p> <p>Госпа је све ово говорила са неким заносом и узбуђењем; говорила 
ерења?{S} То значи ви и не знате шта је све спасавано?</p> <p>— Не знам одиста.{S} Знам да сам  
остало.</p> <p>И узе ми казивати шта је све пождерао тај пламен.{S} Кола коморска и топовске ка 
ри те удесио нежељену кућицу.{S} Кад је све било у реду, свештеник нас још поучи.{S} Рече нам д 
 га олуј носи све даље од места, где је све његово добро остало пусто а све ближе местима, која 
моја прва и нејасна сећања, тамо где је све ружичасто, све насмејано, све невино.{S} И, како је 
 смела остати код куће.{S} У кући ме је све подсећало на мајку, на оца и, било ме је срамота.{S 
ва му је обраћана пажња на мраз који је све више стезао, старац је упорно остао при томе да он  
n="436" /> и разнолики, те мрак који је све више освајао био ми је добро дошао.{S} Желео сам да 
ка магла да се спушта.{S} Сутон који је све више освајао, магла која се спуштала и дим, који се 
ине бити тегоба, патњи и невоља, али је све дотле бегунце подржавала вера.{S} Из Приштине већ,  
одине спасли Косовскога ропства; али је све то било недовољно.{S} Светина је куљала, куљала из  
 враћала, причала ми је, казивала ми је све што је видела и чула.{S} Причала ми је о порушеним  
, о надама, о будућности, говорио ми је све док нисмо избили на друм.</p> <p>На друму затекосмо 
а сутона па до сада.{S} Изгледало ми је све што сам преживела као огромна, пространа прошлост,  
и шта се дешавало напољу, те зато ми је све то било чудно.{S} Па и пред болницом било је тако и 
 артиљерије, догоревала је већ; мрак је све дубље освајао и једино доле, под друмом, што су се  
 Био је његов ред.</p> <p>Причао нам је све шта је и како је било и зашто нико није могао доћи  
ју све јаснија и јаснија.{S} И тутањ је све гласнији и сад се јавља равницом змијаста фигура во 
аје појединих команданата, проучавао је све до мрака војвода Мишић, бавећи се једнако над ђенер 
ен да се упусти у разговор, саслушао је све ове вести које, ма колико биле и непоуздане, ипак д 
шрапнели и падали војници.{S} Поднео је све, све, и ево је сад малаксао, издала га снага и, пао 
 једном био поставио и уопште, чинио је све да што тачније и што поузданије сазна стање неприја 
 о снази непријатељевој, увиђао како је све то не само недовољно но управо бедно.</p> <p>Капета 
p> <p>— Није оно ватрица, видиш како је све већа.</p> <p>— Оно ће бити већа ватра.</p> <p>— Онд 
 да се мора бегати у туђину, потегло је све да се снабде пасошем, јер ко зна, на коју страну и  
гарских трупа ка нашој граници, било је све јасније да се та моблизација нас тиче.{S} Од како ј 
газили у невоље то самоодрицање било је све општија појава и јасно се опажало на људима како се 
дан гест као да би хтео рећи: отишло је све до ђавола, па шта има да се крије више!</p> <pb n=" 
т којим крећу на посао.</p> <p>Пошло је све што је ноћас отпочинуло у Штимњи; кренуло је и оно  
="graphic" /> <p>Свршено је, свршено је све!...</p> <p>Над гробницом је земља утапкана, траг је 
ubSection" /> <p>Свршено је, свршено је све!...</p> <p>Савезници су опрали руке, непријатељ је  
царио.</p> <pb n="724" /> <p>Свршено је све и овладала је дубока тишина мртве ноћи, нигде трага 
 на Неготину један одред.{S} Ето, то је све!</p> <p>— А Бугари?</p> <p>— Ја не знам сасвим тачн 
ласини а други према Струмици.{S} То је све што имамо овде, на јужноме фронту.</p> <p>— А горе? 
 два пута и по три пута.</p> <p>— То је све једно, може се погинути и од једне ране као и од дв 
ник се опет окрете мени:</p> <p>— То је све што се може урадити, госпођо.{S} Однесите дете у ка 
и сад да стане чврсто и ви кажете то је све једно и још кажете, лакше је бити рањен него контуз 
ва, да гину тамо.{S} Родили сте и то је све што сте могли учинити и сад још можете плакати.{S}  
т.{S} Ти знаш шта сам ти ја!“ Ето то је све што ми је рекао али сам ја знала да ме воли и он је 
а што је више одливала душу, као што је све јаснији глас чаше што више воде из ње одливаш.</p>  
туација очас изменила.</p> <p>Официр је све то говорио јетко и дигнутим гласом гужвајући ону на 
p>Што се дубље у планину залази, пут је све стрменитији, све тежи, јер је го камен и у њему уре 
или још неколико стотина метара, већ је све друкче изгледало.{S} Јасно се видело да је то некак 
реву и гомилу.{S} И ако је поноћ још је све на ногама.{S} Онде се скрхала кола, онде се друга и 
ба с дана на дан <pb n="159" /> постаје све очајнија и све крвавија.{S} Знајући да је ово после 
питања.</p> <p>Жагор око ватара постаје све тиши; димови који су се у почетку узносили као плас 
 сабрали болови свих матера и трагедије све деце.{S} И то је оно само што сам ја за један час в 
о!</p> <p>— Јесам!{S} Ал, видиш да није све готово...{S} Видиш да се опет мора у планину...{S}  
 Јанковићевих прочитали да он ипак није све казао, остали су и даље крај њега и повукли се заје 
шкаран или обешен.</p> <p>— Ја ћу своје све побити овде, пред вама, браћо, па ћу онда себе! — х 
 рађа из сусрета дана и ноћи, приказује све увеличано: дрва далеко бацају сенке, џбунови велики 
 у страну и преврћу кола, волујар псује све на свету, почев од Бога па до каплара и удара немил 
заносних бајака, које су нас опчињавале све док нам се детињи мозак није почео морити и очи скл 
и било места за све.{S} А долазе гомиле све нове и нове и дрежде пред вратима по цео дан, преви 
апетану, да су јуче још Чачак напустиле све наше власти и да су обе ћуприје на Морави бачене у  
аље повлачење из Пећи, за које се дотле све грозничаво спремало.{S} Развезали су се дењкови, од 
ише множи, простор по коме су се расуле све се више шири, тако да већ изгледају као киша звезда 
у, кад је требало бегати из Ниша прошле све могуће канцеларије доказујући како њима „ова земља“ 
невоља велики, гломазан жрвањ који меље све обзире и све односе људске, који скраћује сва одсто 
 што су прилике биле такве?{S} До подне све је било мирно али, око једнога сата по подне, појав 
орио грубо, чак се и смешио али је мене све већи страх обухватао и нисам ни речи умела да прого 
вароши, о одржању реда и чувању имовине све до онога тренутка док непријатељ не уђе у варош.</p 
ње војске, количину муниције и да учине све припреме за евентуалну офанзиву.</p> <p>Као и у прв 
, и отишли право у Битољ, да тамо учине све припреме за такво повлачење.{S} За извођење те влад 
 и ослухујемо.{S} Шум све јачи, буктање све ближе, као да нешто кркља и стење, као да се нешто  
д је принесмо видесмо да је лице детиње све окрвављено, ваљда како сам га брисала те размазивал 
свако прими на себе да до сутра прибере све ове податке.{S} За тим је састављен и протокол седн 
же.{S} Па онда наредише да им се отворе све куће да изберу себи конаке.{S} У моју кућу, вели Ла 
о тло замрзнутога друма а њихове фигуре све више расту и све се јасније обележавају.{S} То су д 
ла се стока, убрљала се кола и једва се све то извлачи и једва креће.</p> <p>И ако је заједничк 
ђе.{S} Због те несреће нареди ага да се све куће претресу.{S} Не нађоше, хвала Богу, нигде ништ 
 буде домаћин.{S} Само ако Бог да да се све ово лепо сврши...</p> <p>Ето тако ми је говорио о с 
а пожурити!... — шапће он, желећи да се све то што пре сврши, да што пре пође, да што пре напус 
у и на Тимоку.{S} И, кад је видео да се све расипа, све оно зашта је толика крв заложена; кад ј 
еда њ’ појавила она авет, Усуд, која се све јасније помаља из мрачнога облака што је пао над Ср 
едан нов губитак наше отаџбине, која се све више и више сужавала, тако одавде сад већ сваким ко 
пожар, нагло хватала и распростирала се све даље, до најудаљенијих уџерица на крају вароши.{S}  
 село и кућу, мајку, жену и децу, па се све боји да не застанемо, да не дође Аустријанцима какв 
ош једној српској круни.</p> <p>Зора се све више наглашава, предмети се све јасније издвајају и 
е, гледају, блену, не знајући ни шта се све дешава у доњем делу вароши али, гоњени животињским  
рнаучићи и узневерено посматрају шта се све ово збива на њиховом друму, којим су некад једва је 
 који га је везивао за живот.{S} Кад се све срушило, њему је слом изгледао страшнији и црњи но  
ле преко самих шљивака те ко зна где се све по врзинама може скрити непријатељ.</p> <p>Прекидај 
ма у којима се растао од ње.{S} Може се све око ње мењати, он се не мења, као што се не мења ни 
 некуд дошли. <pb n="696" /> Продаје се све и своје и државно и кошуља, коју је војник са себе  
стала дубоко урезана у памети и није се све до сада изгладила.{S} Ван гомиле очајних жена и про 
{S} Објашњавање, свађа и псовка пење се све више, потежу се и ступци, узносе и кундаци над глав 
и, одвајајући се један од другога те се све јасније и јасније изражавала контура вароши која ми 
а код њих постоји неко уверење да ће се све ово у последњем тренутку некако поправити.{S} Али,  
 и стегао ужасан мраз.</p> <p>Посрће се све више и све чешће, коњи падају а људи малаксавају и  
станици на једанпут оживеше и почеше се све јасније назирати жалосне слике које је дотле крила  
Зора се све више наглашава, предмети се све јасније издвајају и снежни врхови планине почињу ве 
<pb n="94" /> кућице, придружују јој се све нова и нова забринута лица.{S} Кроз капиџике који в 
упа кола, двоја, троја, четвора, док се све не отисне и не загусти друм народом и стоком.{S} До 
ва, а сунце све светлије сија и небо се све више ведри.{S} Око два сата по подне, са наших поло 
ом државе, својим очима гледате како се све крха и руши а светина се гуши и стење под рушевинам 
ако се предају без заваравања и како се све више мире са најгором могућношћу исто тако лако као 
клони.</p> <pb n="535" /> <p>Скрхало се све, скрхала се цела Србија у оне испреплетане, тесне и 
сва запрега, све што је наишло а што се све више и више згушњавало онима који наилазе.{S} Напре 
тру, разгоревао је пламен и разговор се све више развијао, све више пео и све шири број учесник 
тнаест корака опет све застаје, опет се све загушује, опет настаје заморно и очајно дреждање ко 
пре другога заузме место.</p> <p>Ноћ се све више разређује и мутна светлост мочарнога јесењега  
и, иду у сусрет бегунцима и простиру се све до задњих редова, оних који су вечерас тек кренули  
 Призрена.{S} У ту зграду скрхале су се све министарске канцеларије, све благајне, све архиве,  
агрлили се са бесним валима, који су се све више узносили и све више плавили наше китњасте горе 
облаци се загрлише са валима који су се све бешње узносили.</p> <pb n="16" /> <p>Мајка је чекал 
?</p> <p>И ко зна, Боже мој, како су се све звала ова друга дечица?{S} Она тамо чупава можда Да 
ње о стању у аустријској војсци, иснесе све податке, све исказе заробљеника, грађана, извештаје 
ће увраћати с времена на време и издате све остале наредбе о дужностима које су се дале предвид 
ете ађутанту па рече:</p> <p>— Наредите све што треба, хоћу сутра да се причестим у Грачаници!< 
 и ви да сте били на моме месту, да сте све то својим рођеним очима видели?</p> <p>Ја нисам одг 
озоре и понесе собом поломљене и расуте све слике које нам мало час загреваше машту.{S} Студени 
ама, вика, препирка тамо и амо и уопште све оно што је било јуче и што је било прекјуче, кад се 
 искупимо пред црквом и запретише да ће све село у прах и пепео, домаћине на колац а чељад на ј 
ња, навикнути већ на те појаве, које ће све чешће и чешће бивати што даље идемо.</p> <p>— А ода 
или, а што се више вече ближи, наићи ће све веће гомиле оних што су на друму далеко за нама зао 
ибирали и текли.{S} Кад се вратимо биће све пусто и почећемо све испочетка.{S} Али, тад неће би 
p> <p>— Тако, једу и пију.{S} Истребиће све ако подуже остану.{S} Наредили да им се испеку беле 
{S} Продају војници и продају избеглице све што стигну, све што им је излишно или до чега су од 
ба се растати од куће коју те стварчице све заједнички сачињавају.</p> <p>— Пожури... треба пож 
Борба траје сат, сат и по, два, а сунце све светлије сија и небо се све више ведри.{S} Око два  
оплаве која је свако јутро и свако вече све више бујала и рушила и последње сводове на којима ј 
е делове а за њима се и батерија помиче све до првих јежевачких кућа.{S} Нови положаји које би  
од истим кровом.{S} Та ми се мисао поче све више допадати и сад сам већ журила да што пре стигн 
збојиштем београдских грађана, освајаше све више.{S} Видех једну кућицу нешто даље од <pb n="46 
е, хвала Богу, нигде ништа али покупише све брашно, сир, пасуљ, и суво месо, све што се нађе по 
када тако злих вила па да за ноћ поруше све што би краљеви за дан назидали.</p> <p>— Било је —  
овима.{S} Хладноћа све више стеже, мраз све оштрији.{S} Бегунци и иначе изнурени трудним путем, 
ебљиве и трошне дрвене ћуприје.{S} Мраз све више стеже, хладноћа просто реже а блато, које је п 
 њега.{S} Друм је тако бескрајан а мраз све више стеже те се једва корача.</p> <p>Још мало напо 
у реч, избија маглица из уста, јер мраз све јаче стеже.</p> <p>Крај једне ватре, међу војницима 
аље још: зашао је кроз све махале, кроз све уличице и сокачиће, ушао је на све капије и капиџик 
е једна традиција, која се одржала кроз све ратове.{S} Не можете ви тражити да се једна традици 
кафане.{S} Па и даље још: зашао је кроз све махале, кроз све уличице и сокачиће, ушао је на све 
мрака, па се као бујан поток разли кроз све улице и све уличице приштинске, све до последње уџе 
ом, децом, женама и старцима.</p> <p>Уз све то, око кола и измеђ њих пешачи маса света попрскан 
очкове и што може да вуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено сеном, брашном, покућан 
кове и што може да повуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено сеном, брашном, покућан 
а, топовских кара и товарних коња.{S} И све се то измешало, и кола и људи и стока и све се тиск 
пљења да код куће сачекају мужеве.{S} И све то ври и кључа као у мравињаку.{S} Око столова се н 
љава лица, неумивене и изгладнеле.{S} И све то лута кроз улице и тражи хлеб.{S} Иде од дућана д 
ропере кошуљу другу кад себи пере.{S} И све му добро, све трпи и све поднаша.{S} Облије нас киш 
друмом да ту потражимо преноћиште.{S} И све те куће већ поседнуте, поседнути и сви путеви и сва 
равнодушно посматрају туђу невољу.{S} И све те разнолике своје осећаје, гомила гласно казује, о 
ијатељском ватром, замишљао.</p> <p>— И све то можда зависи од једног јединог топовског метка!  
и дуготрајних и надчовечанских бораба и све разочарење једнога честитога старешине који је, сем 
чули топовски пуцњи отуда са Карадага и све то потсети ме на оно учитељево упоређење са усијано 
н <pb n="159" /> постаје све очајнија и све крвавија.{S} Знајући да је ово последња одлучна бор 
и се железничкој издваја из полумрака и све јасније обележава бедна и жалосна слика.{S} На стан 
се то измешало, и кола и људи и стока и све се тиска, све граби и ако се једва креће и пробија  
ичари и госпе у чистим белим кецељама и све то испуњава мирис карбола.{S} Свуд то исто где год  
pb n="685" /> опасностима и тешкоћама и све то за то да једне мрачне ноћи, на сред пустога друм 
авкама и са служавкиним пријатељицама и све то улази мирно у вагон, улази и седа на обезбеђена  
ошчама у руци и са товарима на леђима и све се то сручи на тесни простор пред начелством да, пр 
си.{S} Тако сам провела петнаест дана и све сам даље ишла и свуд питала али ништа нисам могла ч 
 мисли и сећања и представе и опажања и све се то колутало, преплетало, тискало и мешало без ре 
крпе на себи и ужас светине и пометња и све, све, као о пожару.{S} И најзад, онај страх којим с 
о сунце кад с ране зоре расте из мора и све <pb n="15" /> више се и више узноси.{S} Кад Новица, 
о сунце кад с ране зоре расте из мора и све се више и више узноси.{S} Очекивао сам и ја да ће д 
поседнути и сви путеви и сва дворишта и све баште и све њиве.{S} Пао уморан народ као облак ска 
 промиче његова породица, његова деца и све добро његово.{S} Деда, на коме је остала кућа и бри 
03" /> читаве породице забринута лица и све носе свој тежак товар бриге и бола и уз то нешто им 
> <p>Чачак је тада крцао од избеглица и све то престрављено и забринуто, сабрано у гомилице, ст 
ило по два реда <pb n="76" /> столица и све погло главе и жагор једноставно испуњава простор, а 
вет се пови те се за час очисти улица и све се сручи у подруме и под кровове.{S} А кад се изгуб 
око два сата по подне, ватра све јача и све страшнија, изгледало нам је <pb n="462" /> као да д 
 Армије, испитивао је сваког понаособ и све заједно оне заробљенике што седе са жандармима под  
се више губио интерес за опште појаве и све се више истицала себичност.{S} Нико више није распи 
дарма, који се хвали да је све путеве и све стазе прошао па би знао усред ноћи ко усред дана ић 
усте да обиђем све собе, све рањенике и све болеснике.{S} Истерали су ме; рекли су ми да је бол 
р су пале у руке непријатељу, пропале и све друге наше тековине.{S} Оно што смо за ових сто год 
 почупана, сва прошлост, све успомене и све традиције.</p> <p>Учитељ заврши, па пошто се нешто  
љени погледи, они изрази бола и патње и све се сједињава у једну црну, живу масу, која се креће 
, гломазан жрвањ који меље све обзире и све односе људске, који скраћује сва одстојања и руши с 
изложити све оне надчовечанске напоре и све велике патње српскога народа.</p> <p>Марта 1920 год 
укали, читали новине или играли карте и све то тихо и шапућући.{S} Ја сам седела крај његове по 
а шајкачу на главу па дочекујем госте и све салутирам.{S} Тек дође господин попа, ја салутирам, 
сви путеви и сва дворишта и све баште и све њиве.{S} Пао уморан народ као облак скакаваца на зе 
 као бујан поток разли кроз све улице и све уличице приштинске, све до последње уџерице на врху 
дну војници, регрути, нове придошлице и све то полеже по столовима и испод столова, тако да пре 
жасан мраз.</p> <p>Посрће се све више и све чешће, коњи падају а људи малаксавају и изостају.{S 
олико нашли, наилазили су нови и нови и све нови бегунци.{S} Као талас за таласом узнемиренога  
 валима, који су се све више узносили и све више плавили наше китњасте горе и наше питоме доље. 
и, све се опет скамени; све се измени и све се врати своме пређашњем расположењу.{S} На свима с 
еби пере.{S} И све му добро, све трпи и све поднаша.{S} Облије нас киша те капље са нас као са  
лицом дубока тама мочарне јесење ноћи и све понова заспа тврдим сном који вера и поуздање носи. 
иноград и наше двориште и наши вранци и све, све што сам проживео и што сам кад год видео и чуо 
ла Бистрица наноси муљ, блато и песак и све дубље засипа прошлост.</p> <p>Вековима леже ти оста 
 један ужасан крах, један ужасан слом и све се сручује са страховитим треском.{S} Тамо где се ј 
и, гутао је пождрвљиво ноћашњи пламен и све је прогутао.</p> <p>Легао сам синоћ под утиском они 
била дубокоме сну који јој је успавао и све наде.{S} Али, као да су сви ипак спавали на једно у 
ор се све више развијао, све више пео и све шири број учесника обухватао.</p> <p>То тако за јед 
е још од турског рата код нас зацарио и све до тад се није угасио.</p> <p>Лекари су искрено зал 
ице, тако и осма, тако и девета, тако и све <pb n="139" /> остале редом.{S} Све шапћу, све гово 
и зимус.</p> <p>И све се, то измешало и све изједначило, војник и грађанин, варошанин и сељак,  
ши, све престрављено, све пренеражено и све прича о страшној ноћи, коју смо преживели и о крвав 
 за једним столом, обухвата постепено и све остале те се у њему учествује са разних столова и п 
и.{S} Он то зна, њему је то саопштено и све ово што му говоре другови, не тиче се њега јер он в 
 једној чистини поворку, нареди вољно и све остало за одмориште те сјаха с коња и предаде га по 
одложи дотрајалу ватру.{S} Небо мутно и све светиљке на њему погашене.</p> <p>Она настави;</p>  
онт; па онда пита ко нам је командант и све тако редом пита, а ја му редом одговарам и казујем, 
ва храм божји и са њим и сва прошлост и све традиције наше, којих је он чувар и које смо залуд  
 па не гледа овамо него окренуо главу и све нешто псује коње.{S} Ускочих ја у кола, ускочи и ба 
 је још једини слободан пут ка Тетову и све што је заостало у Скопљу, крете тим путем.</p> <p>С 
све тежи а глад и зима све више стежу и све их више остаје успут.{S} Ноћи су биле нарочито стра 
 су се по селу да набаве дрва, ракију и све што би се још могло наћи за храну и пиће.</p> <p>Ка 
 све листове, исказаћу сву тугу своју и све болове наше.{S} Веровао сам, јер сам мислио да смо  
<p>Како је те ноћи припалила светиљку и све до беле зоре чекала сина, тако од тад, ево већ седа 
реобука сва однета али, опет, кућа ту и све кућне потребе ту.{S} Нашло се и хране мало, што су  
муније.{S} Ето видите, све то пише ту и све се то нама званично и поверљиво саопштава.{S} А мес 
 друма а њихове фигуре све више расту и све се јасније обележавају.{S} То су два коњаника који  
дне дати дете, аждаја јој разори кућу и све живо по кући покоље.{S} Тако се прича да је било а, 
е нађе по кућама.{S} Однеше уз то још и све чарапе, кошуље и сву преобуку.{S} Зато сад, вели ба 
наменила да још једном понови.</p> <p>И све то можда, зависи од једног јединог топовског метка. 
негде у планини исхрани зимус.</p> <p>И све се, то измешало и све изједначило, војник и грађани 
>— Е па зато — учини онај — што, кад би све тако било, како ћеш ти сад да објасниш, ти не би пу 
нова лаж.{S} Где би нам био крај кад би све било истина што ту пише.{S} Не види се а дао бих ва 
љали и живо разговарали.</p> <p>— То би све било врло повољно — вели за столом код „Зрињског“ ј 
S} Пожар се шири, пламен халовито граби све даље, прште врата и прозори, чује се тресак балвана 
и стопу даље!{S} Прими борбу и употреби све, да непријатеља <pb n="189" /> задржиш.{S} Само пре 
елика мисао Душанова, која одатле плави све долине и планине балканске, допире до зидина солунс 
Када му капетан поузданим гласом понови све, што је раније рекао, војвода му нареди да понови р 
тељ сад поставио топове.{S} А ти топови све јачом ватром засипају наше положаје.</p> <p>— Туче  
ћ обгрлила Косово, подржава те и одводи све даље у тим мислима и ти корачаш полако, тромо, кора 
 — одговори секретар.</p> <p>— Спава ли све по кући?</p> <p>— Извесно!{S} Потпун је мир.</p> <p 
/> код првих кућа, да се увери спава ли све што је ноћ загрлила.{S} Мир и тишина свуд, само што 
танин, који се не познаје с људима, али све прати погледом, не би ли са туђих лица могао што пр 
е косица и лице било мокро од кише, али све, све на мени било је подједнако влажно; киша је бил 
иша и где кад је и пала по која кап али све до пред вече мучило се небо да тек о ноћи пролије к 
 <pb n="471" /> <p>— С поља су допирали све ређи звуци што се вече више спуштало.{S} С времена  
о је у ове планине те да са нама подели све невоље изгнанства.</p> <p>Када сам јој помогао да с 
или се веле да нема рђавих људи, појели све што се може појести па сад нема ни за њих ни за сир 
упалили?</p> <p>— Да ми, да би сагорели све што нам је још остало.</p> <p>И узе ми казивати шта 
учена у долину, што смо се више ближили све су се више оцртавали, одвајајући се један од другог 
асио.</p> <p>Лекари су искрено заложили све своје знање и умење, ја сам их допуњавала материнск 
 прибрао масу људи, који су му испунили све просторије малене канцеларије, те за мене тамо не б 
, ма да сам запазио код ње намеру да ми све о себи каже.{S} И одиста, она након дуге паузе, кој 
а јутрос осванула очајна.{S} Док смо ми све остале ослухивале топовске метке или дизале главе д 
 поменуло се не повратило се!</p> <p>Ми све речи нанине нисмо тада разумели али их ја сад чујем 
вањем.</p> <p>— Ако, ако, казуј ти мени све чега се сећаш, волем ја то да слушам.</p> <p>— Е, а 
еће нешто под главу, час одузима и чини све могуће покушаје да се угодније намести, али бадава. 
јава све чешћа; мртви људи и мртви коњи све чешће ките стазе, тако да кланци, кроз које бегунци 
не вечере?{S} Узми један тањир па скупи све што има од хране, па јој метни овде, пред врата.{S} 
же да избије и на Дрим па да ти затвори све путеве.</p> <p>— А Дебар, а Битољ? — учини човечуља 
о поплави дере набујала река, која носи све што је дочепала и почупала.{S} Имаш утисак као да с 
е ће са женом и децом, кад га олуј носи све даље од места, где је све његово добро остало пусто 
љеницима, а било их много.{S} И кога ти све није било ту и мађара и шваба и чеха и јевреја, од  
анинама.{S} Не видиш облике, изгледа ти све као једна, једноставна маса из које провирују освет 
егунци.{S} И, у један мах, нас обухвати све страх.{S} Цело до подне провели смо на улици и на д 
е се ипак вестима из Бугарске поклањати све већа пажња, једнака готово као и вестима са бојишта 
неминован и који ће под собом претрпати све што се за времена не склони.</p> <pb n="535" /> <p> 
л би ми жао било погинути а не доживети све што сам замишљао.</p> <p>— И, бога ми, кад смо ступ 
ла а оборене главе, он прелази у памети све оне славне борбе из 1912, 1913, 1914 и 1915 године, 
се једва она спасла.{S} Хтела је понети све, све из куће; жао јој било сваке стварчице и, знате 
а оздо иде воз који ће примити и понети све ове несретне бегунце.</p> <p>А кад воз стаде испред 
елим слојем блата, да јој је могло бити све једно, где ће стати.</p> <p>— Је ли он жив? — запит 
на томе великоме делу, које ће изложити све оне надчовечанске напоре и све велике патње српског 
 крај постеље своје?{S} Како ће примити све што му будем казала?{S} Како ћу, којим речима да му 
че се ваљати, тискати, обарати и ломити све пред собом.</p> <p>Покушах још једном да се прибере 
 може ни наодговарати а камо ли учинити све.{S} Невоља се ниже за невољом и јад за јадом.{S} Вр 
ом рамену.</p> <p>— А хоћеш ли упамтити све ово што видиш?</p> <pb n="618" /> <p>— Хоћу! — одго 
т није падало да <pb n="349" /> почисти све.{S} Главно је било скинути горњи влажни слој ђубрет 
 дуго трајати, врло дуго и неће сванути све док три краља не изгубе круне, три краља државе и т 
о гломазно, огромно ваља и гази, рушећи све собом и као да нешто страховито букти.{S} И то све  
о дуго.{S} Пролазили су нам дани и ноћи све у страху и очекивању.{S} Хвала Богу, у селу није би 
ећући нам лица, већ на против пружајући све већи корак да би измакао од друштва где се воде раз 
</p> <pb n="271" /> <p>И ако не знајући све детаље о ситуацији, светина је напоље имала јасно о 
ена страхом и што сам била ближе кућици све ми се даље чинила.{S} Најзад сам стигла...</p> <p>Г 
арији начелниковој извео ми је пред очи све невоље сабране уједно.{S} Ту сам сазнала да нисам б 
јер Руси силно надиру.</p> <p>Изложивши све те околности, војвода предложи да се обустави наред 
 собом мртва али те још увек нешто теши све до гробнице.{S} То није утеха, то је обмана, али је 
сами размишљањем о злој вили, која руши све што Србин зида.</p> <p>Ноћ поче јаче да осваја, а з 
ске, који скраћује сва одстојања и руши све супротности обичнога, редовнога живота.</p> <p>Подн 
 најбољи војник, не би напуштао положај све док му се не нареди, а кад би било јуриша, онако ма 
а и она није избегла.{S} Казала сам јој све, све, исповедила сам јој се као што би се мајци исп 
, па кад диже главу он ће:</p> <p>— Кој све ратује?{S} Кажу многи цареви и краљеви?</p> <p>— Мн 
} Што ближе оним ватрама, њихов се број све више множи, простор по коме су се расуле све се виш 
 одлуче шта и како да учине.{S} Па ипак све се више пео број оних, који су се решавали да остан 
 преливена прљавом течношћу.{S} Па ипак све је добро, кад само има крова.</p> <p>Ваљало је само 
остима, у другим приликама, али је ипак све, као оморина, као тежак ваздух пред непогоду, прати 
е чује са Качаника и Црне Горе, зар вам све то не казује, да је ово крај?</p> <p>— Дакле, чују  
а је пропаст тежа и страшнија; руше нам све, руше државу и руше јој темеље, затиру установе и у 
вала оно што сам доживела, те отуд знам све како је било и што је било.{S} Било је и других зал 
вде, шта ћеш ти овде?</p> <p>Почела сам све по реду да му казујем, све од онога тренутка када с 
што сам се више ближила колиби била сам све узрујанија, гушило ме је нешто, мучило ме је: изгле 
згледало — вели несретна мајка, јер сам све то гледала кроз сузе, носећи на рукама мртво дете и 
оћ, прозебао сам као несретник, јер сам све са себе свукао да покријем децу, али бадава, не пом 
 болницу и молила да ме пусте да обиђем све собе, све рањенике и све болеснике.{S} Истерали су  
>— Пустите ме, пустите ме да их побијем све!{S} Пустите ме да их побијем?</p> <p>— Шта учини мо 
вају гомилице и цеде их питањима док им све не кажу.{S} А људи се на пролазу већ и здраве речим 
— Хоћете ли да чујете, да вам исповедим све своје болове.{S} Ја тако проводим ноћи на овоме пут 
полетим у србијански ланац и да загрлим све оне, све оне, што пуцају на мене!{S} Ох, кад бих см 
но неколико очајничких плотуна па затим све умуче.{S} Наши су добили наређење да напусте положа 
и лебде над нама.{S} Што их више пратим све ме даље одводе, одводе у неке мистичне пределе, у ц 
ао тренутак да се сурва и претрпа собом све што је под њом.</p> <p>— Нећу овде да останем, нећу 
опраћене вриском престрављених и јауком све нових и нових жртава.{S} Било је ужасно, слика коју 
 Јуче и данас прођоше многи овим друмом све без коња.{S} А видо сам данас и оне што лете.{S} Је 
ивљих планинских предела који се за њом све до морских обала простиру.</p> <p>На округломе стол 
 до гробља и чак до Думаче преким шором све до иза касарне.</p> <p>Кући нисам отишла, није ми с 
 се једно уз друго и ослухујемо.{S} Шум све јачи, буктање све ближе, као да нешто кркља и стење 
у срећу Новичину, која се с дана на дан све више помаља, све јасније указује, као сунце кад с р 
} Догледао сам и ја већ како се тај дан све више помаља, све јасније указује, као сунце кад с р 
513" /> <p>Мој муж нас је на свој начин све у кући васпитао.{S} Реч Отаџбина је за нас била так 
 и продаје рибу.{S} И како који лов, он све већу пару одваја и доноси мајци.{S} А сретна мајка, 
и се налазио с једне стране, није могао све од Прокупља па до Приштине прећи на другу страну др 
лата; како би он волео, кад би их могао све повести, кад би могао свима помоћи.{S} Њему је чак  
n="99" /> <p>— Не знам... кад бих могао све, све, ал не може.{S} Ко зна где ћемо... ко зна неће 
ме! — одговара му сусед — ко је затекао све у кући није му дуго трајало, а ко није...{S} И разв 
 куповао самаре, ужад, ћебад и набављао све друге потребе.{S} Ваљало је кренути на пут на коме  
е душу, око које се свакога дана хватао све дебљи слој леда.{S} Нисмо ни спавали, то је био сам 
и су се надвикивали, урлик је обухватао све већу гомилу и час застао на једној страни па се пој 
ажен, извукао из куће и којега нема ево све до подне и ако се кроз београдске улице ваља смрт и 
 њим ће се спрдати.{S} Не љути се, него све то прима и само се насмеши као дете кад се смеје.</ 
 нарочито мухамеданци, куповали су радо све што стигну.{S} Куповало се најпре за новац али је в 
оје куће.{S} Ушао је у двориште и видео све пусто, кућа затворена.{S} Побегли су, помислио је и 
 часа сазнала.{S} Можда је сам Бог хтео све то тако да буде, да би мене очвршћао у болу.{S} Хва 
е подавао без отпора и он ме је одводио све даље и даље, одводио ме је у далеко детињство, тамо 
уо је потпуковник, пошто сам му изложио све догађаје који су се одиграли за неколико дана на Ба 
 је очајно зврчао, телефониста је чинио све могуће покушаје и напоре, али је до те везе немогућ 
ади поправке каквог друма, па потоварио све; повукао си чак и корито и стару, разлупану бурад д 
 лагану смрт.{S} Он је јуначки подносио све тегобе овога великога рата; грудима је својим узнос 
 је много и ја, вероватно нисам упамтио све.{S} Ипак сам сутра дан забележио датуме и поједина  
 — буни се господин који му је саопштио све те повољне вести.</p> <p>— Па — учини лекар скептич 
p> <p>Вратила сам се мало умирена и ако све то што ми је рекла није било Бог зна шта.{S} Али је 
шевинама; кад својим очима гледате како све пада, како се сурвава и претрпава домове, и људе, п 
рижно спавати.</p> <p>Тај разлог некако све убеди и за столом опет завлада мало ведрије располо 
ола са платненим кровом... и редом тако све врсте кола, све што има точкове и што може да вуче  
оркестар и не слутећи да ће нас за мало све прелити морски вали.</p> <p>У Скопљу се, пред катас 
ицира Врховне Команде а доле се стрпало све што је зарана стигло.{S} Ово, што сад придолази тис 
отпочело?</p> <p>У Призрену је сагорело све што је требало да крене за Љум-Кулу.{S} Знало се да 
 — и патила сам.{S} Није онда нама било све тако потаман; топла вечера, топла постеља, него...  
 — гунђа даље гомила.</p> <p>— Изгинуло све што је могло понети пушку; оно што је остало да нас 
А ми смо хтели више, хтели смо да знамо све шта се дешава тамо.</p> <p>— Бију се, бију се по ул 
а га води ближе отаџбини.{S} А ми идемо све даље од отаџбине, ми напуштамо отаџбину; ми не знам 
 тешко да цикнемо, и тим циком искажемо све што нам је остало у души, да искажемо и последњи св 
ад се вратимо биће све пусто и почећемо све испочетка.{S} Али, тад неће бити довољно само да на 
ају.</p> <p>Што дубље у кланац залазимо све већа хладовина бије и реже уз образе а тело се јежи 
 n="587" /> <p>Крајеви у које наилазимо све сиромашнији, све тужнији.{S} Небо бледо, малокрвно; 
шта више да се мисли!</p> <p>— А ми смо све полагали у ту Моравску Дивизију.{S} Ако она стигне. 
, ни у моменту кад је на фронт потерано све што пушку може понети.</p> <p>Понудио сам га цигаре 
ло затим и две неразговетне а постепено све јасније тачке указују се на друму и мало затим две  
и и стока, све натоварено и претоварено све се испреплетало, све се утисло једно у друго, све с 
ђаје, и тога ради помоћник му је стално све реферисао.</p> <p>И влада и Врховна Команда, брижно 
 у непријатељске редове те их ови скоро све побили а мали остатак заробили.{S} На новим положај 
мо се.</p> <p>Пред црквом је било скоро све село и још је придолазило са свих страна.{S} У цркв 
дењкова и бошча, корапа и џакова.{S} То све набацано, све претрпано, као да је за време пожара  
т која подлеже трошарини светине.{S} То све бива и с тога што светина увек верује да онај који  
и.</p> <p>— И кад би знао, колико ће то све да траје — наставља онај за мојим леђима, шапћући — 
 као да нешто страховито букти.{S} И то све јаче, све јаче...{S} Сви смо напустили собе и двори 
бом онај од којега се удаљујеш.{S} И то све још више умара, те клонуло настављаш пут без наде д 
ла, натоварених коња и друге стоке и то све утиче у ову главну реку те мрси још више страховити 
 оставили места пролазнику.</p> <p>И то све у доба кад дуге јесење кише лију нештедимице и кад, 
побеже у кућу.</p> <pb n="181" /> <p>То све на уласку у варош, међу првим кућама.{S} Кад батери 
двојити од породице и потерати, као што све грађане тера, тамо негде у непозната мађарска села. 
м породицом, јецао је.</p> <p>— И зашто све то? — уздану један гласно настављајући вероватно ре 
 кола.{S} И што зора више осваја, жагор све више расте.</p> <p>Најзад крећемо не би ли се, пром 
 мишеве.</p> <p>И овај узвик као да нас све опомену те, пошто се свако још мало позабави да поп 
е тако опремили и натоварили а нана нас све прекрсти па изиђосмо из куће у густи мрак.{S} Није  
ма и изашао силан свет на улицу, па нас све то гледа, нас аустријанце, нас непријатеље.{S} Наиђ 
ња! — наставља Краљ — А како је код нас све питомо и лепо...</p> <p>— Ех! — учини један трећепо 
а оном свету.{S} Бог је добар па ће нас све сабрати код себе.</p> <p>Старац је говорио искреним 
вце и заробљенике српске и натераше нас све да изађемо да их видимо, али их ја некако изварах.{ 
 дере, музике да свирају и искупише нас све и прочиташе да је Београд пао.{S} Морали смо да се  
 би, ага, кад би знали где су али и нас све ето брига мори што не знамо где нам је робље!“ — „С 
онуло се иде ногу пред ногу.{S} Ноћ нас све више обавија, све више се губе контуре појединаца и 
 оркестар и не слутећи да ће се малочас све угасити, све под море отићи.{S} Тако <pb n="79" />  
 А већ после десет петнаест корака опет све застаје, опет се све загушује, опет настаје заморно 
 стране друма на другу, па мени је опет све изгледало да лагано идемо; да ми је што пре да стиг 
мо пушке него и бомбе.{S} После се опет све ућутало и настала је тишина, потпуна тишина.{S} Мен 
га низа државних кола појављују се опет све оне слике које смо видели кад је прокупачки збег сл 
тим друмом.{S} Многи су излази у сусрет све до изнад Приштине, не би ли дочекали дивизију која  
ање и шкрипа кола.{S} И међу нама живот све више усањује.{S} Нема више жагора, нема ни гласнога 
о даље крећемо она тајанствена светлост све шира и шира бива.{S} Сад већ изгледа као низ ватара 
 да причаш.</p> <p>Што се даље иде, пут све тежи а глад и зима све више стежу и све их више ост 
 пут предајући се судбини.</p> <p>А пут све тежи, стаза по где где уска и стрмена, да се једва  
 шта је то што ћемо изгубити кад је већ све изгубљено? — рећи ће војвода Мишић.</p> <p>— Има је 
вог унука“, па онда Глигор Комита и већ све редом.{S} Кад дође слава а мој отац све те слике ка 
гама у поље, бошче, куфери, корпе и већ све могуће ствари и свих могућих облика.{S} Све то сруч 
 се, траже и лутају измеђ ватара; а ноћ све дубља и црња.</p> <p>Тешко је било наћи сува места, 
има пробдио крај мангала целу једну ноћ све док га умор није савладао.</p> <p>— Сећам се! — рек 
двикују.</p> <p>Улазимо дубље у село, у све гушћу вреву и гомилу.{S} И ако је поноћ још је све  
 смрвити змаја са истока.</p> <p>— Ја у све то не верујем! — тврдио ми је познаник који ми је о 
погледају путем предасе, који их води у све дубљу и дубљу беду.</p> <p>Влада жури да по распоре 
на и друга таваница, пламен је продро у све просторе и лиже кроз рупе где су били прозори и вра 
тијих у све сиромашније; из питомијих у све дивље крајеве.{S} Што смо даље одмицали од непријат 
 нама.</p> <p>Бегали смо из богатијих у све сиромашније; из питомијих у све дивље крајеве.{S} Ш 
љу тешко болесно.{S} Уложила сам у негу све напоре једне мајке коју је гризла савест и морила п 
:</p> <p>— У моје име стави под команду све, што ти до руку дође.{S} Остани ту где си и, ни сто 
</p> <p>И почеше у сећању да ми се нижу све његове роле.{S} Сетих се најпре Манелика, онога ила 
 се два жмирава светла ока, која бивају све јаснија и јаснија.{S} И тутањ је све гласнији и сад 
дубље и дубље и почеше да ми се јављају све неке лепе и чаробне слике, баш као дављенику.{S} За 
ве и рањене.{S} Што даље наши напредују све више мртвих и рањених.{S} Крај друма, у јарцима, по 
 се заглибљују у још веће блато и псују све што им је најсветије и љуте се и на самога Бога пре 
 Беране и Андријевицу те да нам пресеку све путеве.{S} Треба журити, треба већ сутра кренути је 
је исписана нада.{S} Рекох г. пуковнику све, рекох ко ми је муж, рекох да ми је син већ годину  
ри, ослобођени на другим странама, шаљу све нове и нове снаге на овај фронт и борба с дана на д 
што вама сада казујем.{S} Казала сам му све, све, све...{S} Нисам дизала очи, да се не би срела 
ично на крај његове постеље и причао му све ово, што сам и вама сад казивао а он је слушао, зан 
Изгубиће га, па ће тек онда да напрегну све силе да га поврате.{S} Неће Београд остати ни недељ 
о доста, јер се ноћас предавало пламену све што се не може понети.</p> <p>Светиљке се по кућама 
није могло раније железницом; њим крену све што се из Крушевца поче спуштати на југ.{S} Њим пођ 
 провале облака, из бочних улица надиру све нове и нове масе људи, кола, натоварених коња и дру 
више него остале са Лазаром у разговору све до пред зору а ми деца кад смо се избудили Лазар ве 
питања којима су се сви бавили, која су све бринула и којима нико решења није умео наћи.</p> <p 
 је ова остала слободна.</p> <p>Била су све то деца, млада као роса, још неогарених усана, тек  
у да се крећу улицом Краља Петра где су све више и више расле <pb n="73" /> онима који су им пр 
ченик је грчевито стегао ручице које су све испуцале од зиме.{S} Па онда седмо, осмо, девето... 
баш тих дана вести са Дарданела биле су све блеђе и блеђе док нису сасвим усануле.{S} Прва вест 
олом код „Зрињског“ један лекар коме су све те вести саопштили — само ако то није морфијум за у 
ли нашли мало места да се огреју али су све ватре тако притиснуте, тако поседнуте да им не може 
ешћа у томе и сви остали, претресали су све могућности, разматрана је и карта, испитивани су по 
илази тој мери, шта чека, и наводили су све добре стране капитулације.{S} Таква мишљења нису мо 
 прилике убиство могло десити. — Ово су све Арнаути из околних села; они нису изгинули пре оне  
коме ћеш их кораку срести.{S} И како су све те слике разнолике, како невоља уме у разним бојама 
 пре ухватити места и распремити јер су све нови и нови гости придолазили, а што се више вече б 
м главе на рамену остати неће а село ћу све у пламен и пепео.{S} Па шта је ово сад?“ Поп се сав 
S} Веровао сам и наставићу ту, исписаћу све листове, исказаћу сву тугу своју и све болове наше. 
се затресла цела трупина и на један мах све се узневерило, све застало и сав живот намах обамро 
ари београдски полицајац, предузе одмах све мере за одржање реда, користећи се грађанском гардо 
ко би имао срца, ко снаге и очију да их све види?</p> <p>На грудима једнога мртвачета уденута ц 
 тврда срца као Југовићка, и обиђите их све; обиђите их и прекадите дахом душе ваше, прелијте и 
то једно дете изгубила, изгубила сам их све! — настави госпа у црнини. — Моја је кућа опустила  
апели!{S} Има тамо још деце, па ћемо их све заједно опојати.</p> <p>Начелник се опет окрете мен 
на оне што носе ципеле уверен да од њих све зло потиче.</p> <p>— Није море — додаје трећепозива 
 не крену даље док она не исцрпе из њих све вести, онако од прилике, као што вам при улазу у ва 
ко баш он да му помогнем, те му помогох све док га нисмо узнели на кревет.{S} Биле су му обе но 
све редом.{S} Кад дође слава а мој отац све те слике казује гостима и тумачи.{S} Их, да чујете  
кнеш, тешко цикнеш, и тим циком казујеш све што ти је остало у души; казујеш последњи бол, посл 
 оној, што стоји страном улице, срешћеш све што се, као на дну левка, сручило са разних страна  
ва једном смрћу!</p> <p>Око мене је још све спавало.{S} Наредник је полегао страном уза зид и п 
оран сан, или можда у рану зору док још све спи, њега повести одавде, извести га негде далеко в 
рибрана настави:</p> <p>— Нисам вам још све казала.{S} О како је дуго и како је много то што би 
у ову мразну ноћ.</p> <pb n="653" /> <p>Све полегало по влажној земљи или чучнуло крај ватара.{ 
уштво за заштиту напуштене деце.</p> <p>Све се радило живо, предано, радило се до последњега ча 
услова за живот, врло вероватно.</p> <p>Све те околности, у моменту када пада Страцин а нагло с 
далеко негде из ноћи арлуче пас.</p> <p>Све већ око наше ватре задремало и оборило главе.{S} Је 
, погледајући нестрпљиво на сат.</p> <p>Све те гомилице, које су искуљале из уличице где је нач 
пе.</p> <p>— Е, је л’ тако каже песма: „Све што браћа за дан назидала, зла би вила за ноћ поруш 
е, као да шапће оне исте Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ! 
 опет ми допиру до ушију Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ! 
 унела у онај заједнички бол и унела га свег у моју душу.{S} И, носила сам га и подносила по му 
о и глад ми утоли.</p> <p>Дао сам му од свег срца, јер сам знао да у Ђаковици арнаути продају д 
 које сте дивизије море? — виче неко из свег грла.</p> <p>— Где је друга пољска? — виче други.< 
 збег кренули опремљени и који су место свег осталог терета понели само своју голу душу, иду др 
ад већ био опште обележје свега живота, свега што среташ и што се креће око тебе.</p> <p>— Нема 
е савиле се, влажни се пешкири усукали; свега крај једне крстаче гори свећица, ваљда јутрос упа 
 да потражи телеграф.</p> <p>То је била свега једна пољска позицијска батерија Дринске Дивизије 
оварали.{S} Отаџбина је била све, изнад свега, старија од свега.{S} Када је мој покојни муж изг 
на је била све, изнад свега, старија од свега.{S} Када је мој покојни муж изговарао реч кућа, р 
о сваке стварчице и, знате ли шта је од свега изнела?{S} Један везен јастучић.{S} Жалосно ју је 
Оно што сам видела било је страшније од свега са чега се душа човечја најежи а тело хладан зној 
амо предају већ и одрицање, одрицање од свега, па чак и од права на егзистенцију!{S} Влада нема 
ју судбину нашој заштити.</p> <p>Нас је свега десетак, од којих пет или шест оружаних.{S} Били  
умор који је сад већ био опште обележје свега живота, свега што среташ и што се креће око тебе. 
к бити мало живота“.{S} Оне су несвесне свега што се догађа, оне у свему виде само један <forei 
 Зашто? — узбуди се одмах учитељ. — Пре свега, Скопље је потпуно отворено према Качанику.{S} Па 
е у доктору добио потпору.</p> <p>— Пре свега не мобилишу само Бугари већ и Грци а несумњиво је 
изгледало или ми то сад изгледа, кад се свега тога сетим, ја не знам?</p> <p>Излазећи из цркве, 
 нас могао чути.{S} Могли смо викати из свега гласа и не би нас нико чуо.{S} Да ли се шапутало  
 speranza"</foreign></p> <p>Мост једним свега сводом паше целу реку, те се на средини пење до в 
има и кутијама са инструментима а преко свега тога поседале милосрдне сестре, увијене у војничк 
нично и поверљиво саопштава.{S} А место свега тога, што је овде набројано, довољно би било двој 
ронта, који нас је бранио, гледали спас свега што је почело да се руши.{S} Догледали смо чак и  
ђоше са оних планина иза Дрима и ево је сведок сад, кад тај исти народ, бега у те планине траже 
лшићи одлазећи у тазбину.</p> <p>Био је сведок овај старац и када се пре триста година диже нар 
никла српска вера, једини је ноћас неми сведок тужнога чина сахрањивања српске вере.</p> <p>И с 
бол.{S} О, да је то први бол коме је он сведок!{S} Дубоке бразде на стаблу његовоме казују да о 
се толики догађаји ваљали.{S} Био је он сведок можда, када су овим друмом, кроз равну Метохију, 
х планина и стигли овде, у Пећ, да буду сведоци и последњега чина трагедије свога народа.{S} Ту 
рине кад малакше и душа и тело, а пухне свеж планински ветрић те ти расхлади чело и отвориш сан 
дана, испуњеног оморином, дуне предвече свеж ветрић те расхлади чела и разгали душу.{S} По тим  
е.{S} Недалеко од храста лежао је један свеж гроб са крстићем од гранчица увезаних врпцом.{S} О 
љу, оборила га је већ секира и само још свеж корен вири из земље.{S} Али свако кога запиташ, од 
грубошћу стварности, тако лепа, бујна и свежа.</p> <p>И када је мајка, милујући му бујну косицу 
м и оном тугом која код ње изгледа увек свежа и која као да је сталан израз њенога лица.{S} Енг 
безизразна, тупа и блесава, данас видиш свежа; чела која си сретао изборана и забринута, данас  
 људи, жене, деца, носећи свако по неки свежањ, кутију или бошчу у руци.{S} Промичу <pb n="103" 
b n="454" /> носећи свако по какав мали свежањ или какву стварчицу.{S} Стари људи, забринута и  
ку <pb n="112" /> видећеш како, уз мали свежањ неких аката, које дотични господин носи у руци,  
вљати у моме памћењу са свима детаљима, свеже као најскорије сећање.</p> <pb n="246" /> <p>Те в 
безбеђени вагон, привилегисане госпође, свеже и тоалетиране, јер су безбрижно провеле ноћ у топ 
врата кад буде време да се буде, донети свеже воде за умивање, очистити ципеле и однети ствари  
ваки осећај бол а сваки бол позледа још свеже и незасушене ране.</p> <p>Дуго смо ишли и дуго см 
 била су отворена и из њих је био задах свежег ђубрета и топлога сточног обиталишта, на коме су 
об.</p> <p>Тешке ме мисли обхрваше крај свежега гроба тог и скидох капу као да је у томе часу к 
и старац стење и јечи као да овај нови, свежи гроб, у који је сахрањена једна материнска љубав, 
тој и тој радњи, где никад нису довољно свежи — очајно је и сатима дреждала пред ћепенком једне 
душе текла.{S} Магловита јутарња јесења свежина, која ми је до мало час притискала груди, као д 
ва, али су се дивили старчевој јачини и свежини духа, која као да се беше повратила у сломљено  
о опирале снази пламена и пискале а под свежом им кором врио млади сок, као млада крв оних што  
тац и мајка, који већ целу ноћ нису очи свели, избудили дечицу те се сад журно спремају; спрема 
а, које угрожава Дебар и закључи, према свему, да се одступање ка Битољу, које је било решено н 
 Све сјајно, све искићено негда, али на свему овом сјају сад лежи мемла шест минулих векова.{S} 
ји воде догађаје, без људи који мисле о свему.{S} Зар не видите да ми зидамо државу с крова и,  
шао је болноме војводи да му реферише о свему.{S} Болесни војвода је пажљиво саслушао реферат и 
десити живот кад се буде рат свршио и о свему ономе што је мајци тако драго да разговара са син 
се поднети, о беспућу кроз Албанију и о свему ономе, о чему се стално говорило и на друмовима и 
{S} Оскудица тих људи који би мислили о свему, разочарава ме често пред помишљу да смо потегли  
е да у овој земљи има кога који мисли о свему <pb n="325" /> о чему би ипак неко требао да мисл 
жете без бола и без огорчења говорити о свему овоме што смо разговарали.{S} Ја то разумем и, ак 
нда о Видовдану и причао нам је много о свему и свачему. „Их, да видиш српску војску — казивао  
целу варош.{S} Говори се једновремено о свему, и о великим бригама и о оним малим, личним невољ 
уту од Београда до Ниша размишљале су о свему и свачему и нашле су да Французи неће моћи да изг 
запитаће један од министара.</p> <p>— У свему треба нам још три дана, ако господа министри могу 
 су несвесне свега што се догађа, оне у свему виде само један <foreign xml:lang="fr">dérangemen 
дите, млади човече, ја не кажем да ви у свему немате право али, мислим да у полемику — јер ми с 
 пас и устремише се једновремено, свако свесан да ће кост припасти ономе ко до ње пре стигне.{S 
и гласа гунђања, као да је свако од њих свесан да само патњама могу откупити своју слободу.{S}  
де једна дуга тишина и мукло ћутање.{S} Свесни да је већ наступио тежак, суморан, болан тренута 
ити овај други.{S} Било их је и који су свесно променили намеру, несвесни у томе тренутку да ме 
 прње! — прекида мајка разговор и он се свесрдно даје на посао.{S} Неумешно, незграпно навлачи  
и се одушевљено ставио на расположење и свесрдно помагао при образовању грађанске гарде, која ј 
еднога ка другоме и, играјући са сваким свесрдно.</p> <p>— Фиделица? — понови он — Не знам, мор 
 нејасне преставе.{S} И ако још будан и свестан да је то сан, ја нисам имао снаге да му се отме 
дољубивом чежњом, која је у доба буђења свести о слободи, задојавала неколико покољења поносом  
а светина без израза, без саучешћа, без свести готово, гледа за собом и пред собом и не уме да  
се око ватре.{S} Испитивао их је дуго и свестрано, записивао је одговоре и допуњавао их, враћао 
новостима и крај свих досадањих извора, свет је почео гомилама да сачекава нишки воз са којега  
 станице, пошто је воз кренуо за Солун, свет је ишао у групама којима су се придруживали они ко 
не.{S} На улици је било већ право чудо, свет је бегао и јурио је гомилама, војници су протрчава 
трагедију, јер свако носи своју невољу; свет пролази и нико дете не прихвата и оно остаје на др 
ове је и вришти јер му се не одзива.{S} Свет пролази крај овога очајнога детета и нико се не об 
 ретко ко одважио да тим путем пође.{S} Свет се забринуто ломио, распитивао се код мештана, рас 
 што новине нису стигле да забележе.{S} Свет се на улицама, на ћошковима и пред дућанима, окупљ 
утрос, несретника, воде на стрељање.{S} Свет се немо расклања пред тужним погребом тим.{S} Приш 
 хаљинице да их просушим крај ватре.{S} Свет се сабио у кућу као преплашене овце у тору, једва  
ека као осуђеник кад ће је прозвати.{S} Свет се тиска и отима, гура и надире силом у возове кој 
ругу страну улице, треба пребродити.{S} Свет улопан, на оделу и мушкињу и женскињу по више слој 
p>— А зашто?{S} Нико се није плашио.{S} Свет код „Славије“ гледа са прозора и са тротоара. <pb  
сложили еспап који им је за продају.{S} Свет гамиже измеђ ових импровизираних дућана а највише  
 од куршума да се приближе рањенику.{S} Свет бега на све стране и пада од куршума.{S} Жене вриш 
у војне станице и ја се упутих њему.{S} Свет ме је жалио што се толико мучим а није ни слутио к 
одласку ових возова, враћао у варош.{S} Свет је још једнако куљао ка станици а фијакери се утрк 
0" /> Војници их опомињу да се склоне а свет стоји убезекнут и гледа.</p> <p>Па онда настави, ј 
којој сам га и дочекала кад је дошао на свет.{S} Вриснула сам од тешкога бола и веровала сам то 
S} И чудно неко дете, од кад је пало на свет никад се није заплакало, само се смеје.{S} Каже на 
крстила и чекала само да се мало разиђе свет, који је гомилама ишао мостом.{S} У једанпут дође  
 продавале у бесцење ствари, с друге је свет <pb n="544" /> зашао у забачене уличице призренске 
има на вагоне <pb n="109" /> на које је свет нагрнуо али у које се, пре свих осталих, баш виши  
 после одласка владинога и ни мало није свет могла умирити околност што су у Призрену још и ста 
грчки консул објавио.</p> <p>И ма да се свет тако са свих страна и из свих могућих извора обаве 
S} Пробила сам се кроз ту гомилу јер се свет расклањао пред малим мртвацем и скидао је капу и ш 
ели то исто да учине и код Струмице, те свет почео још од синоћ и целу ноћ да хита ка железничк 
капије и капиџике и уједан пут се крете свет са дењчићима и бошчама у руци и са товарима на леђ 
ици одмах иза начелства.{S} После, поче свет из Приштине да бега, однеше и рањенике у Призрен,  
 из свију осталих крајева вароши и поче свет да се тиска и гуши.</p> <p>Било је ваљда око два с 
 коњима — вероватно особље из штаба — и свет је дуго стајао пред вратима и одлазио до оне чисти 
омичу лево и десно, прескачући ствари и свет, који је већ притиснуо сваку стопу на перону.</p>  
ајте се, бацаће бомбе! — узвикну неко и свет се пови те се за час очисти улица и све се сручи у 
p> <p>— Туку Палилулу! — узвикну неко и свет се ускомеша.{S} Једна комшика, са двоје деце, изађ 
 било да сте остали?{S} Остао је толики свет по варошима које су освојене.{S} Овако, куда ћете? 
њу на ту страну.{S} Мало затим и навали свет да куља отуд.{S} Забрађене жене натоварене бошчама 
јим присуством охрабрила онај сиромашни свет, који није имао начина ни могућности да избегне су 
{S} Он је отишао на <pb n="515" /> онај свет и не знајући да сам му је учинила.{S} Не знам хоће 
е, не ваља с празним трбухом ни на онај свет отићи.</p> <p>— Само чувај пушку! — вели капетан.< 
 <p>По улицама кроз које гамиже сав тај свет, права блатна језера која, кад се прелази са једне 
мивена, косе неочешљане.{S} Па ипак тај свет чека нешто и распитује нешто и нада се нечему.{S}  
>— Била сам, вели, на станици да гледам свет.{S} Сва деца отишла, па и ја.{S} Стајала сам код о 
или се прозори на кућама и изашао силан свет на улицу, па нас све то гледа, нас аустријанце, на 
би се могла склонити и ако се већ силан свет сабио у њу.{S} Све те куће пут Торлачкога друма би 
 никога предамном.{S} Да л’ се разбегао свет, да л’ се скрио, или да нисам ја у оној тмини залу 
ило се о ономе, о чему је у то доба цео свет говорио.{S} Говорило се о повлачењу <pb n="576" /> 
кога, ничега нежнога. — Немогуће је цео свет ослободити.</p> <p>— Не кажем цео свет, господине. 
ез намере, без циља; повлачење које цео свет гледа и које управо заједнички врши и и војска и н 
 рату?</p> <p>— Па то ви оптужујете цео свет?</p> <p>— Не, не оптужујем сељака, који је закрвав 
 свет ослободити.</p> <p>— Не кажем цео свет, господине...</p> <p>— Да али ви молите за своје д 
ио се један догађај који је узбудио цео свет.{S} Пошто се дуго и дуго градио, отиснуо се први п 
.{S} Одведи га рано у зору, док још цео свет спава, па стрељај!</p> <p>— Потребно је овако ради 
је доле, крагујевачким друмом, загустио свет.{S} Гмиже пешак као мрав а кола загустила те се пр 
ронт послале.</p> <p>— Како ћеш дете, у свет сам?{S} Хоћеш се умети чувати, хоћеш се умети пази 
к тужну историју.{S} Једни су кренули у свет а оставили кућу и тековину своју на милост и немил 
ретници, који ће сутра у зору кренути у свет и не видети више свога крова данима, месецима, год 
едњи сиромашак, онај који је полазећи у свет стегао неколико динара, вадио је мараму из недара, 
есаво и без израза гледа последњи пут у свет.{S} Њега су извели из тамнице прекога војнога суда 
доба у које они што из гробова посећују свет смеју још одити по земљи.{S} Затим крену ходом лаг 
p>— Стигао Краљ!{S} Стигао Краљ!</p> <p>Свет се још више узневери и помете.{S} Од куд Краљ сад  
ве заседе на један пут појавила.</p> <p>Свет се већ преплашио и почео да збира у брижне гомилиц 
атама које на све стране праште.</p> <p>Свет се расуо по кукурузима, па кроз њиве, кроз виногра 
дије и инспирисати највеће духове овога света да јој своје перо и своје кичице посвете.</p> <p> 
> <p>— Проклета ми душа и овога и онога света! — нариче кукавица а они око ње је теше без увере 
бу, не би то учинио ради вароши и онога света, који га је молио и коме је дао реч да ће избећи  
тесној улици начелства групице узбуђена света, код начелника пуна канцеларија и ходник.{S} Обав 
 злој судбини остављене вароши.{S} Маса света, међу њима највише избеглица из других места, а м 
ромне зграде станичне, згрувала се маса света те се просто гуши и дахом својим греје.{S} Једни  
ад не провејане кафане, у којој се маса света гуши од јутра до мрака.{S} Ту официр, који је мал 
 још, око кола и измеђ њих, пешачи маса света, попрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и  
ве то, око кола и измеђ њих пешачи маса света попрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и у 
 куће пут Торлачкога друма биле су пуне света који је ту склонио главу од граната и кише.{S} До 
 Србије.</p> <pb n="264" /> <p>Гомилице света, на тесноме простору пред начелством, које су до  
право његова старешине, изазва у гомили света одвратност и гунђање али то није ништа омело стар 
S} Поћи ћу да га тражим, ићи ћу на крај света, тражићу га и наћи ћу га.{S} А кад га нађем, испо 
ер ко зна, на коју страну и у који крај света ће га бацити овај олуј.{S} По неколико хиљада пас 
ру <pb n="236" /> мало ствари али много света.{S} На горњем седишту млада госпођа и њена госпођ 
мо као неку светињу, као да је оно тамо света земља Јерусалим!“</p> <p>Прекидох му причу нудећи 
ну нови дани, кад сви легну на велики и светао посао, кад чујем позив богиње уметности: „На пос 
ети, како се узноси онај величанствен и светао облак, велика мисао Душанова, која одатле плави  
раз мало попустио, у зраку као да лебди светао дан.{S} Ватре се на све стране погасиле, још сам 
ачај; има своју нарочиту драж, има свој светао и зрачан ореол.{S} Призрен ја сан српски, он је  
 прво ајде у цркву!“ У цркви је, знате, светац.{S} Јесте ли били кад у Раваници?</p> <p>— Јесам 
сјала је тамна као земља и мемљива лица светаца.{S} Кости су заклопотале и скелети, огрнути хер 
 кандила над ћивотима српских владара и светаца Стевана Првовенчанога и Стевана Дечанскога.</p> 
је као што се чувају капи <pb n="14" /> свете водице, јер ће Новица, кад набере довољно, саград 
 реке потегла чак овамо, да би испунила свети завет чувара царске круне у гробу, прође кроз ошк 
е друма, опет <pb n="302" /> мала група светиљака и дим из којега се узносе као минарета три че 
је у првоме тренутку био наше поуздање, светиљка која нам је бродоломницима означавала обалу сп 
 и онамо осула је по која бледа и слаба светиљка која трне као свитац у мрачној шуми.{S} По пољ 
и бескрајни редови, поче једна по једна светиљка да се увлачи, један по један прозор да се затв 
хартијом</p> <pb n="12" /> <p>Шта ће та светиљка у дубокој ноћи?{S} Зар је сиротиња тако раскош 
 све док се са мојим животом не угаси и светиљка коју сам уждио у души својој.{S} Он ће доћи, о 
.</p> <p>Зато се у мојој души и не гаси светиљка, већ је ужижем и даље, ужижем је и дан и ноћ в 
лост мочарнога јесењега дана осваја.{S} Светиљке на прозорима кућа, које су домаћини већ напуст 
на прозоре, мандали су притисли врата а светиљке се погасиле.{S} Све се склонило од непогоде по 
жи дотрајалу ватру.{S} Небо мутно и све светиљке на њему погашене.</p> <p>Она настави;</p> <p>— 
ну таму.{S} Залазиш у пусто село, нигде светиљке, нигде живота.{S} Крхаш се и падаш у рупчаге и 
е јесење ноћи.{S} По кућама се погасиле светиљке а улице опустеле и онемиле.</p> <pb n="161" /> 
гали.{S} На свима се прозорима појавише светиљке, лампе и свеће, које голе руке почеше да износ 
ве и погледали на прозоре, одакле су им светиљке осветљавале препланула лица а гомиле очију и о 
амену све што се не може понети.</p> <p>Светиљке се по кућама почеле већ из раније да гасе и ти 
 мирније спавати! — рече један, који је светиљком у руци и огрнут ћебетом, под којим је дотле с 
а, старица сваку ноћ пали <pb n="17" /> светиљку и чека га.{S} Он ће доћи, он само не може да н 
да чује весло и она би грчевито стезала светиљку и, заклањујући је коштуњавом шаком, кроз коју  
но, она би на прозору своје избе палила светиљку.{S} Тај прозор пустога млетачкога двора гледао 
 пута.</p> <p>Како је те ноћи припалила светиљку и све до беле зоре чекала сина, тако од тад, е 
и мрак запазио сам на једном од двораца светиљку, која је, као утрнула жеравица, једва продирал 
ађе пута по немирноме мору а, чим спази светиљку коју материна брига жеже, кренуће он нашим оба 
пута по узбурканоме мору, али чим спази светиљку коју родитељска вера жеже, кренуће он нашим об 
ма из морских дубина и најзад догледали светиљку која казује где је обала.</p> <p>Сви дижемо гл 
терином.{S} И ноћас ће мајка да припали светиљку, јер ко зна не лута ли Новица по мутноме и бур 
а капка на прозору који домаћин, гасећи светиљку, спушта и притврђује или бат корака којега зад 
е, се догледао.{S} Новица је знао да ту светиљку жеже његова мајка да му пут покаже и управљао  
својој Меки и Медини, своме Јерусалиму, светим гробовима прошлости наше!</p> <p>Али, не идемо м 
ме часу он јекну: „Не, кумим те Богом и светим Јованом!...“ Те речи ме на један пут пробудише,  
у, пролазили српски витезови и одлазили светим Дечанима на поклонење или се збирали под Призрен 
збијених сандука покуљале оне „спрдње“, светина удари у кикот и тај ми је кикот продро као усиј 
ад је већ непријатељ заузео обе Мораве, светина у Ђунису разбија те вагоне мислећи да ће у њима 
 мост и окренули пут севера у Подримље, светина се на један мах помела и почела колебати у одлу 
 ако не знајући све детаље о ситуацији, светина је напоље имала јасно осећање о опасности.{S} У 
ема никаквих већих и поузданијих вести, светина прати и најмањи покрет и тумачи: један ордонанс 
не знам ко, хитао из начелства.{S} Јер, светина је у таквим приликама, кад је жедна вести, прав 
 се преврћу, ствари се расуше по друму, светина суну у јендеке и грађани београдски већ облише  
ембра, испраћен са онолико узбуђења.{S} Светина је опколила њихова кола, испитивала њихове кочи 
т залупаше добоши и засвираше трубе.{S} Светина очас испуни тротоаре и закрчи улице.{S} Отуда ј 
атна језера која испуњавају пролоке.{S} Светина, која се натоварила на аутомобил, час слази с њ 
пства; али је све то било недовољно.{S} Светина је куљала, куљала из разних долина и кланаца, с 
очима гледате како се све крха и руши а светина се гуши и стење под рушевинама; кад својим очим 
 утешим а камо ли да помогнем!</p> <p>А светина куља у канцеларију, и моли, куми, богоради, жал 
који су се јутрос рано, док се није ова светина слегла, чули јасно и одавде из чаршије.</p> <p> 
гледа у реку где су се давили; тако ова светина без израза, без саучешћа, без свести готово, гл 
и своју жеђ за вестима.{S} Разуме се да светина у таквом случају предузима сва потребна обезбеђ 
од су могла кола ући и где год је могла светина наврети.</p> <p>Други опет, с парчетом меса, за 
ова пре подне начелство је већ притисла светина тражећи пасоше.</p> <p>Ту, пред начелством, сре 
ну страшну и тужну слику.{S} Разочарана светина узе да баца оне светиње, од којих је свака једа 
оно о пожару, начичкала се престрављена светина узневерена погледа и стоји немо и посматра све  
р прилази оном вишем чиновнику, кога је светина и иначе пре два дана омела те није отишао у Сол 
ати какав нарочити утисак.{S} Видела је светина та већ и Краља на таљигама, и Врховну Команду у 
бранећи Београд од Турака, а за њима је светина арлукала и смејала се.{S} Пушке, које је букови 
мало час били окамењени.{S} Ускомеша се светина и пође на све стране да распитује, да се обавеш 
 рањенога оца с друма, да га не прегази светина или љубе мртву мајку и праштају се од ње за нав 
 улицом, којом се пење у начелство, ври светина: једни одлазе други долазе.{S} А у пространоме  
кад у један мах зањиха своје воде, тако светина поче да се љуља и њиха, нагињући унапред, као ј 
ни светине.{S} То све бива и с тога што светина увек верује да онај који жури колима, мора знат 
но кличући Алаху.</p> <pb n="559" /> <p>Светина, која је до мало час гмизала по улицама, повукл 
воме рукаву, и једну белу врпцу.</p> <p>Светина на улици и пред општином, заједно са овим белим 
а, тутањ и бректање аутомобила и галама светине, мени су ти звуци, измешани и збркани, брујали  
ва капетанова изазва још већи страх код светине.</p> <p>— Не тамо, не над Чачком.{S} Идите даље 
 /> ли која вест која подлеже трошарини светине.{S} То све бива и с тога што светина увек веруј 
 довикивање оних који спасавају, узвици светине, све више расту.{S} По улици леже ствари спасен 
изнели само главу и крпе на себи и ужас светине и пометња и све, све, као о пожару.{S} И најзад 
петан је осетио то негодовање у погледу светине и одбора и у души му то изазва бону одвратност  
е редовна војска! — одговара нестрпљиво светини заробљеник с фијакера.</p> <p>— А савезници из  
азорио већ степенице које воде озго а у светини ваља се по калдрми и превија несретна мајка чиј 
о наћи и разговори, који су се водили у светини, били су само о путу којим је ваљало поћи.{S} Н 
 тежа, не зна се која већа.</p> <p>Међу светином сабијеном у кућици и један војник.{S} Упао да  
 ова двојица воде тако жив разговор.{S} Светину више не интересује ништа, постала је апатична и 
зорима, кроз које Величанство поздравља светину која му аплаудира и кликће.{S} Та кола су ево д 
вца звоне у ушима.</p> <p>Брига која је светину морила било је питање <pb n="541" /> о хлебу, к 
 ни чудно, што је та брига обухватала и светину и ако непосвећену у појединости, које су влади  
е Војне Академије, прешао је некако и у светину и држао је у заблуди неколико генерација, све д 
ећ ништа више није могло вратити веру у светину те река, која је била набујала и надрла, проби  
е и случаја, добијају маха и заражавају светину.{S} Кад се увуче још у, бригом заморене душе, п 
 и Феризовић, нису могле примити толику светину.{S} Било је нешто пустих турских кућа, било је  
ила је још и други утисак на преплашену светину.{S} Та куповина значи да Врховна Команда напушт 
е!</p> <p>Али, не идемо ми на поклонење светињама тим, већ идемо да у темеље светога града, где 
Патријаршије.{S} Ниска кубета те српске светиње оцртала су се у ноћи и догледала <pb n="722" /> 
.{S} Разочарана светина узе да баца оне светиње, од којих је свака један део историје; <pb n="2 
е и модре планине, гледали смо као неку светињу, као да је оно тамо света земља Јерусалим!“</p> 
ице, <pb n="665" /> изгледало је некако светитељски.{S} Њена ми фигура, у томе часу, поче добиј 
/p> <pb n="288" /> <p>Његовоме бледоме, светитељском лицу; његовоме бономе, уморноме погледу и  
 тим путем, озари му лице неком благом, светитељском светлошћу и он се окрете ађутанту па рече: 
то их сад наши нападају, не почну ноћас светити на нама, сиротињи.{S} Легла сам и покрила сам с 
 небо као разнобојни лампиони о веселим светковинама.</p> <pb n="320" /> <p>Занет тим знамењима 
 из дубоке таме, јављају се два жмирава светла ока, која бивају све јаснија и јаснија.{S} И тут 
трах из душе, појављују се из мрака два светла ока, те деца радознало се буде и прибирају уз ма 
се буде и прибирају уз мајку.{S} Та два светла ока су два фењера на фијакеру који вози Мицу Зуа 
не од оних сиротињских кућица, вире два светла ока кад год Новица туда прође.{S} Зна то мајка,  
утомобила.{S} У тамној ноћи засјаше два светла ока пуном, снажном светлошћу.{S} Некада, у бајка 
је први дах не развеје.{S} Још само два светла ока у дубоким очним дупљама сачувала су пун сјај 
 све сам видео, све... и испрси се дете светла лица, осећајући да се умило славом и на младоме  
еме се подкрепљавао.{S} Два врло жива и светла ока севала су под сенком сунцобрана од капе коју 
м, пантеон, где леже погребена велика и светла дела прошлости, као и муке и страдања једнога на 
о нам је пред очима...</p> <p>А у Бојка светле очи, пуне суза и радости.{S} Са тога места на ко 
им дупљама сачувала су пун сјај као две светле жеравице у прегорелој ватри.</p> <p>Сен стаде на 
о да.{S} Погледах га у очи и спазих две светле жеравице на мрку му лицу тамно бакарне боје, кој 
њу а тај поглед враћао га је опет у оне светле дане, у дане славе.{S} И место те мисли да га ис 
лошћу, која се кроз шалоне, као танке и светле паралелне линије, назирала; а на <pb n="92" /> д 
умском прозорчету љупку дечју главицу и светле очице пуне радости и поуздања, што су виделе тат 
ишљао сам тако огњевита змаја, коме очи светле пламеном а брекће и фркће и тешко дише кроз нозд 
љени прозори цркве патријаршиске.{S} То светле кандила над ћивотима српских владара и светаца С 
ловио у мрежи.{S} Загрљени мајка и син, светлећи тамне стазе, којима се измеђ стена и камена пе 
љу и сузама нашим, мора узнети чистија, светлија још.{S} Видели сте оне силне гробове што су ос 
а траје сат, сат и по, два, а сунце све светлије сија и небо се све више ведри.{S} Око два сата 
то осветљено полусветлошћу свеће и оним светлим руменилом које разгорео жар из мангала распрост 
реч један господин ретке, проседе косе, светлих и округлих очију и висока сува врата, уз који с 
 вечерас — вели виши, коштуњави учитељ, светлих очију, које се у полумраку просто осећају и кру 
> <pb n="331" /> <p>— У сваком реду има светлих изузетака и ја им одајем поштовање.{S} Можда им 
е винограда приштинских, у близини оних светлих гробова где су покопане кости оних, који су пре 
џбине</head> <p>А јутро кад је свануло, светло али студено јутро, загушио је друм који из Призр 
бављу према Отаџбини.{S} Ја бих њиховој светлој успомени чинио горку неправду, ако би ви пример 
тоше и капија се на кући опет затвори а светлосне линије на шалонама утрнуше; они што су вирили 
 тамо доле, замном, још исписивале небо светлосним линијама.</p> <p>Једва сам догледала кроз та 
ветлошћу мога фењера и седох на џак.{S} Светлост из фењера осветли црно и опаљено лице официрев 
идовима а са њихових бокова жмири слаба светлост фењерчића блатом попрсканих и улепљених.{S} Ст 
поља је продирала нека бледа, водњикава светлост која је на мрачноме зиду пројектовала рупу про 
аву верујући у знак божји, који обећава светлост сунца.</p> <p>Та вест, која се шапутала и глас 
ба, као што у младе, чедне девојке прва светлост у очима значи отварање срца.{S} Осећао сам нек 
атима.{S} Ћивоти су се отворили и бледа светлост кандила обасјала је тамна као земља и мемљива  
м ослухивао: хоће ли доћи?</p> <p>Бледа светлост петролејских лампи и свећа, са којих је ветар  
} Са тога моста он последњи пут сагледа светлост дана, последњи пут он срче зрак божји, последњ 
> <p>Зору тек наглашава водњикаста нека светлост под којом се облици, који су до сад чинили јед 
ије пала, као да је злим дусима сметала светлост дана, те зарана угасили сунце или га застрли п 
Отаџбину, као да је злим дусима сметала светлост дана те су и сунце угасили или га застрли покр 
/p> <p>Што даље крећемо она тајанствена светлост све шира и шира бива.{S} Сад већ изгледа као н 
 и иначе препланулом лицу давала румена светлост жара из мангала.</p> <p>— Не! — понови учитељ  
ом шаком, кроз коју је продирала румена светлост, нагињала би се на прозор и напињала очи, не б 
лила и утулила и утајала се она немирна светлост од разигранога пламена, која је до мало час пр 
оме се заигравала лака и бледа пурпурна светлост, што се разливала са црвене жеравице, <pb n="6 
p> <p>Ноћ се све више разређује и мутна светлост мочарнога јесењега дана осваја.{S} Светиљке на 
ом, онако као пливач воду.{S} Сиромашна светлост из фењерчета није била кадра допрети зрацима н 
 тамо горе светлост која се буди.{S} Та светлост изгледала је као отварање неба, као што у млад 
нствен сјај распростире далеко око себе светлост и језу.{S} Неколико пламених стубова, као коло 
уби у мраку а ја се вратих тамо, где је светлост са ватара обасјавала мале, двоспратне, блатом  
ше да износе ван прозора како би бациле светлост на мрачну улицу те осветлиле пут војсци која н 
е притискивала магла, срео је тамо горе светлост која се буди.{S} Та светлост изгледала је као  
оз који се једва назирао жижак, чија се светлост као свитац кретала по мрачној одаји тамо и амо 
розором, кроз који је продирао ваздух и светлост у дрвену кућицу.{S} Војници, који су носили ов 
?{S} Са њега смо последњи пут сагледали светлост слободе, последњи пут сркали зрак те слободе,  
 изашло из гроба, не уме чисто да појми светлост дана; личио ми је на огромни мравињак, који је 
гове.</p> <p>Кроз ту таму једва се, као светлост усамљенога кандила на гробљу, назире тамо једа 
, бацао је неку тајанствену, непоуздану светлост кроз мрачну улицу којом је војска, уморна дуги 
тирала око себе топлоту и благу, румену светлост.{S} Мора да смо далеко од поноћи одмакли и већ 
и мрак којим је увијена варош, раскошну светлост из својих очију, осветљавајући ћепенке и гомил 
ла собу, једва је нешто око себе давала светлости а остали део собе освојио је полумрак кроз ко 
нешто попустила, те се кроз зраке бледе светлости, колико је ова продирала на улицу кроз осветљ 
о далеко, далеко тамо тињање неке бледе светлости, која се причињава као звезда која је догорел 
з који је неколико косих линија вечерње светлости суморно сенчило наша забринута лица.{S} О јес 
оре али ће и зора тешко успети да унесе светлости у мутну, јесењу ноћ.{S} Киша је целу ноћ лила 
таму.{S} Село, које се до мало час, при светлости ватре и тамној ноћи, није ни видело, почело с 
ли и где би сели.</p> <p>При тој слабој светлости сагледао сам тек мало боље своје госте.{S} Би 
трица? — узесмо нагађати о оној далекој светлости.</p> <p>— Ватрица, али можда у планини!</p> < 
оцртавају а над земљом лебди танак слој светлости као оно кад у великој даљини горе ритови.{S}  
жена, која је ваљда при тој моменталној светлости опазила то.</p> <p>— Мени? — пренух ја и посе 
мпу нисам хтела да палим, било би много светлости.{S} Не знам зашто, ал сам волела да останем у 
 огромне зажарене пећи сипало је толико светлости да су улице бљештале и камен у калдрми се бел 
ији.{S} Небо бледо, малокрвно; оно мало светлости којом је обасјан данашњи дан, пуно студи и је 
сту траву и у жбунов корен.{S} Ако си у светлости дана и догледао по где-где у планини по коју  
 по вечери повукао у своју одају и, под светлошћу једне петролејске лампе, наново се наднео над 
ену од којег се и небо запалило.{S} Под светлошћу, коју је пожар расипао далеко око себе, укази 
астала је једна тужна свечаност.{S} Под светлошћу огромнога пожара изнад Пећи, који је прождира 
ме гробу у ноћи казивала пут сину и под светлошћу те свећице могле и у ноћи читати речи исписан 
им и на горњем се спрату осветлише собе светлошћу, која се кроз шалоне, као танке и светле пара 
p> <p>Прескочих неколицину, помажући се светлошћу мога фењера и седох на џак.{S} Светлост из фе 
усти човека стара, коме се осветли лице светлошћу ватре најближе вратима.{S} То је био трећепоз 
тренутку разведрило, очи засијале живом светлошћу, глас добио неко поуздање и он се у том часу  
ид.{S} Са таванице чкиљи лампа и бледом светлошћу осветљава уморна и брижна лица гомиле а дим д 
 кровова под собом неком топлом и лаком светлошћу, као оно месец у зимске ноћи.{S} Док су крово 
ој сину каже пут, гори увек подједнаком светлошћу вере и наде.</p> <p>— Он ће доћи! — постало ј 
зари му лице неком благом, светитељском светлошћу и он се окрете ађутанту па рече:</p> <p>— Нар 
 ватре, међу војницима, под непоузданом светлошћу пламена, који се повија час тамо а час овамо, 
сањам како му блиста у недрима чаробном светлошћу драги камен, који је он из мора крви изнео; с 
уре млазеви кише.{S} Под мутном дневном светлошћу која се тек развија, на станици се железничко 
етљујући прљаву калдрму и барице бедном светлошћу фењерчића, која још више заклања њихову силуе 
пластови сена, осветљени у срцу црвеном светлошћу високих пламенова, почели су се развејавати у 
јанствено продире те се под неодређеном светлошћу, која се рађа из сусрета дана и ноћи, приказу 
е јаче истиче својом белином осветљеном светлошћу ведрога пламена који су давале младице бачене 
и засјаше два светла ока пуном, снажном светлошћу.{S} Некада, у бајкама које сам слушао у зимск 
еко Шара и обасјати ове праменове пуном светлошћу, те ће китити небо као разнобојни лампиони о  
— додаде други.</p> <p>И под сиромашном светлошћу малога фењера, момци приступише послу лагано  
ма да се осветљавају прозори сиромашном светлошћу петролејске лампе и на прозорима, застртим пр 
ела поља од слузи па осветљена вечерњом светлошћу, преливају и сјакте као разнобојна стаклад.</ 
а?{S} Или се то неко Богу моли или неко светлошћу одгања страх од хуке, коју таласи разносе кро 
је чека отворена гробница, где лежи оно свето камење, под којим је сахрањена Царска Круна Душан 
 да се, недалеко у њиховој позадини, то свето знамење јунаштва ваља већ по блату и да га арнаут 
е вино пио и ту прослављао славу своју, Светога Андрију.{S} Охрид и Пећ су вера хришћанска и ве 
ен и пође уском стазом, која од развала Светога Арханђела па левом обалом Бистрице води крај он 
 упутише олтару и клекнуше пред иконама Светога Симеуна Мироточивога и Светога Саве архипастира 
 леже расути остаци величанствене цркве Светога Арханђела, под чијим је сводовима цео српски на 
 и знао сам шта радим.{S} Поменуо ми је светога Јована, а то је и наша <pb n="640" /> слава, он 
... а поноћ већ превалила.{S} Из гомиле светога камења које лежи заривено на бистричиним обалам 
ње светињама тим, већ идемо да у темеље светога града, где је сахрањена слава наша, сахранимо и 
лави кад бабо казује здравицу па помене светога, па онда Цара Душана и Обилића и Марка, па спом 
 иконама Светога Симеуна Мироточивога и Светога Саве архипастира.</p> <p>Тамним и муклим гласом 
ао у цркву зејтин те горело пред иконом Светога Јована Крститеља од јутра до мрака.{S} Једва се 
ече а поче да пршти кандило пред иконом светога Јована Крститеља.{S} Прште два три пут па се уг 
асова пре подне 18. октобра, на сам дан Светога Луке, када ова батерија наиђе иваничким сокаком 
о једанаест векова.{S} Као што је оно у Светој Земљи свака стопа, сваки извор, свако смоково др 
да <pb n="376" /> тегли.{S} Пошли су за светом, за народом, не питајући куда и сад иду не знају 
ој станици која је још увек преплављена светом.{S} Јутрос је отишао један препун <pb n="125" /> 
 у косовској котлини, без саобраћаја са светом, без саобраћаја са осталим деловима отаџбине, ве 
м смела исказивати своју стрепњу и пред светом сам се показивала горда што је син заменио оца.{ 
а, те су тако кренули у збег за осталим светом одмичући се по неколико часова дневно, онолико к 
се сви вратисмо.{S} Кренусмо за осталим светом ка Бањици.{S} Кад смо прошли „Славију“ те се исп 
се на себе што нисам јутрос, са осталим светом, избегла, па би га онда тражила.{S} Ишла бих на  
ом је почивао велики наук који ће затим светом овладати.{S} Диже се, и из мрачне дубине која се 
моли Богу, а мој бабо здрави здравицу о светоме Јовану.{S} Бризнуле су ми сузе на очи, бацио са 
љевине Србије.{S} Донде још газићемо по светоме тлу своје отаџбине, донде још бићемо на своме д 
тева којима су се од увек ваљали велики светски догађаји никли из сусрета истока са западом.{S} 
але са којих се догледају величанствени светски храмови културе, просвете и цивилизације, те да 
о се први пут на пучину до тада највећи светски брод „Титаник“.{S} Здрав, снажан, поносан, он ј 
ту, — као знамење, као предзнак великим светским катастрофама, десио се један догађај који је у 
сада и отисла се једнога дана на пучину светских догађаја, здрава, снажна и поносна.{S} У њој ж 
а народним а не само као украси великих светских градова?</p> <p>Лагано креће збег који је загу 
ну и преврћу кола, волујар псује све на свету, почев од Бога па до каплара и удара немилостиво  
ош и сад?{S} Зар није боље казати овоме свету: склањај се за времена, него после да све то загу 
змилићемо се као бескућници по широкоме свету и сејати гробове по туђини, по незнаним местима,  
 своју цигарету. — Нема данас на целоме свету ни једнога месташца где би се могао склонити.{S}  
 је ваљда Бог и доделио тако мало среће свету, да би човек остао ближи себи и Њему.</p> <p>За с 
.{S} Па ипак, кад то дуго траје, досади свету тапкати у месту где се од силна блата нема нашта  
оје младости кретала се само у музичком свету, подразумевајући <pb n="240" /> ту на првом месту 
.{S} Ако не друкче, наћићемо се на оном свету.{S} Бог је добар па ће нас све сабрати код себе.< 
и поче срце да расте, као да сам слушао свету литургију у цркви; дође ми готово да се прекрстим 
а блиског немам, сад сам сама самцита у свету...</p> <p>И ту девојче заврши причу, заврши и ућу 
зиму у души, коју осећање осамљености у свету изазива увек у душама оних који пате.</p> <p>Мора 
ијао и богато је китио белим цветом.{S} Свећа се разлила и утулила и утајала се она немирна све 
ци малени ручни фењер, у коме је горела свећа а за њим други носећи тешке алате, ћускију, ашов  
 <p>Бледа светлост петролејских лампи и свећа, са којих је ветар пламен повијао, бацао је неку  
оној крај самртника кад му се већ упали свећа, кад свако зазире да шушне, кад свако уздржи и да 
оје су пратили калуђери и свештеници са свећама у рукама, певајући кроз планине и богазе тужне  
обљу када је обилазила гробове и палила свеће изгинулима у рату.{S} Војници око ње, који су јој 
азгрејали мало.{S} Могао сам и од своје свеће одвојити половину, те да виде бар где би стали и  
ла боја и ишчезли записи.{S} Недогореле свеће савиле се, влажни се пешкири усукали; свега крај  
 ноћи леже њихови ћивоти, крај њих горе свеће и кандила а владике и архимандрити, свештеници и  
се прозорима појавише светиљке, лампе и свеће, које голе руке почеше да износе ван прозора како 
е...</p> <pb n="217" /> <p>Ону половину свеће, коју смо били прилепили на ивици мангала, пождра 
азрили — све то осветљено полусветлошћу свеће и оним светлим руменилом које разгорео жар из ман 
тан хитно отвори и принесе лист хартије свећи.{S} Прелети га једанпут и двапут па, не говорећи  
ако се сахрани на догледу мора, како би свећица на њеноме гробу у ноћи казивала пут сину и под  
 усукали; свега крај једне крстаче гори свећица, ваљда јутрос упаљена, и по гробу нешто јестива 
је из цркве, носећи у руци читав снопић свећица.{S} Она је зашла од гроба до гроба, где год срп 
кој мрачној тамници осветљеној воштаним свећицама које су мајке припалиле док нас децу нахране  
 који су напред ишли, припалише воштане свећице а и по где ко међ нама, јер је у шуми био још г 
у, подиђе нека језа.{S} Она пећина, оне свећице, па служба у пећини, па глад и умирање од глади 
розире али је у шуми још био мрак и оне свећице што су се кретале овамо <pb n="251" /> и онамо  
ћи казивала пут сину и под светлошћу те свећице могле и у ноћи читати речи исписане на крстачи: 
а у гробовима да им буса гробове и пали свећице, и прелива их материнском сузом.{S} Пођите најп 
па отворио Јеванђеље а ми сви припалили свећице па ти она пећина изгледа као црква под земљом.{ 
рај другога, ни сандука, ни покрова, ни свећице.{S} Изгледају онако бачена на земљу, као кад бу 
где год српски војник лежи, припаљујући свећице и целивајући са пуно искренога бола мале војнич 
који је дрхтао у грлу.</p> <p>Угасио је свећицу, савио је котур, метнуо у торбу те смо ћутећи к 
литву и окренуо се војнику да му вратим свећицу, његове су очи биле пуне суза којима ми обли ру 
ељска суза није оквасила и припалиће му свећицу и помолиће се на том гробу за покој душе својег 
 пазухом, у левој је руци држао упаљену свећицу а десном се крстио.</p> <pb n="524" /> <p>Посма 
ли Драгомир је још држао у руци угашену свећицу, која се разлила, те му восак покапао и искитио 
 набрале у очима.</p> <p>— Дај овамо ту свећицу! — рекох му, и он ми је са пуно поверења пружи. 
кревет и припали свећу у ниском лименом свећњаку.{S} Ордонанс, који са потпоручиком уђе у собу, 
е!{S} Никада она у цркви није припалила свећу за мртве, већ само за живе.{S} Свако вече она нам 
ен и неиспаван седе на кревет и припали свећу у ниском лименом свећњаку.{S} Ордонанс, који са п 
оји ћемо прелити и на коме ћемо упалити свећу.{S} И тамо у селу, крај Мораве, где лежи гроб мог 
кву — помолио сам се Богу, припалио сам свећу...</p> <p>— За мртве? — запитах га са саучешћем.< 
ем на гробље па пођох данас, да запалим свећу за мртве и за живе.{S} И ако је био леп дан, Беог 
 <p>Излазећи, после помена, да припалим свећу на гробу ког војника, који је пао за Отаџбину, у  
рима није било завесе и кад сам дунуо у свећу, која је осветљавала собу, споља је продирала нек 
? — узвикну неко.</p> <p>— Припалили му свећу.</p> <pb n="394" /> <p>Сви који су још мало час г 
на Косову пољу.{S} Ајде, синко, целивај свеца!“ А мени задрхта душа и наиђоше ми сузе на очи.{S 
их мртве кренули!...</p> <p>Путовали су свеци дуго и дуго на раменима српских војника, који су  
тужне молитве и тропаре.</p> <p>Тако су свеци одступали, тако су са народом и војском и они пре 
м и савезничким заставама, да се спрема свечан дочек и да је неописано расположење у Нишу.</p>  
 просеко је облак те се узнео поносан и свечан али ипак тужан.</p> <p>Сретох се на ћуприји са ј 
оно под сводовима.{S} Па ипак је то био свечан, врло свечан помен.{S} Цркву је испуњавала туга  
вима.{S} Па ипак је то био свечан, врло свечан помен.{S} Цркву је испуњавала туга и била је пун 
ању, вероватно обузет успоменом на овај свечани тренутак из свога детињства.</p> <p>Сунце, које 
 сам и ја у овоме тренутку, који је био свечанији на пустој, влажној пољани, под оловним кровом 
говорио сам пред гомилама, у тренутцима свечаним и важним, у тренутцима задовољства и туге и, с 
раљ поћута мало и додаде затим јасним и свечаним гласом:</p> <p>— Ја ћу се лично ставити на чел 
 гомиле, уздигнуте главе, ведар, весео, свечано одевен а озго, са газиместанске узвишице, грува 
ди и у гласу му је било нечег звонког и свечаног.{S} Када је полазио у рат ми нисмо смели сматр 
енути у планине, настала је једна тужна свечаност.{S} Под светлошћу огромнога пожара изнад Пећи 
ућуташе, осећајући дужност да не ремете свечаност тренутка, у коме се у очевој души буди понова 
не, кад свако уздржи и дах да не ремети свечаност тишине и не профанише пијетет тренутка.{S} Чу 
овори тихо као да не би рад да поремети свечаност тренутка.</p> <p>— Коме?</p> <p>— Данас је че 
 стрме улице она велика дворска кола за свечаности, у стилу Луја XIV.{S} То су она кола, у која 
и у ескорти и учествовали у великој тој свечаности народној.{S} Колико се нада везивало тога да 
кровом налази један Краљ, пореметила су свечану тишину и ударила у грчевит плач:</p> <p>— Хоћем 
љену кућицу.{S} Кад је све било у реду, свештеник нас још поучи.{S} Рече нам да не залазимо у ш 
ате него ево у чему је ствар — наставља свештеник своје објашњење. — Овај фронт овамо, Качаник  
 друго него да их сахранимо, кад стигне свештеник.</p> <p>— Како кад стигне свештеник?{S} Шта р 
гне свештеник.</p> <p>— Како кад стигне свештеник?{S} Шта ради он те је толико заузет?</p> <p>— 
седишту, још један жандарм, а на горњем свештеник и крај њега несретник бледа лица као воштаниц 
 ли ко о овој деци? — Запитаће ме један свештеник, који је стао узаме крај друма, очекујући да  
ир — поче тамо замном објашњавати један свештеник са натученом шајкачом преко очију и ушију, та 
е патио од тешке болести и сваки дан му свештеник читао молитве и сваки дан слао у цркву зејтин 
 се сунце из мора и свануће дан!</p> <p>Свештеник неки говорио је својој околини и о неком прор 
 <p>Деца су је сахранила.{S} Нису имала свештеника да им опоје матер, нису имала воштаницу да ј 
аним...{S} Неће нико... нема кола, нема свештеника... нико не сме на гробље, тамо сипа граната. 
ише ме у општину.{S} Рекоше ми да нађем свештеника и отишла сам у цркву, али га тамо не беше, ц 
све у реду кад он дође.{S} Слази доле у свештеника и зајми мало бела брашна, те на уљу пржи при 
оме јединцу.{S} Црква пуста и празна те свештеникова молитва Богу, за покој душе покојникове, о 
вари па да сви крену цркви одакле ће са свештеником у планину.</p> <p>Тако је и било.{S} Полега 
 мајка реч:{S} Драгомир.{S} Оставила је свештенику име детиње, да га помене при опелу.{S} Мали  
еће и кандила а владике и архимандрити, свештеници и калуђери, читају им молитве јутром и вечер 
ове; када су се владике и архимандрити, свештеници и калуђери у својим ћелијама предали дубоком 
но молитви.{S} Изгледало ми је као да и свештеници певају песме нарочитим, тронутим гласом који 
ешке ћивоте, које су пратили калуђери и свештеници са свећама у рукама, певајући кроз планине и 
 свих јужних словена.{S} Ту, у скромној свештеничкој кућици крај Опленачке цркве; ту, крај гроб 
совом и Краљ и Влада и Врховна Команда, сви одоше... кажу и Феризовић пао...</p> <pb n="354" /> 
...</p> <p>Сцена је била врло потресна, сви старији и сама домаћица, мајка дечја, немо су је пр 
ви подједнако брижна и преплашена лица, сви подједнако одевени или боље једва одевени.{S} Види  
с је око педесетак, сви забринута лица, сви суморна погледа.{S} Ћутећи смо се здравили међу соб 
што не иде добро.{S} Сви обесили главе, сви невесели и не смеш пред њима да поменеш Србију.{S}  
ечерње гласи.</p> <p>Сви дигосмо главе, сви се у томе часу сетисмо Бога и свима нам се на уснам 
 здрави успут, нико никог не запиткује, сви су заузети подједнаком бригом и подједнаким болом,  
зили.</p> <p>— Препатили сте, шта ћете, сви смо препатили.{S} Сутра само потражите где год стан 
то у души; осећао сам да смо сви такви, сви подједнако себични, сви подједнако одвратни.{S} Она 
ви!{S} То сте добро рекли.{S} Сви, сви, сви!{S} Тако сам и ја мислио, тако мислим и сад.{S} Ви  
је пламтео из очију.</p> <p>— Сви, сви, сви, да сви!{S} То сте добро рекли.{S} Сви, сви, сви!{S 
ада смо затворени као у мишоловци; сви, сви смо затворени и војска и народ и Краљ и влада и цел 
 да сви!{S} То сте добро рекли.{S} Сви, сви, сви!{S} Тако сам и ја мислио, тако мислим и сад.{S 
и му је пламтео из очију.</p> <p>— Сви, сви, сви, да сви!{S} То сте добро рекли.{S} Сви, сви, с 
 жртве; да нас је мало и да морамо сви, сви изгинути и сатрти се у служби тој идеји а тек далек 
многи цареви и краљеви?</p> <p>— Многи, сви!</p> <p>— И Москов?</p> <p>— И он!</p> <p>— Он има  
 га очигледно <pb n="121" /> догледали, сви смо знали да је ту, па ипак је свак у себи овог тре 
ао.{S} Сви смо тај час већ предосећали, сви смо га очигледно <pb n="121" /> догледали, сви смо  
е се око себе:</p> <p>— Добро је, вели, сви смо на броју!</p> <p>Затим приђе пољској батерији.< 
 смо сви такви, сви подједнако себични, сви подједнако одвратни.{S} Онакажени сами, ми с презир 
нали а многи нису ни могли разговарати, сви су били тешки болесници и није им било до разговора 
 самртника, кад сви знамо да ће умрети, сви смо измирени с тим и чинимо чак и припреме за његов 
деца, деца и жене, сиротиња и богаташи, сви подједнако брижна и преплашена лица, сви подједнако 
ветовања.{S} Било нас је око педесетак, сви забринута лица, сви суморна погледа.{S} Ћутећи смо  
 подједнаким болом, сви имају исти циљ, сви исту себичну тежњу да један пре другога стигне, да  
подједнаком бригом и подједнаким болом, сви имају исти циљ, сви исту себичну тежњу да један пре 
ђена.</p> <p>— Ох, госпо, сви их имамо, сви их носимо!</p> <p>— Знам! — одговори она са саучешћ 
, погоди ме!</p> <p>Сви се ускомешасмо, сви узбунисмо а Бојко и даље стоји тамо на вратницама и 
 као мало узбуђена.</p> <p>— Ох, госпо, сви их имамо, сви их носимо!</p> <p>— Знам! — одговори  
јега стола падне гласније каква новост, сви остали столови ућуте и обрате пажњу тамо.{S} Бива д 
нички искази били су мање више једнаки; сви су они тврдили да су непријатељске снаге које слазе 
де, тада смо затворени као у мишоловци; сви, сви смо затворени и војска и народ и Краљ и влада  
ја?{S} Не бива то, него сви да кренемо; сви овако како смо, па шта нам да Бог!</p> <p>И жене пр 
та је и како је, умукоше <pb n="486" /> сви и посматраше ме погледом саучешћа.{S} Ох, како је т 
букти.{S} И то све јаче, све јаче...{S} Сви смо напустили собе и двориште и изашли на улицу, пр 
у осетљивост својих поданика Турака.{S} Сви су ти магацини, пуни пунцати робе, пали непријатељу 
еглице - натоварене тешким теретима.{S} Сви они журе да измакну испред кола која ће доцније кре 
и наслоњених главица на њена колена.{S} Сви пажљиво упрли погледе у њене усне, како не би ни је 
 ћуприју, значи да иде пут Призрена.{S} Сви се очас збунисмо пред том могућношћу.{S} Нашто би б 
о, поче причати да долази са фронта.{S} Сви ућуташе и окретоше се да га чују.</p> <p>— Добро је 
 има десетина, а међу њима и Немаца.{S} Сви су промрзли, поцепани, модри и поднадули.{S} Они се 
 тренутку најпрече мислити, за себе.{S} Сви су знали, то је већ са ранијих фронтова допрло било 
таше под утиском ове Краљеве изјаве.{S} Сви су били уверени у немогућност њенога извођења, смат 
батерија понова загрокта из близине.{S} Сви се згледаше.{S} Одакле то сад?{S} Сви нетримице поч 
 понова под кола да настави спавање.{S} Сви остали око ватре клонули, јер мраз који је почео да 
и су га, напуштајући варош, упалили.{S} Сви остали магацини робе и војнога материјала били су с 
 сви, да сви!{S} То сте добро рекли.{S} Сви, сви, сви!{S} Тако сам и ја мислио, тако мислим и с 
<p>Краљ прекиде и дубоко се замисли.{S} Сви ућуташе поведени и сами размишљањем о злој вили, ко 
, стиже онај наредник својој комори.{S} Сви га опколисмо:</p> <p>— Шта је тамо?</p> <p>— У једн 
не прозоре неки чудан, нејасан звук.{S} Сви подигосмо главе и напрегосмо слух.</p> <p>— Чекајте 
д поче да се просипа по блату орден.{S} Сви сандуци пуни Карађорђеве Звезде.{S} Бре, кад се зас 
 да сутра с породицом креће у Солун.{S} Сви су га жучно напали тако да су им се речи разлегале  
оји је осећај свако у себи угушивао.{S} Сви смо тај час већ предосећали, сви смо га очигледно < 
 некога кога је већ и ропац изломио.{S} Сви знају да мора умрети и немо чекају час.</p> <p>Лица 
њима да у Србији нешто не иде добро.{S} Сви обесили главе, сви невесели и не смеш пред њима да  
е колико је довољно колима да прођу.{S} Сви идемо средином моста, јер је странама његовим језив 
алошћенога самоме себи и своме болу.{S} Сви други осећаји дају се донекле и делити, туга је осе 
 нашим главама чу зврјање у ваздуху.{S} Сви дигосмо главе и видесмо аероплан.</p> <p>— Наш! — у 
дело и ти се бориш и једва спасаваш.{S} Сви су око ватара набавили још за видела дрва од сељана 
у 1914 године тако сјајно послужила?{S} Сви су они, који се тога часа налажаху око Краља и без  
} Зар ја мислиш знам где су ми деца?{S} Сви смо се погубили, наћићемо се ваљда.{S} Ако не друкч 
} Сви се згледаше.{S} Одакле то сад?{S} Сви нетримице почеше посматрати и пратити сваки метак,  
у собом а ја...</p> <pb n="593" /> <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и збли 
грца у сузама говорећи о томе.</p> <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и збли 
м који му је пламтео из очију.</p> <p>— Сви, сви, сви, да сви!{S} То сте добро рекли.{S} Сви, с 
ажно, тек до везе се није могло доћи, а сви смо осећали да би овога тренутка готово важније бил 
ци остали су да чувају места и ствари а сви остали разишли су се по селу да набаве дрва, ракију 
омилице у којима увек по један говори а сви остали слушају.{S} Тако исто и доле, код дивизије,  
аком да учини, сваком да помогне, па га сви волели.{S} Остави наредник или <pb n="359" /> капла 
ео из очију.</p> <p>— Сви, сви, сви, да сви!{S} То сте добро рекли.{S} Сви, сви, сви!{S} Тако с 
— Наредба је — слеже отац раменима — да сви младићи дорасли за војску крену из села.</p> <p>Гре 
ћини избуде робље, да се потовари па да сви крену цркви одакле ће са свештеником у планину.</p> 
је своје чедо.{S} Тим смо се успоменама сви ми хранили и одржавали у овим тешким невољама и зал 
, то што сви казују, о својима о којима сви говоре.</p> <p>— Имам — вели — две удате сестре, у  
ати без даха да стигнемо на положај, па сви попадали и посустали, а Бојко вели: „Добро је и ово 
д нама је!“ Исто као код самртника, кад сви знамо да ће умрети, сви смо измирени с тим и чинимо 
ти за мене.{S} Кад свану нови дани, кад сви легну на велики и светао посао, кад чујем позив бог 
 пригушеним, животињским гласом.{S} Кад сви обратисмо пажњу на њега он узе наричући казивати:</ 
лесник лежи, наступа један тренутак кад сви они који су сакупљени, почну да иду на прсте, да ша 
о и сав живот намах обамро, као оно кад сви човечији органи утрну од снажнога ударца.</p> <p>То 
јући готово у сузама.</p> <p>— Тамо где сви ми! — покушавам да га тешим.</p> <p>— Опет ви... др 
туд нове слике и песмарице, па их после сви гутамо.{S} Један пут, кад је био о Видов-дану, доне 
азочаран у велику задаћу коју смо дотле сви приписивали Моравској Дивизији, осетио сам у томе т 
да сам Србин; изгледало ми је као да ме сви са презрењем гледају.</p> <p>— Кад смо прошли кроз  
разумела и цикнула сам тако силно да се сви у вагону ускомешаше и збунише.{S} Мислили су да је  
 себи.{S} Потраја још доста дуго, те се сви озбиљно забринусмо што се не враћа.</p> <p>— Да опа 
 позва и остале из свите.{S} Окупише се сви око Краља.</p> <p>Краљ прошета један пут два пут, п 
тиш?{S} Да је тамо добро, вратили би се сви ми а не би оволико патили.{S} Зар би оволики народ  
ришић — У случају такве акције ми би се сви вратили својим командама.{S} Акција би била заједни 
у друма и, кад кола већ измакоше, ми се сви искуписмо око мртва човека.</p> <p>Борбе се воде до 
о, па ево вратио сам се.</p> <p>И ми се сви вратисмо.{S} Кренусмо за осталим светом ка Бањици.{ 
ет нова брига и нов посао.{S} Дижемо се сви и затискујемо чиме можемо: избачено влажно сено или 
 је старешина упутио.{S} Окупили смо се сви око коњаника да чујемо што а у ствари, ми смо њему  
ми вила за ноћ поруши.{S} Колико смо се сви мучили да саградимо ову државу, па ето... поруши ви 
зом лице те се пробудих и пробудисмо се сви.{S} Учитељ узе својом путничком батином да разгрће  
 та мучна, та тешка питања којима су се сви бавили, која су све бринула и којима нико решења ни 
и осуђеник за три убиства, па кад су се сви из казамата разбегли...</p> <p>— Па добро, шта мисл 
 ето, а и шта би друго!{S} Бојали су се сви што ме је ратна година ухватила као рекрута.{S} Мај 
агреје.{S} Негде у даљини пуче пушка те сви обратисмо пажњу на ту страну, не би ли чули чију др 
ањеницима.</p> <p>— Тако је! — повикаше сви и онај виши чиновник одустаје дефинитивно од намере 
, видите ли ви?</p> <p>— Шта? — упиташе сви престрављено, мислећи да је ту већ оно што је свако 
ле, по богу, где се скрио?</p> <p>Узеше сви да осматрају по правцу и по звуку.{S} Капетан запаз 
зухом, можда Милан, Миланче, Миле.{S} И сви остали, ко зна како се зову?{S} Ох, што немам снаге 
су срели и никад више неће срести.{S} И сви они разговарају, препиру се, јадају, исповедају и р 
е ватра бљује.</p> <p>— Ено, рикну! — и сви спазише како суну ватра.</p> <p>— Ено их, тамо су!  
тави пушку па гледај да уђеш у ред ка и сви други.{S} Нађи, веле, себи кров, ожени се, одомаћи  
ну страхобу која је буктала пред нама и сви смо у томе тренутку једно исто мислили и једно исто 
а само се о Турцима говорило међ нама и сви су старији били врло забринути.{S} Повукли смо се д 
 Бојко појави на капији крај вратница и сви гракнуше.</p> <p>Али Бојко не полази овамо к нама,  
а ми је да знам?</p> <p>— Па тамо где и сви остали? — теши га његов сусед.</p> <p>— Ама где је  
се кретала.{S} Узели су учешћа у томе и сви остали, претресали су све могућности, разматрана је 
Срео сам га <pb n="153" /> ту, где се и сви остали сретају, испред начелства, пред оном џамијом 
у да је морало бити напада на бегунце и сви се забринусмо.</p> <p>— Морамо се узети у памет! —  
руму без оружане заштите.{S} Присташе и сви остали и кретосмо полако, обазриво и са грозничавом 
ца, зачуше се измешани људски гласови и сви обратисмо пажњу на ту страну.{S} Мало затим и навал 
може више говорити с њим о тој ствари и сви забринуто одступише.{S} Ађутант одмах пође телефону 
 све те куће већ поседнуте, поседнути и сви путеви и сва дворишта и све баште и све њиве.{S} Па 
ворена врата.</p> <p>С усхићењем, као и сви моји, посматрали смо своје обиталиште, превиђајући  
таће ипак један и ако је исвесно, као и сви остали, знао зашто.</p> <p>— Пећ је у непријатељски 
/p> <p>Сиромах доктор, доброћудан као и сви марвени лекари, он је и овога тренутка, пред Штимњо 
 и ако је већ десеторицу до сад питао и сви му одговорили да је истина.</p> <pb n="702" /> <p>— 
ђана? — упита неко, управо сви питамо и сви га укрштамо питањима на која чичица не стиже ни да  
могући да разуму старца.{S} И ађутант и сви остали из околине Краљеве покушаше још једном да га 
} Војвода Степа, уз којега су сад већ и сви остали пристајали, заузео је данас одлучнији став,  
роз сузе.</p> <p>Уведосмо га у авлију и сви се позабависмо њиме.{S} Једне донеше врућу воду да  
да разгрће оне остатке жара у мангалу и сви се скуписмо нешто ближе ватри.</p> <p>— Поменусте и 
ама онако; успут сретала пуно њихових и сви су ми били гадни <pb n="416" /> и одвратни.{S} Виде 
вити своје одступање, прибраће се још и сви остали делови војске, који су се расули, образоваће 
еко рече;</p> <p>— Свршило је!</p> <p>И сви скидоше капе и додаше:</p> <p>— Бог нека га прости! 
ору, јер га при свакој његовој примедби сви жучно нападају.</p> <p>— Београд? — збуни се цртач  
ајући да је то само бол, тежак бол који сви овога часа подједнако <pb n="663" /> осећамо и који 
о причу, коју је у главном исцрпео, али сви обратише пажњу на велики број аероплана који се поч 
к, са извесним немиром у души, похитали сви начелству, да чујемо шта о томе власт зна и шта каж 
оје ће пасти сва тежина зле судбине или сви благодати добре судбине ових догађаја који се сад д 
„Ајде у име Божје!“ па пође напред а ми сви, жене и деца и по где који човек, пођосмо за њим.{S 
вио епитрахиљ па отворио Јеванђеље а ми сви припалили свећице па ти она пећина изгледа као цркв 
напред и он је носио највећи товар а ми сви за њим.{S} Нико речи да проговори, него тако идемо  
ца по коме су дубоким браздама исписани сви напори дуготрајних и надчовечанских бораба и све ра 
а чело моје војске и ту ћемо на Ситници сви изгинути!</p> <p>Сви ућуташе под утиском ове Краљев 
ва.</p> <p>— Да ли? — запитасмо се ипак сви.</p> <p>— Да пођемо још који корак, ено тамо се пењ 
ли... толико може, да задржи Бугаре док сви ви измакнете.</p> <pb n="164" /> <p>— Мислио сам да 
оних, које сам сретао успут; мислио сам сви знају да сам Србин; изгледало ми је као да ме сви с 
ше погледе међу собом и упреше их затим сви у војводу Степу Степановића који је, ослоњене главе 
 проломи тишину коју смо до сад шапатом сви штедели.</p> <p>Устављамо се!{S} Пред нама се указу 
</p> <p>— Грађана? — упита неко, управо сви питамо и сви га укрштамо питањима на која чичица не 
ћемо? — престрављено прошапуташе готово сви, поражени тежином ситуације.</p> <p>Пред нама је би 
децом а без оружја?{S} Не бива то, него сви да кренемо; сви овако како смо, па шта нам да Бог!< 
сет година.</p> <p>— Шесет? — понављамо сви у глас као изненађени и ако нико од нас није појмио 
— „Избегле у ова села испред нас, имамо сви тамо зналце и пријатеље, па са њима кренуле даље, у 
оцене жртве; да нас је мало и да морамо сви, сви изгинути и сатрти се у служби тој идеји а тек  
е планине које грле Скадар.</p> <p>Тамо сви жељно погледају, тамо има сунца, тамо има хлеба — т 
p>— Из Армије имамо наредбу да изгинемо сви! — додаде мирно капетан на завршетку својих наредаб 
а њу!</p> <p>Крећемо у планине, крећемо сви и Краљ и Влада и војводе и ђенерали и војска и наро 
 И мало још, још мало само дана, бићемо сви, биће цела Србија под лавином!...</p> </div> <pb n= 
у испод Патријаршије, па да се искупимо сви ми бегунци, нек саспу у нас сву муницију, нек нас с 
о ми се нешто у души; осећао сам да смо сви такви, сви подједнако себични, сви подједнако одвра 
ас, саздана из дубоких рана, којима смо сви искрвављени а престављен у једној особи?{S} Ко је о 
жда једно дубље и теже осећање које смо сви од јутрос понели полазећи из Призрена?{S} Призрен ј 
ватно кад помену „озбиљан час“ који смо сви осећали али који је осећај свако у себи угушивао.{S 
</p> <p>Тако је и било.{S} Полегали смо сви и спавали тврдим сном, кад дубоко у ноћ узе нас баб 
ња студен почела да осваја.{S} Како смо сви били прокисли, језа узе да нам прожима тело и дрхта 
јке метнуле да проспавамо мало, јер смо сви били поспани а оне узеше да спреме јело и тако у по 
демо.{S} А она ватрица тамо, у коју смо сви упрли погледе, бива све јаснија и јаснија, све пуни 
сам знао да се односи на оно о чему смо сви на овоме путу једино разговарали; тиче са нашега ја 
оље... не гори варош.</p> <p>Погледасмо сви тамо.{S} Пожар је сад изгледао још силнији, као гор 
ите несрећу и грехоту!</p> <p>Потрчасмо сви у кућу сем двојице тројице, који осташе крај Бојка. 
ма су гађали у наше редове.{S} Скочисмо сви и пођосмо на јуриш.{S} Србијанци су нас дочекали на 
оружао се и отпочео посао.{S} Потегосмо сви једновремено да почистимо колико се то може учинити 
мо моћи да се укрцамо у воз и потегосмо сви тамо.</p> <p>— Какав воз, какав Топчидер! — узвикну 
уком дизгине те уставио га.{S} Приђосмо сви да видимо шта је и да помогнемо човеку.{S} На друму 
Турака.</p> <p>—-Од Турака? — гракнусмо сви изненађени и ако нико од нас није јасно појмио шта  
из Солуна...</p> <p>—У Ниш? — гракнусмо сви.</p> <p>— Да — учини дипломата из административног  
ешљиви господин, изгледа више препао но сви остали а који је ту вест и просуо кроз варош.</p> < 
о гори варош! — узвикујемо престрављено сви и заустављамо сваки покрет, те се сабирамо у гомилу 
рад заузима само са сува, као што су то сви досадањи завојевачи његови, почев од крсташа па до  
— Шта ћеш, Господару, пати и он као што сви патимо.</p> <p>Пут је дуг, заморан, не иде се него  
ако полетао до мене и казује ми, то што сви казују, о својима о којима сви говоре.</p> <p>— Има 
мо има сунца, тамо има хлеба — тако бар сви мисле и не слутећи да ће по скадарским улицама пада 
борбе...“</p> <p>Он прекиде причање јер сви обратисмо пажњу на једнога коњаника који нам је дол 
оних тешких осећања, које смо од јутрос сви понели крећући на пут изгнанства.</p> <p>Удељујући  
а тешка брига за јелом, извлаче се опет сви из кућа, из авлија, ханова и разних кутака, где су  
наместио камен као узглавље.</p> <p>Већ сви спавају, само је она будна.{S} Будан сам и ја и са  
х њему... (додатак, којим се зачињавају сви бурнији разговори код нас) зубима изгризао јабучицу 
заносу и немару и једна војска, за коју сви већ мисле да је побеђена, прибира последњу своју сн 
пријатељ куће; навикли су се били на њу сви толико да је постала члан породице о коме су сви за 
метио тишину која је настала, као да су сви били под истом сугестијом.{S} Студена поноћна прома 
е успавао и све наде.{S} Али, као да су сви ипак спавали на једно ухо а другим ослухивали, јер  
 смета другом до себе.</p> <p>Као да су сви задоцнели путници нашли себи преноћиште, не дође ви 
оме од њих и рече му гласно, тако да су сви могли чути: „Дедер, пријатељу, Краља Петра марш!“ С 
нем, нећу — узвикивао је Краљ — овде су сви преплашени.{S} Водите ме војсци, тамо ми је лакше,  
о да је постала члан породице о коме су сви заједнички водили бригу.{S} Ујутру је ускакала у де 
 За дугим столом помоћниковим седели су сви министри, у челу овога Престолонаследник а у дну са 
оро увео у ону бедну собицу.{S} Били су сви благодарни.{S} О, како се у таквим приликама јефтин 
онако млада а тако осакаћена.{S} Док су сви остали рањеници у великој соби, где су лежали, јеча 
ости, журби, по забуни, по овоме што су сви погубили главе и по томе, ако хоћете, што непријате 
 ја знам.{S} Једино ме је тешило што су сви говорили: сад је рат свршен.{S} За неколико дана па 
о ни корака даље!</p> <p>И на један мах сви претрнусмо пред том помишљу и ако нам је свима лебд 
ипалили му свећу.</p> <pb n="394" /> <p>Сви који су још мало час гунђали и протестовали, ућуташ 
раљ и диже главу.</p> <pb n="277" /> <p>Сви се збунише и почеше размењивати погледе.{S} Да ли К 
рекну:</p> <p>— Јаој, погоди ме!</p> <p>Сви се ускомешасмо, сви узбунисмо а Бојко и даље стоји  
а водник.</p> <p>— Гледај, пази!</p> <p>Сви обратише пажњу на ону страну одакле ватра бљује.</p 
?</p> <p>— Они су већ заробљени!</p> <p>Сви поражено ућуташе и ако је свима на уснама лебдело п 
ту ћемо на Ситници сви изгинути!</p> <p>Сви ућуташе под утиском ове Краљеве изјаве.{S} Сви су б 
>— Оставите ме, хоћу да сам сам!</p> <p>Сви га напустише и пређоше у друге одаје где су водили  
 се стојати у месту, промрзосмо!</p> <p>Сви се пренуше и сетише да треба одиста нешто учинити,  
ска прибере и предузме офанзива.</p> <p>Сви се сабрани команданти изненадише овоме неочекиваном 
етиљку која казује где је обала.</p> <p>Сви дижемо главе охрабрени, јер сад бар догледамо нешто 
него преплашен, одмаче од врата.</p> <p>Сви ударише у смех а онај што се огласи за пуковника Зд 
сад дошао сам да му обиђем гроб.</p> <p>Сви се ућуташе, осећајући дужност да не ремете свечанос 
е, ено га тамо негде, око цркве.</p> <p>Сви клонуше пред овим сазнањем.{S} Ко сме да туче у вар 
зије“ која ко бајаги жури негде.</p> <p>Сви почињу гунђати, мрмљати и псовати на ову злоупотреб 
де! — додаде Краљ још одлучније.</p> <p>Сви се преплашено погледаше, не могући да разуму старца 
— шапће војвода Степа више себи.</p> <p>Сви га погледаше очекујући да настави.</p> <p>— Има је, 
роши која мирно почива у долини.</p> <p>Сви данусмо душом.{S} Сад нам је већ јасно било да варо 
анина, биће да то вечерње гласи.</p> <p>Сви дигосмо главе, сви се у томе часу сетисмо Бога и св 
позивац, а сутра треба поранити.</p> <p>Сви се одиста забринусмо, и свако донесе у себи решење  
, пошто их је промерио погледом.</p> <p>Сви се окупише око стола Краљевог.</p> <p>— Видите — ре 
е је Новичин чун увек пристајао.</p> <p>Сви ти снови казивали су једно и исто самохраној стариц 
елу, исписа тога тренутка понос.</p> <p>Сви се искуписмо око њега а он, мушкарац, поче нам кази 
, наши ће примити одлучну битку.</p> <p>Сви одмахнуше главом и никога не усхити повољност ове в 
схрану кад их и непријатељ нема?</p> <p>Сви усвојише ове напомене војводе Степе и свако прими н 
, људи, ево нас стигоше топови!“</p> <p>Сви поскочише вољни за јуриш, очекујући нетренимице ком 
гости, улазе, разгледају и кад им се не свиђа полазе даље, верујући да ће наћи боље.{S} Враћају 
заболе у души и поче нека туга да ми се свија у грудима.{S} Ама зар ја, Србин, па идем сад под  
ролеће птица носећи у кљуну сламчицу да свије ново гнездо.{S} Вода набујала, земља отворила плу 
отекле нашом отаџбином; није ли то туга свију нас, саздана из дубоких рана, којима смо сви искр 
ао колико је тешкога бола задало душама свију нас ово последње разочарење.{S} Када сам је упита 
зи упалили.{S} Трчао сам напред, испред свију, трчао сам као луд.{S} Наши су официри мислили ва 
 да за будући ратни музеј ради портрете свију шефова оделења Врховне Команде.</p> <pb n="516" / 
е...</p> <p>Сад већ крену бежанија и из свију осталих крајева вароши и поче свет да се тиска и  
p> <p>Ко је она?</p> <p>Ни је ли то бол свију нас смештен у једну душу, изражен у једној особи; 
поуздањем.{S} Није ли то она, мајка нас свију, чији се живот свршава ту, на средини онога моста 
 да се послужи.{S} Рекох му своју и нас свију невољу и он посла два војника из патроле да закуц 
е један међу нама да гласно каже слутњу свију нас.</p> <p>— Или смо је ми упалили при евакуисањ 
мртав слуша, чује ту команду на коју је свикао, он мисли да се она још увек и њега тиче, зна да 
г стрепњи но мртвило на које смо се већ свикли.</p> <p>— Ко зна, биће ватрица? — узесмо нагађат 
вају за собом.{S} На ватри се пламен са свим притајио и утрно а жар се румени као растопљено гв 
 упамти, треба да упамтиш па да причаш, свима да причаш.</p> <p>Што се даље иде, пут све тежи а 
</p> <p>Његов је глас задрхтао и у нама свима задрхта нешто у души, вероватно кад помену „озбиљ 
ји су мало пре без наде полегали.{S} На свима се прозорима појавише светиљке, лампе и свеће, ко 
рати своме пређашњем расположењу.{S} На свима се лицима исписа, понова се дубоко исписа беда и  
 се на све стране, у свима улицама и на свима ћошковима.{S} Продају војници и продају избеглице 
рошлост српску и поче се заустављати на свима историјским сломовима српске државе: под Бодином  
сим тога, предузета су још исте ноћи на свима фронтовима даљна коњичка извиђања.{S} Командант Д 
 <p>Изађемо заједно у двориште а већ на свима квартирима отворени прозори и жене и деца на њима 
е да се могу поднети.{S} Отуда видиш на свима лицима дубоку бригу, видиш преплашеност, узневере 
руке како се пуни и како пуца, одређена свима четицама једна централа где ће увраћати с времена 
устити мисао о повратку и раскрстити са свима надама.{S} До Призрена се ишло неком одређеном ме 
Оно се поче понављати у моме памћењу са свима детаљима, свеже као најскорије сећање.</p> <pb n= 
> <p>Дуги низ кола стоји од јутрос пред свима надлештвима.{S} Волови, ослобођени јарма мирно пр 
јводиној соби, израђивале хитне наредбе свима командантима да не дозволе даље уништавање матери 
ретрнусмо пред том помишљу и ако нам је свима лебдила пред очима.</p> <p>— Зашто? — упитаће ипа 
и!</p> <p>Сви поражено ућуташе и ако је свима на уснама лебдело питање: па шта сад?</p> <p>— На 
лаве, сви се у томе часу сетисмо Бога и свима нам се на уснама исписа горак осмејак, јер свак о 
ни, сем тога што се лаким поклоном јави свима, седајући крај ватре, ни речи не проговори, савла 
днако смо се пели а они терети боме нам свима отежали те смо посустали под њима.</p> <p>Кад би  
ма и о својој кући.{S} А Лазар им редом свима одговара.</p> <p>— Наиђоше, вели, као олуј.{S} Ис 
 са великим интересовањем, распитивао о свима новим машинама за убијање људи, мене поглед одвед 
д би их могао све повести, кад би могао свима помоћи.{S} Њему је чак причинило задовољство, кад 
а Раденко.{S} Таман дошла душа под грло свима а оно донеше једне ноћи наши из села три вреће пр 
била би Ситница.</p> <p>Краљ погледа по свима и у том тренутку засјактише му очи нарочитим сјај 
е ћути, гризе усне, прелази погледом по свима око ватре, па га опет управља безизразно негде у  
 нечега општега, нечега заједничкога, у свима овим катастрофама српскога народа?</p> <p>— Ипак  
о сам у свима јавним манифестацијама, у свима родољубивим покретима.</p> <p>— Као да ће то они  
продаје.{S} Продаје се на све стране, у свима улицама и на свима ћошковима.{S} Продају војници  
 исто <pb n="424" /> што сам виђала и у свима досадашњим болницама: рањеници шетају по башти у  
 се исте наредбе израђивале те ноћи и у свима осталим армијама и командама а осим тога, предузе 
ница и пожурио тамо.{S} У чекаоници и у свима просторијама мале и скромне зграде станичне, згру 
ина!</p> <p>— Па онда, учествовао сам у свима јавним манифестацијама, у свима родољубивим покре 
м је и киша престала, па се појави међу свима намера да крећемо даље.{S} Боље је веле по ноћи.< 
раво одушевљење, завлада од једном међу свима и нађе се однекуд и пива и вина и шампања да се т 
ићи право у Ниш, како би биле на домаку свима фронтовима.</p> <pb n="51" /> <p>Отуд се још јављ 
 као да нам учитељ тога тренутка удахну свима у душу.{S} Његов друг, учитељ, заусти да каже неш 
 оружани и — ето!</p> <pb n="309" /> <p>Свима би јасно да је одиста тако морало бити.{S} Онај ш 
али га морамо трпљењем откупити.</p> <p>Свима нам је лакше било после ове службе и молитве Богу 
b n="628" /> још кад марширају а музика свира а народ виче „Ура“ а мени оволике сузе на очи.{S} 
гомила кроз улице да се дере, музике да свирају и искупише нас све и прочиташе да је Београд па 
о где су свирали србијански свирачи.{S} Свирали су и певали неку песму а бабо извади из шпага п 
ле ме одведе бабо у гомилу, тамо где су свирали србијански свирачи.{S} Свирали су и певали неку 
ећ тонуо, овамо у позадини њеној још је свирао оркестар и не слутећи да ће се малочас све угаси 
ок је кљун лађе већ тонуо, овамо је још свирао оркестар и не слутећи да ће нас за мало све прел 
сам, лепо сам чуо ону песму србијанских свирача „Аој, Босно, сиротице клета!“ па ми се јави мај 
„Кажи:{S} Авај, Босно, сиротице клета!“ Свирачи засвираше и запеваше а цео народ што је слушао, 
: „Дедер, пријатељу, Краља Петра марш!“ Свирачи засвираше а мени поче срце да расте, као да сам 
 ту.{S} Читав логор кола, па шатори, па свирачи на све стране. „Дошли су и србијански свирачи — 
 дође ми готово да се прекрстим.{S} Кад свирачи свршише а бабо опет њима петицу, па вели: „Кажи 
и на све стране. „Дошли су и србијански свирачи — вели бабо — водићу те после да их чујеш, ал п 
 гомилу, тамо где су свирали србијански свирачи.{S} Свирали су и певали неку песму а бабо извад 
 смо је предосећали, али нам је ево сад свирепа стварност изводи пред очи у њеном правом облику 
и тоне и понире, Усуд, онај неодољиви и свирепи Усуд, исправља се опет испред очију старчевих,  
слутње, која нам се тога часа насилно и свирепо утискивала у душу.</p> <p>Ишли смо лагано и тро 
од камена и живци од гвожђа па да се не свисне.</p> <pb n="155" /> <p>— Ето, и Велимир Рајић та 
>— Не, није се убио али и не умре, него свисну, просто свисну човек.</p> <p>— Ама од чега?</p>  
убио али и не умре, него свисну, просто свисну човек.</p> <p>— Ама од чега?</p> <p>— Ко зна, од 
ја бледа и слаба светиљка која трне као свитац у мрачној шуми.{S} По пољу, испред Приштине, рас 
два назирао жижак, чија се светлост као свитац кретала по мрачној одаји тамо и амо.</p> <p>Нешт 
е за собом и погледом позва и остале из свите.{S} Окупише се сви око Краља.</p> <p>Краљ прошета 
јући коленима и не обзирући се на своју свиту. <pb n="294" /> Најзад, седе за сто на коме је ле 
<pb n="251" /> и онамо изгледале су као свитци који пливају кроз ноћ.{S} Пут је био мучан и тег 
омандама.{S} Акција би била заједничка, свих јединица, у колико их имамо.{S} Шта је то што би о 
ловских, коњских, крај кола свих врста, свих облика, кроз низ аутомобила, муниционих кола, топо 
милу кола воловских, коњских, крај кола свих врста, свих облика, кроз низ аутомобила, мунициони 
рби која се води на Страцину, на уснама свих се јављало једно једино питање: .</p> <p>— Је л’ и 
ског официра са батеријом.{S} На лицима свих било је исписано питање: „Откуд ти?“.{S} Што је ка 
љеште стежу са свих страна?</p> <p>— Са свих страна!</p> <p>— И не треба ни часа часити?</p> <p 
 педесет питања која су се ускрстила са свих страна.</p> <pb n="269" /> <p>— Ко? — пита радозна 
, притиснут разлозима и наваљивањима са свих страна, дао најзад пристанак да напусти Тополу.</p 
а прошлост српска; тамо се сад збира са свих страна и разорена држава српска.{S} Тамо ћемо и ми 
чиновник из станице и загледао врата са свих страна па послао да се зове један бравар из суседс 
е кочије добро покривене и затворене са свих страна арњевима а замном једна воловска кола прето 
мобил прође, гомила под стрејом поче са свих страна да се запитује која ли је од њих трију заду 
едова и бегала.{S} И они су пуцали и са свих се страна чула пуцњава.{S} Изгледало ми је да се т 
 живе разговоре, који су се укрштали са свих страна, а она је наслоњених лактова на колена и гл 
објавио.</p> <p>И ма да се свет тако са свих страна и из свих могућих извора обавештава и сазна 
 скоро све село и још је придолазило са свих страна.{S} У цркви су горела кандила а попа је јед 
апће.</p> <p>— Па то се кљеште стежу са свих страна?</p> <p>— Са свих страна!</p> <p>— И не тре 
уђа стока уђе у њиву па је склептају са свих страна и ко стигне тај удари.{S} Причају наши војн 
и на јачи отпор.{S} Митраљези грокћу са свих страна и сеју смрт а пушчана ватра се укршта и пла 
ао, чини ми се да се мој глас чуо изнад свих осталих.</p> <p>— И како сам се друкче осећао кад  
а, зачеће живота и државе.</p> <p>Изнад свих тих градова и милих и драгих, Призрен има свој осо 
напушта Скопље и они који у то, и поред свих повољних вести, нису веровали.{S} Ту су се развили 
ућности да предузимамо офанзиву и поред свих прилика које нам је војвода Мишић изнео о стању ау 
ођох са новом гомилом корачајући испред свих.{S} Журило ми се, хтела би што пре да стигнем.</p> 
 врх ножића или зашиљене гранчице а код свих развио се жив разговор људи, који су се већ мало о 
дставља читаво брдо на вагону.{S} Измеђ свих тих ствари вире главе дечје, покриле се сукњама пр 
олеми подвиг оснивања заједничке државе свих јужних словена.{S} Ту, у скромној свештеничкој кућ 
агодину и у Ниш.{S} Обијала сам прагове свих болница, спавала сам по кафанским клупама, гладова 
које је свет нагрнуо али у које се, пре свих осталих, баш виши официри команде трупа нових обла 
у породицу шаље у иностранство и то пре свих осталих грађана.</p> <pb n="96" /> <p>И у трећој г 
 ма да се свет тако са свих страна и из свих могућих извора обавештава и сазнаје новости, ипак  
у их са великим напрезањем извлачили из свих блата кроз која се прошло; за овима опет пар вочић 
 <pb n="421" /> рањеници и болесници из свих пукова, те они једни за друге знају и казују.</p>  
ог дана се преломила судбина Београда и свих нас који од тога дана лутамо као бескућници и нигд 
куфери, корпе и већ све могуће ствари и свих могућих облика.{S} Све то сручено и бачено без ред 
p>И Србија се морала одрећи и те, као и свих ранијих нада, и кренула је у планине.</p> <p>То је 
 да се ту, у Младеновцу, сабрали болови свих матера и трагедије све деце.{S} И то је оно само ш 
 који нас претрпавају, могао да се сети свих тих обзира?</p> <p>— Ко? — учини он, па похита да  
 веза.</p> <p>И одиста, од јутрос, крај свих напора који су чињени, телефонска веза са Нишем ни 
ином је порасла жеђ за новостима и крај свих досадањих извора, свет је почео гомилама да сачека 
</p> <p>А гомила се ваља пролазећи крај свих ових невоља и не устављајући се и не осврћући се.{ 
а је пристигло јело, јер мало затим око свих ватара поче да изумире разговор или се чује реч и  
је материно срце једнако у сва доба и у свих народа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У ј 
однаредник, водим вод у борбу, на штету свих оних несретних људи који су ми поверени а млад пот 
 од нас седео на своме месту, задовољно свлачио обућу да непосредно уз ватру открави ноге које  
вештенски Сабор, Св. Сава, па „Узо деда свог унука“, па онда Глигор Комита и већ све редом.{S}  
моста, изашла сад из каменог обиталишта свог да онде, са врха моста, мами пролазнике у смрт.</p 
и ни злу реч није рекао, одвајали су од свог дела и хранили ме а ноћу, кад је требало лећи, уст 
 на која је жудно очекивала да притисне свог јединца; њу су засипали таласи и квасили јој брижн 
 дошле или прошле кроз станицу, било из свог тастерског разговора са нишким колегом.{S} И ту, г 
а на која сам жудно очекивао да загрлим свог јединца; засипали су ме крвави таласи и мешали се  
.{S} Ја сам носила свој најдражи терет, свога синчића...</p> <p>Госпу у црнини обли читав поток 
 крај Опленачке цркве; ту, крај гробова свога оца и свога деде, стари је Краљ проводио брижне д 
ваке те стварчице растати као од нечега свога, нечега драгога и милога.{S} Треба се растати од  
гледала ми је читава вечност!{S} Целога свога живота нисам преживела толико догађаја колико од  
ичке помоћи.</p> <p>Краљ понова погледа свога ађутанта, али тај поглед ни мало није казивао да  
рока, те ако ћу служити кога, боље онда свога србијанскога Краља да служим.{S} Али дође јуна ме 
ископали нова огњишта и, далеко од рода свога и племена, са колена на колено почели предавати с 
е погледом младога водника, који је иза свога топа стојао и немо гледао смрт око себе.</p> <p>— 
вилу у оваквим приликама, сваки сто има свога песимисту.</p> <p>— Тако!{S} Нас, него кога ће? — 
 војник не би никада пристао да пуца на свога брата Бугарина.</p> <p>— Али тај руски брат пуца  
на.</p> <p>— Али тај руски брат пуца на свога српскога брата...</p> <p>— То су ваше балканске с 
ашим обалама, пресећи ће он кљуном чуна свога валове који му ометају пут и доспеће, приспеће, д 
рпски народ врши увек обред пожртвовања свога?</p> <p>Поведен тим мислима, он зађе даље у прошл 
о се тамо, почетку своме и зачетку дара свога — сиротињи.{S} Сетио се дугих напора и снажне, мл 
ране превила крпама које је откидала са свога одела, па се боји да се не загаде.{S} Док мајка к 
умне дипломатије откинемо комад меса са свога тела и бацимо јој у чељуст?</p> <p>— И тада ће на 
пла грозница.{S} Он се узбуђено диже са свога места, приђе вратима и нагло их отвори узвикујући 
 је од својих усана, од своје снаге, од свога здравља и хранила пород свој и водила <pb n="600" 
 на горњем спрату, у одељењу које је од свога стана одвојио ректор Богословије, који се са свој 
доносе вести које су на тастеру чули од свога нишкога колеге и оне које путници са возова проно 
 деца која не би хтела да се растану од свога друга.</p> <p>А верно кученце, које се, предосећа 
тим пољима вредна ратара како бере плод свога труда; да види китњаста села са белим црквама и ш 
уду сведоци и последњега чина трагедије свога народа.{S} Ту, пред олтаром патријаршијске цркве, 
једном руком на батину а другом на раме свога ађутанта, корача лагано и сваки час застаје да уз 
е, па оно је Млађа! — и предаде дизгине свога коња једноме до себе а он узе да се провлачи кроз 
убоко у дупљу — пристаде уз ово тврђење свога друга и речју.</p> <p>— Требало је видети што смо 
, прибира последњу своју снагу и сатире свога победиоца.{S} Није ли то миг историје који га одв 
, са горким пребацивањем; сетила сам се свога сина, кога ће страшно заболети ако једнога дана с 
 — Зауставите мало, чекајте да повезете свога Краља.</p> <p>— Краља?! — учинише они престрављен 
бро ме гледајте!{S} Последњи пут видите свога Краља!</p> <p>Сузе у очима старчевим помутиле су  
н извршења пресуде, броји сате и минуте свога живота, тако ми сад већ бројимо кораке и бројимо  
 у зору кренути у свет и не видети више свога крова данима, месецима, годинама...</p> </div> <p 
т успоменом на овај свечани тренутак из свога детињства.</p> <p>Сунце, које се дубоко нагло зап 
ву, које се клања сунцу и непосредно из свога божанства црпе топлоту и живот.{S} Ту непосреднос 
чке цркве; ту, крај гробова свога оца и свога деде, стари је Краљ проводио брижне дане, пратећи 
аносили дрва и спремали ватру за себе и свога Краља, дотле се он сетио да обиђе болеснога војво 
p>А професор са суром шајкачом још лови свога саговорника лиферанта, хтео би да му објасни како 
ом жену, која се није ни будила да види свога друга и немо изађе из подрума, притварајући врата 
и бели и црни брат одричу се заједнички свога бића, они се из пољупца не рађају, они у пољупцу  
илила друм.{S} Стари војници би познали свога Краља и склањали би се с друма, а маса младих рег 
 врисак оних који су у пламену изгубили свога, у другоме беда оних који су изнели само главу и  
јке, која се морала преваром ослободити свога детета, нека би несрећа ако ће га постићи, била д 
нелске експедиције Турци су видели крај свога господарства <pb n="54" /> у Европи; Грци, пораз  
чини војник, слеже раменима, чучну крај свога шињела и настави посао.</p> <p>Дотле, овамо доле, 
и ја сам имао својих снова.{S} И ја сам свога јединца са благословом испраћао и сачекавао га на 
 он нашим обалама, пресећи ће он кљуном свога чуна валове који му ометају пут и доспеће он, при 
опет на мене, сматрајући ме већ сад као свога присталицу.</p> <p>— Е па онда, брате — одговори  
 Младост је било, мишић, осећање, мисао свога доба; она мисао која је за велико дело ослобођења 
е зрак божји, последњи пут сагледа небо свога завичаја и упућује му последњи уздах свој.{S} Зат 
те слободе, последњи пут сагледали небо свога завичаја и упутили му најболнији уздах свој?</p>  
ких трупа кренуо у Србију и то би имало свога утиска.</p> <p>О томе смо догађају сазнали 27. се 
но иду, стопу по стопу, пратећи носиљку свога шефа, старог војводе.{S} Војници, који је носе, н 
зашто се тако горко заплака при спомену свога детета, јер сам још мало час уочио кад је поменул 
емогао старац, без вере у добру судбину свога народа.{S} Када би се одвојио од прозора, са које 
е је као сунчане зраке уплитала у срећу свога детета и своју.{S} Она и даље гледа за њега девој 
ли орао, који је негда красио препратни свод, поломљен и затрпан; дебела стена, која је некад н 
 над којом се узноси мост врло високога свода.{S} Дотле, до висине тога моста, која бележи сред 
га фриза узјахало на грбину прозорскога свода изатканог каменим ткивом сличног оном са невестин 
ече све више бујала и рушила и последње сводове на којима је до јуче почивала српска држава.{S} 
је негда, у древно доба, била узидана у сводове овога старога моста, изашла сад из каменог обит 
ло већ далеко иза поноћи, када више под сводовима црквеним није одјекивао тупи ударац пијука ко 
уше покојникове, одјекује као звоно под сводовима.{S} Па ипак је то био свечан, врло свечан пом 
е цркве Светога Арханђела, под чијим је сводовима цео српски народ негда клицао: „Слава теби, Б 
 глуву тишину, која је под манастирским сводовима царевала, краљевске се сени упутише олтару и  
nza"</foreign></p> <p>Мост једним свега сводом паше целу реку, те се на средини пење до врло ве 
он напустити своје њиве и своје ливаде, свој мал и своје имање и пребећи са породицом у Србију. 
„Српскога југа“ ,и казују <pb n="33" /> свој разговор који су још малочас „пре три четврти сата 
ек и грдећи господу која злоупотребљава свој војнички чин.</p> <p>Ја сам се овом приликом стара 
а арнаутина који, са пушком у руци чува свој пласт сена који би иначе плануо.{S} Прилазимо и ну 
шу! —- додаде доктор мирно.</p> <p>— За свој рачун или, ако хоћете, за наш рачун, за рачун саве 
 се сад проредили друмом и свако иде за свој рачун.{S} Ено, гле како они тамо измакли, не би их 
 да се јасно види како свако за се и за свој рачун тегли.{S} Једна санитетска кола вардарске ди 
е у слатинску школу, коју је одредио за свој штаб и у коју су се прибрали и болесници.</p> <pb  
, отпочеше сени молитву Господу Богу за свој несретни народ, молитву топлу, искрену, дугу.{S} М 
.{S} Не само то, већ када би исказивала свој бол, код ње би се јављала и нека нарочита речитост 
, поздрављала оне од којих је очекивала свој спас.</p> <p>— Нисам тврдо ни заспао! — говорио ми 
путисмо се за гомилом.{S} Ја сам носила свој најдражи терет, свога синчића...</p> <p>Госпу у цр 
ни значај; има своју нарочиту драж, има свој светао и зрачан ореол.{S} Призрен ја сан српски, о 
х градова и милих и драгих, Призрен има свој особени значај; има своју нарочиту драж, има свој  
бригом наборано чело.{S} Новица већ има свој чун, своје мреже и своје алате, Новица већ није ви 
<p>— Па кујна која и сад у Призрену има свој редован јеловник и прописан број јела.</p> <p>— Ам 
.{S} Несретна мајка која носи на леђима свој <pb n="380" /> најдражи терет, своје чедо исцеђена 
ом оријенталском дреком, намеће купцима свој еспап.{S} Пред једним вагоном <pb n="66" /> прве к 
 Приштину?{S} Гомила из сваке појаве на свој начин извлачи конзеквенце и тумачења, везујући их  
/p> <pb n="513" /> <p>Мој муж нас је на свој начин све у кући васпитао.{S} Реч Отаџбина је за н 
} Њина је савест била мирна да су се на свој начин одужиле „овој земљи“ и зато су, кад је треба 
 нису ради одмора наслонили главу ни на свој канцеларијски сто, промичу лево и десно, прескачућ 
ој крило материнско.{S} И како свако на свој начин тај бол растанка исказује: уздахом или сузом 
ли стићи бар до кога села.{S} Он уравна свој корак са мојим и настави своје казивање:</p> <p>—  
ни коминике објављује да Немачка сматра свој циљ постигнутим, те прекида даље операције против  
значи милост онима, који су одужили дуг свој Отаџбини крвљу својом и нека значи покој душама њи 
Домаћини су вољно и невољно примали под свој кров бегунце, не знајући да ће се мало за тим и он 
снаге, од свога здравља и хранила пород свој и водила <pb n="600" /> га кроз мраз, грејући га м 
а је овај мучан пут само да спасе пород свој.{S} Одвајала је од својих усана, од своје снаге, о 
цањ.{S} Арнаутин се диже и оде да обиђе свој пласт сена и сина којега је оставио на стражи.</p> 
о спремао, коме је то каријера, који је свој живот посветио војничком занату и на њему хоће да  
даде Краљ показујући на сликара који је свој посао завршио.</p> <p>Кад каре стигоше у Блаце наи 
застаде крај прозора, наслони се и упре свој мртвачки поглед тамо.</p> <milestone unit="subSect 
таве породице забринута лица и све носе свој тежак товар бриге и бола и уз то нешто имања, коли 
p> <p>Сиромах Рајић!{S} Слаб и иначе, и свој рођени живот је једва носио а наишао овај слом те  
ли што?“</p> <p>Сваки извор вести има и свој сат, своје време и према томе времену и месту где  
> <p>— Доста је Румунија само да понови свој марш из 1913 године на Софију! — већ понова оживљу 
ак нико не уме да нађе пут нити да види свој град и своју кућу те ће по мраку да се погубе људи 
 свако остане на своме месту, да задржи свој положај како би, чим зора сване, могли наставити б 
у тихо, без разговора, без шума, вршили свој посао.{S} У мраку, кроз који је пробијао слаби зра 
 реч, па ено...{S} Нико више не цени ни свој ни туђ живот ни за шта!</p> <p>А ово је тек полови 
е остало у души, да искажемо и последњи свој бол, после којега ће нам душа остати пуста и празн 
" /> <p>Капетан укратко и брзо изговори свој рапорт о јучерањем и данашњем дану, о величини сво 
ом, обазирући се на све стране, преноси свој иметак, ћилим, јоргане и сандучић, да склони код д 
Проклетије планине и где Паштрик узноси свој врх, гоне се читаве армије кишних облака.</p> <pb  
S} А туђ бол често и помаже да се сноси свој.</p> <p>И на мене остави дубок утисак судбина оне  
вити српска тробојка и Скопље ће почети свој први дан новога робовања.{S} Али, тај воз још не к 
ретан дан када ће мој јединац саградити свој чунић и поћи својим путем, својом стазом, секући н 
војска и српски народ пошли напуштајући свој дом и своју државу и за којима ће са остатком војс 
и на коме је још по где где сачувао лак свој сјај а плиш своју боју али га гледаш са сажаљењем  
а и на коме је по где и где сачувао лак свој сјај а плиш своју некадању боју, али га гледаш са  
један, који крвљу својом откупљује наук свој — љубав ка слободи.</p> <p>Молиле су се топло, мол 
 Богу који је крвљу својом откупио наук свој.{S} Молили су му се да се смилостиви на народ једа 
ајка да му пут покаже и управљао је чун свој ка њој, знајући да тако поуздано плови обали својо 
" /> тражи кривца и, носио је стрпељиво свој крст, уверен да је позван и дужан носити га.{S} Ос 
ик са Куманова и Цера давно је прегорео свој живот; није то ни осећање туге за својом кућом и п 
ину дана у ово доба јавно обећао да цео свој подрум да као напојницу кад падне Сарајево. — Они  
 који је, потпуно прегорео, сачувао цео свој облик из пепела.{S} У унутрашњости прегорела пања  
ао српско-грчки уговор; пети је наводио свој разговор са руским консулом који је „поуздано знао 
ам, а разлоге којима је још увек бранио свој предлог није могао, као јуче, да поткрепи поуздани 
тпоче да се ређа.{S} Сваки је дан носио свој догађај а сваки је догађај наговештавао велику тра 
ће ући! — рећи ће пошто нам је саопштио свој разговор са војником.</p> <p>— А што да не уђе, си 
седми... свако носи своју невољу, свако свој бол, своју историју, увек тужну историју.</p> <p>И 
ште још и своју сопствену невољу, свако свој бол, свако своју историју, увек тужну историју.{S} 
о и свако од нас прима по један и свако свој крст носи...</p> </div> <pb n="373" /> <div type=" 
азумних сила, од којега је Лорд Киченер свој део одговорности избегао једном војничком смрћу.{S 
ужити се честиту војнику, који је живот свој дао за <pb n="527" /> Отаџбину!{S} Слава нека је Ј 
"526" /> твога Јована, који часно живот свој положи за слободу и величину Отаџбине своје и за в 
 им помоћи нисам могао јер сам и ја већ свој оброк бројао на залогаје.{S} Ако сам понудио коме  
 ето је пред нама цела целцата истина у свој грубости својој, ето нам се отима погледу и послед 
ерал Бају се поздравио и пошао да уђе у свој вагон а официр, командант воза и два три железничк 
 полусан ми га поче износити пред очи у свој одређености својој.{S} Оно се поче понављати у мом 
погинути, записује под 26. септембром у свој дневник, који је сачуван и донет мени: „Доживели с 
обницу, тек видиш целу целцату истину у свој грубости својој; онда тек видиш, како ти се отима  
показати, да Карађорђевићи не остављају свој народ у данима очајања и невоље и да бегство првог 
 завичаја и упутили му најболнији уздах свој?</p> </div> <pb n="677" /> <div type="chapter" xml 
га завичаја и упућује му последњи уздах свој.{S} Зато се тај мост и зове мостом уздисаја.</p> < 
а брига примити троје недорасле деце на своја плећа.{S} Тешило ме је што ми је најстарији син в 
мало и он узјаха коња а момци седоше на своја седишта.</p> <p>За ноћи батерија је прешла драгач 
оба које сања мајка, доба када ће он на своја млада плећа понети бригу, те она одморити своје т 
се довољно загрејала, диже се и оде под своја кола.{S} То је био једини <pb n="662" /> шум, јед 
ник бори и онда, тежње, да се бар спасе своја кућа, да се спасу своја деца.{S} Распитајте се ко 
ена — стрпељиво сам очекивао да настави своја казивања.</p> <p>Ноћ већ дубока и тишина, мукла т 
ћемо га, вели, ни слагати, он зна да ми своја права тражимо те зар смо ми криви што се та права 
о на Љум-Кули а сутра дан кренуо са три своја официра <pb n="607" /> и шест војника краљеве гар 
о се ми око њега забављали, понављајући своја отојичашња размишљања, неко од оних што су измакл 
ати звери да нас растргну.{S} Славићемо своја крсна имена по пећинама, држаћемо помене својим м 
 Можда га је Бог изабрао да га склони у своја наручја испред ове непогоде.</p> <p>Топлина старч 
анство! — теши га ађутант, подмећући му своја снажна плећа.</p> <pb n="609" /> <p>— И ви, ал се 
да се бар спасе своја кућа, да се спасу своја деца.{S} Распитајте се код надлежних, па ћете се  
орано чело.{S} Новица већ има свој чун, своје мреже и своје алате, Новица већ није више у служб 
p> <p>Сваки извор вести има и свој сат, своје време и према томе времену и месту где је извор,  
има свој <pb n="380" /> најдражи терет, своје чедо исцеђена, бледа, воштана лица; рањеник, који 
вако пође, па да сагледа <pb n="364" /> своје село и кућу, мајку, жену и децу, па се све боји д 
биле ред да уђу у вагоне, тискале се да своје стечено право постигну; док су незаштићене жене и 
који су њихове старешине резервисале за своје госпође и свастике, за њихове тетке и стрине, за  
сподине...</p> <p>— Да али ви молите за своје дете, други за своје.</p> <p>— Извините мајци...< 
а али ви молите за своје дете, други за своје.</p> <p>— Извините мајци...</p> <p>— Да, разумем, 
Он је носио под пазухом оно сироче а ја своје.{S} Ишли смо кроз улице покривене блатом, лагано, 
је дете лежи на столу у тренутку кад ја своје мртво држим на крилу.</p> <p>После једнога пунога 
 одвратнијом улогом шпијуна и издајника своје земље — приступа државном удару, одстрањујући Вен 
иснице у коју је свакодневно записивала своје утиске и догађаје.{S} Она се дуго загледа у један 
 Митровицу.{S} Већ је и пошта затворила своје канцеларије и још само телеграф куцаће до последњ 
т глади и оскудица већ почела да помаља своје оштре зубе.</p> <p>С тога смо ми излазили чак на  
коња и пође предњим, истуреним деловима своје малобројне војске, да <pb n="191" /> осмотри непр 
ца, преспављују последњу ноћ на грудима своје мајке отаџбине.{S} Ведрина је већ освојила, небо  
неког бившег музиканта и у првим данима своје младости кретала се само у музичком свету, подраз 
, измучен и гладан, последњим остатцима своје крви боји снежне стазе албанских кланаца или, нео 
ада обманула, она би се опет враћала на своје место, остављала би жижак на прозор и настављала  
душу и како би сабрала све наше сузе на своје очи.{S} Када <pb n="443" /> се сада, у ноћи, поја 
жана, верујући увек да ће се вратити на своје имање и да ће његов повратак, са српском војском, 
ђе олуј, па ће се опет свако вратити на своје огњиште.</p> <p>Ево од прилике приближнога снимка 
преплашена лица, једва се ослањајући на своје већ малаксале ноге, па онда деца, деца, деца и же 
.{S} Секретар се вратио и ћутећи сео на своје место.</p> <p>— Не спава још? — упита један од пу 
} Загледа добро и кад у војницима позна своје, српске војнике, она се преобрази изненађењем и о 
ођа држи на крилу своје куче а слушкиња своје куче; стара госпођа кавез са канаринком.{S} Нико  
к, дану душом и пође да побере и покопа своје мртве који су покрили друмове и положаје.</p> </d 
бе.{S} Годила ми је његова прича баш са своје наивности и доброћудности; <pb n="631" /> одвлачи 
{S} Команда Трупа већ пред вече напушта своје канцеларије у вароши и сели се у воз на железничк 
трављену, ужаснуту, како очајно напушта своје домове у Београду засуте ватреном кишом; провела  
ика.{S} Као море кад у један мах зањиха своје воде, тако светина поче да се љуља и њиха, нагињу 
 нам госпођа, очију пуних суза, исприча своје тегобе и невоље на путу.{S} Заноћила је са децом  
вој.{S} Одвајала је од својих усана, од своје снаге, од свога здравља и хранила пород свој и во 
аша стопа и које ћемо, праштајући се од своје отаџбине, целивати и залити га сузама.{S} Још мал 
ебли разгрејали мало.{S} Могао сам и од своје свеће одвојити половину, те да виде бар где би ст 
о смо за ових сто година, одвајајући од своје сиротиње, одвајајући од својих уста, прибирали и  
да ће нас варош моћи да прими ноћас под своје кровове колико да се огрејемо, колико да се одмор 
Зло, несрећа! — вели Краљ, седајући међ своје нове другове.</p> <p>— Велико зло, господару! — о 
b n="390" /> и шест хиљада наћи гробове своје у снежним амбисима и смрдљивим барама и да ће Срб 
 батерију своју, виде забринуте другове своје и војнике своје и виде пустош који разорно зрно н 
зрази незадовољства гомиле, која је све своје невоље њему приписивала и на њега сручивала.{S} И 
.</p> <p>Лекари су искрено заложили све своје знање и умење, ја сам их допуњавала материнском п 
ћете ли да чујете, да вам исповедим све своје болове.{S} Ја тако проводим ноћи на овоме путу, к 
Ипак бих ја волео... — покушава да каже своје мишљење песимиста али га одушевљени одмах преплав 
 промрзлу и понудио јој ћебе да обавије своје слабачко тело, онај поглед захвалности са скопске 
еко понора и кршева и као сећање милује своје чедо.{S} Тим смо се успоменама сви ми хранили и о 
рају туђу невољу.{S} И све те разнолике своје осећаје, гомила гласно казује, она скоро прави је 
 виде забринуте другове своје и војнике своје и виде пустош који разорно зрно непријатељско још 
 вагонску и, прихватајући опружене руке своје пријатељице, прелазити преко оних ланаца и гвозде 
заноћили у Марка, па ваљда скрили пушке своје а ни њему нису казали!“ „Је л истина, попе, тако  
поседала на набацане своје ствари, целе своје имовине, очекујући на киши целу боговетну ноћ да  
који води своју фамилију и ближе и даље своје рођаке и комшике и пријатеље, на троја кола свако 
 кад се пробуди и спази ме крај постеље своје?{S} Како ће примити све што му будем казала?{S} К 
ој светлости сагледао сам тек мало боље своје госте.{S} Била су два угледна наша учитеља које с 
ши напад на Србију; Бугарска мобилисане своје пукове шаље на српску границу; споразумне силе ша 
исле деце, која су поседала на набацане своје ствари, целе своје имовине, очекујући на киши цел 
ј положи за слободу и величину Отаџбине своје и за велику, вечиту и неумитну правду, којој си Т 
 младога принца, који већ четири године своје најлепше <pb n="571" /> младости, проведене сталн 
ја се ваља друмом, тада она губи од оне своје тужне живописности.{S} Губе се детаљи, губе се ра 
прекадити; четврти су кренули а немоћне своје, децу или родитеље, оставили успут у непозната ме 
 Богу најтоплију молитву за душу матере своје.{S} Суза је молитва најближа Богу, сузи је небо о 
ћој великој борби, очајно боре да утуре своје породице.</p> <p>И одиста, тамо пред вагонима нас 
Јелицом, Чачак који броји последње сате своје слободе.{S} Далеко под собом спази капетан на дог 
ишли на Косово и, залажући младе животе своје, васкрсли слободу тамо где је она пре пет векова  
мовине и народа, ради којега они животе своје положише.{S} И кроз ту молитву нека се слави име  
и сузе оне мајке, за коју су они животе своје дали; нека би им тако земља била лака!...</p> <p> 
мче своје, последњу наду и потпору куће своје.{S} По даскама, на колима, прострто мало влажна с 
дне вечери не издану жена, ту крај деце своје.{S} Три дана држали смо је <pb n="258" /> мртву у 
9" /> рововима а он би да спасе мезимче своје, последњу наду и потпору куће своје.{S} По даскам 
 Једна комшика, са двоје деце, изађе из своје капије, натоварена бошчама, и крете за бегунцима  
м и од јуче ујутру, он већ не излази из своје собе, где прима сваког тренутка извешћа о последњ 
далеко од својих имања <pb n="114" /> и своје куће?{S} Биће ипак ни једно ни друго, изгледа да  
д, морао је и он напустити своје њиве и своје ливаде, свој мал и своје имање и пребећи са пород 
 дошли. <pb n="696" /> Продаје се све и своје и државно и кошуља, коју је војник са себе скинуо 
 Новица већ има свој чун, своје мреже и своје алате, Новица већ није више у служби.</p> <p>Свак 
лећи, уступали су ми место крај ватре и своје ћебе.{S} Кад би настајала борба, сами су ме војни 
воме, да их у загрљају своје домаћице и своје дечице, пролије а ево их сад пролива овде пред пр 
и своје њиве и своје ливаде, свој мал и своје имање и пребећи са породицом у Србију.{S} Потуцао 
 духове овога света да јој своје перо и своје кичице посвете.</p> <p>Они себе чак сматрају као  
ју; спремају се да напусте своју кућу и своје огњиште; спремају се да бегају.{S} Сањива и неисп 
 /> пребачен преко Мораве, зауставио би своје надирање и за дуго би се предомишљао пре но што б 
је могла мирно и без прекида да настави своје казивање.</p> <p>— Старица је излазила по где кад 
и, она је понесе понова, пође и настави своје казивање.</p> <p>— Отишла сам у Скопље и као и св 
Он уравна свој корак са мојим и настави своје казивање:</p> <p>— После ме одведе бабо у гомилу, 
усте Француску, као земљу која не штеди своје људе.{S} Па добро, дозволите ми да се и ја на њу  
а разговор, растурише се и свак потражи своје место или своје друштво.{S} И ја се вратих тамо,  
али у овим тешким невољама и залагивали своје големе болове.</p> <p>Када се мало прибра он сам  
 <p>Повео сам их и успут су ми казивали своје невоље.{S} Путују из Крушевца, на једним малим та 
хових војсковођа тамо ка Шару управљали своје врхове а Призрен је била реч која је у смрт звала 
урише се и свак потражи своје место или своје друштво.{S} И ја се вратих тамо, где сам оставио  
ном у грдној дубини.{S} Они су довозили своје аутомобиле до ивице ових стена, пустили су мотор  
малаксали који су клонули, па напустили своје друштво и остали крај пута; сретају се већ и самр 
јативу нама командантима — узе да брани своје мишљење војвода Мишић и диже са стола наредбу кој 
што кроз зубе а одушевљени узе да брани своје гледиште.</p> <pb n="35" /> <p>— Први пут кад је  
у, сетио других обзира, сетио да склони своје рођаке и рођаке својих пријатеља.{S} Хоћете ли до 
а зберу и образују, почињу ове казивати своје утиске о немилој појави.</p> <p>— Ја не знам само 
или вером и надом те не хтели напуштати своје рођено тле или себичношћу, са које нису хтели да  
 која још није стигла у Пећ, обуставити своје одступање, прибраће се још и сви остали делови во 
ада плећа понети бригу, те она одморити своје трудне кости.{S} Имаће тада ко и Новицу погледати 
лада плећа понети бригу те она одморити своје трудне кости мало.{S} Није далеко још, и његова ћ 
а повукла отуд, морао је и он напустити своје њиве и своје ливаде, свој мал и своје имање и пре 
ки топови не смеју, тамо где је, бацити своје ватрене отпоздраве.{S} Непријатељска зрна једно з 
петан је срачунао да ће у Гучи завршити своје одступање и ту сачекати наредбе које ће гласити д 
обро, жено, ти сад иди, ми ћемо свршити своје!</p> <p>Нашла сам зграду у којој је војна станица 
ретних последица.{S} Он је чак, бранећи своје гледиште, бацио у очи војводи Мишићу неколико гру 
икну капетан похваљујући и ободравајући своје официре и војнике.</p> <p>Одмах настаде живља и п 
ких черги и шатри, разастрли су војници своје шињеле и шаторска крила и по њима сложили еспап к 
око ње, који су јој начинили места крај своје ватре, водили су живе разговоре, који су се укршт 
ици.{S} Уступиће нам домаћин један крај своје одаје али нема ватре да се огрејемо.{S} Но ко би  
исати највеће духове овога света да јој своје перо и своје кичице посвете.</p> <p>Они себе чак  
 а мајке свако јутро по једна, носе јој своје чедо и бацају јој у чељуст, те га прождере и умир 
спа прође мимо наше ватре и понудих јој своје место.{S} Она ми одговори само једним благодарним 
во у чему је ствар — наставља свештеник своје објашњење. — Овај фронт овамо, Качаник и Гиљане,  
убима ћу клати непријатеља кад сагледам своје село.</p> <p>— А како ти је било тек кад си га на 
е, грејте, српска дечице!{S} Учинио сам своје; извлачио сам топове српске на Рујан и на Облаков 
ишао у рат.{S} Ја сам морала да стегнем своје материнско срце и нисам смела, исто као оно отац  
 ево их сад пролива овде пред признањем своје срамоте.{S} Није то жалост за животом <pb n="146" 
 Непријатељ узмиче, остављајућ за собом своје мртве и рањене.{S} Што даље наши напредују све ви 
тавог једног народа.</p> <p>Са остатком своје породице, уједињене тугом за гробовима који су ос 
де на моју.</p> <p>— У нас — настави он своје казивање — био већи српски барјак но црквени, па  
је он живо, као отворена књига, казивао своје мисли које је морао дуго прибирати у себи, чекају 
има.{S} Ђенерал Живковић није исказивао своје мишљење али се видело да је и он уз то гледиште.< 
адима и невољама које сам саосећала као своје, и у несрећи која је снашла Србију, ја нисам издв 
ањао за углове улица, док није допро до своје куће.{S} Ушао је у двориште и видео све пусто, ку 
ила раницу и најзад, здрах са груди део своје кошуље те парче крпе, превијене неколико пута, на 
 све редом, као да би хтео да један део своје среће и нама да, па се отисну с друма у њиве и по 
, како је оставио кућу, како је изгубио своје.{S} Невоља за невољом, трагедија за трагедијом, н 
сположењу ни једну реч којом би изразио своје осећање.</p> <p>Шапћући, као што се шапће у ноћи  
 на један храст, који је високо узносио своје голе гране, стајала је мирно и непомично као фигу 
истина да је ђенерал већ ноћас испратио своје ствари?</p> <p>Да узбуђење још више појача, просу 
 уверен да је нађени непријатељ спустио своје батерије са виса, на коме је био, да потражи нов  
тата!“...</p> <p>Када је војник завршио своје тужно казивање, један омален, средовечан човек за 
ми у једноме тренутку да их прибере око своје батерије, за случај да буде принуђен примити борб 
ни су дошли да отимају туђе, ми бранимо своје!</p> <p>У том часу непријатељ поче да се колеба и 
хићењем, као и сви моји, посматрали смо своје обиталиште, превиђајући и оно мало рупа на зиду и 
разговора, војвода Мишић изложи опширно своје сазнање о стању у аустријској војсци, иснесе све  
 чим спусти и лоптица се нагло спушта у своје лежиште, у крагну.{S} Он је избеглица из Београда 
лаву из овога окршаја и дођеш кад год у своје село.{S} Не пожали тад, пођи до мојих, распитај т 
ве, налили уља у кандила и повукли се у своје ћелије, пошто су дебелим кључем три пута окренули 
дише кроз ноздрве, враћајући се увече у своје дворе.</p> <p>Арнаутин је са великом пажњом, не с 
барометарска се лоптица спусти дубоко у своје лежиште.{S} После дугога ћутања и уживања у утиск 
ици.{S} Грађанство се потпуно повукло у своје куће и замандаљило врата изнутра а застрло завесе 
оуздањем.</p> <p>Пуковник узе команду у своје руке и ту, пред слатинском механом, отпоче одмах  
, као две џиновске мишице, обухватају у своје наручје тужно Косово.{S} И ако његове старачке оч 
орку, има обичних радозналаца који су у своје време тако исто посматрали београдске параде, има 
S} Па ипак човек верује где кад у снагу своје воље!</p> <p>— А што бегаш, што ниси остала? — пи 
 Све се повукло у куће да тамо, у кругу своје породице, брине тешку бригу и одлучи се што ће и  
ни, иза ханскога зида, Краљ је сео међу своје другове да ту, крај ватре, пробдије ноћ.</p> <pb  
 да их на прагу своме, да их у загрљају своје домаћице и своје дечице, пролије а ево их сад про 
и прате нове добеглице у којима сретају своје познанике, пријатеље и рођаке.{S} Они што придола 
 и да ће Србија читаву једну генерацију своје омладине просто бацити зверовима за храну, као не 
гати и гурати у јендеке зато да провуку своје прије и комшике.</p> <p>— Није истина да се морам 
 швалер.{S} Млада госпођа држи на крилу своје куче а слушкиња своје куче; стара госпођа кавез с 
димо последњу ноћ и последњи час на тлу своје отаџбине.{S} Слутили смо ми још у Приштини и виде 
е.{S} Донде још газићемо по светоме тлу своје отаџбине, донде још бићемо на своме дому а, кад т 
ад они тамо зађу по гробљишту да помену своје дете и не нађу му гроба, сетиће се да у њиховом с 
било мутно и туробно, она би на прозору своје избе палила светиљку.{S} Тај прозор пустога млета 
ан, пушкаран или обешен.</p> <p>— Ја ћу своје све побити овде, пред вама, браћо, па ћу онда себ 
а још снажније, још себичније притискох своје мало мртваче на груди.{S} Старац ме остави да пла 
ма је госпа у црнини завршила и врхунац своје велике и тешке породичне трагедије, претрпана <pb 
ља и пође путем величине и снаге народа својега; молили су се Богу, који је негда услишао молит 
орим али не као пре, за туђина, него за својега.{S} Баш ми је било мило и волео сам што пре да  
 који је негда услишао молитву угодника својега архиепископа Саве, те смождио Стреза насилника, 
 помолиће се на том гробу за покој душе својега детета.</p> <p>Док смо ми преливали гроб непозн 
, да он, који толико дрхће над судбином својега сина, мора разумети и моју материнску бригу — о 
ли лепшу смрт, једну врсту самоубиства, својим аутомобилима.{S} На висини, до које се овде приз 
и уверење да се може што спасти те кад, својим очима гледате слом државе, својим очима гледате  
 кад, својим очима гледате слом државе, својим очима гледате како се све крха и руши а светина  
а?</p> <p>— Кад гледате, господине мој, својим очима како бега Краљ, бега Врховна Команда, бега 
препричавам то казивање, препричавам га својим речима.{S} Официрево казивање је било можда прир 
овор, а час га испуштао и поводио се за својим мислима, које су се у овој тамној средини пуној  
жеш учинити по својој вољи, нити ићи за својим очима.{S} Иде се жмурећки, насумце, пада се, пос 
 их, грлили и љубили их и плакали су за својим друговима са којима се нису растајали за све вре 
лима — а ови су често одлазили у Ниш ка својим посланицима ради обавештења — изгледа да су били 
а неће сметати да опет даље пођу; свака својим правцем, сем ако не утону у мраку и у ноћи која  
лих, усамљених јединица, од којих свака својим путем одступа а пред појавом непријатеља све се  
су рано јутрос.{S} Нисам чисто веровала својим очима, нисам могла да верујем да сам сад слободн 
ом схватити.{S} Ноћ нас је била застрла својим црним покровом и промицали смо један крај другог 
невољних, промицала је крај њега и ишла својим путем страдања.</p> <p>Да прекинем дуго ћутање ј 
ли се или су остајали тамо да гробовима својим обележе пут којим је Србија прошла.</p> <p>Влада 
>— Не путујем сама, путујем са боловима својим а то је највернији пратилац на путу.</p> <p>— Ни 
ан и на Облаково, износио их на грудима својим на Лисац и на Осогово, на Цер и на Јагодњу и пош 
што су остали живи и доји их на недрима својим вером и поуздањем.{S} Није ли то она, мајка нас  
 земље српске!{S} Понећемо те у недрима својим, понећемо те отаџбино, собом!{S} Као што нам је  
 на вратима.{S} Не дај ти Боже да очима својим видиш оно што смо ми сагледали.{S} Све поклано,  
на“ и код стругаре.{S} Видела сам очима својим наше жандарме како гину.{S} Испод моје куће, на  
ње куршума око главе и видела сам очима својим кад удари граната у кућу Арамбашића на пијаци, п 
ка нечем што је пред нама, видимо очима својим извесан циљ и напушта нас оно тешко осећање беск 
то нам је најдраже, закључасмо врата на својим становима и упутисмо се за гомилом.{S} Ја сам но 
очи предајући се смрти, осетив терет на својим ребрима, <pb n="384" /> отвори још једном оне ве 
 којој ће Краљ сести.</p> <p>Ађутант на својим снажним плећима сам изнесе Краља на кару и водци 
1" /> стижу са својим пријатељицама, са својим служавкама и са служавкиним пријатељицама и све  
командант Прве Армије војвода Мишић, са својим начелником штаба.</p> <p>У ту зграду и у ту собу 
како се у томе тумачењу размимоилази са својим премијером, он овога отпушта.</p> <p>Тиме је на  
 стигао из Велеса и Војвода Бабунски са својим људима, те да би се што поузданије одржала безбе 
 стигао је да се на Битољу опет бори са својим војницима.{S} Ту је теже рањен и лебдео је измеђ 
екада две круне у крв утопиле; пасти са својим војницима и својом крвљу обојити Ситницу, те да  
ета код непријатеља.</p> <p>Пуковник са својим штабом заноћио је у Јежевици, у сеоској школи, г 
 туку пушкама и топовима, тамо је он са својим војницима.</p> <p>Деца ућуташе, ућута и Краљ.{S} 
 топове у раку, праштали са њима као са својим најрођенијим, као са другом, као са родитељем, к 
та са централе јави да је разговарао са својим лесковачким колегом и овај му на апарату реко да 
аво.{S} Госпође <pb n="111" /> стижу са својим пријатељицама, са својим служавкама и са служавк 
ва, стиже на аутомобилу ђенерал Бају са својим штабом, у коме се већ налазио и један српски мла 
и крај ње пролази и свака кола пропраћа својим примедбама, често оправданим а гдекад можда и пр 
 њихово село провалила и коју су дечица својим очима гледала.{S} Он је тамо, међ њима: он прихв 
ени разговор ноћи који ветар са Језерца својим писком и звиждуком, који се рађа у кланцима, раз 
ина се гуши и стење под рушевинама; кад својим очима гледате како све пада, како се сурвава и п 
сну при коме човек нема више власти над својим телом, а разум му остаје будан и одржава везу са 
129" /> што упорно дрежди и арлуче пред својим затвореним вратима верујући да ће се газда врати 
 је то последња ноћ коју су провели под својим кровом они несретници, који ће сутра у зору крен 
 тегобе овога великога рата; грудима је својим узносио топове на тешке положаје, извлачио их је 
им их стара <pb n="245" /> мајка казује својим унучићима, допуњавају својим бојама; приче које  
..</p> <p>И учитељ оде с робијашем даље својим путем, остављајући за собом као широку бразду ми 
а да одговори на то питање и погледа ме својим тихим и угаслим погледом, па онда <pb n="430" /> 
рсна имена по пећинама, држаћемо помене својим милим и драгим по врлетима; спаваћемо по снегови 
дница, из Пећи у Андријевицу и очима се својим увери о проходности тога пута, као и о томе да л 
 /> болом и сузама ућутати и предати се својим немим душевним патњама.{S} Веровао сам да ће кри 
д гомиле до гомиле и за ситне паре носе својим кућама драгоцене ствари.</p> <p>Уз беду, невољу  
споразумних сила, пожуриле су да нама и својим владама објасне да су и то нередовне трупе и да  
оразумних сила, пожуриле су да и нама и својим владама објасне да су то нередовне трупе учиниле 
м госпу која се беше сва предала себи и својим мислима.</p> <p>— Ви сами путујете? — запитах је 
ло ма шта говорити; они су сами собом и својим путовањем казивали и сувише јасно какво је стање 
зив војводе Мишића да се, пре но што би својим трупама издали дефинитивне наредбе за одступање, 
а матица лаки чамац и не да му да плови својим правцем; покушах још једном да заварам сам себе. 
жним погледом, који ми је казивао: „Иди својим путем и не дирај ме у мојој невољи!“, погледа ме 
оз забачене периферијске улице не би ли својим присуством охрабрила онај сиромашни свет, који н 
љивацима, по врзинама.{S} Мртви покрили својим плавим шињелима поља и удолице па изгледа као да 
учају такве акције ми би се сви вратили својим командама.{S} Акција би била заједничка, свих је 
м, затекли су војводу ђенерали, праћени својим помоћницима штабова, када су се почели пред вече 
 ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањем робовању пр 
 ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањим збеговима п 
 ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањим патњама при 
равску Дивизију.{S} Желео сам је видети својим очима да би сам себе охрабрио, да би новим надам 
е сад у наше редове и почела нас грлити својим леденим и језовитим загрљајем.{S} Из Призрена се 
инама и на јадранским обалама, загрлити својим сувим и коштуњавим рукама све што се спасло и ве 
ња — која нам као далеки глас прошлости својим муклим и пригушеним гласом казује ово звоно које 
мој јединац саградити свој чунић и поћи својим путем, својом стазом, секући напором младе снаге 
сокачиће, где је зашао ваљда издавајући својим људима наредбе за припреме, или се из какве праз 
очекао ме је узвиком једва изговарајући својим мутним, промуклим гласом речи кроз стиснуте вили 
ава се он, бојећи се да није предугачак својим казивањем.</p> <p>— Ако, ако, казуј ти мени све  
руши читава једна држава.{S} Гледао сам својим очима старога Краља на крушевачкој станици како  
 српски војник сроди и ороди са оружјем својим, тај може појмити жалост његову када се мора са  
вели пас.{S} Он је кренуо за господарем својим од куће уверен да сад баш, у овој тешкој невољи, 
з Београда и врло често одлази некаквим својим послом у Ниш, те се отуд увек враћа пун комбинац 
тако.</p> <p>— Сами сте ваљда, ни с ким својим не путујете.</p> <p>— Сама сам! — одговори она.< 
тења.{S} Онај тамо допуњава вести неким својим приватним сазнањима, овај овамо не верује док не 
p>— Нису ми тешке — одговори ми звучним својим језиком — јер их патим са једним народом, који и 
 иза Липљана, увек и нераздвојна са тим својим сапутником.{S} Сећам се, упитао сам га:</p> <p>— 
нску реч, да их упознам са новим другом својим, мојим несретним дететом, које још никако нисам  
и леђа уз кућни зид како би целим телом својим на сувоти спавали а оставили места пролазнику.</ 
ечери, враћајући се из лова, сече чуном својим мирно огледало морско, он из далека још догледа  
енима утехе а онима, који су га животом својим и крвљу својом искупили на земљи, вечно блаженст 
нила, неговала и подизала да ми животом својим пробија пут у животу а оно се ево смрћу својом о 
се маса света те се просто гуши и дахом својим греје.{S} Једни поседали по земљи, други на ства 
 умирем, па ако, нека и последњим дахом својим користим вама бар, српска децо.{S} Грејте се, гр 
..</p> <p>Али није само последњим дахом својим користио честити српски во.{S} И после смрти још 
 подржимо.</p> <p>Причао ми је и даље о својим намерама, о надама, о будућности, говорио ми је  
оје је можда свако премишљао о себи и о својим најближима.</p> <p>У гомилици која је на овој мр 
јна.</p> <p>Учитељи су понова причали о својим и туђим невољама на путу, о злу времену, о оскуд 
ма, које је овај несретни народ засејао својим гробовима.</p> <p>Гласови о нападима у качаничко 
еда, користећи се грађанском гардом као својим органом.</p> <p>По подне стиже глас да је пало и 
ве.</p> <p>— Па добро, је л’ то ко видо својим очима, или је то само онако, глас? — пита у једн 
аре.{S} Ево рањеник стигао отуда, видео својим очима да је Феризовић пао.{S} А и у Липљану наши 
ља муљ.{S} Гомила без вође, вођена само својим животињским инстиктом, ваља се усијаних очију из 
а сте били на моме месту, да сте све то својим рођеним очима видели?</p> <p>Ја нисам одговорио  
> <pb n="45" /> <p>— Ама јесте ли ви то својим очима видели? — пита једнога путника онај песими 
далеко од пута первазе варошки јаз, што својим тамним зеленилом освежавају нешто мало мртву јес 
 неман, која му је стално шаптала у ухо својим пискавим гласом; „Мислио си зар избећи судбину к 
ш трговци хитно преносе из дућана еспап својим кућама.{S} Кафане пусте и затворене, само још по 
 оне гомиле мисли које је мало час, већ својим првим питањем, изазвала у мени госпа у црнини?{S 
ла крв и суза толиких покољења и која у својим недрима крије толике жртве за њену слободу; то ј 
аховито понижена, осетила сам се сама у својим очима бедна, ниска, подла.{S} Изашла ми је пред  
у, опредељивале су се споразумне силе у својим поступцима и држању; из обавештења те и такве ди 
и архимандрити, свештеници и калуђери у својим ћелијама предали дубокоме сну и мукла тишина сву 
ада оволико народа није Призрен видео у својим улицама — вели, ослоњен на један ћепенак један о 
p> <p>Премишљајући о томе, стојећи међу својим топовима непомично, и ако изложен непријатељској 
дант седмога пука, који се налазио међу својим пешацима, пожури ка топовима који су заћутали.{S 
јка казује својим унучићима, допуњавају својим бојама; приче које се дубоко режу у душу детињу  
стари храст, који се прикопчао за земљу својим чворноватим удовима, као орао кад забоде нокте и 
еш ли сад!?</p> <p>Суви господин смагну својим уским раменима па се замисли и тек додаде:</p> < 
сто раздробљене и искидане.{S} Морам их својим речима а у њено име поновити по непоузданоме сећ 
нарицати за децом а деца за хранитељима-својим; потуцаћемо се од немила до недрага и куцаћемо н 
 које ће и он тако дубоко осећати према својима несретним поданицима.{S} Сретао их је и до сада 
ми је захватио воду у мањерку, он је са својима понео, нити је хтео дозволити да то ја чиним.</ 
и донео одлуку и пошао је кући да се са својима посаветује о кретању.{S} Зађоше људи у махале и 
а с миром, знате како је кад се види са својима.</p> <p>И послушаше, те га оставише на миру али 
а? — питам Галипољку.</p> <p>— Морам са својима, где би остала! — вели.</p> <p>Млада жена у вој 
им, свратићу кући колико да се видим са својима, па одох ја преко Саве и никад ме више неће Цар 
нечујно извукла и, кад се осети само са својима, Краљ им се окрете:</p> <p>— Оставите ме, хоћу  
ој само да навириш, поздрави се лепо са својима и проговори.{S} Отуд, од твоје куће догледа се  
м успоменама на тихи живот у кући и међ својима, он настави даље казивање:</p> <p>— А колико је 
те више повлачи у себе и мисли о себи и својима?</p> <p>Ја сам се још био и преморио дужином пу 
 мене и казује ми, то што сви казују, о својима о којима сви говоре.</p> <p>— Имам — вели — две 
валиле питањима, свака <pb n="253" /> о својима и о својој кући.{S} А Лазар им редом свима одго 
<p>И док овако свако брине о себи или о својима, дотле је владу и Врховну Команду притисла она  
р а не разговарамо ни о чем другом но о својима, о свом крају, о оном што нам је пред очима...< 
ти читаве чете рањених бораца и другова својих?</p> <p>А непријатељска батерија бије, бије сад  
рогнаници са огњишта својих и из домова својих!</p> <p>Хоћеш ли нам отворити царске твоје капиј 
понова да се размрдавају и, ван погледа својих старешина, заобилазним путевима, иза разних ваго 
која вриште од страха на крилима мајака својих.{S} Беле заставе, које сад већ извесно ките цео  
на улици, ни на пијаци, ни пред вратима својих кућа.{S} Најпре један и двојица, као у казану ко 
подигла бесна бура и ломила је ударцима својих валова мршави грудни кош тужне мајке.{S} Њу су з 
су овај мучни призор гледали са прозора својих кућа или сабрани у престрављене гомилице под стр 
жавали су сад трговци, који су сишли са својих дућанских врата и пресретали свакога, не би ли ш 
/p> <p>— Не може! — одговара бакалин са својих врата — Може да туче Ново гробље па тамо до пали 
S} Тамо ћемо и ми прогнаници са огњишта својих и из домова својих!</p> <p>Хоћеш ли нам отворити 
/> је савлађивао; сетио се првих успеха својих и оних првих задовољстава младе, сањалачке душе. 
ове батерије не туку Дорћол, ваљда због својих, али туку Чукарицу и савиначки крај.</p> <p>Млад 
 До нас неће стићи — одобрава му испред својих врата један фијакериста, чије су коње реквирирал 
у успели.{S} С тога смо принуђени да од својих намера одустанемо и да се бацимо на милост и нем 
тао при томе да он неће да се одваја од својих војника, да хоће да пати заједно са њима.{S} И,  
им небригу којом су ова деца очупана од својих кућа и бачена у невољу, нисам ни слутио да су та 
 да спасе пород свој.{S} Одвајала је од својих усана, од своје снаге, од свога здравља и хранил 
 других дужности које Отаџбина тражи од својих синова, он ми је горко пребацивао и молио ме да  
јајући од своје сиротиње, одвајајући од својих уста, прибирали и текли, не би ли и ми могли ста 
508" /> гдекад покушам да се одвојим од својих болова, ја малакшем и клонем.{S} Болови су већ т 
мљен коњ, који већ два дана напуштен од својих и осуђен на смрт, непомично стоји крај друма, бе 
нису хтели да се удаље сувише далеко од својих имања <pb n="114" /> и своје куће?{S} Биће ипак  
ања у грађанство, да је оно одустало од својих одлука да се склања.{S} Када би сад војска од је 
азнањем да су за собом оставили гробове својих милих које нико неће обићи, нико опојати, нико п 
срећне домове и болом да бележи трагове својих стопа.</p> <p>Нешто тешко, суморно и загушљиво к 
, сетио да склони своје рођаке и рођаке својих пријатеља.{S} Хоћете ли дозволити да вам кажем ј 
који су већ почели заборављати казивање својих оцева и дедова, пробудиле на један мах нов осећа 
тва <pb n="54" /> у Европи; Грци, пораз својих историјских снова о обнови Византије; Бугари, сл 
о да се зацари у Скопљу, појавити се из својих јазбина као звер за време глади.{S} Та је могућн 
p> <p>— Како свршио? — пробуди се он из својих мисли не разумевајући моје питање.</p> <p>— Пита 
у допрле те речи дечје и он се тргао из својих болова, дигао се и отворио сам врата:</p> <p>— П 
 је увијена варош, раскошну светлост из својих очију, осветљавајући ћепенке и гомилице војника  
овници ове прљаве зграде, извесно су из својих рупа са незадовољством посматрали непозване гост 
мо где смо кренули, да смо завршили низ својих невоља; сад већ идемо нечем неодређеном, непозна 
о јучерањем и данашњем дану, о величини својих трупа и о ситуацији на Јежевици, одакле је овога 
ограде начелства, савило се крај ствари својих и брижно пита: шта је, и хоће из очију да прочит 
ери снагу нашу или очекујући придолазак својих трупа.{S} Командир истурених одељења изађе капет 
ћутао био, осећајући ваљда и сам утисак својих речи, опет живо настави:</p> <p>— Ја никад у жив 
а угасили сунце или га застрли покровом својих страсти и једа.{S} И небо је ниско пало а његови 
и сунце угасили или га застрли покровом својих страсти и једа, како ни један једини зрачак не б 
 снова о обнови Византије; Бугари, слом својих амбиција о хегемонији на Балкану а Срби, једини  
 као да их је овај добри човек топлином својих речи сасушио.{S} У његовим речима ја нисам осећа 
нисам спустио на ноге.{S} И ја сам имао својих нада и ја сам имао својих снова.{S} И ја сам сво 
И ја сам имао својих нада и ја сам имао својих снова.{S} И ја сам свога јединца са благословом  
шити да не би вређале верску осетљивост својих поданика Турака.{S} Сви су ти магацини, пуни пун 
ви! — додаде мирно капетан на завршетку својих наредаба. — Разумете ли?</p> <p>— Разумем! — одг 
кроз њихове редове, саучествовао у болу својих бедних грађана, који су напустили домове и имања 
дигли су се лагано и трудно из сребрних својих тамница.{S} Не зборећи ни речи, не реметећи ничи 
{S} И свако је тражио и налазио разлога својој одлуци, јер је свако осећао потребу да правда се 
крушени, крећемо у бескрајним поворкама својој Меки и Медини, своме Јерусалиму, светим гробовим 
ића и увек у моменту кад ови понесу, на својој снази и своме имену, борбу тога народа за слобод 
вио малу сапутницу.{S} Она је седела на својој црној бошчи, која јој се сва уваљала у блато.{S} 
 о Румунима, је л те? — окрете се он на својој столици целим лицем према мени.</p> <p>-Да!</p>  
е дан!</p> <p>Свештеник неки говорио је својој околини и о неком пророку Исајији из XV. века, к 
арешине нарочито сугерирале такве бајке својој недораслој војсци, бојећи се да ће се иначе ови  
и заробљен и могао помоћи својој жени и својој дечици.{S} Слободан може пре.</p> <p>Последњи је 
дна, да могу ићи где хоћу, да се смем и својој кући вратити.</p> <p>Прва мисао ми је била да по 
 куће, као преклана тичица, лежи у крви својој Бата, онај Бата што се увек смеје, што је увек в 
олечена.{S} Све ћути и предало се бризи својој и нагло се унапред, не би ли што ближе било плам 
ј, знајући да тако поуздано плови обали својој, кући својој, загрљају материном.{S} И ноћас ће  
устане, да пође, да полети, да одговори својој дужности, да се одазове команди, али — батерија  
ама цела целцата истина у свој грубости својој, ето нам се отима погледу и последња обмана.{S}  
диш целу целцату истину у свој грубости својој; онда тек видиш, како ти се отима загрљају и пог 
че износити пред очи у свој одређености својој.{S} Оно се поче понављати у моме памћењу са свим 
крајних и безбројних снова о будућности својој и амбиције, која је као млада, жилава, несаломљи 
ратити а шта би заробљен и могао помоћи својој жени и својој дечици.{S} Слободан може пре.</p>  
 тако поуздано плови обали својој, кући својој, загрљају материном.{S} И ноћас ће мајка да прип 
мо, веруј ми.{S} И да си се вратио кући својој, мислиш оставили би те они крај деце да их гледа 
ео би је у албанске планине где би деци својој ископала гроб.</p> <p>Још мало нереда, још мало  
 увек одвојити.{S} Њима ће он, породици својој, посветити своју последњу, најкраћу ноћ у животу 
 угаси и светиљка коју сам уждио у души својој.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по  
аво да се сами опредељујемо према даљој својој судбини.</p> <p>— Опредељујте се кад више ни јед 
м, на једвите јаде, стиже онај наредник својој комори.{S} Сви га опколисмо:</p> <p>— Шта је там 
амо један другоме свак о својој кући, о својој деци, о своме малу.{S} Сећам се, не знам само да 
има, свака <pb n="253" /> о својима и о својој кући.{S} А Лазар им редом свима одговара.</p> <p 
то тако ми је говорио о својој кући и о својој деци — заврши приповедач и застаде да направи ци 
адићу дало прилике да настави мислити о својој трагедији, ја га упитах:</p> <p>— Шта сте свршил 
воримо.{S} Причамо један другоме свак о својој кући, о својој деци, о своме малу.{S} Сећам се,  
јој је реч да ће се бринути о њој као о својој рођеној мајци; трећа се жали како јој је сестра  
врши...</p> <p>Ето тако ми је говорио о својој кући и о својој деци — заврши приповедач и заста 
нициона кола, носећи свако по један део својој кући; у трећој улици видиш изручен у јарку, кроз 
 терете нисмо имали а срце нас је вукло својој кући те нам је пут био лак.</p> <p>Хвала Богу, с 
 па пошто је још једном бацио поглед по својој милој собици, поглед којим се родитељ растаје од 
ре, господине, него кад човек не иде по својој памети.{S} Замислите само, још пре пет дана сам  
ти и више ни корака не можеш учинити по својој вољи, нити ићи за својим очима.{S} Иде се жмурећ 
одговарајући, расејано лута погледом по својој скромној собици где је тако мирно, тако тихо про 
адар, а Бојку срце нарасте.{S} Ту је, у својој земљи, познаје сваки камен, познаје сваки трн.{S 
 Отаџбину.{S} Када сам му ја доцније, у својој материнској себичности, говорила да има и других 
о шибљика.{S} Она жена крај мене нађе у својој <pb n="479" /> бошчи једно парче суве крпице и д 
је?</p> <p>Да ли се Он можда, усамљен у својој одаји, не бави тим мислима или се преда њ’ појав 
руги — онда је боље било да сам остао у својој кући, да умрем на своме прагу.{S} Овде ми се гро 
 команданти и њихови помоћници, свако у својој канцеларији, разрађивали су ове одлуке као наред 
" /> оборене главе држећи његову руку у својој.{S} Нисам још ни завршила све а осетих како он и 
градити свој чунић и поћи својим путем, својом стазом, секући напором младе снаге гломазне живо 
 ми је једнако било пред очима да треба својом руком да убијам србијанскога војника...{S} Ускоч 
је уз наше расположење, допуњавајући га својом мутном и тамном бојом.{S} Потпуковник се био дуб 
 свој живот; није то ни осећање туге за својом кућом и породицом, од којих ће га малочас кратка 
јкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу ал тако је то, кад ја у последњем тренутк 
јкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу, ал тако, кад ја хоћу да слушам стратегиј 
ва погледе и наставља сваки даље пут за својом бригом.{S} На свакој другој кући спуштене завесе 
, под утицајем болова, које је озледила својом исповешћу, и мисли, које су је одвеле далеко нег 
ма ја забављам као што сам се некада са својом дечицом забављала.{S} И драги су ми, осећам да с 
утра дан ујутру видела сам га кад је са својом кутијом за боје отишао староме конаку да слика п 
е, и саопшти да он има наредбу да се са својом колоном заустави ту, у Блацу, те да каре које во 
 одвојио ректор Богословије, који се са својом породицом повукао у друго крило.{S} Ту је Престо 
анашњи дан, ено га жури да је подели са својом породицом.</p> <p>Кроз ваздух, разређен влагом,  
 те натерају непријатеља да заплаче над својом победом.</p> <p>И борба поче да расте, да се пењ 
 одвајају.</p> <p>Тамо је он, тамо, међ својом дечицом, тамо он проводи своју последњу ноћ.</p> 
удих и пробудисмо се сви.{S} Учитељ узе својом путничком батином да разгрће оне остатке жара у  
вавила дете и оне <pb n="495" /> што је својом крвљу задојила дете.{S} А како ме тек не би забо 
окрила догорели пањ, све се јаче истиче својом белином осветљеном светлошћу ведрога пламена кој 
шим обалама, Немци су, незаштићени више својом артиљеријом, која је остала с оне стране Дунава, 
рв утопиле; пасти са својим војницима и својом крвљу обојити Ситницу, те да још једном потече м 
ислио.{S} Најзад се придиже, узе перо и својом дрхтавом руком сам написа телеграм командантима  
сетине хиљада оних којима је авет глади својом суровом кичицом по воштаноме, бледом лицу изваја 
ај начин растати.</p> <p>— Зар ја да ти својом руком ископам раку — вели артиљерац своме топу — 
ико плакало! — правдам се ја пред новом својом околином.</p> <p>— Никад није толико ни патило!  
ваки час подмећу рамена и младом снагом својом износе кола.</p> <p>За овима иду пешке остаци не 
="670" /> тај се арлук последњом снагом својом, целим телом стреса усамљен коњ, који већ два да 
коверти.{S} Ђенерал, који је са војском својом сад већ требао да буде близу српске границе, отв 
е једним потезом извучена целом дужином својом, само је измеђ Лепенца и Бињачке Мораве неколико 
ају у двориште Богословије али, висином својом на спрату и висином положаја саме зграде на пади 
ам веровао у нешто, па је покушавао том својом вером да утеши и друге.{S} Како ће сада кад више 
; час на врисак мајке над крвавом децом својом; час на очајни клик онога, који пада али се не п 
дигла из гроба да бди над очајном децом својом, уздиже се изнад Призрена Душанов Град и студен  
.</p> <p>И мећава нас загрли, обави нас својом студеном руком и поче нас носити.{S} Поче нас за 
и њима није до одговора.{S} Сваки занет својом невољом и бригом жури у горње више делове вароши 
опља заривала; ономе Богу који је крвљу својом откупио наук свој.{S} Молили су му се да се смил 
нима, који су га животом својим и крвљу својом искупили на земљи, вечно блаженство на небесима. 
е смилостиви на народ један, који крвљу својом откупљује наук свој — љубав ка слободи.</p> <p>М 
који су одужили дуг свој Отаџбини крвљу својом и нека значи покој душама њиховим и души роба тв 
које са пењемо и које ћемо залити крвљу својом, то су баш оне планине, које сам онда са Врдника 
свете и цивилизације, те да отуд, смрћу својом, искажу великима да су ти храмови тек онда узвиш 
 толико неправде нанело.{S} Он ће смрћу својом показати, да Карађорђевићи не остављају свој нар 
пробија пут у животу а оно се ево смрћу својом одужује несретној мајци!</p> <p>Гомила је била н 
 потресеним гласом. — Немам снаге да их својом руком убијем...</p> <p>Капетану се на један мах  
 коме се сачувао питом и племенит израз својствен жени њене расе.{S} На њој наш војнички шињел  
тој души пробудио осећај саучешћа, тако својствен образованоме човеку.{S} Он не рече ни реч жен 
 то већ били бегунци за Солун, и у томе својству, није им ни потребно било ма шта говорити; они 
вако носи своју невољу, свако свој бол, своју историју, увек тужну историју.</p> <p>Иду једно з 
слабих рамена а спустила <pb n="403" /> своју црну бошчицу у блато и села на њу да се колико то 
али огорчити, који су морали учинити да своју несрећу теже поднесем но што би иначе.</p> <p>— О 
теринском болу или што јој је годило да своју искрвављену душу претрпава и туђим боловима?{S} У 
ледало морско, он из далека још догледа своју мајку на обали, она га радосним сузама дочекује,  
... и упорно их постављају као услов за своју неутралност и ово је, како да се изразим, <foreig 
еквенце и тумачења, везујући их увек за своју бригу, за оно на шта је у овоме тренутку најпрече 
какав турски консул, који је сматрао за своју родољубиву дужност да распаљује нижу масу мухамед 
ним захтевима које поставља као цену за своју неутралност.{S} Кад Споразум на рачун Србије, при 
вицом, код Пантина, Немања 1169 разбија своју браћу, представнике феудалнога господарства, и ст 
о и који ће сад остати на друму да чека своју лагану смрт.{S} Он је јуначки подносио све тегобе 
смо ми мучно живели — заврши баба Вилка своју причу — и такве смо муке подносили некада.</p> <p 
ја је снашла Србију, ја нисам издвајала своју личну несрећу.{S} Ја сам је на против унела у она 
а и широка шајкача, под коју је подвила своју богату плаву косу.{S} Она сама води за узицу једа 
х, Призрен има свој особени значај; има своју нарочиту драж, има свој светао и зрачан ореол.{S} 
ка је стечена, свака купљена, свака има своју историју и своју прошлост.{S} Треба се од сваке т 
гале.</p> <p>— Макензен нек абдицира на своју војничку славу! — узвикује онај што је наручио пи 
оклецујући коленима и не обзирући се на своју свиту. <pb n="294" /> Најзад, седе за сто на коме 
оји би хтео и смео тај злочин повући на своју душу?{S} Ко је тај коме не би душа заиграла <pb n 
p> <p>Отворисмо врата и пођосмо свак на своју страну и не праштајући се и ако смо били уверени  
ити мреже и алате и почети посао сам на своју руку.{S} И то ће бити доба које сања мајка, доба  
ренутци; свако је са ужасом погледао на своју породицу коју је повукао отуда чак са обала Дунав 
кретати при повлачењу, не може свако на своју руку чинити покрете при наступању, Врховна Команд 
, распршта се, разреди и удари свако на своју страну, избегавајући једно другога, да тражи прен 
едним редовима мимо мене, да они иду на своју Голготу и да је хришћанство према Српству тако си 
о несретнику везаних руку додаје у уста своју цигарету. — Нема данас на целоме свету ни једнога 
петан одмах стави овај полуескадрон под своју команду и истури га испред непријатеља.</p> <p>У  
је мајке пролиле, кад су остављале овде своју децу па ето, земља сузу упила а туга остала.{S} Т 
несретних мајака, које су оставиле овде своју дечицу, опростиле се са њима и сад већ измичу ваљ 
спред очију старчевих, као неман полаже своју мртвачки студену а гломазну руку на његово слабо  
ј узвик, дозивање загубљених који траже своју гомилу а који се кроз густ ваздух чује као из под 
ћутала је, те сам ја мислио завршила је своју причу о последњим данима Београда, ма да сам запа 
ше, па ће поћи даље.{S} И он нам казује своју невољу.{S} Београђанин је и има у Београду породи 
ају као тужбалице које још нису дорекле своју запевку.</p> <p>Код извора сам затекао две мањерк 
ма којима би имали да изврше или измене своју заједничку одлуку донету још у Крушевцу и на Рашк 
 журно спремају; спремају се да напусте своју кућу и своје огњиште; спремају се да бегају.{S} С 
равили у затвореној соби, и који арлуче своју последњу, злослуту песму...</p> </div> <pb n="117 
е зраке уплитала у срећу свога детета и своју.{S} Она и даље гледа за њега девојку, те да види  
ме да нађе пут нити да види свој град и своју кућу те ће по мраку да се погубе људи и жене и де 
пски народ пошли напуштајући свој дом и своју државу и за којима ће са остатком војске и он сут 
атери свану сунце и заборави на бригу и своју и ону општу коју је с нама делила, те опроштена з 
ака купљена, свака има своју историју и своју прошлост.{S} Треба се од сваке те стварчице раста 
деће у томе сну своју далеку отаџбину и своју породицу.{S} Умреће бар са осмехом на уснама а уј 
милу и свако носи, осим оне опште још и своју сопствену невољу, свако свој бол, свако своју ист 
н био оправдан.{S} Али Краљ не употреби своју Краљевску власт, јер стари војник не хтеде да се  
еха само дражи и несретна мајка настави своју запевку.{S} Запитала сам оне око себе шта јој је. 
{S} На један мах он застаде, па настави своју мисао гласно:</p> <p>— Ја никад о дипломатији нис 
д овог несретника, мој сапутник настави своју историју:</p> <p>— Робовао сам и туговао сам.{S}  
S} Њу представља један официр који води своју фамилију и ближе и даље своје рођаке и комшике и  
мо, међ својом дечицом, тамо он проводи своју последњу ноћ.</p> <pb n="442" /> <p>Одмакао сам д 
 марвени лекар, који већ пет дана тражи своју команду а који је стајао мало у страну од те груп 
у, трећи зашо од ватре до ватре и тражи своју, од које је мало час одмако, па сад не може више  
што ту толику Србију брани ђенерал који своју породицу шаље у иностранство и то пре свих остали 
>Било је многих, који су тако преломили своју судбину.{S} А тужни су то били растанци родитеља, 
ни; треба жалити оне који нису испунили своју дужност према Отаџбини а не мене који сам је испу 
и несретници што су тако скупо искупили своју старост и невештину.{S} Пуковник пролази крај мрт 
ш, не би ли ту нашла зараде те да утоли своју беду.{S} И помагала се а помагали јој и добри људ 
устави железнички воз, само да задовољи своју жеђ за вестима.{S} Разуме се да светина у таквом  
је овога тренутка стигао, не кријући ни своју бригу за исход борбе.</p> <p>— Не брини! — утеши  
сти, <pb n="381" /> седми... свако носи своју невољу, свако свој бол, своју историју, увек тужн 
ире на његову трагедију, јер свако носи своју невољу; свет пролази и нико дете не прихвата и он 
 смо је.</p> <p>Ми њему нећемо казивати своју дугу и бону причу.{S} Он тече тамо одакле смо ми  
.{S} Ни пред ким нисам смела исказивати своју стрепњу и пред светом сам се показивала горда што 
преживела, већ она, која мора преживети своју децу.{S} Ви морате живети, јер бол који је у вама 
да можемо слегнути у село и опет видети своју кућицу, па ма и даље гладовали.</p> <p>И истина,  
их свесан да само патњама могу откупити своју слободу.{S} Ја им се дивим и то ми даје снаге да  
 Њима ће он, породици својој, посветити своју последњу, најкраћу ноћ у животу, ноћ која му оста 
их, који у поворци траже неће ли срести своју породицу од које су их прилике раставиле, има и п 
може да натера једнога Краља да напусти своју Краљевину! — узвикивао је старац узбуђено.</p> <p 
83" /> главе, лежала у колима предајући своју судбину нашој заштити.</p> <p>Нас је свега десета 
и завршила све а осетих како он извлачи своју руку из мојих.{S} Ја је стегох, да је задржим али 
 кад наиђе фијакер и кад госпођа заврши своју причу речима: „Српски се војници боре за нас, па  
ам те умолити за једну услугу.{S} Шаљем своју породицу тамо, у Приштину, па...</p> <p>— Како? — 
молити... да... мислио сам да ја пошљем своју породицу тамо...</p> <p>— Не шаљи овамо!</p> <p>— 
ни је довољна и ова једна рука да вршим своју дужност као српски војник.{S} И, ја вас уверавам  
у и ја!</p> <p>Али је старац прецењивао своју снагу подајући се вољи.{S} Није могао поћи за нар 
но што казује, а она је то сматрала као своју исповест, којој сам ја самим случајем постао пове 
.{S} И док је он сузних очију посматрао своју кућицу, гнездо у коме су у миру он и жена отхрањи 
днога дана, када је глас топова измешао своју сурову грмљавину са топлом и тихом јеком звона са 
 мораш се измирити с тим да сам испунио своју дужност!</p> <p>Обећала сам му, све сам му обећав 
ебацио велике снаге код Рама те означио своју намеру да главну акцију управи долином Мораве.</p 
сопствену невољу, свако свој бол, свако своју историју, увек тужну историју.{S} Једни су кренул 
и још је и било друма и, ма да је свако своју имовину још у Призрену растурио, држава је још по 
у место свег осталог терета понели само своју голу душу, иду друмом већ клонуло, суморна, угаше 
о на мисао да не треба да вршим дужност своју, зато што је други не врше.{S} Не, господине!{S}  
син оца војника, вршећи савесно дужност своју.{S} Његова смрт је мој највећи губитак и мој најв 
д собом укочена погледа, као да гледа у своју слику, као да је она ту, пред њим, као да погледо 
како би успут сабрала све наше болове у своју душу и како би сабрала све наше сузе на своје очи 
љу, те прибрала све заостале рањенике у своју болницу а сад узјахала коња и пролази кроз забаче 
а друго до разбојиште — и збирала сам у своју душу и туђе болове.{S} Засузила сам над туђом нев 
амога рата са Бугарима, веровао је он у своју војску, као што је знао да остали балкански савез 
е су већ затворене и свако се повукао у своју кућу.{S} Кад гломазни топовски точкови затандркаш 
онаследник се одмах по вечери повукао у своју одају и, под светлошћу једне петролејске лампе, н 
з мешине вино пио и ту прослављао славу своју, Светога Андрију.{S} Охрид и Пећ су вера хришћанс 
почела су страсно да грле смрт као прву своју љубавницу, да је грле и да — падају.</p> <p>Румен 
нац! — потврди гимназиста осећајући сву своју надмоћност при изговору ове речи.</p> <p>— Зар си 
етвороножац.{S} Он уложи последњу снагу своју и оте, управо ишчупа из пасјих зуба кост.</p> <p> 
исписаћу све листове, исказаћу сву тугу своју и све болове наше.{S} Веровао сам, јер сам мислио 
жене збирају у корпе и кецеље да снабду своју децу играчкама.</p> <p>Опет неко лупа.{S} То ће т 
ученички народ, који се бори за слободу своју и за човечанску правду.</p> <p>Из тих тихих молит 
ко им не би бранио да остану и сачекају своју војску, па ипак они иду за нама.{S} Шта је то што 
е око себе и виде мртву и нему батерију своју, виде забринуте другове своје и војнике своје и в 
 и тесну подземну избу и тамо нађе целу своју породицу.{S} Само, жена је лежала у несвести, нас 
авао и пером да се послужи.{S} Рекох му своју и нас свију невољу и он посла два војника из патр 
сни у томе тренутку да мењају и судбину своју.{S} Онај виши чиновник, кога су прекјуче омели те 
енули у свет а оставили кућу и тековину своју на милост и немилост пљачки која сад већ бесни у  
лепим, слатким сном и видеће у томе сну своју далеку отаџбину и своју породицу.{S} Умреће бар с 
 мисле да је побеђена, прибира последњу своју снагу и сатире свога победиоца.{S} Није ли то миг 
ју начина ни себе да умире а треба децу своју да утеше и охрабре.{S} Све то спустило ствари кра 
ета хиљадама мајака које стрепе за децу своју и хиљадама деце која вриште од страха на крилима  
по где где сачувао лак свој сјај а плиш своју боју али га гледаш са сажаљењем као бившу лепотиц 
 где и где сачувао лак свој сјај а плиш своју некадању боју, али га гледаш са сажаљењем, као пр 
а младог капетана и спроводиле су кроз „своју“ собу једнога страног дописника и... даље се није 
и ободе сад понова коња те се у два три свока дохвати друма па се галопом упути Слатини.{S} Из  
нем кундак, дигнем га у вис и ударим га свом снагом у раме, те му испадне пушка из руке.{S} Сад 
и и бабо, прекрсти се а вранци потегоше свом снагом и изнеше као перце кола из дворишта.</p> <p 
оварамо ни о чем другом но о својима, о свом крају, о оном што нам је пред очима...</p> <p>А у  
ле извесног времена поче да ми казује о свом брату.</p> <p>— Био је млад, тек се замомчио.{S} О 
газа.{S} Софијске дипломате, које су по свом наименовању заступале интересе споразумних сила, п 
путу остависмо; нећемо ли на даљем путу свом сејати успут гробове и разређивати се, док и после 
крајним поворкама својој Меки и Медини, своме Јерусалиму, светим гробовима прошлости наше!</p>  
расипа, пењу се лагано, корак по корак, своме убогоме двору, разговарајући о великим и раскошни 
е Хинденбургу стекла маршалску палицу а своме императору славу првога војника новога века.{S} О 
ма, јер они су бар робовали туђину а ја своме рођеноме брату.{S} Писао сам мојима али ко зна је 
ле, где он под Скадром савија на југ ка своме утоку; трећа је линија ишла Подримљем да преброди 
учиним неправду, да учиним злочин према своме детету.{S} Поумих једнога тренутка да се вратим,  
ну неправду, једну горку неправду према своме сину, у тренутку када се он као војник борио.{S}  
у, пуковник наређује да свако остане на своме месту, да задржи свој положај како би, чим зора с 
 Сто година историјске неправде носи на своме имену мој дед зато да би се историја поновила, да 
ћи сточни измет којега сад неће бити на своме месту.</p> <p>Чим се успело да се колико толико п 
да сам остао у својој кући, да умрем на своме прагу.{S} Овде ми се гроб неће знати, растргнуће  
, док још Уцињ спије, отискује се он на своме чунићу на широко море а мајка га испраћа благосло 
ак војника из вагона, свако се нашао на своме месту а командант батаљона поздравио је ђенерала  
е три нове.{S} Сваки је од нас седео на своме месту, задовољно свлачио обућу да непосредно уз в 
Капетан пољске батерије, који је био на своме левоме крилу, претрну и потрча месту где је мисли 
тлу своје отаџбине, донде још бићемо на своме дому а, кад тај мост пређемо, бићемо изгнаници, б 
цу.</p> <p>Официр је седео непомично на своме месту.</p> <p>— Стигли? — упита ме.</p> <p>— Стиг 
рбију, која преспављује последњу ноћ на своме тлу а затим, од поноћи, ведра као да би зарана да 
ик министарства Никола Пашић, на погреб своме дугогодишњем сараднику и другу, министру Лази Пач 
оље оставити ожалошћенога самоме себи и своме болу.{S} Сви други осећаји дају се донекле и дели 
 прича што је Бели Дрим казује о себи и своме брату Црноме Дриму.{S} Сели смо крај његових обал 
ћ учинио другима и што је учинио себи и своме детету, оно што је у његовој руци; замолих га да  
менту кад ови понесу, на својој снази и своме имену, борбу тога народа за слободу? — шаптао је  
о њене бокове и она сече пучину и плови своме циљу.{S} И, усред најпоузданије пловидбе, Србија  
 сувише млада али кад сам ја остала при своме, примили су ме.</p> <pb n="422" /> <p>Најпре ниса 
 од њих нове разлоге, али он остаде при своме и на крају додаде:</p> <p>— Оставите ме крај гроб 
ојвода Мишић остао је и даље упорно при своме предлогу за офанзиву, захтевао је да се још не до 
т скамени; све се измени и све се врати своме пређашњем расположењу.{S} На свима се лицима испи 
Овуда су проходили и Мрњавчевићи, идући своме Скадру на Бојани, овуда и Балшићи одлазећи у тазб 
се горко и искрено, као што би се човек своме најрођенијем исповедио.{S} И мени је пришао један 
ње.</p> <p>— Биће меса! — вели пуковник своме ађутанту, посматрајући развијање предходнице и пр 
астајући се од Францускиње да се вратим своме месту, спазио сам опет њу — Госпу у црнини.{S} Ст 
ме свак о својој кући, о својој деци, о своме малу.{S} Сећам се, не знам само да ли беше то у О 
p>Те вечери причала нам је баба Вилка о своме најранијем детињству.{S} На то смо је изазвали он 
сам унапред већ <pb n="517" /> сањала о своме успеху.{S} Ето, и они су родитељи и они имају род 
у колико је то могуће Пашића, покушавао своме путу у Солун да да чар тајанствености.{S} Он је з 
оћорек кад је заноћио у Крупњу, написао своме цару писмо: „Од како си, царе, метнуо круну на гл 
аји дежурства, казао тастером поверљиво своме скопљанском колеги а на основи депеша које је ноћ 
и о његове бокове, секао их је и пловио своме циљу.{S} На њему неколико хиљада путника, који су 
ретна судбина онога оца, који се вратио своме мртвоме детету.</p> <p>Госпа у црнини ућутала је, 
 Ако се свако од нас може слободно и по своме нахођењу кретати при повлачењу, не може свако на  
ма отаџбини, напустио је пушку и кренуо своме селу.</p> <p>Пред судом он се не брани, ал одгова 
оже одржати.{S} Чете су непријатељске у своме надирању нарочито журиле да освоје стару престони 
овој очинској недаћи осетила саучешће у своме материнском болу или што јој је годило да своју и 
вога тренутка био, укрстиле две вести у своме путовању у супротним правцима; укрстиле су се, су 
раба врати једнога дана, да их на прагу своме, да их у загрљају своје домаћице и своје дечице,  
 прибежиште једноме сиромаху књижевнику своме, Ускоковић није имао више моралне снаге да се оду 
е, прошлост.{S} Вратио се тамо, почетку своме и зачетку дара свога — сиротињи.{S} Сетио се дуги 
у дођу на обале; причу о себи и о брату своме, који се у разним утробама рађају и залазе кроз п 
јом руком ископам раку — вели артиљерац своме топу — Милошу мој!</p> <p>Тепали су им, називали  
чусмо га да разговара с неким.</p> <p>— Сврати, војниче, овде има мало крова! — виче наш с врат 
 те без облика и ивица.</p> <p>Многи су свратили у Дечане да заноће а остаци се ових што су нас 
о као адвокатска канцеларија а сада као свратилиште, врста клуба забринутих избеглица који су с 
 коме људи спавају.{S} Мислио сам ту да свратим, да сачекам долазак Моравске Дивизије али, где  
а фењерчетом у руци, не би ли где могао свратити и сачекати Моравску Дивизију.{S} Желео сам је  
 ће нас пустити кућама а кад се вратим, свратићу кући колико да се видим са својима, па одох ја 
длежне власти приме.{S} Код „Зрињскога“ свраћају официри из команде трупа, који су закопчани и  
ај злослути звук у ваздуху, који се као сврдло забада у душу, све опет потеже на улицу.</p> <pb 
 њима.</p> <p>Кад би већ пред зору а ми сврнусмо са стазе којом смо се пели те ударисмо у шуму  
м братом.{S} Они продиру, надиру, журе, сврћу у планине и у долине, залазе где има и где нема п 
овом Пољу, које догледамо с друма, лежи Сврчин, двор Милутинов, где се у XIII. и XIV. веку реша 
 изађе из његове собе и рекне: „Издише, свршава!“ — а нас то жацне и ужасне нас.</p> <p>На збор 
 то она, мајка нас свију, чији се живот свршава ту, на средини онога моста који се узноси над р 
ста који се узноси над реком, јер се ту свршава граница једне државе која не постоји више?</p>  
ивао топове и коње.{S} Док се тај посао свршавао, све су веће и веће гомиле београдских избегли 
ноћас?</p> <p>— Сад, кроз који час, док сврше седницу.</p> <p>Прође ми у томе часу крај очију с 
она концерата.{S} Још један није био ни свршен а већ се образовао одбор и припремао програм за  
ећете ни из касарне изаћи а рат ће бити свршен.{S} Шта је Србија према једној царевини, не може 
е дубоко превалила а посао још није био свршен.{S} Простране су раке, велики је број топова.{S} 
ложити главу.{S} А кад је тај посао био свршен, жене, деца и старци остали су да чувају места и 
 тешило што су сви говорили: сад је рат свршен.{S} За неколико дана па ће нас пустити кућама а  
ављам знао сам да га предајем гробу, па свршена ствар!{S} Болело ме је, тешко ми је било, али с 
 навикнути већ на такве поздраве.{S} По свршеним наредбама капетан крете међу војнике.</p> <p>— 
> <gap unit="graphic" /> <p>Свршено је, свршено је све!...</p> <p>Над гробницом је земља утапка 
one unit="subSection" /> <p>Свршено је, свршено је све!...</p> <p>Савезници су опрали руке, неп 
епо рекох ја: није свршено, а они мени: свршено је, Новице.{S} Веле: нема више пушке, нема план 
сом и са дубоким болом У души:</p> <p>— Свршено је, све је свршено!...</p> <pb n="723" /> <gap  
лом У души:</p> <p>— Свршено је, све је свршено!...</p> <pb n="723" /> <gap unit="graphic" /> < 
и, те настави - Ама лепо рекох ја: није свршено, а они мени: свршено је, Новице.{S} Веле: нема  
 Зашто је и доношено довде, што то није свршено у Призрену где се и отпочело?</p> <p>У Призрену 
е понова зацарио.</p> <pb n="724" /> <p>Свршено је све и овладала је дубока тишина мртве ноћи,  
pb n="723" /> <gap unit="graphic" /> <p>Свршено је, свршено је све!...</p> <p>Над гробницом је  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Свршено је, свршено је све!...</p> <p>Савезници су опра 
 њена прича, којој сам предосећао тужан свршетак.</p> <p>— Седела сам тако сама у соби, док већ 
положаја, на којима се налазила јуче на свршетку дана, те заузела нове на Гази-Баби, над самим  
>— Тако сам ја мислио.{S} Али се рат не сврши, <pb n="635" /> како се међ нама говорило, него ј 
— шапће он, желећи да се све то што пре сврши, да што пре пође, да што пре напусти кућу у којој 
<p>— Само обазриво.{S} Јавите ми кад се сврши.</p> <pb n="575" /> <p>— Нећете дотле лећи?</p> < 
ла, рече ми да причекам док г. пуковник сврши телефонски разговор.{S} Наслонила сам се крај вра 
јде, Бојко, нек да Бог да се ово сретно сврши па се ти нећеш вратити у село без медаље за храбр 
.{S} Само ако Бог да да се све ово лепо сврши...</p> <p>Ето тако ми је говорио о својој кући и  
 без разлога отворити.{S} И таман се то сврши и загреја хладан ваздух, којим нам се била напуни 
иховом бројном стању.</p> <p>Седница се свршила доцкан увече, око девет часова.{S} Млађи официр 
агедији, ја га упитах:</p> <p>— Шта сте свршили?</p> <p>— Како свршио? — пробуди се он из своји 
и моје питање.</p> <p>— Питам, јесте ли свршили коју сликарску школу?</p> <p>— А, да! — учини о 
апред и крену збег, неко рече;</p> <p>— Свршило је!</p> <p>И сви скидоше капе и додаше:</p> <p> 
колу?</p> <p>— А, да! — учини он. — Да, свршио сам.{S} Свршио сам нашу сликарску школу.{S} Био  
А, да! — учини он. — Да, свршио сам.{S} Свршио сам нашу сликарску школу.{S} Био сам и на страни 
могу у торбу наићи и како је који посао свршио а он одмах одређивао: „Ово ћеш ти понети, а ово  
/p> <p>— Шта сте свршили?</p> <p>— Како свршио? — пробуди се он из својих мисли не разумевајући 
како ћемо удесити живот кад се буде рат свршио и о свему ономе што је мајци тако драго да разго 
че:{S} Добро, жено, ти сад иди, ми ћемо свршити своје!</p> <p>Нашла сам зграду у којој је војна 
 батерије.</p> <p>У том већ и артиљерци свршише посао, те се ћуприја рашчисти.{S} Командир узја 
 готово да се прекрстим.{S} Кад свирачи свршише а бабо опет њима петицу, па вели: „Кажи:{S} Ава 
к се не обазрем око себе и видим понова сву невољу и јад.</p> <p>Растајући се од Францускиње да 
већ би му недостајало и боја да наслика сву ову невољу.</p> <p>А гомиле оних који су јуче и пре 
S} Наполеонова је војска 1812, сачувала сву форму одступања тако да је руски генералштаб и даље 
да и ушао у варош баш у тренутку кад је сву околину његове куће засипала већ непријатељска гран 
е сину бригу управљања Отаџбином али је сву љубав за њу задржао и даље себи.{S} Носећи ту љубав 
вамо, Качаник и Гиљане, привукао нам је сву пажњу; а Аустријанци се спуштају Ибром.</p> <p>— Па 
и, пред кућом у пламену, који јој ждере сву имовину и новац и накит и акције, а она чврсто држи 
 у очима:</p> <p>— Чујем хоће да униште сву муницију.{S} Ама где су ти ђенерали?{S} Хоћу да их  
ку причања мога суседа, који ми привуче сву пажњу на његово казивање и, што сам пажљивије почео 
ир са неким енглеским лекарима.{S} Кроз сву ту шарену гомилу промиче по каква руска болничарка  
, шести нуди читава кола.</p> <p>И кроз сву ту гомилу продаваца промичу генерали, народни посла 
уштају.{S} Ево, сад је стигла наредба и сву варошку жандармерију, све до последњега човека да и 
>— Могу имати права примајући на себе и сву одговорност! — додаде и војвода Степа.</p> <p>— Как 
Однеше уз то још и све чарапе, кошуље и сву преобуку.{S} Зато сад, вели бабо, припазите и штеди 
а је горе у брду ждерала каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљерије, догоревала је већ; 
 Пећи, који је прождирао каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљерије, тамо иза пећскога  
ричешћу, капљица вина садржавала у себи сву величину једне вере и једнога наука; тако ће ова пр 
ко ће ова прегршт земље садржати у себи сву величину једне <pb n="674" /> слободе и једне љубав 
 онда, пре но што је уништите, дајте ми сву муницију, колико је има, да је испуцам, да огласим  
 ево ја сам први који пристаје да прими сву одговорност.</p> <p>— Још једно питање — упаде ђене 
.</p> <p>Немогуће је било оком схватити сву величину невоље која је кретала од јутрос.{S} Свако 
 из административног одељења, осећајући сву величину утиска који је учинило његово саопштење —  
, ланац! — потврди гимназиста осећајући сву своју надмоћност при изговору ове речи.</p> <p>— За 
ке а оставио ми очни вид, зар да гледам сву ову невољу и јад?</p> <p>Мало му је ко уделио а да  
а држава, он је малаксао, он је изгубио сву снагу исцрпла му се душа.{S} Нашли су се још другов 
лику, јер где би један снимак обухватио сву невољу која од Прокупља до Приштине тек чини једну  
зимског сунца, ми се видимо и догледамо сву величину невоље, коју наша поворка изгнаника предст 
скупимо сви ми бегунци, нек саспу у нас сву муницију, нек нас сахране па нек крећу даље!{S} Бог 
 баби било, као да си <pb n="632" /> му сву чељад по кући поклао.{S} У Србију се није могло виш 
сред дубоке мрачне клисуре, изгубили су сву храброст и решили се предати се судбини.{S} Могло ј 
вићу ту, исписаћу све листове, исказаћу сву тугу своју и све болове наше.{S} Веровао сам, јер с 
 били још мирнији у том погледу.</p> <p>Сву пажњу обратили смо на вести са бојишта и те су се в 
p> <p>— Где?! — узвикну учитељ. — Свуд, свуд; на сваком кораку, на свакој жељезничкој станици,  
ту већ логори избеглица и њихове стоке, свуд по двориштима горе ватре од оборених плотова и мањ 
ама и све то испуњава мирис карбола.{S} Свуд то исто где год сам прошла.{S} Најзад сам отишла у 
ске?</p> <p>— Где?! — узвикну учитељ. — Свуд, свуд; на сваком кораку, на свакој жељезничкој ста 
ве што је ноћ загрлила.{S} Мир и тишина свуд, само што се студен ветар увлачи у кровове, тресе  
ела петнаест дана и све сам даље ишла и свуд питала али ништа нисам могла чути.{S} Неко ми рече 
е.</p> <p>— Отишла сам у Скопље и као и свуд у другим местима, зашла сам од болнице до болнице. 
а на другу и свуд је подједнако блато и свуд подједнака зима.{S} А на преноћиште већ не можемо  
ватре, са једне стране друма на другу и свуд је подједнако блато и свуд подједнака зима.{S} А н 
ка блатна језера.{S} Вај нама, сејаћемо свуд где прођемо неопојане гробове, по урвинама и кланц 
 пуцњава.{S} Изгледало ми је да се туку свуд око мене и замном и више мене и подамном.{S} Бојал 
не умем.{S} Све сам видео, све сам чуо, свуда сам био, али не умем да забележим.</p> <p>— Би ли 
ама предали дубокоме сну и мукла тишина свуда овладала; када је наступило глуво доба у које се  
плећатим сељаком, са којим сам га затим свуда виђао.{S} Са њим је он путовао, са њим делио хлеб 
д села Трбушана, ипак се пред батеријом свуда отварао пут и она је лагано измицала ка селу Јеже 
 сам као несретник, јер сам све са себе свукао да покријем децу, али бадава, не помаже, кад мор 
а сам и један сув војнички шињел те сам свукла с детета мокре хаљинице да их просушим крај ватр 
гомиле тражи ћебе које му је неко ноћас свуко с леђа; лута други и распитује за коња, који му с 
ао је далеко на море и отуд, из даљине, се догледао.{S} Новица је знао да ту светиљку жеже њего 
где је он?{S} Љутила сам <pb n="410" /> се на себе што нисам јутрос, са осталим светом, избегла 
а Крагујевац.{S} Врховна <pb n="280" /> се Команда осећала необезбеђена од изненађења те је већ 
су се у ноћи и догледала <pb n="722" /> се из даљине.{S} Патријаршија из које је некада, у дале 
иштевске улице, начетиле <pb n="232" /> се испред кућа, заштићене од кише широким турским стреј 
д опет нешто загушило па <pb n="392" /> се зауставио цео покрет у месту.{S} Ко зна шта се десил 
S} Ишли смо ћутећки, док <pb n="123" /> се гомилици нашој не придружи и пође у корак уз мене је 
шао и нишки воз, скупљају <pb n="43" /> се људи у кафане да преруче што су чули, да допуне оним 
зе на своје очи.{S} Када <pb n="443" /> се сада, у ноћи, појавила у дворишту, обвијена црнином, 
 а весело гледа и чврсто <pb n="493" /> се држи за војников кажипрст.{S} Војник салутира:</p> < 
им опасностима и предају <pb n="686" /> се судбини или вољи других?{S} Један од тих најзад прес 
ти цео фронт.{S} Развија <pb n="199" /> се смртоносна борба.{S} Сад већ и топови улазе у дејств 
амном.{S} Да л’ се разбегао свет, да л’ се скрио, или да нисам ја у оној тмини залутала ван дру 
кога замном, никога предамном.{S} Да л’ се разбегао свет, да л’ се скрио, или да нисам ја у оно 
апитах га:</p> <p>— А шта мислиш, је л’ се убио онај, кад је ушао непријатељ?</p> <p>— Убио се! 
е...</p> <p>— Е, а „Карађорђева Звезда“ се даје за храброст ја мислим.</p> <p>— Па јесте!</p> < 
и олакшале одступање војсци.{S} Наредба се ова брзо рашчула и тако се и последња нада убрзо пре 
вога, нечега драгога и милога.{S} Треба се растати од куће коју те стварчице све заједнички сач 
 друм — онде и ни корака даље.{S} Треба се склонити само док та опасност прође.</p> <p>— Ех, да 
оју историју и своју прошлост.{S} Треба се од сваке те стварчице растати као од нечега свога, н 
умњу у професорове речи.</p> <p>— Треба се склонити, треба због породице.{S} Али, привремено; т 
 Имаш утисак као да стење земља и угиба се.{S} И Краљ и Скупштина и војска и народ и влада и Вр 
 главу и гледам шта се дешава.{S} Борба се већ води у Душановој улици, па и одатле Немце отераш 
е младе војске са Косова.</p> <p>Бадава се наваљивало на њега да се склони под кров, бадава му  
О људи Божји, шта би човеку! — ишчуђава се неко, који је сад тек наишао у кафану и чуо да се Ус 
 Призрен.</p> <p>— Да бацим? — зграњава се онај.</p> <p>— Да бациш, него шта.{S} Дочепао си се  
ти луд, знаш ли шта говориш? — зграњава се на телефону начелник.</p> <p>— Нисам луд, господине  
зујем што ми падне на памет! — извињава се он, бојећи се да није предугачак својим казивањем.</ 
 али се зна да слази с Љубића и укопава се с оне стране Мораве.{S} Варош је спремна за предају  
колико часова дужине и ширине, одиграва се читава историја једнога народа, која траје преко јед 
<pb n="417" /> кишама, а сасушена трава се уваљала па се по њој може да гази.{S} Понудих јој да 
пропланци, међу које се скрила, оцртава се тамна тачка са истуреним врхом.{S} То је Грачаница,  
а стегао мраз.{S} У тој ведрини оцртава се мрачна силуета вароши у којој сад већ спава све што  
 одличном оружном спремом.{S} Наглашава се нарочито да свака чета има два митраљеза а сваки бат 
дањи, није од пре шесет година и дешава се у једном народу који је показао више но ма који, да  
Од три стотине вагона материјала, једва се у последњем тренутку изнело и спасло око тридесет ва 
 ногама.{S} Далеко, на дну друма, једва се догледају неке ватрице које трну као пламен у кандил 
уди, забринута и преплашена лица, једва се ослањајући на своје већ малаксале ноге, па онда деца 
 као угљени облак лежао на земљи, једва се нешто пред собом назирао друм и са стране једноставн 
 кућу као преплашене овце у тору, једва се дише од запаре и врућине...</p> <p>Разговор један и  
а Крститеља од јутра до мрака.{S} Једва се човек диже на ноге, ваљда му помогла молитва и покај 
али није имао снаге да говори.{S} Једва се прибрао да ми каже само неколико речи:</p> <p>— Моли 
тако и од напада Немаца.</p> <p>— Једва се и ово одржава... — заусти ађутант да каже, али га Кр 
тромо плове облаци оловне боје те једва се по где где измеђ њих назире плавило неба.{S} На врхо 
 који су стигли овамо пре мене, и једва се у мраку назирали као сенке.{S} Жена једна међу њима, 
рљала се стока, убрљала се кола и једва се све то извлачи и једва креће.</p> <p>И ако је заједн 
емских мушебака.{S} Кроз ту мрежу једва се догледало небо мрачно, ниско и густо као тесто.</p>  
мене прагове.</p> <p>Кроз ту таму једва се, као светлост усамљенога кандила на гробљу, назире т 
ма и говори мирно и разборито.{S} Врева се час пење до праве дреке, час се утишава па постаје к 
поведајте, господине капетане! — одазва се млади потпоручник.</p> <p>— Ви лично нанишаните, раз 
и?</p> <p>— Прође давно поноћ! — одазва се војник из даљине.</p> <p>Онај се врати с врата у наш 
азва.</p> <pb n="178" /> <p>— Не одзива се? — упита капетан нестрпљиво.</p> <p>— Од синоћ се, г 
непогода и начини по земљи пустош каква се не памти од потопа Господњег.{S} Они што су се борил 
ад у већем броју на јужноме фронту, ова се акција може и даље прострети и, ко зна какве значајн 
и кључа као у мравињаку.{S} Око столова се начетило по два реда <pb n="76" /> столица и све пог 
у.{S} На свима се лицима исписа, понова се дубоко исписа беда и невоља, с том разликом само, шт 
ше на труло дрво и кости.{S} Са крстова се разлила боја и ишчезли записи.{S} Недогореле свеће с 
 Приштине а кроз ноћ наставили пут, сва се ова туга и бол није ни дала оком схватити.{S} Ноћ на 
глескиња је села и не здравећи се и сва се предала бризи да се загреје, не обраћајући пажњу ни  
зао је то сан који мраз намеће, ваља га се покретом отргнути.</p> <p>— Ајде, устајте!</p> </div 
н.</p> <p>— Остави ти мене! — отреса га се онај, јер крајње је време да дочепа место у возу.</p 
межу који умор душе намеће.{S} Да би га се отресао, млади војник скочи са седишта и прошета по  
а и поносна.{S} У њој живот буја, снага се народна одупире поуздано валима који ударају о њене  
ту уговор! — додаје пензионар за којега се уопште знало, још од <pb n="74" /> почетка рата, да  
ова одведе поглед ка прозору, са којега се догледало широко Косово и у дну његовоме мрке масе Ш 
ј лежи на лепу и видну месту, са којега се догледа широка и питома Метохија, ограђена снежним в 
јаха напред до једнога завоја са којега се далеко догледа повијена пантљика јеличкога друма и,  
колико корака напред до места са којега се догледа усамљен један салонски вагон осветљених проз 
ароши.{S} Око цркве је гробље са којега се догледа далеко широм Косова.{S} Међ гробовима су и м 
ао застрта тамним покровом изнад којега се једва назиру у ваздуху врхови минарета и јабланова,  
коме идеш, нити за собом онај од којега се удаљујеш.{S} И то све још више умара, те клонуло нас 
летила на Чачак, непријатељ, код којега се већ осећа велика поколебаност, био би пребачен преко 
идним велом <pb n="374" /> испод којега се сузе нису виделе али су се осећале.</p> <p>Немогуће  
ај воз са железничке станице, из којега се сад руководе борбе, кренуо — на скопљанскоме се град 
купио силан народ око сандука из којега се расуло ордење Карађорђеве Звезде.{S} Па ту као ђенер 
/> мала група светиљака и дим из којега се узносе као минарета три четири јаблана.{S} То ваљда  
 је поносан и задовољан у рат из којега се није вратио.</p> <p>Био је то тежак удар за мене и в 
аци је под точкове фијакера ради којега се и подигла бура негодовања.</p> <p>— Не треба ми!{S}  
огама и једе.{S} Парче хлеба, до којега се на велике јаде дошло и ма што уз то, што се могло ку 
, измеђ којих пролази друм и око којега се прибрала чаршија.{S} Две горице, које се износе из м 
ви мах дочекали са неповерењем, са чега се дискусија често пута и заоштравала до сукоба, поче д 
дела било је страшније од свега са чега се душа човечја најежи а тело хладан зној пробије.{S} И 
ту већ оно што је свако слутио, од чега се свако плашио и стрепио.{S} Покрет се заустави.</p> < 
> <p>— Ако, ако, казуј ти мени све чега се сећаш, волем ја то да слушам.</p> <p>— Е, ако волете 
ра, вера у оно што има доћи и ради чега се подноси бол; вера у нешто, вера у ма што.{S} Донде,  
спаса, да не постоји више оно ради чега се војник бори и онда, тежње, да се бар спасе своја кућ 
о себе забринуто питао.</p> <p>Та брига се врзла сваком у памети и свако се бринуо шта ће и где 
 назебло? — додаће један.</p> <p>— Тога се и бојим — узданух ја и опипах опет чело детиње које  
ајашила на клупу укопану у земљу; друга се овамо закачила арњевима за дућански капак; товарни к 
војници.</p> <p>О онима на Церу и друга се прича причала у нашим логорима.{S} Казивало се, како 
саопштите господину начелнику штаба, да се, са једном пољском позицијском батеријом Дринске Див 
о то обично у таквим приликама бива, да се људи најзад сете онога од чега треба почети, шеф ста 
да идем у горњу болницу, више града, да се распитам о њему.{S} Месец и по дана сам лежала и нис 
ивога слушаоца а имао потребе ваљда, да се у овој невољи подржава топлим успоменама на тихи жив 
милице, од ране зоре до мркла мрака, да се увече уморни и необавештени повуку под кров и да сут 
да се још не доноси противна одлука, да се најпре извештаји допуне и приберу извесни податци, к 
ити српским и савезничким заставама, да се спрема свечан дочек и да је неописано расположење у  
ћи, толико само, да борбе више нема, да се сад само повлачи и да се арнаутска села у овој околи 
жи, стаза по где где уска и стрмена, да се једва може проћи.{S} Сметови леже по околним планина 
као злочинац, кријући се иза вагона, да се повлачим газећи пажљиво по земљи како ни најдаљим шу 
ене у кола, водећи очигледно рачуна, да се околно становништво не узнемири.</p> <p>У тој је кућ 
пазити, и посаветова нас као и попа, да се повучемо дубље у пећину.</p> <p>Ту ноћ нису ни легал 
, тежње, да се бар спасе своја кућа, да се спасу своја деца.{S} Распитајте се код надлежних, па 
е ту, <pb n="566" /> код првих кућа, да се увери спава ли све што је ноћ загрлила.{S} Мир и тиш 
ора умрети, жели да то што пре буде, да се самртник не мучи.</p> <p>— Пожури... треба пожурити! 
кли су ми да је болница пуна заразе, да се нико не пушта и истерали су ме.{S} Спавала сам ту но 
 Призрена, почело је да се изостаје, да се праве дуги одмори и да се малаксава.{S} Клонули од г 
а и пође на све стране да распитује, да се обавештава, да верује или не верује и — да се нада.{ 
шло се до заједничке начелне одлуке, да се приступи офанзиви.</p> <p>Војвода Степа, који је и с 
 бабо и још неки пријатељи из Бачке, да се попнемо на Врдник, до врдничке куле.{S} Рекоше, одан 
е приљубљују, да се више њих загрле, да се увијају као змијска клупчад на сред улице, не би ли  
 буде знак да домаћини избуде робље, да се потовари па да сви крену цркви одакле ће са свештени 
у; ако се не може пробити на Скопље, да се војска повлачи преко Призрена и Дебра на Битољ.{S} Т 
 Али, привремено; тако, до Приштине, да се човек може одмах вратити кући.</p> <p>— Дај Боже! —  
тимо предложене правце за одступање, да се помиримо са уништавањем материјала и да одмах, одавд 
е у Лесковцу такође велико узбуђење, да се чине силне припреме, станица се кити и спрема се час 
и чега се војник бори и онда, тежње, да се бар спасе своја кућа, да се спасу своја деца.{S} Рас 
b n="270" /> вести, да се разговоре, да се утеше.{S} Ушавши, господин је Јанковић затворио за с 
и?</p> <p>— Можда само да се одморе, да се загреју.{S} Не могу ваљда даље, видиш какав је ово з 
су дуго седели на утрини, око ватре, да се прихвате и да се разгреју пре него што легну.{S} По  
бедом.</p> <p>И борба поче да расте, да се пење и да бива све огорченија, те предњи наши почеше 
вину.{S} То упоређење поче да расте, да се допуњава и да ми се намеће.{S} Ено, ено, планине се  
та Господњега храма цркве Грачанице, да се у њој помоли, широм целога српства кликнуло се: „Оса 
ад није локалан већ целим фронтом и, да се од ноћас можемо сматрати да смо у рату са Бугарском, 
 како вођа одељења у рапорту изјави, да се у невољи нађе.{S} Капетан задржа ово одељење да прен 
Тек што се забринути капетан посади, да се одмори, премишљајући о сутрашњем тешкоме дану и борб 
ожај код слатинског гробља и нареди, да се ту пласирају топови; прибране делове пешадије истури 
ну и ако се дотле нису никад видели, да се опет у тренутку растану и можда опет никад не виде.{ 
! — потврдих ја — Али, дозволите ми, да се вратим на малопређашњу вашу напомену.{S} Говорили см 
 на улици и почеше, онако необучени, да се збирају у гомилице и шушкају поверљиво.</p> <p>— Ђен 
ковника.</p> <p>— И немојте ударати, да се не би ко у кући пробудио! — додаде други.</p> <p>И п 
етише да треба одиста нешто учинити, да се треба на нешто одлучити.</p> <p>Како би било да крећ 
бе, не би ли се могли где наслонити, да се ма колико толико одморе.</p> <p>Ја се дигох лагано,  
д другога чују <pb n="270" /> вести, да се разговоре, да се утеше.{S} Ушавши, господин је Јанко 
полети, да одговори својој дужности, да се одазове команди, али — батерија је његова већ далеко 
ве, све, све...{S} Нисам дизала очи, да се не би срела са његовим погледом, већ сам говорила <p 
ас поче да обузима неки нови осећај, да се буди у нама оно што је претрнуло и почесмо наново да 
/p> <p>— И они ми саветују да бегам, да се склоним.{S} Сто година историјске неправде носи на с 
ила сам да се посаветујем још с ким, да се спремим, па од недеље једног дана да пођем.</p> <p>П 
ли.{S} Нећу седети, само да навирим, да се поздравим, па ето ме!</p> <pb n="366" /> <p>— Е кад  
мене и отиснути се равном Метохијом, да се успну на планине које су Дрим обгрлиле и сађу на оба 
тобра.{S} Потрес је био тако снажан, да се затресла цела трупина и на један мах све се узневери 
дољиви историјски Усуд тако наредио, да се једна велика мисао сручи у амбисе овога кланца <pb n 
 које је лично војвода Мишић упутио, да се увери о стању ствари и, како вођа одељења у рапорту  
р који је врло брзо напредовао тако, да се једва она спасла.{S} Хтела је понети све, све из кућ 
аршији чуо да је и Царево Село пало, да се борбе воде пред Кочанима, али да се ни ова варош нећ 
 новембра пре подне а то је значило, да се одмах приступи повлачењу по реду утврђеном на тој пр 
и а тражио сам и ја да останем тамо, да се борим са вама старцима и да погинем.</p> <pb n="613" 
д другог али тако да се не погубимо, да се догледамо.{S} Ови задњи нек се осврну чешће за собом 
то игра судбине, како је то фатално, да се баш ово место где сагоревамо последње остатке српске 
оја га познаје, знала је врло добро, да се после тих речи не може више говорити с њим о тој ств 
{S} Веровали смо и уверавали су нас, да се истовремено са овом борбом на Гиланској Морави, воде 
а за њих није настао крајњи моменат, да се пожар може још и угушити, ако помоћ брзо стигне.{S}  
ати!{S} Она је присвојила себи част, да се последњи уговор о балканском миру назове букурешким  
 пешадији, за коју је издао наредбу, да се прибере и заврши овим: — Ја сам јутрос у десет и по  
 један по један да се пружа по поду, да се намешта и удешава како би згодније легао а да не сме 
и велике поморске катастрофе казују, да се у моменту судара, који се најпре само на једноме кра 
и су најзад почели да се приљубљују, да се више њих загрле, да се увијају као змијска клупчад н 
а са два пријатеља отишао начелнику, да се још једном распитамо о ситуацији пре но што одлучимо 
грле, да стискају један другом руку, да се ведра чела и уздигнуте главе здраве.</p> <p>— Савезн 
јури један подофицир и рапортира му, да се друмом чује брзи ход коњице.</p> <p>— Којим друмом?  
рожава Дебар и закључи, према свему, да се одступање ка Битољу, које је било решено на Рашкој,  
 да се обустави наредба о одступању, да се војска прибере и предузме офанзива.</p> <p>Сви се са 
 стигли и стижу непрестано такви су, да се више са карте нема шта читати нити на њој записивати 
 сад слободна, да могу ићи где хоћу, да се смем и својој кући вратити.</p> <p>Прва мисао ми је  
не оставља саме, да остане крај њих, да се више не одвајају.</p> <p>Тамо је он, тамо, међ својо 
журим у Ресник па отуд у Младеновац, да се тамо јавим начелнику станице те да ме упути лекару.< 
колико дана мучнога ћутања, била је: да се један зуавски пук, у повратку са Дарданела, искрцао  
де набројано, довољно би било двоје: да се Руси одиста искрцају у Варни и да Французи, са полов 
pb n="51" /> <p>Отуд се још јављало: да се Ниш кити српским и савезничким заставама, да се спре 
оманданата армија, по коме је имало: да се обустави јутрошње решење команданата о одступању и с 
ије, налазим на Слатини, више Чачка; да се у мојој околини и у вези самном налазе — и капетан н 
немају ни власти шта више да чекају; да се збрину још о овом заосталом становништву, да помогну 
оља и горе тражећи се <pb n="672" /> да се загрле смртоносним загрљајем, загрљајем у коме ће об 
 пошао са одушевљењем <pb n="329" /> да се жртвујем великој идеји, којом је цела наша генерациј 
.{S} Само нећу да се лажемо више.{S} Да се нисмо лагали и залагивали, не би сад моја породица р 
 није ни улицом могло више проћи.{S} Да се суд прелије, наиђоше још и бегунци из Гилана и морав 
 значи — запитаће председник владе — да се војни материјал не може спасти?</p> <p>— Не! — одгов 
вештава, да верује или не верује и — да се нада.{S} Нада је био последњи међу осећајима, који ј 
аће мало касније Престолонаследник — да се материјал мора уништити, јер нећемо га тек непријате 
 безизразно негде у даљину.</p> <p>— Да се вратиш — прихвата други — на шта да се вратиш?{S} Да 
арданела, искрцао у Солуну.</p> <p>— Да се први француски пук који је пошао на Дарданеле искрца 
— јесте ли чули да је издата наредба да се евакуишу болнице и магацини?</p> <p>— Нисам! — одгов 
 опали.</p> <p>Те ноћи стиже наредба да се — због успеха непријатељева на другој страни — не на 
ореноме дрвету извадио залогај хлеба да се заложим, пришао ми је један чичица из последње одбра 
и се, јер треба да се одмориш, треба да се понегујеш.</p> <pb n="124" /> <p>— И послушао си их? 
их могао ни довикати.</p> <p>— Треба да се приберемо, да идемо у групи! — јавља се неки брижан  
казујући како њима „ова земља“ треба да се одужи тиме што ће им се дати један аутомобил.{S} И о 
>— Склањамо се с пута војсци и треба да се склонимо, њено је прво да прође — објашњава један пе 
а а непријатељ напредовао, тај треба да се распита о борби на Чачку.</p> <p>— Значи, велики сте 
авио.</p> <p>— Наше лево крило треба да се повуче овамо ка Ситници, да тако постављен фронт мож 
ров, ожени се, одомаћи се, јер треба да се одмориш, треба да се понегујеш.</p> <pb n="124" /> < 
 веровали да неће никад доћи потреба да се напушта Скопље и они који у то, и поред свих повољни 
а којега он не диже главу и избегава да се сретне погледом <pb n="375" /> са бегунцима кроз чиј 
/p> <p>— А шта је то што вас уверава да се то одиста и не дешава? — покушах ја да га умирим.</p 
то приложио ватри те да стечем права да се огрејем.</p> <p>Лутам по мраку и упадам у баре, сапл 
 задрже збег па не може по сат и два да се уђе у село.{S} Обично пред станицом загуши, јер како 
ти дан, не мили ти ни живот.{S} Бива да се у борби таквих дана са већим самоодрицањем иде у смр 
 дотле било доста мирно, поче понова да се тресе од језе.</p> <p>Једва сам чекала да сване и та 
вно сатерани у вагоне, почеше понова да се размрдавају и, ван погледа својих старешина, заобила 
тах и у томе часу поче у мени понова да се буди онај мучан осећај разочарења, који се био нешто 
прође.{S} Због те несреће нареди ага да се све куће претресу.{S} Не нађоше, хвала Богу, нигде н 
</p> <p>Бадава се наваљивало на њега да се склони под кров, бадава му је обраћана пажња на мраз 
 мичу из села.{S} Дође већ и до тога да се није имало шта јести па пођосмо копати неко корење п 
 он буде домаћин.{S} Само ако Бог да да се све ово лепо сврши...</p> <p>Ето тако ми је говорио  
е да одмах крене за Чачак и да гледа да се пробије кроз варош, иначе му је батерија изгубљена ј 
а у чело.{S} Рекоше нам још, изгледа да се спремају да макну из села, уверили се веле да нема р 
 самном, толико постали моја природа да се ја без њих осећам малодушна, сломљена, осећам се као 
 за себе.{S} Када му се учини понуда да се на горњем спрату начини места за њега, он ће одбити. 
 последње чивије!</p> <p>— Идем и ја да се борим! — речи ми један кога је већ пре пет година ми 
ика...</p> <p>— Знам, али... узех ја да се предомишљам.</p> <p>— Ако нећеш себи за љубав, учини 
 се већ збира и варошка жандармерија да се пошље у бојне редове.</p> <p>Када сам тога јутра са  
непоуздане, ипак дају нешто података да се ситуација може бар наслућивати.{S} Он је, размишљају 
 потрчале су у родбину и у познаника да се пропитују.{S} Једни су јурили у начелство, други у о 
редови, поче једна по једна светиљка да се увлачи, један по један прозор да се затвара а мало з 
е детету.{S} Поумих једнога тренутка да се вратим, али где и шта затим да чиним?{S} Моје предос 
S} Тако је донета и потписана одлука да се одустаје од сваког покушаја офанзиве и да се враћа у 
 то!</p> <p>И одмах се донесе одлука да се станица искити савезничким заставама.{S} На станици  
 да је оно одустало од својих одлука да се склања.{S} Када би сад војска од једном почела да се 
пространа прошлост, које сам требала да се досећам, да је прибирам у памети.{S} И нико не зна к 
 Битољ, о томе како би власт требала да се постара за мало реда при евакуацији и препричавају р 
воју.</p> <p>Поседало се око мангала да се пробдије ноћ, док су се дечаци из ратарске школе, чи 
рабрила, да сам сад већ једва чекала да се пробуди.{S} Нестрпљиво сам се вртела на столици, над 
сле дугих и бурних саветовања, имала да се утврди једна горка али, јасна као дан, истина — да в 
н да Албанији.{S} Под Шаром би имала да се граничи будућа Бугарска са будућом Албанијом.</p> <p 
не могући од мраза да креће, застала да се огреје и окрепи за даље напоре.{S} Лево, у долини, к 
дететом.{S} А почела је и нека магла да се спушта.{S} Сутон који је све више освајао, магла кој 
дете и пита шта ће, где би га понела да се превије, јер му је ране превила крпама које је откид 
шу, као да би мрзовоља природе хтела да се уједини са мрзовољом нашом.</p> <p>Улицама видиш ова 
! — заврискаше деца која не би хтела да се растану од свога друга.</p> <p>А верно кученце, које 
је догоревала.</p> <p>Тама је почела да се проређује, киша је престала <pb n="520" /> ромињати. 
, који их растављају, вест је почела да се шири дуж целе махале и почеше да се буде по кућама и 
 Када би сад војска од једном почела да се повлачи то би унело велику пометњу.{S} С тога је нађ 
е ромињала и ноћна тишина већ почела да се простире над умореним народом.{S} Чује се само ркање 
 далеко кроз ноћ, која је већ почела да се провиди.{S} У дубини тамо, иза планина, руменило се  
ја са Љум-Куле, напоље је већ почела да се шапће реч капитулација.{S} У почетку она није изгова 
>Ишли смо даље.{S} Ноћ је већ почела да се разређује, киша је сасвим била престала али је јутар 
једнога младога народа и онемогућила да се две братске војске састану под зидинама Душанова гра 
оњи почеше да се пењу у пропац, кола да се преврћу, ствари се расуше по друму, светина суну у ј 
/p> <p>Једнога тренутка дође ми жеља да се не буди још, да спава још дуго.{S} Чинило ми се као  
о мостом.{S} У једанпут дође ми воља да се опет вратим у болницу, зашто не знам.{S} Не морам ул 
 па и да га дозивају и да звижде, ма да се доле до Бојкове куће не би ни чуло.{S} Паметнији ће  
њи грчки консул објавио.</p> <p>И ма да се свет тако са свих страна и из свих могућих извора об 
} Ту, у тишини, под строгим стражама да се ко не би приближио и видео, вршена је сахрана топовс 
су чак коњима везивали копите крпама да се не чује бат, како би се само неопажени могли извући  
о, један за другим, почињу на кућама да се осветљавају прозори сиромашном светлошћу петролејске 
 отишло је све до ђавола, па шта има да се крије више!</p> <pb n="168" /> <p>— Одакле се повлач 
чан застој потребан и стоци и људима да се одморе и прехране ако имају чиме.</p> <p>Како тај од 
ој, почеше на неосветљеним прозорима да се помичу завесе, затим овде и онде отшкринуше се лаган 
и они да гину.{S} Не могу од куршума да се приближе рањенику.{S} Свет бега на све стране и пада 
 врата.{S} Ако може бар два три дана да се исхрани!...{S} Тако, ту!...{S} Е, ајде сад, прекрсти 
ли да носе топ; може ли са аероплана да се нишани; колико може да се држи у ваздуху и безброј ј 
мила под стрејом поче са свих страна да се запитује која ли је од њих трију задужила државу те  
едбе још увек имали и сувише времена да се склоните из Скопља.</p> <pb n="90" /> <p>— А зар не  
ућутао јер сам јој хтео дати времена да се одмори.{S} Њу је прича толико исто заморила као и пу 
ј мртвих и рањених, немајући времена да се обзире на њихово запомагање и жури ка првим редовима 
тога братскога ножа и крвава опомена да се ни једнога дана не подајемо заблудама које су искључ 
уте ствари и брише их. — Није истина да се морамо склањати.{S} И од сад ћу да пуцам а нећу да с 
рије и комшике.</p> <p>— Није истина да се морамо склањати — пламти од узбуђења један бакалин и 
е се однекуд и пива и вина и шампања да се то одушевљење поткрепи.</p> <p>Док се у доњој соби о 
рсну.{S} Од како се дошло до уверења да се мора бегати у туђину, потегло је све да се снабде па 
је пратио неку комору и сишао с коња да се одмори на ногама, појаха га понова, сатера у шанац п 
о, него да се поделимо одмах сад, па да се гледамо као браћа а да нам се жене гледају и да једа 
а ону чистину испод Патријаршије, па да се искупимо сви ми бегунци, нек саспу у нас сву мунициј 
иле да се распитују, да чују што, па да се одлуче тек.{S} У једном углу, у тесној авлији начелс 
е.</p> <p>— Ручаш, чича?</p> <p>— Па да се прихватим, господине.{S} Од ране зоре нисам окусио.< 
 срце од камена и живци од гвожђа па да се не свисне.</p> <pb n="155" /> <p>— Ето, и Велимир Ра 
ба да прођу по две и три деценије па да се појави један сликарски таленат и, — извините што ова 
о стигли пре непријатељске војске па да се предаду.{S} Тек су два конака од Приштине, па их већ 
 да потражимо које арнаутско село па да се предамо Арнаутима на милост и немилост.{S} Биће ваљд 
и душевне, један нехотичан покрет па да се оде у смрт.</p> <p>Миран и поуздан поглед којим ме ј 
ла и извесне наредбе командама трупа да се ђаци поштеде колико је могуће.</p> <p>— Може бити, и 
 <p>— Ето и за њих се држава постара да се спасу? — додаје опет гомила.</p> <p>— Па ко ће ослоб 
оштеда.</p> <p>— Ови са Дорћола мора да се склоне али ми палилулци не морамо.{S} До нас неће ст 
Тако је ваљда Божја наредба, па мора да се сноси!</p> <p>Ја дигох главу и погледах га.</p> <p>— 
— збуни се цртач гусеница. — Не мора да се напусти, ја мислим не мора да се напусти.</p> <p>— П 
ора да се напусти, ја мислим не мора да се напусти.</p> <p>— Па не можемо, држати Београд ако ћ 
зио, заглибио у блато и услед напора да се извуче, мотор му онеспособио.{S} Он је одмах пристао 
, немајући ни лево ни десно простора да се развије.{S} Паљба већ густа као киша и читави млазев 
— Наредите све што треба, хоћу сутра да се причестим у Грачаници!</p> <p>Краљ је одлучио, он је 
 телеграм којим извештава команданта да се налази у Гучи и остави потпоручика да чека везу и ис 
 да би Бугарска морала на три фронта да се бије.{S} Па то је већ имала једанпут и то је одвело  
е до ватре не би ли нашли мало места да се огреју али су све ватре тако притиснуте, тако поседн 
 се вратиш — прихвата други — на шта да се вратиш?{S} Да је тамо добро, вратили би се сви ми а  
понован и хитан позив војводе Мишића да се, пре но што би својим трупама издали дефинитивне нар 
 је позвах да се крећемо, она покуша да се дигне и радо прихвати руку, коју јој пружих да јој п 
андир рече: „Ајде, Бојко, нек да Бог да се ово сретно сврши па се ти нећеш вратити у село без м 
оретка у вароши.</p> <p>Паде предлог да се организује грађанска гарда и дивизијар обећа две сто 
нас поведоше у борбу.{S} Идем ја сад да се борим али не као пре, за туђина, него за својега.{S} 
војено па не запазили, те он дао сад да се исхрани народ.{S} Одмах положисмо ватре, те узавре в 
воловских рогова.{S} Кад дође на ред да се кренемо, ми пођосмо левом страном друма, на којој см 
дела до колико што видиш испред себе да се нешто беласа.{S} Бабо је ишао напред и он је носио н 
 припремају се у потаји беле заставе да се њима оките куће приштинске а народ, окупио се у гоми 
стану те још на ногама дремају, зове да се <pb n="98" /> опет врате под покривач, али их родите 
тање једнога народа које даје услове да се он поведе на велика дела; да ли такво стање рађа Кав 
елезничка пруга за Солун, потеже све да се сручује на Косово.{S} Из Ниша, који је дотле био нај 
мора бегати у туђину, потегло је све да се снабде пасошем, јер ко зна, на коју страну и у који  
ронту погинуо син.{S} Она нема снаге да се гура, снагу јој је бол испио, она прилази мирно, скр 
коковић није имао више моралне снаге да се одупире тежини догађаја; душа му се зањихала, изгуби 
лонила сам се на зид болничке зграде да се одморим, покрила сам лице рукама и горко, горко сам  
е је мало час запостављао; и настаде да се одмах веже телефоном са Краљевом, не би ли ма с ким, 
 Призрену умро а само је пренет овде да се у породичну гробницу сахрани; и пробудио сам се јутр 
добијем толико дрва.{S} А и нема где да се купе дрва.</p> <p>— А што си вуко фотеље? — пита га  
пе у црнини.</p> <p>— Ако немате где да се згрејете — рекох јој кад приђох друму — у мене је ов 
— он се окрете кмету. — А има ли где да се сместе ова деца?</p> <p>— Има, у капели!{S} Има тамо 
и повијао се.</p> <p>Ми не знамо где да се уставимо.{S} Идемо тако од ватре до ватре, са једне  
ску власт, јер стари војник не хтеде да се прекрши наредба.{S} Он сиђе с каре додајући:</p> <p> 
позива.{S} Кад приђе још ближе, виде да се није преварио и јасно виде пуковниково црном машћу о 
му могао сагледати лице али кад виде да се ја обзирем на све стране, не би ли нашао какав кут г 
след те новости у њему настало, пође да се шири дуж целога Скопља.</p> <p>Чим је мало јасније с 
сад је баш тражи.</p> <p>Гомила пође да се растура.{S} После ових гласова свако је већ у себи д 
убомора.{S} А туђ бол често и помаже да се сноси свој.</p> <p>И на мене остави дубок утисак суд 
авина топова поче нешто јаче и ближе да се чује.</p> <p>— Туку Палилулу! — узвикну неко и свет  
 шта ти волиш, него с овог поља може да се направи мат, па то ти је.{S} Разумеш ли сад!?</p> <p 
и овде, на станичном перону, не може да се уздржи а да не умали један леп утисак једне тако чис 
а мени срце заигра, заигра и не може да се устави. — И те речи заиграше <pb n="499" /> у старче 
рнеш а он се ваља око себе и не може да се устави.{S} Образи му нарасли као хлебови и зацрвенел 
 аероплана да се нишани; колико може да се држи у ваздуху и безброј још таквих питања.</p> <p>Ж 
, Господару, тврдо је на кари! — узе да се извињава вођа волова.</p> <p>— Је л теби незгодно, ј 
сам мислио да останем при њему — узе да се брани поднаредник. — Навео сам га само као узгредан  
{S} Наиђе страх на нас и старица узе да се крсти: „Боже, дај нам да преживимо још само ноћашњу  
 свога коња једноме до себе а он узе да се провлачи кроз гомилу на ћуприји, не би ли дошао до к 
нигде дуже времена.{S} Покушавала је да се устави у Крушевцу, Краљеву, на Рашкој, у Митровици,  
 но што је кренуо из Скопља имала је да се деси једна врло важна и задоцнела промена.{S} Пред с 
о и пожелех баш, као никад, да ми је да се створим пред њега, колико само да му кажем: „Бабо, ј 
а како ћу му казати, изгледало ми је да се нисам још прибрала.{S} Затим ми дође жеља да створим 
ана чула пуцњава.{S} Изгледало ми је да се туку свуд око мене и замном и више мене и подамном.{ 
ме предлогу за офанзиву, захтевао је да се још не доноси противна одлука, да се најпре извештај 
а лака, преболео је брзо и стигао је да се на Битољу опет бори са својим војницима.{S} Ту је те 
е се нашалити, он се не љути; ако је да се спрда, с њим ће се спрдати.{S} Не љути се, него све  
ат и два хода од Призрена, почело је да се изостаје, да се праве дуги одмори и да се малаксава. 
с одузима и чини све могуће покушаје да се угодније намести, али бадава.{S} Најзад хукну уморно 
урци пали у село па није смео раније да се искраде јер наредили да нико не мрдне из села.{S} Св 
а нашој граници, било је све јасније да се та моблизација нас тиче.{S} Од како је ту сумњу и Ни 
о где кој неопредељен звук те казује да се буди ноћ.{S} Из једнога дворишта чује се тупо ударањ 
лони ухо на врата а прстом ми казује да се умирим.{S} Слушала је подуже па се окрете, вели: „И  
тарица — али ћути, да нас ко не чује да се радујемо.{S} Вуци су још у тору!“ Напрегла сам ухо и 
ло.{S} Кад га је отац узео у наручје да се опрости дете се насмејало.{S} То је био први осмех д 
вају вести и изашло му је од прилике да се борбе воде вероватно негде око Ваљева, рецимо, на по 
и правде или иду на врхове планинске да се отуд, ближе небу, помоле Богу милости или, можда иду 
 и кад вечерас, и то ако буду успеле да се догурају до ћевапџијине тезге, буду на сред улице, д 
а али не сме на голо казивање гомиле да се врати с пута на који га је старешина упутио.{S} Окуп 
без одлуке ишли од гомиле, до гомиле да се распитују, да чују што, па да се одлуче тек.{S} У је 
ховној Команди било доста добре воље да се од омладине спасе што може.</p> <p>— Је л’ ви то каж 
силни лупати на врата кад буде време да се буде, донети свеже воде за умивање, очистити ципеле  
ртала цео један дан, не знајући коме да се обратим.{S} Срела сам на улици познанике и другове м 
гледа за собом и пред собом и не уме да се прибере.</p> <p>Људи раскопчани, кајишеви са опанака 
а опасност, те ми у ствари бегамо не да се спасемо, но да што пре упаднемо у мишоловку?</p> <pb 
она греје топлу варенику, кад стигне да се заложи; свако вече на његовој постељи стоји сува пре 
куће.{S} Пође народ у горе и планине да се склања испред непогоде а у напуштеним селима зазвони 
нци потерали наше па их млате и гоне да се осврнути не могу.</p> <p>— А једнога дана, дође изне 
се врати батерији те издаде наређење да се журно креће ка Чачку не би ли се уграбило проћи кроз 
неборачке команде добиле су наређење да се селе у Приштину и Митровицу.{S} Већ је и пошта затво 
p>У људи је настало неко расположење да се грле, да стискају један другом руку, да се ведра чел 
кад и војску и народ напусти уверење да се може што спасти те кад, својим очима гледате слом др 
.</p> <p>Растајући се од Францускиње да се вратим своме месту, спазио сам опет њу — Госпу у црн 
ојем бледих звезда а месечина почиње да се означава сенкама које предмети оцртавају за собом.{S 
се ка Феризовићу.{S} Намамиће Бугаре да се спусте са висова, са којих они доминирају и онда дол 
овник одустаје дефинитивно од намере да се још сад уклони из Скопља а остали се разиђоше кућама 
едан крај своје одаје али нема ватре да се огрејемо.{S} Но ко би и пожелео што боље, сад, после 
це са којих је скинуто и бачено буре да се зажени товаром, <pb n="231" /> па болничка амбулантн 
це са којих је скинуто и бачено буре да се замени товаром, па болничка амбулантна кола, па лака 
анади засипају батерију.{S} Осећа се да се непријатељ дочепао бољега положаја од наших.</p> <p> 
и или боље једва одевени.{S} Види се да се разбегло из гнезда изненађено неочекиваном силом, ка 
би Турци наишли рекли би: скупили се да се Богу моле.{S} Попа је чак задржао на себи и епитрахи 
н, ја сам се толико драо, чини ми се да се мој глас чуо изнад свих осталих.</p> <p>— И како сам 
"348" /> склонитије место, бојећи се да се у прву зору, кад народ крене, не придружи и његова с 
ло да крене за Љум-Кулу.{S} Знало се да се може понети само још сат ода од Призрена па онда бац 
ткупио наук свој.{S} Молили су му се да се смилостиви на народ један, који крвљу својом откупљу 
рашна, сува меса, сира и сланине, те да се исхрани збег док сила не протутњи друмом.{S} Још рек 
једног дана, по вечерњу, у цркви, те да се саветују.{S} Нису се смели сакупљати на другом месту 
ерају оне, да прођу наш ров само, те да се ми ослободимо.{S} И погонише их, боме, добро их пого 
и много и физичке и моралне снаге те да се могу поднети.{S} Отуда видиш на свима лицима дубоку  
ни, испред пећине, налагале ватре те да се деца згреју јер умор, неспавање и рана зора у планин 
вода, па кувај оно пројино брашно те да се гладни исхране и загреју стомаке.{S} Ти људи што дон 
и последњи војник послат на фронт те да се на војну власт не може тако исто рачунати као и на ц 
че: „Ајте, спремајте се и потоварите да се склоните из села!“ Тад разумеде нана шта ће бити, је 
ељак.{S} Изашла сам одмах у двориште да се распитам има ли чега.{S} Нико ништа није знао, рекош 
стигне</p> <p>— Ако он стигне, ви ће да се вратите?</p> <p>— Вратићемо се!</p> <p>— И опет ће о 
 је упорно остао при томе да он неће да се одваја од својих војника, да хоће да пати заједно са 
 и непријатељ ваљда...</p> <p>— Биће да се воде борбе па је линија заузета! — пресече је капета 
ља људи, који су се пробудили и хоће да се врате да заложе ватру на ономе огњишту, где се она п 
јући се, немо, пођоше и из наше куће да се крећу бегунци.{S} И, у један мах, нас обухвати све с 
: „Треба имати необично снажне живце да се то издржи!“ И, пошто су утврдиле да такве живце нема 
ш заставама и поче гомила кроз улице да се дере, музике да свирају и искупише нас све и прочита 
ако поручник погледа у мене кад рече да се одвојимо у потере.{S} Трчали смо низ друм, па кад см 
разумеш и не видиш суседа, који виче да се склониш, не разумеш и не видиш ни онога за тобом кој 
о пута и заоштравала до сукоба, поче да се исписује неко поуздање и вера у оно што је војвода п 
о тамо.{S} И то поуздање отуда, поче да се шири полако и постепено и овамо у позадину.{S} Нико  
од његовим јастуком.{S} Најзад, поче да се тегли, испружи руке и отвори оно једно око.</p> <p>Ћ 
зањиха своје воде, тако светина поче да се љуља и њиха, нагињући унапред, као једна и једностав 
.{S} Тек прскоше сандуци па кад поче да се просипа по блату орден.{S} Сви сандуци пуни Карађорђ 
с Бањице десети кадровски пук и поче да се расипа у ланац.</p> <p>— Ланац? — цикну мајка престр 
е!</p> <p>У том часу непријатељ поче да се колеба и пуковник то запази па пожури опет предњим р 
 три ваљда...{S} Изнад нас небо поче да се прозире али је у шуми још био мрак и оне свећице што 
оји се завршио сломом Србије, отпоче да се ређа.{S} Сваки је дан носио свој догађај а сваки је  
тих ватара седе две жене и муку муче да се споразуму.{S} Једна је од њих у мушком војничком оде 
ји су били у задњим редовима навреше да се пробију; настаде плач деце, псовка жена и свађа људи 
 да се шири дуж целе махале и почеше да се буде по кућама и они који у тврдоме сну нису ни чули 
е несретних бегунаца.{S} Коњи почеше да се пењу у пропац, кола да се преврћу, ствари се расуше  
ан пут ми је говорио како треба више да се пазим но остале девојке, јер немам мајке а отац ми ч 
, одмахујући главом. — Нема шта више да се погорша.{S} Одсечена ми је рука.</p> <p>— Одсечена?< 
его знам, видим.{S} Нема ту шта више да се мисли!</p> <p>— А ми смо све полагали у ту Моравску  
епосредној близини пешадије, учинише да се борба на један мах освежи.{S} Пешаци дигоше главе и  
ош како сам плакао, кад нас изведоше да се закунемо Краљу Петру.{S} Кад сам изговарао оне речи  
ријатељем, ту око трнавске механе, и да се ту зауставило непријатељско наступање, јер је ноћ ве 
 немилостиво разорени сан настави, и да се још једном пође путем историје, путем традиције, пут 
ме никад више нећу знати гроба.{S} И да се заврши тај тако рећи покољ, који је Бог мојој породи 
 напао Тимочку Дивизију II. позива и да се XIII. пук повлачи у нереду.</p> <p>Када су се тога д 
еживљујем један од најтежих часова и да се у мојој души ваља један од најтежих болова.{S} Још с 
осно песимиста,</p> <p>— Па најзад и да се напусти!{S} Зашто да се не напусти! — узвикује охраб 
устаје од сваког покушаја офанзиве и да се враћа у важност решење команданата од 16. новембра п 
обили наређење да напусте положаје и да се повлаче у правцу качаничкога кланца и оно су били по 
 утрини, око ватре, да се прихвате и да се разгреју пре него што легну.{S} По лицима, осветљени 
у.{S} Почеше жене и деца да вриште и да се спасавају.{S} Бегали су на коцељевачки друм па за Ва 
е да ми не зазебе.</p> <p>— А хоће и да се угади, ето, везао си прљавом марамом.</p> <p>— Может 
ар пет шест пута да оду до станице и да се врате.{S} Са њихових точкова далеко прска каљава вод 
ори да се осветљавају, почеше људи и да се облаче не могући понова да заспе, узнемирени овом но 
ро не уверимо, да су далеко отишли и да се неће истим путем вратити.</p> <p>Тако је и било.{S}  
 не ложимо ватре никако на чистини и да се повучемо дубље у пећину.{S} Рече нам још да ће нас о 
 изостаје, да се праве дуги одмори и да се малаксава.{S} Клонули од глади сваки час су седали к 
 више нема, да се сад само повлачи и да се арнаутска села у овој околини непријатељски држе пре 
е, угасио се живот; изгледа ти чак и да се ваздух разредио и тајанствена нека тишина освојила.{ 
прозор да се затвара а мало за тим и да се гаси.{S} И опет завлада улицом дубока тама мочарне ј 
ени да од својих намера одустанемо и да се бацимо на милост и немилост у албанске кршеве.{S} Во 
це и Пећи.{S} Тога дана почињу већ и да се враћају са Љум-Куле они који су јутрос и јуче кренул 
поручујући овима да застану где су и да се постарају добити везу са њим а сам одмах крете ка се 
ан ме само научи да одем у болницу и да се понудим за болничарку.{S} Вели: примиће те јер им тр 
е ништа друго до да промене правац и да се упуте на север, преко Ђаковице и Пећи.{S} Тога дана  
} На соколу од сухога злата, који би да се отисне са грбине богатога шлема, крила пребијена, пе 
дговори му једна жена — али морао би да се враћаш а ко зна да и тамо већ не туку топови.{S} Нег 
 и он се сад бунио и немоћан хтео би да се одупре овој бујици неповољних вести.</p> <p>Млади пр 
цио сам пушку и почесмо онако крвави да се љубимо.{S} Плакао је и он.{S} Затим се као браћа дог 
ега треба почети, шеф станице нареди да се оде у жељезничку радионицу и отуд зовне мајстор.{S}  
ни начелник окренув се мени и нареди да се дете однесе у општину.</p> <p>Улази затим војник и о 
од Дрине до Чачка.{S} Капетан нареди да се ту, код трнавске механе, изнад самог Чачка, остане н 
етање непријатеља.{S} Капетан нареди да се војници, расути по њивама, приберу што тешње и да на 
цркве лије киша танади.{S} Он нареди да се челни топ скине, намести и, не говорећи ни речи да ј 
 прекаљен пук, пуковник одмах нареди да се не чека, напад непријатељев већ да се он и то што пр 
понова загледа познаде по броју људи да се то његова извидница враћа те јој похита у сусрет.{S} 
и све те околности, војвода предложи да се обустави наредба о одступању, да се војска прибере и 
ијурина која о сунчаноме дану излази да се уклупча на освећеној плочи часне трпезе или на плочи 
е здравећи се и сва се предала бризи да се загреје, не обраћајући пажњу ни на кога.{S} Кад се б 
 откидала са свога одела, па се боји да се не загаде.{S} Док мајка кроз сузе говори, дете пишти 
ледом благодарио.</p> <p>— А умеш ли да се помолиш Богу за душу братњеву?</p> <p>— Не умем! — р 
 да се борбе воде пред Кочанима, али да се ни ова варош неће моћи да одржи и да чиновничке поро 
ориште пуно кола, стоке и народа али да се ипак може наћи крајичак под кровом који је истурен д 
ија и нас, који смо на јесен требали да се рекрутујемо а од пролећа ове године да служимо, доче 
омене.</p> <p>Ми нисмо још ни стигли да се запитамо: шта има та промена да значи, а почеше нас  
у томе часу било их је који су умели да се теше.</p> <p>— Крива Паланка пала, то значи Куманову 
е нису трпели готоване који би хтели да се греју а да не уложе труда.{S} Кренуо сам у мрак и по 
е или себичношћу, са које нису хтели да се удаље сувише далеко од својих имања <pb n="114" /> и 
! — веле они други који би још хтели да се храбре.</p> <p>Тако је у узбуђењу прошао цео тај дан 
у наложити.{S} Људи су најзад почели да се приљубљују, да се више њих загрле, да се увијају као 
 да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови са заставама ко 
 да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови, на којима ће с 
страну, не би ли чули чију дреку или да се понови пуцањ.{S} Арнаутин се диже и оде да обиђе сво 
оманданти су на тој седници утврдили да се одмах, једним делом већ сутра, седамнаестога новембр 
решине многе муке видели и потеглили да се <pb n="260" /> одрже и подрже.{S} Стока сва поклана, 
ду пример а они су на против учинили да се разочарамо.</p> <p>— Видите, млади човече, ја не каж 
зних кутака, где су се били склонили да се прихвате и збирају се наново у гомиле, оне гомиле ко 
условима за офанзиву, он за сад моли да се реши питање: имају ли команданти право да реше офанз 
 команду на коју је свикао, он мисли да се она још увек и њега тиче, зна да она значи покрет и  
воје људе.{S} Па добро, дозволите ми да се и ја на њу позовем.{S} Распитајте се, па ћете чути,  
жеш ти, могу и ја.{S} Оди, помози ми да се попнем!</p> <p>— Чекај да подметнем што! — рече трећ 
ије терао.{S} Веруј нисмо им дали ни да се окрену за собом.{S} Оно је било, како да ти кажем, к 
вна Команда напуштају земљу, уверени да се више ништа не може учинити, предузимати једну тако н 
праштајући се и ако смо били уверени да се више нећемо састајати.</p> <pb n="271" /> <p>И ако н 
прилазе једној групи, јер им се чини да се ту нешто живо разговара.{S} Затичући ту обичан разго 
 у пољу.{S} Застали су на праг кућни да се определе, да изберу измеђ беса природиног и беса неп 
S} Почеше сад већ и поједини прозори да се осветљавају, почеше људи и да се облаче не могући по 
од кола, диже се и приђе нашој ватри да се загреје.{S} Негде у даљини пуче пушка те сви обратис 
 на рад!“ ја ћу полумртав поверовати да се тај позив и мене тиче, напрегнућу се, дићи се, крену 
им земљу угазити, треба је изравнати да се траг не позна, да непријатељ не нађе српске топове.< 
дио се град и данас ће очајно хитати да се спасава, јер поред панике коју је догађај од прошле  
лампа, која је једва могла допринети да се разазнаду контуре тела те да их човек пролазећи не б 
шину ноћи, која је владала, не осети да се ту нешто дешава.{S} И у околини ђенералове куће поче 
њему одморишту, пре но што ће почети да се гаси сунце, где смо од умора попадали као покошени п 
рило, шта било, тек треба обезбедити да се преспава ова ноћ, кад знамо како смо прошлу у Липљан 
ити као докуменат, који ће потврдити да се и на то мислило.{S} Али, да ли се Врховна Команда по 
 све ратове.{S} Не можете ви тражити да се једна традиција тако лако растури, за љубав тога што 
а те се у ваздуху није могло опазити да се тама већ разређује.</p> <p>Када је прође навала суза 
ски и могао на другом месту доделити да се заврши ова велика трагедија коју сад преживљујемо, д 
а топличкога.{S} Хтео га је замолити да се побрине о његовој породици коју <pb n="228" /> мисли 
ила.{S} Тешко ми је било и помислити да се тако растанем од детета и неопојаног и неожаљеног.</ 
ишкој станици чуо је и потврду вести да се савезници већ искрцавају у Солуну.</p> <p>То искрцав 
 додаде он — па онда имати храбрости да се верује ма у шта!</p> <p>— Шта сте могли више видети  
хо радили, ипак се није могло избећи да се кроз тишину ноћи, која је владала, не осети да се ту 
реба пожурити!... — шапће он, желећи да се све то што пре сврши, да што пре пође, да што пре на 
ховном Командом у Крагујевцу, молећи да се саопшти Престолонаследнику <pb n="279" /> Краљева на 
еко од оних што су измакли не хотећи да се задржавају, узвикну „Ево га и трећи!“ Мало час наиђо 
 Команде и додавали: „Хоће госпочићи да се извуку!“ и на против, после те наредбе, чија је вред 
 бегамо ка Топчидеру, тамо ћемо моћи да се укрцамо у воз и потегосмо сви тамо.</p> <p>— Какав в 
ко тронут од ове ватре, избегавајући да се сретнем са погледом несретниковим, и пошао сам даље  
них.{S} Странама улица, покушавајући да се користе стрејама, иду тешким одом погрбљени носачи,  
спрси се дете светла лица, осећајући да се умило славом и на младоме му се, ведром челу, исписа 
аднела стока риче и њишти, очекујући да се прихрани кад је већ стигла на конак!</p> <p>Пред арн 
стране друма и иду лагано, очекујући да се среди колона те да и они добију места на друму.{S} Н 
ипретила, колико од страха, верујући да се сад налази мећу дивљацима и да је можда то баш та ва 
 у себи донео одлуку и пошао је кући да се са својима посаветује о кретању.{S} Зађоше људи у ма 
љи као глисте, запомажући и лелечући да се дочепају друма, <pb n="204" /> надајући се да ће ту  
ни ђенералове куће почеше становници да се буде из сна, за који су синоћ веровали да га до зоре 
пре обрати небу и Богу.</p> <p>Значи да се тачно на месту, где сам овога тренутка био, укрстиле 
оја то још нису умела осећати, чувши да се под њиховим кровом налази један Краљ, пореметила су  
 али пред подне већ он доби извештај да се непријатељ брзим маршем спушта ка Чачку и нареди брз 
а тренутна појава, као један покушај да се приберемо и охрабримо.{S} Слушали смо још мало топов 
 са страхом у души очекивао тренутак да се сурва и претрпа собом све што је под њом.</p> <p>— Н 
о није чак ни лепо, један млад човек да се завуче у штаб.</p> <p>— Не жели он то, не мисли он т 
си вере у слободу.{S} Рекао би човек да се земља упалила или још пре, као да је од силнога плам 
 од ограде; издире се један наредник да се макну кола која су се испречила на сред друма; свађа 
оји наиђу, гурнуће тело доле у поток да се не би на друму распадало.</p> <p>Паде ми на памет он 
о овамо.{S} С њим знаш и подноси нам да се бијемо, а што с тобом?{S} Је л’ ти жив отац?</p> <p> 
 И путници са ових, потврдили су нам да се савезници одиста искрцавају.</p> <pb n="45" /> <p>—  
еже потпуковник досећајући се — Знам да се овде на <pb n="60" /> нашем фронту концентришу за са 
 настала већа невоља.{S} Мислила сам да се посаветујем још с ким, да се спремим, па од недеље ј 
пет дана сам купио коња и требао сам да се кренем.{S} Већ сам био натоварио и да сам којом срећ 
 је притискало душу те покушавао сам да се буним и поричем снагу утиска али без довољно самопоу 
S} Кад <pb n="508" /> гдекад покушам да се одвојим од својих болова, ја малакшем и клонем.{S} Б 
имате кад то да будете.{S} Наређујем да се бела застава скине!</p> <pb n="183" /> <p>— Ја мисли 
стали се разиђоше кућама са уверењем да се ова ноћ може спокојно проспавати.</p> <p>Ноћ је пала 
а на Косово, полазили смо с уверењем да се само привремено уклањамо испред непријатеља.{S} Сад  
лице, јер их штипа за очи и смета им да се греју.{S} У разговору, ако и кажу коју реч, избија м 
збегавајте то.{S} Ја волем, ја желим да се они не успавају у мени, да су увек будни; ја их драж 
слово Ђ у азбуци!</p> <p>— Не мислим да се ослободи, али при каквом штабу.</p> <p>— Па то је то 
у глас о томе и поче пред начелством да се збира младеж којој је импоновала опасност и старији  
ма, старешина изгледа, ману ми руком да се умирим.{S} Он је говорио мађарски а један је за њим  
на али га Венизелос претиче дозволом да се у Солун искрцају савезничке трупе.{S} Како би тај ко 
м да се приберем, покушах још једном да се отргнем од утицаја масе, која повуче човека за собом 
ред собом.</p> <p>Покушах још једном да се приберем, покушах још једном да се отргнем од утицај 
ојничкоме оделу, која је хтела с њом да се споразуме, била је Францускиња и хтела би да јој пон 
 ка селу Слатини, сад већ са намером да се ту задржи па да у име Божје и борбу прими, осећајући 
и је за време мира покушавао и пером да се послужи.{S} Рекох му своју и нас свију невољу и он п 
.{S} Зауставио се под једним храстом да се одмори и да прихрани коње са оно мало зоби колико му 
а поправи ватру, поче један по један да се пружа по поду, да се намешта и удешава како би згодн 
азе албанских кланаца или, неодважан да се осврне на непосредну прошлост, залази мислима дубоко 
х вести!</p> <p>Капетан нерасположен да се упусти у разговор, саслушао је све ове вести које, м 
ала на угловима, седала сам на камен да се одморим и опет се дизала и ишла.{S} Свако се освртао 
 онда бацити.{S} Део који је намењен да се понесе овим путем имао је пред собом два дана друма, 
воја кола.{S} То је био једини начин да се колико толико осамим.{S} Предамном су биле једне коч 
јко се није отимао, он је дозвољавао да се чини с њим шта се хоће; он је само дрхтао и тресао с 
угу на раме.</p> <p>Ја сам покушавао да се борим са том невидовном силом и јогунасто сам се опи 
тавио га тамо а ја несретник побегао да се спасем, као да ја требам коме, као да ваљам чему?... 
ненађен јер он још није био ни легао да се одмори.</p> <p>— Покрет! — одговори капетан суво.</p 
 ваљају, који нас претрпавају, могао да се сети свих тих обзира?</p> <p>— Ко? — учини он, па по 
нанства.</p> <p>Када сам јој помогао да се споразуме са Галипољком, осетио сам потребу да јој и 
утонулих очију, угашена погледа, као да се већ назире смрт.{S} У гомили крај којих ова кола про 
у то доба некако и сама природа, као да се и она уморила.{S} Једва на одморишту, кад се устави  
а.{S} Као да се земља расточила, као да се небо проломило, као да су се срушила брда и планине. 
дим са кућа полеже по крововима, као да се већ и наше поуздање угиба и повија на ниже.{S} Пресе 
згледало је као да гори планина, као да се усијала те пламти и букће.</p> <p>Та ме слика задржа 
мом кроз неке омађијане пределе, као да се налазиш у некоме мртвоме царству где све, и људи и п 
иже, као да нешто кркља и стење, као да се нешто ломи.</p> <p>У једанпут, из доњих улица, зачуш 
адагом на фронту Гилане—Качаник, као да се крхало нешто.{S} Потмула грмљавина и тутањ, у колико 
н неки шум пролетао је ваздухом, као да се нешто гломазно, огромно ваља и гази, рушећи све собо 
ме!</p> <p>Он се замисли дубоко, као да се нечега досећа, па ће рећи:</p> <p>— Има у нас Арнаут 
 као да још увек верује у нешто, као да се још увек нада нечему.{S} Није клонуо или бар није до 
те! одговори она и подиже главу, као да се тог тренутка пробуди и сети да ми је дужна нешто.{S} 
ет почеше на све стране да бију, као да се уједанпут отвори ватрени казан пакла.{S} У оној ноћи 
 ова грмљавина још страшнија.{S} Као да се земља расточила, као да се небо проломило, као да су 
што се о погребу иде.{S} Изгледа као да се свако повукао у се те размишља о невољама које је пр 
 путовањима и бацати.{S} Изгледа као да се још увек веровало да се не бега даље, већ се само ск 
 кроз ноћну тишину па ти изгледа као да се негде далеко нешто непрекидно руши и крха.{S} Са жел 
евој јачини и свежини духа, која као да се беше повратила у сломљено тело.</p> <p>Краљ настави: 
заносом и узбуђењем; говорила је као да се у томе часу будило у њој нешто моћно, нешто снажно,  
а два и по сата.{S} Изгледало је као да се кроз ону гужву и сплет људи, стоке и кола, што је за 
 се доле на обали а изгледало је као да се већ у вароши туку.{S} Почеше жене и деца да вриште и 
ви са ватара и силуете кућа које као да се из сред пламена уздижу.{S} Већ допире до нас потмули 
трчала сам кроз оне дуге ходнике као да се спасавам ватре која је здање захватила, слетела сам  
и <pb n="472" /> најзад се проли као да се небо провалило.{S} Ја не знам да ли се варам али ми  
нај први па додаје: — Изгледа ми као да се сад бијем за моју њиву.{S} Само нека кренемо, нек не 
сто.{S} Износе рањенике и ствари као да се селе.{S} Запитала сам и рекоше да су рањеници из ове 
је још огорченија јер непријатељ као да се, потиснут, сад дочепао бољих позиција но што их је м 
оризонту буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Тешка 
оризонту буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Ноћ ј 
.{S} Изгледало ми је у томе часу као да се ту, у Младеновцу, сабрали болови свих матера и траге 
а од тога часа и развија.</p> <p>Као да се и непријатељ на новоме положају више прибрао, јер на 
ледао врата са свих страна па послао да се зове један бравар из суседства али бравара није било 
на десну обалу Раље.{S} Краљ је знао да се на томе фронту борило четрдесет и четири наша према  
ести саучешће.</p> <p>— Јеси ли знао да се бегство испод заставе казни смрћу?</p> <p>— Знао сам 
о пажњу на тај разговор јер сам знао да се односи на оно о чему смо сви на овоме путу једино ра 
ном у кућици и један војник.{S} Упао да се за час склони од кише, па ће поћи даље.{S} И он нам  
p> <p>Ја сам се овом приликом старао да се не изгубим од девојчета, те смо се заједно склонили  
ет није хтео даље.{S} Ту је разабрао да се у правцу Ниш-Прокупље воде борбе и захтевао је опет  
 овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у планини исхрани зимус.</p> <p>И све се, то и 
 овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у планини њоме израни зимус и сав блатом улопа 
 му ни гроба знати!...{S} А ја пошао да се спасавам, тешко мени!{S} Идем, идем натраг, идем там 
нковић који је пре једнога сата ушао да се распита је ли истинит глас о проласку Врховне Команд 
 — Ми смо напуштени и ми имамо право да се сами опредељујемо према даљој својој судбини.</p> <p 
, спуштајући му пару у капу — ал ево да се помогнемо.{S} Можда ћеш и ти мени помоћи кад год!</p 
Пачу, отишао је са погреба у Краљево да се нађе са посланицима Енглеске, Француске, Русије и Ит 
ару како „у Немачкој не би могло ово да се деси“.{S} Војни апотекар стао уз једна кола муницион 
ту литургију у цркви; дође ми готово да се прекрстим.{S} Кад свирачи свршише а бабо опет њима п 
да нису браћа.{S} Што би ми то, него да се поделимо одмах сад, па да се гледамо као браћа а да  
 године, па ето ти!{S} Волем то него да се крпам и мучим по рђавом времену.</p> <p>— А ако пређ 
оварили.{S} Било нас је толико много да се није могло дисати а уз то нас је и онај задах гушио. 
смо ни стигли што друго да радимо до да се боримо.{S} Кад су већ и власти напустиле Ђунис, кад  
нику и на Тимоку.{S} И, кад је видео да се све расипа, све оно зашта је толика крв заложена; ка 
 је изабрао царство небеско, пожелео да се причести пре но што погине.</p> <p>У дебелој сенци н 
ре и свако потрча где је знао и умео да се подробније распита не би ли сазнао праву истину.{S}  
у његову улицу а по узвицима разумео да се непријатељ већ ближи.{S} Он не сме бити заробљен, да 
жак утисак од којега сам узалуд хтео да се отргнем.{S} Нешто ми је притискало душу те покушавао 
ан био, да није одступао и није хтео да се повлачи до у крајњој нужди, кад су га просто натерал 
чију мајака, крвавим је знаком почео да се бележи праг свачије куће.{S} Пође народ у горе и пла 
рад, догађаји ће почети нагло и брзо да се нижу.</p> <p>— А ви мислите Београд мора пасти?</p>  
вом.{S} Није се ни тренутка противио да се према Бугарима испуни једна, ма и неуговорена али ип 
се расправљало о томе, упорно тврдио да се Цариград заузима само са сува, као што су то сви дос 
S} Није клонуо или бар није дозволио да се то на њему примети.{S} На лицима је осталих његових  
цом напустио Призрен и, још се ломио да се врати, рече ми:</p> <p>— Изгледам себи као онај који 
 за своју неутралност и ово је, како да се изразим, <foreign xml:lang="la">ultima ratio</foreig 
жно претресали питање о начину, како да се евакуише становништво.{S} Примио се и за члана одбор 
и неожаљеног.</p> <p>— Како ћу, како да се растанем од њега и како да га сахраним овако неопрем 
вор обрну се на питање о начину како да се из грађана организује чување реда и поретка у вароши 
м водили разговоре, не могући никако да се одлуче шта и како да учине.{S} Па ипак све се више п 
 суседних кућа које су под њим, тако да се са њих догледа гомила кровова вароши просуте у долин 
, измешане, без реда, растурене тако да се јасно види како свако за се и за свој рачун тегли.{S 
 другога воза, додиривали су се тако да се у ствари није ни знало који су то вагони код којих с 
те се, даље једно од другог али тако да се не погубимо, да се догледамо.{S} Ови задњи нек се ос 
показа ми врата.{S} Цикнула сам тако да се цела соба рањеника узнемири: поједини дигоше главу и 
ровове колико да се огрејемо, колико да се одморимо, колико да се приберемо, па ако онај пожар  
ејемо, колико да се одморимо, колико да се приберемо, па ако онај пожар изнад вароши казује бли 
прими ноћас под своје кровове колико да се огрејемо, колико да се одморимо, колико да се прибер 
вом руком, колико сам могао и колико да се нађем на помоћи.{S} Међу тим рањеницима био је и јед 
 кад се вратим, свратићу кући колико да се видим са својима, па одох ја преко Саве и никад ме в 
ковник.</p> <p>— Таман толико колико да се покају што су натрчали на нас — одговара ребрећи се  
еста:</p> <p>— Ето, о њему неће нико да се брине а он је сутрашњи војник! — вели један из гомил 
 Изгледа као да се још увек веровало да се не бега даље, већ се само склања из вароши у варош д 
ојице и тројице, она је почела нагло да се шири а малодушни су је прихватили као дављеник сламк 
га бојишта, из којих се јасно видело да се више не може рачунати на успехе на тој страни а најм 
оде рачуна о ономе о чему није смело да се не води рачуна.{S} Видите, у нас треба да прођу по д 
на своме месту.</p> <p>Чим се успело да се колико толико почисти ђубре, наста одређивање места  
ње, гурање, прескакање, све би хтело да се пробије у прве редове до шина, јер ено га оздо иде в 
ио, гледали спас свега што је почело да се руши.{S} Догледали смо чак и даље: видели смо и осло 
п дан, јер је већ у понедељак почело да се мути и затим је цела недеља била влажна и кишна.{S}  
тали пред мостом довољно нам је било да се одморимо.{S} То је био последњи одмор на грудима ота 
еки сандуци у вагону.{S} Што је било да се однесе однесоше а ове сандуке нико не тражи, па оста 
љска граната и кад је очигледно било да се тај део вароши више не може одржати.</p> <p>Граната  
лико би се то одоцнење још продужило да се отуд, путем који води из вароши, не зачу силно брект 
 расула и безвлашћа, које је претило да се зацари у Скопљу, појавити се из својих јазбина као з 
ави она — колико за кору хлеба, само да се исхраним.{S} Распитивала сам о њему и сазнала сам.{S 
у, у обор, у кокошињак, ма где, само да се могу склонити од кише.</p> <p>Мал’ тако и сам не наг 
 у овој планини?</p> <p>— Можда само да се одморе, да се загреју.{S} Не могу ваљда даље, видиш  
сам се била прекрстила и чекала само да се мало разиђе свет, који је гомилама ишао мостом.{S} У 
не није за становање, водим вас само да се склоните од кише.</p> <p>— Доста и хвала, а сутра... 
ц са онога првога стола приђе и тамо да се нађе у помоћи онима који су чиновнику објашњавали да 
аше да је Београд пао.{S} Морали смо да се веселимо и ми, а како је мени било у души то ја знам 
 је доле у селу загушило, те почесмо да се миримо с тим да свак остане на месту где је и ту на  
ћ — влади неће остати ништа друго но да се повуче у планине!</p> <p>И Србија се морала одрећи и 
т ћутећи.{S} Дан је већ почео лагано да се гаси а вечерњи, студени ветрић да пали образе мразом 
и му по кожи, слабине почеше убрзано да се надимају а из ноздрва пара очас овлажи читав круг зе 
апред и збег поче полако и постепено да се креће.{S} Кочијаши поскидаше ћебад којима су огрнули 
ета решења у овоме смислу и одлучено да се и министрима, војном и грађевине, телеграфише те изв 
 још да креће и што је остало решено да се преда.{S} Ту силуету овамо и онамо осула је по која  
ед разумела и цикнула сам тако силно да се сви у вагону ускомешаше и збунише.{S} Мислили су да  
рвозно погледао у сат, поче и гласно да се љути.{S} Задоцњење је већ испунило три четврти сата. 
к и узнесе рамена — решавају извесно да се не могу више држати.</p> <pb n="316" /> <p>— Зар?</p 
ња и ако је кренуо у Солун вероватно да се раније нађе ван граница отаџбине, над којом су се за 
како су се дечица скупила па ће лепо да се ухвате за руке да играју коло око Божјега престола.< 
 више Србије, војска је остала за то да се и она повуче.</p> <p>Са старим је Краљем опет било н 
ете доби силну ватру и поче грчевито да се трза.{S} Чело му је горело, ручице су му гореле а ус 
ало кад ми рекоше и у том часу место да се зарадујем, мене обузе неки страх.</p> <p>Рекоше ми б 
 Па најзад и да се напусти!{S} Зашто да се не напусти! — узвикује охрабрен одушевљени стратег.< 
!</p> <p>Млади потпоручник узе нешто да се маје око топа и не изврши наредбу.</p> <p>Капетан га 
ети реч.{S} Други пут ме је опоменуо да се не дружим са једном девојком, рекао ми је да он то н 
оји је сад тек наишао у кафану и чуо да се Ускоковић удавио.</p> <p>— Није могао да издржи! — о 
ли први наговештаји зоре, толико бар да се камен могао разликовати од баре, улице које воде ка  
го чекали.{S} Није то необична ствар да се покрет заустави и стоји у месту, очекујући да тамо н 
 да се увлачи, један по један прозор да се затвара а мало за тим и да се гаси.{S} И опет завлад 
} У исто време стиже капетану и глас да се негде на друму, идући Краљеву, налази још једна бате 
вом где ју је домаћин обесио јесенас да се суши или круне зубима клип прошлогодишњега сувог кук 
у осталих крајева вароши и поче свет да се тиска и гуши.</p> <p>Било је ваљда око два сата по п 
нпут ми <pb n="413" /> паде на памет да се помолим Богу и клекнула сам крај кревета а дигла гла 
бије.</p> <p>— То значи Београд опет да се напусти? — пита песимиста, који мало учествује у раз 
е! — додаје начелник и наређује опет да се дете води у општину.</p> <p>Улази жена и носи раскрв 
Кад прође „колона“ бреша почиње опет да се затискује, збијени се редови проширују, празнина се  
 мени: „Доживели смо историјску част да се први пут, од кад као народ постојимо, сретнемо на бо 
ве Армије.{S} Телефон му донесе вест да се штаб Прве Армије налази у Витановцу и он запрепашћен 
ругој страни — не наставља борба већ да се војска повуче.{S} Целе ноћи је лила киша а у мочарну 
а се не чека, напад непријатељев већ да се он и то што пре нападне.{S} Он изврши одмах распоред 
 осваја бледило зоре.{S} Доба је већ да се мртви врате у гробове.</p> <p>И сен маричкога Краља  
рину, батерија је ова добила наредбу да се одмах повуче на Добрун-Вардиште, одакле је преко Шар 
ве каре, и саопшти да он има наредбу да се са својом колоном заустави ту, у Блацу, те да каре к 
 маршевом поретку, очекујући наредбу да се развију.{S} Непријатељ већ осећа да према њему није  
 неке железничаре, добили су наредбу да се врате у Феризовић.</p> <p>— Шта ће у Феризовић?</p>  
 сабирамо у гомилу осећајући потребу да се зберемо и здружимо.{S} Излазе из кола жене с децом,  
!“ Њих слатки сан, од којега не могу да се растану те још на ногама дремају, зове да се <pb n=" 
ике сузе на очи.{S} Плачем и не могу да се уставим па ето ти!“ А кад год бабо оде у Београд он  
ле отишао је право у Врховну Команду да се обавести о целокупној ситуацији на фронтовима.{S} Ту 
 претендују на Призрен али захтевају да се он да Албанији.{S} Под Шаром би имала да се граничи  
код Крупња и ту ће као да нас чекају да се бране, па се морамо задржати да сачекамо појачање.{S 
е, са севера и североистока, јављају да се борбе воде на Јанковој Клисури и да Бугари напредују 
асити Карађорђева Звезда, а не знају да се, недалеко у њиховој позадини, то свето знамење јунаш 
и да неће остати у Србији већ морају да се враћају јер Руси силно надиру.</p> <p>Изложивши све  
ин.</p> <p>— Отићи ћу баш у дивизију да се распитам! — вели доктор — Ја некако још не верујем.< 
вој град и своју кућу те ће по мраку да се погубе људи и жене и деца и много ће да плачу једно  
се одмори, а ја употребих ту прилику да се разаберем о једној чудној појави, коју сам већ одавн 
 <p>— Пазите, немојте оштетити даску да се не би познао траг! — додаде један од пуковника.</p>  
{S} И бадава ти дижеш јаку на шињелу да се заштитиш, киша продире, засипа ти врат те ти влажи т 
жењу.{S} Пријатељ је јурио пријатељу да се посаветује; жене, нарочито оне које су биле без муже 
 Киша је зарана почела да топи земљу да се затим, преко ноћи, излије у великим количинама.{S} Б 
 даље србијански роб.</p> <p>Он дану да се одмори, а ја употребих ту прилику да се разаберем о  
ије; ту је сазнао још и горку истину да се ни Крагујевац не може одржати.{S} Чете су непријатељ 
 промрзнути; ниси се зар бојао у сну да се и ти не смрзнеш?</p> <p>Очајник ме погледа тупо, нек 
ју црну бошчицу у блато и села на њу да се колико толико одмори.</p> <p>Ја сам савио цигарету и 
исказивала једну и исту тежњу, тежњу да се немилостиво разорени сан настави, и да се још једном 
а. <pb n="460" /> Војници их опомињу да се склоне а свет стоји убезекнут и гледа.</p> <p>Па онд 
а већ се претварају у жар.{S} Почињу да се сурвавају зидови који деле унутарње просторе а који  
стих периферијских улица, већ почињу да се појављују, усијаних очију као у гладне звери, мрачни 
ас неколицина увучемо у једну кошару да се склонимо од кише.{S} Па Бојко тако полетао до мене и 
оног сокачића, у најживљем разговору да се крећу улицом Краља Петра где су све више и више расл 
 и свако донесе у себи решење ујутру да се пробуди сат раније, но што је синоћ пред мрак одлучи 
осто гутале.{S} Те вести казивале су да се на фронту наши јуначки држе, да немачки прелаз преко 
p> <p>— Тако мора бити и нема шта ту да се протествује! — додаје полицијски чиновник.</p> <p>—  
 се, бога ми, ми добровољци.{S} Нећу да се хвалим, ал ето ту смо па питајте, борили смо се као  
 Склони се за време...</p> <p>— Нећу да се склањам.{S} Крв ме везује за ову земљу.{S} Нисам се  
њати.{S} И од сад ћу да пуцам а нећу да се склањам никаквој колони.{S} Кад војска иде на бојишт 
лимо, а шта не мислимо.{S} Само нећу да се лажемо више.{S} Да се нисмо лагали и залагивали, не  
ва уваљала у блато.{S} Кад је позвах да се крећемо, она покуша да се дигне и радо прихвати руку 
са пуно талента.{S} Наредио је одмах да се тај младић уклони из севастопољске борбе и упути на  
к их оста код нас.{S} Наредише одмах да се искупимо пред црквом и запретише да ће све село у пр 
една другој ал нас је обе било страх да се они гадови, зато што их сад наши нападају, не почну  
 се официр.</p> <p>— Шта знам — узех да се правдам — ко велим да није поверљиво.</p> <p>— Ама ч 
pb n="633" /> Ајде, рекох ја, и узех да се праштам а мали братић отрча да отвори вратнице.{S} Б 
узео?</p> <p>— Тако, узео, жао ми их да се ваљају по блату...{S} Да идем кући па да понесем дец 
 то још више преплаши.{S} Волела бих да се трза као раније, то ми је трзање ипак било доказ жив 
зе председник белога одбора опет реч да се објасни — Ми смо напуштени и ми имамо право да се са 
видиш да није све готово...{S} Видиш да се опет мора у планину...{S} Само, онда је било друго,  
, који су заостали у кући, треба још да се спасу.{S} Врисак жена, писак деце, довикивање оних к 
ам се дигла.</p> <p>— Требало је још да се чувате.{S} Не може, дабоме, разумем, али — зар није  
ар газда и домаћин, у зао час рече: „Да се истурчимо, то нам је једина помоћ!“ Тек то рече а по 
товарним колима а са једним волом; јада се домаћин који се диго јутрос и видео разграђену авлиј 
 из доба његових јуначких подвига, када се крвавило по горама и планинама македонским, остао је 
ја изгубих доктора али га доцније, када се већ сместисмо у селу, нађох и он ми рече о батерији: 
тренутку некако поправити.{S} Али, када се и они већ растају од владе, кад крећу другим путем,  
 узвишени, тек онда величанствени, када се дижу у душама народним а не само као украси великих  
е и без утехе на Косову — па ипак, када се сетим оне слике у Младеновцу, ја ништа толико ужасно 
ели сматрати то за тужан растанак; када се вратио рањен ми смо се морали поносити тиме.{S} Када 
<pb n="93" /> крај овога посла.{S} Када се натоварена кола испред ђенералове куће кретоше и кап 
избегао једном војничком смрћу.{S} Када се буде неуспех ове експедиције крунисао губитком целог 
у облацима од барутнога дима.{S} А када се та грмљавина почела оглашавати и отуда од Младеновца 
ор и напор им је повио леђа у доба када се младост уме тако поносно да испрси а млада снага усп 
кајте да видите како је бона слика када се напушта варош без те вере.</p> <pb n="216" /> <p>— Т 
 Приштину и Митровицу, од тренутка када се пресече железничка пруга за Солун, потеже све да се  
 n="218" /> угаси онако као лавина када се проспе из усијане планине.</p> <p>Да ли онај његов д 
загустило тако да је било момената када се морала главна улица затварати војском и жандармеријо 
гунђања, наста одвратност и гађење када се из ових биографија сазнаде какво је то красно друштв 
/p> <p>Био је сведок овај старац и када се пре триста година диже народ из Метохије, те са Патр 
оложајима, пробавио цео дан и, тек када се већ чула грмљавина на Мраморским положајима код Ниша 
им, тај може појмити жалост његову када се мора са тим оружјем и на овај начин растати.</p> <p> 
равду према своме сину, у тренутку када се он као војник борио.{S} Он је отишао на <pb n="515"  
“ гледао један пут ватрогаску чету када се враћала са пожара.</p> <p>— Па и ако се враћала са п 
рој гладних.</p> <pb n="142" /> <p>Када се на подне пребрине та тешка брига за јелом, извлаче с 
 и трпељиво.</p> <pb n="397" /> <p>Када се девојче разгреја под ћебетом, извуче мало главу и ме 
удбини која их је постигла.</p> <p>Када се већ разбуктала ватра у заветрини, иза ханскога зида, 
гивали своје големе болове.</p> <p>Када се мало прибра он сам настави:</p> <p>— Кад смо изашли  
угари продрли на Криволаку.</p> <p>Када се праштао, полазећи у тај рат, мезимче, ово што сам га 
вет чека нешто и распитује нешто и нада се нечему.{S} Збира се у брижне гомилице које се међусо 
чима.{S} Иде се жмурећки, насумце, пада се, посрће се, враћа се одакле си пошао и опет полази.{ 
их усана и већ угашена погледа прикрада се, обзирући се лево и десно да га ко не спази и, врши  
бљеника и положаје непријатељске и тада се, у часу кад нико више није веровао у спас Србијин, р 
ељују и јунаке његових романа, већ тада се опажао тежак утисак догађаја, који смо преживљавали. 
25" /> <p>— Није, брате, терет — правда се онај грађанин — Нема овде ни тридесет кила.{S} Понео 
у тамо, где се друм у њој губи, догледа се у сред равнице, као камилина грба, високи камени мос 
тако јасно оцртава над Скопљем, догледа се ноћас као тамна неодређена маса.{S} Варош као застрт 
 из собе у којој је Краљ одсео, догледа се преко кровова ниских турских кућица које јој суседуј 
.{S} Са тога места на коме смо, догледа се његова кућа.{S} Ено је тамо преко њива, испред оног  
оговори.{S} Отуд, од твоје куће догледа се овамо, кад видиш да крећемо а ти хајде за нама.</p>  
клена поља.</p> <p>Кроз ведрину догледа се на све стране.{S} Тамо далеко у дубини, с десне стра 
ако, на каквом ћошку, метути капу преда се?</p> <pb n="586" /> <p>— Просјак сам и ја као и ти,  
ина, пресеца понова реку Црну и прекида се код грчке границе.{S} Та линија бележи границу до ко 
ам је како хукће и шапће једнако, ваљда се молила Богу.{S} Пред саму зору мора да ме је савлада 
ардаром а Руси искрцавају у Варни, онда се не одвајају тако лако снаге за појачање овога фронта 
 и води волове за узицу.</p> <p>Па онда се нижу тако редом слика за сликом.{S} Читав бескрајан  
лист <title>„Српски Југ“</title> и онда се он граби и чита од врха до дна.{S} Око 12 на подне,  
} Ако ми се Ранко одметне од куће и ода се школи, онда ћу на Бати кућу, нек ми он буде домаћин. 
ди могућност таквога резултата, војвода се позва и на последње извештаје Врховне Команде из При 
руги нарамак сламе који ће метнути пода се, кад легне на блато; трећи упртио о раме двадесет др 
вцу рудникових огранака.</p> <p>— Отуда се не чују.</p> <p>— Онда ја идем тамо.{S} Ја хоћу мира 
тамо где су запала кола у блато и отуда се чују вишегласни узвици: „Држи, држи, држи!{S} Ај, уа 
којим се на Уцињ слази са Можуре, пружа се збијена гомила старих турских кућа, измеђ којих прол 
овне Команде и Владина ишла је свака за се, нису чак свакад ни ноћивале на истоме месту, нити с 
трагедије појединаца, од којих свака за се заслужује по једну оволику књигу.</p> <p>Ја ову књиг 
општи.{S} Кад није то, већ кад свако за се разговара, укрштају се речи и реченице те она општа  
ене тако да се јасно види како свако за се и за свој рачун тегли.{S} Једна санитетска кола вард 
еби!“</p> <p>Са леве стране друма указа се низ ливада на којима се црнила земља, уквашена дугот 
ењима, која су китила небо над нама, ја се нисам још био обазрео ни пред собом ни за собом да с 
шић изнео о стању аустријске војске, ја се претходно питам и питам војводу: налази ли он да би  
асна.{S} Ја ништа страшније не знам, ја се ничега страшнијега не сећам.{S} Сећам се да сам такв 
рв.</p> <p>Ја не знам кад је рањено, ја се ни сад не сећам кад је то могло бити.{S} Била сам дв 
{S} Па Бог нека ти буде у помоћи!{S} Ја се надам брзо ће овај рат, још ви нећете ни из касарне  
има а квака шкљоцну два три пута.{S} Ја се престрављена наслоних на кревет. „Ко је то?“ — шапта 
и негде у планини.{S} А ти?</p> <p>— Ја се нисам још решио — вели онај други.</p> <p>— Пођи, бр 
астадосмо.{S} Он се изгуби у мраку а ја се вратих тамо, где је светлост са ватара обасјавала ма 
ином на земљи.{S} И једнога тренутка ја се осетих усамљена на друму; да ли су други бегунци изм 
 своје место или своје друштво.{S} И ја се вратих тамо, где сам оставио малу сапутницу.{S} Она  
ше да идем начелнику војне станице и ја се упутих њему.{S} Свет ме је жалио што се толико мучим 
з живаца.{S} Болови су мој алкохол и ја се као алкохоличар тек пијана њима осећам снажна и спос 
се звао брат?</p> <p>— Јован!</p> <p>Ја се прекрстих, обратих се погледом небу и отпочех молитв 
ће дотле? упита он и застаде.</p> <p>Ја се збуних, јер одиста нисам могао ни сам у том тренутку 
а се ма колико толико одморе.</p> <p>Ја се дигох лагано, не узнемирујући никога и пођох на горњ 
ом који вера и поуздање носи.</p> <p>Ја се вратих у ону механу.{S} Још једном ме задахну топла  
е а осам бораца и један наредник одваја се са фронта да прате госпођу потпуковницу и да чувају  
аштити да можемо изнети главе, пребраја се на прсте; ко напусти фронт стреља се а осам бораца и 
иције нема, хране нема.{S} Из извештаја се видело још да је недовољан број војске као и да нема 
 има поверљивог! — узвикну он и насмеја се готово гласно али ипак горко — Поверљиве су акције к 
пире до зидина солунскога града, одбија се одатле и претапа питоме Струмичине долине, те се уст 
гацина, који нису више чувани, и одбија се одатле као морски талас о стену, да опет понови удар 
дубина.{S} Пламен са наше ватре пробија се и игра кроз милијарде кишних иглица, које су накваси 
да се повуче у планине!</p> <p>И Србија се морала одрећи и те, као и свих ранијих нада, и крену 
S} Ту на месту којим сад одимо, развија се најславније доба српске историје — Милутиново доба.{ 
простор, а облак дуванскога дима повија се над забринутом гомилом.</p> <p>Кад ме је већ загушил 
ена ведрином сунула кроз маглу и повија се над Подримљем као залутала душа, која одвојена од те 
испред ђенералове куће кретоше и капија се на кући опет затвори а светлосне линије на шалонама  
 већ последњи дан Скопља.{S} Евакуација се наређује на неколико дана пре опасности, бар два и т 
 гунђа и даље гомила.</p> <p>— Муниција се оставља непријатељу, храна се оставља непријатељу а  
атре да видим је ли то одиста она, чија се црна силуета стапала са тамом, те се једва назирале  
ича, можемо! — одговарају регрути, чија се младост још није уморила и клонула.</p> <p>А она два 
 кроз који се једва назирао жижак, чија се светлост као свитац кретала по мрачној одаји тамо и  
ша поља и наше горе густом маглом, чија се фигура све јасније издваја из стоструко испреплетано 
лип прошлогодишњега сувог кукуруза чија се зрна жуте као ћилибар.</p> <p>Приметих војнику који  
удица, ова стрељања и ова пуцњава, која се чује са Качаника и Црне Горе, зар вам све то не казу 
рховне Команде је једна традиција, која се одржала кроз све ратове.{S} Не можете ви тражити да  
 вратити, да ће стићи наша војска, која се на северу бори и, да ће стићи Французи, који се на ј 
н, пуно студи и језе.{S} У селима, која се у даљини догледају, нигде живота, ни дима из оџака,  
товарене бошчама и дечица за њима, која се већ уморила <pb n="454" /> носећи свако по какав мал 
итаве реке воде.{S} Водна планина, која се у ведрим ноћима тако јасно оцртава над Скопљем, догл 
ази као дуга, бескрајна змијурина, која се час губи међу камење, час појављује на окукама.{S} С 
ја испуњавају пролоке.{S} Светина, која се натоварила на аутомобил, час слази с њега да га извл 
 се не угиба под теретом страдања, која се не гаси у мраку силе, која не изчезава под ударима н 
</p> <p>Прилазећи једној од група, која се враћала са станице, један омален господин не хтеде н 
то тешка, како је то суморна зора, која се оглашава једном смрћу!</p> <p>Око мене је још све сп 
едамо као тамна, једноставна маса, која се ваља друмом.</p> <p>А мраз већ пали образе и мрзну т 
141" /> Једна београдска породица, која се виђа о премијерама у позоришту, у чијим салонима гос 
 направи увек у поворци избеглица, која се у збијеним редовима <pb n="412" /> креће, читаву бре 
му изађоше пред очи његова дечица, која се налазе као избеглице недалеко одавде, у Краљеву и ко 
и стегао грчевито песницу.{S} Крв, која се разлила по друму из ране на слепоочњачи, још се позн 
 преда њ’ појавила она авет, Усуд, која се све јасније помаља из мрачнога облака што је пао над 
Болела ме је горко суза оне мајке, која се морала преваром ослободити свога детета, нека би нес 
о један нов губитак наше отаџбине, која се све више и више сужавала, тако одавде сад већ сваким 
ао изазвати запрепашћење у Армији, која се још налазила на левој обали Мораве.{S} Мало час, јав 
ој ужасној <pb n="590" /> згомили, која се укрштала и тискала у Призрену, изгубио је и господар 
 гомиле.</p> <p>На широкој пољани, која се простирала пред нама, полегало је по земљи неколико  
е потоком суза а затим приђе жени, која се још не дизаше и пољуби је у чело, другарски, пријате 
о...</p> <p>Равна тој бесној бури, која се завитлала над мојом Отаџбином, ломила се и у мојим р 
 тамо тињање неке бледе светлости, која се причињава као звезда која је догорела пала с неба, у 
} Ту је, у једној пустој долиници, која се спушта до обала Дримових, усамљен хан на путу а ко з 
ва светлост сунца.</p> <p>Та вест, која се шапутала и гласно казивала, која је пролетала и дера 
ине.</p> <p>Као васкрсла прошлост, која се забринута дигла из гроба да бди над очајном децом св 
ачи грдну дебелу мастиљаву линију, која се разлива по чаршаву и добија облик плаве маљаве гусен 
p> <p>Тући непријатељску батерију, која се иза болнице сакрила, значило би изложити ватри из ср 
ини, посматрајући замишљену слику, која се пред њом развијала, размишљала о каквој сличности ње 
бом да сагледам ону тужну поворку, која се лагано кретала и гмизала по друму.</p> <p>Када смо,  
лу.</p> <p>Кад мрак обгрли гомилу, која се ваља друмом, тада она губи од оне своје тужне живопи 
љуби децу, пољуби још једном жену, која се није ни будила да види свога друга и немо изађе из п 
 богат лов и добру срећу Новичину, која се с дана на дан све више помаља, све јасније указује,  
сједињава у једну црну, живу масу, која се креће друмом као црн облак.{S} И мање је разговора т 
е спрату осветлише собе светлошћу, која се кроз шалоне, као танке и светле паралелне линије, на 
е те се под неодређеном светлошћу, која се рађа из сусрета дана и ноћи, приказује све увеличано 
 још држао у руци угашену свећицу, која се разлила, те му восак покапао и искитио цветићима руч 
лескиња Леди Пеџет, <pb n="130" /> која се решила да остане у Скопљу, те прибрала све заостале  
 одстрани клонулост <pb n="574" /> која се из душе заразно ширила кроз цело тело.</p> <p>Најзад 
ду сиђе низ мотку тробојна застава која се ту успела 13. октобра 1912 године.</p> <p>Настаде од 
и руши се она величанствена зграда која се простирала од јадранскога до јегејскога мора и прест 
пољану протеже се црна жива линија која се креће, повија, гамиже као оно кад мрави из мравињака 
 ђубрета и коњског зноја са седала која се крај ватара испаравају.</p> <p>Код појединих ватара  
он који је све више освајао, магла која се спуштала и дим, који се надносио над жалосним разбој 
 метра од обале, шалупу са Немцима која се из магле као из какве заседе на један пут појавила.< 
ако засипа.</p> <p>Је ли то лавина која се слила са усијаних планина те ваља долином и плави, ж 
роши.{S} Одатле ће штитити одељења која се још повлаче.</p> <p>Бугари већ наступају отуд, од Ма 
 као неко више биће, као она госпа која се у средњевековним романима диже ноћу из зидина старод 
 <p>То је била ноћ од 12. новембра која се спустила над Призреном.{S} У први мах тамна, као да  
са изгледа као од прегорела пухора која се још држи док је први дах не развеје.{S} Још само два 
огледом, издижу се неколико дрвета која се на ведром небу јасно оцртавају а над земљом лебди та 
дрва и фијуче око високих минарета која се у ноћи узносе те се причињавају као надгробни спомен 
е, од оне масе солунских продаваца која се обично начети на огради солунске станице и са ужасно 
ријатељ ватром ништио, за нама крв која се лије ђаковичким улицама и непријатељ који се том мес 
, те друм доби облик пламене змије која се репом ослонила на планину а главу спустила у долину. 
или благодарни погледи целе гомиле која се мало час гнушала.</p> <p>Тако је било код једнога ва 
ти.{S} Диже се, и из мрачне дубине која се под њом појави, поче се узносити над гомилом развала 
 сам два три пут у близини гранате која се распрсла али нисам осетила ни једно парче да нас се  
 пушкарање — рече неко из гомилице која се окупила око лешине.</p> <p>— Кад од прилике? — питај 
резањем извукли из ових блата кроз која се прошло; за овима опет пар малих вочића вуку нешто шт 
зањем извлачили из свих блата кроз која се прошло; за овима опет пар вочића вуку нешто што се и 
едставља никакву другу заједницу и која се простире неколико сати дужине или још боље, која је  
и и Румунији, место питања о борби која се води на Страцину, на уснама свих се јављало једно је 
 /> широким црвеним венцем од крви која се из ране излила на једну и другу страну чела, слила с 
лови стукнули, била је гомила људи која се испреплетала као клупче змија, те се сад расплиће.{S 
ли са Љум-Куле и вајкали се гомили која се окупла око њих, срео сам и једнога старога познаника 
 је заменити ону прву крпу на рани која се сва натопила млаком, детињом крвљу.</p> <p>Око мене  
оглед поче да блуди по оној даљини која се у сивој и бледој перспективи, без сенака, простирала 
и, у оној великој и узвишеној вери која се исказује у љубави према Отаџбини.</p> <p>Молили су с 
м изазваним непознавањем опасности која се приближује.{S} Што дубље средини вароши беле заставе 
ама његовим језиво проћи над реком која се доле у дубини ваља и хучи.{S} На врху тамо, где се м 
/p> <p>Том страном Вардара, обалом која се од ослобођења Скопља зове Кеј Војводе Путника, крета 
капија; завија затим једном улицом која се нешто мало пење и долази до једне велике и угледне з 
авих дана.{S} Младост је она мисао која се не угиба под теретом страдања, која се не гаси у мра 
 магла, срео је тамо горе светлост која се буди.{S} Та светлост изгледала је као отварање неба, 
 будно и трезвено видимо стварност која се тако нагло, тако стрмоглаво развијала.</p> <pb n="16 
илу Луја XIV.{S} То су она кола, у која се прежу два пара бираних коња, окићених сребрним амови 
били спремни да приме и већу борбу која се одиста од тога часа и развија.</p> <p>Као да се и не 
 пут не обраћајући пажњу на гомилу која се ваљала друмом и која је промицала крај нас.{S} Обрат 
ије сам пристао да узнемирим госпу која се беше сва предала себи и својим мислима.</p> <p>— Ви  
е.{S} Под мутном дневном светлошћу која се тек развија, на станици се железничкој издваја из по 
покидана једрила, виси паучина и лелуја се од јаре из мангала и од ветра који продире кроз разл 
 дете, пољуби га два три пута и заплака се, па оде. „Сад ћу ја!“ вели, па се изгуби.</p> <p>— И 
лице и чело а оно опет писну и расплака се.</p> <p>— Никад није толико плакало! — правдам се ја 
<p>Људи раскопчани, кајишеви са опанака се опустили и вуку по блату; лица се срозала, одело већ 
</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека се слави име твоје и нека оно значи милост онима, који  
тници треба примити одлучну битку, нека се на њој још једном реши судбина Србије...{S} Зар не?< 
оје положише.{S} И кроз ту молитву нека се слави име Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„О 
 нисмо прошли ни педесет метара и слика се понови.{S} С друге стране друма, половином тела у ша 
и му се ноћас одрешио и отумарао; вајка се трећи да му је во црко од мраза, те како ће сад даље 
или ниси.{S} Њима је до пљачке. — Вајка се онај први.</p> <p>Коњаник ободе коња и пође даље, пу 
родице, па шта сам онда учинио? — вајка се други.</p> <p>— И то је истина!</p> <p>— Па онда, уч 
уше.</p> <p>— Кад би имала што? — вајка се мајка па погледа око себе — Кад би имала... кад би м 
ћи.</p> <p>— Ја не знам шта ћу? — вајка се један инжињер — ја не знам шта ћу?.{S} Довукао сам ц 
огу наћи станови; у трећој гомили вајка се онај виши чиновник што је јутрос требао да отпутује  
доле до велосипедског плаца.{S} Жестока се борба отворила, грокће куршум и пљаште бомбе и тек ч 
 чином и наста мртва тишина.{S} Поворка се бегунаца и даље кретала и пролазила мимо нас, газећи 
дно, све једно за другим.{S} Та поворка се вије по усеченој стази као дуга, бескрајна змијурина 
стигло.{S} Ово, што сад придолази тиска се око хана, разгрће снег и блато и наноси дрва, те спр 
 сами Енглези подизали, а републиканска се француска војска крваво тукла за победу рускога импе 
роши кренули даље, ка Скопљу.{S} Српска се војска повукла до оних положаја, до којих је, по осв 
чела историја пораза српских.{S} Српска се војска борила на обалама реке Марице и она у тој бор 
 речи: „За Косово — Куманово!“ и српска се застава залепршати на чаробним обалама охридскога и  
 та његова изјава учинила, барометарска се лоптица спусти дубоко у своје лежиште.{S} После дуго 
 народ и, што је најглавније, француска се војска, одступајући, враћала у отаџбину и сваки кора 
на груди, молила сам се Богу и решавала се час овако, час онако.{S} Тако скоро целу ноћ, све до 
ожар расипао далеко око себе, указивала се у једној долини гомила кровова.</p> <p>— Да ли? — за 
але и скромне зграде станичне, згрувала се маса света те се просто гуши и дахом својим греје.{S 
е те да утоли своју беду.{S} И помагала се а помагали јој и добри људи.{S} Дали јој те се смест 
>— А ваљда ће и престати киша, испадала се ноћас! — теши се мајка погледајући очајно у мутно не 
мор савладо, али је ућутала и загледала се помно у ватру која је догоревала.</p> <p>Тама је поч 
пљиво очекивала долазак војске, предала се била дубокоме сну који јој је успавао и све наде.{S} 
а одступа са Косова Дреницом и задржала се код села Кијева те тражи везе и обавештења од Врховн 
S} Свећа се разлила и утулила и утајала се она немирна светлост од разигранога пламена, која је 
а за њима је светина арлукала и смејала се.{S} Пушке, које је буковички прота благословио на Ор 
мрзла оне липљанске ноћи а не загрејала се студеним зрацима јучерањега сунца.</p> <p>Пред нама  
мање је ларме но при покрету.{S} Бојала се чуће и ко други оно што казује, а она је то сматрала 
 се већ била у комитско одело и сликала се већ наслоњена на пушку, али је нису хтели да приме т 
је у једну ранију бочну улицу и тискала се да избије на друм који води ка Липљану.{S} Њу ће он  
д стрејама, као оно о пожару, начичкала се престрављена светина узневерена погледа и стоји немо 
 сенке.{S} Жена једна међу њима, ваљала се по поду, и пискала грувајући се песницама у груди и  
љали се људи, убрљала се стока, убрљала се кола и једва се све то извлачи и једва креће.</p> <p 
ак и обућу.{S} Убрљали се људи, убрљала се стока, убрљала се кола и једва се све то извлачи и ј 
 грађана у државу и њену моћ — заљуљала се, посрнула и свако је већ са страхом у души очекивао  
ао пожар, нагло хватала и распростирала се све даље, до најудаљенијих уџерица на крају вароши.{ 
и у првим данима своје младости кретала се само у музичком свету, подразумевајући <pb n="240" / 
а мајка извиривала из капије и освртала се лево и десно, излазила до угла улице и погледала <pb 
чаном дану.</p> <pb n="350" /> <p>Штала се испуњавала једновремено димом и мразом који је проди 
 имало тужан и суморан изглед и осећала се нека тешка, загушљива тишина у њему.{S} И ако већ да 
b n="535" /> <p>Скрхало се све, скрхала се цела Србија у оне испреплетане, тесне и прљаве улице 
а два владина коња с товарима и скрхала се у амбис.{S} Кажу да је ту било докумената који су за 
 гради, просуто једно на друго, залегла се змијурина која о сунчаноме дану излази да се уклупча 
колибе, вриснула сам као рањена и тргла се окрећући главу и покривајући очи рукама.{S} Оно што  
ели после због Турака да износе, довела се и стока, што је била скривена по планинама, те полак 
S} Ушла сам опет на иста врата и попела се истим степеницама.{S} Један старији господин — не зн 
 се могла расплести; коњска кола испела се на тротоар, да би прошла, па најашила на клупу укопа 
ледасмо малено село Штимњу.{S} Око села се већ уздиже дим са ватара и видиш како гмиже рој војс 
сиротица, са двоје деце на рукама, била се већ сместила у последњи вагон воза који ће поћи у Ми 
о је ни одакле је, ни чија је; појавила се једнога дана на београдској калдрми носећи собом и п 
е затутњао, кола кренула и стрмоглавила се озго са ужасним тутњем, кршећи се о стену и сручујућ 
тва, крај Бајазитове џамије, зауставила се кола извесне команде и под тим колима и постеља за с 
а.{S} Мајка и живи код мене.{S} Угодила се са мојом женом па јој добро, а заволела је и децу.{S 
а избачена земља <pb n="500" /> разлила се у житко блато.{S} Нигде црквице, нигде зграде.</p> < 
ила на једну и другу страну чела, слила се крај ушију и направила мале усирене локве на поду, а 
није.</p> <p>С времена на време, гомила се немо раставља и пропушта без коментара по једна кола 
тваче више главе и пошла сам.{S} Гомила се размицала, пропуштала ме, а неко чак рече гласно: „П 
лицима да их представи.</p> <p>А гомила се ваља пролазећи крај свих ових невоља и не устављајућ 
д сламом, на којој мајка спије и гомила се нада у срцу материнском.</p> <p>А једнога дана, отис 
ишао.</p> <p>Тако пролазе дани и гомила се сиротињска уштеђевина под сламом, на којој мајка спи 
о и извући ногу из блата.</p> <p>Гомила се ваљала крај нас, као река набујала кишом, кола су шк 
акле се осећа мирис крви.</p> <p>Гомила се уставља пред дебелим вратима војних магацина, који н 
е завитлала над мојом Отаџбином, ломила се и у мојим родитељским грудима тешка бура бриге и бол 
 промрзли греју; у другој улици скупила се гомила мештана и расточава државна мунициона кола, н 
 брига.</p> <p>Целокупна влада сместила се у зграду начелства.{S} То је стари турски, најпре ва 
 кад је и ову морала напустити, пустила се низ Косово и сишла у последњи део слободне Србије.</ 
 места.{S} А готово и нема где, згрчила се деца измеђ ствари.</p> <p>— Пређи, овде има повише м 
тила да су јој слободна леђа и одлучила се да изађе из резерве, разуме се, користећи се кратков 
последњи час.</p> <p>— Море, преплашила се! — одговарају други</p> <pb n="458" /> <p>— Па нек с 
плашило, откинуло се од ње а преплашила се и она те стукнула у јарак а после, нигде детета...</ 
о било умрљано крвљу а сем крви исушила се по оделу и бела поља од слузи па осветљена вечерњом  
 која је хтела да иде у комите и обукла се већ била у комитско одело и сликала се већ наслоњена 
до мало час гмизала по улицама, повукла се некуда.{S} Где — сам ће је Бог знати!{S} Спавало се  
ш је у Феризовићу?</p> <p>— Не, повукла се већ у Липљан.</p> <p>— Па то данас сутра може још да 
ста сама са дететом на руци.{S} Повукла се у село и живела је ту, колико се могло и како се мог 
упила ноћ, главница наше војске повукла се са положаја, на којима се налазила јуче на свршетку  
на сиротиња без крова и огњишта, увукла се овде и онде у какав кутић пустог двора, изабрала <pb 
S} Волови се поје, коњи се самаре, кола се товаре.{S} Они, који су се ноћас у ноћи погубили, тр 
мили.{S} Пешаци још и измичу а ред кола се сваки час уставља, стоји дуго у месту, јер је чело к 
асушена трава покошених ливада прострла се лево и десно, као огромни, прљави, жути ћилимови.{S} 
поћи.{S} Сура и влажна равница прострла се суморна, а по њој ниско полегла магла из које као кр 
им смрачи, ја сам само жмурила и тресла се од грознице.{S} Уједанпут ми <pb n="413" /> паде на  
д орашачког устанка па до сада и отисла се једнога дана на пучину светских догађаја, здрава, сн 
ну; двоја гломазна воловска кола утисла се међу собом точковима те нити једна могу кренути напр 
 подземњи тутањ, као пред буру; завитла се ваздухом арлук као кад ноћу у планини арлуче чопор в 
гоше, те наиђе страшна година и завитла се као најљућа непогода и начини по земљи пустош каква  
само својим животињским инстиктом, ваља се усијаних очију из којих пламти дивљачки нагон.{S} Он 
ишић — Крајња корист је очигледна: ваља се дочепати главне комуникације са Солуном те, ако се и 
лавина ваља кроз наша поља и доље; ваља се, тутњи, пали, ништи и сагорева живот, који је до мал 
есне и прљаве улице призренске.{S} Ваља се гомила и покрива собом сваку стопу калдрме, као оно  
епенице које воде озго а у светини ваља се по калдрми и превија несретна мајка чије је чедо ост 
 и тамо, где је до сад куљао дим, јавља се пламен који се дохвата таванице и пробија врата и пр 
</p> <p>Уз беду, невољу и расуло, јавља се и најрођенија сестра обест.{S} Нарави у овако тешким 
ана пећ.{S} Најзад <pb n="534" /> јавља се пукотина и на једном од основних видова, она се шири 
се приберемо, да идемо у групи! — јавља се неки брижан глас из гомиле.</p> <p>— Има ли ко оружј 
их; у невољи отпадају обзири, заборавља се на положаје, у невољи се човек обраћа човеку.{S} Сре 
онај неодољиви и свирепи Усуд, исправља се опет испред очију старчевих, као неман полаже своју  
ја се на прсте; ко напусти фронт стреља се а осам бораца и један наредник одваја се са фронта д 
варати а камо ли учинити све.{S} Невоља се ниже за невољом и јад за јадом.{S} Врата се канцелар 
ки, пријатељски, братски.</p> <p>С поља се борба све више ближила и он је по звуку пушака осети 
ријатељска провалила и дотле, из Битоља се за један сат, и то железницом, прелази у Грчку, где  
миле.{S} Настаде врисак и цика и заљуља се она маса и прште на све стране, као кад камен бациш  
о више културни раденици.{S} Не замишља се ваљда једна држава само географски велика већ и култ 
трахујемо.{S} И у чаршији и по махалама се ускомеша и узавре и свако потрча где је знао и умео  
нанету воду са Дервена и Жедна, пролама се кроз ноћну тишину па ти изгледа као да се негде дале 
дели.</p> <p>Устављамо се!{S} Пред нама се указује чудан призор.{S} Страшан и величанствен сјај 
зрачи, загрејали покретом.{S} Пред нама се простире широка косовска пољана, кроз коју беласа Си 
е — кренућемо сутра даље.</p> <p>У нама се прибраше последњи остатци снаге и кренусмо живље даљ 
међ планинама.{S} Чим утрне сунце, тама се спушта брзо као оно црно порозно платно на позорници 
 на мах пробуди целу варош те на кућама се отворише са великом лупом, нагло и готово једновреме 
мутне и кишне јесење ноћи.{S} По кућама се погасиле светиљке а улице опустеле и онемиле.</p> <p 
 и трпи.{S} Види, мора се тако.{S} Нема се где, па ћути и трпи.{S} Их, што сам имао вочића, мог 
е овде све, сва несрећа и невоља и нема се кад, последњи је час.{S} Чекамо сваки час наредбу па 
и жандари но се вратио ал, веле, спрема се да пређе с кућом у Бачку, јер га, веле, онде неће ос 
ив покрет.{S} Све је на ногама и спрема се за полазак.{S} Волови се поје, коњи се самаре, кола  
илне припреме, станица се кити и спрема се част и напојница храбрим савезницима.{S} Заклаће се, 
ко усамљене и ноћу.{S} У нашим редовима се од јутрос много говорило о пљачкама које су Арнаути  
 ближи себи и Њему.</p> <p>За столовима се говори гласно и шапуће, говори се узбуђено и са оштр 
мало пре без наде полегали.{S} На свима се прозорима појавише светиљке, лампе и свеће, које гол 
воме пређашњем расположењу.{S} На свима се лицима исписа, понова се дубоко исписа беда и невоља 
јка и син, светлећи тамне стазе, којима се измеђ стена и камена пење са обале у пусту и мртву в 
им пламеном, међу <pb n="614" /> којима се нарочито истиче лице Министра Председника уоквирено  
ојске повукла се са положаја, на којима се налазила јуче на свршетку дана, те заузела нове на Г 
 јести прстима.</p> <p>Ватре, на којима се по где што готови, горе по двориштима и по улицама.{ 
 рудама, једне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са београдске станице, па онда  
м коњем, једне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са жељезничке станице, па онда  
ане друма указа се низ ливада на којима се црнила земља, уквашена дуготрајним <pb n="417" /> ки 
уги крај друма оправљају кола на којима се скрхао точак.{S} Официри прелећу на коњима овамо и о 
орила да има и других бојишта на којима се може борити за Отаџбину, да има и других дужности ко 
 предстража, предочи положаје на којима се непријатељ налази, његов морал и његову бројност.{S} 
ју темељи и љуљају се стубови на којима се држала зграда?</p> <p>А крхало се одиста и пуцали су 
лакали су за својим друговима са којима се нису растајали за све време тешких дана борбе и слав 
 стигне, засут морским валима са којима се толико борио, да му одмах сувотом окрепи тело.{S} Ка 
, дубоко ћутање и тешке мисли са којима се свако борио.{S} Из тих мисли пробуди нас глас једног 
д већ нестрпељиво гледао у врата којима се улази у његову собу.{S} Где кад би застао, зауставио 
еду отима и удаљава предмете над којима се застире.{S} Са даном гаси се и сав живот природин; в 
 непријатељске положаје и правце којима се он креће.</p> <p>Пре годину дана, када су Аустријанц 
не видим ни те жалосне појаве, о којима се води реч, да не слушам ни те разговоре, који их проп 
у малим одајама начелниковим, по којима се убрзо поче да креће густ облак дима, јер се уопште о 
мо крај неколико празних рака, у којима се набрала вода од кише а избачена земља <pb n="500" /> 
им хектографисаним табачићима, у којима се прича како Французи са југа снажно надиру а Руси пре 
ица за њу живи у оним годинама у којима се растао од ње.{S} Може се све око ње мењати, он се не 
жало у непријатељским редовима у којима се, при свакоме налету наше пешадије, осећала малодушно 
рњевима, која су напред ишла и у којима се породица прихватила мало, оним што је још из Шумадиј 
ени.{S} Али нису дућани једини у којима се купује и продаје.{S} Продаје се на све стране, у сви 
у предње непријатељске делове а за њима се и батерија помиче све до првих јежевачких кућа.{S} Н 
адога дипломате тихо заиграше и на њима се изваја благ осмех сажаљења према једном обичном пала 
д се та врата лагано отворише и на њима се појави један млад човек, којега он с врата дочека пи 
звидница, из Пећи у Андријевицу и очима се својим увери о проходности тога пута, као и о томе д 
нуо је страшан и крвав дан.{S} Тог дана се преломила судбина Београда и свих нас који од тога д 
 Муниција се оставља непријатељу, храна се оставља непријатељу а возе се лијандери, чункови и с 
 ваљда негде у планини.</p> <p>Код хана се већ скрхала маса људи и стоке а придолазе све нове и 
 заривено на бистричиним обалама, једна се плоча сама диже, диже се тешко и са напором, једва у 
Све шапћу, све говоре једно исто, једна се иста вест преноси из групе у групу, ту се објашњењим 
заклоном, воде живе разговоре.{S} Једна се жена вајка да јој је муж отишао службеним послом у Н 
ту куће отшкринула једна шалона и једна се глава промолила и одмах се повукла а шалона за њом з 
 ме је гледао истим погледом и ни једна се црта на његовом лицу не измени нити се у оку појави  
да је грле и да — падају.</p> <p>Румена се крв измеша са мутним валима Саве и Дунава те некад ц 
рчило, њене се очи влажиле сузама, њена се коштуњава и воштана рука грчевито стезала а боне <pb 
м и језовитим загрљајем.{S} Из Призрена се нисмо могли ничим снабдети.{S} Ако је ко и понео јед 
дио ме да не журим.{S} Вели из Призрена се још може лако вратити у Скопље али кад се једном зађ 
крстити са свима надама.{S} До Призрена се ишло неком одређеном месту и одређеном циљу, са опра 
трагедијом, не зна се која тежа, не зна се која већа.</p> <p>Међу светином сабијеном у кућици и 
евољом, трагедија за трагедијом, не зна се која тежа, не зна се која већа.</p> <p>Међу светином 
, збијени се редови проширују, празнина се на друму испуњава; оборени се товари утоварују, кола 
окренули пут севера у Подримље, светина се на један мах помела и почела колебати у одлукама кој 
едате како се све крха и руши а светина се гуши и стење под рушевинама; кад својим очима гледат 
ина и на једном од основних видова, она се шири, зид попушта, нагиње се и са страховитим треско 
се преобразила, њен је поглед благ, она се топло смеши, смеши се материнским осмехом; њене се г 
ницима позна своје, српске војнике, она се преобрази изненађењем и осети се срамна те грчевито  
аше пламичци као попадале звездице, она се наслони на ограду једнога гроба и поглед јој поче бл 
ика мисао а та мисао не сме умрети, она се на против, умивена нашом крвљу и сузама нашим, мора  
је тако често у походе доходила.{S} Она се преобразила, њен је поглед благ, она се топло смеши, 
исивала своје утиске и догађаје.{S} Она се дуго загледа у један пањ у ватри који је, потпуно пр 
е главу и погледа ме изненађено.{S} Она се била упустила у дубока размишљања и можда вођена мис 
ше личи на судбину „Титаника“.{S} И она се дуго и дуго градила — све од орашачког устанка па до 
ободна, њу ужад нису могла везати и она се издвојила и отишла тамо, тамо преко Копаоника, где с 
ћ пела уз Јелицу, те кад освоји дан она се поче спуштати ка Чачку.{S} Претпостављајући да непри 
пред устима и распали на звонару а зрна се расуше као картеч.{S} Један метак, други и трећи је  
сице.{S} Кроз мараму пробила крв и црна се мрља на њој осушила и окорела.{S} Па опет девојчица, 
покрива земљу и по која догорела гламња се пуши.{S} Људи се дижу из гомиле, излазе из разних ку 
 да један део своје среће и нама да, па се отисну с друма у њиве и поче прескакати потоке и пло 
де од ране зоре па до мрклога мрака, па се као бујан поток разли кроз све улице и све уличице п 
аљу борбу, јер је ноћ већ била пала, па се не може знати где се може наићи на непријатеља а нар 
октали.{S} У том је и киша престала, па се појави међу свима намера да крећемо даље.{S} Боље је 
ама које је откидала са свога одела, па се боји да се не загаде.{S} Док мајка кроз сузе говори, 
м имао је пред собом два дана друма, па се понело.</p> <p>— Зар није боље било тамо? — понових  
 а голуб јој стао на руку и пробира, па се затим с руке пење на раме и шири крила те се тиче об 
м у воз.</p> <p>Девојче опет заћута, па се затим окрете мени и додаде:</p> <p>— Ви сте ми помог 
е се девојчица неке Стане Дамњанове, па се разболе и стари чича Раденко.{S} Таман дошла душа по 
где толики млади српски животи леже, па се онда окрете ватри и додаде:</p> <p>— Ко зна да није  
ту ће као да нас чекају да се бране, па се морамо задржати да сачекамо појачање.{S} А и добро н 
} Тако се цео друм загуши и затисне, па се далеко уназад покрет умртви.</p> <p>У Штимњи се још  
ачунским књигама траже засебно купе, па се у њима коцкају на путу, а ми војници мрзнемо и кисне 
, велико чудо! — рече више сам себи, па се онда окрете нама — Шта га тера?</p> <p>— Сила! — одг 
плака се, па оде. „Сад ћу ја!“ вели, па се изгуби.</p> <p>— И не дође? — пита начелник — Или је 
 ноћи.{S} Као на липљанској станици, па се искупио силан народ око сандука из којега се расуло  
мљу, посео сваку стопу, сваки педаљ, па се земља црни и букћу ватре на све стране.</p> <p>Сат и 
 сами самцити у мраку пред станицом, па се онда наже ближе мени и узе ми шаптати:</p> <p>— Ноћа 
ка.</p> <p>— Ко га зна... — поче он, па се досети — А знам, виђао сам га ноћас.</p> <p>— Шта је 
 „Хоћемо кад морамо!“ — одговори он, па се диже и уђе у двориште.</p> <p>— Е, већ, како је било 
попадалих по земљи.</p> <p>Још мало, па се већ догледају нејасне сенке које се кроз ноћ крећу и 
 баш и страх, ако је тамо загустило, па се они сруче и закрче друмове.{S} Боље да ми измичемо р 
ко није писао, нико није јављао што, па се ипак то поуздање ширило непознатим путевима и допира 
 /> стране, по двоја и троја у реду, па се на сред ћуприје заглавила те сад не могу ни напред н 
у застаде, јер му заигра реч у грлу, па се прибра и настави. — Војник, одведоше га лањске годин 
ран сео на један камен.{S} Приђе му, па се испрси и тресну ногом о ногу.</p> <p>— Господин пору 
оје село и кућу, мајку, жену и децу, па се све боји да не застанемо, да не дође Аустријанцима к 
ше најпре гранате да падају у варош, па се онда зачу отуд од Дреновца велика борба а после и на 
у.{S} Знаш већ како је на одмору.{S} Па се заметнуо и разговор а не разговарамо ни о чем другом 
 кишама, а сасушена трава се уваљала па се по њој може да гази.{S} Понудих јој да пређемо тамо, 
и млада витеза, Милош, Марко и Хреља па се спустили у врх Дукађина, под кулу на којој је борави 
небеским ваљају се црни клобуци дима па се затим расплињавају, претапају једно у друго и образу 
аде мало на месту обузет тим мислима па се на један мах трже и ободе коња да пође даље али у то 
осподин смагну својим уским раменима па се замисли и тек додаде:</p> <p>— Па добро, мат са те с 
 те се у два три свока дохвати друма па се галопом упути Слатини.{S} Из далека с друма још, дог 
а станици, јер ће навала бити ужасна па се треба борити за места у возу.</p> <p>И кад су дубоку 
дође.{S} Баш био ред на неког Лазара па се његова жена и ћер највише забринуле и шта све не пре 
ако сахрањује.</p> <p>Начелник ућута па се окрете мени:</p> <p>— Умиру војници, умиру избеглице 
е чак сматрају као сапутнике Краљеве па се и брину о њему, те ће где кад успут нежно, рођачки:< 
е да се умирим.{S} Слушала је подуже па се окрете, вели: „И отуд се чује, од касарне, са Мусели 
атерија затутњи преко дрвене ћуприје па се упути призренском џадом а на рашћишћену ћуприју поку 
, који је згазила тешка стопала силе па се мрави помели и журе унезверено на све стране, не зна 
цили сабље а узели пушке и револвере па се боре као и ми што се боримо.</p> <p>— Намерио сам се 
о излази, иде по пољима, дозива дете па се опет врати.{S} Нека, лакше јој је кад тако чини!</p> 
смех.{S} Једном заусти да нешто рече па се трже и уздржа, али тешко уздахну.</p> <p>Колико је у 
 придигли се и они који су лешкарили па се повили око ватара и само се виде осветљена лица и по 
гомилу и час застао на једној страни па се појавио на другој, ближе или даље од нас.{S} Припуца 
мор, неспавање и рана зора у планини па се дечица најежила и прибрала уз мајке.</p> <p>Свако је 
ка пустили али пре наилазили другачи па се чељад преплашила!“ — „Е, кад је тако, попе, а ви иди 
о, нек да Бог да се ово сретно сврши па се ти нећеш вратити у село без медаље за храброст!“ Он  
се у кафани где му је спремљен конак па се затим повукао у собу и убрзо уморан легао.{S} Била ј 
S} Сутра само потражите где год стан па се одморите.</p> <p>— Да тражимо стан? — изненади се је 
оре чак ни иста лица; један је почео па се одвојио и пришао другој гомилици а наставља неко кој 
анице, отвори писмо, прочита га брзо па се врати погледом и прочита га још једном идући од речи 
днако нешто улазио у цркву и излазио па се шапатом договарао са старијима.{S} Најзад, попа опет 
вана Крститеља.{S} Прште два три пут па се угаси а онога Радојицу тај час спопаде нека језа и у 
спорио мртва вола, избацио му утробу па се он увуко унутра, у вола, и тако је проспавао.</p> <p 
о је прележао рану, те добио поштеду па се сад занима по мало у дућану док му не истекне поштед 
ђу онима што су се кренули ка Битољу па се вратили са Љум-Куле и вајкали се гомили која се окуп 
о оно кад пожар на мах обухвати кућу па се становници њени спасавају дочепавши узгред ма коју,  
p>— Их! — учини овај с врата.</p> <p>Па се мало затим присети и узвикну за војником, који је ве 
нула и дрхтавица ме опет шчепа.{S} Лупа се поновила јаче а чула сам и неке мушке гласове.{S} Је 
 главу те лута кроз мрачне улице и лупа се о ћепенке и саплиће о камене прагове.</p> <p>Кроз ту 
сићи у Битољ; у другој гомили разговара се о томе да ли се у Приштини могу наћи станови; у трећ 
 озго из Србије, вуче терет и не одмара се ни дању ни ноћу.{S} Па уз то нигде хране а ноћи мраз 
који је малочас стигао однекуд и одмара се те да настави пут.{S} На њему чизме улопане блатом,  
ушака и потребан број муниције и изабра се одбор од пет лица коме се повери организација те гар 
/p> <p>— Ама, ко је то унутра? — продра се онај с поља још званичније и удари ногом у врата.</p 
је се цео дан мучило и грчило, с вечера се проли те у два маха промаче кроз сутон ситна али ошт 
питује нешто и нада се нечему.{S} Збира се у брижне гомилице које се међусобно обавештавају и т 
кујне.</p> <p>— Каква кујна?! — нервира се очајан родитељ.</p> <p>— Па кујна која и сад у Призр 
б још једној српској круни.</p> <p>Зора се све више наглашава, предмети се све јасније издвајај 
дајући:</p> <p>— Е кад је наредба, мора се слушати!</p> <p>И наставља даље пут пешке, сад већ и 
двајао.{S} Ал шта ћеш, наредба је, мора се!</p> <pb n="389" /> <p>Мајкама је ипак олакшала час  
 и гине па — ћути и трпи.{S} Види, мора се тако.{S} Нема се где, па ћути и трпи.{S} Их, што сам 
авички завукао.{S} Мора се ћутати, мора се трпети, мора се скрштених руку стајати и као мртва м 
S} Мора се ћутати, мора се трпети, мора се скрштених руку стајати и као мртва мета чекати ударц 
 јер се ове ноћи не може даље ићи, мора се преноћити негде на путу те сутра зором наставити.{S} 
е непријатељ кукавички завукао.{S} Мора се ћутати, мора се трпети, мора се скрштених руку стаја 
свих страна и сеју смрт а пушчана ватра се укршта и пламти цео фронт.{S} Развија <pb n="199" /> 
XX</head> <head>Београд</head> <p>Ватра се притајала, ноћ наметала мир узбуђеној природи и узне 
ритисак масе и врата се крхају.{S} Маса се заљуља и посрне унапред, први падају и маса их гази  
ма обавештењима која је влада имала, та се храна већ налазила у Медови.{S} Сва је брига дакле б 
чајне борбе, после нечувених напора, та се преморена војска повлачи у планине где је очекује гл 
ата наредба — додаде војвода Степа — та се слобода иницијативе односи искључиво на повлачење и  
/p> <p>— Ама зар се растури држава а та се кујна још одржа?</p> <pb n="545" /> <p>— Ех, држава  
од лагано слази главном улицом, дохвата се косовскога друма и избија тамо, више винограда пришт 
 врата, прозоре и лиже зидове и дохвата се већ степеница којима и последњи, који су заостали у  
Гостивар, спушта се на Кичево и дохвата се извора реке Црне, слази њоме у прилепско поље и одат 
ги чиновник, покуша и сам официр, врата се нису могла отворити.{S} То исто и са вратима на пред 
 врата и стрпељиво сам чекала.{S} Врата се или нису довољно преклапала или су била од танке дас 
иже за невољом и јад за јадом.{S} Врата се канцеларијска сваки час отварају и кад год се отворе 
 n="133" /> један притисак масе и врата се крхају.{S} Маса се заљуља и посрне унапред, први пад 
S} Где ће он сад незнан, непознат, пита се и тешко грца у сузама говорећи о томе.</p> <p>— Сви  
ут?“</p> <p>— Ко сабра ове бабе? — пита се гомила.</p> <p>— Ето и за њих се држава постара да с 
као берберин сапуницу.</p> <p>— Не пита се ту шта ти волеш а шта ја.{S} Наш је положај такав! — 
{S} Он нареди да потражи везу и распита се где се налази Команда Ужичке војске.{S} Седе затим и 
 не види „црно на беломе“.{S} Оптимиста се одушевљава, песимиста би хтео а нема храбрости да му 
тавио цео покрет у месту.{S} Ко зна шта се десило, јер смо дуго, врло дуго чекали.{S} Није то н 
 хтели више, хтели смо да знамо све шта се дешава тамо.</p> <p>— Бију се, бију се по улицама —  
чујемо шта је и како је тамо доле и шта се чује о Турцима.{S} А што Турци ближе селу, све црњи  
дичној гробници.</p> <p>— Видите ли шта се учини од покојника, диже се из мртвих?</p> <p>Он сле 
илана и Феризовића — ми нисмо знали шта се на другим странама дешава.{S} Веровали смо и уверава 
онде, гледају, блену, не знајући ни шта се све дешава у доњем делу вароши али, гоњени животињск 
ренутка готово важније било сазнати шта се дешава у Нишу но на фронтовима.{S} Ниш јасније но ми 
м ништа знала за време моје болести шта се дешавало напољу, те зато ми је све то било чудно.{S} 
ију па само промаљам главу и гледам шта се дешава.{S} Борба се већ води у Душановој улици, па и 
, он је дозвољавао да се чини с њим шта се хоће; он је само дрхтао и тресао се целим телом а из 
м и суморним мислима.{S} Он је знао шта се у овом тренутку дешава под њим и немирно је, нервозн 
и арнаучићи и узневерено посматрају шта се све ово збива на њиховом друму, којим су некад једва 
и требао да видиш, па да не верујеш шта се учини од једне царске војске.{S} Ево да видиш, спров 
е, саплиће, гура, тумара, тиска, укршта се и једно другом преплета пут, тако да не можеш прећи  
мила нађе на левој обали реке, распршта се, разреди и удари свако на своју страну, избегавајући 
 обухватајући Тетово и Гостивар, спушта се на Кичево и дохвата се извора реке Црне, слази њоме  
по где који официр поврнуте јаке, враћа се од некуд кроз каљаве сокачиће, где је зашао ваљда из 
ћки, насумце, пада се, посрће се, враћа се одакле си пошао и опет полази.{S} Не знаш куда, нити 
ице од некуд евакуисан материјал, враћа се празан на станицу и прима породице да их донде одвед 
а сањала Новицу.{S} Сањала га је; враћа се у чуну окићеном белим ружама; чула би га у сну како  
 богато је китио белим цветом.{S} Свећа се разлила и утулила и утајала се она немирна светлост  
е сналазити нашу Отаџбину.{S} А несрећа се низала за несрећом, слом за сломом и јаук за јауком  
о њој као о својој рођеној мајци; трећа се жали како јој је сестра остала, болно јој дете, па о 
ренутку, а не у последњем.</p> <p>Трећа се група окупила око једнога фијакера, којим је, не зна 
ји се под кров најгушће сабио.{S} Осећа се воња сточнога ђубрета и коњског зноја са седала која 
зеви танади засипају батерију.{S} Осећа се да се непријатељ дочепао бољега положаја од наших.</ 
 може друкче, ово је ратни суд! — осећа се позван полицијски чиновник да брани и даље ствар — Х 
 врата; цреп се на крову усијао и осећа се како попушта и стење кров.</p> <p>Пламен већ букће к 
анака се опустили и вуку по блату; лица се срозала, одело већ подрпано и блатњаво, прокисло и - 
ење, да се чине силне припреме, станица се кити и спрема се част и напојница храбрим савезницим 
у да и они одмах дођу у Скадар, седница се — последња седница на земљишту Српске Краљевине — ра 
а њиховом бројном стању.</p> <p>Седница се свршила доцкан увече, око девет часова.{S} Млађи офи 
 горе под вилицу а чим спусти и лоптица се нагло спушта у своје лежиште, у крагну.{S} Он је изб 
"620" /> <p>— То ће~бити!</p> <p>Чичица се загледа тамо, помно се загледа и заиграше му сузе у  
а, као орао кад забоде нокте и прикопча се канџом за мрцину.{S} Његови се врхови тихо повивају  
отињској кућици, горе иза града, извеша се црна заставица а у моме суседству, пред кућом из кој 
до мало час били окамењени.{S} Ускомеша се светина и пође на све стране да распитује, да се оба 
.</p> <p>— Ево вам један доказ! — умеша се трећи да спасе ситуацију — Када би опасност била бли 
ћи му шаком лице мокро од кише.{S} Киша се и са њега и са мене цедила у млазевима и ја сам већ  
о би да види је ли посао готов.{S} Гроб се морао дубок, врло дубок, ископати и то се морало рад 
/p> <p>— Ух, ала је хладно — рече и сав се стресе и стовари се одмах крај прве ватре. — Дајте,  
 је и сама осећала студен у души, нашав се први пут у животу на друму, у планини, под ведрим не 
ме мрке масе Шара и Црне Горе.{S} Његов се поглед нарочито заустави на блиском Ветернику, преко 
и кад се овај у тамнини развеје и његов се поглед изгуби и неодређено лута.</p> <p>Застао сам к 
и људе и настаје врисак и цика.{S} Кров се већ нахерио, једним делом виси у ваздуху, цреп пршти 
авити.{S} Што ближе оним ватрама, њихов се број све више множи, простор по коме су се расуле св 
>— Несретница! — учини начелник окренув се мени и нареди да се дете однесе у општину.</p> <p>Ул 
и планине почињу већ да бљеште.{S} Збег се још није избудио и није кренуо отуд од Рогаче те ми, 
е је судбина оне мртве мајке крај чијег се тела игра невинашце и оне, што јој бомба раскрвавила 
ош силнији, као гора у пламену од којег се и небо запалило.{S} Под светлошћу, коју је пожар рас 
а.{S} Није само, неће бити само.{S} Бог се постарао да дечица буду у друштву!</p> <p>Спустила с 
ко писну и зацика у јарку.</p> <p>И Бог се придружи непријатељу.{S} Поче киша опет да промиче а 
се већ растала — вели старац — Од живог се човек растаје а не од мртвог.{S} Жив је твој а мртав 
...</p> <p>Није ни дорекао а у проседог се господина јабучица нагло попе под вилице и он чисто  
а пада све јача и <pb n="472" /> најзад се проли као да се небо провалило.{S} Ја не знам да ли  
 реферат и дуго, дуго мислио.{S} Најзад се придиже, узе перо и својом дрхтавом руком сам написа 
вало, затим се гласно говорило и најзад се клицало и узвикивало.</p> <p>У људи је настало неко  
и збег и хоће да крене.</p> <p>И најзад се креће.{S} Најпре појединце, по један човек или по је 
шетњу по пространој соби.</p> <p>Најзад се та врата лагано отворише и на њима се појави један м 
ко изгледало или ми то сад изгледа, кад се свега тога сетим, ја не знам?</p> <p>Излазећи из црк 
тузи је често пута увредљива фраза, кад се каже зато што је то ред, кад се каже из учтивости.{S 
тај свет, права блатна језера која, кад се прелази са једне на другу страну улице, треба пребро 
 су бегства настала тек од момента, кад се то уверење потпуно изгубило.{S} Питајте, па ће вам и 
где нема пута тражећи се и, најзад, кад се налазе, грле се, а у том загрљају и умиру.{S} Загрље 
за, кад се каже зато што је то ред, кад се каже из учтивости.{S} Учтивост је у најчешће случаје 
Рама, штедио је до сад те две сузе, кад се после дугих и крвавих бораба врати једнога дана, да  
Бата кад хоће да спава он се смеје, кад се пробуди ујутру опет се смеје, играш с њим; он се сме 
ци пуни Карађорђеве Звезде.{S} Бре, кад се засија по блату гомила ордена, а они помислише ваљда 
ћи у Ваљево, рекао ми је: „Пази се, кад се вратим, да не чујем што ружно за тебе!“ Тада сам прв 
е било јуче и што је било прекјуче, кад се у рану зору буди збег и хоће да крене.</p> <p>И најз 
 с мајком тихо и нечујно извукла и, кад се осети само са својима, Краљ им се окрете:</p> <p>— О 
а неке стране листове са сликама и, кад се скупе пријатељи код њега у канцеларији, увек говоре  
ећ се смркава под оном непогодом и, кад се једва једном одушило те смо кренули и избили на друм 
лазила по где кад, да набави што и, кад се враћала, причала ми је, казивала ми је све што је ви 
 и чула сам оне његове речи: „Пази, кад се вратим да не чујем што ружно о теби!“</p> <p>Са леве 
непоуздани дечаци листом предавати, кад се погледају очи у очи са опробаним ратницима српским,  
 није могла бити од велике користи, кад се зна да је у Феризовићу још много теже збринути подво 
 Њему је чак причинило задовољство, кад се аутомобил, који га је возио, заглибио у блато и усле 
/p> <p>Подне је већ било превалило, кад се у један мах заустави тамо пред нама цела колона.{S}  
чунавање.{S} Најзад, војвода Мишић, кад се осетио потпуно сам, а разлоге којима је још увек бра 
ресвлачи кошуљу.</p> <p>У дворишту, кад се уђе у капију, лицем окренута улазу, саграђена је мал 
она уморила.{S} Једва на одморишту, кад се устави цела поворка, те <pb n="678" /> на друму умук 
лу.{S} Имамо нешто имања па, рекох, кад се врати да га оженим те да то имање заједно подржимо.< 
 не обраћајући пажњу ни на кога.{S} Кад се буде загрејала она ће се тако исто дићи, не здравећи 
села и та га радост скупо стала.{S} Кад се српска војска повукла отуд, морао је и он напустити  
ми је казао ја сам га послушала.{S} Кад се објавила мобилизација, па је морао поћи у Ваљево, ре 
борбе.{S} Али није стигао донде.{S} Кад се попео на Тресибабу видео је са ње већ Бугаре у Књаже 
ом Аустрије, Немачке и Бугарске.{S} Кад се то већ није могло кроз телефон докучити, очекивали с 
мо сто година прибирали и текли.{S} Кад се вратимо биће све пусто и почећемо све испочетка.{S}  
упе на дувару, које смо затисли.{S} Кад се отворе врата, да ко уђе или изађе, суне у шталу чита 
ок већ и мрак није почео падати.{S} Кад се смрачи а мене опет обузе неки страх.{S} Паде ми напа 
оња које су сеизи водали друмом.{S} Кад се приближи мало гомили, познаде он међу официрима уочљ 
ише и ја застадох далеко за њом.{S} Кад се група разреди, ја пружих корак, пробијајући се рамен 
адошћу и стрепњом да ослободимо.{S} Кад се одмарамо или кад се склонимо где од кише, а ми само  
ић, који га је везивао за живот.{S} Кад се све срушило, њему је слом изгледао страшнији и црњи  
ијају маха и заражавају светину.{S} Кад се увуче још у, бригом заморене душе, предосећање несре 
 вера сачувала код народа.</p> <p>— Кад се могла сачувати кроз пет најмучнијих векова, од Косов 
сручи у подруме и под кровове.{S} А кад се изгуби онај злослути звук у ваздуху, који се као свр 
ико дана па ће нас пустити кућама а кад се вратим, свратићу кући колико да се видим са својима, 
о гледала сам непрестано у прозор а кад се сасвим смрачи, ја сам само жмурила и тресла се од гр 
есму, сличну оној коју мистрал пева кад се заигра са морским таласима и посипала је коралима ст 
ти, као што је гушио онога тренутка кад се ужас десио...</p> <p>— Не знам колико сам тако лежал 
ао сан јер нисам ни чула ни осетила кад се старица извукла из собе и отишла негде, нити сам зна 
ш пели уз неку тегобну узбрдицу, па кад се испесмо а он дану и настави:</p> <p>— Кад смо ушли у 
грудима Обилићеву медаљу.{S} Их, па кад се вратим једнога дана <pb n="645" /> у село, у наше ос 
лим.</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— Па кад се даје за храброст, онда зашто, молим вас, њему да дад 
одне је пред вратима дочекивала оца кад се враћао кући а увече их је, све окупљене, подједнако  
дорасле су оне које су биле одојчад кад се син од мајке одвојио, и међ њима је она нашла себи р 
седница, а нарочито од тренутка, од кад се врати бежанија са Љум-Куле, напоље је већ почела да  
ао — оседео је.{S} За месец дана од кад се нисмо видели, оседео је и остарио.{S} На његовоме, г 
ле очи или, као иза буре и непогоде кад се разнобојна дуга обележи небом те свако дигне главу в 
авите човека с миром, знате како је кад се види са својима.</p> <p>И послушаше, те га оставише  
 видите и сами како је.{S} Добро је кад се може бар да опоје, бар ту хришћанску дужност да извр 
шине испитивао тело и утврдио време кад се од прилике убиство могло десити. — Ово су све Арнаут 
је што.{S} И сад ме као језа обузме кад се сетим те ноћи у дубини пећине.{S} После смо <pb n="2 
то прима и само се насмеши као дете кад се смеје.</p> <p>— А какав је био у борби? — пита слуша 
 изгледа као да из шајкаче ниче — и кад се узме у обзир, да нико у ствари и не води рачуна о он 
ишоловку?</p> <pb n="344" /> <p>— И кад се узме у обзир — поче тамо замном објашњавати један св 
дете, чије су очице биле отворене и кад се срете са његовим погледом, њему наиђоше сузе на очи  
 лелујају разапета платна паучине и кад се у ватри велики пањ скрха или џарне или кад се нов по 
уђе цигарете, иде погледом за њим и кад се овај у тамнини развеје и његов се поглед изгуби и не 
лазак Моравске Дивизије али, где би кад се не може ни проћи до прескачући преко попадалих и умо 
 још може лако вратити у Скопље али кад се једном зађе у планине...{S} И, вели, за бегство има  
атри велики пањ скрха или џарне или кад се нов положи, разлети се тамом јато варница и испуни м 
 ослободимо.{S} Кад се одмарамо или кад се склонимо где од кише, а ми само о томе говоримо.{S}  
p> <p>— Само обазриво.{S} Јавите ми кад се сврши.</p> <pb n="575" /> <p>— Нећете дотле лећи?</p 
Мишић задржа право да о томе говори кад се буде прешло на решавање о могућности и условима за о 
аборавио?{S} Да ли ће се обрадовати кад се пробуди и спази ме крај постеље своје?{S} Како ће пр 
е добро.{S} Једнога дана, неки наши кад се вратише са рада, и они који су радили по канцеларија 
 потмули мрмор и жагор, као оно рој кад се из далека гласи, наилазимо већ на прве ватре, на уса 
 вратима него сишао на друм.{S} Тек кад се врати саопшти нам га.</p> <p>— Истина — вели — прешл 
 Бацићемо их, мораћемо их бацити ал кад се приближимо.</p> <p>— А ако нас похватају изненада, о 
спази икону.{S} Изгледало ми је као кад се човек усред пламена у кући која гори, смеје смехом о 
Тужан је то растанак био, тужан као кад се деца праштају од мајке напуштајући јој крило материн 
же паузе, врло пажљиво, пажљиво као кад се рањеник прихвата те да му се не повреди рана.</p> <p 
улици, па вам не мора бити ни криво кад се уверите да су лажне али се оне нама званично сервира 
стао на положајима на којима је био кад се синоћ борба завршила.{S} Он се повукао на јежевичку  
 сад се већ не шапће више погружено кад се састану гомилице, већ се говори гласно и не иде се с 
екало се у потпуном ћутању, као оно кад се очекује последњи издисај некога кога је већ и ропац  
м, о начину како ћемо удесити живот кад се буде рат свршио и о свему ономе што је мајци тако др 
е мислите на капитулацију у моменту кад се Ваша војска, и поред овако силне навале, тако одличн 
не ларме у таквим приликама, па још кад се ствари морају скидати низ тако стрме степене, какве  
 Разумем, господине војводо!</p> <p>Кад се одвоји од телефона, капетан се живо даде на посао.{S 
нав првих новембарских дана.</p> <p>Кад се наслушаш тих вести, ти пођеш кући да твојима који бр 
осово и отишла пут Призрена.</p> <p>Кад се једном откинула од Крагујевца, Врховна Команда није  
атим сасвим оголи и осироти.</p> <p>Кад се ослободи Уцињ и маче отуд турска сила, слеже она у в 
 катастрофа поверљива ствар.</p> <p>Кад се једанпут гомила нађе на левој обали реке, распршта с 
неко дете, од кад је пало на свет никад се није заплакало, само се смеје.{S} Каже нана мојој же 
андило у коме је дотрајало уље али, сад се већ гаси...{S} Ја видим смрт, видим је очима као што 
копамо мртве и ожалимо покопане.{S} Сад се опет пробудила и помамно дигла главу; затресло јој с 
цу и пали овде у равну Метохију.{S} Сад се спремају да узлете преко Дрима и оних кршних и висок 
иције, испуцало се, изгинуло се и — сад се повлачи, ако се бар могу да спасу топови да не падну 
праштајући се рекао ми је:</p> <p>— Сад се нећемо дуго видети?</p> <p>— Зашто, синко?</p> <p>—  
} Кажу, ови су дошли са Дарданела а сад се чекају пукови који иду право из Француске.</p> <p>Ов 
 је послат тамо и последњи војник а сад се већ збира и варошка жандармерија да се пошље у бојне 
ежи у крви, полеђушке и смеши се, и сад се у смрти смеши.</p> <p>Злочин је морао бити извршен ј 
 кола с леве и десне стране друма и сад се већ јасно чује врева и жагор и виде се сенке људи ко 
снија.{S} И тутањ је све гласнији и сад се јавља равницом змијаста фигура воза који усамљен у р 
 кола која су ишла другим правцем и сад се не могу да окрену; двоја гломазна воловска кола утис 
ајима, који се опет јавља.</p> <p>И сад се већ не шапће више погружено кад се састану гомилице, 
ши победоносно одушевљени.</p> <p>И сад се разви жива препирка по томе питању.{S} Упадоше у раз 
ине година у збег, у туђину; па ево сад се опет понавља то и са истога места.</p> <pb n="720" / 
д мрак одлучио.</p> <p>Трећепозивац сад се већ раскравио мало и припалио лулу, те настави сам к 
е може више бити од користи.</p> <p>Сад се већ јасно чује топовско пуцање јер борбе се воде нег 
рског рата код нас зацарио и све до тад се није угасио.</p> <p>Лекари су искрено заложили све с 
гушњавало онима који наилазе.{S} Напред се ни корака није могло јер је доле у селу загушило, те 
 Нико не зна зашто смо застали а напред се не може.{S} Прозебли гунђају и играју с ноге на ногу 
целаријска сваки час отварају и кад год се отворе, допире отуд с поља онај тежак и загушљив ваз 
оја лежи на твоме имену?</p> <p>Кад год се старац, у овим брижним данима, враћао на помисао о с 
елске експедиције, који је увек, кадгод се расправљало о томе, упорно тврдио да се Цариград зау 
Уверићете се да бегства није било догод се српска војска борила с уверењем, да ће макар један д 
иле искићене тробојним заставама, народ се збирао у гомиле, уздигнуте главе, ведар, весео, свеч 
адне кад ништа нисмо ни имали.{S} Народ се склонио у збегове а сила, која је преплавила земљу,  
 да нам о пролећу озелени трава и народ се врати из збегова...</p> <p>Настаде мукла тишина, сли 
а је подуже па се окрете, вели: „И отуд се чује, од касарне, са Муселинског брда!“</p> <p>Слуша 
а фронтовима.</p> <pb n="51" /> <p>Отуд се још јављало: да се Ниш кити српским и савезничким за 
нијој историји српскога народа.{S} Бабе се увалиле у душеке, претрпале се јастуцима, завиле се  
ају се и ломе немилостиво вагони, грабе се џакови са храном, разбијају се врата на магацинима.{ 
ећ јасно чује топовско пуцање јер борбе се воде негде у близини и гомила иде ћутећи, погнуте гл 
скуписмо око мртва човека.</p> <p>Борбе се воде доста далеко одавде, довде још не допире ни пуш 
е живописности.{S} Губе се детаљи, губе се разноликости, ишчезавају ти пред очима они престрављ 
д оне своје тужне живописности.{S} Губе се детаљи, губе се разноликости, ишчезавају ти пред очи 
овор прелази у буру и гнев и из дерњаве се само поједине речи чују:</p> <p>— Ама ја бих њему... 
никла трава и проклијала зова, у његове се жљебове нанео муљ и освојила маховина; у дупљама, ко 
груди му дршћу грчем од напора, ноздрве се понова шире — он би хтео напред.{S} Он се упиње, пок 
ио, слазило ниже и ближе дну левка, све се више губио интерес за опште појаве и све се више ист 
29" /> су јурили путем наши вранци, све се носала и повијала кола с једне стране друма на другу 
гомиле и изговорио чаролијске речи, све се опет скамени; све се измени и све се врати своме пре 
дина, која је покрила догорели пањ, све се јаче истиче својом белином осветљеном светлошћу ведр 
етало, све се утисло једно у друго, све се пробија, надире гуши, крха и судара.{S} А све то оба 
 и претоварено све се испреплетало, све се утисло једно у друго, све се пробија, надире гуши, к 
 силна стока.{S} Све се то скрхало, све се измешало, све то извире из разних улица, гуши се, са 
ма и умор и не зна где јој је отап, све се сабрало, пријатељу! — одговорих му, осећајући да сам 
ролијске речи, све се опет скамени; све се измени и све се врати своме пређашњем расположењу.{S 
рије без муниције и силна стока.{S} Све се то скрхало, све се измешало, све то извире из разних 
е зарана, још с вечера опустила.{S} Све се повукло у куће да тамо, у кругу своје породице, брин 
али, али нико ни у њу не увраћа.{S} Све се повукло у куће.{S} На улици нема промета, нема покре 
ли врата а светиљке се погасиле.{S} Све се склонило од непогоде под кров, једва отуд, далеко из 
у, мирни, непомични, непокретни.{S} Све се око њих креће, све пролази, и људи и време и историј 
 одступа а пред појавом непријатеља све се то збира, образује војску и туче непријатеља организ 
множи, простор по коме су се расуле све се више шири, тако да већ изгледају као киша звезда поп 
оповских кара и товарних коња.{S} И све се то измешало, и кола и људи и стока и све се тиска, с 
о измешало, и кола и људи и стока и све се тиска, све граби и ако се једва креће и пробија кроз 
ма у руци и са товарима на леђима и све се то сручи на тесни простор пред начелством да, припра 
ли и сећања и представе и опажања и све се то колутало, преплетало, тискало и мешало без реда,  
нце кад с ране зоре расте из мора и све се више и више узноси.{S} Очекивао сам и ја да ће доћи  
се пови те се за час очисти улица и све се сручи у подруме и под кровове.{S} А кад се изгуби он 
ише губио интерес за опште појаве и све се више истицала себичност.{S} Нико више није распитива 
 погледи, они изрази бола и патње и све се сједињава у једну црну, живу масу, која се креће дру 
ве се опет скамени; све се измени и све се врати своме пређашњем расположењу.{S} На свима се ли 
ан ужасан крах, један ужасан слом и све се сручује са страховитим треском.{S} Тамо где се јуче  
је.{S} Ето видите, све то пише ту и све се то нама званично и поверљиво саопштава.{S} А место с 
ма а њихове фигуре све више расту и све се јасније обележавају.{S} То су два коњаника који заус 
е у планини исхрани зимус.</p> <p>И све се, то измешало и све изједначило, војник и грађанин, в 
уче шта и како да учине.{S} Па ипак све се више пео број оних, који су се решавали да остану.{S 
стока, све натоварено и претоварено све се испреплетало, све се утисло једно у друго, све се пр 
атресла цела трупина и на један мах све се узневерило, све застало и сав живот намах обамро, ка 
о за заштиту напуштене деце.</p> <p>Све се радило живо, предано, радило се до последњега часа и 
м мислио...</p> <p>— Да, видим!{S} Овде се полаже много наде на њен долазак али... толико може, 
} Из дворишта и ходника надлештава, где се још једнако пакује, чује се лупа чекића који закива  
 изабрано место храм бола српскога, где се уздиже жртвеник на коме српски народ врши увек обред 
наменити поклисари Истока и Запада, где се доцније и сам император Кантакузен бавио на двору ср 
ерија напуштала фронт код Качаника, где се воде очајне борбе, и журила Призрену?{S} Није ли там 
 отишла тамо, тамо преко Копаоника, где се крај топле ватре прибрала дечица око колена мајчина  
p> <p>Око једнога кафанскога стола, где се још јуче врло живо расправљало о бочном нападу Румун 
х дана, а тако исто и у кафаницама, где се збирају они што не читају новине али су чули по где  
ед једном мучном сликом крај друма, где се беше окупила читава гомилица избеглица.{S} Под товар 
друма, лежи Сврчин, двор Милутинов, где се у XIII. и XIV. веку решавала судбина балканскога пол 
мо, ено га Неродимље и Петрич град, где се дешава трагедија Дечанскова а ено је у долини испред 
ћ висок и непроходан планински зид, где се колима није могло, где су и коњи посртали и крхали с 
ци одмах под мостом, у дну чаршије, где се редовно збира грчка колонијица скопљанска, читају се 
а другим ни речи.</p> <p>Тамо доле, где се мало час воз изгубио и где друм ишчезава пред поглед 
онети у непознате албанске планине, где се није знало шта очекује ни саме краљевске бегунце.{S} 
 које се овде призренски друм пење, где се диже Љумска Кула, обала је камена и одсечна, и Дрим  
ле, у дну Уциња, испод Бијеле Горе, где се већ варош губи, иза капије једне од оних сиротињских 
коњи посртали и крхали се у амбисе, где се по уским и усеченим стазама и пешице тешко одило, те 
ут, којим се жива душа неће срести, где се неће ништа моћи набавити, ништа добити и где ће патњ 
" /> Бели, Дрим до Ђаковице и Пећи, где се рачвала у три огранка од којих је један ишао на Плав 
ем важном и прилазе новој гомилици, где се опет разочаравају.{S} И тако се крећу од гомилице до 
, дати заштите међ зидинама твојим, где се заклонио последњи делић слободе српске?!</p> </div>  
аницу.</p> <p>— А где је тај вагон, где се држи седница?</p> <p>— Ено га тамо, на шинама. — И о 
ко би се та храна пребацивала тамо, где се будемо сконцентрисали, јер Медова свакојако не може  
све више разређује и на крају тамо, где се друм у њој губи, догледа се у сред равнице, као ками 
убини ваља и хучи.{S} На врху тамо, где се мост прелама, на самој ивици његовој, стоји непомичн 
топа.</p> <p>— Ама одакле, по богу, где се скрио?</p> <p>Узеше сви да осматрају по правцу и по  
шилук; одатле се преносе у чаршију, где се брзо и хитро разносе од ћепенка до ћепенка.</p> <p>А 
, док није достигао на другу обалу, где се упустио у дуг и озбиљан разговор са командиром батер 
што их ни у Липљану, маленоме селу, где се скрхала толика војска и народ, не чека другаче прено 
о, преко Косова, тамо доле ка Шару, где се од јутрос опет воде крваве борбе и одакле се потмула 
.{S} Срео сам га <pb n="153" /> ту, где се и сви остали сретају, испред начелства, пред оном џа 
 догледа дим на Качаничкоме фронту, где се и даље боре они, којима ни једнога тренутка није пок 
е да заложе ватру на ономе огњишту, где се она пре пет стотина година угасила.{S} Ту ће подићи  
ужи прст на једну забачену уличицу, где се догледао један болан призор.{S} Три пара вочића које 
већи корак да би измакао од друштва где се воде разговори који и његову родитељску душу потреса 
одиле преко самих шљивака те ко зна где се све по врзинама може скрити непријатељ.</p> <p>Преки 
} Капетан је тражио Краљево да пита где се налази Штаб Прве Армије.{S} Телефон му донесе вест д 
 вишим спратовима, удаљени од места где се ватра појавила, веровали су још увек да за њих није  
чету и он са друговима оде у Скопље где се ђачка чета вежбала.{S} Борио се затим на Руднику и Ц 
нареди да потражи везу и распита се где се налази Команда Ужичке војске.{S} Седе затим и написа 
 којих је пала једна српска круна и где се зачела историја пораза српских.{S} Српска се војска  
еда тамо где бистричини вали журе и где се узноси Призренски град испод којега, на обалама бист 
им је некада ишао пут за Ђаковицу и где се на десној обали Дримовој узносе развалине Леке Капет 
!{S} Као после силне буре на пучини где се крхао и ломио, кад чамац уђе у тихе воде и пристане  
 већ била пала, па се не може знати где се може наићи на непријатеља а нарочито што су се борбе 
 горњем спрату, одмах над том собом где се копао гроб Српској Круни, млади њен носилац и даље с 
и? — и ја погледах пут истока, тамо где се узносе средоречки висови.</p> <pb n="59" /> <p>— Спр 
тамо далеко, иза оних планина, тамо где се људи туку пушкама и топовима, тамо је он са својим в 
 где где пробије сунчани зрак, тамо где се кланац отвори мало и прошири, он само изазива још ве 
 пре но што ће сићи у Призрен, тамо где се поносно уздиже Дрвен-Град, на обалама Бистрице, као  
тражила.{S} Ишла бих на фронт, тамо где се бију и тражила би га...</p> <p>— Држи десно! — чу се 
 бриге и очајање, а на западу, тамо где се оно наслања на врхове Проклетије планине и где Паштр 
ских кућица које јој суседују, тамо где се простире Широко Поље и даље још где Шар и Карадаг, к 
ује са страховитим треском.{S} Тамо где се јуче још уздизала угледна и здрава бина, сад већ леж 
 Где? — врисну мајка.</p> <p>— Тамо где се бију, све сам видео, све... и испрси се дете светла  
е најпре лево и десно; погледа тамо где се узноси чука са старим Дрвен-градом и затвара источно 
 прозора не могући да догледа место где се тај велики и кобан чин догађа.</p> <p>То није био ви 
ни по магацинима.{S} Спавало се већ где се стигло; на дућанском ћепенку и под њим, у колима и п 
вде, што то није свршено у Призрену где се и отпочело?</p> <p>У Призрену је сагорело све што је 
ма, тако и на улици.{S} На простору где се камени мост укопао у десну обалу Вардара, срели се ч 
S} Сад први пут сиђосмо на друм, ту где се устависмо, а четири дана смо једнако газили преко њи 
траје, досади свету тапкати у месту где се од силна блата нема нашта сести те одморити — и онда 
 вољи, нити ићи за својим очима.{S} Иде се жмурећки, насумце, пада се, посрће се, враћа се одак 
ана али се бар знало куда ће се.{S} Иде се у један још слободан део Србије, Дебар, Охрид и Бито 
имо.</p> <p>Пут је дуг, заморан, не иде се него мили.{S} Пешаци још и измичу а ред кола се свак 
гомилице, већ се говори гласно и не иде се сломљено као мало час, већ дигнуте главе.{S} Људи се 
 се већ јасно чује врева и жагор и виде се сенке људи који се крећу овамо и онамо и чује се пуц 
ик, до врдничке куле.{S} Рекоше, оданде се лепо догледа сва Фрушка Гора.{S} Кад смо били горе,  
а ногама.{S} Онде се скрхала кола, онде се друга испречила, коњ који се одрешио луња сам по дру 
 је поноћ још је све на ногама.{S} Онде се скрхала кола, онде се друга испречила, коњ који се о 
И данас, ето, на том истом Косову, воде се последње крваве борбе, пре но што ће још једном проп 
биљност ситуације.{S} Већ два дана воде се очајне борбе на Страцину и гласови, који отуда стижу 
че прошце да их стави на ватру.{S} Нађе се узица те увезаше врата, да не може свако и без разло 
што рече!</p> <p>— А што да није — нађе се увређен наредник и спусти ствари баш крај те ватре с 
у да му оперу рану, друге платно а нађе се однекуд и чиста памука.{S} Чичица је сео на сред авл 
ње, завлада од једном међу свима и нађе се однекуд и пива и вина и шампања да се то одушевљење  
? — учини капетан и у једном скоку нађе се крај телефона те зграби слушалицу.</p> <p>— Ало!{S}  
— настави он — Лаже се, господине, лаже се званично.{S} Или нас лажу или и њих лажу.{S} И док ј 
дба, а имам их више — настави он — Лаже се, господине, лаже се званично.{S} Или нас лажу или и  
 пречу или не хтеде чути ове речи, наже се понова над картом разастртом по столу и држећи у лев 
који су се ноћас у ноћи погубили, траже се међу собом; тамо на друму узносе људи на леђима кола 
а.{S} Један подофицир, железничар, саже се под вагон, узе један камен и поче њиме лупати кваку, 
 која креше о камен у калдрми и разлеже се из пусте улице.{S} То какав коњаник јури с положаја  
има, диже главу за аеропланима, напреже се и поче им довикивати као да ће га одиста моћи чути и 
види већ само кроз равну пољану протеже се црна жива линија која се креће, повија, гамиже као о 
дите ли шта се учини од покојника, диже се из мртвих?</p> <p>Он слеже задовољно раменима па дод 
скиња, пошто се довољно загрејала, диже се и оде под своја кола.{S} То је био једини <pb n="662 
b n="659" /> извуче се испод кола, диже се и приђе нашој ватри да се загреје.{S} Негде у даљини 
 другим.{S} Затреска тамо граната, диже се земља у вис и — непријатељска батерија ућута, ни јед 
обалама, једна се плоча сама диже, диже се тешко и са напором, једва узносећи тежину шест веков 
а самртника,; дршћући, он се диже, диже се на предње ноге.{S} Његове угашене очи још једном доб 
 је спавала на кревету за дежурне, диже се и поче ударати у апарат тражећи Чачак, али се отуд н 
која је поплавила угибе и удолице, диже се гомила ствари <pb n="104" /> и покућства, сандука и  
жину шест векова који леже на њој; диже се тајанственом неком моћи, као у ноћи у очи Васкрса Го 
 који ће затим светом овладати.{S} Диже се, и из мрачне дубине која се под њом појави, поче се  
опет да га потражим! — рече жена и диже се, узе у наручје оно друго дете и пође.</p> <p>Ја хтед 
да пређем!</p> <pb n="116" /> <p>И диже се жена са митровичког воза па, не слазећи са вагона, д 
није пушило.</p> <p>Из тога дима издиже се најпре висока и коштуњава фигура инспектора полиције 
уличице којом се тегле ова кола, уздиже се брдо, које носи град призренски и овај се горе, на в 
да бди над очајном децом својом, уздиже се изнад Призрена Душанов Град и студен ветар, који бри 
адранска!{S} Над твојим каналима уздиже се један мост којим из инквизиторске суднице, где му је 
мним зеленилом чемпресове шуме и уздиже се весело, као ведра, власима богата и раскошно искићен 
мо никако ватре напоље на чистини, може се узнети дим више шуме те они запазити, и посаветова н 
ри пута.</p> <p>— То је све једно, може се погинути и од једне ране као и од две и три.</p> <pb 
а.</p> <p>— Па... колико за ноћас, може се... — теши трећепозивац, а сутра треба поранити.</p>  
> <p>— Што се Бугара тиче... да... може се рећи... управо да, они мобилишу.{S} То за сад — прем 
јвише сат или два иза Призрена.{S} Може се по баснословну <pb n="542" /> цену купити један па и 
инама у којима се растао од ње.{S} Може се све око ње мењати, он се не мења, као што се не мења 
шћу да покара непажљивог ученика — може се преварити у каквој политичкој прогнози... да, то би  
 то би се могло допустити, али, не може се преварити у фактима која познаје.{S} У осталом, ни с 
— Решавајте, људи, што ћемо!{S} Не може се стојати у месту, промрзосмо!</p> <p>Сви се пренуше и 
и слушалицу на колено.</p> <p>— Не може се добити веза, господине капетане!</p> <p>— Тражи! — д 
 А не може се сазнати?</p> <p>— Не може се добити телефонска веза.</p> <p>И одиста, од јутрос,  
сајија и та Туркиња.</p> <p>— А не може се сазнати?</p> <p>— Не може се добити телефонска веза. 
односи искључиво на повлачење и не може се тумачити овако како је војвода Мишић тумачи.{S} Али, 
к и корсети.{S} Поједини артикли и држе се још на цени али други иду у бесцење.{S} Женски корзе 
а ноћи.{S} А ипак, тамо далеко, первазе се руменилом хрбине планинске, далеко и нејасно као над 
 <p>— Тамо, баш у близини цркве, налазе се као избеглице моја мајка и две сестре — одговори пот 
ским сандуцима.{S} На сред одаје налазе се два уздуж састављена стола око којих су поређане сто 
 дешавало нешто врло важно, тек до везе се није могло доћи, а сви смо осећали да би овога трену 
ене државне касе, архиве, музеји а возе се бурад са лијандерима! — гунђа даље гомила.</p> <p>—  
љу, храна се оставља непријатељу а возе се лијандери, чункови и столице за љуљање! — гунђа и да 
е и, све што ће ујутру да рани, предаје се сну.{S} Краљ спи, влада спи, Врховна Команда спи, во 
а која верује да је победилац и предаје се победничком заносу и немару и једна војска, за коју  
 од некуд дошли. <pb n="696" /> Продаје се све и своје и државно и кошуља, коју је војник са се 
 којима се купује и продаје.{S} Продаје се на све стране, у свима улицама и на свима ћошковима. 
јка кроз сузе говори, дете пишти и вије се у рукама материним а тај писак просеца душу као усиј 
овица туда прође.{S} Зна то мајка, није се њој поткрала тако драга појава, која тако лепо допуњ 
ону олаку борбу са трећепозивцима, није се никад надао оваквом отпору.{S} То се изненађење јасн 
</p> <p>— Уби се зар?</p> <p>— Не, није се убио али и не умре, него свисну, просто свисну човек 
ра, по ономе што сам видео и срео, није се тај утисак изменио.{S} Пећ је у истини личила на јед 
о и Новицу погледати и њој помоћи; није се материном погледу могло сакрити да доле, у дну Уциња 
а има борбе и да има опасности.{S} Није се у Рибарској Бањи одморио ни дан два а сазна да је је 
 изиђосмо из куће у густи мрак.{S} Није се ни стаза честито видела до колико што видиш испред с 
је Краљ суморно завртео главом.{S} Није се ни тренутка противио да се према Бугарима испуни јед 
ула од Крагујевца, Врховна Команда није се скрасила нигде дуже времена.{S} Покушавала је да се  
страјности.{S} Ни једнога тренутка није се она подала тузи.{S} Где би жалила живо дете!{S} Ника 
 у помоћ; на нашу војску са севера није се могло рачунати, јер је она већ понела велики напад Н 
евао је опет да га тамо воде.{S} И није се имало где, одвели су га у Прокупље одакле је изашао  
а остала дубоко урезана у памети и није се све до сада изгладила.{S} Ван гомиле очајних жена и  
у чињени, телефонска веза са Нишем није се <pb n="83" /> могла добити.{S} Или је нишка централа 
 ће их примити и остварити.</p> <p>Није се имало кад одлагати, морало се хитно спремати.{S} Већ 
 у Винковце а мајка само уздише и крије се по кући, да јој ко не види сузе а бабо сео пред кућу 
од људскога зноја, покислог одела, које се пуши и испарава и мокрих обојака и опанака.{S} Од те 
проводи дане са совама и буљинама, које се легу и шестаре по осталим празним просторима пустих  
ла су се у ономе руменилу од жара, које се проткивало кроз модри дим.{S} Ја сам чуо алакање јун 
о међу ситне вале несташнога мора, које се у рану зору, као дете при буђењу играло весело.{S} С 
ричу, једну од оних вечитих прича, које се кроз сва доба понављају и у књизи и у животу; Једну  
{S} Трупе, које су већ овде и ове, које се повлаче с Косова Црнољевским кланцем, могле би поћи  
друго особље из штаба Прве Армије, које се у соби под војводином нарочито искупило и чекало на  
ећ настају и прве куће призренске, које се на левој обали Бистрице пењу уз стрму страну и припи 
ломазну руку на његово слабо раме, које се под том тежином угиба и злобно се кезећи шапће писка 
 па сад?{S} С тога је моје питање, које се укрстило са њеним мислима, толико изненадило.{S} Или 
Указујући на модре планинске масе, које се око Скадра узносе и које ведра ноћ јасно оцртава и и 
е прибрала чаршија.{S} Две горице, које се износе из мора и чине као неки оквир панорами овога  
ога друга.</p> <p>А верно кученце, које се, предосећајући трагедију од јутрос окуњено повукло п 
 из свога детињства.</p> <p>Сунце, које се дубоко нагло западу, још је слало зраке али су они в 
ују збијене гомилице тамних сенки, које се кроз дим једва назиру, добија све тајанственији обли 
нима, враћао на помисао о судбини, које се толико бојао да га не прати, њему би се старачко чел 
 на Пчињи.{S} Трупе нових области, које се нагло довлаче са албанске границе, имале би задаћу д 
рку под главу а покрио се ћебетом, које се натопило кишом.{S} И госпа у црнини оборила је уморн 
 вечерас морамо заноћити.{S} Небо, које се цео дан мучило и грчило, с вечера се проли те у два  
 освојила и пробила таму.{S} Село, које се до мало час, при светлости ватре и тамној ноћи, није 
жна побожност, слична незнабоштву, које се клања сунцу и непосредно из свога божанства црпе топ 
, коштуњави учитељ, светлих очију, које се у полумраку просто осећају и крупне гласине, која из 
виде осветљена лица и покрет руку, које се пружају и повлаче, те изгледају као неке тајанствене 
ну, који одликује младост као доба које се мири са <pb n="213" /> сваком бригом и невољом.{S} У 
то, што он није сазнао.{S} Оне, за које се мислило да су обавештенији, јер имају везе или начин 
слио на даље повлачење из Пећи, за које се дотле све грозничаво спремало.{S} Развезали су се де 
остаће последња као заштита армија које се повлаче пред њом.</p> <p>Цело то по подне, после ови 
енутка извешћа о последњим борбама које се воде на путу од Косова ка Призрену.</p> <p>Када је п 
м колима, таљигама или двоколицама које се ненадлежно унеле у ред.{S} Та војничка кола представ 
црвеном писаљком подвукао место на које се позива.</p> <p>— Колико је мени позната наредба — до 
ескакати да би нашли суво место на које се може стати.{S} Тамо где си мислио да је суво угажено 
вених прашума ових великих планина које се уздижу над нама и сабрале овде на сатански збор.</p> 
е полегла по коси једнога узвишења које се, осветљено, издваја из оне тамне масе.</p> <p>— Да л 
едница Владе и Врховне Команде, са које се Престолонаследник вратио тако уморан, одржана је још 
лу шињелу, оборене пушчане цеви са које се слива киша, маршира тромо неки одред трећепозиваца,  
а могла узнети натраг на Јелицу са које се спушта.</p> <p>Једнога тренутка заустави капетан бат 
 се не разумевајући ни молитве рад које се крсти; већ нека крепка, силна и снажна побожност, сл 
5 године, које је ова батерија, од које се он никад ваљада није одвајао, водила.{S} И сада на п 
дубок утисак судбина оне дечице од које се отац немилосрдно откида и која сад, без очеве заштит 
ици под којом се простире варош од које се, из групе кровова који ти се чине као мрка и тамна п 
 <p>Разговор скрете затим на борбе које се воде на овоме фронту, измеђ Качаника и Гилана.</p> < 
ко тамо, у прва доба наше историје које се ту, на томе крајичку Србије, који се сад простире по 
 па се већ догледају нејасне сенке које се кроз ноћ крећу измеђ ватара и чује се потмуло, пригу 
и бар била је јача пауза, за време које се он склонио из Београда.{S} Да ли је те ноћи или сутр 
ваша; видите ли ове снежне планине које се око нас узносе, и у њима су деца ваша.{S} И једна ва 
 поћи овим путем преко Љуме, а оне које се повлаче Ибром, и које се налазе у Санџаку, могле би  
ђу мртвима видим оно неваљало лице које се, чини ми се још и сад увек, кад год говорим или мисл 
ему.{S} Збира се у брижне гомилице које се међусобно обавештавају и теше.{S} Једна је гомилица  
> <pb n="105" /> <p>А оне гомилице које се прибрале под каквом стрејом, дрветом или под којим д 
а, допуњавају својим бојама; приче које се дубоко режу у душу детињу као ковано рало у меку смо 
у извесно бегунци из Митровице, из које се данас као и из Приштине, почело нагло бегати пут При 
жаја саме зграде на падини брда уз које се пењу призренске куће, прозори гледају преко дворишно 
ме, а оне које се повлаче Ибром, и које се налазе у Санџаку, могле би сићи у Пећ па одатле, пре 
е које су изашле пред само подне и које се отимају од продаваца.{S} У кафану су придошли и чино 
ераћете ме још да вам кажем ствари које се не казују, које су поверљиве.</p> <pb n="40" /> <p>— 
дроњаве и у ритама, умазане блатом које се сасушило на оделу, прљавих руку, прљава лица, неумив 
ини пење до врло велике висине, до које се треба са напором пети а затим слазити.{S} На мосту н 
јим аутомобилима.{S} На висини, до које се овде призренски друм пење, где се диже Љумска Кула,  
промрзла тела а још мање душу, око које се свакога дана хватао све дебљи слој леда.{S} Нисмо ни 
, која на сред калдрме букће и око које се промрзли греју; у другој улици скупила се гомила меш 
ла; када је наступило глуво доба у које се мртви буде — дебели су капци на металним ћивотима те 
" /> на које је свет нагрнуо али у које се, пре свих осталих, баш виши официри команде трупа но 
, коју су осенчили пропланци, међу које се скрила, оцртава се тамна тачка са истуреним врхом.{S 
ом и само се још види кретање руку које се пружају до стола да стресу пепео са цигарете или да  
ћ изгледа као низ ватара логорских које се из далека виде спојене те изгледају као ватрена змиј 
} Варош је спремна за предају и очекује се улазак непријатеља свакога часа.{S} Опасност је вели 
ано јутро, док још Уцињ спије, отискује се он на своме чунићу на широко море а мајка га испраћа 
и са њима по богатоме заливу и отискује се даље, на море, те лови и продаје рибу.{S} И како кој 
отуд, кад смо већ измакли из села, чује се јасно кроз мирну ноћ топот коња као кад тица ноћница 
ештава, где се још једнако пакује, чује се лупа чекића који закива сандуке и осорне наредбе ста 
 даљине само, из планинске дубине, чује се арлук вука и продире ти кроз душу као крик смрти.{S} 
ко негде, брдом где су задње куће, чује се арлук промрзла пса, клепеће негде у доњој махали отк 
и све даље, прште врата и прозори, чује се тресак балвана а црн дим куља пластовима и гуши оне  
гмиже маса, која једнако надолази; чује се пљаскање блата, довикивање и крчање кола, која скрећ 
 простире над умореним народом.{S} Чује се само ркање спавача под једним колима, преживање сток 
p> <p>— Овамо је шанац, не може! — чује се оздо с друма.</p> <p>— Терај, терај још на више! — о 
киша загасила; из другога дворишта чује се ситно и одмерено ударање чекића; то у рану зору потк 
е буди ноћ.{S} Из једнога дворишта чује се тупо ударање секире, то ваљда неко спрема да обнови  
ртника ухвати сан.{S} Далеко негде чује се само бат секире, то неко сече дрва да подложи дотрај 
 су заспали и тамо из дубине штале чује се хркање мирне савести.</p> <p>— И кад би знао, колико 
завесе.{S} Из по гдекоје само куће чује се тужно арлукање пса, којега су избегли заборавили у з 
/p> <p>Кроз мртве и забачене улице чује се само бат коњске копите, која креше о камен у калдрми 
олазе сваки дан, пуни их возови, и чује се од њих да су Србијанци потерали наше па их млате и г 
е се кроз ноћ крећу измеђ ватара и чује се потмуло, пригушено довикивање, као таман глас дављен 
људи који се крећу овамо и онамо и чује се пуцкарање ватре и гласови који се довикују и надвику 
е потмуло камени мост на Вардару и чује се одмерени пљасак опанака по лапавици.{S} То, поврнуте 
им каналима.</p> <p>Кроз ту тишину чује се још само бат наших ногу, пљаскање опанка по блату, с 
е, где никог познатог немам! — Одлучује се онај отац што неколико дана тражи коња да купи.</p>  
ом виси у ваздуху, цреп пршти и сручује се, оџаци који падају на њ’ дробе га у ситну парчад, па 
један део бугарске војске; на савезнике се није могло рачунати после ситуације која би им остал 
е, мандали су притисли врата а светиљке се погасиле.{S} Све се склонило од непогоде под кров, ј 
 што се не може понети.</p> <p>Светиљке се по кућама почеле већ из раније да гасе и тишина пост 
утку наћи шта ће дотле бити.{S} На Грке се није могло више рачунати да привуку на себе један де 
оре ватре од оборених плотова и мањерке се на њима пуше пуне узавреле воде, у које ће се домало 
астирским сводовима царевала, краљевске се сени упутише олтару и клекнуше пред иконама Светога  
 ли добиле ред да уђу у вагоне, тискале се да своје стечено право постигну; док су незаштићене  
{S} Бабе се увалиле у душеке, претрпале се јастуцима, завиле се шаловима и очајно гледају овамо 
младину оставише да спавамо.{S} Сабрале се жене око Лазара а он им казује.{S} Вели, Турци пали  
едва назирали.{S} У тој полутами виделе се у једноме углу собе набацане школске клупе а на зиду 
а и капиџицима престрављене жене сабиле се у гомиле и немо ћутећи, погледају се и ослухују.{S}  
 душеке, претрпале се јастуцима, завиле се шаловима и очајно гледају овамо у гомилу као да би х 
езли записи.{S} Недогореле свеће савиле се, влажни се пешкири усукали; свега крај једне крстаче 
стока уведена негде под заклоне; гомиле се бегунаца и војника сабрале, греју се и воде живе раз 
не знајући ни сам шта.</p> <p>Те гомиле се с времена на време распу да пропусте каква кола или  
их тих ствари вире главе дечје, покриле се сукњама преко главе жене, по где ко раширио кишобран 
тим гомилама, као у рововима, шћућуриле се кукавне породице прокисле до коже, деца покривена пр 
е су се алатима оружане сенке, узносиле се и спуштале мотике и будаци без шума, без лупе.</p> < 
у оставиле овде своју дечицу, опростиле се са њима и сад већ измичу ваљда друмом са осталим збе 
о.{S} Развезали су се дењкови, одрешиле се торбе и почело се јести оно, што се муком набавило и 
е толико плашила. „Где је борба, одакле се чује?“ — питала сам радознало. „Отуд са гробља, са в 
лства, испред Бајазитове џамије, одакле се догледа лабски друм те погледао хоће ли догледати си 
ре да сиђе доле, у долину, доле, одакле се осећа мирис крви.</p> <p>Гомила се уставља пред дебе 
је више!</p> <pb n="168" /> <p>— Одакле се повлачите?</p> <p>— Са Чачка, кроз клисуру.</p> <p>— 
 јутрос опет воде крваве борбе и одакле се потмула грмљавина топова јасно чује са овога проплан 
 и Битољ, који је још слободан и одакле се, у случају невоље, увек да за времена одступити ка С 
лики народ бего да је добро тамо одакле се бега.{S} Зло је тамо, веруј ми.{S} И да си се вратио 
рвави косовски божур; зашто тамо одакле се догледа дим на Качаничкоме фронту, где се и даље бор 
 ка Љум-Кули.</p> <p>На Љум-Кули, докле се стизало колима и аутомобилима, чекали су мали товарн 
ежа била.{S} После два три дана разболе се девојчица неке Стане Дамњанове, па се разболе и стар 
породице официра Врховне Команде а доле се стрпало све што је зарана стигло.{S} Ово, што сад пр 
ажећи се и, најзад, кад се налазе, грле се, а у том загрљају и умиру.{S} Загрљени бели и црни б 
уцале само пушке него и бомбе.{S} После се опет све ућутало и настала је тишина, потпуна тишина 
дакле их жене односе у комшилук; одатле се преносе у чаршију, где се брзо и хитро разносе од ће 
мали ватру за себе и свога Краља, дотле се он сетио да обиђе болеснога војводу Путника, који је 
и где би се која војска налазила; дотле се виши чиновник иронично смешио показујући очима на ва 
>Док се у доњој соби одушевљавало дотле се горе, у војводиној соби, израђивале хитне наредбе св 
ми.{S} По пољу, испред Приштине, расуле се ватре у логорима војске и избеглица, као да су звезд 
обу једнога страног дописника и... даље се није могло: „Треба имати необично снажне живце да се 
Српској Круни, млади њен носилац и даље се борио са тешким и суморним мислима.{S} Он је знао шт 
ћу престану се нијати и повијати, шибље се и жбуње умири; птице, које су нас по гдекад о дану н 
ате шта више да чекате.</p> <p>— Напоље се понова говори о доласку Француза?</p> <p>— Дај Боже  
ао знанац, као познаник.</p> <p>— Ви ме се не сећате? — вели и доноси леву руку до шајкаче позд 
 па ћу умети и вас подворити.{S} Они ме се окануше па одоше даље</p> <p>— А како су на другом м 
е држао на колену, и с времена на време се подкрепљавао.{S} Два врло жива и светла ока севала с 
ршио низ несрећа наше породице, са њиме се угасила и последња моја нада и последњи разлог за мо 
зао врата и пропусти човека стара, коме се осветли лице светлошћу ватре најближе вратима.{S} То 
 на њега наредник из те гомиле, на коме се никако није могло приметити, бар приближно, којој пр 
ио баш овај део земље Србијине, на коме се и данас завршава један део њене историје.</p> <p>Оди 
е омалена жена, препланула лица на коме се сачувао питом и племенит израз својствен жени њене р 
нту.{S} Ово је сад једини фронт на коме се боримо, да би се са других могло одступити.{S} Шта т 
ције и изабра се одбор од пет лица коме се повери организација те гарде.</p> <pb n="122" /> <p> 
ја самим случајем постао повереник коме се она искрено исповедала.{S} Њена прича ју је загрејал 
енога; њено бело, воштано лице, по коме се заигравала лака и бледа пурпурна светлост, што се ра 
да не ремете свечаност тренутка, у коме се у очевој души буди понова туга, на догледу синовља г 
у ђенерал Бају са својим штабом, у коме се већ налазио и један српски млађи официр, стављен на  
!{S} Бол једнога народа је огањ, у коме се његова снага прекаљује.{S} Ви морате живети, јер у б 
 проносио кроз разређени ваздух, у коме се већ осећао дах љутога вечерњега мраза.{S} Био је то  
је! — примећује му трећепозивац, у коме се буди бол домаћина чије су младице на имању већ посек 
росуте у долини и преко њих поље у коме се губи Бистрица у Дримове воде а у дубокој позадини, и 
огледа који се по где кад буди и у коме се распаљује пламен дивљаштва кад у туђој руци спази ко 
 година минула свака обавеза али у коме се од јутрос разбуктало младићско одушевљење.</p> <p>—  
уководе борбе, кренуо — на скопљанскоме се граду неће више вити српска тробојка и Скопље ће поч 
ијих уџерица на крају вароши.{S} О томе се најпре шаптало и дошаптавало, затим се гласно говори 
те ударити од Видина до Дојрана, разуме се редовна војска! — одговара нестрпљиво светини заробљ 
одлучила се да изађе из резерве, разуме се, користећи се кратковидношћу дипломатије споразумних 
} Саопштавајући то, командир је, разуме се, очекивао да ће Краљ наредити да каре пођу даље, чим 
ста уских рамена.</p> <p>— Видо, разуме се!{S} У среду 23. овог месеца, био сам баш на кеју, ка 
прилагодити.{S} Тај је елеменат, разуме се, жалио за „старим добрим временом“ и како је многобр 
ерани на станицу.{S} Војници су, разуме се, држећи се тачно наредаба, грубо гурали и одбијали с 
адовољи своју жеђ за вестима.{S} Разуме се да светина у таквом случају предузима сва потребна о 
да прође тужна поворка.</p> <p>— Разуме се да брине! — одговарам му ја.</p> <p>— Брине? — учини 
окушај али нисам успео.</p> <p>— Разуме се да нисте успели, за то што сте српски књижевник.{S}  
да крећу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Разуме се, у последњем тренутку.{S} То може бити још и сутра.{ 
з разговора са „тим и тим“.{S} А разуме се, „тај и тај“ је увек важна личност или бар неко који 
у и отуд зовне мајстор.{S} То је разуме се продужило чекање и ђенерал који је већ неколико пута 
асу зла судбина наша; с које год стране се бориш србина убијаш.{S} Ко зна да међу онима, које ј 
по где кад чула сам га да јекне и тргне се као да га је што штрецнуло.</p> <pb n="483" /> <p>Иш 
ј од прошле ноћи изазвао, јуче на подне се <pb n="102" /> просуо глас да данас иду последњи воз 
ао сам усред борбе непомичан а око мене се борило и крвавило.{S} Нити сам се уклањао нити склањ 
 млаком, детињом крвљу.</p> <p>Око мене се водио разговор шапатом, ја га нисам слушала, јер кад 
живљавала.{S} Њено се лице грчило, њене се очи влажиле сузама, њена се коштуњава и воштана рука 
еши, смеши се материнским осмехом; њене се груди надимају саучешћем и загрљај јој обећава утеху 
м прозорима задрхће мало завеса и крене се у страну, те отуд једно око гвирне на улицу да види  
и да ми се намеће.{S} Ено, ено, планине се већ жаре и горе, бљују већ пламен и ено се усијана л 
ине и где Паштрик узноси свој врх, гоне се читаве армије кишних облака.</p> <pb n="539" /> <p>— 
ој гомили, сабраној под њом, изненађење се ово претвараше у праву запрепашћеност.{S} Измирено в 
удник, залази Шумадијом и Моравом, пење се на Копаоник и слази на Косово те пребраја гробове он 
аг.{S} Објашњавање, свађа и псовка пење се све више, потежу се и ступци, узносе и кундаци над г 
ено гвожђе и из недогорелих гламња пење се дим танким млазевима из којих се развијају неке таја 
ца и по нека пушка, и арлук гомиле пење се у томе часу до дивљачке дреке.{S} То зец залутао кро 
о око тридесет вагона.</p> <p>Повлачење се врши кроз варош, одржавајући увек везу са бугарским  
идова, она се шири, зид попушта, нагиње се и са страховитим треском читаво једно огромно платно 
{S} Боље је веле по ноћи.</p> <p>Детиње се хаљине биле осушиле а оно се у шињелу било загрејало 
 ајде сад, прекрсти децу!</p> <p>Товаре се, полазе, он закључава врата па пошто је још једном б 
из капија ствари и товаре на кола; дере се један из <pb n="319" /> гомиле тражи ћебе које му је 
где ни једнога прошца од ограде; издире се један наредник да се макну кола која су се испречила 
рекосутра?</p> <p>Мајор ћути, не обзире се и корача даље.</p> <p>— Ово је право Наполеоново одс 
а предам овде! — одговара мала и обзире се на све стране преплашено.</p> <p>— Зар то није твоја 
љу која му је запала око врата и обзире се око себе:</p> <p>— Добро је, вели, сви смо на броју! 
аца.{S} Рекоше ми у Ваљеву помор, умире се по болницама, по кућама, по улицама.{S} Није ме то п 
пан, гологлав, исколачених очију, опире се и сад још и ако му је уже засекло у месо и ако је, в 
к и обнавља живот.{S} У младе жене шире се зенице страшћу; дојке јој брекћу од млека, мишић јој 
 Аустријанци одступају.{S} Истина, боре се, али одступају корак по корак.{S} Шћућурили се ми у  
ма, наши се боре, гину, падају и — боре се.{S} Гранате већ прелећу варош и падају највише овамо 
ка зграда од темеља до крова.{S} Најпре се у доњим оделењима појавила ватра и дим је кроз разби 
зраку као да лебди светао дан.{S} Ватре се на све стране погасиле, још само врео пепео покрива  
ас треба да крене на даљи пут.{S} Ватре се тамо друмом већ не догледају више, погасила их је ки 
 бди над уморним пешацима.</p> <p>Ватре се нису смеле ложити али се мало и спавало.{S} Све је б 
љени прозори овде и онде по вароши гасе се један по један и настаје тама и неремећен мир.</p> < 
елезничке станице <pb n="91" /> пронесе се по гдекад писак локомотиве и тресак вагона који мане 
 родитељ очајно.{S} Мајка дечја затресе се целим телом и зацвокота зубима па грчевито стиште по 
дравећи нас.{S} По зраку изнад нас носе се јата гавранова и дрско гракћући прате нас, навикнути 
ица, као најраскошнији ватромет, узносе се у мрачне облаке дима којима је застрто небо те се от 
, кола која су посрнула у јендек узносе се раменима на друм; они који су се погубили опет се на 
ло таму која у том делу цркве влада, те се њена фигура јасно оцртавала. <pb n="262" /> На њеном 
ја се испреплетала као клупче змија, те се сад расплиће.{S} Издвајају се из те гомиле најпре гл 
дирљиве слике а кад измаче батерија, те се отвори пут и маса крену хтедох и ја, али ме млади сл 
ву дубоко у поврнуту јаку од шињела, те се загрева сопственим дахом.</p> <p>Војник је на стражи 
з кабла а у то доба нешто попустила, те се кроз зраке бледе светлости, колико је ова продирала  
уго и дуго.</p> <p>Када је завршила, те се широм гробља залелујаше пламичци као попадале звезди 
е очас ватре крај кола и измеђ кола, те се упали друм далеко за нама, хеј тамо чак до висина Ду 
мо неколико километара изнад Скопља, те се по где кад чула паљба која је допирала отуд, где су  
ра до вечера стајала широм отворена, те се улазило и излазило као у кафану.</p> <p>— Шта је? —  
рном речју пробуди окамењене витезе, те се домалочашњи камен почне да креће и живи; тако и ова  
е у дубину тесне приштинске чаршије, те се гомилице, које је спровод просеко као оно чамац воду 
ровом који је истурен далеко у поље, те се ту може заклонити од кише и наложити ватра.</p> <p>П 
етамо и друге, тако исто натоварене, те се једно другом придружујемо онако ћутећи, и не здравис 
а привременост аустријске владавине, те се не може рачунати ни на исхрану војске од становништв 
 и претапа питоме Струмичине долине, те се уставља пред Цариградским бедемима.{S} И, док се Кра 
волио на часну реч да ће се вратити, те се он од Железника спустио преко Булиних винограда и уш 
алну офанзиву.</p> <p>Као и у првој, те се исте наредбе израђивале те ноћи и у свима осталим ар 
ја се црна силуета стапала са тамом, те се једва назирале контуре госпе у црнини.</p> <p>— Ако  
ечега, згомилаше се и загушише друм, те се цео покрет заустави.{S} Десило се ваљда што, пао коњ 
оји му покрива мушке груди, улубљен, те се на њему једва држи по где који остатак двоглавога зл 
У том већ и артиљерци свршише посао, те се ћуприја рашчисти.{S} Командир узјаха коња, узјахаше  
S} Сад већ и топови улазе у дејство, те се разлеже грмљавина од које задрхта Чачак и преплашено 
ицу себи.{S} Потраја још доста дуго, те се сви озбиљно забринусмо што се не враћа.</p> <p>— Да  
еченим стазама и пешице тешко одило, те се пред овим изгледима морало и са последњим остацима с 
</p> <p>Чим је мало јасније свануло, те се отворили капиџици и кафанице, цело је Скопље било на 
S} Дим се повија час лево час десно, те се људи бране шаком коју надносе на лице, јер их штипа  
огућ јер су Бугари заузели Гостивар, те се више ни у ком случају не може помишљати на одлазак у 
љено сви и заустављамо сваки покрет, те се сабирамо у гомилу осећајући потребу да се зберемо и  
азивале су код њега тешку клонулост, те се опуштених руку низа столицу поче предавати дремежу,  
оје радости!{S} Помогох ономе другу, те се ослони на мене и пођосмо у позадину.{S} Изведоше ме  
као готово дело о великоме догађају, те се чак и побојавам да није нешто претенциозан наслов ко 
 једним свега сводом паше целу реку, те се на средини пење до врло велике висине, до које се тр 
о, ваљда са онога пожара на Дорћолу, те се догледала мрачна слика престонице.</p> <p>Тек сам из 
тонуло у дим од ватара и ноћну таму, те се куће и не виде већ само неке нејасне и тамне гомиле. 
 Призрена) улазе постепено у колону, те се образује један непрегледан и бескрајан ред кола.{S}  
одлази некаквим својим послом у Ниш, те се отуд увек враћа пун комбинација поцрпених из разгово 
 Бањици.{S} Кад смо прошли „Славију“ те се испели код Опсерваторије, пред нама је доле, крагује 
лим слојем житкога блата, где ређега те се разлило као блатно језеро а где гушћега те се хвата  
лило као блатно језеро а где гушћега те се хвата за точкове од кола, за опанак и обућу.{S} Убрљ 
вали, одвајајући се један од другога те се све јасније и јасније изражавала контура вароши која 
смо друм, па онда преко неких ливада те се дохватисмо планине.{S} Кад смо већ замакли мало у шу 
и зори али је киша још увек ромињала те се у ваздуху није могло опазити да се тама већ разређуј 
а дана не дође нико с вечери из села те се ми забринусмо.{S} Паде и ноћ и полегасмо а нико из с 
тим с руке пење на раме и шири крила те се тиче образа материног и као милује га један пут, два 
миже пешак као мрав а кола загустила те се просто закрчио друм.{S} А све нови и нови бегунци пр 
оуми капетан и ободе сад понова коња те се у два три свока дохвати друма па се галопом упути Сл 
аде станичне, згрувала се маса света те се просто гуши и дахом својим греје.{S} Једни поседали  
 држао пушку и износио је више главе те се бранио њоме од удара.{S} Ухватили смо се у коштац и  
тако бескрајан а мраз све више стеже те се једва корача.</p> <p>Још мало напора и стрпљења и ук 
рањени поручик који је опустио штаке те се наслонио на зид и посматра пролазак топличких бегуна 
p>Код извора сам затекао две мањерке те се освртох лево и десно да видим ко их је ту оставио.{S 
лом, обухвата постепено и све остале те се у њему учествује са разних столова и постаје општи.{ 
 једне и друге стране друма, замрзле те се под месечевим зрацима сјакте залеђена и снегом покри 
 руке а руке им се скочањиле од зиме те се сваки час мењају.</p> <p>Краљ већ малаксао.{S} Јучер 
{S} Месечина још тајанствено продире те се под неодређеном светлошћу, која се рађа из сусрета д 
соких минарета која се у ноћи узносе те се причињавају као надгробни споменици над гробовима ко 
схлади ми и чело и опали мразом лице те се пробудих и пробудисмо се сви.{S} Учитељ узе својом п 
али таласи и квасили јој брижно лице те се мешали са материнским сузама али... </p> <p>Она је ч 
бомбе! — узвикну неко и свет се пови те се за час очисти улица и све се сручи у подруме и под к 
ви као да нису златни а нису ни мали те се не могу на грудима понети, већ велики и тешки.</p> < 
ођосмо копати неко корење по планини те се њиме прихрањивати.{S} Поразболеваше се многи од те х 
вили пут, разредили и расули по ноћи те се и не догледају.{S} Мраз стегао као о Божићу и душе о 
магали јој и добри људи.{S} Дали јој те се сместила горе у пустоме Уцињу, где и данас седи, наш 
и Језерске планине, просеко је облак те се узнео поносан и свечан али ипак тужан.</p> <p>Сретох 
јача а поледица и снег ометају корак те се клизају људи, клизају коњи.</p> <p>Краљ не може, њем 
ице.</p> <p>У том прође неки коњаник те се она спусти једном ногом у јендек да му начини места  
ак но црквени, па кад дође Царев дан те се оките куће а наш барјак с крова па до земље.{S} Прол 
е облаке дима којима је застрто небо те се отуда враћају као ватрена киша.</p> <p>И ако нас је  
це ових вароши, тако да је загустило те се није ни улицом могло више проћи.{S} Да се суд прелиј 
Завлаци, заноћили <pb n="362" /> смо те се нас неколицина увучемо у једну кошару да се склонимо 
ћи где је некада био српски консулат те се на њој пуне двадесет и две године вила српска тробој 
је тада већ дубоко био ушао у Србију те се морало и даље одступати, од Ужица на Пожегу па у Ари 
е ти кваси руке; бадава узносиш руку те се заклањаш, мећава ти <pb n="300" /> запљускује очи, з 
оконтролишем! — и капетан приђе топу те се увери да је одлично наперен тамо одакле бљује неприј 
 ноћ нису очи свели, избудили дечицу те се сад журно спремају; спремају се да напусте своју кућ 
 закрчили сва места: „Ајде, бре, диг’те се кој, нек се огреје ово дете!“ Кад је село мећу њих г 
да овде толерирати.</p> <p>— Не, варате се.{S} Они не претендују на Призрен али захтевају да се 
 граната <pb n="475" /> испред ње, дете се ваљда преплашило, откинуло се од ње а преплашила се  
 сам учинила грех према детету.{S} Дете се ту заразило и кад смо се вратили у Београд паде у по 
p>Дадоше му и хлеба и огрнуше га и дете се мало раскрави и ослободи те проседи позивац узе да м 
 отац узео у наручје да се опрости дете се насмејало.{S} То је био први осмех детињи а последња 
а, која је био леђима притиснуо, окрете се и закључа их па извади кључ из браве и метну га у џе 
ио закорачио праг да уђе у собу, окрете се за собом и погледом позва и остале из свите.{S} Окуп 
тари!“</p> <p>Он одједном прену, окрете се око себе и виде мртву и нему батерију своју, виде за 
 стоји са распоредом путовања? — окрете се Пашић једноме чиновнику, који му је стајао за леђима 
анцузима, о Румунима, је л те? — окрете се он на својој столици целим лицем према мени.</p> <p> 
ам наредио! — одговори капетан и окрете се буновном и дремовном посилном, који је упао у собу,  
зар крај? — запита он зачуђено и окрете се лево и десно те погледа око себе.</p> <p>— Па зар ва 
ћу мира!</p> <pb n="154" /> <p>И окрете се без збогом те пође негде.{S} Нисам ни знао тада да ј 
и са вером да је то привремено, да ћете се за који дан вратити, да ће стићи наша војска, која с 
S} Распитајте се код надлежних, па ћете се уверити...</p> <p>— О чему ћу се уверити?</p> <p>— У 
</p> <p>— Опет ви... друго... наћи ћете се једно другом.</p> <p>— Ниси ни ти туђинац, наћи ћемо 
>— Е па ето, отидите тамо.{S} Лако ћете се вратити!</p> <p>Кад сам се растала од њега, размишља 
 чему ћу се уверити?</p> <p>— Уверићете се да бегства није било догод се српска војска борила с 
из заседе, него се растурите, разредите се, даље једно од другог али тако да се не погубимо, да 
а и једини њен савет може бити: „Држите се колико можете!“</p> <p>— А зар су ту и ђенерали са ф 
икује гомили: „Склоните се!{S} Склоните се!{S} Ја убих вука!{S} Убих вука!“</p> <p>И та млада с 
 у наручје и узвикује гомили: „Склоните се!{S} Склоните се!{S} Ја убих вука!{S} Убих вука!“</p> 
вот.{S} Кад тај посао завршите, вратите се тамо где су гробови, вратите се тврда срца као Југов 
вратите се тамо где су гробови, вратите се тврда срца као Југовићка, и обиђите их све; обиђите  
да Вас преклињем, Величанство, одлучите се да кренемо што пре! — завапи ађутант.</p> <p>— Ја ос 
 симпатична фигура.</p> <p>— Спасавајте се, овамо, брже овамо! — виче капетан.</p> <p>Али пуков 
ли, али бабо нам рече: „Ајте, спремајте се и потоварите да се склоните из села!“ Тад разумеде н 
, па одма још један.</p> <p>— Склањајте се, бацаће бомбе! — узвикну неко и свет се пови те се з 
нате.{S} Распитајте се мало; распитајте се па ћете чути, да су београдске кафеџије писари у шта 
, да се спасу своја деца.{S} Распитајте се код надлежних, па ћете се уверити...</p> <p>— О чему 
ви многе ствари не знате.{S} Распитајте се мало; распитајте се па ћете чути, да су београдске к 
да се и ја на њу позовем.{S} Распитајте се, па ћете чути, колико је генералских синова у францу 
ристим вама бар, српска децо.{S} Грејте се, грејте, толико ћу још дисати док вас не загрејем!.. 
и као да му чујем речи:</p> <p>— Грејте се, грејте, српска дечице!{S} Учинио сам своје; извлачи 
ој својој судбини.</p> <p>— Опредељујте се кад више ни једног српског војника не буде у вароши. 
поручник! — кликну Бојко весело, осврте се па нас погледа све редом, као да би хтео да један де 
ј је до малочас гроб покривала и осврте се најпре лево и десно; погледа тамо где се узноси чука 
вести.</p> <p>Млади пријатељ мој осврте се пажљиво око себе да види слуша ли ко и ако смо били  
нуо.</p> <p>— Брзо, шта чекате, шта сте се збунили? — дречи поручник.</p> <p>— Да пуцамо? — пит 
овили нас.</p> <p>— Штета, а борили сте се баш честито, хвала вам!</p> <p>— Изгибе сам домаћин, 
и псују све што им је најсветије и љуте се и на самога Бога претећи му и окривљујући га да и он 
 да л’ ће чути једно о другом, да л’ ће се моћи јављати једно другом?</p> <p>— Чини ми се — гов 
 полазе не знајући куда ће.{S} Да л’ ће се видети кад год, да л’ ће чути једно о другом, да л’  
дине букнути балкански рат, иза кога ће се једно за другим низати крвави догађаји, да би се зав 
 возови у правцу Солуна и Косова, да ће се затим обуставити цео саобраћај да би се могла хитно  
а онај господин излепљен блатом — да ће се сад тек у Призрену видети јасно колико је излишних с 
ко је ишчезло и последње поуздање да ће се у хришћанскога становништва моћи испросити која мрва 
и да код њих постоји неко уверење да ће се све ово у последњем тренутку некако поправити.{S} Ал 
ојој недораслој војсци, бојећи се да ће се иначе ови непоуздани дечаци листом предавати, кад се 
ш је свирао оркестар и не слутећи да ће се малочас све угасити, све под море отићи.{S} Тако <pb 
под свој кров бегунце, не знајући да ће се мало за тим и они придружити општој невољи.</p> <p>Ј 
орње више делове вароши, верујући да ће се тамо моћи склонити.{S} Ипак по неко, онако успут, бе 
војим затвореним вратима верујући да ће се газда вратити.</p> <p>Кроз мртве и забачене улице чу 
која му је пружана, верујући увек да ће се вратити на своје имање и да ће његов повратак, са ср 
оправданом или неоправданом вером да ће се у њему наћи заштита; али одавде нико није умео рећи  
и из XV. века, који је пророковао да ће се два змаја сукобити на Овчем Пољу, један са запада а  
бљен, дао је часну реч команданту да ће се вратити а шта би заробљен и могао помоћи својој жени 
вели, неки турчин, дао јој је реч да ће се бринути о њој као о својој рођеној мајци; трећа се ж 
ндант му је дозволио на часну реч да ће се вратити, те се он од Железника спустио преко Булиних 
два и три дана али се бар знало куда ће се.{S} Иде се у један још слободан део Србије, Дебар, О 
леба на Рожај.{S} Трећа Армија, која ће се затим и сама повући преко Рожаја, остаће последња ка 
сад већ одређена и неизмењива и која ће се сутра или прекосутра преломити.</p> <p>Зору осмога о 
већано је још само о путевима којима ће се напустити Србија.</p> <p>Престолонаследник се са тих 
 хоризонту појаве бродови, на којима ће се вити застава која означава спас онога, што је преост 
к опазити да немамо темеље на којима ће се тај кров држати.</p> <p>— Мислите?{S} Темељи смо ми, 
ли су мали товарни коњићи, са којима ће се поћи даље.{S} Кола и аутомобили, који су довде довез 
а кога.{S} Кад се буде загрејала она ће се тако исто дићи, не здравећи се, и завући се понова п 
из вароши у варош док прође олуј, па ће се опет свако вратити на своје огњиште.</p> <p>Ево од п 
е може! — додаде он одлучно. — Сутра ће се и Феризовић напустити.</p> <p>— То значи прекосутра  
на и по једно дете на самару.{S} Шта ће се са осталим стварима које су се довукле до Призрена а 
настави:</p> <p>— Прошле године, кад ће се заратити, ја сам у јесен пунио деветнаест година, са 
Шапћући, као што се шапће у ноћи кад ће се извршити злочин, наставили су разговор о тужноме чин 
ш, и његова ће рука оснажити, његове ће се уснице огарити маљама прве младости а његово око зам 
 где ће умирати од глади и зиме, где ће се давити у блата и где ће их болести обарати као олуји 
чена, воде несретника у тамницу, где ће се пресуда извршити.{S} Са тога моста он последњи пут с 
 и даље правио планове о местима где ће се Французи задржати и примити борбу а Французи су и са 
ти ђубре, наста одређивање места где ће се наложити ватра и уношење ствари, које су биле још на 
S} Спуштајући ствари, крај места где ће се малочас заложити ватра, сваки је гласно узвикивао: „ 
осом.{S} Ваљало је ископати гроб где ће се сахранити Краљевска Круна коју не хтедоше понети у н 
ши, ја сам овако замишљала место где ће се о поноћи разбојници састати и опет оваку ноћ, буру,  
и сам јој дао.{S} На томе делу, које ће се несумњиво једнога дана јавити, било као историја, би 
 прве жртве несретних избеглица које ће се затим множити и низати дуго и дуго по знаним и незна 
но, о жртвама које су поднете и које ће се поднети, о беспућу кроз Албанију и о свему ономе, о  
азе и богазе мрачних кланаца, у које ће се сутра зором пробуђена Србија упутити.{S} Пред поноћ  
њима пуше пуне узавреле воде, у које ће се домало надробити суви хлебац те изгладнели и прозебл 
 напредују ка обалама Треске, одакле ће се дохватити Шарових падина те пружити руку нашем десно 
уисати Срем, Банат и Бачку.{S} Дотле ће се и Румунија определити и, са нама заједно, кренути је 
{S} Ваљало је кренути на пут на коме ће се усред планина спавати на снегу, ваљало је кренути на 
ста, разапеће се бело платно по коме ће се великим црвеним словима исписати речи добродошлице.{ 
извршити.</p> <p>У томе возу, у коме ће се пуних месец дана затим решавати судбина читавог једн 
 по коњанику послао у штампарију, те ће се због ње и излазак листа да задржи нешто.</p> <p>Сва  
е глас топа.{S} Мало доцније и сунце ће се са Овчија Поља испети преко Шара и обасјати ове прам 
вом:</p> <p>— Каква судбина!{S} Срби ће се опет борити на Марици! — и са страхом се опоменуо он 
амртника а час као крхање крова који ће се срушити и пасти на главе становника куће.{S} Само, д 
 разговоре у очекивању ђенерала који ће се у исти воз укрцати и повести војску Србији у помоћ.< 
аредба да спреми нарочити воз у који ће се сместити команда трупа и шеф станице комбинова воз и 
воле, да ме није заборавио?{S} Да ли ће се обрадовати кад се пробуди и спази ме крај постеље св 
/p> <p>Неће знати и не би знали, али ће се наћи ко ће им казати.{S} Аустријанци уз војску која  
и рекли да у вароши и нема хлеба али ће се они постарати да добијем.{S} И одоше мирно, те мени  
љем предосећа хоће ли бити борбе или ће се остати на обичноме пушкарању.</p> <p>Пушчана ватра с 
и опет кућа је ту, имање је ту, наћи ће се ко ће прихватити имање и кућу; али је наопако, мој б 
 децу ће ми ваљда поштедети.{S} Наћи ће се можда међ њима неко који је и сам оставио децу код к 
што казује и доспела до куће у којој ће се заклонити од кише и спасти страха.{S} Мало затим она 
почеле и они што се боре и гину, тек ће се борити и гинути.{S} Непријатељ је већ пребродио Саву 
а, без заштите и без потпоре.{S} Док ће се они први грејати на сунцу, на топлим морским обалама 
ти; насиље ће правду казивати; порок ће се врлином звати а срам ће високо узнети главу и ходити 
д био крај.{S} Али он вели, на Овчем ће се Пољу тући одлучна битка.{S} Е па дедер, не уби га!{S 
оставим.</p> <p>— Шта мислите, којим ће се редом развијати сад догађаји?</p> <p>— Велика офанзи 
е не љути; ако је да се спрда, с њим ће се спрдати.{S} Не љути се, него све то прима и само се  
и ти онај стари, одржаћеш се!“ С чим ће се и с ким одржати? — питао се капетан сам у себи — зар 
јко.{S} Ако је коме до шале с Бојком ће се нашалити, он се не љути; ако је да се спрда, с њим ћ 
 шта што подлеже трошарини.{S} Један ће се обесити о фењер од фијакера, други метнути ногу на с 
тра неће наставити пут за Скадар, он ће се сутра растати од војника, па је рад још мало с њима  
лнице, није него још нешто.{S} Свако ће се прво сетити себе па онда магацина и болница.</p> <p> 
{S} Како ће се пешке у планину, како ће се без хране путевима где нигде нема села, нигде крова, 
Призрена а шта са породицом?{S} Како ће се пешке у планину, како ће се без хране путевима где н 
} Донде нису достизале гранате, тамо ће се спасти.{S} Где ћу донде с дететом у наручју а киша м 
у Призрену уредиће се то.{S} Извесно ће се уредити.</p> <p>Када сам у томе тренутку покушао да  
није далеко.{S} Промислиће се, добро ће се промислити Бугари.</p> <p>Сутра дан је прошао возом  
вукла све што се могло повући, а што ће се после у Призрену остављати а на даљим путовањима и б 
p> <p>Последње те вечери, пре но што ће се <pb n="619" /> повући под кров да легне, Краљ је при 
ласим смрт Србије!</p> <p>Пре но што ће се још генерали растати са <pb n="718" /> ове последње  
о крило иде одонуд, те на Овчем Пољу ће се тући одлучна битка.{S} Е, па дедер сад, не уби га!{S 
оји нам је остао за одступање.{S} Ту ће се сручити цела Србија.{S} Бугари су већ у Качанику, њи 
једним широким фронтом на север и ту ће се, у маџарским равницама повести највећа и најодлучниј 
и војске, који су се расули, образоваће се један јачи одред, евентуално армија и поновиће се сл 
е топао, положи децу по њему, загрејаће се!</p> <p>Жена га погледа чисто неверице а он понови:< 
неверице а он понови:</p> <p>— Згрејаће се, веруј ми, положи их само.</p> <p>Жена га послуша и  
појница храбрим савезницима.{S} Заклаће се, вели, во и изнети вино бурадима, купују се разнобој 
опремом потребном за корзо а разочараће се тек кад сиђу с аутомобила у блато и кад вечерас, и т 
ћ, обуставити своје одступање, прибраће се још и сви остали делови војске, који су се расули, о 
чиновник.</p> <p>— Нећете ни чути, неће се ни издати така наредба а, када би се и издала, ви би 
меку постељу.{S} Деца ће умирати а неће се друга рађати; биће више удовица него девојака и мајк 
јем, јер воз ће овуда проћи ноћу и неће се задржавати.</p> <p>— Све једно, нека је и ноћу, нека 
на самртничкој постељи и, души јој неће се боље угодити, нити материнској љубави лепши споменик 
нилом а горе по наслону моста, разапеће се бело платно по коме ће се великим црвеним словима ис 
сећањем страха, понижења и патње, креће се поворка невоље и јада и тече друмом као набујала рек 
зрена, клонуло, тромо, малаксало, креће се бескрајна гомила народа.</p> <p>Прешли смо и Ђаковиц 
 и три краља животе.{S} Тада тек јавиће се сунце из мора и свануће дан!</p> <p>Свештеник неки г 
неки да пошаљемо по њега.{S} Заборавиће се, веле, па ће остати те навући кривицу себи.{S} Потра 
ачи одред, евентуално армија и поновиће се славни новембар 1914 године.{S} Отпочеће <pb n="701" 
 за оволики број али у Призрену уредиће се то.{S} Извесно ће се уредити.</p> <p>Када сам у томе 
фесор — Скопље неће ни пасти.{S} Водиће се борбе пред самим Скопљем, ено онде, видиш онде, — и  
и каплар — па ако је и заспао пробудиће се.</p> <p>— Јок море, сад ће он.{S} Знаш како је, заго 
, пре но што загрли Паштрик, приближиће се зидинама царскога Призрена и сазнаће да смо у њему и 
асила и припалиће му свећицу и помолиће се на том гробу за покој душе својега детета.</p> <p>До 
 а ни Египат није далеко.{S} Промислиће се, добро ће се промислити Бугари.</p> <p>Сутра дан је  
е смеш да мрднеш прстом, мислиш сломиће се, а Бојко вели: „Сутра, ако Бог да, у зору биће борбе 
телеграфиста пије јутарњу кафу, окупиће се измађ 8 и 9 часова.{S} Измеђ 9 и 10 часова разговара 
којега, на обалама бистричиним, угасиће се ноћас и последњи траг живота једне државе.{S} Ослушн 
 оживети збеговима и хајдуцима; угасиће се ватре на огњиштима и кандила по црквама нашим; гробо 
е натраг у Куршумлију.</p> <p>— Вратиће се! — вели господин Јанковић.</p> <p>— Зашто?</p> <p>—  
у своје дете и не нађу му гроба, сетиће се да у њиховом селу има један гроб који родитељска суз 
ај мост и стубови који га носе, окитиће се зеленилом а горе по наслону моста, разапеће се бело  
уговала са совама и јејинама и спустиће се доле, на питоме уцињске обале, где сунце тако топло  
сени претурила преко главе.{S} Извућиће се и она једнога дана из хладних зидина пустих и камени 
реје, а Бојко вели: „Ако, море, исушиће се!“ Наиђе мразна ноћ па не смеш да мрднеш прстом, мисл 
а, нема ни гласнога разговора.{S} Шапће се и клонуло се иде ногу пред ногу.{S} Ноћ нас све више 
 са пуно родитељскога саучешћа и осврће се на све стране не би ли запазио какву ватрицу крај ко 
е се жмурећки, насумце, пада се, посрће се, враћа се одакле си пошао и опет полази.{S} Не знаш  
ама и стегао ужасан мраз.</p> <p>Посрће се све више и све чешће, коњи падају а људи малаксавају 
е дежурао ноћас, увратити да пије, чуће се вести што их је он сазнао ноћас на дежурању, било из 
 двадесет хиљада робова у Чачку, спашће се армија, штаб, част српске војске и... ко зна какав с 
 погинуће их пет, шест и десет а спашће се двадесет хиљада робова у Чачку, спашће се армија, шт 
 из Пећи може у Ђаковицу, а из Ђаковице се може да избије и на Дрим па да ти затвори све путеве 
им надама или слутњама.</p> <p>Гомилице се у разговорима не задржавају дуго на једном предмету. 
ра, силна вера обузела је људе; другаче се срећу, другаче поздрављају, другаче разговарају.{S}  
испавана деца, узневерена лица, извлаче се из топлих постеља, где су под нежним материним бдење 
ебрине та тешка брига за јелом, извлаче се опет сви из кућа, из авлија, ханова и разних кутака, 
заробљеник бежи него придолазе; извлаче се из кукуруза, из јаркова, са тавана, из подрума па са 
.{S} Већ први рањеници падају и повлаче се ка Слатини.{S} Топови још ћуте, јер су на друму у ма 
и напуштају качаничку станицу и повлаче се ка Феризовићу.{S} Намамиће Бугаре да се спусте са ви 
<milestone unit="subSection" /> <p>Вече се спустило над Призреном пуно таме и пуно студене таја 
 све ово што му говоре другови, не тиче се њега јер он више не постоји.{S} Његово око колута, њ 
 као да ћу га тамо наћи.</p> <p>Девојче се дугим казивањем уморило било и застаде мало.{S} Спус 
оче начелник врло благо.</p> <p>Девојче се охрабри и одреши језик.</p> <p>— Била сам, вели, на  
ко који дан ближе крају септембра, поче се ипак вестима из Бугарске поклањати све већа пажња, ј 
лила поноћ између 4. и 5. октобра, поче се будити град над којим је још почивала суморна и тешк 
чне дубине која се под њом појави, поче се узносити над гомилом развала прозрачна сен белога је 
а, те крену набујала река народа и поче се ваљати, тискати, обарати и ломити све пред собом.</p 
рошлост, у давну прошлост српску и поче се заустављати на свима историјским сломовима српске др 
а.</p> <p>На капетановим уснама развуче се благ али и болан осмех.{S} Њему падоше на памет сино 
, промрзла ваљда, <pb n="659" /> извуче се испод кола, диже се и приђе нашој ватри да се загреј 
 се њиме прихрањивати.{S} Поразболеваше се многи од те хране те сирота Јела, неког Андрије Андр 
едан руком а други зубима.{S} Погледаше се крвнички, одмерише се дивљим погледом двоножац и чет 
става паде са општинске куће, поскидаше се и са осталих кућа улицом којом ће посљедња српска ба 
<p>Још мало напора и стрпљења и указаше се већ пред нама пламенови са ватара и силуете кућа кој 
 над нама, поломише се копља, развејаше се заставе, расточише се оклопи и река дима суну на раз 
} Окупише се људи око нечега, згомилаше се и загушише друм, те се цео покрет заустави.{S} Десил 
b n="368" /> <p>— Шта му би? — запиташе се с разних страна и још не стигоше да један другоме од 
 затворише се дућани и кафане, измешаше се кола, људи, стока и настаде општи покрет и тумарање, 
ују једно другоме, разговарају се, теше се и не питајући једно друго ни за име.{S} Исповедају с 
и увлачили се у пластове сена али, теше се, јер било их је који су и горе пролазили.</p> <p>— П 
, шала!</p> <p>— Ал ја бих волео — чеше се за врат учитељ — кад би нама Русија прискочила у пом 
 иза кола да протегле мало ноге, почеше се товарити и увлачити <pb n="405" /> под арњеве а који 
ка станици на једанпут оживеше и почеше се све јасније назирати жалосне слике које је дотле кри 
.{S} Притворише врата на цркви и почеше се кришом договарати.{S} Један ће рећи ово, други оно а 
 расте из мора и све <pb n="15" /> више се и више узноси.{S} Кад Новица, с вечери, враћајући се 
етворила у последње разочарење.{S} Више се није могло ничим заваравати, ваљало је кретати у пла 
.{S} Ноћ нас све више обавија, све више се губе контуре појединаца и сад већ изгледамо као тамн 
стала.{S} Кад поворка тако застане више се збије гомила и мање је ларме но при покрету.{S} Боја 
кроз ноћ и кроз опасност.</p> <p>Јавише се неколицина с пушкама и револверима.</p> <pb n="310"  
ни што су вирили на капиџицима појавише се на улици и почеше, онако необучени, да се збирају у  
 готово једновремено прозори и појавише се гомиле чупавих глава оних који су мало пре без наде  
јне коње и бојне јунаке.</l> <l>Развише се ките и барјаци</l> <l>Као сури по небу облаци.</l> < 
они мећу пушке и шенлуче, па предвојише се, једни одоше у друга села а једно стотинак их оста к 
риметише и заробљеник и пас и устремише се једновремено, свако свесан да ће кост припасти ономе 
 се до мало час вили над нама, поломише се копља, развејаше се заставе, расточише се оклопи и р 
 n="279" /> Краљева намера.{S} Изменише се и телефонски разговори измеђ Ниша и Крагујевца и нај 
је су на подне биле разређене, испунише се предвече и посетиоци њихови, које <pb n="88" /> си д 
их улица, уличица и капија.{S} Испунише се и закрчише се улице, затворише се дућани и кафане, и 
дом позва и остале из свите.{S} Окупише се сви око Краља.</p> <p>Краљ прошета један пут два пут 
 којих смо ми ноћас измакли.{S} Окупише се око мене и посаветоваше ме да не седим, јер ће детет 
ет загусти на једноме месту.{S} Окупише се људи око нечега, згомилаше се и загушише друм, те се 
з Јасенице, све црњи и гори.{S} Скупише се једног дана, по вечерњу, у цркви, те да се саветују. 
има.{S} Погледаше се крвнички, одмерише се дивљим погледом двоножац и четвороножац.{S} Он уложи 
унише се и закрчише се улице, затворише се дућани и кафане, измешаше се кола, људи, стока и нас 
ше се лагано прозори и најзад, отворише се капиџици, иза којих почеше да извирују чупаве главе  
залелуја по мрачноме простору, разорише се и расуше фигуре и облици који <pb n="221" /> су се д 
е су се прибрале на разговор, растурише се и свак потражи своје место или своје друштво.{S} И ј 
 један, поче да узлеће у зрак и упутише се тамо ка планинама које су пред нама.</p> <p>— Хоће л 
вала, опколи га очас.</p> <p>— Евакуише се! — прошапта он у одговор на педесет питања која су с 
 копља, развејаше се заставе, расточише се оклопи и река дима суну на разбијене прозоре и понес 
ица и капија.{S} Испунише се и закрчише се улице, затворише се дућани и кафане, измешаше се кол 
.{S} Они који су седели на земљи дигоше се, они који су били у задњим редовима навреше да се пр 
, посуше мало сламе или сена и завукоше се колико да склоне главу да не кисну.{S} Букнуше очас  
зи са фронта.{S} Сви ућуташе и окретоше се да га чују.</p> <p>— Добро је, вели, наши напуштају  
чу завесе, затим овде и онде отшкринуше се лагано прозори и најзад, отворише се капиџици, иза к 
м зградама, у којима су надлештва, пуше се оџаци густим, црним димом.{S} То се од јутрос рано у 
> <p>У једанпут, из доњих улица, зачуше се измешани људски гласови и сви обратисмо пажњу на ту  
наути пушчаном паљбом из заседе.{S} Воз се морао зауставити и неколико младих људи са једним по 
и боно Краљ и одвајао <pb n="287" /> би се од прозора не могући да догледа место где се тај вел 
и оно што новине не кажу, и око њега би се обично окупљале те гомилице.{S} Тако је данас на воз 
шту Српске Краљевине — растурила, да би се приступило извршењу одлука, које су на њој донете.</ 
 за пробијање Качаничкога фронта, да би се дочепали главне комуникације ка Солуну, нису успели. 
ојом смо ми пешаци обично ишли и, да би се што више одвојио, утурио сам се измеђ двоја кола.{S} 
па, јер су поједини путеви такви, да би се морало појединачно ићи.</p> <p>— То онда значи — зап 
за другим низати крвави догађаји, да би се завршили најстрашнијим историјским поломом, пламеном 
атварати војском и жандармеријом, да би се кроз њу могао обезбедити пролаз онима који су настав 
д једини фронт на коме се боримо, да би се са других могло одступити.{S} Шта ту има Врховна Ком 
ужити општем ослободилачком циљу, да би се добио Цариград, који би имао користити једном посебн 
вде био је само пренос мртва тела да би се сахранило овде, у породичној гробници!“...</p> </div 
вде био је само пренос мртва тела да би се сахранио овде, у породичној гробници!</p> <p>Ове је  
онај који скаче са шестога спрата да би се спасао од пожара!</p> <p>Глад, која је раније само л 
гу кренути напред ни друга натраг да би се могла расплести; коњска кола испела се на тротоар, д 
ода Бабунски са својим људима, те да би се што поузданије одржала безбедност у вароши, он је уз 
нисам могла чути.{S} Неко ми рече да би се најбоље могла распитати у којој окружној болници, ту 
тешкоће које је требало савладати да би се само из вароши изашло.{S} Пет стотина метара, колико 
S} Ми морамо нешто мало одступити да би се дочепали нових, виших положаја.{S} Заузећемо фронт о 
дновремено кад и страни посланици да би се користио заштитом која ће њима бити обезбеђена.</p>  
се затим обуставити цео саобраћај да би се могла хитно пребацити француска војска на северо-ист 
ни он и погледа ме чудновато, као да би се хтео уверити, верујем ли ја одиста у то што тврдим.  
штања Ниша.{S} Тада им је изјавио да би се ситуација могла још увек променити ако савезници на  
ели дужином целога фронта, тврдио да би се ствар још дала поправити, јер Бугари „у ствари немај 
 добило.</p> <p>— А је ли извесно да би се и успело у томе?</p> <p>— Извесно, али неуспех не би 
 носи на своме имену мој дед зато да би се историја поновила, да би и његов унук тако исто напу 
и или бар не више усамљен.</p> <p>Да би се могао за борбу припремити, капетан нареди патролама  
ће се ни издати така наредба а, када би се и издала, ви би после те наредбе још увек имали и су 
 добру судбину свога народа.{S} Када би се одвојио од прозора, са којега је узалуд покушавао да 
 вали немилостиво плаве.</p> <p>Када би се осврнули за собом, чули би само лом, прасак и тресак 
преко Црнога Врха и Злетова.{S} Тада би се негде испод Скопља, вероватно на Пчињи, све до њеног 
и залагује га новим надама.{S} Можда би се тако дали правдати и они лажни комуникеи у којима на 
залеђем да што бонију слику.{S} Нека би се једним погледом могла обухватити и прошлост и садашњ 
 продирала румена светлост, нагињала би се на прозор и напињала очи, не би ли у далекој тами, н 
 савезничким владама.</p> <p>— Могла би се, вероватно, умолити талијанска влада да уступи какав 
м, те место Страцина и Куманова, она би се вероватно спустила на југ, преко Црнога Врха и Злето 
ицу.{S} Кад би је нада обманула, она би се опет враћала на своје место, остављала би жижак на п 
авршила мобилизацију.</p> <p>— А шта би се постигло тим?</p> <p>— Врло много!{S} За пет дана на 
 би била готово безциљна.{S} Ето шта би се добило.</p> <p>— А је ли извесно да би се и успело у 
 и сачекавао га на обали живота, кад би се отиснуо на море.{S} И ја сам пун наде, пун вере, оче 
е исти посао.</p> <p>Пред подне, кад би се већи део повлачио у кафанице и куће да једе, гомилиц 
>— Постоји народ!</p> <p>— Само, кад би се та вера сачувала код народа.</p> <p>— Кад се могла с 
ту годину не можемо поновити.{S} Кад би се имали понети само са Бугарима, ја бих био безбрижан. 
рижељкује матерински загрљај.{S} Кад би се чун приближио обали, беле би се <pb n="18" /> руже п 
ј тмини залутала ван друма?{S} И кад би се бар могла склонити где, јер се више није могло издрж 
јци...</p> <p>— Да, разумем, али кад би се мајке слушале не би ни било војске.</p> <p>— Он је ђ 
ко њива и ливада и утрина, и тек кад би се дочепали какве падине што би осетили мало сувоте.</p 
свакојако не може бити та тачка, где би се концентрација избеглих трупа могла извести.</p> <pb  
p>Тешко је било наћи сува места, где би се могло прилећи или бар заклонити, ако би нешто ноћас  
од <pb n="466" /> топовских шупа где би се могла склонити и ако се већ силан свет сабио у њу.{S 
целоме свету ни једнога месташца где би се могао склонити.{S} Видиш да је ова несрећа све обухв 
се није добегло као у прибежиште где би се могло склонити и које би могло дати заштите; кроз Пе 
о по гдекад, на одмориштима, или где би се стаза толико проширила да би могли поћи упоредо.</p> 
 и пошао сам даље лутати тражећи где би се ма мало заклонио са породицом, да проведем ову ноћ.{ 
прстом у станични зид показујући где би се која војска налазила; дотле се виши чиновник ироничн 
 и болесници вапију, распитујући где би се прозебли склонили; изгладнела стока риче и њишти, оч 
стране, не би ли нашао какав кут где би се могао склонити, он ми рече:</p> <p>— Ево овде, ако х 
у па хајде, нађи ти сад дрво на које би се могао попети и склонити од пожара.</p> <p>Везани вој 
 Кад би се чун приближио обали, беле би се <pb n="18" /> руже претвориле у белу пену таласића,  
осмо по дворишту да нађемо што, чиме би се могло чистити.{S} Један донесе са ђубришта парче тен 
и кола, коње, волове или ма шта чиме би се могли користити, јер железница до Феризовића није мо 
ори, јер још никога нисам срела коме би се придружила; никога замном, никога предамном.{S} Да л 
и, врло нежне осећаје.{S} О, па коме би се могла пре обратити, ко би ме пре могао разумети?{S}  
т прође.</p> <p>— Ех, да је тако, не би се ја ни склањао! — маше главом лиферант подвлачећи сум 
 када би исказивала свој бол, код ње би се јављала и нека нарочита речитост, онако од прилике к 
>Далеко је још од правога сванућа те би се могло још мало одморити али, и ако сам силом склапао 
сење огромног ратног материјала који би се иначе морао сав уништити, ако се настави одступање у 
и видела француске заставе.{S} Да ли би се војска, која би већ једном била на српскоме земљишту 
ли далеко испред опасности?{S} Да ли би се могло претпоставити да су се ови овамо руководили ве 
м возом а ове овамо другим?{S} Да ли би се могло претпоставити да су они тамо опасност боље уоч 
еморена, малаксала и растројена, али би се офанзивом подигао у њој дух; муниције нема, хране не 
Плав и Гусиње па право на Скадар али би се ретко ко одважио да тим путем пође.{S} Свет се забри 
ци би познали свога Краља и склањали би се с друма, а маса младих регрута, који су носили муниц 
ник, одржали везу са Тетовом и могли би се тамо повлачити па на Битољ.{S} Овако, куда ћемо?{S}  
вратиш?{S} Да је тамо добро, вратили би се сви ми а не би оволико патили.{S} Зар би оволики нар 
о главом.{S} Да је Качаник држан, ми би се данас враћали у Скопље место што идемо у Призрен.</p 
ски, којим се слази у Призрен.{S} Ми би се наслонили на Чичавицу, <pb n="295" /> Голеш и Језерс 
 Јуришић — У случају такве акције ми би се сви вратили својим командама.{S} Акција би била заје 
 томе тренутку чуо удар мотике и тај би се звук зарио дубоко у младу му а већ искрвављену душу. 
ући са тим стварима на рукама, чијој би се ватри прикучио, поче причати да долази са фронта.{S} 
шушањ, који би јој допро до уха, њој би се чинило да чује весло и она би грчевито стезала свети 
 наша офанзива извела и правац којим би се кретала.{S} Узели су учешћа у томе и сви остали, пре 
> <p>— А жртве, ако их буде? — тргао би се у том размишљању, али се понова охрабрио. — Опростић 
</p> <p>За време тих разговора дизао би се један по један од стола, отварао лагано врата од спо 
о јуриша, онако мали и лак, провукао би се измеђ редова и појавио се <pb n="360" /> напред!{S}  
и у Софију <pb n="67" /> и несумњиво би се они тамо у бугарској престоници још једном размислил 
ауставио би своје надирање и за дуго би се предомишљао пре но што би пошао још једном да прелаз 
ли.{S} Ослобођењем Скопља успоставио би се саобраћај са Солуном и омогућило би се пребацивање ј 
окушавао да догледа бојиште, завалио би се у столицу, оборио би главу на груди и тешко замислио 
ине.</p> <p>— А никог нисте имали ко би се старао о вама?</p> <p>Она дубоко уздану и ућута, као 
и Призрену; други се решавају, и ако би се до мрака могло још који сат пешачити, да остану ту н 
атећи.{S} Једина би брига била, како би се та храна пребацивала тамо, где се будемо сконцентрис 
ви.{S} Сва је брига дакле била, како би се и на који начин она могла пребацити из Медове у Скад 
опите крпама да се не чује бат, како би се само неопажени могли извући из вароши.{S} А наши, из 
даљи пут и одмах га настављају, како би се што више примакли Призрену; други се решавају, и ако 
ам затражио да га поведу у Ниш, како би се нашао у близини источнога фронта.{S} А чим је стигао 
 Вардаром на више, па би видели како би се ситуација очас изменила.</p> <p>Официр је све то гов 
орео жар, те сам напунио мангал како би се прокисли и прозебли разгрејали мало.{S} Могао сам и  
 он је изнео у детаљима и начин како би се наша офанзива извела и правац којим би се кретала.{S 
три четврти сата.{S} И ко зна колико би се то одоцнење још продужило да се отуд, путем који вод 
ако нескромно мислим о себи — морало би се водити рачуна о томе да будућој великој држави нису  
 се саобраћај са Солуном и омогућило би се пребацивање јединица на разне фронтове а велики део  
каквој политичкој прогнози... да, то би се могло допустити, али, не може се преварити у фактима 
ајпотребније, што је најважније, што би се по сваку цену морало спасти.{S} Али, иза Пећи уздиза 
елу да набаве дрва, ракију и све што би се још могло наћи за храну и пиће.</p> <p>Кад је вече п 
Све оно што би новине казале или што би се и иначе чуло, не би ником било довољно нити би га мо 
а је то што се ту да сакрити или што би се могло сакрити? — И он учини руком један гест као да  
поведају се горко и искрено, као што би се човек своме најрођенијем исповедио.{S} И мени је при 
, све, исповедила сам јој се као што би се мајци исповедила.{S} Она ме је тешила и жалила, прим 
има изнад Ваљева.{S} Највише још што би се могло дозволити, ако су Аустријанци једновремено сиш 
и су зјала уста големе пећине у коју би се могле читаве војске склонити.{S} Ту, у тој пећини, с 
 кад би изговорио реч Отаџбина, њему би се узнеле груди и у гласу му је било нечег звонког и св 
се толико бојао да га не прати, њему би се старачко чело осуло хладним капљама зноја и покривао 
емачка офанзива на Србију уједан мах би се нашла пред једним фактом са којега би била готово бе 
а је с њим?</p> <p>— И он?</p> <p>— Уби се зар?</p> <p>— Не, није се убио али и не умре, него с 
опружених руку.</p> <p>Друм пуст и губи се у јутарњој магли која је као танак прозрачан вео пок 
тренутку мислим, — настави:</p> <p>— Ви се чудите можда што сам вам са више бола и са више суза 
 видите — прекиде ме поднаредник — и ви се сад позивате на један, изузетан, пример.</p> <p>— Па 
би колико и себи.</p> <p>— Јесте, ал ви се познајете међу собом а ја...</p> <pb n="593" /> <p>— 
а завода изађе опет на врата и позабави се дуже напољу.{S} Нисмо чули разговор који је водио, ј 
 војводу.</p> <p>Одиста, мало час, јави се сам војвода Мишић.</p> <p>— Је ли тачна вест, капета 
а левој обали Мораве.{S} Мало час, јави се на телефону сам начелник Штаба и капетан понови вест 
 месту, где су се уставиле каре, појави се ратни сликар са фотографским апаратом и упери овај н 
ше у Блаце наиђе нова невоља.{S} Појави се командир, под чијом је командом колона којој припада 
ригом успавани град, оживе све и појави се на улици озарена лица, као оно новембарских дана про 
.{S} Па немој само да навириш, поздрави се лепо са својима и проговори.{S} Отуд, од твоје куће  
вим топлим дахом сукну стакло и открави се танка скрамица мраза, која га је <pb n="581" /> била 
једну овако огромну задаћу?{S} Не прави се једно велико доба у историји без људи који воде дога 
!</p> <p>— Да, господине мој! — исправи се победоносно проседи и пргави господин.</p> <p>— А за 
ква команда.{S} Једна батерија заустави се с оне стране ћуприје и артиљерци сјахаше с коња те п 
у дуго трајало, а ко није...{S} И разви се међу њима тих, монотон разговор о лањској години, о  
раку.{S} Киша раскаљала стазе и гробови се расули и утонули.{S} Гробљанска влага мирише на трул 
прикопча се канџом за мрцину.{S} Његови се врхови тихо повивају под ветром који пуше оздо из др 
ву улицу.{S} Само чујеш „ура!“ и водови се сручише доле на ниже и поче да прашти бомба.{S} Немц 
огама и спрема се за полазак.{S} Волови се поје, коњи се самаре, кола се товаре.{S} Они, који с 
 што Турци ближе селу, све црњи гласови се чују те леденим срцем чекамо кад ће наићи на наше се 
ње гласи.</p> <p>Сви дигосмо главе, сви се у томе часу сетисмо Бога и свима нам се на уснама ис 
рију, значи да иде пут Призрена.{S} Сви се очас збунисмо пред том могућношћу.{S} Нашто би батер 
рија понова загрокта из близине.{S} Сви се згледаше.{S} Одакле то сад?{S} Сви нетримице почеше  
бом а ја...</p> <pb n="593" /> <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила 
 у сузама говорећи о томе.</p> <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила 
 је морало бити напада на бегунце и сви се забринусмо.</p> <p>— Морамо се узети у памет! — рећи 
сузе.</p> <p>Уведосмо га у авлију и сви се позабависмо њиме.{S} Једне донеше врућу воду да му о 
азгрће оне остатке жара у мангалу и сви се скуписмо нешто ближе ватри.</p> <p>— Поменусте и Ђун 
и диже главу.</p> <pb n="277" /> <p>Сви се збунише и почеше размењивати погледе.{S} Да ли Краљ  
у:</p> <p>— Јаој, погоди ме!</p> <p>Сви се ускомешасмо, сви узбунисмо а Бојко и даље стоји тамо 
стојати у месту, промрзосмо!</p> <p>Сви се пренуше и сетише да треба одиста нешто учинити, да с 
прибере и предузме офанзива.</p> <p>Сви се сабрани команданти изненадише овоме неочекиваноме пр 
дошао сам да му обиђем гроб.</p> <p>Сви се ућуташе, осећајући дужност да не ремете свечаност тр 
— додаде Краљ још одлучније.</p> <p>Сви се преплашено погледаше, не могући да разуму старца.{S} 
вац, а сутра треба поранити.</p> <p>Сви се одиста забринусмо, и свако донесе у себи решење ујут 
што их је промерио погледом.</p> <p>Сви се окупише око стола Краљевог.</p> <p>— Видите — рече К 
 исписа тога тренутка понос.</p> <p>Сви се искуписмо око њега а он, мушкарац, поче нам казивати 
би се што више примакли Призрену; други се решавају, и ако би се до мрака могло још који сат пе 
 о ноћашњем страховитом мразу.{S} Други се надвикују, трећи дозивају.{S} Удара секира у дрво, о 
 ћутећи још по једну цигарету.{S} Млади се поднаредник измакао од мангала и наслонио леђима уза 
овен културом и напретком.</p> <p>Млади се поднаредник трже као да сам му тог тренутка повредио 
p>— А што да не смете знати? — изненади се официр.</p> <p>— Шта знам — узех да се правдам — ко  
е.</p> <p>— Да тражимо стан? — изненади се један од њих.</p> <p>— Код мене није за становање, в 
 око којих су поређане столице.{S} Седи се и на креветима и на сандуцима јер нема довољно столи 
му је уже засекло у месо и ако је, види се, после очајне борбе савладан а пушчане му цеви упрте 
ога једног витеза.{S} Све на њему, види се, било негда царско, све сјајно, све искићено као што 
а ли коњи или кочијаш.{S} Кола су, види се, била кадгод боља кола, али сад би само могла служит 
одевени или боље једва одевени.{S} Види се да се разбегло из гнезда изненађено неочекиваном сил 
све било истина што ту пише.{S} Не види се а дао бих вам да прочитате.{S} Седамдесет хиљада Фра 
/p> <p>— Јок! — одмахује онај. — Не оди се зими туда.</p> <p>Други ухватио црногорског жандарма 
а српска.{S} На подножјима њиховим води се борба.</p> <p>На падинама Шаровим, под које нас води 
 и испарава, бубица протеже крила, буди се гуштер који је спавао под каменом и диже зелену глав 
у Степановића.</p> <p>— Зашто? — узбуди се одмах учитељ. — Пре свега, Скопље је потпуно отворен 
вршили?</p> <p>— Како свршио? — пробуди се он из својих мисли не разумевајући моје питање.</p>  
ао мало час, већ дигнуте главе.{S} Људи се поздрављају међу собом, рукују се, питају се и сабир 
о која догорела гламња се пуши.{S} Људи се дижу из гомиле, излазе из разних кућа, капија, дућан 
абране и даље и ћуте забринуто.{S} Људи се питају међу собом погледима, али нико већ нема храбр 
и их за улар, за гриве, за реп.{S} Људи се хватају за руке те образују коло, да би један другог 
 питањима док им све не кажу.{S} А људи се на пролазу већ и здраве речима: „Има ли што?“</p> <p 
у!</p> <p>— Стока је преморена! — усуди се да примети потпоручик.</p> <p>— Знам!{S} Учините као 
>— Непријатељ је упалио варош! — одважи се један међу нама да гласно каже слутњу свију нас.</p> 
д Краљевине и, ађутант Тодоровић одважи се да ту задаћу прими на себе.</p> <p>Он приђе корак бл 
савезника!</p> <p>— Дај Боже! — окуражи се песимиста осећајући да је у доктору добио потпору.</ 
и је до мало час ту био.</p> <p>И ближи се већ!{S} Осећам загушљив ваздух, који претходи усијан 
ај странац прође кроз гомилу и приближи се оној госпи у црнини.{S} Он је кроз вагонски прозор в 
 нарочито немам пешадије!</p> <p>— Држи се како знаш и умеш! — одговори војвода — ако си ти она 
<p>Приповедач ту, прекину причу и пружи се те узе намештати ватру.{S} Испружи ногу те петом од  
м и чујеш само дреку и узвике: „Не гази се!“ „Чекај, де си наврео!“ „Пролази, пролази!“ „Не гур 
три и једу је.</p> <p>Из дворишта улази се, на левој страни, у зграду на једна велика врата, у  
морао поћи у Ваљево, рекао ми је: „Пази се, кад се вратим, да не чујем што ружно за тебе!“ Тада 
теља <pb n="108" /> с бока.{S} Французи се хитно концентришу код Криволака и Грацкога, станице  
снаестогодишњега девојчета.{S} Догађаји се пред нама и за нама тако брзо ваљају, да ни шеснаест 
, где леже повучени Високи Дечани, чији се метални кров једва назире кроз оголела дрва.</p> <p> 
} Није ли то она, мајка нас свију, чији се живот свршава ту, на средини онога моста који се узн 
звикује у једној гомилици професор чији се горњи капут усукао од кише а под набијеном суром шај 
кога Краља Вукашина Мрњавчевића, одвоји се од прозора кроз који је видела где је гроб и друге к 
крај друма а неки и полегали.{S} Одвоји се једна десетина те крену низ друм а друга десетина пр 
дражи, који други обред од обреда, који се сузама, искреним и топлим детињим сузама врши?</p> < 
је из целога пространога догађаја, који се развијао на границама Србије, са нарочитом <pb n="86 
а час личи на задњу реч самртника, који се очајно бори са ропцем; час на врисак мајке над крвав 
>Пуковник, командант седмога пука, који се налазио међу својим пешацима, пожури ка топовима кој 
ио сам се на једнога младог дечка, који се добро бранио.{S} Покушавали смо два три пут да један 
абога, у овако великим догађајима, који се тако нагло развијају, који се ваљају, који нас претр 
нце и ево, први је међу осећајима, који се опет јавља.</p> <p>И сад се већ не шапће више погруж 
су изашли из канцеларија са онима, који се пуни пунцати новости враћају из кафана и ту се образ 
руги ухватио црногорског жандарма, који се хвали да је све путеве и све стазе прошао па би знао 
под непоузданом светлошћу пламена, који се повија час тамо а час овамо, опазио сам и оно бледо  
буди онај мучан осећај разочарења, који се био нешто мало утајио.</p> <p>— Може помоћи, зашто н 
фе казују, да се у моменту судара, који се најпре само на једноме крају огромне лађе осетио, на 
{S} Донде, до средине онога моста, који се узноси над граничном реком, та ће вера већ догорети, 
слушну жубор бистричиних таласића, који се крше и ломе о раздробљени камен који се о данима киш 
заболе несретна судбина онога оца, који се вратио своме мртвоме детету.</p> <p>Госпа у црнини у 
арске пушке и сручити тело у гроб, који се ниже у реду оних, који су јуче стрељани и иза којега 
уздане, па опет мир.{S} Мој сусед, који се греје на ватри до нас ослоњен леђима на моја леђа, ј 
ероваћу, јер сам убеђен, да народ, који се овако мушки бори сто година за слободу, не може проп 
 да заштити његов мученички народ, који се бори за слободу своју и за човечанску правду.</p> <p 
је се ту, на томе крајичку Србије, који се сад простире под његовим погледом, и развијало.</p>  
 стана одвојио ректор Богословије, који се са својом породицом повукао у друго крило.{S} Ту је  
дводе га.{S} То је неко из авлије, који се прикрио, али нисам могла да познам ко је, јер му кро 
и сам не нагазих на неке грешнике, који се на један мах створише испред мене, као сенке које су 
следица кратковидости дипломатске, који се завршио сломом Србије, отпоче да се ређа.{S} Сваки ј 
але; причу о себи и о брату своме, који се у разним утробама рађају и залазе кроз поља и горе т 
чини купује због товара на коњиће, који се на пијаци продају по баснословно високој цени.{S} Ал 
веру бори и, да ће стићи Французи, који се на југу боре те да ће ослободити Скопље.{S} Је л’ те 
о тако, онда би значило да смо ми, који се налазимо у Скопљу, пред непосредном опасношћу?</p> < 
S} Ту седе један крај другога они, који се никад у животу нису срели и никад више неће срести.{ 
о сјајно послужила?{S} Сви су они, који се тога часа налажаху око Краља и без споразумевања међ 
и донеше нове гласове о опасности, који се гласови нагло шире у масе и изазивају нову забринуто 
ања такве државе и крај њега онај, који се у овако великим догађајима: који се тако нагло разви 
 предмети за будући народни музеј, који се имао основати у Скопљу; месни одбор живо је запео да 
га племенитог посла понео је олуј, који се завитлао над нашом отаџбином и бацио је у ове планин 
 тамом јато варница и испуни мрак, који се под кров најгушће сабио.{S} Осећа се воња сточнога ђ 
 предњих кола и пешак или коњаник, који се налазио с једне стране, није могао све од Прокупља п 
 њему чак и нежни.{S} Поднаредник, који се ноћу вратио из патроле и довео га, подвикнуо је оним 
, запазио је да један млад војник, који се бори на Севастопољу, пише неке стварчице са пуно тал 
су ми поверени а млад потпоручник, који се за то спремао, коме је то каријера, који је свој жив 
 четрнаести пешадијски летећи пук, који се борио и на Ипру, код Араса и пред Варшавом.</p> <p>И 
рбију“.</p> <p>Један руски консул, који се затим није хтео испред Бугара ни да уклони, већ је с 
 су звезде попадале са неба а дим, који се из њих пење, разастире испод наших ногу провидан сив 
јао, магла која се спуштала и дим, који се надносио над жалосним разбојиштем београдских грађан 
официрску школу или пустим парком, који се иза те школе диже.</p> <pb n="64" /> <p>Вио је болес 
Језерца својим писком и звиждуком, који се рађа у кланцима, разноси по успаваним долинама.{S} П 
ла, пождрао је пре времена пламен, који се од промаје кроз отворени прозор повијао и богато је  
е знајући ништа.{S} Ту и мештанин, који се не познаје с људима, али све прати погледом, не би л 
да објашњавамо то.{S} У том Бојко, који се још никако не маче с места, скиде пушку с рамена и о 
 слутњом.</p> <p>Полицијски писар, који се придружио капетану и коначару, један улопан и неизбр 
 јака хладноћа и пуше мрзли ветар, који се осећа како продире кроз оне рупе на дувару, које смо 
не, које су пале на одмор.{S} Шар, који се од јутрос догледа изнад врхова Црнољеве и Језерске п 
 у углу, не пратећи даљи разговор, који се био расплинуо по целој кафани, размишљао о Глишићу,  
ом.{S} Више гроба јој стари храст, који се прикопчао за земљу својим чворноватим удовима, као о 
има, који се тако нагло развијају, који се ваљају, који нас претрпавају, могао да се сети свих  
има: који се тако нагло развијају, који се ваљају, који нас претрпавају, сетио других обзира, с 
копље повратити.</p> <p>На фронту, који се развио на десној обали Биначке Мораве, а на западним 
губи онај злослути звук у ваздуху, који се као сврдло забада у душу, све опет потеже на улицу.< 
ва неман глади.</p> <p>Један отац, који се већ на првом кораку покајао што је са толиком породи 
нчићи перу у блато уваљан пиринач, који се негде на друму просуо из коморе.{S} Дође најзад у по 
оји се у овако великим догађајима: који се тако нагло развијају, који се ваљају, који нас претр 
нке, као зли духови <pb n="673" /> који се спремају да изврше неки злочин.{S} Није ли то злочин 
нам већ давно није допрео до уха а који се оштро проносио кроз разређени ваздух, у коме се већ  
губљених који траже своју гомилу а који се кроз густ ваздух чује као из подрумских дубина.{S} П 
паљују поверљива акта и део архива који се неће понети.</p> <p>Нико од јутрос више и не крије о 
 клонуло, суморна, угашена погледа који се по где кад буди и у коме се распаљује пламен дивљашт 
 чуо се већ жагор изгнанога народа који се са првом зором кренуо у планине...</p> <milestone un 
а; видео сам гневне поворке народа који се буни, водила их је мисао; гледао сам шарене поворке  
ца по оној гомили војника и народа који се тискао пред њом.{S} Пробила сам се кроз ту гомилу је 
 умазан један аутомобил пун народа који се гуши у њему.{S} Он иде истом брзином којом и воловск 
годати добре судбине ових догађаја који се сад дешавају; или је осетио да је то оно поколење, к 
S} Био је то онај крти смех лудака који се цери кад спази икону.{S} Изгледало ми је као кад се  
послом био или од некога чиновника који се у дућан увратио.{S} У кафаници одмах под мостом, у д 
охију од дивљих планинских предела који се за њом све до морских обала простиру.</p> <p>На окру 
твар.</p> <p>То је збег са Дорћола који се очајно спасава.{S} Припитујемо их али њима није до о 
Ко је то? — пита онај глас из дима који се стално буни кад наиђу нови гости.</p> <p>— Чиновник! 
ра са високим рајерима на шеширима који се повијају под таваницом аутомобила.{S} На предњем сед 
ише пажњу на велики број аероплана који се почео њихати изнад наших глава.{S} То је било читаво 
 све стране, неће ли угледати сина који се јутрос рано, неопажен, извукао из куће и којега нема 
важе нешто.{S} Било је команданата који се од обичног, некултурног човека, разликују само по то 
свршава ту, на средини онога моста који се узноси над реком, јер се ту свршава граница једне др 
в глас звонио као глас некога духа који се јавља из полутаме; да ли можда онај поуздани тон кој 
о падине и повијарце Водне планине који се спуштају до саме вароши.{S} Одатле ће штитити одељењ 
</p> <p>Дубоко тамо у кланцу, кроз који се Бистрица ломи пре но што ће сићи у Призрен, тамо где 
ришта и дође под један прозор кроз који се једва назирао жижак, чија се светлост као свитац кре 
глих очију и висока сува врата, уз који се при говору јабучица пење и слази као лоптица од живе 
 узноси се на једноме пропланку уз који се пузају и куће приштинске а под којим се простире рав 
 да наставе пут; леже мртви волови који се распадају и они који су тек липсали и са којих глада 
 чује се пуцкарање ватре и гласови који се довикују и надвикују.</p> <p>Улазимо дубље у село, у 
врева и жагор и виде се сенке људи који се крећу овамо и онамо и чује се пуцкарање ватре и глас 
узнемирим дубоки осећај побожности који се у часу ове тешке невоље враћао у душу из које је био 
војачке осетила како им горе прсти који се дотичу топла девојачка тела.{S} Све су то деца која  
е донекле и делити, туга је осећај који се не да ни с ким делити.{S} Саучешће у тузи је често п 
ући <pb n="377" /> да извуче точак који се зарива више осовине у житка блатна језера која испуњ 
о се у селу нађе макар један човек који се борио противу Турака и ако се нађе која пушка.{S} Не 
Промрзла дечица? — пита је рањеник који се тетура друмом ослањајући се на једну грану.</p> <pb  
је ђаковичким улицама и непријатељ који се том месту већ примиче а око нас горостасне масе непр 
коју диже тешко разорно зрно и дим који се разви из експлозије, зави пуковника и његове пратиоц 
макнеш с пута, ни онога пред тобом који се издире да га не потискујеш.</p> <p>Тек је три часа п 
к гледа, мутним погледом, погледом који се гаси, гледа мајку и гледа небо и гледа последње јесе 
бале у пусту и мртву варош, зраком који се из драгога камена са прстена расипа, пењу се лагано, 
се крше и ломе о раздробљени камен који се о данима киша и бујица сурвава са камених висина у њ 
 до сад куљао дим, јавља се пламен који се дохвата таванице и пробија врата и прозоре.{S} Наста 
а са једним волом; јада се домаћин који се диго јутрос и видео разграђену авлију а нигде ни јед 
кола, онде се друга испречила, коњ који се одрешио луња сам по друму, задоцнели аутомобил загла 
о се видело да је то некакав пожар који се ширио и у ширину и у висину, те је изгледао као ватр 
ла и сувише тешка.{S} Био је тифус који се још од турског рата код нас зацарио и све до тад се  
; шта ли што у њој разгрће пепео у који се претвориле моје прегореле наде и тражи под њим, тамо 
вљеним ужетом.{S} Њега води старац који се и сам помаже батином да не би посрнуо.{S} Син му је  
те косе, коју заузе батерија и построји се у једном шљивику близу друма.{S} По истој коси, лево 
рају да возе српске рањенике.{S} Српски се војници боре за нас па не могу рањени ићи пешке, а м 
д себе па изађе напред:</p> <p>— Српски се војници боре за нас па не могу рањени пешке ићи! — п 
пођа заврши своју причу речима: „Српски се војници боре за нас, па не могу рањени пешке ићи!“ п 
нас невоља, заједно бринемо, заједнички се снабдевамо... ал не знам ко је.{S} Мрзи ме да га пит 
трупе од четири и пет лица и заједнички се помагали и подржавали.</p> <p>Када ми овом приликом  
чула да ли се пуцњава приближава, да ли се наши приближавају.{S} Пред вече је престала борба а  
ти да се и на то мислило.{S} Али, да ли се Врховна Команда постарала да њене наредбе имају изве 
еће да увиди озбиљност ситуације; да ли се можда тамо у души његовој не крије каква заостала на 
га гласа и не би нас нико чуо.{S} Да ли се шапутало из обзира према моме болу, као што се уопшт 
 нисам ни дисала, да би само чула да ли се пуцњава приближава, да ли се наши приближавају.{S} П 
другој гомили разговара се о томе да ли се у Приштини могу наћи станови; у трећој гомили вајка  
оходности тога пута, као и о томе да ли се на брзу руку, са заробљеницима и пионирским четама,  
 се небо провалило.{S} Ја не знам да ли се варам али ми се чинило да је и небо грмело натичући  
 кад више ни Он не верује?</p> <p>Да ли се Он можда, усамљен у својој одаји, не бави тим мислим 
, пре но што се здраве, питају: „Има ли се где преноћити?“, а ови што их дочекују одмахују глав 
</p> <p>— Па како је тим путем, може ли се?</p> <pb n="699" /> <p>— Не ваља — вели — тежак пут  
?{S} Има ли тамо хране или бар, може ли се донети?</p> <p>Савезници су били примили на себе сна 
вом у знак одобравања.</p> <p>— Може ли се проћи?</p> <p>— Па... може...</p> <p>— Је л’ и зими  
оју му тиме историја указује.{S} Сме ли се он те части одрећи?</p> <p>А историја је још милости 
мене кад ме оженио.{S} Шта знаш хоће ли се сложити жене, толико се њих због жена поделише или о 
ељи почеше погледати око себе, не би ли се могли где наслонити, да се ма колико толико одморе.< 
 се:</p> <p>— Реците сад сами, не би ли се заплакали и ви да сте били на моме месту, да сте све 
 све обрт може настати, ко зна не би ли се још могла поновити прошлогодишња церска историја са  
мучкога ножа у слабину, ко зна не би ли се старозаветска бајка и по други пут поновила на српск 
е би ли кретањем умањио језу и не би ли се разгалио до времена кад настане буђење и покрет.{S}  
е расте.</p> <p>Најзад крећемо не би ли се, промрзли ноћас, под сунцем које већ почиње да зрачи 
ење да се журно креће ка Чачку не би ли се уграбило проћи кроз варош пре но што би непријатељ у 
његово име и презиме и питала налази ли се у тој болници или бар, је ли био у тој болници?{S} Т 
скоро годину дана и... ко зна хоћемо ли се кадгод видети?</p> <p>— Смем ли знати одакле одступа 
 нас помисли:{S} Где си, Боже, сећаш ли се и ти нас?</p> <p>Звук звона долазио је из једнога ус 
 ближе себи ађутанта:</p> <p>— Сећаш ли се — вели му — оне Наполеонове слике при повратку из Мо 
 да сиђем, па ма и пешке наставила, али се није могло ни изаћи из вагона.{S} Била сам чак у дуб 
тавити причу тамо где је прекинула, али се она ћутећи загледа предасе и поче у блату бирати мес 
равати оваквим и онаквим гласовима, али се сад већ јасно и очима видела ситуација.{S} Поћи се м 
поздрављајући ме.</p> <p>— Не боме, али се немојте чудити.{S} Људи данас тако промичу један кра 
ч.{S} На то смо ми мајке навикнуте, али се увек заваравамо да су то само детиње, непромишљене р 
о, незграпно навлачи деци хаљинице, али се тиме бар забавља, не гледа по кући, не мисли на кућу 
 нису нам ни телеграме више читали, али се видело по њима да у Србији нешто не иде добро.{S} Св 
есече:</p> <p>— Не можемо победити, али се можемо борити.{S} Могли би развити фронт овако, види 
оче ударати у апарат тражећи Чачак, али се отуд нико не одазва.</p> <pb n="178" /> <p>— Не одзи 
ак стид.{S} Погледах га још једном, али се израз његова ока није мењао и руком ми је још увек п 
зочарење.</p> <p>— Наша кола, децо, али се ми не можемо возити њима.{S} Ми и даље морамо пешке. 
де? — тргао би се у том размишљању, али се понова охрабрио. — Опростиће жртве пред величином ус 
и савезници неће поћи путем Бугара; али се бојао догађаја, слутио је да иза бугарскога злочинст 
ти.</p> <p>— Тако сам ја мислио.{S} Али се рат не сврши, <pb n="635" /> како се међ нама говори 
е би му то некако ни доликовало.{S} Али се држао као најбољи војник, не би напуштао положај све 
уо, ја бих сад већ био у Битољу.{S} Али се сретнем опет са оним професором што ме је скинуо са  
дине војводо! — одговори капетан. — Али се бојим, нећу моћи задржати непријатеља; недовољне су  
час на очајни клик онога, који пада али се не предаје; час на писак напуштених сирочића над кој 
ти мртвога <pb n="200" /> пуковника али се дотле, из разређеног дима, помоли пуковникова симпат 
Грозница код детета није престајала али се мање трзало, све мање, све мање.{S} Почело је сад те 
тога пута трајале су два и три дана али се бар знало куда ће се.{S} Иде се у један још слободан 
јзад, у једном тренутку сену жигица али се опет угаси док је он донео до висине цигарете.</p> < 
ни криво кад се уверите да су лажне али се оне нама званично сервирају.{S} Ево, видите... — он  
вковић није исказивао своје мишљење али се видело да је и он уз то гледиште.</p> <pb n="711" /> 
.</p> <p>Ватре се нису смеле ложити али се мало и спавало.{S} Све је било на опрезу, тим пре шт 
страха и дунух у лампу да је угасим али се она не угаси.{S} Кораци стадоше пред мојим вратима а 
ваздух.{S} Непријатељ још није ушао али се зна да слази с Љубића и укопава се с оне стране Мора 
љених кућа.{S} У Ниш није ни слазио али се врло дуго бавио на станици и ту је чуо да мобилишу и 
е.{S} На улици је био редован живот али се ипак говорило само о јучерањем пуцању.{S} Једни су т 
> <p>Доктор, који није био песимист али се није олако ни одушевљавао, додаде полугласно, више с 
 не примим хлеб и да вичем за помоћ али се преплаших његовог погледа.{S} Он ми једном руком дад 
.{S} Наши топови узеше да га гађају али се јавља и други тамо над Чукарицом и Циганлијом.{S} На 
а сиђу с друма те да заобиђу колону али се заглибљују у још веће блато и псују све што им је на 
И послушаше, те га оставише на миру али се Бојко боме дуго, врло дуго задржа, те рекоше неки да 
 чудновато изгледала варош.{S} Ужурбали се људи, улице закрчила кола натоварена стварима а дућа 
осити, и од конака до конака снабдевали се храном, већ смо јели последњи хлеб.{S} Већ на првоме 
е, разговарали о догађају и распитивали се, чу се опет један метак.{S} Мало затим још један.{S} 
мљи, без покривача и узглавља и предали се сну, који одликује младост као доба које се мири са  
ну главом одговарајући потврдно и удали се опет из собе.{S} Мало затим уђе један момак носећи у 
нцеларију, и моли, куми, богоради, жали се, тражи, захтева, те јој се не може ни наодговарати а 
ју пут.</p> <p>— Ово је страшно! — жали се један грађанин мајору који је пред њим. — А тек је п 
пут људи као мушице, падали су и дизали се или су остајали тамо да гробовима својим обележе пут 
ољу па се вратили са Љум-Куле и вајкали се гомили која се окупла око њих, срео сам и једнога ст 
 од кола, за опанак и обућу.{S} Убрљали се људи, убрљала се стока, убрљала се кола и једва се с 
ри као у грозници.</p> <p>Најзад, упали се једна жигица и кад је принесмо видесмо да је лице де 
естолу, на крилу старе мајке.{S} Остали се окупили око ње, седећи на поду подвијених ногу и нас 
да се још сад уклони из Скопља а остали се разиђоше кућама са уверењем да се ова ноћ може споко 
ћурили се ми у један крај рова, ућутали се и мислимо у себи: дај Боже да Србијанци толико потер 
 могло, где су и коњи посртали и крхали се у амбисе, где се по уским и усеченим стазама и пешиц 
и су га с чуђењем посматрали и измицали се даље да не слушају празне речи које им још од Крушев 
; засипали су ме крвави таласи и мешали се са мојим родитељским сузама.</p> <pb n="23" /> <p>Ја 
{S} Многи и падају, не могу даље; дигли се из болнице неоздравели, необучени и необувени, па пр 
зговор или се чује реч и две а придигли се и они који су лешкарили па се повили око ватара и са 
ћ умро?{S} Шта чува и кога?</p> <p>Бели се витез упути право тој капији и стражар се трже из сн 
ази му нарасли као хлебови и зацрвенели се ко јабуке.{S} И чудно неко дете, од кад је пало на с 
ост укопао у десну обалу Вардара, срели се чиновници који су изашли из канцеларија са онима, ко 
пушта своје канцеларије у вароши и сели се у воз на железничкој станици.</p> <p>Јутрос, седмога 
 својим људима наредбе за припреме, или се из какве празне и пусте уличице чује бат патроле или 
нци измакли а ја их не могла стићи, или се склонили од непогоде?{S} И та усамљеност изгледала м 
} Зар је сиротиња тако раскошна?{S} Или се то неко Богу моли или неко светлошћу одгања страх од 
 или је пао коњ или се скрхала кола или се наишло на какав тежак прелаз преко реке.{S} Нико не  
у својој одаји, не бави тим мислима или се преда њ’ појавила она авет, Усуд, која се све јасниј 
је нишка централа била преокупирана или се негде на путу између Ниша и Скопља дешавало нешто вр 
 да пропусти ове многобројне редове или се једва мицао једном половином друма колико је ова ост 
лазили светим Дечанима на поклонење или се збирали под Призреном на јуначке игре или у Скопљу н 
 одовуд или отуд, како неко промиче или се негде далеко чула потмула <pb n="210" /> лупа у врат 
и и што су нас бранили или изгибоше или се одметнуше у планину или избегоше у туђину.{S} Оста н 
о био одмор, који је Краљ хтео себи или се одао новим размишљањима после боног сусрета с децом  
ви.{S} Десило се ваљда што, пао коњ или се можда скрхала кола.{S} Пришли смо и ми гомили да вид 
алеко напред десило, или је пао коњ или се скрхала кола или се наишло на какав тежак прелаз пре 
по ко проговори реч или потражи што или се пожали да га боле леђа, ноге, крстине или само тешко 
вих ватара поче да изумире разговор или се чује реч и две а придигли се и они који су лешкарили 
а; прегазили смо и Бистрицу и заглибили се у дебела блата и наносе, запали у дубоке пролоке, тр 
е и двориште и изашли на улицу, прибили се једно уз друго и ослухујемо.{S} Шум све јачи, буктањ 
рећепозивца, што воде вочиће, исправили се чисто и иду крај каре некако друкче, војнички, испрс 
 јуче сишли, пали сури облаци, уставили се ту и полегли као орлушине, које су пале на одмор.{S} 
иско пало и његови мрки облаци загрлили се са бесним валима, који су се све више узносили и све 
, ако би Турци наишли рекли би: скупили се да се Богу моле.{S} Попа је чак задржао на себи и еп 
а се спремају да макну из села, уверили се веле да нема рђавих људи, појели све што се може пој 
лнице и Цера.{S} Срели су се и одмерили се!{S} И — чудновато, из тога сусрета никло је у наших  
ше када наиђе страшна година.{S} Борили се наши, борили па изнемогли.{S} Нико да помогне, нико  
о прошли кроз Милановац а оно, отворили се прозори на кућама и изашао силан свет на улицу, па н 
 одступају корак по корак.{S} Шћућурили се ми у један крај рова, ућутали се и мислимо у себи: д 
оским кошевима, под стрејама и увлачили се у пластове сена али, теше се, јер било их је који су 
ули а кад су изашли из куће, преплашили се од <pb n="273" /> ове страховите непогоде која их че 
суре, изгубили су сву храброст и решили се предати се судбини.{S} Могло је и до Приштине бити т 
дуга ноћ, коју смо превалили и примакли се зори.{S} Попушили смо ћутећи још по једну цигарету.{ 
ћи и тек кад је пала мркла ноћ, повукли се у куће.</p> <p>Кућа у којој сам ја становао, ван пут 
о, остали су и даље крај њега и повукли се заједно ту у близини у једно дућанче, које је раније 
молитве, налили уља у кандила и повукли се у своје ћелије, пошто су дебелим кључем три пута окр 
и су били прешли на нашу страну и тукли се доле на обали а изгледало је као да се већ у вароши  
ијски војник!“ Бабо се замисли, замисли се, видео сам да су и њега мориле те бриге, па тек диже 
 то?</p> <p>— Јер... — заусти и замисли се, дуго се замисли, па настави — бол тражи себи хране, 
>— Да!... — учини потпуковник и замисли се дубоко, те ћутећи настависмо шетњу.{S} На један мах  
 жижак њенога живота већ догорева, тули се и малаксава, онај жижак, који она сваке ноћи пали на 
ири, заборавља се на положаје, у невољи се човек обраћа човеку.{S} Срећа је то, која разорава н 
рим зрацима студенога зимског сунца, ми се видимо и догледамо сву величину невоље, коју наша по 
вицу друма и, кад кола већ измакоше, ми се сви искуписмо око мртва човека.</p> <p>Борбе се воде 
дајућим томе велики значај.</p> <p>— Ми се у њу надамо, много се надамо, то нам је последња над 
 неколико речи што их проговорисмо а ми се спријатељисмо, те остадох крај његове постеље да му  
м се опростила од г. пуковника; соба ми се окретала; нешто ме је <pb n="519" /> гушило и хитала 
то заболе у души и поче нека туга да ми се свија у грудима.{S} Ама зар ја, Србин, па идем сад п 
су ме војници уклањали, бојећи се да ми се што не деси.{S} Тако сам провела петнаест дана и све 
 воду, све дубље и дубље и почеше да ми се јављају све неке лепе и чаробне слике, баш као давље 
е поче да расте, да се допуњава и да ми се намеће.{S} Ено, ено, планине се већ жаре и горе, бљу 
 сам топот коња и почеше у памети да ми се намећу речи народне песме: и почех да их шапћем сам  
 Раваници.{S} Та ето, доживео сам да ми се призна да сам Србин и ето, нећу више бити србијански 
о пре пролазио и узалуд покушавао да ми се отвори.{S} За капијом велико двориште, у које су већ 
 ово доба, сваки дан; колико само да ми се јавиш, да знам како ти је!</p> <p>— То не говори г.  
е у томе тренутку доносила одлуку да ми се повери јер затим диже главу и поче живо говорити.{S} 
} Смрт!“</p> <p>И почеше у сећању да ми се нижу све његове роле.{S} Сетих се најпре Манелика, о 
крај мене!</p> <p>— Шта ћу! — правда ми се други — мајка прешла шесет година, најстарије дете д 
ас на друму цвокоћу од зиме — правда ми се један од тих, који је пошао натраг а кога сам са пор 
 одговори неколико тренутака па онда ми се од једном окрете и са пуно бола и горчине рече:</p>  
 хаљинице те дрхће јадниче и припија ми се страшљиво на груди разрогачених очију и забленута по 
е крај живота онога несретника, чија ми се слика не може никако да избрише из душе.</p> <p>Да и 
ву, коју ни сам нисам знао, али која ми се наметала и из душе текла.{S} Магловита јутарња јесењ 
сећала само саучешће но и снагу која ми се повраћала.{S} Ја не знам шта је то било у њима што м 
аљу Петру!“ И још много, много слика ми се јавило и бата и сестре и наш виноград и наше дворишт 
на звездица на мрачном небу, угасила ми се међ прстима и почео ме хватати неки полусан који ме  
датле у Призрен. <pb n="647" /> Рана ми се брзо опорављала и ево већ крећем руком.{S} Истина им 
е је и оженио, из добре куће, а жена ми се пази с мајком као да јој је рођена.{S} Мајка и живи  
у довољно сличности за упоређење, па ми се оно ипак и на силу наметало и изазивало ми тежак бол 
ача „Аој, Босно, сиротице клета!“ па ми се јави мајка, па видо и онај велики барјак наш, па сли 
и он, бићемо под истим кровом.{S} Та ми се мисао поче све више допадати и сад сам већ журила да 
а а и вукло ме је нешто тамо.{S} Све ми се казивало као да ћу га тамо наћи.</p> <p>Девојче се д 
ахом и што сам била ближе кућици све ми се даље чинила.{S} Најзад сам стигла...</p> <p>Госпа у  
ћи, да умрем на своме прагу.{S} Овде ми се гроб неће знати, растргнуће ме звери.</p> <p>Један ј 
ло јединче које сам носила.{S} Стеже ми се нешто у души и мал не цикнух од бола.{S} Старац ил о 
арне.</p> <p>Кући нисам отишла, није ми се ишло.{S} Нисам волела ни крај капије да прођем, избе 
А сад ја преживљујем то.</p> <p>Дете ми се узнемирило, преплашило се и заценило од плача.{S} Ст 
од мене.{S} Затим се прибра и окрете ми се:</p> <p>— Спусти, спусти и ти твоје!{S} Метни га у р 
 био, па ево вратио сам се.</p> <p>И ми се сви вратисмо.{S} Кренусмо за осталим светом ка Бањиц 
и ново значење које су полусан, који ми се стално наметао, и мистичан зрак месечев, допуњавали  
она, којима је зора оглашена, а који ми се увуко у душу пре но што сам и очи отворио.</p> <p>Ос 
есног времена онога заробљеника који ми се опет придружио.</p> <p>— Отуда, са Дунава, близу Даљ 
о један од оних ваљаних младића који ми се одушевљено ставио на расположење и свесрдно помагао  
ло.{S} Ја не знам да ли се варам али ми се чинило да је и небо грмело натичући се са грмљавином 
} Отишла <pb n="431" /> сам опет али ми се то сад увртило у главу да будем болничарка.{S} Шта б 
{S} Тамо се слегао силан народ, чини ми се цео Срем је био ту.{S} Читав логор кола, па шатори,  
идим оно неваљало лице које се, чини ми се још и сад увек, кад год говорим или мислим о томе, к 
рдесет хиљада српских мајака и, чини ми се, читао из њега клетву четрдесет хиљада српских мајак 
и веран, ја сам се толико драо, чини ми се да се мој глас чуо изнад свих осталих.</p> <p>— И ка 
у је увек наметала мрзовољу.{S} Чини ми се, у животу га је држала још само дужност и оданост ос 
доцније на путу један родитељ — чини ми се, лакше ми <pb n="552" /> је било одвојити се од дете 
 јављати једно другом?</p> <p>— Чини ми се — говорио ми је доцније на путу један родитељ — чини 
, нек не губимо овако време, па чини ми се зубима ћу клати непријатеља кад сагледам своје село. 
з живота.{S} Једнога тренутка, учини ми се чак да не дише и нагох се да чујем.{S} Дисало је а ч 
 чух унутра људске гласове.{S} Учини ми се као да ступам у скровиште нечастивих, у змајеву пећи 
 читавом низу тешких мисли.{S} Учини ми се да у овоме тренутку преживљујем један од најтежих ча 
знао да сам пуцао у ваздух.{S} Учини ми се чак да је официр баш мене гледао.{S} У том засвира,  
кох руку да му опипам ручице и учини ми се да нису топле као мало час.{S} Волела бих да су топл 
иче наш с врата.</p> <p>— Нека, жури ми се а и престала је киша! — одвикује војник из ноћи.</p> 
ши, па пошто се нешто одмори, обрати ми се:</p> <p>— Реците сад сами, не би ли се заплакали и в 
на земљу и рекох му: „Бегај, склањај ми се с очију!“</p> <p>— Он се склони а ја остадох, али не 
ше тај осећај растао у мени.{S} Увек ми се чинило да ова госпа не бега као ми остали, да не одс 
естима, које смо чули.{S} Заробљеник ми се придружи опет, али не настави да казује, бојећи се д 
 пешачи измеђ Штимње и Сухе Реке, он ми се тешко вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за свој 
ву одлуку.</p> <p>— Шта ћу — правдао ми се један познаник — премишљао сам свакојако, па опет са 
 у Призрену, кад смо се срели, жалио ми се на тога истога професора.</p> <p>— Ама ништа горе, г 
аба.{S} А биће напредно дете.{S} Ако ми се Ранко одметне од куће и ода се школи, онда ћу на Бат 
Мене подиђе ладна језа и осетих како ми се диже коса на глави. — „Шта хоћете ви, шта хоћете ви, 
а.{S} Читао сам описе и знам, колико ми се на глави коса дизала, знам како сам сањао тешке снов 
ни крај једне сиромашне ватре, тешко ми се вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом пам 
тров из Марушине чаше и, причињавало ми се, као да шапће оне исте Гришине речи: „Све гори у мен 
сам испалио прву пушку.{S} Замаглило ми се пред очима и пуцао сам даље.{S} Чинило ми се тога ча 
ед очима и пуцао сам даље.{S} Чинило ми се тога часа, као да тонем дубоко у воду, све дубље и д 
ди још, да спава још дуго.{S} Чинило ми се као да још нисам спремна како ћу му казати, изгледал 
илице и није могао говорити и чинило ми се да је нарочито ћутао.{S} Али оно његово око, које ме 
крено а тако лепо причало.{S} Бунило ми се нешто у души; осећао сам да смо сви такви, сви подје 
ом корачајући испред свих.{S} Журило ми се, хтела би што пре да стигнем.</p> <p>У Реснику смо н 
мо што ми је зујало у ушима и мутило ми се у глави.{S} Тргла сам се и збацила покривач када сам 
ме је нешто овде у грудима, откинуло ми се нешто овде у души и срце ми је заиграло.{S} Слутила  
ош једну цигарету.</p> <p>— Није што ми се пуши, вели, него и глад ми утоли.</p> <p>Дао сам му  
лед одведе у таму где лежи друм, јер ми се у томе часу учини, да сам опазио тамо усамљену једну 
лушај, попе, вели опет ага, превијаш ми се и увијаш свакојако, видим да увијаш, ама тешко твојо 
е је требало да искаже сумњу.{S} Још ми се тамо, на дну душе, у дубоком неком куту, задржао јед 
тији дозвољене.</p> <pb n="72" /> <p>Ми се а нисмо подавали и дочекали смо први октобар као неш 
ла сам мртвог нашег жандарма.</p> <p>Ми се збунили и не знамо шта да почнемо.{S} Поче гласно са 
кољени и спаса нам нема; него... спреми се и бегај.</p> <p>— А ви? — запитах га.</p> <p>— Ја не 
 да су улице бљештале и камен у калдрми се беласао као под <pb n="690" /> пуним подневним сунце 
ки материјал огромне вредности а цигани се скудили и пробирају; у четвртој улици полегали гладн 
тале.</p> <p>— Признајем ја то! — брани се учитељ — ал не признајем да је једно исто побећи из  
— Грехота је и ја да пропаднем, — брани се војник — морам се огрејати.{S} Дрво ће опет да израс 
доктор.</p> <p>— Па и нека буде — брани се онај — ал онда то не значи да је сутра већ последњи  
<pb n="96" /> <p>И у трећој групи брани се један што иде у Солун, па вели:</p> <p>— Нећу да чуј 
и балвани са треском су падали, основни се зидови делом порушили и кров је већ висио у ваздуху. 
и намере ове забринуте гомиле.{S} Једни се распитују за даљи пут и одмах га настављају, како би 
 други.{S} Нађи, веле, себи кров, ожени се, одомаћи се, јер треба да се одмориш, треба да се по 
ша почиње опет да се затискује, збијени се редови проширују, празнина се на друму испуњава; обо 
 И када ме је најзад савладао сан, мени се чини да сам још увек једним ухом ослухивао: хоће ли  
рло и цепао ми је зубима одело.{S} Мени се навукло нешто на очи и ништа не видим него измахујем 
 погинуо и ко га је убио?</p> <p>— Мени се чини, људи, као да сам чуо неко пушкарање — рече нек 
тму.{S} Кад старац исприча причу а мени се она колиба учини одиста као отворена чељуст аждајина 
е.{S} У мога бабе оволике сузе а и мени се стегло грло.{S} После пође бабо и још неки пријатељи 
>У часу када смо улазили у Призрен мени се поновила и наметала цела ова слика пожара.{S} Под кр 
сусрета, на скопљанској станици, у мени се почело будити неко побожно поштовање према овој поја 
еку искреност и снагу у души.{S} У мени се тога часа пробудила нека нова, дотле непозната побож 
начелник косовски на телефону и промени се у лицу — А ја сам те за то звао на телефон; хтео сам 
парчад облака попадала на земљу; рањени се вуку по земљи као глисте, запомажући и лелечући да с 
 празнина се на друму испуњава; оборени се товари утоварују, кола која су посрнула у јендек узн 
.{S} Недогореле свеће савиле се, влажни се пешкири усукали; свега крај једне крстаче гори свећи 
аменом из цркава косовских.{S} У даљини се сад већ јасно истичу Црна Гора и Шар, последња зашти 
у Скопљу био у пуном јеку.{S} У општини се, све до последњег часа, живо радило на регулационим  
им била на путу.</p> <p>Рекох, домаћини се забринули што ће и како ће, јер гласови озго из Јасе 
ат одричу се заједнички свога бића, они се из пољупца не рађају, они у пољупцу умиру.</p> <p>То 
олази, и људи и време и историја, а они се упорно зарили у бистричине обале и мирно леже ту као 
осподару, овде изривен друм!</p> <p>Они се чак јављају и онима крај којих пролазе, а који скида 
ерујем ал, ако баш дође до чега, склони се!{S} Тамо где пођемо ми, пођи и ти с дететом.{S} Скло 
теље.</p> <p>— Пођи, сине, пођи, склони се од несреће.{S} Краљ те зове па он ће ми те и неговат 
ђемо ми, пођи и ти с дететом.{S} Склони се за време...</p> <p>— Нећу да се склањам.{S} Крв ме в 
 сваку стопу на перону.</p> <p>— Склони се, макни, овде није слободно! — виче гомили станични ж 
} Бог ти је дао залогај хлеба па склони се негде, поједи га да те нико не види!</p> <p>— Ама за 
ели витез застаде крај прозора, наслони се и упре свој мртвачки поглед тамо.</p> <milestone uni 
ах.{S} Крв му су попе у образе, наслони се на штаке и гурну лактовима гомилу испред себе па иза 
> <p>— Не значи то, брате ништа! — буни се један непознат млађи човек — Ухватили сте то креманс 
м парадира и то овде, на Косову! — буни се један бивши народни посланик, човек разборитих очију 
<pb n="494" /> <p>— Шта могу ја? — буни се начелник.</p> <p>— Штогод знате! — додаје жена. — Иш 
љивање.</p> <p>— Какав морфијум? — буни се господин који му је саопштио све те повољне вести.</ 
ицирске задруге.</p> <p>— А што? — буни се војник. — Нисмо их пљачкали па да ме је срамота; нис 
и.</p> <p>— Али за Бога, докторе — буни се и даље онај што је запојио целу кафану најлепшим над 
чно нападају.</p> <p>— Београд? — збуни се цртач гусеница. — Не мора да се напусти, ја мислим н 
и Бугари напредују ка Страцину; у Врањи се дешавају неки догађаји о којима су вести врло нејасн 
о уназад покрет умртви.</p> <p>У Штимњи се још и укрштају збегови те у толико већа гужва.{S} Ми 
 се за полазак.{S} Волови се поје, коњи се самаре, кола се товаре.{S} Они, који су се ноћас у н 
хладно — рече и сав се стресе и стовари се одмах крај прве ватре. — Дајте, људи, само руке да о 
 ноћи дешавали.</p> <p>Најзад, истовари се батерија и народ јурну у вагоне.{S} Једва сам се про 
њу у пропац, кола да се преврћу, ствари се расуше по друму, светина суну у јендеке и грађани бе 
вај једини пут за одступање, јер Бугари се вероватно неће задржати у Призрену већ ће поћи овамо 
стати без праведних резултата! — храбри се још увек пуковник, који је сачувао поуздање.</p> <p> 
више и више расте материно срце а ведри се бригом наборано чело.{S} Новица већ има свој чун, св 
још једнако куљао ка станици а фијакери се утркивали пуни ствари.{S} Киша је још непрестано про 
и затандркаше мртвом чаршијом, узнемири се забачена паланка и наста узбуђење међу њене грађане. 
 студена ко позна јесен.</p> <p>— Умири се, можда ће доћи, можда ћеш га наћи!</p> <p>Таква утех 
ју јој у чељуст, те га прождере и умири се до сутра у јутро.{S} Ако која мајка, кад јој дође ре 
братац рачунске књиге под главу а покри се архивом, па лепо проспавај!</p> <p>— Ама, ко је то у 
ће ове бабе? — додаје опет гомила и ори се крти смех, онај којим се смеју невољни.</p> <p>За ау 
 Мицом Зуавком и Мицом Сенегалком и ори се из њих развратни смех.{S} Мајка обара очи пред децом 
овима се говори гласно и шапуће, говори се узбуђено и са оштрим гестима и говори мирно и разбор 
зи у куће и плави целу варош.{S} Говори се једновремено о свему, и о великим бригама и о оним м 
а, нема покрета, нема живота; не говори се гласно, не зауставља пријатељ пријатеља да га упита  
" /> <p>— Е то је оно!</p> <p>Разговори се већ воде полугласно, више шапатом, јер поједини су з 
љно столица око стола.</p> <p>Разговори се најпре воде о последњим вестима, о одласку Краљевом, 
м.</p> <p>— Е онда знате!</p> <p>Одмори се мало од казивања, јер смо се баш пели уз неку тегобн 
редмети оцртавају за собом.{S} На ватри се пламен са свим притајио и утрно а жар се румени као  
а.{S} Зло је тамо, веруј ми.{S} И да си се вратио кући својој, мислиш оставили би те они крај д 
да чујем још много речи.</p> <p>— Ти си се већ растала — вели старац — Од живог се човек растај 
гче, је ли, кад су те миловали, а ти си се слатко смешио и тапшао рукама и грлио си твоје срећн 
 <p>— Да бациш, него шта.{S} Дочепао си се некаквих државних кола, која су ти дата можда ради п 
тра! — вели један.</p> <p>— Е, решио си се, којим путем? — пита га други.</p> <p>— Идем на Чако 
 како, кад мине подне, брзо тоне и гаси се, нарочито зими и међ планинама.{S} Чим утрне сунце,  
над којима се застире.{S} Са даном гаси се и сав живот природин; ветрић се притајава, изумире и 
 умети пазити?{S} Ниси никад одио, ниси се никад од куће одвајао.{S} Ал шта ћеш, наредба је, мо 
о се морао исхладити и промрзнути; ниси се зар бојао у сну да се и ти не смрзнеш?</p> <p>Очајни 
етнику, кога смо већ били стигли — ниси се бојао јутрос у зору, и во се морао исхладити и промр 
а, и тако је проспавао.</p> <p>— А ниси се бојао — рећи ћу ономе крвавом несретнику, кога смо в 
крај ње.</p> <p>Приштинска црква узноси се на једноме пропланку уз који се пузају и куће пришти 
олепљене али на чврстим дирецима узноси се здрав кров, црепом покривен, који обећава сувоту под 
 и дуга ноћ; само по где где још узноси се танак дим од пањева који догоревају.</p> <pb n="523" 
се бију, све сам видео, све... и испрси се дете светла лица, осећајући да се умило славом и на  
а артиљерија на путу је за Солун а Руси се делом већ искрцавају у Варни а делом иду преко <pb n 
а, мукла тишина, <pb n="453" /> која ти се причиња као онај мир који настаје кад самртника ухва 
реба да га благословим.{S} Посветила ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу 
 сасвим сам их јасно чуо: „Посветила ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу 
вају најсилнију мелодију туге и душа ти се понова стреса од тих боних акорада који је плаве и о 
мни арнаутски пси, цепају ти одело и ти се бориш и једва спасаваш.{S} Сви су око ватара набавил 
ош од које се, из групе кровова који ти се чине као мрка и тамна поља, догледа тек по које мина 
 познати дојучерашњега пријатеља док ти се не каже.</p> <p>Срео сам једнога таквога познаника,  
рубости својој; онда тек видиш, како ти се отима загрљају и погледу и она посљедна обмана.{S} Т 
ми је са пуно поверења пружи. — Како ти се звао брат?</p> <p>— Јован!</p> <p>Ја се прекрстих, о 
скрију се а бубице и црвићи, који су ти се кретали под ногама, завуку се у густу траву и у жбун 
ти је мајка и где је?{S} Радовали су ти се, је ли, кад су те родили; звали су те Драгче, је ли, 
свом сејати успут гробове и разређивати се, док и последњи не угине?{S} О, колико је њих од нас 
уласка непријатељске војске појављивати се.{S} На једној кућици већ виси бели барјачић а пред к 
сам окусио.</p> <p>— Ако, ако, прихвати се.</p> <p>— А знаш како је, не ваља с празним трбухом  
ћута па ће тек рећи:</p> <p>— А предати се не смем.{S} Што би мене овако обогаљеног обесили, на 
или су сву храброст и решили се предати се судбини.{S} Могло је и до Приштине бити тегоба, патњ 
12" /> болом и сузама ућутати и предати се својим немим душевним патњама.{S} Веровао сам да ће  
овољно обучена па им је тешко загрејати се.{S} Јадна мајка покушава да им дахом из усана греје  
е друмом.{S} Али узаћи на друм, угурати се и ући у ред, мучан је и тегобан посао.{S} Друмом иду 
а снежне и недогледне врхове и спуштати се у мрачне и студене кланце, где ћемо као први хришћан 
ће ови други под теретом брига потуцати се дуго и дуго кроз невоље и опасности.</p> <p>И шта је 
ли џарне или кад се нов положи, разлети се тамом јато варница и испуни мрак, који се под кров н 
<p>Зора се све више наглашава, предмети се све јасније издвајају и снежни врхови планине почињу 
сам им прићи да им помогнем споразумети се.</p> <pb n="596" /> <p>Она сиротица, са одојчетом на 
 арњеве а који су сјахали са коња, пети се у седла.{S} Гомилице, које су се прибрале на разгово 
а је забринула судбина оне дечице, сети се нечега кад спази овога самртника.</p> <p>— Слушај, с 
а?</p> <p>— Фиделица? — учини он и сети се малога, љупкога кученцета, које је пре шест месеца и 
е, она се преобрази изненађењем и осети се срамна те грчевито здера бели барјакчић с мотке и ут 
шао, тај је убрзо дотрајао.{S} Набавити се нигде ништа није могло сем мало дивља воћа којим смо 
претило да се зацари у Скопљу, појавити се из својих јазбина као звер за време глади.{S} Та је  
ове куће, потражити нове среће, ородити се, вратити нам се и наћи жељена мира.{S} И тек су стиг 
бру и у злу, помињати и сећањем одужити се честиту војнику, који је живот свој дао за <pb n="52 
акше ми <pb n="552" /> је било одвојити се од детета, које сам сахранио пре две године.{S} Знао 
 лупање крила о зидове клопке која нити се може пробити нити из ње побећи.</p> <p>Настадоше теш 
 се црта на његовом лицу не измени нити се у оку појави сажаљење према мени.{S} Тад ја добих но 
јак.{S} Мусломани неће на пут поћи нити се са пута вратити да, среће ради, не уделе просјаку. < 
бувени, па прозебли успут и падају нити се могу више дићи.</p> <p>— Једнога дана, донеше на вол 
стављен фронт може прихватити и бранити се како од напада Бугара тако и од напада Немаца.</p> < 
ун не треба ни ићи, довољно је склонити се до Приштине.{S} По професоровом плану, за који он тв 
ли смо га.</p> <p>— Треба ићи, уклонити се! — одговори начелник који је тога тренутка прекинуо  
у са породицом, па шта Бог да. — Борити се више не можемо, савезници нам неће или не могу да по 
немири већ мирно и немо настави крстити се.</p> <p>— Молиш се Богу? — узнемирих га ја.</p> <p>— 
аучешће.</p> <p>Он настави немо крстити се, пошто ми је погледом благодарио.</p> <p>— А умеш ли 
ако вече пред легање учила децу крстити се и казивати „Оче наш!“ и пред којом је он сваке годин 
 цигару, трећи се претоварују а четврти се прихватио мало хлеба те жваће кору која је отврдла у 
 и да морамо сви, сви изгинути и сатрти се у служби тој идеји а тек далека, будућа поколења, мо 
ви на северу.</p> <p>И самоме песимисти се озари лице на глас о доласку савезничке војске а про 
легао и љуби земљу, ено га други, крсти се и моли Богу.</p> <p>И ја сам се сагао и шакама ископ 
 не она која клечи пред олтаром и крсти се не разумевајући ни молитве рад које се крсти; већ не 
очих ја у кола, ускочи и бабо, прекрсти се а вранци потегоше свом снагом и изнеше као перце кол 
рамом којом је било покривено, прекрсти се и диже главу.</p> <p>— Ја не знам да л’ то има негде 
, скиде капу, погледа у небо и прекрсти се.</p> <p>— Море какав Феризовић; то је нека пометња а 
а дође последњи дан наших мука и спусти се последња ноћ.{S} Опет смо се ноћу вратили као што см 
 спрда, с њим ће се спрдати.{S} Не љути се, него све то прима и само се насмеши као дете кад се 
не Србије; прећи је значило је отиснути се у туђину.{S} Куда у туђину? — питао се свако забрину 
но што ће ускочити у стрмене и отиснути се равном Метохијом, да се успну на планине које су Дри 
ло улети у станицу, сјаха справу, упути се ђенералу и предаде му једно писмо у великој, белој к 
капију крај дремљива стражара.{S} Упути се улицом ка Марашу а затим бистричином обалом, тамо гд 
} Код кафане „Албаније“ један вод упути се ка „Рускоме цару“ а други ка „Коларцу“.{S} Ту узеше  
> <p>Он пође нагло из телеграфа и упути се тамо где је батерија била већ сва на ногама и у покр 
ихо стењање стоке која посрће.{S} Ућути се у то доба некако и сама природа, као да се и она умо 
ађи, веле, себи кров, ожени се, одомаћи се, јер треба да се одмориш, треба да се понегујеш.</p> 
укама никло јединче и ја сам га, грбећи се и посрћући под теретом живота, прехрањивао и хранио, 
о је све до мрака војвода Мишић, бавећи се једнако над ђенералштабном картом ове и суседних обл 
а она ће се тако исто дићи, не здравећи се, и завући се понова под кола да настави спавање.{S}  
ца.{S} Енглескиња је села и не здравећи се и сва се предала бризи да се загреје, не обраћајући  
во да ме питаш? — вели благајник срдећи се сам на себе.</p> <p>— Што да те питам ја, нек те пит 
 залазе где има и где нема пута тражећи се и, најзад, кад се налазе, грле се, а у том загрљају  
ађају и залазе кроз поља и горе тражећи се <pb n="672" /> да се загрле смртоносним загрљајем, з 
вор на овај бугарски акт, Грчка, држећи се савезнога уговора са Србијом, оглашава и сама 15. се 
жи крај огњишта.{S} Одмах до ње, држећи се и сад још руком за бабину сукњу, девојчица преклана  
аницу.{S} Војници су, разуме се, држећи се тачно наредаба, грубо гурали и одбијали сваког ко би 
оја су тек коракнула на сокак ал држећи се увек још руком за материну руку те су их мајке, пре  
 опет, али не настави да казује, бојећи се да ће његово казивање бити сувишно крај бриге, коју  
ба, сами су ме војници уклањали, бојећи се да ми се што не деси.{S} Тако сам провела петнаест д 
 бајке својој недораслој војсци, бојећи се да ће се иначе ови непоуздани дечаци листом предават 
ушу.</p> <p>И шапћемо међ собом, бојећи се да не пробудимо оно мртвило природино које нам је ис 
адне на памет! — извињава се он, бојећи се да није предугачак својим казивањем.</p> <p>— Ако, а 
<pb n="348" /> склонитије место, бојећи се да се у прву зору, кад народ крене, не придружи и ње 
ој коси, ухватио први сумрак.{S} Бојећи се непогоде у ноћи, која је на косовској ширини много с 
И жене пристадоше уз тај предлог бојећи се да остану на друму без оружане заштите.{S} Присташе  
мандаљили врата и спремили пушке бојећи се да њих, голе и босе, когод не опљачка.</p> <p>Најзад 
и успех и неуспех на фронтовима, молећи се крај гробова Богу да заштити његов мученички народ,  
бра — и одстојао је целу службу, молећи се Богу за оне који су кренули и за оне који остају.{S} 
.{S} Мајка обара очи пред децом срамећи се лажи којом их је мислила утешити.</p> <p>Ту причу, к 
тке снаге.{S} Ишао је посрћући, хранећи се успут лишћем од купуса, кукурузом или месом од цркот 
о су натрчали на нас — одговара ребрећи се београђанин.</p> <p>— И право је, момче, они су дошл 
ављен лежи поребарке крај друма, борећи се с душом и тешко дишући кроз набрекле ноздрве.{S} Пре 
се на дирек који носи капију па, борећи се са дремежом који му намеће недоба и мраз, увлачи гла 
лади сок, као млада крв оних што борећи се падају и гину прскајући, руменом крвљу наша поља и г 
ато с обуће, други савија цигару, трећи се претоварују а четврти се прихватио мало хлеба те жва 
а или ћебад те направили заклоне; трећи се прибрали уз какву живу ограду или трњак, те ће их то 
рипијају уз стену као гнезда, надносећи се једна над другом.{S} Сен још једном обазриво застаде 
оје престављају кућни кровови, износећи се из магле у коју је варош потонула.{S} Високо негде,  
мах све мере за одржање реда, користећи се грађанском гардом као својим органом.</p> <p>По подн 
 изађе из резерве, разуме се, користећи се кратковидношћу дипломатије споразумних сила не ипак, 
жеш, ти пешак, по читав сат, провлачећи се измеђ коња, кола и воловских рогова, да начиниш ни д 
е капетан.</p> <p>Али пуковник, смешећи се, мирно остаје на месту, истреса руком земљу која му  
авила се озго са ужасним тутњем, кршећи се о стену и сручујући се у амбис.</p> <p>Одатле, од Љу 
ну које Дрим помамно јури и урла кршећи се о стене.</p> <p>Стари Краљ је прво вече заноћио на Љ 
 позив и мене тиче, напрегнућу се, дићи се, кренути и кад осетим да сам бедник, да сам одбачен, 
јасно и очима видела ситуација.{S} Поћи се мора, у то више нико није сумњао, али како и којим п 
ако исто дићи, не здравећи се, и завући се понова под кола да настави спавање.{S} Сви остали ок 
ођо.{S} А шта значи у штаб, него извући се.{S} То није чак ни лепо, један млад човек да се заву 
имо савезницима да смо принуђени повући се на Јадранско море, али, да им нагласимо да полазимо  
ескачући преко гомиле спавача, помажући се фењером, пођох одмах довикујући с врата:</p> <p>— Са 
.</p> <p>Прескочих неколицину, помажући се светлошћу мога фењера и седох на џак.{S} Светлост из 
ора све редом прелетала не задржавајући се ни на коме дуже.</p> <p>— А од које то силе бегате?  
, прелетале би му мисли не задржавајући се ни на чему стално, прелетале би са догађаја на догађ 
це и иде право за Солун не задржавајући се нигде, донео пуно вести из Београда.</p> <p>Он је кр 
ије пешке, оборене главе и подржавајући се једном батином.{S} Он није говорио, није разговарао  
м поуздањем креће напред, прибојавајући се ипак изненађења на превојима, у толико пре што на ов 
е некако друкче, војнички, испрсавајући се и као да би гомили, крај које пролазе, хтели рећи: „ 
ама.{S} Не говорећи, не споразумевајући се, немо, пођоше и из наше куће да се крећу бегунци.{S} 
 собом или да ћутећки и споразумевајући се погледом врше послове.{S} То је онај тренутак, после 
 Покушах да му се силом отмем и рвајући се са њим ударим га песницом по вилици.{S} Он се разбес 
 ваљала се по поду, и пискала грувајући се песницама у груди и чупајући косе.</p> <p>— Проклета 
дочепају друма, <pb n="204" /> надајући се да ће ту бити лакше нађени те однети на превијалиште 
{S} Пролази уским улицама, прикрадајући се кроз сенку коју дебели зидови бацају и измичући пажљ 
ђују се око стола немо и не погледајући се међу собом.</p> <p>Ипак, после дуже паузе, уздахну ј 
, који је већ био склопио очи предајући се смрти, осетив терет на својим ребрима, <pb n="384" / 
 грађанин и наставља даље пут предајући се судбини.</p> <p>А пут све тежи, стаза по где где уск 
за, дуго гледао у једну тачку, подајући се, усамљен у том тренутку, осећању разигнације против  
пића, тупо гледајући предасе и подајући се смрти која га постепено осваја.</p> <p>Што ближе маг 
 старац прецењивао своју снагу подајући се вољи.{S} Није могао поћи за народом, заклецала су му 
ли све су се више оцртавали, одвајајући се један од другога те се све јасније и јасније изражав 
а разреди, ја пружих корак, пробијајући се раменима, да бих је стигао.</p> <p>— А ви сте отуд,  
и и ућута гледајући предасе и увијајући се понова у ћебе, које јој је било готово спало са раме 
отле само слушао разговоре, забављајући се ушивањем рукава на шињелу који је негде успут закачи 
 крај свих ових невоља и не устављајући се и не осврћући се.{S} Па ипак наиђу појаве које су ка 
ћ сва на ногама и у покрету, спремајући се за полазак.{S} За мало и он узјаха коња а момци седо 
т пута?</p> <p>— Да! — рекох, отимајући се сну.</p> <p>— То значи још један сат живота?</p> <p> 
ао сам полако, крај зидова, заклањајући се иза кућа, доле до велосипедског плаца.{S} Жестока се 
е друма, иза кола, ишао је, наслањајући се на једну грану, заробљеник.{S} Био је босих и раскрв 
опрскан блатом и неизбријан наслањајући се једном руком на батину а другом на раме свога ађутан 
ањеник који се тетура друмом ослањајући се на једну грану.</p> <pb n="383" /> <p>— Промрзла, шт 
је крај друма повијен стајао ослањајући се на једну батину.</p> <pb n="283" /> <p>— Јесте, јест 
овити по непоузданоме сећању, старајући се, колико могу, да не озледим целину њенога казивања к 
викивао: „Ово је моје место!“ старајући се при томе да обезбеди себи што већи простор крај ватр 
Те гомилице почеше да расту прибирајући се са разних страна и већ за један сат, то је био читав 
нова сву невољу и јад.</p> <p>Растајући се од Францускиње да се вратим своме месту, спазио сам  
рива наша стопа и које ћемо, праштајући се од своје отаџбине, целивати и залити га сузама.{S} Ј 
мо свак на своју страну и не праштајући се и ако смо били уверени да се више нећемо састајати.< 
шке на пут, здравећи успут и праштајући се са очајницима који су остали и који су овај мучни пр 
ај августа, љубећи ми руку и праштајући се рекао ми је:</p> <p>— Сад се нећемо дуго видети?</p> 
а кренемо од ватре до ватре, спуштајући се ка селу и тешко се провлачећи измеђ кола која су зак 
? — прекидох ја први тишину, обраћајући се питањем учитељу.</p> <p>— Поменуо сам! — рече и ућут 
 триумфалну капију у Београд, враћајући се са бојишта.{S} Он би клонуло сео на простран миндерл 
ће и тешко дише кроз ноздрве, враћајући се увече у своје дворе.</p> <p>Арнаутин је са великом п 
оси.{S} Кад Новица, с вечери, враћајући се из лова, сече чуном својим мирно огледало морско, он 
рође мимо нас један арнаутин, враћајући се са празном корпом, из које је бегунцима распродао ја 
<p>— Јер... лађа тоне!</p> <p>Враћајући се са станице, пошто је воз кренуо за Солун, свет је иш 
аже и вратише у варош.</p> <p>Враћајући се, сетила сам се једне старице, која је познавала мајк 
 жубор бистричин и он се трза, сећајући се да Бистрица ту недалеко кваси гроб који ту велику ми 
очно гротло бистричина кланца, сећајући се ваљда славе и величине коју је негда тај град казива 
 камењу под ногама и око себе, сећајући се ваљда доба које је ту легло <pb n="565" /> да почива 
да у име Божје и борбу прими, осећајући се сад већ колико толико јачи или бар не више усамљен.< 
 <p>Она застаде тешко дишући, осећајући се онако исто уморна као онда кад је преживљавала догађ 
се сручи понова на миндерлук, осећајући се тешко сломљен и прегажен неким невидљивим али стостр 
зона по освојеним местима, не осећајући се безбеднима у освојеној Србији.{S} И те слабе силе, к 
м тачно! — отеже потпуковник досећајући се — Знам да се овде на <pb n="60" /> нашем фронту конц 
закрчила друм журно размицала, крхајући се у шанчеве лево и десно, <pb n="335" /> застала је од 
ио син, и наложио сам ватру па, грејући се и сам, упустио се и у разговор.{S} Био је висок, кош 
о седе са жандармима под шупом, грејући се око ватре.{S} Испитивао их је дуго и свестрано, запи 
о сам жив и пођох као злочинац, кријући се иза вагона, да се повлачим газећи пажљиво по земљи к 
не говорећи међу собом, не интересујући се ни зашто, не распитујући се ни о чему.</p> <p>Пођи,  
нтересујући се ни зашто, не распитујући се ни о чему.</p> <p>Пођи, где хоћеш, зађи у који хоћеш 
м тутњем, кршећи се о стену и сручујући се у амбис.</p> <p>Одатле, од Љум-Куле, настаје уска ст 
ећ, још од ране зоре, крши руке бринући се где је.{S} Дечко је још синоћ казао мајци да он неће 
ек предахнуо на каквој висоравни пењући се на високу планину.</p> <p>— Нисам излазила из собе,  
 улице тамо, жена са дечицом, обазирући се на све стране, преноси свој иметак, ћилим, јоргане и 
јатељ и сапутник? — запита ме, обзирући се да га онај не чује.</p> <p>— Који? — изненадих се ја 
ћ угашена погледа прикрада се, обзирући се лево и десно да га ко не спази и, врши крађу.{S} Он  
, оцедитом улицом варошице, не обзирући се на радознале погледе преплашених становника до којих 
ма.{S} Не говорећи ни речи, не обзирући се ни на кога, овај странац прође кроз гомилу и приближ 
ате!</p> <p>И код тих речи, не обзирући се на све позиве начелникове, оде и затвори врата за со 
м се, корачао оборене главе не обзирући се око себе.{S} А гомила изгнаних, гомила бедних и нево 
пут, поклецујући коленима и не обзирући се на своју свиту. <pb n="294" /> Најзад, седе за сто н 
 са Дорћола и даље куљају и не обзирући се на опасности од аероплана.{S} Наиђе и један чичица,  
бона.{S} Али госпа диже главу и срећући се, у оној полусветлости, колику је гомила жара око себ 
је одмицао од њега журније, не осврћући се, као да би да побегне од приказе, од знамења, од нек 
евоља и не устављајући се и не осврћући се.{S} Па ипак наиђу појаве које су кадре скренути пажњ 
ше, те протрчаше мимо нас и не осврћући се и бацајући пушке за собом а Србијанци лете за њима т 
чекујући нетренимице команду и осврћући се за собом одакле би им ова имала доћи.{S} Али пуковни 
енули у збег за осталим светом одмичући се по неколико часова дневно, онолико колико је деда мо 
 се чинило да је и небо грмело натичући се са грмљавином на земљи.{S} И једнога тренутка ја се  
оме војнику.</p> <p>Киша ромиња, облаци се журно ваљају а спровод лагано слази главном улицом,  
небо је ниско пало а његови мрки облаци се загрлише са валима који су се све бешње узносили.</p 
рвне болнице опљачкан је!</p> <p>Облаци се разгонили, сунце је грануло и поздравио га је најпре 
су свратили у Дечане да заноће а остаци се ових што су наставили пут, разредили и расули по ноћ 
нова глас и настаје кркљанац.{S} Пешаци се склањају у јарак, кола скрећу с пута, точкови с воло 
етлошћу која се тек развија, на станици се железничкој издваја из полумрака и све јасније обеле 
те, ћускију, ашов и длето.{S} Пуковници се дигоше са стола и пођоше за секретаром и момцима у ј 
ра коња у саму гомилу.</p> <p>Одборници се згледаше међу собом и председник њихов приђе капетан 
 вест.{S} Тамо код „Слободе“ радозналци се јатомице збирају око железничких чиновника.{S} Ови д 
Кажу, стигао од некуд глас, Аустријанци се уставили код Крупња и ту ће као да нас чекају да се  
ривукао нам је сву пажњу; а Аустријанци се спуштају Ибром.</p> <p>— Па шта онда? — прекину га о 
 тај одмор на подне траје дуже, бегунци се обично распрте, потражи свако себи места по страни,  
<p>На Уциње је пао већ дубок сан, капци се спустили на прозоре, мандали су притисли врата а све 
рада, затим опет сиђе у Мораву и закачи се и по други пут за Багрдан.</p> <p>— То је тврђава, п 
 се, нема ни једног метка више, повлачи се у Призрен.{S} Испуцала што је <pb n="346" /> имала.. 
он ми рече о батерији:</p> <p>— Повлачи се, нема ни једног метка више, повлачи се у Призрен.{S} 
="42" /> о грчкој мобилизацији и тумачи се позив грчким поданицима, који је овдашњи грчки консу 
S} Ноге му почеше дрхтати од умора, очи се застаклише, читава мрежа жила искочи му по кожи, сла 
цу, тело ми је горело као жеравица, очи се усијале а образи упалили.{S} Трчао сам напред, испре 
је породице, брине тешку бригу и одлучи се што ће и како ће.</p> <p>То је било суморно вече.{S} 
Бугари навалили збијеним колонама, наши се боре, гину, падају и — боре се.{S} Гранате већ преле 
и разгали душу.{S} По тим вестима, наши се одлично држе на Страцину и велика им помоћ стиже са  
 пуне суза којима ми обли руку сагнувши се да је целива.</p> <p>— Баш ти хвала, господине! — ре 
јим местима? — упита он боно насменувши се.</p> <p>— Не мислим ја да избегнете службу, али бар  
ак и мигну чак овамо на мене, сретнувши се у том тренутку са мојим погледом.</p> <p>— Ама, није 
 поглед благ, она се топло смеши, смеши се материнским осмехом; њене се груди надимају саучешће 
{S} Бата лежи у крви, полеђушке и смеши се, и сад се у смрти смеши.</p> <p>Злочин је морао бити 
ком редом.{S} Па наишао и Бојко и смеши се а ђенерал га пита:</p> <p>— Колико су ти деце Аустри 
рестати киша, испадала се ноћас! — теши се мајка погледајући очајно у мутно небо.</p> <p>— Па и 
ло, све то извире из разних улица, гуши се, саплиће, гура, тумара, тиска, укршта се и једно дру 
 српства кликнуло се: „Осана!“ и у души се српској тад пробудио нови сан који је затим хладна,  
во.{S} Има по гдекоја душа у њему, пуши се по гдегде дим кроз разлупани кров.{S} Сиротиња уцињс 
р и Обилић и цвет српских јунака и руши се она величанствена зграда која се простирала од јадра 
нама, боље не може бити!</p> <p>На овај се чичин узвик захори кроз гладну гомилу крти и студени 
 брдо, које носи град призренски и овај се горе, на висини, јасно оцртава.{S} Као да је неко хт 
овито?{S} Чувај се да не назебеш, чувај се молим те!{S} Обуци оне топле чарапе што сам ти посла 
 хладно?...{S} Је ли кишовито?{S} Чувај се да не назебеш, чувај се молим те!{S} Обуци оне топле 
м не може умаћи.</p> <p>— Бојко, предај се! — викнух баш ја главом, скривен иза ћошка.{S} Он пр 
ну ногом сто те га ми придржасмо а онај се оздо промешкољи лево и десно док не нађе место.{S} У 
одазва се војник из даљине.</p> <p>Онај се врати с врата у нашу гомилу да нам понови вест, коју 
р није боље казати овоме свету: склањај се за времена, него после да све то загуши!</p> <p>Под  
 је у трећем позиву, у шестом пуку, тај се пук тукао на Мишару, после је одступио.{S} Имала сам 
ао крик смрти.{S} На <pb n="670" /> тај се арлук последњом снагом својом, целим телом стреса ус 
тала сам ја.</p> <p>— Не, снахо, не бој се; то је само грозница од ране, проћи ће то! — тешили  
 жене оцртан дубок неки бол и у његовој се племенитој души пробудио осећај саучешћа, тако својс 
оме кијамету од народа.{S} Рекох да јој се само јавим, нисмо се видели скоро годину дана и... к 
стале су отворене а силна крв, која јој се просула из грла, прелила јој одело црвенилом те изгл 
 седела на својој црној бошчи, која јој се сва уваљала у блато.{S} Кад је позвах да се крећемо, 
на стубац, опуштене једне ноге која јој се скоро вуче по блату а повијене друге под собом, седи 
горади, жали се, тражи, захтева, те јој се не може ни наодговарати а камо ли учинити све.{S} Не 
 мишић јој на руци нарастао, грудни јој се кош узнео; наилази сок и обнавља живот...! — Све је  
шта можеш — настави онај обраћајући јој се — стегни срце па трпи, кад ти је таква судбина!</p>  
ла сам јој све, све, исповедила сам јој се као што би се мајци исповедила.{S} Она ме је тешила  
е узице вуку по блату.{S} Над челом јој се, од кише, разлио црвени крст са платна, којим је пов 
ила и помамно дигла главу; затресло јој се тело набрекло страшћу и одмором и из раздражених ноз 
не <pb n="94" /> кућице, придружују јој се све нова и нова забринута лица.{S} Кроз капиџике кој 
су упале две дубоке дупље.{S} Осмех јој се на уснама окаменио, хладан, као на мрамору длетом из 
Отпочеће <pb n="701" /> офанзива, којој се, сад већ растројени Аустријанци ни овом приликом нећ 
хом да је сад у слободној Србији, којој се и она враћају у загрљај?</p> <p>Хоће ли он, хоћемо л 
<p>Крећемо кроз призренску раван, којој се на дну уздижу два колоса, Паштрик и Коритник, градећ 
ажаљењем, као пропалу лепотицу на којој се још по где што одржало.{S} За овим таљиге са једним  
а сажаљењем као бившу лепотицу на којој се још одржали трагови прошлости; за њим таљиге са бедн 
а.</p> <p>А то и беше одиста жена којој се откидала душа као да су је кљештама чупали.{S} У кућ 
омили: једна продавачица дувана о којој се у Београду говорило да је испод руке продавала и тра 
да Французи, са половином снаге о којој се овде прича да је већ на српском земљишту, пођу само  
ња и никад не провејане кафане, у којој се маса света гуши од јутра до мрака.{S} Ту официр, кој 
о неће добити.{S} Пред механом, у којој се већ ништа више не може добити, тако исто гомила која 
онудим оним грешницима ту собу, у којој се неће моћи ни загрејати, ни чиме покрити, нити што по 
.{S} Али ја вам говорим о земљи у којој се за тридесет година роди један сликар, један песник,  
је и да их упозна са ситуацијом у којој се земља налази од тренутка њиховог напуштања Ниша.{S}  
ку народну <pb n="247" /> песму у којој се Турци помињу и веровао да му је то довољно знање.</p 
} И увек се смешио, као дете, и у самој се борби смешио.{S} Један пут чак командир рече: „Ајде, 
и град!</p> <p>— Прелазе!</p> <p>Једној се жени, мало више наше капије, одвеза бошча и просуше  
 усне, ноге му се тресу од умора а зној се облацима пуши са њега као са догореле ватре.{S} Он ј 
ки нагон.{S} Она јури незнано куда, њој се придружују нови, мрачни типови из споредних улица, н 
анку.{S} Јабука нагрижена мало и на њој се познаје траг ситних дечијих зубића.{S} Носила је ваљ 
Трећа је столица за столом празна и њој се упути и седе секретар.{S} На столу је до пола испиве 
рашти дрво и земља, камен пуца а шљунак се расипа.{S} Под воз да легнеш па ћеш пре остати жив н 
ш испред Чачка, код села Трбушана, ипак се пред батеријом свуда отварао пут и она је лагано изм 
, тај посао пажљиво и тихо радили, ипак се није могло избећи да се кроз тишину ноћи, која је вл 
аморноме лицу није било израза, па ипак се мени у томе тренутку, кад сам јој срео поглед, учини 
{S} Није викао, није говорио грубо, чак се и смешио али је мене све већи страх обухватао и ниса 
ву важну вест.{S} Поједине гомилице чак се упутиле арнаутским махалама да прођу крај куће, у ко 
вио се <pb n="360" /> напред!{S} И увек се смешио, као дете, и у самој се борби смешио.{S} Једа 
а места: „Ајде, бре, диг’те се кој, нек се огреје ово дете!“ Кад је село мећу њих грешно дете д 
ране па... нема.{S} Кажемо јој баш, нек се склони овде, под овај кров, док не зазори, нек онда  
ју други</p> <pb n="458" /> <p>— Па нек се и преплаши; има жена децу а сама је, нема ко да јој  
бимо, да се догледамо.{S} Ови задњи нек се осврну чешће за собом.</p> <p>— Ако нападну, они ће  
о свом брату.</p> <p>— Био је млад, тек се замомчио.{S} Остали смо сами, старији нам помреше, п 
о што сам га оставила у Младеновцу, тек се било родило.{S} Кад га је отац узео у наручје да се  
ла недељом коло момака и девојака и тек се јуче или прекјуче одважила пуна стида, сишла с плота 
ренуо, рачунајући на већу заштиту и тек се овде у планини уверило да је цела Краљева заштита тр 
м мутном и тамном бојом.{S} Потпуковник се био дубоко замислио и у два три маха прелете преко њ 
 ноћ од 12. новембра, Престолонаследник се одмах по вечери повукао у своју одају и, под светлош 
устити Србија.</p> <p>Престолонаследник се са тих седница враћао уморан и духом, као што су му  
n="444" /> другу на колено.{S} Наредник се пружио по земљи и подметнуо под главу једну цепаницу 
их све заједно опојати.</p> <p>Начелник се опет окрете мени:</p> <p>— То је све што се може ура 
 Прљав, необријан, раскопчан, несретник се тресао целим телом и јечао је тешко, боно, самртничк 
ућанима, шталама, шупама, таванима, док се најзад, последњих дана, није почело да спава и по ул 
ко смо, нек прође бар два три дана, док се добро не уверимо, да су далеко отишли и да се неће и 
 група кола, двоја, троја, четвора, док се све не отисне и не загусти друм народом и стоком.{S} 
оручик салутира и оде а мало после, док се капетан још навлачио и опремао, писну трубни знак та 
лог избијају први мехурићи на више, док се сав талог не ускомеша и почне кључ избацивати прљаву 
а пред Цариградским бедемима.{S} И, док се Краљевић поводи за величином тих историјских подвига 
 коме сунце одмах опервази ивицу и, док се тај облачић још колута у зраку, до нас допире глас т 
 благословом и дуго прати погледом, док се чунић не изгуби међу немирне таласиће.{S} Затим се о 
за тренут да утеше; за тренут само, док се не обазрем око себе и видим понова сву невољу и јад. 
сове топова који су се јутрос рано, док се није ова светина слегла, чули јасно и одавде из чарш 
ку и ако ме је било страх мрака.{S} Док се још по мало назирало гледала сам непрестано у прозор 
и је растоваривао топове и коње.{S} Док се тај посао свршавао, све су веће и веће гомиле београ 
 и нанишани овамо, право на нас.{S} Док се ми само окретосмо једно другом а Бојкова пушка плану 
еђу Србе, међу браћу моју.</p> <p>— Док се ми тако договарамо, тек чујемо србијанско „ура“ и ви 
чекао дуге сате на разним станицама док се обезбедио његов пролазак.</p> <p>— Верујте, после ов 
лика глади и није била тако страшна док се она само на појединцима сагледала, она је изазвала у 
га и чекам га још!{S} Чекаћу га све док се са мојим животом не угаси и светиљка коју сам уждио  
ас извесна зебња није напуштала све док се не спустисмо у пусте улице мртве али пожаром осветље 
> <p>— Да, сад, док превали поноћ и док се уверимо да све по кући спава — одговори тако исто ти 
.{S} Ајде, сачекаћемо вас!</p> <p>И док се господин Јанковић бавио у начелству а доктор у дивиз 
вала, господине пуковниче.{S} Чекај док се преброје па ће видети.</p> <p>— Мислиш изгинуло их д 
 жене и кућевни намештај.{S} Па још док се бегало железницом, господа с архивама и рачунским књ 
и будаци без шума, без лупе.</p> <p>Док се у малој собици тај посао вршио, секретар се и пуковн 
а се то одушевљење поткрепи.</p> <p>Док се у доњој соби одушевљавало дотле се горе, у војводино 
ити што је Качаник испуштен.</p> <p>Док се овде води тиши разговор, у колико се на друму и на в 
ком се ломи Дрим под нама.{S} Његов хук се проноси кроз ноћну тишину као неко казивање бурне и  
на главе становника куће.{S} Само, да л се то тек сад крха кров или ово већ пуцају темељи и љуљ 
плећа.</p> <pb n="609" /> <p>— И ви, ал се ви дижете, а мене мора да дижу.</p> <p>На коња су га 
ан и воз спреман за полазак.{S} Ђенерал се задржа пред возом да изда наредбе командантима пуков 
несретних бегунаца нада избрисана и бол се понова зацарио.</p> <pb n="724" /> <p>Свршено је све 
p> <p>Савладан већ тешким мислима, Краљ се једнога тренутка стресе целим телом, осећајући да му 
атом и упери овај на Краља.</p> <p>Краљ се боно насмеши и призва ближе себи ађутанта:</p> <p>—  
>— Никад није толико плакало! — правдам се ја пред новом својом околином.</p> <p>— Никад није т 
ад, па да се гледамо као браћа а да нам се жене гледају и да један другог помажемо.{S} Тако смо 
ренули смо ћутећи и избегавајући да нам се погледи сретну.</p> <p>Увелико је превалило зимско с 
и Баварске.{S} Да их није гонило да нам се придруже уверење да победиоци носе собом глад или мо 
ога предсказања и боне слутње, која нам се тога часа насилно и свирепо утискивала у душу.</p> < 
се у томе часу сетисмо Бога и свима нам се на уснама исписа горак осмејак, јер свак од нас поми 
дати и они лажни комуникеи у којима нам се причало о савезничкој помоћи, о Русији, о Румунији и 
ри из официрске задруге.{S} Смејаће нам се кад виде женске ципеле, рукавице, пудер и корзете.</ 
а оно милосрђе према просјаку, који нам се, на последњем нашем кораку на тлу наше отаџбине, ука 
ити нове среће, ородити се, вратити нам се и наћи жељена мира.{S} И тек су стигли а ево их ова  
је само лебдела над нама, јављајући нам се по где и гдекад, сишла је сад у наше редове и почела 
ака, које су нас опчињавале све док нам се детињи мозак није почео морити и очи склапати, те је 
врши и загреја хладан ваздух, којим нам се била напунила штала а опет неко лупа, опет би неко х 
ви тај корак на путу бегства учинио нам се очајно тежак.{S} Томе су се још придружиле и велике  
 истина у свој грубости својој, ето нам се отима погледу и последња обмана.{S} Остаје нам да ци 
 од како су у нашој средини, али су нам се придружили и други.{S} Вило је и Немаца са далеких с 
да пропаднем, — брани се војник — морам се огрејати.{S} Дрво ће опет да израсте, а ја не могу ј 
ја и народ јурну у вагоне.{S} Једва сам се провукла, једва добила место у једном вагону, који ј 
 тај звук пушака и топова од којега сам се пре толико плашила. „Где је борба, одакле се чује?“  
вако... — и настави посао од којега сам се згрозио и одмакао брже даље.</p> <p>Кад сам, седећи  
м кажем?</p> <p>— Ништа... то... да сам се убио... убио сам се да отклоним зло које би њих могл 
еник солунске жељезнице — и камо да сам се попео, куд би ми данас био крај — ал он ме окупио, т 
 степеник солунскога воза и камо да сам се и попео, куд би ми сад био крај.{S} Али он вели, на  
здан поглед којим ме је срела, када сам се успео на врх моста, умирио ме је.{S} Тај поглед као  
ка још јутрос рано избегла.{S} Када сам се враћала већ сам чула зујање куршума око главе и виде 
ат, где је моја одаја била.{S} Када сам се успео, са отворенога доксата догледало се далеко, да 
 реч коју сам чула, у тренутку када сам се осећала тако осамљена и тако празне душе.</p> <p>Ста 
и тек кад сам се дочепала улице, ја сам се зауставила.{S} Наслонила сам се на зид болничке згра 
е, кад више нисам могла плакати, ја сам се упутила низ улицу.{S} Нисам знала куда ћу, али сам п 
из заклетве, како ћу бити веран, ја сам се толико драо, чини ми се да се мој глас чуо изнад сви 
ољство, дало ми је храбрости.{S} Ја сам се чак у души зарадовала што је унакажен те смо сад рав 
ги. — Биће пре да је прозебао, а ја сам се разгрејао.{S} Није научило то да га бије киша цео да 
 ме пријави.{S} Све до тога часа ја сам се сама пред собом либила корака који сам предузела; ст 
, крсти се и моли Богу.</p> <p>И ја сам се сагао и шакама ископао прегршт земље те везао је у к 
ебљава свој војнички чин.</p> <p>Ја сам се овом приликом старао да се не изгубим од девојчета,  
и мисли о себи и својима?</p> <p>Ја сам се још био и преморио дужином пута и тежином утисака, к 
тога дана.{S} Ишла сам, распитивала сам се и рекоше ми да могу у воз ући у Топчидеру или Ракови 
говог батаљона у Шабац, распитивала сам се преко једне болничарке, која је седела код нас у авл 
бојала да га не пробудим и уздржала сам се, али су ме сузе облиле.{S} Госпођа ме је тешила, рек 
ло.</p> <pb n="478" /> <p>Превијала сам се од болова, као малочас она мајка што оде у ноћ да тр 
м, сећам се, окретала главу, бојала сам се да видим мртва човека а сад — загледала сам, где год 
м и више мене и подамном.{S} Бојала сам се да која кућа не падне на мене, да ме не прегазе коњи 
ском и грмљавином топова?{S} Бојала сам се промрзнуће од влаге од које је дрхтало а дрхтала сам 
м је, хвала Богу, код куће а бојала сам се успут да и она није избегла.{S} Казала сам јој све,  
х кревета ишла као пијана и ударала сам се час о један час о други кревет.{S} Кад сам се дочепа 
м рекла да сам му сестра и обраћала сам се самој управи, казивала његово име и презиме и питала 
 тренутка било ми је лакше, осећала сам се мирнија и слободнија.</p> <p>Када ме пропусти посилн 
е могао нико заваравати.{S} Осећала сам се сама, потпуно сама и ако је отац био још ту.{S} Ниса 
ло и тако ми је требало.{S} Осећала сам се сама, сувише сама, јер ми је те зиме, по смрти мога  
ртвачета уденута цедуљица.{S} Сагла сам се да је прочитам.{S} Непоузданом, женском руком, напис 
 говорио искрено, из душе.{S} Дигла сам се да пођем.</p> <p>— Где је гробље?</p> <p>— Поћи ће ј 
 врата.</p> <pb n="428" /> <p>Дигла сам се, као најурена неваљалица, нисам ни дигла очи да га ј 
ала колико се тамо бавила.{S} Тргла сам се само кад је улетела у собу и стала ме грлити и љубит 
ма и мутило ми се у глави.{S} Тргла сам се и збацила покривач када сам чула лупу на вратима.{S} 
оји чекају на сахрану.</p> <p>Тргла сам се и ужаснула, као да ми је тога часа понова издахнуло  
ледао ми је још одвратнији, стидела сам се сама себе и, кад сам већ једном била на улици дисала 
а па сам се разболела.{S} Разболела сам се од тифуса и шест недеља сам тешко боловала.{S} Два п 
који се тискао пред њом.{S} Пробила сам се кроз ту гомилу јер се свет расклањао пред малим мртв 
м; стегла сам дете на груди, молила сам се Богу и решавала се час овако, час онако.{S} Тако ско 
оворила онако разне речи.{S} Молила сам се за оца, за њега и молила сам се за себе.{S} Како сам 
ила сам се за оца, за њега и молила сам се за себе.{S} Како сам при молитви наслонила главу на  
дара и ту сам застала.{S} Наслонила сам се на ограду и гледала сам дуго доле у воду.{S} Носила  
 ја сам се зауставила.{S} Наслонила сам се на зид болничке зграде да се одморим, покрила сам ли 
и телефонски разговор.{S} Наслонила сам се крај врата и стрпељиво сам чекала.{S} Врата се или н 
а, сиротињи.{S} Легла сам и покрила сам се ћебетом преко главе али нисам могла заспати.{S} Ниса 
 да јој помогнем.</p> <p>— Одморила сам се бар! — рече пошто устаде.</p> <p>— А да нисте прозеб 
ога и испред непријатеља?{S} Журила сам се, журила сам, шибана кишом и ношена страхом и што сам 
ала сам дуго доле у воду.{S} Носила сам се мишљу да скочим доле и већ сам се била прекрстила и  
сам се вртела на столици, надносила сам се над њим, покривала сам га понова ћебетом и ако је би 
да само маневрисати.</p> <p>Вратила сам се мало умирена и ако све то што ми је рекла није било  
 варош.</p> <p>Враћајући се, сетила сам се једне старице, која је познавала мајку и која је оку 
ица, са горким пребацивањем; сетила сам се свога сина, кога ће страшно заболети ако једнога дан 
е часу страховито понижена, осетила сам се сама у својим очима бедна, ниска, подла.{S} Изашла м 
исли он то, то ја...</p> <p>Осетила сам се у томе часу страховито понижена, осетила сам се сама 
и, који су одступали.{S} Провлачила сам се измеђ њихових редова и бегала.{S} И они су пуцали и  
нам је дубоко у душу.</p> <p>Решила сам се да што пре напустим Београд.{S} Не бих хтела сама, д 
ој пробавила ни пуну недељу дана па сам се разболела.{S} Разболела сам се од тифуса и шест неде 
ушла у једну болницу.{S} Пет месеца сам се тако потуцала и једнако распитивала али га нигде нис 
рала па ипак сам ево остала.{S} Кад сам се придигла, кад сам пошла ногом, прво ми је било да ид 
 о један час о други кревет.{S} Кад сам се дочепала врата, изјурила сам напоље као ветром потис 
 србијански војник!“</p> <p>— А кад сам се обукао и метнуо шајкачу на главу а ја салутирам свак 
ош већа тишина и још дубљи мрак кад сам се пробудила.{S} Упалила сам лампу, нисам смела више да 
о да ме је ко гурнуо озго и тек кад сам се дочепала улице, ја сам се зауставила.{S} Наслонила с 
p>Био је већ увелико свануо дан кад сам се по одласку ових возова, враћао у варош.{S} Свет је ј 
ате, господине, како ми је било кад сам се и ја јавио и кад су ме примили, било ми је исто онак 
 Морала сам у сну и плакати јер кад сам се пробудила био је кревет влажан, тамо где сам наслони 
S} Лако ћете се вратити!</p> <p>Кад сам се растала од њега, размишљала сам о томе.{S} Истина, т 
век када.{S} Ево како има када; сад сам се вратио са Љум-Куле и не знам куда ћу, само зато што  
ло ми је да је отац погинуо.{S} Сад сам се тек осећала сама, потпуно сама... једино он?{S} А ка 
ти стрплене.</p> <p>Ту на месту где сам се уставио да сачекам повратак наредников, спазио сам п 
а.</p> <p>Војник пред вратима, коме сам се јавила, рече ми да причекам док г. пуковник сврши те 
b n="719" /> <p>Други један, о коме сам се негда ја лично уверио да је човек челичне воље и огр 
р, је ли био у тој болници?{S} Томе сам се научила у ранијим болницама.{S} Прошла сам већ две б 
ојима ћемо поћи у сусрет?{S} О томе сам се питао, гледајући ове ружне слике у Пећи, о томе је с 
и прожима тело а језа га стреса, те сам се диго лагано из гомиле уморних спавача око ватре, и п 
м као терет носио на овоме путу, те сам се осећао одморен.</p> <p>— А ја запео, па све казујем  
ла из канцеларије, ја не знам да ли сам се опростила од г. пуковника; соба ми се окретала; нешт 
 Тако сам ја мислио и тешио се, али сам се љуто преварио.{S} И у Ниш кад смо стигли те нас смес 
говори.{S} Хтела сам да вриснем али сам се бојала да га не пробудим и уздржала сам се, али су м 
 мене се борило и крвавило.{S} Нити сам се уклањао нити склањао.{S} Заболе ме, тешко ме заболе  
.</p> <p>— Е, већ, како је било док сам се опраштао са мајком, сестрама и братићем, не умем вам 
азивати своју стрепњу и пред светом сам се показивала горда што је син заменио оца.{S} Тако је  
 сузе овлажише му очи.{S} Уздржавао сам се ма чиме да узнемирим овај лепи тренутак пријатнога у 
е већ загушила и брига и дим, дигао сам се и кренуо кући.</p> <p>Напоље још сипи несносна јесењ 
<p>Пукло је шест пушака...{S} Тргао сам се као да сам погођен њима.{S} То су оних шест пушака,  
од примети да пуца у ваздух!“ Тргао сам се и осврнуо и, одиста сам видео официра за нашим леђим 
оведох на овој питомој обали, дизао сам се о поноћи или још и доцније, у дубокој ноћи, и гледао 
и фронт да чувамо границу.{S} Бојао сам се само да не буде на српски фронт а оно тако је и било 
о ми је напрегнуте живце и одупирао сам се сну.{S} Али, кад она заћута, мени клону глава и полу 
ка без вере и без снаге.{S} Отресао сам се упоређења ових двеју појава, које чак и немају довољ 
ођи, брате, и ти на Чакор, распитао сам се, опет је боље.</p> <p>Сутра дан, сретају се иста дво 
друме мртве вароши?</p> <p>Распитао сам се и чуо чудну причу, једну од оних вечитих прича, које 
чекала да се пробуди.{S} Нестрпљиво сам се вртела на столици, надносила сам се над њим, покрива 
шта... то... да сам се убио... убио сам се да отклоним зло које би њих могло постићи.{S} Нека м 
е траже гроб, неће га наћи.{S} Убио сам се у Призрену, гроб ми је у Призрену... толико им само  
одичну гробницу сахрани; и пробудио сам се јутрос под утиском тих речи.{S} И кад сам изашао на  
о — показа ми руком цркву — помолио сам се Богу, припалио сам свећу...</p> <p>— За мртве? — зап 
у тамо, а где ћу ја.{S} Предомислио сам се.</p> <p>Други је опет тако одлучио да иде на Рожај п 
шао у Призрен, убићу се.{S} Спремио сам се већ!</p> <p>И показа ми под јастуком дршку од револв 
 ми што се боримо.</p> <p>— Намерио сам се на једнога младог дечка, који се добро бранио.{S} По 
би одао стражару где сам.{S} Умирио сам се тек када сад спазио зидове зграде у којој је станица 
, да би се што више одвојио, утурио сам се измеђ двоја кола.{S} То је био једини начин да се ко 
{S} Пошао сам ја био, па ево вратио сам се.</p> <p>И ми се сви вратисмо.{S} Кренусмо за осталим 
х скрили!“ А онда поп: „Ага, научио сам се пред Богом истину да казујем, па нећу друкче ни пред 
е за њом на улицу.{S} О, Боже, како сам се <pb n="419" /> радовала, како сам плакала, како сам  
авна?</p> <p>— Сад шест недеља како сам се дигла.</p> <p>— Требало је још да се чувате.{S} Не м 
изнад свих осталих.</p> <p>— И како сам се друкче осећао кад нас поведоше у борбу.{S} Идем ја с 
на сазна шта сам учинила.{S} Дубоко сам се тога тренутка кајала што сам полазила и што сам дола 
а.{S} Тамо сам често одлазила, тамо сам се почела мирити са мишљу да је боље и у рату но у гроб 
ако, као робове?{S} Не, Бога ми, но сам се сакрио да не чујем ни њихов ход кад прођу крај наше  
са том невидовном силом и јогунасто сам се опирао сну, узносећи главу када би клонула на груди  
p>Нису ме речи његове умириле и што сам се више ближила колиби била сам све узрујанија, гушило  
Тако се са њима ја забављам као што сам се некада са својом дечицом забављала.{S} И драги су ми 
 <p>Прекинули смо даљи разговор јер сам се зауставио пред једном мучном сликом крај друма, где  
а сам се мишљу да скочим доле и већ сам се била прекрстила и чекала само да се мало разиђе свет 
ет минута проћи крај гомиле уз коју сам се ја прибио.</p> <p>Аутомобил, простран и леп, са угод 
 била смештена Врховна Команда и ту сам се обртала цео један дан, не знајући коме да се обратим 
н је однет у Приштину.</p> <p>Одмах сам се решила да и ја идем у Приштину и сишла сам на станиц 
скинуо са солунскога воза.{S} И још сам се спремао, ако се ма кад у животу сретнемо, да му очит 
, колико сам још остао у болници, нисам се мицао од његове постеље, него <pb n="648" /> сам га  
аду.{S} Радила сам и дању и ноћу, нисам се ничег плашила, обилазила сам и најтеже болеснике и с 
обих грозницу те почех трчати.{S} Нисам се обзирала око себе; сагла сам главу и трчала.{S} У то 
лико заморен дугим разговором.{S} Нисам се, уморена духа и тела, осећао кадар да водим дуге раз 
S} Крв ме везује за ову земљу.{S} Нисам се склањао испред турских батаљона и топова толике годи 
гов сусед.</p> <p>— Није, него... питам се само куд сам пошао?{S} Шта ће ми да себе спасавам ка 
егли да градимо велику државу.{S} Питам се увек, има ли међ нама људи који ће прихватити ту вел 
и сте ми помогли!</p> <p>— Јесте, сећам се! — одговорих и изађе ми пред очи слика оног бедног д 
ике као оно пре наше.{S} Пре сам, сећам се, окретала главу, бојала сам се да видим мртва човека 
е ничега страшнијега не сећам.{S} Сећам се да сам такве сцене гледала намештене, на позорници,  
ојна са тим својим сапутником.{S} Сећам се, упитао сам га:</p> <p>— То је твој сељак ваљада?</p 
им моментима човек губи главу.{S} Сећам се једне моје тетке, која је и новац и накит и акције д 
, о својој деци, о своме малу.{S} Сећам се, не знам само да ли беше то у Осечини или на Завлаци 
нствено обавија беду и невољу.{S} Сећам се једнога нашега вајара који је тугу тако заогрнуо про 
з Москве?</p> <pb n="285" /> <p>— Сећам се, Величанство!</p> <p>— Е, ето сад историји још једна 
к га умор није савладао.</p> <p>— Сећам се! — рекох.</p> <p>— Ето — настави поднаредник — морал 
>Роман једног девојчета</head> <p>Сећам се, видео сам је на Скопљанској железничкој станици оно 
d>XXV</head> <head>Слом</head> <p>Сећам се једнога великога пожара, пре неколико година.{S} Гор 
 њих осећам малодушна, сломљена, осећам се као створење без живаца.{S} Болови су мој алкохол и  
продајем, ја горим моје ствари и грејем се — вели један благајник који је уз болницу повукао и  
едан помоћник окружне благајне на чијем се лицу јасно види да је изгладнео а, по врату и трагов 
ије, назирала; а на <pb n="92" /> доњем се спрату отвори двокрилна капија, лагано, тихо, без шк 
ђа тихо ударио алком у врата, на горњем се спрату куће отшкринула једна шалона и једна се глава 
пила прозор.{S} Мало за тим и на горњем се спрату осветлише собе светлошћу, која се кроз шалоне 
таје да узме мало ваздуха.</p> <p>Путем се већ сретају они који су малаксали који су клонули, п 
утам по мраку и упадам у баре, саплићем се о камење и лупам о зидине којима су ограђена дворишт 
 то знам већ шта значи.</p> <p>Са Нишем се никако није могла добити телефонска веза али је кума 
за преобуку, да им се оперу ноге, да им се истрљају и подлажу коњи у аровима... ето то, за вече 
дили да им се испеку беле погаче, да им се кољу кокоши, да им се источи најбоља ракија.{S} Ако  
еле погаче, да им се кољу кокоши, да им се источи најбоља ракија.{S} Ако кажеш да немаш камџијо 
 се даду нове чарапе за преобуку, да им се оперу ноге, да им се истрљају и подлажу коњи у арови 
 новој ситуацији налазили разлога да им се треба кретати и то са целом породицом а трећи су дон 
ђеш. <pb n="254" /> Па онда траже да им се даду нове чарапе за преобуку, да им се оперу ноге, д 
ли преко ограде додавали чутурице да им се напуне вином и пазаривали поморанџе, алве, симите, в 
и је не може.{S} Па онда наредише да им се отворе све куће да изберу себи конаке.{S} У моју кућ 
ашли од куће до куће и преклињали да им се уступи мало сувоте.{S} Веле, доцкан су синоћ стигли, 
ве ако подуже остану.{S} Наредили да им се испеку беле погаче, да им се кољу кокоши, да им се и 
и јарма, узеше да дахћу очекујући да им се положи храна.{S} А официр, пошто је још неке наредбе 
а могу откупити своју слободу.{S} Ја им се дивим и то ми даје снаге да поднесем ове тегобе!</p> 
 и вито се поче силно да креће, тела им се затресоше, прнуше најпре пољем а затим, један по јед 
 сном спавали и жене и људи.{S} Лица им се нису разазнавала, само је таму испуњавало тешко диса 
 нови гости, улазе, разгледају и кад им се не свиђа полазе даље, верујући да ће наћи боље.{S} В 
ици па их питам а они веле: „Не може им се ништа.{S} Отерасмо их колико смо могли али нас сатир 
и кораке, већ је носе на руке а руке им се скочањиле од зиме те се сваки час мењају.</p> <p>Кра 
чета њиховог одела цури киша, хаљине им се улепиле за тело а блато их засуло до колена те изгле 
приштинској звучно звонила звона, те им се јек целим Косовом проносио; куће су биле искићене тр 
земља“ треба да се одужи тиме што ће им се дати један аутомобил.{S} И оне су га добиле; ако их  
зи од студи као зреле јабуке, ручице им се поднадуле тек што не прсне крв под кожом а на очима  
су можда прелазио мислима и подајући им се, корачао оборене главе не обзирући се око себе.{S} А 
лица, морају чекати по читав сат док им се да прилика да узађу на друм и ту на узлазу је огорче 
, кад се осети само са својима, Краљ им се окрете:</p> <p>— Оставите ме, хоћу да сам сам!</p> < 
... да, тако нешто...</p> <p>— А ако им се не испуне захтеви?</p> <p>— Измеђ одбијања захтева и 
то.{S} Они прилазе једној групи, јер им се чини да се ту нешто живо разговара.{S} Затичући ту о 
међ нама, који наилазимо, придружују им се.{S} Око села је било нешто оголелих дрва и сикира их 
S} Сви су га жучно напали тако да су им се речи разлегале кроз целу кафану.{S} Победилац са оно 
иће те јер им требају; болничарке су им се разбегле.{S} Тако сам и радила сутра дан и примили с 
тежак и крвав злочин?</p> <p>У Краљевим се очима појавише сузе а у грлу задрхта реч:</p> <p>— Г 
погребу Краљевске Круне! — а на његовим се трепавицама појавише две сузе.</p> <p>— Да! — додаде 
снова, у царство бајака, јер на његовим се уснама појави развучени осмех задовољства, осећајући 
ихватају пусти камени двори и у њиховим се дупљама буди јејина, која преспављује дан и престрав 
писале бразде и онај његов осмех сасвим се избрисао.</p> <p>Док смо се мајали око Бојка а један 
радили прсти који су се укочили.{S} Дим се повија час лево час десно, те се људи бране шаком ко 
 промаја понова дуну кроз шупљине и дим се залелуја по мрачноме простору, разорише се и расуше  
{S} Била је ужасна цича.</p> <p>— Чудим се да смо је преживели.{S} А и ви, може вам зима погорш 
 <pb n="637" /> толико желео?{S} Улазим се пушком у руци, као непријатељ; улазим да убијам моју 
 чичица узбуђено и престрављено — Бојим се да ми не зазебе.</p> <p>— А хоће и да се угади, ето, 
вца, па у војну болницу.</p> <p>— Бојим се далеко је! — одговори чичица узбуђено и престрављено 
кроја а иза њих, у дубини кланца, којим се на Уцињ слази са Можуре, пружа се збијена гомила ста 
се слази у Ђаковицу и Црнољевски, којим се слази у Призрен.{S} Ми би се наслонили на Чичавицу,  
, којим се слази у Пећ, Дренички, којим се слази у Ђаковицу и Црнољевски, којим се слази у Приз 
<p>— Ама ја бих њему... (додатак, којим се зачињавају сви бурнији разговори код нас) зубима изг 
 језиком, рекао ми је оним истим, којим се моја мајка моли Богу, а мој бабо здрави здравицу о с 
зу, он је ове речи исказао тоном, којим се изговара одлука.{S} Његова околина, која га познаје, 
 снегу, ваљало је кренути на пут, којим се жива душа неће срести, где се неће ништа моћи набави 
учним путем кроз Јанкову Клисуру, којим се избија тамо на Преполац.{S} Друм је тај загушио избе 
ице, да затворимо Ибарски кланац, којим се слази у Пећ, Дренички, којим се слази у Ђаковицу и Ц 
куда ће а још мање како ће.{S} Ма којим се путем пошло, на сат, два и три од Призрена већ је гр 
ед по својој милој собици, поглед којим се родитељ растаје од детета пре но што ће ово покрити  
се пузају и куће приштинске а под којим се простире равни део вароши.{S} Око цркве је гробље са 
 — рече трећепозивац и скиде ћебе којим се био обавио, сави га два три пут и положи на даску, н 
т гомила и ори се крти смех, онај којим се смеју невољни.</p> <p>За аутомобилом мала воловска к 
и мора одступати, одступати путем којим се може спасти државна имовина и оволики народ који је  
 једним другачим језиком, језиком којим се исказују само велики, само истински осећаји?</p> <p> 
 песме нарочитим, тронутим гласом којим се певају песме растанка.{S} Да ли ми је одиста тада та 
е само Виљем пруски знао поуздано којим се путем иде у Цариград.</p> <p>Док је Европа са напрег 
 настави одступање у овоме правцу којим се пошло.{S} Да потврди могућност таквога резултата, во 
о пожару.{S} И најзад, онај страх којим се очекује свакога тренутка крах који је неминован и ко 
елства, објашњава један Скопљанац којим се путем може из Тетова сићи у Битољ; у другој гомили р 
слим се да л’ да оставим кућу... мислим се, па ето ти!...{S} Где мене <pb n="457" /> баш да нађ 
дари тане.{S} Стојим па гледам и мислим се да л’ да оставим кућу... мислим се, па ето ти!...{S} 
непријатељска батерија ућута, ни једним се метком више не одазва.</p> <p>— Умуче! — кликну капе 
м и снагом, сишла с Копаоника, на њеним се победничким заставама могадоше исписати речи: „За Ко 
и требали су се већ вратити.{S} Под њим се развила серпентинска џада која обавија као змија Јел 
ш није чинило тако тежак утисак.{S} Тим се путем ишло опет у Србију, онолику колика је, и тај ј 
 се најпре шаптало и дошаптавало, затим се гласно говорило и најзад се клицало и узвикивало.</p 
далеки, врло далеки пуцањ топова; затим се звук јасније изражава и изгледа ти као блага грмљави 
> главу да је сакрије од мене.{S} Затим се прибра и окрете ми се:</p> <p>— Спусти, спусти и ти  
но, тихо, без шкрипања и лупе.{S} Затим се војници успеше у кућу и почеше отуд скидати ствари:  
 изгуби међу немирне таласиће.{S} Затим се она враћа у одају, припаљује кандило под иконом и ша 
 нисам могла да сагледам лице.{S} Затим се умирило и чуо се само разговор жена у авлији.{S} Мал 
 се љубимо.{S} Плакао је и он.{S} Затим се као браћа договорисмо шта ћемо и како ћемо.{S} Седећ 
ле најпре главе, па ноге и руке а затим се појављује човек, један, два, три, четири и пет, и на 
антима пукова за даље укрцавање а затим се поздрави и пође у вагон.</p> <p>Да је тога тренутка, 
што ће непријатељ у њ ући.</p> <p>Затим се из Куршумлије спустио преко Преполца и стигао у Приш 
е пут, можемо и ми старци.</p> <p>Затим се заподену разговор и о Скадру.{S} Краљ је причао војн 
 њихове владе извесно обавестиле и, чим се они не одвајају од српске владе и чим они хоће у Бит 
 у Крагујевац!</p> <p>У Крагујевцу, чим се најпре видео са сином наследником, пошао је одмах да 
шћу, све док дан мало не освоји.{S} Чим се раздани, наши осуше учестану и снажну ватру, тако да 
војку, те да види радост материнску чим се Новица врати.{S} Њу ништа не буни што се Вукова Мили 
ад неће бити на своме месту.</p> <p>Чим се успело да се колико толико почисти ђубре, наста одре 
 од њих.</p> <p>— Дан је већ, не плашим се више, могу <pb n="484" /> остати и сама.{S} Одморићу 
и од јутрос још није престала.{S} Небом се журно гоне прљави поцепани облаци; на врховима Водна 
ледаш више тамо, за собом, а пред тобом се уздиже мост који ти изгледа као капија пакла и, пред 
дне уговоре! — упада трговац пред чијом се радњом води разговор.</p> <p>— Па јест, оно и Конста 
радских чиновника.{S} Већ улицом, којом се пење у начелство, ври светина: једни одлазе други до 
, од Љум-Куле, настаје уска стаза којом се упутила дуга поворка бегунаца и натоварених коња, св 
бележава дубока и плаха река, над којом се узноси мост врло високога свода.{S} Дотле, до висине 
 крај нас журећи ка фронту и пред којом се гомила што је закрчила друм журно размицала, крхајућ 
уета града на једној узвишици под којом се простире варош од које се, из групе кровова који ти  
шава водњикаста нека светлост под којом се облици, који су до сад чинили једну целину са мраком 
о.</p> <p>У дубини, изнад уличице којом се тегле ова кола, уздиже се брдо, које носи град призр 
прозор, полупане, исквашене водом којом се гаси и изгажене; <pb n="533" /> а крај ствари неодев 
нешто тајанствено лебди у ваздуху, оком се види казаљка историје како се одмиче, као оно што се 
и, лак, отскакуће доле у поток и часком се врати.{S} Бојко целој чети купује дуван, купује раки 
/p> <p>Бегунци који придолазе, са муком се пробијају кроз гомиле које су још синоћ поселе стани 
о!...</p> <p>Кроз дубоке обале са хуком се ломи Дрим под нама.{S} Његов хук се проноси кроз ноћ 
оји је село већ притиснуо.{S} Над селом се узноси, на једној узвишици и догледа све до широкога 
сле да све то загуши!</p> <p>Под столом се протеже један спавач и гурну ногом сто те га ми прид 
 кроз ноћ обасјани месечином.{S} Друмом се крећу пред нама и за нама тамне, нејасне слике, као  
 до Младеновца, толико...</p> <p>Друмом се опет чу неки разговор и пљаскање ногу по блату, као  
хвалности са скопске станице још једном се понови.</p> <p>Огрнута ћебетом преко главе, што јој  
 је руци држао упаљену свећицу а десном се крстио.</p> <pb n="524" /> <p>Посматрао сам га дуго, 
— одговори поп мало узбуђеније. — Ибром се може сићи и у Пећ, а из Пећи може у Ђаковицу, а из Ђ 
 равницу, од Гуче до Јелице, а са зором се већ пела уз Јелицу, те кад освоји дан она се поче сп 
вску механу и положаје око ње.{S} У том се понова јави грмљавином непријатељски топ.{S} Нађе на 
зовића а оданде како Бог да.{S} И у том се аутомобилу, кад год ће понова поћи на станицу, већ г 
 осећа како време промиче.</p> <p>У том се Бојко појави на капији крај вратница и сви гракнуше. 
и смо овде мало заклоњени.</p> <p>У том се над нашим главама чу зврјање у ваздуху.{S} Сви дигос 
викивао је војни апотекар.</p> <p>У том се зачу негде далеко, позади нас, ужасна ларма, гласови 
 ко ће да одговара за ово?</p> <p>У том се осети неки покрет у гомилама пред нама.{S} Одушило н 
ирао је до скопљанске чаршије и шапатом се разносио од ћепенка до ћепенка и од једног дућанског 
е опет борити на Марици! — и са страхом се опоменуо оне <pb n="292" /> велике српске катастрофе 
 облик.{S} Од силине јаре под таваницом се лелујају разапета платна паучине и кад се у ватри ве 
 који води из Штимње у Призрен.{S} Друм се и не види већ само кроз равну пољану протеже се црна 
ад целим приштинским пољем.</p> <p>Друм се пред нама протеже без краја и кроз прозрачну таму до 
их црта као од бронзе саливених.{S} Дан се већ био увелико гасио, дућани и радње ове мале варош 
тре задремало и оборило главе.{S} Један се наслонио на зид од куће, други спустио главу на груд 
слонио главу на његово колено.{S} Један се опружио по земљи, подметнуо мањерку под главу а покр 
ли из села.</p> <pb n="308" /> <p>Један се саже и опипа лешину.</p> <p>— Сасвим хладна.{S} Мора 
вако и без разлога отворити.{S} И таман се то сврши и загреја хладан ваздух, којим нам се била  
> <p>Кад се одвоји од телефона, капетан се живо даде на посао.{S} Прегледа најпре околину села, 
</p> <p>Саслушавши овај рапорт, капетан се за тренутак размисли па ободе коња и хитно се врати  
који је тапкао за њим по блату, капетан се уврати у среску зграду, из чијег је зида истицао чит 
донансу који салутира и оде.{S} Капетан се диже са постеље и рече потпоручику који је остао у с 
се не би открили непријатељу, а капетан се повуче у слатинску школу, коју је одредио за свој шт 
 Чекај не смемо га тући!</p> <p>Капетан се предомишљао.{S} Непријатељ је спустио батерију с вис 
ан.</p> <p>— Из Краљева.</p> <p>Капетан се умири али ипак пође напоље јер, ма да отуд не може д 
есно сад дршћу и стрепе.</p> <p>Капетан се сети да он одиста, ни по цену највећега успеха, не с 
ре букћу по двориштима сеоским и пламен се износи изнад блатних зидова којима <pb n="306" /> су 
 колико је овај!</p> <p>Најзад грађанин се сам натовари и кренусмо даље.{S} Ономе несретнику ни 
еку или да се понови пуцањ.{S} Арнаутин се диже и оде да обиђе свој пласт сена и сина којега је 
тишине, коју је ова појава изазвала, он се био поново занео, поведен мишљу да погине на Ситници 
он се смеје а шопиш га, кад не ваља, он се опет смеје.{S} Не зна да говори, него тако брља јези 
дан део одговорности на себи самоме, он се одвоји од прозора и уморно се сручи понова на миндер 
од ње.{S} Може се све око ње мењати, он се не мења, као што се не мења ни њена вера и нада у ње 
оме до шале с Бојком ће се нашалити, он се не љути; ако је да се спрда, с њим ће се спрдати.{S} 
апорима једнога самртника,; дршћући, он се диже, диже се на предње ноге.{S} Његове угашене очи  
е себи.{S} Носећи ту љубав са собом, он се за време операција на северу повукао у један кутић О 
душу тешке болове.{S} Он није жалио, он се није јадао ни вајкао, он је јаукнуо при свакој недаћ 
 лакше.{S} Ипак, у једноме тренутку, он се побоја да цео овај разговор не остави код мене рђав  
и ујутру опет се смеје, играш с њим; он се смеје а шопиш га, кад не ваља, он се опет смеје.{S}  
а да погине на Косову <pb n="605" /> он се тврдоглаво опирао да пође из Призрена.</p> <p>— Нико 
ам да бих желела бити болничарка.{S} Он се избрецну и рече да није потребно.{S} Отишла <pb n="4 
 био кад се синоћ борба завршила.{S} Он се повукао на јежевичку косу и то је био онај ноћашњи п 
ига почеше да море старога Краља.{S} Он се није бојао самога рата са Бугарима, веровао је он у  
и, не треба господара да напушта.{S} Он се храни успут од остатака и отпадака а кад је и њих не 
чку крв проструја топла грозница.{S} Он се узбуђено диже са свога места, приђе вратима и нагло  
 понова шире — он би хтео напред.{S} Он се упиње, покушава да устане, да пође, да полети, да од 
њим ударим га песницом по вилици.{S} Он се разбеси, дочепа ме снажном руком за раме и тресну о  
сјактише му очи нарочитим сјајем.{S} Он се диже младићском гипкошћу и узнесе главу па јасним, о 
исам ни речи умела да проговорим.{S} Он се онда измаче од врата, која је био леђима притиснуо,  
<p>Мало час се ћутећи растадосмо.{S} Он се изгуби у мраку а ја се вратих тамо, где је светлост  
егства са фронта, осудио на смрт.{S} Он се борио, храбро се борио, пуне четири године.{S} Борио 
управо него падају.{S} Шта можемо? — он се окрете кмету. — А има ли где да се сместе ова деца?< 
ај, склањај ми се с очију!“</p> <p>— Он се склони а ја остадох, али нема у мени више оне воље з 
тити у село без медаље за храброст!“ Он се опет насмеши, као да би хтео рећи: „Ако дате хвала,  
> <p>Граната је за гранатом сипала а он се провлачио уз зидове и пажљиво заклањао за углове ули 
нице <pb n="589" /> коњима о главу а он се измакао негде у страну.{S} Заробљеник сувих усана и  
д да ћемо већ да напустимо станицу а он се слеже око вагона да разваљује.{S} Неко казао да је ш 
 је као лубеница.{S} Кад га гурнеш а он се ваља око себе и не може да се устави.{S} Образи му н 
и, болан, мој Бата кад хоће да спава он се смеје, кад се пробуди ујутру опет се смеје, играш с  
— Говорите на памет јер не знате — и он се уздржа — Ето, натераћете ме још да вам кажем ствари  
, овако не знам ни сам што ће ми — и он се саже да покупи ордене који су се запретали у пепео п 
>До старца су допрле те речи дечје и он се тргао из својих болова, дигао се и отворио сам врата 
ветлошћу, глас добио неко поуздање и он се у том часу осећао задовољан, као човек који је нашао 
ком куту, задржао један делић вере и он се сад бунио и немоћан хтео би да се одупре овој бујици 
з мртву ноћ допире жубор бистричин и он се трза, сећајући се да Бистрица ту недалеко кваси гроб 
ове прње! — прекида мајка разговор и он се свесрдно даје на посао.{S} Неумешно, незграпно навла 
ком благом, светитељском светлошћу и он се окрете ађутанту па рече:</p> <p>— Наредите све што т 
ота играо на његовим уснама, па ипак он се држао тако као да још увек верује у нешто, као да се 
кренуо своме селу.</p> <p>Пред судом он се не брани, ал одговара без поуздања и без храбрости.< 
 буде?</p> <p>— Наша, дабоме!</p> <p>Он се замисли дубоко, као да се нечега досећа, па ће рећи: 
 жене и деца на њима ослухују.{S} Пуцањ се топова наизменично чуо отуда, од Остружнице.{S} Цело 
 с далеких источних страна.{S} Продавао се крушевачки плен.</p> <p>По влажној трави са једне и  
, распитивао се код мештана, распитивао се код власти, <pb n="698" /> трчао од једног до другог 
{S} Свет се забринуто ломио, распитивао се код мештана, распитивао се код власти, <pb n="698" / 
/p> <p>Био је ратар из Срема, обрадовао се српској војсци кад је прешла Саву и пронела српску т 
> трчао од једног до другог и саветовао се, куповао коње, куповао самаре, ужад, ћебад и набавља 
е и он се тргао из својих болова, дигао се и отворио сам врата:</p> <p>— Пустите децу к мени! — 
 даске и већ чиме је ко стигао наоружао се и отпочео посао.{S} Потегосмо сви једновремено да по 
тране.{S} Доле негде са Дорћола уздизао се грдан дим.{S} Доцније, кад <pb n="464" /> је пало ве 
морало спасти.{S} Али, иза Пећи уздизао се већ висок и непроходан планински зид, где се колима  
едала у пламен који је буктао и повијао се.</p> <p>Ми не знамо где да се уставимо.{S} Идемо так 
рбији прети злом судбином.</p> <p>Бојао се тринаесте године и са детињом радошћу дочекао је бук 
јао један грађанин очајна лица и вајкао се:</p> <p>— Погодио сам га да га храним а он да ми нос 
 главу у ужасно високу крагну и смешкао се само толико, колико је било довољно да му се виде дв 
и такође бела застава и под овом сабрао се нарочити одбор грађана који је образован да изврши п 
сузе и промуклим, загушеним гласом драо се:</p> <p>— Пустите ме, пустите ме да их побијем све!{ 
 бомбама са аероплана.{S} Најзад, морао се повући у Параћин а одатле у Крушевац.</p> <p>Слика к 
напред да види шта је то тамо.{S} Морао се дуго пробијати док је допро до места где је заустављ 
шта се хоће; он је само дрхтао и тресао се целим телом а из замагљених и крвавих очију врцале м 
 Бековића, који је тешко јечао и тресао се у грозници.</p> <p>Крај мене је лежао у блату лепото 
аљ је са тешким сузама у очима, окретао се лево и десно и машући руком, поздрављао:</p> <p>— Зб 
!“ С чим ће се и с ким одржати? — питао се капетан сам у себи — зар са овим <pb n="193" /> добр 
 се у туђину.{S} Куда у туђину? — питао се свако забринуто, јер та туђина биле су недогледне пл 
ивао је одговоре и допуњавао их, враћао се на питања која је већ једном био поставио и уопште,  
биловао религијским чуствима.{S} Враћао се отуд из Патријаршије.</p> <p>— Био сам тамо — показа 
ке али су они већ били студени а осећао се већ и мразни вечерњи ветрић, који тако немило милује 
ца су у мртваца већ била увела и осећао се задах лешина.</p> <p>— Их, грехоте! — учини и сам ка 
ебећи са породицом у Србију.{S} Потуцао се ту од немила до недрага и живио од милости, која му  
ати те ћу бити аустријски војник!“ Бабо се замисли, замисли се, видео сам да су и њега мориле т 
S} Чим је с вечери непогода стала, небо се почело нагло ведрити <pb n="301" /> и задрхтала је з 
џбине.{S} Ведрина је већ освојила, небо се обогатило читавим ројем бледих звезда а месечина поч 
а промиче оштра и студена киша.{S} Небо се од једном навуче и замрачи дан, ветар окрете у помам 
а је дрхтала под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далеком хоризонту бук 
наше дрхтале под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} На далекоме хоризонту бу 
увек тутањ топова и тежак прасак а небо се у даљини зажарило, ваљда са онога пожара на Дорћолу, 
, два, а сунце све светлије сија и небо се све више ведри.{S} Око два сата по подне, са наших п 
рављени дану душом кад лине киша и небо се умири; тако смо и ми сад већ пратили крваве борбе са 
> <p>Да допуни ваљда слику бојом и небо се над Призреном натуштило као суморно чело по коме су  
гли — ниси се бојао јутрос у зору, и во се морао исхладити и промрзнути; ниси се зар бојао у сн 
ки, на против, индиферентан је и лукаво се понаша, рачунајући поуздано на привременост аустријс 
 задовољства, од прилике онаквога какво се јавља код трговца кад његов сусед и конкурент банкро 
а који није желео поговора...{S} Његово се чело у том тренутку разведрило, очи засијале живом с 
етлошћу једне петролејске лампе, наново се наднео над ону карту ослонивши, бригом већ изорано,  
за што предходи грозници.{S} Грађанство се потпуно повукло у своје куће и замандаљило врата изн 
о може лако да нас гађа из заседе, него се растурите, разредите се, даље једно од другог али та 
та је радио?</p> <p>— Помого се, помого се како је знао да не би премрзо.{S} Ми смо ноћас спава 
</p> <p>— Шта је радио?</p> <p>— Помого се, помого се како је знао да не би премрзо.{S} Ми смо  
ачај.</p> <p>— Ми се у њу надамо, много се надамо, то нам је последња нада! — настављам ја разг 
ођи рекла:</p> <pb n="82" /> <p>— Много се ружно види за вашу државу и за ваш народ.{S} Пао вел 
<p>— Јер... — заусти и замисли се, дуго се замисли, па настави — бол тражи себи хране, као и св 
<milestone unit="subSection" /> <p>Оздо се више не чује никакав удар.{S} Гробари су завршили по 
тну парчад, пада већ и други зид, занео се и трећи и, још мало па један ужасан крах, један ужас 
ам тврди камен, поникао из мора и узнео се и испрсио камене <pb n="10" /> груди, готов увек да  
газио сам тегобне и беспутне стазе, пео се на Проклетију и Ругово, на Комове и Суторман, док ни 
н; на спалишту су ватре догореле, пепео се развејао; из душа је несретних бегунаца нада избриса 
ву и Дунав и ту, на нашим обалама, срео се први пут очи у очи и прса у прса, војник са мазурски 
је имао разлога да и даље живи.{S} Убио се на првој станици, на којој је сишао, кад је кренуо и 
, кад је ушао непријатељ?</p> <p>— Убио се! — одговори он убедљиво и поуздано.</p> <p>Настависм 
, књижевник, скочио у Косачицу и удавио се.</p> <pb n="152" /> <p>— Ух, грешник! — учини један  
али, око једнога сата по подне, појавио се један аероплан над Београдом и почео је да шестари.{ 
1" /> су звона у Охриду и Пећи; појавио се Марков буздован са морскога дна под Драчем а на Приз 
на на време, топовски пуцњи.{S} Појавио се и један непријатељски аероплан а затим још један, па 
, провукао би се измеђ редова и појавио се <pb n="360" /> напред!{S} И увек се смешио, као дете 
и до сада, на путу до Приштине, здравио се и до сада са њима, али је до сада и сам веровао у не 
и по часова прошао кроз Чачак и уставио се овде; непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наст 
ништа да узме. <pb n="268" /> Зауставио се, вели, пред једним шињелом на коме је лежала гомила  
ребио једнога заробљеника.{S} Зауставио се под једним храстом да се одмори и да прихрани коње с 
тамо где лабски друм слази у њу, развио се вашар богатији но што су за време Краља Милутина бил 
.</p> <p>Дугим ратничким животом развио се у наших ратника један инстикт, једно предосећање.{S} 
или зашиљене гранчице а код свих развио се жив разговор људи, који су се већ мало одморили и за 
ки и тешки.</p> <pb n="372" /> <p>Повио се грешни Бојко носећи их на леђима, ознојио се и посус 
пијом је војник са ножем на пушци; увио се у шињел и натукао шајкачу на уши а наслонио се на ди 
в разговор, а час га испуштао и поводио се за својим мислима, које су се у овој тамној средини  
из ноздрва бела маглица.</p> <p>Избудио се град и данас ће очајно хитати да се спасава, јер пор 
вери.</p> <p>Један је јецао.{S} Одвојио се у страну и вероватно под навалом тешких мисли, под т 
ешни Бојко носећи их на леђима, ознојио се и посустао те као запомаже: „Помагајте, људи, не мог 
и телеграфиста сјахао с коња, протеглио се, дигао панталоне које су му спале и почео објашњават 
зио од некуд са далеких страна, загрлио се са злим дусима што почивају у морској дубини и бесну 
у последњем тренутку остао, предомислио се, казали му, одвратили га.</p> <p>А док смо се ми так 
 да се евакуише становништво.{S} Примио се и за члана одбора Грађанске Гарде, која је образован 
коштац и почели смо се рвати.{S} Бранио се зубима и изуједао ми је руке и грло и цепао ми је зу 
предао властима, добио службицу, оженио се...</p> <p>— Па ако, Новице, ти си твоје учинио!</p>  
њел и натукао шајкачу на уши а наслонио се на дирек који носи капију па, борећи се са дремежом  
 кроз њиве па наишао на гомилу и збунио се те га сад гоне, а он не уме да побегне већ се једнак 
а оките куће приштинске а народ, окупио се у гомиле, као и пре оно, али сад оборене главе, поце 
, танак и бео као девојачка рука, зарио се и штрчи као кост из оскрнављенога гроба; камени бели 
 тренутка, највећи део бегунаца измирио се био с тим да крене путем преко Бицана и Дебра.{S} Не 
и, подметнуо мањерку под главу а покрио се ћебетом, које се натопило кишом.{S} И госпа у црнини 
а и невоља, подносио глад и студ, борио се са <pb n="685" /> опасностима и тешкоћама и све то з 
борио се на Дебру и на Жировници, борио се на Церу и на Раму, на Руднику и на Тимоку.{S} И, кад 
ио се на Једрену и на Брегалници, борио се на Дебру и на Жировници, борио се на Церу и на Раму, 
анову и на Битољу, <pb n="145" /> борио се на Једрену и на Брегалници, борио се на Дебру и на Ж 
пље где се ђачка чета вежбала.{S} Борио се затим на Руднику и Церу и, кад је настало ово дуго з 
 се борио, пуне четири године.{S} Борио се на Куманову и на Битољу, <pb n="145" /> борио се на  
, сад ће он.{S} Знаш како је, заговорио се с децом па и не осећа како време промиче.</p> <p>У т 
нуло сео на простран миндерлук, затурио се и ослонио леђима на јастук, притиснуо длановима слеп 
ебе, све докле ти поглед допире, угасио се живот; изгледа ти чак и да се ваздух разредио и таја 
ак великим светским катастрофама, десио се један догађај који је узбудио цео свет.{S} Пошто се  
а потражи мало одмора.</p> <p>Прихватио се у кафани где му је спремљен конак па се затим повука 
зебао и гладовао и страховао и злопатио се и мучио?</p> <p>— Ако сам већ требао мрети — размишљ 
ама у част доласка савезника.{S} Вратио се и одатле са једним болом више и сад је већ сломљен д 
 су се у самој вароши водиле.{S} Вратио се са једним болом више и сутра дан је одмах похитао Вр 
 пуну снова и наде, прошлост.{S} Вратио се тамо, почетку своме и зачетку дара свога — сиротињи. 
ји је синоћ био код „Зрињског“ и вратио се отуд кући убеђен да је евакуација болница и магацина 
е осећао тешку срамоту на души и вратио се а није хтео ништа да узме. <pb n="268" /> Зауставио  
има <pb n="324" /> је савлађивао; сетио се првих успеха својих и оних првих задовољстава младе, 
зачетку дара свога — сиротињи.{S} Сетио се дугих напора и снажне, младићске воље којима <pb n=" 
 још није тонуо, потрес од удара осетио се целим телом брода већ првога октобра.{S} Потрес је б 
 истога дана стигао из Солуна и укрстио се са овим у Струмици, донео нам непријатну вест, да је 
сам ватру па, грејући се и сам, упустио се и у разговор.{S} Био је висок, коштуњав човек, снажн 
н града, он је сео у аутомобил и упутио се ка Љум-Кули.</p> <p>На Љум-Кули, докле се стизало ко 
ао посилнога, који је држао коња, бацио се коњу у седло и одјурио у варош; други опет, на блатњ 
е у страну!“ Тако сам ја мислио и тешио се, али сам се љуто преварио.{S} И у Ниш кад смо стигли 
утим положајем, није сматрао свакога ко се томе вагону приближи за непријатеља.{S} Војник је гр 
ије пешке прешао преко планина а ето ко се вози на колима!</p> <p>— Срамота! — гракну у глас го 
мукне шкрипање кола и топот копита, ако се чује жубор каквога кишом набујалога потока или лавеж 
 главне комуникације са Солуном те, ако се и мора одступати, одступати путем којим се може спас 
лио што ће Београд ужасно страдати, ако се бомбардовање настави у овакој мери.{S} Кад је он кре 
оји би се иначе морао сав уништити, ако се настави одступање у овоме правцу којим се пошло.{S}  
се, изгинуло се и — сад се повлачи, ако се бар могу да спасу топови да не падну у руке непријат 
кога воза.{S} И још сам се спремао, ако се ма кад у животу сретнемо, да му очитам буквицу те да 
дбу за наступање; да ће победу ову, ако се данас извојује, прихватити сам војвода Мишић и из ње 
а Врховном Командом, донела одлуку; ако се не може пробити на Скопље, да се војска повлачи прек 
 не смеш вређати очеву успомену.{S} Ако се и деси да погинем, мораш стегнути срце, мораш се изм 
 би обезбедило јединство акције?{S} Ако се свако од нас може слободно и по своме нахођењу крета 
е би ту одговорности могло бити?{S} Ако се успе нема је а ако се не успе, шта је то што ћемо из 
о Румуније.</p> <pb n="604" /> <p>— Ако се морамо одрећи те наде — рекао је посланицима тада Па 
оброј намери Бугарске.</p> <p>— Ал’ ако се дипломатија превари? —Додаје онај кафански песимиста 
и је и сам оставио децу код куће, а ако се не нађе...</p> <p>Ту прекиде, немајући довољно храбр 
огло бити?{S} Ако се успе нема је а ако се не успе, шта је то што ћемо изгубити кад је већ све  
немиле.</p> <pb n="161" /> <p>Једва ако се још чује лупа каквога капка на прозору који домаћин, 
копља, па знају колика је то невоља ако се човек за времена не уклони; ту су биле <pb n="266" / 
маћине на колац а чељад на јатагане ако се у селу нађе макар један човек који се борио противу  
 бегамо, под тешким осећајима да, и ако се враћа Отаџбини, да то ипак није она.</p> <p>Сличан о 
 наши да му довикују и да звижде, и ако се не чује донде, а он стоји пред вратницама, гледа ова 
овек који се борио противу Турака и ако се нађе која пушка.{S} Него, веле, ако има кога таквог  
се враћала са пожара.</p> <p>— Па и ако се враћала са пожара ипак је ту било некаквог реда.{S}  
ће и којега нема ево све до подне и ако се кроз београдске улице ваља смрт и обара коса њена.</ 
и стока и све се тиска, све граби и ако се једва креће и пробија кроз гомилу и свако носи, осим 
ких шупа где би се могла склонити и ако се већ силан свет сабио у њу.{S} Све те куће пут Торлач 
ругога, тако се у тренутку сретну и ако се дотле нису никад видели, да се опет у тренутку раста 
јима Шаровим два поклича:</p> <p>„И ако се српски стег посред Ниша вије.</p> <p>Јоште тужно Кос 
<p>— Не ваља — вели — тежак пут али ако се мора онда што ћеш.</p> <p>И онај што је питао Арнаут 
кој љубави лепши споменик подићи до ако се сахрани на догледу мора, како би свећица на њеноме г 
и даљи излазак војника из вагона, свако се нашао на своме месту а командант батаљона поздравио  
морим и опет се дизала и ишла.{S} Свако се освртао за мном, свако ме је чудно погледао погледом 
и којим путем?</p> <p>До Призрена свако се само склањао од непријатеља али од Призрена поћи, зн 
{S} У цркви једва пет шест душа и свако се предао искрено, одано молитви.{S} Изгледало ми је ка 
 варошице биле су већ затворене и свако се повукао у своју кућу.{S} Кад гломазни топовски точко 
 брига се врзла сваком у памети и свако се бринуо шта ће и где ће?{S} Из Пећи воде два пута за  
ишина, клонуло и са самоодрицањем свако се предао судбини без роптања.{S} Што смо дуже газили у 
војим очима гледате како све пада, како се сурвава и претрпава домове, и људе, претрпава градов 
ојници наложише ватре у заклонима, како се не би открили непријатељу, а капетан се повуче у сла 
 и они имају родитељске осећаје и, како се види, врло нежне осећаје.{S} О, па коме би се могла  
р о савезу оглашава за неважећи и, како се у томе тумачењу размимоилази са својим премијером, о 
и деци, не говоре што су доконали, како се не би чуло и рашчуло те да од некуд Турци не погоне  
учини му се да виде или бар осети, како се узноси онај величанствен и светао облак, велика миса 
.{S} Били су сви благодарни.{S} О, како се у таквим приликама јефтино да стећи благодарност!</p 
мачи себи како ти гласови постају; како се и зашто рађају, који су то подземни путеви којима он 
ли се рат не сврши, <pb n="635" /> како се међ нама говорило, него још канда обрну наопако.{S}  
и безбедношћу скопских грађана.{S} Како се повукао са Командом Трупа, тако је и даље остао на с 
лили крв, по оним брдима.</p> <p>— Како се зову она брда? — пита један остарији војник.</p> <p> 
мо, престрављено, преплашено гледа како се товаре кола и упорно чека на капиџику да види <pb n= 
ојава и јасно се опажало на људима како се предају без заваравања и како се све више мире са на 
ватре ложимо на заклонитим местима како се не би ни од куда догледале и, рече још, да ће нас св 
нче, Миле.{S} И сви остали, ко зна како се зову?{S} Ох, што немам снаге да пробудим ту поспалу  
јска.{S} Ово је већ четврта година како се ту ређају друг до друга.</p> <p>— Где је капела? — у 
 које си сретао угашене, видиш сад како се уждио зрак.{S} Као да су се мртви пробудили.</p> <pb 
а гомилом, тек што не прсну.{S} Од како се дошло до уверења да се мора бегати у туђину, потегло 
 се чу удар гвожђа у шљунак и виде како се из земље одмерено износи ашов.{S} То гробар копа нов 
уху, оком се види казаљка историје како се одмиче, као оно што се на великим сатовима, на тороњ 
су тад први пут узели пушку у руке како се пуни и како пуца, одређена свима четицама једна цент 
 слом државе, својим очима гледате како се све крха и руши а светина се гуши и стење под рушеви 
ребали сте бити у Ђунису да видите како се ништи читава једна историја; требали сте бити у Круш 
бали сте бити у Крушевцу да видите како се руши читава једна држава.{S} Гледао сам својим очима 
ло.{S} Неколико пута сам осетила и како се затресла кућа јер нису пуцале само пушке него и бомб 
а како се предају без заваравања и како се све више мире са најгором могућношћу исто тако лако  
 и живела је ту, колико се могло и како се могло са оно нешто гроша, што јој остаде иза мужевље 
аним мувама.{S} Из дима видиш само како се узноси у песницу стегнута рука, чији притежалац изве 
аким кораком који учинимо, осећамо како се ближимо губитку и последњега слободнога парчета њено 
јетет тренутка.{S} Чуо се само жар како се распада у пепео, миш који гризе дрво у долапу, дах о 
е валове.{S} Догледао сам и ја већ како се тај дан све више помаља, све јасније указује, као су 
жва.{S} Видиш само једну црну масу како се повија, видиш уздигнуте песнице које прете, видиш де 
 — Где ће и да изнесе главу, видиш како се то гине.</p> <p>— Кад је погинуо?</p> <p>— Не знам!< 
</head> <head>Ко је она?</head> <p>Како се јутром мучно и тешко рађа дан а како, кад мине подне 
рајући ваљда себе за обвезника и никако се, ни у међуратном времену, није демобилисала и најзад 
ас ослоњен леђима на моја леђа, једнако се мешкољи.{S} Покушава да скупи ноге, па да их пружи,  
с тако промичу један крај другога, тако се у тренутку сретну и ако се дотле нису никад видели,  
а је чекала...</p> <p>Као на мору, тако се и у њеној души подигла бесна бура и ломила је ударци 
љских дебанжових и два крупова.{S} Тако се јежевичком косом поставила батерија која је сад већ  
кућу и све живо по кући покоље.{S} Тако се прича да је било а, веруј и јесте!{S} Ето, погледај  
 коме или их казујем сама себи.{S} Тако се са њима ја забављам као што сам се некада са својом  
неким другим, непознатим путем.{S} Тако се цео друм загуши и затисне, па се далеко уназад покре 
ри а, канда је и Прокупље пало.{S} Тако се бар шапће.</p> <p>— Па то се кљеште стежу са свих ст 
ци, где се опет разочаравају.{S} И тако се крећу од гомилице до гомилице, од ране зоре до мркла 
.{S} Наредба се ова брзо рашчула и тако се и последња нада убрзо претворила у последње разочаре 
оке.</p> <p>— Е то јесте!</p> <p>И тако се међу старцима наставља разговор дубоко у ноћ, док ум 
 било довољно само толико вести, колико се са нишкога воза просуло у чаршију, одјурили су у нач 
овукла се у село и живела је ту, колико се могло и како се могло са оно нешто гроша, што јој ос 
икој тој свечаности народној.{S} Колико се нада везивало тога дана за ту Краљевску Круну, после 
е и отишла негде, нити сам знала колико се тамо бавила.{S} Тргла сам се само кад је улетела у с 
е српскоме војнику и само ко зна колико се српски војник сроди и ороди са оружјем својим, тај м 
<pb n="439" /> волове, почистише колико се могло блато под колима, посуше мало сламе или сена и 
мо сви једновремено да почистимо колико се то може учинити, јер се толико велики слој ђубрета н 
ок се овде води тиши разговор, у колико се на друму и на ветру може тихо разговарати дотле мало 
та знаш хоће ли се сложити жене, толико се њих због жена поделише или одоше на суд и осрамотише 
ен, остављен, бачен крај друма.{S} Нико се неће више на мене осврнути, нико ни запитати за мене 
брижна мајка.</p> <p>— А зашто?{S} Нико се није плашио.{S} Свет код „Славије“ гледа са прозора  
олази крај овога очајнога детета и нико се не обзире на његову трагедију, јер свако носи своју  
анице и поче му везивати руке.{S} Бојко се није отимао, он је дозвољавао да се чини с њим шта с 
темеља...!</p> <p>Краљ прекиде и дубоко се замисли.{S} Сви ућуташе поведени и сами размишљањем  
дало пријатељским погледом а хришћанско се и само придруживало нама и кретало у бег, не смејући 
до ватре, спуштајући се ка селу и тешко се провлачећи измеђ кола која су закрчила друм и људи к 
} Где — сам ће је Бог знати!{S} Спавало се по ћепенцима, по дућанима, по аровима, под капијама, 
 механама, ни по магацинима.{S} Спавало се већ где се стигло; на дућанском ћепенку и под њим, у 
ачинили су се читави логори.{S} Спавало се на голоме патосу, али је бар било крова те штитило о 
 сан, на десној страни Вардара дешавало се нешто, што је требало да остане тајна, скривена густ 
а причала у нашим логорима.{S} Казивало се, како су Аустријанци при сусрету са Немцима, на српс 
али су радо све што стигну.{S} Куповало се најпре за новац али је вредност сребрног новца била  
ита ка железничкој станици.{S} Веровало се, биће можда ноћас каквих ванредних возова али и инач 
 винограде.{S} Бегало се очајно, бегало се као за време поплаве кад река пробије бране па њени  
 кроз потоке, кроз винограде.{S} Бегало се очајно, бегало се као за време поплаве кад река проб 
у опште много о пророчанствима, гледало се у карте, у дланове, у плећке и разговарало се са аст 
 успео, са отворенога доксата догледало се далеко, далеко кроз ноћ, која је већ почела да се пр 
.{S} Тело је заробљено, везано, предало се судбини, закону, сили; мисао је слободна, њу ужад ни 
а још недолечена.{S} Све ћути и предало се бризи својој и нагло се унапред, не би ли што ближе  
ука висила је у завоју.</p> <p>Поседало се око мангала да се пробдије ноћ, док су се дечаци из  
 потпуно поноћ.</p> <p>То доба сачекало се у потпуном ћутању, као оно кад се очекује последњи и 
на улици, у згради још већа.{S} Тискало се и врило као у кошници; тешко је било доћи до начелни 
 требало да крене за Љум-Кулу.{S} Знало се да се може понети само још сат ода од Призрена па он 
мрака два светла ока, те деца радознало се буде и прибирају уз мајку.{S} Та два светла ока су д 
арте, у дланове, у плећке и разговарало се са асталчетом.{S} Та веровања увек за време ратова,  
утроба мајчина која је донела и набрало се чело очево које је збринуло а деца њихова, тамо на к 
пани облаци; на врховима Водна прибрало се бело маглино перје, од којега ветар откида прамен по 
дило је вредно и марљиво а организирало се и друштво за заштиту напуштене деце.</p> <p>Све се р 
> <p>Није се имало кад одлагати, морало се хитно спремати.{S} Већ по подне отишли су општински  
у се није могло више ни мислити, морало се у касарну.{S} Кад су ме опремали да пођем у Винковце 
лакше, тамо још верују!</p> <p>И морало се кренути.{S} Пошло се оним другим и мучним путем кроз 
фронт.{S} С друге стране опет, шапутало се да су Бугари већ пресекли жељезничку пругу код Врање 
ојима се држала зграда?</p> <p>А крхало се одиста и пуцали су темељи и љуљали су се већ последњ 
е склони.</p> <pb n="535" /> <p>Скрхало се све, скрхала се цела Србија у оне испреплетане, тесн 
улице, никад пробити не може.{S} Мицало се корак но корак, стопу по стопу.{S} Кола, људи и сток 
{S} У њима нема више муниције, испуцало се, изгинуло се и — сад се повлачи, ако се бар могу да  
ти, у моменту када пада Страцин а нагло се бега из Куманова, биле су и сувише довољне да нас за 
 ћути и предало се бризи својој и нагло се унапред, не би ли што ближе било пламену који обнављ 
е.{S} И пошло се једнога дана, и стигло се.{S} На Прилепу се Марко пробудио, зазвонила <pb n="5 
појединац понео са овога воза.{S} Могло се говорити само о утисцима који су нам давали општу сл 
угу поворку ове деце и мученика, видело се да њено материнско срце слути несрећу и ако је она д 
дседника уоквирено седом брадом, видело се да воде брижне разговоре.{S} Са лица је Пашићевог из 
тово старачки избразданоме лицу, видело се да је за то време преживео најсвирепије душевне патњ 
кад <pb n="464" /> је пало вече/ видело се да је то пожар и то велики пожар.</p> <p>Тек смо сиш 
т је, као малочас, савлада умор; видело се јасно да је све те догађаје, причајући, понова прежи 
жанију.</p> <p>Већ од првих речи видело се да ће двобој у овој дискусији водити војвода Степа и 
 стигло од јутрос из Липљана а не смело се задржати на одморак, наставило је пут и оно што непр 
 хладовина бије и реже уз образе а тело се јежи и душа грчи, те студена грозница прожима те скр 
е и тамној ноћи, није ни видело, почело се оцртавати и за њим високе планине са снежним врховим 
 се дењкови, одрешиле се торбе и почело се јести оно, што се муком набавило и чувало за највећу 
нешто што је дотле било ван ње и почело се уносити у њену душу, као нов непознат јој осећај, ос 
ило друм, после оне силне кише, замрзло се и покрило танком стакленом скрамицом те крца под кор 
и крај зида од ограде начелства, савило се крај ствари својих и брижно пита: шта је, и хоће из  
</p> <p>У штабовима армијским наставило се сутра дан до подне журно прибирање извештаја, који с 
 <p>Све се радило живо, предано, радило се до последњега часа и не слутећи да је предњи део бро 
имао је пуних петнаест а мезимче родило се позно, врло позно.{S} Зато нам је ваљда и било тако  
ли видик, засиктале су муње и проломило се небо тешком грмљавином.{S} Обале Саве и Дунава задрх 
S} У дубини тамо, иза планина, руменило се небо, претећи опасним ветром.{S} Изгледало је као да 
било крова и места под кровом, испунило се гомилом људи који су се тискали и гушили по одајама, 
вца па отерани, рекло се: ето, испунило се пророчанство.{S} Па шта сад, зар изнова?</p> <p>О кр 
је пала реч само ту за столом, говорило се о њему тих дана на све стране и у сваком кутку.{S} Г 
о, не могући да добијем место, говорило се о самоубиству потпуковника Душана Глишића.</p> <p>—  
p> <p>Тих дана, измеђ осталих, говорило се нарочито и о пророчанству неке старе Туркиње, која ј 
ући један од другога утехе.{S} Говорило се са много мање поуздања но јуче и прекјуче, јер и нај 
во, ипак тихим гласом води.{S} Говорило се о ономе, о чему је у то доба цео свет говорио.{S} Го 
у то доба цео свет говорио.{S} Говорило се о повлачењу <pb n="576" /> и погрешкама овога или он 
ве стране и у сваком кутку.{S} Говорило се у опште много о пророчанствима, гледало се у карте,  
м, те се цео покрет заустави.{S} Десило се ваљда што, пао коњ или се можда скрхала кола.{S} При 
су та времена, поменуло се не повратило се!</p> <p>Ми све речи нанине нисмо тада разумели али и 
по која кап али све до пред вече мучило се небо да тек о ноћи пролије кишу.</p> <p>Требала сам  
Видите како је, сами видите.{S} Сручило се овде све, сва несрећа и невоља и нема се кад, послед 
p> <p>Дете ми се узнемирило, преплашило се и заценило од плача.{S} Стегла сам га јаче и тешила  
и допрли до Милановца па отерани, рекло се: ето, испунило се пророчанство.{S} Па шта сад, зар и 
ица му је обухватила цело тело и тресло се као шибљика.{S} Она жена крај мене нађе у својој <pb 
дети.{S} Прошла су та времена, поменуло се не повратило се!</p> <p>Ми све речи нанине нисмо тад 
ма више муниције, испуцало се, изгинуло се и — сад се повлачи, ако се бар могу да спасу топови  
 ње, дете се ваљда преплашило, откинуло се од ње а преплашила се и она те стукнула у јарак а по 
ј помоли, широм целога српства кликнуло се: „Осана!“ и у души се српској тад пробудио нови сан  
аснога разговора.{S} Шапће се и клонуло се иде ногу пред ногу.{S} Ноћ нас све више обавија, све 
амна ноћ, није била тако глува.{S} Чуло се, одовуд или отуд, како неко промиче или се негде дал 
 да купује велики број коња.{S} Рашчуло се било на све стране да је Врховној Команди потребно д 
ућа ту и све кућне потребе ту.{S} Нашло се и хране мало, што су домаћини посакривали па не смел 
нтовима нашим и страним и најзад, дошло се до заједничке начелне одлуке, да се приступи офанзив 
у!</p> <p>И морало се кренути.{S} Пошло се оним другим и мучним путем кроз Јанкову Клисуру, кој 
утем правде и путем слободе.{S} И пошло се једнога дана, и стигло се.{S} На Прилепу се Марко пр 
м и Лабом и залазе нам с леђа, те ће мо се данас или сутра наћи измеђ две ватре.{S} Шта треба д 
ку Дивизију.{S} Ако она стигне... овамо се наши добро боре, добро се држе, те кад им стигне так 
д шапатом сви штедели.</p> <p>Устављамо се!{S} Пред нама се указује чудан призор.{S} Страшан и  
 лаже!</p> <pb n="411" /> <p>— Склањамо се с пута војсци и треба да се склонимо, њено је прво д 
.{S} Ми, који смо доцкан стигли, морамо се задовољити и са влагом под увелом и угаженом травом  
це и сви се забринусмо.</p> <p>— Морамо се узети у памет! — рећи ће неко.</p> <p>— Дабоме! — до 
о на свет никад се није заплакало, само се смеје.{S} Каже нана мојој жени: „Е, моја снајо, да б 
.{S} Нисам ваљда спавала целу ноћ, само се превртала и мислила и ослухивала готова да одмах ско 
а главу и лењо и мисле и корачају, само се још чује шкрипање точка и тихо стењање стоке која по 
е измицао из села.</p> <p>Тог дана само се о Турцима говорило међ нама и сви су старији били вр 
S} Не љути се, него све то прима и само се насмеши као дете кад се смеје.</p> <p>— А какав је б 
ешкарили па се повили око ватара и само се виде осветљена лица и покрет руку, које се пружају и 
сени.{S} Нико не збори, све ћути и само се кроз ноћну тишину чује како шкрипе воловска кола или 
коју баца лампин шешир над собом и само се још види кретање руку које се пружају до стола да ст 
храмови, разорена прошлост српска; тамо се сад збира са свих страна и разорена држава српска.{S 
, имао сам, боме, шта и видети.{S} Тамо се слегао силан народ, чини ми се цео Срем је био ту.{S 
вине и на воде Ситничине.</p> <p>— Тамо се решава судбина мога јаднога народа! — шаптао би боно 
еки господин млатара рукама, мисле тамо се говори о нечем важном и прилазе новој гомилици, где  
<p>— Да пођемо још који корак, ено тамо се пење друм, отуд ћемо боље видети!</p> <p>Пођосмо и у 
 опет нова брига и нов посао.{S} Дижемо се сви и затискујемо чиме можемо: избачено влажно сено  
гледамо за њим како граби па и радујемо се његовој срећи и завидимо му.</p> <p>— Их, благо њему 
лгота је пред нама.{S} Крећемо и пењемо се на њу!</p> <p>Крећемо у планине, крећемо сви и Краљ  
ема Митровици, срешћемо њих и онда ћемо се опет скрхати а питање је хоћемо ли тада имати слобод 
ознајем ја Моравце!{S} За три дана ћемо се вратити у Скопље.</p> <p>Ма да, после разговора који 
, ако Бог да, у зору биће борбе па ћемо се загрејати!“ Марширамо по десет, дванаест сати без да 
 не буде Србије, новина ће бити па ћемо се разрачунати!</p> <p>Обузе ме тешко осећање одвратнос 
већ једно тихо и мирно острвце где ћемо се спокојно одати одмору и тузи, али — у тренутку кад с 
 куће до изласка из вароши, одакле ћемо се затим косовским друмом упутити, путовали смо пуна дв 
</p> <p>— Ниси ни ти туђинац, наћи ћемо се и теби колико и себи.</p> <p>— Јесте, ал ви се позна 
оје будемо копали у туђини; на тој ћемо се прегршти земље клети, на њој заветовати, из ње црпет 
</p> <p>— Дај Боже нека дођу, лако ћемо се вратити.</p> <p>— Дакле и власти ће да напуштају?</p 
бићемо се као змије у клупче, грејаћемо се сопственим дахом а тежак умор, који нас је већ прету 
а и куцаћемо на туђа врата; заклањаћемо се под туђе кровове и пружати руке хлебу који нам милос 
 деца за хранитељима-својим; потуцаћемо се од немила до недрага и куцаћемо на туђа врата; закла 
 крећемо у глад и у смрт!</p> <p>Пећемо се на снежне и недогледне врхове и спуштати се у мрачне 
падаћемо овако обучени по поду, збићемо се као змије у клупче, грејаћемо се сопственим дахом а  
естима, по далеким странама; погубићемо се, те ће мајке нарицати за децом а деца за хранитељима 
8" /> облака справе летилице и давићемо се у дубока блатна језера.{S} Вај нама, сејаћемо свуд г 
ећемо ту у рову, ако ко наиђе правићемо се да смо мртви и онако смо искрвављени.{S} Скоро ће но 
широка мора нашим телесима; размилићемо се као бескућници по широкоме свету и сејати гробове по 
лонити.{S} Ту, у тој пећини, склонићемо се од Турака и ту ћемо пробавити читавих шест недеља.</ 
лкану.{S} И тада је рекао: „О, борићемо се још заједно, раме уз раме, ја и мој син, и пашћемо ј 
ви ће да се вратите?</p> <p>— Вратићемо се!</p> <p>— И опет ће ово ваша земља да буде?</p> <p>— 
мо се ваљда.{S} Ако не друкче, наћићемо се на оном свету.{S} Бог је добар па ће нас све сабрати 
 деца?{S} Сви смо се погубили, наћићемо се ваљда.{S} Ако не друкче, наћићемо се на оном свету.{ 
е ничу из таме нејасни предмети и тромо се крећу.{S} Допире ти уху и по где кој неопредељен зву 
рум да дочекамо ту дивизију, с тога смо се прибирали на пољаници, пред Бајазитовом џамијом, и ж 
угарских трупа на истоку.{S} С тога смо се од сад подједнако интересовали и оним што се дешава  
казујем, све од онога тренутка када смо се растали, као што вама сада казујем.{S} Казала сам му 
<p>Ноћ је већ увелико овладала када смо се спустили у дубоку долину у којој лежи Суха Река.{S}  
пут, нарочито овамо у Чаглавици, па смо се сад проредили друмом и свако иде за свој рачун.{S} Е 
<p>И овом приликом, у Призрену, кад смо се срели, жалио ми се на тога истога професора.</p> <p> 
га жалила: како је био леп онда кад смо се растајали, кад ми је оно казао а сад, без ока и преб 
вору све до пред зору а ми деца кад смо се избудили Лазар већ није више био у пећини.{S} Кренуо 
етету.{S} Дете се ту заразило и кад смо се вратили у Београд паде у постељу тешко болесно.{S} У 
идела само онаквог какав је био кад смо се растали.{S} Да ли ћу га волети тако исто као и пре,  
одмору и тузи, али — у тренутку кад смо се томе <pb n="9" /> веровању подали, загрокташе топови 
 ово ти!“</p> <pb n="250" /> <p>Кад смо се тако опремили и натоварили а нана нас све прекрсти п 
и разлог стрепњи но мртвило на које смо се већ свикли.</p> <p>— Ко зна, биће ватрица? — узесмо  
/p> <p>Ево овде, крај Липљана, коме смо се ми сад упутили, била је она знаменита борба 1012 у к 
о да се не изгубим од девојчета, те смо се заједно склонили измеђ двоја воловска кола, тако рећ 
а му је текла из прибијене руке, те смо се искрвавили и ја и он.{S} Клонуо је најзад те га ја о 
 нам је по један домаћин из села те смо се окупљали око њега да чујемо шта је и како је тамо до 
ње вечеру себи.{S} Примио нас је те смо се и огрејали и окусили мало топла јела и обезбедили од 
 мислиш знам где су ми деца?{S} Сви смо се погубили, наћићемо се ваљда.{S} Ако не друкче, наћић 
 читав један народ.</p> <p>Ми, који смо се дочепали обала талијанских, корсиканских, афричких и 
абити.</p> <p>Са Ветерника, на који смо се косом успели, бацили смо још један поглед за нама на 
рета још више загустили и кроз који смо се једва догледали, те је његов глас звонио као глас не 
<p>— А зашто?</p> <p>— Тако, бојали смо се.</p> <p>— А од чега вас је био страх?</p> <p>— Од Ту 
душе дочекали.{S} На против, почели смо се збуњено освртати на све стране, као дављеник који оч 
} Ухватили смо се у коштац и почели смо се рвати.{S} Бранио се зубима и изуједао ми је руке и г 
ти: „Ајде, вели, устајте!“ Избудили смо се преплашени и узневерени, мислили смо Турци наишли, а 
 га је старешина упутио.{S} Окупили смо се сви око коњаника да чујемо што а у ствари, ми смо ње 
од противне стране.</p> <p>Искупили смо се крај обале, па да нам прође време, посматрамо доле к 
м, ал ето ту смо па питајте, борили смо се као прави Србијанци.{S} А кад наредише старешине јур 
ад моје и наше крвнике.{S} И борили смо се, бога ми, ми добровољци.{S} Нећу да се хвалим, ал ет 
е бранио њоме од удара.{S} Ухватили смо се у коштац и почели смо се рвати.{S} Бранио се зубима  
ине бар није трајало друго, вратили смо се брзо у освојене крајеве.</p> <p>— Како коме! — одгов 
ији били врло забринути.{S} Повукли смо се дубоко у пећину те, кад је пало вече, нас је децу об 
ђу мртвима и рањенима у рову.{S} Ми смо се борили и даље, док он није малаксао од многе крви, к 
н растанак; када се вратио рањен ми смо се морали поносити тиме.{S} Када је други пут дошао, са 
ица, сви суморна погледа.{S} Ћутећи смо се здравили међу собом, ћутећи смо заузимали места у ма 
да смо такве разговоре водили, увек смо се издвајали и избегавали жива места, где човек ових да 
шанцу, лежао је други мртвац и, док смо се ми око њега забављали, понављајући своја отојичашња  
жу.{S} И док је то чињено тамо, док смо се борили, ајде, још разумем.{S} Требало је одржати мор 
зали му, одвратили га.</p> <p>А док смо се ми тако неодлучно решавали, ломили и одуговлачили са 
смех сасвим се избрисао.</p> <p>Док смо се мајали око Бојка а један од војника, који је ушао би 
им уверењем да нас овај друм, којим смо се упутили, води ван Отаџбине.{S} Да ли са тежине тога  
ао сећање милује своје чедо.{S} Тим смо се успоменама сви ми хранили и одржавали у овим тешким  
д зору а ми сврнусмо са стазе којом смо се пели те ударисмо у шуму по безпућу.{S} То је био још 
 и можда опет никад не виде.{S} Ако смо се ових дана срели....?</p> <p>— Да, ових дана! — преки 
Пут је био мучан и тегобан, једнако смо се пели а они терети боме нам свима отежали те смо посу 
о србијанског војника.{S} Ето, тако смо се срели а како сам ја некад мислио и како је мој бабо  
и да један другог помажемо.{S} Тако смо се братски и без и једне речи поделили, те ми је брат и 
 он без мене на овоме путу.{S} Тако смо се здружили, ето...</p> <p>И учитељ оде с робијашем даљ 
ла ми вила за ноћ поруши.{S} Колико смо се сви мучили да саградимо ову државу, па ето... поруши 
црнога камена сручена у долину, што смо се више ближили све су се више оцртавали, одвајајући се 
а ма шта питао.</p> <p>— Онај — што смо се здружили, што ме ти испред Липљана припита за њега.< 
милици која је још увек гунђала што смо се овде уставили.{S} У том, на једвите јаде, стиже онај 
а добар друг, одан... баш волем што смо се намерили једно на другог.{S} Како би сам?</p> <p>А у 
 <p>Одмори се мало од казивања, јер смо се баш пели уз неку тегобну узбрдицу, па кад се испесмо 
м давали општу слику ситуације, јер смо се са воза вратили тако исто оскудни вестима као што см 
а и спусти се последња ноћ.{S} Опет смо се ноћу вратили као што смо и отишли, само смо сад лакш 
и читавих шест недеља.</p> <p>Одмах смо се дали на посао.{S} Једне су жене чистиле пећину, друг 
ла кровова.</p> <p>— Да ли? — запитасмо се ипак сви.</p> <p>— Да пођемо још који корак, ено там 
о боље видети!</p> <p>Пођосмо и успесмо се нешто мало.{S} Отуда још јасније сагледасмо масу там 
идружујемо онако ћутећи, и не здрависмо се.</p> <p>Пред црквом је било скоро све село и још је  
ше крај Бојка.{S} Потрчасмо и устависмо се на вратима.{S} Не дај ти Боже да очима својим видиш  
енутка изникле из земље.{S} Заустависмо се, кад смо већ били прса у прса и, дижући фењер изнад  
мразом лице те се пробудих и пробудисмо се сви.{S} Учитељ узе својом путничком батином да разгр 
ло пред нама, те кретосмо и приближисмо се првим сеоским кућама.{S} Све куће већ поседнуте, у с 
 причу и обојица заћутасмо и замислисмо се.{S} После дужег ћутања запитах га:</p> <p>— А шта ми 
а.{S} Рекох да јој се само јавим, нисмо се видели скоро годину дана и... ко зна хоћемо ли се ка 
одили.{S} Слазили смо с планине а нисмо се пели као пре, торбе су нам биле празне и готово ника 
асе неприступачних планина.{S} Осетисмо се као уловљена тица и сваки покушај био би само лупање 
мо врата на својим становима и упутисмо се за гомилом.{S} Ја сам носила свој најдражи терет, св 
да коју носимо у души.</p> <p>Осврнусмо се још једном за собом.{S} Глува ноћ још страсно грли о 
ове а бабу опет нешто терали жандари но се вратио ал, веле, спрема се да пређе с кућом у Бачку, 
хвата предмете, не преноси их у душу но се задржавају само на зеници и ту одмах и ишчезавају.{S 
аја и стаје пред седога Краља, злокобно се кезећи и шапћући пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си 
 које се под том тежином угиба и злобно се кезећи шапће пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си, за 
— Није далеко, ено преко оних њива, ено се догледа.</p> <p>— Је л’ оно? — учини поручник.</p> < 
већ жаре и горе, бљују већ пламен и ено се усијана лавина ваља кроз наша поља и доље; ваља се,  
е које су стигле из Солуна и одушевљено се говори <pb n="42" /> о грчкој мобилизацији и тумачи  
причајући, понова преживљавала.{S} Њено се лице грчило, њене се очи влажиле сузама, њена се кош 
у средини, један виши чиновник случајно се изрекао да сутра с породицом креће у Солун.{S} Сви с 
и!</p> <p>Чичица се загледа тамо, помно се загледа и заиграше му сузе у очима.{S} Затим прошапу 
х му љубити косицу, очи, образе.{S} Оно се расплака.</p> <p>— Како ћу да видим, како могу да ви 
д очи у свој одређености својој.{S} Оно се поче понављати у моме памћењу са свима детаљима, све 
 <p>Детиње се хаљине биле осушиле а оно се у шињелу било загрејало те га обучем и узмем у наруч 
недра и гази народ по оном ордењу а оно се расуло по блату на све стране.</p> <p>— Ех, ех, ех,  
вотом својим пробија пут у животу а оно се ево смрћу својом одужује несретној мајци!</p> <p>Гом 
 граници.</p> <p>Ушао сам у кућу и боно се насмешио.{S} У једноме углу, у мојој канцеларији, ле 
амоме, он се одвоји од прозора и уморно се сручи понова на миндерлук, осећајући се тешко сломље 
љива стабљика никла из душе му и упорно се усправљала под ветровима и олујинама.{S} Она му је б 
, већ је све друкче изгледало.{S} Јасно се видело да је то некакав пожар који се ширио и у шири 
цање било је све општија појава и јасно се опажало на људима како се предају без заваравања и к 
.{S} Ноћ је била густа и мрачна и јасно се чуо бат гомиле из даљине.{S} Пођох тамо у сусрет.</p 
о за тим.{S} Он натеже чутурицу и јасно се чуло клокотање њено.{S} Затим опет мир, те само чује 
ј плотова да умиремо!...</p> <p>Извесно се тај разговор наставио кад сам ја напустио кафану.</p 
а никла нова и препорођена варош; хитно се зидала зграда народног позоришта како би већ половин 
тренутак размисли па ободе коња и хитно се врати батерији те издаде наређење да се журно креће  
еља али од Призрена поћи, значи потпуно се откинути од Отаџбине, потпуно напустити мисао о повр 
 осудио на смрт.{S} Он се борио, храбро се борио, пуне четири године.{S} Борио се на Куманову и 
игне... овамо се наши добро боре, добро се држе, те кад им стигне таква помоћ као што је Моравс 
 напредују у Србији.{S} Веле нам: добро се туку Србијанци али царска војска још боље.{S} Узели  
и пограничне трупе и вардарци.{S} Добро се туку, али не помаже.</p> <p>Чичици је рана већ била  
нац.{S} Ту гамиже још и корњача и хитро се вере зелени гуштер и тромо мили пуж.{S} Ту после јес 
една џина, Коритника и Паштрика и оштро се бележи неравна грбина Шарова над Призреном.{S} По По 
о ближе магли, у коју нас друм води, то се она све више разређује и на крају тамо, где се друм  
ну ноћ допире до нас топовски пуцањ, то се још боре последњи редови војске, која није престала  
и је већ био први дан разочарења.{S} То се разочарење јасно исписивало на лицима оних који су с 
уше се оџаци густим, црним димом.{S} То се од јутрос рано у пећима спаљују поверљива акта и део 
је се никад надао оваквом отпору.{S} То се изненађење јасно опажало у непријатељским редовима у 
 да падне, тако је и отаџбина наша — то се у Крушевцу већ јасно видело — изгубила основни камен 
 се шећкаш!</p> <pb n="353" /> <p>На то се онај правда да је био по воду или ишао да обиђе коње 
о.{S} Тако се бар шапће.</p> <p>— Па то се кљеште стежу са свих страна?</p> <p>— Са свих страна 
 морао дубок, врло дубок, ископати и то се морало радити без удара мотике и будака, тихо и нечу 
упућује му последњи уздах свој.{S} Зато се тај мост и зове мостом уздисаја.</p> <p>Није ли то и 
, ти живиш, ти ћеш доћи!...</p> <p>Зато се у мојој души и не гаси светиљка, већ је ужижем и даљ 
и образе и мрзну ти прсти и уши а блато се стеже под ногама.{S} Далеко, на дну друма, једва се  
>На аеропланима задрхташе мотори и вито се поче силно да креће, тела им се затресоше, прнуше на 
и детенце, које још и не ходи, грчевито се држи за материн скут и зове је и вришти јер му се не 
но што је још заостало у њему забринуто се пита: где ће и како ће?{S} Остао је још једини слобо 
 о томе да ли је ово епска легенда, што се сад дешава или је злочин, тежак и крвав злочин?</p>  
ма и дубоко тамо, са другога краја, што се чу удар гвожђа у шљунак и виде како се из земље одме 
горе и поља, наше винограде и њиве, што се нижу крај зелених обала ових великих река.{S} Смрт ј 
ених шипака, продаје ужад и колане, што се у великој количини купује због товара на коњиће, кој 
у:</p> <p>— Затварај, затварај бре, што се шећкаш!</p> <pb n="353" /> <p>На то се онај правда д 
но какво је стање у Нишу.{S} Иначе, што се мора признати, на возу је било мало људи бегунаца а  
ре до ватре и питати где су их они, што се већ греју, набавили, јер нигде у близини шуме.{S} Ак 
узе све опремати и збирати по кући, што се може понети.{S} Дотле је бабо сипао из вреће брашно  
ако мора да буде.</p> <p>У осталом, што се дубље газило у катастрофу, што се у томе вртлогу кој 
не ишчупаш из темеља основни камен, што се ова заљуља и хоће да падне, тако је и отаџбина наша  
иле се торбе и почело се јести оно, што се муком набавило и чувало за највећу невољу, која нас  
а велике јаде дошло и ма што уз то, што се могло купити од пиљара, од бакала или са касапскога  
ота.{S} Још једино, као и мало час, што се догледају као утуљене звездице, бледо осветљени проз 
ала лака и бледа пурпурна светлост, што се разливала са црвене жеравице, <pb n="665" /> изгледа 
, што се дубље газило у катастрофу, што се у томе вртлогу који нас је захватио, слазило ниже и  
ање без ичијих питања.</p> <p>— Их, што се направи џумбус на станици...</p> <p>— На којој стани 
нђелчета и грлила га све чвршће.{S} Што се више ближио час растанка, ја сам га све чвршће грлил 
те као разнобојна стаклад.</p> <p>— Што се овај човек овако окрвави, по Богу брате? — питам мог 
 обезбедило наше поверење.</p> <p>— Што се Бугара тиче... да... може се рећи... управо да, они  
ри ми, већ он мене запита:</p> <p>— Што се ви, госпођо, не склоните где год из Београда?{S} Има 
ве нови и нови гости придолазили, а што се више вече ближи, наићи ће све веће гомиле оних што с 
 и сва запрега, све што је наишло а што се све више и више згушњавало онима који наилазе.{S} На 
о живота“.{S} Оне су несвесне свега што се догађа, оне у свему виде само један <foreign xml:lan 
тишина.{S} Госпа у црнини, сем тога што се лаким поклоном јави свима, седајући крај ватре, ни р 
омене одлуку? — пита онај за леђима што се држи за кош.</p> <p>— Не верујем! — одговара човек с 
ким колима, да није и он међу онима што се гомилама износе из вароши и заједнички сахрањују у в 
 лежи у крви својој Бата, онај Бата што се увек смеје, што је увек весео, што је срећа очева и  
То није била обична гомила бегунаца што се спуштала лабским друмом у Косово, био <pb n="229" /> 
<pb n="694" /> алате, све, све, све што се није могло понети, гутао је пождрвљиво ноћашњи пламе 
рашно, сир, пасуљ, и суво месо, све што се нађе по кућама.{S} Однеше уз то још и све чарапе, ко 
ице земљино и кроз коју изгледа све што се догледа врло удаљено.{S} Тим друмом поћи ће мало час 
ла из Топлице у Косово, повукла све што се могло повући, а што ће се после у Призрену остављати 
војим сувим и коштуњавим рукама све што се спасло и веровало да је на тим обалама, којима ће жу 
пет окрете мени:</p> <p>— То је све што се може урадити, госпођо.{S} Однесите дете у капелу.</p 
еле да нема рђавих људи, појели све што се може појести па сад нема ни за њих ни за сиротињу хр 
н и који ће под собом претрпати све што се за времена не склони.</p> <pb n="535" /> <p>Скрхало  
 јер се ноћас предавало пламену све што се не може понети.</p> <p>Светиљке се по кућама почеле  
ло раније железницом; њим крену све што се из Крушевца поче спуштати на југ.{S} Њим пођоше и ка 
то стоји страном улице, срешћеш све што се, као на дну левка, сручило са разних страна Србије.{ 
p> <p>Разговор један и исти о ономе што се тек преживело и што се још и овога тренутка преживљу 
исти о ономе што се тек преживело и што се још и овога тренутка преживљује.{S} Свако казује как 
је свега живота, свега што среташ и што се креће око тебе.</p> <p>— Немате ваљда где да ноћите? 
а права тражимо те зар смо ми криви што се та права могу наћи само под србијанским барјаком.{S} 
зи и разлога да поведе разговор или што се човек у мраку лакше одваја од спољнег, те више повла 
шке и револвере па се боре као и ми што се боримо.</p> <p>— Намерио сам се на једнога младог де 
и мирис крви, као оно дивљи гаврани што се прибирају и удружују још док рањеник није ни издануо 
 оној дугој и непрекидној змијурини што се друмом више Приштине лагано повијала са повијараца к 
</p> <p>А борбе су тек почеле и они што се боре и гину, тек ће се борити и гинути.{S} Непријате 
е Новица врати.{S} Њу ништа не буни што се Вукова Милица — чији поглед некад мајци није измакао 
е кроз уске улице јазови и поточићи што се из авлија и чешама сливају у Бистрицу.{S} Иначе мир, 
— С поља су допирали све ређи звуци што се вече више спуштало.{S} С времена на време само чуле  
а.</p> <p>Сви ударише у смех а онај што се огласи за пуковника Здравковића додаде задовољно:</p 
 А савезници из Солуна? — пита онај што се ухватио за фењер.</p> <p>— Остају у Солуну! — одгово 
пустили га.</p> <p>— Ух! учини онај што се мало пре обрати небу и Богу.</p> <p>Значи да се тачн 
олесници.</p> <pb n="190" /> <p>Тек што се забринути капетан посади, да се одмори, премишљајући 
морно Призрен, утонуо у маглу и дим што се кроз димњаке диже са ватара око којих, промрзли и ум 
 сад подједнако интересовали и оним што се дешава у Солуну, па почесмо поред нишкога, дочекиват 
е око ње мењати, он се не мења, као што се не мења ни њена вера и нада у његов повратак.</p> <p 
уте главе, без много разговора, као што се о погребу иде.{S} Изгледа као да се свако повукао у  
 своје осећање.</p> <p>Шапћући, као што се шапће у ноћи кад ће се извршити злочин, наставили су 
 са њим, говоре му тихо, благо, као што се са самртником говори а он их гледа укочена, безизраз 
већ преплављену слутњама онако, као што се болесник освежава надом кад сагледа лекара.</p> <p>Н 
тало из обзира према моме болу, као што се уопште око тешкога болесника шапће или је ту потребу 
 сламу на којој спава и чува је као што се чувају капи <pb n="14" /> свете водице, јер ће Новиц 
увек напред журила, и стигла је као што се у Спасу угодило, петога дана по подне у Скадар.{S} К 
>Свако је од нас корачао ћутећи као што се у смрт корача.{S} Свако је извесно ваљао у памети те 
осећајући дубоко у души задовољство што се пред њиховим очима наноси срам српскоме војнику.</p> 
се упутих њему.{S} Свет ме је жалио што се толико мучим а није ни слутио колико ми је себичнога 
b n="282" /> је немило и тешко било што се он вози на аутомобилу, а народ гази дубока блата; ка 
агрлила.{S} Мир и тишина свуд, само што се студен ветар увлачи у кровове, тресе трошне димњаке, 
— Је л’ то Грачаница, те ватре тамо што се виде? — пита један од њих.</p> <p>— Није, то је Чагл 
 дуго, те се сви озбиљно забринусмо што се не враћа.</p> <p>— Да опалимо један метак — вели кап 
је била <pb n="119" /> озбиљнија но што се могло и мислити.{S} Нижи турски и арнаутски елеменат 
ођаке.{S} Они што придолазе, пре но што се здраве, питају: „Има ли се где преноћити?“, а ови шт 
ићи у Скадар — шапће Пашић — пре но што се војска почне скупљати тамо.</p> <pb n="615" /> <p>—  
ла у постељу и прекрстила га пре но што се од постеље одвојила.</p> <p>Враћајући ме таквом једн 
 само пролазило и задржавало пре но што се крене у непроходне планине.{S} С тога је оно, што јо 
{S} Син му је под пушком; можда оно што се чује од јутрос и његова пушка пуца и не слутећи да н 
ка историје како се одмиче, као оно што се на великим сатовима, на тороњима германских општинск 
ега има ту поверљивог?{S} Шта је то што се ту да сакрити или што би се могло сакрити? — И он уч 
огај или бар, хоће ли ко бацити што што се не једе, те да он то збере из блата.</p> <p>Са десне 
 на земљи; нешто невероватно, нешто што се препричава с колена на колено, али што нико не дожив 
 децу обузео велики страх.{S} Нешто што се цео дан само о Турцима говорило а нешто и она густа  
за овима опет пар вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, два точка и високи ступци  
ма опет пар малих вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, то су два точка и високи с 
ник чува!{S} Шта је то у овоме часу што се може сачувати, <pb n="567" /> кад ни Бог више не чув 
 три официра и шест војника.</p> <p>Што се дубље у планину залази, пут је све стрменитији, све  
 да причаш, свима да причаш.</p> <p>Што се даље иде, пут све тежи а глад и зима све више стежу  
ник и сазнао штогод ближе о томе, зашто се батерија са фронта повлачи пут Призрена.{S} Сиромах  
појави.</p> <p>— Ја не знам само, зашто се с тим парадира и то овде, на Косову! — буни се један 
 кретао, зашто сам напустио кућу, зашто се ломио и зебао и гладовао и страховао и злопатио се и 
/p> <p>Ја је не узнемирих питањем зашто се тако горко заплака при спомену свога детета, јер сам 
устави цела колона и цео збег.{S} Нешто се далеко напред десило, или је пао коњ или се скрхала  
 мрачној одаји тамо и амо.</p> <p>Нешто се значајно морало тамо догађати јер бели витез застаде 
ја... поче наредник да објашњава, пошто се угурао у ред око ватре а подметнуо себи седло за сед 
новник изумро.</p> <p>Енглескиња, пошто се довољно загрејала, диже се и оде под своја кола.{S}  
 узвик као да нас све опомену те, пошто се свако још мало позабави да поправи ватру, поче један 
ађај који је узбудио цео свет.{S} Пошто се дуго и дуго градио, отиснуо се први пут на пучину до 
адиције.</p> <p>Учитељ заврши, па пошто се нешто одмори, обрати ми се:</p> <p>— Реците сад сами 
е Косова, једном запевале.</p> <p>Пошто се равница којом идемо преломи и узнесе у једну вишу ра 
тава младе, сањалачке душе.{S} Опоменуо се снова, бескрајних и безбројних снова о будућности св 
> <p>Када сам завршио молитву и окренуо се војнику да му вратим свећицу, његове су очи биле пун 
је Скопље необично потресен.{S} Откинуо се онај кончић и он није имао разлога да и даље живи.{S 
.{S} Побегли су, помислио је и забринуо се где ће са малом дечицом.{S} И док је он сузних очију 
ринском.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се Новица као и досад на широко море и мајка га испрати 
ривиђао.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се и мој јединац на широку пучину и ја га испратио са б 
S} Пошто се дуго и дуго градио, отиснуо се први пут на пучину до тада највећи светски брод „Тит 
ума који пролази крај Патријаршије, чуо се већ жагор изгнанога народа који се са првом зором кр 
ћ, која је лежала на мртвој вароши, чуо се из неког далеког сокака одмерен бат патроле.{S} То о 
и не профанише пијетет тренутка.{S} Чуо се само жар како се распада у пепео, миш који гризе дрв 
ла од танке даске, тек отуд из собе чуо се јасно женски глас кој говори на телефону.</p> <p>— Д 
агледам лице.{S} Затим се умирило и чуо се само разговор жена у авлији.{S} Мало затим чу се опе 
 рупе где су били прозори и врата; цреп се на крову усијао и осећа се како попушта и стење кров 
мен и пепео.{S} Па шта је ово сад?“ Поп се сави сиромах па му вели: „Господару и ага, Бог па ти 
е пламен са свим притајио и утрно а жар се румени као растопљено гвожђе и из недогорелих гламња 
 витез упути право тој капији и стражар се трже из сна, извуче главу из поврнуте јаке, разрогач 
 не може доспети где је пошао.{S} Пожар се шири, пламен халовито граби све даље, прште врата и  
десетковане, преморене и без хране; зар се за то ником не одговара?{S} Друго је, ако збиља усло 
ну и зањиха брижно главом;</p> <p>— Зар се точак историје унатраг окреће?!...</p> <p>Срео сам и 
 и прописан број јела.</p> <p>— Ама зар се растури држава а та се кујна још одржа?</p> <pb n="5 
7" /> <p>После дужега времена, секретар се понова диже с места.</p> <p>— Хоћемо л’? — упиташе г 
 малој собици тај посао вршио, секретар се и пуковници повукли у ранију собу да опет седну око  
а ма једном речју узнемири.{S} Секретар се вратио и ћутећи сео на своје место.</p> <p>— Не спав 
ма.</p> <p>Кад превали поноћ и секретар се диже да обиђе Краљевића, разговор занеме за час.{S}  
 не могу.{S} Јавите ми!</p> <p>Секретар се повуче из собе, исто тако тихо као што је и ушао и л 
брзо поче да креће густ облак дима, јер се уопште ових дана у много већој количини и много нерв 
аре.{S} Ту су погађања, ту цењкања, јер се купује на мање и на више.{S} И чега ти ту нема на он 
под колима.{S} Ватре је било доста, јер се ноћас предавало пламену све што се не може понети.</ 
је ваљада село или логор избеглица, јер се ове ноћи не може даље ићи, мора се преноћити негде н 
е, бије сад бешње но ма кад до сад, јер се осећа заклоњена, јер зна да јој српски топови не сме 
И кад би се бар могла склонити где, јер се више није могло издржати?{S} Нити сам имала снаге да 
атара.{S} Изгледа читаво море људи, јер се оне крајње ватре губе далеко тамо под планинама.{S}  
анко, његов Бата.{S} Чекају га они, јер се тамо већ чује пуцање српске пушке, јер су му село из 
очистимо колико се то може учинити, јер се толико велики слој ђубрета нагомилао да никоме ни на 
ати.{S} Моја књига завршава у Пећи, јер се ту завршава и трагедија народа. <pb n="732" /> Одатл 
ога моста који се узноси над реком, јер се ту свршава граница једне државе која не постоји више 
до вечерас у Пећ.{S} Па ипак идемо, јер се на овим друмовима не сме заноћити.{S} Идемо ћутећи и 
 до места где је заустављен покрет, јер се вазда није враћао, тако да смо понова почели губити  
ковник није могао примити тога дана јер се сликао.{S} Доведен је из Београда један наш познати  
изгледају као неке тајанствене руке јер се тело коме припадају, скривено густим мраком, не види 
/p> <p>Ми смо кретали кроз ноћ даље јер се већ и непогода утишала и овладала ведра ноћ па треба 
ти бошчу на земљу и узе је затезати јер се везе биле опустиле.{S} Ја сам припалио цигарету и оч 
х по сата.{S} Мора да је било близу јер се лепо чуло.{S} Неколико пута сам осетила и како се за 
м.{S} Пробила сам се кроз ту гомилу јер се свет расклањао пред малим мртвацем и скидао је капу  
по целу ноћ.</p> <p>Она пресече реч јер се заустави цела колона и цео збег.{S} Нешто се далеко  
 — настављам ја разговор.</p> <p>Официр се горко насмеја, узе гутљај ракије па спусти чутурицу  
оји је и целу собу испунио.{S} Разговор се око овога стола, и ако доста живо, ипак тихим гласом 
рашња добеглица, беогрђанин, и разговор се најпре задржа на питању о одбрани Београда, затим оп 
 ватру, разгоревао је пламен и разговор се све више развијао, све више пео и све шири број учес 
жећи заштите у Арнаута.</p> <p>Професор се замисли, тешко уздану и зањиха брижно главом;</p> <p 
 оно неколико кућа које чине село а нас се десетине хиљада спуштамо друмом да ту потражимо прен 
али нисам осетила ни једно парче да нас се дотакло.</p> <pb n="478" /> <p>Превијала сам се од б 
рни, о операцијама Грчке са југа, данас се већ говорило о креманскоме пророчанству.</p> <pb n=" 
орка изгнаника представља.</p> <p>Данас се људи већ и зближују једно другоме, разговарају се, т 
} Врева се час пење до праве дреке, час се утишава па постаје као <pb n="151" /> неко зујање и  
бил, час слази с њега да га извлачи час се пење да он њу извуче.</p> <p>За аутомобилом лагано ш 
аптах ја боно сам себи.</p> <p>Мало час се ћутећи растадосмо.{S} Он се изгуби у мраку а ја се в 
ја те гарде.</p> <pb n="122" /> <p>Очас се просу глас о томе и поче пред начелством да се збира 
е стигла су и иду за Призрен; од јутрос се никако не одзива на телефону начелник из Гилана.{S}  
две удате сестре, у добре куће.{S} Брат се поделио од мене кад ме оженио.{S} Шта знаш хоће ли с 
о ко одважио да тим путем пође.{S} Свет се забринуто ломио, распитивао се код мештана, распитив 
новине нису стигле да забележе.{S} Свет се на улицама, на ћошковима и пред дућанима, окупљао ок 
, несретника, воде на стрељање.{S} Свет се немо расклања пред тужним погребом тим.{S} Приштевци 
нице да их просушим крај ватре.{S} Свет се сабио у кућу као преплашене овце у тору, једва се ди 
ао осуђеник кад ће је прозвати.{S} Свет се тиска и отима, гура и надире силом у возове који, је 
се, бацаће бомбе! — узвикну неко и свет се пови те се за час очисти улица и све се сручи у подр 
>— Туку Палилулу! — узвикну неко и свет се ускомеша.{S} Једна комшика, са двоје деце, изађе из  
тигао Краљ!{S} Стигао Краљ!</p> <p>Свет се још више узневери и помете.{S} Од куд Краљ сад и шта 
седе на један пут појавила.</p> <p>Свет се већ преплашио и почео да збира у брижне гомилице.{S} 
 које на све стране праште.</p> <p>Свет се расуо по кукурузима, па кроз њиве, кроз винограде, к 
 петнаест корака опет све застаје, опет се све загушује, опет настаје заморно и очајно дреждање 
ропусте каква кола или аутомобил и опет се приберу да протумаче пролазак тих кола, ако ма шта з 
едала сам на камен да се одморим и опет се дизала и ишла.{S} Свако се освртао за мном, свако ме 
м углу кафане, јаукну неко у сну и опет се умири.</p> <p>— А мислите да је све то лаж? — покуша 
а на друм; они који су се погубили опет се налазе и поворка креће опет лагано, равномерно, умор 
ђани мислите...</p> <p>Онај у диму опет се зацени па кад га пређе а он упаде у реч.</p> <p>— Не 
он се смеје, кад се пробуди ујутру опет се смеје, играш с њим; он се смеје а шопиш га, кад не в 
га се свако плашио и стрепио.{S} Покрет се заустави.</p> <p>— Ја бих рекао... погледајте, погле 
 је истина... у осталом, да... сам факт се не може спорити, само — мобилизација не значи увек и 
беђен да неће моћи издржати.{S} Ађутант се забрину и поче да осматра лево и десно, хоће ли наћи 
е на све капије и капиџике и уједан пут се крете свет са дењчићима и бошчама у руци и са товари 
ш увек веровало да се не бега даље, већ се само склања из вароши у варош док прође олуј, па ће  
 погружено кад се састану гомилице, већ се говори гласно и не иде се сломљено као мало час, већ 
иљерији, која не може даље из Пећи, већ се мора ту уништити, војвода Мишић је болно узвикнуо:</ 
прохујао кроз Пећ а сутрадан зором, већ се ведра лица буде они што су легли клонули и изнемогли 
у равницу, већ допире блажи ветрић, већ се догледа сунце које сја на јадранским обалама и далек 
о над Скопљем и прожима ти душу.{S} Већ се осећа студен загрљај судбине, као оно језа што предх 
Ноћи су биле нарочито страховите, а већ се нигде није могло наћи дрва.{S} Падали су успут људи  
.</p> <p>Тек је три часа по подне а већ се смркава под оном непогодом и, кад се једва једном од 
Још није воз ни кренуо са станице а већ се кроз варош просула, као освежавајућа дажда после зап 
.{S} Још један није био ни свршен а већ се образовао одбор и припремао програм за други.{S} Осе 
комадима пада а диреци у дуваровима већ се претварају у жар.{S} Почињу да се сурвавају зидови к 
аника.{S} У Приштини последњих дана већ се није могло доћи ни до хлеба ни до брашна.{S} Тамо ве 
ходницама.{S} Главни део наше снаге већ се пребацио на десну страну Вардара и заузео падине и п 
га сад гоне, а он не уме да побегне већ се једнако зауставља на самом друму.</p> <p>Она је прес 
ша од амова.{S} Војници и избеглице већ се разишле по селу, сваки тражи нешто и вуче што нађе.{ 
ове и нове придолазе од ране зоре и већ се гуши перон од навале бегунаца.{S} Воз још није на ст 
а да смо далеко од поноћи одмакли и већ се приближили зори али је киша још увек ромињала те се  
х обрашчића му одишла крв, те бледи већ се припијају за кост а уснице стегао зубићима те му упа 
 и које би могло дати заштите; кроз Пећ се само пролазило и задржавало пре но што се крене у не 
XIII</head> <head>Ропац</head> <p>У Пећ се није добегло као у прибежиште где би се могло склони 
ом гаси се и сав живот природин; ветрић се притајава, изумире и онај тихи шум који је он пронос 
ан пре другога заузме место.</p> <p>Ноћ се све више разређује и мутна светлост мочарнога јесење 
а капетан нестрпљиво.</p> <p>— Од синоћ се, господине, не одзива.{S} Звала сам неколико пута.{S 
е.{S} Изгледа као да се свако повукао у се те размишља о невољама које је претурио преко главе  
ије је тело снег већ завејао, а у снегу се обележио курјачји траг, који су намирисали лешину, о 
 од ослобођења без икакве зараде а раду се није умео ни хтео прилагодити.{S} Тај је елеменат, р 
ћа и кула у овим крајевима.{S} У зграду се улази на велику дрвену капију, на коју се с обе стра 
варају понизно на свако питање и залажу се парчадима бундеве, коју пеку на ватри и једу је.</p> 
свађа и псовка пење се све више, потежу се и ступци, узносе и кундаци над главама, а ти очајно  
 што су легли клонули и изнемогли; дижу се са вером они који нису ни у шта више веровали; устај 
надулих, неиспаваних очију.</p> <p>Дижу се и они са калдрме.{S} Оно што си ноћас крај ватре вид 
где друм ишчезава пред погледом, издижу се неколико дрвета која се на ведром небу јасно оцртава 
читав ток догађаја.</p> <p>Ђенерал Бају се поздравио и пошао да уђе у свој вагон а официр, кома 
“ и „жандар из начелства“ и обележавају се ствари крупним потезима и са мало речи.</p> <p>— Хоћ 
 кола разривају обале друма и срозавају се страном у јендек; вочићи потежу у страну и преврћу к 
лево од друма идући Чачку, постројавају се одмах и остали топови, два пољска брзометна, који су 
 <p>Људи сакупљени у групе, објашњавају се о ажији српских новчаница у Солуну, о акцији Француз 
га Подримља.{S} У тој ведрини оцртавају се нејасно, тамо у дубини, мрко сиве масе два суседна џ 
ле из уличице где је начелство, сливају се затим у поједине кафане, где су већ стигле на продај 
и своме болу.{S} Сви други осећаји дају се донекле и делити, туга је осећај који се не да ни с  
ни за име.{S} Исповедају се, исповедају се горко и искрено, као што би се човек своме најрођени 
ћи једно друго ни за име.{S} Исповедају се, исповедају се горко и искрено, као што би се човек  
на.</p> <p>Друмом, пред нама, догледају се неке ватре али то још није Липљан где ћемо доцкан у  
з краја и кроз прозрачну таму догледају се у дубини масе мрких планина чији снежни врхови белас 
ле се у гомиле и немо ћутећи, погледају се и ослухују.{S} И пролазници застају, ослухују па одл 
 су се испречила на сред друма; свађају се неки око једне кофе, која је испала из туђих кола.{S 
змија, те се сад расплиће.{S} Издвајају се из те гомиле најпре главе, па ноге и руке а затим се 
 и онај што је питао жандарма, одвајају се од њих нерешени, неодлучни као и раније што су били, 
еоњачи и по очима; товарни коњи збијају се међу кола и у ономе гужвању и тискању обарају један  
и, грабе се џакови са храном, разбијају се врата на магацинима.{S} А краљ, који тога тренутка н 
о појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и коњићи осамарени и натоварени, кравица коју ву 
о појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и мали коњићи осамарени и натоварени, који још п 
.{S} Под тамним кубетом небеским ваљају се црни клобуци дима па се затим расплињавају, претапај 
тињским инстинктом јављају се, помаљају се, прибирају се, удружују се да заједнички, у јатима,  
 Горњег Косова, из дубоке таме, јављају се два жмирава светла ока, која бивају све јаснија и ја 
, гоњени животињским инстинктом јављају се, помаљају се, прибирају се, удружују се да заједничк 
вају.{S} Удара секира у дрво, оправљају се нека кола, пролазе војници водећи коње да их напоје, 
ле повиле под теретом снега, исправљају се, кора пуца на дрвету; наилази сок и обнавља живот.{S 
кров или ово већ пуцају темељи и љуљају се стубови на којима се држала зграда?</p> <p>А крхало  
на наопако, место тробојница припремају се у потаји беле заставе да се њима оките куће приштинс 
те своју кућу и своје огњиште; спремају се да бегају.{S} Сањива и неиспавана деца, узневерена л 
чицу те се сад журно спремају; спремају се да напусте своју кућу и своје огњиште; спремају се д 
блузе и прљаве, подрте кошуље, надимају се ребра на којима и нема меса већ само тамна а прозрач 
 извиру поворке кола и народа и стапају се као потоци у једну густу гомилу која креће друмом.{S 
ко циновским жарачем потстиче, расипају се по где кад читави усијани снопови и безбројни ројеви 
њене и прокоментарисане вести, расипају се затим по кућама, одакле их жене односе у комшилук; о 
а један мах, избију из магле и расипају се.{S} Обалу потока, којом одим, окитиле кржљаве и огол 
ж, растурање државне имовине.{S} Лупају се и ломе немилостиво вагони, грабе се џакови са храном 
ћ и зближују једно другоме, разговарају се, теше се и не питајући једно друго ни за име.{S} Исп 
 собом, рукују се, питају се и сабирају се у гомилице, али су те гомилице сад већ живе а не као 
кој традицији из доба ћепенака, збирају се комшије у тога и тога.{S} Прво распитују о курсу нап 
 били склонили да се прихвате и збирају се наново у гомиле, оне гомиле које стоје од јутра до м 
ктом јављају се, помаљају се, прибирају се, удружују се да заједнички, у јатима, слете тамо одк 
ћу се већ људи овамо и онамо, прибирају се у групе на сред улице и воде разговоре о ноћашњем ст 
 и улазе у горњи крај вароши, дохватају се затим вардареве обале и заузимају гвоздени мост, кој 
опет је боље.</p> <p>Сутра дан, сретају се иста двојица:</p> <p>— Па зар ти не оде данас?</p> < 
оје друштво и остали крај пута; сретају се већ и самртници, које је глад и мраз савладао и који 
рти, која их већ грчевито грли; сретају се већ и мртви, који су ту остали јуче и прекјуче и чиј 
здрављају међу собом, рукују се, питају се и сабирају се у гомилице, али су те гомилице сад већ 
ира грчка колонијица скопљанска, читају се новине које су стигле из Солуна и одушевљено се гово 
светина или љубе мртву мајку и праштају се од ње за навек јер ће је оставити ту, у јарку, а они 
већ кад свако за се разговара, укрштају се речи и реченице те она општа врева и они делови рече 
сови чак иду разним путевима и укрштају се; једни долазе отуд, далеко из позадине и напредују < 
е, верујући да ће наћи боље.{S} Враћају се затим и кају, јер је већ наишао други и заузео баш о 
ског кланца затече ноћ; а трећи враћају се у Приштину, не би ли тамо стигли пре непријатељске в 
ле се бегунаца и војника сабрале, греју се и воде живе разговоре.{S} Придолазе им нови који увр 
 се дешава тамо.</p> <p>— Бију се, бију се по улицама — говорио је чичица док му ми перемо рану 
о све шта се дешава тамо.</p> <p>— Бију се, бију се по улицама — говорио је чичица док му ми пе 
у сву чељад по кући поклао.{S} У Србију се није могло више ни мислити, морало се у касарну.{S}  
дрежде пред вратима по цео дан, превију се па одлазе даље.{S} Многи и падају, не могу даље; диг 
 нас по гдекад о дану надлетале, скрију се а бубице и црвићи, који су ти се кретали под ногама, 
раната овамо? — пита једна жена за чију се сукњу обесило четворо деце.</p> <p>— Не може! — одго 
 улази на велику дрвену капију, на коју се с обе стране наслањају високи камени зидови, који ог 
 личио ми је на несретну варош, на коју се био срушио брег и претрпао је, па је хитно раскопали 
едан бледи зрак.{S} То је кафана у коју се преко дана збирају избеглице а преко ноћи је поседну 
рода и пуну избегле сиротиње, међу коју се непријатељ кукавички завукао.{S} Мора се ћутати, мор 
 не збори, нико не диже главе, посађују се око стола немо и не погледајући се међу собом.</p> < 
се, помаљају се, прибирају се, удружују се да заједнички, у јатима, слете тамо одкуд долази мир 
е а постепено све јасније тачке указују се на друму и мало затим две сенке које журе у сусрет н 
у догађај, а треће полемишу и надвикују се.{S} Улица ври неким тихим узбуђењем, као оно кад са  
днако иде и једнако придолазе, довикују се, траже и лутају измеђ ватара; а ноћ све дубља и црња 
но поноћи, те су се избудили и довикују се да чувају село.</p> <p>Скромна ватрица, коју смо так 
 Људи се поздрављају међу собом, рукују се, питају се и сабирају се у гомилице, али су те гомил 
би им разгонио страх из душе, појављују се из мрака два светла ока, те деца радознало се буде и 
А иза тога низа државних кола појављују се опет све оне слике које смо видели кад је прокупачки 
вели, во и изнети вино бурадима, купују се разнобојна платна те шију савезничке заставе, школск 
пиру се, јадају, исповедају и распитују се и не питајући једно друго за име.{S} Невоља људе изј 
та не сумња.{S} Из општега жагора, чују се само испрекидане реченице или по где која реч, или у 
е, да је ово крај?</p> <p>— Дакле, чују се топови са Качаника? — упита он узбуђено.</p> <p>— Чу 
ика? — упита он узбуђено.</p> <p>— Чују се!</p> <p>— А отуд, из Куршумлије? — и он показа главо 
ешна, не знајући шта их је снашло, вуку се плачући за родитељима који ни сами не знају шта ће и 
е.{S} За брижним оцевима и мајкама вуку се неиспавана, неумивена и на брзу руку обучена деца, к 
оји су ти се кретали под ногама, завуку се у густу траву и у жбунов корен.{S} Ако си у светлост 
ликом чусмо и нешто више.</p> <p>— Туку се — вели — већ по улицама.{S} Испод кафане „Шарана“ и  
усијано чело и клонулу главу.{S} Напољу се ведрина зимске ноћи већ била зацарила.{S} Под његови 
ве прелити морски вали.</p> <p>У Скопљу се, пред катастрофу, зацарила била сезона концерата.{S} 
зи књигу, да му не кане кап воде, да му се не поврне <pb n="363" /> лист, да му се не искаља.{S 
се не поврне <pb n="363" /> лист, да му се не искаља.{S} Кад легне а он књиге под главу, да му  
к ових дана не може проговорити а да му се не придружи читава гомила радозналих пролазника, кој 
да је то сан, ја нисам имао снаге да му се отмем већ сам му се подавао без отпора и он ме је од 
о, те остадох крај његове постеље да му се нађем.{S} Био је и он отуда, с наше стране, из Ердут 
и онога за тобом који те преклиње да му се макнеш с пута, ни онога пред тобом који се издире да 
во као кад се рањеник прихвата те да му се не повреди рана.</p> <p>— Јесте! одговори она и поди 
од дућана до дућана и лупа и моли да му се отвори или прети да ће разбити врата али нема снаге  
есимиста би хтео а нема храбрости да му се придружи.{S} Одушевљени наручује пиво „за све“; хлад 
а и низ болова који почеше у души да му се јављају са сваким од тих сећања.</p> <p>Последња зај 
т воза је покушавао на неки начин да му се правда али га ђенерал није ни слушао.{S} Велика каза 
мо толико, колико је било довољно да му се виде два златна зуба.{S} И ако чиновник администрати 
је глас потпуно издао.{S} Покушах да му се силом отмем и рвајући се са њим ударим га песницом п 
е и неће наћи места за себе.{S} Када му се учини понуда да се на горњем спрату начини места за  
не би прелетале час на тренутак када му се предаје Душаново Скопље, час на Торлак са којега је  
 натури грчкоме народу политику која му се наређује из Берлина али га Венизелос претиче дозволо 
из Митровице у Липљан.{S} Из димњака му се расипа звезда репатица а златна роса пада на поља и  
сао, он је изгубио сву снагу исцрпла му се душа.{S} Нашли су се још другови коју су му малодушн 
зраз мира и хладнокрвности, са усана му се избрисао онај осмех, који је кроз педесет година пол 
/p> <p>— А што да не уђе, сила је па му се може; а тешко нама што ту силу плаћамо кожом! — одго 
ибле испод слабина брекћу и разапета му се кожа испарава од влаге којом га је посула киша и зно 
зговор.</p> <p>— Како олако? — обрта му се полицијски чиновник.</p> <p>— У редовним приликама ј 
узбуђено проседи господин и јабучица му се пење под вилицу. — Је л’ знаш да играш шаха?</p> <p> 
 да се одупире тежини догађаја; душа му се зањихала, изгубила тежиште, посрнула и — подлегла.</ 
... ето!</p> <pb n="624" /> <p>А кад му се учинило да је ипак срео у моме погледу сумњу, он брз 
шина, слична оној крај самртника кад му се већ упали свећа, кад свако зазире да шушне, кад свак 
порно ћути и гледа тупо и немо а две му се крупне сузе врте у очима.{S} Поносни војник са Куман 
, на коњу му раскрвављене усне, ноге му се тресу од умора а зној се облацима пуши са њега као с 
>— Море, не разуме те ништа! — смеје му се други.</p> <p>— Разуме, што да не разуме.{S} Ако и н 
 не задрема.</p> <p>— Да видиш, није му се ни ту могло замерити — одговара приповедач. — Није б 
! — рече и погледа ме кроз сузе које му се набрале у очима.</p> <p>— Дај овамо ту свећицу! — ре 
јући да се умило славом и на младоме му се, ведром челу, исписа тога тренутка понос.</p> <p>Сви 
вори млади резервни официр и затресе му се рука, коју је дигао да салутира.</p> <p>Ма да их је, 
ка дечја још синоћ упалила жижак, те му се заврти суза у очима и он окреће главу да је не спази 
ре је ово, друкчије је ово! — окрете му се мајор — Наполеонова је војска одступала као победила 
499" /> у старчевом грлу а трепавице му се овлажише, те он окрете главу од мене.</p> <p>— Како  
 крв.{S} Не можеш да га познаш, лице му се сасвим унаказило, по челу му се исписале бразде и он 
лута други и распитује за коња, који му се ноћас одрешио и отумарао; вајка се трећи да му је во 
 и брекће као животиња у процепу али му се пут не отвара нити му ко прилази да га из блата изву 
га беснога часа природиног и предали му се на милост и немилост.</p> <p>И мећава нас загрли, об 
е је прве његов поглед сретао, учини му се да виде или бар осети, како се узноси онај величанст 
 пада и зароњава главу у блато, гаси му се поглед и слабине опет убрзано крећу и усне дахћу.</p 
га беснога часа природиног и предати му се на милост и немилост.{S} Било их је који су се решил 
ропасти! — Додадох и ја придружујући му се искреноме болу.</p> <p>— Косово је било војничка про 
а од Команданта Ужичке војске, у њој му се наређује да одмах крене за Чачак и да гледа да се пр 
српски во.{S} И после смрти још, тек му се угасило око а жена дигла загрејану дечицу са њега, з 
бола он би даље наставио шетати, док му се не би поново учинило да је чуо удар мотике.</p> <p>У 
јник, не би напуштао положај све док му се не нареди, а кад би било јуриша, онако мали и лак, п 
ам имао снаге да му се отмем већ сам му се подавао без отпора и он ме је одводио све даље и даљ 
рихрани коње са оно мало зоби колико му се још сачувало.{S} Обесио је зобнице <pb n="589" /> ко 
викује неко из далеке тамнине а нико му се не одзива.</p> <p>И тако то једнако иде и једнако пр 
тевао је да пође на фронт.{S} Морало му се учинити и кренуо је одах пут Књажевца, где су се вод 
ело.{S} Час по час би застао, чинило му се да је у томе тренутку чуо удар мотике и тај би се зв 
чинило као зврјање телефона и чинило му се као да чује глас војводин отуд из Витановаца: „Да, д 
дговори млади потпоручник и очевидно му се бледило разли лицем а усна грчевито задрхта.</p> <p> 
трупа.</p> <p>Ђенерал погледа и боно му се развукоше усне.</p> </div> <pb n="136" /> <div type= 
град Србије.{S} Жалећи још увек, што му се није дала прилика да погине на Косову <pb n="605" /> 
 капак; товарни коњ тамо пао и товар му се сручио у блато.{S} А напред негде, тамо на ћуприји,  
 материн скут и зове је и вришти јер му се не одзива.{S} Свет пролази крај овога очајнога детет 
лице му се сасвим унаказило, по челу му се исписале бразде и онај његов осмех сасвим се избриса 
 косици и тешке две сузе завртеле су му се у очима.{S} Да ли је у томе часу осетио да је то, шт 
 му се за мртве и за живе; молиле су му се да подржи роба, да окрепи изгнанога, да утеши уцвеље 
ему неколико хиљада путника, који су му се са поуздањем поверили да их превезе преко пучине.{S} 
који су кренули у збегове; молили су му се за мртве и за живе; молиле су му се да подржи роба,  
ојом откупио наук свој.{S} Молили су му се да се смилостиви на народ један, који крвљу својом о 
ћу га.{S} А кад га нађем, исповедићу му се и он ће ми опростити.{S} Ја нисам крива, он ће ми оп 
је он дубоко на чело набио а на лицу му се огледао тежак умор који је сад већ био опште обележј 
атих се њему да ми помогне и пожалих му се како мал нисам настрадао лутајући међ вагонима.</p>  
ца измолио од једног пријатеља и којему се деца толико обрадовала.{S} Фиделица је била друг деч 
ду било пуно слутње и пуно туге, у њему се оцртавао дубок бол који срећеш код мајке која цвили  
н када је слушао ове очеве речи; у њему се још тада развијао мушки понос и осећање дужности пре 
 тиче, зна да она значи покрет и у њему се мртвоме буди још једном осећање војничке дужности и, 
у кроз Албанију и о свему ономе, о чему се стално говорило и на друмовима и крај ватара и на ће 
пило и чекало на одлуку, знајући о чему се у седници решава, радознало је и са нестрпљењем погл 
ријатељској непрекидној ватри, капетану се оно зујање картеча чинило као зврјање телефона и чин 
 својом руком убијем...</p> <p>Капетану се на један мах замути поглед.{S} Њему изађоше пред очи 
е он проносио, гране на дрвећу престану се нијати и повијати, шибље се и жбуње умири; птице, ко 
оми и узнесе у једну вишу раван, на дну се ове оцртава, тамо у дубини, силуета града на једној  
а морскога дна под Драчем а на Призрену се Душановом залепршала српска тробојка.{S} Ено је, ено 
тање о евакуацији становништва, забрину се искључиво бригом о ситуацији у вароши, о одржању ред 
ђ становника и наше војске; на Колашину се већ воде последње борбе и Аустријанци прете да сиђу  
одговори овај и сав даљи разговор обрну се на питање о начину како да се из грађана организује  
p>Одобрише и други да је тако и заметну се око ватара разговор о разним приликама и неприликама 
овечан човек заурлика као рањен и груну се у груди.</p> <pb n="469" /> <p>— А ја?{S} А ја? — за 
.</p> <p>— А зашто кобајаги? — избрецну се наредник.</p> <p>— Е па зато — учини онај — што, кад 
/p> <p>— Ама како да не води — избрецну се на њега наредник из те гомиле, на коме се никако ниј 
и.{S} Наточи вина и себи и мени и куцну се: „Ајде, вели, у здравље!{S} Па Бог нека ти буде у по 
 драгога камена са прстена расипа, пењу се лагано, корак по корак, своме убогоме двору, разгова 
е би гомила погушила и видиш људе, пењу се и на точкове и на кровове вагона и на ланце којима с 
 од купуса, кожицу од кромпира и сагињу се, те дижу те отпатке из блата и ждеру.{S} Кад из какв 
ри пара вочића које гоне војници, упињу се да извуку из стрме улице она велика дворска кола за  
 људи малаксавају и изостају.{S} Почињу се већ пузати и људи и стока.{S} На појединим опасним о 
еднога дана, и стигло се.{S} На Прилепу се Марко пробудио, зазвонила <pb n="531" /> су звона у  
јадранским обалама и далеко тамо назиру се планине које грле Скадар.</p> <p>Тамо сви жељно погл 
ести.{S} И сви они разговарају, препиру се, јадају, исповедају и распитују се и не питајући јед 
игли, иду у сусрет бегунцима и простиру се све до задњих редова, оних који су вечерас тек крену 
 фигуре и облици који <pb n="221" /> су се до мало час вили над нама, поломише се копља, развеј 
стићи и љубила официрима руке. „Они“ су се ноћас, тихо, мучки, да их нико не чује, извукли из в 
е слика задржа на доксату, са којега су се још јасније чули топовски пуцњи отуда са Карадага и  
ика.{S} Њина је савест била мирна да су се на свој начин одужиле „овој земљи“ и зато су, кад је 
о?</p> <p>— Биће рабаџије у свађи да су се побили.{S} И данас у Приштини, дај Боже да није било 
} Да ли би се могло претпоставити да су се ови овамо руководили вером и надом те не хтели напуш 
ла, као да се небо проломило, као да су се срушила брда и планине.{S} Почеше опет гранате да па 
иш сад како се уждио зрак.{S} Као да су се мртви пробудили.</p> <pb n="715" /> <p>Вера, силна в 
млију, Брус и Александровац, тако да су се тим друмом често размимоилазили бегунци, једни који  
ени својим помоћницима штабова, када су се почели пред вече, на његов позив, збирати у војводин 
посматрао.{S} Такве једне ноћи, када су се непрегледни редови војске морских валова ломили једа 
 у близини копао српске топове; када су се владике и архимандрити, свештеници и калуђери у свој 
игао је у Куршумлију у тренутку када су се и тамо чули топови и његова већ узнемирена душа није 
I. пук повлачи у нереду.</p> <p>Када су се тога дана по подне опет састали команданти у штабу П 
е почеле да падају измеђ кућа и тада су се задржале у нишкоме <pb n="234" /> парку где је такођ 
 старац дотрајати да види децу, која су се јуче растала од мајке и њему гроб поверила; да их ви 
 рашчупали; леже поломљена кола која су се озго с друма скрхала и нису се могла оправити да нас 
у јарак, други претоварују кола која су се скрхала, трећи поткивају коње, који су обосили.{S} Ж 
један наредник да се макну кола која су се испречила на сред друма; свађају се неки око једне к 
 он у одговор на педесет питања која су се ускрстила са свих страна.</p> <pb n="269" /> <p>— Ко 
совских јунака под шлемом, оцртавала су се у ономе руменилу од жара, које се проткивало кроз мо 
на спавање.{S} Далеко тамо догледала су се уста пећине као прозорско окно а овамо у дубини, још 
ај разбуктале ватре у камину, ваљала су се дечица по широкоме и дебеломе ћилиму простртоме по п 
их је двоје и стару мајку — прибрала су се промрзла око, ватрице <pb n="241" /> коју им је мајк 
ска кубета те српске светиње оцртала су се у ноћи и догледала <pb n="722" /> се из даљине.{S} П 
у под зидинама Душанова града, срела су се тада на подножјима Шаровим два поклича:</p> <p>„И ак 
, једва сам сама себе чула.{S} Споља су се чуле мађарске речи и међу њима реч „хлеб“, „хлеб“.{S 
историјских балканских путева којима су се од увек ваљали велики светски догађаји никли из суср 
Солун, свет је ишао у групама којима су се придруживали они који нису били на станици, да чују  
области“ држало је седнице на којима су се пројектовале нове научне екскурзије; у гимназијску з 
ила та мучна, та тешка питања којима су се сви бавили, која су све бринула и којима нико решења 
S} Краљ их није више задржавао, деца су се с мајком тихо и нечујно извукла и, кад се осети само 
еђ њима она нашла себи снаху.{S} Кад су се и оне разудале, <pb n="20" /> дорасле су оне које су 
ишњи осуђеник за три убиства, па кад су се сви из казамата разбегли...</p> <p>— Па добро, шта м 
жаве а сад... роб, роб!</p> <p>Такве су се очајне речи бацале и размењивале после одласка влади 
 долину, што смо се више ближили све су се више оцртавали, одвајајући се један од другога те се 
 авлија, ханова и разних кутака, где су се били склонили да се прихвате и збирају се наново у г 
и и кренуо је одах пут Књажевца, где су се водиле борбе.{S} Али није стигао донде.{S} Кад се по 
ле су узлетели и пали на Косово, где су се узнели изнад Црне Горе и Шара, па кад са тих висина  
ену?“</p> <p>Погинути на Косову, где су се некада две круне у крв утопиле; пасти са својим војн 
креће.{S} На једном таком месту, где су се уставиле каре, појави се ратни сликар са фотографски 
га столетнога платана на Марашу, где су се некада цареви поклисари и скоротече, под хладом широ 
" /> Шарова и његов поносни врх, где су се српске виле понова сабрале да запевају песму тужбали 
укочена, суманута погледа у реку где су се давили; тако ова светина без израза, без саучешћа, б 
ме месту замишљала усамљену кућу где су се ноћу збирале вештице и недузи.{S} Тада, у топлој соб 
lang="it">Dulcigno</foreign>, о чије су се кршеве разбијале млетачке галије; са чијих је бедема 
е немилост оцатом жеђ гасила, у чије су се груди копља заривала; ономе Богу који је крвљу својо 
о познавао и знао га из бораба, које су се 1914. године водиле код Прибоја у Санџаку, на Црноме 
ости о крвавим уличним борбама, које су се 24-ог водиле на Дорћолу и о пакленој борби на Ади Ци 
и поводио се за својим мислима, које су се у овој тамној средини пуној људи, дима и мрака, чудн 
рче зрак; гране у млада дрвета, које су се биле повиле под теретом снега, исправљају се, кора п 
 већ Бугаре у Књажевцу и борбе, које су се у самој вароши водиле.{S} Вратио се са једним болом  
рије, све благајне, све архиве, које су се довукле до Призрена.{S} Зграда је од јуче и прекјуче 
 ми наиђосмо, што прнуше вране, које су се прокисле одмарале на крстовима и дубоко тамо, са дру 
авет.</p> <p>Поједине породице, које су се већ до Приштине напатиле и не питају и не чекају одг 
, пети се у седла.{S} Гомилице, које су се прибрале на разговор, растурише се и свак потражи св 
пратне, блатом олепљене кућице, које су се начетиле око станице.{S} Једини осветљен прозор те н 
сто година нечувених напора, за које су се неколико поколења крваво жртвовала.{S} Лакше, лакше, 
ажао и саосећао само у појавама које су се збивале око мене или допрле до мене јер, учасник и с 
нога народа, заносним легендама које су се ткале на ткиву разапетом измеђ гусала и историје и ј 
ао раздражена животиња и гумама које су се ојеле; па онда мала сељачка кола са вочићима као срн 
} Шта ће се са осталим стварима које су се довукле до Призрена а шта са породицом?{S} Како ће с 
све остале наредбе о дужностима које су се дале предвидети.</p> <p>Кад је ноћ већ пала, две сто 
учица не може је принети устима које су се исушиле од пољупца смрти.{S} До њега мала лешиница д 
ина били приштински сајмови, на које су се слегали Дубровчани и Венедичани <pb n="267" /> и трг 
цније пришао.{S} Има и гомилица које су се сабрале и ћуте.{S} Стоји пет шест људи у круг, не зн 
тку, осећању разигнације против које су се његова младост и поуздање, које га је увек пратило,  
ј — чежњу за оном домовином, од које су се пре пет стотина година одвојили.{S} И, једнога дана, 
 као да није ни слушао примедбе које су се сипале као из рукава за сваким колима.{S} Али кад на 
 канцеларије и команде и управе које су се дотле задржавале по местима која су, само пре неколи 
ига, опремио је расушене таљиге које су се биле расточиле под стрејом, окрпио је ужетом и канап 
онаследник сад на карти, линије које су се од Призрена зрачиле ка западу и југозападу.{S} Једна 
>Нисам запамтила све оне невоље које су се <pb n="491" /> предамном низале, ко би их упамтио.{S 
кленим катанцима.{S} То су даме које су се решиле да напусте београдски корзо тек кад су неприј 
{S} Немци потисли већ оне трупе које су се бориле на Дорћолу и у Душановој улици, заузели су ве 
ладице бачене на ватру, младице које су се дуго опирале снази пламена и пискале а под свежом им 
 прота благословио на Орашцу, и које су се прославиле на Мишару и Љубићу; пиштољи, који су нека 
ледати како су се бацале ствари које су се на колима довукле <pb n="543" /> довде.{S} Многи су  
 радозналошћу пратила оне вести које су се тицале непосредне судбине Скопља.{S} Чаршија је са и 
 поузданији аргуменат сем вести које су се чуле и за које нико није умео да потврди одакле су и 
е чарапе су одмах плануле али женске су се држале на цени, јер су их Турци много куповали.{S} П 
о приликама на Балкану, опредељивале су се споразумне силе у својим поступцима и држању; из оба 
стиме са крстом на грудима и сликале су се у тим костимима и дочекале су прве рањенике и окитил 
ба ни до брашна.{S} Тамо већ тискале су се гомиле пред пекарницама и када су први, који су снаг 
е било доћи.{S} Свакога часа јављале су се ненадлежне команде, војне станице или су се укрштали 
лико буктала наша ватра и припремале су се две три нове.{S} Сваки је од нас седео на своме мест 
собу команданта Прве Армије, сабрале су се, шеснаестога новембра пред подне, војводе и ђенерали 
аби зрачић из малога фењера, кретале су се алатима оружане сенке, узносиле се и спуштале мотике 
рху Призрена.{S} У ту зграду скрхале су се све министарске канцеларије, све благајне, све архив 
говог лица осветљеног ватром, виделе су се само обрве, кости, набрекле жиле и два жива ока, кој 
27" /> <p>Молиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Кандил 
и.</p> <p>Молиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Молиле 
 топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Кандила су догоревајући поче 
 топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Молиле су се за оне што су о 
су се дуго краљевске сени.{S} Молиле су се за оне што су остали на дому и за ове који су кренул 
радања.</p> <pb n="727" /> <p>Молиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краље 
ој — љубав ка слободи.</p> <p>Молиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краље 
рен и влада и Врховна Команда носиле су се мишљу да и сами крену преко Љум-Куле на Дебар и Бито 
а песковитој обали његовој, начетиле су се беле кућице новога кроја а иза њих, у дубини кланца, 
овању у супротним правцима; укрстиле су се, сукобиле и потрле.{S} Али њима тај сукоб ништа неће 
септембарски дани</head> <p>Завршиле су се ратне ферије, које су биле настале после крвавих исп 
ла је земља, крцале су улице, гушиле су се масе и гомиле.</p> <p>У Приштини, где слази пут најк 
ли и одуговлачили са поласком, дотле су се догађаји око нас немилостиво ваљали.{S} У Ђаковици,  
ало.{S} С времена на време само чуле су се овде и онде гранате, а из даљине — рекоше на Дорћолу 
владала паника и пометња, на другоме су се сасвим мирно вршили трговачки послови.{S} Изнад варо 
број све више множи, простор по коме су се расуле све се више шири, тако да већ изгледају као к 
ини излаз из тешкога положаја у коме су се нашли последњих септембарских дана.{S} Међу тим, баш 
 учинио нам се очајно тежак.{S} Томе су се још придружиле и велике неприлике и тешкоће које је  
 n="32" /> јавно исказују.{S} Новине су се нестрпељиво очекивале и грозничаво грабиле; телефон, 
 утврдиле да такве живце немају, оне су се радије придружиле одборима за приређивање концерата  
рује немиломе гласу да неће доћи, те су се и даље лепршале заставе истакнуте у част њиховога до 
 Мора да је ближе зори но поноћи, те су се избудили и довикују се да чувају село.</p> <p>Скромн 
о било.{S} Појединац је пропадао, те су се и непознати људи на овоме путу удруживали у мање тру 
братили смо на вести са бојишта и те су се вести просто гутале.{S} Те вести казивале су да се н 
ад је на вас ред!“</p> <p>Ето, такви су се разговори водили тамо на фронту, тако је поуздање вл 
 имају звезде на еполетама.{S} Такви су се команданти гејачки кезили на ове наредбе Врховне Ком 
омбинације, ако можете!</p> <p>Такви су се од прилике разговорили водили у кафанама тих дана, а 
а воза и оба тако натоварена.{S} Ови су се возови сучељавали и кад буду кренули, они ће поћи <p 
о, позади нас, ужасна ларма, гласови су се надвикивали, урлик је обухватао све већу гомилу и ча 
ељевачки друм па за Ваљево.{S} Други су се сакрили у подруме и затворили у куће.{S} Ја нисам зн 
 капије извирује женско чељаде, људи су се извесно повукли у куће јер нису ради у првим тренутц 
ма и старцима из трећег позива, који су се распрштали <pb n="185" /> још испред Чачка, код села 
го на раменима српских војника, који су се смењивали носећи освећене и тешке ћивоте, које су пр 
вници страних савезничких сила, који су се такође уз владу у Призрену налазили.{S} За њих је ча 
рима и сандуцима са конзервама, који су се распртили по седишту на коме је некада Краљ седео.</ 
и загрлили се са бесним валима, који су се све више узносили и све више плавили наше китњасте г 
зва исто осећање као у морнара, који су се буром завитлани борили без наде са тајанственим сила 
још и сви остали делови војске, који су се расули, образоваће се један јачи одред, евентуално а 
атре, водили су живе разговоре, који су се укрштали са свих страна, а она је наслоњених лактова 
ене и деца, читава насеља људи, који су се пробудили и хоће да се врате да заложе ватру на оном 
их развио се жив разговор људи, који су се већ мало одморили и загрејали.</p> <p>Наилазе нови г 
акати да ми већ тешки догађаји, који су се провлачили кроз моју душу, нису пресушили сузе.</p>  
самаре, кола се товаре.{S} Они, који су се ноћас у ноћи погубили, траже се међу собом; тамо на  
ама себи — нека гине!{S} А они, који су се извукли, кад буду правили каријеру на рачун оних што 
ло тешко било наћи и разговори, који су се водили у светини, били су само о путу којим је ваљал 
 војводе и ђенерали команданти, који су се затекли у Пећи да, на основу наредбе Врховне Команде 
е избеглице а нарочито регрути, који су се тих дана такође скрхали у Приштину, не знајући ни ко 
 градских, осветљених ведрином, који су се узносили изнад мртве вароши и које је прве његов пог 
ипак све се више пео број оних, који су се решавали да остану.{S} Док су се једни решавали да о 
рош пометених, варош суманутих, који су се тискали улицама без циља, без разлога, не знајући ку 
све то надвишава гласове топова који су се јутрос рано, док се није ова светина слегла, чули ја 
отцењивали појаву густих облака који су се почели збирати на истоку наше Отаџбине.{S} Бугари су 
ирују преплашене очи становника који су се већ предали судбини те су још ради само да виде како 
реживели и о крвавим догађајима који су се те ноћи дешавали.</p> <p>Најзад, истовари се батериј 
 које је — претрпано догађајима који су се низали кроз половину века — лежало заборављено и заб 
ки облаци се загрлише са валима који су се све бешње узносили.</p> <pb n="16" /> <p>Мајка је че 
болнице, претоварене рањеницима који су се начетили на прозоре и измилили испред болнице па дов 
по <pb n="485" /> балегама коња који су се тек истоварили.{S} Било нас је толико много да се ни 
рста клуба забринутих избеглица који су се ту свако јутро скупљали да један од другога чују <pb 
адчовечански поднела све болове који су се сручили на мене.{S} Мени је мало било то, ја сам заш 
илост и немилост.{S} Било их је који су се решили, опремили и кренули а кад су изашли из куће,  
што сам му изложио све догађаје који су се одиграли за неколико дана на Балкану.</p> <p>— То зн 
е поуздано разбијао морске вале који су се ломили о његове бокове, секао их је и пловио своме ц 
— и он се саже да покупи ордене који су се запретали у пепео под његовим ногама.</p> <p>И нехот 
ина изостала, дебели мрак, кроз који су се нејасно оцртавале силуете напуштених двораца, давао  
о собе освојио је полумрак кроз који су се предмети једва назирали.{S} У тој полутами виделе се 
 које је глад и мраз савладао и који су се крај друма повукли и предали лаганој смрти, која их  
ватара постаје све тиши; димови који су се у почетку узносили као пластови сена, осветљени у ср 
пак напуштали разнолики гласови који су се свакога дана путовања провлачили кроз гомилу, нит зн 
аоника.{S} Верујући у то, многи који су се спасли из Скопља и других источних страна, напуштали 
ћи, испред вас бегали неки људи који су се тукли са дахијским људима, заноћили у Марка, па ваљд 
ровом, испунило се гомилом људи који су се тискали и гушили по одајама, по ходницима, <pb n="31 
узносе се раменима на друм; они који су се погубили опет се налазе и поворка креће опет лагано, 
 пробудили су га топовски пуцњи који су се с времена на време чули.{S} У јутру нам рекоше да су 
еку не би ли им прорадили прсти који су се укочили.{S} Дим се повија час лево час десно, те се  
мрклога мрака.{S} Као дављеници који су се дочепали обале, па још несвесни потпуно опасности ко 
 су јуче овуда прошле, рањеници који су се сами евакуисали; болесници у кошуљи и болничким папу 
јасно исписивало на лицима оних који су се збирали у кафане да заједнички брину бригу о тежини  
 Врховна Команда и остатци оних који су се борили и рањеници, који су напустили болнице и тумар 
га тренутка расположења Краљева, али су се дивили старчевој јачини и свежини духа, која као да  
испод којега се сузе нису виделе али су се осећале.</p> <p>Немогуће је било оком схватити сву в 
јника који далеко измакоше и требали су се већ вратити.{S} Под њим се развила серпентинска џада 
} Доцније је настала размена, давали су се разни кућни предмети за брашно, шећер, кафу и друго. 
бесцење.{S} Женски корзети продавали су се најпре по 0.40 динара — затим по 0.20 динара комад;  
који су носили ову кућицу, смењивали су се и често пута одмарали јер им узина стазе није увек д 
ледњи вагон другога воза, додиривали су се тако да се у ствари није ни знало који су то вагони  
рињскога“ и код „Слободе“ образовали су се читави клубови за прибирање и саопштавање вести.{S}  
 ту заклона од зла времена, задржали су се и ту ће преноћити и многи међ нама, који наилазимо,  
ве грозничаво спремало.{S} Развезали су се дењкови, одрешиле се торбе и почело се јести оно, шт 
Кроз облаке дима од дувана пробијали су се оштри врхови бојних копаља, лелујали су се заједно с 
.{S} Учитељи, ма и преморени, бојали су се лећи, јер су били толико прозебли да су сну претпост 
су, ето, а и шта би друго!{S} Бојали су се сви што ме је ратна година ухватила као рекрута.{S}  
оштри врхови бојних копаља, лелујали су се заједно са дуванским димом алај — барјаци и промицал 
е одиста и пуцали су темељи и љуљали су се већ последњи стубови!{S} Први глас који сам чуо кад  
<p>За пола месеца Септембра одиграли су се на Балкану догађаји који представљају историју од не 
на пекарница кадра била дати, остали су се враћали очајни <pb n="385" /> и гладни.{S} У Приштин 
у разговор о тужноме чину.{S} Сећали су се доба када је ту исту круну, саковану од Карађорђевих 
 с краљевском круном на глави, дигли су се лагано и трудно из сребрних својих тамница.{S} Не зб 
е.</p> <p>Ту, пред начелством, срели су се они који су још синоћ веровали да неће никад доћи по 
кова, са Брегалнице и Цера.{S} Срели су се и одмерили се!{S} И — чудновато, из тога сусрета ник 
 светлошћу високих пламенова, почели су се развејавати у једноставан простран облак који је пао 
енадлежне команде, војне станице или су се укрштали разни гласови, разна брујања и телефониста  
чни, или другачији разговори, водили су се и код осталих гомилица, крај којих је прошао војник, 
ра на Битољ.{S} Тога ради, издвојили су се још са Рашке два члана владе, министар војни и минис 
ичине и снаге народа својега; молили су се Богу, који је негда услишао молитву угодника својега 
 мудрошћу и крепошћу обдарио; молили су се Богу који је Лазара Косовскога примио у царство небе 
ога примио у царство небесно; молили су се Богу који је народ српски пет стотина година подржао 
 закона небеских и земаљских; молили су се Богу Милутиновом и Душановом, који је ове мудрошћу и 
итву топлу, искрену, дугу.{S} Молили су се Богу који је негда Немањину молитву на звечанској го 
љубави према Отаџбини.</p> <p>Молили су се још и сину господњем, јединородноме и јединосушноме. 
иховим одајама и ходницима, начинили су се читави логори.{S} Спавало се на голоме патосу, али ј 
или су се читаве куће ствари, носили су се читави џакови брашна и товари хране.{S} Одавде па да 
и су на себи читаве породице; носили су се читаве куће ствари, носили су се читави џакови брашн 
718" /> ове последње седнице, сетили су се да су ова њихова решавања унела толико вере, толико  
 друг дечји и пријатељ куће; навикли су се били на њу сви толико да је постала члан породице о  
или службу на Сави и Дунаву, повукли су се са нашом војском до нишке равнице да ту наставе поса 
 Целога тога дана, у понедељак, чули су се тако с времена на време, топовски пуцњи.{S} Појавио  
у снагу исцрпла му се душа.{S} Нашли су се још другови коју су му малодушност подржавали, који  
 места и ствари а сви остали разишли су се по селу да набаве дрва, ракију и све што би се још м 
ност па да им пођем у помоћ.{S} Сами су се помогли, не знам како!</p> <p>Затим, не могући више  
ветовања па чак и препирке.{S} Једни су се вајкали, други храбрили, једни веровали а други без  
</p> <p>— Не! — вели професор. — Они су се већ удостојили божје милости.{S} За нас живе, према  
осланика.</p> <pb n="85" /> <p>— Они су се свакојако решили на то, пошто су се тачно обавестили 
ља којега још не познајемо.{S} И они су се вратили у кућу и остали да сачекају непријатеља.</p> 
 <p>Ноћ је пала мутна и тамна; кишни су се облаци били густо сабрали, спремни да излију читаве  
ници је настао живљи покрет, официри су се разлетели и пресекли сваки даљи излазак војника из в 
тисак опште невоље.</p> <p>Разговори су се водили о великим бригама које су лежале на влади.{S} 
ице.{S} Све те госпође међутим, нити су се будиле рано, нити су се журиле узбуђено, знајући да  
еђутим, нити су се будиле рано, нити су се журиле узбуђено, знајући да је њихово место обезбеђе 
арке на тамничким вратима.{S} Ћивоти су се отворили и бледа светлост кандила обасјала је тамна  
.{S} Сад је већ дубока ноћ и арнаути су се повукли у куће замандаљили врата и спремили пушке бо 
е био дубоко тужан обред.{S} Војници су се, спуштајући топове у раку, праштали са њима као са с 
езте, не гините лудо!</p> <p>Војници су се већ израније склонили или причучнули у јарак крај др 
атим учинили.{S} Догађаји и тренутци су се низали пред његовим очима брзо, хитро, без реда, без 
о опште осећање наше војске.{S} Наши су се ратом прекаљени позивци, са родитељским сажалењем ос 
p>Дарданелска експедиција, при којој су се енглеске лађе ломиле о утврђења која су сами Енглези 
 око мангала да се пробдије ноћ, док су се дечаци из ратарске школе, чим су се мало загрејали,  
.{S} Мајка ме чак увукла у собу, док су се други мајали око мојих ствари а бабо презао кочије,  
оји су се решавали да остану.{S} Док су се једни решавали да остану, други су <pb n="551" /> на 
тај човек?</p> <pb n="549" /> <p>Док су се посланици савезничких држава спремали да крену за Љу 
d>VI</head> <head>Збег</head> <p>Док су се бегунци раније само једним делом склањали у Приштину 
шно, шећер, кафу и друго.</p> <p>Док су се с једне стране бацале, гореле и продавале у бесцење  
ички искази били повољнији а са овим су се слагали и извештаји Арнаута са наших предстража.</p> 
постељу или управо једно ћебе, којим су се заједнички покривали.{S} Видео сам га и оне ноћи у Л 
ражар <pb n="601" /> на друму, којим су се толики догађаји ваљали.{S} Био је он сведок можда, к 
ри пуковник показујући на друм којим су се већ догледали предњи редови челнога батаљона.</p> <p 
 су се дечаци из ратарске школе, чим су се мало загрејали, прострли по земљи, без покривача и у 
акуисала болницу.{S} Пред начелством су се товарили сандуци на многобројна воловска кола.{S} На 
нађе ван граница отаџбине, над којом су се завитлали тешки облаци, ипак је он, испрекиданим реч 
авао и она икона на зиду, пред којом су се он и жена топло молили Богу, кад им је старије дете  
еље?</p> <p>И ко зна, Боже мој, како су се све звала ова друга дечица?{S} Она тамо чупава можда 
дну столичицу која је ту остала како су се деца играла.{S} Он нам је испрекидано казивао по где 
иља, страховито је било гледати како су се бацале ствари које су се на колима довукле <pb n="54 
сти га ту, крај овога.{S} Видиш како су се дечица скупила па ће лепо да се ухвате за руке да иг 
телом, она је ван њега; мисао и тело су се растали.{S} Тело је заробљено, везано, предало се су 
анас сретао улицама забринуте, ведро су се поздрављали и живо разговарали.</p> <p>— То би све б 
ле.</p> <p>И одиста, та су кола, што су се спустила из Топлице у Косово, повукла све што се мог 
вајао и једино доле, под друмом, што су се догледали, као догореле звездице, слабо осветљени пр 
чину која је у толико гушћа била што су се ватре већ почеле да туле и само још овамо и онамо ру 
 коња те почеше расточавати кола што су се заглавила на ћуприји, да би себи отворили пут.{S} Из 
е и довео га, подвикнуо је онима што су се после дневне борбе одмарали крај ватре и закрчили св 
анске планине.</p> <p>Међу онима што су се кренули ка Битољу па се вратили са Љум-Куле и вајкал 
 шуми још био мрак и оне свећице што су се кретале овамо <pb n="251" /> и онамо изгледале су ка 
амти од потопа Господњег.{S} Они што су се борили и што су нас бранили или изгибоше или се одме 
и ко водио рачуна о нама?{S} Они што су се завукли по канцеларијама послали су нас да изгинемо. 
ањеника.{S} То су они несретници што су се јуче, када је капетан излазио са батеријом из Чачка, 
 наићи на непријатеља а нарочито што су се борбе водиле преко самих шљивака те ко зна где се св 
 су се свакојако решили на то, пошто су се тачно обавестили о ситуацији.{S} И за нас нема ничег 
нима који су боље прошли од њих, јер су се дочепали кола и снабдели храном, а има и равнодушних 
сија објавиле су рат Бугарској и већ су се Французи на југу ангажовали у борби; Енглези бомбард 
аних а место никловане руде, уз коју су се презали пастуви из краљеве коњушнице, утурена је јед 
љи.{S} Под њима влажна земља, у коју су се утисле стопале несретних мајака, које су оставиле ов 
оју је одредио за свој штаб и у коју су се прибрали и болесници.</p> <pb n="190" /> <p>Тек што  
је повијане и опет исправљане.{S} Ту су се водиле последње борбе које су решавале судбину и ово 
повољних вести, нису веровали.{S} Ту су се развили живи разговори, објашњења, распитивања, међу 
били веру у државу и њену моћ.{S} Ту су се јавили и први знаци расула и безвлашћа.{S} И као кад 
лица јасно оцртане сенке изнад којих су се истицале сенке јабланова и минарета.{S} Оно страхови 
а кола покривена арњевима.{S} Из њих су се чули женски и дечји гласови.{S} Са леве стране друма 
и врата, или зарђала или набрекла, нису се могла отворити.{S} Покуша један, покуша други чиновн 
њу, у цркви, те да се саветују.{S} Нису се смели сакупљати на другом месту, овако, ако би Турци 
рзле о ноћашњем мразу у Липљану, а нису се загрејале ни путовањем по студеном и ако сунчаном да 
 која су се озго с друма скрхала и нису се могла оправити да наставе пут; леже мртви волови кој 
> <p>Да узбуђење још више појача, просу се кроз варош и вест да ђенерал сутра ујутру првим возо 
од куд је дошао, ни ко га донесе, просу се по Пећи чудан и изненадан глас, који нам освежи замр 
 иста вест преноси из групе у групу, ту се објашњењима прерађује и опет враћа у групу из које ј 
гнездо; ту заждили ватру на огњишту, ту се први пут огрејали, ту насркали сунчана зрака.{S} Ту  
 Краљеве и последње остатке вере.{S} Ту се сручила готово цела Србија и ту је први пут запазио  
резервиста и грађана да припалим.{S} Ту се водио жив разговор о борби на Косову, која је још тр 
 их, па смо очас стигли у Борово.{S} Ту се заустависмо пред биртијом и тек ту бабо проговори.{S 
, јер је и Жарково већ било пало.{S} Ту се умолио <pb n="467" /> команданту да оде до Београда  
ћи са фронта, оздо са Качаника.{S} А ту се у Штимњи укрштају готово и намере ове забринуте гоми 
 пунцати новости враћају из кафана и ту се образују гомилице у којима увек по један говори а св 
Прођосмо још једном крај наше куће и ту се бабо опрости од нас а његов терет узе нешто нана а н 
овог и од оног.</p> <pb n="41" /> <p>Ту се говори о томе шта је казао „наредник из дивизије“ и  
с којима му је лакше путовати и на путу се помоћи међу собом.{S} Нити је онај први питао где ће 
асним и свечаним гласом:</p> <p>— Ја ћу се лично ставити на чело моје војске и ту ћемо на Ситни 
а ћете се уверити...</p> <p>— О чему ћу се уверити?</p> <p>— Уверићете се да бегства није било  
пропаст, зашто?{S} Идем натраг, предаћу се па шта ми Бог да!{S} Ако мене закољу, децу ће ми ваљ 
ма којим ће будућност кретати и предаћу се лаганој смрти, на коју сам осуђен.{S} А они од мојих 
оме времену и месту где је извор, крећу се и окупљају гомиле.{S} Ујутру, између 8 и 9 часова, н 
д и точкови од полупаних кола.{S} Крећу се војници кроз мрак и носе на глави сено, које су почу 
и нема више оног клупчета.</p> <p>Крећу се већ људи овамо и онамо, прибирају се у групе на сред 
 да је непријатељ ушао у Призрен, убићу се.{S} Спремио сам се већ!</p> <p>И показа ми под јасту 
, чим ухватим тамо положаје, зауставићу се!</p> <p>Место утехе, та изјава капетанова изазва још 
ад жури тамо да стигне, добро, склонићу се врло радо, лећи ћу чак на друм па нек ме прегази, са 
 бомбардовања и ништа више.{S} Склонићу се с децом у подрум, као и прошле године, па ето ти!{S} 
b n="484" /> остати и сама.{S} Одморићу се а и дете да погледам!</p> <p>Наставили су пут а ја с 
:</p> <p>— Само да их видим.{S} Вратићу се, сачувајте ми место.</p> <p>Напоље ме освежи ваздух, 
да се тај позив и мене тиче, напрегнућу се, дићи се, кренути и кад осетим да сам бедник, да сам 
p>— И да није дошло до крви, у Ђаковицу се више не би могло! — додаје друга сенка — Призрен је  
о да су је кљештама чупали.{S} У кућицу се збило још неколико њих, који су стигли овамо пре мен 
а дима, после једног озбиљног кашља, чу се:</p> <p>— Јест, све је тако, што рече!</p> <p>— А шт 
оварали о догађају и распитивали се, чу се опет један метак.{S} Мало затим још један.{S} Целога 
жила би га...</p> <p>— Држи десно! — чу се од једном позади нас груб војнички глас и пуцањ бича 
и тако усамљено?</p> <p>Мало затим и чу се ход друмом.</p> <p>— Неко иде? — рећи ће један у мра 
азговор жена у авлији.{S} Мало затим чу се опет неко пуцање које је трајало читавих по сата.{S} 
београдски већ облише крвљу друм и зачу се јаук и запомагање рањених људи и жена, врисак мајака 
ру.{S} Загрљени бели и црни брат одричу се заједнички свога бића, они се из пољупца не рађају,  
нтин грчки издаје Србију и на један мах се иза леђа споразумне војске, која треба да крене у Ср 
лона и једна се глава промолила и одмах се повукла а шалона за њом заклопила прозор.{S} Мало за 
оздравити.{S} Морамо то!</p> <p>И одмах се донесе одлука да се станица искити савезничким заста 
стајала киснуло кроз кров.{S} Раскопчах се, не би ли нашла који доњи део хаљина сув да избришем 
то ту — вели старац — видиш колицина их се одмара.{S} Све нов крст, све ових дана: ту рањеник,  
ма везана два пара точкова.{S} Сећам их се са приштинске улице, када су оно на Косово слазили т 
ојник, кога воде на стрељање.{S} Ја бих се у таквим приликама обично склањао гдегод, да не види 
 прочитало одлуку.{S} И са лица њихових се одиста могло прочитати оно што <pb n="714" /> су у д 
оја се води на Страцину, на уснама свих се јављало једно једино питање: .</p> <p>— Је л’ истина 
 и бегала.{S} И они су пуцали и са свих се страна чула пуцњава.{S} Изгледало ми је да се туку с 
х ватара већ крчка мањерка, крај других се пече сланиница натакнута на врх ножића или зашиљене  
.</p> <p>— Врховне Команде? — изненадих се ја. — Зар Врховна Команда није у Призрену?</p> <p>—  
нај не чује.</p> <p>— Који? — изненадих се ја, јер сам већ био и заборавио да сам га ма шта пит 
ан глумац.</p> <p>— Глумац? — изненадих се ја.</p> <p>— Он каже да је глумац.</p> <pb n="156" / 
</p> <p>— Стигли! — одговорих и посадих се на џак где ми је он сачувао место а фењерић оставих  
 блатњавоме и прокисломе коњу, из чијих се мокрих слабина пуши зној, дојурио вероватно отуд са  
илости или, можда иду на обале са којих се догледају величанствени светски храмови културе, про 
итке, исцепане и прљаве ципеле са којих се узице вуку по блату.{S} Над челом јој се, од кише, р 
 И наиђоше једне бедне таљиге код којих се није знало шта је бедније да ли кола, да ли коњи или 
је ни знало који су то вагони код којих се деле две тако различне судбине.{S} Они у колима која 
мних кровова <pb n="689" /> измеђ којих се износе минарета и оголела дрва.{S} Пожар који је бук 
вештаје са косовскога бојишта, из којих се јасно видело да се више не може рачунати на успехе н 
а пење се дим танким млазевима из којих се развијају неке тајанствене слике, испреплетане месеч 
е, међу њима, који су Словени и у којих се расни осећај још више развио од како су у нашој сред 
о из разних кланаца избијати, са разних се страна прибирати и са разних висова слазити ка обала 
— пита се гомила.</p> <p>— Ето и за њих се држава постара да се спасу? — додаје опет гомила.</p 
ростора нађу, спуштају ствари и око њих се прибирају, распитујући оне који су раније ту, да л’  
 Јован!</p> <p>Ја се прекрстих, обратих се погледом небу и отпочех молитву, коју ни сам нисам з 
бена саопштења шефу станице.{S} Обратих се њему да ми помогне и пожалих му се како мал нисам на 
и.</p> <p>— Је ли га тражила? — обратих се ономе који ми је казао њену злу судбину.</p> <p>— Тр 
да ми се нижу све његове роле.{S} Сетих се најпре Манелика, онога иланинца са зверском снагом,  
преноћиште.</p> <pb n="321" /> <p>Сетих се да је то онај млади поднаредник који је самном и са  
лежи сад испијена у блату.</p> <p>Сетих се и Енрика толедскога ритера, када у последњем смртоно 
p> <p>— Бог нека га прости! — прекрстих се и ја и скидох капу, осећајући једно дубоко и искрено 
показа страну, где је извор.{S} Спустих се стазом кроз њиву те избих на раскаљужене обале једно 
тка, учини ми се чак да не дише и нагох се да чујем.{S} Дисало је а чело му је било још увек вр 
амљену једну познату ми слику.{S} Дигох се од ватре да видим је ли то одиста она, чија се црна  
/p> <p>— Спавате ли?</p> <p>— Не, тргох се ја — и не бих желео да заспим.</p> <pb n="660" /> <p 
је је код ње можда изазвало бол и тргох се не настављајући разговор.{S} Побуђена ваљда питањем  
ну глава и полуотворених очију предадох се сну, ономе сну при коме човек нема више власти над с 
до јер је дошао на мене ред, и затресох се целим телом које поче нека опака грозница да пали.</ 
 и свечан али ипак тужан.</p> <p>Сретох се на ћуприји са једним војником, који носи воду и он м 
показујући врхом писаљке на карти — Наш се фронт сад простире ево овако, од Качаника па правцем 
 да погинем, мораш стегнути срце, мораш се измирити с тим да сам испунио своју дужност!</p> <p> 
 ми дали! — понови Краљ.</p> <p>— Мораш се ти чувати, Господару, требаш ти нама.</p> <p>— Треба 
љаву са Црне Горе и Качаника.{S} Враћаш се у гомилу, која очајно и упорно и даље дрежди пред на 
 нигде светиљке, нигде живота.{S} Крхаш се и падаш у рупчаге излоканога сеоскога пута, нападају 
мислиш ни чему да верујеш, већ предајеш се гомили и с њом очекујеш нешто не знајући ни сам шта. 
едра, јер носиш одапету пушку и обзиреш се на све стране.{S} Ово је један од најопаснијих путев 
ојвода — ако си ти онај стари, одржаћеш се.{S} Шаљем ти у помоћ најбољи пук пешадије а послаћу  
водине: „Ако си ти онај стари, одржаћеш се!“ С чим ће се и с ким одржати? — питао се капетан са 
ет сам?{S} Хоћеш се умети чувати, хоћеш се умети пазити?{S} Ниси никад одио, ниси се никад од к 
p>— Како ћеш дете, у свет сам?{S} Хоћеш се умети чувати, хоћеш се умети пазити?{S} Ниси никад о 
немо настави крстити се.</p> <p>— Молиш се Богу? — узнемирих га ја.</p> <p>— Чиним помен! — одг 
га доласка.{S} Јуче, 26. септембра, још се упорно тврдило из Ниша да савезници долазе, али дана 
ликом породицом напустио Призрен и, још се ломио да се врати, рече ми:</p> <p>— Изгледам себи к 
ла по друму из ране на слепоочњачи, још се познавала, није ју испрала ни она силна киша, што зн 
избеглица што је посејала земљу.{S} Још се само чује тужно рикање гладне стоке које продире кро 
им је ваљало поћи.{S} На путу довде још се и могло заваравати оваквим и онаквим гласовима, али  
е може да макне ножицом а оно млађе још се није одвојило од наручја материног.{S} Дечици зацрве 
те?</p> <p>— Тако... — учини мала и још се више збуни и унезвери.</p> <p>— Ајд, кажи нам, мала, 
у малаксалог коња који је посрнуо и још се држао на предњим ногама али опуштене главе.{S} Кад г 
S} Оружје ми не треба!“ Онога што убија Себастијана, узима Марту у наручје и узвикује гомили: „ 
пушком?{S} Срамота ме је била од самога себе, срамота ме била и од оних, које сам сретао успут; 
 се само куд сам пошао?{S} Шта ће ми да себе спасавам кад сам оставио жену и децу и без новаца  
, јер је свако осећао потребу да правда себе пред самим собом и пред другима за овакву или онак 
г рата напустила глуму сматрајући ваљда себе за обвезника и никако се, ни у међуратном времену, 
бити овде, пред вама, браћо, па ћу онда себе! — хукну један родитељ очајно.{S} Мајка дечја затр 
е у овоме тренутку најпрече мислити, за себе.{S} Сви су знали, то је већ са ранијих фронтова до 
руштина и три четири дана није знала за себе док једне вечери не издану жена, ту крај деце свој 
љ ће стићи доцније и неће наћи места за себе.{S} Када му се учини понуда да се на горњем спрату 
рв још једанпут али ћемо је лити сад за себе а не за другога; и чуо сам речи господин попине, а 
м се за оца, за њега и молила сам се за себе.{S} Како сам при молитви наслонила главу на кревет 
ло затим сам настави. — Од како знам за себе, ту сам први пут заплакао.{S} Верујте ми, горко са 
 му опет дуван, не би ли га привезао за себе.{S} Годила ми је његова прича баш са своје наивнос 
је, вели, али не више за другога већ за себе.{S} Ћесар нас је слагао, вели, право је да сад и м 
зивци наносили дрва и спремали ватру за себе и свога Краља, дотле се он сетио да обиђе болесног 
 је још одвратнији, стидела сам се сама себе и, кад сам већ једном била на улици дисала сам дуб 
о је то?“ — шаптала сам, једва сам сама себе чула.{S} Споља су се чуле мађарске речи и међу њим 
ању грађанске гарде, која је примила на себе да у последњим критичним тренуцима бди над Скопљем 
ну револуцију а трећи у колену прима на себе големи подвиг оснивања заједничке државе свих јужн 
и Грци, могу сад да приме веће снаге на себе, но онда, удвостручили су војску!</p> <pb n="46" / 
а савезничких влада, које су примиле на себе нашу исхрану, храна већ мора бити пребачена у Медо 
 он?{S} Љутила сам <pb n="410" /> се на себе што нисам јутрос, са осталим светом, избегла, па б 
ти?</p> <p>Савезници су били примили на себе снабдевање српске војске и, према обавештењима кој 
мој одговор. — Онај ко хоће да прими на себе задаћу оснивања такве државе и крај њега онај, кој 
напомене војводе Степе и свако прими на себе да до сутра прибере све ове податке.{S} За тим је  
доровић одважи се да ту задаћу прими на себе.</p> <p>Он приђе корак ближе Краљу.</p> <p>— Госпо 
 можемо поћи без Краља, нити примити на себе одговорност пред народом и пред историјом ако дозв 
дицу а стари деда тешко моћи примити на себе да понесе једну тако тешку бригу.</p> <p>За таљига 
ити сувишне а бедни коњић тешко моћи на себе примити да понесе једну породицу а стари деда тешк 
" /> <p>— Могу имати права примајући на себе и сву одговорност! — додаде и војвода Степа.</p> < 
иташ? — вели благајник срдећи се сам на себе.</p> <p>— Што да те питам ја, нек те питају они гр 
ико у оној узбуђености није помишљао на себе а сад, чим први крете па за њим и други, а нас обу 
ни, када је бугарски владалац примио на себе да оружаном руком разори савез балканских народа,  
 није могло више рачунати да привуку на себе један део бугарске војске; на савезнике се није мо 
 не крије каква заостала нада, или вара себе вером, коју он никад није губио и која га је и на  
зебао сам као несретник, јер сам све са себе свукао да покријем децу, али бадава, не помаже, ка 
е и државно и кошуља, коју је војник са себе скинуо па обуко блузу на голо тело и државни во, к 
 ја била рањена; почела сам да дрпам са себе хаљине, не би ли нашла ма једно суво парче којим б 
а штаке и гурну лактовима гомилу испред себе па изађе напред:</p> <p>— Српски се војници боре з 
стито видела до колико што видиш испред себе да се нешто беласа.{S} Бабо је ишао напред и он је 
 је и новац и накит и акције држала код себе.{S} Била је богата и дрхтала је над паром па је св 
 и жалила, примила ме је и склонила код себе.{S} Онај ме гад сад није могао више наћи.</p> <p>Т 
та и дрхтала је над паром па је све код себе чувала.{S} Кућу јој једнога дана захвати пожар кој 
 Бог је добар па ће нас све сабрати код себе.</p> <p>Старац је говорио искреним, потресеним гла 
онео бих ти једно дете, ал ето, једва и себе носим.</p> <p>— Хвала ти! — благодари очајна мајка 
 могле бити утешне! — покушавам ја да и себе и њега обманем.</p> <p>— О Русима, о Французима, о 
 Ту су биле мајке које немају начина ни себе да умире а треба децу своју да утеше и охрабре.{S} 
 да вас понесем?</p> <p>— Нећеш моћи ни себе да носиш.{S} А можеш ми помоћи само тако, ако те п 
перо и своје кичице посвете.</p> <p>Они себе чак сматрају као сапутнике Краљеве па се и брину о 
о још нешто.{S} Свако ће се прво сетити себе па онда магацина и болница.</p> <p>У другој гомили 
 приправно за бегство, са стварима крај себе, дрежди ту и чека потврду вести.{S} Те гомилице по 
ео сам је видети својим очима да би сам себе охрабрио, да би новим надама освежио душу већ преп 
 <p>— Хоће ако подржи овако! — теши сам себе онај први па додаје: — Изгледа ми као да се сад би 
вцем; покушах још једном да заварам сам себе.{S} И, као год оно у Скопљу, пре но што ћу га напу 
 сам, удовац сам и без деце, дворим сам себе па ћу умети и вас подворити.{S} Они ме се окануше  
ржати?{S} Нити сам имала снаге да носим себе и терет, нити сам имала храбрости да идем даље у п 
м... кукавица, до бегања ми је било, до себе ми је било!...{S} И шта сам радио... скинуо сам мр 
и предаде дизгине свога коња једноме до себе а он узе да се провлачи кроз гомилу на ћуприји, не 
 згодније легао а да не смета другом до себе.</p> <p>Као да су сви задоцнели путници нашли себи 
ове ружне слике у Пећи, о томе је свако себе забринуто питао.</p> <p>Та брига се врзла сваком у 
а са треском пада у жар и развејава око себе густе снопове варница и пламен добија све шире и ш 
ла што? — вајка се мајка па погледа око себе — Кад би имала... кад би ми ти дала то поњавче?</p 
и окрете се лево и десно те погледа око себе.</p> <p>— Па зар вам ова слика, ово расуло и помет 
>Капетан опет диже главу те погледа око себе.{S} Непријатељско је зрно сипало огањ и косило.{S} 
 почех трчати.{S} Нисам се обзирала око себе; сагла сам главу и трчала.{S} У том већ загушише у 
а жара покривала земљу и простирала око себе топлоту и благу, румену светлост.{S} Мора да смо д 
ница.{S} Кад га гурнеш а он се ваља око себе и не може да се устави.{S} Образи му нарасли као х 
олусветлости, колику је гомила жара око себе расипала, са мојим погледом и разумевајући или бољ 
 добро дошао.{S} Желео сам да ништа око себе не видим и да више ништа не чујем.{S} Напустио сам 
 своју запевку.{S} Запитала сам оне око себе шта јој је.</p> <p>— Изгубила дете несретница — од 
разгорео жар из мангала распростире око себе.{S} Све то изгледа тако тајанствено, као место сас 
 му је запала око врата и обзире се око себе:</p> <p>— Добро је, вели, сви смо на броју!</p> <p 
/p> <p>Он одједном прену, окрете се око себе и виде мртву и нему батерију своју, виде забринуте 
орачао оборене главе не обзирући се око себе.{S} А гомила изгнаних, гомила бедних и невољних, п 
леда по расутом камењу под ногама и око себе, сећајући се ваљда доба које је ту легло <pb n="56 
ора тада; да ли што човек мање види око себе те мање налази и разлога да поведе разговор или шт 
 Суха Река.{S} Очајно смо погледали око себе на оно неколико кућа које чине село а нас се десет 
 дрема а и учитељи почеше погледати око себе, не би ли се могли где наслонити, да се ма колико  
ут сам прогледао и видео, видео сам око себе све и знао где сам и знао сам шта радим.{S} Помену 
; за тренут само, док се не обазрем око себе и видим понова сву невољу и јад.</p> <p>Растајући  
лади пријатељ мој осврте се пажљиво око себе да види слуша ли ко и ако смо били сами самцити у  
о звера!</p> <p>— Ништа нисам видео око себе кад сам испалио прву пушку.{S} Замаглило ми се пре 
еличанствен сјај распростире далеко око себе светлост и језу.{S} Неколико пламених стубова, као 
лошћу, коју је пожар расипао далеко око себе, указивала се у једној долини гомила кровова.</p>  
га који је крај тебе.{S} Чујеш само око себе како нешто тутњи, бучи, цичи и брекће и осећаш как 
ла осветљавала собу, једва је нешто око себе давала светлости а остали део собе освојио је полу 
вога топа стојао и немо гледао смрт око себе.</p> <p>— Господине потпоручниче! — изусти капетан 
S} Свако је видео само најужу слику око себе а далеко му је измицало погледу оно што је пред њи 
Само, онда је било друго, имао сам само себе а сад... фамилија... имам и сина.</p> <p>— Па знаш 
ше одваја од спољнег, те више повлачи у себе и мисли о себи и својима?</p> <p>Ја сам се још био 
p> <p>— Чекај прво да надлежни евакуишу себе!</p> <p>— Кад ђенерал даје сигнал за пожар, онда з 
еш у ред ка и сви други.{S} Нађи, веле, себи кров, ожени се, одомаћи се, јер треба да се одмори 
ић пустог двора, изабрала <pb n="11" /> себи једну од многобројних одаја, затисла камене прозор 
ијатеља те сачувала мајкама хранитеље а себи бранитеље.</p> <p>— Пођи, сине, пођи, склони се од 
војничком занату и на њему хоће да зида себи будућност, седи у канцеларији какве више команде и 
ужбе.{S} Мислила сам, зашто не бих и ја себи сачувала хранитеља.{S} Отац му је погинуо, он је в 
знемирим госпу која се беше сва предала себи и својим мислима.</p> <p>— Ви сами путујете? — зап 
на сред пута, на сред друма и потражила себи одмора, вечитога одмора, а дечицу пустила саму у п 
сме и даље ћутати!{S} Она је присвојила себи част, да се последњи уговор о балканском миру назо 
нисам могла наћи.{S} Најзад сам увртила себи у главу да пођем у Скопље.{S} Видим многе рањенике 
тад деца била, па је међ њима она нашла себи снаху.{S} Кад су се и оне разудале, <pb n="20" />  
 мајке одвојио, и међ њима је она нашла себи радост и одмену.{S} За њу није постојало време, Но 
му је и отац погино — шапутала сам сама себи — нека гине!{S} А они, који су се извукли, кад буд 
ту, казујем их коме или их казујем сама себи.{S} Тако се са њима ја забављам као што сам се нек 
ругим о снажна плећа, која су носила на себи мртву варош; кроз дубоки мрак запазио сам на једно 
них који су изнели само главу и крпе на себи и ужас светине и пометња и све, све, као о пожару. 
, као колоне класичних храмова, носе на себи кров од густога дима те у тамној ноћи, која као цр 
 и, осећајући један део одговорности на себи самоме, он се одвоји од прозора и уморно се сручи  
се Богу моле.{S} Попа је чак задржао на себи и епитрахиљ како би их уверио да служи Богу.{S} Пр 
у њима кола и аутомобили и носили су на себи читаве породице; носили су се читаве куће ствари,  
запазио какву ватрицу крај које би жена себи снагу а деци душу повратила.</p> <p>— Нема! — одго 
кију, па чак и пропере кошуљу другу кад себи пере.{S} И све му добро, све трпи и све поднаша.{S 
 <p>Краљ се боно насмеши и призва ближе себи ађутанта:</p> <p>— Сећаш ли се — вели му — оне Нап 
 /> елемента, који једино у нераду може себи наћи услова за живот, врло вероватно.</p> <p>Све т 
шљања и можда вођена мислима, и сама је себи постављала питање: па сад?{S} С тога је моје питањ 
ла и прибрала уз мајке.</p> <p>Свако је себи изабрао у пећини по један кутак, помео, простро ли 
ске може дати:{S} Бугари би да присвоје себи јефтину славу да су они задали дефинитиван ударац  
 буду и болничарске и направиле су биле себи болничарске костиме са крстом на грудима и сликале 
м али је сву љубав за њу задржао и даље себи.{S} Носећи ту љубав са собом, он се за време опера 
зи најбоље оставити ожалошћенога самоме себи и своме болу.{S} Сви други осећаји дају се донекле 
нда додаде, више као размишљајући, више себи и полугласно:</p> <p>— Идем путем, отуд, и мислим  
ни одушевљавао, додаде полугласно, више себи:</p> <p>— Да, и њих треба узети у рачун!</p> <p>Од 
 Има је има! — шапће војвода Степа више себи.</p> <p>Сви га погледаше очекујући да настави.</p> 
у сузе у очима.{S} Затим прошапута више себи:</p> <p>— Тамо сам сина изгубио!</p> <p>— Онда, је 
вори и тужно махну главу па додаде више себи. — То јест, био сам сликар...!</p> <p>— Сликар? —  
чутурицу на колено и додаде готово више себи:</p> <pb n="163" /> <p>— И као свака нада и ова ст 
тек ту бабо проговори.{S} Наточи вина и себи и мени и куцну се: „Ајде, вели, у здравље!{S} Па Б 
и туђинац, наћи ћемо се и теби колико и себи.</p> <p>— Јесте, ал ви се познајете међу собом а ј 
а што су се заглавила на ћуприји, да би себи отворили пут.{S} Изнеше најпре на раменима товар,  
сто!“ старајући се при томе да обезбеди себи што већи простор крај ватре.{S} И одмах је присвој 
утала душа, која одвојена од тела тражи себи склониште.</p> <p>Дубоко тамо у кланцу, кроз који  
дуго се замисли, па настави — бол тражи себи хране, као и сваки други осећај.{S} У празној души 
ло среће свету, да би човек остао ближи себи и Њему.</p> <p>За столовима се говори гласно и шап 
нели суво грање и набацали, те начинили себи кућицу.{S} Ми, који смо доцкан стигли, морамо се з 
p>Као да су сви задоцнели путници нашли себи преноћиште, не дође више нико да нас узнемири и на 
ко уздану и ућута, као да би хтела дати себи времена да је мало мине бол а затим настави:</p> < 
. — Али је он тај који је умео изабрати себи околину и то је његова заслуга.</p> <p>— А ја ћу в 
е Новица, кад набере довољно, саградити себи чун, купити мреже и алате и почети посао сам на св 
у, и ако и сами оптерећени бригом, наћи себи мира, дотле ће ови други под теретом брига потуцат 
упућују где могу дрва набавити те ужећи себи нову ватру.</p> <p>Ми настављамо даље, сад већ про 
уђини, у Галипољу, савили су прогнаници себи нова гнезда, ту ископали нова огњишта и, далеко од 
 од куда.{S} Човек не може да протумачи себи како ти гласови постају; како се и зашто рађају, к 
рошапта, спуштене главе, упућујући речи себи у недра:</p> <p>— Не, не бих смела још једном оста 
има туге...</p> <p>Оставио сам је самој себи, нека у њој превре бол и одиста, кад после извесно 
у соби, нити је за то време кога звао к себи, нити га је ко год узнемиравао.{S} Да ли је то био 
јзад прекиде домаћица позивајући децу к себи.{S} Краљ их није више задржавао, деца су се с мајк 
да се врати, рече ми:</p> <p>— Изгледам себи као онај који скаче са шестога спрата да би се спа 
 старац и не гледајући у мене, више сам себи — али кажу људи, некад у старо време, била нека аж 
<p>— Чудо, велико чудо! — рече више сам себи, па се онда окрете нама — Шта га тера?</p> <p>— Си 
о разумео предње питање јер га је и сам себи постављао.</p> <pb n="688" /> <p>— Море људи — рећ 
народне песме: и почех да их шапћем сам себи:</p> <quote> <l>Коњ до коња, јунак до јунака</l> < 
ори, јер Краљ то питање беше готово сам себи поставио.</p> <p>— Наше лево крило треба да се пов 
осовска вечера! — прошаптах ја боно сам себи.</p> <p>Мало час се ћутећи растадосмо.{S} Он се из 
рода за слободу? — шаптао је старац сам себи, залазећи мислима у прошлост када је један сјајан  
вилице.{S} Нисам умела да га представим себи таквог, ја сам га видела само онаквог какав је био 
.{S} Он седе на кревет и позва ме руком себи.{S} Ја потрчах прозору али он скочи пре мене и шче 
 две и овако исто, остављајући га самом себи, кренули смо даље без узбуђења, навикнути већ на т 
а сам запазио код ње намеру да ми све о себи каже.{S} И одиста, она након дуге паузе, коју ја н 
а чудна прича што је Бели Дрим казује о себи и своме брату Црноме Дриму.{S} Сели смо крај његов 
идети.</p> <p>И док овако свако брине о себи или о својима, дотле је владу и Врховну Команду пр 
ољнег, те више повлачи у себе и мисли о себи и својима?</p> <p>Ја сам се још био и преморио дуж 
— извините што овако нескромно мислим о себи — морало би се водити рачуна о томе да будућој вел 
а време које је можда свако премишљао о себи и о својим најближима.</p> <p>У гомилици која је н 
то били они који су већ донели одлуку о себи те не желе да их ма чије мишљење поколеба или су т 
чу онима који му дођу на обале; причу о себи и о брату своме, који се у разним утробама рађају  
ника, министар председник их је призвао себи и изјавио им да су Бугари заузели Тетово и Гостива 
вола, којега су пси већ подрпали, секао себи парче меса:</p> <pb n="386" /> <p>— Немој, болан,  
аш!“ у часу када је Душан Силни стављао себи царску круну на главу.{S} Мраморно <pb n="562" />  
а ли је то био одмор, који је Краљ хтео себи или се одао новим размишљањима после боног сусрета 
е ко раширио кишобран а по где ко набио себи сто на главу да га штити од кише.{S} Једни стоје,  
ан старац из последње одбране и начинио себи столицу од њега; заставе, оне славне заставе, које 
о је већ учинио другима и што је учинио себи и своме детету, оно што је у његовој руци; замолих 
а, бошчама и џачићима да приграби свако себи.{S} А ми велимо нека их, боље наша сиротиња нека у 
егунци се обично распрте, потражи свако себи места по страни, ван друма, па често и по која ват 
глава, да и у најтежој ситуацији нађемо себи утехе ма и у немогућим претпоставкама, почели смо  
о се угурао у ред око ватре а подметнуо себи седло за седиште.</p> <p>— Чекај, молим те — упаде 
— недовршена...</p> <p>Затим ућута да у себи савлада тежак бол, па опет диже главу, погледа ме  
, о причешћу, капљица вина садржавала у себи сву величину једне вере и једнога наука; тако ће о 
снаге, коју дотле нисам никад осетила у себи, пресушише ми сузе у очима, задрхта ми реч у грлу  
ако одлично бори <pb n="278" /> и има у себи још моралне снаге да издржи до доласка савезничке  
<p>— Не мора ме убити, — размишљао је у себи забринути родитељ — али ме може одвојити од породи 
ући вероватно ред мисли које је дотле у себи претурао.</p> <p>— За то да патиш!{S} Тако ти је с 
 се одиста забринусмо, и свако донесе у себи решење ујутру да се пробуди сат раније, но што је  
а; тако ће ова прегршт земље садржати у себи сву величину једне <pb n="674" /> слободе и једне  
је мисли које је морао дуго прибирати у себи, чекајући прилику да им да одушке.</p> <p>— Још пр 
и смо знали да је ту, па ипак је свак у себи овог тренутка помислио: „Дакле ево га, онај озбиља 
с ким одржати? — питао се капетан сам у себи — зар са овим <pb n="193" /> доброћудним чичицама, 
вде не успемо! — размишљао је капетан у себи и та је мисао почела све више и више да га обухват 
 топовског метка! — шаптао је капетан у себи.</p> <p>— А жртве, ако их буде? — тргао би се у то 
 сви осећали али који је осећај свако у себи угушивао.{S} Сви смо тај час већ предосећали, сви  
један крај рова, ућутали се и мислимо у себи: дај Боже да Србијанци толико потерају оне, да про 
а.{S} После ових гласова свако је већ у себи донео одлуку и пошао је кући да се са својима поса 
 деца ваша.{S} И једна вас и друга зову себи и једна и друга ишту мајку.{S} Она у планини да их 
дише да им се отворе све куће да изберу себи конаке.{S} У моју кућу, вели Лазар, не улеже хвала 
сам је посео, спремајући крај ње вечеру себи.{S} Примио нас је те смо се и огрејали и окусили м 
е, веле, па ће остати те навући кривицу себи.{S} Потраја још доста дуго, те се сви озбиљно забр 
а да се предомишљам.</p> <p>— Ако нећеш себи за љубав, учини мени за љубав.{S} Ја бих волео да  
сан који је затим хладна, немилостива и себична дипломација, дипломација насиља, разорила.{S} И 
је било прићи чијој ватри, људи су били себични, знајући колико их је труда стало док су стекли 
ао сам да смо сви такви, сви подједнако себични, сви подједнако одвратни.{S} Онакажени сами, ми 
а очи као бујица и ја још снажније, још себичније притискох своје мало мртваче на груди.{S} Ста 
адања о невољи но ове ругобне разговоре себичних жена чија је лична сујета јача и од несреће чи 
шћа према невољи заробљениковој већ пре себично јадање, што је пао у очајан положај да товар са 
ико мучим а није ни слутио колико ми је себичнога задовољства причињавало ово лутање које ми је 
т слатком чинила.{S} И када је европска себичност грубо разорила сан једнога младога народа и о 
 за опште појаве и све се више истицала себичност.{S} Нико више није распитивао о новостима са  
сто и великодушности.{S} Само што ће те себичност стално срести код људи, које сте задужили у ж 
ља изнад врлине и вредности; амбиција и себичност изнад подобности и поштења; мали, уски, бедни 
.</p> <p>Колико у оваквим приликама има себичности, толико често и великодушности.{S} Само што  
шири интерес који је ван његове урођене себичности.{S} Ни ми нисмо трагично схватили неуспех да 
сам му ја доцније, у својој материнској себичности, говорила да има и других бојишта на којима  
не хтели напуштати своје рођено тле или себичношћу, са које нису хтели да се удаље сувише далек 
ким болом, сви имају исти циљ, сви исту себичну тежњу да један пре другога стигне, да један пре 
а доксата куће, коме под влажним оделом севају жглавкови и кости те не може да лежи.{S} Из дале 
репљавао.{S} Два врло жива и светла ока севала су под сенком сунцобрана од капе коју је он дубо 
и.{S} Један само глас додаје: „Овима би севап било наћи крова да заноће!“</p> <pb n="237" /> <p 
дио је одмах да се тај младић уклони из севастопољске борбе и упути на коју другу безопаснију с 
е да један млад војник, који се бори на Севастопољу, пише неке стварчице са пуно талента.{S} На 
о до да промене правац и да се упуте на север, преко Ђаковице и Пећи.{S} Тога дана почињу већ и 
d> <p>Кад смо ми из Призрена кренули на север, Краљ, Влада и Врховна Команда кренули су на југ. 
едно, кренути једним широким фронтом на север и ту ће се, у маџарским равницама повести највећа 
за скоро једновремено кретоше, један на север а други на југ и одведоше бегунце да их предаду у 
 и варошицу Качаник, с друге стране, са севера и североистока, јављају да се борбе воде на Јанк 
а наглашавајући поштарев пријатељ. — Са севера непријатељ, са истока непријатељ, са југа неприј 
ина, која је <pb n="276" /> долазила са севера, отуда где је Космај већ увио главу облацима од  
ју, ако би та акција била прихваћена са севера.</p> <p>Војвода Мишић говорио је речито и са неп 
>— Јер то је почетак успеха офанзиве са севера, који ти догађаји има да прихвате.</p> <p>Ућутал 
 на Страцину и велика им помоћ стиже са севера и из гарнизона са албанске границе.{S} Осим тога 
 Лесковац, те загустише друмови који са севера, истока и запада воде на Косово.</p> <p>Мале и т 
кренули нама у помоћ; на нашу војску са севера није се могло рачунати, јер је она већ понела ве 
ни прешли Бистрички мост и окренули пут севера у Подримље, светина се на један мах помела и поч 
ед поноћ је дунуо озго, са Дуље, студен северац и растерао мрачне облаке, који су били застрли  
о цену напуштања Београда и једног дела Северне Србије: један нагао и снажан напад на Бугарску  
у узвишицу која пресеца скопско поље са северне стране, иза које избија кумановски друм — онде  
оји је дотле био највећи збег вароши из северне Србије; из Крушевца, који је био други и Скопља 
уставити бујицу, која је већ преплавила северни део Србије; ту је сазнао још и горку истину да  
 далеко отуд воњу крви и кренуше јатима северним обалама, гачући и причајући успут међу собом ј 
ајеве где је врло отежано снабдевање из северних, богатијих крајева.{S} Арнаутски елеменат, на  
ога народа.{S} Кренули отуд, са далеких северних острва, пребродили пространа мора, да нам доне 
војнички препад, ма и по цену ослабљена севернога фронта, ма и по цену напуштања Београда и јед 
вим, већ стижу нове неповољне вести, са севернога фронта:{S} Смедерево пало и непријатељ пребац 
ој је тек јуче стигао глас да јој је на северном фронту погинуо син.{S} Она нема снаге да се гу 
гла хитно пребацити француска војска на северо-источни фронт.{S} С друге стране опет, шапутало  
о искићена девојачка главица.{S} Она са северозапада, и ако у тако блиском суседству, пуста је  
цу Качаник, с друге стране, са севера и североистока, јављају да се борбе воде на Јанковој Клис 
ко иде Биначка Морава, од југозапада ка североистоку... је л тако?</p> <p>— Тако је, Величанств 
} По тој линији, наши су држали Водице, североисточно од Бољевца, затим Мало Црнуће, Врановац,  
ачкама вароши, југозападно под Водном и североисточно на Гази-Баби.{S} Тамо где води кумановски 
д догађаји?</p> <p>— Велика офанзива на северу већ је отпочела, непријатељ је већ на појединим  
в са собом, он се за време операција на северу повукао у један кутић Отаџбине, где је никла тра 
четворогодишњи борац српски, који је на северу запливао већ у дубоку крв, дигао би главу и охол 
ти, да ће стићи наша војска, која се на северу бори и, да ће стићи Французи, који се на југу бо 
са придружи при савезничкој офанзиви на северу.</p> <p>И самоме песимисти се озари лице на глас 
тине дана упаљено небо, тамо где оно на северу наше Отаџбине грли видик, засиктале су муње и пр 
а и све то улази мирно у вагон, улази и седа на обезбеђена места а све остало и даље дрежди пре 
 ширине, да не би закрчили пут.{S} Краљ седа на камен и навлаче му преко чизама дебеле сељачке  
 тога што се лаким поклоном јави свима, седајући крај ватре, ни речи не проговори, савладана ум 
ог.</p> <p>— Зло, несрећа! — вели Краљ, седајући међ своје нове другове.</p> <p>— Велико зло, г 
сам кроз улице и застајала на угловима, седала сам на камен да се одморим и опет се дизала и иш 
оња сточнога ђубрета и коњског зноја са седала која се крај ватара испаравају.</p> <p>Код појед 
ксава.{S} Клонули од глади сваки час су седали крај друма и очајно гледали гомилу која крај њих 
им купусом, два три метра сечених дрва, седам или осам џакова државнога брашна, вероватно упљач 
та ћу?.{S} Довукао сам целу кућу довде, седам кола ствари.{S} Мислио сам презимићемо овде, у Пр 
ва динара; дванаест плетених столица за седам динара, једна дечја колица за четири динара.</p>  
ционих кола са коњском запрегом.{S} Сем седам коморџија који терају коње, кола још спроводе оса 
ата рука.</p> <p>— У Призрену сам остао седам осам дана, све до синоћ, у оној великој болници г 
обуђенога сећања.</p> <p>— Мени је било седам и по, највише осам година те једва памтим што ћу  
ресе старац торбу те попадаше по пепелу седам осам ордена.</p> <p>— Па што си ти узео?</p> <p>— 
о кафаницама приштинским, које су првих седам и осам дана још и покушале да снабдевају избеглиц 
 види се а дао бих вам да прочитате.{S} Седамдесет хиљада Француза и Енглеза, према овом извешт 
, па док да стигнем до Милановца двеста седамдесет и пет.{S} Не беже, као што би био ред да зар 
бригом и теретом четворогодишњега рата, седамдесетогодишњи старац предао је сину бригу управљањ 
уних година верује она у његов долазак, седамнаест пуних година храни она ту веру из онога неиз 
/p> <p>— Јуче ми умро син... јединац... седамнаест година...{S} Јутрос сам требао да га сахрани 
ви која почива само у материнској души; седамнаест пуних година бди она сваке ноћи и чека.{S} В 
писан на лицу даје им изглед стараца од седамнаест година.{S} Умор и напор им је повио леђа у д 
 зоре чекала сина, тако од тад, ево већ седамнаест година, старица сваку ноћ пали <pb n="17" /> 
доспеће он, приспеће, доћи ће...</p> <p>Седамнаест пуних година верује она у његов долазак, сед 
ли да се одмах, једним делом већ сутра, седамнаестога новембра, отпочне повлачење ка Андријевиц 
инута старица; њој на колену лежи глава седамнаестогодишњег дечка чије је опружено тело под оно 
 је само ћутао и гризао усне.{S} Ја бих седао обично на крај његове постеље и причао му све ово 
 на своју свиту. <pb n="294" /> Најзад, седе за сто на коме је лежала распростра ђенералштабна  
у углу, из којега лампа осветљава собу, седе два младолика коњичка пуковника, један крупна стас 
где се налази Команда Ужичке војске.{S} Седе затим и написа телеграм којим извештава команданта 
рица плане.{S} Крај једне од тих ватара седе две жене и муку муче да се споразуму.{S} Једна је  
На средини те шупе гори ватра, око које седе штабовски жандарми и разговарају са заробљеницима, 
 да двеста хиљада војника на Балкану не седе скрштених руку.</p> <p>— Постоји само једно важно  
олица за столом празна и њој се упути и седе секретар.{S} На столу је до пола испивена боца црн 
вори само једним благодарним погледом и седе мирно крај ватре да пробдије са нама ноћ.{S} Није  
апучама, повезане главе, ноге, руке или седе и разговарају или читају новине.{S} Кроз дугачке х 
ли, поцепани, модри и поднадули.{S} Они седе мирно око ватре, одговарају понизно на свако питањ 
вари, други полегли по дењковима, трећи седе на стварима или на ивици вагона са обешеним ногама 
петан још довољно неодморен и неиспаван седе на кревет и припали свећу у ниском лименом свећњак 
 шаптала сам и понављала једнако.{S} Он седе на кревет и позва ме руком себи.{S} Ја потрчах про 
и, ти пођеш кући да твојима који брижно седе под каквим сиротињским кровом, прикријеш вести кој 
аособ и све заједно оне заробљенике што седе са жандармима под шупом, грејући се око ватре.{S}  
а туђих лица могао што прочитати.{S} Ту седе један крај другога они, који се никад у животу нис 
ду а баба Вилка, сретна међу унучићима, седела је на једној троножној столичици, подстицала ват 
 Није ме пуштала да излазим из куће.{S} Седела сам крај прозора, а прозор је гледао у авлију, и 
сам предосећао тужан свршетак.</p> <p>— Седела сам тако сама у соби, док већ и мрак није почео  
 сам се преко једне болничарке, која је седела код нас у авлији.{S} Чула сам да је био у борбам 
студени.{S} Замолих једну жену, која је седела крај мене, да и она види, да ми и она каже.{S} О 
е сам оставио малу сапутницу.{S} Она је седела на својој црној бошчи, која јој се сва уваљала у 
рте и све то тихо и шапућући.{S} Ја сам седела крај његове постеље, гледала га дуго, дуго, и ра 
су то деца која су до јуче прекјуче још седела на плоту, те отуд посматрала недељом коло момака 
мила крв а пољупцима је брисала.</p> <p>Седела сам дуго тако на друму, док не наиђоше нове гоми 
 пет дана, овако су исто код овога хана седели око ватре и министри, који нису ни ноћили на Љум 
има су рањеници лежали <pb n="425" /> и седели, разговарали или јаукали, читали новине или игра 
оманде.{S} За дугим столом помоћниковим седели су сви министри, у челу овога Престолонаследник  
{S} Они су преноћили у хану али су дуго седели на утрини, око ватре, да се прихвате и да се раз 
една и једноставна маса.{S} Они који су седели на земљи дигоше се, они који су били у задњим ре 
лажило.</p> <p>Ја, најмлађе унуче тада, седео сам на престолу, на крилу старе мајке.{S} Остали  
едном углу кафане, крај самога прозора, седео је у мрачној сенци, на једној столици, <pb n="162 
новића који је, ослоњене главе на руку, седео за столом крај самога војводе Мишића.{S} Војвода  
Мишић у једној кући у Горњем Милановцу, седео за столом студирајући исказе заробљеника и положа 
да ћу, само зато што сам га послушао па седео четири дана у Призрену, ни сам не знам зашто.{S}  
Ех! — учини један трећепозивац, који је седео према Краљу — Нема нигде оно.{S} Не би дао ја јед 
кву дубоку костурницу.</p> <p>Официр је седео непомично на своме месту.</p> <p>— Стигли? — упит 
ртили по седишту на коме је некада Краљ седео.</p> <p>У дубини, изнад уличице којом се тегле ов 
 су се две три нове.{S} Сваки је од нас седео на своме месту, задовољно свлачио обућу да непоср 
ом, па да видим како су прошли.{S} Нећу седети, само да навирим, да се поздравим, па ето ме!</p 
ћа договорисмо шта ћемо и како ћемо.{S} Седећемо ту у рову, ако ко наиђе правићемо се да смо мр 
аре мајке.{S} Остали се окупили око ње, седећи на поду подвијених ногу и наслоњених главица на  
штице и недузи.{S} Тада, у топлој соби, седећи на крилу материном, која би ми то причала, страх 
ио и одмакао брже даље.</p> <p>Кад сам, седећи јутрос на ономе обореноме дрвету извадио залогај 
 мајка, која је стегла дете међ колена, седи сломљен старац, седи испијен болесник увијен у ћеб 
} На тим колима, на боку крај кочијаша, седи жандарм са пушком а са стране јаше два и позади јо 
ц, седи испијен болесник увијен у ћебе, седи рањеник који је сам кренуо из болнице и ако му је  
обио главу па лежи мртва а оно крај ње, седи и игра.{S} Па рекох, грехота је.</p> <p>— Грехота, 
че по блату а повијене друге под собом, седи забринута старица; њој на колену лежи глава седамн 
з вароши, пред оронулом и пустом кућом, седи на једноме камену слепи просјак.{S} Мусломани неће 
 и на њему хоће да зида себи будућност, седи у канцеларији какве више команде и преписује акта  
 седи уморан војник и прозебао бегунац, седи брижна мајка, која је стегла дете међ колена, седи 
а дете међ колена, седи сломљен старац, седи испијен болесник увијен у ћебе, седи рањеник који  
стола око којих су поређане столице.{S} Седи се и на креветима и на сандуцима јер нема довољно  
ли, повела разговор са познаницом, која седи на једноме дењку у последњем вагону воза који ће к 
ешла сам једној познаници, госпођи која седи у истој кући из авлије, да чујем шта она мисли, је 
.{S} До њега избеглица, који већ данима седи ту, у тој кафани, можда за тим истим столом, не би 
забележих.{S} Сама госпођа потпуковница седи у последњим, седмим колима и око ње су ситније ств 
купала кад је умрла.{S} Знала сам и где седи, чак тамо на Камичку, те пожурим њој.{S} Затекла с 
 да им не можеш прићи.</p> <p>Око ватре седи уморан војник и прозебао бегунац, седи брижна мајк 
наслоњена чела на обе руке, још једнако седи крај стола, наднет над карту на којој су обележени 
ња.</p> <p>— Знам, ал овај наредник што седи на колима изгледа ми нешто познат.{S} Ово ће Бог и 
стила горе у пустоме Уцињу, где и данас седи, нашли јој и мало рада те је подржали колико да пр 
 Упалила сам лампу, нисам смела више да седим у мраку.{S} У том зачух и бат тешких ципела пред  
>— Чему време? — сену Краљев поглед под седим обрвама, као кад засјакти жеравица под белим пухо 
ише се око мене и посаветоваше ме да не седим, јер ће детету бити горе.{S} Рекоше ми да журим у 
загрлила, још тиња самртникова душа.{S} Седина, која је покрила догорели пањ, све се јаче истич 
 нежно, рођачки:</p> <p>— Је л можеш да седиш, Господару?</p> <p>Или ће га опоменути:</p> <p>—  
носе и кундаци над главама, а ти очајно седиш с ове стране ћуприје и мислиш никад неће бити кра 
 он узјаха коња а момци седоше на своја седишта.</p> <p>За ноћи батерија је прешла драгачевску  
рији жив покрет момчади која поскака са седишта и предузе све да припреми за одмор.{S} Једни по 
би га се отресао, млади војник скочи са седишта и прошета по пространој соби неколико пута, крш 
утомобил, мали, црн, лакован, са четири седишта, навикнут да вози од Теразија до Топчидера; за  
аутомобил, мали, црн, лакован са четири седишта, навикнут да вози од Београда до Топчидера; за  
чито журиле да освоје стару престоницу, седиште Врховне Команде, и непријатељски су аероплани в 
ред око ватре а подметнуо себи седло за седиште.</p> <p>— Чекај, молим те — упаде му у реч онај 
е а иначе је била од обичних дасака, са седиштем унутра и прозором, кроз који је продирао вазду 
ретресају кола, да виде нема ли што под седиштем, у кошу, у џепу пролазниковом, нема <pb n="75" 
p>Аутомобил, простран и леп, са угодним седиштима.{S} У аутомобилу млада београдска госпођа и њ 
озорници, па и тада ме је, у пријатноме седишту, увек језа обузимала.{S} А сад ја преживљујем т 
под таваницом аутомобила.{S} На предњем седишту, као и на спољњем крај шофера, два три мања кож 
оружана жандарма.{S} У колима, на доњем седишту, још један жандарм, а на горњем свештеник и кра 
 госпођа и њена госпођа мајка; на доњем седишту слушкиња и слушкињин швалер.{S} Млада госпођа д 
руштво, један полицијски писар на доњем седишту а на горњем Мица Зуавка и Мица Сенегалка.{S} Та 
ло ствари али много света.{S} На горњем седишту млада госпођа и њена госпођа мајка; на доњем се 
 са конзервама, који су се распртили по седишту на коме је некада Краљ седео.</p> <p>У дубини,  
блатом, уморни и малаксали једва крећу; седла на њима већином празна, они који су их јахали ост 
ве а који су сјахали са коња, пети се у седла.{S} Гомилице, које су се прибрале на разговор, ра 
његово место, топовска је послуга већ у седлима и командир снажним гласом командује:</p> <p>— М 
угурао у ред око ватре а подметнуо себи седло за седиште.</p> <p>— Чекај, молим те — упаде му у 
> <pb n="351" /> <p>Један коњаник уноси седло и бисаге и меркајући са тим стварима на рукама, ч 
ња и продаје га, четврти конзерве, пети седло, шести нуди читава кола.</p> <p>И кроз сву ту гом 
тко Димитријев</p> <p>— Боље самар него седло!</p> <p>— Два и по динара кило.</p> <p>— Тај је п 
га, који је држао коња, бацио се коњу у седло и одјурио у варош; други опет, на блатњавоме и пр 
у турске кафанице, шеста на сред улице, седма опет на сред улице, тако и осма, тако и девета, т 
 и његових официра слутио.</p> <p>— Ми, Седми пук првога позива.</p> <p>— Цео пук? — понови кап 
натих људи; пети, шести, <pb n="381" /> седми... свако носи своју невољу, свако свој бол, своју 
 госпођа потпуковница седи у последњим, седмим колима и око ње су ситније ствари и кофери а у п 
 два пољска брзометна, који су дошли са седмим пуком, шест пољских дебанжових и два крупова.{S} 
оје су све испуцале од зиме.{S} Па онда седмо, осмо, девето... ко би их гледао, ко би имао срца 
 одлазак страних посланика из Призрена, седмога новембра, испраћен са онолико узбуђења.{S} Свет 
и задоцнела промена.{S} Пред само вече, седмога октобра, дојурио је смртоносном брзином један а 
 на железничкој станици.</p> <p>Јутрос, седмога октобра, отишао је последњи воз пут Косова и та 
еђу официрима уочљиву фигуру команданта седмога пука првог позива.{S} Кад приђе још ближе, виде 
ли уништени.</p> <p>Пуковник, командант седмога пука, који се налазио међу својим пешацима, пож 
<p>За таљигама, у реду једно за другим, седморо државних муниционих кола са коњском запрегом.{S 
 и разумео.{S} Понудио ми је столицу да седнем и дозвао једног обвезника који је био ту на служ 
 рече:</p> <p>— Ево овде, ако хоћете да седнете! — и показа-један поваљен џак крај зида.</p> <p 
Је л теби незгодно, је л теби тврдо кад седнеш на каре? — пита Краљ.</p> <p>— Ја, друго, ја, ја 
 и позову да и они одмах дођу у Скадар, седница се — последња седница на земљишту Српске Краљев 
аветовања, били у неку руку министарска седница, држана око ватре, међу сметовима и у сред план 
 тих сећања.</p> <p>Последња заједничка седница Владе и Врховне Команде, са које се Престолонас 
ах дођу у Скадар, седница се — последња седница на земљишту Српске Краљевине — растурила, да би 
> <p>Најзначајнија, а уједно и последња седница владина, одржана је 9. новембра пре подне, у ка 
p> <p>— А где је тај вагон, где се држи седница?</p> <p>— Ено га тамо, на шинама. — И он ме изв 
ија.</p> <p>Престолонаследник се са тих седница враћао уморан и духом, као што су му већ клонуо 
 погоршавале бригу.</p> <p>За време тих седница, а нарочито од тренутка, од кад се врати бежани 
ица према њиховом бројном стању.</p> <p>Седница се свршила доцкан увече, око девет часова.{S} М 
 ослобођених српских области“ држало је седнице на којима су се пројектовале нове научне екскур 
 <p>Влада је држала непрестане и брижне седнице, те није ни чудно, што је та брига обухватала и 
о вечери на оне многобројне и бескрајне седнице Владе и Врховне Команде на којима је, после дуг 
 растати са <pb n="718" /> ове последње седнице, сетили су се да су ова њихова решавања унела т 
више никакве наде нема.{S} Управо на те седнице нико није ни већао о надама, свако је већ долаз 
атке.{S} За тим је састављен и протокол седнице команданата армија, по коме је имало: да се обу 
 три дана пред пад, били смо заједно на седници грађана, који су у начелству брижно претресали  
 каквим би то сам ђенерал Степановић на седници Врховне Команде рекао.</p> <p>— Кад нисмо остал 
овлачењу по реду утврђеном на тој првој седници.</p> <p>Када је после те одлуке поведена реч и  
о појединих министара, али ни на једној седници није о њима говорено.{S} Један од министара има 
оред повлачења.{S} Команданти су на тој седници утврдили да се одмах, једним делом већ сутра, с 
и чекало на одлуку, знајући о чему се у седници решава, радознало је и са нестрпљењем погледало 
јковић.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Држе седницу.{S} Био је после подне и Краљ у том вагону, има 
</p> <p>— Сад, кроз који час, док сврше седницу.</p> <p>Прође ми у томе часу крај очију слика о 
пуковници повукли у ранију собу да опет седну око стола за којим су дотле очекивали да мине пон 
н.{S} Клонуо је најзад те га ја оборих, седо му на груди готов да му забодем нож са пушке у грк 
летанога клупчета догађаја и стаје пред седога Краља, злокобно се кезећи и шапћући пискавим гла 
иче лице Министра Председника уоквирено седом брадом, видело се да воде брижне разговоре.{S} Са 
ну, помажући се светлошћу мога фењера и седох на џак.{S} Светлост из фењера осветли црно и опаљ 
ак.{S} За мало и он узјаха коња а момци седоше на своја седишта.</p> <p>За ноћи батерија је пре 
опљу се, пред катастрофу, зацарила била сезона концерата.{S} Још један није био ни свршен а већ 
м једну гомилицу официра и коња које су сеизи водали друмом.{S} Кад се приближи мало гомили, по 
 не знајући ни пута ни стазе и које смо сејали гробовима наших <pb n="8" /> драгих; изморени, и 
о се као бескућници по широкоме свету и сејати гробове по туђини, по незнаним местима, по далек 
остависмо; нећемо ли на даљем путу свом сејати успут гробове и разређивати се, док и последњи н 
исе; клаће нас и убијати дивљи Арнаути, сејаће над главама нашим смрт из <pb n="728" /> облака  
се у дубока блатна језера.{S} Вај нама, сејаћемо свуд где прођемо неопојане гробове, по урвинам 
<pb n="248" /> пође да плави земљу и да сеје невољу и зло.{S} Зацика нејач, заплакаше мајке а д 
р.{S} Митраљези грокћу са свих страна и сеју смрт а пушчана ватра се укршта и пламти цео фронт. 
ма, који су стопу по стопу напредовали, сејући пред собом смрт.{S} Непријатељ узмиче, остављају 
вале који су се ломили о његове бокове, секао их је и пловио своме циљу.{S} На њему неколико хи 
је са вола, којега су пси већ подрпали, секао себи парче меса:</p> <pb n="386" /> <p>— Немој, б 
е наш!“ и пред којом је он сваке године секао славски колач.{S} Све, све му је драго и столица  
 се надвикују, трећи дозивају.{S} Удара секира у дрво, оправљају се нека кола, пролазе војници  
рај друма или у пољу, оборила га је већ секира и само још свеж корен вири из земље.{S} Али свак 
з једнога дворишта чује се тупо ударање секире, то ваљда неко спрема да обнови ватру, коју је н 
лас дављеника, затим, далеко негде, јек секире и тресак посеченог дрвета.</p> <p>А још мало, па 
и сан.{S} Далеко негде чује се само бат секире, то неко сече дрва да подложи дотрајалу ватру.{S 
гор на све стране и праштање гламње под секиром и пуцкарање суве гране на пламену.{S} По друму  
шчеречио га, стао на један ћошак и сече секиром и продаје на оку, коју руком одмерава; трећи ву 
<pb n="577" /> <p>После дужега времена, секретар се понова диже с места.</p> <p>— Хоћемо л’? —  
>Док се у малој собици тај посао вршио, секретар се и пуковници повукли у ранију собу да опет с 
ио љубазнији; ако их је одбио министар, секретар је био љубазнији. <pb n="235" /> И оне су крен 
ости да га ма једном речју узнемири.{S} Секретар се вратио и ћутећи сео на своје место.</p> <p> 
 не спавате, Величанство? — упита његов секретар тихим гласом, као да не жели реметити поноћну  
 за столом празна и њој се упути и седе секретар.{S} На столу је до пола испивена боца црнога и 
андуцима.</p> <p>— Ево ову даску — рече секретар, пошто је прихватио фењер из руку момкових. —  
од шаторима.</p> <p>Кад превали поноћ и секретар се диже да обиђе Краљевића, разговор занеме за 
н од пуковника.</p> <p>— Не! — одговори секретар.</p> <p>— Спава ли све по кући?</p> <p>— Извес 
по кући спава — одговори тако исто тихо секретар.</p> <p>— Само обазриво.{S} Јавите ми кад се с 
 <p>— Не, не могу.{S} Јавите ми!</p> <p>Секретар се повуче из собе, исто тако тихо као што је и 
ачелника окружног министар председник а секретареву министар унутрашњих дела, а на доњем спрату 
уковници се дигоше са стола и пођоше за секретаром и момцима у једну малу собицу, врсту магацин 
нић и поћи својим путем, својом стазом, секући напором младе снаге гломазне животне валове.{S}  
коме је лежала распростра ђенералштабна секција Косова Поља, загледа у њу па за тим диже главу. 
он је спавао.{S} Нисам га хтела будити, села сам на столицу крај постеље и чекала, стрпељиво че 
где су избегле, попе?“ — „Избегле у ова села испред нас, имамо сви тамо зналце и пријатеље, па  
српском војском, значити слободу његова села и његова завичаја.{S} Али наиђе олуј и понесе га с 
ако би с вечери могли стићи бар до кога села.{S} Он уравна свој корак са мојим и настави своје  
, па предвојише се, једни одоше у друга села а једно стотинак их оста код нас.{S} Наредише одма 
ио залогај хлеба!“ а сиромашна косовска села, кроз која смо пролазили, нису нам била кадра ни м 
ела српску тробојку кроз питома сремска села и та га радост скупо стала.{S} Кад се српска војск 
е тера, тамо негде у непозната мађарска села.{S} И где ће ми остати породица, у Пећи; тамо где  
а се сад само повлачи и да се арнаутска села у овој околини непријатељски држе према српској во 
ће се без хране путевима где нигде нема села, нигде крова, нигде ватре?</p> <p>То су била та му 
 друмова и зато су увек више патила она села која су им била на путу.</p> <p>Рекох, домаћини се 
а и даље; засипа градове и поља, засипа села, горе и планине!{S} Све, све засипа и плави.{S} И  
бере плод свога труда; да види китњаста села са белим црквама и школама; гвоздене путеве, који  
 је наша.{S} Наша поља, наше горе, наша села и наше цркве, наше куће и наша деца.{S} Их, како н 
оја је у Овче Поље избила преко Царевог Села.{S} То би учинило да бугарска војска промени права 
 загрлим мртву матер.</p> <p>Ту, испред села, остали смо у блату више него један сат, док најза 
одитеља који су погубили децу далеко од села, далеко од родитељске куће.{S} Кад они тамо зађу п 
ли <pb n="185" /> још испред Чачка, код села Трбушана, ипак се пред батеријом свуда отварао пут 
па са Косова Дреницом и задржала се код села Кијева те тражи везе и обавештења од Врховне Коман 
ош, одржавају везу са нашом војском код села Маџарева.</p> <p>Праћен једним господином, кроз пу 
таде од те намере у толико пре, што код села Јежевице натрапа од некуд један полуескадрон коњиц 
лан израз њенога лица.{S} Енглескиња је села и не здравећи се и сва се предала бризи да се загр 
скраде јер наредили да нико не мрдне из села.{S} Све домаћице претрнуле и навалиле питањима, св 
мајте се и потоварите да се склоните из села!“ Тад разумеде нана шта ће бити, јер бивало је и д 
{S} Далеко отуд, кад смо већ измакли из села, чује се јасно кроз мирну ноћ топот коња као кад т 
и — они су болеснога јединца повукли из села да га непријатељ не би одвео.</p> <p>Окретох главу 
е или после?</p> <p>— Тек смо изашли из села.</p> <pb n="308" /> <p>Један се саже и опипа лешин 
p>Једнога дана не дође нико с вечери из села те се ми забринусмо.{S} Паде и ноћ и полегасмо а н 
ед пећине а после, кад макнуше Турци из села, скиде је Андрија доле у гробље.</p> <p>Попа нам ј 
о свима а оно донеше једне ноћи наши из села три вреће пројина брашна.{S} Веле, било у Јелисија 
поручимо ако што требамо.{S} Кад нам из села јаве да су наишли Турци да не ложимо ватре никако  
ери, доходио нам је по један домаћин из села те смо се окупљали око њега да чујемо шта је и как 
 Турци не би посумњали да је измицао из села.</p> <p>Тог дана само се о Турцима говорило међ на 
мо.{S} Паде и ноћ и полегасмо а нико из села још не дође.{S} Баш био ред на неког Лазара па се  
с вечери ни преко ноћи, не дође нико из села и то нас још више забрину а тек трећи дан по Лазар 
 сви младићи дорасли за војску крену из села.</p> <p>Грешни људи — они су болеснога јединца пов 
још, изгледа да се спремају да макну из села, уверили се веле да нема рђавих људи, појели све ш 
ви радосну вест:{S} Турци сутра мичу из села.{S} Али, вели, поздравио попа и кнез и остали дома 
 велика оскудица а Турци још не мичу из села.{S} Дође већ и до тога да се није имало шта јести  
ава домове, и људе, претрпава градове и села, претрпава њиве и поља, претрпава све, све...</p>  
 као пламени усов засула наше градове и села, наше горе и поља, наше винограде и њиве, што се н 
 што ће, шта може?{S} Освојиће вароши и села и поља.{S} Планину не може, тамо ћу ја!</p> <p>Нис 
n="403" /> своју црну бошчицу у блато и села на њу да се колико толико одмори.</p> <p>Ја сам са 
ледам!</p> <p>Наставили су пут а ја сам села крај друма да погледам дете али, шта сам му могла  
оји наилазимо, придружују им се.{S} Око села је било нешто оголелих дрва и сикира их је пообара 
ва угледасмо малено село Штимњу.{S} Око села се већ уздиже дим са ватара и видиш како гмиже рој 
а кога сам са породицом срео на изласку села Штимње — е онда... препукло ми је нешто овде...{S} 
де на посао.{S} Прегледа најпре околину села, изабра положај код слатинског гробља и нареди, да 
 преко Феризовића из Гилана и моравских села, трећи са фронта, оздо са Качаника.{S} А ту се у Ш 
оше још и бегунци из Гилана и моравских села, наиђоше разне команде без војске и војске без ком 
 није војник, већ Арнаутин из косовских села.{S} Лежао је грудима по земљи како је ничке пао; ј 
иховим зверствима, о страдању појединих села и породица.</p> <p>Ја такође нисам могао да заспим 
десити. — Ово су све Арнаути из околних села; они нису изгинули пре оне мећаве већ после, јер е 
вађа; пред једном другом кућицом, у врх села, коју означава прљави бели барјачић са разливеним  
орачке команде добиле су наређење да се селе у Приштину и Митровицу.{S} Већ је и пошта затворил 
.{S} Износе рањенике и ствари као да се селе.{S} Запитала сам и рекоше да су рањеници из ове бо 
у прилепско поље и одатле, преко врхова Селечких планина, пресеца понова реку Црну и прекида се 
е о себи и своме брату Црноме Дриму.{S} Сели смо крај његових обала и слушали смо је.</p> <p>Ми 
че напушта своје канцеларије у вароши и сели се у воз на железничкој станици.</p> <p>Јутрос, се 
у, те да виде бар где би стали и где би сели.</p> <p>При тој слабој светлости сагледао сам тек  
 гунђају и играју с ноге на ногу, други сели крај друма у блато, трећи покушавају да сиђу с дру 
е склања испред непогоде а у напуштеним селима зазвонише звона наопако оглашујући задњи час.</p 
ан данашњи дан, пуно студи и језе.{S} У селима, која се у даљини догледају, нигде живота, ни ди 
ите храну јер то вам је што сте понели, село вам нема од куд нову донети.</p> <p>После нам је п 
 нам је пут био лак.</p> <p>Хвала Богу, село смо затекли доста добро.{S} Нико више сем грешнога 
 n="306" /> су та дворишта ограђена.{S} Село утонуло у дим од ватара и ноћну таму, те се куће и 
ина потпуно освојила и пробила таму.{S} Село, које се до мало час, при светлости ватре и тамној 
ем, ником главе на рамену остати неће а село ћу све у пламен и пепео.{S} Па шта је ово сад?“ По 
кад Радојицу одведоше кући, доконаше да село пође <pb n="249" /> у збег.{S} Да остану у селу ст 
у као пламен у кандилу.{S} Ту је ваљада село или логор избеглица, јер се ове ноћи не може даље  
инарета три четири јаблана.{S} То ваљда село у ноћи или опет каква група бегунаца, не могући од 
„Добро, вели, попе, та ти је реч спасла село али није и Маркову главу.{S} Права раја не сме ни  
оја је ждерала децу.{S} Падне тако пред село па писне а мајке свако јутро по једна, носе јој св 
упимо пред црквом и запретише да ће све село у прах и пепео, домаћине на колац а чељад на јатаг 
е.</p> <p>Пред црквом је било скоро све село и још је придолазило са свих страна.{S} У цркви су 
 има кога таквог рсуза, боље да га каже село па само њему да суде и ако има у кога пушке боље д 
се кој, нек се огреје ово дете!“ Кад је село мећу њих грешно дете дрхтало је не толико од зиме, 
ш, ага!“ А он: „Не лажи, р’сузе, где је село било без младих жена и девојака, него сте их скрил 
их, усамљен хан на путу а ко зна где је село тога имена, ваљда негде у планини.</p> <p>Код хана 
 војске и народа <pb n="338" /> који је село већ притиснуо.{S} Над селом се узноси, на једној у 
ао кнеза и попа, па вели: „Зашто вам је село пусто, у селу нема до само баба и деце; где су вам 
не шумице, близу оног дрвета, његово је село, моје село, наше село.{S} Онде нам је фамилија, же 
где девојке?“ Кнез запе па вели: „Ту је село, то што видиш, ага!“ А он: „Не лажи, р’сузе, где ј 
ође, па да сагледа <pb n="364" /> своје село и кућу, мајку, жену и децу, па се све боји да не з 
ћу клати непријатеља кад сагледам своје село.</p> <p>— А како ти је било тек кад си га напуштао 
з овога окршаја и дођеш кад год у своје село.{S} Не пожали тад, пођи до мојих, распитај тамо за 
даш очима како непријатељ улази у твоје село.</p> <p>— Нисмо прошли овуда и хвала Богу те нисмо 
близу оног дрвета, његово је село, моје село, наше село.{S} Онде нам је фамилија, жене и деца,  
око себе на оно неколико кућа које чине село а нас се десетине хиљада спуштамо друмом да ту пот 
дрвета, његово је село, моје село, наше село.{S} Онде нам је фамилија, жене и деца, коју смо ос 
борише главе под тешком бригом.{S} Наше село на друму и туда ће сила проћи.{S} Турци су мало за 
деним срцем чекамо кад ће наићи на наше село.</p> <p>Једнога дана не дође нико с вечери из села 
премошћава речицу Неродимку, која двоји село на две неједнаке половине, још већи метеж.{S} Крен 
 запиташ, одмахује главом и показује ти село утонуло у потпуну таму.{S} Залазиш у пусто село, н 
 још да је у чаршији чуо да је и Царево Село пало, да се борбе воде пред Кочанима, али да се ни 
Кривој Паланци а другу на правцу Царево Село.{S} То нам је централна снага према Бугарима.{S} И 
им.</p> <pb n="660" /> <p>— Које је ово село?</p> <p>— Рогово или Рогача, тако некако рече онај 
ах од крваве буре која је и кроз њихово село провалила и коју су дечица својим очима гледала.{S 
не те канда мисле да падну у које друго село, да и њега обрсте.{S} Дај Боже само нека макну, по 
ну познату ми породицу да одлази у неко село.{S} Отићи ћу сутра до њих.</p> <p>Ма да је било ви 
цкан у ноћ стићи, то је малено косовско село Чаглавица кроз које пролази друм.{S} Многи који су 
 <p>— Људи, да потражимо које арнаутско село па да се предамо Арнаутима на милост и немилост.{S 
је видео да му је пропала кућа, пропало село, пропала држава, он је малаксао, он је изгубио сву 
ога! — додаде један од оних у чије ћемо село сутра ући.</p> <p>Поведосмо Бојка везана, али га н 
pb n="645" /> у село, у наше ослобођено село са том медаљом на грудима, ко ће тада са мном!{S}  
унце када у дну Косова угледасмо малено село Штимњу.{S} Око села се већ уздиже дим са ватара и  
Прешли смо и Ђаковицу, прешли смо и оно село од којега вековима стрепи цела Метохија и у коме ј 
нуло у потпуну таму.{S} Залазиш у пусто село, нигде светиљке, нигде живота.{S} Крхаш се и падаш 
се вратим једнога дана <pb n="645" /> у село, у наше ослобођено село са том медаљом на грудима, 
 па нас онда благослови и пође натраг у село и са њим она два домаћина што су нас били допратил 
бег па не може по сат и два да се уђе у село.{S} Обично пред станицом загуши, јер како ко прист 
ују и надвикују.</p> <p>Улазимо дубље у село, у све гушћу вреву и гомилу.{S} И ако је поноћ још 
ама са дететом на руци.{S} Повукла се у село и живела је ту, колико се могло и како се могло са 
а а он им казује.{S} Вели, Турци пали у село па није смео раније да се искраде јер наредили да  
о сретно сврши па се ти нећеш вратити у село без медаље за храброст!“ Он се опет насмеши, као д 
 помислили смо, те да можемо слегнути у село и опет видети своју кућицу, па ма и даље гладовали 
 су се избудили и довикују се да чувају село.</p> <p>Скромна ватрица, коју смо тако мучно стекл 
већ чује пуцање српске пушке, јер су му село извесно већ напустили Аустријанци.{S} Ех, Боже пом 
" /> који је село већ притиснуо.{S} Над селом се узноси, на једној узвишици и догледа све до ши 
ead>Прича о Бојку Маломе</head> <p>Пред селом где је војна станица, увек предњи редови задрже з 
година, живела је она са мужем у Салчу, селу више Уциња.{S} Ту, на сред друма, у некој зађевици 
отварао пут и она је лагано измицала ка селу Јежевици.{S} Посматрајући старце из трећега позива 
емо од ватре до ватре, спуштајући се ка селу и тешко се провлачећи измеђ кола која су закрчила  
добити везу са њим а сам одмах крете ка селу Слатини, сад већ са намером да се ту задржи па да  
се чује о Турцима.{S} А што Турци ближе селу, све црњи гласови се чују те леденим срцем чекамо  
џбини, напустио је пушку и кренуо своме селу.</p> <p>Пред судом он се не брани, ал одговара без 
околност, што их ни у Липљану, маленоме селу, где се скрхала толика војска и народ, не чека дру 
е нађу му гроба, сетиће се да у њиховом селу има један гроб који родитељска суза није оквасила  
на свакој жељезничкој станици, у сваком селу, у свакој вароши.{S} Требали сте бити у Ђунису да  
} Војници и избеглице већ се разишле по селу, сваки тражи нешто и вуче што нађе.{S} Један носи  
 и ствари а сви остали разишли су се по селу да набаве дрва, ракију и све што би се још могло н 
ку, неко испред мене рече да је доле, у селу, једна капија отворена, да је двориште пуно кола,  
а, па вели: „Зашто вам је село пусто, у селу нема до само баба и деце; где су вам жене, где дев 
 у страху и очекивању.{S} Хвала Богу, у селу није било других зала до оно што убише Марка Пајев 
оћи јуче на ноћ.{S} Било зло и невоља у селу.{S} Турци убили Марка Пајевића, добра домаћина и о 
па па рече: „Рекох ли ја вама ако има у селу рђавих људи кажите их сами, ако га не кажете а ја  
обиђе.{S} Од других сам био чуо да је у селу зло; узели су нам коње, узели нам волове а бабу оп 
енути- и закрчити друм.</p> <p>А доле у селу, већ жив покрет.{S} Све је на ногама и спрема се з 
д се ни корака није могло јер је доле у селу загушило, те почесмо да се миримо с тим да свак ос 
е на колац а чељад на јатагане ако се у селу нађе макар један човек који се борио противу Турак 
вара отац.</p> <p>— Па што не остасте у селу с њим?</p> <p>— Наредба је — слеже отац раменима — 
овели још пет недеља јер Турци осташе у селу дуго, врло дуго.{S} Пролазили су нам дани и ноћи с 
Капетан задржа ово одељење да преноћи у селу те да у јутру начини распоред са њиме.</p> <p>Сутр 
на коме ћемо упалити свећу.{S} И тамо у селу, крај Мораве, где лежи гроб мога јединца, има роди 
рачаницу?</p> <p>— Има, припитај тамо у селу!</p> <p>Они ободоше коње и хитро одоше даље а ми н 
али га доцније, када се већ сместисмо у селу, нађох и он ми рече о батерији:</p> <p>— Повлачи с 
е <pb n="249" /> у збег.{S} Да остану у селу старци, бабе и нејака дечица те да куће не остану  
дначило, војник и грађанин, варошанин и сељак, чиновник и раденик.{S} Свако подједнако понижен, 
 се, упитао сам га:</p> <p>— То је твој сељак ваљада?</p> <p>— Није! — одговорио ми је.</p> <p> 
ете цео свет?</p> <p>— Не, не оптужујем сељака, који је закрвавио сва поља и горе наше, озго од 
 у друштву са једним снажним и плећатим сељаком, са којим сам га затим свуда виђао.{S} Са њим ј 
о ватара набавили још за видела дрва од сељана, милом или силом.{S} Сад је већ дубока ноћ и арн 
лечни зубићи!{S} До девојчета гологлаво сељаче са још влажним опанцима а испрскано блатом по ко 
м гумама на точковима.{S} Па онда, мала сељачка кола са мршавим вочићима који изгледају као срн 
и гумама које су се ојеле; па онда мала сељачка кола са вочићима као срндаћима и точковима које 
а, точкова умазаних блатом као и остала сељачка кола, прозора полупаних а место никловане руде, 
 камен и навлаче му преко чизама дебеле сељачке чарапе, не би ли му помогле да не клиза.{S} Ал’ 
а шинама нема више ни вагона ни машина, сем два вагона у којима је Команда Трупа.</p> <p>Ту, ок 
миле не познаје и пролазе без примедбе, сем што, их прати гласан смех оних којима није до смеха 
ње једнога честитога старешине који је, сем храбрости, улазио увек у борбу и са вером у победу. 
та су то Турци? — запитаћемо ми остали, сем најстаријега који је знао неку народну <pb n="247"  
ор и завлада тишина.{S} Госпа у црнини, сем тога што се лаким поклоном јави свима, седајући кра 
нико га погледати, нико главе окренути, сем што ће гаврани слетати на његова ребра и, не чекају 
а опет даље пођу; свака својим правцем, сем ако не утону у мраку и у ноћи која све наглије обав 
 је.{S} Али он мени није много говорио, сем то што ми реко одакле је и како је пребегао.</p> <p 
 на тој алеји је било тихо и могли смо, сем обичних поздрава ових пролазника, неузнемирено разг 
о нико од нас није појмио колико је то, сем најстаријега који, да би показао разумевање у цифра 
?</p> <p>— Какве лиферације, молим вас, сем ако су кадри да нам лиферују савезничку војску.{S}  
воме тренутку, пре но што возови крену, сем једнога метра растојања између два вагона, двоји те 
ет корпуса Руса и знатна артиљерија.{S} Сем тога, руске трупе добиле су дозволу и за прелазак п 
муниционих кола са коњском запрегом.{S} Сем седам коморџија који терају коње, кола још спроводе 
 представљају војску бољега квалитета а сем тога, прати их глад јер нису затекли плен који су о 
 кошуља, све је то било умрљано крвљу а сем крви исушила се по оделу и бела поља од слузи па ос 
организовану, неповезану; поворку, која сем заједнице невоље, не представља никакву другу зајед 
рвавим обалама, понесена младошћу, која сем материнске још друге љубави није окусила, почела су 
тесани камен.{S} На гробљу мртва тишина сем, кад ми наиђосмо, што прнуше вране, које су се прок 
о смо затекли доста добро.{S} Нико више сем грешнога Марка и онога чобанчета није пострадао, ал 
.{S} Набавити се нигде ништа није могло сем мало дивља воћа којим смо квасили суве усне.{S} И т 
, богами, не слути на добро“!</p> <p>Но сем концерта и иначе је живот у Скопљу био у пуном јеку 
енту да нађе какав поузданији аргуменат сем вести које су се чуле и за које нико није умео да п 
 и грехоту!</p> <p>Потрчасмо сви у кућу сем двојице тројице, који осташе крај Бојка.{S} Потрчас 
езда, надносећи се једна над другом.{S} Сен још једном обазриво застаде ту, <pb n="566" /> код  
 узносити над гомилом развала прозрачна сен белога једног витеза.{S} Све на њему, види се, било 
оуздано сен.</p> <p>— Пролази!</p> <p>И сен маричкога краља, која је негда са оне далеке и крва 
ћ да се мртви врате у гробове.</p> <p>И сен маричкога Краља Вукашина Мрњавчевића, одвоји се од  
 лаганим, одмереним, лаким, као што оди сен и пође уском стазом, која од развала Светога Арханђ 
мени кип, једна силуета.{S} Изгледа као сен жене која је негда, у древно доба, била узидана у с 
>— Краљевска Круна! — одговори поуздано сен.</p> <p>— Пролази!</p> <p>И сен маричкога краља, ко 
е мир, све спи, мртвим сном спи.</p> <p>Сен даље креће.{S} Пролази уским улицама, прикрадајући  
тле жеравице у прегорелој ватри.</p> <p>Сен стаде на плочу која јој је до малочас гроб покривал 
аскама, на колима, прострто мало влажна сена а по њему једна покисла шарена поњавица.{S} На зад 
, под стрејама и увлачили се у пластове сена али, теше се, јер било их је који су и горе пролаз 
и су се у почетку узносили као пластови сена, осветљени у срцу црвеном светлошћу високих пламен 
блато под колима, посуше мало сламе или сена и завукоше се колико да склоне главу да не кисну.{ 
аљено дрво, дубљи шанац или какав пласт сена, нарочито пласт сена, а ви одмах пушке на руке.</p 
 који, са пушком у руци чува свој пласт сена који би иначе плануо.{S} Прилазимо и нудимо новац  
аутин се диже и оде да обиђе свој пласт сена и сина којега је оставио на стражи.</p> <p>Око наш 
ац или какав пласт сена, нарочито пласт сена, а ви одмах пушке на руке.</p> <p>У бојном поретку 
ула је ваљда.{S} По даскама, на навиљку сена застртом шареном поњавицом, лежи оно болесно момче 
ја се у сивој и бледој перспективи, без сенака, простирала пред њим.{S} Да ли је Краљевић у том 
у и ропцу, зазвони у души топли акорд и сене пред очима блистава слика његове младе прошлости,  
а су и постала имена Мица Зуавка и Мица Сенегалка.</p> <p>У гомили, место обичнога гунђања, нас 
Нека овај орден носи Мица Зуавка и Мица Сенегалка, ја ћу за Србију умети погинути и без тога ор 
 седишту а на горњем Мица Зуавка и Мица Сенегалка.{S} Тако, бар рече један из гомиле, који нам  
 крај њих кола са Мицом Зуавком и Мицом Сенегалком и ори се из њих развратни смех.{S} Мајка оба 
а фијакеру који вози Мицу Зуавку и Мицу Сенегалку.{S} Деца познадоше коње и кликнуше:</p> <p>—  
се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Кандила су догоревајући почела да трну већ, кр 
се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Молиле су се за оне што су остали на дому и за 
ирским сводовима царевала, краљевске се сени упутише олтару и клекнуше пред иконама Светога Сим 
е јецао као струна на гуслама, отпочеше сени молитву Господу Богу за свој несретни народ, молит 
ама и за нама тамне, нејасне слике, као сени.{S} Нико не збори, све ћути и само се кроз ноћну т 
и шапат прошлости, на разговор поноћних сени на пустоме гробљу.</p> <p>Тица ноћница, која је пр 
ицу се више не би могло! — додаје друга сенка — Призрен је пао и Бугари напредују ка Дриму, сут 
нину.</p> <p>— Не тако! — рећи ће друга сенка — Боље ће бити да вас пет шест који имате оружје, 
ожемо наставља да размишља гласно једна сенка — Онај коњаник што нас предвече сустиже, рече да  
звезда а месечина почиње да се означава сенкама које предмети оцртавају за собом.{S} На ватри с 
ке указују се на друму и мало затим две сенке које журе у сусрет нама.{S} Копите њихових коња р 
ну велику гробницу, кроз коју су лутале сенке бивших људи.{S} То су били или војници испијени г 
цртане сенке изнад којих су се истицале сенке јабланова и минарета.{S} Оно страховито ватрено о 
провидним завесама, да промичу ужурбане сенке.</p> <p>То су отац и мајка, који већ целу ноћ нис 
а фењера, кретале су се алатима оружане сенке, узносиле се и спуштале мотике и будаци без шума, 
уће су бацале преко улица јасно оцртане сенке изнад којих су се истицале сенке јабланова и мина 
> <p>Улицом већ промичу нејасне и тамне сенке, осветљујући прљаву калдрму и барице бедном светл 
p>Још мало, па се већ догледају нејасне сенке које се кроз ноћ крећу измеђ ватара и чује се пот 
а Дримским обалама, изгледамо као ноћне сенке, као зли духови <pb n="673" /> који се спремају д 
 већ јасно чује врева и жагор и виде се сенке људи који се крећу овамо и онамо и чује се пуцкар 
 на један мах створише испред мене, као сенке које су тога тренутка изникле из земље.{S} Зауста 
 и промицали смо један крај другога као сенке, не сагледавши једно другоме ни лица, ни погледа, 
е мене, и једва се у мраку назирали као сенке.{S} Жена једна међу њима, ваљала се по поду, и пи 
{S} Изједначени тамом изгледали смо као сенке, као неке утвари сишле из тајанствених прашума ов 
азује све увеличано: дрва далеко бацају сенке, џбунови велики као шуме а јеле, које су окитиле  
ао тесто.{S} Кроз тај мрак промицале су сенке несретних избеглица, натоварене стварима и децом. 
у осветљена лица.{S} Измеђ ватара крећу сенке; неко носи дрва, други воду, трећи зашо од ватре  
а које опкаљују збијене гомилице тамних сенки, које се кроз дим једва назиру, добија све тајанс 
ва врло жива и светла ока севала су под сенком сунцобрана од капе коју је он дубоко на чело наб 
>Лица овога малога друштва заклоњена су сенком коју баца лампин шешир над собом и само се још в 
ази уским улицама, прикрадајући се кроз сенку коју дебели зидови бацају и измичући пажљиво да н 
раздробљене стене и баца далеку, мршаву сенку, као мрчев скелет; парче каменога фриза узјахало  
еда бонога јединца.{S} Мајка му подмеће сено под главу, подешава му поњавицу и топло му тепа а  
ћу се војници кроз мрак и носе на глави сено, које су почупали ко зна из чијег пласта; други но 
} Тамо где си мислио да је суво угажено сено, уквашено изметом, пиштало је под нашом стопалом и 
атискујемо чиме можемо: избачено влажно сено или ћебе, шаторско крило, шта било, тек треба обез 
а припреми за одмор.{S} Једни пођоше по сено и дрва, други узеше да стоварују каре, трећи да по 
а и канцеларија.{S} Под колима прострто сено за спавање, крај кола под шаторским крилом сандук  
д нашом стопалом и нога је, упадајући у сено, очас била преливена прљавом течношћу.{S} Па ипак  
гобројних одаја, затисла камене прозоре сеном, крпама и блатом; излепила хартију и парчад на ђу 
а.{S} И све то натоварено и претоварено сеном, брашном, покућанством, децом, женама и старцима. 
а.{S} И све то натоварено и претоварено сеном, брашном, покућанством, децом, женама и старцима. 
е је, Господару!</p> <p>— Чему време? — сену Краљев поглед под седим обрвама, као кад засјакти  
 па те ја ипак волим!</p> <p>Његово око сену гневом и мржњом, он диже руку и — показа ми врата. 
љао посао.{S} Најзад, у једном тренутку сену жигица али се опет угаси док је он донео до висине 
сти пре но што погине.</p> <p>У дебелој сенци ноћи дубоким сном спава храм божји и са њим и сва 
крај самога прозора, седео је у мрачној сенци, на једној столици, <pb n="162" /> официр поврнут 
 косих линија вечерње светлости суморно сенчило наша забринута лица.{S} О јесени и сама природа 
видео нашу невештину да наложимо ватру, сео је крај нас, пошто га је на стражи крај пласта заме 
авништа ући у дубоки црнољевски кланац, сео сам на једно оборено дрво, на први одморак и тада м 
се однекуд и чиста памука.{S} Чичица је сео на сред авлије, на једну столичицу која је ту остал 
дија у опредељивању судбине.{S} Овај је сео у овај вагон зато што је ту нашао место; онај је се 
гон зато што је ту нашао место; онај је сео у онај вагон зато што је тамо затекао познанике с к 
у заветрини, иза ханскога зида, Краљ је сео међу своје другове да ту, крај ватре, пробдије ноћ. 
p>Кад је изашао далеко ван града, он је сео у аутомобил и упутио се ка Љум-Кули.</p> <p>На Љум- 
>— Неког господина ваљда жуљи ципела те сео на сред друма а ми овде џупримо! — гунђа један, јед 
а Митровицу, сишао са солунскога воза и сео на митровички, убеђен разлозима онога професора у с 
м разлозима професора у сурој шајкачи и сео је на митровачки воз.{S} Када сам га, много доцније 
p> <p>Јуче по подне кад сам му пришао и сео по обичају, он ми прекиде причу, ману руком да ућут 
знемири.{S} Секретар се вратио и ћутећи сео на своје место.</p> <p>— Не спава још? — упита једа 
аљда где да ноћите? — запита ме кад сам сео.</p> <p>— Имам, него изашао сам да поседим мало.{S} 
се хлеб са меком горњом кором.{S} Један сео на камен, други на празан сандук пред дућаном, трећ 
леда он приђе поручнику, који је уморан сео на један камен.{S} Приђе му, па се испрси и тресну  
 по кући, да јој ко не види сузе а бабо сео пред кућу, пуши лулу за лулом а нико му реч не сме  
аћајући се са бојишта.{S} Он би клонуло сео на простран миндерлук, затурио се и ослонио леђима  
огод га умор потпуно не савлада.</p> <p>Сео сам и ја крај њих.{S} Осећао сам да ми је дуга, пре 
 покрет, била је то у пуном смислу речи сеоба народа.{S} Када су прва кола из овога покрета наи 
ла.{S} Тај као да је добио премештај са сеобеним трошком па иде на нову службу!</p> <pb n="233" 
 крај ватре, под кровом какве арнаутске сеоске уџерице, по хановима; јео је суви хлеб или где к 
дују успут.{S} Спавали су по друмовима, сеоским кошевима, под стрејама и увлачили се у пластове 
ала те големе ватре букћу по двориштима сеоским и пламен се износи изнад блатних зидова којима  
и припадају, прекинут по где где каквим сеоским колима, таљигама или двоколицама које се ненадл 
ама, те кретосмо и приближисмо се првим сеоским кућама.{S} Све куће већ поседнуте, у сваком дво 
унуо.{S} Што је било места, крај тараба сеоских, заузели већ они који су раније стигли; други о 
атре лево и десно; на пламену прошци из сеоских плотова, сандуци, бурад и точкови од полупаних  
} Крхаш се и падаш у рупчаге излоканога сеоскога пута, нападају те огромни арнаутски пси, цепај 
 својим штабом заноћио је у Јежевици, у сеоској школи, где је велики <pb n="198" /> део ноћи пр 
оворих очајно уморан од тешкога хода по сеоском блату.</p> <p>— Само... овај... ако ти је згодн 
жањем Бугарске.</p> <p>Најзад, последње септембарске ноћи, у очи првога октобра, Бугарска је на 
9201_C1"> <head>I</head> <head>Последњи септембарски дани</head> <p>Завршиле су се ратне ферије 
ситуација.{S} Та је ситуација последњих септембарских дана овако изгледала: <pb n="57" /> На Да 
а положаја у коме су се нашли последњих септембарских дана.{S} Међу тим, баш тих дана вести са  
држањем Бугарске.</p> <p>Сутра дан, 30. септембра, Бугари су напали наше граничне положаје прем 
> <p>А то јутро, то је било у среду 23. септембра, свануо је страшан и крвав дан.{S} Тог дана с 
уговора са Србијом, оглашава и сама 15. септембра мобилизацију.{S} Краљ Константин притворно по 
ење.{S} Скопљански Грци, који су од 15. септембра, када је објављена грчка мобилизација као одг 
е у част њиховога доласка.{S} Јуче, 26. септембра, још се упорно тврдило из Ниша да савезници д 
</p> <p>За пад Београда сазнали смо 26. септембра а сутра дан већ знали смо и то, да ни један < 
 са Дрине, са Суве Горе.{S} Када је 27. септембра непријатељ, после вишедневне борбе прешао Дри 
</p> <p>О томе смо догађају сазнали 27. септембра а, дан за овим, већ стижу нове неповољне вест 
ораве.</p> <p>Сутра дан, то је било 29. септембра, напали су Бугари нашу границу у близини Кади 
аса, отворено. <pb n="56" /> Она 10.{S} Септембра објављује мобилизацију и објашњава дипломатиј 
 — да смо издани.</p> <p>За пола месеца Септембра одиграли су се на Балкану догађаји који предс 
рбе су настале.{S} Настале су пред крај Септембра падом Београда и низом невоља које ево још тр 
а.</p> <p>Али како који дан ближе крају септембра, поче се ипак вестима из Бугарске поклањати с 
вавом сукобу погинути, записује под 26. септембром у свој дневник, који је сачуван и донет мени 
осталом Кнез Трубецкој у Нишу, па и сам Сер Чарлс Де Грас и Господин Боп — и млади <pb n="48" / 
је, само неколико дана раније, са белом сервијетом на коленима, немарно прелетао очима јеловник 
ад би ви знали од кад нас наши званични сервирају тим лажним вестима.{S} Ви их бар чујете на ул 
те да су лажне али се оне нама званично сервирају.{S} Ево, видите... — он завуче руку у унутраш 
у се већ вратити.{S} Под њим се развила серпентинска џада која обавија као змија Јелицу те је д 
ајева Србије и овде нашла заштиту; Коло Сестара радило је вредно и марљиво а организирало се и  
 месту где се од силна блата нема нашта сести те одморити — и онда настаје гунђање.</p> <p>— Не 
пут и положи на даску, на којој ће Краљ сести.</p> <p>Ађутант на својим снажним плећима сам изн 
невољу и расуло, јавља се и најрођенија сестра обест.{S} Нарави у овако тешким катастрофама или 
а, под кулу на којој је боравила обесна сестра Леке Капетана.{S} Овуда су проходили и Мрњавчеви 
ада београдска госпођа и њена госпођица сестра са високим рајерима на шеширима који се повијају 
ођеној мајци; трећа се жали како јој је сестра остала, болно јој дете, па остала а у кући нема  
азила по собама, но сам рекла да сам му сестра и обраћала сам се самој управи, казивала његово  
 је било док сам се опраштао са мајком, сестрама и братићем, не умем вам казати.{S} Плакали су, 
амо?</p> <p>— Имам жива оца, мајку, две сестре и једног братића.{S} Их, кад би они знали где са 
алазе се као избеглице моја мајка и две сестре — одговори потпоручник потресеним гласом. — Нема 
им поздрав од мене.{S} Имам мајку и две сестре, имам и вереницу — и кад то помену а њему наиђош 
а а преко свега тога поседале милосрдне сестре, увијене у војничке шињеле, са прљавим белим мар 
оворе.</p> <p>— Имам — вели — две удате сестре, у добре куће.{S} Брат се поделио од мене кад ме 
ши оцеви и наша деца, наше мајке и наше сестре; робоваће цркве наше, робоваће школе наше и робо 
ного, много слика ми се јавило и бата и сестре и наш виноград и наше двориште и наши вранци и с 
 преплашено.</p> <p>— Зар то није твоја сестрица? — пита даље начелник благо, да би охрабрио ма 
 узвикну јој с коња:</p> <p>— Зар није, сестро, рано да дижеш тај срамни барјак?</p> <p>Она пос 
нух ја — Је ли тешко?</p> <p>— Не знам, сестро, видо сам га у пољској болници.</p> <p>— Где, у  
 сам му мењала облоге и реко ми: „хвала сестро!“ припитала сам га и знао је.{S} Рекао ми је да  
бра домаћина и оца двоје дечице која са сестром му била међ нама, те ударише у врисак и лелек к 
аквим приликама бива, да се људи најзад сете онога од чега треба почети, шеф станице нареди да  
којега је забринула судбина оне дечице, сети се нечега кад спази овога самртника.</p> <p>— Слуш 
љају, који нас претрпавају, могао да се сети свих тих обзира?</p> <p>— Ко? — учини он, па похит 
о сад дршћу и стрепе.</p> <p>Капетан се сети да он одиста, ни по цену највећега успеха, не сме  
главу, као да се тог тренутка пробуди и сети да ми је дужна нешто.{S} И онда поче тихо да казуј 
делица?</p> <p>— Фиделица? — учини он и сети се малога, љупкога кученцета, које је пре шест мес 
и вратише у варош.</p> <p>Враћајући се, сетила сам се једне старице, која је познавала мајку и  
а, строга лица, са горким пребацивањем; сетила сам се свога сина, кога ће страшно заболети ако  
са <pb n="718" /> ове последње седнице, сетили су се да су ова њихова решавања унела толико вер 
ли ми то сад изгледа, кад се свега тога сетим, ја не знам?</p> <p>Излазећи из цркве, срела сам  
 без утехе на Косову — па ипак, када се сетим оне слике у Младеновцу, ја ништа толико ужасно не 
што.{S} И сад ме као језа обузме кад се сетим те ноћи у дубини пећине.{S} После смо <pb n="255" 
и нас претрпавају, сетио других обзира, сетио да склони своје рођаке и рођаке својих пријатеља. 
, који се ваљају, који нас претрпавају, сетио других обзира, сетио да склони своје рођаке и рођ 
ље којима <pb n="324" /> је савлађивао; сетио се првих успеха својих и оних првих задовољстава  
оме и зачетку дара свога — сиротињи.{S} Сетио се дугих напора и снажне, младићске воље којима < 
атру за себе и свога Краља, дотле се он сетио да обиђе болеснога војводу Путника, који је већ р 
p>Сви дигосмо главе, сви се у томе часу сетисмо Бога и свима нам се на уснама исписа горак осме 
ије него још нешто.{S} Свако ће се прво сетити себе па онда магацина и болница.</p> <p>У другој 
а помену своје дете и не нађу му гроба, сетиће се да у њиховом селу има један гроб који родитељ 
ећању да ми се нижу све његове роле.{S} Сетих се најпре Манелика, онога иланинца са зверском сн 
ас на преноћиште.</p> <pb n="321" /> <p>Сетих се да је то онај млади поднаредник који је самном 
во је лежи сад испијена у блату.</p> <p>Сетих се и Енрика толедскога ритера, када у последњем с 
ту, промрзосмо!</p> <p>Сви се пренуше и сетише да треба одиста нешто учинити, да се треба на не 
оћ допире жубор бистричин и он се трза, сећајући се да Бистрица ту недалеко кваси гроб који ту  
твара источно гротло бистричина кланца, сећајући се ваљда славе и величине коју је негда тај гр 
о расутом камењу под ногама и око себе, сећајући се ваљда доба које је ту легло <pb n="565" />  
аставили су разговор о тужноме чину.{S} Сећали су се доба када је ту исту круну, саковану од Ка 
<p>— Ви сте ми помогли!</p> <p>— Јесте, сећам се! — одговорих и изађе ми пред очи слика оног бе 
е војнике као оно пре наше.{S} Пре сам, сећам се, окретала главу, бојала сам се да видим мртва  
ема даскама везана два пара точкова.{S} Сећам их се са приштинске улице, када су оно на Косово  
, ја се ничега страшнијега не сећам.{S} Сећам се да сам такве сцене гледала намештене, на позор 
ераздвојна са тим својим сапутником.{S} Сећам се, упитао сам га:</p> <p>— То је твој сељак ваља 
најтежим моментима човек губи главу.{S} Сећам се једне моје тетке, која је и новац и накит и ак 
ј кући, о својој деци, о своме малу.{S} Сећам се, не знам само да ли беше то у Осечини или на З 
, тајанствено обавија беду и невољу.{S} Сећам се једнога нашега вајара који је тугу тако заогрн 
атку из Москве?</p> <pb n="285" /> <p>— Сећам се, Величанство!</p> <p>— Е, ето сад историји још 
све док га умор није савладао.</p> <p>— Сећам се! — рекох.</p> <p>— Ето — настави поднаредник — 
је не знам, ја се ничега страшнијега не сећам.{S} Сећам се да сам такве сцене гледала намештене 
 не знам кад је рањено, ја се ни сад не сећам кад је то могло бити.{S} Била сам два три пут у б 
 <head>Роман једног девојчета</head> <p>Сећам се, видео сам је на Скопљанској железничкој стани 
> <head>XXV</head> <head>Слом</head> <p>Сећам се једнога великога пожара, пре неколико година.{ 
у нанину причу која ниче из пробуђенога сећања.</p> <p>— Мени је било седам и по, највише осам  
кад почивком за време које је прибирала сећања.</p> <p>— Био је леп дан, недеља.{S} Последњи ле 
а у црнини ућута.{S} Величина и множина сећања која навалише на њу при помену тога дана, узбуди 
 докле једва допиру моја прва и нејасна сећања, тамо где је све ружичасто, све насмејано, све н 
ене, њега опет одведе мисао на пријатна сећања, која су му била у овоме тренутку тако тешка а и 
а догађај, са слике на слику, са једног сећања на друго из множине, из гомиле догађаја који су  
те би склапао очи не би ли прекинуо низ сећања и низ болова који почеше у души да му се јављају 
дређених мисли.{S} То су биле и мисли и сећања и представе и опажања и све се то колутало, преп 
 души да му се јављају са сваким од тих сећања.</p> <p>Последња заједничка седница Владе и Врхо 
са свима детаљима, свеже као најскорије сећање.</p> <pb n="246" /> <p>Те вечери причала нам је  
 онда...</p> <p>Он ућута као да прибере сећање па мало затим настави:</p> <p>— Прошле године, к 
 и планина, преко понора и кршева и као сећање милује своје чедо.{S} Тим смо се успоменама сви  
још тињала само као далеко неко и тамно сећање.{S} Али наиђе велика балканска бура и заратише н 
 и ми увек, у добру и у злу, помињати и сећањем одужити се честиту војнику, који је живот свој  
дуге, врло дуге почивке, испуњене боним сећањем — или је малена варошица Младеновац тога тренут 
 где и где задрхтао, вероватно потресен сећањем на кућу и родитеља о коме је причао.{S} Пошто ј 
а а у њено име поновити по непоузданоме сећању, старајући се, колико могу, да не озледим целину 
S} Смрт!...{S} Смрт!“</p> <p>И почеше у сећању да ми се нижу све његове роле.{S} Сетих се најпр 
вније, али сам ја само целину сачувао у сећању и казујем је онако како сам је сачувао.</p> </di 
нац, као познаник.</p> <p>— Ви ме се не сећате? — вели и доноси леву руку до шајкаче поздрављај 
р свак од нас помисли:{S} Где си, Боже, сећаш ли се и ти нас?</p> <p>Звук звона долазио је из ј 
 и призва ближе себи ађутанта:</p> <p>— Сећаш ли се — вели му — оне Наполеонове слике при повра 
p>— Ако, ако, казуј ти мени све чега се сећаш, волем ја то да слушам.</p> <p>— Е, ако волете, о 
липсала.</p> <p>— Па нећу ваљда са живе сећи месо! — одговара ми и погледа мрким погледом у ком 
анка.{S} Па сад, и ако прозебе, могу је сећи и даље, немам шта да жалим.</p> <p>— Ех, ипак... — 
уге и живе разговоре.{S} По неко од њих сецка оштрим ножићем танке корице тврдога хлеба и грицк 
Новица, с вечери, враћајући се из лова, сече чуном својим мирно огледало морско, он из далека ј 
ницу.{S} Одатле, преко Јањева и Гилана, сече Бињачку Мораву па савија на југ Качанику и слази п 
валима који ударају о њене бокове и она сече пучину и плови своме циљу.{S} И, усред најпоуздани 
 и вашар.{S} Онде видиш прашти сикира и сече фијакер те подлаже ватру, која на сред калдрме бук 
а, рашчеречио га, стао на један ћошак и сече секиром и продаје на оку, коју руком одмерава; тре 
су тек липсали и са којих гладан војник сече парче меса пре но што стигну пси да га подрпају.</ 
 негде чује се само бат секире, то неко сече дрва да подложи дотрајалу ватру.{S} Небо мутно и с 
 по планинама а државна кола возе чак и сечена дрва госпођи потпуковници! — гунђа и даље гомила 
, буре с киселим купусом, два три метра сечених дрва, седам или осам џакова државнога брашна, в 
 и посетиоци њихови, које <pb n="88" /> си данас сретао улицама забринуте, ведро су се поздрављ 
и једанаести.</p> <p>— Ко каже, од кога си чуо? — пита онај не би ли сазнао што више но што је  
рисвојила све наше болове.{S} Из њенога си погледа могао запазити како она предосећа злу судбин 
еш, идеш, пролазиш и увек ти изгледа да си још тамо одакле си кренуо; нити кроз таму догледаш п 
аницу; ниси ти за тај посао.{S} Боље да си ти остао код куће, био би од помоћи мајци и кући, а  
бега.{S} Зло је тамо, веруј ми.{S} И да си се вратио кући својој, мислиш оставили би те они кра 
<p>— Ух, како је моме баби било, као да си <pb n="632" /> му сву чељад по кући поклао.{S} У Срб 
 планине.</p> <p>И на један мах, као да си магичким штапићем завитлао преко гомиле и изговорио  
љене француске ратнике.</p> <p>И као да си чаробним штапићем пробудио читав један бригом успава 
у <pb n="150" /> у кафани, жагор као да си упао у кошницу узнемирених пчела.{S} Дим од дувана н 
 су сваку наду напустили.{S} Лица, која си јуче сретао безизразна, тупа и блесава, данас видиш  
и блесава, данас видиш свежа; чела која си сретао изборана и забринута, данас видиш ведра а у о 
и на небу, разгрни мутне облаке, којима си га застро, да до престола твојега допре молитва моја 
нара.{S} Ако га ниси купио данас, сутра си већ тог истог коња плаћао двеста динара.{S} Цена је  
дом који је јасно казивао:</p> <p>— Шта си ти, ко си ти?{S} Мати?{S} Нама не требају мајке, тре 
ело.</p> <p>— А како ти је било тек кад си га напуштао, па гледаш очима како непријатељ улази у 
сусед — зар ја знам где.{S} Шта ћеш кад си војник па мораш.</p> <pb n="358" /> <p>— Е то је оно 
реку и узвике: „Не гази се!“ „Чекај, де си наврео!“ „Пролази, пролази!“ „Не гурај!“ „Јаој по Бо 
смејак, јер свак од нас помисли:{S} Где си, Боже, сећаш ли се и ти нас?</p> <p>Звук звона долаз 
есто на које се може стати.{S} Тамо где си мислио да је суво угажено сено, уквашено изметом, пи 
т без наде да ћеш ма кад стићи тамо где си пошао.{S} Та бескрајност и дубока тама коју просецаш 
, што ти до руку дође.{S} Остани ту где си и, ни стопу даље!{S} Прими борбу и употреби све, да  
ови вест о паду Чачка.</p> <p>— Ама, је си ли ти луд, знаш ли шта говориш? — зграњава се на тел 
нута, данас видиш ведра а у очима, које си сретао угашене, видиш сад како се уждио зрак.{S} Као 
ивати што даље идемо.</p> <p>— А одакле си ти? — запитах после извесног времена онога заробљени 
це, пада се, посрће се, враћа се одакле си пошао и опет полази.{S} Не знаш куда, нити видиш пут 
и увек ти изгледа да си још тамо одакле си кренуо; нити кроз таму догледаш предмет коме идеш, н 
 му упале и унаказиле лице.</p> <p>Чији си ти мали Драгомире; ко ти је отац и где је; ко ти је  
 нека се слави име Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека приђ 
када приђе царство Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Помени, Господе, и помилуј роба Тво 
 Ти бранилац и заштитник, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека се с 
 који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека приђе царство Твоје; царство правде, ц 
 који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који си на небу, нека се слави име твоје и нека оно значи ми 
м молитву гласно:</p> <p>„Оче наш, који си на небу, разгрни мутне облаке, којима си га застро,  
 Смрт!...“</p> <p>Или још пре, јавља ми си као Леарт, скочио је већ у гроб, и отуд из гроба узв 
може бити да не знаш; ти си паметна, ти си одрасла, мораш знати?</p> <p>— Не знам! — понавља ма 
женио се...</p> <p>— Па ако, Новице, ти си твоје учинио!</p> <p>— Јесам!{S} Ал, видиш да није с 
а: „Да, да, то сам од тебе очекивао; ти си онај стари!“</p> <p>Он одједном прену, окрете се око 
не знаш?{S} Не може бити да не знаш; ти си паметна, ти си одрасла, мораш знати?</p> <p>— Не зна 
а, да чујем још много речи.</p> <p>— Ти си се већ растала — вели старац — Од живог се човек рас 
агласак његов те му приђох.</p> <p>— Ти си Србин, рођаче?</p> <p>— Србин! — одговори ми припаљу 
Драгче, је ли, кад су те миловали, а ти си се слатко смешио и тапшао рукама и грлио си твоје ср 
, те ћу смети да му кажем:{S} Ето, и ти си унакажен, па те ја ипак волем!</p> <p>Та ме је мисао 
а, док је он спавао:</p> <p>— Ето, и ти си онакажен па те ја ипак волим!</p> <p>Његово око сену 
велику, вечиту и неумитну правду, којој си Ти бранилац и заштитник, Оче наш, који си на небу!</ 
у будућу Србију и из тога погледа могао си прочитати дубок бол душе која је прибрала и присвоји 
ву за целу ову планину.</p> <p>— Па дао си је, ето си је дао! — добацује му други.</p> <p>— Па. 
> <p>— А хоће и да се угади, ето, везао си прљавом марамом.</p> <p>— Можете ли да ми дате једно 
каквог друма, па потоварио све; повукао си чак и корито и стару, разлупану бурад да ти их не уз 
/p> <p>— Да бациш, него шта.{S} Дочепао си се некаквих државних кола, која су ти дата можда рад 
јеш.</p> <pb n="124" /> <p>— И послушао си их?</p> <p>— Послушао дабоме!{S} Пушку предао власти 
> <p>Један пита арнаутина:</p> <p>— Био си, пролазио си ага Чакором?</p> <p>Онај нећка главом у 
та арнаутина:</p> <p>— Био си, пролазио си ага Чакором?</p> <p>Онај нећка главом у знак одобрав 
е слатко смешио и тапшао рукама и грлио си твоје срећне родитеље?</p> <p>И ко зна, Боже мој, ка 
 шапће пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си, зар, избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> < 
апћући пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> <p> 
а у ухо својим пискавим гласом; „Мислио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?“</p> <p 
 сутра! — вели један.</p> <p>— Е, решио си се, којим путем? — пита га други.</p> <p>— Идем на Ч 
е јасно казивао:</p> <p>— Шта си ти, ко си ти?{S} Мати?{S} Нама не требају мајке, требају нам с 
тез тамним, гробним гласом.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Краљ Вукашин Мрњавчевић!</p> <p>— Шта ј 
 у густу траву и у жбунов корен.{S} Ако си у светлости дана и догледао по где-где у планини по  
о знаш и умеш! — одговори војвода — ако си ти онај стари, одржаћеш се.{S} Шаљем ти у помоћ најб 
лео на то поље!“ Шта ће да му кажеш ако си прави шахиста?{S} Рећи ћеш му да је будала, је ли?{S 
е на памет синоћне речи војводине: „Ако си ти онај стари, одржаћеш се!“ С чим ће се и с ким одр 
ефону.</p> <p>— Да, ја сам, ја!{S} Како си Павле?{S} Је ли и тамо хладно?...{S} Је ли кишовито? 
она га прима и грли га а и не пита како си јој га ти опремила, у златне ковчеге јал у неструган 
пњу, написао своме цару писмо: „Од како си, царе, метнуо круну на главу, ниси оваке батине доби 
 и цар ђенералу, батина је било.{S} Оно си требао да видиш, па да не верујеш шта се учини од је 
да сам чуо!</p> <p>— Ал’ ти кажеш скоро си чуо?</p> <p>— Скоро? — учини он — шта знам ја шта је 
ову планину.</p> <p>— Па дао си је, ето си је дао! — добацује му други.</p> <p>— Па... дао сам, 
ема где да се купе дрва.</p> <p>— А што си вуко фотеље? — пита га порезник који носи под мишком 
="492" /> <p>— Не знам!</p> <p>— Па што си примила дете?</p> <p>— Тако... — учини мала и још се 
! — опет узвик с друма.</p> <p>— Па што си пошао туда, што не питаш!</p> <p>— Дај, бре, ту глам 
пелу седам осам ордена.</p> <p>— Па што си ти узео?</p> <p>— Тако, узео, жао ми их да се ваљају 
<p>Дижу се и они са калдрме.{S} Оно што си ноћас крај ватре видео као гужву од које су волови с 
и грешници који су ишли пешке за то што си ти вукао фотеље.</p> <p>А купаца је ипак било довољн 
овара мала преплашено.</p> <p>— А зашто си га донела?</p> <p>— Рекли ми!</p> <p>— Па добро, ал  
у?</p> <p>— Знао сам!</p> <p>— Па зашто си бегао?</p> <p>Он ћути, упорно ћути и гледа тупо и не 
ост при изговору ове речи.</p> <p>— Зар си смео, дете моје? — опет ће брижна мајка.</p> <p>— А  
 одговори јој без милости:</p> <p>— Зар си ти једина мајка?{S} Кад би сваки Србин мајку бранио, 
ртавају се нејасно, тамо у дубини, мрко сиве масе два суседна џина, Коритника и Паштрика и оштр 
ње, разастире испод наших ногу провидан сиви облак, који лежи над целим приштинским пољем.</p>  
 поче да блуди по оној даљини која се у сивој и бледој перспективи, без сенака, простирала пред 
ветар откида прамен по прамен и носа га сивом пучином.{S} Вардар нарастао блатњавом водом, коју 
азирати али не још и разликовати.{S} На сивоме небу догоревају звезде као кандила у којима је д 
вакуишу себе!</p> <p>— Кад ђенерал даје сигнал за пожар, онда значи да кров већ гори.</p> <p>—  
 <pb n="354" /> <p>— Па то бре ми нисмо сигурни ноћас овде, шта је од Феризовића довде, два сат 
иснемо на отвореним вагонима.{S} А знам сигурно да ни један од те господе неће спасти државне а 
 кланца...{S} Зашто бих ја водио децу у сигурну пропаст, зашто?{S} Идем натраг, предаћу се па ш 
аком, да не би никога у кући узнемирио, сиђе на доњи спрат и уђе у једну пространу собу, која ј 
 на киши.</p> <p>Узбуђен овом грубошћу, сиђе из истога вагона један американац, коме извесно ни 
зашто, те гомила расте и буја и дере да сиђе доле, у долину, доле, одакле се осећа мирис крви.< 
к не хтеде да се прекрши наредба.{S} Он сиђе с каре додајући:</p> <p>— Е кад је наредба, мора с 
а питању о одбрани Београда, затим опет сиђе у Мораву и закачи се и по други пут за Багрдан.</p 
ну Скопља.</p> <p>На скопљанскоме граду сиђе низ мотку тробојна застава која се ту успела 13. о 
уха, треба му зрака; помислила сам и да сиђем, па ма и пешке наставила, али се није могло ни из 
аши освајају Страхинића бана улицу и ја сиђем за две три куће доле.{S} Уђем у једну удубљену ка 
рба и муниција заједно.{S} Сад први пут сиђосмо на друм, ту где се устависмо, а четири дана смо 
ену у збег испред дивљих Арбанаса, који сиђоше са оних планина иза Дрима и ево је сведок сад, к 
е последње борбе и Аустријанци прете да сиђу у Беране и Андријевицу те да нам пресеку све путев 
крај друма у блато, трећи покушавају да сиђу с друма те да заобиђу колону али се заглибљују у ј 
ребном за корзо а разочараће се тек кад сиђу с аутомобила у блато и кад вечерас, и то ако буду  
ју... остала је тамо, у Прагу.</p> <p>— Сиже?</p> <p>— Обнова, буђење, пролеће.{S} Небо пуно зр 
ат, сат и по, два, а сунце све светлије сија и небо се све више ведри.{S} Око два сата по подне 
> <l>Бојна копља као гора чарна,</l> <l>Сија оклоп и блиста оружје.</l> <l>Милина је оком погле 
 Око села је било нешто оголелих дрва и сикира их је пообарала те големе ватре букћу по дворишт 
е, логори и вашар.{S} Онде видиш прашти сикира и сече фијакер те подлаже ватру, која на сред ка 
стидно сакрила за леђима бело барјаче и сикирче којим га је требала да прикуца на капији.{S} Ка 
јак?</p> <p>Она постиђено баци барјак и сикирче и побеже у кућу.</p> <pb n="181" /> <p>То све н 
 са војником.</p> <p>— А што да не уђе, сила је па му се може; а тешко нама што ту силу плаћамо 
нда окрете нама — Шта га тера?</p> <p>— Сила! — одговори неко — Зар ниси раније видо?</p> <p>—  
у туђину.{S} Оста нејач без хранитеља а сила <pb n="248" /> пође да плави земљу и да сеје невољ 
 имали.{S} Народ се склонио у збегове а сила, која је преплавила земљу, прегазила је поља и лив 
Кад се ослободи Уцињ и маче отуд турска сила, слеже она у варош, не би ли ту нашла зараде те да 
али сам ја чуо тако: да ће једна страна сила преплавити земљу и да ће Србија робовати или три н 
бригом.{S} Наше село на друму и туда ће сила проћи.{S} Турци су мало залазили ван друмова и зат 
шина као у гробу, све спава.{S} Спава и сила која је завитлала косом над нашим главама, спавају 
ра и сланине, те да се исхрани збег док сила не протутњи друмом.{S} Још рекоше да ником, ни жен 
рци? — учини нана, па додаде — Турци су сила децо!</p> <p>— Па шта су они радили?</p> <p>— Зло  
матски представници страних савезничких сила, који су се такође уз владу у Призрену налазили.{S 
 кратковидношћу дипломатије споразумних сила не ипак, све до последњега часа, отворено. <pb n=" 
меновању заступале интересе споразумних сила, пожуриле су да и нама и својим владама објасне да 
меновању заступале интересе споразумних сила, пожуриле су да нама и својим владама објасне да с 
је изненадио само дипломате споразумних сила и оне у Софији и оне у Нишу, и то у толикој мери,  
ријски прекор неувиђавности споразумних сила, од којега је Лорд Киченер свој део одговорности и 
бурлијама славних војвода или им китили силаве, и онај пиштољ који је на Чегру прославио смрт С 
бски друм те погледао хоће ли догледати силазак војске тим друмом.{S} Многи су излази у сусрет  
ће ваљда они заузети Призрен!{S} Бугари силазе овамо.</p> <p>— Они су још гори.</p> <p>— Ја као 
витлани борили без наде са тајанственим силама из морских дубина и најзад догледали светиљку ко 
, боме, шта и видети.{S} Тамо се слегао силан народ, чини ми се цео Срем је био ту.{S} Читав ло 
 отворили се прозори на кућама и изашао силан свет на улицу, па нас све то гледа, нас аустријан 
ао на липљанској станици, па се искупио силан народ око сандука из којега се расуло ордење Кара 
а где би се могла склонити и ако се већ силан свет сабио у њу.{S} Све те куће пут Торлачкога др 
мравињак, који је згазила тешка стопала силе па се мрави помели и журе унезверено на све стране 
днима у освојеној Србији.{S} И те слабе силе, које наступају с Косова, не представљају војску б 
биће га, па ће тек онда да напрегну све силе да га поврате.{S} Неће Београд остати ни недељу да 
 прихвати те где ће сами противу толике силе.{S} И подлегоше, те наиђе страшна година и завитла 
кове шаље на српску границу; споразумне силе шаљу војску у Солун да помогну Србији; Константин  
 Балкану, опредељивале су се споразумне силе у својим поступцима и држању; из обавештења те и т 
осебном, освајачком циљу, споразумне ће силе, поред многих и ранијих и доцнијих, стећи још једн 
 ни на коме дуже.</p> <p>— А од које то силе бегате? — пита нас арнаутин.</p> <p>— Од Аустријан 
ретом страдања, која се не гаси у мраку силе, која не изчезава под ударима насиља; она мисао ко 
но, везано, предало се судбини, закону, сили; мисао је слободна, њу ужад нису могла везати и он 
ка носећи им слободу; Арнаути, чијој је сили дохакао тај исти војник, притворно обарају поглед, 
бама на Дунаву, у којима је он рањен, о сили немачке артиљерије и о нечувеним напорима српскога 
, добија све тајанственији облик.{S} Од силине јаре под таваницом се лелујају разапета платна п 
тве рад које се крсти; већ нека крепка, силна и снажна побожност, слична незнабоштву, које се к 
 пробудили.</p> <pb n="715" /> <p>Вера, силна вера обузела је људе; другаче се срећу, другаче п 
} Њене мудре очице остале су отворене а силна крв, која јој се просула из грла, прелила јој оде 
ас.{S} Не заборавите да је у магацинима силна државна имовина, не заборавите да у болницама леж 
учице као жеравице, али је престала она силна језа и дрхтање.{S} Зашто је престала; да л’ му је 
ош се познавала, није ју испрала ни она силна киша, што значи да је скоро, после непогоде погин 
 досади свету тапкати у месту где се од силна блата нема нашта сести те одморити — и онда наста 
, београђанин иначе, навукао је однекуд силна дрва, разбуктао ватру и сам је посео, спремајући  
огори.</p> <p>— Много ватра, мора да је силна војска тамо.</p> <p>— И војска и народ!</p> <p>Ка 
ла, аутомобили, батерије без муниције и силна стока.{S} Све се то скрхало, све се измешало, све 
носе, запали у дубоке пролоке, трагове, силне поплаве које је брза река, слазећи набујала с пла 
апустила, отишао је на обале бујне и од силне кише надошле Косачице и скочио је у мутне и блатњ 
и сабран из суза и крви које су као две силне реке потекле нашом отаџбином; није ли то туга сви 
души и раскрвављеном срцу!{S} Као после силне буре на пучини где се крхао и ломио, кад чамац уђ 
овцу такође велико узбуђење, да се чине силне припреме, станица се кити и спрема се част и напо 
 блато, које је покрило друм, после оне силне кише, замрзло се и покрило танком стакленом скрам 
истија, светлија још.{S} Видели сте оне силне гробове што су остали за нама, у њима су деца ваш 
 цигаретом калдрму да бих могао мимоићи силне баре и каљуге што их је киша, која још лије, разл 
носилац круне, дебелом писаљком исписао силне црвене бразде.{S} Та карта казује много, у овоме  
менту кад се Ваша војска, и поред овако силне навале, тако одлично бори <pb n="278" /> и има у  
дели.{S} Силни пером опеваће наше јаде, силни срцем заплакаће над нашом невољом а силни душом п 
руке хлебу који нам милосрђе подели.{S} Силни пером опеваће наше јаде, силни срцем заплакаће на 
лни срцем заплакаће над нашом невољом а силни душом пружиће нам топле речи утехе — али нас то н 
а теби, Боже наш!“ у часу када је Душан Силни стављао себи царску круну на главу.{S} Мраморно < 
 сви тамо.{S} Пожар је сад изгледао још силнији, као гора у пламену од којег се и небо запалило 
ш под пушком у Скопљу, јер га саката од силних рана које је некада стекао, нико није у војску з 
еке.{S} Огласиле су га хоџе са минарета силно кличући Алаху.</p> <pb n="559" /> <p>Светина, кој 
планима задрхташе мотори и вито се поче силно да креће, тела им се затресоше, прнуше најпре пољ 
рбији већ морају да се враћају јер Руси силно надиру.</p> <p>Изложивши све те околности, војвод 
, јер је до моје куће ваљало пребродити силно блато, баре и пролоке; ваљало је још проћи крај м 
 јој поглед разумела и цикнула сам тако силно да се сви у вагону ускомешаше и збунише.{S} Мисли 
туд, путем који води из вароши, не зачу силно бректање једнога мотоцикла, који је јашио францус 
да је стока већ била потпуно клонула од силнога умора, пут који је био стрм и под ногом, олакша 
земља упалила или још пре, као да је од силнога пламена који јој је буктао у утроби, напрсла па 
а студен, бивала све јача.{S} Дете доби силну ватру и поче грчевито да се трза.{S} Чело му је г 
вака веза са Немачком, Румунија би била силом прилика нагнана да уђе у наш фронт, Константину г 
х.{S} Па како је и та вера немоћна пред силом!</p> <p>За Енглезима брекће и стење сав блатом ум 
ћи кисле на станици, морају ћутати пред силом.</p> <p>Видео сам једну грубу и ружну слику.{S} П 
S} Свет се тиска и отима, гура и надире силом у возове који, један са другим, пуни очајних путн 
глас потпуно издао.{S} Покушах да му се силом отмем и рвајући се са њим ударим га песницом по в 
још за видела дрва од сељана, милом или силом.{S} Сад је већ дубока ноћ и арнаути су се повукли 
и ствари на станицу; други ће им војник силом оружја задржати место у вагону на које они што су 
 могло још мало одморити али, и ако сам силом склапао очи, нисам могао задремати.{S} Гушило ме  
бегло из гнезда изненађено неочекиваном силом, као оно кад пожар на мах обухвати кућу па се ста 
покушавао да се борим са том невидовном силом и јогунасто сам се опирао сну, узносећи главу кад 
 да им власти и војне и цивилне хоће на силу Вога да даду утешну форму.{S} Са истока јављају да 
ти за упоређење, па ми се оно ипак и на силу наметало и изазивало ми тежак бол...</p> <p>Тај бо 
ти доцкан? — покушавам ја да измамим на силу утешан одговор.</p> <p>— Та... — узе да отеже офиц 
пажњом, не скидајући погледа, посматрао силу која је протутњала друмом и отишла даље у ноћ.</p> 
а је па му се може; а тешко нама што ту силу плаћамо кожом! — одговори му један мрзовољан глас. 
, на дну се ове оцртава, тамо у дубини, силуета града на једној узвишици под којом се простире  
 стоји непомично, као камени кип, једна силуета.{S} Изгледа као сен жене која је негда, у древн 
имо и не можемо догледати.{S} Њена црна силуета, издвојена из таме бледом месечином, имала је у 
видим је ли то одиста она, чија се црна силуета стапала са тамом, те се једва назирале контуре  
раз.{S} У тој ведрини оцртава се мрачна силуета вароши у којој сад већ спава све што није имало 
мрак, кроз који су се нејасно оцртавале силуете напуштених двораца, давао је мртвој вароши неку 
 се већ пред нама пламенови са ватара и силуете кућа које као да се из сред пламена уздижу.{S}  
фењерчића, која још више заклања њихову силуету.{S} Пред овим или оним вратима стоје кола са уп 
г сна.</p> <p>Поглед на тамну и нејасну силуету Грачанице и нехотично повлачи за собом безброј  
што је остало решено да се преда.{S} Ту силуету овамо и онамо осула је по која бледа и слаба св 
 слици намести као залеђе Душанов град, симбол моћи и снаге српске; као да је неко хтео да пред 
де, погибе!“ или „Ено море, оно је кућа Симе Дабића!“ И тако сваки час на сваком кораку.</p> <p 
колске клупе а на зиду слика Св. Саве и Симе Игуманова завештаоца ове зграде српској богословиј 
 олтару и клекнуше пред иконама Светога Симеуна Мироточивога и Светога Саве архипастира.</p> <p 
уне вином и пазаривали поморанџе, алве, симите, воће, од оне масе солунских продаваца која се о 
 из разређеног дима, помоли пуковникова симпатична фигура.</p> <p>— Спасавајте се, овамо, брже  
сам помаже батином да не би посрнуо.{S} Син му је под пушком; можда оно што се чује од јутрос и 
нутку кад сам у Скопљу сазнала да ми је син погинуо.{S} Ето за то сам његову смрт, мој највећи  
све, рекох ко ми је муж, рекох да ми је син већ годину дана на фронту, да је био у борбама, ниј 
оца.</p> <p>Са таквим васпитањем мој је син отишао у рат.{S} Ја сам морала да стегнем своје мат 
, говори са сином.</p> <p>— А где им је син?</p> <p>— У армијском штабу, у канцеларији, али зна 
ивот деце наше; казивао нам је, како је Син Господњи страдао ал је веровао, када је и на крсту  
д светом сам се показивала горда што је син заменио оца.{S} Тако је он желео.{S} Једини поверен 
асле су оне које су биле одојчад кад се син од мајке одвојио, и међ њима је она нашла себи радо 
 је уловио у мрежи.{S} Загрљени мајка и син, светлећи тамне стазе, којима се измеђ стена и каме 
 је одојче, које ми је било на рукама и син који је дорастао, те који ће још мало, само ако му  
а.{S} Тешило ме је што ми је најстарији син већ био добро измакао, ушао је био у осамнаесту год 
 да ме греје; чух да ми је и најстарији син, у борби код Великог Поповића, погинуо...</p> <p>Оч 
 ми изађе пред очи.{S} А мој најстарији син погинуо је на бојноме пољу, као војник, као син оца 
 имају те записана у списку; погинуо ти син, не знају те, не могу да те нађу, избрисали те из с 
срета никло је у наших поуздање.{S} Мој син, који ће четири дана затим, у једном крвавом сукобу 
 се још заједно, раме уз раме, ја и мој син, и пашћемо један крај другога, као они што су их оп 
у их опевале народне песме!“</p> <p>Мој син је био срећан када је слушао ове очеве речи; у њему 
нуо је на бојноме пољу, као војник, као син оца војника, вршећи савесно дужност своју.{S} Његов 
што га је на стражи крај пласта заменио син, и наложио сам ватру па, грејући се и сам, упустио  
аричући казивати:</p> <p>— Јуче ми умро син... јединац... седамнаест година...{S} Јутрос сам тр 
ас да јој је на северном фронту погинуо син.{S} Она нема снаге да се гура, снагу јој је бол исп 
моково дрво, један део историје божјега сина и успомена на његова <pb n="303" /> дела и страдањ 
 несрећи мојој, о погибији најстаријега сина?</p> <p>Ја никаквим знаком нити потврдих нити оспо 
 који толико дрхће над судбином својега сина, мора разумети и моју материнску бригу — од тог тр 
орким пребацивањем; сетила сам се свога сина, кога ће страшно заболети ако једнога дана сазна ш 
и мојих болова био је гроб мога другога сина.{S} Тамо сам често одлазила, тамо сам се почела ми 
ер ми је те зиме, по смрти мога другога сина, умрла и мајка.</p> <p>Када је последњи пут одлази 
лила светиљку и све до беле зоре чекала сина, тако од тад, ево већ седамнаест година, старица с 
и једна ојађена мајка, која је изгубила сина: „Долазио ми је — <pb n="391" /> вели — неколико п 
роб мужевљев и повела сам собом средњег сина.{S} Старији је био заузет школом а мезимче сам ост 
е диже и оде да обиђе свој пласт сена и сина којега је оставио на стражи.</p> <p>Око наше ватре 
м само себе а сад... фамилија... имам и сина.</p> <p>— Па знаш како је.{S} Ја не верујем ал, ак 
 мисли које су је до сад мучиле, загрли сина и обли га сузама.{S} А он кликну:</p> <p>— Био сам 
следња радост очева.{S} Остављајући три сина у кући, отишао је поносан и задовољан у рат из кој 
459" /> на све стране, неће ли угледати сина који се јутрос рано, неопажен, извукао из куће и к 
 прошапута више себи:</p> <p>— Тамо сам сина изгубио!</p> <p>— Онда, је л’? — пита Краљ.</p> <p 
А ко за мене и зна да постојим?{S} Имаш сина за војску, знају те, нађу те, имају те записана у  
 стање рађа Кавуре, Мациније, Обилиће и Синђелиће?</p> <p>— Јесмо ли били дорасли да понесемо о 
 пиштољ који је на Чегру прославио смрт Синђелићеву, и она пушка која је из руке малога Книћани 
нитеље а себи бранитеље.</p> <p>— Пођи, сине, пођи, склони се од несреће.{S} Краљ те зове па он 
 други који предмет.</p> <p>— Можеш ли, сине? — припитао би каквог дечка који је пролазио крај  
абу пуне очи па ми само шапће: „Упамти, сине, ово!“...</p> <p>Он опет застаде у причању, верова 
 што беласа?“ — „Видим!“ — „То је Сава, синко, а оно иза ње је Србија“.{S} Дуго смо после ћутал 
што је погинуо на Косову пољу.{S} Ајде, синко, целивај свеца!“ А мени задрхта душа и наиђоше ми 
 да га благословим.{S} Посветила ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Пет 
вим сам их јасно чуо: „Посветила ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Пет 
и и другу чашу, па додаде: „Не умем те, синко, ни чему научити што ћеш и како ћеш.{S} Нека те Б 
блага, родитељска лица.</p> <p>— Немој, синко, да једеш тако.{S} Виш како те гледају гладни што 
 се нећемо дуго видети?</p> <p>— Зашто, синко?</p> <p>— Изгледа да ће скоро настати борбе.</p>  
 видела и срела толико његових другова, синова виших официра, ослобођених фронта и упућених на  
 дужности које Отаџбина тражи од својих синова, он ми је горко пребацивао и молио ме да не вређ 
се, па ћете чути, колико је генералских синова у француској погинуло, а где смо ми, где је крај 
 комисије ослобађају.{S} И то да је бар синове, већ и шураке и друге рођаке.</p> <p>— Ја знам ј 
 код нас где су генералски и пуковнички синови, јесте ли чули да је ко погинуо или да је рањен? 
} Ја знам два народна посланика чији су синови јуначки погинули и знам...</p> <pb n="331" /> <p 
цу што сам повела ма и једно дете те да синовља суза кане на очев гроб, али сам учинила грех пр 
чевој души буди понова туга, на догледу синовља гроба.{S} Чичица је дуго, дуго гледао оне модре 
да ме доведе довде те да и ја у близини синовљој легнем у земљу.{S} Ево, како сам изнемогао, да 
у годинама у којима, у душама испуњеним синовљом љубављу, тек почиње бујати и један нов осећај  
што је мајци тако драго да разговара са сином.{S} Ја сам у њему већ гледала одмену и гледала са 
</p> <p>— Не, његова госпођа, говори са сином.</p> <p>— А где им је син?</p> <p>— У армијском ш 
<p>У Крагујевцу, чим се најпре видео са сином наследником, пошао је одмах да посети тада већ бо 
сна и усправљена — њен је израз, њен је синоним.{S} И зато је младост вечита, као што је и миса 
 шта ми би, пошла сам као без главе.{S} Синоћ нисам ни мислила да бегам а јутрос окупише комшик 
асе зору а ономе несретнику, што сам га синоћ видео везана крај ватре, вечиту ноћ.{S} Глас је т 
ама наших стараца.{S} Читава их је чета синоћ изгинула.{S} Та чета, из ужичке војске, упућена ј 
мишљене речи.{S} Тако је и ова сиротица синоћ још легла мирно а јутрос осванула очајна.{S} Док  
— упита капетан нестрпљиво.</p> <p>— Од синоћ се, господине, не одзива.{S} Звала сам неколико п 
у лежи читав логор породица које још од синоћ и ноћас чекају ту.{S} Усред воде, која је поплави 
не и код Струмице, те свет почео још од синоћ и целу ноћ да хита ка железничкој станици.{S} Вер 
а и магацина! — примећује један који је синоћ био код „Зрињског“ и вратио се отуд кући убеђен д 
аном крете и оно одељење коњице, што је синоћ у мрак стигло.</p> <p>На Јежевици с једне и с дру 
тру да се пробуди сат раније, но што је синоћ пред мрак одлучио.</p> <p>Трећепозивац сад се већ 
о на положајима на којима је био кад се синоћ борба завршила.{S} Он се повукао на јежевичку кос 
.. толико им само реци.</p> <p>Кад беше синоћ да кренемо, те одох да му кажем збогом, он ми реч 
мен и све је прогутао.</p> <p>Легао сам синоћ под утиском оних речи да је покојник још у Призре 
з ужичке војске, упућена је била доцкан синоћ са јелице капетану у помоћ али, рђаво вођена, зал 
зрену сам остао седам осам дана, све до синоћ, у оној великој болници где је била гимназија.{S} 
ију слика оне двојице коњаника које смо синоћ срели испред Чаглавице и који су хитно журили рас 
један пријатељ — Узнемиравало ме то што синоћ није стигла дивизија.{S} Почео сам да сумњам да и 
 расположење но што је било оно које су синоћ <pb n="717" /> понели полазећи одавде.{S} Војвода 
тановници да се буде из сна, за који су синоћ веровали да га до зоре неће прекидати.{S} Најпре  
 уступи мало сувоте.{S} Веле, доцкан су синоћ стигли, ноћ већ пала, све затворено, све погашено 
а у икону пред којом је мајка дечја још синоћ упалила жижак, те му се заврти суза у очима и он  
руке бринући се где је.{S} Дечко је још синоћ казао мајци да он неће да бега, он хоће с браћом  
ом се пробијају кроз гомиле које су још синоћ поселе станицу и, где мало простора нађу, спуштај 
начелством, срели су се они који су још синоћ веровали да неће никад доћи потреба да се напушта 
је Чачак пред падом.</p> <p>— Ипак, она синоћна обавештења писарева нису била нетачна! — сину к 
Непријатељ већ осећа да према њему није синоћна војска а београђани да је ова, у низу њихових с 
грло — Је ли остало тамо у кујни што од синоћне вечере?{S} Узми један тањир па скупи све што им 
 бројно стање прикупљене пешадије као и синоћне и јутрошње кретање непријатеља.{S} Капетан наре 
ареди да поскида с чизама колико толико синоћне блато и спреми остали пртљаг.</p> <p>Потпоручик 
 и болан осмех.{S} Њему падоше на памет синоћне речи војводине: „Ако си ти онај стари, одржаћеш 
ћ измеђ 3. и 4. октобра и спокојство са синоћних повољних вести успавало грађанство, те га обгр 
бавештења писарева нису била нетачна! — сину кроз главу капетану, стрпа наредбу у џеп од шињела 
 осећање слутње.</p> <p>— Мало пре, кад сину, спазих, па реко да ниси рањена?</p> <p>— Ја... ни 
та, седамдесетогодишњи старац предао је сину бригу управљања Отаџбином али је сву љубав за њу з 
равду, једну горку неправду према своме сину, у тренутку када се он као војник борио.{S} Он је  
м, јединородноме и јединосушноме.{S} Не сину господњем на престолу Божјем, о деснују Бога Оца,  
ретило грижом да сам учинила неправду и сину и мужу.{S} Али, од тренутка када сам осетила да у  
ема Отаџбини.</p> <p>Молили су се још и сину господњем, јединородноме и јединосушноме.{S} Не си 
ме тренутку заболе горка истина која ми сину пред очима, истина да у Србији само армијске госпо 
и она сваке ноћи пали на прозору да јој сину каже пут, гори увек подједнаком светлошћу вере и н 
ворио нам је често — мени и најстаријем сину. — „Не смете ме жалити ако подлегнем рани; треба ж 
ица на њеноме гробу у ноћи казивала пут сину и под светлошћу те свећице могле и у ноћи читати р 
Бошка стари Југ-Богдане</l> <l>Око Југа синци Југовићи</l> <l>Дивна браћа и дивни јунаци,</l> < 
а сам носила свој најдражи терет, свога синчића...</p> <p>Госпу у црнини обли читав поток суза  
аца је са истока на запад, са Црнога на Сиње море.{S} Још пре пет стотина година оркан један, т 
димировом Елбасану и на обалама нашега, сињега мора.</p> <p>И данас, ето, на том истом Косову,  
е које су Дрим обгрлиле и сађу на обале Сињега Мора, носећи приморским кефалијама поруке Господ 
 у воду.{S} Граната за гранатом поче да сипа у редове несретних бегунаца.{S} Коњи почеше да се  
 — Тамо је прави пакао.{S} Тамо граната сипа као киша, прашти дрво и земља, камен пуца а шљунак 
ештеника... нико не сме на гробље, тамо сипа граната...{S} Шта ћу, куд ћу с њим?...{S} А наишло 
цу Страхињића бана, полегали у ланац па сипају ватру.{S} Ја сам остао код позоришта и сишао сам 
и одступање, Бугари са гвозденога моста сипају паљбу на камени мост а наши је прихватају да би  
 неколико оних смртоносних тичурина што сипају смрт из облака.</p> <pb n="591" /> <p>Француски  
су шофери наложили ватру коју распаљују сипајући на њу, с времена на време, машински зејтин.{S} 
 одржати.</p> <p>Граната је за гранатом сипала а он се провлачио уз зидове и пажљиво заклањао з 
о да није ни слушао примедбе које су се сипале као из рукава за сваким колима.{S} Али кад наиђе 
 аероплани већ учестали ватром, коју су сипали на Крагујевац.{S} Врховна <pb n="280" /> се Кома 
 море жара као из огромне зажарене пећи сипало је толико светлости да су улице бљештале и камен 
леда око себе.{S} Непријатељско је зрно сипало огањ и косило.{S} Капетан срете погледом младога 
але млетачке галије; са чијих је бедема сипана киша стрела на оружане бродове, који су долазили 
и, што се може понети.{S} Дотле је бабо сипао из вреће брашно у торбе, одвајао у заструг сир из 
рану на руци, погледа ме па плану и узе сипати бујицу речи праћених живим гестом оне здраве рук 
за.</p> <p>— Па како ћеш?{S} Видиш како сипи киша, искиснуће деца до голе душе.</p> <p>— Кад би 
 је ватру угасила киша која још једнако сипи.{S} Средином је улице немогуће било ићи а странама 
сам се и кренуо кући.</p> <p>Напоље још сипи несносна јесењска киша и мочар покрио житким блато 
 Понео бих ја то и сам ал не могу, имам сипњу.</p> <p>Он понуди под истим погодбама заробљеника 
у, нигде ништа али покупише све брашно, сир, пасуљ, и суво месо, све што се нађе по кућама.{S}  
вреће брашно у торбе, одвајао у заструг сир из качице, скидао из димњака сува ребра и преламао  
 Развио на земљу прљав пешкирић па једе сир и хлеб и пуца.{S} Поједе залогај па узме пушку и ис 
леб који држи под мишком и штрпка тврди сир из жуте бакалске хартије.{S} А тај исти је, само не 
а леђа понети хране: брашна, сува меса, сира и сланине, те да се исхрани збег док сила не проту 
а и чекају да когод баци прљаву кору од сира, спољни лист од купуса, кожицу од кромпира и сагињ 
ио средстава?</p> <p>— Он је занатлија, сирома; ми смо сиромашни.{S} А био је је и у војсци, ни 
рија са фронта повлачи пут Призрена.{S} Сиромах доктор, на коме је још трајала гојазност коју ј 
пео.{S} Па шта је ово сад?“ Поп се сави сиромах па му вели: „Господару и ага, Бог па ти!{S} Што 
 Ко зна, од бола ваљда, од муке!</p> <p>Сиромах Рајић!{S} Слаб и иначе, и свој рођени живот је  
то, човек ми је поверљиво казао.</p> <p>Сиромах доктор, доброћудан као и сви марвени лекари, он 
 друмски глиб и богаташе како гладују и сиромахе како умиру у блату.{S} Све су видели и срце им 
ити мирно и безбедно прибежиште једноме сиромаху књижевнику своме, Ускоковић није имао више мор 
ао пару у просјачку капу.{S} И последњи сиромашак, онај који је полазећи у свет стегао неколико 
 крпе и узице а кочијаш јадан и подрпан сиромашак.{S} Та су кола одвезла српскога Краља у Немањ 
осецам телом, онако као пливач воду.{S} Сиромашна светлост из фењерчета није била кадра допрети 
сам сати нисам окусио залогај хлеба!“ а сиромашна косовска села, кроз која смо пролазили, нису  
планини, где спава на ледини крај једне сиромашне ватре, тешко ми се вајкао:</p> <p>— Ама лепо  
 би ли својим присуством охрабрила онај сиромашни свет, који није имао начина ни могућности да  
p> <p>— Он је занатлија, сирома; ми смо сиромашни.{S} А био је је и у војсци, није ни могао да  
а.</p> <p>Бегали смо из богатијих у све сиромашније; из питомијих у све дивље крајеве.{S} Што с 
587" /> <p>Крајеви у које наилазимо све сиромашнији, све тужнији.{S} Небо бледо, малокрвно; оно 
 и да је хришћанство према Српству тако сиромашно жртвама.{S} Две хиљаде година ми славимо и жа 
 пробудио! — додаде други.</p> <p>И под сиромашном светлошћу малога фењера, момци приступише по 
ињу на кућама да се осветљавају прозори сиромашном светлошћу петролејске лампе и на прозорима,  
е Србија према једној царевини, не може сирота... а вама треба бар шест месеца у касарни, не мо 
} Поразболеваше се многи од те хране те сирота Јела, неког Андрије Андрића и иначе слаба, од те 
о ни речи успут није говорио а шибао је сироте вранце и ако су као стреле летели.{S} Једнако их 
, која извире из дубине груди — Гледам, сироти људи, са колико вере и колико поуздања дочекују  
 ноге, па онда деца, деца, деца и жене, сиротиња и богаташи, сви подједнако брижна и преплашена 
е по гдегде дим кроз разлупани кров.{S} Сиротиња уцињска, она сиротиња без крова и огњишта, уву 
њавче?</p> <p>— И мени је, боме, то сва сиротиња што сам је понела.{S} Знаш како је... није да  
азлупани кров.{S} Сиротиња уцињска, она сиротиња без крова и огњишта, увукла се овде и онде у к 
себи.{S} А ми велимо нека их, боље наша сиротиња нека узме него Бугари.{S} Па... загушило око в 
ештава, чиновника, стране мисије и наша сиротиња.{S} Све је то кренуло нарочито тим путем што ј 
е та светиљка у дубокој ноћи?{S} Зар је сиротиња тако раскошна?{S} Или се то неко Богу моли или 
тетка Стана, самохрана старица, коју су сиротиња и самотиња пре времена преломили.{S} Некада, т 
за ових сто година, одвајајући од своје сиротиње, одвајајући од својих уста, прибирали и текли, 
рпску варош, пуну народа и пуну избегле сиротиње, међу коју се непријатељ кукавички завукао.{S} 
падају, не почну ноћас светити на нама, сиротињи.{S} Легла сам и покрила сам се ћебетом преко г 
о, почетку своме и зачетку дара свога — сиротињи.{S} Сетио се дугих напора и снажне, младићске  
еја, како би за времена спремио зимницу сиротињи која је избегла из <pb n="80" /> горњих крајев 
о.</p> <p>Тако пролазе дани и гомила се сиротињска уштеђевина под сламом, на којој мајка спије  
а од четрнаест петнаест година, слаба и сиротињски обучена.{S} Она носи у наручју одојче.</p> < 
мушком војничком оделу а друга просто и сиротињски одевена са дететом у наручју.{S} Морао сам и 
 да твојима који брижно седе под каквим сиротињским кровом, прикријеш вести које долазе с фронт 
ећ варош губи, иза капије једне од оних сиротињских кућица, вире два светла ока кад год Новица  
ој, већ залелека једна мајка; на једној сиротињској кућици, горе иза града, извеша се црна заст 
оже појести па сад нема ни за њих ни за сиротињу хране те канда мисле да падну у које друго сел 
p> <pb n="115" /> <p>Тако и једна жена, сиротица, са двоје деце на рукама, била се већ сместила 
ње, непромишљене речи.{S} Тако је и ова сиротица синоћ још легла мирно а јутрос осванула очајна 
оразумети се.</p> <pb n="596" /> <p>Она сиротица, са одојчетом на рукама, била је Галипољка, из 
петицу, па вели: „Кажи:{S} Авај, Босно, сиротице клета!“ Свирачи засвираше и запеваше а цео нар 
 песму србијанских свирача „Аој, Босно, сиротице клета!“ па ми се јави мајка, па видо и онај ве 
 после, нигде детета...</p> <p>— Ко зна сироче — нариче несретна мајка — Ко зна где је, лута мо 
никовој.{S} Он је носио под пазухом оно сироче а ја своје.{S} Ишли смо кроз улице покривене бла 
 се не предаје; час на писак напуштених сирочића над којима више не бди снажна рука која их је  
 рањено већ она у груди а дете, како је сисало, окрвавило усне и образе материном крвљу.{S} Ужа 
а; којима је била довољна и најобичнија ситна појава па да из ње испредају дуге и стоструке ком 
 проли те у два маха промаче кроз сутон ситна али оштра и студена киша.</p> <p>И ако разговор и 
о купци залазе од гомиле до гомиле и за ситне паре носе својим кућама драгоцене ствари.</p> <p> 
улицу кроз осветљене прозоре, сагледале ситне иглице кише која косо промиче.</p> <p>Улицом већ  
погледом док му чунић није замакао међу ситне вале несташнога мора, које се у рану зору, као де 
 у последњим, седмим колима и око ње су ситније ствари и кофери а у предњим колима: кревети, ас 
нагрижена мало и на њој се познаје траг ситних дечијих зубића.{S} Носила је ваљда мајка у недри 
па на столу и шамлица под столом; свака ситница и свака стварчица.{S} Свака је стечена, свака к 
 <p>— У редовним приликама је и најмања ситница олакшавна околност, те не знам узбуђење, те иза 
ирока косовска пољана, кроз коју беласа Ситница, коју ћемо мало час прећи преко камене ћуприје  
ине, а између непријатеља и нас била би Ситница.</p> <p>Краљ погледа по свима и у том тренутку  
ити фронт овако, видиш, са десне стране Ситнице, да затворимо Ибарски кланац, којим се слази у  
измеђ Приштине и Вучитрна, измеђ Лаба и Ситнице, тамо где цветају косовски божури, пропада и ср 
 лево крило треба да се повуче овамо ка Ситници, да тако постављен фронт може прихватити и бран 
> <p>Краљ настави:</p> <p>— Хоћу ту, на Ситници, да погинем.{S} Живот Србијин је и мој живот; к 
им, одлучним гласом додаде:</p> <p>— На Ситници треба примити одлучну битку, нека се на њој још 
оново занео, поведен мишљу да погине на Ситници.{S} Та га је мисао морала одвести у царство сно 
тавити на чело моје војске и ту ћемо на Ситници сви изгинути!</p> <p>Сви ућуташе под утиском ов 
својим војницима и својом крвљу обојити Ситницу, те да још једном потече мутна и крвава, изглед 
и је пао већ на воде Моравине и на воде Ситничине.</p> <p>— Тамо се решава судбина мога јаднога 
а загасила; из другога дворишта чује се ситно и одмерено ударање чекића; то у рану зору поткива 
, да чујем шта она мисли, јер и она има ситну децу.{S} Она је била безбрижна.</p> <p>— Може да  
 недара, дрешио је чвор и вадио је отуд ситну пару да удели.</p> <p>Да ли је то саучешће које н 
 се, оџаци који падају на њ’ дробе га у ситну парчад, пада већ и други зид, занео се и трећи и, 
ова; камени царски престо, раздробљен у ситну парчад, лежи у муљу; олтарски стуб, танак и бео к 
и просејати и ако једва ручицама обгрли сито.{S} Ранко је годину дана млађи од ње и пошао у шко 
 вароши задао нам је нарочиту бригу.{S} Ситуација је била <pb n="119" /> озбиљнија но што се мо 
стили и које нико не чува.</p> <p>Таква ситуација морала је забринути и власти и већ пред подне 
ма, али се сад већ јасно и очима видела ситуација.{S} Поћи се мора, у то више нико није сумњао, 
у, на један мах, створена нова и очајна ситуација.{S} Та је ситуација последњих септембарских д 
да потражи Чачак те да распита каква је ситуација тамо, не би ли сазнао није ли већ доцкан крен 
омоћи, зашто не!{S} Ја не знам каква је ситуација на овоме фронту, па не могу ни да вам кажем н 
орена нова и очајна ситуација.{S} Та је ситуација последњих септембарских дана овако изгледала: 
оуздане, ипак дају нешто података да се ситуација може бар наслућивати.{S} Он је, размишљајући  
ња Ниша.{S} Тада им је изјавио да би се ситуација могла још увек променити ако савезници на вре 
рдаром на више, па би видели како би се ситуација очас изменила.</p> <p>Официр је све то говори 
 је било поуздано а то је, да је у Нишу ситуација сматрана много тежом но у Скопљу.{S} Од њих с 
може бити још и сутра.{S} Све зависи од ситуације на бојишту!</p> <p>Одлазак жандармерије из ва 
 има ли каквог начина да изађемо из ове ситуације?</p> <p>Потпуковник не одговори ништа на ово  
 савезнике се није могло рачунати после ситуације која би им остала за леђима ако би кренули на 
окушавала увек ублажавати утисак тежине ситуације, морала је најзад прићи му и скрушено, речју  
оманда и предлагала као једини излаз из ситуације.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Један политички и 
укурешки уговор.{S} Према томе, ето вам ситуације у коју би запала Бугарска ако би нас напала.{ 
рошапуташе готово сви, поражени тежином ситуације.</p> <p>Пред нама је била варош у пламену кој 
ико од јутрос више и не крије озбиљност ситуације.{S} Већ два дана воде се очајне борбе на Стра 
ош не увиђа или неће да увиди озбиљност ситуације; да ли се можда тамо у души његовој не крије  
утисцима који су нам давали општу слику ситуације, јер смо се са воза вратили тако исто оскудни 
о благим гласом, осећајући и сам тежину ситуације.</p> <p>— Тамо, баш у близини цркве, налазе с 
у <pb n="551" /> на против у овој новој ситуацији налазили разлога да им се треба кретати и то  
 превалили преко глава, да и у најтежој ситуацији нађемо себи утехе ма и у немогућим претпостав 
вну Команду да се обавести о целокупној ситуацији на фронтовима.{S} Ту је сазнао да ни величанс 
71" /> <p>И ако не знајући све детаље о ситуацији, светина је напоље имала јасно осећање о опас 
ашњем дану, о величини својих трупа и о ситуацији на Јежевици, одакле је овога тренутка стигао, 
и на то, пошто су се тачно обавестили о ситуацији.{S} И за нас нема ничега речитијега од бегств 
овништва, забрину се искључиво бригом о ситуацији у вароши, о одржању реда и чувању имовине све 
начелнику, да се још једном распитамо о ситуацији пре но што одлучимо шта ћемо, затекли смо га  
е, једва да допре из Чачка каква вест о ситуацији у земљи, те које долазак једне батерије са Др 
о од границе, онда је то последња реч о ситуацији! — умирује опет доктор.</p> <p>— Па последња, 
ске, Русије и Италије и да их упозна са ситуацијом у којој се земља налази од тренутка њиховог  
 требају ми никакве вести, ја већ знам, ситуацију — вели он — Од два сата по подне па до сад лу 
ивизија али да уопште помогне, да спасе ситуацију, доцкан је, врло доцкан.</p> <p>— Дакле само  
 један доказ! — умеша се трећи да спасе ситуацију — Када би опасност била близу, Команда би Тру 
на навикнути да по томе курсу оцењују и ситуацију а затим слушају новости са фронта, допуњујући 
а дана дошао, чинили су сасвим другачом ситуацију но што је била данас до подне, када су ђенера 
али неуспех не би нам ништа више отежао ситуацију од садање.</p> <p>— А ви велите, Врховна је К 
одних посланика.{S} Сад већ знамо јасно ситуацију! — гунђа један из гомиле која је сачекала воз 
ораз и да у Нишу са поуздањем гледају у ситуацију или бар такво поуздање <pb n="32" /> јавно ис 
нтовима.{S} Ниш јасније но ми види нову ситуацију пред коју смо стављени издајством грчким, нео 
{S} Страни посланици морају знати општу ситуацију, њих су њихове владе извесно обавестиле и, чи 
Скопљанац којим се путем може из Тетова сићи у Битољ; у другој гомили разговара се о томе да ли 
ри поп мало узбуђеније. — Ибром се може сићи и у Пећ, а из Пећи може у Ђаковицу, а из Ђаковице  
роз који се Бистрица ломи пре но што ће сићи у Призрен, тамо где се поносно уздиже Дрвен-Град,  
м, и које се налазе у Санџаку, могле би сићи у Пећ па одатле, преко Андријевице и Подгорице, на 
у и отерати непријатеља из земље, могао сићи у војничке ровове и собом прихватити пушку; то ниј 
плички бегунци.{S} Кола вуче само један сићушан коњ а друга страна руде празна.{S} Када <pb n=" 
ле два пара точкова.{S} Кола вуку један сићушан коњић и једна мршава кравица запрегнута као и к 
 Србије!{S} Колико је то малено, колико сићушно, колико безначајно, па ипак драго је, наше је,  
орба 1012 у којој краљ српски Војислав, сишав са Рашке побеђује Византинце и победом том означа 
а, један за Солун а други за Митровицу, сишао са солунскога воза и сео на митровички, убеђен ра 
спратио са благословом.</p> <p>С вечера сишао сам на обалу да га сачекам али је море било узнем 
лећу трава је опет озеленила а народ је сишао из збегова.{S} Данашња је пропаст тежа и страшниј 
нуло дице са ожиљцима, арбанаса који је сишао са планине и посматра нас дивљачким погледом и не 
} Убио се на првој станици, на којој је сишао, кад је кренуо из Скопља.{S} Није хтео даље.</p>  
.</p> <p>Шестога дана путовања, Краљ је сишао у Дримову долину, где пут опет слази на Дримове о 
 ватру.{S} Ја сам остао код позоришта и сишао сам полако, крај зидова, заклањајући се иза кућа, 
 наредник, који је пратио неку комору и сишао с коња да се одмори на ногама, појаха га понова,  
ја ме је у овоме часу гушила као да сам сишао у какву дубоку костурницу.</p> <p>Официр је седео 
е водио, јер није остао на вратима него сишао на друм.{S} Тек кад се врати саопшти нам га.</p>  
 слободу; то је та земља која покрива и сише младо и нежно тело мојега јединца.</p> <p>Понећемо 
 јуче или прекјуче одважила пуна стида, сишла с плота, пришла бојажљиво колу и кад су забола ру 
нама, јављајући нам се по где и гдекад, сишла је сад у наше редове и почела нас грлити својим л 
војска, сада снажнија и духом и снагом, сишла с Копаоника, на њеним се победничким заставама мо 
а је пошла да ослобађа поробљену браћу, сишла са Мораве у Косовску равницу и закуцала на врата  
е и просвете раскошно окићених крајева; сишла је међу нас, вођена великим осећањем милосрђа и п 
ри буђењу играло весело.{S} С вечери је сишла на обалу да га сачека, али је море било узнемирен 
рала напустити, пустила се низ Косово и сишла у последњи део слободне Србије.</p> <pb n="264" / 
сам се решила да и ја идем у Приштину и сишла сам на станицу али није било <pb n="432" /> воза, 
згледали смо као сенке, као неке утвари сишле из тајанствених прашума ових великих планина које 
 са једним полицијским писаром на челу, сишли су и прихватили борбу да би одбранили несретне из 
робови оних војника који су 1912 године сишли на Косово и, залажући младе животе своје, васкрсл 
а врхове оних планина са којих смо јуче сишли, пали сури облаци, уставили се ту и полегли као о 
пожар и то велики пожар.</p> <p>Тек смо сишли низ друм а почеше да нас надлећу и аероплани.{S}  
волити, ако су Аустријанци једновремено сишли и Колубаром и Јадром преко Осечине, било би то да 
ица, задржавали су сад трговци, који су сишли са својих дућанских врата и пресретали свакога, н 
а овим витезовима у гроб <pb n="564" /> сишло.{S} Све сјајно, све искићено негда, али на свему  
тихо јецало.{S} Како је сунце већ ниско сишло тамо негде иза планина, биће да то вечерње гласи. 
ептири деле цвећу најстрасније пољупце, сишући им њиме жиће; где птице плавих и зелених пераја  
блажи ветрић, већ се догледа сунце које сја на јадранским обалама и далеко тамо назиру се плани 
ицу израз живота а њеним угашеним очима сјај.{S} Не само то, већ када би исказивала свој бол, к 
иста и сад први пут и његове очи добише сјај који даје човеку вера и поуздање.</p> <p>Још није  
коме је још по где где сачувао лак свој сјај а плиш своју боју али га гледаш са сажаљењем као б 
а коме је по где и где сачувао лак свој сјај а плиш своју некадању боју, али га гледаш са сажаљ 
чудан призор.{S} Страшан и величанствен сјај распростире далеко око себе светлост и језу.{S} Не 
у дубоким очним дупљама сачувала су пун сјај као две светле жеравице у прегорелој ватри.</p> <p 
 Његове угашене очи још једном добијају сјај, груди му дршћу грчем од напора, ноздрве се понова 
олест; очи јој замагљене, угашене и без сјаја, усне суве и загореле а коса увела и проређена.</ 
лазећи мислима у прошлост када је један сјајан покрет српскога народа, неприхваћен од народа ко 
ом тренутку засјактише му очи нарочитим сјајем.{S} Он се диже младићском гипкошћу и узнесе глав 
p> <p>Величанствен у прошлости, искићен сјајем најсветлијега доба историје једнога народа, зано 
анским димом алај — барјаци и промицали сјајни шлемови искићени златним челенкама.{S} Мрка лица 
а њему, види се, било негда царско, све сјајно, све искићено као што је било сјајно и искићено  
има у гроб <pb n="564" /> сишло.{S} Све сјајно, све искићено негда, али на свему овом сјају сад 
оја га је и на Руднику 1914 године тако сјајно послужила?{S} Сви су они, који се тога часа нала 
ве сјајно, све искићено као што је било сјајно и искићено и доба наше историје које је са овим  
, све искићено негда, али на свему овом сјају сад лежи мемла шест минулих векова.{S} На соколу  
44" /> <p>Цигарета, која је до мало час сјактала у помрчини ко усамљена звездица на мрачном неб 
ма, замрзле те се под месечевим зрацима сјакте залеђена и снегом покривена бескрајна стаклена п 
 и напор, те му потамнело лице из којег сјакте два утонула младићска ока.</p> <p>Изненади ме чи 
ветљена вечерњом светлошћу, преливају и сјакте као разнобојна стаклад.</p> <p>— Што се овај чов 
 тупо, неким стакленим погледом који је сјактио из крвљу умрљанога лица.</p> <p>— Јеси ли замол 
о а где су место два ока соколова некад сјала два драга камена, сада зјапе две празне дупље; бо 
ојима сунце греје.{S} Звезде су јасније сјале и боја неба није била више онако суморна.{S} Све  
дех једну празну очну дупљу, где је пре сјало његово црно око; видех и преломлену вилицу која м 
{S} Мотоциклиста нагло улети у станицу, сјаха справу, упути се ђенералу и предаде му једно писм 
реди вољно и све остало за одмориште те сјаха с коња и предаде га посилном.</p> <p>Одмах настад 
бркове и топао осмех очију.{S} Он нагло сјаха и готово притрча гомили из које му је пуковник ве 
батерије.</p> <p>Војници, који су хитро сјахали, узеше да ослобађају малаксалог коња који је по 
ити <pb n="405" /> под арњеве а који су сјахали са коња, пети се у седла.{S} Гомилице, које су  
 n="402" /> <p>Један војни телеграфиста сјахао с коња, протеглио се, дигао панталоне које су му 
у момци из батерије то радили, командир сјахао с коња те да мало протегли ноге.</p> <p>Батерија 
ави се с оне стране ћуприје и артиљерци сјахаше с коња те почеше расточавати кола што су се заг 
гледи, они изрази бола и патње и све се сједињава у једну црну, живу масу, која се креће друмом 
рвом до Љум-Куле, настављала пут обалом сједињенога Дрима до Спаса а затим напустила реку и пре 
Горе и води Лимом на Пријепоље па испод Сјенице избија на Гиљево те, пресецајући Ибар негде исп 
ушавали смо два три пут да један другом сјуримо бајонет у груди па увек одбијем ја његов а он м 
ници и избеглице наставиће пут право за Скадар.</p> <p>Вече је било ведро и овде, у долини, ниј 
ници.{S} Он сутра неће наставити пут за Скадар, он ће се сутра растати од војника, па је рад јо 
на Плав и Гусиње па преко Проклетије на Скадар, други преко Ругове и Чакора а трећи преко Рожај 
трећи пут, на Плав и Гусиње па право на Скадар али би се ретко ко одважио да тим путем пође.{S} 
, на Ђаковицу па кроз Црну Гору опет на Скадар.{S} Трупе, које су већ овде и ове, које се повла 
далеко тамо назиру се планине које грле Скадар.</p> <p>Тамо сви жељно погледају, тамо има сунца 
и начин она могла пребацити из Медове у Скадар, док нико није ни слутио да и у Медови нема ни ј 
 где је очекује глад.{S} И кад стигне у Скадар, чиме ће тамо бити прихваћена?{S} Има ли тамо хр 
у Спасу угодило, петога дана по подне у Скадар.{S} Краљ је дуже путовао, читавих осам дана до Љ 
е вечерас у Арсит-Хан а затим што пре у Скадар.{S} Данас су пала два владина коња с товарима и  
тевима.</p> <p>— И кад би онда стигли у Скадар? — запитаће један од министара.</p> <p>— У свему 
храну из Медове.</p> <p>— Треба стићи у Скадар што пре!{S} Како стоји са распоредом путовања? — 
 обећања.</p> <p>— Ваља што пре стићи у Скадар — шапће Пашић — пре но што се војска почне скупљ 
ицима да је у младим годинама одлазио у Скадар и казивао им је да је леп и богат град.</p> <p>— 
овлачењу и позову да и они одмах дођу у Скадар, седница се — последња седница на земљишту Српск 
вац повлачења Пећ—Андријевица—Подгорица—Скадар, утврде детаљни распоред повлачења.{S} Командант 
овори.{S} Он ће сутра само донекле поћи скадарским путем, затим ће прегазити Дрим и отићи у Бар 
ако бар сви мисле и не слутећи да ће по скадарским улицама падати као снопље и умирати од глади 
сића, где Дрим ваља пребродити па ући у Скадарску равницу, већ допире блажи ветрић, већ се догл 
осланици?</p> <p>— И да нису стигли, из Скадра ћемо моћи добити везе са савезничким владама.</p 
шли смо већ — теши га Краљ — ово сад до Скадра лакши је пут, можемо и ми старци.</p> <p>Затим с 
о сам изнемогао, дај Боже да сутра и до Скадра стигнем.</p> <p>— Што је било мучно и тешко преш 
ој дана и ноћи прешли овај тешки пут до Скадра.{S} Са њима, пред њима и за њима, ишла је маса б 
ћи на модре планинске масе, које се око Скадра узносе и које ведра ноћ јасно оцртава и издваја, 
ила.{S} Је л’ зна ко ону песму о зидању Скадра на Бојани?</p> <p>— Знам ја — рече један млађи в 
пет слазила на његове обале, где он под Скадром савија на југ ка своме утоку; трећа је линија и 
и их један резервни официр. — Пут је ка Скадру отворен.</p> <p>— Опсађени, господине! — понавља 
 Један одавде на Љум-Кулу, па Дримом ка Скадру и други, на Ђаковицу па кроз Црну Гору опет на С 
рковом Прилипу и Душановом Призрену, на Скадру браће Мрњавчевића и Владимировом Елбасану и на о 
су проходили и Мрњавчевићи, идући своме Скадру на Бојани, овуда и Балшићи одлазећи у тазбину.</ 
.</p> <p>Затим се заподену разговор и о Скадру.{S} Краљ је причао војницима да је у младим годи 
све њиве.{S} Пао уморан народ као облак скакаваца на земљу, посео сваку стопу, сваки педаљ, па  
спут срели и на коју су гладни пали као скакавци: или су поделили већ пола суву пресну бундеву  
 изговорио чаролијске речи, све се опет скамени; све се измени и све се врати своме пређашњем р 
удити арнаутска пушка.{S} Гладоваћемо и скапаваћемо од глади; боловаћемо и десетковаће нас боле 
и:</p> <p>— Изгледам себи као онај који скаче са шестога спрата да би се спасао од пожара!</p>  
 и баца далеку, мршаву сенку, као мрчев скелет; парче каменога фриза узјахало на грбину прозорс 
убрета, коњи су представљали животињске скелете преко којих је разапета кожа, амови на њима крп 
лица светаца.{S} Кости су заклопотале и скелети, огрнути хермелинима и, с краљевском круном на  
етије планине, изгледају као горостасни скелети опружених руку.</p> <p>Друм пуст и губи се у ју 
 у Призрен.</p> <p>— Е, дабоме? — учини скептички кафеџија, који је био магационар при некаквој 
овољне вести.</p> <p>— Па — учини лекар скептички — болеснику, који цео дан тешко пати, ми лека 
дали крај друма, те један узео иверку и скида блато с обуће, други савија цигару, трећи се прет 
ак за иконом који дугим и танким прстом скида пену с пива и треска је о земљу као берберин сапу 
ујемо непријатеља сваки час...</p> <p>— Скидај то! — прекиде га капетан — Зар не видиш да су он 
вер и пригушеним гласом цикну:</p> <p>— Скидај или...!</p> <p>Бела застава паде са општинске ку 
љају и онима крај којих пролазе, а који скидају капу Краљу а према стоци коју терају, нарочито  
ице.</p> <p>Стари Краљ са тешким болом, скидајући капу, пролази поред ових жртава, скрећући пог 
p> <p>Арнаутин је са великом пажњом, не скидајући погледа, посматрао силу која је протутњала др 
торбе, одвајао у заструг сир из качице, скидао из димњака сува ребра и преламао их да могу у то 
се свет расклањао пред малим мртвацем и скидао је капу и шапутао је: „Бог нека га прости!“ Доји 
 се војници успеше у кућу и почеше отуд скидати ствари: сандуке, кофере, дењкове.{S} Све је то  
 приликама, па још кад се ствари морају скидати низ тако стрме степене, какве су у обичају по к 
ине а после, кад макнуше Турци из села, скиде је Андрија доле у гробље.</p> <p>Попа нам је том  
ко, који се још никако не маче с места, скиде пушку с рамена и обори је на руке, па је онда диж 
е милостиви! — кликну његов саговорник, скиде капу, погледа у небо и прекрсти се.</p> <p>— Море 
да подметнем што! — рече трећепозивац и скиде ћебе којим се био обавио, сави га два три пут и п 
била доказ живота.{S} Текну ме сумња те скидох му с ногу ципелицу и чарапу.{S} Ножица је била х 
г нека га прости! — прекрстих се и ја и скидох капу, осећајући једно дубоко и искрено саучешће. 
мисли обхрваше крај свежега гроба тог и скидох капу као да је у томе часу когод казивао молитву 
рече;</p> <p>— Свршило је!</p> <p>И сви скидоше капе и додаше:</p> <p>— Бог нека га прости!</p> 
будете.{S} Наређујем да се бела застава скине!</p> <pb n="183" /> <p>— Ја мислим...</p> <p>Он н 
ша танади.{S} Он нареди да се челни топ скине, намести и, не говорећи ни речи да је пронашао за 
а му кажем збогом, он ми рече:</p> <p>— Скини то србијанско одело, ено мало час је умро један а 
 престрављено и дохватише невојнички да скину шајкачу гледајући уморена старца, који је крај др 
лицину тешких рањеника.{S} Једва смо их скинули.{S} Помагао сам и ја овом мојом здравом руком,  
бе ми је било!...{S} И шта сам радио... скинуо сам мртво тело у подрум, оставио га тамо а ја не 
ржавно и кошуља, коју је војник са себе скинуо па обуко блузу на голо тело и државни во, којега 
етнем опет са оним професором што ме је скинуо са солунскога воза.{S} И још сам се спремао, ако 
во уништавани.{S} Кола, пошто је са њих скинут товар и испрегнута стока, бацана су у амбис; аут 
"349" /> почисти све.{S} Главно је било скинути горњи влажни слој ђубрета а дубље је ваљда сувљ 
а онда сакаџијске двоколице са којих је скинуто и бачено буре да се замени товаром, па болничка 
зе, па сакаџијске двоколице са којих је скинуто и бачено буре да се зажени товаром, <pb n="231" 
 је оно одустало од својих одлука да се склања.{S} Када би сад војска од једном почела да се по 
е.{S} Пође народ у горе и планине да се склања испред непогоде а у напуштеним селима зазвонише  
еровало да се не бега даље, већ се само склања из вароши у варош док прође олуј, па ће се опет  
стих пушку на земљу и рекох му: „Бегај, склањај ми се с очију!“</p> <p>— Он се склони а ја оста 
д?{S} Зар није боље казати овоме свету: склањај се за времена, него после да све то загуши!</p> 
цањ бича.</p> <p>Нико не маче.</p> <p>— Склањај с пута, колона тимочке дивизије! — грми понова  
 још један, па одма још један.</p> <p>— Склањајте се, бацаће бомбе! — узвикну неко и свет се по 
а глас и настаје кркљанац.{S} Пешаци се склањају у јарак, кола скрећу с пута, точкови с воловск 
 Стари војници би познали свога Краља и склањали би се с друма, а маса младих регрута, који су  
 су се бегунци раније само једним делом склањали у Приштину и Митровицу, од тренутка када се пр 
лони се за време...</p> <p>— Нећу да се склањам.{S} Крв ме везује за ову земљу.{S} Нисам се скл 
и.{S} И од сад ћу да пуцам а нећу да се склањам никаквој колони.{S} Кад војска иде на бојиште,  
официр па лаже!</p> <pb n="411" /> <p>— Склањамо се с пута војсци и треба да се склонимо, њено  
Крв ме везује за ову земљу.{S} Нисам се склањао испред турских батаљона и топова толике године. 
/p> <p>— Ех, да је тако, не би се ја ни склањао! — маше главом лиферант подвлачећи сумњу у проф 
и крвавило.{S} Нити сам се уклањао нити склањао.{S} Заболе ме, тешко ме заболе у томе часу зла  
путем?</p> <p>До Призрена свако се само склањао од непријатеља али од Призрена поћи, значи потп 
{S} Ја бих се у таквим приликама обично склањао гдегод, да не видим ни те жалосне појаве, о кој 
 и брише их. — Није истина да се морамо склањати.{S} И од сад ћу да пуцам а нећу да се склањам  
шике.</p> <p>— Није истина да се морамо склањати — пламти од узбуђења један бакалин из Параћина 
му доносила нов умор и клонулост, те би склапао очи не би ли прекинуо низ сећања и низ болова к 
 још мало одморити али, и ако сам силом склапао очи, нисам могао задремати.{S} Гушило ме је неш 
се детињи мозак није почео морити и очи склапати, те је тада једно по једно, награђујући га пољ 
ем, као кад туђа стока уђе у њиву па је склептају са свих страна и ко стигне тај удари.{S} Прич 
 сламе или сена и завукоше се колико да склоне главу да не кисну.{S} Букнуше очас ватре крај ко 
еда.</p> <p>— Ови са Дорћола мора да се склоне али ми палилулци не морамо.{S} До нас неће стићи 
<pb n="460" /> Војници их опомињу да се склоне а свет стоји убезекнут и гледа.</p> <p>Па онда н 
Ја не верујем ал, ако баш дође до чега, склони се!{S} Тамо где пођемо ми, пођи и ти с дететом.{ 
и бранитеље.</p> <p>— Пођи, сине, пођи, склони се од несреће.{S} Краљ те зове па он ће ми те и  
 где пођемо ми, пођи и ти с дететом.{S} Склони се за време...</p> <p>— Нећу да се склањам.{S} К 
итиснуо сваку стопу на перону.</p> <p>— Склони се, макни, овде није слободно! — виче гомили ста 
дниче.{S} Можда га је Бог изабрао да га склони у своја наручја испред ове непогоде.</p> <p>Топл 
ј иметак, ћилим, јоргане и сандучић, да склони код добрих људи, код Турака.{S} Кроз улице прола 
трпавају, сетио других обзира, сетио да склони своје рођаке и рођаке својих пријатеља.{S} Хоћет 
тебе.{S} Бог ти је дао залогај хлеба па склони се негде, поједи га да те нико не види!</p> <p>— 
обом претрпати све што се за времена не склони.</p> <pb n="535" /> <p>Скрхало се све, скрхала с 
> <p>Бадава се наваљивало на њега да се склони под кров, бадава му је обраћана пажња на мраз ко 
е па... нема.{S} Кажемо јој баш, нек се склони овде, под овај кров, док не зазори, нек онда пођ 
 склањај ми се с очију!“</p> <p>— Он се склони а ја остадох, али нема у мени више оне воље за б 
ци и један војник.{S} Упао да се за час склони од кише, па ће поћи даље.{S} И он нам казује сво 
 ме је тешила и жалила, примила ме је и склонила код себе.{S} Онај ме гад сад није могао више н 
тако боље, да држава то чини зато да би склонила децу од непријатеља те сачувала мајкама хранит 
лудо!</p> <p>Војници су се већ израније склонили или причучнули у јарак крај друма а неки и пол 
 измакли а ја их не могла стићи, или се склонили од непогоде?{S} И та усамљеност изгледала ми ј 
 вапију, распитујући где би се прозебли склонили; изгладнела стока риче и њишти, очекујући да с 
 ханова и разних кутака, где су се били склонили да се прихвате и збирају се наново у гомиле, о 
изгубим од девојчета, те смо се заједно склонили измеђ двоја воловска кола, тако рећи измеђ вол 
врата а светиљке се погасиле.{S} Све се склонило од непогоде под кров, једва отуд, далеко из ма 
 <p>— И они ми саветују да бегам, да се склоним.{S} Сто година историјске неправде носи на свом 
Склањамо се с пута војсци и треба да се склонимо, њено је прво да прође — објашњава један пензи 
неколицина увучемо у једну кошару да се склонимо од кише.{S} Па Бојко тако полетао до мене и ка 
лободимо.{S} Кад се одмарамо или кад се склонимо где од кише, а ми само о томе говоримо.{S} При 
е кад ништа нисмо ни имали.{S} Народ се склонио у збегове а сила, која је преплавила земљу, пре 
била је јача пауза, за време које се он склонио из Београда.{S} Да ли је те ноћи или сутра дан  
ога друма биле су пуне света који је ту склонио главу од граната и кише.{S} Домаћини су вољно и 
чје и узвикује гомили: „Склоните се!{S} Склоните се!{S} Ја убих вука!{S} Убих вука!“</p> <p>И т 
запита:</p> <p>— Што се ви, госпођо, не склоните где год из Београда?{S} Имате мало дете на рук 
е још увек имали и сувише времена да се склоните из Скопља.</p> <pb n="90" /> <p>— А зар не мож 
 „Ајте, спремајте се и потоварите да се склоните из села!“ Тад разумеде нана шта ће бити, јер б 
није за становање, водим вас само да се склоните од кише.</p> <p>— Доста и хвала, а сутра...{S} 
има Марту у наручје и узвикује гомили: „Склоните се!{S} Склоните се!{S} Ја убих вука!{S} Убих в 
"466" /> топовских шупа где би се могла склонити и ако се већ силан свет сабио у њу.{S} Све те  
ала ван друма?{S} И кад би се бар могла склонити где, јер се више није могло издржати?{S} Нити  
на на брзу руку подигла да би имала где склонити од кише и непогоде мртве, који чекају на сахра 
 ми било оставити кућу ал опет, боље је склонити дете.{S} Дете је мало, тек прешло две године,  
ако у Солун не треба ни ићи, довољно је склонити се до Приштине.{S} По професоровом плану, за к 
пећине у коју би се могле читаве војске склонити.{S} Ту, у тој пећини, склонићемо се од Турака  
ум — онде и ни корака даље.{S} Треба се склонити само док та опасност прође.</p> <p>— Ех, да је 
у у професорове речи.</p> <p>— Треба се склонити, треба због породице.{S} Али, привремено; тако 
 ни до овога доба још није нашао где ће склонити главу те лута кроз мрачне улице и лупа се о ће 
и сад дрво на које би се могао попети и склонити од пожара.</p> <p>Везани војник и даље ћути, г 
ове вароши, верујући да ће се тамо моћи склонити.{S} Ипак по неко, онако успут, без везе и неод 
ету ни једнога месташца где би се могао склонити.{S} Видиш да је ова несрећа све обухватила, ка 
е би ли нашао какав кут где би се могао склонити, он ми рече:</p> <p>— Ево овде, ако хоћете да  
обегло као у прибежиште где би се могло склонити и које би могло дати заштите; кроз Пећ се само 
р, у кокошињак, ма где, само да се могу склонити од кише.</p> <p>Мал’ тако и сам не нагазих на  
а не можеш ни лице увући у јаку ни руку склонити у недра, јер носиш одапету пушку и обзиреш се  
, одвео је газда на неко <pb n="348" /> склонитије место, бојећи се да се у прву зору, кад наро 
разитих очију, она је стајала у једноме склонитоме куту, иза великога стуба.{S} Један сноп коси 
е војске склонити.{S} Ту, у тој пећини, склонићемо се од Турака и ту ћемо пробавити читавих шес 
ојиште, кад жури тамо да стигне, добро, склонићу се врло радо, лећи ћу чак на друм па нек ме пр 
буде мало бомбардовања и ништа више.{S} Склонићу се с децом у подрум, као и прошле године, па е 
х.</p> <p>Није знаш добро, ал колико да склониш главу.</p> <p>— Ама добро је, како да није добр 
умеш и не видиш суседа, који виче да се склониш, не разумеш и не видиш ни онога за тобом који т 
S} Прве гомиле које су дошле и нашле су склоништа али нови, који су наилазили, очајно су већ мо 
 душа, која одвојена од тела тражи себи склониште.</p> <p>Дубоко тамо у кланцу, кроз који се Би 
куће, у којој сам ја са породицом нашао склониште, била је једна празна приземна одаја без пато 
уисање.{S} На Ускоковићу, увек и раније склоном мрачним мислима и очајним одлукама, које опреде 
 језовите разговоре, било их је који су склоњени у страну ћутали као заливени и чак не дизали г 
ложи децу по волу а во, који је већ био склопио очи предајући се смрти, осетив терет на својим  
ј другога које обувено, које босо, које склопљених а које отворених очију, које плаве а које цр 
 <p>— Је ли? — учини капетан и у једном скоку нађе се крај телефона те зграби слушалицу.</p> <p 
а храна пребацивала тамо, где се будемо сконцентрисали, јер Медова свакојако не може бити та та 
ему настало, пође да се шири дуж целога Скопља.</p> <p>Чим је мало јасније свануло, те се отвор 
 дан борбе и да је већ одлучена судбина Скопља.</p> <p>Киша је лила ту целу ноћ и од јутрос још 
 до Валандова и од којих зависи судбина Скопља.</p> <p>Ма колико да су војници, који су товарил 
м Вардара, обалом која се од ослобођења Скопља зове Кеј Војводе Путника, кретала су лагано трој 
бом ђенерала Петра Бојовића ослободиоца Скопља.{S} Ђенерал Поповић смењен је и кренуо је одмах  
 већ био само неколико километара изнад Скопља, те се по где кад чула паљба која је допирала от 
води кумановски пут, на Гази-Баби изнад Скопља, од ране зоре војници и заробљеници живо утврђуј 
ха и Злетова.{S} Тада би се негде испод Скопља, вероватно на Пчињи, све до њенога утока, развил 
устој кући, преживела сам последње дане Скопља и ону очајну гомилу бегунаца; видела сам и онај  
ти које су се тицале непосредне судбине Скопља.{S} Чаршија је са источнога фронта била обавеште 
ије избегавали из Београда, из Ниша, из Скопља, па знају колика је то невоља ако се човек за вр 
виђају напуштање и тога положаја.{S} Из Скопља је послат тамо и последњи војник а сад се већ зб 
шње вече и ноћ, кад оде жандармерија из Скопља, биће вече и ноћ безвлашћа или са властима које  
д станицом сам срео једног пријатеља из Скопља.{S} Био је то један од оних ваљаних младића који 
мали и сувише времена да се склоните из Скопља.</p> <pb n="90" /> <p>— А зар не може све то бит 
рујући у то, многи који су се спасли из Скопља и других источних страна, напуштали су и Приштин 
> <p>Када смо пре месец дана кренули из Скопља на Косово, полазили смо с уверењем да се само пр 
тивно од намере да се још сад уклони из Скопља а остали се разиђоше кућама са уверењем да се ов 
ци, на којој је сишао, кад је кренуо из Скопља.{S} Није хтео даље.</p> <p>Већ сутра дан, после  
егове историје, пре но што је кренуо из Скопља имала је да се деси једна врло важна и задоцнела 
рана или се негде на путу између Ниша и Скопља дешавало нешто врло важно, тек до везе се није м 
рбије; из Крушевца, који је био други и Скопља, које је било трећи збег по величини, потеже све 
ачених кућерака и уџерица на периферији Скопља, који је разуздан за време Турака, навикао да бу 
н дошла да би ма шта изменила у судбини Скопља, која је сад већ одређена и неизмењива и која ће 
Бугари већ заузели били.{S} Ослобођењем Скопља успоставио би се саобраћај са Солуном и омогућил 
о не значи да је сутра већ последњи дан Скопља.{S} Евакуација се наређује на неколико дана пре  
ло дана затим, када првога дана по паду Скопља чусмо, да је у Феризовићу извршио самоубиство по 
њи, почасни плотуни, избачени у одбрану Скопља.</p> <p>На скопљанскоме граду сиђе низ мотку тро 
есној авлији начелства, објашњава један Скопљанац којим се путем може из Тетова сићи у Битољ; у 
извирују чупаве главе из сна разбуђених скопљанаца.</p> <p>Нико ии речи не говори, свако немо,  
 стићи у Солун? — рећи ће један од оних скопљанаца, који већ од недељу дана на овамо редовно до 
, где се редовно збира грчка колонијица скопљанска, читају се новине које су стигле из Солуна и 
смо пошли да га дочекамо.{S} Чаршија је скопљанска у томе тренутку можда више знала но ми.{S} О 
ика.{S} Био је то онај виши чиновник са скопљанске железничке станице, који је у тренутку кад с 
неким подземним путевима, допирао је до скопљанске чаршије и шапатом се разносио од ћепенка до  
ах унесе пометњу у наше расположење.{S} Скопљански Грци, који су од 15. септембра, када је обја 
 у вароши.</p> <p>Пред подне већ почеше скопљански пајтони (фијакери) пуни ствари и жена с децо 
авао.{S} Минуо би крај нас какав прљави скопљански пајтон, носећи по ког официра који код куће  
ефоном сазнавали новије вести.</p> <p>У скопљанским кафанама код „Зрињскога“ и код „Слободе“ об 
обра а у зору деветога, становништво је скопљанско већ догледало наше трупе на Гази-Баби и сад  
у смрт.</p> <p>Још од првог сусрета, на скопљанској станици, у мени се почело будити неко побож 
ета</head> <p>Сећам се, видео сам је на Скопљанској железничкој станици онога јутра, мислим 5.  
 у црнини, коју сам први пут запазио на скопљанској железничкој станици а други пут на приштинс 
м бошчом, под оним оголелим дрветом, на скопљанском железничком перону.</p> <p>— У Приштини сам 
журства, казао тастером поверљиво своме скопљанском колеги а на основи депеша које је ноћас отк 
јега се сад руководе борбе, кренуо — на скопљанскоме се граду неће више вити српска тробојка и  
и, избачени у одбрану Скопља.</p> <p>На скопљанскоме граду сиђе низ мотку тробојна застава која 
 — узбуди се одмах учитељ. — Пре свега, Скопље је потпуно отворено према Качанику.{S} Па онда.. 
> <p>— Тако! — тврди убеђено професор — Скопље неће ни пасти.{S} Водиће се борбе пред самим Ско 
онела одлуку; ако се не може пробити на Скопље, да се војска повлачи преко Призрена и Дебра на  
а неће никад доћи потреба да се напушта Скопље и они који у то, и поред свих повољних вести, ни 
ко савезници на време стигну и ослободе Скопље, које су Бугари већ заузели били.{S} Ослобођењем 
пре три године, октобра месеца и где је Скопље изаслало депутацију <pb n="127" /> која је Прест 
и црњи но сваком другом.{S} Напустио је Скопље необично потресен.{S} Откинуо се онај кончић и о 
е отворили капиџици и кафанице, цело је Скопље било на ногама и у грозничавом расположењу.{S} П 
, чекала Струмица и Велес, чекало их је Скопље; чекао их је цео српски народ и нико није хтео д 
 понови учитељ још једном — Јер, ви сте Скопље напуштали са вером да је то привремено, да ћете  
 француске трупе већ сутра пролазе кроз Скопље.{S} И друге смо детаље сазнали кроз начелников т 
 граду неће више вити српска тробојка и Скопље ће почети свој први дан новога робовања.{S} Али, 
, и — многи су веровали — која ће нам и Скопље повратити.</p> <p>На фронту, који се развио на д 
у да је приме.{S} Можда је до сад већ и Скопље ослобођено.</p> <pb n="435" /> <p>— Дај, Боже ми 
Па онда... најзад, нека не би повратили Скопље али би, држећи Качаник, одржали везу са Тетовом  
шати још једном и последњи пут да брани Скопље.{S} Овде, испод Водна, на железничкој станици, ј 
оји се на југу боре те да ће ослободити Скопље.{S} Је л’ те?</p> <p>— То јесте!</p> <p>— Али че 
на тренутак када му се предаје Душаново Скопље, час на Торлак са којега је посматрао ону велича 
рјанице поноситих витезова, ките Царско Скопље.</p> <p>Кафане већ пусте, улице мртве и хука Вар 
сина.</p> <p>— Видео сам, кад је падало Скопље!</p> <p>— Не! — пресече он одлучно.</p> <p>Изнен 
утра ако треба.{S} По подне је већ цело Скопље било спаковано, спремно за пут ма где, ма на кој 
ра до подне колико је још било слободно Скопље, личило је на те дане.{S} Тишина, пуста, нема, с 
смо чак и даље: видели смо и ослобођено Скопље и васпостављену везу са Солуном и пуне возове хр 
ваше ђачку чету и он са друговима оде у Скопље где се ђачка чета вежбала.{S} Борио се затим на  
рађанима.</p> <p>Сутрашња зора доводи у Скопље нове бегунце из Куманова који доносе и вест да ј 
Качаник држан, ми би се данас враћали у Скопље место што идемо у Призрен.</p> <p>— Е, дабоме? — 
равце!{S} За три дана ћемо се вратити у Скопље.</p> <p>Ма да, после разговора који сам мало час 
 из Призрена се још може лако вратити у Скопље али кад се једном зађе у планине...{S} И, вели,  
и своје казивање.</p> <p>— Отишла сам у Скопље и као и свуд у другим местима, зашла сам од болн 
зад сам увртила себи у главу да пођем у Скопље.{S} Видим многе рањенике тамо испраћају, чула са 
 качаничкоме кланцу допрли су и овамо у Скопље, те оно што је још заостало у њему забринуто се  
:id="SRP19201_C5"> <head>V</head> <head>Скопље пада</head> <p>Дуги низ кола стоји од јутрос пре 
ександру понудила предају града.</p> <p>Скопље већ броји последње дане слободе.{S} Кад буде она 
иша је још непрестано промицала.</p> <p>Скопље је имало тужан и суморан изглед и осећала се нек 
покољења поносом и пожртвовањем.</p> <p>Скопље има другачи, велики и важан политички значај; он 
 у ведрим ноћима тако јасно оцртава над Скопљем, догледа се ноћас као тамна неодређена маса.{S} 
у последњим критичним тренуцима бди над Скопљем и безбедношћу скопских грађана.{S} Како се пову 
 неки тежак, загушљив ваздух, легао над Скопљем и прожима ти душу.{S} Већ се осећа студен загрљ 
о подне већ је команда трупа управу над Скопљем поверила Војној Станици и управник Војне Станиц 
у и Феризовић.{S} За Нишем, Крушевцем и Скопљем пођоше слазити на Косово и сва околна места са  
те заузела нове на Гази-Баби, над самим Скопљем.{S} То је била ноћ између осмога и деветога окт 
ни пасти.{S} Водиће се борбе пред самим Скопљем, ено онде, видиш онде, — и професор показа на г 
дмах по заузећу вароши кренули даље, ка Скопљу.{S} Српска се војска повукла до оних положаја, д 
и а најмање још на могућност пробоја ка Скопљу.{S} Изнесе затим и напредовање непријатеља на ју 
нтуални успех могао донети пробијање ка Скопљу; као и кретање бугарских трупа испод Шара, које  
" /> је нешто било и у овој позадини, у Скопљу.{S} Док је кљун лађе већ тонуо, овамо је још сви 
мојој породици и моме породу наменио, у Скопљу чух да ми је и последња моја нада, потпора моја, 
та знала шта је с њиме, је ли још ту, у Скопљу.{S} Журила сам улицама али ми је овом приликом н 
ћ није било ни једног српског војника у Скопљу. <pb n="135" /> Команда Трупа, чим је наредила п 
у толико више услова, што је до скора у Скопљу био некакав турски консул, који је сматрао за св 
b n="130" /> која се решила да остане у Скопљу, те прибрала све заостале рањенике у своју болни 
али под Призреном на јуначке игре или у Скопљу на зборисање.{S} Овуда су некад прошла три млада 
звлашћа, које је претило да се зацари у Скопљу, појавити се из својих јазбина као звер за време 
 народни музеј, који се имао основати у Скопљу; месни одбор живо је запео да још с јесени навуч 
нерал Бају, да ће француска база бити у Скопљу а да ће трупе ићи право у Ниш, како би биле на д 
ложење било у мени у тренутку кад сам у Скопљу сазнала да ми је син погинуо.{S} Ето за то сам њ 
 македонским, остао је још под пушком у Скопљу, јер га саката од силних рана које је некада сте 
н пут ка Тетову и све што је заостало у Скопљу, крете тим путем.</p> <p>Са кумановских положаја 
и значило да смо ми, који се налазимо у Скопљу, пред непосредном опасношћу?</p> <p>— А шта вас  
ишу ситуација сматрана много тежом но у Скопљу.{S} Од њих смо још сазнали да су сва државна над 
а заварам сам себе.{S} И, као год оно у Скопљу, пре но што ћу га напустити, тако и овде, одох д 
> <p>Но сем концерта и иначе је живот у Скопљу био у пуном јеку.{S} У општини се, све до послед 
сам га и ја видо прекјуче.</p> <p>Још у Скопљу, последња два три дана пред пад, били смо заједн 
 мало све прелити морски вали.</p> <p>У Скопљу се, пред катастрофу, зацарила била сезона концер 
абачко тело, онај поглед захвалности са скопске станице још једном се понови.</p> <p>Огрнута ће 
тренуцима бди над Скопљем и безбедношћу скопских грађана.{S} Како се повукао са Командом Трупа, 
аза на газибабску узвишицу која пресеца скопско поље са северне стране, иза које избија куманов 
 она госпа у црнини коју сам запазио на скопској станици, када је увређеној пришао један страна 
савезничким заставама.{S} На станици је скопској један гвоздени мост, који премошћује колосеке, 
у српску државу која слази у косовску и скопску равницу.{S} Ту на месту којим сад одимо, развиј 
и оздо, брегалничком долином, затворили скопску равницу и осујетили дејство бугарске војске кој 
т имала у толико више услова, што је до скора у Скопљу био некакав турски консул, који је сматр 
> <p>Ово казивање поче допуњавати једна скорашња добеглица, беогрђанин, и разговор се најпре за 
а смо мртви и онако смо искрвављени.{S} Скоро ће ноћ па ће нам она помоћи; он ће ме одвести, од 
p>— Ал’ ти кажеш скоро си чуо?</p> <p>— Скоро? — учини он — шта знам ја шта је скоро а шта није 
мало гурања и још мало ларме и два воза скоро једновремено кретоше, један на север а други на ј 
бол, примила као нешто са чиме сам била скоро измирена, нешто што ме није могло мимоићи...</p>  
овништва, које је на њему, он преставља скоро једну малу варош а по уређењу и читаву једну држа 
о било?</p> <p>— Давно, врло давно, има скоро шесет година.</p> <p>— Шесет? — понављамо сви у г 
воје осећаје, гомила гласно казује, она скоро прави један реви поворке који крај ње пролази и с 
ојводе.{S} Војници, који је носе, нигде скоро да наиђу на ширину да би је могли понети на рамен 
рала ни она силна киша, што значи да је скоро, после непогоде погинуо, можда и вечерас тек.{S}  
 Скоро? — учини он — шта знам ја шта је скоро а шта није скоро.{S} Нити знам ја који је сат ни  
у моме суседству, пред кућом из које је скоро пошао регрут, заурлука пас.{S} Зла коб је зашла о 
н — шта знам ја шта је скоро а шта није скоро.{S} Нити знам ја који је сат ни који је дан а да  
стубац, опуштене једне ноге која јој се скоро вуче по блату а повијене друге под собом, седи за 
>— Зашто, синко?</p> <p>— Изгледа да ће скоро настати борбе.</p> <p>И борбе су настале.{S} Наст 
 Багрдану да их чекамо! — додаје суво и скоро пакосно песимиста,</p> <p>— Па најзад и да се нап 
ала је у непријатељске редове те их ови скоро све побили а мали остатак заробили.{S} На новим п 
х да јој се само јавим, нисмо се видели скоро годину дана и... ко зна хоћемо ли се кадгод видет 
је било близо поноћи, када сам са мојим скоро догорелим фењерчетом пошао кући.{S} Помрчина је б 
шавала се час овако, час онако.{S} Тако скоро целу ноћ, све до зоре.</p> <p>Сутра дан је свануо 
м већ две болнице, на што ми је требало скоро недељу дана док сам умолила, док су прегледали сп 
дрависмо се.</p> <p>Пред црквом је било скоро све село и још је придолазило са свих страна.{S}  
 стране улице један бакалин, који је ту скоро изишао из болнице, пошто је прележао рану, те доб 
ели — да сам чуо!</p> <p>— Ал’ ти кажеш скоро си чуо?</p> <p>— Скоро? — учини он — шта знам ја  
шу, где су се некада цареви поклисари и скоротече, под хладом широке круне, залагали пре но што 
 колико је сати.{S} Часовник је бележио скору поноћ и Престолонаследник је сад већ нестрпељиво  
ледњи уздах извесно одвео у његову тако скору и тако кратку, али ипак пуну снова и наде, прошло 
ораке, већ је носе на руке а руке им се скочањиле од зиме те се сваки час мењају.</p> <p>Краљ в 
ш измеђ нас.</p> <p>— Ама ко то пуца? — скочи поручик и док хтедоше да му обрате пажњу на Бојка 
зи ход коњице.</p> <p>— Којим друмом? — скочи капетан.</p> <p>— Из Краљева.</p> <p>Капетан се у 
е.{S} Да би га се отресао, млади војник скочи са седишта и прошета по пространој соби неколико  
уком себи.{S} Ја потрчах прозору али он скочи пре мене и шчепа ме за руку тако јако као да ме к 
 динара.{S} Цена је коња нарочито много скочила када је Врховна Команда почела нагло да купује  
 доле у воду.{S} Носила сам се мишљу да скочим доле и већ сам се била прекрстила и чекала само  
 и мислила и ослухивала готова да одмах скочим ако би чула што.{S} Ни старица није спавала, чул 
млије:{S} Милутин Ускоковић, књижевник, скочио у Косачицу и удавио се.</p> <pb n="152" /> <p>—  
 <p>Или још пре, јавља ми си као Леарт, скочио је већ у гроб, и отуд из гроба узвикује:</p> <qu 
ујне и од силне кише надошле Косачице и скочио је у мутне и блатњаве вале те топличке речице, н 
ера, којима су гађали у наше редове.{S} Скочисмо сви и пођосмо на јуриш.{S} Србијанци су нас до 
м дахом сукну стакло и открави се танка скрамица мраза, која га је <pb n="581" /> била застрла  
, замрзло се и покрило танком стакленом скрамицом те крца под кораком и остаје за тобом као нож 
 од Крагујевца, Врховна Команда није се скрасила нигде дуже времена.{S} Покушавала је да се уст 
 ту крај мангала, са овим добрим људима скратим.</p> <p>Мрачна и ниска турска собица са почађал 
ље све обзире и све односе људске, који скраћује сва одстојања и руши све супротности обичнога, 
.{S} Па ипак наиђу појаве које су кадре скренути пажњу гомиле.</p> <p>На широкој пољани, која с 
угушио осећај који му је легао на душу, скретао би говор или пажњу на други који предмет.</p> < 
 тврдо, детињским сном.</p> <p>Разговор скрете затим на борбе које се воде на овоме фронту, изм 
мања нова појава, коју би неко запазио, скреће и одводи одмах разговор на другу ствар.{S} Не во 
е блата, довикивање и крчање кола, која скрећу да пређу на утрину где ће заноћити.</p> <p>— Ова 
ац.{S} Пешаци се склањају у јарак, кола скрећу с пута, точкови с воловских кола разривају обале 
дајући капу, пролази поред ових жртава, скрећући поглед са несретника који су посејали друмове. 
 потпуно а до пре две године та је кућа скривала један добар брак и срећне родитеље, који су не 
јко, предај се! — викнух баш ја главом, скривен иза ћошка.{S} Он престаде да пуца и спусти пушк 
барутнога магацина, више Чачка и, вешто скривен, туче отуд нашу артиљерију.{S} После неколико х 
 нешто, што је требало да остане тајна, скривена густим велом поноћи.</p> <p>Том страном Вардар 
 износе, довела се и стока, што је била скривена по планинама, те полако опет поче живот као шт 
твак.{S} Овај учини то па нађе тамо две скривене пушке.{S} Агу спопаде прави бес кад виде пушке 
це, где је Команда Трупа.{S} Становници скривени иза замандаљених врата и застртих прозора, слу 
пови.</p> <p>— Са оне косе, али су тако скривени да не могу да их нађем! — вели капетан, команд 
а одакле их то туку непријатељски вешто скривени топови.</p> <p>— Са оне косе, али су тако скри 
ствене руке јер се тело коме припадају, скривено густим мраком, не види никако.</p> <p>Напољу ј 
које су нас по гдекад о дану надлетале, скрију се а бубице и црвићи, који су ти се кретали под  
оју су осенчили пропланци, међу које се скрила, оцртава се тамна тачка са истуреним врхом.{S} Т 
ским људима, заноћили у Марка, па ваљда скрили пушке своје а ни њему нису казали!“ „Је л истина 
без младих жена и девојака, него сте их скрили!“ А онда поп: „Ага, научио сам се пред Богом ист 
, испржити и неће дотаћи; оставиће их у скрињу, где стоје већ приганице зелене и поплеснивиле,  
ом.{S} Да л’ се разбегао свет, да л’ се скрио, или да нисам ја у оној тмини залутала ван друма? 
а.</p> <p>— Ама одакле, по богу, где се скрио?</p> <p>Узеше сви да осматрају по правцу и по зву 
а те ко зна где се све по врзинама може скрити непријатељ.</p> <p>Прекидајући борбу, пуковник н 
гласове.{S} Учини ми се као да ступам у скровиште нечастивих, у змајеву пећину, у вештичину кућ 
ша грчи, те студена грозница прожима те скроз и почињеш дрхтати.{S} Кад по где где пробије сунч 
пломатија <pb n="62" /> једна излишна и скроз некорисна установа.{S} Од почетка рата није ништа 
ли и довикују се да чувају село.</p> <p>Скромна ватрица, коју смо тако мучно стекли, није нам м 
чекаоници и у свима просторијама мале и скромне зграде станичне, згрувала се маса света те се п 
гу јој је бол испио, она прилази мирно, скромно, погружено вагону, уверена ваљда да ће јој сауч 
.{S} Он је <pb n="242" /> дотле мирно и скромно стојао иза наших редова наслоњен на зид и није  
ајући, расејано лута погледом по својој скромној собици где је тако мирно, тако тихо промицао њ 
ке државе свих јужних словена.{S} Ту, у скромној свештеничкој кућици крај Опленачке цркве; ту,  
ута, малаксали од мраза и зиме, бедни и скрушени, крећемо у бескрајним поворкама својој Меки и  
 ситуације, морала је најзад прићи му и скрушено, речју која дрхће у грлу, рећи:</p> <p>— Време 
ога рата, битка којој ће бити задаћа да скрха дефинитивно Аустрију и тим сломом нагна Немачку н 
тна паучине и кад се у ватри велики пањ скрха или џарне или кад се нов положи, разлети се тамом 
.</p> <pb n="535" /> <p>Скрхало се све, скрхала се цела Србија у оне испреплетане, тесне и прља 
сило се ваљда што, пао коњ или се можда скрхала кола.{S} Пришли смо и ми гомили да видимо шта ј 
 поломљена кола која су се озго с друма скрхала и нису се могла оправити да наставе пут; леже м 
 их ни у Липљану, маленоме селу, где се скрхала толика војска и народ, не чека другаче преноћиш 
 поноћ још је све на ногама.{S} Онде се скрхала кола, онде се друга испречила, коњ који се одре 
ко напред десило, или је пао коњ или се скрхала кола или се наишло на какав тежак прелаз преко  
арак, други претоварују кола која су се скрхала, трећи поткивају коње, који су обосили.{S} Жаго 
с су пала два владина коња с товарима и скрхала се у амбис.{S} Кажу да је ту било докумената ко 
негде у планини.</p> <p>Код хана се већ скрхала маса људи и стоке а придолазе све нове и нове г 
и конак у врху Призрена.{S} У ту зграду скрхале су се све министарске канцеларије, све благајне 
ито регрути, који су се тих дана такође скрхали у Приштину, не знајући ни ко је надлежан да им  
ез муниције и силна стока.{S} Све се то скрхало, све се измешало, све то извире из разних улица 
ремена не склони.</p> <pb n="535" /> <p>Скрхало се све, скрхала се цела Србија у оне испреплета 
гледамо крај дела у које је један народ скрхао сто година нечувених напора, за које су се некол 
 крај друма оправљају кола на којима се скрхао точак.{S} Официри прелећу на коњима овамо и онам 
битке на Багрдану, можда ћемо их раније скрхати.{S} Пре смо Београд бранили сами, бранили су га 
овици, срешћемо њих и онда ћемо се опет скрхати а питање је хоћемо ли тада имати слободан и ова 
веста хиљада војника на Балкану не седе скрштених руку.</p> <p>— Постоји само једно важно питањ 
Мора се ћутати, мора се трпети, мора се скрштених руку стајати и као мртва мета чекати ударце.{ 
же боме мајци на сваком послу; уме сама скувати каву, уме очупати пиле па чак и просејати и ако 
материјал огромне вредности а цигани се скудили и пробирају; у четвртој улици полегали гладни д 
жа Богу, сузи је небо отворено; небо је скуп суза човечанских.{S} А зар је мајка и могла пожеле 
еке стране листове са сликама и, кад се скупе пријатељи код њега у канцеларији, увек говоре сам 
еђа, једнако се мешкољи.{S} Покушава да скупи ноге, па да их пружи, час подмеће нешто под главу 
 синоћне вечере?{S} Узми један тањир па скупи све што има од хране, па јој метни овде, пред вра 
 крај овога.{S} Видиш како су се дечица скупила па ће лепо да се ухвате за руке да играју коло  
 које се промрзли греју; у другој улици скупила се гомила мештана и расточава државна мунициона 
у, овако, ако би Турци наишли рекли би: скупили се да се Богу моле.{S} Попа је чак задржао на с 
рће оне остатке жара у мангалу и сви се скуписмо нешто ближе ватри.</p> <p>— Поменусте и Ђунис  
и озго из Јасенице, све црњи и гори.{S} Скупише се једног дана, по вечерњу, у цркви, те да се с 
дне, пошто је дотле прошао и нишки воз, скупљају <pb n="43" /> се људи у кафане да преруче што  
тих избеглица који су се ту свако јутро скупљали да један од другога чују <pb n="270" /> вести, 
апће Пашић — пре но што се војска почне скупљати тамо.</p> <pb n="615" /> <p>— Тамо су ваљда ве 
не Дунава, а изложени нашим бајонетима, скупо и крваво плаћали сваку стопу земље и, да није бил 
биле тешке патње наших старих и како је скупо плаћено ово мало слободице наше?</p> <p>Хвала Бог 
рећепозивци, они несретници што су тако скупо искупили своју старост и невештину.{S} Пуковник п 
односили војнички нестечене а ипак врло скупо плаћене победе.</p> <p>Затворени у косовској котл 
кроз питома сремска села и та га радост скупо стала.{S} Кад се српска војска повукла отуд, мора 
 у планинама.{S} Било их је чак који су скупо плаћене коњиће нудили да продаду по мале паре.</p 
дгајана, где је он обновио подижући јој скупоцен храм, пантеон династије чији оснивалац почиње  
разних канцеларија и многе, многе друге скупоцене предмете које смо мучно и годинама текли.</p> 
слобођења и уједињења, тражи и велике и скупоцене жртве; да нас је мало и да морамо сви, сви из 
ховна Команда, бега Влада, бега Народна Скупштина, ви онда ваљда нећете веровати неким хектогра 
 да стење земља и угиба се.{S} И Краљ и Скупштина и војска и народ и влада и Врховна Команда и  
 и не ходи, грчевито се држи за материн скут и зове је и вришти јер му се не одзива.{S} Свет пр 
аљда, од муке!</p> <p>Сиромах Рајић!{S} Слаб и иначе, и свој рођени живот је једва носио а наиш 
е узбрдо.{S} Ајде, благо мени!</p> <p>— Слаб ти тај левак — вели му Краљ.</p> <p>— Шта ћеш, Гос 
девојчица од четрнаест петнаест година, слаба и сиротињски обучена.{S} Она носи у наручју одојч 
ота Јела, неког Андрије Андрића и иначе слаба, од те хране сасвим занеможе.{S} Обузе је тешка в 
 овамо и онамо осула је по која бледа и слаба светиљка која трне као свитац у мрачној шуми.{S}  
ћним зидовима а са њихових бокова жмири слаба светлост фењерчића блатом попрсканих и улепљених. 
ешинство обзира и дужности.{S} Била сам слаба, признајем, а можда ме је завело у слабост и то,  
е сачека већ настави:</p> <p>— Ја нисам слаба жена, ја нисам малодушна.{S} Ја сам надчовечански 
ити?</p> <p>Била сам у једноме тренутку слаба; тешко је материнској љубави разумети и поднети с 
у првога војника новога века.{S} Ово су слаба и недорасла деца и изнурени, кржљави људи.{S} Куд 
злу и понудио јој ћебе да обавије своје слабачко тело, онај поглед захвалности са скопске стани 
јој повија покислу сукњицу и припија уз слабачко тело; на ногама јој плитке, исцепане и прљаве  
узалуд очекивао мој одговор — имамо две слабе дивизије са батаљонима од по 600 пушака, обе на О 
 безбеднима у освојеној Србији.{S} И те слабе силе, које наступају с Косова, не представљају во 
 које нас очекују?{S} И како ће ти људи слабе душе поднети те веће невоље, којима ћемо поћи у с 
осао.{S} У мраку, кроз који је пробијао слаби зрачић из малога фењера, кретале су се алатима ор 
 дупље над очима и оне две угибле испод слабина брекћу и разапета му се кожа испарава од влаге  
е и прокисломе коњу, из чијих се мокрих слабина пуши зној, дојурио вероватно отуд са <pb n="131 
е, читава мрежа жила искочи му по кожи, слабине почеше убрзано да се надимају а из ноздрва пара 
њава главу у блато, гаси му се поглед и слабине опет убрзано крећу и усне дахћу.</p> <p>Застали 
жда и његових другова, и удара мамузу у слабине коњу не би ли што пре стигао батерију која је в 
кобнога првога октобра и мучкога ножа у слабину, ко зна не би ли се старозаветска бајка и по др 
и је?</p> <p>— Погоди га куршум, овде у слабину.{S} Паде, па, жали за мном, издише па ме гледа  
цила ћебе са главе и пребацила га преко слабих рамена а спустила <pb n="403" /> своју црну бошч 
су се догледали, као догореле звездице, слабо осветљени прозори цркве Патријаршије.{S} Ниска ку 
вачки студену а гломазну руку на његово слабо раме, које се под том тежином угиба и злобно се к 
 би стали и где би сели.</p> <p>При тој слабој светлости сагледао сам тек мало боље своје госте 
лаба, признајем, а можда ме је завело у слабост и то, што сам видела и срела толико његових дру 
 само један дрхтај душе, један тренутак слабости душевне, један нехотичан покрет па да се оде у 
а Јована, а то је и наша <pb n="640" /> слава, она слава кад је мој бабо увек држао здравицу и  
свој дао за <pb n="527" /> Отаџбину!{S} Слава нека је Јовану и мир и покој души његовој.{S} Ами 
 темеље светога града, где је сахрањена слава наша, сахранимо и последње наде наше!</p> <p>Онам 
 то је и наша <pb n="640" /> слава, она слава кад је мој бабо увек држао здравицу и помињао и Д 
гор Комита и већ све редом.{S} Кад дође слава а мој отац све те слике казује гостима и тумачи.{ 
 бабо, него само у кући.{S} Па кад дође слава а ја шајкачу на главу па дочекујем госте и све са 
ро и падали као снопље.</p> <p>— Част и слава им! — рече поднаредник и диже шајкачу с главе. —  
одовима цео српски народ негда клицао: „Слава теби, Боже наш!“ у часу када је Душан Силни стављ 
о црква под земљом.{S} Кад запева попа „Слава теби Боже наш!“ а оно глас му звони по пећини и и 
ло бистричина кланца, сећајући се ваљда славе и величине коју је негда тај град казивао; поглед 
ао га је опет у оне светле дане, у дане славе.{S} И место те мисли да га исправе и освеже, изаз 
 славом покрити српска војска и вали те славе заљуљати велике европске фронтове и повести војск 
 као оштра јесења слана, сасушити венце славе оних који би да их из овог рата понесу.</p> <p>Пр 
тајали за све време тешких дана борбе и славе.{S} Само ко зна колико је топ поуздање српскоме в 
сама која обилази гробове по разбојишту славе и посматрао сам је дуго и дуго.</p> <p>Када је за 
> <p>„Оче наш, који си на небу, нека се слави име твоје и нека оно значи милост онима, који су  
 положише.{S} И кроз ту молитву нека се слави име Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче  
ом редом, као оно кад сам био мали па о слави дочекивао госте под шајкачом.{S} Па да знате још  
о оронуло камење на граду, које прича о слави једнога народа и ова дворска кола натоварена санд 
ру иза врата, који је правио преклане о слави, и дечија колица у углу иза фуруне, у којима су м 
је гостима и тумачи.{S} Их, да чујете о слави кад бабо казује здравицу па помене светога, па он 
о?{S} Нико се није плашио.{S} Свет код „Славије“ гледа са прозора и са тротоара. <pb n="460" /> 
нам казивати:</p> <p>— Био сам баш код „Славије“ кад стиже с Бањице десети кадровски пук и поче 
им светом ка Бањици.{S} Кад смо прошли „Славију“ те се испели код Опсерваторије, пред нама је д 
омашно жртвама.{S} Две хиљаде година ми славимо и жалимо четрдесет младенаца, мученика, колико  
ршти земље палити кандило, крај ње ћемо славити и преслављати, из ње ћемо одвајати мрвице и бац 
ну, очекивати звери да нас растргну.{S} Славићемо своја крсна имена по пећинама, држаћемо помен 
инио себи столицу од њега; заставе, оне славне заставе, које су у рату за ослобођење водиле срп 
рене главе, он прелази у памети све оне славне борбе из 1912, 1913, 1914 и 1915 године, које је 
гани су навлачили старинске мундире оне славне жандармерије која је 1862. године изгинула бране 
 одред, евентуално армија и поновиће се славни новембар 1914 године.{S} Отпочеће <pb n="701" /> 
l> <l>Иза цара три војводе бојне</l> <l>Славни јунак Обилић Милошу</l> <l>И уз њега верни побра 
ије, пред којом су ишли гласови о њеним славним борбама са Бугарима на источноме фронту — за на 
, који су некада почивали у кубурлијама славних војвода или им китили силаве, и онај пиштољ кој 
 а београђани да је ова, у низу њихових славних бораба, можда последња.{S} Њихов их је понос во 
ао, изгледале немогуће, па ипак постале славно дело?</p> <p>У тим мислима, наднесена над ђенера 
тке онога трећега позива, који је онако славно изгинуо, бранећи одступање младе војске са Косов 
о у спас Србијин, родила у њему мисао о славној новембарској офанзиви, која је Аустрију стала ж 
ладост, неоскрнављена животом а опијена славом оружја, одговори јој без милости:</p> <p>— Зар с 
 само осећање једнога младића, занесена славом смрти за Отаџбину, то је било опште осећање наше 
 како падају, ти часни младићи, опијени славом оружја и љубављу према Отаџбини.{S} Ја бих њихов 
ких цеви, сахрањивани су топови окићени славом са Куманова и Облакова, са Једрена и Брегалнице, 
рска историја са Поћореком и још једном славом покрити српска војска и вали те славе заљуљати в 
дете светла лица, осећајући да се умило славом и на младоме му се, ведром челу, исписа тога тре 
“ и пред којом је он сваке године секао славски колач.{S} Све, све му је драго и столица и слик 
рију стала жртава и срама а нама донела славу војничкога народа.{S} Да ли војводи у овоме часу  
, ту из мешине вино пио и ту прослављао славу своју, Светога Андрију.{S} Охрид и Пећ су вера хр 
м месту запевати песму <pb n="563" /> у славу Божју и разгрнути камене прошлости да би на чисто 
Макензен нек абдицира на своју војничку славу! — узвикује онај што је наручио пиво „за све“.</p 
:{S} Бугари би да присвоје себи јефтину славу да су они задали дефинитиван ударац српској држав 
кла маршалску палицу а своме императору славу првога војника новога века.{S} Ово су слаба и нед 
 Душана и Лазара и Милоша.{S} Па ето ту славу сад помену и призва је у помоћ овај србијански во 
и искази били повољнији а са овим су се слагали и извештаји Арнаута са наших предстража.</p> <p 
за другога већ за себе.{S} Ћесар нас је слагао, вели, право је да сад и ми њега слажемо.{S} А н 
 њега слажемо.{S} А нећемо га, вели, ни слагати, он зна да ми своја права тражимо те зар смо ми 
ет девојчица, којој смрт није избрисала сладак детињи осмех са усана, опружила ручице ко да тра 
слагао, вели, право је да сад и ми њега слажемо.{S} А нећемо га, вели, ни слагати, он зна да ми 
фијакери) пуни ствари и жена с децом да слазе на жељезничку станицу и ако никакав воз у то доба 
 различне судбине.{S} Они у колима која слазе у Солун, после неколико сати путовања, избећи ће  
 тврдили да су непријатељске снаге које слазе са Косова, врло мале јер су утрошиле велики број  
у форму.{S} Са истока јављају да Бугари слазе са венца Црне Горе у Мораву и да су једним ноћним 
 Косову — наставља Краљ — међутим Немци слазе озго, Ибром и Лабом и залазе нам с леђа, те ће мо 
ао Чачак, пало Краљево и да Аустријанци слазе Ибром и Расином а Бугари напредују Топлицом ка Пр 
агове, силне поплаве које је брза река, слазећи набујала с планина, разоравајући друм и рушећи  
елених пераја певају песму зоре а воде, слазећи са камена, звоне као харфе, страсну вечерњу ром 
 кад ноћу у планини арлуче чопор вукова слазећи у дољу, и тада појури улицом бујица и дере као  
диже се жена са митровичког воза па, не слазећи са вагона, додаде оној са солунског воза најпре 
S} Веле непријатељ је кренуо из Ваљева, слази преко Трбушана и Љубића.{S} Слали смо коњаника а  
а Кичево и дохвата се извора реке Црне, слази њоме у прилепско поље и одатле, преко врхова Селе 
рема да буде све у реду кад он дође.{S} Слази доле у свештеника и зајми мало бела брашна, те на 
 Непријатељ још није ушао али се зна да слази с Љубића и укопава се с оне стране Мораве.{S} Вар 
једноставну и снажну српску државу која слази у косовску и скопску равницу.{S} Ту на месту који 
а што раскрвављене душе и изцеђена срца слази озго са обала савских и дунавских, прелази Букуљу 
е масе и гомиле.</p> <p>У Приштини, где слази пут најкраћи за оне који бегају из Крушевца, Ниша 
>Одсео је у доњем Делу вароши, тамо где слази вучитрнски пут, у кући где је некада био српски к 
слази у Ђаковицу и Црнољевски, којим се слази у Призрен.{S} Ми би се наслонили на Чичавицу, <pb 
ојим се слази у Пећ, Дренички, којим се слази у Ђаковицу и Црнољевски, којим се слази у Призрен 
, да затворимо Ибарски кланац, којим се слази у Пећ, Дренички, којим се слази у Ђаковицу и Црно 
, уз који се при говору јабучица пење и слази као лоптица од живе у барометру.{S} Чим попне гла 
адијом и Моравом, пење се на Копаоник и слази на Косово те пребраја гробове оних што су пали и  
ачку Мораву па савија на југ Качанику и слази падином Шаровом те, обухватајући Тетово и Гостива 
крви изнео; сањам белога голуба који ми слази на длан и узлази на раме и сањам девојку у бело о 
агрљајем у коме ће оба угинути.{S} Овај слази са Сухе Горе и Ругова и жури кроз плодом благосло 
са Качаника и Гилана, одакле непријатељ слази да још једном окрвави Косово.</p> <p>Уморан годин 
.{S} И, сад тек загусти друм који Лабом слази из Куршумлије.{S} Њим пође све што из Ниша и Леск 
.{S} Изнад вароши, тамо где лабски друм слази у њу, развио се вашар богатији но што су за време 
 њих, у дубини кланца, којим се на Уцињ слази са Можуре, пружа се збијена гомила старих турских 
облаци се журно ваљају а спровод лагано слази главном улицом, дохвата се косовскога друма и изб 
а, која се натоварила на аутомобил, час слази с њега да га извлачи час се пење да он њу извуче. 
је сишао у Дримову долину, где пут опет слази на Дримове обале.{S} Ту, код Гомсића, где Дрим ва 
ала, куљала из разних долина и кланаца, слазила са планина и придолазила друмовима, те као попл 
многе, врло многе <pb n="420" /> улице, слазила сам и на Бајир, ишла и до гробља и чак до Думач 
а реку и преко Дукађинских планина опет слазила на његове обале, где он под Скадром савија на ј 
Призрена било је пута, било је друмова, слазили су њима кола и аутомобили и носили су на себи ч 
и отишли, само смо сад лакше ходили.{S} Слазили смо с планине а нисмо се пели као пре, торбе су 
{S} И раније су тим путем из Куршумлије слазили бегунци овамо у Косово, али је једнога тренутка 
приштинске улице, када су оно на Косово слазили топлички бегунци.{S} Кола вуче само један сићуш 
се у томе вртлогу који нас је захватио, слазило ниже и ближе дну левка, све се више губио интер 
 које смо видели кад је прокупачки збег слазио лабским друмом.{S} Путничка кола са арњевима и у 
три године тако жудно погледали, кад је слазио са Копаоника носећи им слободу; Арнаути, чијој ј 
похита у сусрет.{S} Поднаредник који је слазио чак до Чачка, рапортира капетану, да су јуче још 
дим од запаљених кућа.{S} У Ниш није ни слазио али се врло дуго бавио на станици и ту је чуо да 
дине, када је Краљ ослободилац први пут слазио у Приштину, раздрагана лица узвикивали један дру 
 се страна прибирати и са разних висова слазити ка обалама које сунце греје.</p> <p>На тим пуст 
S} За Нишем, Крушевцем и Скопљем пођоше слазити на Косово и сва околна места са Мораве и Ибра;  
лицама нарасла, да су пролазници морали слазити са тротоара на улицу да би је обишли.</p> <p>—  
о које се треба са напором пети а затим слазити.{S} На мосту нема никакве ограде а широк је кол 
љева, слази преко Трбушана и Љубића.{S} Слали смо коњаника а разговарали смо и преко телеграфа  
це, које се дубоко нагло западу, још је слало зраке али су они већ били студени а осећао се већ 
нађе.{S} Један носи воду, други нарамак сламе који ће метнути пода се, кад легне на блато; трећ 
 се могло блато под колима, посуше мало сламе или сена и завукоше се колико да склоне главу да  
малодушни су је прихватили као дављеник сламку.</p> <p>— Да, шта чекамо? — узвикује један стари 
и и гомила се сиротињска уштеђевина под сламом, на којој мајка спије и гомила се нада у срцу ма 
 је како гризе тврд и црн хлеб промешан сламом.{S} Францускиња је омалена жена, препланула лица 
најпре пару сузом, па је тутка под суву сламу на којој спава и чува је као што се чувају капи < 
 Кроз зрак пролеће птица носећи у кљуну сламчицу да свије ново гнездо.{S} Вода набујала, земља  
мајака која ће клетва, као оштра јесења слана, сасушити венце славе оних који би да их из овог  
понети хране: брашна, сува меса, сира и сланине, те да се исхрани збег док сила не протутњи дру 
 већ крчка мањерка, крај других се пече сланиница натакнута на врх ножића или зашиљене гранчице 
о и овамо у позадину.{S} Нико отуд није слао поруке, ни гласника, нико није писао, нико није ја 
 му свештеник читао молитве и сваки дан слао у цркву зејтин те горело пред иконом Светога Јован 
 зависила од њиховога нахођења, ђаци су слати у прве редове.</p> <p>— А ја знам команданте који 
ијатељу и чим му стиже на доглед, измеђ Слатине и Јежевице, отпоче пушкарање.{S} Пушкарање ово  
да пође даље али у томе спази друмом из Слатине ордонанса који је журио к њему.{S} Капетан прит 
е рањенику који гегуца друмом натраг ка Слатини.</p> <p>— Платио је, вала, господине пуковниче. 
ећ први рањеници падају и повлаче се ка Слатини.{S} Топови још ћуте, јер су на друму у маршевом 
 батеријом Дринске Дивизије, налазим на Слатини, више Чачка; да се у мојој околини и у вези сам 
свока дохвати друма па се галопом упути Слатини.{S} Из далека с друма још, догледа он пред слат 
и везу са њим а сам одмах крете ка селу Слатини, сад већ са намером да се ту задржи па да у име 
ка те глас пушчане праске допире чак до слатинских положаја.</p> <p>Капетан узјаха коња и пође  
најпре околину села, изабра положај код слатинског гробља и нареди, да се ту пласирају топови;  
а батерија, која је била постављена код слатинскога гробља, у састав предходнице.{S} Пред подне 
ник узе команду у своје руке и ту, пред слатинском механом, отпоче одмах саветовање.{S} Знајући 
 Из далека с друма још, догледа он пред слатинском механом једну гомилицу официра и коња које с 
рили непријатељу, а капетан се повуче у слатинску школу, коју је одредио за свој штаб и у коју  
де у месту.{S} Ордонанс му јави да су у Слатину стигли неки официри који га траже.</p> <p>— Из  
рно, лево, десно, у ред, напред!“ па ти слатка она српска реч, и ја бих стар овако, узео пушку  
век причу са: „Ја сам преживео то!“ Њих слатки сан, од којега не могу да се растану те још на н 
о наступити.{S} Заспаће од мраза лепим, слатким сном и видеће у томе сну своју далеку отаџбину  
оје га обасипа гомилом питања и које га слатким, детињим гласићем, моли да их више не оставља с 
да нећемо имати Краља? — наставише деца слатким језиком наивности да задиру дубоко у рану која  
ки, која отказује службу девојци што је слаткише за жур купила у тој и тој радњи, где никад нис 
} Оно <pb n="502" /> горе, прво у реду, слатко девојче, лепо заглађене косице, коју је мајка ва 
, је ли, кад су те миловали, а ти си се слатко смешио и тапшао рукама и грлио си твоје срећне р 
ла, стрпељиво чекала, гледајући га како слатко спава покривен ћебетом и повијене половине главе 
је била реч која је у смрт звала и смрт слатком чинила.{S} И када је европска себичност грубо р 
 били приштински сајмови, на које су се слегали Дубровчани и Венедичани <pb n="267" /> и трговц 
та, питали погледом а ми смо одговарали слегањем рамена.{S} У тесној улици начелства групице уз 
мао сам, боме, шта и видети.{S} Тамо се слегао силан народ, чини ми се цео Срем је био ту.{S} Ч 
бови!{S} Први глас који сам чуо кад сам слегао доле у приштинску чаршију био је, да је Врховна  
се јутрос рано, док се није ова светина слегла, чули јасно и одавде из чаршије.</p> <p>А док је 
атио сам те!“</p> <pb n="345" /> <p>Поп слегну раменима и узе да објашњава нареднику како он то 
нека макну, помислили смо, те да можемо слегнути у село и опет видети своју кућицу, па ма и даљ 
ини да напустите.</p> <p>— Морао сам! — слегох ја раменима.</p> <p>— Како сте провели ноћас у Л 
 ослободи Уцињ и маче отуд турска сила, слеже она у варош, не би ли ту нашла зараде те да утоли 
о за официрску задругу! — учини војник, слеже раменима, чучну крај свога шињела и настави посао 
ном учитељ.</p> <p>— Ако вас то теши! — слеже раменима полицијски чиновник.</p> <p>— Теши ме!{S 
сте у селу с њим?</p> <p>— Наредба је — слеже отац раменима — да сви младићи дорасли за војску  
>Наредник после ових необоривих разлога слеже раменима и пређе на други разговор.</p> <p>Као да 
а ћемо већ да напустимо станицу а он се слеже око вагона да разваљује.{S} Неко казао да је шеће 
?</p> <p>— Не знам! — одговори старац и слеже раменима.</p> <p>— Како не знаш?</p> <p>— Рекли м 
 нису ништа знали да кажу.{S} Један чак слеже раменима па додаде: „Ко зна, дете, да л’ је изнео 
пита Престолонаследник.</p> <p>Помоћник слеже раменима.</p> <pb n="557" /> <p>— Колико војске р 
покојника, диже се из мртвих?</p> <p>Он слеже задовољно раменима па додаде:</p> <pb n="716" />  
аког одговора забринутој породици, само слеже раменима и немо одлази из куће.</p> <p>Данас и су 
</p> <pb n="482" /> <p>— Не кажу ништа, слежу раменима!</p> <p>— Па јеси питао?</p> <p>— Питао, 
 и пустом кућом, седи на једноме камену слепи просјак.{S} Мусломани неће на пут поћи нити се са 
 <p>Бојко само ћути, дахће од умора, на слепоочници му бију модре жиле, колута очима и гризе из 
о леђима на јастук, притиснуо длановима слепоочњаче и уморно гледао погледом без израза, дуго г 
рв, која се разлила по друму из ране на слепоочњачи, још се познавала, није ју испрала ни она с 
био покривен, и брисала сам му ознојену слепоочњачу марамом која је вирила под његовим јастуком 
нико главе окренути, сем што ће гаврани слетати на његова ребра и, не чекајући да испусти душу, 
е, удружују се да заједнички, у јатима, слете тамо одкуд долази мирис крви, као оно дивљи гавра 
к рањеник није ни издануо да заједнички слете на лешину.</p> <p>И онда, осетиш неки подземњи ту 
на што их он грли, те да у једноме маху слете на јадранске обале.</p> <p>Како смо завидели оним 
спасавам ватре која је здање захватила, слетела сам низ басамаке као да ме је ко гурнуо озго и  
шињелу, оборене пушчане цеви са које се слива киша, маршира тромо неки одред трећепозиваца, там 
у искуљале из уличице где је начелство, сливају се затим у поједине кафане, где су већ стигле н 
ви и поточићи што се из авлија и чешама сливају у Бистрицу.{S} Иначе мир, све спи, мртвим сном  
као тесто.</p> <p>Под утиском догађаја, слика и појава које су ова три дана минуле крај мене, л 
ових и нових жртава.{S} Било је ужасно, слика коју не могу никада заборавити.{S} По друму су ле 
амену.{S} Када примети моју обазривост, слика ми приђе и шану:</p> <p>— Ја сам, господине, Нови 
е такве лектире.{S} Мени, у овоме часу, слика нашега слома потпуно личи на такву једну катастро 
 топли акорд и сене пред очима блистава слика његове младе прошлости, те умире са болом у души  
p>— Е, ето сад историји још једна таква слика! — додаде Краљ показујући на сликара који је свој 
ен мени се поновила и наметала цела ова слика пожара.{S} Под кровом, који је покривао нашу Отаџ 
гледа око себе.</p> <p>— Па зар вам ова слика, ово расуло и пометња, ова безнадежна лица и очај 
утијом за боје отишао староме конаку да слика пуковника шефа кујне Врховне Команде.{S} Отишла с 
ају, који ће доцније бити најизразитија слика српске трагедије и инспирисати највеће духове ово 
 мени изађе пред очи, као нека мађијска слика, величанствена поворка златом искићених витезова  
морак и тада ми је пред очима промицала слика за сликом, од којих је свака засебно представљала 
мењено да гине у рату, она је смрт била слика ужаса од које и сад задрхћем кад ми изађе пред оч 
ајжалоснијих слика.{S} Отада ми је њена слика остала дубоко урезана у памети и није се све до с 
<p>— Али чекајте да видите како је бона слика када се напушта варош без те вере.</p> <pb n="216 
и све јасније обележава бедна и жалосна слика.{S} На станичном перону лежи читав логор породица 
ла је већ била очајна, дивља и одвратна слика.{S} Док су бедне, прокисле и промрзле породице, к 
жара на Дорћолу, те се догледала мрачна слика престонице.</p> <p>Тек сам измакла, не умем ни са 
 <p>И да је то бар једина бона и мрачна слика на овоме путу.{S} Пуно их је, на свакоме ћеш их к 
јад, оно расуло, онај слом, она страшна слика коју је давала Приштина тих дана, само је још виш 
} Ви треба да видите како је то страшна слика, кад и војску и народ напусти уверење да се може  
 који је изабрао царство небеско.{S} Та слика била је жива, ја је нисам само осећао, ја сам је  
 материном крвљу.{S} Ужасна, страховита слика.{S} И њу начелник упућује у болницу.</p> <p>Улази 
у длетом изрезан.{S} До њега страховита слика једнога окрвављеног детета.{S} Чело му преливено  
усијала те пламти и букће.</p> <p>Та ме слика задржа на доксату, са којега су се још јасније чу 
рај живота онога несретника, чија ми се слика не може никако да избрише из душе.</p> <p>Да избе 
и, али нисмо прошли ни педесет метара и слика се понови.{S} С друге стране друма, половином тел 
ач.{S} Све, све му је драго и столица и слика на зиду и лампа на столу и шамлица под столом; св 
ај у мојој руци, срео мржњу.</p> <p>Али слика глади и није била тако страшна док се она само на 
и кроз дуги ходник, мени изађе пред очи слика оне мајке која је мало час са сретним материнским 
 ниска, подла.{S} Изашла ми је пред очи слика мога мужа, строга лица, са горким пребацивањем; с 
ћам се! — одговорих и изађе ми пред очи слика оног бедног девојчета са црном бошчом, под оним о 
зицу.</p> <p>Па онда се нижу тако редом слика за сликом.{S} Читав бескрајан низ војних кола са  
лужити Краљу Петру!“ И још много, много слика ми се јавило и бата и сестре и наш виноград и наш 
у собе набацане школске клупе а на зиду слика Св. Саве и Симе Игуманова завештаоца ове зграде с 
</p> <p>Прође ми у томе часу крај очију слика оне двојице коњаника које смо синоћ срели испред  
ћи зидове, рекли би србијанска кућа; ту слика Краља Петра увијена у тробојку, па ту Косовска Ве 
та станица била позорница најжалоснијих слика.{S} Отада ми је њена слика остала дубоко урезана  
 српским ћилимовима са много породичних слика на зиду.{S} Из собе два прозора гледају у дворишт 
и у Параћин а одатле у Крушевац.</p> <p>Слика коју је тада Крушевац представљао брисала је из д 
и обукла се већ била у комитско одело и сликала се већ наслоњена на пушку, али је нису хтели да 
ничарске костиме са крстом на грудима и сликале су се у тим костимима и дочекале су прве рањени 
ранцуски и прима неке стране листове са сликама и, кад се скупе пријатељи код њега у канцелариј 
нспарентне карте за играње са содомским сликама; па онда једна глумица неког путничког друштва, 
ник није могао примити тога дана јер се сликао.{S} Доведен је из Београда један наш познати уме 
стале слике у делу, израдио Т. ШВРАКИЋ, сликар</p> <p>Посветни лист на петој страни, цртеж је Н 
 — То јест, био сам сликар...!</p> <p>— Сликар? — понових ја, не умејући у тренутку да нађем ре 
ета!{S} А шта сте по занимању?</p> <p>— Сликар! — одговори и тужно махну главу па додаде више с 
но да вас разочара ово на пример:{S} Ја сликар, неуки поднаредник, водим вод у борбу, на штету  
нде.</p> <pb n="516" /> <p>Тога дана је сликар морао завршити портре г. пуковника јер сутра дан 
 и маса крену хтедох и ја, али ме млади сликар ухвати за рукав и задржа да заостанем.{S} Поглед 
 недовршена?</p> <p>— Да, — учини млади сликар боно — недовршена...</p> <p>Затим ућута да у себ 
пут ћутећи.</p> <pb n="334" /> <p>Млади сликар ишао је крај мене такође ћутећи.{S} Осетио је да 
де су се уставиле каре, појави се ратни сликар са фотографским апаратом и упери овај на Краља.< 
 планину по зимзелено грање а позоришни сликар разапео је на патос бело платно и отпочео по њем 
па додаде више себи. — То јест, био сам сликар...!</p> <p>— Сликар? — понових ја, не умејући у  
 којој се за тридесет година роди један сликар, један песник, један уметник, говорим вам о нама 
и лист на петој страни, цртеж је Н. Н., сликара</p> <p> <foreign xml:lang="fr">Tous droits rése 
и има три хиљаде књижевника, пет хиљада сликара и десет хиљада глумаца.{S} Ја не познајем ту зе 
аква слика! — додаде Краљ показујући на сликара који је свој посао завршио.</p> <p>Кад каре сти 
d="SRP19201_C15"> <head>XV</head> <head>Сликарева трагедија</head> <p>Прва зора.{S} Мраз мало п 
ве и три деценије па да се појави један сликарски таленат и, — извините што овако нескромно мис 
.</p> <p>— Питам, јесте ли свршили коју сликарску школу?</p> <p>— А, да! — учини он. — Да, сврш 
н. — Да, свршио сам.{S} Свршио сам нашу сликарску школу.{S} Био сам и на страни, на академији.< 
а, па видо и онај велики барјак наш, па слике на зиду, Краља Петра и војводу Глигора и Косовску 
прелетале би са догађаја на догађај, са слике на слику, са једног сећања на друго из множине, и 
хћу.</p> <p>Застали смо крај те дирљиве слике а кад измаче батерија, те се отвори пут и маса кр 
 бабо оде у Београд он донесе отуд нове слике и песмарице, па их после сви гутамо.{S} Један пут 
Сећаш ли се — вели му — оне Наполеонове слике при повратку из Москве?</p> <pb n="285" /> <p>— С 
е и понесе собом поломљене и расуте све слике које нам мало час загреваше машту.{S} Студени дах 
lepage"> <p>Насловни лист, као и остале слике у делу, израдио Т. ШВРАКИЋ, сликар</p> <p>Посветн 
а ми се јављају све неке лепе и чаробне слике, баш као дављенику.{S} За тренут ми изађе пред оч 
 из којих се развијају неке тајанствене слике, испреплетане месечином, и лебде над нама.{S} Што 
 томе сам се питао, гледајући ове ружне слике у Пећи, о томе је свако себе забринуто питао.</p> 
државних кола појављују се опет све оне слике које смо видели кад је прокупачки збег слазио лаб 
 на Косову — па ипак, када се сетим оне слике у Младеновцу, ја ништа толико ужасно не знам чиме 
рећу пред нама и за нама тамне, нејасне слике, као сени.{S} Нико не збори, све ћути и само се к 
 почеше се све јасније назирати жалосне слике које је дотле крила ноћ.{S} Улицом јуре кола прет 
ани и збркани, брујали у ушима а уличне слике, разнолике бојом и богате бедом, још увек пролета 
, без топла одела, без заштите — све те слике и друге болније, промичу кроз гомилу кола воловск 
ш их кораку срести.{S} И како су све те слике разнолике, како невоља уме у разним бојама и обли 
ом.{S} Кад дође слава а мој отац све те слике казује гостима и тумачи.{S} Их, да чујете о слави 
опчињавале наше детињство.{S} Чаробност слике ме је занела и без мало сваке ноћи — а тако их је 
ада ми је пред очима промицала слика за сликом, од којих је свака засебно представљала једну це 
 <p>Па онда се нижу тако редом слика за сликом.{S} Читав бескрајан низ војних кола са натписом  
јер сам се зауставио пред једном мучном сликом крај друма, где се беше окупила читава гомилица  
 једнога народа.</p> <p>Да допуни ваљда слику бојом и небо се над Призреном натуштило као сумор 
 је још већом тајанственошћу опчињавала слику око мангала.{S} Поноћни ветрић, који је кроз разб 
 би са догађаја на догађај, са слике на слику, са једног сећања на друго из множине, из гомиле  
м опазио тамо усамљену једну познату ми слику.{S} Дигох се од ватре да видим је ли то одиста он 
 по читаве сате за место, са којега сам слику посматрао.{S} Такве једне ноћи, када су се непрег 
одрастеш, виш оног тамо — па ми показао слику Краља Петра — његов ћеш ти војник бити!“ Он је иш 
е мало дубље, сагледа капетан тек праву слику једне вароши у агонији.</p> <p>Чачак је тада крца 
рафски снимак не би био кадар да да ову слику, јер где би један снимак обухватио сву невољу кој 
 дође жеља да створим пред очима његову слику какав сад изгледа.{S} Погледах га и под оним заво 
p> <p>Небо је пуно тужне боје те сурову слику једнога читавога народа који креће у збег, у план 
д јутрос.{S} Свако је видео само најужу слику око себе а далеко му је измицало погледу оно што  
хтео да пред овим залеђем да што бонију слику.{S} Нека би се једним погледом могла обухватити и 
м укочена погледа, као да гледа у своју слику, као да је она ту, пред њим, као да погледом иде  
 Госпа у црнини, посматрајући замишљену слику, која се пред њом развијала, размишљала о каквој  
м.</p> <p>Видео сам једну грубу и ружну слику.{S} Прилази вагону једна госпа у дубокој црнини,  
} Требало је видети ону страшну и тужну слику.{S} Разочарана светина узе да баца оне светиње, о 
ош болнију, видео сам језовито одвратну слику.{S} Пред нама су ишла једна кола покривена арњеви 
ред очима, нити ћу икада да избришем ту слику из очију и из душе.{S} Виђам је у сну, виђам је и 
_ _ _ _ _ _</l> </quote> <p>Утонуо у ту слику, ја сам ућутао и нико од осталих није реметио тиш 
тога тренутка одиста страшну и језовиту слику престављала?{S} Видела сам гомилу преплашену, пре 
и хоћеш сокачић па ћеш увек срести исту слику: људе дроњаве и у ритама, умазане блатом које се  
амо о утисцима који су нам давали општу слику ситуације, јер смо се са воза вратили тако исто о 
не излила на једну и другу страну чела, слила се крај ушију и направила мале усирене локве на п 
 засипа.</p> <p>Је ли то лавина која се слила са усијаних планина те ваља долином и плави, ждер 
оја као црни декор чини стране и залеђе слици, пожар овај изгледа као чаробни дворац из источња 
се.{S} Ћутање, које то прати, даје о ој слици пуну тајанственост.</p> <pb n="577" /> <p>После д 
S} Као да је неко хтео нарочито да овој слици намести као залеђе Душанов град, симбол моћи и сн 
кроз гладну гомилу крти и студени смех, сличан смеху костура кад после поноћи устану из гробова 
а Отаџбини, да то ипак није она.</p> <p>Сличан осећај никао је у мојој души негда, кад сам посл 
збегова...</p> <p>Настаде мукла тишина, слична оној крај самртника кад му се већ упали свећа, к 
 нека крепка, силна и снажна побожност, слична незнабоштву, које се клања сунцу и непосредно из 
tone unit="subSection" /> <p>Чему ли је слична ова прича?{S} Шта је то у њој што изазива бол у  
 несрећи и то ме теши!</p> <p>Такви или слични, или другачији разговори, водили су се и код ост 
зорскога свода изатканог каменим ткивом сличног оном са невестинских дарова; камени царски прес 
детаља у катастрофи „Титаника“ који ову сличност са катастрофом србијином чине још ближом и одр 
пред њом развијала, размишљала о каквој сличности њеној са животом или су њене мисли лебделе да 
двеју појава, које чак и немају довољно сличности за упоређење, па ми се оно ипак и на силу нам 
орскоме.{S} Певала је неку чудну песму, сличну оној коју мистрал пева кад се заигра са морским  
 наредба — додаде војвода Степа — та се слобода иницијативе односи искључиво на повлачење и не  
то натопили наша поља и наше горе, нићи слобода једнога народа; тако нека из душа њихових праве 
 помоћи својој жени и својој дечици.{S} Слободан може пре.</p> <p>Последњи је тренутак био већ  
де ће и како ће?{S} Остао је још једини слободан пут ка Тетову и све што је заостало у Скопљу,  
ве, када је пристао да напусти последњи слободан град Србије.{S} Жалећи још увек, што му се ниј 
крхати а питање је хоћемо ли тада имати слободан и овај једини пут за одступање, јер Бугари се  
ћање, од којега нико од јутрос није био слободан и изазивало је можда оно милосрђе према просја 
 Љум-Куле на Дебар и Битољ, који је још слободан и одакле се, у случају невоље, увек да за врем 
знало куда ће се.{S} Иде се у један још слободан део Србије, Дебар, Охрид и Битољ.{S} Ако би по 
 онда када је велики део Србије био још слободан, када сте и ви тако исто као и ми били заварав 
 себи сву величину једне <pb n="674" /> слободе и једне љубави коју собом исказује отаџбина.{S} 
м, Чачак који броји последње сате своје слободе.{S} Далеко под собом спази капетан на догледу и 
.</p> <p>Скопље већ броји последње дане слободе.{S} Кад буде онај воз са железничке станице, из 
ст слободе, последњи пут сркали зрак те слободе, последњи пут сагледали небо свога завичаја и у 
премо до обала Дримових, неће више бити слободе до онога парчета које покрива наша стопа и које 
, путем традиције, путем правде и путем слободе.{S} И пошло се једнога дана, и стигло се.{S} На 
ега смо последњи пут сагледали светлост слободе, последњи пут сркали зрак те слободе, последњи  
 твојим, где се заклонио последњи делић слободе српске?!</p> </div> <pb n="532" /> <div type="c 
љанским кафанама код „Зрињскога“ и код „Слободе“ образовали су се читави клубови за прибирање и 
 наиђе доноси и нову вест.{S} Тамо код „Слободе“ радозналци се јатомице збирају око железничких 
у својом откупљује наук свој — љубав ка слободи.</p> <p>Молиле су се топло, молиле су се искрен 
 чежњом, која је у доба буђења свести о слободи, задојавала неколико покољења поносом и пожртво 
преко целе Србије и, ако где буде парче слободице, биће је ту негде измеђ Јастребца и Копаоника 
старих и како је скупо плаћено ово мало слободице наше?</p> <p>Хвала Богу те су та времена прош 
ом половином друма колико је ова остала слободна.</p> <p>Била су све то деца, млада као роса, ј 
из Призрена?{S} Призрен је био последња слободна српска варош у којој смо могли наћи заштите; п 
чима, нисам могла да верујем да сам сад слободна, да могу ићи где хоћу, да се смем и својој кућ 
дало се судбини, закону, сили; мисао је слободна, њу ужад нису могла везати и она се издвојила  
педиције, Бугарска је осетила да су јој слободна леђа и одлучила се да изађе из резерве, разуме 
71" /> тако брзо још ово стотину метара слободне Србије!{S} Колико је то малено, колико сићушно 
штајмо тако брзо још ову стотину метара слободне Србије, не журимо да сагледамо крај дела у кој 
ла се низ Косово и сишла у последњи део слободне Србије.</p> <pb n="264" /> <p>Гомилице света,  
о ми је лакше, осећала сам се мирнија и слободнија.</p> <p>Када ме пропусти посилни да уђем у к 
 безначајно, па ипак драго је, наше је, слободно је!</p> <p>Још мало даље, кад допремо до обала 
тво акције?{S} Ако се свако од нас може слободно и по своме нахођењу кретати при повлачењу, не  
у.</p> <p>— Склони се, макни, овде није слободно! — виче гомили станични жандарм али тоном који 
отац, да га морам наћи.</p> <p>Ишла сам слободно улицама, није ме више ничега било страх.{S} Ви 
нас и сутра до подне колико је још било слободно Скопље, личило је на те дане.{S} Тишина, пуста 
мо како се ближимо губитку и последњега слободнога парчета њенога.{S} Као осуђеник на смрт што  
терин гроб китећи га утехом да је сад у слободној Србији, којој се и она враћају у загрљај?</p> 
.</p> <p>— Ех, како! — ману старац оном слободном руком. — А ко за мене и зна да постојим?{S} И 
манда наредбом од 12. новембра оставила слободну иницијативу нама командантима — узе да брани с 
и Голијати једном увидели да је жеља за слободом малих јача од насиља великих.</p> <p>Поуздање, 
ази и своме имену, борбу тога народа за слободу? — шаптао је старац сам себи, залазећи мислима  
е то што гине на нашим бојним пољима за слободу; мисао је то, што пред нашим шанчевима зида брд 
 који се овако мушки бори сто година за слободу, не може пропасти.{S} Али... моја вера не може  
Јована, који часно живот свој положи за слободу и величину Отаџбине своје и за велику, вечиту и 
 његов мученички народ, који се бори за слободу своју и за човечанску правду.</p> <p>Из тих тих 
, залажући младе животе своје, васкрсли слободу тамо где је она пре пет векова тужно сахрањена. 
в повратак, са српском војском, значити слободу његова села и његова завичаја.{S} Али наиђе олу 
и, кад је слазио са Копаоника носећи им слободу; Арнаути, чијој је сили дохакао тај исти војник 
ен читав један народ због јереси вере у слободу.{S} Рекао би човек да се земља упалила или још  
ијатељи Турака на Балкану, донети праву слободу.{S} Тај је занешењак чак покушавао да на земљиш 
сан да само патњама могу откупити своју слободу.{S} Ја им се дивим и то ми даје снаге да поднес 
ојим недрима крије толике жртве за њену слободу; то је та земља која покрива и сише младо и неж 
а народа, неприхваћен од народа који су слободу већ умели да цене, крваво угушен једном неприја 
 оснивања заједничке државе свих јужних словена.{S} Ту, у скромној свештеничкој кућици крај Опл 
ину?{S} Разумем оне, међу њима, који су Словени и у којих се расни осећај још више развио од ка 
ду, крај капије, пише крупним штампаним словима: „Штаб прве армије“.</p> <p>Пред том кућом, у у 
ло платно по коме ће се великим црвеним словима исписати речи добродошлице.{S} Ваља све те пред 
.{S} На њему је исписан крупним црвеним словима, недовршен поздрав савезницима: „<foreign xml:l 
атно и отпочео по њему црвеним, крупним словима, да исписује поздравни усклик савезницима.</p>  
их, који гласно читају крупним и масним словима штампане телеграме с бојишта а у кафанама, око  
ми смо у Врховној Команди просто омрзли слово Ђ у азбуци!</p> <p>— Не мислим да се ослободи, ал 
кајте мало!{S} Ви већ говорите посмртно слово а чујете ли, слушајте!</p> <pb n="225" /> <p>Мора 
своје шињеле и шаторска крила и по њима сложили еспап који им је за продају.{S} Свет гамиже изм 
е кад ме оженио.{S} Шта знаш хоће ли се сложити жене, толико се њих због жена поделише или одош 
е то може учинити, јер се толико велики слој ђубрета нагомилао да никоме ни на памет није падал 
крај друма, кише умесиле у тесто дебели слој прашине, која обично покрива тле овога друма, а са 
о које се свакога дана хватао све дебљи слој леда.{S} Нисмо ни спавали, то је био само полусан  
{S} Главно је било скинути горњи влажни слој ђубрета а дубље је ваљда сувље.{S} Пацови, становн 
асно оцртавају а над земљом лебди танак слој светлости као оно кад у великој даљини горе ритови 
, на оделу и мушкињу и женскињу по више слојева блата, које збира већ неколико дана по приштинс 
е већ толико умазане и улепљене дебелим слојем блата, да јој је могло бити све једно, где ће ст 
рум раскаљан, излокан, преливен дебелим слојем житкога блата, где ређега те се разлило као блат 
ћима и точковима које је обмотало блато слојем дебљим и од самих наплатака; па двоколице које в 
вљеним точковима које је обмотало блато слојем дебљим од самих наплата, па двоколице, које вуче 
јских снова о обнови Византије; Бугари, слом својих амбиција о хегемонији на Балкану а Срби, је 
ну.{S} А несрећа се низала за несрећом, слом за сломом и јаук за јауком и — он је пресвиснуо.{S 
поникла?{S} И да ли је тај Усуд хтео да слом српски понови на истом месту или је то изабрано ме 
а живот.{S} Кад се све срушило, њему је слом изгледао страшнији и црњи но сваком другом.{S} Нап 
што спасти те кад, својим очима гледате слом државе, својим очима гледате како се све крха и ру 
е никао је први октобар и цео балкански слом, који ће затим дуго и дуго бити једна гломазна бри 
ђени живот је једва носио а наишао овај слом те му наваљао на душу тешке болове.{S} Он није жал 
у Приштину и онај јад, оно расуло, онај слом, она страшна слика коју је давала Приштина тих дан 
ајну гомилу бегунаца; видела сам и онај слом без наде и без утехе на Косову — па ипак, када се  
мало па један ужасан крах, један ужасан слом и све се сручује са страховитим треском.{S} Тамо г 
риштини и видели смо већ у Призрену њен слом, али је она била ту.{S} Није постојала више, али ј 
="SRP19201_C25"> <head>XXV</head> <head>Слом</head> <p>Сећам се једнога великога пожара, пре не 
ре.{S} Мени, у овоме часу, слика нашега слома потпуно личи на такву једну катастрофу.{S} Личи м 
века навикнута на борбу, које ни у часу слома не ишчезава.</p> <p>— Верујеш ли одиста?</p> <p>— 
ца и најзад Престолонаследник, да би га сломио да напусти Тополу, изјави жељу да Стари Краљ дођ 
 ватрена киша.</p> <p>И ако нас је умор сломио, нисмо могли не застати у месту приковани посмат 
ноћ па не смеш да мрднеш прстом, мислиш сломиће се, а Бојко вели: „Сутра, ако Бог да, у зору би 
већ далеко косом измакла а он, немоћан, сломљен, остављен, опет пада и зароњава главу у блато,  
сово.</p> <p>Уморан годинама и болешћу, сломљен бригом и теретом четворогодишњега рата, седамде 
а, која је стегла дете међ колена, седи сломљен старац, седи испијен болесник увијен у ћебе, се 
 извирују дубоко испод чела.{S} Он лежи сломљен и прати облачак <pb n="440" /> дима из туђе циг 
у и спасти Србију.{S} То је сад већ био сломљен, изнемогао старац, без вере у добру судбину сво 
понова на миндерлук, осећајући се тешко сломљен и прегажен неким невидљивим али стоструким тере 
датле са једним болом више и сад је већ сломљен дозволио да га одведу у Рибарску Бању, где ће у 
рода да се ја без њих осећам малодушна, сломљена, осећам се као створење без живаца.{S} Болови  
илице, већ се говори гласно и не иде се сломљено као мало час, већ дигнуте главе.{S} Људи се по 
и духа, која као да се беше повратила у сломљено тело.</p> <p>Краљ настави:</p> <p>— Хоћу ту, н 
јер нико није хтео ни шумом да узнемири сломљенога Краља; нико од оних, који су појмили величин 
663" /> осећамо и који је у њеној души, сломљеној и обеснаженој за ма какав нов напор, изазвао  
а, има...!</p> <p>Сваки од ових српских сломова настао је из других разлога, под другим околнос 
оче се заустављати на свима историјским сломовима српске државе: под Бодином па затим под Часла 
 несрећа се низала за несрећом, слом за сломом и јаук за јауком и — он је пресвиснуо.{S} Биће м 
аћа да скрха дефинитивно Аустрију и тим сломом нагна Немачку на тражење мира.</p> <p>— Ама, заш 
тковидости дипломатске, који се завршио сломом Србије, отпоче да се ређа.{S} Сваки је дан носио 
стране Страхинићу Бане</l> <l>А са леве слуга Видосаве</l> <l>Иза цара три војводе бојне</l> <l 
 их носе наљућене виле.</l> <l>Оке цара слуге и војводе</l> <l>С десне стране Страхинићу Бане</ 
тижу са својим пријатељицама, са својим служавкама и са служавкиним пријатељицама и све то улаз 
ријатељицама, са својим служавкама и са служавкиним пријатељицама и све то улази мирно у вагон, 
долазио ми је два три пута.{S} Војничка служба и ратни напори изменили су били потпуно ово дете 
ка језа.{S} Она пећина, оне свећице, па служба у пећини, па глад и умирање од глади, оно корење 
жбу у пећини.{S} И сад ми пред очима та служба и молитва Богу.{S} Попа ставио епитрахиљ па отво 
p> <p>Свима нам је лакше било после ове службе и молитве Богу и ако је глад, како који дан, све 
 ослобођених фронта и упућених на разне службе.{S} Мислила сам, зашто не бих и ја себи сачувала 
<pb n="315" /> он је имао да учини нека службена саопштења шефу станице.{S} Обратих се њему да  
една се жена вајка да јој је муж отишао службеним послом у Ниш и сад, услед прекида возова, ост 
Командом Трупа, тако је и даље остао на служби, коју је ревносно вршио.{S} И у овоме часу, пред 
цем из последње одбране, који је био на служби при канцеларији начелниковој.{S} Он је носио под 
звао једног обвезника који је био ту на служби, те га послао да дозове кмета.</p> <p>Тај један  
а ни мислио, што је сасвим и одговарало служби у којој је.</p> <pb n="71" /> <p>Кажу — ако је т 
 морамо сви, сви изгинути и сатрти се у служби тој идеји а тек далека, будућа поколења, могу из 
е и своје алате, Новица већ није више у служби.</p> <p>Свако рано јутро, док још Уцињ спије, от 
дабоме!{S} Пушку предао властима, добио службицу, оженио се...</p> <p>— Па ако, Новице, ти си т 
и један српски млађи официр, стављен на службу ђенералу.{S} Чим је трубни знак објавио да ђенер 
орбу која ће ослободити Београд; час на службу Божју одслужену у Саборној Цркви по закључењу ми 
 Шопен, Григ и Чајковски, која отказује службу девојци што је слаткише за жур купила у тој и то 
 се.</p> <p>— Не мислим ја да избегнете службу, али бар да будете сачувани.{S} Надлежни су на т 
 <p>Попа нам је том приликом одслужио и службу у пећини.{S} И сад ми пред очима та служба и мол 
сваке недеље походити те да нам одслужи службу Божју, па нас онда благослови и пође натраг у се 
и су за дуги низ месеца ревносно вршили службу на Сави и Дунаву, повукли су се са нашом војском 
.{S} Негде сам ступала <pb n="423" /> у службу, негде сам добила помоћ од општине а у Нишу сам  
 кад ето Новица већ пристао, стао већ у службу рибара уцињских, те залази са њима по богатоме з 
штај са сеобеним трошком па иде на нову службу!</p> <pb n="233" /> <p>— Пази овај, повуко целу  
борбе и упути на коју другу безопаснију службу.{S} Никола први сачувао је тиме будућој Русији в 
едеља 15. новембра — и одстојао је целу службу, молећи се Богу за оне који су кренули и за оне  
тински ноћни стражар Новица, који је ту службу добио као награду и признање за некадање четовањ 
 која је имала да понесе велику државу, служе као месо за топове.{S} Говорите ми о доброј вољи  
о на београдским улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости 
о на београдским улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости 
росторију, која заузима цело приземље а служи као штала за коње.{S} Од врата с десне стране шта 
а себи и епитрахиљ како би их уверио да служи Богу.{S} Притворише врата на цркви и почеше се кр 
е стране чине дрвени зидови а као трећа служи камени зид суседнога дворишта.{S} На средини те ш 
оја је, вероватно у редовним приликама, служила за школску учионицу.{S} Мала петролејска лампа, 
зничком перону.</p> <p>— У Приштини сам служила у једне госпође, опет избеглице — настави она — 
близини у једно дућанче, које је раније служило као адвокатска канцеларија а сада као свратилиш 
до болнице.{S} Сад већ нисам тражила да служим, нисам молила да ме приме за болничарку, нисам р 
, боље онда свога србијанскога Краља да служим.{S} Али дође јуна месеца изненадна мобилизација  
 рекрутујемо а од пролећа ове године да служимо, дочепаше изненадно те ајд у Винковце, у касарн 
ћутање ја га упитах у којој је јединици служио.</p> <p>— У ђачкој чети, — вели — после у воду.< 
вези са нама и знао је српски, те је он служио највише као тумач а и као вођа по овим тешким пу 
 Осогово, на Цер и на Јагодњу и поштено служио где год је требало и кад год је требало.{S} Сад  
ма мирно преживају а жандарми и државни служитељи хитно товаре сандуке у којима су архиве и нов 
кадгод боља кола, али сад би само могла служити за изношење ђубрета, коњи су представљали живот 
 воз из једног ресторан вагона, који ће служити за канцеларије те команде и једног вагона прве  
руге збирале лишће и шумицу која ће нам служити за постеље а треће су на оној малој чистини, ис 
је далеко а Сава није широка, те ако ћу служити кога, боље онда свога србијанскога Краља да слу 
крви исушила се по оделу и бела поља од слузи па осветљена вечерњом светлошћу, преливају и сјак 
ег.{S} Него нек чељад легне да спије не слутећи а домаћини да бдију, пад кад о поноћи попа удар 
ући куда и сад иду не знајући куда и не слутећи да ће ускоро наићи на албанске планине где ће и 
дано, радило се до последњега часа и не слутећи да је предњи део брода наишао већ на подводни л 
 је 1914 дочекао лака и ведра срца и не слутећи да је то година која ће донети догађаје које је 
чује од јутрос и његова пушка пуца и не слутећи да недалеко иза фронта промиче његова породица, 
амо има хлеба — тако бар сви мисле и не слутећи да ће по скадарским улицама падати као снопље и 
е.</p> <p>— Могу! — одговара дечко и не слутећи да је то Краљева рука на његовом рамену.</p> <p 
адини њеној још је свирао оркестар и не слутећи да ће се малочас све угасити, све под море отић 
онуо, овамо је још свирао оркестар и не слутећи да ће нас за мало све прелити морски вали.</p>  
 тим концертима, не ваља то, богами, не слути на добро“!</p> <p>Но сем концерта и иначе је живо 
ника, видело се да њено материнско срце слути несрећу и ако је она далеко, још врло далеко.{S}  
о овде у души и срце ми је заиграло.{S} Слутила сам!“</p> <p>Слутња је нераздвојни део материнс 
...</p> <p>— Па? — запитах ја и ако сам слутила одговор.</p> <p>— Погинуо! — додаде старац и за 
аћала лаке душе.{S} Жалила сам ал нисам слутила.{S} Последњи пут, пре но што ће погинути, кад ј 
 последњи час на тлу своје отаџбине.{S} Слутили смо ми још у Приштини и видели смо већ у Призре 
е, у грубој њеној стварности; ми смо је слутили, ми смо је предосећали, али нам је ево сад свир 
ренутку једно исто мислили и једно исто слутили.</p> <p>— Непријатељ је упалио варош! — одважи  
ћи путем Бугара; али се бојао догађаја, слутио је да иза бугарскога злочинства мора бити нечега 
 те их посматрамо.{S} Ко је од нас тада слутио да је то последњи поглед на смрт осуђених?{S} Па 
присуству пуковникову и његових официра слутио.</p> <p>— Ми, Седми пук првога позива.</p> <p>—  
ече тихо, шапћући:</p> <p>— Нисам никад слутио да ћу присуствовати погребу Краљевске Круне! — а 
у, после Косовске пропасти; и ко би тад слутио <pb n="579" /> да ће иста генерација, исти људи, 
 је жалио што се толико мучим а није ни слутио колико ми је себичнога задовољства причињавало о 
ти из Медове у Скадар, док нико није ни слутио да и у Медови нема ни једног зрна савезничког об 
својих кућа и бачена у невољу, нисам ни слутио да су та деца на смрт осуђена, да ће ту децу маћ 
као олујина недозрели влат.{S} Нисам ни слутио да ће од четрдесет хиљада српске деце, за месец  
у, као непотребно месо.</p> <p>Нисам ни слутио, велим, када су та деца, бледа и уморна лица про 
, мислећи да је ту већ оно што је свако слутио, од чега се свако плашио и стрепио.{S} Покрет се 
?{S} Па ипак, било је некога који је то слутио.{S} Крај друма, на једноме камену, видео сам пос 
рт.</p> <p>То је она! ...</p> <p>Ледена слутња ми опече душу када сам је спазио ту, на ивици, г 
лико је душевних патња изазивала у мени слутња да бих га могла изгубити.{S} Ни пред ким нисам с 
 је он желео.{S} Једини повереник мојих слутња и мојих болова био је гроб мога другога сина.{S} 
ан и цела та година било је доба тешких слутња старчевих.{S} Он је са стрепњом и забринутошћу п 
ми је заиграло.{S} Слутила сам!“</p> <p>Слутња је нераздвојни део материнске љубави.{S} Материн 
 претпоставкама и разноликим надама или слутњама.</p> <p>Гомилице се у разговорима не задржавај 
вим надама освежио душу већ преплављену слутњама онако, као што се болесник освежава надом кад  
м и стари је Краљ, пун неке необјашњиве слутње, зазирао од те године као од неке црне немани.{S 
некога тајанственога предсказања и боне слутње, која нам се тога часа насилно и свирепо утискив 
— пренух ја и посече ме по души осећање слутње.</p> <p>— Мало пре, кад сину, спазих, па реко да 
ом заморене душе, предосећање несреће и слутње, онда та веровања у предсказања постају права за 
 далеко.{S} У томе је погледу било пуно слутње и пуно туге, у њему се оцртавао дубок бол који с 
кујући са извесним неодређеним страхом, слутњом и немилим предосећањем улазак непријатељске вој 
срце Шумадије, испуњава тешком бригом и слутњом.</p> <p>Полицијски писар, који се придружио кап 
дважи се један међу нама да гласно каже слутњу свију нас.</p> <p>— Или смо је ми упалили при ев 
ук.{S} Сви подигосмо главе и напрегосмо слух.</p> <p>— Чекајте! — прекидох ја тишину Причекајте 
ова грло и поуми да почне, али напрегну слух и обрати пажњу на другу страну.</p> <p>— Чујте! —  
ку да их прибере око своје батерије, за случај да буде принуђен примити борбу али, видећи их он 
е ипак ни једно ни друго, изгледа да је случај био немилостиви судија у опредељивању судбине.{S 
први октобар.</p> <p>Али — то није први случај у историји, да мали и незнатни узроци измене чит 
ита за батеријом.</p> <p>Али, малочашњи случај није био и последњи који је капетановој узбуђено 
адићу, узели за пример некакав изузетан случај.{S} Ја знам на против, да су наши млади официри  
тастрофа, кад настаје царство судбине и случаја, добијају маха и заражавају светину.{S} Кад се  
из учтивости.{S} Учтивост је у најчешће случајева неискреност обучена у лепу форму а неискренос 
енглески адмирал, који је не знам којим случајем запао у Србију, где га је дочепала бујица дога 
 као своју исповест, којој сам ја самим случајем постао повереник коме се она искрено исповедал 
е трећи, а четврти пита:</p> <p>— Је ли случајно пао у реку или намерно?</p> <p>— Намерно, само 
м столом у средини, један виши чиновник случајно се изрекао да сутра с породицом креће у Солун. 
пешке.</p> <p>— Зар не мисле ни у овоме случају да промене одлуку? — пита онај за леђима што се 
стима.{S} Разуме се да светина у таквом случају предузима сва потребна обезбеђења да кола не кр 
еднодушна.</p> <p>— Капитулација у овом случају не значи само предају већ и одрицање, одрицање  
ћ, буру, пљусак, грмљавину.{S} У другом случају ни дању не бих смела ући у напуштену и усамљену 
и заузели Гостивар, те се више ни у ком случају не може помишљати на одлазак у Битољ преко Дебр 
дух а образе нам ошине мраз.{S} У таком случају, цело шталско насеље дигне грају:</p> <p>— Затв 
} Друго је, ако збиља услова има, у том случају ево ја сам први који пристаје да прими сву одго 
ољ, који је још слободан и одакле се, у случају невоље, увек да за времена одступити ка Солуну. 
ко четири?</p> <p>— Па зар неће Руси, у случају да нас Бугари нападну, искрцати за двадесет и ч 
едно питање — упаде ђенерал Јуришић — У случају такве акције ми би се сви вратили својим команд 
ија болница и магацина најпреча брига у случају опасности.</p> <p>— Чекај прво да надлежни евак 
ење саобраћаја са Солуном, што би нам у случају даљих неуспеха, дало бар могућности за једно пр 
коју нам госпођа живо и узбуђено прича, слуша и један рањени поручик који је опустио штаке те с 
p>— Марш!{S} Марш!</p> <p>Коњ полумртав слуша, чује ту команду на коју је свикао, он мисли да с 
га је штета одвојити од школе.{S} Учи и слуша.{S} И да видиш само како он пази књигу, да му не  
 мој осврте се пажљиво око себе да види слуша ли ко и ако смо били сами самцити у мраку пред ст 
ега кад спази овога самртника.</p> <p>— Слушај, снахо, ето во липсава.{S} Још је топао, положи  
у коју му је овај дао, и поче:</p> <p>— Слушај, колега, хтео сам те умолити за једну услугу.{S} 
 разумела а она ошкрину врата па вели: „Слушај!“ Ја ослушнух и чух пуцање.{S} Погледах старицу  
мори што не знамо где нам је робље!“ — „Слушај, попе, вели опет ага, превијаш ми се и увијаш св 
ећ говорите посмртно слово а чујете ли, слушајте!</p> <pb n="225" /> <p>Морало је већ бити дале 
 замандаљених врата и застртих прозора, слушају а не виде, и премиру од страха.</p> <p>Борба тр 
њем посматрали и измицали се даље да не слушају празне речи које им још од Крушевца и Крагујевц 
ојима увек по један говори а сви остали слушају.{S} Тако исто и доле, код дивизије, где избија  
 томе курсу оцењују и ситуацију а затим слушају новости са фронта, допуњујући их гласовима које 
 после подне пробавили смо тако напољу, слушајући и шапћући забринуто међу собом.{S} Они који с 
ву и која, и не знајући да је он овде а слушајући тресак његових топова, који у Краљеву јасно о 
онт.</p> <p>Преплављен тим мислима и не слушајући даља казивања писарева, који је тапкао за њим 
ата а прстом ми казује да се умирим.{S} Слушала је подуже па се окрете, вели: „И отуд се чује,  
 оком ја сам ухом бдила над дететом.{S} Слушала сам му дах и бројала му ударе срца.{S} Зашто су 
о разговарао и саветовао ме и ја сам га слушала.{S} Један пут ми је говорио како треба више да  
са, тако да сам увек дрхтала кад сам је слушала.{S} Једнога дана, дође старица кући али радосна 
Вуци су још у тору!“ Напрегла сам ухо и слушала, тако ми је драг био тај звук пушака и топова о 
 се водио разговор шапатом, ја га нисам слушала, јер кад нисам могла оком ја сам ухом бдила над 
осили некада.</p> <p>Нас децу, која смо слушала ову причу, подиђе нека језа.{S} Она пећина, оне 
/p> <p>— А какав је био у борби? — пита слушалац тек да не задрема.</p> <p>— Да видиш, није му  
> <p>— Да, разумем, али кад би се мајке слушале не би ни било војске.</p> <p>— Он је ђак...</p> 
д касарне, са Муселинског брда!“</p> <p>Слушале смо обе тако нетремице, нисам ни дисала, да би  
покушај да се приберемо и охрабримо.{S} Слушали смо још мало топовске звуке, али без речи.{S} У 
Дриму.{S} Сели смо крај његових обала и слушали смо је.</p> <p>Ми њему нећемо казивати своју ду 
 су пуцњаву објашњењима.{S} Ми смо само слушали немиле звуке.</p> <p>Ту ноћ сам провела врло не 
 смо га бледа и узбуђена са телефонском слушалицом у руци.</p> <pb n="118" /> <p>— Шта треба ра 
м скоку нађе се крај телефона те зграби слушалицу.</p> <p>— Ало!{S} Ало! — наслони капетан слуш 
ата напора, телефониста клонуло испусти слушалицу на колено.</p> <p>— Не може се добити веза, г 
и у Витановцу и он запрепашћено испусти слушалицу.</p> <p>— Дакле на левој обали Мораве?{S} То  
/p> <p>— Ало!{S} Ало! — наслони капетан слушалицу на уста и на уво. — Ало!{S} Је л то Штаб Прве 
 кад то изврши, зазвони кроз телефонску слушалицу војводин одлучан глас:</p> <p>— У моје име ст 
осађујем?</p> <p>— Не, не досађујеш ми, слушам ја!</p> <p>У истини слушао сам га са пажњом.{S}  
ор, као да је осетио моју потребу да га слушам.</p> <p>— И ја сам имао... имао сам јединца, одр 
 мени све чега се сећаш, волем ја то да слушам.</p> <p>— Е, ако волете, онда...</p> <p>Он ућута 
 својом памећу, ал тако, кад ја хоћу да слушам стратегијски план!{S} И то од кога, од професора 
то, кад ја у последњем тренутку хоћу да слушам стратегијски план и то од кога, од професора!{S} 
а отпутује у Солун.</p> <p>— Ама кад ја слушам другог, па не одох јутрос.{S} Да чекам наредбу з 
м понова и сад тек разумем, као што сад слушам понова и целу нанину причу која ниче из пробуђен 
сне појаве, о којима се води реч, да не слушам ни те разговоре, који их пропраћају.{S} Улазио б 
!“</p> <p>Мој син је био срећан када је слушао ове очеве речи; у њему се још тада развијао мушк 
ачно отуда где је стала.{S} И ја сам је слушао као кад би наставио читати књигу од места где са 
ово, што сам и вама сад казивао а он је слушао, занимало га је.{S} Али он мени није много говор 
засвираше и запеваше а цео народ што је слушао, поче да плаче.{S} У мога бабе оволике сузе а и  
њу гомиле и био је миран као да није ни слушао примедбе које су се сипале као из рукава за свак 
 да му се правда али га ђенерал није ни слушао.{S} Велика казаљка на станичноме часовнику нагло 
осађујеш ми, слушам ја!</p> <p>У истини слушао сам га са пажњом.{S} Било ми је чак пријатно ово 
е а мени поче срце да расте, као да сам слушао свету литургију у цркви; дође ми готово да се пр 
 наставио и даље казивање.{S} Довде сам слушао са пажњом а затим ме је сан савладао.{S} И чудан 
ветлошћу.{S} Некада, у бајкама које сам слушао у зимске ноћи крај бабина колена, замишљао сам т 
ац узбуђено.</p> <p>Он је с неповерењем слушао разлоге, по којима би његов останак у ствари зна 
дан трезвен старчић, који је дотле само слушао разговоре, забављајући се ушивањем рукава на шињ 
е осетио да је у мени нашао стрпељивога слушаоца а имао потребе ваљда, да се у овој невољи подр 
вога тренутка, пред овим једним јединим слушаоцем, на овој пустој пољани.{S} Казивао сам молитв 
ући:</p> <p>— Е кад је наредба, мора се слушати!</p> <p>И наставља даље пут пешке, сад већ и са 
 коју сам хтео избећи.{S} Лакше је ипак слушати она горка јадања о невољи но ове ругобне разгов 
ово казивање и, што сам пажљивије почео слушати, све сам више жалио што нисам причу чуо од поче 
их нико не може отети.</p> <p>— Радо ћу слушати, госпо, ако вас то не умара, ако вас то још виш 
лада госпођа држи на крилу своје куче а слушкиња своје куче; стара госпођа кавез са канаринком. 
 и њена госпођа мајка; на доњем седишту слушкиња и слушкињин швалер.{S} Млада госпођа држи на к 
пођа мајка; на доњем седишту слушкиња и слушкињин швалер.{S} Млада госпођа држи на крилу своје  
} Разумеш ли сад!?</p> <p>Суви господин смагну својим уским раменима па се замисли и тек додаде 
 званични коминике објављује да Немачка сматра свој циљ постигнутим, те прекида даље операције  
оје кичице посвете.</p> <p>Они себе чак сматрају као сапутнике Краљеве па се и брину о њему, те 
 опет човечуљак и погледа опет на мене, сматрајући ме већ сад као свога присталицу.</p> <p>— Е  
е на косовској ширини много страшнија и сматрајући да су најтежи део пута — излазак из вароши — 
д првог балканског рата напустила глуму сматрајући ваљда себе за обвезника и никако се, ни у ме 
 и ко други оно што казује, а она је то сматрала као своју исповест, којој сам ја самим случаје 
 уверени у немогућност њенога извођења, сматрали су је само као израз једнога тренутка располож 
до! — поче он — Ја и господин начелник, сматрали смо за дужност, да вас у овако једном озбиљном 
а, исто као оно отац кад је полазио, да сматрам то за тужан растанак.{S} И он ми је, као и отац 
у оволику књигу.</p> <p>Ја ову књигу не сматрам као готово дело о великоме догађају, те се чак  
е, могу бити задовољан ако кадгод будем сматран сарадником на томе великоме делу, које ће излож 
оуздано а то је, да је у Нишу ситуација сматрана много тежом но у Скопљу.{S} Од њих смо још саз 
опљу био некакав турски консул, који је сматрао за своју родољубиву дужност да распаљује нижу м 
 утврђеним и поседнутим положајем, није сматрао свакога ко се томе вагону приближи за непријате 
S} Када је полазио у рат ми нисмо смели сматрати то за тужан растанак; када се вратио рањен ми  
 целим фронтом и, да се од ноћас можемо сматрати да смо у рату са Бугарском, гомилице су почеле 
 част коју му тиме историја указује.{S} Сме ли се он те части одрећи?</p> <p>А историја је још  
 /> задржиш.{S} Само преко тебе мртвога сме непријатељ даље!</p> <p>— Учинићу као што наређујет 
ози, још мало, још мало!{S} Да може, да сме, напустио би редове па би потрчао испред нас.</p> < 
одиста, ни по цену највећега успеха, не сме српским топом разнети тело ни једног српског невино 
 није и Маркову главу.{S} Права раја не сме ни на ноћиште примити људе који под пушком оде.{S}  
ипак идемо, јер се на овим друмовима не сме заноћити.{S} Идемо ћутећи и оборене главе од глади  
и један другог задржали; жене циче и не сме да прођу.{S} Већ је пао у амбис један коњ тамо негд 
тишла <pb n="636" /> из Призрена али не сме на голо казивање гомиле да се врати с пута на који  
војеноме Београду.</p> <p>— Ћути, ал не сме и даље ћутати!{S} Она је присвојила себи част, да с 
 Поверљиве су акције које непријатељ не сме знати да их не би осујетио или предухитрио!{S} А ка 
р бол који је у вама мора живети, он не сме умрети, он не сме ишчезнути.{S} Из тога бола мора н 
ма мора живети, он не сме умрети, он не сме ишчезнути.{S} Из тога бола мора нићи наше поуздање, 
ео да се непријатељ већ ближи.{S} Он не сме бити заробљен, дао је часну реч команданту да ће се 
, лежи једна велика мисао а та мисао не сме умрети, она се на против, умивена нашом крвљу и суз 
. нема кола, нема свештеника... нико не сме на гробље, тамо сипа граната...{S} Шта ћу, куд ћу с 
ћу, пуши лулу за лулом а нико му реч не сме проговорити, нити одговара коме кад га здрави.{S} Н 
p>Сви клонуше пред овим сазнањем.{S} Ко сме да туче у варош, у српску варош, пуну народа и пуну 
еповољне вести, са севернога фронта:{S} Смедерево пало и непријатељ пребацио велике снаге код Р 
Турака, а за њима је светина арлукала и смејала се.{S} Пушке, које је буковички прота благослов 
а су то ствари из официрске задруге.{S} Смејаће нам се кад виде женске ципеле, рукавице, пудер  
е човек усред пламена у кући која гори, смеје смехом онога коме је величина трагедије замаглила 
ц?</p> <p>— Море, не разуме те ништа! — смеје му се други.</p> <p>— Разуме, што да не разуме.{S 
прима и само се насмеши као дете кад се смеје.</p> <p>— А какав је био у борби? — пита слушалац 
јутру опет се смеје, играш с њим; он се смеје а шопиш га, кад не ваља, он се опет смеје.{S} Не  
болан, мој Бата кад хоће да спава он се смеје, кад се пробуди ујутру опет се смеје, играш с њим 
а свет никад се није заплакало, само се смеје.{S} Каже нана мојој жени: „Е, моја снајо, да беху 
се смеје, кад се пробуди ујутру опет се смеје, играш с њим; он се смеје а шопиш га, кад не ваља 
крви својој Бата, онај Бата што се увек смеје, што је увек весео, што је срећа очева и мајчина. 
еје а шопиш га, кад не ваља, он се опет смеје.{S} Не зна да говори, него тако брља језиком ко п 
лоњена, јер зна да јој српски топови не смеју, тамо где је, бацити своје ватрене отпоздраве.{S} 
 један шарен јастук пун ствари — Али не смеју нас господа официри овако лагати и гурати у јенде 
етка, али они који управљају државом не смеју у овим тренутцима бити тетке.</p> <p>Иначе, гомил 
омила и ори се крти смех, онај којим се смеју невољни.</p> <p>За аутомобилом мала воловска кола 
у које они што из гробова посећују свет смеју још одити по земљи.{S} Затим крену ходом лаганим, 
о придруживало нама и кретало у бег, не смејући за нама да остане у средини где је до сад, можд 
ас напала.{S} Али она то неће!{S} Да је смела, не би она пропустила онако згодну прилику прошле 
</p> <p>— Нисам излазила из собе, нисам смела и ако ме је прошао први страх.{S} Наслонила сам у 
 пробудила.{S} Упалила сам лампу, нисам смела више да седим у мраку.{S} У том зачух и бат тешки 
пошла не знам, само нисам хтела и нисам смела остати код куће.{S} У кући ме је све подсећало на 
а стегнем своје материнско срце и нисам смела, исто као оно отац кад је полазио, да сматрам то  
га могла изгубити.{S} Ни пред ким нисам смела исказивати своју стрепњу и пред светом сам се пок 
м што ружно за тебе!“ Тада сам први пут смела да му кажем: „А зашто, ниси ми брат, па...“ Он ми 
 речи себи у недра:</p> <p>— Не, не бих смела још једном остати! — а затим јој кроз тамну боју  
ину.{S} У другом случају ни дању не бих смела ући у напуштену и усамљену кућу на <pb n="474" /> 
 уморним пешацима.</p> <p>Ватре се нису смеле ложити али се мало и спавало.{S} Све је било на о 
мало, што су домаћини посакривали па не смели после због Турака да износе, довела се и стока, ш 
 да дижу.</p> <p>На коња су га још мање смели попети, то је било још опасније.{S} Застају код п 
 у цркви, те да се саветују.{S} Нису се смели сакупљати на другом месту, овако, ако би Турци на 
аног.{S} Када је полазио у рат ми нисмо смели сматрати то за тужан растанак; када се вратио рањ 
ји је требао мислити на све и кога нису смели омести догађаји?</p> <p>Ја сам ћутао, али је он ж 
жних да воде рачуна о ономе о чему није смело да се не води рачуна.{S} Видите, у нас треба да п 
што је стигло од јутрос из Липљана а не смело се задржати на одморак, наставило је пут и оно шт 
на хоћемо ли се кадгод видети?</p> <p>— Смем ли знати одакле одступате?</p> <p>— А што да не см 
ненада, овако с оружјем.</p> <p>— А куд смем опет без оружја, овде у сред планине?</p> <p>Опет  
девет година, а најмлађе на рукама; где смем да их водим у планину?{S} То значи ја сам да им по 
а ће тек рећи:</p> <p>— А предати се не смем.{S} Што би мене овако обогаљеног обесили, најмање  
д слободна, да могу ићи где хоћу, да се смем и својој кући вратити.</p> <p>Прва мисао ми је бил 
 Шта је да је, тек добро није!{S} Ми не смемо ни корака даље!</p> <p>И на један мах сви претрну 
/p> <p>— Сатреће нас.</p> <p>— Чекај не смемо га тући!</p> <p>Капетан се предомишљао.{S} Неприј 
сталим избеглицама у Призрен.{S} Ова је смена и сувише доцкан дошла да би ма шта изменила у суд 
 ослободиоца Скопља.{S} Ђенерал Поповић смењен је и кренуо је одмах за осталим избеглицама у Пр 
{S} Војници, који су носили ову кућицу, смењивали су се и често пута одмарали јер им узина стаз 
на раменима српских војника, који су се смењивали носећи освећене и тешке ћивоте, које су прати 
ује.{S} Вели, Турци пали у село па није смео раније да се искраде јер наредили да нико не мрдне 
е рањенике.{S} Ко је тај који би хтео и смео тај злочин повући на своју душу?{S} Ко је тај коме 
 при изговору ове речи.</p> <p>— Зар си смео, дете моје? — опет ће брижна мајка.</p> <p>— А заш 
раду, или су пошли... не знам.{S} Нисам смео да напуштам дужност па да им пођем у помоћ.{S} Сам 
рен, настави:</p> <p>— Ту шајкачу нисам смео носити улицом, није ми дао бабо, него само у кући. 
оне, што пуцају на мене!{S} Ох, кад бих смео, али не смеш пусто, пазе те као звера!</p> <p>— Ни 
н се окрете кмету. — А има ли где да се сместе ова деца?</p> <p>— Има, у капели!{S} Има тамо јо 
она општа брига.</p> <p>Целокупна влада сместила се у зграду начелства.{S} То је стари турски,  
али јој и добри људи.{S} Дали јој те се сместила горе у пустоме Уцињу, где и данас седи, нашли  
а, са двоје деце на рукама, била се већ сместила у последњи вагон воза који ће поћи у Митровицу 
варио.{S} И у Ниш кад смо стигли те нас сместили, остао сам и даље србијански роб.</p> <p>Он да 
бих доктора али га доцније, када се већ сместисмо у селу, нађох и он ми рече о батерији:</p> <p 
дба да спреми нарочити воз у који ће се сместити команда трупа и шеф станице комбинова воз из ј 
 удешава како би згодније легао а да не смета другом до себе.</p> <p>Као да су сви задоцнели пу 
или га јарма, одвели га ван друма да не смета пролазницима и оставили га да ту липше.{S} Рањени 
 надносе на лице, јер их штипа за очи и смета им да се греју.{S} У разговору, ако и кажу коју р 
аврте војник главом.</p> <p>— А шта нам смета стока?{S} Шта смо ми, корсем, бољи од ње! — узех  
ћ је раније пала, као да је злим дусима сметала светлост дана, те зарана угасили сунце или га з 
на моју Отаџбину, као да је злим дусима сметала светлост дана те су и сунце угасили или га заст 
отрле.{S} Али њима тај сукоб ништа неће сметати да опет даље пођу; свака својим правцем, сем ак 
 одакле одступате?</p> <p>— А што да не смете знати? — изненади се официр.</p> <p>— Шта знам —  
нски осећаји?</p> <p>— Не, госпо, ви не смете, ви не можете, ви нећете умрети.{S} Дубоке су ваш 
 често — мени и најстаријем сину. — „Не смете ме жалити ако подлегнем рани; треба жалити оне ко 
те <pb n="426" /> смо подједнаки, те ћу смети да му кажем:{S} Ето, и ти си унакажен, па те ја и 
ла колона.{S} То вероватно није никаква сметња покрету, већ обичан застој потребан и стоци и љу 
 у ћебад и шаторска крила, клонуло газе сметове и очајно погледају путем предасе, који их води  
 Па онда, 1812 године одступала је кроз сметове и мочари једна војска а није народ и, што је на 
а и стрмена, да се једва може проћи.{S} Сметови леже по околним планинама и стегао ужасан мраз. 
олештине.{S} Засипаће нас и претрпавати сметови; падаћемо у поноре и амбисе; клаће нас и убијат 
ја, кланаца и стена покривених снегом и сметовима.{S} Хладноћа све више стеже, мраз све оштрији 
старска седница, држана око ватре, међу сметовима и у сред планине.</p> <p>Од Спаса пут напушта 
 тако нагло освајала ноћ, као тамо међу сметовима и стењем.{S} Нешто је благо лебдело у ваздуху 
ахори кроз гладну гомилу крти и студени смех, сличан смеху костура кад после поноћи устану из г 
ом Сенегалком и ори се из њих развратни смех.{S} Мајка обара очи пред децом срамећи се лажи кој 
абе? — додаје опет гомила и ори се крти смех, онај којим се смеју невољни.</p> <p>За аутомобило 
ол, још ме пече.{S} Био је то онај крти смех лудака који се цери кад спази икону.{S} Изгледало  
 без примедбе, сем што, их прати гласан смех оних којима није до смеха.{S} За овим иду мале таљ 
, одмаче од врата.</p> <p>Сви ударише у смех а онај што се огласи за пуковника Здравковића дода 
х прати гласан смех оних којима није до смеха.{S} За овим иду мале таљиге са једном граном мест 
к усред пламена у кући која гори, смеје смехом онога коме је величина трагедије замаглила душу  
адну гомилу крти и студени смех, сличан смеху костура кад после поноћи устану из гробова да заи 
 виђење:</p> <p>— Мораш бити храбра, не смеш вређати очеву успомену.{S} Ако се и деси да погине 
ре, исушиће се!“ Наиђе мразна ноћ па не смеш да мрднеш прстом, мислиш сломиће се, а Бојко вели: 
S} Сви обесили главе, сви невесели и не смеш пред њима да поменеш Србију.{S} А рањеници пролазе 
ју на мене!{S} Ох, кад бих смео, али не смеш пусто, пазе те као звера!</p> <p>— Ништа нисам вид 
о! — виче капетан.</p> <p>Али пуковник, смешећи се, мирно остаје на месту, истреса руком земљу  
њен је поглед благ, она се топло смеши, смеши се материнским осмехом; њене се груди надимају са 
јчина.{S} Бата лежи у крви, полеђушке и смеши се, и сад се у смрти смеши.</p> <p>Злочин је мора 
је сваком редом.{S} Па наишао и Бојко и смеши се а ђенерал га пита:</p> <p>— Колико су ти деце  
 полеђушке и смеши се, и сад се у смрти смеши.</p> <p>Злочин је морао бити извршен још пре неко 
азила, њен је поглед благ, она се топло смеши, смеши се материнским осмехом; њене се груди нади 
 се <pb n="360" /> напред!{S} И увек се смешио, као дете, и у самој се борби смешио.{S} Један п 
ије викао, није говорио грубо, чак се и смешио али је мене све већи страх обухватао и нисам ни  
се смешио, као дете, и у самој се борби смешио.{S} Један пут чак командир рече: „Ајде, Бојко, н 
, кад су те миловали, а ти си се слатко смешио и тапшао рукама и грлио си твоје срећне родитеље 
лазила; дотле се виши чиновник иронично смешио показујући очима на вагоне <pb n="109" /> на кој 
 увлачио главу у ужасно високу крагну и смешкао се само толико, колико је било довољно да му се 
ше наду.</p> <p>Штаб прве армије био је смештен у кући некога бега, у једној од кривудавих и те 
е она?</p> <p>Ни је ли то бол свију нас смештен у једну душу, изражен у једној особи; онај бол, 
м тренутцима још могли имати окупације, смештена је била у згради митрополије.{S} У тој згради  
ну велику зграду начелства, где је била смештена Врховна Команда и ту сам се обртала цео један  
махалама да прођу крај куће, у којој је смештена прва армија, не би ли приметиле тамо какав пок 
ацини робе и војнога материјала били су смештени по џамијама и њих наше власти нису хтеле рушит 
пио наук свој.{S} Молили су му се да се смилостиви на народ један, који крвљу својом откупљује  
е речи њене молитве, потка њених снова, смисао њена живота, срж њене снаге, леку болести, поткр 
</p> <p>— То је којешта од вас, то нема смисла —</p> <p>— Шта?</p> <p>— То, што су вас напали Б 
плетало, тискало и мешало без реда, без смисла, без јасне контуре и облика.{S} И ако је давно в 
али је ипак изговорих онако како сам је смислила, док је он спавао:</p> <p>— Ето, и ти си онака 
8" /> <p>Пошто су донета решења у овоме смислу и одлучено да се и министрима, војном и грађевин 
, али није то, већ је то кућа, у правом смислу речи кућа госпође потпуковнице чије име рече нек 
 молим, може бити војник; војник у оном смислу у коме је то био мој муж и може ме дочекати преб 
 је то читав покрет, била је то у пуном смислу речи сеоба народа.{S} Када су прва кола из овога 
и затреперио као струна.{S} Казивала је смишљено, приповедачки, литерарно.{S} Упоређења су јој  
скога злочинства мора бити нечега подло смишљенога што Бугарској даје подвига за дрскост а Срби 
или на Завлаци, заноћили <pb n="362" /> смо те се нас неколицина увучемо у једну кошару да се с 
жен те смо сад равни, те <pb n="426" /> смо подједнаки, те ћу смети да му кажем:{S} Ето, и ти с 
ма неколицину тешких рањеника.{S} Једва смо их скинули.{S} Помагао сам и ја овом мојом здравом  
ку гомилу сточног ђубрета, преко којега смо морали прескакати да би нашли суво место на које се 
 који смо овога часа прешли?{S} Са њега смо последњи пут сагледали светлост слободе, последњи п 
рума да чека смрт.{S} Овако исто и њега смо посматрали, овако исто о њему проговорили реч две и 
 рећи ћу ономе крвавом несретнику, кога смо већ били стигли — ниси се бојао јутрос у зору, и во 
лизу наше <pb n="407" /> куће, код кога смо пазаривали, рече ми: „Боље да идеш!“ Забравим кућу  
на друм да дочекамо ту дивизију, с тога смо се прибирали на пољаници, пред Бајазитовом џамијом, 
ације ка Солуну, нису успели.{S} С тога смо принуђени да од својих намера одустанемо и да се ба 
ња бугарских трупа на истоку.{S} С тога смо се од сад подједнако интересовали и оним што се деш 
 помаља своје оштре зубе.</p> <p>С тога смо ми излазили чак на друм да дочекамо ту дивизију, с  
а бегају?“ — „Право да ти кажем ага, да смо знали да ће нам овако честит ага доћи, <pb n="257"  
м кад стигнемо тамо где смо кренули, да смо завршили низ својих невоља; сад већ идемо нечем нео 
 нас била тако чист и узвишен појам, да смо је ми са идолопоклоничком преданошћу замишљенога бо 
ивале, почело је бивати тако снажно, да смо чак превиђали или бар потцењивали појаву густих обл 
ајева, ипак предочили горку истину — да смо издани.</p> <p>За пола месеца Септембра одиграли су 
Од јутрос нас је много путника и, ма да смо били бедни изгнаници, свако је радо спуштао пару у  
дмах, одавде још, јавимо савезницима да смо принуђени повући се на Јадранско море, али, да им н 
> <p>— Зашто?</p> <p>— Ако је истина да смо опкољени, могли би те ухватити у србијанскоме оделу 
и сата како пешачимо од Дечана, мора да смо близо!</p> <pb n="682" /> <p>— Ал те ватре?</p> <p> 
ту и благу, румену светлост.{S} Мора да смо далеко од поноћи одмакли и већ се приближили зори а 
ла је ужасна цича.</p> <p>— Чудим се да смо је преживели.{S} А и ви, може вам зима погоршати ра 
ту у рову, ако ко наиђе правићемо се да смо мртви и онако смо искрвављени.{S} Скоро ће ноћ па ћ 
зидинама царскога Призрена и сазнаће да смо у њему ископали гроб још једној српској круни.</p>  
и напред и напали други ред ровова и да смо ја и Србијанац остали сами, међу мртвима и рањенима 
, па ће ши рећи:</p> <p>— Изгледа ми да смо опкољени и спаса нам нема; него... спреми се и бега 
ом и, да се од ноћас можемо сматрати да смо у рату са Бугарском, гомилице су почеле пред подне  
одавна већ измирени, али то не значи да смо га и мирне душе дочекали.{S} На против, почели смо  
унило ми се нешто у души; осећао сам да смо сви такви, сви подједнако себични, сви подједнако о 
наше.{S} Веровао сам, јер сам мислио да смо на хучноме и бурноме мору, нашли већ једно тихо и м 
 виши чиновник, који је јуче говорио да смо толико претучени да сто година нећемо дићи главе, в 
крет, јер се вазда није враћао, тако да смо понова почели губити стрплене.</p> <p>Ту на месту г 
 то не би било тако, онда би значило да смо ми, који се налазимо у Скопљу, пред непосредном опа 
> <p>— Преседећемо ноћ — веле — само да смо у сувоти.</p> <p>Повео сам их и успут су ми казивал 
ви!</p> <p>И онда чак, кад помислимо да смо спасени, неће још доћи крај нашим патњама и нашим б 
му, разочарава ме често пред помишљу да смо потегли да градимо велику државу.{S} Питам се увек, 
аравани да савезничка помоћ стиже, када смо још имали и довољно муниције и хране и доста очуван 
ad> <p>Већ је био пао први сумрак, када смо далеко испред нас, у једној дубокој долини, опазили 
 му казујем, све од онога тренутка када смо се растали, као што вама сада казујем.{S} Казала са 
/p> <p>Ноћ је већ увелико овладала када смо се спустили у дубоку долину у којој лежи Суха Река. 
о црн дим који гуши.</p> <p>У часу када смо улазили у Призрен мени се поновила и наметала цела  
/head> <head>Кроз Косово</head> <p>Када смо пре месец дана кренули из Скопља на Косово, полазил 
итога војничкога старешине.</p> <p>Када смо такве разговоре водили, увек смо се издвајали и изб 
кретала и гмизала по друму.</p> <p>Када смо, јуче у сумрак, кренули из Приштине а кроз ноћ наст 
ољевског Кланца.{S} А кад то буде, тада смо затворени као у мишоловци; сви, сви смо затворени и 
подносили некада.</p> <p>Нас децу, која смо слушала ову причу, подиђе нека језа.{S} Она пећина, 
!“ а сиромашна косовска села, кроз која смо пролазили, нису нам била кадра ни мрвице понудити.{ 
ју нас, саздана из дубоких рана, којима смо сви искрвављени а престављен у једној особи?{S} Ко  
рум, ту где се устависмо, а четири дана смо једнако газили преко њива и ливада и утрина, и тек  
и успут, нарочито овамо у Чаглавици, па смо се сад проредили друмом и свако иде за свој рачун.{ 
посеченог дрвета.</p> <p>А још мало, па смо већ међу ватрама, међу гомилама избеглица које су,  
{S} Једнако их је шибао и псовао их, па смо очас стигли у Борово.{S} Ту се заустависмо пред бир 
</p> <p>— А шта нам смета стока?{S} Шта смо ми, корсем, бољи од ње! — узех ја убеђивати војника 
у а главу спустила у долину.</p> <p>Шта смо могли до, као оно у Липљану, да кренемо од ватре до 
ни и грабимо у ноћ.{S} Далеко отуд, кад смо већ измакли из села, чује се јасно кроз мирну ноћ т 
зникле из земље.{S} Заустависмо се, кад смо већ били прса у прса и, дижући фењер изнад главе, ј 
 сам замишљао.</p> <p>— И, бога ми, кад смо ступили у борбу са пушком српскога Краља у руци, из 
/p> <p>И овом приликом, у Призрену, кад смо се срели, жалио ми се на тога истога професора.</p> 
се лепо догледа сва Фрушка Гора.{S} Кад смо били горе, крај куле а мене тек бабо за руку, па по 
ливада те се дохватисмо планине.{S} Кад смо већ замакли мало у шуму, попа и још неки људи, који 
смо за осталим светом ка Бањици.{S} Кад смо прошли „Славију“ те се испели код Опсерваторије, пр 
 сви са презрењем гледају.</p> <p>— Кад смо прошли кроз Милановац а оно, отворили се прозори на 
песмо а он дану и настави:</p> <p>— Кад смо ушли у цркву а бабо мени вели: „Ето видиш, то је ср 
ало прибра он сам настави:</p> <p>— Кад смо изашли у двориште, кола су већ била упрегнута и мој 
сам га жалила: како је био леп онда кад смо се растајали, кад ми је оно казао а сад, без ока и  
 потере.{S} Трчали смо низ друм, па кад смо <pb n="369" /> измакли правцу у коме је Бојко пуцао 
азговору све до пред зору а ми деца кад смо се избудили Лазар већ није више био у пећини.{S} Кр 
а, топла постеља, него... бивало је кад смо и гладовали и мркли а не знали хоћемо ли сванути.</ 
не за име, презиме, па одакле сам и кад смо дошли на фронт; па онда пита ко нам је командант и  
ма детету.{S} Дете се ту заразило и кад смо се вратили у Београд паде у постељу тешко болесно.{ 
то оскудни вестима као што смо били кад смо пошли да га дочекамо.{S} Чаршија је скопљанска у то 
 примили, било ми је исто онако као кад смо били у Раваници.{S} Та ето, доживео сам да ми се пр 
га видела само онаквог какав је био кад смо се растали.{S} Да ли ћу га волети тако исто као и п 
ати одмору и тузи, али — у тренутку кад смо се томе <pb n="9" /> веровању подали, загрокташе то 
ли сам се љуто преварио.{S} И у Ниш кад смо стигли те нас сместили, остао сам и даље србијански 
и, а ово ти!“</p> <pb n="250" /> <p>Кад смо се тако опремили и натоварили а нана нас све прекрс 
 <head>Србија у планинама</head> <p>Кад смо ми из Призрена кренули на север, Краљ, Влада и Врхо 
.</p> <p>— И војска и народ!</p> <p>Кад смо претурили још неколико стотина метара, већ је све д 
 гледао и не благодарећи ми.</p> <p>Кад смо измакли мало од овог несретника, мој сапутник наста 
атра поче да узима све већи мах.{S} Сад смо већ знали да туку и Топчидерско брдо и Баново Брдо, 
 је пут за Бицан затворен.</p> <p>— Сад смо у клопци! — узвикивао је очајно један поштар, који  
{S} Прешло је још неколико пешака и сад смо већ били ван гомиле те је могла мирно и без прекида 
 да сагледа нити да предвиди.{S} До сад смо ишли нечему одређеноме, са вером кад стигнемо тамо  
наручио пиво „за све“.</p> <p>— Још сад смо у равници — објашњава онај што немилостиво шара каф 
заврши баба Вилка своју причу — и такве смо муке подносили некада.</p> <p>Нас децу, која смо сл 
 смо ближе ишли тој огромној ватри, све смо већу студ осећали и у души и у телу.</p> <p>Свако ј 
то смо даље одмицали од непријатеља све смо ближе били правој опасности.{S} За нама је језиком  
ћ сутра пролазе кроз Скопље.{S} И друге смо детаље сазнали кроз начелников телефон: сазнали смо 
 но што ће почети да се гаси сунце, где смо од умора попадали као покошени по земљи, пробуди на 
ћа на пијаци, па онда у Доњем Шору, где смо ми становали, почеше да падају кућа до куће, од каф 
ких синова у француској погинуло, а где смо ми, где је крај рату, колико ће их још тек погинути 
ојако ви који наступате!</p> <p>— А где смо ми?{S} Је ли ко водио рачуна о нама?{S} Они што су  
 у дубини, још много дубље од места где смо спремили преноћиште, горела је мала ватра, ако би к 
птали, не знам.{S} Нити нас је овде где смо, непријатељ тражио; нити је тако близу да би нас мо 
али домаћини, да ми останемо и даље где смо и како смо, нек прође бар два три дана, док се добр 
ио влажан и ударао на задах штале и где смо газили по <pb n="485" /> балегама коња који су се т 
 било каквога убиства, тамо у улици где смо загушили.{S} Видео сам очима да су људи потезали ре 
еђеноме, са вером кад стигнемо тамо где смо кренули, да смо завршили низ својих невоља; сад већ 
сти глодати.{S} И када доспемо тамо где смо јутрос кренули, умираћемо још на пустим обалама јад 
викнути множином догађаја и брига, које смо последњих година превалили преко глава, да и у најт 
 настависмо пут забринути вестима, које смо чули.{S} Заробљеник ми се придружи опет, али не нас 
била је израз оних тешких осећања, које смо од јутрос сви понели крећући на пут изгнанства.</p> 
S} Оно страховито ватрено огњиште, које смо сад из близине посматрали, изгледало је као нека ог 
о продире кроз оне рупе на дувару, које смо затисли.{S} Кад се отворе врата, да ко уђе или изађ 
/p> <p>Овако удаљеноме од догађаја које смо преживели, удаљеноме од патња које смо поднели, мен 
ј очију слика оне двојице коњаника које смо синоћ срели испред Чаглавице и који су хитно журили 
 већи разлог стрепњи но мртвило на које смо се већ свикли.</p> <p>— Ко зна, биће ватрица? — узе 
 смо преживели, удаљеноме од патња које смо поднели, мени тадања Србија и њена судбина све више 
 n="27" /> и оборисмо брижно главе које смо, све од Рудника и Цера, високо носили.</p> <p>А бор 
ла појављују се опет све оне слике које смо видели кад је прокупачки збег слазио лабским друмом 
, можда једно дубље и теже осећање које смо сви од јутрос понели полазећи из Призрена?{S} Призр 
ге, многе друге скупоцене предмете које смо мучно и годинама текли.</p> <p>— И видите ли — дода 
 снежним албанским планинама, кроз које смо лутали не знајући ни пута ни стазе и које смо сејал 
тали не знајући ни пута ни стазе и које смо сејали гробовима наших <pb n="8" /> драгих; изморен 
радиције наше, којих је он чувар и које смо залуд будили из некадањег дугог и предугог сна.</p> 
станове и уништавају благо народно које смо сто година прибирали и текли.{S} Кад се вратимо бић 
е, са Муселинског брда!“</p> <p>Слушале смо обе тако нетремице, нисам ни дисала, да би само чул 
оји су вечерас тек кренули отуда одакле смо ми јутрос.{S} Тамо, у позадини, стигао је редове бе 
оље, која је непрекидна од места одакле смо јутрос кренули до места где ћемо ноћас заноћити.{S} 
гу и бону причу.{S} Он тече тамо одакле смо ми дошли, видеће успут невоље наше а када буде прош 
сетим те ноћи у дубини пећине.{S} После смо <pb n="255" /> већ навикли, јер смо још многе и мно 
кали смо први октобар као нешто са чиме смо одавна већ измирени, али то не значи да смо га и ми 
ву?</p> <p>Ево овде, крај Липљана, коме смо се ми сад упутили, била је она знаменита борба 1012 
уза и радости.{S} Са тога места на коме смо, догледа се његова кућа.{S} Ено је тамо преко њива, 
о драго, оно крваво парче земље на коме смо никли, које нас је одојило и одхранило; робоваће на 
стина испуњавало душу зебњом али у коме смо ми ипак осећали неку заштиту.{S} Шум је <pb n="681" 
то би имало свога утиска.</p> <p>О томе смо догађају сазнали 27. септембра а, дан за овим, већ  
у, можда ћемо их раније скрхати.{S} Пре смо Београд бранили сами, бранили су га жандарми и трећ 
тарао да се не изгубим од девојчета, те смо се заједно склонили измеђ двоја воловска кола, тако 
 која му је текла из прибијене руке, те смо се искрвавили и ја и он.{S} Клонуо је најзад те га  
одио нам је по један домаћин из села те смо се окупљали око њега да чујемо шта је и како је там 
рај ње вечеру себи.{S} Примио нас је те смо се и огрејали и окусили мало топла јела и обезбедил 
 а они терети боме нам свима отежали те смо посустали под њима.</p> <p>Кад би већ пред зору а м 
ма, јер је у шуми био још гушћи мрак те смо једва одили.{S} Ишли смо дуго, врло дуго, ко зна ко 
ак у души зарадовала што је унакажен те смо сад равни, те <pb n="426" /> смо подједнаки, те ћу  
годом и, кад се једва једном одушило те смо кренули и избили на друм, већ нас је недалеко од Пр 
ћицу, савио је котур, метнуо у торбу те смо ћутећи кренули ка извору.{S} Он ми је захватио воду 
вели данас:</p> <p>— Знао сам ја, такви смо ми...{S} Претуци нас колико хоћеш, остави у нама са 
.</p> <p>— Препатили сте, шта ћете, сви смо препатили.{S} Сутра само потражите где год стан па  
смо затворени као у мишоловци; сви, сви смо затворени и војска и народ и Краљ и влада и цела др 
очигледно <pb n="121" /> догледали, сви смо знали да је ту, па ипак је свак у себи овог тренутк 
S} Сви смо тај час већ предосећали, сви смо га очигледно <pb n="121" /> догледали, сви смо знал 
 око себе:</p> <p>— Добро је, вели, сви смо на броју!</p> <p>Затим приђе пољској батерији.</p>  
ртника, кад сви знамо да ће умрети, сви смо измирени с тим и чинимо чак и припреме за његову са 
и.{S} И то све јаче, све јаче...{S} Сви смо напустили собе и двориште и изашли на улицу, прибил 
је осећај свако у себи угушивао.{S} Сви смо тај час већ предосећали, сви смо га очигледно <pb n 
р ја мислиш знам где су ми деца?{S} Сви смо се погубили, наћићемо се ваљда.{S} Ако не друкче, н 
, тек до везе се није могло доћи, а сви смо осећали да би овога тренутка готово важније било са 
трахобу која је буктала пред нама и сви смо у томе тренутку једно исто мислили и једно исто слу 
а се опажао тежак утисак догађаја, који смо преживљавали.{S} Они су га били тешко притисли и по 
и, те начинили себи кућицу.{S} Ми, који смо доцкан стигли, морамо се задовољити и са влагом под 
 су још увек довољно хране али ми, који смо пешице ходили, те не могли велики терет носити, и о 
p> <p>— Мислите?{S} Темељи смо ми, који смо кадри кров саградити.</p> <p>— Ко ми?{S} Ви који пр 
ва и читав један народ.</p> <p>Ми, који смо се дочепали обала талијанских, корсиканских, афричк 
еломе Споразуму.</p> <p>Ми смртни, који смо догађаје — који су у осталом били тако јасни — прат 
 да верујемо и дишемо пуним дахом, који смо дотле уздржавали.{S} Као после грмљавине, која је п 
сеца изненадна мобилизација и нас, који смо на јесен требали да се рекрутујемо а од пролећа ове 
 и ова чудотворна реч пробуди нас, који смо до мало час били окамењени.{S} Ускомеша се светина  
вероватно кад помену „озбиљан час“ који смо сви осећали али који је осећај свако у себи угушива 
а грабити.</p> <p>Са Ветерника, на који смо се косом успели, бацили смо још један поглед за нам 
цигарета још више загустили и кроз који смо се једва догледали, те је његов глас звонио као гла 
 мало дрва.{S} Били смо ваљда први који смо понудили новац, иначе би била неразумљива готовост  
приликом не можемо дати онај отпор који смо дали на Брегалници! — додаје опет песимиста.</p> <p 
има и бацају уморне погледе на нас који смо стали крај друма те их посматрамо.{S} Ко је од нас  
p> <p>Није ли то име и овоме мосту који смо овога часа прешли?{S} Са њега смо последњи пут сагл 
 говорећи о томе — рече војвода — да ли смо у могућности да предузимамо офанзиву и поред свих п 
ијатељ борбом освојио?</p> <p>— Не, али смо га ми освојили.</p> <p>— Ми?</p> <p>— Па да, ми!{S} 
у и нама догађај није био непознат, али смо прелазили преко њега и потискивали смо упорно свако 
огаза и онај други код Књажевца.{S} Али смо ипак, са извесним немиром у души, похитали сви наче 
ка, који се добро бранио.{S} Покушавали смо два три пут да један другом сјуримо бајонет у груди 
 могло кроз телефон докучити, очекивали смо са нестрпљењем нишки воз па да од путника сазнамо ш 
 смо прелазили преко њега и потискивали смо упорно свако песимистичко тумачење те појаве.{S} Он 
 на другим странама дешава.{S} Веровали смо и уверавали су нас, да се истовремено са овом борбо 
атим косовским друмом упутити, путовали смо пуна два и по сата.{S} Изгледало је као да се кроз  
о, остају лешине за нама.</p> <p>Бегали смо из богатијих у све сиромашније; из питомијих у све  
ину.</p> <p>Тако је и било.{S} Полегали смо сви и спавали тврдим сном, кад дубоко у ноћ узе нас 
о пострадали.</p> <p>— Боме, пострадали смо много.</p> <p>— Је л’вас много изгинуло?</p> <p>— П 
амо, оне плаве и модре планине, гледали смо као неку светињу, као да је оно тамо света земља Је 
дружила.{S} Изједначени тамом изгледали смо као сенке, као неке утвари сишле из тајанствених пр 
 што је почело да се руши.{S} Догледали смо чак и даље: видели смо и ослобођено Скопље и васпос 
 ту крај деце своје.{S} Три дана држали смо је <pb n="258" /> мртву у пећини док једне ноћи не  
 сваке вере и од сваке руке.{S} Стајали смо дуго, врло дуго, па нас онда пребројаше и наредише  
на све стране.</p> <p>Сат и два стајали смо на друму под кишом, не знајући у ономе мраку ни где 
/p> <p>— А зашто?</p> <p>— Тако, бојали смо се.</p> <p>— А од чега вас је био страх?</p> <p>— О 
им погледом и здравим разумом, дочекали смо први октобар са расположењем којим човек дочекује н 
/> <p>Ми се а нисмо подавали и дочекали смо први октобар као нешто са чиме смо одавна већ измир 
слази преко Трбушана и Љубића.{S} Слали смо коњаника а разговарали смо и преко телеграфа са Чач 
али борбе при повлачењу?</p> <p>— Имали смо, на Чачку нарочито.{S} То је ваљда и била последња  
смо 26. септембра а сутра дан већ знали смо и то, да ни један <pb n="65" /> савезнички војник н 
азнали кроз начелников телефон: сазнали смо да трупама које долазе у Србију командује ђенерал Б 
 народа.</p> <p>За пад Београда сазнали смо 26. септембра а сутра дан већ знали смо и то, да ни 
ћа.{S} Слали смо коњаника а разговарали смо и преко телеграфа са Чачком.{S} Имам и једно писмо  
 врискала под стопалом.</p> <p>Изабрали смо место у близини једних воловских кола, испод којих  
 прочиташе да је Београд пао.{S} Морали смо да се веселимо и ми, а како је мени било у души то  
е он — Ја и господин начелник, сматрали смо за дужност, да вас у овако једном озбиљном часу, по 
С усхићењем, као и сви моји, посматрали смо своје обиталиште, превиђајући и оно мало рупа на зи 
8" /> <p>— Шта треба радити? — запитали смо га.</p> <p>— Треба ићи, уклонити се! — одговори нач 
зано крећу и усне дахћу.</p> <p>Застали смо крај те дирљиве слике а кад измаче батерија, те се  
у матер.</p> <p>Ту, испред села, остали смо у блату више него један сат, док најзад не одујми м 
Био је млад, тек се замомчио.{S} Остали смо сами, старији нам помреше, па сам му ја био и брат  
атити.</p> <p>Тако је и било.{S} Остали смо још два три дана па онда дође последњи дан наших му 
огађаји има да прихвате.</p> <p>Ућутали смо обоје и наставили без речи шетњу кроз оголели ред д 
стрла својим црним покровом и промицали смо један крај другога као сенке, не сагледавши једно д 
рече да се одвојимо у потере.{S} Трчали смо низ друм, па кад смо <pb n="369" /> измакли правцу  
да се приберемо и охрабримо.{S} Слушали смо још мало топовске звуке, али без речи.{S} Уморио на 
} Сели смо крај његових обала и слушали смо је.</p> <p>Ми њему нећемо казивати своју дугу и бон 
 не журимо, стићи ћемо!</p> <p>И стигли смо!...</p> <p>Кроз дубоке обале са хуком се ломи Дрим  
ако га је тешко издржати!</p> <p>Стигли смо у Младеновац и — ја сам изнела из вагона мртво дете 
е постојала више, али је била ту, могли смо је и мртву грлити.{S} Краљ је био ту, војска је бил 
ко близу да би нас могао чути.{S} Могли смо викати из свега гласа и не би нас нико чуо.{S} Да л 
вном, на тој алеји је било тихо и могли смо, сем обичних поздрава ових пролазника, неузнемирено 
који је сачуван и донет мени: „Доживели смо историјску част да се први пут, од кад као народ по 
ати све страх.{S} Цело до подне провели смо на улици и на дворишту и нико у оној узбуђености ни 
ши.{S} Догледали смо чак и даље: видели смо и ослобођено Скопље и васпостављену везу са Солуном 
о.{S} Али онда је било друго.{S} Видели смо колико смо погрешили што смо га и толико бранили, ј 
 Слутили смо ми још у Приштини и видели смо већ у Призрену њен слом, али је она била ту.{S} Ниј 
еби и своме брату Црноме Дриму.{S} Сели смо крај његових обала и слушали смо је.</p> <p>Ми њему 
он видео.{S} А ми смо хтели више, хтели смо да знамо све шта се дешава тамо.</p> <p>— Бију се,  
ма и у немогућим претпоставкама, почели смо и овом приликом да их тражимо.</p> <p>Када нас је о 
рне душе дочекали.{S} На против, почели смо се збуњено освртати на све стране, као дављеник кој 
нов разговор.</p> <p>— Ето, ето, почели смо већ и крај плотова да умиремо!...</p> <p>Извесно се 
а.{S} Ухватили смо се у коштац и почели смо се рвати.{S} Бранио се зубима и изуједао ми је руке 
сно каже слутњу свију нас.</p> <p>— Или смо је ми упалили при евакуисању! — додаје други.</p> < 
ромну задаћу оснивања велике државе или смо је требали оставити познијим, здравијим поколењима? 
да види ваљда јесмо ли још на друму или смо кренули.{S} Узеше опет наши да му довикују и да зви 
у, последња два три дана пред пад, били смо заједно на седници грађана, који су у начелству бри 
 — онај ће први — прошли пут знаш, били смо сами, сами испустисмо Београд па га сами и повратис 
мо и нудимо новац за мало дрва.{S} Били смо ваљда први који смо понудили новац, иначе би била н 
од којих пет или шест оружаних.{S} Били смо непознати један другоме али нас је она тамна ноћ и  
оних судбоносних дана а мало затим били смо већ на чисто да Топлица већ није више безбедан збег 
тружнице.{S} Цело после подне пробавили смо тако напољу, слушајући и шапћући забринуто међу соб 
.</p> <p>Ту, међу добрим људима, савили смо гнездо; ту заждили ватру на огњишту, ту се први пут 
е несретнику није било помоћи; оставили смо га тамо крај друма да чека смрт која ће, ако не ран 
будити: „Ајде, вели, устајте!“ Избудили смо се преплашени и узневерени, мислили смо Турци наишл 
ико пута топовима опсађивана; прегазили смо и Бистрицу и заглибили се у дебела блата и наносе,  
а кренули из Скопља на Косово, полазили смо с уверењем да се само привремено уклањамо испред не 
, само смо сад лакше ходили.{S} Слазили смо с планине а нисмо се пели као пре, торбе су нам бил 
зана, али га нисмо грдили успут, жалили смо га и казивали му благе речи, али их он није разумео 
и напали дужином целога фронта, мислили смо још увек, биће то какав локални напад, као онај нек 
 тако и толико патили?{S} Боже, мислили смо тада, како су биле тешке патње наших старих и како  
смо се преплашени и узневерени, мислили смо Турци наишли, али бабо нам рече: „Ајте, спремајте с 
доживети неће.</p> <p>Боже мој, мислили смо тада, зар је могло бити једно доба, кад су људи так 
ла Богу те су та времена прошла мислили смо тада!</p> </div> <pb n="261" /> <div type="chapter" 
{S} Дај Боже само нека макну, помислили смо, те да можемо слегнути у село и опет видети своју к 
 не дође попа да је опоје.{S} Сахранили смо је ту, на оној чистини испред пећине а после, кад м 
страховита артиљеријска ватра, стрепили смо да иза те ватре наступа исто тако страховита војска 
који га је старешина упутио.{S} Окупили смо се сви око коњаника да чујемо што а у ствари, ми см 
ају од противне стране.</p> <p>Искупили смо се крај обале, па да нам прође време, посматрамо до 
валим, ал ето ту смо па питајте, борили смо се као прави Србијанци.{S} А кад наредише старешине 
ти сад моје и наше крвнике.{S} И борили смо се, бога ми, ми добровољци.{S} Нећу да се хвалим, а 
малопређашњу вашу напомену.{S} Говорили смо о ономе војничкоме препаду, који велите да је предл 
те се бранио њоме од удара.{S} Ухватили смо се у коштац и почели смо се рвати.{S} Бранио се зуб 
 том погледу.</p> <p>Сву пажњу обратили смо на вести са бојишта и те су се вести просто гутале. 
 године бар није трајало друго, вратили смо се брзо у освојене крајеве.</p> <p>— Како коме! — о 
пошао и — прешао мост.</p> <p>Напустили смо Отаџбину!</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n 
и час на тлу своје отаџбине.{S} Слутили смо ми још у Приштини и видели смо већ у Призрену њен с 
ка, на који смо се косом успели, бацили смо још један поглед за нама на Приштину, која је утону 
јам србијанскога војника...{S} Ускочили смо у ров и отпочела је крвничка борба ножевима, кундац 
тљена лица руменилом из мангала, пушили смо цигару за цигаром и прелазили с предмета на предмет 
евалили и примакли се зори.{S} Попушили смо ћутећи још по једну цигарету.{S} Млади се поднаредн 
и пре но што одлучимо шта ћемо, затекли смо га бледа и узбуђена са телефонском слушалицом у руц 
аде он.</p> <p>Пред мојом кућом затекли смо још једну гомилицу која удара алком у врата и чека  
старији били врло забринути.{S} Повукли смо се дубоко у пећину те, кад је пало вече, нас је дец 
дач па одмах настави:</p> <p>— А надрли смо као манити, не може командант да нас устави.{S} А и 
тку, са тешким осећањем страха, кренули смо даље не говорећи више један са другим ни речи.</p>  
сто, остављајући га самом себи, кренули смо даље без узбуђења, навикнути већ на те појаве, које 
ијатеља.</p> <p>Ми смо кренули, кренули смо у онај вртлог кише и снега, у страховиту мећаву, у  
г.{S} Да би стигли истоме циљу, кренули смо једни уз ток а други низ ток једне и исте реке, али 
о су ме коснуле његове речи.{S} Кренули смо ћутећи и избегавајући да нам се погледи сретну.</p> 
у Призрену, у болници.</p> <p>Прекинули смо даљи разговор јер сам се зауставио пред једном мучн 
а.</p> <p>Прешли смо и Ђаковицу, прешли смо и оно село од којега вековима стрепи цела Метохија  
> <p>— Што је било мучно и тешко прешли смо већ — теши га Краљ — ово сад до Скадра лакши је пут 
 бескрајна гомила народа.</p> <p>Прешли смо и Ђаковицу, прешли смо и оно село од којега вековим 
е загрејала.</p> <p>Ишли смо дуго, ишли смо тешко по густоме блату и носећи терете на рукама а  
 пазухом оно сироче а ја своје.{S} Ишли смо кроз улице покривене блатом, лагано, корак по корак 
 гушћи мрак те смо једва одили.{S} Ишли смо дуго, врло дуго, ко зна колико, сат, два, три ваљда 
 ти студену нелагодност у души.{S} Ишли смо ћутећки, док <pb n="123" /> се гомилици нашој не пр 
 оптерећен годинама а ја болом.{S} Ишли смо ћутећи.{S} У једном тренутку, кад осети да ја грцам 
ам му одговорио и он је ућутао.{S} Ишли смо и даље лагано а кроз глуву ноћ, која је лежала на м 
о штрецнуло.</p> <pb n="483" /> <p>Ишли смо даље.{S} Ноћ је већ почела да се разређује, киша је 
и ли га што више загрејала.</p> <p>Ишли смо дуго, ишли смо тешко по густоме блату и носећи тере 
 свирепо утискивала у душу.</p> <p>Ишли смо лагано и тромо, погнуте главе, без много разговора, 
оњ или се можда скрхала кола.{S} Пришли смо и ми гомили да видимо шта је.</p> <p>Једна батерија 
 од кише и наложити ватра.</p> <p>Пошли смо тамо и нашли прибежишта.{S} Наредник један, београђ 
помамно витлала тога часа Косовом; ушли смо у загрљај једнога беснога часа природиног и предали 
ров држати.</p> <p>— Мислите?{S} Темељи смо ми, који смо кадри кров саградити.</p> <p>— Ко ми?{ 
га народа деветсто петнаесте године, ми смо тек врло мало те ће ова књига бити први већи напис  
њеној стварности; ми смо је слутили, ми смо је предосећали, али нам је ево сад свирепа стварнос 
о коњаника да чујемо што а у ствари, ми смо њему казивали јер нам он није имао шта рећи, толико 
 како је тај глас могао до нас доћи, ми смо обазриво и са зебњом наступали кроз ноћ.</p> <p>У н 
коси и по оделу.{S} Навикнути на то, ми смо брисали само очи од блата, као оно у купатилу после 
а?</p> <p>— Он је занатлија, сирома; ми смо сиромашни.{S} А био је је и у војсци, није ни могао 
 целцате, у грубој њеној стварности; ми смо је слутили, ми смо је предосећали, али нам је ево с 
 тај час је ту, ево га пред нама!{S} Ми смо ту истину знали, али је ево сад пред нама целе целц 
ма мора бити више осећања и бола.{S} Ми смо подносили, они су само посматрали.{S} Ако су, којим 
и пратили су пуцњаву објашњењима.{S} Ми смо само слушали немиле звуке.</p> <p>Ту ноћ сам провел 
о што је у ствари он могао имати.{S} Ми смо у тако јаком и одличном појачању фронта, који нас ј 
 таква суседа као што је Бугарин.{S} Ми смо тај ударац очекивали још новембра месеца прошле год 
се како је знао да не би премрзо.{S} Ми смо ноћас спавали овамо у пољу, изван Призрена.{S} Била 
, међу мртвима и рањенима у рову.{S} Ми смо се борили и даље, док он није малаксао од многе крв 
лога одбора опет реч да се објасни — Ми смо напуштени и ми имамо право да се сами опредељујемо  
 обезбеђена.</p> <pb n="547" /> <p>— Ми смо просто опсађени! — додаје други његов пријатељ с ко 
ају нешто мало мртву јесен.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је потпуковник, пошто сам му и 
нт крунисани пруски агенат.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је очајно виши официр коме сам 
о али мало, колико је он видео.{S} А ми смо хтели више, хтели смо да знамо све шта се дешава та 
 ту шта више да се мисли!</p> <p>— А ми смо све полагали у ту Моравску Дивизију.{S} Ако она сти 
а дућанских врата, питали погледом а ми смо одговарали слегањем рамена.{S} У тесној улици начел 
 <p>— У толико пре.{S} Због тих ђака ми смо у Врховној Команди просто омрзли слово Ђ у азбуци!< 
раница наше отаџбине.{S} До Призрена ми смо још увек били бегунци, до мало час бићемо изгнаници 
 одмахују главом као да би рекли; „И ми смо на улици а где ћете ви?“ У тим гомилицама под стреј 
ке основне школе и до Позоришта, али ми смо овде мало заклоњени.</p> <p>У том се над нашим глав 
тужан растанак; када се вратио рањен ми смо се морали поносити тиме.{S} Када је други пут дошао 
раво али, мислим да у полемику — јер ми смо готово из разговора прешли у полемику — мислим дакл 
 гробница бити нова отаџбина!</p> <p>Ми смо већ данас деца без отаџбине!</p> </div> <pb n="603" 
тали да сачекају непријатеља.</p> <p>Ми смо кренули, кренули смо у онај вртлог кише и снега, у  
угаче преноћиште до на друму.</p> <p>Ми смо кретали кроз ноћ даље јер се већ и непогода утишала 
тећи смо се здравили међу собом, ћутећи смо заузимали места у малим одајама начелниковим, по ко 
та лица, сви суморна погледа.{S} Ћутећи смо се здравили међу собом, ћутећи смо заузимали места  
/p> <p>— Овако, рекао сам вам, у клопци смо.</p> <p>— И мислите да нам нема спаса?</p> <p>Потпу 
и пођосмо левом страном друма, на којој смо колико толико могли ићи упоредно.{S} Она настави са 
нуо у недра.{S} То је та земља на којој смо никли, која нас је хранила и коју смо бранили; то ј 
 последња слободна српска варош у којој смо могли наћи заштите; полазећи из ње пред нама је на  
p>Када смо такве разговоре водили, увек смо се издвајали и избегавали жива места, где човек ови 
’ пре Чаглавице или после?</p> <p>— Тек смо изашли из села.</p> <pb n="308" /> <p>Један се саже 
 то пожар и то велики пожар.</p> <p>Тек смо сишли низ друм а почеше да нас надлећу и аероплани. 
 <p>Те вести нас готово поразише и, док смо до сад били само забринути, сад већ почесмо и да ст 
а у шанцу, лежао је други мртвац и, док смо се ми око њега забављали, понављајући своја отојича 
х лажу.{S} И док је то чињено тамо, док смо се борили, ајде, још разумем.{S} Требало је одржати 
 мирно а јутрос осванула очајна.{S} Док смо ми све остале ослухивале топовске метке или дизале  
, казали му, одвратили га.</p> <p>А док смо се ми тако неодлучно решавали, ломили и одуговлачил 
а покој душе својега детета.</p> <p>Док смо ми преливали гроб непознатога војника и госпа у црн 
ов осмех сасвим се избрисао.</p> <p>Док смо се мајали око Бојка а један од војника, који је уша 
е где имају намеру да пређу.</p> <p>Док смо тако, сабрани у гомилице, разговарали о догађају и  
горким уверењем да нас овај друм, којим смо се упутили, води ван Отаџбине.{S} Да ли са тежине т 
та није могло сем мало дивља воћа којим смо квасили суве усне.{S} И тога је брзо нестало.</p> < 
 и као сећање милује своје чедо.{S} Тим смо се успоменама сви ми хранили и одржавали у овим теш 
 Сама сам! — одговори она.</p> <p>Затим смо наставили пут ћутећи, дуго ћутећи.{S} Бацио сам по  
ем.{S} Напустио сам страну друма, којом смо ми пешаци обично ишли и, да би се што више одвојио, 
 пред зору а ми сврнусмо са стазе којом смо се пели те ударисмо у шуму по безпућу.{S} То је био 
њу, Врховна Команда је ван земље, с њом смо без икакве везе.</p> <p>— Образоваћемо нову Врховну 
таде велика мука и невоља.{S} Сваки дан смо мање јели али и то мало па понестало и настаде вели 
ојник салутира:</p> <p>— Господине, ово смо дете нашли у кукурузу, више Београда.{S} Мајки шрап 
оћеш, право да ти кажем, није бољи него смо ми гори од ње.{S} Подноси, видиш с нама све заједно 
синко, а оно иза ње је Србија“.{S} Дуго смо после ћутали и гледали тамо, оне плаве и модре план 
ушене ране.</p> <p>Дуго смо ишли и дуго смо ћутали.{S} Најзад, доста неодважно и више шапћући з 
ош свеже и незасушене ране.</p> <p>Дуго смо ишли и дуго смо ћутали.{S} Најзад, доста неодважно  
тану и можда опет никад не виде.{S} Ако смо се ових дана срели....?</p> <p>— Да, ових дана! — п 
а своју страну и не праштајући се и ако смо били уверени да се више нећемо састајати.</p> <pb n 
љиво око себе да види слуша ли ко и ако смо били сами самцити у мраку пред станицом, па се онда 
ки запад.</p> <p>Чудна судбина!{S} Како смо мајушна и бедна играчка њена ми!{S} Па ипак човек в 
утарња студен почела да осваја.{S} Како смо сви били прокисли, језа узе да нам прожима тело и д 
 <p>— Па да, ми!{S} Ко хоће да зна како смо одступали и како је у опште српска војска одступала 
како смо ми радо гинули и да знате како смо завидели ономе међ нама, којега су пронели на носил 
рација задојена.{S} О, да ви знате како смо ми радо гинули и да знате како смо завидели ономе м 
и, да ми останемо и даље где смо и како смо, нек прође бар два три дана, док се добро не уверим 
то, него сви да кренемо; сви овако како смо, па шта нам да Бог!</p> <p>И жене пристадоше уз тај 
 да се преспава ова ноћ, кад знамо како смо прошлу у Липљану провели и кад још боље знамо какве 
у слете на јадранске обале.</p> <p>Како смо завидели онима што ће мало час, за онолико сати пре 
{S} Пут је био мучан и тегобан, једнако смо се пели а они терети боме нам свима отежали те смо  
наиђе правићемо се да смо мртви и онако смо искрвављени.{S} Скоро ће ноћ па ће нам она помоћи;  
ало доћи.</p> <p>Тако смо мислили, тако смо веровали, тако су нас лажно и обавештавали, заварав 
 срео србијанског војника.{S} Ето, тако смо се срели а како сам ја некад мислио и како је мој б 
 некуд не наиђу Турци.</p> <p>Ето, тако смо ми мучно живели — заврши баба Вилка своју причу — и 
шом кад лине киша и небо се умири; тако смо и ми сад већ пратили крваве борбе са неком вером, о 
ају и да један другог помажемо.{S} Тако смо се братски и без и једне речи поделили, те ми је бр 
може он без мене на овоме путу.{S} Тако смо се здружили, ето...</p> <p>И учитељ оде с робијашем 
о где који савет и оде.</p> <p>Ето тако смо у невољи и јаду провели још пет недеља јер Турци ос 
ако би до тога морало доћи.</p> <p>Тако смо мислили, тако смо веровали, тако су нас лажно и оба 
м, зла ми вила за ноћ поруши.{S} Колико смо се сви мучили да саградимо ову државу, па ето... по 
кораке и бројимо стопе.</p> <p>И колико смо до сад на овоме путу увек тромо и споро кретали, и  
нда је било друго.{S} Видели смо колико смо погрешили што смо га и толико бранили, јер нам је н 
може им се ништа.{S} Отерасмо их колико смо могли али нас сатиру они са чамаца!“ Тражио сам <pb 
је пут био лак.</p> <p>Хвала Богу, село смо затекли доста добро.{S} Нико више сем грешнога Марк 
ноћу вратили као што смо и отишли, само смо сад лакше ходили.{S} Слазили смо с планине а нисмо  
:</p> <p>— Ено, видите ли, децо, и тамо смо лили крв, по оним брдима.</p> <p>— Како се зову она 
олину у којој лежи Суха Река.{S} Очајно смо погледали око себе на оно неколико кућа које чине с 
тиво шара кафеџијин чаршав. — Недовољно смо заштићени а огроман фронт, од Вишеграда до Кладова. 
 који је звонио дубок бол.</p> <p>— Оно смо ми упалили?</p> <p>— Да ми, да би сагорели све што  
 о своме најранијем детињству.{S} На то смо је изазвали оном гомилом питања којом деца тако рас 
карчића казује прву мушку реч.{S} На то смо ми мајке навикнуте, али се увек заваравамо да су то 
овде на сатански збор.</p> <p>Забринуто смо и немо посматрали пламену страхобу која је буктала  
сто тако страховита војска.{S} Ови, што смо их срели, нису војска из немачких новинарских леген 
ивале да нас прождеру.{S} Прозебли, што смо ближе ишли тој огромној ватри, све смо већу студ ос 
ила црнога камена сручена у долину, што смо се више ближили све су се више оцртавали, одвајајућ 
ли: „Господару и ага, Бог па ти!{S} Што смо ти рекли истину смо рекли, ето и сам тај Марко доба 
о се предао судбини без роптања.{S} Што смо дуже газили у невоље то самоодрицање било је све оп 
з питомијих у све дивље крајеве.{S} Што смо даље одмицали од непријатеља све смо ближе били пра 
ам га ма шта питао.</p> <p>— Онај — што смо се здружили, што ме ти испред Липљана припита за ње 
ј гомилици која је још увек гунђала што смо се овде уставили.{S} У том, на једвите јаде, стиже  
из Рађевине и Јадра, те свака стопа што смо је ослобађали била је наша.{S} Наша поља, наше горе 
без огорчења говорити о свему овоме што смо разговарали.{S} Ја то разумем и, ако хоћете, чак пр 
{S} Видели смо колико смо погрешили што смо га и толико бранили, јер нам је напуштање његово за 
и речју.</p> <p>— Требало је видети што смо ми видели — додаде он — па онда имати храбрости да  
је; а добар друг, одан... баш волем што смо се намерили једно на другог.{S} Како би сам?</p> <p 
атили тако исто оскудни вестима као што смо били кад смо пошли да га дочекамо.{S} Чаршија је ск 
оћ.{S} Опет смо се ноћу вратили као што смо и отишли, само смо сад лакше ходили.{S} Слазили смо 
ићемо деца без отаџбине.</p> <p>Као што смо на далекоме путу довде свакога дана бројали по једа 
ећ је време да је напустимо.{S} Ово што смо застали пред мостом довољно нам је било да се одмор 
} Ми сад имамо пет дивизија више но што смо их имали тринаесте а и Грци, могу сад да приме веће 
е и све друге наше тековине.{S} Оно што смо за ових сто година, одвајајући од своје сиротиње, о 
ј ти Боже да очима својим видиш оно што смо ми сагледали.{S} Све поклано, све живо по кући лежи 
осећајући чак и извесну нелагодност што смо за тренутак оборили главе.{S} А вести, које су стиз 
прелаз преко реке.{S} Нико не зна зашто смо застали а напред се не може.{S} Прозебли гунђају и  
он зна да ми своја права тражимо те зар смо ми криви што се та права могу наћи само под србијан 
уђење, никога ипак није изненадила, јер смо тај напад већ од дана бугарске мобилизације очекива 
</p> <p>Одмори се мало од казивања, јер смо се баш пели уз неку тегобну узбрдицу, па кад се исп 
у нам давали општу слику ситуације, јер смо се са воза вратили тако исто оскудни вестима као шт 
сле смо <pb n="255" /> већ навикли, јер смо још многе и многе ноћи тако провели.</p> <p>Ни те н 
у мајке метнуле да проспавамо мало, јер смо сви били поспани а оне узеше да спреме јело и тако  
т у месту.{S} Ко зна шта се десило, јер смо дуго, врло дуго чекали.{S} Није то необична ствар д 
 мука и спусти се последња ноћ.{S} Опет смо се ноћу вратили као што смо и отишли, само смо сад  
било јуче а данас, другога октобра, већ смо више знали но јуче, те ако је јучерањи дан био можд 
ака до конака снабдевали се храном, већ смо јели последњи хлеб.{S} Већ на првоме кораку, можда  
Онде нам је фамилија, жене и деца, коју смо оставили и коју сад хитамо са радошћу и стрепњом да 
вају село.</p> <p>Скромна ватрица, коју смо тако мучно стекли, није нам могла огрејати промрзла 
 n="217" /> <p>Ону половину свеће, коју смо били прилепили на ивици мангала, пождрао је пре вре 
ажено и све прича о страшној ноћи, коју смо преживели и о крвавим догађајима који су се те ноћи 
 у нашу гомилу да нам понови вест, коју смо и сами чули.</p> <p>— Е баш мишљах овај пут неће ућ 
одагнају; уморила нас је дуга ноћ, коју смо превалили и примакли се зори.{S} Попушили смо ћутећ 
ува ноћ још страсно грли отаџбину, коју смо ми напустили, зора која покушава да пробије тмину и 
м зашла по разбојишту — јер Србија коју смо прелазили није била ништа друго до разбојиште — и з 
ије но ми види нову ситуацију пред коју смо стављени издајством грчким, неодлучношћу савезника  
ј смо никли, која нас је хранила и коју смо бранили; то је та земља коју је прелила крв и суза  
 око три сата по подне и прва вест коју смо са њега чули, била је: да је ово превелико задоцнењ 
ак идемо.{S} А она ватрица тамо, у коју смо сви упрли погледе, бива све јаснија и јаснија, све  
 осећања или са оне зле непогоде у коју смо кренули — тек први тај корак на путу бегства учинио 
 међу нама гласно и проломи тишину коју смо до сад шапатом сви штедели.</p> <p>Устављамо се!{S} 
фициром, разочаран у велику задаћу коју смо дотле сви приписивали Моравској Дивизији, осетио са 
 повија на ниже.{S} Пресекосмо реч коју смо заустили <pb n="27" /> и оборисмо брижно главе које 
би што пре да стигнем.</p> <p>У Реснику смо на станици дуго, врло дуго чекали.{S} Један је воз  
јер сам знао да се односи на оно о чему смо сви на овоме путу једино разговарали; тиче са нашег 
, Бог па ти!{S} Што смо ти рекли истину смо рекли, ето и сам тај Марко добар је човек и честита 
овољци.{S} Нећу да се хвалим, ал ето ту смо па питајте, борили смо се као прави Србијанци.{S} А 
авити читавих шест недеља.</p> <p>Одмах смо се дали на посао.{S} Једне су жене чистиле пећину,  
еба.{S} На врхове оних планина са којих смо јуче сишли, пали сури облаци, уставили се ту и поле 
ђоше нове гомиле бегунаца, испред којих смо ми ноћас измакли.{S} Окупише се око мене и посавето 
премна да крену из Ниша у Битољ; од њих смо сазнали и да су за собом оставили спреман нарочити  
рана много тежом но у Скопљу.{S} Од њих смо још сазнали да су сва државна надлештва спремна да  
> и мач му подржао и десницу управио да сможди непријатеља и пође путем величине и снаге народа 
 угодника својега архиепископа Саве, те смождио Стреза насилника, коварника и хулитеља закона н 
ј Земљи свака стопа, сваки извор, свако смоково дрво, један део историје божјега сина и успомен 
 обиђемо.</p> <p>— Не можеш, блато је а смоница, не можеш ногу извући.</p> <p>— Па шта је то та 
 поточића једва извлачећи ноге из масне смонице натопљене кишом.{S} Имало је далеко ван друма п 
жу у душу детињу као ковано рало у меку смоницу коју је пролеће овлажило.</p> <p>Ја, најмлађе у 
већ и мрак није почео падати.{S} Кад се смрачи а мене опет обузе неки страх.{S} Паде ми напамет 
сам непрестано у прозор а кад се сасвим смрачи, ја сам само жмурила и тресла се од грознице.{S} 
најпре много тегоба имати али ће најзад смрвити змаја са истока.</p> <p>— Ја у све то не верује 
ехану.{S} Још једном ме задахну топла и смрдљива јара, која ме је у овоме часу гушила као да са 
наћи гробове своје у снежним амбисима и смрдљивим барама и да ће Србија читаву једну генерацију 
; ниси се зар бојао у сну да се и ти не смрзнеш?</p> <p>Очајник ме погледа тупо, неким стаклени 
p> <p>Тек је три часа по подне а већ се смркава под оном непогодом и, кад се једва једном одуши 
авући борбу и са њом гнев непријатељев, смрт и разор вароши.</p> <p>Капетан је осетио то негодо 
аје...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт!{S} Смрт!...“</p> <p>Или још пре, јавља ми си као Леарт, ск 
х ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт!...{S} Смрт!“</p> <p>И почеше у сећању да ми се ни 
х ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт!{S} Смрт!...“</p> <p>Или још пре, јавља ми си као  
...{S} Пали као огањ!...{S} Смрт!...{S} Смрт!“</p> <p>И почеше у сећању да ми се нижу све његов 
рај зелених обала ових великих река.{S} Смрт је потегла снажно косом, коју је неколико месеца п 
} Он је ето њен, историјин изабраник, а смрт је тако мала цена за част коју му тиме историја ук 
вршећи савесно дужност своју.{S} Његова смрт је мој највећи губитак и мој највећи бол; он је за 
о једној мајци недовољно — да је његова смрт била једна дужност.</p> <pb n="513" /> <p>Мој муж  
испрегоше и оставише крај друма да чека смрт.{S} Овако исто и њега смо посматрали, овако исто о 
оставили смо га тамо крај друма да чека смрт која ће, ако не раније, ноћас кад стегне мраз изве 
е језиком непријатељских топова зборила смрт али је пред нама лебдела прождрвљива неман глади.< 
само отац, кога је неким чудом мимоишла смрт, стоји запањен и гледа у ту гомилу меса која лежи  
дне и ако се кроз београдске улице ваља смрт и обара коса њена.</p> <p>У само подне, кад зајапу 
евољу, нисам ни слутио да су та деца на смрт осуђена, да ће ту децу маћијски бацити у планине а 
тада слутио да је то последњи поглед на смрт осуђених?{S} Па ипак, било је некога који је то сл 
нога парчета њенога.{S} Као осуђеник на смрт што броји најпре дане а кад сване дан извршења пре 
два дана напуштен од својих и осуђен на смрт, непомично стоји крај друма, без јела и пића, тупо 
а је, због бегства са фронта, осудио на смрт.{S} Он се борио, храбро се борио, пуне четири годи 
ме није намењено да гине у рату, она је смрт била слика ужаса од које и сад задрхћем кад ми иза 
онако као што у обамрломе телу, које је смрт већ загрлила, још тиња самртникова душа.{S} Седина 
није окусила, почела су страсно да грле смрт као прву своју љубавницу, да је грле и да — падају 
, угашена погледа, као да се већ назире смрт.{S} У гомили крај којих ова кола пролазе израз сау 
казивати.{S} Моје бегство из Београда и смрт мога детета нису једине моје невоље нити једини мо 
зрен је била реч која је у смрт звала и смрт слатком чинила.{S} И када је европска себичност гр 
 <quote> <l>Загрнте прахом живот, над и смрт</l> <l>Док из равнице не израсте брег</l> <l>Над П 
ја за нас жене и мајке значи исто што и смрт.</p> <p>— Јест, ланац! — потврди гимназиста осећај 
 и окорела.{S} Па опет девојчица, којој смрт није избрисала сладак детињи осмех са усана, опруж 
Објаснићу вам! — настави она. — Ону сам смрт очима гледала, оно је било невинашце коме није нам 
уље али, сад се већ гаси...{S} Ја видим смрт, видим је очима као што сам некада живот видела и, 
олико је има, да је испуцам, да огласим смрт Србије!</p> <p>Пре но што ће се још генерали раста 
дивљи Арнаути, сејаће над главама нашим смрт из <pb n="728" /> облака справе летилице и давићем 
по стопу напредовали, сејући пред собом смрт.{S} Непријатељ узмиче, остављајућ за собом своје м 
S} Свако казује како је за мало избегао смрт или како је видео туђу смрт, како је оставио кућу, 
 је иза свога топа стојао и немо гледао смрт око себе.</p> <p>— Господине потпоручниче! — изуст 
 онај пиштољ који је на Чегру прославио смрт Синђелићеву, и она пушка која је из руке малога Кн 
аквих дана са већим самоодрицањем иде у смрт но иначе.</p> <p>Патроле јављају да је већ са први 
, један нехотичан покрет па да се оде у смрт.</p> <p>Миран и поуздан поглед којим ме је срела,  
 врхове а Призрен је била реч која је у смрт звала и смрт слатком чинила.{S} И када је европска 
 онде, са врха моста, мами пролазнике у смрт.</p> <p>То је она! ...</p> <p>Ледена слутња ми опе 
о је од нас корачао ћутећи као што се у смрт корача.{S} Свако је извесно ваљао у памети тешке м 
 души рањеника који јој не посла дете у смрт.</p> <p>Затим нам је дечко причао и многе друге по 
 у гудуре, у кршеве; крећемо у глад и у смрт!</p> <p>Пећемо се на снежне и недогледне врхове и  
а које су пролазиле мимо нас путујући у смрт.</p> <p>Још од првог сусрета, на скопљанској стани 
онако суморна.{S} Све што је веровало у смрт, почело је понова веровати у живот.{S} Ох, како је 
у, он отвори врата и суну у ноћ, суну у смрт!</p> </div> <pb n="470" /> <div type="chapter" xml 
је син погинуо.{S} Ето за то сам његову смрт, мој највећи бол, примила као нешто са чиме сам би 
рв, дигао би главу и охоло пошао у нову смрт.{S} Ти телеграми би стигли и у непријатељске редов 
ало избегао смрт или како је видео туђу смрт, како је оставио кућу, како је изгубио своје.{S} Н 
ко оних смртоносних тичурина што сипају смрт из облака.</p> <pb n="591" /> <p>Француски аеропла 
 Митраљези грокћу са свих страна и сеју смрт а пушчана ватра се укршта и пламти цео фронт.{S} Р 
ад остати на друму да чека своју лагану смрт.{S} Он је јуначки подносио све тегобе овога велико 
{S} Други су опет шофери наменили лепшу смрт, једну врсту самоубиства, својим аутомобилима.{S}  
лебдео је измеђ живота и <pb n="509" /> смрти.{S} Прездравио је најзад, да погине у бугарскоме  
ти устима које су се исушиле од пољупца смрти.{S} До њега мала лешиница детета, чије је лице по 
нов непознат јој осећај, осећај јачи од смрти.{S} Проширене зенице у очима јој казивале су да ј 
што гроша, што јој остаде иза мужевљеве смрти а затим сасвим оголи и осироти.</p> <p>Кад се осл 
 користио честити српски во.{S} И после смрти још, тек му се угасило око а жена дигла загрејану 
оји је већ био склопио очи предајући се смрти, осетив терет на својим ребрима, <pb n="384" /> о 
а, тупо гледајући предасе и подајући се смрти која га постепено осваја.</p> <p>Што ближе магли, 
раном у грудима и лебдео измеђ живота и смрти, говорио нам је често — мени и најстаријем сину.  
оворим, да је задржим на путу који води смрти?{S} И зашто осећам потребу да јој говорим једним  
 разлог за мој живот.{S} Али, у његовој смрти има бар толико утехе — и ако је то једној мајци н 
 будућност кретати и предаћу се лаганој смрти, на коју сам осуђен.{S} А они од мојих другова, к 
се крај друма повукли и предали лаганој смрти, која их већ грчевито грли; сретају се већ и мртв 
ук вука и продире ти кроз душу као крик смрти.{S} На <pb n="670" /> тај се арлук последњом снаг 
сећање једнога младића, занесена славом смрти за Отаџбину, то је било опште осећање наше војске 
 са више бола и са више суза говорила о смрти мога мезимчета но о овој највећој несрећи мојој,  
ама, сувише сама, јер ми је те зиме, по смрти мога другога сина, умрла и мајка.</p> <p>Када је  
 крви, полеђушке и смеши се, и сад се у смрти смеши.</p> <p>Злочин је морао бити извршен још пр 
њаве вале те топличке речице, нашавши у смрти мира.</p> <p>— О људи Божји, шта би човеку! — ишч 
лица, без израза, стаклених очију као у смрти, облесавели.{S} И међу њима и око њих бегунци, би 
"716" /> <p>— Шта ћете, има и привидних смрти!</p> <p>- Нико више није ни мислио на даље повлач 
су догледала нешто, што можда ми остали смртни не видимо и не можемо догледати.{S} Њена црна си 
ига и терет целоме Споразуму.</p> <p>Ми смртни, који смо догађаје — који су у осталом били тако 
нину?{S} То значи ја сам да им потпишем смртну пресуду.{S} Боље нека остану.{S} Ја морам поћи а 
цео фронт.{S} Развија <pb n="199" /> се смртоносна борба.{S} Сад већ и топови улазе у дејство,  
 тражећи се <pb n="672" /> да се загрле смртоносним загрљајем, загрљајем у коме ће оба угинути. 
а претоварена дењцима и сандуцима, јуре смртоносним трком, не би ли стигла до поласка воза бар  
ама, полегало је по земљи неколико оних смртоносних тичурина што сипају смрт из облака.</p> <pb 
у влажноме ваздуху лебдео или глас оних смртоносних звона, којима је зора оглашена, а који ми с 
 само вече, седмога октобра, дојурио је смртоносном брзином један аутомобил косовским друмом, к 
ика толедскога ритера, када у последњем смртоносном пољупцу посише отров са усана Маваркиних и  
е, просвете и цивилизације, те да отуд, смрћу својом, искажу великима да су ти храмови тек онда 
ви, јер до мало час били су помирени са смрћу; личио ми је на несретну варош, на коју се био ср 
 имену толико неправде нанело.{S} Он ће смрћу својом показати, да Карађорђевићи не остављају св 
 знао да се бегство испод заставе казни смрћу?</p> <p>— Знао сам!</p> <p>— Па зашто си бегао?</ 
о одговорности избегао једном војничком смрћу.{S} Када се буде неуспех ове експедиције крунисао 
о суморна зора, која се оглашава једном смрћу!</p> <p>Око мене је још све спавало.{S} Наредник  
војим пробија пут у животу а оно се ево смрћу својом одужује несретној мајци!</p> <p>Гомила је  
уд будили из некадањег дугог и предугог сна.</p> <p>Поглед на тамну и нејасну силуету Грачанице 
ојих почеше да извирују чупаве главе из сна разбуђених скопљанаца.</p> <p>Нико ии речи не говор 
ве куће почеше становници да се буде из сна, за који су синоћ веровали да га до зоре неће преки 
и право тој капији и стражар се трже из сна, извуче главу из поврнуте јаке, разрогачи очи, прес 
као чаробним <pb n="170" /> штапићем из сна пробуђена варош, поздрављала оне од којих је очекив 
зу морфијума ради умирења живаца и ради сна који обично окрепљава у болести.</p> <p>— Али за Бо 
а бегати у туђину, потегло је све да се снабде пасошем, јер ко зна, на коју страну и у који кра 
вих седам и осам дана још и покушале да снабдевају избеглице храном, па кад настаде оскудица хл 
ики терет носити, и од конака до конака снабдевали се храном, већ смо јели последњи хлеб.{S} Ве 
 невоља, заједно бринемо, заједнички се снабдевамо... ал не знам ко је.{S} Мрзи ме да га питам  
оразума; Турској би био пресечен пут за снабдевање муницијом и другим потребама и свака веза са 
p> <p>Савезници су били примили на себе снабдевање српске војске и, према обавештењима која је  
 зашли су у крајеве где је врло отежано снабдевање из северних, богатијих крајева.{S} Арнаутски 
рошли од њих, јер су се дочепали кола и снабдели храном, а има и равнодушних, који су већ на пр 
ем.{S} Из Призрена се нисмо могли ничим снабдети.{S} Ако је ко и понео један хлеб, до којега је 
аутске жене збирају у корпе и кецеље да снабду своју децу играчкама.</p> <p>Опет неко лупа.{S}  
 снажна и поносна.{S} У њој живот буја, снага се народна одупире поуздано валима који ударају о 
еднога народа је огањ, у коме се његова снага прекаљује.{S} Ви морате живети, јер у болу који ј 
их фронтова немају, целокупна је њихова снага према нама.{S} Кад будемо избили на Косово, јер в 
, све, и ево је сад малаксао, издала га снага и, пао је.{S} Оставиће га ту, на путу, и нико виш 
дост уме тако поносно да испрси а млада снага усправљено да буја као млади јаблан.{S} Све су то 
 вука!{S} Убих вука!“</p> <p>И та млада снага ево је лежи сад испијена у блату.</p> <p>Сетих се 
вцу Царево Село.{S} То нам је централна снага према Бугарима.{S} Имамо још два крилна одреда, ј 
тога бола мора нићи наше поуздање, наша снага, наша крепост!{S} Бол једнога народа је огањ, у к 
еди да понови рапорт о стању ствари и о снагама којима располаже, а кад то изврши, зазвони кроз 
е да тешим.{S} Сад већ више немам ни ја снаге и, ево признајем вам, данас ми је први пут у живо 
 није могло издржати?{S} Нити сам имала снаге да носим себе и терет, нити сам имала храбрости д 
им дететом, које још никако нисам имала снаге да одвојим од недара, ни храбрости да га спустим  
еверном фронту погинуо син.{S} Она нема снаге да се гура, снагу јој је бол испио, она прилази м 
 или прети да ће разбити врата али нема снаге да то учини.</p> <p>А дућани затворени и дебели к 
нико не каже да уђе а она сама или нема снаге или нема <pb n="396" /> храбрости.{S} Стоји уморн 
а другим странама, шаљу све нове и нове снаге на овај фронт и борба с дана на дан <pb n="159" / 
Мисао о лекару даде ми нове наде и нове снаге.{S} Пођох са новом гомилом корачајући испред свих 
цима као да му је требало удахнути нове снаге.{S} А оно је плакало и дрхтало је целим телом а ч 
жаљење према мени.{S} Тад ја добих нове снаге, коју дотле нисам никад осетила у себи, пресушише 
ем, својом стазом, секући напором младе снаге гломазне животне валове.{S} Догледао сам и ја већ 
слободу.{S} Ја им се дивим и то ми даје снаге да поднесем ове тегобе!</p> <pb n="599" /> <p>Био 
} Одвајала је од својих усана, од своје снаге, од свога здравља и хранила пород свој и водила < 
ерево пало и непријатељ пребацио велике снаге код Рама те означио своју намеру да главну акцију 
 сви су они тврдили да су непријатељске снаге које слазе са Косова, врло мале јер су утрошиле в 
д му је била одузела и последње остатке снаге.{S} Ишао је посрћући, хранећи се успут лишћем од  
 би на чистоме тлу, на здравици народне снаге и моћи, подигло нови храм, храм будућности.</p> < 
них снова, смисао њена живота, срж њене снаге, леку болести, поткрепљење у данима брига, утеха  
своме, Ускоковић није имао више моралне снаге да се одупире тежини догађаја; душа му се зањихал 
евати много и много и физичке и моралне снаге те да се могу поднети.{S} Отуда видиш на свима ли 
<pb n="278" /> и има у себи још моралне снаге да издржи до доласка савезничке помоћи.</p> <p>Кр 
ебали у њему и последње остатке отпорне снаге, те је већ тад његов поглед изражавао неку престр 
наесте а и Грци, могу сад да приме веће снаге на себе, но онда, удвостручили су војску!</p> <pb 
 моћи да баце на нас два пута и по веће снаге од наших.</p> <p>— То значи?... — заустих ја забр 
рским предходницама.{S} Главни део наше снаге већ се пребацио на десну страну Вардара и заузео  
сретнога народа и војска без вере и без снаге.{S} Отресао сам се упоређења ових двеју појава, к 
у утиска али без довољно самопоуздања и снаге.</p> <p>— Ама, где сте ви то побрали тако мрачне  
з ње црпети поткрепљења у данима туге и снаге у данима поуздања и вере.</p> <p>Над том прегршти 
бијале у нама и последње остатке воље и снаге.</p> <p>Сутра би зором ипак загушили друмови ка Б 
жди непријатеља и пође путем величине и снаге народа својега; молили су се Богу, који је негда  
 као залеђе Душанов град, симбол моћи и снаге српске; као да је неко хтео да пред овим залеђем  
и задржати непријатеља; недовољне су ми снаге којима располажем а нарочито немам пешадије!</p>  
гла да умирим.{S} А нисам више имала ни снаге ни речи.{S} Поред зиме, поче и страх да ме мори,  
 <p>У нама се прибраше последњи остатци снаге и кренусмо живље даље, ма да нас извесна зебња ни 
 потпоручник потресеним гласом. — Немам снаге да их својом руком убијем...</p> <p>Капетану се н 
, ко зна како се зову?{S} Ох, што немам снаге да пробудим ту поспалу децу; да проговорим са њим 
ају у Варни и да Французи, са половином снаге о којој се овде прича да је већ на српском земљиш 
рада.</p> <p>Познао ме је али није имао снаге да говори.{S} Једва се прибрао да ми каже само не 
 свако други поклецнуо, ја сам чак имао снаге друге да тешим.{S} Сад већ више немам ни ја снаге 
н и свестан да је то сан, ја нисам имао снаге да му се отмем већ сам му се подавао без отпора и 
.. ко би их гледао, ко би имао срца, ко снаге и очију да их све види?</p> <p>На грудима једнога 
 у Варни, онда се не одвајају тако лако снаге за појачање овога фронта.{S} Је ли вам то јасно?< 
е и, све оно узбуђење које ми је давало снаге и моћи да мисао искажем, није ми оскудевало ни ов 
оје сузе!</p> <p>Наоружани болом, али и снагом да га можемо понети, ми крећемо даље и ступамо н 
 српска војска, сада снажнија и духом и снагом, сишла с Копаоника, на њеним се победничким заст 
ундак, дигнем га у вис и ударим га свом снагом у раме, те му испадне пушка из руке.{S} Сад је м 
або, прекрсти се а вранци потегоше свом снагом и изнеше као перце кола из дворишта.</p> <p>— Ба 
 кола сваки час подмећу рамена и младом снагом својом износе кола.</p> <p>За овима иду пешке ос 
ре Манелика, онога иланинца са зверском снагом, онога што вели: „Срце ми је довољно.{S} Оружје  
а <pb n="670" /> тај се арлук последњом снагом својом, целим телом стреса усамљен коњ, који већ 
ред пекарницама и када су први, који су снагом рамена и руку продрли до ћепенка, разграбили кол 
инуо син.{S} Она нема снаге да се гура, снагу јој је бол испио, она прилази мирно, скромно, пог 
 водила у живот, она му је подржавала и снагу и вољу и обећавала победу.{S} Све, све је то он у 
има ја нисам осећала само саучешће но и снагу која ми се повраћала.{S} Ја не знам шта је то бил 
ње срца.{S} Осећао сам неку искреност и снагу у души.{S} У мени се тога часа пробудила нека нов 
првом кораку у невољи изгубили и вољу и снагу и сад већ равнодушно посматрају туђу невољу.{S} И 
ио какву ватрицу крај које би жена себи снагу а деци душу повратила.</p> <p>— Нема! — одговара  
атру, желећи вероватно најпре да одмери снагу нашу или очекујући придолазак својих трупа.{S} Ко 
 те покушавао сам да се буним и поричем снагу утиска али без довољно самопоуздања и снаге.</p>  
их рамена, који је покушао да посумња у снагу дипломатије.</p> <p>— Један израђен дипломата као 
а ми!{S} Па ипак човек верује где кад у снагу своје воље!</p> <p>— А што бегаш, што ниси остала 
жава, он је малаксао, он је изгубио сву снагу исцрпла му се душа.{S} Нашли су се још другови ко 
!</p> <p>Али је старац прецењивао своју снагу подајући се вољи.{S} Није могао поћи за народом,  
 да је побеђена, прибира последњу своју снагу и сатире свога победиоца.{S} Није ли то миг истор 
ац и четвороножац.{S} Он уложи последњу снагу своју и оте, управо ишчупа из пасјих зуба кост.</ 
.</p> <p>— И Грчка сад представља добру снагу.{S} Она, са новим областима, може да избаци на гр 
Опет србина треба да убијем.{S} Изгубих снагу, спустих пушку на земљу и рекох му: „Бегај, склањ 
јвећи светски брод „Титаник“.{S} Здрав, снажан, поносан, он је поуздано разбијао морске вале ко 
наилази на подводни ледени брег, добија снажан и неочекиван ударац с бока и — тоне.{S} Тоне, <p 
наилази на подводни ледени брег, добија снажан и неочекивани ударац с бока и — тоне.{S} Тоне за 
дног дела Северне Србије: један нагао и снажан напад на Бугарску пре но што би она завршила моб 
 десном крилу.{S} Тако би био постављен снажан зид са десне стране Мораве и Вардара, који би це 
ћ првога октобра.{S} Потрес је био тако снажан, да се затресла цела трупина и на један мах све  
на на пучину светских догађаја, здрава, снажна и поносна.{S} У њој живот буја, снага се народна 
! — теши га ађутант, подмећући му своја снажна плећа.</p> <pb n="609" /> <p>— И ви, ал се ви ди 
анце, увучемо што дубље у земљу а једна снажна руска офанзива на Карпатима и једновремена талиј 
које се крсти; већ нека крепка, силна и снажна побожност, слична незнабоштву, које се клања сун 
уштених сирочића над којима више не бди снажна рука која их је штитила а час на таман гробни ша 
 као алкохоличар тек пијана њима осећам снажна и способна, без њих малаксавам и клонем.{S} Ох,  
морских валова ломили један за другим о снажна плећа, која су носила на себи мртву варош; кроз  
 — сиротињи.{S} Сетио се дугих напора и снажне, младићске воље којима <pb n="324" /> је савлађи 
ље се није могло: „Треба имати необично снажне живце да се то издржи!“ И, пошто су утврдиле да  
е тамо, међ њима: он прихвата мезимче у снажне руке; узноси га високо више главе и спушта га на 
иона кола која води трећепозивац а вуку снажни и рогати државни волови па онда, путничка кола с 
а ли је одиста вера јача од туге а нада снажнија од бола?</p> <p>И на мојим је рукама никло јед 
912 године, када је српска војска, сада снажнија и духом и снагом, сишла с Копаоника, на њеним  
 врцају сузе на очи као бујица и ја још снажније, још себичније притискох своје мало мртваче на 
а га већ види и види како је њен Новица снажнији но други, израслији но други, лепши но други.{ 
ће Краљ сести.</p> <p>Ађутант на својим снажним плећима сам изнесе Краља на кару и водци кренуш 
приштинским улицама у друштву са једним снажним и плећатим сељаком, са којим сам га затим свуда 
ска је послуга већ у седлима и командир снажним гласом командује:</p> <p>— Марш!{S} Марш!</p> < 
говор.{S} Био је висок, коштуњав човек, снажних и необично дугих руку.{S} Од целог његовог лица 
на батерија, пред којом је јахао официр снажних плећа и препланула лица а оштрих и тврдих црта  
е нисам чуо.{S} Он дуну понова у ватру, снажно као из мехова, па кад диже главу он ће:</p> <p>— 
у којима се прича како Французи са југа снажно надиру а Руси прелазе Дунав.{S} Ви треба да види 
а ових великих река.{S} Смрт је потегла снажно косом, коју је неколико месеца превлачила брусом 
и отац, који је водио коња, притегао је снажно руком дизгине те уставио га.{S} Приђосмо сви да  
 и мислим да ће то, што је на мене тако снажно утицало, бити прва топла реч коју сам чула, у тр 
шта потхрањивале, почело је бивати тако снажно, да смо чак превиђали или бар потцењивали појаву 
ме часу будило у њој нешто моћно, нешто снажно, нешто што је дотле било ван ње и почело се унос 
ом, пешадија груну јаче напред, потисну снажно непријатеља и заузе Трнавску механу и положаје о 
јску и туче непријатеља организованог и снажног.</p> <p>— Па што не забележите то?</p> <p>— Ја? 
нскога до јегејскога мора и престављала снажнога наследника трулој византијској империји.</p> < 
ао оно кад сви човечији органи утрну од снажнога ударца.</p> <p>То је било јуче а данас, другог 
дигнутим гласом гужвајући ону наредбу у снажној шаци.</p> <p>— А шта је то што вас уверава да с 
мној ноћи засјаше два светла ока пуном, снажном светлошћу.{S} Некада, у бајкама које сам слушао 
ала младост чаробним сновима, она га је снажном и чврстом руком водила у живот, она му је подрж 
 по вилици.{S} Он се разбеси, дочепа ме снажном руком за раме и тресну о патос.{S} Умукла сам,  
} Чим се раздани, наши осуше учестану и снажну ватру, тако да је непријатељ брзо отеран и са те 
га господарства, и ствара једноставну и снажну српску државу која слази у косовску и скопску ра 
 ватру, младице које су се дуго опирале снази пламена и пискале а под свежом им кором врио млад 
век у моменту кад ови понесу, на својој снази и своме имену, борбу тога народа за слободу? — ша 
ација, исти људи, још у пуној мужанској снази, доживети да учествују и у сахрањивању те Круне.< 
е, према извештајима које је већ имао о снази непријатељевој, увиђао како је све то не само нед 
дете.{S} Оно је постало човек; човек по снази, човек по држању и човек по озбиљности која је са 
дити у Београд, код њене <pb n="401" /> снаје и казивала ми је како је у Београду лепо, како им 
меје.{S} Каже нана мојој жени: „Е, моја снајо, да беху моји тако да не плачу, пристала бих и по 
аукнуо при свакој недаћи које су почеле сналазити нашу Отаџбину.{S} А несрећа се низала за неср 
итељима који ни сами не знају шта ће их снаћи.</p> <p>Нико никог не здрави успут, нико никог не 
 сваки час упадају у пролоке, а две три снахе које иду крај кола сваки час подмећу рамена и мла 
</p> <p>— А што ти је тако крвава рука, снахо? — упита ме она жена, која је ваљда при тој момен 
сам га! — вриштала сам ја.</p> <p>— Не, снахо, не бој се; то је само грозница од ране, проћи ће 
спази овога самртника.</p> <p>— Слушај, снахо, ето во липсава.{S} Још је топао, положи децу по  
је кад тако чини!</p> <p>— Прођи овамо, снахо, ту кисне! — рећи ће ми други глас из мрака.</p>  
еца била, па је међ њима она нашла себи снаху.{S} Кад су се и оне разудале, <pb n="20" /> дорас 
већ и саучешће због зле судбине која је снашла.</p> <p>— Ваша љубав према нама, племенита госпо 
аосећала као своје, и у несрећи која је снашла Србију, ја нисам издвајала своју личну несрећу.{ 
ата и деца грешна, не знајући шта их је снашло, вуку се плачући за родитељима који ни сами не з 
истину али гомила из његовог устезања и снебивања познаде истину и то га нагна да јој је призна 
 ма колика вика и дрека да је око тебе, снег и ветар угушују гласове, не схваћаш ни с које ти с 
ајно дреждање коме нема краја.</p> <p>А снег и киша засипају и ветар бесно дува те шиба лице и  
е ломити голе гране са дрвећа и завитла снег и кишу у ковитлац.</p> <p>Ваљало је кренути, напус 
ад придолази тиска се око хана, разгрће снег и блато и наноси дрва, те спрема ватре око којих ћ 
лија.{S} Хладноћа све јача а поледица и снег ометају корак те се клизају људи, клизају коњи.</p 
о зрака под којима бљешти још неотопљен снег <pb n="323" /> на врховима планина.{S} Кроз зрак п 
у остали јуче и прекјуче и чије је тело снег већ завејао, а у снегу се обележио курјачји траг,  
крха и судара.{S} А све то обавија густ снег и страховита мећава и онај сутон којим <pb n="299" 
ти кров и ући у ту мећаву, у олујину, у снег, у кишу, ући у загрљај једнога беснога часа природ 
енули, кренули смо у онај вртлог кише и снега, у страховиту мећаву, у бесну олујину која је пом 
ета, које су се биле повиле под теретом снега, исправљају се, кора пуца на дрвету; наилази сок  
илим и драгим по врлетима; спаваћемо по снеговима и по блатима; успављиваће нас арлук вукова а  
под месечевим зрацима сјакте залеђена и снегом покривена бескрајна стаклена поља.</p> <p>Кроз в 
з провалија, кланаца и стена покривених снегом и сметовима.{S} Хладноћа све више стеже, мраз св 
 на коме ће се усред планина спавати на снегу, ваљало је кренути на пут, којим се жива душа нећ 
че и чије је тело снег већ завејао, а у снегу се обележио курјачји траг, који су намирисали леш 
је одговорила, бацила је само поглед на снежне планине које су биле пред нама.{S} То је било мо 
мо у глад и у смрт!</p> <p>Пећемо се на снежне и недогледне врхове и спуштати се у мрачне и сту 
ама, у њима су деца ваша; видите ли ове снежне планине које се око нас узносе, и у њима су деца 
ан, последњим остатцима своје крви боји снежне стазе албанских кланаца или, неодважан да се осв 
ва, предмети се све јасније издвајају и снежни врхови планине почињу већ да бљеште.{S} Збег се  
ају се у дубини масе мрких планина чији снежни врхови беласају кроз ноћ обасјани месечином.{S}  
ама, ови ће умирати од глади и студи на снежним планинама; док ће они већ на првоме кораку, и а 
леда широка и питома Метохија, ограђена снежним врховима, који бљеште под небом.{S} Више гроба  
се оцртавати и за њим високе планине са снежним врховима.{S} Кроз тишину која још влада, као гл 
гих патња, дугог тумарања и страдања по снежним албанским планинама, кроз које смо лутали не зн 
 и злопатити, они ће месецима лутати по снежним планинама, гоњени, убивани, без крова и без хле 
" /> и шест хиљада наћи гробове своје у снежним амбисима и смрдљивим барама и да ће Србија чита 
ардар нарастао блатњавом водом, коју су снеле кише, те шуми и дере преливајући обале.{S} Већ не 
ју по кућама на истоку.{S} Тако су исто снесене ствари товарене у кола, водећи очигледно рачуна 
ља до Приштине.{S} Ни један фотографски снимак не би био кадар да да ову слику, јер где би једа 
кадар да да ову слику, јер где би један снимак обухватио сву невољу која од Прокупља до Приштин 
иште.</p> <p>Ево од прилике приближнога снимка једне групе кола која ће у току од пет минута пр 
роде или композиције?</p> <p>— Студије, снимке, портрете.{S} Сад сам тек био почео један већи р 
зе, без задржавања, као кинематографски снимци.{S} И сва та осећања као да би му доносила нов у 
а младе, сањалачке душе.{S} Опоменуо се снова, бескрајних и безбројних снова о будућности својо 
ад представљале само године детињства и снова без јаве, нису више без велике и грубе прошлости. 
Та га је мисао морала одвести у царство снова, у царство бајака, јер на његовим се уснама појав 
тако скору и тако кратку, али ипак пуну снова и наде, прошлост.{S} Вратио се тамо, почетку свом 
м имао својих нада и ја сам имао својих снова.{S} И ја сам свога јединца са благословом испраћа 
 Европи; Грци, пораз својих историјских снова о обнови Византије; Бугари, слом својих амбиција  
ју, прве речи њене молитве, потка њених снова, смисао њена живота, срж њене снаге, леку болести 
менуо се снова, бескрајних и безбројних снова о будућности својој и амбиције, која је као млада 
p>Њена је вера није одвојила ни од оних снова које је некада будна сањала, и које је као сунчан 
 су му сва деца редом уљуљкивана у прве снове и она стара кутија на орману, у којој су дечије и 
ову тако богато обдарио.</p> <p>И друге снове сањала је љубав материнска у бескрајним ноћима бд 
ава, која тако лепо допуњава материнске снове.{S} Све ће бити, све што је мајка у дуге, брижне  
 коса дизала, знам како сам сањао тешке снове, после такве лектире.{S} Мени, у овоме часу, слик 
вичин чун увек пристајао.</p> <p>Сви ти снови казивали су једно и исто самохраној старици, подх 
на му је била проткала младост чаробним сновима, она га је снажном и чврстом руком водила у жив 
Бистрицу.{S} Иначе мир, све спи, мртвим сном спи.</p> <p>Сен даље креће.{S} Пролази уским улица 
е јесење ноћи и све понова заспа тврдим сном који вера и поуздање носи.</p> <p>Ја се вратих у о 
о.{S} Полегали смо сви и спавали тврдим сном, кад дубоко у ноћ узе нас бабо будити: „Ајде, вели 
кишом која га је квасила, спавао тврдим сном.</p> <p>Из кола, која су ишла предамном, допирао ј 
и влажних опанака.{S} По поду су тврдим сном спавали и жене и људи.{S} Лица им се нису разазнав 
не.</p> <p>У дебелој сенци ноћи дубоким сном спава храм божји и са њим и сва прошлост и све тра 
е све, и људи и природа, спава магиским сном.{S} И гуши те то мртвило, онако <pb n="652" /> као 
арске школе спавали су тврдо, детињским сном.</p> <p>Разговор скрете затим на борбе које се вод 
ити.{S} Заспаће од мраза лепим, слатким сном и видеће у томе сну своју далеку отаџбину и своју  
реним вратима.{S} Све је заспало тешким сном.</p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Као на мору, так 
 зграду, из чијег је зида истицао читав сноп <pb n="176" /> жица који је прихватао један дирек  
томе куту, иза великога стуба.{S} Један сноп косих зракова, који је продирао кроз горњи прозор, 
изашла је из цркве, носећи у руци читав снопић свећица.{S} Она је зашла од гроба до гроба, где  
лади официри гинули храбро и падали као снопље.</p> <p>— Част и слава им! — рече поднаредник и  
 да ће по скадарским улицама падати као снопље и умирати од глади.</p> <p>Последње те вечери, п 
м пада у жар и развејава око себе густе снопове варница и пламен добија све шире и шире простор 
, расипају се по где кад читави усијани снопови и безбројни ројеви варница, као најраскошнији в 
о је ваљда Божја наредба, па мора да се сноси!</p> <p>Ја дигох главу и погледах га.</p> <p>— Ај 
мора.{S} А туђ бол често и помаже да се сноси свој.</p> <p>И на мене остави дубок утисак судбин 
 се буде по кућама и они који у тврдоме сну нису ни чули до сад ништа.{S} Почеше сад већ и поје 
олазак војске, предала се била дубокоме сну који јој је успавао и све наде.{S} Али, као да су с 
ђери у својим ћелијама предали дубокоме сну и мукла тишина свуда овладала; када је наступило гл 
уотворених очију предадох се сну, ономе сну при коме човек нема више власти над својим телом, а 
аза лепим, слатким сном и видеће у томе сну своју далеку отаџбину и своју породицу.{S} Умреће б 
, све што ће ујутру да рани, предаје се сну.{S} Краљ спи, влада спи, Врховна Команда спи, војск 
, без покривача и узглавља и предали се сну, који одликује младост као доба које се мири са <pb 
ута?</p> <p>— Да! — рекох, отимајући се сну.</p> <p>— То значи још један сат живота?</p> <p>Пог 
и је напрегнуте живце и одупирао сам се сну.{S} Али, кад она заћута, мени клону глава и полуотв 
глава и полуотворених очију предадох се сну, ономе сну при коме човек нема више власти над свој 
идовном силом и јогунасто сам се опирао сну, узносећи главу када би клонула на груди и отварају 
уну окићеном белим ружама; чула би га у сну како пева, отуд са ширине морске, и у песми прижељк 
слику из очију и из душе.{S} Виђам је у сну, виђам је и будна, она ме прати и гања, она ми сан  
м сањала нешто страшно.{S} Морала сам у сну и плакати јер кад сам се пробудила био је кревет вл 
адити и промрзнути; ниси се зар бојао у сну да се и ти не смрзнеш?</p> <p>Очајник ме погледа ту 
 пут пробудише, пробудише ме тако као у сну кад кога изненада хладном водом полијеш.{S} У један 
амо у другом углу кафане, јаукну неко у сну и опет се умири.</p> <p>— А мислите да је све то ла 
е, не би ли их њима успавала, како их у сну не би морио страх од крваве буре која је и кроз њих 
лећи, јер су били толико прозебли да су сну претпостављали бдење крај мангала.{S} Млади поднаре 
вао, са њим делио хлеб и <pb n="594" /> со, са њим делио и постељу или управо једно ћебе, којим 
да ли сам се опростила од г. пуковника; соба ми се окретала; нешто ме је <pb n="519" /> гушило  
ао саветовања — последња саветовања.{S} Соба, у којој је становао, пространа је и застра српски 
и врата.{S} Цикнула сам тако да се цела соба рањеника узнемири: поједини дигоше главу испод ћеб 
којом је од пламена из камина осветљена соба а која тако јасно осветљава паметну и изразиту фиг 
 брујање ко из кошнице.{S} Мени чак она соба, у којој сам била, није ни личила на канцеларију,  
сам распитивала рањенике ни залазила по собама, но сам рекла да сам му сестра и обраћала сам се 
рату ар а на горњем две празне собе.{S} Собе су заузеле <pb n="611" /> породице официра Врховне 
 три пут прилазио на прстима вратима од собе Краљеве и наслањао уво да чује што; али је у соби  
онај, који га је чувао, изађе из његове собе и рекне: „Издише, свршава!“ — а нас то жацне и ужа 
ницу и молила да ме пусте да обиђем све собе, све рањенике и све болеснике.{S} Истерали су ме;  
 јуче ујутру, он већ не излази из своје собе, где прима сваког тренутка извешћа о последњим бор 
стола, отварао лагано врата од споредне собе, где су гробари тихо и без шума копали, и навирива 
њем је спрату ар а на горњем две празне собе.{S} Собе су заузеле <pb n="611" /> породице официр 
 за тим и на горњем се спрату осветлише собе светлошћу, која се кроз шалоне, као танке и светле 
урака.{S} Са горњега спрата те куће, из собе у којој је Краљ одсео, догледа се преко кровова ни 
а много породичних слика на зиду.{S} Из собе два прозора гледају у двориште Богословије али, ви 
оку планину.</p> <p>— Нисам излазила из собе, нисам смела и ако ме је прошао први страх.{S} Нас 
ла ни осетила кад се старица извукла из собе и отишла негде, нити сам знала колико се тамо бави 
или су била од танке даске, тек отуд из собе чуо се јасно женски глас кој говори на телефону.</ 
Јавите ми!</p> <p>Секретар се повуче из собе, исто тако тихо као што је и ушао и лаганим корако 
дговарајући потврдно и удали се опет из собе.{S} Мало затим уђе један момак носећи у руци мален 
 јаче, све јаче...{S} Сви смо напустили собе и двориште и изашли на улицу, прибили се једно уз  
обузе неки страх.</p> <p>Рекоше ми број собе и постеље и ја сам је лако нашла јер сам то научил 
 око себе давала светлости а остали део собе освојио је полумрак кроз који су се предмети једва 
бачен из кућа, о коњима које су увели у собе, о народу који је затворен у цркви и много, много  
У тој полутами виделе се у једноме углу собе набацане школске клупе а на зиду слика Св. Саве и  
ј болници.{S} Не морам радити у његовој соби, радићу у другој, не морам га ни видети, ни он мен 
S} Док су сви остали рањеници у великој соби, где су лежали, јечали и стењали, он је само ћутао 
але вештице и недузи.{S} Тада, у топлој соби, седећи на крилу материном, која би ми то причала, 
, јер су безбрижно провеле ноћ у топлој соби.{S} Један ће посилни лупати на врата кад буде врем 
 а на доњем спрату; у једној пространој соби, цела је влада била непрестано на окупу.</p> <p>Вр 
је.{S} У тој згради у једној пространој соби, за дугим столом, по коме су биле разастрте карте, 
кочи са седишта и прошета по пространој соби неколико пута, кршећи прсте на рукама као да би хт 
ишта чуо, настављао шетњу по пространој соби.</p> <p>Најзад се та врата лагано отворише и на њи 
јега су избегли заборавили у затвореној соби, и који арлуче своју последњу, злослуту песму...</ 
душевљавало дотле се горе, у војводиној соби, израђивале хитне наредбе свима командантима да не 
 нешто живље дунуо, као да је у мрачној соби пробудио задах паучине, црвоточине и подрумске вла 
шевљење поткрепи.</p> <p>Док се у доњој соби одушевљавало дотле се горе, у војводиној соби, изр 
итати оно што <pb n="714" /> су у доњој соби тако жудно очекивали.{S} Расположење-, управо одуш 
ам ни дигла главу да погледам остале по соби, већ сам кроз дуги низ болничких кревета ишла као  
тант штаба.{S} На спрату изнад овога, у соби која је управо над овом, станује командант Прве Ар 
ршетак.</p> <p>— Седела сам тако сама у соби, док већ и мрак није почео падати.{S} Кад се смрач 
ве и наслањао уво да чује што; али је у соби била мртва тишина и није хтео узнемиравати га.</p> 
 особље из штаба Прве Армије, које се у соби под војводином нарочито искупило и чекало на одлук 
S} Краљ је неколико сати пробавио сам у соби, нити је за то време кога звао к себи, нити га је  
теље и рече потпоручику који је остао у соби:</p> <p>— Идите одмах избудите људство.</p> <p>— П 
едао сам са жудњом у тај прозор, тамо у соби мора да је топло, али је начелник већ прибрао масу 
а скратим.</p> <p>Мрачна и ниска турска собица са почађалом таваницом са које, као покидана јед 
з шума, без лупе.</p> <p>Док се у малој собици тај посао вршио, секретар се и пуковници повукли 
још једном бацио поглед по својој милој собици, поглед којим се родитељ растаје од детета пре н 
сејано лута погледом по својој скромној собици где је тако мирно, тако тихо промицао његов и ње 
ше за секретаром и момцима у једну малу собицу, врсту магацина, где су биле стоварене неке двор 
а и тако сам их петоро увео у ону бедну собицу.{S} Били су сви благодарни.{S} О, како се у такв 
у недрима својим, понећемо те отаџбино, собом!{S} Као што нам је некада, о причешћу, капљица ви 
призренске.{S} Ваља се гомила и покрива собом сваку стопу калдрме, као оно кад о поплави дере н 
завичаја.{S} Али наиђе олуј и понесе га собом кроз пусте планине и кроз гладне пољане.{S} Где ћ 
 отпоче одмах саветовање.{S} Знајући да собом води један одморан и прекаљен пук, пуковник одмах 
га гнезда, разнолике су природе, као да собом означавају два доба: суморну прошлост и питому са 
крећеш главу да не гледаш више тамо, за собом, а пред тобом се уздиже мост који ти изгледа као  
ивели те немо гледају <pb n="536" /> за собом укочена, суманута погледа у реку где су се давили 
з саучешћа, без свести готово, гледа за собом и пред собом и не уме да се прибере.</p> <p>Људи  
 на ватру, младу посечену грану која за собом повлачи житко блато.</p> <p>— Их, болан, што посе 
 од утицаја масе, која повуче човека за собом као речна матица лаки чамац и не да му да плови с 
јући друм и рушећи мостове, оставила за собом.</p> <p>То нам успорава пут и ко зна, хоћемо ли с 
ознати.{S} Уђе, па кад затвори врата за собом а она мени: „Чујеш ли?“ Нисам је разумела а она о 
иве начелникове, оде и затвори врата за собом а мали мртвац, другарчић мога чеда које ми је леж 
пала вода и остављала мастиљави траг за собом...</p> <p>Када сам је сада на друму срео промрзлу 
ас и не осврћући се и бацајући пушке за собом а Србијанци лете за њима те нас и они прођоше.</p 
орачио праг да уђе у собу, окрете се за собом и погледом позва и остале из свите.{S} Окупише се 
ћи нетренимице команду и осврћући се за собом одакле би им ова имала доћи.{S} Али пуковник обус 
мо.{S} Ови задњи нек се осврну чешће за собом.</p> <p>— Ако нападну, они ће изненада, из заседе 
во плаве.</p> <p>Када би се осврнули за собом, чули би само лом, прасак и тресак.{S} Наше батер 
сам још био обазрео ни пред собом ни за собом да сагледам ону тужну поворку, која се лагано кре 
аму догледаш предмет коме идеш, нити за собом онај од којега се удаљујеш.{S} И то све још више  
јашем даље својим путем, остављајући за собом као широку бразду мисао о томе, како је невоља ве 
илуету Грачанице и нехотично повлачи за собом безброј мисли које враћају човека у далеку прошло 
души.</p> <p>Осврнусмо се још једном за собом.{S} Глува ноћ још страсно грли отаџбину, коју смо 
шавши, господин је Јанковић затворио за собом врата која су иначе од јутра до вечера стајала ши 
 је донео вест, — Оставио је и писмо за собом.</p> <p>— Их, болан, а видо сам га јуче или прекј 
рт.{S} Непријатељ узмиче, остављајућ за собом своје мртве и рањене.{S} Што даље наши напредују  
чава сенкама које предмети оцртавају за собом.{S} На ватри се пламен са свим притајио и утрно а 
 Веруј нисмо им дали ни да се окрену за собом.{S} Оно је било, како да ти кажем, као кад туђа с 
 у Битољ; од њих смо сазнали и да су за собом оставили спреман нарочити воз којим су требали да 
 су кренули са горким сазнањем да су за собом оставили гробове својих милих које нико неће обић 
ђох одмах тамо где ми је рекао а чух за собом како неко у кафани отпоче нов разговор.</p> <p>—  
очекивао тренутак да се сурва и претрпа собом све што је под њом.</p> <p>— Нећу овде да останем 
ржао и даље себи.{S} Носећи ту љубав са собом, он се за време операција на северу повукао у јед 
устити, имам архиву и рачунске књиге са собом! — Говори онај с поља званичним гласом.</p> <p>—  
 и заробљеници, који не знају шта ће са собом и за које нико не зна шта ће са њима.{S} Па онда  
ћу да понесем кључ, хоћу да га носим са собом!</p> <p>— А Фиделица?</p> <p>— Фиделица? — учини  
{S} Веле да је овај последњи повукао са собом и човека.</p> <p>Први конак после Љум-Куле био је 
на су сенком коју баца лампин шешир над собом и само се још види кретање руку које се пружају д 
мре; ти знаш да је мртав, видиш га пред собом мртва али те још увек нешто теши све до гробнице. 
око мангала, са прекрштеним ногама пред собом, нагнути унапред, осветљена лица руменилом из ман 
S} Све до тога часа ја сам се сама пред собом либила корака који сам предузела; стрепила сам од 
ати, тискати, обарати и ломити све пред собом.</p> <p>Покушах још једном да се приберем, покуша 
ен да се понесе овим путем имао је пред собом два дана друма, па се понело.</p> <p>— Зар није б 
ез свести готово, гледа за собом и пред собом и не уме да се прибере.</p> <p>Људи раскопчани, к 
ма, ја се нисам још био обазрео ни пред собом ни за собом да сагледам ону тужну поворку, која с 
пуно заноса и топлоте и, гледајући пред собом укочена погледа, као да гледа у своју слику, као  
стопу по стопу напредовали, сејући пред собом смрт.{S} Непријатељ узмиче, остављајућ за собом с 
лак лежао на земљи, једва се нешто пред собом назирао друм и са стране једноставне црне планинс 
у месту, па тек осетиш неки покрет пред собом и промислиш:{S} Боже, помози!{S} А већ после десе 
ветљавао је ону мрку гомилу кровова под собом неком топлом и лаком светлошћу, као оно месец у з 
коро вуче по блату а повијене друге под собом, седи забринута старица; њој на колену лежи глава 
ка крах који је неминован и који ће под собом претрпати све што се за времена не склони.</p> <p 
нутарње просторе а који су изгубили под собом основе на којима су почивали; цигла са треском па 
ретала и пролазила мимо нас, газећи под собом Обилићеву медаљу за храброст, која је све дубље у 
 ничке пао; једну је руку био савио под собом а другу опружио више главе и стегао грчевито песн 
ледње сате своје слободе.{S} Далеко под собом спази капетан на догледу извесно кретање.{S} Њега 
авија као змија Јелицу те је далеко под собом могао сагледати делове друма, што му је олакшавал 
репом покривен, који обећава сувоту под собом.</p> <p>Стоку, која је до малочас била у штали, ч 
у Призрену, са очајањем су шапутале међ собом вест, да је Краљевска Влада напустила отаџбину.{S 
паване грађане.{S} Нити су волујари међ собом разговарали, нити је било уобичајених узвика и из 
ћама, помирено са судбином, шапћући међ собом са извесним узбуђењем изазваним непознавањем опас 
притискивало душу.</p> <p>И шапћемо међ собом, бојећи се да не пробудимо оно мртвило природино  
омазно, огромно ваља и гази, рушећи све собом и као да нешто страховито букти.{S} И то све јаче 
 као оно кад мрави из мравињака обележе собом пут којим крећу на посао.</p> <p>Пошло је све што 
избија из качаничкога кланца и донео је собом ђенерала Петра Бојовића ослободиоца Скопља.{S} Ђе 
дима суну на разбијене прозоре и понесе собом поломљене и расуте све слике које нам мало час за 
м се придруже уверење да победиоци носе собом глад или можда одвратност према крволочноме послу 
з земље, могао сићи у војничке ровове и собом прихватити пушку; то није био више онај Краљ од п 
ребно било ма шта говорити; они су сами собом и својим путовањем казивали и сувише јасно какво  
чио кад је поменула дете, да га не носи собом.{S} Оставио сам је њеној тузи, пун, горкога искус 
че <pb n="55" /> отишао у Солун, носећи собом онога дипломату административног оделења, донео н 
, свако је већ долазио на њих не носећи собом више никакву наду и већано је још само о путевима 
нога дана на београдској калдрми носећи собом и прошлост и будућност.{S} Те две Мице када су из 
рбе, воз је кренуо ка Феризовићу носећи собом тело честитога младога писара и четири везана раз 
 да потражим гроб мужевљев и повела сам собом средњег сина.{S} Старији је био заузет школом а м 
љива готовост арнаутова да нам да и сам собом донесе дрва овамо, на друм.{S} Више него то, кад  
, који премошћује колосеке, те чини сам собом тријумфалну капију кроз коју ће воз проћи.{S} Тај 
повлачењу Врховне Команде у Призрен сам собом тумачи и каже све.</p> <p>— Па добро, је л’ то ко 
сећао потребу да правда себе пред самим собом и пред другима за овакву или онакву одлуку.</p> < 
 осећање оне најтеже срамоте пред самим собом.</p> <p>И ено га, од јутрос, несретника, воде на  
А горе, на горњем спрату, одмах над том собом где се копао гроб Српској Круни, млади њен носила 
ао и мало младих Црногораца, које је он собом чак са Дрине повео.{S} Али је, према извештајима  
.{S} Био је то потпоручик који је довео собом једног ордонанса.{S} Капетан још довољно неодморе 
иштине већ, ни један бегунац није понео собом веру и поуздање.</p> <p>— Кад сам очима видео, го 
жаху око Краља и без споразумевања међу собом, осетили дужност да не дозволе старцу, да једној  
ненађени ђенерали изменише погледе међу собом и упреше их затим сви у војводу Степу Степановића 
а гломазна воловска кола утисла се међу собом точковима те нити једна могу кренути напред ни др 
се ноћас у ноћи погубили, траже се међу собом; тамо на друму узносе људи на леђима кола која су 
око стола немо и не погледајући се међу собом.</p> <p>Ипак, после дуже паузе, уздахну један од  
/p> <p>— Јесте, ал ви се познајете међу собом а ја...</p> <pb n="593" /> <p>— Сви се познајемо  
милу.</p> <p>Одборници се згледаше међу собом и председник њихов приђе капетану љубазно:</p> <p 
нас.</p> <p>Тако су забринути људи међу собом водили разговоре, не могући никако да се одлуче ш 
погледа.{S} Ћутећи смо се здравили међу собом, ћутећи смо заузимали места у малим одајама начел 
и на ланце којима су вагони везани међу собом и чујеш само дреку и узвике: „Не гази се!“ „Чекај 
је прибрани у гомилице не говорећи међу собом, не интересујући се ни зашто, не распитујући се н 
лакше путовати и на путу се помоћи међу собом.{S} Нити је онај први питао где ће га тај вагон о 
ољу, слушајући и шапћући забринуто међу собом.{S} Они који су били на горњем спрату, на прозори 
 обалама, гачући и причајући успут међу собом језовите приче о томе, како су испијали очи јунац 
нуте главе.{S} Људи се поздрављају међу собом, рукују се, питају се и сабирају се у гомилице, а 
 ћуте забринуто.{S} Људи се питају међу собом погледима, али нико већ нема храбрости да ма како 
 ове кржљаве младиће и говорили су међу собом: „Шамарима ћемо их тући!“</p> <p>Када је код Рама 
и, почну да иду на прсте, да шапћу међу собом или да ћутећки и споразумевајући се погледом врше 
 n="674" /> слободе и једне љубави коју собом исказује отаџбина.{S} Крај те ћемо прегршти земље 
г капетана и спроводиле су кроз „своју“ собу једнога страног дописника и... даље се није могло: 
тола, у углу, из којега лампа осветљава собу, седе два младолика коњичка пуковника, један крупн 
м, која је са једнога стола осветљавала собу, једва је нешто око себе давала светлости а остали 
 сам дунуо у свећу, која је осветљавала собу, споља је продирала нека бледа, водњикава светлост 
је, нервозно, крупним корацима прелазио собу, превлачећи по где кад шаком чело осуто хладним зн 
.{S} Тргла сам се само кад је улетела у собу и стала ме грлити и љубити: „Устај!“ викала је ста 
а као рекрута.{S} Мајка ме чак увукла у собу, док су се други мајали око мојих ствари а бабо пр 
ко још није био закорачио праг да уђе у собу, окрете се за собом и погледом позва и остале из с 
и.{S} Затим гурну врата раменом и уђе у собу.{S} Био је он сам, онај старешина и носио је хлеб  
S} Ордонанс, који са потпоручиком уђе у собу, предаде му једну малу коверту, коју капетан хитно 
је спремљен конак па се затим повукао у собу и убрзо уморан легао.{S} Била је већ прошла поноћ  
ом и дремовном посилном, који је упао у собу, те му нареди да поскида с чизама колико толико си 
гледао у врата којима се улази у његову собу.{S} Где кад би застао, зауставио дисање и пажљиво  
о не знам.{S} Не морам улазити у његову собу, стајаћу пред вратима.{S} Кад сам већ кренула, пад 
екретар се и пуковници повукли у ранију собу да опет седну око стола за којим су дотле очекивал 
в облак дима од цигарета који је и целу собу испунио.{S} Разговор се око овога стола, и ако дос 
е на доњи спрат и уђе у једну пространу собу, која је, вероватно у редовним приликама, служила  
рисвојио.{S} Понудим оним грешницима ту собу, у којој се неће моћи ни загрејати, ни чиме покрит 
лником штаба.</p> <p>У ту зграду и у ту собу команданта Прве Армије, сабрале су се, шеснаестога 
 и камених двораца, где је друговала са совама и јејинама и спустиће се доле, на питоме уцињске 
јој сунце допирати и ту проводи дане са совама и буљинама, које се легу и шестаре по осталим пр 
скави глас продре кроз поноћну таму као совин врисак.</p> <p>И док ова гомилица престрављено ша 
вала и транспарентне карте за играње са содомским сликама; па онда једна глумица неког путничко 
искале а под свежом им кором врио млади сок, као млада крв оних што борећи се падају и гину прс 
астао, грудни јој се кош узнео; наилази сок и обнавља живот...! — Све је то млади уметник изгов 
ављају се, кора пуца на дрвету; наилази сок и обнавља живот.{S} У младе жене шире се зенице стр 
Све су то деца која су тек коракнула на сокак ал држећи се увек још руком за материну руку те с 
 мртвој вароши, чуо се из неког далеког сокака одмерен бат патроле.{S} То оружана деца из грађа 
Луке, када ова батерија наиђе иваничким сокаком на чачанску калдрму и капетан на коњу пред њом. 
рмије“.</p> <p>Пред том кућом, у узаном сокаку, стоје неколико аутомобила, међу којима су шофер 
о их је киша, која још лије, разлила по сокацима.</p> <p>Ноћ густа, као да је засводила оне тес 
> <p>Пођи, где хоћеш, зађи у који хоћеш сокачић па ћеш увек срести исту слику: људе дроњаве и у 
ред подне да куљају из начелства и оног сокачића, у најживљем разговору да се крећу улицом Краљ 
уте јаке, враћа се од некуд кроз каљаве сокачиће, где је зашао ваљда издавајући својим људима н 
 је кроз све махале, кроз све уличице и сокачиће, ушао је на све капије и капиџике и уједан пут 
пску војску — казивао је мени — све сам соко; видиш му из очију да је Србин!{S} А још кад чујеш 
l>Пред царем је млади барјактаре</l> <l>Соко живи Бошко Југовићу</l> <l>Иза Бошка стари Југ-Бог 
 перје поломљено а где су место два ока соколова некад сјала два драга камена, сада зјапе две п 
д лежи мемла шест минулих векова.{S} На соколу од сухога злата, који би да се отисне са грбине  
естало дувана, нестало шећера и нестало соли.{S} Кад нема никаквих већих и поузданијих вести, с 
тка када се пресече железничка пруга за Солун, потеже све да се сручује на Косово.{S} Из Ниша,  
ете.{S} Јуче је прошла Народна Банка за Солун и ја идем за Народном Банком.{S} Ето ти!</p> <p>Ш 
лико тежак утисак што су њиме прошла за Солун и два народна посланика.</p> <pb n="85" /> <p>— О 
а ни један више неће кренути из Ниша за Солун! — тврдио је један путник.</p> <p>— Само питање ј 
ешка француска артиљерија на путу је за Солун а Руси се делом већ искрцавају у Варни а делом ид 
 путника, све су то већ били бегунци за Солун, и у томе својству, није им ни потребно било ма ш 
кретала једновремено два воза, један за Солун а други за Митровицу, сишао са солунскога воза и  
 који бега из престонице и иде право за Солун не задржавајући се нигде, донео пуно вести из Бео 
и се са станице, пошто је воз кренуо за Солун, свет је ишао у групама којима су се придруживали 
у трећој групи брани се један што иде у Солун, па вели:</p> <p>— Нећу да чујем коминике о борба 
то не и влада?</p> <p>— Влада не може у Солун, на туђу територију а остали посланици... у остал 
е судбине.{S} Они у колима која слазе у Солун, после неколико сати путовања, избећи ће и мраз и 
вник што је јутрос требао да отпутује у Солун.</p> <p>— Ама кад ја слушам другог, па не одох ју 
и га Венизелос претиче дозволом да се у Солун искрцају савезничке трупе.{S} Како би тај корак В 
асу провејава вера.</p> <p>— Шта ћете у Солун, по Богу брате, само да трошите новац? — узвикује 
се изрекао да сутра с породицом креће у Солун.{S} Сви су га жучно напали тако да су им се речи  
последњем вагону воза који ће кренути у Солун.</p> <p>— Немаш чим да покријеш децу? — пита жена 
му објасни како је сасвим излишно ићи у Солун.</p> <p>— Остави ти мене! — отреса га се онај, је 
 Само питање је, хоћете ли и ви стићи у Солун? — рећи ће један од оних скопљанаца, који већ од  
воз који је јуче <pb n="55" /> отишао у Солун, носећи собом онога дипломату административног од 
аче пре два дана омела те није отишао у Солун и поче њему објашњавати како у Солун не треба ни  
су прекјуче омели те није јуче отишао у Солун, данас је био и спреман и решен да пође и у после 
 у Солун и поче њему објашњавати како у Солун не треба ни ићи, довољно је склонити се до Пришти 
инистративног одељења и ако је кренуо у Солун вероватно да се раније нађе ван граница отаџбине, 
 границу; споразумне силе шаљу војску у Солун да помогну Србији; Константин грчки издаје Србију 
о могуће Пашића, покушавао своме путу у Солун да да чар тајанствености.{S} Он је забринуто и од 
ли два стиже у Ниш савезничка војска из Солуна...</p> <p>—У Ниш? — гракнусмо сви.</p> <p>— Да — 
ска, читају се новине које су стигле из Солуна и одушевљено се говори <pb n="42" /> о грчкој мо 
нерала можда у Ђевђелији а Софија би из Солуна била извештена да је први контигенат <pb n="69"  
5" /> савезнички војник неће кренути из Солуна у помоћ Србији.{S} Чекао их је окићен Ниш, чекао 
ник с фијакера.</p> <p>— А савезници из Солуна? — пита онај што се ухватио за фењер.</p> <p>— О 
ле је воз који је истога дана стигао из Солуна и укрстио се са овим у Струмици, донео нам непри 
саопшти путницима у купеу да на путу до Солуна има још једно Предејане.</p> <p>Иначе, путници н 
с да данас иду последњи возови у правцу Солуна и Косова, да ће се затим обуставити цео саобраћа 
крајњи циљ био ослобођење саобраћаја са Солуном, што би нам у случају даљих неуспеха, дало бар  
ваља се дочепати главне комуникације са Солуном те, ако се и мора одступати, одступати путем ко 
ем Скопља успоставио би се саобраћај са Солуном и омогућило би се пребацивање јединица на разне 
лобођено Скопље и васпостављену везу са Солуном и пуне возове хране, која стиже у ове крајеве,  
 редовно дочекује и испраћа све нишке и солунске возове.</p> <p>— Зашто мислите?</p> <p>— Јер т 
 па почесмо поред нишкога, дочекивати и солунске возове.{S} И путници са ових, потврдили су нам 
одаваца која се обично начети на огради солунске станице и са ужасном оријенталском дреком, нам 
{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солунске жељезнице — и камо да сам се попео, куд би ми  
оранџе, алве, симите, воће, од оне масе солунских продаваца која се обично начети на огради сол 
аш чим да покријеш децу? — пита жена са солунског воза.</p> <p>— Немам.{S} Не знам шта ми би, п 
а, не слазећи са вагона, додаде оној са солунског воза најпре једну бошчу, па онда једно па дру 
е и планине балканске, допире до зидина солунскога града, одбија се одатле и претапа питоме Стр 
за Солун а други за Митровицу, сишао са солунскога воза и сео на митровички, убеђен разлозима о 
 са оним професором што ме је скинуо са солунскога воза.{S} И још сам се спремао, ако се ма кад 
{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солунскога воза и камо да сам се и попео, куд би ми сад 
ца на који је он већ израчунао ажију на солунској пијаци.</p> <pb n="106" /> <p>— Па до Приштин 
а би се дочепали главне комуникације ка Солуну, нису успели.{S} С тога смо принуђени да од свој 
невоље, увек да за времена одступити ка Солуну.{S} Тим путем већ од неколико дана одлазе читави 
 n="113" /> разним правцима, један доле Солуну а други горе, Приштини.{S} Последњи вагон првога 
ако интересовали и оним што се дешава у Солуну, па почесмо поред нишкога, дочекивати и солунске 
ј територији, на Моглену.{S} Значи да у Солуну већ има довољно савезничких трупа које би могле  
ашњавају се о ажији српских новчаница у Солуну, о акцији Француза на јужноме фронту, о путу кој 
пук, у повратку са Дарданела, искрцао у Солуну.</p> <p>— Да се први француски пук који је пошао 
ук који је пошао на Дарданеле искрцао у Солуну, цела би ствар данас друкчије изгледала! — узвик 
ји.{S} Још од ране зоре настао је био у Солуну покрет француских трупа на железничкој станици.< 
нашем земљишту.{S} Овде пише да нешто у Солуну, али већи број у Србији, има 110.000 савезничких 
за, према овом извештају, било је већ у Солуну до 20 октобра, а од ових већи део већ на нашем з 
 вести да се савезници већ искрцавају у Солуну.</p> <p>То искрцавање савезника на југу било је  
 се ухватио за фењер.</p> <p>— Остају у Солуну! — одговора онај што је пожурио колима да би сти 
 као човек који је нашао <pb n="296" /> солуцију, нашао срећан излаз из сплета брига, невоља и  
напредује моравском долином а и озго са Сопота, а ми овде све до Багрдана немамо могућности да  
pb n="406" /> доцније, кад је буде њена сопствена исповест загрејала, постати јаснији и звонкиј 
 поврнуту јаку од шињела, те се загрева сопственим дахом.</p> <p>Војник је на стражи, војник чу 
емо се као змије у клупче, грејаћемо се сопственим дахом а тежак умор, који нас је већ претукао 
, чинили.</p> <p>Човек, заузет бригом о сопственој опасности, нема моћи да види један шири инте 
 свако носи, осим оне опште још и своју сопствену невољу, свако свој бол, свако своју историју, 
дба стигла ђенерала можда у Ђевђелији а Софија би из Солуна била извештена да је први контигена 
рбији.{S} Ту је наредбу и њено извршење Софија знала већ после четврт сата.{S} Ниш је није одма 
још има реч.{S} Савезничке дипломате из Софије уверавају да Бугарска апсолутно не мисли напасти 
о!{S} За пет дана наша би војска била у Софији, Бугари би били нагло избачени <pb n="61" /> из  
само дипломате споразумних сила и оне у Софији и оне у Нишу, и то у толикој мери, да је <pb n=" 
и нашу границу у близини Кадибогаза.{S} Софијске дипломате, које су по свом наименовању заступа 
наше граничне положаје према Књажевцу и софијске дипломате, које су по наименовању заступале ин 
 Споразума — један споразумни дипломата софијски и његов друг нишки, одлучно тврдили да Бугарск 
о да понови свој марш из 1913 године на Софију! — већ понова оживљују у кафани објашњења, која  
и у непријатељске редове, стигли би и у Софију <pb n="67" /> и несумњиво би се они тамо у бугар 
воме царству где све, и људи и природа, спава магиским сном.{S} И гуши те то мртвило, онако <pb 
p> <p>Тишина као у гробу, све спава.{S} Спава и сила која је завитлала косом над нашим главама, 
 <p>— Не! — одговори секретар.</p> <p>— Спава ли све по кући?</p> <p>— Извесно!{S} Потпун је ми 
утка дође ми жеља да се не буди још, да спава још дуго.{S} Чинило ми се као да још нисам спремн 
!“ Знаш ли, болан, мој Бата кад хоће да спава он се смеје, кад се пробуди ујутру опет се смеје, 
 најзад, последњих дана, није почело да спава и по улицама.{S} Где год је турска кућа испружила 
и, војска и народ спи...{S} Цела Србија спава!</p> <p>То је последњи сан Српскога Народа!</p> < 
обудити.</p> <p>Тишина као у гробу, све спава.{S} Спава и сила која је завитлала косом над наши 
 га, много доцније, срео у планини, где спава на ледини крај једне сиромашне ватре, тешко ми се 
 ћутећи сео на своје место.</p> <p>— Не спава још? — упита један од пуковника.</p> <p>— Не! — о 
 n="566" /> код првих кућа, да се увери спава ли све што је ноћ загрлила.{S} Мир и тишина свуд, 
и поноћ и док се уверимо да све по кући спава — одговори тако исто тихо секретар.</p> <p>— Само 
ом, па је тутка под суву сламу на којој спава и чува је као што се чувају капи <pb n="14" /> св 
p> <p>У дебелој сенци ноћи дубоким сном спава храм божји и са њим и сва прошлост и све традициј 
пељиво чекала, гледајући га како слатко спава покривен ћебетом и повијене половине главе завоје 
рироди и узнемиреним душама; све уморно спава и кроз ту тишину, као тихи жубор потока, теку реч 
Једна госпа из оне енглеске мисије, што спава близу нас, промрзла ваљда, <pb n="659" /> извуче  
Одведи га рано у зору, док још цео свет спава, па стрељај!</p> <p>— Потребно је овако ради прим 
е мрачна силуета вароши у којој сад већ спава све што није имало решености још да креће и што ј 
а је завитлала косом над нашим главама, спавају и наши болови.{S} Из даљине само, из планинске  
са ватара око којих, промрзли и уморни, спавају они шта су <pb n="561" /> још заостали и који ћ 
е мала за војнике и трећа, највећа, где спавају официри и ађутант штаба.{S} На спрату изнад ово 
стио камен као узглавље.</p> <p>Већ сви спавају, само је она будна.{S} Будан сам и ја и са зебњ 
ренога еспапа но на простор у коме људи спавају.{S} Мислио сам ту да свратим, да сачекам долаза 
ш.{S} Обијала сам прагове свих болница, спавала сам по кафанским клупама, гладовала сам или су  
з мраз, грејући га материнском љубављу; спавала је по друмовима, покривајући га материнском бри 
а се нико не пушта и истерали су ме.{S} Спавала сам ту ноћ у кафани, на једној клупи, међу мног 
али нисам могла заспати.{S} Нисам ваљда спавала целу ноћ, само се превртала и мислила и ослухив 
 страну.</p> <p>Телеграфискиња, која је спавала на кревету за дежурне, диже се и поче ударати у 
чим ако би чула што.{S} Ни старица није спавала, чула сам је како хукће и шапће једнако, ваљда  
лечећи на патосу.{S} Не знам колико сам спавала, знам само да сам сањала нешто страшно.{S} Мора 
дних воловских кола, испод којих је већ спавала једна енглеска мисија и, прва и најважнија бриг 
ризе дрво у долапу, дах оне деце што су спавала и крчање у грудима учитељевим.{S} Мало затим и  
ш горе, јер су крај кућа, под стрејама, спавале избеглице а нарочито регрути, који су се тих да 
е на раменима и да не гладују успут.{S} Спавали су по друмовима, сеоским кошевима, под стрејама 
рпскога војника.{S} Ђаци ратарске школе спавали су тврдо, детињским сном.</p> <p>Разговор скрет 
p>Тако је и било.{S} Полегали смо сви и спавали тврдим сном, кад дубоко у ноћ узе нас бабо буди 
хватао све дебљи слој леда.{S} Нисмо ни спавали, то је био само полусан који нам је наметао мра 
ид како би целим телом својим на сувоти спавали а оставили места пролазнику.</p> <p>И то све у  
 и све наде.{S} Али, као да су сви ипак спавали на једно ухо а другим ослухивали, јер бат гомил 
жних опанака.{S} По поду су тврдим сном спавали и жене и људи.{S} Лица им се нису разазнавала,  
 знао да не би премрзо.{S} Ми смо ноћас спавали овамо у пољу, изван Призрена.{S} Била је грдно  
ш проћи крај многих кола, под којима су спавали уморни војници и бегунци а крај којих је ватру  
ој клупи, међу многим војницима који су спавали по патосу и по клупама.{S} И међу њима је било  
екуда.{S} Где — сам ће је Бог знати!{S} Спавало се по ћепенцима, по дућанима, по аровима, под к 
а, ни по механама, ни по магацинима.{S} Спавало се већ где се стигло; на дућанском ћепенку и по 
ицима, начинили су се читави логори.{S} Спавало се на голоме патосу, али је бар било крова те ш 
едном смрћу!</p> <p>Око мене је још све спавало.{S} Наредник је полегао страном уза зид и преба 
атре се нису смеле ложити али се мало и спавало.{S} Све је било на опрезу, тим пре што је изгле 
цу, али бадава, не помаже, кад морам да спавам под ведрим небом, у сред кланца...{S} Зашто бих  
тарије а нас децу и младину оставише да спавамо.{S} Сабрале се жене око Лазара а он им казује.{ 
е команде и под тим колима и постеља за спавање и кујна и канцеларија.{S} Под колима прострто с 
еларија.{S} Под колима прострто сено за спавање, крај кола под шаторским крилом сандук за писањ 
палиле док нас децу нахране и опреме на спавање.{S} Далеко тамо догледала су се уста пећине као 
 и завући се понова под кола да настави спавање.{S} Сви остали око ватре клонули, јер мраз који 
олујар и, под кишом која га је квасила, спавао тврдим сном.</p> <p>Из кола, која су ишла предам 
 и одржава везу са спољним појавама.{S} Спавао сам али сам чуо и стоку како негде у дворишту пр 
а до Љеша и још три затим до Тиране.{S} Спавао је као и остале избеглице, крај ватре, под крово 
а протеже крила, буди се гуштер који је спавао под каменом и диже зелену главицу да срче зрак;  
} Кад сам пришла његовој постељи, он је спавао.{S} Нисам га хтела будити, села сам на столицу к 
ци и огрнут ћебетом, под којим је дотле спавао, посматрао пред вратима, крај којих сам и ја ста 
. препукло ми је нешто овде...{S} Нисам спавао целу ноћ, прозебао сам као несретник, јер сам св 
х онако како сам је смислила, док је он спавао:</p> <p>— Ето, и ти си онакажен па те ја ипак во 
 тражим кола.</p> <p>Те ноћи мало је ко спавао у Београду и, ако га је сан савладао, пробудили  
епа, чух шапат госпе у црнини.</p> <p>— Спавате ли?</p> <p>— Не, тргох се ја — и не бих желео д 
м:</p> <p>— Где сте?</p> <p>— Ви још не спавате, Величанство? — упита његов секретар тихим глас 
нути на пут на коме ће се усред планина спавати на снегу, ваљало је кренути на пут, којим се жи 
</p> <p>— Но хвала Богу, сад ћу мирније спавати! — рече један, који је светиљком у руци и огрну 
е издато такво наређење ја ћу безбрижно спавати.</p> <p>Тај разлог некако све убеди и за столом 
мене својим милим и драгим по врлетима; спаваћемо по снеговима и по блатима; успављиваће нас ар 
уши!</p> <p>Под столом се протеже један спавач и гурну ногом сто те га ми придржасмо а онај се  
Моравци!</p> <p>Прескачући преко гомиле спавача, помажући се фењером, пођох одмах довикујући с  
умореним народом.{S} Чује се само ркање спавача под једним колима, преживање стоке, јечање неко 
те сам се диго лагано из гомиле уморних спавача око ватре, и пошао да изађем на друм, не би ли  
олима, којих је пуно двориште, полегали спавачи те им ноге, које су испружили ван кола, влажне  
и да добијем.{S} И одоше мирно, те мени спаде нешто с душе и прође ме страх.{S} Мислила сам бић 
еће главу да је не спази жена, да је не спазе деца.</p> <p>А деца, сад већ пробуђена, упорно на 
 судбина оне дечице, сети се нечега кад спази овога самртника.</p> <p>— Слушај, снахо, ето во л 
 онај крти смех лудака који се цери кад спази икону.{S} Изгледало ми је као кад се човек усред  
 господин — не знам шта је био — кад ме спази у ходнику, запита ме шта ћу.{S} Одговорила сам да 
же и ободе коња да пође даље али у томе спази друмом из Слатине ордонанса који је журио к њему. 
суза у очима и он окреће главу да је не спази жена, да је не спазе деца.</p> <p>А деца, сад већ 
е, обзирући се лево и десно да га ко не спази и, врши крађу.{S} Он завлачи руку у зобницу и кра 
етињи и срце очинско поведе му поглед и спази на подрумском прозорчету љупку дечју главицу и св 
Да ли ће се обрадовати кад се пробуди и спази ме крај постеље своје?{S} Како ће примити све што 
аљује пламен дивљаштва кад у туђој руци спази комад хлеба.</p> <p>Сретах их успут, ове јаднике, 
е да нађе пута по немирноме мору а, чим спази светиљку коју материна брига жеже, кренуће он наш 
 нађе пута по узбурканоме мору, али чим спази светиљку коју родитељска вера жеже, кренуће он на 
сате своје слободе.{S} Далеко под собом спази капетан на догледу извесно кретање.{S} Њега текну 
ребала да прикуца на капији.{S} Капетан спази, боно га текну и узвикну јој с коња:</p> <p>— Зар 
у далекој тами, на помраченоме обзорју, спазила ма какву црну тачкицу.{S} Кад би је нада обману 
е, опет пред вратима једне кућице, жена спазила српску војску и српског официра па стидно сакри 
уставио да сачекам повратак наредников, спазио сам по страни друма међу колима, она мала воловс 
д Францускиње да се вратим своме месту, спазио сам опет њу — Госпу у црнини.{S} Стајала је осло 
 где сам.{S} Умирио сам се тек када сад спазио зидове зграде у којој је станица и пожурио тамо. 
Ледена слутња ми опече душу када сам је спазио ту, на ивици, где је довољан само један дрхтај д 
оме а сутра ономе, заиграло срце кад би спазио познат друм, познату шуму, познату стазу, познат 
ну, у дубини цркве, иза задњих стубова, спазих једну црну појаву.{S} Нисмо дакле били сами, ја  
ње слутње.</p> <p>— Мало пре, кад сину, спазих, па реко да ниси рањена?</p> <p>— Ја... нисам... 
и:</p> <p>— Обузе ме још већи страх кад спазих да је то пуста и порушена кућа, без врата и без  
ало пре било да.{S} Погледах га у очи и спазих две светле жеравице на мрку му лицу тамно бакарн 
тра бљује.</p> <p>— Ено, рикну! — и сви спазише како суну ватра.</p> <p>— Ено их, тамо су! — кл 
— Начелство.{S} Каса је већ затворена и спакована.</p> <p>— А дивизија?</p> <p>— И они кују сан 
ба.{S} По подне је већ цело Скопље било спаковано, спремно за пут ма где, ма на коју страну.</p 
ш за дубоке ноћи извукли из постеља.{S} Спале им чарапице преко ципела, капа им натучена преко  
ротеглио се, дигао панталоне које су му спале и почео објашњавати једном војном апотекару како  
ом да све уништи, да све разори, да све спали, да све затре, да сав живот сагоре и <pb n="218"  
убоким долапом у зиду, на коме су капци спали те висе о једном јексеру; са рупом у дну зида, ко 
 забаченом качкетом унатраг и наочарима спалим на врх носа, иде напред и води волове за узицу.< 
 је земља утапкана, траг је уништен; на спалишту су ватре догореле, пепео се развејао; из душа  
 понова у ћебе, које јој је било готово спало са рамена за време живога причања, осећајући ваљд 
ромна ломача припремљена да на њој буде спаљен читав један народ због јереси вере у слободу.{S} 
димом.{S} То се од јутрос рано у пећима спаљују поверљива акта и део архива који се неће понети 
којима ће се вити застава која означава спас онога, што је преостало од читавог једног народа.< 
 око престола Твојега, никне молитва за спас дома, домовине и народа, ради којега они животе св 
/p> <p>Први конак после Љум-Куле био је Спас, где избија кланац којим је некада ишао пут за Ђак 
у појаве бродови са заставама које носе спас ономе што је преостало од читавог једног народа.</ 
ању фронта, који нас је бранио, гледали спас свега што је почело да се руши.{S} Догледали смо ч 
а мислим да би овом приликом био једини спас када би Руси искрцали војску у Варни и Бургасу.</p 
дрављала оне од којих је очекивала свој спас.</p> <p>— Нисам тврдо ни заспао! — говорио ми је с 
се, у часу кад нико више није веровао у спас Србијин, родила у њему мисао о славној новембарско 
ду Путника, који је већ раније стигао у Спас.</p> <p>Два клонула старца, Краљ без краљевине и в 
пци смо.</p> <p>— И мислите да нам нема спаса?</p> <p>Потпуковник заћута за час па нагло додаде 
ва Паланка пала, то значи Куманову нема спаса! — веле они који су већ подлегли бризи.</p> <p>—  
у сметовима и у сред планине.</p> <p>Од Спаса пут напушта обале Дримове и води у унутрашњост пл 
pb n="149" /> све пропало, да нема више спаса, да не постоји више оно ради чега се војник бори  
:</p> <p>— Изгледа ми да смо опкољени и спаса нам нема; него... спреми се и бегај.</p> <p>— А в 
тављала пут обалом сједињенога Дрима до Спаса а затим напустила реку и преко Дукађинских планин 
учерање напорно пешачење од Љум-Куле до Спаса, ноћашње бдење крај ватре и данашњи тежак и студе 
 се град и данас ће очајно хитати да се спасава, јер поред панике коју је догађај од прошле ноћ 
<p>То је збег са Дорћола који се очајно спасава.{S} Припитујемо их али њима није до одговора.{S 
пуковникова симпатична фигура.</p> <p>— Спасавајте се, овамо, брже овамо! — виче капетан.</p> < 
S} Почеше жене и деца да вриште и да се спасавају.{S} Бегали су на коцељевачки друм па за Ваљев 
 жена, писак деце, довикивање оних који спасавају, узвици светине, све више расту.{S} По улици  
мах обухвати кућу па се становници њени спасавају дочепавши узгред ма коју, ма какву, често и н 
амо куд сам пошао?{S} Шта ће ми да себе спасавам кад сам оставио жену и децу и без новаца и без 
ала сам кроз оне дуге ходнике као да се спасавам ватре која је здање захватила, слетела сам низ 
 ни гроба знати!...{S} А ја пошао да се спасавам, тешко мени!{S} Идем, идем натраг, идем тамо!. 
а?{S} То значи ви и не знате шта је све спасавано?</p> <p>— Не знам одиста.{S} Знам да сам чини 
м куће, збуњеност, пометеност, бегство, спасавање.{S} Пламен букће, тутњи и крха, обара врата,  
значи да је настао последњи тренутак за спасавање.{S} И то тумачење није било нетачно, у толико 
учини, не би ли догледао какав појас за спасавање.{S} И, навикнути множином догађаја и брига, к 
, цепају ти одело и ти се бориш и једва спасаваш.{S} Сви су око ватара набавили још за видела д 
ј који скаче са шестога спрата да би се спасао од пожара!</p> <p>Глад, која је раније само лебд 
тало горе а отац одјурио у пламен да га спасе али не може доспети где је пошао.{S} Пожар се шир 
алиш, можда га је Бог баш изабрао да га спасе.{S} Зар не видиш каква несрећа тутњи над нашим гл 
вска Дивизија али да уопште помогне, да спасе ситуацију, доцкан је, врло доцкан.</p> <p>— Дакле 
мо у <pb n="239" /> рововима а он би да спасе мезимче своје, последњу наду и потпору куће своје 
во вам један доказ! — умеша се трећи да спасе ситуацију — Када би опасност била близу, Команда  
мајка потегла је овај мучан пут само да спасе пород свој.{S} Одвајала је од својих усана, од св 
 мало кост.{S} Ал ако, добро је, јер ме спасе мука.</p> <p>Он прекиде причу и замоли ме да му д 
било доста добре воље да се од омладине спасе што може.</p> <p>— Је л’ ви то кажете да би ме ум 
се војник бори и онда, тежње, да се бар спасе своја кућа, да се спасу своја деца.{S} Распитајте 
ио га тамо а ја несретник побегао да се спасем, као да ја требам коме, као да ваљам чему?...{S} 
пасност, те ми у ствари бегамо не да се спасемо, но да што пре упаднемо у мишоловку?</p> <pb n= 
азне фронтове а велики део јужне Србије спасен, обезбедио би основицу за будуће заједничке опер 
све више расту.{S} По улици леже ствари спасене или избачене кроз прозор, полупане, исквашене в 
/p> <p>И онда чак, кад помислимо да смо спасени, неће још доћи крај нашим патњама и нашим болов 
не знајући шта ће; личио ми је на логор спасених дављеника, којима из очију још није ишчезао бл 
 видети јасно колико је излишних ствари спасено а колико је важних остављено непријатељу.</p> < 
згледима морало и са последњим остацима спасенога рашчистити.{S} Огроман пожар, који је ноћас б 
 нам је бродоломницима означавала обалу спасења, сад постаде ватра пакла <pb n="687" /> која је 
огућности за једно правилно одступање и спасење огромног ратног материјала који би се иначе мор 
 њој гледала драго прибежиште које нуди спасење моме детету.</p> <p>Ушла сам у густ мрак и прет 
ле незаштићене породице:</p> <p>— Тата, спаси нас!</p> <p>Он не проговори ни реч, ижљуби децу,  
ине, не би ли дочекали дивизију која ће спасити Косово, која ће нам обезбедити бар овај крај Ср 
ше, ова мајка им је у ствари, несвесно, спасла живот.{S} Место на топле обале где ју је одвео в 
о брзо напредовао тако, да се једва она спасла.{S} Хтела је понети све, све из куће; жао јој би 
/> носећи тугу као једино имање које је спасла.{S} Њој је тек јуче стигао глас да јој је на сев 
каже?“ „Добро, вели, попе, та ти је реч спасла село али није и Маркову главу.{S} Права раја не  
 врата онима, који су их пре три године спасли Косовскога ропства; али је све то било недовољно 
ика.{S} Верујући у то, многи који су се спасли из Скопља и других источних страна, напуштали су 
едају као бродоломници које су мало час спасли и извукли из мора на обалу.</p> <p>Тако ова гоми 
им сувим и коштуњавим рукама све што се спасло и веровало да је на тим обалама, којима ће журно 
 једва се у последњем тренутку изнело и спасло око тридесет вагона.</p> <p>Повлачење се врши кр 
к владе — да се војни материјал не може спасти?</p> <p>— Не! — одговори одлучно помоћник. — Ја  
дступати, одступати путем којим се може спасти државна имовина и оволики народ који је кренуо у 
онде нису достизале гранате, тамо ће се спасти.{S} Где ћу донде с дететом у наручју а киша му н 
 сигурно да ни један од те господе неће спасти државне архиве и рачунске књиге, него би хтели д 
 куће у којој ће се заклонити од кише и спасти страха.{S} Мало затим она настави:</p> <p>— Обуз 
анству, сузбити поплаву непријатељеву и спасти Србију.{S} То је сад већ био сломљен, изнемогао  
важније, што би се по сваку цену морало спасти.{S} Али, иза Пећи уздизао се већ висок и непрохо 
 и народ напусти уверење да се може што спасти те кад, својим очима гледате слом државе, својим 
да помогну евакуацију у колико могу, да спасу архиве, па да крећу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Разум 
 и — сад се повлачи, ако се бар могу да спасу топови да не падну у руке непријатељу.</p> <p>Одм 
ежње, да се бар спасе своја кућа, да се спасу своја деца.{S} Распитајте се код надлежних, па ће 
>— Ето и за њих се држава постара да се спасу? — додаје опет гомила.</p> <p>— Па ко ће ослободи 
оји су заостали у кући, треба још да се спасу.{S} Врисак жена, писак деце, довикивање оних који 
напред журила, и стигла је као што се у Спасу угодило, петога дана по подне у Скадар.{S} Краљ ј 
ачунске књиге, него би хтели да оне њих спасу!</p> <p>Одобрише и други да је тако и заметну се  
ашће се двадесет хиљада робова у Чачку, спашће се армија, штаб, част српске војске и... ко зна  
х тамо, погинуће их пет, шест и десет а спашће се двадесет хиљада робова у Чачку, спашће се арм 
ани, предаје се сну.{S} Краљ спи, влада спи, Врховна Команда спи, војска и народ спи...{S} Цела 
S} Краљ спи, влада спи, Врховна Команда спи, војска и народ спи...{S} Цела Србија спава!</p> <p 
пи, Врховна Команда спи, војска и народ спи...{S} Цела Србија спава!</p> <p>То је последњи сан  
а сливају у Бистрицу.{S} Иначе мир, све спи, мртвим сном спи.</p> <p>Сен даље креће.{S} Пролази 
 сан, или можда у рану зору док још све спи, њега повести одавде, извести га негде далеко ван д 
ујутру да рани, предаје се сну.{S} Краљ спи, влада спи, Врховна Команда спи, војска и народ спи 
ицу.{S} Иначе мир, све спи, мртвим сном спи.</p> <p>Сен даље креће.{S} Пролази уским улицама, п 
погоне збег.{S} Него нек чељад легне да спије не слутећи а домаћини да бдију, пад кад о поноћи  
а уштеђевина под сламом, на којој мајка спије и гомила се нада у срцу материнском.</p> <p>А јед 
.</p> <p>Свако рано јутро, док још Уцињ спије, отискује се он на своме чунићу на широко море а  
те, не могу да те нађу, избрисали те из списка.</p> <p>У том већ стигосмо до гробља, на врху ва 
дана док сам умолила, док су прегледали спискове.{S} У обема оно исто <pb n="424" /> што сам ви 
ва дана али — он је био ту, нађоше га у списку.{S} Срце ми је на једанпут залупало кад ми рекош 
 знају те, нађу те, имају те записана у списку; погинуо ти син, не знају те, не могу да те нађу 
Изгледало је као да се кроз ону гужву и сплет људи, стоке и кола, што је закрчио улице, никад п 
главну реку те мрси још више страховити сплет.{S} Кола која су надрла из бочне улице ушла су ме 
296" /> солуцију, нашао срећан излаз из сплета брига, невоља и неприлика.</p> <p>За време тишин 
ватара логорских које се из далека виде спојене те изгледају као ватрена змија која је полегла  
 стране једноставне црне планинске масе спојене са тамом те без облика и ивица.</p> <p>Многи су 
овако! — показа један на оне тамне масе спојене са небом. — Сам сам, кога сам имао ожалио сам г 
е кућама са уверењем да се ова ноћ може спокојно проспавати.</p> <p>Ноћ је пала мутна и тамна;  
 једно тихо и мирно острвце где ћемо се спокојно одати одмору и тузи, али — у тренутку кад смо  
превалила поноћ измеђ 3. и 4. октобра и спокојство са синоћних повољних вести успавало грађанст 
унуо у свећу, која је осветљавала собу, споља је продирала нека бледа, водњикава светлост која  
птала сам, једва сам сама себе чула.{S} Споља су се чуле мађарске речи и међу њима реч „хлеб“,  
времено димом и мразом који је продирао споља.{S} Унутрашњост ове необичне куће, са ватара које 
ли што се човек у мраку лакше одваја од спољнег, те више повлачи у себе и мисли о себи и својим 
кају да когод баци прљаву кору од сира, спољни лист од купуса, кожицу од кромпира и сагињу се,  
разум му остаје будан и одржава везу са спољним појавама.{S} Спавао сам али сам чуо и стоку как 
о је то млади дипломата из Министарства Спољних Послова, који је, увијен у бунду, и ако то темп 
орао је и ћуприју објахати те ићи њеном спољном страном три или четири метра, док није достигао 
мобила.{S} На предњем седишту, као и на спољњем крај шофера, два три мања кожна кофера са месин 
 онда Цара Душана и Обилића и Марка, па спомене косовску вечеру, па устанак, па <pb n="627" />  
 угодити, нити материнској љубави лепши споменик подићи до ако се сахрани на догледу мора, како 
и придолазе из уличица око Карађорђевог споменика, потоком који води измеђ луднице и Вајфертове 
но и непомично као фигура на надгробном споменику.{S} Поумих да јој понудим услугу, ако јој как 
леже разорени двори нашега цара; онамо, споменици наше величине, онамо поносна прошлост једнога 
 узносе те се причињавају као надгробни споменици над гробовима које престављају кућни кровови, 
питањем зашто се тако горко заплака при спомену свога детета, јер сам још мало час уочио кад је 
ут па се угаси а онога Радојицу тај час спопаде нека језа и узе га трести грозница, те занеможе 
па нађе тамо две скривене пушке.{S} Агу спопаде прави бес кад виде пушке.{S} Зовну кнеза и попа 
 /> које би га као раздражени рој осица спопао и мучио дуго и дуго.</p> <p>— Да ли је по једна  
а као цену за своју неутралност.{S} Кад Споразум на рачун Србије, пристаје на ту цену, Бугарска 
Или боље рећи, то значи, да дипломатија споразума још и овог тренутка верује Бугарској.</p> <p> 
</p> <p>— А то значи, да је дипломатија споразума била противна.</p> <p>— Извесно.</p> <p>— Или 
ени <pb n="61" /> из редова непријатеља споразума; Турској би био пресечен пут за снабдевање му 
угарска загазити у рат противу Србије и Споразума — један споразумни дипломата софијски и његов 
ичкоме оделу, која је хтела с њом да се споразуме, била је Францускиња и хтела би да јој понуди 
ства.</p> <p>Када сам јој помогао да се споразуме са Галипољком, осетио сам потребу да јој изја 
ршће земља под нама.{S} Не говорећи, не споразумевајући се, немо, пођоше и из наше куће да се к 
е, да шапћу међу собом или да ћутећки и споразумевајући се погледом врше послове.{S} То је онај 
и се тога часа налажаху око Краља и без споразумевања међу собом, осетили дужност да не дозволе 
у.{S} Морао сам им прићи да им помогнем споразумети се.</p> <pb n="596" /> <p>Она сиротица, са  
стити једном посебном, освајачком циљу, споразумне ће силе, поред многих и ранијих и доцнијих,  
не своје пукове шаље на српску границу; споразумне силе шаљу војску у Солун да помогну Србији;  
здаје Србију и на један мах се иза леђа споразумне војске, која треба да крене у Србију, налази 
риликама на Балкану, опредељивале су се споразумне силе у својим поступцима и држању; из обавеш 
ло, као звер.</p> <p>— А ако, по савету споразумне дипломатије откинемо комад меса са свога тел 
 рат противу Србије и Споразума — један споразумни дипломата софијски и његов друг нишки, одлуч 
користећи се кратковидношћу дипломатије споразумних сила не ипак, све до последњега часа, отвор 
 по свом наименовању заступале интересе споразумних сила, пожуриле су да и нама и својим владам 
је су по наименовању заступале интересе споразумних сила, пожуриле су да нама и својим владама  
S} Овај акт је изненадио само дипломате споразумних сила и оне у Софији и оне у Нишу, и то у то 
н тежак историјски прекор неувиђавности споразумних сила, од којега је Лорд Киченер свој део од 
сану војску на српску границу а уверава споразумну дипломатију да јој је намера ударити на Турс 
ити једна гломазна брига и терет целоме Споразуму.</p> <p>Ми смртни, који смо догађаје — који с 
 ватара седе две жене и муку муче да се споразуму.{S} Једна је од њих у мушком војничком оделу  
 са фронтова и са других страна и да, у споразуму са Врховном Командом, донесе и последње одлук 
ушевцу и на Рашкој.{S} Тада је влада, у споразуму са Врховном Командом, донела одлуку; ако се н 
један од стола, отварао лагано врата од споредне собе, где су гробари тихо и без шума копали, и 
иле људи, кола и аутомобила и залазиш у споредне, тихе улице, одакле јасно чујеш топовску грмља 
ој се придружују нови, мрачни типови из споредних улица, не знајући зашто, те гомила расте и бу 
.. у осталом, да... сам факт се не може спорити, само — мобилизација не значи увек и рат.{S} Бу 
о смо до сад на овоме путу увек тромо и споро кретали, и ако је требало журити испред непријате 
холичар тек пијана њима осећам снажна и способна, без њих малаксавам и клонем.{S} Ох, не звате  
ама нашим смрт из <pb n="728" /> облака справе летилице и давићемо се у дубока блатна језера.{S 
тоциклиста нагло улети у станицу, сјаха справу, упути се ђенералу и предаде му једно писмо у ве 
рви и други спрат.{S} Степенице за први спрат узлазе у један дугачак ходник претрпан сандуцима  
не степенице, које воде на први и други спрат.{S} Степенице за први спрат узлазе у један дугача 
и никога у кући узнемирио, сиђе на доњи спрат и уђе у једну пространу собу, која је, вероватно  
не узнемирујући никога и пођох на горњи спрат, где је моја одаја била.{S} Када сам се успео, са 
ео је прву таваницу и пробио је у горњи спрат, разорио већ степенице које воде озго а у светини 
ођења Приштине од Турака.{S} Са горњега спрата те куће, из собе у којој је Краљ одсео, догледа  
дам себи као онај који скаче са шестога спрата да би се спасао од пожара!</p> <p>Глад, која је  
ојим су га понудиле избеглице са горњег спрата ханског.</p> <p>— Зло, несрећа! — вели Краљ, сед 
очас обузело целу кућу али они на вишим спратовима, удаљени од места где се ватра појавила, вер 
 спавају официри и ађутант штаба.{S} На спрату изнад овога, у соби која је управо над овом, ста 
иште Богословије али, висином својом на спрату и висином положаја саме зграде на падини брда уз 
 камена, двоспратна зграда; на доњем је спрату ар а на горњем две празне собе.{S} Собе су заузе 
час уносе у канцеларије, којих на овоме спрату <pb n="704" /> има три: једна мала где је штабни 
, назирала; а на <pb n="92" /> доњем се спрату отвори двокрилна капија, лагано, тихо, без шкрип 
тихо ударио алком у врата, на горњем се спрату куће отшкринула једна шалона и једна се глава пр 
а прозор.{S} Мало за тим и на горњем се спрату осветлише собе светлошћу, која се кроз шалоне, к 
ву министар унутрашњих дела, а на доњем спрату; у једној пространој соби, цела је влада била не 
нају кога би припитали.</p> <p>На доњем спрату једне арнаутске куће, у којој сам ја са породицо 
и трајао дуже.</p> <p>А горе, на горњем спрату, одмах над том собом где се копао гроб Српској К 
b n="553" /> <p>У тој згради, на горњем спрату, заузео је канцеларију начелника окружног минист 
 војске.</p> <p>- Становао је на горњем спрату, у одељењу које је од свога стана одвојио ректор 
Када му се учини понуда да се на горњем спрату начини места за њега, он ће одбити.</p> <p>— Нек 
канцеларији начелника станице на горњем спрату једне од тих кућица.{S} Гледао сам са жудњом у т 
ђу собом.{S} Они који су били на горњем спрату, на прозорима, узвикивали су сваки час: „Ено, шр 
е нашалити, он се не љути; ако је да се спрда, с њим ће се спрдати.{S} Не љути се, него све то  
е љути; ако је да се спрда, с њим ће се спрдати.{S} Не љути се, него све то прима и само се нас 
 су из разбијених сандука покуљале оне „спрдње“, светина удари у кикот и тај ми је кикот продро 
ицем окренута улазу, саграђена је мала, спреда отворена шупа, од које две стране чине дрвени зи 
о терали жандари но се вратио ал, веле, спрема се да пређе с кућом у Бачку, јер га, веле, онде  
за дочек савезника?</p> <p>— Па општина спрема ваљда нешто.</p> <p>— Не верујем, јер воз ће ову 
 српским и савезничким заставама, да се спрема свечан дочек и да је неописано расположење у Ниш 
 разгрће снег и блато и наноси дрва, те спрема ватре око којих ће пробдити ноћ.</p> <p>Краљ ће  
, већ жив покрет.{S} Све је на ногама и спрема се за полазак.{S} Волови се поје, коњи се самаре 
 чине силне припреме, станица се кити и спрема се част и напојница храбрим савезницима.{S} Закл 
 велики Божји празници, она мете кућу и спрема да буде све у реду кад он дође.{S} Слази доле у  
е се тупо ударање секире, то ваљда неко спрема да обнови ватру, коју је ноћас киша загасила; из 
Турци наишли, али бабо нам рече: „Ајте, спремајте се и потоварите да се склоните из села!“ Тад  
 да напусте своју кућу и своје огњиште; спремају се да бегају.{S} Сањива и неиспавана деца, узн 
будили дечицу те се сад журно спремају; спремају се да напусте своју кућу и своје огњиште; спре 
 чело.{S} Рекоше нам још, изгледа да се спремају да макну из села, уверили се веле да нема рђав 
и пали овде у равну Метохију.{S} Сад се спремају да узлете преко Дрима и оних кршних и високих  
, као зли духови <pb n="673" /> који се спремају да изврше неки злочин.{S} Није ли то злочин мо 
 свели, избудили дечицу те се сад журно спремају; спремају се да напусте своју кућу и своје огњ 
а дрва, разбуктао ватру и сам је посео, спремајући крај ње вечеру себи.{S} Примио нас је те смо 
ија била већ сва на ногама и у покрету, спремајући се за полазак.{S} За мало и он узјаха коња а 
>Док су се посланици савезничких држава спремали да крену за Љум-Кулу и Дебар, то још није чини 
 И, док су трећепозивци наносили дрва и спремали ватру за себе и свога Краља, дотле се он сетио 
з Пећи, за које се дотле све грозничаво спремало.{S} Развезали су се дењкови, одрешиле се торбе 
о његова околина — додаде нагло младић, спреман на ову примедбу. — Али је он тај који је умео и 
 му, да је батаљон потпуно укрцан и воз спреман за полазак.{S} Ђенерал се задржа пред возом да  
ије јуче отишао у Солун, данас је био и спреман и решен да пође и у последњем тренутку, попусти 
х смо сазнали и да су за собом оставили спреман нарочити воз којим су требали да крену за Битољ 
рховну Команду! — пресече војвода Мишић спреман на то питање.{S} Затим узе реч и поче у детаљим 
нуо са солунскога воза.{S} И још сам се спремао, ако се ма кад у животу сретнемо, да му очитам  
ерени а млад потпоручник, који се за то спремао, коме је то каријера, који је свој живот посвет 
 се имало кад одлагати, морало се хитно спремати.{S} Већ по подне отишли су општински стражари  
јер смо сви били поспани а оне узеше да спреме јело и тако у послу прође тај први дан.{S} Тако  
т.</p> <p>Одмах затим отпочеле су хитне спреме и у влади и у Врховној Команди за полазак из Ота 
ла, без топова, без муниције, те да нам спреме сав материјал за двеста хиљада војника.</p> <p>— 
 смо опкољени и спаса нам нема; него... спреми се и бегај.</p> <p>— А ви? — запитах га.</p> <p> 
{S} Пред подне стиже станици наредба да спреми нарочити воз у који ће се сместити команда трупа 
 с чизама колико толико синоћне блато и спреми остали пртљаг.</p> <p>Потпоручик салутира и оде  
у се повукли у куће замандаљили врата и спремили пушке бојећи се да њих, голе и босе, когод не  
ити по чашу вина, што су они брижљиво и спремили, па ће моћи и проспавати после ручка а, ако бу 
убини, још много дубље од места где смо спремили преноћиште, горела је мала ватра, ако би ко хт 
 сам да се посаветујем још с ким, да се спремим, па од недеље једног дана да пођем.</p> <p>Пред 
непријатељ ушао у Призрен, убићу се.{S} Спремио сам се већ!</p> <p>И показа ми под јастуком дрш 
, шећера, петролеја, како би за времена спремио зимницу сиротињи која је избегла из <pb n="80"  
 пометње, није лако у оваквим приликама спремити хлеб за оволики број али у Призрену уредиће се 
</p> <p>Прихватио се у кафани где му је спремљен конак па се затим повукао у собу и убрзо умора 
пријатељем, шест топова положених цеви, спремљених за картечку ватру, стоје мирно и непомично,  
омилана немачка и аустроугарска војска, спремна да изврши напад на Србију; Бугарска мобилисане  
још сазнали да су сва државна надлештва спремна да крену из Ниша у Битољ; од њих смо сазнали и  
ава се с оне стране Мораве.{S} Варош је спремна за предају и очекује се улазак непријатеља свак 
 дуго.{S} Чинило ми се као да још нисам спремна како ћу му казати, изгледало ми је да се нисам  
 кишни су се облаци били густо сабрали, спремни да излију читаве реке воде.{S} Водна планина, к 
едоречки висови.</p> <pb n="59" /> <p>— Спремни? — учини потпуковник и тешка брига осенчи му јо 
.</p> <p>На тај начин, наши су већ били спремни да приме и већу борбу која се одиста од тога ча 
 ли ми бар рећи, јесмо ли колико толико спремни на тој страни? — и ја погледах пут истока, тамо 
е.</p> <p>— Мислим, јесмо ли бар толико спремни да дочекамо прву навалу, дотле ће ваљда...</p>  
одне је већ цело Скопље било спаковано, спремно за пут ма где, ма на коју страну.</p> <p>Варош  
икама, одлазио да чујем мишљење једнога спремнога и разборитога војничкога старешине.</p> <p>Ка 
ничких војника и то са одличном оружном спремом.{S} Наглашава се нарочито да свака чета има два 
вати, немојте ме одговарати, немојте ме спречавати, то је моја последња и непоколебљива одлука! 
ећ немоћне ма што да изврше и ма што да спрече.{S} Зато, крећите.{S} Немате шта више да чекате. 
ма које нису моћне ништа извести, ништа спречити.{S} Међутим толико је већ кућа које су домаћин 
аки и тако одбрамбено добри, да ће моћи спречити сваки прелазак.{S} Једино је жалио што ће Беог 
колико речи што их проговорисмо а ми се спријатељисмо, те остадох крај његове постеље да му се  
у олакшавне околности.{S} Јуче су видиш спровели овако једнога а на левој му страни блузе црн к 
p>Киша ромиња, облаци се журно ваљају а спровод лагано слази главном улицом, дохвата се косовск 
тинске чаршије, те се гомилице, које је спровод просеко као оно чамац воду, нанова зберу и обра 
га је Вук замакао?</p> <p>Па и ако овај спровод прати увек нема тишина и саучешће гомиле кроз к 
ам коморџија који терају коње, кола још спроводе осам војника, осам бораца, и један наредник.{S 
енећки.</p> <p>Нико их не гони, нико не спроводи, нико им не би бранио да остану и сачекају сво 
топлим чајем рањенога младог капетана и спроводиле су кроз „своју“ собу једнога страног дописни 
д једне царске војске.{S} Ево да видиш, спроводим сам самцит двеста заробљеника, па док да стиг 
>— Зато их ја овако са парадом не би ни спроводио! — додаје бивши народни посланик.</p> <p>— Ни 
ка Феризовићу.{S} Намамиће Бугаре да се спусте са висова, са којих они доминирају и онда доле у 
већ дође последњи час, да то драго тело спусте у гробницу, тек видиш целу целцату истину у свој 
прибра и окрете ми се:</p> <p>— Спусти, спусти и ти твоје!{S} Метни га у ред са осталом дечицом 
p>— Ајде — настави он — спусти дете.{S} Спусти га ту, крај овога.{S} Видиш како су се дечица ск 
зивањем уморило било и застаде мало.{S} Спусти бошчу на земљу и узе је затезати јер се везе бил 
гледах га.</p> <p>— Ајде — настави он — спусти дете.{S} Спусти га ту, крај овога.{S} Видиш како 
атим се прибра и окрете ми се:</p> <p>— Спусти, спусти и ти твоје!{S} Метни га у ред са осталом 
> <p>У том прође неки коњаник те се она спусти једном ногом у јендек да му начини места а ја ос 
 се горко насмеја, узе гутљај ракије па спусти чутурицу на колено и додаде готово више себи:</p 
изјава учинила, барометарска се лоптица спусти дубоко у своје лежиште.{S} После дугога ћутања и 
 па онда дође последњи дан наших мука и спусти се последња ноћ.{S} Опет смо се ноћу вратили као 
вен иза ћошка.{S} Он престаде да пуца и спусти пушку.{S} Притрчасмо и једни и други и дочепасмо 
то да није — нађе се увређен наредник и спусти ствари баш крај те ватре са које је пала увреда. 
Он не изговори реч, јер капетан плану и спусти руку на револвер и пригушеним гласом цикну:</p>  
ди.{S} Старац ме остави да плачем а сам спусти на даске дете што га је носио, покри му лице оно 
 и лоптица пожури горе под вилицу а чим спусти и лоптица се нагло спушта у своје лежиште, у кра 
ке, разрогачи очи, престрављено и хитро спусти пушку на руку, одапе је и прозеблим гласом проша 
ве и пребацила га преко слабих рамена а спустила <pb n="403" /> своју црну бошчицу у блато и се 
>То је била ноћ од 12. новембра која се спустила над Призреном.{S} У први мах тамна, као да би  
</p> <p>И одиста, та су кола, што су се спустила из Топлице у Косово, повукла све што се могло  
трацина и Куманова, она би се вероватно спустила на југ, преко Црнога Врха и Злетова.{S} Тада б 
ја се репом ослонила на планину а главу спустила у долину.</p> <p>Шта смо могли до, као оно у Л 
старао да дечица буду у друштву!</p> <p>Спустила сам га и — сад је једанаест мртвих анђелака ле 
лада витеза, Милош, Марко и Хреља па се спустили у врх Дукађина, под кулу на којој је боравила  
На Уциње је пао већ дубок сан, капци се спустили на прозоре, мандали су притисли врата а светиљ 
Ноћ је већ увелико овладала када смо се спустили у дубоку долину у којој лежи Суха Река.{S} Оча 
lestone unit="subSection" /> <p>Вече се спустило над Призреном пуно таме и пуно студене тајанст 
даљило врата изнутра а застрло завесе и спустило капке на прозоре.{S} А отуд, из дубине, из пус 
ецу своју да утеше и охрабре.{S} Све то спустило ствари крај зида од ограде начелства, савило с 
а одвојим од недара, ни храбрости да га спустим на оне даске, на влажну земљу.</p> <p>Занетој о 
да ће се вратити, те се он од Железника спустио преко Булиних винограда и ушао у варош баш у тр 
апетан се предомишљао.{S} Непријатељ је спустио батерију с виса код барутнога магацина и постав 
 у њ ући.</p> <p>Затим се из Куршумлије спустио преко Преполца и стигао у Приштину.</p> <p>Одсе 
Један се наслонио на зид од куће, други спустио главу на груди, трећи је наслонио <pb n="444" / 
уковник, уверен да је нађени непријатељ спустио своје батерије са виса, на коме је био, да потр 
бранио, неговао и подизао, док га нисам спустио на ноге.{S} И ја сам имао својих нада и ја сам  
ње:</p> <p>— А колико је пута бабо тако спустио руку мени на раме па реко: „Ех, нек да Бог само 
есна зебња није напуштала све док се не спустисмо у пусте улице мртве али пожаром осветљене вар 
где је друговала са совама и јејинама и спустиће се доле, на питоме уцињске обале, где сунце та 
бина треба да убијем.{S} Изгубих снагу, спустих пушку на земљу и рекох му: „Бегај, склањај ми с 
 главом показа страну, где је извор.{S} Спустих се стазом кроз њиву те избих на раскаљужене оба 
миле, која поче већ отимати јела, и оне спустише капке на прозоре те увећаше број гладних.</p>  
вом те, обухватајући Тетово и Гостивар, спушта се на Кичево и дохвата се извора реке Црне, слаз 
 прозору који домаћин, гасећи светиљку, спушта и притврђује или бат корака којега задоцнелога г 
етом.{S} А почела је и нека магла да се спушта.{S} Сутон који је све више освајао, магла која с 
у је, у једној пустој долиници, која се спушта до обала Дримових, усамљен хан на путу а ко зна  
 планинама.{S} Чим утрне сунце, тама се спушта брзо као оно црно порозно платно на позорници шт 
огла узнети натраг на Јелицу са које се спушта.</p> <p>Једнога тренутка заустави капетан батери 
жне руке; узноси га високо више главе и спушта га на груди; па онда меће на колена девојче које 
 извештај да се непријатељ брзим маршем спушта ка Чачку и нареди брзо кретање јер ту, на трнавс 
 вилицу а чим спусти и лоптица се нагло спушта у своје лежиште, у крагну.{S} Он је избеглица из 
селе станицу и, где мало простора нађу, спуштају ствари и око њих се прибирају, распитујући оне 
адине и повијарце Водне планине који се спуштају до саме вароши.{S} Одатле ће штитити одељења к 
укао нам је сву пажњу; а Аустријанци се спуштају Ибром.</p> <p>— Па шта онда? — прекину га опет 
аквог дечка који је пролазио крај њега, спуштајући му руку на раме.</p> <p>— Могу! — одговара д 
 Липљану, да кренемо од ватре до ватре, спуштајући се ка селу и тешко се провлачећи измеђ кола  
о дубоко тужан обред.{S} Војници су се, спуштајући топове у раку, праштали са њима као са своји 
и ја као и ти, пријатељу, — вели други, спуштајући му пару у капу — ал ево да се помогнемо.{S}  
олима или у самом блату пред шталом.{S} Спуштајући ствари, крај места где ће се малочас заложит 
који је све више освајао, магла која се спуштала и дим, који се надносио над жалосним разбојишт 
није била обична гомила бегунаца што се спуштала лабским друмом у Косово, био <pb n="229" /> је 
се алатима оружане сенке, узносиле се и спуштале мотике и будаци без шума, без лупе.</p> <p>Док 
опирали све ређи звуци што се вече више спуштало.{S} С времена на време само чуле су се овде и  
које чине село а нас се десетине хиљада спуштамо друмом да ту потражимо преноћиште.{S} И све те 
смо били бедни изгнаници, свако је радо спуштао пару у просјачку капу.{S} И последњи сиромашак, 
а раменима, већ су је морали по где кад спуштати на руке.</p> <p>— Можете ли, војници? — упитао 
; њим крену све што се из Крушевца поче спуштати на југ.{S} Њим пођоше и канцеларије и команде  
з Јелицу, те кад освоји дан она се поче спуштати ка Чачку.{S} Претпостављајући да непријатељ мо 
ћемо се на снежне и недогледне врхове и спуштати се у мрачне и студене кланце, где ћемо као прв 
 расејано и уздрхталим гласом прошапта, спуштене главе, упућујући речи себи у недра:</p> <p>— Н 
м кућама затворена врата а на прозорима спуштене завесе.{S} Из по гдекоје само куће чује се туж 
својом бригом.{S} На свакој другој кући спуштене завесе и затворена врата; има читавих уличица  
љива тишина.{S} Све радње закатанчене и спуштени на њих дебели капци, само што пред вече још тр 
p> <p>А дућани затворени и дебели капци спуштени.{S} Једва по који дућан држи отворен прозор и  
у казивати; порок ће се врлином звати а срам ће високо узнети главу и ходити стазама, којима је 
ољство што се пред њиховим очима наноси срам српскоме војнику.</p> <p>Киша ромиња, облаци се жу 
анзиви, која је Аустрију стала жртава и срама а нама донела славу војничкога народа.{S} Да ли в 
тни смех.{S} Мајка обара очи пред децом срамећи се лажи којом их је мислила утешити.</p> <p>Ту  
она се преобрази изненађењем и осети се срамна те грчевито здера бели барјакчић с мотке и утрча 
е и почеше нас избегавати предосећајући срамни значај ове промене.</p> <p>Ми нисмо још ни стигл 
p>— Зар није, сестро, рано да дижеш тај срамни барјак?</p> <p>Она постиђено баци барјак и сикир 
а и који са вером гину?{S} Зашто не под срамним Голечом иза којега је Вук замакао?</p> <p>Па и  
 речи не одговори.</p> <p>— Ко обеси ту срамну заставу? — грмну капетан и потера коња у саму го 
?{S} Срамота ме је била од самога себе, срамота ме била и од оних, које сам сретао успут; мисли 
ионер са белим чарапама — него жене!{S} Срамота, одиста срамота! — и пензионер пљуну у блато.</ 
а оборио главу и натуко капу на очи.{S} Срамота ме, тешка срамота, та волео сам сто пута да сам 
роб, и да ме прати стража са пушком?{S} Срамота ме је била од самога себе, срамота ме била и од 
на а ето ко се вози на колима!</p> <p>— Срамота! — гракну у глас гомила.</p> <p>— И срамота и н 
а би могла друго, два дана нисам јела а срамота ме је било да просим.</p> <p>Отишла сам и у ону 
атуко капу на очи.{S} Срамота ме, тешка срамота, та волео сам сто пута да сам погинуо тамо у ро 
арапама — него жене!{S} Срамота, одиста срамота! — и пензионер пљуну у блато.</p> <p>Пролазак т 
војник. — Нисмо их пљачкали па да ме је срамота; нисмо разбијали и отимали.{S} Непријатељ улази 
одсећало на мајку, на оца и, било ме је срамота.{S} Ишла сам улицама онако; успут сретала пуно  
ота! — гракну у глас гомила.</p> <p>— И срамота и неваљалство! — додаде узбуђено рањени поручик 
на ову злоупотребу.</p> <p>— Није га ни срамота, официр па лаже!</p> <pb n="411" /> <p>— Склања 
учини један пролазник — баш по који пут срамота ме што сам човек!</p> <p>И да је то бар једина  
ива војникове сузе, осећање оне најтеже срамоте пред самим собом.</p> <p>И ено га, од јутрос, н 
х сад пролива овде пред признањем своје срамоте.{S} Није то жалост за животом <pb n="146" /> ко 
д пресуде до извршења.{S} Осећање је то срамоте које изазива војникове сузе, осећање оне најтеж 
а под кошуљу, вели како је осећао тешку срамоту на души и вратио се а није хтео ништа да узме.  
акшем и клонем.{S} Болови су већ толико срасли самном, толико постали моја природа да се ја без 
и Ваљево пало.{S} Према томе капетан је срачунао да ће у Гучи завршити своје одступање и ту сач 
тали.{S} То је био крвави поздрав браће Срба и Бугара на Вардару.</p> <p>У два и по сата по под 
моћи; он ће ме одвести, одвешће ме међу Србе, међу браћу моју.</p> <p>— Док се ми тако договара 
ихао главом:</p> <p>— Каква судбина!{S} Срби ће се опет борити на Марици! — и са страхом се опо 
ојих амбиција о хегемонији на Балкану а Срби, једини излаз из тешкога положаја у коме су се наш 
едавати само традицију да су негда били Срби.{S} Векови су избрисали сваки осећај о томе, па и  
сам речи <pb n="638" /> бабове, како ми Срби морамо лити крв још једанпут али ћемо је лити сад  
а права и прагматику, па заврши како ми Срби морамо још једанпут лити крв и лићемо је, вели, ал 
канцеларијама, саопштише нам да су наши Срби заробљеници тражили од команде да их приме у српск 
 чудан његов положај.{S} Знао сам да су Срби заробљеници изјавили добровољно да ће ступити у ре 
љу.{S} И, усред најпоузданије пловидбе, Србија наилази на подводни ледени брег, добија снажан и 
, као што је било утврђено, кренуо воз, Србија би видела француске заставе.{S} Да ли би се војс 
видо из његових очију шта је мислио.{S} Србија није далеко а Сава није широка, те ако ћу служит 
внику:</p> <p>— Шта ће те сад?</p> <p>— Србија пропада, Господине Консуле, и ја мислим да би ов 
анда спи, војска и народ спи...{S} Цела Србија спава!</p> <p>То је последњи сан Српскога Народа 
" /> <p>Скрхало се све, скрхала се цела Србија у оне испреплетане, тесне и прљаве улице призрен 
 пророчанство — вели други — да ће цела Србија бити преплављена, већ само један део њен, на пр. 
ш мало само дана, бићемо сви, биће цела Србија под лавином!...</p> </div> <pb n="227" /> <div t 
 за одступање.{S} Ту ће се сручити цела Србија.{S} Бугари су већ у Качанику, њима не треба него 
атке вере.{S} Ту се сручила готово цела Србија и ту је први пут запазио на лицима брижних грађа 
аца, у које ће се сутра зором пробуђена Србија упутити.{S} Пред поноћ је дунуо озго, са Дуље, с 
 од патња које смо поднели, мени тадања Србија и њена судбина све више личи на судбину „Титаник 
у је кућа опљачкана и тврдио онда да је Србија за навек пропала, вели данас:</p> <p>— Не пропад 
е изаћи а рат ће бити свршен.{S} Шта је Србија према једној царевини, не може сирота... а вама  
“ — „То је Сава, синко, а оно иза ње је Србија“.{S} Дуго смо после ћутали и гледали тамо, оне п 
а гробовима својим обележе пут којим је Србија прошла.</p> <p>Влада је увек напред журила, и ст 
ран од српских власти још пре но што је Србија била у непријатељству са Турском.{S} Тако пустол 
ним амбисима и смрдљивим барама и да ће Србија читаву једну генерацију своје омладине просто ба 
на страна сила преплавити земљу и да ће Србија робовати или три недеље, или три месеца или три  
уго но да се повуче у планине!</p> <p>И Србија се морала одрећи и те, као и свих ранијих нада,  
атила затим, то је друго питање, али би Србија сагледала француске заставе; телеграми би забруј 
 само о путевима којима ће се напустити Србија.</p> <p>Престолонаследник се са тих седница враћ 
ло то, ја сам зашла по разбојишту — јер Србија коју смо прелазили није била ништа друго до разб 
RP19201_C28"> <head>XXVIII</head> <head>Србија у планинама</head> <p>Кад смо ми из Призрена кре 
и напали други ред ровова и да смо ја и Србијанац остали сами, међу мртвима и рањенима у рову.{ 
Да видите у нашој кући зидове, рекли би србијанска кућа; ту слика Краља Петра увијена у тробојк 
ијем брата Србина; зар ја да погинем од србијанске руке?{S} Дошло ми је да бацим пушку, да поле 
тигли те нас сместили, остао сам и даље србијански роб.</p> <p>Он дану да се одмори, а ја употр 
, па свирачи на све стране. „Дошли су и србијански свирачи — вели бабо — водићу те после да их  
веде бабо у гомилу, тамо где су свирали србијански свирачи.{S} Свирали су и певали неку песму а 
изна да сам Србин и ето, нећу више бити србијански роб.{S} Паде ми на памет и бабо и пожелех ба 
аву сад помену и призва је у помоћ овај србијански војник, кога сам ја потегао да закољем.{S} И 
 колико само да му кажем: „Бабо, ја сам србијански војник!“</p> <p>— А кад сам се обукао и метн 
ја, Србин, па идем сад под стражом, као србијански заробљеник, у ред са швабама и мађарима?{S}  
ошло ми је да бацим пушку, да полетим у србијански ланац и да загрлим све оне, све оне, што пуц 
риви што се та права могу наћи само под србијанским барјаком.{S} Ето, тако је зборио мој бабо!< 
Лазар и чуо сам, лепо сам чуо ону песму србијанских свирача „Аој, Босно, сиротице клета!“ па ми 
— Док се ми тако договарамо, тек чујемо србијанско „ура“ и видимо, Аустријанци одступају.{S} Ис 
риш а нама чисто мило да подвикнемо оно србијанско „ура!“</p> <p>— Опет борба на нож, опет прса 
м збогом, он ми рече:</p> <p>— Скини то србијанско одело, ено мало час је умро један аустријски 
 у позадину.{S} Изведоше ме пред једног србијанског <pb n="641" /> официра.{S} Пита он мене за  
и на бајонет.{S} Тада сам први пут срео србијанског војника.{S} Ето, тако смо се срели а како с 
те ако ћу служити кога, боље онда свога србијанскога Краља да служим.{S} Али дође јуна месеца и 
д очима да треба својом руком да убијам србијанскога војника...{S} Ускочили смо у ров и отпочел 
да смо опкољени, могли би те ухватити у србијанскоме оделу па ако те познаду, обесиће те а овак 
ма.{S} Ја сам напао на једнога рањенога Србијанца; десна му је рука била крвава а левом је држа 
{S} Скочисмо сви и пођосмо на јуриш.{S} Србијанци су нас дочекали на бајонет.{S} Тада сам први  
осврћући се и бацајући пушке за собом а Србијанци лете за њима те нас и они прођоше.</p> <p>— И 
ћутали се и мислимо у себи: дај Боже да Србијанци толико потерају оне, да прођу наш ров само, т 
смо па питајте, борили смо се као прави Србијанци.{S} А кад наредише старешине јуриш а нама чис 
ју у Србији.{S} Веле нам: добро се туку Србијанци али царска војска још боље.{S} Узели су, веле 
 пуни их возови, и чује се од њих да су Србијанци потерали наше па их млате и гоне да се осврну 
избегла из <pb n="80" /> горњих крајева Србије и овде нашла заштиту; Коло Сестара радило је вре 
ешавале судбину и овога задњега остатка Србије под Шаром планином.</p> <p>Већ два дана, јуче и  
тку већ није више било ни једнога кутка Србије, до којега није допирао глас топова.{S} Отаџбина 
догађаја, који се развијао на границама Србије, са нарочитом <pb n="86" /> грозничавом радознал 
устите ме бар да умрем овде, на вратима Србије.</p> <p>Влада је отишла 11. новембра а он је ост 
 на дну левка, сручило са разних страна Србије.{S} Тамо енглески адмирал, који је не знам којим 
 нека се на њој још једном реши судбина Србије...{S} Зар не?</p> <p>Краљ поћута мало и додаде з 
и који долазимо озго, из старих граница Србије, не верујемо више ни у шта.</p> <p>Млади поднаре 
нутим, те прекида даље операције против Србије и други телеграм, истога делегата, у коме саопшт 
истао да напусти последњи слободан град Србије.{S} Жалећи још увек, што му се није дала прилика 
 Никола оставити тако.{S} Ако и не буде Србије, новина ће бити па ћемо се разрачунати!</p> <p>О 
p> <p>— Зашто у иностранство код толике Србије?</p> <p>— Зато — одговара му други — што ту толи 
чки значај; оно је престоница вардарске Србије и средиште оних вечних, историјских балканских п 
као да оркан неће протутњати преко целе Србије и, ако где буде парче слободице, биће је ту негд 
ко брзо још ово стотину метара слободне Србије!{S} Колико је то малено, колико сићушно, колико  
ко брзо још ову стотину метара слободне Србије, не журимо да сагледамо крај дела у које је једа 
 Косово и сишла у последњи део слободне Србије.</p> <pb n="264" /> <p>Гомилице света, на тесном 
p> <p>Када је 1878 године војска малене Србије, која је пошла да ослобађа поробљену браћу, сишл 
на заштита моравске долине и целе јужне Србије.</p> <p>— То значи Београд опет да се напусти? — 
ца на разне фронтове а велики део јужне Србије спасен, обезбедио би основицу за будуће заједнич 
ри од Призрена већ је граница Краљевине Србије; прећи је значило је отиснути се у туђину.{S} Ку 
а је на неколико сати граница Краљевине Србије, граница наше отаџбине.{S} До Призрена ми смо јо 
оја је већ далеко ван границе Краљевине Србије.{S} Коњаник је морао страховито журити, на коњу  
ји паше Дрим и бележи границу Краљевине Србије.{S} Донде још газићемо по светоме тлу своје отаџ 
апуштања Београда и једног дела Северне Србије: један нагао и снажан напад на Бугарску пре но ш 
отле био највећи збег вароши из северне Србије; из Крушевца, који је био други и Скопља, које ј 
кој трагедији српској, полазак званичне Србије у планине 11. новембра 915 године.{S} Призренци  
ајближим до границе, то значи напуштање Србије, то значи напуштање сваке наде, то значи крај.</ 
додаде сама:</p> <p>— И онда, нема више Србије?</p> <p>— Нема!</p> <p>Ућутасмо.{S} Њене боне ре 
о.{S} Њене боне речи, „И онда нема више Србије“ поведоше ме читавом низу тешких мисли.{S} Учини 
S} Влада је отишла — то значи нема више Србије, војска је остала за то да се и она повуче.</p>  
овој приликом прогонења Аустријанаца из Србије прошле године у ово доба.</p> <p>— А Бојко — шап 
морио га пут; ко зна одакле он, озго из Србије, вуче терет и не одмара се ни дању ни ноћу.{S} П 
ајтежих болова.{S} Још само један час и Србије више нема и тај час је ту, ево га пред нама!{S}  
ачка већ повлачи војску из унутрашњости Србије.{S} Овај је телеграм допуњавао и поткрепљавао и  
о, која ће нам обезбедити бар овај крај Србије, и — многи су веровали — која ће нам и Скопље по 
сти дипломатске, који се завршио сломом Србије, отпоче да се ређа.{S} Сваки је дан носио свој д 
на лутамо као бескућници и нигде, широм Србије, не можемо да нађемо ни мира ни утехе...</p> <pb 
у неутралност.{S} Кад Споразум на рачун Србије, пристаје на ту цену, Бугарска упућује мобилисан 
ароши без вере, онда када је велики део Србије био још слободан, када сте и ви тако исто као и  
ицу, која је већ преплавила северни део Србије; ту је сазнао још и горку истину да се ни Крагуј 
 се.{S} Иде се у један још слободан део Србије, Дебар, Охрид и Битољ.{S} Ако би поплава неприја 
 је има, да је испуцам, да огласим смрт Србије!</p> <p>Пре но што ће се још генерали растати са 
 што ће Бугарска загазити у рат противу Србије и Споразума — један споразумни дипломата софијск 
на и о борбама француске војске на југу Србије.{S} У току тога разговора, војвода Мишић изложи  
е историје које се ту, на томе крајичку Србије, који се сад простире под његовим погледом, и ра 
твртог брата онима што вире из ћебади а Србији и четвртог војника који ће, тамо у будућности, з 
што Бугарској даје подвига за дрскост а Србији прети злом судбином.</p> <p>Бојао се тринаесте г 
контролише.{S} Такав човек налази да је Србији потребнији један кафеџија и бакалин, јер је он њ 
 китећи га утехом да је сад у слободној Србији, којој се и она враћају у загрљај?</p> <p>Хоће л 
 не осећајући се безбеднима у освојеној Србији.{S} И те слабе силе, које наступају с Косова, не 
 била наредба која је обустављала помоћ Србији.{S} Ту је наредбу и њено извршење Софија знала в 
 кренула била савезничка војска у помоћ Србији.{S} Још од ране зоре настао је био у Солуну покр 
и војник неће кренути из Солуна у помоћ Србији.{S} Чекао их је окићен Ниш, чекао их Лесковац, ч 
више читали, али се видело по њима да у Србији нешто не иде добро.{S} Сви обесили главе, сви не 
на која ми сину пред очима, истина да у Србији само армијске госпође и госпође из Врховне Коман 
ојници, босанци, рекли да неће остати у Србији већ морају да се враћају јер Руси силно надиру.< 
о дуго затишје од аустријске пропасти у Србији до сад, долазио ми је, долазио ми је два три пут 
пише да нешто у Солуну, али већи број у Србији, има 110.000 савезничких војника и то са одлично 
и, већ је са највећим поверењем остао у Србији, рекао је на дан првога октобра једноме нашем ви 
нам читају новине како наши напредују у Србији.{S} Веле нам: добро се туку Србијанци али царска 
 се у исти воз укрцати и повести војску Србији у помоћ.</p> <p>Пет минута пре 11 часова, стиже  
мне силе шаљу војску у Солун да помогну Србији; Константин грчки издаје Србију и на један мах с 
 часу кад нико више није веровао у спас Србијин, родила у њему мисао о славној новембарској офа 
ћу ту, на Ситници, да погинем.{S} Живот Србијин је и мој живот; кад она умире, што ја да живим. 
јој је позорница био баш овај део земље Србијине, на коме се и данас завршава један део њене ис 
 којим сам оних тешких и последњих дана србијиних, чешће заједнички бринуо, шетајући оном оголе 
од они не занеме, ја ћу веровати у биће Србијино.</p> <p>— Ја ћу веровати и после, кад и ти топ 
аника“ који ову сличност са катастрофом србијином чине још ближом и одређенијом.{S} Описи велик 
, Грчка, држећи се савезнога уговора са Србијом, оглашава и сама 15. септембра мобилизацију.{S} 
сарне.{S} Па још што је најгоре, рат са Србијом, са оном нашом Србијом.</p> <p>— Ух, како је мо 
омаља из мрачнога облака што је пао над Србијом и покрио наша поља и наше горе густом маглом, ч 
 најгоре, рат са Србијом, са оном нашом Србијом.</p> <p>— Ух, како је моме баби било, као да си 
 <pb n="567" /> кад ни Бог више не чува Србију?{S} Или је овај стражар можда постављен да бди н 
 Мица Зуавка и Мица Сенегалка, ја ћу за Србију умети погинути и без тога ордена!</p> <p>Гомила  
 очи првога октобра, Бугарска је напала Србију на целоме фронту.{S} Први октобар донео нам је т 
а као своје, и у несрећи која је снашла Србију, ја нисам издвајала своју личну несрећу.{S} Ја с 
ен шах-мат а Аустро-немачка офанзива на Србију уједан мах би се нашла пред једним фактом са кој 
рска војска, спремна да изврши напад на Србију; Бугарска мобилисане своје пукове шаље на српску 
ховна Команда напустиле су јуче изјутра Србију.{S} Престолонаследник је остао да то учини зајед 
помогну Србији; Константин грчки издаје Србију и на један мах се иза леђа споразумне војске, ко 
ао да би што гушћим покровом да покрије Србију, која преспављује последњу ноћ на своме тлу а за 
 Кад би сваки Србин мајку бранио, ко би Србију?</p> <p>Али је то био обичан разговор, често пон 
аћу с којима сам мислио заједно бранити Србију.{S} И ове планине, на које са пењемо и које ћемо 
 тврдили да Бугарска и не мисли напасти Србију, о чему су они добили најдубљега уверења непосре 
 да Бугарска апсолутно не мисли напасти Србију.{S} У осталом Кнез Трубецкој у Нишу, па и сам Се 
 сузбити поплаву непријатељеву и спасти Србију.{S} То је сад већ био сломљен, изнемогао старац, 
} Изгледало ми је као да сам њоме гађао Србију, као да сам гађао самога Краља Петра.{S} Зар ја  
угари, прелазећи границу, срели не само Србију већ и њене савезнике.</p> <p>— Ама савезници дол 
 кад почесмо лане у ово доба да чистимо Србију од Аустријанаца, потерасмо их како их нико и ник 
2" /> му сву чељад по кући поклао.{S} У Србију се није могло више ни мислити, морало се у касар 
н: сазнали смо да трупама које долазе у Србију командује ђенерал Бају, да ће француска база бит 
?{S} Толико ми је обећавао повести ме у Србију па ево како ме је послао!</p> <p>— И како ми је  
поразумне војске, која треба да крене у Србију, налази место савезничке грчке, једна војска кој 
 ме ко не види.{S} Зар тако ја улазим у Србију, ону Србију коју сам <pb n="637" /> толико желео 
 и своје имање и пребећи са породицом у Србију.{S} Потуцао се ту од немила до недрага и живио о 
 који је не знам којим случајем запао у Србију, где га је дочепала бујица догађаја и заједно са 
епријатељ је тада већ дубоко био ушао у Србију те се морало и даље одступати, од Ужица на Пожег 
pb n="69" /> савезничких трупа кренуо у Србију и то би имало свога утиска.</p> <p>О томе смо до 
жак утисак.{S} Тим се путем ишло опет у Србију, онолику колика је, и тај је пут био нека нада,  
после запаре, вест да савезници стижу у Србију.{S} Она је најпре обухватила прву, непосредну ок 
ане Мораве и Вардара, који би целу Нову Србију, са те стране сачувао нетакнуту и, евентуално, о 
ато — одговара му други — што ту толику Србију брани ђенерал који своју породицу шаље у иностра 
а само пред Младеновац, пала је на целу Србију аждаја и ждере нам децу, ждере много... потамани 
не, када су Аустријанци заузели Западну Србију.{S} А кад је ту прилику пропустила па тек сад мо 
ријанци под Поћореком поплавили западну Србију, овако је исто, истога месеца и истога дана у ме 
гари „у ствари немају намеру да нападну Србију“.</p> <p>Један руски консул, који се затим није  
</p> <p>— Па ко ће ослободити поробљену Србију, ако неће ове бабе? — додаје опет гомила и ори с 
ди.{S} Зар тако ја улазим у Србију, ону Србију коју сам <pb n="637" /> толико желео?{S} Улазим  
теринским погледом ову децу, ову будућу Србију и из тога погледа могао си прочитати дубок бол д 
невесели и не смеш пред њима да поменеш Србију.{S} А рањеници пролазе сваки дан, пуни их возови 
а ми се свија у грудима.{S} Ама зар ја, Србин, па идем сад под стражом, као србијански заробљен 
</p> <p>— Ти си Србин, рођаче?</p> <p>— Србин! — одговори ми припаљујући цигарету коју сам му д 
— све сам соко; видиш му из очију да је Србин!{S} А још кад чујеш да му Србин командује: „Мирно 
Зар си ти једина мајка?{S} Кад би сваки Србин мајку бранио, ко би Србију?</p> <p>Али је то био  
асак његов те му приђох.</p> <p>— Ти си Србин, рођаче?</p> <p>— Србин! — одговори ми припаљујућ 
ето, доживео сам да ми се призна да сам Србин и ето, нећу више бити србијански роб.{S} Паде ми  
етао успут; мислио сам сви знају да сам Србин; изгледало ми је као да ме сви са презрењем гледа 
мишљањем о злој вили, која руши све што Србин зида.</p> <p>Ноћ поче јаче да осваја, а зима јаче 
иће нас, рећи ће нам: „Дете, ко је брат Србин, нека стане у страну!“ Тако сам ја мислио и тешио 
у да је Србин!{S} А још кад чујеш да му Србин командује: „Мирно, лево, десно, у ред, напред!“ п 
 Краља Петра.{S} Зар ја да убијем брата Србина; зар ја да погинем од србијанске руке?{S} Дошло  
Не, брате, не удри тако крвнички!“ Опет србина треба да убијем.{S} Изгубих снагу, спустих пушку 
удбина наша; с које год стране се бориш србина убијаш.{S} Ко зна да међу онима, које ја треба с 
ја није престала веровати у добру срећу Србинову.{S} У тој војсци има их који задивљују јунаштв 
маш право да ме питаш? — вели благајник срдећи се сам на себе.</p> <p>— Што да те питам ја, нек 
е прежу два пара бираних коња, окићених сребрним амовима и перушкама над челом; на којима позад 
а глави, дигли су се лагано и трудно из сребрних својих тамница.{S} Не зборећи ни речи, не реме 
вало се најпре за новац али је вредност сребрног новца била огромна.{S} Ако као продавац тражиш 
азменим једну банку.{S} Трговци сакрили сребро а то знам већ шта значи.</p> <p>Са Нишем се ника 
рва, заложио је ватру на сред друма, на сред пута и ту ће крај ње пробдити ноћ али је велика го 
та, које ће из једних старих новина, на сред приштинске улице, јести прстима.</p> <p>Ватре, на  
S} И посрнула је овде, на сред пута, на сред друма и потражила себи одмора, вечитога одмора, а  
нском бригом.{S} И посрнула је овде, на сред пута, на сред друма и потражила себи одмора, вечит 
и све то за то да једне мрачне ноћи, на сред пустога друма, овде у чељустима дивљих Арнаута буд 
простиру.</p> <p>На округломе столу, на сред простране одаје у којој станује Престолонаследник, 
жем у Салчу, селу више Уциња.{S} Ту, на сред друма, у некој зађевици, убише јој Турци Крајињани 
креветима и официрским сандуцима.{S} На сред одаје налазе се два уздуж састављена стола око кој 
ајонетима а дете разбијене главе.{S} На сред куће, као преклана тичица, лежи у крви својој Бата 
 сече фијакер те подлаже ватру, која на сред калдрме букће и око које се промрзли греју; у друг 
а се макну кола која су се испречила на сред друма; свађају се неки око једне кофе, која је исп 
та на ћепенку турске кафанице, шеста на сред улице, седма опет на сред улице, тако и осма, тако 
е, да се увијају као змијска клупчад на сред улице, не би ли један од другога позајмили топлоте 
...</p> <p>— Зар да ми останемо овде на сред друма са женама и децом а без оружја?{S} Не бива т 
 овамо и онамо, прибирају се у групе на сред улице и воде разговоре о ноћашњем страховитом мраз 
ране, по двоја и троја у реду, па се на сред ћуприје заглавила те сад не могу ни напред ни натр 
еможе па ево сад где ће да ме остави на сред пута!</p> <p>Грађаниново вајкање није чинило утиса 
куд и чиста памука.{S} Чичица је сео на сред авлије, на једну столичицу која је ту остала како  
г господина ваљда жуљи ципела те сео на сред друма а ми овде џупримо! — гунђа један, једак на о 
звесно је убио кога!{S} Па онда, ено на сред пијаце капетан пуца из револвера на потпуковника,  
ице, шеста на сред улице, седма опет на сред улице, тако и осма, тако и девета, тако и све <pb  
 догурају до ћевапџијине тезге, буду на сред улице, држећи старе новине место тањира, вечерале  
нашао где год дрва, заложио је ватру на сред друма, на сред пута и ту ће крај ње пробдити ноћ а 
 лакше то питање; распрегоше кола ту на сред друма, онако у реду како су стигли или одјармише < 
ватара и силуете кућа које као да се из сред пламена уздижу.{S} Већ допире до нас потмули мрмор 
кад морам да спавам под ведрим небом, у сред кланца...{S} Зашто бих ја водио децу у сигурну про 
ту.{S} Заноћила је са децом на друму, у сред планине, негде иза Лебана.{S} Дечица — повела их ј 
гладовао је и стајао је дигнуте главе у сред борбе, када су око њега праскали шрапнели и падали 
<p>— А куд смем опет без оружја, овде у сред планине?</p> <p>Опет настаде ћутање, дубоко ћутање 
о, где се друм у њој губи, догледа се у сред равнице, као камилина грба, високи камени мост кој 
а, држана око ватре, међу сметовима и у сред планине.</p> <p>Од Спаса пут напушта обале Дримове 
закрчила друм и људи који су полегали у сред блата по друму и по странама.</p> <p>Крај ватара ј 
убоким браздама преорана чела.{S} Као у сред тешке оморине кад малакше и душа и тело, а пухне с 
 преноћишту јер не би ради били да их у сред пустога <pb n="340" /> Црнољевског кланца затече н 
ане друма и иду лагано, очекујући да се среди колона те да и они добију места на друму.{S} Нова 
ра у нешто, вера у ма што.{S} Донде, до средине онога моста, који се узноси над граничном реком 
нас свију, чији се живот свршава ту, на средини онога моста који се узноси над реком, јер се ту 
жи камени зид суседнога дворишта.{S} На средини те шупе гори ватра, око које седе штабовски жан 
м свега сводом паше целу реку, те се на средини пење до врло велике висине, до које се треба са 
сности која се приближује.{S} Што дубље средини вароши беле заставе све чешће, нарочито на угле 
војим мислима, које су се у овој тамној средини пуној људи, дима и мрака, чудновато плеле и рас 
ећај још више развио од како су у нашој средини, али су нам се придружили и други.{S} Вило је и 
етом од чизме узе лупати пањ који је по средини прегорео и кад га преби а он гурну две половине 
о у бег, не смејући за нама да остане у средини где је до сад, можда само претераном суровошћу  
ом тако исто.</p> <p>За једним столом у средини, један виши чиновник случајно се изрекао да сут 
 угасила киша која још једнако сипи.{S} Средином је улице немогуће било ићи а странама још горе 
е довољно колима да прођу.{S} Сви идемо средином моста, јер је странама његовим језиво проћи на 
отле, до висине тога моста, која бележи средину реке, могу још ићи, треба још да идем, а даље.. 
ј; оно је престоница вардарске Србије и средиште оних вечних, историјских балканских путева кој 
 са целом породицом а трећи су доносили средње одлуке: да породицу оставе а сами да крену.{S} И 
{S} Та караулица личила је по облику на средњевековне племићске носиљке а иначе је била од обич 
неко више биће, као она госпа која се у средњевековним романима диже ноћу из зидина стародревни 
oreign>, одјекује ти под ногама шупљина средњевековних лагума а тај одјек прихватају пусти каме 
тражим гроб мужевљев и повела сам собом средњег сина.{S} Старији је био заузет школом а мезимче 
 мора? — запитаће ме један простодушан, средовечан човек са сремским шеширом на глави, пролазећ 
шио своје тужно казивање, један омален, средовечан човек заурлика као рањен и груну се у груди. 
погледах пут истока, тамо где се узносе средоречки висови.</p> <pb n="59" /> <p>— Спремни? — уч 
и, не заборавите да Команда Трупа има и средстава и начина да неколико дана раније предвиди опа 
 године.</p> <p>— Отац вам није оставио средстава?</p> <p>— Он је занатлија, сирома; ми смо сир 
зовићу још много теже збринути подвозна средства за даље путовање.</p> <p>Два и три ближа прија 
> <p>Она настави;</p> <p>— Тога дана, у среду, био је дан као и јуче суморан; сваки час је треб 
 рамена.</p> <p>— Видо, разуме се!{S} У среду 23. овог месеца, био сам баш на кеју, кад уједанп 
радима.</p> <p>А то јутро, то је било у среду 23. септембра, свануо је страшан и крвав дан.{S}  
ести.{S} Тако побране са разних извора, сређене, допуњене и прокоментарисане вести, расипају се 
азивала и које је вероватно прибирала и сређивала, да би их била кадра наставити?</p> <p>Нисам  
ке састану под зидинама Душанова града, срела су се тада на подножјима Шаровим два поклича:</p> 
, ја не знам?</p> <p>Излазећи из цркве, срела сам једнога старога знанца мога покојнога мужа.{S 
е набацане једне на друге као вреће.{S} Срела сам неколико таквих кола пуних мртваца.{S} Рекоше 
 дан, не знајући коме да се обратим.{S} Срела сам на улици познанике и другове мога мужа и они  
> <p>Миран и поуздан поглед којим ме је срела, када сам се успео на врх моста, умирио ме је.{S} 
завело у слабост и то, што сам видела и срела толико његових другова, синова виших официра, осл 
све...{S} Нисам дизала очи, да се не би срела са његовим погледом, већ сам говорила <pb n="427" 
 страх да ме мори, јер још никога нисам срела коме би се придружила; никога замном, никога пред 
мени мост укопао у десну обалу Вардара, срели се чиновници који су изашли из канцеларија са они 
ећи пасоше.</p> <p>Ту, пред начелством, срели су се они који су још синоћ веровали да неће ника 
 значи да би Бугари, прелазећи границу, срели не само Србију већ и њене савезнике.</p> <p>— Ама 
ва и Облакова, са Брегалнице и Цера.{S} Срели су се и одмерили се!{S} И — чудновато, из тога су 
 никад не виде.{S} Ако смо се ових дана срели....?</p> <p>— Да, ових дана! — прекиде ми младић  
И овом приликом, у Призрену, кад смо се срели, жалио ми се на тога истога професора.</p> <p>— А 
рбијанског војника.{S} Ето, тако смо се срели а како сам ја некад мислио и како је мој бабо мис 
у упљачкали у првој башти коју су успут срели и на коју су гладни пали као скакавци: или су под 
ика оне двојице коњаника које смо синоћ срели испред Чаглавице и који су хитно журили распитују 
ругога они, који се никад у животу нису срели и никад више неће срести.{S} И сви они разговарај 
о страховита војска.{S} Ови, што смо их срели, нису војска из немачких новинарских легенда, нис 
ломно одступање, при коме ће евакуисати Срем, Банат и Бачку.{S} Дотле ће се и Румунија определи 
а са обала савских и дунавских надлетао Срем и Банат.{S} Даље мало од њих, жене у војничким шињ 
о се слегао силан народ, чини ми се цео Срем је био ту.{S} Читав логор кола, па шатори, па свир 
нала и зближила!</p> <p>Био је ратар из Срема, обрадовао се српској војсци кад је прешла Саву и 
у и пронела српску тробојку кроз питома сремска села и та га радост скупо стала.{S} Кад се српс 
ци дима покрили су простране банатске и сремске равни и кроз тај дим бљунула је ватра из тешких 
 један простодушан, средовечан човек са сремским шеширом на глави, пролазећи у тај пар крај мен 
е врло велика, има нас и по Бачкој и по Срему!</p> <p>— Хвала Богу, наиђе од некуд једно зрно т 
д простора, који је притискивала магла, срео је тамо горе светлост која се буди.{S} Та светлост 
ио Саву и Дунав и ту, на нашим обалама, срео се први пут очи у очи и прса у прса, војник са маз 
чки воз.{S} Када сам га, много доцније, срео у планини, где спава на ледини крај једне сиромашн 
рај мене и видели залогај у мојој руци, срео мржњу.</p> <p>Али слика глади и није била тако стр 
е у црнини у коме сам, у томе тренутку, срео погледе четрдесет хиљада српских мајака и, чини ми 
јкали се гомили која се окупла око њих, срео сам и једнога старога познаника.{S} Био је то онај 
гла помрачити му већ замагљену душу.{S} Срео сам га <pb n="153" /> ту, где се и сви остали срет 
м га и оне ноћи у Липљану, крај ватре а срео га и на друму, иза Липљана, увек и нераздвојна са  
учинио.{S} И колико сам за то мало дара срео благодарности код ових несретника, који су већ оне 
н је чуо већ од првих бегунаца, које је срео, да је Врховна Команда отишла <pb n="636" /> из Пр 
цу тога јутра, по ономе што сам видео и срео, није се тај утисак изменио.{S} Пећ је у истини ли 
дотле бегали од сунца, које никада ниси срео на улици, ни на пијаци, ни пред вратима својих кућ 
ак се мени у томе тренутку, кад сам јој срео поглед, учинило да она тронуто участвује у нашем б 
4" /> <p>А кад му се учинило да је ипак срео у моме погледу сумњу, он брзо додаде:</p> <p>— А в 
рбе на Овчем Пољу.{S} Доцније, када сам срео тога господина како пешачи измеђ Штимње и Сухе Рек 
утрос, кад сам кренуо из Штимње, ја сам срео неке железничаре, добили су наредбу да се врате у  
облак.</p> <p>Срећом, пред станицом сам срео једног пријатеља из Скопља.{S} Био је то један од  
ориште уђе она госпа у црнини, коју сам срео данас, горе на друму, када је тужна, материнским п 
је пошао натраг а кога сам са породицом срео на изласку села Штимње — е онда... препукло ми је  
чекали на бајонет.{S} Тада сам први пут срео србијанског војника.{S} Ето, тако смо се срели а к 
бом...</p> <p>Када сам је сада на друму срео промрзлу и понудио јој ћебе да обавије своје слаба 
што не би гинуо ослобађајући је!</p> <p>Срео сам и онога младога официра који ми рече да је пок 
S} Бога ми, то ћу да их замолим!</p> <p>Срео сам и једнога познатога професора, за којега знам  
чак историје унатраг окреће?!...</p> <p>Срео сам и њу — Госпу у црнини.{S} Са њенога сам лица н 
ега пријатеља док ти се не каже.</p> <p>Срео сам једнога таквога познаника, којега сам још у Пр 
о негде, измеђ Липљана и Штимње.</p> <p>Срео сам га још на приштинским улицама у друштву са јед 
у и коначару, један улопан и неизбријан срески тип, покушао је уступ и да постави по где које п 
p>— Баци, брајко! — одговара му пакосно срески начелник, који је без игде ичега, са торбом на л 
ао за њим по блату, капетан се уврати у среску зграду, из чијег је зида истицао читав сноп <pb  
кренути на пут, којим се жива душа неће срести, где се неће ништа моћи набавити, ништа добити и 
д у животу нису срели и никад више неће срести.{S} И сви они разговарају, препиру се, јадају, и 
абринутих, који у поворци траже неће ли срести своју породицу од које су их прилике раставиле,  
, зађи у који хоћеш сокачић па ћеш увек срести исту слику: људе дроњаве и у ритама, умазане бла 
 друм који води ка Липљану.{S} Њу ће он срести кад буде и сам кренуо, тамо на пољима косовским, 
сти.{S} Само што ће те себичност стално срести код људи, које сте задужили у животу, а великоду 
оће ли међу судијама ма у чијем погледу срести саучешће.</p> <p>— Јеси ли знао да се бегство ис 
S} Пуно их је, на свакоме ћеш их кораку срести.{S} И како су све те слике разнолике, како невољ 
сам се, опет је боље.</p> <p>Сутра дан, сретају се иста двојица:</p> <p>— Па зар ти не оде дана 
стили своје друштво и остали крај пута; сретају се већ и самртници, које је глад и мраз савлада 
ганој смрти, која их већ грчевито грли; сретају се већ и мртви, који су ту остали јуче и прекју 
трејама и прате нове добеглице у којима сретају своје познанике, пријатеље и рођаке.{S} Они што 
 <pb n="153" /> ту, где се и сви остали сретају, испред начелства, пред оном џамијом на почетку 
 узме мало ваздуха.</p> <p>Путем се већ сретају они који су малаксали који су клонули, па напус 
 сам изашла на улицу.{S} Лица, која сам сретала, изгледала су ми забринута, улице прилично пуст 
амота.{S} Ишла сам улицама онако; успут сретала пуно њихових и сви су ми били гадни <pb n="416" 
тни.{S} Онакажени сами, ми с презирањем сретамо онакажене и, место топла саучешћа, ми немилости 
орене главе и гледамо предасе.{S} Успут сретамо и друге, тако исто натоварене, те се једно друг 
дило под иконом и шапће молитве Богу за сретан повратак, за богат лов и добру срећу Новичину, к 
} И ја сам пун наде, пун вере, очекивао сретан дан када ће мој јединац саградити свој чунић и п 
 канцеларије и ја на њеноме лицу опазих сретан осмех мајчин.{S} Тај ме осмех толико охрабри да  
никлих државица, кренуле једна другој у сретање, мачеви су њихових војсковођа тамо ка Шару упра 
 према својима несретним поданицима.{S} Сретао их је и до сада, на путу до Приштине, здравио се 
ртве вароши и које је прве његов поглед сретао, учини му се да виде или бар осети, како се узно 
у наду напустили.{S} Лица, која си јуче сретао безизразна, тупа и блесава, данас видиш свежа; ч 
рема овој појави и у колико сам је више сретао успут, у толико је више тај осећај растао у мени 
лесава, данас видиш свежа; чела која си сретао изборана и забринута, данас видиш ведра а у очим 
а, данас видиш ведра а у очима, које си сретао угашене, видиш сад како се уждио зрак.{S} Као да 
бе, срамота ме била и од оних, које сам сретао успут; мислио сам сви знају да сам Србин; изглед 
оци њихови, које <pb n="88" /> си данас сретао улицама забринуте, ведро су се поздрављали и жив 
 у туђој руци спази комад хлеба.</p> <p>Сретах их успут, ове јаднике, једу лишће од купуса који 
 опште обележје свега живота, свега што среташ и што се креће око тебе.</p> <p>— Немате ваљда г 
е, чије су очице биле отворене и кад се срете са његовим погледом, њему наиђоше сузе на очи и о 
е зрно сипало огањ и косило.{S} Капетан срете погледом младога водника, који је иза свога топа  
да све редом, па кад у свачијем погледу срете одобравање, он додаде:</p> <p>— А овде, у овој зе 
ћилиму простртоме по поду а баба Вилка, сретна међу унучићима, седела је на једној троножној ст 
е већу пару одваја и доноси мајци.{S} А сретна мајка, облије најпре пару сузом, па је тутка под 
отишли тамо у поље, да изблиза виде оне сретне који неће патити као ми што ћемо.</p> <p>На аеро 
ојега он не диже главу и избегава да се сретне погледом <pb n="375" /> са бегунцима кроз чије г 
служују да их човек просто убије кад их сретне.{S} Ко зна колико је још породица упропастио тај 
сад, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем где год да ми објасни ако зна какав нови план;  
дер, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем <pb n="548" /> где год успут, да ми објасни ако 
тронут од ове ватре, избегавајући да се сретнем са погледом несретниковим, и пошао сам даље лут 
 ја бих сад већ био у Битољу.{S} Али се сретнем опет са оним професором што ме је скинуо са сол 
тку, на памет да ми је да у овој гомили сретнем оног трећепозивца што нам је ноћас у Штимњу дон 
е први пут, од кад као народ постојимо, сретнемо на бојишту са пруском војском која је, окићена 
 Друмом само ми изгнаници што одимо или сретнемо по где кад какво преплануло дице са ожиљцима,  
 сам се спремао, ако се ма кад у животу сретнемо, да му очитам буквицу те да му никад више не п 
у нам била кадра ни мрвице понудити.{S} Сретнији, који су колима, ко зна одакле и из кога држав 
очи слика оне мајке која је мало час са сретним материнским осмехом изашла из исте канцеларије. 
вога пута, кад је зинуо, <pb n="352" /> сретно мимоишао кашаљ. — Реци ти мени, пријатељу, путуј 
 дечју радост да виде изближе Краља.{S} Сретно детињство мисли да Краљ никад не плаче, да је Кр 
ече: „Ајде, Бојко, нек да Бог да се ово сретно сврши па се ти нећеш вратити у село без медаље з 
ћутећи и избегавајући да нам се погледи сретну.</p> <p>Увелико је превалило зимско студено сунц 
 један крај другога, тако се у тренутку сретну и ако се дотле нису никад видели, да се опет у т 
ли човечуљак и мигну чак овамо на мене, сретнувши се у том тренутку са мојим погледом.</p> <p>— 
поносан и свечан али ипак тужан.</p> <p>Сретох се на ћуприји са једним војником, који носи воду 
је, у невољи се човек обраћа човеку.{S} Срећа је то, која разорава наук Божји и отуђује ближњег 
е увек смеје, што је увек весео, што је срећа очева и мајчина.{S} Бата лежи у крви, полеђушке и 
жеш ми помоћи само тако, ако те послужи срећа те изнесеш главу из овога окршаја и дођеш кад год 
</p> <p>— Цео пук? — понови капетан сав срећан јер му стиже читав пук најбоље војске.</p> <p>—  
да Краљ никад не плаче, да је Краљ увек срећан.{S} Разочарана дечица запиташе га:</p> <p>— А ку 
је нашао <pb n="296" /> солуцију, нашао срећан излаз из сплета брига, невоља и неприлика.</p> < 
е народне песме!“</p> <p>Мој син је био срећан када је слушао ове очеве речи; у њему се још тад 
изнајем да их је било али, ја нисам био срећан да будем под командом таквога једнога културнога 
на пут поћи нити се са пута вратити да, среће ради, не уделе просјаку. <pb n="585" /> Отуда, на 
 Ту ће подићи нове куће, потражити нове среће, ородити се, вратити нам се и наћи жељена мира.{S 
едом, као да би хтео да један део своје среће и нама да, па се отисну с друма у њиве и поче пре 
да целиваш Цара Лазара!“ Еј, Боже, моје среће!{S} Колико <pb n="629" /> су јурили путем наши вр 
разом, па ако још Новица буде имао мало среће, зна она, зна тета Стане, на чија ће врата закуца 
} Зато је ваљда Бог и доделио тако мало среће свету, да би човек остао ближи себи и Њему.</p> < 
туге, у њему се оцртавао дубок бол који срећеш код мајке која цвили над драгим телом јединчевим 
њим како граби па и радујемо се његовој срећи и завидимо му.</p> <p>— Их, благо њему! — рећи ће 
дан историјски чин, који је њему његова срећна звезда наменила да још једном понови.</p> <p>И с 
смешио и тапшао рукама и грлио си твоје срећне родитеље?</p> <p>И ко зна, Боже мој, како су се  
рата до врата да посећује некад мирне и срећне домове и болом да бележи трагове својих стопа.</ 
 та је кућа скривала један добар брак и срећне родитеље, који су неговали троје здравих и напре 
S} А они од мојих другова, који су били срећнији, проћи ће крај мене и отићи, отићи ће тамо у ж 
 коме је јахао официр пред патролом.{S} Срећом млади официр био је мој познаник, један од оних  
 прођеш кроз комисију.{S} Може те којом срећом мимоићи, шта знам ја!“ Није ми више ништа казао  
S} Већ сам био натоварио и да сам којом срећом кренуо, ја бих сад већ био у Битољу.{S} Али се с 
ански обавио је као густи облак.</p> <p>Срећом, пред станицом сам срео једног пријатеља из Скоп 
 силна вера обузела је људе; другаче се срећу, другаче поздрављају, другаче разговарају.{S} Јед 
 и које је као сунчане зраке уплитала у срећу свога детета и своју.{S} Она и даље гледа за њега 
а сретан повратак, за богат лов и добру срећу Новичину, која се с дана на дан све више помаља,  
ке, која није престала веровати у добру срећу Србинову.{S} У тој војсци има их који задивљују ј 
скрајно бона.{S} Али госпа диже главу и срећући се, у оној полусветлости, колику је гомила жара 
ишић предлаже офанзиву према Митровици, срешћемо њих и онда ћемо се опет скрхати а питање је хо 
миче или оној, што стоји страном улице, срешћеш све што се, као на дну левка, сручило са разних 
 потка њених снова, смисао њена живота, срж њене снаге, леку болести, поткрепљење у данима бриг 
а улици дисала сам дубоко, алапљиво сам сркала онај ваздух који ми је гасио ватру у грудима.</p 
агледали светлост слободе, последњи пут сркали зрак те слободе, последњи пут сагледали небо сво 
 са мршавим вочићима који изгледају као срндаћи и разглављеним точковима које је обмотало блато 
 онда мала сељачка кола са вочићима као срндаћима и точковима које је обмотало блато слојем деб 
у и само ко зна колико се српски војник сроди и ороди са оружјем својим, тај може појмити жалос 
 воловских кола разривају обале друма и срозавају се страном у јендек; вочићи потежу у страну и 
ка се опустили и вуку по блату; лица се срозала, одело већ подрпано и блатњаво, прокисло и - ом 
, они крстићи у реду, све је то војска, српска војска.{S} Ово је већ четврта година како се ту  
чујем речи:</p> <p>— Грејте се, грејте, српска дечице!{S} Учинио сам своје; извлачио сам топове 
ележио је путеве којима су српски Краљ, српска војска и српски народ пошли напуштајући свој дом 
следњим дахом својим користим вама бар, српска децо.{S} Грејте се, грејте, толико ћу још дисати 
и ни овом приликом неће моћи да одупру; српска ће војска једним очајним налетом повратити Косов 
 удар.{S} Гробари су завршили посао.{S} Српска је Круна већ сахрањена...</p> <p>Поноћ је давно  
зећу вароши кренули даље, ка Скопљу.{S} Српска се војска повукла до оних положаја, до којих је, 
е се зачела историја пораза српских.{S} Српска се војска борила на обалама реке Марице и она у  
 збира са свих страна и разорена држава српска.{S} Тамо ћемо и ми прогнаници са огњишта својих  
 Хрељин <pb n="530" /> Пазар је колевка српска, зачеће живота и државе.</p> <p>Изнад свих тих г 
рханђела, нека ту нађе гроб и Краљевска Српска Круна.</p> <p>Гробари су тихо, без разговора, бе 
е сводове на којима је до јуче почивала српска држава.{S} Извештаји, који су јуче и данас стигл 
м а на Призрену се Душановом залепршала српска тробојка.{S} Ено је, ено, онамо, намо!...{S} И а 
 на њој пуне двадесет и две године вила српска тробојка још пре ослобођења Приштине од Турака.{ 
е је некада, у далекој прошлости, никла српска вера, једини је ноћас неми сведок тужнога чина с 
 крваве обале, крај којих је пала једна српска круна и где се зачела историја пораза српских.{S 
{S} У Призрену већ лежи сахрањена једна српска Царска Круна, тамо негде под развалинама цркве С 
е крунисања Душанова, па сада кад једна српска круна пада!</p> <p>И да ту мисао подвуче и појач 
на?{S} Призрен је био последња слободна српска варош у којој смо могли наћи заштите; полазећи и 
десно, у ред, напред!“ па ти слатка она српска реч, и ја бих стар овако, узео пушку и стао бих  
а осталих кућа улицом којом ће посљедња српска батерија проћи.{S} Капетан ободе коња и похита з 
} Охрид и Пећ су вера хришћанска и вера српска; то су храмови под којима је први пут пропојала  
стичу Црна Гора и Шар, последња заштита српска.{S} На подножјима њиховим води се борба.</p> <p> 
разорила.{S} И тек 1912 године, када је српска војска, сада снажнија и духом и снагом, сишла с  
 рату, злим неким провиђењем, допрла је српска војска на оне крваве обале, крај којих је пала ј 
а и та га радост скупо стала.{S} Кад се српска војска повукла отуд, морао је и он напустити сво 
рићете се да бегства није било догод се српска војска борила с уверењем, да ће макар један дели 
на како смо одступали и како је у опште српска војска одступала а непријатељ напредовао, тај тр 
ици живо утврђују положаје, са којих ће српска војска покушати још једном и последњи пут да бра 
списати речи: „За Косово — Куманово!“ и српска се застава залепршати на чаробним обалама охридс 
 ће још једном пропасти српска држава и српска круна утонути у крви.</p> <pb n="305" /> <p>Тиши 
на скопљанскоме се граду неће више вити српска тробојка и Скопље ће почети свој први дан новога 
а Поћореком и још једном славом покрити српска војска и вали те славе заљуљати велике европске  
орбе, пре но што ће још једном пропасти српска држава и српска круна утонути у крви.</p> <pb n= 
ри, разорени храмови, разорена прошлост српска; тамо се сад збира са свих страна и разорена држ 
рви пут пропојала хришћанска и први пут српска молитва.{S} Хрељин <pb n="530" /> Пазар је колев 
чувао поуздање.</p> <p>— Да постоји још српска војска и ја бих имао ту веру.</p> <p>— Постоји н 
да добро и кад у војницима позна своје, српске војнике, она се преобрази изненађењем и осети се 
 сад одимо, развија се најславније доба српске историје — Милутиново доба.{S} Ено, тамо у Пауно 
ило би изложити ватри из српских топова српске рањенике.{S} Ко је тај који би хтео и смео тај з 
а.</p> <p>— То је последњи савет шефова српске војске! — рекох више шапћући.</p> <p>— Последњи! 
году, пратила и била им предзнак завада српске властеле и расуло и растројство, које је из те з 
сам ни слутио да ће од четрдесет хиљада српске деце, за месец дана, тридесет <pb n="390" /> и ш 
tion" /> <pb n="568" /> <p>То је зграда српске призренске Богословије где је одсео Престолонасл 
оји ће доцније бити најизразитија слика српске трагедије и инспирисати највеће духове овога све 
стављати на свима историјским сломовима српске државе: под Бодином па затим под Чаславом, под Л 
ас неми сведок тужнога чина сахрањивања српске вере.</p> <p>И сахрањена је већ!{S} Пуковник кој 
обавестиле и, чим се они не одвајају од српске владе и чим они хоће у Битољ, то значи да код њи 
} Учинио сам своје; извлачио сам топове српске на Рујан и на Облаково, износио их на грудима св 
алеђе Душанов град, симбол моћи и снаге српске; као да је неко хтео да пред овим залеђем да што 
 где се заклонио последњи делић слободе српске?!</p> </div> <pb n="532" /> <div type="chapter"  
се траг не позна, да непријатељ не нађе српске топове.</p> <p>Поноћ је одавно већ превалила, ва 
деца.</p> <p>— Наша кола морају да возе српске рањенике.{S} Српски се војници боре за нас па не 
м се опоменуо оне <pb n="292" /> велике српске катастрофе на тој најкрвавијој реци из српске пр 
еднога дана кроз Винковце и заробљенике српске и натераше нас све да изађемо да их видимо, али  
о место где сагоревамо последње остатке српске државе, зове Пећ.</p> <p>— Зашто је и доношено д 
е и бацио још последњи поглед на гробље српске артиљерије, рече потресеним гласом и са дубоким  
а, у крајичку марамице о прегршти земље српске!{S} Понећемо те у недрима својим, понећемо те от 
значава правац експанзије младе и бујне српске државе.{S} Тамо, под Митровицом, код Пантина, Не 
оји је видела где је гроб и друге круне српске, пође кроз двориште и прође тихо, нечујно, кроз  
ници су били примили на себе снабдевање српске војске и, према обавештењима која је влада имала 
 сазнао да ни величанствено пожртвовање српске војске ни њени надчовечански напори, нису кадри  
ају га они, јер се тамо већ чује пуцање српске пушке, јер су му село извесно већ напустили Ауст 
 и очајно посматрали одступање последње српске батерије и боно узвикивали: „Има ли какве наде?“ 
тну и изразиту фигуру баба Вилке, старе српске угледне госпе.</p> <p>Причала нам је о змији мла 
> Шарова и његов поносни врх, где су се српске виле понова сабрале да запевају песму тужбалицу  
 цркве Патријаршије.{S} Ниска кубета те српске светиње оцртала су се у ноћи и догледала <pb n=" 
дужност, када су после Куманова послате српске трупе на Једрене, али је још тада брижно занихао 
 последња одлучна борба коју део расуте српске војске може дати:{S} Бугари би да присвоје себи  
 катастрофе на тој најкрвавијој реци из српске прошлости.{S} И кад је та борба на Марици настав 
где лежи Галипољ.{S} Биће да су то капи српске крви, које су кануле на једну успавану традицију 
а последњем парчету, на последњој стопи српске земље!</p> <p>Наше ће гробове већ покривати туђа 
не.{S} То је била стогодишњица пропасти српске под Карађорђем и стари је Краљ, пун неке необјаш 
 поплава, казивала нам је да ће остатак српске војске, која још није стигла у Пећ, обуставити с 
и.</p> <pb n="691" /> <p>— Крематоријум српске државе! — одговори официр гласом кроз који је зв 
ац пијука који је негде у близини копао српске топове; када су се владике и архимандрити, свешт 
ана опет бити део српске прошлости, део српске историје.{S} Из заноса те буди потмули тутањ озд 
бине која ће једнога дана опет бити део српске прошлости, део српске историје.{S} Из заноса те  
идимо, али их ја некако изварах.{S} Зар српске војнике, војнике Краља Петра први пут да видим п 
ац краљевске власти и врховни командант српске војске.</p> <p>- Становао је на горњем спрату, у 
а у Чачку, спашће се армија, штаб, част српске војске и... ко зна какав све обрт може настати,  
анили српску престоницу, зашли су сад у српске планине да са нама заједно поделе судбину једног 
ком својом сад већ требао да буде близу српске границе, отвори писмо, прочита га брзо па се вра 
дерала каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљерије, догоревала је већ; мрак је све дубље 
ждирао каре, лафете и сву осталу опрему српске артиљерије, тамо иза пећскога гробља, недалеко о 
 занешењак чак покушавао да на земљишту Српске Краљевине образује разбојничке банде, рекрутован 
дница се — последња седница на земљишту Српске Краљевине — растурила, да би се приступило изврш 
кола морају да возе српске рањенике.{S} Српски се војници боре за нас па не могу рањени ићи пеш 
у испред себе па изађе напред:</p> <p>— Српски се војници боре за нас па не могу рањени пешке и 
 српски војници, зар не видиш да сам ја српски официр; зар ти хоћеш да ја српску војску, макар  
ицу.{S} Бојао сам се само да не буде на српски фронт а оно тако је и било.{S} Одведоше нас у Бо 
ворих му. — Само пре три стотине година српски је народ одавде, од Патријаршије, кренуо у бегст 
онима око ватре.</p> <p>Један га запита српски, други га запита влашки, уверен чим је неко туђи 
Она је зашла од гроба до гроба, где год српски војник лежи, припаљујући свећице и целивајући са 
а оснажи малаксалога и да проведе народ српски кроз море патња и страдања.</p> <pb n="727" /> < 
ебесно; молили су се Богу који је народ српски пет стотина година подржао у вери, у оној велико 
вио бити српски заробљеник томе да буде српски војник?</p> <p>Он је вероватно погодио шта сам ј 
.{S} И како ми је рекао?{S} Рекао ми је српски, рекао ми је мојим рођеним језиком, рекао ми је  
е и раније био у вези са нама и знао је српски, те је он служио највише као тумач а и као вођа  
кву а бабо мени вели: „Ето видиш, то је српски цар Лазо, што је погинуо на Косову пољу.{S} Ајде 
рпскога, где се уздиже жртвеник на коме српски народ врши увек обред пожртвовања свога?</p> <p> 
а Шаровим два поклича:</p> <p>„И ако се српски стег посред Ниша вије.</p> <p>Јоште тужно Косово 
рпскоме војнику и само ко зна колико се српски војник сроди и ороди са оружјем својим, тај може 
азуме се да нисте успели, за то што сте српски књижевник.{S} Да сте били београдски кафеџија ви 
 којима су српски Краљ, српска војска и српски народ пошли напуштајући свој дом и своју државу  
о оне модре повијарке, где толики млади српски животи леже, па се онда окрете ватри и додаде:</ 
 друмом, кроз равну Метохију, пролазили српски витезови и одлазили светим Дечанима на поклонење 
} Да ли је овај један претпоставио бити српски заробљеник томе да буде српски војник?</p> <p>Он 
последњим дахом својим користио честити српски во.{S} И после смрти још, тек му се угасило око  
 — настави он своје казивање — био већи српски барјак но црквени, па кад дође Царев дан те се о 
жаја и Берана на Андријевицу.{S} Будући српски Краљ бележио је путеве којима су српски Краљ, ср 
 јер се осећа заклоњена, јер зна да јој српски топови не смеју, тамо где је, бацити своје ватре 
е она знаменита борба 1012 у којој краљ српски Војислав, сишав са Рашке побеђује Византинце и п 
ла?{S} И да ли је тај Усуд хтео да слом српски понови на истом месту или је то изабрано место х 
о.{S} И после пет стотина година, један српски краљ са истога места полази на Косово, али за њи 
м штабом, у коме се већ налазио и један српски млађи официр, стављен на службу ђенералу.{S} Чим 
ветао и зрачан ореол.{S} Призрен ја сан српски, он је једна чаробна легенда.{S} Онамо, намо, из 
одине са целом стражом и примљен је као српски официр код добровољаца.</p> <p>— Три дана, колик 
а једна рука да вршим своју дужност као српски војник.{S} И, ја вас уверавам да ћу је вршити и  
а Арханђела, под чијим је сводовима цео српски народ негда клицао: „Слава теби, Боже наш!“ у ча 
с, чекало их је Скопље; чекао их је цео српски народ и нико није хтео да верује немиломе гласу  
учитрнски пут, у кући где је некада био српски консулат те се на њој пуне двадесет и две године 
рио мађарски а један је за њим преводио српски.{S} Питали су ме има ли мушких у кући, рекла сам 
а капетан — Зар не видиш да су оно тамо српски војници, зар не видиш да сам ја српски официр; з 
са неким руским лекарима.{S} Овамо опет српски министар у живоме разговору са француским артиље 
српски Краљ бележио је путеве којима су српски Краљ, српска војска и српски народ пошли напушта 
 земљишту и уморан четворогодишњи борац српски, који је на северу запливао већ у дубоку крв, ди 
тељевим казивањима. — Чујете ли; то још српски топови говоре и до год они не занеме, ја ћу веро 
кад госпођа заврши своју причу речима: „Српски се војници боре за нас, па не могу рањени пешке  
и.{S} Око 11 часова излази лист <title>„Српски Југ“</title> и онда се он граби и чита од врха д 
ледају очи у очи са опробаним ратницима српским, чију вредност и храброст нису ни сами Немци по 
ојој је становао, пространа је и застра српским ћилимовима са много породичних слика на зиду.{S 
та, ни по цену највећега успеха, не сме српским топом разнети тело ни једног српског невиног де 
 <p>Отуд се још јављало: да се Ниш кити српским и савезничким заставама, да се спрема свечан до 
тренутку, срео погледе четрдесет хиљада српских мајака и, чини ми се, читао из њега клетву четр 
, читао из њега клетву четрдесет хиљада српских мајака која ће клетва, као оштра јесења слана,  
а круна и где се зачела историја пораза српских.{S} Српска се војска борила на обалама реке Мар 
товали су свеци дуго и дуго на раменима српских војника, који су се смењивали носећи освећене и 
иске.{S} То светле кандила над ћивотима српских владара и светаца Стевана Првовенчанога и Стева 
хваћен на томе послу, он је протеран од српских власти још пре но што је Србија била у непријат 
 како сам плакала, како сам љубила коње српских војника и чизме коњаника до којих сам могла сти 
е сакрила, значило би изложити ватри из српских топова српске рањенике.{S} Ко је тај који би хт 
 жандара, гомила оних међу којима има и српских рањеника, мрзнути и киснути цео боговетни дан н 
је нешто пустих турских кућа, било је и српских кућа које су широм отвориле врата онима, који с 
купљени у групе, објашњавају се о ажији српских новчаница у Солуну, о акцији Француза на јужном 
{S} Пуковник који је руководио сахраном српских топова пошто је прегледао довршене радове и бац 
ко, царство, гине Лазар и Обилић и цвет српских јунака и руши се она величанствена зграда која  
ено — има, има...!</p> <p>Сваки од ових српских сломова настао је из других разлога, под другим 
ади; „Друштво за проучавање ослобођених српских области“ држало је седнице на којима су се прој 
је Поћорек преплавио западни део старих српских граница.{S} Три стотине валандовских гробова, д 
една војска и једна држава, било је још српских држава које су живеле и које су постојале.</p>  
 где цветају косовски божури, пропада и српско, царство, гине Лазар и Обилић и цвет српских јун 
ина, о значају међународних уговора, он српско-грчки уговор о савезу оглашава за неважећи и, ка 
 балканских војсака; четврти је цитирао српско-грчки уговор; пети је наводио свој разговор са р 
сузе на очи.{S} Није шала целивати цара српског.{S} И бабу пуне очи па ми само шапће: „Упамти,  
 <p>— Опредељујте се кад више ни једног српског војника не буде у вароши.{S} Док сам ја овде јо 
ме српским топом разнети тело ни једног српског невиног детета ни одузети живот ма једној српск 
ветога октобра, већ није било ни једног српског војника у Скопљу. <pb n="135" /> Команда Трупа, 
, са нескривеним изненађењем предусрете српског официра са батеријом.{S} На лицима свих било је 
не кућице, жена спазила српску војску и српског официра па стидно сакрила за леђима бело барјач 
 су топови поздрављајући долазак првога српскога Краља у Милутинову престоницу, после пет стоти 
> <p>— Али тај руски брат пуца на свога српскога брата...</p> <p>— То су ваше балканске ствари! 
одрпан сиромашак.{S} Та су кола одвезла српскога Краља у Немањину Белу Цркву, данашњу Куршумлиј 
есту или је то изабрано место храм бола српскога, где се уздиже жртвеник на коме српски народ в 
заједничкога, у свима овим катастрофама српскога народа?</p> <p>— Ипак има — шаптао је млади Кр 
мачке артиљерије и о нечувеним напорима српскога војника.{S} Ђаци ратарске школе спавали су твр 
а истока са западом.{S} Прилеп је песма српскога народа; ту је Марко орао друмове, ту делио мег 
.</p> <p>— Да ли је по једна катастрофа српскога народа одиста везана за име Карађорђевића и ув 
и камен и свака водица, део је историје Српскога Народа.{S} Цело то драго парче земље је један  
надчовечанске напоре и све велике патње српскога народа.</p> <p>Марта 1920 год.,</p> <p>БЕОГРАД 
у писали врло много о великој трагедији српскога народа деветсто петнаесте године, ми смо тек в 
ела још које бегство у ранијој историји српскога народа.{S} Бабе се увалиле у душеке, претрпале 
ана, ево прославе стогодишњице пропасти српскога народа и ево опет његовога вође на путу бегств 
г или можда унутарњег, што лежи у психи српскога народа или у његовом карактеру, у његовој судб 
а ми, кад смо ступили у борбу са пушком српскога Краља у руци, изгледало ми је то као празник н 
Србија спава!</p> <p>То је последњи сан Српскога Народа!</p> </div> <pb n="560" /> <div type="c 
рдника догледао, онда, када сам целивао српскога Цара.{S} Како би тешко проплакао мој бабо, сад 
 у прошлост када је један сјајан покрет српскога народа, неприхваћен од народа који су слободу  
аспаљује нижу масу мухамеданску противу српскога режима и обећава му како ће му Бугари, једини  
е догађај наговештавао велику трагедију српскога народа.</p> <p>За пад Београда сазнали смо 26. 
сам император Кантакузен бавио на двору српскога краља, Милутинова унука, молећи за помоћ српск 
ас откуцао; долазе најзад и сарадници- „Српскога југа“ ,и казују <pb n="33" /> свој разговор ко 
да су већ на досадањим фронтовима према српској војсци, подељеној према њима, Аустријанцима и Н 
у овој околини непријатељски држе према српској војсци, те је на појединим местима било и пушка 
 Аустријанци при сусрету са Немцима, на српској граници, рекли овима: „Изволте, сад је на вас р 
уверише нас да нема више мирна кутка на српској земљи.</p> <p>Гаси ватру, несретниче, што ти је 
есна француска одељења примила борбу на српској територији, на Моглену.{S} Значи да у Солуну ве 
, одмах над том собом где се копао гроб Српској Круни, млади њен носилац и даље се борио са теш 
 и Симе Игуманова завештаоца ове зграде српској богословији.{S} Око стола, у углу, из којега ла 
пства кликнуло се: „Осана!“ и у души се српској тад пробудио нови сан који је затим хладна, нем 
 <p>Био је ратар из Срема, обрадовао се српској војсци кад је прешла Саву и пронела српску троб 
ијих тренутака у овој великој трагедији српској, полазак званичне Србије у планине 11. новембра 
виног детета ни одузети живот ма једној српској мајци.{S} И он клону савладан једним тешким бол 
 да смо у њему ископали гроб још једној српској круни.</p> <p>Зора се све више наглашава, предм 
аву да су они задали дефинитиван ударац српској држави, када су већ на досадањим фронтовима пре 
наге о којој се овде прича да је већ на српском земљишту, пођу само Вардаром на више, па би вид 
 своје имање и да ће његов повратак, са српском војском, значити слободу његова села и његова з 
 цео Чачак, попадале би још једном пред српском војском а непријатељ, <pb n="205" /> пребачен п 
и се војска, која би већ једном била на српскоме земљишту и вратила затим, то је друго питање,  
ветска бајка и по други пут поновила на српскоме тлу, те не би ли Голијати једном увидели да је 
ж фронтова да је француска помоћ већ на српскоме земљишту и уморан четворогодишњи борац српски, 
.{S} Само ко зна колико је топ поуздање српскоме војнику и само ко зна колико се српски војник  
о што се пред њиховим очима наноси срам српскоме војнику.</p> <p>Киша ромиња, облаци се журно в 
ам ја српски официр; зар ти хоћеш да ја српску војску, макар и у одступању, проводим под белим  
кој војсци кад је прешла Саву и пронела српску тробојку кроз питома сремска села и та га радост 
пред вратима једне кућице, жена спазила српску војску и српског официра па стидно сакрила за ле 
угарска мобилисане своје пукове шаље на српску границу; споразумне силе шаљу војску у Солун да  
, Бугарска упућује мобилисану војску на српску границу а уверава споразумну дипломатију да јој  
ве, које су у рату за ослобођење водиле српску војску на Јавор и на Шуматовац, лежале су у блат 
уђинци, који су до пре неки дан бранили српску престоницу, зашли су сад у српске планине да са  
е радознало и са усхићењем посматрајући српску војску коју нису очекивали.{S} Мало даље, опет п 
 зађе даље у прошлост, у давну прошлост српску и поче се заустављати на свима историјским сломо 
раља, Милутинова унука, молећи за помоћ српску.{S} У дубини тамо, ено га Неродимље и Петрич гра 
 сазнањем.{S} Ко сме да туче у варош, у српску варош, пуну народа и пуну избегле сиротиње, међу 
љеници тражили од команде да их приме у српску војску.{S} Еј, благо мени, рекох, само дај Боже  
егодовањем пресретало од некуд залуталу српску батерију, која ће навући борбу и са њом гнев неп 
одарства, и ствара једноставну и снажну српску државу која слази у косовску и скопску равницу.{ 
 много о свему и свачему. „Их, да видиш српску војску — казивао је мени — све сам соко; видиш м 
анице, да се у њој помоли, широм целога српства кликнуло се: „Осана!“ и у души се српској тад п 
своју Голготу и да је хришћанство према Српству тако сиромашно жртвама.{S} Две хиљаде година ми 
страх, ако је тамо загустило, па се они сруче и закрче друмове.{S} Боље да ми измичемо раније.< 
на модра маса, као гомила црнога камена сручена у долину, што смо се више ближили све су се виш 
ствари и свих могућих облика.{S} Све то сручено и бачено без реда једно на друго, представља чи 
пови те се за час очисти улица и све се сручи у подруме и под кровове.{S} А кад се изгуби онај  
ме, он се одвоји од прозора и уморно се сручи понова на миндерлук, осећајући се тешко сломљен и 
 тако наредио, да се једна велика мисао сручи у амбисе овога кланца <pb n="582" /> из којега је 
уци и са товарима на леђима и све се то сручи на тесни простор пред начелством да, приправно за 
своје невоље њему приписивала и на њега сручивала.{S} Искусни старац знао је да невољи ваља оду 
аљеве и последње остатке вере.{S} Ту се сручила готово цела Србија и ту је први пут запазио на  
овечански поднела све болове који су се сручили на мене.{S} Мени је мало било то, ја сам зашла  
, срешћеш све што се, као на дну левка, сручило са разних страна Србије.{S} Тамо енглески адмир 
имо.{S} Видите како је, сами видите.{S} Сручило се овде све, сва несрећа и невоља и нема се кад 
а му узмем једну килу тога ордења да је сручим у кола, у крило ненасите и одвратне сујете.</p>  
пак; товарни коњ тамо пао и товар му се сручио у блато.{S} А напред негде, тамо на ћуприји, при 
 нам је остао за одступање.{S} Ту ће се сручити цела Србија.{S} Бугари су већ у Качанику, њима  
рака; тамо ће планути жандарске пушке и сручити тело у гроб, који се ниже у реду оних, који су  
улицу.{S} Само чујеш „ура!“ и водови се сручише доле на ниже и поче да прашти бомба.{S} Немци п 
улици, па и одатле Немце отераше наши и сручише их доле, на Јалију.{S} Али ту наше дочека паљба 
зничка пруга за Солун, потеже све да се сручује на Косово.{S} Из Ниша, који је дотле био највећ 
ужасан крах, један ужасан слом и све се сручује са страховитим треском.{S} Тамо где се јуче још 
дним делом виси у ваздуху, цреп пршти и сручује се, оџаци који падају на њ’ дробе га у ситну па 
 са ужасним тутњем, кршећи се о стену и сручујући се у амбис.</p> <p>Одатле, од Љум-Куле, наста 
 као да се небо проломило, као да су се срушила брда и планине.{S} Почеше опет гранате да падај 
и га је везивао за живот.{S} Кад се све срушило, њему је слом изгледао страшнији и црњи но свак 
ми је на несретну варош, на коју се био срушио брег и претрпао је, па је хитно раскопали те оно 
тника а час као крхање крова који ће се срушити и пасти на главе становника куће.{S} Само, да л 
е тамо где су гробови, вратите се тврда срца као Југовићка, и обиђите их све; обиђите их и прек 
 дана, кад дође наредба да крену, тешка срца испратиле, тежа но што су њихову старију браћу у ф 
то она што раскрвављене душе и изцеђена срца слази озго са обала савских и дунавских, прелази Б 
е и одлазио и дочекивала сам га радосна срца и испраћала лаке душе.{S} Жалила сам ал нисам слут 
ђима на моја леђа — био је некако добра срца.{S} Сваком да учини, сваком да помогне, па га сви  
стекла, он је 1914 дочекао лака и ведра срца и не слутећи да је то година која ће донети догађа 
лад ми утоли.</p> <p>Дао сам му од свег срца, јер сам знао да у Ђаковици арнаути продају дуван  
ке прва светлост у очима значи отварање срца.{S} Осећао сам неку искреност и снагу у души.{S} У 
} Слушала сам му дах и бројала му ударе срца.{S} Зашто су људи око мене шаптали, не знам.{S} Ни 
а балканској ветрометини, ишчупао је из срца Балкана, са обала моравских, неколико стотина домо 
.{S} Пешаци дигоше главе и нарастоше им срца, те викну неко међ њима: „Брже, људи, ево нас стиг 
, девето... ко би их гледао, ко би имао срца, ко снаге и очију да их све види?</p> <p>На грудим 
илост и немилост.{S} Биће ваљда и у њих срца кад виде ову чељад.</p> <p>Нико не одговори и нико 
окушах да га тешим.</p> <p>— Истина је, срце ми каже да је истина.{S} Кад тако говорим о њему и 
 — он је био ту, нађоше га у списку.{S} Срце ми је на једанпут залупало кад ми рекоше и у том ч 
е и готово никакве терете нисмо имали а срце нас је вукло својој кући те нам је пут био лак.</p 
 комађе стене везане дубоким кореном за срце планине.{S} Али ноћас, над Призреном царује судбон 
оносну наредбу, њему још једном задрхта срце.{S} У једноме магновењу прелетеше му пред очима св 
ећ до сад размишљао.{S} Ал најзад стеже срце и наредба паде:</p> <p>— Пали!</p> <p>Млади потпор 
 ћеш и како ћеш.{S} Нека те Бог и твоје срце научи!“</p> <p>— После већ стигосмо и у Винковце,  
 два жарка ока који узбуди младу крв те срце другаче бије.{S} Све су то деца која су до јуче пр 
ра марш!“ Свирачи засвираше а мени поче срце да расте, као да сам слушао свету литургију у цркв 
аук који ми је продирао кроз душу, кроз срце и кроз кости.{S} Изгледало ми је као да чујем глас 
 како умиру у блату.{S} Све су видели и срце им је изгубило осећање, душа им је пресита утисака 
лас: „Тата, тата!“</p> <p>Глас детињи и срце очинско поведе му поглед и спази на подрумском про 
има, откинуло ми се нешто овде у души и срце ми је заиграло.{S} Слутила сам!“</p> <p>Слутња је  
настави онај обраћајући јој се — стегни срце па трпи, кад ти је таква судбина!</p> <p>— Идем оп 
и кад сам сам, па мислим на њега а мени срце заигра, заигра и не може да се устави. — И те речи 
ко се и деси да погинем, мораш стегнути срце, мораш се измирити с тим да сам испунио своју дужн 
ни део материнске љубави.{S} Материнско срце, као поморац буру, предосећа несрећу кад је она да 
он је земљин.{S} А земља има материнско срце, она га прима и грли га а и не пита како си јој га 
 сам морала да стегнем своје материнско срце и нисам смела, исто као оно отац кад је полазио, д 
 мученика, видело се да њено материнско срце слути несрећу и ако је она далеко, још врло далеко 
вао да ће бити, све што је моје очинско срце у дуге, брижне ноћи замишљало, све што сам будан с 
ек, данас овоме а сутра ономе, заиграло срце кад би спазио познат друм, познату шуму, познату с 
 пута већ казану истину, да је материно срце једнако у сва доба и у свих народа.</p> <milestone 
бећавао, све више и више расте материно срце а ведри се бригом наборано чело.{S} Новица већ има 
.{S} Паде још један и то овај погођен у срце.{S} Није ни зенуо.</p> <p>— Брзо, шта чекате, шта  
зак једне батерије са Дрине чак овамо у срце Шумадије, испуњава тешком бригом и слутњом.</p> <p 
ку.</p> <p>Загазисмо и у Јадар, а Бојку срце нарасте.{S} Ту је, у својој земљи, познаје сваки к 
 може свако да поднесе ово.{S} Треба ту срце од камена и живци од гвожђа па да се не свисне.</p 
ца са зверском снагом, онога што вели: „Срце ми је довољно.{S} Оружје ми не треба!“ Онога што у 
 детиње.</p> <p>И мене заболе тешко под срцем, те стегох грчевито на груди моје мртваче.{S} Бол 
S} Силни пером опеваће наше јаде, силни срцем заплакаће над нашом невољом а силни душом пружиће 
лу, све црњи гласови се чују те леденим срцем чекамо кад ће наићи на наше село.</p> <p>Једнога  
дило премореној ми души и раскрвављеном срцу!{S} Као после силне буре на пучини где се крхао и  
на којој мајка спије и гомила се нада у срцу материнском.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се Нов 
узносили као пластови сена, осветљени у срцу црвеном светлошћу високих пламенова, почели су се  
већ са вама? — одговори и поче журно да срче цигарету коју је припалио.</p> <p>Ипак ми је био ч 
ао под каменом и диже зелену главицу да срче зрак; гране у млада дрвета, које су се биле повиле 
 сагледа светлост дана, последњи пут он срче зрак божји, последњи пут сагледа небо свога завича 
зва бону одвратност и плануше му образи срџбом.{S} Он напусти батерију те ова настави пут калдр 
травуљину, под којом су лежала поваљена стабла и покрхано грање али, хвала Богу, није дуго трај 
ну на главу.{S} Мраморно <pb n="562" /> стабло са поломљеном византијском капителом лежи пребиј 
 коме је он сведок!{S} Дубоке бразде на стаблу његовоме казују да он већ вековима стоји ту као  
 која је као млада, жилава, несаломљива стабљика никла из душе му и упорно се усправљала под ве 
и пристајали, заузео је данас одлучнији став, јер одлагање одступања могло је бити од несретних 
, а? — рећиће опет кафеџија заузимајући став ђенералштабног официра.</p> <p>— Ништа није ово пр 
водин одлучан глас:</p> <p>— У моје име стави под команду све, што ти до руку дође.{S} Остани т 
дозволе старцу, да једној сумњивој вери стави на милост и немилост судбину носиоца круне и угле 
етаном као командиром.{S} Капетан одмах стави овај полуескадрон под своју команду и истури га и 
пао нечију тарабу, те вуче прошце да их стави на ватру.{S} Нађе се узица те увезаше врата, да н 
очима та служба и молитва Богу.{S} Попа ставио епитрахиљ па отворио Јеванђеље а ми сви припалил 
х ваљаних младића који ми се одушевљено ставио на расположење и свесрдно помагао при образовању 
д ни уметникова кичица не би била кадра ставити је на платно, јер не само што би му промакли мн 
вечаним гласом:</p> <p>— Ја ћу се лично ставити на чело моје војске и ту ћемо на Ситници сви из 
, Боже наш!“ у часу када је Душан Силни стављао себи царску круну на главу.{S} Мраморно <pb n=" 
ећ налазио и један српски млађи официр, стављен на службу ђенералу.{S} Чим је трубни знак објав 
 у наш фронт, Константину грчком био би стављен шах-мат а Аустро-немачка офанзива на Србију ује 
но ми види нову ситуацију пред коју смо стављени издајством грчким, неодлучношћу савезника и је 
 ове несретне бегунце.</p> <p>А кад воз стаде испред ове масе, настаде очајна и страшна гужва.{ 
жеравице у прегорелој ватри.</p> <p>Сен стаде на плочу која јој је до малочас гроб покривала и  
напустила земљу?</p> <p>Ђенерал Јуришић стаде уз гледиште да команданти имају право на ову иниц 
е угасим али се она не угаси.{S} Кораци стадоше пред мојим вратима а квака шкљоцну два три пута 
јући се судбини.</p> <p>А пут све тежи, стаза по где где уска и стрмена, да се једва може проћи 
ђу камење, час појављује на окукама.{S} Стаза ова иде изнад провалије, на дну које Дрим помамно 
дије ишао пешке, ма да је био немоћан а стаза тешко проходна, још више због леда и мраза.</p> < 
, јер је го камен и у њему урезана уска стаза, под којом зјапи провалија.{S} Хладноћа све јача  
p> <p>Одатле, од Љум-Куле, настаје уска стаза којом се упутила дуга поворка бегунаца и натоваре 
о гдекад, на одмориштима, или где би се стаза толико проширила да би могли поћи упоредо.</p> <p 
смо из куће у густи мрак.{S} Није се ни стаза честито видела до колико што видиш испред себе да 
 а срам ће високо узнети главу и ходити стазама, којима је негда чедност ходила.{S} Доћи ће пос 
се у амбисе, где се по уским и усеченим стазама и пешице тешко одило, те се пред овим изгледима 
тати по туђим двориштима, по непознатим стазама, не би ли ма где нашао какав диречић, грану, ил 
робар копа нову раку.{S} Киша раскаљала стазе и гробови се расули и утонули.{S} Гробљанска влаг 
у се и често пута одмарали јер им узина стазе није увек дозвољавала да је носе на раменима, већ 
пуних недара румена корала којим посипа стазе којима ће он доћи.</p> <p>Он ће доћи, он је жив,  
p>Кад би већ пред зору а ми сврнусмо са стазе којом смо се пели те ударисмо у шуму по безпућу.{ 
а, који се хвали да је све путеве и све стазе прошао па би знао усред ноћи ко усред дана ићи.</ 
ледњим остатцима своје крви боји снежне стазе албанских кланаца или, неодважан да се осврне на  
S} Загрљени мајка и син, светлећи тамне стазе, којима се измеђ стена и камена пење са обале у п 
и за нама, газио сам тегобне и беспутне стазе, пео се на Проклетију и Ругово, на Комове и Сутор 
 мртви људи и мртви коњи све чешће ките стазе, тако да кланци, кроз које бегунци оде, већ почињ 
ноћи, ведра као да би зарана да осветли стазе и богазе мрачних кланаца, у које ће се сутра зоро 
з које смо лутали не знајући ни пута ни стазе и које смо сејали гробовима наших <pb n="8" /> др 
у стазу, познато дрво.{S} Тамо на крају стазе те, иза оне шумице, близу оног дрвета, његово је  
угим.{S} Та поворка се вије по усеченој стази као дуга, бескрајна змијурина, која се час губи м 
аза страну, где је извор.{S} Спустих се стазом кроз њиву те избих на раскаљужене обале једнога  
 свој чунић и поћи својим путем, својом стазом, секући напором младе снаге гломазне животне вал 
им, лаким, као што оди сен и пође уском стазом, која од развала Светога Арханђела па левом обал 
морским таласима и посипала је коралима стазу од старичине <pb n="19" /> куће па све доле до об 
азио познат друм, познату шуму, познату стазу, познато дрво.{S} Тамо на крају стазе те, иза оне 
оји је високо узносио своје голе гране, стајала је мирно и непомично као фигура на надгробном с 
е класе, који је био празан и затворен, стајала је гомилица француских официра водећи живе разг 
м свет.{S} Сва деца отишла, па и ја.{S} Стајала сам код ограде, у страну, да ме не гура гомила. 
спазио сам опет њу — Госпу у црнини.{S} Стајала је ослоњена на један храст, који је високо узно 
 боговетну ноћ да добију места у возу — стајала је она, под једним оголелим дрветом у станичној 
 врата која су иначе од јутра до вечера стајала широм отворена, те се улазило и излазило као у  
лица и великих, изразитих очију, она је стајала у једноме склонитоме куту, иза великога стуба.{ 
тек сад приметих да је на месту где сам стајала киснуло кроз кров.{S} Раскопчах се, не би ли на 
реја, од сваке вере и од сваке руке.{S} Стајали смо дуго, врло дуго, па нас онда пребројаше и н 
у ватре на све стране.</p> <p>Сат и два стајали смо на друму под кишом, не знајући у ономе мрак 
Митровицу и за време, док су још возови стајали, повела разговор са познаницом, која седи на је 
: зато су жене и деца, до пред сам мрак стајали пред вратима, на улицама кроз које ће војска пр 
ављено и забринуто, сабрано у гомилице, стајало је пред дућанима, пред кућама, помирено са судб 
е знајући у ономе мраку ни где ћемо.{S} Стајало је тако хиљадама душа и сва запрега, све што је 
е да нађемо кола.{S} Док су ова стигла, стајао сам крај беднога Бековића, који је тешко јечао и 
ма оне храбрости са којом сам пошао.{S} Стајао сам усред борбе непомичан а око мене се борило и 
у?</p> <p>За столом, крај којега сам ја стајао, не могући да добијем место, говорило се о самоу 
земљи немац, заробљеник, а крај њега је стајао један грађанин очајна лица и вајкао се:</p> <p>— 
 пет дана тражи своју команду а који је стајао мало у страну од те групе, узвикну:</p> <p>— Гле 
рх табака и ја принесох фењерић који је стајао на земљи измеђ мојих ногу.</p> <p>— То је само ј 
 се Пашић једноме чиновнику, који му је стајао за леђима.</p> <p>— Према обавештењу капетана Ре 
ци! — добаци неко с врата крај којих је стајао ослоњен.</p> <p>То ме подсети да сам га и ја вид 
лата, кисао је, зебао је, гладовао је и стајао је дигнуте главе у сред борбе, када су око њега  
е чичица док му ми перемо рану — Ја сам стајао пред кућом кад ме удари тане.{S} Стојим па гледа 
 <p>Застао сам крај ове ватре, дуго сам стајао.</p> <p>— А и да те нису ухватили, куда би бего? 
рена старца, који је крај друма повијен стајао ослањајући се на једну батину.</p> <pb n="283" / 
оватно особље из штаба — и свет је дуго стајао пред вратима и одлазио до оне чистине иза начелс 
 види, он је ипак дуго и дуго забринуто стајао на прозору и упињао поглед тражећи да види бар о 
То је био војник, који је далеко у пољу стајао гологлав и усамљен.{S} Шајкача му је била под па 
 настаје гунђање.</p> <p>— Нећемо ваљда стајати овако до довече!</p> <p>— Море хајде да пођемо  
 мора се трпети, мора се скрштених руку стајати и као мртва мета чекати ударце.{S} А кад би сам 
нам.{S} Не морам улазити у његову собу, стајаћу пред вратима.{S} Кад сам већ кренула, паде ми н 
руко испреплетанога клупчета догађаја и стаје пред седога Краља, злокобно се кезећи и шапћући п 
ла хартију и парчад на ђубрету нађенога стакла на маломе отвору, кроз који ће јој сунце допират 
ошћу, преливају и сјакте као разнобојна стаклад.</p> <p>— Што се овај човек овако окрвави, по Б 
е залеђена и снегом покривена бескрајна стаклена поља.</p> <p>Кроз ведрину догледа се на све ст 
?</p> <p>Очајник ме погледа тупо, неким стакленим погледом који је сјактио из крвљу умрљанога л 
ченим преко рамена; она кола са великим стакленим <pb n="538" /> прозорима, кроз које Величанст 
 у траљама, поднадула лица, без израза, стаклених очију као у смрти, облесавели.{S} И међу њима 
а жеравица, једва продирала кроз прљаво стаклено окно улепљено хартијом</p> <pb n="12" /> <p>Шт 
силне кише, замрзло се и покрило танком стакленом скрамицом те крца под кораком и остаје за тоб 
 размаче завесе да на, мразом замагљено стакло, наслони усијано чело и клонулу главу.{S} Напољу 
рила.{S} Под његовим топлим дахом сукну стакло и открави се танка скрамица мраза, која га је <p 
ула у таму.{S} Чим је с вечери непогода стала, небо се почело нагло ведрити <pb n="301" /> и за 
30" /> живо настави, тачно отуда где је стала.{S} И ја сам је слушао као кад би наставио читати 
гла сам се само кад је улетела у собу и стала ме грлити и љубити: „Устај!“ викала је старица а  
ута, наслоних детету на раницу не би ли стала крв.</p> <p>Ја не знам кад је рањено, ја се ни са 
итома сремска села и та га радост скупо стала.{S} Кад се српска војска повукла отуд, морао је и 
новембарској офанзиви, која је Аустрију стала жртава и срама а нама донела славу војничкога нар 
 ње изгледа увек свежа и која као да је сталан израз њенога лица.{S} Енглескиња је села и не зд 
двојити половину, те да виде бар где би стали и где би сели.</p> <p>При тој слабој светлости са 
и бацају уморне погледе на нас који смо стали крај друма те их посматрамо.{S} Ко је од нас тада 
уздање, које га је увек пратило, до сад стално буниле.{S} Неко осећање празнине и усамљености,  
еће и ако пред њим стоји машина која је стално под паром да би наредбу о покрету могла одмах из 
у Грачаницу.</p> <p>Тишину, која нас је стално пратила, од једном проломи врисак пред нама.{S}  
победио ону неодољиву неман, која му је стално шаптала у ухо својим пискавим гласом; „Мислио си 
ио догађаје, и тога ради помоћник му је стално све реферисао.</p> <p>И влада и Врховна Команда, 
епше <pb n="571" /> младости, проведене стално у војничкоме логору на бојноме пољу, завршава ов 
је то? — пита онај глас из дима који се стално буни кад наиђу нови гости.</p> <p>— Чиновник! —  
ово значење које су полусан, који ми се стално наметао, и мистичан зрак месечев, допуњавали тај 
роз Албанију и о свему ономе, о чему се стално говорило и на друмовима и крај ватара и на ћепен 
дежна лица и очајни погледи, ова киша и стално мутно небо, ово блато и оскудица, ова стрељања и 
кодушности.{S} Само што ће те себичност стално срести код људи, које сте задужили у животу, а в 
 му мисли не задржавајући се ни на чему стално, прелетале би са догађаја на догађај, са слике н 
однети где у сталну болницу.</p> <p>— У сталну болницу?{S} Где је то?</p> <p>— А ко ће га знати 
не може бити, морали су га однети где у сталну болницу.</p> <p>— У сталну болницу?{S} Где је то 
мад.{S} Чоколада, кафа и шећер имали су сталну и пристојну цену.</p> <p>Један мој пријатељ који 
или себични, знајући колико их је труда стало док су стекли ово мало ватре и нису пуштали к њој 
ете је мало, тек прешло две године, тек стало на ноге, па би тешко било с њим кад би настала ве 
патили.{S} Сутра само потражите где год стан па се одморите.</p> <p>— Да тражимо стан? — изнена 
тан па се одморите.</p> <p>— Да тражимо стан? — изненади се један од њих.</p> <p>— Код мене ниј 
 и они војници што су зашли да нам нађу стан.{S} Мени и мојој породици припаде мало крова у јед 
рњем спрату, у одељењу које је од свога стана одвојио ректор Богословије, који се са својом пор 
 двораца старога Уциња, станује и тетка Стана, самохрана старица, коју су сиротиња и самотиња п 
љувао је крв, на ногу не може ни сад да стане чврсто и ви кажете то је све једно и још кажете,  
и ће нам: „Дете, ко је брат Србин, нека стане у страну!“ Тако сам ја мислио и тешио се, али сам 
 из детета израсте момчић, даде га тета Стане доле, у чаршију, не били јој олакшао терет и бриг 
буде имао мало среће, зна она, зна тета Стане, на чија ће врата закуцати.{S} Доћи ће и њено про 
 здраво и хитро као млад јелен, те тета Стане са поуздањем чека, где је оволико, још коју годин 
 два три дана разболе се девојчица неке Стане Дамњанове, па се разболе и стари чича Раденко.{S} 
ко узбуђење, да се чине силне припреме, станица се кити и спрема се част и напојница храбрим са 
аломе</head> <p>Пред селом где је војна станица, увек предњи редови задрже збег па не може по с 
p> <p>Нашла сам зграду у којој је војна станица по оној гомили војника и народа који се тискао  
га јутра, мислим 5. октобра, када је та станица била позорница најжалоснијих слика.{S} Отада ми 
ада сад спазио зидове зграде у којој је станица и пожурио тамо.{S} У чекаоници и у свима просто 
!</p> <p>И одмах се донесе одлука да се станица искити савезничким заставама.{S} На станици је  
на.{S} Воз је чекао дуге сате на разним станицама док се обезбедио његов пролазак.</p> <p>— Вер 
о концентришу код Криволака и Грацкога, станице испод Велеса, како би оздо, брегалничком долино 
те ноћи био је на канцеларији начелника станице на горњем спрату једне од тих кућица.{S} Гледао 
ећи једној од група, која се враћала са станице, један омален господин не хтеде ни да саслуша в 
ер... лађа тоне!</p> <p>Враћајући се са станице, пошто је воз кренуо за Солун, свет је ишао у г 
 велики војни аутомобил који довлачи са станице од некуд евакуисан материјал, враћа се празан н 
здање.</p> <p>Још није воз ни кренуо са станице а већ се кроз варош просула, као освежавајућа д 
а се преносе дрва и еспап са београдске станице, па онда фијакер од оних који су осамдесетих го 
 торбу Карађорђевих Звезда са липљанске станице; да ми је да га нађем, да му узмем једну килу т 
{S} То је био трећепозивац са липљанске станице.</p> <p>— Ух, ала је хладно — рече и сав се стр 
оја се обично начети на огради солунске станице и са ужасном оријенталском дреком, намеће купци 
ело, онај поглед захвалности са скопске станице још једном се понови.</p> <p>Огрнута ћебетом пр 
епрекидно руши и крха.{S} Са железничке станице <pb n="91" /> пронесе се по гдекад писак локомо 
оде.{S} Кад буде онај воз са железничке станице, из којега се сад руководе борбе, кренуо — на с 
 и падају највише овамо, код железничке станице, где је Команда Трупа.{S} Становници скривени и 
 виши чиновник са скопљанске железничке станице, који је у тренутку кад су кретала једновремено 
а се преносе дрва и еспап са жељезничке станице, па онда опет фијакер, од оних који су осамдесе 
јављале су се ненадлежне команде, војне станице или су се укрштали разни гласови, разна брујања 
јом је, по уверавању начелника те војне станице, необично личио на ђенерала Степу Степановића.< 
оверила Војној Станици и управник Војне Станице, стари београдски полицајац, предузе одмах све  
ајзад ми рекоше да идем начелнику војне станице и ја се упутих њему.{S} Свет ме је жалио што се 
гао успети.{S} Дотрчао је и чиновник из станице и загледао врата са свих страна па послао да се 
оласка воза бар пет шест пута да оду до станице и да се врате.{S} Са њихових точкова далеко прс 
лепљене кућице, које су се начетиле око станице.{S} Једини осветљен прозор те ноћи био је на ка 
то даље!{S} Када сам пошла ка начелнику станице ја сам чисто страховала да ме он не предусретне 
 Младеновац, да се тамо јавим начелнику станице те да ме упути лекару.</p> <p>Мисао о лекару да 
пре обухватила прву, непосредну околину станице, па је после као поплава, као пожар, нагло хват 
о да учини нека службена саопштења шефу станице.{S} Обратих се њему да ми помогне и пожалих му  
ад сете онога од чега треба почети, шеф станице нареди да се оде у жељезничку радионицу и отуд  
који ће се сместити команда трупа и шеф станице комбинова воз из једног ресторан вагона, који ћ 
разликовати од баре, улице које воде ка станици на једанпут оживеше и почеше се све јасније наз 
 варош.{S} Свет је још једнако куљао ка станици а фијакери се утркивали пуни ствари.{S} Киша је 
евном светлошћу која се тек развија, на станици се железничкој издваја из полумрака и све јасни 
 трубни знак објавио да ђенерал иде, на станици је настао живљи покрет, официри су се разлетели 
реши језик.</p> <p>— Била сам, вели, на станици да гледам свет.{S} Сва деца отишла, па и ја.{S} 
>— Где ти га је дала?</p> <p>— Тамо, на станици.</p> <p>— Познајеш ли ту жену?</p> <p>— Не позн 
ица искити савезничким заставама.{S} На станици је скопској један гвоздени мост, који премошћуј 
 воз већ био отишао пут Младеновца а на станици је био други, који је растоваривао топове и коњ 
 од навале бегунаца.{S} Воз још није на станици и железнички чиновници, који неколико дана и не 
а али и иначе, треба бити што раније на станици, јер ће навала бити ужасна па се треба борити з 
ородице, које су целе ноћи прележале на станици не би ли добиле ред да уђу у вагоне, тискале се 
них породица које су целе ноћи кисле на станици, морају ћутати пред силом.</p> <p>Видео сам јед 
оји је ту реч бацио и данас по подне на станици и тај пискави глас продре кроз поноћну таму као 
у се придруживали они који нису били на станици, да чују што ново.{S} Те су групе разговарале о 
а.{S} То је одлетео у ваздух магацин на станици; наши су га, напуштајући варош, упалили.{S} Сви 
ије ни слазио али се врло дуго бавио на станици и ту је чуо да мобилишу и Грчка и Румунија, што 
пре да стигнем.</p> <p>У Реснику смо на станици дуго, врло дуго чекали.{S} Један је воз већ био 
.</p> <p>— Их, што се направи џумбус на станици...</p> <p>— На којој станици?</p> <p>— Па на Ли 
је отишао.{S} Преседела сам целу ноћ на станици, на оној киши, и сутра дан тек ушла сам у воз.< 
а журно уче Марсељезу да је отпевају на станици а девојке збирају цвеће да оките у борбама већ  
о ни на коју страну.{S} Чекаће га ту на станици, чекаће вечерас, чекаће ноћас, чекаће и сутра а 
едан до Феризовића.{S} Пред подне стиже станици наредба да спреми нарочити воз у који ће се сме 
ога да и даље живи.{S} Убио се на првој станици, на којој је сишао, кад је кренуо из Скопља.{S} 
 џумбус на станици...</p> <p>— На којој станици?</p> <p>— Па на Липљанској.{S} Остали неки санд 
с задрхтао у грлу.</p> <p>— На Ђуниској станици заостали су од некуд вагони у којима је био нат 
а а ноћивао је у вагонима на ћупријској станици, коју су засипали непријатељи бомбама са аеропл 
сан уснио те ноћи.{S} Као на липљанској станици, па се искупио силан народ око сандука из којег 
<p>Још од првог сусрета, на скопљанској станици, у мени се почело будити неко побожно поштовање 
а у црнини коју сам запазио на скопској станици, када је увређеној пришао један странац да јој  
обијен испред зграде.{S} У телеграфској станици затече он телеграфискињу која је беспослена чит 
ојим очима старога Краља на крушевачкој станици како му лију сузе из очију а, недалеко од њега, 
синоћ и целу ноћ да хита ка железничкој станици.{S} Веровало се, биће можда ноћас каквих ванред 
 И ови нови бегунци журе ка железничкој станици која је још увек преплављена светом.{S} Јутрос  
нови су батаљони кретали ка железничкој станици, јер по распореду за покрет, сваких два сата тр 
е.{S} Овде, испод Водна, на железничкој станици, још увек увраћају избеглице и жудно погледају  
 покрет француских трупа на железничкој станици.</p> <p>У 10 часова пре подне, већ је био укрца 
у вароши и сели се у воз на железничкој станици.</p> <p>Јутрос, седмога октобра, отишао је посл 
видео сам је на Скопљанској железничкој станици онога јутра, мислим 5. октобра, када је та стан 
 пут запазио на скопљанској железничкој станици а други пут на приштинскоме гробљу када је обил 
на сваком кораку, на свакој жељезничкој станици, у сваком селу, у свакој вароши.{S} Требали сте 
 на бугарску мобилизацију.{S} На нишкој станици чуо је и потврду вести да се савезници већ искр 
рупа управу над Скопљем поверила Војној Станици и управник Војне Станице, стари београдски поли 
и је био магационар при некаквој војној станици и тога ради носио официрску капу под којом је,  
чиновничког реда који је радио у војној станици.</p> <p>Одушевљени таман поново умочи писаљку у 
је као густи облак.</p> <p>Срећом, пред станицом сам срео једног пријатеља из Скопља.{S} Био је 
ревносно вршио.{S} И у овоме часу, пред станицом, <pb n="315" /> он је имао да учини нека служб 
 и два да се уђе у село.{S} Обично пред станицом загуши, јер како ко пристигне ту распитује за  
 ако смо били сами самцити у мраку пред станицом, па се онда наже ближе мени и узе ми шаптати:< 
 а ја не могу још једанпут.</p> <p>Пред станицом, коју означава један избледели и прокисли троб 
не још док ови нису били ни дотерани на станицу.{S} Војници су, разуме се, држећи се тачно наре 
ање, очистити ципеле и однети ствари на станицу; други ће им војник силом оружја задржати место 
е аутомобилу, кад год ће понова поћи на станицу, већ гуше жене и деца међ дењковима, бошчама и  
 да и ја идем у Приштину и сишла сам на станицу али није било <pb n="432" /> воза, јутрос рано  
евакуисан материјал, враћа се празан на станицу и прима породице да их донде одведе.{S} Тамо ће 
ју кроз гомиле које су још синоћ поселе станицу и, где мало простора нађу, спуштају ствари и ок 
из депеша које су дошле или прошле кроз станицу, било из свог тастерског разговора са нишким ко 
 сваки час наредбу па и ми да напустимо станицу.{S} Да могу, госпођо, ја бих вам помогао, веруј 
Кад виде народ да ћемо већ да напустимо станицу а он се слеже око вагона да разваљује.{S} Неко  
и војник.{S} Мотоциклиста нагло улети у станицу, сјаха справу, упути се ђенералу и предаде му ј 
обро је, вели, наши напуштају качаничку станицу и повлаче се ка Феризовићу.{S} Намамиће Бугаре  
чаник?</p> <p>— Заузели су и железничку станицу.</p> <p>— А?!!{S} А команда трупа још је у Фери 
 наши су већ бацили у ваздух железничку станицу и напустили га.</p> <p>— Ух! учини онај што се  
и и жена с децом да слазе на жељезничку станицу и ако никакав воз у то доба није ишао ни на кој 
оградских избеглица стизале на ресничку станицу.{S} Све покисло на ноћашњој киши, све престрављ 
она, да долазе у везу са продавцима иза станичне ограде.</p> <pb n="68" /> <p>И као што то обич 
 још једнако излетали те точили воду са станичне чешме или преко ограде додавали чутурице да им 
вима просторијама мале и скромне зграде станичне, згрувала се маса света те се просто гуши и да 
акни, овде није слободно! — виче гомили станични жандарм али тоном који казује да виче само из  
ше да објасни положаје, забадо прстом у станични зид показујући где би се која војска налазила; 
на железничке шине, мора да сам зашао у станични реон.{S} Да ли ћу ту бар, међ железничким ваго 
а је она, под једним оголелим дрветом у станичној алеји, као да би је оно сухо грање могло зашт 
нај кафански песимиста који ни овде, на станичном перону, не може да се уздржи а да не умали је 
 обележава бедна и жалосна слика.{S} На станичном перону лежи читав логор породица које још од  
лизацији, шетајући одмереним кораком по станичном перону и праћен гомилицом жедних обавештења с 
ал није ни слушао.{S} Велика казаљка на станичноме часовнику нагло је одмицала и војници, који  
n="131" /> положаја, закачио дизгине за станичну ограду и хитно одјурио вагону у коме је Команд 
ијаци, па онда у Доњем Шору, где смо ми становали, почеше да падају кућа до куће, од кафане Шар 
један од њих.</p> <p>— Код мене није за становање, водим вас само да се склоните од кише.</p> < 
ховни командант српске војске.</p> <p>- Становао је на горњем спрату, у одељењу које је од свог 
и се у куће.</p> <p>Кућа у којој сам ја становао, ван пута је којим ће војска проћи, с тога сам 
оследња саветовања.{S} Соба, у којој је становао, пространа је и застра српским ћилимовима са м 
иштво не узнемири.</p> <p>У тој је кући становао ђенерал, командант трупа нових области, оних т 
се о томе да ли се у Приштини могу наћи станови; у трећој гомили вајка се онај виши чиновник шт 
је најдраже, закључасмо врата на својим становима и упутисмо се за гомилом.{S} Ја сам носила св 
ао напуштена кућа у којој је и последњи становник изумро.</p> <p>Енглескиња, пошто се довољно з 
ао напуштена кућа у којој је и последњи становник изумро.</p> <p>Тако и овога часа, проводимо п 
ло је до <pb n="700" /> пушкарања измеђ становника и наше војске; на Колашину се већ воде после 
ова који ће се срушити и пасти на главе становника куће.{S} Само, да л се то тек сад крха кров  
ртим прозорима провирују преплашене очи становника који су се већ предали судбини те су још рад 
ући се на радознале погледе преплашених становника до којих, преко високе Јелице, једва да допр 
рета а дубље је ваљда сувље.{S} Пацови, становници ове прљаве зграде, извесно су из својих рупа 
ничке станице, где је Команда Трупа.{S} Становници скривени иза замандаљених врата и застртих п 
но кад пожар на мах обухвати кућу па се становници њени спасавају дочепавши узгред ма коју, ма  
.{S} И у околини ђенералове куће почеше становници да се буде из сна, за који су синоћ веровали 
им гута имовину, стоје непомични и неми становници куће коју ждере пламен.</p> <p>Пламен већ бу 
следње поуздање да ће се у хришћанскога становништва моћи испросити која мрва хлеба.{S} Они, ко 
е може рачунати ни на исхрану војске од становништва.{S} Ни о моралу трупа аустријских нису зар 
но требао да решава питање о евакуацији становништва, забрину се искључиво бригом о ситуацији у 
да их превезе преко пучине.{S} По броју становништва, које је на њему, он преставља скоро једну 
а и деветога октобра а у зору деветога, становништво је скопљанско већ догледало наше трупе на  
са предајом, измирено већ са робовањем, становништво је готово са <pb n="182" /> негодовањем пр 
ли питање о начину, како да се евакуише становништво.{S} Примио се и за члана одбора Грађанске  
ога је брзо нестало.</p> <p>Муслиманско становништво Метохије није нас гледало пријатељским пог 
вина од које задрхта Чачак и преплашено становништво у њему.{S} Да би сузбио дејство наше артиљ 
, водећи очигледно рачуна, да се околно становништво не узнемири.</p> <p>У тој је кући становао 
етрпао је, па је хитно раскопали те оно становништво, што је изашло из гроба, не уме чисто да п 
о на напуштеном имовином и над поспалим становништвом.{S} Пред поноћ, обесио сам и сам пушку о  
врата и прозоре.{S} Настаје паника међу становништвом куће, збуњеност, пометеност, бегство, спа 
кају; да се збрину још о овом заосталом становништву, да помогну евакуацију у колико могу, да с 
еднога од пустих двораца старога Уциња, станује и тетка Стана, самохрана старица, коју су сирот 
 овога, у соби која је управо над овом, станује командант Прве Армије војвода Мишић, са својим  
 столу, на сред простране одаје у којој станује Престолонаследник, лежи разапета карта, по којо 
 никог другог немам.{S} Питали су ме ко станује самном и имам ли што да једем.{S} Рекла сам им  
црпни, давали су укупно овакво обележје стања у војсци: војска преморена, малаксала и растројен 
умунија, која не би дозволила поремећај стања на Балкану, које је створио Букурешки уговор.{S}  
е да што тачније и што поузданије сазна стање непријатељске војске која наступа за нама.{S} Зар 
о војвода Мишић али, не верујем и да је стање бугарске војске такво.{S} И ако су их борбе на Ти 
весне паузе. — Примам и верујем и да је стање аустријске војске такво какво је изложио војвода  
а Косовскога бојишта, казао је какво је стање оставио кад је напустио борбу и та је вест пошла  
а поуздано; даље, морамо знати какво је стање и расположење у војсци, нарочито после напуштања  
овањем казивали и сувише јасно какво је стање у Нишу.{S} Иначе, што се мора признати, на возу ј 
но сазна сваку појаву пре но што утврди стање болести.</p> <p>— Ко је могао видети? — одговара  
е он поведе на велика дела; да ли такво стање рађа Кавуре, Мациније, Обилиће и Синђелиће?</p> < 
дине одлуке од великога је значаја било стање на гиланскоме фронту, где би евентуални успех мог 
е уништавање материјала, да јаве бројно стање и расположење војске, количину муниције и да учин 
 капетану на рапорт и саопшти му бројно стање прикупљене пешадије као и синоћне и јутрошње крет 
pb n="583" /> А је ли то доба, је ли то стање једнога народа које даје услове да се он поведе н 
адијских јединица према њиховом бројном стању.</p> <p>Седница се свршила доцкан увече, око деве 
да Мишић изложи опширно своје сазнање о стању у аустријској војсци, иснесе све податке, све иск 
чно војвода Мишић упутио, да се увери о стању ствари и, како вођа одељења у рапорту изјави, да  
илика које нам је војвода Мишић изнео о стању аустријске војске, ја се претходно питам и питам  
о, војвода му нареди да понови рапорт о стању ствари и о снагама којима располаже, а кад то изв 
миравао разговором, уверен да јој је, у стању у коме је, тако исто тешко изговорити реч као и и 
о заклао државнога вола, рашчеречио га, стао на један ћошак и сече секиром и продаје на оку, ко 
 сањала то, кад ето Новица већ пристао, стао већ у службу рибара уцињских, те залази са њима по 
ји води коња, сад на одморку пришао му, стао крај предњих точкова па брижно гледа бонога јединц 
 гледа.{S} Гологлав, пушка му о рамену, стао и гледа да види ваљда јесмо ли још на друму или см 
атрао пред вратима, крај којих сам и ја стао, пролазак дивизије.</p> <p>— Па јест — одговорих т 
 — Запитаће ме један свештеник, који је стао узаме крај друма, очекујући да прође тужна поворка 
 реч, и ја бих стар овако, узео пушку и стао бих тамо у ред.{S} Па <pb n="628" /> још кад марши 
а му изнела на длан пшенице а голуб јој стао на руку и пробира, па се затим с руке пење на раме 
ратић отрча да отвори вратнице.{S} Бабо стао пред коње, па не гледа овамо него окренуо главу и  
огло ово да се деси“.{S} Војни апотекар стао уз једна кола муниционе колоне и, чешући леђа о ло 
p>Али Бојко не полази овамо к нама, већ стао пред капију и гледа.{S} Гологлав, пушка му о рамен 
зренских извиру поворке кола и народа и стапају се као потоци у једну густу гомилу која креће д 
 ли то одиста она, чија се црна силуета стапала са тамом, те се једва назирале контуре госпе у  
“ па ти слатка она српска реч, и ја бих стар овако, узео пушку и стао бих тамо у ред.{S} Па <pb 
крилу своје куче а слушкиња своје куче; стара госпођа кавез са канаринком.{S} Нико их из гомиле 
ми пред очима она крв и она несрећа.{S} Стара мајка, како потрчала ваљда да заклони и унуче, уд 
е малочас везао врата и пропусти човека стара, коме се осветли лице светлошћу ватре најближе вр 
ба историје.{S} Изгледа ти као ископана стара варош, коју је била претрпала лавина догађаја, бу 
еца редом уљуљкивана у прве снове и она стара кутија на орману, у којој су дечије играчке и оне 
итањима.</p> <p>— Тако, дабоме, али — и стара мајка уздану — и патила сам.{S} Није онда нама би 
приче које зимска ноћ и љубав, којим их стара <pb n="245" /> мајка казује својим унучићима, доп 
но име поновити по непоузданоме сећању, старајући се, колико могу, да не озледим целину њенога  
 гласно узвикивао: „Ово је моје место!“ старајући се при томе да обезбеди себи што већи простор 
.</p> <p>— А никог нисте имали ко би се старао о вама?</p> <p>Она дубоко уздану и ућута, као да 
чки чин.</p> <p>Ја сам се овом приликом старао да се не изгубим од девојчета, те смо се заједно 
једном тренутку, кад осети да ја грцам, старац диже главу и погледа ме добродушно и очински:</p 
 пажња на мраз који је све више стезао, старац је упорно остао при томе да он неће да се одваја 
ешто у души и мал не цикнух од бола.{S} Старац ил опази ил осети то па додаде:</p> <p>— Није цр 
итискох своје мало мртваче на груди.{S} Старац ме остави да плачем а сам спусти на даске дете ш 
ми је као да хоће да ми га отму.{S} Кад старац исприча причу а мени се она колиба учини одиста  
ила одговор.</p> <p>— Погинуо! — додаде старац и заћута.{S} Дуго је ћутао.{S} Затим опет диже г 
у жене и деца, могу и ја!</p> <p>Али је старац прецењивао своју снагу подајући се вољи.{S} Није 
напусти своју Краљевину! — узвикивао је старац узбуђено.</p> <p>Он је с неповерењем слушао разл 
рбу тога народа за слободу? — шаптао је старац сам себи, залазећи мислима у прошлост када је је 
 лежи на твоме имену?</p> <p>Кад год се старац, у овим брижним данима, враћао на помисао о судб 
5" /> <p>— Ево, море, види! — и истресе старац торбу те попадаше по пепелу седам осам ордена.</ 
 то има негде у књигама записано — поче старац и не гледајући у мене, више сам себи — али кажу  
ом који пуше оздо из дримских кланаца и старац стење и јечи као да овај нови, свежи гроб, у кој 
апом и настављеним ужетом.{S} Њега води старац који се и сам помаже батином да не би посрнуо.{S 
и.</p> <p>— Ти си се већ растала — вели старац — Од живог се човек растаје а не од мртвог.{S} Ж 
е, нигде зграде.</p> <p>— Ето ту — вели старац — видиш колицина их се одмара.{S} Све нов крст,  
сте, Краља! — одговорио им је крунисани старац, као да би хтео овим добрим људима да потврди ре 
исивала и на њега сручивала.{S} Искусни старац знао је да невољи ваља одушке, да народ свакој н 
творогодишњега рата, седамдесетогодишњи старац предао је сину бригу управљања Отаџбином али је  
е погинуо?</p> <p>— Не знам! — одговори старац и слеже раменима.</p> <p>— Како не знаш?</p> <p> 
н болешћу и злом судбином.</p> <p>Трећи старац, Министар Председник Пашић, појахао би по где ка 
ћи у тазбину.</p> <p>Био је сведок овај старац и када се пре триста година диже народ из Метохи 
да народ на револуцију дочепао је један старац из последње одбране и начинио себи столицу од ње 
је стегла дете међ колена, седи сломљен старац, седи испијен болесник увијен у ћебе, седи рањен 
S} То је сад већ био сломљен, изнемогао старац, без вере у добру судбину свога народа.{S} Када  
p> <p>Ако не дотраје дотле, хоће ли бар старац дотрајати да види децу, која су се јуче растала  
 да га питам.</p> <p>— Ех, како! — ману старац оном слободном руком. — А ко за мене и зна да по 
кравица запрегнута као и коњ, а води их старац чија су деца остала тамо у <pb n="239" /> ровови 
грају коло око Божјега престола.</p> <p>Старац диже руку и рукавом обриса сузу која му засветли 
 па ће нас све сабрати код себе.</p> <p>Старац је говорио искреним, потресеним гласом али не ок 
ако осамљена и тако празне душе.</p> <p>Старац је наставио разговор, као да је осетио моју потр 
оче нека опака грозница да пали.</p> <p>Старац настави сам да размишља:</p> <p>— А није пала са 
ежак бол исписан на лицу даје им изглед стараца од седамнаест година.{S} Умор и напор им је пов 
ојника и читавих породица, жена, деце и стараца.</p> <p>А иза тога низа државних кола појављују 
и су посејани безбројним лешинама наших стараца.{S} Читава их је чета синоћ изгинула.{S} Та чет 
е наручје тужно Косово.{S} И ако његове старачке очи нису биле кадре догледати оно што је он же 
ецала су му колена, и загушио га тешки, старачки кашаљ.{S} Настала је брига како ће даље, али ј 
ео је и остарио.{S} На његовоме, готово старачки избразданоме лицу, видело се да је за то време 
толико бојао да га не прати, њему би се старачко чело осуло хладним капљама зноја и покривао би 
ње.{S} Пушкарање ово није више било оно старачко пушкарање уз залогај хлеба, паљба је била у са 
оме бономе, уморноме погледу и његовоме старачкоме, тихом и благом гласу, одиста је приликовало 
лим телом, осећајући да му кроз студену старачку крв проструја топла грозница.{S} Он се узбуђен 
а паметну и изразиту фигуру баба Вилке, старе српске угледне госпе.</p> <p>Причала нам је о зми 
орило се нарочито и о пророчанству неке старе Туркиње, која је некој нашој госпођи рекла:</p> < 
орману, у којој су дечије играчке и оне старе књиге, које је он дугих зимских ноћи прелиставао  
ијине тезге, буду на сред улице, држећи старе новине место тањира, вечерале козје ћевапчиће и п 
под стрејом, окрпио је ужетом и канапом старе амове, који су висили у кући иза врата: мајка је  
е тада, седео сам на престолу, на крилу старе мајке.{S} Остали се окупили око ње, седећи на под 
а сам престрављена али један међу њима, старешина изгледа, ману ми руком да се умирим.{S} Он је 
ћа који закива сандуке и осорне наредбе старешина и псовке жандарма.{S} На тим зградама, у који 
гомиле да се врати с пута на који га је старешина упутио.{S} Окупили смо се сви око коњаника да 
ом и уђе у собу.{S} Био је он сам, онај старешина и носио је хлеб под пазухом те ми га пружи а  
леб“, „хлеб“.{S} Биће послао ми је онај старешина хлеб, као што је обећао.{S} Пођох да отворим  
да се размрдавају и, ван погледа својих старешина, заобилазним путевима, иза разних вагона, да  
> <p>Поступак војника или управо његова старешине, изазва у гомили света одвратност и гунђање а 
нога спремнога и разборитога војничкога старешине.</p> <p>Када смо такве разговоре водили, увек 
раба и све разочарење једнога честитога старешине који је, сем храбрости, улазио увек у борбу и 
ко би само пришао вагону који су њихове старешине резервисале за своје госпође и свастике, за њ 
 као прави Србијанци.{S} А кад наредише старешине јуриш а нама чисто мило да подвикнемо оно срб 
нчета није пострадао, али су домаћини и старешине многе муке видели и потеглили да се <pb n="26 
здељене, одређене четице и именоване им старешине; варош подељена на квартове и свакој четици д 
атра на којој ће га пећи.{S} Немачке су старешине нарочито сугерирале такве бајке својој недора 
е материнској љубави разумети и поднети старешинство обзира и дужности.{S} Била сам слаба, приз 
тност и гунђање али то није ништа омело старешину да према другој породици буде грубљи, према т 
у, крај гробова свога оца и свога деде, стари је Краљ проводио брижне дане, пратећи будном пажњ 
имао честитања о наступању 1913 године, стари је Краљ био суморан и цела та година било је доба 
ојној Станици и управник Војне Станице, стари београдски полицајац, предузе одмах све мере за о 
кид преговора и нову акцију на Једрену, стари је Краљ суморно завртео главом.{S} Није се ни тре 
е за некадање четовање у Маћедонији.{S} Стари четник, којега сам ја познавао из доба његових ју 
уђе у масу, која је прекрилила друм.{S} Стари војници би познали свога Краља и склањали би се с 
кав мали свежањ или какву стварчицу.{S} Стари људи, забринута и преплашена лица, једва се ослањ 
себе примити да понесе једну породицу а стари деда тешко моћи примити на себе да понесе једну т 
ломио да напусти Тополу, изјави жељу да Стари Краљ дође у Крагујевац.</p> <p>— Па добро, куда ћ 
те ли, војници? — упитао би по где када стари војвода, заморен болешћу и злом судбином.</p> <p> 
ко живи Бошко Југовићу</l> <l>Иза Бошка стари Југ-Богдане</l> <l>Око Југа синци Југовићи</l> <l 
дан назидали.</p> <p>— Било је — додаде стари Краљ — било је а има их и сад.</p> <p>— Сад? — уч 
 са ранијих фронтова допрло било, да је Стари Краљ упоран био, да није одступао и није хтео да  
местила се у зграду начелства.{S} То је стари турски, најпре валијски а позније мутесарифски ко 
а неке Стане Дамњанове, па се разболе и стари чича Раденко.{S} Таман дошла душа под грло свима  
ишњица пропасти српске под Карађорђем и стари је Краљ, пун неке необјашњиве слутње, зазирао од  
мирити околност што су у Призрену још и стари Краљ и Престолонаследник.{S} Они су војници, они  
афискињу која је беспослена читала неки стари број београдских новина.{S} Он нареди да потражи  
н крете међу војнике.</p> <p>— Можеш ли стари? — довикује чичици који је полегао иза једнога бу 
изгледа му свака ствар драга.{S} И онај стари капут његов што виси на јексеру иза врата, који ј 
да, то сам од тебе очекивао; ти си онај стари!“</p> <p>Он одједном прену, окрете се око себе и  
еш! — одговори војвода — ако си ти онај стари, одржаћеш се.{S} Шаљем ти у помоћ најбољи пук пеш 
синоћне речи војводине: „Ако си ти онај стари, одржаћеш се!“ С чим ће се и с ким одржати? — пит 
оји бљеште под небом.{S} Више гроба јој стари храст, који се прикопчао за земљу својим чворнова 
 не употреби своју Краљевску власт, јер стари војник не хтеде да се прекрши наредба.{S} Он сиђе 
"SRP19201_C13"> <head>XIII</head> <head>Стари краљ</head> <p>— Стигао Краљ, стигао Краљ! — прођ 
о јури и урла кршећи се о стене.</p> <p>Стари Краљ је прво вече заноћио на Љум-Кули а сутра дан 
већ почињу личити на костурнице.</p> <p>Стари Краљ са тешким болом, скидајући капу, пролази пор 
представља и чији је он носилац.</p> <p>Стари Краљ је одмахивао главом на све те разлоге и очај 
.{S} Отаџбина је била све, изнад свега, старија од свега.{S} Када је мој покојни муж изговарао  
ворке војсака, водила их је воља јача и старија; видео сам гневне поворке народа који се буни,  
 он и жена топло молили Богу, кад им је старије дете лежало од запалења, пред којом је мајка де 
после поноћи стиже Лазар те избуди само старије а нас децу и младину оставише да спавамо.{S} Са 
ама двоје дечице увијене у крпе.{S} Оно старије би и могло ходити али од мраза не може да макне 
итања којом деца тако раскошно засипају старије:</p> <p>— Јеси ли и ти, нано, била кадгод дете? 
д, тек се замомчио.{S} Остали смо сами, старији нам помреше, па сам му ја био и брат и отац.{S} 
љев и повела сам собом средњег сина.{S} Старији је био заузет школом а мезимче сам оставила код 
n="326" /> <p>— А како би друкче, да л’ старији да ратују а омладина...</p> <p>— А не, не, не!  
ао сам га дуго, па му приђох.{S} Био је старији човек, испијена образа и уморна погледа.{S} Он  
а младеж којој је импоновала опасност и старији грађани, коју су умели да процене значај те опа 
/p> <p>Сцена је била врло потресна, сви старији и сама домаћица, мајка дечја, немо су је пратил 
иш преноћиште? — запита ме са саучешћем старији војник, носећи неки тежак товар покривен ћебето 
и попела се истим степеницама.{S} Један старији господин — не знам шта је био — кад ме спази у  
> <p>— Да, шта чекамо? — узвикује један старији господин, који је већ одлучио да остане у Призр 
се о Турцима говорило међ нама и сви су старији били врло забринути.{S} Повукли смо се дубоко у 
ву и излазио па се шапатом договарао са старијима.{S} Најзад, попа опет изађе и рече: „Ајде у и 
а срца испратиле, тежа но што су њихову старију браћу у фронт послале.</p> <p>— Како ћеш дете,  
сно; погледа тамо где се узноси чука са старим Дрвен-градом и затвара источно гротло бистричина 
ала за то да се и она повуче.</p> <p>Са старим је Краљем опет било невоље.{S} Топовска зрна већ 
сле до коже, деца покривена преко главе старим џаковима, мајка са одојчетом на грудима увијена  
Ђорђе Балшић, чији гроб и сад лежи међу старим зидинама овога древнога града.</p> <p>Читав низ  
} Тај је елеменат, разуме се, жалио за „старим добрим временом“ и како је многобројан, могао је 
 јахала на копљима; цигани су навлачили старинске мундире оне славне жандармерије која је 1862. 
вене и чаробне вароши из оних заносних, старих прича, које су опчињавале наше детињство.{S} Чар 
лази са Можуре, пружа се збијена гомила старих турских кућа, измеђ којих пролази друм и око кој 
од ветра и ако је кроз полупане прозоре старих и напуштених конака он нештедимице дувао.</p> <p 
да вам кажем, ми који долазимо озго, из старих граница Србије, не верујемо више ни у шта.</p> < 
е када је Поћорек преплавио западни део старих српских граница.{S} Три стотине валандовских гро 
ико козјих ћевапчета, које ће из једних старих новина, на сред приштинске улице, јести прстима. 
 ме могао заштитити.{S} У причама наших старих, тако сам ја на пустоме месту замишљала усамљену 
мо тада, како су биле тешке патње наших старих и како је скупо плаћено ово мало слободице наше? 
тако од тад, ево већ седамнаест година, старица сваку ноћ пали <pb n="17" /> светиљку и чека га 
ида да настави своје казивање.</p> <p>— Старица је излазила по где кад, да набави што и, кад се 
Уциња, станује и тетка Стана, самохрана старица, коју су сиротиња и самотиња пре времена прелом 
уд са гробља, са вашаришта!“ — одговара старица. „Са Думаче?“ — опет <pb n="418" /> питам ја. „ 
 /> питам ја. „Јесте, отуд!“ — одговара старица, па наслони ухо на врата а прстом ми казује да  
овијене друге под собом, седи забринута старица; њој на колену лежи глава седамнаестогодишњег д 
д сам је слушала.{S} Једнога дана, дође старица кући али радосна лица, нисам је чисто могла поз 
 ме грлити и љубити: „Устај!“ викала је старица а сузе јој капљу и квасе ме: „Устај, устај!“ ви 
сан јер нисам ни чула ни осетила кад се старица извукла из собе и отишла негде, нити сам знала  
 сам од радости. „Јесте, јесте, — шапће старица — али ћути, да нас ко не чује да се радујемо.{S 
а одојчетом на грудима увијена у ћебе и старица огрнута јорганом под којим дрхће.{S} Са сваког  
у ушли у Шабац.{S} Наиђе страх на нас и старица узе да се крсти: „Боже, дај нам да преживимо јо 
 да одмах скочим ако би чула што.{S} Ни старица није спавала, чула сам је како хукће и шапће је 
није могао више наћи.</p> <p>Ту сам код старице пробавила све време док су они били у Шапцу.{S} 
p> <p>Враћајући се, сетила сам се једне старице, која је познавала мајку и која је окупала кад  
ови казивали су једно и исто самохраној старици, подхрањивали су јој и даље веру, храбрили су ј 
“ Ја ослушнух и чух пуцање.{S} Погледах старицу а она радосно: „Наши!“ — „Наши?“ — цикнула сам  
аласима и посипала је коралима стазу од старичине <pb n="19" /> куће па све доле до обале, до о 
раго камење, бацио сам поглед и горе на старо Дулцињо, коме је месечина дала чар тајанствене и  
жи и сада пуста и жртва варош.{S} То је старо <foreign xml:lang="it">Dulcigno</foreign>, о чије 
 више сам себи — али кажу људи, некад у старо време, била нека аждаја која је ждерала децу.{S}  
у по стопу, пратећи носиљку свога шефа, старог војводе.{S} Војници, који је носе, нигде скоро д 
евно доба, била узидана у сводове овога старога моста, изашла сад из каменог обиталишта свог да 
а се окупла око њих, срео сам и једнога старога познаника.{S} Био је то онај виши чиновник са с 
<p>Излазећи из цркве, срела сам једнога старога знанца мога покојнога мужа.{S} Запитала <pb n=" 
е нека затече пусту земљу и леш једнога старога Краља!</p> <p>Краљ то није рекао као фразу, он  
балканскоме.{S} Кад одиш пустим улицама старога <foreign xml:lang="it">Dulcigna</foreign>, одје 
една држава.{S} Гледао сам својим очима старога Краља на крушевачкој станици како му лију сузе  
едноме кутку, једнога од пустих двораца старога Уциња, станује и тетка Стана, самохрана старица 
 тихих молитава, једнога дана, тргла је старога Краља потмула грмљавина, која је <pb n="276" /> 
 и колико суморних брига почеше да море старога Краља.{S} Он се није бојао самога рата са Бугар 
њевековним романима диже ноћу из зидина стародревних и напуштених замака и обилази развалине пр 
кога ножа у слабину, ко зна не би ли се старозаветска бајка и по други пут поновила на српскоме 
осне последице донети.</p> <p>Као оно у старој источњачкој бајци што вила чуварица једном чудот 
диру кланцима Прешовским и Качаничким и старом царском џадом, која преко планинскога венца води 
кад је са својом кутијом за боје отишао староме конаку да слика пуковника шефа кујне Врховне Ко 
плачеш! — рече топлим гласом којим само старост уме говорити — Немој да жалиш, можда га је Бог  
етници што су тако скупо искупили своју старост и невештину.{S} Пуковник пролази крај мртвих и  
ста, чије су коње реквирирали а он због старости поштеђен.</p> <p>— А може ли граната овамо? —  
ће страну с децом; друга казује како је стару мајку оставила у једну турску кућу; добар, вели,  
воме надирању нарочито журиле да освоје стару престоницу, седиште Врховне Команде, и непријатељ 
ебана.{S} Дечица — повела их је двоје и стару мајку — прибрала су се промрзла око, ватрице <pb  
отоварио све; повукао си чак и корито и стару, разлупану бурад да ти их не узме непријатељ, да  
покољења још, заборавили би већ и на ту стару причу, која је још тињала само као далеко неко и  
аније стигао у Спас.</p> <p>Два клонула старца, Краљ без краљевине и војвода без војске, дуго с 
ички да скину шајкачу гледајући уморена старца, који је крај друма повијен стајао ослањајући се 
 <p>— Хоћемо да видимо Краља!</p> <p>До старца су допрле те речи дечје и он се тргао из својих  
раним овако неопремљена? — питам очајно старца, осећајући потребу да чујем још речи од њега, да 
еплашено погледаше, не могући да разуму старца.{S} И ађутант и сви остали из околине Краљеве по 
друга.</p> <p>— Где је капела? — упитах старца.</p> <p>— Ето, та колиба! — одговори он и показа 
ицала ка селу Јежевици.{S} Посматрајући старце из трећега позива како гегуцају каљавим друмом,  
ељски савет.</p> <p>Пошла сам са једним старцем из последње одбране, који је био на служби при  
нда регрути, стране мисије, жене, деца, старци, надлештва, архиве, благајне, команде без војске 
румелијских равни чудновати путници.{S} Старци и младићи, жене и деца, читава насеља људи, који 
д је тај посао био свршен, жене, деца и старци остали су да чувају места и ствари а сви остали  
и с друге стране друма полегли по земљи старци из трећег позива и оно војника, што су их патрол 
сад до Скадра лакши је пут, можемо и ми старци.</p> <p>Затим се заподену разговор и о Скадру.{S 
p>— Велико зло, господару! — одговорају старци правећи места Краљу.</p> <p>— Сам камен и пустињ 
 n="249" /> у збег.{S} Да остану у селу старци, бабе и нејака дечица те да куће не остану пусте 
ја да останем тамо, да се борим са вама старцима и да погинем.</p> <pb n="613" /> <p>— Куд би т 
 брашном, покућанством, децом, женама и старцима.</p> <p>Уз све то, око кола и измеђ њих пешачи 
 брашном, покућанством, децом, женама и старцима.{S} И уз то још, око кола и измеђ њих, пешачи  
p>Ма да је друм био закрчен бегунцима и старцима из трећег позива, који су се распрштали <pb n= 
ребројаше и наредише да крећемо праћени старцима из трећега позива.</p> <p>— Мене тешко нешто з 
 <p>— Е то јесте!</p> <p>И тако се међу старцима наставља разговор дубоко у ноћ, док уморни не  
ђу собом, осетили дужност да не дозволе старцу, да једној сумњивој вери стави на милост и немил 
ни помоћи кад год!</p> <p>— Благо теби, старче! — вели му трећи. — Бог ти најпре одузео очни ви 
видите свога Краља!</p> <p>Сузе у очима старчевим помутиле су дечју радост да виде изближе Краљ 
еко од непосредних утисака, размишљам о старчевим речима, ја не налазим <pb n="498" /> да је ма 
чја испред ове непогоде.</p> <p>Топлина старчевих речи годила ми је али ме није тешила.{S} Тешк 
ла та година било је доба тешких слутња старчевих.{S} Он је са стрепњом и забринутошћу пратио р 
епи Усуд, исправља се опет испред очију старчевих, као неман полаже своју мртвачки студену а гл 
а расположења Краљева, али су се дивили старчевој јачини и свежини духа, која као да се беше по 
ражећи заштиту.</p> <p>Много је бора на старчевом лицу исписано.{S} Хоће ли дотрајати да види р 
. — И те речи заиграше <pb n="499" /> у старчевом грлу а трепавице му се овлажише, те он окрете 
знамење.</p> <p>— Ко зна — додаје један старчић, вадећи из мараме никлену пару да му удели — не 
стини да буде? — запитаће један трезвен старчић, који је дотле само слушао разговоре, забављају 
погледао је са задовољством на неколико старчића из трећега позива, остатке онога трећега позив 
адолика коњичка пуковника, један крупна стаса и нешто опуштених бркова а великих избуљених очиј 
а ти, брате и роде!</p> <p>Био би леп и стасит момак по узрасту, али га испила глад и напор, те 
 да би нашли суво место на које се може стати.{S} Тамо где си мислио да је суво угажено сено, у 
 да јој је могло бити све једно, где ће стати.</p> <p>— Је ли он жив? — запитах ја, после дуже  
дасе и поче у блату бирати место где ће стати и ако су јој и ципеле и чарапе и један део сукње  
 прибирали и текли, не би ли и ми могли стати у ред цивилизованих народа; наши музеји, библиоте 
ла и уз то нешто имања, колико је могло стати у оној кутији, кеси или бошчи коју је свако грчев 
вао још да је наша катастрофа поверљива ствар.</p> <p>Кад се једанпут гомила нађе на левој обал 
не уме да је саветује, изгледа му свака ствар драга.{S} И онај стари капут његов што виси на је 
ао сам да га предајем гробу, па свршена ствар!{S} Болело ме је, тешко ми је било, али сам бар з 
, врло дуго чекали.{S} Није то необична ствар да се покрет заустави и стоји у месту, очекујући  
p>— Ама, није, брате него ево у чему је ствар — наставља свештеник своје објашњење. — Овај фрон 
ван полицијски чиновник да брани и даље ствар — Хоћеш ваљда да војник побегне па да после каже: 
 дужином целога фронта, тврдио да би се ствар још дала поправити, јер Бугари „у ствари немају н 
 на Дарданеле искрцао у Солуну, цела би ствар данас друкчије изгледала! — узвикнуо је, на глас  
ко већ нема храбрости да ма како тумачи ствар, јер је сваком јасно да су сва тумачења излишна,  
 <p>— Дакле упамтите, ово што вам кажем ствар је потпуно поверљива.{S} Савезничка је војска на  
скреће и одводи одмах разговор на другу ствар.{S} Не воде те разговоре чак ни иста лица; један  
коју, ма какву, често и најнезначајнију ствар.</p> <p>То је збег са Дорћола који се очајно спас 
 дубока тама коју просецаш, све ти више ствара утисак пучине, и ти већ осећаш страх од дубине к 
представнике феудалнога господарства, и ствара једноставну и снажну српску државу која слази у  
ела сам обијене дућане, разрушене куће, ствари из куће побацане по улици и поломљене, куће које 
а се пењу у пропац, кола да се преврћу, ствари се расуше по друму, светина суну у јендеке и гра 
 сад још не уме ништа да предвиди.{S} А ствари су тако просте и тако јасне и вероватно зато баш 
о ти сад, бацај сад!</p> <p>— Бацићу ја ствари и тако ми Бога нећу пожалити — вели очајно инжињ 
ећи коње да их напоје, износе из капија ствари и товаре на кола; дере се један из <pb n="319" / 
плавила угибе и удолице, диже се гомила ствари <pb n="104" /> и покућства, сандука и куфера, де 
Довукао сам целу кућу довде, седам кола ствари.{S} Мислио сам презимићемо овде, у Призрену.{S}  
отово и нема где, згрчила се деца измеђ ствари.</p> <p>— Пређи, овде има повише места, а ту је  
а толико места да могу увући ноге измеђ ствари, други полегли по дењковима, трећи седе на ствар 
ш од <pb n="74" /> почетка рата, да све ствари гледа кроз веома мутне наочари.</p> <p>У другој  
> <p>— Како?</p> <p>— Значи да ви многе ствари не знате.{S} Распитајте се мало; распитајте се п 
м истину!“</p> <p>Причао нам је и друге ствари бабо, па нам даде још по где који савет и оде.</ 
етине, све више расту.{S} По улици леже ствари спасене или избачене кроз прозор, полупане, искв 
дњим, седмим колима и око ње су ситније ствари и кофери а у предњим колима: кревети, астали, ку 
еце, која су поседала на набацане своје ствари, целе своје имовине, очекујући на киши целу бого 
 да је ђенерал већ ноћас испратио своје ствари?</p> <p>Да узбуђење још више појача, просу се кр 
иште, кола су већ била упрегнута и моје ствари натоварене. <pb n="633" /> Ајде, рекох ја, и узе 
</p> <p>— Ја не продајем, ја горим моје ствари и грејем се — вели један благајник који је уз бо 
начелник армије, извесно зна како стоје ствари.</p> <p>— А где је његова армија?</p> <p>— Горе. 
 брата...</p> <p>— То су ваше балканске ствари!{S} У осталом ја мислим, да... ја мислим... — и  
ина, где су биле стоварене неке дворске ствари у сандуцима.</p> <p>— Ево ову даску — рече секре 
овито је било гледати како су се бацале ствари које су се на колима довукле <pb n="543" /> довд 
ћама на истоку.{S} Тако су исто снесене ствари товарене у кола, водећи очигледно рачуна, да се  
ситне паре носе својим кућама драгоцене ствари.</p> <p>Уз беду, невољу и расуло, јавља се и нај 
дмах за батеријом иду једне таљиге пуне ствари и дечице.{S} Љупке дечје главице вире увијене у  
не бацале, гореле и продавале у бесцење ствари, с друге је свет <pb n="544" /> зашао у забачене 
еста где ће се наложити ватра и уношење ствари, које су биле још на коњима, колима или у самом  
ларме у таквим приликама, па још кад се ствари морају скидати низ тако стрме степене, какве су  
 „жандар из начелства“ и обележавају се ствари крупним потезима и са мало речи.</p> <p>— Хоће М 
 за Русе и Енглезе и Французе.{S} Он те ствари зна, говори француски и прима неке стране листов 
{S} Он је <pb n="44" /> причао језовите ствари о бомбардовању које је, тога дана, трајало од по 
агарета пао у блато па сад збира расуте ствари и брише их. — Није истина да се морамо склањати. 
, бошче, куфери, корпе и већ све могуће ствари и свих могућих облика.{S} Све то сручено и бачен 
таве породице; носили су се читаве куће ствари, носили су се читави џакови брашна и товари хран 
ише наше капије, одвеза бошча и просуше ствари.{S} Приђосмо да јој помогнемо и том приликом чус 
ца и старци остали су да чувају места и ствари а сви остали разишли су се по селу да набаве дрв 
ебаност, био би пребачен преко Мораве и ствари би неминовно узеле ток који је капетан, поплавље 
било је тако исто.{S} Износе рањенике и ствари као да се селе.{S} Запитала сам и рекоше да су р 
одарни што им је коњ и оно мало хране и ствари могао повући те да их не носе на раменима и да н 
чеше скопљански пајтони (фијакери) пуни ствари и жена с децом да слазе на жељезничку станицу и  
ка станици а фијакери се утркивали пуни ствари.{S} Киша је још непрестано промицала.</p> <p>Ско 
ици успеше у кућу и почеше отуд скидати ствари: сандуке, кофере, дењкове.{S} Све је то ишло тих 
де за умивање, очистити ципеле и однети ствари на станицу; други ће им војник силом оружја задр 
 ћемо... ко зна нећемо ли морати носити ствари на леђима а водимо децу!...</p> <p>— Ја не знам, 
ије — нађе се увређен наредник и спусти ствари баш крај те ватре са које је пала увреда. — Ви г 
 самом блату пред шталом.{S} Спуштајући ствари, крај места где ће се малочас заложити ватра, св 
и сто, промичу лево и десно, прескачући ствари и свет, који је већ притиснуо сваку стопу на пер 
 гаси и изгажене; <pb n="533" /> а крај ствари неодевени, како су у последњем тренутку избегли, 
ида од ограде начелства, савило се крај ствари својих и брижно пита: шта је, и хоће из очију да 
 речи не може више говорити с њим о тој ствари и сви забринуто одступише.{S} Ађутант одмах пође 
а — Ето, натераћете ме још да вам кажем ствари које се не казују, које су поверљиве.</p> <pb n= 
носи место ранца један шарен јастук пун ствари — Али не смеју нас господа официри овако лагати  
н кутак, помео, простро лишће, стоварио ствари те удесио нежељену кућицу.{S} Кад је све било у  
боку.{S} У фијакеру <pb n="236" /> мало ствари али много света.{S} На горњем седишту млада госп 
 да утеше и охрабре.{S} Све то спустило ствари крај зида од ограде начелства, савило се крај ст 
, но те молим не казуј Турцима да су то ствари из официрске задруге.{S} Смејаће нам се кад виде 
 паре ал немој никоме казивати да су то ствари из официрске задруге.</p> <p>— А што? — буни се  
p> <p>— Та... — узе да отеже официр — у ствари неће бити доцкан да помогне повлачењу призренски 
да има појава које изгледају могуће а у ствари су немогуће.{S} Ја на пример знам да је у Врховн 
о се сви око коњаника да чујемо што а у ствари, ми смо њему казивали јер нам он није имао шта р 
о? — понових ја.</p> <p>— Покојник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде био  
 у ушима речи официреве: „Покојник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде био  
заштити децу од кише, ова мајка им је у ствари, несвесно, спасла живот.{S} Место на топле обале 
нас имао већи и шири значај но што је у ствари он могао имати.{S} Ми смо у тако јаком и одлично 
ога воза, додиривали су се тако да се у ствари није ни знало који су то вагони код којих се дел 
а, настала каква нова опасност, те ми у ствари бегамо не да се спасемо, но да што пре упаднемо  
о разлоге, по којима би његов останак у ствари значио напуштање Краљевине, јер заробљен краљ, н 
ндарми и трећепозивци, није ни брањен у ствари, напуштен је по наредби, евакуисан је.{S} Сад је 
негде.{S} Нисам ни знао тада да је он у ствари кренуо тога тренутка у Куршумлију.{S} Онако, у о 
 у Топчидеру или Раковици или... нико у ствари није знао тачно.{S} Донде треба имати кола.{S} С 
ниче — и кад се узме у обзир, да нико у ствари и не води рачуна о оним операцијама на Рашкој... 
 консул није ни довршио реченицу, јер у ствари није ништа ни мислио, што је сасвим и одговарало 
ствар још дала поправити, јер Бугари „у ствари немају намеру да нападну Србију“.</p> <p>Један р 
ицу и, где мало простора нађу, спуштају ствари и око њих се прибирају, распитујући оне који су  
јвода Мишић упутио, да се увери о стању ствари и, како вођа одељења у рапорту изјави, да се у н 
вода му нареди да понови рапорт о стању ствари и о снагама којима располаже, а кад то изврши, з 
 собу, док су се други мајали око мојих ствари а бабо презао кочије, и тутнула ми у руке десети 
а тим колима има и државних и приватних ствари и <pb n="378" /> државних и приватних лица, има  
ризрену видети јасно колико је излишних ствари спасено а колико је важних остављено непријатељу 
итаво брдо на вагону.{S} Измеђ свих тих ствари вире главе дечје, покриле се сукњама преко главе 
уги полегли по дењковима, трећи седе на стварима или на ивици вагона са обешеним ногама напоље. 
е.{S} Једни поседали по земљи, други на стварима, трећи дремају, прислоњени уза зид.{S} Са тава 
се људи, улице закрчила кола натоварена стварима а дућани затворени.{S} Ја нисам ништа знала за 
 замном једна воловска кола претоварена стварима, поврх којих је полегао волујар и, под кишом к 
ду једна воловска кола опет претоварена стварима, женама и децом.{S} Вочићи тешко дахчу и посрћ 
начелством да, приправно за бегство, са стварима крај себе, дрежди ту и чека потврду вести.{S}  
ћемо овде, у Призрену.{S} Шта ћу сад са стварима?</p> <p>— Баци, брајко! — одговара му пакосно  
у сенке несретних избеглица, натоварене стварима и децом.{S} Тамо, из Београда, допирао је још  
дете на самару.{S} Шта ће се са осталим стварима које су се довукле до Призрена а шта са породи 
у их Турци много куповали.{S} Појединим стварима је чак и расла цена; тако на пример јегерке су 
амо у крупним потезима и само о крупним стварима.</p> <p>— Ово је читав план, клопка, у коју су 
уноси седло и бисаге и меркајући са тим стварима на рукама, чијој би се ватри прикучио, поче пр 
ржавни али мало боље натоварен.{S} Међу стварима и корпе и кофери и бошче и кутије.{S} У аутомо 
ти неки полусан који ме није одвајао од стварнога па ипак ми натурао непознате, тамне, нејасне  
предосећали, али нам је ево сад свирепа стварност изводи пред очи у њеном правом облику.</p> <p 
е дајући нам да будно и трезвено видимо стварност која се тако нагло, тако стрмоглаво развијала 
 пред нама целе целцате, у грубој њеној стварности; ми смо је слутили, ми смо је предосећали, а 
када је младост, још нетакнута грубошћу стварности, тако лепа, бујна и свежа.</p> <p>И када је  
млица под столом; свака ситница и свака стварчица.{S} Свака је стечена, свака купљена, свака им 
ти све, све из куће; жао јој било сваке стварчице и, знате ли шта је од свега изнела?{S} Један  
 који се бори на Севастопољу, пише неке стварчице са пуно талента.{S} Наредио је одмах да се та 
своју прошлост.{S} Треба се од сваке те стварчице растати као од нечега свога, нечега драгога и 
га.{S} Треба се растати од куће коју те стварчице све заједнички сачињавају.</p> <p>— Пожури... 
ћи свако по какав мали свежањ или какву стварчицу.{S} Стари људи, забринута и преплашена лица,  
p> <p>Тиме је на Балкану, на један мах, створена нова и очајна ситуација.{S} Та је ситуација по 
ећам малодушна, сломљена, осећам се као створење без живаца.{S} Болови су мој алкохол и ја се к 
 још прибрала.{S} Затим ми дође жеља да створим пред очима његову слику какав сад изгледа.{S} П 
 пожелех баш, као никад, да ми је да се створим пред њега, колико само да му кажем: „Бабо, ја с 
ила поремећај стања на Балкану, које је створио Букурешки уговор.{S} Према томе, ето вам ситуац 
 на неке грешнике, који се на један мах створише испред мене, као сенке које су тога тренутка и 
кали и ви да сте били на моме месту, да сте све то својим рођеним очима видели?</p> <p>Ја нисам 
, за то што сте српски књижевник.{S} Да сте били београдски кафеџија ви би успели.</p> <p>— Как 
сад сами, не би ли се заплакали и ви да сте били на моме месту, да сте све то својим рођеним оч 
 напором корача.</p> <p>— Изгледа ми да сте били и болесни? — прекидох ћутање.</p> <p>— Лежала  
е, разумем, али — зар није боље било да сте остали?{S} Остао је толики свет по варошима које су 
понових:</p> <p>— Зар није боље било да сте остали?</p> <p>Девојче диже главу и погледа ме бони 
елики део Србије био још слободан, када сте и ви тако исто као и ми били заваравани да савезнич 
овај... ако ти је згодно...{S} Колицина сте?</p> <p>Ја му рекох.</p> <p>Није знаш добро, ал кол 
и зенуо.</p> <p>— Брзо, шта чекате, шта сте се збунили? — дречи поручник.</p> <p>— Да пуцамо? — 
сти да се верује ма у шта!</p> <p>— Шта сте могли више видети но што ћете и овде сутра видети.{ 
ј трагедији, ја га упитах:</p> <p>— Шта сте свршили?</p> <p>— Како свршио? — пробуди се он из с 
врди он болно.</p> <p>— Штета!{S} А шта сте по занимању?</p> <p>— Сликар! — одговори и тужно ма 
и пророчанским језиком, рекао: „Ама шта сте окупили са тим концертима, не ваља то, богами, не с 
самопоуздања и снаге.</p> <p>— Ама, где сте ви то побрали тако мрачне утиске?</p> <p>— Где?! —  
ну на човека уских рамена.</p> <p>— Где сте ви то читали, ко вам је то казао?</p> <p>— Па мобил 
он с врата дочека питањем:</p> <p>— Где сте?</p> <p>— Ви још не спавате, Величанство? — упита њ 
ој бради ако лажеш.{S} Потражићу ја где сте ви сакрили жене и девојке па ако их нађем...!“ — „В 
 себичност стално срести код људи, које сте задужили у животу, а великодушност код оних које ни 
 допиру оздо, с друма.</p> <p>— Из које сте дивизије море? — виче неко из свег грла.</p> <p>— Г 
ође то нису кадре али ви сте осећај, ви сте мисао; а осећај и мисао су кадри и мртве из гробова 
е! — понови учитељ још једном — Јер, ви сте Скопље напуштали са вером да је то привремено, да ћ 
не дозволе да клоне дух у војсци.{S} Ви сте тим вестима и могли поверовати, јер нисте имали нач 
пријатељ са тим пуковником.</p> <p>— Ви сте, младићу, узели за пример некакав изузетан случај.{ 
затим окрете мени и додаде:</p> <p>— Ви сте ми помогли!</p> <p>— Јесте, сећам се! — одговорих и 
не гомиле.</p> <pb n="167" /> <p>— А ви сте овде на пролазу? — прекинух тишину.</p> <p>— Нисам, 
менима, да бих је стигао.</p> <p>— А ви сте отуд, из Шапца? — упитах тек колико да проговорим к 
ту моћ, војсковође то нису кадре али ви сте осећај, ви сте мисао; а осећај и мисао су кадри и м 
 борби на Чачку.</p> <p>— Значи, велики сте пораз нанели непријатељу у тој борби?</p> <p>— И то 
се ништи читава једна историја; требали сте бити у Крушевцу да видите како се руши читава једна 
ваком селу, у свакој вароши.{S} Требали сте бити у Ђунису да видите како се ништи читава једна  
мац њихов.</p> <p>— А рекосте, излагали сте?</p> <p>— Да, на мањим, школским изложбама.</p> <p> 
рат и... откиде ми руку.</p> <p>— Имали сте извесно успеха?</p> <p>— Мислим, верујем, на изложб 
<p>— Ето — настави поднаредник — морали сте и то мало крова у Приштини да напустите.</p> <p>— М 
узнети чистија, светлија још.{S} Видели сте оне силне гробове што су остали за нама, у њима су  
мо деца њихова, да гину тамо.{S} Родили сте и то је све што сте могли учинити и сад још можете  
— Оно вече код вас, у Приштини; примили сте нас на преноћиште.</p> <pb n="321" /> <p>Сетих се д 
еполовили нас.</p> <p>— Штета, а борили сте се баш честито, хвала вам!</p> <p>— Изгибе сам дома 
е један непознат млађи човек — Ухватили сте то креманско пророчанство па га растежете као армон 
су и горе пролазили.</p> <p>— Препатили сте, шта ћете, сви смо препатили.{S} Сутра само потражи 
погледом рече да је тако.</p> <p>— Сами сте ваљда, ни с ким својим не путујете.</p> <p>— Сама с 
</p> <p>— Не! — рекох.</p> <p>— Па ипак сте тако добри.</p> <p>— Видим вас, патите, нико не обр 
о било без младих жена и девојака, него сте их скрили!“ А онда поп: „Ага, научио сам се пред Бо 
он са највећом готовошћу — Хоћу, па ако сте писмени запишите то, вредно је записати.</p> <pb n= 
ам! — слегох ја раменима.</p> <p>— Како сте провели ноћас у Липљану?</p> <p>— Тако, на мразу, н 
.</p> <p>— Сви, сви, сви, да сви!{S} То сте добро рекли.{S} Сви, сви, сви!{S} Тако сам и ја мис 
ину тамо.{S} Родили сте и то је све што сте могли учинити и сад још можете плакати.{S} То вам н 
азите и штедите храну јер то вам је што сте понели, село вам нема од куд нову донети.</p> <p>По 
>— Разуме се да нисте успели, за то што сте српски књижевник.{S} Да сте били београдски кафеџиј 
има.</p> <p>— А, тамо? — учини он — Зар сте чак тамо залазили?</p> <p>— Зар ја знам, где сам за 
да их проверите, али ми...</p> <p>— Зар сте ви имали начина?</p> <p>— Кад гледате, господине мо 
 над ћивотима српских владара и светаца Стевана Првовенчанога и Стевана Дечанскога.</p> <p>Једн 
адара и светаца Стевана Првовенчанога и Стевана Дечанскога.</p> <p>Једнога дана, када је глас т 
им два поклича:</p> <p>„И ако се српски стег посред Ниша вије.</p> <p>Јоште тужно Косово освеће 
301" /> и задрхтала је звезда на њему а стегао мраз.{S} У тој ведрини оцртава се мрачна силуета 
бледи већ се припијају за кост а уснице стегао зубићима те му упале и унаказиле лице.</p> <p>Чи 
и по ноћи те се и не догледају.{S} Мраз стегао као о Божићу и душе оштар ветар те реже као нож  
{S} Сметови леже по околним планинама и стегао ужасан мраз.</p> <p>Посрће се све више и све чеш 
 под собом а другу опружио више главе и стегао грчевито песницу.{S} Крв, која се разлила по дру 
ила образе.{S} Мали мученик је грчевито стегао ручице које су све испуцале од зиме.{S} Па онда  
, кеси или бошчи коју је свако грчевито стегао узасе.{S} За брижним оцевима и мајкама вуку се н 
сиромашак, онај који је полазећи у свет стегао неколико динара, вадио је мараму из недара, дреш 
роз стиснуте вилице, које као да је грч стегао.</p> <p>— Шта је ово? — поновио је опет.</p> <p> 
немирно.{S} Нисам могла дуго да заспим; стегла сам дете на груди, молила сам се Богу и решавала 
, преплашило се и заценило од плача.{S} Стегла сам га јаче и тешила бришући му шаком лице мокро 
бао бегунац, седи брижна мајка, која је стегла дете међ колена, седи сломљен старац, седи испиј 
м, не види никако.</p> <p>Напољу је већ стегла јака хладноћа и пуше мрзли ветар, који се осећа  
S} У мога бабе оволике сузе а и мени се стегло грло.{S} После пође бабо и још неки пријатељи из 
 смрт која ће, ако не раније, ноћас кад стегне мраз извесно наступити.{S} Заспаће од мраза лепи 
е син отишао у рат.{S} Ја сам морала да стегнем своје материнско срце и нисам смела, исто као о 
ожеш — настави онај обраћајући јој се — стегни срце па трпи, кад ти је таква судбина!</p> <p>—  
има видиш само како се узноси у песницу стегнута рука, чији притежалац извесно доказује тежину  
ену.{S} Ако се и деси да погинем, мораш стегнути срце, мораш се измирити с тим да сам испунио с 
н извлачи своју руку из мојих.{S} Ја је стегох, да је задржим али је он грубо трже.{S} Тада диг 
p> <p>И мене заболе тешко под срцем, те стегох грчевито на груди моје мртваче.{S} Болела ме је  
а издахнуло јединче које сам носила.{S} Стеже ми се нешто у души и мал не цикнух од бола.{S} Ст 
Ноћ поче јаче да осваја, а зима јаче да стеже.{S} Краља опоменуше да му ваља лећи.</p> </div> < 
 ноћну тишину.</p> <p>Мраз поче јаче да стеже и ведрина да осваја.{S} Кроз прљави вео, који је  
атре клонули, јер мраз који је почео да стеже, насртљиво је наметао сан, те је један по један о 
ме за руку тако јако као да ме кљештама стеже.{S} Хтела сам да вичем за помоћ али ме је глас по 
а је већ до сад размишљао.{S} Ал најзад стеже срце и наредба паде:</p> <p>— Пали!</p> <p>Млади  
бразе и мрзну ти прсти и уши а блато се стеже под ногама.{S} Далеко, на дну друма, једва се дог 
бија маглица из уста, јер мраз све јаче стеже.</p> <p>Крај једне ватре, међу војницима, под неп 
негом и сметовима.{S} Хладноћа све више стеже, мраз све оштрији.{S} Бегунци и иначе изнурени тр 
трошне дрвене ћуприје.{S} Мраз све више стеже, хладноћа просто реже а блато, које је покрило др 
 Друм је тако бескрајан а мраз све више стеже те се једва корача.</p> <p>Још мало напора и стрп 
ра му дежмекасти лиферант који грчевито стеже под мишком куферче, вероватно пуно новца на који  
мора остати — одговара он суво а и њему стеже жалост грло — Је ли остало тамо у кујни што од си 
 се бар шапће.</p> <p>— Па то се кљеште стежу са свих страна?</p> <p>— Са свих страна!</p> <p>— 
де, пут све тежи а глад и зима све више стежу и све их више остаје успут.{S} Ноћи су биле нароч 
на се коштуњава и воштана рука грчевито стезала а боне <pb n="415" /> и усахле очи час палиле ч 
 чинило да чује весло и она би грчевито стезала светиљку и, заклањујући је коштуњавом шаком, кр 
обраћана пажња на мраз који је све више стезао, старац је упорно остао при томе да он неће да с 
га саката од силних рана које је некада стекао, нико није у војску звао, ни у моменту кад је на 
а коме је још трајала гојазност коју је стекао за време мирнодопског надзиравања београдских кл 
нда, нису ни војска која је Хинденбургу стекла маршалску палицу а своме императору славу првога 
<p>Скромна ватрица, коју смо тако мучно стекли, није нам могла огрејати промрзла тела а још мањ 
знајући колико их је труда стало док су стекли ово мало ватре и нису пуштали к њој.{S} Они су с 
пратни свод, поломљен и затрпан; дебела стена, која је некад носила часну трпезу, лежи сад дубо 
, светлећи тамне стазе, којима се измеђ стена и камена пење са обале у пусту и мртву варош, зра 
о погледом преко оних планина, кршева и стена, с оне стране Дрима, где његов несретни народ, из 
ких кроз један низ провалија, кланаца и стена покривених снегом и сметовима.{S} Хладноћа све ви 
довозили своје аутомобиле до ивице ових стена, пустили су мотор у покрет и откочили кочницу.{S} 
ричине обале и мирно леже ту као комађе стене везане дубоким кореном за срце планине.{S} Али но 
ителом лежи пребијено преко раздробљене стене и баца далеку, мршаву сенку, као мрчев скелет; па 
је Дрим помамно јури и урла кршећи се о стене.</p> <p>Стари Краљ је прво вече заноћио на Љум-Ку 
са четврте голом, високом стеном.{S} На стени су зјала уста големе пећине у коју би се могле чи 
 камена и одсечна, и Дрим тече доле под стеном у грдној дубини.{S} Они су довозили своје аутомо 
устом шумом а са четврте голом, високом стеном.{S} На стени су зјала уста големе пећине у коју  
ице пењу уз стрму страну и припијају уз стену као гнезда, надносећи се једна над другом.{S} Сен 
 се озго са ужасним тутњем, кршећи се о стену и сручујући се у амбис.</p> <p>Одатле, од Љум-Кул 
, и одбија се одатле као морски талас о стену, да опет понови удар.{S} Најзад гомила леже сва,  
би лупила крилима, вал када би ударио у стену или ма какав шушањ, који би јој допро до уха, њој 
о Рожаја.{S} Први много тежи, кроз саму стену, камен, кланце и преко великих висина али краћи;  
грута и читави батаљони заробљеника.{S} Стењала је земља, крцале су улице, гушиле су се масе и  
река набујала кишом, кола су шкрипала и стењала, пешаци пљаскали по лапавици а по где који ауто 
у великој соби, где су лежали, јечали и стењали, он је само ћутао и гризао усне.{S} Ја бих седа 
И ако је давно већ умуко тандрк кочија, стењање и шкрипа воловских кола, тутањ и бректање аутом 
т наших ногу, пљаскање опанка по блату, стењање и шкрипа кола.{S} И међу нама живот све више ус 
 само се још чује шкрипање точка и тихо стењање стоке која посрће.{S} Ућути се у то доба некако 
епала и почупала.{S} Имаш утисак као да стење земља и угиба се.{S} И Краљ и Скупштина и војска  
буктање све ближе, као да нешто кркља и стење, као да се нешто ломи.</p> <p>У једанпут, из доњи 
 крову усијао и осећа се како попушта и стење кров.</p> <p>Пламен већ букће кроз празне простор 
ред силом!</p> <p>За Енглезима брекће и стење сав блатом умазан један аутомобил пун народа који 
"230" /> боје, са мотором који брекће и стење као раздражена животиња и оједеним гумама на точк 
лубије боје, и са мотором који брекће и стење као раздражена животиња и гумама које су се ојеле 
 се све крха и руши а светина се гуши и стење под рушевинама; кад својим очима гледате како све 
да и дере кроз пусте земље, кроз крваво стење и камење и зато га ваљда зову црним братом.{S} Он 
, задоцнели аутомобил заглављен у блату стење и брекће као животиња у процепу али му се пут не  
 пуше оздо из дримских кланаца и старац стење и јечи као да овај нови, свежи гроб, у који је са 
освајала ноћ, као тамо међу сметовима и стењем.{S} Нешто је благо лебдело у ваздуху наглашујући 
 удар.{S} Најзад гомила леже сва, врата стењу, попуштају, пуцају и дивљачки арлук поздравља бли 
 крај самога војводе Мишића.{S} Војвода Степа осети и сам да је позван први да узме реч и он ди 
одатци, који су недостајали.{S} Војвода Степа, уз којега су сад већ и сви остали пристајали, за 
е мени позната наредба — додаде војвода Степа — та се слобода иницијативе односи искључиво на п 
ћ.</p> <p>— Има је има! — шапће војвода Степа више себи.</p> <p>Сви га погледаше очекујући да н 
е и сву одговорност! — додаде и војвода Степа.</p> <p>— Какве би ту одговорности могло бити?{S} 
авдање крајње користи — настави војвода Степа после извесне паузе. — Примам и верујем и да је с 
 двобој у овој дискусији водити војвода Степа и Мишић, <pb n="710" /> ђенерали Јуришић и Живков 
да се приступи офанзиви.</p> <p>Војвода Степа, који је и сам пристао уз ову <pb n="713" /> одлу 
ходно да један од команданата — војвода Степановић — изда наредбу и нађе начина како ће с њом и 
длучним тоном, каквим би то сам ђенерал Степановић на седници Врховне Команде рекао.</p> <p>— К 
 је изашао на фронт Друге Армије, Степе Степановића, да види Лесковац како пада.{S} Ту је, на п 
е кафеџија, који личи на ђенерала Степу Степановића и то тако одлучним тоном, каквим би то сам  
анице, необично личио на ђенерала Степу Степановића.</p> <p>— Зашто? — узбуди се одмах учитељ.  
м и упреше их затим сви у војводу Степу Степановића који је, ослоњене главе на руку, седео за с 
одакле је изашао на фронт Друге Армије, Степе Степановића, да види Лесковац како пада.{S} Ту је 
p> <p>Сви усвојише ове напомене војводе Степе и свако прими на себе да до сутра прибере све ове 
ено расуђивање о догађајима бар два три степена изнад нуле.{S} Овај ће рат бар донети и тај доб 
се ствари морају скидати низ тако стрме степене, какве су у обичају по кућама на истоку.{S} Так 
арила? — пита онај што је ногу попео на степеник за пењање.</p> <p>— Па не могу ваљда комите уд 
ењер од фијакера, други метнути ногу на степеник за пењање, трећи наслонити руку на кош и, тако 
рофесора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солунске жељезнице — и камо да сам се попео, к 
рофесора!{S} Већ сам био метнуо ногу на степеник солунскога воза и камо да сам се и попео, куд  
 прозоре и лиже зидове и дохвата се већ степеница којима и последњи, који су заостали у кући, т 
ам опет на иста врата и попела се истим степеницама.{S} Један старији господин — не знам шта је 
ини око цркве; па онда по ходницима, по степеницама, гамиже и ври и врата сваке канцеларије, по 
це, које воде на први и други спрат.{S} Степенице за први спрат узлазе у један дугачак ходник п 
с десне стране штале, изведене су узане степенице, које воде на први и други спрат.{S} Степениц 
 и пробио је у горњи спрат, разорио већ степенице које воде озго а у светини ваља се по калдрми 
 додаје кафеџија, који личи на ђенерала Степу Степановића и то тако одлучним тоном, каквим би т 
јне станице, необично личио на ђенерала Степу Степановића.</p> <p>— Зашто? — узбуди се одмах уч 
е, погледајући увек при томе на војводу Степу којега је желео убедити.{S} Он <pb n="712" /> изн 
у собом и упреше их затим сви у војводу Степу Степановића који је, ослоњене главе на руку, седе 
иле, поред многих и ранијих и доцнијих, стећи још једну поуку из овога великога и крвавога рата 
, како се у таквим приликама јефтино да стећи благодарност!</p> <p>Могао сам учинити и нешто ви 
аном, не би ли што приложио ватри те да стечем права да се огрејем.</p> <p>Лутам по мраку и упа 
 ситница и свака стварчица.{S} Свака је стечена, свака купљена, свака има своју историју и свој 
ед да уђу у вагоне, тискале се да своје стечено право постигну; док су незаштићене жене и мала  
рофијантских одељења.</p> <p>Осим тога, стигао је извештај команданта Моравске Дивизије II. поз 
је без игде ичега, са торбом на леђима, стигао у Призрен.</p> <p>— Да бацим? — зграњава се онај 
кле смо ми јутрос.{S} Тамо, у позадини, стигао је редове бегунаца какав рањеник са Косовскога б 
ead>Стари краљ</head> <p>— Стигао Краљ, стигао Краљ! — прође од уста до уста шапат, од једне го 
, а командат заустави батаљон.{S} Кажу, стигао од некуд глас, Аустријанци се уставили код Крупњ 
 Краљ у овако једном критичном моменту, стигао у Приштину?{S} Гомила из сваке појаве на свој на 
 уста до уста:</p> <p>— Стигао Краљ!{S} Стигао Краљ!</p> <p>Свет се још више узневери и помете. 
ци, који су отуд бегали ка Приштини.{S} Стигао је у Куршумлију у тренутку када су се и тамо чул 
и, јер је чуо да је она у опасности.{S} Стигао је аутомобилом до Владичинога Хана, узјахао је о 
III</head> <head>Стари краљ</head> <p>— Стигао Краљ, стигао Краљ! — прође од уста до уста шапат 
омилу шапатом од уста до уста:</p> <p>— Стигао Краљ!{S} Стигао Краљ!</p> <p>Свет се још више уз 
и на Јежевици, одакле је овога тренутка стигао, не кријући ни своју бригу за исход борбе.</p> < 
фронт, дотле је воз који је истога дана стигао из Солуна и укрстио се са овим у Струмици, донео 
ада је прва реченица телеграма, који је стигао са бојишта, гласила: „Аустријанци у паници и нер 
у близини источнога фронта.{S} А чим је стигао тамо, захтевао је да пође на фронт.{S} Морало му 
јно задоцнење.{S} У место јутрос, он је стигао тек око три сата по подне и прва вест коју смо с 
 у гунчету и чакширама.{S} Од јутрос је стигао из Велеса и Војвода Бабунски са својим људима, т 
рак, пробијајући се раменима, да бих је стигао.</p> <p>— А ви сте отуд, из Шапца? — упитах тек  
ца, где су се водиле борбе.{S} Али није стигао донде.{S} Кад се попео на Тресибабу видео је са  
 је и Румунија на опрези и тек што није стигао телеграм да и она мобилише.{S} Ако Бугарска моби 
ога војводу Путника, који је већ раније стигао у Спас.</p> <p>Два клонула старца, Краљ без краљ 
бе.{S} Челни батаљон, који је већ дотле стигао, одређен је одмах у предходницу а капетанова бат 
 мамузу у слабине коњу не би ли што пре стигао батерију која је већ измакла друмом.</p> <p>Испр 
мање које је спасла.{S} Њој је тек јуче стигао глас да јој је на северном фронту погинуо син.{S 
 из Куршумлије спустио преко Преполца и стигао у Приштину.</p> <p>Одсео је у доњем Делу вароши, 
} Рана је била лака, преболео је брзо и стигао је да се на Битољу опет бори са својим војницима 
говора онај што је пожурио колима да би стигао пре но пешке.</p> <p>— Зар не мисле ни у овоме с 
ставља кола, којима је неко пошао да би стигао пре но пешке; она би кадра била да заустави желе 
о вратио те железничаре.{S} Ево рањеник стигао отуда, видео својим очима да је Феризовић пао.{S 
а, кад сам после дугог растанка, позван стигао дома да загрлим мртву матер.</p> <p>Ту, испред с 
а, трећи комадић даске и већ чиме је ко стигао наоружао се и отпочео посао.{S} Потегосмо сви је 
до мрака.{S} Ту официр, који је малочас стигао однекуд и одмара се те да настави пут.{S} На њем 
ад и ублажена.{S} У Суху Реку је јутрос стигао не знам који пуковник из не знам које команде.{S 
драгана лица узвикивали један другоме: „Стигао Краљ!“ Тада су на цркви приштинској звучно звони 
 сутра дан, после овог нашег разговора, стигла нам је поражавајућа вест, да је Београд пао и ја 
а нисмо далеко и од Француза и од Руса, стигла би нам помоћ те не би овако пострадали.</p> <p>— 
ећ?</p> <p>— Сад баш идем из начелства; стигла депеша из Куршумлије:{S} Милутин Ускоковић, књиж 
и журила сам а ни сама не знам куда.{S} Стигла сам ван вароши и хтела сам поћи друмом.{S} Нисам 
 за Призрен!</p> <p>— А Влада?</p> <p>— Стигла у Митровицу.</p> <p>— А како је на фронту?</p> < 
аве на вагонским вратима, та би наредба стигла ђенерала можда у Ђевђелији а Софија би из Солуна 
.{S} Једва сам умела да корачам и једва стигла до врата да отворим.{S} Пред вратима су били они 
 помогоше да нађемо кола.{S} Док су ова стигла, стајао сам крај беднога Бековића, који је тешко 
обрун-Вардиште, одакле је преко Шаргана стигла у Ужице.{S} Непријатељ је тада већ дубоко био уш 
илана, два пуковника из Врховне Команде стигла су и иду за Призрен; од јутрос се никако не одзи 
колико поуздања дочекују војску која је стигла у помоћ.</p> <p>— Како да не, читава једна дивиз 
о и власти га напуштају.{S} Ево, сад је стигла наредба и сву варошку жандармерију, све до после 
тељ — Узнемиравало ме то што синоћ није стигла дивизија.{S} Почео сам да сумњам да и то није је 
ће остатак српске војске, која још није стигла у Пећ, обуставити своје одступање, прибраће се ј 
.</p> <p>Влада је увек напред журила, и стигла је као што се у Спасу угодило, петога дана по по 
и казују.</p> <p>Кренула сам у Ваљево и стигла сам тамо онда када су колима износили из вароши  
задњих редова, пошла можда још јутрос и стигла међу нас на замаку дана, не увек онаква каква је 
уцима, јуре смртоносним трком, не би ли стигла до поласка воза бар пет шест пута да оду до стан 
њава је била већ у вароши.{S} Једва сам стигла до теткине куће, које због те јурњаве а које збо 
ци све ми се даље чинила.{S} Најзад сам стигла...</p> <p>Госпа у црнини одану, као да је овога  
д.{S} Покрила сам боно дете чим год сам стигла и притисла га чврсто на груди, не би ли га што в 
 примити когод у кола.</p> <p>Али нисам стигла ни да пођем од куће.{S} Већ од осам сати у јутру 
ти, очекујући да се прихрани кад је већ стигла на конак!</p> <p>Пред арнаутским кућама, које су 
ступити у рат; нико о томе да ли је већ стигла руска или француска помоћ.{S} Ако је ко и покуша 
{S} Ако је још француско-енглеска помоћ стигла до сад у већем броју на јужноме фронту, ова се а 
елико пала а Моравска Дивизија није још стигла.{S} Коначари су још јутрос приспели, предвече су 
 се затим у поједине кафане, где су већ стигле на продају и новине које су изашле пред само под 
ца скопљанска, читају се новине које су стигле из Солуна и одушевљено се говори <pb n="42" /> о 
рали, допуњавали су оно што новине нису стигле да забележе.{S} Свет се на улицама, на ћошковима 
толико.{S} Који су још зарана, за дана, стигли ископали су рупе за ватру, поболи мотке у земљу, 
ами би стигли и у непријатељске редове, стигли би и у Софију <pb n="67" /> и несумњиво би се он 
.</p> <p>— Стигли? — упита ме.</p> <p>— Стигли! — одговорих и посадих се на џак где ми је он са 
едео непомично на своме месту.</p> <p>— Стигли? — упита ме.</p> <p>— Стигли! — одговорих и поса 
тешким путевима.</p> <p>— И кад би онда стигли у Скадар? — запитаће један од министара.</p> <p> 
сеоских, заузели већ они који су раније стигли; други опет преко кола разапели шаторска крила и 
ља, у састав предходнице.{S} Пред подне стигли су већи остали батаљони и одмах им издате потреб 
ом и они прешли преко високих планина и стигли овде, у Пећ, да буду сведоци и последњега чина т 
 лакше, не журимо, стићи ћемо!</p> <p>И стигли смо!...</p> <p>Кроз дубоке обале са хуком се лом 
вна Команда кренули су на југ.{S} Да би стигли истоме циљу, кренули смо једни уз ток а други ни 
о пошао у нову смрт.{S} Ти телеграми би стигли и у непријатељске редове, стигли би и у Софију < 
е крвавом несретнику, кога смо већ били стигли — ниси се бојао јутрос у зору, и во се морао исх 
догађајима код Ђаковице, одакле су били стигли узнемирујући гласови.</p> <p>Још те ноћи глас је 
а овога века што је за нама ми нисмо ни стигли што друго да радимо до да се боримо.{S} Кад су в 
чај ове промене.</p> <p>Ми нисмо још ни стигли да се запитамо: шта има та промена да значи, а п 
или себи кућицу.{S} Ми, који смо доцкан стигли, морамо се задовољити и са влагом под увелом и у 
ћи враћају се у Приштину, не би ли тамо стигли пре непријатељске војске па да се предаду.{S} Те 
ам се љуто преварио.{S} И у Ниш кад смо стигли те нас сместили, остао сам и даље србијански роб 
ава.{S} Извештаји, који су јуче и данас стигли и стижу непрестано такви су, да се више са карте 
ко их је шибао и псовао их, па смо очас стигли у Борово.{S} Ту се заустависмо пред биртијом и т 
 и неки пећани, арнаути, који су јутрос стигли из Митровице и који веле да на путу нису видели  
> <pb n="615" /> <p>— Тамо су ваљда већ стигли савезнички посланици?</p> <p>— И да нису стигли, 
руги полазе отуд где су први редови већ стигли, иду у сусрет бегунцима и простиру се све до зад 
оз њиве право иза куће.{S} Дотле су већ стигли и они с друге стране, те опколисмо тако кућу да  
и мало сувоте.{S} Веле, доцкан су синоћ стигли, ноћ већ пала, све затворено, све погашено а не  
ту.{S} Ордонанс му јави да су у Слатину стигли неки официри који га траже.</p> <p>— Из штаба ва 
ари су још јутрос приспели, предвече су стигли још неки официри на коњима — вероватно особље из 
ћицу се збило још неколико њих, који су стигли овамо пре мене, и једва се у мраку назирали као  
 нам се и наћи жељена мира.{S} И тек су стигли а ево их ова олујина понесе да их однесе на нове 
 ту на сред друма, онако у реду како су стигли или одјармише <pb n="439" /> волове, почистише к 
авезнички посланици?</p> <p>— И да нису стигли, из Скадра ћемо моћи добити везе са савезничким  
 бегунци, који тим последњим возом нису стигли или успели поћи, кренули су пешке друмом који во 
ежак; како га је тешко издржати!</p> <p>Стигли смо у Младеновац и — ја сам изнела из вагона мрт 
нде а доле се стрпало све што је зарана стигло.{S} Ово, што сад придолази тиска се око хана, ра 
инуло у Штимњи; кренуло је и оно што је стигло од јутрос из Липљана а не смело се задржати на о 
по магацинима.{S} Спавало се већ где се стигло; на дућанском ћепенку и под њим, у колима и под  
 слободе.{S} И пошло се једнога дана, и стигло се.{S} На Прилепу се Марко пробудио, зазвонила < 
оно одељење коњице, што је синоћ у мрак стигло.</p> <p>На Јежевици с једне и с друге стране дру 
прави савезник!</p> <p>— Само кад би их стигло доста, онако мало озбиљнији број!</p> <p>— Не, н 
исту себичну тежњу да један пре другога стигне, да један пре другога заузме место.</p> <p>Ноћ с 
и кад бега као и ја, онда зашто мора да стигне пре мене.{S} Она је чак дужна последња да бега а 
p> <p>— Много, ал је далеко, не може да стигне</p> <p>— Ако он стигне, ви ће да се вратите?</p> 
војска иде на бојиште, кад жури тамо да стигне, добро, склонићу се врло радо, лећи ћу чак на др 
екам Моравску Дивизију.{S} Треба већ да стигне.</p> <p>— Да чуо сам, стићи ће! — одговори офици 
гали у ту Моравску Дивизију.{S} Ако она стигне... овамо се наши добро боре, добро се држе, те к 
еговој постељи стоји сува преобука, кад стигне, засут морским валима са којима се толико борио, 
подине, друго него да их сахранимо, кад стигне свештеник.</p> <p>— Како кад стигне свештеник?{S 
вако вече она греје топлу варенику, кад стигне да се заложи; свако вече на његовој постељи стој 
у планине где је очекује глад.{S} И кад стигне у Скадар, чиме ће тамо бити прихваћена?{S} Има л 
кад стигне свештеник.</p> <p>— Како кад стигне свештеник?{S} Шта ради он те је толико заузет?</ 
 да ће кост припасти ономе ко до ње пре стигне.{S} И дочепаше је једновремено, чврсто, грчевито 
чак на друм па нек ме прегази, само нек стигне за времена тамо, на бојиште.{S} Али кад бега као 
ред црквеним вратима.{S} Кад непријатељ стигне нека затече пусту земљу и леш једнога старога Кр 
ши добро боре, добро се држе, те кад им стигне таква помоћ као што је Моравска Дивизија... можд 
леко, не може да стигне</p> <p>— Ако он стигне, ви ће да се вратите?</p> <p>— Вратићемо се!</p> 
ожар може још и угушити, ако помоћ брзо стигне.{S} Пожар међутим напредује и тамо, где је до са 
иву па је склептају са свих страна и ко стигне тај удари.{S} Причају наши војници, њихов ђенера 
беду.</p> <p>Влада жури да по распореду стигне вечерас у Арсит-Хан а затим што пре у Скадар.{S} 
х.{S} Журило ми се, хтела би што пре да стигнем.</p> <p>У Реснику смо на станици дуго, врло дуг 
ам самцит двеста заробљеника, па док да стигнем до Милановца двеста седамдесет и пет.{S} Не беж 
, воде нас у Ниш.{S} Једва сам чекао да стигнем тамо, рачунао сам кад стигнемо у Ниш, издвојиће 
, видите! вели ми начелник — Не могу да стигнем ни да утешим а камо ли да помогнем!</p> <p>А св 
знемогао, дај Боже да сутра и до Скадра стигнем.</p> <p>— Што је било мучно и тешко прешли смо  
опадати и сад сам већ журила да што пре стигнем.{S} Ушла сам опет на иста врата и попела се ист 
амо по десет, дванаест сати без даха да стигнемо на положај, па сви попадали и посустали, а Бој 
ло да лагано идемо; да ми је што пре да стигнемо у Раваницу!{S} А кад стигосмо, имао сам, боме, 
 чекао да стигнем тамо, рачунао сам кад стигнемо у Ниш, издвојиће нас, рећи ће нам: „Дете, ко ј 
мо ишли нечему одређеноме, са вером кад стигнемо тамо где смо кренули, да смо завршили низ свој 
— Хој, хој, почујте ме, крилати!{S} Кад стигнете тамо, поздравите Јевропу.{S} Реците нека не жу 
да му одмах сувотом окрепи тело.{S} Кад стигну велики Божји празници, она мете кућу и спрема да 
ш увек променити ако савезници на време стигну и ослободе Скопље, које су Бугари већ заузели би 
ају војници и продају избеглице све што стигну, све што им је излишно или до чега су од некуд д 
о мухамеданци, куповали су радо све што стигну.{S} Куповало се најпре за новац али је вредност  
ладан војник сече парче меса пре но што стигну пси да га подрпају.</p> <p>Што дубље у кланац за 
ед нама и убрзао сам кораке не би ли је стиго.{S} Вио је то заробљеник подрпанога али потпуно к 
то пре да стигнемо у Раваницу!{S} А кад стигосмо, имао сам, боме, шта и видети.{S} Тамо се слег 
и твоје срце научи!“</p> <p>— После већ стигосмо и у Винковце, те ја у касарну.{S} Три месеца с 
збрисали те из списка.</p> <p>У том већ стигосмо до гробља, на врху вароши.{S} Ућутасмо, савлад 
 а сузе му теку.</p> <p>У том разговору стигосмо до једне капије, крај које сам ја мало пре про 
? — упитах тек колико да проговорим кад стигох до ње и уравнах корак са њеним.</p> <pb n="399"  
Топлица већ није више безбедан збег.{S} Стигоше гласови да је пао Чачак, пало Краљево и да Ауст 
авора, после не знам где је био.{S} Кад стигоше неки рањеници из његовог батаљона у Шабац, расп 
 — запиташе се с разних страна и још не стигоше да један другоме одговоре а оно пушка и по друг 
 је свој посао завршио.</p> <p>Кад каре стигоше у Блаце наиђе нова невоља.{S} Појави се команди 
кну неко међ њима: „Брже, људи, ево нас стигоше топови!“</p> <p>Сви поскочише вољни за јуриш, о 
руги прогунђаше нешто а мене обли тежак стид.{S} Погледах га још једном, али се израз његова ок 
 тек се јуче или прекјуче одважила пуна стида, сишла с плота, пришла бојажљиво колу и кад су за 
повлачења, душу му обузима неко осећање стида које га мучи и са којега он не диже главу и избег 
поступак изгледао ми је још одвратнији, стидела сам се сама себе и, кад сам већ једном била на  
зила српску војску и српског официра па стидно сакрила за леђима бело барјаче и сикирче којим г 
помоћ.</p> <p>Пет минута пре 11 часова, стиже на аутомобилу ђенерал Бају са својим штабом, у ко 
де уставили.{S} У том, на једвите јаде, стиже онај наредник својој комори.{S} Сви га опколисмо: 
Гучу, на Бјелици, под Јелицом планином, стиже 17. октобра с вечери једна батерија, пред којом ј 
p> <p>— Не брини! — утеши га пуковник — Стиже ти помоћ!</p> <p>— Ко? — запита капетан готово ус 
арској демонстрацији.{S} За дан или два стиже у Ниш савезничка војска из Солуна...</p> <p>—У Ни 
 n="163" /> <p>— И као свака нада и ова стиже доцкан!</p> <p>— Мислите доцкан? — прихватих ја.< 
зу са Солуном и пуне возове хране, која стиже у ове крајеве, где је авет глади и оскудица већ п 
зицијска батерија Дринске Дивизије која стиже отуд са Дрине, са Суве Горе.{S} Када је 27. септе 
</p> <p>— Био сам баш код „Славије“ кад стиже с Бањице десети кадровски пук и поче да се расипа 
а гони његову батерију.{S} У исто време стиже капетану и глас да се негде на друму, идући Краље 
 га укрштамо питањима на која чичица не стиже ни да одговори.</p> <p>— Грађани, дабоме... жене, 
 још један до Феризовића.{S} Пред подне стиже станици наредба да спреми нарочити воз у који ће  
дом као својим органом.</p> <p>По подне стиже глас да је пало и Младо Нагоричане и да су власти 
та наперен али не опали.</p> <p>Те ноћи стиже наредба да се — због успеха непријатељева на друг 
урисмо преко главе.{S} Тек после поноћи стиже Лазар те избуди само старије а нас децу и младину 
да су из новина поуздано сазнале да нам стиже у помоћ француска колонијална војска, кренуле су  
кад са тих висина нису догледали да нам стиже савезничка помоћ, прелетели су Дреницу и пали овд 
 дебанжовој батерији.</p> <p>Мало затим стиже и коњаник оздо из Трнаве и саопшти капетану, да ј 
а јој помогне кад загусти.</p> <p>У том стиже у авлију, сав задуван и зајапурена лица, дечко, г 
, наставило је пут и оно што непрестано стиже са фронта, што тамо не може више бити од користи. 
траг, идем тамо!...</p> <p>И пре но што стиже ко од нас ма једну реч утехе да каже очајнику, он 
 ми били заваравани да савезничка помоћ стиже, када смо још имали и довољно муниције и хране и  
ично држе на Страцину и велика им помоћ стиже са севера и из гарнизона са албанске границе.{S}  
 Јежевици у сусрет непријатељу и чим му стиже на доглед, измеђ Слатине и Јежевице, отпоче пушка 
пук? — понови капетан сав срећан јер му стиже читав пук најбоље војске.</p> <p>— Цео! — одговор 
зе читави каравани и, ма да је тегобан, стижу где су кренули.{S} Тим путем су имали кренути и д 
немају право.{S} Госпође <pb n="111" /> стижу са својим пријатељицама, са својим служавкама и с 
рми као да једновремено двадесет возова стижу са разних страна.</p> <p>У тој гомили што промиче 
борбе на Страцину и гласови, који отуда стижу, предвиђају напуштање и тога положаја.{S} Из Скоп 
љеву, ако су то његови метци који донде стижу те ниште и пале — кренућемо сутра даље.</p> <p>У  
звештаји, који су јуче и данас стигли и стижу непрестано такви су, да се више са карте нема шта 
тровице и Приштине преко Липљана; други стижу преко Феризовића из Гилана и моравских села, трећ 
а дажда после запаре, вест да савезници стижу у Србију.{S} Она је најпре обухватила прву, непос 
ead> <p>Неко рече: „Ајде да видимо, ево стижу топлички бегунци!“ и оста тако име оној дугој и н 
знали 27. септембра а, дан за овим, већ стижу нове неповољне вести, са севернога фронта:{S} Сме 
тем.</p> <p>Са кумановских положаја већ стижу вести да су Бугари одмах по заузећу вароши кренул 
страну.</p> <p>— Чујте! — рече — Ево их стижу!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Моравци!</p> <p>Прескачући 
не буде какве заблуде.</p> <p>Друмом је стизала наша коњица, као што је капетан и предвиђао.{S} 
еће и веће гомиле београдских избеглица стизале на ресничку станицу.{S} Све покисло на ноћашњој 
а трећој још грубљи.</p> <p>За то време стизале су и улазиле у тај обезбеђени вагон, привилегис 
утак оборили главе.{S} А вести, које су стизале са бојишта, само су <pb n="31" /> још подржавал 
одне журно прибирање извештаја, који су стизали са разних страна.{S} Ти извештаји, ма да нису б 
 Љум-Кули.</p> <p>На Љум-Кули, докле се стизало колима и аутомобилима, чекали су мали товарни к 
на велика дворска кола за свечаности, у стилу Луја XIV.{S} То су она кола, у која се прежу два  
 изложбама сам успевао, то ми је донело стипендију.{S} Професори у Прагу су ме храбрили, обећав 
настало неко расположење да се грле, да стискају један другом руку, да се ведра чела и уздигнут 
еда укочена, безизразна погледа и гризе стиснуте усне, крваво их загриза а не одговара никоме н 
ојим мутним, промуклим гласом речи кроз стиснуте вилице, које као да је грч стегао.</p> <p>— Шт 
у недра.{S} Па онда опет један малишан, стиснутих вилица и бледих усана испуцаних од ватре.{S}  
еба већ да стигне.</p> <p>— Да чуо сам, стићи ће! — одговори официр немарно, не придајућим томе 
 жртвовала.{S} Лакше, лакше, не журимо, стићи ћемо!</p> <p>И стигли смо!...</p> <p>Кроз дубоке  
</p> <p>— Је л’ далеко Ресник?</p> <p>— Стићи ћемо до зоре.</p> <p>Ја нисам ни речи говорила.{S 
бацивао храну из Медове.</p> <p>— Треба стићи у Скадар што пре!{S} Како стоји са распоредом пут 
 други бегунци измакли а ја их не могла стићи, или се склонили од непогоде?{S} И та усамљеност  
ика и чизме коњаника до којих сам могла стићи и љубила официрима руке. „Они“ су се ноћас, тихо, 
ло настављаш пут без наде да ћеш ма кад стићи тамо где си пошао.{S} Та бескрајност и дубока там 
езничког обећања.</p> <p>— Ваља што пре стићи у Скадар — шапће Пашић — пре но што се војска поч 
војска, која се на северу бори и, да ће стићи Французи, који се на југу боре те да ће ослободит 
, да ћете се за који дан вратити, да ће стићи наша војска, која се на северу бори и, да ће стић 
о којих ће пробдити ноћ.</p> <p>Краљ ће стићи доцније и неће наћи места за себе.{S} Када му се  
 ми палилулци не морамо.{S} До нас неће стићи — одобрава му испред својих врата један фијакерис 
/p> <p>— Само питање је, хоћете ли и ви стићи у Солун? — рећи ће један од оних скопљанаца, који 
То нам успорава пут и ко зна, хоћемо ли стићи до вечерас у Пећ.{S} Па ипак идемо, јер се на ови 
30" /> ако може, како би с вечери могли стићи бар до кога села.{S} Он уравна свој корак са моји 
бавештењу капетана Реџепа, сутра можемо стићи у Арсит-Хан, прекосутра у Черет.</p> <p>Есад-паши 
о још није Липљан где ћемо доцкан у ноћ стићи, то је малено косовско село Чаглавица кроз које п 
ди у овоме часу није пао на памет чудан стицај прилика: исти дан, <pb n="707" /> исти месец, ис 
им телом и зацвокота зубима па грчевито стиште пород на груди.</p> <p>— Ја ћу у планину, ево пр 
ми саветују да бегам, да се склоним.{S} Сто година историјске неправде носи на своме имену мој  
слени, безразложни и без везе.</p> <p>— Сто хиљада војника кад ти кажем!</p> <p>— Пензионисан ј 
јуче говорио да смо толико претучени да сто година нећемо дићи главе, вели данас:</p> <p>— Знао 
у свиту. <pb n="294" /> Најзад, седе за сто на коме је лежала распростра ђенералштабна секција  
рно начелниковом столу и полаже дете на сто.</p> <p>— Ево вам га! — вели — Радите с њим што хоћ 
а је пронашао заседу, он темпира топ на сто метара пред устима и распали на звонару а зрна се р 
мастилом исправи у њој оно место од пре сто година, које је његовом неукаљаном имену толико неп 
ли му неодољиве разлоге и мога деду пре сто година а историја је прешла преко тих савета и забе 
нерала.</p> <p>— И две чете пуковника и сто шесет и четири народних посланика.</p> <p>— Пребацу 
д теретом, продаван је по сто педесет и сто осамдесет динара.{S} Ако га ниси купио данас, сутра 
раширио кишобран а по где ко набио себи сто на главу да га штити од кише.{S} Једни стоје, пошто 
, по правилу у оваквим приликама, сваки сто има свога песимисту.</p> <p>— Тако!{S} Нас, него ко 
аслонили главу ни на свој канцеларијски сто, промичу лево и десно, прескачући ствари и свет, ко 
ђен, да народ, који се овако мушки бори сто година за слободу, не може пропасти.{S} Али... моја 
Срамота ме, тешка срамота, та волео сам сто пута да сам погинуо тамо у рову, но ово што доживех 
м се протеже један спавач и гурну ногом сто те га ми придржасмо а онај се оздо промешкољи лево  
 крај дела у које је један народ скрхао сто година нечувених напора, за које су се неколико пок 
сам изгорео црни етажер који сам платио сто и двадесет динара; јутрос, кад сам пошао од куће, и 
ове и уништавају благо народно које смо сто година прибирали и текли.{S} Кад се вратимо биће св 
ви дан хода под теретом, продаван је по сто педесет и сто осамдесет динара.{S} Ако га ниси купи 
бугарскога положаја; или чујеш лупање у сто, вероватно онога што поручује „за све“.{S} Ни за је 
е наше тековине.{S} Оно што смо за ових сто година, одвајајући од своје сиротиње, одвајајући од 
алу собицу, врсту магацина, где су биле стоварене неке дворске ствари у сандуцима.</p> <p>— Ево 
 ала је хладно — рече и сав се стресе и стовари се одмах крај прве ватре. — Дајте, људи, само р 
и по један кутак, помео, простро лишће, стоварио ствари те удесио нежељену кућицу.{S} Кад је св 
и пођоше по сено и дрва, други узеше да стоварују каре, трећи да побијају коље за које ће везат 
е сва наша нова историја, историја наше стогодишње борбе, јер целога овога века што је за нама  
 обузимао од 1913 године.{S} То је била стогодишњица пропасти српске под Карађорђем и стари је  
за име Карађорђево везана, ево прославе стогодишњице пропасти српскога народа и ево опет његово 
е и прозеблим гласом прошапта:</p> <p>— Стој!{S} Ко иде?</p> <p>— Ја! — одговори бели витез там 
гоне док ме не пресече глас стражарев: „Стој, ко иде?“</p> <p>Претрнуо сам жив и пођох као злоч 
младога водника, који је иза свога топа стојао и немо гледао смрт око себе.</p> <p>— Господине  
је <pb n="242" /> дотле мирно и скромно стојао иза наших редова наслоњен на зид и није учествов 
ешавајте, људи, што ћемо!{S} Не може се стојати у месту, промрзосмо!</p> <p>Сви се пренуше и се 
азе или као два још непотопљена острва, стоје још само Призрен и Битољ.{S} Линија је једним пот 
д арнаутским кућама, које су поштеђене, стоје босоноги арнаучићи и узневерено посматрају шта се 
/p> <p>Пред том кућом, у узаном сокаку, стоје неколико аутомобила, међу којима су шофери наложи 
гледа пред ужасом који им гута имовину, стоје непомични и неми становници куће коју ждере пламе 
них цеви, спремљених за картечку ватру, стоје мирно и непомично, као гвоздена стража која бди н 
, не знајући ни сами шта их је сабрало; стоје и ћуте, упорно ћуте и само погледима прате појаве 
рховна Команда већ напустила Косово.{S} Стоје сабране и даље и ћуте забринуто.{S} Људи се питај 
 силуету.{S} Пред овим или оним вратима стоје кола са упаљеним фењером а коњи, покривени мокрим 
 неће дотаћи; оставиће их у скрињу, где стоје већ приганице зелене и поплеснивиле, што их је го 
ају се наново у гомиле, оне гомиле које стоје од јутра до мрака на улици очекујући нешто, а ни  
бити тетке.</p> <p>Иначе, гомилице које стоје крај ових, и не <pb n="540" /> обраћају пажњу на  
и над нашим главама; ко зна какве патње стоје пред нама!{S} Па, ако ћемо да патимо ја и ти, заш 
и перушкама над челом; на којима позади стоје два избријана пажа са белим перикама; пред којима 
ешева што лутају по улицама пећским или стоје прибрани у гомилице не говорећи међу собом, не ин 
 на главу да га штити од кише.{S} Једни стоје, пошто су нашли једва толико места да могу увући  
, као начелник армије, извесно зна како стоје ствари.</p> <p>— А где је његова армија?</p> <p>— 
оре измеђ четири основна зида, који још стоје, те цела кућа изгледа као усијана пећ.{S} Најзад  
зи ту реку.</p> <p>Премишљајући о томе, стојећи међу својим топовима непомично, и ако изложен н 
измичу а ред кола се сваки час уставља, стоји дуго у месту, јер је чело колоне застало, па, опе 
ерал Гојковић, бела му брада до колена, стоји крај вагона, диже оне златне крстове и пита свако 
е мост прелама, на самој ивици његовој, стоји непомично, као камени кип, једна силуета.{S} Изгл 
тац, кога је неким чудом мимоишла смрт, стоји запањен и гледа у ту гомилу меса која лежи под по 
 гомилица које су се сабрале и ћуте.{S} Стоји пет шест људи у круг, не знајући ни сами шта их ј 
е или нема <pb n="396" /> храбрости.{S} Стоји уморно под оголелим дрветом и чека као осуђеник к 
еда и стоји немо и посматра све ово.{S} Стоји тако од јутра до подне и од подне до мрклога мрак 
ead>Скопље пада</head> <p>Дуги низ кола стоји од јутрос пред свима надлештвима.{S} Волови, осло 
аблу његовоме казују да он већ вековима стоји ту као неми стражар <pb n="601" /> на друму, који 
чајних путника одлазе пут Косова, а она стоји и чека.</p> <p>Пришао сам једноме жандарму, који  
комешасмо, сви узбунисмо а Бојко и даље стоји тамо на вратницама и пуни пушку и наставља журно  
естрављена светина узневерена погледа и стоји немо и посматра све ово.{S} Стоји тако од јутра д 
 необична ствар да се покрет заустави и стоји у месту, очекујући да тамо напред где је застало  
е заложи; свако вече на његовој постељи стоји сува преобука, кад стигне, засут морским валима с 
ли, тај воз још не креће и ако пред њим стоји машина која је стално под паром да би наредбу о п 
да звижде, и ако се не чује донде, а он стоји пред вратницама, гледа овамо а не миче.</p> <p>—  
— Треба стићи у Скадар што пре!{S} Како стоји са распоредом путовања? — окрете се Пашић једноме 
н од својих и осуђен на смрт, непомично стоји крај друма, без јела и пића, тупо гледајући преда 
>У тој гомили што промиче или оној, што стоји страном улице, срешћеш све што се, као на дну лев 
 Војници их опомињу да се склоне а свет стоји убезекнут и гледа.</p> <p>Па онда настави, још за 
стајао пред кућом кад ме удари тане.{S} Стојим па гледам и мислим се да л’ да оставим кућу... м 
о лице као да су, нас који као просјаци стојимо под стрејом, готове да запитају: „Будите, молим 
ућани и кафане, измешаше се кола, људи, стока и настаде општи покрет и тумарање, тискање и гура 
да се <pb n="260" /> одрже и подрже.{S} Стока сва поклана, храна сва поједена, преобука сва одн 
ну?</p> <p>— Видећемо, казаћу!</p> <p>— Стока је преморена! — усуди се да примети потпоручик.</ 
S} Натоварена кола остала су на друму а стока уведена негде под заклоне; гомиле се бегунаца и в 
, кад народ крене, не придружи и његова стока каквој комори.</p> <p>Широка двокрилна врата на ш 
је било, како да ти кажем, као кад туђа стока уђе у њиву па је склептају са свих страна и ко ст 
где би се прозебли склонили; изгладнела стока риче и њишти, очекујући да се прихрани кад је већ 
, влажне од ноћашње кише.{S} А прокисла стока, која је полегала по блатњавоме дворишту, уморно  
енути за повратак, нити би је преморена стока могла узнети натраг на Јелицу са које се спушта.< 
томобили, батерије без муниције и силна стока.{S} Све се то скрхало, све се измешало, све то из 
 да већ посрће и пада.{S} Месец дана та стока, неисхрањена, без одмора, тегли од Дрине до Чачка 
војник главом.</p> <p>— А шта нам смета стока?{S} Шта смо ми, корсем, бољи од ње! — узех ја убе 
што је са њих скинут товар и испрегнута стока, бацана су у амбис; аутомобили преливани машински 
 ушао и заробио батерију.{S} И ма да је стока већ била потпуно клонула од силнога умора, пут ко 
водник пред капетана и саопшти му да је стока толико малаксала, да већ посрће и пада.{S} Месец  
 <p>— Немој, болан, то јести, виш да је стока липсала.</p> <p>— Па нећу ваљда са живе сећи месо 
и обућу.{S} Убрљали се људи, убрљала се стока, убрљала се кола и једва се све то извлачи и једв 
 Па уз то нигде хране а ноћи мразне, те стока незбринута, ненахрањена, несклоњена, малаксава по 
 која крај њих пролази и иде даље.{S} И стока, ненахрањена, почела је већ да малаксава и успора 
 бре кад има места — одговори други — и стока па грехота је што је напољу по овом мразу! — И ус 
осле због Турака да износе, довела се и стока, што је била скривена по планинама, те полако опе 
 ужасну, ову студену ноћ, на којој ће и стока од мраза липсавати.</p> </div> <pb n="318" /> <di 
 корак, стопу по стопу.{S} Кола, људи и стока, све натоварено и претоварено све се испреплетало 
} И све се то измешало, и кола и људи и стока и све се тиска, све граби и ако се једва креће и  
стају.{S} Почињу се већ пузати и људи и стока.{S} На појединим опасним окукама, под којима су п 
зговор, сваки узвик.{S} Оборе и човек и стока главу и лењо и мисле и корачају, само се још чује 
ао вочића, мог рођеног вочића, није био стока него брат и пријатељ.{S} Код куће ми је био ранит 
 ли га што чвршће придобио.</p> <p>— Ко стока, је л’? — настави он живо. — Вала, ако хоћеш, пра 
ија отворена, да је двориште пуно кола, стоке и народа али да се ипак може наћи крајичак под кр 
 као да се кроз ону гужву и сплет људи, стоке и кола, што је закрчио улице, никад пробити не мо 
 дворишту већ логори избеглица и њихове стоке, свуд по двориштима горе ватре од оборених плотов 
се људи, кола, натоварених коња и друге стоке и то све утиче у ову главну реку те мрси још више 
S} Још се само чује тужно рикање гладне стоке које продире кроз ноћну тишину.</p> <p>Мраз поче  
ње спавача под једним колима, преживање стоке, јечање некога озго са доксата куће, коме под вла 
 још чује шкрипање точка и тихо стењање стоке која посрће.{S} Ућути се у то доба некако и сама  
 без огњишта, без њиве, без ливаде, без стоке.</p> <p>— Е то јесте!</p> <p>И тако се међу старц 
 <pb n="347" /> <p>— Штала је, па има и стоке, и ђубрета!</p> <p>— А има крова?</p> <p>— Има! — 
 <p>Код хана се већ скрхала маса људи и стоке а придолазе све нове и нове групе, које су јутрос 
топлоте.{S} Било их је који су легли са стоком, прислонили леђа уз воловска леђа те тако пробди 
е не отисне и не загусти друм народом и стоком.{S} Дотле је већ и дан свануо и ако тешки облаци 
м појавама.{S} Спавао сам али сам чуо и стоку како негде у дворишту прежива и наредника како, н 
рећи да побијају коље за које ће везати стоку а четврти пођоше до реке по воду, те да оперу топ 
, који обећава сувоту под собом.</p> <p>Стоку, која је до малочас била у штали, чим је кроз отв 
рење.{S} По где кад само, кад са којега стола падне гласније каква новост, сви остали столови у 
 дубље у земљу? — гунђа песимиста овога стола јер, по правилу у оваквим приликама, сваки сто им 
 собу испунио.{S} Разговор се око овога стола, и ако доста живо, ипак тихим гласом води.{S} Гов 
вас лепо — узе реч победилац са провога стола — јесте ли чули да је издата наредба да се евакуи 
лу кафану.{S} Победилац са онога првога стола приђе и тамо да се нађе у помоћи онима који су чи 
 већ! — додаје један адвокат са другога стола.</p> <p>— Зар већ?</p> <p>— Сад баш идем из начел 
х карата.</p> <p>Око једнога кафанскога стола, где се још јуче врло живо расправљало о бочном н 
и одлучно онај одушевљени са кафанскога стола, који ће извесно и данас наручити пиво „за све“.  
 под плавим шеширом, која је са једнога стола осветљавала собу, једва је нешто око себе давала  
ед одаје налазе се два уздуж састављена стола око којих су поређане столице.{S} Седи се и на кр 
нути каква вест или бар пасти мрвица са стола, а толико је довољно онима, чија је душа бригом и 
и своје мишљење војвода Мишић и диже са стола наредбу која је лежала међу хартијама и у којој ј 
ашов и длето.{S} Пуковници се дигоше са стола и пођоше за секретаром и момцима у једну малу соб 
здржи! — одговара неко са петог, шестог стола — Не може свако да поднесе ово.{S} Треба ту срце  
разговора дизао би се један по један од стола, отварао лагано врата од споредне собе, где су гр 
чела на обе руке, још једнако седи крај стола, наднет над карту на којој су обележени путеви су 
ош види кретање руку које се пружају до стола да стресу пепео са цигарете или да је угасе.{S} Ћ 
 ове зграде српској богословији.{S} Око стола, у углу, из којега лампа осветљава собу, седе два 
 сандуцима јер нема довољно столица око стола.</p> <p>Разговори се најпре воде о последњим вест 
ри, нико не диже главе, посађују се око стола немо и не погледајући се међу собом.</p> <p>Ипак, 
рио погледом.</p> <p>Сви се окупише око стола Краљевог.</p> <p>— Видите — рече Краљ показујући  
повукли у ранију собу да опет седну око стола за којим су дотле очекивали да мине поноћ.{S} Ник 
а левом обалом Бистрице води крај онога столетнога платана на Марашу, где су се некада цареви п 
а се начетило по два реда <pb n="76" /> столица и све погло главе и жагор једноставно испуњава  
чунци, сандук са празним флашама, једна столица за љуљање, буре с киселим купусом, два три метр 
јим очима један француски шпорет, једна столица за љуљање за два динара; дванаест плетених стол 
, готово младићских бркова.{S} Трећа је столица за столом празна и њој се упути и седе секретар 
лавски колач.{S} Све, све му је драго и столица и слика на зиду и лампа на столу и шамлица под  
еветима и на сандуцима јер нема довољно столица око стола.</p> <p>Разговори се најпре воде о по 
љуљање за два динара; дванаест плетених столица за седам динара, једна дечја колица за четири д 
ани дењкови, сандуци, шпорети, чункови, столице са изврнутим ногама у поље, бошче, куфери, корп 
олима: кревети, астали, кујнски рафови, столице, умиваоници, шпорет, чунци, сандук са празним ф 
 састављена стола око којих су поређане столице.{S} Седи се и на креветима и на сандуцима јер н 
ријатељу а возе се лијандери, чункови и столице за љуљање! — гунђа и даље гомила.</p> <p>Гунђа  
пробуди.{S} Нестрпљиво сам се вртела на столици, надносила сам се над њим, покривала сам га пон 
нима, је л те? — окрете се он на својој столици целим лицем према мени.</p> <p>-Да!</p> <p>— Ох 
ра, седео је у мрачној сенци, на једној столици, <pb n="162" /> официр поврнуте јаке на шињелу  
ку клонулост, те се опуштених руку низа столицу поче предавати дремежу, ономе дремежу који умор 
.{S} Нисам га хтела будити, села сам на столицу крај постеље и чекала, стрпељиво чекала, гледај 
ик је видео и разумео.{S} Понудио ми је столицу да седнем и дозвао једног обвезника који је био 
арац из последње одбране и начинио себи столицу од њега; заставе, оне славне заставе, које су у 
вао да догледа бојиште, завалио би се у столицу, оборио би главу на груди и тешко замислио.{S}  
нучићима, седела је на једној троножној столичици, подстицала ватру у камину и причала дуге, то 
 Чичица је сео на сред авлије, на једну столичицу која је ту остала како су се деца играла.{S}  
це и све то полеже по столовима и испод столова, тако да пре личи на магацин истоваренога еспап 
 то ври и кључа као у мравињаку.{S} Око столова се начетило по два реда <pb n="76" /> столица и 
остале те се у њему учествује са разних столова и постаје општи.{S} Кад није то, већ кад свако  
ви за прибирање и саопштавање вести.{S} Столови, на подне и с вечери препуни и сваки нови гост  
падне гласније каква новост, сви остали столови ућуте и обрате пажњу тамо.{S} Бива да по гдекој 
е зоре па до мркла мрака увек поседнути столови, те је тешко место добити.{S} Али, и ту <pb n=" 
овек остао ближи себи и Њему.</p> <p>За столовима се говори гласно и шапуће, говори се узбуђено 
ути, нове придошлице и све то полеже по столовима и испод столова, тако да пре личи на магацин  
их пчела.{S} Дим од дувана ниско пао по столовима те као прљав облак обавио лица и фигуре људск 
адићских бркова.{S} Трећа је столица за столом празна и њој се упути и седе секретар.{S} На сто 
/p> <p>Тај разлог некако све убеди и за столом опет завлада мало ведрије расположење, преко кој 
— То би све било врло повољно — вели за столом код „Зрињског“ један лекар коме су све те вести  
ји је, ослоњене главе на руку, седео за столом крај самога војводе Мишића.{S} Војвода Степа осе 
едној кући у Горњем Милановцу, седео за столом студирајући исказе заробљеника и положаје неприј 
е пророчанству није пала реч само ту за столом, говорило се о њему тих дана на све стране и у с 
а шта ти рачунаш на Румунију?</p> <p>За столом, крај којега сам ја стајао, не могући да добијем 
 на зиду и лампа на столу и шамлица под столом; свака ситница и свака стварчица.{S} Свака је ст 
него после да све то загуши!</p> <p>Под столом се протеже један спавач и гурну ногом сто те га  
ради у једној пространој соби, за дугим столом, по коме су биле разастрте карте, радио је помоћ 
команданта Врховне Команде.{S} За дугим столом помоћниковим седели су сви министри, у челу овог 
к докторова сумњичења.</p> <p>За другим столом тако исто.</p> <p>За једним столом у средини, је 
 што поручује „за све“.{S} Ни за једним столом нема више ни једнога песимисте, нико <pb n="52"  
екоји разговор, који је почео за једним столом, обухвата постепено и све остале те се у њему уч 
ика обухватао.</p> <p>То тако за једним столом а за другим води реч један господин ретке, просе 
угим столом тако исто.</p> <p>За једним столом у средини, један виши чиновник случајно се изрек 
ди ту, у тој кафани, можда за тим истим столом, не би ли сазнао што, а предвече одлази не знају 
а и њој се упути и седе секретар.{S} На столу је до пола испивена боца црнога и густога Хочког  
го и столица и слика на зиду и лампа на столу и шамлица под столом; свака ситница и свака ствар 
а које ми је лежало на крилу, остаде на столу не плачући за мајком која га је оставила.</p> <p> 
аболела невоља мајке, чије дете лежи на столу у тренутку кад ја своје мртво држим на крилу.</p> 
каза мртво невинашце, које је лежало на столу лица покривена џепном марамом и на ово, које је л 
алог мртваца, који је лежао на његовоме столу, извади из џепа једну мараму и покри њоме лице де 
ких обала простиру.</p> <p>На округломе столу, на сред простране одаје у којој станује Престоло 
под пазухом, прилази мирно начелниковом столу и полаже дете на сто.</p> <p>— Ево вам га! — вели 
а боца црнога и густога Хочког вина, по столу пепео и гомила угашених цигарета и дрваца од жижи 
наже се понова над картом разастртом по столу и држећи у левој руци, која је дрхтала, билетен В 
оће да нас прогута треба да има гвозден стомак.{S} Платиће нам они то, све ће нам платити, све  
рашно те да се гладни исхране и загреју стомаке.{S} Ти људи што донеше пројино брашно, <pb n="2 
увоте.{S} Али ни тога нигде, свака сува стопа земље заузета већ.</p> <p>Колико у оваквим прилик 
 и страдања, тако овде на Косову, свака стопа земље, сваки камен и свака водица, део је историј 
, и Мачве из Рађевине и Јадра, те свака стопа што смо је ослобађали била је наша.{S} Наша поља, 
{S} Као што је оно у Светој Земљи свака стопа, сваки извор, свако смоково дрво, један део истор 
боде до онога парчета које покрива наша стопа и које ћемо, праштајући се од своје отаџбине, цел 
зад и крај плота, ако има само неколико стопа сувоте.{S} Али ни тога нигде, свака сува стопа зе 
домове и болом да бележи трагове својих стопа.</p> <p>Нешто тешко, суморно и загушљиво као омор 
огромни мравињак, који је згазила тешка стопала силе па се мрави помели и журе унезверено на св 
 њима влажна земља, у коју су се утисле стопале несретних мајака, које су оставиле овде своју д 
стаје за тобом као ножем изрезан отисак стопале на њему.{S} И воде, које су легле од кише, с је 
она је пошла крај мене, извлачећи тешко стопале из блата.{S} Ћутала је оборена погледа и ја је  
 и угаженом травом која је врискала под стопалом.</p> <p>Изабрали смо место у близини једних во 
 уквашено изметом, пиштало је под нашом стопалом и нога је, упадајући у сено, очас била преливе 
и целу дивизију.{S} Само, непријатељ ни стопе даље, разумеш ли?</p> <p>— Разумем, господине вој 
ако ми сад већ бројимо кораке и бројимо стопе.</p> <p>И колико смо до сад на овоме путу увек тр 
ице, на последњем парчету, на последњој стопи српске земље!</p> <p>Наше ће гробове већ покриват 
и не може.{S} Мицало се корак но корак, стопу по стопу.{S} Кола, људи и стока, све натоварено и 
е не могу тако да журе, они лагано иду, стопу по стопу, пратећи носиљку свога шефа, старог војв 
до руку дође.{S} Остани ту где си и, ни стопу даље!{S} Прими борбу и употреби све, да непријате 
.{S} Мицало се корак но корак, стопу по стопу.{S} Кола, људи и стока, све натоварено и претовар 
 тако да журе, они лагано иду, стопу по стопу, пратећи носиљку свога шефа, старог војводе.{S} В 
опет предњим редовима, који су стопу по стопу напредовали, сејући пред собом смрт.{S} Непријате 
ајонетима, скупо и крваво плаћали сваку стопу земље и, да није било злокобнога првога октобра и 
S} Ваља се гомила и покрива собом сваку стопу калдрме, као оно кад о поплави дере набујала река 
о облак скакаваца на земљу, посео сваку стопу, сваки педаљ, па се земља црни и букћу ватре на с 
ари и свет, који је већ притиснуо сваку стопу на перону.</p> <p>— Склони се, макни, овде није с 
а пожури опет предњим редовима, који су стопу по стопу напредовали, сејући пред собом смрт.{S}  
тна појава па да из ње испредају дуге и стоструке комбинације, онемиле су од изненађења и бриге 
сломљен и прегажен неким невидљивим али стоструким теретом.</p> <milestone unit="subSection" /> 
, чија се фигура све јасније издваја из стоструко испреплетанога клупчета догађаја и стаје пред 
 судбине његовога народа и пролазећи по стоти пут у памети те путеве никад неслућене, никад нев 
а Балкана, са обала моравских, неколико стотина домова, занео их, завитлао и бацио чак на обале 
!</p> <p>Кад смо претурили још неколико стотина метара, већ је све друкче изгледало.{S} Јасно с 
 да би се само из вароши изашло.{S} Пет стотина метара, колико нам је требало од наше куће до и 
раља у Милутинову престоницу, после пет стотина и толико година.</p> <pb n="275" /> <p>Данас, н 
изабрао царство небеско.{S} И после пет стотина година, један српски краљ са истога места полаз 
ру на ономе огњишту, где се она пре пет стотина година угасила.{S} Ту ће подићи нове куће, потр 
а оном домовином, од које су се пре пет стотина година одвојили.{S} И, једнога дана, кретоше пр 
 са Црнога на Сиње море.{S} Још пре пет стотина година оркан један, тако чест на балканској вет 
или су се Богу који је народ српски пет стотина година подржао у вери, у оној великој и узвишен 
имате оружје, пођете још једно пет шест стотина метара напред да видите како је тамо, је ли неп 
ше се, једни одоше у друга села а једно стотинак их оста код нас.{S} Наредише одмах да се искуп 
видети.</p> <p>Кад је ноћ већ пала, две стотине младића и деце под оружјем, крстарило је кроз в 
е грађанска гарда и дивизијар обећа две стотине пушака и потребан број муниције и изабра се одб 
шић.</p> <p>— Ја мислим, максимално две стотине хиљада, толико може изићи! — одговори помоћник. 
} Из крваве румени, којом је већ четири стотине дана упаљено небо, тамо где оно на северу наше  
адни део старих српских граница.{S} Три стотине валандовских гробова, дебео је ожиљак на нашем  
обе, пали непријатељу у руке.{S} Од три стотине вагона материјала, једва се у последњем тренутк 
 у хришћанске Аустрије а сад, после три стотине година, одавде од Патријаршије, креће опет у бе 
тријаршије, кренуо је наш народ пре три стотине година у збег, у туђину; па ево сад се опет пон 
<p>— Да! — одговорих му. — Само пре три стотине година српски је народ одавде, од Патријаршије, 
штајмо <pb n="671" /> тако брзо још ово стотину метара слободне Србије!{S} Колико је то малено, 
 лакше, не напуштајмо тако брзо још ову стотину метара слободне Србије, не журимо да сагледамо  
лазе, а који скидају капу Краљу а према стоци коју терају, нарочито су нежни:</p> <p>— Ајде, во 
љења и према мајци и према деци и према стоци.{S} Један само глас додаје: „Овима би севап било  
а покрету, већ обичан застој потребан и стоци и људима да се одморе и прехране ако имају чиме.< 
зе још једном наредбу која је лежала на сточићу, да је понова прочита.{S} Наредба је била од Ко 
е они ноћас морати да прескачу, тражећи сточни измет којега сад неће бити на своме месту.</p> < 
х је био задах свежег ђубрета и топлога сточног обиталишта, на коме су до малочас била затворен 
о мало рупа на зиду и ону велику гомилу сточног ђубрета, преко којега смо морали прескакати да  
д кров најгушће сабио.{S} Осећа се воња сточнога ђубрета и коњског зноја са седала која се крај 
је против обичне оружане гомиле Арнаута страдала аустријска војска ђенерала Штрасера, чак је и  
е мања катастрофа.{S} Када је на Косову страдала једна војска и једна држава, било је још српск 
{S} Ако патимо нек’ заједно патимо, ако страдамо нек’ заједно страдамо.{S} Где да их оставим са 
једно патимо, ако страдамо нек’ заједно страдамо.{S} Где да их оставим саме?{S} Шта знам ја кол 
о дело ослобођења понела читаве планине страдања и пролила мора крви, све од орашачкога састанк 
д нама далеки и незнани путеви болова и страдања.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримов 
спомена на његова <pb n="303" /> дела и страдања, тако овде на Косову, свака стопа земље, сваки 
} И после дугих патња, дугог тумарања и страдања по снежним албанским планинама, кроз које смо  
 проведе народ српски кроз море патња и страдања.</p> <pb n="727" /> <p>Молиле су се топло, мол 
а и светла дела прошлости, као и муке и страдања једнога народа.{S} Па где је Усуд историјски и 
 тек први кораци на дугоме путу патње и страдања.</p> <p>Лагано креће збег који је загушио друм 
од мајака и кућа и одмах поведена путем страдања и патња.{S} Било их је ваљда око 40.000 деце к 
мицала је крај њега и ишла својим путем страдања.</p> <p>Да прекинем дуго ћутање ја га упитах у 
 она мисао која се не угиба под теретом страдања, која се не гаси у мраку силе, која не изчезав 
ја иду у Митровицу, полазе на тежак пут страдања и искушења.{S} Они ће месецима патити и злопат 
 Аустријанцима, о њиховим зверствима, о страдању појединих села и породица.</p> <p>Ја такође ни 
е; казивао нам је, како је Син Господњи страдао ал је веровао, када је и на крсту био разапет.{ 
} Једино је жалио што ће Београд ужасно страдати, ако се бомбардовање настави у овакој мери.{S} 
, стоје мирно и непомично, као гвоздена стража која бди над уморним пешацима.</p> <p>Ватре се н 
нога што умире; или је то можда почасна стража крај ковчега онога који је већ умро?{S} Шта чува 
едао са Врдника, као роб, и да ме прати стража са пушком?{S} Срамота ме је била од самога себе, 
боке раке.{S} Ту, у тишини, под строгим стражама да се ко не би приближио и видео, вршена је са 
>Бели се витез упути право тој капији и стражар се трже из сна, извуче главу из поврнуте јаке,  
ју да он већ вековима стоји ту као неми стражар <pb n="601" /> на друму, којим су се толики дог 
овица!</p> <p>Био је то општински ноћни стражар Новица, који је ту службу добио као награду и п 
Бог више не чува Србију?{S} Или је овај стражар можда постављен да бди над миром, како никакав  
о, кроз отшкринуту капију крај дремљива стражара.{S} Упути се улицом ка Марашу а затим бистричи 
 сам међу вагоне док ме не пресече глас стражарев: „Стој, ко иде?“</p> <p>Претрнуо сам жив и по 
ти.{S} Већ по подне отишли су општински стражари у планину по зимзелено грање а позоришни слика 
емљи како ни најдаљим шумом, не би одао стражару где сам.{S} Умирио сам се тек када сад спазио  
о ми је лакше, али ме зауставише њихове страже и вратише у варош.</p> <p>Враћајући се, сетила с 
ој стражи а одмах, непосредно иза мртве страже, на двеста до триста метара пред непријатељем, ш 
ћашњи покрет непријатељев, који су наше страже запазиле.{S} Наши су отпоздравили непријатељев п 
 је управљао овом организацијом, обиђем страже.{S} Обхрван великим болом који ме је баш тих дан 
 ватру, сео је крај нас, пошто га је на стражи крај пласта заменио син, и наложио сам ватру па, 
а сопственим дахом.</p> <p>Војник је на стражи, војник чува!{S} Шта је то у овоме часу што се м 
 пласт сена и сина којега је оставио на стражи.</p> <p>Око наше ватре изумре разговор и завлада 
отово цео фронт ту ноћ провео на мртвој стражи а одмах, непосредно иза мртве страже, на двеста  
.{S} Ама зар ја, Србин, па идем сад под стражом, као србијански заробљеник, у ред са швабама и  
р па је пребегао прошле године са целом стражом и примљен је као српски официр код добровољаца. 
ола вуче само један сићушан коњ а друга страна руде празна.{S} Када <pb n="393" /> сам их пре у 
один — али сам ја чуо тако: да ће једна страна сила преплавити земљу и да ће Србија робовати ил 
бегала.{S} И они су пуцали и са свих се страна чула пуцњава.{S} Изгледало ми је да се туку свуд 
з разних кланаца избијати, са разних се страна прибирати и са разних висова слазити ка обалама  
 стежу са свих страна?</p> <p>— Са свих страна!</p> <p>— И не треба ни часа часити?</p> <p>— Ко 
сет питања која су се ускрстила са свих страна.</p> <pb n="269" /> <p>— Ко? — пита радознало го 
тиснут разлозима и наваљивањима са свих страна, дао најзад пристанак да напусти Тополу.</p> <p> 
шлост српска; тамо се сад збира са свих страна и разорена држава српска.{S} Тамо ћемо и ми прог 
ник из станице и загледао врата са свих страна па послао да се зове један бравар из суседства а 
ије добро покривене и затворене са свих страна арњевима а замном једна воловска кола претоварен 
 прође, гомила под стрејом поче са свих страна да се запитује која ли је од њих трију задужила  
 разговоре, који су се укрштали са свих страна, а она је наслоњених лактова на колена и главе н 
ио.</p> <p>И ма да се свет тако са свих страна и из свих могућих извора обавештава и сазнаје но 
о све село и још је придолазило са свих страна.{S} У цркви су горела кандила а попа је једнако  
</p> <p>— Па то се кљеште стежу са свих страна?</p> <p>— Са свих страна!</p> <p>— И не треба ни 
тока уђе у њиву па је склептају са свих страна и ко стигне тај удари.{S} Причају наши војници,  
јачи отпор.{S} Митраљези грокћу са свих страна и сеју смрт а пушчана ватра се укршта и пламти ц 
едња обавештења са фронтова и са других страна и да, у споразуму са Врховном Командом, донесе и 
 и Вајфертове пиваре и са разних других страна, преко њива, кроз потоке, кроз винограде.{S} Бег 
и други.{S} Вило је и Немаца са далеких страна, из Виртенберга, Саксонске и Баварске.{S} Да их  
ал, који је долазио од некуд са далеких страна, загрлио се са злим дусима што почивају у морско 
ура која је долазила однекуд са далеких страна, загрљена са злим дусима моје <pb n="22" /> Отаџ 
 су долазили са незнаних мора и далеких страна да пљачкају и освајају питоме јадранске обале; и 
очеше да расту прибирајући се са разних страна и већ за један сат, то је био читав логор очајни 
ње извештаја, који су стизали са разних страна.{S} Ти извештаји, ма да нису били потпуни и исцр 
зграду збирани су и преношени са разних страна археолошки предмети за будући народни музеј, кој 
се, као на дну левка, сручило са разних страна Србије.{S} Тамо енглески адмирал, који је не зна 
ромена да значи, а почеше нас са разних страна претрпавати коментари, званични и незванични, но 
времено двадесет возова стижу са разних страна.</p> <p>У тој гомили што промиче или оној, што с 
 <p>— Шта му би? — запиташе се с разних страна и још не стигоше да један другоме одговоре а оно 
у се спасли из Скопља и других источних страна, напуштали су и Приштину, па бегали у подножје К 
n="267" /> и трговци с далеких источних страна.{S} Продавао се крушевачки плен.</p> <p>По влажн 
рчића блатом попрсканих и улепљених.{S} Странама улица, покушавајући да се користе стрејама, ид 
} Средином је улице немогуће било ићи а странама још горе, јер су крај кућа, под стрејама, спав 
ђу.{S} Сви идемо средином моста, јер је странама његовим језиво проћи над реком која се доле у  
овића — ми нисмо знали шта се на другим странама дешава.{S} Веровали смо и уверавали су нас, да 
изија, али Бугари, ослобођени на другим странама, шаљу све нове и нове снаге на овај фронт и бо 
туђини, по незнаним местима, по далеким странама; погубићемо се, те ће мајке нарицати за децом  
иниш ни двеста метара пута.</p> <p>А по странама улица, под стрејама, као оно о пожару, начичка 
 су полегали у сред блата по друму и по странама.</p> <p>Крај ватара је владала мртва тишина, к 
и речи, не обзирући се ни на кога, овај странац прође кроз гомилу и приближи се оној госпи у цр 
станици, када је увређеној пришао један странац да јој обезбеди место у возу.{S} Бледа, воштана 
 напис о томе догађају.{S} У описима је странаца више посматрања и саучешћа, у нашима мора бити 
.{S} Десно иза капије пространа зграда, стране јој плетенице од шибља блатом олепљене али на чв 
онда велики број надлештава, чиновника, стране мисије и наша сиротиња.{S} Све је то кренуло нар 
осланици, војници, рањеници, избеглице, стране мисије, црногорски жандарми и Арнаути, који као  
зна шта ће са њима.{S} Па онда регрути, стране мисије, жене, деца, старци, надлештва, архиве, б 
кола и с једне и с друге <pb n="343" /> стране, по двоја и троја у реду, па се на сред ћуприје  
ј кочијаша, седи жандарм са пушком а са стране јаше два и позади још два оружана жандарма.{S} У 
а се нешто пред собом назирао друм и са стране једноставне црне планинске масе спојене са тамом 
ти колима, два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе, па онда сакаџијске двок 
има, то су два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе, па сакаџијске двоколице 
ескрајан низ војних кола са натписом са стране којој команди припадају, прекинут по где где как 
јсци, нарочито после напуштања земље од стране Краља, Владе и Врховне Команде; па онда, морамо  
 томе часу зла судбина наша; с које год стране се бориш србина убијаш.{S} Ко зна да међу онима, 
 велику дрвену капију, на коју се с обе стране наслањају високи камени зидови, који ограђују дв 
едимице.{S} Грмљавина топова поче с обе стране; <pb n="451" /> наши су тукли аероплане и бежани 
мала, спреда отворена шупа, од које две стране чине дрвени зидови а као трећа служи камени зид  
чули женски и дечји гласови.{S} Са леве стране друма, иза кола, ишао је, наслањајући се на једн 
чујем што ружно о теби!“</p> <p>Са леве стране друма указа се низ ливада на којима се црнила зе 
ст, тако и горе, код општине.{S} С леве стране каменога моста, горе у чаршији, по оној туђарско 
днога ускога и шумовитога кланца с леве стране друма, где леже повучени Високи Дечани, чији се  
че убрзаном паљбом: пљас и један с леве стране друма дрекну:</p> <p>— Јаој, погоди ме!</p> <p>С 
ју покуља маса, која је очекивала с ове стране и која је за време дугог чекања све већма придол 
ци над главама, а ти очајно седиш с ове стране ћуприје и мислиш никад неће бити краја нити ћеш  
о сад је лутала друмом и пољима, на све стране па... нема.{S} Кажемо јој баш, нек се склони овд 
улице и погледала <pb n="459" /> на све стране, неће ли угледати сина који се јутрос рано, неоп 
 приближе рањенику.{S} Свет бега на све стране и пада од куршума.{S} Жене вриште, деца плачу... 
лом, говорило се о њему тих дана на све стране и у сваком кутку.{S} Говорило се у опште много о 
и.{S} Ускомеша се светина и пође на све стране да распитује, да се обавештава, да верује или не 
 да лије и засуто гранатама које на све стране праште.</p> <p>Свет се расуо по кукурузима, па к 
, па се земља црни и букћу ватре на све стране.</p> <p>Сат и два стајали смо на друму под кишом 
.</p> <p>Кроз ведрину догледа се на све стране.{S} Тамо далеко у дубини, с десне стране друма,  
 купује и продаје.{S} Продаје се на све стране, у свима улицама и на свима ћошковима.{S} Продај 
вде! — одговара мала и обзире се на све стране преплашено.</p> <p>— Зар то није твоја сестрица? 
да лебди светао дан.{S} Ватре се на све стране погасиле, још само врео пепео покрива земљу и по 
одитељскога саучешћа и осврће се на све стране не би ли запазио какву ватрицу крај које би жена 
о, жена са дечицом, обазирући се на све стране, преноси свој иметак, ћилим, јоргане и сандучић, 
носиш одапету пушку и обзиреш се на све стране.{S} Ово је један од најопаснијих путева од арнау 
ика и заљуља се она маса и прште на све стране, као кад камен бациш у воду.{S} Граната за грана 
жем колико, а топови опет почеше на све стране да бију, као да се уједанпут отвори ватрени каза 
, почели смо се збуњено освртати на све стране, као дављеник који очајно погледа по узнемиреној 
огор кола, па шатори, па свирачи на све стране. „Дошли су и србијански свирачи — вели бабо — во 
це али кад виде да се ја обзирем на све стране, не би ли нашао какав кут где би се могао склони 
ки број коња.{S} Рашчуло се било на све стране да је Врховној Команди потребно двеста коња са с 
е мрави помели и журе унезверено на све стране, не знајући где ће, не знајући шта ће.</p> <p>Мо 
же више да је нађе.</p> <p>Жагор на све стране и праштање гламње под секиром и пуцкарање суве г 
омила жагором и наста жив покрет на све стране, као кад мравињак згазиш ногом, те потисну и раз 
гађајући аероплане а њихове туку на све стране.{S} Доле негде са Дорћола уздизао се грдан дим.{ 
 ордењу а оно се расуло по блату на све стране.</p> <p>— Ех, ех, ех, баш тако много? — припиташ 
ам их пре у Приштини видео, са те друге стране била је упрегнута кравица, ал угинула је ваљда.{ 
p> <p>По влажној трави са једне и друге стране друма, место вашарских черги и шатри, разастрли  
 које су, по утринама око једне и друге стране друма, попадале да пробдију ову мразну ноћ.</p>  
 које су легле од кише, с једне и друге стране друма, замрзле те се под месечевим зрацима сјакт 
шаци су ухватили утрине с једне и друге стране друма и иду лагано, очекујући да се среди колона 
ички кланац и варошицу Качаник, с друге стране, са севера и североистока, јављају да се борбе в 
ет метара и слика се понови.{S} С друге стране друма, половином тела у шанцу, лежао је други мр 
ска на северо-источни фронт.{S} С друге стране опет, шапутало се да су Бугари већ пресекли жеље 
о.</p> <p>На Јежевици с једне и с друге стране друма полегли по земљи старци из трећег позива и 
S} Дет’де један с једне а други с друге стране па га опколите.{S} Хоћу жива да ми га доведете.{ 
е.{S} Дотле су већ стигли и они с друге стране, те опколисмо тако кућу да нам не може умаћи.</p 
вари зна, говори француски и прима неке стране листове са сликама и, кад се скупе пријатељи код 
не овде или онде пушка са непријатељске стране а одговара јој наша.{S} Кад дан мало више освоји 
ју на пушчане поздраве са непријатељске стране.{S} Ни непријатељ још није био отворио живу ватр 
 избеглице које долазе са непријатељске стране причају, да су им аустријски војници, босанци, р 
 неколико метара раздвајају од противне стране.</p> <p>Искупили смо се крај обале, па да нам пр 
 Идемо тако од ватре до ватре, са једне стране друма на другу и свуд је подједнако блато и свуд 
, све се носала и повијала кола с једне стране друма на другу, па мени је опет све изгледало да 
 кафу и друго.</p> <p>Док су се с једне стране бацале, гореле и продавале у бесцење ствари, с д 
ак или коњаник, који се налазио с једне стране, није могао све од Прокупља па до Приштине прећи 
 уз њега верни побратими</l> <l>С једне стране Косанчић Иване</l> <l>А са друге Топлица Милане< 
ки аероплани...</p> <p>— И Немци са оне стране Дунава и Саве — додаје онај мрзовољни.</p> <p>—  
еко оних планина, кршева и стена, с оне стране Дрима, где његов несретни народ, измучен и глада 
војом артиљеријом, која је остала с оне стране Дунава, а изложени нашим бајонетима, скупо и крв 
 и читаву армију која је одсечена с оне стране Мораве, која мора бити заробљена ако ми овде не  
на да слази с Љубића и укопава се с оне стране Мораве.{S} Варош је спремна за предају и очекује 
да.{S} Једна батерија заустави се с оне стране ћуприје и артиљерци сјахаше с коња те почеше рас 
у прелазили па изгинули! — говори с оне стране улице један бакалин, који је ту скоро изишао из  
цу која пресеца скопско поље са северне стране, иза које избија кумановски друм — онде и ни кор 
би развити фронт овако, видиш, са десне стране Ситнице, да затворимо Ибарски кланац, којим се с 
ко би био постављен снажан зид са десне стране Мораве и Вардара, који би целу Нову Србију, са т 
а он то збере из блата.</p> <p>Са десне стране друма, ивицом, иде погнуте главе и подвијена реп 
миле <pb n="311" /> кола с леве и десне стране друма и сад се већ јасно чује врева и жагор и ви 
тране.{S} Тамо далеко у дубини, с десне стране друма, опет <pb n="302" /> мала група светиљака  
 као штала за коње.{S} Од врата с десне стране штале, изведене су узане степенице, које воде на 
Оке цара слуге и војводе</l> <l>С десне стране Страхинићу Бане</l> <l>А са леве слуга Видосаве< 
мери, шта чека, и наводили су све добре стране капитулације.{S} Таква мишљења нису могла не доп 
ардара, који би целу Нову Србију, са те стране сачувао нетакнуту и, евентуално, омогућио правил 
ек додаде:</p> <p>— Па добро, мат са те стране.{S} А шта ћемо ако Бугари...</p> <p>Није ни доре 
 се нађем.{S} Био је и он отуда, с наше стране, из Ердута.{S} Био је аустријски официр па је пр 
у тамној ноћи, која као црни декор чини стране и залеђе слици, пожар овај изгледа као чаробни д 
 на једну малу чистину затворену са три стране густом шумом а са четврте голом, високом стеном. 
гушују гласове, не схваћаш ни с које ти стране допиру, не чујеш, не разумеш и не видиш суседа,  
, нека далека, тамна и нејасна нада.{S} Страни посланици морају знати општу ситуацију, њих су њ 
м нашу сликарску школу.{S} Био сам и на страни, на академији.</p> <p>— Дуго?</p> <p>— Био сам д 
да пође с породицом, једновремено кад и страни посланици да би се користио заштитом која ће њим 
оз којим су требали да крену за Битољ и страни посланици, ако после опасности у којој је овај в 
.</p> <p>Из дворишта улази се, на левој страни, у зграду на једна велика врата, у мрачну и вели 
е — због успеха непријатељева на другој страни — не наставља борба већ да се војска повуче.{S}  
учитељ, његов пријатељ остаде на другој страни друма да га очекне.</p> <p>— А знаш ко је овај м 
 све већу гомилу и час застао на једној страни па се појавио на другој, ближе или даље од нас.{ 
обгрлио тврд и безбрижан сан, на десној страни Вардара дешавало се нешто, што је требало да ост 
ити.{S} То исто и са вратима на предњој страни купеа.{S} Један подофицир, железничар, саже се п 
ала.{S} Сваки покрет непријатеља на тој страни, сваки његов успех или неуспех, на неки необјашњ 
 више не може рачунати на успехе на тој страни а најмање још на могућност пробоја ка Скопљу.{S} 
, јесмо ли колико толико спремни на тој страни? — и ја погледах пут истока, тамо где се узносе  
Ћ, сликар</p> <p>Посветни лист на петој страни, цртеж је Н. Н., сликара</p> <p> <foreign xml:la 
но распрте, потражи свако себи места по страни, ван друма, па често и по која ватрица плане.{S} 
екам повратак наредников, спазио сам по страни друма међу колима, она мала воловска кола без ло 
иш спровели овако једнога а на левој му страни блузе црн кончић, о који је раније висила медаља 
међу нама, који су имали каквих веза са страним консулима — а ови су често одлазили у Ниш ка св 
ажа, о положајима на фронтовима нашим и страним и најзад, дошло се до заједничке начелне одлуке 
n="546" /> <p>У очи самога дана поласка страних посланика, министар председник их је призвао се 
мали кренути и дипломатски представници страних савезничких сила, који су се такође уз владу у  
 то значи крај.</p> <p>Отуда је одлазак страних посланика из Призрена, седмога новембра, испраћ 
спроводиле су кроз „своју“ собу једнога страног дописника и... даље се није могло: „Треба имати 
има кола која су ноћас у мраку загазила страном у јарак, други претоварују кола која су се скрх 
ла разривају обале друма и срозавају се страном у јендек; вочићи потежу у страну и преврћу кола 
 гомили што промиче или оној, што стоји страном улице, срешћеш све што се, као на дну левка, ср 
 на ред да се кренемо, ми пођосмо левом страном друма, на којој смо колико толико могли ићи упо 
и ћуприју објахати те ићи њеном спољном страном три или четири метра, док није достигао на друг 
совка, гунђање.{S} А рашчишћеном десном страном друма пролази трком „колона тимочке дивизије“.{ 
кривена густим велом поноћи.</p> <p>Том страном Вардара, обалом која се од ослобођења Скопља зо 
још све спавало.{S} Наредник је полегао страном уза зид и пребацио шињел преко главе а неки гра 
м, који носи воду и он ми главом показа страну, где је извор.{S} Спустих се стазом кроз њиву те 
 официр пропустио не знајући коју ли ће страну државу увредити ако и према њему поступи онако,  
о тамо а она не зна без њега на коју ће страну с децом; друга казује како је стару мајку остави 
да више ништа не чујем.{S} Напустио сам страну друма, којом смо ми пешаци обично ишли и, да би  
, па и ја.{S} Стајала сам код ограде, у страну, да ме не гура гомила.{S} Дође једна жена и запи 
 коњима о главу а он се измакао негде у страну.{S} Заробљеник сувих усана и већ угашена погледа 
укао једна кола испред нас, ударио је у страну и мал није сунуо с колима у шанац.{S} У колима ј 
: „Дете, ко је брат Србин, нека стане у страну!“ Тако сам ја мислио и тешио се, али сам се љуто 
зорима задрхће мало завеса и крене се у страну, те отуд једно око гвирне на улицу да види из чи 
</p> <p>Један је јецао.{S} Одвојио се у страну и вероватно под навалом тешких мисли, под терето 
ада би ови уморни застали или ударили у страну.</p> <p>— Војници! — рече ађутант трећепозивцима 
азговоре, било их је који су склоњени у страну ћутали као заливени и чак не дизали главе да чуј 
и своју команду а који је стајао мало у страну од те групе, узвикну:</p> <p>— Гле, па оно је Мл 
ње одвратности и узбуђен измакох опет у страну, у гомилу коју сам хтео избећи.{S} Лакше је ипак 
ју се страном у јендек; вочићи потежу у страну и преврћу кола, волујар псује све на свету, поче 
 која, кад се прелази са једне на другу страну улице, треба пребродити.{S} Свет улопан, на одел 
тако да не можеш прећи с једне на другу страну улице и не можеш, ти пешак, по читав сат, провла 
 Прокупља па до Приштине прећи на другу страну друма.</p> <p>А друм раскаљан, излокан, преливен 
и напрегну слух и обрати пажњу на другу страну.</p> <p>— Чујте! — рече — Ево их стижу!</p> <p>— 
која се из ране излила на једну и другу страну чела, слила се крај ушију и направила мале усире 
Отворисмо врата и пођосмо свак на своју страну и не праштајући се и ако смо били уверени да се  
ршта се, разреди и удари свако на своју страну, избегавајући једно другога, да тражи преноћишта 
 се снабде пасошем, јер ко зна, на коју страну и у који крај света ће га бацити овај олуј.{S} П 
<p>— Одмах, још ноћас!</p> <p>— На коју страну?</p> <p>— Видећемо, казаћу!</p> <p>— Стока је пр 
} Да пођемо бога ми!</p> <p>— А на коју страну? — запитаће она жена.</p> <p>— Па овако, на Ресн 
вано, спремно за пут ма где, ма на коју страну.</p> <p>Варош је зарана, још с вечера опустила.{ 
акав воз у то доба није ишао ни на коју страну.{S} Чекаће га ту на станици, чекаће вечерас, чек 
дба да и ми кренемо, ал не кажу на коју страну.{S} Једни говоре на руски ћемо фронт, други на ф 
е на левој обали Бистрице пењу уз стрму страну и припијају уз стену као гнезда, надносећи се је 
и ветар и допире хладноћа, те док једну страну грејеш крај ватре друга ти зебе.{S} То је опет н 
 пази!</p> <p>Сви обратише пажњу на ону страну одакле ватра бљује.</p> <p>— Ено, рикну! — и сви 
део наше снаге већ се пребацио на десну страну Вардара и заузео падине и повијарце Водне планин 
сазнао није ли већ доцкан кренути на ту страну.</p> <p>Телеграфискиња, која је спавала на креве 
пуче пушка те сви обратисмо пажњу на ту страну, не би ли чули чију дреку или да се понови пуцањ 
ски гласови и сви обратисмо пажњу на ту страну.{S} Мало затим и навали свет да куља отуд.{S} За 
астави:</p> <p>— Нисам знала на коју ћу страну, ишла сам за гомилом.{S} Једни рекоше да бегамо  
 на Сави.{S} Они су били прешли на нашу страну и тукли се доле на обали а изгледало је као да с 
"SRP19201_C34"> <head>ПОГОВОР</head> <p>Странци су писали врло много о великој трагедији српско 
ош друге љубави није окусила, почела су страсно да грле смрт као прву своју љубавницу, да је гр 
е још једном за собом.{S} Глува ноћ још страсно грли отаџбину, коју смо ми напустили, зора која 
де, слазећи са камена, звоне као харфе, страсну вечерњу романсу разблудној ноћи огрнутој прозра 
ња у предсказања постају права зараза и страст.</p> <p>Тих дана, измеђ осталих, говорило се нар 
ли сунце или га застрли покровом својих страсти и једа.{S} И небо је ниско пало а његови мрки о 
 угасили или га застрли покровом својих страсти и једа, како ни један једини зрачак не би допро 
бље у планине! — пристаје онај кафански стратег, па живо додаје: — И, онда, одлучна би битка би 
напусти! — узвикује охрабрен одушевљени стратег.</p> <p>Песимиста прогунђа нешто кроз зубе а од 
 памећу, ал тако, кад ја хоћу да слушам стратегијски план!{S} И то од кога, од професора!{S} Ве 
 ја у последњем тренутку хоћу да слушам стратегијски план и то од кога, од професора!{S} Већ са 
крилу материном, која би ми то причала, страх ми је дизао косу у вис а детиња уобразиља замишља 
еко Богу моли или неко светлошћу одгања страх од хуке, коју таласи разносе кроз лагуме и шупље  
ци.{S} И, у један мах, нас обухвати све страх.{S} Цело до подне провели смо на улици и на двори 
орба а наши нису ушли у Шабац.{S} Наиђе страх на нас и старица узе да се крсти: „Боже, дај нам  
, те мени спаде нешто с душе и прође ме страх.{S} Мислила сам биће зли, <pb n="409" /> биће опа 
јем; поноћ је већ давно превалила те ме страх чућу сад већ оних шест пушака које значе крај жив 
ни снаге ни речи.{S} Поред зиме, поче и страх да ме мори, јер још никога нисам срела коме би се 
рмија?</p> <p>— Горе.{S} То ме је баш и страх, ако је тамо загустило, па се они сруче и закрче  
бе, нисам смела и ако ме је прошао први страх.{S} Наслонила сам ухо на врата и ослухивала сам ш 
тишина.{S} Мене опет поче да хвата неки страх, не знам зашто, не знам због чега.{S} Ударише ми  
 место да се зарадујем, мене обузе неки страх.</p> <p>Рекоше ми број собе и постеље и ја сам је 
S} Кад се смрачи а мене опет обузе неки страх.{S} Паде ми напамет да упалим кандило али у канди 
је пало вече, нас је децу обузео велики страх.{S} Нешто што се цео дан само о Турцима говорило  
крете па за њим и други, а нас обухвати страх и хитно, узбуђено, потегосмо што нам је најдраже, 
ти, који ће им помоћи, који ће одагнати страх са некада тако ведрих детињих чела.</p> <p>Он пол 
p> <p>Њему паде на памет онај детињасти страх, који га је увек обузимао од 1913 године.{S} То ј 
о, чак се и смешио али је мене све већи страх обухватао и нисам ни речи умела да проговорим.{S} 
е, та изјава капетанова изазва још већи страх код светине.</p> <p>— Не тамо, не над Чачком.{S}  
она настави:</p> <p>— Обузе ме још већи страх кад спазих да је то пуста и порушена кућа, без вр 
е, све, као о пожару.{S} И најзад, онај страх којим се очекује свакога тренутка крах који је не 
им гласом, који је јасно казивао да јој страх гуши и сад грло од онога што ће казати, као што ј 
и смо се.</p> <p>— А од чега вас је био страх?</p> <p>— Од Турака.</p> <p>—-Од Турака? — гракну 
тео да прихвати сан који би им разгонио страх из душе, појављују се из мрака два светла ока, те 
има успавала, како их у сну не би морио страх од крваве буре која је и кроз њихово село провали 
бодно улицама, није ме више ничега било страх.{S} Виђала сам сад њихове мртве војнике као оно п 
азивале једна другој ал нас је обе било страх да се они гадови, зато што их сад наши нападају,  
ела да останем у мраку и ако ме је било страх мрака.{S} Док се још по мало назирало гледала сам 
е ствара утисак пучине, и ти већ осећаш страх од дубине која је под тобом и од неизвесности кој 
 куће, које због те јурњаве а које због страха.{S} Кућа је била затворена а неке ми жене рекоше 
е.{S} Причају људи и жене, које су због страха пробдиле целу ноћ, те су извиривали, да су чак к 
з очију још није ишчезао блесави поглед страха, који још не <pb n="488" /> могу да појме да су  
ла грозница, <pb n="639" /> грозница од страха ваљда, јер ми је то била прва борба у животу, па 
цу своју и хиљадама деце која вриште од страха на крилима мајака својих.{S} Беле заставе, које  
, да ме... дрхтала сам од грознице и од страха.{S} Дотрчала сам кући, утрчала као без душе, зар 
целим телом и почех понова да дршћем од страха.{S} Говорио ми је нешто мађарски али га ја нисам 
ш не беше озбиљно припретила, колико од страха, верујући да се сад налази мећу дивљацима и да ј 
розора, слушају а не виде, и премиру од страха.</p> <p>Борба траје сат, сат и по, два, а сунце  
ла пред мојим вратима.{S} Затреперих од страха и дунух у лампу да је угасим али се она не угаси 
 у Чачак, ослободили га и ослободили би страха и трепета хиљадама мајака које стрепе за децу св 
 којој ће се заклонити од кише и спасти страха.{S} Мало затим она настави:</p> <p>— Обузе ме јо 
.{S} Узневерено и узбуђено, са осећањем страха, понижења и патње, креће се поворка невоље и јад 
<p>У бојном поретку, са тешким осећањем страха, кренули смо даље не говорећи више један са друг 
ура!“ Видим Немци узмичу, наши освајају Страхинића бана улицу и ја сиђем за две три куће доле.{ 
а слуге и војводе</l> <l>С десне стране Страхинићу Бане</l> <l>А са леве слуга Видосаве</l> <l> 
у Душановој улици, заузели су већ улицу Страхињића бана, полегали у ланац па сипају ватру.{S} Ј 
Забринуто смо и немо посматрали пламену страхобу која је буктала пред нама и сви смо у томе тре 
пошла ка начелнику станице ја сам чисто страховала да ме он не предусретне љубазно и са сажаљењ 
ћу, зашто се ломио и зебао и гладовао и страховао и злопатио се и мучио?</p> <p>— Ако сам већ т 
не и образе материном крвљу.{S} Ужасна, страховита слика.{S} И њу начелник упућује у болницу.</ 
ле крвавих испита на Руднику и Церу.{S} Страховита неман уништења преспавала је једну дугу ноћ, 
о на мрамору длетом изрезан.{S} До њега страховита слика једнога окрвављеног детета.{S} Чело му 
S} Затим затишје, које одједном пресече страховита <pb n="134" /> експлозија и грмљавина.{S} То 
судара.{S} А све то обавија густ снег и страховита мећава и онај сутон којим <pb n="299" /> је  
и смо да иза те ватре наступа исто тако страховита војска.{S} Ови, што смо их срели, нису војск 
е.{S} Док је ту војску удаљавала од нас страховита артиљеријска ватра, стрепили смо да иза те в 
ће, преплашили се од <pb n="273" /> ове страховите непогоде која их чека у пољу.{S} Застали су  
 остаје успут.{S} Ноћи су биле нарочито страховите, а већ се нигде није могло наћи дрва.{S} Пад 
тиче у ову главну реку те мрси још више страховити сплет.{S} Кола која су надрла из бочне улице 
, један ужасан слом и све се сручује са страховитим треском.{S} Тамо где се јуче још уздизала у 
на се шири, зид попушта, нагиње се и са страховитим треском читаво једно огромно платно пада, з 
х је.{S} Шта ћу с њима?</p> <p>И збиља, страховито је било гледати како су се бацале ствари кој 
е Краљевине Србије.{S} Коњаник је морао страховито журити, на коњу му раскрвављене усне, ноге м 
цале сенке јабланова и минарета.{S} Оно страховито ватрено огњиште, које смо сад из близине пос 
и гази, рушећи све собом и као да нешто страховито букти.{S} И то све јаче, све јаче...{S} Сви  
ја...</p> <p>Осетила сам се у томе часу страховито понижена, осетила сам се сама у својим очима 
 сред улице и воде разговоре о ноћашњем страховитом мразу.{S} Други се надвикују, трећи дозивај 
енули смо у онај вртлог кише и снега, у страховиту мећаву, у бесну олујину која је помамно витл 
је дрхтало а дрхтала сам и сама уморена страхом, ужасом призора који сам видела и бригом за дет 
м се, журила сам, шибана кишом и ношена страхом и што сам била ближе кућици све ми се даље чини 
рби ће се опет борити на Марици! — и са страхом се опоменуо оне <pb n="292" /> велике српске ка 
заљуљала се, посрнула и свако је већ са страхом у души очекивао тренутак да се сурва и претрпа  
к, то је још и већа кривица, јер зарази страхом остале.</p> <p>— Признајем ја то! — брани се уч 
ором, очекујући са извесним неодређеним страхом, слутњом и немилим предосећањем улазак непријат 
мо на пољима косовским, расуту, уморену страхом и погрбљену под теретом бриге, како гази полако 
е проговорила ни речи и ја сам са неким страхопоштовањем избегавао да је узнемирим.</p> <p>Киша 
.{S} Пролазили су нам дани и ноћи све у страху и очекивању.{S} Хвала Богу, у селу није било дру 
ан проценат који војници увек приписују страху, због којега цивилаши преувеличавају вести и иза 
ли само забринути, сад већ почесмо и да страхујемо.{S} И у чаршији и по махалама се ускомеша и  
p>Све те околности, у моменту када пада Страцин а нагло се бега из Куманова, биле су и сувише д 
 напустимо и да доведемо непријатеља на Страцин.{S} Ту ћемо га тући! — веле они други који би ј 
це из Куманова који доносе и вест да је Страцин пао и да су наши одступили ка Младоме Нагоричан 
а везу са овчепољским фронтом, те место Страцина и Куманова, она би се вероватно спустила на ју 
арска војска промени правац надирања ка Страцину, да не би изгубила везу са овчепољским фронтом 
а Паланка је пала и Бугари напредују ка Страцину; у Врањи се дешавају неки догађаји о којима су 
S} Већ два дана воде се очајне борбе на Страцину и гласови, који отуда стижу, предвиђају напушт 
По тим вестима, наши се одлично држе на Страцину и велика им помоћ стиже са севера и из гарнизо 
и, место питања о борби која се води на Страцину, на уснама свих се јављало једно једино питање 
} Пред нама се указује чудан призор.{S} Страшан и величанствен сјај распростире далеко око себе 
е било у среду 23. септембра, свануо је страшан и крвав дан.{S} Тог дана се преломила судбина Б 
а!{S} Не могу ја са четворо деце на тај страшан пут.{S} Да сам бар знао па да нисам ни довде пе 
љинице те дрхће јадниче и припија ми се страшљиво на груди разрогачених очију и забленута погле 
 и онај јад, оно расуло, онај слом, она страшна слика коју је давала Приштина тих дана, само је 
p>Он је кренуо 23. у ноћи.{S} То је она страшна ноћ која је решила судбину Београда.{S} Он је < 
угих невоља али најцрња беше када наиђе страшна година.{S} Борили се наши, борили па изнемогли. 
у толике силе.{S} И подлегоше, те наиђе страшна година и завитла се као најљућа непогода и начи 
стаде испред ове масе, настаде очајна и страшна гужва.{S} Видиш само једну црну масу како се по 
/p> <p>Али слика глади и није била тако страшна док се она само на појединцима сагледала, она ј 
Дунав.{S} Ви треба да видите како је то страшна слика, кад и војску и народ напусти уверење да  
 на једноме камену, видео сам после оне страшне липљанске ноћи, сад опет ону госпу у црнини.{S} 
два сата по подне, ватра све јача и све страшнија, изгледало нам је <pb n="462" /> као да дршће 
з збегова.{S} Данашња је пропаст тежа и страшнија; руше нам све, руше државу и руше јој темеље, 
ноћи, која је на косовској ширини много страшнија и сматрајући да су најтежи део пута — излазак 
кама, изгледала ми је ова грмљавина још страшнија.{S} Као да се земља расточила, као да се небо 
ост изгледала ми је ужасна.{S} Ја ништа страшније не знам, ја се ничега страшнијега не сећам.{S 
и рукама.{S} Оно што сам видела било је страшније од свега са чега се душа човечја најежи а тел 
а ништа страшније не знам, ја се ничега страшнијега не сећам.{S} Сећам се да сам такве сцене гл 
д се све срушило, њему је слом изгледао страшнији и црњи но сваком другом.{S} Напустио је Скопљ 
 и тако настављају пут.</p> <p>— Ово је страшно! — жали се један грађанин мајору који је пред њ 
ањем; сетила сам се свога сина, кога ће страшно заболети ако једнога дана сазна шта сам учинила 
 спавала, знам само да сам сањала нешто страшно.{S} Морала сам у сну и плакати јер кад сам се п 
трављено, све пренеражено и све прича о страшној ноћи, коју смо преживели и о крвавим догађајим 
арошица Младеновац тога тренутка одиста страшну и језовиту слику престављала?{S} Видела сам гом 
 падне у руке.{S} Требало је видети ону страшну и тужну слику.{S} Разочарана светина узе да бац 
 засуте ватреном кишом; провела сам ону страшну ноћ у пустој кући, преживела сам последње дане  
а живот.{S} У младе жене шире се зенице страшћу; дојке јој брекћу од млека, мишић јој на руци н 
ла главу; затресло јој се тело набрекло страшћу и одмором и из раздражених ноздрва сукнули су ц 
они, провалиће подрум и избациће га као стрвину...{S} Ко зна где ће га бацити? — Нећу му ни гро 
а својега архиепископа Саве, те смождио Стреза насилника, коварника и хулитеља закона небеских  
мајући крова, полегали по улицама испод стреја и капија; завија затим једном улицом која се неш 
 су по друмовима, сеоским кошевима, под стрејама и увлачили се у пластове сена али, теше се, је 
транама још горе, јер су крај кућа, под стрејама, спавале избеглице а нарочито регрути, који су 
а пута.</p> <p>А по странама улица, под стрејама, као оно о пожару, начичкала се престрављена с 
ци а где ћете ви?“ У тим гомилицама под стрејама има их који са саучешћем прате тужну поворку,  
или сабрани у престрављене гомилице под стрејама призренских кућа.</p> <p>Краљ је са тешким суз 
313" /> по шупама, по дрвљаницима и под стрејама.{S} Ко је набавио или нашао где год дрва, зало 
анама улица, покушавајући да се користе стрејама, иду тешким одом погрбљени носачи, носећи чита 
кућа, заштићене од кише широким турским стрејама и прате нове добеглице у којима сретају своје  
 Облије нас киша те капље са нас као са стреје, а Бојко вели: „Ако, море, исушиће се!“ Наиђе мр 
} Где год је турска кућа испружила мало стреје, те обезбедила пола метра или нешто више сувоте  
<p>Кад овај аутомобил прође, гомила под стрејом поче са свих страна да се запитује која ли је о 
трећа у дворишту начелства, четврта под стрејом једнога дућана, пета на ћепенку турске кафанице 
не таљиге које су се биле расточиле под стрејом, окрпио је ужетом и канапом старе амове, који с 
аставља разговор онај мали господин под стрејом, гледајући у стрму уличицу — коме је то могло п 
а су, нас који као просјаци стојимо под стрејом, готове да запитају: „Будите, молим вас, љубазн 
ражи преноћишта.{S} Где било, макар под стрејом, под колима или најзад и крај плота, ако има са 
не гомилице које се прибрале под каквом стрејом, дрветом или под којим другим заклоном, воде жи 
ављено шапће у дубокој тами под широком стрејом једне <pb n="94" /> кућице, придружују јој се с 
 галије; са чијих је бедема сипана киша стрела на оружане бродове, који су долазили са незнаних 
о а шибао је сироте вранце и ако су као стреле летели.{S} Једнако их је шибао и псовао их, па с 
 пребраја се на прсте; ко напусти фронт стреља се а осам бораца и један наредник одваја се са ф 
их очију и широких плећа — Ако је крив, стрељај га.{S} Одведи га рано у зору, док још цео свет  
сци, онда води га тамо, на фронт, па га стрељај! — узвикује узбуђено бивши народни посланик.</p 
рано у зору, док још цео свет спава, па стрељај!</p> <p>— Потребно је овако ради примера — прав 
ељају бегунце уопште, него што их овако стрељају, овде...</p> <pb n="148" /> <p>— И што их тако 
<pb n="148" /> <p>— И што их тако олако стрељају — додаје један учитељ, који сад тек упада у ра 
<p>— Не протествујем ја против тога што стрељају бегунце уопште, него што их овако стрељају, ов 
 који се ниже у реду оних, који су јуче стрељани и иза којега ће доћи они који ће сутра бити ст 
а којега ће доћи они који ће сутра бити стрељани.</p> <pb n="147" /> <p>Зашто тамо?{S} Зашто на 
о мутно небо, ово блато и оскудица, ова стрељања и ова пуцњава, која се чује са Качаника и Црне 
 ено га, од јутрос, несретника, воде на стрељање.{S} Свет се немо расклања пред тужним погребом 
ај којих је прошао војник, кога воде на стрељање.{S} Ја бих се у таквим приликама обично склања 
з кукавичлука нема и ови што их воде на стрељање нису кукавице.{S} Ако су и бегунци, нису кукав 
 Аустријанци овако с пушкама похватају, стрељаће нас!</p> <p>— Не још! — одговара четврти. — Ба 
и страха и трепета хиљадама мајака које стрепе за децу своју и хиљадама деце која вриште од стр 
еву јасно одјекује, извесно сад дршћу и стрепе.</p> <p>Капетан се сети да он одиста, ни по цену 
решли смо и оно село од којега вековима стрепи цела Метохија и у коме је и данас свака кућа твр 
собом либила корака који сам предузела; стрепила сам од помисли да тај кога треба да молим, мож 
а од нас страховита артиљеријска ватра, стрепили смо да иза те ватре наступа исто тако страхови 
свако слутио, од чега се свако плашио и стрепио.{S} Покрет се заустави.</p> <p>— Ја бих рекао.. 
е <pb n="681" /> за нас био већи разлог стрепњи но мртвило на које смо се већ свикли.</p> <p>—  
ба тешких слутња старчевих.{S} Он је са стрепњом и забринутошћу пратио развој лондонске конфере 
} То су оних шест пушака, што сам их са стрепњом очекивао да ми огласе зору а ономе несретнику, 
оставили и коју сад хитамо са радошћу и стрепњом да ослободимо.{S} Кад се одмарамо или кад се с 
и пред ким нисам смела исказивати своју стрепњу и пред светом сам се показивала горда што је си 
лнију мелодију туге и душа ти се понова стреса од тих боних акорада који је плаве и освајају.{S 
ам и влага да ми прожима тело а језа га стреса, те сам се диго лагано из гомиле уморних спавача 
ук последњом снагом својом, целим телом стреса усамљен коњ, који већ два дана напуштен од своји 
ешким мислима, Краљ се једнога тренутка стресе целим телом, осећајући да му кроз студену старач 
 <p>— Ух, ала је хладно — рече и сав се стресе и стовари се одмах крај прве ватре. — Дајте, људ 
 <p>— Па јесте, али... — учини учитељ и стресе у мангал малим прстом пепео са цигарете, коју је 
ретање руку које се пружају до стола да стресу пепео са цигарете или да је угасе.{S} Ћутање, ко 
 лежао мртав човек и коњ је још једнако стригао ушима и дрхтао целим телом.{S} Заклонисмо му ша 
е госпође и свастике, за њихове тетке и стрине, за рођаке и пријатељице.{S} Све те госпође међу 
онула од силнога умора, пут који је био стрм и под ногом, олакша те батерија живље крете.</p> < 
оје гоне војници, упињу се да извуку из стрме улице она велика дворска кола за свечаности, у ст 
ш кад се ствари морају скидати низ тако стрме степене, какве су у обичају по кућама на истоку.{ 
А пут све тежи, стаза по где где уска и стрмена, да се једва може проћи.{S} Сметови леже по око 
руне, залагали пре но што ће ускочити у стрмене и отиснути се равном Метохијом, да се успну на  
о се дубље у планину залази, пут је све стрменитији, све тежи, јер је го камен и у њему урезана 
у.{S} Мотор је затутњао, кола кренула и стрмоглавила се озго са ужасним тутњем, кршећи се о сте 
димо стварност која се тако нагло, тако стрмоглаво развијала.</p> <pb n="160" /> <p>С тога је д 
на превојима, у толико пре што на овоме стрмоме путу не би могао са батеријом <pb n="179" /> оп 
које се на левој обали Бистрице пењу уз стрму страну и припијају уз стену као гнезда, надносећи 
 мали господин под стрејом, гледајући у стрму уличицу — коме је то могло пасти на памет да вуче 
 Изашла ми је пред очи слика мога мужа, строга лица, са горким пребацивањем; сетила сам се свог 
опали дубоке раке.{S} Ту, у тишини, под строгим стражама да се ко не би приближио и видео, врше 
Немогуће, госпо! — одговори г. пуковник строгим, војничким тоном, у коме није било ничега родит 
ла нетачна! — сину кроз главу капетану, стрпа наредбу у џеп од шињела и натуче капу на незачешљ 
одице официра Врховне Команде а доле се стрпало све што је зарана стигло.{S} Ово, што сад придо 
а сам на столицу крај постеље и чекала, стрпељиво чекала, гледајући га како слатко спава покрив 
рливши рукама од ватре усијана колена — стрпељиво сам очекивао да настави своја казивања.</p> < 
же ти остаци ту, мирни, непомични; леже стрпељиво, чекајући поколење које ће понова на том мест 
<pb n="608" /> тражи кривца и, носио је стрпељиво свој крст, уверен да је позван и дужан носити 
говор.{S} Наслонила сам се крај врата и стрпељиво сам чекала.{S} Врата се или нису довољно прек 
х патим са једним народом, који их тако стрпељиво, са еванђелским самоодрицањем, подноси.{S} Гл 
.{S} Пошто је осетио да је у мени нашао стрпељивога слушаоца а имао потребе ваљда, да се у овој 
раћао, тако да смо понова почели губити стрплене.</p> <p>Ту на месту где сам се уставио да саче 
 једва корача.</p> <p>Још мало напора и стрпљења и указаше се већ пред нама пламенови са ватара 
радње и избегличке госпође, које немају стрпљења да код куће сачекају мужеве.{S} И све то ври и 
може добити, тако исто гомила која ипак стрпљиво чека.{S} На ћуприји, која премошћава речицу Не 
улицама.{S} Испод кафане „Шарана“ и код стругаре.{S} Видела сам очима својим наше жандарме како 
рим, па преко Бицана на Дебар и даље на Стругу; друга је, идући упоредо са првом до Љум-Куле, н 
 које ме је разгаљавало као блага, тиха струја у вртлогу олујине која нас је носила.{S} Он охра 
х Лесковац, чекала их Ђевђелија, чекала Струмица и Велес, чекало их је Скопље; чекао их је цео  
е од њега, као да је он тај који ће код Струмице извршити атентат на воз, па пође затим да саоп 
 што нису успели то исто да учине и код Струмице, те свет почео још од синоћ и целу ноћ да хита 
етило код Предејана, још више прети код Струмице!</p> <pb n="84" /> <p>Путник погледа попреко с 
 одреда, један на Власини а други према Струмици.{S} То је све што имамо овде, на јужноме фронт 
стигао из Солуна и укрстио се са овим у Струмици, донео нам непријатну вест, да је грчки Краљ К 
рада, одбија се одатле и претапа питоме Струмичине долине, те се уставља пред Цариградским беде 
е из гроба долазио, и који је јецао као струна на гуслама, отпочеше сени молитву Господу Богу з 
а гдекад задрхтао глас и затреперио као струна.{S} Казивала је смишљено, приповедачки, литерарн 
анцима а испрскано блатом по кошуљици и стручком сувог босиљка заденутим у недра.{S} Па онда оп 
н у ситну парчад, лежи у муљу; олтарски стуб, танак и бео као девојачка рука, зарио се и штрчи  
у једноме склонитоме куту, иза великога стуба.{S} Један сноп косих зракова, који је продирао кр 
а задњем крају кола, ослоњена леђима на стубац, опуштене једне ноге која јој се скоро вуче по б 
е светлост и језу.{S} Неколико пламених стубова, као колоне класичних храмова, носе на себи кро 
за Отаџбину, у дубини цркве, иза задњих стубова, спазих једну црну појаву.{S} Нисмо дакле били  
в или ово већ пуцају темељи и љуљају се стубови на којима се држала зграда?</p> <p>А крхало се  
у кроз коју ће воз проћи.{S} Тај мост и стубови који га носе, окитиће се зеленилом а горе по на 
и су темељи и љуљали су се већ последњи стубови!{S} Први глас који сам чуо кад сам слегао доле  
а али је још увек владала дубока тама и студ.{S} Покрила сам боно дете чим год сам стигла и при 
 хиљаду брига и невоља, подносио глад и студ, борио се са <pb n="685" /> опасностима и тешкоћам 
е ишли тој огромној ватри, све смо већу студ осећали и у души и у телу.</p> <p>Свако је од нас  
.{S} Пред поноћ је дунуо озго, са Дуље, студен северац и растерао мрачне облаке, који су били з 
ајала то је и студен, она рана јесенска студен, бивала све јача.{S} Дете доби силну ватру и поч 
шила и храбрила и ако је и сама осећала студен у души, нашав се први пут у животу на друму, у п 
 је сасвим била престала али је јутарња студен почела да осваја.{S} Како смо сви били прокисли, 
пљем и прожима ти душу.{S} Већ се осећа студен загрљај судбине, као оно језа што предходи грозн 
м џамијом на почетку чаршије.{S} Био је студен дан а он у једном лаком капутићу.</p> <p>— Шта ј 
лила.{S} Мир и тишина свуд, само што се студен ветар увлачи у кровове, тресе трошне димњаке, по 
уздиже се изнад Призрена Душанов Град и студен ветар, који брише озго са Језерца, пева тужну пе 
p> <p>Што је више зора освајала то је и студен, она рана јесенска студен, бивала све јача.{S} Д 
и или бар заклонити, ако би нешто ноћас студен ветар дунуо.{S} Што је било места, крај тараба с 
да су сви били под истом сугестијом.{S} Студена поноћна промаја понова дуну кроз шупљине и дим  
е без уверења, без топлине, те им утеха студена ко позна јесен.</p> <p>— Умири се, можда ће доћ 
з образе а тело се јежи и душа грчи, те студена грозница прожима те скроз и почињеш дрхтати.{S} 
превалило, почела је да промиче оштра и студена киша.{S} Небо се од једном навуче и замрачи дан 
ха промаче кроз сутон ситна али оштра и студена киша.</p> <p>И ако разговор и жагор тако с вече 
 пољу, изван Призрена.{S} Била је грдно студена ноћ а ватре нисмо имали... многи су <pb n="643" 
ити.{S} То није више он, руке су његове студене, чело <pb n="661" /> бледо а очи угашене.{S} Ал 
огледне врхове и спуштати се у мрачне и студене кланце, где ћемо као први хришћани бачени у аре 
спустило над Призреном пуно таме и пуно студене тајанствености неке.{S} Огласиле су га хоџе са  
 већ почео лагано да се гаси а вечерњи, студени ветрић да пали образе мразом.</p> </div> <pb n= 
е које нам мало час загреваше машту.{S} Студени дах промаје, расхлади ми и чело и опали мразом  
ни хтели.{S} Кроз рупе на зидовима дува студени ветар и допире хладноћа, те док једну страну гр 
 узвик захори кроз гладну гомилу крти и студени смех, сличан смеху костура кад после поноћи уст 
ашње бдење крај ватре и данашњи тежак и студени дан, одузели су му и последње моћи.{S} Он <pb n 
 још је слало зраке али су они већ били студени а осећао се већ и мразни вечерњи ветрић, који т 
рапу.{S} Ножица је била хладна, прстићи студени.{S} Замолих једну жену, која је седела крај мен 
ла оне липљанске ноћи а не загрејала се студеним зрацима јучерањега сунца.</p> <p>Пред нама иде 
ст; кренули су их, једнога чак отуда из Студенице под Чемерном а другога из Високих Дечана.</p> 
т видела и, она нема више оно одвратно, студено лице и пожудни поглед тице грабљивице, као што  
> <p>А јутро кад је свануло, светло али студено јутро, загушио је друм који из Призрена води у  
тну.</p> <p>Увелико је превалило зимско студено сунце када у дну Косова угледасмо малено село Ш 
очима.{S} Тек данас, под оштрим зрацима студенога зимског сунца, ми се видимо и догледамо сву в 
ем, испрскана дебелим блатом и оквашена студеном кишом, полако и тромо промицала.{S} Бат цокула 
p>И мећава нас загрли, обави нас својом студеном руком и поче нас носити.{S} Поче нас засипават 
ну, а нису се загрејале ни путовањем по студеном и ако сунчаном дану.</p> <pb n="350" /> <p>Шта 
тресе целим телом, осећајући да му кроз студену старачку крв проструја топла грозница.{S} Он се 
рчевих, као неман полаже своју мртвачки студену а гломазну руку на његово слабо раме, које се п 
ује као кроз празнину неку и изазива ти студену нелагодност у души.{S} Ишли смо ћутећки, док <p 
били застрли небо над Призреном и расуо студену ведрину широм равнога Подримља.{S} У тој ведрин 
розором, одстојаћу целу ову ужасну, ову студену ноћ, на којој ће и стока од мраза липсавати.</p 
териног.{S} Дечици зацрвенели образи од студи као зреле јабуке, ручице им се поднадуле тек што  
ским обалама, ови ће умирати од глади и студи на снежним планинама; док ће они већ на првоме ко 
ости којом је обасјан данашњи дан, пуно студи и језе.{S} У селима, која се у даљини догледају,  
ове с природе или композиције?</p> <p>— Студије, снимке, портрете.{S} Сад сам тек био почео јед 
ући у Горњем Милановцу, седео за столом студирајући исказе заробљеника и положаје непријатељске 
инуло се од ње а преплашила се и она те стукнула у јарак а после, нигде детета...</p> <p>— Ко з 
ватре видео као гужву од које су волови стукнули, била је гомила људи која се испреплетала као  
м невином животу и да сад већ улазе, да ступају у један догађај који ће у доцнијем животу са ле 
и додавали по комад хлеба.{S} Негде сам ступала <pb n="423" /> у службу, негде сам добила помоћ 
а људске гласове.{S} Учини ми се као да ступам у скровиште нечастивих, у змајеву пећину, у вешт 
 да га можемо понети, ми крећемо даље и ступамо на мост, који под нашим корацима глухо одјекује 
р предамном, те сам морао врло обазриво ступати, јер је до моје куће ваљало пребродити силно бл 
ровољно да ће ступити у редове бораца и ступили су.{S} Да ли је овај један претпоставио бити ср 
 замишљао.</p> <p>— И, бога ми, кад смо ступили у борбу са пушком српскога Краља у руци, изглед 
 бојишта, нико о томе, хоће ли Румунија ступити у рат; нико о томе да ли је већ стигла руска ил 
довољно савезничких трупа које би могле ступити у акцију, ако би та акција била прихваћена са с 
и заробљеници изјавили добровољно да ће ступити у редове бораца и ступили су.{S} Да ли је овај  
 и псовка пење се све више, потежу се и ступци, узносе и кундаци над главама, а ти очајно седиш 
може назвати колима, два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе, па онда сакаџ 
азвати колима, то су два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе, па сакаџијске 
Врховне Команде из Призрена, по којима, су извесна француска одељења примила борбу на српској т 
уше фигуре и облици који <pb n="221" /> су се до мало час вили над нама, поломише се копља, раз 
арко пробудио, зазвонила <pb n="531" /> су звона у Охриду и Пећи; појавио се Марков буздован са 
 могло прочитати оно што <pb n="714" /> су у доњој соби тако жудно очекивали.{S} Расположење-,  
х трупа испод Шара, које <pb n="554" /> су после заузећа Тетова и Гостивара, претиле пресецањем 
ад блатних зидова којима <pb n="306" /> су та дворишта ограђена.{S} Село утонуло у дим од ватар 
жим њеним речима, јер те <pb n="446" /> су речи често пута биле испрекидане уздахом или сузом,  
иле и два жива ока, која <pb n="656" /> су нас за време разговора све редом прелетала не задржа 
у разговорима; узвикивали <pb n="37" /> су и они који су до сад мирно и хладнокрвно говорили и  
е, моје среће!{S} Колико <pb n="629" /> су јурили путем наши вранци, све се носала и повијала к 
гледа као разапета на костима.{S} За њ’ су везане рукунице искрпљеним амовима а нити има дизгин 
ла стићи и љубила официрима руке. „Они“ су се ноћас, тихо, мучки, да их нико не чује, извукли и 
Онамо! намо, за брда она!...</p> <p>Оба су поклича исказивала једну и исту тежњу, тежњу да се н 
гону, имали су дуго посла са њим, једва су успели да га натерају да иде у Призрен па они остали 
 главу да не виде онога војника, којега су пре три године тако жудно погледали, кад је слазио с 
риметих војнику који је са вола, којега су пси већ подрпали, секао себи парче меса:</p> <pb n=" 
ако смо завидели ономе међ нама, којега су пронели на носилима тешко рањена или износили са бој 
куће чује се тужно арлукање пса, којега су избегли заборавили у затвореној соби, и који арлуче  
онога који тешкоме болеснику, за којега су већ и лекари изгубили поуздање, неће да каже праву и 
а ме слика задржа на доксату, са којега су се још јасније чули топовски пуцњи отуда са Карадага 
ступао на рашчишћено земљиште са којега су покидана и почупана, сва прошлост, све успомене и св 
омилама да сачекава нишки воз са којега су путници доносили многе вести.{S} На свакоме готово т 
лаве косице и висока чела, испод којега су упале две дубоке дупље.{S} Осмех јој се на уснама ок 
едостајали.{S} Војвода Степа, уз којега су сад већ и сви остали пристајали, заузео је данас одл 
раза гледа последњи пут у свет.{S} Њега су извели из тамнице прекога војнога суда, који га је,  
игну, све што им је излишно или до чега су од некуд дошли. <pb n="696" /> Продаје се све и свој 
бину своју.{S} Онај виши чиновник, кога су прекјуче омели те није јуче отишао у Солун, данас је 
S} Сусед је причао о неком војнику кога су звали Бојко „мали“ и злој судбини његовој приликом п 
них; један је целу ноћ јаукао а једнога су, кад је свануло, изнели мртвог.</p> <p>Питала сам и  
иче са нашега јада и наше невоље а тога су ми биле препуне уши, пресите очи и претоварена душа. 
и толико новим присталицама нарасла, да су пролазници морали слазити са тротоара на улицу да би 
табовима армија и у вишим командама, да су београдски бакали писари у Министарству Војном а ђац 
узетан случај.{S} Ја знам на против, да су наши млади официри гинули храбро и падали као снопље 
пробдиле целу ноћ, те су извиривали, да су чак коњима везивали копите крпама да се не чује бат, 
 желим да се они не успавају у мени, да су увек будни; ја их дражим чак, не би ли ме што више м 
се мало; распитајте се па ћете чути, да су београдске кафеџије писари у штабовима армија и у ви 
Дивљачко Брдо и Врбовац, а то значи, да су били већ пребачени на десну обалу Раље.{S} Краљ је з 
а три дана, док се добро не уверимо, да су далеко отишли и да се неће истим путем вратити.</p>  
ада нас је од јутрос пробудила вест, да су нас ноћас о поноћи Бугари напали дужином целога фрон 
азе са непријатељске стране причају, да су им аустријски војници, босанци, рекли да неће остати 
ио чак до Чачка, рапортира капетану, да су јуче још Чачак напустиле све наше власти и да су обе 
, <pb n="259" /> причали су нам још, да су Турци прекјуче убили једно чобанче у пољу.{S} Веле,  
 — настави учитељ искрено потресен — да су тако исто или још горе, јер су пале у руке непријате 
b n="71" /> <p>Кажу — ако је тачно — да су још јуче, на дванаест часова пре но што ће Бугарска  
осланицима ради обавештења — изгледа да су били још мирнији у том погледу.</p> <p>Сву пажњу обр 
ске експедиције, Бугарска је осетила да су јој слободна леђа и одлучила се да изађе из резерве, 
 отуд, смрћу својом, искажу великима да су ти храмови тек онда узвишени, тек онда величанствени 
а теби, но те молим не казуј Турцима да су то ствари из официрске задруге.{S} Смејаће нам се ка 
где смо загушили.{S} Видео сам очима да су људи потезали револверима једно на друго.</p> <p>— З 
ут запазио на лицима брижних грађана да су ови већ изгубили веру у државу и њену моћ.{S} Ту су  
њеника.{S} Њина је савест била мирна да су се на свој начин одужиле „овој земљи“ и зато су, кад 
{S} Звала сам неколико пута.{S} Мора да су наши већ напустили телеграф и непријатељ ваљда...</p 
што требамо.{S} Кад нам из села јаве да су наишли Турци да не ложимо ватре никако на чистини и  
љ неће успети да пређе.{S} Тврдио је да су положаји наши на Бановом Брду и Новом Гробљу тако ја 
тамо какав покрет; не би ли запазиле да су канцеларије више осветљене но обично, не би ли ма шт 
 још не <pb n="488" /> могу да појме да су живи, јер до мало час били су помирени са смрћу; лич 
 су да нама и својим владама објасне да су и то нередовне трупе и да тај акт нема никакве везе  
у да и нама и својим владама објасне да су то нередовне трупе учиниле и да тај акт нема никакве 
{S} С друге стране опет, шапутало се да су Бугари већ пресекли жељезничку пругу код Врање и тек 
> ове последње седнице, сетили су се да су ова њихова решавања унела толико вере, толико поузда 
Врховне Команде.{S} Зар ви не видите да су код нас, у оваквим приликама, животи људи у рукама к 
не мора бити ни криво кад се уверите да су лажне али се оне нама званично сервирају.{S} Ево, ви 
мора, тамо где лежи Галипољ.{S} Биће да су то капи српске крви, које су кануле на једну успаван 
а нека која протрчаше улицом, рекоше да су Немци код Калемегдана покушали и прелаз.{S} Веле как 
да се селе.{S} Запитала сам и рекоше да су рањеници из ове болнице однети јуче у Приштину.{S} И 
на време чули.{S} У јутру нам рекоше да су то пуцали Руси, чије су батерије биле на граду и Фра 
и су тврдили да је гађана Чукарица и да су наши <pb n="450" /> одговарали са Бановог брда, а др 
глас да је пало и Младо Нагоричане и да су власти напустиле Куманово и запалиле магацине са хра 
з Ниша у Битољ; од њих смо сазнали и да су за собом оставили спреман нарочити воз којим су треб 
један делић Отаџбине моћи сачувати и да су бегства настала тек од момента, кад се то уверење по 
ош Чачак напустиле све наше власти и да су обе ћуприје на Морави бачене у ваздух.{S} Непријатељ 
ји доносе и вест да је Страцин пао и да су наши одступили ка Младоме Нагоричану.{S} И ови нови  
 слазе са венца Црне Горе у Мораву и да су једним ноћним препадом ушли у качанички кланац и вар 
 остаде у месту.{S} Ордонанс му јави да су у Слатину стигли неки официри који га траже.</p> <p> 
инуо?</p> <p>— Биће рабаџије у свађи да су се побили.{S} И данас у Приштини, дај Боже да није б 
 у Скопљу.{S} Од њих смо још сазнали да су сва државна надлештва спремна да крену из Ниша у Бит 
се лећи, јер су били толико прозебли да су сну претпостављали бдење крај мангала.{S} Млади подн 
ање више једнаки; сви су они тврдили да су непријатељске снаге које слазе са Косова, врло мале  
и узми паре ал немој никоме казивати да су то ствари из официрске задруге.</p> <p>— А што? — бу 
?{S} Да ли би се могло претпоставити да су они тамо опасност боље уочили или су малодушнији, по 
?{S} Да ли би се могло претпоставити да су се ови овамо руководили вером и надом те не хтели на 
кумановских положаја већ стижу вести да су Бугари одмах по заузећу вароши кренули даље, ка Скоп 
рене пећи сипало је толико светлости да су улице бљештале и камен у калдрми се беласао као под  
 ширини много страшнија и сматрајући да су најтежи део пута — излазак из вароши — пребродили, м 
 и креће погнуте главе предосећајући да су ово тек први кораци на дугоме путу патње и страдања. 
дили по канцеларијама, саопштише нам да су наши Срби заробљеници тражили од команде да их приме 
ала сам шта бива напоље.{S} Чула сам да су тако исто лупали и на другим вратима у нашој авлији  
био чудан његов положај.{S} Знао сам да су Срби заробљеници изјавили добровољно да ће ступити у 
бо се замисли, замисли се, видео сам да су и њега мориле те бриге, па тек диже главу и рече: „Ч 
 забављала.{S} И драги су ми, осећам да су моји; да ми их нико не може отети.</p> <p>— Радо ћу  
 трећи су кренули са горким сазнањем да су за собом оставили гробове својих милих које нико нећ 
дник их је призвао себи и изјавио им да су Бугари заузели Тетово и Гостивар и да напредују даље 
дним погледом, који је јасно казивао да су „они“ Аустријанци, али да је њој одвратно рећи то им 
 реметио тишину која је настала, као да су сви били под истом сугестијом.{S} Студена поноћна пр 
е у логорима војске и избеглица, као да су звезде попадале са неба а дим, који се из њих пење,  
ј је успавао и све наде.{S} Али, као да су сви ипак спавали на једно ухо а другим ослухивали, ј 
очила, као да се небо проломило, као да су се срушила брда и планине.{S} Почеше опет гранате да 
видиш сад како се уждио зрак.{S} Као да су се мртви пробудили.</p> <pb n="715" /> <p>Вера, силн 
и дима из оџака, изгледају мртва као да су напуштена.{S} Друмом само ми изгнаници што одимо или 
њелима поља и удолице па изгледа као да су раскинута парчад облака попадала на земљу; рањени се 
иста жена којој се откидала душа као да су је кљештама чупали.{S} У кућицу се збило још неколик 
ment</foreign> и праве тако лице као да су, нас који као просјаци стојимо под стрејом, готове д 
 целу зимницу!</p> <p>— Ови опет као да су у бању пошли!</p> <p>— Гледај молим те шта вуку држа 
 не смета другом до себе.</p> <p>Као да су сви задоцнели путници нашли себи преноћиште, не дође 
ео шта је око мене било, нисам видео да су наши већ измакли напред и напали други ред ровова и  
а и бачена у невољу, нисам ни слутио да су та деца на смрт осуђена, да ће ту децу маћијски баци 
едноме од њих и рече му гласно, тако да су сви могли чути: „Дедер, пријатељу, Краља Петра марш! 
ршумлију, Брус и Александровац, тако да су се тим друмом често размимоилазили бегунци, једни ко 
олун.{S} Сви су га жучно напали тако да су им се речи разлегале кроз целу кафану.{S} Победилац  
иси судбина Скопља.</p> <p>Ма колико да су војници, који су товарили, тај посао пажљиво и тихо  
е сазнао.{S} Оне, за које се мислило да су обавештенији, јер имају везе или начина да што више  
ке навикнуте, али се увек заваравамо да су то само детиње, непромишљене речи.{S} Тако је и ова  
ко тумачи ствар, јер је сваком јасно да су сва тумачења излишна, да глас о повлачењу Врховне Ко 
варали са Бановог брда, а други опет да су Немци тукли остружничке положаје где имају намеру да 
ри би да присвоје себи јефтину славу да су они задали дефинитиван ударац српској држави, када с 
лено почели предавати само традицију да су негда били Срби.{S} Векови су избрисали сваки осећај 
је онај што је поставио претпоставку да су ови изгинули напали бегунце ради пљачке — Не ваља ов 
су топле као мало час.{S} Волела бих да су топле, та ми је топлина била доказ живота.{S} Текну  
ан, пуни их возови, и чује се од њих да су Србијанци потерали наше па их млате и гоне да се осв 
 — прекиде га капетан — Зар не видиш да су оно тамо српски војници, зар не видиш да сам ја српс 
амо пре неколико дана, изгледала још да су ван домашаја непријатељске поплаве.</p> <p>То није б 
скоме рату, за време првих бораба, када су Бугари продрли на Криволаку.</p> <p>Када се праштао, 
раћени својим помоћницима штабова, када су се почели пред вече, на његов позив, збирати у војво 
ваљали.{S} Био је он сведок можда, када су овим друмом, кроз равну Метохију, пролазили српски в 
 он креће.</p> <p>Пре годину дана, када су Аустријанци под Поћореком поплавили западну Србију,  
а, још је и на дан првога октобра, када су бугарска пушка и топ пламтели дужином целога фронта, 
, као за време арбанашких покрета, када су оружани Арнаути из Љуме опкаљали конак и тражили зба 
јао је дигнуте главе у сред борбе, када су око њега праскали шрапнели и падали војници.{S} Подн 
ију но што је била данас до подне, када су ђенерали решавали о повлачењу, и то је нагнало војво 
нако згодну прилику прошле године, када су Аустријанци заузели Западну Србију.{S} А кад је ту п 
} Сећам их се са приштинске улице, када су оно на Косово слазили топлички бегунци.{S} Кола вуче 
дефинитиван ударац српској држави, када су већ на досадањим фронтовима према српској војсци, по 
ку посматрао.{S} Такве једне ноћи, када су се непрегледни редови војске морских валова ломили ј 
со.</p> <p>Нисам ни слутио, велим, када су та деца, бледа и уморна лица пролазила у недогледним 
орена али ипак савезничка дужност, када су после Куманова послате српске трупе на Једрене, али  
где у близини копао српске топове; када су се владике и архимандрити, свештеници и калуђери у с 
пуном смислу речи сеоба народа.{S} Када су прва кола из овога покрета наилазила на приштевску к 
ам у Ваљево и стигла сам тамо онда када су колима износили из вароши наше мртве војнике набацан 
ошлост и будућност.{S} Те две Мице када су из новина поуздано сазнале да нам стиже у помоћ фран 
о управити жеље, онамо тежње.{S} И када су једном две младе војске, двеју тек никлих државица,  
ле су се гомиле пред пекарницама и када су први, који су снагом рамена и руку продрли до ћепенк 
са родитељским сажалењем осмехнули када су сагледали ове кржљаве младиће и говорили су међу соб 
 Стигао је у Куршумлију у тренутку када су се и тамо чули топови и његова већ узнемирена душа н 
XIII. пук повлачи у нереду.</p> <p>Када су се тога дана по подне опет састали команданти у штаб 
има, који су ми познати, и код Београда су већ пребачене непријатељске трупе, код Остружнице и  
вали један другоме: „Стигао Краљ!“ Тада су на цркви приштинској звучно звонила звона, те им се  
омбе почеле да падају измеђ кућа и тада су се задржале у нишкоме <pb n="234" /> парку где је та 
 а остали посланици... у осталом, можда су ова двојица чланови какве комисије или иду ради какв 
ра и да ћу изаћи да купим хлеб.{S} Онда су ми наредили да нигде из куће не излазим и рекли да у 
а обесна сестра Леке Капетана.{S} Овуда су проходили и Мрњавчевићи, идући своме Скадру на Бојан 
гре или у Скопљу на зборисање.{S} Овуда су некад прошла три млада витеза, Милош, Марко и Хреља  
весну пажњу према савезницима.{S} Отуда су и постала имена Мица Зуавка и Мица Сенегалка.</p> <p 
 онако, како поступа према мајкама чија су деца на положајима.{S} Не говорећи ни речи, не обзир 
егнута као и коњ, а води их старац чија су деца остала тамо у <pb n="239" /> рововима а он би д 
павао тврдим сном.</p> <p>Из кола, која су ишла предамном, допирао је ипак жив разговор жена.{S 
мо му шакама очи, подупресмо кола, која су точковима већ одронила ивицу друма и, кад кола већ и 
епао си се некаквих државних кола, која су ти дата можда ради поправке каквог друма, па потовар 
Пећи.</p> <p>Из кола под арњевима, која су напред ишла и у којима се породица прихватила мало,  
n="320" /> <p>Занет тим знамењима, која су китила небо над нама, ја се нисам још био обазрео ни 
т одведе мисао на пријатна сећања, која су му била у овоме тренутку тако тешка а ипак их није м 
онова оживљују у кафани објашњења, која су била последњи дан два као мало уступила места бризи. 
ли један за другим о снажна плећа, која су носила на себи мртву варош; кроз дубоки мрак запазио 
миле очајних жена и прокисле деце, која су поседала на набацане своје ствари, целе своје имовин 
ка питања којима су се сви бавили, која су све бринула и којима нико решења није умео наћи.</p> 
о.{S} Излазе из кола жене с децом, која су до сад, увијена у ћебад преко <pb n="683" /> главе,  
бар старац дотрајати да види децу, која су се јуче растала од мајке и њему гроб поверила; да их 
оних, санитетских и профијантских, која су наши вочићи са напором извлачили из дубоких пролока  
 зато су увек више патила она села која су им била на путу.</p> <p>Рекох, домаћини се забринули 
мо изазива још већу језу кроз тела која су мрзла оне липљанске ноћи а не загрејала се студеним  
 оборени се товари утоварују, кола која су посрнула у јендек узносе се раменима на друм; они ко 
још више страховити сплет.{S} Кола која су надрла из бочне улице ушла су међу кола која су ишла 
а друму узносе људи на леђима кола која су ноћас у мраку загазила страном у јарак, други претов 
 их рашчупали; леже поломљена кола која су се озго с друма скрхала и нису се могла оправити да  
у и тешко се провлачећи измеђ кола која су закрчила друм и људи који су полегали у сред блата п 
а из бочне улице ушла су међу кола која су ишла другим правцем и сад се не могу да окрену; двој 
ом у јарак, други претоварују кола која су се скрхала, трећи поткивају коње, који су обосили.{S 
се један наредник да се макну кола која су се испречила на сред друма; свађају се неки око једн 
ећ закрчио дуги низ воловских кола која су евакуисала болницу.{S} Пред начелством су се товарил 
ји бљује лавину и претрпава насеља која су, верујући мртвом брду, дрзнула да му населе подножја 
 су се дотле задржавале по местима која су, само пре неколико дана, изгледала још да су ван дом 
пта он у одговор на педесет питања која су се ускрстила са свих страна.</p> <pb n="269" /> <p>— 
се енглеске лађе ломиле о утврђења која су сами Енглези подизали, а републиканска се француска  
е Јанковић затворио за собом врата која су иначе од јутра до вечера стајала широм отворена, те  
 девојачка тела.{S} Све су то деца која су тек коракнула на сокак ал држећи се увек још руком з 
це другаче бије.{S} Све су то деца која су до јуче прекјуче још седела на плоту, те отуд посмат 
} Било их је ваљда око 40.000 деце која су по наредби поведена у збег, како их непријатељ не би 
нудио сам и њима што сам и двојици која су ме пратила и тако сам их петоро увео у ону бедну соб 
рет бриге <pb n="510" /> над децом која су њој остављена.{S} Пробдила сам многе брижне дане и б 
е ли их прогањати?{S} Волем овако, нека су крај мене!</p> <p>— Шта ћу! — правда ми се други — м 
рибирају уз мајку.{S} Та два светла ока су два фењера на фијакеру који вози Мицу Зуавку и Мицу  
 косовских јунака под шлемом, оцртавала су се у ономе руменилу од жара, које се проткивало кроз 
о.{S} Два врло жива и светла ока севала су под сенком сунцобрана од капе коју је он дубоко на ч 
ла ока у дубоким очним дупљама сачувала су пун сјај као две светле жеравице у прегорелој ватри. 
у.{S} Лица, која сам сретала, изгледала су ми забринута, улице прилично пусте.{S} У цркви једва 
ме на спавање.{S} Далеко тамо догледала су се уста пећине као прозорско окно а овамо у дубини,  
 крај разбуктале ватре у камину, ваљала су се дечица по широкоме и дебеломе ћилиму простртоме п 
ла их је двоје и стару мајку — прибрала су се промрзла око, ватрице <pb n="241" /> коју им је м 
рао успут.{S} До његових ушију допирала су гунђања и изрази незадовољства гомиле, која је све с 
копља зове Кеј Војводе Путника, кретала су лагано троја пространа војничка кола са воловском за 
чка кола са воловском запрегом; кретала су лагано, да не би њихово крчање и шкрипање узнемирило 
 Ниска кубета те српске светиње оцртала су се у ноћи и догледала <pb n="722" /> се из даљине.{S 
тамне гомиле.{S} Натоварена кола остала су на друму а стока уведена негде под заклоне; гомиле с 
} Није могао поћи за народом, заклецала су му колена, и загушио га тешки, старачки кашаљ.{S} На 
два пуковника из Врховне Команде стигла су и иду за Призрен; од јутрос се никако не одзива на т 
тану под зидинама Душанова града, срела су се тада на подножјима Шаровим два поклича:</p> <p>„И 
е још друге љубави није окусила, почела су страсно да грле смрт као прву своју љубавницу, да је 
е, оне што их мраз изазива.{S} Промрзла су а недовољно обучена па им је тешко загрејати се.{S}  
 сам тек мало боље своје госте.{S} Била су два угледна наша учитеља које сам по имену ја већ по 
, једва сам успео да их назрем.{S} Била су два грађанина који су такође зашли од куће до куће и 
ама напоље.</p> <p>На истим шинама била су једновремено два воза и оба тако натоварена.{S} Ови  
<p>Широка двокрилна врата на штали била су отворена и из њих је био задах свежег ђубрета и топл 
ико је ова остала слободна.</p> <p>Била су све то деца, млада као роса, још неогарених усана, т 
е су се дуго краљевске сени.{S} Кандила су догоревајући почела да трну већ, кроз прозоре је црк 
.{S} То му је била сва пратња а пратила су их још и три коња, које је Краљ по где кад узјахао,  
им кровом налази један Краљ, пореметила су свечану тишину и ударила у грчевит плач:</p> <p>— Хо 
p> <p>— Кад смо изашли у двориште, кола су већ била упрегнута и моје ствари натоварене. <pb n=" 
крај нас, као река набујала кишом, кола су шкрипала и стењала, пешаци пљаскали по лапавици а по 
ви и ујармљена три пара волова.{S} Кола су натоварена куферима и сандуцима са конзервама, који  
ика, опет тихо и без разговора.{S} Кола су застала пред једном двоспратном кућом и када е вођа  
и кола, да ли коњи или кочијаш.{S} Кола су, види се, била кадгод боља кола, али сад би само мог 
 која му аплаудира и кликће.{S} Та кола су ево доспела некако до Призрена, точкова умазаних бла 
 имала воштаницу да јој припале; посула су гроб само искреним, детињим сузама и тако су послала 
 ми видесмо ви нећете видети.{S} Прошла су та времена, поменуло се не повратило се!</p> <p>Ми с 
Кола која су надрла из бочне улице ушла су међу кола која су ишла другим правцем и сад се не мо 
ви сама:</p> <pb n="471" /> <p>— С поља су допирали све ређи звуци што се вече више спуштало.{S 
сам, једва сам сама себе чула.{S} Споља су се чуле мађарске речи и међу њима реч „хлеб“, „хлеб“ 
м језовито одвратну слику.{S} Пред нама су ишла једна кола покривена арњевима.{S} Из њих су се  
а далеко широм Косова.{S} Међ гробовима су и многи гробови оних војника који су 1912 године сиш 
рећепозивци са одељаним гранама, којима су опомињали вочиће када би ови уморни застали или удар 
ира и пуцњава њихових револвера, којима су гађали у наше редове.{S} Скочисмо сви и пођосмо на ј 
х, историјских балканских путева којима су се од увек ваљали велики светски догађаји никли из с 
за Солун, свет је ишао у групама којима су се придруживали они који нису били на станици, да чу 
мала воловска кола без лотра, на којима су само двема даскама везана два пара точкова.{S} Сећам 
 су изгубили под собом основе на којима су почивали; цигла са треском пада у жар и развејава ок 
их области“ држало је седнице на којима су се пројектовале нове научне екскурзије; у гимназијск 
бура покида са џбуна гранчице на којима су никли пупољци и распе их по земљи.{S} Под њима влажн 
у била та мучна, та тешка питања којима су се сви бавили, која су све бринула и којима нико реш 
еће.{S} Кочијаши поскидаше ћебад којима су огрнули коње, волујари повадише камење, које су подм 
 још проћи крај многих кола, под којима су спавали уморни војници и бегунци а крај којих је ват 
а појединим опасним окукама, под којима су провалије, коњима везују очи или им помажу хватајући 
ћи српски Краљ бележио је путеве којима су српски Краљ, српска војска и српски народ пошли напу 
ћем се о камење и лупам о зидине којима су ограђена дворишта, али нигде ни парчета дрвета. <pb  
е и на кровове вагона и на ланце којима су вагони везани међу собом и чујеш само дреку и узвике 
рањи се дешавају неки догађаји о којима су вести врло нејасне и неодређене.{S} Неко додаде још  
 жандарма.{S} На тим зградама, у којима су надлештва, пуше се оџаци густим, црним димом.{S} То  
е да обилази дуги низ кревета, у којима су рањеници лежали <pb n="425" /> и седели, разговарали 
чија колица у углу иза фуруне, у којима су му сва деца редом уљуљкивана у прве снове и она стар 
служитељи хитно товаре сандуке у којима су архиве и новчане књиге.{S} Из дворишта и ходника над 
 бисери и драго камење а дупље у којима су почивали, затисло блато из влажнога гроба; огртач на 
 стоје неколико аутомобила, међу којима су шофери наложили ватру коју распаљују сипајући на њу, 
 са друге Топлица Милане</l> <l>За њима су војводе остале...</l> <l>_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _</ 
е гробове што су остали за нама, у њима су деца ваша; видите ли ове снежне планине које се око  
ланине које се око нас узносе, и у њима су деца ваша.{S} И једна вас и друга зову себи и једна  
ла до врата да отворим.{S} Пред вратима су били они, четири њихова војника.{S} Цикнула сам прес 
низале, ко би их упамтио.{S} Пред очима су ми увек само невоље мајака, тешке, дубоке невоље из  
скинут товар и испрегнута стока, бацана су у амбис; аутомобили преливани машинским зејтином и б 
 <p>Лица овога малога друштва заклоњена су сенком коју баца лампин шешир над собом и само се јо 
ку од млека и планину од шећера.{S} Она су несвесна тога да је то била последња мирна ноћ у њих 
, приповедачки, литерарно.{S} Упоређења су јој често била тако нађена да би их у свакој другој  
те, а мене мора да дижу.</p> <p>На коња су га још мање смели попети, то је било још опасније.{S 
аштање заглушивало сваки други глас, па су ипак кроз ту целу хуку допирали до његових ушију оча 
чак из пете гомиле.</p> <p>И одиста, та су кола, што су се спустила из Топлице у Косово, повукл 
очијаш јадан и подрпан сиромашак.{S} Та су кола одвезла српскога Краља у Немањину Белу Цркву, д 
јама и командама а осим тога, предузета су још исте ноћи на свима фронтовима даљна коњичка изви 
да му је то довољно знање.</p> <p>— Шта су Турци? — учини нана, па додаде — Турци су сила децо! 
 појмио шта су то Турци.</p> <p>— А шта су то Турци? — запитаћемо ми остали, сем најстаријега к 
е — Турци су сила децо!</p> <p>— Па шта су они радили?</p> <p>— Зло су радили! — заниха нана гл 
јих, промрзли и уморни, спавају они шта су <pb n="561" /> још заостали и који ће сутра кренути  
 нана главом — А треба да вам кажем шта су радили те да памтите.{S} Даће Бог порашћете, проживе 
и ако нико од нас није јасно појмио шта су то Турци.</p> <p>— А шта су то Турци? — запитаћемо м 
тири мала и мршава вола.{S} Крај вочића су ишли трећепозивци са одељаним гранама, којима су опо 
и.{S} Краљ их није више задржавао, деца су се с мајком тихо и нечујно извукла и, кад се осети с 
њихове голе мотке бацане на ватру: деца су натицала на главу калпаке наших првих војника и јаха 
у планине, у патње, у глад.</p> <p>Деца су је сахранила.{S} Нису имала свештеника да им опоје м 
инковце, те ја у касарну.{S} Три месеца су нас муштрали од ране зоре до мрклога мрака.{S} Нико  
рв крај лешева била тврдо усирена, лица су у мртваца већ била увела и осећао се задах лешина.</ 
оћемо да видимо Краља!</p> <p>До старца су допрле те речи дечје и он се тргао из својих болова, 
мо.{S} Молила сам и преклињала и најзад су ме примили.{S} То је била заразна болница и ја нисам 
тада, зар је могло бити једно доба, кад су људи тако и толико патили?{S} Боже, мислили смо тада 
ру, пљусак и грмљавину.{S} Доцније, кад су ми до руку долазиле мрачне књиге, које тако годе мла 
е суза и друге су је мајке пролиле, кад су остављале овде своју децу па ето, земља сузу упила а 
ко вам кад треба.{S} Лањске године, кад су Аустријанци допрли до Милановца па отерани, рекло се 
о да се повлачи до у крајњој нужди, кад су га просто натерали.{S} И долазак Краљев у Приштину п 
де је?{S} Радовали су ти се, је ли, кад су те родили; звали су те Драгче, је ли, кад су те мило 
 родили; звали су те Драгче, је ли, кад су те миловали, а ти си се слатко смешио и тапшао рукам 
дизала главу и нисам одговарала.{S} Кад су ми пресушиле сузе, кад више нисам могла плакати, ја  
ћи их уз дивљу дреку и церекање.{S} Кад су из разбијених сандука покуљале оне „спрдње“, светина 
друго да радимо до да се боримо.{S} Кад су већ и власти напустиле Ђунис, кад је већ непријатељ  
ни мислити, морало се у касарну.{S} Кад су ме опремали да пођем у Винковце а мајка само уздише  
е међ њима она нашла себи снаху.{S} Кад су се и оне разудале, <pb n="20" /> дорасле су оне које 
, па их већ саломио умор и патња, а кад су још трећу ноћ морали по овој цичи заноћити под ведри 
 су се решили, опремили и кренули а кад су изашли из куће, преплашили се од <pb n="273" /> ове  
итала гласно: „Куда ћете?“</p> <p>А кад су они прешли Бистрички мост и окренули пут севера у По 
ам где је!{S} Остала сам сама, онда кад су они први пут освојили Шабац, прошле године.</p> <p>— 
годишњи осуђеник за три убиства, па кад су се сви из казамата разбегли...</p> <p>— Па добро, шт 
{S} Веле, било у Јелисија неког, па кад су преметали Турци а то било одвојено па не запазили, т 
горевала је и њена истрајност.{S} И кад су обоје малаксавали, настајала би ноћ, у којој је она  
 ми је било кад сам се и ја јавио и кад су ме примили, било ми је исто онако као кад смо били у 
ла с плота, пришла бојажљиво колу и кад су забола руке у појасе девојачке осетила како им горе  
ба борити за места у возу.</p> <p>И кад су дубоку ноћ пробили први наговештаји зоре, толико бар 
 у нама праву грозницу узбуђења тек кад су почеле пролазити крај нас хиљаде и десетине хиљада о 
иле да напусте београдски корзо тек кад су непријатељске бомбе почеле да падају измеђ кућа и та 
даље морамо пешке.</p> <p>— А зашто кад су наша кола? — гракћу зачуђена деца.</p> <p>— Наша кол 
езничке станице, који је у тренутку кад су кретала једновремено два воза, један за Солун а друг 
где је такође „било доста живо“.{S} Сад су пошле даље, са уверењем да ће и на приштинском корзу 
, школској, црквеној, ханској и где год су могла кола ући и где год је могла светина наврети.</ 
ар а на горњем две празне собе.{S} Собе су заузеле <pb n="611" /> породице официра Врховне Кома 
а и Цера, високо носили.</p> <p>А борбе су тек почеле и они што се боре и гину, тек ће се борит 
 ће скоро настати борбе.</p> <p>И борбе су настале.{S} Настале су пред крај Септембра падом Бео 
 планине а нисмо се пели као пре, торбе су нам биле празне и готово никакве терете нисмо имали  
у је моју већ пала тешка невоља, крваве су реке почеле натапати наша плодна поља, крваве су суз 
очеле натапати наша плодна поља, крваве су сузе потекле из очију мајака, крвавим је знаком поче 
 другога из Високих Дечана.</p> <p>Живе су покопали а њих мртве кренули!...</p> <p>Путовали су  
отово гласно али ипак горко — Поверљиве су акције које непријатељ не сме знати да их не би осуј 
у скидати низ тако стрме степене, какве су у обичају по кућама на истоку.{S} Тако су исто снесе 
 државе а сад... роб, роб!</p> <p>Такве су се очајне речи бацале и размењивале после одласка вл 
 је учитељ речи изговарао — тек, његове су речи на мене чиниле тежак утисак од којега сам узалу 
се војнику да му вратим свећицу, његове су очи биле пуне суза којима ми обли руку сагнувши се д 
но!{S} Бугари су већ мобилисани, њихове су дивизије век на граници.</p> <p>— И онда, шта можемо 
>У возу није било редовних путника, све су то већ били бегунци за Солун, и у томе својству, ниј 
коње.{S} Док се тај посао свршавао, све су веће и веће гомиле београдских избеглица стизале на  
 се дотичу топла девојачка тела.{S} Све су то деца која су тек коракнула на сокак ал држећи се  
 младу крв те срце другаче бије.{S} Све су то деца која су до јуче прекјуче још седела на плоту 
ављено да буја као млади јаблан.{S} Све су то деца у годинама у којима, у душама испуњеним сино 
у и сиромахе како умиру у блату.{S} Све су видели и срце им је изгубило осећање, душа им је пре 
а у долину, што смо се више ближили све су се више оцртавали, одвајајући се један од другога те 
, ајде, жено.{S} Не помаже суза и друге су је мајке пролиле, кад су остављале овде своју децу п 
ли Краља, Врховну Команду и Владу, овде су немилостиво уништавани.{S} Кола, пошто је са њих ски 
станем, нећу — узвикивао је Краљ — овде су сви преплашени.{S} Водите ме војсци, тамо ми је лакш 
и „Овде је благајна та и та!“ или „Овде су новчане књиге!“ Ако сачекаш мало у вагонском ходнику 
ала судбина балканскога полуострва, где су доходили знаменити поклисари Истока и Запада, где се 
х у кафаницу, одмах ниже начелства, где су од ране зоре па до мркла мрака увек поседнути столов 
 из авлија, ханова и разних кутака, где су се били склонили да се прихвате и збирају се наново  
лица, извлаче се из топлих постеља, где су под нежним материним бдењем сањала кућу од колача, р 
 једну малу собицу, врсту магацина, где су биле стоварене неке дворске ствари у сандуцима.</p>  
нити и кренуо је одах пут Књажевца, где су се водиле борбе.{S} Али није стигао донде.{S} Кад се 
д чула паљба која је допирала отуд, где су данас <pb n="128" /> патроле водиле местимичну борбу 
арао лагано врата од споредне собе, где су гробари тихо и без шума копали, и навиривао би да ви 
сливају се затим у поједине кафане, где су већ стигле на продају и новине које су изашле пред с 
сви остали рањеници у великој соби, где су лежали, јечали и стењали, он је само ћутао и гризао  
датле су узлетели и пали на Косово, где су се узнели изнад Црне Горе и Шара, па кад са тих виси 
нски зид, где се колима није могло, где су и коњи посртали и крхали се у амбисе, где се по уски 
 имену?“</p> <p>Погинути на Косову, где су се некада две круне у крв утопиле; пасти са својим в 
ом груну, недалеко на десном крилу, где су пољски топови.</p> <p>— Бог и душа, онај их је нашао 
ет креће.{S} На једном таком месту, где су се уставиле каре, појави се ратни сликар са фотограф 
онога столетнога платана на Марашу, где су се некада цареви поклисари и скоротече, под хладом ш 
529" /> Шарова и његов поносни врх, где су се српске виле понова сабрале да запевају песму тужб 
уда ћеш ти?</p> <p>— Ја?{S} Тамо... где су отишли толики моји војници...</p> <p>Сцена је била в 
о, у селу нема до само баба и деце; где су вам жене, где девојке?“ Кнез запе па вели: „Ту је се 
рећемо напред па шта нам Бог да!{S} Где су толики што су пред нама измакли нек будемо и ми, што 
 крила пребијена, перје поломљено а где су место два ока соколова некад сјала два драга камена, 
жена и девојака али су избегле!“ „А где су избегле, попе?“ — „Избегле у ова села испред нас, им 
ких, у близини оних светлих гробова где су покопане кости оних, који су пре три године Косово о 
хоће да униште сву муницију.{S} Ама где су ти ђенерали?{S} Хоћу да их нађем и да их замолим, су 
одили, многи су остајали крај друма где су нашли мало заклона, решени да ту крај ватре проведу  
змишљања, додаде:</p> <p>— А ко зна где су они?</p> <p>— А што они?</p> <p>— Ех, што! — рече, п 
дна непрекинута и непробојна колона где су коњи задњих кола утурили главе у шараге предњих кола 
вору да се крећу улицом Краља Петра где су све више и више расле <pb n="73" /> онима који су им 
још на више! — одговара неко одовуд где су ватре.</p> <p>— Западоше точкови, не може овуда! — о 
 до првих редова; други полазе отуд где су први редови већ стигли, иду у сусрет бегунцима и про 
а напустише и пређоше у друге одаје где су водили тихе и дуге разговоре.{S} Краљ је неколико са 
<pb n="266" /> жене које нису знале где су им мужеви, те немају кога ни да их поведе ни да их у 
нас у Босну и пребацише преко Дрине где су још трајале борбе...“</p> <p>Он прекиде причање јер  
дро у све просторе и лиже кроз рупе где су били прозори и врата; цреп се на крову усијао и осећ 
ту чаршију, читајте фирме и питајте где су им деца била у овоме рату?</p> <p>— Па то ви оптужуј 
те!“ — „Пошли би, ага, кад би знали где су али и нас све ето брига мори што не знамо где нам је 
 n="655" /> ватре до ватре и питати где су их они, што се већ греју, набавили, јер нигде у близ 
 плачи, мала!{S} Зар ја мислиш знам где су ми деца?{S} Сви смо се погубили, наћићемо се ваљда.{ 
ош потонула.{S} Високо негде, брдом где су задње куће, чује се арлук промрзла пса, клепеће негд 
После ме одведе бабо у гомилу, тамо где су свирали србијански свирачи.{S} Свирали су и певали н 
ламња, као факља.{S} Однеше је тамо где су запала кола у блато и отуда се чују вишегласни узвиц 
тај посао завршите, вратите се тамо где су гробови, вратите се тврда срца као Југовићка, и обиђ 
к погинути.{S} А распитајте код нас где су генералски и пуковнички синови, јесте ли чули да је  
каравани и, ма да је тегобан, стижу где су кренули.{S} Тим путем су имали кренути и дипломатски 
ом укочена, суманута погледа у реку где су се давили; тако ова светина без израза, без саучешћа 
оњанике поручујући овима да застану где су и да се постарају добити везу са њим а сам одмах кре 
стоме месту замишљала усамљену кућу где су се ноћу збирале вештице и недузи.{S} Тада, у топлој  
 обала на којима сунце греје.{S} Звезде су јасније сјале и боја неба није била више онако сумор 
 обале од Косовске равнице.{S} И раније су тим путем из Куршумлије слазили бегунци овамо у Косо 
ед својих врата један фијакериста, чије су коње реквирирали а он због старости поштеђен.</p> <p 
а бацим поглед на узнемирено море, чије су беле пене испреплетане са месечином, изгледале као п 
 <p>Начелник погледа у мртво дете, чије су очице биле отворене и кад се срете са његовим поглед 
у нам рекоше да су то пуцали Руси, чије су батерије биле на граду и Французи, који су били у бе 
зивац, у коме се буди бол домаћина чије су младице на имању већ посекли непријатељи.</p> <p>— Г 
ml:lang="it">Dulcigno</foreign>, о чије су се кршеве разбијале млетачке галије; са чијих је бед 
е је немилост оцатом жеђ гасила, у чије су се груди копља заривала; ономе Богу који је крвљу св 
ично познавао и знао га из бораба, које су се 1914. године водиле код Прибоја у Санџаку, на Црн 
ема извештајима савезничких влада, које су примиле на себе нашу исхрану, храна већ мора бити пр 
омичу војници заостали из команда, које су јуче овуда прошле, рањеници који су се сами евакуиса 
 читав низ таквих заносних бајака, које су нас опчињавале све док нам се детињи мозак није поче 
е утисле стопале несретних мајака, које су оставиле овде своју дечицу, опростиле се са њима и с 
 би се приступило извршењу одлука, које су на њој донете.</p> <p>Помоћник команданта Врховне Ко 
диности о крвавим уличним борбама, које су се 24-ог водиле на Дорћолу и о пакленој борби на Ади 
ребала да буде награђена невољама, које су само нама намењене.</p> <p>— Верујте, господине, да  
ак!</p> <p>Пред арнаутским кућама, које су поштеђене, стоје босоноги арнаучићи и узневерено пос 
ао и поводио се за својим мислима, које су се у овој тамној средини пуној људи, дима и мрака, ч 
>Био сам јој благодаран на речима, које су ме могле бар за тренут да утеше; за тренут само, док 
 да ни шеснаест девојачких година, које су некад представљале само године детињства и снова без 
а срче зрак; гране у млада дрвета, које су се биле повиле под теретом снега, исправљају се, кор 
ја.{S} Светиљке на прозорима кућа, које су домаћини већ напустили, погашене су; догорева још са 
игра кроз милијарде кишних иглица, које су наквасиле пепео око ватре и догорела дрва.{S} Из јед 
ши из оних заносних, старих прича, које су опчињавале наше детињство.{S} Чаробност слике ме је  
 ње већ Бугаре у Књажевцу и борбе, које су се у самој вароши водиле.{S} Вратио се са једним бол 
њега; заставе, оне славне заставе, које су у рату за ослобођење водиле српску војску на Јавор и 
еларије, све благајне, све архиве, које су се довукле до Призрена.{S} Зграда је од јуче и прекј 
иште, полегали спавачи те им ноге, које су испружили ван кола, влажне од ноћашње кише.{S} А про 
отисак стопале на њему.{S} И воде, које су легле од кише, с једне и друге стране друма, замрзле 
d> <p>Завршиле су се ратне ферије, које су биле настале после крвавих испита на Руднику и Церу. 
е, џбунови велики као шуме а јеле, које су окитиле подножја Проклетије планине, изгледају као г 
на време стигну и ослободе Скопље, које су Бугари већ заузели били.{S} Ослобођењем Скопља успос 
кад ми наиђосмо, што прнуше вране, које су се прокисле одмарале на крстовима и дубоко тамо, са  
реко Саве.{S} Причају људи и жене, које су због страха пробдиле целу ноћ, те су извиривали, да  
вили се ту и полегли као орлушине, које су пале на одмор.{S} Шар, који се од јутрос догледа изн 
у тамо, ван вароши, још и касарне, које су претворене у болнице, претоварене рањеницима који су 
садашњост задаје!</p> <p>Поуздање, које су топовски звуци у нама пробудили, само је за часак бл 
д насиља великих.</p> <p>Поуздање, које су нам вести са бојишта потхрањивале, почело је бивати  
ли коње, волујари повадише камење, које су подметали под задње точкове; они, који су ишли иза к 
а придолазе све нове и нове групе, које су јутрос раније кренуле.{S} Све просторије поседнуте а 
рну Гору опет на Скадар.{S} Трупе, које су већ овде и ове, које се повлаче с Косова Црнољевским 
ант заустави једне муниционе каре, које су вукли четири мала и мршава вола.{S} Крај вочића су и 
Кадибогаза.{S} Софијске дипломате, које су по свом наименовању заступале интересе споразумних с 
ема Књажевцу и софијске дипломате, које су по наименовању заступале интересе споразумних сила,  
ли носећи освећене и тешке ћивоте, које су пратили калуђери и свештеници са свећама у рукама, п 
дне, прокисле и промрзле породице, које су целе ноћи прележале на станици не би ли добиле ред д 
и савет.</p> <p>Поједине породице, које су се већ до Приштине напатиле и не питају и не чекају  
 године.{S} Призренци и избеглице, које су решиле да остану у Призрену, са очајањем су шапутале 
оња, пети се у седла.{S} Гомилице, које су се прибрале на разговор, растурише се и свак потражи 
во на сат.</p> <p>Све те гомилице, које су искуљале из уличице где је начелство, сливају се зат 
ти, шибље се и жбуње умири; птице, које су нас по гдекад о дану надлетале, скрију се а бубице и 
воспратне, блатом олепљене кућице, које су се начетиле око станице.{S} Једини осветљен прозор т 
S} Биће да су то капи српске крви, које су кануле на једну успавану традицију и у душама <pb n= 
зледила својом исповешћу, и мисли, које су је одвеле далеко негде, сасвим и заборавила да сам ј 
е наложити ватра и уношење ствари, које су биле још на коњима, колима или у самом блату пред шт 
ренутак оборили главе.{S} А вести, које су стизале са бојишта, само су <pb n="31" /> још подржа 
у тешиле билетени и варљиве вести, које су надлежни радо пуштали, или и сами варани или у намер 
у и ако непосвећену у појединости, које су влади погоршавале бригу.</p> <p>За време тих седница 
јели су по кафаницама приштинским, које су првих седам и осам дана још и покушале да снабдевају 
 тесноме простору пред начелством, које су до сада тумачиле сваки долазак обичних кола и аутомо 
ци кроз мрак и носе на глави сено, које су почупали ко зна из чијег пласта; други носе од некуд 
ам кажем ствари које се не казују, које су поверљиве.</p> <pb n="40" /> <p>— Ако су поверљиве н 
х „дивизијских и пуковских колона“ које су вукле жене и кућне намештаје разних официра, направи 
држава, било је још српских држава које су живеле и које су постојале.</p> <pb n="580" /> <p>—  
д утиском догађаја, слика и појава које су ова три дана минуле крај мене, лежећи несан под ћебе 
 имала и бити разлика између књига које су они написали и оних које ми будемо писали, те и ове  
едом пратила оних четрдесет хиљада које су пролазиле мимо нас путујући у смрт.</p> <p>Још од пр 
ћ пред само извршење одступања, за које су већ издате наредбе, предлаже офанзиву.</p> <p>У прво 
ао сто година нечувених напора, за које су се неколико поколења крваво жртвовала.{S} Лакше, лак 
 писара и четири везана разбојника које су младићи живе похватали.</p> <p>Многи бегунци, који т 
 опажао и саосећао само у појавама које су се збивале око мене или допрле до мене јер, учасник  
 а није друкче изведено, о жртвама које су поднете и које ће се поднети, о беспућу кроз Албаниј 
ори су се водили о великим бригама које су лежале на влади.{S} Војска је зашла у планине без хл 
једнога народа, заносним легендама које су се ткале на ткиву разапетом измеђ гусала и историје  
једнога дана не подајемо заблудама које су искључиво дипломатији дозвољене.</p> <pb n="72" /> < 
р о разним приликама и неприликама које су овог или оног постигле због те господе са архивама и 
д јутрос много говорило о пљачкама које су Арнаути извршили над бегунцима, који су пре нас прош 
е као раздражена животиња и гумама које су се ојеле; па онда мала сељачка кола са вочићима као  
рак и упутише се тамо ка планинама које су пред нама.</p> <p>— Хоће ли ови преко мора? — пита ј 
ници осветљеној воштаним свећицама које су мајке припалиле док нас децу нахране и опреме на спа 
 улицама избачен из кућа, о коњима које су увели у собе, о народу који је затворен у цркви и мн 
.{S} Шта ће се са осталим стварима које су се довукле до Призрена а шта са породицом?{S} Како ћ 
те све остале наредбе о дужностима које су се дале предвидети.</p> <p>Кад је ноћ већ пала, две  
а ручица не може је принети устима које су се исушиле од пољупца смрти.{S} До њега мала лешиниц 
} Остао је толики свет по варошима које су освојене.{S} Овако, куда ћете?{S} И ми сами не знамо 
лутина били приштински сајмови, на које су се слегали Дубровчани и Венедичани <pb n="267" /> и  
аном једну гомилицу официра и коња које су сеизи водали друмом.{S} Кад се приближи мало гомили, 
pb n="473" /> ван домашаја граната које су тамо доле, замном, још исписивале небо светлосним ли 
ити.{S} Међутим толико је већ кућа које су домаћини напустили и које нико не чува.</p> <p>Таква 
рских кућа, било је и српских кућа које су широм отвориле врата онима, који су их пре три годин 
зида и преко кровова суседних кућа које су под њим, тако да се са њих догледа гомила кровова ва 
број појединаца и читавих породица које су га познавале, опкаљале су га, заустављале му коња и  
ца, болесника и несретних породица које су целе ноћи кисле на станици, морају ћутати пред силом 
у ватрама, међу гомилама избеглица које су, по утринама око једне и друге стране друма, попадал 
 доцније пришао.{S} Има и гомилица које су се сабрале и ћуте.{S} Стоји пет шест људи у круг, не 
 ноћас на дежурању, било из депеша које су дошле или прошле кроз станицу, било из свог тастерск 
енутку, осећању разигнације против које су се његова младост и поуздање, које га је увек пратил 
ећај — чежњу за оном домовином, од које су се пре пет стотина година одвојили.{S} И, једнога да 
љавине, која је претила огњем и од које су задрхтале горе и планине, што престрављени дану душо 
оћас крај ватре видео као гужву од које су волови стукнули, била је гомила људи која се испрепл 
е неће ли срести своју породицу од које су их прилике раставиле, има и пакосника који завиде он 
ран као да није ни слушао примедбе које су се сипале као из рукава за сваким колима.{S} Али кад 
{S} Ту су се водиле последње борбе које су решавале судбину и овога задњега остатка Србије под  
врћући се.{S} Па ипак наиђу појаве које су кадре скренути пажњу гомиле.</p> <p>На широкој пољан 
е и канцеларије и команде и управе које су се дотле задржавале по местима која су, само пре нек 
 брига, опремио је расушене таљиге које су се биле расточиле под стрејом, окрпио је ужетом и ка 
а непосредно уз ватру открави ноге које су промрзле о ноћашњем мразу у Липљану, а нису се загре 
 су окретали главу да сакрију сузе које су и њима врцале на очи.</p> <p>Поноћ је дубоко превали 
толонаследник сад на карти, линије које су се од Призрена зрачиле ка западу и југозападу.{S} Је 
ах створише испред мене, као сенке које су тога тренутка изникле из земље.{S} Заустависмо се, к 
На њој су донете и последње одлуке које су одмах и извршене — Влада и Врховна Команда напустиле 
а Липљан и Призрен.{S} Прве гомиле које су дошле и нашле су склоништа али нови, који су наилази 
 са муком се пробијају кроз гомиле које су још синоћ поселе станицу и, где мало простора нађу,  
 <p>Нисам запамтила све оне невоље које су се <pb n="491" /> предамном низале, ко би их упамтио 
 никленим катанцима.{S} То су даме које су се решиле да напусте београдски корзо тек кад су неп 
деагач а Руси Варну.</p> <p>Кафане које су на подне биле разређене, испунише се предвече и посе 
ијица скопљанска, читају се новине које су стигле из Солуна и одушевљено се говори <pb n="42" / 
 су већ стигле на продају и новине које су изашле пред само подне и које се отимају од продавац 
пови а по Дунаву и Сави плове мине које су посејали руски минери.{S} Нек изволе сад!</p> <p>Ово 
 Метохијом, да се успну на планине које су Дрим обгрлиле и сађу на обале Сињега Мора, носећи пр 
а је само поглед на снежне планине које су биле пред нама.{S} То је било моје последње виђење с 
 се посаветује; жене, нарочито оне које су биле без мужева, потрчале су у родбину и у познаника 
дале, <pb n="20" /> дорасле су оне које су биле одојчад кад се син од мајке одвојио, и међ њима 
оња, протеглио се, дигао панталоне које су му спале и почео објашњавати једном војном апотекару 
обија неко нарочито и ново значење које су полусан, који ми се стално наметао, и мистичан зрак  
су.</p> <p>Промакао сам кроз групе које су биле предамом и пошао бржим кораком, али нисам дуго  
ба.{S} Немци потисли већ оне трупе које су се бориле на Дорћолу и у Душановој улици, заузели су 
обацане по улици и поломљене, куће које су још гореле, њихове војнике пијане како вуку пљачку и 
е младице бачене на ватру, младице које су се дуго опирале снази пламена и пискале а под свежом 
анили несретне избегличке породице које су, на отвореним <pb n="126" /> вагонима, биле изложене 
зале главе да видимо злокобне тице које су прелетале Београд, дотле је несретна мајка извиривал 
 мученик је грчевито стегао ручице које су све испуцале од зиме.{S} Па онда седмо, осмо, девето 
чки прота благословио на Орашцу, и које су се прославиле на Мишару и Љубићу; пиштољи, који су н 
ош српских држава које су живеле и које су постојале.</p> <pb n="580" /> <p>— Па и данас.{S} Ев 
ол, саздан и сабран из суза и крви које су као две силне реке потекле нашом отаџбином; није ли  
тајући за тренутак оне тешке мисли које су му биле нераздвојни сапутник, и погледао је тамо.{S} 
е који га одводи на оне исте мисли које су пре годину дана, у часу кад их је исказао, изгледале 
лила, те опроштена злослутих мисли које су је до сад мучиле, загрли сина и обли га сузама.{S} А 
о гледати како су се бацале ствари које су се на колима довукле <pb n="543" /> довде.{S} Многи  
вом радозналошћу пратила оне вести које су се тицале непосредне судбине Скопља.{S} Чаршија је с 
ких чиновника.{S} Ови доносе вести које су на тастеру чули од свога нишкога колеге и оне које п 
мужеве, који ће им потврдити вести које су у комшилуку сазнале, а домаћин уморан бригом коју му 
кав поузданији аргуменат сем вести које су се чуле и за које нико није умео да потврди одакле с 
а али гута за љубав повољних вести које су и њега раздрагале.</p> <p>— Макензен нек абдицира на 
ја је лизала из крвожедних чељусти које су очекивале да нас прождеру.{S} Прозебли, што смо ближ 
о, он је јаукнуо при свакој недаћи које су почеле сналазити нашу Отаџбину.{S} А несрећа се низа 
лена те изгледају као бродоломници које су мало час спасли и извукли из мора на обалу.</p> <p>Т 
, Краљ је пришао једној ватри, око које су поседали војници.{S} Он сутра неће наставити пут за  
аче расположење но што је било оно које су синоћ <pb n="717" /> понели полазећи одавде.{S} Војв 
<pb n="312" /> кроз мочари и блато које су данас прегазили, други греју на пламену тврду кору х 
ве и поскидају са њих дебело блато које су понели са друма од <pb n="174" /> Ариља одакле су ју 
аишао други и заузео баш оно место које су они хтели.{S} Кроз рупе на зидовима дува студени вет 
.{S} За капијом велико двориште, у које су већ поједини утерали кола.{S} Десно иза капије прост 
норами овога питомога гнезда, разнолике су природе, као да собом означавају два доба: суморну п 
вати, он и сачувати мајци!</p> <p>Мајке су их опремиле са по једном погачом од куће, мирне душе 
 не можете, ви нећете умрети.{S} Дубоке су ваше ране, безгранични су ваши болови, али их ви мор 
: примиће те јер им требају; болничарке су им се разбегле.{S} Тако сам и радила сутра дан и при 
ак и расла цена; тако на пример јегерке су продаване у први мах по динар, затим по динар и по и 
ушке чарапе су одмах плануле али женске су се држале на цени, јер су их Турци много куповали.{S 
лити и љубити.{S} То није више он, руке су његове студене, чело <pb n="661" /> бледо а очи угаш 
а ватра на којој ће га пећи.{S} Немачке су старешине нарочито сугерирале такве бајке својој нед 
у игру претећи и небу и земљи.{S} Обале су наше дрхтале под ударцима валова а небо се мрчило зл 
мисли да га исправе и освеже, изазивале су код њега тешку клонулост, те се опуштених руку низа  
сти просто гутале.{S} Те вести казивале су да се на фронту наши јуначки држе, да немачки прелаз 
} Проширене зенице у очима јој казивале су да је она у овоме часу догледала нешто, што можда ми 
је о приликама на Балкану, опредељивале су се споразумне силе у својим поступцима и држању; из  
 овамо <pb n="251" /> и онамо изгледале су као свитци који пливају кроз ноћ.{S} Пут је био муча 
 војску на Јавор и на Шуматовац, лежале су у блату под вагонима или су њихове голе мотке бацане 
 још грубљи.</p> <p>За то време стизале су и улазиле у тај обезбеђени вагон, привилегисане госп 
приликама за нама и пред нама, удвајале су нам бригу и убијале у нама и последње остатке воље и 
Дебра.{S} Неугодности тога пута трајале су два и три дана али се бар знало куда ће се.{S} Иде с 
ликале су се у тим костимима и дочекале су прве рањенике и окитиле их цвећем и послужиле су топ 
 костиме са крстом на грудима и сликале су се у тим костимима и дочекале су прве рањенике и оки 
хлеба ни до брашна.{S} Тамо већ тискале су се гомиле пред пекарницама и када су први, који су с 
породица које су га познавале, опкаљале су га, заустављале му коња и сузним очима и узбуђеним г 
гуће било доћи.{S} Свакога часа јављале су се ненадлежне команде, војне станице или су се укршт 
 На путу од Београда до Ниша размишљале су о свему и свачему и нашле су да Французи неће моћи д 
увелико буктала наша ватра и припремале су се две три нове.{S} Сваки је од нас седео на своме м 
асипа обалу, обале овога збега засипале су једна за другом нове масе бегунаца.</p> <pb n="138"  
ту собу команданта Прве Армије, сабрале су се, шеснаестога новембра пред подне, војводе и ђенер 
 слаби зрачић из малога фењера, кретале су се алатима оружане сенке, узносиле се и спуштале мот 
еру наше Отаџбине грли видик, засиктале су муње и проломило се небо тешком грмљавином.{S} Обале 
.</p> <p>И борбе су настале.{S} Настале су пред крај Септембра падом Београда и низом невоља ко 
да је мудра.{S} Њене мудре очице остале су отворене а силна крв, која јој се просула из грла, п 
вином.{S} Обале Саве и Дунава задрхтале су под непогодом том; густи облаци дима покрили су прос 
екјуче, јер и највеће оптимисте осећале су да пред њима лежи једним дахом порушена кула коју су 
у врху Призрена.{S} У ту зграду скрхале су се све министарске канцеларије, све благајне, све ар 
т као тесто.{S} Кроз тај мрак промицале су сенке несретних избеглица, натоварене стварима и дец 
аробљеника.{S} Стењала је земља, крцале су улице, гушиле су се масе и гомиле.</p> <p>У Приштини 
о оне које су биле без мужева, потрчале су у родбину и у познаника да се пропитују.{S} Једни су 
 његовог лица осветљеног ватром, виделе су се само обрве, кости, набрекле жиле и два жива ока,  
е целим телом а чело му и ручице гореле су као жеравице.</p> <p>— Изгубила сам га, изгубила сам 
 их по косици и тешке две сузе завртеле су му се у очима.{S} Да ли је у томе часу осетио да је  
јводин акт.</p> <p>Одмах затим отпочеле су хитне спреме и у влади и у Врховној Команди за полаз 
рацин а нагло се бега из Куманова, биле су и сувише довољне да нас забрину.{S} Већ вечерашње ве 
маса бегунаца, војске и народа.{S} Биле су то чиновничке и официрске породице, па онда велики б 
 док га нисмо узнели на кревет.{S} Биле су му обе ноге пребијене.{S} После неколико речи што их 
м, баш тих дана вести са Дарданела биле су све блеђе и блеђе док нису сасвим усануле.{S} Прва в 
} Све те куће пут Торлачкога друма биле су пуне света који је ту склонио главу од граната и киш 
 се свако забринуто, јер та туђина биле су недогледне планине, та туђина била је глад и невоља. 
, дућани и радње ове мале варошице биле су већ затворене и свако се повукао у своју кућу.{S} Ка 
{S} Све остале неборачке команде добиле су наређење да се селе у Приштину и Митровицу.{S} Већ ј 
љерија.{S} Сем тога, руске трупе добиле су дозволу и за прелазак преко Румуније.{S} Ето видите, 
а Енглеска, Француска и Русија објавиле су рат Бугарској и већ су се Французи на југу ангажовал 
ушале да буду и болничарске и направиле су биле себи болничарске костиме са крстом на грудима и 
м рањенога младог капетана и спроводиле су кроз „своју“ собу једнога страног дописника и... даљ 
оста тврда имена и тражећи нова, тежиле су да тиме изразе извесну пажњу према савезницима.{S} О 
ањенике и окитиле их цвећем и послужиле су топлим чајем рањенога младог капетана и спроводиле с 
="727" /> <p>Молиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Кан 
боди.</p> <p>Молиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Мол 
 се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Кандила су догоревајући п 
 се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевске сени.{S} Молиле су се за оне што с 
или су му се за мртве и за живе; молиле су му се да подржи роба, да окрепи изгнанога, да утеши  
ле су се дуго краљевске сени.{S} Молиле су се за оне што су остали на дому и за ове који су кре 
 страдања.</p> <pb n="727" /> <p>Молиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго кр 
 свој — љубав ка слободи.</p> <p>Молиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго кр 
у дуге и стоструке комбинације, онемиле су од изненађења и бриге на глас да је Врховна Команда  
могао дуго и дуго да заспим.{S} Звониле су ми једнако у ушима речи официреве: „Покојник је у ст 
але интересе споразумних сила, пожуриле су да и нама и својим владама објасне да су то нередовн 
але интересе споразумних сила, пожуриле су да нама и својим владама објасне да су и то нередовн 
тудене тајанствености неке.{S} Огласиле су га хоџе са минарета силно кличући Алаху.</p> <pb n=" 
творен и влада и Врховна Команда носиле су се мишљу да и сами крену преко Љум-Куле на Дебар и Б 
, на песковитој обали његовој, начетиле су се беле кућице новога кроја а иза њих, у дубини клан 
путовању у супротним правцима; укрстиле су се, сукобиле и потрле.{S} Али њима тај сукоб ништа н 
ене — Влада и Врховна Команда напустиле су јуче изјутра Србију.{S} Престолонаследник је остао д 
</p> <p>Сузе у очима старчевим помутиле су дечју радост да виде изближе Краља.{S} Сретно детињс 
њи септембарски дани</head> <p>Завршиле су се ратне ферије, које су биле настале после крвавих  
ењала је земља, крцале су улице, гушиле су се масе и гомиле.</p> <p>У Приштини, где слази пут н 
су главе и погледали на прозоре, одакле су им светиљке осветљавале препланула лица а гомиле очи 
ближе о догађајима код Ђаковице, одакле су били стигли узнемирујући гласови.</p> <p>Још те ноћи 
са друма од <pb n="174" /> Ариља одакле су јутрос кренули.{S} Уморни волови који вуку ову батер 
а које нико није умео да потврди одакле су и како чуле.</p> <p>— Ево вам један доказ! — умеша с 
оје је потпуковник предвиђао.{S} Допрле су до нас и појединости о крвавим уличним борбама, које 
змакао — удала и децу изродила; дорасле су друге девојке, што су тад деца била, па је међ њима  
е и оне разудале, <pb n="20" /> дорасле су оне које су биле одојчад кад се син од мајке одвојио 
 равнице да ту наставе посао.{S} Одатле су узлетели и пали на Косово, где су се узнели изнад Цр 
тила ток дарданелске експедиције, дотле су вести са тога бојишта држале Балкан у грозничавој уз 
омили и одуговлачили са поласком, дотле су се догађаји око нас немилостиво ваљали.{S} У Ђаковиц 
кисли молећи да их пусте у вагон, дотле су официри — они што треба да држе центар у будућој вел 
, те кроз њиве право иза куће.{S} Дотле су већ стигли и они с друге стране, те опколисмо тако к 
ћ француска колонијална војска, кренуле су из Београда у сусрет савезницима.{S} На путу од Беог 
 здравицу о светоме Јовану.{S} Бризнуле су ми сузе на очи, бацио сам пушку и почесмо онако крва 
јал у нестругане даске.</p> <p>Усахнуле су ми сузе, као да их је овај добри човек топлином свој 
уштало.{S} С времена на време само чуле су се овде и онде гранате, а из даљине — рекоше на Дорћ 
н.{S} Прве гомиле које су дошле и нашле су склоништа али нови, који су наилазили, очајно су већ 
размишљале су о свему и свачему и нашле су да Французи неће моћи да изговарају њихова мало чудн 
га освежавајућег у атмосфери.{S} Наишле су од некуд, непознатим путевима и из непознатих извора 
— рекоше на Дорћолу и на Граду — и даље су топови гроктали.{S} У том је и киша престала, па се  
 завладала паника и пометња, на другоме су се сасвим мирно вршили трговачки послови.{S} Изнад в 
"70" /> један од нишких дипломата, коме су факта разорила његово „дубоко уверење“ узвикнуо једн 
о и искрено.</p> <p>— Вама зар?{S} Коме су оне лаке?</p> <p>— Нису ми тешке — одговори ми звучн 
а и топлога сточног обиталишта, на коме су до малочас била затворена врата.</p> <p>С усхићењем, 
оре; са дубоким долапом у зиду, на коме су капци спали те висе о једном јексеру; са рупом у дну 
лико да је постала члан породице о коме су сви заједнички водили бригу.{S} Ујутру је ускакала у 
остраној соби, за дугим столом, по коме су биле разастрте карте, радио је помоћник шефа Врховне 
мандир препланула и уморна лица по коме су дубоким браздама исписани сви напори дуготрајних и н 
еном натуштило као суморно чело по коме су исписане бриге и очајање, а на западу, тамо где се о 
се број све више множи, простор по коме су се расуле све се више шири, тако да већ изгледају ка 
 столом код „Зрињског“ један лекар коме су све те вести саопштили — само ако то није морфијум з 
једини излаз из тешкога положаја у коме су се нашли последњих септембарских дана.{S} Међу тим,  
у посматрао своју кућицу, гнездо у коме су у миру он и жена отхрањивали тичиће, чу као из гроба 
тва учинио нам се очајно тежак.{S} Томе су се још придружиле и велике неприлике и тешкоће које  
посао још није био свршен.{S} Простране су раке, велики је број топова.{S} Треба затим земљу уг 
<p>Одмах смо се дали на посао.{S} Једне су жене чистиле пећину, друге збирале лишће и шумицу ко 
Од врата с десне стране штале, изведене су узане степенице, које воде на први и други спрат.{S} 
оје су домаћини већ напустили, погашене су; догорева још само по где који општински фењер са ко 
<pb n="32" /> јавно исказују.{S} Новине су се нестрпељиво очекивале и грозничаво грабиле; телеф 
ћу моћи задржати непријатеља; недовољне су ми снаге којима располажем а нарочито немам пешадије 
 су утврдиле да такве живце немају, оне су се радије придружиле одборима за приређивање концера 
м корзу „ипак бити мало живота“.{S} Оне су несвесне свега што се догађа, оне у свему виде само  
 забаве и нове теме за разговор.{S} Оне су покушале да буду и болничарске и направиле су биле с 
 је био љубазнији. <pb n="235" /> И оне су кренуле са опремом потребном за корзо а разочараће с 
ће им се дати један аутомобил.{S} И оне су га добиле; ако их је одбио командант, ађутант је био 
а и поставио је код касарне.{S} Касарне су претворене у болнице и препуне су наших рањеника.{S} 
сарне су претворене у болнице и препуне су наших рањеника.{S} То су они несретници што су се ју 
еди у последњим, седмим колима и око ње су ситније ствари и кофери а у предњим колима: кревети, 
едан динар; вунено рубље и мушке чарапе су одмах плануле али женске су се држале на цени, јер с 
 мајка је измесила пуну врећу проја, те су тако кренули у збег за осталим светом одмичући се по 
 верује немиломе гласу да неће доћи, те су се и даље лепршале заставе истакнуте у част њиховога 
{S} Мора да је ближе зори но поноћи, те су се избудили и довикују се да чувају село.</p> <p>Скр 
тако било.{S} Појединац је пропадао, те су се и непознати људи на овоме путу удруживали у мање  
је су због страха пробдиле целу ноћ, те су извиривали, да су чак коњима везивали копите крпама  
или на станици, да чују што ново.{S} Те су групе разговарале о утисцима које је сваки појединац 
 те штитило од кише и било је зидова те су бранили од ветра и ако је кроз полупане прозоре стар 
је злим дусима сметала светлост дана те су и сунце угасили или га застрли покровом својих страс 
многи су туда и колима кренули.{S} И те су бегунце дочекивали Арнаути пушкама из заседе, те ту  
у обратили смо на вести са бојишта и те су се вести просто гутале.{S} Те вести казивале су да с 
вника који су се већ предали судбини те су још ради само да виде како изгледа та њихова судбина 
ло слободице наше?</p> <p>Хвала Богу те су та времена прошла мислили смо тада!</p> </div> <pb n 
и се увек још руком за материну руку те су их мајке, пре десетину петнаест дана, кад дође наред 
ећ почела да дрхћем од зиме.{S} Гранате су још једнако грувале и ја сам одиста неколико пута ос 
сак мајака и писак деце.</p> <p>Гранате су падале једна за другом, увек у гомилу, увек пропраће 
 процене значај те опасности.{S} Донете су пушке и раздељене, одређене четице и именоване им ст 
 ни Крагујевац не може одржати.{S} Чете су непријатељске у своме надирању нарочито журиле да ос 
 која ће нам служити за постеље а треће су на оној малој чистини, испред пећине, налагале ватре 
 им се јек целим Косовом проносио; куће су биле искићене тробојним заставама, народ се збирао у 
="690" /> пуним подневним сунцем а куће су бацале преко улица јасно оцртане сенке изнад којих с 
ти да смо у рату са Бугарском, гомилице су почеле пред подне да куљају из начелства и оног сока 
а се трза.{S} Чело му је горело, ручице су му гореле а усијаним очима гледало ме је право у очи 
начари су још јутрос приспели, предвече су стигли још неки официри на коњима — вероватно особље 
а и он ми рече да је у гробу жена, јуче су је сахранила њена деца а они, арнаути, помогли им да 
да му буду олакшавне околности.{S} Јуче су видиш спровели овако једнога а на левој му страни бл 
, педесет, шесет, ништа више.{S} И јуче су прелазили па изгинули! — говори с оне стране улице ј 
 кренуле једна другој у сретање, мачеви су њихових војсковођа тамо ка Шару управљали своје врхо 
ту и људи!</p> <p>— Има, ама види какви су.{S} Они су на Церу били бољи, били су бар војници.</ 
их и по два годишње да рађам, али какви су моји били, пропиштала ми младост од њих!“ Знаш ли, б 
, сад је на вас ред!“</p> <p>Ето, такви су се разговори водили тамо на фронту, тако је поуздање 
што имају звезде на еполетама.{S} Такви су се команданти гејачки кезили на ове наредбе Врховне  
и данас стигли и стижу непрестано такви су, да се више са карте нема шта читати нити на њој зап 
д комбинације, ако можете!</p> <p>Такви су се од прилике разговорили водили у кафанама тих дана 
 придолазило са свих страна.{S} У цркви су горела кандила а попа је једнако нешто улазио у цркв 
ај нас и оде на Зејтинлик.{S} Кажу, ови су дошли са Дарданела а сад се чекају пукови који иду п 
 два воза и оба тако натоварена.{S} Ови су се возови сучељавали и кад буду кренули, они ће поћи 
аквих веза са страним консулима — а ови су често одлазили у Ниш ка својим посланицима ради обав 
дицију да су негда били Срби.{S} Векови су избрисали сваки осећај о томе, па и саму традицију и 
м се као створење без живаца.{S} Болови су мој алкохол и ја се као алкохоличар тек пијана њима  
болова, ја малакшем и клонем.{S} Болови су већ толико срасли самном, толико постали моја природ 
таљон 176-ог француског пука.{S} А нови су батаљони кретали ка железничкој станици, јер по расп 
леко, позади нас, ужасна ларма, гласови су се надвикивали, урлик је обухватао све већу гомилу и 
ави успут, нико никог не запиткује, сви су заузети подједнаком бригом и подједнаким болом, сви  
 а многи нису ни могли разговарати, сви су били тешки болесници и није им било до разговора, ни 
и искази били су мање више једнаки; сви су они тврдили да су непријатељске снаге које слазе са  
етљивост својих поданика Турака.{S} Сви су ти магацини, пуни пунцати робе, пали непријатељу у р 
 десетина, а међу њима и Немаца.{S} Сви су промрзли, поцепани, модри и поднадули.{S} Они седе м 
нутку најпрече мислити, за себе.{S} Сви су знали, то је већ са ранијих фронтова допрло било, да 
 под утиском ове Краљеве изјаве.{S} Сви су били уверени у немогућност њенога извођења, сматрали 
сутра с породицом креће у Солун.{S} Сви су га жучно напали тако да су им се речи разлегале кроз 
 и ти се бориш и једва спасаваш.{S} Сви су око ватара набавили још за видела дрва од сељана, ми 
14 године тако сјајно послужила?{S} Сви су они, који се тога часа налажаху око Краља и без спор 
мо се о Турцима говорило међ нама и сви су старији били врло забринути.{S} Повукли смо се дубок 
онако; успут сретала пуно њихових и сви су ми били гадни <pb n="416" /> и одвратни.{S} Видела с 
са својом дечицом забављала.{S} И драги су ми, осећам да су моји; да ми их нико не може отети.< 
— излазак из вароши — пребродили, многи су остајали крај друма где су нашли мало заклона, решен 
 зна, дете, да л’ је изнео главу, многи су изгинули!“ Ја нисам даље распитивала, сузе на очима  
тудена ноћ а ватре нисмо имали... многи су <pb n="643" /> и промрзли па остали, нису могли од ј 
 довукле <pb n="543" /> довде.{S} Многи су и продавали али по какву цену.{S} За два и по динара 
ати силазак војске тим друмом.{S} Многи су излази у сусрет све до изнад Приштине, не би ли доче 
уго сам плакала пред болницом.{S} Многи су ме пролазници и питали шта ми је али ја нисам дизала 
збедити бар овај крај Србије, и — многи су веровали — која ће нам и Скопље повратити.</p> <p>На 
кроз качанички кланац ка Косову а многи су туда и колима кренули.{S} И те су бегунце дочекивали 
мом те без облика и ивица.</p> <p>Многи су свратили у Дечане да заноће а остаци се ових што су  
могну, е па... шта чекамо?</p> <p>Многи су чак пребацивали влади, што не прилази тој мери, шта  
 и мира, колико нам је могло дати, дуги су били као век човечији а благи као први пролетњи дан, 
к су се једни решавали да остану, други су <pb n="551" /> на против у овој новој ситуацији нала 
сад већ бесни у њиховом завичају; други су кренули а најдражији им из куће на бојишту и ко зна  
 зејтином и бензином и паљени.{S} Други су опет шофери наменили лепшу смрт, једну врсту самоуби 
коцељевачки друм па за Ваљево.{S} Други су се сакрили у подруме и затворили у куће.{S} Ја нисам 
говара јасан, пун женски глас — и други су рањени и по два пута и по три пута.</p> <p>— То је с 
оје капије извирује женско чељаде, људи су се извесно повукли у куће јер нису ради у првим трен 
p>Тешко је било прићи чијој ватри, људи су били себични, знајући колико их је труда стало док с 
 наћи чиме ће и ватру наложити.{S} Људи су најзад почели да се приљубљују, да се више њих загрл 
узи задржати и примити борбу а Французи су и сами веровали да ће примити ту борбу.{S} Па онда,  
.{S} Ја знам два народна посланика чији су синови јуначки погинули и знам...</p> <pb n="331" /> 
нцима и старцима из трећег позива, који су се распрштали <pb n="185" /> још испред Чачка, код с 
осуђен.{S} А они од мојих другова, који су били срећнији, проћи ће крај мене и отићи, отићи ће  
величином тих историјских подвига, који су никли ту из тих бедема, дотле до њега кроз мртву ноћ 
о подне журно прибирање извештаја, који су стизали са разних страна.{S} Ти извештаји, ма да нис 
ио дужином пута и тежином утисака, који су данас били и многобројни <pb n="436" /> и разнолики, 
 дуго на раменима српских војника, који су се смењивали носећи освећене и тешке ћивоте, које су 
благодарности код ових несретника, који су већ онемели од глади.{S} Један ми је изјави гласно,  
} На њему неколико хиљада путника, који су му се са поуздањем поверили да их превезе преко пучи 
ставници страних савезничких сила, који су се такође уз владу у Призрену налазили.{S} За њих је 
</p> <p>Два и три ближа пријатеља, који су из очију господин Јанковићевих прочитали да он ипак  
уферима и сандуцима са конзервама, који су се распртили по седишту на коме је некада Краљ седео 
ачење те појаве.{S} Они међу нама, који су имали каквих веза са страним консулима — а ови су че 
то поуздање у нама.{S} У сукобима, који су настали на нашим обалама, Немци су, незаштићени више 
и па пожури опет предњим редовима, који су стопу по стопу напредовали, сејући пред собом смрт.{ 
а.{S} Према последњим извештајима, који су ми познати, и код Београда су већ пребачене непријат 
лаци загрлили се са бесним валима, који су се све више узносили и све више плавили наше китњаст 
љен по један; показано појединима, који су тад први пут узели пушку у руке како се пуни и како  
радалима и мученима утехе а онима, који су га животом својим и крвљу својом искупили на земљи,  
оје су широм отвориле врата онима, који су их пре три године спасли Косовскога ропства; али је  
оје и нека оно значи милост онима, који су одужили дуг свој Отаџбини крвљу својом и нека значи  
удбину?{S} Разумем оне, међу њима, који су Словени и у којих се расни осећај још више развио од 
ми и разговарају са заробљеницима, који су у очи тога дана похватани од наших извидница.{S} Зар 
су Арнаути извршили над бегунцима, који су пре нас прошли и, не разбирајући како је тај глас мо 
ли смо заједно на седници грађана, који су у начелству брижно претресали питање о начину, како  
овао у болу својих бедних грађана, који су напустили домове и имања и кренули у планине.{S} Кра 
тали топови, два пољска брзометна, који су дошли са седмим пуком, шест пољских дебанжових и два 
свраћају официри из команде трупа, који су закопчани и мало казују или хоће да потврде или дема 
изазва исто осећање као у морнара, који су се буром завитлани борили без наде са тајанственим с 
се с друма, а маса младих регрута, који су носили муницију из Крушевца, ишла је крај његове кар 
е претвориле у белу пену таласића, који су несташно играли под чуновим кљуном.{S} Када је кљун  
 онај ноћашњи покрет непријатељев, који су наше страже запазиле.{S} Наши су отпоздравили неприј 
у снегу се обележио курјачји траг, који су намирисали лешину, обишли је, па ће ноћас, кад плани 
на киша стрела на оружане бродове, који су долазили са незнаних мора и далеких страна да пљачка 
о је ужетом и канапом старе амове, који су висили у кући иза врата: мајка је измесила пуну врећ 
 северац и растерао мрачне облаке, који су били застрли небо над Призреном и расуо студену ведр 
се још и сви остали делови војске, који су се расули, образоваће се један јачи одред, евентуалн 
 су били ђаци наше ратарске школе, који су као регрути дошли пред комисију на преглед.{S} Младо 
едан добар брак и срећне родитеље, који су неговали троје здравих и напредних мушкарчића.</p> < 
инулима у рату.{S} Војници око ње, који су јој начинили места крај своје ватре, водили су живе  
 се скрхала, трећи поткивају коње, који су обосили.{S} Жагор, галама, вика, препирка тамо и амо 
е ватре, водили су живе разговоре, који су се укрштали са свих страна, а она је наслоњених лакт 
шле и нашле су склоништа али нови, који су наилазили, очајно су већ молили за мало крова, само  
е пред пекарницама и када су први, који су снагом рамена и руку продрли до ћепенка, разграбили  
вито грли; сретају се већ и мртви, који су ту остали јуче и прекјуче и чије је тело снег већ за 
, жене и деца, читава насеља људи, који су се пробудили и хоће да се врате да заложе ватру на о 
мало у шуму, попа и још неки људи, који су напред ишли, припалише воштане свећице а и по где ко 
 свих развио се жив разговор људи, који су се већ мало одморили и загрејали.</p> <p>Наилазе нов 
је начелник већ прибрао масу људи, који су му испунили све просторије малене канцеларије, те за 
и уморна коња раскрвављених груди, који су их са великим напрезањем извлачили из свих блата кро 
уморна коњића раскрвављених груди, који су их са великим напрезањем извукли из ових блата кроз  
батерије биле на граду и Французи, који су били у београдским виноградима.</p> <p>А то јутро, т 
аплакати да ми већ тешки догађаји, који су се провлачили кроз моју душу, нису пресушили сузе.</ 
ивала српска држава.{S} Извештаји, који су јуче и данас стигли и стижу непрестано такви су, да  
а ни мрвице понудити.{S} Сретнији, који су колима, ко зна одакле и из кога државнога магацина,  
коју су му малодушност подржавали, који су му болове дражили и, он је једнога дана учинио тежак 
нт трупа нових области и ђенерали, који су на овоме фронту.{S} Ово је сад једини фронт на коме  
е поћи даље.{S} Кола и аутомобили, који су довде довезли Краља, Врховну Команду и Владу, овде с 
авиле на Мишару и Љубићу; пиштољи, који су некада почивали у кубурлијама славних војвода или им 
n="591" /> <p>Француски аероплани, који су за дуги низ месеца ревносно вршили службу на Сави и  
њим плодом — лешинама.{S} Гаврани, који су на Овчем Пољу, Косову, Морави и Колубари пробирали з 
 подметали под задње точкове; они, који су ишли иза кола да протегле мало ноге, почеше се товар 
испросити која мрва хлеба.{S} Они, који су из Шумадије кренули на колима, опремљени на пут, те  
се самаре, кола се товаре.{S} Они, који су се ноћас у ноћи погубили, траже се међу собом; тамо  
м сама себи — нека гине!{S} А они, који су се извукли, кад буду правили каријеру на рачун оних  
ту на друму да заноћи.</p> <p>Они, који су имали кола, решише некако лакше то питање; распрегош 
е већ степеница којима и последњи, који су заостали у кући, треба још да се спасу.{S} Врисак же 
ум.{S} Крај друма леже мртви коњи, који су попадали, <pb n="382" /> јуче прекјуче.{S} Њих су ве 
 врло тешко било наћи и разговори, који су се водили у светини, били су само о путу којим је ва 
јих, који су ме морали разочарати, који су ме морали огорчити, који су морали учинити да своју  
арати, који су ме морали огорчити, који су морали учинити да своју несрећу теже поднесем но што 
не, војводе и ђенерали команданти, који су се затекли у Пећи да, на основу наредбе Врховне Кома 
рђивали су и неки пећани, арнаути, који су јутрос стигли из Митровице и који веле да на путу ни 
вале избеглице а нарочито регрути, који су се тих дана такође скрхали у Приштину, не знајући ни 
тале, скрију се а бубице и црвићи, који су ти се кретали под ногама, завуку се у густу траву и  
 одела; бледи и недорасли младићи, који су преко зимскога капута опасали фишеклију и људи препл 
милица, задржавали су сад трговци, који су сишли са својих дућанских врата и пресретали свакога 
е напустили канцеларије и трговци, који су мало раније напустили радње и избегличке госпође, ко 
нека светлост под којом се облици, који су до сад чинили једну целину са мраком, почињу назират 
 У кафану су придошли и чиновници, који су раније напустили канцеларије и трговци, који су мало 
оних који су се борили и рањеници, који су напустили болнице и тумарају кроз улице и заробљениц 
тлост у дрвену кућицу.{S} Војници, који су носили ову кућицу, смењивали су се и често пута одма 
внику нагло је одмицала и војници, који су већ одавно сатерани у вагоне, почеше понова да се ра 
м већ загушише улицу наши војници, који су одступали.{S} Провлачила сам се измеђ њихових редова 
а.</p> <p>Ма колико да су војници, који су товарили, тај посао пажљиво и тихо радили, ипак се н 
командир батерије.</p> <p>Војници, који су хитро сјахали, узеше да ослобађају малаксалог коња к 
ступа из Београда.{S} Ови туђинци, који су до пре неки дан бранили српску престоницу, зашли су  
ојим су већ били загушили бегунци, који су отуд бегали ка Приштини.{S} Стигао је у Куршумлију у 
е расположење.{S} Скопљански Грци, који су од 15. септембра, када је објављена грчка мобилизаци 
 допуне и приберу извесни податци, који су недостајали.{S} Војвода Степа, уз којега су сад већ  
; да ли онај тајанствени полумрак, који су облаци од дима из цигарета још више загустили и кроз 
ен оперативни и обавештајни одсек, који су једини у овим тренутцима још могли имати окупације,  
лажној пољани, под оловним кровом, који су чинили кишни облаци, но што би био под високим храмо 
ема градских, осветљених ведрином, који су се узносили изнад мртве вароши и које је прве његов  
и постају; како се и зашто рађају, који су то подземни путеви којима они пролазе и који су то н 
ека остану.</p> <p>Било је многих, који су тако преломили своју судбину.{S} А тужни су то били  
, а има и других, јачих, општијих, који су ме морали разочарати, који су ме морали огорчити, ко 
ју и у душама <pb n="597" /> оних, који су већ почели заборављати казивање својих оцева и дедов 
е одговарати на разна питања оних, који су били господари те ватре.</p> <p>— Море како — одгова 
ри сломљенога Краља; нико од оних, који су појмили величину болова који у овоме часу раздиру ду 
робова где су покопане кости оних, који су пре три године Косово осветили.{S} Тамо чека већ иск 
Па ипак све се више пео број оних, који су се решавали да остану.{S} Док су се једни решавали д 
 с бојишта а у кафанама, око оних, који су телефоном сазнавали новије вести.</p> <p>У скопљанск 
 у гроб, који се ниже у реду оних, који су јуче стрељани и иза којега ће доћи они који ће сутра 
 освајало.{S} На лицима присутних, који су предлог у први мах дочекали са неповерењем, са чега  
бдели храном, а има и равнодушних, који су већ на првом кораку у невољи изгубили и вољу и снагу 
 кућицу се збило још неколико њих, који су стигли овамо пре мене, и једва се у мраку назирали к 
 варош пометених, варош суманутих, који су се тискали улицама без циља, без разлога, не знајући 
ће их то штитити колико толико.{S} Који су још зарана, за дана, стигли ископали су рупе за ватр 
 <p>Ми смртни, који смо догађаје — који су у осталом били тако јасни — пратили чистим погледом  
лачити <pb n="405" /> под арњеве а који су сјахали са коња, пети се у седла.{S} Гомилице, које  
дови који деле унутарње просторе а који су изгубили под собом основе на којима су почивали; циг 
е, све то надвишава гласове топова који су се јутрос рано, док се није ова светина слегла, чули 
кога народа, неприхваћен од народа који су слободу већ умели да цене, крваво угушен једном непр 
е становници да се буде из сна, за који су синоћ веровали да га до зоре неће прекидати.{S} Најп 
уго из множине, из гомиле догађаја који су његов млади живот тако богатим учинили.{S} Догађаји  
р потцењивали појаву густих облака који су се почели збирати на истоку наше Отаџбине.{S} Бугари 
ровирују преплашене очи становника који су се већ предали судбини те су још ради само да виде к 
ма су и многи гробови оних војника који су 1912 године сишли на Косово и, залажући младе животе 
ава, скрећући поглед са несретника који су посејали друмове.{S} Да би угушио осећај који му је  
жи гроб мога јединца, има родитеља који су погубили децу далеко од села, далеко од родитељске к 
дице, уједињене тугом за гробовима који су остали за нама, газио сам тегобне и беспутне стазе,  
војим пешацима, пожури ка топовима који су заћутали.{S} Он узе и сам, са командиром брзометне б 
о преживели и о крвавим догађајима који су се те ноћи дешавали.</p> <p>Најзад, истовари се бате 
ру, које је — претрпано догађајима који су се низали кроз половину века — лежало заборављено и  
 мрки облаци се загрлише са валима који су се све бешње узносили.</p> <pb n="16" /> <p>Мајка је 
е и више расле <pb n="73" /> онима који су им придолазили.{S} Сваку од тих гомилица, задржавали 
 има и пакосника који завиде онима који су боље прошли од њих, јер су се дочепали кола и снабде 
з њу могао обезбедити пролаз онима који су настављали пут даље за Липљан и Призрен.{S} Прве гом 
е и тамо да се нађе у помоћи онима који су чиновнику објашњавали да је свака опасност, ако би ј 
 у болнице, претоварене рањеницима који су се начетили на прозоре и измилили испред болнице па  
спут и праштајући се са очајницима који су остали и који су овај мучни призор гледали са прозор 
едној клупи, међу многим војницима који су спавали по патосу и по клупама.{S} И међу њима је би 
 Могло се говорити само о утисцима који су нам давали општу слику ситуације, јер смо се са воза 
крајева.{S} Арнаутски елеменат, на који су Аустријанци тако много рачунали, није их дочекао ни  
пенке и гомилице војника и грађана који су под њима полегали.</p> <p>Ноћ осваја све дубље и, св 
ветљеном светлошћу ведрога пламена који су давале младице бачене на ватру, младице које су се д 
х назрем.{S} Била су два грађанина који су такође зашли од куће до куће и преклињали да им се у 
ли по <pb n="485" /> балегама коња који су се тек истоварили.{S} Било нас је толико много да се 
диста, од јутрос, крај свих напора који су чињени, телефонска веза са Нишем није се <pb n="83"  
 ове јаднике, једу лишће од купуса који су упљачкали у првој башти коју су успут срели и на кој 
.{S} Кажу да је ту било докумената који су за увек пропали.</p> <p>Официри Врховне Команде не м 
у поворку, има обичних радозналаца који су у своје време тако исто посматрали београдске параде 
, врста клуба забринутих избеглица који су се ту свако јутро скупљали да један од другога чују  
оне што су остали на дому и за ове који су кренули у збегове; молили су му се за мртве и за жив 
м надчовечански поднела све болове који су се сручили на мене.{S} Мени је мало било то, ја сам  
ође да побере и покопа своје мртве који су покрили друмове и положаје.</p> </div> <pb n="209" / 
ила језовите разговоре, било их је који су склоњени у страну ћутали као заливени и чак не дизал 
а позајмили топлоте.{S} Било их је који су легли са стоком, прислонили леђа уз воловска леђа те 
а милост и немилост.{S} Било их је који су се решили, опремили и кренули а кад су изашли из кућ 
 сена али, теше се, јер било их је који су и горе пролазили.</p> <p>— Препатили сте, шта ћете,  
ну.{S} Па и у томе часу било их је који су умели да се теше.</p> <p>— Крива Паланка пала, то зн 
 пошто сам му изложио све догађаје који су се одиграли за неколико дана на Балкану.</p> <p>— То 
н је поуздано разбијао морске вале који су се ломили о његове бокове, секао их је и пловио свом 
ми — и он се саже да покупи ордене који су се запретали у пепео под његовим ногама.</p> <p>И не 
целу службу, молећи се Богу за оне који су кренули и за оне који остају.{S} Из цркве, Краљ је п 
измичући пажљиво да не пробуди оне који су, немајући крова, полегали по улицама испод стреја и  
 њих се прибирају, распитујући оне који су раније ту, да л’ знају што поузданије о возу.</p> <p 
жртвовањем гинуо.{S} Оптужујем оне који су требали да нам даду пример а они су на против учинил 
 куда, нити видиш пута ни предмете који су пред тобом, не видиш ни друга који је крај тебе.{S}  
ове.</p> <p>— А ја знам команданте који су очински применили ту наредбу.</p> <p>— Било их је, п 
сечина изостала, дебели мрак, кроз који су се нејасно оцртавале силуете напуштених двораца, дав 
 део собе освојио је полумрак кроз који су се предмети једва назирали.{S} У тој полутами виделе 
дземни путеви којима они пролазе и који су то начини којима они освајају читаву једну поворку н 
, нити овај други.{S} Било их је и који су свесно променили намеру, несвесни у томе тренутку да 
смо синоћ срели испред Чаглавице и који су хитно журили распитујући за пут у Грачаницу.</p> <p> 
 се са очајницима који су остали и који су овај мучни призор гледали са прозора својих кућа или 
ји нису у збег кренули опремљени и који су место свег осталог терета понели само своју голу душ 
ци, које је глад и мраз савладао и који су се крај друма повукли и предали лаганој смрти, која  
ко ватара постаје све тиши; димови који су се у почетку узносили као пластови сена, осветљени у 
 као у гладне звери, мрачни типови који су дотле бегали од сунца, које никада ниси срео на улиц 
с ипак напуштали разнолики гласови који су се свакога дана путовања провлачили кроз гомилу, нит 
у свећу.</p> <pb n="394" /> <p>Сви који су још мало час гунђали и протестовали, ућуташе и прими 
 /> тога дана нису отварани, многи који су имали кола већ су их натоварили и кренули пут Тетова 
Копаоника.{S} Верујући у то, многи који су се спасли из Скопља и других источних страна, напушт 
а кроз које пролази друм.{S} Многи који су нашли ту заклона од зла времена, задржали су се и ту 
 кола која су закрчила друм и људи који су полегали у сред блата по друму и по странама.</p> <p 
наићи, испред вас бегали неки људи који су се тукли са дахијским људима, заноћили у Марка, па в 
 логор очајних.{S} Ту су били људи који су раније избегавали из Београда, из Ниша, из Скопља, п 
д кровом, испунило се гомилом људи који су се тискали и гушили по одајама, по ходницима, <pb n= 
 на штету свих оних несретних људи који су ми поверени а млад потпоручник, који се за то спрема 
мени, разнолики и противуречни али који су нам, на крају крајева, ипак предочили горку истину — 
 већ сретају они који су малаксали који су клонули, па напустили своје друштво и остали крај пу 
 седла на њима већином празна, они који су их јахали остали су тамо, на бојишту.{S} Кад удари т 
 су седели на земљи дигоше се, они који су били у задњим редовима навреше да се пробију; настад 
ек узносе се раменима на друм; они који су се погубили опет се налазе и поворка креће опет лага 
о једна и једноставна маса.{S} Они који су седели на земљи дигоше се, они који су били у задњим 
пћући забринуто међу собом.{S} Они који су били на горњем спрату, на прозорима, узвикивали су с 
ену.</p> <pb n="684" /> <p>— А они који су измакли испред нас?</p> <p>— Они су већ заробљени!</ 
 место?</p> <p>— А где би онда они који су сад на тим згоднијим местима? — упита он боно насмен 
чи Куманову нема спаса! — веле они који су већ подлегли бризи.</p> <p>— Крива Паланка и није ни 
ећ и да се враћају са Љум-Куле они који су јутрос и јуче кренули тим путем и они донеше нове гл 
, пред начелством, срели су се они који су још синоћ веровали да неће никад доћи потреба да се  
наши кад се вратише са рада, и они који су радили по канцеларијама, саопштише нам да су наши Ср 
чује реч и две а придигли се и они који су лешкарили па се повили око ватара и само се виде осв 
порније оптимисте, попустише и они који су до мало час веровали званичним извештајима, те крену 
тви волови који се распадају и они који су тек липсали и са којих гладан војник сече парче меса 
 узвикивали <pb n="37" /> су и они који су до сад мирно и хладнокрвно говорили и уопште, разгов 
наступа један тренутак кад сви они који су сакупљени, почну да иду на прсте, да шапћу међу собо 
 разговор.{S} Да ли су то били они који су већ донели одлуку о себи те не желе да их ма чије ми 
више веровали; устају са надом они који су сваку наду напустили.{S} Лица, која си јуче сретао б 
ај тараба сеоских, заузели већ они који су раније стигли; други опет преко кола разапели шаторс 
а.</p> <p>Путем се већ сретају они који су малаксали који су клонули, па напустили своје друштв 
ао, пробудили су га топовски пуцњи који су се с времена на време чули.{S} У јутру нам рекоше да 
х пеку не би ли им прорадили прсти који су се укочили.{S} Дим се повија час лево час десно, те  
 обалу Вардара, срели се чиновници који су изашли из канцеларија са онима, који се пуни пунцати 
до мрклога мрака.{S} Као дављеници који су се дочепали обале, па још несвесни потпуно опасности 
оје су јуче овуда прошле, рањеници који су се сами евакуисали; болесници у кошуљи и болничким п 
там ја, нек те питају они грешници који су ишли пешке за то што си ти вукао фотеље.</p> <p>А ку 
ала у планинама.{S} Било их је чак који су скупо плаћене коњиће нудили да продаду по мале паре. 
ао је бар главу.{S} Било их је чак који су напустили друм и отишли тамо у поље, да изблиза виде 
рати их глад јер нису затекли плен који су очекивали а зашли су у крајеве где је врло отежано с 
 тако да се у ствари није ни знало који су то вагони код којих се деле две тако различне судбин 
казују <pb n="33" /> свој разговор који су још малочас „пре три четврти сата“ водили на телефон 
ли сваког ко би само пришао вагону који су њихове старешине резервисале за своје госпође и свас 
ало ми је да сам у погледу гладних који су пролазили крај мене и видели залогај у мојој руци, с 
тиру се све до задњих редова, оних који су вечерас тек кренули отуда одакле смо ми јутрос.{S} Т 
авише се гомиле чупавих глава оних који су мало пре без наде полегали.{S} На свима се прозорима 
згубили свога, у другоме беда оних који су изнели само главу и крпе на себи и ужас светине и по 
Карађорђеву звезду од погледа оних који су дошли са фронта.{S} Крај ових промичу жене, укаљане  
ње јасно исписивало на лицима оних који су се збирали у кафане да заједнички брину бригу о тежи 
вите да у болницама лежи маса оних који су крвљу откупили то право да буду за времена уклоњени  
ице, па онда опет фијакер, од оних који су осамдесетих година још и изгледали нешто на београдс 
е станице, па онда фијакер од оних који су осамдесетих година још и изгледали нешто на београдс 
у ову невољу.</p> <p>А гомиле оних који су јуче и прекјуче добегли, загушиле уске приштевске ул 
а и Врховна Команда и остатци оних који су се борили и рањеници, који су напустили болнице и ту 
ху.{S} У једноме крају врисак оних који су у пламену изгубили свога, у другоме беда оних који с 
 му руке, надвишује бони крик оних који су прегажени.{S} Магацин друге резервне болнице опљачка 
што тамо?{S} Зашто на догледу оних који су пре пет векова пали ту; зашто тамо где гробове кити  
 да би обезбедили пролаз последњих који су још заостали.{S} То је био крвави поздрав браће Срба 
едиште Врховне Команде, и непријатељски су аероплани већ учестали ватром, коју су сипали на Кра 
а ја се осетих усамљена на друму; да ли су други бегунци измакли а ја их не могла стићи, или се 
дизали главе да чују разговор.{S} Да ли су то били они који су већ донели одлуку о себи те не ж 
ље а ми настависмо пут нагађајући ко ли су и што ли журе овако ноћу у Грачаницу.</p> <p>Тишину, 
днога тренутка расположења Краљева, али су се дивили старчевој јачини и свежини духа, која као  
 није више она војска и онај народ, али су ту, ипак су ту!{S} А сад, овога часа, овога последње 
 а други низ ток једне и исте реке, али су оба ова пута затим савијала на запад и водила обалам 
а га не пробудим и уздржала сам се, али су ме сузе облиле.{S} Госпођа ме је тешила, рекла ми је 
ивени топови.</p> <p>— Са оне косе, али су тако скривени да не могу да их нађем! — вели капетан 
питају се и сабирају се у гомилице, али су те гомилице сад већ живе а не као јуче и данас мртве 
 развио од како су у нашој средини, али су нам се придружили и други.{S} Вило је и Немаца са да 
а и онога чобанчета није пострадао, али су домаћини и старешине многе муке видели и потеглили д 
о је у нас и младих жена и девојака али су избегле!“ „А где су избегле, попе?“ — „Избегле у ова 
ко нагло западу, још је слало зраке али су они већ били студени а осећао се већ и мразни вечерњ 
/> испод којега се сузе нису виделе али су се осећале.</p> <p>Немогуће је било оком схватити св 
се збирају они што не читају новине али су чули по где што од овог и од оног.</p> <pb n="41" /> 
би ли нашли мало места да се огреју али су све ватре тако притиснуте, тако поседнуте да им не м 
или пут.{S} Они су преноћили у хану али су дуго седели на утрини, око ватре, да се прихвате и д 
 војника који далеко измакоше и требали су се већ вратити.{S} Под њим се развила серпентинска џ 
.{S} Доцније је настала размена, давали су се разни кућни предмети за брашно, шећер, кафу и дру 
 да нису били потпуни и исцрпни, давали су укупно овакво обележје стања у војсци: војска премор 
 у бесцење.{S} Женски корзети продавали су се најпре по 0.40 динара — затим по 0.20 динара кома 
и.{S} Сваку од тих гомилица, задржавали су сад трговци, који су сишли са својих дућанских врата 
начелству и онај у централи, допуњавали су оно што новине нису стигле да забележе.{S} Свет се н 
енима и да не гладују успут.{S} Спавали су по друмовима, сеоским кошевима, под стрејама и увлач 
војника.{S} Ђаци ратарске школе спавали су тврдо, детињским сном.</p> <p>Разговор скрете затим  
ама дешава.{S} Веровали смо и уверавали су нас, да се истовремено са овом борбом на Гиланској М 
у ти се, је ли, кад су те родили; звали су те Драгче, је ли, кад су те миловали, а ти си се сла 
свако у својој канцеларији, разрађивали су ове одлуке као наредбе за сваку јединицу и са тога п 
ојност непријатељске војске потврђивали су и неки пећани, арнаути, који су јутрос стигли из Мит 
пристајао.</p> <p>Сви ти снови казивали су једно и исто самохраној старици, подхрањивали су јој 
горњем спрату, на прозорима, узвикивали су сваки час: „Ено, шрапнел!“ и пратили су пуцњаву обја 
и исто самохраној старици, подхрањивали су јој и даље веру, храбрили су је и даље у истрајности 
и, који су носили ову кућицу, смењивали су се и често пута одмарали јер им узина стазе није уве 
последњи вагон другога воза, додиривали су се тако да се у ствари није ни знало који су то ваго 
е; ко ти је мајка и где је?{S} Радовали су ти се, је ли, кад су те родили; звали су те Драгче,  
 „Зрињскога“ и код „Слободе“ образовали су се читави клубови за прибирање и саопштавање вести.{ 
 родитељем, као са дететом.{S} Миловали су их, грлили и љубили их и плакали су за својим другов 
Мештани, нарочито мухамеданци, куповали су радо све што стигну.{S} Куповало се најпре за новац  
д места где се ватра појавила, веровали су још увек да за њих није настао крајњи моменат, да се 
везници долазе, али данас већ, веровали су у то само они који нису могли праву истину знати или 
а њих мртве кренули!...</p> <p>Путовали су свеци дуго и дуго на раменима српских војника, који  
зго, са газиместанске узвишице, грували су топови поздрављајући долазак првога српскога Краља у 
 да вриште и да се спасавају.{S} Бегали су на коцељевачки друм па за Ваљево.{S} Други су се сак 
Падали су успут људи као мушице, падали су и дизали се или су остајали тамо да гробовима својим 
е нигде није могло наћи дрва.{S} Падали су успут људи као мушице, падали су и дизали се или су  
, капци се спустили на прозоре, мандали су притисли врата а светиљке се погасиле.{S} Све се скл 
шли ту заклона од зла времена, задржали су се и ту ће преноћити и многи међ нама, који наилазим 
е све грозничаво спремало.{S} Развезали су се дењкови, одрешиле се торбе и почело се јести оно, 
гуме.{S} Војници и ако заморени, дизали су главе и погледали на прозоре, одакле су им светиљке  
Нико ми ни злу реч није рекао, одвајали су од свог дела и хранили ме а ноћу, кад је требало лећ 
S} Кроз облаке дима од дувана пробијали су се оштри врхови бојних копаља, лелујали су се заједн 
љом.{S} Учитељи, ма и преморени, бојали су се лећи, јер су били толико прозебли да су сну претп 
ли су, ето, а и шта би друго!{S} Бојали су се сви што ме је ратна година ухватила као рекрута.{ 
се оштри врхови бојних копаља, лелујали су се заједно са дуванским димом алај — барјаци и проми 
ратићем, не умем вам казати.{S} Плакали су, ето, а и шта би друго!{S} Бојали су се сви што ме ј 
 називали их милосним именима и плакали су, горко су плакали.</p> <p>Официри су окретали главу  
али су их, грлили и љубили их и плакали су за својим друговима са којима се нису растајали за с 
е стизало колима и аутомобилима, чекали су мали товарни коњићи, са којима ће се поћи даље.{S} К 
ји је покривао нашу Отаџбину, попрскали су већ зидови који га носе и пламен је помамно лизао и  
 су се завукли по канцеларијама послали су нас да изгинемо.{S} Пет генерација омладине сатрвено 
 лек, обвили их благим обвојем, јављали су нам напоредо са овима и утешне вести:{S} Французи у  
, увек говоре само о политици и убрљали су црвеном писаљком целу карту што виси на зиду.{S} Па, 
о се одиста и пуцали су темељи и љуљали су се већ последњи стубови!{S} Први глас који сам чуо к 
потерали кола и даље од Призрена, имали су још увек довољно хране али ми, који смо пешице ходил 
 после подне и Краљ у том вагону, имали су дуго посла са њим, једва су успели да га натерају да 
 комад.{S} Чоколада, кафа и шећер имали су сталну и пристојну цену.</p> <p>Један мој пријатељ к 
а дан, то је било 29. септембра, напали су Бугари нашу границу у близини Кадибогаза.{S} Софијск 
 своме топу — Милошу мој!</p> <p>Тепали су им, називали их милосним именима и плакали су, горко 
кивао да загрлим свог јединца; засипали су ме крвави таласи и мешали се са мојим родитељским су 
 тешка бура бриге и болова.{S} Засипали су ме крвави таласи и квасили ми топла родитељска недра 
су још зарана, за дана, стигли ископали су рупе за ватру, поболи мотке у земљу, нанели суво гра 
е а ноћу, кад је требало лећи, уступали су ми место крај ватре и своје ћебе.{S} Кад би настајал 
p> <p>За пола месеца Септембра одиграли су се на Балкану догађаји који представљају историју од 
е рањенике и све болеснике.{S} Истерали су ме; рекли су ми да је болница пуна заразе, да се ник 
 заразе, да се нико не пушта и истерали су ме.{S} Спавала сам ту ноћ у кафани, на једној клупи, 
 свирали србијански свирачи.{S} Свирали су и певали неку песму а бабо извади из шпага петицу, п 
а гомили — то су моја кола, реквирирали су нам их за државне потребе а ја са децом идем пешке и 
 сад?</p> <p>— Не, не може бити, морали су га однети где у сталну болницу.</p> <p>— У сталну бо 
у немогућност њенога извођења, сматрали су је само као израз једнога тренутка расположења Краље 
ачем пред болничким вратима, посматрали су ме са саучешћем, мислећи ваљда да ми је тога часа у  
 учешћа у томе и сви остали, претресали су све могућности, разматрана је и карта, испитивани су 
м још један, па још један.{S} Прелетали су изнад нас и њихов језиви шум продирао нам је дубоко  
ан је за њим преводио српски.{S} Питали су ме има ли мушких у кући, рекла сам им да ми је отац  
јник и да никог другог немам.{S} Питали су ме ко станује самном и имам ли што да једем.{S} Рекл 
епогоде која их чека у пољу.{S} Застали су на праг кућни да се определе, да изберу измеђ беса п 
е ко и покушао да говори о томе, остали су га с чуђењем посматрали и измицали се даље да не слу 
једна пекарница кадра била дати, остали су се враћали очајни <pb n="385" /> и гладни.{S} У Приш 
итали да он ипак није све казао, остали су и даље крај њега и повукли се заједно ту у близини у 
деце и не знам шта је с њима.{S} Остали су тамо, у Београду, или су пошли... не знам.{S} Нисам  
ом празна, они који су их јахали остали су тамо, на бојишту.{S} Кад удари точак у какав камен,  
 био свршен, жене, деца и старци остали су да чувају места и ствари а сви остали разишли су се  
.</p> <p>— На Ђуниској станици заостали су од некуд вагони у којима је био натоварен наш војни  
пља и других источних страна, напуштали су и Приштину, па бегали у подножје Копаоника, у Куршум 
и су разговор о тужноме чину.{S} Сећали су се доба када је ту исту круну, саковану од Карађорђе 
ада?</p> <p>А крхало се одиста и пуцали су темељи и љуљали су се већ последњи стубови!{S} Први  
 пројино брашно, <pb n="259" /> причали су нам још, да су Турци прекјуче убили једно чобанче у  
о све пусто, кућа затворена.{S} Побегли су, помислио је и забринуо се где ће са малом дечицом.{ 
ва јоште.</p> <pb n="336" /> <p>Упрегли су већ резервног коња на његово место, топовска је посл 
 и, с краљевском круном на глави, дигли су се лагано и трудно из сребрних својих тамница.{S} Не 
астав предходнице.{S} Пред подне стигли су већи остали батаљони и одмах им издате потребне наре 
луво доба у које се мртви буде — дебели су капци на металним ћивотима тешко зашкрипали, као зах 
мо воде.{S} И није се имало где, одвели су га у Прокупље одакле је изашао на фронт Друге Армије 
{S} За дугим столом помоћниковим седели су сви министри, у челу овога Престолонаследник а у дну 
гих сам био чуо да је у селу зло; узели су нам коње, узели нам волове а бабу опет нешто терали  
 и правац којим би се кретала.{S} Узели су учешћа у томе и сви остали, претресали су све могућн 
ци али царска војска још боље.{S} Узели су, веле, Шабац, Лозницу, Ваљево а само још који дан па 
на Дорћолу и у Душановој улици, заузели су већ улицу Страхињића бана, полегали у ланац па сипај 
/p> <p>— Који Качаник?</p> <p>— Заузели су и железничку станицу.</p> <p>— А?!!{S} А команда тру 
 и данашњи тежак и студени дан, одузели су му и последње моћи.{S} Он <pb n="617" /> погурен, ум 
еколико дана бављења у Призрену одузели су му и ту храну а у оној ужасној <pb n="590" /> згомил 
е месо на жар; трећи, најсрећнији, јели су по кафаницама приштинским, које су првих седам и оса 
импа плавог!...“</l> </quote> <p>Однели су га у болницу.{S} Тамо је затим и умро.</p> </div> <p 
 и мраза.</p> <p>Војводу Путника понели су војници на раменима.{S} Његова тешка болест није му  
соше.</p> <p>Ту, пред начелством, срели су се они који су још синоћ веровали да неће никад доћи 
блакова, са Брегалнице и Цера.{S} Срели су се и одмерили се!{S} И — чудновато, из тога сусрета  
а нам стиже савезничка помоћ, прелетели су Дреницу и пали овде у равну Метохију.{S} Сад се спре 
ном светлошћу високих пламенова, почели су се развејавати у једноставан простран облак који је  
м ни туда одио али веле не ваља.{S} Зли су они Арнаути а не ваља ни пут.</p> <p>— Па јеси ли од 
има.{S} Остали су тамо, у Београду, или су пошли... не знам.{S} Нисам смео да напуштам дужност  
а коју су гладни пали као скакавци: или су поделили већ пола суву пресну бундеву коју су нашли  
желе да их ма чије мишљење поколеба или су то они који занеме и изгубе моћ размишљања пред вели 
рата се или нису довољно преклапала или су била од танке даске, тек отуд из собе чуо се јасно ж 
вац, лежале су у блату под вагонима или су њихове голе мотке бацане на ватру: деца су натицала  
и као мушице, падали су и дизали се или су остајали тамо да гробовима својим обележе пут којим  
е ненадлежне команде, војне станице или су се укрштали разни гласови, разна брујања и телефонис 
рло престрављени и мало су говорили или су можда мало знали.{S} По њима, једно је било поуздано 
да су они тамо опасност боље уочили или су малодушнији, потегли далеко испред опасности?{S} Да  
 који нису могли праву истину знати или су је упорно негирали.</p> <p>А јуче је одиста и кренул 
по кафанским клупама, гладовала сам или су ми војници додавали по комад хлеба.{S} Негде сам сту 
о каквој сличности њеној са животом или су њене мисли лебделе далеко тамо међу догађаје о којим 
робљеник Немац, пао у руке нашима, били су према њему чак и нежни.{S} Поднаредник, који се ноћу 
и су.{S} Они су на Церу били бољи, били су бар војници.</p> <p>О онима на Церу и друга се прича 
вори, који су се водили у светини, били су само о путу којим је ваљало поћи.{S} На путу довде ј 
и положаји које би заузимали наши, били су посејани безбројним лешинама наших стараца.{S} Читав 
петоро увео у ону бедну собицу.{S} Били су сви благодарни.{S} О, како се у таквим приликама јеф 
магацини робе и војнога материјала били су смештени по џамијама и њих наше власти нису хтеле ру 
па за нама.{S} Заробљенички искази били су мање више једнаки; сви су они тврдили да су непријат 
 појме да су живи, јер до мало час били су помирени са смрћу; личио ми је на несретну варош, на 
ане.</p> <p>Иначе, путници на возу били су врло престрављени и мало су говорили или су можда ма 
е, ја сам срео неке железничаре, добили су наредбу да се врате у Феризовић.</p> <p>— Шта ће у Ф 
, усред дубоке мрачне клисуре, изгубили су сву храброст и решили се предати се судбини.{S} Могл 
их.{S} Ту, у туђини, у Галипољу, савили су прогнаници себи нова гнезда, ту ископали нова огњишт 
ћи кад ће се извршити злочин, наставили су разговор о тужноме чину.{S} Сећали су се доба када ј 
 а и дете да погледам!</p> <p>Наставили су пут а ја сам села крај друма да погледам дете али, ш 
начинили места крај своје ватре, водили су живе разговоре, који су се укрштали са свих страна,  
слични, или другачији разговори, водили су се и код осталих гомилица, крај којих је прошао војн 
 прилази тој мери, шта чека, и наводили су све добре стране капитулације.{S} Таква мишљења нису 
возове.{S} И путници са ових, потврдили су нам да се савезници одиста искрцавају.</p> <pb n="45 
ду и, ако га је сан савладао, пробудили су га топовски пуцњи који су се с времена на време чули 
авих ја да га питам.</p> <p>— Пробудили су ме пси! — једва одговори. — Знао сам да ће они ујутр 
и били што су и толико нашли, наилазили су нови и нови и све нови бегунци.{S} Као талас за тала 
 реду а невојничка држања.{S} Пролазили су, пролазили сат, два и три.{S} Цео је покрет на друму 
ше у селу дуго, врло дуго.{S} Пролазили су нам дани и ноћи све у страху и очекивању.{S} Хвала Б 
 било је пута, било је друмова, слазили су њима кола и аутомобили и носили су на себи читаве по 
Дебра на Битољ.{S} Тога ради, издвојили су се још са Рашке два члана владе, министар војни и ми 
величине и снаге народа својега; молили су се Богу, који је негда услишао молитву угодника свој 
а ове који су кренули у збегове; молили су му се за мртве и за живе; молиле су му се да подржи  
ове мудрошћу и крепошћу обдарио; молили су се Богу који је Лазара Косовскога примио у царство н 
вскога примио у царство небесно; молили су се Богу који је народ српски пет стотина година подр 
еља закона небеских и земаљских; молили су се Богу Милутиновом и Душановом, који је ове мудрошћ 
вљу својом откупио наук свој.{S} Молили су му се да се смилостиви на народ један, који крвљу св 
молитву топлу, искрену, дугу.{S} Молили су се Богу који је негда Немањину молитву на звечанској 
 у љубави према Отаџбини.</p> <p>Молили су се још и сину господњем, јединородноме и јединосушно 
вагону ускомешаше и збунише.{S} Мислили су да је гомила пригушила неког.{S} Кад затим чуше шта  
воме неочекиваноме предлогу.{S} Мислили су, војвода их је Мишић позвао јер је прибрао неке нове 
ли кад сам ја остала при своме, примили су ме.</p> <pb n="422" /> <p>Најпре нисам умела, а посл 
} Тако сам и радила сутра дан и примили су ме.{S} Рекли су ми најпре да није за мене, да је теш 
} Пре смо Београд бранили сами, бранили су га жандарми и трећепозивци, није ни брањен у ствари, 
Војничка служба и ратни напори изменили су били потпуно ово дете.{S} Оно је постало човек; чове 
не до пред вече тога дана дошао, чинили су сасвим другачом ситуацију но што је била данас до по 
м њиховим одајама и ходницима, начинили су се читави логори.{S} Спавало се на голоме патосу, ал 
да ће ступити у редове бораца и ступили су.{S} Да ли је овај један претпоставио бити српски зар 
дхрањивали су јој и даље веру, храбрили су је и даље у истрајности.{S} Ни једнога тренутка није 
епогодом том; густи облаци дима покрили су простране банатске и сремске равни и кроз тај дим бљ 
агледали ове кржљаве младиће и говорили су међу собом: „Шамарима ћемо их тући!“</p> <p>Када је  
омилама, војници су протрчавали, јурили су и неки официри на коњима, а пуцњава је била већ у ва 
ишкога воза просуло у чаршију, одјурили су у начелство да чују потврђује ли и допуњава ли те ве 
носили су се читаве куће ствари, носили су се читави џакови брашна и товари хране.{S} Одавде па 
сили су на себи читаве породице; носили су се читаве куће ствари, носили су се читави џакови бр 
зили су њима кола и аутомобили и носили су на себи читаве породице; носили су се читаве куће ст 
 и још неколико есадових чауша, пратили су нашу владу, за којом је ишао и један одред занатске  
су сваки час: „Ено, шрапнел!“ и пратили су пуцњаву објашњењима.{S} Ми смо само слушали немиле з 
n="718" /> ове последње седнице, сетили су се да су ова њихова решавања унела толико вере, толи 
аутомобиле до ивице ових стена, пустили су мотор у покрет и откочили кочницу.{S} Мотор је затут 
</p> <p>Једва сам добила места, пустили су ме из обзира према прокисломе детету.{S} Добила сам  
ће снаге на себе, но онда, удвостручили су војску!</p> <pb n="46" /> <p>— И још нешто!{S} Не за 
е у ноћ да тражи изгубљено дете; тешили су ме они око мене, исто онако и истим речима, као мало 
грозница од ране, проћи ће то! — тешили су ме они исти и истим оним гласом као мало час ону нес 
све болеснике.{S} Истерали су ме; рекли су ми да је болница пуна заразе, да се нико не пушта и  
ила сутра дан и примили су ме.{S} Рекли су ми најпре да није за мене, да је тешко, да је зараза 
 сам прошао и кроз Крагујевац.{S} Рекли су нам, воде нас у Ниш.{S} Једва сам чекао да стигнем т 
сена над ђенералштабном картом, затекли су војводу ђенерали, праћени својим помоћницима штабова 
ила друг дечји и пријатељ куће; навикли су се били на њу сви толико да је постала члан породице 
вршили службу на Сави и Дунаву, повукли су се са нашом војском до нишке равнице да ту наставе п 
 о нападима у качаничкоме кланцу допрли су и овамо у Скопље, те оно што је још заостало у њему  
есто вашарских черги и шатри, разастрли су војници своје шињеле и шаторска крила и по њима слож 
м звона са усамљених манастира, кренули су и њих; кренули су их из њихових вековних обиталишта, 
ом нису стигли или успели поћи, кренули су пешке друмом који води кроз качанички кланац ка Косо 
ривала дуга и мемљива прошлост; кренули су их, једнога чак отуда из Студенице под Чемерном а др 
их манастира, кренули су и њих; кренули су их из њихових вековних обиталишта, из њихових гробни 
p>Ја нисам ни речи говорила.{S} Кренули су, кренула сам и ја са њима.</p> <p>Морала је одавно п 
, Краљ, Влада и Врховна Команда кренули су на југ.{S} Да би стигли истоме циљу, кренули смо јед 
а земљи нису испране.{S} Значи изгинули су када је пао мрак пре сат и по или два.{S} И ништа др 
дмором и из раздражених ноздрва сукнули су црвени пламенови који пале и сагоревају.{S} Из крвав 
{S} Целога тога дана, у понедељак, чули су се тако с времена на време, топовски пуцњи.{S} Појав 
ки дан бранили српску престоницу, зашли су сад у српске планине да са нама заједно поделе судби 
 затекли плен који су очекивали а зашли су у крајеве где је врло отежано снабдевање из северних 
 сву снагу исцрпла му се душа.{S} Нашли су се још другови коју су му малодушност подржавали, ко 
нам га.</p> <p>— Истина — вели — прешли су.{S} Ево проведоше три Немца заробљеника.</p> <p>— А  
b n="211" /> дана пута посрнуо.{S} Ишли су пешке, благодарни што им је коњ и оно мало хране и с 
ужан носити га.{S} Остали министри ишли су тако исто, ко пешке а ко на коњу, ко измакао а ко из 
ају места и ствари а сви остали разишли су се по селу да набаве дрва, ракију и све што би се јо 
дним полицијским писаром на челу, сишли су и прихватили борбу да би одбранили несретне избеглич 
 хитно спремати.{S} Већ по подне отишли су општински стражари у планину по зимзелено грање а по 
атори, па свирачи на све стране. „Дошли су и србијански свирачи — вели бабо — водићу те после д 
могао да <pb n="376" /> тегли.{S} Пошли су за светом, за народом, не питајући куда и сад иду не 
и из вароши.{S} А наши, извештени, ушли су рано јутрос.{S} Нисам чисто веровала својим очима, н 
је јесења ноћ бескрајна.</p> <p>Учитељи су понова причали о својим и туђим невољама на путу, о  
е ћебе.{S} Кад би настајала борба, сами су ме војници уклањали, бојећи се да ми се што не деси. 
дужност па да им пођем у помоћ.{S} Сами су се помогли, не знам како!</p> <p>Затим, не могући ви 
 је сахрана топовских цеви, сахрањивани су топови окићени славом са Куманова и Облакова, са Јед 
ости, разматрана је и карта, испитивани су понова извештаји наших предстража, о положајима на ф 
вих војника и јахала на копљима; цигани су навлачили старинске мундире оне славне жандармерије  
кскурзије; у гимназијску зграду збирани су и преношени са разних страна археолошки предмети за  
 саветовања па чак и препирке.{S} Једни су се вајкали, други храбрили, једни веровали а други б 
историју, увек тужну историју.{S} Једни су кренули у свет а оставили кућу и тековину своју на м 
и у познаника да се пропитују.{S} Једни су јурили у начелство, други у општину, трећи у команду 
орило само о јучерањем пуцању.{S} Једни су тврдили да је гађана Чукарица и да су наши <pb n="45 
ктање аутомобила и галама светине, мени су ти звуци, измешани и збркани, брујали у ушима а улич 
врте голом, високом стеном.{S} На стени су зјала уста големе пећине у коју би се могле читаве в 
али бар да будете сачувани.{S} Надлежни су на то могли да мисле.</p> <p>— Ах, господине! — клик 
ако преломили своју судбину.{S} А тужни су то били растанци родитеља, који остављају децу не зн 
азвијене груди и непоуздан корак једини су још трагови њихова детињства, јер угашен поглед, обо 
 полугласно, више шапатом, јер поједини су заспали и тамо из дубине штале чује се хркање мирне  
ио главу од граната и кише.{S} Домаћини су вољно и невољно примали под свој кров бегунце, не зн 
ли тешку судбину одступања са нама, они су поднели само физичке али не и душевне тегобе.{S} У т 
{S} Ја кад сам измако до Позоришта, они су већ били у Душановој улици.</p> <p>— Немци?</p> <p>— 
ађанин.</p> <p>— И право је, момче, они су дошли да отимају туђе, ми бранимо своје!</p> <p>У то 
сећања и бола.{S} Ми смо подносили, они су само посматрали.{S} Ако су, којим удесом, и поделили 
м ни потребно било ма шта говорити; они су сами собом и својим путовањем казивали и сувише јасн 
 остати да сачекају непријатеља.{S} Они су испунили друм и иду од једног до другог дућана и паз 
 велика борба а после и на Сави.{S} Они су били прешли на нашу страну и тукли се доле на обали  
догађаја, који смо преживљавали.{S} Они су га били тешко притисли и поколебали у њему и последњ 
доле под стеном у грдној дубини.{S} Они су довозили своје аутомобиле до ивице ових стена, пусти 
мало ватре и нису пуштали к њој.{S} Они су с великом муком набављали сандуке, плотове, точкове, 
 стари Краљ и Престолонаследник.{S} Они су војници, они ће с војском.{S} Влада је отишла — то з 
еоградске улице Карађорђев унук.{S} Они су тада као млади официри били у ескорти и учествовали  
ум-Кули већ одмах наставили пут.{S} Они су преноћили у хану али су дуго седели на утрини, око в 
/p> <p>— Има, ама види какви су.{S} Они су на Церу били бољи, били су бар војници.</p> <p>О они 
као напојницу кад падне Сарајево. — Они су из Митровице друмом у Липљан а тај друм не пролази о 
ем.</p> <p>— Не! — вели професор. — Они су се већ удостојили божје милости.{S} За нас живе, пре 
крену из села.</p> <p>Грешни људи — они су болеснога јединца повукли из села да га непријатељ н 
а посланика.</p> <pb n="85" /> <p>— Они су се свакојако решили на то, пошто су се тачно обавест 
н!{S} Бугари силазе овамо.</p> <p>— Они су још гори.</p> <p>— Ја као рачунам, Призрен је једина 
оји су измакли испред нас?</p> <p>— Они су већ заробљени!</p> <p>Сви поражено ућуташе и ако је  
оји су требали да нам даду пример а они су на против учинили да се разочарамо.</p> <p>— Видите, 
/> сањала о своме успеху.{S} Ето, и они су родитељи и они имају родитељске осећаје и, како се в 
измеђ њихових редова и бегала.{S} И они су пуцали и са свих се страна чула пуцњава.{S} Изгледал 
атеља којега још не познајемо.{S} И они су се вратили у кућу и остали да сачекају непријатеља.< 
да је рањен?{S} Ако су већ у војсци они су по канцеларијама а ако су дорасли до војске, њих ком 
ило но оним швабама и мађарима, јер они су бар робовали туђину а ја своме рођеноме брату.{S} Пи 
 много жена и деце.{S} Вагони и фургони су били пуни и препуни дењкова и куфера.</p> <p>Тај прв 
ти.{S} Дубоке су ваше ране, безгранични су ваши болови, али их ви морате преживети.{S} Ми можем 
/p> <p>Ноћ је пала мутна и тамна; кишни су се облаци били густо сабрали, спремни да излију чита 
 је почела нагло да се шири а малодушни су је прихватили као дављеник сламку.</p> <p>— Да, шта  
могла служити за изношење ђубрета, коњи су представљали животињске скелете преко којих је разап 
е више не чује никакав удар.{S} Гробари су завршили посао.{S} Српска је Круна већ сахрањена...< 
 Краљевска Српска Круна.</p> <p>Гробари су тихо, без разговора, без шума, вршили свој посао.{S} 
ш не уме ништа да предвиди.{S} А ствари су тако просте и тако јасне и вероватно зато баш што су 
појава које изгледају могуће а у ствари су немогуће.{S} Ја на пример знам да је у Врховној Кома 
/p> <p>Сутра дан, 30. септембра, Бугари су напали наше граничне положаје према Књажевцу и софиј 
ило доцкан?</p> <p>— Извесно!{S} Бугари су већ мобилисани, њихове су дивизије век на граници.</ 
Ту ће се сручити цела Србија.{S} Бугари су већ у Качанику, њима не треба него још једна добра б 
рати на истоку наше Отаџбине.{S} Бугари су објавили мобилизацију и нама догађај није био непозн 
ве до тад се није угасио.</p> <p>Лекари су искрено заложили све своје знање и умење, ја сам их  
а Дивизија није још стигла.{S} Коначари су још јутрос приспели, предвече су стигли још неки офи 
станици је настао живљи покрет, официри су се разлетели и пресекли сваки даљи излазак војника и 
ли су, горко су плакали.</p> <p>Официри су окретали главу да сакрију сузе које су и њима врцале 
н отисак опште невоље.</p> <p>Разговори су се водили о великим бригама које су лежале на влади. 
ијанаца и од Немаца и од Бугара.{S} Три су цара ударила на нас.</p> <p>— Три? — учини он изнена 
ка тама владала је око нас.{S} На ватри су догоревала дрва те је гомила румена жара покривала з 
етни дан на отвореним вагонима.{S} А ти су отворени вагони изгледали као тешки товари беде и не 
тељице.{S} Све те госпође међутим, нити су се будиле рано, нити су се журиле узбуђено, знајући  
е међутим, нити су се будиле рано, нити су се журиле узбуђено, знајући да је њихово место обезб 
вакад ни ноћивале на истоме месту, нити су за исти број дана и ноћи прешли овај тешки пут до Ск 
ње узнемирило успаване грађане.{S} Нити су волујари међ собом разговарали, нити је било уобичај 
таљни распоред повлачења.{S} Команданти су на тој седници утврдили да се одмах, једним делом ве 
е шарке на тамничким вратима.{S} Ћивоти су се отворили и бледа светлост кандила обасјала је там 
, нико опојати, нико прекадити; четврти су кренули а немоћне своје, децу или родитеље, оставили 
о на фронт.{S} Од овога тренутка власти су већ немоћне ма што да изврше и ма што да спрече.{S}  
 земља и мемљива лица светаца.{S} Кости су заклопотале и скелети, огрнути хермелинима и, с краљ 
лом.{S} Сад је већ дубока ноћ и арнаути су се повукли у куће замандаљили врата и спремили пушке 
ти и хоће ли кад год чути о њима; трећи су кренули са горким сазнањем да су за собом оставили г 
кретати и то са целом породицом а трећи су доносили средње одлуке: да породицу оставе а сами да 
ежу и све их више остаје успут.{S} Ноћи су биле нарочито страховите, а већ се нигде није могло  
ост зависила од њиховога нахођења, ђаци су слати у прве редове.</p> <p>— А ја знам команданте к 
егледан и бескрајан ред кола.{S} Пешаци су ухватили утрине с једне и друге стране друма и иду л 
 Чаршија је већ била узбуђена и трговци су нас, са дућанских врата, питали погледом а ми смо од 
је, свршено је све!...</p> <p>Савезници су опрали руке, непријатељ је заурлао: „Распни га!“ Крс 
ар, може ли се донети?</p> <p>Савезници су били примили на себе снабдевање српске војске и, пре 
т је бегао и јурио је гомилама, војници су протрчавали, јурили су и неки официри на коњима, а п 
а воза је било већ пуно живота, војници су још једнако излетали те точили воду са станичне чешм 
обља, недалеко од Патријаршије, војници су копали дубоке раке.{S} Ту, у тишини, под строгим стр 
о је био дубоко тужан обред.{S} Војници су се, спуштајући топове у раку, праштали са њима као с 
били ни дотерани на станицу.{S} Војници су, разуме се, држећи се тачно наредаба, грубо гурали и 
полезте, не гините лудо!</p> <p>Војници су се већ израније склонили или причучнули у јарак крај 
који су настали на нашим обалама, Немци су, незаштићени више својом артиљеријом, која је остала 
анковић.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Немци су већ у Јанковој Клисури а, канда је и Прокупље пало.{ 
мо сви и пођосмо на јуриш.{S} Србијанци су нас дочекали на бајонет.{S} Тада сам први пут срео с 
1_C34"> <head>ПОГОВОР</head> <p>Странци су писали врло много о великој трагедији српскога народ 
на друму и туда ће сила проћи.{S} Турци су мало залазили ван друмова и зато су увек више патила 
 Турци? — учини нана, па додаде — Турци су сила децо!</p> <p>— Па шта су они радили?</p> <p>— З 
 У успеху дарданелске експедиције Турци су видели крај свога господарства <pb n="54" /> у Европ 
богатим учинили.{S} Догађаји и тренутци су се низали пред његовим очима брзо, хитро, без реда,  
 нас ко не чује да се радујемо.{S} Вуци су још у тору!“ Напрегла сам ухо и слушала, тако ми је  
е?— пита војник.</p> <p>— Наше је, наши су га краљеви зидали — вели Краљ — три брата, Вукашин,  
али на наше бегунце - ради пљачке, наши су били оружани и — ето!</p> <pb n="309" /> <p>Свима би 
оравском правцу.{S} По тој линији, наши су држали Водице, североисточно од Бољевца, затим Мало  
наест топова.</p> <p>На тај начин, наши су већ били спремни да приме и већу борбу која се одист 
летео у ваздух магацин на станици; наши су га, напуштајући варош, упалили.{S} Сви остали магаци 
 поче с обе стране; <pb n="451" /> наши су тукли аероплане и бежанијску косу а њихови Баново бр 
спред свију, трчао сам као луд.{S} Наши су официри мислили ваљда да је то храброст, али је то б 
било опште осећање наше војске.{S} Наши су се ратом прекаљени позивци, са родитељским сажалењем 
, који су наше страже запазиле.{S} Наши су отпоздравили непријатељев пушчани поздрав али, према 
ких плотуна па затим све умуче.{S} Наши су добили наређење да напусте положаје и да се повлаче  
је Феризовић пао.{S} А и у Липљану наши су већ бацили у ваздух железничку станицу и напустили г 
отишао је последњи воз пут Косова и тај су у качаничкоме кланцу напали Арнаути пушчаном паљбом  
и крај стола, наднет над карту на којој су обележени путеви судбине његовога народа и пролазећи 
> <p>Дарданелска експедиција, при којој су се енглеске лађе ломиле о утврђења која су сами Енгл 
е и она стара кутија на орману, у којој су дечије играчке и оне старе књиге, које је он дугих з 
а оде до Београда и обиђе кућу, у којој су сами жена и четворо деце.{S} Командант му је дозволи 
ан, одржана је још прексиноћ.{S} На њој су донете и последње одлуке које су одмах и извршене —  
иљанскоме фронту довољно изломиле, ипак су они тек месец дана у рату и, како других фронтова не 
на војска и онај народ, али су ту, ипак су ту!{S} А сад, овога часа, овога последњега часа, ето 
атељске војске па да се предаду.{S} Тек су два конака од Приштине, па их већ саломио умор и пат 
ити нам се и наћи жељена мира.{S} И тек су стигли а ево их ова олујина понесе да их однесе на н 
 скоро недељу дана док сам умолила, док су прегледали спискове.{S} У обема оно исто <pb n="424" 
оји ће поћи у Митровицу и за време, док су још возови стајали, повела разговор са познаницом, к 
хоће да пати заједно са њима.{S} И, док су трећепозивци наносили дрва и спремали ватру за себе  
еца врискала у оној гужви и гомили, док су рањеници и болесници кисли молећи да их пусте у ваго 
 се око мангала да се пробдије ноћ, док су се дечаци из ратарске школе, чим су се мало загрејал 
ута.{S} Мајка ме чак увукла у собу, док су се други мајали око мојих ствари а бабо презао кочиј 
се да своје стечено право постигну; док су незаштићене жене и мала деца врискала у оној гужви и 
 очајна, дивља и одвратна слика.{S} Док су бедне, прокисле и промрзле породице, које су целе но 
е те ми помогоше да нађемо кола.{S} Док су ова стигла, стајао сам крај беднога Бековића, који ј 
ло онако млада а тако осакаћена.{S} Док су сви остали рањеници у великој соби, где су лежали, ј 
е, па изнесоше руде, па точкове.{S} Док су момци из батерије то радили, командир сјахао с коња  
ћу, као оно месец у зимске ноћи.{S} Док су кровови у први мах изгледали као једноставна модра м 
, који су се решавали да остану.{S} Док су се једни решавали да остану, други су <pb n="551" /> 
сам код старице пробавила све време док су они били у Шапцу.{S} Није ме пуштала да излазим из к 
нака он нештедимице дувао.</p> <p>И док су ови задовољни били што су и толико нашли, наилазили  
еша и Гојко, и много су мука видели док су га назидали.{S} Све што би они за дан назидали, <pb  
и, знајући колико их је труда стало док су стекли ово мало ватре и нису пуштали к њој.{S} Они с 
ио тај човек?</p> <pb n="549" /> <p>Док су се посланици савезничких држава спремали да крену за 
head>VI</head> <head>Збег</head> <p>Док су се бегунци раније само једним делом склањали у Пришт 
брашно, шећер, кафу и друго.</p> <p>Док су се с једне стране бацале, гореле и продавале у бесце 
ешиле да остану у Призрену, са очајањем су шапутале међ собом вест, да је Краљевска Влада напус 
бан, стижу где су кренули.{S} Тим путем су имали кренути и дипломатски представници страних сав 
љенички искази били повољнији а са овим су се слагали и извештаји Арнаута са наших предстража.< 
 и постељу или управо једно ћебе, којим су се заједнички покривали.{S} Видео сам га и оне ноћи  
 то није био онај усклик радости, којим су ослобођени приштевци пре три године, када је Краљ ос 
 стражар <pb n="601" /> на друму, којим су се толики догађаји ваљали.{S} Био је он сведок можда 
е све ово збива на њиховом друму, којим су некад једва једна или двоја кола пролазила дневно.</ 
у собу да опет седну око стола за којим су дотле очекивали да мине поноћ.{S} Нико ни речи не зб 
еба у руку и мало куванога пасуља којим су га понудиле избеглице са горњег спрата ханског.</p>  
бом оставили спреман нарочити воз којим су требали да крену за Битољ и страни посланици, ако по 
з ичега, кренуо је лабским друмом којим су већ били загушили бегунци, који су отуд бегали ка Пр 
овори пуковник показујући на друм којим су се већ догледали предњи редови челнога батаљона.</p> 
о тешки товари беде и невоље.{S} На тим су вагонима нагомилани дењкови, сандуци, шпорети, чунко 
док су се дечаци из ратарске школе, чим су се мало загрејали, прострли по земљи, без покривача  
 евакуисала болницу.{S} Пред начелством су се товарили сандуци на многобројна воловска кола.{S} 
на.{S} Као што ће из крви њихове, којом су богато натопили наша поља и наше горе, нићи слобода  
је нађе ван граница отаџбине, над којом су се завитлали тешки облаци, ипак је он, испрекиданим  
е долазак Моравске Дивизије, пред којом су ишли гласови о њеним славним борбама са Бугарима на  
иставао и она икона на зиду, пред којом су се он и жена топло молили Богу, кад им је старије де 
знаменита косовска Грачаница пред којом су негда збор зборила господа хришћанска и која је прих 
 пут, кроз коров и травуљину, под којом су лежала поваљена стабла и покрхано грање али, хвала Б 
ренутку покушао да браним небригу којом су ова деца очупана од својих кућа и бачена у невољу, н 
о на крову, догорели балвани са треском су падали, основни се зидови делом порушили и кров је в 
а се колико толико осамим.{S} Предамном су биле једне кочије добро покривене и затворене са сви 
кта моравиног код Домороваца.{S} На том су делу карте поједина места нервозно подвлачена по два 
 се уступи мало сувоте.{S} Веле, доцкан су синоћ стигли, ноћ већ пала, све затворено, све погаш 
 осећај, ви сте мисао; а осећај и мисао су кадри и мртве из гробова да врате у живот.{S} Кад та 
лаву првога војника новога века.{S} Ово су слаба и недорасла деца и изнурени, кржљави људи.{S}  
 од прилике убиство могло десити. — Ово су све Арнаути из околних села; они нису изгинули пре о 
ли два.{S} И ништа друго неће бити него су ови, чим је пала ноћ, напали на наше бегунце - ради  
брата, Вукашин, Угљеша и Гојко, и много су мука видели док су га назидали.{S} Све што би они за 
ез краљевине и војвода без војске, дуго су, дуго разговарали о злој судбини која их је постигла 
више још што би се могло дозволити, ако су Аустријанци једновремено сишли и Колубаром и Јадром  
ароши казује близину непријатељеву, ако су то његови метци који донде стижу те ниште и пале — к 
 воде на стрељање нису кукавице.{S} Ако су и бегунци, нису кукавице!</p> <p>— Зато их ја овако  
дносили, они су само посматрали.{S} Ако су, којим удесом, и поделили тешку судбину одступања са 
а је ко погинуо или да је рањен?{S} Ако су већ у војсци они су по канцеларијама а ако су дорасл 
у поверљиве.</p> <pb n="40" /> <p>— Ако су поверљиве не морате ми их казати.</p> <p>— Не морам! 
 у војсци они су по канцеларијама а ако су дорасли до војске, њих комисије ослобађају.{S} И то  
е стање бугарске војске такво.{S} И ако су их борбе на Тимоку и на Гиљанскоме фронту довољно из 
 говорио а шибао је сироте вранце и ако су као стреле летели.{S} Једнако их је шибао и псовао и 
у блату бирати место где ће стати и ако су јој и ципеле и чарапе и један део сукње биле већ тол 
, намо!...{S} И ако је мутно небо и ако су нам исплакане очи, ми је догледамо, ми је видимо, он 
>— Какве лиферације, молим вас, сем ако су кадри да нам лиферују савезничку војску.{S} Него, хо 
.</p> <p>Пре четири или пет дана, овако су исто код овога хана седели око ватре и министри, кој 
патили?{S} Боже, мислили смо тада, како су биле тешке патње наших старих и како је скупо плаћен 
оверила; да их види здраве и чиле, како су дошли још једном да <pb n="602" /> обнове материн гр 
 међу собом језовите приче о томе, како су испијали очи јунацима на Куманову и Облакову, на Бре 
 у нашим логорима.{S} Казивало се, како су Аустријанци при сусрету са Немцима, на српској грани 
="533" /> а крај ствари неодевени, како су у последњем тренутку избегли, прозебли, престрављена 
дитеље?</p> <p>И ко зна, Боже мој, како су се све звала ова друга дечица?{S} Она тамо чупава мо 
е окануше па одоше даље</p> <p>— А како су на другом месту?</p> <p>— Тако, једу и пију.{S} Истр 
о хоћемо, њих ће то тешко ганути а како су кратковиди могли би и онда чак, кад Бугарска огласи  
 једну столичицу која је ту остала како су се деца играла.{S} Он нам је испрекидано казивао по  
упљу.{S} Чуо сам да је избегла, па како су прокупачки бегунци овуда прошли, рекох да је нађем.{ 
се расни осећај још више развио од како су у нашој средини, али су нам се придружили и други.{S 
свакоме ћеш их кораку срести.{S} И како су све те слике разнолике, како невоља уме у разним бој 
 збиља, страховито је било гледати како су се бацале ствари које су се на колима довукле <pb n= 
сам саме жене с децом, па да видим како су прошли.{S} Нећу седети, само да навирим, да се поздр 
ола ту на сред друма, онако у реду како су стигли или одјармише <pb n="439" /> волове, почистиш 
Спусти га ту, крај овога.{S} Видиш како су се дечица скупила па ће лепо да се ухвате за руке да 
ко смо мислили, тако смо веровали, тако су нас лажно и обавештавали, заваравајући нас, уљушкава 
е.</p> <p>Тако су свеци одступали, тако су са народом и војском и они прешли преко високих план 
 и износе ми неодољиве разлоге.{S} Тако су исто можда саветовали и износили му неодољиве разлог 
 у обичају по кућама на истоку.{S} Тако су исто снесене ствари товарене у кола, водећи очигледн 
об само искреним, детињим сузама и тако су послала Богу најтоплију молитву за душу матере своје 
зе тужне молитве и тропаре.</p> <p>Тако су свеци одступали, тако су са народом и војском и они  
т и дражити га противу нас.</p> <p>Тако су забринути људи међу собом водили разговоре, не могућ 
Ми морамо! — прекиде Пашић.</p> <p>Тако су, ови разговори и саветовања, били у неку руку минист 
и се а ђенерал га пита:</p> <p>— Колико су ти деце Аустријанци поклали?</p> <p>— Троје, господи 
нисам одговорио.{S} Дубоко, врло дубоко су ме коснуле његове речи.{S} Кренули смо ћутећи и избе 
их милосним именима и плакали су, горко су плакали.</p> <p>Официри су окретали главу да сакрију 
а возу били су врло престрављени и мало су говорили или су можда мало знали.{S} По њима, једно  
10" /> ђенерали Јуришић и Живковић мало су узимали реч постављајући само по где која питања.</p 
са телом, она је ван њега; мисао и тело су се растали.{S} Тело је заробљено, везано, предало се 
<p>— Па шта су они радили?</p> <p>— Зло су радили! — заниха нана главом — А треба да вам кажем  
вести, које су стизале са бојишта, само су <pb n="31" /> још подржавале то поуздање у нама.{S}  
јим путем, којим правцем?</p> <p>— Само су два правца могућа — одговори <pb n="556" /> помоћник 
 како суну ватра.</p> <p>— Ено их, тамо су! — кликну капетан.</p> <p>Водник узе брзо да удешава 
ло друкче а код трећега друкче.{S} Тамо су опет друге власти поселе бусију.{S} Ако и продреш у  
љати тамо.</p> <pb n="615" /> <p>— Тамо су ваљда већ стигли савезнички посланици?</p> <p>— И да 
рији и сама домаћица, мајка дечја, немо су је пратили и кријући једно од другога погледе, које  
p> <p>И влада и Врховна Команда, брижно су очекивали извештаје са косовскога бојишта и са јужно 
шта али нови, који су наилазили, очајно су већ молили за мало крова, само крова, без постеље, б 
влаче у правцу качаничкога кланца и оно су били последњи, почасни плотуни, избачени у одбрану С 
ближе зори, јер кроз ноћну тишину јасно су допирали топовски јеци.{S} То је одмах после поноћи  
, становници ове прљаве зграде, извесно су из својих рупа са незадовољством посматрали непозван 
и данас сретао улицама забринуте, ведро су се поздрављали и живо разговарали.</p> <p>— То би св 
што што се и не може назвати колима, то су два точка и високи ступци са стране; за њима поштанс 
емо и које ћемо залити крвљу својом, то су баш оне планине, које сам онда са Врдника догледао,  
ећ су вера хришћанска и вера српска; то су храмови под којима је први пут пропојала хришћанска  
нице и препуне су наших рањеника.{S} То су они несретници што су се јуче, када је капетан излаз 
главе и црвеним крстом више чела.{S} То су остаци неке руске мисије и доктор, шеф мисије, у гло 
о сам се као да сам погођен њима.{S} То су оних шест пушака, што сам их са стрепњом очекивао да 
ени кофери са никленим катанцима.{S} То су даме које су се решиле да напусте београдски корзо т 
 да уме ценити културне раденике.{S} То су Французи.{S} Запитајте кога, који познаје прилике у  
рама и плавим шајкачама на глави.{S} То су били ђаци наше ратарске школе, који су као регрути д 
коју су лутале сенке бивших људи.{S} То су били или војници испијени глађу, угашена погледа, ли 
 читавога роја неодређених мисли.{S} То су биле и мисли и сећања и представе и опажања и све се 
сту и све се јасније обележавају.{S} То су два коњаника који зауставише нагло коње испред наше  
 за свечаности, у стилу Луја XIV.{S} То су она кола, у која се прежу два пара бираних коња, оки 
p> <p>— И видите — рече она гомили — то су моја кола, реквирирали су нам их за државне потребе  
 на свога српскога брата...</p> <p>— То су ваше балканске ствари!{S} У осталом ја мислим, да... 
="682" /> <p>— Ал те ватре?</p> <p>— То су логори око вароши, шта може бити друго него логори.< 
ранећи Београд, али је мајка мислила то су само голе речи неискуснога детета од шеснаест година 
е црте клонулости и одрицања.</p> <p>То су били дуги, бескрајни, у врсте постројени редови глад 
а, да промичу ужурбане сенке.</p> <p>То су отац и мајка, који већ целу ноћ нису очи свели, избу 
ла, нигде крова, нигде ватре?</p> <p>То су била та мучна, та тешка питања којима су се сви бави 
удно погледали тамо на лабски пут: зато су жене и деца, до пред сам мрак стајали пред вратима,  
 свој начин одужиле „овој земљи“ и зато су, кад је требало бегати из Ниша прошле све могуће кан 
рци су мало залазили ван друмова и зато су увек више патила она села која су им била на путу.</ 
ал велим, ко зна од кад је липсало, ето су га већ и пси рашчупали.</p> <p>Он ме погледа још јед 
аљу а према стоци коју терају, нарочито су нежни:</p> <p>— Ајде, воко, ајде!{S} Потегли мало да 
рци из трећег позива и оно војника, што су их патроле јуче прибрале; полегли по јаругама, по ку 
омиле.</p> <p>И одиста, та су кола, што су се спустила из Топлице у Косово, повукла све што се  
ане и ручати и попити по чашу вина, што су они брижљиво и спремили, па ће моћи и проспавати пос 
етле очице пуне радости и поуздања, што су виделе татицу који ће их сад бранити, који ће им пом 
изродила; дорасле су друге девојке, што су тад деца била, па је међ њима она нашла себи снаху.{ 
 освајао и једино доле, под друмом, што су се догледали, као догореле звездице, слабо осветљени 
требе ту.{S} Нашло се и хране мало, што су домаћини посакривали па не смели после због Турака д 
смисла —</p> <p>— Шта?</p> <p>— То, што су вас напали Бугари!</p> <p>Други један, његов колега, 
, ако би где затекао какву команду, што су му одвојили по где што из казана.</p> <p>Шестога дан 
 позивац узе да ми говори:</p> <p>— Што су те, бре, послали овамо на кланицу; ниси ти за тај по 
омрчину која је у толико гушћа била што су се ватре већ почеле да туле и само још овамо и онамо 
е с коња те почеше расточавати кола што су се заглавила на ћуприји, да би себи отворили пут.{S} 
роле и довео га, подвикнуо је онима што су се после дневне борбе одмарали крај ватре и закрчили 
албанске планине.</p> <p>Међу онима што су се кренули ка Битољу па се вратили са Љум-Куле и вај 
аг у село и са њим она два домаћина што су нас били допратили.</p> <p>Нас дечицу мајке метнуле  
ош.{S} Видели сте оне силне гробове што су остали за нама, у њима су деца ваша; видите ли ове с 
их нерешени, неодлучни као и раније што су били, и иду другом, иду трећем.</p> <p>— Ја идем, у  
тености, журби, по забуни, по овоме што су сви погубили главе и по томе, ако хоћете, што неприј 
љевске сени.{S} Молиле су се за оне што су остали на дому и за ове који су кренули у збегове; м 
бове оних што су пали и прибира оне што су остали живи и доји их на недрима својим вером и поуз 
ће, тамо у будућности, заменити оне што су поподали на бојишту.{S} За таљиге везана коза која х 
ником, ни женама ни деци, не говоре што су доконали, како се не би чуло и рашчуло те да од неку 
и гризе дрво у долапу, дах оне деце што су спавала и крчање у грудима учитељевим.{S} Мало затим 
е у шуми још био мрак и оне свећице што су се кретале овамо <pb n="251" /> и онамо изгледале су 
"43" /> се људи у кафане да преруче што су чули, да допуне оним што нису они чули и да прокомен 
осподњег.{S} Они што су се борили и што су нас бранили или изгибоше или се одметнуше у планину  
па шта нам Бог да!{S} Где су толики што су пред нама измакли нек будемо и ми, што је њима нек б 
 л’ што је дан био тако суморан или што су прилике биле такве?{S} До подне све је било мирно ал 
</p> <p>И док су ови задовољни били што су и толико нашли, наилазили су нови и нови и све нови  
сне линије на шалонама утрнуше; они што су вирили на капиџицима појавише се на улици и почеше,  
е памти од потопа Господњег.{S} Они што су се борили и што су нас бранили или изгибоше или се о 
: „Добро је и ово, има горе.{S} Они што су изгинули не марширају више!“ Ето такав је Бојко.{S}  
е ли ко водио рачуна о нама?{S} Они што су се завукли по канцеларијама послали су нас да изгине 
н зором, већ се ведра лица буде они што су легли клонули и изнемогли; дижу се са вером они који 
задржати место у вагону на које они што су без оружја немају право.{S} Госпође <pb n="111" /> с 
пашћемо један крај другога, као они што су их опевале народне песме!“</p> <p>Мој син је био сре 
/p> <p>Малочас дођоше и они војници што су зашли да нам нађу стан.{S} Мени и мојој породици при 
и наши трећепозивци, они несретници што су тако скупо искупили своју старост и невештину.{S} Пу 
х рањеника.{S} То су они несретници што су се јуче, када је капетан излазио са батеријом из Чач 
е на нас само у толико тежак утисак што су њиме прошла за Солун и два народна посланика.</p> <p 
 Цариград заузима само са сува, као што су то сви досадањи завојевачи његови, почев од крсташа  
 дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањем робовању причали наши дедови!</p> < 
 дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањим збеговима причали наши дедови!</p>  
 дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањим патњама причали наши дедови!</p> <p 
 седница враћао уморан и духом, као што су му већ клонуо поглед и опуштене руке, казивале да је 
веду ноћ.{S} На то их је определило што су ту ван вароши затекли логоре војске која сутра креће 
 то ја знам.{S} Једино ме је тешило што су сви говорили: сад је рат свршен.{S} За неколико дана 
рену, тешка срца испратиле, тежа но што су њихову старију браћу у фронт послале.</p> <p>— Како  
и у њу, развио се вашар богатији но што су за време Краља Милутина били приштински сајмови, на  
оже наићи на непријатеља а нарочито што су се борбе водиле преко самих шљивака те ко зна где се 
ло није свет могла умирити околност што су у Призрену још и стари Краљ и Престолонаследник.{S}  
>— Таман толико колико да се покају што су натрчали на нас — одговара ребрећи се београђанин.</ 
у Дечане да заноће а остаци се ових што су наставили пут, разредили и расули по ноћи те се и не 
отојичашња размишљања, неко од оних што су измакли не хотећи да се задржавају, узвикну „Ево га  
 на Косово те пребраја гробове оних што су пали и прибира оне што су остали живи и доји их на н 
лижи, наићи ће све веће гомиле оних што су на друму далеко за нама заостали.{S} Распртисмо това 
буду правили каријеру на рачун оних што су изгинули, узећу земљу са гроба детињег, замесићу бла 
е и тако јасне и вероватно зато баш што су јасне, дипломатија их мање види.</p> <p>— На жалост! 
у дах и бројала му ударе срца.{S} Зашто су људи око мене шаптали, не знам.{S} Нити нас је овде  
дила и повукли се у своје ћелије, пошто су дебелим кључем три пута окренули у црквеним вратима. 
га штити од кише.{S} Једни стоје, пошто су нашли једва толико места да могу увући ноге измеђ ст 
снажне живце да се то издржи!“ И, пошто су утврдиле да такве живце немају, оне су се радије при 
Они су се свакојако решили на то, пошто су се тачно обавестили о ситуацији.{S} И за нас нема ни 
ла извести.</p> <pb n="558" /> <p>Пошто су донета решења у овоме смислу и одлучено да се и мини 
ржите се колико можете!“</p> <p>— А зар су ту и ђенерали са фронта?</p> <p>— Ту су.</p> <p>— Ко 
гла цела једним правцем да одступа, јер су поједини путеви такви, да би се морало појединачно и 
уски, већ не могу више, дигли руке, јер су почели и они да гину.{S} Не могу од куршума да се пр 
 тамо већ чује пуцање српске пушке, јер су му село извесно већ напустили Аустријанци.{S} Ех, Бо 
исане госпође, свеже и тоалетиране, јер су безбрижно провеле ноћ у топлој соби.{S} Један ће пос 
огуће било ићи а странама још горе, јер су крај кућа, под стрејама, спавале избеглице а нарочит 
сен — да су тако исто или још горе, јер су пале у руке непријатељу, пропале и све друге наше те 
 се ка Слатини.{S} Топови још ћуте, јер су на друму у маршевом поретку, очекујући наредбу да се 
ле али женске су се држале на цени, јер су их Турци много куповали.{S} Појединим стварима је ча 
 ма и преморени, бојали су се лећи, јер су били толико прозебли да су сну претпостављали бдење  
, како их непријатељ не би зграбио, јер су то она деца која ће марта месеца идуће године бити р 
е онима који су боље прошли од њих, јер су се дочепали кола и снабдели храном, а има и равнодуш 
аге које слазе са Косова, врло мале јер су утрошиле велики број војске на образовање гарнизона  
што пре ухватити места и распремити јер су све нови и нови гости придолазили, а што се више веч 
/p> <p>— Не знам... мора бити много јер су отерали наше из шанчева.{S} Ја кад сам измако до Поз 
као глас да је пут за Дебар немогућ јер су Бугари заузели Гостивар, те се више ни у ком случају 
ити?</p> <p>— Шта је то, питате?{S} Вас су тешиле билетени и варљиве вести, које су надлежни ра 
-Хан а затим што пре у Скадар.{S} Данас су пала два владина коња с товарима и скрхала се у амби 
ечером.</p> <pb n="725" /> <p>И вечерас су прочитали молитве, налили уља у кандила и повукли се 
алаксава.{S} Клонули од глади сваки час су седали крај друма и очајно гледали гомилу која крај  
о у сувоти.</p> <p>Повео сам их и успут су ми казивали своје невоље.{S} Путују из Крушевца, на  
дозвољавала да је носе на раменима, већ су је морали по где кад спуштати на руке.</p> <p>— Може 
он кадгод потезао на дахијске људе, већ су ту једну ноћ, пре но што ћете ви наићи, испред вас б 
 отварани, многи који су имали кола већ су их натоварили и кренули пут Тетова, а око десет часо 
 опет било невоље.{S} Топовска зрна већ су тресла призренске кровове, када је пристао да напуст 
 Русија објавиле су рат Бугарској и већ су се Французи на југу ангажовали у борби; Енглези бомб 
 своју, Светога Андрију.{S} Охрид и Пећ су вера хришћанска и вера српска; то су храмови под кој 
донело стипендију.{S} Професори у Прагу су ме храбрили, обећавали ми велику будућност, био сам  
је.{S} Сад је сасвим друго; на Београду су енглески и француски топови а по Дунаву и Сави плове 
ја, земље и влажних опанака.{S} По поду су тврдим сном спавали и жене и људи.{S} Лица им се нис 
ља и у тренутку изчезава.</p> <p>У возу су извесно бегунци из Митровице, из које се данас као и 
ва батерија већ измиче.{S} Али на крају су тамо, ван вароши, још и касарне, које су претворене  
дном јексеру; са рупом у дну зида, коју су пацови разрили — све то осветљено полусветлошћу свећ 
ивена и на брзу руку обучена деца, коју су родитељи још за дубоке ноћи извукли из постеља.{S} С 
 и тетка Стана, самохрана старица, коју су сиротиња и самотиња пре времена преломили.{S} Некада 
новала опасност и старији грађани, коју су умели да процене значај те опасности.{S} Донете су п 
за даље напоре.{S} Лево, у долини, коју су осенчили пропланци, међу које се скрила, оцртава се  
 у вагонима на ћупријској станици, коју су засипали непријатељи бомбама са аероплана.{S} Најзад 
} Вардар нарастао блатњавом водом, коју су снеле кише, те шуми и дере преливајући обале.{S} Већ 
 су аероплани већ учестали ватром, коју су сипали на Крагујевац.{S} Врховна <pb n="280" /> се К 
е гледа по кући, не мисли на кућу, коју су он и жена двадесет година кућили и коју ће сад за је 
и мртви осетили сузе оне мајке, за коју су они животе своје дали; нека би им тако земља била ла 
ма лежи једним дахом порушена кула коју су дотле зидали од грчких, румунских и савезничких кара 
вој башти коју су успут срели и на коју су гладни пали као скакавци: или су поделили већ пола с 
кога косовскога поља, бела црквица коју су подигле дарежљиве руке београдских госпођа, али која 
ила на једну велику гробницу, кроз коју су лутале сенке бивших људи.{S} То су били или војници  
лупаних а место никловане руде, уз коју су се презали пастуви из краљеве коњушнице, утурена је  
 је и кроз њихово село провалила и коју су дечица својим очима гледала.{S} Он је тамо, међ њима 
е душа.{S} Нашли су се још другови коју су му малодушност подржавали, који су му болове дражили 
 па још несвесни потпуно опасности коју су преживели те немо гледају <pb n="536" /> за собом ук 
са који су упљачкали у првој башти коју су успут срели и на коју су гладни пали као скакавци: и 
чинама.{S} Била је то последња ноћ коју су провели под својим кровом они несретници, који ће су 
 <p>— Ово је читав план, клопка, у коју су упали Немци.{S} Наша је улога да њих а са њима и <pb 
земљи.{S} Под њима влажна земља, у коју су се утисле стопале несретних мајака, које су оставиле 
, коју је одредио за свој штаб и у коју су се прибрали и болесници.</p> <pb n="190" /> <p>Тек ш 
елили већ пола суву пресну бундеву коју су нашли под нечијим кровом где ју је домаћин обесио је 
абрале да запевају песму тужбалицу коју су негда, после Косова, једном запевале.</p> <p>Пошто с 
 поручник плану на један мах.{S} Крв му су попе у образе, наслони се на штаке и гурну лактовима 
роз гомилу и уведе је у вагон, при чему су га пратили благодарни погледи целе гомиле која се ма 
арска и не мисли напасти Србију, о чему су они добили најдубљега уверења непосредно од бугарске 
 не могу никада заборавити.{S} По друму су лежали окрвављени људи, жене, деца, побијени коњи и  
је се отимају од продаваца.{S} У кафану су придошли и чиновници, који су раније напустили канце 
а што почивају у морској дубини и бесну су игру зачели, претећи и небу и земљи.{S} Обала је дрх 
 очекивала да притисне свог јединца; њу су засипали таласи и квасили јој брижно лице те се меша 
ва мршави грудни кош тужне мајке.{S} Њу су засипали таласи и квасили јој топла материнска недра 
 утурена је једна очишћена грана, за њу су конопцима привезани јармови и ујармљена три пара вол 
а ако се човек за времена не уклони; ту су биле <pb n="266" /> жене које нису знале где су им м 
 да их поведе ни да их усаветује.{S} Ту су биле мајке које немају начина ни себе да умире а тре 
иније повијане и опет исправљане.{S} Ту су се водиле последње борбе које су решавале судбину и  
једног до другог дућана и пазаре.{S} Ту су погађања, ту цењкања, јер се купује на мање и на виш 
их повољних вести, нису веровали.{S} Ту су се развили живи разговори, објашњења, распитивања, м 
згубили веру у државу и њену моћ.{S} Ту су се јавили и први знаци расула и безвлашћа.{S} И као  
 једну државу која плови по мору.{S} Ту су радње и трговине, ту касине и клубови, забаве, разон 
т, то је био читав логор очајних.{S} Ту су били људи који су раније избегавали из Београда, из  
су ту и ђенерали са фронта?</p> <p>— Ту су.</p> <p>— Који?</p> <p>— Рашић и Гојковић.</p> <p>—  
 утапкана, траг је уништен; на спалишту су ватре догореле, пепео се развејао; из душа је несрет 
 подрума, притварајући врата, иза којих су деца и даље врискала и очајно довикивала: „Тата, тат 
о улица јасно оцртане сенке изнад којих су се истицале сенке јабланова и минарета.{S} Оно страх 
 Дримових, сагледаћемо границе до којих су допирале наше наде а иза којих настаје једна бескрај 
се два уздуж састављена стола око којих су поређане столице.{S} Седи се и на креветима и на сан 
аници морају знати општу ситуацију, њих су њихове владе извесно обавестиле и, чим се они не одв 
и, <pb n="382" /> јуче прекјуче.{S} Њих су већ цигани одрали а гаврани их рашчупали; леже полом 
една кола покривена арњевима.{S} Из њих су се чули женски и дечји гласови.{S} Са леве стране др 
гацина, вукли по коју врећу брашна, још су далеко били од несретне немани глади која ће доцније 
ажна и кишна.{S} Пропустила сам јуче, у суботу, да одем на гробље па пођох данас, да запалим св 
се, не би ли нашла који доњи део хаљина сув да избришем дете, коме је косица и лице било мокро  
рокисломе детету.{S} Добила сам и један сув војнички шињел те сам свукла с детета мокре хаљиниц 
то да примети песимиста, један господин сув као босиљак за иконом који дугим и танким прстом ск 
о ко може на леђа понети хране: брашна, сува меса, сира и сланине, те да се исхрани збег док си 
опа сувоте.{S} Али ни тога нигде, свака сува стопа земље заузета већ.</p> <p>Колико у оваквим п 
аструг сир из качице, скидао из димњака сува ребра и преламао их да могу у торбу наићи и како ј 
косе, светлих и округлих очију и висока сува врата, уз који се при говору јабучица пење и слази 
о тврдио да се Цариград заузима само са сува, као што су то сви досадањи завојевачи његови, поч 
жи; свако вече на његовој постељи стоји сува преобука, кад стигне, засут морским валима са који 
дубља и црња.</p> <p>Тешко је било наћи сува места, где би се могло прилећи или бар заклонити,  
е Дивизије која стиже отуд са Дрине, са Суве Горе.{S} Када је 27. септембра непријатељ, после в 
ој замагљене, угашене и без сјаја, усне суве и загореле а коса увела и проређена.</p> <p>Њу ник 
праштање гламње под секиром и пуцкарање суве гране на пламену.{S} По друму још гмиже маса, која 
својој <pb n="479" /> бошчи једно парче суве крпице и даде ми.{S} Је ли било чисто или није, ко 
о сем мало дивља воћа којим смо квасили суве усне.{S} И тога је брзо нестало.</p> <p>Муслиманск 
ске сеоске уџерице, по хановима; јео је суви хлеб или где кад, ако би где затекао какву команду 
еле воде, у које ће се домало надробити суви хлебац те изгладнели и прозебли заложити чиме топл 
ја ти кажем шта сам чуо! — додаје један суви и болешљиви господин, изгледа више препао но сви о 
па то ти је.{S} Разумеш ли сад!?</p> <p>Суви господин смагну својим уским раменима па се замисл 
 на јадранским обалама, загрлити својим сувим и коштуњавим рукама све што се спасло и веровало  
дна изгледа.{S} Лица обешена и подбула, сувих напрслих усана, очију исколачених.{S} Прљав, необ 
 или молба за помоћ?{S} Када сам још са сувих, усијаних усана, чула вапијућу реч: „Мама!“ ја са 
е измакао негде у страну.{S} Заробљеник сувих усана и већ угашена погледа прикрада се, обзирући 
 ми је требало.{S} Осећала сам се сама, сувише сама, јер ми је те зиме, по смрти мога другога с 
теља, толико ми је сад изгледало као да сувише брзо пролазимо крај поспалих гомила бегунаца, кр 
ичношћу, са које нису хтели да се удаље сувише далеко од својих имања <pb n="114" /> и своје ку 
над болним дететом али је болест била и сувише тешка.{S} Био је тифус који се још од турског ра 
збеглицама у Призрен.{S} Ова је смена и сувише доцкан дошла да би ма шта изменила у судбини Ско 
ами собом и својим путовањем казивали и сувише јасно какво је стање у Нишу.{S} Иначе, што се мо 
ви би после те наредбе још увек имали и сувише времена да се склоните из Скопља.</p> <pb n="90" 
 а нагло се бега из Куманова, биле су и сувише довољне да нас забрину.{S} Већ вечерашње вече и  
а је тешко, да је зараза опасна, да сам сувише млада али кад сам ја остала при своме, примили с 
у одговора: нису раде да истину сазнаду сувише доцкан; не верују више ни у чији савет и крећу.< 
 албанске планине где ће им таљиге бити сувишне а бедни коњић тешко моћи на себе примити да пон 
е, бојећи се да ће његово казивање бити сувишно крај бриге, коју нам је донео сусрет са коњаник 
њи влажни слој ђубрета а дубље је ваљда сувље.{S} Пацови, становници ове прљаве зграде, извесно 
 председник.</p> <p>— Јесам! — одговара суво и звера по судници и тражи очима хоће ли међу суди 
може стати.{S} Тамо где си мислио да је суво угажено сено, уквашено изметом, пиштало је под наш 
ћемо на Багрдану да их чекамо! — додаје суво и скоро пакосно песимиста,</p> <p>— Па најзад и да 
ковник и тешка брига осенчи му још више суво и коштуњаво лице.</p> <p>— Мислим, јесмо ли бар то 
 али покупише све брашно, сир, пасуљ, и суво месо, све што се нађе по кућама.{S} Однеше уз то ј 
 за ватру, поболи мотке у земљу, нанели суво грање и набацали, те начинили себи кућицу.{S} Ми,  
ојега смо морали прескакати да би нашли суво место на које се може стати.{S} Тамо где си мислио 
, не могу! — одговори Престолонаследник суво и клонуло.</p> <p>— Па ипак, добро би било.{S} Сут 
ри.</p> <p>— Покрет! — одговори капетан суво.</p> <p>— Хитан? — пита даље потпоручик.</p> <pb n 
</p> <p>— Да, мора остати — одговара он суво а и њему стеже жалост грло — Је ли остало тамо у к 
са себе хаљине, не би ли нашла ма једно суво парче којим би му превила раницу и најзад, здрах с 
и или круне зубима клип прошлогодишњега сувог кукуруза чија се зрна жуте као ћилибар.</p> <p>Пр 
испрскано блатом по кошуљици и стручком сувог босиљка заденутим у недра.{S} Па онда опет један  
{S} Имају већ на Дарданелским бродовима сувоземну војску а ни Египат није далеко.{S} Промислиће 
алаже га топлом вареником, пресвлачи га сувом преобуком и припаљује понова кандило, благодарећи 
крај плота, ако има само неколико стопа сувоте.{S} Али ни тога нигде, свака сува стопа земље за 
те обезбедила пола метра или нешто више сувоте на земљи, полегали би војници, регрути и бегунци 
чепали какве падине што би осетили мало сувоте.</p> <p>Па тако ту поседали крај друма, те један 
 куће и преклињали да им се уступи мало сувоте.{S} Веле, доцкан су синоћ стигли, ноћ већ пала,  
кућни зид како би целим телом својим на сувоти спавали а оставили места пролазнику.</p> <p>И то 
 Преседећемо ноћ — веле — само да смо у сувоти.</p> <p>Повео сам их и успут су ми казивали свој 
 са којима се толико борио, да му одмах сувотом окрепи тело.{S} Кад стигну велики Божји празниц 
рав кров, црепом покривен, који обећава сувоту под собом.</p> <p>Стоку, која је до малочас била 
 као скакавци: или су поделили већ пола суву пресну бундеву коју су нашли под нечијим кровом гд 
лије најпре пару сузом, па је тутка под суву сламу на којој спава и чува је као што се чувају к 
 пећи.{S} Немачке су старешине нарочито сугерирале такве бајке својој недораслој војсци, бојећи 
е настала, као да су сви били под истом сугестијом.{S} Студена поноћна промаја понова дуну кроз 
 се њих због жена поделише или одоше на суд и осрамотише, као да нису браћа.{S} Што би ми то, н 
је ни улицом могло више проћи.{S} Да се суд прелије, наиђоше још и бегунци из Гилана и моравски 
.</p> <p>— Не може друкче, ово је ратни суд! — осећа се позван полицијски чиновник да брани и д 
о да је то оно поколење, које ће донети суд о томе да ли је ово епска легенда, што се сад дешав 
их ће га малочас кратка пресуда прекога суда за увек одвојити.{S} Њима ће он, породици својој,  
га су извели из тамнице прекога војнога суда, који га је, због бегства са фронта, осудио на смр 
ким тихим узбуђењем, као оно кад са дна суда већ почиње да избија кључ.</p> <p>— А Румунија? —  
и оне, којима је намењено да приме први судар са непријатељем.{S} За капетаном крете и оно одељ 
го, све се пробија, надире гуши, крха и судара.{S} А све то обавија густ снег и страховита мећа 
рске катастрофе казују, да се у моменту судара, који се најпре само на једноме крају огромне ла 
х ланаца и гвоздених табла што одбијају сударе вагона.</p> <p>- Тога часа и том одлуком, која ј 
воде Ситничине.</p> <p>— Тамо се решава судбина мога јаднога народа! — шаптао би боно Краљ и од 
а брижно занихао главом:</p> <p>— Каква судбина!{S} Срби ће се опет борити на Марици! — и са ст 
 — стегни срце па трпи, кад ти је таква судбина!</p> <p>— Идем опет да га потражим! — рече жена 
ади само да виде како изгледа та њихова судбина.{S} Са по где које капије извирује женско чељад 
заустих да поречем.</p> <p>— То је моја судбина! — понови он још један пут — Одговорио дужности 
p> <p>— Насликао бих је, јер то је моја судбина.</p> <p>— Не видим — заустих да поречем.</p> <p 
ов, где се у XIII. и XIV. веку решавала судбина балканскога полуострва, где су доходили знамени 
оле ме, тешко ме заболе у томе часу зла судбина наша; с које год стране се бориш србина убијаш. 
н и крвав дан.{S} Тог дана се преломила судбина Београда и свих нас који од тога дана лутамо ка 
 липше.{S} Рањеник, којега је забринула судбина оне дечице, сети се нечега кад спази овога самр 
е оросиле очи.{S} Зар толико га коснула судбина овога коња?</p> <p>— Хајде, да крећемо! — рекох 
ве обале, на далеки запад.</p> <p>Чудна судбина!{S} Како смо мајушна и бедна играчка њена ми!{S 
 смо поднели, мени тадања Србија и њена судбина све више личи на судбину „Титаника“.{S} И она с 
последњи дан борбе и да је већ одлучена судбина Скопља.</p> <p>Киша је лила ту целу ноћ и од ју 
дане ропства.{S} И мене заболе несретна судбина онога оца, који се вратио своме мртвоме детету. 
 руку вратима казнећи тешко оне које је судбина већ казнила.</p> <p>Девојче је ућутало, јер ниј 
леко од материнских очију; болела ме је судбина оне мртве мајке крај чијег се тела игра невинаш 
раља!“ Они инстиктивно осећају да им је судбина доделила замашно учешће у догађају, који ће доц 
 Козјака до Валандова и од којих зависи судбина Скопља.</p> <p>Ма колико да су војници, који су 
е ће се пуних месец дана затим решавати судбина читавог једнога народа и одигравати најочајнији 
у битку, нека се на њој још једном реши судбина Србије...{S} Зар не?</p> <p>Краљ поћута мало и  
ј.</p> <p>И на мене остави дубок утисак судбина оне дечице од које се отац немилосрдно откида и 
а их предаду у загрљај двема разноликим судбинама.</p> <p>Био је већ увелико свануо дан кад сам 
сторије.</p> <p>Одиста је то чудна игра судбине!{S} На једном парчету земље од неколико часова  
е ли — додаде официр — каква је то игра судбине, како је то фатално, да се баш ово место где са 
стојања између два вагона, двоји те две судбине?{S} Шта је то што је оне тамо определило да пођ 
околење на које ће пасти сва тежина зле судбине или сви благодати добре судбине ових догађаја к 
о благодарност, већ и саучешће због зле судбине која је снашла.</p> <p>— Ваша љубав према нама, 
 оне вести које су се тицале непосредне судбине Скопља.{S} Чаршија је са источнога фронта била  
они код којих се деле две тако различне судбине.{S} Они у колима која слазе у Солун, после неко 
ина зле судбине или сви благодати добре судбине ових догађаја који се сад дешавају; или је осет 
 над карту на којој су обележени путеви судбине његовога народа и пролазећи по стоти пут у паме 
ти душу.{S} Већ се осећа студен загрљај судбине, као оно језа што предходи грозници.{S} Грађанс 
ти корачаш полако, тромо, корачаш путем судбине која ће једнога дана опет бити део српске прошл 
а време катастрофа, кад настаје царство судбине и случаја, добијају маха и заражавају светину.{ 
ј био немилостиви судија у опредељивању судбине.{S} Овај је сео у овај вагон зато што је ту наш 
опасностима и предају <pb n="686" /> се судбини или вољи других?{S} Један од тих најзад пресећи 
 су сву храброст и решили се предати се судбини.{S} Могло је и до Приштине бити тегоба, патњи и 
ађанин и наставља даље пут предајући се судбини.</p> <p>А пут све тежи, стаза по где где уска и 
} Тело је заробљено, везано, предало се судбини, закону, сили; мисао је слободна, њу ужад нису  
е очи становника који су се већ предали судбини те су још ради само да виде како изгледа та њих 
рода или у његовом карактеру, у његовој судбини или можда у неком фатуму; нема ли нечега општег 
се сами опредељујемо према даљој својој судбини.</p> <p>— Опредељујте се кад више ни једног срп 
јнику кога су звали Бојко „мали“ и злој судбини његовој приликом прогонења Аустријанаца из Срби 
 бол при напуштању већ изгубљене и злој судбини остављене вароши.{S} Маса света, међу њима најв 
ојске, дуго су, дуго разговарали о злој судбини која их је постигла.</p> <p>Када се већ разбукт 
 Идем путем, отуд, и мислим о несретној судбини овога народа.{S} Одатле, из те исте Патријаршиј 
вим брижним данима, враћао на помисао о судбини, које се толико бојао да га не прати, њему би с 
нуло и са самоодрицањем свако се предао судбини без роптања.{S} Што смо дуже газили у невоље то 
ше доцкан дошла да би ма шта изменила у судбини Скопља, која је сад већ одређена и неизмењива и 
пред дућанима, пред кућама, помирено са судбином, шапћући међ собом са извесним узбуђењем изазв 
х осећаја, да он, који толико дрхће над судбином својега сина, мора разумети и моју материнску  
 тамо.{S} И најуморнији и најсломљенији судбином, дигао је бар главу.{S} Било их је чак који су 
а стари војвода, заморен болешћу и злом судбином.</p> <p>Трећи старац, Министар Председник Паши 
 подвига за дрскост а Србији прети злом судбином.</p> <p>Бојао се тринаесте године и са детињом 
S} То је она страшна ноћ која је решила судбину Београда.{S} Он је <pb n="44" /> причао језовит 
 Србија и њена судбина све више личи на судбину „Титаника“.{S} И она се дуго и дуго градила — с 
 водиле последње борбе које су решавале судбину и овога задњега остатка Србије под Шаром планин 
рпске планине да са нама заједно поделе судбину једнога несретнога народа.{S} Кренули отуд, са  
је имао начина ни могућности да избегне судбину која га очекује.</p> <p>Живота још има само на  
у, несвесни у томе тренутку да мењају и судбину своју.{S} Онај виши чиновник, кога су прекјуче  
гласом:</p> <p>— Мислио си, зар, избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Савладан већ т 
м гласом:</p> <p>— Мислио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Кад год се ста 
 пискавим гласом; „Мислио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?“</p> <p>Погинути на К 
умњивој вери стави на милост и немилост судбину носиоца круне и углед Краљевине и, ађутант Тодо 
је многих, који су тако преломили своју судбину.{S} А тужни су то били растанци родитеља, који  
 главе, лежала у колима предајући своју судбину нашој заштити.</p> <p>Нас је свега десетак, од  
машући главом — Ето, зар не видите моју судбину.{S} Све што за дан саградим, зла ми вила за ноћ 
 Ако су, којим удесом, и поделили тешку судбину одступања са нама, они су поднели само физичке  
а могао запазити како она предосећа злу судбину која чека ову децу, онако као што је само мајка 
атих се ономе који ми је казао њену злу судбину.</p> <p>— Тражила, до сад је лутала друмом и по 
љен, изнемогао старац, без вере у добру судбину свога народа.{S} Када би се одвојио од прозора, 
ама.{S} Шта је то што их везује за нашу судбину?{S} Разумем оне, међу њима, који су Словени и у 
ине.{S} Али ноћас, над Призреном царује судбоносна ноћ; нешто тајанствено лебди у ваздуху, оком 
ље прострети и, ко зна какве значајне и судбоносне последице донети.</p> <p>Као оно у старој ис 
аква је пометња настала од прилике оних судбоносних дана а мало затим били смо већ на чисто да  
одмаче од топа и, пре но што би изрекао судбоносну наредбу, њему још једном задрхта срце.{S} У  
а, боље да га каже село па само њему да суде и ако има у кога пушке боље да је сам донесе јер с 
о, изгледа да је случај био немилостиви судија у опредељивању судбине.{S} Овај је сео у овај ва 
а по судници и тражи очима хоће ли међу судијама ма у чијем погледу срести саучешће.</p> <p>— Ј 
 изгубило.{S} Питајте, па ће вам и саме судије рећи, да бегства из кукавичлука нема и ови што и 
ане улице и тргови, храмови и дворнице, суднице и тамнице, лагуми и канали, цистерне и пропусти 
же се један мост којим из инквизиторске суднице, где му је пресуда изречена, воде несретника у  
 <p>— Јесам! — одговара суво и звера по судници и тражи очима хоће ли међу судијама ма у чијем  
 пушку и кренуо своме селу.</p> <p>Пред судом он се не брани, ал одговара без поуздања и без хр 
гутао је државне архиве, новчане књиге, судска документа па онда кола, аутомобиле, топовске кар 
оспођа, али која још није пропојала.{S} Суђено јој је ваљда било да проплаче пре но што пропоје 
</p> <p>— За то да патиш!{S} Тако ти је суђено па ето ти! — одговара други који је потпуно разу 
 наше отаџбине, која се све више и више сужавала, тако одавде сад већ сваким кораком који учини 
оплију молитву за душу матере своје.{S} Суза је молитва најближа Богу, сузи је небо отворено; н 
вом селу има један гроб који родитељска суза није оквасила и припалиће му свећицу и помолиће се 
 разређује.</p> <p>Када је прође навала суза, госпа у црнини сама диже главу и прибрана настави 
едно од другога погледе, које је мутила суза у свачијем оку.</p> <pb n="289" /> <p>— А ми онда  
ам повела ма и једно дете те да синовља суза кане на очев гроб, али сам учинила грех према дете 
последњих речи њу савлада читава бујица суза и застаде немогући даље да иде.</p> <p>Један прола 
/p> <p>— Ајде, ајде, жено.{S} Не помаже суза и друге су је мајке пролиле, кад су остављале овде 
ма...</p> <p>А у Бојка светле очи, пуне суза и радости.{S} Са тога места на коме смо, догледа с 
вратим свећицу, његове су очи биле пуне суза којима ми обли руку сагнувши се да је целива.</p>  
ожда што сам вам са више бола и са више суза говорила о смрти мога мезимчета но о овој највећој 
ној особи; онај бол, саздан и сабран из суза и крви које су као две силне реке потекле нашом от 
и; то је та земља коју је прелила крв и суза толиких покољења и која у својим недрима крије тол 
ош синоћ упалила жижак, те му се заврти суза у очима и он окреће главу да је не спази жена, да  
</p> <p>Госпу у црнини обли читав поток суза и прекиде причање.{S} Изгледало је као да више нећ 
ци.{S} Отац овлажи дечје косице потоком суза а затим приђе жени, која се још не дизаше и пољуби 
е крви, од бир-земана.</p> <p>— И много суза! — додаде неко од наших.</p> <p>У том проломи тиши 
уди моје мртваче.{S} Болела ме је горко суза оне мајке, која се морала преваром ослободити свог 
гу, сузи је небо отворено; небо је скуп суза човечанских.{S} А зар је мајка и могла пожелети ле 
, милујући му бујну косицу, пуних очију суза рекла:</p> <p>— А ко ће мајку да брани?</p> <p>Мла 
 буде, што буде!{S} И онда, очију пуних суза додаде:</p> <pb n="341" /> <p>— Збогом браћо! — па 
.</p> <p>Затим нам госпођа, очију пуних суза, исприча своје тегобе и невоље на путу.{S} Заноћил 
м дете али, шта сам му могла помоћи?{S} Сузама сам му полила лице те мила крв а пољупцима је бр 
је до сад мучиле, загрли сина и обли га сузама.{S} А он кликну:</p> <p>— Био сам тамо!</p> <p>— 
од своје отаџбине, целивати и залити га сузама.{S} Још мало даље, кад допремо до обала Дримових 
о заглађене косице, коју је мајка ваљда сузама наквасила а прстима зачешљала.{S} Очи му упола з 
 и огромне душевне енергије, речи ми са сузама у очима:</p> <p>— Чујем хоће да униште сву муниц 
оји ти изгледа као капија пакла и, пред сузама замагљеним очима изгледа <pb n="675" /> ти да из 
руку, наслонила је на образ и облила је сузама.</p> <p>— Све ћу ти казати, све по реду.{S} Реци 
на земља жеђу, те ће је самохране мајке сузама заливати.{S} Пресушиће дојке у матера те ће пуст 
ено се лице грчило, њене се очи влажиле сузама, њена се коштуњава и воштана рука грчевито стеза 
жи, који други обред од обреда, који се сузама, искреним и топлим детињим сузама врши?</p> <p>Г 
едије, претрпана <pb n="512" /> болом и сузама ућутати и предати се својим немим душевним патња 
она се на против, умивена нашом крвљу и сузама нашим, мора узнети чистија, светлија још.{S} Вид 
таласи и мешали се са мојим родитељским сузама.</p> <pb n="23" /> <p>Ја сам га чекао...</p> <p> 
брижно лице те се мешали са материнским сузама али... </p> <p>Она је чекала...</p> <p>Бивало је 
оба детињег, замесићу блато материнским сузама и тим ћу им блатом замазати прљава чела!</p> <p> 
зренских кућа.</p> <p>Краљ је са тешким сузама у очима, окретао се лево и десно и машући руком, 
а своју мајку на обали, она га радосним сузама дочекује, помаже му да изнесене лов и да разапне 
; посула су гроб само искреним, детињим сузама и тако су послала Богу најтоплију молитву за душ 
ји се сузама, искреним и топлим детињим сузама врши?</p> <p>Гроб јој лежи на лепу и видну месту 
 <pb n="729" /> утешити.{S} Горким ћемо сузама одбројавати дане изгнанства а дубоким болом хран 
езнан, непознат, пита се и тешко грца у сузама говорећи о томе.</p> <p>— Сви се познајемо сад,  
 ја несретник? — пита грцајући готово у сузама.</p> <p>— Тамо где сви ми! — покушавам да га теш 
 прекадите дахом душе ваше, прелијте их сузама очију ваших, нека би и мртви осетили сузе оне ма 
ба на Биначкој Морави, која је имала да сузбије бугарски дрзак ноћни препад.</p> <p>— Чујете ли 
реплашено становништво у њему.{S} Да би сузбио дејство наше артиљерије, непријатељ извлачи два  
рода“ који ће, по једноме пророчанству, сузбити поплаву непријатељеву и спасти Србију.{S} То је 
у изгинули!“ Ја нисам даље распитивала, сузе на очима и нешто тешко у души казивало ми је да је 
а, жали за мном, издише па ме гледа — а сузе му теку.</p> <p>У том разговору стигосмо до једне  
 и љубити: „Устај!“ викала је старица а сузе јој капљу и квасе ме: „Устај, устај!“ викала је и  
ељску душу потресају.</p> <p>Она убриса сузе рукавом влажним од кише, па још увек грцајући наст 
ено, помиловао их по косици и тешке две сузе завртеле су му се у очима.{S} Да ли је у томе часу 
галнице и Рама, штедио је до сад те две сузе, кад се после дугих и крвавих бораба врати једнога 
 на његовим се трепавицама појавише две сузе.</p> <p>— Да! — додаде други, са резигнацијом нема 
ње је то срамоте које изазива војникове сузе, осећање оне најтеже срамоте пред самим собом.</p> 
, у тренутцима тешкога бола, капљу моје сузе!</p> <p>Наоружани болом, али и снагом да га можемо 
, поче да плаче.{S} У мога бабе оволике сузе а и мени се стегло грло.{S} После пође бабо и још  
свира а народ виче „Ура“ а мени оволике сузе на очи.{S} Плачем и не могу да се уставим па ето т 
исам одговарала.{S} Кад су ми пресушиле сузе, кад више нисам могла плакати, ја сам се упутила н 
е пробудим и уздржала сам се, али су ме сузе облиле.{S} Госпођа ме је тешила, рекла ми је да оп 
е прсне крв под кожом а на очима крупне сузе, оне што их мраз изазива.{S} Промрзла су а недовољ 
 у грлу, глас му затрепери и две крупне сузе овлажише му очи.{S} Уздржавао сам се ма чиме да уз 
а! — па ућута на један мах и две крупне сузе оквасише јој трепавице.</p> <p>У том прође неки ко 
 и гледа тупо и немо а две му се крупне сузе врте у очима.{S} Поносни војник са Куманова и Цера 
им велом <pb n="374" /> испод којега се сузе нису виделе али су се осећале.</p> <p>Немогуће је  
ст за животом <pb n="146" /> која је те сузе изазвала, војник са Куманова и Цера давно је прего 
у своју душу и како би сабрала све наше сузе на своје очи.{S} Када <pb n="443" /> се сада, у но 
ин?</p> <p>У Краљевим се очима појавише сузе а у грлу задрхта реч:</p> <p>— Гледајте ме, децо,  
другога...</p> <p>Госпу у црнини облише сузе, загрцну од плача и прекиде казивање...</p> </div> 
срете са његовим погледом, њему наиђоше сузе на очи и окрете главу, затим је опет диже и окрете 
реницу — и кад то помену а њему наиђоше сузе на очи, те их обриса и настави даље — Поздрави их  
њујемо без сандука.</p> <p>Мени грунуше сузе а начелник узе да ме теши:</p> <p>— Шта ћете, госп 
сам га запитао за породицу њему грунуше сузе, окрете главу од мене и оде даље, оде у ону гомилу 
цу!“</head> <p>Да ли што сам је ја кроз сузе гледала — настави госпа у црнини после дуге, врло  
боји да се не загаде.{S} Док мајка кроз сузе говори, дете пишти и вије се у рукама материним а  
етна мајка, јер сам све то гледала кроз сузе, носећи на рукама мртво дете и лутајући и сама, са 
те у наручју.{S} Казује несретница кроз сузе како је бегала, како је бомбом из аероплана рањено 
 чисто парче крпе? — замоли чичица кроз сузе.</p> <p>Уведосмо га у авлију и сви се позабависмо  
 <p>— Не умем! — рече и погледа ме кроз сузе које му се набрале у очима.</p> <p>— Дај овамо ту  
 је понова пољупцима и шаптала сам кроз сузе:</p> <p>— Па зар сам ја крива, зар сам ја крива?</ 
који јој је оно изазвало, њој наиђоше и сузе на очи, те извади из недара црно оивичену мараму и 
е и крије се по кући, да јој ко не види сузе а бабо сео пред кућу, пуши лулу за лулом а нико му 
ма очију ваших, нека би и мртви осетили сузе оне мајке, за коју су они животе своје дали; нека  
овлачили кроз моју душу, нису пресушили сузе.</p> <p>— И кад помислим — настави учитељ искрено  
зашто, не знам због чега.{S} Ударише ми сузе на очи као киша.{S} Пала сам опет на кревет и плак 
исам никад осетила у себи, пресушише ми сузе у очима, задрхта ми реч у грлу али је ипак изговор 
ријанце, нас непријатеље.{S} Наиђоше ми сузе на очи, па оборио главу и натуко капу на очи.{S} С 
веца!“ А мени задрхта душа и наиђоше ми сузе на очи.{S} Није шала целивати цара српског.{S} И б 
 Умукла сам, претрнула сам и грунуше ми сузе...</p> <p>Опет је, као малочас, савлада умор; виде 
ицу о светоме Јовану.{S} Бризнуле су ми сузе на очи, бацио сам пушку и почесмо онако крвави да  
нестругане даске.</p> <p>Усахнуле су ми сузе, као да их је овај добри човек топлином својих реч 
и једно другоме ни лица, ни погледа, ни сузе у очима.{S} Тек данас, под оштрим зрацима студеног 
од жалости — прихвати он — али сам крио сузе да ме ко не види.{S} Зар тако ја улазим у Србију,  
ући ону мртву децу, почеше да ми врцају сузе на очи као бујица и ја још снажније, још себичније 
аља на крушевачкој станици како му лију сузе из очију а, недалеко од њега, пред његовим очима,  
<p>Официри су окретали главу да сакрију сузе које су и њима врцале на очи.</p> <p>Поноћ је дубо 
из замагљених и крвавих очију врцале му сузе и промуклим, загушеним гласом драо се:</p> <p>— Пу 
да тамо, помно се загледа и заиграше му сузе у очима.{S} Затим прошапута више себи:</p> <p>— Та 
ржа да заостанем.{S} Погледах га а њему сузе оросиле очи.{S} Зар толико га коснула судбина овог 
ле натапати наша плодна поља, крваве су сузе потекле из очију мајака, крвавим је знаком почео д 
Последњи пут видите свога Краља!</p> <p>Сузе у очима старчевим помутиле су дечју радост да виде 
, то што видиш, ага!“ А он: „Не лажи, р’сузе, где је село било без младих жена и девојака, него 
воје.{S} Суза је молитва најближа Богу, сузи је небо отворено; небо је скуп суза човечанских.{S 
, опкаљале су га, заустављале му коња и сузним очима и узбуђеним гласом, који је дрхтао и грцао 
где ће са малом дечицом.{S} И док је он сузних очију посматрао своју кућицу, гнездо у коме су у 
 тај бол растанка исказује: уздахом или сузом или немим ћутањем, које је кадро и највећи бол да 
често пута биле испрекидане уздахом или сузом, често раздробљене и искидане.{S} Морам их својим 
 пали свећице, и прелива их материнском сузом.{S} Пођите најпре за живима, <pb n="667" /> мртви 
.{S} А сретна мајка, облије најпре пару сузом, па је тутка под суву сламу на којој спава и чува 
остављале овде своју децу па ето, земља сузу упила а туга остала.{S} Тај терет мораш понети, не 
p> <p>Старац диже руку и рукавом обриса сузу која му засветли на трепавицама, окрећући <pb n="5 
 нашим; гробови пале деце наше пожелеће сузу материнску; прагове ће кућне обујмити коров; захрђ 
 томе часу као да у његовим очима видим сузу и као да му чујем речи:</p> <p>— Грејте се, грејте 
е разговоре себичних жена чија је лична сујета јача и од несреће читавог једног народа.{S} Не з 
чим у кола, у крило ненасите и одвратне сујете.</p> <p>Ноћ је већ увелико овладала када смо се  
а зацарила.{S} Под његовим топлим дахом сукну стакло и открави се танка скрамица мраза, која га 
ашћу и одмором и из раздражених ноздрва сукнули су црвени пламенови који пале и сагоревају.{S}  
тих ствари вире главе дечје, покриле се сукњама преко главе жене, по где ко раширио кишобран а  
ко су јој и ципеле и чарапе и један део сукње биле већ толико умазане и улепљене дебелим слојем 
ти од кише.{S} Ветар јој повија покислу сукњицу и припија уз слабачко тело; на ногама јој плитк 
под, а мања дечица око ње, држећи је за сукњу и будећи <pb n="468" /> је.{S} На улазак очев дец 
ата овамо? — пита једна жена за чију се сукњу обесило четворо деце.</p> <p>— Не може! — одговар 
ње, држећи се и сад још руком за бабину сукњу, девојчица преклана преко грла.{S} То је она, што 
води Мишићу неколико грубих речи, те је сукоб у једноме тренутку претио чак да пређе у разрачун 
 се, сукобиле и потрле.{S} Али њима тај сукоб ништа неће сметати да опет даље пођу; свака своји 
е дискусија често пута и заоштравала до сукоба, поче да се исписује неко поуздање и вера у оно  
у у супротним правцима; укрстиле су се, сукобиле и потрле.{S} Али њима тај сукоб ништа неће сме 
још подржавале то поуздање у нама.{S} У сукобима, који су настали на нашим обалама, Немци су, н 
, који је пророковао да ће се два змаја сукобити на Овчем Пољу, један са запада а други са исто 
 ће четири дана затим, у једном крвавом сукобу погинути, записује под 26. септембром у свој дне 
ледају <pb n="536" /> за собом укочена, суманута погледа у реку где су се давили; тако ова свет 
га несретник бледа лица као воштаница и суманута, укочена погледа, којим он тупо, блесаво и без 
нога тренутка на варош пометених, варош суманутих, који су се тискали улицама без циља, без раз 
љеник промрзо, поцепан, изгладнео, који сумануто звера идући за гомилом; па руски морнари и фра 
 топлина била доказ живота.{S} Текну ме сумња те скидох му с ногу ципелицу и чарапу.{S} Ножица  
не врти брижно главом, нико ни у шта не сумња.{S} Из општега жагора, чују се само испрекидане р 
ћ није стигла дивизија.{S} Почео сам да сумњам да и то није једно од многобројних обећања и мно 
а.{S} Поћи се мора, у то више нико није сумњао, али како и којим путем?</p> <p>До Призрена свак 
на на Балкану.</p> <p>— То значи, ви не сумњате више да ће нас и Бугарска напасти?</p> <p>— То  
 Митровици, у Пазару, у Приштини — ману сумњиво главом шпедитер поднаредник.</p> <p>— А видиш л 
дужност да не дозволе старцу, да једној сумњивој вери стави на милост и немилост судбину носиоц 
га мало час пређе таман облак докторова сумњичења.</p> <p>За другим столом тако исто.</p> <p>За 
ох ја питање, које је требало да искаже сумњу.{S} Још ми се тамо, на дну душе, у дубоком неком  
али... — затеже опет гласом који казује сумњу. — Право да вам кажем, ми који долазимо озго, из  
ањао! — маше главом лиферант подвлачећи сумњу у професорове речи.</p> <p>— Треба се склонити, т 
 учинило да је ипак срео у моме погледу сумњу, он брзо додаде:</p> <p>— А ви ваљда, што видите  
 моблизација нас тиче.{S} Од како је ту сумњу и Ниш званично нагласио, двојином је порасла жеђ  
сам био под ведрим небом.{S} Можда онај сумор, који је у влажноме ваздуху лебдео или глас оних  
ње.{S} Свесни да је већ наступио тежак, суморан, болан тренутак, нико од говорника није имао хр 
га дана, у среду, био је дан као и јуче суморан; сваки час је требала да кане киша и где кад је 
омицала.</p> <p>Скопље је имало тужан и суморан изглед и осећала се нека тешка, загушљива тишин 
аступању 1913 године, стари је Краљ био суморан и цела та година било је доба тешких слутња ста 
било на души, да л’ што је дан био тако суморан или што су прилике биле такве?{S} До подне све  
/p> <p>Сутра освану деветнаести октобар суморан и влажан.{S} Небо хладно и мрачно као чело злоч 
 је на те дане.{S} Тишина, пуста, нема, суморна, загушљива тишина.{S} Све радње закатанчене и с 
воју голу душу, иду друмом већ клонуло, суморна, угашена погледа који се по где кад буди и у ко 
е будити град над којим је још почивала суморна и тешка ноћ.{S} Овамо и онамо, један за другим, 
и.{S} Сура и влажна равница прострла се суморна, а по њој ниско полегла магла из које као кроз  
 око педесетак, сви забринута лица, сви суморна погледа.{S} Ћутећи смо се здравили међу собом,  
 сјале и боја неба није била више онако суморна.{S} Све што је веровало у смрт, почело је понов 
ом.</p> <p>Како је то тешка, како је то суморна зора, која се оглашава једном смрћу!</p> <p>Око 
ка тешке и боне мисли у оваквим и иначе суморним тренутцима.{S} Кроз тамну ноћ допире до нас то 
њен носилац и даље се борио са тешким и суморним мислима.{S} Он је знао шта се у овом тренутку  
годину.{S} Колико брижних ноћи и колико суморних брига почеше да море старога Краља.{S} Он се н 
агове својих стопа.</p> <p>Нешто тешко, суморно и загушљиво као оморина, промиче кроз ваздух, р 
неколико косих линија вечерње светлости суморно сенчило наша забринута лица.{S} О јесени и сама 
и нову акцију на Једрену, стари је Краљ суморно завртео главом.{S} Није се ни тренутка противио 
на избија из кланца, на обале јој легао суморно Призрен, утонуо у маглу и дим што се кроз димња 
м и небо се над Призреном натуштило као суморно чело по коме су исписане бриге и очајање, а на  
 се што ће и како ће.</p> <p>То је било суморно вече.{S} Киша је зарана почела да топи земљу да 
роде, као да собом означавају два доба: суморну прошлост и питому садашњост.{S} Она с југа, и а 
 у црнини</head> <p>Већ је био пао први сумрак, када смо далеко испред нас, у једној дубокој до 
ине, на ветерниковој коси, ухватио први сумрак.{S} Бојећи се непогоде у ноћи, која је на косовс 
изала по друму.</p> <p>Када смо, јуче у сумрак, кренули из Приштине а кроз ноћ наставили пут, с 
д се отворе врата, да ко уђе или изађе, суне у шталу читав товар хладноће и за час освежи загре 
очајнику, он отвори врата и суну у ноћ, суну у смрт!</p> </div> <pb n="470" /> <div type="chapt 
аставе, расточише се оклопи и река дима суну на разбијене прозоре и понесе собом поломљене и ра 
рћу, ствари се расуше по друму, светина суну у јендеке и грађани београдски већ облише крвљу др 
ехе да каже очајнику, он отвори врата и суну у ноћ, суну у смрт!</p> </div> <pb n="470" /> <div 
> <p>— Ено, рикну! — и сви спазише како суну ватра.</p> <p>— Ено их, тамо су! — кликну капетан. 
бучица нагло попе под вилице и он чисто суну на човека уских рамена.</p> <p>— Где сте ви то чит 
 бистричином кланцу, пробуђена ведрином сунула кроз маглу и повија се над Подримљем као залутал 
пред нас, ударио је у страну и мал није сунуо с колима у шанац.{S} У колима је мајка с дечицом  
агрејала се студеним зрацима јучерањега сунца.</p> <p>Пред нама иде жена и носи на рукама двоје 
> <p>Тамо сви жељно погледају, тамо има сунца, тамо има хлеба — тако бар сви мисле и не слутећи 
с, под оштрим зрацима студенога зимског сунца, ми се видимо и догледамо сву величину невоље, ко 
, мрачни типови који су дотле бегали од сунца, које никада ниси срео на улици, ни на пијаци, ни 
ашце Уцињ.{S} Тамо ћемо, тамо потражити сунца, тамо одмора, тамо хлеба.{S} Заклонито је, мирно  
ући у знак божји, који обећава светлост сунца.</p> <p>Та вест, која се шапутала и гласно казива 
пљачкан је!</p> <p>Облаци се разгонили, сунце је грануло и поздравио га је најпре један па два  
p> <p>Борба траје сат, сат и по, два, а сунце све светлије сија и небо се све више ведри.{S} Ок 
већ допире блажи ветрић, већ се догледа сунце које сја на јадранским обалама и далеко тамо нази 
уху наглашујући близину обала на којима сунце греје.{S} Звезде су јасније сјале и боја неба ниј 
е се доле, на питоме уцињске обале, где сунце тако топло греје.</p> <p>А што и не би сањала то, 
 њим и оно што је за њим.{S} Тек кад је сунце мало више одскочило, пре но што ћемо из косовског 
 негде у даљини тихо јецало.{S} Како је сунце већ ниско сишло тамо негде иза планина, биће да т 
а разних висова слазити ка обалама које сунце греје.</p> <p>На тим пустим обалама проводићемо б 
емена на време прамен белога дима, коме сунце одмах опервази ивицу и, док се тај облачић још ко 
чито зими и међ планинама.{S} Чим утрне сунце, тама се спушта брзо као оно црно порозно платно  
три краља животе.{S} Тада тек јавиће се сунце из мора и свануће дан!</p> <p>Свештеник неки гово 
нас допире глас топа.{S} Мало доцније и сунце ће се са Овчија Поља испети преко Шара и обасјати 
им дусима сметала светлост дана те су и сунце угасили или га застрли покровом својих страсти и  
метала светлост дана, те зарана угасили сунце или га застрли покровом својих страсти и једа.{S} 
оришту, пре но што ће почети да се гаси сунце, где смо од умора попадали као покошени по земљи, 
акла на маломе отвору, кроз који ће јој сунце допирати и ту проводи дане са совама и буљинама,  
е више помаља, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све <pb n="15" /> 
е више помаља, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све се више и виш 
 <p>Увелико је превалило зимско студено сунце када у дну Косова угледасмо малено село Штимњу.{S 
уван улете дечко у авлију, матери свану сунце и заборави на бригу и своју и ону општу коју је с 
ани тренутак из свога детињства.</p> <p>Сунце, које се дубоко нагло западу, још је слало зраке  
рећемо не би ли се, промрзли ноћас, под сунцем које већ почиње да зрачи, загрејали покретом.{S} 
 као под <pb n="690" /> пуним подневним сунцем а куће су бацале преко улица јасно оцртане сенке 
 жива и светла ока севала су под сенком сунцобрана од капе коју је он дубоко на чело набио а на 
тпоре.{S} Док ће се они први грејати на сунцу, на топлим морским обалама, ови ће умирати од гла 
ност, слична незнабоштву, које се клања сунцу и непосредно из свога божанства црпе топлоту и жи 
у, ту се први пут огрејали, ту насркали сунчана зрака.{S} Ту сам отворио ја и први лист ове књи 
е је некада будна сањала, и које је као сунчане зраке уплитала у срећу свога детета и своју.{S} 
ињеш дрхтати.{S} Кад по где где пробије сунчани зрак, тамо где се кланац отвори мало и прошири, 
а талијанских, корсиканских, афричких и сунчаних обала француских, нисмо друго до бродоломници  
 која, као покров изаткан из прегорелих сунчаних зракова, тајанствено обавија беду и невољу.{S} 
агрејале ни путовањем по студеном и ако сунчаном дану.</p> <pb n="350" /> <p>Штала се испуњавал 
досећање.{S} Као што морнар по лепоме и сунчаноме дану, кад никакав покрет у атмосфери не прети 
о на друго, залегла се змијурина која о сунчаноме дану излази да се уклупча на освећеној плочи  
, укрстиле две вести у своме путовању у супротним правцима; укрстиле су се, сукобиле и потрле.{ 
 који скраћује сва одстојања и руши све супротности обичнога, редовнога живота.</p> <p>Подне је 
.{S} Имало је далеко ван друма поћи.{S} Сура и влажна равница прострла се суморна, а по њој нис 
 страхом у души очекивао тренутак да се сурва и претрпа собом све што је под њом.</p> <p>— Нећу 
ни камен који се о данима киша и бујица сурвава са камених висина у њено корито; ослухну крик ј 
им очима гледате како све пада, како се сурвава и претрпава домове, и људе, претрпава градове и 
ећ се претварају у жар.{S} Почињу да се сурвавају зидови који деле унутарње просторе а који су  
х планина са којих смо јуче сишли, пали сури облаци, уставили се ту и полегли као орлушине, кој 
<l>Развише се ките и барјаци</l> <l>Као сури по небу облаци.</l> <l>Цар појаха голема лабуда</l 
 у корак уз мене једна тамна фигура под сурим шињелом и са пушком о рамену.{S} Када примети мој 
сти и један и други непроходни, опасни, сурови.{S} Постоји и трећи пут, на Плав и Гусиње па пра 
пет врате под покривач, али их родитељи сурово дрмусају, буде их и казују им чудне речи:</p> <p 
хиљада оних којима је авет глади својом суровом кичицом по воштаноме, бледом лицу извајала груб 
ни где је до сад, можда само претераном суровошћу режима, имало безбедности.{S} Тако је ишчезло 
суда.</p> <p>Небо је пуно тужне боје те сурову слику једнога читавога народа који креће у збег, 
дана, када је глас топова измешао своју сурову грмљавину са топлом и тихом јеком звона са усамљ 
им звездицама на раменима и два дечка у сурој народној ношњи, са уским чакширама и плавим шајка 
чки, убеђен разлозима онога професора у сурој шајкачи, који му је развио план одлучне борбе на  
 је под убедљивим разлозима професора у сурој шајкачи и сео је на митровачки воз.{S} Када сам г 
реклињања и јауке.</p> <p>А професор са суром шајкачом још лови свога саговорника лиферанта, хт 
њи капут усукао од кише а под набијеном суром шајкачом на очи изгледа као цивилни жандарм.</p>  
алио што нисам причу чуо од почетка.{S} Сусед је причао о неком војнику кога су звали Бојко „ма 
е!</p> <p>— Што, тврдо? — пита га његов сусед.</p> <p>— Није, него... питам се само куд сам пош 
 тамо где и сви остали? — теши га његов сусед.</p> <p>— Ама где је то тамо?</p> <p>— Тамо — учи 
га какво се јавља код трговца кад његов сусед и конкурент банкротира.{S} Али, док је воз који ј 
а где је то тамо?</p> <p>— Тамо — учини сусед — зар ја знам где.{S} Шта ћеш кад си војник па мо 
 само тешко уздане, па опет мир.{S} Мој сусед, који се греје на ватри до нас ослоњен леђима на  
it="subSection" /> <p>Не знам је ли мој сусед наставио и даље казивање.{S} Довде сам слушао са  
ба.</p> <p>— А Бојко — шапће лагано мој сусед наслоњен леђима на моја леђа — био је некако добр 
јеве.</p> <p>— Како коме! — одговара му сусед — ко је затекао све у кући није му дуго трајало,  
торији, нити је био неочекиван од таква суседа као што је Бугарин.{S} Ми смо тај ударац очекива 
аде један тренутак, у току причања мога суседа, који ми привуче сву пажњу на његово казивање и, 
допиру, не чујеш, не разумеш и не видиш суседа, који виче да се склониш, не разумеш и не видиш  
асно, тамо у дубини, мрко сиве масе два суседна џина, Коритника и Паштрика и оштро се бележи не 
у преко дворишнога зида и преко кровова суседних кућа које су под њим, тако да се са њих доглед 
једнако над ђенералштабном картом ове и суседних области и бележећи по њима непријатељске полож 
ени зидови а као трећа служи камени зид суседнога дворишта.{S} На средини те шупе гори ватра, о 
на па послао да се зове један бравар из суседства али бравара није било у радионици.</p> <p>Ђен 
рада, извеша се црна заставица а у моме суседству, пред кућом из које је скоро пошао регрут, за 
а са северозапада, и ако у тако блиском суседству, пуста је и гола.{S} Сам тврди камен, поникао 
 кровова ниских турских кућица које јој суседују, тамо где се простире Широко Поље и даље још г 
нија и поузданија.{S} Победићемо их!{S} Сусрет са њима донео нам је непоколебљиво <pb n="28" /> 
победама, дошла са далеких фронтова.{S} Сусрет је тај испао на штету Виљемове победоносне војск 
и сувишно крај бриге, коју нам је донео сусрет са коњаником.</p> <p>Ваљало та је одобровољити ј 
ијална војска, кренуле су из Београда у сусрет савезницима.{S} На путу од Београда до Ниша разм 
 његова извидница враћа те јој похита у сусрет.{S} Поднаредник који је слазио чак до Чачка, рап 
руму и мало затим две сенке које журе у сусрет нама.{S} Копите њихових коња равномерно ударају  
војске тим друмом.{S} Многи су излази у сусрет све до изнад Приштине, не би ли дочекали дивизиј 
нети те веће невоље, којима ћемо поћи у сусрет?{S} О томе сам се питао, гледајући ове ружне сли 
одница са батеријом крете ка Јежевици у сусрет непријатељу и чим му стиже на доглед, измеђ Слат 
 једнога коњаника који нам је долазио у сусрет, јашећи на мршавоме и знојем обливеном коњу.{S}  
о бат гомиле из даљине.{S} Пођох тамо у сусрет.</p> <p>Приштина, која је до саме вечери нестрпљ 
уд где су први редови већ стигли, иду у сусрет бегунцима и простиру се све до задњих редова, он 
 одмерили се!{S} И — чудновато, из тога сусрета никло је у наших поуздање.{S} Мој син, који ће  
ас путујући у смрт.</p> <p>Још од првог сусрета, на скопљанској станици, у мени се почело будит 
 се одао новим размишљањима после боног сусрета с децом што га је било необично потресло?{S} Ађ 
 неодређеном светлошћу, која се рађа из сусрета дана и ноћи, приказује све увеличано: дрва дале 
ваљали велики светски догађаји никли из сусрета истока са западом.{S} Прилеп је песма српскога  
S} Казивало се, како су Аустријанци при сусрету са Немцима, на српској граници, рекли овима: „И 
а сенка — Онај коњаник што нас предвече сустиже, рече да и тамо већ прашти пушка.{S} По нашем и 
почела је и нека магла да се спушта.{S} Сутон који је све више освајао, магла која се спуштала  
ера се проли те у два маха промаче кроз сутон ситна али оштра и студена киша.</p> <p>И ако разг 
 Чакору али, вечерас, кад већ паде први сутон, на један мах, нити знаш од куд је дошао, ни ко г 
ја густ снег и страховита мећава и онај сутон којим <pb n="299" /> је непогода помрачила пре вр 
живела толико догађаја колико од првога сутона па до сада.{S} Изгледало ми је све што сам прежи 
 се на Проклетију и Ругово, на Комове и Суторман, док нисам сагледао жудно очекиване те обале и 
 <p>— Према обавештењу капетана Реџепа, сутра можемо стићи у Арсит-Хан, прекосутра у Черет.</p> 
 а ја... шта ћу вам ја?{S} Данас јесам, сутра нисам; ако нисам ја, биће други.{S} Није зло изгу 
! — резонује позивац. — Бога ми, велим, сутра кад почне борба и да их не убијамо него овако, <p 
и?{S} Хоћу да их нађем и да их замолим, сутра у зору нек изведу топове тамо на ону чистину испо 
сет динара.{S} Ако га ниси купио данас, сутра си већ тог истог коња плаћао двеста динара.{S} Це 
рен је пао и Бугари напредују ка Дриму, сутра већ могу бити у Ђаковици.</p> <p>— Па куда ћемо?  
ни часа часити?</p> <p>— Ко може одмах, сутра најдаље, преко сутра ће бити доцкан.</p> <p>Отвор 
ао тачно.{S} Донде треба имати кола.{S} Сутра ћу рано поћи да тражим кола.</p> <p>Те ноћи мало  
ли сте, шта ћете, сви смо препатили.{S} Сутра само потражите где год стан па се одморите.</p> < 
ло.</p> <p>— Па ипак, добро би било.{S} Сутра треба ранити.</p> <p>— Да, знам!{S} Ко је доле?</ 
p> <p>— Не може! — додаде он одлучно. — Сутра ће се и Феризовић напустити.</p> <p>— То значи пр 
 па још увек грцајући настави:</p> <p>— Сутра дан сам рано побегла од куће.{S} Где сам пошла не 
ните од кише.</p> <p>— Доста и хвала, а сутра...{S} Па сутра ћемо ваљда даље?</p> <p>— Даље?{S} 
оћас, може се... — теши трећепозивац, а сутра треба поранити.</p> <p>Сви се одиста забринусмо,  
ад Београда сазнали смо 26. септембра а сутра дан већ знали смо и то, да ни један <pb n="65" /> 
.{S} Их, како нам је тек, данас овоме а сутра ономе, заиграло срце кад би спазио познат друм, п 
Краљ је прво вече заноћио на Љум-Кули а сутра дан кренуо са три своја официра <pb n="607" /> и  
 за вечерас, колико док нисам измакао а сутра, видећемо какво ће нам јутро сванути.</p> <p>И Ла 
је само сутрашњи дан да сване!</p> <p>А сутра дан продужисмо тако, све напред, све напред.{S} И 
S} Ево, како сам изнемогао, дај Боже да сутра и до Скадра стигнем.</p> <p>— Што је било мучно и 
рни и необавештени повуку под кров и да сутра наставе исти посао.</p> <p>Пред подне, кад би се  
ан виши чиновник случајно се изрекао да сутра с породицом креће у Солун.{S} Сви су га жучно нап 
никлену пару да му удели — нећу ли и ја сутра овако, на каквом ћошку, метути капу преда се?</p> 
у ван вароши затекли логоре војске која сутра креће а и околност, што их ни у Липљану, маленоме 
су им се разбегле.{S} Тако сам и радила сутра дан и примили су ме.{S} Рекли су ми најпре да ниј 
p> <p>— Доста и хвала, а сутра...{S} Па сутра ћемо ваљда даље?</p> <p>— Даље?{S} Где би даље?{S 
 раскошним дворовима у којима ће они од сутра живети, благодарећи и Богу што их је о данашњем л 
те могли више видети но што ћете и овде сутра видети.{S} Одступање народа и војске, бегство пор 
е и проју.{S} Ако их вечерас то мимоиђе сутра неће.</p> <p>Други аутомобил опет државни али мал 
ани се онај — ал онда то не значи да је сутра већ последњи дан Скопља.{S} Евакуација се наређуј 
викивао је очајно један поштар, који је сутра рано хтео да пође с породицом, једновремено кад и 
 Нисам тврдо ни заспао! — говорио ми је сутра дан један пријатељ — Узнемиравало ме то што синоћ 
 већ одређена и неизмењива и која ће се сутра или прекосутра преломити.</p> <p>Зору осмога окто 
 и богазе мрачних кланаца, у које ће се сутра зором пробуђена Србија упутити.{S} Пред поноћ је  
 неће наставити пут за Скадар, он ће се сутра растати од војника, па је рад још мало с њима да  
> <p>У штабовима армијским наставило се сутра дан до подне журно прибирање извештаја, који су с 
 другове мога мужа и они ме упутише, те сутра одох понова и нађох врата на која ћу закуцати.{S} 
ићи, мора се преноћити негде на путу те сутра зором наставити.{S} Што ближе оним ватрама, њихов 
д својим кровом они несретници, који ће сутра у зору кренути у свет и не видети више свога кров 
у <pb n="561" /> још заостали и који ће сутра кренути у планине.</p> <p>Као васкрсла прошлост,  
рељани и иза којега ће доћи они који ће сутра бити стрељани.</p> <pb n="147" /> <p>Зашто тамо?{ 
 још мало с њима да проговори.{S} Он ће сутра само донекле поћи скадарским путем, затим ће прег 
ам целу ноћ на станици, на оној киши, и сутра дан тек ушла сам у воз.</p> <p>Девојче опет заћут 
 чекаће вечерас, чекаће ноћас, чекаће и сутра ако треба.{S} По подне је већ цело Скопље било сп 
ле.{S} Вратио се са једним болом више и сутра дан је одмах похитао Врањи, јер је чуо да је она  
а и немо одлази из куће.</p> <p>Данас и сутра до подне колико је још било слободно Скопље, личи 
следњем тренутку.{S} То може бити још и сутра.{S} Све зависи од ситуације на бојишту!</p> <p>Од 
м ти послала... да, због влаге.{S} Дођи сутра опет на телефон.{S} Да, сваки дан у ово доба, сва 
ио из Београда.{S} Да ли је те ноћи или сутра дан настављена борба, он није знао рећи.{S} Ма да 
алазе нам с леђа, те ће мо се данас или сутра наћи измеђ две ватре.{S} Шта треба да радимо ми?< 
у, јад.</p> <p>— Нећемо ми то видети ни сутра ни прекосутра овде.{S} То ћемо видети, или управо 
ноћи тако провели.</p> <p>Ни те ноћи ни сутра дан, ни с вечери ни преко ноћи, не дође нико из с 
 Реци ти мени, пријатељу, путујеш ли ти сутра даље, за Призрен?</p> <p>— Путујем! — одговори на 
— Да, постоји данас а хоће ли постојати сутра?</p> <p>За време тих разговора дизао би се један  
 први дан путовања; нашта ли ћемо наићи сутра, а нашта прекосутра?</p> <p>Мајор ћути, не обзире 
пре, те нам јави радосну вест:{S} Турци сутра мичу из села.{S} Али, вели, поздравио попа и кнез 
, просу се кроз варош и вест да ђенерал сутра ујутру првим возом шаље и породицу.{S} Многи дућа 
ероватно нисам упамтио све.{S} Ипак сам сутра дан забележио датуме и поједина места.{S} Из тих  
ри, око које су поседали војници.{S} Он сутра неће наставити пут за Скадар, он ће се сутра раст 
 и за којима ће са остатком војске и он сутра кренути.</p> <p>Ноћ је већ била дубље замакла, јо 
јводе Степе и свако прими на себе да до сутра прибере све ове податке.{S} За тим је састављен и 
 у чељуст, те га прождере и умири се до сутра у јутро.{S} Ако која мајка, кад јој дође ред, не  
p>— Ко може одмах, сутра најдаље, преко сутра ће бити доцкан.</p> <p>Отворисмо врата и пођосмо  
.</p> <p>— Ја идем, у име божје, колико сутра! — вели један.</p> <p>— Е, решио си се, којим пут 
— додаде један од оних у чије ћемо село сутра ући.</p> <p>Поведосмо Бојка везана, али га нисмо  
донде стижу те ниште и пале — кренућемо сутра даље.</p> <p>У нама се прибраше последњи остатци  
 морао завршити портре г. пуковника јер сутра дан ујутру видела сам га кад је са својом кутијом 
а се већ у Липљан.</p> <p>— Па то данас сутра може још да нам буде пресечен и пут за Призрен?</ 
 све путеве.{S} Треба журити, треба већ сутра кренути јер прекосутра може бити доцкан.{S} Те зл 
 посланика, по коме француске трупе већ сутра пролазе кроз Скопље.{S} И друге смо детаље сазнал 
<p>— Ал то не значи да не може бити већ сутра наређено! — додаде доктор.</p> <p>— Па и нека буд 
 утврдили да се одмах, једним делом већ сутра, седамнаестога новембра, отпочне повлачење ка Анд 
з Скопља.{S} Није хтео даље.</p> <p>Већ сутра дан, после овог нашег разговора, стигла нам је по 
дицу да одлази у неко село.{S} Отићи ћу сутра до њих.</p> <p>Ма да је било више разлога за бриг 
:</p> <p>— Наредите све што треба, хоћу сутра да се причестим у Грачаници!</p> <p>Краљ је одлуч 
ну акцију управи долином Мораве.</p> <p>Сутра дан, то је било 29. септембра, напали су Бугари н 
и последње остатке воље и снаге.</p> <p>Сутра би зором ипак загушили друмови ка Беранима и Чако 
икакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Сутра дан, 30. септембра, Бугари су напали наше граничн 
, распитао сам се, опет је боље.</p> <p>Сутра дан, сретају се иста двојица:</p> <p>— Па зар ти  
у јутру начини распоред са њиме.</p> <p>Сутра освану деветнаести октобар суморан и влажан.{S} Н 
ако скоро целу ноћ, све до зоре.</p> <p>Сутра дан је свануо мутан понедељак.{S} Изашла сам одма 
, добро ће се промислити Бугари.</p> <p>Сутра дан је прошао возом много значајнији путник.{S} Б 
стом, мислиш сломиће се, а Бојко вели: „Сутра, ако Бог да, у зору биће борбе па ћемо се загреја 
Још те ноћи глас је прохујао кроз Пећ а сутрадан зором, већ се ведра лица буде они што су легли 
 <p>После нам је причао и даље, како је сутрадан опет ага звао кнеза и попа, па вели: „Зашто ва 
е бдију над успаваним грађанима.</p> <p>Сутрашња зора доводи у Скопље нове бегунце из Куманова  
Непријатељ, који је поуздано рачунао да сутрашњега дана мора напустити Чачак, дану душом и пође 
ан посади, да се одмори, премишљајући о сутрашњем тешкоме дану и борби која му предстоји а доју 
="198" /> део ноћи провео у разговору о сутрашњем дану, придремао мало обучен и оружан и још да 
о, о њему неће нико да се брине а он је сутрашњи војник! — вели један из гомиле.</p> <p>— Треба 
ш само оно поље, још само... да је само сутрашњи дан да сване!</p> <p>А сутра дан продужисмо та 
е спустили у дубоку долину у којој лежи Суха Река.{S} Очајно смо погледали око себе на оно неко 
и, опазили ватре те нам рекоше да је то Суха Река где вечерас морамо заноћити.{S} Небо, које се 
у коме ће оба угинути.{S} Овај слази са Сухе Горе и Ругова и жури кроз плодом благословена поља 
га господина како пешачи измеђ Штимње и Сухе Реке, он ми се тешко вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам 
том у станичној алеји, као да би је оно сухо грање могло заштити од кише.{S} Ветар јој повија п 
ла шест минулих векова.{S} На соколу од сухога злата, који би да се отисне са грбине богатога ш 
и мртва тишина, која је још владала над Сухом Реком.</p> <p>Како је то тешка, како је то суморн 
ећ увеличана а где кад и ублажена.{S} У Суху Реку је јутрос стигао не знам који пуковник из не  
ба тако натоварена.{S} Ови су се возови сучељавали и кад буду кренули, они ће поћи <pb n="113"  
 обнавља живот мразом угрожен.{S} Једни суше опанке натопљене <pb n="312" /> кроз мочари и блат 
 где ју је домаћин обесио јесенас да се суши или круне зубима клип прошлогодишњега сувог кукуру 
ене себичности.{S} Ни ми нисмо трагично схватили неуспех дарданелске експедиције, јер нам је он 
нављао док их је схватио, а и кад их је схватио, одговарао је на њих непоуздано и неодређено.</ 
 му по неколико пута понављао док их је схватио, а и кад их је схватио, одговарао је на њих неп 
сва се ова туга и бол није ни дала оком схватити.{S} Ноћ нас је била застрла својим црним покро 
е осећале.</p> <p>Немогуће је било оком схватити сву величину невоље која је кретала од јутрос. 
 тебе, снег и ветар угушују гласове, не схваћаш ни с које ти стране допиру, не чујеш, не разуме 
 велику пометњу.{S} С тога је нађено за сходно да један од команданата — војвода Степановић — и 
су отишли толики моји војници...</p> <p>Сцена је била врло потресна, сви старији и сама домаћиц 
јега не сећам.{S} Сећам се да сам такве сцене гледала намештене, на позорници, па и тада ме је, 
:</p> <p>— Да имам руку насликао бих ту сцену.</p> <p>— Одиста! — потврдих ја.</p> <p>— Наслика 
ист, као и остале слике у делу, израдио Т. ШВРАКИЋ, сликар</p> <p>Посветни лист на петој страни 
према обавештењима која је влада имала, та се храна већ налазила у Медови.{S} Сва је брига дакл 
е покварене браве на вагонским вратима, та би наредба стигла ђенерала можда у Ђевђелији а Софиј 
игде ватре?</p> <p>То су била та мучна, та тешка питања којима су се сви бавили, која су све бр 
и очајне борбе, после нечувених напора, та се преморена војска повлачи у планине где је очекује 
у на очи.{S} Срамота ме, тешка срамота, та волео сам сто пута да сам погинуо тамо у рову, но ов 
ко чак из пете гомиле.</p> <p>И одиста, та су кола, што су се спустила из Топлице у Косово, пов 
ао мало час.{S} Волела бих да су топле, та ми је топлина била доказ живота.{S} Текну ме сумња т 
р та туђина биле су недогледне планине, та туђина била је глад и невоља.</p> <p>Па онда, до При 
обом па нека каже?“ „Добро, вели, попе, та ти је реч спасла село али није и Маркову главу.{S} П 
аје, зауставићу се!</p> <p>Место утехе, та изјава капетанова изазва још већи страх код светине. 
n="272" /> час; те место да их охрабри, та их је вест још више застрашила.{S} И сад већ ништа в 
упути где би преноћили.</p> <p>Па ипак, та густа и тамна ноћ, није била тако глува.{S} Чуло се, 
та, који се узноси над граничном реком, та ће вера већ догорети, у колико је још има у мени.{S} 
 капела? — упитах старца.</p> <p>— Ето, та колиба! — одговори он и показа ми главом једну колиб 
да је растргну.{S} Што дубље у планину, та је појава све чешћа; мртви људи и мртви коњи све чеш 
х, створена нова и очајна ситуација.{S} Та је ситуација последњих септембарских дана овако изгл 
S} Читава их је чета синоћ изгинула.{S} Та чета, из ужичке војске, упућена је била доцкан синоћ 
караулица која је ношена на моткама.{S} Та караулица личила је по облику на средњевековне племи 
цама које се ненадлежно унеле у ред.{S} Та војничка кола представљају залутале делове појединих 
исаљком исписао силне црвене бразде.{S} Та карта казује много, у овоме часу <pb n="569" /> све. 
 светину која му аплаудира и кликће.{S} Та кола су ево доспела некако до Призрена, точкова умаз 
Црну и прекида се код грчке границе.{S} Та линија бележи границу до које је допрла непријатељск 
јих јазбина као звер за време глади.{S} Та је могућност имала у толико више услова, што је до с 
у и прокислу тробојку на тој згради.{S} Та је тробојка била извешана у част доласка савезничких 
 је тамо горе светлост која се буди.{S} Та светлост изгледала је као отварање неба, као што у м 
о онако као кад смо били у Раваници.{S} Та ето, доживео сам да ми се призна да сам Србин и ето, 
 поведен мишљу да погине на Ситници.{S} Та га је мисао морала одвести у царство снова, у царств 
а кочијаш јадан и подрпан сиромашак.{S} Та су кола одвезла српскога Краља у Немањину Белу Цркву 
једно по једно, све једно за другим.{S} Та поворка се вије по усеченој стази као дуга, бескрајн 
де је и он, бићемо под истим кровом.{S} Та ми се мисао поче све више допадати и сад сам већ жур 
ећке и разговарало се са асталчетом.{S} Та веровања увек за време ратова, а нарочито за време к 
 ћеш ма кад стићи тамо где си пошао.{S} Та бескрајност и дубока тама коју просецаш, све ти више 
дар који је изабрао царство небеско.{S} Та слика била је жива, ја је нисам само осећао, ја сам  
 воловска леђа те тако пробдили ноћ.{S} Та ноћ у Липљану била је најхладнија ноћ оне оштре зиме 
ознало се буде и прибирају уз мајку.{S} Та два светла ока су два фењера на фијакеру који вози М 
 једноме прононсираноме германофилу.{S} Та вест на мах унесе пометњу у наше расположење.{S} Ско 
 други утисак на преплашену светину.{S} Та куповина значи да Врховна Команда напушта Отаџбину и 
 то бити изненада?</p> <p>— Изненада? — Та идите молим вас.{S} Не заборавите да је у магацинима 
озната наредба — додаде војвода Степа — та се слобода иницијативе односи искључиво на повлачење 
дворска кола која вуку вочићи.</p> <p>— Та да, тако нешто — одговара господин улепљен блатом —  
змамим на силу утешан одговор.</p> <p>— Та... — узе да отеже официр — у ствари неће бити доцкан 
ку из овога великога и крвавога рата, а та је: да је само Виљем пруски знао поуздано којим се п 
како не би ни једну реч испустили.{S} А та реч тече са њених усана топла и блага као она полусв 
а.</p> <p>— Ама зар се растури држава а та се кујна још одржа?</p> <pb n="545" /> <p>— Ех, држа 
ји је у вама, лежи једна велика мисао а та мисао не сме умрети, она се на против, умивена нашом 
а, као кинематографски снимци.{S} И сва та осећања као да би му доносила нов умор и клонулост,  
 чељадима.</p> <p>И сва та гомила и сва та тужна и невољна поворка иде, мили, пузи, гамиже тако 
 збег за кућом и чељадима.</p> <p>И сва та гомила и сва та тужна и невољна поворка иде, мили, п 
лазак листа да задржи нешто.</p> <p>Сва та саопштења новости прате граја, објашњења, доказивања 
е су још ради само да виде како изгледа та њихова судбина.{S} Са по где које капије извирује же 
уше, предосећање несреће и слутње, онда та веровања у предсказања постају права зараза и страст 
одине, стари је Краљ био суморан и цела та година било је доба тешких слутња старчевих.{S} Он ј 
е крова, нигде ватре?</p> <p>То су била та мучна, та тешка питања којима су се сви бавили, која 
да која је догорела пала с неба, у нама та појава изазва исто осећање као у морнара, који су се 
о још ни стигли да се запитамо: шта има та промена да значи, а почеше нас са разних страна прет 
службу у пећини.{S} И сад ми пред очима та служба и молитва Богу.{S} Попа ставио епитрахиљ па о 
ла, да већ посрће и пада.{S} Месец дана та стока, неисхрањена, без одмора, тегли од Дрине до Ча 
в нарочити утисак.{S} Видела је светина та већ и Краља на таљигама, и Врховну Команду у планини 
 Овде је архива!“ или „Овде је благајна та и та!“ или „Овде су новчане књиге!“ Ако сачекаш мало 
онога јутра, мислим 5. октобра, када је та станица била позорница најжалоснијих слика.{S} Отада 
у дочекао је букурешки мир.{S} А кад је та година истекла, он је 1914 дочекао лака и ведра срца 
ј реци из српске прошлости.{S} И кад је та борба на Марици настављена и у 1913 години, он је са 
p> <p>— Не познајем је!</p> <p>— Где је та жена?</p> <pb n="492" /> <p>— Не знам!</p> <p>— Па ш 
носно гледао, умиреноме утиском који је та његова изјава учинила, барометарска се лоптица спуст 
} Настала је брига како ће даље, али је та брига мало трајала.</p> <p>— Могли би, Величанство,  
ас је хранила и коју смо бранили; то је та земља коју је прелила крв и суза толиких покољења и  
ије толике жртве за њену слободу; то је та земља која покрива и сише младо и нежно тело мојега  
једне мараме и метнуо у недра.{S} То је та земља на којој смо никли, која нас је хранила и коју 
ево после косовске катастрофе.{S} То је та Грачаница у којој је Краљ Петар Карађорђевић, када ј 
ђају, они у пољупцу умиру.</p> <p>То је та чудна прича што је Бели Дрим казује о себи и своме б 
рижне седнице, те није ни чудно, што је та брига обухватала и светину и ако непосвећену у појед 
ћа опустила потпуно а до пре две године та је кућа скривала један добар брак и срећне родитеље, 
n="142" /> <p>Када се на подне пребрине та тешка брига за јелом, извлаче се опет сви из кућа, и 
ашој граници, било је све јасније да се та моблизација нас тиче.{S} Од како је ту сумњу и Ниш з 
блацима од барутнога дима.{S} А када се та грмљавина почела оглашавати и отуда од Младеновца, о 
њу по пространој соби.</p> <p>Најзад се та врата лагано отворише и на њима се појави један млад 
Постоји народ!</p> <p>— Само, кад би се та вера сачувала код народа.</p> <p>— Кад се могла сачу 
ћи.{S} Једина би брига била, како би се та храна пребацивала тамо, где се будемо сконцентрисали 
рава тражимо те зар смо ми криви што се та права могу наћи само под србијанским барјаком.{S} Ет 
но хартијом</p> <pb n="12" /> <p>Шта ће та светиљка у дубокој ноћи?{S} Зар је сиротиња тако рас 
тићи, или се склонили од непогоде?{S} И та усамљеност изгледала ми је ужасна.{S} Ја ништа страш 
и у Нишу, но шта мисли пророк Исајија и та Туркиња.</p> <p>— А не може се сазнати?</p> <p>— Не  
ску тробојку кроз питома сремска села и та га радост скупо стала.{S} Кад се српска војска повук 
 је архива!“ или „Овде је благајна та и та!“ или „Овде су новчане књиге!“ Ако сачекаш мало у ва 
 нама бди брига моћних.{S} Па како је и та вера немоћна пред силом!</p> <p>За Енглезима брекће  
успемо! — размишљао је капетан у себи и та је мисао почела све више и више да га обухвата и да  
ну боју ноћи унесе неку тајанственост и та тајанственост и тишина изражавају најсилнију мелодиј 
е стање оставио кад је напустио борбу и та је вест пошла из задњих редова, пошла можда још јутр 
дењковима, бошчама и куферима.</p> <p>И та галама, врисак, молбе, преклињање, гурање, тискање,  
} Ја убих вука!{S} Убих вука!“</p> <p>И та млада снага ево је лежи сад испијена у блату.</p> <p 
 које би могле ступити у акцију, ако би та акција била прихваћена са севера.</p> <p>Војвода Миш 
а идем тамо.{S} Ја хоћу мира; разуме ли та Европа једанпут да ја хоћу мира!</p> <pb n="154" />  
 Тек што је прешло подне, дотрча к мени та иста госпођа.</p> <p>— Чујете ли? — рече.</p> <p>— Ш 
сали, јер Медова свакојако не може бити та тачка, где би се концентрација избеглих трупа могла  
 његовом је носиљком врло тешко правити та одстојања.{S} Неће моћи ни Његово Величанство.</p> < 
ака даље.{S} Треба се склонити само док та опасност прође.</p> <p>— Ех, да је тако, не би се ја 
уди успавана и тужна осећања?{S} И како та осећања — која нам као далеки глас прошлости својим  
онео сусрет са коњаником.</p> <p>Ваљало та је одобровољити још једном цигаретом и дајући му ја  
еровати у живот.{S} Ох, како је за мало та вера трајала!</p> <p>Краљ је био разговоран.{S} Указ 
 како ће тада променити мишљење.{S} Ето та нам помоћ од Европе треба!</p> <p>Поједини, којима н 
туђину? — питао се свако забринуто, јер та туђина биле су недогледне планине, та туђина била је 
блатних зидова којима <pb n="306" /> су та дворишта ограђена.{S} Село утонуло у дим од ватара и 
 бачена у невољу, нисам ни слутио да су та деца на смрт осуђена, да ће ту децу маћијски бацити  
</p> <p>Нисам ни слутио, велим, када су та деца, бледа и уморна лица пролазила у недогледним ре 
 видесмо ви нећете видети.{S} Прошла су та времена, поменуло се не повратило се!</p> <p>Ми све  
слободице наше?</p> <p>Хвала Богу те су та времена прошла мислили смо тада!</p> </div> <pb n="2 
ази мећу дивљацима и да је можда то баш та ватра на којој ће га пећи.{S} Немачке су старешине н 
и унакажен, па те ја ипак волем!</p> <p>Та ме је мисао тако обрадовала, тако утешила, тако охра 
ји, који обећава светлост сунца.</p> <p>Та вест, која се шапутала и гласно казивала, која је пр 
да се усијала те пламти и букће.</p> <p>Та ме слика задржа на доксату, са којега су се још јасн 
е је свако себе забринуто питао.</p> <p>Та брига се врзла сваком у памети и свако се бринуо шта 
збирати у војводину канцеларију.</p> <p>Та канцеларија представља једну пространу, правоугаону  
азви један угужван хектографски исписан табак — Видите, је ли ово нумера?</p> <p>Он ми указа пр 
?</p> <p>Он ми указа прстом на леви врх табака и ја принесох фењерић који је стајао на земљи из 
а нећете веровати неким хектографисаним табачићима, у којима се прича како Французи са југа сна 
прелазити преко оних ланаца и гвоздених табла што одбијају сударе вагона.</p> <p>- Тога часа и  
 извлаче се из кукуруза, из јаркова, са тавана, из подрума па само дижу руке и моле.</p> <p>Опе 
, по празним дућанима, шталама, шупама, таванима, док се најзад, последњих дана, није почело да 
ухвата.{S} Сад је већ пробијена и друга таваница, пламен је продро у све просторе и лиже кроз р 
рећи дремају, прислоњени уза зид.{S} Са таванице чкиљи лампа и бледом светлошћу осветљава уморн 
е, ркање и густ, загушљив ваздух.{S} Са таванице је висила усекнута, прљава, петролејска лампа, 
ао дим, јавља се пламен који се дохвата таванице и пробија врата и прозоре.{S} Настаје паника м 
анственији облик.{S} Од силине јаре под таваницом се лелујају разапета платна паучине и кад се  
јерима на шеширима који се повијају под таваницом аутомобила.{S} На предњем седишту, као и на с 
ачна и ниска турска собица са почађалом таваницом са које, као покидана једрила, виси паучина и 
> <p>Пламен већ букће, прогорео је прву таваницу и пробио је у горњи спрат, разорио већ степени 
пусто и почећемо све испочетка.{S} Али, тад неће бити довољно само да нам о пролећу озелени тра 
се у оку појави сажаљење према мени.{S} Тад ја добих нове снаге, коју дотле нисам никад осетила 
е и потоварите да се склоните из села!“ Тад разумеде нана шта ће бити, јер бивало је и други пу 
једну тетку, па и она избегла тада и од тад је нисам видела, не знам где је!{S} Остала сам сама 
и све до беле зоре чекала сина, тако од тад, ево већ седамнаест година, старица сваку ноћ пали  
Круну, после Косовске пропасти; и ко би тад слутио <pb n="579" /> да ће иста генерација, исти љ 
ођеш кад год у своје село.{S} Не пожали тад, пођи до мојих, распитај тамо за Лазиће.{S} Наћеш в 
икнуло се: „Осана!“ и у души се српској тад пробудио нови сан који је затим хладна, немилостива 
д турског рата код нас зацарио и све до тад се није угасио.</p> <p>Лекари су искрено заложили с 
ге на под.</p> <pb n="172" /> <p>Официр тад поче да ми казује о борби на Чачку.{S} Казивао је м 
следње остатке отпорне снаге, те је већ тад његов поглед изражавао неку престрављеност и непоуз 
 по један; показано појединима, који су тад први пут узели пушку у руке како се пуни и како пуц 
одила; дорасле су друге девојке, што су тад деца била, па је међ њима она нашла себи снаху.{S}  
а Црнољевског Кланца.{S} А кад то буде, тада смо затворени као у мишоловци; сви, сви смо затвор 
рак обгрли гомилу, која се ваља друмом, тада она губи од оне своје тужне живописности.{S} Губе  
на југ, преко Црнога Врха и Злетова.{S} Тада би се негде испод Скопља, вероватно на Пчињи, све  
 од тренутка њиховог напуштања Ниша.{S} Тада им је изјавио да би се ситуација могла још увек пр 
 да је задржим али је он грубо трже.{S} Тада дигох главу и погледах га право у око.{S} Поглед м 
три краља државе и три краља животе.{S} Тада тек јавиће се сунце из мора и свануће дан!</p> <p> 
су се ноћу збирале вештице и недузи.{S} Тада, у топлој соби, седећи на крилу материном, која би 
у донету још у Крушевцу и на Рашкој.{S} Тада је влада, у споразуму са Врховном Командом, донела 
 би главу на груди и тешко замислио.{S} Тада би у кући завладао дубок мир и тишина, јер нико ни 
рбијанци су нас дочекали на бајонет.{S} Тада сам први пут срео србијанског војника.{S} Ето, так 
вратим, да не чујем што ружно за тебе!“ Тада сам први пут смела да му кажем: „А зашто, ниси ми  
звикивали један другоме: „Стигао Краљ!“ Тада су на цркви приштинској звучно звонила звона, те и 
ала сам и једну тетку, па и она избегла тада и од тад је нисам видела, не знам где је!{S} Остал 
о одрећи те наде — рекао је посланицима тада Пашић — влади неће остати ништа друго но да се пов 
м као црн облак.{S} И мање је разговора тада; да ли што човек мање види око себе те мање налази 
у песме растанка.{S} Да ли ми је одиста тада тако изгледало или ми то сад изгледа, кад се свега 
ек, него је пождра, прогута је.{S} И од тада занеможе па ево сад где ће да ме остави на сред пу 
није почео морити и очи склапати, те је тада једно по једно, награђујући га пољупцем, односила  
једне вароши у агонији.</p> <p>Чачак је тада крцао од избеглица и све то престрављено и забрину 
аргана стигла у Ужице.{S} Непријатељ је тада већ дубоко био ушао у Србију те се морало и даље о 
одатле у Крушевац.</p> <p>Слика коју је тада Крушевац представљао брисала је из душе Краљеве и  
од зидинама Душанова града, срела су се тада на подножјима Шаровим два поклича:</p> <p>„И ако с 
о село са том медаљом на грудима, ко ће тада са мном!{S} Кад изађем пред бабу а он ме пољуби на 
го нека пуца у њих.{S} Видећете како ће тада променити мишљење.{S} Ето та нам помоћ од Европе т 
а одморити своје трудне кости.{S} Имаће тада ко и Новицу погледати и њој помоћи; није се матери 
еће овлажило.</p> <p>Ја, најмлађе унуче тада, седео сам на престолу, на крилу старе мајке.{S} О 
и арлуче чопор вукова слазећи у дољу, и тада појури улицом бујица и дере као прљав поток који п 
и завршен низ ратовања на Балкану.{S} И тада је рекао: „О, борићемо се још заједно, раме уз рам 
 тела и бацимо јој у чељуст?</p> <p>— И тада ће нас напасти! — одговори официр одлучно.</p> <p> 
е гледала намештене, на позорници, па и тада ме је, у пријатноме седишту, увек језа обузимала.{ 
ске бомбе почеле да падају измеђ кућа и тада су се задржале у нишкоме <pb n="234" /> парку где  
 заробљеника и положаје непријатељске и тада се, у часу кад нико више није веровао у спас Србиј 
езе.</p> <p>Једва сам чекала да сване и тада сам тек могла лепо сагледати раницу под уветом.{S} 
а једно оборено дрво, на први одморак и тада ми је пред очима промицала слика за сликом, од кој 
о се опет скрхати а питање је хоћемо ли тада имати слободан и овај једини пут за одступање, јер 
 рекох.</p> <p>— Не знам — одговорио ми тада учитељ — Путујемо од Прокупља тако заједно, удружи 
м наследником, пошао је одмах да посети тада већ болеснога војводу Путника а одатле отишао је п 
 збогом те пође негде.{S} Нисам ни знао тада да је он у ствари кренуо тога тренутка у Куршумлиј 
радио, отиснуо се први пут на пучину до тада највећи светски брод „Титаник“.{S} Здрав, снажан,  
 била је тежа пропаст али, шта је имало тада да пропадне кад ништа нисмо ни имали.{S} Народ се  
о и толико патили?{S} Боже, мислили смо тада, како су биле тешке патње наших старих и како је с 
вети неће.</p> <p>Боже мој, мислили смо тада, зар је могло бити једно доба, кад су људи тако и  
огу те су та времена прошла мислили смо тада!</p> </div> <pb n="261" /> <div type="chapter" xml 
ило се!</p> <p>Ми све речи нанине нисмо тада разумели али их ја сад чујем понова и сад тек разу 
друма те их посматрамо.{S} Ко је од нас тада слутио да је то последњи поглед на смрт осуђених?{ 
опредељују и јунаке његових романа, већ тада се опажао тежак утисак догађаја, који смо преживља 
аџбини.{S} Његов је младићски идеал већ тада био да <pb n="514" /> падне на бојишту за Отаџбину 
радске улице Карађорђев унук.{S} Они су тада као млади официри били у ескорти и учествовали у в 
небесима.{S} Тим блаженством наградићеш тада и душу роба твога Јована, када приђе царство Твоје 
ате српске трупе на Једрене, али је још тада брижно занихао главом:</p> <p>— Каква судбина!{S}  
је слушао ове очеве речи; у њему се још тада развијао мушки понос и осећање дужности према Отаџ 
аљеноме од патња које смо поднели, мени тадања Србија и њена судбина све више личи на судбину „ 
у на Бојани, овуда и Балшићи одлазећи у тазбину.</p> <p>Био је сведок овај старац и када се пре 
 један метак донео би ослобођење Чачка, тај један метак ослободио би и читаву армију која је од 
 свој први дан новога робовања.{S} Али, тај воз још не креће и ако пред њим стоји машина која ј 
колико да су војници, који су товарили, тај посао пажљиво и тихо радили, ипак се није могло изб 
војник сроди и ороди са оружјем својим, тај може појмити жалост његову када се мора са тим оруж 
их могао бар само један метак да бацим, тај један метак донео би ослобођење Чачка, тај један ме 
јска одступала а непријатељ напредовао, тај треба да се распита о борби на Чачку.</p> <p>— Знач 
га је ко зна како <pb n="588" /> дошао, тај је убрзо дотрајао.{S} Набавити се нигде ништа није  
 Био је у трећем позиву, у шестом пуку, тај се пук тукао на Мишару, после је одступио.{S} Имала 
шу као крик смрти.{S} На <pb n="670" /> тај се арлук последњом снагом својом, целим телом стрес 
оворити на питање, ко је <pb n="327" /> тај који је требао мислити на све и кога нису смели оме 
товарен наш војни музеј из Београда.{S} Тај музеј је сва наша нова историја, историја наше стог 
ето, земља сузу упила а туга остала.{S} Тај терет мораш понети, не бива другче.{S} Тако је ваљд 
, гле овај шта је натоварио на кола.{S} Тај као да је добио премештај са сеобеним трошком па ид 
се успео на врх моста, умирио ме је.{S} Тај поглед као да је казивао: „Оставите ме, не узнемира 
ду се није умео ни хтео прилагодити.{S} Тај је елеменат, разуме се, жалио за „старим добрим вре 
у унапред зна да га не може мимоићи.{S} Тај мучки ударац с бока нити је био први у нашој новој  
фалну капију кроз коју ће воз проћи.{S} Тај мост и стубови који га носе, окитиће се зеленилом а 
оме лицу опазих сретан осмех мајчин.{S} Тај ме осмех толико охрабри да сам унапред већ <pb n="5 
ка на Балкану, донети праву слободу.{S} Тај је занешењак чак покушавао да на земљишту Српске Кр 
 прозору своје избе палила светиљку.{S} Тај прозор пустога млетачкога двора гледао је далеко на 
дицу а војник је у V. дринском пуку.{S} Тај пук је био у Малој Моштаници и добио је наредбу да  
ижевници и песници и уметници.</p> <p>— Тај ми пример ништа не казује — одврати младић јогунаст 
/p> <p>— Два и по динара кило.</p> <p>— Тај је пут искварен!</p> <p>— Умрла му је жена прошле г 
врди сир из жуте бакалске хартије.{S} А тај исти је, само неколико дана раније, са белом сервиј 
 ногама шупљина средњевековних лагума а тај одјек прихватају пусти камени двори и у њиховим се  
те пишти и вије се у рукама материним а тај писак просеца душу као усијано гвожђе.{S} Начелник  
— Они су из Митровице друмом у Липљан а тај друм не пролази овуда кроз варош.</p> <p>— Аутомоби 
аково, са Брегалнице на Цер и Јагодњу а тај поглед враћао га је опет у оне светле дане, у дане  
м.{S} Нити је онај први питао где ће га тај вагон одвести, нити овај други.{S} Било их је и кој 
е да су то нередовне трупе учиниле и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>С 
објасне да су и то нередовне трупе и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.</p> <p>Н 
м предузела; стрепила сам од помисли да тај кога треба да молим, може бити војник; војник у оно 
легом.{S} И ту, где знају радозналци да тај телеграфиста пије јутарњу кафу, окупиће се измађ 8  
се ваљда славе и величине коју је негда тај град казивао; погледа по расутом камењу под ногама  
е, послали овамо на кланицу; ниси ти за тај посао.{S} Боље да си ти остао код куће, био би од п 
е су се, сукобиле и потрле.{S} Али њима тај сукоб ништа неће сметати да опет даље пођу; свака с 
оје ће гласити да са батеријом крене на тај нови фронт.</p> <p>Преплављен тим мислима и не слуш 
ог да!{S} Не могу ја са четворо деце на тај страшан пут.{S} Да сам бар знао па да нисам ни довд 
азговор жена.{S} Нисам обраћао пажњу на тај разговор јер сам знао да се односи на оно о чему см 
 већ бројала шеснаест топова.</p> <p>На тај начин, наши су већ били спремни да приме и већу бор 
</p> <p>По улицама кроз које гамиже сав тај свет, права блатна језера која, кад се прелази са ј 
ојску већ само неке патроле.</p> <p>Сав тај материјал и још неке извештаје појединих команданат 
, донде још бићемо на своме дому а, кад тај мост пређемо, бићемо изгнаници, бићемо бескућници,  
нина иза Дрима и ево је сведок сад, кад тај исти народ, бега у те планине тражећи заштиту.</p>  
тве из гробова да врате у живот.{S} Кад тај посао завршите, вратите се тамо где су гробови, вра 
еше да спреме јело и тако у послу прође тај први дан.{S} Тако прође и други и трећи и још некол 
леграфске централе и саопштавају шта је тај и тај телеграфиста из Ниша, јутрос рано при предаји 
тамо где ће положити главу.{S} А кад је тај посао био свршен, жене, деца и старци остали су да  
и за пут у Грачаницу.</p> <p>— А где је тај вагон, где се држи седница?</p> <p>— Ено га тамо, н 
> из којега је и поникла?{S} И да ли је тај Усуд хтео да слом српски понови на истом месту или  
 путевима, по мразним ноћима, јер ми је тај пут престављао извесан разлог за живот.</p> <p>— И  
 се избија тамо на Преполац.{S} Друм је тај загушио избеглицама и Краљ је, пролазећи кроз њихов 
рпских топова српске рањенике.{S} Ко је тај који би хтео и смео тај злочин повући на своју душу 
ј злочин повући на своју душу?{S} Ко је тај коме не би душа заиграла <pb n="202" /> а рука задр 
ше ме погледом саучешћа.{S} Ох, како је тај поглед тежак; како га је тешко издржати!</p> <p>Сти 
ре нас прошли и, не разбирајући како је тај глас могао до нас доћи, ми смо обазриво и са зебњом 
зана крај ватре, вечиту ноћ.{S} Глас је тај морао од некуд из велике даљине допрети, једва прод 
дошла са далеких фронтова.{S} Сусрет је тај испао на штету Виљемове победоносне војске.{S} Док  
{S} Краљ Константин притворно потписује тај декрет, уверен да ће, имајући војску у рукама, моћи 
е на улицу да види из чије ли је војске тај пролазник.{S} У дну улице тамо, жена са дечицом, об 
еко Дебра и Охрида.</p> <p>Дотле, докле тај пут није био затворен и влада и Врховна Команда нос 
је склептају са свих страна и ко стигне тај удари.{S} Причају наши војници, њихов ђенерал Поћор 
 рад!“ ја ћу полумртав поверовати да се тај позив и мене тиче, напрегнућу се, дићи се, кренути  
а граната и кад је очигледно било да се тај део вароши више не може одржати.</p> <p>Граната је  
пуно талента.{S} Наредио је одмах да се тај младић уклони из севастопољске борбе и упути на кој 
озора не могући да догледа место где се тај велики и кобан чин догађа.</p> <p>То није био више  
 по ономе што сам видео и срео, није се тај утисак изменио.{S} Пећ је у истини личила на једну  
пазити да немамо темеље на којима ће се тај кров држати.</p> <p>— Мислите?{S} Темељи смо ми, ко 
ме сунце одмах опервази ивицу и, док се тај облачић још колута у зраку, до нас допире глас топа 
е растоваривао топове и коње.{S} Док се тај посао свршавао, све су веће и веће гомиле београдск 
алове.{S} Догледао сам и ја већ како се тај дан све више помаља, све јасније указује, као сунце 
лотова да умиремо!...</p> <p>Извесно се тај разговор наставио кад сам ја напустио кафану.</p> < 
ћује му последњи уздах свој.{S} Зато се тај мост и зове мостом уздисаја.</p> <p>Није ли то име  
 је више сретао успут, у толико је више тај осећај растао у мени.{S} Увек ми се чинило да ова г 
а њему.{S} Мрак густ као тесто.{S} Кроз тај мрак промицале су сенке несретних избеглица, натова 
е покрио и легао мрак на земљу.{S} Кроз тај мрак нико не уме да нађе пут нити да види свој град 
остране банатске и сремске равни и кроз тај дим бљунула је ватра из тешких челичних цеви те као 
лико да може хлеб провући али онај кроз тај отвор прогура ногу тако да их више нисам могла затв 
оз Косовске мочари.{S} Проћи ће он кроз тај тужни шпалир избеглога народа, поздрављен саучешћем 
нам да Бог!</p> <p>И жене пристадоше уз тај предлог бојећи се да остану на друму без оружане за 
шло опет у Србију, онолику колика је, и тај је пут био нека нада, нека далека, тамна и нејасна  
 ли те вести и начелников телефон.{S} И тај телефон је потврђивао, да је Влада одиста добила са 
ра, отишао је последњи воз пут Косова и тај су у качаничкоме кланцу напали Арнаути пушчаном паљ 
Још само један час и Србије више нема и тај час је ту, ево га пред нама!{S} Ми смо ту истину зн 
да је у томе тренутку чуо удар мотике и тај би се звук зарио дубоко у младу му а већ искрвављен 
тно одговори на питање о капитулацији и тај његов одговор био је уједно <pb n="555" /> и мишљењ 
изнад нуле.{S} Овај ће рат бар донети и тај добар резултат, што ће открити, да је дипломатија < 
реч бацио и данас по подне на станици и тај пискави глас продре кроз поноћну таму као совин ври 
ске централе и саопштавају шта је тај и тај телеграфиста из Ниша, јутрос рано при предаји дежур 
 са „тим и тим“.{S} А разуме се, „тај и тај“ је увек важна личност или бар неко који је могао д 
е оне „спрдње“, светина удари у кикот и тај ми је кикот продро као усијано гвожђе кроз душу и,  
ркиних и пада поносно крај ње.</p> <p>И тај понос, несавитљиви понос, ево га сад у блату.</p> < 
н искрцају савезничке трупе.{S} Како би тај корак Венизелосов могао одговарати грчким али не и  
 непогоде у коју смо кренули — тек први тај корак на путу бегства учинио нам се очајно тежак.{S 
ћи друмом.{S} Нисам ни питала куда води тај друм, ма где, само да не останем више код куће.{S}  
је мобилизацију и објашњава дипломатији тај чин извесним захтевима које поставља као цену за св 
Краљ понова погледа свога ађутанта, али тај поглед ни мало није казивао да је он убеђен његовим 
а на свога брата Бугарина.</p> <p>— Али тај руски брат пуца на свога српскога брата...</p> <p>— 
.{S} Ајде, благо мени!</p> <p>— Слаб ти тај левак — вели му Краљ.</p> <p>— Шта ћеш, Господару,  
ланина за колико ћемо ми дана прелазити тај мучан и тегобан пут.{S} Свако је од нас застао, нап 
 без лупе.</p> <p>Док се у малој собици тај посао вршио, секретар се и пуковници повукли у рани 
ише нећу знати гроба.{S} И да се заврши тај тако рећи покољ, који је Бог мојој породици и моме  
 неумивена, косе неочешљане.{S} Па ипак тај свет чека нешто и распитује нешто и нада се нечему. 
мо ти рекли истину смо рекли, ето и сам тај Марко добар је човек и честита раја.{S} Нити је он  
м.</p> <p>Промакао сам брже да избегнем тај матерински поглед госпе у црнини у коме сам, у томе 
теринско.{S} И како свако на свој начин тај бол растанка исказује: уздахом или сузом или немим  
оворника и одмаче од њега, као да је он тај који ће код Струмице извршити атентат на воз, па по 
ћ, спреман на ову примедбу. — Али је он тај који је умео изабрати себи околину и то је његова з 
слободу; Арнаути, чијој је сили дохакао тај исти војник, притворно обарају поглед, осећајући ду 
p>И узе ми казивати шта је све пождерао тај пламен.{S} Кола коморска и топовске каре, лафете, а 
енике.{S} Ко је тај који би хтео и смео тај злочин повући на своју душу?{S} Ко је тај коме не б 
е.</p> <p>Тако је у узбуђењу прошао цео тај дан.</p> <p>Предвече, као да је било нечега освежав 
већ ће поћи овамо.{S} И онда на што цео тај покушај?</p> <p>Војвода Мишић задржа право да о том 
 сам ухо и слушала, тако ми је драг био тај звук пушака и топова од којега сам се пре толико пл 
тор крај ватре.{S} И одмах је присвојио тај простор, разастирући ћебе на под и подмећући торбу  
о зна колико је још породица упропастио тај човек?</p> <pb n="549" /> <p>Док су се посланици са 
а назире кроз оголела дрва.</p> <p>Како тај звук звона и са тога места, чак и у души која је об 
 и прехране ако имају чиме.</p> <p>Како тај одмор на подне траје дуже, бегунци се обично распрт 
сећај свако у себи угушивао.{S} Сви смо тај час већ предосећали, сви смо га очигледно <pb n="12 
ва суседа као што је Бугарин.{S} Ми смо тај ударац очекивали још новембра месеца прошле године  
е, никога ипак није изненадила, јер смо тај напад већ од дана бугарске мобилизације очекивали.{ 
рдана! — додаје трећи са поуздањем, јер тај Багрдан, вероватно из школских задатака ђака наше В 
> <p>За то време стизале су и улазиле у тај обезбеђени вагон, привилегисане госпође, свеже и то 
... не осећам да сам рањена! — али ми у тај час паде на памет детињи <pb n="477" /> врисак и пл 
аку.</p> <p>Када се праштао, полазећи у тај рат, мезимче, ово што сам га оставила у Младеновцу, 
 сремским шеширом на глави, пролазећи у тај пар крај мене.</p> <p>— Па, ваљда! — рекох.</p> <p> 
д тих кућица.{S} Гледао сам са жудњом у тај прозор, тамо у соби мора да је топло, али је начелн 
ва три пут па се угаси а онога Радојицу тај час спопаде нека језа и узе га трести грозница, те  
 је говорио — настави — мио му био знаш тај говор јер немамо него један дан ода још, ако овако  
p> <p>— Зар није, сестро, рано да дижеш тај срамни барјак?</p> <p>Она постиђено баци барјак и с 
тало и изазивало ми тежак бол...</p> <p>Тај бол као да нам учитељ тога тренутка удахну свима у  
пуни и препуни дењкова и куфера.</p> <p>Тај први избеглички воз од бугарскога напада, учинио је 
и, те га послао да дозове кмета.</p> <p>Тај један час чекања у канцеларији начелниковој извео м 
аређење ја ћу безбрижно спавати.</p> <p>Тај разлог некако све убеди и за столом опет завлада ма 
говора са „тим и тим“.{S} А разуме се, „тај и тај“ је увек важна личност или бар неко који је м 
изнад Пећи.</p> <p>Што даље крећемо она тајанствена светлост све шира и шира бива.{S} Сад већ и 
згледа ти чак и да се ваздух разредио и тајанствена нека тишина освојила.{S} Као да путујеш дру 
 да сагледати како одмиче време.</p> <p>Тајанствена ноћ... а поноћ већ превалила.{S} Из гомиле  
ружају и повлаче, те изгледају као неке тајанствене руке јер се тело коме припадају, скривено г 
им млазевима из којих се развијају неке тајанствене слике, испреплетане месечином, и лебде над  
таро Дулцињо, коме је месечина дала чар тајанствене и чаробне вароши из оних заносних, старих п 
о кроз празну и ниску одају; да ли онај тајанствени полумрак, који су облаци од дима из цигарет 
з камене дупље поздравља поноћ; ослухну тајанствени разговор ноћи који ветар са Језерца својим  
је се кроз дим једва назиру, добија све тајанственији облик.{S} Од силине јаре под таваницом се 
у се буром завитлани борили без наде са тајанственим силама из морских дубина и најзад догледал 
смо као сенке, као неке утвари сишле из тајанствених прашума ових великих планина које се уздиж 
изаткан из прегорелих сунчаних зракова, тајанствено обавија беду и невољу.{S} Сећам се једнога  
ебу изазвало само ово пусто место, тако тајанствено и тако усамљено?</p> <p>Мало затим и чу се  
остире око себе.{S} Све то изгледа тако тајанствено, као место састанка нечастивих.{S} Поседали 
 Призреном царује судбоносна ноћ; нешто тајанствено лебди у ваздуху, оком се види казаљка истор 
ојима је дотрајало уље.{S} Месечина још тајанствено продире те се под неодређеном светлошћу, ко 
 месечином, имала је у томе часу нечега тајанственога; њено бело, воштано лице, по коме се заиг 
бегне од приказе, од знамења, од некога тајанственога предсказања и боне слутње, која нам се то 
у шест векова који леже на њој; диже се тајанственом неком моћи, као у ноћи у очи Васкрса Госпо 
боју ноћи унесе неку тајанственост и та тајанственост и тишина изражавају најсилнију мелодију т 
ва само да у тамну боју ноћи унесе неку тајанственост и та тајанственост и тишина изражавају на 
ње, које то прати, даје о ој слици пуну тајанственост.</p> <pb n="577" /> <p>После дужега време 
 над Призреном пуно таме и пуно студене тајанствености неке.{S} Огласиле су га хоџе са минарета 
 покушавао своме путу у Солун да да чар тајанствености.{S} Он је забринуто и одмереним корацима 
ао, и мистичан зрак месечев, допуњавали тајанственошћу и чаробношћу.</p> <p>Ко је она?</p> <p>Н 
 румена полусветлост, која је још већом тајанственошћу опчињавала слику око мангала.{S} Поноћни 
 је ветар пламен повијао, бацао је неку тајанствену, непоуздану светлост кроз мрачну улицу којо 
вало се нешто, што је требало да остане тајна, скривена густим велом поноћи.</p> <p>Том страном 
 <p>— Нећете ни чути, неће се ни издати така наредба а, када би се и издала, ви би после те нар 
ног човека, кога нико не контролише.{S} Такав човек налази да је Србији потребнији један кафеџи 
та ти волеш а шта ја.{S} Наш је положај такав! — узвикује узбуђено проседи господин и јабучица  
што су изгинули не марширају више!“ Ето такав је Бојко.{S} Ако је коме до шале с Бојком ће се н 
ли су све добре стране капитулације.{S} Таква мишљења нису могла не допрети и до саме владе, од 
телефону начелник из Гилана.{S} И свака таква појава и сваки покрет даје материјала широким пре 
</p> <p>— Е, ето сад историји још једна таква слика! — додаде Краљ показујући на сликара који ј 
вој историји, нити је био неочекиван од таква суседа као што је Бугарин.{S} Ми смо тај ударац о 
јој се — стегни срце па трпи, кад ти је таква судбина!</p> <p>— Идем опет да га потражим! — реч 
о боре, добро се држе, те кад им стигне таква помоћ као што је Моравска Дивизија... можда ипак  
ожда ће доћи, можда ћеш га наћи!</p> <p>Таква утеха само дражи и несретна мајка настави своју з 
о!</p> <p>— Не шаљи ни ти овамо!</p> <p>Таква је пометња настала од прилике оних судбоносних да 
и напустили и које нико не чува.</p> <p>Таква ситуација морала је забринути и власти и већ пред 
есто, са којега сам слику посматрао.{S} Такве једне ноћи, када су се непрегледни редови војске  
 се то издржи!“ И, пошто су утврдиле да такве живце немају, оне су се радије придружиле одборим 
р остадоше равнодушни, навикнути већ на такве поздраве.{S} По свршеним наредбама капетан крете  
о хоће да прими на себе задаћу оснивања такве државе и крај њега онај, који се у овако великим  
емачке су старешине нарочито сугерирале такве бајке својој недораслој војсци, бојећи се да ће с 
ио тако суморан или што су прилике биле такве?{S} До подне све је било мирно али, око једнога с 
 знам како сам сањао тешке снове, после такве лектире.{S} Мени, у овоме часу, слика нашега слом 
о што би иначе.</p> <p>— Онда, наведите такве примере.</p> <p>— Ви мало пре поменусте Француску 
колико је могуће.</p> <p>— Може бити, и такве наредбе могу једнога дана врло лепо послужити као 
ели — заврши баба Вилка своју причу — и такве смо муке подносили некада.</p> <p>Нас децу, која  
поступцима и држању; из обавештења те и такве дипломатије никао је први октобар и цео балкански 
.</p> <p>Ето, на основу обавештења те и такве дипломатије о приликама на Балкану, опредељивале  
ензионер пљуну у блато.</p> <p>Пролазак такве једне „колоне тимочке дивизије“ или разних других 
трашнијега не сећам.{S} Сећам се да сам такве сцене гледала намештене, на позорници, па и тада  
а војничкога старешине.</p> <p>Када смо такве разговоре водили, увек смо се издвајали и избегав 
значења, ја ипак не видим крајњу корист такве офанзиве?</p> <p>— Крајња корист? — упаде плахови 
ележила је само чин!</p> <p>И, док он у такве мисли тоне и понире, Усуд, онај неодољиви и свире 
ање — упаде ђенерал Јуришић — У случају такве акције ми би се сви вратили својим командама.{S}  
 једне државе а сад... роб, роб!</p> <p>Такве су се очајне речи бацале и размењивале после одла 
лаве, вели данас:</p> <p>— Знао сам ја, такви смо ми...{S} Претуци нас колико хоћеш, остави у н 
зволте, сад је на вас ред!“</p> <p>Ето, такви су се разговори водили тамо на фронту, тако је по 
 томе што имају звезде на еполетама.{S} Такви су се команданти гејачки кезили на ове наредбе Вр 
 Призрену, ни сам не знам зашто.{S} Ама такви људи заслужују да их човек просто убије кад их ср 
вцем да одступа, јер су поједини путеви такви, да би се морало појединачно ићи.</p> <p>— То онд 
 се нешто у души; осећао сам да смо сви такви, сви подједнако себични, сви подједнако одвратни. 
 јуче и данас стигли и стижу непрестано такви су, да се више са карте нема шта читати нити на њ 
ити сад комбинације, ако можете!</p> <p>Такви су се од прилике разговорили водили у кафанама ти 
{S} У овој несрећи и то ме теши!</p> <p>Такви или слични, или другачији разговори, водили су се 
вређам успомену његовога оца.</p> <p>Са таквим васпитањем мој је син отишао у рат.{S} Ја сам мо 
о ни да је време у овоме тренутку тим и таквим разговорима и наставио сам пут ћутећи.</p> <pb n 
итао из начелства.{S} Јер, светина је у таквим приликама, кад је жедна вести, прави тиранин; он 
Веровао сам да ће криза, која настаје у таквим тренутцима, приликом једнога бујнога излива душе 
ажљиво, шапћући, без уобичајене ларме у таквим приликама, па још кад се ствари морају скидати н 
Били су сви благодарни.{S} О, како се у таквим приликама јефтино да стећи благодарност!</p> <p> 
, кога воде на стрељање.{S} Ја бих се у таквим приликама обично склањао гдегод, да не видим ни  
 <pb n="68" /> <p>И као што то обично у таквим приликама бива, да се људи најзад сете онога од  
 ветру и ветровој мајци и још читав низ таквих заносних бајака, које су нас опчињавале све док  
мили ти ни живот.{S} Бива да се у борби таквих дана са већим самоодрицањем иде у смрт но иначе. 
 друге као вреће.{S} Срела сам неколико таквих кола пуних мртваца.{S} Рекоше ми у Ваљеву помор, 
може да се држи у ваздуху и безброј још таквих питања.</p> <p>Жагор око ватара постаје све тиши 
латом замазати прљава чела!</p> <p>Ето, такво је расположење било у мени у тренутку кад сам у С 
 у Битољ, да тамо учине све припреме за такво повлачење.{S} За извођење те владине одлуке од ве 
верујем и да је стање аустријске војске такво какво је изложио војвода Мишић али, не верујем и  
е верујем и да је стање бугарске војске такво.{S} И ако су их борбе на Тимоку и на Гиљанскоме ф 
одобравајући, као да би и он пристао уз такво мишљење <pb n="215" /> а онај други учитељ, омале 
е да се он поведе на велика дела; да ли такво стање рађа Кавуре, Мациније, Обилиће и Синђелиће? 
ана.{S} И догод ја нечујем да је издато такво наређење ја ћу безбрижно спавати.</p> <p>Тај разл 
а поуздањем гледају у ситуацију или бар такво поуздање <pb n="32" /> јавно исказују.{S} Новине  
која пушка.{S} Него, веле, ако има кога таквог рсуза, боље да га каже село па само њему да суде 
е.{S} Нисам умела да га представим себи таквог, ја сам га видела само онаквог какав је био кад  
 ти се не каже.</p> <p>Срео сам једнога таквога познаника, којега сам још у Приштини виђао и ни 
 нисам био срећан да будем под командом таквога једнога културнога човека.</p> <p>Ућутао сам, н 
којим се пошло.{S} Да потврди могућност таквога резултата, војвода се позва и на последње извеш 
д постеље одвојила.</p> <p>Враћајући ме таквом једном вечеру, које је — претрпано догађајима ко 
ђ за вестима.{S} Разуме се да светина у таквом случају предузима сва потребна обезбеђења да кол 
асу, слика нашега слома потпуно личи на такву једну катастрофу.{S} Личи ми по величини несреће, 
и вила за ноћ порушила?“</p> <p>— Јес’, тако! — одговори онај.</p> <p>— Ама, зар је то могло у  
то полеже по столовима и испод столова, тако да пре личи на магацин истоваренога еспапа но на п 
 данас тако промичу један крај другога, тако се у тренутку сретну и ако се дотле нису никад вид 
и упућује је у болницу.{S} Улази друга, тако исто окрвављена, само није дете рањено већ она у г 
езнике у оправданост тих захтева... да, тако нешто...</p> <p>— А ако им се не испуне захтеви?</ 
ма, једна политичка мобилизација. — Да, тако нешто... маневар који треба да подвуче бугарске за 
 кола која вуку вочићи.</p> <p>— Та да, тако нешто — одговара господин улепљен блатом — само, р 
бине, која се све више и више сужавала, тако одавде сад већ сваким кораком који учинимо, осећам 
</p> <p>Та ме је мисао тако обрадовала, тако утешила, тако охрабрила, да сам сад већ једва чека 
ош у тору!“ Напрегла сам ухо и слушала, тако ми је драг био тај звук пушака и топова од којега  
 кући.{S} Помрчина је била тако дебела, тако масивна, да ми је изгледало као да је просецам тел 
је мисао тако обрадовала, тако утешила, тако охрабрила, да сам сад већ једва чекала да се пробу 
дно склонили измеђ двоја воловска кола, тако рећи измеђ воловских рогова.{S} Кад дође на ред да 
затим чини нов притисак на непријатеља, тако да га већ сатерује у Чачак.</p> <p>У том, непријат 
ледња још нису била изашла из Прокупља, тако да је од Приштине до Прокупља то била једна бескра 
а!</p> <p>Како у кафанама и кафаницама, тако и на улици.{S} На простору где се камени мост укоп 
час јести.{S} Тако и на другим местима, тако и по појединим авлијама, школској, црквеној, ханск 
 седма опет на сред улице, тако и осма, тако и девета, тако и све <pb n="139" /> остале редом.{ 
рирода је била тога часа тако узбуђена, тако узрујана, да је представљала већу опасност од непр 
ветиљку и све до беле зоре чекала сина, тако од тад, ево већ седамнаест година, старица сваку н 
 његова <pb n="303" /> дела и страдања, тако овде на Косову, свака стопа земље, сваки камен и с 
.{S} Како се повукао са Командом Трупа, тако је и даље остао на служби, коју је ревносно вршио. 
 затворен у цркви и много, много ужаса, тако да сам увек дрхтала кад сам је слушала.{S} Једнога 
сред улице, тако и осма, тако и девета, тако и све <pb n="139" /> остале редом.{S} Све шапћу, с 
суде, броји сате и минуте свога живота, тако ми сад већ бројимо кораке и бројимо стопе.</p> <p> 
еменитој души пробудио осећај саучешћа, тако својствен образованоме човеку.{S} Он не рече ни ре 
е ово село?</p> <p>— Рогово или Рогача, тако некако рече онај Арнаутин што је мало час био овде 
дамо предасе.{S} Успут сретамо и друге, тако исто натоварене, те се једно другом придружујемо о 
а обалу.</p> <p>Тако ова гомилица овде, тако и она тамо, тако и трећа и четврта, а све нове и н 
море кад у један мах зањиха своје воде, тако светина поче да се љуља и њиха, нагињући унапред,  
људи и мртви коњи све чешће ките стазе, тако да кланци, кроз које бегунци оде, већ почињу личит 
м, уверен да јој је, у стању у коме је, тако исто тешко изговорити реч као и извући ногу из бла 
аша војска, и поред овако силне навале, тако одлично бори <pb n="278" /> и има у себи још морал 
мен, што се ова заљуља и хоће да падне, тако је и отаџбина наша — то се у Крушевцу већ јасно ви 
 њему нису казали!“ „Је л истина, попе, тако или друкчије?“ „Истина <pb n="256" /> је, ага, ево 
ара да платим хлеб.</p> <p>— Ама јесте, тако је! — вели му мој пријатељ. — Не замерам ја теби,  
греју али су све ватре тако притиснуте, тако поседнуте да им не можеш прићи.</p> <p>Око ватре с 
а сред улице, седма опет на сред улице, тако и осма, тако и девета, тако и све <pb n="139" /> о 
 пењање, трећи наслонити руку на кош и, тако обезбеђени, почеће да вам претресају кола, да виде 
<p>Тако смо мислили, тако смо веровали, тако су нас лажно и обавештавали, заваравајући нас, уљу 
ропаре.</p> <p>Тако су свеци одступали, тако су са народом и војском и они прешли преко високих 
о устаде.</p> <p>— А да нисте прозебли, тако необучена а земља влажна?</p> <p>— Нисам... али, н 
а морало доћи.</p> <p>Тако смо мислили, тако смо веровали, тако су нас лажно и обавештавали, за 
 по коме су се расуле све се више шири, тако да већ изгледају као киша звезда попадалих по земљ 
којој се већ ништа више не може добити, тако исто гомила која ипак стрпљиво чека.{S} На ћуприји 
о у Скопљу, пре но што ћу га напустити, тако и овде, одох до начелника и, као год онај тамо, та 
ост, још нетакнута грубошћу стварности, тако лепа, бујна и свежа.</p> <p>И када је мајка, милуј 
 је дечанско звоно објавило па до ноћи, тако је брзо минуло да нас је густ и непровидни мрак об 
а и испуњавала тесне улице ових вароши, тако да је загустило те се није ни улицом могло више пр 
 кровова суседних кућа које су под њим, тако да се са њих догледа гомила кровова вароши просуте 
Још пре пет стотина година оркан један, тако чест на балканској ветрометини, ишчупао је из срца 
ављен покрет, јер се вазда није враћао, тако да смо понова почели губити стрплене.</p> <p>Ту на 
Сви, сви, сви!{S} Тако сам и ја мислио, тако мислим и сад.{S} Ви ми чините неправду ако мислите 
ијатељу.</p> <p>— Што ћете, то је тако, тако мора бити.{S} У најтежим моментима човек губи глав 
но видимо стварност која се тако нагло, тако стрмоглаво развијала.</p> <pb n="160" /> <p>С тога 
ако ова гомилица овде, тако и она тамо, тако и трећа и четврта, а све нове и нове придолазе од  
одох до начелника и, као год онај тамо, тако и овај, рече ми кратко и одлучно:</p> <p>— Крећи!{ 
ојој скромној собици где је тако мирно, тако тихо промицао његов и његове породице живот; погле 
 приђе једноме од њих и рече му гласно, тако да су сви могли чути: „Дедер, пријатељу, Краља Пет 
и пут срео србијанског војника.{S} Ето, тако смо се срели а како сам ја некад мислио и како је  
 само под србијанским барјаком.{S} Ето, тако је зборио мој бабо!</p> <p>Ма да је све то говорио 
да од некуд не наиђу Турци.</p> <p>Ето, тако смо ми мучно живели — заврши баба Вилка своју прич 
 потребу изазвало само ово пусто место, тако тајанствено и тако усамљено?</p> <p>Мало затим и ч 
о!</p> <p>— Овако као ми?</p> <p>— Јес, тако!</p> <p>— А је л’ том давно било?</p> <p>— Давно,  
код дивизије, где избија гвоздени мост, тако и горе, код општине.{S} С леве стране каменога мос 
 укршта се и једно другом преплета пут, тако да не можеш прећи с једне на другу страну улице и  
натученом шајкачом преко очију и ушију, тако да му брада изгледа као да из шајкаче ниче — и кад 
ви остали овамо али не збијени у групу, тако може лако да нас гађа из заседе, него се растурите 
>Мајка је чекала...</p> <p>Као на мору, тако се и у њеној души подигла бесна бура и ломила је у 
ни, наши осуше учестану и снажну ватру, тако да је непријатељ брзо отеран и са те косе, коју за 
 су се разговори водили тамо на фронту, тако је поуздање владало тамо.{S} И то поуздање отуда,  
о заштитити.{S} У причама наших старих, тако сам ја на пустоме месту замишљала усамљену кућу гд 
ка, у Куршумлију, Брус и Александровац, тако да су се тим друмом често размимоилазили бегунци,  
наше горе, нићи слобода једнога народа; тако нека из душа њихових праведних, сабраних око прест 
ву величину једне вере и једнога наука; тако ће ова прегршт земље садржати у себи сву величину  
Појединим стварима је чак и расла цена; тако на пример јегерке су продаване у први мах по динар 
омалочашњи камен почне да креће и живи; тако и ова чудотворна реч пробуди нас, који смо до мало 
манута погледа у реку где су се давили; тако ова светина без израза, без саучешћа, без свести г 
ну душом кад лине киша и небо се умири; тако смо и ми сад већ пратили крваве борбе са неком вер 
реба због породице.{S} Али, привремено; тако, до Приштине, да се човек може одмах вратити кући. 
фери не прети променом, предосећа буру; тако и ратник, после првих пушчаних поздрава са неприја 
ше, лакше, не напуштајмо <pb n="671" /> тако брзо још ово стотину метара слободне Србије!{S} Ко 
а романа који је девојче <pb n="429" /> тако искрено а тако лепо причало.{S} Бунило ми се нешто 
oreign xml:lang="it">Dulcigno</foreign> тако мртво.{S} Има по гдекоја душа у њему, пуши се по г 
о сте добро рекли.{S} Сви, сви, сви!{S} Тако сам и ја мислио, тако мислим и сад.{S} Ви ми чинит 
и претурао.</p> <p>— За то да патиш!{S} Тако ти је суђено па ето ти! — одговара други који је п 
е бар два три дана да се исхрани!...{S} Тако, ту!...{S} Е, ајде сад, прекрсти децу!</p> <p>Това 
ст пољских дебанжових и два крупова.{S} Тако се јежевичком косом поставила батерија која је сад 
горњем Мица Зуавка и Мица Сенегалка.{S} Тако, бар рече један из гомиле, који нам је у мало речи 
зивала горда што је син заменио оца.{S} Тако је он желео.{S} Једини повереник мојих слутња и мо 
бегам и износе ми неодољиве разлоге.{S} Тако су исто можда саветовали и износили му неодољиве р 
ебају; болничарке су им се разбегле.{S} Тако сам и радила сутра дан и примили су ме.{S} Рекли с 
зори кућу и све живо по кући покоље.{S} Тако се прича да је било а, веруј и јесте!{S} Ето, погл 
а би се обично окупљале те гомилице.{S} Тако је данас на возу један београђанин, који бега из п 
 терет мораш понети, не бива другче.{S} Тако је ваљда Божја наредба, па мора да се сноси!</p> < 
ем их коме или их казујем сама себи.{S} Тако се са њима ја забављам као што сам се некада са св 
али, бојећи се да ми се што не деси.{S} Тако сам провела петнаест дана и све сам даље ишла и св 
 и да прокоментаришу поједине вести.{S} Тако побране са разних извора, сређене, допуњене и прок 
га ће особље команде мало час јести.{S} Тако и на другим местима, тако и по појединим авлијама, 
суровошћу режима, имало безбедности.{S} Тако је ишчезло и последње поуздање да ће се у хришћанс 
узданим податцима, морао је клонути.{S} Тако је донета и потписана одлука да се одустаје од сва 
час све угасити, све под море отићи.{S} Тако <pb n="79" /> је нешто било и у овој позадини, у С 
у то само детиње, непромишљене речи.{S} Тако је и ова сиротица синоћ још легла мирно а јутрос о 
ишла неким другим, непознатим путем.{S} Тако се цео друм загуши и затисне, па се далеко уназад  
ја била у непријатељству са Турском.{S} Тако пустоловска радња овога занешењака код трезвенијих 
о и тако у послу прође тај први дан.{S} Тако прође и други и трећи и још неколико дана за тим.{ 
 и решавала се час овако, час онако.{S} Тако скоро целу ноћ, све до зоре.</p> <p>Сутра дан је с 
отишао било ми је тешко, врло тешко.{S} Тако ми је било кад ми је мајка умрла па остала сама у  
Клисури а, канда је и Прокупље пало.{S} Тако се бар шапће.</p> <p>— Па то се кљеште стежу са св 
 гледају и да један другог помажемо.{S} Тако смо се братски и без и једне речи поделили, те ми  
врсто држи на грудима онај јастучић.{S} Тако ми нешто и ово изгледа! — заврши показујући на она 
о један говори а сви остали слушају.{S} Тако исто и доле, код дивизије, где избија гвоздени мос 
ве су у обичају по кућама на истоку.{S} Тако су исто снесене ствари товарене у кола, водећи очи 
 те пружити руку нашем десном крилу.{S} Тако би био постављен снажан зид са десне стране Мораве 
нити може он без мене на овоме путу.{S} Тако смо се здружили, ето...</p> <p>И учитељ оде с роби 
едају, тамо има сунца, тамо има хлеба — тако бар сви мисле и не слутећи да ће по скадарским ули 
ара му други, испрскан блатом до грла — тако је ваљда било у Призрену, за време крунисања Душан 
ену вредност.</p> <p>— Готово!</p> <p>— Тако ће и Београд, видићеш! — наставља Тома — Изгубиће  
осу и тешком торбом на леђима.</p> <p>— Тако је ваљда било — одговара му други, испрскан блатом 
немилостиво засипати питањима.</p> <p>— Тако, дабоме, али — и стара мајка уздану — и патила сам 
овини и о државним рањеницима.</p> <p>— Тако је! — повикаше сви и онај виши чиновник одустаје д 
алца и неколико кутија пудера.</p> <p>— Тако ти Бога, војниче — рекох, вели, ја продавцу — прод 
ом у коме је било чак и мржње.</p> <p>— Тако је, ал велим, ко зна од кад је липсало, ето су га  
никад ме више неће Цар видети.</p> <p>— Тако сам ја мислио.{S} Али се рат не сврши, <pb n="635" 
о га тек непријатељу оставити.</p> <p>— Тако је, Височанство! — одговори помоћник.</p> <p>— И ш 
буђено бивши народни посланик.</p> <p>— Тако мора бити и нема шта ту да се протествује! — додај 
екида га неповерљиво лиферант.</p> <p>— Тако! — тврди убеђено професор — Скопље неће ни пасти.{ 
сваки сто има свога песимисту.</p> <p>— Тако!{S} Нас, него кога ће? — одговори набусито господи 
> <p>— Па што си примила дете?</p> <p>— Тако... — учини мала и још се више збуни и унезвери.</p 
а.</p> <p>— Па што си ти узео?</p> <p>— Тако, узео, жао ми их да се ваљају по блату...{S} Да ид 
 ка североистоку... је л тако?</p> <p>— Тако је, Величанство!</p> <p>— Наш фронт је окренут леђ 
овара онај први.</p> <p>— Што?</p> <p>— Тако.{S} Хтео сам поћи па ме одвратише.{S} Оно је, брат 
 ли сванути.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Тако, бојали смо се.</p> <p>— А од чега вас је био стра 
о сте провели ноћас у Липљану?</p> <p>— Тако, на мразу, на друму.</p> <p>— И ја.{S} Била је ужа 
p>— А како су на другом месту?</p> <p>— Тако, једу и пију.{S} Истребиће све ако подуже остану.{ 
лађи војник из групе.</p> <p>— Е, је л’ тако каже песма: „Све што браћа за дан назидала, зла би 
а се могу склонити од кише.</p> <p>Мал’ тако и сам не нагазих на неке грешнике, који се на једа 
ко је брат Србин, нека стане у страну!“ Тако сам ја мислио и тешио се, али сам се љуто преварио 
зговорили водили у кафанама тих дана, а тако исто и у кафаницама, где се збирају они што не чит 
аса у болници неко од ближих умро.{S} А тако је и било, изгубила сам њега и сад више никога бли 
 ме је занела и без мало сваке ноћи — а тако их је мало било — што их проведох на овој питомој  
 га.{S} Жао ми га је било онако млада а тако осакаћена.{S} Док су сви остали рањеници у великој 
е истом брзином којом и воловска кола а тако често и застаје немогући <pb n="377" /> да извуче  
чка је уговорно обавезна да нас брани а тако исто и Румунија, која не би дозволила поремећај ст 
е девојче <pb n="429" /> тако искрено а тако лепо причало.{S} Бунило ми се нешто у души; осећао 
ошао сам кроз Милановац као кроз шибу а тако сам прошао и кроз Крагујевац.{S} Рекли су нам, вод 
мо...</p> <p>— Кажете, да, ал’ не треба тако ништа на памет говорити.{S} Ништа, разумете ли? —  
ама била су једновремено два воза и оба тако натоварена.{S} Ови су се возови сучељавали и кад б 
треба да се повуче овамо ка Ситници, да тако постављен фронт може прихватити и бранити се како  
управљао је чун свој ка њој, знајући да тако поуздано плови обали својој, кући својој, загрљају 
омоћи, који ће одагнати страх са некада тако ведрих детињих чела.</p> <p>Он полете у подрум, у  
што песма казује.{S} Зар је било некада тако злих вила па да за ноћ поруше све што би краљеви з 
ме растанка.{S} Да ли ми је одиста тада тако изгледало или ми то сад изгледа, кад се свега тога 
распростире око себе.{S} Све то изгледа тако тајанствено, као место састанка нечастивих.{S} Пос 
а није усвојила.{S} Мислите ли да би за тако шта већ било доцкан?</p> <p>— Извесно!{S} Бугари с 
а вам исповедим све своје болове.{S} Ја тако проводим ноћи на овоме путу, казујем их коме или и 
прекиде ме нервозно младић — Не идем ја тако далеко, не мислим ја тако наопако.{S} Оно што мене 
 — Не идем ја тако далеко, не мислим ја тако наопако.{S} Оно што мене буни, то је оскудица свак 
можете ви тражити да се једна традиција тако лако растури, за љубав тога што је држава пропала. 
се њој поткрала тако драга појава, која тако лепо допуњава материнске снове.{S} Све ће бити, св 
пламена из камина осветљена соба а која тако јасно осветљава паметну и изразиту фигуру баба Вил 
 кад је поворка застала.{S} Кад поворка тако застане више се збије гомила и мање је ларме но пр 
.{S} Зна то мајка, није се њој поткрала тако драга појава, која тако лепо допуњава материнске с 
ам чула, у тренутку када сам се осећала тако осамљена и тако празне душе.</p> <p>Старац је наст 
совао њен мали роман, који је она умела тако просто а ипак тако лепо да казује.{S} Мало час, по 
ерчетом пошао кући.{S} Помрчина је била тако дебела, тако масивна, да ми је изгледало као да је 
а ипак, та густа и тамна ноћ, није била тако глува.{S} Чуло се, одовуд или отуд, како неко пром 
жњу.</p> <p>Али слика глади и није била тако страшна док се она само на појединцима сагледала,  
терарно.{S} Упоређења су јој често била тако нађена да би их у свакој другој прилици забележио  
аспитао.{S} Реч Отаџбина је за нас била тако чист и узвишен појам, да смо је ми са идолопоклони 
о ми тада учитељ — Путујемо од Прокупља тако заједно, удружила нас невоља, заједно бринемо, зај 
ета.{S} Догађаји се пред нама и за нама тако брзо ваљају, да ни шеснаест девојачких година, кој 
м тим, час тихим жубором, Дрим вековима тако казује ту чудну причу онима који му дођу на обале; 
задужила државу те је држава према њима тако љубазна да им уступа аутомобил који је могао много 
 Водна планина, која се у ведрим ноћима тако јасно оцртава над Скопљем, догледа се ноћас као та 
јска 1812, сачувала сву форму одступања тако да је руски генералштаб и даље правио планове о ме 
иљка у дубокој ноћи?{S} Зар је сиротиња тако раскошна?{S} Или се то неко Богу моли или неко све 
ојнике Краља Петра први пут да видим па тако, као робове?{S} Не, Бога ми, но сам се сакрио да н 
е што би осетили мало сувоте.</p> <p>Па тако ту поседали крај друма, те један узео иверку и ски 
м ватром засуше два наша брзометна топа тако, да ови намах заћуташе да не би били уништени.</p> 
тити и бранити се како од напада Бугара тако и од напада Немаца.</p> <p>— Једва се и ово одржав 
јатељевог.{S} Природа је била тога часа тако узбуђена, тако узрујана, да је представљала већу о 
"309" /> <p>Свима би јасно да је одиста тако морало бити.{S} Онај што рече малочас да је чуо пу 
мо, ево стижу топлички бегунци!“ и оста тако име оној дугој и непрекидној змијурини што се друм 
изазвали оном гомилом питања којом деца тако раскошно засипају старије:</p> <p>— Јеси ли и ти,  
ти.{S} За нас живе, према којима је Бог тако немилостив!</p> <p>Ућутао сам да не узнемирим дубо 
а је, срце ми каже да је истина.{S} Кад тако говорим о њему или кад сам сам, па мислим на њега  
е опет врати.{S} Нека, лакше јој је кад тако чини!</p> <p>— Прођи овамо, снахо, ту кисне! — рећ 
 велики, онај неодољиви историјски Усуд тако наредио, да се једна велика мисао сручи у амбисе о 
селинског брда!“</p> <p>Слушале смо обе тако нетремице, нисам ни дисала, да би само чула да ли  
lang="fr">dérangement</foreign> и праве тако лице као да су, нас који као просјаци стојимо под  
који су то вагони код којих се деле две тако различне судбине.{S} Они у колима која слазе у Сол 
 па онда пита ко нам је командант и све тако редом пита, а ја му редом одговарам и казујем, као 
 па зато — учини онај — што, кад би све тако било, како ћеш ти сад да објасниш, ти не би путова 
 патила сам.{S} Није онда нама било све тако потаман; топла вечера, топла постеља, него... бива 
 дворска кола о којима ова двојица воде тако жив разговор.{S} Светину више не интересује ништа, 
невољна поворка иде, мили, пузи, гамиже тако у непрекидној линији, три дана и три ноћи, од Прок 
а фронт те да се на војну власт не може тако исто рачунати као и на цивилну.{S} Збор, који је п 
 растанка утеха да је тако добро, да је тако боље, да држава то чини зато да би склонила децу о 
к та опасност прође.</p> <p>— Ех, да је тако, не би се ја ни склањао! — маше главом лиферант по 
 ипак олакшала час растанка утеха да је тако добро, да је тако боље, да држава то чини зато да  
 вас.</p> <p>Она ми погледом рече да је тако.</p> <p>— Сами сте ваљда, ни с ким својим не путуј 
их спасу!</p> <p>Одобрише и други да је тако и заметну се око ватара разговор о разним приликам 
 ће, не знајући шта ће.</p> <p>Можда је тако мени изгледало — вели несретна мајка, јер сам све  
и па се чељад преплашила!“ — „Е, кад је тако, попе, а ви идите па их зовите!“ — „Пошли би, ага, 
то ме!</p> <pb n="366" /> <p>— Е кад је тако близо а ти хајде.{S} Па немој само да навириш, поз 
ног кашља, чу се:</p> <p>— Јест, све је тако, што рече!</p> <p>— А што да није — нађе се увређе 
гледом по својој скромној собици где је тако мирно, тако тихо промицао његов и његове породице  
утао.{S} Али оно његово око, које ме је тако оштро гледало, питало ме је:{S} Од куд ти овде, шт 
це, као што га је имала онда, кад ми је тако често у походе доходила.{S} Она се преобразила, ње 
еља а оно бранитеља куће.{S} А то ми је тако годило и тако ми је требало.{S} Осећала сам се сам 
г.{S} Како би сам?</p> <p>А у истини је тако било.{S} Појединац је пропадао, те су се и непозна 
о висине цигарете.</p> <p>— А што ти је тако крвава рука, снахо? — упита ме она жена, која је в 
вде где смо, непријатељ тражио; нити је тако близу да би нас могао чути.{S} Могли смо викати из 
 још врло дуго поћи до њега.{S} Друм је тако бескрајан а мраз све више стеже те се једва корача 
 ономе мраку ни где ћемо.{S} Стајало је тако хиљадама душа и сва запрега, све што је наишло а ш 
ло чудно.{S} Па и пред болницом било је тако исто.{S} Износе рањенике и ствари као да се селе.{ 
о непријатељу.</p> <p>— Што ћете, то је тако, тако мора бити.{S} У најтежим моментима човек губ 
ето њен, историјин изабраник, а смрт је тако мала цена за част коју му тиме историја указује.{S 
че је било ведро и овде, у долини, није тако нагло освајала ноћ, као тамо међу сметовима и стењ 
не што сам ти их послао у Ваљево!“ Није тако било али војници, <pb n="361" /> знаш већ како је, 
 ми до руку долазиле мрачне књиге, које тако годе младој, сањалачкој души, ја сам овако замишља 
ме на један пут пробудише, пробудише ме тако као у сну кад кога изненада хладном водом полијеш. 
ичних радозналаца који су у своје време тако исто посматрали београдске параде, има забринутих, 
е повио леђа у доба када се младост уме тако поносно да испрси а млада снага усправљено да буја 
о час рече да ће у планину.</p> <p>— Не тако! — рећи ће друга сенка — Боље ће бити да вас пет ш 
 главе од глади и умора.{S} Кад настане тако час тешкога умора, пред крај дана, престаје и свак 
а аждаја која је ждерала децу.{S} Падне тако пред село па писне а мајке свако јутро по једна, н 
жи а да не умали један леп утисак једне тако чисто дипломатске изјаве.</p> <p>Усне младога дипл 
 њима и мислим да ће то, што је на мене тако снажно утицало, бити прва топла реч коју сам чула, 
 команда, измешане, без реда, растурене тако да се јасно види како свако за се и за свој рачун  
о и која га је и на Руднику 1914 године тако сјајно послужила?{S} Сви су они, који се тога часа 
онога војника, којега су пре три године тако жудно погледали, кад је слазио са Копаоника носећи 
ма овога или онога, што је то повлачење тако а није друкче изведено, о жртвама које су поднете  
ало места да се огреју али су све ватре тако притиснуте, тако поседнуте да им не можеш прићи.</ 
.{S} Тешко ми је било и помислити да се тако растанем од детета и неопојаног и неожаљеног.</p>  
дно и трезвено видимо стварност која се тако нагло, тако стрмоглаво развијала.</p> <pb n="160"  
гине па — ћути и трпи.{S} Види, мора се тако.{S} Нема се где, па ћути и трпи.{S} Их, што сам им 
ога.{S} Кад се буде загрејала она ће се тако исто дићи, не здравећи се, и завући се понова под  
алагује га новим надама.{S} Можда би се тако дали правдати и они лажни комуникеи у којима нам с 
га, у овако великим догађајима, који се тако нагло развијају, који се ваљају, који нас претрпав 
 се у овако великим догађајима: који се тако нагло развијају, који се ваљају, који нас претрпав 
а у једну болницу.{S} Пет месеца сам се тако потуцала и једнако распитивала али га нигде нисам  
о ти!“</p> <pb n="250" /> <p>Кад смо се тако опремили и натоварили а нана нас све прекрсти па и 
 <p>Ја је не узнемирих питањем зашто се тако горко заплака при спомену свога детета, јер сам јо 
њи вагон другога воза, додиривали су се тако да се у ствари није ни знало који су то вагони код 
лога тога дана, у понедељак, чули су се тако с времена на време, топовски пуцњи.{S} Појавио се  
ом, прислонили леђа уз воловска леђа те тако пробдили ноћ.{S} Та ноћ у Липљану била је најхладн 
 доктор да умирује узнемирене — немојте тако!{S} Ја не верујем да је Врховна Команда напустила  
ав и прозебли глас.</p> <p>— Ал немојте тако, госпа Јело, — одговара јасан, пун женски глас — и 
 <p>— Не! — рекох.</p> <p>— Па ипак сте тако добри.</p> <p>— Видим вас, патите, нико не обраћа  
и неће, видиш како је мутно, цео дан ће тако.{S} Него... што не пређеш овамо.{S} Ево има овде м 
ачкама.</p> <p>Опет неко лупа.{S} То ће тако ваљда целу ноћ.</p> <p>— Ко је то? — пита онај гла 
усти неко да каже.</p> <p>— Остали неће тако путовати.{S} Врховна Команда не може због војводе. 
оле, на питоме уцињске обале, где сунце тако топло греје.</p> <p>А што и не би сањала то, кад е 
лусан који је мноме овладао и који мраз тако упорно и тако дрско намеће човеку.</p> <p>Трже ме  
па још кад се ствари морају скидати низ тако стрме степене, какве су у обичају по кућама на ист 
утробу па се он увуко унутра, у вола, и тако је проспавао.</p> <p>— А ниси се бојао — рећи ћу о 
ађутант му подмеће плећа, он га грли, и тако настављају пут.</p> <p>— Ово је страшно! — жали се 
ине из Врање кренуо преко границе.{S} И тако редом, прелетале би му мисли не задржавајући се ни 
зора сване, могли наставити борбу.{S} И тако је готово цео фронт ту ноћ провео на мртвој стражи 
омилици, где се опет разочаравају.{S} И тако се крећу од гомилице до гомилице, од ране зоре до  
 „Ено море, оно је кућа Симе Дабића!“ И тако сваки час на сваком кораку.</p> <p>Загазисмо и у Ј 
 што сам и двојици која су ме пратила и тако сам их петоро увео у ону бедну собицу.{S} Били су  
ојсци.{S} Наредба се ова брзо рашчула и тако се и последња нада убрзо претворила у последње раз 
су гроб само искреним, детињим сузама и тако су послала Богу најтоплију молитву за душу матере  
тку када сам се осећала тако осамљена и тако празне душе.</p> <p>Старац је наставио разговор, к 
а нека пољска кујна дунавске дивизије и тако редом а без реда.{S} На тим колима има и државних  
 предвиди.{S} А ствари су тако просте и тако јасне и вероватно зато баш што су јасне, дипломати 
глас из Армије.</p> <p>— То је могуће и тако је! — одговори капетан.</p> <pb n="188" /> <p>— Ос 
Бановом Брду и Новом Гробљу тако јаки и тако одбрамбено добри, да ће моћи спречити сваки прелаз 
 бацај сад!</p> <p>— Бацићу ја ствари и тако ми Бога нећу пожалити — вели очајно инжињер — али  
ли поспани а оне узеше да спреме јело и тако у послу прође тај први дан.{S} Тако прође и други  
итеља куће.{S} А то ми је тако годило и тако ми је требало.{S} Осећала сам се сама, сувише сама 
амо ово пусто место, тако тајанствено и тако усамљено?</p> <p>Мало затим и чу се ход друмом.</p 
мноме овладао и који мраз тако упорно и тако дрско намеће човеку.</p> <p>Трже ме из тога полусн 
дах извесно одвео у његову тако скору и тако кратку, али ипак пуну снова и наде, прошлост.{S} В 
ез стоке.</p> <p>— Е то јесте!</p> <p>И тако се међу старцима наставља разговор дубоко у ноћ, д 
амнине а нико му се не одзива.</p> <p>И тако то једнако иде и једнако придолазе, довикују се, т 
 јој саучешће отворити пут.{S} Можда би тако и било да канцеларијски официр, који је командовао 
 оно што <pb n="714" /> су у доњој соби тако жудно очекивали.{S} Расположење-, управо одушевљењ 
 Србије био још слободан, када сте и ви тако исто као и ми били заваравани да савезничка помоћ  
р је могло бити једно доба, кад су људи тако и толико патили?{S} Боже, мислили смо тада, како с 
и пет фронтова, господо; јер ће Енглези тако исто искрцати на Дедеагачу.{S} Имају већ на Дардан 
ао се већ и мразни вечерњи ветрић, који тако немило милује образе.{S} Рекох му да пожури <pb n= 
ојој жени: „Е, моја снајо, да беху моји тако да не плачу, пристала бих и по два годишње да рађа 
стоји немо и посматра све ово.{S} Стоји тако од јутра до подне и од подне до мрклога мрака.{S}  
 разредите се, даље једно од другог али тако да се не погубимо, да се догледамо.{S} Ови задњи н 
реће у Солун.{S} Сви су га жучно напали тако да су им се речи разлегале кроз целу кафану.{S} По 
ге.</p> <p>— Ама, где сте ви то побрали тако мрачне утиске?</p> <p>— Где?! — узвикну учитељ. —  
и смо догађаје — који су у осталом били тако јасни — пратили чистим погледом и здравим разумом, 
у ситуације, јер смо се са воза вратили тако исто оскудни вестима као што смо били кад смо пошл 
бе, међу браћу моју.</p> <p>— Док се ми тако договарамо, тек чујемо србијанско „ура“ и видимо,  
у, одвратили га.</p> <p>А док смо се ми тако неодлучно решавали, ломили и одуговлачили са полас 
 он врдну и завапи: „Не, брате, не удри тако крвнички!“ Опет србина треба да убијем.{S} Изгубих 
уверимо да све по кући спава — одговори тако исто тихо секретар.</p> <p>— Само обазриво.{S} Јав 
 бојишта потхрањивале, почело је бивати тако снажно, да смо чак превиђали или бар потцењивали п 
д смо се растали.{S} Да ли ћу га волети тако исто као и пре, кад га будем видела онакаженог; да 
мо здравља, неће то мој Никола оставити тако.{S} Ако и не буде Србије, новина ће бити па ћемо с 
навикли, јер смо још многе и многе ноћи тако провели.</p> <p>Ни те ноћи ни сутра дан, ни с вече 
рат свршио и о свему ономе што је мајци тако драго да разговара са сином.{S} Ја сам у њему већ  
аутски елеменат, на који су Аустријанци тако много рачунали, није их дочекао ни одушевљено <pb  
нећу знати гроба.{S} И да се заврши тај тако рећи покољ, који је Бог мојој породици и моме поро 
н, који је она умела тако просто а ипак тако лепо да казује.{S} Мало час, пошто је утврдила вез 
е историја поновила, да би и његов унук тако исто напустио Отаџбину <pb n="293" /> у моменту ње 
, од југозапада ка североистоку... је л тако?</p> <p>— Тако је, Величанство!</p> <p>— Наш фронт 
о не ваља.{S} Званично ништа немамо, ал тако кажу.{S} Веле непријатељ је кренуо из Ваљева, слаз 
 лепо сам ја пошао за својом памећу, ал тако, кад ја хоћу да слушам стратегијски план!{S} И то  
а лепо сам ја пошао за својом памећу ал тако је то, кад ја у последњем тренутку хоћу да слушам  
аву под покривач у постељи и лежала сам тако покривене главе дуго, дуго...</p> <pb n="408" /> < 
ћао тужан свршетак.</p> <p>— Седела сам тако сама у соби, док већ и мрак није почео падати.{S}  
уку и — показа ми врата.{S} Цикнула сам тако да се цела соба рањеника узнемири: поједини дигоше 
а сам јој поглед разумела и цикнула сам тако силно да се сви у вагону ускомешаше и збунише.{S}  
е ноћи крај бабина колена, замишљао сам тако огњевита змаја, коме очи светле пламеном а брекће  
рчета дрвета. <pb n="314" /> Наишао сам тако лутајући и на железничке шине, мора да сам зашао у 
ас десио...</p> <p>— Не знам колико сам тако лежала покривене главе.{S} Ништа нисам чула, само  
ју су они животе своје дали; нека би им тако земља била лака!...</p> <p>Ватре већ догореле и јо 
ска кола са платненим кровом... и редом тако све врсте кола, све што има точкове и што може да  
ка кола са платненим кровом.{S} И редом тако, све врсте кола, све што има точкове и што може да 
рова сумњичења.</p> <p>За другим столом тако исто.</p> <p>За једним столом у средини, један виш 
 надања и непоколебљиве вере.{S} Једном тако, уснила је, као бели голуб долетео на кућни праг,  
рода, поздрављен саучешћем које ће и он тако дубоко осећати према својима несретним поданицима. 
вати пожар који је врло брзо напредовао тако, да се једва она спасла.{S} Хтела је понети све, с 
 на његовим уснама, па ипак он се држао тако као да још увек верује у нешто, као да се још увек 
те ја ипак волем!</p> <p>Та ме је мисао тако обрадовала, тако утешила, тако охрабрила, да сам с 
азивање:</p> <p>— А колико је пута бабо тако спустио руку мени на раме па реко: „Ех, нек да Бог 
е опет смеје.{S} Не зна да говори, него тако брља језиком ко пијана баба.{S} А биће напредно де 
за њим.{S} Нико речи да проговори, него тако идемо оборене главе и гледамо предасе.{S} Успут ср 
 нит понесо што, нит затвори кућу, него тако... узех децу па ајде! — одговара жена са митровичк 
цима је брисала.</p> <p>Седела сам дуго тако на друму, док не наиђоше нове гомиле бегунаца, исп 
да већ првога октобра.{S} Потрес је био тако снажан, да се затресла цела трупина и на један мах 
ешто било на души, да л’ што је дан био тако суморан или што су прилике биле такве?{S} До подне 
ближује.{S} Зато је ваљда Бог и доделио тако мало среће свету, да би човек остао ближи себи и Њ 
де, са које се Престолонаследник вратио тако уморан, одржана је још прексиноћ.{S} На њој су дон 
ару да се склонимо од кише.{S} Па Бојко тако полетао до мене и казује ми, то што сви казују, о  
врло позно.{S} Зато нам је ваљда и било тако драго.</p> <p>У јесен те године, за време примирја 
ајлепшим надама — кад све то не би било тако, онда би значило да смо ми, који се налазимо у Ско 
нога казивања које је код мене оставило тако дубок утисак.</p> </div> <pb n="447" /> <div type= 
за Љум-Кулу и Дебар, то још није чинило тако тежак утисак.{S} Тим се путем ишло опет у Србију,  
Прокупља, Врање и Куршумлије, загустило тако да је било момената када се морала главна улица за 
ебе да носиш.{S} А можеш ми помоћи само тако, ако те послужи срећа те изнесеш главу из овога ок 
и не знамо где да се уставимо.{S} Идемо тако од ватре до ватре, са једне стране друма на другу  
ња и волова, којима је друм којим одимо тако раскошно окићен.{S} Неколико дана бављења у Призре 
жња.</p> <p>Лакше, лакше, не напуштајмо тако брзо још ову стотину метара слободне Србије, не жу 
нице.{S} Цело после подне пробавили смо тако напољу, слушајући и шапћући забринуто међу собом.{ 
е имају намеру да пређу.</p> <p>Док смо тако, сабрани у гомилице, разговарали о догађају и расп 
 село.</p> <p>Скромна ватрица, коју смо тако мучно стекли, није нам могла огрејати промрзла тел 
да сване!</p> <p>А сутра дан продужисмо тако, све напред, све напред.{S} И већ догледамо познат 
игли и они с друге стране, те опколисмо тако кућу да нам не може умаћи.</p> <p>— Бојко, предај  
е само да не буде на српски фронт а оно тако је и било.{S} Одведоше нас у Босну и пребацише пре 
 казује да то тако треба да буде, да то тако мора да буде.</p> <p>У осталом, што се дубље газил 
ошћу и изразом који као да казује да то тако треба да буде, да то тако мора да буде.</p> <p>У о 
азнала.{S} Можда је сам Бог хтео све то тако да буде, да би мене очвршћао у болу.{S} Хвала му!< 
личи на ђенерала Степу Степановића и то тако одлучним тоном, каквим би то сам ђенерал Степанови 
шири број учесника обухватао.</p> <p>То тако за једним столом а за другим води реч један господ 
 да се све ово лепо сврши...</p> <p>Ето тако ми је говорио о својој кући и о својој деци — завр 
још по где који савет и оде.</p> <p>Ето тако смо у невољи и јаду провели још пет недеља јер Тур 
/p> <p>Секретар се повуче из собе, исто тако тихо као што је и ушао и лаганим кораком, да не би 
репили смо да иза те ватре наступа исто тако страховита војска.{S} Ови, што смо их срели, нису  
 Ето, видиш,Новице! - одговорих му исто тако.</p> <p>— Видим! - учини он и зањиха главом, па он 
е више мире са најгором могућношћу исто тако лако као и са најсретнијим излазом из ове невоље.{ 
ан дежмекасти господин — али сам ја чуо тако: да ће једна страна сила преплавити земљу и да ће  
 сам крио сузе да ме ко не види.{S} Зар тако ја улазим у Србију, ону Србију коју сам <pb n="637 
ена киша.</p> <p>И ако разговор и жагор тако с вечери малаксава, нису нас ипак напуштали разнол 
е, али се немојте чудити.{S} Људи данас тако промичу један крај другога, тако се у тренутку сре 
 вели, кад она изађе у мрак — сваки час тако излази, иде по пољима, дозива дете па се опет врат 
м при молитви наслонила главу на кревет тако сам и заспала клечећи на патосу.{S} Не знам колико 
 консул објавио.</p> <p>И ма да се свет тако са свих страна и из свих могућих извора обавештава 
редомислио сам се.</p> <p>Други је опет тако одлучио да иде на Рожај па у последњем тренутку ос 
миле догађаја који су његов млади живот тако богатим учинили.{S} Догађаји и тренутци су се низа 
 шта ће бити, јер бивало је и други пут тако, те нас узе све опремати и збирати по кући, што се 
pb n="155" /> <p>— Ето, и Велимир Рајић тако... — добаци неко са дна кафане.</p> <p>— Који Вели 
ој цркви ућути.</p> <p>Топовски метци у тако непосредној близини пешадије, учинише да се борба  
лавица.{S} Она са северозапада, и ако у тако блиском суседству, пуста је и гола.{S} Сам тврди к 
је у ствари он могао имати.{S} Ми смо у тако јаком и одличном појачању фронта, који нас је бран 
ј последњи уздах извесно одвео у његову тако скору и тако кратку, али ипак пуну снова и наде, п 
дарећи и Богу што их је о данашњем лову тако богато обдарио.</p> <p>И друге снове сањала је љуб 
лготу и да је хришћанство према Српству тако сиромашно жртвама.{S} Две хиљаде година ми славимо 
</p> <p>Официри Врховне Команде не могу тако да журе, они лагано иду, стопу по стопу, пратећи н 
ћи али онај кроз тај отвор прогура ногу тако да их више нисам могла затворити.{S} Затим гурну в 
м се једнога нашега вајара који је тугу тако заогрнуо провидним велом <pb n="374" /> испод које 
волове за узицу.</p> <p>Па онда се нижу тако редом слика за сликом.{S} Читав бескрајан низ војн 
искрцавају у Варни, онда се не одвајају тако лако снаге за појачање овога фронта.{S} Је ли вам  
ећања, која су му била у овоме тренутку тако тешка а ипак их није могао да избегне.{S} Његов је 
ли он скочи пре мене и шчепа ме за руку тако јако као да ме кљештама стеже.{S} Хтела сам да вич 
аји наши на Бановом Брду и Новом Гробљу тако јаки и тако одбрамбено добри, да ће моћи спречити  
ко моћи примити на себе да понесе једну тако тешку бригу.</p> <p>За таљигама иду једна воловска 
ишта не може учинити, предузимати једну тако неочекивану акцију?</p> <p>— Врховна је Команда на 
настави учитељ искрено потресен — да су тако исто или још горе, јер су пале у руке непријатељу, 
 сам шта бива напоље.{S} Чула сам да су тако исто лупали и на другим вратима у нашој авлији и ч 
јка је измесила пуну врећу проја, те су тако кренули у збег за осталим светом одмичући се по не 
 остану.</p> <p>Било је многих, који су тако преломили своју судбину.{S} А тужни су то били рас 
ни топови.</p> <p>— Са оне косе, али су тако скривени да не могу да их нађем! — вели капетан, к 
н носити га.{S} Остали министри ишли су тако исто, ко пешке а ко на коњу, ко измакао а ко изост 
е уме ништа да предвиди.{S} А ствари су тако просте и тако јасне и вероватно зато баш што су ја 
аши трећепозивци, они несретници што су тако скупо искупили своју старост и невештину.{S} Пуков 
јер их патим са једним народом, који их тако стрпељиво, са еванђелским самоодрицањем, подноси.{ 
вде...</p> <pb n="148" /> <p>— И што их тако олако стрељају — додаје један учитељ, који сад тек 
на све стране.</p> <p>— Ех, ех, ех, баш тако много? — припиташе неке неверице.</p> <pb n="355"  
одаје други.</p> <p>— Море, немојте баш тако.{S} Нису ту само деца, има ту и људи!</p> <p>— Има 
и пред начелством, и с њом и даље капаш тако по цео дан не знајући више ни шта да мислиш ни чем 
а лица.</p> <p>— Немој, синко, да једеш тако.{S} Виш како те гледају гладни што пролазе крај те 
мо то да ми каже!</p> <pb n="115" /> <p>Тако и једна жена, сиротица, са двоје деце на рукама, б 
гомиле која се мало час гнушала.</p> <p>Тако је било код једнога вагона, код другога је било др 
 богазе тужне молитве и тропаре.</p> <p>Тако су свеци одступали, тако су са народом и војском и 
 који би још хтели да се храбре.</p> <p>Тако је у узбуђењу прошао цео тај дан.</p> <p>Предвече, 
 да се неће истим путем вратити.</p> <p>Тако је и било.{S} Остали смо још два три дана па онда  
ање, ако би до тога морало доћи.</p> <p>Тако смо мислили, тако смо веровали, тако су нас лажно  
и Богу што јој је молбу услишао.</p> <p>Тако пролазе дани и гомила се сиротињска уштеђевина под 
 је и последњи становник изумро.</p> <p>Тако и овога часа, проводимо последњу ноћ и последњи ча 
еменат и дражити га противу нас.</p> <p>Тако су забринути људи међу собом водили разговоре, не  
<p>— Ми морамо! — прекиде Пашић.</p> <p>Тако су, ови разговори и саветовања, били у неку руку м 
асли и извукли из мора на обалу.</p> <p>Тако ова гомилица овде, тако и она тамо, тако и трећа и 
кле ће са свештеником у планину.</p> <p>Тако је и било.{S} Полегали смо сви и спавали тврдим сн 
једна мала где је штабни телефон, друга такође мала за војнике и трећа, највећа, где спавају оф 
њу појединих села и породица.</p> <p>Ја такође нисам могао да заспим и час сам обраћао пажњу на 
ије архива, онда је нека породица, која такође даје повода нагађањима и тумачењима.</p> <p>— По 
а нарочито регрути, који су се тих дана такође скрхали у Приштину, не знајући ни ко је надлежан 
е у нишкоме <pb n="234" /> парку где је такође „било доста живо“.{S} Сад су пошле даље, са увер 
4" /> <p>Млади сликар ишао је крај мене такође ћутећи.{S} Осетио је да ми је довољно било и да  
ци страних савезничких сила, који су се такође уз владу у Призрену налазили.{S} За њих је чак у 
ито на угледнијим кућама.{S} На општини такође бела застава и под овом сабрао се нарочити одбор 
дење крај мангала.{S} Млади поднаредник такође није хтео лећи јер, вели, рана и бол који му је  
појахао би по где кад коња, али је ишао такође радије пешке, оборене главе и подржавајући се је 
азрем.{S} Била су два грађанина који су такође зашли од куће до куће и преклињали да им се усту 
вај му на апарату реко да је у Лесковцу такође велико узбуђење, да се чине силне припреме, стан 
е застало, па, опет креће.{S} На једном таком месту, где су се уставиле каре, појави се ратни с 
ан ваздух а образе нам ошине мраз.{S} У таком случају, цело шталско насеље дигне грају:</p> <p> 
е чувани, и одбија се одатле као морски талас о стену, да опет понови удар.{S} Најзад гомила ле 
 нови и нови и све нови бегунци.{S} Као талас за таласом узнемиренога мора кад засипа обалу, об 
лим свог јединца; засипали су ме крвави таласи и мешали се са мојим родитељским сузама.</p> <pb 
риге и болова.{S} Засипали су ме крвави таласи и квасили ми топла родитељска недра на која сам  
а притисне свог јединца; њу су засипали таласи и квасили јој брижно лице те се мешали са матери 
удни кош тужне мајке.{S} Њу су засипали таласи и квасили јој топла материнска недра, на која је 
ко светлошћу одгања страх од хуке, коју таласи разносе кроз лагуме и шупље подруме мртве вароши 
у мистрал пева кад се заигра са морским таласима и посипала је коралима стазу од старичине <pb  
b n="18" /> руже претвориле у белу пену таласића, који су несташно играли под чуновим кљуном.{S 
не државе.{S} Ослушну жубор бистричиних таласића, који се крше и ломе о раздробљени камен који  
ом, док се чунић не изгуби међу немирне таласиће.{S} Затим се она враћа у одају, припаљује канд 
ови и све нови бегунци.{S} Као талас за таласом узнемиренога мора кад засипа обалу, обале овога 
еценије па да се појави један сликарски таленат и, — извините што овако нескромно мислим о себи 
, оно је размрскало вашу будућност, ваш таленат, вашу амбицију, све, све ваше.{S} Ви не можете  
 и у њој, и поред овога огромнога броја талената, према јачима и истакнутијима ипак мора бити о 
евастопољу, пише неке стварчице са пуно талента.{S} Наредио је одмах да се тај младић уклони из 
ка офанзива на Карпатима и једновремена талијанска на Изонцу, има да им пресече одступницу или  
p> <p>— Могла би се, вероватно, умолити талијанска влада да уступи какав брод који би пребацива 
.</p> <p>Ми, који смо се дочепали обала талијанских, корсиканских, афричких и сунчаних обала фр 
ијају први мехурићи на више, док се сав талог не ускомеша и почне кључ избацивати прљаву пену н 
рити <pb n="132" /> што са дна где лежи талог избијају први мехурићи на више, док се сав талог  
а улепљене очи.</p> <p>При пролазу ових таљига у гомили тих шапат сажаљења и према мајци и прем 
са бедним коњем у рудама, једне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са београдске  
е са једним бедним коњем, једне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са жељезничке  
кинут по где где каквим сеоским колима, таљигама или двоколицама које се ненадлежно унеле у ред 
ва да заноће!“</p> <pb n="237" /> <p>За таљигама, у реду једно за другим, седморо државних муни 
онесе једну тако тешку бригу.</p> <p>За таљигама иду једна воловска кола опет претоварена ствар 
{S} Видела је светина та већ и Краља на таљигама, и Врховну Команду у планини, и команданте без 
{S} Путују из Крушевца, на једним малим таљигама у којима је коњ већ после првог <pb n="211" /> 
ога точка, који је ко зна где остао.{S} Таљиге вуче покисао и блатњав коњић мало већи од козе а 
 облика.{S} Прво један фијакер, па онда таљиге и једне двоколице са једним коњем.{S} То је цела 
и оне што су поподали на бојишту.{S} За таљиге везана коза која храни дечицу успут и коју је то 
јима није до смеха.{S} За овим иду мале таљиге са једном граном место четвртога точка, који је  
повезао Краља.{S} И наиђоше једне бедне таљиге код којих се није знало шта је бедније да ли кол 
љу.</p> <p>Одмах за батеријом иду једне таљиге пуне ствари и дечице.{S} Љупке дечје главице вир 
стала кућа и брига, опремио је расушене таљиге које су се биле расточиле под стрејом, окрпио је 
оро наићи на албанске планине где ће им таљиге бити сувишне а бедни коњић тешко моћи на себе пр 
ј се још по где што одржало.{S} За овим таљиге са једним бедним коњем, једне од оних таљига на  
е још одржали трагови прошлости; за њим таљиге са бедним коњем у рудама, једне од оних таљига н 
ми и међ планинама.{S} Чим утрне сунце, тама се спушта брзо као оно црно порозно платно на позо 
 ни погледом да је узнемирим.{S} Дубока тама владала је око нас.{S} На ватри су догоревала дрва 
изу зора али је још увек владала дубока тама и студ.{S} Покрила сам боно дете чим год сам стигл 
де си пошао.{S} Та бескрајност и дубока тама коју просецаш, све ти више ствара утисак пучине, и 
е гаси.{S} И опет завлада улицом дубока тама мочарне јесење ноћи и све понова заспа тврдим сном 
p> <p>Над Приштином је легла већ дубока тама, мутне и кишне јесење ноћи.{S} По кућама се погаси 
 о Турцима говорило а нешто и она густа тама у дубини пећине.{S} Изгледало је као у гробници ил 
вароши гасе се један по један и настаје тама и неремећен мир.</p> <p>Када је те ноћи превалила  
е се у ваздуху није могло опазити да се тама већ разређује.</p> <p>Када је прође навала суза, г 
"680" /> усамљеност, тишина у природи и тама која све изједначи, те ти изгледа као да предмети  
омно у ватру која је догоревала.</p> <p>Тама је почела да се проређује, киша је престала <pb n= 
 па се разболе и стари чича Раденко.{S} Таман дошла душа под грло свима а оно донеше једне ноћи 
их доста? — наставља пуковник.</p> <p>— Таман толико колико да се покају што су натрчали на нас 
снажна рука која их је штитила а час на таман гробни шапат прошлости, на разговор поноћних сени 
асположење, преко којега мало час пређе таман облак докторова сумњичења.</p> <p>За другим столо 
може свако и без разлога отворити.{S} И таман се то сврши и загреја хладан ваздух, којим нам се 
дио у војној станици.</p> <p>Одушевљени таман поново умочи писаљку у пену од пива а песимиста,  
е се потмуло, пригушено довикивање, као таман глас дављеника, затим, далеко негде, јек секире и 
е при помену овога имена прелете на мах таман облак преко чела.</p> <pb n="620" /> <p>— То ће~б 
ош, па озго из Горњег Косова, из дубоке таме, јављају се два жмирава светла ока, која бивају св 
 ни патило! — одговори ми једна жена из таме, коју дотле нисам ни запазила.</p> <p>— Само ако н 
ати.{S} Њена црна силуета, издвојена из таме бледом месечином, имала је у томе часу нечега таја 
<p>Друм још мртав, по где и где ничу из таме нејасни предмети и тромо се крећу.{S} Допире ти ух 
 <p>Вече се спустило над Призреном пуно таме и пуно студене тајанствености неке.{S} Огласиле су 
озор и напињала очи, не би ли у далекој тами, на помраченоме обзорју, спазила ма какву црну тач 
а гомилица престрављено шапће у дубокој тами под широком стрејом једне <pb n="94" /> кућице, пр 
бвијена црнином, изгледала ми је у оној тами, кроз коју је промицала, као неко више биће, као о 
љи лево и десно док не нађе место.{S} У тами, тамо у другом углу кафане, јаукну неко у сну и оп 
 тај је пут био нека нада, нека далека, тамна и нејасна нада.{S} Страни посланици морају знати  
е придружи и пође у корак уз мене једна тамна фигура под сурим шињелом и са пушком о рамену.{S} 
 непознати један другоме али нас је она тамна ноћ и заједница невоље здружила.{S} Изједначени т 
ли и бледа светлост кандила обасјала је тамна као земља и мемљива лица светаца.{S} Кости су зак 
планци, међу које се скрила, оцртава се тамна тачка са истуреним врхом.{S} То је Грачаница, она 
рупе кровова који ти се чине као мрка и тамна поља, догледа тек по које минаре или јаблан.</p>  
 проспавати.</p> <p>Ноћ је пала мутна и тамна; кишни су се облаци били густо сабрали, спремни д 
и преноћили.</p> <p>Па ипак, та густа и тамна ноћ, није била тако глува.{S} Чуло се, одовуд или 
 Призреном.{S} По Подримској равни лежи тамна и прозрачна маглица кроз коју где и где беласне Б 
туре појединаца и сад већ изгледамо као тамна, једноставна маса, која се ваља друмом.</p> <p>А  
ртава над Скопљем, догледа се ноћас као тамна неодређена маса.{S} Варош као застрта тамним покр 
се ребра на којима и нема меса већ само тамна а прозрачна, затегнута кожа.</p> <p>— Изгладнело  
е спустила над Призреном.{S} У први мах тамна, као да би што гушћим покровом да покрије Србију, 
као мало час ону несретну мајку.</p> <p>Тамна ноћ је испуњавала пусту кућу.{S} Ох, како је то б 
А и како ће, кад је цео наш пук отуд из Тамнаве, Поцерине, и Мачве из Рађевине и Јадра, те свак 
стварнога па ипак ми натурао непознате, тамне, нејасне преставе.{S} И ако још будан и свестан д 
{S} Друмом се крећу пред нама и за нама тамне, нејасне слике, као сени.{S} Нико не збори, све ћ 
 ево право овако! — показа један на оне тамне масе спојене са небом. — Сам сам, кога сам имао о 
шења које се, осветљено, издваја из оне тамне масе.</p> <p>— Да ли је то Пећ?</p> <p>— Шта може 
 куће и не виде већ само неке нејасне и тамне гомиле.{S} Натоварена кола остала су на друму а с 
че.</p> <p>Улицом већ промичу нејасне и тамне сенке, осветљујући прљаву калдрму и барице бедном 
режи.{S} Загрљени мајка и син, светлећи тамне стазе, којима се измеђ стена и камена пење са оба 
а неодређена маса.{S} Варош као застрта тамним покровом изнад којега се једва назиру у ваздуху  
ни дворац из источњачких бајака.{S} Под тамним кубетом небеским ваљају се црни клобуци дима па  
и ако на каменом подножју, покривена је тамним зеленилом чемпресове шуме и уздиже се весело, ка 
иде?</p> <p>— Ја! — одговори бели витез тамним, гробним гласом.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Кра 
од пута первазе варошки јаз, што својим тамним зеленилом освежавају нешто мало мртву јесен.</p> 
вога и Светога Саве архипастира.</p> <p>Тамним и муклим гласом, који као да је из гроба долазио 
е, о, Тодоре! — довикује неко из далеке тамнине а нико му се не одзива.</p> <p>И тако то једнак 
те, иде погледом за њим и кад се овај у тамнини развеје и његов се поглед изгуби и неодређено л 
а ватара које опкаљују збијене гомилице тамних сенки, које се кроз дим једва назиру, добија све 
о.{S} Отуда још јасније сагледасмо масу тамних кровова <pb n="689" /> измеђ којих се износе мин 
у се лагано и трудно из сребрних својих тамница.{S} Не зборећи ни речи, не реметећи ничим глуву 
следњи пут у свет.{S} Њега су извели из тамнице прекога војнога суда, који га је, због бегства  
и тргови, храмови и дворнице, суднице и тамнице, лагуми и канали, цистерне и пропусти, куле нез 
је као у гробници или у дубокој мрачној тамници осветљеној воштаним свећицама које су мајке при 
 што те гуши тишина и разређен ваздух у тамници или у дубоким каналима.</p> <p>Кроз ту тишину ч 
 је пресуда изречена, воде несретника у тамницу, где ће се пресуда извршити.{S} Са тога моста о 
тешко зашкрипали, као захрђале шарке на тамничким вратима.{S} Ћивоти су се отворили и бледа све 
оси име Мица Бандиска.{S} Она друга има тамно порекло и необјашњиво име:{S} Мица Проминцла.{S}  
ја је још тињала само као далеко неко и тамно сећање.{S} Али наиђе велика балканска бура и зара 
ћ тече челом као крвава бразда.{S} Њено тамно лице казује да ју је испила тешка болест; очи јој 
зих две светле жеравице на мрку му лицу тамно бакарне боје, коју је његовом и иначе препланулом 
е се до мало час, при светлости ватре и тамној ноћи, није ни видело, почело се оцртавати и за њ 
се за својим мислима, које су се у овој тамној средини пуној људи, дима и мрака, чудновато плел 
роломи тишину бректање аутомобила.{S} У тамној ноћи засјаше два светла ока пуном, снажном светл 
е или на плочи са царскога престола а у тамној ноћи, из мрачних камених дупља, проноси језовит  
 носе на себи кров од густога дима те у тамној ноћи, која као црни декор чини стране и залеђе с 
шава жена, оштрих црта и лица превучена тамном бојом.{S} Њу олујина већ неколико година носа ши 
ложење, допуњавајући га својом мутном и тамном бојом.{S} Потпуковник се био дубоко замислио и у 
 дугог и предугог сна.</p> <p>Поглед на тамну и нејасну силуету Грачанице и нехотично повлачи з 
им и иначе суморним тренутцима.{S} Кроз тамну ноћ допире до нас топовски пуцањ, то се још боре  
а још једном остати! — а затим јој кроз тамну боју изболованога лица проби туберкулозно руменил 
ије тмину и разреди је успева само да у тамну боју ноћи унесе неку тајанственост и та тајанстве 
p>Тица ноћница, која је преспавала прву тамну половину ноћи у каквој каменој дупљи у бистричино 
адао лутајући међ вагонима.</p> <p>— А, тамо? — учини он — Зар сте чак тамо залазили?</p> <p>—  
едну вишу раван, на дну се ове оцртава, тамо у дубини, силуета града на једној узвишици под кој 
ед јој поче блудити тамо, преко Косова, тамо доле ка Шару, где се од јутрос опет воде крваве бо 
о очево које је збринуло а деца њихова, тамо на крвавим обалама, понесена младошћу, која сем ма 
 дај Боже да није било каквога убиства, тамо у улици где смо загушили.{S} Видео сам очима да су 
и будемо трајали тешке дане изгнанства, тамо далеко, тамо преко мора и гора, робоваће трима зли 
тој страни? — и ја погледах пут истока, тамо где се узносе средоречки висови.</p> <pb n="59" /> 
угога сина.{S} Тамо сам често одлазила, тамо сам се почела мирити са мишљу да је боље и у рату  
упро поглед тамо, тамо иза оних топола, тамо је његова кућа, његова ћерчица која помаже мајци,  
мо где се људи туку пушкама и топовима, тамо је он са својим војницима.</p> <p>Деца ућуташе, ућ 
о видиш, тамо далеко, иза оних планина, тамо где се људи туку пушкама и топовима, тамо је он са 
жи сахрањена једна српска Царска Круна, тамо негде под развалинама цркве Св. <pb n="578" /> Арх 
едва допиру моја прва и нејасна сећања, тамо где је све ружичасто, све насмејано, све невино.{S 
е и потерати, као што све грађане тера, тамо негде у непозната мађарска села.{S} И где ће ми ос 
ј борби допре до обала Мраморнога мора, тамо где лежи Галипољ.{S} Биће да су то капи српске крв 
о и бацио чак на обале Мраморнога мора, тамо близу зидина цариградских.{S} Ту, у туђини, у Гали 
емо, тамо потражити сунца, тамо одмора, тамо хлеба.{S} Заклонито је, мирно је, далеко је од они 
 утуре своје породице.</p> <p>И одиста, тамо пред вагонима настала је већ била очајна, дивља и  
маршира тромо неки одред трећепозиваца, тамо — ка граници.</p> <p>Ушао сам у кућу и боно се нас 
мо сви жељно погледају, тамо има сунца, тамо има хлеба — тако бар сви мисле и не слутећи да ће  
ињ.{S} Тамо ћемо, тамо потражити сунца, тамо одмора, тамо хлеба.{S} Заклонито је, мирно је, дал 
ди.{S} Тамо знају заслуге његовога оца, тамо знају да цене истинску потребу да л’ некога треба  
 или лавеж пса испред арнаутске колибе, тамо у дну голе шуме.</p> <p>На једноме, последњему одм 
у се сручио у блато.{S} А напред негде, тамо на ћуприји, при излазу из приштинске чаршије, загу 
роши и села и поља.{S} Планину не може, тамо ћу ја!</p> <p>Нисам му одговорио и он је ућутао.{S 
 несретне немани глади која ће доцније, тамо у албанским планинама и на јадранским обалама, заг 
 и сву осталу опрему српске артиљерије, тамо иза пећскога гробља, недалеко од Патријаршије, вој 
ма свештеника... нико не сме на гробље, тамо сипа граната...{S} Шта ћу, куд ћу с њим?...{S} А н 
епитан:</p> <p>— Био сам ја, господине, тамо где је требало бити, нисам изостао, али... ето!</p 
ањици.{S} Донде нису достизале гранате, тамо ће се спасти.{S} Где ћу донде с дететом у наручју  
 Крагујевца да би желео тамо да дођете, тамо је Врховна Команда.</p> <p>— Добро, ићи ћемо у Кра 
ди а Србији и четвртог војника који ће, тамо у будућности, заменити оне што су поподали на боји 
штине и Вучитрна, измеђ Лаба и Ситнице, тамо где цветају косовски божури, пропада и српско, цар 
{S} Водите ме војсци, тамо ми је лакше, тамо још верују!</p> <p>И морало се кренути.{S} Пошло с 
да повијена пантљика јеличкога друма и, тамо под Јелицом, Чачак који броји последње сате своје  
о и десно док не нађе место.{S} У тами, тамо у другом углу кафане, јаукну неко у сну и опет се  
су сви преплашени.{S} Водите ме војсци, тамо ми је лакше, тамо још верују!</p> <p>И морало се к 
или трговачки послови.{S} Изнад вароши, тамо где лабски друм слази у њу, развио се вашар богати 
 десном обалом Вардара води ван вароши, тамо где је велика болница и подофицирска школа.{S} Ту  
у.</p> <p>Одсео је у доњем Делу вароши, тамо где слази вучитрнски пут, у кући где је некада био 
и наше болове поверила ноћи.{S} А ипак, тамо далеко, первазе се руменилом хрбине планинске, дал 
S} Кад по где где пробије сунчани зрак, тамо где се кланац отвори мало и прошири, он само изази 
ле моје прегореле наде и тражи под њим, тамо дубоко у души, последњу жишку која догорева, покуш 
м ка Марашу а затим бистричином обалом, тамо где је чека отворена гробница, где лежи оно свето  
p>Тамо је он, тамо, међ својом дечицом, тамо он проводи своју последњу ноћ.</p> <pb n="442" />  
 сам се пробудила био је кревет влажан, тамо где сам наслонила образ.{S} Била је још већа тишин 
рица ломи пре но што ће сићи у Призрен, тамо где се поносно уздиже Дрвен-Град, на обалама Бистр 
се више не одвајају.</p> <p>Тамо је он, тамо, међ својом дечицом, тамо он проводи своју последњ 
е већ четири стотине дана упаљено небо, тамо где оно на северу наше Отаџбине грли видик, засикт 
<p>— Ако је по вољи у Ниш, Величанство, тамо је Краљевска Влада.</p> <p>— Нећу тамо, водите ме  
даље, одводио ме је у далеко детињство, тамо чак докле једва допиру моја прва и нејасна сећања, 
али тешке дане изгнанства, тамо далеко, тамо преко мора и гора, робоваће трима злима господарим 
езати и она се издвојила и отишла тамо, тамо преко Копаоника, где се крај топле ватре прибрала  
{S} Иде, иде напред а упро поглед тамо, тамо иза оних топола, тамо је његова кућа, његова ћерчи 
њих питомо месташце Уцињ.{S} Тамо ћемо, тамо потражити сунца, тамо одмора, тамо хлеба.{S} Закло 
ске историје — Милутиново доба.{S} Ено, тамо у Пауновом Пољу, које догледамо с друма, лежи Сврч 
{S} У тој ведрини оцртавају се нејасно, тамо у дубини, мрко сиве масе два суседна џина, Коритни 
 Њу ће он срести кад буде и сам кренуо, тамо на пољима косовским, расуту, уморену страхом и пог 
.{S} Гледао сам са жудњом у тај прозор, тамо у соби мора да је топло, али је начелник већ прибр 
 га онда тражила.{S} Ишла бих на фронт, тамо где се бију и тражила би га...</p> <p>— Држи десно 
 исписане бриге и очајање, а на западу, тамо где се оно наслања на врхове Проклетије планине и  
кадар.</p> <p>Тамо сви жељно погледају, тамо има сунца, тамо има хлеба — тако бар сви мисле и н 
 јер зна да јој српски топови не смеју, тамо где је, бацити своје ватрене отпоздраве.{S} Неприј 
иских турских кућица које јој суседују, тамо где се простире Широко Поље и даље још где Шар и К 
/p> <p>— После ме одведе бабо у гомилу, тамо где су свирали србијански свирачи.{S} Свирали су и 
S} Једни рекоше да бегамо ка Топчидеру, тамо ћемо моћи да се укрцамо у воз и потегосмо сви тамо 
азише како суну ватра.</p> <p>— Ено их, тамо су! — кликну капетан.</p> <p>Водник узе брзо да уд 
тављају деца.</p> <p>— Тамо, ено видиш, тамо далеко, иза оних планина, тамо где се људи туку пу 
ветили.{S} Тамо чека већ ископана рака; тамо ће планути жандарске пушке и сручити тело у гроб,  
рени храмови, разорена прошлост српска; тамо се сад збира са свих страна и разорена држава српс 
S} И где ће ми остати породица, у Пећи; тамо где ни у редовним приликама није човеку обезбеђен  
с у ноћи погубили, траже се међу собом; тамо на друму узносе људи на леђима кола која су ноћас  
ал, ако баш дође до чега, склони се!{S} Тамо где пођемо ми, пођи и ти с дететом.{S} Склони се з 
вих страна и разорена држава српска.{S} Тамо ћемо и ми прогнаници са огњишта својих и из домова 
олова био је гроб мога другога сина.{S} Тамо сам често одлазила, тамо сам се почела мирити са м 
могло доћи ни до хлеба ни до брашна.{S} Тамо већ тискале су се гомиле пред пекарницама и када с 
панзије младе и бујне српске државе.{S} Тамо, под Митровицом, код Пантина, Немања 1169 разбија  
и прима породице да их донде одведе.{S} Тамо ће возом до Феризовића а оданде како Бог да.{S} И  
ка, сручило са разних страна Србије.{S} Тамо енглески адмирал, који је не знам којим случајем з 
оз ведрину догледа се на све стране.{S} Тамо далеко у дубини, с десне стране друма, опет <pb n= 
је било друкче а код трећега друкче.{S} Тамо су опет друге власти поселе бусију.{S} Ако и продр 
Водном и североисточно на Гази-Баби.{S} Тамо где води кумановски пут, на Гази-Баби изнад Скопља 
 сам у Крагујевац, Врховној Команди.{S} Тамо знају заслуге његовога оца, тамо знају да цене ист 
и су пре три године Косово осветили.{S} Тамо чека већ ископана рака; тамо ће планути жандарске  
ли суво место на које се може стати.{S} Тамо где си мислио да је суво угажено сено, уквашено из 
госмо, имао сам, боме, шта и видети.{S} Тамо се слегао силан народ, чини ми се цео Срем је био  
 жена.</p> <p>— Па овако, на Ресник.{S} Тамо ћемо можда наћи воз.</p> <p>— Је л’ далеко Ресник? 
е се сручује са страховитим треском.{S} Тамо где се јуче још уздизала угледна и здрава бина, са 
еглица, натоварене стварима и децом.{S} Тамо, из Београда, допирао је још увек тутањ топова и т 
але и крај њих питомо месташце Уцињ.{S} Тамо ћемо, тамо потражити сунца, тамо одмора, тамо хлеб 
у неко други. — Тамо је прави пакао.{S} Тамо граната сипа као киша, прашти дрво и земља, камен  
био му копитом утробу, па и сам пао.{S} Тамо опет фијакер поломљен и читава породица сатрвена;  
у шуму, познату стазу, познато дрво.{S} Тамо на крају стазе те, иза оне шумице, близу оног дрве 
 кренули отуда одакле смо ми јутрос.{S} Тамо, у позадини, стигао је редове бегунаца какав рањен 
 гост који наиђе доноси и нову вест.{S} Тамо код „Слободе“ радозналци се јатомице збирају око ж 
 </quote> <p>Однели су га у болницу.{S} Тамо је затим и умро.</p> </div> <pb n="158" /> <div ty 
/p> <p>— А куда ћеш ти?</p> <p>— Ја?{S} Тамо... где су отишли толики моји војници...</p> <p>Сце 
какав Топчидер! — узвикну неко други. — Тамо је прави пакао.{S} Тамо граната сипа као киша, пра 
 великих путева којима тутњи непогода — тамо ће нас можда мимоићи даље невоље.</p> <p>Ту, међу  
 скупљати тамо.</p> <pb n="615" /> <p>— Тамо су ваљда већ стигли савезнички посланици?</p> <p>— 
</p> <p>— Где? — врисну мајка.</p> <p>— Тамо где се бију, све сам видео, све... и испрси се дет 
пита грцајући готово у сузама.</p> <p>— Тамо где сви ми! — покушавам да га тешим.</p> <p>— Опет 
 где је он? — настављају деца.</p> <p>— Тамо, ено видиш, тамо далеко, иза оних планина, тамо гд 
ћајући и сам тежину ситуације.</p> <p>— Тамо, баш у близини цркве, налазе се као избеглице моја 
 Моравине и на воде Ситничине.</p> <p>— Тамо се решава судбина мога јаднога народа! — шаптао би 
{S} Затим прошапута више себи:</p> <p>— Тамо сам сина изгубио!</p> <p>— Онда, је л’? — пита Кра 
а.</p> <p>— Где ти га је дала?</p> <p>— Тамо, на станици.</p> <p>— Познајеш ли ту жену?</p> <p> 
.</p> <p>— Ама где је то тамо?</p> <p>— Тамо — учини сусед — зар ја знам где.{S} Шта ћеш кад си 
сти.</p> <p>— А где је решено?</p> <p>— Тамо... у штабу!</p> <p>У другој гомилици неко други оп 
знам, где сам залазио у мраку?</p> <p>— Тамо је вагон Врховне Команде.</p> <p>— Врховне Команде 
 У пољској, у Лазаревцу.</p> <p>— Је л’ тамо и сад?</p> <p>— Не, не може бити, морали су га одн 
да тишина која припада гробљу.</p> <p>А тамо под Шаром и Карадагом на фронту Гилане—Качаник, ка 
е, хтели смо да знамо све шта се дешава тамо.</p> <p>— Бију се, бију се по улицама — говорио је 
пље воде борбе и захтевао је опет да га тамо воде.{S} И није се имало где, одвели су га у Проку 
ађанима?{S} Ако је војсци, онда води га тамо, на фронт, па га стрељај! — узвикује узбуђено бивш 
свештеника и отишла сам у цркву, али га тамо не беше, црква је била затворена.{S} Најзад ми рек 
нуо сам мртво тело у подрум, оставио га тамо а ја несретник побегао да се спасем, као да ја тре 
тнику није било помоћи; оставили смо га тамо крај друма да чека смрт која ће, ако не раније, но 
 дрекну капетан.</p> <p>— Јесте, ено га тамо негде, око цркве.</p> <p>Сви клонуше пред овим саз 
н, где се држи седница?</p> <p>— Ено га тамо, на шинама. — И он ме изведе неколико корака напре 
амо.{S} Све ми се казивало као да ћу га тамо наћи.</p> <p>Девојче се дугим казивањем уморило би 
 је ушао био у кућу да види има ли кога тамо и да пита шта би човеку, изађе отуд блед као восак 
р грађевина, и отишли право у Битољ, да тамо учине све припреме за такво повлачење.{S} За извођ 
а опустила.{S} Све се повукло у куће да тамо, у кругу своје породице, брине тешку бригу и одлуч 
 заустави и стоји у месту, очекујући да тамо напред где је застало одуши, па да крене даље.{S}  
ге рањенике тамо испраћају, чула сам да тамо има неколико великих болница а и вукло ме је нешто 
>— То ће~бити!</p> <p>Чичица се загледа тамо, помно се загледа и заиграше му сузе у очима.{S} З 
легло <pb n="565" /> да почива; погледа тамо где бистричини вали журе и где се узноси Призренск 
 осврте се најпре лево и десно; погледа тамо где се узноси чука са старим Дрвен-градом и затвар 
иди озбиљност ситуације; да ли се можда тамо у души његовој не крије каква заостала нада, или в 
у сретање, мачеви су њихових војсковођа тамо ка Шару управљали своје врхове а Призрен је била р 
м кроз Јанкову Клисуру, којим се избија тамо на Преполац.{S} Друм је тај загушио избеглицама и  
м, дохвата се косовскога друма и избија тамо, више винограда приштинских, у близини оних светли 
 Чачак те да распита каква је ситуација тамо, не би ли сазнао није ли већ доцкан кренути на ту  
осили.{S} Жагор, галама, вика, препирка тамо и амо и уопште све оно што је било јуче и што је б 
па распали једно за другим.{S} Затреска тамо граната, диже се земља у вис и — непријатељска бат 
>— Много ватра, мора да је силна војска тамо.</p> <p>— И војска и народ!</p> <p>Кад смо претури 
а била, како би се та храна пребацивала тамо, где се будемо сконцентрисали, јер Медова свакојак 
њ, а води их старац чија су деца остала тамо у <pb n="239" /> рововима а он би да спасе мезимче 
огла везати и она се издвојила и отишла тамо, тамо преко Копаоника, где се крај топле ватре при 
p> <pb n="626" /> <p>— Имаш ли родитеља тамо?</p> <p>— Имам жива оца, мајку, две сестре и једно 
ва деца?</p> <p>— Има, у капели!{S} Има тамо још деце, па ћемо их све заједно опојати.</p> <p>Н 
 ме прегази, само нек стигне за времена тамо, на бојиште.{S} Али кад бега као и ја, онда зашто  
у се све звала ова друга дечица?{S} Она тамо чупава можда Дара, Дарче, Дарица; она до ње, са кр 
> <p>Тако ова гомилица овде, тако и она тамо, тако и трећа и четврта, а све нове и нове придола 
} Куда ћу да ми је да знам?</p> <p>— Па тамо где и сви остали? — теши га његов сусед.</p> <p>—  
јих врата — Може да туче Ново гробље па тамо до палилулске основне школе и до Позоришта, али ми 
авештавају и теше.{S} Једна је гомилица тамо пред џамијом, друга пред капијом начелства, трећа  
!</p> <p>А ипак идемо.{S} А она ватрица тамо, у коју смо сви упрли погледе, бива све јаснија и  
, нек да Бог само да одрастеш, виш оног тамо — па ми показао слику Краља Петра — његов ћеш ти в 
је то потребно за рачунске књиге, а кад тамо а ти на колима видиш неке жене и кућевни намештај. 
 наслони се и упре свој мртвачки поглед тамо.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="568" / 
и трн.{S} Иде, иде напред а упро поглед тамо, тамо иза оних топола, тамо је његова кућа, његова 
замолим, сутра у зору нек изведу топове тамо на ону чистину испод Патријаршије, па да се искупи 
процес, одведоше га у Варадин те остаде тамо пет месеца.{S} А нису му ни иначе давали мира.</p> 
а ово друго не видим; ал опет, зрно оде тамо међу њих, па ако погоди кога добро а ако не погоди 
етресе мутвак.{S} Овај учини то па нађе тамо две скривене пушке.{S} Агу спопаде прави бес кад в 
а други — на шта да се вратиш?{S} Да је тамо добро, вратили би се сви ми а не би оволико патили 
ећи рад, једну композицију... остала је тамо, у Прагу.</p> <p>— Сиже?</p> <p>— Обнова, буђење,  
<p>— Отуд, из Београда.</p> <p>— Шта је тамо, бога ти?</p> <p>— Пређоше!</p> <pb n="480" /> <p> 
и.{S} Сви га опколисмо:</p> <p>— Шта је тамо?</p> <p>— У једним колима напред умире дете, па за 
ри Немца заробљеника.</p> <p>— А шта је тамо, шта кажу?</p> <pb n="482" /> <p>— Не кажу ништа,  
упаљена гламња, као факља.{S} Однеше је тамо где су запала кола у блато и отуда се чују вишегла 
мисли уклонити из Приштине и послати је тамо.{S} Али још није ни почео говор а начелник топличк 
у дечица својим очима гледала.{S} Он је тамо, међ њима: он прихвата мезимче у снажне руке; узно 
иле нераздвојни сапутник, и погледао је тамо.{S} И најуморнији и најсломљенији судбином, дигао  
ра, који је притискивала магла, срео је тамо горе светлост која се буди.{S} Та светлост изгледа 
— Горе.{S} То ме је баш и страх, ако је тамо загустило, па се они сруче и закрче друмове.{S} Бо 
стотина метара напред да видите како је тамо, је ли непријатељ већ у вароши или је само бомбард 
али око њега да чујемо шта је и како је тамо доле и шта се чује о Турцима.{S} А што Турци ближе 
је добро тамо одакле се бега.{S} Зло је тамо, веруј ми.{S} И да си се вратио кући својој, мисли 
ра бити пребачена у Медову и ми ћемо је тамо затећи.{S} Једина би брига била, како би се та хра 
 смо, догледа се његова кућа.{S} Ено је тамо преко њива, испред оног забранчића, на лево од дру 
/p> <p>Паде ми на памет онај коњ што је тамо негде испред Штимње посрнуо вукући топ, те га испр 
о; онај је сео у онај вагон зато што је тамо затекао познанике с којима му је лакше путовати и  
пођем у Скопље.{S} Видим многе рањенике тамо испраћају, чула сам да тамо има неколико великих б 
мештена прва армија, не би ли приметиле тамо какав покрет; не би ли запазиле да су канцеларије  
 да неки господин млатара рукама, мисле тамо се говори о нечем важном и прилазе новој гомилици, 
још већи страх код светине.</p> <p>— Не тамо, не над Чачком.{S} Идите даље, што даље капетане.{ 
осторије малене канцеларије, те за мене тамо не би било места.{S} Ту, под тим осветљеним прозор 
те две судбине?{S} Шта је то што је оне тамо определило да пођу једним возом а ове овамо другим 
ст усамљенога кандила на гробљу, назире тамо један бледи зрак.{S} То је кафана у коју се преко  
.</p> <p>— Је л’ то Грачаница, те ватре тамо што се виде? — пита један од њих.</p> <p>— Није, т 
им у Ресник па отуд у Младеновац, да се тамо јавим начелнику станице те да ме упути лекару.</p> 
треба да крене на даљи пут.{S} Ватре се тамо друмом већ не догледају више, погасила их је киша  
.{S} Кад тај посао завршите, вратите се тамо где су гробови, вратите се тврда срца као Југовићк 
е више делове вароши, верујући да ће се тамо моћи склонити.{S} Ипак по неко, онако успут, без в 
дан, поче да узлеће у зрак и упутише се тамо ка планинама које су пред нама.</p> <p>— Хоће ли о 
, одржали везу са Тетовом и могли би се тамо повлачити па на Битољ.{S} Овако, куда ћемо?{S} Иде 
е требало да искаже сумњу.{S} Још ми се тамо, на дну душе, у дубоком неком куту, задржао један  
p>Он пође нагло из телеграфа и упути се тамо где је батерија била већ сва на ногама и у покрету 
ну снова и наде, прошлост.{S} Вратио се тамо, почетку своме и зачетку дара свога — сиротињи.{S} 
 отишла негде, нити сам знала колико се тамо бавила.{S} Тргла сам се само кад је улетела у собу 
о, његов Бата.{S} Чекају га они, јер се тамо већ чује пуцање српске пушке, јер су му село извес 
ужују се да заједнички, у јатима, слете тамо одкуд долази мирис крви, као оно дивљи гаврани што 
ј, почујте ме, крилати!{S} Кад стигнете тамо, поздравите Јевропу.{S} Реците нека не жури, добро 
дете, па пођите и ви с њим.{S} Оставите тамо у капели дете а ви крећите, саветујем вам да креће 
Аранђеловцу.</p> <p>— Е па ето, отидите тамо.{S} Лако ћете се вратити!</p> <p>Кад сам се растал 
о опростити, мртви ће чекати.{S} Пођите тамо у планине, подржите, прихватите оног ко посрне, за 
глад.{S} И кад стигне у Скадар, чиме ће тамо бити прихваћена?{S} Има ли тамо хране или бар, мож 
и, проћи ће крај мене и отићи, отићи ће тамо у живот, у борбу...!</p> <p>Ни речи му нисам одгов 
је војске тај пролазник.{S} У дну улице тамо, жена са дечицом, обазирући се на све стране, прен 
ати своју дугу и бону причу.{S} Он тече тамо одакле смо ми дошли, видеће успут невоље наше а ка 
4" /> <p>— И кад се узме у обзир — поче тамо замном објашњавати један свештеник са натученом ша 
ају.{S} Окрећеш главу да не гледаш више тамо, за собом, а пред тобом се уздиже мост који ти изг 
ватре:</p> <p>— Ено, видите ли, децо, и тамо смо лили крв, по оним брдима.</p> <p>— Како се зов 
лити и на коме ћемо упалити свећу.{S} И тамо у селу, крај Мораве, где лежи гроб мога јединца, и 
али морао би да се враћаш а ко зна да и тамо већ не туку топови.{S} Него овуда, преко Грантовца 
ник што нас предвече сустиже, рече да и тамо већ прашти пушка.{S} По нашем изласку из вароши до 
Победилац са онога првога стола приђе и тамо да се нађе у помоћи онима који су чиновнику објашњ 
зо стигне.{S} Пожар међутим напредује и тамо, где је до сад куљао дим, јавља се пламен који се  
је у Куршумлију у тренутку када су се и тамо чули топови и његова већ узнемирена душа није ни т 
а сам, ја!{S} Како си Павле?{S} Је ли и тамо хладно?...{S} Је ли кишовито?{S} Чувај се да не на 
више шапатом, јер поједини су заспали и тамо из дубине штале чује се хркање мирне савести.</p>  
 болницу доле, на Вардару, отишла сам и тамо.{S} Молила сам и преклињала и најзад су ме примили 
љом нашом.</p> <p>Улицама видиш овамо и тамо по двоје и троје, сабрани под кишобраном или под к 
 у једну мрачну и тесну подземну избу и тамо нађе целу своју породицу.{S} Само, жена је лежала  
рио сам тешке бриге и невоље у животу и тамо где би свако други поклецнуо, ја сам чак имао снаг 
ка потражити међу туђинима.{S} Гинуо би тамо не знаш за кога; бацили би те у раку а не би знао  
 превалило, кад се у један мах заустави тамо пред нама цела колона.{S} То вероватно није никакв 
збегле у ова села испред нас, имамо сви тамо зналце и пријатеље, па са њима кренуле даље, уз Мо 
.. не гори варош.</p> <p>Погледасмо сви тамо.{S} Пожар је сад изгледао још силнији, као гора у  
оћи да се укрцамо у воз и потегосмо сви тамо.</p> <p>— Какав воз, какав Топчидер! — узвикну нек 
узеше да га гађају али се јавља и други тамо над Чукарицом и Циганлијом.{S} На оба аероплана на 
ост као свитац кретала по мрачној одаји тамо и амо.</p> <p>Нешто се значајно морало тамо догађа 
смо, сви узбунисмо а Бојко и даље стоји тамо на вратницама и пуни пушку и наставља журно паљбу  
чиме ће тамо бити прихваћена?{S} Има ли тамо хране или бар, може ли се донети?</p> <p>Савезници 
не борбе, и журила Призрену?{S} Није ли тамо, испод Призрена, настала каква нова опасност, те м 
а трећи враћају се у Приштину, не би ли тамо стигли пре непријатељске војске па да се предаду.{ 
ући другом руком, рећи ће ми: „Видиш ли тамо, хеј тамо доле, ону реку што беласа?“ — „Видим!“ — 
ја“.{S} Дуго смо после ћутали и гледали тамо, оне плаве и модре планине, гледали смо као неку с 
 Бајазитовом џамијом, и жудно погледали тамо на лабски пут: зато су жене и деца, до пред сам мр 
, падали су и дизали се или су остајали тамо да гробовима својим обележе пут којим је Србија пр 
p> <p>Ето, такви су се разговори водили тамо на фронту, тако је поуздање владало тамо.{S} И то  
 је чак који су напустили друм и отишли тамо у поље, да изблиза виде оне сретне који неће патит 
тваче на сахрану.{S} Отишла сам, али ми тамо рекоше да је то војна болница и упутише ме у општи 
 велику болницу, у парку.{S} Нису ме ни тамо примили.{S} Чула сам за једну болницу доле, на Вар 
е већ почела да се провиди.{S} У дубини тамо, иза планина, руменило се небо, претећи опасним ве 
ка, молећи за помоћ српску.{S} У дубини тамо, ено га Неродимље и Петрич град, где се дешава тра 
, далеко од родитељске куће.{S} Кад они тамо зађу по гробљишту да помену своје дете и не нађу м 
ију <pb n="67" /> и несумњиво би се они тамо у бугарској престоници још једном размислили пре н 
иде за свој рачун.{S} Ено, гле како они тамо измакли, не би их могао ни довикати.</p> <p>— Треб 
 ли би се могло претпоставити да су они тамо опасност боље уочили или су малодушнији, потегли д 
{S} Кад војска иде на бојиште, кад жури тамо да стигне, добро, склонићу се врло радо, лећи ћу ч 
ћ — пре но што се војска почне скупљати тамо.</p> <pb n="615" /> <p>— Тамо су ваљда већ стигли  
једнога гроба и поглед јој поче блудити тамо, преко Косова, тамо доле ка Шару, где се од јутрос 
иш никад неће бити краја нити ћеш прећи тамо и ако те само неколико метара раздвајају од против 
тављаш пут без наде да ћеш ма кад стићи тамо где си пошао.{S} Та бескрајност и дубока тама коју 
ашњења, доказивања, обавештења.{S} Онај тамо допуњава вести неким својим приватним сазнањима, о 
овде, одох до начелника и, као год онај тамо, тако и овај, рече ми кратко и одлучно:</p> <p>— К 
уд за Грачаницу?</p> <p>— Има, припитај тамо у селу!</p> <p>Они ободоше коње и хитро одоше даље 
 Не пожали тад, пођи до мојих, распитај тамо за Лазиће.{S} Наћеш ваљда кога, па однеси им поздр 
а, те се упали друм далеко за нама, хеј тамо чак до висина Дуље-Хана, те друм доби облик пламен 
 руком, рећи ће ми: „Видиш ли тамо, хеј тамо доле, ону реку што беласа?“ — „Видим!“ — „То је Са 
ш навлачио и опремао, писну трубни знак тамо крај реке и просече ноћну тишину која је лежала на 
 је умрла.{S} Знала сам и где седи, чак тамо на Камичку, те пожурим њој.{S} Затекла сам је, хва 
 <p>— А, тамо? — учини он — Зар сте чак тамо залазили?</p> <p>— Зар ја знам, где сам залазио у  
p> <p>Кренула сам у Ваљево и стигла сам тамо онда када су колима износили из вароши наше мртве  
 отуд из Патријаршије.</p> <p>— Био сам тамо — показа ми руком цркву — помолио сам се Богу, при 
узама.{S} А он кликну:</p> <p>— Био сам тамо!</p> <p>— Где? — врисну мајка.</p> <p>— Тамо где с 
 тешко мени!{S} Идем, идем натраг, идем тамо!...</p> <p>И пре но што стиже ко од нас ма једну р 
Отуда се не чују.</p> <p>— Онда ја идем тамо.{S} Ја хоћу мира; разуме ли та Европа једанпут да  
су ми дали а тражио сам и ја да останем тамо, да се борим са вама старцима и да погинем.</p> <p 
ас у Ниш.{S} Једва сам чекао да стигнем тамо, рачунао сам кад стигнемо у Ниш, издвојиће нас, ре 
 и утешио он додаде — ипак, чим ухватим тамо положаје, зауставићу се!</p> <p>Место утехе, та из 
уд, из Куршумлије? — и он показа главом тамо, у правцу рудникових огранака.</p> <p>— Отуда се н 
 у души.{S} Пламен, онај помамни пламен тамо у даљини, који је у првоме тренутку био наше поузд 
 топу те се увери да је одлично наперен тамо одакле бљује непријатељска ватра.{S} Он одмаче од  
арњевима за дућански капак; товарни коњ тамо пао и товар му се сручио у блато.{S} А напред негд 
 прођу.{S} Већ је пао у амбис један коњ тамо негде позади, пао је још један.{S} Веле да је овај 
ни источнога фронта.{S} А чим је стигао тамо, захтевао је да пође на фронт.{S} Морало му се учи 
лини, није тако нагло освајала ноћ, као тамо међу сметовима и стењем.{S} Нешто је благо лебдело 
 Ниш и сад, услед прекида возова, остао тамо а она не зна без њега на коју ће страну с децом; д 
ик телефонира из Крагујевца да би желео тамо да дођете, тамо је Врховна Команда.</p> <p>— Добро 
 ми се у томе часу учини, да сам опазио тамо усамљену једну познату ми слику.{S} Дигох се од ва 
ове зграде у којој је станица и пожурио тамо.{S} У чекаоници и у свима просторијама мале и скро 
м.{S} Отуд кад угледасмо далеко, далеко тамо тињање неке бледе светлости, која се причињава као 
 нахране и опреме на спавање.{S} Далеко тамо догледала су се уста пећине као прозорско окно а о 
ди, јер се оне крајње ватре губе далеко тамо под планинама.{S} Не видиш облике, изгледа ти све  
ивотом или су њене мисли лебделе далеко тамо међу догађаје о којима је казивала и које је веров 
које сја на јадранским обалама и далеко тамо назиру се планине које грле Скадар.</p> <p>Тамо св 
 по три реда кола напоредо и тек далеко тамо, на сат и више иза Призрена) улазе постепено у кол 
прошлост, залази мислима дубоко, дубоко тамо, у прва доба наше историје које се ту, на томе кра 
прокисле одмарале на крстовима и дубоко тамо, са другога краја, што се чу удар гвожђа у шљунак  
ела тражи себи склониште.</p> <p>Дубоко тамо у кланцу, кроз који се Бистрица ломи пре но што ће 
амо на фронту, тако је поуздање владало тамо.{S} И то поуздање отуда, поче да се шири полако и  
 и амо.</p> <p>Нешто се значајно морало тамо догађати јер бели витез застаде крај прозора, насл 
и њему стеже жалост грло — Је ли остало тамо у кујни што од синоћне вечере?{S} Узми један тањир 
 се понело.</p> <p>— Зар није боље било тамо? — понових ја.</p> <p>— Покојник је у ствари још у 
ецало.{S} Како је сунце већ ниско сишло тамо негде иза планина, биће да то вечерње гласи.</p> < 
 звезда водиља.</p> <p>И крећемо, идемо тамо где њу видимо, идемо ка Призрену.{S} Изнурени глађ 
може да гази.{S} Понудих јој да пређемо тамо, мање ћемо бити узнемиравани но на друму.{S} Прист 
ечему одређеноме, са вером кад стигнемо тамо где смо кренули, да смо завршили низ својих невоља 
 звери кости глодати.{S} И када доспемо тамо где смо јутрос кренули, умираћемо још на пустим об 
кише и наложити ватра.</p> <p>Пошли смо тамо и нашли прибежишта.{S} Наредник један, београђанин 
азмишљање.</p> <p>— Ама, господине, ено тамо крај плота, иза начелства, умире један глумац.</p> 
</p> <p>— Да пођемо још који корак, ено тамо се пење друм, отуд ћемо боље видети!</p> <p>Пођосм 
у или и њих лажу.{S} И док је то чињено тамо, док смо се борили, ајде, још разумем.{S} Требало  
ита један остарији војник.</p> <p>— Оно тамо, у дубини, што узноси врх, биће да је Тарабош а ов 
али смо као неку светињу, као да је оно тамо света земља Јерусалим!“</p> <p>Прекидох му причу н 
 под кров примио.</p> <p>— А шта је оно тамо? — запитах га показујући на пожар изнад вароши.</p 
иде га капетан — Зар не видиш да су оно тамо српски војници, зар не видиш да сам ја српски офиц 
ту заробљеник, ту избеглица.{S} Виш оно тамо, они крстићи у реду, све је то војска, српска војс 
} Зар би оволики народ бего да је добро тамо одакле се бега.{S} Зло је тамо, веруј ми.{S} И да  
ожеш ногу извући.</p> <p>— Па шта је то тамо напред, што не пође неко?</p> <p>Најзад један наре 
 шанцем потера напред да види шта је то тамо.{S} Морао се дуго пробијати док је допро до места  
 га његов сусед.</p> <p>— Ама где је то тамо?</p> <p>— Тамо — учини сусед — зар ја знам где.{S} 
оме извесно није ни било намењено место тамо али којега је официр пропустио не знајући коју ли  
оно што непрестано стиже са фронта, што тамо не може више бити од користи.</p> <p>Сад се већ ја 
обове кити крвави косовски божур; зашто тамо одакле се догледа дим на Качаничкоме фронту, где с 
х који су пре пет векова пали ту; зашто тамо где гробове кити крвави косовски божур; зашто тамо 
и стрељани.</p> <pb n="147" /> <p>Зашто тамо?{S} Зашто на догледу оних који су пре пет векова п 
о великих болница а и вукло ме је нешто тамо.{S} Све ми се казивало као да ћу га тамо наћи.</p> 
а, та волео сам сто пута да сам погинуо тамо у рову, но ово што доживех.{S} Приђе ми још и једн 
м светлошћу пламена, који се повија час тамо а час овамо, опазио сам и оно бледо воштано лице и 
и тога положаја.{S} Из Скопља је послат тамо и последњи војник а сад се већ збира и варошка жан 
шаторско крило, чизме, ћебе; други опет тамо заклао државнога вола, рашчеречио га, стао на једа 
 /> <p>— Збогом браћо! — па настави пут тамо одакле ми бегамо, под тешким осећајима да, и ако с 
застирући ћебе на под и подмећући торбу тамо где ће положити главу.{S} А кад је тај посао био с 
клекнула сам крај кревета а дигла главу тамо где виси кандило и икона.{S} Почела сам оченаш али 
, несрећа онај Чакор.{S} Ни вуци не иду тамо, а где ћу ја.{S} Предомислио сам се.</p> <p>Други  
ћи младе животе своје, васкрсли слободу тамо где је она пре пет векова тужно сахрањена.{S} Међу 
то се она све више разређује и на крају тамо, где се друм у њој губи, догледа се у сред равнице 
их је нашао! — узвикну пуковник и крену тамо ка пољацима.{S} У том застења кроз ваздух и тресну 
, требају нам само деца њихова, да гину тамо.{S} Родили сте и то је све што сте могли учинити и 
сви остали столови ућуте и обрате пажњу тамо.{S} Бива да по гдекоји разговор, који је почео за  
n="473" /> ван домашаја граната које су тамо доле, замном, још исписивале небо светлосним линиј 
е и не знам шта је с њима.{S} Остали су тамо, у Београду, или су пошли... не знам.{S} Нисам сме 
празна, они који су их јахали остали су тамо, на бојишту.{S} Кад удари точак у какав камен, кар 
батерија већ измиче.{S} Али на крају су тамо, ван вароши, још и касарне, које су претворене у б 
 тамо је Краљевска Влада.</p> <p>— Нећу тамо, водите ме војсци!</p> <p>— Његово Височанство Пре 
е доле у дубини ваља и хучи.{S} На врху тамо, где се мост прелама, на самој ивици његовој, стој 
а једну услугу.{S} Шаљем своју породицу тамо, у Приштину, па...</p> <p>— Како? — учини начелник 
 мислио сам да ја пошљем своју породицу тамо...</p> <p>— Не шаљи овамо!</p> <p>— Не шаљи ни ти  
 мислећи да ће она сама наставити причу тамо где је прекинула, али се она ћутећи загледа предас 
умац.</p> <pb n="156" /> <p>Пођох одмах тамо где ми је рекао а чух за собом како неко у кафани  
а бих стар овако, узео пушку и стао бих тамо у ред.{S} Па <pb n="628" /> још кад марширају а му 
{S} Он се изгуби у мраку а ја се вратих тамо, где је светлост са ватара обасјавала мале, двоспр 
то или своје друштво.{S} И ја се вратих тамо, где сам оставио малу сапутницу.{S} Она је седела  
ваја.</p> <p>— И ако погине ко од наших тамо, погинуће их пет, шест и десет а спашће се двадесе 
о се чуо бат гомиле из даљине.{S} Пођох тамо у сусрет.</p> <p>Приштина, која је до саме вечери  
 Ја бих волео да изнесеш главу, да одеш тамо, да поздравиш...</p> <pb n="650" /> <p>Послушао са 
н је 1910. године!</p> <p>— Ама шта ћеш тамо, ево га Дебар!</p> <p>— Ђенерал Ратко Димитријев</ 
ш, пролазиш и увек ти изгледа да си још тамо одакле си кренуо; нити кроз таму догледаш предмет  
 једно питање, које сам му поставио још тамо негде, измеђ Липљана и Штимње.</p> <p>Срео сам га  
ћи више један са другим ни речи.</p> <p>Тамо доле, где се мало час воз изгубио и где друм ишчез 
иру се планине које грле Скадар.</p> <p>Тамо сви жељно погледају, тамо има сунца, тамо има хлеб 
рај њих, да се више не одвајају.</p> <p>Тамо је он, тамо, међ својом дечицом, тамо он проводи с 
авио кад сам ја напустио кафану.</p> <p>Тамо, иза начелства, крај плота, лежао је на земљи, оду 
та она, чија се црна силуета стапала са тамом, те се једва назирале контуре госпе у црнини.</p> 
ноставне црне планинске масе спојене са тамом те без облика и ивица.</p> <p>Многи су свратили у 
џарне или кад се нов положи, разлети се тамом јато варница и испуни мрак, који се под кров најг 
једница невоље здружила.{S} Изједначени тамом изгледали смо као сенке, као неке утвари сишле из 
мљу, ведрина потпуно освојила и пробила таму.{S} Село, које се до мало час, при светлости ватре 
S} Лица им се нису разазнавала, само је таму испуњавало тешко дисање, ркање и густ, загушљив ва 
нијама.</p> <p>Једва сам догледала кроз таму једну кућу и похитала сам, уверена да ће ме примит 
си још тамо одакле си кренуо; нити кроз таму догледаш предмет коме идеш, нити за собом онај од  
ањена...</p> <p>Поноћ је давно минула и таму ноћи поче да осваја бледило зоре.{S} Доба је већ д 
оз горњи прозор, разредио је нешто мало таму која у том делу цркве влада, те се њена фигура јас 
 за нама на Приштину, која је утонула у таму.{S} Чим је с вечери непогода стала, небо се почело 
а за убијање људи, мене поглед одведе у таму где лежи друм, јер ми се у томе часу учини, да сам 
S} Село утонуло у дим од ватара и ноћну таму, те се куће и не виде већ само неке нејасне и тамн 
 и тај пискави глас продре кроз поноћну таму као совин врисак.</p> <p>И док ова гомилица престр 
ом и показује ти село утонуло у потпуну таму.{S} Залазиш у пусто село, нигде светиљке, нигде жи 
нама протеже без краја и кроз прозрачну таму догледају се у дубини масе мрких планина чији снеж 
аплиће о камене прагове.</p> <p>Кроз ту таму једва се, као светлост усамљенога кандила на гробљ 
ко са звонаре јежевичке цркве лије киша танади.{S} Он нареди да се челни топ скине, намести и,  
љба већ густа као киша и читави млазеви танади засипају батерију.{S} Осећа се да се непријатељ  
оменту кад је, кроз кишу непријатељских танади, ујахао у освојено Куманово, као год и у моменту 
тну парчад, лежи у муљу; олтарски стуб, танак и бео као девојачка рука, зарио се и штрчи као ко 
дуга ноћ; само по где где још узноси се танак дим од пањева који догоревају.</p> <pb n="523" /> 
небу јасно оцртавају а над земљом лебди танак слој светлости као оно кад у великој даљини горе  
 и губи се у јутарњој магли која је као танак прозрачан вео покрила лице земљино и кроз коју из 
е и облика.{S} И ако је давно већ умуко тандрк кочија, стењање и шкрипа воловских кола, тутањ и 
Ја вас разумем, јер разумем ваш бол.{S} Тане, које вас је погодило, није размрскало вашу руку,  
мо једно другом а Бојкова пушка плану и тане просвира изнад наших глава.</p> <pb n="368" /> <p> 
воре а оно пушка и по други пут плану и тане просвира баш измеђ нас.</p> <p>— Ама ко то пуца? — 
— Ја сам стајао пред кућом кад ме удари тане.{S} Стојим па гледам и мислим се да л’ да оставим  
отоке и плотове па све пречицом оде као тане из пушке.{S} Ми гледамо за њим како граби па и рад 
 одавде, довде још не допире ни пушчано тане ни топ; откуд овде мртав човек?{S} Али то и није в 
 топлим дахом сукну стакло и открави се танка скрамица мраза, која га је <pb n="581" /> била за 
 нису довољно преклапала или су била од танке даске, тек отуд из собе чуо се јасно женски глас  
{S} По неко од њих сецка оштрим ножићем танке корице тврдога хлеба и грицка; други турио у ватр 
обе светлошћу, која се кроз шалоне, као танке и светле паралелне линије, назирала; а на <pb n=" 
 сув као босиљак за иконом који дугим и танким прстом скида пену с пива и треска је о земљу као 
жђе и из недогорелих гламња пење се дим танким млазевима из којих се развијају неке тајанствене 
у пројектовала рупу прозорску измрежану танким линијама харемских мушебака.{S} Кроз ту мрежу је 
ле оне силне кише, замрзло се и покрило танком стакленом скрамицом те крца под кораком и остаје 
ни што од синоћне вечере?{S} Узми један тањир па скупи све што има од хране, па јој метни овде, 
а сред улице, држећи старе новине место тањира, вечерале козје ћевапчиће и проју.{S} Ако их веч 
ушајући даља казивања писарева, који је тапкао за њим по блату, капетан се уврати у среску згра 
а ипак, кад то дуго траје, досади свету тапкати у месту где се од силна блата нема нашта сести  
те миловали, а ти си се слатко смешио и тапшао рукама и грлио си твоје срећне родитеље?</p> <p> 
ветар дунуо.{S} Што је било места, крај тараба сеоских, заузели већ они који су раније стигли;  
о, у дубини, што узноси врх, биће да је Тарабош а ова мања брда, овамо лево, ту је Брдица.</p>  
и ишао да обиђе коње или почупао нечију тарабу, те вуче прошце да их стави на ватру.{S} Нађе се 
одлучна потврда вести ободри нас и онај тас на теразијама на коме је утеха, претеже.</p> <p>— Д 
утрос рано при предаји дежурства, казао тастером поверљиво своме скопљанском колеги а на основи 
е или прошле кроз станицу, било из свог тастерског разговора са нишким колегом.{S} И ту, где зн 
новника.{S} Ови доносе вести које су на тастеру чули од свога нишкога колеге и оне које путници 
езника на југу било је утеха на другоме тасу теразија којима је на првоме била брига са прибира 
>— Гле наша Гривна!</p> <p>— Наша кола, тата послао кола — кликћу деца — Тата послао, нећемо ви 
ље врискала и очајно довикивала: „Тата, тата!“...</p> <p>Био је већ на улици, где је праштала г 
ао чавчићи наједан мах кликнуше: „Тата, тата!“ и обгрлише га чврсто, као мали дављеници.{S} Ота 
до његових ушију очајни гласови: „Тата, тата!“...</p> <p>Када је војник завршио своје тужно каз 
ао из гроба пригушен дечји глас: „Тата, тата!“</p> <p>Глас детињи и срце очинско поведе му погл 
ју питања.</p> <p>— Куда ћемо путовати, тата?</p> <p>— Куда...? — одговори он гласом који му др 
тујемо, да идемо!</p> <p>— А куда ћемо, тата?</p> <p>А тата и не одговарајући, расејано лута по 
 кола, тата послао кола — кликћу деца — Тата послао, нећемо више ићи пешке!</p> <p>А мајка их у 
име целе незаштићене породице:</p> <p>— Тата, спаси нас!</p> <p>Он не проговори ни реч, ижљуби  
о!</p> <p>— А куда ћемо, тата?</p> <p>А тата и не одговарајући, расејано лута погледом по својо 
а и даље врискала и очајно довикивала: „Тата, тата!“...</p> <p>Био је већ на улици, где је праш 
деца као чавчићи наједан мах кликнуше: „Тата, тата!“ и обгрлише га чврсто, као мали дављеници.{ 
ирали до његових ушију очајни гласови: „Тата, тата!“...</p> <p>Када је војник завршио своје туж 
, чу као из гроба пригушен дечји глас: „Тата, тата!“</p> <p>Глас детињи и срце очинско поведе м 
 пуне радости и поуздања, што су виделе татицу који ће их сад бранити, који ће им помоћи, који  
, међу које се скрила, оцртава се тамна тачка са истуреним врхом.{S} То је Грачаница, она знаме 
и, јер Медова свакојако не може бити та тачка, где би се концентрација избеглих трупа могла изв 
<p>Живота још има само на двема крајњим тачкама вароши, југозападно под Водном и североисточно  
ве неразговетне а постепено све јасније тачке указују се на друму и мало затим две сенке које ж 
раченоме обзорју, спазила ма какву црну тачкицу.{S} Кад би је нада обманула, она би се опет вра 
огледом без израза, дуго гледао у једну тачку, подајући се, усамљен у том тренутку, осећању раз 
ви се сам војвода Мишић.</p> <p>— Је ли тачна вест, капетане, да је Чачак од подне у непријатељ 
 поставио и уопште, чинио је све да што тачније и што поузданије сазна стање непријатељске војс 
м, па онда <pb n="430" /> живо настави, тачно отуда где је стала.{S} И ја сам је слушао као кад 
 је.</p> <pb n="71" /> <p>Кажу — ако је тачно — да су још јуче, на дванаест часова пре но што ћ 
ам само оно, што поуздано знам и што је тачно и молим вас лепо, да о томе одмах обавестите госп 
 обрати небу и Богу.</p> <p>Значи да се тачно на месту, где сам овога тренутка био, укрстиле дв 
цу.{S} Војници су, разуме се, држећи се тачно наредаба, грубо гурали и одбијали сваког ко би са 
 се свакојако решили на то, пошто су се тачно обавестили о ситуацији.{S} И за нас нема ничега р 
мо и дефинитивну одлуку, ми морамо бити тачно обавештени са коликим бројем војске разполажемо,  
>— А Бугари?</p> <p>— Ја не знам сасвим тачно! — отеже потпуковник досећајући се — Знам да се о 
Раковици или... нико у ствари није знао тачно.{S} Донде треба имати кола.{S} Сутра ћу рано поћи 
аца, непријатељски топови нађоше мету и тачном ватром засуше два наша брзометна топа тако, да о 
 моја за покој душе роба <pb n="526" /> твога Јована, који часно живот свој положи за слободу и 
 значи покој душама њиховим и души роба твога Јована.{S} Као што ће из крви њихове, којом су бо 
блаженством наградићеш тада и душу роба твога Јована, када приђе царство Твоје, Оче наш, који с 
 био би од помоћи мајци и кући, а да је твој отац дошао овамо.{S} С њим знаш и подноси нам да с 
човек растаје а не од мртвог.{S} Жив је твој а мртав и није твој, он је земљин.{S} А земља има  
Сећам се, упитао сам га:</p> <p>— То је твој сељак ваљада?</p> <p>— Није! — одговорио ми је.</p 
д мртвог.{S} Жив је твој а мртав и није твој, он је земљин.{S} А земља има материнско срце, она 
стране преплашено.</p> <p>— Зар то није твоја сестрица? — пита даље начелник благо, да би охраб 
епо са својима и проговори.{S} Отуд, од твоје куће догледа се овамо, кад видиш да крећемо а ти  
их!</p> <p>Хоћеш ли нам отворити царске твоје капије; хоћеш ли нас примити, поносни царски град 
наш, који си на небу, нека се слави име твоје и нека оно значи милост онима, који су одужили ду 
{S} И кроз ту молитву нека се слави име Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Оче наш, који  
ти што ћеш и како ћеш.{S} Нека те Бог и твоје срце научи!“</p> <p>— После већ стигосмо и у Винк 
ио се...</p> <p>— Па ако, Новице, ти си твоје учинио!</p> <p>— Јесам!{S} Ал, видиш да није све  
латко смешио и тапшао рукама и грлио си твоје срећне родитеље?</p> <p>И ко зна, Боже мој, како  
ете ми се:</p> <p>— Спусти, спусти и ти твоје!{S} Метни га у ред са осталом дечицом, са његовим 
у роба твога Јована, када приђе царство Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Помени, Господ 
аш, који си на небу, нека приђе царство Твоје; царство правде, царство истине и царство мира; ј 
па гледаш очима како непријатељ улази у твоје село.</p> <p>— Нисмо прошли овуда и хвала Богу те 
/p> <p>„Помени, Господе, и помилуј роба Твојега Јована, као што ћемо га и ми увек, у добру и у  
ке, којима си га застро, да до престола твојега допре молитва моја за покој душе роба <pb n="52 
ихових праведних, сабраних око престола Твојега, никне молитва за спас дома, домовине и народа, 
бескућницима, дати заштите међ зидинама твојим, где се заклонио последњи делић слободе српске?! 
цијо, чаробна невесто Јадранска!{S} Над твојим каналима уздиже се један мост којим из инквизито 
се наслушаш тих вести, ти пођеш кући да твојима који брижно седе под каквим сиротињским кровом, 
држи, држи!{S} Ај, уа, триста ти Богова твојих!...{S} Држи, дедер..а..а..аи!“ То већ износе из  
ш свакојако, видим да увијаш, ама тешко твојој бради ако лажеш.{S} Потражићу ја где сте ви сакр 
ио си, зар, избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Савладан већ тешким мислима, Краљ с 
слио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?</p> <p>Кад год се старац, у овим брижним д 
слио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?“</p> <p>Погинути на Косову, где су се нека 
у кутију конзерве, видећи је како гризе тврд и црн хлеб промешан сламом.{S} Францускиња је омал 
ести успавало грађанство, те га обгрлио тврд и безбрижан сан, на десној страни Вардара дешавало 
{S} Црн хлеб ће да замени белу погачу а тврда земља меку постељу.{S} Деца ће умирати а неће се  
ихова мало чудновата и за изговор доста тврда имена и тражећи нова, тежиле су да тиме изразе из 
тите се тамо где су гробови, вратите се тврда срца као Југовићка, и обиђите их све; обиђите их  
талишта, из њихових гробница, где им је тврде металне ћивоте покривала дуга и мемљива прошлост; 
а.</p> <pb n="702" /> <p>— Истина је! — тврди му и једанаести.</p> <p>— Ко каже, од кога си чуо 
Доста је кад вам кажем један батаљон! — тврди одлучно онај одушевљени са кафанскога стола, који 
 неповерљиво лиферант.</p> <p>— Тако! — тврди убеђено професор — Скопље неће ни пасти.{S} Водић 
ничкога фронта.</p> <p>— Јесте, јесте — тврди један предамном, кога у мраку не могу довољно да  
кама хлеб који држи под мишком и штрпка тврди сир из жуте бакалске хартије.{S} А тај исти је, с 
ском суседству, пуста је и гола.{S} Сам тврди камен, поникао из мора и узнео се и испрсио камен 
е.{S} По професоровом плану, за који он тврди да је из поузданога извора, моравска дивизија са  
и били су мање више једнаки; сви су они тврдили да су непријатељске снаге које слазе са Косова, 
та софијски и његов друг нишки, одлучно тврдили да Бугарска и не мисли напасти Србију, о чему с 
ло само о јучерањем пуцању.{S} Једни су тврдили да је гађана Чукарица и да су наши <pb n="450"  
.{S} Јуче, 26. септембра, још се упорно тврдило из Ниша да савезници долазе, али данас већ, вер 
а једна дивизија и то добра дивизија! — тврдим ја.</p> <p>— Па јесте, али... — учини учитељ и с 
 мочарне јесење ноћи и све понова заспа тврдим сном који вера и поуздање носи.</p> <p>Ја се вра 
е и било.{S} Полегали смо сви и спавали тврдим сном, кад дубоко у ноћ узе нас бабо будити: „Ајд 
и, под кишом која га је квасила, спавао тврдим сном.</p> <p>Из кола, која су ишла предамном, до 
 уверити, верујем ли ја одиста у то што тврдим. — Верујете ли ви одиста да у нас има и Гарибалд 
 не познајем ту земљу, али ево на памет тврдим да и у њој, и поред овога огромнога броја талена 
 земље и влажних опанака.{S} По поду су тврдим сном спавали и жене и људи.{S} Лица им се нису р 
а и топ пламтели дужином целога фронта, тврдио да би се ствар још дала поправити, јер Бугари „у 
 да непријатељ неће успети да пређе.{S} Тврдио је да су положаји наши на Бановом Брду и Новом Г 
ока.</p> <p>— Ја у све то не верујем! — тврдио ми је познаник који ми је ова пророчанства препр 
н више неће кренути из Ниша за Солун! — тврдио је један путник.</p> <p>— Само питање је, хоћете 
ао кад је чуо да му је кућа опљачкана и тврдио онда да је Србија за навек пропала, вели данас:< 
к, кадгод се расправљало о томе, упорно тврдио да се Цариград заузима само са сува, као што су  
 како да није добро! — узех ја поуздано тврдити јер најзад, све што није улица и блато, добро м 
жних плећа и препланула лица а оштрих и тврдих црта као од бронзе саливених.{S} Дан се већ био  
гу да заспим па то ти је!</p> <p>— Што, тврдо? — пита га његов сусед.</p> <p>— Није, него... пи 
.</p> <p>— Биће ти незгодно, Господару, тврдо је на кари! — узе да се извињава вођа волова.</p> 
колико дана јер је крв крај лешева била тврдо усирена, лица су у мртваца већ била увела и осећа 
</p> <p>— Је л теби незгодно, је л теби тврдо кад седнеш на каре? — пита Краљ.</p> <p>— Ја, дру 
 је очекивала свој спас.</p> <p>— Нисам тврдо ни заспао! — говорио ми је сутра дан један пријат 
опите њихових коња равномерно ударају о тврдо тло замрзнутога друма а њихове фигуре све више ра 
ника.{S} Ђаци ратарске школе спавали су тврдо, детињским сном.</p> <p>Разговор скрете затим на  
д њих сецка оштрим ножићем танке корице тврдога хлеба и грицка; други турио у ватру џезвицу да  
а погине на Косову <pb n="605" /> он се тврдоглаво опирао да пође из Призрена.</p> <p>— Нико не 
осле подужега ћутања он одлучно, готово тврдоглаво, рече:</p> <p>— Ја нећу капитулирати... ја н 
очеше да се буде по кућама и они који у тврдоме сну нису ни чули до сад ништа.{S} Почеше сад ве 
данас прегазили, други греју на пламену тврду кору хлеба не би ли мало омекшала, трећи уносе ру 
грдан.</p> <p>— То је тврђава, природна тврђава! — довикује један обвезник чиновничког реда кој 
Метохија и у коме је и данас свака кућа тврђава толико пута топовима опсађивана; прегазили смо  
по други пут за Багрдан.</p> <p>— То је тврђава, природна тврђава! — довикује један обвезник чи 
упалих дубоко у дупљу — пристаде уз ово тврђење свога друга и речју.</p> <p>— Требало је видети 
уми, богоради, жали се, тражи, захтева, те јој се не може ни наодговарати а камо ли учинити све 
/> рањеници и болесници из свих пукова, те они једни за друге знају и казују.</p> <p>Кренула са 
на, разгрће снег и блато и наноси дрва, те спрема ватре око којих ће пробдити ноћ.</p> <p>Краљ  
 мало таму која у том делу цркве влада, те се њена фигура јасно оцртавала. <pb n="262" /> На ње 
зго, Ибром и Лабом и залазе нам с леђа, те ће мо се данас или сутра наћи измеђ две ватре.{S} Шт 
и се Бојко боме дуго, врло дуго задржа, те рекоше неки да пошаљемо по њега.{S} Заборавиће се, в 
јка се трећи да му је во црко од мраза, те како ће сад даље са товарним колима а са једним воло 
 која се испреплетала као клупче змија, те се сад расплиће.{S} Издвајају се из те гомиле најпре 
е, да се пење и да бива све огорченија, те предњи наши почеше <pb n="196" /> да потискују предњ 
те дирљиве слике а кад измаче батерија, те се отвори пут и маса крену хтедох и ја, али ме млади 
та: мајка је измесила пуну врећу проја, те су тако кренули у збег за осталим светом одмичући се 
, појављују се из мрака два светла ока, те деца радознало се буде и прибирају уз мајку.{S} Та д 
 Србија није далеко а Сава није широка, те ако ћу служити кога, боље онда свога србијанскога Кр 
ом погледу, ускочисмо и ми преко јарка, те кроз њиве право иза куће.{S} Дотле су већ стигли и о 
 одморишту, кад се устави цела поворка, те <pb n="678" /> на друму умукне шкрипање кола и топот 
тву тишину која је до мало час владала, те кроз тесне и мрачне улице одјекивало је као кроз пус 
сла, препричавала оно што сам доживела, те отуд знам све како је било и што је било.{S} Било је 
главу дубоко у поврнуту јаку од шињела, те се загрева сопственим дахом.</p> <p>Војник је на стр 
воју и ону општу коју је с нама делила, те опроштена злослутих мисли које су је до сад мучиле,  
 руци угашену свећицу, која се разлила, те му восак покапао и искитио цветићима ручицу.{S} Њего 
 не зна!</p> <p>Она ми није одговорила, те ја понових:</p> <p>— Зар није боље било да сте остал 
о из кабла а у то доба нешто попустила, те се кроз зраке бледе светлости, колико је ова продира 
е дуго и дуго.</p> <p>Када је завршила, те се широм гробља залелујаше пламичци као попадале зве 
нуше очас ватре крај кола и измеђ кола, те се упали друм далеко за нама, хеј тамо чак до висина 
 само неколико километара изнад Скопља, те се по где кад чула паљба која је допирала отуд, где  
т, док најзад не одујми мало пред нама, те кретосмо и приближисмо се првим сеоским кућама.{S} С 
ечице која са сестром му била међ нама, те ударише у врисак и лелек кад чуше.{S} Вели, тражили  
ока, што је била скривена по планинама, те полако опет поче живот као што је и био, само увек н 
ила са планина и придолазила друмовима, те као поплава <pb n="137" /> бујала и испуњавала тесне 
са и Војвода Бабунски са својим људима, те да би се што поузданије одржала безбедност у вароши, 
ало час веровали званичним извештајима, те крену набујала река народа и поче се ваљати, тискати 
</p> <p>Па тако ту поседали крај друма, те један узео иверку и скида блато с обуће, други савиј 
а је злим дусима сметала светлост дана, те зарана угасили сунце или га застрли покровом својих  
јима се налазила јуче на свршетку дана, те заузела нове на Гази-Баби, над самим Скопљем.{S} То  
нама, хеј тамо чак до висина Дуље-Хана, те друм доби облик пламене змије која се репом ослонила 
узмакла чим је првим зрном била нађена, те би сад то поновила, а чим би то било, пешадија би на 
јутра до вечера стајала широм отворена, те се улазило и излазило као у кафану.</p> <p>— Шта је? 
цркви приштинској звучно звонила звона, те им се јек целим Косовом проносио; куће су биле искић 
 у свештеника и зајми мало бела брашна, те на уљу пржи приганице, јер он то воли.{S} Умесиће их 
е удаљујеш.{S} И то све још више умара, те клонуло настављаш пут без наде да ћеш ма кад стићи т 
 Поцерине, и Мачве из Рађевине и Јадра, те свака стопа што смо је ослобађали била је наша.{S} Н 
га да ми прожима тело а језа га стреса, те сам се диго лагано из гомиле уморних спавача око ват 
м старао да се не изгубим од девојчета, те смо се заједно склонили измеђ двоја воловска кола, т 
а дува студени ветар и допире хладноћа, те док једну страну грејеш крај ватре друга ти зебе.{S} 
аше групе.</p> <p>— Је л’ то Грачаница, те ватре тамо што се виде? — пита један од њих.</p> <p> 
аде нека језа и узе га трести грозница, те занеможе и једва оде до куће.{S} Шест недеља је пати 
ешаци дигоше главе и нарастоше им срца, те викну неко међ њима: „Брже, људи, ево нас стигоше то 
и; из округлих обрашчића му одишла крв, те бледи већ се припијају за кост а уснице стегао зубић 
 човек у мраку лакше одваја од спољнег, те више повлачи у себе и мисли о себи и својима?</p> <p 
оњић мало већи од козе а мршав ко глад, те она покисла кожа на њему изгледа као разапета на кос 
 ме окупио, те ова дивизија иде одовуд, те лево крило иде одонуд, те на Овчем Пољу ће се тући о 
а иде одовуд, те лево крило иде одонуд, те на Овчем Пољу ће се тући одлучна битка.{S} Е, па дед 
тву угодника својега архиепископа Саве, те смождио Стреза насилника, коварника и хулитеља закон 
 њему и последње остатке отпорне снаге, те је већ тад његов поглед изражавао неку престрављенос 
, хоће ли ко бацити што што се не једе, те да он то збере из блата.</p> <p>Са десне стране друм 
е дочекивали Арнаути пушкама из заседе, те ту већ падају прве жртве несретних избеглица које ће 
амо како је мудрица и како уме да каже, те толико пут сам помислио: штета што није мушко!{S} А  
вамо се наши добро боре, добро се држе, те кад им стигне таква помоћ као што је Моравска Дивизи 
творном речју пробуди окамењене витезе, те се домалочашњи камен почне да креће и живи; тако и о 
тету.</p> <p>Госпа у црнини ућутала је, те сам ја мислио завршила је своју причу о последњим да 
д је турска кућа испружила мало стреје, те обезбедила пола метра или нешто више сувоте на земљи 
нили све просторије малене канцеларије, те за мене тамо не би било места.{S} Ту, под тим осветљ 
е триста година диже народ из Метохије, те са Патријархом крену у збег испред дивљих Арбанаса,  
амови културе, просвете и цивилизације, те да отуд, смрћу својом, искажу великима да су ти храм 
з материјала, без топова, без муниције, те да нам спреме сав материјал за двеста хиљада војника 
акне у дубину тесне приштинске чаршије, те се гомилице, које је спровод просеко као оно чамац в 
еђ четири основна зида, који још стоје, те цела кућа изгледа као усијана пећ.{S} Најзад <pb n=" 
воздени мост, који премошћује колосеке, те чини сам собом тријумфалну капију кроз коју ће воз п 
ви измеђ Арнаута мештана и наше војске, те има већ мртвих и официра и војника.</p> <p>— И да ни 
ви, која му је текла из прибијене руке, те смо се искрвавили и ја и он.{S} Клонуо је најзад те  
д кровом који је истурен далеко у поље, те се ту може заклонити од кише и наложити ватра.</p> < 
коме кланцу допрли су и овамо у Скопље, те оно што је још заостало у њему забринуто се пита: гд 
а у вис и ударим га свом снагом у раме, те му испадне пушка из руке.{S} Сад је мој, рекох <pb n 
ност ходила.{S} Доћи ће последње време, те они који умиру благосиљаће милост Божју а они, који  
тле су већ стигли и они с друге стране, те опколисмо тако кућу да нам не може умаћи.</p> <p>— Б 
дну девојчицу, виш волишна је, на мене, те рекао би не зна ни две унакрст а да знаш само како ј 
 сретамо и друге, тако исто натоварене, те се једно другом придружујемо онако ћутећи, и не здра 
{S} Па уз то нигде хране а ноћи мразне, те стока незбринута, ненахрањена, несклоњена, малаксава 
о на привременост аустријске владавине, те се не може рачунати ни на исхрану војске од становни 
тле и претапа питоме Струмичине долине, те се уставља пред Цариградским бедемима.{S} И, док се  
ко ње је теше без уверења, без топлине, те им утеха студена ко позна јесен.</p> <p>— Умири се,  
ане: брашна, сува меса, сира и сланине, те да се исхрани збег док сила не протутњи друмом.{S} Ј 
 сасвим и заборавила да сам ја крај ње, те је моје питање пробудило.{S} Ја понових:</p> <p>— Па 
ковник не одговори ништа на ово питање, те ја покушах, да му га у другом облику поставим.</p> < 
лакшавна околност, те не знам узбуђење, те изазивање и шта ја знам шта још.{S} А овде?...</p> < 
оме заливу и отискује се даље, на море, те лови и продаје рибу.{S} И како који лов, он све већу 
ло дуго а дође човек ноћу, као оно пре, те нам јави радосну вест:{S} Турци сутра мичу из села.{ 
схрани народ.{S} Одмах положисмо ватре, те узавре вода, па кувај оно пројино брашно те да се гл 
ма, по далеким странама; погубићемо се, те ће мајке нарицати за децом а деца за хранитељима-сво 
купуса, кожицу од кромпира и сагињу се, те дижу те отпатке из блата и ждеру.{S} Кад из каквих к 
е Краља на кару и водци кренуше вочиће, те кара с Краљем уђе у масу, која је прекрилила друм.{S 
> <p>— После већ стигосмо и у Винковце, те ја у касарну.{S} Три месеца су нас муштрали од ране  
успели то исто да учине и код Струмице, те свет почео још од синоћ и целу ноћ да хита ка железн 
 је држала непрестане и брижне седнице, те није ни чудно, што је та брига обухватала и светину  
покрет руку, које се пружају и повлаче, те изгледају као неке тајанствене руке јер се тело коме 
га октобра, већ смо више знали но јуче, те ако је јучерањи дан био можда последњи дан вере, дан 
се види са својима.</p> <p>И послушаше, те га оставише на миру али се Бојко боме дуго, врло дуг 
рчевом грлу а трепавице му се овлажише, те он окрете главу од мене.</p> <p>— Како то да те не и 
ао блатњавом водом, коју су снеле кише, те шуми и дере преливајући обале.{S} Већ неки тежак, за 
И погонише их, боме, добро их погонише, те протрчаше мимо нас и не осврћући се и бацајући пушке 
е и другове мога мужа и они ме упутише, те сутра одох понова и нађох врата на која ћу закуцати. 
ми противу толике силе.{S} И подлегоше, те наиђе страшна година и завитла се као најљућа непого 
ног обвезника који је био ту на служби, те га послао да дозове кмета.</p> <p>Тај један час чека 
 жене које нису знале где су им мужеви, те немају кога ни да их поведе ни да их усаветује.{S} Т 
ше се једног дана, по вечерњу, у цркви, те да се саветују.{S} Нису се смели сакупљати на другом 
 до мркла мрака увек поседнути столови, те је тешко место добити.{S} Али, и ту <pb n="150" /> у 
авни, те <pb n="426" /> смо подједнаки, те ћу смети да му кажем:{S} Ето, и ти си унакажен, па т 
многобројни <pb n="436" /> и разнолики, те мрак који је све више освајао био ми је добро дошао. 
је био у вези са нама и знао је српски, те је он служио највише као тумач а и као вођа по овим  
или и кроз који смо се једва догледали, те је његов глас звонио као глас некога духа који се ја 
 написали и оних које ми будемо писали, те и ове коју подносим читаоцима.</p> <p>Ма да је ова к 
 у земљу, нанели суво грање и набацали, те начинили себи кућицу.{S} Ми, који смо доцкан стигли, 
о хране али ми, који смо пешице ходили, те не могли велики терет носити, и од конака до конака  
урци а то било одвојено па не запазили, те он дао сад да се исхрани народ.{S} Одмах положисмо в 
се братски и без и једне речи поделили, те ми је брат и пре и после помагао а и ја њему.{S} Он  
ршних и високих планина што их он грли, те да у једноме маху слете на јадранске обале.</p> <p>К 
з Чачка каква вест о ситуацији у земљи, те које долазак једне батерије са Дрине чак овамо у срц 
е а отац ми често остаје ноћу у кафани, те је за мене лако изнети реч.{S} Други пут ме је опоме 
овала што је унакажен те смо сад равни, те <pb n="426" /> смо подједнаки, те ћу смети да му каж 
мозак није почео морити и очи склапати, те је тада једно по једно, награђујући га пољупцем, одн 
дозволио на часну реч да ће се вратити, те се он од Железника спустио преко Булиних винограда и 
 блистава слика његове младе прошлости, те умире са болом у души и горким осмехом на уснама!</p 
аше је!</p> <p>Везани војник опет ћути, те ни погледом више не прати разговоре.{S} Он их чак и  
 да верује немиломе гласу да неће доћи, те су се и даље лепршале заставе истакнуте у част њихов 
ух.{S} Мора да је ближе зори но поноћи, те су се избудили и довикују се да чувају село.</p> <p> 
, па онда поћута дуже као размишљајући, те настави - Ама лепо рекох ја: није свршено, а они мен 
епријатељски држе према српској војсци, те је на појединим местима било и пушкарања.</p> <p>Јед 
на у природи и тама која све изједначи, те ти изгледа као да предмети и не промичу крај тебе ни 
чи војводи Мишићу неколико грубих речи, те је сукоб у једноме тренутку претио чак да пређе у ра 
д то помену а њему наиђоше сузе на очи, те их обриса и настави даље — Поздрави их и реци им: по 
но изазвало, њој наиђоше и сузе на очи, те извади из недара црно оивичену мараму и убриса очи.< 
е уз образе а тело се јежи и душа грчи, те студена грозница прожима те скроз и почињеш дрхтати. 
нтуалну офанзиву.</p> <p>Као и у првој, те се исте наредбе израђивале те ноћи и у свима осталим 
је мајка дечја још синоћ упалила жижак, те му се заврти суза у очима и он окреће главу да је не 
рибрали уз какву живу ограду или трњак, те ће их то штитити колико толико.{S} Који су још заран 
е?</p> <p>Нисам му рекао да ли верујем, те он сам објасни:</p> <p>— Обукао сам га сад, у Призре 
 Допао ми некако баш он да му помогнем, те му помогох све док га нисмо узнели на кревет.{S} Бил 
.</p> <p>И мене заболе тешко под срцем, те стегох грчевито на груди моје мртваче.{S} Болела ме  
де у очи да нико његов не изађе за њим, те узесмо да објашњавамо то.{S} У том Бојко, који се јо 
да Немачка сматра свој циљ постигнутим, те прекида даље операције против Србије и други телегра 
 стране, као кад мравињак згазиш ногом, те потисну и раздвоји ова два говорника.{S} Као море ка 
 чија се црна силуета стапала са тамом, те се једва назирале контуре госпе у црнини.</p> <p>— А 
рети зрацима ни за пун метар предамном, те сам морао врло обазриво ступати, јер је до моје куће 
и изгубила везу са овчепољским фронтом, те место Страцина и Куманова, она би се вероватно спуст 
о нечега, згомилаше се и загушише друм, те се цео покрет заустави.{S} Десило се ваљда што, пао  
чео да стеже, насртљиво је наметао сан, те је један по један обарао главу на груди или је насла 
е право, здраво и хитро као млад јелен, те тета Стане са поуздањем чека, где је оволико, још ко 
, који му покрива мушке груди, улубљен, те се на њему једва држи по где који остатак двоглавога 
је тако било.{S} Појединац је пропадао, те су се и непознати људи на овоме путу удруживали у ма 
<p>У том већ и артиљерци свршише посао, те се ћуприја рашчисти.{S} Командир узјаха коња, узјаха 
 било на рукама и син који је дорастао, те који ће још мало, само ако му Бог да живота и здрављ 
а.{S} Сад већ и топови улазе у дејство, те се разлеже грмљавина од које задрхта Чачак и преплаш 
них повољних вести успавало грађанство, те га обгрлио тврд и безбрижан сан, на десној страни Ва 
ривицу себи.{S} Потраја још доста дуго, те се сви озбиљно забринусмо што се не враћа.</p> <p>—  
би ми данас био крај — ал он ме окупио, те ова дивизија иде одовуд, те лево крило иде одонуд, т 
 је већ последњи тренутак био наступио, те је морао и сам увидети да другаче не може бити, отиш 
е бити, јер бивало је и други пут тако, те нас узе све опремати и збирати по кући, што се може  
 учини потпуковник и замисли се дубоко, те ћутећи настависмо шетњу.{S} На један мах он застаде, 
 усеченим стазама и пешице тешко одило, те се пред овим изгледима морало и са последњим остацим 
није могло јер је доле у селу загушило, те почесмо да се миримо с тим да свак остане на месту г 
ља.</p> <p>Чим је мало јасније свануло, те се отворили капиџици и кафанице, цело је Скопље било 
ко потерају оне, да прођу наш ров само, те да се ми ослободимо.{S} И погонише их, боме, добро и 
реци.</p> <p>Кад беше синоћ да кренемо, те одох да му кажем збогом, он ми рече:</p> <p>— Скини  
ај Боже само нека макну, помислили смо, те да можемо слегнути у село и опет видети своју кућицу 
 их проговорисмо а ми се спријатељисмо, те остадох крај његове постеље да му се нађем.{S} Био ј 
арнаути продају дуван отворено и јавно, те ћу моћи набавити за даље путовање.{S} Он сави цигаре 
постарати да добијем.{S} И одоше мирно, те мени спаде нешто с душе и прође ме страх.{S} Мислила 
и.{S} Дим се повија час лево час десно, те се људи бране шаком коју надносе на лице, јер их шти 
и из споредних улица, не знајући зашто, те гомила расте и буја и дере да сиђе доле, у долину, д 
негде испред Штимње посрнуо вукући топ, те га испрегоше и оставише крај друма да чека смрт.{S}  
други, лепши но други.{S} Бог је добар, те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом, па 
немогућ јер су Бугари заузели Гостивар, те се више ни у ком случају не може помишљати на одлаза 
од мене, у оџаклији, лепо разгорео жар, те сам напунио мангал како би се прокисли и прозебли ра 
чуло клокотање њено.{S} Затим опет мир, те само чујеш тешко дисање успаване гомиле.</p> <pb n=" 
по узрасту, али га испила глад и напор, те му потамнело лице из којег сјакте два утонула младић 
рављено сви и заустављамо сваки покрет, те се сабирамо у гомилу осећајући потребу да се зберемо 
да би му доносила нов умор и клонулост, те би склапао очи не би ли прекинуо низ сећања и низ бо 
 изазивале су код њега тешку клонулост, те се опуштених руку низа столицу поче предавати дремеж 
е и најмања ситница олакшавна околност, те не знам узбуђење, те изазивање и шта ја знам шта још 
 Призрена, настала каква нова опасност, те ми у ствари бегамо не да се спасемо, но да што пре у 
е јој своје чедо и бацају јој у чељуст, те га прождере и умири се до сутра у јутро.{S} Ако која 
је кренули на колима, опремљени на пут, те потерали кола и даље од Призрена, имали су још увек  
 Осећао сам да ми је дуга, предуга ноћ, те да је бар ту крај мангала, са овим добрим људима скр 
 уништења преспавала је једну дугу ноћ, те нам дала маха да данемо, да умијемо лица и оперемо р 
 које су због страха пробдиле целу ноћ, те су извиривали, да су чак коњима везивали копите крпа 
а обиђе коње или почупао нечију тарабу, те вуче прошце да их стави на ватру.{S} Нађе се узица т 
ремовном посилном, који је упао у собу, те му нареди да поскида с чизама колико толико синоћне  
е он на своја млада плећа понети бригу, те она одморити своје трудне кости.{S} Имаће тада ко и  
, моје радости!{S} Помогох ономе другу, те се ослони на мене и пођосмо у позадину.{S} Изведоше  
стоку а четврти пођоше до реке по воду, те да оперу топовске точкове и поскидају са њих дебело  
лугови, испуцаће непреорана земља жеђу, те ће је самохране мајке сузама заливати.{S} Пресушиће  
ам као готово дело о великоме догађају, те се чак и побојавам да није нешто претенциозан наслов 
челник по коњанику послао у штампарију, те ће се због ње и излазак листа да задржи нешто.</p> < 
ост једним свега сводом паше целу реку, те се на средини пење до врло велике висине, до које се 
у.{S} Она и даље гледа за њега девојку, те да види радост материнску чим се Новица врати.{S} Њу 
ла сам и где седи, чак тамо на Камичку, те пожурим њој.{S} Затекла сам је, хвала Богу, код куће 
рило, ваљда са онога пожара на Дорћолу, те се догледала мрачна слика престонице.</p> <p>Тек сам 
 по други пут поновила на српскоме тлу, те не би ли Голијати једном увидели да је жеља за слобо 
 се већ раскравио мало и припалио лулу, те настави сам казивање без ичијих питања.</p> <p>— Их, 
ме моје болести шта се дешавало напољу, те зато ми је све то било чудно.{S} Па и пред болницом  
" /> која се решила да остане у Скопљу, те прибрала све заостале рањенике у своју болницу а сад 
о утонуло у дим од ватара и ноћну таму, те се куће и не виде већ само неке нејасне и тамне гоми 
сапутнике Краљеве па се и брину о њему, те ће где кад успут нежно, рођачки:</p> <p>— Је л можеш 
шао из болнице, пошто је прележао рану, те добио поштеду па се сад занима по мало у дућану док  
адрхће мало завеса и крене се у страну, те отуд једно око гвирне на улицу да види из чије ли је 
сам и од своје свеће одвојити половину, те да виде бар где би стали и где би сели.</p> <p>При т 
ар који се ширио и у ширину и у висину, те је изгледао као ватрена шума.</p> <p>— Оно је пожар! 
иза Призрена) улазе постепено у колону, те се образује један непрегледан и бескрајан ред кола.{ 
а с пустих кућа и полагали их на ватру, те нису трпели готоване који би хтели да се греју а да  
у до јуче прекјуче још седела на плоту, те отуд посматрала недељом коло момака и девојака и тек 
које сам као терет носио на овоме путу, те сам се осећао одморен.</p> <p>— А ја запео, па све к 
обасјати ове праменове пуном светлошћу, те ће китити небо као разнобојни лампиони о веселим све 
са својом колоном заустави ту, у Блацу, те да каре које возе Краља не могу даље ићи.{S} Саопшта 
лице, а са зором се већ пела уз Јелицу, те кад освоји дан она се поче спуштати ка Чачку.{S} Пре 
јницима и својом крвљу обојити Ситницу, те да још једном потече мутна и крвава, изгледало је Кр 
тао, стао већ у службу рибара уцињских, те залази са њима по богатоме заливу и отискује се даље 
, Краљево, Алексинац, Врање и Лесковац, те загустише друмови који са севера, истока и запада во 
то одлази некаквим својим послом у Ниш, те се отуд увек враћа пун комбинација поцрпених из разг 
ожда можемо још ноћас проћи кроз варош, те поћи даље,...</p> <p>— Зар да ми останемо овде на ср 
нужду, као последњи <pb n="272" /> час; те место да их охрабри, та их је вест још више застраши 
ишта и те су се вести просто гутале.{S} Те вести казивале су да се на фронту наши јуначки држе, 
ебе, дрежди ту и чека потврду вести.{S} Те гомилице почеше да расту прибирајући се са разних ст 
ути јер прекосутра може бити доцкан.{S} Те зле вести о приликама за нама и пред нама, удвајале  
у били на станици, да чују што ново.{S} Те су групе разговарале о утисцима које је сваки поједи 
носећи собом и прошлост и будућност.{S} Те две Мице када су из новина поуздано сазнале да нам с 
ре те да ће ослободити Скопље.{S} Је л’ те?</p> <p>— То јесте!</p> <p>— Али чекајте да видите к 
рањени ићи пешке, а ми можемо.{S} Је л’ те, децо? — теши их мајка.</p> <p>У томе пролазе крај њ 
е, кумим те Богом и светим Јованом!...“ Те речи ме на један пут пробудише, пробудише ме тако ка 
 ка Бањици.{S} Кад смо прошли „Славију“ те се испели код Опсерваторије, пред нама је доле, краг 
арују а четврти се прихватио мало хлеба те жваће кору која је отврдла у ранцу.{S} Знаш већ како 
 којом је ноћ обгрлила Косово, подржава те и одводи све даље у тим мислима и ти корачаш полако, 
в измеша са мутним валима Саве и Дунава те некад цветне и плодне обале њихове, уродише чудним ј 
 Дреницом и задржала се код села Кијева те тражи везе и обавештења од Врховне Команде, која је  
ова те штитило од кише и било је зидова те су бранили од ветра и ако је кроз полупане прозоре с 
на голоме патосу, али је бар било крова те штитило од кише и било је зидова те су бранили од ве 
око нас.{S} На ватри су догоревала дрва те је гомила румена жара покривала земљу и простирала о 
снег и киша засипају и ветар бесно дува те шиба лице и завејава очи, уши, груди.{S} И бадава ти 
ом оде.{S} Ајде, водите га!“ нареди ага те грешна Марка поведоше и пред кућом га убише а главу  
ебелим слојем житкога блата, где ређега те се разлило као блатно језеро а где гушћега те се хва 
разлило као блатно језеро а где гушћега те се хвата за точкове од кола, за опанак и обућу.{S} У 
ртавали, одвајајући се један од другога те се све јасније и јасније изражавала контура вароши к 
огом у врата.</p> <p>— Не лупај бре, да те сад не вежем.{S} Овде је дивизиски штаб, пуковник Зд 
у бурад да ти их не узме непријатељ, да те не оштети.{S} Е, ето ти сад, бацај сад!</p> <p>— Бац 
 хлеба па склони се негде, поједи га да те нико не види!</p> <p>— Ама зар?... — заустих ја да к 
 <p>— Јеси ли замолио кога пријатеља да те пробуди ујутру? — наставих ја да га питам.</p> <p>—  
извини.{S} Ја сам мислио ко други па да те пустим. <pb n="356" /> А овако метни братац рачунске 
ватре, дуго сам стајао.</p> <p>— А и да те нису ухватили, куда би бего? — говори благо један од 
рете главу од мене.</p> <p>— Како то да те не известе? — покушах ради утехе да га питам.</p> <p 
 срдећи се сам на себе.</p> <p>— Што да те питам ја, нек те питају они грешници који су ишли пе 
погинуо ти син, не знају те, не могу да те нађу, избрисали те из списка.</p> <p>У том већ стиго 
екосмо друм, па онда преко неких ливада те се дохватисмо планине.{S} Кад смо већ замакли мало у 
где и данас седи, нашли јој и мало рада те је подржали колико да прихрани дете и да га метне на 
током, прислонили леђа уз воловска леђа те тако пробдили ноћ.{S} Та ноћ у Липљану била је најхл 
у две фотеље.{S} Да продам не вреди, за те паре не могу да добијем толико дрва.{S} А и нема где 
S} Осећајући обавезу да купује карте за те добротворне концерте, и ако их никад није посећивао, 
артиљеријска ватра, стрепили смо да иза те ватре наступа исто тако страховита војска.{S} Ови, ш 
ку школу или пустим парком, који се иза те школе диже.</p> <pb n="64" /> <p>Вио је болестан и б 
 и чекам те, јер ти ћеш доћи!</p> <p>Ја те чекам... ти ћеш доћи!</p> </div> <pb n="25" /> <div  
ео обе Мораве, светина у Ђунису разбија те вагоне мислећи да ће у њима наћи штогод што би јој м 
од пет лица коме се повери организација те гарде.</p> <pb n="122" /> <p>Очас се просу глас о то 
; бацили би те у раку а не би знао чија те земља покрива.{S} Овде је друго, наше је; ако је и т 
 су се борбе водиле преко самих шљивака те ко зна где се све по врзинама може скрити непријатељ 
 Наиђе за коњаником читава група пешака те нас раздвојише и ја застадох далеко за њом.{S} Кад с 
ему научити што ћеш и како ћеш.{S} Нека те Бог и твоје срце научи!“</p> <p>— После већ стигосмо 
— Познајем их, то је породица начелника те и те армије.</p> <p>— Видиш не остају овде, одоше пр 
пу под којом је, по уверавању начелника те војне станице, необично личио на ђенерала Степу Степ 
ан мало више освоји, поче и чешћа чарка те глас пушчане праске допире чак до слатинских положај 
е загреје.{S} Негде у даљини пуче пушка те сви обратисмо пажњу на ту страну, не би ли чули чију 
 као да гори планина, као да се усијала те пламти и букће.</p> <p>Та ме слика задржа на доксату 
жили зори али је киша још увек ромињала те се у ваздуху није могло опазити да се тама већ разре 
 оголелих дрва и сикира их је пообарала те големе ватре букћу по двориштима сеоским и пламен се 
е окрвављено, ваљда како сам га брисала те размазивала крв.{S} А млада, румена крв, цурила је и 
а је светина и иначе пре два дана омела те није отишао у Солун и поче њему објашњавати како у С 
 <p>— Неког господина ваљда жуљи ципела те сео на сред друма а ми овде џупримо! — гунђа један,  
нога дана не дође нико с вечери из села те се ми забринусмо.{S} Паде и ноћ и полегасмо а нико и 
доходио нам је по један домаћин из села те смо се окупљали око њега да чујемо шта је и како је  
 допринети да се разазнаду контуре тела те да их човек пролазећи не би погазио.</p> <p>У једном 
у реду, па се на сред ћуприје заглавила те сад не могу ни напред ни натраг.{S} Објашњавање, сва 
слушкујем; поноћ је већ давно превалила те ме страх чућу сад већ оних шест пушака које значе кр 
 затим с руке пење на раме и шири крила те се тиче образа материног и као милује га један пут,  
} Гмиже пешак као мрав а кола загустила те се просто закрчио друм.{S} А све нови и нови бегунци 
а вапијућу реч: „Мама!“ ја сам посрнула те ме добри људи прихватише.</p> <p>И нисам могла даље. 
зато да би склонила децу од непријатеља те сачувала мајкама хранитеље а себи бранитеље.</p> <p> 
пријатељ пребацио велике снаге код Рама те означио своју намеру да главну акцију управи долином 
есује ништа, постала је апатична и нема те појаве која би код ње могла изазвати какав нарочити  
ска кола утисла се међу собом точковима те нити једна могу кренути напред ни друга натраг да би 
S} Дим од дувана ниско пао по столовима те као прљав облак обавио лица и фигуре људске, а тежак 
мова, носе на себи кров од густога дима те у тамној ноћи, која као црни декор чини стране и зал 
 душа грчи, те студена грозница прожима те скроз и почињеш дрхтати.{S} Кад по где где пробије с 
пушке за собом а Србијанци лете за њима те нас и они прођоше.</p> <p>— Их, Боже, моје радости!{ 
пијају за кост а уснице стегао зубићима те му упале и унаказиле лице.</p> <p>Чији си ти мали Др 
огледе на нас који смо стали крај друма те их посматрамо.{S} Ко је од нас тада слутио да је то  
блато, трећи покушавају да сиђу с друма те да заобиђу колону али се заглибљују у још веће блато 
 још било слободно Скопље, личило је на те дане.{S} Тишина, пуста, нема, суморна, загушљива тиш 
да више никакве наде нема.{S} Управо на те седнице нико није ни већао о надама, свако је већ до 
смо даље без узбуђења, навикнути већ на те појаве, које ће све чешће и чешће бивати што даље ид 
да је злим дусима сметала светлост дана те су и сунце угасили или га застрли покровом својих ст 
 једно око и да му је вилица размрскана те не може још да говори.{S} Хтела сам да вриснем али с 
а је железничка линија можда ослобођена те их враћају да је приме.{S} Можда је до сад већ и Ско 
иле за тело а блато их засуло до колена те изгледају као бродоломници које су мало час спасли и 
 ширину да би је могли понети на рамена те пружити кораке, већ је носе на руке а руке им се ско 
арена кундаком и лобања јој располућена те лежи крај огњишта.{S} Одмах до ње, држећи се и сад ј 
н моме јединцу.{S} Црква пуста и празна те свештеникова молитва Богу, за покој душе покојникове 
, одакле ће се дохватити Шарових падина те пружити руку нашем десном крилу.{S} Тако би био пост 
је било седам и по, највише осам година те једва памтим што ћу ви казивати, али ми је мајка доц 
авина која се слила са усијаних планина те ваља долином и плави, ждере, сагорева, уништава и ун 
и полегали.{S} Одвоји се једна десетина те крену низ друм а друга десетина прескочи јарак те кр 
преобрази изненађењем и осети се срамна те грчевито здера бели барјакчић с мотке и утрча у кућу 
откинуло се од ње а преплашила се и она те стукнула у јарак а после, нигде детета...</p> <p>— К 
ду лагано, очекујући да се среди колона те да и они добију места на друму.{S} Нова кола, која н 
 и у једном скоку нађе се крај телефона те зграби слушалицу.</p> <p>— Ало!{S} Ало! — наслони ка 
о бурадима, купују се разнобојна платна те шију савезничке заставе, школска деца журно уче Марс 
анда осећала необезбеђена од изненађења те је већ била приправна да напусти ову варош.</p> <p>К 
ојим поступцима и држању; из обавештења те и такве дипломатије никао је први октобар и цео балк 
владе.</p> <p>Ето, на основу обавештења те и такве дипломатије о приликама на Балкану, опредељи 
на била доказ живота.{S} Текну ме сумња те скидох му с ногу ципелицу и чарапу.{S} Ножица је бил 
— поуми капетан и ободе сад понова коња те се у два три свока дохвати друма па се галопом упути 
ране ћуприје и артиљерци сјахаше с коња те почеше расточавати кола што су се заглавила на ћупри 
ерије то радили, командир сјахао с коња те да мало протегли ноге.</p> <p>Батерија је долазила с 
 му кажем:{S} Ето, и ти си унакажен, па те ја ипак волем!</p> <p>Та ме је мисао тако обрадовала 
ећи. — Бог ти најпре одузео очни вид па те отерао у просјаке а ево мене тера у просјаке а остав 
авао:</p> <p>— Ето, и ти си онакажен па те ја ипак волим!</p> <p>Његово око сену гневом и мржњо 
а заливати.{S} Пресушиће дојке у матера те ће пусте колевке њихати а клетвом заменити песму мат 
393" /> сам их пре у Приштини видео, са те друге стране била је упрегнута кравица, ал угинула ј 
и Вардара, који би целу Нову Србију, са те стране сачувао нетакнуту и, евентуално, омогућио пра 
 тако да је непријатељ брзо отеран и са те косе, коју заузе батерија и построји се у једном шљи 
и тек додаде:</p> <p>— Па добро, мат са те стране.{S} А шта ћемо ако Бугари...</p> <p>Није ни д 
ости, део српске историје.{S} Из заноса те буди потмули тутањ оздо, из дубине Косовске равнице, 
во, пажљиво као кад се рањеник прихвата те да му се не повреди рана.</p> <p>— Јесте! одговори о 
а из патроле да закуцају на разна врата те припитају не би ли нас ко под кров примио.</p> <p>—  
риштине од Турака.{S} Са горњега спрата те куће, из собе у којој је Краљ одсео, догледа се прек 
ори цркве Патријаршије.{S} Ниска кубета те српске светиње оцртала су се у ноћи и догледала <pb  
зграде станичне, згрувала се маса света те се просто гуши и дахом својим греје.{S} Једни поседа 
јесени и сама природа изгледа забринута те пристаје уз наше расположење, допуњавајући га својом 
ју људи да се то његова извидница враћа те јој похита у сусрет.{S} Поднаредник који је слазио ч 
 помоћи само тако, ако те послужи срећа те изнесеш главу из овога окршаја и дођеш кад год у сво 
 /> <p>Далеко је још од правога сванућа те би се могло још мало одморити али, и ако сам силом с 
 да их стави на ватру.{S} Нађе се узица те увезаше врата, да не може свако и без разлога отвори 
ану у селу старци, бабе и нејака дечица те да куће не остану пусте а младе жене, девојке и мушк 
 трпи и све поднаша.{S} Облије нас киша те капље са нас као са стреје, а Бојко вели: „Ако, море 
ут који је био стрм и под ногом, олакша те батерија живље крете.</p> <pb n="180" /> <p>Било је  
који је и сам покушавао да уђе у састав те команде па није успео.</p> <p>— Па онда кујна Врховн 
<p>Изненади ме чистота и нагласак његов те му приђох.</p> <p>— Ти си Србин, рођаче?</p> <p>— Ср 
лед два жарка ока који узбуди младу крв те срце другаче бије.{S} Све су то деца која су до јуче 
лот да је сваки види кад прође.{S} Због те несреће нареди ага да се све куће претресу.{S} Не на 
а сам стигла до теткине куће, које због те јурњаве а које због страха.{S} Кућа је била затворен 
ама које су овог или оног постигле због те господе са архивама и рачунским документима.{S} Усре 
 кола разапели шаторска крила или ћебад те направили заклоне; трећи се прибрали уз какву живу о 
крвавили и ја и он.{S} Клонуо је најзад те га ја оборих, седо му на груди готов да му забодем н 
 са Брегалнице и Рама, штедио је до сад те две сузе, кад се после дугих и крвавих бораба врати  
нао за новост и узбуђење, које је услед те новости у њему настало, пође да се шири дуж целога С 
неког Андрије Андрића и иначе слаба, од те хране сасвим занеможе.{S} Обузе је тешка ватруштина  
х онако изнурене и немоћне, одустаде од те намере у толико пре, што код села Јежевице натрапа о 
храњивати.{S} Поразболеваше се многи од те хране те сирота Јела, неког Андрије Андрића и иначе  
онима.{S} А знам сигурно да ни један од те господе неће спасти државне архиве и рачунске књиге, 
пун неке необјашњиве слутње, зазирао од те године као од неке црне немани.{S} Када је у београд 
манду а који је стајао мало у страну од те групе, узвикну:</p> <p>— Гле, па оно је Млађа! — и п 
ада; да ли што човек мање види око себе те мање налази и разлога да поведе разговор или што се  
ом одим, окитиле кржљаве и оголеле врбе те ти изгледају као тужбалице које још нису дорекле сво 
врат те ти влажи тело; засипа ти рукаве те ти кваси руке; бадава узносиш руку те се заклањаш, м 
 је држао пушку и износио је више главе те се бранио њоме од удара.{S} Ухватили смо се у коштац 
ена, залутала је у непријатељске редове те их ови скоро све побили а мали остатак заробили.{S}  
стрине, за рођаке и пријатељице.{S} Све те госпође међутим, нити су се будиле рано, нити су се  
ко се већ силан свет сабио у њу.{S} Све те куће пут Торлачкога друма биле су пуне света који је 
еља, без топла одела, без заштите — све те слике и друге болније, промичу кроз гомилу кола воло 
исписати речи добродошлице.{S} Ваља све те предлоге изнети председнику општине и он ће их прими 
p>Стари Краљ је одмахивао главом на све те разлоге и очајно узвикивао:</p> <p>— Пустите ме бар  
савлада умор; видело се јасно да је све те догађаје, причајући, понова преживљавала.{S} Њено се 
ом да ту потражимо преноћиште.{S} И све те куће већ поседнуте, поседнути и сви путеви и сва дво 
одушно посматрају туђу невољу.{S} И све те разнолике своје осећаје, гомила гласно казује, она с 
Руси силно надиру.</p> <p>Изложивши све те околности, војвода предложи да се обустави наредба о 
уни се господин који му је саопштио све те повољне вести.</p> <p>— Па — учини лекар скептички — 
 код „Зрињског“ један лекар коме су све те вести саопштили — само ако то није морфијум за успав 
 ћеш их кораку срести.{S} И како су све те слике разнолике, како невоља уме у разним бојама и о 
редом.{S} Кад дође слава а мој отац све те слике казује гостима и тумачи.{S} Их, да чујете о сл 
ва за живот, врло вероватно.</p> <p>Све те околности, у моменту када пада Страцин а нагло се бе 
гледајући нестрпљиво на сат.</p> <p>Све те гомилице, које су искуљале из уличице где је начелст 
много и много и физичке и моралне снаге те да се могу поднети.{S} Отуда видиш на свима лицима д 
е она у варош, не би ли ту нашла зараде те да утоли своју беду.{S} И помагала се а помагали јој 
није Богу било драго да ме доведе довде те да и ја у близини синовљој легнем у земљу.{S} Ево, к 
ај ватре, рекох да захитим где год воде те да попрскам чело и очи, не би ли ме то освежило.</p> 
мах разговор на другу ствар.{S} Не воде те разговоре чак ни иста лица; један је почео па се одв 
... као пас!...</p> <p>Замолио сам људе те ми помогоше да нађемо кола.{S} Док су ова стигла, ст 
је тако бескрајан а мраз све више стеже те се једва корача.</p> <p>Још мало напора и стрпљења и 
 јесен да прођеш кроз комисију.{S} Може те којом срећом мимоићи, шта знам ја!“ Није ми више ниш 
на, ако господа министри могу да издрже те да не будемо принуђени да правимо мања одстојања.</p 
, кад бих смео, али не смеш пусто, пазе те као звера!</p> <p>— Ништа нисам видео око себе кад с 
у, познато дрво.{S} Тамо на крају стазе те, иза оне шумице, близу оног дрвета, његово је село,  
је тама и неремећен мир.</p> <p>Када је те ноћи превалила поноћ измеђ 3. и 4. октобра и спокојс 
алост за животом <pb n="146" /> која је те сузе изазвала, војник са Куманова и Цера давно је пр 
 се он склонио из Београда.{S} Да ли је те ноћи или сутра дан настављена борба, он није знао ре 
ала сам се сама, сувише сама, јер ми је те зиме, по смрти мога другога сина, умрла и мајка.</p> 
рноме мору тражећи пута.</p> <p>Како је те ноћи припалила светиљку и све до беле зоре чекала си 
и крај ње вечеру себи.{S} Примио нас је те смо се и огрејали и окусили мало топла јела и обезбе 
 вагона, који ће служити за канцеларије те команде и једног вагона прве класе.{S} Све остале не 
еп од шињела и извуче отуд неке хартије те разви један угужван хектографски исписан табак — Вид 
<p>Небом тромо плове облаци оловне боје те једва се по где где измеђ њих назире плавило неба.{S 
пресуда.</p> <p>Небо је пуно тужне боје те сурову слику једнога читавога народа који креће у зб 
 и своју прошлост.{S} Треба се од сваке те стварчице растати као од нечега свога, нечега драгог 
ан рањени поручик који је опустио штаке те се наслонио на зид и посматра пролазак топличких бег 
> <p>Код извора сам затекао две мањерке те се освртох лево и десно да видим ко их је ту оставио 
иве, за реп.{S} Људи се хватају за руке те образују коло, да би један другог задржали; жене цич 
ице и скочио је у мутне и блатњаве вале те топличке речице, нашавши у смрти мира.</p> <p>— О љу 
 у првој, те се исте наредбе израђивале те ноћи и у свима осталим армијама и командама а осим т 
 кажу, и око њега би се обично окупљале те гомилице.{S} Тако је данас на возу један београђанин 
столом, обухвата постепено и све остале те се у њему учествује са разних столова и постаје општ 
, с једне и друге стране друма, замрзле те се под месечевим зрацима сјакте залеђена и снегом по 
ко пешака и сад смо већ били ван гомиле те је могла мирно и без прекида да настави своје казива 
мисли се, видео сам да су и њега мориле те бриге, па тек диже главу и рече: „Чекаћемо јесен да  
идимо Краља!</p> <p>До старца су допрле те речи дечје и он се тргао из својих болова, дигао се  
очићи да се извуку!“ и на против, после те наредбе, чија је вредност зависила од њиховога нахођ 
тој првој седници.</p> <p>Када је после те одлуке поведена реч и о артиљерији, која не може даљ 
дба а, када би се и издала, ви би после те наредбе још увек имали и сувише времена да се склони 
се сагао и шакама ископао прегршт земље те везао је у крајичак једне мараме и метнуо у недра.{S 
најзад, здрах са груди део своје кошуље те парче крпе, превијене неколико пута, наслоних детету 
 на руке а руке им се скочањиле од зиме те се сваки час мењају.</p> <p>Краљ већ малаксао.{S} Ју 
на на пушку, али је нису хтели да приме те је и даље остала распуштеница.</p> <p>Кад овај аутом 
’ ти жив отац?</p> <p>— Море, не разуме те ништа! — смеје му се други.</p> <p>— Разуме, што да  
а чистини, може се узнети дим више шуме те они запазити, и посаветова нас као и попа, да се пов 
ман, док нисам сагледао жудно очекиване те обале и крај њих питомо месташце Уцињ.{S} Тамо ћемо, 
.{S} Поразболеваше се многи од те хране те сирота Јела, неког Андрије Андрића и иначе слаба, од 
 било овамо у збегу.{S} Понестало хране те настаде велика мука и невоља.{S} Сваки дан смо мање  
сад нема ни за њих ни за сиротињу хране те канда мисле да падну у које друго село, да и њега об 
огорских које се из далека виде спојене те изгледају као ватрена змија која је полегла по коси  
ма зачешљала.{S} Очи му упола затворене те изгледају као угашена кандиоца а уснице отшкринуте к 
 коња, притегао је снажно руком дизгине те уставио га.{S} Приђосмо сви да видимо шта је и да по 
ашом отаџбином и бацио је у ове планине те да са нама подели све невоље изгнанства.</p> <p>Када 
пље и умирати од глади.</p> <p>Последње те вечери, пре но што ће се <pb n="619" /> повући под к 
реме за такво повлачење.{S} За извођење те владине одлуке од великога је значаја било стање на  
 смо упорно свако песимистичко тумачење те појаве.{S} Они међу нама, који су имали каквих веза  
ље.{S} Месечина још тајанствено продире те се под неодређеном светлошћу, која се рађа из сусрет 
ће стићи Французи, који се на југу боре те да ће ослободити Скопље.{S} Је л’ те?</p> <p>— То је 
и јела, и оне спустише капке на прозоре те увећаше број гладних.</p> <pb n="142" /> <p>Када се  
 чистини, испред пећине, налагале ватре те да се деца згреју јер умор, неспавање и рана зора у  
 у једној дубокој долини, опазили ватре те нам рекоше да је то Суха Река где вечерас морамо зан 
и је малочас стигао однекуд и одмара се те да настави пут.{S} На њему чизме улопане блатом, саб 
Приповедач ту, прекину причу и пружи се те узе намештати ватру.{S} Испружи ногу те петом од чиз 
оз њиве па наишао на гомилу и збунио се те га сад гоне, а он не уме да побегне већ се једнако з 
S} Изгледа као да се свако повукао у се те размишља о невољама које је претурио преко главе и о 
ивели и о крвавим догађајима који су се те ноћи дешавали.</p> <p>Најзад, истовари се батерија и 
 високих минарета која се у ноћи узносе те се причињавају као надгробни споменици над гробовима 
рема оцу што сам повела ма и једно дете те да синовља суза кане на очев гроб, али сам учинила г 
 нареди вољно и све остало за одмориште те сјаха с коња и предаде га посилном.</p> <p>Одмах нас 
 нашем вишем чиновнику:</p> <p>— Шта ће те сад?</p> <p>— Србија пропада, Господине Консуле, и ј 
 познаду, обесиће те а овако, затећи ће те као заробљеника...</p> <p>— Знам, али... узех ја да  
 често и великодушности.{S} Само што ће те себичност стално срести код људи, које сте задужили  
понудим за болничарку.{S} Вели: примиће те јер им требају; болничарке су им се разбегле.{S} Так 
нскоме оделу па ако те познаду, обесиће те а овако, затећи ће те као заробљеника...</p> <p>— Зн 
ла помоћи?{S} Сузама сам му полила лице те мила крв а пољупцима је брисала.</p> <p>Седела сам д 
 расхлади ми и чело и опали мразом лице те се пробудих и пробудисмо се сви.{S} Учитељ узе својо 
сипали таласи и квасили јој брижно лице те се мешали са материнским сузама али... </p> <p>Она ј 
а непријатељска поплава.{S} Ван границе те поплаве, као две мале оазе или као два још непотопље 
вац, да се тамо јавим начелнику станице те да ме упути лекару.</p> <p>Мисао о лекару даде ми но 
 разговара, укрштају се речи и реченице те она општа врева и они делови реченица, који ти допир 
м у наручју а киша му натопила хаљинице те дрхће јадниче и припија ми се страшљиво на груди раз 
, као да је засводила оне тесне уличице те изгледа ти да пролазиш кроз неке подземне лагуме.{S} 
је избудио и није кренуо отуд од Рогаче те ми, усамљени, на пустој пољани на Дримским обалама,  
ве мање.{S} Почело је сад тешко да дише те ме то још више преплаши.{S} Волела бих да се трза ка 
стрима, војном и грађевине, телеграфише те известе о промени директиве у повлачењу и позову да  
је бона слика када се напушта варош без те вере.</p> <pb n="216" /> <p>— То је истина! — призна 
ној судбини овога народа.{S} Одатле, из те исте Патријаршије, кренуо је наш народ пре три стоти 
погода помрачила пре времена дан.{S} Из те гужве само чујеш надвикивања, дозивања, узвике и сва 
теле и расуло и растројство, које је из те заваде клијало; лукавство и зла воља изнад врлине и  
 те се сад расплиће.{S} Издвајају се из те гомиле најпре главе, па ноге и руке а затим се појав 
 води — избрецну се на њега наредник из те гомиле, на коме се никако није могло приметити, бар  
 се безбеднима у освојеној Србији.{S} И те слабе силе, које наступају с Косова, не представљају 
 а многи су туда и колима кренули.{S} И те су бегунце дочекивали Арнаути пушкама из заседе, те  
гра, заигра и не може да се устави. — И те речи заиграше <pb n="499" /> у старчевом грлу а треп 
ажњу обратили смо на вести са бојишта и те су се вести просто гутале.{S} Те вести казивале су д 
најем их, то је породица начелника те и те армије.</p> <p>— Видиш не остају овде, одоше право у 
ине!</p> <p>И Србија се морала одрећи и те, као и свих ранијих нада, и кренула је у планине.</p 
уло, изнели мртвог.</p> <p>Питала сам и те војнике али ни они нису знали ништа да ми кажу.{S} Ј 
Ако је истина да смо опкољени, могли би те ухватити у србијанскоме оделу па ако те познаду, обе 
 вратио кући својој, мислиш оставили би те они крај деце да их гледаш и да их храниш.{S} Не би  
инуо би тамо не знаш за кога; бацили би те у раку а не би знао чија те земља покрива.{S} Овде ј 
ли они који су већ донели одлуку о себи те не желе да их ма чије мишљење поколеба или су то они 
ћемо чувати варош! — рече неко и управи те речи дивизијару.</p> <p>— Даћу вам! — одговори овај  
љунула је ватра из тешких челичних цеви те као пламени усов засула наше градове и села, наше го 
> <p>У Штимњи се још и укрштају збегови те у толико већа гужва.{S} Ми из Митровице и Приштине п 
ће бомбе! — узвикну неко и свет се пови те се за час очисти улица и све се сручи у подруме и по 
е га и дете се мало раскрави и ослободи те проседи позивац узе да ми говори:</p> <p>— Што су те 
па ободе коња и хитно се врати батерији те издаде наређење да се журно креће ка Чачку не би ли  
етра растојања између два вагона, двоји те две судбине?{S} Шта је то што је оне тамо определило 
зумеш и не видиш ни онога за тобом који те преклиње да му се макнеш с пута, ни онога пред тобом 
ство да чују потврђује ли и допуњава ли те вести и начелников телефон.{S} И тај телефон је потв 
је мртав, видиш га пред собом мртва али те још увек нешто теши све до гробнице.{S} То није утех 
; звер те растргне да задовољи глад али те не мрзи, а гладан човек те мрзи.</p> <pb n="387" />  
ном славом покрити српска војска и вали те славе заљуљати велике европске фронтове и повести во 
ели а они терети боме нам свима отежали те смо посустали под њима.</p> <p>Кад би већ пред зору  
стови као да нису златни а нису ни мали те се не могу на грудима понети, већ велики и тешки.</p 
ег и претрпао је, па је хитно раскопали те оно становништво, што је изашло из гроба, не уме чис 
 долапом у зиду, на коме су капци спали те висе о једном јексеру; са рупом у дну зида, коју су  
знају те, не могу да те нађу, избрисали те из списка.</p> <p>У том већ стигосмо до гробља, на в 
живота, војници су још једнако излетали те точили воду са станичне чешме или преко ограде додав 
уто преварио.{S} И у Ниш кад смо стигли те нас сместили, остао сам и даље србијански роб.</p> < 
сни потпуно опасности коју су преживели те немо гледају <pb n="536" /> за собом укочена, суману 
ј виши чиновник, кога су прекјуче омели те није јуче отишао у Солун, данас је био и спреман и р 
 ми сврнусмо са стазе којом смо се пели те ударисмо у шуму по безпућу.{S} То је био још тежи пу 
ом — А треба да вам кажем шта су радили те да памтите.{S} Даће Бог порашћете, проживећете и ост 
 дан мучило и грчило, с вечера се проли те у два маха промаче кроз сутон ситна али оштра и студ 
од несреће.{S} Краљ те зове па он ће ми те и неговати, он и сачувати мајци!</p> <p>Мајке су их  
са друге ватре.</p> <p>— Е, досадише ми те државне архиве и рачунске књиге!{S} Ама целим путем  
, о којима се води реч, да не слушам ни те разговоре, који их пропраћају.{S} Улазио бих у кафан 
а обично склањао гдегод, да не видим ни те жалосне појаве, о којима се води реч, да не слушам н 
ге и многе ноћи тако провели.</p> <p>Ни те ноћи ни сутра дан, ни с вечери ни преко ноћи, не дођ 
 надајући се да ће ту бити лакше нађени те однети на превијалиште и у болнице.{S} Међу мртвима  
ановника који су се већ предали судбини те су још ради само да виде како изгледа та њихова судб 
и зид суседнога дворишта.{S} На средини те шупе гори ватра, око које седе штабовски жандарми и  
а пођосмо копати неко корење по планини те се њиме прихрањивати.{S} Поразболеваше се многи од т 
, помео, простро лишће, стоварио ствари те удесио нежељену кућицу.{S} Кад је све било у реду, с 
зна питања оних, који су били господари те ватре.</p> <p>— Море како — одговара он на неколико  
мну главом благодарећи ми и приђе ватри те јој направисмо места.{S} Арнаутин је и даље разговар 
ед дућаном, не би ли што приложио ватри те да стечем права да се огрејем.</p> <p>Лутам по мраку 
„Бабо сад у јесен ће и мене регрутовати те ћу бити аустријски војник!“ Бабо се замисли, замисли 
могне, нико да одмени, нико да прихвати те где ће сами противу толике силе.{S} И подлегоше, те  
а.{S} Заборавиће се, веле, па ће остати те навући кривицу себи.{S} Потраја још доста дуго, те с 
прескакати, морао је и ћуприју објахати те ићи њеном спољном страном три или четири метра, док  
арода и пролазећи по стоти пут у памети те путеве никад неслућене, никад невиђене, њега опет од 
S} И како ће ти људи слабе душе поднети те веће невоље, којима ћемо поћи у сусрет?{S} О томе са 
е или их упућују где могу дрва набавити те ужећи себи нову ватру.</p> <p>Ми настављамо даље, са 
 још да ће нас он сваке недеље походити те да нам одслужи службу Божју, па нас онда благослови  
ваке ноћи по неко од домаћина обилазити те по <pb n="252" /> њему да поручимо ако што требамо.{ 
д напусти уверење да се може што спасти те кад, својим очима гледате слом државе, својим очима  
ће их гомилице одмах опколити.{S} Вести те обично нису повољне, ма да им власти и војне и цивил 
 где се од силна блата нема нашта сести те одморити — и онда настаје гунђање.</p> <p>— Нећемо в 
влажним оделом севају жглавкови и кости те не може да лежи.{S} Из далека, с друма, једноставан  
pb n="604" /> <p>— Ако се морамо одрећи те наде — рекао је посланицима тада Пашић — влади неће  
ставили пут, разредили и расули по ноћи те се и не догледају.{S} Мраз стегао као о Божићу и душ 
 и оно мало хране и ствари могао повући те да их не носе на раменима и да не гладују успут.{S}  
тама, може што помоћи; али, познавајући те путеве, ја сам већ сад уверен у негативан одговор.</ 
о имали а срце нас је вукло својој кући те нам је пут био лак.</p> <p>Хвала Богу, село смо зате 
 отац већ недељу дана није долазио кући те нисам имала кога да припитам.{S} Она болничарка из н 
ојих је пуно двориште, полегали спавачи те им ноге, које су испружили ван кола, влажне од ноћаш 
у.</p> <p>Краљ обрати пажњу на ове речи те то даде ађутанту још више маха и настави:</p> <p>— В 
 часу тешке туге довољна и она.{S} Теши те и обмањује то што је он ту, што је његово тело још т 
природа, спава магиским сном.{S} И гуши те то мртвило, онако <pb n="652" /> као што те гуши тиш 
и коју собом исказује отаџбина.{S} Крај те ћемо прегршти земље палити кандило, крај ње ћемо сла 
у и усне дахћу.</p> <p>Застали смо крај те дирљиве слике а кад измаче батерија, те се отвори пу 
ређен наредник и спусти ствари баш крај те ватре са које је пала увреда. — Ви грађани мислите.. 
рађани, коју су умели да процене значај те опасности.{S} Донете су пушке и раздељене, одређене  
 помагали јој и добри људи.{S} Дали јој те се сместила горе у пустоме Уцињу, где и данас седи,  
ве и Језерске планине, просеко је облак те се узнео поносан и свечан али ипак тужан.</p> <p>Сре 
ице отшкринуте као тек распукао пупољак те му вире бели, млечни зубићи!{S} До девојчета гологла 
из друм а друга десетина прескочи јарак те кроз њиве.{S} Тек што ова десетина прескочи јарак а  
тлост слободе, последњи пут сркали зрак те слободе, последњи пут сагледали небо свога завичаја  
 нама, јер је у шуми био још гушћи мрак те смо једва одили.{S} Ишли смо дуго, врло дуго, ко зна 
ве јача а поледица и снег ометају корак те се клизају људи, клизају коњи.</p> <p>Краљ не може,  
ође кроз ноћ телеграфу да потражи Чачак те да распита каква је ситуација тамо, не би ли сазнао  
ољи глад али те не мрзи, а гладан човек те мрзи.</p> <pb n="387" /> <p>И одиста, у томе тренутк 
 себе.</p> <p>— Што да те питам ја, нек те питају они грешници који су ишли пешке за то што си  
 он на неколико разноликих питања — нек те нико не лаже, нема брате ништа; оде и команда ноћас  
павице.</p> <p>У том прође неки коњаник те се она спусти једном ногом у јендек да му начини мес 
родужисмо.{S} Ударисмо најпре низ поток те пресекосмо друм, па онда преко неких ливада те се до 
ре ти уху и по где кој неопредељен звук те казује да се буди ноћ.{S} Из једнога дворишта чује с 
 Русима, о Французима, о Румунима, је л те? — окрете се он на својој столици целим лицем према  
идите, то носи датум, 28. октобар, је л те?{S} То је нова, сасвим нова лаж.{S} Где би нам био к 
а смо близо!</p> <pb n="682" /> <p>— Ал те ватре?</p> <p>— То су логори око вароши, шта може би 
} Добила сам и један сув војнички шињел те сам свукла с детета мокре хаљинице да их просушим кр 
не, пођи, склони се од несреће.{S} Краљ те зове па он ће ми те и неговати, он и сачувати мајци! 
м је и дан и ноћ вером и надом, и чекам те, јер ти ћеш доћи!</p> <p>Ја те чекам... ти ћеш доћи! 
где која питања.</p> <p>— Добро, примам те разлоге као оправдање крајње користи — настави војво 
телефону и промени се у лицу — А ја сам те за то звао на телефон; хтео сам те умолити... да...  
</head> <head>Бајка</head> <p>Легао сам те вечери уморан, тешко уморан.{S} На прозорима није би 
поче:</p> <p>— Слушај, колега, хтео сам те умолити за једну услугу.{S} Шаљем своју породицу там 
 сам те за то звао на телефон; хтео сам те умолити... да... мислио сам да ја пошљем своју пород 
о рећи; „Аха, шта ћеш сада, ухватио сам те!“</p> <pb n="345" /> <p>Поп слегну раменима и узе да 
 испи и другу чашу, па додаде: „Не умем те, синко, ни чему научити што ћеш и како ћеш.{S} Нека  
седло за седиште.</p> <p>— Чекај, молим те — упаде му у реч онај из дима, кога је овога пута, к 
 Чувај се да не назебеш, чувај се молим те!{S} Обуци оне топле чарапе што сам ти послала... да, 
 су у бању пошли!</p> <p>— Гледај молим те шта вуку државна мунициона кола а муниција извесно о 
ан.{S} У томе часу он јекну: „Не, кумим те Богом и светим Јованом!...“ Те речи ме на један пут  
ња па, рекох, кад се врати да га оженим те да то имање заједно подржимо.</p> <p>Причао ми је и  
} И сад ме као језа обузме кад се сетим те ноћи у дубини пећине.{S} После смо <pb n="255" /> ве 
де кад се разнобојна дуга обележи небом те свако дигне главу верујући у знак божји, који обећав 
на југ Качанику и слази падином Шаровом те, обухватајући Тетово и Гостивар, спушта се на Кичево 
pb n="154" /> <p>И окрете се без збогом те пође негде.{S} Нисам ни знао тада да је он у ствари  
у се ови овамо руководили вером и надом те не хтели напуштати своје рођено тле или себичношћу,  
ла из грла, прелила јој одело црвенилом те изгледа као откинута и увела булка.{S} Мало даље, у  
живот је једва носио а наишао овај слом те му наваљао на душу тешке болове.{S} Он није жалио, о 
не црне планинске масе спојене са тамом те без облика и ивица.</p> <p>Многи су свратили у Дечан 
е истрчати пред чету и викнути: „Замном те, браћо!“ Не би му то некако ни доликовало.{S} Али се 
обро обавијена памуком и чистим платном те топло заблагодари и крете даље.</p> <p>Грмљавина топ 
дочепати главне комуникације са Солуном те, ако се и мора одступати, одступати путем којим се м 
ј старешина и носио је хлеб под пазухом те ми га пружи а затвори <pb n="414" /> леђима врата.{S 
се и покрило танком стакленом скрамицом те крца под кораком и остаје за тобом као ножем изрезан 
е џамије, одакле се догледа лабски друм те погледао хоће ли догледати силазак војске тим друмом 
а дужности; зашто сад не би био сачуван те да може испунити и други део дужности, оне према кућ 
арјак но црквени, па кад дође Царев дан те се оките куће а наш барјак с крова па до земље.{S} П 
е чак у души зарадовала што је унакажен те смо сад равни, те <pb n="426" /> смо подједнаки, те  
ало омекшала, трећи уносе руке у пламен те их пеку не би ли им прорадили прсти који су се укочи 
а, пробити у прешевско-кумановски басен те напасти непријатеља <pb n="108" /> с бока.{S} Францу 
ваљда и било тако драго.</p> <p>У јесен те године, за време примирја са Бугарском, пошла сам да 
агребачки процес, одведоше га у Варадин те остаде тамо пет месеца.{S} А нису му ни иначе давали 
молитве и сваки дан слао у цркву зејтин те горело пред иконом Светога Јована Крститеља од јутра 
е и за Русе и Енглезе и Французе.{S} Он те ствари зна, говори француски и прима неке стране лис 
 тиме историја указује.{S} Сме ли се он те части одрећи?</p> <p>А историја је још милостивија п 
ко кад стигне свештеник?{S} Шта ради он те је толико заузет?</p> <p>— Сахрањује, господине, јед 
ећи их на леђима, ознојио се и посустао те као запомаже: „Помагајте, људи, не могу ја сам ове к 
ачне облаке дима којима је застрто небо те се отуда враћају као ватрена киша.</p> <p>И ако нас  
омашила.</p> <p>И ево тих догађаја, ево те историјске катастрофе, која је за име Карађорђево ве 
епоље па испод Сјенице избија на Гиљево те, пресецајући Ибар негде испод Рогозне, пролази под М 
, пење се на Копаоник и слази на Косово те пребраја гробове оних што су пали и прибира оне што  
једним очајним налетом повратити Косово те натерати и Бугаре да напусте Призрен.{S} Ако је још  
све могуће покушаје и напоре, али је до те везе немогуће било доћи.{S} Свакога часа јављале су  
од грлом са два златна пуцета, иструлио те изгледа као од паучине изаткан.{S} Лице у витеза мод 
 сан савладао.{S} И чудан сам сан уснио те ноћи.{S} Као на липљанској станици, па се искупио си 
ић; то је нека пометња ако је ко вратио те железничаре.{S} Ево рањеник стигао отуда, видео свој 
иш.{S} А можеш ми помоћи само тако, ако те послужи срећа те изнесеш главу из овога окршаја и до 
те ухватити у србијанскоме оделу па ако те познаду, обесиће те а овако, затећи ће те као заробљ 
ће бити краја нити ћеш прећи тамо и ако те само неколико метара раздвајају од противне стране.< 
утњи, бучи, цичи и брекће и осећаш како те нешто засипа, једнако засипа.</p> <p>Је ли то лавина 
емој, синко, да једеш тако.{S} Виш како те гледају гладни што пролазе крај тебе.{S} Бог ти је д 
ћ тумачи.{S} Али, и кад би прешли преко те наредбе и њенога значења, ја ипак не видим крајњу ко 
сушиле а оно се у шињелу било загрејало те га обучем и узмем у наручје па и ја кренем.</p> <p>И 
 петнаесте године, ми смо тек врло мало те ће ова књига бити први већи напис о томе догађају.{S 
улице ових вароши, тако да је загустило те се није ни улицом могло више проћи.{S} Да се суд пре 
епогодом и, кад се једва једном одушило те смо кренули и избили на друм, већ нас је недалеко од 
 доконали, како се не би чуло и рашчуло те да од некуд Турци не погоне збег.{S} Него нек чељад  
 Понећемо те у недрима својим, понећемо те отаџбино, собом!{S} Као што нам је некада, о причешћ 
це о прегршти земље српске!{S} Понећемо те у недрима својим, понећемо те отаџбино, собом!{S} Ка 
но тело мојега јединца.</p> <p>Понећемо те у недрима, у крајичку марамице о прегршти земље српс 
агати, он зна да ми своја права тражимо те зар смо ми криви што се та права могу наћи само под  
на Завлаци, заноћили <pb n="362" /> смо те се нас неколицина увучемо у једну кошару да се склон 
 мој пријатељ. — Не замерам ја теби, но те молим не казуј Турцима да су то ствари из официрске  
е године да служимо, дочепаше изненадно те ајд у Винковце, у касарне.{S} Па још што је најгоре, 
отерали му овце а оно рекло нешто ружно те они пушком па у чело.{S} Рекоше нам још, изгледа да  
— Хвала Богу, наиђе од некуд једно зрно те ми прошиша руку, ево овде, и повреди ми мало кост.{S 
та он зачуђено и окрете се лево и десно те погледа око себе.</p> <p>— Па зар вам ова слика, ово 
завре вода, па кувај оно пројино брашно те да се гладни исхране и загреју стомаке.{S} Ти људи ш 
небо да види лежи ли још вечерњача косо те, да није минуло доба у које они што из гробова посећ 
 протеже један спавач и гурну ногом сто те га ми придржасмо а онај се оздо промешкољи лево и де 
е светле дане, у дане славе.{S} И место те мисли да га исправе и освеже, изазивале су код њега  
о мртвило, онако <pb n="652" /> као што те гуши тишина и разређен ваздух у тамници или у дубоки 
ве.{S} Веровао сам и ја да је Бог добар те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом.{S} 
 главе.{S} Тек после поноћи стиже Лазар те избуди само старије а нас децу и младину оставише да 
 стегао као о Божићу и душе оштар ветар те реже као нож а не можеш ни лице увући у јаку ни руку 
дан човек је гори од гладна звера; звер те растргне да задовољи глад али те не мрзи, а гладан ч 
ећу успети да изложим њеним речима, јер те <pb n="446" /> су речи често пута биле испрекидане у 
Онде видиш прашти сикира и сече фијакер те подлаже ватру, која на сред калдрме букће и око које 
 око станице.{S} Једини осветљен прозор те ноћи био је на канцеларији начелника станице на горњ 
очитим разположењем да даду мушки отпор те натерају непријатеља да заплаче над својом победом.< 
о непознатим путевима и допирало до нас те нас поче да обузима неки нови осећај, да се буди у н 
 кући где је некада био српски консулат те се на њој пуне двадесет и две године вила српска тро 
 заштитиш, киша продире, засипа ти врат те ти влажи тело; засипа ти рукаве те ти кваси руке; ба 
да је и последњи војник послат на фронт те да се на војну власт не може тако исто рачунати као  
ног оморином, дуне предвече свеж ветрић те расхлади чела и разгали душу.{S} По тим вестима, наш 
а и тело, а пухне свеж планински ветрић те ти расхлади чело и отвориш сане и малаксале очи или, 
ајте молим вас — и он диже мој фењерчић те га принесе оној хартији што ју је још држао у руци — 
о, да не дође Аустријанцима каква помоћ те да нас задрже.{S} Још само ону планину да прођемо, ј 
Француза и од Руса, стигла би нам помоћ те не би овако пострадали.</p> <p>— Боме, пострадали см 
 сведок сад, кад тај исти народ, бега у те планине тражећи заштиту.</p> <p>Много је бора на ста 
свећицу, савио је котур, метнуо у торбу те смо ћутећи кренули ка извору.{S} Он ми је захватио в 
о, море, види! — и истресе старац торбу те попадаше по пепелу седам осам ордена.</p> <p>— Па шт 
која ли је од њих трију задужила државу те је држава према њима тако љубазна да им уступа аутом 
 успеха!</p> <p>Капетан опет диже главу те погледа око себе.{S} Непријатељско је зрно сипало ог 
ба још није нашао где ће склонити главу те лута кроз мрачне улице и лупа се о ћепенке и саплиће 
е извор.{S} Спустих се стазом кроз њиву те избих на раскаљужене обале једнога прљавога поточића 
када ће његова млада плећа понети бригу те она одморити своје трудне кости мало.{S} Није далеко 
p> <p>— Нисмо прошли овуда и хвала Богу те нисмо!</p> <p>Бојко уђе у кућу, уђе и остаде нешто.{ 
 мало слободице наше?</p> <p>Хвала Богу те су та времена прошла мислили смо тада!</p> </div> <p 
те узе намештати ватру.{S} Испружи ногу те петом од чизме узе лупати пањ који је по средини пре 
{S} Имаш сина за војску, знају те, нађу те, имају те записана у списку; погинуо ти син, не знај 
кожицу од кромпира и сагињу се, те дижу те отпатке из блата и ждеру.{S} Кад из каквих кола испа 
ако су то његови метци који донде стижу те ниште и пале — кренућемо сутра даље.</p> <p>У нама с 
чаге излоканога сеоскога пута, нападају те огромни арнаутски пси, цепају ти одело и ти се бориш 
ина за војску, знају те, нађу те, имају те записана у списку; погинуо ти син, не знају те, не м 
постојим?{S} Имаш сина за војску, знају те, нађу те, имају те записана у списку; погинуо ти син 
сана у списку; погинуо ти син, не знају те, не могу да те нађу, избрисали те из списка.</p> <p> 
љда нас — додаје други.</p> <p>— Питају те они, јеси ли војска или ниси.{S} Њима је до пљачке.  
ељ је тада већ дубоко био ушао у Србију те се морало и даље одступати, од Ужица на Пожегу па у  
у образи срџбом.{S} Он напусти батерију те ова настави пут калдрмом а притера коња пред општинс 
илога.{S} Треба се растати од куће коју те стварчице све заједнички сачињавају.</p> <p>— Пожури 
ци ближе селу, све црњи гласови се чују те леденим срцем чекамо кад ће наићи на наше село.</p>  
 стоке и то све утиче у ову главну реку те мрси још више страховити сплет.{S} Кола која су надр 
рећега позива, који је био на Железнику те потиснут, јер је и Жарково већ било пало.{S} Ту се у 
жећи се увек још руком за материну руку те су их мајке, пре десетину петнаест дана, кад дође на 
е те ти кваси руке; бадава узносиш руку те се заклањаш, мећава ти <pb n="300" /> запљускује очи 
ан задржа ово одељење да преноћи у селу те да у јутру начини распоред са њиме.</p> <p>Сутра осв 
им обећава и његов коњ раскрчује гомилу те полази путем ван Чачка, којим његова батерија већ из 
ки сан, од којега не могу да се растану те још на ногама дремају, зове да се <pb n="98" /> опет 
 <p>И овај узвик као да нас све опомену те, пошто се свако још мало позабави да поправи ватру,  
 више није могло вратити веру у светину те река, која је била набујала и надрла, проби и послед 
нути.{S} Повукли смо се дубоко у пећину те, кад је пало вече, нас је децу обузео велики страх.{ 
, доживети да учествују и у сахрањивању те Круне.</p> <p>— Ко ће доживети да је ископа? — рећи  
 проконтролишем! — и капетан приђе топу те се увери да је одлично наперен тамо одакле бљује неп 
је?{S} Радовали су ти се, је ли, кад су те родили; звали су те Драгче, је ли, кад су те миловал 
дили; звали су те Драгче, је ли, кад су те миловали, а ти си се слатко смешио и тапшао рукама и 
ају се и сабирају се у гомилице, али су те гомилице сад већ живе а не као јуче и данас мртве и  
и се, је ли, кад су те родили; звали су те Драгче, је ли, кад су те миловали, а ти си се слатко 
зивац узе да ми говори:</p> <p>— Што су те, бре, послали овамо на кланицу; ниси ти за тај посао 
ље ићи, мора се преноћити негде на путу те сутра зором наставити.{S} Што ближе оним ватрама, њи 
србијански свирачи — вели бабо — водићу те после да их чујеш, ал прво ајде у цркву!“ У цркви је 
пут нити да види свој град и своју кућу те ће по мраку да се погубе људи и жене и деца и много  
 ноћи казивала пут сину и под светлошћу те свећице могле и у ноћи читати речи исписане на крста 
ци прете да сиђу у Беране и Андријевицу те да нам пресеку све путеве.{S} Треба журити, треба ве 
у животу сретнемо, да му очитам буквицу те да му никад више не падне на памет да кога убеђује.{ 
нска џада која обавија као змија Јелицу те је далеко под собом могао сагледати делове друма, шт 
како би бациле светлост на мрачну улицу те осветлиле пут војсци која нам последњу наду доноси.{ 
ји му је донела, навукла му је несаницу те не може задремати догод га умор потпуно не савлада.< 
рхтала сам целим телом и добих грозницу те почех трчати.{S} Нисам се обзирала око себе; сагла с 
елу ноћ нису очи свели, избудили дечицу те се сад журно спремају; спремају се да напусте своју  
отргнем.{S} Нешто ми је притискало душу те покушавао сам да се буним и поричем снагу утиска али 
ћу као мехови а блато им искитило трбух те висе гроздићи о длаке; па онда, аутомобил, мали, црн 
ћу као мехови а блато им искитило трбух те висе читави гроздићи; па онда аутомобил, мали, црн,  
које ће се домало надробити суви хлебац те изгладнели и прозебли заложити чиме топлим.{S} Крај  
стигли узнемирујући гласови.</p> <p>Још те ноћи глас је прохујао кроз Пећ а сутрадан зором, већ 
ер бат гомиле на мах пробуди целу варош те на кућама се отворише са великом лупом, нагло и гото 
ајскорије сећање.</p> <pb n="246" /> <p>Те вечери причала нам је баба Вилка о своме најранијем  
 и одлазе у Велес.</p> <pb n="87" /> <p>Те вести нас готово поразише и, док смо до сад били сам 
тра ћу рано поћи да тражим кола.</p> <p>Те ноћи мало је ко спавао у Београду и, ако га је сан с 
јеш нешто не знајући ни сам шта.</p> <p>Те гомиле се с времена на време распу да пропусте каква 
p>Топ оста наперен али не опали.</p> <p>Те ноћи стиже наредба да се — због успеха непријатељева 
е и закрчили сва места: „Ајде, бре, диг’те се кој, нек се огреје ово дете!“ Кад је село мећу њи 
кад се вратим, да не чујем што ружно за тебе!“ Тада сам први пут смела да му кажем: „А зашто, н 
го њему! — рећи ће један.</p> <p>— И на тебе ће доћи ред! — додаје други.</p> <p>— Хоће ако под 
 отуд из Витановаца: „Да, да, то сам од тебе очекивао; ти си онај стари!“</p> <p>Он одједном пр 
како те гледају гладни што пролазе крај тебе.{S} Бог ти је дао залогај хлеба па склони се негде 
д тобом, не видиш ни друга који је крај тебе.{S} Чујеш само око себе како нешто тутњи, бучи, ци 
гледа као да предмети и не промичу крај тебе ни ти крај њих.{S} Крећеш, идеш, пролазиш и увек т 
а <pb n="189" /> задржиш.{S} Само преко тебе мртвога сме непријатељ даље!</p> <p>— Учинићу као  
.{S} И ма колика вика и дрека да је око тебе, снег и ветар угушују гласове, не схваћаш ни с кој 
та, свега што среташ и што се креће око тебе.</p> <p>— Немате ваљда где да ноћите? — запита ме  
ава ти сад и она погледу.{S} Далеко око тебе, све докле ти поглед допире, угасио се живот; изгл 
а цео српски народ негда клицао: „Слава теби, Боже наш!“ у часу када је Душан Силни стављао себ 
а под земљом.{S} Кад запева попа „Слава теби Боже наш!“ а оно глас му звони по пећини и изгледа 
— вели му мој пријатељ. — Не замерам ја теби, но те молим не казуј Турцима да су то ствари из о 
ду.{S} Реци ми само како ти је, како је теби?</p> <p>Дигла сам главу да сазнам његов одговор, п 
<p>— Ниси ни ти туђинац, наћи ћемо се и теби колико и себи.</p> <p>— Јесте, ал ви се познајете  
лова.</p> <p>— Је л теби незгодно, је л теби тврдо кад седнеш на каре? — пита Краљ.</p> <p>— Ја 
 се извињава вођа волова.</p> <p>— Је л теби незгодно, је л теби тврдо кад седнеш на каре? — пи 
, кад се вратим да не чујем што ружно о теби!“</p> <p>Са леве стране друма указа се низ ливада  
 ти мени помоћи кад год!</p> <p>— Благо теби, старче! — вели му трећи. — Бог ти најпре одузео о 
Извукао сам ја, није ми то првина, него теби; зато чим примиш ово писмо да ми вратиш ордене што 
/p> <p>У дубини, изнад уличице којом се тегле ова кола, уздиже се брдо, које носи град призренс 
дана та стока, неисхрањена, без одмора, тегли од Дрине до Чачка.{S} Капетан нареди да се ту, ко 
колико је коњић могао да <pb n="376" /> тегли.{S} Пошли су за светом, за народом, не питајући к 
 и ви лепо видите како у то доба гомила тегли ка начелству, очекујући ко ће отуд изаћи.{S} Око  
његовим јастуком.{S} Најзад, поче да се тегли, испружи руке и отвори оно једно око.</p> <p>Ћута 
о види како свако за се и за свој рачун тегли.{S} Једна санитетска кола вардарске дивизије, па  
о да је на тим обалама, којима ће журно теглити, крај патњама.{S} Али војници, регрути, рањениц 
судбини.{S} Могло је и до Приштине бити тегоба, патњи и невоља, али је све дотле бегунце подржа 
ка, и да ће овај са запада најпре много тегоба имати али ће најзад смрвити змаја са истока.</p> 
 Призрену.{S} Изнурени глађу, изломљени тегобама пута, малаксали од мраза и зиме, бедни и скруш 
дана одлазе читави каравани и, ма да је тегобан, стижу где су кренули.{S} Тим путем су имали кр 
рум, угурати се и ући у ред, мучан је и тегобан посао.{S} Друмом иду по три реда кола напоредо  
лико ћемо ми дана прелазити тај мучан и тегобан пут.{S} Свако је од нас застао, напуштајући за  
пливају кроз ноћ.{S} Пут је био мучан и тегобан, једнако смо се пели а они терети боме нам свим 
ивим и то ми даје снаге да поднесем ове тегобе!</p> <pb n="599" /> <p>Био сам јој благодаран на 
ану смрт.{S} Он је јуначки подносио све тегобе овога великога рата; грудима је својим узносио т 
оспођа, очију пуних суза, исприча своје тегобе и невоље на путу.{S} Заноћила је са децом на дру 
у поднели само физичке али не и душевне тегобе.{S} У томе би имала и бити разлика између књига  
овима који су остали за нама, газио сам тегобне и беспутне стазе, пео се на Проклетију и Ругово 
д казивања, јер смо се баш пели уз неку тегобну узбрдицу, па кад се испесмо а он дану и настави 
наредба да крену, тешка срца испратиле, тежа но што су њихову старију браћу у фронт послале.</p 
трагедија за трагедијом, не зна се која тежа, не зна се која већа.</p> <p>Међу светином сабијен 
 Богу и ако је глад, како који дан, све тежа била.{S} После два три дана разболе се девојчица н 
 учитељ. — Несретне, тринаесте, била је тежа пропаст али, шта је имало тада да пропадне кад ниш 
 n="365" /> Газиш оно пусто блато па ти тежа нога него и пушка и торба и муниција заједно.{S} С 
сишао из збегова.{S} Данашња је пропаст тежа и страшнија; руше нам све, руше државу и руше јој  
то је утученост била сад још већа и још тежа.</p> <p>— Верујте ми, пријатељу — вели ми један по 
апитах је, осећајући да је то само бол, тежак бол који сви овога часа подједнако <pb n="663" /> 
генда, што се сад дешава или је злочин, тежак и крвав злочин?</p> <p>У Краљевим се очима појави 
е усов садашњости немилосрдно претрпао, тежак бол у души <pb n="679" /> и горак осмејак на усна 
p> <pb n="699" /> <p>— Не ваља — вели — тежак пут али ако се мора онда што ћеш.</p> <p>И онај ш 
ав облак обавио лица и фигуре људске, а тежак задах, задах ракије, дувана, људског испарења и н 
клупче, грејаћемо се сопственим дахом а тежак умор, који нас је већ претукао, помоћи ће да савл 
..</p> <p>Затим ућута да у себи савлада тежак бол, па опет диже главу, погледа ме и додаде:</p> 
 колима која иду у Митровицу, полазе на тежак пут страдања и искушења.{S} Они ће месецима патит 
 се скрхала кола или се наишло на какав тежак прелаз преко реке.{S} Нико не зна зашто смо заста 
дом саучешћа.{S} Ох, како је тај поглед тежак; како га је тешко издржати!</p> <p>Стигли смо у М 
ао — тек, његове су речи на мене чиниле тежак утисак од којега сам узалуд хтео да се отргнем.{S 
ада, допирао је још увек тутањ топова и тежак прасак а небо се у даљини зажарило, ваљда са оног 
тва, јер угашен поглед, оборене главе и тежак бол исписан на лицу даје им изглед стараца од сед 
а саучешћем старији војник, носећи неки тежак товар покривен ћебетом.</p> <p>— Тражим! — одгово 
и и дере преливајући обале.{S} Већ неки тежак, загушљив ваздух, легао над Скопљем и прожима ти  
ета, други прогунђаше нешто а мене обли тежак стид.{S} Погледах га још једном, али се израз њег 
 ипак и на силу наметало и изазивало ми тежак бол...</p> <p>Тај бол као да нам учитељ тога трен 
аса, ноћашње бдење крај ватре и данашњи тежак и студени дан, одузели су му и последње моћи.{S}  
 год се отворе, допире отуд с поља онај тежак и загушљив ваздух и брујање ко из кошнице.{S} Мен 
породице забринута лица и све носе свој тежак товар бриге и бола и уз то нешто имања, колико је 
 било бол, сав живот његов био је један тежак бол, био је песник болова, ево је и умро као жртв 
ускога империјализма, остаће увек један тежак историјски прекор неувиђавности споразумних сила, 
о на чело набио а на лицу му се огледао тежак умор који је сад већ био опште обележје свега жив 
наке његових романа, већ тада се опажао тежак утисак догађаја, који смо преживљавали.{S} Они су 
кама, али је ипак све, као оморина, као тежак ваздух пред непогоду, пратила и била им предзнак  
ве дражили и, он је једнога дана учинио тежак грех према отаџбини, напустио је пушку и кренуо с 
ло ћутање.{S} Свесни да је већ наступио тежак, суморан, болан тренутак, нико од говорника није  
орак који је њен војник учинио, ма како тежак пут био, знао је да га води ближе отаџбини.{S} А  
м-Кулу и Дебар, то још није чинило тако тежак утисак.{S} Тим се путем ишло опет у Србију, оноли 
 напада, учинио је на нас само у толико тежак утисак што су њиме прошла за Солун и два народна  
бардовање, које је он преживео, учинило тежак утисак и унело панику у грађанство престонице, он 
ак на путу бегства учинио нам се очајно тежак.{S} Томе су се још придружиле и велике неприлике  
којега се није вратио.</p> <p>Био је то тежак удар за мене и велика брига примити троје недорас 
</p> <p>— Робовао сам и туговао сам.{S} Теже ми је било но оним швабама и мађарима, јер они су  
та га други.</p> <p>— Идем на Чакор.{S} Теже је ал краћи пут.{S} А треба грабити дане, шта знам 
опет бори са својим војницима.{S} Ту је теже рањен и лебдео је измеђ живота и <pb n="509" /> см 
или предрасуда или, можда једно дубље и теже осећање које смо сви од јутрос понели полазећи из  
кад се зна да је у Феризовићу још много теже збринути подвозна средства за даље путовање.</p> < 
који су морали учинити да своју несрећу теже поднесем но што би иначе.</p> <p>— Онда, наведите  
ину залази, пут је све стрменитији, све тежи, јер је го камен и у њему урезана уска стаза, под  
причаш.</p> <p>Што се даље иде, пут све тежи а глад и зима све више стежу и све их више остаје  
 предајући се судбини.</p> <p>А пут све тежи, стаза по где где уска и стрмена, да се једва може 
ора а други преко Рожаја.{S} Први много тежи, кроз саму стену, камен, кланце и преко великих ви 
смо у шуму по безпућу.{S} То је био још тежи пут, кроз коров и травуљину, под којом су лежала п 
говор доста тврда имена и тражећи нова, тежиле су да тиме изразе извесну пажњу према савезницим 
та месеца идуће године бити регрути.{S} Тежина пута, без честита одморка, недовољна храна, умор 
нима, оно поколење на које ће пасти сва тежина зле судбине или сви благодати добре судбине ових 
упутили, води ван Отаџбине.{S} Да ли са тежине тога осећања или са оне зле непогоде у коју смо  
ћи га покушавала увек ублажавати утисак тежине ситуације, морала је најзад прићи му и скрушено, 
е имао више моралне снаге да се одупире тежини догађаја; душа му се зањихала, изгубила тежиште, 
ли у кафане да заједнички брину бригу о тежини положаја, очекујући један од другога утехе.{S} Г 
ам се још био и преморио дужином пута и тежином утисака, који су данас били и многобројни <pb n 
ављено прошапуташе готово сви, поражени тежином ситуације.</p> <p>Пред нама је била варош у пла 
у на његово слабо раме, које се под том тежином угиба и злобно се кезећи шапће пискавим гласом: 
 рука, чији притежалац извесно доказује тежину бугарскога положаја; или чујеш лупање у сто, вер 
е се тешко и са напором, једва узносећи тежину шест векова који леже на њој; диже се тајанствен 
, готово благим гласом, осећајући и сам тежину ситуације.</p> <p>— Тамо, баш у близини цркве, н 
догађаја; душа му се зањихала, изгубила тежиште, посрнула и — подлегла.</p> <p>Написао је једну 
ше оно ради чега се војник бори и онда, тежње, да се бар спасе своја кућа, да се спасу своја де 
о ваља поћи, онамо управити жеље, онамо тежње.{S} И када су једном две младе војске, двеју тек  
 поклича исказивала једну и исту тежњу, тежњу да се немилостиво разорени сан настави, и да се ј 
м, сви имају исти циљ, сви исту себичну тежњу да један пре другога стигне, да један пре другога 
>Оба су поклича исказивала једну и исту тежњу, тежњу да се немилостиво разорени сан настави, и  
, да је у Нишу ситуација сматрана много тежом но у Скопљу.{S} Од њих смо још сазнали да су сва  
ду успеле да се догурају до ћевапџијине тезге, буду на сред улице, држећи старе новине место та 
, млада као роса, још неогарених усана, тек одвојена од мајака и кућа и одмах поведена путем ст 
" /> каплар, него и војник, његов друг, тек: „Ајде, бре Бојко, тркни донеси воде!“ И он послуша 
ује о свом брату.</p> <p>— Био је млад, тек се замомчио.{S} Остали смо сами, старији нам помреш 
 ће најпре бити!</p> <p>— Шта је да је, тек добро није!{S} Ми не смемо ни корака даље!</p> <p>И 
 преклапала или су била од танке даске, тек отуд из собе чуо се јасно женски глас кој говори на 
S} Дете је мало, тек прешло две године, тек стало на ноге, па би тешко било с њим кад би настал 
 је, на положајима, пробавио цео дан и, тек када се већ чула грмљавина на Мраморским положајима 
има да су ти храмови тек онда узвишени, тек онда величанствени, када се дижу у душама народним  
а сваке канцеларије, поседнута гомилом, тек што не прсну.{S} Од како се дошло до уверења да се  
боље је склонити дете.{S} Дете је мало, тек прешло две године, тек стало на ноге, па би тешко б 
ено или ћебе, шаторско крило, шта било, тек треба обезбедити да се преспава ова ноћ, кад знамо  
ју.</p> <p>— Док се ми тако договарамо, тек чујемо србијанско „ура“ и видимо, Аустријанци одсту 
иша и Скопља дешавало нешто врло важно, тек до везе се није могло доћи, а сви смо осећали да би 
им војник и он води дете мало, мајушно, тек проходало.{S} На детету прокисле и згужване хаљиниц 
а, у душама испуњеним синовљом љубављу, тек почиње бујати и један нов осећај и сазнање да, као  
су тек почеле и они што се боре и гину, тек ће се борити и гинути.{S} Непријатељ је већ преброд 
, ово што сам га оставила у Младеновцу, тек се било родило.{S} Кад га је отац узео у наручје да 
ас, да то драго тело спусте у гробницу, тек видиш целу целцату истину у свој грубости својој; о 
естити српски во.{S} И после смрти још, тек му се угасило око а жена дигла загрејану дечицу са  
исто или није, ко ће то у мраку видети; тек ваљало је заменити ону прву крпу на рани која се св 
а... загушило око вагона, ври, чека.{S} Тек прскоше сандуци па кад поче да се просипа по блату  
и лица, ни погледа, ни сузе у очима.{S} Тек данас, под оштрим зрацима студенога зимског сунца,  
и шта све не претурисмо преко главе.{S} Тек после поноћи стиже Лазар те избуди само старије а н 
есетина прескочи јарак те кроз њиве.{S} Тек што ова десетина прескочи јарак а из ње један паде  
 па дочекујем госте и све салутирам.{S} Тек дође господин попа, ја салутирам, па у руку, а он п 
што је пред њим и оно што је за њим.{S} Тек кад је сунце мало више одскочило, пре но што ћемо и 
остао на вратима него сишао на друм.{S} Тек кад се врати саопшти нам га.</p> <p>— Истина — вели 
а.{S} Али је мој мир за мало трајао.{S} Тек што је прешло подне, дотрча к мени та иста госпођа. 
пријатељске војске па да се предаду.{S} Тек су два конака од Приштине, па их већ саломио умор и 
а оне зле непогоде у коју смо кренули — тек први тај корак на путу бегства учинио нам се очајно 
ни тон којим је учитељ речи изговарао — тек, његове су речи на мене чиниле тежак утисак од које 
Је л’ пре Чаглавице или после?</p> <p>— Тек смо изашли из села.</p> <pb n="308" /> <p>Један се  
 се истурчимо, то нам је једина помоћ!“ Тек то рече а поче да пршти кандило пред иконом светога 
н грађанин мајору који је пред њим. — А тек је први дан путовања; нашта ли ћемо наићи сутра, а  
гинути и сатрти се у служби тој идеји а тек далека, будућа поколења, могу из наше катастрофе по 
ико из села и то нас још више забрину а тек трећи дан по Лазару, дође ноћу бабо.{S} Био је њего 
 материјал мора уништити, јер нећемо га тек непријатељу оставити.</p> <p>— Тако је, Височанство 
 али све до пред вече мучило се небо да тек о ноћи пролије кишу.</p> <p>Требала сам да намирим  
раља државе и три краља животе.{S} Тада тек јавиће се сунце из мора и свануће дан!</p> <p>Свешт 
 се чине као мрка и тамна поља, догледа тек по које минаре или јаблан.</p> <p>То је Призрен.</p 
ату истину у свој грубости својој; онда тек видиш, како ти се отима загрљају и погледу и она по 
ака.</p> <pb n="476" /> <p>И одиста, ја тек сад приметих да је на месту где сам стајала киснуло 
е моћи сачувати и да су бегства настала тек од момента, кад се то уверење потпуно изгубило.{S}  
изазвала у нама праву грозницу узбуђења тек кад су почеле пролазити крај нас хиљаде и десетине  
ео сам да су и њега мориле те бриге, па тек диже главу и рече: „Чекаћемо јесен да прођеш кроз к 
 очајнога дреждања и чекања у месту, па тек осетиш неки покрет пред собом и промислиш:{S} Боже, 
у.{S} А кад је ту прилику пропустила па тек сад мобилише, значи да не мобилише против нас.{S} Т 
пљу и Јабланицом ка Лебанима.{S} И, сад тек загусти друм који Лабом слази из Куршумлије.{S} Њим 
човеку! — ишчуђава се неко, који је сад тек наишао у кафану и чуо да се Ускоковић удавио.</p> < 
господин излепљен блатом — да ће се сад тек у Призрену видети јасно колико је излишних ствари с 
зумели али их ја сад чујем понова и сад тек разумем, као што сад слушам понова и целу нанину пр 
трељају — додаје један учитељ, који сад тек упада у разговор.</p> <p>— Како олако? — обрта му с 
гона, изазивајући утисак човека који је тек дигао главу са високих дипломатских послова и брига 
есен пунио деветнаест година, сад ми је тек двадесет прошло.{S} Кажем ја једаред баби: „Бабо са 
 једино имање које је спасла.{S} Њој је тек јуче стигао глас да јој је на северном фронту погин 
ше куће и наша деца.{S} Их, како нам је тек, данас овоме а сутра ономе, заиграло срце кад би сп 
ни туђ живот ни за шта!</p> <p>А ово је тек половина пута а како је тек дуга и како тешка она д 
<p>А ово је тек половина пута а како је тек дуга и како тешка она друга половина невоља, које н 
ао зреле јабуке, ручице им се поднадуле тек што не прсне крв под кожом а на очима крупне сузе,  
војом крвљу задојила дете.{S} А како ме тек не би заболела невоља мајке, чије дете лежи на стол 
{S} Кад смо били горе, крај куле а мене тек бабо за руку, па показујући другом руком, рећи ће м 
.{S} Усред тог разговора неко из дубине тек узвикну:</p> <pb n="357" /> <p>— Море летајте људи, 
сву невољу која од Прокупља до Приштине тек чини једну целину.{S} Никад ни уметникова кичица не 
S} Под мутном дневном светлошћу која се тек развија, на станици се железничкој издваја из полум 
емом потребном за корзо а разочараће се тек кад сиђу с аутомобила у блато и кад вечерас, и то а 
ми је да је отац погинуо.{S} Сад сам се тек осећала сама, потпуно сама... једино он?{S} А како  
одао стражару где сам.{S} Умирио сам се тек када сад спазио зидове зграде у којој је станица и  
<p>Разговор један и исти о ономе што се тек преживело и што се још и овога тренутка преживљује. 
<pb n="485" /> балегама коња који су се тек истоварили.{S} Било нас је толико много да се није  
ш! — наставља Тома — Изгубиће га, па ће тек онда да напрегну све силе да га поврате.{S} Неће Бе 
овде!</p> <p>Затим поћута, поћута па ће тек рећи:</p> <p>— А предати се не смем.{S} Што би мене 
распитују, да чују што, па да се одлуче тек.{S} У једном углу, у тесној авлији начелства, објаш 
 газили преко њива и ливада и утрина, и тек кад би се дочепали какве падине што би осетили мало 
ија, дипломација насиља, разорила.{S} И тек 1912 године, када је српска војска, сада снажнија и 
вратити нам се и наћи жељена мира.{S} И тек су стигли а ево их ова олујина понесе да их однесе  
атрала недељом коло момака и девојака и тек се јуче или прекјуче одважила пуна стида, сишла с п 
творила, грокће куршум и пљаште бомбе и тек чујеш „ура!“ Видим Немци узмичу, наши освајају Стра 
ћ пресекли жељезничку пругу код Врање и тек што нису успели то исто да учине и код Струмице, те 
и а несумњиво је и Румунија на опрези и тек што није стигао телеграм да и она мобилише.{S} Ако  
у својим уским раменима па се замисли и тек додаде:</p> <p>— Па добро, мат са те стране.{S} А ш 
 на улицама кроз које ће војска проћи и тек кад је пала мркла ноћ, повукли се у куће.</p> <p>Ку 
о.{S} Ту се заустависмо пред биртијом и тек ту бабо проговори.{S} Наточи вина и себи и мени и к 
 басамаке као да ме је ко гурнуо озго и тек кад сам се дочепала улице, ја сам се зауставила.{S} 
 Друмом иду по три реда кола напоредо и тек далеко тамо, на сат и више иза Призрена) улазе пост 
да кренуо, рачунајући на већу заштиту и тек се овде у планини уверило да је цела Краљева заштит 
војом, искажу великима да су ти храмови тек онда узвишени, тек онда величанствени, када се дижу 
ме фронту довољно изломиле, ипак су они тек месец дана у рату и, како других фронтова немају, ц 
ћемо видети, или управо, ви ћете видети тек кад падне Приштина — забобоња опет она гласина.</p> 
аћа! — приметиће неко и одиста, сад нам тек паде у очи да нико његов не изађе за њим, те узесмо 
<p>Једва сам чекала да сване и тада сам тек могла лепо сагледати раницу под уветом.{S} Била је  
— Студије, снимке, портрете.{S} Сад сам тек био почео један већи рад, једну композицију... оста 
p>При тој слабој светлости сагледао сам тек мало боље своје госте.{S} Била су два угледна наша  
ћ на станици, на оној киши, и сутра дан тек ушла сам у воз.</p> <p>Девојче опет заћута, па се з 
атерија уђе мало дубље, сагледа капетан тек праву слику једне вароши у агонији.</p> <p>Чачак је 
оцнење.{S} У место јутрос, он је стигао тек око три сата по подне и прва вест коју смо са њега  
гашена кандиоца а уснице отшкринуте као тек распукао пупољак те му вире бели, млечни зубићи!{S} 
е погнуте главе предосећајући да су ово тек први кораци на дугоме путу патње и страдања.</p> <p 
у се решиле да напусте београдски корзо тек кад су непријатељске бомбе почеле да падају измеђ к 
 своје село.</p> <p>— А како ти је било тек кад си га напуштао, па гледаш очима како непријатељ 
 и, кад будемо с кровом готови, ми ћемо тек опазити да немамо темеље на којима ће се тај кров д 
арода деветсто петнаесте године, ми смо тек врло мало те ће ова књига бити први већи напис о то 
а наставља неко који није ни био ту, но тек доцније пришао.{S} Има и гомилица које су се сабрал 
ве становника куће.{S} Само, да л се то тек сад крха кров или ово већ пуцају темељи и љуљају се 
 су мој алкохол и ја се као алкохоличар тек пијана њима осећам снажна и способна, без њих малак 
после непогоде погинуо, можда и вечерас тек.{S} Зашто ли је погинуо и ко га је убио?</p> <p>— М 
 до задњих редова, оних који су вечерас тек кренули отуда одакле смо ми јутрос.{S} Тамо, у поза 
 када су једном две младе војске, двеју тек никлих државица, кренуле једна другој у сретање, ма 
 претурио преко главе и о онима које му тек предстоје а које не уме и не може да сагледа нити д 
 промицала крај нас.{S} Обратисмо пажњу тек кад цео покрет загусти на једноме месту.{S} Окупише 
ead> <head>Мост Уздисаја</head> <p>Зору тек наглашава водњикаста нека светлост под којом се обл 
војачка тела.{S} Све су то деца која су тек коракнула на сокак ал држећи се увек још руком за м 
 Цера, високо носили.</p> <p>А борбе су тек почеле и они што се боре и гину, тек ће се борити и 
 волови који се распадају и они који су тек липсали и са којих гладан војник сече парче меса пр 
 <p>— А ви сте отуд, из Шапца? — упитах тек колико да проговорим кад стигох до ње и уравнах кор 
 дивизије.</p> <p>— Па јест — одговорих тек колико да одговорим.</p> <pb n="171" /> <p>— Како д 
А какав је био у борби? — пита слушалац тек да не задрема.</p> <p>— Да видиш, није му се ни ту  
 ми, где је крај рату, колико ће их још тек погинути.{S} А распитајте код нас где су генералски 
рали и болесници.</p> <pb n="190" /> <p>Тек што се забринути капетан посади, да се одмори, прем 
d> <head>Један избеглички воз</head> <p>Тек што је превалила поноћ између 4. и 5. октобра, поче 
гледала мрачна слика престонице.</p> <p>Тек сам измакла, не умем ни сама да кажем колико, а топ 
ва на путу затреба и приђох јој.</p> <p>Тек кад сам ближе пришао, појмио сам шта ју је заковало 
а је то пожар и то велики пожар.</p> <p>Тек смо сишли низ друм а почеше да нас надлећу и аеропл 
редове па би потрчао испред нас.</p> <p>Тек прођосмо отуд Јаребица, а командат заустави батаљон 
и се издире да га не потискујеш.</p> <p>Тек је три часа по подне а већ се смркава под оном непо 
?</p> <p>— Овде?{S} Шта ћу овде?</p> <p>Тек кад сам га запитао за породицу њему грунуше сузе, о 
ока причања, који је дотле мирно и лако текао, као да је цело казивање читала из какве записниц 
није малаксао од многе крви, која му је текла из прибијене руке, те смо се искрвавили и ја и он 
знао, али која ми се наметала и из душе текла.{S} Магловита јутарња јесења свежина, која ми је  
цене предмете које смо мучно и годинама текли.</p> <p>— И видите ли — додаде официр — каква је  
 одвајајући од својих уста, прибирали и текли, не би ли и ми могли стати у ред цивилизованих на 
народно које смо сто година прибирали и текли.{S} Кад се вратимо биће све пусто и почећемо све  
 та ми је топлина била доказ живота.{S} Текну ме сумња те скидох му с ногу ципелицу и чарапу.{S 
ца на капији.{S} Капетан спази, боно га текну и узвикну јој с коња:</p> <p>— Зар није, сестро,  
тан на догледу извесно кретање.{S} Њега текну нешто, али кад понова загледа познаде по броју љу 
е непријатељу, пропале и све друге наше тековине.{S} Оно што смо за ових сто година, одвајајући 
дни су кренули у свет а оставили кућу и тековину своју на милост и немилост пљачки која сад већ 
 кроз ту тишину, као тихи жубор потока, теку речи Госпе у црнини, испрекидане где кад уздахом,  
за мном, издише па ме гледа — а сузе му теку.</p> <p>У том разговору стигосмо до једне капије,  
е мотори и вито се поче силно да креће, тела им се затресоше, прнуше најпре пољем а затим, једа 
8" /> ведрину на лицу.{S} Њихова мршава тела, њихове неразвијене груди и непоуздан корак једини 
Призрена довде био је само пренос мртва тела да би се сахранило овде, у породичној гробници!“.. 
Призрена довде био је само пренос мртва тела да би се сахранио овде, у породичној гробници!</p> 
е, до Пећи, да је био само пренос мртва тела ради сахране у породичној гробници.</p> <p>— Видит 
ипломатије откинемо комад меса са свога тела и бацимо јој у чељуст?</p> <p>— И тада ће нас напа 
 влажно; киша је била продрла до самога тела.{S} Узех руком да избришем детиње лице и чело а он 
ре прсти који се дотичу топла девојачка тела.{S} Све су то деца која су тек коракнула на сокак  
текли, није нам могла огрејати промрзла тела а још мање душу, око које се свакога дана хватао с 
љем као залутала душа, која одвојена од тела тражи себи склониште.</p> <p>Дубоко тамо у кланцу, 
могла допринети да се разазнаду контуре тела те да их човек пролазећи не би погазио.</p> <p>У ј 
е судбина оне мртве мајке крај чијег се тела игра невинашце и оне, што јој бомба раскрвавила де 
ири, он само изазива још већу језу кроз тела која су мрзла оне липљанске ноћи а не загрејала се 
ку бедних и невољних што клонула духа и тела креће друмом?{S} Води ли је разочарање и бол, води 
разговором.{S} Нисам се, уморена духа и тела, осећао кадар да водим дуге разговоре.{S} Нисам ос 
ови.{S} С друге стране друма, половином тела у шанцу, лежао је други мртвац и, док смо се ми ок 
до прескачући преко попадалих и уморних тела.</p> <p>Отворио сам врата на кафани и намах ме зад 
написа телеграм командантима армија.{S} Телеграм је гласио:</p> <quote>„Услед задоцнеле помоћи  
а Ужичке војске.{S} Седе затим и написа телеграм којим извештава команданта да се налази у Гучи 
перо и својом дрхтавом руком сам написа телеграм командантима армија.{S} Телеграм је гласио:</p 
јску из унутрашњости Србије.{S} Овај је телеграм допуњавао и поткрепљавао и извештај Команданта 
тави потпоручика да чека везу и испошље телеграм а он оде да потражи мало одмора.</p> <p>Прихва 
да даље операције против Србије и други телеграм, истога делегата, у коме саопштава радиотелегр 
умунија на опрези и тек што није стигао телеграм да и она мобилише.{S} Ако Бугарска мобилише пр 
на прошле године, када је прва реченица телеграма, који је стигао са бојишта, гласила: „Аустриј 
итају крупним и масним словима штампане телеграме с бојишта а у кафанама, око оних, који су тел 
Нико нам ништа није говорио нису нам ни телеграме више читали, али се видело по њима да у Србиј 
чујем коминике о борбама, нећу да чујем телеграме из иностранства, нећу да чујем ничије савете. 
Извесна обавештења, доставе, извештаји, телеграми и друге појединости, до којих је војвода од п 
 би Србија сагледала француске заставе; телеграми би забрујали дуж фронтова да је француска пом 
 главу и охоло пошао у нову смрт.{S} Ти телеграми би стигли и у непријатељске редове, стигли би 
дао, крете натраг у варошицу да потражи телеграф.</p> <p>То је била свега једна пољска позицијс 
 пута.{S} Мора да су наши већ напустили телеграф и непријатељ ваљда...</p> <p>— Биће да се воде 
 затворила своје канцеларије и још само телеграф куцаће до последњега часа али и то неће дуго т 
 осенчило чело.</p> <p>Он пође нагло из телеграфа и упути се тамо где је батерија била већ сва  
 смо коњаника а разговарали смо и преко телеграфа са Чачком.{S} Имам и једно писмо од мога коле 
авила рат Бугарској, руски цар је лично телеграфисао престолонаследнику да велика војска од 500 
већ доцкан кренути на ту страну.</p> <p>Телеграфискиња, која је спавала на кревету за дежурне,  
де.{S} У телеграфској станици затече он телеграфискињу која је беспослена читала неки стари бро 
8 и 9 часова, на јутреној кафи, коју ће телеграфиста који је дежурао ноћас, увратити да пије, ч 
чека.</p> <pb n="402" /> <p>Један војни телеграфиста сјахао с коња, протеглио се, дигао пантало 
м.{S} И ту, где знају радозналци да тај телеграфиста пије јутарњу кафу, окупиће се измађ 8 и 9  
централе и саопштавају шта је тај и тај телеграфиста из Ниша, јутрос рано при предаји дежурства 
колоне и, чешући леђа о лотру, одобрава телеграфисти, додајући како је он у Грацу „где је посећ 
да се и министрима, војном и грађевине, телеграфише те известе о промени директиве у повлачењу  
ст; долазе војни цензори и чиновници из телеграфске централе и саопштавају шта је тај и тај тел 
један дирек побијен испред зграде.{S} У телеграфској станици затече он телеграфискињу која је б 
у на незачешљану главу па пође кроз ноћ телеграфу да потражи Чачак те да распита каква је ситуа 
оловима.{S} Хранићемо широка мора нашим телесима; размилићемо се као бескућници по широкоме све 
рпељиво очекивале и грозничаво грабиле; телефон, и онај у команди и онај у начелству и онај у ц 
пита где се налази Штаб Прве Армије.{S} Телефон му донесе вест да се штаб Прве Армије налази у  
е? — питају шапатом пријатељи.</p> <p>— Телефон са Гиланом пресечен и власти напустиле варош.</ 
и се у лицу — А ја сам те за то звао на телефон; хтео сам те умолити... да... мислио сам да ја  
. да, због влаге.{S} Дођи сутра опет на телефон.{S} Да, сваки дан у ово доба, сваки дан; колико 
руге смо детаље сазнали кроз начелников телефон: сазнали смо да трупама које долазе у Србију ко 
 ли и допуњава ли те вести и начелников телефон.{S} И тај телефон је потврђивао, да је Влада од 
под утиском неповољних вести које му је телефон казао — Куманово је већ евакуисано и власти га  
арске.{S} Кад се то већ није могло кроз телефон докучити, очекивали смо са нестрпљењем нишки во 
возно цигарету за цигаретом и псујући и телефон и онога ко га је измислио.</p> <p>После читавог 
командом, добио везе.</p> <p>Мало час и телефон зазврча.{S} Капетан је тражио Краљево да пита г 
обити телефонска веза али је кумановски телефон јављао неповољне вести.{S} Крива Паланка је пал 
о шта о томе власт зна и шта каже нишки телефон.{S} Чаршија је већ била узбуђена и трговци су н 
4" /> има три: једна мала где је штабни телефон, друга такође мала за војнике и трећа, највећа, 
те вести и начелников телефон.{S} И тај телефон је потврђивао, да је Влада одиста добила саопшт 
е вести са гиланскога фронта, зазвони у телефон и затражи начелника округа топличкога.{S} Хтео  
ну он на подофицира телефонисту.</p> <p>Телефон је очајно зврчао, телефониста је чинио све могу 
подине војводо!</p> <p>Кад се одвоји од телефона, капетан се живо даде на посао.{S} Прегледа на 
е оно зујање картеча чинило као зврјање телефона и чинило му се као да чује глас војводин отуд  
и капетан и у једном скоку нађе се крај телефона те зграби слушалицу.</p> <p>— Ало!{S} Ало! — н 
>— Његово Височанство Престолонаследник телефонира из Крагујевца да би желео тамо да дођете, та 
лио.</p> <p>После читавога сата напора, телефониста клонуло испусти слушалицу на колено.</p> <p 
нисту.</p> <p>Телефон је очајно зврчао, телефониста је чинио све могуће покушаје и напоре, али  
лежних команда и; најзад капетан чу где телефониста неколико пута понови:</p> <p>— Је л то Штаб 
укрштали разни гласови, разна брујања и телефониста је уморан прекидао везу, да мучан посао изн 
сположење у Нишу.</p> <p>Мало доцније и телефониста са централе јави да је разговарао са својим 
рмијски Штаб! — дрекну он на подофицира телефонисту.</p> <p>Телефон је очајно зврчао, телефонис 
запостављао; и настаде да се одмах веже телефоном са Краљевом, не би ли ма с ким, ма с којом ко 
бојишта а у кафанама, око оних, који су телефоном сазнавали новије вести.</p> <p>У скопљанским  
утрос, крај свих напора који су чињени, телефонска веза са Нишем није се <pb n="83" /> могла до 
<p>Са Нишем се никако није могла добити телефонска веза али је кумановски телефон јављао непово 
 се сазнати?</p> <p>— Не може се добити телефонска веза.</p> <p>И одиста, од јутрос, крај свих  
79" /> Краљева намера.{S} Изменише се и телефонски разговори измеђ Ниша и Крагујевца и најзад П 
че ми да причекам док г. пуковник сврши телефонски разговор.{S} Наслонила сам се крај врата и с 
сталим деловима отаџбине, везани једино телефонским жицама које од зоре до зоре зврје измеђ Мит 
емо, затекли смо га бледа и узбуђена са телефонском слушалицом у руци.</p> <pb n="118" /> <p>—  
асполаже, а кад то изврши, зазвони кроз телефонску слушалицу војводин одлучан глас:</p> <p>— У  
 То не знам.{S} Начелник још није добио телефонску везу са Гиланом и Феризовићем, сад је баш тр 
изрен; од јутрос се никако не одзива на телефону начелник из Гилана.{S} И свака таква појава и  
, знаш ли шта говориш? — зграњава се на телефону начелник.</p> <p>— Нисам луд, господине пуковн 
ј обали Мораве.{S} Мало час, јави се на телефону сам начелник Штаба и капетан понови вест о пад 
ан.</p> <pb n="188" /> <p>— Останите на телефону! — наређује глас и прекида говор.</p> <p>Јасно 
потребна наређења.</p> <p>— Останите на телефону, зваћу самога војводу.</p> <p>Одиста, мало час 
<p>— Како? — учини начелник косовски на телефону и промени се у лицу — А ја сам те за то звао н 
алочас „пре три четврти сата“ водили на телефону са нишким пресбиром и о последњој депеши коју  
 чуо се јасно женски глас кој говори на телефону.</p> <p>— Да, ја сам, ја!{S} Како си Павле?{S} 
часова разговараће начелник са Нишом на телефону и ви лепо видите како у то доба гомила тегли к 
ринуто одступише.{S} Ађутант одмах пође телефону и затражи хитну везу са Врховном Командом у Кр 
ио!</p> <p>— Осећао сам тешку грозницу, тело ми је горело као жеравица, очи се усијале а образи 
ан њега; мисао и тело су се растали.{S} Тело је заробљено, везано, предало се судбини, закону,  
 већа хладовина бије и реже уз образе а тело се јежи и душа грчи, те студена грозница прожима т 
о ће; нек душа само оде у божје дворе а тело... ништа, прегорело дрво!</p> <p>Нису ме речи њего 
 свега са чега се душа човечја најежи а тело хладан зној пробије.{S} И сад ми је пред очима, ув 
дела цури киша, хаљине им се улепиле за тело а блато их засуло до колена те изгледају као бродо 
господа хришћанска и која је прихватила тело Лазарево после косовске катастрофе.{S} То је та Гр 
/p> <p>Осећао сам и влага да ми прожима тело а језа га стреса, те сам се диго лагано из гомиле  
 били прокисли, језа узе да нам прожима тело и дрхтавица да нас осваја.{S} Дете, које је дотле  
 су ту остали јуче и прекјуче и чије је тело снег већ завејао, а у снегу се обележио курјачји т 
 и помамно дигла главу; затресло јој се тело набрекло страшћу и одмором и из раздражених ноздрв 
ледају као неке тајанствене руке јер се тело коме припадају, скривено густим мраком, не види ни 
нама а ујутру, први који наиђу, гурнуће тело доле у поток да се не би на друму распадало.</p> < 
буди ме и увек ми проноси грозницу кроз тело.</p> <p>Под кровом леже по земљи две даске, нешто  
сред тешке оморине кад малакше и душа и тело, а пухне свеж планински ветрић те ти расхлади чело 
везе са телом, она је ван њега; мисао и тело су се растали.{S} Тело је заробљено, везано, преда 
иша продире, засипа ти врат те ти влажи тело; засипа ти рукаве те ти кваси руке; бадава узносиш 
олико борио, да му одмах сувотом окрепи тело.{S} Кад стигну велики Божји празници, она мете кућ 
га успеха, не сме српским топом разнети тело ни једног српског невиног детета ни одузети живот  
мо ће планути жандарске пушке и сручити тело у гроб, који се ниже у реду оних, који су јуче стр 
оз је кренуо ка Феризовићу носећи собом тело честитога младога писара и четири везана разбојник 
е онај што је код прве лешине испитивао тело и утврдио време кад се од прилике убиство могло де 
обмањује то што је он ту, што је његово тело још ту, што га још, ма и мртва, можеш грлити и љуб 
и војници и заробљеници ножеве у његово тело да откину парчад меса коју ће код прве ватре бацит 
{S} И шта сам радио... скинуо сам мртво тело у подрум, оставио га тамо а ја несретник побегао д 
 кад већ дође последњи час, да то драго тело спусте у гробницу, тек видиш целу целцату истину у 
удио јој ћебе да обавије своје слабачко тело, онај поглед захвалности са скопске станице још је 
а покислу сукњицу и припија уз слабачко тело; на ногама јој плитке, исцепане и прљаве ципеле са 
пуштала, грозница му је обухватила цело тело и тресло се као шибљика.{S} Она жена крај мене нађ 
оја се из душе заразно ширила кроз цело тело.</p> <p>Најзад нервозно погледа на сат, извлачећи  
к са себе скинуо па обуко блузу на голо тело и државни во, којега је војник из запреге какве ко 
амнаестогодишњег дечка чије је опружено тело под оном поњавицом.{S} Мајка му руком превлачи уси 
оја као да се беше повратила у сломљено тело.</p> <p>Краљ настави:</p> <p>— Хоћу ту, на Ситници 
земља која покрива и сише младо и нежно тело мојега јединца.</p> <p>Понећемо те у недрима, у кр 
рага од ране.{S} Ипак сам осетила да му тело гори као у грозници.</p> <p>Најзад, упали се једна 
ишчезавају.{S} Душа му већ нема везе са телом, она је ван њега; мисао и тело су се растали.{S}  
 опуштене руке, казивале да је уморан и телом.{S} Са његових је усана ишчезао онај младићски ос 
, да ми је изгледало као да је просецам телом, онако као пливач воду.{S} Сиромашна светлост из  
 срећеш код мајке која цвили над драгим телом јединчевим.</p> <p>Промакао сам брже да избегнем  
 коме човек нема више власти над својим телом, а разум му остаје будан и одржава везу са спољни 
се арлук последњом снагом својом, целим телом стреса усамљен коњ, који већ два дана напуштен од 
илова по образу.{S} Прође ме зима целим телом и почех понова да дршћем од страха.{S} Говорио ми 
{S} А оно је плакало и дрхтало је целим телом а чело му и ручице гореле су као жеравице.</p> <p 
очајно.{S} Мајка дечја затресе се целим телом и зацвокота зубима па грчевито стиште пород на гр 
ће; он је само дрхтао и тресао се целим телом а из замагљених и крвавих очију врцале му сузе и  
 тонуо, потрес од удара осетио се целим телом брода већ првога октобра.{S} Потрес је био тако с 
 дошао на мене ред, и затресох се целим телом које поче нека опака грозница да пали.</p> <p>Ста 
, Краљ се једнога тренутка стресе целим телом, осећајући да му кроз студену старачку крв простр 
ањајући леђа уз кућни зид како би целим телом својим на сувоти спавали а оставили места пролазн 
Шарана па редом.{S} Задрхтала сам целим телом и добих грозницу те почех трчати.{S} Нисам се обз 
н, раскопчан, несретник се тресао целим телом и јечао је тешко, боно, самртнички.</p> <p>То је  
ош једнако стригао ушима и дрхтао целим телом.{S} Заклонисмо му шакама очи, подупресмо кола, ко 
гашена румен; онако као што у обамрломе телу, које је смрт већ загрлила, још тиња самртникова д 
вских гробова, дебео је ожиљак на нашем телу, од врха тога братскога ножа и крвава опомена да с 
претходи усијаним валима; осећам већ по телу топлоту, која унапред пржи; осећам како ме засипа  
 све смо већу студ осећали и у души и у телу.</p> <p>Свако је од нас корачао ћутећи као што се  
а је рат донео нову врсту забаве и нове теме за разговор.{S} Оне су покушале да буду и болничар 
 Горела је пространа и висока зграда од темеља до крова.{S} Најпре се у доњим оделењима појавил 
о кад испод велике грађевине ишчупаш из темеља основни камен, што се ова заљуља и хоће да падне 
па ето... поруши вила за ноћ, поруши до темеља...!</p> <p>Краљ прекиде и дубоко се замисли.{S}  
нога је царство, ко много крви у његове темеље пролије.{S} Кад неко олако добије кућу ја ли цар 
а је кућа ко много зноја пролије у њене темеље и онога је царство, ко много крви у његове темељ 
а; руше нам све, руше државу и руше јој темеље, затиру установе и уништавају благо народно које 
м готови, ми ћемо тек опазити да немамо темеље на којима ће се тај кров држати.</p> <p>— Мислит 
поклонење светињама тим, већ идемо да у темеље светога града, где је сахрањена слава наша, сахр 
е тај кров држати.</p> <p>— Мислите?{S} Темељи смо ми, који смо кадри кров саградити.</p> <p>—  
то тек сад крха кров или ово већ пуцају темељи и љуљају се стубови на којима се држала зграда?< 
?</p> <p>А крхало се одиста и пуцали су темељи и љуљали су се већ последњи стубови!{S} Први гла 
јасно видело — изгубила основни камен у темељу — веру грађана у државу и њену моћ — заљуљала се 
лова, који је, увијен у бунду, и ако то температура није захтевала, увлачио главу у ужасно висо 
орећи ни речи да је пронашао заседу, он темпира топ на сто метара пред устима и распали на звон 
безбеђених купеа где ће господа моћи на тенане и ручати и попити по чашу вина, што су они брижљ 
тити.{S} Један донесе са ђубришта парче тенећке од полупане петролејске канте, други цреп с кро 
ве они је лижу и крваве језик на оштрој тенећки.</p> <p>Нико их не гони, нико не спроводи, нико 
исам мислио онако, на неку добру вољу у теорији, јер знам да је Врховна Команда издавала и изве 
.{S} Нека га огласи дакле и њима, ал не теоријски, него нека пуца у њих.{S} Видећете како ће та 
 главу, подешава му поњавицу и топло му тепа а болесник гледа, мутним погледом, погледом који с 
тиљерац своме топу — Милошу мој!</p> <p>Тепали су им, називали их милосним именима и плакали су 
м себи, па се онда окрете нама — Шта га тера?</p> <p>— Сила! — одговори неко — Зар ниси раније  
ородице и потерати, као што све грађане тера, тамо негде у непозната мађарска села.{S} И где ће 
 вид па те отерао у просјаке а ево мене тера у просјаке а оставио ми очни вид, зар да гледам св 
 са четири седишта, навикнут да вози од Теразија до Топчидера; за њим велики, товаран аутомобил 
а на југу било је утеха на другоме тасу теразија којима је на првоме била брига са прибирања бу 
да и два митраљеза, почеше наступање ка Теразијама.{S} И ја сам пошао за њима.{S} Код кафане „А 
 потврда вести ободри нас и онај тас на теразијама на коме је утеха, претеже.</p> <p>— Доста је 
— чује се оздо с друма.</p> <p>— Терај, терај још на више! — одговара неко одовуд где су ватре. 
 може! — чује се оздо с друма.</p> <p>— Терај, терај још на више! — одговара неко одовуд где су 
м запрегом.{S} Сем седам коморџија који терају коње, кола још спроводе осам војника, осам борац 
и скидају капу Краљу а према стоци коју терају, нарочито су нежни:</p> <p>— Ајде, воко, ајде!{S 
оње, узели нам волове а бабу опет нешто терали жандари но се вратио ал, веле, спрема се да пређ 
 потерасмо их како их нико и никад није терао.{S} Веруј нисмо им дали ни да се окрену за собом. 
и.</p> <pb n="625" /> <p>— Није, брате, терет — правда се онај грађанин — Нема овде ни тридесет 
 склопио очи предајући се смрти, осетив терет на својим ребрима, <pb n="384" /> отвори још једн 
уће и ту се бабо опрости од нас а његов терет узе нешто нана а нешто ми поделисмо, па он уђе у  
раку у животу није умела сама да понесе терет бриге <pb n="510" /> над децом која су њој остављ 
 ко зна одакле он, озго из Србије, вуче терет и не одмара се ни дању ни ноћу.{S} Па уз то нигде 
 један из гомиле.</p> <p>— А можда га и терет убио! — додаће други.</p> <pb n="625" /> <p>— Ниј 
дуго и дуго бити једна гломазна брига и терет целоме Споразуму.</p> <p>Ми смртни, који смо дога 
S} Нити сам имала снаге да носим себе и терет, нити сам имала храбрости да идем даље у пусти мр 
 на леђима свој <pb n="380" /> најдражи терет, своје чедо исцеђена, бледа, воштана лица; рањени 
гомилом.{S} Ја сам носила свој најдражи терет, свога синчића...</p> <p>Госпу у црнини обли чита 
и смо пешице ходили, те не могли велики терет носити, и од конака до конака снабдевали се храно 
ако подједнако понижен, подједнако носи терет бриге и бола и креће погнуте главе предосећајући  
 земља сузу упила а туга остала.{S} Тај терет мораш понети, не бива другче.{S} Тако је ваљда Бо 
ила ме је од тешких мисли, које сам као терет носио на овоме путу, те сам се осећао одморен.</p 
не доле, у чаршију, не били јој олакшао терет и бригу.{S} Дете право, здраво и хитро као млад ј 
 опремљени и који су место свег осталог терета понели само своју голу душу, иду друмом већ клон 
дана у борби, дакле поднео је један део терета дужности; зашто сад не би био сачуван те да може 
рбе су нам биле празне и готово никакве терете нисмо имали а срце нас је вукло својој кући те н 
шли смо тешко по густоме блату и носећи терете на рукама а бол на души.{S} Ја сам успут сваки ч 
ан и тегобан, једнако смо се пели а они терети боме нам свима отежали те смо посустали под њима 
 и боси и избеглице - натоварене тешким теретима.{S} Сви они журе да измакну испред кола која ћ 
вероватно под навалом тешких мисли, под теретом бриге за незбринутом породицом, јецао је.</p> < 
адост је она мисао која се не угиба под теретом страдања, која се не гаси у мраку силе, која не 
вао да ће издржати ни први дан хода под теретом, продаван је по сто педесет и сто осамдесет дин 
це али ни даха довољно нема, уморна под теретом који носи.</p> <p>— Промрзла дечица? — пита је  
лада дрвета, које су се биле повиле под теретом снега, исправљају се, кора пуца на дрвету; наил 
 наћи себи мира, дотле ће ови други под теретом брига потуцати се дуго и дуго кроз невоље и опа 
е и ја сам га, грбећи се и посрћући под теретом живота, прехрањивао и хранио, крепио и бранио,  
расуту, уморену страхом и погрбљену под теретом бриге, како гази полако кроз Косовске мочари.{S 
ак је у тој, блатом убрљаној и бригом и теретом путовања умореној гомили, пуно разноликости.{S} 
ан годинама и болешћу, сломљен бригом и теретом четворогодишњега рата, седамдесетогодишњи стара 
 које ми је одлагало растанак са драгим теретом.{S} Чисто <pb n="489" /> би ме овеселило кад би 
регажен неким невидљивим али стоструким теретом.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Оздо се 
нцуска одељења примила борбу на српској територији, на Моглену.{S} Значи да у Солуну већ има до 
/p> <p>— Влада не може у Солун, на туђу територију а остали посланици... у осталом, можда су ов 
 Аустро-Немаца изманевровала багрдански теснац и иде од Пожаревца правцем на Ћуприју.{S} Одмах  
хала се цела Србија у оне испреплетане, тесне и прљаве улице призренске.{S} Ваља се гомила и по 
лава <pb n="137" /> бујала и испуњавала тесне улице ових вароши, тако да је загустило те се ниј 
> <p>Ноћ густа, као да је засводила оне тесне уличице те изгледа ти да пролазиш кроз неке подзе 
окрет и тумарање, тискање и гурање кроз тесне приштинске улице.</p> <p>У том још прође кроз гом 
ну која је до мало час владала, те кроз тесне и мрачне улице одјекивало је као кроз пусте лагум 
 и запада воде на Косово.</p> <p>Мале и тесне косовске вароши, Митровица, Приштина и Феризовић, 
з коју промиче, кад он замакне у дубину тесне приштинске чаршије, те се гомилице, које је спров 
товарима на леђима и све се то сручи на тесни простор пред начелством да, приправно за бегство, 
и некога бега, у једној од кривудавих и тесних улица пећских.{S} То је велика зграда саграђена  
а да се одлуче тек.{S} У једном углу, у тесној авлији начелства, објашњава један Скопљанац који 
ми смо одговарали слегањем рамена.{S} У тесној улици начелства групице узбуђена света, код наче 
p> <pb n="264" /> <p>Гомилице света, на тесноме простору пред начелством, које су до сада тумач 
<p>Он полете у подрум, у једну мрачну и тесну подземну избу и тамо нађе целу своју породицу.{S} 
огледало небо мрачно, ниско и густо као тесто.</p> <p>Под утиском догађаја, слика и појава које 
 једне звезде на њему.{S} Мрак густ као тесто.{S} Кроз тај мрак промицале су сенке несретних из 
ишће у јарак крај друма, кише умесиле у тесто дебели слој прашине, која обично покрива тле овог 
} Кад из детета израсте момчић, даде га тета Стане доле, у чаршију, не били јој олакшао терет и 
вица буде имао мало среће, зна она, зна тета Стане, на чија ће врата закуцати.{S} Доћи ће и њен 
раво, здраво и хитро као млад јелен, те тета Стане са поуздањем чека, где је оволико, још коју  
пљен блатом — само, рекосте, то је била тетка, али они који управљају државом не смеју у овим т 
а затворена а неке ми жене рекоше да је тетка још јутрос рано избегла.{S} Када сам се враћала в 
{S} Само, онда сам била мала и дошла је тетка па ме заваравала.{S} Причала ми је неке приче и о 
пустих двораца старога Уциња, станује и тетка Стана, самохрана старица, коју су сиротиња и само 
 за своје госпође и свастике, за њихове тетке и стрине, за рођаке и пријатељице.{S} Све те госп 
овек губи главу.{S} Сећам се једне моје тетке, која је и новац и накит и акције држала код себе 
државом не смеју у овим тренутцима бити тетке.</p> <p>Иначе, гомилице које стоје крај ових, и н 
ље да идеш!“ Забравим кућу па отрчим до тетке да њу припитам и, ако она бега, да поведе и мене. 
ла већ у вароши.{S} Једва сам стигла до теткине куће, које због те јурњаве а које због страха.{ 
ала.{S} Мислила сам на оца, на њега, на тетку, па опет на њега.{S} Бар да сам знала где је он?{ 
после је одступио.{S} Имала сам и једну тетку, па и она избегла тада и од тад је нисам видела,  
а, које <pb n="554" /> су после заузећа Тетова и Гостивара, претиле пресецањем пута ка Дебру.</ 
 један Скопљанац којим се путем може из Тетова сићи у Битољ; у другој гомили разговара се о том 
за на јужноме фронту, о путу који преко Тетова води на Кичево и Битољ, о томе како би власт тре 
кола већ су их натоварили и кренули пут Тетова, а око десет часова пре подне начелство је већ п 
 себи и изјавио им да су Бугари заузели Тетово и Гостивар и да напредују даље.{S} Свакога трену 
 слази падином Шаровом те, обухватајући Тетово и Гостивар, спушта се на Кичево и дохвата се изв 
али би, држећи Качаник, одржали везу са Тетовом и могли би се тамо повлачити па на Битољ.{S} Ов 
{S} Остао је још једини слободан пут ка Тетову и све што је заостало у Скопљу, крете тим путем. 
мрзла дечица? — пита је рањеник који се тетура друмом ослањајући се на једну грану.</p> <pb n=" 
патње, креће се поворка невоље и јада и тече друмом као набујала река болова.</p> <p>Виђао сам  
 улици видиш изручен у јарку, кроз који тече поток, санитетски материјал огромне вредности а ци 
Кула, обала је камена и одсечна, и Дрим тече доле под стеном у грдној дубини.{S} Они су довозил 
казивати своју дугу и бону причу.{S} Он тече тамо одакле смо ми дошли, видеће успут невоље наше 
о болничарка, па јој један црвен млазић тече челом као крвава бразда.{S} Њено тамно лице казује 
 би ни једну реч испустили.{S} А та реч тече са њених усана топла и блага као она полусветлост  
ући у сено, очас била преливена прљавом течношћу.{S} Па ипак све је добро, кад само има крова.< 
зближују једно другоме, разговарају се, теше се и не питајући једно друго ни за име.{S} Исповед 
јама и увлачили се у пластове сена али, теше се, јер било их је који су и горе пролазили.</p> < 
вета! — нариче кукавица а они око ње је теше без уверења, без топлине, те им утеха студена ко п 
оме часу било их је који су умели да се теше.</p> <p>— Крива Паланка пала, то значи Куманову не 
милице које се међусобно обавештавају и теше.{S} Једна је гомилица тамо пред џамијом, друга пре 
деновца, околина Краљева, која је дотле тешећи га покушавала увек ублажавати утисак тежине ситу 
 је у часу тешке туге довољна и она.{S} Теши те и обмањује то што је он ту, што је његово тело  
о! — вели.</p> <p>— И ми Величанство! — теши га ађутант, подмећући му своја снажна плећа.</p> < 
руги.</p> <p>— Хоће ако подржи овако! — теши сам себе онај први па додаје: — Изгледа ми као да  
е и престати киша, испадала се ноћас! — теши се мајка погледајући очајно у мутно небо.</p> <p>— 
p>— Па... колико за ноћас, може се... — теши трећепозивац, а сутра треба поранити.</p> <p>Сви с 
м?</p> <p>— Па тамо где и сви остали? — теши га његов сусед.</p> <p>— Ама где је то тамо?</p> < 
а путује.</p> <p>— Ама како опсађени? — теши их један резервни официр. — Пут је ка Скадру отвор 
ешке, а ми можемо.{S} Је л’ те, децо? — теши их мајка.</p> <p>У томе пролазе крај њих кола са М 
овако, господару?</p> <p>— Неће ваљда — теши га Краљ — Неће.{S} Да нисмо далеко и од Француза и 
 је било мучно и тешко прешли смо већ — теши га Краљ — ово сад до Скадра лакши је пут, можемо и 
 раменима полицијски чиновник.</p> <p>— Теши ме!{S} У овој несрећи и то ме теши!</p> <p>Такви и 
>Мени грунуше сузе а начелник узе да ме теши:</p> <p>— Шта ћете, госпо, видите и сами како је.{ 
<p>— Теши ме!{S} У овој несрећи и то ме теши!</p> <p>Такви или слични, или другачији разговори, 
удно погледао погледом сажалења који не теши но дражи бол.</p> <p>Рекоше ми да идем у болницу,  
 још једном учитељ.</p> <p>— Ако вас то теши! — слеже раменима полицијски чиновник.</p> <p>— Те 
 пред собом мртва али те још увек нешто теши све до гробнице.{S} То није утеха, то је обмана, а 
рала дечица око колена мајчина а она их теши и прича им приче, лепе и заносне, не би ли их њима 
али су ме сузе облиле.{S} Госпођа ме је тешила, рекла ми је да опасности за живот нема, да ће и 
то би се мајци исповедила.{S} Она ме је тешила и жалила, примила ме је и склонила код себе.{S}  
> коју им је мајка наложила и она их је тешила и храбрила и ако је и сама осећала студен у души 
старчевих речи годила ми је али ме није тешила.{S} Тешко ми је било и помислити да се тако раст 
енило од плача.{S} Стегла сам га јаче и тешила бришући му шаком лице мокро од кише.{S} Киша се  
?</p> <p>— Шта је то, питате?{S} Вас су тешиле билетени и варљиве вести, које су надлежни радо  
 што оде у ноћ да тражи изгубљено дете; тешили су ме они око мене, исто онако и истим речима, к 
е само грозница од ране, проћи ће то! — тешили су ме они исти и истим оним гласом као мало час  
троје недорасле деце на своја плећа.{S} Тешило ме је што ми је најстарији син већ био добро изм 
се успеху већ само пењу број жртава?{S} Тешило га је оно нешто мало војника колико их је саглед 
било у души то ја знам.{S} Једино ме је тешило што су сви говорили: сад је рат свршен.{S} За не 
ве нас је невоља упознала и зближила! — тешим га ја понова а да ту моју утеху утврди, прилази м 
/p> <p>— Ех, ипак... — заустих ја да га тешим.</p> <p>— Ја од ње немам више користи па била дуг 
<p>— Тамо где сви ми! — покушавам да га тешим.</p> <p>— Опет ви... друго... наћи ћете се једно  
гинуо.{S} Бивало је то! — покушах да га тешим.</p> <p>— Истина је, срце ми каже да је истина.{S 
клецнуо, ја сам чак имао снаге друге да тешим.{S} Сад већ више немам ни ја снаге и, ево признај 
а стане у страну!“ Тако сам ја мислио и тешио се, али сам се љуто преварио.{S} И у Ниш кад смо  
још три дивизије француске.{S} Па онда, тешка француска артиљерија на путу је за Солун а Руси с 
ву и натуко капу на очи.{S} Срамота ме, тешка срамота, та волео сам сто пута да сам погинуо там 
тнаест дана, кад дође наредба да крену, тешка срца испратиле, тежа но што су њихову старију бра 
 умореној гомили, пуно разноликости.{S} Тешка црна мунициона кола која води трећепозивац а вуку 
наше артиљерије, непријатељ извлачи два тешка, великог калибра топа, код барутнога магацина, ви 
онели су војници на раменима.{S} Његова тешка болест није му дозвољавала ни по равноме путу да  
ужан и суморан изглед и осећала се нека тешка, загушљива тишина у њему.{S} И ако већ дан, радње 
...</p> <p>На Отаџбину је моју већ пала тешка невоља, крваве су реке почеле натапати наша плодн 
је на огромни мравињак, који је згазила тешка стопала силе па се мрави помели и журе унезверено 
 Њено тамно лице казује да ју је испила тешка болест; очи јој замагљене, угашене и без сјаја, у 
ломила се и у мојим родитељским грудима тешка бура бриге и болова.{S} Засипали су ме крвави тал 
ваздух, јер ме је била већ заморила она тешка и загушљива запара у кафани.{S} Ноћ је била густа 
е ватре?</p> <p>То су била та мучна, та тешка питања којима су се сви бавили, која су све брину 
142" /> <p>Када се на подне пребрине та тешка брига за јелом, извлаче се опет сви из кућа, из а 
д те хране сасвим занеможе.{S} Обузе је тешка ватруштина и три четири дана није знала за себе д 
ним дететом али је болест била и сувише тешка.{S} Био је тифус који се још од турског рата код  
рад над којим је још почивала суморна и тешка ноћ.{S} Овамо и онамо, један за другим, почињу на 
 /> <p>— Спремни? — учини потпуковник и тешка брига осенчи му још више суво и коштуњаво лице.</ 
беглица, коју већ од неколико дана мори тешка брига о имању које је остало у освојеноме Београд 
половина пута а како је тек дуга и како тешка она друга половина невоља, које нас очекују?{S} И 
, која су му била у овоме тренутку тако тешка а ипак их није могао да избегне.{S} Његов је погл 
дала над Сухом Реком.</p> <p>Како је то тешка, како је то суморна зора, која се оглашава једном 
да је кост разбивена.{S} То би била већ тешка рана за немоћно дете а ја овако у пољу, на јесење 
алило.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Тешка ноћ је пала на моју Отаџбину, као да је злим дуси 
ед очима су ми увек само невоље мајака, тешке, дубоке невоље из којих сам сазнала да нисам ја с 
 погинути, кад је био, испратила сам га тешке душе.{S} Притисло ме је нешто овде у грудима, отк 
гама.</p> <p>И нехотице наиђу на човека тешке и боне мисли у оваквим и иначе суморним тренутцим 
та; грудима је својим узносио топове на тешке положаје, извлачио их је из дубоких блата, кисао  
м браздама преорана чела.{S} Као у сред тешке оморине кад малакше и душа и тело, а пухне свеж п 
оде до куће.{S} Шест недеља је патио од тешке болести и сваки дан му свештеник читао молитве и  
а, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о  
а, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о  
а, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о  
ки осећај побожности који се у часу ове тешке невоље враћао у душу из које је био изагнан.{S} И 
S} Боже, мислили смо тада, како су биле тешке патње наших старих и како је скупо плаћено ово ма 
нас застао, напуштајући за тренутак оне тешке мисли које су му биле нераздвојни сапутник, и пог 
и као покошени по земљи, пробуди нас из тешке душевне клонулости један нови шум, нови звук, кој 
рнини завршила и врхунац своје велике и тешке породичне трагедије, претрпана <pb n="512" /> бол 
 који су се смењивали носећи освећене и тешке ћивоте, које су пратили калуђери и свештеници са  
<p>Опет настаде ћутање, дубоко ћутање и тешке мисли са којима се свако борио.{S} Из тих мисли п 
 је на колено, помиловао их по косици и тешке две сузе завртеле су му се у очима.{S} Да ли је у 
 дедови!</p> <p>И док ми будемо трајали тешке дане изгнанства, тамо далеко, тамо преко мора и г 
?{S} Коме су оне лаке?</p> <p>— Нису ми тешке — одговори ми звучним својим језиком — јер их пат 
pb n="10" /> груди, готов увек да прими тешке ударце разбеснелога мора и да им одоле.{S} На том 
ача.{S} Свако је извесно ваљао у памети тешке мисли о ономе, што њега и његове чека за који час 
е је горела свећа а за њим други носећи тешке алате, ћускију, ашов и длето.{S} Пуковници се диг 
ни <pb n="662" /> шум, једини поремећај тешке тишине која је лежала на овој мртвој пољани, на к 
 — имам гвоздене живце.{S} Претурио сам тешке бриге и невоље у животу и тамо где би свако други 
 глави коса дизала, знам како сам сањао тешке снове, после такве лектире.{S} Мени, у овоме часу 
ају, претапају једно у друго и образују тешке масе које затим лагано плове као велике океанске  
није утеха, то је обмана, али је у часу тешке туге довољна и она.{S} Теши те и обмањује то што  
/p> <p>— Верујте, господине, да ми нису тешке ове невоље! — одговори она топло и искрено.</p> < 
 наишао овај слом те му наваљао на душу тешке болове.{S} Он није жалио, он се није јадао ни вај 
ти, помогли им да ископају гроб.</p> <p>Тешке ме мисли обхрваше крај свежега гроба тог и скидох 
ера.</p> <p>Погледам га, млад ко роса а тешки болови испили му образе.{S} Жао ми га било као ро 
м, заклецала су му колена, и загушио га тешки, старачки кашаљ.{S} Настала је брига како ће даље 
ити нити из ње побећи.</p> <p>Настадоше тешки тренутци; свако је са ужасом погледао на своју по 
не могу на грудима понети, већ велики и тешки.</p> <pb n="372" /> <p>Повио се грешни Бојко носе 
ица отаџбине, над којом су се завитлали тешки облаци, ипак је он, испрекиданим реченицама, недо 
 нису ни могли разговарати, сви су били тешки болесници и није им било до разговора, нису хтели 
су за исти број дана и ноћи прешли овај тешки пут до Скадра.{S} Са њима, пред њима и за њима, и 
} А ти су отворени вагони изгледали као тешки товари беде и невоље.{S} На тим су вагонима нагом 
ком.{S} Дотле је већ и дан свануо и ако тешки облаци још застиру небо и не дају зраку да потпун 
је, могао још горко заплакати да ми већ тешки догађаји, који су се провлачили кроз моју душу, н 
ке на руке.</p> <p>У бојном поретку, са тешким осећањем страха, кренули смо даље не говорећи ви 
ама призренских кућа.</p> <p>Краљ је са тешким сузама у очима, окретао се лево и десно и машући 
ити на костурнице.</p> <p>Стари Краљ са тешким болом, скидајући капу, пролази поред ових жртава 
и, млади њен носилац и даље се борио са тешким и суморним мислима.{S} Он је знао шта се у овом  
 настави пут тамо одакле ми бегамо, под тешким осећајима да, и ако се враћа Отаџбини, да то ипа 
одрпани и боси и избеглице - натоварене тешким теретима.{S} Сви они журе да измакну испред кола 
 највише као тумач а и као вођа по овим тешким путевима.</p> <p>— И кад би онда стигли у Скадар 
енама сви ми хранили и одржавали у овим тешким невољама и залагивали своје големе болове.</p> < 
ећи као да би да ме не узнемири у мојим тешким мислима.{S} Једва, кад је већ допушио цигарету,  
ој мајци.{S} И он клону савладан једним тешким болом и једном боном резигнацијом.</p> <p>Топ ос 
ену, о оскудици која је збег пратила, о тешким тренутцима при напуштању које вароши.{S} Млади < 
ођенија сестра обест.{S} Нарави у овако тешким катастрофама или клону и утону у апатију <pb n=" 
д затвореним вратима.{S} Све је заспало тешким сном.</p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Као на мо 
ежи на твоме имену?</p> <p>Савладан већ тешким мислима, Краљ се једнога тренутка стресе целим т 
окушавајући да се користе стрејама, иду тешким одом погрбљени носачи, носећи читаве товаре на л 
о суморан и цела та година било је доба тешких слутња старчевих.{S} Он је са стрепњом и забрину 
ости; <pb n="631" /> одвлачила ме је од тешких мисли, које сам као терет носио на овоме путу, т 
а којима се нису растајали за све време тешких дана борбе и славе.{S} Само ко зна колико је топ 
авни и кроз тај дим бљунула је ватра из тешких челичних цеви те као пламени усов засула наше гр 
јио се у страну и вероватно под навалом тешких мисли, под теретом бриге за незбринутом породицо 
у пољску батерију и убаци у њу неколико тешких зрна.</p> <pb n="201" /> <p>— Одакле бије? — вич 
 да седим у мраку.{S} У том зачух и бат тешких ципела пред мојим вратима.{S} Затреперих од стра 
а више Србије“ поведоше ме читавом низу тешких мисли.{S} Учини ми се да у овоме тренутку прежив 
, донеше на воловским колима неколицину тешких рањеника.{S} Једва смо их скинули.{S} Помагао са 
а, свака од тих речи била је израз оних тешких осећања, које смо од јутрос сви понели крећући н 
{S} То је био официр, са којим сам оних тешких и последњих дана србијиних, чешће заједнички бри 
, дуго, и размишљала.{S} Жалила сам га, тешко сам га жалила: како је био леп онда кад смо се ра 
њега, размишљала сам о томе.{S} Истина, тешко би ми било оставити кућу ал опет, боље је склонит 
обу, па свршена ствар!{S} Болело ме је, тешко ми је било, али сам бар знао, а сад?...{S} Остави 
 се уклањао нити склањао.{S} Заболе ме, тешко ме заболе у томе часу зла судбина наша; с које го 
а на ледини крај једне сиромашне ватре, тешко ми се вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за с 
 у Арнаута.</p> <p>Професор се замисли, тешко уздану и зањиха брижно главом;</p> <p>— Зар се то 
знати!...{S} А ја пошао да се спасавам, тешко мени!{S} Идем, идем натраг, идем тамо!...</p> <p> 
а</head> <p>Легао сам те вечери уморан, тешко уморан.{S} На прозорима није било завесе и кад са 
ледња обмана.{S} Остаје нам да цикнемо, тешко да цикнемо, и тим циком искажемо све што нам је о 
ду и она посљедна обмана.{S} Ти цикнеш, тешко цикнеш, и тим циком казујеш све што ти је остало  
> <p>Била сам у једноме тренутку слаба; тешко је материнској љубави разумети и поднети старешин 
а.{S} Тискало се и врило као у кошници; тешко је било доћи до начелникових врата а тешко остати 
ечи годила ми је али ме није тешила.{S} Тешко ми је било и помислити да се тако растанем од дет 
>И уторак је свануо мутан и облачан.{S} Тешко ми је нешто било на души, да л’ што је дан био та 
— Ми, или они што иду за нама?</p> <p>— Тешко нама ако толико буде почивала у гробу, да сачека  
што да не уђе, сила је па му се може; а тешко нама што ту силу плаћамо кожом! — одговори му јед 
ко је било доћи до начелникових врата а тешко остати у тој гомили.{S} Загушљива воња од људског 
и да понесе једну породицу а стари деда тешко моћи примити на себе да понесе једну тако тешку б 
шао пешке, ма да је био немоћан а стаза тешко проходна, још више због леда и мраза.</p> <p>Војв 
једнога народа.</p> <p>Промиче батерија тешко извлачећи гломазне точкове из дебелога блата које 
 увијаш свакојако, видим да увијаш, ама тешко твојој бради ако лажеш.{S} Потражићу ја где сте в 
међ нама, којега су пронели на носилима тешко рањена или износили са бојишта мртва.</p> <p>— И  
 — дебели су капци на металним ћивотима тешко зашкрипали, као захрђале шарке на тамничким врати 
p>Још је два сата до зоре али ће и зора тешко успети да унесе светлости у мутну, јесењу ноћ.{S} 
о, све мање, све мање.{S} Почело је сад тешко да дише те ме то још више преплаши.{S} Волела бих 
го...</p> <pb n="408" /> <p>Она застаде тешко дишући, осећајући се онако исто уморна као онда к 
кроз ваздух и тресну а земља, коју диже тешко разорно зрно и дим који се разви из експлозије, з 
х, како је тај поглед тежак; како га је тешко издржати!</p> <p>Стигли смо у Младеновац и — ја с 
кли су ми најпре да није за мене, да је тешко, да је зараза опасна, да сам сувише млада али кад 
кла мрака увек поседнути столови, те је тешко место добити.{S} Али, и ту <pb n="150" /> у кафан 
ајао сам крај беднога Бековића, који је тешко јечао и тресао се у грозници.</p> <p>Крај мене је 
њега волим.{S} Кад је отишао било ми је тешко, врло тешко.{S} Тако ми је било кад ми је мајка у 
ромрзла су а недовољно обучена па им је тешко загрејати се.{S} Јадна мајка покушава да им дахом 
мате мало дете на рукама а с дететом је тешко кад већ дође до чега.{S} Свакога тренутка може от 
ретник се тресао целим телом и јечао је тешко, боно, самртнички.</p> <p>То је био Миодраг Беков 
 њоме лице детиње.</p> <p>И мене заболе тешко под срцем, те стегох грчевито на груди моје мртва 
па ћемо се разрачунати!</p> <p>Обузе ме тешко осећање одвратности и узбуђен измакох опет у стра 
цивањем које сам заслужила и које би ме тешко пекло а савест ми оптеретило грижом да сам учинил 
шла из исте канцеларије.{S} Ох, како ме тешко у томе тренутку заболе горка истина која ми сину  
арцима из трећега позива.</p> <p>— Мене тешко нешто заболе у души и поче нека туга да ми се сви 
лама, једна се плоча сама диже, диже се тешко и са напором, једва узносећи тежину шест векова к 
шачи измеђ Штимње и Сухе Реке, он ми се тешко вајкао:</p> <p>— Ама лепо сам ја пошао за својом  
сручи понова на миндерлук, осећајући се тешко сломљен и прегажен неким невидљивим али стоструки 
се по уским и усеченим стазама и пешице тешко одило, те се пред овим изгледима морало и са посл 
ва.{S} Овде је друго, наше је; ако је и тешко, наше је!</p> <p>Везани војник опет ћути, те ни п 
е ће он сад незнан, непознат, пита се и тешко грца у сузама говорећи о томе.</p> <p>— Сви се по 
 очи светле пламеном а брекће и фркће и тешко дише кроз ноздрве, враћајући се увече у своје дво 
е у столицу, оборио би главу на груди и тешко замислио.{S} Тада би у кући завладао дубок мир и  
ребарке крај друма, борећи се с душом и тешко дишући кроз набрекле ноздрве.{S} Преморио га пут; 
 сам и њу, госпу у црнини, како нагло и тешко дише.</p> <p>Зора је морала бити близу.</p> </div 
не.{S} Краљу <pb n="282" /> је немило и тешко било што се он вози на аутомобилу, а народ гази д 
, који очас збрисаше у мени оно мутно и тешко расположење, изазвано учитељевим казивањима. — Чу 
е она?</head> <p>Како се јутром мучно и тешко рађа дан а како, кад мине подне, брзо тоне и гаси 
а стигнем.</p> <p>— Што је било мучно и тешко прешли смо већ — теши га Краљ — ово сад до Скадра 
ватре до ватре, спуштајући се ка селу и тешко се провлачећи измеђ кола која су закрчила друм и  
ло две године, тек стало на ноге, па би тешко било с њим кад би настала већа невоља.{S} Мислила 
а сам целивао српскога Цара.{S} Како би тешко проплакао мој бабо, сад да ме види?{S} Толико ми  
ен.</p> <p>— Рањен? претрнух ја — Је ли тешко?</p> <p>— Не знам, сестро, видо сам га у пољској  
 да нешто рече па се трже и уздржа, али тешко уздахну.</p> <p>Колико је у томе тренутку било бо 
оји смо преживљавали.{S} Они су га били тешко притисли и поколебали у њему и последње остатке о 
емилостиво пружамо руку вратима казнећи тешко оне које је судбина већ казнила.</p> <p>Девојче ј 
вицу, она је пошла крај мене, извлачећи тешко стопале из блата.{S} Ћутала је оборена погледа и  
ена стварима, женама и децом.{S} Вочићи тешко дахчу и посрћу немогући да извуку кола која сваки 
лела сам се од тифуса и шест недеља сам тешко боловала.{S} Два пута сам умирала па ипак сам ево 
кар скептички — болеснику, који цео дан тешко пати, ми лекари обично предвече дамо једну дозу м 
су разазнавала, само је таму испуњавало тешко дисање, ркање и густ, загушљив ваздух.{S} Са тава 
S} Кад је отишао било ми је тешко, врло тешко.{S} Тако ми је било кад ми је мајка умрла па оста 
ње <pb n="541" /> о хлебу, који је врло тешко било наћи и разговори, који су се водили у светин 
војводе.{S} Са његовом је носиљком врло тешко правити та одстојања.{S} Неће моћи ни Његово Вели 
да га боле леђа, ноге, крстине или само тешко уздане, па опет мир.{S} Мој сусед, који се греје  
грејала.</p> <p>Ишли смо дуго, ишли смо тешко по густоме блату и носећи терете на рукама а бол  
ма својим извесан циљ и напушта нас оно тешко осећање бескрајности које нам је до сада притиски 
рема нама и према нашој отаџбини.{S} То тешко осећање, од којега нико од јутрос није био слобод 
ми гинути овде колико хоћемо, њих ће то тешко ганути а како су кратковиди могли би и онда чак,  
да јој је, у стању у коме је, тако исто тешко изговорити реч као и извући ногу из блата.</p> <p 
даље распитивала, сузе на очима и нешто тешко у души казивало ми је да је отац погинуо.{S} Сад  
лежи трагове својих стопа.</p> <p>Нешто тешко, суморно и загушљиво као оморина, промиче кроз ва 
ће им таљиге бити сувишне а бедни коњић тешко моћи на себе примити да понесе једну породицу а с 
мирим дете па да пођем за кола.{S} Кажу тешко их је наћи ал тражићу ипак.{S} Сама сам с дететом 
смо се вратили у Београд паде у постељу тешко болесно.{S} Уложила сам у негу све напоре једне м 
<p>— Сама! — одговори она тихо и уздану тешко.</p> <p>Нисам умео даље да наставим; изгледало ми 
 њено.{S} Затим опет мир, те само чујеш тешко дисање успаване гомиле.</p> <pb n="167" /> <p>— А 
оја нас је у изгнанству пратила.</p> <p>Тешко је било прићи чијој ватри, људи су били себични,  
 ватара; а ноћ све дубља и црња.</p> <p>Тешко је било наћи сува места, где би се могло прилећи  
арава и мокрих обојака и опанака.{S} Од тешког задаха човек да посрне а нека јара бије из гомил 
мље, и данас у изгнанству, у тренутцима тешкога бола, капљу моје сузе!</p> <p>Наоружани болом,  
ад је дошао на свет.{S} Вриснула сам од тешкога бола и веровала сам тога часа да и ја не треба  
>— Тражим! — одговорих очајно уморан од тешкога хода по сеоском блату.</p> <p>— Само... овај... 
 сам лица најјасније прочитао колико је тешкога бола задало душама свију нас ово последње разоч 
осећање празнине и усамљености, осећање тешкога притиска душевног, освојило би у овим часовима  
нији на Балкану а Срби, једини излаз из тешкога положаја у коме су се нашли последњих септембар 
а већ искрвављену душу.{S} Под осећањем тешкога бола он би даље наставио шетати, док му се не б 
 према моме болу, као што се уопште око тешкога болесника шапће или је ту потребу изазвало само 
 глади и умора.{S} Кад настане тако час тешкога умора, пред крај дана, престаје и сваки жагор,  
војим од куће уверен да сад баш, у овој тешкој невољи, не треба господара да напушта.{S} Он се  
 очију.{S} Он појми да је Краљ понова у тешкој моралној кризи и, како још није био закорачио пр 
дете.{S} Он је у бесу, отргнут а рањен, тешком ногом згазио дете које је лежало на друму, проби 
ине чак овамо у срце Шумадије, испуњава тешком бригом и слутњом.</p> <p>Полицијски писар, који  
ти тиме.{S} Када је други пут дошао, са тешком раном у грудима и лебдео измеђ живота и смрти, г 
каше мајке а домаћини оборише главе под тешком бригом.{S} Наше село на друму и туда ће сила про 
е тренутку помислио и што му је новом и тешком бригом осенчило чело.</p> <p>Он пође нагло из те 
дан омален човек са наочарима на носу и тешком торбом на леђима.</p> <p>— Тако је ваљда било —  
, засиктале су муње и проломило се небо тешком грмљавином.{S} Обале Саве и Дунава задрхтале су  
следњи међу осећајима, који је на овоме тешкоме путу напустио несретне бегунце и ево, први је м 
авам друге.{S} То је осећање онога који тешкоме болеснику, за којега су већ и лекари изгубили п 
 да се одмори, премишљајући о сутрашњем тешкоме дану и борби која му предстоји а дојури један п 
орио се са <pb n="685" /> опасностима и тешкоћама и све то за то да једне мрачне ноћи, на сред  
 се још придружиле и велике неприлике и тешкоће које је требало савладати да би се само из варо 
исправе и освеже, изазивале су код њега тешку клонулост, те се опуштених руку низа столицу поче 
 да тамо, у кругу своје породице, брине тешку бригу и одлучи се што ће и како ће.</p> <p>То је  
ли.{S} Ако су, којим удесом, и поделили тешку судбину одступања са нама, они су поднели само фи 
ко измакао а ко изостао а сваки бринући тешку бригу и измењујући разговоре само по гдекад, на о 
је мој бабо мислио!</p> <p>— Осећао сам тешку грозницу, тело ми је горело као жеравица, очи се  
опло за под кошуљу, вели како је осећао тешку срамоту на души и вратио се а није хтео ништа да  
ћи примити на себе да понесе једну тако тешку бригу.</p> <p>За таљигама иду једна воловска кола 
 војници, расути по њивама, приберу што тешње и да најогорченије бране друм, којим ће непријате 
Не може бити да не знаш; ти си паметна, ти си одрасла, мораш знати?</p> <p>— Не знам! — понавља 
, оженио се...</p> <p>— Па ако, Новице, ти си твоје учинио!</p> <p>— Јесам!{S} Ал, видиш да ниј 
љубила.</p> <p>— Ти ме не волеш, је ли, ти ме не волеш више?</p> <p>И даље ме је гледао истим п 
дана.</p> <p>Кад се наслушаш тих вести, ти пођеш кући да твојима који брижно седе под каквим си 
оселе бусију.{S} Ако и продреш у вагон, ти затечеш пред вратима свакога купеа по једнога жандар 
ваче из наручја и рече:{S} Добро, жено, ти сад иди, ми ћемо свршити своје!</p> <p>Нашла сам згр 
 ни мисао не умире и зато ти ниси умро, ти живиш, ти ћеш доћи!...</p> <p>Зато се у мојој души и 
у с главе. — Гледао сам их како падају, ти часни младићи, опијени славом оружја и љубављу према 
једне на другу страну улице и не можеш, ти пешак, по читав сат, провлачећи се измеђ коња, кола  
не умире и зато ти ниси умро, ти живиш, ти ћеш доћи!...</p> <p>Зато се у мојој души и не гаси с 
тако било, како ћеш ти сад да објасниш, ти не би путовао у Призрен, шего би остао овде у Штимњи 
 јер ти ћеш доћи!</p> <p>Ја те чекам... ти ћеш доћи!</p> </div> <pb n="25" /> <div type="chapte 
/p> <p>Као оно кад ти ко најдражи умре; ти знаш да је мртав, видиш га пред собом мртва али те ј 
ваца: „Да, да, то сам од тебе очекивао; ти си онај стари!“</p> <p>Он одједном прену, окрете се  
ко не знаш?{S} Не може бити да не знаш; ти си паметна, ти си одрасла, мораш знати?</p> <p>— Не  
замагљеним очима изгледа <pb n="675" /> ти да изнад моста, у пламеном луку трепере речи: <forei 
ају и погледу и она посљедна обмана.{S} Ти цикнеш, тешко цикнеш, и тим циком казујеш све што ти 
а, који су стизали са разних страна.{S} Ти извештаји, ма да нису били потпуни и исцрпни, давали 
се гладни исхране и загреју стомаке.{S} Ти људи што донеше пројино брашно, <pb n="259" /> прича 
ли до места где ћемо ноћас заноћити.{S} Ти гласови чак иду разним путевима и укрштају се; једни 
у и рече ми: „Више сам ти него брат.{S} Ти знаш шта сам ти ја!“ Ето то је све што ми је рекао а 
 би главу и охоло пошао у нову смрт.{S} Ти телеграми би стигли и у непријатељске редове, стигли 
је тргао руку коју сам љубила.</p> <p>— Ти ме не волеш, је ли, ти ме не волеш више?</p> <p>И да 
је никад ничим нисте задужили.</p> <p>— Ти тражиш преноћиште? — запита ме са саучешћем старији  
њега, да чујем још много речи.</p> <p>— Ти си се већ растала — вели старац — Од живог се човек  
и нагласак његов те му приђох.</p> <p>— Ти си Србин, рођаче?</p> <p>— Србин! — одговори ми прип 
м да се бијемо, а што с тобом?{S} Је л’ ти жив отац?</p> <p>— Море, не разуме те ништа! — смеје 
ем ја — вели — да сам чуо!</p> <p>— Ал’ ти кажеш скоро си чуо?</p> <p>— Скоро? — учини он — шта 
ступци, узносе и кундаци над главама, а ти очајно седиш с ове стране ћуприје и мислиш никад нећ 
те Драгче, је ли, кад су те миловали, а ти си се слатко смешио и тапшао рукама и грлио си твоје 
говетни дан на отвореним вагонима.{S} А ти су отворени вагони изгледали као тешки товари беде и 
је непријатељ сад поставио топове.{S} А ти топови све јачом ватром засипају наше положаје.</p>  
ва може захватити негде у планини.{S} А ти?</p> <p>— Ја се нисам још решио — вели онај други.</ 
b n="366" /> <p>— Е кад је тако близо а ти хајде.{S} Па немој само да навириш, поздрави се лепо 
отребно за рачунске књиге, а кад тамо а ти на колима видиш неке жене и кућевни намештај.{S} Па  
огледа се овамо, кад видиш да крећемо а ти хајде за нама.</p> <p>— Хвала, господин поручник! —  
и завејава очи, уши, груди.{S} И бадава ти дижеш јаку на шињелу да се заштитиш, киша продире, з 
-где у планини по коју кућицу, ишчезава ти сад и она погледу.{S} Далеко око тебе, све докле ти  
ава узносиш руку те се заклањаш, мећава ти <pb n="300" /> запљускује очи, засипа их, завејава и 
јекује као кроз празнину неку и изазива ти студену нелагодност у души.{S} Ишли смо ћутећки, док 
ма и грли га а и не пита како си јој га ти опремила, у златне ковчеге јал у нестругане даске.</ 
ар покрио житким блатом улице.{S} Влага ти чисто продире у душу, као да би мрзовоља природе хте 
уши; казујеш последњи бол, после којега ти душа остаје пуста и празна као напуштена кућа у којо 
 се купује на мање и на више.{S} И чега ти ту нема на оним шињелима и шаторским крилима: женске 
већ био одмакао:</p> <p>— Знаш ли, бога ти, војниче, - које је доба ноћи?</p> <p>— Прође давно  
из Београда.</p> <p>— Шта је тамо, бога ти?</p> <p>— Пређоше!</p> <pb n="480" /> <p>— Не могост 
ако још не верујем.</p> <p>— Отиди бога ти!{S} Отишао је и господин Јанковић у начелство.{S} Ај 
робљеницима, а било их много.{S} И кога ти све није било ту и мађара и шваба и чеха и јевреја,  
ок једну страну грејеш крај ватре друга ти зебе.{S} То је опет нова брига и нов посао.{S} Дижем 
ала Аустријанцима...{S} Хоћеш ваљада да ти верујем па и ја да останем да ме заробе!</p> <p>— Не 
 овај начин растати.</p> <p>— Зар ја да ти својом руком ископам раку — вели артиљерац своме топ 
овице се може да избије и на Дрим па да ти затвори све путеве.</p> <p>— А Дебар, а Битољ? — учи 
ак и корито и стару, разлупану бурад да ти их не узме непријатељ, да те не оштети.{S} Е, ето ти 
има а и из тих чамаца бљује пушка не да ти ока отворити.</p> <p>— Па има ли наше војске?</p> <p 
ви он живо. — Вала, ако хоћеш, право да ти кажем, није бољи него смо ми гори од ње.{S} Подноси, 
ву!“ — „А зашто да бегају?“ — „Право да ти кажем ага, да смо знали да ће нам овако честит ага д 
крену за собом.{S} Оно је било, како да ти кажем, као кад туђа стока уђе у њиву па је склептају 
 планинама.{S} Не видиш облике, изгледа ти све као једна, једноставна маса из које провирују ос 
поглед допире, угасио се живот; изгледа ти чак и да се ваздух разредио и тајанствена нека тишин 
ј другога два доба историје.{S} Изгледа ти као ископана стара варош, коју је била претрпала лав 
 засводила оне тесне уличице те изгледа ти да пролазиш кроз неке подземне лагуме.{S} И бат кора 
атим се звук јасније изражава и изгледа ти као блага грмљавина, која далеко негде ромори небом. 
а оно глас му звони по пећини и изгледа ти као да уз гусле поје.{S} Још нам је попа казао и нек 
 <pb n="265" /> <p>— Па ти не веруј, ја ти кажем шта сам чуо! — додаје један суви и болешљиви г 
шина, мукла тишина, <pb n="453" /> која ти се причиња као онај мир који настаје кад самртника у 
 „Ајде, вели, у здравље!{S} Па Бог нека ти буде у помоћи!{S} Ја се надам брзо ће овај рат, још  
ето, једва и себе носим.</p> <p>— Хвала ти! — благодари очајна мајка.</p> <p>У том наиђосмо на  
е изјави гласно, речима:</p> <p>— Хвала ти, брате и роде!</p> <p>Био би леп и стасит момак по у 
— треба да га благословим.{S} Посветила ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Кр 
ама сасвим сам их јасно чуо: „Посветила ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Кр 
љив ваздух, легао над Скопљем и прожима ти душу.{S} Већ се осећа студен загрљај судбине, као он 
 не верујем.</p> <pb n="265" /> <p>— Па ти не веруј, ја ти кажем шта сам чуо! — додаје један су 
„Мирно, лево, десно, у ред, напред!“ па ти слатка она српска реч, и ја бих стар овако, узео пуш 
ах па му вели: „Господару и ага, Бог па ти!{S} Што смо ти рекли истину смо рекли, ето и сам тај 
Јеванђеље а ми сви припалили свећице па ти она пећина изгледа као црква под земљом.{S} Кад запе 
<pb n="365" /> Газиш оно пусто блато па ти тежа нога него и пушка и торба и муниција заједно.{S 
 Жедна, пролама се кроз ноћну тишину па ти изгледа као да се негде далеко нешто непрекидно руши 
лу да се заштитиш, киша продире, засипа ти врат те ти влажи тело; засипа ти рукаве те ти кваси  
засипа ти врат те ти влажи тело; засипа ти рукаве те ти кваси руке; бадава узносиш руку те се з 
м па нека каже?“ „Добро, вели, попе, та ти је реч спасла село али није и Маркову главу.{S} Прав 
и: „Држи, држи, држи!{S} Ај, уа, триста ти Богова твојих!...{S} Држи, дедер..а..а..аи!“ То већ  
за шињел, па ме пита: „Швабо, море, шта ти ради Фрања?“</p> <p>— Прошао сам кроз Милановац као  
ли?{S} Не зависи то, брате, од тога шта ти волиш, него с овог поља може да се направи мат, па т 
је жена прошле године.</p> <p>— Ама шта ти рачунаш на Румунију?</p> <p>За столом, крај којега с 
ин сапуницу.</p> <p>— Не пита се ту шта ти волеш а шта ја.{S} Наш је положај такав! — узвикује  
ажавају најсилнију мелодију туге и душа ти се понова стреса од тих боних акорада који је плаве  
рдо.{S} Ајде, благо мени!</p> <p>— Слаб ти тај левак — вели му Краљ.</p> <p>— Шта ћеш, Господар 
ју гладни што пролазе крај тебе.{S} Бог ти је дао залогај хлеба па склони се негде, поједи га д 
го теби, старче! — вели му трећи. — Бог ти најпре одузео очни вид па те отерао у просјаке а ево 
ајући јој се — стегни срце па трпи, кад ти је таква судбина!</p> <p>— Идем опет да га потражим! 
з везе.</p> <p>— Сто хиљада војника кад ти кажем!</p> <p>— Пензионисан је 1910. године!</p> <p> 
окровом, пробирају храну јаребице и кад ти чују шушањ прну на један мах, избију из магле и раси 
њеном правом облику.</p> <p>Као оно кад ти ко најдражи умре; ти знаш да је мртав, видиш га пред 
 оштро гледало, питало ме је:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?{S} Ја сам га разумела, узела  
ање, оно ме је и даље питало:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?</p> <p>Почела сам све по реду 
ма свих било је исписано питање: „Откуд ти?“.{S} Што је капетан ближе прилазио белој општинској 
ајност и дубока тама коју просецаш, све ти више ствара утисак пучине, и ти већ осећаш страх од  
 дао?</p> <p>— Једна жена.</p> <p>— Где ти га је дала?</p> <p>— Тамо, на станици.</p> <p>— Позн 
овде, у рату, пријатељ.</p> <p>— Па где ти је?</p> <p>— Погоди га куршум, овде у слабину.{S} Па 
, храм будућности.</p> <p>Вековима леже ти остаци ту, мирни, непомични, непокретни.{S} Све се о 
е засипа прошлост.</p> <p>Вековима леже ти остаци ту, мирни, непомични; леже стрпељиво, чекајућ 
— Не брини! — утеши га пуковник — Стиже ти помоћ!</p> <p>— Ко? — запита капетан готово усхићено 
p>— И не дође? — пита начелник — Или је ти ниси чекала?</p> <p>— Чекала сам дуго, од јутрос па  
р угушују гласове, не схваћаш ни с које ти стране допиру, не чујеш, не разумеш и не видиш сусед 
ога запиташ, одмахује главом и показује ти село утонуло у потпуну таму.{S} Залазиш у пусто село 
:lang="it">Dulcigna</foreign>, одјекује ти под ногама шупљина средњевековних лагума а тај одјек 
 погледу.{S} Далеко око тебе, све докле ти поглед допире, угасио се живот; изгледа ти чак и да  
лази у варош а наши викнуше: носи, боље ти него непријатељ.{S} Па понео и ја.{S} А не знам шта  
<p>— Онај — што смо се здружили, што ме ти испред Липљана припита за њега.</p> <pb n="595" /> < 
ке дубине, чује се арлук вука и продире ти кроз душу као крик смрти.{S} На <pb n="670" /> тај с 
ни предмети и тромо се крећу.{S} Допире ти уху и по где кој неопредељен звук те казује да се бу 
нек да Бог да се ово сретно сврши па се ти нећеш вратити у село без медаље за храброст!“ Он се  
 дали! — понови Краљ.</p> <p>— Мораш се ти чувати, Господару, требаш ти нама.</p> <p>— Треба ва 
у природи и тама која све изједначи, те ти изгледа као да предмети и не промичу крај тебе ни ти 
одим, окитиле кржљаве и оголеле врбе те ти изгледају као тужбалице које још нису дорекле своју  
т те ти влажи тело; засипа ти рукаве те ти кваси руке; бадава узносиш руку те се заклањаш, мећа 
штитиш, киша продире, засипа ти врат те ти влажи тело; засипа ти рукаве те ти кваси руке; бадав 
 тело, а пухне свеж планински ветрић те ти расхлади чело и отвориш сане и малаксале очи или, ка 
 невоља, које нас очекују?{S} И како ће ти људи слабе душе поднети те веће невоље, којима ћемо  
 потврди речи ађутантове.</p> <p>— Биће ти незгодно, Господару, тврдо је на кари! — узе да се и 
аш, све ти више ствара утисак пучине, и ти већ осећаш страх од дубине која је под тобом и од не 
ели онај други.</p> <p>— Пођи, брате, и ти на Чакор, распитао сам се, опет је боље.</p> <p>Сутр 
аки, те ћу смети да му кажем:{S} Ето, и ти си унакажен, па те ја ипак волем!</p> <p>Та ме је ми 
лила, док је он спавао:</p> <p>— Ето, и ти си онакажен па те ја ипак волим!</p> <p>Његово око с 
сији припада у цивилу, — Не водимо ја и ти, попе, али води Врховна Команда.</p> <p>— Јест, ја!  
ед нама!{S} Па, ако ћемо да патимо ја и ти, зашто да пати ово јадниче.{S} Можда га је Бог изабр 
ва те и одводи све даље у тим мислима и ти корачаш полако, тромо, корачаш путем судбине која ће 
</p> <p>— Ја ћу веровати и после, кад и ти топови занеме! — одговори учитељ и сам нешто охрабре 
рзнути; ниси се зар бојао у сну да се и ти не смрзнеш?</p> <p>Очајник ме погледа тупо, неким ст 
помисли:{S} Где си, Боже, сећаш ли се и ти нас?</p> <p>Звук звона долазио је из једнога ускога  
клони се!{S} Тамо где пођемо ми, пођи и ти с дететом.{S} Склони се за време...</p> <p>— Нећу да 
но засипају старије:</p> <p>— Јеси ли и ти, нано, била кадгод дете?</p> <p>— Јесам, рано!</p> < 
окрете ми се:</p> <p>— Спусти, спусти и ти твоје!{S} Метни га у ред са осталом дечицом, са њего 
 n="586" /> <p>— Просјак сам и ја као и ти, пријатељу, — вели други, спуштајући му пару у капу  
громни арнаутски пси, цепају ти одело и ти се бориш и једва спасаваш.{S} Сви су око ватара наба 
 ал ево да се помогнемо.{S} Можда ћеш и ти мени помоћи кад год!</p> <p>— Благо теби, старче! —  
оња.</p> <p>— Како шта ће им?{S} Кад би ти видео колико је жена и колико рођака ушло у састав В 
погинем.</p> <pb n="613" /> <p>— Куд би ти, Господару?</p> <p>— Тражио сам, ал’ нису ми дали! — 
 и да их храниш.{S} Не би боме, него би ти опет дали пушку и повели ко зна где, у туђе земље и  
им излишно ићи у Солун.</p> <p>— Остави ти мене! — отреса га се онај, јер крајње је време да до 
 Новичин чун увек пристајао.</p> <p>Сви ти снови казивали су једно и исто самохраној старици, п 
мен кад ухвати целу шуму па хајде, нађи ти сад дрво на које би се могао попети и склонити од по 
почетак успеха офанзиве са севера, који ти догађаји има да прихвате.</p> <p>Ућутали смо обоје и 
општа врева и они делови реченица, који ти допиру до уха, изгледају бесмислени, безразложни и б 
варош од које се, из групе кровова који ти се чине као мрка и тамна поља, догледа тек по које м 
собом, а пред тобом се уздиже мост који ти изгледа као капија пакла и, пред сузама замагљеним о 
ст о паду Чачка.</p> <p>— Ама, је си ли ти луд, знаш ли шта говориш? — зграњава се на телефону  
. — Реци ти мени, пријатељу, путујеш ли ти сутра даље, за Призрен?</p> <p>— Путујем! — одговори 
едитер поднаредник.</p> <p>— А видиш ли ти овај црнољевски кланац, а? — рећиће опет кафеџија за 
о још, узми још — и даје ордене.{S} Али ти крстови као да нису златни а нису ни мали те се не м 
шу зловољом.{S} Не мили ти дан, не мили ти ни живот.{S} Бива да се у борби таквих дана са већим 
 чисто натапа душу зловољом.{S} Не мили ти дан, не мили ти ни живот.{S} Бива да се у борби такв 
да око себе — Кад би имала... кад би ми ти дала то поњавче?</p> <p>— И мени је, боме, то сва си 
о да предмети и не промичу крај тебе ни ти крај њих.{S} Крећеш, идеш, пролазиш и увек ти изглед 
<p>— Не шаљи овамо!</p> <p>— Не шаљи ни ти овамо!</p> <p>Таква је пометња настала од прилике он 
 ћете се једно другом.</p> <p>— Ниси ни ти туђинац, наћи ћемо се и теби колико и себи.</p> <p>— 
цу; ниси ти за тај посао.{S} Боље да си ти остао код куће, био би од помоћи мајци и кући, а да  
 који је јасно казивао:</p> <p>— Шта си ти, ко си ти?{S} Мати?{S} Нама не требају мајке, требај 
ти што даље идемо.</p> <p>— А одакле си ти? — запитах после извесног времена онога заробљеника  
 упале и унаказиле лице.</p> <p>Чији си ти мали Драгомире; ко ти је отац и где је; ко ти је мај 
ику, вечиту и неумитну правду, којој си Ти бранилац и заштитник, Оче наш, који си на небу!</p>  
асно казивао:</p> <p>— Шта си ти, ко си ти?{S} Мати?{S} Нама не требају мајке, требају нам само 
 тамним, гробним гласом.</p> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Краљ Вукашин Мрњавчевић!</p> <p>— Шта је о 
наш и умеш! — одговори војвода — ако си ти онај стари, одржаћеш се.{S} Шаљем ти у помоћ најбољи 
а памет синоћне речи војводине: „Ако си ти онај стари, одржаћеш се!“ С чим ће се и с ким одржат 
у седам осам ордена.</p> <p>— Па што си ти узео?</p> <p>— Тако, узео, жао ми их да се ваљају по 
решници који су ишли пешке за то што си ти вукао фотеље.</p> <p>А купаца је ипак било довољно.{ 
говори јој без милости:</p> <p>— Зар си ти једина мајка?{S} Кад би сваки Србин мајку бранио, ко 
те, бре, послали овамо на кланицу; ниси ти за тај посао.{S} Боље да си ти остао код куће, био б 
="352" /> сретно мимоишао кашаљ. — Реци ти мени, пријатељу, путујеш ли ти сутра даље, за Призре 
. много далеко...</p> <p>— Ајде, облачи ти децу, а ја да покупим мало ове прње! — прекида мајка 
мо и устависмо се на вратима.{S} Не дај ти Боже да очима својим видиш оно што смо ми сагледали. 
утирам, па у руку, а он пита баба: „Кој ти је ово море?“ А бабо вели: „Петров!“ „Е, кад је Петр 
јим казивањем.</p> <p>— Ако, ако, казуј ти мени све чега се сећаш, волем ја то да слушам.</p> < 
ј њих.{S} Крећеш, идеш, пролазиш и увек ти изгледа да си још тамо одакле си кренуо; нити кроз т 
жеш познати дојучерашњега пријатеља док ти се не каже.</p> <p>Срео сам једнога таквога познаник 
ше сам ти него брат.{S} Ти знаш шта сам ти ја!“ Ето то је све што ми је рекао али сам ја знала  
еч, узе ме за руку и рече ми: „Више сам ти него брат.{S} Ти знаш шта сам ти ја!“ Ето то је све  
ш ово писмо да ми вратиш ордене што сам ти их послао у Ваљево!“ Није тако било али војници, <pb 
м те!{S} Обуци оне топле чарапе што сам ти послала... да, због влаге.{S} Дођи сутра опет на тел 
си ти онај стари, одржаћеш се.{S} Шаљем ти у помоћ најбољи пук пешадије а послаћу ако треба и ц 
 ракија.{S} Ако кажеш да немаш камџијом ти одговарају, па мораш да нађеш. <pb n="254" /> Па онд 
рале! — одговара Бојко.</p> <p>— Е, ево ти три крста, а ево још, узми још — и даје ордене.{S} А 
ах одређивао: „Ово ћеш ти понети, а ово ти!“</p> <pb n="250" /> <p>Кад смо се тако опремили и н 
и Драгомире; ко ти је отац и где је; ко ти је мајка и где је?{S} Радовали су ти се, је ли, кад  
е.</p> <p>Чији си ти мали Драгомире; ко ти је отац и где је; ко ти је мајка и где је?{S} Радова 
 — понавља мала збуњено.</p> <p>— Па ко ти га је дао?</p> <p>— Једна жена.</p> <p>— Где ти га ј 
ком блату.</p> <p>— Само... овај... ако ти је згодно...{S} Колицина сте?</p> <p>Ја му рекох.</p 
ј грубости својој; онда тек видиш, како ти се отима загрљају и погледу и она посљедна обмана.{S 
он ми је са пуно поверења пружи. — Како ти се звао брат?</p> <p>— Јован!</p> <p>Ја се прекрстих 
ад сагледам своје село.</p> <p>— А како ти је било тек кад си га напуштао, па гледаш очима како 
S} Човек не може да протумачи себи како ти гласови постају; како се и зашто рађају, који су то  
олико само да ми се јавиш, да знам како ти је!</p> <p>— То не говори г. пуковник? — запитах шап 
зати, све по реду.{S} Реци ми само како ти је, како је теби?</p> <p>Дигла сам главу да сазнам њ 
турао.</p> <p>— За то да патиш!{S} Тако ти је суђено па ето ти! — одговара други који је потпун 
и неколико кутија пудера.</p> <p>— Тако ти Бога, војниче — рекох, вели, ја продавцу — продај то 
„Господару и ага, Бог па ти!{S} Што смо ти рекли истину смо рекли, ето и сам тај Марко добар је 
овог поља може да се направи мат, па то ти је.{S} Разумеш ли сад!?</p> <p>Суви господин смагну  
 Хо, брате, баш не могу да заспим па то ти је!</p> <p>— Што, тврдо? — пита га његов сусед.</p>  
м пушкарање кад је већ био мрак, ето то ти је...</p> <p>То потврди још више претпоставку да је  
умире, као што ни мисао не умире и зато ти ниси умро, ти живиш, ти ћеш доћи!...</p> <p>Зато се  
 непријатељ, да те не оштети.{S} Е, ето ти сад, бацај сад!</p> <p>— Бацићу ја ствари и тако ми  
ун и ја идем за Народном Банком.{S} Ето ти!</p> <p>Што је више дан растао, расла је и ова гомил 
м у подрум, као и прошле године, па ето ти!{S} Волем то него да се крпам и мучим по рђавом врем 
л’ да оставим кућу... мислим се, па ето ти!...{S} Где мене <pb n="457" /> баш да нађе!...{S} А  
} Плачем и не могу да се уставим па ето ти!“ А кад год бабо оде у Београд он донесе отуд нове с 
о да патиш!{S} Тако ти је суђено па ето ти! — одговара други који је потпуно разумео предње пит 
— У моје име стави под команду све, што ти до руку дође.{S} Остани ту где си и, ни стопу даље!{ 
мљи.</p> <p>Гаси ватру, несретниче, што ти је варљива нада уждила и пођи даље у незнано, у недо 
онео до висине цигарете.</p> <p>— А што ти је тако крвава рука, снахо? — упита ме она жена, кој 
шко цикнеш, и тим циком казујеш све што ти је остало у души; казујеш последњи бол, после којега 
но црно порозно платно на позорници што ти погледу отима и удаљава предмете над којима се засти 
те, имају те записана у списку; погинуо ти син, не знају те, не могу да те нађу, избрисали те и 
р не видиш да сам ја српски официр; зар ти хоћеш да ја српску војску, макар и у одступању, пров 
ретају се иста двојица:</p> <p>— Па зар ти не оде данас?</p> <p>— Не боме! — одговара онај први 
ан и ноћ вером и надом, и чекам те, јер ти ћеш доћи!</p> <p>Ја те чекам... ти ћеш доћи!</p> </d 
етаљи, губе се разноликости, ишчезавају ти пред очима они престрављени погледи, они изрази бола 
падају те огромни арнаутски пси, цепају ти одело и ти се бориш и једва спасаваш.{S} Сви су око  
.</p> <p>А мраз већ пали образе и мрзну ти прсти и уши а блато се стеже под ногама.{S} Далеко,  
уд, смрћу својом, искажу великима да су ти храмови тек онда узвишени, тек онда величанствени, к 
о си се некаквих државних кола, која су ти дата можда ради поправке каквог друма, па потоварио  
е да униште сву муницију.{S} Ама где су ти ђенерали?{S} Хоћу да их нађем и да их замолим, сутра 
ивост својих поданика Турака.{S} Сви су ти магацини, пуни пунцати робе, пали непријатељу у руке 
е, скрију се а бубице и црвићи, који су ти се кретали под ногама, завуку се у густу траву и у ж 
ко ти је мајка и где је?{S} Радовали су ти се, је ли, кад су те родили; звали су те Драгче, је  
ње аутомобила и галама светине, мени су ти звуци, измешани и збркани, брујали у ушима а уличне  
е а ђенерал га пита:</p> <p>— Колико су ти деце Аустријанци поклали?</p> <p>— Троје, господине  
раз и облила је сузама.</p> <p>— Све ћу ти казати, све по реду.{S} Реци ми само како ти је, как 
 могу — додаје опет рањеник — понео бих ти једно дете, ал ето, једва и себе носим.</p> <p>— Хва 
о као продавац тражиш три динара, купац ти нуди десет али у папиру.{S} Доцније је настала разме 
— Лакше ми је, лепо га ожалисмо!{S} Баш ти хвала, господине! — додаде опет после дугога ћутања, 
 сагнувши се да је целива.</p> <p>— Баш ти хвала, господине! — рече гласом који је дрхтао у грл 
— Мораш се ти чувати, Господару, требаш ти нама.</p> <p>— Треба вама кућа ваша и деца ваша; тре 
ави.</p> <p>— Боље је, боље.{S} Не знаш ти још шта је то гладан човек.{S} Гладан човек је гори  
> <p>— Што друго, исто је.{S} Кад можеш ти, могу и ја.{S} Оди, помози ми да се попнем!</p> <p>— 
дечица запиташе га:</p> <p>— А куда ћеш ти?</p> <p>— Ја?{S} Тамо... где су отишли толики моји в 
итало ме је:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?{S} Ја сам га разумела, узела сам његову руку,  
даље питало:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?</p> <p>Почела сам све по реду да му казујем, с 
носи у наручју одојче.</p> <p>— Шта ћеш ти мала? — пита је начелник.</p> <p>— Донела сам ово де 
и показао слику Краља Петра — његов ћеш ти војник бити!“ Он је ишао и у Београд, ишао је о крун 
о свршио а он одмах одређивао: „Ово ћеш ти понети, а ово ти!“</p> <pb n="250" /> <p>Кад смо се  
ј — што, кад би све тако било, како ћеш ти сад да објасниш, ти не би путовао у Призрен, шего би 
ли, крај које пролазе, хтели рећи: „Виш ти шта нам Бог даде у овој невољи, да ми <pb n="284" /> 
ло и спавало.{S} Све је било на опрезу, тим пре што је изгледало као да има некога покрета код  
земљи, вечно блаженство на небесима.{S} Тим блаженством наградићеш тада и душу роба твога Јован 
да је тегобан, стижу где су кренули.{S} Тим путем су имали кренути и дипломатски представници с 
о још није чинило тако тежак утисак.{S} Тим се путем ишло опет у Србију, онолику колика је, и т 
шева и као сећање милује своје чедо.{S} Тим смо се успоменама сви ми хранили и одржавали у овим 
еда све што се догледа врло удаљено.{S} Тим друмом поћи ће мало час велике поворке изгнанога на 
к да за времена одступити ка Солуну.{S} Тим путем већ од неколико дана одлазе читави каравани и 
на Скадар али би се ретко ко одважио да тим путем пође.{S} Свет се забринуто ломио, распитивао  
до сутра прибере све ове податке.{S} За тим је састављен и протокол седнице команданата армија, 
 данима седи ту, у тој кафани, можда за тим истим столом, не би ли сазнао што, а предвече одлаз 
 је остао у Призрену још четири дана за тим.{S} Најзад, кад је већ последњи тренутак био наступ 
 и други и трећи и још неколико дана за тим.{S} А свакога од тих дана, с вечери, доходио нам је 
секција Косова Поља, загледа у њу па за тим диже главу.</p> <p>— Одите овамо, одите ближе! — ре 
 рече да дају и знаке и одиста, мало за тим а њихове батерије почеше да туку у наше гомиле.{S}  
она за њом заклопила прозор.{S} Мало за тим и на горњем се спрату осветлише собе светлошћу, кој 
по један прозор да се затвара а мало за тим и да се гаси.{S} И опет завлада улицом дубока тама  
ов бегунце, не знајући да ће се мало за тим и они придружити општој невољи.</p> <p>Једва сам до 
— учини овај као убеђено, па ће мало за тим — Питам ја нешто господина директора (по даљем разг 
и.{S} Она не диже главу.</p> <p>Мало за тим прође мимо нас један арнаутин, враћајући се са праз 
к Моравске Дивизије.</p> <p>Ућутасмо за тим.{S} Он натеже чутурицу и јасно се чуло клокотање ње 
Али, не идемо ми на поклонење светињама тим, већ идемо да у темеље светога града, где је сахрањ 
ходом излазе из авлије начелства.{S} На тим колима, на боку крај кочијаша, седи жандарм са пушк 
дивизије и тако редом а без реда.{S} На тим колима има и државних и приватних ствари и <pb n="3 
ан сандуцима и шаторским крилима.{S} На тим сандуцима војници кувају чај и сваки час уносе у ка 
едбе старешина и псовке жандарма.{S} На тим зградама, у којима су надлештва, пуше се оџаци густ 
и као тешки товари беде и невоље.{S} На тим су вагонима нагомилани дењкови, сандуци, шпорети, ч 
> <p>— А где би онда они који су сад на тим згоднијим местима? — упита он боно насменувши се.</ 
а све што се спасло и веровало да је на тим обалама, којима ће журно теглити, крај патњама.{S}  
 њене богате горе озеленеле; да види на тим пољима вредна ратара како бере плод свога труда; да 
зауставио дисање и пажљиво ослухивао на тим вратима, па кад не би ништа чуо, настављао шетњу по 
 ка обалама које сунце греје.</p> <p>На тим пустим обалама проводићемо беле ноћи и црне дане, ч 
е чак утврђен био цео распоред путовања тим путем и издате биле потребне наредбе а доведен у Пр 
уму, иза Липљана, увек и нераздвојна са тим својим сапутником.{S} Сећам се, упитао сам га:</p>  
е појмити жалост његову када се мора са тим оружјем и на овај начин растати.</p> <p>— Зар ја да 
језиком, рекао: „Ама шта сте окупили са тим концертима, не ваља то, богами, не слути на добро“! 
ник уноси седло и бисаге и меркајући са тим стварима на рукама, чијој би се ватри прикучио, поч 
ди или, што има оца који је пријатељ са тим пуковником.</p> <p>— Ви сте, младићу, узели за прим 
 ми!</p> <p>— Па добро, ал шта хоћеш са тим дететом?</p> <p>— Да га предам овде! — одговара мал 
еволуције.</p> <pb n="297" /> <p>Занета тим мислима, Краља понова одведе поглед ка прозору, са  
 мене тамо не би било места.{S} Ту, под тим осветљеним прозором, одстојаћу целу ову ужасну, ову 
авимо сваку неугодност.</p> <p>Па и под тим околностима ја нисам могао дуго и дуго да заспим.{S 
ауставила се кола извесне команде и под тим колима и постеља за спавање и кујна и канцеларија.{ 
аницу.{S} Нов низ мисли, који га поведе тим путем, озари му лице неком благом, светитељском све 
p> <p>— Туда јесам!</p> <p>— Па како је тим путем, може ли се?</p> <pb n="699" /> <p>— Не ваља  
гледао хоће ли догледати силазак војске тим друмом.{S} Многи су излази у сусрет све до изнад Пр 
ју, Брус и Александровац, тако да су се тим друмом често размимоилазили бегунци, једни који из  
у и све што је заостало у Скопљу, крете тим путем.</p> <p>Са кумановских положаја већ стижу вес 
озволе да клоне дух у војсци.{S} Ви сте тим вестима и могли поверовати, јер нисте имали начина  
аје нам да цикнемо, тешко да цикнемо, и тим циком искажемо све што нам је остало у души, да иск 
а обмана.{S} Ти цикнеш, тешко цикнеш, и тим циком казујеш све што ти је остало у души; казујеш  
ег, замесићу блато материнским сузама и тим ћу им блатом замазати прљава чела!</p> <p>Ето, такв 
нација поцрпених из разговора са „тим и тим“.{S} А разуме се, „тај и тај“ је увек важна личност 
 задаћа да скрха дефинитивно Аустрију и тим сломом нагна Немачку на тражење мира.</p> <p>— Ама, 
 можда, усамљен у својој одаји, не бави тим мислима или се преда њ’ појавила она авет, Усуд, ко 
е похватали.</p> <p>Многи бегунци, који тим последњим возом нису стигли или успели поћи, кренул 
-Куле они који су јутрос и јуче кренули тим путем и они донеше нове гласове о опасности, који с 
а покрива прошлост.</p> <p>Међу камењем тим, поникла трава и проклијала зова, у његове се жљебо 
т се немо расклања пред тужним погребом тим.{S} Приштевци са болом у души окрећу главу да не ви 
е бурне и бескрајне приче.{S} Час хуком тим, час тихим жубором, Дрим вековима тако казује ту чу 
обред пожртвовања свога?</p> <p>Поведен тим мислима, он зађе даље у прошлост, у давну прошлост  
не на тај нови фронт.</p> <p>Преплављен тим мислима и не слушајући даља казивања писарева, који 
лизацију.</p> <p>— А шта би се постигло тим?</p> <p>— Врло много!{S} За пет дана наша би војска 
ешто мало удаљене једна од друге.{S} По тим даскама положена мртва дечица.{S} Деветоро леже јед 
 те расхлади чела и разгали душу.{S} По тим вестима, наши се одлично држе на Страцину и велика  
сиротиња.{S} Све је то кренуло нарочито тим путем што је Краљ туда кренуо, рачунајући на већу з 
и.</p> <p>— Ја не знам само, зашто се с тим парадира и то овде, на Косову! — буни се један бивш 
 знамо да ће умрети, сви смо измирени с тим и чинимо чак и припреме за његову сахрану, па ипак  
ораш стегнути срце, мораш се измирити с тим да сам испунио своју дужност!</p> <p>Обећала сам му 
, највећи део бегунаца измирио се био с тим да крене путем преко Бицана и Дебра.{S} Неугодности 
елу загушило, те почесмо да се миримо с тим да свак остане на месту где је и ту на друму да зан 
<p>Капетан застаде мало на месту обузет тим мислима па се на један мах трже и ободе коња да пођ 
етковинама.</p> <pb n="320" /> <p>Занет тим знамењима, која су китила небо над нама, ја се ниса 
ожара извлачено и бацано на улицу.{S} У тим гомилама, као у рововима, шћућуриле се кукавне поро 
и; „И ми смо на улици а где ћете ви?“ У тим гомилицама под стрејама има их који са саучешћем пр 
Косово, подржава те и одводи све даље у тим мислима и ти корачаш полако, тромо, корачаш путем с 
 са крстом на грудима и сликале су се у тим костимима и дочекале су прве рањенике и окитиле их  
, па ипак постале славно дело?</p> <p>У тим мислима, наднесена над ђенералштабном картом, затек 
и последњих септембарских дана.{S} Међу тим, баш тих дана вести са Дарданела биле су све блеђе  
пре пет векова тужно сахрањена.{S} Међу тим гробовима изабрао сам један који ћемо прелити и на  
и колико да се нађем на помоћи.{S} Међу тим рањеницима био је и један младић, мој вршњак а потп 
нали од кад нас наши званични сервирају тим лажним вестима.{S} Ви их бар чујете на улици, па ва 
 осећао ни да је време у овоме тренутку тим и таквим разговорима и наставио сам пут ћутећи.</p> 
але од Косовске равнице.{S} И раније су тим путем из Куршумлије слазили бегунци овамо у Косово, 
 комбинација поцрпених из разговора са „тим и тим“.{S} А разуме се, „тај и тај“ је увек важна л 
врда имена и тражећи нова, тежиле су да тиме изразе извесну пажњу према савезницима.{S} Отуда с 
снију службу.{S} Никола први сачувао је тиме будућој Русији великога Толстоја.</p> <p>— Мислите 
незграпно навлачи деци хаљинице, али се тиме бар забавља, не гледа по кући, не мисли на кућу, к 
како њима „ова земља“ треба да се одужи тиме што ће им се дати један аутомобил.{S} И оне су га  
 вратио рањен ми смо се морали поносити тиме.{S} Када је други пут дошао, са тешком раном у гру 
 смрт је тако мала цена за част коју му тиме историја указује.{S} Сме ли се он те части одрећи? 
им премијером, он овога отпушта.</p> <p>Тиме је на Балкану, на један мах, створена нова и очајн 
нава па доле до Вардара, од Дрине па до Тимока и Брегалнице; не оптужујем оног честитог, оног н 
е војске такво.{S} И ако су их борбе на Тимоку и на Гиљанскоме фронту довољно изломиле, ипак су 
о се на Церу и на Раму, на Руднику и на Тимоку.{S} И, кад је видео да се све расипа, све оно за 
е маче.</p> <p>— Склањај с пута, колона тимочке дивизије! — грми понова глас и настаје кркљанац 
 са једним коњем.{S} То је цела „колона тимочке дивизије“ која ко бајаги жури негде.</p> <p>Сви 
ном страном друма пролази трком „колона тимочке дивизије“.{S} Њу представља један официр који в 
Параћина, коме је због проласка „колоне тимочке дивизије“ самар с магарета пао у блато па сад з 
то.</p> <p>Пролазак такве једне „колоне тимочке дивизије“ или разних других „дивизијских и пуко 
поузданога извора, моравска дивизија са тимочког фронта хитно ће кренути и од Врање, по цену на 
ива, којим јавља да је непријатељ напао Тимочку Дивизију II. позива и да се XIII. пук повлачи у 
ме телу, које је смрт већ загрлила, још тиња самртникова душа.{S} Седина, која је покрила догор 
S} У унутрашњости прегорела пања још је тињала неугашена румен; онако као што у обамрломе телу, 
би већ и на ту стару причу, која је још тињала само као далеко неко и тамно сећање.{S} Али наиђ 
 Отуд кад угледасмо далеко, далеко тамо тињање неке бледе светлости, која се причињава као звез 
ачару, један улопан и неизбријан срески тип, покушао је уступ и да постави по где које питање а 
но куда, њој се придружују нови, мрачни типови из споредних улица, не знајући зашто, те гомила  
ијаних очију као у гладне звери, мрачни типови који су дотле бегали од сунца, које никада ниси  
ажаљења према једном обичном паланачком типу уских рамена, који је покушао да посумња у снагу д 
их осам дана до Љеша и још три затим до Тиране.{S} Спавао је као и остале избеглице, крај ватре 
им приликама, кад је жедна вести, прави тиранин; она зауставља човека који жури најхитнијим пос 
 улица, гуши се, саплиће, гура, тумара, тиска, укршта се и једно другом преплета пут, тако да н 
сталих крајева вароши и поче свет да се тиска и гуши.</p> <p>Било је ваљда око два сата по подн 
змешало, и кола и људи и стока и све се тиска, све граби и ако се једва креће и пробија кроз го 
осуђеник кад ће је прозвати.{S} Свет се тиска и отима, гура и надире силом у возове који, један 
арана стигло.{S} Ово, што сад придолази тиска се око хана, разгрће снег и блато и наноси дрва,  
лена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и коњићи осамарени и натоварени, кравица 
лена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака тискају се још и мали коњићи осамарени и натоварени, ко 
 n="590" /> згомили, која се укрштала и тискала у Призрену, изгубио је и господара.{S} Сад изгл 
из чаршије у једну ранију бочну улицу и тискала се да избије на друм који води ка Липљану.{S} Њ 
ци не би ли добиле ред да уђу у вагоне, тискале се да своје стечено право постигну; док су неза 
и ни до хлеба ни до брашна.{S} Тамо већ тискале су се гомиле пред пекарницама и када су први, к 
 пометених, варош суманутих, који су се тискали улицама без циља, без разлога, не знајући куда  
ом, испунило се гомилом људи који су се тискали и гушили по одајама, по ходницима, <pb n="313"  
ажања и све се то колутало, преплетало, тискало и мешало без реда, без смисла, без јасне контур 
је била на улици, у згради још већа.{S} Тискало се и врило као у кошници; тешко је било доћи до 
тока и настаде општи покрет и тумарање, тискање и гурање кроз тесне приштинске улице.</p> <p>У  
ама, врисак, молбе, преклињање, гурање, тискање, праштање оних који одлазе, све то надвишава гл 
бијају се међу кола и у ономе гужвању и тискању обарају један другоме товаре у блато.{S} Настај 
е већма придолазила.{S} У томе гурању и тискању ја изгубих доктора али га доцније, када се већ  
по оној гомили војника и народа који се тискао пред њом.{S} Пробила сам се кроз ту гомилу јер с 
 набујала река народа и поче се ваљати, тискати, обарати и ломити све пред собом.</p> <p>Покуша 
ду.{S} И усред најпоузданије пловидбе, „Титаник“ наилази на подводни ледени брег, добија снажан 
на пучину до тада највећи светски брод „Титаник“.{S} Здрав, снажан, поносан, он је поуздано раз 
ма чак и појединих детаља у катастрофи „Титаника“ који ову сличност са катастрофом србијином чи 
 њена судбина све више личи на судбину „Титаника“.{S} И она се дуго и дуго градила — све од ора 
е болест била и сувише тешка.{S} Био је тифус који се још од турског рата код нас зацарио и све 
 — прекидох ћутање.</p> <p>— Лежала сам тифус!</p> <p>— Одавна?</p> <p>— Сад шест недеља како с 
донеше једнога младића, опет болнога од тифуса али ведрије му мало очи и говори, разговара.{S}  
ам се разболела.{S} Разболела сам се од тифуса и шест недеља сам тешко боловала.{S} Два пута са 
д прилике разговорили водили у кафанама тих дана, а тако исто и у кафаницама, где се збирају он 
о, а ко није...{S} И разви се међу њима тих, монотон разговор о лањској години, о Аустријанцима 
а страшна слика коју је давала Приштина тих дана, само је још више могла помрачити му већ замаг 
знели изнад Црне Горе и Шара, па кад са тих висина нису догледали да нам стиже савезничка помоћ 
 Србија.</p> <p>Престолонаследник се са тих седница враћао уморан и духом, као што су му већ кл 
 ипак неко требао да мисли?{S} Оскудица тих људи који би мислили о свему, разочарава ме често п 
е ђак...</p> <p>— У толико пре.{S} Због тих ђака ми смо у Врховној Команди просто омрзли слово  
ш неколико дана за тим.{S} А свакога од тих дана, с вечери, доходио нам је по један домаћин из  
тих речи била је горка и бона, свака од тих речи била је израз оних тешких осећања, које смо од 
о а да није казо реч и две.{S} Свака од тих речи била је горка и бона, свака од тих речи била ј 
дију туге и душа ти се понова стреса од тих боних акорада који је плаве и освајају.{S} Окрећеш  
 ка западу и југозападу.{S} Једна је од тих линија ишла Дриму па његовом левом обалом до Љум-Ку 
излазом из ове невоље.{S} Крај једне од тих многобројних ватара, полегао војник ужетом везаних  
по која ватрица плане.{S} Крај једне од тих ватара седе две жене и муку муче да се споразуму.{S 
лника станице на горњем спрату једне од тих кућица.{S} Гледао сам са жудњом у тај прозор, тамо  
ше у души да му се јављају са сваким од тих сећања.</p> <p>Последња заједничка седница Владе и  
се судбини или вољи других?{S} Један од тих најзад пресећи ће ипак дугу паузу размишљања и тиши 
цвокоћу од зиме — правда ми се један од тих, који је пошао натраг а кога сам са породицом срео  
има који су им придолазили.{S} Сваку од тих гомилица, задржавали су сад трговци, који су сишли  
 вама па чините шта знате!</p> <p>И код тих речи, не обзирући се на све позиве начелникове, оде 
знаје, знала је врло добро, да се после тих речи не може више говорити с њим о тој ствари и сви 
лади погоршавале бригу.</p> <p>За време тих седница, а нарочито од тренутка, од кад се врати бе 
оће ли постојати сутра?</p> <p>За време тих разговора дизао би се један по један од стола, отва 
збеглице а нарочито регрути, који су се тих дана такође скрхали у Приштину, не знајући ни ко је 
абележио датуме и поједина места.{S} Из тих мојих бележака и из памћења, колико сам га сачувао, 
е мисли са којима се свако борио.{S} Из тих мисли пробуди нас глас једнога који је био измакао  
 али је Дунав преплављен чамцима а и из тих чамаца бљује пушка не да ти ока отворити.</p> <p>—  
сторијских подвига, који су никли ту из тих бедема, дотле до њега кроз мртву ноћ допире жубор б 
своју и за човечанску правду.</p> <p>Из тих тихих молитава, једнога дана, тргла је старога Краљ 
/p> <p>При пролазу ових таљига у гомили тих шапат сажаљења и према мајци и према деци и према с 
 не знајући шта.</p> <p>Највећи је број тих брижних гомилица пред заједничком зградом начелства 
и опет се приберу да протумаче пролазак тих кола, ако ма шта запазе, што би им дало повода за т 
брисала детињи осмех.{S} Он је приликом тих долазака са фронта пробављао самном <pb n="511" />  
и; и пробудио сам се јутрос под утиском тих речи.{S} И кад сам изашао на улицу тога јутра, по о 
 И, док се Краљевић поводи за величином тих историјских подвига, који су никли ту из тих бедема 
можда нехотице, промашила.</p> <p>И ево тих догађаја, ево те историјске катастрофе, која је за  
е сто година а историја је прешла преко тих савета и забележила је само чин!</p> <p>И, док он у 
којима је Команда Трупа.</p> <p>Ту, око тих вагона и пред њима, пуно је виших и нижих официра у 
збрише из душе.</p> <p>Да избегнем глас тих пушака, радије сам пристао да узнемирим госпу која  
право, да увери савезнике у оправданост тих захтева... да, тако нешто...</p> <p>— А ако им се н 
е ево још трају.{S} А одмах, на почетку тих невоља, ја сам у Младеновцу преживела ону језовиту  
ч само ту за столом, говорило се о њему тих дана на све стране и у сваком кутку.{S} Говорило се 
чеће живота и државе.</p> <p>Изнад свих тих градова и милих и драгих, Призрен има свој особени  
ља читаво брдо на вагону.{S} Измеђ свих тих ствари вире главе дечје, покриле се сукњама преко г 
 нас претрпавају, могао да се сети свих тих обзира?</p> <p>— Ко? — учини он, па похита да прете 
их септембарских дана.{S} Међу тим, баш тих дана вести са Дарданела биле су све блеђе и блеђе д 
S} Обхрван великим болом који ме је баш тих дана задесио, ишао сам лагано, мирно, ногу пред ног 
вембарских дана.</p> <p>Кад се наслушаш тих вести, ти пођеш кући да твојима који брижно седе по 
а постају права зараза и страст.</p> <p>Тих дана, измеђ осталих, говорило се нарочито и о проро 
ивање које ме је разгаљавало као блага, тиха струја у вртлогу олујине која нас је носила.{S} Он 
кола и аутомобила и залазиш у споредне, тихе улице, одакле јасно чујеш топовску грмљаву са Црне 
спред њих или, у малим гомилицама, воде тихе и поверљиве разговоре.{S} Час би по где ко од њих  
е и пређоше у друге одаје где су водили тихе и дуге разговоре.{S} Краљ је неколико сати пробави 
и где се крхао и ломио, кад чамац уђе у тихе воде и пристане уз зелене обале чаробнога острва г 
ој невољи подржава топлим успоменама на тихи живот у кући и међ својима, он настави даље казива 
ин; ветрић се притајава, изумире и онај тихи шум који је он проносио, гране на дрвећу престану  
диже главу и поче живо говорити.{S} Њен тихи и мукли глас доби нову боју, која је бивала све ја 
 све уморно спава и кроз ту тишину, као тихи жубор потока, теку речи Госпе у црнини, испрекидан 
око овога стола, и ако доста живо, ипак тихим гласом води.{S} Говорило се о ономе, о чему је у  
говори на то питање и погледа ме својим тихим и угаслим погледом, па онда <pb n="430" /> живо н 
мишу и надвикују се.{S} Улица ври неким тихим узбуђењем, као оно кад са дна суда већ почиње да  
те, Величанство? — упита његов секретар тихим гласом, као да не жели реметити поноћну тишину.</ 
 бескрајне приче.{S} Час хуком тим, час тихим жубором, Дрим вековима тако казује ту чудну причу 
у и за човечанску правду.</p> <p>Из тих тихих молитава, једнога дана, тргла је старога Краља по 
орало радити без удара мотике и будака, тихо и нечујно, зато је посао и трајао дуже.</p> <p>А г 
спрату отвори двокрилна капија, лагано, тихо, без шкрипања и лупе.{S} Затим се војници успеше у 
жи.</p> <p>И госпа у црнини поче мирно, тихо, прибрано да казује много, много, много...{S} Кази 
била официрима руке. „Они“ су се ноћас, тихо, мучки, да их нико не чује, извукли из вароши преб 
 једном двоспратном кућом и када е вођа тихо ударио алком у врата, на горњем се спрату куће отш 
обазриво.</p> <p>— Сама! — одговори она тихо и уздану тешко.</p> <p>Нисам умео даље да наставим 
обу, прође кроз ошкринуту капију, пређе тихо и нечујно преко дворишта и дође под један прозор к 
руне српске, пође кроз двориште и прође тихо, нечујно, кроз отшкринуту капију крај дремљива стр 
р, у колико се на друму и на ветру може тихо разговарати дотле мало даље, за једним колима, раз 
е много, много, много...{S} Казивала је тихо, гдекад шапатом а гдекад узбуђено; гдекад јој је и 
 болница и подофицирска школа.{S} Ту је тихо, ту нас не би нико узнемиравао.{S} Минуо би крај н 
 на капетанова врата неко закуца најпре тихо а затим јаче.{S} Био је то потпоручик који је дове 
е изјаве.</p> <p>Усне младога дипломате тихо заиграше и на њима се изваја благ осмех сажаљења п 
аузе, уздахну један од пуковника и рече тихо, шапћући:</p> <p>— Нисам никад слутио да ћу присус 
ти да ми је дужна нешто.{S} И онда поче тихо да казује, оним једноставним, промуклим гласом, ко 
чају, само се још чује шкрипање точка и тихо стењање стоке која посрће.{S} Ућути се у то доба н 
, који су товарили, тај посао пажљиво и тихо радили, ипак се није могло избећи да се кроз тишин 
, које је свако од њих водио за узицу и тихо кретао за једним вођом, који је далеко пред колима 
е канџом за мрцину.{S} Његови се врхови тихо повивају под ветром који пуше оздо из дримских кла 
е то звук звона, које је негде у даљини тихо јецало.{S} Како је сунце већ ниско сишло тамо негд 
 врата од споредне собе, где су гробари тихо и без шума копали, и навиривао би да види је ли по 
га ја.</p> <p>— Чиним помен! — одговори тихо као да не би рад да поремети свечаност тренутка.</ 
ије више задржавао, деца су се с мајком тихо и нечујно извукла и, кад се осети само са својима, 
скромној собици где је тако мирно, тако тихо промицао његов и његове породице живот; погледа у  
p>Секретар се повуче из собе, исто тако тихо као што је и ушао и лаганим кораком, да не би нико 
ак, али у главном, на тој алеји је било тихо и могли смо, сем обичних поздрава ових пролазника, 
уке, кофере, дењкове.{S} Све је то ишло тихо, пажљиво, шапћући, без уобичајене ларме у таквим п 
хучноме и бурноме мору, нашли већ једно тихо и мирно острвце где ћемо се спокојно одати одмору  
читали новине или играли карте и све то тихо и шапућући.{S} Ја сам седела крај његове постеље,  
 све по кући спава — одговори тако исто тихо секретар.</p> <p>— Само обазриво.{S} Јавите ми кад 
је ишло још четири до пет војника, опет тихо и без разговора.{S} Кола су застала пред једном дв 
<p>— Хоћете ли почети? — упита Краљевић тихо, као да збори крај самртникове постеље.</p> <p>— Д 
а.{S} Они разговарају са њим, говоре му тихо, благо, као што се са самртником говори а он их гл 
аљевска Српска Круна.</p> <p>Гробари су тихо, без разговора, без шума, вршили свој посао.{S} У  
уморноме погледу и његовоме старачкоме, тихом и благом гласу, одиста је приликовало да у том ча 
ешао своју сурову грмљавину са топлом и тихом јеком звона са усамљених манастира, кренули су и  
их планина.{S} Осетисмо се као уловљена тица и сваки покушај био би само лупање крила о зидове  
јасно кроз мирну ноћ топот коња као кад тица ноћница удара крилима.{S} Мало затим и две неразго 
поноћних сени на пустоме гробљу.</p> <p>Тица ноћница, која је преспавала прву тамну половину но 
дозналошћу пратила оне вести које су се тицале непосредне судбине Скопља.{S} Чаршија је са исто 
одвратно, студено лице и пожудни поглед тице грабљивице, као што га је имала онда, кад ми је та 
тке или дизале главе да видимо злокобне тице које су прелетале Београд, дотле је несретна мајка 
зређује га и крати нам дах.{S} Као да и тице ниско лете, као да и дим са кућа полеже по кровови 
о сви на овоме путу једино разговарали; тиче са нашега јада и наше невоље а тога су ми биле пре 
као, он мисли да се она још увек и њега тиче, зна да она значи покрет и у њему се мртвоме буди  
о наше поверење.</p> <p>— Што се Бугара тиче... да... може се рећи... управо да, они мобилишу.{ 
ено и све ово што му говоре другови, не тиче се њега јер он више не постоји.{S} Његово око колу 
мртав поверовати да се тај позив и мене тиче, напрегнућу се, дићи се, кренути и кад осетим да с 
 с руке пење на раме и шири крила те се тиче образа материног и као милује га један пут, два пу 
је све јасније да се та моблизација нас тиче.{S} Од како је ту сумњу и Ниш званично нагласио, д 
 у коме су у миру он и жена отхрањивали тичиће, чу као из гроба пригушен дечји глас: „Тата, тат 
не главе.{S} На сред куће, као преклана тичица, лежи у крви својој Бата, онај Бата што се увек  
о је по земљи неколико оних смртоносних тичурина што сипају смрт из облака.</p> <pb n="591" />  
ња.</p> <p>Жагор око ватара постаје све тиши; димови који су се у почетку узносили као пластови 
чаник испуштен.</p> <p>Док се овде води тиши разговор, у колико се на друму и на ветру може тих 
 То чине она <pb n="680" /> усамљеност, тишина у природи и тама која све изједначи, те ти изгле 
ободно Скопље, личило је на те дане.{S} Тишина, пуста, нема, суморна, загушљива тишина.{S} Све  
глед и осећала се нека тешка, загушљива тишина у њему.{S} И ако већ дан, радње затворене, кафан 
Тишина, пуста, нема, суморна, загушљива тишина.{S} Све радње закатанчене и спуштени на њих дебе 
ма.</p> <p>Крај ватара је владала мртва тишина, клонуло и са самоодрицањем свако се предао судб 
о да чује што; али је у соби била мртва тишина и није хтео узнемиравати га.</p> <p>До Краља нис 
један мах пред овим чином и наста мртва тишина.{S} Поворка се бегунаца и даље кретала и пролази 
ваздух.{S} Пронела га је дубока и мртва тишина, која је још владала над Сухом Реком.</p> <p>Как 
рубо истесани камен.{S} На гробљу мртва тишина сем, кад ми наиђосмо, што прнуше вране, које су  
ор занеме за час.{S} Настаде једна дуга тишина и мукло ћутање.{S} Свесни да је већ наступио теж 
о чује са овога пропланка на коме влада тишина која припада гробљу.</p> <p>А тамо под Шаром и К 
ко наше ватре изумре разговор и завлада тишина.{S} Госпа у црнини, сем тога што се лаким поклон 
а се ваздух разредио и тајанствена нека тишина освојила.{S} Као да путујеш друмом кроз неке ома 
 <p>Свршено је све и овладала је дубока тишина мртве ноћи, нигде трага од живота.{S} Још једино 
.</p> <p>Ноћ већ дубока и тишина, мукла тишина, <pb n="453" /> која ти се причиња као онај мир  
рати из збегова...</p> <p>Настаде мукла тишина, слична оној крај самртника кад му се већ упали  
м ћелијама предали дубокоме сну и мукла тишина свуда овладала; када је наступило глуво доба у к 
p>Па и ако овај спровод прати увек нема тишина и саучешће гомиле кроз коју промиче, кад он зама 
</p> <p>Киша је и даље ромињала и ноћна тишина већ почела да се простире над умореним народом.{ 
ве ућутало и настала је тишина, потпуна тишина.{S} Мене опет поче да хвата неки страх, не знам  
не предложи ништа друго и настаде мучна тишина за време које је можда свако премишљао о себи и  
ам наслонила образ.{S} Била је још већа тишина и још дубљи мрак кад сам се пробудила.{S} Упалил 
>Деца ућуташе, ућута и Краљ.{S} Настаде тишина коју најзад прекиде домаћица позивајући децу к с 
 После се опет све ућутало и настала је тишина, потпуна тишина.{S} Мене опет поче да хвата неки 
своја казивања.</p> <p>Ноћ већ дубока и тишина, мукла тишина, <pb n="453" /> која ти се причиња 
о кућама почеле већ из раније да гасе и тишина постепено да осваја.{S} Још по где који официр п 
ва ли све што је ноћ загрлила.{S} Мир и тишина свуд, само што се студен ветар увлачи у кровове, 
{S} Тада би у кући завладао дубок мир и тишина, јер нико није хтео ни шумом да узнемири сломљен 
неку тајанственост и та тајанственост и тишина изражавају најсилнију мелодију туге и душа ти се 
и капетан на коњу пред њом.{S} У вароши тишина, мртвило.{S} Из кућерака са застртим прозорима п 
о, онако <pb n="652" /> као што те гуши тишина и разређен ваздух у тамници или у дубоким канали 
а утонути у крви.</p> <pb n="305" /> <p>Тишина, којом је ноћ обгрлила Косово, подржава те и одв 
 сад ускоро прва зора пробудити.</p> <p>Тишина као у гробу, све спава.{S} Спава и сила која је  
 n="662" /> шум, једини поремећај тешке тишине која је лежала на овој мртвој пољани, на којој н 
га, невоља и неприлика.</p> <p>За време тишине, коју је ова појава изазвала, он се био поново з 
пресећи ће ипак дугу паузу размишљања и тишине.</p> <p>— Решавајте, људи, што ћемо!{S} Не може  
ако уздржи и дах да не ремети свечаност тишине и не профанише пијетет тренутка.{S} Чуо се само  
војници су копали дубоке раке.{S} Ту, у тишини, под строгим стражама да се ко не би приближио и 
о слух.</p> <p>— Чекајте! — прекидох ја тишину Причекајте мало!{S} Ви већ говорите посмртно сло 
затим, па она опет диже главу и прекиде тишину:</p> <p>— Хоћете ли да чујете, да вам исповедим  
ке планине са снежним врховима.{S} Кроз тишину која још влада, као глас гладних вукова, продире 
и, ипак се није могло избећи да се кроз тишину ноћи, која је владала, не осети да се ту нешто д 
те и Ђунис мало час? — прекидох ја први тишину, обраћајући се питањем учитељу.</p> <p>— Поменуо 
узвикну неко међу нама гласно и проломи тишину коју смо до сад шапатом сви штедели.</p> <p>Уста 
аде неко од наших.</p> <p>У том проломи тишину бректање аутомобила.{S} У тамној ноћи засјаше дв 
м ућутао и нико од осталих није реметио тишину која је настала, као да су сви били под истом су 
кање опанака по блату, разорио је мртву тишину која је до мало час владала, те кроз тесне и мра 
борећи ни речи, не реметећи ничим глуву тишину, која је под манастирским сводовима царевала, кр 
алази један Краљ, пореметила су свечану тишину и ударила у грчевит плач:</p> <p>— Хоћемо да вид 
бни знак тамо крај реке и просече ноћну тишину која је лежала над паланчицом.</p> <p>Кад је већ 
ње гладне стоке које продире кроз ноћну тишину.</p> <p>Мраз поче јаче да стеже и ведрина да осв 
 Дервена и Жедна, пролама се кроз ноћну тишину па ти изгледа као да се негде далеко нешто непре 
не збори, све ћути и само се кроз ноћну тишину чује како шкрипе воловска кола или забобоњају ко 
ама.{S} Његов хук се проноси кроз ноћну тишину као неко казивање бурне и бескрајне приче.{S} Ча 
рало је бити ближе зори, јер кроз ноћну тишину јасно су допирали топовски јеци.{S} То је одмах  
гласом, као да не жели реметити поноћну тишину.</p> <p>— Не, не могу! — одговори Престолонаслед 
еним душама; све уморно спава и кроз ту тишину, као тихи жубор потока, теку речи Госпе у црнини 
 или у дубоким каналима.</p> <p>Кроз ту тишину чује се још само бат наших ногу, пљаскање опанка 
>— А ви сте овде на пролазу? — прекинух тишину.</p> <p>— Нисам, на пролазу сам кроз Митровицу.{ 
 ли журе овако ноћу у Грачаницу.</p> <p>Тишину, која нас је стално пратила, од једном проломи в 
а народа, заносним легендама које су се ткале на ткиву разапетом измеђ гусала и историје и једн 
међ нама, са дететом на леђима увезаним тканицама, замаја брижно главом:</p> <p>— А ми још идем 
 и дочепасмо га за руке а каплар отпаса тканице и поче му везивати руке.{S} Бојко се није отима 
ину прозорскога свода изатканог каменим ткивом сличног оном са невестинских дарова; камени царс 
 заносним легендама које су се ткале на ткиву разапетом измеђ гусала и историје и једном родољу 
ебели слој прашине, која обично покрива тле овога друма, а сасушена трава покошених ливада прос 
адом те не хтели напуштати своје рођено тле или себичношћу, са које нису хтели да се удаље суви 
њихових коња равномерно ударају о тврдо тло замрзнутога друма а њихове фигуре све више расту и  
роводимо последњу ноћ и последњи час на тлу своје отаџбине.{S} Слутили смо ми још у Приштини и  
ји нам се, на последњем нашем кораку на тлу наше отаџбине, указао на путу као неко тужно знамењ 
 која преспављује последњу ноћ на своме тлу а затим, од поноћи, ведра као да би зарана да освет 
јка и по други пут поновила на српскоме тлу, те не би ли Голијати једном увидели да је жеља за  
рбије.{S} Донде још газићемо по светоме тлу своје отаџбине, донде још бићемо на своме дому а, к 
рнути камене прошлости да би на чистоме тлу, на здравици народне снаге и моћи, подигло нови хра 
 да л’ се скрио, или да нисам ја у оној тмини залутала ван друма?{S} И кад би се бар могла скло 
апустили, зора која покушава да пробије тмину и разреди је успева само да у тамну боју ноћи уне 
с војводин отуд из Витановаца: „Да, да, то сам од тебе очекивао; ти си онај стари!“</p> <p>Он о 
ити у каквој политичкој прогнози... да, то би се могло допустити, али, не може се преварити у ф 
отиња пре времена преломили.{S} Некада, то је било пре много година, живела је она са мужем у С 
а се теше.</p> <p>— Крива Паланка пала, то значи Куманову нема спаса! — веле они који су већ по 
 нешто што се и не може назвати колима, то су два точка и високи ступци са стране; за њима пошт 
теши све до гробнице.{S} То није утеха, то је обмана, али је у часу тешке туге довољна и она.{S 
 Србије, то значи напуштање сваке наде, то значи крај.</p> <p>Отуда је одлазак страних посланик 
очајна али брза и одлучна мера коју је, то сам чуо поверљиво, Врховна Команда и предлагала као  
 до границе, то значи напуштање Србије, то значи напуштање сваке наде, то значи крај.</p> <p>От 
де? — пита један од њих.</p> <p>— Није, то је Чаглавица.</p> <p>— А има л’ пута отуд за Грачани 
и.{S} Волела бих да се трза као раније, то ми је трзање ипак било доказ живота.{S} Једнога трен 
а то поњавче?</p> <p>— И мени је, боме, то сва сиротиња што сам је понела.{S} Знаш како је... н 
{S} Мене одржава то непрестано дражење, то непрестано мучење душе.{S} Кад <pb n="508" /> гдекад 
а дворишта чује се тупо ударање секире, то ваљда неко спрема да обнови ватру, коју је ноћас киш 
} Далеко негде чује се само бат секире, то неко сече дрва да подложи дотрајалу ватру.{S} Небо м 
планини исхрани зимус.</p> <p>И све се, то измешало и све изједначило, војник и грађанин, варош 
тављено непријатељу.</p> <p>— Што ћете, то је тако, тако мора бити.{S} У најтежим моментима чов 
ји што ју је још држао у руци — видите, то носи датум, 28. октобар, је л те?{S} То је нова, сас 
осподин улепљен блатом — само, рекосте, то је била тетка, али они који управљају државом не сме 
ећу другим путем, најближим до границе, то значи напуштање Србије, то значи напуштање сваке над 
>Што ближе магли, у коју нас друм води, то се она све више разређује и на крају тамо, где се др 
учи.</p> <p>— И мучи ме и умара ме али, то ми чини добро, то ме држи.</p> <p>И госпа у црнини п 
е дебљи слој леда.{S} Нисмо ни спавали, то је био само полусан који нам је наметао мраз, <pb n= 
рече мислити, за себе.{S} Сви су знали, то је већ са ранијих фронтова допрло било, да је Стари  
 сахране па нек крећу даље!{S} Бога ми, то ћу да их замолим!</p> <p>Срео сам и једнога познатог 
Бојко тако полетао до мене и казује ми, то што сви казују, о својима о којима сви говоре.</p> < 
ају да се, недалеко у њиховој позадини, то свето знамење јунаштва ваља већ по блату и да га арн 
 ја тако наопако.{S} Оно што мене буни, то је оскудица сваке добре воље код надлежних да воде р 
е ме одговарати, немојте ме спречавати, то је моја последња и непоколебљива одлука!</p> <p>Краљ 
<p>На коња су га још мање смели попети, то је било још опасније.{S} Застају код прве ширине, да 
ми целу породицу намучити и искоренити, то ми је.</p> <p>— Па шта ћете?</p> <p>— Шта? — запита  
> <p>— Извесно.</p> <p>— Или боље рећи, то значи, да дипломатија споразума још и овог тренутка  
ије Липљан где ћемо доцкан у ноћ стићи, то је малено косовско село Чаглавица кроз које пролази  
 бити.{S} Врховна је Команда на Рашкој, то знам поуздано.</p> <p>— Знам и ја, ал ако је ово њен 
а кукавица.{S} Можда кад побегне јунак, то је још и већа кривица, јер зарази страхом остале.</p 
од српске владе и чим они хоће у Битољ, то значи да код њих постоји неко уверење да ће се све о 
а на српскоме земљишту и вратила затим, то је друго питање, али би Србија сагледала француске з 
пењемо и које ћемо залити крвљу својом, то су баш оне планине, које сам онда са Врдника догледа 
анском миру назове букурешким уговором, то значи и дужност, да буде чувар неповредности тога уг 
прави долином Мораве.</p> <p>Сутра дан, то је било 29. септембра, напали су Бугари нашу границу 
:</p> <pb n="386" /> <p>— Немој, болан, то јести, виш да је стока липсала.</p> <p>— Па нећу ваљ 
тамну ноћ допире до нас топовски пуцањ, то се још боре последњи редови војске, која није преста 
лим, верујем, на изложбама сам успевао, то ми је донело стипендију.{S} Професори у Прагу су ме  
војке?“ Кнез запе па вели: „Ту је село, то што видиш, ага!“ А он: „Не лажи, р’сузе, где је село 
p>— Ми се у њу надамо, много се надамо, то нам је последња нада! — настављам ја разговор.</p> < 
аћин, у зао час рече: „Да се истурчимо, то нам је једина помоћ!“ Тек то рече а поче да пршти ка 
чи ме и умара ме али, то ми чини добро, то ме држи.</p> <p>И госпа у црнини поче мирно, тихо, п 
радским виноградима.</p> <p>А то јутро, то је било у среду 23. септембра, свануо је страшан и к 
/p> <p>— Не жели он то, не мисли он то, то ја...</p> <p>Осетила сам се у томе часу страховито п 
 непријатеља, клоне дух и више него то, то би заробљење значило капитулацију.</p> <p>Краљ обрат 
и горе на Неготину један одред.{S} Ето, то је све!</p> <p>— А Бугари?</p> <p>— Ја не знам сасви 
нтузован неко који није храбар?{S} Ето, то питам ја?</p> <p>— Па то јесте...</p> <p>— Е, а „Кар 
 спремали да крену за Љум-Кулу и Дебар, то још није чинило тако тежак утисак.{S} Тим се путем и 
внику: .</p> <p>— То је којешта од вас, то нема смисла —</p> <p>— Шта?</p> <p>— То, што су вас  
се са разних страна и већ за један сат, то је био читав логор очајних.{S} Ту су били људи који  
> <p>— Косово је било војничка пропаст, то није била пропаст народа — настави учитељ. — Несретн 
 мршава дама, дубоких и паметних очију, то је племенита енглескиња Леди Пеџет, <pb n="130" /> к 
ића, занесена славом смрти за Отаџбину, то је било опште осећање наше војске.{S} Наши су се рат 
та јести ни где лећи.{S} Крећите одмах, то вам је мој пријатељски савет.</p> <p>Пошла сам са је 
има и тумачењима.</p> <p>— Познајем их, то је породица начелника те и те армије.</p> <p>— Видиш 
и у цркву а бабо мени вели: „Ето видиш, то је српски цар Лазо, што је погинуо на Косову пољу.{S 
 Шта још да им кажем?</p> <p>— Ништа... то... да сам се убио... убио сам се да отклоним зло кој 
и Пећ су вера хришћанска и вера српска; то су храмови под којима је први пут пропојала хришћанс 
ује се ситно и одмерено ударање чекића; то у рану зору поткивају негде коња или вола, који је ј 
 сам ја.</p> <p>— Не, снахо, не бој се; то је само грозница од ране, проћи ће то! — тешили су м 
ано учитељевим казивањима. — Чујете ли; то још српски топови говоре и до год они не занеме, ја  
која нас је хранила и коју смо бранили; то је та земља коју је прелила крв и суза толиких покољ 
рсти се.</p> <p>— Море какав Феризовић; то је нека пометња ако је ко вратио те железничаре.{S}  
има крије толике жртве за њену слободу; то је та земља која покрива и сише младо и нежно тело м 
јничке ровове и собом прихватити пушку; то није био више онај Краљ од прошле године, чија је по 
ију.</p> <p>— Сви, сви, сви, да сви!{S} То сте добро рекли.{S} Сви, сви, сви!{S} Тако сам и ја  
и се почео њихати изнад наших глава.{S} То је било читаво јато које је прекрилило небо од Вишњи 
а, дењкова и бошча, корапа и џакова.{S} То све набацано, све претрпано, као да је за време пожа 
лада сместила се у зграду начелства.{S} То је стари турски, најпре валијски а позније мутесариф 
 под мишке једног нашег и одводе га.{S} То је неко из авлије, који се прикрио, али нисам могла  
болнице и препуне су наших рањеника.{S} То су они несретници што су се јуче, када је капетан из 
Овче Поље избила преко Царевог Села.{S} То би учинило да бугарска војска промени правац надирањ 
ко главе и црвеним крстом више чела.{S} То су остаци неке руске мисије и доктор, шеф мисије, у  
јио, утурио сам се измеђ двоја кола.{S} То је био једини начин да се колико толико осамим.{S} П 
ејала, диже се и оде под своја кола.{S} То је био једини <pb n="662" /> шум, једини поремећај т 
укњу, девојчица преклана преко грла.{S} То је она, што Бојко причаше да је кућаница, да је мудр 
ежне планине које су биле пред нама.{S} То је било моје последње виђење с њом!</p> <p>Када је п 
ргао сам се као да сам погођен њима.{S} То су оних шест пушака, што сам их са стрепњом очекивао 
це светлошћу ватре најближе вратима.{S} То је био трећепозивац са липљанске станице.</p> <p>— У 
атнени кофери са никленим катанцима.{S} То су даме које су се решиле да напусте београдски корз 
осе као минарета три четири јаблана.{S} То ваљда село у ноћи или опет каква група бегунаца, не  
згледало ми је да је кост разбивена.{S} То би била већ тешка рана за немоћно дете а ја овако у  
b n="134" /> експлозија и грмљавина.{S} То је одлетео у ваздух магацин на станици; наши су га,  
заустави тамо пред нама цела колона.{S} То вероватно није никаква сметња покрету, већ обичан за 
ашњи је већ био први дан разочарења.{S} То се разочарење јасно исписивало на лицима оних који с 
цу играчкама.</p> <p>Опет неко лупа.{S} То ће тако ваљда целу ноћ.</p> <p>— Ко је то? — пита он 
јичак једне мараме и метнуо у недра.{S} То је та земља на којој смо никли, која нас је хранила  
 царство без граница и без простора.{S} То је већ ваљда полусан који је мноме овладао и који мр 
ко се из земље одмерено износи ашов.{S} То гробар копа нову раку.{S} Киша раскаљала стазе и гро 
ану грејеш крај ватре друга ти зебе.{S} То је опет нова брига и нов посао.{S} Дижемо се сви и з 
зумевајући се погледом врше послове.{S} То је онај тренутак, после последњег лекарског прегледа 
тку потребу да не разочаравам друге.{S} То је осећање онога који тешкоме болеснику, за којега с 
 видети ни сутра ни прекосутра овде.{S} То ћемо видети, или управо, ви ћете видети тек кад падн 
07" /> и шест војника краљеве гарде.{S} То му је била сва пратња а пратила су их још и три коња 
ње се у томе часу до дивљачке дреке.{S} То зец залутао кроз њиве па наишао на гомилу и збунио с 
ји, да уме ценити културне раденике.{S} То су Французи.{S} Запитајте кога, који познаје прилике 
ветљени прозори цркве патријаршиске.{S} То светле кандила над ћивотима српских владара и светац 
е један паде рањен од Бојкове пушке.{S} То већ трећи.</p> <p>Ја сам пошао са првом десетином, ј 
 далеког сокака одмерен бат патроле.{S} То оружана деца из грађанске гарде бдију над успаваним  
 га је увек обузимао од 1913 године.{S} То је била стогодишњица пропасти српске под Карађорђем  
вест која подлеже трошарини светине.{S} То све бива и с тога што светина увек верује да онај ко 
где је његова армија?</p> <p>— Горе.{S} То ме је баш и страх, ако је тамо загустило, па се они  
 А шта значи у штаб, него извући се.{S} То није чак ни лепо, један млад човек да се завуче у шт 
 Лазарево после косовске катастрофе.{S} То је та Грачаница у којој је Краљ Петар Карађорђевић,  
калдрми и разлеже се из пусте улице.{S} То какав коњаник јури с положаја да донесе вест команди 
још увек нешто теши све до гробнице.{S} То није утеха, то је обмана, али је у часу тешке туге д 
кширама и плавим шајкачама на глави.{S} То су били ђаци наше ратарске школе, који су као регрут 
" /> лупа у врата и нејасни гласови.{S} То извесно грешне избеглице још лутају тражећи крова, о 
оз коју су лутале сенке бивших људи.{S} То су били или војници испијени глађу, угашена погледа, 
/p> <p>У ноћи пут изгледа увек дужи.{S} То чине она <pb n="680" /> усамљеност, тишина у природи 
олаз последњих који су још заостали.{S} То је био крвави поздрав браће Срба и Бугара на Вардару 
и преклињала и најзад су ме примили.{S} То је била заразна болница и ја нисам у њој пробавила н 
али читавога роја неодређених мисли.{S} То су биле и мисли и сећања и представе и опажања и све 
е према нама и према нашој отаџбини.{S} То тешко осећање, од којега нико од јутрос није био сло 
ојсци која нам последњу наду доноси.{S} То је била једна врста импровизиране илуминације којом  
ли учинити и сад још можете плакати.{S} То вам нико не брани!</p> <p>Поступак војника или управ 
, ма и мртва, можеш грлити и љубити.{S} То није више он, руке су његове студене, чело <pb n="66 
фицир, врата се нису могла отворити.{S} То исто и са вратима на предњој страни купеа.{S} Један  
о милила друмом три дана и три ноћи.{S} То је била једна непрекинута и непробојна колона где су 
ада.</p> <p>Он је кренуо 23. у ноћи.{S} То је она страшна ноћ која је решила судбину Београда.{ 
ину јасно су допирали топовски јеци.{S} То је одмах после поноћи отпочела борба на Биначкој Мор 
одмерени пљасак опанака по лапавици.{S} То, поврнуте јаке на прокислу шињелу, оборене пушчане ц 
н на Власини а други према Струмици.{S} То је све што имамо овде, на јужноме фронту.</p> <p>— А 
робљу, назире тамо један бледи зрак.{S} То је кафана у коју се преко дана збирају избеглице а п 
ове на Гази-Баби, над самим Скопљем.{S} То је била ноћ између осмога и деветога октобра а у зор 
е и једне двоколице са једним коњем.{S} То је цела „колона тимочке дивизије“ која ко бајаги жур 
помогне повлачењу призренским путем.{S} То толико може Моравска Дивизија али да уопште помогне, 
, пуше се оџаци густим, црним димом.{S} То се од јутрос рано у пећима спаљују поверљива акта и  
а се тамна тачка са истуреним врхом.{S} То је Грачаница, она знаменита косовска Грачаница пред  
ица, као што је капетан и предвиђао.{S} То је одељене које је лично војвода Мишић упутио, да се 
 десно да видим ко их је ту оставио.{S} То је био војник, који је далеко у пољу стајао гологлав 
чје да се опрости дете се насмејало.{S} То је био први осмех детињи а последња радост очева.{S} 
ланци а другу на правцу Царево Село.{S} То нам је централна снага према Бугарима.{S} Имамо још  
о мом коњанику, вели: ми евакуишемо.{S} То још пре три дана а отад не знам како је.{S} Немамо н 
 довољно нам је било да се одморимо.{S} То је био последњи одмор на грудима отаџбине и сада ваљ 
> <p>— Имали смо, на Чачку нарочито.{S} То је ваљда и била последња већа борба.{S} Овамо ко зна 
p>— Рекли ми рањеници да је погинуо.{S} То толико.</p> <p>— Можда је то само глас, можда није п 
p>— Замисли, сад сам у Призрену чуо.{S} То је робијаш, двадесетогодишњи осуђеник за три убиства 
утоварену војску и врати је у логор.{S} То је била наредба која је обустављала помоћ Србији.{S} 
ичку радионицу и отуд зовне мајстор.{S} То је разуме се продужило чекање и ђенерал који је већ  
ше, значи да не мобилише против нас.{S} То је јасно као дан! — заврши победоносно одушевљени.</ 
о, бачена једна оглодана бутна кост.{S} То приметише и заробљеник и пас и устремише се једновре 
амоубиство потпуковник Душан Глишић.{S} То је био официр, са којим сам оних тешких и последњих  
 му је и један брат пао на Куманову.{S} То је био кончић, који га је везивао за живот.{S} Кад с 
 расту и све се јасније обележавају.{S} То су два коњаника који зауставише нагло коње испред на 
плаву непријатељеву и спасти Србију.{S} То је сад већ био сломљен, изнемогао старац, без вере у 
p>— Разуме се, у последњем тренутку.{S} То може бити још и сутра.{S} Све зависи од ситуације на 
ада још на Рашкој а Краљ у Прокупљу.{S} То никако не верујем.</p> <pb n="265" /> <p>— Па ти не  
сијаном планином, која бљује лавину.{S} То упоређење поче да расте, да се допуњава и да ми се н 
 није се никад надао оваквом отпору.{S} То се изненађење јасно опажало у непријатељским редовим 
 војска је била ту, народ је био ту.{S} То није више онај Краљ и није више она војска и онај на 
 пели те ударисмо у шуму по безпућу.{S} То је био још тежи пут, кроз коров и травуљину, под кој 
 се рећи... управо да, они мобилишу.{S} То за сад — према извесним сазнањима — још не значи рат 
д кривудавих и тесних улица пећских.{S} То је велика зграда саграђена од камена, као и већина б 
 на маломе коњићу чудан један јахач.{S} То је бледа, мршава дама, дубоких и паметних очију, то  
ену лежи и сада пуста и жртва варош.{S} То је старо <foreign xml:lang="it">Dulcigno</foreign>,  
ола за свечаности, у стилу Луја XIV.{S} То су она кола, у која се прежу два пара бираних коња,  
ете да би ме умирили или из уверења?{S} То значи ви и не знате шта је све спасавано?</p> <p>— Н 
p> <p>— Дакле на левој обали Мораве?{S} То значи да војвода Мишић ни појма нема да је непријате 
то носи датум, 28. октобар, је л те?{S} То је нова, сасвим нова лаж.{S} Где би нам био крај кад 
ама; где смем да их водим у планину?{S} То значи ја сам да им потпишем смртну пресуду.{S} Боље  
ужно махну главу па додаде више себи. — То јест, био сам сликар...!</p> <p>— Сликар? — понових  
 они ће с војском.{S} Влада је отишла — то значи нема више Србије, војска је остала за то да се 
оће да падне, тако је и отаџбина наша — то се у Крушевцу већ јасно видело — изгубила основни ка 
то би извели први октобар.</p> <p>Али — то није први случај у историји, да мали и незнатни узро 
.</p> <p>— И видите — рече она гомили — то су моја кола, реквирирали су нам их за државне потре 
е може бити, отишао је најпре у цркву — то је била недеља 15. новембра — и одстојао је целу слу 
лак преко чела.</p> <pb n="620" /> <p>— То ће~бити!</p> <p>Чичица се загледа тамо, помно се заг 
маљаве гусенице.</p> <pb n="34" /> <p>— То је врло дугачак фронт! — примећује кафеџија, одмерав 
ош без те вере.</p> <pb n="216" /> <p>— То је истина! — признадох ја убеђен — Али, шта је то шт 
аницу најмање 350.000 војника!</p> <p>— То би значило да би Бугарска морала на три фронта да се 
е можда бомбардовањем упаљена!</p> <p>— То може! — додаје онај први — и то ће најпре бити!</p>  
 се јавиш, да знам како ти је!</p> <p>— То не говори г. пуковник? — запитах шапћући војника.</p 
нуо једноме нашем државнику: .</p> <p>— То је којешта од вас, то нема смисла —</p> <p>— Шта?</p 
уца на свога српскога брата...</p> <p>— То су ваше балканске ствари!{S} У осталом ја мислим, да 
чак у само подне и наставио...</p> <p>— То је немогуће! — пресече му реч глас из Армије.</p> <p 
нски вагон осветљених прозора.</p> <p>— То је последњи савет шефова српске војске! — рекох више 
и и по два пута и по три пута.</p> <p>— То је све једно, може се погинути и од једне ране као и 
у потпуковника Душана Глишића.</p> <p>— То је прво самоубиство, а биће их још.{S} Биће их!</p>  
лове као велике океанске лађе.</p> <p>— То гори варош! — узвикујемо престрављено сви и заустављ 
ке долине и целе јужне Србије.</p> <p>— То значи Београд опет да се напусти? — пита песимиста,  
пресече му реч глас из Армије.</p> <p>— То је могуће и тако је! — одговори капетан.</p> <pb n=" 
оздрављали и живо разговарали.</p> <p>— То би све било врло повољно — вели за столом код „Зрињс 
а ће се и Феризовић напустити.</p> <p>— То значи прекосутра биће затворен пут за Призрен?</p> < 
 би се морало појединачно ићи.</p> <p>— То онда значи — запитаће председник владе — да се војни 
Не видим — заустих да поречем.</p> <p>— То је моја судбина! — понови он још један пут — Одговор 
 се и по други пут за Багрдан.</p> <p>— То је тврђава, природна тврђава! — довикује један обвез 
чи?... — заустих ја забринуто.</p> <p>— То значи да тринаесту годину не можемо поновити.{S} Кад 
ад уверен у негативан одговор.</p> <p>— То значи? — додаће мало касније Престолонаследник — да  
јао на земљи измеђ мојих ногу.</p> <p>— То је само једна наредба, а имам их више — настави он — 
ј чети, — вели — после у воду.</p> <p>— То је штета, у воду може свако бити.{S} Зар вас нису мо 
и за неколико дана на Балкану.</p> <p>— То значи, ви не сумњате више да ће нас и Бугарска напас 
Да! — рекох, отимајући се сну.</p> <p>— То значи још један сат живота?</p> <p>Погледах је да би 
пута и по веће снаге од наших.</p> <p>— То значи?... — заустих ја забринуто.</p> <p>— То значи  
ечен и власти напустиле варош.</p> <p>— То значи?</p> <p>— И Качаник пао?</p> <p>— Који Качаник 
м.{S} Сећам се, упитао сам га:</p> <p>— То је твој сељак ваљада?</p> <p>— Није! — одговорио ми  
>Начелник се опет окрете мени:</p> <p>— То је све што се може урадити, госпођо.{S} Однесите дет 
а.</p> <p>— Верујеш ли одиста?</p> <p>— То је још једино што нам је остало, гола вера.</p> <p>— 
то нема смисла —</p> <p>— Шта?</p> <p>— То, што су вас напали Бугари!</p> <p>Други један, његов 
b n="682" /> <p>— Ал те ватре?</p> <p>— То су логори око вароши, шта може бити друго него логор 
слободити Скопље.{S} Је л’ те?</p> <p>— То јесте!</p> <p>— Али чекајте да видите како је бона с 
 да ће нас и Бугарска напасти?</p> <p>— То је више но извесно.{S} Напашће нас подмукло, као зве 
ема нама, према нашој граници?</p> <p>— То је истина... у осталом, да... сам факт се не може сп 
ас презире, кад вас је отерао?</p> <p>— То јесте, али ја ћу ићи за њим.{S} Ићи ћу овако непрест 
</p> <p>— А како је на фронту?</p> <p>— То не знам.{S} Начелник још није добио телефонску везу  
и диже главу.</p> <p>— Ја не знам да л’ то има негде у књигама записано — поче старац и не глед 
данас мртве и неме.</p> <p>— Ама, је л’ то истина? — пита пријатељ пријатеља и ако је већ десет 
чи и каже све.</p> <p>— Па добро, је л’ то ко видо својим очима, или је то само онако, глас? —  
вамо лево, ту је Брдица.</p> <p>— Је л’ то Брдица? — запита један чичица из трећега позива, ком 
 коње испред наше групе.</p> <p>— Је л’ то Грачаница, те ватре тамо што се виде? — пита један о 
а је леп и богат град.</p> <p>— А је л’ то наше?— пита војник.</p> <p>— Наше је, наши су га кра 
а твојих!...{S} Држи, дедер..а..а..аи!“ То већ износе из глиба запала кола.</p> <pb n="654" />  
дим.{S} Поменуо ми је светога Јована, а то је и наша <pb n="640" /> слава, она слава кад је мој 
непоколебљиво <pb n="28" /> поуздање, а то је поуздање већ половина наше победе!“</p> <p>Овај з 
овац, Липар, Дивљачко Брдо и Врбовац, а то значи, да су били већ пребачени на десну обалу Раље. 
не хранитеља а оно бранитеља куће.{S} А то ми је тако годило и тако ми је требало.{S} Осећала с 
Влада била одлучно противна.</p> <p>— А то значи, да је дипломатија споразума била противна.</p 
о једини излаз из ситуације.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Један политички и војнички препад, ма и 
команданата од 16. новембра пре подне а то је значило, да се одмах приступи повлачењу по реду у 
сија неког, па кад су преметали Турци а то било одвојено па не запазили, те он дао сад да се ис 
ујем сама, путујем са боловима својим а то је највернији пратилац на путу.</p> <p>— Нисам мисли 
 рањен?</p> <p>— Он је био контузован а то је много горе него да је био рањен.</p> <p>— Ју, гос 
и.{S} По њима, једно је било поуздано а то је, да је у Нишу ситуација сматрана много тежом но у 
едну банку.{S} Трговци сакрили сребро а то знам већ шта значи.</p> <p>Са Нишем се никако није м 
кидају месо усијаним кљештама.</p> <p>А то и беше одиста жена којој се откидала душа као да су  
или у београдским виноградима.</p> <p>А то јутро, то је било у среду 23. септембра, свануо је с 
те ви како је то велика душевна потреба то пијанство од болова.</p> <p>Веровао сам јој јер је о 
 тако добро, да је тако боље, да држава то чини зато да би склонила децу од непријатеља те сачу 
требу да их позлеђујем.{S} Мене одржава то непрестано дражење, то непрестано мучење душе.{S} Ка 
женама и децом а без оружја?{S} Не бива то, него сви да кренемо; сви овако како смо, па шта нам 
 да казује да то тако треба да буде, да то тако мора да буде.</p> <p>У осталом, што се дубље га 
ећајима да, и ако се враћа Отаџбини, да то ипак није она.</p> <p>Сличан осећај никао је у мојој 
 ту!{S} А кад већ дође последњи час, да то драго тело спусте у гробницу, тек видиш целу целцату 
 да је крај друма!</p> <p>— И ко зна да то нису бегунци, они пред нама?</p> <p>— Зар да заноће  
и да ће разбити врата али нема снаге да то учини.</p> <p>А дућани затворени и дебели капци спуш 
Еј, благо мени, рекох, само дај Боже да то буде!</p> <p>— О да знате, господине, како ми је бил 
ушношћу и изразом који као да казује да то тако треба да буде, да то тако мора да буде.</p> <p> 
 рекох, кад се врати да га оженим те да то имање заједно подржимо.</p> <p>Причао ми је и даље о 
о сишло тамо негде иза планина, биће да то вечерње гласи.</p> <p>Сви дигосмо главе, сви се у то 
 је већ извесно да мора умрети, жели да то што пре буде, да се самртник не мучи.</p> <p>— Пожур 
војима понео, нити је хтео дозволити да то ја чиним.</p> <p>— Лакше ми је, лепо га ожалисмо!{S} 
ко нишких дипломатских имена, уверен да то даје нарочиту драж његовим речима — имају не само ув 
рбију.{S} Престолонаследник је остао да то учини заједно са <pb n="572" /> војском и од јуче уј 
сад налази мећу дивљацима и да је можда то баш та ватра на којој ће га пећи.{S} Немачке су стар 
а и нека буде — брани се онај — ал онда то не значи да је сутра већ последњи дан Скопља.{S} Ева 
</p> <p>— Разуме се да нисте успели, за то што сте српски књижевник.{S} Да сте били београдски  
е је дотле у себи претурао.</p> <p>— За то да патиш!{S} Тако ти је суђено па ето ти! — одговара 
ма шта запазе, што би им дало повода за то.</p> <p>— Видите ли ви људи да је на овим колима нек 
и нема више Србије, војска је остала за то да се и она повуче.</p> <p>Са старим је Краљем опет  
ите на мени ово аустријско одело, па за то не верујете?</p> <p>Нисам му рекао да ли верујем, те 
и избразданоме лицу, видело се да је за то време преживео најсвирепије душевне патње.{S} Гледао 
ко сати пробавио сам у соби, нити је за то време кога звао к себи, нити га је ко год узнемирава 
тају они грешници који су ишли пешке за то што си ти вукао фотеље.</p> <p>А купаца је ипак било 
поверени а млад потпоручник, који се за то спремао, коме је то каријера, који је свој живот пос 
оване, преморене и без хране; зар се за то ником не одговара?{S} Друго је, ако збиља услова има 
ну и промени се у лицу — А ја сам те за то звао на телефон; хтео сам те умолити... да... мислио 
њему довољно учинио.{S} И колико сам за то мало дара срео благодарности код ових несретника, ко 
 ране зоре до мрклога мрака.{S} Нико за то <pb n="634" /> време од мојих није долазио да ме оби 
ришао, појмио сам шта ју је заковало за то место на коме је.{S} Недалеко од храста лежао је јед 
 /> опасностима и тешкоћама и све то за то да једне мрачне ноћи, на сред пустога друма, овде у  
сазнала да ми је син погинуо.{S} Ето за то сам његову смрт, мој највећи бол, примила као нешто  
бљи, према трећој још грубљи.</p> <p>За то време стизале су и улазиле у тај обезбеђени вагон, п 
 свему овоме што смо разговарали.{S} Ја то разумем и, ако хоћете, чак пристајем уз вас у осуди  
и страхом остале.</p> <p>— Признајем ја то! — брани се учитељ — ал не признајем да је једно ист 
зуј ти мени све чега се сећаш, волем ја то да слушам.</p> <p>— Е, ако волете, онда...</p> <p>Он 
 овде ни тридесет кила.{S} Понео бих ја то и сам ал не могу, имам сипњу.</p> <p>Он понуди под и 
а Краља.{S} Али дечица домаћинова, која то још нису умела осећати, чувши да се под њиховим кров 
ебе — Кад би имала... кад би ми ти дала то поњавче?</p> <p>— И мени је, боме, то сва сиротиња ш 
олети?</p> <p>Што је више зора освајала то је и студен, она рана јесенска студен, бивала све ја 
опло греје.</p> <p>А што и не би сањала то, кад ето Новица већ пристао, стао већ у службу рибар 
велите, Врховна је Команда и предложила то?</p> <p>— Да!</p> <p>— Па?</p> <p>— Чујем да је Влад 
а при тој моменталној светлости опазила то.</p> <p>— Мени? — пренух ја и посече ме по души осећ 
, бранећи Београд, али је мајка мислила то су само голе речи неискуснога детета од шеснаест год 
 сте окупили са тим концертима, не ваља то, богами, не слути на добро“!</p> <p>Но сем концерта  
г, у туђину; па ево сад се опет понавља то и са истога места.</p> <pb n="720" /> <p>— Да! — одг 
</p> <p>— И зашто он више не представља то?</p> <p>— Јер... — заусти и замисли се, дуго се зами 
пља, тако да је од Приштине до Прокупља то била једна бескрајна поворка кола која је непрекидно 
аш повући фигуру па да направиш мат, на то и ни на <pb n="39" /> које друго.{S} Е, сад нека дођ 
ени да ту крај ватре проведу ноћ.{S} На то их је определило што су ту ван вароши затекли логоре 
лка о своме најранијем детињству.{S} На то смо је изазвали оном гомилом питања којом деца тако  
мушкарчића казује прву мушку реч.{S} На то смо ми мајке навикнуте, али се увек заваравамо да су 
докуменат, који ће потврдити да се и на то мислило.{S} Али, да ли се Врховна Команда постарала  
" /> <p>— Они су се свакојако решили на то, пошто су се тачно обавестили о ситуацији.{S} И за н 
збуњено, неспремна ваљда да одговори на то питање и погледа ме својим тихим и угаслим погледом, 
њем, да му ја доиста могу одговорити на то питање.</p> <p>— Па ево, ово је крај!</p> <p>— Које? 
цу, по коси и по оделу.{S} Навикнути на то, ми смо брисали само очи од блата, као оно у купатил 
нду! — пресече војвода Мишић спреман на то питање.{S} Затим узе реч и поче у детаљима да разлаж 
о па нека каже: „Ама ја не бих волео на то поље!“ Шта ће да му кажеш ако си прави шахиста?{S} Р 
ма видели?</p> <p>Ја нисам одговорио на то питање а осећао сам да би и у овоме тренутку, кад ми 
р да будете сачувани.{S} Надлежни су на то могли да мисле.</p> <p>— Ах, господине! — кликну он  
што се шећкаш!</p> <pb n="353" /> <p>На то се онај правда да је био по воду или ишао да обиђе к 
звуком, звуком неискрености.{S} А храна то је вера, вера у оно што има доћи и ради чега се подн 
а ока кад год Новица туда прође.{S} Зна то мајка, није се њој поткрала тако драга појава, која  
 шта је хтела последњим питањем.{S} Она то виде и додаде сама:</p> <p>— И онда, нема више Србиј 
 Бугарска ако би нас напала.{S} Али она то неће!{S} Да је смела, не би она пропустила онако зго 
е једног Француза и једнога Енглеза, па то је доста.{S} У Европи не придају никакву цену балкан 
 с овог поља може да се направи мат, па то ти је.{S} Разумеш ли сад!?</p> <p>Суви господин смаг 
 морала на три фронта да се бије.{S} Па то је већ имала једанпут и то је одвело у Букурешт.</p> 
зовић пао...</p> <pb n="354" /> <p>— Па то бре ми нисмо сигурни ноћас овде, шта је од Феризовић 
пало.{S} Тако се бар шапће.</p> <p>— Па то се кљеште стежу са свих страна?</p> <p>— Са свих стр 
оје? — пита онај мрзовољни.</p> <p>— Па то, за Немце и за Русе и Енглезе и Французе.{S} Он те с 
е, повукла се већ у Липљан.</p> <p>— Па то данас сутра може још да нам буде пресечен и пут за П 
 Које то? — пита га младић.</p> <p>— Па то што песма казује.{S} Зар је било некада тако злих ви 
боди, али при каквом штабу.</p> <p>— Па то је то, госпођо.{S} А шта значи у штаб, него извући с 
рабар?{S} Ето, то питам ја?</p> <p>— Па то јесте...</p> <p>— Е, а „Карађорђева Звезда“ се даје  
/p> <pb n="144" /> <p>— Па?</p> <p>— Па то би значило да горе баш сасвим не ваља.</p> <p>Или, а 
 им деца била у овоме рату?</p> <p>— Па то ви оптужујете цео свет?</p> <p>— Не, не оптужујем се 
p>— Хо, брате, баш не могу да заспим па то ти је!</p> <p>— Што, тврдо? — пита га његов сусед.</ 
ључати кућу?</p> <p>— Закључати?{S} Шта то вреди?{S} Ал ако, закључај, дај ми!{S} Хоћу да понес 
души, па да крене даље.{S} Па ипак, кад то дуго траје, досади свету тапкати у месту где се од с 
ари и о снагама којима располаже, а кад то изврши, зазвони кроз телефонску слушалицу војводин о 
 на устима Црнољевског Кланца.{S} А кад то буде, тада смо затворени као у мишоловци; сви, сви с 
сам ја овде још нисте робови; имате кад то да будете.{S} Наређујем да се бела застава скине!</p 
у и две сестре, имам и вереницу — и кад то помену а њему наиђоше сузе на очи, те их обриса и на 
м је првим зрном била нађена, те би сад то поновила, а чим би то било, пешадија би налетила на  
 све то испуњава мирис карбола.{S} Свуд то исто где год сам прошла.{S} Најзад сам отишла у трећ 
ник па мораш.</p> <pb n="358" /> <p>— Е то је оно!</p> <p>Разговори се већ воде полугласно, виш 
њиве, без ливаде, без стоке.</p> <p>— Е то јесте!</p> <p>И тако се међу старцима наставља разго 
е, Брегалница, Цер, Елбасан... све, све то да му буду олакшавне околности.{S} Јуче су видиш спр 
тискање, праштање оних који одлазе, све то надвишава гласове топова који су се јутрос рано, док 
азак преко Румуније.{S} Ето видите, све то пише ту и све се то нама званично и поверљиво саопшт 
ци забележио и сачувао.{S} Па ипак, све то казивање ја нећу успети да изложим њеним речима, јер 
Све се то скрхало, све се измешало, све то извире из разних улица, гуши се, саплиће, гура, тума 
рови осионих источњачких бегова.{S} Све то лежи пусто и глуво; леже мртва једно крај другога дв 
ће ствари и свих могућих облика.{S} Све то сручено и бачено без реда једно на друго, представља 
из мангала распростире око себе.{S} Све то изгледа тако тајанствено, као место састанка нечасти 
а децу своју да утеше и охрабре.{S} Све то спустило ствари крај зида од ограде начелства, савил 
 дну зида, коју су пацови разрили — све то осветљено полусветлошћу свеће и оним светлим руменил 
а, надире гуши, крха и судара.{S} А све то обавија густ снег и страховита мећава и онај сутон к 
клањај се за времена, него после да све то загуши!</p> <p>Под столом се протеже један спавач и  
 целу кафану најлепшим надама — кад све то не би било тако, онда би значило да смо ми, који се  
p> <pb n="90" /> <p>— А зар не може све то бити изненада?</p> <p>— Изненада? — Та идите молим в 
је зборио мој бабо!</p> <p>Ма да је све то говорио са мало гордељивости, глас му је по где и гд 
 се умири.</p> <p>— А мислите да је све то лаж? — покушах ја да наставим разговор.</p> <p>— А з 
е спасли Косовскога ропства; али је све то било недовољно.{S} Светина је куљала, куљала из разн 
а се дешавало напољу, те зато ми је све то било чудно.{S} Па и пред болницом било је тако исто. 
нази непријатељевој, увиђао како је све то не само недовољно но управо бедно.</p> <p>Капетан за 
ија очас изменила.</p> <p>Официр је све то говорио јетко и дигнутим гласом гужвајући ону наредб 
е стока, убрљала се кола и једва се све то извлачи и једва креће.</p> <p>И ако је заједничка не 
журити!... — шапће он, желећи да се све то што пре сврши, да што пре пође, да што пре напусти к 
и да сте били на моме месту, да сте све то својим рођеним очима видели?</p> <p>Ја нисам одговор 
децом, женама и старцима.</p> <p>Уз све то, око кола и измеђ њих пешачи маса света попрскана бл 
ве и што може да вуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено сеном, брашном, покућанство 
 и што може да повуче запрега.{S} И све то натоварено и претоварено сеном, брашном, покућанство 
а да код куће сачекају мужеве.{S} И све то ври и кључа као у мравињаку.{S} Око столова се начет 
 лица, неумивене и изгладнеле.{S} И све то лута кроз улице и тражи хлеб.{S} Иде од дућана до ду 
ељском ватром, замишљао.</p> <p>— И све то можда зависи од једног јединог топовског метка! — ша 
 топовски пуцњи отуда са Карадага и све то потсети ме на оно учитељево упоређење са усијаном пл 
и и госпе у чистим белим кецељама и све то испуњава мирис карбола.{S} Свуд то исто где год сам  
="685" /> опасностима и тешкоћама и све то за то да једне мрачне ноћи, на сред пустога друма, о 
ма и са служавкиним пријатељицама и све то улази мирно у вагон, улази и седа на обезбеђена мест 
>Чачак је тада крцао од избеглица и све то престрављено и забринуто, сабрано у гомилице, стајал 
и, читали новине или играли карте и све то тихо и шапућући.{S} Ја сам седела крај његове постељ 
војници, регрути, нове придошлице и све то полеже по столовима и испод столова, тако да пре лич 
нила да још једном понови.</p> <p>И све то можда, зависи од једног јединог топовског метка.{S}  
је са Качаника и Црне Горе, зар вам све то не казује, да је ово крај?</p> <p>— Дакле, чују се т 
дало — вели несретна мајка, јер сам све то гледала кроз сузе, носећи на рукама мртво дете и лут 
 ће се спрдати.{S} Не љути се, него све то прима и само се насмеши као дете кад се смеје.</p> < 
а сазнала.{S} Можда је сам Бог хтео све то тако да буде, да би мене очвршћао у болу.{S} Хвала м 
p>Вратила сам се мало умирена и ако све то што ми је рекла није било Бог зна шта.{S} Али је мој 
родицом, јецао је.</p> <p>— И зашто све то? — уздану један гласно настављајући вероватно ред ми 
 изашао силан свет на улицу, па нас све то гледа, нас аустријанце, нас непријатеље.{S} Наиђоше  
вити змаја са истока.</p> <p>— Ја у све то не верујем! — тврдио ми је познаник који ми је ова п 
ова остала слободна.</p> <p>Била су све то деца, млада као роса, још неогарених усана, тек одво 
а.{S} Краљеви немају ту моћ, војсковође то нису кадре али ви сте осећај, ви сте мисао; а осећај 
 друмом у Косово, био <pb n="229" /> је то читав покрет, била је то у пуном смислу речи сеоба н 
 И видите ли — додаде официр — каква је то игра судбине, како је то фатално, да се баш ово мест 
S} Реко нам је, да морамо трпети, да је то за образ наш и за веру нашу и за живот деце наше; ка 
убав, и њему причињава бол.{S} О, да је то први бол коме је он сведок!{S} Дубоке бразде на стаб 
олстоја.</p> <p>— Мислите ли зар, да је то Никола први запазио?</p> <p>— Рецимо његова околина  
д шећера.{S} Она су несвесна тога да је то била последња мирна ноћ у њиховом невином животу и д 
{S} Наши су официри мислили ваљда да је то храброст, али је то била грозница, <pb n="639" /> гр 
а борба, он није знао рећи.{S} Ма да је то бомбардовање, које је он преживео, учинило тежак ути 
="464" /> је пало вече/ видело се да је то пожар и то велики пожар.</p> <p>Тек смо сишли низ др 
е.</p> <pb n="321" /> <p>Сетих се да је то онај млади поднаредник који је самном и са учитељима 
лини, опазили ватре те нам рекоше да је то Суха Река где вечерас морамо заноћити.{S} Небо, које 
S} Отишла сам, али ми тамо рекоше да је то војна болница и упутише ме у општину.{S} Рекоше ми д 
рамота ме што сам човек!</p> <p>И да је то бар једина бона и мрачна слика на овоме путу.{S} Пун 
ао лака и ведра срца и не слутећи да је то година која ће донети догађаје које је прошла година 
гу! — одговара дечко и не слутећи да је то Краљева рука на његовом рамену.</p> <p>— А хоћеш ли  
>— Зашто? — запитах је, осећајући да је то само бол, тежак бол који сви овога часа подједнако < 
ра (по даљем разговору видела сам да је то био момак у неком новчаном заводу београдском):{S} К 
 ви сте Скопље напуштали са вером да је то привремено, да ћете се за који дан вратити, да ће ст 
аве.{S} И ако још будан и свестан да је то сан, ја нисам имао снаге да му се отмем већ сам му с 
ји се сад дешавају; или је осетио да је то оно поколење, које ће донети суд о томе да ли је ово 
а.{S} Да ли је у томе часу осетио да је то, што је сад на његовим коленима, оно поколење на кој 
рамо.{S} Ко је од нас тада слутио да је то последњи поглед на смрт осуђених?{S} Па ипак, било ј 
кче изгледало.{S} Јасно се видело да је то некакав пожар који се ширио и у ширину и у висину, т 
бузе ме још већи страх кад спазих да је то пуста и порушена кућа, без врата и без прозора, ма д 
огинуо.{S} То толико.</p> <p>— Можда је то само глас, можда није погинуо.{S} Бивало је то! — по 
у Призрен, сат и по од границе, онда је то последња реч о ситуацији! — умирује опет доктор.</p> 
но ће бити већа ватра.</p> <p>— Онда је то можда логор?</p> <p>— Какав логор?</p> <p>— Можда на 
 из Ниша, из Скопља, па знају колика је то невоља ако се човек за времена не уклони; ту су биле 
 n="229" /> је то читав покрет, била је то у пуном смислу речи сеоба народа.{S} Када су прва ко 
излије у великим количинама.{S} Била је то последња ноћ коју су провели под својим кровом они н 
уће и ко други оно што казује, а она је то сматрала као своју исповест, којој сам ја самим случ 
дан део њене историје.</p> <p>Одиста је то чудна игра судбине!{S} На једном парчету земље од не 
е успе нема је а ако се не успе, шта је то што ћемо изгубити кад је већ све изгубљено? — рећи ћ 
на! — признадох ја убеђен — Али, шта је то што је вас опредељивало да напуштате вароши без вере 
ик је на стражи, војник чува!{S} Шта је то у овоме часу што се може сачувати, <pb n="567" /> ка 
ску, па ипак они иду за нама.{S} Шта је то што их везује за нашу судбину?{S} Разумем оне, међу  
оследњем тренутку прискочити.{S} Шта је то њој да из Одесе пребаци војску у Варну, ништа, шала! 
 јединица, у колико их имамо.{S} Шта је то што би обезбедило јединство акције?{S} Ако се свако  
>Чему ли је слична ова прича?{S} Шта је то у њој што изазива бол у мојој родитељској души; шта  
д.{S} Чега има ту поверљивог?{S} Шта је то што се ту да сакрити или што би се могло сакрити? —  
вагона, двоји те две судбине?{S} Шта је то што је оне тамо определило да пођу једним возом а ов 
 пред општинску зграду.</p> <p>— Шта је то? — грмну капетан с коња сакупљеним одборницима са бе 
 да може борбу примити?</p> <p>— Шта је то, питате?{S} Вас су тешиле билетени и варљиве вести,  
редбу у снажној шаци.</p> <p>— А шта је то што вас уверава да се то одиста и не дешава? — покуш 
е можеш ногу извући.</p> <p>— Па шта је то тамо напред, што не пође неко?</p> <p>Најзад један н 
роз невоље и опасности.</p> <p>И шта је то што у овоме тренутку, пре но што возови крену, сем ј 
 па шанцем потера напред да види шта је то тамо.{S} Морао се дуго пробијати док је допро до мес 
а ми се повраћала.{S} Ја не знам шта је то било у њима што ме је охрабрило?{S} Када сад, далеко 
Боље је, боље.{S} Не знаш ти још шта је то гладан човек.{S} Гладан човек је гори од гладна звер 
ољи се човек обраћа човеку.{S} Срећа је то, која разорава наук Божји и отуђује ближњега од ближ 
је рањено, ја се ни сад не сећам кад је то могло бити.{S} Била сам два три пут у близини гранат 
куле на ногама и блуза и кошуља, све је то било умрљано крвљу а сем крви исушила се по оделу и  
а и неиспитана историја.{S} Све, све је то пропало или ће пропасти, јер непријатељ који иде за  
вољу и обећавала победу.{S} Све, све је то он у овом часу можда прелазио мислима и подајући им  
ићанина оборила Ћаја-пашу — све, све је то лежало по <pb n="223" /> потоцима и по блату, по дру 
!{S} Ама целим путем кола, коњи, све је то потребно за рачунске књиге, а кад тамо а ти на колим 
иш оно тамо, они крстићи у реду, све је то војска, српска војска.{S} Ово је већ четврта година  
тране мисије и наша сиротиња.{S} Све је то кренуло нарочито тим путем што је Краљ туда кренуо,  
ри: сандуке, кофере, дењкове.{S} Све је то ишло тихо, пажљиво, шапћући, без уобичајене ларме у  
аилази сок и обнавља живот...! — Све је то млади уметник изговорио брзо, са пуно заноса и топло 
у.</p> <p>— У сталну болницу?{S} Где је то?</p> <p>— А ко ће га знати, зар их је мало.{S} Редом 
Однесите дете у капелу.</p> <p>— Где је то?</p> <p>— На гробљу!</p> <p>— Немам ни сандука.</p>  
еши га његов сусед.</p> <p>— Ама где је то тамо?</p> <p>— Тамо — учини сусед — зар ја знам где. 
оручник, који се за то спремао, коме је то каријера, који је свој живот посветио војничком зана 
ом, гледајући у стрму уличицу — коме је то могло пасти на памет да вуче ова парадна дворска кол 
 војник; војник у оном смислу у коме је то био мој муж и може ме дочекати пребацивањем које сам 
е од пресуде до извршења.{S} Осећање је то срамоте које изазива војникове сузе, осећање оне нај 
а и невоље и да бегство првога, који је то име носио, није значило напуштање народа и народне р 
них?{S} Па ипак, било је некога који је то слутио.{S} Крај друма, на једноме камену, видео сам  
 у очи.{S} Ох, несретна мајко, да ли је то био поглед праштања или молба за помоћ?{S} Када сам  
и га је ко год узнемиравао.{S} Да ли је то био одмор, који је Краљ хтео себи или се одао новим  
ја из оне тамне масе.</p> <p>— Да ли је то Пећ?</p> <p>— Шта може бити друго?{S} Има већ четири 
уд ситну пару да удели.</p> <p>Да ли је то саучешће које невоља јача у човеку или предрасуда ил 
мислили ваљда да је то храброст, али је то била грозница, <pb n="639" /> грозница од страха ваљ 
јку бранио, ко би Србију?</p> <p>Али је то био обичан разговор, често понављан у свакој кући гд 
, је л’ то ко видо својим очима, или је то само онако, глас? — пита у једној гомилици војни лек 
не би узнемирио онога што умире; или је то можда почасна стража крај ковчега онога који је већ  
} Да ли што сам већ имала одлуку или је то био умор који ме је савладао?</p> <p>И уторак је сва 
лом српски понови на истом месту или је то изабрано место храм бола српскога, где се уздиже жрт 
 српскога Краља у руци, изгледало ми је то као празник неки а не као рат.{S} Сад не морам пуцат 
 /> грозница од страха ваљда, јер ми је то била прва борба у животу, па одмах јуриш.{S} А можда 
 као звоно под сводовима.{S} Па ипак је то био свечан, врло свечан помен.{S} Цркву је испуњавал 
ли нас лажу или и њих лажу.{S} И док је то чињено тамо, док смо се борили, ајде, још разумем.{S 
 и непоколебљива одлука!</p> <p>Краљ је то рекао тоном, на који није желео поговора...{S} Његов 
p> <p>— Где сте ви то читали, ко вам је то казао?</p> <p>— Па мобилишу.</p> <p>— Нека мобилишу, 
а погибија чобанчетова; све, све нам је то изгледало као бајка, онако исто као змија младожења  
ће нас раставити од ње.</p> <p>Тужан је то растанак био, тужан као кад се деца праштају од мајк 
а до зоре ваљало је кретати, јер зао је то сан који мраз намеће, ваља га се покретом отргнути.< 
евима зида брда мртвих витеза; мисао је то што топлом крвљу роси наша поља и наше горе.</p> <p> 
ашим бојним пољима за слободу; мисао је то, што пред нашим шанчевима зида брда мртвих витеза; м 
м гробну плочу и васкрсава.{S} Мисао је то што гине на нашим бојним пољима за слободу; мисао је 
 се из ових биографија сазнаде какво је то красно друштво на фијакеру.{S} Да ту одвратност још  
о дах љутога вечерњега мраза.{S} Био је то звук звона, које је негде у даљини тихо јецало.{S} К 
 и једнога старога познаника.{S} Био је то онај виши чиновник са скопљанске железничке станице, 
о једног пријатеља из Скопља.{S} Био је то један од оних ваљаних младића који ми се одушевљено  
уца најпре тихо а затим јаче.{S} Био је то потпоручик који је довео собом једног ордонанса.{S}  
ош ме бриди бол, још ме пече.{S} Био је то онај крти смех лудака који се цери кад спази икону.{ 
озом много значајнији путник.{S} Био је то млади дипломата из Министарства Спољних Послова, кој 
а сам, господине, Новица!</p> <p>Био је то општински ноћни стражар Новица, који је ту службу до 
из којега се није вратио.</p> <p>Био је то тежак удар за мене и велика брига примити троје недо 
сам кораке не би ли је стиго.{S} Вио је то заробљеник подрпанога али потпуно крвавога одела.{S} 
 па лепо проспавај!</p> <p>— Ама, ко је то унутра? — продра се онај с поља још званичније и уда 
 ће тако ваљда целу ноћ.</p> <p>— Ко је то? — пита онај глас из дима који се стално буни кад на 
престрављена наслоних на кревет. „Ко је то?“ — шаптала сам, једва сам сама себе чула.{S} Споља  
а у црнини?{S} И, <pb n="666" /> ако је то привиђење, зашто осећам једну неодољиву потребу да ј 
ј смрти има бар толико утехе — и ако је то једној мајци недовољно — да је његова смрт била једн 
Реком.</p> <p>Како је то тешка, како је то суморна зора, која се оглашава једном смрћу!</p> <p> 
цир — каква је то игра судбине, како је то фатално, да се баш ово место где сагоревамо последње 
ве насмејано, све невино.{S} И, како је то годило премореној ми души и раскрвављеном срцу!{S} К 
е испуњавала пусту кућу.{S} Ох, како је то била дуга ноћ!{S} Изгледала ми је читава вечност!{S} 
зе Дунав.{S} Ви треба да видите како је то страшна слика, кад и војску и народ напусти уверење  
ам и клонем.{S} Ох, не звате ви како је то велика душевна потреба то пијанство од болова.</p> < 
јд, кажи нам, мала, све по реду како је то било и шта је било? — поче начелник врло благо.</p>  
владала над Сухом Реком.</p> <p>Како је то тешка, како је то суморна зора, која се оглашава јед 
ам ја пошао за својом памећу ал тако је то, кад ја у последњем тренутку хоћу да слушам стратеги 
ну метара слободне Србије!{S} Колико је то малено, колико сићушно, колико безначајно, па ипак д 
и ако нико од нас није појмио колико је то, сем најстаријега који, да би показао разумевање у ц 
шеним одговорима, имитујући у колико је то могуће Пашића, покушавао своме путу у Солун да да ча 
 глас, можда није погинуо.{S} Бивало је то! — покушах да га тешим.</p> <p>— Истина је, срце ми  
{S} Свакоме који је сазнао што, мало је то и увек верује да постоји још што, што он није сазнао 
али при каквом штабу.</p> <p>— Па то је то, госпођо.{S} А шта значи у штаб, него извући се.{S}  
/> и погрешкама овога или онога, што је то повлачење тако а није друкче изведено, о жртвама кој 
у требало би забележити по томе, што је то борба растурених јединица, малих, усамљених јединица 
вредљива фраза, кад се каже зато што је то ред, кад се каже из учтивости.{S} Учтивост је у најч 
! — одговори онај.</p> <p>— Ама, зар је то могло у истини да буде? — запитаће један трезвен ста 
и или интендантуре, али није то, већ је то кућа, у правом смислу речи кућа госпође потпуковнице 
ојој се Турци помињу и веровао да му је то довољно знање.</p> <p>— Шта су Турци? — учини нана,  
т пушака у груди.{S} Он то зна, њему је то саопштено и све ово што му говоре другови, не тиче с 
Цера давно је прегорео свој живот; није то ни осећање туге за својом кућом и породицом, од који 
е пред признањем своје срамоте.{S} Није то жалост за животом <pb n="146" /> која је те сузе иза 
јер смо дуго, врло дуго чекали.{S} Није то необична ствар да се покрет заустави и стоји у месту 
ало младићско одушевљење.</p> <p>— Није то за вас! — велим му.</p> <p>— Зашто да није.{S} Предс 
их столова и постаје општи.{S} Кад није то, већ кад свако за се разговара, укрштају се речи и р 
јске области или интендантуре, али није то, већ је то кућа, у правом смислу речи кућа госпође п 
па точкове.{S} Док су момци из батерије то радили, командир сјахао с коња те да мало протегли н 
гарете или да је угасе.{S} Ћутање, које то прати, даје о ој слици пуну тајанственост.</p> <pb n 
 и исцепао целом дужином.</p> <p>— Које то? — пита га младић.</p> <p>— Па то што песма казује.{ 
 се ни на коме дуже.</p> <p>— А од које то силе бегате? — пита нас арнаутин.</p> <p>— Од Аустри 
ге довољна и она.{S} Теши те и обмањује то што је он ту, што је његово тело још ту, што га још, 
а, само су <pb n="31" /> још подржавале то поуздање у нама.{S} У сукобима, који су настали на н 
 близине.{S} Сви се згледаше.{S} Одакле то сад?{S} Сви нетримице почеше посматрати и пратити св 
оптања.{S} Што смо дуже газили у невоље то самоодрицање било је све општија појава и јасно се о 
о ђака који не зна лекцију — Уверава ме то, господине, што Бугари у овоме тренутку појачавају н 
цама, по кућама, по улицама.{S} Није ме то преплашило мене ради али њега ради.{S} Прође ми кроз 
е.{S} Почело је сад тешко да дише те ме то још више преплаши.{S} Волела бих да се трза као рани 
 те да попрскам чело и очи, не би ли ме то освежило.</p> <p>Друм још мртав, по где и где ничу и 
ра дан један пријатељ — Узнемиравало ме то што синоћ није стигла дивизија.{S} Почео сам да сумњ 
ронту.</p> <p>— А горе?</p> <p>— И горе то исто.{S} Једна дивизија код Зајечара и друга код Кња 
 <p>— А шта је то што вас уверава да се то одиста и не дешава? — покушах ја да га умирим.</p> < 
е однекуд и пива и вина и шампања да се то одушевљење поткрепи.</p> <p>Док се у доњој соби одуш 
Треба имати необично снажне живце да се то издржи!“ И, пошто су утврдиле да такве живце немају, 
ова загледа познаде по броју људи да се то његова извидница враћа те јој похита у сусрет.{S} По 
Није клонуо или бар није дозволио да се то на њему примети.{S} На лицима је осталих његових сар 
 бегства настала тек од момента, кад се то уверење потпуно изгубило.{S} Питајте, па ће вам и са 
Аустрије, Немачке и Бугарске.{S} Кад се то већ није могло кроз телефон докучити, очекивали смо  
е без муниције и силна стока.{S} Све се то скрхало, све се измешало, све то извире из разних ул 
ступа а пред појавом непријатеља све се то збира, образује војску и туче непријатеља организова 
вских кара и товарних коња.{S} И све се то измешало, и кола и људи и стока и све се тиска, све  
у руци и са товарима на леђима и све се то сручи на тесни простор пред начелством да, приправно 
и сећања и представе и опажања и све се то колутало, преплетало, тискало и мешало без реда, без 
{S} Ето видите, све то пише ту и све се то нама званично и поверљиво саопштава.{S} А место свег 
 оволики број али у Призрену уредиће се то.{S} Извесно ће се уредити.</p> <p>Када сам у томе тр 
 четврти сата.{S} И ко зна колико би се то одоцнење још продужило да се отуд, путем који води и 
ар је сиротиња тако раскошна?{S} Или се то неко Богу моли или неко светлошћу одгања страх од ху 
тишла <pb n="431" /> сам опет али ми се то сад увртило у главу да будем болничарка.{S} Шта би м 
главе становника куће.{S} Само, да л се то тек сад крха кров или ово већ пуцају темељи и љуљају 
о и без разлога отворити.{S} И таман се то сврши и загреја хладан ваздух, којим нам се била нап 
Где ће и да изнесе главу, видиш како се то гине.</p> <p>— Кад је погинуо?</p> <p>— Не знам!</p> 
сви једновремено да почистимо колико се то може учинити, јер се толико велики слој ђубрета наго 
/p> <p>Краљ обрати пажњу на ове речи те то даде ађутанту још више маха и настави:</p> <p>— Ви,  
рода, спава магиским сном.{S} И гуши те то мртвило, онако <pb n="652" /> као што те гуши тишина 
може ни сад да стане чврсто и ви кажете то је све једно и још кажете, лакше је бити рањен него  
 снажног.</p> <p>— Па што не забележите то?</p> <p>— Ја?..{S} Не умем!{S} Није ми до тога а и н 
 /> имала... али вас молим, не говорите то, човек ми је поверљиво казао.</p> <p>Сиромах доктор, 
шћу — Хоћу, па ако сте писмени запишите то, вредно је записати.</p> <pb n="169" /> <p>Ја ућутах 
 /> <p>— О, вређајте их, не избегавајте то.{S} Ја волем, ја желим да се они не успавају у мени, 
дан непознат млађи човек — Ухватили сте то креманско пророчанство па га растежете као армонику, 
а је ма чега било у њима и мислим да ће то, што је на мене тако снажно утицало, бити прва топла 
дољубивим покретима.</p> <p>— Као да ће то они знати.</p> <p>Неће знати и не би знали, али ће с 
 отаџбину.{S} И ако је свако знао да ће то бити, да је решено, да је одлучено, ипак је очајно к 
; то је само грозница од ране, проћи ће то! — тешили су ме они исти и истим оним гласом као мал 
ми.{S} Је ли било чисто или није, ко ће то у мраку видети; тек ваљало је заменити ону прву крпу 
ести.</p> <p>— И кад би знао, колико ће то све да траје — наставља онај за мојим леђима, шапћућ 
мо ми гинути овде колико хоћемо, њих ће то тешко ганути а како су кратковиди могли би и онда ча 
ду“?{S} А нек Бог да само здравља, неће то мој Никола оставити тако.{S} Ако и не буде Србије, н 
лога фронта, мислили смо још увек, биће то какав локални напад, као онај неки дан код Кадибогаз 
у.{S} Сећам се, не знам само да ли беше то у Осечини или на Завлаци, заноћили <pb n="362" /> см 
нђали и протестовали, ућуташе и примише то саопштење са саучешћем.{S} А кад после неколико трен 
који су имали кола, решише некако лакше то питање; распрегоше кола ту на сред друма, онако у ре 
лико много да се није могло дисати а уз то нас је и онај задах гушио.{S} Помислила сам да би то 
 не одмара се ни дању ни ноћу.{S} Па уз то нигде хране а ноћи мразне, те стока незбринута, нена 
све што се нађе по кућама.{S} Однеше уз то још и све чарапе, кошуље и сву преобуку.{S} Зато сад 
твом, децом, женама и старцима.{S} И уз то још, око кола и измеђ њих, пешачи маса света, попрск 
носе свој тежак товар бриге и бола и уз то нешто имања, колико је могло стати у оној кутији, ке 
оје мишљење али се видело да је и он уз то гледиште.</p> <pb n="711" /> <p>— Могу имати права п 
ега се на велике јаде дошло и ма што уз то, што се могло купити од пиљара, од бакала или са кас 
ра, отпочне повлачење ка Андријевици, и то овим редом!{S} Друга Армија путем на Чакор а Прва Ар 
у с аутомобила у блато и кад вечерас, и то ако буду успеле да се догурају до ћевапџијине тезге, 
а и дотле, из Битоља се за један сат, и то железницом, прелази у Грчку, где је човек одмах обез 
ада су ђенерали решавали о повлачењу, и то је нагнало војводу Мишића да понова сазове командант 
них сила и оне у Софији и оне у Нишу, и то у толикој мери, да је <pb n="70" /> један од нишких  
 хоћу да слушам стратегијски план!{S} И то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на 
ао последњи тренутак за спасавање.{S} И то тумачење није било нетачно, у толико пре што је већ  
 свих матера и трагедије све деце.{S} И то је оно само што сам ја за један час видела а колико  
м и као да нешто страховито букти.{S} И то све јаче, све јаче...{S} Сви смо напустили собе и дв 
ту, тако је поуздање владало тамо.{S} И то поуздање отуда, поче да се шири полако и постепено и 
о војске, њих комисије ослобађају.{S} И то да је бар синове, већ и шураке и друге рођаке.</p> < 
 и почети посао сам на своју руку.{S} И то ће бити доба које сања мајка, доба када ће он на сво 
 собом онај од којега се удаљујеш.{S} И то све још више умара, те клонуло настављаш пут без над 
p> <p>— То може! — додаје онај први — и то ће најпре бити!</p> <p>— Шта је да је, тек добро ниј 
а или само вирила из рамена!</p> <p>— И то баш десна?</p> <p>— Десна! — потврди он болно.</p> < 
да учинио? — вајка се други.</p> <p>— И то је истина!</p> <p>— Па онда, учествовао сам у свима  
ели непријатељу у тој борби?</p> <p>— И то, али није само то.{S} Борбу на Чачку требало би забе 
а дивизија.{S} Почео сам да сумњам да и то није једно од многобројних обећања и многобројних на 
p>— Како да не, читава једна дивизија и то добра дивизија! — тврдим ја.</p> <p>— Па јесте, али. 
бији, има 110.000 савезничких војника и то са одличном оружном спремом.{S} Наглашава се нарочит 
и ни преко ноћи, не дође нико из села и то нас још више забрину а тек трећи дан по Лазару, дође 
а кланицу кад услова за офанзиву нема и то људе десетковане, преморене и без хране; зар се за т 
не знам само, зашто се с тим парадира и то овде, на Косову! — буни се један бивши народни посла 
ји личи на ђенерала Степу Степановића и то тако одлучним тоном, каквим би то сам ђенерал Степан 
 кола, натоварених коња и друге стоке и то све утиче у ову главну реку те мрси још више страхов 
то — настави поднаредник — морали сте и то мало крова у Приштини да напустите.</p> <p>— Морао с 
а њихова, да гину тамо.{S} Родили сте и то је све што сте могли учинити и сад још можете плакат 
елом иду преко <pb n="166" /> Добруџе и то пет корпуса Руса и знатна артиљерија.{S} Сем тога, р 
елеграф куцаће до последњега часа али и то неће дуго трајати.</p> <p>Тог дана по подне већ је к 
евоља.{S} Сваки дан смо мање јели али и то мало па понестало и настаде велика оскудица а Турци  
 се морао дубок, врло дубок, ископати и то се морало радити без удара мотике и будака, тихо и н 
лазили разлога да им се треба кретати и то са целом породицом а трећи су доносили средње одлуке 
.</p> <p>— Теши ме!{S} У овој несрећи и то ме теши!</p> <p>Такви или слични, или другачији разг 
и деца и растурио кућу и опет остајем и то овде, где никог познатог немам! — Одлучује се онај о 
пити своју слободу.{S} Ја им се дивим и то ми даје снаге да поднесем ове тегобе!</p> <pb n="599 
журно паљбу на нас.{S} Паде још један и то овај погођен у срце.{S} Није ни зенуо.</p> <p>— Брзо 
утку хоћу да слушам стратегијски план и то од кога, од професора!{S} Већ сам био метнуо ногу на 
гне па да после каже: био сам узбуђен и то да му буде олакшавна околност?</p> <p>— Нећу то, бра 
чека, напад непријатељев већ да се он и то што пре нападне.{S} Он изврши одмах распоред и издад 
ји своју породицу шаље у иностранство и то пре свих осталих грађана.</p> <pb n="96" /> <p>И у т 
ији, чути штогод више но што ми знамо и то му је обезбедило наше поверење.</p> <p>— Што се Буга 
. септембра а сутра дан већ знали смо и то, да ни један <pb n="65" /> савезнички војник неће кр 
е пало вече/ видело се да је то пожар и то велики пожар.</p> <p>Тек смо сишли низ друм а почеше 
најем, а можда ме је завело у слабост и то, што сам видела и срела толико његових другова, сино 
 бије.{S} Па то је већ имала једанпут и то је одвело у Букурешт.</p> <p>— Ал’ не заборавите да  
 /> савезничких трупа кренуо у Србију и то би имало свога утиска.</p> <p>О томе смо догађају са 
ај који је умео изабрати себи околину и то је његова заслуга.</p> <p>— А ја ћу вам, видите, каз 
г устезања и снебивања познаде истину и то га нагна да јој је призна.</p> <p>— Ово је последња  
а нама и својим владама објасне да су и то нередовне трупе и да тај акт нема никакве везе са др 
а.{S} Он се повукао на јежевичку косу и то је био онај ноћашњи покрет непријатељев, који су наш 
и а оставили места пролазнику.</p> <p>И то све у доба кад дуге јесење кише лију нештедимице и к 
нај задах гушио.{S} Помислила сам да би то могло детету шкодити, њему сад треба ваздуха, треба  
 једном батеријом да прими борбу, не би то учинио ради вароши и онога света, који га је молио и 
ића и то тако одлучним тоном, каквим би то сам ђенерал Степановић на седници Врховне Команде ре 
нађена, те би сад то поновила, а чим би то било, пешадија би налетила на Чачак, непријатељ, код 
лубаром и Јадром преко Осечине, било би то да је и Ваљево пало.{S} Према томе капетан је срачун 
 ал ето изазивате човека.{S} Најзад, ви то нећете ваљда разгласити?</p> <p>— Боже сачувај!</p>  
адине спасе што може.</p> <p>— Је л’ ви то кажете да би ме умирили или из уверења?{S} То значи  
здања и снаге.</p> <p>— Ама, где сте ви то побрали тако мрачне утиске?</p> <p>— Где?! — узвикну 
овека уских рамена.</p> <p>— Где сте ви то читали, ко вам је то казао?</p> <p>— Па мобилишу.</p 
</p> <pb n="45" /> <p>— Ама јесте ли ви то својим очима видели? — пита једнога путника онај пес 
ече малочас да је чуо пушкарање потврди то сад понова.</p> <p>— Кажем ја — вели — да сам чуо!</ 
ава и туђим боловима?{S} У великој тузи то није непозната појава; онај који пати, жели што више 
и са Владом остао у Митровици?{S} Да ли то нешто нарочито значи, што је Краљ у овако једном кри 
. <pb n="583" /> А је ли то доба, је ли то стање једнога народа које даје услове да се он повед 
 који ту велику мисао покрива.{S} Је ли то онај велики, онај неодољиви историјски Усуд тако нар 
 иде пешке.</p> <p>— Па добро.{S} Је ли то редовна бугарска војска ударила? — пита онај што је  
х и заједничких. <pb n="583" /> А је ли то доба, је ли то стање једнога народа које даје услове 
ошћу.</p> <p>Ко је она?</p> <p>Ни је ли то бол свију нас смештен у једну душу, изражен у једној 
ку.{S} Дигох се од ватре да видим је ли то одиста она, чија се црна силуета стапала са тамом, т 
то засипа, једнако засипа.</p> <p>Је ли то лавина која се слила са усијаних планина те ваља дол 
е реке потекле нашом отаџбином; није ли то туга свију нас, саздана из дубоких рана, којима смо  
гу и сатире свога победиоца.{S} Није ли то миг историје који га одводи на оне исте мисли које с 
ма својим вером и поуздањем.{S} Није ли то она, мајка нас свију, чији се живот свршава ту, на с 
емају да изврше неки злочин.{S} Није ли то злочин можда, напуштати отаџбину?!</p> <p>А већ је в 
 једној особи?{S} Ко је она?{S} Није ли то она што раскрвављене душе и изцеђена срца слази озго 
 и зове мостом уздисаја.</p> <p>Није ли то име и овоме мосту који смо овога часа прешли?{S} Са  
{S} Писао сам мојима али ко зна јесу ли то писмо добили.{S} Нисам им казао да сам роб, него сам 
то са чиме смо одавна већ измирени, али то не значи да смо га и мирне душе дочекали.{S} На прот 
акаженог и ја не знам ни сад зашто, али то ми је учинило неко задовољство, дало ми је храбрости 
 ни топ; откуд овде мртав човек?{S} Али то и није војник, већ Арнаутин из косовских села.{S} Ле 
у гомили света одвратност и гунђање али то није ништа омело старешину да према другој породици  
 пред нама, догледају се неке ватре али то још није Липљан где ћемо доцкан у ноћ стићи, то је м 
це на врху гиланскога друма.</p> <p>Али то није био онај усклик радости, којим су ослобођени пр 
у пругу код Врање и тек што нису успели то исто да учине и код Струмице, те свет почео још од с 
а лежи маса оних који су крвљу откупили то право да буду за времена уклоњени испред освете непр 
 му одговорио: „Извукао сам ја, није ми то првина, него теби; зато чим примиш ово писмо да ми в 
, седећи на крилу материном, која би ми то причала, страх ми је дизао косу у вис а детиња уобра 
мотише, као да нису браћа.{S} Што би ми то, него да се поделимо одмах сад, па да се гледамо као 
ми је одиста тада тако изгледало или ми то сад изгледа, кад се свега тога сетим, ја не знам?</p 
родица, невољу, јад.</p> <p>— Нећемо ми то видети ни сутра ни прекосутра овде.{S} То ћемо видет 
а кућа остане — наставља Краљ — Није ни то добро, али опет кућа је ту, имање је ту, наћи ће се  
ажем збогом, он ми рече:</p> <p>— Скини то србијанско одело, ено мало час је умро један аустриј 
ме да му претресе мутвак.{S} Овај учини то па нађе тамо две скривене пушке.{S} Агу спопаде прав 
 има гвозден стомак.{S} Платиће нам они то, све ће нам платити, све до последње чивије!</p> <p> 
<pb n="81" /> <p>— Можда и друкче гласи то пророчанство, — вели један дежмекасти господин — али 
еш му да је будала, је ли?{S} Не зависи то, брате, од тога шта ти волиш, него с овог поља може  
е полазио у рат ми нисмо смели сматрати то за тужан растанак; када се вратио рањен ми смо се мо 
ух од бола.{S} Старац ил опази ил осети то па додаде:</p> <p>— Није црква од мермера, нема ни з 
је могло бити, и замолио га да пропусти то бедно девојче.{S} Она ме је захвално погледала и ушл 
устријанци, али да је њој одвратно рећи то име.</p> <p>— Почеше најпре гранате да падају у варо 
раља не могу даље ићи.{S} Саопштавајући то, командир је, разуме се, очекивао да ће Краљ наредит 
д војска од једном почела да се повлачи то би унело велику пометњу.{S} С тога је нађено за сход 
ци с Марне!</p> <p>— Знате ли шта значи то?{S} Значи да нам је Европа најзад поверовала и да на 
р.{S} Мачва и Морава.</p> <p>— Не значи то, брате ништа! — буни се један непознат млађи човек — 
је боље разумео.</p> <p>— За мене значи то! — рече одлучно — Где ћу даље?{S} Нашу границу обеле 
селимо и ми, а како је мени било у души то ја знам.{S} Једино ме је тешило што су сви говорили: 
епријатеља сваки час...</p> <p>— Скидај то! — прекиде га капетан — Зар не видиш да су оно тамо  
иче — рекох, вели, ја продавцу — продај то и узми паре ал немој никоме казивати да су то ствари 
писао, нико није јављао што, па се ипак то поуздање ширило непознатим путевима и допирало до на 
истурчимо, то нам је једина помоћ!“ Тек то рече а поче да пршти кандило пред иконом светога Јов 
непријатељ поче да се колеба и пуковник то запази па пожури опет предњим редовима, који су стоп 
ви:</p> <p>— Је л то Штаб?{S} Ало, је л то Штаб Прве Армије </p> <p>— Је ли? — учини капетан и  
шалицу на уста и на уво. — Ало!{S} Је л то Штаб Прве Армије?{S} Овде командир пољске батерије Д 
ста неколико пута понови:</p> <p>— Је л то Штаб?{S} Ало, је л то Штаб Прве Армије </p> <p>— Је  
— прихвати онај победнички.</p> <p>— Ал то не значи да не може бити већ сутра наређено! — додад 
о ми?</p> <p>Нико не одговори, јер Краљ то питање беше готово сам себи поставио.</p> <p>— Наше  
 леш једнога старога Краља!</p> <p>Краљ то није рекао као фразу, он је ове речи исказао тоном,  
 за живима, <pb n="667" /> мртви ће вам то опростити, мртви ће чекати.{S} Пођите тамо у планине 
 за појачање овога фронта.{S} Је ли вам то јасно?</p> <p>— Јесте, на жалост! — одговорих ја, ос 
ко сам га сачувао, ја данас препричавам то казивање, препричавам га својим речима.{S} Официрево 
ро, ајд лажи је.{S} Али сад, што ће нам то још и сад?{S} Зар није боље казати овоме свету: скла 
за и један Енглеза.</p> <p>— Шта би нам то помогло?</p> <pb n="50" /> <p>— Много, много би помо 
као оно отац кад је полазио, да сматрам то за тужан растанак.{S} И он ми је, као и отац говорио 
но пребацивања и — презирања.{S} Ја сам то осетила и шчепала сам га понова за руку, обасула је  
 он би прошао крај наше куће.{S} Ја сам то знала, и чекала сам га на капији.{S} Он ми није гово 
 постеље и ја сам је лако нашла јер сам то научила већ у болницама.{S} Кад сам пришла његовој п 
останем да ме заробе!</p> <p>— Не кажем то, али... видите, могло би бити ако моравска дивизија. 
језа обузимала.{S} А сад ја преживљујем то.</p> <p>Дете ми се узнемирило, преплашило се и зацен 
ао и прошле године, па ето ти!{S} Волем то него да се крпам и мучим по рђавом времену.</p> <p>— 
{S} Али он мени није много говорио, сем то што ми реко одакле је и како је пребегао.</p> <p>Јуч 
 и сасути му шест пушака у груди.{S} Он то зна, њему је то саопштено и све ово што му говоре др 
м са једном девојком, рекао ми је да он то не воле.{S} И ја сам га послушала и што год ми је ка 
 ко бацити што што се не једе, те да он то збере из блата.</p> <p>Са десне стране друма, ивицом 
"29" /> туђим језиком говорити па ће он то разумети.{S} А кад ни једно ни друго питање није раз 
а се завуче у штаб.</p> <p>— Не жели он то, не мисли он то, то ја...</p> <p>Осетила сам се у то 
аб.</p> <p>— Не жели он то, не мисли он то, то ја...</p> <p>Осетила сам се у томе часу страхови 
ма и узе да објашњава нареднику како он то мисли.{S} Уједанпут марвени лекар, који већ пет дана 
рашна, те на уљу пржи приганице, јер он то воли.{S} Умесиће их, испржити и неће дотаћи; оставић 
и можемо и овако!</p> <p>И кад је рекао то „ми војници“ погледао је са задовољством на неколико 
ле да не клиза.{S} Ал’, поузданије него то, ађутант му подмеће плећа, он га грли, и тако настав 
онесе дрва овамо, на друм.{S} Више него то, кад је видео нашу невештину да наложимо ватру, сео  
држи непријатеља, клоне дух и више него то, то би заробљење значило капитулацију.</p> <p>Краљ о 
зала.{S} О како је дуго и како је много то што би имала казивати.{S} Моје бегство из Београда и 
очињући увек причу са: „Ја сам преживео то!“ Њих слатки сан, од којега не могу да се растану те 
 разор вароши.</p> <p>Капетан је осетио то негодовање у погледу светине и одбора и у души му то 
просвира баш измеђ нас.</p> <p>— Ама ко то пуца? — скочи поручик и док хтедоше да му обрате паж 
Послова, који је, увијен у бунду, и ако то температура није захтевала, увлачио главу у ужасно в 
ме су све те вести саопштили — само ако то није морфијум за успављивање.</p> <p>— Какав морфију 
иси на зиду.{S} Па, питам ја њега, како то, а он каже:{S} Немци, Томо, имају једну политику а н 
м новчаном заводу београдском):{S} Како то?</p> <pb n="481" /> <p>— Које? — пита онај мрзовољни 
 он окрете главу од мене.</p> <p>— Како то да те не известе? — покушах ради утехе да га питам.< 
е а нико му се не одзива.</p> <p>И тако то једнако иде и једнако придолазе, довикују се, траже  
м израз детиње благости.{S} Није далеко то доба и она га већ види и види како је њен Новица сна 
ћи попа удари три пут у црквено клепало то да буде знак да домаћини избуде робље, да се потовар 
ео је историје Српскога Народа.{S} Цело то драго парче земље је један храм, пантеон, где леже п 
ове команданте на састанак.</p> <p>Цело то по подне, после првога састанка ђенерала, начелник ш 
а које се повлаче пред њом.</p> <p>Цело то по подне, после ових заједничких одлука, команданти  
е сручили на мене.{S} Мени је мало било то, ја сам зашла по разбојишту — јер Србија коју смо пр 
 а ја сам се разгрејао.{S} Није научило то да га бије киша цео дан.</p> <p>Дадоше му и хлеба и  
 изађе за њим, те узесмо да објашњавамо то.{S} У том Бојко, који се још никако не маче с места, 
у зору, морамо их поздравити.{S} Морамо то!</p> <p>И одмах се донесе одлука да се станица искит 
у у Варни и Бургасу.</p> <p>— А... само то не може бити — одговорио је консул — јер руски војни 
гу преноћити, где добити хлеба.{S} Само то да ми каже.</p> <p>И овом приликом, у Призрену, кад  
у добити хлеба, где преноћишта.{S} Само то да ми каже!</p> <pb n="115" /> <p>Тако и једна жена, 
тој борби?</p> <p>— И то, али није само то.{S} Борбу на Чачку требало би забележити по томе, шт 
а њеним угашеним очима сјај.{S} Не само то, већ када би исказивала свој бол, код ње би се јавља 
лазе у појезију.</p> <p>— Ја нисам само то једно дете изгубила, изгубила сам их све! — настави  
 он, хоћемо ли ми дотрајати да доживимо то?{S} Ово је први гроб, што га овако на путу остависмо 
 сам пушкарање кад је већ био мрак, ето то ти је...</p> <p>То потврди још више претпоставку да  
стрљају и подлажу коњи у аровима... ето то, за вечерас, колико док нисам измакао а сутра, видећ 
од и Краљ и влада и цела држава.{S} Ето то може отклонити Моравска Дивизија.</p> <p>— А ја сам  
је ово? — поновио је опет.</p> <p>— Ето то, што видите!</p> <p>— Па добро, хоће ли бити краја о 
го брат.{S} Ти знаш шта сам ти ја!“ Ето то је све што ми је рекао али сам ја знала да ме воли и 
/p> <p>— Зашто је и доношено довде, што то није свршено у Призрену где се и отпочело?</p> <p>У  
крете проседи господин на „ви“, као што то обично бива у полемици кад пређе у љутњу.</p> <p>Пес 
 ограде.</p> <pb n="68" /> <p>И као што то обично у таквим приликама бива, да се људи најзад се 
а је још милостивија према њему, но што то на први поглед изгледа.{S} Понудила му је прилику да 
шини за писање, као девојка.{S} И зашто то?{S} Зато што има оца пуковника у каквој вишој команд 
 на све стране преплашено.</p> <p>— Зар то није твоја сестрица? — пита даље начелник благо, да  
врдих ја.</p> <p>— Насликао бих је, јер то је моја судбина.</p> <p>— Не видим — заустих да поре 
 коликим бројем војске разполажемо, јер то у овоме часу нико од нас не зна поуздано; даље, мора 
вде, царство истине и царство мира; јер то царство донеће уцвељенима, пострадалима и мученима у 
е.</p> <p>— Зашто мислите?</p> <p>— Јер то што је претило код Предејана, још више прети код Стр 
 догађаје који ће настати?</p> <p>— Јер то је почетак успеха офанзиве са севера, који ти догађа 
ели бабо, припазите и штедите храну јер то вам је што сте понели, село вам нема од куд нову дон 
 грубо одгурнуо несретну матер а официр то одобравао погледом који је јасно казивао:</p> <p>— Ш 
бласти центар.</p> <p>И док је професор то објашњавао са пуно убеђења, забадо штап у раскаљужен 
ти, госпо, ако вас то не умара, ако вас то још више не мучи.</p> <p>— И мучи ме и умара ме али, 
p> <p>— Радо ћу слушати, госпо, ако вас то не умара, ако вас то још више не мучи.</p> <p>— И му 
ови још једном учитељ.</p> <p>— Ако вас то теши! — слеже раменима полицијски чиновник.</p> <p>— 
обе и рекне: „Издише, свршава!“ — а нас то жацне и ужасне нас.</p> <p>На збору је био и сам див 
 пружиће нам топле речи утехе — али нас то неће утешити, неће <pb n="729" /> утешити.{S} Горким 
је ћевапчиће и проју.{S} Ако их вечерас то мимоиђе сутра неће.</p> <p>Други аутомобил опет држа 
ма видела ситуација.{S} Поћи се мора, у то више нико није сумњао, али како и којим путем?</p> < 
 Киша је целу ноћ лила као из кабла а у то доба нешто попустила, те се кроз зраке бледе светлос 
се хтео уверити, верујем ли ја одиста у то што тврдим. — Верујете ли ви одиста да у нас има и Г 
ди.{S} Говорило се о ономе, о чему је у то доба цео свет говорио.{S} Говорило се о повлачењу <p 
тењање стоке која посрће.{S} Ућути се у то доба некако и сама природа, као да се и она уморила. 
 жељезничку станицу и ако никакав воз у то доба није ишао ни на коју страну.{S} Чекаће га ту на 
о да ће га преживети али је веровао и у то, да њиме неће бити завршен низ ратовања на Балкану.{ 
треба да се напушта Скопље и они који у то, и поред свих повољних вести, нису веровали.{S} Ту с 
еђ Јастребца и Копаоника.{S} Верујући у то, многи који су се спасли из Скопља и других источних 
шом на телефону и ви лепо видите како у то доба гомила тегли ка начелству, очекујући ко ће отуд 
, нико није ни помишљао на време, јер у то доба ватра поче да узима све већи мах.{S} Сад смо ве 
ци долазе, али данас већ, веровали су у то само они који нису могли праву истину знати или су ј 
д у великој даљини горе ритови.{S} Кажу то је Липљан али је још врло дуго поћи до њега.{S} Друм 
и викнути: „Замном те, браћо!“ Не би му то некако ни доликовало.{S} Али се држао као најбољи во 
 у погледу светине и одбора и у души му то изазва бону одвратност и плануше му образи срџбом.{S 
еби, но те молим не казуј Турцима да су то ствари из официрске задруге.{S} Смејаће нам се кад в 
а и нама и својим владама објасне да су то нередовне трупе учиниле и да тај акт нема никакве ве 
а, тамо где лежи Галипољ.{S} Биће да су то капи српске крви, које су кануле на једну успавану т 
време чули.{S} У јутру нам рекоше да су то пуцали Руси, чије су батерије биле на граду и Францу 
зми паре ал немој никоме казивати да су то ствари из официрске задруге.</p> <p>— А што? — буни  
навикнуте, али се увек заваравамо да су то само детиње, непромишљене речи.{S} Тако је и ова сир 
јмио шта су то Турци.</p> <p>— А шта су то Турци? — запитаћемо ми остали, сем најстаријега који 
ко нико од нас није јасно појмио шта су то Турци.</p> <p>— А шта су то Турци? — запитаћемо ми о 
возу није било редовних путника, све су то већ били бегунци за Солун, и у томе својству, није и 
 дотичу топла девојачка тела.{S} Све су то деца која су тек коракнула на сокак ал држећи се уве 
аду крв те срце другаче бије.{S} Све су то деца која су до јуче прекјуче још седела на плоту, т 
ено да буја као млади јаблан.{S} Све су то деца у годинама у којима, у душама испуњеним синовљо 
а бегунаца, војске и народа.{S} Биле су то чиновничке и официрске породице, па онда велики број 
остају; како се и зашто рађају, који су то подземни путеви којима они пролазе и који су то начи 
мни путеви којима они пролазе и који су то начини којима они освајају читаву једну поворку неор 
ко да се у ствари није ни знало који су то вагони код којих се деле две тако различне судбине.{ 
али главе да чују разговор.{S} Да ли су то били они који су већ донели одлуку о себи те не желе 
е да их ма чије мишљење поколеба или су то они који занеме и изгубе моћ размишљања пред великим 
 преломили своју судбину.{S} А тужни су то били растанци родитеља, који остављају децу не знају 
ши казује близину непријатељеву, ако су то његови метци који донде стижу те ниште и пале — крен 
риград заузима само са сува, као што су то сви досадањи завојевачи његови, почев од крсташа па  
ако их непријатељ не би зграбио, јер су то она деца која ће марта месеца идуће године бити регр 
 буде олакшавна околност?</p> <p>— Нећу то, брате! — пада у ватру учитељ —</p> <p>Али хоћу да м 
рзометне батерије, да осматра одакле их то туку непријатељски вешто скривени топови.</p> <p>— С 
з какву живу ограду или трњак, те ће их то штитити колико толико.{S} Који су још зарана, за дан 
а Цера и Јагодње.</p> <pb n="721" /> <p>То је био дубоко тужан обред.{S} Војници су се, спуштај 
 и побеже у кућу.</p> <pb n="181" /> <p>То све на уласку у варош, међу првим кућама.{S} Кад бат 
 unit="subSection" /> <pb n="568" /> <p>То је зграда српске призренске Богословије где је одсео 
I</head> <head>Историјска ноћ</head> <p>То је била ноћ од 12. новембра која се спустила над При 
 кршеве.{S} Војвода Путник.“</quote> <p>То је био последњи војводин акт.</p> <p>Одмах затим отп 
род спи...{S} Цела Србија спава!</p> <p>То је последњи сан Српскога Народа!</p> </div> <pb n="5 
је већ био мрак, ето то ти је...</p> <p>То потврди још више претпоставку да је морало бити напа 
е тај велики и кобан чин догађа.</p> <p>То није био више онај Краљ, који је још пре годину дана 
рубе црте клонулости и одрицања.</p> <p>То су били дуги, бескрајни, у врсте постројени редови г 
органи утрну од снажнога ударца.</p> <p>То је било јуче а данас, другога октобра, већ смо више  
гову храну и алапљиво ждере зоб.</p> <p>То ми прича коморџија а ја сам видео још болнију, видео 
 домашаја непријатељске поплаве.</p> <p>То није била обична гомила бегунаца што се спуштала лаб 
сама, да промичу ужурбане сенке.</p> <p>То су отац и мајка, који већ целу ноћ нису очи свели, и 
их нада, и кренула је у планине.</p> <p>То је био један од најтежих и најмучнијих тренутака у о 
гу и одлучи се што ће и како ће.</p> <p>То је било суморно вече.{S} Киша је зарана почела да то 
ечао је тешко, боно, самртнички.</p> <p>То је био Миодраг Бековић, члан Краљевског Позоришта из 
ош једном идући од речи до речи.</p> <p>То је била наредба која је обустављала покрет воза и на 
 је дошао да подели са нама бол.</p> <p>То је била она госпа у црнини коју сам запазио на скопс 
шећи мостове, оставила за собом.</p> <p>То нам успорава пут и ко зна, хоћемо ли стићи до вечера 
а тек по које минаре или јаблан.</p> <p>То је Призрен.</p> <p>Величанствен у прошлости, искићен 
та крај којих је стајао ослоњен.</p> <p>То ме подсети да сам га и ја видо прекјуче.</p> <p>Још  
ве шири број учесника обухватао.</p> <p>То тако за једним столом а за другим води реч један гос 
, често и најнезначајнију ствар.</p> <p>То је збег са Дорћола који се очајно спасава.{S} Припит 
а моста, мами пролазнике у смрт.</p> <p>То је она! ...</p> <p>Ледена слутња ми опече душу када  
о.{S} Нек превали потпуно поноћ.</p> <p>То доба сачекало се у потпуном ћутању, као оно кад се о 
везници већ искрцавају у Солуну.</p> <p>То искрцавање савезника на југу било је утеха на другом 
 не рађају, они у пољупцу умиру.</p> <p>То је та чудна прича што је Бели Дрим казује о себи и с 
 у варошицу да потражи телеграф.</p> <p>То је била свега једна пољска позицијска батерија Дринс 
 села, нигде крова, нигде ватре?</p> <p>То су била та мучна, та тешка питања којима су се сви б 
ле, ону реку што беласа?“ — „Видим!“ — „То је Сава, синко, а оно иза ње је Србија“.{S} Дуго смо 
и вагон, привилегисане госпође, свеже и тоалетиране, јер су безбрижно провеле ноћ у топлој соби 
ониш, не разумеш и не видиш ни онога за тобом који те преклиње да му се макнеш с пута, ни онога 
рамицом те крца под кораком и остаје за тобом као ножем изрезан отисак стопале на њему.{S} И во 
а не гледаш више тамо, за собом, а пред тобом се уздиже мост који ти изгледа као капија пакла и 
е да му се макнеш с пута, ни онога пред тобом који се издире да га не потискујеш.</p> <p>Тек је 
"256" /> је, ага, ево и сама Марка пред тобом па нека каже?“ „Добро, вели, попе, та ти је реч с 
од тобом и од неизвесности која је пред тобом.{S} Отуд кад угледасмо далеко, далеко тамо тињање 
ити видиш пута ни предмете који су пред тобом, не видиш ни друга који је крај тебе.{S} Чујеш са 
 већ осећаш страх од дубине која је под тобом и од неизвесности која је пред тобом.{S} Отуд кад 
наш и подноси нам да се бијемо, а што с тобом?{S} Је л’ ти жив отац?</p> <p>— Море, не разуме т 
 јадање, што је пао у очајан положај да товар сам понесе даље.</p> <p>Несретник је лежао на зем 
орили пут.{S} Изнеше најпре на раменима товар, па онда изведоше волове, па изнесоше руде, па то 
да ко уђе или изађе, суне у шталу читав товар хладноће и за час освежи загрејан ваздух а образе 
 дућански капак; товарни коњ тамо пао и товар му се сручио у блато.{S} А напред негде, тамо на  
бо је ишао напред и он је носио највећи товар а ми сви за њим.{S} Нико речи да проговори, него  
ам га да га храним а он да ми носи овај товар.{S} Па кад му дадох на подне комад проје а он је  
ешћем старији војник, носећи неки тежак товар покривен ћебетом.</p> <p>— Тражим! — одговорих оч 
це забринута лица и све носе свој тежак товар бриге и бола и уз то нешто имања, колико је могло 
тавани.{S} Кола, пошто је са њих скинут товар и испрегнута стока, бацана су у амбис; аутомобили 
, што се у великој количини купује због товара на коњиће, који се на пијаци продају по басносло 
 осамарени и натоварени, који још поврх товара носе и по где које дете; па онда магарци, па кра 
д Теразија до Топчидера; за њим велики, товаран аутомобил модре <pb n="230" /> боје, са мотором 
, морају један другоме просипати читаве товаре новости.{S} Пошли би оном алејом која десном оба 
им одом погрбљени носачи, носећи читаве товаре на леђима а за њима журе људи, жене, деца, носећ 
гужвању и тискању обарају један другоме товаре у блато.{S} Настаје свађа, вика, дрека, псовка,  
Волови се поје, коњи се самаре, кола се товаре.{S} Они, који су се ноћас у ноћи погубили, траже 
 престрављено, преплашено гледа како се товаре кола и упорно чека на капиџику да види <pb n="93 
да их напоје, износе из капија ствари и товаре на кола; дере се један из <pb n="319" /> гомиле  
 далеко за нама заостали.{S} Распртисмо товаре с леђа и зађосмо по дворишту да нађемо што, чиме 
ју а жандарми и државни служитељи хитно товаре сандуке у којима су архиве и новчане књиге.{S} И 
.{S} Е, ајде сад, прекрсти децу!</p> <p>Товаре се, полазе, он закључава врата па пошто је још ј 
 истоку.{S} Тако су исто снесене ствари товарене у кола, водећи очигледно рачуна, да се околно  
азнина се на друму испуњава; оборени се товари утоварују, кола која су посрнула у јендек узносе 
ри, носили су се читави џакови брашна и товари хране.{S} Одавде па даље, нема више добрих путев 
 су отворени вагони изгледали као тешки товари беде и невоље.{S} На тим су вагонима нагомилани  
исала болницу.{S} Пред начелством су се товарили сандуци на многобројна воловска кола.{S} Народ 
/p> <p>Ма колико да су војници, који су товарили, тај посао пажљиво и тихо радили, ипак се није 
свет са дењчићима и бошчама у руци и са товарима на леђима и све се то сручи на тесни простор п 
ар.{S} Данас су пала два владина коња с товарима и скрхала се у амбис.{S} Кажу да је ту било до 
а кола да протегле мало ноге, почеше се товарити и увлачити <pb n="405" /> под арњеве а који су 
, архиве, благајне, команде без војске, товарни коњи, кола, аутомобили, батерије без муниције и 
е вочиће батином по чеоњачи и по очима; товарни коњи збијају се међу кола и у ономе гужвању и т 
мо закачила арњевима за дућански капак; товарни коњ тамо пао и товар му се сручио у блато.{S} А 
од Београда до Топчидера; за њим велики товарни аутомобил голубије боје, и са мотором који брек 
о колима и аутомобилима, чекали су мали товарни коњићи, са којима ће се поћи даље.{S} Кола и ау 
о црко од мраза, те како ће сад даље са товарним колима а са једним волом; јада се домаћин који 
била, муниционих кола, топовских кара и товарних коња.{S} И све се то измешало, и кола и људи и 
 многобројна воловска кола.{S} Народ са товаром на леђима извирао је из разних улица, уличица и 
упила читава гомилица избеглица.{S} Под товаром, који је носио на леђима, лежао је на земљи нем 
х је скинуто и бачено буре да се зажени товаром, <pb n="231" /> па болничка амбулантна кола, па 
х је скинуто и бачено буре да се замени товаром, па болничка амбулантна кола, па лака штајерска 
 на руци, прати кола са најдрагоценијим товаром.{S} Коњић нарамљује на једну ногу, извлачи кола 
мбра, свануо је страшан и крвав дан.{S} Тог дана се преломила судбина Београда и свих нас који  
ке ме мисли обхрваше крај свежега гроба тог и скидох капу као да је у томе часу когод казивао м 
ивама и рачунским документима.{S} Усред тог разговора неко из дубине тек узвикну:</p> <pb n="35 
а разумети и моју материнску бригу — од тог тренутка било ми је лакше, осећала сам се мирнија и 
 одговори она и подиже главу, као да се тог тренутка пробуди и сети да ми је дужна нешто.{S} И  
раница.</p> <p>Вриснула сам, као да сам тог тренутка ја била рањена; почела сам да дрпам са себ 
} Ако га ниси купио данас, сутра си већ тог истог коња плаћао двеста динара.{S} Цена је коња на 
Млади се поднаредник трже као да сам му тог тренутка повредио чиме рану на руци, погледа ме па  
посумњали да је измицао из села.</p> <p>Тог дана само се о Турцима говорило међ нама и сви су с 
часа али и то неће дуго трајати.</p> <p>Тог дана по подне већ је команда трупа управу над Скопљ 
језовите ствари о бомбардовању које је, тога дана, трајало од подне па све до осам часова увече 
ла што одбијају сударе вагона.</p> <p>- Тога часа и том одлуком, која је потекла само потребом  
дицу.{S} Многи дућани већ <pb n="95" /> тога дана нису отварани, многи који су имали кола већ с 
уте на север, преко Ђаковице и Пећи.{S} Тога дана почињу већ и да се враћају са Љум-Куле они ко 
ачи преко Призрена и Дебра на Битољ.{S} Тога ради, издвојили су се још са Рашке два члана владе 
 није назебло? — додаће један.</p> <p>— Тога се и бојим — узданух ја и опипах опет чело детиње  
 погашене.</p> <p>Она настави;</p> <p>— Тога дана, у среду, био је дан као и јуче суморан; свак 
ли; тиче са нашега јада и наше невоље а тога су ми биле препуне уши, пресите очи и претоварена  
ало или ми то сад изгледа, кад се свега тога сетим, ја не знам?</p> <p>Излазећи из цркве, срела 
кутијама са инструментима а преко свега тога поседале милосрдне сестре, увијене у војничке шиње 
и поверљиво саопштава.{S} А место свега тога, што је овде набројано, довољно би било двоје: да  
так.{S} Мало затим још један.{S} Целога тога дана, у понедељак, чули су се тако с времена на вр 
ица, жена, деце и стараца.</p> <p>А иза тога низа државних кола појављују се опет све оне слике 
огледом из којега сам <pb n="398" /> ја тога тренутка прочитао тужну прошлост овога шеснаестого 
у бесну олујину која је помамно витлала тога часа Косовом; ушли смо у загрљај једнога беснога ч 
беса непријатељевог.{S} Природа је била тога часа тако узбуђена, тако узрујана, да је представљ 
зрену, кад смо се срели, жалио ми се на тога истога професора.</p> <p>— Ама ништа горе, господи 
и планину од шећера.{S} Она су несвесна тога да је то била последња мирна ноћ у њиховом невином 
ачувала хранитеља а држави борце.{S} Са тога племенитог посла понео је олуј, који се завитлао н 
ницу, где ће се пресуда извршити.{S} Са тога моста он последњи пут сагледа светлост дана, после 
 светле очи, пуне суза и радости.{S} Са тога места на коме смо, догледа се његова кућа.{S} Ено  
а дрва.</p> <p>Како тај звук звона и са тога места, чак и у души која је обамрла, буди успавана 
та чекати ударце.{S} А кад би само и са тога места била одагната непријатељска батерија, ми би  
луке као наредбе за сваку јединицу и са тога посла, који нису завршили чак ни кад је пао мрак,  
данелске експедиције, дотле су вести са тога бојишта држале Балкан у грозничавој узбуђености.{S 
нцуских, нисмо друго до бродоломници са тога великога брода.</p> <p>Има чак и појединих детаља  
и на младоме му се, ведром челу, исписа тога тренутка понос.</p> <p>Сви се искуписмо око њега а 
 дебео је ожиљак на нашем телу, од врха тога братскога ножа и крвава опомена да се ни једнога д 
а традиција тако лако растури, за љубав тога што је држава пропала.</p> <p>Но куповина коња за  
ник.</p> <p>— Не протествујем ја против тога што стрељају бегунце уопште, него што их овако стр 
 у Шапцу, па због тога и патим.{S} Због тога сам оваква! — па ућута на један мах и две крупне с 
} Остала сам први пут, у Шапцу, па због тога и патим.{S} Због тога сам оваква! — па ућута на је 
ово и Катлановску Бању и да Бугари због тога нагло одступају са Качаничкога фронта.</p> <p>— Је 
дала, је ли?{S} Не зависи то, брате, од тога шта ти волиш, него с овог поља може да се направи  
 ту на првом месту Краљеву Гарду.{S} Од тога доба она носи име Мица Бандиска.{S} Она друга има  
едали нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у ун 
едали нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у ун 
да приме и већу борбу која се одиста од тога часа и развија.</p> <p>Као да се и непријатељ на н 
ила судбина Београда и свих нас који од тога дана лутамо као бескућници и нигде, широм Србије,  
ефалијама поруке Господареве.</p> <p>Од тога платана, на Марашу, већ настају и прве куће призре 
е поздрави и пође у вагон.</p> <p>Да је тога тренутка, као што је било утврђено, кренуо воз, Ср 
ен пас и болно јечао.{S} Потсетио ме је тога тренутка, не знам зашто, на његовог Гришу, када је 
клонити се! — одговори начелник који је тога тренутка прекинуо разговор са Кумановом.</p> <p>—  
ме са саучешћем, мислећи ваљда да ми је тога часа у болници неко од ближих умро.{S} А тако је и 
p>Тргла сам се и ужаснула, као да ми је тога часа понова издахнуло јединче које сам носила.{S}  
, води ван Отаџбине.{S} Да ли са тежине тога осећања или са оне зле непогоде у коју смо кренули 
рло високога свода.{S} Дотле, до висине тога моста, која бележи средину реке, могу још ићи, тре 
јајно послужила?{S} Сви су они, који се тога часа налажаху око Краља и без споразумевања међу с 
очима и пуцао сам даље.{S} Чинило ми се тога часа, као да тонем дубоко у воду, све дубље и дубљ 
 искреност и снагу у души.{S} У мени се тога часа пробудила нека нова, дотле непозната побожнос 
 предсказања и боне слутње, која нам се тога часа насилно и свирепо утискивала у душу.</p> <p>И 
сазна шта сам учинила.{S} Дубоко сам се тога тренутка кајала што сам полазила и што сам долазил 
пук повлачи у нереду.</p> <p>Када су се тога дана по подне опет састали команданти у штабу Прве 
 којих је војвода од подне до пред вече тога дана дошао, чинили су сасвим другачом ситуацију но 
а, ја ћу за Србију умети погинути и без тога ордена!</p> <p>Гомила занеме на један мах пред ови 
 се и одмерили се!{S} И — чудновато, из тога сусрета никло је у наших поуздање.{S} Мој син, кој 
 сме умрети, он не сме ишчезнути.{S} Из тога бола мора нићи наше поуздање, наша снага, наша кре 
а ждрела сад извире жар и пламен.{S} Из тога жара, као да га неко циновским жарачем потстиче, р 
и јој је буктао у утроби, напрсла па из тога ждрела сад извире жар и пламен.{S} Из тога жара, к 
 дрско намеће човеку.</p> <p>Трже ме из тога полусна опет њена реч.</p> <p>— Дакле још један са 
гледом ову децу, ову будућу Србију и из тога погледа могао си прочитати дубок бол душе која је  
<p>— Неко ме трже за рукав и пробуди из тога бунила.{S} Био је друг до мене и он ми шану: „Не п 
ни и много нервозније пушило.</p> <p>Из тога дима издиже се најпре висока и коштуњава фигура ин 
а је боловао, али је пратио догађаје, и тога ради помоћник му је стално све реферисао.</p> <p>И 
 воћа којим смо квасили суве усне.{S} И тога је брзо нестало.</p> <p>Муслиманско становништво М 
а ћепенака, збирају се комшије у тога и тога.{S} Прво распитују о курсу наполеона навикнути да  
оји отуда стижу, предвиђају напуштање и тога положаја.{S} Из Скопља је послат тамо и последњи в 
агационар при некаквој војној станици и тога ради носио официрску капу под којом је, по уверава 
фанатика и бугарских комитаџија које би тога ради бугарска влада упућивала у Маћедонију.{S} Ухв 
се врата на магацинима.{S} А краљ, који тога тренутка напушта Крушевац и креће на Косово, гледа 
а само неколико стопа сувоте.{S} Али ни тога нигде, свака сува стопа земље заузета већ.</p> <p> 
} Али ме г. пуковник није могао примити тога дана јер се сликао.{S} Доведен је из Београда једа 
 и дужност, да буде чувар неповредности тога уговора.</p> <p>— Море, је л’ само Немац на престо 
ем преко Бицана и Дебра.{S} Неугодности тога пута трајале су два и три дана али се бар знало ку 
у и очима се својим увери о проходности тога пута, као и о томе да ли се на брзу руку, са зароб 
оварају са заробљеницима, који су у очи тога дана похватани од наших извидница.{S} Заробљеника  
бол...</p> <p>Тај бол као да нам учитељ тога тренутка удахну свима у душу.{S} Његов друг, учите 
е пошље у бојне редове.</p> <p>Када сам тога јутра са два пријатеља отишао начелнику, да се још 
нула сам од тешкога бола и веровала сам тога часа да и ја не треба више да живим.{S} Освестило  
 завлада тишина.{S} Госпа у црнини, сем тога што се лаким поклоном јави свима, седајући крај ва 
орпуса Руса и знатна артиљерија.{S} Сем тога, руске трупе добиле су дозволу и за прелазак преко 
дстављају војску бољега квалитета а сем тога, прати их глад јер нису затекли плен који су очеки 
 гарнизона са албанске границе.{S} Осим тога Енглеска, Француска и Русија објавиле су рат Бугар 
има осталим армијама и командама а осим тога, предузета су још исте ноћи на свима фронтовима да 
е ни профијантских одељења.</p> <p>Осим тога, стигао је извештај команданта Моравске Дивизије I 
асе и изазивају нову забринутост.{S} До тога тренутка, највећи део бегунаца измирио се био с ти 
 у канцеларију да ме пријави.{S} Све до тога часа ја сам се сама пред собом либила корака који  
ше.{S} Не, господине!{S} И, ако дође до тога да где год у овоме рату обновимо борбе, мени је до 
и још не мичу из села.{S} Дође већ и до тога да се није имало шта јести па пођосмо копати неко  
 омогућио правилно одступање, ако би до тога морало доћи.</p> <p>Тако смо мислили, тако смо вер 
p> <p>— Ја?..{S} Не умем!{S} Није ми до тога а и не умем.{S} Све сам видео, све сам чуо, свуда  
а Овчем Пољу.{S} Доцније, када сам срео тога господина како пешачи измеђ Штимње и Сухе Реке, он 
ти народној.{S} Колико се нада везивало тога дана за ту Краљевску Круну, после Косовске пропаст 
 и остале.{S} Наше је расположење имало тога момента карактер злурадога задовољства, од прилике 
самљен хан на путу а ко зна где је село тога имена, ваљда негде у планини.</p> <p>Код хана се в 
можда измене у томе распореду.{S} Место тога, војвода Мишић пред само извршење одступања, за ко 
м ни знао тада да је он у ствари кренуо тога тренутка у Куршумлију.{S} Онако, у оном лаком капу 
о, ван пута је којим ће војска проћи, с тога сам доцкан у ноћ кренуо са фењерчетом у руци, не б 
 чак на друм да дочекамо ту дивизију, с тога смо се прибирали на пољаници, пред Бајазитовом џам 
што се крене у непроходне планине.{S} С тога је оно, што још није уништено у Призрену, предато  
муникације ка Солуну, нису успели.{S} С тога смо принуђени да од својих намера одустанемо и да  
ибирања бугарских трупа на истоку.{S} С тога смо се од сад подједнако интересовали и оним што с 
овлачи то би унело велику пометњу.{S} С тога је нађено за сходно да један од команданата — војв 
је себи постављала питање: па сад?{S} С тога је моје питање, које се укрстило са њеним мислима, 
е трошарини светине.{S} То све бива и с тога што светина увек верује да онај који жури колима,  
лаво развијала.</p> <pb n="160" /> <p>С тога је долазак Моравске Дивизије, пред којом су ишли г 
ла да помаља своје оштре зубе.</p> <p>С тога смо ми излазили чак на друм да дочекамо ту дивизиј 
м шта сам чекала, зашто нисам пошла већ тога дана.{S} Ишла сам, распитивала сам се и рекоше ми  
 из доба ћепенака, збирају се комшије у тога и тога.{S} Прво распитују о курсу наполеона навикн 
у, на својој снази и своме имену, борбу тога народа за слободу? — шаптао је старац сам себи, за 
нцуске војске на југу Србије.{S} У току тога разговора, војвода Мишић изложи опширно своје сазн 
 је да га нађем, да му узмем једну килу тога ордења да је сручим у кола, у крило ненасите и одв 
аосећала са сваким оним чију сам невољу тога часа сазнала.{S} Можда је сам Бог хтео све то тако 
а сећања која навалише на њу при помену тога дана, узбудише је и изведоше из тока причања, који 
створише испред мене, као сенке које су тога тренутка изникле из земље.{S} Заустависмо се, кад  
 тих речи.{S} И кад сам изашао на улицу тога јутра, по ономе што сам видео и срео, није се тај  
њем — или је малена варошица Младеновац тога тренутка одиста страшну и језовиту слику преставља 
 Врховне Команде.</p> <pb n="516" /> <p>Тога дана је сликар морао завршити портре г. пуковника  
 опет онај с друма.</p> <p>— Тодоре, о, Тодоре! — довикује неко из далеке тамнине а нико му се  
 Дринска! — опет онај с друма.</p> <p>— Тодоре, о, Тодоре! — довикује неко из далеке тамнине а  
иоца круне и углед Краљевине и, ађутант Тодоровић одважи се да ту задаћу прими на себе.</p> <p> 
 једва по који пешак, али у главном, на тој алеји је било тихо и могли смо, сем обичних поздрав 
гробове које будемо копали у туђини; на тој ћемо се прегршти земље клети, на њој заветовати, из 
е знала.{S} Сваки покрет непријатеља на тој страни, сваки његов успех или неуспех, на неки необ 
 n="292" /> велике српске катастрофе на тој најкрвавијој реци из српске прошлости.{S} И кад је  
а се више не може рачунати на успехе на тој страни а најмање још на могућност пробоја ка Скопљу 
рећи, јесмо ли колико толико спремни на тој страни? — и ја погледах пут истока, тамо где се узн 
приступи повлачењу по реду утврђеном на тој првој седници.</p> <p>Када је после те одлуке повед 
а једну заосталу и прокислу тробојку на тој згради.{S} Та је тробојка била извешана у част дола 
распоред повлачења.{S} Команданти су на тој седници утврдили да се одмах, једним делом већ сутр 
</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Равна тој бесној бури, која се завитлала над мојом Отаџбином, 
А како који дан даље, све ближе и ближе тој јави, коју је сан обећавао, све више и више расте м 
и што је слаткише за жур купила у тој и тој радњи, где никад нису довољно свежи — очајно је и с 
 сви, сви изгинути и сатрти се у служби тој идеји а тек далека, будућа поколења, могу из наше к 
у чак пребацивали влади, што не прилази тој мери, шта чека, и наводили су све добре стране капи 
ождеру.{S} Прозебли, што смо ближе ишли тој огромној ватри, све смо већу студ осећали и у души  
 — упита ме она жена, која је ваљда при тој моменталној светлости опазила то.</p> <p>— Мени? —  
 где би стали и где би сели.</p> <p>При тој слабој светлости сагледао сам тек мало боље своје г 
 били у ескорти и учествовали у великој тој свечаности народној.{S} Колико се нада везивало тог 
 тих речи не може више говорити с њим о тој ствари и сви забринуто одступише.{S} Ађутант одмах  
 кога?</p> <p>Бели се витез упути право тој капији и стражар се трже из сна, извуче главу из по 
 наших трупа на Моравском правцу.{S} По тој линији, наши су држали Водице, североисточно од Бољ 
 могле читаве војске склонити.{S} Ту, у тој пећини, склонићемо се од Турака и ту ћемо пробавити 
а избеглица, који већ данима седи ту, у тој кафани, можда за тим истим столом, не би ли сазнао  
ну ведрину широм равнога Подримља.{S} У тој ведрини оцртавају се нејасно, тамо у дубини, мрко с 
тена је била у згради митрополије.{S} У тој згради у једној пространој соби, за дугим столом, п 
а је звезда на њему а стегао мраз.{S} У тој ведрини оцртава се мрачна силуета вароши у којој са 
оји су се предмети једва назирали.{S} У тој полутами виделе се у једноме углу собе набацане шко 
а веровати у добру срећу Србинову.{S} У тој војсци има их који задивљују јунаштвом и који веруј 
 паде ми на памет да будем болничарка у тој болници.{S} Не морам радити у његовој соби, радићу  
девојци што је слаткише за жур купила у тој и тој радњи, где никад нису довољно свежи — очајно  
а борила на обалама реке Марице и она у тој борби допре до обала Мраморнога мора, тамо где лежи 
дничка невоља све изједначила ипак је у тој, блатом убрљаној и бригом и теретом путовања уморен 
о име и презиме и питала налази ли се у тој болници или бар, је ли био у тој болници?{S} Томе с 
 до начелникових врата а тешко остати у тој гомили.{S} Загушљива воња од људскога зноја, покисл 
јућа вест, да је Београд пао и ја сам у тој вести догледао онај почетак догађаја, које је потпу 
и се у тој болници или бар, је ли био у тој болници?{S} Томе сам се научила у ранијим болницама 
 разбојника.{S} Полицијски је писар у у тој борби јуначки погинуо али је успео да са неколико м 
, велики сте пораз нанели непријатељу у тој борби?</p> <p>— И то, али није само то.{S} Борбу на 
вано је дневно.</p> <pb n="553" /> <p>У тој згради, на горњем спрату, заузео је канцеларију нач 
возова стижу са разних страна.</p> <p>У тој гомили што промиче или оној, што стоји страном улиц 
олно становништво не узнемири.</p> <p>У тој је кући становао ђенерал, командант трупа нових обл 
па са напрегнутим интересовањем пратила ток дарданелске експедиције, дотле су вести са тога бој 
 да мали и незнатни узроци измене читав ток догађаја.</p> <p>Ђенерал Бају се поздравио и пошао  
реко Мораве и ствари би неминовно узеле ток који је капетан, поплављен непријатељском ватром, з 
у, кренули смо једни уз ток а други низ ток једне и исте реке, али су оба ова пута затим савија 
тигли истоме циљу, кренули смо једни уз ток а други низ ток једне и исте реке, али су оба ова п 
>— Има их вероватно! — прекидох ја брзи ток младићевих мисли.</p> <p>— Има их? — учини он и пог 
одио брижне дане, пратећи будном пажњом ток, сваку промену и покрет, сваки успех и неуспех на ф 
ну тога дана, узбудише је и изведоше из тока причања, који је дотле мирно и лако текао, као да  
тале.{S} Ипак настаде један тренутак, у току причања мога суседа, који ми привуче сву пажњу на  
а француске војске на југу Србије.{S} У току тога разговора, војвода Мишић изложи опширно своје 
жнога снимка једне групе кола која ће у току од пет минута проћи крај гомиле уз коју сам се ја  
 Моравске Дивизије II. позива, да још у току данашњега дана мора напустити Ђаковицу и извештај  
ијена у блату.</p> <p>Сетих се и Енрика толедскога ритера, када у последњем смртоносном пољупцу 
ари не претендују, па ће нас ваљда овде толерирати.</p> <p>— Не, варате се.{S} Они не претендуј 
познате крајеве, у неизвеност.{S} Отуда толика забринутост код бегунаца када прште глас да је п 
 Липљану, маленоме селу, где се скрхала толика војска и народ, не чека другаче преноћиште до на 
идео да се све расипа, све оно зашта је толика крв заложена; кад је видео да му је пропала кућа 
клањао испред турских батаљона и топова толике године.</p> <p>— Ал ако дође непријатељ?</p> <p> 
едан:</p> <p>— Зашто у иностранство код толике Србије?</p> <p>— Зато — одговара му други — што  
 покољења и која у својим недрима крије толике жртве за њену слободу; то је та земља која покри 
нико да прихвати те где ће сами противу толике силе.{S} И подлегоше, те наиђе страшна година и  
о, дуго гледао оне модре повијарке, где толики млади српски животи леже, па се онда окрете ватр 
је боље било да сте остали?{S} Остао је толики свет по варошима које су освојене.{S} Овако, куд 
ар <pb n="601" /> на друму, којим су се толики догађаји ваљали.{S} Био је он сведок можда, када 
?</p> <p>— Ја?{S} Тамо... где су отишли толики моји војници...</p> <p>Сцена је била врло потрес 
емо напред па шта нам Бог да!{S} Где су толики што су пред нама измакли нек будемо и ми, што је 
 је та земља коју је прелила крв и суза толиких покољења и која у својим недрима крије толике ж 
ји а благи као први пролетњи дан, после толиких непроспаваних ноћи и брижних, заморних дана.</p 
 мислим, максимално две стотине хиљада, толико може изићи! — одговори помоћник.</p> <p>— Онда н 
о је требало журити испред непријатеља, толико ми је сад изгледало као да сувише брзо пролазимо 
ање, које се укрстило са њеним мислима, толико изненадило.{S} Или је можда, под утицајем болова 
ама.{S} Док ми измакнемо до Младеновца, толико...</p> <p>Друмом се опет чу неки разговор и пљас 
о.{S} Шта знаш хоће ли се сложити жене, толико се њих због жена поделише или одоше на суд и оср 
 ова њихова решавања унела толико вере, толико поуздања у грађанство, да је оно одустало од сво 
боку ноћ пробили први наговештаји зоре, толико бар да се камен могао разликовати од баре, улице 
бар, српска децо.{S} Грејте се, грејте, толико ћу још дисати док вас не загрејем!...</p> <p>Али 
 ако погоди кога добро а ако не погоди, толико му чини.</p> <p>Другог чичицу нађе капетан у јед 
ико у оваквим приликама има себичности, толико често и великодушности.{S} Само што ће те себичн 
казивали јер нам он није имао шта рећи, толико само, да борбе више нема, да се сад само повлачи 
{S} Болови су већ толико срасли самном, толико постали моја природа да се ја без њих осећам мал 
полаже много наде на њен долазак али... толико може, да задржи Бугаре док сви ви измакнете.</p> 
се у Призрену, гроб ми је у Призрену... толико им само реци.</p> <p>Кад беше синоћ да кренемо,  
ију, ону Србију коју сам <pb n="637" /> толико желео?{S} Улазим се пушком у руци, као непријате 
је добро прошао.{S} Био је и храбар.{S} Толико сам само чула.</p> <p>Прекиде за мало, ућута и о 
 проплакао мој бабо, сад да ме види?{S} Толико ми је обећавао повести ме у Србију па ево како м 
а вест или бар пасти мрвица са стола, а толико је довољно онима, чија је душа бригом изгладнела 
 и у коме је и данас свака кућа тврђава толико пута топовима опсађивана; прегазили смо и Бистри 
е.{S} Једни стоје, пошто су нашли једва толико места да могу увући ноге измеђ ствари, други пол 
ад, на одмориштима, или где би се стаза толико проширила да би могли поћи упоредо.</p> <p>Ове т 
 пред капетана и саопшти му да је стока толико малаксала, да већ посрће и пада.{S} Месец дана т 
{S} Целога свога живота нисам преживела толико догађаја колико од првога сутона па до сада.{S}  
и су се да су ова њихова решавања унела толико вере, толико поуздања у грађанство, да је оно од 
 у слабост и то, што сам видела и срела толико његових другова, синова виших официра, ослобођен 
 сетим оне слике у Младеновцу, ја ништа толико ужасно не знам чиме бих је упоредила.</p> <p>Мла 
ио од једног пријатеља и којему се деца толико обрадовала.{S} Фиделица је била друг дечји и при 
ти времена да се одмори.{S} Њу је прича толико исто заморила као и пут којим идемо, заморила је 
 стигне свештеник?{S} Шта ради он те је толико заузет?</p> <p>— Сахрањује, господине, једнако с 
 као из огромне зажарене пећи сипало је толико светлости да су улице бљештале и камен у калдрми 
ји су се тек истоварили.{S} Било нас је толико много да се није могло дисати а уз то нас је и о 
 коза која храни дечицу успут и коју је толико обујмило блато да једва отвара улепљене очи.</p> 
ме никад није толико гледао, никад није толико бринуо о мени, по некад је био чак и груб, а ни  
исну и расплака се.</p> <p>— Никад није толико плакало! — правдам се ја пред новом својом околи 
ом својом околином.</p> <p>— Никад није толико ни патило! — одговори ми једна жена из таме, кој 
ла да потражим оца.{S} Он ме никад није толико гледао, никад није толико бринуо о мени, по нека 
 дошло мало одмора.{S} Нису нас умориле толико борбе и нагло наступање колико блата. <pb n="365 
ултурнога човека.</p> <p>Ућутао сам, не толико побеђен његовим разлозима колико заморен дугим р 
село мећу њих грешно дете дрхтало је не толико од зиме, која још не беше озбиљно припретила, ко 
родили пространа мора, да нам донесу не толико помоћ колико веру да у овој гигантској борби нис 
ук пушака и топова од којега сам се пре толико плашила. „Где је борба, одакле се чује?“ — питал 
игне, засут морским валима са којима се толико борио, да му одмах сувотом окрепи тело.{S} Кад с 
а, враћао на помисао о судбини, које се толико бојао да га не прати, њему би се старачко чело о 
заклетве, како ћу бити веран, ја сам се толико драо, чини ми се да се мој глас чуо изнад свих о 
упутих њему.{S} Свет ме је жалио што се толико мучим а није ни слутио колико ми је себичнога за 
стимо колико се то може учинити, јер се толико велики слој ђубрета нагомилао да никоме ни на па 
 како је мудрица и како уме да каже, те толико пут сам помислио: штета што није мушко!{S} А ниј 
и смо колико смо погрешили што смо га и толико бранили, јер нам је напуштање његово затим донел 
утинову престоницу, после пет стотина и толико година.</p> <pb n="275" /> <p>Данас, на цркви зв 
и која је застала пред једним дућаном и толико новим присталицама нарасла, да су пролазници мор 
гло бити једно доба, кад су људи тако и толико патили?{S} Боже, мислили смо тада, како су биле  
<p>И док су ови задовољни били што су и толико нашли, наилазили су нови и нови и све нови бегун 
атељ куће; навикли су се били на њу сви толико да је постала члан породице о коме су сви заједн 
оплину родитељских осећаја, да он, који толико дрхће над судбином својега сина, мора разумети и 
еморени, бојали су се лећи, јер су били толико прозебли да су сну претпостављали бдење крај ман 
у, рањен сам — одговори он — не могу ни толико понети колико је овај!</p> <p>Најзад грађанин се 
да будућој великој држави нису потребни толико генерали и државни саветници већ много више култ 
и мислимо у себи: дај Боже да Србијанци толико потерају оне, да прођу наш ров само, те да се ми 
 некад је био чак и груб, а ни ја нисам толико марила за њега, али сам осећала да ми треба отац 
не вреди, за те паре не могу да добијем толико дрва.{S} А и нема где да се купе дрва.</p> <p>—  
шта извести, ништа спречити.{S} Међутим толико је већ кућа које су домаћини напустили и које ни 
та? — наставља пуковник.</p> <p>— Таман толико колико да се покају што су натрчали на нас — одг 
то иду за нама?</p> <p>— Тешко нама ако толико буде почивала у гробу, да сачека нова поколења.{ 
се могли где наслонити, да се ма колико толико одморе.</p> <p>Ја се дигох лагано, не узнемирују 
те му нареди да поскида с чизама колико толико синоћне блато и спреми остали пртљаг.</p> <p>Пот 
{S} То је био једини начин да се колико толико осамим.{S} Предамном су биле једне кочије добро  
есту.</p> <p>Чим се успело да се колико толико почисти ђубре, наста одређивање места где ће се  
шчицу у блато и села на њу да се колико толико одмори.</p> <p>Ја сам савио цигарету и пришао је 
 Можете ли ми бар рећи, јесмо ли колико толико спремни на тој страни? — и ја погледах пут исток 
у или трњак, те ће их то штитити колико толико.{S} Који су још зарана, за дана, стигли ископали 
евом страном друма, на којој смо колико толико могли ићи упоредно.{S} Она настави сама, као да  
орбу прими, осећајући се сад већ колико толико јачи или бар не више усамљен.</p> <p>Да би се мо 
ко? — запитах разочарано.</p> <p>— Само толико! — одговори официр — Призренски је пут једини ко 
аутомобилом за Призрен и застао је само толико, колико да испружи ноге и да дане душом и, том п 
ан је, врло доцкан.</p> <p>— Дакле само толико? — запитах разочарано.</p> <p>— Само толико! — о 
 ужасно високу крагну и смешкао се само толико, колико је било довољно да му се виде два златна 
Поједини, којима није било довољно само толико вести, колико се са нишкога воза просуло у чарши 
и чиновник, који је јуче говорио да смо толико претучени да сто година нећемо дићи главе, вели  
огне повлачењу призренским путем.{S} То толико може Моравска Дивизија али да уопште помогне, да 
 Рекли ми рањеници да је погинуо.{S} То толико.</p> <p>— Можда је то само глас, можда није поги 
 живот.{S} Али, у његовој смрти има бар толико утехе — и ако је то једној мајци недовољно — да  
аво лице.</p> <p>— Мислим, јесмо ли бар толико спремни да дочекамо прву навалу, дотле ће ваљда. 
едах га а њему сузе оросиле очи.{S} Зар толико га коснула судбина овога коња?</p> <p>— Хајде, д 
еле и чарапе и један део сукње биле већ толико умазане и улепљене дебелим слојем блата, да јој  
 ја малакшем и клонем.{S} Болови су већ толико срасли самном, толико постали моја природа да се 
јући се ипак изненађења на превојима, у толико пре што на овоме стрмоме путу не би могао са бат 
.{S} И то тумачење није било нетачно, у толико пре што је већ пукао глас да је пут за Дебар нем 
 и у колико сам је више сретао успут, у толико је више тај осећај растао у мени.{S} Увек ми се  
ојске.</p> <p>— Он је ђак...</p> <p>— У толико пре.{S} Због тих ђака ми смо у Врховној Команди  
време глади.{S} Та је могућност имала у толико више услова, што је до скора у Скопљу био некака 
латна киша, испунише помрчину која је у толико гушћа била што су се ватре већ почеле да туле и  
рене и немоћне, одустаде од те намере у толико пре, што код села Јежевице натрапа од некуд једа 
У Штимњи се још и укрштају збегови те у толико већа гужва.{S} Ми из Митровице и Приштине преко  
арскога напада, учинио је на нас само у толико тежак утисак што су њиме прошла за Солун и два н 
ивоту; Једну од оних прича, које казују толико пута већ казану истину, да је материно срце једн 
одина, које је његовом неукаљаном имену толико неправде нанело.{S} Он ће смрћу својом показати, 
их сретан осмех мајчин.{S} Тај ме осмех толико охрабри да сам унапред већ <pb n="517" /> сањала 
у цркотину и да ће ме пробудити.</p> <p>Толико само и на сва даља питања, која сам покушавао да 
ила и оне у Софији и оне у Нишу, и то у толикој мери, да је <pb n="70" /> један од нишких дипло 
е већ на првом кораку покајао што је са толиком породицом напустио Призрен и, још се ломио да с 
риштина и Феризовић, нису могле примити толику светину.{S} Било је нешто пустих турских кућа, б 
 <p>— Зато — одговара му други — што ту толику Србију брани ђенерал који своју породицу шаље у  
сачувао је тиме будућој Русији великога Толстоја.</p> <p>— Мислите ли зар, да је то Никола први 
лико да испружи ноге и да дане душом и, том приликом, он је казао да је Румунија објавила рат а 
и?</p> <p>— Јес, тако!</p> <p>— А је л’ том давно било?</p> <p>— Давно, врло давно, има скоро ш 
а, сињега мора.</p> <p>И данас, ето, на том истом Косову, воде се последње крваве борбе, пре но 
и лакта моравиног код Домороваца.{S} На том су делу карте поједина места нервозно подвлачена по 
во, чекајући поколење које ће понова на том месту запевати песму <pb n="563" /> у славу Божју и 
и припалиће му свећицу и помолиће се на том гробу за покој душе својега детета.</p> <p>Док смо  
 <p>— Ланац? — цикну мајка престрављена том војничком речју која за нас жене и мајке значи исто 
</p> <p>Ја сам покушавао да се борим са том невидовном силом и јогунасто сам се опирао сну, узн 
5" /> у село, у наше ослобођено село са том медаљом на грудима, ко ће тада са мном!{S} Кад изађ 
 <p>А горе, на горњем спрату, одмах над том собом где се копао гроб Српској Круни, млади њен но 
ге у данима поуздања и вере.</p> <p>Над том прегршти земље, и данас у изгнанству, у тренутцима  
 Призрена.{S} Сви се очас збунисмо пред том могућношћу.{S} Нашто би батерија напуштала фронт ко 
> <p>И на један мах сви претрнусмо пред том помишљу и ако нам је свима лебдила пред очима.</p>  
ловима: „Штаб прве армије“.</p> <p>Пред том кућом, у узаном сокаку, стоје неколико аутомобила,  
 руку на његово слабо раме, које се под том тежином угиба и злобно се кезећи шапће пискавим гла 
дрија доле у гробље.</p> <p>Попа нам је том приликом одслужио и службу у пећини.{S} И сад ми пр 
ђаковичким улицама и непријатељ који се том месту већ примиче а око нас горостасне масе неприст 
ају сударе вагона.</p> <p>- Тога часа и том одлуком, која је потекла само потребом да поњавицом 
 ствари.{S} Приђосмо да јој помогнемо и том приликом чусмо и нешто више.</p> <p>— Туку се — вел 
 са Рашке побеђује Византинце и победом том означава правац експанзије младе и бујне српске држ 
аве и Дунава задрхтале су под непогодом том; густи облаци дима покрили су простране банатске и  
 или какав празан сандучић?{S} Охрабрен том надом зашао сам међу вагоне док ме не пресече глас  
 и сам веровао у нешто, па је покушавао том својом вером да утеши и друге.{S} Како ће сада кад  
осили многе вести.{S} На свакоме готово том возу био је међу путницима по који необичнији, обав 
ако зна какав нови план; да ми каже, по том плану, где могу добити хлеба, где преноћишта.{S} Са 
онова се дубоко исписа беда и невоља, с том разликом само, што је утученост била сад још већа и 
а?{S} Друго је, ако збиља услова има, у том случају ево ја сам први који пристаје да прими сву  
ко себе; сагла сам главу и трчала.{S} У том већ загушише улицу наши војници, који су одступали. 
пуковник и крену тамо ка пољацима.{S} У том застења кроз ваздух и тресну а земља, коју диже теш 
Трнавску механу и положаје око ње.{S} У том се понова јави грмљавином непријатељски топ.{S} Нађ 
Граду — и даље су топови гроктали.{S} У том је и киша престала, па се појави међу свима намера  
 гунђала што смо се овде уставили.{S} У том, на једвите јаде, стиже онај наредник својој комори 
 чак да је официр баш мене гледао.{S} У том засвира, далеко за нама, јуриш и настадоше узвици и 
 њим, те узесмо да објашњавамо то.{S} У том Бојко, који се још никако не маче с места, скиде пу 
нисам смела више да седим у мраку.{S} У том зачух и бат тешких ципела пред мојим вратима.{S} За 
 и, најзад, кад се налазе, грле се, а у том загрљају и умиру.{S} Загрљени бели и црни брат одри 
е нас покосити! — одговара пуковник а у том груну, недалеко на десном крилу, где су пољски топо 
лагом гласу, одиста је приликовало да у том часу рече богочовекове речи: „Пустите децу к мени“< 
време живога причања, осећајући ваљда у том тренутку зиму у души, коју осећање осамљености у св 
зор, разредио је нешто мало таму која у том делу цркве влада, те се њена фигура јасно оцртавала 
ех задовољства, осећајући ваљда да је у том тренутку победио ону неодољиву неман, која му је ст 
555" /> и мишљење целе владе, која је у том погледу била једнодушна.</p> <p>— Капитулација у ов 
во саопштење — Да!{S} Господин Боп је у том погледу учинио већ званично саопштење Влади.{S} 3а  
— А жртве, ако их буде? — тргао би се у том размишљању, али се понова охрабрио. — Опростиће жрт 
мигну чак овамо на мене, сретнувши се у том тренутку са мојим погледом.</p> <p>— Ама, није, бра 
шћу, глас добио неко поуздање и он се у том часу осећао задовољан, као човек који је нашао <pb  
Феризовића а оданде како Бог да.{S} И у том се аутомобилу, кад год ће понова поћи на станицу, в 
тница.</p> <p>Краљ погледа по свима и у том тренутку засјактише му очи нарочитим сјајем.{S} Он  
 на једанпут залупало кад ми рекоше и у том часу место да се зарадујем, мене обузе неки страх.< 
тења — изгледа да су били још мирнији у том погледу.</p> <p>Сву пажњу обратили смо на вести са  
b n="414" /> леђима врата.{S} Дође ми у том тренутку да не примим хлеб и да вичем за помоћ али  
седницу.{S} Био је после подне и Краљ у том вагону, имали су дуго посла са њим, једва су успели 
збуних, јер одиста нисам могао ни сам у том тренутку наћи шта ће дотле бити.{S} На Грке се није 
о у једну тачку, подајући се, усамљен у том тренутку, осећању разигнације против које су се њег 
е желео поговора...{S} Његово се чело у том тренутку разведрило, очи засијале живом светлошћу,  
!</p> <p>Пођосмо лаганим кораком, јер у том је већ и покрет допрео до нас.{S} Нисам је ништа пр 
тимају туђе, ми бранимо своје!</p> <p>У том часу непријатељ поче да се колеба и пуковник то зап 
 ти! — благодари очајна мајка.</p> <p>У том наиђосмо на вола који остављен лежи поребарке крај  
 нађу, избрисали те из списка.</p> <p>У том већ стигосмо до гробља, на врху вароши.{S} Ућутасмо 
зговор са командиром батерије.</p> <p>У том већ и артиљерци свршише посао, те се ћуприја рашчис 
е сузе оквасише јој трепавице.</p> <p>У том прође неки коњаник те се она спусти једном ногом у  
е кроз тесне приштинске улице.</p> <p>У том још прође кроз гомилу шапатом од уста до уста:</p>  
и не осећа како време промиче.</p> <p>У том се Бојко појави на капији крај вратница и сви гракн 
ли ми смо овде мало заклоњени.</p> <p>У том се над нашим главама чу зврјање у ваздуху.{S} Сви д 
ко да јој помогне кад загусти.</p> <p>У том стиже у авлију, сав задуван и зајапурена лица, дечк 
ко да га већ сатерује у Чачак.</p> <p>У том, непријатељска батерија понова загрокта из близине. 
— узвикивао је војни апотекар.</p> <p>У том се зачу негде далеко, позади нас, ужасна ларма, гла 
— врти и даље главом лиферант.</p> <p>У том, на један мах узавре гомила жагором и наста жив пок 
сам и ја, разумем ја ту бригу.</p> <p>У том изађе госпођа из канцеларије и ја на њеноме лицу оп 
 па ме гледа — а сузе му теку.</p> <p>У том разговору стигосмо до једне капије, крај које сам ј 
 суза! — додаде неко од наших.</p> <p>У том проломи тишину бректање аутомобила.{S} У тамној ноћ 
 ми, ко ће да одговара за ово?</p> <p>У том се осети неки покрет у гомилама пред нама.{S} Одуши 
исак и плач, паде ми на памет да сам му том руком мало час брисала чело и очице и претрнух.</p> 
а, скривена густим велом поноћи.</p> <p>Том страном Вардара, обалом која се од ослобођења Скопљ 
 Тако ће и Београд, видићеш! — наставља Тома — Изгубиће га, па ће тек онда да напрегну све силе 
 бегства учинио нам се очајно тежак.{S} Томе су се још придружиле и велике неприлике и тешкоће  
ци или бар, је ли био у тој болници?{S} Томе сам се научила у ранијим болницама.{S} Прошла сам  
ило би то да је и Ваљево пало.{S} Према томе капетан је срачунао да ће у Гучи завршити своје од 
е је створио Букурешки уговор.{S} Према томе, ето вам ситуације у коју би запала Бугарска ако б 
ашкој, не може извршити.</p> <p>— Према томе шта нам остаје? — упитаће брижно Престолонаследник 
сти има и свој сат, своје време и према томе времену и месту где је извор, крећу се и окупљају  
 прва доба наше историје које се ту, на томе крајичку Србије, који се сад простире под његовим  
 разбеснелога мора и да им одоле.{S} На томе камену лежи и сада пуста и жртва варош.{S} То је с 
енциозан наслов који сам јој дао.{S} На томе делу, које ће се несумњиво једнога дана јавити, би 
 мој пријатељ који је и сам пошао да на томе пазару купи штогод топло за под кошуљу, вели како  
ну обалу Раље.{S} Краљ је знао да се на томе фронту борило четрдесет и четири наша према осамде 
 ако кадгод будем сматран сарадником на томе великоме делу, које ће изложити све оне надчовечан 
а упућивала у Маћедонију.{S} Ухваћен на томе послу, он је протеран од српских власти још пре но 
м положајем, није сматрао свакога ко се томе вагону приближи за непријатеља.{S} Војник је грубо 
ору и тузи, али — у тренутку кад смо се томе <pb n="9" /> веровању подали, загрокташе топови от 
: „Ово је моје место!“ старајући се при томе да обезбеди себи што већи простор крај ватре.{S} И 
огућност офанзиве, погледајући увек при томе на војводу Степу којега је желео убедити.{S} Он <p 
више стезао, старац је упорно остао при томе да он неће да се одваја од својих војника, да хоће 
дан претпоставио бити српски заробљеник томе да буде српски војник?</p> <p>Он је вероватно пого 
 одговори официр немарно, не придајућим томе велики значај.</p> <p>— Ми се у њу надамо, много с 
ао, гледајући ове ружне слике у Пећи, о томе је свако себе забринуто питао.</p> <p>Та брига се  
 преко Тетова води на Кичево и Битољ, о томе како би власт требала да се постара за мало реда п 
даљенијих уџерица на крају вароши.{S} О томе се најпре шаптало и дошаптавало, затим се гласно г 
невоље, којима ћемо поћи у сусрет?{S} О томе сам се питао, гледајући ове ружне слике у Пећи, о  
м и што је тачно и молим вас лепо, да о томе одмах обавестите господина војводу и издате ми пот 
</p> <p>Војвода Мишић задржа право да о томе говори кад се буде прешло на решавање о могућности 
м о себи — морало би се водити рачуна о томе да будућој великој држави нису потребни толико ген 
похитали сви начелству, да чујемо шта о томе власт зна и шта каже нишки телефон.{S} Чаршија је  
е то оно поколење, које ће донети суд о томе да ли је ово епска легенда, што се сад дешава или  
је био познаник и сазнао штогод ближе о томе, зашто се батерија са фронта повлачи пут Призрена. 
у Битољ; у другој гомили разговара се о томе да ли се у Приштини могу наћи станови; у трећој го 
ајући успут међу собом језовите приче о томе, како су испијали очи јунацима на Куманову и Облак 
шна и о помоћи коју нам Русија шаље и о томе, како је нестало дувана, нестало шећера и нестало  
 увери о проходности тога пута, као и о томе да ли се на брзу руку, са заробљеницима и пионирск 
моћ.{S} Ако је ко и покушао да говори о томе, остали су га с чуђењем посматрали и измицали се д 
ог.</p> <pb n="41" /> <p>Ту се говори о томе шта је казао „наредник из дивизије“ и „жандар из н 
ита се и тешко грца у сузама говорећи о томе.</p> <p>— Сви се познајемо сад, све нас је невоља  
:</p> <pb n="709" /> <p>— Не говорећи о томе — рече војвода — да ли смо у могућности да предузи 
 прелази ту реку.</p> <p>Премишљајући о томе, стојећи међу својим топовима непомично, и ако изл 
.{S} Векови су избрисали сваки осећај о томе, па и саму традицију и једно или два покољења још, 
ам се растала од њега, размишљала сам о томе.{S} Истина, тешко би ми било оставити кућу ал опет 
 сад увек, кад год говорим или мислим о томе, кези на мене.{S} Нисам га нашла.{S} А ишла сам кр 
јући за собом као широку бразду мисао о томе, како је невоља велики, гломазан жрвањ који меље с 
спитивао о новостима са бојишта, нико о томе, хоће ли Румунија ступити у рат; нико о томе да ли 
 хоће ли Румунија ступити у рат; нико о томе да ли је већ стигла руска или француска помоћ.{S}  
, који је увек, кадгод се расправљало о томе, упорно тврдио да се Цариград заузима само са сува 
ад се склонимо где од кише, а ми само о томе говоримо.{S} Причамо један другоме свак о својој к 
тања, желећи да избегне даљи разговор о томе.</p> <p>Малочас дођоше и они војници што су зашли  
ије изгледала! — узвикнуо је, на глас о томе, један наш виши официр, огорчени противник дардане 
 <pb n="122" /> <p>Очас се просу глас о томе и поче пред начелством да се збира младеж којој је 
 те ће ова књига бити први већи напис о томе догађају.{S} У описима је странаца више посматрања 
ју и то би имало свога утиска.</p> <p>О томе смо догађају сазнали 27. септембра а, дан за овим, 
итују о курсу наполеона навикнути да по томе курсу оцењују и ситуацију а затим слушају новости  
</p> <p>И сад се разви жива препирка по томе питању.{S} Упадоше у разговор и они који дотле нис 
по овоме што су сви погубили главе и по томе, ако хоћете, што непријатељ не улази у земљу да је 
Борбу на Чачку требало би забележити по томе, што је то борба растурених јединица, малих, усамљ 
оно и Константин грчки је протумачио по томе рецепту уговор! — додаје пензионар за којега се уо 
, некултурног човека, разликују само по томе што имају звезде на еполетама.{S} Такви су се кома 
екако светитељски.{S} Њена ми фигура, у томе часу, поче добијати нов облик; она поче у мојим оч 
мрзи.</p> <pb n="387" /> <p>И одиста, у томе тренутку кад сам дигао главу, изгледало ми је да с 
ски поглед госпе у црнини у коме сам, у томе тренутку, срео погледе четрдесет хиљада српских ма 
ажити ругобу појаве.{S} Паде ми само, у томе тренутку, на памет да ми је да у овој гомили сретн 
219" /> и плаче.{S} Паде ми не памет, у томе тренутку, некадањи Лазарев полазак из Крушевца на  
угог чекања све већма придолазила.{S} У томе гурању и тискању ја изгубих доктора али га доцније 
роди од Дунава до Јегејскога мора.{S} У томе рату, злим неким провиђењем, допрла је српска војс 
о физичке али не и душевне тегобе.{S} У томе би имала и бити разлика између књига које су они н 
ни мрак обавио далеко још од Пећи.{S} У томе мраку, који је као угљени облак лежао на земљи, је 
 му забодем нож са пушке у гркљан.{S} У томе часу он јекну: „Не, кумим те Богом и светим Јовано 
ко је она далеко, још врло далеко.{S} У томе је погледу било пуно слутње и пуно туге, у њему се 
 Али, од тренутка када сам осетила да у томе војнику има оца, да хладан војнички позив није у њ 
или боље осећајући инстиктивно шта ја у томе тренутку мислим, — настави:</p> <p>— Ви се чудите  
га дочекамо.{S} Чаршија је скопљанска у томе тренутку можда више знала но ми.{S} Она је из цело 
није проговорио.{S} Ја сам заборавила у томе тренутку да он због пребијене вилице и није могао  
јим би се кретала.{S} Узели су учешћа у томе и сви остали, претресали су све могућности, размат 
 по час би застао, чинило му се да је у томе тренутку чуо удар мотике и тај би се звук зарио ду 
ега гроба тог и скидох капу као да је у томе часу когод казивао молитву.{S} Бона можда, или обо 
на из таме бледом месечином, имала је у томе часу нечега тајанственога; њено бело, воштано лице 
авртеле су му се у очима.{S} Да ли је у томе часу осетио да је то, што је сад на његовим колени 
стаче. <pb n="263" /> Изгледала ми је у томе тренутку као госпа из народних песама која обилази 
ама ојађена мајка.{S} Изгледало ми је у томе часу као да се ту, у Младеновцу, сабрали болови св 
гледа боно дечицу.{S} Изгледало ми је у томе часу као да у његовим очима видим сузу и као да му 
, али тешко уздахну.</p> <p>Колико је у томе тренутку било бола у души овога честитога војника, 
размишљајући о нечем.{S} Вероватно је у томе тренутку доносила одлуку да ми се повери јер затим 
клањао.{S} Заболе ме, тешко ме заболе у томе часу зла судбина наша; с које год стране се бориш  
 мало час притискала груди, као да ме у томе тренутку освежи и поче боно да ми дражи груди.{S}  
ом одступања и захтевали можда измене у томе распореду.{S} Место тога, војвода Мишић пред само  
ом и узбуђењем; говорила је као да се у томе часу будило у њој нешто моћно, нешто снажно, нешто 
по нека пушка, и арлук гомиле пење се у томе часу до дивљачке дреке.{S} То зец залутао кроз њив 
аси.</p> <p>Сви дигосмо главе, сви се у томе часу сетисмо Бога и свима нам се на уснама исписа  
дведе у таму где лежи друм, јер ми се у томе часу учини, да сам опазио тамо усамљену једну позн 
он то, то ја...</p> <p>Осетила сам се у томе часу страховито понижена, осетила сам се сама у св 
авезу оглашава за неважећи и, како се у томе тумачењу размимоилази са својим премијером, он ово 
 се дубље газило у катастрофу, што се у томе вртлогу који нас је захватио, слазило ниже и ближе 
ан је трговац чак, и не знајући да ће у томе часу говорити пророчанским језиком, рекао: „Ама шт 
од мраза лепим, слатким сном и видеће у томе сну своју далеку отаџбину и своју породицу.{S} Умр 
ли шта је.{S} За нас је довољно утехе у томе било да ће нас варош моћи да прими ноћас под своје 
ве су то већ били бегунци за Солун, и у томе својству, није им ни потребно било ма шта говорити 
не би ли сазнао праву истину.{S} Па и у томе часу било их је који су умели да се теше.</p> <p>— 
и ружних појава, <pb n="332" /> као и у томе да је требало водити извесне обзире али, ви морате 
не верујете у њену помоћ? — запитах и у томе часу поче у мени понова да се буди онај мучан осећ 
ах трже и ободе коња да пође даље али у томе спази друмом из Слатине ордонанса који је журио к  
с, док сврше седницу.</p> <p>Прође ми у томе часу крај очију слика оне двојице коњаника које см 
ицу није било израза, па ипак се мени у томе тренутку, кад сам јој срео поглед, учинило да она  
 су свесно променили намеру, несвесни у томе тренутку да мењају и судбину своју.{S} Онај виши ч 
звесно ће се уредити.</p> <p>Када сам у томе тренутку покушао да браним небригу којом су ова де 
ој дозволити да каже оно што је и сам у томе тренутку помислио и што му је новом и тешком бриго 
сивали Моравској Дивизији, осетио сам у томе тренутку потребу да не разочаравам друге.{S} То је 
сте канцеларије.{S} Ох, како ме тешко у томе тренутку заболе горка истина која ми сину пред очи 
p>— А је ли извесно да би се и успело у томе?</p> <p>— Извесно, али неуспех не би нам ништа виш 
у која је буктала пред нама и сви смо у томе тренутку једно исто мислили и једно исто слутили.< 
, нигде га не би могао наћи више, јер у томе тренутку већ није више било ни једнога кутка Србиј 
тирала пред њим.{S} Да ли је Краљевић у томе тренутку путовао погледом преко оних планина, крше 
 л’ те, децо? — теши их мајка.</p> <p>У томе пролазе крај њих кола са Мицом Зуавком и Мицом Сен 
 покрету могла одмах извршити.</p> <p>У томе возу, у коме ће се пуних месец дана затим решавати 
 ја њега, како то, а он каже:{S} Немци, Томо, имају једну политику а наши, Французи, Енглези и  
 који представљају историју од неколико томова.{S} Чим је очигледан био неуспех дарданелске екс 
 из полутаме; да ли можда онај поуздани тон којим је учитељ речи изговарао — тек, његове су реч 
 неочекивани ударац с бока и — тоне.{S} Тоне за неколико дана на дно мора читава једна држава и 
и неочекиван ударац с бока и — тоне.{S} Тоне, <pb n="78" /> за неколико минута на дно мора чита 
 снажан и неочекивани ударац с бока и — тоне.{S} Тоне за неколико дана на дно мора читава једна 
а снажан и неочекиван ударац с бока и — тоне.{S} Тоне, <pb n="78" /> за неколико минута на дно  
ов већ гори.</p> <p>— Лађа тоне... лађа тоне! — узвикну са једнога полуотшкринутога прозора нек 
м?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер... лађа тоне!</p> <p>Враћајући се са станице, пошто је воз крен 
а значи да кров већ гори.</p> <p>— Лађа тоне... лађа тоне! — узвикну са једнога полуотшкринутог 
P19201_C3"> <head>III</head> <head>Лађа тоне</head> <p>Пре но што ће 1912. године букнути балка 
амо чин!</p> <p>И, док он у такве мисли тоне и понире, Усуд, онај неодољиви и свирепи Усуд, исп 
о рађа дан а како, кад мине подне, брзо тоне и гаси се, нарочито зими и међ планинама.{S} Чим у 
даље.{S} Чинило ми се тога часа, као да тонем дубоко у воду, све дубље и дубље и почеше да ми с 
дно! — виче гомили станични жандарм али тоном који казује да виче само из навике и сам уверен д 
одговори г. пуковник строгим, војничким тоном, у коме није било ничега родитељскога, ничега неж 
ла Степу Степановића и то тако одлучним тоном, каквим би то сам ђенерал Степановић на седници В 
мата као што је Кнез Трубецкој — узе он тоном учитеља који хоће ауторитативном благошћу да пока 
рекао као фразу, он је ове речи исказао тоном, којим се изговара одлука.{S} Његова околина, кој 
лебљива одлука!</p> <p>Краљ је то рекао тоном, на који није желео поговора...{S} Његово се чело 
 за храброст, која је све дубље у блато тонула...</p> </div> <pb n="243" /> <div type="chapter" 
Па ипак, и ако задњи део његов још није тонуо, потрес од удара осетио се целим телом брода већ  
вијао пун живот и, док је кљун лађе већ тонуо, овамо у позадини њеној још је свирао оркестар и  
дини, у Скопљу.{S} Док је кљун лађе већ тонуо, овамо је још свирао оркестар и не слутећи да ће  
у грлу:</p> <p>— Господине капетане!{S} Топ је наперен, нишан утврђен и ја бих вас молио нареди 
етан.</p> <p>Водник узе брзо да удешава топ да би ућуткао непријатеља.</p> <p>— Шта ћеш? — пита 
 речи да је пронашао заседу, он темпира топ на сто метара пред устима и распали на звонару а зр 
борбе и славе.{S} Само ко зна колико је топ поуздање српскоме војнику и само ко зна колико се с 
аспитивао је могу ли аутомобили да носе топ; може ли са аероплана да се нишани; колико може да  
рвога октобра, када су бугарска пушка и топ пламтели дужином целога фронта, тврдио да би се ств 
 па шта Бог да!{S} Али, чекај, на сваки топ официр, сам официр да контролише и да нишани.{S} Жи 
се понова јави грмљавином непријатељски топ.{S} Нађе нашу пољску батерију и убаци у њу неколико 
 довде још не допире ни пушчано тане ни топ; откуд овде мртав човек?{S} Али то и није војник, в 
е киша танади.{S} Он нареди да се челни топ скине, намести и, не говорећи ни речи да је пронаша 
 а рука задрхтала при помисли да палећи топ шаље зрно које ће покосити читаве чете рањених бора 
тамо негде испред Штимње посрнуо вукући топ, те га испрегоше и оставише крај друма да чека смрт 
лом и једном боном резигнацијом.</p> <p>Топ оста наперен али не опали.</p> <p>Те ноћи стиже нар 
едом младога водника, који је иза свога топа стојао и немо гледао смрт око себе.</p> <p>— Госпо 
тачном ватром засуше два наша брзометна топа тако, да ови намах заћуташе да не би били уништени 
атељ извлачи два тешка, великог калибра топа, код барутнога магацина, више Чачка и, вешто скрив 
тане! — одговара поднаредник са предњег топа.</p> <p>— Ама одакле, по богу, где се скрио?</p> < 
је непријатељска ватра.{S} Он одмаче од топа и, пре но што би изрекао судбоносну наредбу, њему  
ди потпоручник узе нешто да се маје око топа и не изврши наредбу.</p> <p>Капетан га изненађено  
 још колута у зраку, до нас допире глас топа.{S} Мало доцније и сунце ће се са Овчија Поља испе 
оја унапред пржи; осећам како ме засипа топао пепео лаве; засипа мене, засипа моје драге и миле 
лушај, снахо, ето во липсава.{S} Још је топао, положи децу по њему, загрејаће се!</p> <p>Жена г 
обојено лице, његове пуне црне бркове и топао осмех очију.{S} Он нагло сјаха и готово притрча г 
догорева, покушавајући да из ње распири топао жар и пламен?</p> <pb n="21" /> <p>Да ли је одист 
ање да, као и материно крило, може бити топао и онај поглед два жарка ока који узбуди младу крв 
..</p> <p>Ватре већ догореле и још само топао пепео покрива земљу, ведрина потпуно освојила и п 
морно вече.{S} Киша је зарана почела да топи земљу да се затим, преко ноћи, излије у великим ко 
ма било све тако потаман; топла вечера, топла постеља, него... бивало је кад смо и гладовали и  
} Није онда нама било све тако потаман; топла вечера, топла постеља, него... бивало је кад смо  
 на мене тако снажно утицало, бити прва топла реч коју сам чула, у тренутку када сам се осећала 
 му кроз студену старачку крв проструја топла грозница.{S} Он се узбуђено диже са свога места,  
устили.{S} А та реч тече са њених усана топла и блага као она полусветлост којом је од пламена  
ари, па залутала деца без родитеља, без топла одела, без заштите — све те слике и друге болније 
сипали су ме крвави таласи и квасили ми топла родитељска недра на која сам жудно очекивао да за 
{S} Њу су засипали таласи и квасили јој топла материнска недра, на која је жудно очекивала да п 
 је те смо се и огрејали и окусили мало топла јела и обезбедили од кише под широким турским кро 
с презирањем сретамо онакажене и, место топла саучешћа, ми немилостиво пружамо руку вратима каз 
 у ону механу.{S} Још једном ме задахну топла и смрдљива јара, која ме је у овоме часу гушила к 
етила како им горе прсти који се дотичу топла девојачка тела.{S} Све су то деца која су тек кор 
дстицала ватру у камину и причала дуге, топле и заносне приче које зимска ноћ и љубав, којим их 
ри, несвесно, спасла живот.{S} Место на топле обале где ју је одвео вагон у који је сад ускочил 
азебеш, чувај се молим те!{S} Обуци оне топле чарапе што сам ти послала... да, због влаге.{S} Д 
врата на кафани и намах ме задахну млаз топле јаре од људскога зноја, земље и влажних опанака.{ 
тамо, тамо преко Копаоника, где се крај топле ватре прибрала дечица око колена мајчина а она их 
нашом невољом а силни душом пружиће нам топле речи утехе — али нас то неће утешити, неће <pb n= 
топле као мало час.{S} Волела бих да су топле, та ми је топлина била доказ живота.{S} Текну ме  
 му опипам ручице и учини ми се да нису топле као мало час.{S} Волела бих да су топле, та ми је 
, када у трзају и ропцу, зазвони у души топли акорд и сене пред очима блистава слика његове мла 
ебе ваљда, да се у овој невољи подржава топлим успоменама на тихи живот у кући и међ својима, о 
Док ће се они први грејати на сунцу, на топлим морским обалама, ови ће умирати од глади и студи 
 опет ону госпу у црнини.{S} Пратила је топлим материнским погледом ову децу, ову будућу Србију 
 те изгладнели и прозебли заложити чиме топлим.{S} Крај плотова једни разапињу шаторе, други кр 
n="497" /> <p>— Немој да плачеш! — рече топлим гласом којим само старост уме говорити — Немој д 
д од обреда, који се сузама, искреним и топлим детињим сузама врши?</p> <p>Гроб јој лежи на леп 
 ноћи већ била зацарила.{S} Под његовим топлим дахом сукну стакло и открави се танка скрамица м 
нике и окитиле их цвећем и послужиле су топлим чајем рањенога младог капетана и спроводиле су к 
ас.{S} Волела бих да су топле, та ми је топлина била доказ живота.{S} Текну ме сумња те скидох  
оја наручја испред ове непогоде.</p> <p>Топлина старчевих речи годила ми је али ме није тешила. 
а а они око ње је теше без уверења, без топлине, те им утеха студена ко позна јесен.</p> <p>— У 
ала је Госпа у црнини са пуно осећаја и топлине.{S} Да ли што је у њиховој очинској недаћи осет 
родица, изговарао их је са поштовањем и топлином али, кад би изговорио реч Отаџбина, њему би се 
 ми сузе, као да их је овај добри човек топлином својих речи сасушио.{S} У његовим речима ја ни 
ладан војнички позив није у њему угасио топлину родитељских осећаја, да он, који толико дрхће н 
на деца, узневерена лица, извлаче се из топлих постеља, где су под нежним материним бдењем сања 
је.{S} Још нам је попа казао и неколико топлих речи.{S} Реко нам је, да морамо трпети, да је то 
а а мало затим били смо већ на чисто да Топлица већ није више безбедан збег.{S} Стигоше гласови 
стране Косанчић Иване</l> <l>А са друге Топлица Милане</l> <l>За њима су војводе остале...</l>  
иста, та су кола, што су се спустила из Топлице у Косово, повукла све што се могло повући, а шт 
о размимоилазили бегунци, једни који из Топлице бегају на Косово и други који са Косова бегају  
лазе Ибром и Расином а Бугари напредују Топлицом ка Прокупљу и Јабланицом ка Лебанима.{S} И, са 
 Косово и други који са Косова бегају у Топлицу.</p> <p>И начелник округа косовскога, када једн 
 и скочио је у мутне и блатњаве вале те топличке речице, нашавши у смрти мира.</p> <p>— О људи  
ке улице, када су оно на Косово слазили топлички бегунци.{S} Кола вуче само један сићушан коњ а 
 Али још није ни почео говор а начелник топлички искористи везу коју му је овај дао, и поче:</p 
p>Неко рече: „Ајде да видимо, ево стижу топлички бегунци!“ и оста тако име оној дугој и непреки 
id="SRP19201_C10"> <head>X</head> <head>Топлички бегунци</head> <p>Неко рече: „Ајде да видимо,  
 се наслонио на зид и посматра пролазак топличких бегунаца.{S} Он је <pb n="242" /> дотле мирно 
ни у телефон и затражи начелника округа топличкога.{S} Хтео га је замолити да се побрине о њего 
она на зиду, пред којом су се он и жена топло молили Богу, кад им је старије дете лежало од зап 
и нису тешке ове невоље! — одговори она топло и искрено.</p> <p>— Вама зар?{S} Коме су оне лаке 
сам пошао да на томе пазару купи штогод топло за под кошуљу, вели како је осећао тешку срамоту  
ом у тај прозор, тамо у соби мора да је топло, али је начелник већ прибрао масу људи, који су м 
преобразила, њен је поглед благ, она се топло смеши, смеши се материнским осмехом; њене се груд 
ања.</p> <pb n="727" /> <p>Молиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевск 
— љубав ка слободи.</p> <p>Молиле су се топло, молиле су се искрено, молиле су се дуго краљевск 
о обавијена памуком и чистим платном те топло заблагодари и крете даље.</p> <p>Грмљавина топова 
 сено под главу, подешава му поњавицу и топло му тепа а болесник гледа, мутним погледом, поглед 
на питоме уцињске обале, где сунце тако топло греје.</p> <p>А што и не би сањала то, кад ето Но 
ело и ручице детиње.{S} Чело му је било топло, врло топло, горело је а ручице као жеравице, али 
тави вишим гласом, кроз који је звонило топло поверење и детиња искреност:</p> <p>— Не бих оста 
 детиње.{S} Чело му је било топло, врло топло, горело је а ручице као жеравице, али је престала 
сало је а чело му је било још увек врло топло.{S} Завукох руку да му опипам ручице и учини ми с 
сам и оно бледо воштано лице и очи пуне топлога израза оне госпе у црнини, коју сам први пут за 
 и из њих је био задах свежег ђубрета и топлога сточног обиталишта, на коме су до малочас била  
ћу збирале вештице и недузи.{S} Тада, у топлој соби, седећи на крилу материном, која би ми то п 
етиране, јер су безбрижно провеле ноћ у топлој соби.{S} Један ће посилни лупати на врата кад бу 
есене лов и да разапне мреже, залаже га топлом вареником, пресвлачи га сувом преобуком и припаљ 
опова измешао своју сурову грмљавину са топлом и тихом јеком звона са усамљених манастира, крен 
ону мрку гомилу кровова под собом неком топлом и лаком светлошћу, као оно месец у зимске ноћи.{ 
ида брда мртвих витеза; мисао је то што топлом крвљу роси наша поља и наше горе.</p> <p>Ту миса 
метник изговорио брзо, са пуно заноса и топлоте и, гледајући пред собом укочена погледа, као да 
це, не би ли један од другога позајмили топлоте.{S} Било их је који су легли са стоком, прислон 
а покривала земљу и простирала око себе топлоту и благу, румену светлост.{S} Мора да смо далеко 
цу и непосредно из свога божанства црпе топлоту и живот.{S} Ту непосредност, ту блискост нечему 
оди усијаним валима; осећам већ по телу топлоту, која унапред пржи; осећам како ме засипа топао 
 Новичину постељу, свако вече она греје топлу варенику, кад стигне да се заложи; свако вече на  
ецу; да проговорим са њима, да им кажем топлу материнску реч, да их упознам са новим другом сво 
ду Богу за свој несретни народ, молитву топлу, искрену, дугу.{S} Молили су се Богу који је негд 
топови пуцају нештедимице.{S} Грмљавина топова поче с обе стране; <pb n="451" /> наши су тукли  
аве борбе и одакле се потмула грмљавина топова јасно чује са овога пропланка на коме влада тиши 
лагодари и крете даље.</p> <p>Грмљавина топова поче нешто јаче и ближе да се чује.</p> <p>— Тук 
х који одлазе, све то надвишава гласове топова који су се јутрос рано, док се није ова светина  
не и деца на њима ослухују.{S} Пуцањ се топова наизменично чуо отуда, од Остружнице.{S} Цело по 
гласимо да полазимо без материјала, без топова, без муниције, те да нам спреме сав материјал за 
теријала, без опреме, без муниције, без топова? — пита Престолонаследник.</p> <p>Помоћник слеже 
, тако ми је драг био тај звук пушака и топова од којега сам се пре толико плашила. „Где је бор 
ам се склањао испред турских батаљона и топова толике године.</p> <p>— Ал ако дође непријатељ?< 
н.{S} Простране су раке, велики је број топова.{S} Треба затим земљу угазити, треба је изравнат 
стрављено гомилом, вриском и грмљавином топова?{S} Бојала сам се промрзнуће од влаге од које је 
 из Београда, допирао је још увек тутањ топова и тежак прасак а небо се у даљини зажарило, ваљд 
х изгледа као далеки, врло далеки пуцањ топова; затим се звук јасније изражава и изгледа ти као 
е најпре један па два а затим читав хор топова и плотуни пешачке паљбе.{S} Борба је отпочела у  
кога.</p> <p>Једнога дана, када је глас топова измешао своју сурову грмљавину са топлом и тихом 
тка Србије, до којега није допирао глас топова.{S} Отаџбина није могла више понудити мирно и бе 
терија која је сад већ бројала шеснаест топова.</p> <p>На тај начин, наши су већ били спремни д 
о триста метара пред непријатељем, шест топова положених цеви, спремљених за картечку ватру, ст 
ту исту круну, саковану од Карађорђевих топова, проносио на глави кров београдске улице Карађор 
а је он овде а слушајући тресак његових топова, који у Краљеву јасно одјекује, извесно сад дршћ 
батерија дебанжова и један вод крупових топова којим командује један доцент Универзитета, резер 
и.{S} За нама је језиком непријатељских топова зборила смрт али је пред нама лебдела прождрвљив 
а, значило би изложити ватри из српских топова српске рањенике.{S} Ко је тај који би хтео и сме 
вник који је руководио сахраном српских топова пошто је прегледао довршене радове и бацио још п 
понесе велику државу, служе као месо за топове.{S} Говорите ми о доброј вољи Врховне Команде а  
 не позна, да непријатељ не нађе српске топове.</p> <p>Поноћ је одавно већ превалила, ватра кој 
ка који је негде у близини копао српске топове; када су се владике и архимандрити, свештеници и 
жан обред.{S} Војници су се, спуштајући топове у раку, праштали са њима као са својим најрођени 
чице!{S} Учинио сам своје; извлачио сам топове српске на Рујан и на Облаково, износио их на гру 
капетан проконтролиса најпре још једном топове, па распали једно за другим.{S} Затреска тамо гр 
ници је био други, који је растоваривао топове и коње.{S} Док се тај посао свршавао, све су већ 
 опазили где је непријатељ сад поставио топове.{S} А ти топови све јачом ватром засипају наше п 
еликога рата; грудима је својим узносио топове на тешке положаје, извлачио их је из дубоких бла 
 да их замолим, сутра у зору нек изведу топове тамо на ону чистину испод Патријаршије, па да се 
ници падају и повлаче се ка Слатини.{S} Топови још ћуте, јер су на друму у маршевом поретку, оч 
кла, не умем ни сама да кажем колико, а топови опет почеше на све стране да бију, као да се ује 
да је ово крај?</p> <p>— Дакле, чују се топови са Качаника? — упита он узбуђено.</p> <p>— Чују  
pb n="9" /> веровању подали, загрокташе топови отуд са Румије и митраљези са Можуре и уверише н 
 међ њима: „Брже, људи, ево нас стигоше топови!“</p> <p>Сви поскочише вољни за јуриш, очекујући 
9" /> се смртоносна борба.{S} Сад већ и топови улазе у дејство, те се разлеже грмљавина од које 
S} После неколико хитаца, непријатељски топови нађоше мету и тачном ватром засуше два наша брзо 
недалеко на десном крилу, где су пољски топови.</p> <p>— Бог и душа, онај их је нашао! — узвикн 
 осећа заклоњена, јер зна да јој српски топови не смеју, тамо где је, бацити своје ватрене отпо 
 казивањима. — Чујете ли; то још српски топови говоре и до год они не занеме, ја ћу веровати у  
го; на Београду су енглески и француски топови а по Дунаву и Сави плове мине које су посејали р 
и Чачку, постројавају се одмах и остали топови, два пољска брзометна, који су дошли са седмим п 
млију у тренутку када су се и тамо чули топови и његова већ узнемирена душа није ни ту могла на 
их то туку непријатељски вешто скривени топови.</p> <p>— Са оне косе, али су тако скривени да н 
непријатељ сад поставио топове.{S} А ти топови све јачом ватром засипају наше положаје.</p> <p> 
> <p>— Ја ћу веровати и после, кад и ти топови занеме! — одговори учитељ и сам нешто охрабрен.  
еоградом и почео је да шестари.{S} Наши топови узеше да га гађају али се јавља и други тамо над 
 и Циганлијом.{S} На оба аероплана наши топови пуцају нештедимице.{S} Грмљавина топова поче с о 
{S} И данас при доласку Краљеву грувају топови али отуд са Качаника и Гилана, одакле непријатељ 
ког гробља и нареди, да се ту пласирају топови; прибране делове пешадије истури напред пут Трна 
е враћаш а ко зна да и тамо већ не туку топови.{S} Него овуда, преко Грантовца, па у војну болн 
екоше на Дорћолу и на Граду — и даље су топови гроктали.{S} У том је и киша престала, па се пој 
, са газиместанске узвишице, грували су топови поздрављајући долазак првога српскога Краља у Ми 
 сахрана топовских цеви, сахрањивани су топови окићени славом са Куманова и Облакова, са Једрен 
ад се повлачи, ако се бар могу да спасу топови да не падну у руке непријатељу.</p> <p>Одмах за  
налазио међу својим пешацима, пожури ка топовима који су заћутали.{S} Он узе и сам, са командир 
 и данас свака кућа тврђава толико пута топовима опсађивана; прегазили смо и Бистрицу и заглиби 
ланина, тамо где се људи туку пушкама и топовима, тамо је он са својим војницима.</p> <p>Деца у 
ремишљајући о томе, стојећи међу својим топовима непомично, и ако изложен непријатељској непрек 
 су већ резервног коња на његово место, топовска је послуга већ у седлима и командир снажним гл 
а старим је Краљем опет било невоље.{S} Топовска зрна већ су тресла призренске кровове, када је 
ска документа па онда кола, аутомобиле, топовске каре, муницију, болничке кревете, пољске апоте 
на.{S} Док смо ми све остале ослухивале топовске метке или дизале главе да видимо злокобне тице 
пождерао тај пламен.{S} Кола коморска и топовске каре, лафете, аутомобиле, шаторе, алате, болни 
мо и охрабримо.{S} Слушали смо још мало топовске звуке, али без речи.{S} Уморио нас је био разг 
рти пођоше до реке по воду, те да оперу топовске точкове и поскидају са њих дебело блато које с 
ак, чули су се тако с времена на време, топовски пуцњи.{S} Појавио се и један непријатељски аер 
ако га је сан савладао, пробудили су га топовски пуцњи који су се с времена на време чули.{S} У 
јер кроз ноћну тишину јасно су допирали топовски јеци.{S} То је одмах после поноћи отпочела бор 
ксату, са којега су се још јасније чули топовски пуцњи отуда са Карадага и све то потсети ме на 
е повукао у своју кућу.{S} Кад гломазни топовски точкови затандркаше мртвом чаршијом, узнемири  
утцима.{S} Кроз тамну ноћ допире до нас топовски пуцањ, то се још боре последњи редови војске,  
ашњост задаје!</p> <p>Поуздање, које су топовски звуци у нама пробудили, само је за часак блесн 
аседа на јежевичкој цркви ућути.</p> <p>Топовски метци у тако непосредној близини пешадије, учи 
, кроз низ аутомобила, муниционих кола, топовских кара и товарних коња.{S} И све се то измешало 
дну кућицу нешто даље од <pb n="466" /> топовских шупа где би се могла склонити и ако се већ си 
би приближио и видео, вршена је сахрана топовских цеви, сахрањивани су топови окићени славом са 
д користи.</p> <p>Сад се већ јасно чује топовско пуцање јер борбе се воде негде у близини и гом 
 све то можда, зависи од једног јединог топовског метка.{S} Од једнога метка одиста, јер пешади 
И све то можда зависи од једног јединог топовског метка! — шаптао је капетан у себи.</p> <p>— А 
поредне, тихе улице, одакле јасно чујеш топовску грмљаву са Црне Горе и Качаника.{S} Враћаш се  
ти жеравица под белим пухором.</p> <p>— Топола није више безбедна!</p> <p>Краљ као да пречу или 
немачком батаљону, као што је знао да и Топола није више безбедна.</p> <p>— Непријатељ је близу 
апред а упро поглед тамо, тамо иза оних топола, тамо је његова кућа, његова ћерчица која помаже 
страна, дао најзад пристанак да напусти Тополу.</p> <p>— Ако је по вољи у Ниш, Величанство, там 
лонаследник, да би га сломио да напусти Тополу, изјави жељу да Стари Краљ дође у Крагујевац.</p 
о цену највећега успеха, не сме српским топом разнети тело ни једног српског невиног детета ни  
678" /> на друму умукне шкрипање кола и топот копита, ако се чује жубор каквога кишом набујалог 
 алакање јунака, чуо <pb n="220" /> сам топот коња и почеше у памети да ми се намећу речи народ 
и из села, чује се јасно кроз мирну ноћ топот коња као кад тица ноћница удара крилима.{S} Мало  
>— Да проконтролишем! — и капетан приђе топу те се увери да је одлично наперен тамо одакле бљуј 
а грчевито задрхта.</p> <p>Младић приђе топу и узе оком тражити непријатељску батерију.</p> <p> 
ком ископам раку — вели артиљерац своме топу — Милошу мој!</p> <p>Тепали су им, називали их мил 
е!</p> <p>Сам капетан полеже по једноме топу, одмери, нанишани и... пуче.{S} Опали и други и тр 
 туку и Топчидерско брдо и Баново Брдо, Топчидер, Савинац, Ново гробље, све, све, све...</p> <p 
смо сви тамо.</p> <p>— Какав воз, какав Топчидер! — узвикну неко други. — Тамо је прави пакао.{ 
оз да легнеш па ћеш пре остати жив но у Топчидер да одеш.{S} Пошао сам ја био, па ево вратио са 
едишта, навикнут да вози од Београда до Топчидера; за њим велики товарни аутомобил голубије бој 
едишта, навикнут да вози од Теразија до Топчидера; за њим велики, товаран аутомобил модре <pb n 
ећи мах.{S} Сад смо већ знали да туку и Топчидерско брдо и Баново Брдо, Топчидер, Савинац, Ново 
...{S} Руси на Калемегдану, Французи на Топчидерском брду, па онда енглески адмирали, па францу 
а гомилом.{S} Једни рекоше да бегамо ка Топчидеру, тамо ћемо моћи да се укрцамо у воз и потегос 
 сам се и рекоше ми да могу у воз ући у Топчидеру или Раковици или... нико у ствари није знао т 
од шајкачом и у мушком оделу, француски топџија, руски минер, наш официр са фронта, <pb n="537" 
то блато па ти тежа нога него и пушка и торба и муниција заједно.{S} Сад први пут сиђосмо на др 
 смо с планине а нисмо се пели као пре, торбе су нам биле празне и готово никакве терете нисмо  
S} Развезали су се дењкови, одрешиле се торбе и почело се јести оно, што се муком набавило и чу 
} Дотле је бабо сипао из вреће брашно у торбе, одвајао у заструг сир из качице, скидао из димња 
ки начелник, који је без игде ичега, са торбом на леђима, стигао у Призрен.</p> <p>— Да бацим?  
лен човек са наочарима на носу и тешком торбом на леђима.</p> <p>— Тако је ваљда било — одговар 
ор, разастирући ћебе на под и подмећући торбу тамо где ће положити главу.{S} А кад је тај посао 
ио је свећицу, савио је котур, метнуо у торбу те смо ћутећи кренули ка извору.{S} Он ми је захв 
њака сува ребра и преламао их да могу у торбу наићи и како је који посао свршио а он одмах одре 
ца што нам је ноћас у Штимњу донео пуну торбу Карађорђевих Звезда са липљанске станице; да ми ј 
p>— Ево, море, види! — и истресе старац торбу те попадаше по пепелу седам осам ордена.</p> <p>— 
а му се предаје Душаново Скопље, час на Торлак са којега је посматрао ону величанствену борбу к 
асак и тресак.{S} Наше батерије бију са Торлака више нас, гађајући аероплане а њихове туку на с 
оз винограде, кроз потоке, све нагло ка Торлаку и Бањици.{S} Донде нису достизале гранате, тамо 
лан свет сабио у њу.{S} Све те куће пут Торлачкога друма биле су пуне света који је ту склонио  
 као оно што се на великим сатовима, на тороњима германских општинских домова, оком да сагледат 
т се сабио у кућу као преплашене овце у тору, једва се дише од запаре и врућине...</p> <p>Разго 
е чује да се радујемо.{S} Вуци су још у тору!“ Напрегла сам ухо и слушала, тако ми је драг био  
и зањиха брижно главом;</p> <p>— Зар се точак историје унатраг окреће?!...</p> <p>Срео сам и њу 
стаје немогући <pb n="377" /> да извуче точак који се зарива више осовине у житка блатна језера 
стали су тамо, на бојишту.{S} Кад удари точак у какав камен, каре шупљо зазвоне као што празнин 
рума оправљају кола на којима се скрхао точак.{S} Официри прелећу на коњима овамо и онамо и изд 
ота, војници су још једнако излетали те точили воду са станичне чешме или преко ограде додавали 
то што се и не може назвати колима, два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе 
ујармљених у кола <pb n="598" /> са два точка, на којима је сва њена опрема за овај мучан пут.{ 
 се и не може назвати колима, то су два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе 
таљиге са једном граном место четвртога точка, који је ко зна где остао.{S} Таљиге вуче покисао 
е и корачају, само се још чује шкрипање точка и тихо стењање стоке која посрће.{S} Ућути се у т 
кола су ево доспела некако до Призрена, точкова умазаних блатом као и остала сељачка кола, проз 
а су само двема даскама везана два пара точкова.{S} Сећам их се са приштинске улице, када су он 
отра већ само две даске везале два пара точкова.{S} Кола вуку један сићушан коњић и једна мршав 
пчићи на просјачким чакширама, гуме око точкова и на коме је још по где где сачувао лак свој сј 
а просјачким чакширама, остаци гуме око точкова и на коме је по где и где сачувао лак свој сјај 
а кућа и пратња пролази и прска блато с точкова по гомили.{S} А за низом ових кола опет један д 
до станице и да се врате.{S} Са њихових точкова далеко прска каљава вода по лицима пролазника и 
на одморку пришао му, стао крај предњих точкова па брижно гледа бонога јединца.{S} Мајка му под 
ликом муком набављали сандуке, плотове, точкове, кола, железничке прагове и врата с пустих кућа 
тно језеро а где гушћега те се хвата за точкове од кола, за опанак и обућу.{S} Убрљали се људи, 
редом тако, све врсте кола, све што има точкове и што може да повуче запрега.{S} И све то натов 
 редом тако све врсте кола, све што има точкове и што може да вуче запрега.{S} И све то натовар 
ила погушила и видиш људе, пењу се и на точкове и на кровове вагона и на ланце којима су вагони 
а изведоше волове, па изнесоше руде, па точкове.{S} Док су момци из батерије то радили, команди 
лићеву медаљу за храброст и баци је под точкове фијакера ради којега се и подигла бура негодова 
е до реке по воду, те да оперу топовске точкове и поскидају са њих дебело блато које су понели  
омиче батерија тешко извлачећи гломазне точкове из дебелога блата које је покрило разривен и пр 
ише камење, које су подметали под задње точкове; они, који су ишли иза кола да протегле мало но 
е склањају у јарак, кола скрећу с пута, точкови с воловских кола разривају обале друма и срозав 
 одовуд где су ватре.</p> <p>— Западоше точкови, не може овуда! — опет узвик с друма.</p> <p>—  
ци из сеоских плотова, сандуци, бурад и точкови од полупаних кола.{S} Крећу се војници кроз мра 
 у своју кућу.{S} Кад гломазни топовски точкови затандркаше мртвом чаршијом, узнемири се забаче 
аздражена животиња и оједеним гумама на точковима.{S} Па онда, мала сељачка кола са мршавим воч 
кола, велика, пространа, читава кућа на точковима а вуку их три уморна коња раскрвављених груди 
кола, велика, пространа, читава кућа на точковима а вуку их три уморна коњића раскрвављених гру 
ељачка кола са вочићима као срндаћима и точковима које је обмотало блато слојем дебљим и од сам 
ји изгледају као срндаћи и разглављеним точковима које је обмотало блато слојем дебљим од самих 
азна воловска кола утисла се међу собом точковима те нити једна могу кренути напред ни друга на 
му шакама очи, подупресмо кола, која су точковима већ одронила ивицу друма и, кад кола већ изма 
шлост.</p> <p>Међу камењем тим, поникла трава и проклијала зова, у његове се жљебове нанео муљ  
ајним <pb n="417" /> кишама, а сасушена трава се уваљала па се по њој може да гази.{S} Понудих  
чно покрива тле овога друма, а сасушена трава покошених ливада прострла се лево и десно, као ог 
и довољно само да нам о пролећу озелени трава и народ се врати из збегова...</p> <p>Настаде мук 
а је поља и ливаде.{S} О првоме пролећу трава је опет озеленила а народ је сишао из збегова.{S} 
о се крушевачки плен.</p> <p>По влажној трави са једне и друге стране друма, место вашарских че 
ољити и са влагом под увелом и угаженом травом која је врискала под стопалом.</p> <p>Изабрали с 
е кретали под ногама, завуку се у густу траву и у жбунов корен.{S} Ако си у светлости дана и до 
S} То је био још тежи пут, кроз коров и травуљину, под којом су лежала поваљена стабла и покрха 
/p> <p>Над гробницом је земља утапкана, траг је уништен; на спалишту су ватре догореле, пепео с 
pb n="412" /> креће, читаву брешу и дуг траг, као оно кад веслом прођеш кроз воду.{S} Кад прође 
бука нагрижена мало и на њој се познаје траг ситних дечијих зубића.{S} Носила је ваљда мајка у  
земљу угазити, треба је изравнати да се траг не позна, да непријатељ не нађе српске топове.</p> 
је је капала вода и остављала мастиљави траг за собом...</p> <p>Када сам је сада на друму срео  
завејао, а у снегу се обележио курјачји траг, који су намирисали лешину, обишли је, па ће ноћас 
истричиним, угасиће се ноћас и последњи траг живота једне државе.{S} Ослушну жубор бистричиних  
мојте оштетити даску да се не би познао траг! — додаде један од пуковника.</p> <p>— И немојте у 
дала је дубока тишина мртве ноћи, нигде трага од живота.{S} Још једино, као и мало час, што се  
це, чело и нигде нисам могла опипати ни трага од ране.{S} Ипак сам осетила да му тело гори као  
је изгубио своје.{S} Невоља за невољом, трагедија за трагедијом, не зна се која тежа, не зна се 
 Неродимље и Петрич град, где се дешава трагедија Дечанскова а ено је у долини испред Неродимља 
1_C15"> <head>XV</head> <head>Сликарева трагедија</head> <p>Прва зора.{S} Мраз мало попустио, у 
 месту доделити да се заврши ова велика трагедија коју сад преживљујемо, до на Косову?</p> <p>Е 
а завршава у Пећи, јер се ту завршава и трагедија народа. <pb n="732" /> Одатле даље настају тр 
> <p>poginuo 30. septembra 1915-</p> <p>ТРАГЕДИЈА ЈЕДНОГА НАРОДА</p> </div> <pb n="6" /> </fron 
 НУШИЋ</p> <p>ДЕВЕТСТО ПЕТНАЕСТА</p> <p>ТРАГЕДИЈА ЈЕДНОГА НАРОДА</p> <p>1921</p> </div> <pb n=" 
 Пећ, да буду сведоци и последњега чина трагедије свога народа.{S} Ту, пред олтаром патријаршиј 
ри, смеје смехом онога коме је величина трагедије замаглила душу и разум.{S} Добош, којим је ар 
доцније бити најизразитија слика српске трагедије и инспирисати највеће духове овога света да ј 
 врхунац своје велике и тешке породичне трагедије, претрпана <pb n="512" /> болом и сузама ућут 
ладеновцу, сабрали болови свих матера и трагедије све деце.{S} И то је оно само што сам ја за ј 
ода. <pb n="732" /> Одатле даље настају трагедије појединаца, од којих свака за се заслужује по 
ало прилике да настави мислити о својој трагедији, ја га упитах:</p> <p>— Шта сте свршили?</p>  
 и најмучнијих тренутака у овој великој трагедији српској, полазак званичне Србије у планине 11 
>Странци су писали врло много о великој трагедији српскога народа деветсто петнаесте године, ми 
цима, која вуку вочићи а која причају о трагедији једнога народа.</p> <p>Да допуни ваљда слику  
оје.{S} Невоља за невољом, трагедија за трагедијом, не зна се која тежа, не зна се која већа.</ 
 /> и она Главица где је народ пренео и трагедију нејакога Уроша.{S} На Косову, измеђ Приштине  
А верно кученце, које се, предосећајући трагедију од јутрос окуњено повукло под кревет, <pb n=" 
га детета и нико се не обзире на његову трагедију, јер свако носи своју невољу; свет пролази и  
уке, који губитак за мене значи најтежу трагедију.{S} Не жалим је, верујте; не бих жалио ни обе 
 а сваки је догађај наговештавао велику трагедију српскога народа.</p> <p>За пад Београда сазна 
невоље а све заједнички, повезане, целу трагедију једнога народа.</p> <p>Промиче батерија тешко 
м ни помишљао њоме обухватити целокупну трагедију деветсто петнаесте године.{S} Бележио сам, оп 
сам у Младеновцу преживела ону језовиту трагедију са мојим мезимчетом коме никад више нећу знат 
 логору на бојноме пољу, завршава овако трагично.{S} Његове би мисли у овим тренутцима биле нед 
гове урођене себичности.{S} Ни ми нисмо трагично схватили неуспех дарданелске експедиције, јер  
лата и наносе, запали у дубоке пролоке, трагове, силне поплаве које је брза река, слазећи набуј 
мирне и срећне домове и болом да бележи трагове својих стопа.</p> <p>Нешто тешко, суморно и заг 
 бившу лепотицу на којој се још одржали трагови прошлости; за њим таљиге са бедним коњем у руда 
е груди и непоуздан корак једини су још трагови њихова детињства, јер угашен поглед, оборене гл 
асно види да је изгладнео а, по врату и траговима подваљка, да је љубитељ добре кујне.</p> <p>— 
, оборене главе и повијена репа, иде по трагу да га нађе у Ђаковици или Пећи.</p> <p>Из кола по 
ао у један кутић Отаџбине, где је никла традиција о Карађорђу, где је она читав један век одгај 
руго.{S} Кујна Врховне Команде је једна традиција, која се одржала кроз све ратове.{S} Не может 
ве.{S} Не можете ви тражити да се једна традиција тако лако растури, за љубав тога што је држав 
упана, сва прошлост, све успомене и све традиције.</p> <p>Учитељ заврши, па пошто се нешто одмо 
рам божји и са њим и сва прошлост и све традиције наше, којих је он чувар и које смо залуд буди 
е још једном пође путем историје, путем традиције, путем правде и путем слободе.{S} И пошло се  
оста, горе у чаршији, по оној туђарској традицији из доба ћепенака, збирају се комшије у тога и 
 колена на колено почели предавати само традицију да су негда били Срби.{S} Векови су избрисали 
збрисали сваки осећај о томе, па и саму традицију и једно или два покољења још, заборавили би в 
 крви, које су кануле на једну успавану традицију и у душама <pb n="597" /> оних, који су већ п 
о иде и једнако придолазе, довикују се, траже и лутају измеђ ватара; а ноћ све дубља и црња.</p 
 Они, који су се ноћас у ноћи погубили, траже се међу собом; тамо на друму узносе људи на леђим 
у у Слатину стигли неки официри који га траже.</p> <p>— Из штаба ваљда? — поуми капетан и ободе 
 мораш да нађеш. <pb n="254" /> Па онда траже да им се даду нове чарапе за преобуку, да им се о 
 господа с архивама и рачунским књигама траже засебно купе, па се у њима коцкају на путу, а ми  
оје би њих могло постићи.{S} Нека ми не траже гроб, неће га наћи.{S} Убио сам се у Призрену, гр 
где кој узвик, дозивање загубљених који траже своју гомилу а који се кроз густ ваздух чује као  
 параде, има забринутих, који у поворци траже неће ли срести своју породицу од које су их прили 
 Аустрију и тим сломом нагна Немачку на тражење мира.</p> <p>— Ама, зашто баш нас изабраше да к 
ет у бегство испред аустријских насиља, тражећи заштите у Арнаута.</p> <p>Професор се замисли,  
нуо у бегство испред арнаутских насиља, тражећи заштите у хришћанске Аустрије а сад, после три  
призренске и пошао од капије до капије, тражећи коње.{S} Коњ, који није обећавао да ће издржати 
 којих ће они ноћас морати да прескачу, тражећи сточни измет којега сад неће бити на своме мест 
подне начелство је већ притисла светина тражећи пасоше.</p> <p>Ту, пред начелством, срели су се 
 долине, залазе где има и где нема пута тражећи се и, најзад, кад се налазе, грле се, а у том з 
инуто стајао на прозору и упињао поглед тражећи да види бар онај дим који је пао већ на воде Мо 
, кад тај исти народ, бега у те планине тражећи заштиту.</p> <p>Много је бора на старчевом лицу 
робама рађају и залазе кроз поља и горе тражећи се <pb n="672" /> да се загрле смртоносним загр 
новата и за изговор доста тврда имена и тражећи нова, тежиле су да тиме изразе извесну пажњу пр 
 несретниковим, и пошао сам даље лутати тражећи где би се ма мало заклонио са породицом, да про 
ежурне, диже се и поче ударати у апарат тражећи Чачак, али се отуд нико не одазва.</p> <pb n="1 
 То извесно грешне избеглице још лутају тражећи крова, очајно лупајући на сваку капију редом и  
ута ли Новица по мутноме и бурноме мору тражећи пута.</p> <p>Како је те ноћи припалила светиљку 
а велики подвиг ослобођења и уједињења, тражи и велике и скупоцене жртве; да нас је мало и да м 
арију, и моли, куми, богоради, жали се, тражи, захтева, те јој се не може ни наодговарати а кам 
, да народ свакој недаћи <pb n="608" /> тражи кривца и, носио је стрпељиво свој крст, уверен да 
чара и Каблара и да је заузео Чачак.{S} Тражи хитно Армијски Штаб! — дрекну он на подофицира те 
бити веза, господине капетане!</p> <p>— Тражи! — дрекну овај — Мораш добити, по цену живота је  
док не зазори, нек онда пође опет да га тражи.</p> <p>— А дотле? — писну несретница.</p> <p>— Е 
 страну, избегавајући једно другога, да тражи преноћишта.{S} Где било, макар под стрејом, под к 
ком.{S} Он пође у памети да прибира, да тражи: нема ли једног истог историјског или можда унута 
и осмех са усана, опружила ручице ко да тражи мајчину руку да је поведе и до ње друга, замршене 
 као малочас она мајка што оде у ноћ да тражи изгубљено дете; тешили су ме они око мене, исто о 
ао залутала душа, која одвојена од тела тражи себи склониште.</p> <p>Дубоко тамо у кланцу, кроз 
Одлучује се онај отац што неколико дана тражи коња да купи.</p> <pb n="550" /> <p>— Остао бих ј 
данпут марвени лекар, који већ пет дана тражи своју команду а који је стајао мало у страну од т 
 да има и других дужности које Отаџбина тражи од својих синова, он ми је горко пребацивао и мол 
 дере се један из <pb n="319" /> гомиле тражи ћебе које му је неко ноћас свуко с леђа; лута дру 
е однесе однесоше а ове сандуке нико не тражи, па осташе.{S} Кад виде народ да ћемо већ да напу 
еницом и задржала се код села Кијева те тражи везе и обавештења од Врховне Команде, која је већ 
оји се претвориле моје прегореле наде и тражи под њим, тамо дубоко у души, последњу жишку која  
ги воду, трећи зашо од ватре до ватре и тражи своју, од које је мало час одмако, па сад не може 
гладнеле.{S} И све то лута кроз улице и тражи хлеб.{S} Иде од дућана до дућана и лупа и моли да 
м! — одговара суво и звера по судници и тражи очима хоће ли међу судијама ма у чијем погледу ср 
избеглице већ се разишле по селу, сваки тражи нешто и вуче што нађе.{S} Један носи воду, други  
тигне ту распитује за даље путовање или тражи преноћиште или покушава да добије хлеб или, најза 
и се, дуго се замисли, па настави — бол тражи себи хране, као и сваки други осећај.{S} У празно 
зу са Гиланом и Феризовићем, сад је баш тражи.</p> <p>Гомила пође да се растура.{S} После ових  
 ми је казао њену злу судбину.</p> <p>— Тражила, до сад је лутала друмом и пољима, на све стран 
 не би их умела наћи.</p> <p>— Је ли га тражила? — обратих се ономе који ми је казао њену злу с 
 осталим светом, избегла, па би га онда тражила.{S} Ишла бих на фронт, тамо где се бију и тражи 
, па нисам могла више.</p> <p>— Јеси је тражила?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па нема је?</p> <p>—  
} Ишла бих на фронт, тамо где се бију и тражила би га...</p> <p>— Држи десно! — чу се од једном 
од болнице до болнице.{S} Сад већ нисам тражила да служим, нисам молила да ме приме за болничар 
ише у врисак и лелек кад чуше.{S} Вели, тражили му Турци бела брашна, он реко да нема више а аг 
ружани Арнаути из Љуме опкаљали конак и тражили збацивање цариградских чиновника.{S} Већ улицом 
општише нам да су наши Срби заробљеници тражили од команде да их приме у српску војску.{S} Еј,  
 тежак товар покривен ћебетом.</p> <p>— Тражим! — одговорих очајно уморан од тешкога хода по се 
нисам имала шта друго.{S} Поћи ћу да га тражим, ићи ћу на крај света, тражићу га и наћи ћу га.{ 
ба имати кола.{S} Сутра ћу рано поћи да тражим кола.</p> <p>Те ноћи мало је ко спавао у Београд 
и, ни слагати, он зна да ми своја права тражимо те зар смо ми криви што се та права могу наћи с 
де год стан па се одморите.</p> <p>— Да тражимо стан? — изненади се један од њих.</p> <p>— Код  
вкама, почели смо и овом приликом да их тражимо.</p> <p>Када нас је од јутрос пробудила вест, д 
 /> <p>— Куд би ти, Господару?</p> <p>— Тражио сам, ал’ нису ми дали! — понови Краљ.</p> <p>— М 
мо могли али нас сатиру они са чамаца!“ Тражио сам <pb n="461" /> од једног рањеника пушку али  
 — учини Краљ и уздану — Нису ми дали а тражио сам и ја да останем тамо, да се борим са вама ст 
ло час и телефон зазврча.{S} Капетан је тражио Краљево да пита где се налази Штаб Прве Армије.{ 
у оставе а сами да крену.{S} И свако је тражио и налазио разлога својој одлуци, јер је свако ос 
S} Нити нас је овде где смо, непријатељ тражио; нити је тако близу да би нас могао чути.{S} Мог 
ијске ватре, за време док је непријатељ тражио нове положаје а, осокољена пуковниковим присуств 
држала кроз све ратове.{S} Не можете ви тражити да се једна традиција тако лако растури, за љуб 
та.</p> <p>Младић приђе топу и узе оком тражити непријатељску батерију.</p> <p>Он поче окретати 
 вас уверавам да ћу је вршити и да нећу тражити да ме поштеде!</p> <p>Опет ућутасмо и оборене г 
 ћу да га тражим, ићи ћу на крај света, тражићу га и наћи ћу га.{S} А кад га нађем, исповедићу  
ем за кола.{S} Кажу тешко их је наћи ал тражићу ипак.{S} Сама сам с дететом на крилу па ће ме м 
никад ничим нисте задужили.</p> <p>— Ти тражиш преноћиште? — запита ме са саучешћем старији вој 
новца била огромна.{S} Ако као продавац тражиш три динара, купац ти нуди десет али у папиру.{S} 
у живот.{S} Ох, како је за мало та вера трајала!</p> <p>Краљ је био разговоран.{S} Указујући на 
рига како ће даље, али је та брига мало трајала.</p> <p>— Могли би, Величанство, на она кола!</ 
разговор о борби на Косову, која је још трајала и која је управо и обезбеђивала нас да можемо д 
рена.{S} Сиромах доктор, на коме је још трајала гојазност коју је стекао за време мирнодопског  
ицана и Дебра.{S} Неугодности тога пута трајале су два и три дана али се бар знало куда ће се.{ 
осну и пребацише преко Дрине где су још трајале борбе...“</p> <p>Он прекиде причање јер сви обр 
али наши дедови!</p> <p>И док ми будемо трајали тешке дане изгнанства, тамо далеко, тамо преко  
вари о бомбардовању које је, тога дана, трајало од подне па све до осам часова увече а затим је 
ло затим чу се опет неко пуцање које је трајало читавих по сата.{S} Мора да је било близу јер с 
еђима, шапћући — Лањске године бар није трајало друго, вратили смо се брзо у освојене крајеве.< 
— ко је затекао све у кући није му дуго трајало, а ко није...{S} И разви се међу њима тих, моно 
будака, тихо и нечујно, зато је посао и трајао дуже.</p> <p>А горе, на горњем спрату, одмах над 
крхано грање али, хвала Богу, није дуго трајао.{S} Изађосмо убрзо на једну малу чистину затворе 
 Бог зна шта.{S} Али је мој мир за мало трајао.{S} Тек што је прешло подне, дотрча к мени та ис 
авим саме?{S} Шта знам ја колико ће ово трајати; хоће ли имати шта да једу; хоће ли их прогањат 
 ће краљевати без круне.{S} Ноћ ће дуго трајати, врло дуго и неће сванути све док три краља не  
е до последњега часа али и то неће дуго трајати.</p> <p>Тог дана по подне већ је команда трупа  
виде, и премиру од страха.</p> <p>Борба траје сат, сат и по, два, а сунце све светлије сија и н 
<p>— И кад би знао, колико ће то све да траје — наставља онај за мојим леђима, шапћући — Лањске 
колико корака а ова опасност не може да траје дуго.{S} Дан, два, па...</p> <p>— Како дан два? — 
се читава историја једнога народа, која траје преко једанаест векова.{S} Као што је оно у Свето 
ју чиме.</p> <p>Како тај одмор на подне траје дуже, бегунци се обично распрте, потражи свако се 
 да крене даље.{S} Па ипак, кад то дуго траје, досади свету тапкати у месту где се од силна бла 
ом Београда и низом невоља које ево још трају.{S} А одмах, на почетку тих невоља, ја сам у Млад 
 с коња сакупљеним одборницима са белом траком око рукава.</p> <p>Нико му ни речи не одговори.< 
расла у длаку, подивљали или рањеници у траљама, поднадула лица, без израза, стаклених очију ка 
ћа и много људи, па жељезнице, па лађе, трамваји.{S} Много ми је причала и ја сам заборављала б 
у говорило да је испод руке продавала и транспарентне карте за играње са содомским сликама; па  
и брекћу као мехови а блато им искитило трбух те висе гроздићи о длаке; па онда, аутомобил, мал 
и брекћу као мехови а блато им искитило трбух те висе читави гроздићи; па онда аутомобил, мали, 
 <p>— А знаш како је, не ваља с празним трбухом ни на онај свет отићи.</p> <p>— Само чувај пушк 
b n="185" /> још испред Чачка, код села Трбушана, ипак се пред батеријом свуда отварао пут и он 
p>Непријатељ, који је испред Чачка, код Трбушана, имао ону олаку борбу са трећепозивцима, није  
ијатељ је кренуо из Ваљева, слази преко Трбушана и Љубића.{S} Слали смо коњаника а разговарали  
.“</head> <p>Пукло је шест пушака...{S} Тргао сам се као да сам погођен њима.{S} То су оних шес 
 себи.</p> <p>— А жртве, ако их буде? — тргао би се у том размишљању, али се понова охрабрио. — 
ија кога год примети да пуца у ваздух!“ Тргао сам се и осврнуо и, одиста сам видео официра за н 
 и даље гледао са презрењем и понова је тргао руку коју сам љубила.</p> <p>— Ти ме не волеш, је 
 старца су допрле те речи дечје и он се тргао из својих болова, дигао се и отворио сам врата:</ 
<p>Из тих тихих молитава, једнога дана, тргла је старога Краља потмула грмљавина, која је <pb n 
ити сам знала колико се тамо бавила.{S} Тргла сам се само кад је улетела у собу и стала ме грли 
јало у ушима и мутило ми се у глави.{S} Тргла сам се и збацила покривач када сам чула лупу на в 
отвор колибе, вриснула сам као рањена и тргла се окрећући главу и покривајући очи рукама.{S} Он 
е мртве, који чекају на сахрану.</p> <p>Тргла сам се и ужаснула, као да ми је тога часа понова  
ирно, по где кад чула сам га да јекне и тргне се као да га је што штрецнуло.</p> <pb n="483" /> 
ор који је за нас још био загонетка.{S} Трго нас је бат коња на коме је јахао официр пред патро 
љем тумачи међународне уговоре! — упада трговац пред чијом се радњом води разговор.</p> <p>— Па 
и ако их никад није посећивао, један је трговац чак, и не знајући да ће у томе часу говорити пр 
а, на другоме су се сасвим мирно вршили трговачки послови.{S} Изнад вароши, тамо где лабски дру 
х пашаларских конака, поплочане улице и тргови, храмови и дворнице, суднице и тамнице, лагуми и 
ву која плови по мору.{S} Ту су радње и трговине, ту касине и клубови, забаве, разонођења, штам 
 од прилике онаквога какво се јавља код трговца кад његов сусед и конкурент банкротира.{S} Али, 
 па не могу да разменим једну банку.{S} Трговци сакрили сребро а то знам већ шта значи.</p> <p> 
ваку од тих гомилица, задржавали су сад трговци, који су сишли са својих дућанских врата и прес 
убровчани и Венедичани <pb n="267" /> и трговци с далеких источних страна.{S} Продавао се круше 
ефон.{S} Чаршија је већ била узбуђена и трговци су нас, са дућанских врата, питали погледом а м 
 који су раније напустили канцеларије и трговци, који су мало раније напустили радње и избеглич 
их дебели капци, само што пред вече још трговци хитно преносе из дућана еспап својим кућама.{S} 
нини.</p> <p>— Спавате ли?</p> <p>— Не, тргох се ја — и не бих желео да заспим.</p> <pb n="660" 
ање које је код ње можда изазвало бол и тргох се не настављајући разговор.{S} Побуђена ваљда пи 
детету шкодити, њему сад треба ваздуха, треба му зрака; помислила сам и да сиђем, па ма и пешке 
прелази са једне на другу страну улице, треба пребродити.{S} Свет улопан, на оделу и мушкињу и  
ас каквих ванредних возова али и иначе, треба бити што раније на станици, јер ће навала бити уж 
ј топова.{S} Треба затим земљу угазити, треба је изравнати да се траг не позна, да непријатељ н 
орове речи.</p> <p>— Треба се склонити, треба због породице.{S} Али, привремено; тако, до Пришт 
ам пресеку све путеве.{S} Треба журити, треба већ сутра кренути јер прекосутра може бити доцкан 
— одговара дечко.</p> <p>— Ако, упамти, треба да упамтиш па да причаш, свима да причаш.</p> <p> 
која бележи средину реке, могу још ићи, треба још да идем, а даље...</p> <p>— Зашто? — запитах  
ма и последњи, који су заостали у кући, треба још да се спасу.{S} Врисак жена, писак деце, дови 
е, одомаћи се, јер треба да се одмориш, треба да се понегујеш.</p> <pb n="124" /> <p>— И послуш 
се самртник не мучи.</p> <p>— Пожури... треба пожурити!</p> <p>— Ево, ево, само још ово ћебе ил 
једнички сачињавају.</p> <p>— Пожури... треба пожурити!... — шапће он, желећи да се све то што  
 <p>— Треба вама кућа ваша и деца ваша; треба вама земља ваша и треба вама отаџбина ваша, а ја. 
„Не смете ме жалити ако подлегнем рани; треба жалити оне који нису испунили своју дужност према 
шум а они освајају улицу по улицу...{S} Треба да бегам... кукавица, до бегања ми је било, до се 
ране су раке, велики је број топова.{S} Треба затим земљу угазити, треба је изравнати да се тра 
чега свога, нечега драгога и милога.{S} Треба се растати од куће коју те стварчице све заједнич 
јевицу те да нам пресеку све путеве.{S} Треба журити, треба већ сутра кренути јер прекосутра мо 
новски друм — онде и ни корака даље.{S} Треба се склонити само док та опасност прође.</p> <p>—  
 Шваба мислио да јефтино узме Чачак.{S} Треба да плати је ли, момче? — довикује пуковник једном 
тола — Не може свако да поднесе ово.{S} Треба ту срце од камена и живци од гвожђа па да се не с 
има своју историју и своју прошлост.{S} Треба се од сваке те стварчице растати као од нечега св 
тео би да сачекам Моравску Дивизију.{S} Треба већ да стигне.</p> <p>— Да чуо сам, стићи ће! — о 
кад је Петров — рећи ће господин попа — треба да га благословим.{S} Посветила ти се, синко, дес 
еба радити? — запитали смо га.</p> <p>— Треба ићи, уклонити се! — одговори начелник који је тог 
ти, Господару, требаш ти нама.</p> <p>— Треба вама кућа ваша и деца ваша; треба вама земља ваша 
би пребацивао храну из Медове.</p> <p>— Треба стићи у Скадар што пре!{S} Како стоји са распоред 
ојник! — вели један из гомиле.</p> <p>— Треба збацити оне бабе из аутомобила па метнути овог ја 
и, не би их могао ни довикати.</p> <p>— Треба да се приберемо, да идемо у групи! — јавља се нек 
чећи сумњу у професорове речи.</p> <p>— Треба се склонити, треба због породице.{S} Али, приврем 
уде пресечен и пут за Призрен?</p> <p>— Треба што пре кретати.</p> <p>— Неки од јутрос пођоше н 
ларије доказујући како њима „ова земља“ треба да се одужи тиме што ће им се дати један аутомоби 
на Чакор.{S} Теже је ал краћи пут.{S} А треба грабити дане, шта знам каква ме мећава може захва 
Зло су радили! — заниха нана главом — А треба да вам кажем шта су радили те да памтите.{S} Даће 
е које немају начина ни себе да умире а треба децу своју да утеше и охрабре.{S} Све то спустило 
а, да се људи најзад сете онога од чега треба почети, шеф станице нареди да се оде у жељезничку 
ла; стрепила сам од помисли да тај кога треба да молим, може бити војник; војник у оном смислу  
у да цене истинску потребу да л’ некога треба поштедети или не.</p> <p>Отишла сам у ону велику  
то што ми је једнако било пред очима да треба својом руком да убијам србијанскога војника...{S} 
осмо!</p> <p>Сви се пренуше и сетише да треба одиста нешто учинити, да се треба на нешто одлучи 
бијаш.{S} Ко зна да међу онима, које ја треба сад да убијам, нема и рођака мојих, јер породица  
мах се иза леђа споразумне војске, која треба да крене у Србију, налази место савезничке грчке, 
нога Краља учинило би да у војсци, која треба да задржи непријатеља, клоне дух и више него то,  
дној царевини, не може сирота... а вама треба бар шест месеца у касарни, не могу вас повести у  
те, не удри тако крвнички!“ Опет србина треба да убијем.{S} Изгубих снагу, спустих пушку на зем 
епогода утишала и овладала ведра ноћ па треба грабити.</p> <p>Са Ветерника, на који смо се косо 
> <p>— Па ипак, добро би било.{S} Сутра треба ранити.</p> <p>— Да, знам!{S} Ко је доле?</p> <p> 
може се... — теши трећепозивац, а сутра треба поранити.</p> <p>Сви се одиста забринусмо, и свак 
опадамо ми лако; ко хоће да нас прогута треба да има гвозден стомак.{S} Платиће нам они то, све 
 или сутра наћи измеђ две ватре.{S} Шта треба да радимо ми?</p> <p>Нико не одговори, јер Краљ т 
цом у руци.</p> <pb n="118" /> <p>— Шта треба радити? — запитали смо га.</p> <p>— Треба ићи, ук 
га растежете као армонику, како вам кад треба.{S} Лањске године, кад су Аустријанци допрли до М 
да би то могло детету шкодити, њему сад треба ваздуха, треба му зрака; помислила сам и да сиђем 
нико у ствари није знао тачно.{S} Донде треба имати кола.{S} Сутра ћу рано поћи да тражим кола. 
ен да сад баш, у овој тешкој невољи, не треба господара да напушта.{S} Он се храни успут од ост 
негодовања.</p> <p>— Не треба ми!{S} Не треба ми!{S} Нека овај орден носи Мица Зуавка и Мица Се 
 и подигла бура негодовања.</p> <p>— Не треба ми!{S} Не треба ми!{S} Нека овај орден носи Мица  
жем само...</p> <p>— Кажете, да, ал’ не треба тако ништа на памет говорити.{S} Ништа, разумете  
 тренутка ја нисам дошао на мисао да не треба да вршим дужност своју, зато што је други не врше 
ола и веровала сам тога часа да и ја не треба више да живим.{S} Освестило ме је одојче, које ми 
а.{S} Бугари су већ у Качанику, њима не треба него још једна добра борба и ево их у Феризовићу  
</p> <p>— Са свих страна!</p> <p>— И не треба ни часа часити?</p> <p>— Ко може одмах, сутра нај 
и: „Срце ми је довољно.{S} Оружје ми не треба!“ Онога што убија Себастијана, узима Марту у нару 
и поче њему објашњавати како у Солун не треба ни ићи, довољно је склонити се до Приштине.{S} По 
ористити или, ваљда, што непријатељу не треба да падне у руке.{S} Требало је видети ону страшну 
 мишљење.{S} Ето та нам помоћ од Европе треба!</p> <p>Поједини, којима није било довољно само т 
ше да треба одиста нешто учинити, да се треба на нешто одлучити.</p> <p>Како би било да крећемо 
таници, јер ће навала бити ужасна па се треба борити за места у возу.</p> <p>И кад су дубоку но 
 пење до врло велике висине, до које се треба са напором пети а затим слазити.{S} На мосту нема 
вој ситуацији налазили разлога да им се треба кретати и то са целом породицом а трећи су доноси 
ша и деца ваша; треба вама земља ваша и треба вама отаџбина ваша, а ја... шта ћу вам ја?{S} Дан 
11" /> <p>— Склањамо се с пута војсци и треба да се склонимо, њено је прво да прође — објашњава 
ажно надиру а Руси прелазе Дунав.{S} Ви треба да видите како је то страшна слика, кад и војску  
ација. — Да, тако нешто... маневар који треба да подвуче бугарске захтеве и... управо, да увери 
о марила за њега, али сам осећала да ми треба отац, да га морам наћи.</p> <p>Ишла сам слободно  
друго да кажу.</p> <p>— Па онда... и ми треба да крећемо, а?</p> <p>— Оно... ето је и киша прес 
немиравам жене и децу.{S} Женама и деци треба крова, ми војници можемо и овако!</p> <p>И кад је 
чним гласом додаде:</p> <p>— На Ситници треба примити одлучну битку, нека се на њој још једном  
 одступала а непријатељ напредовао, тај треба да се распита о борби на Чачку.</p> <p>— Значи, в 
или ћебе, шаторско крило, шта било, тек треба обезбедити да се преспава ова ноћ, кад знамо како 
ећем и буре са лијандером.</p> <p>— Ово треба каменовати! — гунђа гомила.</p> <p>— Напуштене др 
черас, чекаће ноћас, чекаће и сутра ако треба.{S} По подне је већ цело Скопље било спаковано, с 
омоћ најбољи пук пешадије а послаћу ако треба и целу дивизију.{S} Само, непријатељ ни стопе даљ 
лушала.{S} Један пут ми је говорио како треба више да се пазим но остале девојке, јер немам мај 
и изразом који као да казује да то тако треба да буде, да то тако мора да буде.</p> <p>У остало 
себи поставио.</p> <p>— Наше лево крило треба да се повуче овамо ка Ситници, да тако постављен  
анту па рече:</p> <p>— Наредите све што треба, хоћу сутра да се причестим у Грачаници!</p> <p>К 
трупа нових области и дивизије, они што треба да држе центар у будућој великој борби, очајно бо 
сте у вагон, дотле су официри — они што треба да држе центар у будућој великој борби — још од п 
е, себи кров, ожени се, одомаћи се, јер треба да се одмориш, треба да се понегујеш.</p> <pb n=" 
 да се не води рачуна.{S} Видите, у нас треба да прођу по две и три деценије па да се појави је 
а или вола, који је јуче обосио а данас треба да крене на даљи пут.{S} Ватре се тамо друмом већ 
 влашки, уверен чим је неко туђин да му треба <pb n="29" /> туђим језиком говорити па ће он то  
ће један од министара.</p> <p>— У свему треба нам још три дана, ако господа министри могу да из 
лугласно, више себи:</p> <p>— Да, и њих треба узети у рачун!</p> <p>Одушевљени плану.</p> <p>—  
ног дописника и... даље се није могло: „Треба имати необично снажне живце да се то издржи!“ И,  
 ти?{S} Мати?{S} Нама не требају мајке, требају нам само деца њихова, да гину тамо.{S} Родили с 
које је она носила са воза:</p> <p>— Не требају ми никакве вести, ја већ знам, ситуацију — вели 
та си ти, ко си ти?{S} Мати?{S} Нама не требају мајке, требају нам само деца њихова, да гину та 
 болничарку.{S} Вели: примиће те јер им требају; болничарке су им се разбегле.{S} Тако сам и ра 
ђима бело барјаче и сикирче којим га је требала да прикуца на капији.{S} Капетан спази, боно га 
је дан као и јуче суморан; сваки час је требала да кане киша и где кад је и пала по која кап ал 
љубав према нама, племенита госпо, није требала да буде награђена невољама, које су само нама н 
о огромна, пространа прошлост, које сам требала да се досећам, да је прибирам у памети.{S} И ни 
на Кичево и Битољ, о томе како би власт требала да се постара за мало реда при евакуацији и пре 
небо да тек о ноћи пролије кишу.</p> <p>Требала сам да намирим дете па да пођем за кола.{S} Каж 
те како се ништи читава једна историја; требали сте бити у Крушевцу да видите како се руши чита 
ици, у сваком селу, у свакој вароши.{S} Требали сте бити у Ђунису да видите како се ништи читав 
адаћу оснивања велике државе или смо је требали оставити познијим, здравијим поколењима? — јаук 
а са два војника који далеко измакоше и требали су се већ вратити.{S} Под њим се развила серпен 
а мобилизација и нас, који смо на јесен требали да се рекрутујемо а од пролећа ове године да сл 
вовањем гинуо.{S} Оптужујем оне који су требали да нам даду пример а они су на против учинили д 
 оставили спреман нарочити воз којим су требали да крену за Битољ и страни посланици, ако после 
епријатељу не треба да падне у руке.{S} Требало је видети ону страшну и тужну слику.{S} Разочар 
ок смо се борили, ајде, још разумем.{S} Требало је одржати морал <pb n="165" /> у војсци, добро 
шест недеља како сам се дигла.</p> <p>— Требало је још да се чувате.{S} Не може, дабоме, разуме 
о тврђење свога друга и речју.</p> <p>— Требало је видети што смо ми видели — додаде он — па он 
дете на груди као да ми га је од нечега требало отети; засипала сам му уста пољупцима као да му 
јава, <pb n="332" /> као и у томе да је требало водити извесне обзире али, ви морате помишљати  
љ, који је још пре годину дана, када је требало повести одлучну борбу и отерати непријатеља из  
 одужиле „овој земљи“ и зато су, кад је требало бегати из Ниша прошле све могуће канцеларије до 
д свог дела и хранили ме а ноћу, кад је требало лећи, уступали су ми место крај ватре и своје ћ 
 служио где год је требало и кад год је требало.{S} Сад сам малаксао, умирем, па ако, нека и по 
 на Јагодњу и поштено служио где год је требало и кад год је требало.{S} Сад сам малаксао, умир 
<p>— Био сам ја, господине, тамо где је требало бити, нисам изостао, али... ето!</p> <pb n="624 
а да ли...? — отегох ја питање, које је требало да искаже сумњу.{S} Још ми се тамо, на дну душе 
целарији, лежи згужвано платно, које је требало да буде разапето на тријумфалној капији, при до 
ле и велике неприлике и тешкоће које је требало савладати да би се само из вароши изашло.{S} Пе 
{S} А то ми је тако годило и тако ми је требало.{S} Осећала сам се сама, сувише сама, јер ми је 
рошла сам већ две болнице, на што ми је требало скоро недељу дана док сам умолила, док су прегл 
о.{S} Пет стотина метара, колико нам је требало од наше куће до изласка из вароши, одакле ћемо  
ту увек тромо и споро кретали, и ако је требало журити испред непријатеља, толико ми је сад изг 
трани Вардара дешавало се нешто, што је требало да остане тајна, скривена густим велом поноћи.< 
p> <p>У Призрену је сагорело све што је требало да крене за Љум-Кулу.{S} Знало се да се може по 
пала сам му уста пољупцима као да му је требало удахнути нове снаге.{S} А оно је плакало и дрхт 
рети до Призрена.</p> <p>— Качаник није требало испуштати, господине мој! — узвикује један резе 
ца, и један наредник.{S} У најмању руку требало би да је каса какве дивизијске области или инте 
то, али није само то.{S} Борбу на Чачку требало би забележити по томе, што је то борба растурен 
а нађем реч утехе коју је овоме младићу требало рећи.</p> <pb n="322" /> <p>— Био! — понови он  
сретник побегао да се спасем, као да ја требам коме, као да ваљам чему?...{S} И сад кад дођу он 
<pb n="252" /> њему да поручимо ако што требамо.{S} Кад нам из села јаве да су наишли Турци да  
по распореду за покрет, сваких два сата требао је да крене по један воз, од којих први, овај шт 
итање, ко је <pb n="327" /> тај који је требао мислити на све и кога нису смели омести догађаји 
 додаје други његов пријатељ с којим је требао у друштву да путује.</p> <p>— Ама како опсађени? 
само, још пре пет дана сам купио коња и требао сам да се кренем.{S} Већ сам био натоварио и да  
цар ђенералу, батина је било.{S} Оно си требао да видиш, па да не верујеш шта се учини од једне 
ц... седамнаест година...{S} Јутрос сам требао да га сахраним...{S} Неће нико... нема кола, нем 
вему <pb n="325" /> о чему би ипак неко требао да мисли?{S} Оскудица тих људи који би мислили о 
 на цивилну.{S} Збор, који је првобитно требао да решава питање о евакуацији становништва, забр 
јка се онај виши чиновник што је јутрос требао да отпутује у Солун.</p> <p>— Ама кад ја слушам  
ерал, који је са војском својом сад већ требао да буде близу српске границе, отвори писмо, проч 
опатио се и мучио?</p> <p>— Ако сам већ требао мрети — размишљао је други — онда је боље било д 
/p> <p>— Мораш се ти чувати, Господару, требаш ти нама.</p> <p>— Треба вама кућа ваша и деца ва 
огло у истини да буде? — запитаће један трезвен старчић, који је дотле само слушао разговоре, з 
 пустоловска радња овога занешењака код трезвенијих и угледнијих муслимана није могла наћи одоб 
шкавајући нас, не дајући нам да будно и трезвено видимо стварност која се тако нагло, тако стрм 
 дућанима, по аровима, под капијама, по тремовима испред џамија, у колима и под колима.{S} Ватр 
 су ме могле бар за тренут да утеше; за тренут само, док се не обазрем око себе и видим понова  
чаробне слике, баш као дављенику.{S} За тренут ми изађе пред очи Цар Лазар и чуо сам, лепо сам  
аран на речима, које су ме могле бар за тренут да утеше; за тренут само, док се не обазрем око  
ега и његове чека за који час и за који тренут можда.</p> <p>— Не мора ме убити, — размишљао је 
рећемо! — рекох, пошто сам застао један тренут посматрајући га.</p> <p>— Јесте ли приметили мал 
p>Саслушавши овај рапорт, капетан се за тренутак размисли па ободе коња и хитно се врати батери 
 Свако је од нас застао, напуштајући за тренутак оне тешке мисли које су му биле нераздвојни са 
ћи чак и извесну нелагодност што смо за тренутак оборили главе.{S} А вести, које су стизале са  
вољно одређене, оне би прелетале час на тренутак када му се предаје Душаново Скопље, час на Тор 
} Слободан може пре.</p> <p>Последњи је тренутак био већ и он још једном загрли децу.{S} Најста 
оватно обузет успоменом на овај свечани тренутак из свога детињства.</p> <p>Сунце, које се дубо 
 Отаџбину и значи да је настао последњи тренутак за спасавање.{S} И то тумачење није било нетач 
 за тим.{S} Најзад, кад је већ последњи тренутак био наступио, те је морао и сам увидети да дру 
о сам се ма чиме да узнемирим овај лепи тренутак пријатнога узбуђења, када материнска љубав и м 
се погледом врше послове.{S} То је онај тренутак, после последњег лекарског прегледа, кад овај  
е довољан само један дрхтај душе, један тренутак слабости душевне, један нехотичан покрет па да 
 кући, где болесник лежи, наступа један тренутак кад сви они који су сакупљени, почну да иду на 
еле и расплетале.{S} Ипак настаде један тренутак, у току причања мога суседа, који ми привуче с 
а је већ наступио тежак, суморан, болан тренутак, нико од говорника није имао храбрости да га м 
свако је већ са страхом у души очекивао тренутак да се сурва и претрпа собом све што је под њом 
е са саучешћем.{S} А кад после неколико тренутака одуши напред и крену збег, неко рече;</p> <p> 
b n="337" /> <p>Он не одговори неколико тренутака па онда ми се од једном окрете и са пуно бола 
 је био један од најтежих и најмучнијих тренутака у овој великој трагедији српској, полазак зва 
века да испратимо на фронт.{S} Од овога тренутка власти су већ немоћне ма што да изврше и ма шт 
p>Госпа у црнини одану, као да је овога тренутка преживела све што казује и доспела до куће у к 
 ситуацији на Јежевици, одакле је овога тренутка стигао, не кријући ни своју бригу за исход бор 
као и сви марвени лекари, он је и овога тренутка, пред Штимњом, веровао још да је наша катастро 
о се тек преживело и што се још и овога тренутка преживљује.{S} Свако казује како је за мало из 
гло доћи, а сви смо осећали да би овога тренутка готово важније било сазнати шта се дешава у Ни 
ао искажем, није ми оскудевало ни овога тренутка, пред овим једним јединим слушаоцем, на овој п 
ачи да се тачно на месту, где сам овога тренутка био, укрстиле две вести у своме путовању у суп 
 тешко кад већ дође до чега.{S} Свакога тренутка може отпочети напад.{S} Ја не верујем да ће ос 
остивар и да напредују даље.{S} Свакога тренутка могу пресећи пут који води у Дебар и Врховна ј 
ад, онај страх којим се очекује свакога тренутка крах који је неминован и који ће под собом пре 
зање ипак било доказ живота.{S} Једнога тренутка, учини ми се чак да не дише и нагох се да чује 
 бегунци овамо у Косово, али је једнога тренутка изгледало као да оркан неће протутњати преко ц 
дан већ тешким мислима, Краљ се једнога тренутка стресе целим телом, осећајући да му кроз студе 
, сматрали су је само као израз једнога тренутка расположења Краљева, али су се дивили старчево 
се са грмљавином на земљи.{S} И једнога тренутка ја се осетих усамљена на друму; да ли су други 
 бол ал’ није и одрицање.{S} Ни једнога тренутка ја нисам дошао на мисао да не треба да вршим д 
 је и даље у истрајности.{S} Ни једнога тренутка није се она подала тузи.{S} Где би жалила живо 
е се и даље боре они, којима ни једнога тренутка није поклецнула душа и који са вером гину?{S}  
н према своме детету.{S} Поумих једнога тренутка да се вратим, али где и шта затим да чиним?{S} 
елицу са које се спушта.</p> <p>Једнога тренутка заустави капетан батерију и изјаха напред до ј 
у кажем, како да почнем?</p> <p>Једнога тренутка дође ми жеља да се не буди још, да спава још д 
све по реду да му казујем, све од онога тренутка када смо се растали, као што вама сада казујем 
љева и целе Колубаре, личио ми је онога тренутка на варош пометених, варош суманутих, који су с 
жању реда и чувању имовине све до онога тренутка док непријатељ не уђе у варош.</p> <p>— Дајте  
а што ће казати, као што је гушио онога тренутка кад се ужас десио...</p> <p>— Не знам колико с 
ом из којега сам <pb n="398" /> ја тога тренутка прочитао тужну прошлост овога шеснаестогодишње 
младоме му се, ведром челу, исписа тога тренутка понос.</p> <p>Сви се искуписмо око њега а он,  
драви и пође у вагон.</p> <p>Да је тога тренутка, као што је било утврђено, кренуо воз, Србија  
с и болно јечао.{S} Потсетио ме је тога тренутка, не знам зашто, на његовог Гришу, када је <pb  
ти се! — одговори начелник који је тога тренутка прекинуо разговор са Кумановом.</p> <p>— Зар.. 
 шта сам учинила.{S} Дубоко сам се тога тренутка кајала што сам полазила и што сам долазила.</p 
ата на магацинима.{S} А краљ, који тога тренутка напушта Крушевац и креће на Косово, гледа <pb  
.</p> <p>Тај бол као да нам учитељ тога тренутка удахну свима у душу.{S} Његов друг, учитељ, за 
 изазивају нову забринутост.{S} До тога тренутка, највећи део бегунаца измирио се био с тим да  
знао тада да је он у ствари кренуо тога тренутка у Куршумлију.{S} Онако, у оном лаком капутићу, 
ише испред мене, као сенке које су тога тренутка изникле из земље.{S} Заустависмо се, кад смо в 
 или је малена варошица Младеновац тога тренутка одиста страшну и језовиту слику престављала?{S 
чи, да дипломатија споразума још и овог тренутка верује Бугарској.</p> <p>— Да!... — учини потп 
и да је ту, па ипак је свак у себи овог тренутка помислио: „Дакле ево га, онај озбиљан час је т 
 излази из своје собе, где прима сваког тренутка извешћа о последњим борбама које се воде на пу 
зумети и моју материнску бригу — од тог тренутка било ми је лакше, осећала сам се мирнија и сло 
овори она и подиже главу, као да се тог тренутка пробуди и сети да ми је дужна нешто.{S} И онда 
ца.</p> <p>Вриснула сам, као да сам тог тренутка ја била рањена; почела сам да дрпам са себе ха 
и се поднаредник трже као да сам му тог тренутка повредио чиме рану на руци, погледа ме па план 
одбина крај постеље онога што умире, од тренутка кад је већ извесно да мора умрети, жели да то  
нила неправду и сину и мужу.{S} Али, од тренутка када сам осетила да у томе војнику има оца, да 
лом склањали у Приштину и Митровицу, од тренутка када се пресече железничка пруга за Солун, пот 
е и власти ће да напуштају?</p> <p>— Од тренутка кад постану немоћне.{S} У осталом, немају ни в 
а ситуацијом у којој се земља налази од тренутка њиховог напуштања Ниша.{S} Тада им је изјавио  
 <p>За време тих седница, а нарочито од тренутка, од кад се врати бежанија са Љум-Куле, напоље  
љ суморно завртео главом.{S} Није се ни тренутка противио да се према Бугарима испуни једна, ма 
свечаност тишине и не профанише пијетет тренутка.{S} Чуо се само жар како се распада у пепео, м 
сећајући дужност да не ремете свечаност тренутка, у коме се у очевој души буди понова туга, на  
 као да не би рад да поремети свечаност тренутка.</p> <p>— Коме?</p> <p>— Данас је четрдесет да 
тешких мисли.{S} Учини ми се да у овоме тренутку преживљујем један од најтежих часова и да се у 
т нечему вишем, осећао сам и ја у овоме тренутку, који је био свечанији на пустој, влажној поља 
ријатна сећања, која су му била у овоме тренутку тако тешка а ипак их није могао да избегне.{S} 
— Ја бих више волео да знам шта у овоме тренутку мисле наши пророци у Нишу, но шта мисли пророк 
а своју бригу, за оно на шта је у овоме тренутку најпрече мислити, за себе.{S} Сви су знали, то 
{S} Нисам осећао ни да је време у овоме тренутку тим и таквим разговорима и наставио сам пут ћу 
 то питање а осећао сам да би и у овоме тренутку, кад ми учитељ казује, могао још горко заплака 
ва ме то, господине, што Бугари у овоме тренутку појачавају новим јединицама овај фронт на Гила 
очива поноћ.{S} И ако је пламен у овоме тренутку био нешто малаксао, оно море жара као из огром 
асности.</p> <p>И шта је то што у овоме тренутку, пре но што возови крену, сем једнога метра ра 
 пламен тамо у даљини, који је у првоме тренутку био наше поуздање, светиљка која нам је бродол 
нама Русија прискочила у помоћ у првоме тренутку, а не у последњем.</p> <p>Трећа се група окупи 
дбе, предлаже офанзиву.</p> <p>У првоме тренутку изненађени ђенерали изменише погледе међу собо 
е, не узнемиравајте ме у овоме великоме тренутку.{S} Пођите напред са вером да ћу ја живети, је 
да сад било и лакше.{S} Ипак, у једноме тренутку, он се побоја да цео овај разговор не остави к 
отварајући са напором очи.{S} У једноме тренутку, када је сан већ претио да ме шчепа, чух шапат 
лико грубих речи, те је сукоб у једноме тренутку претио чак да пређе у разрачунавање.{S} Најзад 
каљавим друмом, капетан поуми у једноме тренутку да их прибере око своје батерије, за случај да 
је опростити?</p> <p>Била сам у једноме тренутку слаба; тешко је материнској љубави разумети и  
</p> <pb n="387" /> <p>И одиста, у томе тренутку кад сам дигао главу, изгледало ми је да сам у  
оглед госпе у црнини у коме сам, у томе тренутку, срео погледе четрдесет хиљада српских мајака  
 ругобу појаве.{S} Паде ми само, у томе тренутку, на памет да ми је да у овој гомили сретнем он 
/> и плаче.{S} Паде ми не памет, у томе тренутку, некадањи Лазарев полазак из Крушевца на Косов 
оље осећајући инстиктивно шта ја у томе тренутку мислим, — настави:</p> <p>— Ви се чудите можда 
чекамо.{S} Чаршија је скопљанска у томе тренутку можда више знала но ми.{S} Она је из целога пр 
проговорио.{S} Ја сам заборавила у томе тренутку да он због пребијене вилице и није могао говор 
ас би застао, чинило му се да је у томе тренутку чуо удар мотике и тај би се звук зарио дубоко  
. <pb n="263" /> Изгледала ми је у томе тренутку као госпа из народних песама која обилази гроб 
 тешко уздахну.</p> <p>Колико је у томе тренутку било бола у души овога честитога војника, разу 
шљајући о нечем.{S} Вероватно је у томе тренутку доносила одлуку да ми се повери јер затим диже 
 час притискала груди, као да ме у томе тренутку освежи и поче боно да ми дражи груди.{S} Погле 
ије било израза, па ипак се мени у томе тренутку, кад сам јој срео поглед, учинило да она трону 
весно променили намеру, несвесни у томе тренутку да мењају и судбину своју.{S} Онај виши чиновн 
о ће се уредити.</p> <p>Када сам у томе тренутку покушао да браним небригу којом су ова деца оч 
зволити да каже оно што је и сам у томе тренутку помислио и што му је новом и тешком бригом осе 
и Моравској Дивизији, осетио сам у томе тренутку потребу да не разочаравам друге.{S} То је осећ 
анцеларије.{S} Ох, како ме тешко у томе тренутку заболе горка истина која ми сину пред очима, и 
а је буктала пред нама и сви смо у томе тренутку једно исто мислили и једно исто слутили.</p> < 
де га не би могао наћи више, јер у томе тренутку већ није више било ни једнога кутка Србије, до 
а пред њим.{S} Да ли је Краљевић у томе тренутку путовао погледом преко оних планина, кршева и  
>— Кад?</p> <p>— Разуме се, у последњем тренутку.{S} То може бити још и сутра.{S} Све зависи од 
амећу ал тако је то, кад ја у последњем тренутку хоћу да слушам стратегијски план и то од кога, 
 одлучио да иде на Рожај па у последњем тренутку остао, предомислио се, казали му, одвратили га 
вагона материјала, једва се у последњем тренутку изнело и спасло око тридесет вагона.</p> <p>По 
и спреман и решен да пође и у последњем тренутку, попустио је под убедљивим разлозима професора 
м опет кажем, Русија ће нам у последњем тренутку прискочити.{S} Шта је то њој да из Одесе преба 
ко уверење да ће се све ово у последњем тренутку некако поправити.{S} Али, када се и они већ ра 
 јављено Нишу — не одустану у последњем тренутку, да крену овим путем.</p> <p>У возу није било  
ј ствари неодевени, како су у последњем тренутку избегли, прозебли, престрављена погледа пред у 
им мислима.{S} Он је знао шта се у овом тренутку дешава под њим и немирно је, нервозно, крупним 
ући настаљао посао.{S} Најзад, у једном тренутку сену жигица али се опет угаси док је он донео  
 болом.{S} Ишли смо ћутећи.{S} У једном тренутку, кад осети да ја грцам, старац диже главу и по 
е живога причања, осећајући ваљда у том тренутку зиму у души, коју осећање осамљености у свету  
адовољства, осећајући ваљда да је у том тренутку победио ону неодољиву неман, која му је стално 
у чак овамо на мене, сретнувши се у том тренутку са мојим погледом.</p> <p>— Ама, није, брате н 
а.</p> <p>Краљ погледа по свима и у том тренутку засјактише му очи нарочитим сјајем.{S} Он се д 
"414" /> леђима врата.{S} Дође ми у том тренутку да не примим хлеб и да вичем за помоћ али се п 
их, јер одиста нисам могао ни сам у том тренутку наћи шта ће дотле бити.{S} На Грке се није мог 
једну тачку, подајући се, усамљен у том тренутку, осећању разигнације против које су се његова  
лео поговора...{S} Његово се чело у том тренутку разведрило, очи засијале живом светлошћу, глас 
о, бити прва топла реч коју сам чула, у тренутку када сам се осећала тако осамљена и тако празн 
едну горку неправду према своме сину, у тренутку када се он као војник борио.{S} Он је отишао н 
е спокојно одати одмору и тузи, али — у тренутку кад смо се томе <pb n="9" /> веровању подали,  
копљанске железничке станице, који је у тренутку кад су кретала једновремено два воза, један за 
еном“ и како је многобројан, могао је у тренутку расула и безвлашћа, које је претило да се заца 
о промичу један крај другога, тако се у тренутку сретну и ако се дотле нису никад видели, да се 
репатица а златна роса пада на поља и у тренутку изчезава.</p> <p>У возу су извесно бегунци из  
Ето, такво је расположење било у мени у тренутку кад сам у Скопљу сазнала да ми је син погинуо. 
одаде други, са резигнацијом немајући у тренутку на расположењу ни једну реч којом би изразио с 
<p>— Сликар? — понових ја, не умејући у тренутку да нађем реч утехе коју је овоме младићу треба 
е дотле нису никад видели, да се опет у тренутку растану и можда опет никад не виде.{S} Ако смо 
а Приштини.{S} Стигао је у Куршумлију у тренутку када су се и тамо чули топови и његова већ узн 
невоља мајке, чије дете лежи на столу у тренутку кад ја своје мртво држим на крилу.</p> <p>Посл 
 Булиних винограда и ушао у варош баш у тренутку кад је сву околину његове куће засипала већ не 
и, само је за часак блеснуло, као једна тренутна појава, као један покушај да се приберемо и ох 
 Каквих?{S} Можда жудње за кућом, можда тренутне малодушности, можда уверења да је <pb n="149"  
вот тако богатим учинили.{S} Догађаји и тренутци су се низали пред његовим очима брзо, хитро, б 
ти из ње побећи.</p> <p>Настадоше тешки тренутци; свако је са ужасом погледао на своју породицу 
 сам да ће криза, која настаје у таквим тренутцима, приликом једнога бујнога излива душе, бити  
ако трагично.{S} Његове би мисли у овим тренутцима биле недовољно одређене, оне би прелетале ча 
бавештајни одсек, који су једини у овим тренутцима још могли имати окупације, смештена је била  
 који управљају државом не смеју у овим тренутцима бити тетке.</p> <p>Иначе, гомилице које стој 
но повукли у куће јер нису ради у првим тренутцима уласка непријатељске војске појављивати се.{ 
оскудици која је збег пратила, о тешким тренутцима при напуштању које вароши.{S} Млади <pb n="2 
и боне мисли у оваквим и иначе суморним тренутцима.{S} Кроз тамну ноћ допире до нас топовски пу 
а у животу говорио сам пред гомилама, у тренутцима свечаним и важним, у тренутцима задовољства  
лама, у тренутцима свечаним и важним, у тренутцима задовољства и туге и, све оно узбуђење које  
прегршти земље, и данас у изгнанству, у тренутцима тешкога бола, капљу моје сузе!</p> <p>Наоруж 
римила на себе да у последњим критичним тренуцима бди над Скопљем и безбедношћу скопских грађан 
рукавом обриса сузу која му засветли на трепавицама, окрећући <pb n="506" /> главу да је сакриј 
ребу Краљевске Круне! — а на његовим се трепавицама појавише две сузе.</p> <p>— Да! — додаде др 
граше <pb n="499" /> у старчевом грлу а трепавице му се овлажише, те он окрете главу од мене.</ 
едан мах и две крупне сузе оквасише јој трепавице.</p> <p>У том прође неки коњаник те се она сп 
" /> ти да изнад моста, у пламеном луку трепере речи: <foreign xml:lang="it">„Lasciate ogni spe 
осу; по његовим воштано бледим образима трепери прозрачно болесничко руменило а из дубоко утону 
 ослободили га и ослободили би страха и трепета хиљадама мајака које стрепе за децу своју и хиљ 
ве даље, прште врата и прозори, чује се тресак балвана а црн дим куља пластовима и гуши оне кој 
пронесе се по гдекад писак локомотиве и тресак вагона који маневришу.</p> <p>Осветљени прозори  
ника, затим, далеко негде, јек секире и тресак посеченог дрвета.</p> <p>А још мало, па смо већ  
ли за собом, чули би само лом, прасак и тресак.{S} Наше батерије бију са Торлака више нас, гађа 
 и не знајући да је он овде а слушајући тресак његових топова, који у Краљеву јасно одјекује, и 
кле бије? — виче капетан да би надвикао тресак.</p> <p>— Не знам, господине капетане! — одговар 
љав, необријан, раскопчан, несретник се тресао целим телом и јечао је тешко, боно, самртнички.< 
 с њим шта се хоће; он је само дрхтао и тресао се целим телом а из замагљених и крвавих очију в 
беднога Бековића, који је тешко јечао и тресао се у грозници.</p> <p>Крај мене је лежао у блату 
о што се студен ветар увлачи у кровове, тресе трошне димњаке, повија оголела дрва и фијуче око  
тле било доста мирно, поче понова да се тресе од језе.</p> <p>Једва сам чекала да сване и тада  
и није стигао донде.{S} Кад се попео на Тресибабу видео је са ње већ Бугаре у Књажевцу и борбе, 
гим и танким прстом скида пену с пива и треска је о земљу као берберин сапуницу.</p> <p>— Не пи 
нцузи од Криволака напредују ка обалама Треске, одакле ће се дохватити Шарових падина те пружит 
 основе на којима су почивали; цигла са треском пада у жар и развејава око себе густе снопове в 
ећ прштао на крову, догорели балвани са треском су падали, основни се зидови делом порушили и к 
ан слом и све се сручује са страховитим треском.{S} Тамо где се јуче још уздизала угледна и здр 
зид попушта, нагиње се и са страховитим треском читаво једно огромно платно пада, засипа улицу, 
се сасвим смрачи, ја сам само жмурила и тресла се од грознице.{S} Уједанпут ми <pb n="413" /> п 
ет било невоље.{S} Топовска зрна већ су тресла призренске кровове, када је пристао да напусти п 
, грозница му је обухватила цело тело и тресло се као шибљика.{S} Она жена крај мене нађе у сво 
беси, дочепа ме снажном руком за раме и тресну о патос.{S} Умукла сам, претрнула сам и грунуше  
едан камен.{S} Приђе му, па се испрси и тресну ногом о ногу.</p> <p>— Господин поручник, молим  
ољацима.{S} У том застења кроз ваздух и тресну а земља, коју диже тешко разорно зрно и дим који 
јицу тај час спопаде нека језа и узе га трести грозница, те занеможе и једва оде до куће.{S} Ше 
а коњу му раскрвављене усне, ноге му се тресу од умора а зној се облацима пуши са њега као са д 
 џамијом, друга пред капијом начелства, трећа у дворишту начелства, четврта под стрејом једнога 
инути о њој као о својој рођеној мајци; трећа се жали како јој је сестра остала, болно јој дете 
д Скадром савија на југ ка своме утоку; трећа је линија ишла Подримљем да преброди <pb n="573"  
у и малих, готово младићских бркова.{S} Трећа је столица за столом празна и њој се упути и седе 
брана Београда преко Жлеба на Рожај.{S} Трећа Армија, која ће се затим и сама повући преко Рожа 
телефон, друга такође мала за војнике и трећа, највећа, где спавају официри и ађутант штаба.{S} 
 гомилица овде, тако и она тамо, тако и трећа и четврта, а све нове и нове придолазе од ране зо 
оје две стране чине дрвени зидови а као трећа служи камени зид суседнога дворишта.{S} На средин 
воме тренутку, а не у последњем.</p> <p>Трећа се група окупила око једнога фијакера, којим је,  
42" /> друго празну кутију од конзерве, треће откинуто парче кајиша од амова.{S} Војници и избе 
лица, друге живо коментаришу догађај, а треће полемишу и надвикују се.{S} Улица ври неким тихим 
шумицу која ће нам служити за постеље а треће су на оној малој чистини, испред пећине, налагале 
рапа од некуд један полуескадрон коњице трећег позива, са резервним капетаном као командиром.{S 
рум био закрчен бегунцима и старцима из трећег позива, који су се распрштали <pb n="185" /> још 
стране друма полегли по земљи старци из трећег позива и оно војника, што су их патроле јуче при 
<p>— Наших двадесет батаљона, али десет трећег позива.</p> <p>— А зашто ви везујете за пад Беог 
арчића из трећега позива, остатке онога трећега позива, који је онако славно изгинуо, бранећи о 
агона, код другога је било друкче а код трећега друкче.{S} Тамо су опет друге власти поселе бус 
епи једанаести пук, шумадијске дивизије трећега позива, који је био на Железнику те потиснут, ј 
наредише да крећемо праћени старцима из трећега позива.</p> <p>— Мене тешко нешто заболе у души 
са задовољством на неколико старчића из трећега позива, остатке онога трећега позива, који је о 
 л’ то Брдица? — запита један чичица из трећега позива, коме при помену овога имена прелете на  
елу Јежевици.{S} Посматрајући старце из трећега позива како гегуцају каљавим друмом, капетан по 
где је, можда је и погинуо.{S} Био је у трећем позиву, у шестом пуку, тај се пук тукао на Мишар 
и раније што су били, и иду другом, иду трећем.</p> <p>— Ја идем, у име божје, колико сутра! —  
ћи даље да иде.</p> <p>Један пролазник, трећепозивац, застаде крај нас и погледа девојче са изв 
зло потиче.</p> <p>— Није море — додаје трећепозивац крај њега — не жуљи га ципела него приглад 
/p> <p>— Чекај да подметнем што! — рече трећепозивац и скиде ћебе којим се био обавио, сави га  
{S} Тешка црна мунициона кола која води трећепозивац а вуку снажни и рогати државни волови па о 
а... колико за ноћас, може се... — теши трећепозивац, а сутра треба поранити.</p> <p>Сви се оди 
мо и лепо...</p> <p>— Ех! — учини један трећепозивац, који је седео према Краљу — Нема нигде он 
ћу ватре најближе вратима.{S} То је био трећепозивац са липљанске станице.</p> <p>— Ух, ала је  
>— Па оно јесте... одговара као убеђено трећепозивац.</p> <p>— Бива, да умре домаћин а кућа ост 
ече младицу, грехота је! — примећује му трећепозивац, у коме се буди бол домаћина чије су млади 
 што је синоћ пред мрак одлучио.</p> <p>Трећепозивац сад се већ раскравио мало и припалио лулу, 
се слива киша, маршира тромо неки одред трећепозиваца, тамо — ка граници.</p> <p>Ушао сам у кућ 
ије уморила и клонула.</p> <p>А она два трећепозивца, што воде вочиће, исправили се чисто и иду 
 да ми је да у овој гомили сретнем оног трећепозивца што нам је ноћас у Штимњу донео пуну торбу 
збирати растурену пешадију па чак и оне трећепозивце <pb n="186" /> које је мало час запоставља 
 бранили сами, бранили су га жандарми и трећепозивци, није ни брањен у ствари, напуштен је по н 
а и мршава вола.{S} Крај вочића су ишли трећепозивци са одељаним гранама, којима су опомињали в 
ште и у болнице.{S} Међу мртвима и наши трећепозивци, они несретници што су тако скупо искупили 
е да пати заједно са њима.{S} И, док су трећепозивци наносили дрва и спремали ватру за себе и с 
, код Трбушана, имао ону олаку борбу са трећепозивцима, није се никад надао оваквом отпору.{S}  
трану.</p> <p>— Војници! — рече ађутант трећепозивцима — Зауставите мало, чекајте да повезете с 
 петролејске канте, други цреп с крова, трећи комадић даске и већ чиме је ко стигао наоружао се 
ги претоварују кола која су се скрхала, трећи поткивају коње, који су обосили.{S} Жагор, галама 
врду кору хлеба не би ли мало омекшала, трећи уносе руке у пламен те их пеку не би ли им прорад 
 Феризовића из Гилана и моравских села, трећи са фронта, оздо са Качаника.{S} А ту се у Штимњи  
међ ствари, други полегли по дењковима, трећи седе на стварима или на ивици вагона са обешеним  
и поседали по земљи, други на стварима, трећи дремају, прислоњени уза зид.{S} Са таванице чкиљи 
; други, чланак неког француског листа, трећи је на полеђини кутије од цигарета исписивао броје 
уги метнути ногу на степеник за пењање, трећи наслонити руку на кош и, тако обезбеђени, почеће  
 и дрва, други узеше да стоварују каре, трећи да побијају коље за које ће везати стоку а четврт 
 од куће, други спустио главу на груди, трећи је наслонио <pb n="444" /> другу на колено.{S} На 
н, други на празан сандук пред дућаном, трећи на земљу. <pb n="141" /> Једна београдска породиц 
 ни једно ни друго питање није разумео, трећи му показа дуван и понуди.{S} Дечко ману главом од 
на ногу, други сели крај друма у блато, трећи покушавају да сиђу с друма те да заобиђу колону а 
чијег пласта; други носе од некуд воду, трећи промрзли лутају од ватре до ватре не би ли нашли  
рећу сенке; неко носи дрва, други воду, трећи зашо од ватре до ватре и тражи своју, од које је  
раховитом мразу.{S} Други се надвикују, трећи дозивају.{S} Удара секира у дрво, оправљају се не 
су јурили у начелство, други у општину, трећи у команду.{S} Нико више није питао за вести, нико 
ида блато с обуће, други савија цигару, трећи се претоварују а четврти се прихватио мало хлеба  
 и продаје на оку, коју руком одмерава; трећи вуче за узицу државнога коња и продаје га, четврт 
х видети и хоће ли кад год чути о њима; трећи су кренули са горким сазнањем да су за собом оста 
а крила или ћебад те направили заклоне; трећи се прибрали уз какву живу ограду или трњак, те ће 
ће метнути пода се, кад легне на блато; трећи упртио о раме двадесет другарских чутурица па заш 
ван вароши, и моле да баце месо на жар; трећи, најсрећнији, јели су по кафаницама приштинским,  
40" /> Црнољевског кланца затече ноћ; а трећи враћају се у Приштину, не би ли тамо стигли пре н 
а Скадар, други преко Ругове и Чакора а трећи преко Рожаја и Берана на Андријевицу.{S} Будући с 
 руски ћемо фронт, други на француски а трећи веле на румунски фронт да чувамо границу.{S} Боја 
треба кретати и то са целом породицом а трећи су доносили средње одлуке: да породицу оставе а с 
 да му узаври вода за кафу или шербет а трећи пресвлачи кошуљу.</p> <p>У дворишту, кад се уђе у 
и оснивалац почиње народну револуцију а трећи у колену прима на себе големи подвиг оснивања зај 
Мораве.</p> <p>— Код Багрдана! — додаје трећи са поуздањем, јер тај Багрдан, вероватно из школс 
 је учинио.{S} Прекратио муке! — додаје трећи, а четврти пита:</p> <p>— Је ли случајно пао у ре 
у се ноћас одрешио и отумарао; вајка се трећи да му је во црко од мраза, те како ће сад даље са 
p> <p>— Ево вам један доказ! — умеша се трећи да спасе ситуацију — Када би опасност била близу, 
<pb n="688" /> <p>— Море људи — рећи ће трећи — да побацамо пушке.{S} Ако нас Аустријанци овако 
ећи да се задржавају, узвикну „Ево га и трећи!“ Мало час наиђосмо и на четвртог.</p> <p>— Ово в 
арчад, пада већ и други зид, занео се и трећи и, још мало па један ужасан крах, један ужасан сл 
уше као картеч.{S} Један метак, други и трећи је већ био довољан да <pb n="197" /> непријатељск 
е тај први дан.{S} Тако прође и други и трећи и још неколико дана за тим.{S} А свакога од тих д 
 нанишани и... пуче.{S} Опали и други и трећи.{S} Ни један метак не очеша зидове болничке и сва 
епроходни, опасни, сурови.{S} Постоји и трећи пут, на Плав и Гусиње па право на Скадар али би с 
 би полудео кад би сагледао ово! — вели трећи.</p> <p>— И виш’ у лудилу је пуцао на нас, мислио 
из села и то нас још више забрину а тек трећи дан по Лазару, дође ноћу бабо.{S} Био је његов ре 
оји је био други и Скопља, које је било трећи збег по величини, потеже све у Приштину, Митровиц 
 паде рањен од Бојкове пушке.{S} То већ трећи.</p> <p>Ја сам пошао са првом десетином, јер нека 
</p> <p>— Благо теби, старче! — вели му трећи. — Бог ти најпре одузео очни вид па те отерао у п 
заморен болешћу и злом судбином.</p> <p>Трећи старац, Министар Председник Пашић, појахао би по  
рема другој породици буде грубљи, према трећој још грубљи.</p> <p>За то време стизале су и улаз 
ховне Команде, којом је првој, другој и трећој армији и Одбрани Београда одређен правац повлаче 
а ли се у Приштини могу наћи станови; у трећој гомили вајка се онај виши чиновник што је јутрос 
осећи свако по један део својој кући; у трећој улици видиш изручен у јарку, кроз који тече пото 
талих грађана.</p> <pb n="96" /> <p>И у трећој групи брани се један што иде у Солун, па вели:</ 
 год сам прошла.{S} Најзад сам отишла у трећу болницу, ону више града.{S} И ту сам чекала два д 
 већ саломио умор и патња, а кад су још трећу ноћ морали по овој цичи заноћити под ведрим небом 
м кад год видео и чуо.</p> <p>— Неко ме трже за рукав и пробуди из тога бунила.{S} Био је друг  
х.{S} Једном заусти да нешто рече па се трже и уздржа, али тешко уздахну.</p> <p>Колико је у то 
тез упути право тој капији и стражар се трже из сна, извуче главу из поврнуте јаке, разрогачи о 
 напретком.</p> <p>Млади се поднаредник трже као да сам му тог тренутка повредио чиме рану на р 
е стегох, да је задржим али је он грубо трже.{S} Тада дигох главу и погледах га право у око.{S} 
у обузет тим мислима па се на један мах трже и ободе коња да пође даље али у томе спази друмом  
орно и тако дрско намеће човеку.</p> <p>Трже ме из тога полусна опет њена реч.</p> <p>— Дакле ј 
 доби силну ватру и поче грчевито да се трза.{S} Чело му је горело, ручице су му гореле а усија 
 још више преплаши.{S} Волела бих да се трза као раније, то ми је трзање ипак било доказ живота 
ртву ноћ допире жубор бистричин и он се трза, сећајући се да Бистрица ту недалеко кваси гроб ко 
 и болешћу испивеноме самртнику, када у трзају и ропцу, зазвони у души топли акорд и сене пред  
 код детета није престајала али се мање трзало, све мање, све мање.{S} Почело је сад тешко да д 
ела бих да се трза као раније, то ми је трзање ипак било доказ живота.{S} Једнога тренутка, учи 
а затим се појављује човек, један, два, три, четири и пет, и на земљи нема више оног клупчета.< 
го, врло дуго, ко зна колико, сат, два, три ваљда...{S} Изнад нас небо поче да се прозире али ј 
нути све док три краља не изгубе круне, три краља државе и три краља животе.{S} Тада тек јавиће 
пузи, гамиже тако у непрекидној линији, три дана и три ноћи, од Прокупља до Приштине.{S} Ни јед 
ног и као милује га један пут, два пут, три пут па затим одлете мору на пучину.{S} Други пут оп 
устријанаца и од Немаца и од Бугара.{S} Три су цара ударила на нас.</p> <p>— Три? — учини он из 
 западни део старих српских граница.{S} Три стотине валандовских гробова, дебео је ожиљак на на 
 не издану жена, ту крај деце своје.{S} Три дана држали смо је <pb n="258" /> мртву у пећини до 
 где се догледао један болан призор.{S} Три пара вочића које гоне војници, упињу се да извуку и 
госмо и у Винковце, те ја у касарну.{S} Три месеца су нас муштрали од ране зоре до мрклога мрак 
наши су га краљеви зидали — вели Краљ — три брата, Вукашин, Угљеша и Гојко, и много су мука вид 
српски официр код добровољаца.</p> <p>— Три дана, колико сам још остао у болници, нисам се мица 
S} Три су цара ударила на нас.</p> <p>— Три? — учини он изненађен, па онда додаде, после извесн 
ишту, као и на спољњем крај шофера, два три мања кожна кофера са месинганим и никленим оковом и 
 за љуљање, буре с киселим купусом, два три метра сечених дрва, седам или осам џакова државнога 
н динар.{S} Даде ми дете, пољуби га два три пута и заплака се, па оде. „Сад ћу ја!“ вели, па се 
е ћебе којим се био обавио, сави га два три пут и положи на даску, на којој ће Краљ сести.</p>  
а Дунав наши нису ни опазили, до на два три метра од обале, шалупу са Немцима која се из магле  
јуче.</p> <p>Још у Скопљу, последња два три дана пред пад, били смо заједно на седници грађана, 
о сад, долазио ми је, долазио ми је два три пута.{S} Војничка служба и ратни напори изменили су 
ло необично потресло?{S} Ађутант је два три пут прилазио на прстима вратима од собе Краљеве и н 
о који дан, све тежа била.{S} После два три дана разболе се девојчица неке Стане Дамњанове, па  
 светога Јована Крститеља.{S} Прште два три пут па се угаси а онога Радојицу тај час спопаде не 
н сави цигарету, припали је, повуче два три дима па настави:</p> <p>— Био сам неколико дана у н 
ој вагон а официр, командант воза и два три железничка чиновника полетеше вагону да отворе пред 
м кад је то могло бити.{S} Била сам два три пут у близини гранате која се распрсла али нисам ос 
 се добро бранио.{S} Покушавали смо два три пут да један другом сјуримо бајонет у груди па увек 
је њено расуђивање о догађајима бар два три степена изнад нуле.{S} Овај ће рат бар донети и тај 
е где смо и како смо, нек прође бар два три дана, док се добро не уверимо, да су далеко отишли  
и овде, пред врата.{S} Ако може бар два три дана да се исхрани!...{S} Тако, ту!...{S} Е, ајде с 
тан и ободе сад понова коња те се у два три свока дохвати друма па се галопом упути Слатини.{S} 
пуковник се био дубоко замислио и у два три маха прелете преко његових усана горак и болећив ос 
 пред мојим вратима а квака шкљоцну два три пута.{S} Ја се престрављена наслоних на кревет. „Ко 
p>Тако је и било.{S} Остали смо још два три дана па онда дође последњи дан наших мука и спусти  
ом догађаја, слика и појава које су ова три дана минуле крај мене, лежећи несан под ћебетом, по 
настави он — Познајем ја Моравце!{S} За три дана ћемо се вратити у Скопље.</p> <p>Ма да, после  
е робијаш, двадесетогодишњи осуђеник за три убиства, па кад су се сви из казамата разбегли...</ 
ма а оно донеше једне ноћи наши из села три вреће пројина брашна.{S} Веле, било у Јелисија неко 
 на зборисање.{S} Овуда су некад прошла три млада витеза, Милош, Марко и Хреља па се спустили у 
ојих на овоме спрату <pb n="704" /> има три: једна мала где је штабни телефон, друга такође мал 
" /> земљу која у свакој генерацији има три хиљаде књижевника, пет хиљада сликара и десет хиљад 
 То би значило да би Бугарска морала на три фронта да се бије.{S} Па то је већ имала једанпут и 
конопцима привезани јармови и ујармљена три пара волова.{S} Кола су натоварена куферима и санду 
 са леве слуга Видосаве</l> <l>Иза цара три војводе бојне</l> <l>Славни јунак Обилић Милошу</l> 
ноћио на Љум-Кули а сутра дан кренуо са три своја официра <pb n="607" /> и шест војника краљеве 
брзо на једну малу чистину затворену са три стране густом шумом а са четврте голом, високом сте 
 и дим из којега се узносе као минарета три четири јаблана.{S} То ваљда село у ноћи или опет ка 
нини уверило да је цела Краљева заштита три официра и шест војника.</p> <p>Што се дубље у плани 
ти робе, пали непријатељу у руке.{S} Од три стотине вагона материјала, једва се у последњем тре 
која сваки час упадају у пролоке, а две три снахе које иду крај кола сваки час подмећу рамена и 
Страхинића бана улицу и ја сиђем за две три куће доле.{S} Уђем у једну удубљену капију па само  
ктала наша ватра и припремале су се две три нове.{S} Сваки је од нас седео на своме месту, задо 
ла да би могли поћи упоредо.</p> <p>Ове три групе, Краљева, Врховне Команде и Владина ишла је с 
S} У аутомобилу три женске, изгледа све три познате гомили: једна продавачица дувана о којој се 
дире да га не потискујеш.</p> <p>Тек је три часа по подне а већ се смркава под оном непогодом и 
тите у хришћанске Аустрије а сад, после три стотине година, одавде од Патријаршије, креће опет  
 ће Бугари сад имати четири фронта а не три као пре.</p> <p>— Како четири?</p> <p>— Па зар неће 
јих је, по освојењу Куманова допрла пре три године, октобра месеца и где је Скопље изаслало деп 
е Патријаршије, кренуо је наш народ пре три стотине година у збег, у туђину; па ево сад се опет 
ости, којим су ослобођени приштевци пре три године, када је Краљ ослободилац први пут слазио у  
 /> <p>— Да! — одговорих му. — Само пре три стотине година српски је народ одавде, од Патријарш 
да не виде онога војника, којега су пре три године тако жудно погледали, кад је слазио са Копао 
где су покопане кости оних, који су пре три године Косово осветили.{S} Тамо чека већ ископана р 
ом отвориле врата онима, који су их пре три године спасли Косовскога ропства; али је све то бил 
ику, вели: ми евакуишемо.{S} То још пре три дана а отад не знам како је.{S} Немамо никаквих вес 
 свој разговор који су још малочас „пре три четврти сата“ водили на телефону са нишким пресбиро 
на — вели — прешли су.{S} Ево проведоше три Немца заробљеника.</p> <p>— А шта је тамо, шта кажу 
 Ма којим се путем пошло, на сат, два и три од Призрена већ је граница Краљевине Србије; прећи  
.{S} Пролазили су, пролазили сат, два и три.{S} Цео је покрет на друму застао да пропусти ове м 
дина места нервозно подвлачена по два и три пута, поједине коте обележене малим црвеним кругом  
учена преко ушију, навучено им по два и три капутића једно на друго, обавијени им шалови и мара 
ећи часовник и враћајући га у џеп два и три пута, као да је увек метајући га натраг заборављао  
 неколико дана пре опасности, бар два и три дана.{S} И догод ја нечујем да је издато такво наре 
 Неугодности тога пута трајале су два и три дана али се бар знало куда ће се.{S} Иде се у један 
средства за даље путовање.</p> <p>Два и три ближа пријатеља, који су из очију господин Јанковић 
е тако у непрекидној линији, три дана и три ноћи, од Прокупља до Приштине.{S} Ни један фотограф 
 је непрекидно милила друмом три дана и три ноћи.{S} То је била једна непрекинута и непробојна  
анеможе.{S} Обузе је тешка ватруштина и три четири дана није знала за себе док једне вечери не  
аља не изгубе круне, три краља државе и три краља животе.{S} Тада тек јавиће се сунце из мора и 
а жмируца звездица једна, па онда две и три.{S} Једна госпа из оне енглеске мисије, што спава б 
погинути и од једне ране као и од две и три.</p> <pb n="437" /> <p>— Па добро, где је ваш муж р 
} Видите, у нас треба да прођу по две и три деценије па да се појави један сликарски таленат и, 
ао порције што му је дато мршаво месо и три пут враћао келнера да му донесе хлеб са меком горњо 
е била сва пратња а пратила су их још и три коња, које је Краљ по где кад узјахао, али је радиј 
 ће Србија робовати или три недеље, или три месеца или три године!</p> <p>— Не каже пророчанств 
вати или три недеље, или три месеца или три године!</p> <p>— Не каже пророчанство — вели други  
авити земљу и да ће Србија робовати или три недеље, или три месеца или три године!</p> <p>— Не  
а није ово двоје према њему.{S} Нема ни три педља од земље — и он је мали на мене — а округао ј 
и да бдију, пад кад о поноћи попа удари три пут у црквено клепало то да буде знак да домаћини и 
е! — одговара Бојко.</p> <p>— Е, ево ти три крста, а ево још, узми још — и даје ордене.{S} Али  
а последња радост очева.{S} Остављајући три сина у кући, отишао је поносан и задовољан у рат из 
ајати, врло дуго и неће сванути све док три краља не изгубе круне, три краља државе и три краља 
у своје ћелије, пошто су дебелим кључем три пута окренули у црквеним вратима.</p> <p>Када је ми 
а кола која је непрекидно милила друмом три дана и три ноћи.{S} То је била једна непрекинута и  
у објахати те ићи њеном спољном страном три или четири метра, док није достигао на другу обалу, 
Јело, шта говорите.{S} Мој Мића је имао три ране од једанпут; једну овде у грудима, једну у кук 
S} У место јутрос, он је стигао тек око три сата по подне и прва вест коју смо са њега чули, би 
а се љути.{S} Задоцњење је већ испунило три четврти сата.{S} И ко зна колико би се то одоцнење  
 — и други су рањени и по два пута и по три пута.</p> <p>— То је све једно, може се погинути и  
ан је и тегобан посао.{S} Друмом иду по три реда кола напоредо и тек далеко тамо, на сат и више 
роши, а артиљерија је непријатељска већ три пут до сад узмакла чим је првим зрном била нађена,  
им до Ђаковице и Пећи, где се рачвала у три огранка од којих је један ишао на Плав и Гусиње па  
офери и бошче и кутије.{S} У аутомобилу три женске, изгледа све три познате гомили: једна прода 
ана, читава кућа на точковима а вуку их три уморна коња раскрвављених груди, који су их са вели 
ана, читава кућа на точковима а вуку их три уморна коњића раскрвављених груди, који су их са ве 
ила огромна.{S} Ако као продавац тражиш три динара, купац ти нуди десет али у папиру.{S} Доцниј 
утовао, читавих осам дана до Љеша и још три затим до Тиране.{S} Спавао је као и остале избеглиц 
нистара.</p> <p>— У свему треба нам још три дана, ако господа министри могу да издрже те да не  
на француска дивизија а одмах затим још три дивизије француске.{S} Па онда, тешка француска арт 
 <head>XXXII</head> <head>Пећ</head> <p>Три дана, од Призрена, клонуло, тромо, малаксало, креће 
есет хиљада српске деце, за месец дана, тридесет <pb n="390" /> и шест хиљада наћи гробове свој 
ли ја вам говорим о земљи у којој се за тридесет година роди један сликар, један песник, један  
 правда се онај грађанин — Нема овде ни тридесет кила.{S} Понео бих ја то и сам ал не могу, има 
 последњем тренутку изнело и спасло око тридесет вагона.</p> <p>Повлачење се врши кроз варош, о 
страна да се запитује која ли је од њих трију задужила државу те је држава према њима тако љуба 
но, које је требало да буде разапето на тријумфалној капији, при доласку савезничке војске.{S}  
 премошћује колосеке, те чини сам собом тријумфалну капију кроз коју ће воз проћи.{S} Тај мост  
алеко, тамо преко мора и гора, робоваће трима злима господарима, оно драго, оно крваво парче зе 
ст народа — настави учитељ. — Несретне, тринаесте, била је тежа пропаст али, шта је имало тада  
ји прети злом судбином.</p> <p>Бојао се тринаесте године и са детињом радошћу дочекао је букуре 
о пет дивизија више но што смо их имали тринаесте а и Грци, могу сад да приме веће снаге на себ 
стих ја забринуто.</p> <p>— То значи да тринаесту годину не можемо поновити.{S} Кад би се имали 
и узвици: „Држи, држи, држи!{S} Ај, уа, триста ти Богова твојих!...{S} Држи, дедер..а..а..аи!“  
Био је сведок овај старац и када се пре триста година диже народ из Метохије, те са Патријархом 
Врховне Команде, признао би да јој је и триста коња мало — одговара му један, који је и сам пок 
посредно иза мртве страже, на двеста до триста метара пред непријатељем, шест топова положених  
енту, кад је обасут цвећем, ујахао кроз триумфалну капију у Београд, враћајући се са бојишта.{S 
ник, његов друг, тек: „Ајде, бре Бојко, тркни донеси воде!“ И он послуша.{S} Онако мали, лак, о 
ашчишћеном десном страном друма пролази трком „колона тимочке дивизије“.{S} Њу представља један 
а дењцима и сандуцима, јуре смртоносним трком, не би ли стигла до поласка воза бар пет шест пут 
/p> <p>Једна батерија, која је мало час трком прошла крај нас журећи ка фронту и пред којом се  
мљи, познаје сваки камен, познаје сваки трн.{S} Иде, иде напред а упро поглед тамо, тамо иза он 
е добар газда и онако... био им је увек трн у оку.{S} Кад оно био загребачки процес, одведоше г 
> <p>Мало затим стиже и коњаник оздо из Трнаве и саопшти капетану, да је коњица већ у контакту  
бране делове пешадије истури напред пут Трнаве, према непријатељу, и посла ордонансе са потребн 
ја је већ измакла друмом.</p> <p>Испред трнавске механе више Чачка изађе водник пред капетана и 
 Чачка.{S} Капетан нареди да се ту, код трнавске механе, изнад самог Чачка, остане на одмор али 
у да је већ са првим сванућем, доле код Трнавске механе, отпочело чаркање.{S} Плане овде или он 
 већ у контакту са непријатељем, ту око трнавске механе, и да се ту зауставило непријатељско на 
 Чачку и нареди брзо кретање јер ту, на трнавској механи и кад би могао са цигло једном батериј 
ред, потисну снажно непријатеља и заузе Трнавску механу и положаје око ње.{S} У том се понова ј 
 је по која бледа и слаба светиљка која трне као свитац у мрачној шуми.{S} По пољу, испред Приш 
ети, у колико је још има у мени.{S} Она трне у мојој души већ одавно и догорева као кандило у к 
и.{S} Кандила су догоревајући почела да трну већ, кроз прозоре је црквене почело да продире ран 
а, једва се догледају неке ватрице које трну као пламен у кандилу.{S} Ту је ваљада село или лог 
ћи се прибрали уз какву живу ограду или трњак, те ће их то штитити колико толико.{S} Који су јо 
Призрену се Душановом залепршала српска тробојка.{S} Ено је, ено, онамо, намо!...{S} И ако је м 
 пуне двадесет и две године вила српска тробојка још пре ослобођења Приштине од Турака.{S} Са г 
љанскоме се граду неће више вити српска тробојка и Скопље ће почети свој први дан новога робова 
окислу тробојку на тој згради.{S} Та је тробојка била извешана у част доласка савезничких трупа 
ка кућа; ту слика Краља Петра увијена у тробојку, па ту Косовска Вечера, па Благовештенски Сабо 
сци кад је прешла Саву и пронела српску тробојку кроз питома сремска села и та га радост скупо  
ралу пажњу на једну заосталу и прокислу тробојку на тој згради.{S} Та је тробојка била извешана 
<p>На скопљанскоме граду сиђе низ мотку тробојна застава која се ту успела 13. октобра 1912 год 
оју означава један избледели и прокисли тробојни барјачић, највећа гужва и гласно објашњавање и 
Косовом проносио; куће су биле искићене тробојним заставама, народ се збирао у гомиле, уздигнут 
ас, на цркви звоне звона наопако, место тробојница припремају се у потаји беле заставе да се њи 
уди, свака засебно и група кола, двоја, троја, четвора, док се све не отисне и не загусти друм  
 своје рођаке и комшике и пријатеље, на троја кола сваког могућег облика.{S} Прво један фијакер 
 санитетска кола вардарске дивизије, па троја мунициона кола моравске дивизије, па двоја кола и 
друге <pb n="343" /> стране, по двоја и троја у реду, па се на сред ћуприје заглавила те сад не 
 Кеј Војводе Путника, кретала су лагано троја пространа војничка кола са воловском запрегом; кр 
у ти деце Аустријанци поклали?</p> <p>— Троје, господине ђенерале! — одговара Бојко.</p> <p>— Е 
м га је посула киша и зној.{S} У колима троје дечице, само им главице вире из влажних ћебади и  
p>Улицама видиш овамо и тамо по двоје и троје, сабрани под кишобраном или под кровом, разговара 
рак и срећне родитеље, који су неговали троје здравих и напредних мушкарчића.</p> <p>Муж ми је  
жак удар за мене и велика брига примити троје недорасле деце на своја плећа.{S} Тешило ме је шт 
већ изгубила а пред вратима ме чека још троје па их морам повести.</p> <pb n="494" /> <p>— Шта  
ановом.</p> <p>— Зар... — заустисмо сва тројица, да запитамо још нешто.</p> <p>— Наши чине посл 
/p> <p>Потрчасмо сви у кућу сем двојице тројице, који осташе крај Бојка.{S} Потрчасмо и уставис 
ожда у каквом разговору измеђ двојице и тројице, она је почела нагло да се шири а малодушни су  
даље у тим мислима и ти корачаш полако, тромо, корачаш путем судбине која ће једнога дана опет  
ead> <p>Три дана, од Призрена, клонуло, тромо, малаксало, креће се бескрајна гомила народа.</p> 
ане цеви са које се слива киша, маршира тромо неки одред трећепозиваца, тамо — ка граници.</p>  
е и где ничу из таме нејасни предмети и тромо се крећу.{S} Допире ти уху и по где кој неопредељ 
том и оквашена студеном кишом, полако и тромо промицала.{S} Бат цокула и мљаскање опанака по бл 
кивала у душу.</p> <p>Ишли смо лагано и тромо, погнуте главе, без много разговора, као што се о 
корњача и хитро се вере зелени гуштер и тромо мили пуж.{S} Ту после јесењих киша набујала Бистр 
>И колико смо до сад на овоме путу увек тромо и споро кретали, и ако је требало журити испред н 
догоревају.</p> <pb n="523" /> <p>Небом тромо плове облаци оловне боје те једва се по где где и 
тна међу унучићима, седела је на једној троножној столичици, подстицала ватру у камину и причал 
p> <pb n="442" /> <p>Одмакао сам дубоко тронут од ове ватре, избегавајући да се сретнем са погл 
да и свештеници певају песме нарочитим, тронутим гласом којим се певају песме растанка.{S} Да л 
кад сам јој срео поглед, учинило да она тронуто участвује у нашем болу и да га чак присваја.{S} 
 онда псовку.{S} Кад сам чула да цокуле тропају по калдрми, у близини мојих врата, ја сам навир 
и кроз планине и богазе тужне молитве и тропаре.</p> <p>Тако су свеци одступали, тако су са нар 
литавило.{S} Жагор и жамор као у паклу, тропот по неравној калдрми као да једновремено двадесет 
гла расплести; коњска кола испела се на тротоар, да би прошла, па најашила на клупу укопану у з 
вет код „Славије“ гледа са прозора и са тротоара. <pb n="460" /> Војници их опомињу да се склон 
сла, да су пролазници морали слазити са тротоара на улицу да би је обишли.</p> <p>— Румунија ћу 
засвираше трубе.{S} Светина очас испуни тротоаре и закрчи улице.{S} Отуда је марширао један зуа 
<pb n="75" /> ли која вест која подлеже трошарини светине.{S} То све бива и с тога што светина  
 кола да виде носите ли шта што подлеже трошарини.{S} Један ће се обесити о фењер од фијакера,  
 прилике, као што вам при улазу у варош трошарински чиновници прегледају кола да виде носите ли 
та ћете у Солун, по Богу брате, само да трошите новац? — узвикује у једној гомилици професор чи 
ј као да је добио премештај са сеобеним трошком па иде на нову службу!</p> <pb n="233" /> <p>—  
се студен ветар увлачи у кровове, тресе трошне димњаке, повија оголела дрва и фијуче око високи 
бобоњају кочије преко какве колебљиве и трошне дрвене ћуприје.{S} Мраз све више стеже, хладноћа 
а увек живи, која надживљава све што је трошно, све што је <pb n="24" /> малодушно, све што је  
а другим падају међу наше и косе а наши трпе и ћуте и — размишљају.</p> <p>Најзад капетан плану 
 да се уклупча на освећеној плочи часне трпезе или на плочи са царскога престола а у тамној ноћ 
ебела стена, која је некад носила часну трпезу, лежи сад дубоко уривена у земљу као надгробна п 
их кућа и полагали их на ватру, те нису трпели готоване који би хтели да се греју а да не уложе 
њурања у воду, и настављали пут мирно и трпељиво.</p> <pb n="397" /> <p>Када се девојче разгреј 
чки завукао.{S} Мора се ћутати, мора се трпети, мора се скрштених руку стајати и као мртва мета 
 топлих речи.{S} Реко нам је, да морамо трпети, да је то за образ наш и за веру нашу и за живот 
онај обраћајући јој се — стегни срце па трпи, кад ти је таква судбина!</p> <p>— Идем опет да га 
у кад себи пере.{S} И све му добро, све трпи и све поднаша.{S} Облије нас киша те капље са нас  
ује и вуче и гладује и гине па — ћути и трпи.{S} Види, мора се тако.{S} Нема се где, па ћути и  
мора се тако.{S} Нема се где, па ћути и трпи.{S} Их, што сам имао вочића, мог рођеног вочића, н 
и ће, каже, и наш васкрс, али га морамо трпљењем откупити.</p> <p>Свима нам је лакше било после 
д уједанпут залупаше добоши и засвираше трубе.{S} Светина очас испуни тротоаре и закрчи улице.{ 
Један израђен дипломата као што је Кнез Трубецкој — узе он тоном учитеља који хоће ауторитативн 
мисли напасти Србију.{S} У осталом Кнез Трубецкој у Нишу, па и сам Сер Чарлс Де Грас и Господин 
, стављен на службу ђенералу.{S} Чим је трубни знак објавио да ђенерал иде, на станици је наста 
е капетан још навлачио и опремао, писну трубни знак тамо крај реке и просече ноћну тишину која  
љима вредна ратара како бере плод свога труда; да види китњаста села са белим црквама и школама 
који би хтели да се греју а да не уложе труда.{S} Кренуо сам у мрак и почео лутати по туђим дво 
и су били себични, знајући колико их је труда стало док су стекли ово мало ватре и нису пуштали 
ећа понети бригу, те она одморити своје трудне кости.{S} Имаће тада ко и Новицу погледати и њој 
лећа понети бригу те она одморити своје трудне кости мало.{S} Није далеко још, и његова ће рука 
ве оштрији.{S} Бегунци и иначе изнурени трудним путем, неспавањем и глађу, увијени у крпе и дро 
м круном на глави, дигли су се лагано и трудно из сребрних својих тамница.{S} Не зборећи ни реч 
 утонули.{S} Гробљанска влага мирише на труло дрво и кости.{S} Са крстова се разлила боја и ишч 
 мора и престављала снажнога наследника трулој византијској империји.</p> <p>Када је 1878 годин 
ојника у Скопљу. <pb n="135" /> Команда Трупа, чим је наредила повлачење са Гази-Бабе, кренула  
а неминован још за који сат.{S} Команда Трупа већ пред вече напушта своје канцеларије у вароши  
чку станицу.</p> <p>— А?!!{S} А команда трупа још је у Феризовићу?</p> <p>— Не, повукла се већ  
пријатељеве и, не заборавите да Команда Трупа има и средстава и начина да неколико дана раније  
ина, сем два вагона у којима је Команда Трупа.</p> <p>Ту, око тих вагона и пред њима, пуно је в 
 код железничке станице, где је Команда Трупа.{S} Становници скривени иза замандаљених врата и  
/p> <p>Тог дана по подне већ је команда трупа управу над Скопљем поверила Војној Станици и упра 
очити воз у који ће се сместити команда трупа и шеф станице комбинова воз из једног ресторан ва 
 узе ми шаптати:</p> <p>— Ноћас Команда Трупа иде у Грачаницу!</p> <p>— Кад ноћас?</p> <p>— Сад 
да издавала и извесне наредбе командама трупа да се ђаци поштеде колико је могуће.</p> <p>— Мож 
„Зрињскога“ свраћају официри из команде трупа, који су закопчани и мало казују или хоће да потв 
ада, потврди ми један официр из команде трупа, додајући, да је у Београд први ушао двеста четрн 
 свих осталих, баш виши официри команде трупа нових области и дивизије, они што треба да држе ц 
Када би опасност била близу, Команда би Трупа извесно већ наредила евакуацију болница и магацин 
грађана.{S} Како се повукао са Командом Трупа, тако је и даље остао на служби, коју је ревносно 
мере да што пре ухвати везу са командом трупа нових области и да сазна што ближе о догађајима к 
тој је кући становао ђенерал, командант трупа нових области, оних трупа, које бране нашу источн 
ко да га разумем.</p> <p>— Па командант трупа нових области и ђенерали, који су на овоме фронту 
 војске од становништва.{S} Ни о моралу трупа аустријских нису заробљенички искази били повољни 
 <p>— Не бега он!{S} Зар командант ових трупа па да бега?{S} Него уклања породицу и покућство.< 
ањем и данашњем дану, о величини својих трупа и о ситуацији на Јежевици, одакле је овога тренут 
гу нашу или очекујући придолазак својих трупа.{S} Командир истурених одељења изађе капетану на  
рвоме била брига са прибирања бугарских трупа на истоку.{S} С тога смо се од сад подједнако инт 
јање ка Скопљу; као и кретање бугарских трупа испод Шара, које <pb n="554" /> су после заузећа  
но умирити, јер према покрету бугарских трупа ка нашој граници, било је све јасније да се та мо 
астао је био у Солуну покрет француских трупа на железничкој станици.</p> <p>У 10 часова пре по 
ви контигенат <pb n="69" /> савезничких трупа кренуо у Србију и то би имало свога утиска.</p> < 
ила извешана у част доласка савезничких трупа.</p> <p>Ђенерал погледа и боно му се развукоше ус 
да у Солуну већ има довољно савезничких трупа које би могле ступити у акцију, ако би та акција  
тачка, где би се концентрација избеглих трупа могла извести.</p> <pb n="558" /> <p>Пошто су дон 
ал, командант трупа нових области, оних трупа, које бране нашу источну границу од Козјака до Ва 
 линију која је бележила положаје наших трупа на Моравском правцу.{S} По тој линији, наши су др 
кроз начелников телефон: сазнали смо да трупама које долазе у Србију командује ђенерал Бају, да 
воде Мишића да се, пре но што би својим трупама издали дефинитивне наредбе за одступање, још <p 
ах сазнао и чекао је воз са савезничким трупама.</p> <p>Да није било оне покварене браве на ваг 
могне непријатељску акцију на Пчињи.{S} Трупе нових области, које се нагло довлаче са албанске  
цу па кроз Црну Гору опет на Скадар.{S} Трупе, које су већ овде и ове, које се повлаче с Косова 
ија чинила лево, Французи десно крило а трупе нових области центар.</p> <p>И док је професор то 
Београда су већ пребачене непријатељске трупе, код Остружнице и доле, на дунавском кеју, испод  
, када су после Куманова послате српске трупе на Једрене, али је још тада брижно занихао главом 
и знатна артиљерија.{S} Сем тога, руске трупе добиле су дозволу и за прелазак преко Румуније.{S 
ранцускога посланика, по коме француске трупе већ сутра пролазе кроз Скопље.{S} И друге смо дет 
волом да се у Солун искрцају савезничке трупе.{S} Како би тај корак Венизелосов могао одговарат 
одмах командантима дивизија да припреме трупе за офанзиву и предузму припреме за преформирање п 
им владама објасне да су и то нередовне трупе и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарск 
ојим владама објасне да су то нередовне трупе учиниле и да тај акт нема никакве везе са држањем 
 прашти бомба.{S} Немци потисли већ оне трупе које су се бориле на Дорћолу и у Душановој улици, 
/p> <p>— Има, жандармерија и пограничне трупе и вардарци.{S} Добро се туку, али не помаже.</p>  
ти људи на овоме путу удруживали у мање трупе од четири и пет лица и заједнички се помагали и п 
ће француска база бити у Скопљу а да ће трупе ићи право у Ниш, како би биле на домаку свима фро 
ништво је скопљанско већ догледало наше трупе на Гази-Баби и сад је већ јасно знало да је ово п 
је био тако снажан, да се затресла цела трупина и на један мах све се узневерило, све застало и 
јурила сам напоље као ветром потиснута; трчала сам кроз оне дуге ходнике као да се спасавам ват 
се обзирала око себе; сагла сам главу и трчала.{S} У том већ загушише улицу наши војници, који  
не кад рече да се одвојимо у потере.{S} Трчали смо низ друм, па кад смо <pb n="369" /> измакли  
</p> <p>Па онда настави, још задихан од трчања:</p> <p>— Два млада поручика са два вода и два м 
или.{S} Трчао сам напред, испред свију, трчао сам као луд.{S} Наши су официри мислили ваљда да  
аспитивао се код власти, <pb n="698" /> трчао од једног до другог и саветовао се, куповао коње, 
ца, очи се усијале а образи упалили.{S} Трчао сам напред, испред свију, трчао сам као луд.{S} Н 
он је још увек веровао да може помоћи и трчао је са бојишта на бојиште, где год је чуо да има б 
м целим телом и добих грозницу те почех трчати.{S} Нисам се обзирала око себе; сагла сам главу  
бруку да артиљерија прави јуриш а ми да трчимо за њом.{S} Дижи главу, дижи, не бије свако зрно. 
 савили су прогнаници себи нова гнезда, ту ископали нова огњишта и, далеко од рода свога и плем 
следник пробавио неколико брижних дана, ту примао извештаје, ту одржавао саветовања — последња  
а себе док једне вечери не издану жена, ту крај деце своје.{S} Три дана држали смо је <pb n="25 
гог дућана и пазаре.{S} Ту су погађања, ту цењкања, јер се купује на мање и на више.{S} И чега  
им сам настави. — Од како знам за себе, ту сам први пут заплакао.{S} Верујте ми, горко сам запл 
скога народа; ту је Марко орао друмове, ту делио мегдане, ту из мешине вино пио и ту прослављао 
лико брижних дана, ту примао извештаје, ту одржавао саветовања — последња саветовања.{S} Соба,  
е Марко орао друмове, ту делио мегдане, ту из мешине вино пио и ту прослављао славу своју, Свет 
ови по мору.{S} Ту су радње и трговине, ту касине и клубови, забаве, разонођења, штампарије па  
 туда, што не питаш!</p> <p>— Дај, бре, ту гламњу с ватре и коју грану, западоше и волови!</p>  
ру на огњишту, ту се први пут огрејали, ту насркали сунчана зрака.{S} Ту сам отворио ја и први  
гла распитати у којој окружној болници, ту долазе <pb n="421" /> рањеници и болесници из свих п 
ту рањеник, ту болесник, ту заробљеник, ту избеглица.{S} Виш оно тамо, они крстићи у реду, све  
ве нов крст, све ових дана: ту рањеник, ту болесник, ту заробљеник, ту избеглица.{S} Виш оно та 
све ових дана: ту рањеник, ту болесник, ту заробљеник, ту избеглица.{S} Виш оно тамо, они крсти 
 коњица већ у контакту са непријатељем, ту око трнавске механе, и да се ту зауставило непријате 
једно.{S} Сад први пут сиђосмо на друм, ту где се устависмо, а четири дана смо једнако газили п 
је Тарабош а ова мања брда, овамо лево, ту је Брдица.</p> <p>— Је л’ то Брдица? — запита један  
два три дана да се исхрани!...{S} Тако, ту!...{S} Е, ајде сад, прекрсти децу!</p> <p>Товаре се, 
тако чини!</p> <p>— Прођи овамо, снахо, ту кисне! — рећи ће ми други глас из мрака.</p> <pb n=" 
ца и подофицирска школа.{S} Ту је тихо, ту нас не би нико узнемиравао.{S} Минуо би крај нас как 
је било више разлога за бригу но ноћас, ту сам ноћ измеђ понедеоника и уторника провела ипак ми 
пе топлоту и живот.{S} Ту непосредност, ту блискост нечему вишем, осећао сам и ја у овоме трену 
е њих од нас већ позавидело овом гробу, ту, на домаку границе, на последњем парчету, на последњ 
 се иста вест преноси из групе у групу, ту се објашњењима прерађује и опет враћа у групу из кој 
мо гнездо; ту заждили ватру на огњишту, ту се први пут огрејали, ту насркали сунчана зрака.{S}  
одмара.{S} Све нов крст, све ових дана: ту рањеник, ту болесник, ту заробљеник, ту избеглица.{S 
ом.{S} Прилеп је песма српскога народа; ту је Марко орао друмове, ту делио мегдане, ту из мешин 
 кући зидове, рекли би србијанска кућа; ту слика Краља Петра увијена у тробојку, па ту Косовска 
ештеничкој кућици крај Опленачке цркве; ту, крај гробова свога оца и свога деде, стари је Краљ  
а је већ преплавила северни део Србије; ту је сазнао још и горку истину да се ни Крагујевац не  
воља ако се човек за времена не уклони; ту су биле <pb n="266" /> жене које нису знале где су и 
 међу добрим људима, савили смо гнездо; ту заждили ватру на огњишту, ту се први пут огрејали, т 
м свету, подразумевајући <pb n="240" /> ту на првом месту Краљеву Гарду.{S} Од тога доба она но 
ену душу.{S} Срео сам га <pb n="153" /> ту, где се и сви остали сретају, испред начелства, пред 
„Рускоме цару“ а други ка „Коларцу“.{S} Ту узеше бомбе у руке и онда онај први вод кроз позориш 
ановића, да види Лесковац како пада.{S} Ту је, на положајима, пробавио цео дан и, тек када се в 
 и што је остало решено да се преда.{S} Ту силуету овамо и онамо осула је по која бледа и слаба 
ледњега чина трагедије свога народа.{S} Ту, пред олтаром патријаршијске цркве, већ пет дана и п 
огрејали, ту насркали сунчана зрака.{S} Ту сам отворио ја и први лист ове књиге туге и болова и 
е маса света гуши од јутра до мрака.{S} Ту официр, који је малочас стигао однекуд и одмара се т 
 она пре пет стотина година угасила.{S} Ту ће подићи нове куће, потражити нове среће, ородити с 
велика болница и подофицирска школа.{S} Ту је тихо, ту нас не би нико узнемиравао.{S} Минуо би  
 целокупној ситуацији на фронтовима.{S} Ту је сазнао да ни величанствено пожртвовање српске вој 
итољу опет бори са својим војницима.{S} Ту је теже рањен и лебдео је измеђ живота и <pb n="509" 
једничке државе свих јужних словена.{S} Ту, у скромној свештеничкој кућици крај Опленачке цркве 
а са мужем у Салчу, селу више Уциња.{S} Ту, на сред друма, у некој зађевици, убише јој Турци Кр 
е, те за мене тамо не би било места.{S} Ту, под тим осветљеним прозором, одстојаћу целу ову ужа 
 а предвече одлази не знајући ништа.{S} Ту и мештанин, који се не познаје с људима, али све пра 
е Леке Капетана војводе Дукађинског.{S} Ту је, у једној пустој долиници, која се спушта до обал 
ничком зградом начелства и дивизије.{S} Ту најпре може канути каква вест или бар пасти мрвица с 
 ни да их поведе ни да их усаветује.{S} Ту су биле мајке које немају начина ни себе да умире а  
шије, војници су копали дубоке раке.{S} Ту, у тишини, под строгим стражама да се ко не би прибл 
где пут опет слази на Дримове обале.{S} Ту, код Гомсића, где Дрим ваља пребродити па ући у Скад 
p>Из Куршумлије опет није хтео даље.{S} Ту је разабрао да се у правцу Ниш-Прокупље воде борбе и 
, линије повијане и опет исправљане.{S} Ту су се водиле последње борбе које су решавале судбину 
дини који нам је остао за одступање.{S} Ту ће се сручити цела Србија.{S} Бугари су већ у Качани 
од једног до другог дућана и пазаре.{S} Ту су погађања, ту цењкања, јер се купује на мање и на  
уше Краљеве и последње остатке вере.{S} Ту се сручила готово цела Србија и ту је први пут запаз 
смо и у Јадар, а Бојку срце нарасте.{S} Ту је, у својој земљи, познаје сваки камен, познаје сва 
вере зелени гуштер и тромо мили пуж.{S} Ту после јесењих киша набујала Бистрица наноси муљ, бла 
ба која је обустављала помоћ Србији.{S} Ту је наредбу и њено извршење Софија знала већ после че 
 свих повољних вести, нису веровали.{S} Ту су се развили живи разговори, објашњења, распитивања 
и са туђих лица могао што прочитати.{S} Ту седе један крај другога они, који се никад у животу  
 би се могле читаве војске склонити.{S} Ту, у тој пећини, склонићемо се од Турака и ту ћемо про 
ли резервиста и грађана да припалим.{S} Ту се водио жив разговор о борби на Косову, која је још 
 да доведемо непријатеља на Страцин.{S} Ту ћемо га тући! — веле они други који би још хтели да  
вао их, па смо очас стигли у Борово.{S} Ту се заустависмо пред биртијом и тек ту бабо проговори 
нут, јер је и Жарково већ било пало.{S} Ту се умолио <pb n="467" /> команданту да оде до Београ 
јом породицом повукао у друго крило.{S} Ту је Престолонаследник пробавио неколико брижних дана, 
 пред очи све невоље сабране уједно.{S} Ту сам сазнала да нисам била сама ојађена мајка.{S} Изг 
вога божанства црпе топлоту и живот.{S} Ту непосредност, ту блискост нечему вишем, осећао сам и 
ћ изгубили веру у државу и њену моћ.{S} Ту су се јавили и први знаци расула и безвлашћа.{S} И к 
рице које трну као пламен у кандилу.{S} Ту је ваљада село или логор избеглица, јер се ове ноћи  
аву једну државу која плови по мору.{S} Ту су радње и трговине, ту касине и клубови, забаве, ра 
 слази у косовску и скопску равницу.{S} Ту на месту којим сад одимо, развија се најславније доб 
ора, тамо близу зидина цариградских.{S} Ту, у туђини, у Галипољу, савили су прогнаници себи нов 
 сат, то је био читав логор очајних.{S} Ту су били људи који су раније избегавали из Београда,  
 језовит цик кроз пусти овај кланац.{S} Ту гамиже још и корњача и хитро се вере зелени гуштер и 
 имао... имао сам јединца, одрасла... — ту застаде, јер му заигра реч у грлу, па се прибра и на 
сила.{S} Он охрабрен, настави:</p> <p>— Ту шајкачу нисам смео носити улицом, није ми дао бабо,  
ар су ту и ђенерали са фронта?</p> <p>— Ту су.</p> <p>— Који?</p> <p>— Рашић и Гојковић.</p> <p 
p> <p>— Пређи, овде има повише места, а ту је и поњавче, па ћемо заједно.</p> <p>— Па да пређем 
трећи са фронта, оздо са Качаника.{S} А ту се у Штимњи укрштају готово и намере ове забринуте г 
 Не може свако да поднесе ово.{S} Треба ту срце од камена и живци од гвожђа па да се не свисне. 
 мајка нас свију, чији се живот свршава ту, на средини онога моста који се узноси над реком, је 
је ишао ни на коју страну.{S} Чекаће га ту на станици, чекаће вечерас, чекаће ноћас, чекаће и с 
дала га снага и, пао је.{S} Оставиће га ту, на путу, и нико више о њему неће водити рачуна, ник 
 настави он — спусти дете.{S} Спусти га ту, крај овога.{S} Видиш како су се дечица скупила па ћ 
је то красно друштво на фијакеру.{S} Да ту одвратност још више појача приђе гомили једна угледн 
а и зближила! — тешим га ја понова а да ту моју утеху утврди, прилази ми из редова гомиле један 
 не смета пролазницима и оставили га да ту липше.{S} Рањеник, којега је забринула судбина оне д 
зида, Краљ је сео међу своје другове да ту, крај ватре, пробдије ноћ.</p> <pb n="612" /> <p>И в 
евине и, ађутант Тодоровић одважи се да ту задаћу прими на себе.</p> <p>Он приђе корак ближе Кр 
се са нашом војском до нишке равнице да ту наставе посао.{S} Одатле су узлетели и пали на Косов 
ад једна српска круна пада!</p> <p>И да ту мисао подвуче и појача, он пружи прст на једну забач 
ма где су нашли мало заклона, решени да ту крај ватре проведу ноћ.{S} На то их је определило шт 
с се десетине хиљада спуштамо друмом да ту потражимо преноћиште.{S} И све те куће већ поседнуте 
љине, се догледао.{S} Новица је знао да ту светиљку жеже његова мајка да му пут покаже и управљ 
S} Колико се нада везивало тога дана за ту Краљевску Круну, после Косовске пропасти; и ко би та 
нам војниче, мајка сам и ја, разумем ја ту бригу.</p> <p>У том изађе госпођа из канцеларије и ј 
ркве Св. <pb n="578" /> Арханђела, нека ту нађе гроб и Краљевска Српска Круна.</p> <p>Гробари с 
, што их је годинама месила и остављала ту.</p> <p>Њена је вера није одвојила ни од оних снова  
ећ у Призрену њен слом, али је она била ту.{S} Није постојала више, али је била ту, могли смо ј 
лити.{S} Краљ је био ту, војска је била ту, народ је био ту.{S} То није више онај Краљ и није в 
ту.{S} Није постојала више, али је била ту, могли смо је и мртву грлити.{S} Краљ је био ту, вој 
ена судбина Скопља.</p> <p>Киша је лила ту целу ноћ и од јутрос још није престала.{S} Небом се  
некако лакше то питање; распрегоше кола ту на сред друма, онако у реду како су стигли или одјар 
цир одлучно — него знам, видим.{S} Нема ту шта више да се мисли!</p> <p>— А ми смо све полагали 
исила медаља за храброст.</p> <p>— Нема ту разлике, пријатељу!{S} Бегство је бегство, па побега 
јте баш тако.{S} Нису ту само деца, има ту и људи!</p> <p>— Има, ама види какви су.{S} Они су н 
 даме, жене, и њине пријатељице.{S} Има ту обезбеђених купеа где ће господа моћи на тенане и ру 
ки врши и и војска и народ.{S} Чега има ту поверљивог?{S} Шта је то што се ту да сакрити или шт 
и присвојио.{S} Понудим оним грешницима ту собу, у којој се неће моћи ни загрејати, ни чиме пок 
оре?{S} Ох, како сам жудно погледала на ту зору; гушила ме је ноћ, нисам могла да дишем...!</p> 
д Споразум на рачун Србије, пристаје на ту цену, Бугарска упућује мобилисану војску на српску г 
ва покољења још, заборавили би већ и на ту стару причу, која је још тињала само као далеко неко 
ли сазнао није ли већ доцкан кренути на ту страну.</p> <p>Телеграфискиња, која је спавала на кр 
ни пуче пушка те сви обратисмо пажњу на ту страну, не би ли чули чију дреку или да се понови пу 
људски гласови и сви обратисмо пажњу на ту страну.{S} Мало затим и навали свет да куља отуд.{S} 
о да гледа у своју слику, као да је она ту, пред њим, као да погледом иде по затегнутом платну  
азак, седамнаест пуних година храни она ту веру из онога неизмернога извора љубави која почива  
лика Краља Петра увијена у тробојку, па ту Косовска Вечера, па Благовештенски Сабор, Св. Сава,  
расуло ордење Карађорђеве Звезде.{S} Па ту као ђенерал Гојковић, бела му брада до колена, стоји 
 која не може даље из Пећи, већ се мора ту уништити, војвода Мишић је болно узвикнуо:</p> <p>—  
би се са других могло одступити.{S} Шта ту има Врховна Команда?{S} Једина њена наредба и једини 
ник.</p> <p>— Тако мора бити и нема шта ту да се протествује! — додаје полицијски чиновник.</p> 
на, преобука сва однета али, опет, кућа ту и све кућне потребе ту.{S} Нашло се и хране мало, шт 
н и он се трза, сећајући се да Бистрица ту недалеко кваси гроб који ту велику мисао покрива.{S} 
<p>— А како је преко Чакора?</p> <p>— Е ту не знам, туда нисам одио.</p> <p>— А шта мислиш, кад 
 али, опет, кућа ту и све кућне потребе ту.{S} Нашло се и хране мало, што су домаћини посакрива 
гом.{S} Сен још једном обазриво застаде ту, <pb n="566" /> код првих кућа, да се увери спава ли 
 зарили у бистричине обале и мирно леже ту као комађе стене везане дубоким кореном за срце план 
"121" /> догледали, сви смо знали да је ту, па ипак је свак у себи овог тренутка помислио: „Дак 
упиташе сви престрављено, мислећи да је ту већ оно што је свако слутио, од чега се свако плашио 
има и скрхала се у амбис.{S} Кажу да је ту било докумената који су за увек пропали.</p> <p>Офиц 
номе чину.{S} Сећали су се доба када је ту исту круну, саковану од Карађорђевих топова, проноси 
сред авлије, на једну столичицу која је ту остала како су се деца играла.{S} Он нам је испрекид 
 руци.{S} Повукла се у село и живела је ту, колико се могло и како се могло са оно нешто гроша, 
аљ — Није ни то добро, али опет кућа је ту, имање је ту, наћи ће се ко ће прихватити имање и ку 
нци заузели Западну Србију.{S} А кад је ту прилику пропустила па тек сад мобилише, значи да не  
ко себе, сећајући се ваљда доба које је ту легло <pb n="565" /> да почива; погледа тамо где бис 
то добро, али опет кућа је ту, имање је ту, наћи ће се ко ће прихватити имање и кућу; али је на 
, ако где буде парче слободице, биће је ту негде измеђ Јастребца и Копаоника.{S} Верујући у то, 
општински ноћни стражар Новица, који је ту службу добио као награду и признање за некадање чето 
оне стране улице један бакалин, који је ту скоро изишао из болнице, пошто је прележао рану, те  
еда више препао но сви остали а који је ту вест и просуо кроз варош.</p> <p>— Знаш, кад Врховна 
ачкога друма биле су пуне света који је ту склонио главу од граната и кише.{S} Домаћини су вољн 
кав пискав глас, вероватно онај који је ту реч бацио и данас по подне на станици и тај пискави  
пште око тешкога болесника шапће или је ту потребу изазвало само ово пусто место, тако тајанств 
вилни жандарм.</p> <p>— Зато, што ми је ту, под носем! — одговара му дежмекасти лиферант који г 
— Па и ако се враћала са пожара ипак је ту било некаквог реда.{S} А ово, шта је ово, зар је ово 
 Виљемове победоносне војске.{S} Док је ту војску удаљавала од нас страховита артиљеријска ватр 
ме фронту.{S} Први октобар донео нам је ту вест која, ма да је међ нама изазвала узбуђење, нико 
1" /> бледо а очи угашене.{S} Али он је ту, ипак је он ту!{S} А кад већ дође последњи час, да т 
ноћ.</p> <pb n="612" /> <p>И вечерао је ту међ њима.{S} Узео је, као и они, кришку хлеба у руку 
 та моблизација нас тиче.{S} Од како је ту сумњу и Ниш званично нагласио, двојином је порасла ж 
е попа да је опоје.{S} Сахранили смо је ту, на оној чистини испред пећине а после, кад макнуше  
S} Овај је сео у овај вагон зато што је ту нашао место; онај је сео у онај вагон зато што је та 
дан час и Србије више нема и тај час је ту, ево га пред нама!{S} Ми смо ту истину знали, али је 
лио: „Дакле ево га, онај озбиљан час је ту, пред нама је!“ Исто као код самртника, кад сви знам 
 освртох лево и десно да видим ко их је ту оставио.{S} То је био војник, који је далеко у пољу  
ибирају, распитујући оне који су раније ту, да л’ знају што поузданије о возу.</p> <pb n="105"  
ихим жубором, Дрим вековима тако казује ту чудну причу онима који му дођу на обале; причу о себ 
 Марш!</p> <p>Коњ полумртав слуша, чује ту команду на коју је свикао, он мисли да се она још ув 
 станицом загуши, јер како ко пристигне ту распитује за даље путовање или тражи преноћиште или  
месар неке пољске болнице — 1689 године ту је против обичне оружане гомиле Арнаута страдала аус 
ј код слатинског гробља и нареди, да се ту пласирају топови; прибране делове пешадије истури на 
атељем, ту око трнавске механе, и да се ту зауставило непријатељско наступање, јер је ноћ већ н 
Дрине до Чачка.{S} Капетан нареди да се ту, код трнавске механе, изнад самог Чачка, остане на о 
лазе једној групи, јер им се чини да се ту нешто живо разговара.{S} Затичући ту обичан разговор 
у ноћи, која је владала, не осети да се ту нешто дешава.{S} И у околини ђенералове куће почеше  
 селу Слатини, сад већ са намером да се ту задржи па да у име Божје и борбу прими, осећајући се 
} Изгледало ми је у томе часу као да се ту, у Младеновцу, сабрали болови свих матера и трагедиј 
сиђе низ мотку тробојна застава која се ту успела 13. октобра 1912 године.</p> <p>Настаде одсту 
 берберин сапуницу.</p> <p>— Не пита се ту шта ти волеш а шта ја.{S} Наш је положај такав! — уз 
тамо, у прва доба наше историје које се ту, на томе крајичку Србије, који се сад простире под њ 
ом који је истурен далеко у поље, те се ту може заклонити од кише и наложити ватра.</p> <p>Пошл 
м учинила грех према детету.{S} Дете се ту заразило и кад смо се вратили у Београд паде у посте 
че сишли, пали сури облаци, уставили се ту и полегли као орлушине, које су пале на одмор.{S} Ша 
ћи са породицом у Србију.{S} Потуцао се ту од немила до недрага и живио од милости, која му је  
а.{S} Ово је већ четврта година како се ту ређају друг до друга.</p> <p>— Где је капела? — упит 
 има ту поверљивог?{S} Шта је то што се ту да сакрити или што би се могло сакрити? — И он учини 
.{S} Моја књига завршава у Пећи, јер се ту завршава и трагедија народа. <pb n="732" /> Одатле д 
 моста који се узноси над реком, јер се ту свршава граница једне државе која не постоји више?</ 
а клуба забринутих избеглица који су се ту свако јутро скупљали да један од другога чују <pb n= 
очекивали Арнаути пушкама из заседе, те ту већ падају прве жртве несретних избеглица које ће се 
ио да су та деца на смрт осуђена, да ће ту децу маћијски бацити у планине албанске где ће умира 
друма, <pb n="204" /> надајући се да ће ту бити лакше нађени те однети на превијалиште и у болн 
ко Румуније.{S} Ето видите, све то пише ту и све се то нама званично и поверљиво саопштава.{S}  
им линијама харемских мушебака.{S} Кроз ту мрежу једва се догледало небо мрачно, ниско и густо  
ање.{S} Али дотле, прођите мислима кроз ту чаршију, читајте фирме и питајте где су им деца била 
тискао пред њом.{S} Пробила сам се кроз ту гомилу јер се свет расклањао пред малим мртвацем и с 
га они животе своје положише.{S} И кроз ту молитву нека се слави име Твоје, Оче наш, који си на 
миреним душама; све уморно спава и кроз ту тишину, као тихи жубор потока, теку речи Госпе у црн 
ивало сваки други глас, па су ипак кроз ту целу хуку допирали до његових ушију очајни гласови:  
ици или у дубоким каналима.</p> <p>Кроз ту тишину чује се још само бат наших ногу, пљаскање опа 
и саплиће о камене прагове.</p> <p>Кроз ту таму једва се, као светлост усамљенога кандила на гр 
ви, те је тешко место добити.{S} Али, и ту <pb n="150" /> у кафани, жагор као да си упао у кошн 
а у трећу болницу, ону више града.{S} И ту сам чекала два дана али — он је био ту, нађоше га у  
рског разговора са нишким колегом.{S} И ту, где знају радозналци да тај телеграфиста пије јутар 
фронт од прилике овде, ево овако... — и ту говорник повлачи грдну дебелу мастиљаву линију, која 
 где је била смештена Врховна Команда и ту сам се обртала цео један дан, не знајући коме да се  
.{S} Ту се сручила готово цела Србија и ту је први пут запазио на лицима брижних грађана да су  
у тој пећини, склонићемо се од Турака и ту ћемо пробавити читавих шест недеља.</p> <p>Одмах смо 
уни пунцати новости враћају из кафана и ту се образују гомилице у којима увек по један говори а 
с, Аустријанци се уставили код Крупња и ту ће као да нас чекају да се бране, па се морамо задрж 
и камени мост који води преко Вардара и ту сам застала.{S} Наслонила сам се на ограду и гледала 
 је ватру на сред друма, на сред пута и ту ће крај ње пробдити ноћ али је велика гомила оних ко 
ријатељ је већ пребродио Саву и Дунав и ту, на нашим обалама, срео се први пут очи у очи и прса 
 с тим да свак остане на месту где је и ту на друму да заноћи.</p> <p>Они, који су имали кола,  
 се лично ставити на чело моје војске и ту ћемо на Ситници сви изгинути!</p> <p>Сви ућуташе под 
 <p>Пуковник узе команду у своје руке и ту, пред слатинском механом, отпоче одмах саветовање.{S 
да ће у Гучи завршити своје одступање и ту сачекати наредбе које ће гласити да са батеријом кре 
аклона од зла времена, задржали су се и ту ће преноћити и многи међ нама, који наилазимо, придр 
S} Прођосмо још једном крај наше куће и ту се бабо опрости од нас а његов терет узе нешто нана  
вору, кроз који ће јој сунце допирати и ту проводи дане са совама и буљинама, које се легу и ше 
>— Живље, живље!{S} Ено ћемо доживети и ту бруку да артиљерија прави јуриш а ми да трчимо за њо 
зио али се врло дуго бавио на станици и ту је чуо да мобилишу и Грчка и Румунија, што има да бу 
 душу но се задржавају само на зеници и ту одмах и ишчезавају.{S} Душа му већ нема везе са тело 
док им се да прилика да узађу на друм и ту на узлазу је огорчена вика и дрека, псовка и свађа.< 
 делио мегдане, ту из мешине вино пио и ту прослављао славу своју, Светога Андрију.{S} Охрид и  
енути једним широким фронтом на север и ту ће се, у маџарским равницама повести највећа и најод 
дана бављења у Призрену одузели су му и ту храну а у оној ужасној <pb n="590" /> згомили, која  
ад сам сама самцита у свету...</p> <p>И ту девојче заврши причу, заврши и ућута гледајући преда 
даде и војвода Степа.</p> <p>— Какве би ту одговорности могло бити?{S} Ако се успе нема је а ак 
аредбу да се са својом колоном заустави ту, у Блацу, те да каре које возе Краља не могу даље ић 
До њега избеглица, који већ данима седи ту, у тој кафани, можда за тим истим столом, не би ли с 
 бегство, са стварима крај себе, дрежди ту и чека потврду вести.{S} Те гомилице почеше да расту 
е но што би пошао још једном да прелази ту реку.</p> <p>Премишљајући о томе, стојећи међу своји 
да Бистрица ту недалеко кваси гроб који ту велику мисао покрива.{S} Је ли то онај велики, онај  
еговоме казују да он већ вековима стоји ту као неми стражар <pb n="601" /> на друму, којим су с 
урска сила, слеже она у варош, не би ли ту нашла зараде те да утоли своју беду.{S} И помагала с 
 Тамо, на станици.</p> <p>— Познајеш ли ту жену?</p> <p>— Не познајем је!</p> <p>— Где је та же 
ши и сручише их доле, на Јалију.{S} Али ту наше дочека паљба плотуна са чамаца.{S} Пролазе рање 
огледу оних који су пре пет векова пали ту; зашто тамо где гробове кити крвави косовски божур;  
ам команданте који су очински применили ту наредбу.</p> <p>— Било их је, признајем да их је бил 
 тих историјских подвига, који су никли ту из тих бедема, дотле до њега кроз мртву ноћ допире ж 
је пролази друм.{S} Многи који су нашли ту заклона од зла времена, задржали су се и ту ће прено 
ви и његова већ узнемирена душа није ни ту могла наћи мира.{S} Нигде, нигде га не би могао наћи 
дрема.</p> <p>— Да видиш, није му се ни ту могло замерити — одговара приповедач. — Није био од  
нду све, што ти до руку дође.{S} Остани ту где си и, ни стопу даље!{S} Прими борбу и употреби с 
 ни речи не одговори.</p> <p>— Ко обеси ту срамну заставу? — грмну капетан и потера коња у саму 
 купује на мање и на више.{S} И чега ти ту нема на оним шињелима и шаторским крилима: женске ци 
м га ни видети, ни он мене, али ћу бити ту где је и он, бићемо под истим кровом.{S} Та ми се ми 
ју се од ње за навек јер ће је оставити ту, у јарку, а они морају даље, без ње.{S} Један коњ ле 
анцузи су и сами веровали да ће примити ту борбу.{S} Па онда, 1812 године одступала је кроз сме 
има ли међ нама људи који ће прихватити ту велику државу?</p> <p>— Има их вероватно! — прекидох 
ав за њу задржао и даље себи.{S} Носећи ту љубав са собом, он се за време операција на северу п 
се ту нешто живо разговара.{S} Затичући ту обичан разговор, они меркају одатле остале групе па  
ућности.</p> <p>Вековима леже ти остаци ту, мирни, непомични, непокретни.{S} Све се око њих кре 
рошлост.</p> <p>Вековима леже ти остаци ту, мирни, непомични; леже стрпељиво, чекајући поколење 
} Ту се заустависмо пред биртијом и тек ту бабо проговори.{S} Наточи вина и себи и мени и куцну 
 пушта и истерали су ме.{S} Спавала сам ту ноћ у кафани, на једној клупи, међу многим војницима 
стор у коме људи спавају.{S} Мислио сам ту да свратим, да сачекам долазак Моравске Дивизије али 
десет хиљада глумаца.{S} Ја не познајем ту земљу, али ево на памет тврдим да и у њој, и поред о 
е пред очима, нити ћу икада да избришем ту слику из очију и из душе.{S} Виђам је у сну, виђам ј 
ову?{S} Ох, што немам снаге да пробудим ту поспалу децу; да проговорим са њима, да им кажем топ 
чи угашене.{S} Али он је ту, ипак је он ту!{S} А кад већ дође последњи час, да то драго тело сп 
она.{S} Теши те и обмањује то што је он ту, што је његово тело још ту, што га још, ма и мртва,  
постоји још српска војска и ја бих имао ту веру.</p> <p>— Постоји народ!</p> <p>— Само, кад би  
био ту, војска је била ту, народ је био ту.{S} То није више онај Краљ и није више она војска и  
м и дозвао једног обвезника који је био ту на служби, те га послао да дозове кмета.</p> <p>Тај  
и смо је и мртву грлити.{S} Краљ је био ту, војска је била ту, народ је био ту.{S} То није више 
силан народ, чини ми се цео Срем је био ту.{S} Читав логор кола, па шатори, па свирачи на све с 
 ту сам чекала два дана али — он је био ту, нађоше га у списку.{S} Срце ми је на једанпут залуп 
милици а наставља неко који није ни био ту, но тек доцније пришао.{S} Има и гомилица које су се 
слутња ми опече душу када сам је спазио ту, на ивици, где је довољан само један дрхтај душе, је 
 би осетили мало сувоте.</p> <p>Па тако ту поседали крај друма, те један узео иверку и скида бл 
ло их много.{S} И кога ти све није било ту и мађара и шваба и чеха и јевреја, од сваке вере и о 
 се набрале у очима.</p> <p>— Дај овамо ту свећицу! — рекох му, и он ми је са пуно поверења пру 
смо ми излазили чак на друм да дочекамо ту дивизију, с тога смо се прибирали на пољаници, пред  
анскоме пророчанству није пала реч само ту за столом, говорило се о њему тих дана на све стране 
рисмо шта ћемо и како ћемо.{S} Седећемо ту у рову, ако ко наиђе правићемо се да смо мртви и она 
 час је ту, ево га пред нама!{S} Ми смо ту истину знали, али је ево сад пред нама целе целцате, 
у и даље крај њега и повукли се заједно ту у близини у једно дућанче, које је раније служило ка 
где црквице, нигде зграде.</p> <p>— Ето ту — вели старац — видиш колицина их се одмара.{S} Све  
о и Душана и Лазара и Милоша.{S} Па ето ту славу сад помену и призва је у помоћ овај србијански 
обровољци.{S} Нећу да се хвалим, ал ето ту смо па питајте, борили смо се као прави Србијанци.{S 
/p> <p>— Зато — одговара му други — што ту толику Србију брани ђенерал који своју породицу шаље 
сила је па му се може; а тешко нама што ту силу плаћамо кожом! — одговори му један мрзовољан гл 
нам био крај кад би све било истина што ту пише.{S} Не види се а дао бих вам да прочитате.{S} С 
 Добро је кад се може бар да опоје, бар ту хришћанску дужност да извршимо.{S} Видите како је, с 
а ми је дуга, предуга ноћ, те да је бар ту крај мангала, са овим добрим људима скратим.</p> <p> 
ушта ка Чачку и нареди брзо кретање јер ту, на трнавској механи и кад би могао са цигло једном  
и и сагорева живот, који је до мало час ту био.</p> <p>И ближи се већ!{S} Осећам загушљив вазду 
ти борбу.{S} И тако је готово цео фронт ту ноћ провео на мртвој стражи а одмах, непосредно иза  
утесарифски конак у врху Призрена.{S} У ту зграду скрхале су се све министарске канцеларије, св 
 мимоишла смрт, стоји запањен и гледа у ту гомилу меса која лежи под поломљеним колима.{S} А ма 
ачелником штаба.</p> <p>У ту зграду и у ту собу команданта Прве Армије, сабрале су се, шеснаест 
мисли!</p> <p>— А ми смо све полагали у ту Моравску Дивизију.{S} Ако она стигне... овамо се наш 
љало је кренути, напустити кров и ући у ту мећаву, у олујину, у снег, у кишу, ући у загрљај јед 
 _ _ _ _ _ _ _</l> </quote> <p>Утонуо у ту слику, ја сам ућутао и нико од осталих није реметио  
ћ, са својим начелником штаба.</p> <p>У ту зграду и у ту собу команданта Прве Армије, сабрале с 
а неким енглеским лекарима.{S} Кроз сву ту шарену гомилу промиче по каква руска болничарка са к 
сти нуди читава кола.</p> <p>И кроз сву ту гомилу продаваца промичу генерали, народни посланици 
родица које још од синоћ и ноћас чекају ту.{S} Усред воде, која је поплавила угибе и удолице, д 
их опет на наша поља.{S} Краљеви немају ту моћ, војсковође то нису кадре али ви сте осећај, ви  
 могло још који сат пешачити, да остану ту на преноћишту јер не би ради били да их у сред пусто 
о грли; сретају се већ и мртви, који су ту остали јуче и прекјуче и чије је тело снег већ завеј 
је више она војска и онај народ, али су ту, ипак су ту!{S} А сад, овога часа, овога последњега  
војска и онај народ, али су ту, ипак су ту!{S} А сад, овога часа, овога последњега часа, ето је 
у ноћ.{S} На то их је определило што су ту ван вароши затекли логоре војске која сутра креће а  
те се колико можете!“</p> <p>— А зар су ту и ђенерали са фронта?</p> <p>— Ту су.</p> <p>— Који? 
кадгод потезао на дахијске људе, већ су ту једну ноћ, пре но што ћете ви наићи, испред вас бега 
p> <p>— Море, немојте баш тако.{S} Нису ту само деца, има ту и људи!</p> <p>— Има, ама види как 
 сам зашао у станични реон.{S} Да ли ћу ту бар, међ железничким вагонима, наћи какво парче даск 
ечи на њему.{S} Веровао сам и наставићу ту, исписаћу све листове, исказаћу сву тугу своју и све 
кад она умире, што ја да живим.{S} Хоћу ту, у последњој, у одлучној борби да погинем.{S} Немојт 
ело.</p> <p>Краљ настави:</p> <p>— Хоћу ту, на Ситници, да погинем.{S} Живот Србијин је и мој ж 
ече:</p> <p>— Да имам руку насликао бих ту сцену.</p> <p>— Одиста! — потврдих ја.</p> <p>— Насл 
<p>Он дану да се одмори, а ја употребих ту прилику да се разаберем о једној чудној појави, коју 
е дате — опет хвала!“</p> <p>Приповедач ту, прекину причу и пружи се те узе намештати ватру.{S} 
ам ништа знала шта је с њиме, је ли још ту, у Скопљу.{S} Журила сам улицама али ми је овом прил 
ама, потпуно сама и ако је отац био још ту.{S} Нисам излазила нигде из куће и плакала сам по це 
то што је он ту, што је његово тело још ту, што га још, ма и мртва, можеш грлити и љубити.{S} Т 
од овог и од оног.</p> <pb n="41" /> <p>Ту се говори о томе шта је казао „наредник из дивизије“ 
цу код куће, а ако се не нађе...</p> <p>Ту прекиде, немајући довољно храбрости да развије целу  
на вика и дрека, псовка и свађа.</p> <p>Ту, где ћемо чекати читав сат док дођемо на ред да може 
агона у којима је Команда Трупа.</p> <p>Ту, око тих вагона и пред њима, пуно је виших и нижих о 
и смо само слушали немиле звуке.</p> <p>Ту ноћ сам провела врло немирно.{S} Нисам могла дуго да 
е нас можда мимоићи даље невоље.</p> <p>Ту, међу добрим људима, савили смо гнездо; ту заждили в 
о понова почели губити стрплене.</p> <p>Ту на месту где сам се уставио да сачекам повратак наре 
рвљу роси наша поља и наше горе.</p> <p>Ту мисао нисмо кадри понети ми, изнемогли животом, проф 
притисла светина тражећи пасоше.</p> <p>Ту, пред начелством, срели су се они који су још синоћ  
пакленој борби на Ади Циганлији.</p> <p>Ту вест, о паду Београда, потврди ми један официр из ко 
ажи којом их је мислила утешити.</p> <p>Ту причу, коју нам госпођа живо и узбуђено прича, слуша 
ме гад сад није могао више наћи.</p> <p>Ту сам код старице пробавила све време док су они били  
е на мени опет аустријско одело.</p> <p>Ту прекиде заробљеник причу и обојица заћутасмо и замис 
гао дома да загрлим мртву матер.</p> <p>Ту, испред села, остали смо у блату више него један сат 
, да се повучемо дубље у пећину.</p> <p>Ту ноћ нису ни легале жене више него остале са Лазаром  
жљубила ме и благословила ме...“</p> <p>Ту прекиде заробљеник причу, јер му реч заигра у грлу,  
жене, где девојке?“ Кнез запе па вели: „Ту је село, то што видиш, ага!“ А он: „Не лажи, р’сузе, 
кроз тамну боју изболованога лица проби туберкулозно руменило, па одважно диже главу и настави  
други осећаји дају се донекле и делити, туга је осећај који се не да ни с ким делити.{S} Саучеш 
е своју децу па ето, земља сузу упила а туга остала.{S} Тај терет мораш понети, не бива другче. 
не а кроз ноћ наставили пут, сва се ова туга и бол није ни дала оком схватити.{S} Ноћ нас је би 
ка, у коме се у очевој души буди понова туга, на догледу синовља гроба.{S} Чичица је дуго, дуго 
е тешко нешто заболе у души и поче нека туга да ми се свија у грудима.{S} Ама зар ја, Србин, па 
ло свечан помен.{S} Цркву је испуњавала туга и била је пунија но о поменима о којима учтивост з 
Води ли је разочарање и бол, води ли је туга и расточене наде?{S} И куда ће?{S} Иду ли ови бедн 
еке потекле нашом отаџбином; није ли то туга свију нас, саздана из дубоких рана, којима смо сви 
вати, из ње црпети поткрепљења у данима туге и снаге у данима поуздања и вере.</p> <p>Над том п 
орму а неискреност је порок у моментима туге...</p> <p>Оставио сам је самој себи, нека у њој пр 
"21" /> <p>Да ли је одиста вера јача од туге а нада снажнија од бола?</p> <p>И на мојим је рука 
Ту сам отворио ја и први лист ове књиге туге и болова и записао прве речи на њему.{S} Веровао с 
теха, то је обмана, али је у часу тешке туге довољна и она.{S} Теши те и обмањује то што је он  
прегорео свој живот; није то ни осећање туге за својом кућом и породицом, од којих ће га малоча 
им и важним, у тренутцима задовољства и туге и, све оно узбуђење које ми је давало снаге и моћи 
томе је погледу било пуно слутње и пуно туге, у њему се оцртавао дубок бол који срећеш код мајк 
и тишина изражавају најсилнију мелодију туге и душа ти се понова стреса од тих боних акорада ко 
 своју историју:</p> <p>— Робовао сам и туговао сам.{S} Теже ми је било но оним швабама и мађар 
p>Са остатком своје породице, уједињене тугом за гробовима који су остали за нама, газио сам те 
савладана умором од пута, мразом и оном тугом која код ње изгледа увек свежа и која као да је с 
 Сећам се једнога нашега вајара који је тугу тако заогрнуо провидним велом <pb n="374" /> испод 
у дубокој црнини, <pb n="110" /> носећи тугу као једино имање које је спасла.{S} Њој је тек јуч 
 ту, исписаћу све листове, исказаћу сву тугу своју и све болове наше.{S} Веровао сам, јер сам м 
је преко Чакора?</p> <p>— Е ту не знам, туда нисам одио.</p> <p>— А шта мислиш, кад бих ударио  
<p>— Па јеси ли одио на Рожај?</p> <p>— Туда јесам!</p> <p>— Па како је тим путем, може ли се?< 
ица, вире два светла ока кад год Новица туда прође.{S} Зна то мајка, није се њој поткрала тако  
 тешком бригом.{S} Наше село на друму и туда ће сила проћи.{S} Турци су мало залазили ван друмо 
 Јок! — одмахује онај. — Не оди се зими туда.</p> <p>Други ухватио црногорског жандарма, који с 
рио на Плав и Гусиње?</p> <p>— Нисам ни туда одио али веле не ваља.{S} Зли су они Арнаути а не  
 кренуло нарочито тим путем што је Краљ туда кренуо, рачунајући на већу заштиту и тек се овде у 
узвик с друма.</p> <p>— Па што си пошао туда, што не питаш!</p> <p>— Дај, бре, ту гламњу с ватр 
з качанички кланац ка Косову а многи су туда и колима кренули.{S} И те су бегунце дочекивали Ар 
га драже као заљубљенога љубомора.{S} А туђ бол често и помаже да се сноси свој.</p> <p>И на ме 
 ено...{S} Нико више не цени ни свој ни туђ живот ни за шта!</p> <p>А ово је тек половина пута  
ине.{S} Заћи ћемо у туђину, куцаћемо на туђа врата и просићемо саучешће према нама и према нашо 
о се од немила до недрага и куцаћемо на туђа врата; заклањаћемо се под туђе кровове и пружати р 
 Оно је било, како да ти кажем, као кад туђа стока уђе у њиву па је склептају са свих страна и  
е!</p> <p>Наше ће гробове већ покривати туђа земља; нама ће гробница бити нова отаџбина!</p> <p 
каменога моста, горе у чаршији, по оној туђарској традицији из доба ћепенака, збирају се комшиј 
аћемо на туђа врата; заклањаћемо се под туђе кровове и пружати руке хлебу који нам милосрђе под 
 и прати облачак <pb n="440" /> дима из туђе цигарете, иде погледом за њим и кад се овај у тамн 
збојиште — и збирала сам у своју душу и туђе болове.{S} Засузила сам над туђом невољом, заплака 
 опет дали пушку и повели ко зна где, у туђе земље и у туђу војску.{S} Не би могао ни здрав хле 
раво је, момче, они су дошли да отимају туђе, ми бранимо своје!</p> <p>У том часу непријатељ по 
ао какав диречић, грану, или проштац из туђег плота или клупу пред кућом или празан сандук пред 
скога пања.{S} Овде гомилица развила на туђем ћепенку мараму са јелом и руча, онде по неко усам 
је неко туђин да му треба <pb n="29" /> туђим језиком говорити па ће он то разумети.{S} А кад н 
ица него девојака и мајке ће плакати на туђим гробовима.{S} Краљ ће краљевати без круне.{S} Ноћ 
о да своју искрвављену душу претрпава и туђим боловима?{S} У великој тузи то није непозната пој 
<p>Учитељи су понова причали о својим и туђим невољама на путу, о злу времену, о оскудици која  
{S} Кренуо сам у мрак и почео лутати по туђим двориштима, по непознатим стазама, не би ли ма гд 
им који клоне; приберите децу расуту по туђим планинама, задахните их новом вером и доведите их 
ги га запита влашки, уверен чим је неко туђин да му треба <pb n="29" /> туђим језиком говорити  
м ја сад да се борим али не као пре, за туђина, него за својега.{S} Баш ми је било мило и волео 
а туђина биле су недогледне планине, та туђина била је глад и невоља.</p> <p>Па онда, до Призре 
ину? — питао се свако забринуто, јер та туђина биле су недогледне планине, та туђина била је гл 
те се једно другом.</p> <p>— Ниси ни ти туђинац, наћи ћемо се и теби колико и себи.</p> <p>— Је 
и по широкоме свету и сејати гробове по туђини, по незнаним местима, по далеким странама; погуб 
амо близу зидина цариградских.{S} Ту, у туђини, у Галипољу, савили су прогнаници себи нова гнез 
ацати их у гробове које будемо копали у туђини; на тој ћемо се прегршти земље клети, на њој зав 
рав хлеба, ни болан лека потражити међу туђинима.{S} Гинуо би тамо не знаш за кога; бацили би т 
ама и мађарима, јер они су бар робовали туђину а ја своме рођеноме брату.{S} Писао сам мојима а 
 народ пре три стотине година у збег, у туђину; па ево сад се опет понавља то и са истога места 
чило је отиснути се у туђину.{S} Куда у туђину? — питао се свако забринуто, јер та туђина биле  
безбеђен.{S} Сваки други пут водио је у туђину, у непознате крајеве, у неизвеност.{S} Отуда тол 
бије; прећи је значило је отиснути се у туђину.{S} Куда у туђину? — питао се свако забринуто, ј 
и се одметнуше у планину или избегоше у туђину.{S} Оста нејач без хранитеља а сила <pb n="248"  
се дошло до уверења да се мора бегати у туђину, потегло је све да се снабде пасошем, јер ко зна 
ићемо деца без отаџбине.{S} Заћи ћемо у туђину, куцаћемо на туђа врата и просићемо саучешће пре 
дељења које одступа из Београда.{S} Ови туђинци, који су до пре неки дан бранили српску престон 
ма, али све прати погледом, не би ли са туђих лица могао што прочитати.{S} Ту седе један крај д 
 неки око једне кофе, која је испала из туђих кола.{S} И што зора више осваја, жагор све више р 
оме се распаљује пламен дивљаштва кад у туђој руци спази комад хлеба.</p> <p>Сретах их успут, о 
ам над туђом невољом, заплакала сам над туђом несрећом.{S} Моја је душа била набрекла јадима и  
душу и туђе болове.{S} Засузила сам над туђом невољом, заплакала сам над туђом несрећом.{S} Мој 
ада?</p> <p>— Влада не може у Солун, на туђу територију а остали посланици... у осталом, можда  
 за мало избегао смрт или како је видео туђу смрт, како је оставио кућу, како је изгубио своје. 
у и повели ко зна где, у туђе земље и у туђу војску.{S} Не би могао ни здрав хлеба, ни болан ле 
и снагу и сад већ равнодушно посматрају туђу невољу.{S} И све те разнолике своје осећаје, гомил 
од ње.</p> <p>Тужан је то растанак био, тужан као кад се деца праштају од мајке напуштајући јој 
зио у рат ми нисмо смели сматрати то за тужан растанак; када се вратио рањен ми смо се морали п 
о отац кад је полазио, да сматрам то за тужан растанак.{S} И он ми је, као и отац говорио, када 
к те се узнео поносан и свечан али ипак тужан.</p> <p>Сретох се на ћуприји са једним војником,  
занима њена прича, којој сам предосећао тужан свршетак.</p> <p>— Седела сам тако сама у соби, д 
</p> <pb n="721" /> <p>То је био дубоко тужан обред.{S} Војници су се, спуштајући топове у раку 
стано промицала.</p> <p>Скопље је имало тужан и суморан изглед и осећала се нека тешка, загушљи 
ост који ће нас раставити од ње.</p> <p>Тужан је то растанак био, тужан као кад се деца праштај 
љаве и оголеле врбе те ти изгледају као тужбалице које још нису дорекле своју запевку.</p> <p>К 
е виле понова сабрале да запевају песму тужбалицу коју су негда, после Косова, једном запевале. 
емо кренути у планине, настала је једна тужна свечаност.{S} Под светлошћу огромнога пожара изна 
љадима.</p> <p>И сва та гомила и сва та тужна и невољна поворка иде, мили, пузи, гамиже тако у  
ао узаме крај друма, очекујући да прође тужна поворка.</p> <p>— Разуме се да брине! — одговарам 
 сам срео данас, горе на друму, када је тужна, материнским погледом пратила оних четрдесет хиља 
у души која је обамрла, буди успавана и тужна осећања?{S} И како та осећања — која нам као дале 
 рукама, певајући кроз планине и богазе тужне молитве и тропаре.</p> <p>Тако су свеци одступали 
ваља друмом, тада она губи од оне своје тужне живописности.{S} Губе се детаљи, губе се разнолик 
тога места полази на Косово, али за њим тужне поворке несретнога народа и војска без вере и без 
 саопштена пресуда.</p> <p>Небо је пуно тужне боје те сурову слику једнога читавога народа који 
дарцима својих валова мршави грудни кош тужне мајке.{S} Њу су засипали таласи и квасили јој топ 
и су тако преломили своју судбину.{S} А тужни су то били растанци родитеља, који остављају децу 
осовске мочари.{S} Проћи ће он кроз тај тужни шпалир избеглога народа, поздрављен саучешћем кој 
и у које наилазимо све сиромашнији, све тужнији.{S} Небо бледо, малокрвно; оно мало светлости к 
стрељање.{S} Свет се немо расклања пред тужним погребом тим.{S} Приштевци са болом у души окрећ 
јадника! — додаје други.</p> <p>За овим тужним колима иде леп и елегантан фијакер са никлованом 
 слободу тамо где је она пре пет векова тужно сахрањена.{S} Међу тим гробовима изабрао сам једа 
 пуцају из митраљеза.</p> <p>Он погледа тужно пушку која му је лежала на коленима.</p> <p>— Шта 
улазећи у овај мртви град.{S} Гробље је тужно изгледало, пуно мањих и већих обојених и необојен 
...</p> <p>Када је војник завршио своје тужно казивање, један омален, средовечан човек заурлика 
 је посејала земљу.{S} Још се само чује тужно рикање гладне стоке које продире кроз ноћну тишин 
вске мишице, обухватају у своје наручје тужно Косово.{S} И ако његове старачке очи нису биле ка 
есе.{S} Из по гдекоје само куће чује се тужно арлукање пса, којега су избегли заборавили у затв 
ски стег посред Ниша вије.</p> <p>Јоште тужно Косово освећено није!“ и онај са запада, отуд са  
> у одговор на дечје изјаве љубави поче тужно да арлуче.</p> <p>— Да, мора остати — одговара он 
занимању?</p> <p>— Сликар! — одговори и тужно махну главу па додаде више себи. — То јест, био с 
 наше отаџбине, указао на путу као неко тужно знамење.</p> <p>— Ко зна — додаје један старчић,  
рпска вера, једини је ноћас неми сведок тужнога чина сахрањивања српске вере.</p> <p>И сахрањен 
звршити злочин, наставили су разговор о тужноме чину.{S} Сећали су се доба када је ту исту крун 
ветар, који брише озго са Језерца, пева тужну песму кроз пукотине на његовим оронулим бедемима; 
стрејама има их који са саучешћем прате тужну поворку, има обичних радозналаца који су у своје  
уке.{S} Требало је видети ону страшну и тужну слику.{S} Разочарана светина узе да баца оне свет 
у, свако свој бол, своју историју, увек тужну историју.</p> <p>Иду једно за другим родитељи без 
ко свој бол, свако своју историју, увек тужну историју.{S} Једни су кренули у свет а оставили к 
pb n="398" /> ја тога тренутка прочитао тужну прошлост овога шеснаестогодишњега девојчета.{S} Д 
 пред собом ни за собом да сагледам ону тужну поворку, која се лагано кретала и гмизала по друм 
 Ни једнога тренутка није се она подала тузи.{S} Где би жалила живо дете!{S} Никада она у цркви 
вце где ћемо се спокојно одати одмору и тузи, али — у тренутку кад смо се томе <pb n="9" /> вер 
ретрпава и туђим боловима?{S} У великој тузи то није непозната појава; онај који пати, жели што 
 не носи собом.{S} Оставио сам је њеној тузи, пун, горкога искуства да је у тузи најбоље остави 
ној тузи, пун, горкога искуства да је у тузи најбоље оставити ожалошћенога самоме себи и своме  
се не да ни с ким делити.{S} Саучешће у тузи је често пута увредљива фраза, кад се каже зато шт 
рећем позиву, у шестом пуку, тај се пук тукао на Мишару, после је одступио.{S} Имала сам и једн 
ци неки рекоше да је онај први аероплан тукао Бањицу митраљезом.{S} Деца нека која протрчаше ул 
епубликанска се француска војска крваво тукла за победу рускога империјализма, остаће увек једа 
 испред вас бегали неки људи који су се тукли са дахијским људима, заноћили у Марка, па ваљда с 
{S} Они су били прешли на нашу страну и тукли се доле на обали а изгледало је као да се већ у в 
 Бановог брда, а други опет да су Немци тукли остружничке положаје где имају намеру да пређу.</ 
че с обе стране; <pb n="451" /> наши су тукли аероплане и бежанијску косу а њихови Баново брдо, 
нешто јаче и ближе да се чује.</p> <p>— Туку Палилулу! — узвикну неко и свет се ускомеша.{S} Је 
 по какав одговор и жури даље.</p> <p>— Туку Дорћол и град!</p> <p>— Прелазе!</p> <p>Једној се  
м приликом чусмо и нешто више.</p> <p>— Туку се — вели — већ по улицама.{S} Испод кафане „Шаран 
мало за тим а њихове батерије почеше да туку у наше гомиле.{S} Настаде врисак и цика и заљуља с 
а све већи мах.{S} Сад смо већ знали да туку и Топчидерско брдо и Баново Брдо, Топчидер, Савина 
а више нас, гађајући аероплане а њихове туку на све стране.{S} Доле негде са Дорћола уздизао се 
те, деца плачу...{S} Њихове батерије не туку Дорћол, ваљда због својих, али туку Чукарицу и сав 
 да се враћаш а ко зна да и тамо већ не туку топови.{S} Него овуда, преко Грантовца, па у војну 
 чула пуцњава.{S} Изгледало ми је да се туку свуд око мене и замном и више мене и подамном.{S}  
предују у Србији.{S} Веле нам: добро се туку Србијанци али царска војска још боље.{S} Узели су, 
ограничне трупе и вардарци.{S} Добро се туку, али не помаже.</p> <p>Чичици је рана већ била леп 
еко, иза оних планина, тамо где се људи туку пушкама и топовима, тамо је он са својим војницима 
 не туку Дорћол, ваљда због својих, али туку Чукарицу и савиначки крај.</p> <p>Младић би и даље 
и а изгледало је као да се већ у вароши туку.{S} Почеше жене и деца да вриште и да се спасавају 
метне батерије, да осматра одакле их то туку непријатељски вешто скривени топови.</p> <p>— Са о 
ушћа била што су се ватре већ почеле да туле и само још овамо и онамо румен жар покрива земљу к 
И ако жижак њенога живота већ догорева, тули се и малаксава, онај жижак, који она сваке ноћи па 
з разних улица, гуши се, саплиће, гура, тумара, тиска, укршта се и једно другом преплета пут, т 
и рањеници, који су напустили болнице и тумарају кроз улице и заробљеници, који не знају шта ће 
/> <p>...{S} И после дугих патња, дугог тумарања и страдања по снежним албанским планинама, кро 
а, људи, стока и настаде општи покрет и тумарање, тискање и гурање кроз тесне приштинске улице. 
 је српски, те је он служио највише као тумач а и као вођа по овим тешким путевима.</p> <p>— И  
чи ствар, јер је сваком јасно да су сва тумачења излишна, да глас о повлачењу Врховне Команде у 
аве на свој начин извлачи конзеквенце и тумачења, везујући их увек за своју бригу, за оно на шт 
тискивали смо упорно свако песимистичко тумачење те појаве.{S} Они међу нама, који су имали как 
последњи тренутак за спасавање.{S} И то тумачење није било нетачно, у толико пре што је већ пук 
а, која такође даје повода нагађањима и тумачењима.</p> <p>— Познајем их, то је породица начелн 
 оглашава за неважећи и, како се у томе тумачењу размимоилази са својим премијером, он овога от 
 мој отац све те слике казује гостима и тумачи.{S} Их, да чујете о слави кад бабо казује здрави 
и <pb n="42" /> о грчкој мобилизацији и тумачи се позив грчким поданицима, који је овдашњи грчк 
вести, светина прати и најмањи покрет и тумачи: један ордонанс је хитно дојурио из Гилана, два  
на престолу, он већ онда зна како Виљем тумачи међународне уговоре! — упада трговац пред чијом  
ењу Врховне Команде у Призрен сам собом тумачи и каже све.</p> <p>— Па добро, је л’ то ко видо  
 али нико већ нема храбрости да ма како тумачи ствар, јер је сваком јасно да су сва тумачења из 
се тумачити овако како је војвода Мишић тумачи.{S} Али, и кад би прешли преко те наредбе и њено 
остору пред начелством, које су до сада тумачиле сваки долазак обичних кола и аутомобила; којим 
оси искључиво на повлачење и не може се тумачити овако како је војвода Мишић тумачи.{S} Али, и  
} Лица, која си јуче сретао безизразна, тупа и блесава, данас видиш свежа; чела која си сретао  
е под сводовима црквеним није одјекивао тупи ударац пијука који је негде у близини копао српске 
ично стоји крај друма, без јела и пића, тупо гледајући предасе и подајући се смрти која га пост 
ао?</p> <p>Он ћути, упорно ћути и гледа тупо и немо а две му се крупне сузе врте у очима.{S} По 
и не смрзнеш?</p> <p>Очајник ме погледа тупо, неким стакленим погледом који је сјактио из крвљу 
уди ноћ.{S} Из једнога дворишта чује се тупо ударање секире, то ваљда неко спрема да обнови ват 
а и суманута, укочена погледа, којим он тупо, блесаво и без израза гледа последњи пут у свет.{S 
еђале верску осетљивост својих поданика Турака.{S} Сви су ти магацини, пуни пунцати робе, пали  
ћини посакривали па не смели после због Турака да износе, довела се и стока, што је била скриве 
А од чега вас је био страх?</p> <p>— Од Турака.</p> <p>—-Од Турака? — гракнусмо сви изненађени  
862. године изгинула бранећи Београд од Турака, а за њима је светина арлукала и смејала се.{S}  
тробојка још пре ослобођења Приштине од Турака.{S} Са горњега спрата те куће, из собе у којој ј 
.{S} Ту, у тој пећини, склонићемо се од Турака и ту ћемо пробавити читавих шест недеља.</p> <p> 
 страх?</p> <p>— Од Турака.</p> <p>—-Од Турака? — гракнусмо сви изненађени и ако нико од нас ни 
андучић, да склони код добрих људи, код Турака.{S} Кроз улице пролазе још и мале групе оружаних 
ерији Скопља, који је разуздан за време Турака, навикао да буде повлађиван при пљачкању и отима 
 му како ће му Бугари, једини пријатељи Турака на Балкану, донети праву слободу.{S} Тај је зане 
војевачи његови, почев од крсташа па до Турака, чинили.</p> <p>Човек, заузет бригом о сопствено 
макар један човек који се борио противу Турака и ако се нађе која пушка.{S} Него, веле, ако има 
тро искакао и грлио брижну мајку, затим турао руку у недра и вадио отуд чаробни, драгоцени прст 
ке корице тврдога хлеба и грицка; други турио у ватру џезвицу да му узаври вода за кафу или шер 
„поуздано знао“ да ће Бугари ударити на Турке.{S} Сваки нов аргуменат убачен у разговор, као но 
 Нишу, но шта мисли пророк Исајија и та Туркиња.</p> <p>— А не може се сазнати?</p> <p>— Не мож 
се нарочито и о пророчанству неке старе Туркиње, која је некој нашој госпођи рекла:</p> <pb n=" 
очекивала.{S} Ако би време било мутно и туробно, она би на прозору своје избе палила светиљку.{ 
пусте и затворене, само још по где која турска, горе у махали, али нико ни у њу не увраћа.{S} С 
м људима скратим.</p> <p>Мрачна и ниска турска собица са почађалом таваницом са које, као покид 
/p> <p>Кад се ослободи Уцињ и маче отуд турска сила, слеже она у варош, не би ли ту нашла зарад 
ло да спава и по улицама.{S} Где год је турска кућа испружила мало стреје, те обезбедила пола м 
стрејом једнога дућана, пета на ћепенку турске кафанице, шеста на сред улице, седма опет на сре 
а, што је до скора у Скопљу био некакав турски консул, који је сматрао за своју родољубиву дужн 
нија но што се могло и мислити.{S} Нижи турски и арнаутски елеменат, онај из забачених кућерака 
а се у зграду начелства.{S} То је стари турски, најпре валијски а позније мутесарифски конак у  
а јела и обезбедили од кише под широким турским кровом.</p> <p>Била је већ касна ноћ кад у исто 
 испред кућа, заштићене од кише широким турским стрејама и прате нове добеглице у којима сретај 
а ову земљу.{S} Нисам се склањао испред турских батаљона и топова толике године.</p> <p>— Ал ак 
>Читав низ некадањих млетачких палата и турских пашаларских конака, поплочане улице и тргови, х 
 одсео, догледа се преко кровова ниских турских кућица које јој суседују, тамо где се простире  
.{S} Начелник је раздао кључеве празних турских кућа и, по пространим њиховим одајама и ходници 
 Можуре, пружа се збијена гомила старих турских кућа, измеђ којих пролази друм и око којега се  
толику светину.{S} Било је нешто пустих турских кућа, било је и српских кућа које су широм отво 
е тешка.{S} Био је тифус који се још од турског рата код нас зацарио и све до тад се није угаси 
61" /> из редова непријатеља споразума; Турској би био пресечен пут за снабдевање муницијом и д 
 што је Србија била у непријатељству са Турском.{S} Тако пустоловска радња овога занешењака код 
{S} Био је храбар и честит официр.{S} У турскоме рату био је двапут рањен, први пут одмах у поч 
дипломатију да јој је намера ударити на Турску.{S} Као одговор на овај бугарски акт, Грчка, држ 
је како је стару мајку оставила у једну турску кућу; добар, вели, неки турчин, дао јој је реч д 
ене око Лазара а он им казује.{S} Вели, Турци пали у село па није смео раније да се искраде јер 
 село на друму и туда ће сила проћи.{S} Турци су мало залазили ван друмова и зато су увек више  
на ноћ.{S} Било зло и невоља у селу.{S} Турци убили Марка Пајевића, добра домаћина и оца двоје  
о оно пре, те нам јави радосну вест:{S} Турци сутра мичу из села.{S} Али, вели, поздравио попа  
Шта су Турци? — учини нана, па додаде — Турци су сила децо!</p> <p>— Па шта су они радили?</p>  
а понестало и настаде велика оскудица а Турци још не мичу из села.{S} Дође већ и до тога да се  
 се не би чуло и рашчуло те да од некуд Турци не погоне збег.{S} Него нек чељад легне да спије  
ти.{S} У успеху дарданелске експедиције Турци су видели крај свога господарства <pb n="54" /> у 
народну <pb n="247" /> песму у којој се Турци помињу и веровао да му је то довољно знање.</p> < 
еђ ових импровизираних дућана а највише Турци мештани, који ће остати да сачекају непријатеља.{ 
тини испред пећине а после, кад макнуше Турци из села, скиде је Андрија доле у гробље.</p> <p>П 
акупљати на другом месту, овако, ако би Турци наишли рекли би: скупили се да се Богу моле.{S} П 
о у Јелисија неког, па кад су преметали Турци а то било одвојено па не запазили, те он дао сад  
о.{S} Кад нам из села јаве да су наишли Турци да не ложимо ватре никако на чистини и да се пову 
сред друма, у некој зађевици, убише јој Турци Крајињани мужа и она оста сама са дететом на руци 
нуо да га прва зора затече у кући, како Турци не би посумњали да је измицао из села.</p> <p>Тог 
се преплашени и узневерени, мислили смо Турци наишли, али бабо нам рече: „Ајте, спремајте се и  
о шта су то Турци.</p> <p>— А шта су то Турци? — запитаћемо ми остали, сем најстаријега који је 
нико од нас није јасно појмио шта су то Турци.</p> <p>— А шта су то Турци? — запитаћемо ми оста 
 доле и шта се чује о Турцима.{S} А што Турци ближе селу, све црњи гласови се чују те леденим с 
евољи и јаду провели још пет недеља јер Турци осташе у селу дуго, врло дуго.{S} Пролазили су на 
мо увек на опрезу, да од некуд не наиђу Турци.</p> <p>Ето, тако смо ми мучно живели — заврши ба 
к и лелек кад чуше.{S} Вели, тражили му Турци бела брашна, он реко да нема више а ага, који је  
pb n="259" /> причали су нам још, да су Турци прекјуче убили једно чобанче у пољу.{S} Веле, пот 
му је то довољно знање.</p> <p>— Шта су Турци? — учини нана, па додаде — Турци су сила децо!</p 
 женске су се држале на цени, јер су их Турци много куповали.{S} Појединим стварима је чак и ра 
е замерам ја теби, но те молим не казуј Турцима да су то ствари из официрске задруге.{S} Смејаћ 
 је и како је тамо доле и шта се чује о Турцима.{S} А што Турци ближе селу, све црњи гласови се 
ицао из села.</p> <p>Тог дана само се о Турцима говорило међ нама и сви су старији били врло за 
и страх.{S} Нешто што се цео дан само о Турцима говорило а нешто и она густа тама у дубини пећи 
 у једну турску кућу; добар, вели, неки турчин, дао јој је реч да ће се бринути о њој као о сво 
очија, стењање и шкрипа воловских кола, тутањ и бректање аутомобила и галама светине, мени су т 
која бивају све јаснија и јаснија.{S} И тутањ је све гласнији и сад се јавља равницом змијаста  
се крхало нешто.{S} Потмула грмљавина и тутањ, у колико је допирао до нас, изгледао је час као  
 историје.{S} Из заноса те буди потмули тутањ оздо, из дубине Косовске равнице, који у први мах 
ну.</p> <p>И онда, осетиш неки подземњи тутањ, као пред буру; завитла се ваздухом арлук као кад 
 Тамо, из Београда, допирао је још увек тутањ топова и тежак прасак а небо се у даљини зажарило 
 мајка, облије најпре пару сузом, па је тутка под суву сламу на којој спава и чува је као што с 
ко мојих ствари а бабо презао кочије, и тутнула ми у руке десетицу, ижљубила ме и благословила  
енула и стрмоглавила се озго са ужасним тутњем, кршећи се о стену и сручујући се у амбис.</p> < 
на ваља кроз наша поља и доље; ваља се, тутњи, пали, ништи и сагорева живот, који је до мало ча 
т, бегство, спасавање.{S} Пламен букће, тутњи и крха, обара врата, прозоре и лиже зидове и дохв 
далеко је од оних великих путева којима тутњи непогода — тамо ће нас можда мимоићи даље невоље. 
га спасе.{S} Зар не видиш каква несрећа тутњи над нашим главама; ко зна какве патње стоје пред  
тебе.{S} Чујеш само око себе како нешто тутњи, бучи, цичи и брекће и осећаш како те нешто засип 
Сатреће нас.</p> <p>— Чекај не смемо га тући!</p> <p>Капетан се предомишљао.{S} Непријатељ је с 
о непријатеља на Страцин.{S} Ту ћемо га тући! — веле они други који би још хтели да се храбре.< 
рило иде одонуд, те на Овчем Пољу ће се тући одлучна битка.{S} Е, па дедер сад, не уби га!{S} И 
ај.{S} Али он вели, на Овчем ће се Пољу тући одлучна битка.{S} Е па дедер, не уби га!{S} И бар  
ворили су међу собом: „Шамарима ћемо их тући!“</p> <p>Када је код Рама први заробљеник Немац, п 
узвикивали: „Има ли какве наде?“</p> <p>Тући непријатељску батерију, која се иза болнице сакрил 
 магацина, више Чачка и, вешто скривен, туче отуд нашу артиљерију.{S} После неколико хитаца, не 
ћу, куд ћу с њим?...{S} А наишло ово... туче граната, засипа куршум а они освајају улицу по ули 
ватром засипају наше положаје.</p> <p>— Туче из вароши! — дрекну капетан.</p> <p>— Јесте, ено г 
овара бакалин са својих врата — Може да туче Ново гробље па тамо до палилулске основне школе и  
лонуше пред овим сазнањем.{S} Ко сме да туче у варош, у српску варош, пуну народа и пуну избегл 
теља све се то збира, образује војску и туче непријатеља организованог и снажног.</p> <p>— Па ш 
оја је из руке малога Книћанина оборила Ћаја-пашу — све, све је то лежало по <pb n="223" /> пот 
олем што не знам.{S} Што <pb n="438" /> ће ми њихова имена која нити би их могла оправдати нити 
е.{S} Да л’ ће се видети кад год, да л’ ће чути једно о другом, да л’ ће се моћи јављати једно  
од, да л’ ће чути једно о другом, да л’ ће се моћи јављати једно другом?</p> <p>— Чини ми се —  
ами полазе не знајући куда ће.{S} Да л’ ће се видети кад год, да л’ ће чути једно о другом, да  
, не дај Боже да остане овако.{S} Да л’ ће ово дуга овако, господару?</p> <p>— Неће ваљда — теш 
ости мало.{S} Није далеко још, и његова ће рука оснажити, његове ће се уснице огарити маљама пр 
них, који су јуче стрељани и иза којега ће доћи они који ће сутра бити стрељани.</p> <pb n="147 
ажемо и последњи свој бол, после којега ће нам душа остати пуста и празна као напуштена кућа у  
а недалеко на ватри ври лонац из којега ће особље команде мало час јести.{S} Тако и на другим м 
цивањем; сетила сам се свога сина, кога ће страшно заболети ако једнога дана сазна шта сам учин 
 године букнути балкански рат, иза кога ће се једно за другим низати крвави догађаји, да би се  
мисту.</p> <p>— Тако!{S} Нас, него кога ће? — одговори набусито господин са јабучицом.</p> <p>— 
дњи возови у правцу Солуна и Косова, да ће се затим обуставити цео саобраћај да би се могла хит 
ла ми је да опасности за живот нема, да ће истина остати онакажен и без ока али ће остати жив.< 
лутио да су та деца на смрт осуђена, да ће ту децу маћијски бацити у планине албанске где ће ум 
ша војска, која се на северу бори и, да ће стићи Французи, који се на југу боре те да ће ослобо 
у тако јаки и тако одбрамбено добри, да ће моћи спречити сваки прелазак.{S} Једино је жалио што 
ено, да ћете се за који дан вратити, да ће стићи наша војска, која се на северу бори и, да ће с 
 се српска војска борила с уверењем, да ће макар један делић Отаџбине моћи сачувати и да су бег 
еке приче и обећавала чим дође лето, да ће ме водити у Београд, код њене <pb n="401" /> снаје и 
азе у Србију командује ђенерал Бају, да ће француска база бити у Скопљу а да ће трупе ићи право 
би ни од куда догледале и, рече још, да ће нас сваке ноћи по неко од домаћина обилазити те по < 
асти господин — али сам ја чуо тако: да ће једна страна сила преплавити земљу и да ће Србија ро 
е године издао наредбу за наступање; да ће победу ову, ако се данас извојује, прихватити сам во 
и; и ко би тад слутио <pb n="579" /> да ће иста генерација, исти људи, још у пуној мужанској сн 
 Не каже пророчанство — вели други — да ће цела Србија бити преплављена, већ само један део њен 
вара онај господин излепљен блатом — да ће се сад тек у Призрену видети јасно колико је излишни 
ким консулом који је „поуздано знао“ да ће Бугари ударити на Турке.{S} Сваки нов аргуменат убач 
да ће француска база бити у Скопљу а да ће трупе ићи право у Ниш, како би биле на домаку свима  
 <p>— Зашто, синко?</p> <p>— Изгледа да ће скоро настати борбе.</p> <p>И борбе су настале.{S} Н 
мно, погружено вагону, уверена ваљда да ће јој саучешће отворити пут.{S} Можда би тако и било д 
 и више узноси.{S} Очекивао сам и ја да ће доћи моје пролеће и моје лето, јер сам доста зима и  
у једну кућу и похитала сам, уверена да ће ме примити.{S} Ко не би примио једну мајку с дететом 
 и не <pb n="441" /> чује.{S} Он зна да ће ноћас, кад све ове што му сад говоре буде савладао у 
бујица, као поплава, казивала нам је да ће остатак српске војске, која још није стигла у Пећ, о 
 Тако је ишчезло и последње поуздање да ће се у хришћанскога становништва моћи испросити која м 
начи да код њих постоји неко уверење да ће се све ово у последњем тренутку некако поправити.{S} 
 али не настави да казује, бојећи се да ће његово казивање бити сувишно крај бриге, коју нам је 
 својој недораслој војсци, бојећи се да ће се иначе ови непоуздани дечаци листом предавати, кад 
ју друма, <pb n="204" /> надајући се да ће ту бити лакше нађени те однети на превијалиште и у б 
.</p> <p>Већ од првих речи видело се да ће двобој у овој дискусији водити војвода Степа и Мишић 
ћи Французи, који се на југу боре те да ће ослободити Скопље.{S} Је л’ те?</p> <p>— То јесте!</ 
> <p>— И још нешто!{S} Не заборавите да ће Бугари сад имати четири фронта а не три као пре.</p> 
а! — предложи онај што мало час рече да ће у планину.</p> <p>— Не тако! — рећи ће друга сенка — 
p> <p>— То значи, ви не сумњате више да ће нас и Бугарска напасти?</p> <p>— То је више но извес 
 се искупимо пред црквом и запретише да ће све село у прах и пепео, домаћине на колац а чељад н 
један са запада а други са истока, и да ће овај са запада најпре много тегоба имати али ће најз 
нежним амбисима и смрдљивим барама и да ће Србија читаву једну генерацију своје омладине просто 
ек да ће се вратити на своје имање и да ће његов повратак, са српском војском, значити слободу  
једна страна сила преплавити земљу и да ће Србија робовати или три недеље, или три месеца или т 
е они ујутру доћи да једу цркотину и да ће ме пробудити.</p> <p>Толико само и на сва даља питањ 
 борбу а Французи су и сами веровали да ће примити ту борбу.{S} Па онда, 1812 године одступала  
„Право да ти кажем ага, да смо знали да ће нам овако честит ага доћи, <pb n="257" /> не би их н 
упа и моли да му се отвори или прети да ће разбити врата али нема снаге да то учини.</p> <p>А д 
а у Ђунису разбија те вагоне мислећи да ће у њима наћи штогод што би јој могло користити или, в 
S} Нисам је ништа припитавао мислећи да ће она сама наставити причу тамо где је прекинула, али  
сад иду не знајући куда и не слутећи да ће ускоро наићи на албанске планине где ће им таљиге би 
ба — тако бар сви мисле и не слутећи да ће по скадарским улицама падати као снопље и умирати од 
 још је свирао оркестар и не слутећи да ће се малочас све угасити, све под море отићи.{S} Тако  
 је још свирао оркестар и не слутећи да ће нас за мало све прелити морски вали.</p> <p>У Скопљу 
ли под свој кров бегунце, не знајући да ће се мало за тим и они придружити општој невољи.</p> < 
, један је трговац чак, и не знајући да ће у томе часу говорити пророчанским језиком, рекао: „А 
им се не свиђа полазе даље, верујући да ће наћи боље.{S} Враћају се затим и кају, јер је већ на 
у горње више делове вароши, верујући да ће се тамо моћи склонити.{S} Ипак по неко, онако успут, 
д својим затвореним вратима верујући да ће се газда вратити.</p> <p>Кроз мртве и забачене улице 
и, која му је пружана, верујући увек да ће се вратити на своје имање и да ће његов повратак, са 
вића, погинуо...</p> <p>Очекивао сам да ће после ових речи, којима је госпа у црнини завршила и 
мим душевним патњама.{S} Веровао сам да ће криза, која настаје у таквим тренутцима, приликом је 
ме пси! — једва одговори. — Знао сам да ће они ујутру доћи да једу цркотину и да ће ме пробудит 
оже отпочети напад.{S} Ја не верујем да ће освојити Београд али је извесно да га неће штедити.{ 
“.{S} Сад су пошле даље, са уверењем да ће и на приштинском корзу „ипак бити мало живота“.{S} О 
> да је ма чега било у њима и мислим да ће то, што је на мене тако снажно утицало, бити прва то 
са оправданом или неоправданом вером да ће се у њему наћи заштита; али одавде нико није умео ре 
ремише се једновремено, свако свесан да ће кост припасти ономе ко до ње пре стигне.{S} И дочепа 
итворно потписује тај декрет, уверен да ће, имајући војску у рукама, моћи лакше да натури грчко 
ећи коње.{S} Коњ, који није обећавао да ће издржати ни први дан хода под теретом, продаван је п 
то, командир је, разуме се, очекивао да ће Краљ наредити да каре пођу даље, чиме би он био опра 
јији из XV. века, који је пророковао да ће се два змаја сукобити на Овчем Пољу, један са запада 
олазио у бугарски рат, он је веровао да ће га преживети али је веровао и у то, да њиме неће бит 
е покосио мразом.{S} Све сам веровао да ће бити, све што је моје очинско срце у дуге, брижне но 
 родољубивим покретима.</p> <p>— Као да ће то они знати.</p> <p>Неће знати и не би знали, али ћ 
 напреже се и поче им довикивати као да ће га одиста моћи чути и разумети они озго:</p> <p>— Хо 
ила отаџбину.{S} И ако је свако знао да ће то бити, да је решено, да је одлучено, ипак је очајн 
о.{S} Према томе капетан је срачунао да ће у Гучи завршити своје одступање и ту сачекати наредб 
а недозрели влат.{S} Нисам ни слутио да ће од четрдесет хиљада српске деце, за месец дана, трид 
 За нас је довољно утехе у томе било да ће нас варош моћи да прими ноћас под своје кровове коли 
сто као код самртника, кад сви знамо да ће умрети, сви смо измирени с тим и чинимо чак и припре 
Срби заробљеници изјавили добровољно да ће ступити у редове бораца и ступили су.{S} Да ли је ов 
ји задивљују јунаштвом и који верују да ће им јуначке груди красити Карађорђева Звезда, а не зн 
аробљен, дао је часну реч команданту да ће се вратити а шта би заробљен и могао помоћи својој ж 
р, вели, неки турчин, дао јој је реч да ће се бринути о њој као о својој рођеној мајци; трећа с 
, који га је молио и коме је дао реч да ће избећи борбу изнад саме вароши.</p> <p>Ма да је друм 
омандант му је дозволио на часну реч да ће се вратити, те се он од Железника спустио преко Були 
чемо дубље у пећину.{S} Рече нам још да ће нас он сваке недеље походити те да нам одслужи служб 
где је оволико, још коју годиницу, када ће његова млада плећа понети бригу те она одморити свој 
ће бити доба које сања мајка, доба када ће он на своја млада плећа понети бригу, те она одморит 
аде, пун вере, очекивао сретан дан када ће мој јединац саградити свој чунић и поћи својим путем 
 и бацимо јој у чељуст?</p> <p>— И тада ће нас напасти! — одговори официр одлучно.</p> <p>— Мож 
о позна јесен.</p> <p>— Умири се, можда ће доћи, можда ћеш га наћи!</p> <p>Таква утеха само дра 
о је... није да жалим.</p> <p>— А ваљда ће и престати киша, испадала се ноћас! — теши се мајка  
 ли је туга и расточене наде?{S} И куда ће?{S} Иду ли ови бедници на поклоњење храму човечности 
та; али одавде нико није умео рећи куда ће а још мање како ће.{S} Ма којим се путем пошло, на с 
 без циља, без разлога, не знајући куда ће, не знајући шта ће; личио ми је на логор спасених да 
и на што, а сами полазе не знајући куда ће.{S} Да л’ ће се видети кад год, да л’ ће чути једно  
су два и три дана али се бар знало куда ће се.{S} Иде се у један још слободан део Србије, Дебар 
ом бригом.{S} Наше село на друму и туда ће сила проћи.{S} Турци су мало залазили ван друмова и  
ата.</p> <p>— Ја вам опет кажем, Русија ће нам у последњем тренутку прискочити.{S} Шта је то њо 
среће, зна она, зна тета Стане, на чија ће врата закуцати.{S} Доћи ће и њено пролеће и доћи ће  
о Жлеба на Рожај.{S} Трећа Армија, која ће се затим и сама повући преко Рожаја, остаће последња 
и дивизију која ће спасити Косово, која ће нам обезбедити бар овај крај Србије, и — многи су ве 
од некуд залуталу српску батерију, која ће навући борбу и са њом гнев непријатељев, смрт и разо 
ај Србије, и — многи су веровали — која ће нам и Скопље повратити.</p> <p>На фронту, који се ра 
ву четрдесет хиљада српских мајака која ће клетва, као оштра јесења слана, сасушити венце славе 
ице вире из влажних ћебади и мајка која ће за који дан у каквом јарку на путу родити и четвртог 
ви они журе да измакну испред кола која ће доцније кренути- и закрчити друм.</p> <p>А доле у се 
риближнога снимка једне групе кола која ће у току од пет минута проћи крај гомиле уз коју сам с 
 срца и не слутећи да је то година која ће донети догађаје које је прошла година, можда нехотиц 
 не би зграбио, јер су то она деца која ће марта месеца идуће године бити регрути.{S} Тежина пу 
лако, тромо, корачаш путем судбине која ће једнога дана опет бити део српске прошлости, део срп 
је сад већ одређена и неизмењива и која ће се сутра или прекосутра преломити.</p> <p>Зору осмог 
леко били од несретне немани глади која ће доцније, тамо у албанским планинама и на јадранским  
сланици да би се користио заштитом која ће њима бити обезбеђена.</p> <pb n="547" /> <p>— Ми смо 
мо га тамо крај друма да чека смрт која ће, ако не раније, ноћас кад стегне мраз извесно наступ 
 посматрао ону величанствену борбу која ће ослободити Београд; час на службу Божју одслужену у  
иштине, не би ли дочекали дивизију која ће спасити Косово, која ће нам обезбедити бар овај крај 
ћину, друге збирале лишће и шумицу која ће нам служити за постеље а треће су на оној малој чист 
.{S} Сад не морам пуцати у ваздух, моја ће пушка погађати сад моје и наше крвнике.{S} И борили  
ом приликом неће моћи да одупру; српска ће војска једним очајним налетом повратити Косово те на 
а игра швапски медвед!</p> <p>— Баћушка ће њему с леђа, море, па ће да рипа у Дунав к’о жаба!</ 
ам да крећете што пре одавде.{S} Навала ће бити још већа кад наиђе војска с положаја.{S} А и ов 
ом заменити песму материнску.{S} Вешала ће закон заменити; насиље ће правду казивати; порок ће  
 гробове већ покривати туђа земља; нама ће гробница бити нова отаџбина!</p> <p>Ми смо већ данас 
 кад допремо до обала Дримових, за нама ће већ бити наша крвава отаџбина а пред нама далеки и н 
и веровало да је на тим обалама, којима ће журно теглити, крај патњама.{S} Али војници, регрути 
ући свој дом и своју државу и за којима ће са остатком војске и он сутра кренути.</p> <p>Ноћ је 
 и већано је још само о путевима којима ће се напустити Србија.</p> <p>Престолонаследник се са  
оме хоризонту појаве бродови, на којима ће се вити застава која означава спас онога, што је пре 
 тек опазити да немамо темеље на којима ће се тај кров држати.</p> <p>— Мислите?{S} Темељи смо  
екали су мали товарни коњићи, са којима ће се поћи даље.{S} Кола и аутомобили, који су довде до 
румена корала којим посипа стазе којима ће он доћи.</p> <p>Он ће доћи, он је жив, он није погин 
 великим и раскошним дворовима у којима ће они од сутра живети, благодарећи и Богу што их је о  
 прекога суда за увек одвојити.{S} Њима ће он, породици својој, посветити своју последњу, најкр 
и тако.{S} Ако и не буде Србије, новина ће бити па ћемо се разрачунати!</p> <p>Обузе ме тешко о 
и на кога.{S} Кад се буде загрејала она ће се тако исто дићи, не здравећи се, и завући се понов 
ићеш! — наставља Тома — Изгубиће га, па ће тек онда да напрегну све силе да га поврате.{S} Неће 
сли дубоко, као да се нечега досећа, па ће рећи:</p> <p>— Има у нас Арнаута једна реч:{S} Онога 
оји су намирисали лешину, обишли је, па ће ноћас, кад планина буде пуста и мирна, доћи да је ра 
емо по њега.{S} Заборавиће се, веле, па ће остати те навући кривицу себи.{S} Потраја још доста  
> <p>— Баћушка ће њему с леђа, море, па ће да рипа у Дунав к’о жаба!</p> <p>Како у кафанама и к 
верење потпуно изгубило.{S} Питајте, па ће вам и саме судије рећи, да бегства из кукавичлука не 
S} Упао да се за час склони од кише, па ће поћи даље.{S} И он нам казује своју невољу.{S} Беогр 
ина, што су они брижљиво и спремили, па ће моћи и проспавати после ручка а, ако буде време дуго 
ња из вароши у варош док прође олуј, па ће се опет свако вратити на своје огњиште.</p> <p>Ево о 
прекиде причу, ману руком да ућутим, па ће ши рећи:</p> <p>— Изгледа ми да смо опкољени и спаса 
{S} Немци! — учини овај као убеђено, па ће мало за тим — Питам ја нешто господина директора (по 
острву на коју Бугари не претендују, па ће нас ваљда овде толерирати.</p> <p>— Не, варате се.{S 
ћом Албанијом.</p> <p>— Па?</p> <p>— Па ће врло вероватно они у Призрену, нарочито штитити и по 
.{S} Видиш како су се дечица скупила па ће лепо да се ухвате за руке да играју коло око Божјега 
д је рат свршен.{S} За неколико дана па ће нас пустити кућама а кад се вратим, свратићу кући ко 
и довде!</p> <p>Затим поћута, поћута па ће тек рећи:</p> <p>— А предати се не смем.{S} Што би м 
 пуковниче.{S} Чекај док се преброје па ће видети.</p> <p>— Мислиш изгинуло их доста? — настављ 
<pb n="29" /> туђим језиком говорити па ће он то разумети.{S} А кад ни једно ни друго питање ни 
 Лозницу, Ваљево а само још који дан па ће и Београд пасти.{S} Протераше једнога дана кроз Винк 
мо се на оном свету.{S} Бог је добар па ће нас све сабрати код себе.</p> <p>Старац је говорио и 
ћ је већ била дубље замакла, још сат па ће поноћ а млади принц, наслоњена чела на обе руке, још 
ако смо искрвављени.{S} Скоро ће ноћ па ће нам она помоћи; он ће ме одвести, одвешће ме међу Ср 
ипак.{S} Сама сам с дететом на крилу па ће ме можда и примити когод у кола.</p> <p>Али нисам ст 
/p> <p>Он на један мах прекиде причу па ће ме упитати:</p> <p>— Ја овај, развезао а не знам да  
— Не може! — додаде он одлучно. — Сутра ће се и Феризовић напустити.</p> <p>— То значи прекосут 
 може одмах, сутра најдаље, преко сутра ће бити доцкан.</p> <p>Отворисмо врата и пођосмо свак н 
 који се узноси над граничном реком, та ће вера већ догорети, у колико је још има у мени.{S} Он 
зна, на коју страну и у који крај света ће га бацити овај олуј.{S} По неколико хиљада пасоша из 
е.{S} Када сам је упитао шта мисли, шта ће; она ми ни речи није одговорила, бацила је само погл 
ицима је ове деце исписана глад.{S} Шта ће бити даље?</p> <p>— На првоме кораку и могло је бити 
рашна и по једно дете на самару.{S} Шта ће се са осталим стварима које су се довукле до Призрен 
... питам се само куд сам пошао?{S} Шта ће ми да себе спасавам кад сам оставио жену и децу и бе 
 навалу, дотле ће ваљда...</p> <p>— Шта ће дотле? упита он и застаде.</p> <p>Ја се збуних, јер  
о двеста коња са самарима.</p> <p>— Шта ће им двеста коња? — узвикује очајно један несретан род 
у да се врате у Феризовић.</p> <p>— Шта ће у Феризовић?</p> <p>— Значи, да Бугари одиста одступ 
оме нашем вишем чиновнику:</p> <p>— Шта ће те сад?</p> <p>— Србија пропада, Господине Консуле,  
: „Ама ја не бих волео на то поље!“ Шта ће да му кажеш ако си прави шахиста?{S} Рећи ћеш му да  
клоните из села!“ Тад разумеде нана шта ће бити, јер бивало је и други пут тако, те нас узе све 
а ће са собом и за које нико не зна шта ће са њима.{S} Па онда регрути, стране мисије, жене, де 
бом из аероплана рањено дете и пита шта ће, где би га понела да се превије, јер му је ране прев 
вери и помете.{S} Од куд Краљ сад и шта ће овде у Приштину?{S} Зашто није са Врховном Командом  
ам могао ни сам у том тренутку наћи шта ће дотле бити.{S} На Грке се није могло више рачунати д 
ога, не знајући куда ће, не знајући шта ће; личио ми је на логор спасених дављеника, којима из  
ране, не знајући где ће, не знајући шта ће.</p> <p>Можда је тако мени изгледало — вели несретна 
не може да нађе коња.</p> <p>— Како шта ће им?{S} Кад би ти видео колико је жена и колико рођак 
а сваком у памети и свако се бринуо шта ће и где ће?{S} Из Пећи воде два пута за Андријевицу, ј 
 улице и заробљеници, који не знају шта ће са собом и за које нико не зна шта ће са њима.{S} Па 
за родитељима који ни сами не знају шта ће их снаћи.</p> <p>Нико никог не здрави успут, нико ни 
пљено хартијом</p> <pb n="12" /> <p>Шта ће та светиљка у дубокој ноћи?{S} Зар је сиротиња тако  
ачу а тврда земља меку постељу.{S} Деца ће умирати а неће се друга рађати; биће више удовица не 
ће да плачу једно за друго.{S} Црн хлеб ће да замени белу погачу а тврда земља меку постељу.{S} 
им настави:</p> <p>— Прошле године, кад ће се заратити, ја сам у јесен пунио деветнаест година, 
<p>Шапћући, као што се шапће у ноћи кад ће се извршити злочин, наставили су разговор о тужноме  
голелим дрветом и чека као осуђеник кад ће је прозвати.{S} Свет се тиска и отима, гура и надире 
ови се чују те леденим срцем чекамо кад ће наићи на наше село.</p> <p>Једнога дана не дође нико 
ао пробудиће се.</p> <p>— Јок море, сад ће он.{S} Знаш како је, заговорио се с децом па и не ос 
г да.{S} И у том се аутомобилу, кад год ће понова поћи на станицу, већ гуше жене и деца међ дењ 
му! — рећи ће један.</p> <p>— И на тебе ће доћи ред! — додаје други.</p> <p>— Хоће ако подржи о 
 наше пожелеће сузу материнску; прагове ће кућне обујмити коров; захрђаће напуштени плугови, ис 
 још, и његова ће рука оснажити, његове ће се уснице огарити маљама прве младости а његово око  
штава.</p> <pb n="224" /> <p>— Све, све ће пропасти! — Додадох и ја придружујући му се искреном 
зден стомак.{S} Платиће нам они то, све ће нам платити, све до последње чивије!</p> <p>— Идем и 
 лепо допуњава материнске снове.{S} Све ће бити, све што је мајка у дуге, брижне ноћи замишљала 
мци мисле на прелазак на Морави, а овде ће код Београда само маневрисати.</p> <p>Вратила сам се 
з гладне пољане.{S} Где ће он сада, где ће са женом и децом, кад га олуј носи све даље од места 
не гробове, по урвинама и кланцима, где ће нам звери кости глодати.{S} И када доспемо тамо где  
ске где ће умирати од глади и зиме, где ће се давити у блата и где ће их болести обарати као ол 
та, да јој је могло бити све једно, где ће стати.</p> <p>— Је ли он жив? — запитах ја, после ду 
волио да га одведу у Рибарску Бању, где ће у миру моћи да преболе нова разочарења.</p> <p>Али,  
зречена, воде несретника у тамницу, где ће се пресуда извршити.{S} Са тога моста он последњи пу 
 заостало у њему забринуто се пита: где ће и како ће?{S} Остао је још једини слободан пут ка Те 
те планине и кроз гладне пољане.{S} Где ће он сада, где ће са женом и децом, кад га олуј носи с 
која му обећавају глад и невољу?{S} Где ће он сад незнан, непознат, пита се и тешко грца у суза 
 Затим опет диже главу и настави. — Где ће и да изнесе главу, видиш како се то гине.</p> <p>— К 
тељице.{S} Има ту обезбеђених купеа где ће господа моћи на тенане и ручати и попити по чашу вин 
еђена свима четицама једна централа где ће увраћати с времена на време и издате све остале наре 
таб и даље правио планове о местима где ће се Французи задржати и примити борбу а Французи су и 
збациће га као стрвину...{S} Ко зна где ће га бацити? — Нећу му ни гроба знати!...{S} А ја поша 
чисти ђубре, наста одређивање места где ће се наложити ватра и уношење ствари, које су биле још 
м.{S} Спуштајући ствари, крај места где ће се малочас заложити ватра, сваки је гласно узвикивао 
патосом.{S} Ваљало је ископати гроб где ће се сахранити Краљевска Круна коју не хтедоше понети  
е.{S} И од тада занеможе па ево сад где ће да ме остави на сред пута!</p> <p>Грађаниново вајкањ 
 маћијски бацити у планине албанске где ће умирати од глади и зиме, где ће се давити у блата и  
ће ускоро наићи на албанске планине где ће им таљиге бити сувишне а бедни коњић тешко моћи на с 
бегли су, помислио је и забринуо се где ће са малом дечицом.{S} И док је он сузних очију посмат 
нико да одмени, нико да прихвати те где ће сами противу толике силе.{S} И подлегоше, те наиђе с 
где у непозната мађарска села.{S} И где ће ми остати породица, у Пећи; тамо где ни у редовним п 
 и зиме, где ће се давити у блата и где ће их болести обарати као олујина недозрели влат.{S} Ни 
у памети и свако се бринуо шта ће и где ће?{S} Из Пећи воде два пута за Андријевицу, један прек 
ништа моћи набавити, ништа добити и где ће патње захтевати много и много и физичке и моралне сн 
мом са осталим збегом не знајући ни где ће им гроб породу бити.</p> <p>И како мирно леже ова де 
незверено на све стране, не знајући где ће, не знајући шта ће.</p> <p>Можда је тако мени изглед 
у собом.{S} Нити је онај први питао где ће га тај вагон одвести, нити овај други.{S} Било их је 
оји ни до овога доба још није нашао где ће склонити главу те лута кроз мрачне улице и лупа се о 
 ћебе на под и подмећући торбу тамо где ће положити главу.{S} А кад је тај посао био свршен, же 
 души, ја сам овако замишљала место где ће се о поноћи разбојници састати и опет оваку ноћ, бур 
предасе и поче у блату бирати место где ће стати и ако су јој и ципеле и чарапе и један део сук 
ола, која скрећу да пређу на утрину где ће заноћити.</p> <p>— Овамо је шанац, не може! — чује с 
с велике поворке изгнанога народа, које ће сад ускоро прва зора пробудити.</p> <p>Тишина као у  
да купи неколико козјих ћевапчета, које ће из једних старих новина, на сред приштинске улице, ј 
уђења, навикнути већ на те појаве, које ће све чешће и чешће бивати што даље идемо.</p> <p>— А  
и је осетио да је то оно поколење, које ће донети суд о томе да ли је ово епска легенда, што се 
 сарадником на томе великоме делу, које ће изложити све оне надчовечанске напоре и све велике п 
који сам јој дао.{S} На томе делу, које ће се несумњиво једнога дана јавити, било као историја, 
ју каре, трећи да побијају коље за које ће везати стоку а четврти пођоше до реке по воду, те да 
 његовим коленима, оно поколење на које ће пасти сва тежина зле судбине или сви благодати добре 
ају прве жртве несретних избеглица које ће се затим множити и низати дуго и дуго по знаним и не 
је одступање и ту сачекати наредбе које ће гласити да са батеријом крене на тај нови фронт.</p> 
 леже стрпељиво, чекајући поколење које ће понова на том месту запевати песму <pb n="563" /> у  
јали пред вратима, на улицама кроз које ће војска проћи и тек кад је пала мркла ноћ, повукли се 
едено, о жртвама које су поднете и које ће се поднети, о беспућу кроз Албанију и о свему ономе, 
глога народа, поздрављен саучешћем које ће и он тако дубоко осећати према својима несретним под 
ри помисли да палећи топ шаље зрно које ће покосити читаве чете рањених бораца и другова својих 
 стазе и богазе мрачних кланаца, у које ће се сутра зором пробуђена Србија упутити.{S} Пред пон 
на њима пуше пуне узавреле воде, у које ће се домало надробити суви хлебац те изгладнели и проз 
биће више удовица него девојака и мајке ће плакати на туђим гробовима.{S} Краљ ће краљевати без 
ака напредују ка обалама Треске, одакле ће се дохватити Шарових падина те пружити руку нашем де 
е потовари па да сви крену цркви одакле ће са свештеником у планину.</p> <p>Тако је и било.{S}  
и се спуштају до саме вароши.{S} Одатле ће штитити одељења која се још повлаче.</p> <p>Бугари в 
птерећени бригом, наћи себи мира, дотле ће ови други под теретом брига потуцати се дуго и дуго  
 спремни да дочекамо прву навалу, дотле ће ваљда...</p> <p>— Шта ће дотле? упита он и застаде.< 
вакуисати Срем, Банат и Бачку.{S} Дотле ће се и Румунија определити и, са нама заједно, кренути 
или што друго мање наивно.</p> <p>Дотле ће гомила, која нема на разположењу ни војника ни жанда 
ку.{S} Вешала ће закон заменити; насиље ће правду казивати; порок ће се врлином звати а срам ће 
— Не тако! — рећи ће друга сенка — Боље ће бити да вас пет шест који имате оружје, пођете још ј 
неће више вити српска тробојка и Скопље ће почети свој први дан новога робовања.{S} Али, тај во 
је глад.{S} И кад стигне у Скадар, чиме ће тамо бити прихваћена?{S} Има ли тамо хране или бар,  
лика гомила оних који не могу наћи чиме ће и ватру наложити.{S} Људи су најзад почели да се при 
бе.{S} Ваљало је кренути на пут на коме ће се усред планина спавати на снегу, ваљало је кренути 
на једно вратоломно одступање, при коме ће евакуисати Срем, Банат и Бачку.{S} Дотле ће се и Рум 
 моста, разапеће се бело платно по коме ће се великим црвеним словима исписати речи добродошлиц 
ах извршити.</p> <p>У томе возу, у коме ће се пуних месец дана затим решавати судбина читавог ј 
смртоносним загрљајем, загрљајем у коме ће оба угинути.{S} Овај слази са Сухе Горе и Ругова и ж 
ав, који је био код дивизијара и брижне ће их гомилице одмах опколити.{S} Вести те обично нису  
м посебном, освајачком циљу, споразумне ће силе, поред многих и ранијих и доцнијих, стећи још ј 
, Ибром и Лабом и залазе нам с леђа, те ће мо се данас или сутра наћи измеђ две ватре.{S} Шта т 
 по далеким странама; погубићемо се, те ће мајке нарицати за децом а деца за хранитељима-својим 
рали уз какву живу ограду или трњак, те ће их то штитити колико толико.{S} Који су још зарана,  
ови, испуцаће непреорана земља жеђу, те ће је самохране мајке сузама заливати.{S} Пресушиће дој 
ник по коњанику послао у штампарију, те ће се због ње и излазак листа да задржи нешто.</p> <p>С 
утнике Краљеве па се и брину о њему, те ће где кад успут нежно, рођачки:</p> <p>— Је л можеш да 
сјати ове праменове пуном светлошћу, те ће китити небо као разнобојни лампиони о веселим светко 
аливати.{S} Пресушиће дојке у матера те ће пусте колевке њихати а клетвом заменити песму матери 
тнаесте године, ми смо тек врло мало те ће ова књига бити први већи напис о томе догађају.{S} У 
 нити да види свој град и своју кућу те ће по мраку да се погубе људи и жене и деца и много ће  
пире глас топа.{S} Мало доцније и сунце ће се са Овчија Поља испети преко Шара и обасјати ове п 
ометних.</p> <p>— Морамо их наћи, иначе ће нас покосити! — одговара пуковник а у том груну, нед 
следњој стопи српске земље!</p> <p>Наше ће гробове већ покривати туђа земља; нама ће гробница б 
љда нешто.</p> <p>— Не верујем, јер воз ће овуда проћи ноћу и неће се задржавати.</p> <p>— Све  
главом:</p> <p>— Каква судбина!{S} Срби ће се опет борити на Марици! — и са страхом се опоменуо 
же да стигне</p> <p>— Ако он стигне, ви ће да се вратите?</p> <p>— Вратићемо се!</p> <p>— И опе 
а сунцу, на топлим морским обалама, ови ће умирати од глади и студи на снежним планинама; док ћ 
робови наших милих и драгих.{S} Друмови ће опустити а горе оживети збеговима и хајдуцима; угаси 
67" /> мртви ће вам то опростити, мртви ће чекати.{S} Пођите тамо у планине, подржите, прихвати 
 најпре за живима, <pb n="667" /> мртви ће вам то опростити, мртви ће чекати.{S} Пођите тамо у  
ипеле и однети ствари на станицу; други ће им војник силом оружја задржати место у вагону на ко 
кланице.{S} Чим падне Београд, догађаји ће почети нагло и брзо да се нижу.</p> <p>— А ви мислит 
ојкове куће не би ни чуло.{S} Паметнији ће међу њима рећи:</p> <pb n="367" /> <p>— Море, остави 
ти, који нам сад већ постаде вођа, који ће нас водити даље кроз ноћ и кроз опасност.</p> <p>Јав 
атне вести о искрцавању савезника, који ће доћи на наш фронт, дотле је воз који је истога дана  
ај одушевљени са кафанскога стола, који ће извесно и данас наручити пиво „за све“. — Нека бугар 
ова воз из једног ресторан вагона, који ће служити за канцеларије те команде и једног вагона пр 
рују на капијама очекујући мужеве, који ће им потврдити вести које су у комшилуку сазнале, а до 
их дућана а највише Турци мештани, који ће остати да сачекају непријатеља.{S} Они су испунили д 
еле татицу који ће их сад бранити, који ће им помоћи, који ће одагнати страх са некада тако вед 
их сад бранити, који ће им помоћи, који ће одагнати страх са некада тако ведрих детињих чела.</ 
 под својим кровом они несретници, који ће сутра у зору кренути у свет и не видети више свога к 
први октобар и цео балкански слом, који ће затим дуго и дуго бити једна гломазна брига и терет  
им једноставним, промуклим гласом, који ће <pb n="406" /> доцније, кад је буде њена сопствена и 
о је у наших поуздање.{S} Мој син, који ће четири дана затим, у једном крвавом сукобу погинути, 
зволити да вам кажем један пример, који ће вам одговорити на питање, ко је <pb n="327" /> тај к 
врло лепо послужити као докуменат, који ће потврдити да се и на то мислило.{S} Али, да ли се Вр 
оделила замашно учешће у догађају, који ће доцније бити најизразитија слика српске трагедије и  
и пруским интересима, Константин — који ће мало доцније улогу немачкога агента заменити још одв 
 веровању онога „човека из народа“ који ће, по једноме пророчанству, сузбити поплаву непријатељ 
е самртника а час као крхање крова који ће се срушити и пасти на главе становника куће.{S} Само 
већ сместила у последњи вагон воза који ће поћи у Митровицу и за време, док су још возови стаја 
номе дењку у последњем вагону воза који ће кренути у Солун.</p> <p>— Немаш чим да покријеш децу 
ћебади а Србији и четвртог војника који ће, тамо у будућности, заменити оне што су поподали на  
иве разговоре у очекивању ђенерала који ће се у исти воз укрцати и повести војску Србији у помо 
хвати Краљ — Имаћете младога Краља који ће да вас воле и кога ћете и ви волети.</p> <p>— Па где 
 везујете за пад Београда догађаје који ће настати?</p> <p>— Јер то је почетак успеха офанзиве  
дан носи воду, други нарамак сламе који ће метнути пода се, кад легне на блато; трећи упртио о  
 рукама и син који је дорастао, те који ће још мало, само ако му Бог да живота и здравља, подел 
е до шина, јер ено га оздо иде воз који ће примити и понети све ове несретне бегунце.</p> <p>А  
нога стакла на маломе отвору, кроз који ће јој сунце допирати и ту проводи дане са совама и буљ 
а су <pb n="561" /> још заостали и који ће сутра кренути у планине.</p> <p>Као васкрсла прошлос 
 тренутка крах који је неминован и који ће под собом претрпати све што се за времена не склони. 
ше га на место овога који је пао и који ће сад остати на друму да чека своју лагану смрт.{S} Он 
итам се увек, има ли међ нама људи који ће прихватити ту велику државу?</p> <p>— Има их вероват 
 стрељани и иза којега ће доћи они који ће сутра бити стрељани.</p> <pb n="147" /> <p>Зашто там 
 улазе, да ступају у један догађај који ће у доцнијем животу са леденом језом препричавати, поч 
и одмаче од њега, као да је он тај који ће код Струмице извршити атентат на воз, па пође затим  
а под којом је почивао велики наук који ће затим светом овладати.{S} Диже се, и из мрачне дубин 
еден у Призрен и један коњички пук који ће их пратити.</p> <pb n="546" /> <p>У очи самога дана  
ијим историјским поломом, пламеном који ће обухватити целу земаљску лопту, — као знамење, као п 
ма отаџбине и сада ваља прећи мост који ће нас раставити од ње.</p> <p>Тужан је то растанак био 
и наредба да спреми нарочити воз у који ће се сместити команда трупа и шеф станице комбинова во 
и и поуздања, што су виделе татицу који ће их сад бранити, који ће им помоћи, који ће одагнати  
не воле, да ме није заборавио?{S} Да ли ће се обрадовати кад се пробуди и спази ме крај постеље 
 је официр пропустио не знајући коју ли ће страну државу увредити ако и према њему поступи онак 
и.</p> <p>Неће знати и не би знали, али ће се наћи ко ће им казати.{S} Аустријанци уз војску ко 
им и рекли да у вароши и нема хлеба али ће се они постарати да добијем.{S} И одоше мирно, те ме 
ће истина остати онакажен и без ока али ће остати жив.</p> <p>Госпа затим измаче и пође да обил 
и...</p> <p>Још је два сата до зоре али ће и зора тешко успети да унесе светлости у мутну, јесе 
са запада најпре много тегоба имати али ће најзад смрвити змаја са истока.</p> <p>— Ја у све то 
атељем предосећа хоће ли бити борбе или ће се остати на обичноме пушкарању.</p> <p>Пушчана ватр 
историја.{S} Све, све је то пропало или ће пропасти, јер непријатељ који иде за нама, сажиже ка 
л можеш да седиш, Господару?</p> <p>Или ће га опоменути:</p> <p>— Пази, Господару, овде изривен 
зови сучељавали и кад буду кренули, они ће поћи <pb n="113" /> разним правцима, један доле Солу 
Они ће месецима патити и злопатити, они ће месецима лутати по снежним планинама, гоњени, убиван 
естолонаследник.{S} Они су војници, они ће с војском.{S} Влада је отишла — то значи нема више С 
шће за собом.</p> <p>— Ако нападну, они ће изненада, из заседе — рећи ће неко.</p> <p>— Зато па 
а тежак пут страдања и искушења.{S} Они ће месецима патити и злопатити, они ће месецима лутати  
бити одрешене руке према Грчкој, Бугари ће моћи да баце на нас два пута и по веће снаге од наши 
емо се вратити.</p> <p>— Дакле и власти ће да напуштају?</p> <p>— Од тренутка кад постану немоћ 
ом изгладнела.{S} Отуда из зграде изаћи ће какав господин, који је био код начелника или други  
 али опет кућа је ту, имање је ту, наћи ће се ко ће прихватити имање и кућу; али је наопако, мо 
љу, децу ће ми ваљда поштедети.{S} Наћи ће се можда међ њима неко који је и сам оставио децу ко 
н, после неколико сати путовања, избећи ће и мраз и глад и патње; они у колима која иду у Митро 
 руку, па показујући другом руком, рећи ће ми: „Видиш ли тамо, хеј тамо доле, ону реку што бела 
кад стигнемо у Ниш, издвојиће нас, рећи ће нам: „Дете, ко је брат Србин, нека стане у страну!“  
>— Прођи овамо, снахо, ту кисне! — рећи ће ми други глас из мрака.</p> <pb n="476" /> <p>И одис 
 Е баш мишљах овај пут неће ући! — рећи ће пошто нам је саопштио свој разговор са војником.</p> 
 ће у планину.</p> <p>— Не тако! — рећи ће друга сенка — Боље ће бити да вас пет шест који имат 
/p> <p>— Изгладнело па битисало! — рећи ће један из гомиле.</p> <p>— А можда га и терет убио! — 
им сазнањима — још не значи рат! — рећи ће дипломата из административног одељења упитан о бугар 
p> <p>— Морамо се узети у памет! — рећи ће неко.</p> <p>— Дабоме! — додаје онај што је поставио 
имо му.</p> <p>— Их, благо њему! — рећи ће један.</p> <p>— И на тебе ће доћи ред! — додаје друг 
p>— Ко ће доживети да је ископа? — рећи ће опет један од њих — Ми, или они што иду за нама?</p> 
е ход друмом.</p> <p>— Неко иде? — рећи ће један у мраку.</p> <p>— Омалила киша па ваљда кренул 
Постоји само једно важно питање? — рећи ће помоћник командантов.</p> <p>— Које? — запита Престо 
е, хоћете ли и ви стићи у Солун? — рећи ће један од оних скопљанаца, који већ од недељу дана на 
губити кад је већ све изгубљено? — рећи ће војвода Мишић.</p> <p>— Има је има! — шапће војвода  
ра не ухвати на домашају граната — рећи ће други.</p> <p>Један од ових изађе на врата и чусмо г 
ели: „Петров!“ „Е, кад је Петров — рећи ће господин попа — треба да га благословим.{S} Посветил 
адну, они ће изненада, из заседе — рећи ће неко.</p> <p>— Зато пазите.{S} Поље је равно ал’ опе 
p> <pb n="688" /> <p>— Море људи — рећи ће трећи — да побацамо пушке.{S} Ако нас Аустријанци ов 
<p>— Ја ћу вам казати шта је ово — рећи ће онај што је код прве лешине испитивао тело и утврдио 
жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном свога чуна валове који му ометају пут и до 
жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном чуна свога валове који му ометају пут и до 
 других?{S} Један од тих најзад пресећи ће ипак дугу паузу размишљања и тишине.</p> <p>— Решава 
 те познаду, обесиће те а овако, затећи ће те као заробљеника...</p> <p>— Знам, али... узех ја  
лазили, а што се више вече ближи, наићи ће све веће гомиле оних што су на друму далеко за нама  
нији, проћи ће крај мене и отићи, отићи ће тамо у живот, у борбу...!</p> <p>Ни речи му нисам од 
ћ да стигне.</p> <p>— Да чуо сам, стићи ће! — одговори официр немарно, не придајућим томе велик 
у ометају пут и доспеће, приспеће, доћи ће...</p> <p>Сањао сам и сањам увек још како плови њего 
метају пут и доспеће он, приспеће, доћи ће...</p> <p>Седамнаест пуних година верује она у његов 
којима је негда чедност ходила.{S} Доћи ће последње време, те они који умиру благосиљаће милост 
ане, на чија ће врата закуцати.{S} Доћи ће и њено пролеће и доћи ће њено лето, доста је она зим 
када је и на крсту био разапет.{S} Доћи ће, каже, и наш васкрс, али га морамо трпљењем откупити 
— Ал ако дође непријатељ?</p> <p>— Доћи ће, ал што ће, шта може?{S} Освојиће вароши и села и по 
уцати.{S} Доћи ће и њено пролеће и доћи ће њено лето, доста је она зима и јесени претурила прек 
 умор, који нас је већ претукао, помоћи ће да савладамо и заборавимо сваку неугодност.</p> <p>П 
.</p> <p>— Где је гробље?</p> <p>— Поћи ће један од мојих људи да понесе ово дете, па пођите и  
огледа врло удаљено.{S} Тим друмом поћи ће мало час велике поворке изгнанога народа, које ће са 
 се; то је само грозница од ране, проћи ће то! — тешили су ме они исти и истим оним гласом као  
х другова, који су били срећнији, проћи ће крај мене и отићи, отићи ће тамо у живот, у борбу... 
и полако кроз Косовске мочари.{S} Проћи ће он кроз тај тужни шпалир избеглога народа, поздравље 
они доминирају и онда доле у пољу, наши ће примити одлучну битку.</p> <p>Сви одмахнуше главом и 
бар два три степена изнад нуле.{S} Овај ће рат бар донети и тај добар резултат, што ће открити, 
н мрзовољан глас.</p> <p>— Рекох — онај ће први — прошли пут знаш, били смо сами, сами испустис 
одлучнија битка овога рата, битка којој ће бити задаћа да скрха дефинитивно Аустрију и тим слом 
у ову ужасну, ову студену ноћ, на којој ће и стока од мраза липсавати.</p> </div> <pb n="318" / 
два три пут и положи на даску, на којој ће Краљ сести.</p> <p>Ађутант на својим снажним плећима 
 и да је можда то баш та ватра на којој ће га пећи.{S} Немачке су старешине нарочито сугерирале 
ве што казује и доспела до куће у којој ће се заклонити од кише и спасти страха.{S} Мало затим  
ек почеле и они што се боре и гину, тек ће се борити и гинути.{S} Непријатељ је већ пребродио С 
глади и студи на снежним планинама; док ће они већ на првоме кораку, и ако и сами оптерећени бр 
леба, без заштите и без потпоре.{S} Док ће се они први грејати на сунцу, на топлим морским обал 
енити; насиље ће правду казивати; порок ће се врлином звати а срам ће високо узнети главу и ход 
али енглеско-француски пукови...{S} Пук ће бити упућен на источну границу, што има да значи да  
 ће плакати на туђим гробовима.{S} Краљ ће краљевати без круне.{S} Ноћ ће дуго трајати, врло ду 
 око којих ће пробдити ноћ.</p> <p>Краљ ће стићи доцније и неће наћи места за себе.{S} Када му  
ивати; порок ће се врлином звати а срам ће високо узнети главу и ходити стазама, којима је негд 
лицама, повукла се некуда.{S} Где — сам ће је Бог знати!{S} Спавало се по ћепенцима, по дућаним 
 сад био крај.{S} Али он вели, на Овчем ће се Пољу тући одлучна битка.{S} Е па дедер, не уби га 
у поставим.</p> <p>— Шта мислите, којим ће се редом развијати сад догађаји?</p> <p>— Велика офа 
ње и да најогорченије бране друм, којим ће непријатељ наступати.{S} Нареди још и чешћу паљбу, к 
ћу опет крај онога великога друма којим ће будућност кретати и предаћу се лаганој смрти, на кој 
ојој сам ја становао, ван пута је којим ће војска проћи, с тога сам доцкан у ноћ кренуо са фење 
н се не љути; ако је да се спрда, с њим ће се спрдати.{S} Не љути се, него све то прима и само  
мо донекле поћи скадарским путем, затим ће прегазити Дрим и отићи у Барбалушу а одатле у Љеш.{S 
="49" /> линијски француски пук а затим ће остали енглеско-француски пукови...{S} Пук ће бити у 
о си ти онај стари, одржаћеш се!“ С чим ће се и с ким одржати? — питао се капетан сам у себи —  
 ће с њом и грађанство упознати а којом ће наредбом позвати избеглице да одмах крећу на пут, ка 
идаше се и са осталих кућа улицом којом ће посљедња српска батерија проћи.{S} Капетан ободе коњ 
 Бојко.{S} Ако је коме до шале с Бојком ће се нашалити, он се не љути; ако је да се спрда, с њи 
Па и неће, видиш како је мутно, цео дан ће тако.{S} Него... што не пређеш овамо.{S} Ево има овд 
жно провеле ноћ у топлој соби.{S} Један ће посилни лупати на врата кад буде време да се буде, д 
 ли шта што подлеже трошарини.{S} Један ће се обесити о фењер од фијакера, други метнути ногу н 
и почеше се кришом договарати.{S} Један ће рећи ово, други оно а неки Радојица, добар газда и д 
ажем ја једаред баби: „Бабо сад у јесен ће и мене регрутовати те ћу бити аустријски војник!“ Ба 
 ће ми опростити.{S} Ја нисам крива, он ће ми опростити!</p> <p>Пошла сам за нашом војском и иш 
 горњем спрату начини места за њега, он ће одбити.</p> <p>— Нека их, нећу да узнемиравам жене и 
 сутра неће наставити пут за Скадар, он ће се сутра растати од војника, па је рад још мало с њи 
} Скоро ће ноћ па ће нам она помоћи; он ће ме одвести, одвешће ме међу Србе, међу браћу моју.</ 
<pb n="17" /> светиљку и чека га.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по немирноме мору 
рад још мало с њима да проговори.{S} Он ће сутра само донекле поћи скадарским путем, затим ће п 
љка коју сам уждио у души својој.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по узбурканоме мо 
ном имену толико неправде нанело.{S} Он ће смрћу својом показати, да Карађорђевићи не остављају 
аком светлошћу вере и наде.</p> <p>— Он ће доћи! — постало је њено вјерују, прве речи њене моли 
ига, утеха у данима невоље.</p> <p>— Он ће доћи! — биће јој последње речи на самртничкој постељ 
ни се од несреће.{S} Краљ те зове па он ће ми те и неговати, он и сачувати мајци!</p> <p>Мајке  
редлоге изнети председнику општине и он ће их примити и остварити.</p> <p>Није се имало кад одл 
} А кад га нађем, исповедићу му се и он ће ми опростити.{S} Ја нисам крива, он ће ми опростити! 
жно као из мехова, па кад диже главу он ће:</p> <p>— Кој све ратује?{S} Кажу многи цареви и кра 
сипа стазе којима ће он доћи.</p> <p>Он ће доћи, он је жив, он није погинуо!{S} Он је младост а 
 речи исписане на крстачи:</p> <p>— „Он ће доћи!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чему л 
к нисам измакао а сутра, видећемо какво ће нам јутро сванути.</p> <p>И Лазар нам рече да не лож 
 колима изгледа ми нешто познат.{S} Ово ће Бог и душа бити архива Врховне Команде.</p> <p>— Не  
 се војник — морам се огрејати.{S} Дрво ће опет да израсте, а ја не могу још једанпут.</p> <p>П 
да се погубе људи и жене и деца и много ће да плачу једно за друго.{S} Црн хлеб ће да замени бе 
а ти буде у помоћи!{S} Ја се надам брзо ће овај рат, још ви нећете ни из касарне изаћи а рат ће 
ђено село са том медаљом на грудима, ко ће тада са мном!{S} Кад изађем пред бабу а он ме пољуби 
де ми.{S} Је ли било чисто или није, ко ће то у мраку видети; тек ваљало је заменити ону прву к 
да одговара за ово?{S} Ајд, кажи ми, ко ће да одговара за ово?</p> <p>У том се осети неки покре 
есте ли нашли мајку?</p> <p>— Нисам, ко ће је наћи у овоме кијамету од народа.{S} Рекох да јој  
од нас) зубима изгризао јабучицу!{S} Ко ће да одговара за ово?{S} Ајд, кажи ми, ко ће да одгова 
у и у сахрањивању те Круне.</p> <p>— Ко ће доживети да је ископа? — рећи ће опет један од њих — 
, пуних очију суза рекла:</p> <p>— А ко ће мајку да брани?</p> <p>Младост, неоскрнављена живото 
ну болницу?{S} Где је то?</p> <p>— А ко ће га знати, зар их је мало.{S} Редом дуж железнице па  
у? — додаје опет гомила.</p> <p>— Па ко ће ослободити поробљену Србију, ако неће ове бабе? — до 
 кућа је ту, имање је ту, наћи ће се ко ће прихватити имање и кућу; али је наопако, мој брајко, 
 знати и не би знали, али ће се наћи ко ће им казати.{S} Аустријанци уз војску која окупира вар 
гомила тегли ка начелству, очекујући ко ће отуд изаћи.{S} Око 11 часова излази лист <title>„Срп 
одити свога детета, нека би несрећа ако ће га постићи, била далеко од материнских очију; болела 
 болнице, није него још нешто.{S} Свако ће се прво сетити себе па онда магацина и болница.</p>  
ом?{S} Како ће се пешке у планину, како ће се без хране путевима где нигде нема села, нигде кро 
 својом вером да утеши и друге.{S} Како ће сада кад више ни Он не верује?</p> <p>Да ли се Он мо 
ерем рану, нити да је превијем.{S} Како ће је јадниче преболети?</p> <p>Што је више зора осваја 
 и спази ме крај постеље своје?{S} Како ће примити све што му будем казала?{S} Како ћу, којим р 
до Призрена а шта са породицом?{S} Како ће се пешке у планину, како ће се без хране путевима гд 
тарачки кашаљ.{S} Настала је брига како ће даље, али је та брига мало трајала.</p> <p>— Могли б 
новић — изда наредбу и нађе начина како ће с њом и грађанство упознати а којом ће наредбом позв 
 није умео рећи куда ће а још мање како ће.{S} Ма којим се путем пошло, на сат, два и три од Пр 
рећи да му је во црко од мраза, те како ће сад даље са товарним колима а са једним волом; јада  
 него нека пуца у њих.{S} Видећете како ће тада променити мишљење.{S} Ето та нам помоћ од Европ 
ина невоља, које нас очекују?{S} И како ће ти људи слабе душе поднети те веће невоље, којима ће 
же командант да нас устави.{S} А и како ће, кад је цео наш пук отуд из Тамнаве, Поцерине, и Мач 
у њему забринуто се пита: где ће и како ће?{S} Остао је још једини слободан пут ка Тетову и све 
е тешку бригу и одлучи се што ће и како ће.</p> <p>То је било суморно вече.{S} Киша је зарана п 
ох, домаћини се забринули што ће и како ће, јер гласови озго из Јасенице, све црњи и гори.{S} С 
 рилска и маћедонска дивизија, али како ће им бити одрешене руке према Грчкој, Бугари ће моћи д 
отиву српскога режима и обећава му како ће му Бугари, једини пријатељи Турака на Балкану, донет 
к и Влауца удари у дахире да видиш како ће да игра швапски медвед!</p> <p>— Баћушка ће њему с л 
личину једне вере и једнога наука; тако ће ова прегршт земље садржати у себи сву величину једне 
редност.</p> <p>— Готово!</p> <p>— Тако ће и Београд, видићеш! — наставља Тома — Изгубиће га, п 
савести.</p> <p>— И кад би знао, колико ће то све да траје — наставља онај за мојим леђима, шап 
 а где смо ми, где је крај рату, колико ће их још тек погинути.{S} А распитајте код нас где су  
 их оставим саме?{S} Шта знам ја колико ће ово трајати; хоће ли имати шта да једу; хоће ли их п 
ко је невоља пре мене протекло и колико ће их још после мене протећи!</p> <p>— Ето, видите! вел 
.{S} Донде нису достизале гранате, тамо ће се спасти.{S} Где ћу донде с дететом у наручју а киш 
и.{S} Тамо чека већ ископана рака; тамо ће планути жандарске пушке и сручити тело у гроб, који  
ма породице да их донде одведе.{S} Тамо ће возом до Феризовића а оданде како Бог да.{S} И у том 
ких путева којима тутњи непогода — тамо ће нас можда мимоићи даље невоље.</p> <p>Ту, међу добри 
а, видиш како је све већа.</p> <p>— Оно ће бити већа ватра.</p> <p>— Онда је то можда логор?</p 
ли у Призрену уредиће се то.{S} Извесно ће се уредити.</p> <p>Када сам у томе тренутку покушао  
авска дивизија са тимочког фронта хитно ће кренути и од Врање, по цену највећих жртава, пробити 
ат није далеко.{S} Промислиће се, добро ће се промислити Бугари.</p> <p>Сутра дан је прошао воз 
мртви и онако смо искрвављени.{S} Скоро ће ноћ па ће нам она помоћи; он ће ме одвести, одвешће  
играчкама.</p> <p>Опет неко лупа.{S} То ће тако ваљда целу ноћ.</p> <p>— Ко је то? — пита онај  
 преко чела.</p> <pb n="620" /> <p>— То ће~бити!</p> <p>Чичица се загледа тамо, помно се заглед 
почети посао сам на своју руку.{S} И то ће бити доба које сања мајка, доба када ће он на своја  
<p>— То може! — додаје онај први — и то ће најпре бити!</p> <p>— Шта је да је, тек добро није!{ 
ци, добро, ајд лажи је.{S} Али сад, што ће нам то још и сад?{S} Зар није боље казати овоме свет 
ат бар донети и тај добар резултат, што ће открити, да је дипломатија <pb n="62" /> једна излиш 
 повукла све што се могло повући, а што ће се после у Призрену остављати а на даљим путовањима  
 јој страх гуши и сад грло од онога што ће казати, као што је гушио онога тренутка кад се ужас  
але.</p> <p>Како смо завидели онима што ће мало час, за онолико сати прелетети преко непролазни 
</p> <p>Ноћ осваја све дубље и, све што ће ујутру да рани, предаје се сну.{S} Краљ спи, влада с 
 „ова земља“ треба да се одужи тиме што ће им се дати један аутомобил.{S} И оне су га добиле; а 
дице, брине тешку бригу и одлучи се што ће и како ће.</p> <p>То је било суморно вече.{S} Киша ј 
ра, нема ни звона ни крстова... а и што ће; нек душа само оде у божје дворе а тело... ништа, пр 
ја и онако нисам више за живот; али што ће ми целу породицу намучити и искоренити, то ми је.</p 
/p> <p>Рекох, домаћини се забринули што ће и како ће, јер гласови озго из Јасенице, све црњи и  
ђе непријатељ?</p> <p>— Доћи ће, ал што ће, шта може?{S} Освојиће вароши и села и поља.{S} План 
еци да играју, овако не знам ни сам што ће ми — и он се саже да покупи ордене који су се запрет 
погледати, нико главе окренути, сем што ће гаврани слетати на његова ребра и, не чекајући да ис 
им и души роба твога Јована.{S} Као што ће из крви њихове, којом су богато натопили наша поља и 
 сваки прелазак.{S} Једино је жалио што ће Београд ужасно страдати, ако се бомбардовање настави 
ико често и великодушности.{S} Само што ће те себичност стално срести код људи, које сте задужи 
де се последње крваве борбе, пре но што ће још једном пропасти српска држава и српска круна уто 
.</p> <p>Последње те вечери, пре но што ће се <pb n="619" /> повући под кров да легне, Краљ је  
ам слутила.{S} Последњи пут, пре но што ће погинути, кад је био, испратила сам га тешке душе.{S 
дноме, последњему одморишту, пре но што ће почети да се гаси сунце, где смо од умора попадали к 
још јуче, на дванаест часова пре но што ће Бугарска загазити у рат противу Србије и Споразума — 
се родитељ растаје од детета пре но што ће ово покрити заклопац од мртвачкога сандука, полази.. 
ладом широке круне, залагали пре но што ће ускочити у стрмене и отиснути се равном Метохијом, д 
, кроз који се Бистрица ломи пре но што ће сићи у Призрен, тамо где се поносно уздиже Дрвен-Гра 
 Прокупље само неколико сати пре но што ће непријатељ у њ ући.</p> <p>Затим се из Куршумлије сп 
d> <head>Лађа тоне</head> <p>Пре но што ће 1912. године букнути балкански рат, иза кога ће се ј 
 огласим смрт Србије!</p> <p>Пре но што ће се још генерали растати са <pb n="718" /> ове послед 
последњу искру вере.</p> <p>— У оно што ће доћи, у оно што мора доћи.{S} Не може једна овако ве 
вара приповедач. — Није био од оних што ће истрчати пред чету и викнути: „Замном те, браћо!“ Не 
аиграју мртвачку игру.</p> <p>— Ама зар ће истина, господине, они преко мора? — запитаће ме јед 
ју капи <pb n="14" /> свете водице, јер ће Новица, кад набере довољно, саградити себи чун, купи 
, треба бити што раније на станици, јер ће навала бити ужасна па се треба борити за места у воз 
мене и посаветоваше ме да не седим, јер ће детету бити горе.{S} Рекоше ми да журим у Ресник па  
p>— И пет, и пет фронтова, господо; јер ће Енглези тако исто искрцати на Дедеагачу.{S} Имају ве 
 мајку и праштају се од ње за навек јер ће је оставити ту, у јарку, а они морају даље, без ње.{ 
маглица.</p> <p>Избудио се град и данас ће очајно хитати да се спасава, јер поред панике коју ј 
 својој, загрљају материном.{S} И ноћас ће мајка да припали светиљку, јер ко зна не лута ли Нов 
још ви нећете ни из касарне изаћи а рат ће бити свршен.{S} Шта је Србија према једној царевини, 
/p> <p>— Зар си смео, дете моје? — опет ће брижна мајка.</p> <p>— А зашто?{S} Нико се није плаш 
ашу баш до дна и поћута подуже, па опет ће рећи: „Друкче сам ја мислио ал ето, видиш, не бива о 
</p> <p>— Вратићемо се!</p> <p>— И опет ће ово ваша земља да буде?</p> <p>— Наша, дабоме!</p> < 
 вероватно неће задржати у Призрену већ ће поћи овамо.{S} И онда на што цео тај покушај?</p> <p 
{S} Краљ ће краљевати без круне.{S} Ноћ ће дуго трајати, врло дуго и неће сванути све док три к 
ђу 8 и 9 часова, на јутреној кафи, коју ће телеграфиста који је дежурао ноћас, увратити да пије 
стао тамо а она не зна без њега на коју ће страну с децом; друга казује како је стару мајку ост 
 његово тело да откину парчад меса коју ће код прве ватре бацити на жар и јести га недопечено,  
 сам собом тријумфалну капију кроз коју ће воз проћи.{S} Тај мост и стубови који га носе, окити 
он и жена двадесет година кућили и коју ће сад за један сат растурити и разорити.</p> <p>— Да л 
лево крило иде одонуд, те на Овчем Пољу ће се тући одлучна битка.{S} Е, па дедер сад, не уби га 
ије на друм који води ка Липљану.{S} Њу ће он срести кад буде и сам кренуо, тамо на пољима косо 
а пре пет стотина година угасила.{S} Ту ће подићи нове куће, потражити нове среће, ородити се,  
и који нам је остао за одступање.{S} Ту ће се сручити цела Србија.{S} Бугари су већ у Качанику, 
Аустријанци се уставили код Крупња и ту ће као да нас чекају да се бране, па се морамо задржати 
 ватру на сред друма, на сред пута и ту ће крај ње пробдити ноћ али је велика гомила оних који  
она од зла времена, задржали су се и ту ће преноћити и многи међ нама, који наилазимо, придружу 
ти једним широким фронтом на север и ту ће се, у маџарским равницама повести највећа и најодлуч 
шта ми Бог да!{S} Ако мене закољу, децу ће ми ваљда поштедети.{S} Наћи ће се можда међ њима нек 
љеници живо утврђују положаје, са којих ће српска војска покушати још једном и последњи пут да  
е за својом кућом и породицом, од којих ће га малочас кратка пресуда прекога суда за увек одвој 
посматрали непозване госте, преко којих ће они ноћас морати да прескачу, тражећи сточни измет к 
 наноси дрва, те спрема ватре око којих ће пробдити ноћ.</p> <p>Краљ ће стићи доцније и неће на 
ожемо ми гинути овде колико хоћемо, њих ће то тешко ганути а како су кратковиди могли би и онда 
се, куповао коње, куповао самаре, ужад, ћебад и набављао све друге потребе.{S} Ваљало је кренут 
 пудер, чарапе, подвезице, кафа, четке, ћебад, огледала па чак и корсети.{S} Поједини артикли и 
и болничким папучама увијени у болничка ћебад, заробљеници одрпани и боси и избеглице - натовар 
пено да се креће.{S} Кочијаши поскидаше ћебад којима су огрнули коње, волујари повадише камење, 
главице вире увијене у мараме, шалове и ћебад а мајка, носећи још и одојче на руци, прати кола  
 преко кола разапели шаторска крила или ћебад те направили заклоне; трећи се прибрали уз какву  
њем и глађу, увијени у крпе и дроњке, у ћебад и шаторска крила, клонуло газе сметове и очајно п 
жене с децом, која су до сад, увијена у ћебад преко <pb n="683" /> главе, лежала у колима преда 
ћа, капија, дућана, магацина, увијени у ћебад, обамрли од зиме, модра лица и поднадулих, неиспа 
дити и четвртог брата онима што вире из ћебади а Србији и четвртог војника који ће, тамо у буду 
дечице, само им главице вире из влажних ћебади и мајка која ће за који дан у каквом јарку на пу 
аљеним фењером а коњи, покривени мокрим ћебадма, фрчу незадовољно и бије им из ноздрва бела маг 
о војник продаје шаторско крило, чизме, ћебе; други опет тамо заклао државнога вола, рашчеречио 
а прича ју је загрејала и она је бацила ћебе са главе и пребацила га преко слабих рамена а спус 
метнем што! — рече трећепозивац и скиде ћебе којим се био обавио, сави га два три пут и положи  
уступали су ми место крај ватре и своје ћебе.{S} Кад би настајала борба, сами су ме војници укл 
се један из <pb n="319" /> гомиле тражи ћебе које му је неко ноћас свуко с леђа; лута други и р 
о чиме можемо: избачено влажно сено или ћебе, шаторско крило, шта било, тек треба обезбедити да 
х је присвојио тај простор, разастирући ћебе на под и подмећући торбу тамо где ће положити глав 
да на друму срео промрзлу и понудио јој ћебе да обавије своје слабачко тело, онај поглед захвал 
журити!</p> <p>— Ево, ево, само још ово ћебе или... нека остане.{S} Јесу ли готова деца?{S} Чек 
са њим делио и постељу или управо једно ћебе, којим су се заједнички покривали.{S} Видео сам га 
али шта они могу понети, можда по једно ћебе, мало брашна и по једно дете на самару.{S} Шта ће  
едајући предасе и увијајући се понова у ћебе, које јој је било готово спало са рамена за време  
мајка са одојчетом на грудима увијена у ћебе и старица огрнута јорганом под којим дрхће.{S} Са  
 старац, седи испијен болесник увијен у ћебе, седи рањеник који је сам кренуо из болнице и ако  
а узнемири: поједини дигоше главу испод ћебета, други прогунђаше нешто а мене обли тежак стид.{ 
сам се над њим, покривала сам га понова ћебетом и ако је био покривен, и брисала сам му ознојен 
це још једном се понови.</p> <p>Огрнута ћебетом преко главе, што јој је изазвало нову дрхтавицу 
397" /> <p>Када се девојче разгреја под ћебетом, извуче мало главу и меким, промуклим гласом пр 
дана минуле крај мене, лежећи несан под ћебетом, подлегао сам навали читавога роја неодређених  
сиротињи.{S} Легла сам и покрила сам се ћебетом преко главе али нисам могла заспати.{S} Нисам в 
подметнуо мањерку под главу а покрио се ћебетом, које се натопило кишом.{S} И госпа у црнини об 
ен кренуо из постеље огрнут болесничким ћебетом, па отац који носи кућу на леђима и мајка која  
гледајући га како слатко спава покривен ћебетом и повијене половине главе завојем.{S} Од једне  
ојник, носећи неки тежак товар покривен ћебетом.</p> <p>— Тражим! — одговорих очајно уморан од  
едан, који је светиљком у руци и огрнут ћебетом, под којим је дотле спавао, посматрао пред врат 
е и сатима дреждала пред ћепенком једне ћевабџинице, не би ли дошла на ред да купи неколико коз 
ли дошла на ред да купи неколико козјих ћевапчета, које ће из једних старих новина, на сред при 
аре новине место тањира, вечерале козје ћевапчиће и проју.{S} Ако их вечерас то мимоиђе сутра н 
 и то ако буду успеле да се догурају до ћевапџијине тезге, буду на сред улице, држећи старе нов 
андрити, свештеници и калуђери у својим ћелијама предали дубокоме сну и мукла тишина свуда овла 
лили уља у кандила и повукли се у своје ћелије, пошто су дебелим кључем три пута окренули у црк 
 тражи, па осташе.{S} Кад виде народ да ћемо већ да напустимо станицу а он се слеже око вагона  
ем, које сам до малочас имао, уверим да ћемо овде остати, али ми падоше на памет речи онога офи 
ора ни доћи до битке на Багрдану, можда ћемо их раније скрхати.{S} Пре смо Београд бранили сами 
ву према Митровици, срешћемо њих и онда ћемо се опет скрхати а питање је хоћемо ли тада имати с 
о повлачити па на Битољ.{S} Овако, куда ћемо?{S} Идемо у Призрен, добро, па онда?...</p> <pb n= 
е у Крагујевац.</p> <p>— Па добро, куда ћемо? — пита он ађутанта кад је, притиснут разлозима и  
упорно настављају питања.</p> <p>— Куда ћемо путовати, тата?</p> <p>— Куда...? — одговори он гл 
 да путујемо, да идемо!</p> <p>— А куда ћемо, тата?</p> <p>А тата и не одговарајући, расејано л 
 могу бити у Ђаковици.</p> <p>— Па куда ћемо? — престрављено прошапуташе готово сви, поражени т 
ми напуштамо отаџбину; ми не знамо куда ћемо!...</p> <pb n="610" /> <p>— Не знамо богме! — дода 
, куда ћете?{S} И ми сами не знамо куда ћемо, нико од нас не зна!</p> <p>Она ми није одговорила 
абе душе поднети те веће невоље, којима ћемо поћи у сусрет?{S} О томе сам се питао, гледајући о 
иће и говорили су међу собом: „Шамарима ћемо их тући!“</p> <p>Када је код Рама први заробљеник  
н — Познајем ја Моравце!{S} За три дана ћемо се вратити у Скопље.</p> <p>Ма да, после разговора 
Има, у капели!{S} Има тамо још деце, па ћемо их све заједно опојати.</p> <p>Начелник се опет ок 
има повише места, а ту је и поњавче, па ћемо заједно.</p> <p>— Па да пређем!</p> <pb n="116" /> 
Сутра, ако Бог да, у зору биће борбе па ћемо се загрејати!“ Марширамо по десет, дванаест сати б 
Ако и не буде Србије, новина ће бити па ћемо се разрачунати!</p> <p>Обузе ме тешко осећање одвр 
оћеш, остави у нама само један живац па ћемо из њега опет да израстемо!</p> <p>Други један, кој 
и?</p> <p>— И да нису стигли, из Скадра ћемо моћи добити везе са савезничким владама.</p> <p>—  
— Доста и хвала, а сутра...{S} Па сутра ћемо ваљда даље?</p> <p>— Даље?{S} Где би даље?{S} Овде 
е је лежало на моме крилу.</p> <p>— Шта ћемо са овом мртвом децом? — упита га начелник.</p> <p> 
>— Па добро, мат са те стране.{S} А шта ћемо ако Бугари...</p> <p>Није ни дорекао а у проседог  
во! — одговори помоћник.</p> <p>— И шта ћемо онда с војском без материјала, без опреме, без мун 
амо о ситуацији пре но што одлучимо шта ћемо, затекли смо га бледа и узбуђена са телефонском сл 
.{S} Затим се као браћа договорисмо шта ћемо и како ћемо.{S} Седећемо ту у рову, ако ко наиђе п 
који корак, ено тамо се пење друм, отуд ћемо боље видети!</p> <p>Пођосмо и успесмо се нешто мал 
</p> <p>— Даље?{S} Где би даље?{S} Овде ћемо у Приштини сачекати крај.</p> <p>— Мислите нећемо  
а жена.</p> <p>— Понеси... немој.., где ћемо их?</p> <p>— А покривач за децу?</p> <p>— Понеси.. 
на пустим обалама јадранскога мора, где ћемо проводити беле ноћи и црне дане, чежњиво погледају 
штати се у мрачне и студене кланце, где ћемо као први хришћани бачени у арену, очекивати звери  
и дрека, псовка и свађа.</p> <p>Ту, где ћемо чекати читав сат док дођемо на ред да можемо узаћи 
гао све, све, ал не може.{S} Ко зна где ћемо... ко зна нећемо ли морати носити ствари на леђима 
 одакле смо јутрос кренули до места где ћемо ноћас заноћити.{S} Ти гласови чак иду разним путев 
ашли већ једно тихо и мирно острвце где ћемо се спокојно одати одмору и тузи, али — у тренутку  
 кишом, не знајући у ономе мраку ни где ћемо.{S} Стајало је тако хиљадама душа и сва запрега, с 
е неке ватре али то још није Липљан где ћемо доцкан у ноћ стићи, то је малено косовско село Чаг 
 на Бога! — додаде један од оних у чије ћемо село сутра ући.</p> <p>Поведосмо Бојка везана, али 
 парчета које покрива наша стопа и које ћемо, праштајући се од своје отаџбине, целивати и залит 
И ове планине, на које са пењемо и које ћемо залити крвљу својом, то су баш оне планине, које с 
 наше куће до изласка из вароши, одакле ћемо се затим косовским друмом упутити, путовали смо пу 
о сам један који ћемо прелити и на коме ћемо упалити свећу.{S} И тамо у селу, крај Мораве, где  
ај ње ћемо славити и преслављати, из ње ћемо одвајати мрвице и бацати их у гробове које будемо  
 прегршти земље палити кандило, крај ње ћемо славити и преслављати, из ње ћемо одвајати мрвице  
и.{S} Понудих јој да пређемо тамо, мање ћемо бити узнемиравани но на друму.{S} Пристаде и помог 
оју собом исказује отаџбина.{S} Крај те ћемо прегршти земље палити кандило, крај ње ћемо славит 
ђу тим гробовима изабрао сам један који ћемо прелити и на коме ћемо упалити свећу.{S} И тамо у  
а коју страну.{S} Једни говоре на руски ћемо фронт, други на француски а трећи веле на румунски 
 — А тек је први дан путовања; нашта ли ћемо наићи сутра, а нашта прекосутра?</p> <p>Мајор ћути 
и Срби морамо лити крв још једанпут али ћемо је лити сад за себе а не за другога; и чуо сам реч 
p> <p>— Дајте оружје нама грађанима, ми ћемо чувати варош! — рече неко и управи те речи дивизиј 
крова и, кад будемо с кровом готови, ми ћемо тек опазити да немамо темеље на којима ће се тај к 
 и рече:{S} Добро, жено, ти сад иди, ми ћемо свршити своје!</p> <p>Нашла сам зграду у којој је  
хтео рећи „благо њима!“</p> <p>— А и ми ћемо на море, је л’? — наставиће он разговор.</p> <p>—  
а већ мора бити пребачена у Медову и ми ћемо је тамо затећи.{S} Једина би брига била, како би с 
ници, бићемо деца без отаџбине.{S} Заћи ћемо у туђину, куцаћемо на туђа врата и просићемо сауче 
угом.</p> <p>— Ниси ни ти туђинац, наћи ћемо се и теби колико и себи.</p> <p>— Јесте, ал ви се  
је Врховна Команда.</p> <p>— Добро, ићи ћемо у Крагујевац!</p> <p>У Крагујевцу, чим се најпре в 
дмах пристао да иде пешке.</p> <p>— Ићи ћемо; кад могу жене и деца, могу и ја!</p> <p>Али је ст 
вала.{S} Лакше, лакше, не журимо, стићи ћемо!</p> <p>И стигли смо!...</p> <p>Кроз дубоке обале  
p>— Је л’ далеко Ресник?</p> <p>— Стићи ћемо до зоре.</p> <p>Ја нисам ни речи говорила.{S} Крен 
ове које будемо копали у туђини; на тој ћемо се прегршти земље клети, на њој заветовати, из ње  
 неће <pb n="729" /> утешити.{S} Горким ћемо сузама одбројавати дане изгнанства а дубоким болом 
какве патње стоје пред нама!{S} Па, ако ћемо да патимо ја и ти, зашто да пати ово јадниче.{S} М 
> <p>— Па не можемо, држати Београд ако ћемо на Багрдану да их чекамо! — додаје суво и скоро па 
е као браћа договорисмо шта ћемо и како ћемо.{S} Седећемо ту у рову, ако ко наиђе правићемо се  
е ово зао мраз!{S} Ја не знам и ми како ћемо, ја већ не могу даље!</p> <p>А ипак идемо.{S} А он 
ћи, о пословима кућевним, о начину како ћемо удесити живот кад се буде рат свршио и о свему оно 
цуза?</p> <p>— Дај Боже нека дођу, лако ћемо се вратити.</p> <p>— Дакле и власти ће да напуштај 
ети преко непролазних планина за колико ћемо ми дана прелазити тај мучан и тегобан пут.{S} Свак 
дни рекоше да бегамо ка Топчидеру, тамо ћемо моћи да се укрцамо у воз и потегосмо сви тамо.</p> 
трана и разорена држава српска.{S} Тамо ћемо и ми прогнаници са огњишта својих и из домова свој 
.</p> <p>— Па овако, на Ресник.{S} Тамо ћемо можда наћи воз.</p> <p>— Је л’ далеко Ресник?</p>  
 крај њих питомо месташце Уцињ.{S} Тамо ћемо, тамо потражити сунца, тамо одмора, тамо хлеба.{S} 
 упућује:</p> <p>— Живље, живље!{S} Ено ћемо доживети и ту бруку да артиљерија прави јуриш а ми 
дети ни сутра ни прекосутра овде.{S} То ћемо видети, или управо, ви ћете видети тек кад падне П 
и тишине.</p> <p>— Решавајте, људи, што ћемо!{S} Не може се стојати у месту, промрзосмо!</p> <p 
 оне сретне који неће патити као ми што ћемо.</p> <p>На аеропланима задрхташе мотори и вито се  
 и помилуј роба Твојега Јована, као што ћемо га и ми увек, у добру и у злу, помињати и сећањем  
е сунце мало више одскочило, пре но што ћемо из косовскога равништа ући у дубоки црнољевски кла 
да је пала ноћ, последња ноћ пре но што ћемо кренути у планине, настала је једна тужна свечанос 
нема је а ако се не успе, шта је то што ћемо изгубити кад је већ све изгубљено? — рећи ће војво 
n="730" /> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим ун 
бином!</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим ун 
арода.</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ћемо — ако преживимо ове тешке дане — причати својим ун 
 пољана, кроз коју беласа Ситница, коју ћемо мало час прећи преко камене ћуприје коју је Јашар- 
 доведемо непријатеља на Страцин.{S} Ту ћемо га тући! — веле они други који би још хтели да се  
ој пећини, склонићемо се од Турака и ту ћемо пробавити читавих шест недеља.</p> <p>Одмах смо се 
 лично ставити на чело моје војске и ту ћемо на Ситници сви изгинути!</p> <p>Сви ућуташе под ут 
својим улицама — вели, ослоњен на један ћепенак један омален човек са наочарима на носу и тешко 
ји, по оној туђарској традицији из доба ћепенака, збирају се комшије у тога и тога.{S} Прво рас 
гомилице избеглица до друге, од једнога ћепенка до другога, од прага до прага и од куће до куће 
чаршију, где се брзо и хитро разносе од ћепенка до ћепенка.</p> <p>Али како који дан ближе крај 
Команде прелетао је дуж главне улице од ћепенка до ћепенка, од дућана до дућана и од кафане до  
љанске чаршије и шапатом се разносио од ћепенка до ћепенка и од једног дућанског прага до друго 
е се брзо и хитро разносе од ћепенка до ћепенка.</p> <p>Али како који дан ближе крају септембра 
летао је дуж главне улице од ћепенка до ћепенка, од дућана до дућана и од кафане до кафане.{S}  
ије и шапатом се разносио од ћепенка до ћепенка и од једног дућанског прага до другог.</p> <p>П 
који су снагом рамена и руку продрли до ћепенка, разграбили количину коју је једна пекарница ка 
светлост из својих очију, осветљавајући ћепенке и гомилице војника и грађана који су под њима п 
у те лута кроз мрачне улице и лупа се о ћепенке и саплиће о камене прагове.</p> <p>Кроз ту таму 
вежи — очајно је и сатима дреждала пред ћепенком једне ћевабџинице, не би ли дошла на ред да ку 
рта под стрејом једнога дућана, пета на ћепенку турске кафанице, шеста на сред улице, седма опе 
унске акције, нацртао ми је писаљком на ћепенку правац бугарскога одступања и убедио ме да не ж 
пања.{S} Овде гомилица развила на туђем ћепенку мараму са јелом и руча, онде по неко усамљен, о 
вало се већ где се стигло; на дућанском ћепенку и под њим, у колима и под колима, по празним ду 
орило и на друмовима и крај ватара и на ћепенцима и под шаторима.</p> <p>Кад превали поноћ и се 
— сам ће је Бог знати!{S} Спавало се по ћепенцима, по дућанима, по аровима, под капијама, по тр 
ред на неког Лазара па се његова жена и ћер највише забринуле и шта све не претурисмо преко гла 
рију ових двеју Мица.{S} Прва од њих је ћерка неког бившег музиканта и у првим данима своје мла 
них топола, тамо је његова кућа, његова ћерчица која помаже мајци, његов Ранко, његов Бата.{S}  
 али не више за другога већ за себе.{S} Ћесар нас је слагао, вели, право је да сад и ми њега сл 
ладога Краља који ће да вас воле и кога ћете и ви волети.</p> <p>— Па где је он? — настављају д 
уштали са вером да је то привремено, да ћете се за који дан вратити, да ће стићи наша војска, к 
рошима које су освојене.{S} Овако, куда ћете?{S} И ми сами не знамо куда ћемо, нико од нас не з 
 најзад и њих саме питала гласно: „Куда ћете?“</p> <p>А кад су они прешли Бистрички мост и окре 
 ја на њу позовем.{S} Распитајте се, па ћете чути, колико је генералских синова у француској по 
еца.{S} Распитајте се код надлежних, па ћете се уверити...</p> <p>— О чему ћу се уверити?</p> < 
те кога, који познаје прилике у њих, па ћете чути да у њиховим бојним редовима гину и књижевниц 
S} Распитајте се мало; распитајте се па ћете чути, да су београдске кафеџије писари у штабовима 
 пролазили.</p> <p>— Препатили сте, шта ћете, сви смо препатили.{S} Сутра само потражите где го 
 па додаде:</p> <pb n="716" /> <p>— Шта ћете, има и привидних смрти!</p> <p>- Нико више није ни 
јноме часу провејава вера.</p> <p>— Шта ћете у Солун, по Богу брате, само да трошите новац? — у 
а начелник узе да ме теши:</p> <p>— Шта ћете, госпо, видите и сами како је.{S} Добро је кад се  
и искоренити, то ми је.</p> <p>— Па шта ћете?</p> <p>— Шта? — запита ме он и погледа — Чим чује 
о да би рекли; „И ми смо на улици а где ћете ви?“ У тим гомилицама под стрејама има их који са  
овде.{S} То ћемо видети, или управо, ви ћете видети тек кад падне Приштина — забобоња опет она  
ешим.</p> <p>— Опет ви... друго... наћи ћете се једно другом.</p> <p>— Ниси ни ти туђинац, наћи 
p> <p>— Е па ето, отидите тамо.{S} Лако ћете се вратити!</p> <p>Кад сам се растала од њега, раз 
них остављено непријатељу.</p> <p>— Што ћете, то је тако, тако мора бити.{S} У најтежим моменти 
е људе, већ су ту једну ноћ, пре но што ћете ви наићи, испред вас бегали неки људи који су се т 
> <p>— Шта сте могли више видети но што ћете и овде сутра видети.{S} Одступање народа и војске, 
а, те клонуло настављаш пут без наде да ћеш ма кад стићи тамо где си пошао.{S} Та бескрајност и 
/p> <p>— Умири се, можда ће доћи, можда ћеш га наћи!</p> <p>Таква утеха само дражи и несретна м 
капу — ал ево да се помогнемо.{S} Можда ћеш и ти мени помоћи кад год!</p> <p>— Благо теби, стар 
ана дечица запиташе га:</p> <p>— А куда ћеш ти?</p> <p>— Ја?{S} Тамо... где су отишли толики мо 
где хоћеш, зађи у који хоћеш сокачић па ћеш увек срести исту слику: људе дроњаве и у ритама, ум 
унак се расипа.{S} Под воз да легнеш па ћеш пре остати жив но у Топчидер да одеш.{S} Пошао сам  
и главу, као да би хтео рећи; „Аха, шта ћеш сада, ухватио сам те!“</p> <pb n="345" /> <p>Поп сл 
о, питало ме је:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?{S} Ја сам га разумела, узела сам његову ру 
е и даље питало:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?</p> <p>Почела сам све по реду да му казује 
— учини сусед — зар ја знам где.{S} Шта ћеш кад си војник па мораш.</p> <pb n="358" /> <p>— Е т 
да би ућуткао непријатеља.</p> <p>— Шта ћеш? — пита га капетан.</p> <p>— Да бијем! — одговара в 
Она носи у наручју одојче.</p> <p>— Шта ћеш ти мала? — пита је начелник.</p> <p>— Донела сам ов 
 тај левак — вели му Краљ.</p> <p>— Шта ћеш, Господару, пати и он као што сви патимо.</p> <p>Пу 
нисан је 1910. године!</p> <p>— Ама шта ћеш тамо, ево га Дебар!</p> <p>— Ђенерал Ратко Димитриј 
иси се никад од куће одвајао.{S} Ал шта ћеш, наредба је, мора се!</p> <pb n="389" /> <p>Мајкама 
па ми показао слику Краља Петра — његов ћеш ти војник бити!“ Он је ишао и у Београд, ишао је о  
ту је рђаво.</p> <p>— Немој, госпо, где ћеш сама? — рече ми један од њих.</p> <p>— Дан је већ,  
а овоме путу.{S} Пуно их је, на свакоме ћеш их кораку срести.{S} И како су све те слике разноли 
умире и зато ти ниси умро, ти живиш, ти ћеш доћи!...</p> <p>Зато се у мојој души и не гаси свет 
р ти ћеш доћи!</p> <p>Ја те чекам... ти ћеш доћи!</p> </div> <pb n="25" /> <div type="chapter"  
и ноћ вером и надом, и чекам те, јер ти ћеш доћи!</p> <p>Ја те чекам... ти ћеш доћи!</p> </div> 
ије и мислиш никад неће бити краја нити ћеш прећи тамо и ако те само неколико метара раздвајају 
 му кажеш ако си прави шахиста?{S} Рећи ћеш му да је будала, је ли?{S} Не зависи то, брате, од  
} Посветила ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“</p> <p>— Један п 
 „Посветила ти се, синко, десница којом ћеш, дај Боже, послужити Краљу Петру!“ И још много, мно 
посао свршио а он одмах одређивао: „Ово ћеш ти понети, а ово ти!“</p> <pb n="250" /> <p>Кад смо 
 онај — што, кад би све тако било, како ћеш ти сад да објасниш, ти не би путовао у Призрен, шег 
ју браћу у фронт послале.</p> <p>— Како ћеш дете, у свет сам?{S} Хоћеш се умети чувати, хоћеш с 
а са митровичког воза.</p> <p>— Па како ћеш?{S} Видиш како сипи киша, искиснуће деца до голе ду 
, синко, ни чему научити што ћеш и како ћеш.{S} Нека те Бог и твоје срце научи!“</p> <p>— После 
нако како хоћеш него како мораш.{S} Што ћеш!“ Па опет ућута а ћутим и ја, све чекам хоће ли још 
ли — тежак пут али ако се мора онда што ћеш.</p> <p>И онај што је питао Арнаутина и онај што је 
„Не умем те, синко, ни чему научити што ћеш и како ћеш.{S} Нека те Бог и твоје срце научи!“</p> 
су се смењивали носећи освећене и тешке ћивоте, које су пратили калуђери и свештеници са свећам 
хових гробница, где им је тврде металне ћивоте покривала дуга и мемљива прошлост; кренули су их 
захрђале шарке на тамничким вратима.{S} Ћивоти су се отворили и бледа светлост кандила обасјала 
ве, већ пет дана и пет ноћи леже њихови ћивоти, крај њих горе свеће и кандила а владике и архим 
патријаршиске.{S} То светле кандила над ћивотима српских владара и светаца Стевана Првовенчаног 
ртви буде — дебели су капци на металним ћивотима тешко зашкрипали, као захрђале шарке на тамнич 
га сувог кукуруза чија се зрна жуте као ћилибар.</p> <p>Приметих војнику који је са вола, којег 
 се на све стране, преноси свој иметак, ћилим, јоргане и сандучић, да склони код добрих људи, к 
трица као бели конац који прошива модар ћилим а овамо у врху, где она избија из кланца, на обал 
лево и десно, као огромни, прљави, жути ћилимови.{S} Још само китњасти ред високих јабланова, к 
становао, пространа је и застра српским ћилимовима са много породичних слика на зиду.{S} Из соб 
ала су се дечица по широкоме и дебеломе ћилиму простртоме по поду а баба Вилка, сретна међу уну 
нога вола, рашчеречио га, стао на један ћошак и сече секиром и продаје на оку, коју руком одмер 
се! — викнух баш ја главом, скривен иза ћошка.{S} Он престаде да пуца и спусти пушку.{S} Притрч 
 све стране, у свима улицама и на свима ћошковима.{S} Продају војници и продају избеглице све ш 
 да забележе.{S} Свет се на улицама, на ћошковима и пред дућанима, окупљао око оних, који гласн 
и — нећу ли и ја сутра овако, на каквом ћошку, метути капу преда се?</p> <pb n="586" /> <p>— Пр 
.{S} Отишла сам у начелство, уверена да ћу данас бити примљена.</p> <p>Војник пред вратима, ком 
а сам сама да имам нешто мало пара и да ћу изаћи да купим хлеб.{S} Онда су ми наредили да нигде 
српски војник.{S} И, ја вас уверавам да ћу је вршити и да нећу тражити да ме поштеде!</p> <p>Оп 
што пре да буде борба.{S} Осећао сам да ћу бити храбар и замишљао сам већ на грудима Обилићеву  
 тренутку.{S} Пођите напред са вером да ћу ја живети, јер морам живети, али не захтевајте од ме 
ешто тамо.{S} Све ми се казивало као да ћу га тамо наћи.</p> <p>Девојче се дугим казивањем умор 
шапћући:</p> <p>— Нисам никад слутио да ћу присуствовати погребу Краљевске Круне! — а на његови 
ко одметне од куће и ода се школи, онда ћу на Бати кућу, нек ми он буде домаћин.{S} Само ако Бо 
 децу и без новаца и без хране?{S} Куда ћу да ми је да знам?</p> <p>— Па тамо где и сви остали? 
 упутила низ улицу.{S} Нисам знала куда ћу, али сам пошла.{S} Дошла сам на велики камени мост к 
ам се вратио са Љум-Куле и не знам куда ћу, само зато што сам га послушао па седео четири дана  
н носи Мица Зуавка и Мица Сенегалка, ја ћу за Србију умети погинути и без тога ордена!</p> <p>Г 
опови говоре и до год они не занеме, ја ћу веровати у биће Србијино.</p> <p>— Ја ћу веровати и  
 чаршији изузетака и, кад их сазнам, ја ћу им одати признање.{S} Али дотле, прођите мислима кро 
 бити због свађе, ово је...</p> <p>— Ја ћу вам казати шта је ово — рећи ће онај што је код прве 
вито стиште пород на груди.</p> <p>— Ја ћу у планину, ево право овако! — показа један на оне та 
еклан, пушкаран или обешен.</p> <p>— Ја ћу своје све побити овде, пред вама, браћо, па ћу онда  
у веровати у биће Србијино.</p> <p>— Ја ћу веровати и после, кад и ти топови занеме! — одговори 
м јасним и свечаним гласом:</p> <p>— Ја ћу се лично ставити на чело моје војске и ту ћемо на Си 
огиње уметности: „На посао, на рад!“ ја ћу полумртав поверовати да се тај позив и мене тиче, на 
у и то је његова заслуга.</p> <p>— А ја ћу вам, видите, казати један обратан пример, који је са 
 нечујем да је издато такво наређење ја ћу безбрижно спавати.</p> <p>Тај разлог некако све убед 
ас је отерао?</p> <p>— То јесте, али ја ћу ићи за њим.{S} Ићи ћу овако непрестано.{S} Ко зна... 
сутра одох понова и нађох врата на која ћу закуцати.{S} Али ме г. пуковник није могао примити т 
убимо овако време, па чини ми се зубима ћу клати непријатеља кад сагледам своје село.</p> <p>—  
е све побити овде, пред вама, браћо, па ћу онда себе! — хукну један родитељ очајно.{S} Мајка де 
овац сам и без деце, дворим сам себе па ћу умети и вас подворити.{S} Они ме се окануше па одоше 
но.{S} Донде треба имати кола.{S} Сутра ћу рано поћи да тражим кола.</p> <p>Те ноћи мало је ко  
и треба вама отаџбина ваша, а ја... шта ћу вам ја?{S} Данас јесам, сутра нисам; ако нисам ја, б 
 на гробље, тамо сипа граната...{S} Шта ћу, куд ћу с њим?...{S} А наишло ово... туче граната, з 
и шта ћу с децом, четворо их је.{S} Шта ћу с њима?</p> <p>И збиља, страховито је било гледати к 
ам презимићемо овде, у Призрену.{S} Шта ћу сад са стварима?</p> <p>— Баци, брајко! — одговара м 
неш овде, у Пећи?</p> <p>— Овде?{S} Шта ћу овде?</p> <p>Тек кад сам га запитао за породицу њему 
/p> <p>— Па даље.</p> <p>— Даље?{S} Шта ћу даље?</p> <p>— Мислиш ваљда да останеш овде, у Пећи? 
 овако, нека су крај мене!</p> <p>— Шта ћу! — правда ми се други — мајка прешла шесет година, н 
 овакву или онакву одлуку.</p> <p>— Шта ћу — правдао ми се један познаник — премишљао сам свако 
како ћу њему на очи?{S} Нисам знала шта ћу, па ипак нисам имала шта друго.{S} Поћи ћу да га тра 
— кад ме спази у ходнику, запита ме шта ћу.{S} Одговорила сам да бих желела бити болничарка.{S} 
ожалити — вели очајно инжињер — али шта ћу с децом, четворо их је.{S} Шта ћу с њима?</p> <p>И з 
чју, не знајући где ћу и не знајући шта ћу.{S} Ишла сам кроз улице и застајала на угловима, сед 
вајка се један инжињер — ја не знам шта ћу?.{S} Довукао сам целу кућу довде, седам кола ствари. 
није умео наћи.</p> <p>— Ја не знам шта ћу? — вајка се један инжињер — ја не знам шта ћу?.{S} Д 
рављала их.</p> <p>— Но хвала Богу, сад ћу мирније спавати! — рече један, који је светиљком у р 
тина да се морамо склањати.{S} И од сад ћу да пуцам а нећу да се склањам никаквој колони.{S} Ка 
два три пута и заплака се, па оде. „Сад ћу ја!“ вели, па се изгуби.</p> <p>— И не дође? — пита  
ље, тамо сипа граната...{S} Шта ћу, куд ћу с њим?...{S} А наишло ово... туче граната, засипа ку 
разговор.</p> <p>— И ми!</p> <p>— А куд ћу ја несретник? — пита грцајући готово у сузама.</p> < 
 образ и облила је сузама.</p> <p>— Све ћу ти казати, све по реду.{S} Реци ми само како ти је,  
зале гранате, тамо ће се спасти.{S} Где ћу донде с дететом у наручју а киша му натопила хаљиниц 
 За мене значи то! — рече одлучно — Где ћу даље?{S} Нашу границу обележава дубока и плаха река, 
ај Чакор.{S} Ни вуци не иду тамо, а где ћу ја.{S} Предомислио сам се.</p> <p>Други је опет тако 
алим мртвацем у наручју, не знајући где ћу и не знајући шта ћу.{S} Ишла сам кроз улице и застај 
и, те <pb n="426" /> смо подједнаки, те ћу смети да му кажем:{S} Ето, и ти си унакажен, па те ј 
аути продају дуван отворено и јавно, те ћу моћи набавити за даље путовање.{S} Он сави цигарету, 
бо сад у јесен ће и мене регрутовати те ћу бити аустријски војник!“ Бабо се замисли, замисли се 
кав је био кад смо се растали.{S} Да ли ћу га волети тако исто као и пре, кад га будем видела о 
 да сам зашао у станични реон.{S} Да ли ћу ту бар, међ железничким вагонима, наћи какво парче д 
 не морам га ни видети, ни он мене, али ћу бити ту где је и он, бићемо под истим кровом.{S} Та  
пред очима, увек ми је пред очима, нити ћу икада да избришем ту слику из очију и из душе.{S} Ви 
ићи ћу на крај света, тражићу га и наћи ћу га.{S} А кад га нађем, исповедићу му се и он ће ми о 
гне, добро, склонићу се врло радо, лећи ћу чак на друм па нек ме прегази, само нек стигне за вр 
спавао.</p> <p>— А ниси се бојао — рећи ћу ономе крвавом несретнику, кога смо већ били стигли — 
шта друго.{S} Поћи ћу да га тражим, ићи ћу на крај света, тражићу га и наћи ћу га.{S} А кад га  
 То јесте, али ја ћу ићи за њим.{S} Ићи ћу овако непрестано.{S} Ко зна... може му затребати мој 
ородицу да одлази у неко село.{S} Отићи ћу сутра до њих.</p> <p>Ма да је било више разлога за б 
пргаво болесни господин.</p> <p>— Отићи ћу баш у дивизију да се распитам! — вели доктор — Ја не 
 па ипак нисам имала шта друго.{S} Поћи ћу да га тражим, ићи ћу на крај света, тражићу га и наћ 
замесићу блато материнским сузама и тим ћу им блатом замазати прљава чела!</p> <p>Ето, такво је 
ми их нико не може отети.</p> <p>— Радо ћу слушати, госпо, ако вас то не умара, ако вас то још  
 није далеко а Сава није широка, те ако ћу служити кога, боље онда свога србијанскога Краља да  
ам изговарао оне речи из заклетве, како ћу бити веран, ја сам се толико драо, чини ми се да се  
римити све што му будем казала?{S} Како ћу, којим речима да му кажем, како да почнем?</p> <p>Је 
разе.{S} Оно се расплака.</p> <p>— Како ћу да видим, како могу да видим...?</p> <p>— Чекај, ако 
 неопојаног и неожаљеног.</p> <p>— Како ћу, како да се растанем од њега и како да га сахраним о 
а, потпуно сама... једино он?{S} А како ћу њему на очи?{S} Нисам знала шта ћу, па ипак нисам им 
ило ми се као да још нисам спремна како ћу му казати, изгледало ми је да се нисам још прибрала. 
пска децо.{S} Грејте се, грејте, толико ћу још дисати док вас не загрејем!...</p> <p>Али није с 
иком главе на рамену остати неће а село ћу све у пламен и пепео.{S} Па шта је ово сад?“ Поп се  
и села и поља.{S} Планину не може, тамо ћу ја!</p> <p>Нисам му одговорио и он је ућутао.{S} Ишл 
хране па нек крећу даље!{S} Бога ми, то ћу да их замолим!</p> <p>Срео сам и једнога познатога п 
.</p> <pb n="383" /> <p>— Промрзла, што ћу! — одговара мајка а речи јој звоне болом.</p> <p>— Н 
највише осам година те једва памтим што ћу ви казивати, али ми је мајка доцније, кад сам одрасл 
{S} И, као год оно у Скопљу, пре но што ћу га напустити, тако и овде, одох до начелника и, као  
а настави:</p> <p>— Нисам знала на коју ћу страну, ишла сам за гомилом.{S} Једни рекоше да бега 
, па ћете се уверити...</p> <p>— О чему ћу се уверити?</p> <p>— Уверићете се да бегства није би 
ом већ и артиљерци свршише посао, те се ћуприја рашчисти.{S} Командир узјаха коња, узјахаше и в 
 по двоја и троја у реду, па се на сред ћуприје заглавила те сад не могу ни напред ни натраг.{S 
к напустиле све наше власти и да су обе ћуприје на Морави бачене у ваздух.{S} Непријатељ још ни 
главама, а ти очајно седиш с ове стране ћуприје и мислиш никад неће бити краја нити ћеш прећи т 
Једна батерија заустави се с оне стране ћуприје и артиљерци сјахаше с коња те почеше расточават 
е преко какве колебљиве и трошне дрвене ћуприје.{S} Мраз све више стеже, хладноћа просто реже а 
војници и батерија затутњи преко дрвене ћуприје па се упути призренском џадом а на рашћишћену ћ 
, коју ћемо мало час прећи преко камене ћуприје коју је Јашар-паша изградио каменом из цркава к 
ију.{S} Одмах је напустио бању и, преко Ћуприје и Јагодине, <pb n="281" /> отишао на Багрдан.{S 
о гомила која ипак стрпљиво чека.{S} На ћуприји, која премошћава речицу Неродимку, која двоји с 
расточавати кола што су се заглавила на ћуприји, да би себи отворили пут.{S} Изнеше најпре на р 
чан али ипак тужан.</p> <p>Сретох се на ћуприји са једним војником, који носи воду и он ми глав 
чио у блато.{S} А напред негде, тамо на ћуприји, при излазу из приштинске чаршије, загушило и н 
 а он узе да се провлачи кроз гомилу на ћуприји, не би ли дошао до командира који му је био поз 
/> отишао на Багрдан.{S} У борбама пред Ћупријом и Јагодином био је једнако на положајима а ноћ 
а положајима а ноћивао је у вагонима на ћупријској станици, коју су засипали непријатељи бомбам 
 бити од сахране, мораш ићи у Јагодину, Ћуприју, Параћин, Ниш!{S} Што даље, само што даље!{S} К 
ки теснац и иде од Пожаревца правцем на Ћуприју.{S} Одмах је напустио бању и, преко Ћуприје и Ј 
ао је једна кола прескакати, морао је и ћуприју објахати те ићи њеном спољном страном три или ч 
азила с фронта и — ако мора и она прећи ћуприју, значи да иде пут Призрена.{S} Сви се очас збун 
упути призренском џадом а на рашћишћену ћуприју покуља маса, која је очекивала с ове стране и к 
већа а за њим други носећи тешке алате, ћускију, ашов и длето.{S} Пуковници се дигоше са стола  
ку везу бугарске војске која оперише од Ћустендила и Криве Паланке и оне војске која је у Овче  
е, извлачећи тешко стопале из блата.{S} Ћутала је оборена погледа и ја је нисам узнемиравао раз 
но оивичену мараму и убриса очи.</p> <p>Ћутала је дуго а затим одједном сама настави:</p> <p>—  
ужи руке и отвори оно једно око.</p> <p>Ћутала сам и гледала га и он ме гледао и ни речи није п 
но иза ње је Србија“.{S} Дуго смо после ћутали и гледали тамо, оне плаве и модре планине, гледа 
е ране.</p> <p>Дуго смо ишли и дуго смо ћутали.{S} Најзад, доста неодважно и више шапћући запит 
е, било их је који су склоњени у страну ћутали као заливени и чак не дизали главе да чују разго 
разлозима.{S} На против, после подужега ћутања он одлучно, готово тврдоглаво, рече:</p> <p>— Ја 
дубоко у своје лежиште.{S} После дугога ћутања и уживања у утиску који је произвео, проседи гос 
, господине! — додаде опет после дугога ћутања, па после извесног времена поче да ми казује о с 
кој војсци, после неколико дана мучнога ћутања, била је: да се један зуавски пук, у повратку са 
ћутасмо и замислисмо се.{S} После дужег ћутања запитах га:</p> <p>— А шта мислиш, је л’ се убио 
у пепео са цигарете или да је угасе.{S} Ћутање, које то прати, даје о ој слици пуну тајанствено 
вде у сред планине?</p> <p>Опет настаде ћутање, дубоко ћутање и тешке мисли са којима се свако  
дан крај другога.{S} Најзад да прекинем ћутање, које је младићу дало прилике да настави мислити 
путем страдања.</p> <p>Да прекинем дуго ћутање ја га упитах у којој је јединици служио.</p> <p> 
ине?</p> <p>Опет настаде ћутање, дубоко ћутање и тешке мисли са којима се свако борио.{S} Из ти 
с.{S} Настаде једна дуга тишина и мукло ћутање.{S} Свесни да је већ наступио тежак, суморан, бо 
да ми да сте били и болесни? — прекидох ћутање.</p> <p>— Лежала сам тифус!</p> <p>— Одавна?</p> 
а исказује: уздахом или сузом или немим ћутањем, које је кадро и највећи бол да изрази.{S} Ено  
.</p> <p>То доба сачекало се у потпуном ћутању, као оно кад се очекује последњи издисај некога  
ини а ја сам, потресен њеним казивањем, ћутао оборене главе, нехотећи ни погледом да је узнемир 
о! — додаде старац и заћута.{S} Дуго је ћутао.{S} Затим опет диже главу и настави. — Где ће и д 
з које је био изагнан.{S} И професор је ћутао извесно време па онда додаде, више као размишљају 
су смели омести догађаји?</p> <p>Ја сам ћутао, али је он живо, као отворена књига, казивао свој 
су лежали, јечали и стењали, он је само ћутао и гризао усне.{S} Ја бих седао обично на крај њег 
 говорити и чинило ми се да је нарочито ћутао.{S} Али оно његово око, које ме је тако оштро гле 
ограду.</p> <p>— Ћути, ал не сме и даље ћутати!{S} Она је присвојила себи част, да се последњи  
епријатељ кукавички завукао.{S} Мора се ћутати, мора се трпети, мора се скрштених руку стајати  
е су целе ноћи кисле на станици, морају ћутати пред силом.</p> <p>Видео сам једну грубу и ружну 
јући ни сами шта их је сабрало; стоје и ћуте, упорно ћуте и само погледима прате појаве и погле 
{S} Има и гомилица које су се сабрале и ћуте.{S} Стоји пет шест људи у круг, не знајући ни сами 
стила Косово.{S} Стоје сабране и даље и ћуте забринуто.{S} Људи се питају међу собом погледима, 
м падају међу наше и косе а наши трпе и ћуте и — размишљају.</p> <p>Најзад капетан плану.</p> < 
шта их је сабрало; стоје и ћуте, упорно ћуте и само погледима прате појаве и погледима <pb n="1 
 и повлаче се ка Слатини.{S} Топови још ћуте, јер су на друму у маршевом поретку, очекујући нар 
.{S} Ћутећи смо се здравили међу собом, ћутећи смо заузимали места у малим одајама начелниковим 
забринута лица, сви суморна погледа.{S} Ћутећи смо се здравили међу собом, ћутећи смо заузимали 
причу тамо где је прекинула, али се она ћутећи загледа предасе и поче у блату бирати место где  
бе се воде негде у близини и гомила иде ћутећи, погнуте главе, као ред осуђених којима је већ с 
p>Млади сликар ишао је крај мене такође ћутећи.{S} Осетио је да ми је довољно било и да ми је д 
ретом, примио је благодарно и пратио ме ћутећи као да би да ме не узнемири у мојим тешким мисли 
ах ја боно сам себи.</p> <p>Мало час се ћутећи растадосмо.{S} Он се изгуби у мраку а ја се врат 
ини потпуковник и замисли се дубоко, те ћутећи настависмо шетњу.{S} На један мах он застаде, па 
речју узнемири.{S} Секретар се вратио и ћутећи сео на своје место.</p> <p>— Не спава још? — упи 
 у телу.</p> <p>Свако је од нас корачао ћутећи као што се у смрт корача.{S} Свако је извесно ва 
<p>Затим смо наставили пут ћутећи, дуго ћутећи.{S} Бацио сам по где кад поглед на њу и видео је 
, те се једно другом придружујемо онако ћутећи, и не здрависмо се.</p> <p>Пред црквом је било с 
вим друмовима не сме заноћити.{S} Идемо ћутећи и оборене главе од глади и умора.{S} Кад настане 
трављене жене сабиле се у гомиле и немо ћутећи, погледају се и ослухују.{S} И пролазници застај 
, савио је котур, метнуо у торбу те смо ћутећи кренули ка извору.{S} Он ми је захватио воду у м 
или и примакли се зори.{S} Попушили смо ћутећи још по једну цигарету.{S} Млади се поднаредник и 
 ме коснуле његове речи.{S} Кренули смо ћутећи и избегавајући да нам се погледи сретну.</p> <p> 
ерећен годинама а ја болом.{S} Ишли смо ћутећи.{S} У једном тренутку, кад осети да ја грцам, ст 
ори она.</p> <p>Затим смо наставили пут ћутећи, дуго ћутећи.{S} Бацио сам по где кад поглед на  
и таквим разговорима и наставио сам пут ћутећи.</p> <pb n="334" /> <p>Млади сликар ишао је крај 
дљиво и поуздано.</p> <p>Настависмо пут ћутећи.{S} Дан је већ почео лагано да се гаси а вечерњи 
ду на прсте, да шапћу међу собом или да ћутећки и споразумевајући се погледом врше послове.{S}  
студену нелагодност у души.{S} Ишли смо ћутећки, док <pb n="123" /> се гомилици нашој не придру 
ио! — понови он још једном и настависмо ћутећки да корачамо један крај другога.{S} Најзад да пр 
о и војује и вуче и гладује и гине па — ћути и трпи.{S} Види, мора се тако.{S} Нема се где, па  
 остало у освојеноме Београду.</p> <p>— Ћути, ал не сме и даље ћутати!{S} Она је присвојила себ 
лицу да би је обишли.</p> <p>— Румунија ћути! — одговара му мрзовољно једна београдска избеглиц 
 Види, мора се тако.{S} Нема се где, па ћути и трпи.{S} Их, што сам имао вочића, мог рођеног во 
 слике, као сени.{S} Нико не збори, све ћути и само се кроз ноћну тишину чује како шкрипе волов 
и ако му је рана још недолечена.{S} Све ћути и предало се бризи својој и нагло се унапред, не б 
 од пожара.</p> <p>Везани војник и даље ћути, гризе усне, прелази погледом по свима око ватре,  
и. „Јесте, јесте, — шапће старица — али ћути, да нас ко не чује да се радујемо.{S} Вуци су још  
!</p> <p>— Па зашто си бегао?</p> <p>Он ћути, упорно ћути и гледа тупо и немо а две му се крупн 
:{S} Шта учини, море?</p> <p>Бојко само ћути, дахће од умора, на слепоочници му бију модре жиле 
 зашто си бегао?</p> <p>Он ћути, упорно ћути и гледа тупо и немо а две му се крупне сузе врте у 
сутра, а нашта прекосутра?</p> <p>Мајор ћути, не обзире се и корача даље.</p> <p>— Ово је право 
шко, наше је!</p> <p>Везани војник опет ћути, те ни погледом више не прати разговоре.{S} Он их  
 што их је мало пре имао а батерија још ћути прикована на друму у маршевој колони, немајући ни  
ако мораш.{S} Што ћеш!“ Па опет ућута а ћутим и ја, све чекам хоће ли још што рећи.{S} Он испи  
ао звезда која је догорела пала с неба, у нама та појава изазва исто осећање као у морнара, кој 
етовања — последња саветовања.{S} Соба, у којој је становао, пространа је и застра српским ћили 
ње ко из кошнице.{S} Мени чак она соба, у којој сам била, није ни личила на канцеларију, пре ми 
 синоћна војска а београђани да је ова, у низу њихових славних бораба, можда последња.{S} Њихов 
м тим, поникла трава и проклијала зова, у његове се жљебове нанео муљ и освојила маховина; у ду 
е мисао морала одвести у царство снова, у царство бајака, јер на његовим се уснама појави разву 
мије био је смештен у кући некога бега, у једној од кривудавих и тесних улица пећских.{S} То је 
кренули смо у онај вртлог кише и снега, у страховиту мећаву, у бесну олујину која је помамно ви 
опскога друштва?</p> <p>— Ко би забога, у овако великим догађајима, који се тако нагло развијај 
ђутант штаба.{S} На спрату изнад овога, у соби која је управо над овом, станује командант Прве  
 оних који су у пламену изгубили свога, у другоме беда оних који су изнели само главу и крпе на 
ли нечега општега, нечега заједничкога, у свима овим катастрофама српскога народа?</p> <p>— Ипа 
е се, а Бојко вели: „Сутра, ако Бог да, у зору биће борбе па ћемо се загрејати!“ Марширамо по д 
ња са фронтова и са других страна и да, у споразуму са Врховном Командом, донесе и последње одл 
лицином оружаних младића, пошао сам да, у име одбора који је управљао овом организацијом, обиђе 
ка пуном, снажном светлошћу.{S} Некада, у бајкама које сам слушао у зимске ноћи крај бабина кол 
ине.{S} Патријаршија из које је некада, у далекој прошлости, никла српска вера, једини је ноћас 
Крушевцу и на Рашкој.{S} Тада је влада, у споразуму са Врховном Командом, донела одлуку; ако се 
је очи.{S} Када <pb n="443" /> се сада, у ноћи, појавила у дворишту, обвијена црнином, изгледал 
ноћу збирале вештице и недузи.{S} Тада, у топлој соби, седећи на крилу материном, која би ми то 
{S} Изгледа као сен жене која је негда, у древно доба, била узидана у сводове овога старога мос 
 Јер, ви не можете претпоставити да ја, у овим годинама, нисам у овај рат пошао са одушевљењем  
д капијама, по тремовима испред џамија, у колима и под колима.{S} Ватре је било доста, јер се н 
S} Прођосмо крај неколико празних рака, у којима се набрала вода од кише а избачена земља <pb n 
иштину, па бегали у подножје Копаоника, у Куршумлију, Брус и Александровац, тако да су се тим д 
ма.</p> <p>— Ово је читав план, клопка, у коју су упали Немци.{S} Наша је улога да њих а са њим 
ужност да не ремете свечаност тренутка, у коме се у очевој души буди понова туга, на догледу си 
а и не пита како си јој га ти опремила, у златне ковчеге јал у нестругане даске.</p> <p>Усахнул 
огу коме је немилост оцатом жеђ гасила, у чије су се груди копља заривала; ономе Богу који је к 
и, у стилу Луја XIV.{S} То су она кола, у која се прежу два пара бираних коња, окићених сребрни 
у килу тога ордења да је сручим у кола, у крило ненасите и одвратне сујете.</p> <p>Ноћ је већ у 
раде српској богословији.{S} Око стола, у углу, из којега лампа осветљава собу, седе два младол 
ало, бити прва топла реч коју сам чула, у тренутку када сам се осећала тако осамљена и тако пра 
била постављена код слатинскога гробља, у састав предходнице.{S} Пред подне стигли су већи оста 
 их по земљи.{S} Под њима влажна земља, у коју су се утисле стопале несретних мајака, које су о 
ће!“</p> <pb n="237" /> <p>За таљигама, у реду једно за другим, седморо државних муниционих кол 
 и псовке жандарма.{S} На тим зградама, у којима су надлештва, пуше се оџаци густим, црним димо 
вао сам у свима јавним манифестацијама, у свима родољубивим покретима.</p> <p>— Као да ће то он 
ута у животу говорио сам пред гомилама, у тренутцима свечаним и важним, у тренутцима задовољств 
не силне гробове што су остали за нама, у њима су деца ваша; видите ли ове снежне планине које  
де да се сместе ова деца?</p> <p>— Има, у капели!{S} Има тамо још деце, па ћемо их све заједно  
ара?{S} Друго је, ако збиља услова има, у том случају ево ја сам први који пристаје да прими св 
вајући се ипак изненађења на превојима, у толико пре што на овоме стрмоме путу не би могао са б 
{S} Све су то деца у годинама у којима, у душама испуњеним синовљом љубављу, тек почиње бујати  
 јединца.</p> <p>Понећемо те у недрима, у крајичку марамице о прегршти земље српске!{S} Понећем 
других разлога, под другим околностима, у другим приликама, али је ипак све, као оморина, као т 
овати неким хектографисаним табачићима, у којима се прича како Французи са југа снажно надиру а 
 селу више Уциња.{S} Ту, на сред друма, у некој зађевици, убише јој Турци Крајињани мужа и она  
е више мртвих и рањених.{S} Крај друма, у јарцима, по шљивацима, по врзинама.{S} Мртви покрили  
/p> <p>Она настави;</p> <p>— Тога дана, у среду, био је дан као и јуче суморан; сваки час је тр 
о затим још један.{S} Целога тога дана, у понедељак, чули су се тако с времена на време, топовс 
оне исте мисли које су пре годину дана, у часу кад их је исказао, изгледале немогуће, па ипак п 
ни одиста као отворена чељуст аждајина, у коју морам да бацим моје чедо јер је дошао на мене ре 
чима видела ситуација.{S} Поћи се мора, у то више нико није сумњао, али како и којим путем?</p> 
збацио му утробу па се он увуко унутра, у вола, и тако је проспавао.</p> <p>— А ниси се бојао — 
 некако светитељски.{S} Њена ми фигура, у томе часу, поче добијати нов облик; она поче у мојим  
бије и други телеграм, истога делегата, у коме саопштава радиотелеграм из Лијона, по коме Немач 
страни, у зграду на једна велика врата, у мрачну и велику просторију, која заузима цело приземљ 
аче и пође да обилази дуги низ кревета, у којима су рањеници лежали <pb n="425" /> и седели, ра 
и — после у воду.</p> <p>— То је штета, у воду може свако бити.{S} Зар вас нису могли поштедети 
е мрзи.</p> <pb n="387" /> <p>И одиста, у томе тренутку кад сам дигао главу, изгледало ми је да 
гледа <pb n="675" /> ти да изнад моста, у пламеном луку трепере речи: <foreign xml:lang="it">„L 
да куљају из начелства и оног сокачића, у најживљем разговору да се крећу улицом Краља Петра гд 
ендантуре, али није то, већ је то кућа, у правом смислу речи кућа госпође потпуковнице чије име 
је странаца више посматрања и саучешћа, у нашима мора бити више осећања и бола.{S} Ми смо подно 
осветли стазе и богазе мрачних кланаца, у које ће се сутра зором пробуђена Србија упутити.{S} П 
а села.{S} И где ће ми остати породица, у Пећи; тамо где ни у редовним приликама није човеку об 
асали фишеклију и људи препланула лица, у гунчету и чакширама.{S} Од јутрос је стигао из Велеса 
ција би била заједничка, свих јединица, у колико их имамо.{S} Шта је то што би обезбедило једин 
ње и јечи као да овај нови, свежи гроб, у који је сахрањена једна материнска љубав, и њему прич 
аш народ пре три стотине година у збег, у туђину; па ево сад се опет понавља то и са истога мес 
нога читавога народа који креће у збег, у планине, осветљава неком мистичном маглицом која, као 
в и ући у ту мећаву, у олујину, у снег, у кишу, ући у загрљај једнога беснога часа природиног и 
н је псујући настаљао посао.{S} Најзад, у једном тренутку сену жигица али се опет угаси док је  
ам објасни:</p> <p>— Обукао сам га сад, у Призрену, у болници.</p> <p>Прекинули смо даљи разгов 
водио је у туђину, у непознате крајеве, у неизвеност.{S} Отуда толика забринутост код бегунаца  
нствима, гледало се у карте, у дланове, у плећке и разговарало се са асталчетом.{S} Та веровања 
е погледу било пуно слутње и пуно туге, у њему се оцртавао дубок бол који срећеш код мајке која 
ла, па и ја.{S} Стајала сам код ограде, у страну, да ме не гура гомила.{S} Дође једна жена и за 
е налазе као избеглице недалеко одавде, у Краљеву и која, и не знајући да је он овде а слушајућ 
одобравање, он додаде:</p> <p>— А овде, у овој земљи, има много ваше крви, од бир-земана.</p> < 
.{S} Код куће ми је био ранитељ а овде, у рату, пријатељ.</p> <p>— Па где ти је?</p> <p>— Погод 
адар.</p> <p>Вече је било ведро и овде, у долини, није тако нагло освајала ноћ, као тамо међу с 
ли преко високих планина и стигли овде, у Пећ, да буду сведоци и последњега чина трагедије свог 
енос мртва тела да би се сахранио овде, у породичној гробници!</p> <p>Ове је речи официр изгово 
нос мртва тела да би се сахранило овде, у породичној гробници!“...</p> </div> <pb n="693" /> <d 
ствари.{S} Мислио сам презимићемо овде, у Призрену.{S} Шта ћу сад са стварима?</p> <p>— Баци, б 
</p> <p>— Мислиш ваљда да останеш овде, у Пећи?</p> <p>— Овде?{S} Шта ћу овде?</p> <p>Тек кад с 
сам га у пољској болници.</p> <p>— Где, у којој болници?</p> <p>— У пољској, у Лазаревцу.</p> < 
 редом и преклињући да их пусте ма где, у кровињару, у обор, у кокошињак, ма где, само да се мо 
ти опет дали пушку и повели ко зна где, у туђе земље и у туђу војску.{S} Не би могао ни здрав х 
одлучна би битка била можда овде негде, у долини Мораве.</p> <p>— Код Багрдана! — додаје трећи  
рке се на њима пуше пуне узавреле воде, у које ће се домало надробити суви хлебац те изгладнели 
мештене, на позорници, па и тада ме је, у пријатноме седишту, увек језа обузимала.{S} А сад ја  
немиравао разговором, уверен да јој је, у стању у коме је, тако исто тешко изговорити реч као и 
Капетана војводе Дукађинског.{S} Ту је, у једној пустој долиници, која се спушта до обала Дримо 
 Јадар, а Бојку срце нарасте.{S} Ту је, у својој земљи, познаје сваки камен, познаје сваки трн. 
адају обзири, заборавља се на положаје, у невољи се човек обраћа човеку.{S} Срећа је то, која р 
за Отаџбину.{S} Када сам му ја доцније, у својој материнској себичности, говорила да има и друг 
изао сам се о поноћи или још и доцније, у дубокој ноћи, и гледао чаробну мртву варош.{S} Ако је 
неке руске мисије и доктор, шеф мисије, у гломазним мужичким чизмама, улепљеним блатом више кол 
вањем и глађу, увијени у крпе и дроњке, у ћебад и шаторска крила, клонуло газе сметове и очајно 
ба је била од Команданта Ужичке војске, у њој му се наређује да одмах крене за Чачак и да гледа 
одводе, одводе у неке мистичне пределе, у царство без граница и без простора.{S} То је већ ваљд 
атерином погледу могло сакрити да доле, у дну Уциња, испод Бијеле Горе, где се већ варош губи,  
омила расте и буја и дере да сиђе доле, у долину, доле, одакле се осећа мирис крви.</p> <p>Гоми 
етку, неко испред мене рече да је доле, у селу, једна капија отворена, да је двориште пуно кола 
зрасте момчић, даде га тета Стане доле, у чаршију, не били јој олакшао терет и бригу.{S} Дете п 
о откинута и увела булка.{S} Мало даље, у једном углу, лежи млада жена грлећи чврсто рукама Ран 
ед враћао га је опет у оне светле дане, у дане славе.{S} И место те мисли да га исправе и освеж 
и продаје.{S} Продаје се на све стране, у свима улицама и на свима ћошковима.{S} Продају војниц 
г испарења и никад не провејане кафане, у којој се маса света гуши од јутра до мрака.{S} Ту офи 
дина, одржана је 9. новембра пре подне, у канцеларији команданта Врховне Команде.{S} За дугим с 
м обећао.{S} Затекао сам горе код мене, у оџаклији, лепо разгорео жар, те сам напунио мангал ка 
и војска и народ.{S} Крећемо у планине, у гудуре, у кршеве; крећемо у глад и у смрт!</p> <p>Пећ 
дмора, а дечицу пустила саму у планине, у патње, у глад.</p> <p>Деца су је сахранила.{S} Нису и 
ави, и дечија колица у углу иза фуруне, у којима су му сва деца редом уљуљкивана у прве снове и 
дечицу пустила саму у планине, у патње, у глад.</p> <p>Деца су је сахранила.{S} Нису имала свеш 
 доњој соби одушевљавало дотле се горе, у војводиној соби, израђивале хитне наредбе свима коман 
p> <p>— Имам — вели — две удате сестре, у добре куће.{S} Брат се поделио од мене кад ме оженио. 
 народ.{S} Крећемо у планине, у гудуре, у кршеве; крећемо у глад и у смрт!</p> <p>Пећемо се на  
ика и положаје непријатељске и тада се, у часу кад нико више није веровао у спас Србијин, родил 
итољ, који је још слободан и одакле се, у случају невоље, увек да за времена одступити ка Солун 
рећу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Разуме се, у последњем тренутку.{S} То може бити још и сутра.{S} С 
им широким фронтом на север и ту ће се, у маџарским равницама повести највећа и најодлучнија би 
 увек наметала мрзовољу.{S} Чини ми се, у животу га је држала још само дужност и оданост ослобо 
.{S} Али госпа диже главу и срећући се, у оној полусветлости, колику је гомила жара око себе ра 
 али је ево сад пред нама целе целцате, у грубој њеној стварности; ми смо је слутили, ми смо је 
 фронт послале.</p> <p>— Како ћеш дете, у свет сам?{S} Хоћеш се умети чувати, хоћеш се умети па 
 смело да се не води рачуна.{S} Видите, у нас треба да прођу по две и три деценије па да се пој 
о о пророчанствима, гледало се у карте, у дланове, у плећке и разговарало се са асталчетом.{S}  
ским кућама.{S} Све куће већ поседнуте, у сваком дворишту већ логори избеглица и њихове стоке,  
оптица се нагло спушта у своје лежиште, у крагну.{S} Он је избеглица из Београда и врло често о 
 отвори.{S} За капијом велико двориште, у које су већ поједини утерали кола.{S} Десно иза капиј 
p>На доњем спрату једне арнаутске куће, у којој сам ја са породицом нашао склониште, била је је 
арнаутским махалама да прођу крај куће, у којој је смештена прва армија, не би ли приметиле там 
, дочепаше изненадно те ајд у Винковце, у касарне.{S} Па још што је најгоре, рат са Србијом, са 
не и он ми шану: „Не пуцај, несрећниче, у ваздух; ено официра за нашим леђима са револвером у р 
влажна и кишна.{S} Пропустила сам јуче, у суботу, да одем на гробље па пођох данас, да запалим  
 сумњу.{S} Још ми се тамо, на дну душе, у дубоком неком куту, задржао један делић вере и он се  
из наше куће да се крећу бегунци.{S} И, у један мах, нас обухвати све страх.{S} Цело до подне п 
ника.</p> <p>— И да није дошло до крви, у Ђаковицу се више не би могло! — додаје друга сенка —  
рибирају се, удружују се да заједнички, у јатима, слете тамо одкуд долази мирис крви, као оно д 
и последњи разлог за мој живот.{S} Али, у његовој смрти има бар толико утехе — и ако је то једн 
озора.{S} Њу ми није газда уступио али, у оваквој невољи, неће ни он ваљда замерити што сам је  
степено осваја.</p> <p>Што ближе магли, у коју нас друм води, то се она све више разређује и на 
 и себи и мени и куцну се: „Ајде, вели, у здравље!{S} Па Бог нека ти буде у помоћи!{S} Ја се на 
злазе из вагона, шетају испред њих или, у малим гомилицама, воде тихе и поверљиве разговоре.{S} 
 сам чула да цокуле тропају по калдрми, у близини мојих врата, ја сам навирила на кључаницу и в 
>Из дворишта улази се, на левој страни, у зграду на једна велика врата, у мрачну и велику прост 
ке снове, после такве лектире.{S} Мени, у овоме часу, слика нашега слома потпуно личи на такву  
79" /> је нешто било и у овој позадини, у Скопљу.{S} Док је кљун лађе већ тонуо, овамо је још с 
у зидина цариградских.{S} Ту, у туђини, у Галипољу, савили су прогнаници себи нова гнезда, ту и 
ања.</p> <p>То су били дуги, бескрајни, у врсте постројени редови гладне деце.{S} Ишло их је че 
пски пет стотина година подржао у вери, у оној великој и узвишеној вери која се исказује у љуба 
ом помоћниковим седели су сви министри, у челу овога Престолонаследник а у дну сам помоћник ком 
Како четири?</p> <p>— Па зар неће Руси, у случају да нас Бугари нападну, искрцати за двадесет и 
аничном реком, та ће вера већ догорети, у колико је још има у мени.{S} Она трне у мојој души ве 
 она велика дворска кола за свечаности, у стилу Луја XIV.{S} То су она кола, у која се прежу дв 
рло вероватно.</p> <p>Све те околности, у моменту када пада Страцин а нагло се бега из Куманова 
искру вере.</p> <p>— У оно што ће доћи, у оно што мора доћи.{S} Не може једна овако велика борб 
 <p>Најзад, последње септембарске ноћи, у очи првога октобра, Бугарска је напала Србију на цело 
са својим штабом заноћио је у Јежевици, у сеоској школи, где је велики <pb n="198" /> део ноћи  
</p> <p>— Кад нисмо остали у Митровици, у Пазару, у Приштини — ману сумњиво главом шпедитер под 
 мајци!</p> <p>Гомила је била на улици, у згради још већа.{S} Тискало се и врило као у кошници; 
 првог сусрета, на скопљанској станици, у мени се почело будити неко побожно поштовање према ов 
 кораку, на свакој жељезничкој станици, у сваком селу, у свакој вароши.{S} Требали сте бити у Ђ 
е, у којој болници?</p> <p>— У пољској, у Лазаревцу.</p> <p>— Је л’ тамо и сад?</p> <p>— Не, не 
 устави у Крушевцу, Краљеву, на Рашкој, у Митровици, па кад је и ову морала напустити, пустила  
о ја да живим.{S} Хоћу ту, у последњој, у одлучној борби да погинем.{S} Немојте ме саветовати,  
 му је ваљда сад било и лакше.{S} Ипак, у једноме тренутку, он се побоја да цео овај разговор н 
летале.{S} Ипак настаде један тренутак, у току причања мога суседа, који ми привуче сву пажњу н 
јега Јована, као што ћемо га и ми увек, у добру и у злу, помињати и сећањем одужити се честиту  
под стражом, као србијански заробљеник, у ред са швабама и мађарима?{S} Зар ја да идем овим дру 
тања, била је: да се један зуавски пук, у повратку са Дарданела, искрцао у Солуну.</p> <p>— Да  
А овако?</p> <p>— Овако, рекао сам вам, у клопци смо.</p> <p>— И мислите да нам нема спаса?</p> 
ински поглед госпе у црнини у коме сам, у томе тренутку, срео погледе четрдесет хиљада српских  
у другом, иду трећем.</p> <p>— Ја идем, у име божје, колико сутра! — вели један.</p> <p>— Е, ре 
кола, да виде нема ли што под седиштем, у кошу, у џепу пролазниковом, нема <pb n="75" /> ли кој 
милама, у тренутцима свечаним и важним, у тренутцима задовољства и туге и, све оно узбуђење кој 
стигло; на дућанском ћепенку и под њим, у колима и под колима, по празним дућанима, шталама, шу 
{S} Мој син, који ће четири дана затим, у једном крвавом сукобу погинути, записује под 26. септ 
томобилу ђенерал Бају са својим штабом, у коме се већ налазио и један српски млађи официр, став 
, кад морам да спавам под ведрим небом, у сред кланца...{S} Зашто бих ја водио децу у сигурну п 
 то да ми каже.</p> <p>И овом приликом, у Призрену, кад смо се срели, жалио ми се на тога истог 
ешто, што неће добити.{S} Пред механом, у којој се већ ништа више не може добити, тако исто гом 
и г. пуковник строгим, војничким тоном, у коме није било ничега родитељскога, ничега нежнога. — 
вратио.{S} У кафаници одмах под мостом, у дну чаршије, где се редовно збира грчка колонијица ск 
аб прве армије“.</p> <p>Пред том кућом, у узаном сокаку, стоје неколико аутомобила, међу којима 
љен.{S} Шајкача му је била под пазухом, у левој је руци држао упаљену свећицу а десном се крсти 
ње и свађа; пред једном другом кућицом, у врх села, коју означава прљави бели барјачић са разли 
етињих чела.</p> <p>Он полете у подрум, у једну мрачну и тесну подземну избу и тамо нађе целу с 
 од којих први, овај што је већ укрцан, у 11 часова пре подне.{S} Око укрцанога воза је било ве 
е греје; чух да ми је и најстарији син, у борби код Великог Поповића, погинуо...</p> <p>Очекива 
а неки Радојица, добар газда и домаћин, у зао час рече: „Да се истурчимо, то нам је једина помо 
крепост!{S} Бол једнога народа је огањ, у коме се његова снага прекаљује.{S} Ви морате живети,  
ло нешто.{S} Потмула грмљавина и тутањ, у колико је допирао до нас, изгледао је час као кркљање 
греје и окрепи за даље напоре.{S} Лево, у долини, коју су осенчили пропланци, међу које се скри 
рвене бразде.{S} Та карта казује много, у овоме часу <pb n="569" /> све.{S} На њој је непоуздан 
г мојој породици и моме породу наменио, у Скопљу чух да ми је и последња моја нада, потпора мој 
d> <p>Прва зора.{S} Мраз мало попустио, у зраку као да лебди светао дан.{S} Ватре се на све стр 
о тога тренутка у Куршумлију.{S} Онако, у оном лаком капутићу, без опреме, без ичега, кренуо је 
ву, на Брегалници и на Церу.{S} Далеко, у доњој махали градској, већ залелека једна мајка; на ј 
 храну и пиће.</p> <p>Кад је вече пало, у штали је већ увелико буктала наша ватра и припремале  
тим једнога дана <pb n="645" /> у село, у наше ослобођено село са том медаљом на грудима, ко ће 
надвикују.</p> <p>Улазимо дубље у село, у све гушћу вреву и гомилу.{S} И ако је поноћ још је св 
блажити ругобу појаве.{S} Паде ми само, у томе тренутку, на памет да ми је да у овој гомили сре 
ли отуда одакле смо ми јутрос.{S} Тамо, у позадини, стигао је редове бегунаца какав рањеник са  
тила.{S} Све се повукло у куће да тамо, у кругу своје породице, брине тешку бригу и одлучи се ш 
<p>А ипак идемо.{S} А она ватрица тамо, у коју смо сви упрли погледе, бива све јаснија и јасниј 
д, једну композицију... остала је тамо, у Прагу.</p> <p>— Сиже?</p> <p>— Обнова, буђење, пролећ 
 Куршумлије? — и он показа главом тамо, у правцу рудникових огранака.</p> <p>— Отуда се не чују 
ст, залази мислима дубоко, дубоко тамо, у прва доба наше историје које се ту, на томе крајичку  
дан остарији војник.</p> <p>— Оно тамо, у дубини, што узноси врх, биће да је Тарабош а ова мања 
 знам шта је с њима.{S} Остали су тамо, у Београду, или су пошли... не знам.{S} Нисам смео да н 
у услугу.{S} Шаљем своју породицу тамо, у Приштину, па...</p> <p>— Како? — учини начелник косов 
љива нада уждила и пођи даље у незнано, у недогледно, у бескрајње море болова!...</p> <p>Па ипа 
ла и пођи даље у незнано, у недогледно, у бескрајње море болова!...</p> <p>Па ипак хвала Уцињу! 
у Србин командује: „Мирно, лево, десно, у ред, напред!“ па ти слатка она српска реч, и ја бих с 
воду: налази ли он да би било опортуно, у моменту кад Краљ и Врховна Команда напуштају земљу, у 
ње.{S} И то тумачење није било нетачно, у толико пре што је већ пукао глас да је пут за Дебар н 
о је очајно виши официр коме сам често, у оваквим приликама, одлазио да чујем мишљење једнога с 
опа, па вели: „Зашто вам је село пусто, у селу нема до само баба и деце; где су вам жене, где д 
момак носећи у руци малени ручни фењер, у коме је горела свећа а за њим други носећи тешке алат 
а их пусте ма где, у кровињару, у обор, у кокошињак, ма где, само да се могу склонити од кише.< 
</p> <p>Док се овде води тиши разговор, у колико се на друму и на ветру може тихо разговарати д 
> <p>— А Румунија? — узвикује професор, у гомилици која је застала пред једним дућаном и толико 
екиде ми младић реч — Оно вече код вас, у Приштини; примили сте нас на преноћиште.</p> <pb n="3 
рви сумрак, када смо далеко испред нас, у једној дубокој долини, опазили ватре те нам рекоше да 
нде.{S} Зар ви не видите да су код нас, у оваквим приликама, животи људи у рукама каквог полуоб 
="219" /> и плаче.{S} Паде ми не памет, у томе тренутку, некадањи Лазарев полазак из Крушевца н 
ај мене и отићи, отићи ће тамо у живот, у борбу...!</p> <p>Ни речи му нисам одговорио.{S} Дубок 
н тим мислима, он зађе даље у прошлост, у давну прошлост српску и поче се заустављати на свима  
 за живу главу.{S} Остала сам први пут, у Шапцу, па због тога и патим.{S} Због тога сам оваква! 
 вароши, тамо где слази вучитрнски пут, у кући где је некада био српски консулат те се на њој п 
ви и у колико сам је више сретао успут, у толико је више тај осећај растао у мени.{S} Увек ми с 
су обоје малаксавали, настајала би ноћ, у којој је она сањала Новицу.{S} Сањала га је; враћа се 
ам остао седам осам дана, све до синоћ, у оној великој болници где је била гимназија.{S} У болн 
 им је син?</p> <p>— У армијском штабу, у канцеларији, али знаш како је, мајка...</p> <p>— Знам 
ио.{S} Понудим оним грешницима ту собу, у којој се неће моћи ни загрејати, ни чиме покрити, нит 
је казивао о великим борбама на Дунаву, у којима је он рањен, о сили немачке артиљерије и о неч 
нути, напустити кров и ући у ту мећаву, у олујину, у снег, у кишу, ући у загрљај једнога бесног 
тлог кише и снега, у страховиту мећаву, у бесну олујину која је помамно витлала тога часа Косов 
е и погинуо.{S} Био је у трећем позиву, у шестом пуку, тај се пук тукао на Мишару, после је одс 
м прегршти земље, и данас у изгнанству, у тренутцима тешкога бола, капљу моје сузе!</p> <p>Наор 
ве у страху и очекивању.{S} Хвала Богу, у селу није било других зала до оно што убише Марка Пај 
гла одмах извршити.</p> <p>У томе возу, у коме ће се пуних месец дана затим решавати судбина чи 
пропусти посилни да уђем у канцеларију, у моме погледу, на мојим уснама, на моме челу, била је  
, о Видов-дану, водио ме бабо у Фрушку, у Раваницу. „Ајде, вели, да целиваш Цара Лазара!“ Еј, Б 
 и боно се насмешио.{S} У једноме углу, у мојој канцеларији, лежи згужвано платно, које је треб 
 па да се одлуче тек.{S} У једном углу, у тесној авлији начелства, објашњава један Скопљанац ко 
кој жељезничкој станици, у сваком селу, у свакој вароши.{S} Требали сте бити у Ђунису да видите 
путу.{S} Заноћила је са децом на друму, у сред планине, негде иза Лебана.{S} Дечица — повела их 
и, нашав се први пут у животу на друму, у планини, под ведрим небом.{S} И кад је дечицу хтео да 
рве снове и она стара кутија на орману, у којој су дечије играчке и оне старе књиге, које је он 
тности и узбуђен измакох опет у страну, у гомилу коју сам хтео избећи.{S} Лакше је ипак слушати 
/p> <p>— Обукао сам га сад, у Призрену, у болници.</p> <p>Прекинули смо даљи разговор јер сам с 
у ког војника, који је пао за Отаџбину, у дубини цркве, иза задњих стубова, спазих једну црну п 
.{S} Сваки други пут водио је у туђину, у непознате крајеве, у неизвеност.{S} Отуда толика забр 
тити кров и ући у ту мећаву, у олујину, у снег, у кишу, ући у загрљај једнога беснога часа прир 
.{S} Што не би отишли ма где у околину, у Младеновац на пример?</p> <p>— Имам рођаке у Аранђело 
 једну горку неправду према своме сину, у тренутку када се он као војник борио.{S} Он је отишао 
скровиште нечастивих, у змајеву пећину, у вештичину кућицу.{S} Из кућице је допирао женски јаук 
{S} Скупише се једног дана, по вечерњу, у цркви, те да се саветују.{S} Нису се смели сакупљати  
Кад нисмо остали у Митровици, у Пазару, у Приштини — ману сумњиво главом шпедитер поднаредник.< 
лињући да их пусте ма где, у кровињару, у обор, у кокошињак, ма где, само да се могу склонити о 
рпскога народа или у његовом карактеру, у његовој судбини или можда у неком фатуму; нема ли неч 
ичке државе свих јужних словена.{S} Ту, у скромној свештеничкој кућици крај Опленачке цркве; ту 
, војници су копали дубоке раке.{S} Ту, у тишини, под строгим стражама да се ко не би приближио 
се могле читаве војске склонити.{S} Ту, у тој пећини, склонићемо се од Турака и ту ћемо пробави 
 тамо близу зидина цариградских.{S} Ту, у туђини, у Галипољу, савили су прогнаници себи нова гн 
гледало ми је у томе часу као да се ту, у Младеновцу, сабрали болови свих матера и трагедије св 
бу да се са својом колоном заустави ту, у Блацу, те да каре које возе Краља не могу даље ићи.{S 
ега избеглица, који већ данима седи ту, у тој кафани, можда за тим истим столом, не би ли сазна 
е од ње за навек јер ће је оставити ту, у јарку, а они морају даље, без ње.{S} Један коњ лежи н 
она умире, што ја да живим.{S} Хоћу ту, у последњој, у одлучној борби да погинем.{S} Немојте ме 
ишта знала шта је с њиме, је ли још ту, у Скопљу.{S} Журила сам улицама али ми је овом приликом 
</p> <p>- Становао је на горњем спрату, у одељењу које је од свога стана одвојио ректор Богосло 
која се виђа о премијерама у позоришту, у чијим салонима господаре Шопен, Григ и Чајковски, кој 
нданту да оде до Београда и обиђе кућу, у којој су сами жена и четворо деце.{S} Командант му је 
њима, затим је пратила мајку на пијацу, у подне је пред вратима дочекивала оца кад се враћао ку 
ом:</p> <p>— А ми још идемо у Ђаковицу, у гнездо њихово.</p> <p>— Па ми нисмо војска, неће ваљд 
> <p>Отишла сам и у ону велику болницу, у парку.{S} Нису ме ни тамо примили.{S} Чула сам за јед 
 виде нема ли што под седиштем, у кошу, у џепу пролазниковом, нема <pb n="75" /> ли која вест к 
е као да ступам у скровиште нечастивих, у змајеву пећину, у вештичину кућицу.{S} Из кућице је д 
збија тамо, више винограда приштинских, у близини оних светлих гробова где су покопане кости он 
 се беле кућице новога кроја а иза њих, у дубини кланца, којим се на Уцињ слази са Можуре, пруж 
е оштро проносио кроз разређени ваздух, у коме се већ осећао дах љутога вечерњега мраза.{S} Био 
рехота је! — примећује му трећепозивац, у коме се буди бол домаћина чије су младице на имању ве 
 твоме имену?</p> <p>Кад год се старац, у овим брижним данима, враћао на помисао о судбини, кој 
дарем својим од куће уверен да сад баш, у овој тешкој невољи, не треба господара да напушта.{S} 
им сазнањем.{S} Ко сме да туче у варош, у српску варош, пуну народа и пуну избегле сиротиње, ме 
нашој граници?</p> <p>— То је истина... у осталом, да... сам факт се не може спорити, само — мо 
а туђу територију а остали посланици... у осталом, можда су ова двојица чланови какве комисије  
 <p>— А где је решено?</p> <p>— Тамо... у штабу!</p> <p>У другој гомилици неко други опет даје  
ти из Београда.</p> <p>Он је кренуо 23. у ноћи.{S} То је она страшна ноћ која је решила судбину 
утили, била је она знаменита борба 1012 у којој краљ српски Војислав, сишав са Рашке побеђује В 
 жљебове нанео муљ и освојила маховина; у дупљама, које камење гради, просуто једно на друго, з 
се пројектовале нове научне екскурзије; у гимназијску зграду збирани су и преношени са разних с 
 да ли се у Приштини могу наћи станови; у трећој гомили вајка се онај виши чиновник што је јутр 
 носећи свако по један део својој кући; у трећој улици видиш изручен у јарку, кроз који тече по 
о срећан када је слушао ове очеве речи; у њему се још тада развијао мушки понос и осећање дужно 
м се путем може из Тетова сићи у Битољ; у другој гомили разговара се о томе да ли се у Приштини 
дности а цигани се скудили и пробирају; у четвртој улици полегали гладни државни волови и закрч 
рме букће и око које се промрзли греју; у другој улици скупила се гомила мештана и расточава др 
је пала и Бугари напредују ка Страцину; у Врањи се дешавају неки догађаји о којима су вести врл 
тар унутрашњих дела, а на доњем спрату; у једној пространој соби, цела је влада била непрестано 
 Невоља људе изједначава и здружује их; у невољи отпадају обзири, заборавља се на положаје, у н 
сто добити.{S} Али, и ту <pb n="150" /> у кафани, жагор као да си упао у кошницу узнемирених пч 
њено повукло под кревет, <pb n="101" /> у одговор на дечје изјаве љубави поче тужно да арлуче.< 
ба.{S} Негде сам ступала <pb n="423" /> у службу, негде сам добила помоћ од општине а у Нишу са 
том месту запевати песму <pb n="563" /> у славу Божју и разгрнути камене прошлости да би на чис 
о исто напустио Отаџбину <pb n="293" /> у моменту њене пропасти.{S} И они ме саветују да бегам  
и крај свога господарства <pb n="54" /> у Европи; Грци, пораз својих историјских снова о обнови 
д се вратим једнога дана <pb n="645" /> у село, у наше ослобођено село са том медаљом на грудим 
Требало је одржати морал <pb n="165" /> у војсци, добро, ајд лажи је.{S} Али сад, што ће нам то 
ао ма и у ходнику, ако не <pb n="47" /> у канцеларији, чути штогод више но што ми знамо и то му 
и, доконаше да село пође <pb n="249" /> у збег.{S} Да остану у селу старци, бабе и нејака дечиц 
ви. — И те речи заиграше <pb n="499" /> у старчевом грлу а трепавице му се овлажише, те он окре 
лицијски чиновник.</p> <p>— Теши ме!{S} У овој несрећи и то ме теши!</p> <p>Такви или слични, и 
их рамена.</p> <p>— Видо, разуме се!{S} У среду 23. овог месеца, био сам баш на кеју, кад уједа 
p> <p>— То су ваше балканске ствари!{S} У осталом ја мислим, да... ја мислим... — и г. консул н 
ликој болници где је била гимназија.{S} У болници је било пуно рањеника, није ни било места за  
почела да се шапће реч капитулација.{S} У почетку она није изговарана гласно, није ни казивана  
ко лебди над овом војском изгнаника.{S} У Приштини последњих дана већ се није могло доћи ни до  
 око себе; сагла сам главу и трчала.{S} У том већ загушише улицу наши војници, који су одступал 
о, сачувао цео свој облик из пепела.{S} У унутрашњости прегорела пања још је тињала неугашена р 
 проломи тишину бректање аутомобила.{S} У тамној ноћи засјаше два светла ока пуном, снажном све 
 дугог чекања све већма придолазила.{S} У томе гурању и тискању ја изгубих доктора али га доцни 
једанпут отвори ватрени казан пакла.{S} У оној ноћи, на друму, са дететом на рукама, изгледала  
дену ведрину широм равнога Подримља.{S} У тој ведрини оцртавају се нејасно, тамо у дубини, мрко 
> још подржавале то поуздање у нама.{S} У сукобима, који су настали на нашим обалама, Немци су, 
овских кућа и кула у овим крајевима.{S} У зграду се улази на велику дрвену капију, на коју се с 
рима и никлованим амовима на коњима.{S} У фијакеру мало и пријатно друштво, један полицијски пи 
ростран и леп, са угодним седиштима.{S} У аутомобилу млада београдска госпођа и њена госпођица  
у пуковник и крену тамо ка пољацима.{S} У том застења кроз ваздух и тресну а земља, коју диже т 
а и позади још два оружана жандарма.{S} У колима, на доњем седишту, још један жандарм, а на гор 
и још је придолазило са свих страна.{S} У цркви су горела кандила а попа је једнако нешто улази 
 већ увеличана а где кад и ублажена.{S} У Суху Реку је јутрос стигао не знам који пуковник из н 
а ми смо одговарали слегањем рамена.{S} У тесној улици начелства групице узбуђена света, код на 
 мутесарифски конак у врху Призрена.{S} У ту зграду скрхале су се све министарске канцеларије,  
 догађаја, здрава, снажна и поносна.{S} У њој живот буја, снага се народна одупире поуздано вал 
народи од Дунава до Јегејскога мора.{S} У томе рату, злим неким провиђењем, допрла је српска во 
а и једнога Енглеза, па то је доста.{S} У Европи не придају никакву цену балканскоме месу.{S} М 
ћолу пламен и дим од запаљених кућа.{S} У Ниш није ни слазио али се врло дуго бавио на станици  
одне и које се отимају од продаваца.{S} У кафану су придошли и чиновници, који су раније напуст 
амо физичке али не и душевне тегобе.{S} У томе би имала и бити разлика између књига које су они 
умолила, док су прегледали спискове.{S} У обема оно исто <pb n="424" /> што сам виђала и у свим 
о један дирек побијен испред зграде.{S} У телеграфској станици затече он телеграфискињу која је 
сјан данашњи дан, пуно студи и језе.{S} У селима, која се у даљини догледају, нигде живота, ни  
се преварити у фактима која познаје.{S} У осталом, ни савезници неће изостати у извршењу једне  
ама француске војске на југу Србије.{S} У току тога разговора, војвода Мишић изложи опширно сво 
ештена је била у згради митрополије.{S} У тој згради у једној пространој соби, за дугим столом, 
а и корпе и кофери и бошче и кутије.{S} У аутомобилу три женске, изгледа све три познате гомили 
воре све куће да изберу себи конаке.{S} У моју кућу, вели Лазар, не улеже хвала Богу нико, а да 
p>— Од тренутка кад постану немоћне.{S} У осталом, немају ни власти шта више да чекају; да се з 
е Трнавску механу и положаје око ње.{S} У том се понова јави грмљавином непријатељски топ.{S} Н 
шки воз имао једно очајно задоцнење.{S} У место јутрос, он је стигао тек око три сата по подне  
 ми забринута, улице прилично пусте.{S} У цркви једва пет шест душа и свако се предао искрено,  
хтела и нисам смела остати код куће.{S} У кући ме је све подсећало на мајку, на оца и, било ме  
а очекује ни саме краљевске бегунце.{S} У Призрену већ лежи сахрањена једна српска Царска Круна 
редбу, њему још једном задрхта срце.{S} У једноме магновењу прелетеше му пред очима све добре и 
 народ што је слушао, поче да плаче.{S} У мога бабе оволике сузе а и мени се стегло грло.{S} По 
ејан ваздух а образе нам ошине мраз.{S} У таком случају, цело шталско насеље дигне грају:</p> < 
ала је звезда на њему а стегао мраз.{S} У тој ведрини оцртава се мрачна силуета вароши у којој  
ћ, која је већ почела да се провиди.{S} У дубини тамо, иза планина, руменило се небо, претећи о 
догађаји око нас немилостиво ваљали.{S} У Ђаковици, која је остала за нама, дошло је до <pb n=" 
а душа као да су је кљештама чупали.{S} У кућицу се збило још неколико њих, који су стигли овам 
 који су се предмети једва назирали.{S} У тој полутами виделе се у једноме углу собе набацане ш 
а Граду — и даље су топови гроктали.{S} У том је и киша престала, па се појави међу свима намер 
ек гунђала што смо се овде уставили.{S} У том, на једвите јаде, стиже онај наредник својој комо 
 који су се с времена на време чули.{S} У јутру нам рекоше да су то пуцали Руси, чије су батери 
ћали очајни <pb n="385" /> и гладни.{S} У Приштини сам већ чуо реч: „Четрдесет и осам сати ниса 
упљо зазвоне као што празнина звони.{S} У њима нема више муниције, испуцало се, изгинуло се и — 
то ћете, то је тако, тако мора бити.{S} У најтежим моментима човек губи главу.{S} Сећам се једн 
ло крова који би ме могао заштитити.{S} У причама наших старих, тако сам ја на пустоме месту за 
ле Балкан у грозничавој узбуђености.{S} У успеху дарданелске експедиције Турци су видели крај с 
идни мрак обавио далеко још од Пећи.{S} У томе мраку, који је као угљени облак лежао на земљи,  
нама а ја болом.{S} Ишли смо ћутећи.{S} У једном тренутку, кад осети да ја грцам, старац диже г 
а груди и отварајући са напором очи.{S} У једноме тренутку, када је сан већ претио да ме шчепа, 
о сам неку искреност и снагу у души.{S} У мени се тога часа пробудила нека нова, дотле непознат 
еби хране, као и сваки други осећај.{S} У празној души бол <pb n="664" /> звони лажним звуком,  
лаге којом га је посула киша и зној.{S} У колима троје дечице, само им главице вире из влажних  
у, да чују што, па да се одлуче тек.{S} У једном углу, у тесној авлији начелства, објашњава јед 
ника, осам бораца, и један наредник.{S} У најмању руку требало би да је каса какве дивизијске о 
 из чије ли је војске тај пролазник.{S} У дну улице тамо, жена са дечицом, обазирући се на све  
нци овуда прошли, рекох да је нађем.{S} У јутру рано морам натраг да ми не би измакла команда.< 
мбра која се спустила над Призреном.{S} У први мах тамна, као да би што гушћим покровом да покр 
 калдрму и капетан на коњу пред њом.{S} У вароши тишина, мртвило.{S} Из кућерака са застртим пр 
 свет, који је гомилама ишао мостом.{S} У једанпут дође ми воља да се опет вратим у болницу, за 
е, <pb n="281" /> отишао на Багрдан.{S} У борбама пред Ћупријом и Јагодином био је једнако на п 
да му забодем нож са пушке у гркљан.{S} У томе часу он јекну: „Не, кумим те Богом и светим Јова 
се чак да је официр баш мене гледао.{S} У том засвира, далеко за нама, јуриш и настадоше узвици 
632" /> му сву чељад по кући поклао.{S} У Србију се није могло више ни мислити, морало се у кас 
говора, без шума, вршили свој посао.{S} У мраку, кроз који је пробијао слаби зрачић из малога ф 
а чиновника који се у дућан увратио.{S} У кафаници одмах под мостом, у дну чаршије, где се редо 
>Ушао сам у кућу и боно се насмешио.{S} У једноме углу, у мојој канцеларији, лежи згужвано плат 
 човек топлином својих речи сасушио.{S} У његовим речима ја нисам осећала само саучешће но и сн 
 ако је она далеко, још врло далеко.{S} У томе је погледу било пуно слутње и пуно туге, у њему  
е у којој је станица и пожурио тамо.{S} У чекаоници и у свима просторијама мале и скромне зград 
за њим, те узесмо да објашњавамо то.{S} У том Бојко, који се још никако не маче с места, скиде  
кољи лево и десно док не нађе место.{S} У тами, тамо у другом углу кафане, јаукну неко у сну и  
у.{S} Био је храбар и честит официр.{S} У турскоме рату био је двапут рањен, први пут одмах у п 
дрвету; наилази сок и обнавља живот.{S} У младе жене шире се зенице страшћу; дојке јој брекћу о 
 погледа, као да се већ назире смрт.{S} У гомили крај којих ова кола пролазе израз саучешћа и п 
ала веровати у добру срећу Србинову.{S} У тој војсци има их који задивљују јунаштвом и који вер 
ити први већи напис о томе догађају.{S} У описима је странаца више посматрања и саучешћа, у наш 
штипа за очи и смета им да се греју.{S} У разговору, ако и кажу коју реч, избија маглица из уст 
а апсолутно не мисли напасти Србију.{S} У осталом Кнез Трубецкој у Нишу, па и сам Сер Чарлс Де  
 креће даље да гони његову батерију.{S} У исто време стиже капетану и глас да се негде на друму 
, нисам смела више да седим у мраку.{S} У том зачух и бат тешких ципела пред мојим вратима.{S}  
 је живот у Скопљу био у пуном јеку.{S} У општини се, све до последњег часа, живо радило на рег 
р реквириран, јер је војник на боку.{S} У фијакеру <pb n="236" /> мало ствари али много света.{ 
инова унука, молећи за помоћ српску.{S} У дубини тамо, ено га Неродимље и Петрич град, где се д 
 оваку ноћ, буру, пљусак, грмљавину.{S} У другом случају ни дању не бих смела ући у напуштену и 
о ли неће нас овако усамљене и ноћу.{S} У нашим редовима се од јутрос много говорило о пљачкама 
ушили и кров је већ висио у ваздуху.{S} У једноме крају врисак оних који су у пламену изгубили  
 пожара извлачено и бацано на улицу.{S} У тим гомилама, као у рововима, шћућуриле се кукавне по 
зградио каменом из цркава косовских.{S} У даљини се сад већ јасно истичу Црна Гора и Шар, после 
у и мал није сунуо с колима у шанац.{S} У колима је мајка с дечицом и отац, који је водио коња, 
кога изненада хладном водом полијеш.{S} У једанпут сам прогледао и видео, видео сам око себе св 
ену душу претрпава и туђим боловима?{S} У великој тузи то није непозната појава; онај који пати 
 се спокојно одати одмору и тузи, али — у тренутку кад смо се томе <pb n="9" /> веровању подали 
</p> <p>— Та... — узе да отеже официр — у ствари неће бити доцкан да помогне повлачењу призренс 
 једно питање — упаде ђенерал Јуришић — У случају такве акције ми би се сви вратили својим кома 
згрејете — рекох јој кад приђох друму — у мене је овамо добра ватра.</p> <p>Она климну главом б 
инули и знам...</p> <pb n="331" /> <p>— У сваком реду има светлих изузетака и ја им одајем пошт 
 војске.</p> <p>— Он је ђак...</p> <p>— У толико пре.{S} Због тих ђака ми смо у Врховној Команд 
 и неће ми остати саката рука.</p> <p>— У Призрену сам остао седам осам дана, све до синоћ, у о 
— запитаће један од министара.</p> <p>— У свему треба нам још три дана, ако господа министри мо 
 што нам је остало, гола вера.</p> <p>— У шта? — упита пуковник коме је присуство погребу Краље 
из душе и последњу искру вере.</p> <p>— У оно што ће доћи, у оно што мора доћи.{S} Не може једн 
рта му се полицијски чиновник.</p> <p>— У редовним приликама је и најмања ситница олакшавна око 
ах у којој је јединици служио.</p> <p>— У ђачкој чети, — вели — после у воду.</p> <p>— То је шт 
и жудно бацао погледе на моју.</p> <p>— У нас — настави он своје казивање — био већи српски бар 
копљанском железничком перону.</p> <p>— У Приштини сам служила у једне госпође, опет избеглице  
а однети где у сталну болницу.</p> <p>— У сталну болницу?{S} Где је то?</p> <p>— А ко ће га зна 
ушалицу војводин одлучан глас:</p> <p>— У моје име стави под команду све, што ти до руку дође.{ 
/p> <p>— Где, у којој болници?</p> <p>— У пољској, у Лазаревцу.</p> <p>— Је л’ тамо и сад?</p>  
ном.</p> <p>— А где им је син?</p> <p>— У армијском штабу, у канцеларији, али знаш како је, мај 
колисмо:</p> <p>— Шта је тамо?</p> <p>— У једним колима напред умире дете, па зауставили кола д 
едао ово! — вели трећи.</p> <p>— И виш’ у лудилу је пуцао на нас, мислио је бије непријатеља ко 
сле да их чујеш, ал прво ајде у цркву!“ У цркви је, знате, светац.{S} Јесте ли били кад у Раван 
д негда клицао: „Слава теби, Боже наш!“ у часу када је Душан Силни стављао себи царску круну на 
кли; „И ми смо на улици а где ћете ви?“ У тим гомилицама под стрејама има их који са саучешћем  
ока како Арнаути деру цркнутога коња, а у потоку циганчићи перу у блато уваљан пиринач, који се 
се и, најзад, кад се налазе, грле се, а у том загрљају и умиру.{S} Загрљени бели и црни брат од 
јуче и чије је тело снег већ завејао, а у снегу се обележио курјачји траг, који су намирисали л 
ветина: једни одлазе други долазе.{S} А у пространоме дворишту као о заветини око цркве; па онд 
тра остала, болно јој дете, па остала а у кући нема до за један дан хране.</p> <p>Људи сакупљен 
S} Киша је целу ноћ лила као из кабла а у то доба нешто попустила, те се кроз зраке бледе светл 
езе или на плочи са царскога престола а у тамној ноћи, из мрачних камених дупља, проноси језови 
и искидане.{S} Морам их својим речима а у њено име поновити по непоузданоме сећању, старајући с 
 ноћ између осмога и деветога октобра а у зору деветога, становништво је скопљанско већ догледа 
борана и забринута, данас видиш ведра а у очима, које си сретао угашене, видиш сад како се ужди 
 словима штампане телеграме с бојишта а у кафанама, око оних, који су телефоном сазнавали новиј 
е иза града, извеша се црна заставица а у моме суседству, пред кућом из које је скоро пошао рег 
ска повуче.{S} Целе ноћи је лила киша а у мочарну зору почело је повлачење.{S} Непријатељ, који 
 коме се губи Бистрица у Дримове воде а у дубокој позадини, иза читавог низа планина, узноси Пр 
 планине да се склања испред непогоде а у напуштеним селима зазвонише звона наопако оглашујући  
 <p>У Краљевим се очима појавише сузе а у грлу задрхта реч:</p> <p>— Гледајте ме, децо, добро м 
бу, негде сам добила помоћ од општине а у Нишу сам опет ушла у једну болницу.{S} Пет месеца сам 
и да има појава које изгледају могуће а у ствари су немогуће.{S} Ја на пример знам да је у Врхо 
а и око ње су ситније ствари и кофери а у предњим колима: кревети, астали, кујнски рафови, стол 
 ће нас покосити! — одговара пуковник а у том груну, недалеко на десном крилу, где су пољски то 
истри, у челу овога Престолонаследник а у дну сам помоћник командантов.</p> <p>Састанку је био  
 ако Бугари...</p> <p>Није ни дорекао а у проседог се господина јабучица нагло попе под вилице  
 разорио већ степенице које воде озго а у светини ваља се по калдрми и превија несретна мајка ч 
смо се сви око коњаника да чујемо што а у ствари, ми смо њему казивали јер нам он није имао шта 
а у Призрену одузели су му и ту храну а у оној ужасној <pb n="590" /> згомили, која се укрштала 
 оном што нам је пред очима...</p> <p>А у Бојка светле очи, пуне суза и радости.{S} Са тога мес 
дно на другог.{S} Како би сам?</p> <p>А у истини је тако било.{S} Појединац је пропадао, те су  
ма.{S} Узео је, као и они, кришку хлеба у руку и мало куванога пасуља којим су га понудиле избе 
инистру Лази Пачу, отишао је са погреба у Краљево да се нађе са посланицима Енглеске, Француске 
.{S} Она пећина, оне свећице, па служба у пећини, па глад и умирање од глади, оно корење, па по 
 овладала; када је наступило глуво доба у које се мртви буде — дебели су капци на металним ћиво 
адаћу?{S} Не прави се једно велико доба у историји без људи који воде догађаје, без људи који м 
 вечерњача косо те, да није минуло доба у које они што из гробова посећују свет смеју још одити 
аха ваљда, јер ми је то била прва борба у животу, па одмах јуриш.{S} А можда је било и нешто др 
ј Краљ од прошле године, чија је појава у војсци на беломе коњу, оваплоћавала у народноме веров 
живаца и ради сна који обично окрепљава у болести.</p> <p>— Али за Бога, докторе — буни се и да 
 изрази бола и патње и све се сједињава у једну црну, живу масу, која се креће друмом као црн о 
 блену, не знајући ни шта се све дешава у доњем делу вароши али, гоњени животињским инстинктом  
тово важније било сазнати шта се дешава у Нишу но на фронтовима.{S} Ниш јасније но ми види нову 
днако интересовали и оним што се дешава у Солуну, па почесмо поред нишкога, дочекивати и солунс 
 даље догледати.{S} Моја књига завршава у Пећи, јер се ту завршава и трагедија народа. <pb n="7 
ика или управо његова старешине, изазва у гомили света одвратност и гунђање али то није ништа о 
осподин на „ви“, као што то обично бива у полемици кад пређе у љутњу.</p> <p>Песимиста не одгов 
жавала контура вароши која мирно почива у долини.</p> <p>Сви данусмо душом.{S} Сад нам је већ ј 
есет а спашће се двадесет хиљада робова у Чачку, спашће се армија, штаб, част српске војске и.. 
ње остатке дрвенарије.{S} Леп са зидова у великим комадима пада а диреци у дуваровима већ се пр 
ћете чути, колико је генералских синова у француској погинуло, а где смо ми, где је крај рату,  
гледајући предасе и увијајући се понова у ћебе, које јој је било готово спало са рамена за врем 
их очију.{S} Он појми да је Краљ понова у тешкој моралној кризи и, како још није био закорачио  
 ове друге нисам чуо.{S} Он дуну понова у ватру, снажно као из мехова, па кад диже главу он ће: 
ени и мојој породици припаде мало крова у једној ниској, бедној уџерици.{S} Уступиће нам домаћи 
однаредник — морали сте и то мало крова у Приштини да напустите.</p> <p>— Морао сам! — слегох ј 
колима.{S} А мало даље, једна мајка сва у крви и детенце, које још и не ходи, грчевито се држи  
ву госпођу којој је данас ред дежурства у болници.{S} Протутњио би по <pb n="58" /> кој аутомоб 
је се, оџаци који падају на њ’ дробе га у ситну парчад, пада већ и други зид, занео се и трећи  
 оно био загребачки процес, одведоше га у Варадин те остаде тамо пет месеца.{S} А нису му ни ин 
 два дана али — он је био ту, нађоше га у списку.{S} Срце ми је на једанпут залупало кад ми рек 
 чуну окићеном белим ружама; чула би га у сну како пева, отуд са ширине морске, и у песми приже 
 Спусти, спусти и ти твоје!{S} Метни га у ред са осталом дечицом, са његовим друговима и другар 
 сат, извлачећи часовник и враћајући га у џеп два и три пута, као да је увек метајући га натраг 
 сазнам његов одговор, погледала сам га у око али оно није одговорило на моје питање, оно ме је 
?</p> <p>— Не знам, сестро, видо сам га у пољској болници.</p> <p>— Где, у којој болници?</p> < 
{S} Најзад ја окренем кундак, дигнем га у вис и ударим га свом снагом у раме, те му испадне пуш 
ли чичица кроз сузе.</p> <p>Уведосмо га у авлију и сви се позабависмо њиме.{S} Једне донеше вру 
 на ово питање, те ја покушах, да му га у другом облику поставим.</p> <p>— Шта мислите, којим ћ 
а их па извади кључ из браве и метну га у џеп.{S} Мене подиђе ладна језа и осетих како ми се ди 
е.{S} И није се имало где, одвели су га у Прокупље одакле је изашао на фронт Друге Армије, Степ 
лавог!...“</l> </quote> <p>Однели су га у болницу.{S} Тамо је затим и умро.</p> </div> <pb n="1 
кад је мало пре било да.{S} Погледах га у очи и спазих две светле жеравице на мрку му лицу тамн 
је сведок сад, кад тај исти народ, бега у те планине тражећи заштиту.</p> <p>Много је бора на с 
кама и, кад се скупе пријатељи код њега у канцеларији, увек говоре само о политици и убрљали су 
ене очи.</p> <p>При пролазу ових таљига у гомили тих шапат сажаљења и према мајци и према деци  
ација болница и магацина најпреча брига у случају опасности.</p> <p>— Чекај прво да надлежни ев 
те, јесте — тврди један предамном, кога у мраку не могу довољно да видим — Јутрос, кад сам крен 
ушао и лаганим кораком, да не би никога у кући узнемирио, сиђе на доњи спрат и уђе у једну прос 
ра прешли у полемику — мислим дакле, да у полемику уносите много жучи.{S} Ја вас разумем, јер р 
на егзистенцију!{S} Влада нема права да у име целога народа изврши ово одрицање! — био је одгов 
S} Али, од тренутка када сам осетила да у томе војнику има оца, да хладан војнички позив није у 
е више читали, али се видело по њима да у Србији нешто не иде добро.{S} Сви обесили главе, сви  
 Грађанске Гарде, која је образована да у моменту расула одржи колико је могуће ред и обезбеди  
тина која ми сину пред очима, истина да у Србији само армијске госпође и госпође из Врховне Ком 
ад већ са намером да се ту задржи па да у име Божје и борбу прими, осећајући се сад већ колико  
 што тврдим. — Верујете ли ви одиста да у нас има и Гарибалдија и Мацинија, и Кавура и Гамбета? 
о — недовршена...</p> <p>Затим ућута да у себи савлада тежак бол, па опет диже главу, погледа м 
анске гарде, која је примила на себе да у последњим критичним тренуцима бди над Скопљем и безбе 
, у томе тренутку, на памет да ми је да у овој гомили сретнем оног трећепозивца што нам је ноћа 
е дете и не нађу му гроба, сетиће се да у њиховом селу има један гроб који родитељска суза није 
ом низу тешких мисли.{S} Учини ми се да у овоме тренутку преживљујем један од најтежих часова и 
и високих планина што их он грли, те да у једноме маху слете на јадранске обале.</p> <p>Како см 
ржа ово одељење да преноћи у селу те да у јутру начини распоред са њиме.</p> <p>Сутра освану де 
силна државна имовина, не заборавите да у болницама лежи маса оних који су крвљу откупили то пр 
м младићским жаром. — Зар ви мислите да у овој земљи има кога који мисли о свему <pb n="325" /> 
о Дунава почиње бивати њихов пораз и да у Нишу са поуздањем гледају у ситуацију или бар такво п 
А заробљење једнога Краља учинило би да у војсци, која треба да задржи непријатеља, клоне дух и 
 да нигде из куће не излазим и рекли да у вароши и нема хлеба али ће се они постарати да добије 
 познаје прилике у њих, па ћете чути да у њиховим бојним редовима гину и књижевници и песници и 
кој територији, на Моглену.{S} Значи да у Солуну већ има довољно савезничких трупа које би могл 
 ви у свему немате право али, мислим да у полемику — јер ми смо готово из разговора прешли у по 
.{S} Изгледало ми је у томе часу као да у његовим очима видим сузу и као да му чујем речи:</p>  
ао сам му од свег срца, јер сам знао да у Ђаковици арнаути продају дуван отворено и јавно, те ћ 
 благом гласу, одиста је приликовало да у том часу рече богочовекове речи: „Пустите децу к мени 
обије тмину и разреди је успева само да у тамну боју ноћи унесе неку тајанственост и та тајанст 
а поклонење светињама тим, већ идемо да у темеље светога града, где је сахрањена слава наша, са 
м донесу не толико помоћ колико веру да у овој гигантској борби нисмо сами, да је до нас кадра  
ук у ваздуху, који се као сврдло забада у душу, све опет потеже на улицу.</p> <pb n="456" /> <p 
тих се и Енрика толедскога ритера, када у последњем смртоносном пољупцу посише отров са усана М 
ме и болешћу испивеноме самртнику, када у трзају и ропцу, зазвони у души топли акорд и сене пре 
 је превалило зимско студено сунце када у дну Косова угледасмо малено село Штимњу.{S} Око села  
, на којој мајка спије и гомила се нада у срцу материнском.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се Н 
 као што се не мења ни њена вера и нада у његов повратак.</p> <p>И ако жижак њенога живота већ  
олност?</p> <p>— Нећу то, брате! — пада у ватру учитељ —</p> <p>Али хоћу да му Куманово буде је 
јима су почивали; цигла са треском пада у жар и развејава око себе густе снопове варница и плам 
 бар приближно, којој професији припада у цивилу, — Не водимо ја и ти, попе, али води Врховна К 
тка.{S} Чуо се само жар како се распада у пепео, миш који гризе дрво у долапу, дах оне деце што 
додаје један учитељ, који сад тек упада у разговор.</p> <p>— Како олако? — обрта му се полицијс 
онијална војска, кренуле су из Београда у сусрет савезницима.{S} На путу од Београда до Ниша ра 
ред собом укочена погледа, као да гледа у своју слику, као да је она ту, пред њим, као да погле 
ом мимоишла смрт, стоји запањен и гледа у ту гомилу меса која лежи под поломљеним колима.{S} А  
ералштабна секција Косова Поља, загледа у њу па за тим диже главу.</p> <p>— Одите овамо, одите  
иске и догађаје.{S} Она се дуго загледа у један пањ у ватри који је, потпуно прегорео, сачувао  
у његов саговорник, скиде капу, погледа у небо и прекрсти се.</p> <p>— Море какав Феризовић; то 
 његов и његове породице живот; погледа у икону пред којом је мајка дечја још синоћ упалила жиж 
зноси по успаваним долинама.{S} Погледа у небо да види лежи ли још вечерњача косо те, да није м 
" /> за собом укочена, суманута погледа у реку где су се давили; тако ова светина без израза, б 
 Потпун је мир.</p> <p>Пуковник погледа у сат.</p> <p>— Могли би?</p> <p>— Још мало.{S} Нек пре 
га је оставила.</p> <p>Начелник погледа у мртво дете, чије су очице биле отворене и кад се срет 
 десетином, јер некако поручник погледа у мене кад рече да се одвојимо у потере.{S} Трчали смо  
ма, та би наредба стигла ђенерала можда у Ђевђелији а Софија би из Солуна била извештена да је  
 лебдела у ваздуху.{S} Изговорена можда у каквом разговору измеђ двојице и тројице, она је поче 
 светлости.</p> <p>— Ватрица, али можда у планини!</p> <p>— Не, оно је ниско, биће да је крај д 
оре буде савладао уморан сан, или можда у рану зору док још све спи, њега повести одавде, извес 
 карактеру, у његовој судбини или можда у неком фатуму; нема ли нечега општега, нечега заједнич 
а време живога причања, осећајући ваљда у том тренутку зиму у души, коју осећање осамљености у  
та у кућу Арамбашића на пијаци, па онда у Доњем Шору, где смо ми становали, почеше да падају ку 
начило је отиснути се у туђину.{S} Куда у туђину? — питао се свако забринуто, јер та туђина бил 
својим писком и звиждуком, који се рађа у кланцима, разноси по успаваним долинама.{S} Погледа у 
одина.{S} Умор и напор им је повио леђа у доба када се младост уме тако поносно да испрси а мла 
са другога краја, што се чу удар гвожђа у шљунак и виде како се из земље одмерено износи ашов.{ 
локобнога првога октобра и мучкога ножа у слабину, ко зна не би ли се старозаветска бајка и по  
од другога погледе, које је мутила суза у свачијем оку.</p> <pb n="289" /> <p>— А ми онда нећем 
ноћ упалила жижак, те му се заврти суза у очима и он окреће главу да је не спази жена, да је не 
ад смрвити змаја са истока.</p> <p>— Ја у све то не верујем! — тврдио ми је познаник који ми је 
и или боље осећајући инстиктивно шта ја у томе тренутку мислим, — настави:</p> <p>— Ви се чудит 
 за својом памећу ал тако је то, кад ја у последњем тренутку хоћу да слушам стратегијски план и 
 После већ стигосмо и у Винковце, те ја у касарну.{S} Три месеца су нас муштрали од ране зоре д 
ило драго да ме доведе довде те да и ја у близини синовљој легнем у земљу.{S} Ево, како сам изн 
 блискост нечему вишем, осећао сам и ја у овоме тренутку, који је био свечанији на пустој, влаж 
мро као жртва болова!</p> <p>Док сам ја у углу, не пратећи даљи разговор, који се био расплинуо 
о свет, да л’ се скрио, или да нисам ја у оној тмини залутала ван друма?{S} И кад би се бар мог 
у и све нешто псује коње.{S} Ускочих ја у кола, ускочи и бабо, прекрсти се а вранци потегоше св 
 Срби, једини излаз из тешкога положаја у коме су се нашли последњих септембарских дана.{S} Међ 
>Скрхало се све, скрхала се цела Србија у оне испреплетане, тесне и прљаве улице призренске.{S} 
_C28"> <head>XXVIII</head> <head>Србија у планинама</head> <p>Кад смо ми из Призрена кренули на 
 у души и поче нека туга да ми се свија у грудима.{S} Ама зар ја, Србин, па идем сад под стражо 
еда да је случај био немилостиви судија у опредељивању судбине.{S} Овај је сео у овај вагон зат 
 била једнодушна.</p> <p>— Капитулација у овом случају не значи само предају већ и одрицање, од 
е су се 1914. године водиле код Прибоја у Санџаку, на Црноме Врху, на Гласинцу, код Побратца и  
лила крв и суза толиких покољења и која у својим недрима крије толике жртве за њену слободу; то 
и ми наводите <pb n="328" /> земљу која у свакој генерацији има три хиљаде књижевника, пет хиља 
розор, разредио је нешто мало таму која у том делу цркве влада, те се њена фигура јасно оцртава 
<pb n="343" /> стране, по двоја и троја у реду, па се на сред ћуприје заглавила те сад не могу  
е је разгаљавало као блага, тиха струја у вртлогу олујине која нас је носила.{S} Он охрабрен, н 
дан од најтежих и најмучнијих тренутака у овој великој трагедији српској, полазак званичне Срби 
алеко ван друма и сасути му шест пушака у груди.{S} Он то зна, њему је то саопштено и све ово ш 
собом безброј мисли које враћају човека у далеку прошлост, прошлост којој је позорница био баш  
</p> <p>Оставио сам је самој себи, нека у њој превре бол и одиста, кад после извеснога <pb n="4 
/> ове страховите непогоде која их чека у пољу.{S} Застали су на праг кућни да се определе, да  
зашто то?{S} Зато што има оца пуковника у каквој вишој команди или, што има оца који је пријате 
већ није било ни једног српског војника у Скопљу. <pb n="135" /> Команда Трупа, чим је наредила 
му је пресуда изречена, воде несретника у тамницу, где ће се пресуда извршити.{S} Са тога моста 
о зајаука на друму, неко писну и зацика у јарку.</p> <p>И Бог се придружи непријатељу.{S} Поче  
ечијих зубића.{S} Носила је ваљда мајка у недрима да детету накваси усне кад ожедни, па му је и 
снове.{S} Све ће бити, све што је мајка у дуге, брижне ноћи замишљала, све што је мајка и будна 
чину.{S} Други пут опет, румена девојка у бело одевена, расплетене косе, искићене зеленим кукур 
/p> <pb n="12" /> <p>Шта ће та светиљка у дубокој ноћи?{S} Зар је сиротиња тако раскошна?{S} Ил 
 не развеје.{S} Још само два светла ока у дубоким очним дупљама сачувала су пун сјај као две св 
а, паде ми на памет да будем болничарка у тој болници.{S} Не морам радити у његовој соби, радић 
одиста и кренула била савезничка војска у помоћ Србији.{S} Још од ране зоре настао је био у Сол 
а га дочекамо.{S} Чаршија је скопљанска у томе тренутку можда више знала но ми.{S} Она је из це 
 друге снове сањала је љубав материнска у бескрајним ноћима бдења, истрајнога надања и непоколе 
рађана организује чување реда и поретка у вароши.</p> <p>Паде предлог да се организује грађанск 
 да је он у ствари кренуо тога тренутка у Куршумлију.{S} Онако, у оном лаком капутићу, без опре 
чким звездицама на раменима и два дечка у сурој народној ношњи, са уским чакширама и плавим шај 
да, о причешћу, капљица вина садржавала у себи сву величину једне вере и једнога наука; тако ће 
а у војсци на беломе коњу, оваплоћавала у народноме веровању онога „човека из народа“ који ће,  
час, већ својим првим питањем, изазвала у мени госпа у црнини?{S} И, <pb n="666" /> ако је то п 
 појединцима сагледала, она је изазвала у нама праву грозницу узбуђења тек кад су почеле пролаз 
нала колико је душевних патња изазивала у мени слутња да бих га могла изгубити.{S} Ни пред ким  
 тога часа насилно и свирепо утискивала у душу.</p> <p>Ишли смо лагано и тромо, погнуте главе,  
е би тога ради бугарска влада упућивала у Маћедонију.{S} Ухваћен на томе послу, он је протеран  
p>— Тешко нама ако толико буде почивала у гробу, да сачека нова поколења.{S} Ми, ми је морамо и 
Дрим до Ђаковице и Пећи, где се рачвала у три огранка од којих је један ишао на Плав и Гусиње п 
това на колена и главе на руке, гледала у пламен који је буктао и повијао се.</p> <p>Ми не знам 
ебад преко <pb n="683" /> главе, лежала у колима предајући своју судбину нашој заштити.</p> <p> 
своју породицу.{S} Само, жена је лежала у несвести, наслоњене главе на песак којим је посут под 
еликих, изразитих очију, она је стајала у једноме склонитоме куту, иза великога стуба.{S} Један 
чки водили бригу.{S} Ујутру је ускакала у дечји креветац и играла са њима, затим је пратила мај 
о за највећу невољу, која нас је чекала у планинама.{S} Било их је чак који су скупо плаћене ко 
у незаштићене жене и мала деца врискала у оној гужви и гомили, док су рањеници и болесници кисл 
 /> згомили, која се укрштала и тискала у Призрену, изгубио је и господара.{S} Сад изгладнео, о 
ој црној бошчи, која јој се сва уваљала у блато.{S} Кад је позвах да се крећемо, она покуша да  
а време глади.{S} Та је могућност имала у толико више услова, што је до скора у Скопљу био нека 
а, и које је као сунчане зраке уплитала у срећу свога детета и своју.{S} Она и даље гледа за ње 
>Цигарета, која је до мало час сјактала у помрчини ко усамљена звездица на мрачном небу, угасил 
дољиву неман, која му је стално шаптала у ухо својим пискавим гласом; „Мислио си зар избећи суд 
анцуска се војска, одступајући, враћала у отаџбину и сваки корак који је њен војник учинио, ма  
 онима на Церу и друга се прича причала у нашим логорима.{S} Казивало се, како су Аустријанци п 
зрен!</p> <p>— А Влада?</p> <p>— Стигла у Митровицу.</p> <p>— А како је на фронту?</p> <p>— То  
ардиште, одакле је преко Шаргана стигла у Ужице.{S} Непријатељ је тада већ дубоко био ушао у Ср 
поуздања дочекују војску која је стигла у помоћ.</p> <p>— Како да не, читава једна дивизија и т 
так српске војске, која још није стигла у Пећ, обуставити своје одступање, прибраће се још и св 
ало хлеба те жваће кору која је отврдла у ранцу.{S} Знаш већ како је на одмору.{S} Па се заметн 
рбије, не журимо да сагледамо крај дела у које је један народ скрхао сто година нечувених напор 
 правим именом, али је ипак она лебдела у ваздуху.{S} Изговорена можда у каквом разговору измеђ 
у несрећу.{S} Ја сам је на против унела у онај заједнички бол и унела га свег у моју душу.{S} И 
сад само повлачи и да се арнаутска села у овој околини непријатељски држе према српској војсци, 
S} С друге стране друма, половином тела у шанцу, лежао је други мртвац и, док смо се ми око њег 
ла.{S} Тргла сам се само кад је улетела у собу и стала ме грлити и љубити: „Устај!“ викала је с 
уни пешачке паљбе.{S} Борба је отпочела у само подне.{S} Бугари навалили збијеним колонама, наш 
иђе и један чичица, рука му сва огрезла у крви.{S} Превио је прљавом марамом кроз коју је проби 
их власти још пре но што је Србија била у непријатељству са Турском.{S} Тако пустоловска радња  
ого!{S} За пет дана наша би војска била у Софији, Бугари би били нагло избачени <pb n="61" /> и 
јте фирме и питајте где су им деца била у овоме рату?</p> <p>— Па то ви оптужујете цео свет?</p 
шкарање уз залогај хлеба, паљба је била у самом почетку већ жива и оштра.</p> <p>Борба почиње.< 
могли имати окупације, смештена је била у згради митрополије.{S} У тој згради у једној простран 
{S} Па... дојурио сам, мајка ми је била у Прокупљу.{S} Чуо сам да је избегла, па како су прокуп 
.</p> <p>Стоку, која је до малочас била у штали, чим је кроз отворене вратнице почео да куља на 
ла да иде у комите и обукла се већ била у комитско одело и сликала се већ наслоњена на пушку, а 
сао на пријатна сећања, која су му била у овоме тренутку тако тешка а ипак их није могао да изб 
разочараће се тек кад сиђу с аутомобила у блато и кад вечерас, и то ако буду успеле да се догур 
pb n="443" /> се сада, у ноћи, појавила у дворишту, обвијена црнином, изгледала ми је у оној та 
и није проговорио.{S} Ја сам заборавила у томе тренутку да он због пребијене вилице и није мога 
ј рат, мезимче, ово што сам га оставила у Младеновцу, тек се било родило.{S} Кад га је отац узе 
уга казује како је стару мајку оставила у једну турску кућу; добар, вели, неки турчин, дао јој  
.{S} Киша се и са њега и са мене цедила у млазевима и ја сам већ почела да дрхћем од зиме.{S} Г 
воме небу догоревају звезде као кандила у којима је дотрајало уље.{S} Месечина још тајанствено  
на га је снажном и чврстом руком водила у живот, она му је подржавала и снагу и вољу и обећавал 
ише није веровао у спас Србијин, родила у њему мисао о славној новембарској офанзиви, која је А 
перону.</p> <p>— У Приштини сам служила у једне госпође, опет избеглице — настави она — колико  
е влада имала, та се храна већ налазила у Медови.{S} Сва је брига дакле била, како би се и на к 
 та деца, бледа и уморна лица пролазила у недогледним редовима мимо мене, да они иду на своју Г 
више доцкан дошла да би ма шта изменила у судбини Скопља, која је сад већ одређена и неизмењива 
у девојци што је слаткише за жур купила у тој и тој радњи, где никад нису довољно свежи — очајн 
 пореметила су свечану тишину и ударила у грчевит плач:</p> <p>— Хоћемо да видимо Краља!</p> <p 
ако се и последња нада убрзо претворила у последње разочарење.{S} Више се није могло ничим зава 
едно, награђујући га пољупцем, односила у постељу и прекрстила га пре но што се од постеље одво 
ини духа, која као да се беше повратила у сломљено тело.</p> <p>Краљ настави:</p> <p>— Хоћу ту, 
е снаге, коју дотле нисам никад осетила у себи, пресушише ми сузе у очима, задрхта ми реч у грл 
је деце на рукама, била се већ сместила у последњи вагон воза који ће поћи у Митровицу и за вре 
ом ослонила на планину а главу спустила у долину.</p> <p>Шта смо могли до, као оно у Липљану, д 
 ме изненађено.{S} Она се била упустила у дубока размишљања и можда вођена мислима, и сама је с 
 учитељ — кад би нама Русија прискочила у помоћ у првоме тренутку, а не у последњем.</p> <p>Тре 
о у тој болници?{S} Томе сам се научила у ранијим болницама.{S} Прошла сам већ две болнице, на  
ила као рекрута.{S} Мајка ме чак увукла у собу, док су се други мајали око мојих ствари а бабо  
 <p>Колико је у томе тренутку било бола у души овога честитога војника, разумео сам мало дана з 
а.{S} Однеше је тамо где су запала кола у блато и отуда се чују вишегласни узвици: „Држи, држи, 
ни глађу, угашена погледа, лица обрасла у длаку, подивљали или рањеници у траљама, поднадула ли 
учи пажњу.{S} Он још од ране зоре посла у извидницу једнога поднаредника са два војника који да 
ена, као и већина беговских кућа и кула у овим крајевима.{S} У зграду се улази на велику дрвену 
од ње а преплашила се и она те стукнула у јарак а после, нигде детета...</p> <p>— Ко зна сироче 
ед за нама на Приштину, која је утонула у таму.{S} Чим је с вечери непогода стала, небо се поче 
товари утоварују, кола која су посрнула у јендек узносе се раменима на друм; они који су се пог 
 су лежале на влади.{S} Војска је зашла у планине без хлеба и без икаквих других потреба.{S} По 
станем више код куће.{S} Кад сам изашла у поље било ми је лакше, али ме зауставише њихове страж 
апустити, пустила се низ Косово и сишла у последњи део слободне Србије.</p> <pb n="264" /> <p>Г 
де год сам прошла.{S} Најзад сам отишла у трећу болницу, ону више града.{S} И ту сам чекала два 
ренем.</p> <p>Изашла сам из куће и ушла у ноћ, најстрашнију ноћ у моме животу.{S} Небо је било  
помоћ од општине а у Нишу сам опет ушла у једну болницу.{S} Пет месеца сам се тако потуцала и ј 
рављајући долазак првога српскога Краља у Милутинову престоницу, после пет стотина и толико год 
к.{S} Та су кола одвезла српскога Краља у Немањину Белу Цркву, данашњу Куршумлију.</p> <pb n="2 
тупили у борбу са пушком српскога Краља у руци, изгледало ми је то као празник неки а не као ра 
рода.</p> <p>Има чак и појединих детаља у катастрофи „Титаника“ који ову сличност са катастрофо 
S} Затреска тамо граната, диже се земља у вис и — непријатељска батерија ућута, ни једним се ме 
 доћи јуче на ноћ.{S} Било зло и невоља у селу.{S} Турци убили Марка Пајевића, добра домаћина и 
ечерас су прочитали молитве, налили уља у кандила и повукли се у своје ћелије, пошто су дебелим 
о ли да помогнем!</p> <p>А светина куља у канцеларију, и моли, куми, богоради, жали се, тражи,  
 и распитују хоће ли ма где, ма кад, ма у ком правцу поћи какав воз и ако рођеним очима виде да 
 и тражи очима хоће ли међу судијама ма у чијем погледу срести саучешће.</p> <p>— Јеси ли знао  
па онда имати храбрости да се верује ма у шта!</p> <p>— Шта сте могли више видети но што ћете и 
ковцу, који је још био окићен заставама у част доласка савезника.{S} Вратио се и одатле са једн 
у из Крушевца, на једним малим таљигама у којима је коњ већ после првог <pb n="211" /> дана пут 
и, чункови, столице са изврнутим ногама у поље, бошче, куфери, корпе и већ све могуће ствари и  
мне душевне енергије, речи ми са сузама у очима:</p> <p>— Чујем хоће да униште сву муницију.{S} 
х кућа.</p> <p>Краљ је са тешким сузама у очима, окретао се лево и десно и машући руком, поздра 
још од поноћи извели војнике са пушкама у руци и заузели вагоне још док ови нису били ни дотера 
ост и непоуздање.{S} Добегао је са нама у Приштину и онај јад, оно расуло, онај слом, она страш 
им остала за леђима ако би кренули нама у помоћ; на нашу војску са севера није се могло рачунат 
реме, Новица за њу живи у оним годинама у којима се растао од ње.{S} Може се све око ње мењати, 
ди јаблан.{S} Све су то деца у годинама у којима, у душама испуњеним синовљом љубављу, тек почи 
ка породица, која се виђа о премијерама у позоришту, у чијим салонима господаре Шопен, Григ и Ч 
ло кад ми је мајка умрла па остала сама у кући.{S} Само, онда сам била мала и дошла је тетка па 
траховито понижена, осетила сам се сама у својим очима бедна, ниска, подла.{S} Изашла ми је пре 
свршетак.</p> <p>— Седела сам тако сама у соби, док већ и мрак није почео падати.{S} Кад се смр 
рцима говорило а нешто и она густа тама у дубини пећине.{S} Изгледало је као у гробници или у д 
ратили калуђери и свештеници са свећама у рукама, певајући кроз планине и богазе тужне молитве  
 кренуо је одмах за осталим избеглицама у Призрен.{S} Ова је смена и сувише доцкан дошла да би  
>Срео сам га још на приштинским улицама у друштву са једним снажним и плећатим сељаком, са који 
 поду, и пискала грувајући се песницама у груди и чупајући косе.</p> <p>— Проклета ми душа и ов 
ут се крете свет са дењчићима и бошчама у руци и са товарима на леђима и све се то сручи на тес 
p>— Он се склони а ја остадох, али нема у мени више оне воље за борбу, нема оне храбрости са ко 
> <p>— Пуцајте!... или... чекај!{S} Има у кући деце, нису крива!{S} Дет’де један с једне а друг 
нечега досећа, па ће рећи:</p> <p>— Има у нас Арнаута једна реч:{S} Онога је кућа ко много зној 
 тако одлично бори <pb n="278" /> и има у себи још моралне снаге да издржи до доласка савезничк 
е своју невољу.{S} Београђанин је и има у Београду породицу а војник је у V. дринском пуку.{S}  
попа па рече: „Рекох ли ја вама ако има у селу рђавих људи кажите их сами, ако га не кажете а ј 
аже село па само њему да суде и ако има у кога пушке боље да је сам донесе јер сакрити је не мо 
 вера већ догорети, у колико је још има у мени.{S} Она трне у мојој души већ одавно и догорева  
јасно опажало у непријатељским редовима у којима се, при свакоме налету наше пешадије, осећала  
аше историје које је са овим витезовима у гроб <pb n="564" /> сишло.{S} Све сјајно, све искићен 
арајући о великим и раскошним дворовима у којима ће они од сутра живети, благодарећи и Богу што 
а нам учитељ тога тренутка удахну свима у душу.{S} Његов друг, учитељ, заусти да каже нешто, па 
им гробовима.</p> <p>Гласови о нападима у качаничкоме кланцу допрли су и овамо у Скопље, те оно 
о је у страну и мал није сунуо с колима у шанац.{S} У колима је мајка с дечицом и отац, који је 
ао је старац сам себи, залазећи мислима у прошлост када је један сјајан покрет српскога народа, 
азила гробове и палила свеће изгинулима у рату.{S} Војници око ње, који су јој начинили места к 
ним местима, не осећајући се безбеднима у освојеној Србији.{S} И те слабе силе, које наступају  
ац остали сами, међу мртвима и рањенима у рову.{S} Ми смо се борили и даље, док он није малакса 
су тако исто лупали и на другим вратима у нашој авлији и чула сам неки врисак, па онда псовку.{ 
воз, па пође затим да саопшти путницима у купеу да на путу до Солуна има још једно Предејане.</ 
 стола и пођоше за секретаром и момцима у једну малу собицу, врсту магацина, где су биле стовар 
у с ноге на ногу, други сели крај друма у блато, трећи покушавају да сиђу с друма те да заобиђу 
е среће и нама да, па се отисну с друма у њиве и поче прескакати потоке и плотове па све пречиц 
 којима су му сва деца редом уљуљкивана у прве снове и она стара кутија на орману, у којој су д 
ко је исто, истога месеца и истога дана у месецу, Војвода Мишић у једној кући у Горњем Милановц 
то сам га послушао па седео четири дана у Призрену, ни сам не знам зашто.{S} Ама такви људи зас 
настави:</p> <p>— Био сам неколико дана у нишкој болници, па после у приштинској а одатле у При 
.{S} Неће Београд остати ни недељу дана у непријатељским рукама.{S} Док ми измакнемо до Младено 
дригли кафеџија који је пре годину дана у ово доба јавно обећао да цео свој подрум да као напој 
у је погинуо, он је већ био годину дана у борби, дакле поднео је један део терета дужности; заш 
уст облак дима, јер се уопште ових дана у много већој количини и много нервозније пушило.</p> < 
но изломиле, ипак су они тек месец дана у рату и, како других фронтова немају, целокупна је њих 
а је негда, у древно доба, била узидана у сводове овога старога моста, изашла сад из каменог об 
а основни камен у темељу — веру грађана у државу и њену моћ — заљуљала се, посрнула и свако је  
 ми је њена слика остала дубоко урезана у памети и није се све до сада изгладила.{S} Ван гомиле 
у, знају те, нађу те, имају те записана у списку; погинуо ти син, не знају те, не могу да те на 
 тамо један бледи зрак.{S} То је кафана у коју се преко дана збирају избеглице а преко ноћи је  
згради.{S} Та је тробојка била извешана у част доласка савезничких трупа.</p> <p>Ђенерал поглед 
сретник је лежао на земљи лица заривена у блато.{S} Очи му искочиле из дупља а на уснама му ври 
а часну трпезу, лежи сад дубоко уривена у земљу као надгробна плоча која покрива прошлост.</p>  
40.000 деце која су по наредби поведена у збег, како их непријатељ не би зграбио, јер су то она 
де би остала! — вели.</p> <p>Млада жена у војничкоме оделу, која је хтела с њом да се споразуме 
 се умирило и чуо се само разговор жена у авлији.{S} Мало затим чу се опет неко пуцање које је  
а жене с децом, која су до сад, увијена у ћебад преко <pb n="683" /> главе, лежала у колима пре 
, мајка са одојчетом на грудима увијена у ћебе и старица огрнута јорганом под којим дрхће.{S} С 
нска кућа; ту слика Краља Петра увијена у тробојку, па ту Косовска Вечера, па Благовештенски Са 
 укаљане блатом до појаса, деца увијена у крпе, војници без пушака, без ранаца и опасача, рањен 
та млада снага ево је лежи сад испијена у блату.</p> <p>Сетих се и Енрика толедскога ритера, ка 
ло ми је као кад се човек усред пламена у кући која гори, смеје смехом онога коме је величина т 
ва деца очупана од својих кућа и бачена у невољу, нисам ни слутио да су та деца на смрт осуђена 
 исхрану, храна већ мора бити пребачена у Медову и ми ћемо је тамо затећи.{S} Једина би брига б 
 најчешће случајева неискреност обучена у лепу форму а неискреност је порок у моментима туге... 
 маса, као гомила црнога камена сручена у долину, што смо се више ближили све су се више оцртав 
нуо је наш народ пре три стотине година у збег, у туђину; па ево сад се опет понавља то и са ис 
авао, један младић од двадесетак година у војничком оделу са поднаредничким звездицама на рамен 
а радост очева.{S} Остављајући три сина у кући, отишао је поносан и задовољан у рат из којега с 
киша и бујица сурвава са камених висина у њено корито; ослухну крик јејине која из камене дупље 
ћ непријатељ заузео обе Мораве, светина у Ђунису разбија те вагоне мислећи да ће у њима наћи шт 
жеђ за вестима.{S} Разуме се да светина у таквом случају предузима сва потребна обезбеђења да к 
а, ето је пред нама цела целцата истина у свој грубости својој, ето нам се отима погледу и посл 
е она <pb n="680" /> усамљеност, тишина у природи и тама која све изједначи, те ти изгледа као  
осећала се нека тешка, загушљива тишина у њему.{S} И ако већ дан, радње затворене, кафане пусте 
себи и једна и друга ишту мајку.{S} Она у планини да их задоји поуздањем она у гробовима да им  
 Где би жалила живо дете!{S} Никада она у цркви није припалила свећу за мртве, већ само за живе 
Уцињ и маче отуд турска сила, слеже она у варош, не би ли ту нашла зараде те да утоли своју бед 
мах похитао Врањи, јер је чуо да је она у опасности.{S} Стигао је аутомобилом до Владичинога Ха 
енице у очима јој казивале су да је она у овоме часу догледала нешто, што можда ми остали смртн 
> <p>Седамнаест пуних година верује она у његов долазак, седамнаест пуних година храни она ту в 
ска борила на обалама реке Марице и она у тој борби допре до обала Мраморнога мора, тамо где ле 
на у планини да их задоји поуздањем она у гробовима да им буса гробове и пали свећице, и прелив 
рвављена, само није дете рањено већ она у груди а дете, како је сисало, окрвавило усне и образе 
е већ и капитулацију оне идеје коју она у овој борби представља и чији је он носилац.</p> <p>Ст 
удио, зазвонила <pb n="531" /> су звона у Охриду и Пећи; појавио се Марков буздован са морскога 
ише ни вагона ни машина, сем два вагона у којима је Команда Трупа.</p> <p>Ту, око тих вагона и  
игоше неки рањеници из његовог батаљона у Шабац, распитивала сам се преко једне болничарке, кој 
авезнички војник неће кренути из Солуна у помоћ Србији.{S} Чекао их је окићен Ниш, чекао их Лес 
жиште.{S} После дугога ћутања и уживања у утиску који је произвео, проседи господин пркосно узв 
ћање несреће и слутње, онда та веровања у предсказања постају права зараза и страст.</p> <p>Тих 
вања унела толико вере, толико поуздања у грађанство, да је оно одустало од својих одлука да се 
по пола сата очајнога дреждања и чекања у месту, па тек осетиш неки покрет пред собом и промисл 
зове кмета.</p> <p>Тај један час чекања у канцеларији начелниковој извео ми је пред очи све нев 
блата, као оно у купатилу после гњурања у воду, и настављали пут мирно и трпељиво.</p> <pb n="3 
 давали су укупно овакво обележје стања у војсци: војска преморена, малаксала и растројена, али 
скошно окићен.{S} Неколико дана бављења у Призрену одузели су му и ту храну а у оној ужасној <p 
ери о стању ствари и, како вођа одељења у рапорту изјави, да се у невољи нађе.{S} Капетан задрж 
ој заветовати, из ње црпети поткрепљења у данима туге и снаге у данима поуздања и вере.</p> <p> 
pb n="558" /> <p>Пошто су донета решења у овоме смислу и одлучено да се и министрима, војном и  
љен у блату стење и брекће као животиња у процепу али му се пут не отвара нити му ко прилази да 
ских рамена, који је покушао да посумња у снагу дипломатије.</p> <p>— Један израђен дипломата к 
 заставу? — грмну капетан и потера коња у саму гомилу.</p> <p>Одборници се згледаше међу собом  
ови.{S} Него овуда, преко Грантовца, па у војну болницу.</p> <p>— Бојим се далеко је! — одговор 
ек дође господин попа, ја салутирам, па у руку, а он пита баба: „Кој ти је ово море?“ А бабо ве 
је опет тако одлучио да иде на Рожај па у последњем тренутку остао, предомислио се, казали му,  
 оно рекло нешто ружно те они пушком па у чело.{S} Рекоше нам још, изгледа да се спремају да ма 
и даље одступати, од Ужица на Пожегу па у Ариље а одатле на Гучу.</p> <p>Официр оборене главе а 
шка ће њему с леђа, море, па ће да рипа у Дунав к’о жаба!</p> <p>Како у кафанама и кафаницама,  
ду.{S} Граната за гранатом поче да сипа у редове несретних бегунаца.{S} Коњи почеше да се пењу  
есети кадровски пук и поче да се расипа у ланац.</p> <p>— Ланац? — цикну мајка престрављена том 
/p> <p>Када је прође навала суза, госпа у црнини сама диже главу и прибрана настави:</p> <p>— Н 
мре разговор и завлада тишина.{S} Госпа у црнини, сем тога што се лаким поклоном јави свима, се 
> <p>Дуго је, боно и горко јецала госпа у црнини а ја сам, потресен њеним казивањем, ћутао обор 
ну слику.{S} Прилази вагону једна госпа у дубокој црнини, <pb n="110" /> носећи тугу као једино 
а нама бол.</p> <p>То је била она госпа у црнини коју сам запазио на скопској станици, када је  
а ноћ кад у исто двориште уђе она госпа у црнини, коју сам срео данас, горе на друму, када је т 
угу о несретноме оцу испричала је Госпа у црнини са пуно осећаја и топлине.{S} Да ли што је у њ 
 да ће после ових речи, којима је госпа у црнини завршила и врхунац своје велике и тешке породи 
наша поља и горе.</p> <p>Да ли је Госпа у црнини, посматрајући замишљену слику, која се пред њо 
том, које се натопило кишом.{S} И госпа у црнини оборила је уморну главу на колена.</p> <p>Под  
ливали гроб непознатога војника и госпа у црнини изашла је из цркве, носећи у руци читав снопић 
 чини добро, то ме држи.</p> <p>И госпа у црнини поче мирно, тихо, прибрано да казује много, мн 
а, изгубила сам их све! — настави госпа у црнини. — Моја је кућа опустила потпуно а до пре две  
је ја кроз сузе гледала — настави госпа у црнини после дуге, врло дуге почивке, испуњене боним  
им првим питањем, изазвала у мени госпа у црнини?{S} И, <pb n="666" /> ако је то привиђење, заш 
9201_C19"> <head>XIX</head> <head>Госпа у црнини</head> <p>Већ је био пао први сумрак, када смо 
ни утехе...</p> <pb n="452" /> <p>Госпа у црнини ућута.{S} Величина и множина сећања која навал 
а.{S} Најзад сам стигла...</p> <p>Госпа у црнини одану, као да је овога тренутка преживела све  
атио своме мртвоме детету.</p> <p>Госпа у црнини ућутала је, те сам ја мислио завршила је своју 
далеко чула потмула <pb n="210" /> лупа у врата и нејасни гласови.{S} То извесно грешне избегли 
ком батином да разгрће оне остатке жара у мангалу и сви се скуписмо нешто ближе ватри.</p> <p>— 
ћ заморила она тешка и загушљива запара у кафани.{S} Ноћ је била густа и мрачна и јасно се чуо  
 заусти да каже нешто, па му реч заигра у грлу и недорече је већ само ману руком.{S} Млади подн 
иде заробљеник причу, јер му реч заигра у грлу, глас му затрепери и две крупне сузе овлажише му 
искрености.{S} А храна то је вера, вера у оно што има доћи и ради чега се подноси бол; вера у н 
чега се подноси бол; вера у нешто, вера у ма што.{S} Донде, до средине онога моста, који се узн 
а доћи и ради чега се подноси бол; вера у нешто, вера у ма што.{S} Донде, до средине онога мост 
оче да се исписује неко поуздање и вера у оно што је војвода предлагао.{S} Војвода је наставио, 
ли Бистрички мост и окренули пут севера у Подримље, светина се на један мах помела и почела кол 
па те отерао у просјаке а ево мене тера у просјаке а оставио ми очни вид, зар да гледам сву ову 
ори на ногама, појаха га понова, сатера у шанац па шанцем потера напред да види шта је то тамо. 
>Свет се већ преплашио и почео да збира у брижне гомилице.{S} Многи не дочекаше ноћ него пођоше 
а но о поменима о којима учтивост збира у цркву читав збор равнодушних.</p> <p>Излазећи, после  
викују, трећи дозивају.{S} Удара секира у дрво, оправљају се нека кола, пролазе војници водећи  
и ми падоше на памет речи онога официра у механи и не одговорих ништа.</p> <p>— Мислите нећемо  
ред њима, пуно је виших и нижих официра у ратној опреми.{S} Они сваки час улазе и излазе из ваг 
р је сад изгледао још силнији, као гора у пламену од којег се и небо запалило.{S} Под светлошћу 
 згреју јер умор, неспавање и рана зора у планини па се дечица најежила и прибрала уз мајке.</p 
а у толико више услова, што је до скора у Скопљу био некакав турски консул, који је сматрао за  
 све готово...{S} Видиш да се опет мора у планину...{S} Само, онда је било друго, имао сам само 
вички, убеђен разлозима онога професора у сурој шајкачи, који му је развио план одлучне борбе н 
ио је под убедљивим разлозима професора у сурој шајкачи и сео је на митровачки воз.{S} Када сам 
ла.</p> <p>Када се већ разбуктала ватра у заветрини, иза ханскога зида, Краљ је сео међу своје  
Хоћу да их нађем и да их замолим, сутра у зору нек изведу топове тамо на ону чистину испод Патр 
им кровом они несретници, који ће сутра у зору кренути у свет и не видети више свога крова дани 
уст, те га прождере и умири се до сутра у јутро.{S} Ако која мајка, кад јој дође ред, не хтедне 
ра можемо стићи у Арсит-Хан, прекосутра у Черет.</p> <p>Есад-пашин капетан Реџеп и још неколико 
ешћем, мислећи ваљда да ми је тога часа у болници неко од ближих умро.{S} А тако је и било, изг 
рима за приређивање концерата и кермеса у корист рањеника.{S} Њина је савест била мирна да су с 
лама, срео се први пут очи у очи и прса у прса, војник са мазурских језера, са Немира, Лијежа и 
} Заустависмо се, кад смо већ били прса у прса и, дижући фењер изнад главе, једва сам успео да  
“</p> <p>— Опет борба на нож, опет прса у прса, као оно пре а нема сад за нама официра са револ 
дела сам очима својим кад удари граната у кућу Арамбашића на пијаци, па онда у Доњем Шору, где  
из даљине.</p> <p>Онај се врати с врата у нашу гомилу да нам понови вест, коју смо и сами чули. 
има, или је то само онако, глас? — пита у једној гомилици војни лекар, навикнут да поуздано саз 
то његова извидница враћа те јој похита у сусрет.{S} Поднаредник који је слазио чак до Чачка, р 
ога блиског немам, сад сам сама самцита у свету...</p> <p>И ту девојче заврши причу, заврши и у 
бити ужасна па се треба борити за места у возу.</p> <p>И кад су дубоку ноћ пробили први наговеш 
 међу собом, ћутећи смо заузимали места у малим одајама начелниковим, по којима се убрзо поче д 
киши целу боговетну ноћ да добију места у возу — стајала је она, под једним оголелим дрветом у  
и се хтео уверити, верујем ли ја одиста у то што тврдим. — Верујете ли ви одиста да у нас има и 
ићен белим ружама; сањам како му блиста у недрима чаробном светлошћу драги камен, који је он из 
 ивицу и, док се тај облачић још колута у зраку, до нас допире глас топа.{S} Мало доцније и сун 
а.{S} Била сам чак у дубини и опседнута у једном углу гомилом, која је и сама једва дисала због 
ем искићеним.</p> <p>Много и често пута у животу говорио сам пред гомилама, у тренутцима свечан 
</p> <p>— Ја бих више волео да знам шта у овоме тренутку мисле наши пророци у Нишу, но шта мисл 
 а чим спусти и лоптица се нагло спушта у своје лежиште, у крагну.{S} Он је избеглица из Београ 
немирне таласиће.{S} Затим се она враћа у одају, припаљује кандило под иконом и шапће молитве Б 
 сваког покушаја офанзиве и да се враћа у важност решење команданата од 16. новембра пре подне  
у се објашњењима прерађује и опет враћа у групу из које је потекла а одатле иде даље, кроз дућа 
ом, друга пред капијом начелства, трећа у дворишту начелства, четврта под стрејом једнога дућан 
стаје пуста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи становник изумро.</p> <p>Тако и о 
стати пуста и празна као напуштена кућа у којој је и последњи становник изумро.</p> <p>Енглески 
кла ноћ, повукли се у куће.</p> <p>Кућа у којој сам ја становао, ван пута је којим ће војска пр 
којим би се кретала.{S} Узели су учешћа у томе и сви остали, претресали су све могућности, разм 
ести, поткрепљење у данима брига, утеха у данима невоље.</p> <p>— Он ће доћи! — биће јој послед 
уја као млади јаблан.{S} Све су то деца у годинама у којима, у душама испуњеним синовљом љубављ 
 сирота... а вама треба бар шест месеца у касарни, не могу вас повести у рат пре нег научите пу 
равио преклане о слави, и дечија колица у углу иза фуруне, у којима су му сва деца редом уљуљки 
овске катастрофе.{S} То је та Грачаница у којој је Краљ Петар Карађорђевић, када је изабрао цар 
бјашњавају се о ажији српских новчаница у Солуну, о акцији Француза на јужноме фронту, о путу к 
 преко њих поље у коме се губи Бистрица у Дримове воде а у дубокој позадини, иза читавог низа п 
 незнан, непознат, пита се и тешко грца у сузама говорећи о томе.</p> <p>— Сви се познајемо сад 
 у руци, убија кога год примети да пуца у ваздух!“ Тргао сам се и осврнуо и, одиста сам видео о 
и њима, ал не теоријски, него нека пуца у њих.{S} Видећете како ће тада променити мишљење.{S} Е 
p>Да ли је то саучешће које невоља јача у човеку или предрасуда или, можда једно дубље и теже о 
то здера бели барјакчић с мотке и утрча у кућу, одакле мало час искуљаше читаве гомиле жена и д 
>Када је још 13. октобра отишао из Ниша у Врњце председник министарства Никола Пашић, на погреб 
авна надлештва спремна да крену из Ниша у Битољ; од њих смо сазнали и да су за собом оставили с 
ign> тако мртво.{S} Има по гдекоја душа у њему, пуши се по гдегде дим кроз разлупани кров.{S} С 
ишићу неколико грубих речи, те је сукоб у једноме тренутку претио чак да пређе у разрачунавање. 
га просто натерали.{S} И долазак Краљев у Приштину протумачила је гомила као крајњу нужду, као  
тану, други су <pb n="551" /> на против у овој новој ситуацији налазили разлога да им се треба  
ело питање: па шта сад?</p> <p>— Натраг у Ђаковицу не можемо наставља да размишља гласно једна  
у, па нас онда благослови и пође натраг у село и са њим она два домаћина што су нас били допрат 
је још неке наредбе издао, крете натраг у варошицу да потражи телеграф.</p> <p>То је била свега 
.</p> <p>— Неки од јутрос пођоше натраг у Куршумлију.</p> <p>— Вратиће се! — вели господин Јанк 
а у онај заједнички бол и унела га свег у моју душу.{S} И, носила сам га и подносила по мучним  
че, као да је било нечега освежавајућег у атмосфери.{S} Наишле су од некуд, непознатим путевима 
S} На лицима присутних, који су предлог у први мах дочекали са неповерењем, са чега се дискусиј 
 друму просуо из коморе.{S} Дође најзад у помоћ некаква команда.{S} Једна батерија заустави се  
 коме се распаљује пламен дивљаштва кад у туђој руци спази комад хлеба.</p> <p>Сретах их успут, 
{S} И још сам се спремао, ако се ма кад у животу сретнемо, да му очитам буквицу те да му никад  
 /> <p>Он нас погледа све редом, па кад у свачијем погледу срете одобравање, он додаде:</p> <p> 
ена ми!{S} Па ипак човек верује где кад у снагу своје воље!</p> <p>— А што бегаш, што ниси оста 
воји ова два говорника.{S} Као море кад у један мах зањиха своје воде, тако светина поче да се  
ља кога очекује.{S} Загледа добро и кад у војницима позна своје, српске војнике, она се преобра 
је, знате, светац.{S} Јесте ли били кад у Раваници?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Е онда знате!</p>  
 лебди танак слој светлости као оно кад у великој даљини горе ритови.{S} Кажу то је Липљан али  
ровом.</p> <p>Била је већ касна ноћ кад у исто двориште уђе она госпа у црнини, коју сам срео д 
е, више сам себи — али кажу људи, некад у старо време, била нека аждаја која је ждерала децу.{S 
и, опет живо настави:</p> <p>— Ја никад у животу нисам видео вулкан који бљује лавину и претрпа 
е један крај другога они, који се никад у животу нису срели и никад више неће срести.{S} И сви  
ај понос, несавитљиви понос, ево га сад у блату.</p> <p>И опет ми допиру до ушију Гришине речи: 
материн гроб китећи га утехом да је сад у слободној Србији, којој се и она враћају у загрљај?</ 
ћи нам се по где и гдекад, сишла је сад у наше редове и почела нас грлити својим леденим и језо 
н родитељ.</p> <p>— Па кујна која и сад у Призрену има свој редован јеловник и прописан број је 
ржавни питомац.{S} Мислио сам прећи сад у Минхен али ето, дође рат и... откиде ми руку.</p> <p> 
ло.{S} Кажем ја једаред баби: „Бабо сад у јесен ће и мене регрутовати те ћу бити аустријски вој 
 француско-енглеска помоћ стигла до сад у већем броју на јужноме фронту, ова се акција може и д 
бранили српску престоницу, зашли су сад у српске планине да са нама заједно поделе судбину једн 
е да служимо, дочепаше изненадно те ајд у Винковце, у касарне.{S} Па још што је најгоре, рат са 
Ја сликар, неуки поднаредник, водим вод у борбу, на штету свих оних несретних људи који су ми п 
 главу из овога окршаја и дођеш кад год у своје село.{S} Не пожали тад, пођи до мојих, распитај 
дине!{S} И, ако дође до тога да где год у овоме рату обновимо борбе, мени је довољна и ова једн 
на крилу па ће ме можда и примити когод у кола.</p> <p>Али нисам стигла ни да пођем од куће.{S} 
з отворене вратнице почео да куља народ у двориште, одвео је газда на неко <pb n="348" /> склон 
бележи праг свачије куће.{S} Пође народ у горе и планине да се склања испред непогоде а у напуш 
а Карађорђевићи не остављају свој народ у данима очајања и невоље и да бегство првога, који је  
> <p>— Отишла сам у Скопље и као и свуд у другим местима, зашла сам од болнице до болнице.{S} С 
{S} Рекоше ми да журим у Ресник па отуд у Младеновац, да се тамо јавим начелнику станице те да  
 Врховној Команди просто омрзли слово Ђ у азбуци!</p> <p>— Не мислим да се ослободи, али при ка 
а други ка „Коларцу“.{S} Ту узеше бомбе у руке и онда онај први вод кроз позоришну улицу а онај 
.{S} Са горњега спрата те куће, из собе у којој је Краљ одсео, догледа се преко кровова ниских  
, гладовао је и стајао је дигнуте главе у сред борбе, када су око њега праскали шрапнели и пада 
а где су коњи задњих кола утурили главе у шараге предњих кола и пешак или коњаник, који се нала 
лобађа поробљену браћу, сишла са Мораве у Косовску равницу и закуцала на врата Господњега храма 
овином октобра могле отпочети представе у новој згради; „Друштво за проучавање ослобођених српс 
оше гладни војници и заробљеници ножеве у његово тело да откину парчад меса коју ће код прве ва 
бучица пење и слази као лоптица од живе у барометру.{S} Чим попне гласом и лоптица пожури горе  
еграфише те известе о промени директиве у повлачењу и позову да и они одмах дођу у Скадар, седн 
оји начин она могла пребацити из Медове у Скадар, док нико није ни слутио да и у Медови нема ни 
ела и проређена.</p> <p>Њу нико не зове у воз, њој нико не каже да уђе а она сама или нема снаг 
, како би успут сабрала све наше болове у своју душу и како би сабрала све наше сузе на своје о 
снуту, како очајно напушта своје домове у Београду засуте ватреном кишом; провела сам ону страш 
ед.{S} Војници су се, спуштајући топове у раку, праштали са њима као са својим најрођенијим, ка 
ици, она мете кућу и спрема да буде све у реду кад он дође.{S} Слази доле у свештеника и зајми  
било трећи збег по величини, потеже све у Приштину, Митровицу и Феризовић.{S} За Нишем, Крушевц 
го.{S} Пролазили су нам дани и ноћи све у страху и очекивању.{S} Хвала Богу, у селу није било д 
 /> <p>Мој муж нас је на свој начин све у кући васпитао.{S} Реч Отаџбина је за нас била тако чи 
— одговара му сусед — ко је затекао све у кући није му дуго трајало, а ко није...{S} И разви се 
авили места пролазнику.</p> <p>И то све у доба кад дуге јесење кише лију нештедимице и кад, без 
аве на рамену остати неће а село ћу све у пламен и пепео.{S} Па шта је ово сад?“ Поп се сави си 
рпети поткрепљења у данима туге и снаге у данима поуздања и вере.</p> <p>Над том прегршти земље 
е, хтели рећи: „Виш ти шта нам Бог даде у овој невољи, да ми <pb n="284" /> чувамо и носимо Кра 
ило и кад смо се вратили у Београд паде у постељу тешко болесно.{S} Уложила сам у негу све напо 
иметиће неко и одиста, сад нам тек паде у очи да нико његов не изађе за њим, те узесмо да објаш 
ет се зацени па кад га пређе а он упаде у реч.</p> <p>— Не мислимо, брате, ми грађани ништа; ни 
ам се тек када сад спазио зидове зграде у којој је станица и пожурио тамо.{S} У чекаоници и у с 
, сине, ово!“...</p> <p>Он опет застаде у причању, вероватно обузет успоменом на овај свечани т 
едаде га посилном.</p> <p>Одмах настаде у батерији жив покрет момчади која поскака са седишта и 
S} Капетан притеже дизгине и коњ остаде у месту.{S} Ордонанс му јави да су у Слатину стигли нек 
> <p>— А куд смем опет без оружја, овде у сред планине?</p> <p>Опет настаде ћутање, дубоко ћута 
рачне ноћи, на сред пустога друма, овде у чељустима дивљих Арнаута буде заробљен, преклан, пушк 
 ти је?</p> <p>— Погоди га куршум, овде у слабину.{S} Паде, па, жали за мном, издише па ме глед 
селило кад би ми рекли:{S} Не може овде у Младеновцу ништа бити од сахране, мораш ићи у Јагодин 
ачунајући на већу заштиту и тек се овде у планини уверило да је цела Краљева заштита три официр 
омете.{S} Од куд Краљ сад и шта ће овде у Приштину?{S} Зашто није са Врховном Командом отишао у 
помоћ, прелетели су Дреницу и пали овде у равну Метохију.{S} Сад се спремају да узлете преко Др 
и путовао у Призрен, шего би остао овде у Штимњи да посматраш борбу.</p> <p>Наредник после ових 
ешке душе.{S} Притисло ме је нешто овде у грудима, откинуло ми се нешто овде у души и срце ми ј 
де у грудима, откинуло ми се нешто овде у души и срце ми је заиграло.{S} Слутила сам!“</p> <p>С 
е имао три ране од једанпут; једну овде у грудима, једну у куку и једну у врату; пропљувао је к 
еће штедити.{S} Што не би отишли ма где у околину, у Младеновац на пример?</p> <p>— Имам рођаке 
, не може бити, морали су га однети где у сталну болницу.</p> <p>— У сталну болницу?{S} Где је  
 у светлости дана и догледао по где-где у планини по коју кућицу, ишчезава ти сад и она погледу 
иђе нашој ватри да се загреје.{S} Негде у даљини пуче пушка те сви обратисмо пажњу на ту страну 
зна где је село тога имена, ваљда негде у планини.</p> <p>Код хана се већ скрхала маса људи и с 
</p> <p>— Ја не знам да л’ то има негде у књигама записано — поче старац и не гледајући у мене, 
топовско пуцање јер борбе се воде негде у близини и гомила иде ћутећи, погнуте главе, као ред о 
{S} Био је то звук звона, које је негде у даљини тихо јецало.{S} Како је сунце већ ниско сишло  
екивао тупи ударац пијука који је негде у близини копао српске топове; када су се владике и арх 
у је грешни домаћин потерао да се негде у планини исхрани зимус.</p> <p>И све се, то измешало и 
у је грешни домаћин потерао да се негде у планини њоме израни зимус и сав блатом улопан, повије 
је се арлук промрзла пса, клепеће негде у доњој махали откинуто коло на празној поточари, шуме  
тављајући да непријатељ мора бити негде у близини, капетан, јашући далеко испред батерије, учет 
ам каква ме мећава може захватити негде у планини.{S} А ти?</p> <p>— Ја се нисам још решио — ве 
/> коњима о главу а он се измакао негде у страну.{S} Заробљеник сувих усана и већ угашена погле 
авао сам али сам чуо и стоку како негде у дворишту прежива и наредника како, наслоњен на кућни  
и, као што све грађане тера, тамо негде у непозната мађарска села.{S} И где ће ми остати породи 
ре, па га опет управља безизразно негде у даљину.</p> <p>— Да се вратиш — прихвата други — на ш 
, што се већ греју, набавили, јер нигде у близини шуме.{S} Ако је и било које дрво крај друма и 
ама за убијање људи, мене поглед одведе у таму где лежи друм, јер ми се у томе часу учини, да с 
на колена.{S} Сви пажљиво упрли погледе у њене усне, како не би ни једну реч испустили.{S} А та 
 ког официра који код куће болује а иде у болницу на превијање, или кога лекара који жури на ду 
једна распуштеница која је хтела да иде у комите и обукла се већ била у комитско одело и сликал 
лој Моштаници и добио је наредбу да иде у Велику Моштаницу, да прихвати и поткрепи једанаести п 
, једва су успели да га натерају да иде у Призрен па они остали и даље да решавају.</p> <p>— Шт 
птати:</p> <p>— Ноћас Команда Трупа иде у Грачаницу!</p> <p>— Кад ноћас?</p> <p>— Сад, кроз кој 
 таквих дана са већим самоодрицањем иде у смрт но иначе.</p> <p>Патроле јављају да је већ са пр 
пруски знао поуздано којим се путем иде у Цариград.</p> <p>Док је Европа са напрегнутим интерес 
И у трећој групи брани се један што иде у Солун, па вели:</p> <p>— Нећу да чујем коминике о бор 
дићу те после да их чујеш, ал прво ајде у цркву!“ У цркви је, знате, светац.{S} Јесте ли били к 
} Најзад, попа опет изађе и рече: „Ајде у име Божје!“ па пође напред а ми сви, жене и деца и по 
на, да глас о повлачењу Врховне Команде у Призрен сам собом тумачи и каже све.</p> <p>— Па добр 
 крова и огњишта, увукла се овде и онде у какав кутић пустог двора, изабрала <pb n="11" /> себи 
е, окрете главу од мене и оде даље, оде у ону гомилу живих лешева што лутају по улицама пећским 
</p> <p>— Знаш, кад Врховна Команда оде у Призрен, сат и по од границе, онда је то последња реч 
азваше ђачку чету и он са друговима оде у Скопље где се ђачка чета вежбала.{S} Борио се затим н 
не, један нехотичан покрет па да се оде у смрт.</p> <p>Миран и поуздан поглед којим ме је срела 
ба почети, шеф станице нареди да се оде у жељезничку радионицу и отуд зовне мајстор.{S} То је р 
 уставим па ето ти!“ А кад год бабо оде у Београд он донесе отуд нове слике и песмарице, па их  
рстова... а и што ће; нек душа само оде у божје дворе а тело... ништа, прегорело дрво!</p> <p>Н 
д болова, као малочас она мајка што оде у ноћ да тражи изгубљено дете; тешили су ме они око мен 
 више пратим све ме даље одводе, одводе у неке мистичне пределе, у царство без граница и без пр 
не тога осећања или са оне зле непогоде у коју смо кренули — тек први тај корак на путу бегства 
атио први сумрак.{S} Бојећи се непогоде у ноћи, која је на косовској ширини много страшнија и с 
 којима и за којима јаше ескадрон гарде у зеленим блузама извезеним жутим гајтанима и доламама  
 више ни једног српског војника не буде у вароши.{S} Док сам ја овде још нисте робови; имате ка 
вели, у здравље!{S} Па Бог нека ти буде у помоћи!{S} Ја се надам брзо ће овај рат, још ви нећет 
вратити у Скопље али кад се једном зађе у планине...{S} И, вели, за бегство има увек када.{S} Е 
</p> <p>— Нека је — вели, кад она изађе у мрак — сваки час тако излази, иде по пољима, дозива д 
 повијена репа, иде по трагу да га нађе у Ђаковици или Пећи.</p> <p>Из кола под арњевима, која  
као шибљика.{S} Она жена крај мене нађе у својој <pb n="479" /> бошчи једно парче суве крпице и 
га првога стола приђе и тамо да се нађе у помоћи онима који су чиновнику објашњавали да је свак 
 у једноме тренутку претио чак да пређе у разрачунавање.{S} Најзад, војвода Мишић, кад се осети 
што то обично бива у полемици кад пређе у љутњу.</p> <p>Песимиста не одговори ништа.</p> <p>— Н 
крвно говорили и уопште, разговор пређе у живу и нервозну полемику.{S} Један је наводио неки Ра 
ању о одбрани Београда, затим опет сиђе у Мораву и закачи се и по други пут за Багрдан.</p> <p> 
 Тополу, изјави жељу да Стари Краљ дође у Крагујевац.</p> <p>— Па добро, куда ћемо? — пита он а 
ље укрцавање а затим се поздрави и пође у вагон.</p> <p>Да је тога тренутка, као што је било ут 
/> се гомилици нашој не придружи и пође у корак уз мене једна тамна фигура под сурим шињелом и  
дом и под Карађорђем унуком.{S} Он пође у памети да прибира, да тражи: нема ли једног истог ист 
ја би била силом прилика нагнана да уђе у наш фронт, Константину грчком био би стављен шах-мат  
како још није био закорачио праг да уђе у собу, окрете се за собом и погледом позва и остале из 
у један, који је и сам покушавао да уђе у састав те команде па није успео.</p> <p>— Па онда куј 
енерал Бају се поздравио и пошао да уђе у свој вагон а официр, командант воза и два три железни 
ако да ти кажем, као кад туђа стока уђе у њиву па је склептају са свих страна и ко стигне тај у 
до онога тренутка док непријатељ не уђе у варош.</p> <p>— Дајте оружје нама грађанима, ми ћемо  
 збег па не може по сат и два да се уђе у село.{S} Обично пред станицом загуши, јер како ко при 
и кошуљу.</p> <p>У дворишту, кад се уђе у капију, лицем окренута улазу, саграђена је мала, спре 
орамо!“ — одговори он, па се диже и уђе у двориште.</p> <p>— Е, већ, како је било док сам се оп 
ити.{S} Затим гурну врата раменом и уђе у собу.{S} Био је он сам, онај старешина и носио је хле 
ући узнемирио, сиђе на доњи спрат и уђе у једну пространу собу, која је, вероватно у редовним п 
ци кренуше вочиће, те кара с Краљем уђе у масу, која је прекрилила друм.{S} Стари војници би по 
.{S} Ордонанс, који са потпоручиком уђе у собу, предаде му једну малу коверту, коју капетан хит 
то нана а нешто ми поделисмо, па он уђе у кућу а ми продужисмо.{S} Ударисмо најпре низ поток те 
и хвала Богу те нисмо!</p> <p>Бојко уђе у кућу, уђе и остаде нешто.{S} Почеше овамо већ да му б 
ини где се крхао и ломио, кад чамац уђе у тихе воде и пристане уз зелене обале чаробнога острва 
остиђено баци барјак и сикирче и побеже у кућу.</p> <pb n="181" /> <p>То све на уласку у варош, 
шке и сручити тело у гроб, који се ниже у реду оних, који су јуче стрељани и иза којега ће доћи 
 демонстрацији.{S} За дан или два стиже у Ниш савезничка војска из Солуна...</p> <p>—У Ниш? — г 
Солуном и пуне возове хране, која стиже у ове крајеве, где је авет глади и оскудица већ почела  
из новина поуздано сазнале да нам стиже у помоћ француска колонијална војска, кренуле су из Бео 
помогне кад загусти.</p> <p>У том стиже у авлију, сав задуван и зајапурена лица, дечко, гимнази 
ашто не и влада?</p> <p>— Влада не може у Солун, на туђу територију а остали посланици... у ост 
ом се може сићи и у Пећ, а из Пећи може у Ђаковицу, а из Ђаковице се може да избије и на Дрим п 
 напуштају обичан дневни језик и залазе у појезију.</p> <p>— Ја нисам само то једно дете изгуби 
које се повлаче Ибром, и које се налазе у Санџаку, могле би сићи у Пећ па одатле, преко Андрије 
ке породице већ напуштају Штип и одлазе у Велес.</p> <pb n="87" /> <p>Те вести нас готово пораз 
прат.{S} Степенице за први спрат узлазе у један дугачак ходник претрпан сандуцима и шаторским к 
 путевима, иза разних вагона, да долазе у везу са продавцима иза станичне ограде.</p> <pb n="68 
фон: сазнали смо да трупама које долазе у Србију командује ђенерал Бају, да ће француска база б 
чне судбине.{S} Они у колима која слазе у Солун, после неколико сати путовања, избећи ће и мраз 
оје дотични господин носи у руци, улазе у купе као новчане књиге опет разне даме, жене, и њине  
већ наступају отуд, од Маџарева и улазе у горњи крај вароши, дохватају се затим вардареве обале 
оносна борба.{S} Сад већ и топови улазе у дејство, те се разлеже грмљавина од које задрхта Чача 
га потражим! — рече жена и диже се, узе у наручје оно друго дете и пође.</p> <p>Ја хтедох да је 
никад осетила у себи, пресушише ми сузе у очима, задрхта ми реч у грлу али је ипак изговорих он 
но другоме ни лица, ни погледа, ни сузе у очима.{S} Тек данас, под оштрим зрацима студенога зим 
мо, помно се загледа и заиграше му сузе у очима.{S} Затим прошапута више себи:</p> <p>— Тамо са 
дњи пут видите свога Краља!</p> <p>Сузе у очима старчевим помутиле су дечју радост да виде избл 
 Па ето ту славу сад помену и призва је у помоћ овај србијански војник, кога сам ја потегао да  
, једно је било поуздано а то је, да је у Нишу ситуација сматрана много тежом но у Скопљу.{S} О 
фицир из команде трупа, додајући, да је у Београд први ушао двеста четрнаести пешадијски летећи 
првога дана по паду Скопља чусмо, да је у Феризовићу извршио самоубиство потпуковник Душан Глиш 
њеној тузи, пун, горкога искуства да је у тузи најбоље оставити ожалошћенога самоме себи и свом 
смех задовољства, осећајући ваљда да је у том тренутку победио ону неодољиву неман, која му је  
адру.{S} Краљ је причао војницима да је у младим годинама одлазио у Скадар и казивао им је да ј 
ити од велике користи, кад се зна да је у Феризовићу још много теже збринути подвозна средства  
ас по час би застао, чинило му се да је у томе тренутку чуо удар мотике и тај би се звук зарио  
идите молим вас.{S} Не заборавите да је у магацинима силна државна имовина, не заборавите да у  
акуше.{S} Запитах га и он ми рече да је у гробу жена, јуче су је сахранила њена деца а они, арн 
 — окуражи се песимиста осећајући да је у доктору добио потпору.</p> <p>— Пре свега не мобилишу 
су немогуће.{S} Ја на пример знам да је у Врховној Команди било доста добре воље да се од омлад 
ма чекајте мало!{S} Кад сам казао да је у Врховној Команди било добре воље, ја нисам мислио она 
а окна сад нешто живље дунуо, као да је у мрачној соби пробудио задах паучине, црвоточине и под 
ежега гроба тог и скидох капу као да је у томе часу когод казивао молитву.{S} Бона можда, или о 
оме је причао.{S} Пошто је осетио да је у мени нашао стрпељивога слушаоца а имао потребе ваљда, 
колегом и овај му на апарату реко да је у Лесковцу такође велико узбуђење, да се чине силне при 
е обиђе.{S} Од других сам био чуо да је у селу зло; узели су нам коње, узели нам волове а бабу  
 и неодређене.{S} Неко додаде још да је у чаршији чуо да је и Царево Село пало, да се борбе вод 
ине као од неке црне немани.{S} Када је у београдскоме двору примао честитања о наступању 1913  
="555" /> и мишљење целе владе, која је у том погледу била једнодушна.</p> <p>— Капитулација у  
је и једном родољубивом чежњом, која је у доба буђења свести о слободи, задојавала неколико пок 
ла и Криве Паланке и оне војске која је у Овче Поље избила преко Царевог Села.{S} То би учинило 
 златна киша, испунише помрчину која је у толико гушћа била што су се ватре већ почеле да туле  
је врхове а Призрен је била реч која је у смрт звала и смрт слатком чинила.{S} И када је европс 
јена из таме бледом месечином, имала је у томе часу нечега тајанственога; њено бело, воштано ли 
 у помоћ али, рђаво вођена, залутала је у непријатељске редове те их ови скоро све побили а мал 
у косу а десна му рањена рука висила је у завоју.</p> <p>Поседало се око мангала да се пробдије 
, као и свих ранијих нада, и кренула је у планине.</p> <p>То је био један од најтежих и најмучн 
 Она ме је захвално погледала и ушла је у вагон, носећи једну црну бошчицу са које је капала во 
 хитао из начелства.{S} Јер, светина је у таквим приликама, кад је жедна вести, прави тиранин;  
х увек за своју бригу, за оно на шта је у овоме тренутку најпрече мислити, за себе.{S} Сви су з 
 руку, поведе је кроз гомилу и уведе је у вагон, при чему су га пратили благодарни погледи целе 
ик даје жени неку цедуљицу и упућује је у болницу.{S} Улази друга, тако исто окрвављена, само н 
дахну топла и смрдљива јара, која ме је у овоме часу гушила као да сам сишао у какву дубоку кос 
 одводио све даље и даље, одводио ме је у далеко детињство, тамо чак докле једва допиру моја пр 
очила, вагон у коме је била одвео би је у албанске планине где би деци својој ископала гроб.</p 
жени, која се још не дизаше и пољуби је у чело, другарски, пријатељски, братски.</p> <p>С поља  
 скопљанске железничке станице, који је у тренутку кад су кретала једновремено два воза, један  
ј помамни пламен тамо у даљини, који је у првоме тренутку био наше поуздање, светиљка која нам  
рим небом.{S} Можда онај сумор, који је у влажноме ваздуху лебдео или глас оних смртоносних зво 
еднако <pb n="663" /> осећамо и који је у њеној души, сломљеној и обеснаженој за ма какав нов н 
у.{S} Ви морате живети, јер бол који је у вама мора живети, он не сме умрети, он не сме ишчезну 
S} Ви морате живети, јер у болу који је у вама, лежи једна велика мисао а та мисао не сме умрет 
 завртеле су му се у очима.{S} Да ли је у томе часу осетио да је то, што је сад на његовим коле 
{S} То није утеха, то је обмана, али је у часу тешке туге довољна и она.{S} Теши те и обмањује  
љеве и наслањао уво да чује што; али је у соби била мртва тишина и није хтео узнемиравати га.</ 
знад нас небо поче да се прозире али је у шуми још био мрак и оне свећице што су се кретале ова 
— Пећ је у непријатељским рукама или је у пламену.</p> <pb n="684" /> <p>— А они који су измакл 
адра предосетити.</p> <p>Казивала ми је у Приштини једна ојађена мајка, која је изгубила сина:  
ишту, обвијена црнином, изгледала ми је у оној тами, кроз коју је промицала, као неко више биће 
крстаче. <pb n="263" /> Изгледала ми је у томе тренутку као госпа из народних песама која обила 
.{S} Убио сам се у Призрену, гроб ми је у Призрену... толико им само реци.</p> <p>Кад беше сино 
а будан или је ово привиђење које ми је у полусну изаткало из оне гомиле мисли које је мало час 
 сама ојађена мајка.{S} Изгледало ми је у томе часу као да се ту, у Младеновцу, сабрали болови  
погледа боно дечицу.{S} Изгледало ми је у томе часу као да у његовим очима видим сузу и као да  
 искрца већ утоварену војску и врати је у логор.{S} То је била наредба која је обустављала помо 
једничка невоља све изједначила ипак је у тој, блатом убрљаној и бригом и теретом путовања умор 
е и има у Београду породицу а војник је у V. дринском пуку.{S} Тај пук је био у Малој Моштаници 
амо? — понових ја.</p> <p>— Покојник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде би 
ко у ушима речи официреве: „Покојник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде би 
у слику из очију и из душе.{S} Виђам је у сну, виђам је и будна, она ме прати и гања, она ми са 
, бар рече један из гомиле, који нам је у мало речи гласно испричао историју ових двеју Мица.{S 
м заштити децу од кише, ова мајка им је у ствари, несвесно, спасла живот.{S} Место на топле оба 
 на копити му виси мртво дете.{S} Он је у бесу, отргнут а рањен, тешком ногом згазио дете које  
о је једнако на положајима а ноћивао је у вагонима на ћупријској станици, коју су засипали непр 
у отуд бегали ка Приштини.{S} Стигао је у Куршумлију у тренутку када су се и тамо чули топови и 
еменом“ и како је многобројан, могао је у тренутку расула и безвлашћа, које је претило да се за 
у нежни идеалиста Арман Дивал, лежао је у блату поносни ритер Дон Енрик од Паласиоса.{S} Лежао  
прешао је некако и у светину и држао је у заблуди неколико генерација, све до овог рата, да је  
акама ископао прегршт земље те везао је у крајичак једне мараме и метнуо у недра.{S} То је та з 
није она.</p> <p>Сличан осећај никао је у мојој души негда, кад сам после дугог растанка, позва 
> <p>— Не мора ме убити, — размишљао је у себи забринути родитељ — али ме може одвојити од поро 
 разори савез балканских народа, пао је у 1913 годину.{S} Колико брижних ноћи и колико суморних 
ок није допро до своје куће.{S} Ушао је у двориште и видео све пусто, кућа затворена.{S} Побегл 
у кафане, крај самога прозора, седео је у мрачној сенци, на једној столици, <pb n="162" /> офиц 
ца и стигао у Приштину.</p> <p>Одсео је у доњем Делу вароши, тамо где слази вучитрнски пут, у к 
ала сам о њему и сазнала сам.{S} Био је у оној болници одмах иза начелства.{S} После, поче свет 
м где је, можда је и погинуо.{S} Био је у трећем позиву, у шестом пуку, тај се пук тукао на Миш 
, прогорео је прву таваницу и пробио је у горњи спрат, разорио већ степенице које воде озго а у 
 обезбеђен.{S} Сваки други пут водио је у туђину, у непознате крајеве, у неизвеност.{S} Отуда т 
 вукао једна кола испред нас, ударио је у страну и мал није сунуо с колима у шанац.{S} У колима 
<p>Пуковник са својим штабом заноћио је у Јежевици, у сеоској школи, где је велики <pb n="198"  
завитлао над нашом отаџбином и бацио је у ове планине те да са нама подели све невоље изгнанств 
силне кише надошле Косачице и скочио је у мутне и блатњаве вале те топличке речице, нашавши у с 
шљени узео мастиљаву писаљку, умочио је у пену од пива и црта по беломе кафанскоме чаршаву поло 
"401" /> снаје и казивала ми је како је у Београду лепо, како има великих кућа и много људи, па 
оће да зна како смо одступали и како је у опште српска војска одступала а непријатељ напредовао 
а једно на друго.</p> <p>— Знаш како је у оваквим приликама, човеку досади живот па га да буд з 
 још хтели да се храбре.</p> <p>Тако је у узбуђењу прошао цео тај дан.</p> <p>Предвече, као да  
жа, али тешко уздахну.</p> <p>Колико је у томе тренутку било бола у души овога честитога војник 
 друкче ни пред Господаром.{S} Имало је у нас и младих жена и девојака али су избегле!“ „А где  
И — чудновато, из тога сусрета никло је у наших поуздање.{S} Мој син, који ће четири дана затим 
се дешава трагедија Дечанскова а ено је у долини испред Неродимља <pb n="304" /> и она Главица  
, размишљајући о нечем.{S} Вероватно је у томе тренутку доносила одлуку да ми се повери јер зат 
пуно осећаја и топлине.{S} Да ли што је у њиховој очинској недаћи осетила саучешће у своме мате 
а нас имао већи и шири значај но што је у ствари он могао имати.{S} Ми смо у тако јаком и одлич 
 учинио себи и своме детету, оно што је у његовој руци; замолих га да ми уклони дете.</p> <pb n 
гово саопштење — Да!{S} Господин Боп је у том погледу учинио већ званично саопштење Влади.{S} 3 
 свећице а и по где ко међ нама, јер је у шуми био још гушћи мрак те смо једва одили.{S} Ишли с 
хладнија ноћ оне оштре зиме која нас је у изгнанству пратила.</p> <p>Тешко је било прићи чијој  
ад се каже из учтивости.{S} Учтивост је у најчешће случајева неискреност обучена у лепу форму а 
, није се тај утисак изменио.{S} Пећ је у истини личила на једну велику гробницу, кроз коју су  
сви остали, знао зашто.</p> <p>— Пећ је у непријатељским рукама или је у пламену.</p> <pb n="68 
ладић би и даље продужио причу, коју је у главном исцрпео, али сви обратише пажњу на велики бро 
води.{S} Говорило се о ономе, о чему је у то доба цео свет говорио.{S} Говорило се о повлачењу  
/p> <p>— А?!!{S} А команда трупа још је у Феризовићу?</p> <p>— Не, повукла се већ у Липљан.</p> 
кругломе столу, на сред простране одаје у којој станује Престолонаследник, лежи разапета карта, 
оних што несретнику везаних руку додаје у уста своју цигарету. — Нема данас на целоме свету ни  
} Веровао сам да ће криза, која настаје у таквим тренутцима, приликом једнога бујнога излива ду 
 прескакање, све би хтело да се пробије у прве редове до шина, јер ено га оздо иде воз који ће  
гедији српској, полазак званичне Србије у планине 11. новембра 915 године.{S} Призренци и избег 
и земљу да се затим, преко ноћи, излије у великим количинама.{S} Била је то последња ноћ коју с 
S} Онога је кућа ко много зноја пролије у њене темеље и онога је царство, ко много крви у његов 
о обучени по поду, збићемо се као змије у клупче, грејаћемо се сопственим дахом а тежак умор, к 
надих се ја. — Зар Врховна Команда није у Призрену?</p> <p>— Да она права, а ова наша.</p> <p>— 
 има оца, да хладан војнички позив није у њему угасио топлину родитељских осећаја, да он, који  
х рана које је некада стекао, нико није у војску звао, ни у моменту кад је на фронт потерано св 
већ пред вече напушта своје канцеларије у вароши и сели се у воз на железничкој станици.</p> <p 
говор.{S} Према томе, ето вам ситуације у коју би запала Бугарска ако би нас напала.{S} Али она 
како Је погинуо?</p> <p>— Биће рабаџије у свађи да су се побили.{S} И данас у Приштини, дај Бож 
ји из доба ћепенака, збирају се комшије у тога и тога.{S} Прво распитују о курсу наполеона нави 
 n="290" /> која је савијала из чаршије у једну ранију бочну улицу и тискала се да избије на др 
90" /> и шест хиљада наћи гробове своје у снежним амбисима и смрдљивим барама и да ће Србија чи 
сти, видела је и угледне породице, које у Београду нису могле ни до Калемегдана без аутомобила  
оглед, учинило да она тронуто участвује у нашем болу и да га чак присваја.{S} Климно сам благод 
? — пита песимиста, који мало учествује у разговору, јер га при свакој његовој примедби сви жуч 
ликој и узвишеној вери која се исказује у љубави према Отаџбини.</p> <p>Молили су се још и сину 
рате, само да трошите новац? — узвикује у једној гомилици професор чији се горњи капут усукао о 
он се држао тако као да још увек верује у нешто, као да се још увек нада нечему.{S} Није клонуо 
на непријатеља, тако да га већ сатерује у Чачак.</p> <p>У том, непријатељска батерија понова за 
новник што је јутрос требао да отпутује у Солун.</p> <p>— Ама кад ја слушам другог, па не одох  
аховита слика.{S} И њу начелник упућује у болницу.</p> <p>Улази најзад једна жена, друга моја п 
деновац на пример?</p> <p>— Имам рођаке у Аранђеловцу.</p> <p>— Е па ето, отидите тамо.{S} Лако 
S} Запитајте кога, који познаје прилике у њих, па ћете чути да у њиховим бојним редовима гину и 
"> <p>Насловни лист, као и остале слике у делу, израдио Т. ШВРАКИЋ, сликар</p> <p>Посветни лист 
сам се питао, гледајући ове ружне слике у Пећи, о томе је свако себе забринуто питао.</p> <p>Та 
сову — па ипак, када се сетим оне слике у Младеновцу, ја ништа толико ужасно не знам чиме бих ј 
опљу, те прибрала све заостале рањенике у своју болницу а сад узјахала коња и пролази кроз заба 
 из Приштине да бега, однеше и рањенике у Призрен, па ето, и ја идем за њим.</p> <p>— Али кад в 
да онде, са врха моста, мами пролазнике у смрт.</p> <p>То је она! ...</p> <p>Ледена слутња ми о 
захтеве и... управо, да увери савезнике у оправданост тих захтева... да, тако нешто...</p> <p>— 
јке сузама заливати.{S} Пресушиће дојке у матера те ће пусте колевке њихати а клетвом заменити  
аду Румуније, о искрцавању руске војске у Варни, о операцијама Грчке са југа, данас се већ гово 
 може одржати.{S} Чете су непријатељске у своме надирању нарочито журиле да освоје стару престо 
ископали су рупе за ватру, поболи мотке у земљу, нанели суво грање и набацали, те начинили себи 
 државни служитељи хитно товаре сандуке у којима су архиве и новчане књиге.{S} Из дворишта и хо 
шла бојажљиво колу и кад су забола руке у појасе девојачке осетила како им горе прсти који се д 
 пришао један млади рањеник, десне руке у завоју.{S} Пришао ми је као знанац, као познаник.</p> 
м прстима.</p> <p>Он чучну и унесе руке у пламен па поче да их крави, а као кирију за грејање м 
е би ли мало омекшала, трећи уносе руке у пламен те их пеку не би ли им прорадили прсти који су 
а шта са породицом?{S} Како ће се пешке у планину, како ће се без хране путевима где нигде нема 
 груди готов да му забодем нож са пушке у гркљан.{S} У томе часу он јекну: „Не, кумим те Богом  
а се измеђ стена и камена пење са обале у пусту и мртву варош, зраком који се из драгога камена 
једне стране бацале, гореле и продавале у бесцење ствари, с друге је свет <pb n="544" /> зашао  
падају измеђ кућа и тада су се задржале у нишкоме <pb n="234" /> парку где је такође „било дост 
д нама, удвајале су нам бригу и убијале у нама и последње остатке воље и снаге.</p> <p>Сутра би 
 су тако исто или још горе, јер су пале у руке непријатељу, пропале и све друге наше тековине.{ 
погледа ме кроз сузе које му се набрале у очима.</p> <p>— Дај овамо ту свећицу! — рекох му, и о 
ају кућни кровови, износећи се из магле у коју је варош потонула.{S} Високо негде, брдом где су 
!“ „А где су избегле, попе?“ — „Избегле у ова села испред нас, имамо сви тамо зналце и пријатељ 
ли двоколицама које се ненадлежно унеле у ред.{S} Та војничка кола представљају залутале делове 
е команде добиле су наређење да се селе у Приштину и Митровицу.{S} Већ је и пошта затворила сво 
/p> <p>За то време стизале су и улазиле у тај обезбеђени вагон, привилегисане госпође, свеже и  
ији српскога народа.{S} Бабе се увалиле у душеке, претрпале се јастуцима, завиле се шаловима и  
еле би се <pb n="18" /> руже претвориле у белу пену таласића, који су несташно играли под чунов 
ану, опредељивале су се споразумне силе у својим поступцима и држању; из обавештења те и такве  
 лишће у јарак крај друма, кише умесиле у тесто дебели слој прашине, која обично покрива тле ов 
 склањао.{S} Заболе ме, тешко ме заболе у томе часу зла судбина наша; с које год стране се бори 
озива.</p> <p>— Мене тешко нешто заболе у души и поче нека туга да ми се свија у грудима.{S} Ам 
кренути- и закрчити друм.</p> <p>А доле у селу, већ жив покрет.{S} Све је на ногама и спрема се 
ва, са којих они доминирају и онда доле у пољу, наши ће примити одлучну битку.</p> <p>Сви одмах 
ше Турци из села, скиде је Андрија доле у гробље.</p> <p>Попа нам је том приликом одслужио и сл 
ред се ни корака није могло јер је доле у селу загушило, те почесмо да се миримо с тим да свак  
вим језиво проћи над реком која се доле у дубини ваља и хучи.{S} На врху тамо, где се мост прел 
уша.{S} Онако мали, лак, отскакуће доле у поток и часком се врати.{S} Бојко целој чети купује д 
е све у реду кад он дође.{S} Слази доле у свештеника и зајми мало бела брашна, те на уљу пржи п 
и глас који сам чуо кад сам слегао доле у приштинску чаршију био је, да је Врховна Команда већ  
ам се на ограду и гледала сам дуго доле у воду.{S} Носила сам се мишљу да скочим доле и већ сам 
тру, први који наиђу, гурнуће тело доле у поток да се не би на друму распадало.</p> <p>Паде ми  
</p> <p>— У ђачкој чети, — вели — после у воду.</p> <p>— То је штета, у воду може свако бити.{S 
еколико дана у нишкој болници, па после у приштинској а одатле у Призрен. <pb n="647" /> Рана м 
 што се могло повући, а што ће се после у Призрену остављати а на даљим путовањима и бацати.{S} 
олници, па после у приштинској а одатле у Призрен. <pb n="647" /> Рана ми се брзо опорављала и  
зад, морао се повући у Параћин а одатле у Крушевац.</p> <p>Слика коју је тада Крушевац представ 
азити Дрим и отићи у Барбалушу а одатле у Љеш.{S} Војници и избеглице наставиће пут право за Ск 
ајући вероватно ред мисли које је дотле у себи претурао.</p> <p>— За то да патиш!{S} Тако ти је 
која је протутњала друмом и отишла даље у ноћ.</p> <p>— Чудо, велико чудо! — рече више сам себи 
а Косово, подржава те и одводи све даље у тим мислима и ти корачаш полако, тромо, корачаш путем 
p> <p>Поведен тим мислима, он зађе даље у прошлост, у давну прошлост српску и поче се зауставља 
 јој и даље веру, храбрили су је и даље у истрајности.{S} Ни једнога тренутка није се она подал 
еђоше! — одговори војник и настави даље у мрак.</p> <p>— Их! — учини овај с врата.</p> <p>Па се 
о ти је варљива нада уждила и пођи даље у незнано, у недогледно, у бескрајње море болова!...</p 
, нити сам имала храбрости да идем даље у пусти мрак, ма да сам била већ <pb n="473" /> ван дом 
 брани ђенерал који своју породицу шаље у иностранство и то пре свих осталих грађана.</p> <pb n 
у медаљу за храброст, која је све дубље у блато тонула...</p> </div> <pb n="243" /> <div type=" 
ира и шест војника.</p> <p>Што се дубље у планину залази, пут је све стрменитији, све тежи, јер 
ва нас као и попа, да се повучемо дубље у пећину.</p> <p>Ту ноћ нису ни легале жене више него о 
икако на чистини и да се повучемо дубље у пећину.{S} Рече нам још да ће нас он сваке недеље пох 
икују и надвикују.</p> <p>Улазимо дубље у село, у све гушћу вреву и гомилу.{S} И ако је поноћ ј 
ирна, доћи да је растргну.{S} Што дубље у планину, та је појава све чешћа; мртви људи и мртви к 
аше да код нас уђе непријатељ што дубље у земљу? — гунђа песимиста овога стола јер, по правилу  
="38" /> Аустријанце, увучемо што дубље у земљу а једна снажна руска офанзива на Карпатима и је 
рамо одступити, да их увучемо што дубље у планине! — пристаје онај кафански стратег, па живо до 
ну пси да га подрпају.</p> <p>Што дубље у кланац залазимо све већа хладовина бије и реже уз обр 
е.{S} Претурио сам тешке бриге и невоље у животу и тамо где би свако други поклецнуо, ја сам ча 
ароши просуте у долини и преко њих поље у коме се губи Бистрица у Дримове воде а у дубокој поза 
оиспадали бисери и драго камење а дупље у којима су почивали, затисло блато из влажнога гроба;  
бира и варошка жандармерија да се пошље у бојне редове.</p> <p>Када сам тога јутра са два прија 
до мало час притискала груди, као да ме у томе тренутку освежи и поче боно да ми дражи груди.{S 
ивао: „Оставите ме, не узнемиравајте ме у овоме великоме тренутку.{S} Пођите напред са вером да 
оше да је то војна болница и упутише ме у општину.{S} Рекоше ми да нађем свештеника и отишла са 
ди?{S} Толико ми је обећавао повести ме у Србију па ево како ме је послао!</p> <p>— И како ми ј 
азивао: „Иди својим путем и не дирај ме у мојој невољи!“, погледа ме па додаде:</p> <p>— Кад мо 
зговоре.{S} Нисам осећао ни да је време у овоме тренутку тим и таквим разговорима и наставио са 
 као да из шајкаче ниче — и кад се узме у обзир, да нико у ствари и не води рачуна о оним опера 
?</p> <pb n="344" /> <p>— И кад се узме у обзир — поче тамо замном објашњавати један свештеник  
обљеници тражили од команде да их приме у српску војску.{S} Еј, благо мени, рекох, само дај Бож 
дохвата се извора реке Црне, слази њоме у прилепско поље и одатле, преко врхова Селечких планин 
 пажљиво, шапћући, без уобичајене ларме у таквим приликама, па још кад се ствари морају скидати 
све те слике разнолике, како невоља уме у разним бојама и облицима да их представи.</p> <p>А го 
скочила у помоћ у првоме тренутку, а не у последњем.</p> <p>Трећа се група окупила око једнога  
на; тако на пример јегерке су продаване у први мах по динар, затим по динар и по и најзад по дв 
н настави:</p> <p>— Па кад почесмо лане у ово доба да чистимо Србију од Аустријанаца, потерасмо 
диже зелену главицу да срче зрак; гране у млада дрвета, које су се биле повиле под теретом снег 
био само пренос мртва тела ради сахране у породичној гробници.</p> <p>— Видите ли шта се учини  
ам: „Дете, ко је брат Србин, нека стане у страну!“ Тако сам ја мислио и тешио се, али сам се љу 
<pb n="130" /> која се решила да остане у Скопљу, те прибрала све заостале рањенике у своју бол 
ало у бег, не смејући за нама да остане у средини где је до сад, можда само претераном суровошћ 
господин, који је већ одлучио да остане у Призрену са породицом, па шта Бог да. — Борити се виш 
не где је очекује глад.{S} И кад стигне у Скадар, чиме ће тамо бити прихваћена?{S} Има ли тамо  
аљда, што непријатељу не треба да падне у руке.{S} Требало је видети ону страшну и тужну слику. 
на вест, капетане, да је Чачак од подне у непријатељским рукама? — запита војвода, који је капе 
е у Спасу угодило, петога дана по подне у Скадар.{S} Краљ је дуже путовао, читавих осам дана до 
Срем и Банат.{S} Даље мало од њих, жене у војничким шињелима, чланице неке американске мисије,  
тога поседале милосрдне сестре, увијене у војничке шињеле, са прљавим белим марамама око главе  
це.{S} Љупке дечје главице вире увијене у мараме, шалове и ћебад а мајка, носећи још и одојче н 
а и носи на рукама двоје дечице увијене у крпе.{S} Оно старије би и могло ходити али од мраза н 
едом одступања и захтевали можда измене у томе распореду.{S} Место тога, војвода Мишић пред сам 
 непријатеља и да учини потребне измене у распореду а охрабри оне, којима је намењено да приме  
S} Тако су исто снесене ствари товарене у кола, водећи очигледно рачуна, да се околно становниш 
 споразумне војске, која треба да крене у Србију, налази место савезничке грчке, једна војска к 
лазило и задржавало пре но што се крене у непроходне планине.{S} С тога је оно, што још није ун 
роши, још и касарне, које су претворене у болнице, претоварене рањеницима који су се начетили н 
е код касарне.{S} Касарне су претворене у болнице и препуне су наших рањеника.{S} То су они нес 
ти и да су обе ћуприје на Морави бачене у ваздух.{S} Непријатељ још није ушао али се зна да сла 
звуче точак који се зарива више осовине у житка блатна језера која испуњавају пролоке.{S} Свети 
ло невинашце коме није намењено да гине у рату, она је смрт била слика ужаса од које и сад задр 
рти.{S} Прездравио је најзад, да погине у бугарскоме рату, за време првих бораба, када су Бугар 
 <p>— Дуго?</p> <p>— Био сам две године у Прагу, државни питомац.{S} Мислио сам прећи сад у Мин 
ви. — Војник, одведоше га лањске године у војску...</p> <p>— Па? — запитах ја и ако сам слутила 
ња Аустријанаца из Србије прошле године у ово доба.</p> <p>— А Бојко — шапће лагано мој сусед н 
S} На стени су зјала уста големе пећине у коју би се могле читаве војске склонити.{S} Ту, у тој 
омиле кроз коју промиче, кад он замакне у дубину тесне приштинске чаршије, те се гомилице, које 
не су несвесне свега што се догађа, оне у свему виде само један <foreign xml:lang="fr">dérangem 
о само дипломате споразумних сила и оне у Софији и оне у Нишу, и то у толикој мери, да је <pb n 
е споразумних сила и оне у Софији и оне у Нишу, и то у толикој мери, да је <pb n="70" /> један  
е им још од Крушевца и Крагујевца звоне у ушима.</p> <p>Брига која је светину морила било је пи 
у колико је још има у мени.{S} Она трне у мојој души већ одавно и догорева као кандило у коме ј 
и на Косову, где су се некада две круне у крв утопиле; пасти са својим војницима и својом крвљу 
спунила свети завет чувара царске круне у гробу, прође кроз ошкринуту капију, пређе тихо и нечу 
отворе врата, да ко уђе или изађе, суне у шталу читав товар хладноће и за час освежи загрејан в 
таријега који, да би показао разумевање у цифрама, узе на прсте да одброји шесет.</p> <p>— А је 
</p> <p>Капетан је осетио то негодовање у погледу светине и одбора и у души му то изазва бону о 
награду и признање за некадање четовање у Маћедонији.{S} Стари четник, којега сам ја познавао и 
pb n="31" /> још подржавале то поуздање у нама.{S} У сукобима, који су настали на нашим обалама 
p>У том се над нашим главама чу зврјање у ваздуху.{S} Сви дигосмо главе и видесмо аероплан.</p> 
у бугарскога положаја; или чујеш лупање у сто, вероватно онога што поручује „за све“.{S} Ни за  
 сав уништити, ако се настави одступање у овоме правцу којим се пошло.{S} Да потврди могућност  
 казивали и сувише јасно какво је стање у Нишу.{S} Иначе, што се мора признати, на возу је било 
у, дах оне деце што су спавала и крчање у грудима учитељевим.{S} Мало затим и допре с поља кроз 
а пред начелством а расло је и узбуђење у вароши.</p> <p>Пред подне већ почеше скопљански пајто 
рамо знати какво је стање и расположење у војсци, нарочито после напуштања земље од стране Краљ 
чан дочек и да је неописано расположење у Нишу.</p> <p>Мало доцније и телефониста са централе ј 
ж њене снаге, леку болести, поткрепљење у данима брига, утеха у данима невоље.</p> <p>— Он ће д 
чиновника.{S} Већ улицом, којом се пење у начелство, ври светина: једни одлазе други долазе.{S} 
 паду Чачка морао изазвати запрепашћење у Армији, која се још налазила на левој обали Мораве.{S 
јутрос закрчио друм који води из Штимње у Призрен.{S} Друм се и не види већ само кроз равну пољ 
к плану на један мах.{S} Крв му су попе у образе, наслони се на штаке и гурну лактовима гомилу  
бил са каквим вишим командантом и распе у густи мрак којим је увијена варош, раскошну светлост  
ош и не назире.</p> <p>Из погледа госпе у црнини, којим је пратила дугу поворку ове деце и муче 
да избегнем тај матерински поглед госпе у црнини у коме сам, у томе тренутку, срео погледе четр 
ице и очи пуне топлога израза оне госпе у црнини, коју сам први пут запазио на скопљанској желе 
умор био давно савладао, казивање госпе у црнини одржавало ми је напрегнуте живце и одупирао са 
мом, те се једва назирале контуре госпе у црнини.</p> <p>— Ако немате где да се згрејете — реко 
 дугачке ходнике журе болничари и госпе у чистим белим кецељама и све то испуњава мирис карбола 
 као тихи жубор потока, теку речи Госпе у црнини, испрекидане где кад уздахом, где кад почивком 
већ претио да ме шчепа, чух шапат госпе у црнини.</p> <p>— Спавате ли?</p> <p>— Не, тргох се ја 
то, једна се иста вест преноси из групе у групу, ту се објашњењима прерађује и опет враћа у гру 
 и тискању обарају један другоме товаре у блато.{S} Настаје свађа, вика, дрека, псовка, гунђање 
 на Тресибабу видео је са ње већ Бугаре у Књажевцу и борбе, које су се у самој вароши водиле.{S 
био сломљен, изнемогао старац, без вере у добру судбину свога народа.{S} Када би се одвојио од  
аљен читав један народ због јереси вере у слободу.{S} Рекао би човек да се земља упалила или јо 
нурене и немоћне, одустаде од те намере у толико пре, што код села Јежевице натрапа од некуд је 
блатом улице.{S} Влага ти чисто продире у душу, као да би мрзовоља природе хтела да се уједини  
о опасности, који се гласови нагло шире у масе и изазивају нову забринутост.{S} До тога тренутк 
ранцуских официра водећи живе разговоре у очекивању ђенерала који ће се у исти воз укрцати и по 
рене, само још по где која турска, горе у махали, али нико ни у њу не увраћа.{S} Све се повукло 
.{S} С леве стране каменога моста, горе у чаршији, по оној туђарској традицији из доба ћепенака 
и људи.{S} Дали јој те се сместила горе у пустоме Уцињу, где и данас седи, нашли јој и мало рад 
давно већ превалила, ватра која је горе у брду ждерала каре, лафете и сву осталу опрему српске  
љају да Бугари слазе са венца Црне Горе у Мораву и да су једним ноћним препадом ушли у качаничк 
гне вечерас у Арсит-Хан а затим што пре у Скадар.{S} Данас су пала два владина коња с товарима  
азна.{S} Када <pb n="393" /> сам их пре у Приштини видео, са те друге стране била је упрегнута  
 другаче не може бити, отишао је најпре у цркву — то је била недеља 15. новембра — и одстојао ј 
 изађем пред бабу а он ме пољуби најпре у чело а затим целива медаљу на грудима; па кад одем у  
рано-зимско вече, крај разбуктале ватре у камину, ваљала су се дечица по широкоме и дебеломе ћи 
 пољу, испред Приштине, расуле се ватре у логорима војске и избеглица, као да су звезде попадал 
на и облачна.{S} Војници наложише ватре у заклонима, како се не би открили непријатељу, а капет 
 друму и мало затим две сенке које журе у сусрет нама.{S} Копите њихових коња равномерно ударај 
и, није од пре шесет година и дешава се у једном народу који је показао више но ма који, да уме 
три стотине вагона материјала, једва се у последњем тренутку изнело и спасло око тридесет вагон 
ји су стигли овамо пре мене, и једва се у мраку назирали као сенке.{S} Жена једна међу њима, ва 
га слушаоца а имао потребе ваљда, да се у овој невољи подржава топлим успоменама на тихи живот  
Господњега храма цркве Грачанице, да се у њој помоли, широм целога српства кликнуло се: „Осана! 
ко вођа одељења у рапорту изјави, да се у невољи нађе.{S} Капетан задржа ово одељење да преноћи 
елике поморске катастрофе казују, да се у моменту судара, који се најпре само на једноме крају  
, налазим на Слатини, више Чачка; да се у мојој околини и у вези самном налазе — и капетан наст 
дан, не мили ти ни живот.{S} Бива да се у борби таквих дана са већим самоодрицањем иде у смрт н 
изрену умро а само је пренет овде да се у породичну гробницу сахрани; и пробудио сам се јутрос  
8" /> склонитије место, бојећи се да се у прву зору, кад народ крене, не придружи и његова сток 
вљујем један од најтежих часова и да се у мојој души ваља један од најтежих болова.{S} Још само 
али га Венизелос претиче дозволом да се у Солун искрцају савезничке трупе.{S} Како би тај корак 
осом и узбуђењем; говорила је као да се у томе часу будило у њој нешто моћно, нешто снажно, неш 
није хтео даље.{S} Ту је разабрао да се у правцу Ниш-Прокупље воде борбе и захтевао је опет да  
угога воза, додиривали су се тако да се у ствари није ни знало који су то вагони код којих се д 
амо, где се друм у њој губи, догледа се у сред равнице, као камилина грба, високи камени мост к 
пуно студи и језе.{S} У селима, која се у даљини догледају, нигде живота, ни дима из оџака, изг 
ве реке воде.{S} Водна планина, која се у ведрим ноћима тако јасно оцртава над Скопљем, догледа 
прави увек у поворци избеглица, која се у збијеним редовима <pb n="412" /> креће, читаву брешу  
о неко више биће, као она госпа која се у средњевековним романима диже ноћу из зидина стародрев 
а и фијуче око високих минарета која се у ноћи узносе те се причињавају као надгробни споменици 
ед поче да блуди по оној даљини која се у сивој и бледој перспективи, без сенака, простирала пр 
р расипао далеко око себе, указивала се у једној долини гомила кровова.</p> <p>— Да ли? — запит 
ва владина коња с товарима и скрхала се у амбис.{S} Кажу да је ту било докумената који су за ув 
збачена земља <pb n="500" /> разлила се у житко блато.{S} Нигде црквице, нигде зграде.</p> <p>— 
ига.</p> <p>Целокупна влада сместила се у зграду начелства.{S} То је стари турски, најпре валиј 
 сама са дететом на руци.{S} Повукла се у село и живела је ту, колико се могло и како се могло  
нским књигама траже засебно купе, па се у њима коцкају на путу, а ми војници мрзнемо и киснемо  
ује нешто и нада се нечему.{S} Збира се у брижне гомилице које се међусобно обавештавају и теше 
 суморним мислима.{S} Он је знао шта се у овом тренутку дешава под њим и немирно је, нервозно,  
ањала Новицу.{S} Сањала га је; враћа се у чуну окићеном белим ружама; чула би га у сну како пев 
ило јуче и што је било прекјуче, кад се у рану зору буди збег и хоће да крене.</p> <p>И најзад  
 <p>Подне је већ било превалило, кад се у један мах заустави тамо пред нама цела колона.{S} То  
лујају разапета платна паучине и кад се у ватри велики пањ скрха или џарне или кад се нов полож 
 у крви, полеђушке и смеши се, и сад се у смрти смеши.</p> <p>Злочин је морао бити извршен још  
ма, лежи Сврчин, двор Милутинов, где се у XIII. и XIV. веку решавала судбина балканскога полуос 
 али се бар знало куда ће се.{S} Иде се у један још слободан део Србије, Дебар, Охрид и Битољ.{ 
 кроз сузе говори, дете пишти и вије се у рукама материним а тај писак просеца душу као усијано 
ма борбе и да има опасности.{S} Није се у Рибарској Бањи одморио ни дан два а сазна да је једна 
еђу ситне вале несташнога мора, које се у рану зору, као дете при буђењу играло весело.{S} С ве 
го особље из штаба Прве Армије, које се у соби под војводином нарочито искупило и чекало на одл 
оштуњави учитељ, светлих очију, које се у полумраку просто осећају и крупне гласине, која извир 
а назирали.{S} У тој полутами виделе се у једноме углу собе набацане школске клупе а на зиду сл 
 капиџицима престрављене жене сабиле се у гомиле и немо ћутећи, погледају се и ослухују.{S} И п 
не ремете свечаност тренутка, у коме се у очевој души буди понова туга, на догледу синовља гроб 
розорима задрхће мало завеса и крене се у страну, те отуд једно око гвирне на улицу да види из  
и по нека пушка, и арлук гомиле пење се у томе часу до дивљачке дреке.{S} То зец залутао кроз њ 
зграда од темеља до крова.{S} Најпре се у доњим оделењима појавила ватра и дим је кроз разбијен 
, као најраскошнији ватромет, узносе се у мрачне облаке дима којима је застрто небо те се отуда 
ори али је киша још увек ромињала те се у ваздуху није могло опазити да се тама већ разређује.< 
и капетан и ободе сад понова коња те се у два три свока дохвати друма па се галопом упути Слати 
, обухвата постепено и све остале те се у њему учествује са разних столова и постаје општи.{S}  
је ишчезло и последње поуздање да ће се у хришћанскога становништва моћи испросити која мрва хл 
авданом или неоправданом вером да ће се у њему наћи заштита; али одавде нико није умео рећи куд 
зговоре у очекивању ђенерала који ће се у исти воз укрцати и повести војску Србији у помоћ.</p> 
надама или слутњама.</p> <p>Гомилице се у разговорима не задржавају дуго на једном предмету.{S} 
p>— А жртве, ако их буде? — тргао би се у том размишљању, али се понова охрабрио. — Опростиће ж 
шавао да догледа бојиште, завалио би се у столицу, оборио би главу на груди и тешко замислио.{S 
ужених руку.</p> <p>Друм пуст и губи се у јутарњој магли која је као танак прозрачан вео покрил 
гласи.</p> <p>Сви дигосмо главе, сви се у томе часу сетисмо Бога и свима нам се на уснама испис 
; причу о себи и о брату своме, који се у разним утробама рађају и залазе кроз поља и горе траж 
 такве државе и крај њега онај, који се у овако великим догађајима: који се тако нагло развијај 
лом био или од некога чиновника који се у дућан увратио.{S} У кафаници одмах под мостом, у дну  
емирим дубоки осећај побожности који се у часу ове тешке невоље враћао у душу из које је био из 
косе, коју заузе батерија и построји се у једном шљивику близу друма.{S} По истој коси, лево од 
гој гомили разговара се о томе да ли се у Приштини могу наћи станови; у трећој гомили вајка се  
ово име и презиме и питала налази ли се у тој болници или бар, је ли био у тој болници?{S} Томе 
гло, где су и коњи посртали и крхали се у амбисе, где се по уским и усеченим стазама и пешице т 
та своје канцеларије у вароши и сели се у воз на железничкој станици.</p> <p>Јутрос, седмога ок 
прегазили смо и Бистрицу и заглибили се у дебела блата и наносе, запали у дубоке пролоке, траго 
им кошевима, под стрејама и увлачили се у пластове сена али, теше се, јер било их је који су и  
и тек кад је пала мркла ноћ, повукли се у куће.</p> <p>Кућа у којој сам ја становао, ван пута ј 
итве, налили уља у кандила и повукли се у своје ћелије, пошто су дебелим кључем три пута окрену 
ућим томе велики значај.</p> <p>— Ми се у њу надамо, много се надамо, то нам је последња нада!  
што ми је зујало у ушима и мутило ми се у глави.{S} Тргла сам се и збацила покривач када сам чу 
 одведе у таму где лежи друм, јер ми се у томе часу учини, да сам опазио тамо усамљену једну по 
елник косовски на телефону и промени се у лицу — А ја сам те за то звао на телефон; хтео сам те 
нежне и недогледне врхове и спуштати се у мрачне и студене кланце, где ћемо као први хришћани б 
њеве а који су сјахали са коња, пети се у седла.{S} Гомилице, које су се прибрале на разговор,  
 црта на његовом лицу не измени нити се у оку појави сажаљење према мени.{S} Тад ја добих нове  
да морамо сви, сви изгинути и сатрти се у служби тој идеји а тек далека, будућа поколења, могу  
Србије; прећи је значило је отиснути се у туђину.{S} Куда у туђину? — питао се свако забринуто, 
 стењање стоке која посрће.{S} Ућути се у то доба некако и сама природа, као да се и она уморил 
рчила друм журно размицала, крхајући се у шанчеве лево и десно, <pb n="335" /> застала је од је 
утњем, кршећи се о стену и сручујући се у амбис.</p> <p>Одатле, од Љум-Куле, настаје уска стаза 
, нема ни једног метка више, повлачи се у Призрен.{S} Испуцала што је <pb n="346" /> имала... а 
и мигну чак овамо на мене, сретнувши се у том тренутку са мојим погледом.</p> <p>— Ама, није, б 
ли: једна продавачица дувана о којој се у Београду говорило да је испод руке продавала и трансп 
удаци без шума, без лупе.</p> <p>Док се у малој собици тај посао вршио, секретар се и пуковници 
е то одушевљење поткрепи.</p> <p>Док се у доњој соби одушевљавало дотле се горе, у војводиној с 
и он то, то ја...</p> <p>Осетила сам се у томе часу страховито понижена, осетила сам се сама у  
раже гроб, неће га наћи.{S} Убио сам се у Призрену, гроб ми је у Призрену... толико им само рец 
лошћу, глас добио неко поуздање и он се у том часу осећао задовољан, као човек који је нашао <p 
ковића, који је тешко јечао и тресао се у грозници.</p> <p>Крај мене је лежао у блату лепотом з 
к тутањ топова и тежак прасак а небо се у даљини зажарило, ваљда са онога пожара на Дорћолу, те 
p> <p>Дугим ратничким животом развио се у наших ратника један инстикт, једно предосећање.{S} Ка 
ом је војник са ножем на пушци; увио се у шињел и натукао шајкачу на уши а наслонио се на дирек 
и.</p> <p>Један је јецао.{S} Одвојио се у страну и вероватно под навалом тешких мисли, под тере 
ките куће приштинске а народ, окупио се у гомиле, као и пре оно, али сад оборене главе, поцепан 
отражи мало одмора.</p> <p>Прихватио се у кафани где му је спремљен конак па се затим повукао у 
ине на колац а чељад на јатагане ако се у селу нађе макар један човек који се борио противу Тур 
 савезу оглашава за неважећи и, како се у томе тумачењу размимоилази са својим премијером, он о 
} Били су сви благодарни.{S} О, како се у таквим приликама јефтино да стећи благодарност!</p> < 
ако промичу један крај другога, тако се у тренутку сретну и ако се дотле нису никад видели, да  
пште много о пророчанствима, гледало се у карте, у дланове, у плећке и разговарало се са асталч 
тпуно поноћ.</p> <p>То доба сачекало се у потпуном ћутању, као оно кад се очекује последњи изди 
е није могло више ни мислити, морало се у касарну.{S} Кад су ме опремали да пођем у Винковце а  
стране и у сваком кутку.{S} Говорило се у опште много о пророчанствима, гледало се у карте, у д 
/> облака справе летилице и давићемо се у дубока блатна језера.{S} Вај нама, сејаћемо свуд где  
ранио њоме од удара.{S} Ухватили смо се у коштац и почели смо се рвати.{S} Бранио се зубима и и 
>Детиње се хаљине биле осушиле а оно се у шињелу било загрејало те га обучем и узмем у наручје  
 падне, тако је и отаџбина наша — то се у Крушевцу већ јасно видело — изгубила основни камен у  
и живиш, ти ћеш доћи!...</p> <p>Зато се у мојој души и не гаси светиљка, већ је ужижем и даље,  
х шипака, продаје ужад и колане, што се у великој количини купује због товара на коњиће, који с 
то се дубље газило у катастрофу, што се у томе вртлогу који нас је захватио, слазило ниже и бли 
к напред журила, и стигла је као што се у Спасу угодило, петога дана по подне у Скадар.{S} Краљ 
ако је од нас корачао ћутећи као што се у смрт корача.{S} Свако је извесно ваљао у памети тешке 
раја и кроз прозрачну таму догледају се у дубини масе мрких планина чији снежни врхови беласају 
наопако, место тробојница припремају се у потаји беле заставе да се њима оките куће приштинске  
бом, рукују се, питају се и сабирају се у гомилице, али су те гомилице сад већ живе а не као ју 
се већ људи овамо и онамо, прибирају се у групе на сред улице и воде разговоре о ноћашњем страх 
г кланца затече ноћ; а трећи враћају се у Приштину, не би ли тамо стигли пре непријатељске војс 
 су ти се кретали под ногама, завуку се у густу траву и у жбунов корен.{S} Ако си у светлости д 
сици и тешке две сузе завртеле су му се у очима.{S} Да ли је у томе часу осетио да је то, што ј 
о и чекало на одлуку, знајући о чему се у седници решава, радознало је и са нестрпљењем погледа 
чан човек заурлика као рањен и груну се у груди.</p> <pb n="469" /> <p>— А ја?{S} А ја? — запиш 
ских јунака под шлемом, оцртавала су се у ономе руменилу од жара, које се проткивало кроз модри 
 кубета те српске светиње оцртала су се у ноћи и догледала <pb n="722" /> се из даљине.{S} Патр 
оводио се за својим мислима, које су се у овој тамној средини пуној људи, дима и мрака, чуднова 
ћ Бугаре у Књажевцу и борбе, које су се у самој вароши водиле.{S} Вратио се са једним болом виш 
ме са крстом на грудима и сликале су се у тим костимима и дочекале су прве рањенике и окитиле и 
ара постаје све тиши; димови који су се у почетку узносили као пластови сена, осветљени у срцу  
са фронта, оздо са Качаника.{S} А ту се у Штимњи укрштају готово и намере ове забринуте гомиле. 
ик, кога воде на стрељање.{S} Ја бих се у таквим приликама обично склањао гдегод, да не видим н 
у са Црне Горе и Качаника.{S} Враћаш се у гомилу, која очајно и упорно и даље дрежди пред начел 
енув се мени и нареди да се дете однесе у општину.</p> <p>Улази затим војник и он води дете мал 
се равница којом идемо преломи и узнесе у једну вишу раван, на дну се ове оцртава, тамо у дубин 
ви се одиста забринусмо, и свако донесе у себи решење ујутру да се пробуди сат раније, но што ј 
а јесте, али... — учини учитељ и стресе у мангал малим прстом пепео са цигарете, коју је држао  
 затим по кућама, одакле их жене односе у комшилук; одатле се преносе у чаршију, где се брзо и  
не односе у комшилук; одатле се преносе у чаршију, где се брзо и хитро разносе од ћепенка до ће 
ма војници кувају чај и сваки час уносе у канцеларије, којих на овоме спрату <pb n="704" /> има 
а, носе на себи кров од густога дима те у тамној ноћи, која као црни декор чини стране и залеђе 
о би тамо не знаш за кога; бацили би те у раку а не би знао чија те земља покрива.{S} Овде је д 
p>У Штимњи се још и укрштају збегови те у толико већа гужва.{S} Ми из Митровице и Приштине прек 
н мучило и грчило, с вечера се проли те у два маха промаче кроз сутон ситна али оштра и студена 
о прегршти земље српске!{S} Понећемо те у недрима својим, понећемо те отаџбино, собом!{S} Као ш 
тело мојега јединца.</p> <p>Понећемо те у недрима, у крајичку марамице о прегршти земље српске! 
ао су кадри и мртве из гробова да врате у живот.{S} Кад тај посао завршите, вратите се тамо где 
езничаре, добили су наредбу да се врате у Феризовић.</p> <p>— Шта ће у Феризовић?</p> <p>— Знач 
 зоре.{S} Доба је већ да се мртви врате у гробове.</p> <p>И сен маричкога Краља Вукашина Мрњавч 
 у души рањеника који јој не посла дете у смрт.</p> <p>Затим нам је дечко причао и многе друге  
може урадити, госпођо.{S} Однесите дете у капелу.</p> <p>— Где је то?</p> <p>— На гробљу!</p> < 
 <p>Улази жена и носи раскрвављено дете у наручју.{S} Казује несретница кроз сузе како је бегал 
великог.</p> <p>— Ви као да не верујете у њену помоћ? — запитах и у томе часу поче у мени понов 
о ведрих детињих чела.</p> <p>Он полете у подрум, у једну мрачну и тесну подземну избу и тамо н 
дном навуче и замрачи дан, ветар окрете у помамну олују и затресе кровове на кућама; поче ломит 
 часу провејава вера.</p> <p>— Шта ћете у Солун, по Богу брате, само да трошите новац? — узвику 
гу му ништа, Царев је дан.{S} Да видите у нашој кући зидове, рекли би србијанска кућа; ту слика 
таници а девојке збирају цвеће да оките у борбама већ прослављене француске ратнике.</p> <p>И к 
ред аустријских насиља, тражећи заштите у Арнаута.</p> <p>Професор се замисли, тешко уздану и з 
пред арнаутских насиља, тражећи заштите у хришћанске Аустрије а сад, после три стотине година,  
упо и немо а две му се крупне сузе врте у очима.{S} Поносни војник са Куманова и Цера, са Брега 
 борбе савладан а пушчане му цеви упрте у груди.{S} Ко зна какав је злочин учинио, извесно је у 
говара отац.</p> <p>— Па што не остасте у селу с њим?</p> <p>— Наредба је — слеже отац раменима 
ци и болесници кисли молећи да их пусте у вагон, дотле су официри — они што треба да држе цента 
е последњи час, да то драго тело спусте у гробницу, тек видиш целу целцату истину у свој грубос 
су се и даље лепршале заставе истакнуте у част њиховога доласка.{S} Јуче, 26. септембра, још се 
х догледа гомила кровова вароши просуте у долини и преко њих поље у коме се губи Бистрица у Дри 
— предложи онај што мало час рече да ће у планину.</p> <p>— Не тако! — рећи ће друга сенка — Бо 
 Ђунису разбија те вагоне мислећи да ће у њима наћи штогод што би јој могло користити или, ваљд 
едан је трговац чак, и не знајући да ће у томе часу говорити пророчанским језиком, рекао: „Ама  
S} Према томе капетан је срачунао да ће у Гучи завршити своје одступање и ту сачекати наредбе к 
лижнога снимка једне групе кола која ће у току од пет минута проћи крај гомиле уз коју сам се ј 
а се врате у Феризовић.</p> <p>— Шта ће у Феризовић?</p> <p>— Значи, да Бугари одиста одступају 
ио да га одведу у Рибарску Бању, где ће у миру моћи да преболе нова разочарења.</p> <p>Али, он  
азе, да ступају у један догађај који ће у доцнијем животу са леденом језом препричавати, почињу 
е од мраза лепим, слатким сном и видеће у томе сну своју далеку отаџбину и своју породицу.{S} У 
а затим, један по један, поче да узлеће у зрак и упутише се тамо ка планинама које су пред нама 
лику једнога читавога народа који креће у збег, у планине, осветљава неком мистичном маглицом к 
о се изрекао да сутра с породицом креће у Солун.{S} Сви су га жучно напали тако да су им се реч 
, они пред нама?</p> <p>— Зар да заноће у овој планини?</p> <p>— Можда само да се одморе, да се 
одвајају од српске владе и чим они хоће у Битољ, то значи да код њих постоји неко уверење да ће 
ећање.</p> <p>Шапћући, као што се шапће у ноћи кад ће се извршити злочин, наставили су разговор 
p>И док ова гомилица престрављено шапће у дубокој тами под широком стрејом једне <pb n="94" />  
на нас све прекрсти па изиђосмо из куће у густи мрак.{S} Није се ни стаза честито видела до кол 
живела све што казује и доспела до куће у којој ће се заклонити од кише и спасти страха.{S} Мал 
д прићи му и скрушено, речју која дрхће у грлу, рећи:</p> <p>— Време је, Господару!</p> <p>— Че 
...? — одговори он гласом који му дрхће у грлу — далеко... много далеко...</p> <p>— Ајде, облач 
а им је судбина доделила замашно учешће у догађају, који ће доцније бити најизразитија слика ср 
и се не да ни с ким делити.{S} Саучешће у тузи је често пута увредљива фраза, кад се каже зато  
иховој очинској недаћи осетила саучешће у своме материнском болу или што јој је годило да своју 
Јесен оголела дрва и сасула модро лишће у јарак крај друма, кише умесиле у тесто дебели слој пр 
нули шта је.{S} За нас је довољно утехе у томе било да ће нас варош моћи да прими ноћас под сво 
вет се сабио у кућу као преплашене овце у тору, једва се дише од запаре и врућине...</p> <p>Раз 
ала су пун сјај као две светле жеравице у прегорелој ватри.</p> <p>Сен стаде на плочу која јој  
оји усамљен у равници јури из Митровице у Липљан.{S} Из димњака му се расипа звезда репатица а  
изгледа као од паучине изаткан.{S} Лице у витеза модро и испијено а бела му брада и бела дуга к 
турским стрејама и прате нове добеглице у којима сретају своје познанике, пријатеље и рођаке.{S 
ају из кафана и ту се образују гомилице у којима увек по један говори а сви остали слушају.{S}  
 су кола, што су се спустила из Топлице у Косово, повукла све што се могло повући, а што ће се  
нскога венца води из Кумановске равнице у Мораву.{S} Њихову навалу са очајном храброшћу задржав 
ећај јачи од смрти.{S} Проширене зенице у очима јој казивале су да је она у овоме часу догледал 
цело казивање читала из какве записнице у коју је свакодневно записивала своје утиске и догађај 
а ће бити, све што је моје очинско срце у дуге, брижне ноћи замишљало, све што сам будан сањао, 
кад женски гласови из кола цикнуше јаче у разговору и нехотице ми допреше њихове речи до уха.</ 
ење да напусте положаје и да се повлаче у правцу качаничкога кланца и оно су били последњи, поч 
p> <pb n="206" /> <p>Капетану не измаче у мислима ни околност да је наредбу за ову борбу издао  
о дише кроз ноздрве, враћајући се увече у своје дворе.</p> <p>Арнаутин је са великом пажњом, не 
ећини.{S} Кренуо да га прва зора затече у кући, како Турци не би посумњали да је измицао из сел 
рених коња и друге стоке и то све утиче у ову главну реку те мрси још више страховити сплет.{S} 
 је тамо, међ њима: он прихвата мезимче у снажне руке; узноси га високо више главе и спушта га  
а су Турци прекјуче убили једно чобанче у пољу.{S} Веле, потерали му овце а оно рекло нешто руж 
часу, поче добијати нов облик; она поче у мојим очима да добија неко нарочито и ново значење ко 
ли се она ћутећи загледа предасе и поче у блату бирати место где ће стати и ако су јој и ципеле 
н на то питање.{S} Затим узе реч и поче у детаљима да разлаже могућност офанзиве, погледајући у 
ену помоћ? — запитах и у томе часу поче у мени понова да се буди онај мучан осећај разочарења,  
 ни лепо, један млад човек да се завуче у штаб.</p> <p>— Не жели он то, не мисли он то, то ја.. 
неће остати ништа друго но да се повуче у планине!</p> <p>И Србија се морала одрећи и те, као и 
ткрили непријатељу, а капетан се повуче у слатинску школу, коју је одредио за свој штаб и у кој 
гмизала по друму.</p> <p>Када смо, јуче у сумрак, кренули из Приштине а кроз ноћ наставили пут, 
 су рањеници из ове болнице однети јуче у Приштину.{S} И он је однет у Приштину.</p> <p>Одмах с 
е пред овим сазнањем.{S} Ко сме да туче у варош, у српску варош, пуну народа и пуну избегле сир 
ј под њом, изненађење се ово претвараше у праву запрепашћеност.{S} Измирено већ са предајом, из 
рабрен овим звуцима, који очас збрисаше у мени оно мутно и тешко расположење, изазвано учитељев 
провели још пет недеља јер Турци осташе у селу дуго, врло дуго.{S} Пролазили су нам дани и ноћи 
 покајање.</p> <p>Они други, што осташе у цркви, кад Радојицу одведоше кући, доконаше да село п 
приђе блед капетану и речи му задрхташе у грлу:</p> <p>— Господине капетане!{S} Топ је наперен, 
пања и лупе.{S} Затим се војници успеше у кућу и почеше отуд скидати ствари: сандуке, кофере, д 
 <pb n="220" /> сам топот коња и почеше у памети да ми се намећу речи народне песме: и почех да 
.{S} Смрт!...{S} Смрт!“</p> <p>И почеше у сећању да ми се нижу све његове роле.{S} Сетих се нај 
нуо низ сећања и низ болова који почеше у души да му се јављају са сваким од тих сећања.</p> <p 
еже и своје алате, Новица већ није више у служби.</p> <p>Свако рано јутро, док још Уцињ спије,  
са сестром му била међ нама, те ударише у врисак и лелек кад чуше.{S} Вели, тражили му Турци бе 
ен, одмаче од врата.</p> <p>Сви ударише у смех а онај што се огласи за пуковника Здравковића до 
и ме зауставише њихове страже и вратише у варош.</p> <p>Враћајући се, сетила сам се једне стари 
или се одметнуше у планину или избегоше у туђину.{S} Оста нејач без хранитеља а сила <pb n="248 
 посао завршио.</p> <p>Кад каре стигоше у Блаце наиђе нова невоља.{S} Појави се командир, под ч 
ива препирка по томе питању.{S} Упадоше у разговор и они који дотле нису уопште учествовали у р 
о сам се друкче осећао кад нас поведоше у борбу.{S} Идем ја сад да се борим али не као пре, за  
 шенлуче, па предвојише се, једни одоше у друга села а једно стотинак их оста код нас.{S} Наред 
 сам!</p> <p>Сви га напустише и пређоше у друге одаје где су водили тихе и дуге разговоре.{S} К 
с бранили или изгибоше или се одметнуше у планину или избегоше у туђину.{S} Оста нејач без хран 
на жељезничку станицу и ако никакав воз у то доба није ишао ни на коју страну.{S} Чекаће га ту  
 станици наредба да спреми нарочити воз у који ће се сместити команда трупа и шеф станице комби 
евољама које сам саосећала као своје, и у несрећи која је снашла Србију, ја нисам издвајала сво 
сну како пева, отуд са ширине морске, и у песми прижељкује матерински загрљај.{S} Кад би се чун 
нежне планине које се око нас узносе, и у њима су деца ваша.{S} И једна вас и друга зову себи и 
апред!{S} И увек се смешио, као дете, и у самој се борби смешио.{S} Један пут чак командир рече 
 све су то већ били бегунци за Солун, и у томе својству, није им ни потребно било ма шта говори 
а, не осети да се ту нешто дешава.{S} И у околини ђенералове куће почеше становници да се буде  
о Феризовића а оданде како Бог да.{S} И у том се аутомобилу, кад год ће понова поћи на станицу, 
ешио се, али сам се љуто преварио.{S} И у Ниш кад смо стигли те нас сместили, остао сам и даље  
на служби, коју је ревносно вршио.{S} И у овоме часу, пред станицом, <pb n="315" /> он је имао  
, сад већ почесмо и да страхујемо.{S} И у чаршији и по махалама се ускомеша и узавре и свако по 
 целога српства кликнуло се: „Осана!“ и у души се српској тад пробудио нови сан који је затим х 
војим очима да је Феризовић пао.{S} А и у Липљану наши су већ бацили у ваздух железничку станиц 
а је материно срце једнако у сва доба и у свих народа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У 
дњих година превалили преко глава, да и у најтежој ситуацији нађемо себи утехе ма и у немогућим 
 ту земљу, али ево на памет тврдим да и у њој, и поред овога огромнога броја талената, према ја 
 у Скадар, док нико није ни слутио да и у Медови нема ни једног зрна савезничког обећања.</p> < 
а на милост и немилост.{S} Биће ваљда и у њих срца кад виде ову чељад.</p> <p>Нико не одговори  
ке кафеџије писари у штабовима армија и у вишим командама, да су београдски бакали писари у Мин 
 којега вековима стрепи цела Метохија и у коме је и данас свака кућа тврђава толико пута топови 
но исто <pb n="424" /> што сам виђала и у свима досадашњим болницама: рањеници шетају по башти  
ма; товарни коњи збијају се међу кола и у ономе гужвању и тискању обарају један другоме товаре  
ола под арњевима, која су напред ишла и у којима се породица прихватила мало, оним што је још и 
а репатица а златна роса пада на поља и у тренутку изчезава.</p> <p>У возу су извесно бегунци и 
јтежој ситуацији нађемо себи утехе ма и у немогућим претпоставкама, почели смо и овом приликом  
ио с места, с извора, где је могао ма и у ходнику, ако не <pb n="47" /> у канцеларији, чути што 
де је батерија била већ сва на ногама и у покрету, спремајући се за полазак.{S} За мало и он уз 
фанице, цело је Скопље било на ногама и у грозничавом расположењу.{S} Пријатељ је јурио пријате 
наредбу која је лежала међу хартијама и у којој је он дебелом црвеном писаљком подвукао место н 
 ја им одајем поштовање.{S} Можда има и у београдској главној чаршији изузетака и, кад их сазна 
ица, држана око ватре, међу сметовима и у сред планине.</p> <p>Од Спаса пут напушта обале Дримо 
Ситница.</p> <p>Краљ погледа по свима и у том тренутку засјактише му очи нарочитим сјајем.{S} О 
 кад је та борба на Марици настављена и у 1913 години, он је са извесном зебњом пратио развој њ 
кратковремено; она мисао, која бачена и у гроб, разбија песницом гробну плочу и васкрсава.{S} М 
а не би ли сазнао праву истину.{S} Па и у томе часу било их је који су умели да се теше.</p> <p 
негодовање у погледу светине и одбора и у души му то изазва бону одвратност и плануше му образи 
д њих је ћерка неког бившег музиканта и у првим данима своје младости кретала се само у музичко 
у школу, коју је одредио за свој штаб и у коју су се прибрали и болесници.</p> <pb n="190" /> < 
е, у гудуре, у кршеве; крећемо у глад и у смрт!</p> <p>Пећемо се на снежне и недогледне врхове  
, ујахао у освојено Куманово, као год и у моменту, кад је обасут цвећем, ујахао кроз триумфалну 
 увек срести исту слику: људе дроњаве и у ритама, умазане блатом које се сасушило на оделу, прљ 
анас је био и спреман и решен да пође и у последњем тренутку, попустио је под убедљивим разлози 
>— Све једно, нека је и ноћу, нека је и у саму зору, морамо их поздравити.{S} Морамо то!</p> <p 
ома; ми смо сиромашни.{S} А био је је и у војсци, није ни могао да ме збрине.</p> <p>— А никог  
сину и под светлошћу те свећице могле и у ноћи читати речи исписане на крстачи:</p> <p>— „Он ће 
шку и повели ко зна где, у туђе земље и у туђу војску.{S} Не би могао ни здрав хлеба, ни болан  
 се почела мирити са мишљу да је боље и у рату но у гробу.</p> <p>Учинила сам и једну неправду, 
>Одмах затим отпочеле су хитне спреме и у влади и у Врховној Команди за полазак из Отаџбине.</p 
рило се о њему тих дана на све стране и у сваком кутку.{S} Говорило се у опште много о пророчан 
родиру, надиру, журе, сврћу у планине и у долине, залазе где има и где нема пута тражећи се и,  
итлала над мојом Отаџбином, ломила се и у мојим родитељским грудима тешка бура бриге и болова.{ 
атру па, грејући се и сам, упустио се и у разговор.{S} Био је висок, коштуњав човек, снажних и  
чекала...</p> <p>Као на мору, тако се и у њеној души подигла бесна бура и ломила је ударцима св 
акше нађени те однети на превијалиште и у болнице.{S} Међу мртвима и наши трећепозивци, они нес 
је на једанпут залупало кад ми рекоше и у том часу место да се зарадујем, мене обузе неки страх 
ворио на то питање а осећао сам да би и у овоме тренутку, кад ми учитељ казује, могао још горко 
и и у непријатељске редове, стигли би и у Софију <pb n="67" /> и несумњиво би се они тамо у буг 
о побожно поштовање према овој појави и у колико сам је више сретао успут, у толико је више тај 
им отпочеле су хитне спреме и у влади и у Врховној Команди за полазак из Отаџбине.</p> <milesto 
ашена погледа који се по где кад буди и у коме се распаљује пламен дивљаштва кад у туђој руци с 
реч Отаџбина, њему би се узнеле груди и у гласу му је било нечег звонког и свечаног.{S} Када је 
 се кроз сва доба понављају и у књизи и у животу; Једну од оних прича, које казују толико пута  
мној ватри, све смо већу студ осећали и у души и у телу.</p> <p>Свако је од нас корачао ћутећи  
 нову смрт.{S} Ти телеграми би стигли и у непријатељске редове, стигли би и у Софију <pb n="67" 
зумем оне, међу њима, који су Словени и у којих се расни осећај још више развио од како су у на 
ни, више Чачка; да се у мојој околини и у вези самном налазе — и капетан настави цео рапорт о д 
ј одјек прихватају пусти камени двори и у њиховим се дупљама буди јејина, која преспављује дан  
мало узбуђеније. — Ибром се може сићи и у Пећ, а из Пећи може у Ђаковицу, а из Ђаковице се може 
те се исте наредбе израђивале те ноћи и у свима осталим армијама и командама а осим тога, преду 
таница и пожурио тамо.{S} У чекаоници и у свима просторијама мале и скромне зграде станичне, зг 
и, све смо већу студ осећали и у души и у телу.</p> <p>Свако је од нас корачао ћутећи као што с 
о тај звук звона и са тога места, чак и у души која је обамрла, буди успавана и тужна осећања?{ 
са, залазе од ватре до ватре, иду чак и у логоре ван вароши, и моле да баце месо на жар; трећи, 
вих кола опет један државни аутомобил и у њему читава колекција баба.{S} Пет баба од којих најм 
а лицу оне жене оцртан дубок неки бол и у његовој се племенитој души пробудио осећај саучешћа,  
 је било да просим.</p> <p>Отишла сам и у ону велику болницу, у парку.{S} Нису ме ни тамо прими 
и чизмама, по каква жена под шајкачом и у мушком оделу, француски топџија, руски минер, наш офи 
мије </p> <p>— Је ли? — учини капетан и у једном скоку нађе се крај телефона те зграби слушалиц 
трменитији, све тежи, јер је го камен и у њему урезана уска стаза, под којом зјапи провалија.{S 
вао да ће га преживети али је веровао и у то, да њиме неће бити завршен низ ратовања на Балкану 
уди ружних појава, <pb n="332" /> као и у томе да је требало водити извесне обзире али, ви мора 
ме за евентуалну офанзиву.</p> <p>Као и у првој, те се исте наредбе израђивале те ноћи и у свим 
оговор.</p> <p>Његов је глас задрхтао и у нама свима задрхта нешто у души, вероватно кад помену 
његов ћеш ти војник бити!“ Он је ишао и у Београд, ишао је о крунисању Краља Петра, па онда о В 
 са којега се догледало широко Косово и у дну његовоме мрке масе Шара и Црне Горе.{S} Његов се  
S} Потпуковник се био дубоко замислио и у два три маха прелете преко његових усана горак и боле 
 да је то некакав пожар који се ширио и у ширину и у висину, те је изгледао као ватрена шума.</ 
аше Војне Академије, прешао је некако и у светину и држао је у заблуди неколико генерација, све 
.{S} Тако <pb n="79" /> је нешто било и у овој позадини, у Скопљу.{S} Док је кљун лађе већ тону 
ас на сваком кораку.</p> <p>Загазисмо и у Јадар, а Бојку срце нарасте.{S} Ту је, у својој земљи 
е научи!“</p> <p>— После већ стигосмо и у Винковце, те ја у касарну.{S} Три месеца су нас муштр 
дили у кафанама тих дана, а тако исто и у кафаницама, где се збирају они што не читају новине а 
р ти хоћеш да ја српску војску, макар и у одступању, проводим под белим заставама?</p> <p>— Мол 
 и њега тиче, зна да она значи покрет и у њему се мртвоме буди још једном осећање војничке дужн 
и под ногама, завуку се у густу траву и у жбунов корен.{S} Ако си у светлости дана и догледао п 
 начелником штаба.</p> <p>У ту зграду и у ту собу команданта Прве Армије, сабрале су се, шеснае 
рича, које се кроз сва доба понављају и у књизи и у животу; Једну од оних прича, које казују то 
су кануле на једну успавану традицију и у душама <pb n="597" /> оних, који су већ почели забора 
ужанској снази, доживети да учествују и у сахрањивању те Круне.</p> <p>— Ко ће доживети да је и 
јим правцем, сем ако не утону у мраку и у ноћи која све наглије обавија гомилу.</p> <p>Кад мрак 
не трупе које су се бориле на Дорћолу и у Душановој улици, заузели су већ улицу Страхињића бана 
е пасошем, јер ко зна, на коју страну и у који крај света ће га бацити овај олуј.{S} По неколик 
иле без мужева, потрчале су у родбину и у познаника да се пропитују.{S} Једни су јурили у начел 
у и у Крагујевцу, ишла сам у Јагодину и у Ниш.{S} Обијала сам прагове свих болница, спавала сам 
екакав пожар који се ширио и у ширину и у висину, те је изгледао као ватрена шума.</p> <p>— Оно 
а, као што ћемо га и ми увек, у добру и у злу, помињати и сећањем одужити се честиту војнику, к 
дуж железнице.{S} Била сам у Крушевцу и у Крагујевцу, ишла сам у Јагодину и у Ниш.{S} Обијала с 
а не верујете у њену помоћ? — запитах и у томе часу поче у мени понова да се буди онај мучан ос 
причавају разне новости кроз које још и у овоме очајноме часу провејава вера.</p> <p>— Шта ћете 
осталих грађана.</p> <pb n="96" /> <p>И у трећој групи брани се један што иде у Солун, па вели: 
у на груди и тешко замислио.{S} Тада би у кући завладао дубок мир и тишина, јер нико није хтео  
 тешкога притиска душевног, освојило би у овим часовима младога принца, који већ четири године  
 могла наћи.{S} Најзад сам увртила себи у главу да пођем у Скопље.{S} Видим многе рањенике тамо 
та, спуштене главе, упућујући речи себи у недра:</p> <p>— Не, не бих смела још једном остати! — 
слио, што је сасвим и одговарало служби у којој је.</p> <pb n="71" /> <p>Кажу — ако је тачно —  
с се ћутећи растадосмо.{S} Он се изгуби у мраку а ја се вратих тамо, где је светлост са ватара  
Видите, млади човече, ја не кажем да ви у свему немате право али, мислим да у полемику — јер ми 
е и најрођенија сестра обест.{S} Нарави у овако тешким катастрофама или клону и утону у апатију 
 је прилику да крвавим мастилом исправи у њој оно место од пре сто година, које је његовом неук 
о страдати, ако се бомбардовање настави у овакој мери.{S} Кад је он кренуо с вечери, већ је дог 
...{S} Претуци нас колико хоћеш, остави у нама само један живац па ћемо из њега опет да израсте 
 времена.{S} Покушавала је да се устави у Крушевцу, Краљеву, на Рашкој, у Митровици, па кад је  
кве вере.</p> <pb n="587" /> <p>Крајеви у које наилазимо све сиромашнији, све тужнији.{S} Небо  
није постојало време, Новица за њу живи у оним годинама у којима се растао од ње.{S} Може се св 
 месец у зимске ноћи.{S} Док су кровови у први мах изгледали као једноставна модра маса, као го 
росуо глас да данас иду последњи возови у правцу Солуна и Косова, да ће се затим обуставити цео 
<p>На ове речи цикну мајка и благослови у души рањеника који јој не посла дете у смрт.</p> <p>З 
емеље и онога је царство, ко много крви у његове темеље пролије.{S} Кад неко олако добије кућу  
ај мучки ударац с бока нити је био први у нашој новој историји, нити је био неочекиван од таква 
мела и цикнула сам тако силно да се сви у вагону ускомешаше и збунише.{S} Мислили су да је гоми 
огледе међу собом и упреше их затим сви у војводу Степу Степановића који је, ослоњене главе на  
година.</p> <p>— Шесет? — понављамо сви у глас као изненађени и ако нико од нас није појмио кол 
несрећу и грехоту!</p> <p>Потрчасмо сви у кућу сем двојице тројице, који осташе крај Бојка.{S}  
.{S} Једни су јурили у начелство, други у општину, трећи у команду.{S} Нико више није питао за  
оји висе о њему.</p> <p>Јер, авет глади у велико лебди над овом војском изгнаника.{S} У Приштин 
се извесно повукли у куће јер нису ради у првим тренутцима уласка непријатељске војске појављив 
а у згради митрополије.{S} У тој згради у једној пространој соби, за дугим столом, по коме су б 
судбоносна ноћ; нешто тајанствено лебди у ваздуху, оком се види казаљка историје како се одмиче 
 њему хоће да зида себи будућност, седи у канцеларији какве више команде и преписује акта или к 
сам једној познаници, госпођи која седи у истој кући из авлије, да чујем шта она мисли, јер и о 
ежих.{S} Сама госпођа потпуковница седи у последњим, седмим колима и око ње су ситније ствари и 
 јури с положаја да донесе вест команди у возу или од ње одлази на положаје да однесе наредбе.{ 
шетајући оном оголелом алејом која води у подофицирску школу или пустим парком, који се иза те  
, загушио је друм који из Призрена води у Ђаковицу.{S} Из разних улица призренских извиру повор 
ачелник и наређује опет да се дете води у општину.</p> <p>Улази жена и носи раскрвављено дете у 
 Спаса пут напушта обале Дримове и води у унутрашњост планина Дукађинских кроз један низ провал 
ога тренутка могу пресећи пут који води у Дебар и Врховна је Команда изјавила да не одговара ви 
дам шта се дешава.{S} Борба се већ води у Душановој улици, па и одатле Немце отераше наши и сру 
о погледају путем предасе, који их води у све дубљу и дубљу беду.</p> <p>Влада жури да по распо 
аву војничкога народа.{S} Да ли војводи у овоме часу није пао на памет чудан стицај прилика: ис 
 грађанима.</p> <p>Сутрашња зора доводи у Скопље нове бегунце из Куманова који доносе и вест да 
да обузима неки нови осећај, да се буди у нама оно што је претрнуло и почесмо наново да верујем 
шки воз, скупљају <pb n="43" /> се људи у кафане да преруче што су чули, да допуне оним што нис 
ма посаветује о кретању.{S} Зађоше људи у махале и забачене уличице да покушају наћи кола, коње 
д нас, у оваквим приликама, животи људи у рукама каквог полуобразованог човека, кога нико не ко 
 сабрале и ћуте.{S} Стоји пет шест људи у круг, не знајући ни сами шта их је сабрало; стоје и ћ 
ни о чему.</p> <p>Пођи, где хоћеш, зађи у који хоћеш сокачић па ћеш увек срести исту слику: људ 
ако дали правдати и они лажни комуникеи у којима нам се причало о савезничкој помоћи, о Русији, 
На сред куће, као преклана тичица, лежи у крви својој Бата, онај Бата што се увек смеје, што је 
престо, раздробљен у ситну парчад, лежи у муљу; олтарски стуб, танак и бео као девојачка рука,  
 је срећа очева и мајчина.{S} Бата лежи у крви, полеђушке и смеши се, и сад се у смрти смеши.</ 
.{S} Све поклано, све живо по кући лежи у усиреној крви.</p> <p>И сад ми пред очима она крв и о 
торијског или можда унутарњег, што лежи у психи српскога народа или у његовом карактеру, у њего 
на да се нишани; колико може да се држи у ваздуху и безброј још таквих питања.</p> <p>Жагор око 
несе вест да се штаб Прве Армије налази у Витановцу и он запрепашћено испусти слушалицу.</p> <p 
којим извештава команданта да се налази у Гучи и остави потпоручика да чека везу и испошље теле 
ље, кроз дућане и кроз кафанице, одлази у куће и плави целу варош.{S} Говори се једновремено о  
 за једну познату ми породицу да одлази у неко село.{S} Отићи ћу сутра до њих.</p> <p>Ма да је  
 за један сат, и то железницом, прелази у Грчку, где је човек одмах обезбеђен.{S} Сваки други п 
 изнад чела а оборене главе, он прелази у памети све оне славне борбе из 1912, 1913, 1914 и 191 
аље, за једним колима, разговор прелази у буру и гнев и из дерњаве се само поједине речи чују:< 
к војске тим друмом.{S} Многи су излази у сусрет све до изнад Приштине, не би ли дочекали дивиз 
тавну и снажну српску државу која слази у косовску и скопску равницу.{S} Ту на месту којим сад  
у Ђаковицу и Црнољевски, којим се слази у Призрен.{S} Ми би се наслонили на Чичавицу, <pb n="29 
е слази у Пећ, Дренички, којим се слази у Ђаковицу и Црнољевски, којим се слази у Призрен.{S} М 
атворимо Ибарски кланац, којим се слази у Пећ, Дренички, којим се слази у Ђаковицу и Црнољевски 
знад вароши, тамо где лабски друм слази у њу, развио се вашар богатији но што су за време Краља 
ме, ако хоћете, што непријатељ не улази у земљу да је освоји већ са крвожедном жудњом да све ун 
трпељиво гледао у врата којима се улази у његову собу.{S} Где кад би застао, зауставио дисање и 
азбијали и отимали.{S} Непријатељ улази у варош а наши викнуше: носи, боље ти него непријатељ.{ 
, па гледаш очима како непријатељ улази у твоје село.</p> <p>— Нисмо прошли овуда и хвала Богу  
дин — не знам шта је био — кад ме спази у ходнику, запита ме шта ћу.{S} Одговорила сам да бих ж 
до са овима и утешне вести:{S} Французи у великим масама надиру ка Велесу, Румунија је објавила 
сти воз укрцати и повести војску Србији у помоћ.</p> <p>Пет минута пре 11 часова, стиже на ауто 
ештења — изгледа да су били још мирнији у том погледу.</p> <p>Сву пажњу обратили смо на вести с 
забрину се искључиво бригом о ситуацији у вароши, о одржању реда и чувању имовине све до онога  
а допре из Чачка каква вест о ситуацији у земљи, те које долазак једне батерије са Дрине чак ов 
а слушајући тресак његових топова, који у Краљеву јасно одјекује, извесно сад дршћу и стрепе.</ 
 оздо, из дубине Косовске равнице, који у први мах изгледа као далеки, врло далеки пуцањ топова 
београдске параде, има забринутих, који у поворци траже неће ли срести своју породицу од које с 
х, који су појмили величину болова који у овоме часу раздиру душу једнога несретнога Краља.{S}  
 почеше да се буде по кућама и они који у тврдоме сну нису ни чули до сад ништа.{S} Почеше сад  
потреба да се напушта Скопље и они који у то, и поред свих повољних вести, нису веровали.{S} Ту 
чна ствар да се покрет заустави и стоји у месту, очекујући да тамо напред где је застало одуши, 
и се на прозор и напињала очи, не би ли у далекој тами, на помраченоме обзорју, спазила ма какв 
ој аутомобил и једва по који пешак, али у главном, на тој алеји је било тихо и могли смо, сем о 
пре пет година минула свака обавеза али у коме се од јутрос разбуктало младићско одушевљење.</p 
 мах трже и ободе коња да пође даље али у томе спази друмом из Слатине ордонанса који је журио  
икама спремити хлеб за оволики број али у Призрену уредиће се то.{S} Извесно ће се уредити.</p> 
ам је истина испуњавало душу зебњом али у коме смо ми ипак осећали неку заштиту.{S} Шум је <pb  
} Паде ми напамет да упалим кандило али у кандилу није било ни зејтина ни фитиља а лампу нисам  
 n="109" /> на које је свет нагрнуо али у које се, пре свих осталих, баш виши официри команде т 
жиш три динара, купац ти нуди десет али у папиру.{S} Доцније је настала размена, давали су се р 
 су га били тешко притисли и поколебали у њему и последње остатке отпорне снаге, те је већ тад  
е успоменама сви ми хранили и одржавали у овим тешким невољама и залагивали своје големе болове 
непознати људи на овоме путу удруживали у мање трупе од четири и пет лица и заједнички се помаг 
убићу; пиштољи, који су некада почивали у кубурлијама славних војвода или им китили силаве, и о 
 они који дотле нису уопште учествовали у разговорима; узвикивали <pb n="37" /> су и они који с 
ди официри били у ескорти и учествовали у великој тој свечаности народној.{S} Колико се нада ве 
и већ су се Французи на југу ангажовали у борби; Енглези бомбардују Дедеагач а Руси Варну.</p>  
е мисли!</p> <p>— А ми смо све полагали у ту Моравску Дивизију.{S} Ако она стигне... овамо се н 
ана, напуштали су и Приштину, па бегали у подножје Копаоника, у Куршумлију, Брус и Александрова 
 су већ улицу Страхињића бана, полегали у ланац па сипају ватру.{S} Ја сам остао код позоришта  
у закрчила друм и људи који су полегали у сред блата по друму и по странама.</p> <p>Крај ватара 
ава њихових револвера, којима су гађали у наше редове.{S} Скочисмо сви и пођосмо на јуриш.{S} С 
у ти звуци, измешани и збркани, брујали у ушима а уличне слике, разнолике бојом и богате бедом, 
 једу лишће од купуса који су упљачкали у првој башти коју су успут срели и на коју су гладни п 
гунци раније само једним делом склањали у Приштину и Митровицу, од тренутка када се пресече жел 
ара а он им казује.{S} Вели, Турци пали у село па није смео раније да се искраде јер наредили д 
били се у дебела блата и наносе, запали у дубоке пролоке, трагове, силне поплаве које је брза р 
 бацати их у гробове које будемо копали у туђини; на тој ћемо се прегршти земље клети, на њој з 
ивало на лицима оних који су се збирали у кафане да заједнички брину бригу о тежини положаја, о 
е да покупи ордене који су се запретали у пепео под његовим ногама.</p> <p>И нехотице наиђу на  
оманде рекао.</p> <p>— Кад нисмо остали у Митровици, у Пазару, у Приштини — ману сумњиво главом 
ица којима и последњи, који су заостали у кући, треба још да се спасу.{S} Врисак жена, писак де 
е Качаник држан, ми би се данас враћали у Скопље место што идемо у Призрен.</p> <p>— Е, дабоме? 
ути, који су се тих дана такође скрхали у Приштину, не знајући ни ко је надлежан да им да хлеб, 
путевима.</p> <p>— И кад би онда стигли у Скадар? — запитаће један од министара.</p> <p>— У све 
е шибао и псовао их, па смо очас стигли у Борово.{S} Ту се заустависмо пред биртијом и тек ту б 
избачен из кућа, о коњима које су увели у собе, о народу који је затворен у цркви и много, мног 
г, што лежи у психи српскога народа или у његовом карактеру, у његовој судбини или можда у неко 
 које су биле још на коњима, колима или у самом блату пред шталом.{S} Спуштајући ствари, крај м 
 Ако је и било које дрво крај друма или у пољу, оборила га је већ секира и само још свеж корен  
ирали под Призреном на јуначке игре или у Скопљу на зборисање.{S} Овуда су некад прошла три мла 
жни радо пуштали, или и сами варани или у намери да заварају и охрабре народ и не дозволе да кл 
ине.{S} Изгледало је као у гробници или у дубокој мрачној тамници осветљеној воштаним свећицама 
 тишина и разређен ваздух у тамници или у дубоким каналима.</p> <p>Кроз ту тишину чује се још с 
ко су, ови разговори и саветовања, били у неку руку министарска седница, држана око ватре, међу 
ице пробавила све време док су они били у Шапцу.{S} Није ме пуштала да излазим из куће.{S} Седе 
.{S} Они су тада као млади официри били у ескорти и учествовали у великој тој свечаности народн 
 било ми је исто онако као кад смо били у Раваници.{S} Та ето, доживео сам да ми се призна да с 
ам измако до Позоришта, они су већ били у Душановој улици.</p> <p>— Немци?</p> <p>— Па они... н 
 биле на граду и Французи, који су били у београдским виноградима.</p> <p>А то јутро, то је бил 
ли на земљи дигоше се, они који су били у задњим редовима навреше да се пробију; настаде плач д 
укање пса, којега су избегли заборавили у затвореној соби, и који арлуче своју последњу, злослу 
ило наћи и разговори, који су се водили у светини, били су само о путу којим је ваљало поћи.{S} 
кви су се од прилике разговорили водили у кафанама тих дана, а тако исто и у кафаницама, где се 
ално срести код људи, које сте задужили у животу, а великодушност код оних које никад ничим нис 
ини без роптања.{S} Што смо дуже газили у невоље то самоодрицање било је све општија појава и ј 
ним консулима — а ови су често одлазили у Ниш ка својим посланицима ради обавештења — изгледа д 
ји гуши.</p> <p>У часу када смо улазили у Призрен мени се поновила и наметала цела ова слика по 
о.</p> <p>— И, бога ми, кад смо ступили у борбу са пушком српскога Краља у руци, изгледало ми ј 
 када би ови уморни застали или ударили у страну.</p> <p>— Војници! — рече ађутант трећепозивци 
реме и историја, а они се упорно зарили у бистричине обале и мирно леже ту као комађе стене вез 
ум па за Ваљево.{S} Други су се сакрили у подруме и затворили у куће.{S} Ја нисам знала шта да  
уги су се сакрили у подруме и затворили у куће.{S} Ја нисам знала шта да радим; отац већ недељу 
ика да се пропитују.{S} Једни су јурили у начелство, други у општину, трећи у команду.{S} Нико  
м и канапом старе амове, који су висили у кући иза врата: мајка је измесила пуну врећу проја, т 
ете се ту заразило и кад смо се вратили у Београд паде у постељу тешко болесно.{S} Уложила сам  
ош не познајемо.{S} И они су се вратили у кућу и остали да сачекају непријатеља.</p> <p>Ми смо  
блика и ивица.</p> <p>Многи су свратили у Дечане да заноће а остаци се ових што су наставили пу 
за, Милош, Марко и Хреља па се спустили у врх Дукађина, под кулу на којој је боравила обесна се 
ћ увелико овладала када смо се спустили у дубоку долину у којој лежи Суха Река.{S} Очајно смо п 
 се тукли са дахијским људима, заноћили у Марка, па ваљда скрили пушке своје а ни њему нису каз 
дмах наставили пут.{S} Они су преноћили у хану али су дуго седели на утрини, око ватре, да се п 
ао.{S} А и у Липљану наши су већ бацили у ваздух железничку станицу и напустили га.</p> <p>— Ух 
ђенерали команданти, који су се затекли у Пећи да, на основу наредбе Врховне Команде, којом је  
 већ дубока ноћ и арнаути су се повукли у куће замандаљили врата и спремили пушке бојећи се да  
 вршио, секретар се и пуковници повукли у ранију собу да опет седну око стола за којим су дотле 
нско чељаде, људи су се извесно повукли у куће јер нису ради у првим тренутцима уласка непријат 
тице наиђу на човека тешке и боне мисли у оваквим и иначе суморним тренутцима.{S} Кроз тамну но 
шава овако трагично.{S} Његове би мисли у овим тренутцима биле недовољно одређене, оне би преле 
и су напустили домове и имања и кренули у планине.{S} Краљу <pb n="282" /> је немило и тешко би 
ла пуну врећу проја, те су тако кренули у збег за осталим светом одмичући се по неколико часова 
остали на дому и за ове који су кренули у збегове; молили су му се за мртве и за живе; молиле с 
век тужну историју.{S} Једни су кренули у свет а оставили кућу и тековину своју на милост и нем 
што су дебелим кључем три пута окренули у црквеним вратима.</p> <p>Када је минуло већ далеко из 
се већ израније склонили или причучнули у јарак крај друма а неки и полегали.{S} Одвоји се једн 
он сам настави:</p> <p>— Кад смо изашли у двориште, кола су већ била упрегнута и моје ствари на 
</p> <p>— Господине, ово смо дете нашли у кукурузу, више Београда.{S} Мајки шрапнел пробио глав 
— јер ми смо готово из разговора прешли у полемику — мислим дакле, да у полемику уносите много  
аву и да су једним ноћним препадом ушли у качанички кланац и варошицу Качаник, с друге стране,  
н дану и настави:</p> <p>— Кад смо ушли у цркву а бабо мени вели: „Ето видиш, то је српски цар  
тељска батерија, ми би још вечерас ушли у Чачак, ослободили га и ослободили би страха и трепета 
вече је престала борба а наши нису ушли у Шабац.{S} Наиђе страх на нас и старица узе да се крст 
и обзира.{S} Али ја вам говорим о земљи у којој се за тридесет година роди један сликар, један  
напусти Тополу.</p> <p>— Ако је по вољи у Ниш, Величанство, тамо је Краљевска Влада.</p> <p>— Н 
ну половину ноћи у каквој каменој дупљи у бистричином кланцу, пробуђена ведрином сунула кроз ма 
вари а бабо презао кочије, и тутнула ми у руке десетицу, ижљубила ме и благословила ме...“</p>  
<pb n="414" /> леђима врата.{S} Дође ми у том тренутку да не примим хлеб и да вичем за помоћ ал 
час, док сврше седницу.</p> <p>Прође ми у томе часу крај очију слика оне двојице коњаника које  
пају корак по корак.{S} Шћућурили се ми у један крај рова, ућутали се и мислимо у себи: дај Бож 
ена, настала каква нова опасност, те ми у ствари бегамо не да се спасемо, но да што пре упаднем 
таквих кола пуних мртваца.{S} Рекоше ми у Ваљеву помор, умире се по болницама, по кућама, по ул 
ам... не осећам да сам рањена! — али ми у тај час паде на памет детињи <pb n="477" /> врисак и  
> <head>XXII</head> <head>„Бацајте сами у огањ децу!“</head> <p>Да ли што сам је ја кроз сузе г 
 гегуцају каљавим друмом, капетан поуми у једноме тренутку да их прибере око своје батерије, за 
ваљда себе за обвезника и никако се, ни у међуратном времену, није демобилисала и најзад, једна 
ада стекао, нико није у војску звао, ни у моменту кад је на фронт потерано све што пушку може п 
>Одушевљени плану.</p> <p>— Ни мало, ни у какав рачун!</p> <p>— Па и они мобилишу! —- додаде до 
p>— А сад не верујете више?</p> <p>— Ни у шта! — одсече он одлучно и наже опет чутурицу, коју ј 
ми остати породица, у Пећи; тамо где ни у редовним приликама није човеку обезбеђен живот?{S} И  
ањем човека навикнута на борбу, које ни у часу слома не ишчезава.</p> <p>— Верујеш ли одиста?</ 
 пре но пешке.</p> <p>— Зар не мисле ни у овоме случају да промене одлуку? — пита онај за леђим 
 Бугари заузели Гостивар, те се више ни у ком случају не може помишљати на одлазак у Битољ прек 
рих граница Србије, не верујемо више ни у шта.</p> <p>Млади поднаредник климну главом одобравај 
азнаду сувише доцкан; не верују више ни у чији савет и крећу.</p> <p>Један велики војни аутомоб 
 /> више не врти брижно главом, нико ни у шта не сумња.{S} Из општега жагора, чују се само испр 
која турска, горе у махали, али нико ни у њу не увраћа.{S} Све се повукло у куће.{S} На улици н 
огли; дижу се са вером они који нису ни у шта више веровали; устају са надом они који су сваку  
оја сутра креће а и околност, што их ни у Липљану, маленоме селу, где се скрхала толика војска  
 да пређу.</p> <p>Док смо тако, сабрани у гомилице, разговарали о догађају и распитивали се, чу 
дали са прозора својих кућа или сабрани у престрављене гомилице под стрејама призренских кућа.< 
у по улицама пећским или стоје прибрани у гомилице не говорећи међу собом, не интересујући се н 
 и војници, који су већ одавно сатерани у вагоне, почеше понова да се размрдавају и, ван поглед 
напред а ви остали овамо али не збијени у групу, тако може лако да нас гађа из заседе, него се  
кућа, капија, дућана, магацина, увијени у ћебад, обамрли од зиме, модра лица и поднадулих, неис 
дним путем, неспавањем и глађу, увијени у крпе и дроњке, у ћебад и шаторска крила, клонуло газе 
и у кошуљи и болничким папучама увијени у болничка ћебад, заробљеници одрпани и боси и избеглиц 
 један дан хране.</p> <p>Људи сакупљени у групе, објашњавају се о ажији српских новчаница у Сол 
у узносили као пластови сена, осветљени у срцу црвеном светлошћу високих пламенова, почели су с 
 лицу није било израза, па ипак се мени у томе тренутку, кад сам јој срео поглед, учинило да он 
p>Ето, такво је расположење било у мени у тренутку кад сам у Скопљу сазнала да ми је син погину 
 разговоре, било их је који су склоњени у страну ћутали као заливени и чак не дизали главе да ч 
 Краљеве изјаве.{S} Сви су били уверени у немогућност њенога извођења, сматрали су је само као  
 скупо плаћене победе.</p> <p>Затворени у косовској котлини, без саобраћаја са светом, без саоб 
анце, где ћемо као први хришћани бачени у арену, очекивати звери да нас растргну.{S} Славићемо  
или последњи, почасни плотуни, избачени у одбрану Скопља.</p> <p>На скопљанскоме граду сиђе низ 
високој цени.{S} Али нису дућани једини у којима се купује и продаје.{S} Продаје се на све стра 
вни и обавештајни одсек, који су једини у овим тренутцима још могли имати окупације, смештена ј 
 њега и повукли се заједно ту у близини у једно дућанче, које је раније служило као адвокатска  
ем тај матерински поглед госпе у црнини у коме сам, у томе тренутку, срео погледе четрдесет хиљ 
 бића, они се из пољупца не рађају, они у пољупцу умиру.</p> <p>То је та чудна прича што је Бел 
а, избећи ће и мраз и глад и патње; они у колима која иду у Митровицу, полазе на тежак пут стра 
 деле две тако различне судбине.{S} Они у колима која слазе у Солун, после неколико сати путова 
— Па?</p> <p>— Па ће врло вероватно они у Призрену, нарочито штитити и подржавати албански елем 
љне вести са гиланскога фронта, зазвони у телефон и затражи начелника округа топличкога.{S} Хте 
мртнику, када у трзају и ропцу, зазвони у души топли акорд и сене пред очима блистава слика њег 
кој станици заостали су од некуд вагони у којима је био натоварен наш војни музеј из Београда.{ 
S} Можда га је Бог изабрао да га склони у своја наручја испред ове непогоде.</p> <p>Топлина ста 
ст и немилост пљачки која сад већ бесни у њиховом завичају; други су кренули а најдражији им из 
ји су свесно променили намеру, несвесни у томе тренутку да мењају и судбину своју.{S} Онај виши 
кроз чије густе редове промиче.{S} Коњи у запрези покривени блатом, уморни и малаксали једва кр 
 ноге, да им се истрљају и подлажу коњи у аровима... ето то, за вечерас, колико док нисам измак 
ђе кроз гомилу и приближи се оној госпи у црнини.{S} Он је кроз вагонски прозор видео шта је би 
е су биле стоварене неке дворске ствари у сандуцима.</p> <p>— Ево ову даску — рече секретар, по 
 — Уверава ме то, господине, што Бугари у овоме тренутку појачавају новим јединицама овај фронт 
ка покуљале оне „спрдње“, светина удари у кикот и тај ми је кикот продро као усијано гвожђе кро 
</p> <p>— Чекај само док и Влауца удари у дахире да видиш како ће да игра швапски медвед!</p> < 
 и да нишани.{S} Животом плаћа ко удари у болницу.{S} Четворе очи отварајте!</p> <p>Сам капетан 
ћ по подне отишли су општински стражари у планину по зимзелено грање а позоришни сликар разапео 
 чути, да су београдске кафеџије писари у штабовима армија и у вишим командама, да су београдск 
мандама, да су београдски бакали писари у Министарству Војном а ђаци, омладина, која је имала д 
безвлашћа, које је претило да се зацари у Скопљу, појавити се из својих јазбина као звер за вре 
е и архимандрити, свештеници и калуђери у својим ћелијама предали дубокоме сну и мукла тишина с 
о ме ћутећи као да би да ме не узнемири у мојим тешким мислима.{S} Једва, кад је већ допушио ци 
 шапће оне исте Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} См 
допиру до ушију Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје...{S} Пали као огањ!...{S} См 
о ми је донело стипендију.{S} Професори у Прагу су ме храбрили, обећавали ми велику будућност,  
ваки занет својом невољом и бригом жури у горње више делове вароши, верујући да ће се тамо моћи 
густу траву и у жбунов корен.{S} Ако си у светлости дана и догледао по где-где у планини по кој 
а под теретом страдања, која се не гаси у мраку силе, која не изчезава под ударима насиља; она  
 Кров се већ нахерио, једним делом виси у ваздуху, цреп пршти и сручује се, оџаци који падају н 
 кабинети, збирке, документи и рукописи у којима лежи наша необјављена и неиспитана историја.{S 
слаба и сиротињски обучена.{S} Она носи у наручју одојче.</p> <p>— Шта ћеш ти мала? — пита је н 
неких аката, које дотични господин носи у руци, улазе у купе као новчане књиге опет разне даме, 
а.{S} Из дима видиш само како се узноси у песницу стегнута рука, чији притежалац извесно доказу 
ти онај стари, одржаћеш се.{S} Шаљем ти у помоћ најбољи пук пешадије а послаћу ако треба и целу 
е на један мах помела и почела колебати у одлукама које је сваки био донео.</p> <p>— Ја остајем 
ких пламенова, почели су се развејавати у једноставан простран облак који је пао као покривач н 
ена.</p> <p>Нисам је хтела узнемиравати у болу а и да сам хтела, нисам имала речи, не би их уме 
ћи народни музеј, који се имао основати у Скопљу; месни одбор живо је запео да још с јесени нав 
овало у смрт, почело је понова веровати у живот.{S} Ох, како је за мало та вера трајала!</p> <p 
ови војске, која није престала веровати у добру срећу Србинову.{S} У тој војсци има их који зад 
 и до год они не занеме, ја ћу веровати у биће Србијино.</p> <p>— Ја ћу веровати и после, кад и 
о се дошло до уверења да се мора бегати у туђину, потегло је све да се снабде пасошем, јер ко з 
, јер Бугари се вероватно неће задржати у Призрену већ ће поћи овамо.{S} И онда на што цео тај  
ука; тако ће ова прегршт земље садржати у себи сву величину једне <pb n="674" /> слободе и једн 
, људи, што ћемо!{S} Не може се стојати у месту, промрзосмо!</p> <p>Сви се пренуше и сетише да  
кад то дуго траје, досади свету тапкати у месту где се од силна блата нема нашта сести те одмор 
ила од њиховога нахођења, ђаци су слати у прве редове.</p> <p>— А ја знам команданте који су оч 
ености својој.{S} Оно се поче понављати у моме памћењу са свима детаљима, свеже као најскорије  
вету за дежурне, диже се и поче ударати у апарат тражећи Чачак, али се отуд нико не одазва.</p> 
пкао за њим по блату, капетан се уврати у среску зграду, из чијег је зида истицао читав сноп <p 
чели пред вече, на његов позив, збирати у војводину канцеларију.</p> <p>Та канцеларија представ 
воје мисли које је морао дуго прибирати у себи, чекајући прилику да им да одушке.</p> <p>— Још  
с господа официри овако лагати и гурати у јендеке зато да провуку своје прије и комшике.</p> <p 
и да пођем од куће.{S} Већ од осам сати у јутру отпочела је грмљавина, необична, нечувена до са 
гло ничим заваравати, ваљало је кретати у планине.</p> <p>И на један мах, као да си магичким шт 
и рече да би се најбоље могла распитати у којој окружној болници, ту долазе <pb n="421" /> рање 
рали и текли, не би ли и ми могли стати у ред цивилизованих народа; наши музеји, библиотеке, ка 
з то нешто имања, колико је могло стати у оној кутији, кеси или бошчи коју је свако грчевито ст 
 је умор сломио, нисмо могли не застати у месту приковани посматрајући са запрепашћењем овај не 
 војници, босанци, рекли да неће остати у Србији већ морају да се враћају јер Руси силно надиру 
ћи до начелникових врата а тешко остати у тој гомили.{S} Загушљива воња од људскога зноја, поки 
} У осталом, ни савезници неће изостати у извршењу једне контра-демонстрације, која има да одго 
ки а не као рат.{S} Сад не морам пуцати у ваздух, моја ће пушка погађати сад моје и наше крвник 
ше себи:</p> <p>— Да, и њих треба узети у рачун!</p> <p>Одушевљени плану.</p> <p>— Ни мало, ни  
се забринусмо.</p> <p>— Морамо се узети у памет! — рећи ће неко.</p> <p>— Дабоме! — додаје онај 
 кад говорите о нама, онда морате узети у обзир да велики подвиг ослобођења и уједињења, тражи  
ски војник.{S} Мотоциклиста нагло улети у станицу, сјаха справу, упути се ђенералу и предаде му 
 Краљевска Круна коју не хтедоше понети у непознате албанске планине, где се није знало шта оче 
ђенерал Бају, да ће француска база бити у Скопљу а да ће трупе ићи право у Ниш, како би биле на 
читава једна историја; требали сте бити у Крушевцу да видите како се руши читава једна држава.{ 
у, у свакој вароши.{S} Требали сте бити у Ђунису да видите како се ништи читава једна историја; 
напредују ка Дриму, сутра већ могу бити у Ђаковици.</p> <p>— Па куда ћемо? — престрављено проша 
Врање, по цену највећих жртава, пробити у прешевско-кумановски басен те напасти непријатеља <pb 
ирати од глади и зиме, где ће се давити у блата и где ће их болести обарати као олујина недозре 
чарка у тој болници.{S} Не морам радити у његовој соби, радићу у другој, не морам га ни видети, 
бећавала чим дође лето, да ће ме водити у Београд, код њене <pb n="401" /> снаје и казивала ми  
 часова пре но што ће Бугарска загазити у рат противу Србије и Споразума — један споразумни дип 
ицу, зашто не знам.{S} Не морам улазити у његову собу, стајаћу пред вратима.{S} Кад сам већ кре 
ш ни лице увући у јаку ни руку склонити у недра, јер носиш одапету пушку и обзиреш се на све ст 
, нико о томе, хоће ли Румунија ступити у рат; нико о томе да ли је већ стигла руска или францу 
савезничких трупа које би могле ступити у акцију, ако би та акција била прихваћена са севера.</ 
еници изјавили добровољно да ће ступити у редове бораца и ступили су.{S} Да ли је овај један пр 
 непажљивог ученика — може се преварити у каквој политичкој прогнози... да, то би се могло допу 
ло допустити, али, не може се преварити у фактима која познаје.{S} У осталом, ни савезници неће 
е дотле било ван ње и почело се уносити у њену душу, као нов непознат јој осећај, осећај јачи о 
а да смо опкољени, могли би те ухватити у србијанскоме оделу па ако те познаду, обесиће те а ов 
Моравце!{S} За три дана ћемо се вратити у Скопље.</p> <p>Ма да, после разговора који сам мало ч 
ли из Призрена се још може лако вратити у Скопље али кад се једном зађе у планине...{S} И, вели 
ово сретно сврши па се ти нећеш вратити у село без медаље за храброст!“ Он се опет насмеши, као 
 осуђена, да ће ту децу маћијски бацити у планине албанске где ће умирати од глади и зиме, где  
слуша ли ко и ако смо били сами самцити у мраку пред станицом, па се онда наже ближе мени и узе 
 круне, залагали пре но што ће ускочити у стрмене и отиснути се равном Метохијом, да се успну н 
а дана по подне опет састали команданти у штабу Прве Армије, већ је на лицу свакога од њих било 
ово дуго затишје од аустријске пропасти у Србији до сад, долазио ми је, долазио ми је два три п 
 овога тренутка био, укрстиле две вести у своме путовању у супротним правцима; укрстиле су се,  
тници.{S} Та га је мисао морала одвести у царство снова, у царство бајака, јер на његовим се ус 
т месеца у касарни, не могу вас повести у рат пре нег научите пушку држати“.{S} Па онда испи ча 
ст и узбуђење, које је услед те новости у њему настало, пође да се шири дуж целога Скопља.</p>  
 и зора тешко успети да унесе светлости у мутну, јесењу ноћ.{S} Киша је целу ноћ лила као из ка 
у зиму у души, коју осећање осамљености у свету изазива увек у душама оних који пате.</p> <p>Мо 
и он још један пут — Одговорио дужности у рату сад сам ево напуштен, остављен, бачен крај друма 
и страни посланици, ако после опасности у којој је овај воз био — о чему је јављено Нишу — не о 
p> <p>Капетан нерасположен да се упусти у разговор, саслушао је све ове вести које, ма колико б 
у, помислили смо, те да можемо слегнути у село и опет видети своју кућицу, па ма и даље гладова 
/> још заостали и који ће сутра кренути у планине.</p> <p>Као васкрсла прошлост, која се забрин 
у последњем вагону воза који ће кренути у Солун.</p> <p>— Немаш чим да покријеш децу? — пита же 
ћ, последња ноћ пре но што ћемо кренути у планине, настала је једна тужна свечаност.{S} Под све 
есретници, који ће сутра у зору кренути у свет и не видети више свога крова данима, месецима, г 
ти српска држава и српска круна утонути у крви.</p> <pb n="305" /> <p>Тишина, којом је ноћ обгр 
њим болницама: рањеници шетају по башти у дугим болничким капутима и папучама, повезане главе,  
ли мајку?</p> <p>— Нисам, ко ће је наћи у овоме кијамету од народа.{S} Рекох да јој се само јав 
над картом разастртом по столу и држећи у левој руци, која је дрхтала, билетен Врховне Команде, 
дру на Бојани, овуда и Балшићи одлазећи у тазбину.</p> <p>Био је сведок овај старац и када се п 
олаку.</p> <p>Када се праштао, полазећи у тај рат, мезимче, ово што сам га оставила у Младеновц 
следњи сиромашак, онај који је полазећи у свет стегао неколико динара, вадио је мараму из недар 
са сремским шеширом на глави, пролазећи у тај пар крај мене.</p> <p>— Па, ваљда! — рекох.</p> < 
у у планини арлуче чопор вукова слазећи у дољу, и тада појури улицом бујица и дере као прљав по 
товетним родитељским осећањима, улазећи у овај мртви град.{S} Гробље је тужно изгледало, пуно м 
официр отпутује, као извидница, из Пећи у Андријевицу и очима се својим увери о проходности тог 
или у начелство, други у општину, трећи у команду.{S} Нико више није питао за вести, никога виш 
валац почиње народну револуцију а трећи у колену прима на себе големи подвиг оснивања заједничк 
спа у црнини изашла је из цркве, носећи у руци читав снопић свећица.{S} Она је зашла од гроба д 
нина.{S} Кроз зрак пролеће птица носећи у кљуну сламчицу да свије ново гнездо.{S} Вода набујала 
е.{S} Мало затим уђе један момак носећи у руци малени ручни фењер, у коме је горела свећа а за  
а му објасни како је сасвим излишно ићи у Солун.</p> <p>— Остави ти мене! — отреса га се онај,  
еновцу ништа бити од сахране, мораш ићи у Јагодину, Ћуприју, Параћин, Ниш!{S} Што даље, само шт 
анац којим се путем може из Тетова сићи у Битољ; у другој гомили разговара се о томе да ли се у 
оји се Бистрица ломи пре но што ће сићи у Призрен, тамо где се поносно уздиже Дрвен-Град, на об 
које се налазе у Санџаку, могле би сићи у Пећ па одатле, преко Андријевице и Подгорице, настави 
терати непријатеља из земље, могао сићи у војничке ровове и собом прихватити пушку; то није био 
 путем, затим ће прегазити Дрим и отићи у Барбалушу а одатле у Љеш.{S} Војници и избеглице наст 
о храну из Медове.</p> <p>— Треба стићи у Скадар што пре!{S} Како стоји са распоредом путовања? 
ог обећања.</p> <p>— Ваља што пре стићи у Скадар — шапће Пашић — пре но што се војска почне ску 
>— Само питање је, хоћете ли и ви стићи у Солун? — рећи ће један од оних скопљанаца, који већ о 
ењу капетана Реџепа, сутра можемо стићи у Арсит-Хан, прекосутра у Черет.</p> <p>Есад-пашин капе 
избеглица.{S} Виш оно тамо, они крстићи у реду, све је то војска, српска војска.{S} Ово је већ  
и покривали.{S} Видео сам га и оне ноћи у Липљану, крај ватре а срео га и на друму, иза Липљана 
ме као језа обузме кад се сетим те ноћи у дубини пећине.{S} После смо <pb n="255" /> већ навикл 
 се тајанственом неком моћи, као у ноћи у очи Васкрса Господњег плоча под којом је почивао вели 
 је преспавала прву тамну половину ноћи у каквој каменој дупљи у бистричином кланцу, пробуђена  
} Капетан задржа ово одељење да преноћи у селу те да у јутру начини распоред са њиме.</p> <p>Су 
тила у последњи вагон воза који ће поћи у Митровицу и за време, док су још возови стајали, пове 
објавила мобилизација, па је морао поћи у Ваљево, рекао ми је: „Пази се, кад се вратим, да не ч 
однети те веће невоље, којима ћемо поћи у сусрет?{S} О томе сам се питао, гледајући ове ружне с 
 мећаву, у олујину, у снег, у кишу, ући у загрљај једнога беснога часа природиног и предати му  
другом случају ни дању не бих смела ући у напуштену и усамљену кућу на <pb n="474" /> друму а с 
омсића, где Дрим ваља пребродити па ући у Скадарску равницу, већ допире блажи ветрић, већ се до 
 но што ћемо из косовскога равништа ући у дубоки црнољевски кланац, сео сам на једно оборено др 
ла сам се и рекоше ми да могу у воз ући у Топчидеру или Раковици или... нико у ствари није знао 
Ваљало је кренути, напустити кров и ући у ту мећаву, у олујину, у снег, у кишу, ући у загрљај ј 
{S} Али узаћи на друм, угурати се и ући у ред, мучан је и тегобан посао.{S} Друмом иду по три р 
а аероплана.{S} Најзад, морао се повући у Параћин а одатле у Крушевац.</p> <p>Слика коју је тад 
е реже као нож а не можеш ни лице увући у јаку ни руку склонити у недра, јер носиш одапету пушк 
ме, уверава ме... — запе онај не могући у моменту да нађе какав поузданији аргуменат сем вести  
под нашом стопалом и нога је, упадајући у сено, очас била преливена прљавом течношћу.{S} Па ипа 
ај мали господин под стрејом, гледајући у стрму уличицу — коме је то могло пасти на памет да ву 
а записано — поче старац и не гледајући у мене, више сам себи — али кажу људи, некад у старо вр 
 додаде други, са резигнацијом немајући у тренутку на расположењу ни једну реч којом би изразио 
јали смо на друму под кишом, не знајући у ономе мраку ни где ћемо.{S} Стајало је тако хиљадама  
> <p>— Сликар? — понових ја, не умејући у тренутку да нађем реч утехе коју је овоме младићу тре 
змеђ Јастребца и Копаоника.{S} Верујући у то, многи који су се спасли из Скопља и других источн 
ежи небом те свако дигне главу верујући у знак божји, који обећава светлост сунца.</p> <p>Та ве 
цама, недовршеним одговорима, имитујући у колико је то могуће Пашића, покушавао своме путу у Со 
ада које су пролазиле мимо нас путујући у смрт.</p> <p>Још од првог сусрета, на скопљанској ста 
а у месецу, Војвода Мишић у једној кући у Горњем Милановцу, седео за столом студирајући исказе  
п.{S} Нађе нашу пољску батерију и убаци у њу неколико тешких зрна.</p> <pb n="201" /> <p>— Одак 
зидова у великим комадима пада а диреци у дуваровима већ се претварају у жар.{S} Почињу да се с 
дходница са батеријом крете ка Јежевици у сусрет непријатељу и чим му стиже на доглед, измеђ Сл 
сакаћена.{S} Док су сви остали рањеници у великој соби, где су лежали, јечали и стењали, он је  
обрасла у длаку, подивљали или рањеници у траљама, поднадула лица, без израза, стаклених очију  
—мученика!</p> <p>Пролазе деца мученици у бескрајним редовима и бацају уморне погледе на нас ко 
и који су се сами евакуисали; болесници у кошуљи и болничким папучама увијени у болничка ћебад, 
тигао са бојишта, гласила: „Аустријанци у паници и нереду одступају“.{S} Гомилице на сваких пед 
шта у овоме тренутку мисле наши пророци у Нишу, но шта мисли пророк Исајија и та Туркиња.</p> < 
е кола и народа и стапају се као потоци у једну густу гомилу која креће друмом.{S} Али узаћи на 
чкој цркви ућути.</p> <p>Топовски метци у тако непосредној близини пешадије, учинише да се борб 
/p> <p>Поуздање, које су топовски звуци у нама пробудили, само је за часак блеснуло, као једна  
а на Липљанској.{S} Остали неки сандуци у вагону.{S} Што је било да се однесе однесоше а ове са 
 напора, та се преморена војска повлачи у планине где је очекује глад.{S} И кад стигне у Скадар 
акше одваја од спољнег, те више повлачи у себе и мисли о себи и својима?</p> <p>Ја сам се још б 
ју II. позива и да се XIII. пук повлачи у нереду.</p> <p>Када су се тога дана по подне опет сас 
а свуд, само што се студен ветар увлачи у кровове, тресе трошне димњаке, повија оголела дрва и  
>— Па то је то, госпођо.{S} А шта значи у штаб, него извући се.{S} То није чак ни лепо, један м 
о сад свирепа стварност изводи пред очи у њеном правом облику.</p> <p>Као оно кад ти ко најдраж 
у, полусан ми га поче износити пред очи у свој одређености својој.{S} Оно се поче понављати у м 
 на нашим обалама, срео се први пут очи у очи и прса у прса, војник са мазурских језера, са Нем 
 листом предавати, кад се погледају очи у очи са опробаним ратницима српским, чију вредност и х 
 али она не попусти; други један ускочи у вагон кроз прозор и узе покушавати изнутра, али ни он 
е се за час очисти улица и све се сручи у подруме и под кровове.{S} А кад се изгуби онај злослу 
наредио, да се једна велика мисао сручи у амбисе овога кланца <pb n="582" /> из којега је и пон 
атњаве вале те топличке речице, нашавши у смрти мира.</p> <p>— О људи Божји, шта би човеку! — и 
едрини оцртава се мрачна силуета вароши у којој сад већ спава све што није имало решености још  
5" /> Отуда, на изласку из сваке вароши у којој има и муслимана, увек просјаци сачекавају путни 
да капетан тек праву слику једне вароши у агонији.</p> <p>Чачак је тада крцао од избеглица и св 
бега даље, већ се само склања из вароши у варош док прође олуј, па ће се опет свако вратити на  
луже за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па онда, шпедитерска кола, велика, прос 
луже за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па шпедитерска <pb n="379" /> кола, вел 
један аутомобил пун народа који се гуши у њему.{S} Он иде истом брзином којом и воловска кола а 
рете, иде погледом за њим и кад се овај у тамнини развеје и његов се поглед изгуби и неодређено 
су пролазили крај мене и видели залогај у мојој руци, срео мржњу.</p> <p>Али слика глади и није 
е и грозничаво грабиле; телефон, и онај у команди и онај у начелству и онај у централи, допуњав 
абиле; телефон, и онај у команди и онај у начелству и онај у централи, допуњавали су оно што но 
нај у команди и онај у начелству и онај у централи, допуњавали су оно што новине нису стигле да 
да. — Ви грађани мислите...</p> <p>Онај у диму опет се зацени па кад га пређе а он упаде у реч. 
тобар.</p> <p>Али — то није први случај у историји, да мали и незнатни узроци измене читав ток  
ећ од првих речи видело се да ће двобој у овој дискусији водити војвода Степа и Мишић, <pb n="7 
к никлих државица, кренуле једна другој у сретање, мачеви су њихових војсковођа тамо ка Шару уп 
о комад меса са свога тела и бацимо јој у чељуст?</p> <p>— И тада ће нас напасти! — одговори оф 
једна, носе јој своје чедо и бацају јој у чељуст, те га прождере и умири се до сутра у јутро.{S 
сти Србију.{S} У осталом Кнез Трубецкој у Нишу, па и сам Сер Чарлс Де Грас и Господин Боп — и м 
е пише да нешто у Солуну, али већи број у Србији, има 110.000 савезничких војника и то са одлич 
сви смо знали да је ту, па ипак је свак у себи овог тренутка помислио: „Дакле ево га, онај озби 
ом случају не може помишљати на одлазак у Битољ преко Дебра и Охрида.</p> <p>Дотле, докле тај п 
разговору видела сам да је то био момак у неком новчаном заводу београдском):{S} Како то?</p> < 
шао разлоге, по којима би његов останак у ствари значио напуштање Краљевине, јер заробљен краљ, 
е валијски а позније мутесарифски конак у врху Призрена.{S} У ту зграду скрхале су се све минис 
 дало ми је храбрости.{S} Ја сам се чак у души зарадовала што је унакажен те смо сад равни, те  
гло ни изаћи из вагона.{S} Била сам чак у дубини и опседнута у једном углу гомилом, која је и с 
вио се овде; непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио пут замном...</p> <p>— Како, ка 
ви:</p> <p>— Непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио...</p> <p>— То је немогуће! — п 
су тамо, на бојишту.{S} Кад удари точак у какав камен, каре шупљо зазвоне као што празнина звон 
ога да поведе разговор или што се човек у мраку лакше одваја од спољнег, те више повлачи у себе 
Гранате су падале једна за другом, увек у гомилу, увек пропраћене вриском престрављених и јауко 
сећање осамљености у свету изазива увек у душама оних који пате.</p> <p>Морам признати да сам и 
иста везана за име Карађорђевића и увек у моменту кад ови понесу, на својој снази и своме имену 
 намештаје разних официра, направи увек у поворци избеглица, која се у збијеним редовима <pb n= 
ине који је, сем храбрости, улазио увек у борбу и са вером у победу.{S} Заваљене капе далеко из 
один излепљен блатом — да ће се сад тек у Призрену видети јасно колико је излишних ствари спасе 
реба да молим, може бити војник; војник у оном смислу у коме је то био мој муж и може ме дочека 
ена у лепу форму а неискреност је порок у моментима туге...</p> <p>Оставио сам је самој себи, н 
.{S} А кад се изгуби онај злослути звук у ваздуху, који се као сврдло забада у душу, све опет п 
ој га ти опремила, у златне ковчеге јал у нестругане даске.</p> <p>Усахнуле су ми сузе, као да  
ича?{S} Шта је то у њој што изазива бол у мојој родитељској души; шта ли што у њој разгрће пепе 
ашњости немилосрдно претрпао, тежак бол у души <pb n="679" /> и горак осмејак на уснама.{S} Као 
осово док је Влада још на Рашкој а Краљ у Прокупљу.{S} То никако не верујем.</p> <pb n="265" /> 
ли то нешто нарочито значи, што је Краљ у овако једном критичном моменту, стигао у Приштину?{S} 
е седницу.{S} Био је после подне и Краљ у том вагону, имали су дуго посла са њим, једва су успе 
 неколико сати пре но што ће непријатељ у њ ући.</p> <p>Затим се из Куршумлије спустио преко Пр 
огрејем.</p> <p>Лутам по мраку и упадам у баре, саплићем се о камење и лупам о зидине којима су 
> <p>— Ја вам опет кажем, Русија ће нам у последњем тренутку прискочити.{S} Шта је то њој да из 
ођење саобраћаја са Солуном, што би нам у случају даљих неуспеха, дало бар могућности за једно  
е гласове.{S} Учини ми се као да ступам у скровиште нечастивих, у змајеву пећину, у вештичину к 
м требала да се досећам, да је прибирам у памети.{S} И нико не зна које је доба ноћи, нити ико  
сам дигао главу, изгледало ми је да сам у погледу гладних који су пролазили крај мене и видели  
аље да наставим; изгледало ми је да сам у самом почетку поставио врло несретно питање које је к 
 роб, него само онако, казао сам да сам у Нишу <pb n="644" /> и да ми је добро.{S} Једнога дана 
 Извесно ће се уредити.</p> <p>Када сам у томе тренутку покушао да браним небригу којом су ова  
 А одмах, на почетку тих невоља, ја сам у Младеновцу преживела ону језовиту трагедију са мојим  
ошле године, кад ће се заратити, ја сам у јесен пунио деветнаест година, сад ми је тек двадесет 
 драго да разговара са сином.{S} Ја сам у њему већ гледала одмену и гледала сам, ако не храните 
вајућа вест, да је Београд пао и ја сам у тој вести догледао онај почетак догађаја, које је пот 
шта друго до разбојиште — и збирала сам у своју душу и туђе болове.{S} Засузила сам над туђом н 
сам сањала нешто страшно.{S} Морала сам у сну и плакати јер кад сам се пробудила био је кревет  
 пошла редом дуж железнице.{S} Била сам у Крушевцу и у Крагујевцу, ишла сам у Јагодину и у Ниш. 
оће ли ми је опростити?</p> <p>Била сам у једноме тренутку слаба; тешко је материнској љубави р 
у постељу тешко болесно.{S} Уложила сам у негу све напоре једне мајке коју је гризла савест и м 
руге знају и казују.</p> <p>Кренула сам у Ваљево и стигла сам тамо онда када су колима износили 
сам у Крушевцу и у Крагујевцу, ишла сам у Јагодину и у Ниш.{S} Обијала сам прагове свих болница 
фа кујне Врховне Команде.{S} Отишла сам у начелство, уверена да ћу данас бити примљена.</p> <p> 
ави своје казивање.</p> <p>— Отишла сам у Скопље и као и свуд у другим местима, зашла сам од бо 
оше ми да нађем свештеника и отишла сам у цркву, али га тамо не беше, црква је била затворена.{ 
еба поштедети или не.</p> <p>Отишла сам у ону велику зграду начелства, где је била смештена Врх 
у велике кречне рупе?</p> <p>Отишла сам у највећу болницу и молила да ме пусте да обиђем све со 
према кући и породици?</p> <p>Пошла сам у Крагујевац, Врховној Команди.{S} Тамо знају заслуге њ 
 на оној киши, и сутра дан тек ушла сам у воз.</p> <p>Девојче опет заћута, па се затим окрете м 
ди спасење моме детету.</p> <p>Ушла сам у густ мрак и претрнух на уласку кад чух унутра људске  
и, ову несретну мајку!“</p> <p>Ушла сам у канцеларију.{S} Нисам ни речи <pb n="490" /> проговор 
положење било у мени у тренутку кад сам у Скопљу сазнала да ми је син погинуо.{S} Ето за то сам 
" /> <p>— Па?</p> <p>— Замисли, сад сам у Призрену чуо.{S} То је робијаш, двадесетогодишњи осуђ 
 кућу на <pb n="474" /> друму а сад сам у њој гледала драго прибежиште које нуди спасење моме д 
 јој дозволити да каже оно што је и сам у томе тренутку помислио и што му је новом и тешком бри 
е или допрле до мене јер, учасник и сам у великој невољи, нисам ни могао даље догледати.{S} Мој 
е збуних, јер одиста нисам могао ни сам у том тренутку наћи шта ће дотле бити.{S} На Грке се ни 
и с ким одржати? — питао се капетан сам у себи — зар са овим <pb n="193" /> доброћудним чичицам 
стина!</p> <p>— Па онда, учествовао сам у свима јавним манифестацијама, у свима родољубивим пок 
аца, тамо — ка граници.</p> <p>Ушао сам у кућу и боно се насмешио.{S} У једноме углу, у мојој к 
.{S} Краљ је неколико сати пробавио сам у соби, нити је за то време кога звао к себи, нити га ј 
писивали Моравској Дивизији, осетио сам у томе тренутку потребу да не разочаравам друге.{S} То  
реју а да не уложе труда.{S} Кренуо сам у мрак и почео лутати по туђим двориштима, по непознати 
ише нас?</p> <p>— До овога часа још сам у нешто веровао, али сад...</p> <p>— До овога часа био  
поставити да ја, у овим годинама, нисам у овај рат пошао са одушевљењем <pb n="329" /> да се жр 
} То је била заразна болница и ја нисам у њој пробавила ни пуну недељу дана па сам се разболела 
 но дражи бол.</p> <p>Рекоше ми да идем у болницу, да предам мртваче на сахрану.{S} Отишла сам, 
ам пошла ногом, прво ми је било да идем у горњу болницу, више града, да се распитам о њему.{S}  
/p> <p>Одмах сам се решила да и ја идем у Приштину и сишла сам на станицу али није било <pb n=" 
ми кажу.{S} Један ме само научи да одем у болницу и да се понудим за болничарку.{S} Вели: прими 
м целива медаљу на грудима; па кад одем у Раваницу да целивам Цара а мени Обилић ка грудима!{S} 
касарну.{S} Кад су ме опремали да пођем у Винковце а мајка само уздише и крије се по кући, да ј 
ајзад сам увртила себи у главу да пођем у Скопље.{S} Видим многе рањенике тамо испраћају, чула  
смео да напуштам дужност па да им пођем у помоћ.{S} Сами су се помогли, не знам како!</p> <p>За 
 ја сиђем за две три куће доле.{S} Уђем у једну удубљену капију па само промаљам главу и гледам 
/p> <p>Када ме пропусти посилни да уђем у канцеларију, у моме погледу, на мојим уснама, на моме 
ре много година, живела је она са мужем у Салчу, селу више Уциња.{S} Ту, на сред друма, у некој 
загрле смртоносним загрљајем, загрљајем у коме ће оба угинути.{S} Овај слази са Сухе Горе и Руг 
елу било загрејало те га обучем и узмем у наручје па и ја кренем.</p> <p>Изашла сам из куће и у 
Не знам зашто, ал сам волела да останем у мраку и ако ме је било страх мрака.{S} Док се још по  
де те да и ја у близини синовљој легнем у земљу.{S} Ево, како сам изнемогао, дај Боже да сутра  
 да није.{S} Предстојало ми је да гинем у овим планинама, губећи отаџбину, па зашто не би гинуо 
рошлости; за њим таљиге са бедним коњем у рудама, једне од оних таљига на којима се преносе дрв 
те и лутајући и сама, са малим мртвацем у наручју, не знајући где ћу и не знајући шта ћу.{S} Иш 
а стигао из Солуна и укрстио се са овим у Струмици, донео нам непријатну вест, да је грчки Краљ 
ла сам лампу, нисам смела више да седим у мраку.{S} У том зачух и бат тешких ципела пред мојим  
ајмлађе на рукама; где смем да их водим у планину?{S} То значи ја сам да им потпишем смртну пре 
да ме ко не види.{S} Зар тако ја улазим у Србију, ону Србију коју сам <pb n="637" /> толико жел 
детету бити горе.{S} Рекоше ми да журим у Ресник па отуд у Младеновац, да се тамо јавим начелни 
јци казивао.</p> <p>— Одведоше ме затим у логор, са осталим заробљеницима, а било их много.{S}  
чице где је начелство, сливају се затим у поједине кафане, где су већ стигле на продају и новин 
једанпут дође ми воља да се опет вратим у болницу, зашто не знам.{S} Не морам улазити у његову  
 Дошло ми је да бацим пушку, да полетим у србијански ланац и да загрлим све оне, све оне, што п 
е што треба, хоћу сутра да се причестим у Грачаници!</p> <p>Краљ је одлучио, он је изабрао Царс 
љици и стручком сувог босиљка заденутим у недра.{S} Па онда опет један малишан, стиснутих вилиц 
мем једну килу тога ордења да је сручим у кола, у крило ненасите и одвратне сујете.</p> <p>Ноћ  
и ага Чакором?</p> <p>Онај нећка главом у знак одобравања.</p> <p>— Може ли се проћи?</p> <p>—  
дигнем га у вис и ударим га свом снагом у раме, те му испадне пушка из руке.{S} Сад је мој, рек 
нај с поља још званичније и удари ногом у врата.</p> <p>— Не лупај бре, да те сад не вежем.{S}  
и коњаник те се она спусти једном ногом у јендек да му начини места а ја остадох за њом.{S} Наи 
 — одговара ми и погледа мрким погледом у коме је било чак и мржње.</p> <p>— Тако је, ал велим, 
затражи хитну везу са Врховном Командом у Крагујевцу, молећи да се саопшти Престолонаследнику < 
 и Италије и да их упозна са ситуацијом у којој се земља налази од тренутка њиховог напуштања Н 
 питао.</p> <p>Та брига се врзла сваком у памети и свако се бринуо шта ће и где ће?{S} Из Пећи  
="646" /> и потегох још једном кундаком у вис да му располутим главу.{S} А он врдну и завапи: „ 
ви крену цркви одакле ће са свештеником у планину.</p> <p>Тако је и било.{S} Полегали смо сви и 
смо још једну гомилицу која удара алком у врата и чека <pb n="212" /> хоће ли ко отворити да за 
м кућом и када е вођа тихо ударио алком у врата, на горњем се спрату куће отшкринула једна шало 
павати! — рече један, који је светиљком у руци и огрнут ћебетом, под којим је дотле спавао, пос 
зимо на будна арнаутина који, са пушком у руци чува свој пласт сена који би иначе плануо.{S} Пр 
ма македонским, остао је још под пушком у Скопљу, јер га саката од силних рана које је некада с 
7" /> толико желео?{S} Улазим се пушком у руци, као непријатељ; улазим да убијам моју браћу с к 
т се тиска и отима, гура и надире силом у возове који, један са другим, пуни очајних путника од 
гове младе прошлости, те умире са болом у души и горким осмехом на уснама!</p> <p>Од вечерња, к 
ним погребом тим.{S} Приштевци са болом у души окрећу главу да не виде онога војника, којега су 
че потресеним гласом и са дубоким болом У души:</p> <p>— Свршено је, све је свршено!...</p> <pb 
олом тако исто.</p> <p>За једним столом у средини, један виши чиновник случајно се изрекао да с 
рло често одлази некаквим својим послом у Ниш, те се отуд увек враћа пун комбинација поцрпених  
а да јој је муж отишао службеним послом у Ниш и сад, услед прекида возова, остао тамо а она не  
 Сарајево. — Они су из Митровице друмом у Липљан а тај друм не пролази овуда кроз варош.</p> <p 
бегунаца што се спуштала лабским друмом у Косово, био <pb n="229" /> је то читав покрет, била ј 
ада је други пут дошао, са тешком раном у грудима и лебдео измеђ живота и смрти, говорио нам је 
 која су ноћас у мраку загазила страном у јарак, други претоварују кола која су се скрхала, тре 
вају обале друма и срозавају се страном у јендек; вочићи потежу у страну и преврћу кола, волуја 
ја већа.</p> <p>Међу светином сабијеном у кућици и један војник.{S} Упао да се за час склони од 
 и одсечна, и Дрим тече доле под стеном у грдној дубини.{S} Они су довозили своје аутомобиле до 
олако, обазриво и са грозничавом зебњом у души.{S} Пламен, онај помамни пламен тамо у даљини, к 
 од тих кућица.{S} Гледао сам са жудњом у тај прозор, тамо у соби мора да је топло, али је наче 
з разлупане прозоре; са дубоким долапом у зиду, на коме су капци спали те висе о једном јексеру 
пали те висе о једном јексеру; са рупом у дну зида, коју су пацови разрили — све то осветљено п 
легале жене више него остале са Лазаром у разговору све до пред зору а ми деца кад смо се избуд 
у погинути, записује под 26. септембром у свој дневник, који је сачуван и донет мени: „Доживели 
абрости, улазио увек у борбу и са вером у победу.{S} Заваљене капе далеко изнад чела а оборене  
а сам довде, вођена неком празном вером у нешто.{S} Најзад довде сам и могла ићи и донде још, д 
о официра за нашим леђима са револвером у руци, убија кога год примети да пуца у ваздух!“ Тргао 
 нема сад за нама официра са револвером у руци да нас гађају, већ и они са нама заједно, бацили 
а.{S} Али смо ипак, са извесним немиром у души, похитали сви начелству, да чујемо шта о томе вл 
е потпоручниче! — изусти капетан гласом у коме није било онога његовога свагдашњега поуздања.</ 
ала је она, под једним оголелим дрветом у станичној алеји, као да би је оно сухо грање могло за 
 просто и сиротињски одевена са дететом у наручју.{S} Морао сам им прићи да им помогнем споразу 
ће се спасти.{S} Где ћу донде с дететом у наручју а киша му натопила хаљинице те дрхће јадниче  
а сам доцкан у ноћ кренуо са фењерчетом у руци, не би ли где могао свратити и сачекати Моравску 
кише да објасни положаје, забадо прстом у станични зид показујући где би се која војска налазил 
 могао разумети?{S} Са извесном лакоћом у души, очекивала сам повратак војников који је ушао у  
 је било погледати на улици, пред кућом у пламену, који јој ждере сву имовину и новац и накит и 
ио ал, веле, спрема се да пређе с кућом у Бачку, јер га, веле, онде неће оставити на миру.</p>  
 се, посрнула и свако је већ са страхом у души очекивао тренутак да се сурва и претрпа собом св 
ња и ништа више.{S} Склонићу се с децом у подрум, као и прошле године, па ето ти!{S} Волем то н 
ал и своје имање и пребећи са породицом у Србију.{S} Потуцао се ту од немила до недрага и живио 
да и узбуђена са телефонском слушалицом у руци.</p> <pb n="118" /> <p>— Шта треба радити? — зап 
 разређује и на крају тамо, где се друм у њој губи, догледа се у сред равнице, као камилина грб 
жних ћебади и мајка која ће за који дан у каквом јарку на путу родити и четвртог брата онима шт 
сутра опет на телефон.{S} Да, сваки дан у ово доба, сваки дан; колико само да ми се јавиш, да з 
мом.</p> <p>— Неко иде? — рећи ће један у мраку.</p> <p>— Омалила киша па ваљда кренула бежаниј 
 су вести са тога бојишта држале Балкан у грозничавој узбуђености.{S} У успеху дарданелске експ 
ојим ће војска проћи, с тога сам доцкан у ноћ кренуо са фењерчетом у руци, не би ли где могао с 
 али то још није Липљан где ћемо доцкан у ноћ стићи, то је малено косовско село Чаглавица кроз  
 то био обичан разговор, често понављан у свакој кући где понос недозрела мушкарчића казује прв 
а у кући, отишао је поносан и задовољан у рат из којега се није вратио.</p> <p>Био је то тежак  
о час водио са оним официром, разочаран у велику задаћу коју смо дотле сви приписивали Моравско 
чини.</p> <p>Другог чичицу нађе капетан у једној јаружици.{S} Развио на земљу прљав пешкирић па 
 овде не успемо! — размишљао је капетан у себи и та је мисао почела све више и више да га обухв 
ог топовског метка! — шаптао је капетан у себи.</p> <p>— А жртве, ако их буде? — тргао би се у  
 10 часова пре подне, већ је био укрцан у вагоне један батаљон 176-ог француског пука.{S} А нов 
> <p>То је Призрен.</p> <p>Величанствен у прошлости, искићен сјајем најсветлијега доба историје 
 издате биле потребне наредбе а доведен у Призрен и један коњички пук који ће их пратити.</p> < 
храбрила и ако је и сама осећала студен у души, нашав се први пут у животу на друму, у планини, 
ас.{S} Паде још један и то овај погођен у срце.{S} Није ни зенуо.</p> <p>— Брзо, шта чекате, шт 
свију нас смештен у једну душу, изражен у једној особи; онај бол, саздан и сабран из суза и крв 
арства Спољних Послова, који је, увијен у бунду, и ако то температура није захтевала, увлачио г 
ен старац, седи испијен болесник увијен у ћебе, седи рањеник који је сам кренуо из болнице и ак 
арова; камени царски престо, раздробљен у ситну парчад, лежи у муљу; олтарски стуб, танак и бео 
по друму, задоцнели аутомобил заглављен у блату стење и брекће као животиња у процепу али му се 
којима смо сви искрвављени а престављен у једној особи?{S} Ко је она?{S} Није ли то она што рас 
рује?</p> <p>Да ли се Он можда, усамљен у својој одаји, не бави тим мислима или се преда њ’ пој 
дао у једну тачку, подајући се, усамљен у том тренутку, осећању разигнације против које су се њ 
ницом змијаста фигура воза који усамљен у равници јури из Митровице у Липљан.{S} Из димњака му  
 светлости да су улице бљештале и камен у калдрми се беласао као под <pb n="690" /> пуним подне 
ћ јасно видело — изгубила основни камен у темељу — веру грађана у државу и њену моћ — заљуљала  
о бат коњске копите, која креше о камен у калдрми и разлеже се из пусте улице.{S} То какав коња 
ом већ почива поноћ.{S} И ако је пламен у овоме тренутку био нешто малаксао, оно море жара као  
едају неке ватрице које трну као пламен у кандилу.{S} Ту је ваљада село или логор избеглица, је 
жандарми и трећепозивци, није ни брањен у ствари, напуштен је по наредби, евакуисан је.{S} Сад  
вајући те путеве, ја сам већ сад уверен у негативан одговор.</p> <p>— То значи? — додаће мало к 
увели у собе, о народу који је затворен у цркви и много, много ужаса, тако да сам увек дрхтала  
</p> <p>Штаб прве армије био је смештен у кући некога бега, у једној од кривудавих и тесних ули 
p> <p>Ни је ли то бол свију нас смештен у једну душу, изражен у једној особи; онај бол, саздан  
на Турке.{S} Сваки нов аргуменат убачен у разговор, као ново дрво бачено у ватру, разгоревао је 
ојој кући; у трећој улици видиш изручен у јарку, кроз који тече поток, санитетски материјал огр 
етку чаршије.{S} Био је студен дан а он у једном лаком капутићу.</p> <p>— Шта је ово, шта је ов 
ас.</p> <p>— Евакуише се! — прошапта он у одговор на педесет питања која су се ускрстила са сви 
е негде.{S} Нисам ни знао тада да је он у ствари кренуо тога тренутка у Куршумлију.{S} Онако, у 
 самога рата са Бугарима, веровао је он у своју војску, као што је знао да остали балкански сав 
брава телеграфисти, додајући како је он у Грацу „где је посећивао Универзитет“ гледао један пут 
и кроз главу мрачна мисао, да није и он у неким колима, да није и он међу онима што се гомилама 
абележила је само чин!</p> <p>И, док он у такве мисли тоне и понире, Усуд, онај неодољиви и сви 
 обећавала победу.{S} Све, све је то он у овом часу можда прелазио мислима и подајући им се, ко 
вео вагон у који је сад ускочила, вагон у коме је била одвео би је у албанске планине где би де 
то на топле обале где ју је одвео вагон у који је сад ускочила, вагон у коме је била одвео би ј 
бар газда и онако... био им је увек трн у оку.{S} Кад оно био загребачки процес, одведоше га у  
аје.{S} Она се дуго загледа у један пањ у ватри који је, потпуно прегорео, сачувао цео свој обл 
" /> застала је од једном.{S} Један коњ у запрези малаксао је и пао.</p> <p>— Дреши штранге, ис 
 други његов пријатељ с којим је требао у друштву да путује.</p> <p>— Ама како опсађени? — теши 
 кола.</p> <p>Те ноћи мало је ко спавао у Београду и, ако га је сан савладао, пробудили су га т 
едова наслоњен на зид и није учествовао у гунђању гомиле и био је миран као да није ни слушао п 
лазећи кроз њихове редове, саучествовао у болу својих бедних грађана, који су напустили домове  
а се, у часу кад нико више није веровао у спас Србијин, родила у њему мисао о славној новембарс 
а са њима, али је до сада и сам веровао у нешто, па је покушавао том својом вером да утеши и др 
еш ти сад да објасниш, ти не би путовао у Призрен, шего би остао овде у Штимњи да посматраш бор 
тавније, али сам ја само целину сачувао у сећању и казујем је онако како сам је сачувао.</p> </ 
растројена, али би се офанзивом подигао у њој дух; муниције нема, хране нема.{S} Из извештаја с 
игде ичега, са торбом на леђима, стигао у Призрен.</p> <p>— Да бацим? — зграњава се онај.</p> < 
 овако једном критичном моменту, стигао у Приштину?{S} Гомила из сваке појаве на свој начин изв 
воду Путника, који је већ раније стигао у Спас.</p> <p>Два клонула старца, Краљ без краљевине и 
шумлије спустио преко Преполца и стигао у Приштину.</p> <p>Одсео је у доњем Делу вароши, тамо г 
ла сам крај прозора, а прозор је гледао у авлију, и по цео дан сам плакала.{S} Једнако ми је би 
наследник је сад већ нестрпељиво гледао у врата којима се улази у његову собу.{S} Где кад би за 
гледао погледом без израза, дуго гледао у једну тачку, подајући се, усамљен у том тренутку, осе 
 је већ неколико пута нервозно погледао у сат, поче и гласно да се љути.{S} Задоцњење је већ ис 
ни принц Карл Хајнц, крај мене је лежао у блату нежни идеалиста Арман Дивал, лежао је у блату п 
е у грозници.</p> <p>Крај мене је лежао у блату лепотом заносни принц Карл Хајнц, крај мене је  
ри опелу.{S} Мали Драгомир је још држао у руци угашену свећицу, која се разлила, те му восак по 
ринесе оној хартији што ју је још држао у руци — видите, то носи датум, 28. октобар, је л те?{S 
народ српски пет стотина година подржао у вери, у оној великој и узвишеној вери која се исказуј 
 сипао из вреће брашно у торбе, одвајао у заструг сир из качице, скидао из димњака сува ребра и 
хладити и промрзнути; ниси се зар бојао у сну да се и ти не смрзнеш?</p> <p>Очајник ме погледа  
бацано на улицу.{S} У тим гомилама, као у рововима, шћућуриле се кукавне породице прокисле до к 
их кућа.{S} Најпре један и двојица, као у казану који почиње врити <pb n="132" /> што са дна гд 
ј; диже се тајанственом неком моћи, као у ноћи у очи Васкрса Господњег плоча под којом је почив 
 дубоким браздама преорана чела.{S} Као у сред тешке оморине кад малакше и душа и тело, а пухне 
 прва зора пробудити.</p> <p>Тишина као у гробу, све спава.{S} Спава и сила која је завитлала к 
ају мужеве.{S} И све то ври и кључа као у мравињаку.{S} Око столова се начетило по два реда <pb 
ма у дубини пећине.{S} Изгледало је као у гробници или у дубокој мрачној тамници осветљеној вош 
 нама та појава изазва исто осећање као у морнара, који су се буром завитлани борили без наде с 
} А кад то буде, тада смо затворени као у мишоловци; сви, сви смо затворени и војска и народ и  
S} Ипак сам осетила да му тело гори као у грозници.</p> <p>Најзад, упали се једна жигица и кад  
ан пут пробудише, пробудише ме тако као у сну кад кога изненада хладном водом полијеш.{S} У јед 
пац</head> <p>У Пећ се није добегло као у прибежиште где би се могло склонити и које би могло д 
 отворена, те се улазило и излазило као у кафану.</p> <p>— Шта је? — питају шапатом пријатељи.< 
ади још већа.{S} Тискало се и врило као у кошници; тешко је било доћи до начелникових врата а т 
ло и - омлитавило.{S} Жагор и жамор као у паклу, тропот по неравној калдрми као да једновремено 
ињу да се појављују, усијаних очију као у гладне звери, мрачни типови који су дотле бегали од с 
а лица, без израза, стаклених очију као у смрти, облесавели.{S} И међу њима и око њих бегунци,  
иле су већ затворене и свако се повукао у своју кућу.{S} Кад гломазни топовски точкови затандрк 
олонаследник се одмах по вечери повукао у своју одају и, под светлошћу једне петролејске лампе, 
у је спремљен конак па се затим повукао у собу и убрзо уморан легао.{S} Била је већ прошла поно 
је, који се са својом породицом повукао у друго крило.{S} Ту је Престолонаследник пробавио неко 
иде.{S} Изгледа као да се свако повукао у се те размишља о невољама које је претурио преко глав 
се за време операција на северу повукао у један кутић Отаџбине, где је никла традиција о Карађо 
вештеник читао молитве и сваки дан слао у цркву зејтин те горело пред иконом Светога Јована Крс 
је мало час начелник по коњанику послао у штампарију, те ће се због ње и излазак листа да задрж 
а ми вратиш ордене што сам ти их послао у Ваљево!“ Није тако било али војници, <pb n="361" /> з 
 смрт корача.{S} Свако је извесно ваљао у памети тешке мисли о ономе, што њега и његове чека за 
 је код Рама први заробљеник Немац, пао у руке нашима, били су према њему чак и нежни.{S} Подна 
 тимочке дивизије“ самар с магарета пао у блато па сад збира расуте ствари и брише их. — Није и 
овој већ пре себично јадање, што је пао у очајан положај да товар сам понесе даље.</p> <p>Несре 
е циче и не сме да прођу.{S} Већ је пао у амбис један коњ тамо негде позади, пао је још један.{ 
тврти пита:</p> <p>— Је ли случајно пао у реку или намерно?</p> <p>— Намерно, самоубиство — одг 
л, који је не знам којим случајем запао у Србију, где га је дочепала бујица догађаја и заједно  
} На простору где се камени мост укопао у десну обалу Вардара, срели се чиновници који су изашл 
вном и дремовном посилном, који је упао у собу, те му нареди да поскида с чизама колико толико  
"150" /> у кафани, жагор као да си упао у кошницу узнемирених пчела.{S} Дим од дувана ниско пао 
 уз мајке.</p> <p>Свако је себи изабрао у пећини по један кутак, помео, простро лишће, стоварио 
и их гласовима које је ко од њих побрао у некој канцеларији где је послом био или од некога чин 
 ти најпре одузео очни вид па те отерао у просјаке а ево мене тера у просјаке а оставио ми очни 
не тробојним заставама, народ се збирао у гомиле, уздигнуте главе, ведар, весео, свечано одевен 
 наредник да објашњава, пошто се угурао у ред око ватре а подметнуо себи седло за седиште.</p>  
е од силнога пламена који јој је буктао у утроби, напрсла па из тога ждрела сад извире жар и пл 
пут, у толико је више тај осећај растао у мени.{S} Увек ми се чинило да ова госпа не бега као м 
остеље и рече потпоручику који је остао у соби:</p> <p>— Идите одмах избудите људство.</p> <p>— 
да је отишла 11. новембра а он је остао у Призрену још четири дана за тим.{S} Најзад, кад је ве 
 нисам ни довде петљао.{S} Да сам остао у Крушевцу а не овако и прозебла ми деца и растурио кућ 
 други — онда је боље било да сам остао у својој кући, да умрем на своме прагу.{S} Овде ми се г 
они, већ је са највећим поверењем остао у Србији, рекао је на дан првога октобра једноме нашем  
м отишао у Призрен, или са Владом остао у Митровици?{S} Да ли то нешто нарочито значи, што је К 
/p> <p>— Три дана, колико сам још остао у болници, нисам се мицао од његове постеље, него <pb n 
господине! — рече гласом који је дрхтао у грлу.</p> <p>Угасио је свећицу, савио је котур, метну 
Веровао сам му, јер му је глас задрхтао у грлу.</p> <p>— На Ђуниској станици заостали су од нек 
д сам се по одласку ових возова, враћао у варош.{S} Свет је још једнако куљао ка станици а фија 
 који се у часу ове тешке невоље враћао у душу из које је био изагнан.{S} И професор је ћутао и 
ве то тако да буде, да би мене очвршћао у болу.{S} Хвала му!</p> <p>Нисам запамтила све оне нев 
кроз кишу непријатељских танади, ујахао у освојено Куманово, као год и у моменту, кад је обасут 
и пук, у повратку са Дарданела, искрцао у Солуну.</p> <p>— Да се први француски пук који је пош 
 пук који је пошао на Дарданеле искрцао у Солуну, цела би ствар данас друкчије изгледала! — узв 
 леђима а ја нисам ни знао да сам пуцао у ваздух.{S} Учини ми се чак да је официр баш мене глед 
и, с друге је свет <pb n="544" /> зашао у забачене уличице призренске и пошао од капије до капи 
и на железничке шине, мора да сам зашао у станични реон.{S} Да ли ћу ту бар, међ железничким ва 
ио да га поведу у Ниш, како би се нашао у близини источнога фронта.{S} А чим је стигао тамо, за 
то је воз кренуо за Солун, свет је ишао у групама којима су се придруживали они који нису били  
шчуђава се неко, који је сад тек наишао у кафану и чуо да се Ускоковић удавио.</p> <p>— Није мо 
<p>Шестога дана путовања, Краљ је сишао у Дримову долину, где пут опет слази на Дримове обале.{ 
је у овоме часу гушила као да сам сишао у какву дубоку костурницу.</p> <p>Официр је седео непом 
е воз који је јуче <pb n="55" /> отишао у Солун, носећи собом онога дипломату административног  
 затим настави:</p> <p>— И он је отишао у војску?</p> <p>— Ваш брат?</p> <p>— Немам браће...{S} 
иначе пре два дана омела те није отишао у Солун и поче њему објашњавати како у Солун не треба н 
а су прекјуче омели те није јуче отишао у Солун, данас је био и спреман и решен да пође и у пос 
 Зашто није са Врховном Командом отишао у Призрен, или са Владом остао у Митровици?{S} Да ли то 
>Са таквим васпитањем мој је син отишао у рат.{S} Ја сам морала да стегнем своје материнско срц 
анко је годину дана млађи од ње и пошао у школу, па ако Бог да, нек млађи прихватају кућу а ово 
убоку крв, дигао би главу и охоло пошао у нову смрт.{S} Ти телеграми би стигли и у непријатељск 
вала сам повратак војников који је ушао у канцеларију да ме пријави.{S} Све до тога часа ја сам 
к и уставио се овде; непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио пут замном...</p> <p>—  
тан понови:</p> <p>— Непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио...</p> <p>— То је немог 
 спустио преко Булиних винограда и ушао у варош баш у тренутку кад је сву околину његове куће з 
гледа — Чим чујем да је непријатељ ушао у Призрен, убићу се.{S} Спремио сам се већ!</p> <p>И по 
а јавише капетану да је непријатељ ушао у Чачак и креће даље да гони његову батерију.{S} У исто 
 Непријатељ је тада већ дубоко био ушао у Србију те се морало и даље одступати, од Ужица на Пож 
у.{S} Некада, у бајкама које сам слушао у зимске ноћи крај бабина колена, замишљао сам тако огњ 
казивање:</p> <p>— После ме одведе бабо у гомилу, тамо где су свирали србијански свирачи.{S} Св 
 Један пут, о Видов-дану, водио ме бабо у Фрушку, у Раваницу. „Ајде, вели, да целиваш Цара Лаза 
S} Тада дигох главу и погледах га право у око.{S} Поглед му је био миран али је казивао пуно, п 
ле а усијаним очима гледало ме је право у очи.{S} Ох, несретна мајко, да ли је то био поглед пр 
ојводу Путника а одатле отишао је право у Врховну Команду да се обавести о целокупној ситуацији 
 <p>— Видиш не остају овде, одоше право у Призрен.</p> <p>— А он, као начелник армије, извесно  
ни и министар грађевина, и отишли право у Битољ, да тамо учине све припреме за такво повлачење. 
а бити у Скопљу а да ће трупе ићи право у Ниш, како би биле на домаку свима фронтовима.</p> <pb 
дом.</p> <p>— Ама, није, брате него ево у чему је ствар — наставља свештеник своје објашњење. — 
х постоји неко уверење да ће се све ово у последњем тренутку некако поправити.{S} Али, када се  
нили да се прихвате и збирају се наново у гомиле, оне гомиле које стоје од јутра до мрака на ул 
 мало.{S} Редом дуж железнице па готово у свакој вароши.</p> <p>И ја сам пошла редом дуж железн 
ћу ја несретник? — пита грцајући готово у сузама.</p> <p>— Тамо где сви ми! — покушавам да га т 
се распада у пепео, миш који гризе дрво у долапу, дах оне деце што су спавала и крчање у грудим 
хвати!{S} Оно <pb n="502" /> горе, прво у реду, слатко девојче, лепо заглађене косице, коју је  
је вероватно преживела још које бегство у ранијој историји српскога народа.{S} Бабе се увалиле  
денаца, мученика, колико је хришћанство у борби од неколико векова поднело на жртву, а ми за не 
задрхта Чачак и преплашено становништво у њему.{S} Да би сузбио дејство наше артиљерије, неприј 
д кола се сваки час уставља, стоји дуго у месту, јер је чело колоне застало, па, опет креће.{S} 
е одступао и није хтео да се повлачи до у крајњој нужди, кад су га просто натерали.{S} И долаза 
их очију посматрао своју кућицу, гнездо у коме су у миру он и жена отхрањивали тичиће, чу као и 
га је овај последњи уздах извесно одвео у његову тако скору и тако кратку, али ипак пуну снова  
е велики <pb n="198" /> део ноћи провео у разговору о сутрашњем дану, придремао мало обучен и о 
су ме пратила и тако сам их петоро увео у ону бедну собицу.{S} Били су сви благодарни.{S} О, ка 
аљада оволико народа није Призрен видео у својим улицама — вели, ослоњен на један ћепенак један 
 се било родило.{S} Кад га је отац узео у наручје да се опрости дете се насмејало.{S} То је био 
ао.{S} Војвода је наставио, он је изнео у детаљима и начин како би се наша офанзива извела и пр 
ој души; шта ли што у њој разгрће пепео у који се претвориле моје прегореле наде и тражи под њи 
оз.{S} Када сам га, много доцније, срео у планини, где спава на ледини крај једне сиромашне ват 
 <p>А кад му се учинило да је ипак срео у моме погледу сумњу, он брзо додаде:</p> <p>— А ви ваљ 
 у опредељивању судбине.{S} Овај је сео у овај вагон зато што је ту нашао место; онај је сео у  
зато што је ту нашао место; онај је сео у онај вагон зато што је тамо затекао познанике с којим 
д је изашао далеко ван града, он је сео у аутомобил и упутио се ка Љум-Кули.</p> <p>На Љум-Кули 
 реко да нема више а ага, који је одсео у њега, нареди једноме да му претресе мутвак.{S} Овај у 
ксплозија и грмљавина.{S} То је одлетео у ваздух магацин на станици; наши су га, напуштајући ва 
није трајало друго, вратили смо се брзо у освојене крајеве.</p> <p>— Како коме! — одговара му с 
ин већ годину дана на фронту, да је био у борбама, није их избегавао; рекох да сам сама и замол 
код нас у авлији.{S} Чула сам да је био у борбама и да је добро прошао.{S} Био је и храбар.{S}  
е кад се смеје.</p> <p>— А какав је био у борби? — пита слушалац тек да не задрема.</p> <p>— Да 
е у V. дринском пуку.{S} Тај пук је био у Малој Моштаници и добио је наредбу да иде у Велику Мо 
бији.{S} Још од ране зоре настао је био у Солуну покрет француских трупа на железничкој станици 
 син већ био добро измакао, ушао је био у осамнаесту годину.{S} Други за њим имао је пуних петн 
вог једног народа.{S} Не знам ко је био у колима и волем што не знам.{S} Што <pb n="438" /> ће  
 чете.{S} Капетан Реџеп је и раније био у вези са нама и знао је српски, те је он служио највиш 
смо се избудили Лазар већ није више био у пећини.{S} Кренуо да га прва зора затече у кући, како 
 ли се у тој болници или бар, је ли био у тој болници?{S} Томе сам се научила у ранијим болница 
ка а један од војника, који је ушао био у кућу да види има ли кога тамо и да пита шта би човеку 
којом срећом кренуо, ја бих сад већ био у Битољу.{S} Али се сретнем опет са оним професором што 
 концерта и иначе је живот у Скопљу био у пуном јеку.{S} У општини се, све до последњег часа, ж 
х просушим крај ватре.{S} Свет се сабио у кућу као преплашене овце у тору, једва се дише од зап 
 склонити и ако се већ силан свет сабио у њу.{S} Све те куће пут Торлачкога друма биле су пуне  
е аутомобил, који га је возио, заглибио у блато и услед напора да се извуче, мотор му онеспособ 
 царски орден што га је Поћорек изгубио у Ваљеву!</p> <p>— Чекај само док и Влауца удари у дахи 
/p> <p>И док се господин Јанковић бавио у начелству а доктор у дивизији глас о проласку Врховне 
стен, са драгим каменом, који је уловио у мрежи.{S} Загрљени мајка и син, светлећи тамне стазе, 
обвезник чиновничког реда који је радио у војној станици.</p> <p>Одушевљени таман поново умочи  
отом не угаси и светиљка коју сам уждио у души својој.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе п 
да последња.{S} Њихов их је понос водио у ову борбу са нарочитим разположењем да даду мушки отп 
?</p> <p>— Зар ја знам, где сам залазио у мраку?</p> <p>— Тамо је вагон Врховне Команде.</p> <p 
јницима да је у младим годинама одлазио у Скадар и казивао им је да је леп и богат град.</p> <p 
на једнога коњаника који нам је долазио у сусрет, јашећи на мршавоме и знојем обливеном коњу.{S 
 звонког и свечаног.{S} Када је полазио у рат ми нисмо смели сматрати то за тужан растанак; кад 
спунио!“</p> <p>Доцније, кад је полазио у бугарски рат, он је веровао да ће га преживети али је 
ада је Краљ ослободилац први пут слазио у Приштину, раздрагана лица узвикивали један другоме: „ 
 кандила а попа је једнако нешто улазио у цркву и излазио па се шапатом договарао са старијима. 
е Богу који је Лазара Косовскога примио у царство небесно; молили су се Богу који је народ српс 
шта нисмо ни имали.{S} Народ се склонио у збегове а сила, која је преплавила земљу, прегазила ј 
а би лупила крилима, вал када би ударио у стену или ма какав шушањ, који би јој допро до уха, њ 
о коња, бацио се коњу у седло и одјурио у варош; други опет, на блатњавоме и прокисломе коњу, и 
чије је чедо остало горе а отац одјурио у пламен да га спасе али не може доспети где је пошао.{ 
ице тврдога хлеба и грицка; други турио у ватру џезвицу да му узаври вода за кафу или шербет а  
 онај младићски осмех који га је красио у моменту кад је, кроз кишу непријатељских танади, ујах 
дови делом порушили и кров је већ висио у ваздуху.{S} У једноме крају врисак оних који су у пла 
достигао на другу обалу, где се упустио у дуг и озбиљан разговор са командиром батерије.</p> <p 
и, њихов ђенерал Поћорек кад је заноћио у Крупњу, написао своме цару писмо: „Од како си, царе,  
н је чак, бранећи своје гледиште, бацио у очи војводи Мишићу неколико грубих речи, те је сукоб  
Пред подне, кад би се већи део повлачио у кафанице и куће да једе, гомилице једва ако би омањил 
S} Милутин Ускоковић, књижевник, скочио у Косачицу и удавио се.</p> <pb n="152" /> <p>— Ух, гре 
варни коњ тамо пао и товар му се сручио у блато.{S} А напред негде, тамо на ћуприји, при излазу 
 <p>— И немојте ударати, да се не би ко у кући пробудио! — додаде други.</p> <p>И под сиромашно 
оре баш сасвим не ваља.</p> <p>Или, ако у колима није архива, онда је нека породица, која такођ 
 главица.{S} Она са северозапада, и ако у тако блиском суседству, пуста је и гола.{S} Сам тврди 
ћ тешка рана за немоћно дете а ја овако у пољу, на јесењем мразу, нити имам чим да му оперем ра 
а, команданти и њихови помоћници, свако у својој канцеларији, разрађивали су ове одлуке као нар 
мо сви осећали али који је осећај свако у себи угушивао.{S} Сви смо тај час већ предосећали, св 
Нишом на телефону и ви лепо видите како у то доба гомила тегли ка начелству, очекујући ко ће от 
ао у Солун и поче њему објашњавати како у Солун не треба ни ићи, довољно је склонити се до Приш 
е да рипа у Дунав к’о жаба!</p> <p>Како у кафанама и кафаницама, тако и на улици.{S} На простор 
раку и могло је бити пометње, није лако у оваквим приликама спремити хлеб за оволики број али у 
ану истину, да је материно срце једнако у сва доба и у свих народа.</p> <milestone unit="subSec 
уго да заспим.{S} Звониле су ми једнако у ушима речи официреве: „Покојник је у ствари још у При 
распрегоше кола ту на сред друма, онако у реду како су стигли или одјармише <pb n="439" /> воло 
на поворка иде, мили, пузи, гамиже тако у непрекидној линији, три дана и три ноћи, од Прокупља  
спани а оне узеше да спреме јело и тако у послу прође тај први дан.{S} Тако прође и други и тре 
ио.{S} То је био војник, који је далеко у пољу стајао гологлав и усамљен.{S} Шајкача му је била 
јичак под кровом који је истурен далеко у поље, те се ту може заклонити од кише и наложити ватр 
огледа се на све стране.{S} Тамо далеко у дубини, с десне стране друма, опет <pb n="302" /> мал 
ђева Звезда, а не знају да се, недалеко у њиховој позадини, то свето знамење јунаштва ваља већ  
де ми је рекао а чух за собом како неко у кафани отпоче нов разговор.</p> <p>— Ето, ето, почели 
 тамо у другом углу кафане, јаукну неко у сну и опет се умири.</p> <p>— А мислите да је све то  
 стопа земље заузета већ.</p> <p>Колико у оваквим приликама има себичности, толико често и вели 
ћи у Топчидеру или Раковици или... нико у ствари није знао тачно.{S} Донде треба имати кола.{S} 
е ниче — и кад се узме у обзир, да нико у ствари и не води рачуна о оним операцијама на Рашкој. 
овели смо на улици и на дворишту и нико у оној узбуђености није помишљао на себе а сад, чим прв 
о сви и спавали тврдим сном, кад дубоко у ноћ узе нас бабо будити: „Ајде, вели, устајте!“ Избуд 
њихов језиви шум продирао нам је дубоко у душу.</p> <p>Решила сам се да што пре напустим Београ 
рло забринути.{S} Повукли смо се дубоко у пећину те, кад је пало вече, нас је децу обузео велик 
, барометарска се лоптица спусти дубоко у своје лежиште.{S} После дугога ћутања и уживања у ути 
творно обарају поглед, осећајући дубоко у души задовољство што се пред њиховим очима наноси сра 
ло ми се тога часа, као да тонем дубоко у воду, све дубље и дубље и почеше да ми се јављају све 
ар мотике и тај би се звук зарио дубоко у младу му а већ искрвављену душу.{S} Под осећањем тешк 
ореле наде и тражи под њим, тамо дубоко у души, последњу жишку која догорева, покушавајући да и 
 међу старцима наставља разговор дубоко у ноћ, док уморни не клону главама на груди.</p> <p>Пре 
меће недоба и мраз, увлачи главу дубоко у поврнуту јаку од шињела, те се загрева сопственим дах 
тким језиком наивности да задиру дубоко у рану која је жегла Краљеву душу.</p> <p>— Имаћете, им 
мих правих линија и очију упалих дубоко у дупљу — пристаде уз ово тврђење свога друга и речју.< 
ма је зора оглашена, а који ми се увуко у душу пре но што сам и очи отворио.</p> <p>Осећао сам  
д зајапурена лица и задуван улете дечко у авлију, матери свану сунце и заборави на бригу и свој 
 исте канцеларије.{S} Ох, како ме тешко у томе тренутку заболе горка истина која ми сину пред о 
аспитивала, сузе на очима и нешто тешко у души казивало ми је да је отац погинуо.{S} Сад сам се 
е онако суморна.{S} Све што је веровало у смрт, почело је понова веровати у живот.{S} Ох, како  
пору.{S} То се изненађење јасно опажало у непријатељским редовима у којима се, при свакоме нале 
Ништа нисам чула, само што ми је зујало у ушима и мутило ми се у глави.{S} Тргла сам се и збаци 
мо планине.{S} Кад смо већ замакли мало у шуму, попа и још неки људи, који су напред ишли, прип 
ажи своју команду а који је стајао мало у страну од те групе, узвикну:</p> <p>— Гле, па оно је  
 добио поштеду па се сад занима по мало у дућану док му не истекне поштеда.</p> <p>— Ови са Дор 
вде су новчане књиге!“ Ако сачекаш мало у вагонском ходнику <pb n="112" /> видећеш како, уз мал 
боко режу у душу детињу као ковано рало у меку смоницу коју је пролеће овлажило.</p> <p>Ја, нај 
о се и само придруживало нама и кретало у бег, не смејући за нама да остане у средини где је до 
мори тешка брига о имању које је остало у освојеноме Београду.</p> <p>— Ћути, ал не сме и даље  
 тим циком казујеш све што ти је остало у души; казујеш последњи бол, после којега ти душа оста 
им циком искажемо све што нам је остало у души, да искажемо и последњи свој бол, после којега ћ 
дан пут ка Тетову и све што је заостало у Скопљу, крете тим путем.</p> <p>Са кумановских положа 
мо у Скопље, те оно што је још заостало у њему забринуто се пита: где ће и како ће?{S} Остао је 
ори онај.</p> <p>— Ама, зар је то могло у истини да буде? — запитаће један трезвен старчић, кој 
 слаба, признајем, а можда ме је завело у слабост и то, што сам видела и срела толико његових д 
то је већ имала једанпут и то је одвело у Букурешт.</p> <p>— Ал’ не заборавите да ми овом прили 
има и стењем.{S} Нешто је благо лебдело у ваздуху наглашујући близину обала на којима сунце гре 
 <p>— А је ли извесно да би се и успело у томе?</p> <p>— Извесно, али неуспех не би нам ништа в 
та три четири јаблана.{S} То ваљда село у ноћи или опет каква група бегунаца, не могући од мраз 
 пред црквом и запретише да ће све село у прах и пепео, домаћине на колац а чељад на јатагане а 
 планути жандарске пушке и сручити тело у гроб, који се ниже у реду оних, који су јуче стрељани 
 шта сам радио... скинуо сам мртво тело у подрум, оставио га тамо а ја несретник побегао да се  
ије желео поговора...{S} Његово се чело у том тренутку разведрило, очи засијале живом светлошћу 
три вреће пројина брашна.{S} Веле, било у Јелисија неког, па кад су преметали Турци а то било о 
лазим <pb n="498" /> да је ма чега било у њима и мислим да ће то, што је на мене тако снажно ут 
кан блатом до грла — тако је ваљда било у Призрену, за време крунисања Душанова, па сада кад је 
сио нежељену кућицу.{S} Кад је све било у реду, свештеник нас још поучи.{S} Рече нам да не зала 
оградима.</p> <p>А то јутро, то је било у среду 23. септембра, свануо је страшан и крвав дан.{S 
авар из суседства али бравара није било у радионици.</p> <p>Ђенерал је нервозно и очевидно љут  
!</p> <p>Ето, такво је расположење било у мени у тренутку кад сам у Скопљу сазнала да ми је син 
а се веселимо и ми, а како је мени било у души то ја знам.{S} Једино ме је тешило што су сви го 
повраћала.{S} Ја не знам шта је то било у њима што ме је охрабрило?{S} Када сад, далеко од непо 
 души већ одавно и догорева као кандило у коме је дотрајало уље али, сад се већ гаси...{S} Ја в 
оворила је као да се у томе часу будило у њој нешто моћно, нешто снажно, нешто што је дотле бил 
.</p> <p>У осталом, што се дубље газило у катастрофу, што се у томе вртлогу који нас је захвати 
1" /> сам опет али ми се то сад увртило у главу да будем болничарка.{S} Шта би могла друго, два 
ре се и сад још и ако му је уже засекло у месо и ако је, види се, после очајне борбе савладан а 
ош с вечера опустила.{S} Све се повукло у куће да тамо, у кругу своје породице, брине тешку бри 
ко ни у њу не увраћа.{S} Све се повукло у куће.{S} На улици нема промета, нема покрета, нема жи 
зници.{S} Грађанство се потпуно повукло у своје куће и замандаљило врата изнутра а застрло заве 
<p>Пошло је све што је ноћас отпочинуло у Штимњи; кренуло је и оно што је стигло од јутрос из Л 
у та дворишта ограђена.{S} Село утонуло у дим од ватара и ноћну таму, те се куће и не виде већ  
ахује главом и показује ти село утонуло у потпуну таму.{S} Залазиш у пусто село, нигде светиљке 
ести, колико се са нишкога воза просуло у чаршију, одјурили су у начелство да чују потврђује ли 
 деце држи по нешто у руци што је нашло у овоме метежу: једно потковицу, <pb n="342" /> друго п 
део колико је жена и колико рођака ушло у састав Врховне Команде, признао би да јој је и триста 
от и, док је кљун лађе већ тонуо, овамо у позадини њеној још је свирао оркестар и не слутећи да 
 конац који прошива модар ћилим а овамо у врху, где она избија из кланца, на обале јој легао су 
 уста пећине као прозорско окно а овамо у дубини, још много дубље од места где смо спремили пре 
е да се шири полако и постепено и овамо у позадину.{S} Нико отуд није слао поруке, ни гласника, 
 у качаничкоме кланцу допрли су и овамо у Скопље, те оно што је још заостало у њему забринуто с 
 премрзо.{S} Ми смо ноћас спавали овамо у пољу, изван Призрена.{S} Била је грдно студена ноћ а  
тем из Куршумлије слазили бегунци овамо у Косово, али је једнога тренутка изгледало као да орка 
лазак једне батерије са Дрине чак овамо у срце Шумадије, испуњава тешком бригом и слутњом.</p>  
е Марка Пајевића, али зло је било овамо у збегу.{S} Понестало хране те настаде велика мука и не 
 Поостајали многи успут, нарочито овамо у Чаглавици, па смо се сад проредили друмом и свако иде 
виле се шаловима и очајно гледају овамо у гомилу као да би хтеле запитати: „Кажте нам искрено,  
аустављамо сваки покрет, те се сабирамо у гомилу осећајући потребу да се зберемо и здружимо.{S} 
змернога извора љубави која почива само у материнској души; седамнаест пуних година бди она сва 
м данима своје младости кретала се само у музичком свету, подразумевајући <pb n="240" /> ту на  
жним личностима.{S} Он зато говори само у крупним потезима и само о крупним стварима.</p> <p>—  
{S} Бележио сам, опажао и саосећао само у појавама које су се збивале око мене или допрле до ме 
ити улицом, није ми дао бабо, него само у кући.{S} Па кад дође слава а ја шајкачу на главу па д 
угарскога напада, учинио је на нас само у толико тежак утисак што су њиме прошла за Солун и два 
вишу раван, на дну се ове оцртава, тамо у дубини, силуета града на једној узвишици под којом се 
Боже да није било каквога убиства, тамо у улици где смо загушили.{S} Видео сам очима да су људи 
лавеж пса испред арнаутске колибе, тамо у дну голе шуме.</p> <p>На једноме, последњему одморишт 
етне немани глади која ће доцније, тамо у албанским планинама и на јадранским обалама, загрлити 
Србији и четвртог војника који ће, тамо у будућности, заменити оне што су поподали на бојишту.{ 
есно док не нађе место.{S} У тами, тамо у другом углу кафане, јаукну неко у сну и опет се умири 
сторије — Милутиново доба.{S} Ено, тамо у Пауновом Пољу, које догледамо с друма, лежи Сврчин, д 
 тој ведрини оцртавају се нејасно, тамо у дубини, мрко сиве масе два суседна џина, Коритника и  
Гледао сам са жудњом у тај прозор, тамо у соби мора да је топло, али је начелник већ прибрао ма 
збиљност ситуације; да ли се можда тамо у души његовој не крије каква заостала нада, или вара с 
води их старац чија су деца остала тамо у <pb n="239" /> рововима а он би да спасе мезимче свој 
 па пођите и ви с њим.{S} Оставите тамо у капели дете а ви крећите, саветујем вам да крећете шт 
остити, мртви ће чекати.{S} Пођите тамо у планине, подржите, прихватите оног ко посрне, засузит 
оћи ће крај мене и отићи, отићи ће тамо у живот, у борбу...!</p> <p>Ни речи му нисам одговорио. 
и на коме ћемо упалити свећу.{S} И тамо у селу, крај Мораве, где лежи гроб мога јединца, има ро 
ак који су напустили друм и отишли тамо у поље, да изблиза виде оне сретне који неће патити као 
pb n="67" /> и несумњиво би се они тамо у бугарској престоници још једном размислили пре но што 
 Грачаницу?</p> <p>— Има, припитај тамо у селу!</p> <p>Они ободоше коње и хитро одоше даље а ми 
ши.{S} Пламен, онај помамни пламен тамо у даљини, који је у првоме тренутку био наше поуздање,  
ражи себи склониште.</p> <p>Дубоко тамо у кланцу, кроз који се Бистрица ломи пре но што ће сићи 
у стеже жалост грло — Је ли остало тамо у кујни што од синоћне вечере?{S} Узми један тањир па с 
 волео сам сто пута да сам погинуо тамо у рову, но ово што доживех.{S} Приђе ми још и једно дет 
 стар овако, узео пушку и стао бих тамо у ред.{S} Па <pb n="628" /> још кад марширају а музика  
чуо бат гомиле из даљине.{S} Пођох тамо у сусрет.</p> <p>Приштина, која је до саме вечери нестр 
Топчидеру, тамо ћемо моћи да се укрцамо у воз и потегосмо сви тамо.</p> <p>— Какав воз, какав Т 
на Битољ.{S} Овако, куда ћемо?{S} Идемо у Призрен, добро, па онда?...</p> <pb n="404" /> <p>— О 
p> <p>— Треба да се приберемо, да идемо у групи! — јавља се неки брижан глас из гомиле.</p> <p> 
 данас враћали у Скопље место што идемо у Призрен.</p> <p>— Е, дабоме? — учини скептички кафеџи 
 брижно главом:</p> <p>— А ми још идемо у Ђаковицу, у гнездо њихово.</p> <p>— Па ми нисмо војск 
ано идемо; да ми је што пре да стигнемо у Раваницу!{S} А кад стигосмо, имао сам, боме, шта и ви 
 стигнем тамо, рачунао сам кад стигнемо у Ниш, издвојиће нас, рећи ће нам: „Дете, ко је брат Ср 
е да се спасемо, но да што пре упаднемо у мишоловку?</p> <pb n="344" /> <p>— И кад се узме у об 
<p>— Даље?{S} Где би даље?{S} Овде ћемо у Приштини сачекати крај.</p> <p>— Мислите нећемо морат 
 бићемо деца без отаџбине.{S} Заћи ћемо у туђину, куцаћемо на туђа врата и просићемо саучешће п 
ховна Команда.</p> <p>— Добро, ићи ћемо у Крагујевац!</p> <p>У Крагујевцу, чим се најпре видео  
аће нас и претрпавати сметови; падаћемо у поноре и амбисе; клаће нас и убијати дивљи Арнаути, с 
да?...</p> <pb n="404" /> <p>— Остаћемо у Призрену! — додаје кафеџија, који личи на ђенерала Ст 
мраза и зиме, бедни и скрушени, крећемо у бескрајним поворкама својој Меки и Медини, своме Јеру 
 у планине, у гудуре, у кршеве; крећемо у глад и у смрт!</p> <p>Пећемо се на снежне и недогледн 
и ђенерали и војска и народ.{S} Крећемо у планине, у гудуре, у кршеве; крећемо у глад и у смрт! 
ећемо и пењемо се на њу!</p> <p>Крећемо у планине, крећемо сви и Краљ и Влада и војводе и ђенер 
62" /> смо те се нас неколицина увучемо у једну кошару да се склонимо од кише.{S} Па Бојко тако 
вљамо даље, сад већ проређени и грабимо у ноћ.{S} Далеко отуд, кад смо већ измакли из села, чуј 
с још поучи.{S} Рече нам да не залазимо у шуму, да не разговарамо на сав глас, да ватре ложимо  
 би значило да смо ми, који се налазимо у Скопљу, пред непосредном опасношћу?</p> <p>— А шта ва 
 погледа у мене кад рече да се одвојимо у потере.{S} Трчали смо низ друм, па кад смо <pb n="369 
у један крај рова, ућутали се и мислимо у себи: дај Боже да Србијанци толико потерају оне, да п 
, далеко и нејасно као нада коју носимо у души.</p> <p>Осврнусмо се још једном за собом.{S} Глу 
нама царскога Призрена и сазнаће да смо у њему ископали гроб још једној српској круни.</p> <p>З 
, да се од ноћас можемо сматрати да смо у рату са Бугарском, гомилице су почеле пред подне да к 
>— Преседећемо ноћ — веле — само да смо у сувоти.</p> <p>Повео сам их и успут су ми казивали св 
пут за Бицан затворен.</p> <p>— Сад смо у клопци! — узвикивао је очајно један поштар, који је с 
чио пиво „за све“.</p> <p>— Још сад смо у равници — објашњава онај што немилостиво шара кафеџиј 
обу која је буктала пред нама и сви смо у томе тренутку једно исто мислили и једно исто слутили 
орећи о томе — рече војвода — да ли смо у могућности да предузимамо офанзиву и поред свих прили 
тер.</p> <p>Ту, испред села, остали смо у блату више него један сат, док најзад не одујми мало  
га је тешко издржати!</p> <p>Стигли смо у Младеновац и — ја сам изнела из вагона мртво дете.</p 
србијанскога војника...{S} Ускочили смо у ров и отпочела је крвничка борба ножевима, кундацима, 
еља.</p> <p>Ми смо кренули, кренули смо у онај вртлог кише и снега, у страховиту мећаву, у бесн 
мно витлала тога часа Косовом; ушли смо у загрљај једнога беснога часа природиног и предали му  
о је у ствари он могао имати.{S} Ми смо у тако јаком и одличном појачању фронта, који нас је бр 
нешто мало мртву јесен.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је потпуковник, пошто сам му излож 
рунисани пруски агенат.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је очајно виши официр коме сам чес 
— У толико пре.{S} Због тих ђака ми смо у Врховној Команди просто омрзли слово Ђ у азбуци!</p>  
е који савет и оде.</p> <p>Ето тако смо у невољи и јаду провели још пет недеља јер Турци осташе 
ти се ђенералу и предаде му једно писмо у великој, белој коверти.{S} Ђенерал, који је са војско 
 са стазе којом смо се пели те ударисмо у шуму по безпућу.{S} То је био још тежи пут, кроз коро 
а али га доцније, када се већ сместисмо у селу, нађох и он ми рече о батерији:</p> <p>— Повлачи 
 није напуштала све док се не спустисмо у пусте улице мртве али пожаром осветљене вароши, над к 
е другу, те се ослони на мене и пођосмо у позадину.{S} Изведоше ме пред једног србијанског <pb  
 воз да легнеш па ћеш пре остати жив но у Топчидер да одеш.{S} Пошао сам ја био, па ево вратио  
 Нишу ситуација сматрана много тежом но у Скопљу.{S} Од њих смо још сазнали да су сва државна н 
 мирити са мишљу да је боље и у рату но у гробу.</p> <p>Учинила сам и једну неправду, једну гор 
ар и јести га недопечено, онако уваљано у пепео и са комадима угља који висе о њему.</p> <p>Јер 
 је крив, стрељај га.{S} Одведи га рано у зору, док још цео свет спава, па стрељај!</p> <p>— По 
м, црним димом.{S} То се од јутрос рано у пећима спаљују поверљива акта и део архива који се не 
ве то престрављено и забринуто, сабрано у гомилице, стајало је пред дућанима, пред кућама, поми 
по мало назирало гледала сам непрестано у прозор а кад се сасвим смрачи, ја сам само жмурила и  
жте нам искрено, је л’ довољно безбедно у Приштини, ако није да одмах наставимо пут?“</p> <p>—  
ве се испреплетало, све се утисло једно у друго, све се пробија, надире гуши, крха и судара.{S} 
 се затим расплињавају, претапају једно у друго и образују тешке масе које затим лагано плове к 
/p> <p>— Пуцају!</p> <p>Изађемо заједно у двориште а већ на свима квартирима отворени прозори и 
ат и више иза Призрена) улазе постепено у колону, те се образује један непрегледан и бескрајан  
S} С тога је оно, што још није уништено у Призрену, предато овде пламену.{S} Од Призрена до Пећ 
убачен у разговор, као ново дрво бачено у ватру, разгоревао је пламен и разговор се све више ра 
ну века — лежало заборављено и забачено у моме памћењу, полусан ми га поче износити пред очи у  
е и доношено довде, што то није свршено у Призрену где се и отпочело?</p> <p>У Призрену је саго 
га <pb n="120" /> елемента, који једино у нераду може себи наћи услова за живот, врло вероватно 
ћас! — теши се мајка погледајући очајно у мутно небо.</p> <p>— Па и неће, видиш како је мутно,  
агрли децу.{S} Најстарије врисну очајно у име целе незаштићене породице:</p> <p>— Тата, спаси н 
b n="571" /> младости, проведене стално у војничкоме логору на бојноме пољу, завршава овако тра 
до, али је ућутала и загледала се помно у ватру која је догоревала.</p> <p>Тама је почела да се 
 да заварам сам себе.{S} И, као год оно у Скопљу, пре но што ћу га напустити, тако и овде, одох 
еко једанаест векова.{S} Као што је оно у Светој Земљи свака стопа, сваки извор, свако смоково  
 смо брисали само очи од блата, као оно у купатилу после гњурања у воду, и настављали пут мирно 
олину.</p> <p>Шта смо могли до, као оно у Липљану, да кренемо од ватре до ватре, спуштајући се  
оносне последице донети.</p> <p>Као оно у старој источњачкој бајци што вила чуварица једном чуд 
иним пријатељицама и све то улази мирно у вагон, улази и седа на обезбеђена места а све остало  
едну пространу собу, која је, вероватно у редовним приликама, служила за школску учионицу.{S} М 
p> <pb n="68" /> <p>И као што то обично у таквим приликама бива, да се људи најзад сете онога о 
{S} Дотле је бабо сипао из вреће брашно у торбе, одвајао у заструг сир из качице, скидао из дим 
јена и друга таваница, пламен је продро у све просторе и лиже кроз рупе где су били прозори и в 
 деце.{S} Ишло их је четворо по четворо у војничкоме реду а невојничка држања.{S} Пролазили су, 
 се ситно и одмерено ударање чекића; то у рану зору поткивају негде коња или вола, који је јуче 
"229" /> је то читав покрет, била је то у пуном смислу речи сеоба народа.{S} Када су прва кола  
је на стражи, војник чува!{S} Шта је то у овоме часу што се може сачувати, <pb n="567" /> кад н 
му ли је слична ова прича?{S} Шта је то у њој што изазива бол у мојој родитељској души; шта ли  
{S} Је ли било чисто или није, ко ће то у мраку видети; тек ваљало је заменити ону прву крпу на 
S} Сећам се, не знам само да ли беше то у Осечини или на Завлаци, заноћили <pb n="362" /> смо т 
 сила и оне у Софији и оне у Нишу, и то у толикој мери, да је <pb n="70" /> један од нишких дип 
ликим бројем војске разполажемо, јер то у овоме часу нико од нас не зна поуздано; даље, морамо  
> <p>— Крајња корист? — упаде плаховито у реч војвода Мишић — Крајња корист је очигледна: ваља  
два сам се провукла, једва добила место у једном вагону, који је био влажан и ударао на задах ш 
ај, јер крајње је време да дочепа место у возу.</p> <p>Испустивши њега, професор прилази оном в 
шао један странац да јој обезбеди место у возу.{S} Бледа, воштана лица и великих, изразитих очи 
е им војник силом оружја задржати место у вагону на које они што су без оружја немају право.{S} 
под стопалом.</p> <p>Изабрали смо место у близини једних воловских кола, испод којих је већ спа 
 га је имала онда, кад ми је тако често у походе доходила.{S} Она се преобразила, њен је поглед 
ол у мојој родитељској души; шта ли што у њој разгрће пепео у који се претвориле моје прегореле 
изгледала је као отварање неба, као што у младе, чедне девојке прва светлост у очима значи отва 
е тињала неугашена румен; онако као што у обамрломе телу, које је смрт већ загрлила, још тиња с 
оље и опасности.</p> <p>И шта је то што у овоме тренутку, пре но што возови крену, сем једнога  
гомилици узвикује један:</p> <p>— Зашто у иностранство код толике Србије?</p> <p>— Зато — одгов 
а нашем земљишту.{S} Овде пише да нешто у Солуну, али већи број у Србији, има 110.000 савезничк 
с задрхтао и у нама свима задрхта нешто у души, вероватно кад помену „озбиљан час“ који смо сви 
е које сам носила.{S} Стеже ми се нешто у души и мал не цикнух од бола.{S} Старац ил опази ил о 
ако лепо причало.{S} Бунило ми се нешто у души; осећао сам да смо сви такви, сви подједнако себ 
вно.</p> <p>Свако од деце држи по нешто у руци што је нашло у овоме метежу: једно потковицу, <p 
е народ одавде, од Патријаршије, кренуо у бегство испред арнаутских насиља, тражећи заштите у х 
 <pb n="69" /> савезничких трупа кренуо у Србију и то би имало свога утиска.</p> <p>О томе смо  
опан, повијена репа пас, који је кренуо у збег за кућом и чељадима.</p> <p>И сва та гомила и св 
 имовина и оволики народ који је кренуо у бежанију.</p> <p>Већ од првих речи видело се да ће дв 
дминистративног одељења и ако је кренуо у Солун вероватно да се раније нађе ван граница отаџбин 
га народа који се са првом зором кренуо у планине...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Свр 
их мушкарчића.</p> <p>Муж ми је погинуо у бугарскоме рату, на Вардару.{S} Био је храбар и чести 
 измирени мишљу да је несретник погинуо у свађи, али нисмо прошли ни педесет метара и слика се  
обале јој легао суморно Призрен, утонуо у маглу и дим што се кроз димњаке диже са ватара око ко 
 _ _ _ _ _ _ _ _</l> </quote> <p>Утонуо у ту слику, ја сам ућутао и нико од осталих није ремети 
асио је свећицу, савио је котур, метнуо у торбу те смо ћутећи кренули ка извору.{S} Он ми је за 
зао је у крајичак једне мараме и метнуо у недра.{S} То је та земља на којој смо никли, која нас 
зорима није било завесе и кад сам дунуо у свећу, која је осветљавала собу, споља је продирала н 
објашњавао са пуно убеђења, забадо штап у раскаљужену земљу од кише да објасни положаје, забадо 
ских разбојника.{S} Полицијски је писар у у тој борби јуначки погинуо али је успео да са неколи 
 дивизије, они што треба да држе центар у будућој великој борби, очајно боре да утуре своје пор 
 официри — они што треба да држе центар у будућој великој борби — још од поноћи извели војнике  
лекарима.{S} Овамо опет српски министар у живоме разговору са француским артиљеријским официрим 
не, нико није ни помишљао на време, јер у то доба ватра поче да узима све већи мах.{S} Сад смо  
де, нигде га не би могао наћи више, јер у томе тренутку већ није више било ни једнога кутка Срб 
ага прекаљује.{S} Ви морате живети, јер у болу који је у вама, лежи једна велика мисао а та мис 
ри!</p> <p>Пођосмо лаганим кораком, јер у том је већ и покрет допрео до нас.{S} Нисам је ништа  
г. консул није ни довршио реченицу, јер у ствари није ништа ни мислио, што је сасвим и одговара 
е више нико да нас узнемири и наста мир у целом насељу.{S} Једва по ко проговори реч или потраж 
 и већ пред подне, сазван је хитан збор у начелству ради саветовања.{S} Било нас је око педесет 
дин Јанковић бавио у начелству а доктор у дивизији глас о проласку Врховне Команде прелетао је  
е до ивице ових стена, пустили су мотор у покрет и откочили кочницу.{S} Мотор је затутњао, кола 
гацин истоваренога еспапа но на простор у коме људи спавају.{S} Мислио сам ту да свратим, да са 
челник, сматрали смо за дужност, да вас у овако једном озбиљном часу, позовемо на договор.</p>  
мем и, ако хоћете, чак пристајем уз вас у осуди ружних појава, <pb n="332" /> као и у томе да ј 
едне болничарке, која је седела код нас у авлији.{S} Чула сам да је био у борбама и да је добро 
з Крагујевац.{S} Рекли су нам, воде нас у Ниш.{S} Једва сам чекао да стигнем тамо, рачунао сам  
т а оно тако је и било.{S} Одведоше нас у Босну и пребацише преко Дрине где су још трајале борб 
</p> <p>Над том прегршти земље, и данас у изгнанству, у тренутцима тешкога бола, капљу моје суз 
ије у свађи да су се побили.{S} И данас у Приштини, дај Боже да није било каквога убиства, тамо 
ада жури да по распореду стигне вечерас у Арсит-Хан а затим што пре у Скадар.{S} Данас су пала  
ут и ко зна, хоћемо ли стићи до вечерас у Пећ.{S} Па ипак идемо, јер се на овим друмовима не см 
, нема брате ништа; оде и команда ноћас у Грачаницу, прође Косовом и Краљ и Влада и Врховна Ком 
тнем оног трећепозивца што нам је ноћас у Штимњу донео пуну торбу Карађорђевих Звезда са липљан 
ола се товаре.{S} Они, који су се ноћас у ноћи погубили, траже се међу собом; тамо на друму узн 
менима.</p> <p>— Како сте провели ноћас у Липљану?</p> <p>— Тако, на мразу, на друму.</p> <p>—  
зносе људи на леђима кола која су ноћас у мраку загазила страном у јарак, други претоварују кол 
и померана час на врхове Црне Горе, час у долину Бињачке Мораве, измеђ Качаника и лакта моравин 
 прибере и заврши овим: — Ја сам јутрос у десет и по часова прошао кроз Чачак и уставио се овде 
 већ били стигли — ниси се бојао јутрос у зору, и во се морао исхладити и промрзнути; ниси се з 
гаром и прелазили с предмета на предмет у разговорима бескрајним, као што је јесења ноћ бескрај 
днети јуче у Приштину.{S} И он је однет у Приштину.</p> <p>Одмах сам се решила да и ја идем у П 
три пут да један другом сјуримо бајонет у груди па увек одбијем ја његов а он мој ударац.{S} На 
 Јагодњу а тај поглед враћао га је опет у оне светле дане, у дане славе.{S} И место те мисли да 
 се дотле нису никад видели, да се опет у тренутку растану и можда опет никад не виде.{S} Ако с 
ина, одавде од Патријаршије, креће опет у бегство испред аустријских насиља, тражећи заштите у  
тежак утисак.{S} Тим се путем ишло опет у Србију, онолику колика је, и тај је пут био нека нада 
ћање одвратности и узбуђен измакох опет у страну, у гомилу коју сам хтео избећи.{S} Лакше је ип 
ме и сунчаноме дану, кад никакав покрет у атмосфери не прети променом, предосећа буру; тако и р 
 ово?</p> <p>У том се осети неки покрет у гомилама пред нама.{S} Одушило напред и збег поче пол 
 <pb n="392" /> се зауставио цео покрет у месту.{S} Ко зна шта се десило, јер смо дуго, врло ду 
/p> <p>Но сем концерта и иначе је живот у Скопљу био у пуном јеку.{S} У општини се, све до посл 
одржава топлим успоменама на тихи живот у кући и међ својима, он настави даље казивање:</p> <p> 
емо и да се бацимо на милост и немилост у албанске кршеве.{S} Војвода Путник.“</quote> <p>То је 
то у младе, чедне девојке прва светлост у очима значи отварање срца.{S} Осећао сам неку искрено 
кроз који је продирао ваздух и светлост у дрвену кућицу.{S} Војници, који су носили ову кућицу, 
би се што поузданије одржала безбедност у вароши, он је узео десну а грађанска гарда леву обалу 
у неку и изазива ти студену нелагодност у души.{S} Ишли смо ћутећки, док <pb n="123" /> се гоми 
који су хитно журили распитујући за пут у Грачаницу.</p> <p>— А где је тај вагон, где се држи с 
дизала да ми животом својим пробија пут у животу а оно се ево смрћу својом одужује несретној ма 
ево признајем вам, данас ми је први пут у животу дошла на памет мисао о самоубиству.</p> <pb n= 
сећала студен у души, нашав се први пут у животу на друму, у планини, под ведрим небом.{S} И ка 
блесаво и без израза гледа последњи пут у свет.{S} Њега су извели из тамнице прекога војнога су 
 то могло бити.{S} Била сам два три пут у близини гранате која се распрсла али нисам осетила ни 
ју, пад кад о поноћи попа удари три пут у црквено клепало то да буде знак да домаћини избуде ро 
еговога народа и пролазећи по стоти пут у памети те путеве никад неслућене, никад невиђене, њег 
воје, децу или родитеље, оставили успут у непозната места, код непознатих људи; пети, шести, <p 
а његово место, топовска је послуга већ у седлима и командир снажним гласом командује:</p> <p>— 
фицири на коњима, а пуцњава је била већ у вароши.{S} Једва сам стигла до теткине куће, које збо 
ам је лако нашла јер сам то научила већ у болницама.{S} Кад сам пришла његовој постељи, он је с 
ве и саопшти капетану, да је коњица већ у контакту са непријатељем, ту око трнавске механе, и д 
ави сама, као да је знала да ме сад већ у велико занима њена прича, којој сам предосећао тужан  
е, јавља ми си као Леарт, скочио је већ у гроб, и отуд из гроба узвикује:</p> <quote> <l>Загрнт 
ура.{S} После ових гласова свако је већ у себи донео одлуку и пошао је кући да се са својима по 
леза, према овом извештају, било је већ у Солуну до 20 октобра, а од ових већи део већ на нашем 
недеља.{S} Последњи леп дан, јер је већ у понедељак почело да се мути и затим је цела недеља би 
е на обали а изгледало је као да се већ у вароши туку.{S} Почеше жене и деца да вриште и да се  
Феризовићу?</p> <p>— Не, повукла се већ у Липљан.</p> <p>— Па то данас сутра може још да нам бу 
а Чачак јер може непријатеља затећи већ у вароши.</p> <p>Саслушавши овај рапорт, капетан се за  
дите како је тамо, је ли непријатељ већ у вароши или је само бомбардовањем уништио.{S} Можда мо 
 српски, који је на северу запливао већ у дубоку крв, дигао би главу и охоло пошао у нову смрт. 
о, кад ето Новица већ пристао, стао већ у службу рибара уцињских, те залази са њима по богатоме 
 смо ми још у Приштини и видели смо већ у Призрену њен слом, али је она била ту.{S} Није постој 
е сручити цела Србија.{S} Бугари су већ у Качанику, њима не треба него још једна добра борба и  
.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Немци су већ у Јанковој Клисури а, канда је и Прокупље пало.{S} Тако 
 погинуо или да је рањен?{S} Ако су већ у војсци они су по канцеларијама а ако су дорасли до во 
остирала пред њим.{S} Да ли је Краљевић у томе тренутку путовао погледом преко оних планина, кр 
га ти!{S} Отишао је и господин Јанковић у начелство.{S} Ајде, сачекаћемо вас!</p> <p>И док се г 
а и истога дана у месецу, Војвода Мишић у једној кући у Горњем Милановцу, седео за столом студи 
— кад би нама Русија прискочила у помоћ у првоме тренутку, а не у последњем.</p> <p>Трећа се гр 
а тога да је то била последња мирна ноћ у њиховом невином животу и да сад већ улазе, да ступају 
ка леђа те тако пробдили ноћ.{S} Та ноћ у Липљану била је најхладнија ноћ оне оштре зиме која н 
head>Последња нада</head> <p>Већ је ноћ у велико пала а Моравска Дивизија није још стигла.{S} К 
алетиране, јер су безбрижно провеле ноћ у топлој соби.{S} Један ће посилни лупати на врата кад  
 из куће и ушла у ноћ, најстрашнију ноћ у моме животу.{S} Небо је било мутно и облачно, ни једн 
еном кишом; провела сам ону страшну ноћ у пустој кући, преживела сам последње дане Скопља и ону 
и истерали су ме.{S} Спавала сам ту ноћ у кафани, на једној клупи, међу многим војницима који с 
 посветити своју последњу, најкраћу ноћ у животу, ноћ која му остаје од пресуде до извршења.{S} 
рете и оно одељење коњице, што је синоћ у мрак стигло.</p> <p>На Јежевици с једне и с друге стр 
их разбојника.{S} Полицијски је писар у у тој борби јуначки погинуо али је успео да са неколико 
сину кроз главу капетану, стрпа наредбу у џеп од шињела и натуче капу на незачешљану главу па п 
и дигнутим гласом гужвајући ону наредбу у снажној шаци.</p> <p>— А шта је то што вас уверава да 
а нам је том приликом одслужио и службу у пећини.{S} И сад ми пред очима та служба и молитва Бо 
у мора, како би свећица на њеноме гробу у ноћи казивала пут сину и под светлошћу те свећице мог 
н, остављен, опет пада и зароњава главу у блато, гаси му се поглед и слабине опет убрзано крећу 
мпература није захтевала, увлачио главу у ужасно високу крагну и смешкао се само толико, колико 
дана држали смо је <pb n="258" /> мртву у пећини док једне ноћи не дође попа да је опоје.{S} Са 
а.{S} Осећао сам неку искреност и снагу у души.{S} У мени се тога часа пробудила нека нова, дот 
 распитивала сам се и рекоше ми да могу у воз ући у Топчидеру или Раковици или... нико у ствари 
имњака сува ребра и преламао их да могу у торбу наићи и како је који посао свршио а он одмах од 
на југ и одведоше бегунце да их предаду у загрљај двема разноликим судбинама.</p> <p>Био је већ 
ничких сила, који су се такође уз владу у Призрену налазили.{S} За њих је чак утврђен био цео р 
 свршити своје!</p> <p>Нашла сам зграду у којој је војна станица по оној гомили војника и народ 
ад је већ сломљен дозволио да га одведу у Рибарску Бању, где ће у миру моћи да преболе нова раз 
p> <p>Краљ је сам затражио да га поведу у Ниш, како би се нашао у близини источнога фронта.{S}  
отуд где су први редови већ стигли, иду у сусрет бегунцима и простиру се све до задњих редова,  
з и глад и патње; они у колима која иду у Митровицу, полазе на тежак пут страдања и искушења.{S 
кли и држе се још на цени али други иду у бесцење.{S} Женски корзети продавали су се најпре по  
 поуздањем.</p> <p>Пуковник узе команду у своје руке и ту, пред слатинском механом, отпоче одма 
 и Краља на таљигама, и Врховну Команду у планини, и команданте без војске и министре без власт 
ли ка извору.{S} Он ми је захватио воду у мањерку, он је са својима понео, нити је хтео дозволи 
само.{S} Бог се постарао да дечица буду у друштву!</p> <p>Спустила сам га и — сад је једанаест  
ледње борбе и Аустријанци прете да сиђу у Беране и Андријевицу те да нам пресеку све путеве.{S} 
 повлачењу и позову да и они одмах дођу у Скадар, седница се — последња седница на земљишту Срп 
е на станици не би ли добиле ред да уђу у вагоне, тискале се да своје стечено право постигну; д 
војим бојама; приче које се дубоко режу у душу детињу као ковано рало у меку смоницу коју је пр 
вају се страном у јендек; вочићи потежу у страну и преврћу кола, волујар псује све на свету, по 
и, тек онда величанствени, када се дижу у душама народним а не само као украси великих светских 
а после запаре, вест да савезници стижу у Србију.{S} Она је најпре обухватила прву, непосредну  
онако од прилике, као што вам при улазу у варош трошарински чиновници прегледају кола да виде н 
 ноге које су промрзле о ноћашњем мразу у Липљану, а нису се загрејале ни путовањем по студеном 
можда и његових другова, и удара мамузу у слабине коњу не би ли што пре стигао батерију која је 
а волем, ја желим да се они не успавају у мени, да су увек будни; ја их дражим чак, не би ли ме 
рширају оздо Вардаром а Руси искрцавају у Варни, онда се не одвајају тако лако снаге за појачањ 
ду вести да се савезници већ искрцавају у Солуну.</p> <p>То искрцавање савезника на југу било ј 
за Солун а Руси се делом већ искрцавају у Варни а делом иду преко <pb n="166" /> Добруџе и то п 
о цветно доба наше историје — изазивају у нама беднима, које је усов садашњости немилосрдно пре 
очићи што се из авлија и чешама сливају у Бистрицу.{S} Иначе мир, све спи, мртвим сном спи.</p> 
 загрлио се са злим дусима што почивају у морској дубини и бесну су игру зачели, претећи и небу 
на Косово и други који са Косова бегају у Топлицу.</p> <p>И начелник округа косовскога, када је 
p> <p>— Почеше најпре гранате да падају у варош, па се онда зачу отуд од Дреновца велика борба  
и да извуку кола која сваки час упадају у пролоке, а две три снахе које иду крај кола сваки час 
на зиду.{S} Из собе два прозора гледају у двориште Богословије али, висином својом на спрату и  
 пораз и да у Нишу са поуздањем гледају у ситуацију или бар такво поуздање <pb n="32" /> јавно  
настаје кркљанац.{S} Пешаци се склањају у јарак, кола скрећу с пута, точкови с воловских кола р 
м животу и да сад већ улазе, да ступају у један догађај који ће у доцнијем животу са леденом је 
а диреци у дуваровима већ се претварају у жар.{S} Почињу да се сурвавају зидови који деле унута 
по блату и да га арнаутске жене збирају у корпе и кецеље да снабду своју децу играчкама.</p> <p 
 почеше, онако необучени, да се збирају у гомилице и шушкају поверљиво.</p> <p>— Ђенерал бега?  
аг, као две џиновске мишице, обухватају у своје наручје тужно Косово.{S} И ако његове старачке  
то се ухватио за фењер.</p> <p>— Остају у Солуну! — одговора онај што је пожурио колима да би с 
лободној Србији, којој се и она враћају у загрљај?</p> <p>Хоће ли он, хоћемо ли ми дотрајати да 
 било двоје: да се Руси одиста искрцају у Варни и да Французи, са половином снаге о којој се ов 
али они који управљају државом не смеју у овим тренутцима бити тетке.</p> <p>Иначе, гомилице ко 
асте, као да сам слушао свету литургију у цркви; дође ми готово да се прекрстим.{S} Кад свирачи 
 ка Приштини.{S} Стигао је у Куршумлију у тренутку када су се и тамо чули топови и његова већ у 
т цвећем, ујахао кроз триумфалну капију у Београд, враћајући се са бојишта.{S} Он би клонуло се 
тво, извесно не мислите на капитулацију у моменту кад се Ваша војска, и поред овако силне навал 
лом становништву, да помогну евакуацију у колико могу, да спасу архиве, па да крећу.</p> <p>— К 
н нам читају новине како наши напредују у Србији.{S} Веле нам: добро се туку Србијанци али царс 
д још боље знамо какве нас ноћи очекују у Црнољевском Кланцу.</p> <pb n="351" /> <p>Један коњан 
 те да заобиђу колону али се заглибљују у још веће блато и псују све што им је најсветије и љут 
године на Софију! — већ понова оживљују у кафани објашњења, која су била последњи дан два као м 
износе из вароши и заједнички сахрањују у велике кречне рупе?</p> <p>Отишла сам у највећу болни 
и морила помисао да већ на првом кораку у животу није умела сама да понесе терет бриге <pb n="5 
авнодушних, који су већ на првом кораку у невољи изгубили и вољу и снагу и сад већ равнодушно п 
ео, учинило тежак утисак и унело панику у грађанство престонице, он је ипак кренуо из Београда  
а длан и узлази на раме и сањам девојку у бело одевену, расплетене косе, искићене зеленим кукур 
p>Одушевљени таман поново умочи писаљку у пену од пива а песимиста, без икакве везе са предмето 
 познаницом, која седи на једноме дењку у последњем вагону воза који ће кренути у Солун.</p> <p 
</p> <pb n="181" /> <p>То све на уласку у варош, међу првим кућама.{S} Кад батерија уђе мало ду 
едини спас када би Руси искрцали војску у Варни и Бургасу.</p> <p>— А... само то не може бити — 
ај декрет, уверен да ће, имајући војску у рукама, моћи лакше да натури грчкоме народу политику  
та је то њој да из Одесе пребаци војску у Варну, ништа, шала!</p> <p>— Ал ја бих волео — чеше с 
ку границу; споразумне силе шаљу војску у Солун да помогну Србији; Константин грчки издаје Срби 
ају.{S} Ево, видите... — он завуче руку у унутрашњи џеп од шињела и извуче отуд неке хартије те 
спази и, врши крађу.{S} Он завлачи руку у зобницу и краде од коња његову храну и алапљиво ждере 
 и грлио брижну мајку, затим турао руку у недра и вадио отуд чаробни, драгоцени прстен, са драг 
27" /> оборене главе држећи његову руку у својој.{S} Нисам још ни завршила све а осетих како он 
ено и усплахирено завлачила детету руку у груди, пипала му ножице, чело и нигде нисам могла опи 
за тим а њихове батерије почеше да туку у наше гомиле.{S} Настаде врисак и цика и заљуља се она 
инима, који су тад први пут узели пушку у руке како се пуни и како пуца, одређена свима четицам 
а песимиста овога стола јер, по правилу у оваквим приликама, сваки сто има свога песимисту.</p> 
а невоља мајке, чије дете лежи на столу у тренутку кад ја своје мртво држим на крилу.</p> <p>По 
 може бити војник; војник у оном смислу у коме је то био мој муж и може ме дочекати пребацивање 
пава ова ноћ, кад знамо како смо прошлу у Липљану провели и кад још боље знамо какве нас ноћи о 
ни, пуни пунцати робе, пали непријатељу у руке.{S} Од три стотине вагона материјала, једва се у 
чи, велики сте пораз нанели непријатељу у тој борби?</p> <p>— И то, али није само то.{S} Борбу  
 нисам мислио онако, на неку добру вољу у теорији, јер знам да је Врховна Команда издавала и из 
те.</p> <p>— Чекај, молим те — упаде му у реч онај из дима, кога је овога пута, кад је зинуо, < 
 вечитога одмора, а дечицу пустила саму у планине, у патње, у глад.</p> <p>Деца су је сахранила 
ња, осећајући ваљда у том тренутку зиму у души, коју осећање осамљености у свету изазива увек у 
 знао неку народну <pb n="247" /> песму у којој се Турци помињу и веровао да му је то довољно з 
 а батерија још ћути прикована на друму у маршевој колони, немајући ни лево ни десно простора д 
ни.{S} Топови још ћуте, јер су на друму у маршевом поретку, очекујући наредбу да се развију.{S} 
би прошла, па најашила на клупу укопану у земљу; друга се овамо закачила арњевима за дућански к 
је била доцкан синоћ са јелице капетану у помоћ али, рђаво вођена, залутала је у непријатељске  
пање, још <pb n="705" /> једном састану у штабу Прве Армије.{S} Извесна обавештења, доставе, из 
ође <pb n="249" /> у збег.{S} Да остану у селу старци, бабе и нејака дечица те да куће не остан 
и и избеглице, које су решиле да остану у Призрену, са очајањем су шапутале међ собом вест, да  
 — о чему је јављено Нишу — не одустану у последњем тренутку, да крену овим путем.</p> <p>У воз 
 сиротињу хране те канда мисле да падну у које друго село, да и њега обрсте.{S} Дај Боже само н 
се бар могу да спасу топови да не падну у руке непријатељу.</p> <p>Одмах за батеријом иду једне 
д једанпут; једну овде у грудима, једну у куку и једну у врату; пропљувао је крв, на ногу не мо 
ну овде у грудима, једну у куку и једну у врату; пропљувао је крв, на ногу не може ни сад да ст 
 Београд; час на службу Божју одслужену у Саборној Цркви по закључењу мира а час на прву пушку, 
и мушка дечица мало одраслија, да крену у збег.{S} Рекоше још да понесе колико ко може на леђа  
од из Метохије, те са Патријархом крену у збег испред дивљих Арбанаса, који сиђоше са оних план 
 обухватала и светину и ако непосвећену у појединости, које су влади погоршавале бригу.</p> <p> 
ла када смо се спустили у дубоку долину у којој лежи Суха Река.{S} Очајно смо погледали око себ 
гробницу, тек видиш целу целцату истину у свој грубости својој; онда тек видиш, како ти се отим 
и на колима!</p> <p>— Срамота! — гракну у глас гомила.</p> <p>— И срамота и неваљалство! — дода 
 станичну ограду и хитно одјурио вагону у коме је Команда.</p> <p>Кад је наступила ноћ, главниц 
 свака својим правцем, сем ако не утону у мраку и у ноћи која све наглије обавија гомилу.</p> < 
о тешким катастрофама или клону и утону у апатију <pb n="697" /> или подивљају.{S} Ено отуд вук 
зад, истовари се батерија и народ јурну у вагоне.{S} Једва сам се провукла, једва добила место  
та, одиста срамота! — и пензионер пљуну у блато.</p> <p>Пролазак такве једне „колоне тимочке ди 
ику, он отвори врата и суну у ноћ, суну у смрт!</p> </div> <pb n="470" /> <div type="chapter" x 
ствари се расуше по друму, светина суну у јендеке и грађани београдски већ облише крвљу друм и  
а каже очајнику, он отвори врата и суну у ноћ, суну у смрт!</p> </div> <pb n="470" /> <div type 
ио, укрстиле две вести у своме путовању у супротним правцима; укрстиле су се, сукобиле и потрле 
ић изложи опширно своје сазнање о стању у аустријској војсци, иснесе све податке, све исказе за 
о разговором, уверен да јој је, у стању у коме је, тако исто тешко изговорити реч као и извући  
них бегунаца.{S} Коњи почеше да се пењу у пропац, кола да се преврћу, ствари се расуше по друму 
— маше главом лиферант подвлачећи сумњу у професорове речи.</p> <p>— Треба се склонити, треба з 
нога, који је држао коња, бацио се коњу у седло и одјурио у варош; други опет, на блатњавоме и  
нофилу.{S} Та вест на мах унесе пометњу у наше расположење.{S} Скопљански Грци, који су од 15.  
а се искупимо сви ми бегунци, нек саспу у нас сву муницију, нек нас сахране па нек крећу даље!{ 
 кућни зид рче а осећао сам и њу, госпу у црнини, како нагло и тешко дише.</p> <p>Зора је морал 
креће?!...</p> <p>Срео сам и њу — Госпу у црнини.{S} Са њенога сам лица најјасније прочитао кол 
своме месту, спазио сам опет њу — Госпу у црнини.{S} Стајала је ослоњена на један храст, који ј 
ам одмах од намере да узнемиравам Госпу у црнини.{S} Она не диже главу.</p> <p>Мало за тим прођ 
ашне липљанске ноћи, сад опет ону госпу у црнини.{S} Пратила је топлим материнским погледом ову 
кама једно крај другога...</p> <p>Госпу у црнини облише сузе, загрцну од плача и прекиде казива 
жи терет, свога синчића...</p> <p>Госпу у црнини обли читав поток суза и прекиде причање.{S} Из 
и изгнаници, свако је радо спуштао пару у просјачку капу.{S} И последњи сиромашак, онај који је 
атељу, — вели други, спуштајући му пару у капу — ал ево да се помогнемо.{S} Можда ћеш и ти мени 
них грађана да су ови већ изгубили веру у државу и њену моћ.{S} Ту су се јавили и први знаци ра 
 већ ништа више није могло вратити веру у светину те река, која је била набујала и надрла, проб 
кнутога коња, а у потоку циганчићи перу у блато уваљан пиринач, који се негде на друму просуо и 
м покровом изнад којега се једва назиру у ваздуху врхови минарета и јабланова, оних јабланова к 
таше како гладују и сиромахе како умиру у блату.{S} Све су видели и срце им је изгубило осећање 
ј троножној столичици, подстицала ватру у камину и причала дуге, топле и заносне приче које зим 
кала онај ваздух који ми је гасио ватру у грудима.</p> <p>— Нека га, нека гине, као што му је и 
гло прочитати оно што <pb n="714" /> су у доњој соби тако жудно очекивали.{S} Расположење-, упр 
таде у месту.{S} Ордонанс му јави да су у Слатину стигли неки официри који га траже.</p> <p>— И 
лу зимницу!</p> <p>— Ови опет као да су у бању пошли!</p> <p>— Гледај молим те шта вуку државна 
нут товар и испрегнута стока, бацана су у амбис; аутомобили преливани машинским зејтином и бенз 
крај лешева била тврдо усирена, лица су у мртваца већ била увела и осећао се задах лешина.</p>  
кидати низ тако стрме степене, какве су у обичају по кућама на истоку.{S} Тако су исто снесене  
а; заставе, оне славне заставе, које су у рату за ослобођење водиле српску војску на Јавор и на 
еве, који ће им потврдити вести које су у комшилуку сазнале, а домаћин уморан бригом коју му је 
јску на Јавор и на Шуматовац, лежале су у блату под вагонима или су њихове голе мотке бацане на 
не које су биле без мужева, потрчале су у родбину и у познаника да се пропитују.{S} Једни су ју 
осматрао своју кућицу, гнездо у коме су у миру он и жена отхрањивали тичиће, чу као из гроба пр 
и разговарају са заробљеницима, који су у очи тога дана похватани од наших извидница.{S} Заробљ 
смо заједно на седници грађана, који су у начелству брижно претресали питање о начину, како да  
>Ми смртни, који смо догађаје — који су у осталом били тако јасни — пратили чистим погледом и з 
оворку, има обичних радозналаца који су у своје време тако исто посматрали београдске параде, и 
{S} У једноме крају врисак оних који су у пламену изгубили свога, у другоме беда оних који су и 
ници долазе, али данас већ, веровали су у то само они који нису могли праву истину знати или су 
ога воза просуло у чаршију, одјурили су у начелство да чују потврђује ли и допуњава ли те вести 
текли плен који су очекивали а зашли су у крајеве где је врло отежано снабдевање из северних, б 
шао је последњи воз пут Косова и тај су у качаничкоме кланцу напали Арнаути пушчаном паљбом из  
33" /> а крај ствари неодевени, како су у последњем тренутку избегли, прозебли, престрављена по 
расни осећај још више развио од како су у нашој средини, али су нам се придружили и други.{S} В 
није свет могла умирити околност што су у Призрену још и стари Краљ и Престолонаследник.{S} Они 
грути, рањеници, заробљеници, који нису у збег кренули опремљени и који су место свег осталог т 
и ми то причала, страх ми је дизао косу у вис а детиња уобразиља замишљала је оваку исту ноћ, б 
мо шта ћемо и како ћемо.{S} Седећемо ту у рову, ако ко наиђе правићемо се да смо мртви и онако  
 даље крај њега и повукли се заједно ту у близини у једно дућанче, које је раније служило као а 
нога што убија Себастијана, узима Марту у наручје и узвикује гомили: „Склоните се!{S} Склоните  
 то могуће Пашића, покушавао своме путу у Солун да да чар тајанствености.{S} Он је забринуто и  
о стиште пород на груди.</p> <p>— Ја ћу у планину, ево право овако! — показа један на оне тамне 
ле, тежа но што су њихову старију браћу у фронт послале.</p> <p>— Како ћеш дете, у свет сам?{S} 
еиспаван седе на кревет и припали свећу у ниском лименом свећњаку.{S} Ордонанс, који са потпору 
 Не морам радити у његовој соби, радићу у другој, не морам га ни видети, ни он мене, али ћу бит 
 завитла се ваздухом арлук као кад ноћу у планини арлуче чопор вукова слазећи у дољу, и тада по 
немам мајке а отац ми често остаје ноћу у кафани, те је за мене лако изнети реч.{S} Други пут м 
ајући ко ли су и што ли журе овако ноћу у Грачаницу.</p> <p>Тишину, која нас је стално пратила, 
ом.{S} Они продиру, надиру, журе, сврћу у планине и у долине, залазе где има и где нема пута тр 
а што пре пође, да што пре напусти кућу у којој га је нешто већ почело гушити, онако као што <p 
ам их допуњавала материнском преданошћу у нези, па ипак помоћи није било.{S} Изгубила сам га, у 
а кад смо <pb n="369" /> измакли правцу у коме је Бојко пуцао и његовом погледу, ускочисмо и ми 
ед кланца...{S} Зашто бих ја водио децу у сигурну пропаст, зашто?{S} Идем натраг, предаћу се па 
легла.</p> <p>Написао је једну цедуљицу у којој је горко пребацивао Отаџбини што га је напустил 
ептембра, напали су Бугари нашу границу у близини Кадибогаза.{S} Софијске дипломате, које су по 
стила <pb n="403" /> своју црну бошчицу у блато и села на њу да се колико толико одмори.</p> <p 
 свако по неки свежањ, кутију или бошчу у руци.{S} Промичу <pb n="103" /> читаве породице забри 
е гране са дрвећа и завитла снег и кишу у ковитлац.</p> <p>Ваљало је кренути, напустити кров и  
и је већ дотле стигао, одређен је одмах у предходницу а капетанова батерија, која је била поста 
уо мутан понедељак.{S} Изашла сам одмах у двориште да се распитам има ли чега.{S} Нико ништа ни 
ату био је двапут рањен, први пут одмах у почетку, пред Кумановом.{S} Рана је била лака, пребол 
<p>Да прекинем дуго ћутање ја га упитах у којој је јединици служио.</p> <p>— У ђачкој чети, — в 
днога дана, да их на прагу своме, да их у загрљају своје домаћице и своје дечице, пролије а ево 
на преноћишту јер не би ради били да их у сред пустога <pb n="340" /> Црнољевског кланца затече 
их, испржити и неће дотаћи; оставиће их у скрињу, где стоје већ приганице зелене и поплеснивиле 
 су јој често била тако нађена да би их у свакој другој прилици забележио и сачувао.{S} Па ипак 
лед не обухвата предмете, не преноси их у душу но се задржавају само на зеници и ту одмах и ишч 
 из ње ћемо одвајати мрвице и бацати их у гробове које будемо копали у туђини; на тој ћемо се п 
еба него још једна добра борба и ево их у Феризовићу и Штимњи, на устима Црнољевског Кланца.{S} 
сне, не би ли их њима успавала, како их у сну не би морио страх од крваве буре која је и кроз њ 
воре, који их пропраћају.{S} Улазио бих у кафаницу, одмах ниже начелства, где су од ране зоре п 
гатијих у све сиромашније; из питомијих у све дивље крајеве.{S} Што смо даље одмицали од неприј 
за нама.</p> <p>Бегали смо из богатијих у све сиромашније; из питомијих у све дивље крајеве.{S} 
о српски.{S} Питали су ме има ли мушких у кући, рекла сам им да ми је отац војник и да никог др 
и за узицу један пар вочића, ујармљених у кола <pb n="598" /> са два точка, на којима је сва ње 
их ја и на Бога! — додаде један од оних у чије ћемо село сутра ући.</p> <p>Поведосмо Бојка веза 
уче да се споразуму.{S} Једна је од њих у мушком војничком оделу а друга просто и сиротињски од 
ра и поуздање носи.</p> <p>Ја се вратих у ону механу.{S} Још једном ме задахну топла и смрдљива 
охрабре народ и не дозволе да клоне дух у војсци.{S} Ви сте тим вестима и могли поверовати, јер 
ао што те гуши тишина и разређен ваздух у тамници или у дубоким каналима.</p> <p>Кроз ту тишину 
ратима.{S} Затреперих од страха и дунух у лампу да је угасим али се она не угаси.{S} Кораци ста 
а и слаба светиљка која трне као свитац у мрачној шуми.{S} По пољу, испред Приштине, расуле се  
топлом и лаком светлошћу, као оно месец у зимске ноћи.{S} Док су кровови у први мах изгледали к 
ата изнутра, гурнула главу под покривач у постељи и лежала сам тако покривене главе дуго, дуго. 
д узбуђено; гдекад јој је изумирала реч у грлу а гдекад задрхтао глас и затреперио као струна.{ 
асла... — ту застаде, јер му заигра реч у грлу, па се прибра и настави. — Војник, одведоше га л 
есушише ми сузе у очима, задрхта ми реч у грлу али је ипак изговорих онако како сам је смислила 
ам тежину ситуације.</p> <p>— Тамо, баш у близини цркве, налазе се као избеглице моја мајка и д 
болесни господин.</p> <p>— Отићи ћу баш у дивизију да се распитам! — вели доктор — Ја некако јо 
ко Булиних винограда и ушао у варош баш у тренутку кад је сву околину његове куће засипала већ  
иљке, нигде живота.{S} Крхаш се и падаш у рупчаге излоканога сеоскога пута, нападају те огромни 
кров.{S} Остави пушку па гледај да уђеш у ред ка и сви други.{S} Нађи, веле, себи кров, ожени с 
 власти поселе бусију.{S} Ако и продреш у вагон, ти затечеш пред вратима свакога купеа по једно 
село утонуло у потпуну таму.{S} Залазиш у пусто село, нигде светиљке, нигде живота.{S} Крхаш се 
омиле људи, кола и аутомобила и залазиш у споредне, тихе улице, одакле јасно чујеш топовску грм 
ке омађијане пределе, као да се налазиш у некоме мртвоме царству где све, и људи и природа, спа 
рште на све стране, као кад камен бациш у воду.{S} Граната за гранатом поче да сипа у редове не 
> да ће иста генерација, исти људи, још у пуној мужанској снази, доживети да учествују и у сахр 
та Моравске Дивизије II. позива, да још у току данашњега дана мора напустити Ђаковицу и извешта 
заражавају светину.{S} Кад се увуче још у, бригом заморене душе, предосећање несреће и слутње,  
у своје отаџбине.{S} Слутили смо ми још у Приштини и видели смо већ у Призрену њен слом, али је 
х ја.</p> <p>— Покојник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само пре 
чи официреве: „Покојник је у ствари још у Призрену преминуо а од Призрена довде био је само пре 
официра који ми рече да је покојник још у Призрену преминуо а ово довде, до Пећи, да је био сам 
од утиском оних речи да је покојник још у Призрену умро а само је пренет овде да се у породичну 
днога таквога познаника, којега сам још у Приштини виђао и нисам га познао — оседео је.{S} За м 
ити једини мој бол.{S} Имам их пуно још у души.</p> <p>— Зар вам њихово понављање не позлеђује  
ума и, ма да је свако своју имовину још у Призрену растурио, држава је још покушала, војска је  
 не чује да се радујемо.{S} Вуци су још у тору!“ Напрегла сам ухо и слушала, тако ми је драг би 
мене своју заједничку одлуку донету још у Крушевцу и на Рашкој.{S} Тада је влада, у споразуму с 
а сам га и ја видо прекјуче.</p> <p>Још у Скопљу, последња два три дана пред пад, били смо заје 
н је био последња слободна српска варош у којој смо могли наћи заштите; полазећи из ње пред нам 
туације.</p> <p>Пред нама је била варош у пламену коју је непријатељ ватром ништио, за нама крв 
давано је дневно.</p> <pb n="553" /> <p>У тој згради, на горњем спрату, заузео је канцеларију н 
ји ће их пратити.</p> <pb n="546" /> <p>У очи самога дана поласка страних посланика, министар п 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У једноме кутку, једнога од пустих двораца старога Уцињ 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У маломе луку, који измеђ две горице чини уцињски залив 
VIII</head> <head>Једна Борба</head> <p>У Гучу, на Бјелици, под Јелицом планином, стиже 17. окт 
ead>XXXIII</head> <head>Ропац</head> <p>У Пећ се није добегло као у прибежиште где би се могло  
 Не, не досађујеш ми, слушам ја!</p> <p>У истини слушао сам га са пажњом.{S} Било ми је чак при 
 отимају туђе, ми бранимо своје!</p> <p>У том часу непријатељ поче да се колеба и пуковник то з 
ешено?</p> <p>— Тамо... у штабу!</p> <p>У другој гомилици неко други опет даје обавештење о изв 
>— Добро, ићи ћемо у Крагујевац!</p> <p>У Крагујевцу, чим се најпре видео са сином наследником, 
рачним велом посутом звездама...</p> <p>У рано-зимско вече, крај разбуктале ватре у камину, ваљ 
шић, са својим начелником штаба.</p> <p>У ту зграду и у ту собу команданта Прве Армије, сабрале 
а на поља и у тренутку изчезава.</p> <p>У возу су извесно бегунци из Митровице, из које се дана 
ла ти! — благодари очајна мајка.</p> <p>У том наиђосмо на вола који остављен лежи поребарке кра 
Је л’ те, децо? — теши их мајка.</p> <p>У томе пролазе крај њих кола са Мицом Зуавком и Мицом С 
на Мица Зуавка и Мица Сенегалка.</p> <p>У гомили, место обичнога гунђања, наста одвратност и га 
те нађу, избрисали те из списка.</p> <p>У том већ стигосмо до гробља, на врху вароши.{S} Ућутас 
 и истури га испред непријатеља.</p> <p>У само подне, патроле овога ескадрона јавише капетану д 
ао о себи и о својим најближима.</p> <p>У гомилици која је на овој мразној ноћи, на пустоме дру 
т возова стижу са разних страна.</p> <p>У тој гомили што промиче или оној, што стоји страном ул 
ице ваља смрт и обара коса њена.</p> <p>У само подне, кад зајапурена лица и задуван улете дечко 
себе па онда магацина и болница.</p> <p>У другој гомилици узвикује један:</p> <p>— Зашто у инос 
а буде, да то тако мора да буде.</p> <p>У осталом, што се дубље газило у катастрофу, што се у т 
разговор са командиром батерије.</p> <p>У том већ и артиљерци свршише посао, те се ћуприја рашч 
 сена, а ви одмах пушке на руке.</p> <p>У бојном поретку, са тешким осећањем страха, кренули см 
ице, гушиле су се масе и гомиле.</p> <p>У Приштини, где слази пут најкраћи за оне који бегају и 
е и пале — кренућемо сутра даље.</p> <p>У нама се прибраше последњи остатци снаге и кренусмо жи 
а се причести пре но што погине.</p> <p>У дебелој сенци ноћи дубоким сном спава храм божји и са 
 нудили да продаду по мале паре.</p> <p>У штабовима армијским наставило се сутра дан до подне ж 
пне сузе оквасише јој трепавице.</p> <p>У том прође неки коњаник те се она спусти једном ногом  
ање кроз тесне приштинске улице.</p> <p>У том још прође кроз гомилу шапатом од уста до уста:</p 
а и не осећа како време промиче.</p> <p>У том се Бојко појави на капији крај вратница и сви гра 
 се далеко уназад покрет умртви.</p> <p>У Штимњи се још и укрштају збегови те у толико већа гуж 
за мало све прелити морски вали.</p> <p>У Скопљу се, пред катастрофу, зацарила била сезона конц 
а и стење, као да се нешто ломи.</p> <p>У једанпут, из доњих улица, зачуше се измешани људски г 
 али ми смо овде мало заклоњени.</p> <p>У том се над нашим главама чу зврјање у ваздуху.{S} Сви 
 гледа кроз веома мутне наочари.</p> <p>У другој гомилици, која живо промиче улицом, чујеш глас 
околно становништво не узнемири.</p> <p>У тој је кући становао ђенерал, командант трупа нових о 
 о покрету могла одмах извршити.</p> <p>У томе возу, у коме ће се пуних месец дана затим решава 
елефоном сазнавали новије вести.</p> <p>У скопљанским кафанама код „Зрињскога“ и код „Слободе“  
а ко да јој помогне кад загусти.</p> <p>У том стиже у авлију, сав задуван и зајапурена лица, де 
их трупа на железничкој станици.</p> <p>У 10 часова пре подне, већ је био укрцан у вагоне један 
длазе даље, не говорећи ни речи.</p> <p>У кући, где болесник лежи, наступа један тренутак кад с 
 њима полегао црн дим који гуши.</p> <p>У часу када смо улазили у Призрен мени се поновила и на 
тако да га већ сатерује у Чачак.</p> <p>У том, непријатељска батерија понова загрокта из близин 
се, хтела би што пре да стигнем.</p> <p>У Реснику смо на станици дуго, врло дуго чекали.{S} Јед 
м тренутку, да крену овим путем.</p> <p>У возу није било редовних путника, све су то већ били б 
 нам је ваљда и било тако драго.</p> <p>У јесен те године, за време примирја са Бугарском, пошл 
ту на коме је некада Краљ седео.</p> <p>У дубини, изнад уличице којом се тегле ова кола, уздиже 
х човек пролазећи не би погазио.</p> <p>У једном углу кафане, крај самога прозора, седео је у м 
 најзад се клицало и узвикивало.</p> <p>У људи је настало неко расположење да се грле, да стиск 
? — узвикивао је војни апотекар.</p> <p>У том се зачу негде далеко, позади нас, ужасна ларма, г 
! — врти и даље главом лиферант.</p> <p>У том, на један мах узавре гомила жагором и наста жив п 
 и са зебњом наступали кроз ноћ.</p> <p>У ноћи пут изгледа увек дужи.{S} То чине она <pb n="680 
дате наредбе, предлаже офанзиву.</p> <p>У првоме тренутку изненађени ђенерали изменише погледе  
а сам и ја, разумем ја ту бригу.</p> <p>У том изађе госпођа из канцеларије и ја на њеноме лицу  
ше па ме гледа — а сузе му теку.</p> <p>У том разговору стигосмо до једне капије, крај које сам 
шербет а трећи пресвлачи кошуљу.</p> <p>У дворишту, кад се уђе у капију, лицем окренута улазу,  
 браће Срба и Бугара на Вардару.</p> <p>У два и по сата по подне, деветога октобра, већ није би 
го суза! — додаде неко од наших.</p> <p>У том проломи тишину бректање аутомобила.{S} У тамној н 
је злочин, тежак и крвав злочин?</p> <p>У Краљевим се очима појавише сузе а у грлу задрхта реч: 
жи ми, ко ће да одговара за ово?</p> <p>У том се осети неки покрет у гомилама пред нама.{S} Оду 
ће, па ипак постале славно дело?</p> <p>У тим мислима, наднесена над ђенералштабном картом, зат 
но у Призрену где се и отпочело?</p> <p>У Призрену је сагорело све што је требало да крене за Љ 
 савезничка војска из Солуна...</p> <p>—У Ниш? — гракнусмо сви.</p> <p>— Да — учини дипломата и 
е ствар још дала поправити, јер Бугари „у ствари немају намеру да нападну Србију“.</p> <p>Један 
јашњавати једном војном апотекару како „у Немачкој не би могло ово да се деси“.{S} Војни апотек 
ласни узвици: „Држи, држи, држи!{S} Ај, уа, триста ти Богова твојих!...{S} Држи, дедер..а..а..а 
ски топ.{S} Нађе нашу пољску батерију и убаци у њу неколико тешких зрна.</p> <pb n="201" /> <p> 
дарити на Турке.{S} Сваки нов аргуменат убачен у разговор, као ново дрво бачено у ватру, разгор 
олине Краљеве покушаше још једном да га убеде, износећи свако од њих нове разлоге, али он остад 
о спавати.</p> <p>Тај разлог некако све убеди и за столом опет завлада мало ведрије расположење 
 да кога убеђује.{S} Па ето...</p> <p>— Убедио вас понова?</p> <p>— Почео је, господине, да ми  
а ћепенку правац бугарскога одступања и убедио ме да не журим.{S} Вели из Призрена се још може  
и томе на војводу Степу којега је желео убедити.{S} Он <pb n="712" /> изнесе план коме би крајњ 
и у последњем тренутку, попустио је под убедљивим разлозима професора у сурој шајкачи и сео је  
ијатељ?</p> <p>— Убио се! — одговори он убедљиво и поуздано.</p> <p>Настависмо пут ћутећи.{S} Д 
са солунскога воза и сео на митровички, убеђен разлозима онога професора у сурој шајкачи, који  
6" /> <p>— То је истина! — признадох ја убеђен — Али, шта је то што је вас опредељивало да напу 
ио код „Зрињског“ и вратио се отуд кући убеђен да је евакуација болница и магацина најпреча бри 
 наставља даље пут пешке, сад већ и сам убеђен да неће моћи издржати.{S} Ађутант се забрину и п 
сам нешто охрабрен. — Вероваћу, јер сам убеђен, да народ, који се овако мушки бори сто година з 
ај поглед ни мало није казивао да је он убеђен његовим разлозима.{S} На против, после подужега  
ерљиво лиферант.</p> <p>— Тако! — тврди убеђено професор — Скопље неће ни пасти.{S} Водиће се б 
.</p> <p>— Па оно јесте... одговара као убеђено трећепозивац.</p> <p>— Бива, да умре домаћин а  
>— Па јес...{S} Немци! — учини овај као убеђено, па ће мало за тим — Питам ја нешто господина д 
И док је професор то објашњавао са пуно убеђења, забадо штап у раскаљужену земљу од кише да обј 
ћ говорио је речито и са непоколебљивим убеђењем које је освајало.{S} На лицима присутних, који 
а смо ми, корсем, бољи од ње! — узех ја убеђивати војника не би ли га што чвршће придобио.</p>  
му никад више не падне на памет да кога убеђује.{S} Па ето...</p> <p>— Убедио вас понова?</p> < 
ци их опомињу да се склоне а свет стоји убезекнут и гледа.</p> <p>Па онда настави, још задихан  
а шта је с њим?</p> <p>— И он?</p> <p>— Уби се зар?</p> <p>— Не, није се убио али и не умре, не 
и одлучна битка.{S} Е, па дедер сад, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем где год да ми о 
у тући одлучна битка.{S} Е па дедер, не уби га!{S} И бар да ми је да га сретнем <pb n="548" />  
ма лутати по снежним планинама, гоњени, убивани, без крова и без хлеба, без заштите и без потпо 
а за нашим леђима са револвером у руци, убија кога год примети да пуца у ваздух!“ Тргао сам се  
ољно.{S} Оружје ми не треба!“ Онога што убија Себастијана, узима Марту у наручје и узвикује гом 
ма и пред нама, удвајале су нам бригу и убијале у нама и последње остатке воље и снаге.</p> <p> 
зна да међу онима, које ја треба сад да убијам, нема и рођака мојих, јер породица наша је врло  
ушком у руци, као непријатељ; улазим да убијам моју браћу с којима сам мислио заједно бранити С 
ило пред очима да треба својом руком да убијам србијанскога војника...{S} Ускочили смо у ров и  
велим, сутра кад почне борба и да их не убијамо него овако, <pb n="30" /> да их заробимо што ви 
м, распитивао о свима новим машинама за убијање људи, мене поглед одведе у таму где лежи друм,  
падаћемо у поноре и амбисе; клаће нас и убијати дивљи Арнаути, сејаће над главама нашим смрт из 
наша; с које год стране се бориш србина убијаш.{S} Ко зна да међу онима, које ја треба сад да у 
такви људи заслужују да их човек просто убије кад их сретне.{S} Ко зна колико је још породица у 
. — Нека бугарска пушка на нашем фронту убије једног Француза и једнога Енглеза, па то је доста 
ри тако крвнички!“ Опет србина треба да убијем.{S} Изгубих снагу, спустих пушку на земљу и реко 
 гађао самога Краља Петра.{S} Зар ја да убијем брата Србина; зар ја да погинем од србијанске ру 
ласом. — Немам снаге да их својом руком убијем...</p> <p>Капетану се на један мах замути поглед 
ричали су нам још, да су Турци прекјуче убили једно чобанче у пољу.{S} Веле, потерали му овце а 
.{S} Било зло и невоља у селу.{S} Турци убили Марка Пајевића, добра домаћина и оца двоје дечице 
> <p>— Ништа... то... да сам се убио... убио сам се да отклоним зло које би њих могло постићи.{ 
он није имао разлога да и даље живи.{S} Убио се на првој станици, на којој је сишао, кад је кре 
Нека ми не траже гроб, неће га наћи.{S} Убио сам се у Призрену, гроб ми је у Призрену... толико 
 онај, кад је ушао непријатељ?</p> <p>— Убио се! — одговори он убедљиво и поуздано.</p> <p>Наст 
 тек.{S} Зашто ли је погинуо и ко га је убио?</p> <p>— Мени се чини, људи, као да сам чуо неко  
 зна какав је злочин учинио, извесно је убио кога!{S} Па онда, ено на сред пијаце капетан пуца  
тах га:</p> <p>— А шта мислиш, је л’ се убио онај, кад је ушао непријатељ?</p> <p>— Убио се! —  
> <p>— Уби се зар?</p> <p>— Не, није се убио али и не умре, него свисну, просто свисну човек.</ 
ажем?</p> <p>— Ништа... то... да сам се убио... убио сам се да отклоним зло које би њих могло п 
 из гомиле.</p> <p>— А можда га и терет убио! — додаће други.</p> <pb n="625" /> <p>— Није, бра 
Приштини, дај Боже да није било каквога убиства, тамо у улици где смо загушили.{S} Видео сам оч 
бијаш, двадесетогодишњи осуђеник за три убиства, па кад су се сви из казамата разбегли...</p> < 
 тело и утврдио време кад се од прилике убиство могло десити. — Ово су све Арнаути из околних с 
 који тренут можда.</p> <p>— Не мора ме убити, — размишљао је у себи забринути родитељ — али ме 
 чујем да је непријатељ ушао у Призрен, убићу се.{S} Спремио сам се већ!</p> <p>И показа ми под 
се!{S} Склоните се!{S} Ја убих вука!{S} Убих вука!“</p> <p>И та млада снага ево је лежи сад исп 
ли: „Склоните се!{S} Склоните се!{S} Ја убих вука!{S} Убих вука!“</p> <p>И та млада снага ево ј 
S} Ту, на сред друма, у некој зађевици, убише јој Турци Крајињани мужа и она оста сама са детет 
е грешна Марка поведоше и пред кућом га убише а главу му ено натакли на плот да је сваки види к 
у селу није било других зала до оно што убише Марка Пајевића, али зло је било овамо у збегу.{S} 
која је дотле тешећи га покушавала увек ублажавати утисак тежине ситуације, морала је најзад пр 
рвобитна била већ увеличана а где кад и ублажена.{S} У Суху Реку је јутрос стигао не знам који  
на која нити би их могла оправдати нити ублажити ругобу појаве.{S} Паде ми само, у томе тренутк 
, пењу се лагано, корак по корак, своме убогоме двору, разговарајући о великим и раскошним двор 
 жила искочи му по кожи, слабине почеше убрзано да се надимају а из ноздрва пара очас овлажи чи 
ата по подне, са наших положаја грунуше убрзано неколико очајничких плотуна па затим све умуче. 
блато, гаси му се поглед и слабине опет убрзано крећу и усне дахћу.</p> <p>Застали смо крај те  
те пажњу на Бојка, Бојкова пушка отпоче убрзаном паљбом: пљас и један с леве стране друма дрекн 
коју сам већ одавно запазио пред нама и убрзао сам кораке не би ли је стиго.{S} Вио је то зароб 
 брзо рашчула и тако се и последња нада убрзо претворила у последње разочарење.{S} Више се није 
о зна како <pb n="588" /> дошао, тај је убрзо дотрајао.{S} Набавити се нигде ништа није могло с 
алим одајама начелниковим, по којима се убрзо поче да креће густ облак дима, јер се уопште ових 
мљен конак па се затим повукао у собу и убрзо уморан легао.{S} Била је већ прошла поноћ кад на  
ала Богу, није дуго трајао.{S} Изађосмо убрзо на једну малу чистину затворену са три стране гус 
у родитељску душу потресају.</p> <p>Она убриса сузе рукавом влажним од кише, па још увек грцају 
извади из недара црно оивичену мараму и убриса очи.</p> <p>Ћутала је дуго а затим одједном сама 
.{S} Убрљали се људи, убрљала се стока, убрљала се кола и једва се све то извлачи и једва креће 
 за опанак и обућу.{S} Убрљали се људи, убрљала се стока, убрљала се кола и једва се све то изв 
 точкове од кола, за опанак и обућу.{S} Убрљали се људи, убрљала се стока, убрљала се кола и је 
целарији, увек говоре само о политици и убрљали су црвеном писаљком целу карту што виси на зиду 
а блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака ти 
а блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса.{S} Кроз гомиле пешака ти 
а све изједначила ипак је у тој, блатом убрљаној и бригом и теретом путовања умореној гомили, п 
ој историји српскога народа.{S} Бабе се увалиле у душеке, претрпале се јастуцима, завиле се шал 
 на својој црној бошчи, која јој се сва уваљала у блато.{S} Кад је позвах да се крећемо, она по 
 n="417" /> кишама, а сасушена трава се уваљала па се по њој може да гази.{S} Понудих јој да пр 
коња, а у потоку циганчићи перу у блато уваљан пиринач, који се негде на друму просуо из коморе 
ити на жар и јести га недопечено, онако уваљано у пепео и са комадима угља који висе о њему.</p 
амо пружи руку, поведе је кроз гомилу и уведе је у вагон, при чему су га пратили благодарни пог 
оварена кола остала су на друму а стока уведена негде под заклоне; гомиле се бегунаца и војника 
крпе? — замоли чичица кроз сузе.</p> <p>Уведосмо га у авлију и сви се позабависмо њиме.{S} Једн 
<p>Један међ нама, са дететом на леђима увезаним тканицама, замаја брижно главом:</p> <p>— А ми 
један свеж гроб са крстићем од гранчица увезаних врпцом.{S} Одустао сам одмах од намере да узне 
 их стави на ватру.{S} Нађе се узица те увезаше врата, да не може свако и без разлога отворити. 
ној пробије.{S} И сад ми је пред очима, увек ми је пред очима, нити ћу икада да избришем ту сли 
атре а срео га и на друму, иза Липљана, увек и нераздвојна са тим својим сапутником.{S} Сећам с 
з сваке вароши у којој има и муслимана, увек просјаци сачекавају путнике.{S} Од јутрос нас је м 
ad> <p>Пред селом где је војна станица, увек предњи редови задрже збег па не може по сат и два  
p>— Он ми није ништа, само пазио ме је, увек ме је пазио и саветовао ме је као брат.{S} Свагда  
слободан и одакле се, у случају невоље, увек да за времена одступити ка Солуну.{S} Тим путем ве 
скупе пријатељи код њега у канцеларији, увек говоре само о политици и убрљали су црвеном писаљк 
/p> <p>Када смо такве разговоре водили, увек смо се издвајали и избегавали жива места, где чове 
> <p>Гранате су падале једна за другом, увек у гомилу, увек пропраћене вриском престрављених и  
невољу, свако свој бол, своју историју, увек тужну историју.</p> <p>Иду једно за другим родитељ 
, свако свој бол, свако своју историју, увек тужну историју.{S} Једни су кренули у свет а остав 
 падале једна за другом, увек у гомилу, увек пропраћене вриском престрављених и јауком све нови 
 па и тада ме је, у пријатноме седишту, увек језа обузимала.{S} А сад ја преживљујем то.</p> <p 
 обезбеди евакуисање.{S} На Ускоковићу, увек и раније склоном мрачним мислима и очајним одлукам 
ко је више тај осећај растао у мени.{S} Увек ми се чинило да ова госпа не бега као ми остали, д 
оју осећање осамљености у свету изазива увек у душама оних који пате.</p> <p>Морам признати да  
мразом и оном тугом која код ње изгледа увек свежа и која као да је сталан израз њенога лица.{S 
али кроз ноћ.</p> <p>У ноћи пут изгледа увек дужи.{S} То чине она <pb n="680" /> усамљеност, ти 
 малочас кратка пресуда прекога суда за увек одвојити.{S} Њима ће он, породици својој, посветит 
ажу да је ту било докумената који су за увек пропали.</p> <p>Официри Врховне Команде не могу та 
а насиља; она мисао која не умире, која увек живи, која надживљава све што је трошно, све што ј 
, где су од ране зоре па до мркла мрака увек поседнути столови, те је тешко место добити.{S} Ал 
ева, која је дотле тешећи га покушавала увек ублажавати утисак тежине ситуације, морала је најз 
у планине...{S} И, вели, за бегство има увек када.{S} Ево како има када; сад сам се вратио са Љ 
фана и ту се образују гомилице у којима увек по један говори а сви остали слушају.{S} Тако исто 
не.{S} То све бива и с тога што светина увек верује да онај који жури колима, мора знати штогод 
варало се са асталчетом.{S} Та веровања увек за време ратова, а нарочито за време катастрофа, к 
један другом сјуримо бајонет у груди па увек одбијем ја његов а он мој ударац.{S} Најзад ја окр 
прсио камене <pb n="10" /> груди, готов увек да прими тешке ударце разбеснелога мора и да им од 
љало лице које се, чини ми се још и сад увек, кад год говорим или мислим о томе, кези на мене.{ 
јских балканских путева којима су се од увек ваљали велики светски догађаји никли из сусрета ис 
екаквим својим послом у Ниш, те се отуд увек враћа пун комбинација поцрпених из разговора са „т 
 и тим“.{S} А разуме се, „тај и тај“ је увек важна личност или бар неко који је могао да има ве 
е његова младост и поуздање, које га је увек пратило, до сад стално буниле.{S} Неко осећање пра 
 памет онај детињасти страх, који га је увек обузимао од 1913 године.{S} То је била стогодишњиц 
јући га у џеп два и три пута, као да је увек метајући га натраг заборављао колико је сати.{S} Ч 
којим је Србија прошла.</p> <p>Влада је увек напред журила, и стигла је као што се у Спасу угод 
тивник дарданелске експедиције, који је увек, кадгод се расправљало о томе, упорно тврдио да се 
 ми је добар газда и онако... био им је увек трн у оку.{S} Кад оно био загребачки процес, одвед 
та, онај Бата што се увек смеје, што је увек весео, што је срећа очева и мајчина.{S} Бата лежи  
4" /> <p>Вио је болестан и болест му је увек наметала мрзовољу.{S} Чини ми се, у животу га је д 
о пута одмарали јер им узина стазе није увек дозвољавала да је носе на раменима, већ су је мора 
ос и стигла међу нас на замаку дана, не увек онаква каква је првобитна била већ увеличана а где 
S} На то смо ми мајке навикнуте, али се увек заваравамо да су то само детиње, непромишљене речи 
 су тек коракнула на сокак ал држећи се увек још руком за материну руку те су их мајке, пре дес 
и да градимо велику државу.{S} Питам се увек, има ли међ нама људи који ће прихватити ту велику 
жи у крви својој Бата, онај Бата што се увек смеје, што је увек весео, што је срећа очева и мај 
за победу рускога империјализма, остаће увек један тежак историјски прекор неувиђавности спораз 
 појавио се <pb n="360" /> напред!{S} И увек се смешио, као дете, и у самој се борби смешио.{S} 
да одиста везана за име Карађорђевића и увек у моменту кад ови понесу, на својој снази и своме  
 и гања, она ми сан прекида и буди ме и увек ми проноси грозницу кроз тело.</p> <p>Под кровом л 
вакоме који је сазнао што, мало је то и увек верује да постоји још што, што он није сазнао.{S}  
и крај њих.{S} Крећеш, идеш, пролазиш и увек ти изгледа да си још тамо одакле си кренуо; нити к 
кућне намештаје разних официра, направи увек у поворци избеглица, која се у збијеним редовима < 
ба Твојега Јована, као што ћемо га и ми увек, у добру и у злу, помињати и сећањем одужити се че 
, ко би их упамтио.{S} Пред очима су ми увек само невоље мајака, тешке, дубоке невоље из којих  
и на прозору да јој сину каже пут, гори увек подједнаком светлошћу вере и наде.</p> <p>— Он ће  
као?</p> <p>Па и ако овај спровод прати увек нема тишина и саучешће гомиле кроз коју промиче, к 
влачење се врши кроз варош, одржавајући увек везу са бугарским предходницама.{S} Главни део наш 
разлаже могућност офанзиве, погледајући увек при томе на војводу Степу којега је желео убедити. 
д милости, која му је пружана, верујући увек да ће се вратити на своје имање и да ће његов повр 
са леденом језом препричавати, почињући увек причу са: „Ја сам преживео то!“ Њих слатки сан, од 
 одбио онај један проценат који војници увек приписују страху, због којега цивилаши преувеличав 
е спорити, само — мобилизација не значи увек и рат.{S} Бугари имају извесне претенсије... и упо 
диже жртвеник на коме српски народ врши увек обред пожртвовања свога?</p> <p>Поведен тим мислим 
исли да Краљ никад не плаче, да је Краљ увек срећан.{S} Разочарана дечица запиташе га:</p> <p>— 
ће, доћи ће...</p> <p>Сањао сам и сањам увек још како плови његов чунић окићен белим ружама; са 
цркви и много, много ужаса, тако да сам увек дрхтала кад сам је слушала.{S} Једнога дана, дође  
 и саме самртнике.{S} И распитивала сам увек и једино за њега али нисам могла ништа сазнати.{S} 
бале, до онога места где је Новичин чун увек пристајао.</p> <p>Сви ти снови казивали су једно и 
чно и наже опет чутурицу, коју је држао увек на колену.</p> <p>— Ипак има вести које би могле б 
одиста бол, када га је казивала, враћао увек њеноме мраморном лицу израз живота а њеним угашени 
40" /> слава, она слава кад је мој бабо увек држао здравицу и помињао и Душана и Лазара и Милош 
тарешине који је, сем храбрости, улазио увек у борбу и са вером у победу.{S} Заваљене капе дале 
 опет поче живот као што је и био, само увек на опрезу, да од некуд не наиђу Турци.</p> <p>Ето, 
лим да се они не успавају у мени, да су увек будни; ја их дражим чак, не би ли ме што више мучи 
 су мало залазили ван друмова и зато су увек више патила она села која су им била на путу.</p>  
p> <p>И колико смо до сад на овоме путу увек тромо и споро кретали, и ако је требало журити исп 
ачи конзеквенце и тумачења, везујући их увек за своју бригу, за оно на шта је у овоме тренутку  
хоћеш, зађи у који хоћеш сокачић па ћеш увек срести исту слику: људе дроњаве и у ритама, умазан 
спод Водна, на железничкој станици, још увек увраћају избеглице и жудно погледају и распитују х 
ке, разнолике бојом и богате бедом, још увек пролетале крај очију као дуги, бескрајни кинематог 
ма, па ипак он се држао тако као да још увек верује у нешто, као да се још увек нада нечему.{S} 
је изјавио да би се ситуација могла још увек променити ако савезници на време стигну и ослободе 
 коју је свикао, он мисли да се она још увек и њега тиче, зна да она значи покрет и у њему се м 
са сузе рукавом влажним од кише, па још увек грцајући настави:</p> <p>— Сутра дан сам рано побе 
 већ се приближили зори али је киша још увек ромињала те се у ваздуху није могло опазити да се  
се и издала, ви би после те наредбе још увек имали и сувише времена да се склоните из Скопља.</ 
ући ваљда да оно што је могло, може још увек бити.</p> <p>— Једна очајна али брза и одлучна мер 
ра и приђох једној гомилици која је још увек гунђала што смо се овде уставили.{S} У том, на јед 
журе ка железничкој станици која је још увек преплављена светом.{S} Јутрос је отишао један преп 
ио потпуно сам, а разлоге којима је још увек бранио свој предлог није могао, као јуче, да поткр 
а и опипах опет чело детиње које је још увек било влажно од кише.</p> <p>Један од присутних узе 
ј, ако упали... — рече онај који је још увек без успеха кресао жигице.</p> <p>Ја сам међутим уз 
орала је већ бити близу зора али је још увек владала дубока тама и студ.{S} Покрила сам боно де 
његова ока није мењао и руком ми је још увек показивао врата.</p> <pb n="428" /> <p>Дигла сам с 
о наћи мира, он га није хтео; он је још увек веровао да може помоћи и трчао је са бојишта на бо 
м.{S} Тамо, из Београда, допирао је још увек тутањ топова и тежак прасак а небо се у даљини заж 
 још увек верује у нешто, као да се још увек нада нечему.{S} Није клонуо или бар није дозволио  
њима и бацати.{S} Изгледа као да се још увек веровало да се не бега даље, већ се само склања из 
ез праведних резултата! — храбри се још увек пуковник, који је сачувао поуздање.</p> <p>— Да по 
в, видиш га пред собом мртва али те још увек нешто теши све до гробнице.{S} То није утеха, то ј 
о уз ову <pb n="713" /> одлуку, али још увек остао недовољно загрејан поверењем према предлогу  
дњи слободан град Србије.{S} Жалећи још увек, што му се није дала прилика да погине на Косову < 
гано, равномерно, уморно, гунђајући још увек и грдећи господу која злоупотребљава свој војнички 
 напоре, али — прекиде нас начелник још увек узбуђен и под утиском неповољних вести које му је  
д савладао сан, мени се чини да сам још увек једним ухом ослухивао: хоће ли доћи?</p> <p>Бледа  
јем.{S} Дисало је а чело му је било још увек врло топло.{S} Завукох руку да му опипам ручице и  
 дужином целога фронта, мислили смо још увек, биће то какав локални напад, као онај неки дан ко 
аше отаџбине.{S} До Призрена ми смо још увек били бегунци, до мало час бићемо изгнаници, бићемо 
 где се ватра појавила, веровали су још увек да за њих није настао крајњи моменат, да се пожар  
и кола и даље од Призрена, имали су још увек довољно хране али ми, који смо пешице ходили, те н 
рдо усирена, лица су у мртваца већ била увела и осећао се задах лешина.</p> <p>— Их, грехоте! — 
 без сјаја, усне суве и загореле а коса увела и проређена.</p> <p>Њу нико не зове у воз, њој ни 
ело црвенилом те изгледа као откинута и увела булка.{S} Мало даље, у једном углу, лежи млада же 
ицама избачен из кућа, о коњима које су увели у собе, о народу који је затворен у цркви и много 
игарету и очекивао сам је.{S} Сад ме је увелико интересовао њен мали роман, који је она умела т 
 од бронзе саливених.{S} Дан се већ био увелико гасио, дућани и радње ове мале варошице биле су 
/p> <p>Кад је вече пало, у штали је већ увелико буктала наша ватра и припремале су се две три н 
разноликим судбинама.</p> <p>Био је већ увелико свануо дан кад сам се по одласку ових возова, в 
те и одвратне сујете.</p> <p>Ноћ је већ увелико овладала када смо се спустили у дубоку долину у 
вајући да нам се погледи сретну.</p> <p>Увелико је превалило зимско студено сунце када у дну Ко 
увек онаква каква је првобитна била већ увеличана а где кад и ублажена.{S} У Суху Реку је јутро 
а из сусрета дана и ноћи, приказује све увеличано: дрва далеко бацају сенке, џбунови велики као 
и, морамо се задовољити и са влагом под увелом и угаженом травом која је врискала под стопалом. 
која су ме пратила и тако сам их петоро увео у ону бедну собицу.{S} Били су сви благодарни.{S}  
 уверава да нисмо?</p> <p>— Уверава ме, уверава ме... — запе онај не могући у моменту да нађе к 
тељ погледао ђака који не зна лекцију — Уверава ме то, господине, што Бугари у овоме тренутку п 
>— А шта вас уверава да нисмо?</p> <p>— Уверава ме, уверава ме... — запе онај не могући у момен 
е мобилисану војску на српску границу а уверава споразумну дипломатију да јој је намера ударити 
окушах ја да га умирим.</p> <p>— Шта ме уверава? — учини он и погледа ме попреко, као што би уч 
посредном опасношћу?</p> <p>— А шта вас уверава да нисмо?</p> <p>— Уверава ме, уверава ме... —  
жној шаци.</p> <p>— А шта је то што вас уверава да се то одиста и не дешава? — покушах ја да га 
 реч.{S} Савезничке дипломате из Софије уверавају да Бугарска апсолутно не мисли напасти Србију 
угим странама дешава.{S} Веровали смо и уверавали су нас, да се истовремено са овом борбом на Г 
дужност као српски војник.{S} И, ја вас уверавам да ћу је вршити и да нећу тражити да ме поштед 
и носио официрску капу под којом је, по уверавању начелника те војне станице, необично личио на 
још неколико нишких дипломатских имена, уверен да то даје нарочиту драж његовим речима — имају  
 запита српски, други га запита влашки, уверен чим је неко туђин да му треба <pb n="29" /> туђи 
Пролајаће он опет! — одговара пуковник, уверен да је нађени непријатељ спустио своје батерије с 
а и ја је нисам узнемиравао разговором, уверен да јој је, у стању у коме је, тако исто тешко из 
стантин притворно потписује тај декрет, уверен да ће, имајући војску у рукама, моћи лакше да на 
кривца и, носио је стрпељиво свој крст, уверен да је позван и дужан носити га.{S} Остали минист 
, познавајући те путеве, ја сам већ сад уверен у негативан одговор.</p> <p>— То значи? — додаће 
нђа један, једак на оне што носе ципеле уверен да од њих све зло потиче.</p> <p>— Није море — д 
 је кренуо за господарем својим од куће уверен да сад баш, у овој тешкој невољи, не треба госпо 
оји казује да виче само из навике и сам уверен да га нико неће послушати.</p> <p>Бегунци који п 
ла кроз таму једну кућу и похитала сам, уверена да ће ме примити.{S} Ко не би примио једну мајк 
вне Команде.{S} Отишла сам у начелство, уверена да ћу данас бити примљена.</p> <p>Војник пред в 
илази мирно, скромно, погружено вагону, уверена ваљда да ће јој саучешће отворити пут.{S} Можда 
Краљ и Врховна Команда напуштају земљу, уверени да се више ништа не може учинити, предузимати ј 
трану и не праштајући се и ако смо били уверени да се више нећемо састајати.</p> <pb n="271" /> 
ском ове Краљеве изјаве.{S} Сви су били уверени у немогућност њенога извођења, сматрали су је с 
Србију, о чему су они добили најдубљега уверења непосредно од бугарске владе.</p> <p>Ето, на ос 
ћом, можда тренутне малодушности, можда уверења да је <pb n="149" /> све пропало, да нема више  
ариче кукавица а они око ње је теше без уверења, без топлине, те им утеха студена ко позна јесе 
л’ ви то кажете да би ме умирили или из уверења?{S} То значи ви и не знате шта је све спасавано 
ек што не прсну.{S} Од како се дошло до уверења да се мора бегати у туђину, потегло је све да с 
иту драж његовим речима — имају не само уверења, него и доказе о доброј намери Бугарске.</p> <p 
S} Да их није гонило да нам се придруже уверење да победиоци носе собом глад или можда одвратно 
шна слика, кад и војску и народ напусти уверење да се може што спасти те кад, својим очима глед 
Битољ, то значи да код њих постоји неко уверење да ће се све ово у последњем тренутку некако по 
, коме су факта разорила његово „дубоко уверење“ узвикнуо једноме нашем државнику: .</p> <p>— Т 
гства настала тек од момента, кад се то уверење потпуно изгубило.{S} Питајте, па ће вам и саме  
о доста живо“.{S} Сад су пошле даље, са уверењем да ће и на приштинском корзу „ипак бити мало ж 
онице, он је ипак кренуо из Београда са уверењем да непријатељ неће успети да пређе.{S} Тврдио  
з Скопља а остали се разиђоше кућама са уверењем да се ова ноћ може спокојно проспавати.</p> <p 
ти краја овоме? — пита он даље са неким уверењем, да му ја доиста могу одговорити на то питање. 
пријатеља.{S} Сад већ крећемо са горким уверењем да нас овај друм, којим смо се упутили, води в 
је било догод се српска војска борила с уверењем, да ће макар један делић Отаџбине моћи сачуват 
ули из Скопља на Косово, полазили смо с уверењем да се само привремено уклањамо испред непријат 
одвуче бугарске захтеве и... управо, да увери савезнике у оправданост тих захтева... да, тако н 
у, <pb n="566" /> код првих кућа, да се увери спава ли све што је ноћ загрлила.{S} Мир и тишина 
је је лично војвода Мишић упутио, да се увери о стању ствари и, како вођа одељења у рапорту изј 
нтролишем! — и капетан приђе топу те се увери да је одлично наперен тамо одакле бљује непријате 
из Пећи у Андријевицу и очима се својим увери о проходности тога пута, као и о томе да ли се на 
згледа да се спремају да макну из села, уверили се веле да нема рђавих људи, појели све што се  
на већу заштиту и тек се овде у планини уверило да је цела Краљева заштита три официра и шест в 
са поуздањем, које сам до малочас имао, уверим да ћемо овде остати, али ми падоше на памет речи 
прође бар два три дана, док се добро не уверимо, да су далеко отишли и да се неће истим путем в 
p>— Да, сад, док превали поноћ и док се уверимо да све по кући спава — одговори тако исто тихо  
уги један, о коме сам се негда ја лично уверио да је човек челичне воље и огромне душевне енерг 
 задржао на себи и епитрахиљ како би их уверио да служи Богу.{S} Притворише врата на цркви и по 
ци, па вам не мора бити ни криво кад се уверите да су лажне али се оне нама званично сервирају. 
Распитајте се код надлежних, па ћете се уверити...</p> <p>— О чему ћу се уверити?</p> <p>— Увер 
ете се уверити...</p> <p>— О чему ћу се уверити?</p> <p>— Уверићете се да бегства није било дог 
погледа ме чудновато, као да би се хтео уверити, верујем ли ја одиста у то што тврдим. — Верује 
/p> <p>— О чему ћу се уверити?</p> <p>— Уверићете се да бегства није било догод се српска војск 
 отуд са Румије и митраљези са Можуре и уверише нас да нема више мирна кутка на српској земљи.< 
млада, румена крв, цурила је и даље под уветом где је била прилично велика и дубока раница.</p> 
сам тек могла лепо сагледати раницу под уветом.{S} Била је истина натопљена крвљу али изгледало 
ела, и оне спустише капке на прозоре те увећаше број гладних.</p> <pb n="142" /> <p>Када се на  
има дочекивала оца кад се враћао кући а увече их је, све окупљене, подједнако забављала прилазе 
 трајало од подне па све до осам часова увече а затим је прекинуто или бар била је јача пауза,  
ице, од ране зоре до мркла мрака, да се увече уморни и необавештени повуку под кров и да сутра  
и тешко дише кроз ноздрве, враћајући се увече у своје дворе.</p> <p>Арнаутин је са великом пажњ 
стању.</p> <p>Седница се свршила доцкан увече, око девет часова.{S} Млађи официри и друго особљ 
пскоме тлу, те не би ли Голијати једном увидели да је жеља за слободом малих јача од насиља вел 
ренутак био наступио, те је морао и сам увидети да другаче не може бити, отишао је најпре у црк 
{S} Да ли Краљ још не увиђа или неће да увиди озбиљност ситуације; да ли се можда тамо у души њ 
змењивати погледе.{S} Да ли Краљ још не увиђа или неће да увиди озбиљност ситуације; да ли се м 
оје је већ имао о снази непријатељевој, увиђао како је све то не само недовољно но управо бедно 
риљубљују, да се више њих загрле, да се увијају као змијска клупчад на сред улице, не би ли јед 
ичу, заврши и ућута гледајући предасе и увијајући се понова у ћебе, које јој је било готово спа 
ијаш ми се и увијаш свакојако, видим да увијаш, ама тешко твојој бради ако лажеш.{S} Потражићу  
, попе, вели опет ага, превијаш ми се и увијаш свакојако, видим да увијаш, ама тешко твојој бра 
 Министарства Спољних Послова, који је, увијен у бунду, и ако то температура није захтевала, ув 
и сломљен старац, седи испијен болесник увијен у ћебе, седи рањеник који је сам кренуо из болни 
е из кола жене с децом, која су до сад, увијена у ћебад преко <pb n="683" /> главе, лежала у ко 
на овој мразној ноћи, на пустоме друму, увијена густом помрчином, водила језовите разговоре, би 
џаковима, мајка са одојчетом на грудима увијена у ћебе и старица огрнута јорганом под којим дрх 
и србијанска кућа; ту слика Краља Петра увијена у тробојку, па ту Косовска Вечера, па Благовешт 
чу жене, укаљане блатом до појаса, деца увијена у крпе, војници без пушака, без ранаца и опасач 
мандантом и распе у густи мрак којим је увијена варош, раскошну светлост из својих очију, освет 
о свега тога поседале милосрдне сестре, увијене у војничке шињеле, са прљавим белим марамама ок 
и и дечице.{S} Љупке дечје главице вире увијене у мараме, шалове и ћебад а мајка, носећи још и  
 иде жена и носи на рукама двоје дечице увијене у крпе.{S} Оно старије би и могло ходити али од 
 разних кућа, капија, дућана, магацина, увијени у ћебад, обамрли од зиме, модра лица и поднадул 
рени трудним путем, неспавањем и глађу, увијени у крпе и дроњке, у ћебад и шаторска крила, клон 
болесници у кошуљи и болничким папучама увијени у болничка ћебад, заробљеници одрпани и боси и  
ед капијом је војник са ножем на пушци; увио се у шињел и натукао шајкачу на уши а наслонио се  
зила са севера, отуда где је Космај већ увио главу облацима од барутнога дима.{S} А када се та  
 дремежом који му намеће недоба и мраз, увлачи главу дубоко у поврнуту јаку од шињела, те се за 
ови, поче једна по једна светиљка да се увлачи, један по један прозор да се затвара а мало за т 
и тишина свуд, само што се студен ветар увлачи у кровове, тресе трошне димњаке, повија оголела  
овима, сеоским кошевима, под стрејама и увлачили се у пластове сена али, теше се, јер било их ј 
у, и ако то температура није захтевала, увлачио главу у ужасно високу крагну и смешкао се само  
ротегле мало ноге, почеше се товарити и увлачити <pb n="405" /> под арњеве а који су сјахали са 
 наслони капетан слушалицу на уста и на уво. — Ало!{S} Је л то Штаб Прве Армије?{S} Овде команд 
тима вратима од собе Краљеве и наслањао уво да чује што; али је у соби била мртва тишина и није 
и је тапкао за њим по блату, капетан се уврати у среску зграду, из чијег је зида истицао читав  
или од некога чиновника који се у дућан увратио.{S} У кафаници одмах под мостом, у дну чаршије, 
 ће телеграфиста који је дежурао ноћас, увратити да пије, чуће се вести што их је он сазнао ноћ 
ска, горе у махали, али нико ни у њу не увраћа.{S} Све се повукло у куће.{S} На улици нема пром 
ве разговоре.{S} Придолазе им нови који увраћају с друма, они им праве места крај ватре или их  
Водна, на железничкој станици, још увек увраћају избеглице и жудно погледају и распитују хоће л 
на свима четицама једна централа где ће увраћати с времена на време и издате све остале наредбе 
твари баш крај те ватре са које је пала увреда. — Ви грађани мислите...</p> <p>Онај у диму опет 
тио не знајући коју ли ће страну државу увредити ако и према њему поступи онако, како поступа п 
елити.{S} Саучешће у тузи је често пута увредљива фраза, кад се каже зато што је то ред, кад се 
 рече!</p> <p>— А што да није — нађе се увређен наредник и спусти ствари баш крај те ватре са к 
ам запазио на скопској станици, када је увређеној пришао један странац да јој обезбеди место у  
а нигде нисам могла наћи.{S} Најзад сам увртила себи у главу да пођем у Скопље.{S} Видим многе  
pb n="431" /> сам опет али ми се то сад увртило у главу да будем болничарка.{S} Шта би могла др 
њска, она сиротиња без крова и огњишта, увукла се овде и онде у какав кутић пустог двора, изабр 
а ухватила као рекрута.{S} Мајка ме чак увукла у собу, док су се други мајали око мојих ствари  
, којима је зора оглашена, а који ми се увуко у душу пре но што сам и очи отворио.</p> <p>Осећа 
 мртва вола, избацио му утробу па се он увуко унутра, у вола, и тако је проспавао.</p> <p>— А н 
етар те реже као нож а не можеш ни лице увући у јаку ни руку склонити у недра, јер носиш одапет 
што су нашли једва толико места да могу увући ноге измеђ ствари, други полегли по дењковима, тр 
ју маха и заражавају светину.{S} Кад се увуче још у, бригом заморене душе, предосећање несреће  
 а са њима и <pb n="38" /> Аустријанце, увучемо што дубље у земљу а једна снажна руска офанзива 
<pb n="362" /> смо те се нас неколицина увучемо у једну кошару да се склонимо од кише.{S} Па Бо 
p> <p>— Да, још морамо одступити, да их увучемо што дубље у планине! — пристаје онај кафански с 
а ми не зазебе.</p> <p>— А хоће и да се угади, ето, везао си прљавом марамом.</p> <p>— Можете л 
стати.{S} Тамо где си мислио да је суво угажено сено, уквашено изметом, пиштало је под нашом ст 
 се задовољити и са влагом под увелом и угаженом травом која је врискала под стопалом.</p> <p>И 
ки је број топова.{S} Треба затим земљу угазити, треба је изравнати да се траг не позна, да неп 
а да стресу пепео са цигарете или да је угасе.{S} Ћутање, које то прати, даје о ој слици пуну т 
е, да сав живот сагоре и <pb n="218" /> угаси онако као лавина када се проспе из усијане планин 
?{S} Чекај да угасимо кандило!</p> <p>— Угаси!</p> <p>— Хоћемо ли закључати кућу?</p> <p>— Закљ 
унух у лампу да је угасим али се она не угаси.{S} Кораци стадоше пред мојим вратима а квака шкљ 
екаћу га све док се са мојим животом не угаси и светиљка коју сам уждио у души својој.{S} Он ће 
а Крститеља.{S} Прште два три пут па се угаси а онога Радојицу тај час спопаде нека језа и узе  
једном тренутку сену жигица али се опет угаси док је он донео до висине цигарете.</p> <p>— А шт 
и ко усамљена звездица на мрачном небу, угасила ми се међ прстима и почео ме хватати неки полус 
ишту, где се она пре пет стотина година угасила.{S} Ту ће подићи нове куће, потражити нове срећ 
о низ несрећа наше породице, са њиме се угасила и последња моја нада и последњи разлог за мој ж 
војници и бегунци а крај којих је ватру угасила киша која још једнако сипи.{S} Средином је улиц 
дусима сметала светлост дана, те зарана угасили сунце или га застрли покровом својих страсти и  
има сметала светлост дана те су и сунце угасили или га застрли покровом својих страсти и једа,  
ски во.{S} И после смрти још, тек му се угасило око а жена дигла загрејану дечицу са њега, забо 
реперих од страха и дунух у лампу да је угасим али се она не угаси.{S} Кораци стадоше пред моји 
не.{S} Јесу ли готова деца?{S} Чекај да угасимо кандило!</p> <p>— Угаси!</p> <p>— Хоћемо ли зак 
о око тебе, све докле ти поглед допире, угасио се живот; изгледа ти чак и да се ваздух разредио 
а храна, умор и глад испио је ову децу, угасио им је онај благи детињи поглед, избрисао им је о 
та код нас зацарио и све до тад се није угасио.</p> <p>Лекари су искрено заложили све своје зна 
а, да хладан војнички позив није у њему угасио топлину родитељских осећаја, да он, који толико  
че гласом који је дрхтао у грлу.</p> <p>Угасио је свећицу, савио је котур, метнуо у торбу те см 
естар и не слутећи да ће се малочас све угасити, све под море отићи.{S} Тако <pb n="79" /> је н 
д испод којега, на обалама бистричиним, угасиће се ноћас и последњи траг живота једне државе.{S 
и а горе оживети збеговима и хајдуцима; угасиће се ватре на огњиштима и кандила по црквама наши 
а то питање и погледа ме својим тихим и угаслим погледом, па онда <pb n="430" /> живо настави,  
ни су још трагови њихова детињства, јер угашен поглед, оборене главе и тежак бол исписан на лиц 
 душу, иду друмом већ клонуло, суморна, угашена погледа који се по где кад буди и у коме се рас 
 То су били или војници испијени глађу, угашена погледа, лица обрасла у длаку, подивљали или ра 
ко руменило а из дубоко утонулих очију, угашена погледа, као да се већ назире смрт.{S} У гомили 
Очи му упола затворене те изгледају као угашена кандиоца а уснице отшкринуте као тек распукао п 
страну.{S} Заробљеник сувих усана и већ угашена погледа прикрада се, обзирући се лево и десно д 
испила тешка болест; очи јој замагљене, угашене и без сјаја, усне суве и загореле а коса увела  
диже, диже се на предње ноге.{S} Његове угашене очи још једном добијају сјај, груди му дршћу гр 
тудене, чело <pb n="661" /> бледо а очи угашене.{S} Али он је ту, ипак је он ту!{S} А кад већ д 
с видиш ведра а у очима, које си сретао угашене, видиш сад како се уждио зрак.{S} Као да су се  
оме мраморном лицу израз живота а њеним угашеним очима сјај.{S} Не само то, већ када би исказив 
га Хочког вина, по столу пепео и гомила угашених цигарета и дрваца од жижица а целу групу обави 
у.{S} Мали Драгомир је још држао у руци угашену свећицу, која се разлила, те му восак покапао и 
ана.{S} Младост је она мисао која се не угиба под теретом страдања, која се не гаси у мраку сил 
рововима, као да се већ и наше поуздање угиба и повија на ниже.{S} Пресекосмо реч коју смо заус 
ла.{S} Имаш утисак као да стење земља и угиба се.{S} И Краљ и Скупштина и војска и народ и влад 
ово слабо раме, које се под том тежином угиба и злобно се кезећи шапће пискавим гласом:</p> <p> 
ју ту.{S} Усред воде, која је поплавила угибе и удолице, диже се гомила ствари <pb n="104" /> и 
дрхћу, велике дупље над очима и оне две угибле испод слабина брекћу и разапета му се кожа испар 
ове и разређивати се, док и последњи не угине?{S} О, колико је њих од нас већ позавидело овом г 
ге стране била је упрегнута кравица, ал угинула је ваљда.{S} По даскама, на навиљку сена застрт 
сним загрљајем, загрљајем у коме ће оба угинути.{S} Овај слази са Сухе Горе и Ругова и жури кро 
" /> <p>— Ух, грешник! — учини један из угла.</p> <p>— Бог нека га прости! —додаде други.</p> < 
и освртала се лево и десно, излазила до угла улице и погледала <pb n="459" /> на све стране, не 
лост и немилост судбину носиоца круне и углед Краљевине и, ађутант Тодоровић одважи се да ту за 
 зимско студено сунце када у дну Косова угледасмо малено село Штимњу.{S} Око села се већ уздиже 
есности која је пред тобом.{S} Отуд кад угледасмо далеко, далеко тамо тињање неке бледе светлос 
а <pb n="459" /> на све стране, неће ли угледати сина који се јутрос рано, неопажен, извукао из 
к мало боље своје госте.{S} Била су два угледна наша учитеља које сам по имену ја већ по одавно 
еском.{S} Тамо где се јуче још уздизала угледна и здрава бина, сад већ леже рушевине и жар и по 
ност још више појача приђе гомили једна угледна госпођа београдска, жена једнога лекара.</p> <p 
зразиту фигуру баба Вилке, старе српске угледне госпе.</p> <p>Причала нам је о змији младожењи, 
јске и министре без власти, видела је и угледне породице, које у Београду нису могле ни до Кале 
то мало пење и долази до једне велике и угледне зграде, чије двориште затвара чврста двокрилна  
 Куд је и камо Поћорекова војска била и угледнија и поузданија.{S} Победићемо их!{S} Сусрет са  
оши беле заставе све чешће, нарочито на угледнијим кућама.{S} На општини такође бела застава и  
адња овога занешењака код трезвенијих и угледнијих муслимана није могла наћи одобравања ни одзи 
овлачио уз зидове и пажљиво заклањао за углове улица, док није допро до своје куће.{S} Ушао је  
.{S} Ишла сам кроз улице и застајала на угловима, седала сам на камен да се одморим и опет се д 
у кућу и боно се насмешио.{S} У једноме углу, у мојој канцеларији, лежи згужвано платно, које ј 
.{S} У тој полутами виделе се у једноме углу собе набацане школске клупе а на зиду слика Св. Са 
не нађе место.{S} У тами, тамо у другом углу кафане, јаукну неко у сну и опет се умири.</p> <p> 
а и увела булка.{S} Мало даље, у једном углу, лежи млада жена грлећи чврсто рукама Ранка, онога 
у што, па да се одлуче тек.{S} У једном углу, у тесној авлији начелства, објашњава један Скопља 
а сам чак у дубини и опседнута у једном углу гомилом, која је и сама једва дисала због претрпан 
ролазећи не би погазио.</p> <p>У једном углу кафане, крај самога прозора, седео је у мрачној се 
де српској богословији.{S} Око стола, у углу, из којега лампа осветљава собу, седе два младолик 
о као жртва болова!</p> <p>Док сам ја у углу, не пратећи даљи разговор, који се био расплинуо п 
вио преклане о слави, и дечија колица у углу иза фуруне, у којима су му сва деца редом уљуљкива 
но, онако уваљано у пепео и са комадима угља који висе о њему.</p> <p>Јер, авет глади у велико  
ш од Пећи.{S} У томе мраку, који је као угљени облак лежао на земљи, једва се нешто пред собом  
идали — вели Краљ — три брата, Вукашин, Угљеша и Гојко, и много су мука видели док су га назида 
у међународних уговора, он српско-грчки уговор о савезу оглашава за неважећи и, како се у томе  
ојсака; четврти је цитирао српско-грчки уговор; пети је наводио свој разговор са руским консуло 
а на Балкану, које је створио Букурешки уговор.{S} Према томе, ето вам ситуације у коју би запа 
је присвојила себи част, да се последњи уговор о балканском миру назове букурешким уговором, то 
тин грчки је протумачио по томе рецепту уговор! — додаје пензионар за којега се уопште знало, ј 
угарски акт, Грчка, држећи се савезнога уговора са Србијом, оглашава и сама 15. септембра мобил 
жност, да буде чувар неповредности тога уговора.</p> <p>— Море, је л’ само Немац на престолу, о 
обио из Берлина, о значају међународних уговора, он српско-грчки уговор о савезу оглашава за не 
 онда зна како Виљем тумачи међународне уговоре! — упада трговац пред чијом се радњом води разг 
 Бугарска мобилише против нас, Грчка је уговорно обавезна да нас брани а тако исто и Румунија,  
вор о балканском миру назове букурешким уговором, то значи и дужност, да буде чувар неповреднос 
је рођена.{S} Мајка и живи код мене.{S} Угодила се са мојом женом па јој добро, а заволела је и 
 журила, и стигла је као што се у Спасу угодило, петога дана по подне у Скадар.{S} Краљ је дуже 
ничкој постељи и, души јој неће се боље угодити, нити материнској љубави лепши споменик подићи  
дузима и чини све могуће покушаје да се угодније намести, али бадава.{S} Најзад хукну уморно:</ 
 се Богу, који је негда услишао молитву угодника својега архиепископа Саве, те смождио Стреза н 
о.</p> <p>Аутомобил, простран и леп, са угодним седиштима.{S} У аутомобилу млада београдска гос 
 да се журно креће ка Чачку не би ли се уграбило проћи кроз варош пре но што би непријатељ ушао 
овање непријатеља на југу од Шара, које угрожава Дебар и закључи, према свему, да се одступање  
 било пламену који обнавља живот мразом угрожен.{S} Једни суше опанке натопљене <pb n="312" />  
творен пут за Призрен?</p> <p>— Или бар угрожен.</p> <p>— Ама да ли...? — отегох ја питање, кој 
извуче отуд неке хартије те разви један угужван хектографски исписан табак — Видите, је ли ово  
.. поче наредник да објашњава, пошто се угурао у ред око ватре а подметнуо себи седло за седишт 
оја креће друмом.{S} Али узаћи на друм, угурати се и ући у ред, мучан је и тегобан посао.{S} Др 
ји су слободу већ умели да цене, крваво угушен једном непријатељском поплавом, као ово сад.</p> 
осећали али који је осећај свако у себи угушивао.{S} Сви смо тај час већ предосећали, сви смо г 
ника који су посејали друмове.{S} Да би угушио осећај који му је легао на душу, скретао би гово 
зи, пролази!“ „Не гурај!“ „Јаој по Богу угушисте ме!“ и разне друге узвике и преклињања и јауке 
 крајњи моменат, да се пожар може још и угушити, ако помоћ брзо стигне.{S} Пожар међутим напред 
ка и дрека да је око тебе, снег и ветар угушују гласове, не схваћаш ни с које ти стране допиру, 
коковић, књижевник, скочио у Косачицу и удавио се.</p> <pb n="152" /> <p>— Ух, грешник! — учини 
к наишао у кафану и чуо да се Ускоковић удавио.</p> <p>— Није могао да издржи! — одговара неко  
 чији поглед некад мајци није измакао — удала и децу изродила; дорасле су друге девојке, што су 
н климну главом одговарајући потврдно и удали се опет из собе.{S} Мало затим уђе један момак но 
тно на позорници што ти погледу отима и удаљава предмете над којима се застире.{S} Са даном гас 
победоносне војске.{S} Док је ту војску удаљавала од нас страховита артиљеријска ватра, стрепил 
ли себичношћу, са које нису хтели да се удаље сувише далеко од својих имања <pb n="114" /> и св 
вом леже по земљи две даске, нешто мало удаљене једна од друге.{S} По тим даскама положена мртв 
 целу кућу али они на вишим спратовима, удаљени од места где се ватра појавила, веровали су још 
оз коју изгледа све што се догледа врло удаљено.{S} Тим друмом поћи ће мало час велике поворке  
аљеноме од догађаја које смо преживели, удаљеноме од патња које смо поднели, мени тадања Србија 
 читава једна мала држава.</p> <p>Овако удаљеноме од догађаја које смо преживели, удаљеноме од  
е идеш, нити за собом онај од којега се удаљујеш.{S} И то све још више умара, те клонуло настав 
ion" /> <p>Оздо се више не чује никакав удар.{S} Гробари су завршили посао.{S} Српска је Круна  
ао морски талас о стену, да опет понови удар.{S} Најзад гомила леже сва, врата стењу, попуштају 
 се није вратио.</p> <p>Био је то тежак удар за мене и велика брига примити троје недорасле дец 
ок му се не би поново учинило да је чуо удар мотике.</p> <p>Уморан од наизменичних удара осећањ 
 чинило му се да је у томе тренутку чуо удар мотике и тај би се звук зарио дубоко у младу му а  
убоко тамо, са другога краја, што се чу удар гвожђа у шљунак и виде како се из земље одмерено и 
 Други се надвикују, трећи дозивају.{S} Удара секира у дрво, оправљају се нека кола, пролазе во 
ћом затекли смо још једну гомилицу која удара алком у врата и чека <pb n="212" /> хоће ли ко от 
рну ноћ топот коња као кад тица ноћница удара крилима.{S} Мало затим и две неразговетне а посте 
осио је више главе те се бранио њоме од удара.{S} Ухватили смо се у коштац и почели смо се рват 
дњи део његов још није тонуо, потрес од удара осетио се целим телом брода већ првога октобра.{S 
бок, ископати и то се морало радити без удара мотике и будака, тихо и нечујно, зато је посао и  
у којима има можда и његових другова, и удара мамузу у слабине коњу не би ли што пре стигао бат 
, као олуј.{S} Испред њих пишти зурла и удара гоч а они мећу пушке и шенлуче, па предвојише се, 
на свету, почев од Бога па до каплара и удара немилостиво грешне вочиће батином по чеоњачи и по 
на, која преспављује дан и престрављено удара крилима о зидине.</p> <p>Па ипак није <foreign xm 
р мотике.</p> <p>Уморан од наизменичних удара осећања и болова, он најзад приђе прозору и разма 
се народна одупире поуздано валима који ударају о њене бокове и она сече пучину и плови своме ц 
нама.{S} Копите њихових коња равномерно ударају о тврдо тло замрзнутога друма а њихове фигуре с 
низ болничких кревета ишла као пијана и ударала сам се час о један час о други кревет.{S} Кад с 
угога дворишта чује се ситно и одмерено ударање чекића; то у рану зору поткивају негде коња или 
оћ.{S} Из једнога дворишта чује се тупо ударање секире, то ваљда неко спрема да обнови ватру, к 
о у једном вагону, који је био влажан и ударао на задах штале и где смо газили по <pb n="485" / 
 један од пуковника.</p> <p>— И немојте ударати, да се не би ко у кући пробудио! — додаде други 
а на кревету за дежурне, диже се и поче ударати у апарат тражећи Чачак, али се отуд нико не ода 
 није прошло много времена а они почеше ударати на Шабац.</p> <p>— Аустријанци?</p> <p>Она потв 
зна да га не може мимоићи.{S} Тај мучки ударац с бока нити је био први у нашој новој историји,  
едени брег, добија снажан и неочекивани ударац с бока и — тоне.{S} Тоне за неколико дана на дно 
 сводовима црквеним није одјекивао тупи ударац пијука који је негде у близини копао српске топо 
уседа као што је Бугарин.{S} Ми смо тај ударац очекивали још новембра месеца прошле године када 
груди па увек одбијем ја његов а он мој ударац.{S} Најзад ја окренем кундак, дигнем га у вис и  
ледени брег, добија снажан и неочекиван ударац с бока и — тоне.{S} Тоне, <pb n="78" /> за некол 
тину славу да су они задали дефинитиван ударац српској држави, када су већ на досадањим фронтов 
атрено проседи — допуштам нека и Бугари ударе на нас, што апсолутно неће бити; али, за вашу љуб 
том.{S} Слушала сам му дах и бројала му ударе срца.{S} Зашто су људи око мене шаптали, не знам. 
аље, без ње.{S} Један коњ лежи на друму ударен гранатом а на копити му виси мртво дете.{S} Он ј 
како потрчала ваљда да заклони и унуче, ударена кундаком и лобања јој располућена те лежи крај  
— дрекну каплар и потеже разјарен да га удари песницом.{S} Али га не удари, и он га је волео ка 
 сандука покуљале оне „спрдње“, светина удари у кикот и тај ми је кикот продро као усијано гвож 
омаћини да бдију, пад кад о поноћи попа удари три пут у црквено клепало то да буде знак да дома 
аљеву!</p> <p>— Чекај само док и Влауца удари у дахире да видиш како ће да игра швапски медвед! 
хали остали су тамо, на бојишту.{S} Кад удари точак у какав камен, каре шупљо зазвоне као што п 
око главе и видела сам очима својим кад удари граната у кућу Арамбашића на пијаци, па онда у До 
 рану — Ја сам стајао пред кућом кад ме удари тане.{S} Стојим па гледам и мислим се да л’ да ос 
арен да га удари песницом.{S} Али га не удари, и он га је волео као и ми, него га само дочепа з 
 продра се онај с поља још званичније и удари ногом у врата.</p> <p>— Не лупај бре, да те сад н 
евој обали реке, распршта се, разреди и удари свако на своју страну, избегавајући једно другога 
клептају са свих страна и ко стигне тај удари.{S} Причају наши војници, њихов ђенерал Поћорек к 
ролише и да нишани.{S} Животом плаћа ко удари у болницу.{S} Четворе очи отварајте!</p> <p>Сам к 
ро.{S} Је ли то редовна бугарска војска ударила? — пита онај што је ногу попео на степеник за п 
и од Немаца и од Бугара.{S} Три су цара ударила на нас.</p> <p>— Три? — учини он изненађен, па  
ан Краљ, пореметила су свечану тишину и ударила у грчевит плач:</p> <p>— Хоћемо да видимо Краља 
и вочиће када би ови уморни застали или ударили у страну.</p> <p>— Војници! — рече ађутант трећ 
ад ја окренем кундак, дигнем га у вис и ударим га свом снагом у раме, те му испадне пушка из ру 
а му се силом отмем и рвајући се са њим ударим га песницом по вилици.{S} Он се разбеси, дочепа  
гаси у мраку силе, која не изчезава под ударима насиља; она мисао која не умире, која увек живи 
307" /> је вукао једна кола испред нас, ударио је у страну и мал није сунуо с колима у шанац.{S 
ина када би лупила крилима, вал када би ударио у стену или ма какав шушањ, који би јој допро до 
ом двоспратном кућом и када е вођа тихо ударио алком у врата, на горњем се спрату куће отшкрину 
ам одио.</p> <p>— А шта мислиш, кад бих ударио на Плав и Гусиње?</p> <p>— Нисам ни туда одио ал 
о, па он уђе у кућу а ми продужисмо.{S} Ударисмо најпре низ поток те пресекосмо друм, па онда п 
 сврнусмо са стазе којом смо се пели те ударисмо у шуму по безпућу.{S} То је био још тежи пут,  
споразумну дипломатију да јој је намера ударити на Турску.{S} Као одговор на овај бугарски акт, 
ењање.</p> <p>— Па не могу ваљда комите ударити од Видина до Дојрана, разуме се редовна војска! 
ом који је „поуздано знао“ да ће Бугари ударити на Турке.{S} Сваки нов аргуменат убачен у разго 
х, не знам зашто, не знам због чега.{S} Ударише ми сузе на очи као киша.{S} Пала сам опет на кр 
це која са сестром му била међ нама, те ударише у врисак и лелек кад чуше.{S} Вели, тражили му  
 преплашен, одмаче од врата.</p> <p>Сви ударише у смех а онај што се огласи за пуковника Здравк 
дајника своје земље — приступа државном удару, одстрањујући Венизелоса са власти и растурајући  
д сви човечији органи утрну од снажнога ударца.</p> <p>То је било јуче а данас, другога октобра 
10" /> груди, готов увек да прими тешке ударце разбеснелога мора и да им одоле.{S} На томе каме 
их руку стајати и као мртва мета чекати ударце.{S} А кад би само и са тога места била одагната  
и небу и земљи.{S} Обала је дрхтала под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} Н 
у и земљи.{S} Обале су наше дрхтале под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом.{S} Н 
ној души подигла бесна бура и ломила је ударцима својих валова мршави грудни кош тужне мајке.{S 
 сви говоре.</p> <p>— Имам — вели — две удате сестре, у добре куће.{S} Брат се поделио од мене  
Тај бол као да нам учитељ тога тренутка удахну свима у душу.{S} Његов друг, учитељ, заусти да к 
 му уста пољупцима као да му је требало удахнути нове снаге.{S} А оно је плакало и дрхтало је ц 
 вести о приликама за нама и пред нама, удвајале су нам бригу и убијале у нама и последње остат 
д да приме веће снаге на себе, но онда, удвостручили су војску!</p> <pb n="46" /> <p>— И још не 
и се са пута вратити да, среће ради, не уделе просјаку. <pb n="585" /> Отуда, на изласку из сва 
о је чвор и вадио је отуд ситну пару да удели.</p> <p>Да ли је то саучешће које невоља јача у ч 
ић, вадећи из мараме никлену пару да му удели — нећу ли и ја сутра овако, на каквом ћошку, мету 
 ову невољу и јад?</p> <p>Мало му је ко уделио а да није казо реч и две.{S} Свака од тих речи б 
онели крећући на пут изгнанства.</p> <p>Удељујући просјаку од реда, свако је одмицао од њега жу 
ди?</p> <p>На грудима једнога мртвачета уденута цедуљица.{S} Сагла сам се да је прочитам.{S} Не 
омео, простро лишће, стоварио ствари те удесио нежељену кућицу.{S} Кад је све било у реду, свеш 
 пословима кућевним, о начину како ћемо удесити живот кад се буде рат свршио и о свему ономе шт 
ни су само посматрали.{S} Ако су, којим удесом, и поделили тешку судбину одступања са нама, они 
икну капетан.</p> <p>Водник узе брзо да удешава топ да би ућуткао непријатеља.</p> <p>— Шта ћеш 
ан да се пружа по поду, да се намешта и удешава како би згодније легао а да не смета другом до  
ди да их дворе.{S} А ја рекох, сам сам, удовац сам и без деце, дворим сам себе па ћу умети и ва 
е прикопчао за земљу својим чворноватим удовима, као орао кад забоде нокте и прикопча се канџом 
ирати а неће се друга рађати; биће више удовица него девојака и мајке ће плакати на туђим гробо 
и покрили својим плавим шињелима поља и удолице па изгледа као да су раскинута парчад облака по 
} Усред воде, која је поплавила угибе и удолице, диже се гомила ствари <pb n="104" /> и покућст 
>— Не! — вели професор. — Они су се већ удостојили божје милости.{S} За нас живе, према којима  
 Ено их код барутног магацина!</p> <p>— Удри!</p> <p>И капетан проконтролиса најпре још једном  
{S} А он врдну и завапи: „Не, брате, не удри тако крвнички!“ Опет србина треба да убијем.{S} Из 
.</p> <p>Најзад капетан плану.</p> <p>— Удрите, па шта Бог да!{S} Али, чекај, на сваки топ офиц 
те су се и непознати људи на овоме путу удруживали у мање трупе од четири и пет лица и заједнич 
ељ — Путујемо од Прокупља тако заједно, удружила нас невоља, заједно бринемо, заједнички се сна 
 јављају се, помаљају се, прибирају се, удружују се да заједнички, у јатима, слете тамо одкуд д 
ао оно дивљи гаврани што се прибирају и удружују још док рањеник није ни издануо да заједнички  
м за две три куће доле.{S} Уђем у једну удубљену капију па само промаљам главу и гледам шта се  
Богу те нисмо!</p> <p>Бојко уђе у кућу, уђе и остаде нешто.{S} Почеше овамо већ да му броје кол 
 лица, нисам је чисто могла познати.{S} Уђе, па кад затвори врата за собом а она мени: „Чујеш л 
мунија би била силом прилика нагнана да уђе у наш фронт, Константину грчком био би стављен шах- 
 и, како још није био закорачио праг да уђе у собу, окрете се за собом и погледом позва и остал 
нико не зове у воз, њој нико не каже да уђе а она сама или нема снаге или нема <pb n="396" /> х 
ра му један, који је и сам покушавао да уђе у састав те команде па није успео.</p> <p>— Па онда 
<p>Ђенерал Бају се поздравио и пошао да уђе у свој вагон а официр, командант воза и два три жел 
рош, међу првим кућама.{S} Кад батерија уђе мало дубље, сагледа капетан тек праву слику једне в 
о, како да ти кажем, као кад туђа стока уђе у њиву па је склептају са свих страна и ко стигне т 
говор са војником.</p> <p>— А што да не уђе, сила је па му се може; а тешко нама што ту силу пл 
све до онога тренутка док непријатељ не уђе у варош.</p> <p>— Дајте оружје нама грађанима, ми ћ 
држе збег па не може по сат и два да се уђе у село.{S} Обично пред станицом загуши, јер како ко 
влачи кошуљу.</p> <p>У дворишту, кад се уђе у капију, лицем окренута улазу, саграђена је мала,  
ла је већ касна ноћ кад у исто двориште уђе она госпа у црнини, коју сам срео данас, горе на др 
ад морамо!“ — одговори он, па се диже и уђе у двориште.</p> <p>— Е, већ, како је било док сам с 
творити.{S} Затим гурну врата раменом и уђе у собу.{S} Био је он сам, онај старешина и носио је 
 у кући узнемирио, сиђе на доњи спрат и уђе у једну пространу собу, која је, вероватно у редовн 
ва ако из по где које куће ко изађе или уђе или какав пас <pb n="129" /> што упорно дрежди и ар 
 водци кренуше вочиће, те кара с Краљем уђе у масу, која је прекрилила друм.{S} Стари војници б 
 и удали се опет из собе.{S} Мало затим уђе један момак носећи у руци малени ручни фењер, у ком 
њаку.{S} Ордонанс, који са потпоручиком уђе у собу, предаде му једну малу коверту, коју капетан 
 нешто нана а нешто ми поделисмо, па он уђе у кућу а ми продужисмо.{S} Ударисмо најпре низ пото 
 затисли.{S} Кад се отворе врата, да ко уђе или изађе, суне у шталу читав товар хладноће и за ч 
уда и хвала Богу те нисмо!</p> <p>Бојко уђе у кућу, уђе и остаде нешто.{S} Почеше овамо већ да  
 Ама, зашто баш нас изабраше да код нас уђе непријатељ што дубље у земљу? — гунђа песимиста ово 
 пучини где се крхао и ломио, кад чамац уђе у тихе воде и пристане уз зелене обале чаробнога ос 
ицу и ја сиђем за две три куће доле.{S} Уђем у једну удубљену капију па само промаљам главу и г 
ија.</p> <p>Када ме пропусти посилни да уђем у канцеларију, у моме погледу, на мојим уснама, на 
 под кров.{S} Остави пушку па гледај да уђеш у ред ка и сви други.{S} Нађи, веле, себи кров, ож 
ежале на станици не би ли добиле ред да уђу у вагоне, тискале се да своје стечено право постигн 
товао се, куповао коње, куповао самаре, ужад, ћебад и набављао све друге потребе.{S} Ваљало је  
р и отуд, иза гвоздених шипака, продаје ужад и колане, што се у великој количини купује због то 
ни, закону, сили; мисао је слободна, њу ужад нису могла везати и она се издвојила и отишла тамо 
 као што је гушио онога тренутка кад се ужас десио...</p> <p>— Не знам колико сам тако лежала п 
и су изнели само главу и крпе на себи и ужас светине и пометња и све, све, као о пожару.{S} И н 
 да гине у рату, она је смрт била слика ужаса од које и сад задрхћем кад ми изађе пред очи.{S}  
који је затворен у цркви и много, много ужаса, тако да сам увек дрхтала кад сам је слушала.{S}  
и, још мало па један ужасан крах, један ужасан слом и све се сручује са страховитим треском.{S} 
, занео се и трећи и, још мало па један ужасан крах, један ужасан слом и све се сручује са стра 
тови леже по околним планинама и стегао ужасан мраз.</p> <p>Посрће се све више и све чешће, коњ 
У том се зачу негде далеко, позади нас, ужасна ларма, гласови су се надвикивали, урлик је обухв 
авило усне и образе материном крвљу.{S} Ужасна, страховита слика.{S} И њу начелник упућује у бо 
зу, на друму.</p> <p>— И ја.{S} Била је ужасна цича.</p> <p>— Чудим се да смо је преживели.{S}  
оде?{S} И та усамљеност изгледала ми је ужасна.{S} Ја ништа страшније не знам, ја се ничега стр 
о раније на станици, јер ће навала бити ужасна па се треба борити за места у возу.</p> <p>И кад 
: „Издише, свршава!“ — а нас то жацне и ужасне нас.</p> <p>На збору је био и сам дивизијар, кој 
 кола кренула и стрмоглавила се озго са ужасним тутњем, кршећи се о стену и сручујући се у амби 
азак.{S} Једино је жалио што ће Београд ужасно страдати, ако се бомбардовање настави у овакој м 
ом све нових и нових жртава.{S} Било је ужасно, слика коју не могу никада заборавити.{S} По дру 
оне слике у Младеновцу, ја ништа толико ужасно не знам чиме бих је упоредила.</p> <p>Младеновац 
ература није захтевала, увлачио главу у ужасно високу крагну и смешкао се само толико, колико ј 
снога, нечега злочиначки <pb n="501" /> ужаснога, било је оправдано.{S} Када сам наишла на отво 
им да чиним?{S} Моје предосећање нечега ужаснога, нечега злочиначки <pb n="501" /> ужаснога, би 
зрену одузели су му и ту храну а у оној ужасној <pb n="590" /> згомили, која се укрштала и тиск 
 начети на огради солунске станице и са ужасном оријенталском дреком, намеће купцима свој еспап 
осветљеним прозором, одстојаћу целу ову ужасну, ову студену ноћ, на којој ће и стока од мраза л 
екају на сахрану.</p> <p>Тргла сам се и ужаснула, као да ми је тога часа понова издахнуло једин 
ла сам гомилу преплашену, престрављену, ужаснуту, како очајно напушта своје домове у Београду з 
о а дрхтала сам и сама уморена страхом, ужасом призора који сам видела и бригом за дететом.{S}  
p>Настадоше тешки тренутци; свако је са ужасом погледао на своју породицу коју је повукао отуда 
ли, прозебли, престрављена погледа пред ужасом који им гута имовину, стоје непомични и неми ста 
тру, несретниче, што ти је варљива нада уждила и пођи даље у незнано, у недогледно, у бескрајње 
је си сретао угашене, видиш сад како се уждио зрак.{S} Као да су се мртви пробудили.</p> <pb n= 
им животом не угаси и светиљка коју сам уждио у души својој.{S} Он ће доћи, он само не може да  
х очију, опире се и сад још и ако му је уже засекло у месо и ако је, види се, после очајне борб 
97" /> или подивљају.{S} Ено отуд вуку, ужетом чврсто везаног војника, осам његових другова са  
е биле расточиле под стрејом, окрпио је ужетом и канапом старе амове, који су висили у кући иза 
тих многобројних ватара, полегао војник ужетом везаних руку на леђима а крај њега друг му са пу 
мовима искрпљеним канапом и настављеним ужетом.{S} Њега води старац који се и сам помаже батино 
ли их упућују где могу дрва набавити те ужећи себи нову ватру.</p> <p>Ми настављамо даље, сад в 
своје лежиште.{S} После дугога ћутања и уживања у утиску који је произвео, проседи господин прк 
не гаси светиљка, већ је ужижем и даље, ужижем је и дан и ноћ вером и надом, и чекам те, јер ти 
у мојој души и не гаси светиљка, већ је ужижем и даље, ужижем је и дан и ноћ вером и надом, и ч 
рбију те се морало и даље одступати, од Ужица на Пожегу па у Ариље а одатле на Гучу.</p> <p>Офи 
диште, одакле је преко Шаргана стигла у Ужице.{S} Непријатељ је тада већ дубоко био ушао у Срби 
везу и распита се где се налази Команда Ужичке војске.{S} Седе затим и написа телеграм којим из 
очита.{S} Наредба је била од Команданта Ужичке војске, у њој му се наређује да одмах крене за Ч 
 је чета синоћ изгинула.{S} Та чета, из ужичке војске, упућена је била доцкан синоћ са јелице к 
ком нешто чудновато изгледала варош.{S} Ужурбали се људи, улице закрчила кола натоварена ствари 
застртим провидним завесама, да промичу ужурбане сенке.</p> <p>То су отац и мајка, који већ цел 
 који су недостајали.{S} Војвода Степа, уз којега су сад већ и сви остали пристајали, заузео је 
х и округлих очију и висока сува врата, уз који се при говору јабучица пење и слази као лоптица 
озора полупаних а место никловане руде, уз коју су се презали пастуви из краљеве коњушнице, уту 
е и пријатеље, па са њима кренуле даље, уз Мораву!“ — „А зашто да бегају?“ — „Право да ти кажем 
ом ходнику <pb n="112" /> видећеш како, уз мали свежањ неких аката, које дотични господин носи  
 толико много да се није могло дисати а уз то нас је и онај задах гушио.{S} Помислила сам да би 
 му звони по пећини и изгледа ти као да уз гусле поје.{S} Још нам је попа казао и неколико топл 
ном положаја саме зграде на падини брда уз које се пењу призренске куће, прозори гледају преко  
оји су легли са стоком, прислонили леђа уз воловска леђа те тако пробдили ноћ.{S} Та ноћ у Липљ 
и, регрути и бегунци, прислањајући леђа уз кућни зид како би целим телом својим на сувоти спава 
ар јој повија покислу сукњицу и припија уз слабачко тело; на ногама јој плитке, исцепане и прља 
ланини па се дечица најежила и прибрала уз мајке.</p> <p>Свако је себи изабрао у пећини по једа 
 Гуче до Јелице, а са зором се већ пела уз Јелицу, те кад освоји дан она се поче спуштати ка Ча 
т и не одмара се ни дању ни ноћу.{S} Па уз то нигде хране а ноћи мразне, те стока незбринута, н 
ила земљу?</p> <p>Ђенерал Јуришић стаде уз гледиште да команданти имају право на ову иницијатив 
 очију упалих дубоко у дупљу — пристаде уз ово тврђење свога друга и речју.</p> <p>— Требало је 
них савезничких сила, који су се такође уз владу у Призрену налазили.{S} За њих је чак утврђен  
залазимо све већа хладовина бије и реже уз образе а тело се јежи и душа грчи, те студена грозни 
рејем се — вели један благајник који је уз болницу повукао и кућу. — Јуче сам изгорео црни етаж 
а природа изгледа забринута те пристаје уз наше расположење, допуњавајући га својом мутном и та 
 у току од пет минута проћи крај гомиле уз коју сам се ја прибио.</p> <p>Аутомобил, простран и  
екао: „О, борићемо се још заједно, раме уз раме, ја и мој син, и пашћемо један крај другога, ка 
о, кад чамац уђе у тихе воде и пристане уз зелене обале чаробнога острва где цветају мирте и ор 
о није више било оно старачко пушкарање уз залогај хлеба, паљба је била у самом почетку већ жив 
о, све што се нађе по кућама.{S} Однеше уз то још и све чарапе, кошуље и сву преобуку.{S} Зато  
та нам да Бог!</p> <p>И жене пристадоше уз тај предлог бојећи се да остану на друму без оружане 
анством, децом, женама и старцима.{S} И уз то још, око кола и измеђ њих, пешачи маса света, поп 
ве носе свој тежак товар бриге и бола и уз то нешто имања, колико је могло стати у оној кутији, 
 <l>Славни јунак Обилић Милошу</l> <l>И уз њега верни побратими</l> <l>С једне стране Косанчић  
те направили заклоне; трећи се прибрали уз какву живу ограду или трњак, те ће их то штитити кол 
е мало од казивања, јер смо се баш пели уз неку тегобну узбрдицу, па кад се испесмо а он дану и 
и стигли истоме циљу, кренули смо једни уз ток а други низ ток једне и исте реке, али су оба ов 
се наћи ко ће им казати.{S} Аустријанци уз војску која окупира вароши воде и војску шпијуна.</p 
милици нашој не придружи и пође у корак уз мене једна тамна фигура под сурим шињелом и са пушко 
то разумем и, ако хоћете, чак пристајем уз вас у осуди ружних појава, <pb n="332" /> као и у то 
 своје мишљење али се видело да је и он уз то гледиште.</p> <pb n="711" /> <p>— Могу имати прав 
ово да се деси“.{S} Војни апотекар стао уз једна кола муниционе колоне и, чешући леђа о лотру,  
<p>Војвода Степа, који је и сам пристао уз ову <pb n="713" /> одлуку, али још увек остао недово 
ом одобравајући, као да би и он пристао уз такво мишљење <pb n="215" /> а онај други учитељ, ом 
је за гранатом сипала а он се провлачио уз зидове и пажљиво заклањао за углове улица, док није  
ште и изашли на улицу, прибили се једно уз друго и ослухујемо.{S} Шум све јачи, буктање све бли 
, задовољно свлачио обућу да непосредно уз ватру открави ноге које су промрзле о ноћашњем мразу 
којега се на велике јаде дошло и ма што уз то, што се могло купити од пиљара, од бакала или са  
стрице пењу уз стрму страну и припијају уз стену као гнезда, надносећи се једна над другом.{S}  
, те деца радознало се буде и прибирају уз мајку.{S} Та два светла ока су два фењера на фијакер 
ка црква узноси се на једноме пропланку уз који се пузају и куће приштинске а под којим се прос 
 како је, господине.{S} Прислоним пушку уз образ па на једно око зажмурим а на ово друго не вид 
е, које се на левој обали Бистрице пењу уз стрму страну и припијају уз стену као гнезда, наднос 
 /> узе да их баца и гази, разносећи их уз дивљу дреку и церекање.{S} Кад су из разбијених санд 
ством, децом, женама и старцима.</p> <p>Уз све то, око кола и измеђ њих пешачи маса света попрс 
 својим кућама драгоцене ствари.</p> <p>Уз беду, невољу и расуло, јавља се и најрођенија сестра 
ик измакао од мангала и наслонио леђима уза зид, оборио главу на груди и почео <pb n="226" /> д 
 на стварима, трећи дремају, прислоњени уза зид.{S} Са таванице чкиљи лампа и бледом светлошћу  
спавало.{S} Наредник је полегао страном уза зид и пребацио шињел преко главе а неки грађанин на 
ани народ.{S} Одмах положисмо ватре, те узавре вода, па кувај оно пројино брашно те да се гладн 
И у чаршији и по махалама се ускомеша и узавре и свако потрча где је знао и умео да се подробни 
ом лиферант.</p> <p>У том, на један мах узавре гомила жагором и наста жив покрет на све стране, 
 плотова и мањерке се на њима пуше пуне узавреле воде, у које ће се домало надробити суви хлеба 
ицка; други турио у ватру џезвицу да му узаври вода за кафу или шербет а трећи пресвлачи кошуљу 
ти по читав сат док им се да прилика да узађу на друм и ту на узлазу је огорчена вика и дрека,  
 би се одвојио од прозора, са којега је узалуд покушавао да догледа бојиште, завалио би се у ст 
 истоку — настави потпуковник, пошто је узалуд очекивао мој одговор — имамо две слабе дивизије  
е, крај које сам ја мало пре пролазио и узалуд покушавао да ми се отвори.{S} За капијом велико  
 мене чиниле тежак утисак од којега сам узалуд хтео да се отргнем.{S} Нешто ми је притискало ду 
питаће ме један свештеник, који је стао узаме крај друма, очекујући да прође тужна поворка.</p> 
врата с десне стране штале, изведене су узане степенице, које воде на први и други спрат.{S} Ст 
 прве армије“.</p> <p>Пред том кућом, у узаном сокаку, стоје неколико аутомобила, међу којима с 
или бошчи коју је свако грчевито стегао узасе.{S} За брижним оцевима и мајкама вуку се неиспава 
 густу гомилу која креће друмом.{S} Али узаћи на друм, угурати се и ући у ред, мучан је и тегоб 
и читав сат док дођемо на ред да можемо узаћи на друм, на самоме изласку из вароши, пред оронул 
ња, јер смо се баш пели уз неку тегобну узбрдицу, па кад се испесмо а он дану и настави:</p> <p 
 ајде!{S} Потегли мало да изнесемо овде узбрдо.{S} Ајде, благо мени!</p> <p>— Слаб ти тај левак 
ла Степу Степановића.</p> <p>— Зашто? — узбуди се одмах учитељ. — Пре свега, Скопље је потпуно  
 топао и онај поглед два жарка ока који узбуди младу крв те срце другаче бије.{S} Све су то дец 
трофама, десио се један догађај који је узбудио цео свет.{S} Пошто се дуго и дуго градио, отисн 
ја навалише на њу при помену тога дана, узбудише је и изведоше из тока причања, који је дотле м 
ку Врховне Команде.{S} Изашао је блед и узбуђен и гомилица која га је нестрпљиво очекивала, опк 
<p>Обузе ме тешко осећање одвратности и узбуђен измакох опет у страну, у гомилу коју сам хтео и 
ре, али — прекиде нас начелник још увек узбуђен и под утиском неповољних вести које му је телеф 
ојник побегне па да после каже: био сам узбуђен и то да му буде олакшавна околност?</p> <p>— Не 
ље дрежди пред вагонима на киши.</p> <p>Узбуђен овом грубошћу, сиђе из истога вагона један амер 
отече вратима и затече Краља на ногама, узбуђена и грозницом успламтелих очију.{S} Он појми да  
е нишки телефон.{S} Чаршија је већ била узбуђена и трговци су нас, са дућанских врата, питали п 
на.{S} У тесној улици начелства групице узбуђена света, код начелника пуна канцеларија и ходник 
лучимо шта ћемо, затекли смо га бледа и узбуђена са телефонском слушалицом у руци.</p> <pb n="1 
евог.{S} Природа је била тога часа тако узбуђена, тако узрујана, да је представљала већу опасно 
ше мучили! — додаде она живо и као мало узбуђена.</p> <p>— Ох, госпо, сви их имамо, сви их носи 
>— Е па онда, брате — одговори поп мало узбуђеније. — Ибром се може сићи и у Пећ, а из Пећи мож 
а, заустављале му коња и сузним очима и узбуђеним гласом, који је дрхтао и грцао, засипале га п 
 и други, а нас обухвати страх и хитно, узбуђено, потегосмо што нам је најдраже, закључасмо вра 
— Бојим се далеко је! — одговори чичица узбуђено и престрављено — Бојим се да ми не зазебе.</p> 
зивала је тихо, гдекад шапатом а гдекад узбуђено; гдекад јој је изумирала реч у грлу а гдекад з 
 <p>— И срамота и неваљалство! — додаде узбуђено рањени поручик и ишчупа са груди Обилићеву мед 
ја.{S} Наш је положај такав! — узвикује узбуђено проседи господин и јабучица му се пење под вил 
мо, на фронт, па га стрељај! — узвикује узбуђено бивши народни посланик.</p> <p>— Тако мора бит 
ти су се будиле рано, нити су се журиле узбуђено, знајући да је њихово место обезбеђено и да бе 
ма се говори гласно и шапуће, говори се узбуђено и са оштрим гестима и говори мирно и разборито 
 крв проструја топла грозница.{S} Он се узбуђено диже са свога места, приђе вратима и нагло их  
p> <p>Ту причу, коју нам госпођа живо и узбуђено прича, слуша и један рањени поручик који је оп 
, изнурени без одморка.{S} Узневерено и узбуђено, са осећањем страха, понижења и патње, креће с 
ха кресао жигице.</p> <p>Ја сам међутим узбуђено и усплахирено завлачила детету руку у груди, п 
 чују се топови са Качаника? — упита он узбуђено.</p> <p>— Чују се!</p> <p>— А отуд, из Куршумл 
а не могу рањени пешке ићи! — понови он узбуђено. — А погледајте, госпођо, погледајте!{S} Ова ј 
p>— Ипак има — шаптао је млади Краљевић узбуђено — има, има...!</p> <p>Сваки од ових српских сл 
 своју Краљевину! — узвикивао је старац узбуђено.</p> <p>Он је с неповерењем слушао разлоге, по 
није био и последњи који је капетановој узбуђеној души нанео бол при напуштању већ изгубљене и  
<p>Ватра се притајала, ноћ наметала мир узбуђеној природи и узнемиреним душама; све уморно спав 
ога бојишта држале Балкан у грозничавој узбуђености.{S} У успеху дарданелске експедиције Турци  
мо на улици и на дворишту и нико у оној узбуђености није помишљао на себе а сад, чим први крете 
узнемирим овај лепи тренутак пријатнога узбуђења, када материнска љубав и милошта прелази преко 
стина да се морамо склањати — пламти од узбуђења један бакалин из Параћина, коме је због пролас 
ући га самом себи, кренули смо даље без узбуђења, навикнути већ на те појаве, које ће све чешће 
, седмога новембра, испраћен са онолико узбуђења.{S} Светина је опколила њихова кола, испитивал 
, она је изазвала у нама праву грозницу узбуђења тек кад су почеле пролазити крај нас хиљаде и  
 кроз разбијен прозор почео да куља.{S} Узбуђење је очас обузело целу кућу али они на вишим спр 
 ноћас испратио своје ствари?</p> <p>Да узбуђење још више појача, просу се кроз варош и вест да 
у вест која, ма да је међ нама изазвала узбуђење, никога ипак није изненадила, јер смо тај напа 
м, узнемири се забачена паланка и наста узбуђење међу њене грађане.{S} Батерија прође и изби на 
ова гомила пред начелством а расло је и узбуђење у вароши.</p> <p>Пред подне већ почеше скопљан 
цео је већ један кварт знао за новост и узбуђење, које је услед те новости у њему настало, пође 
 ситница олакшавна околност, те не знам узбуђење, те изазивање и шта ја знам шта још.{S} А овде 
ату реко да је у Лесковцу такође велико узбуђење, да се чине силне припреме, станица се кити и  
ренутцима задовољства и туге и, све оно узбуђење које ми је давало снаге и моћи да мисао искаже 
 је све ово говорила са неким заносом и узбуђењем; говорила је као да се у томе часу будило у њ 
судбином, шапћући међ собом са извесним узбуђењем изазваним непознавањем опасности која се приб 
 надвикују се.{S} Улица ври неким тихим узбуђењем, као оно кад са дна суда већ почиње да избија 
ош хтели да се храбре.</p> <p>Тако је у узбуђењу прошао цео тај дан.</p> <p>Предвече, као да је 
годи ме!</p> <p>Сви се ускомешасмо, сви узбунисмо а Бојко и даље стоји тамо на вратницама и пун 
е доћи, он само не може да нађе пута по узбурканоме мору, али чим спази светиљку коју родитељск 
је и сваки жагор, сваки разговор, сваки узвик.{S} Оборе и човек и стока главу и лењо и мисле и  
идане реченице или по где која реч, или узвик или куцање пивских чаша.</p> <p>— Па добро! — над 
вде на легалу као мишеве.</p> <p>И овај узвик као да нас све опомену те, пошто се свако још мал 
омор гомиле као жубор реке и по где кој узвик, дозивање загубљених који траже своју гомилу а ко 
е не може бити!</p> <p>На овај се чичин узвик захори кроз гладну гомилу крти и студени смех, сл 
Западоше точкови, не може овуда! — опет узвик с друма.</p> <p>— Па што си пошао туда, што не пи 
м разговарали, нити је било уобичајених узвика и издирања на волове, које је свако од њих водио 
гужве само чујеш надвикивања, дозивања, узвике и свађу.{S} Као потоци за време провале облака,  
аој по Богу угушисте ме!“ и разне друге узвике и преклињања и јауке.</p> <p>А професор са суром 
 везани међу собом и чујеш само дреку и узвике: „Не гази се!“ „Чекај, де си наврео!“ „Пролази,  
су били на горњем спрату, на прозорима, узвикивали су сваки час: „Ено, шрапнел!“ и пратили су п 
 нису уопште учествовали у разговорима; узвикивали <pb n="37" /> су и они који су до сад мирно  
 пут слазио у Приштину, раздрагана лица узвикивали један другоме: „Стигао Краљ!“ Тада су на црк 
ступање последње српске батерије и боно узвикивали: „Има ли какве наде?“</p> <p>Тући непријатељ 
е гласно говорило и најзад се клицало и узвикивало.</p> <p>У људи је настало неко расположење д 
 затворен.</p> <p>— Сад смо у клопци! — узвикивао је очајно један поштар, који је сутра рано хт 
ога Краља да напусти своју Краљевину! — узвикивао је старац узбуђено.</p> <p>Он је с неповерење 
S} А ово, шта је ово, зар је ово ред? — узвикивао је војни апотекар.</p> <p>У том се зачу негде 
.</p> <p>— Нећу овде да останем, нећу — узвикивао је Краљ — овде су сви преплашени.{S} Водите м 
хивао главом на све те разлоге и очајно узвикивао:</p> <p>— Пустите ме бар да умрем овде, на вр 
малочас заложити ватра, сваки је гласно узвикивао: „Ово је моје место!“ старајући се при томе д 
, познате њиве.{S} Мало мало па по неко узвикне: „Ено њиве Петрове, а Петар остаде, погибе!“ ил 
ји је стајао мало у страну од те групе, узвикну:</p> <p>— Гле, па оно је Млађа! — и предаде диз 
 су измакли не хотећи да се задржавају, узвикну „Ево га и трећи!“ Мало час наиђосмо и на четврт 
ли тако мрачне утиске?</p> <p>— Где?! — узвикну учитељ. — Свуд, свуд; на сваком кораку, на свак 
>— Ама чега још и сад има поверљивог! — узвикну он и насмеја се готово гласно али ипак горко —  
</p> <p>— Склањајте се, бацаће бомбе! — узвикну неко и свет се пови те се за час очисти улица и 
ори.</p> <p>— Лађа тоне... лађа тоне! — узвикну са једнога полуотшкринутога прозора некакав пис 
p> <p>— Бог и душа, онај их је нашао! — узвикну пуковник и крену тамо ка пољацима.{S} У том зас 
 ватрена шума.</p> <p>— Оно је пожар! — узвикну неко међу нама гласно и проломи тишину коју смо 
.</p> <p>— Какав воз, какав Топчидер! — узвикну неко други. — Тамо је прави пакао.{S} Тамо гран 
е да се чује.</p> <p>— Туку Палилулу! — узвикну неко и свет се ускомеша.{S} Једна комшика, са д 
сачекају да умре.</p> <p>— Баш умире? — узвикну неко.</p> <p>— Припалили му свећу.</p> <pb n="3 
рата.</p> <p>Па се мало затим присети и узвикну за војником, који је већ био одмакао:</p> <p>—  
пији.{S} Капетан спази, боно га текну и узвикну јој с коња:</p> <p>— Зар није, сестро, рано да  
 Усред тог разговора неко из дубине тек узвикну:</p> <pb n="357" /> <p>— Море летајте људи, па  
и је произвео, проседи господин пркосно узвикну:</p> <p>— Но, шта велите сад о вашим Бугарима?< 
ла би ствар данас друкчије изгледала! — узвикнуо је, на глас о томе, један наш виши официр, ого 
ртву јесен.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је потпуковник, пошто сам му изложио све догађ 
ски агенат.</p> <p>— Ми смо у клопци! — узвикнуо је очајно виши официр коме сам често, у овакви 
 факта разорила његово „дубоко уверење“ узвикнуо једноме нашем државнику: .</p> <p>— То је које 
ора ту уништити, војвода Мишић је болно узвикнуо:</p> <p>— Кад већ не може бити офанзиве онда,  
аве и видесмо аероплан.</p> <p>— Наш! — узвикнуше неки.</p> <p>— Није наш! — одговори бакалин — 
Шта је ово, шта је ово? — дочекао ме је узвиком једва изговарајући својим мутним, промуклим гла 
еш а шта ја.{S} Наш је положај такав! — узвикује узбуђено проседи господин и јабучица му се пењ 
е напусти!{S} Зашто да се не напусти! — узвикује охрабрен одушевљени стратег.</p> <p>Песимиста  
оди га тамо, на фронт, па га стрељај! — узвикује узбуђено бивши народни посланик.</p> <p>— Тако 
ије требало испуштати, господине мој! — узвикује један резервни поднаредник, иначе шпедитер бео 
нек абдицира на своју војничку славу! — узвикује онај што је наручио пиво „за све“.</p> <p>— Јо 
од наших.</p> <p>— Ово бије из близа? — узвикује капетан.</p> <p>— Из близа, господине капетане 
 да избија кључ.</p> <p>— А Румунија? — узвикује професор, у гомилици која је застала пред једн 
рима.</p> <p>— Шта ће им двеста коња? — узвикује очајно један несретан родитељ који већ два дан 
еник сламку.</p> <p>— Да, шта чекамо? — узвикује један старији господин, који је већ одлучио да 
по Богу брате, само да трошите новац? — узвикује у једној гомилици професор чији се горњи капут 
, скочио је већ у гроб, и отуд из гроба узвикује:</p> <quote> <l>Загрнте прахом живот, над и см 
ја Себастијана, узима Марту у наручје и узвикује гомили: „Склоните се!{S} Склоните се!{S} Ја уб 
ина и болница.</p> <p>У другој гомилици узвикује један:</p> <p>— Зашто у иностранство код толик 
га купеа по једнога жандарма који грубо узвикује: „Овамо не може.{S} Овде је архива!“ или „Овде 
кеанске лађе.</p> <p>— То гори варош! — узвикујемо престрављено сви и заустављамо сваки покрет, 
, него га само дочепа за гушу и затресе узвикујући:{S} Шта учини, море?</p> <p>Бојко само ћути, 
 места, приђе вратима и нагло их отвори узвикујући пригушеним гласом:</p> <p>— Пуковниче!</p> < 
к деце, довикивање оних који спасавају, узвици светине, све више расту.{S} По улици леже ствари 
вира, далеко за нама, јуриш и настадоше узвици и псовке официра и пуцњава њихових револвера, ко 
кола у блато и отуда се чују вишегласни узвици: „Држи, држи, држи!{S} Ај, уа, триста ти Богова  
а кола.</p> <pb n="654" /> <p>И другачи узвици допиру оздо, с друма.</p> <p>— Из које сте дивиз 
да наши већ напуштају његову улицу а по узвицима разумео да се непријатељ већ ближи.{S} Он не с 
Реч Отаџбина је за нас била тако чист и узвишен појам, да смо је ми са идолопоклоничком предано 
кажу великима да су ти храмови тек онда узвишени, тек онда величанствени, када се дижу у душама 
година подржао у вери, у оној великој и узвишеној вери која се исказује у љубави према Отаџбини 
а змија која је полегла по коси једнога узвишења које се, осветљено, издваја из оне тамне масе. 
 који је буктао изнад вароши, на једном узвишењу, осветљавао је ону мрку гомилу кровова под соб 
свечано одевен а озго, са газиместанске узвишице, грували су топови поздрављајући долазак првог 
снуо.{S} Над селом се узноси, на једној узвишици и догледа све до широкога косовскога поља, бел 
 тамо у дубини, силуета града на једној узвишици под којом се простире варош од које се, из гру 
онде, — и професор показа на газибабску узвишицу која пресеца скопско поље са северне стране, и 
али, прострли по земљи, без покривача и узглавља и предали се сну, који одликује младост као до 
; други један војник наместио камен као узглавље.</p> <p>Већ сви спавају, само је она будна.{S} 
 се становници њени спасавају дочепавши узгред ма коју, ма какву, често и најнезначајнију ствар 
ни поднаредник. — Навео сам га само као узгредан пример, а има и других, јачих, општијих, који  
боле леђа, ноге, крстине или само тешко уздане, па опет мир.{S} Мој сусед, који се греје на ват 
м, јецао је.</p> <p>— И зашто све то? — уздану један гласно настављајући вероватно ред мисли ко 
 <p>— Тако, дабоме, али — и стара мајка уздану — и патила сам.{S} Није онда нама било све тако  
ру.</p> <p>— Знам, знам! — учини Краљ и уздану — Нису ми дали а тражио сам и ја да останем тамо 
о.</p> <p>— Сама! — одговори она тихо и уздану тешко.</p> <p>Нисам умео даље да наставим; изгле 
> времена обриса влажне очи, она дубоко уздану, диже главу и сама настави:</p> <p>— Нисам знала 
 би се старао о вама?</p> <p>Она дубоко уздану и ућута, као да би хтела дати себи времена да је 
ати моја нега, може ми...</p> <p>Дубоко уздану и ућута и ја је нисам више хтео питањима да узне 
аута.</p> <p>Професор се замисли, тешко уздану и зањиха брижно главом;</p> <p>— Зар се точак ис 
одаће један.</p> <p>— Тога се и бојим — узданух ја и опипах опет чело детиње које је још увек б 
 свога завичаја и упутили му најболнији уздах свој?</p> </div> <pb n="677" /> <div type="chapte 
м, као да би да заглуши уздах, последњи уздах прогнаних.{S} Зора још не осваја, она као да наме 
шта више рећи.{S} Њега је овај последњи уздах извесно одвео у његову тако скору и тако кратку,  
бо свога завичаја и упућује му последњи уздах свој.{S} Зато се тај мост и зове мостом уздисаја. 
уком дере под њим, као да би да заглуши уздах, последњи уздах прогнаних.{S} Зора још не осваја, 
у собом.</p> <p>Ипак, после дуже паузе, уздахну један од пуковника и рече тихо, шапћући:</p> <p 
што рече па се трже и уздржа, али тешко уздахну.</p> <p>Колико је у томе тренутку било бола у д 
а свој начин тај бол растанка исказује: уздахом или сузом или немим ћутањем, које је кадро и на 
ечи Госпе у црнини, испрекидане где кад уздахом, где кад почивком за време које је прибирала се 
 /> су речи често пута биле испрекидане уздахом или сузом, често раздробљене и искидане.{S} Мор 
им заставама, народ се збирао у гомиле, уздигнуте главе, ведар, весео, свечано одевен а озго, с 
у један другом руку, да се ведра чела и уздигнуте главе здраве.</p> <p>— Савезници долазе!</p>  
 као одговор на бугарску, ишли чаршијом уздигнуте главе, оборише на мах погледе и почеше нас из 
о једну црну масу како се повија, видиш уздигнуте песнице које прете, видиш децу изнету изнад г 
 изнад уличице којом се тегле ова кола, уздиже се брдо, које носи град призренски и овај се гор 
 гроба да бди над очајном децом својом, уздиже се изнад Призрена Душанов Град и студен ветар, к 
весто Јадранска!{S} Над твојим каналима уздиже се један мост којим из инквизиторске суднице, гд 
абрано место храм бола српскога, где се уздиже жртвеник на коме српски народ врши увек обред по 
аш више тамо, за собом, а пред тобом се уздиже мост који ти изгледа као капија пакла и, пред су 
а је тамним зеленилом чемпресове шуме и уздиже се весело, као ведра, власима богата и раскошно  
 ће сићи у Призрен, тамо где се поносно уздиже Дрвен-Град, на обалама Бистрице, као коло духова 
 малено село Штимњу.{S} Око села се већ уздиже дим са ватара и видиш како гмиже рој војске и на 
ете кућа које као да се из сред пламена уздижу.{S} Већ допире до нас потмули мрмор и жагор, као 
их прашума ових великих планина које се уздижу над нама и сабрале овде на сатански збор.</p> <p 
 кроз призренску раван, којој се на дну уздижу два колоса, Паштрик и Коритник, градећи џиновску 
овитим треском.{S} Тамо где се јуче још уздизала угледна и здрава бина, сад већ леже рушевине и 
на све стране.{S} Доле негде са Дорћола уздизао се грдан дим.{S} Доцније, кад <pb n="464" /> је 
ку цену морало спасти.{S} Али, иза Пећи уздизао се већ висок и непроходан планински зид, где се 
свој.{S} Зато се тај мост и зове мостом уздисаја.</p> <p>Није ли то име и овоме мосту који смо  
9201_C31"> <head>XXXI</head> <head>Мост Уздисаја</head> <p>Зору тек наглашава водњикаста нека с 
ремали да пођем у Винковце а мајка само уздише и крије се по кући, да јој ко не види сузе а баб 
оворите на памет јер не знате — и он се уздржа — Ето, натераћете ме још да вам кажем ствари кој 
едном заусти да нешто рече па се трже и уздржа, али тешко уздахну.</p> <p>Колико је у томе трен 
мо и дишемо пуним дахом, који смо дотле уздржавали.{S} Као после грмљавине, која је претила огњ 
и и две крупне сузе овлажише му очи.{S} Уздржавао сам се ма чиме да узнемирим овај лепи тренута 
м али сам се бојала да га не пробудим и уздржала сам се, али су ме сузе облиле.{S} Госпођа ме ј 
тала.{S} Шта знамо хоће ли их наши моћи уздржати да не крену још ноћас даље.{S} Да пођемо бога  
вде, на станичном перону, не може да се уздржи а да не умали један леп утисак једне тако чисто  
а, кад свако зазире да шушне, кад свако уздржи и дах да не ремети свечаност тишине и не профани 
према наредби пуковниковој, са извесном уздржљивошћу, све док дан мало не освоји.{S} Чим се раз 
ојче само, после дуже паузе, расејано и уздрхталим гласом прошапта, спуштене главе, упућујући р 
ндуцима.{S} На сред одаје налазе се два уздуж састављена стола око којих су поређане столице.{S 
зговор.</p> <p>Официр се горко насмеја, узе гутљај ракије па спусти чутурицу на колено и додаде 
ји, да би показао разумевање у цифрама, узе на прсте да одброји шесет.</p> <p>— А јеси овако ис 
уго, дуго мислио.{S} Најзад се придиже, узе перо и својом дрхтавом руком сам написа телеграм ко 
видећи да на питања не добија одговоре, узе непитан сам <pb n="175" /> да прича шта зна, шта је 
 да га потражим! — рече жена и диже се, узе у наручје оно друго дете и пође.</p> <p>Ја хтедох д 
дофицир, железничар, саже се под вагон, узе један камен и поче њиме лупати кваку, али она не по 
ниси ми брат, па...“ Он ми пресече реч, узе ме за руку и рече ми: „Више сам ти него брат.{S} Ти 
обиђем кућу?</p> <p>— Бога ми, Бојко... узе затезати поручник.</p> <p>— Није далеко, ено преко  
вака један део историје; <pb n="222" /> узе да их баца и гази, разносећи их уз дивљу дреку и це 
езгодно, Господару, тврдо је на кари! — узе да се извињава вођа волова.</p> <p>— Је л теби незг 
белим заставама?</p> <p>— Молим лепо! — узе председник белога одбора опет реч да се објасни — М 
?</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Ама, људи, — узе доктор да умирује узнемирене — немојте тако!{S} Ја  
а силу утешан одговор.</p> <p>— Та... — узе да отеже официр — у ствари неће бити доцкан да помо 
лободну иницијативу нама командантима — узе да брани своје мишљење војвода Мишић и диже са стол 
н дипломата као што је Кнез Трубецкој — узе он тоном учитеља који хоће ауторитативном благошћу  
ло далеко.</p> <p>— Па молим вас лепо — узе реч победилац са провога стола — јесте ли чули да ј 
<p>— Нисам мислио да останем при њему — узе да се брани поднаредник. — Навео сам га само као уз 
ја.{S} Како смо сви били прокисли, језа узе да нам прожима тело и дрхтавица да нас осваја.{S} Д 
онда једно па друго дете а затим и сама узе прескакати ограду вагонску и, прихватајући опружене 
ну и тужну слику.{S} Разочарана светина узе да баца оне светиње, од којих је свака један део ис 
 Шабац.{S} Наиђе страх на нас и старица узе да се крсти: „Боже, дај нам да преживимо још само н 
атру.{S} Испружи ногу те петом од чизме узе лупати пањ који је по средини прегорео и кад га пре 
поведач ту, прекину причу и пружи се те узе намештати ватру.{S} Испружи ногу те петом од чизме  
га Радојицу тај час спопаде нека језа и узе га трести грозница, те занеможе и једва оде до куће 
<pb n="345" /> <p>Поп слегну раменима и узе да објашњава нареднику како он то мисли.{S} Уједанп 
 станицом, па се онда наже ближе мени и узе ми шаптати:</p> <p>— Ноћас Команда Трупа иде у Грач 
руги један ускочи у вагон кроз прозор и узе покушавати изнутра, али ни он није могао успети.{S} 
астаде мало.{S} Спусти бошчу на земљу и узе је затезати јер се везе биле опустиле.{S} Ја сам пр 
име рану на руци, погледа ме па плану и узе сипати бујицу речи праћених живим гестом оне здраве 
ито задрхта.</p> <p>Младић приђе топу и узе оком тражити непријатељску батерију.</p> <p>Он поче 
ели све што нам је још остало.</p> <p>И узе ми казивати шта је све пождерао тај пламен.{S} Кола 
а прогунђа нешто кроз зубе а одушевљени узе да брани своје гледиште.</p> <pb n="35" /> <p>— Прв 
довољством и поуздањем.</p> <p>Пуковник узе команду у своје руке и ту, пред слатинском механом, 
амо су! — кликну капетан.</p> <p>Водник узе брзо да удешава топ да би ућуткао непријатеља.</p>  
ка.</p> <p>Мени грунуше сузе а начелник узе да ме теши:</p> <p>— Шта ћете, госпо, видите и сами 
/p> <p>— Пали!</p> <p>Млади потпоручник узе нешто да се маје око топа и не изврши наредбу.</p>  
пробудих и пробудисмо се сви.{S} Учитељ узе својом путничком батином да разгрће оне остатке жар 
да Мишић спреман на то питање.{S} Затим узе реч и поче у детаљима да разлаже могућност офанзиве 
ћ навукао и шињел и опасао револвер, он узе још једном наредбу која је лежала на сточићу, да је 
ури ка топовима који су заћутали.{S} Он узе и сам, са командиром брзометне батерије, да осматра 
дизгине свога коња једноме до себе а он узе да се провлачи кроз гомилу на ћуприји, не би ли дош 
.{S} Кад сви обратисмо пажњу на њега он узе наричући казивати:</p> <p>— Јуче ми умро син... јед 
 јер бивало је и други пут тако, те нас узе све опремати и збирати по кући, што се може понети. 
ту се бабо опрости од нас а његов терет узе нешто нана а нешто ми поделисмо, па он уђе у кућу а 
и спавали тврдим сном, кад дубоко у ноћ узе нас бабо будити: „Ајде, вели, устајте!“ Избудили см 
ажно од кише.</p> <p>Један од присутних узе кресати жигицу да би упалио цигару, али овлажена жи 
 раскрави и ослободи те проседи позивац узе да ми говори:</p> <p>— Што су те, бре, послали овам 
ледник.</p> <p>— Питање исхране?</p> <p>Узе опет Пашић реч и потврди да према извештајима савез 
шта ћеш ти овде?{S} Ја сам га разумела, узела сам његову руку, наслонила је на образ и облила ј 
ачен преко Мораве и ствари би неминовно узеле ток који је капетан, поплављен непријатељском ват 
уо да је у селу зло; узели су нам коње, узели нам волове а бабу опет нешто терали жандари но се 
м пуковником.</p> <p>— Ви сте, младићу, узели за пример некакав изузетан случај.{S} Ја знам на  
Од других сам био чуо да је у селу зло; узели су нам коње, узели нам волове а бабу опет нешто т 
извела и правац којим би се кретала.{S} Узели су учешћа у томе и сви остали, претресали су све  
рбијанци али царска војска још боље.{S} Узели су, веле, Шабац, Лозницу, Ваљево а само још који  
ћ и они са нама заједно, бацили сабље а узели пушке и револвере па се боре као и ми што се бори 
казано појединима, који су тад први пут узели пушку у руке како се пуни и како пуца, одређена с 
ка она српска реч, и ја бих стар овако, узео пушку и стао бих тамо у ред.{S} Па <pb n="628" />  
 <p>— Па што си ти узео?</p> <p>— Тако, узео, жао ми их да се ваљају по блату...{S} Да идем кућ 
612" /> <p>И вечерао је ту међ њима.{S} Узео је, као и они, кришку хлеба у руку и мало куванога 
није одржала безбедност у вароши, он је узео десну а грађанска гарда леву обалу Вардара, где ов 
чује пиво „за све“; хладни и размишљени узео мастиљаву писаљку, умочио је у пену од пива и црта 
едам осам ордена.</p> <p>— Па што си ти узео?</p> <p>— Тако, узео, жао ми их да се ваљају по бл 
а тако ту поседали крај друма, те један узео иверку и скида блато с обуће, други савија цигару, 
, тек се било родило.{S} Кад га је отац узео у наручје да се опрости дете се насмејало.{S} То ј 
кове речи: „Пустите децу к мени“</p> <p>Узео их је на колено, помиловао их по косици и тешке дв 
викли.</p> <p>— Ко зна, биће ватрица? — узесмо нагађати о оној далекој светлости.</p> <p>— Ватр 
у очи да нико његов не изађе за њим, те узесмо да објашњавамо то.{S} У том Бојко, који се још н 
но, више себи:</p> <p>— Да, и њих треба узети у рачун!</p> <p>Одушевљени плану.</p> <p>— Ни мал 
и сви се забринусмо.</p> <p>— Морамо се узети у памет! — рећи ће неко.</p> <p>— Дабоме! — додај 
<p>— Е кад говорите о нама, онда морате узети у обзир да велики подвиг ослобођења и уједињења,  
каријеру на рачун оних што су изгинули, узећу земљу са гроба детињег, замесићу блато матерински 
ао заробљеника...</p> <p>— Знам, али... узех ја да се предомишљам.</p> <p>— Ако нећеш себи за љ 
есо што, нит затвори кућу, него тако... узех децу па ајде! — одговара жена са митровичког воза. 
киша је била продрла до самога тела.{S} Узех руком да избришем детиње лице и чело а оно опет пи 
а?{S} Шта смо ми, корсем, бољи од ње! — узех ја убеђивати војника не би ли га што чвршће придоб 
p>— Ама добро је, како да није добро! — узех ја поуздано тврдити јер најзад, све што није улица 
изненади се официр.</p> <p>— Шта знам — узех да се правдам — ко велим да није поверљиво.</p> <p 
а сам му ја био и брат и отац.{S} Па ја узех и да бринем о кући а њега дадох на школе.</p> <p>— 
арене. <pb n="633" /> Ајде, рекох ја, и узех да се праштам а мали братић отрча да отвори вратни 
ји вуку ову батерију, ослобођени јарма, узеше да дахћу очекујући да им се положи храна.{S} А оф 
</p> <p>Војници, који су хитро сјахали, узеше да ослобађају малаксалог коња који је посрнуо и ј 
смо ли још на друму или смо кренули.{S} Узеше опет наши да му довикују и да звижде, и ако се не 
мо мало, јер смо сви били поспани а оне узеше да спреме јело и тако у послу прође тај први дан. 
м и почео је да шестари.{S} Наши топови узеше да га гађају али се јавља и други тамо над Чукари 
.{S} Једни пођоше по сено и дрва, други узеше да стоварују каре, трећи да побијају коље за које 
скоме цару“ а други ка „Коларцу“.{S} Ту узеше бомбе у руке и онда онај први вод кроз позоришну  
а одакле, по богу, где се скрио?</p> <p>Узеше сви да осматрају по правцу и по звуку.{S} Капетан 
жене која је негда, у древно доба, била узидана у сводове овога старога моста, изашла сад из ка 
не треба!“ Онога што убија Себастијана, узима Марту у наручје и узвикује гомили: „Склоните се!{ 
о на време, јер у то доба ватра поче да узима све већи мах.{S} Сад смо већ знали да туку и Топч 
 /> ђенерали Јуришић и Живковић мало су узимали реч постављајући само по где која питања.</p> < 
вали су се и често пута одмарали јер им узина стазе није увек дозвољавала да је носе на раменим 
прошце да их стави на ватру.{S} Нађе се узица те увезаше врата, да не може свако и без разлога  
е, исцепане и прљаве ципеле са којих се узице вуку по блату.{S} Над челом јој се, од кише, разл 
 је разапета кожа, амови на њима крпе и узице а кочијаш јадан и подрпан сиромашак.{S} Та су кол 
а врх носа, иде напред и води волове за узицу.</p> <p>Па онда се нижу тако редом слика за слико 
оку, коју руком одмерава; трећи вуче за узицу државнога коња и продаје га, четврти конзерве, пе 
 богату плаву косу.{S} Она сама води за узицу један пар вочића, ујармљених у кола <pb n="598" / 
а волове, које је свако од њих водио за узицу и тихо кретао за једним вођом, који је далеко пре 
 до слатинских положаја.</p> <p>Капетан узјаха коња и пође предњим, истуреним деловима своје ма 
ремајући се за полазак.{S} За мало и он узјаха коња а момци седоше на своја седишта.</p> <p>За  
ао, те се ћуприја рашчисти.{S} Командир узјаха коња, узјахаше и војници и батерија затутњи прек 
заостале рањенике у своју болницу а сад узјахала коња и пролази кроз забачене периферијске улиц 
 као мрчев скелет; парче каменога фриза узјахало на грбину прозорскога свода изатканог каменим  
гао је аутомобилом до Владичинога Хана, узјахао је одатле коња и пошао преко положаја ка Врањи. 
још и три коња, које је Краљ по где кад узјахао, али је радије ишао пешке, ма да је био немоћан 
рија рашчисти.{S} Командир узјаха коња, узјахаше и војници и батерија затутњи преко дрвене ћупр 
други спрат.{S} Степенице за први спрат узлазе у један дугачак ходник претрпан сандуцима и шато 
м белога голуба који ми слази на длан и узлази на раме и сањам девојку у бело одевену, расплете 
 се да прилика да узађу на друм и ту на узлазу је огорчена вика и дрека, псовка и свађа.</p> <p 
у равну Метохију.{S} Сад се спремају да узлете преко Дрима и оних кршних и високих планина што  
внице да ту наставе посао.{S} Одатле су узлетели и пали на Косово, где су се узнели изнад Црне  
 пољем а затим, један по један, поче да узлеће у зрак и упутише се тамо ка планинама које су пр 
ија је непријатељска већ три пут до сад узмакла чим је првим зрном била нађена, те би сад то по 
а души и вратио се а није хтео ништа да узме. <pb n="268" /> Зауставио се, вели, пред једним ши 
а, корача лагано и сваки час застаје да узме мало ваздуха.</p> <p>Путем се већ сретају они који 
 Степа осети и сам да је позван први да узме реч и он диже главу:</p> <pb n="709" /> <p>— Не го 
велимо нека их, боље наша сиротиња нека узме него Бугари.{S} Па... загушило око вагона, ври, че 
сир и хлеб и пуца.{S} Поједе залогај па узме пушку и испали је.</p> <p>— Ручаш, чича?</p> <p>—  
то и стару, разлупану бурад да ти их не узме непријатељ, да те не оштети.{S} Е, ето ти сад, бац 
гледа као да из шајкаче ниче — и кад се узме у обзир, да нико у ствари и не води рачуна о оним  
ловку?</p> <pb n="344" /> <p>— И кад се узме у обзир — поче тамо замном објашњавати један свешт 
шност.</p> <p>— Шваба мислио да јефтино узме Чачак.{S} Треба да плати је ли, момче? — довикује  
 у шињелу било загрејало те га обучем и узмем у наручје па и ја кренем.</p> <p>Изашла сам из ку 
ке станице; да ми је да га нађем, да му узмем једну килу тога ордења да је сручим у кола, у кри 
p> <p>— Е, ево ти три крста, а ево још, узми још — и даје ордене.{S} Али ти крстови као да нису 
 тамо у кујни што од синоћне вечере?{S} Узми један тањир па скупи све што има од хране, па јој  
 рекох, вели, ја продавцу — продај то и узми паре ал немој никоме казивати да су то ствари из о 
, сејући пред собом смрт.{S} Непријатељ узмиче, остављајућ за собом своје мртве и рањене.{S} Шт 
те бомбе и тек чујеш „ура!“ Видим Немци узмичу, наши освајају Страхинића бана улицу и ја сиђем  
да бегају.{S} Сањива и неиспавана деца, узневерена лица, извлаче се из топлих постеља, где су п 
жару, начичкала се престрављена светина узневерена погледа и стоји немо и посматра све ово.{S}  
 устајте!“ Избудили смо се преплашени и узневерени, мислили смо Турци наишли, али бабо нам рече 
ли без понуде, изнурени без одморка.{S} Узневерено и узбуђено, са осећањем страха, понижења и п 
у поштеђене, стоје босоноги арнаучићи и узневерено посматрају шта се све ово збива на њиховом д 
ицима дубоку бригу, видиш преплашеност, узневереност.</p> <p>Један пита арнаутина:</p> <p>— Био 
S} Стигао Краљ!</p> <p>Свет се још више узневери и помете.{S} Од куд Краљ сад и шта ће овде у П 
есла цела трупина и на један мах све се узневерило, све застало и сав живот намах обамро, као о 
личи на клокотање казана који кључа.{S} Узнела сам најзад мртваче више главе и пошла сам.{S} Го 
д би изговорио реч Отаџбина, њему би се узнеле груди и у гласу му је било нечег звонког и свеча 
су узлетели и пали на Косово, где су се узнели изнад Црне Горе и Шара, па кад са тих висина нис 
омогнем, те му помогох све док га нисмо узнели на кревет.{S} Биле су му обе ноге пребијене.{S}  
лед као да је казивао: „Оставите ме, не узнемиравајте ме у овоме великоме тренутку.{S} Пођите н 
оворио ми је сутра дан један пријатељ — Узнемиравало ме то што синоћ није стигла дивизија.{S} П 
ута и ја је нисам више хтео питањима да узнемиравам.</p> </div> <pb n="433" /> <div type="chapt 
пцом.{S} Одустао сам одмах од намере да узнемиравам Госпу у црнини.{S} Она не диже главу.</p> < 
он ће одбити.</p> <p>— Нека их, нећу да узнемиравам жене и децу.{S} Женама и деци треба крова,  
дих јој да пређемо тамо, мање ћемо бити узнемиравани но на друму.{S} Пристаде и помогох јој да  
еме кога звао к себи, нити га је ко год узнемиравао.{S} Да ли је то био одмор, који је Краљ хте 
х била кадра наставити?</p> <p>Нисам је узнемиравао већ — обгрливши рукама од ватре усијана кол 
Ћутала је оборена погледа и ја је нисам узнемиравао разговором, уверен да јој је, у стању у ком 
школа.{S} Ту је тихо, ту нас не би нико узнемиравао.{S} Минуо би крај нас какав прљави скопљанс 
авица као рањена.</p> <p>Нисам је хтела узнемиравати у болу а и да сам хтела, нисам имала речи, 
је у соби била мртва тишина и није хтео узнемиравати га.</p> <p>До Краља нису допирали да га уз 
га.</p> <p>До Краља нису допирали да га узнемире они крици, надвикивања и жагор гомиле бегунаца 
а су се и тамо чули топови и његова већ узнемирена душа није ни ту могла наћи мира.{S} Нигде, н 
<p>— Ама, људи, — узе доктор да умирује узнемирене — немојте тако!{S} Ја не верујем да је Врхов 
да се облаче не могући понова да заспе, узнемирени овом новом бригом и, кад је зора сванула, це 
а, ноћ наметала мир узбуђеној природи и узнемиреним душама; све уморно спава и кроз ту тишину,  
 кафани, жагор као да си упао у кошницу узнемирених пчела.{S} Дим од дувана ниско пао по столов 
поноћи пошао прозору да бацим поглед на узнемирено море, чије су беле пене испреплетане са месе 
на обалу да га сачека, али је море било узнемирено као и материна душа.{S} Неодољиви мистрал, к 
на обалу да га сачекам али је море било узнемирено као и душа моја.{S} Неодољива бура која је д 
е нови бегунци.{S} Као талас за таласом узнемиренога мора кад засипа обалу, обале овога збега з 
не, као дављеник који очајно погледа по узнемиреној пучини, не би ли догледао какав појас за сп 
ки точкови затандркаше мртвом чаршијом, узнемири се забачена паланка и наста узбуђење међу њене 
 тишина, јер нико није хтео ни шумом да узнемири сломљенога Краља; нико од оних, који су појмил 
кнула сам тако да се цела соба рањеника узнемири: поједини дигоше главу испод ћебета, други про 
о и пратио ме ћутећи као да би да ме не узнемири у мојим тешким мислима.{S} Једва, кад је већ д 
 и погледа ме, али га моје присуство не узнемири већ мирно и немо настави крстити се.</p> <p>—  
но рачуна, да се околно становништво не узнемири.</p> <p>У тој је кући становао ђенерал, команд 
би преноћиште, не дође више нико да нас узнемири и наста мир у целом насељу.{S} Једва по ко про 
је имао храбрости да га ма једном речју узнемири.{S} Секретар се вратио и ћутећи сео на своје м 
гано, да не би њихово крчање и шкрипање узнемирило успаване грађане.{S} Нити су волујари међ со 
ад ја преживљујем то.</p> <p>Дете ми се узнемирило, преплашило се и заценило од плача.{S} Стегл 
 му очи.{S} Уздржавао сам се ма чиме да узнемирим овај лепи тренутак пријатнога узбуђења, када  
 глас тих пушака, радије сам пристао да узнемирим госпу која се беше сва предала себи и својим  
орене главе, нехотећи ни погледом да је узнемирим.{S} Дубока тама владала је око нас.{S} На ват 
 неким страхопоштовањем избегавао да је узнемирим.</p> <p>Киша је и даље ромињала и ноћна тишин 
ако немилостив!</p> <p>Ућутао сам да не узнемирим дубоки осећај побожности који се у часу ове т 
бди над миром, како никакав шушањ не би узнемирио онога што умире; или је то можда почасна стра 
лаганим кораком, да не би никога у кући узнемирио, сиђе на доњи спрат и уђе у једну пространу с 
и крстити се.</p> <p>— Молиш се Богу? — узнемирих га ја.</p> <p>— Чиним помен! — одговори тихо  
више неће ни наставити.</p> <p>Ја је не узнемирих питањем зашто се тако горко заплака при споме 
о одморе.</p> <p>Ја се дигох лагано, не узнемирујући никога и пођох на горњи спрат, где је моја 
има код Ђаковице, одакле су били стигли узнемирујући гласови.</p> <p>Још те ноћи глас је прохуј 
езерске планине, просеко је облак те се узнео поносан и свечан али ипак тужан.</p> <p>Сретох се 
ам управио горе, <pb n="525" /> небу, и узнео га изнад простора, који је притискивала магла, ср 
.{S} Сам тврди камен, поникао из мора и узнео се и испрсио камене <pb n="10" /> груди, готов ув 
јој на руци нарастао, грудни јој се кош узнео; наилази сок и обнавља живот...! — Све је то млад 
>Пошто се равница којом идемо преломи и узнесе у једну вишу раван, на дну се ове оцртава, тамо  
авају?</p> <p>— Шта? — учини познаник и узнесе рамена — решавају извесно да се не могу више држ 
ем.{S} Он се диже младићском гипкошћу и узнесе главу па јасним, одлучним гласом додаде:</p> <p> 
ратак, нити би је преморена стока могла узнети натраг на Јелицу са које се спушта.</p> <p>Једно 
мивена нашом крвљу и сузама нашим, мора узнети чистија, светлија још.{S} Видели сте оне силне г 
никако ватре напоље на чистини, може се узнети дим више шуме те они запазити, и посаветова нас  
ок ће се врлином звати а срам ће високо узнети главу и ходити стазама, којима је негда чедност  
а пење се све више, потежу се и ступци, узносе и кундаци над главама, а ти очајно седиш с ове с 
ви варница, као најраскошнији ватромет, узносе се у мрачне облаке дима којима је застрто небо т 
одре планинске масе, које се око Скадра узносе и које ведра ноћ јасно оцртава и издваја, он вел 
мала група светиљака и дим из којега се узносе као минарета три четири јаблана.{S} То ваљда сел 
— и ја погледах пут истока, тамо где се узносе средоречки висови.</p> <pb n="59" /> <p>— Спремн 
уче око високих минарета која се у ноћи узносе те се причињавају као надгробни споменици над гр 
овицу и где се на десној обали Дримовој узносе развалине Леке Капетана војводе Дукађинског.{S}  
оварују, кола која су посрнула у јендек узносе се раменима на друм; они који су се погубили опе 
е ли ове снежне планине које се око нас узносе, и у њима су деца ваша.{S} И једна вас и друга з 
или, траже се међу собом; тамо на друму узносе људи на леђима кола која су ноћас у мраку загази 
ом силом и јогунасто сам се опирао сну, узносећи главу када би клонула на груди и отварајући са 
диже, диже се тешко и са напором, једва узносећи тежину шест векова који леже на њој; диже се т 
кој позадини, иза читавог низа планина, узноси Проклетија која дели воде и ограђује питому Мето 
има: он прихвата мезимче у снажне руке; узноси га високо више главе и спушта га на груди; па он 
лазећи крај ње.</p> <p>Приштинска црква узноси се на једноме пропланку уз који се пузају и куће 
блатом олепљене али на чврстим дирецима узноси се здрав кров, црепом покривен, који обећава сув 
 тамо где бистричини вали журе и где се узноси Призренски град испод којега, на обалама бистрич 
ајпре лево и десно; погледа тамо где се узноси чука са старим Дрвен-градом и затвара источно гр 
 Донде, до средине онога моста, који се узноси над граничном реком, та ће вера већ догорети, у  
шава ту, на средини онога моста који се узноси над реком, јер се ту свршава граница једне држав 
ежава дубока и плаха река, над којом се узноси мост врло високога свода.{S} Дотле, до висине то 
 је село већ притиснуо.{S} Над селом се узноси, на једној узвишици и догледа све до широкога ко 
ни му се да виде или бар осети, како се узноси онај величанствен и светао облак, велика мисао Д 
м мувама.{S} Из дима видиш само како се узноси у песницу стегнута рука, чији притежалац извесно 
мора и све <pb n="15" /> више се и више узноси.{S} Кад Новица, с вечери, враћајући се из лова,  
зоре расте из мора и све се више и више узноси.{S} Очекивао сам и ја да ће доћи моје пролеће и  
врхове Проклетије планине и где Паштрик узноси свој врх, гоне се читаве армије кишних облака.</ 
ојник.</p> <p>— Оно тамо, у дубини, што узноси врх, биће да је Тарабош а ова мања брда, овамо л 
је киша и дуга ноћ; само по где где још узноси се танак дим од пањева који догоревају.</p> <pb  
а, кретале су се алатима оружане сенке, узносиле се и спуштале мотике и будаци без шума, без лу 
загрлише са валима који су се све бешње узносили.</p> <pb n="16" /> <p>Мајка је чекала...</p> < 
адских, осветљених ведрином, који су се узносили изнад мртве вароши и које је прве његов поглед 
е са бесним валима, који су се све више узносили и све више плавили наше китњасте горе и наше п 
е све тиши; димови који су се у почетку узносили као пластови сена, осветљени у срцу црвеном св 
 овога великога рата; грудима је својим узносио топове на тешке положаје, извлачио их је из дуб 
ослоњена на један храст, који је високо узносио своје голе гране, стајала је мирно и непомично  
 дубине која се под њом појави, поче се узносити над гомилом развала прозрачна сен белога једно 
сипа ти рукаве те ти кваси руке; бадава узносиш руку те се заклањаш, мећава ти <pb n="300" /> з 
 па Благовештенски Сабор, Св. Сава, па „Узо деда свог унука“, па онда Глигор Комита и већ све р 
де!</p> <p>Био би леп и стасит момак по узрасту, али га испила глад и напор, те му потамнело ли 
и случај у историји, да мали и незнатни узроци измене читав ток догађаја.</p> <p>Ђенерал Бају с 
а је била тога часа тако узбуђена, тако узрујана, да је представљала већу опасност од непријате 
сам се више ближила колиби била сам све узрујанија, гушило ме је нешто, мучило ме је: изгледало 
 за њу су конопцима привезани јармови и ујармљена три пара волова.{S} Кола су натоварена куфери 
на сама води за узицу један пар вочића, ујармљених у кола <pb n="598" /> са два точка, на којим 
ад је, кроз кишу непријатељских танади, ујахао у освојено Куманово, као год и у моменту, кад је 
 год и у моменту, кад је обасут цвећем, ујахао кроз триумфалну капију у Београд, враћајући се с 
иће, ушао је на све капије и капиџике и уједан пут се крете свет са дењчићима и бошчама у руци  
мат а Аустро-немачка офанзива на Србију уједан мах би се нашла пред једним фактом са којега би  
амо жмурила и тресла се од грознице.{S} Уједанпут ми <pb n="413" /> паде на памет да се помолим 
бјашњава нареднику како он то мисли.{S} Уједанпут марвени лекар, који већ пет дана тражи своју  
. овог месеца, био сам баш на кеју, кад уједанпут залупаше добоши и засвираше трубе.{S} Светина 
почеше на све стране да бију, као да се уједанпут отвори ватрени казан пакла.{S} У оној ноћи, н 
 као да би мрзовоља природе хтела да се уједини са мрзовољом нашом.</p> <p>Улицама видиш овамо  
ода.</p> <p>Са остатком своје породице, уједињене тугом за гробовима који су остали за нама, га 
и у обзир да велики подвиг ослобођења и уједињења, тражи и велике и скупоцене жртве; да нас је  
овор министров.</p> <p>Најзначајнија, а уједно и последња седница владина, одржана је 9. новемб 
капитулацији и тај његов одговор био је уједно <pb n="555" /> и мишљење целе владе, која је у т 
извео ми је пред очи све невоље сабране уједно.{S} Ту сам сазнала да нисам била сама ојађена ма 
е извор, крећу се и окупљају гомиле.{S} Ујутру, између 8 и 9 часова, на јутреној кафи, коју ће  
коме су сви заједнички водили бригу.{S} Ујутру је ускакала у дечји креветац и играла са њима, з 
у.{S} Умреће бар са осмехом на уснама а ујутру, први који наиђу, гурнуће тело доле у поток да с 
у се кроз варош и вест да ђенерал сутра ујутру првим возом шаље и породицу.{S} Многи дућани већ 
абринусмо, и свако донесе у себи решење ујутру да се пробуди сат раније, но што је синоћ пред м 
> <p>Ноћ осваја све дубље и, све што ће ујутру да рани, предаје се сну.{S} Краљ спи, влада спи, 
дно са <pb n="572" /> војском и од јуче ујутру, он већ не излази из своје собе, где прима свако 
ће да спава он се смеје, кад се пробуди ујутру опет се смеје, играш с њим; он се смеје а шопиш  
ли замолио кога пријатеља да те пробуди ујутру? — наставих ја да га питам.</p> <p>— Пробудили с 
 — једва одговори. — Знао сам да ће они ујутру доћи да једу цркотину и да ће ме пробудити.</p>  
ршити портре г. пуковника јер сутра дан ујутру видела сам га кад је са својом кутијом за боје о 
но о теби!“</p> <p>Са леве стране друма указа се низ ливада на којима се црнила земља, уквашена 
 Видите, је ли ово нумера?</p> <p>Он ми указа прстом на леви врх табака и ја принесох фењерић к 
дњем нашем кораку на тлу наше отаџбине, указао на путу као неко тужно знамење.</p> <p>— Ко зна  
ча.</p> <p>Још мало напора и стрпљења и указаше се већ пред нама пламенови са ватара и силуете  
 коју је пожар расипао далеко око себе, указивала се у једној долини гомила кровова.</p> <p>— Д 
мала цена за част коју му тиме историја указује.{S} Сме ли се он те части одрећи?</p> <p>А исто 
ана на дан све више помаља, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све  
се тај дан све више помаља, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све  
и.</p> <p>Устављамо се!{S} Пред нама се указује чудан призор.{S} Страшан и величанствен сјај ра 
азговетне а постепено све јасније тачке указују се на друму и мало затим две сенке које журе у  
јала!</p> <p>Краљ је био разговоран.{S} Указујући на модре планинске масе, које се око Скадра у 
и са фронта.{S} Крај ових промичу жене, укаљане блатом до појаса, деца увијена у крпе, војници  
веним крстом, дрежде блатом испрскани и укаљани рањеници и очекују нешто, што неће добити.{S} П 
е низ ливада на којима се црнила земља, уквашена дуготрајним <pb n="417" /> кишама, а сасушена  
 где си мислио да је суво угажено сено, уквашено изметом, пиштало је под нашом стопалом и нога  
омандант ових трупа па да бега?{S} Него уклања породицу и покућство.</p> <p>— Зар први он?</p>  
 би настајала борба, сами су ме војници уклањали, бојећи се да ми се што не деси.{S} Тако сам п 
ли смо с уверењем да се само привремено уклањамо испред непријатеља.{S} Сад већ крећемо са горк 
не се борило и крвавило.{S} Нити сам се уклањао нити склањао.{S} Заболе ме, тешко ме заболе у т 
 се затим није хтео испред Бугара ни да уклони, већ је са највећим поверењем остао у Србији, ре 
аје дефинитивно од намере да се још сад уклони из Скопља а остали се разиђоше кућама са уверење 
је то невоља ако се човек за времена не уклони; ту су биле <pb n="266" /> жене које нису знале  
што је у његовој руци; замолих га да ми уклони дете.</p> <pb n="518" /> <p>— Немогуће, госпо! — 
а.{S} Наредио је одмах да се тај младић уклони из севастопољске борбе и упути на коју другу без 
 — запитали смо га.</p> <p>— Треба ићи, уклонити се! — одговори начелник који је тога тренутка  
овој породици коју <pb n="228" /> мисли уклонити из Приштине и послати је тамо.{S} Али још није 
љу откупили то право да буду за времена уклоњени испред освете непријатељеве и, не заборавите д 
рина која о сунчаноме дану излази да се уклупча на освећеној плочи часне трпезе или на плочи са 
ије ушао али се зна да слази с Љубића и укопава се с оне стране Мораве.{S} Варош је спремна за  
оар, да би прошла, па најашила на клупу укопану у земљу; друга се овамо закачила арњевима за ду 
лици.{S} На простору где се камени мост укопао у десну обалу Вардара, срели се чиновници који с 
ик бледа лица као воштаница и суманута, укочена погледа, којим он тупо, блесаво и без израза гл 
о се са самртником говори а он их гледа укочена, безизразна погледа и гризе стиснуте усне, крва 
те немо гледају <pb n="536" /> за собом укочена, суманута погледа у реку где су се давили; тако 
аноса и топлоте и, гледајући пред собом укочена погледа, као да гледа у своју слику, као да је  
 не би ли им прорадили прсти који су се укочили.{S} Дим се повија час лево час десно, те се људ 
се дижу у душама народним а не само као украси великих светских градова?</p> <p>Лагано креће зб 
пуковник.</p> <pb n="194" /> <p>Капетан укратко и брзо изговори свој рапорт о јучерањем и данаш 
о на месту, где сам овога тренутка био, укрстиле две вести у своме путовању у супротним правцим 
 у своме путовању у супротним правцима; укрстиле су се, сукобиле и потрле.{S} Али њима тај суко 
 сад?{S} С тога је моје питање, које се укрстило са њеним мислима, толико изненадило.{S} Или је 
 који је истога дана стигао из Солуна и укрстио се са овим у Струмици, донео нам непријатну вес 
зда наредбе командантима пукова за даље укрцавање а затим се поздрави и пође у вагон.</p> <p>Да 
гамо ка Топчидеру, тамо ћемо моћи да се укрцамо у воз и потегосмо сви тамо.</p> <p>— Какав воз, 
p> <p>У 10 часова пре подне, већ је био укрцан у вагоне један батаљон 176-ог француског пука.{S 
 и рапортирао му, да је батаљон потпуно укрцан и воз спреман за полазак.{S} Ђенерал се задржа п 
дан воз, од којих први, овај што је већ укрцан, у 11 часова пре подне.{S} Око укрцанога воза је 
ћ укрцан, у 11 часова пре подне.{S} Око укрцанога воза је било већ пуно живота, војници су још  
чекивању ђенерала који ће се у исти воз укрцати и повести војску Србији у помоћ.</p> <p>Пет мин 
 гуши се, саплиће, гура, тумара, тиска, укршта се и једно другом преплета пут, тако да не можеш 
х страна и сеју смрт а пушчана ватра се укршта и пламти цео фронт.{S} Развија <pb n="199" /> се 
није то, већ кад свако за се разговара, укрштају се речи и реченице те она општа врева и они де 
S} Ти гласови чак иду разним путевима и укрштају се; једни долазе отуд, далеко из позадине и на 
покрет умртви.</p> <p>У Штимњи се још и укрштају збегови те у толико већа гужва.{S} Ми из Митро 
, оздо са Качаника.{S} А ту се у Штимњи укрштају готово и намере ове забринуте гомиле.{S} Једни 
ужасној <pb n="590" /> згомили, која се укрштала и тискала у Призрену, изгубио је и господара.{ 
е, водили су живе разговоре, који су се укрштали са свих страна, а она је наслоњених лактова на 
длежне команде, војне станице или су се укрштали разни гласови, разна брујања и телефониста је  
 упита неко, управо сви питамо и сви га укрштамо питањима на која чичица не стиже ни да одговор 
!</p> <pb n="187" /> <p>Нов сат напора, укрштања разних гласова, јављања ненадлежних команда и; 
 нису били потпуни и исцрпни, давали су укупно овакво обележје стања у војсци: војска преморена 
сукњу и будећи <pb n="468" /> је.{S} На улазак очев деца као чавчићи наједан мах кликнуше: „Тат 
арош је спремна за предају и очекује се улазак непријатеља свакога часа.{S} Опасност је велика  
страхом, слутњом и немилим предосећањем улазак непријатељске војске, који има да означи почетак 
алеко тамо, на сат и више иза Призрена) улазе постепено у колону, те се образује један непрегле 
и загрејали.</p> <p>Наилазе нови гости, улазе, разгледају и кад им се не свиђа полазе даље, вер 
ата, које дотични господин носи у руци, улазе у купе као новчане књиге опет разне даме, жене, и 
угари већ наступају отуд, од Маџарева и улазе у горњи крај вароши, дохватају се затим вардареве 
е смртоносна борба.{S} Сад већ и топови улазе у дејство, те се разлеже грмљавина од које задрхт 
ицира у ратној опреми.{S} Они сваки час улазе и излазе из вагона, шетају испред њих или, у мали 
ћ у њиховом невином животу и да сад већ улазе, да ступају у један догађај који ће у доцнијем жи 
можда истоветним родитељским осећањима, улазећи у овај мртви град.{S} Гробље је тужно изгледало 
атељицама и све то улази мирно у вагон, улази и седа на обезбеђена места а све остало и даље др 
еку цедуљицу и упућује је у болницу.{S} Улази друга, тако исто окрвављена, само није дете рањен 
 на ватри и једу је.</p> <p>Из дворишта улази се, на левој страни, у зграду на једна велика вра 
 по томе, ако хоћете, што непријатељ не улази у земљу да је освоји већ са крвожедном жудњом да  
ећ нестрпељиво гледао у врата којима се улази у његову собу.{S} Где кад би застао, зауставио ди 
и кула у овим крајевима.{S} У зграду се улази на велику дрвену капију, на коју се с обе стране  
исмо разбијали и отимали.{S} Непријатељ улази у варош а наши викнуше: носи, боље ти него неприј 
пуштао, па гледаш очима како непријатељ улази у твоје село.</p> <p>— Нисмо прошли овуда и хвала 
и са служавкиним пријатељицама и све то улази мирно у вагон, улази и седа на обезбеђена места а 
 да нисам ја сама ојађена мајка.</p> <p>Улази једна девојчица од четрнаест петнаест година, сла 
еди да се дете однесе у општину.</p> <p>Улази затим војник и он води дете мало, мајушно, тек пр 
 опет да се дете води у општину.</p> <p>Улази жена и носи раскрвављено дете у наручју.{S} Казуј 
И њу начелник упућује у болницу.</p> <p>Улази најзад једна жена, друга моја по несрећи.{S} Она  
грубљи.</p> <p>За то време стизале су и улазиле у тај обезбеђени вагон, привилегисане госпође,  
н дим који гуши.</p> <p>У часу када смо улазили у Призрен мени се поновила и наметала цела ова  
до вечера стајала широм отворена, те се улазило и излазило као у кафану.</p> <p>— Шта је? — пит 
лазим се пушком у руци, као непријатељ; улазим да убијам моју браћу с којима сам мислио заједно 
оју сам <pb n="637" /> толико желео?{S} Улазим се пушком у руци, као непријатељ; улазим да убиј 
о сузе да ме ко не види.{S} Зар тако ја улазим у Србију, ону Србију коју сам <pb n="637" /> тол 
ви који се довикују и надвикују.</p> <p>Улазимо дубље у село, у све гушћу вреву и гомилу.{S} И  
итога старешине који је, сем храбрости, улазио увек у борбу и са вером у победу.{S} Заваљене ка 
ни те разговоре, који их пропраћају.{S} Улазио бих у кафаницу, одмах ниже начелства, где су од  
 горела кандила а попа је једнако нешто улазио у цркву и излазио па се шапатом договарао са ста 
м у болницу, зашто не знам.{S} Не морам улазити у његову собу, стајаћу пред вратима.{S} Кад сам 
ту, кад се уђе у капију, лицем окренута улазу, саграђена је мала, спреда отворена шупа, од које 
ести, онако од прилике, као што вам при улазу у варош трошарински чиновници прегледају кола да  
езују очи или им помажу хватајући их за улар, за гриве, за реп.{S} Људи се хватају за руке те о 
у куће јер нису ради у првим тренутцима уласка непријатељске војске појављивати се.{S} На једно 
у кућу.</p> <pb n="181" /> <p>То све на уласку у варош, међу првим кућама.{S} Кад батерија уђе  
> <p>Ушла сам у густ мрак и претрнух на уласку кад чух унутра људске гласове.{S} Учини ми се ка 
 конаке.{S} У моју кућу, вели Лазар, не улеже хвала Богу нико, а да је ко ушао не бих могао доћ 
а њиховог одела цури киша, хаљине им се улепиле за тело а блато их засуло до колена те изгледај 
— Та да, тако нешто — одговара господин улепљен блатом — само, рекосте, то је била тетка, али о 
е толико обујмило блато да једва отвара улепљене очи.</p> <p>При пролазу ових таљига у гомили т 
дан део сукње биле већ толико умазане и улепљене дебелим слојем блата, да јој је могло бити све 
ф мисије, у гломазним мужичким чизмама, улепљеним блатом више колена, са забаченом качкетом уна 
 светлост фењерчића блатом попрсканих и улепљених.{S} Странама улица, покушавајући да се корист 
два продирала кроз прљаво стаклено окно улепљено хартијом</p> <pb n="12" /> <p>Шта ће та светиљ 
мо подне, кад зајапурена лица и задуван улете дечко у авлију, матери свану сунце и заборави на  
амо бавила.{S} Тргла сам се само кад је улетела у собу и стала ме грлити и љубити: „Устај!“ вик 
француски војник.{S} Мотоциклиста нагло улети у станицу, сјаха справу, упути се ђенералу и пред 
ај, а треће полемишу и надвикују се.{S} Улица ври неким тихим узбуђењем, као оно кад са дна суд 
том попрсканих и улепљених.{S} Странама улица, покушавајући да се користе стрејама, иду тешким  
веста метара пута.</p> <p>А по странама улица, под стрејама, као оно о пожару, начичкала се пре 
 је било момената када се морала главна улица затварати војском и жандармеријом, да би се кроз  
 уз зидове и пажљиво заклањао за углове улица, док није допро до своје куће.{S} Ушао је у двори 
уздано тврдити јер најзад, све што није улица и блато, добро ми је дошло.</p> <pb n="347" /> <p 
неко и свет се пови те се за час очисти улица и све се сручи у подруме и под кровове.{S} А кад  
подневним сунцем а куће су бацале преко улица јасно оцртане сенке изнад којих су се истицале се 
туд, из дубине, из пустих периферијских улица, већ почињу да се појављују, усијаних очију као у 
епрестано притичу из разних призренских улица, морају чекати по читав сат док им се да прилика  
ружују нови, мрачни типови из споредних улица, не знајући зашто, те гомила расте и буја и дере  
 Призрена води у Ђаковицу.{S} Из разних улица призренских извиру поворке кола и народа и стапај 
 товаром на леђима извирао је из разних улица, уличица и капија.{S} Испунише се и закрчише се у 
ве се измешало, све то извире из разних улица, гуши се, саплиће, гура, тумара, тиска, укршта се 
а бега, у једној од кривудавих и тесних улица пећских.{S} То је велика зграда саграђена од каме 
тоци за време провале облака, из бочних улица надиру све нове и нове масе људи, кола, натоварен 
нешто ломи.</p> <p>У једанпут, из доњих улица, зачуше се измешани људски гласови и сви обратисм 
е.{S} Продаје се на све стране, у свима улицама и на свима ћошковима.{S} Продају војници и прод 
 пред сам мрак стајали пред вратима, на улицама кроз које ће војска проћи и тек кад је пала мрк 
 нису стигле да забележе.{S} Свет се на улицама, на ћошковима и пред дућанима, окупљао око оних 
кућама на пијаци, о намештају како лежи улицама избачен из кућа, о коњима које су увели у собе, 
их, варош суманутих, који су се тискали улицама без циља, без разлога, не знајући куда ће, не з 
, је ли још ту, у Скопљу.{S} Журила сам улицама али ми је овом приликом нешто чудновато изгледа 
 оца и, било ме је срамота.{S} Ишла сам улицама онако; успут сретала пуно њихових и сви су ми б 
лико народа није Призрен видео у својим улицама — вели, ослоњен на један ћепенак један омален ч 
на још и изгледали нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеј 
на још и изгледали нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеј 
.</p> <p>Срео сам га још на приштинским улицама у друштву са једним снажним и плећатим сељаком, 
 збира већ неколико дана по приштинским улицама, обућа влажна и неочишћена, лица неумивена, кос 
 мисле и не слутећи да ће по скадарским улицама падати као снопље и умирати од глади.</p> <p>По 
/p> <p>Сен даље креће.{S} Пролази уским улицама, прикрадајући се кроз сенку коју дебели зидови  
ио, за нама крв која се лије ђаковичким улицама и непријатељ који се том месту већ примиче а ок 
е копну балканскоме.{S} Кад одиш пустим улицама старога <foreign xml:lang="it">Dulcigna</foreig 
ови, које <pb n="88" /> си данас сретао улицама забринуте, ведро су се поздрављали и живо разго 
га морам наћи.</p> <p>Ишла сам слободно улицама, није ме више ничега било страх.{S} Виђала сам  
р, умире се по болницама, по кућама, по улицама.{S} Није ме то преплашило мене ради али њега ра 
Светина, која је до мало час гмизала по улицама, повукла се некуда.{S} Где — сам ће је Бог знат 
ни, дабоме... жене, деца, људи, леже по улицама и по кућама.</p> <p>— Је ли их много прешло?</p 
шава тамо.</p> <p>— Бију се, бију се по улицама — говорио је чичица док му ми перемо рану — Ја  
следњих дана, није почело да спава и по улицама.{S} Где год је турска кућа испружила мало стреј 
где што готови, горе по двориштима и по улицама.{S} Више начелства, крај Бајазитове џамије, зау 
не који су, немајући крова, полегали по улицама испод стреја и капија; завија затим једном улиц 
 више.</p> <p>— Туку се — вели — већ по улицама.{S} Испод кафане „Шарана“ и код стругаре.{S} Ви 
у ону гомилу живих лешева што лутају по улицама пећским или стоје прибрани у гомилице не говоре 
запреге какве колоне извукао.</p> <p>По улицама ватре, логори и вашар.{S} Онде видиш прашти сик 
као нож оштар косовски ветар.</p> <p>По улицама кроз које гамиже сав тај свет, права блатна јез 
а се уједини са мрзовољом нашом.</p> <p>Улицама видиш овамо и тамо по двоје и троје, сабрани по 
сам сретала, изгледала су ми забринута, улице прилично пусте.{S} У цркви једва пет шест душа и  
 да се камен могао разликовати од баре, улице које воде ка станици на једанпут оживеше и почеше 
Царско Скопље.</p> <p>Кафане већ пусте, улице мртве и хука Вардарева, који носи кишама нанету в 
о изгледала варош.{S} Ужурбали се људи, улице закрчила кола натоварена стварима а дућани затвор 
м кроз многе, врло многе <pb n="420" /> улице, слазила сам и на Бајир, ишла и до гробља и чак д 
ћи.{S} По кућама се погасиле светиљке а улице опустеле и онемиле.</p> <pb n="161" /> <p>Једва а 
о гурнуо озго и тек кад сам се дочепала улице, ја сам се зауставила.{S} Наслонила сам се на зид 
ртала се лево и десно, излазила до угла улице и погледала <pb n="459" /> на све стране, неће ли 
 ћепенку турске кафанице, шеста на сред улице, седма опет на сред улице, тако и осма, тако и де 
 се увијају као змијска клупчад на сред улице, не би ли један од другога позајмили топлоте.{S}  
о и онамо, прибирају се у групе на сред улице и воде разговоре о ноћашњем страховитом мразу.{S} 
шеста на сред улице, седма опет на сред улице, тако и осма, тако и девета, тако и све <pb n="13 
рају до ћевапџијине тезге, буду на сред улице, држећи старе новине место тањира, вечерале козје 
бија у оне испреплетане, тесне и прљаве улице призренске.{S} Ваља се гомила и покрива собом сва 
а, па се као бујан поток разли кроз све улице и све уличице приштинске, све до последње уџерице 
а која још једнако сипи.{S} Средином је улице немогуће било ићи а странама још горе, јер су кра 
кјуче добегли, загушиле уске приштевске улице, начетиле <pb n="232" /> се испред кућа, заштићен 
пова, проносио на глави кров београдске улице Карађорђев унук.{S} Они су тада као млади официри 
о све до подне и ако се кроз београдске улице ваља смрт и обара коса њена.</p> <p>У само подне, 
ња и пролази кроз забачене периферијске улице не би ли својим присуством охрабрила онај сиромаш 
а точкова.{S} Сећам их се са приштинске улице, када су оно на Косово слазили топлички бегунци.{ 
едних старих новина, на сред приштинске улице, јести прстима.</p> <p>Ватре, на којима се по где 
 тискање и гурање кроз тесне приштинске улице.</p> <p>У том још прође кроз гомилу шапатом од ус 
азној поточари, шуме и жуборе кроз уске улице јазови и поточићи што се из авлија и чешама слива 
не војници, упињу се да извуку из стрме улице она велика дворска кола за свечаности, у стилу Лу 
зили па изгинули! — говори с оне стране улице један бакалин, који је ту скоро изишао из болнице 
и турских пашаларских конака, поплочане улице и тргови, храмови и дворнице, суднице и тамнице,  
 Врховне Команде прелетао је дуж главне улице од ћепенка до ћепенка, од дућана до дућана и од к 
а вратити.</p> <p>Кроз мртве и забачене улице чује се само бат коњске копите, која креше о каме 
pb n="137" /> бујала и испуњавала тесне улице ових вароши, тако да је загустило те се није ни у 
е ће склонити главу те лута кроз мрачне улице и лупа се о ћепенке и саплиће о камене прагове.</ 
ало час владала, те кроз тесне и мрачне улице одјекивало је као кроз пусте лагуме.{S} Војници и 
 сплет.{S} Кола која су надрла из бочне улице ушла су међу кола која су ишла другим правцем и с 
 и капија.{S} Испунише се и закрчише се улице, затворише се дућани и кафане, измешаше се кола,  
о камен у калдрми и разлеже се из пусте улице.{S} То какав коњаник јури с положаја да донесе ве 
<p>Праћен једним господином, кроз пусте улице промиче на маломе коњићу чудан један јахач.{S} То 
пуштала све док се не спустисмо у пусте улице мртве али пожаром осветљене вароши, над којом већ 
и аутомобила и залазиш у споредне, тихе улице, одакле јасно чујеш топовску грмљаву са Црне Горе 
ни код добрих људи, код Турака.{S} Кроз улице пролазе још и мале групе оружаних људи, разнога и 
тише варош заставама и поче гомила кроз улице да се дере, музике да свирају и искупише нас све  
ене и изгладнеле.{S} И све то лута кроз улице и тражи хлеб.{S} Иде од дућана до дућана и лупа и 
у и не знајући шта ћу.{S} Ишла сам кроз улице и застајала на угловима, седала сам на камен да с 
оно сироче а ја своје.{S} Ишли смо кроз улице покривене блатом, лагано, корак по корак, он опте 
ји су напустили болнице и тумарају кроз улице и заробљеници, који не знају шта ће са собом и за 
} Светина очас испуни тротоаре и закрчи улице.{S} Отуда је марширао један зуавски пук, прође кр 
што промиче или оној, што стоји страном улице, срешћеш све што се, као на дну левка, сручило са 
ењска киша и мочар покрио житким блатом улице.{S} Влага ти чисто продире у душу, као да би мрзо 
плет људи, стоке и кола, што је закрчио улице, никад пробити не може.{S} Мицало се корак но кор 
чнемо.{S} Поче гласно саветовање, преко улице.</p> <pb n="455" /> <p>— Шта је могло да их пређе 
кад се прелази са једне на другу страну улице, треба пребродити.{S} Свет улопан, на оделу и муш 
 не можеш прећи с једне на другу страну улице и не можеш, ти пешак, по читав сат, провлачећи се 
је ли је војске тај пролазник.{S} У дну улице тамо, жена са дечицом, обазирући се на све стране 
е пећи сипало је толико светлости да су улице бљештале и камен у калдрми се беласао као под <pb 
бљеника.{S} Стењала је земља, крцале су улице, гушиле су се масе и гомиле.</p> <p>У Приштини, г 
 да преко ноћи није било пуцњаве.{S} На улици је био редован живот али се ипак говорило само о  
, ако она бега, да поведе и мене.{S} На улици је било већ право чудо, свет је бегао и јурио је  
увраћа.{S} Све се повукло у куће.{S} На улици нема промета, нема покрета, нема живота; не говор 
 гомиле које стоје од јутра до мрака на улици очекујући нешто, а ни саме не знајући шта.</p> <p 
сретној мајци!</p> <p>Гомила је била на улици, у згради још већа.{S} Тискало се и врило као у к 
сама себе и, кад сам већ једном била на улици дисала сам дубоко, алапљиво сам сркала онај вазду 
, и једну белу врпцу.</p> <p>Светина на улици и пред општином, заједно са овим белим одбором, о 
ва ако би омањиле, јер велика већина на улици, на ногама и једе.{S} Парче хлеба, до којега се н 
 видо сам га јуче или прекјуче, овде на улици! — добаци неко с врата крај којих је стајао ослоњ 
 су вирили на капиџицима појавише се на улици и почеше, онако необучени, да се збирају у гомили 
успавани град, оживе све и појави се на улици озарена лица, као оно новембарских дана прошле го 
 лажним вестима.{S} Ви их бар чујете на улици, па вам не мора бити ни криво кад се уверите да с 
Како у кафанама и кафаницама, тако и на улици.{S} На простору где се камени мост укопао у десну 
чић.{S} Жалосно ју је било погледати на улици, пред кућом у пламену, који јој ждере сву имовину 
ући коме да се обратим.{S} Срела сам на улици познанике и другове мога мужа и они ме упутише, т 
гали од сунца, које никада ниси срео на улици, ни на пијаци, ни пред вратима својих кућа.{S} На 
 страх.{S} Цело до подне провели смо на улици и на дворишту и нико у оној узбуђености није поми 
ју главом као да би рекли; „И ми смо на улици а где ћете ви?“ У тим гомилицама под стрејама има 
: „Тата, тата!“...</p> <p>Био је већ на улици, где је праштала граната и фијукао куршум, где је 
е су се бориле на Дорћолу и у Душановој улици, заузели су већ улицу Страхињића бана, полегали у 
ешава.{S} Борба се већ води у Душановој улици, па и одатле Немце отераше наши и сручише их доле 
 Позоришта, они су већ били у Душановој улици.</p> <p>— Немци?</p> <p>— Па они... не знам колик 
 и око које се промрзли греју; у другој улици скупила се гомила мештана и расточава државна мун 
одговарали слегањем рамена.{S} У тесној улици начелства групице узбуђена света, код начелника п 
гани се скудили и пробирају; у четвртој улици полегали гладни државни волови и закрчили улицу.{ 
вако по један део својој кући; у трећој улици видиш изручен у јарку, кроз који тече поток, сани 
, узвици светине, све више расту.{S} По улици леже ствари спасене или избачене кроз прозор, пол 
рушене куће, ствари из куће побацане по улици и поломљене, куће које су још гореле, њихове војн 
же да није било каквога убиства, тамо у улици где смо загушили.{S} Видео сам очима да су људи п 
лосне слике које је дотле крила ноћ.{S} Улицом јуре кола претоварена дењцима и сандуцима, јуре  
 за тим и да се гаси.{S} И опет завлада улицом дубока тама мочарне јесење ноћи и све понова зас 
ке куће, поскидаше се и са осталих кућа улицом којом ће посљедња српска батерија проћи.{S} Капе 
ију крај дремљива стражара.{S} Упути се улицом ка Марашу а затим бистричином обалом, тамо где ј 
<p>У другој гомилици, која живо промиче улицом, чујеш глас једног мобилисаног адвоката.</p> <p> 
митраљезом.{S} Деца нека која протрчаше улицом, рекоше да су Немци код Калемегдана покушали и п 
оши, тако да је загустило те се није ни улицом могло више проћи.{S} Да се суд прелије, наиђоше  
ор вукова слазећи у дољу, и тада појури улицом бујица и дере као прљав поток који после плахови 
:</p> <p>— Ту шајкачу нисам смео носити улицом, није ми дао бабо, него само у кући.{S} Па кад д 
о ваљају а спровод лагано слази главном улицом, дохвата се косовскога друма и избија тамо, више 
од стреја и капија; завија затим једном улицом која се нешто мало пење и долази до једне велике 
 лагано корача некалдрмисаном, оцедитом улицом варошице, не обзирући се на радознале погледе пр 
бацивање цариградских чиновника.{S} Већ улицом, којом се пење у начелство, ври светина: једни о 
чића, у најживљем разговору да се крећу улицом Краља Петра где су све више и више расле <pb n=" 
ли.{S} Поједине од ових група што крећу улицом, иду оборене главе и забринута лица, друге живо  
е иглице кише која косо промиче.</p> <p>Улицом већ промичу нејасне и тамне сенке, осветљујући п 
оље имала јасно осећање о опасности.{S} Улицу је већ закрчио дуги низ воловских кола која су ев 
е светлости, колико је ова продирала на улицу кроз осветљене прозоре, сагледале ситне иглице ки 
е правио ведар утисак кад сам изашла на улицу.{S} Лица, која сам сретала, изгледала су ми забри 
ролазници морали слазити са тротоара на улицу да би је обишли.</p> <p>— Румунија ћути! — одгова 
врдло забада у душу, све опет потеже на улицу.</p> <pb n="456" /> <p>Бегунци са Дорћола и даље  
е у страну, те отуд једно око гвирне на улицу да види из чије ли је војске тај пролазник.{S} У  
о напустили собе и двориште и изашли на улицу, прибили се једно уз друго и ослухујемо.{S} Шум с 
еобувена појурих као без душе за њом на улицу.{S} О, Боже, како сам се <pb n="419" /> радовала, 
тиском тих речи.{S} И кад сам изашао на улицу тога јутра, по ономе што сам видео и срео, није с 
е за време пожара извлачено и бацано на улицу.{S} У тим гомилама, као у рововима, шћућуриле се  
розори на кућама и изашао силан свет на улицу, па нас све то гледа, нас аустријанце, нас неприј 
и узмичу, наши освајају Страхинића бана улицу и ја сиђем за две три куће доле.{S} Уђем у једну  
итаво једно огромно платно пада, засипа улицу, претрпава децу и људе и настаје врисак и цика.{S 
м главу и трчала.{S} У том већ загушише улицу наши војници, који су одступали.{S} Провлачила са 
ам могла плакати, ја сам се упутила низ улицу.{S} Нисам знала куда ћу, али сам пошла.{S} Дошла  
легали гладни државни волови и закрчили улицу.{S} Овамо војник продаје шаторско крило, чизме, ћ 
, засипа куршум а они освајају улицу по улицу...{S} Треба да бегам... кукавица, до бегања ми је 
олу и у Душановој улици, заузели су већ улицу Страхињића бана, полегали у ланац па сипају ватру 
оред Управе фондова, па кроз доситијеву улицу.{S} Само чујеш „ура!“ и водови се сручише доле на 
ака осетио да наши већ напуштају његову улицу а по узвицима разумео да се непријатељ већ ближи. 
е граната, засипа куршум а они освајају улицу по улицу...{S} Треба да бегам... кукавица, до бег 
, Русима и Румунима.{S} Напушташ главну улицу, испред начелства, напушташ онај жагор и хуку гом 
озора како би бациле светлост на мрачну улицу те осветлиле пут војсци која нам последњу наду до 
ствену, непоуздану светлост кроз мрачну улицу којом је војска, уморна дугим и напорним маршем,  
авијала из чаршије у једну ранију бочну улицу и тискала се да избије на друм који води ка Липља 
уке и онда онај први вод кроз позоришну улицу а онај од „Рускога цара“ поред Управе фондова, па 
м на леђима извирао је из разних улица, уличица и капија.{S} Испунише се и закрчише се улице, з 
 А све нови и нови бегунци придолазе из уличица око Карађорђевог споменика, потоком који води и 
е завесе и затворена врата; има читавих уличица пустих и празних, једва ако из по где које куће 
када Краљ седео.</p> <p>У дубини, изнад уличице којом се тегле ова кола, уздиже се брдо, које н 
још: зашао је кроз све махале, кроз све уличице и сокачиће, ушао је на све капије и капиџике и  
 бујан поток разли кроз све улице и све уличице приштинске, све до последње уџерице на врху гил 
ању.{S} Зађоше људи у махале и забачене уличице да покушају наћи кола, коње, волове или ма шта  
је свет <pb n="544" /> зашао у забачене уличице призренске и пошао од капије до капије, тражећи 
оћ густа, као да је засводила оне тесне уличице те изгледа ти да пролазиш кроз неке подземне ла 
рипреме, или се из какве празне и пусте уличице чује бат патроле или зазврји аутомобил са какви 
<p>Све те гомилице, које су искуљале из уличице где је начелство, сливају се затим у поједине к 
господин под стрејом, гледајући у стрму уличицу — коме је то могло пасти на памет да вуче ова п 
појача, он пружи прст на једну забачену уличицу, где се догледао један болан призор.{S} Три пар 
, измешани и збркани, брујали у ушима а уличне слике, разнолике бојом и богате бедом, још увек  
опрле су до нас и појединости о крвавим уличним борбама, које су се 24-ог водиле на Дорћолу и о 
цени прстен, са драгим каменом, који је уловио у мрежи.{S} Загрљени мајка и син, светлећи тамне 
риступачних планина.{S} Осетисмо се као уловљена тица и сваки покушај био би само лупање крила  
опка, у коју су упали Немци.{S} Наша је улога да њих а са њима и <pb n="38" /> Аустријанце, уву 
мачкога агента заменити још одвратнијом улогом шпијуна и издајника своје земље — приступа држав 
сима, Константин — који ће мало доцније улогу немачкога агента заменити још одвратнијом улогом  
оване који би хтели да се греју а да не уложе труда.{S} Кренуо сам у мрак и почео лутати по туђ 
погледом двоножац и четвороножац.{S} Он уложи последњу снагу своју и оте, управо ишчупа из пасј 
еоград паде у постељу тешко болесно.{S} Уложила сам у негу све напоре једне мајке коју је гризл 
 планини њоме израни зимус и сав блатом улопан, повијена репа пас, који је кренуо у збег за кућ 
се придружио капетану и коначару, један улопан и неизбријан срески тип, покушао је уступ и да п 
страну улице, треба пребродити.{S} Свет улопан, на оделу и мушкињу и женскињу по више слојева б 
 се те да настави пут.{S} На њему чизме улопане блатом, сабља улубљена а чело наквашено прљавим 
јни оклоп, који му покрива мушке груди, улубљен, те се на њему једва држи по где који остатак д 
{S} На њему чизме улопане блатом, сабља улубљена а чело наквашено прљавим знојем.{S} До њега из 
>И вечерас су прочитали молитве, налили уља у кандила и повукли се у своје ћелије, пошто су деб 
везде као кандила у којима је дотрајало уље.{S} Месечина још тајанствено продире те се под неод 
огорева као кандило у коме је дотрајало уље али, сад се већ гаси...{S} Ја видим смрт, видим је  
штеника и зајми мало бела брашна, те на уљу пржи приганице, јер он то воли.{S} Умесиће их, испр 
а фуруне, у којима су му сва деца редом уљуљкивана у прве снове и она стара кутија на орману, у 
лажно и обавештавали, заваравајући нас, уљушкавајући нас, не дајући нам да будно и трезвено вид 
>За Енглезима брекће и стење сав блатом умазан један аутомобил пун народа који се гуши у њему.{ 
ти исту слику: људе дроњаве и у ритама, умазане блатом које се сасушило на оделу, прљавих руку, 
арапе и један део сукње биле већ толико умазане и улепљене дебелим слојем блата, да јој је могл 
ево доспела некако до Призрена, точкова умазаних блатом као и остала сељачка кола, прозора полу 
ом перону, не може да се уздржи а да не умали један леп утисак једне тако чисто дипломатске изј 
ао да изађем на друм, не би ли кретањем умањио језу и не би ли се разгалио до времена кад наста 
ти.{S} Али... моја вера не може ни мало умањити бол, који ми садашњост задаје!</p> <p>Поуздање, 
— Радо ћу слушати, госпо, ако вас то не умара, ако вас то још више не мучи.</p> <p>— И мучи ме  
ојега се удаљујеш.{S} И то све још више умара, те клонуло настављаш пут без наде да ћеш ма кад  
 још више не мучи.</p> <p>— И мучи ме и умара ме али, то ми чини добро, то ме држи.</p> <p>И го 
, те опколисмо тако кућу да нам не може умаћи.</p> <p>— Бојко, предај се! — викнух баш ја главо 
на сваком послу; уме сама скувати каву, уме очупати пиле па чак и просејати и ако једва ручицам 
 је; помаже боме мајци на сваком послу; уме сама скувати каву, уме очупати пиле па чак и просеј 
оду који је показао више но ма који, да уме ценити културне раденике.{S} То су Французи.{S} Зап 
 су све те слике разнолике, како невоља уме у разним бојама и облицима да их представи.</p> <p> 
тановништво, што је изашло из гроба, не уме чисто да појми светлост дана; личио ми је на огромн 
о онима које му тек предстоје а које не уме и не може да сагледа нити да предвиди.{S} До сад см 
отово, гледа за собом и пред собом и не уме да се прибере.</p> <p>Људи раскопчани, кајишеви са  
илу и збунио се те га сад гоне, а он не уме да побегне већ се једнако зауставља на самом друму. 
ја не умем да одвојим.</p> <p>А и он не уме да је саветује, изгледа му свака ствар драга.{S} И  
мрак на земљу.{S} Кроз тај мрак нико не уме да нађе пут нити да види свој град и своју кућу те  
рата није ништа предвидела и сад још не уме ништа да предвиди.{S} А ствари су тако просте и так 
т а да знаш само како је мудрица и како уме да каже, те толико пут сам помислио: штета што није 
им је повио леђа у доба када се младост уме тако поносно да испрси а млада снага усправљено да  
— рече топлим гласом којим само старост уме говорити — Немој да жалиш, можда га је Бог баш изаб 
р...!</p> <p>— Сликар? — понових ја, не умејући у тренутку да нађем реч утехе коју је овоме мла 
интересовао њен мали роман, који је она умела тако просто а ипак тако лепо да казује.{S} Мало ч 
се ме: „Устај, устај!“ викала је и није умела да ми каже ништа но само ману руком и ја необувен 
ао да већ на првом кораку у животу није умела сама да понесе терет бриге <pb n="510" /> над дец 
ве већи страх обухватао и нисам ни речи умела да проговорим.{S} Он се онда измаче од врата, кој 
 сам и неке мушке гласове.{S} Једва сам умела да корачам и једва стигла до врата да отворим.{S} 
д, без ока и пребијене вилице.{S} Нисам умела да га представим себи таквог, ја сам га видела са 
 ме.</p> <pb n="422" /> <p>Најпре нисам умела, а после ме научише раду.{S} Радила сам и дању и  
Али дечица домаћинова, која то још нису умела осећати, чувши да се под њиховим кровом налази је 
а сам хтела, нисам имала речи, не би их умела наћи.</p> <p>— Је ли га тражила? — обратих се оно 
прихваћен од народа који су слободу већ умели да цене, крваво угушен једном непријатељском попл 
{S} Па и у томе часу било их је који су умели да се теше.</p> <p>— Крива Паланка пала, то значи 
ала опасност и старији грађани, коју су умели да процене значај те опасности.{S} Донете су пушк 
 престонице.</p> <p>Тек сам измакла, не умем ни сама да кажем колико, а топови опет почеше на с 
штао са мајком, сестрама и братићем, не умем вам казати.{S} Плакали су, ето, а и шта би друго!{ 
 не забележите то?</p> <p>— Ја?..{S} Не умем!{S} Није ми до тога а и не умем.{S} Све сам видео, 
олиш Богу за душу братњеву?</p> <p>— Не умем! — рече и погледа ме кроз сузе које му се набрале  
имо децу!...</p> <p>— Ја не знам, ја не умем да одвојим.</p> <p>А и он не уме да је саветује, и 
.{S} Не умем!{S} Није ми до тога а и не умем.{S} Све сам видео, све сам чуо, свуда сам био, али 
део, све сам чуо, свуда сам био, али не умем да забележим.</p> <p>— Би ли бар мени испричали?</ 
S} Он испи и другу чашу, па додаде: „Не умем те, синко, ни чему научити што ћеш и како ћеш.{S}  
и су искрено заложили све своје знање и умење, ја сам их допуњавала материнском преданошћу у не 
 који необичнији, обавештенији, који је умео казивати и оно што новине не кажу, и око њега би с 
а ову примедбу. — Али је он тај који је умео изабрати себи околину и то је његова заслуга.</p>  
у све бринула и којима нико решења није умео наћи.</p> <p>— Ја не знам шта ћу? — вајка се један 
бођења без икакве зараде а раду се није умео ни хтео прилагодити.{S} Тај је елеменат, разуме се 
њему наћи заштита; али одавде нико није умео рећи куда ће а још мање како ће.{S} Ма којим се пу 
сти које су се чуле и за које нико није умео да потврди одакле су и како чуле.</p> <p>— Ево вам 
а и узавре и свако потрча где је знао и умео да се подробније распита не би ли сазнао праву ист 
и она тихо и уздану тешко.</p> <p>Нисам умео даље да наставим; изгледало ми је да сам у самом п 
довршен и живот мој...!</p> <p>Нисам му умео ништа више рећи, он није могао мени ништа више рећ 
ла модро лишће у јарак крај друма, кише умесиле у тесто дебели слој прашине, која обично покрив 
 уљу пржи приганице, јер он то воли.{S} Умесиће их, испржити и неће дотаћи; оставиће их у скрињ 
сам?{S} Хоћеш се умети чувати, хоћеш се умети пазити?{S} Ниси никад одио, ниси се никад од куће 
 Како ћеш дете, у свет сам?{S} Хоћеш се умети чувати, хоћеш се умети пазити?{S} Ниси никад одио 
уавка и Мица Сенегалка, ја ћу за Србију умети погинути и без тога ордена!</p> <p>Гомила занеме  
ц сам и без деце, дворим сам себе па ћу умети и вас подворити.{S} Они ме се окануше па одоше да 
к и обнавља живот...! — Све је то млади уметник изговорио брзо, са пуно заноса и топлоте и, гле 
оведен је из Београда један наш познати уметник — као војни обвезник — да за будући ратни музеј 
 роди један сликар, један песник, један уметник, говорим вам о нама.</p> <p>— Е кад говорите о  
тине тек чини једну целину.{S} Никад ни уметникова кичица не би била кадра ставити је на платно 
 редовима гину и књижевници и песници и уметници.</p> <p>— Тај ми пример ништа не казује — одвр 
 и светао посао, кад чујем позив богиње уметности: „На посао, на рад!“ ја ћу полумртав поверова 
 господине! — одговара чича.</p> <p>— А умеш ли да гађаш?</p> <p>— Знаш како је, господине.{S}  
о ми је погледом благодарио.</p> <p>— А умеш ли да се помолиш Богу за душу братњеву?</p> <p>— Н 
 пешадије!</p> <p>— Држи се како знаш и умеш! — одговори војвода — ако си ти онај стари, одржаћ 
о чуле.</p> <p>— Ево вам један доказ! — умеша се трећи да спасе ситуацију — Када би опасност би 
 време да се буде, донети свеже воде за умивање, очистити ципеле и однети ствари на станицу; др 
евети, астали, кујнски рафови, столице, умиваоници, шпорет, чунци, сандук са празним флашама, ј 
 мисао не сме умрети, она се на против, умивена нашом крвљу и сузама нашим, мора узнети чистија 
угу ноћ, те нам дала маха да данемо, да умијемо лица и оперемо руке од крви, да покопамо мртве  
си се дете светла лица, осећајући да се умило славом и на младоме му се, ведром челу, исписа то 
еља сам тешко боловала.{S} Два пута сам умирала па ипак сам ево остала.{S} Кад сам се придигла, 
 свећице, па служба у пећини, па глад и умирање од глади, оно корење, па погибија чобанчетова;  
 а тврда земља меку постељу.{S} Деца ће умирати а неће се друга рађати; биће више удовица него  
ћијски бацити у планине албанске где ће умирати од глади и зиме, где ће се давити у блата и где 
унцу, на топлим морским обалама, ови ће умирати од глади и студи на снежним планинама; док ће о 
 скадарским улицама падати као снопље и умирати од глади.</p> <p>Последње те вечери, пре но што 
 преживети.{S} Ми можемо гинути, можемо умирати, али ви морате живети.{S} Нисте ви она мајка шт 
да доспемо тамо где смо јутрос кренули, умираћемо још на пустим обалама јадранскога мора, где ћ 
не, ено тамо крај плота, иза начелства, умире један глумац.</p> <p>— Глумац? — изненадих се ја. 
х мртваца.{S} Рекоше ми у Ваљеву помор, умире се по болницама, по кућама, по улицама.{S} Није м 
иле мајке које немају начина ни себе да умире а треба децу своју да утеше и охрабре.{S} Све то  
} Живот Србијин је и мој живот; кад она умире, што ја да живим.{S} Хоћу ту, у последњој, у одлу 
е тамо?</p> <p>— У једним колима напред умире дете, па зауставили кола да га сачекају да умре.< 
а под ударима насиља; она мисао која не умире, која увек живи, која надживљава све што је трошн 
о младост не умире, као што ни мисао не умире и зато ти ниси умро, ти живиш, ти ћеш доћи!...</p 
 погинуо!{S} Он је младост а младост не умире, јер из чега би нико живот нов?{S} Младост је бил 
што је и мисао вечита и зато младост не умире, као што ни мисао не умире и зато ти ниси умро, т 
истава слика његове младе прошлости, те умире са болом у души и горким осмехом на уснама!</p> < 
"100" /> родбина крај постеље онога што умире, од тренутка кад је већ извесно да мора умрети, ж 
никакав шушањ не би узнемирио онога што умире; или је то можда почасна стража крај ковчега оног 
ла да га сачекају да умре.</p> <p>— Баш умире? — узвикну неко.</p> <p>— Припалили му свећу.</p> 
ад год је требало.{S} Сад сам малаксао, умирем, па ако, нека и последњим дахом својим користим  
, ето, почели смо већ и крај плотова да умиремо!...</p> <p>Извесно се тај разговор наставио кад 
маневрисати.</p> <p>Вратила сам се мало умирена и ако све то што ми је рекла није било Бог зна  
оседоме, који га је победоносно гледао, умиреноме утиском који је та његова изјава учинила, бар 
предвече дамо једну дозу морфијума ради умирења живаца и ради сна који обично окрепљава у болес 
 утеха студена ко позна јесен.</p> <p>— Умири се, можда ће доћи, можда ћеш га наћи!</p> <p>Такв 
 се нијати и повијати, шибље се и жбуње умири; птице, које су нас по гдекад о дану надлетале, с 
</p> <p>— Из Краљева.</p> <p>Капетан се умири али ипак пође напоље јер, ма да отуд не може доћи 
љени дану душом кад лине киша и небо се умири; тако смо и ми сад већ пратили крваве борбе са не 
глу кафане, јаукну неко у сну и опет се умири.</p> <p>— А мислите да је све то лаж? — покушах ј 
и бацају јој у чељуст, те га прождере и умири се до сутра у јутро.{S} Ако која мајка, кад јој д 
омогло!</p> <p>— Помогло би њима, да им умири савезничку савест, али нама...</p> <p>— Доста је  
горело дрво!</p> <p>Нису ме речи његове умириле и што сам се више ближила колиби била сам све у 
е.</p> <p>— Је л’ ви то кажете да би ме умирили или из уверења?{S} То значи ви и не знате шта ј 
сам могла да сагледам лице.{S} Затим се умирило и чуо се само разговор жена у авлији.{S} Мало з 
 одиста и не дешава? — покушах ја да га умирим.</p> <p>— Шта ме уверава? — учини он и погледа м 
 даље плакало и ничим га нисам могла да умирим.{S} А нисам више имала ни снаге ни речи.{S} Поре 
и ухо на врата а прстом ми казује да се умирим.{S} Слушала је подуже па се окрете, вели: „И оту 
 старешина изгледа, ману ми руком да се умирим.{S} Он је говорио мађарски а један је за њим пре 
 срела, када сам се успео на врх моста, умирио ме је.{S} Тај поглед као да је казивао: „Оставит 
 шумом, не би одао стражару где сам.{S} Умирио сам се тек када сад спазио зидове зграде у којој 
ска владинога и ни мало није свет могла умирити околност што су у Призрену још и стари Краљ и П 
м било довољно нити би га могло потпуно умирити, јер према покрету бугарских трупа ка нашој гра 
се окрете мени:</p> <p>— Умиру војници, умиру избеглице, не умиру управо него падају.{S} Шта мо 
елник ућута па се окрете мени:</p> <p>— Умиру војници, умиру избеглице, не умиру управо него па 
<p>— Умиру војници, умиру избеглице, не умиру управо него падају.{S} Шта можемо? — он се окрете 
 се налазе, грле се, а у том загрљају и умиру.{S} Загрљени бели и црни брат одричу се заједничк 
{S} Доћи ће последње време, те они који умиру благосиљаће милост Божју а они, који остају живи, 
и богаташе како гладују и сиромахе како умиру у блату.{S} Све су видели и срце им је изгубило о 
 се из пољупца не рађају, они у пољупцу умиру.</p> <p>То је та чудна прича што је Бели Дрим каз 
 онда је то последња реч о ситуацији! — умирује опет доктор.</p> <p>— Па последња, дабоме! — уп 
те!</p> <p>— Ама, људи, — узе доктор да умирује узнемирене — немојте тако!{S} Ја не верујем да  
ећемо више ићи пешке!</p> <p>А мајка их умирује да би поднели разочарење.</p> <p>— Наша кола, д 
ми је требало скоро недељу дана док сам умолила, док су прегледали спискове.{S} У обема оно ист 
ер је и Жарково већ било пало.{S} Ту се умолио <pb n="467" /> команданту да оде до Београда и о 
адама.</p> <p>— Могла би се, вероватно, умолити талијанска влада да уступи какав брод који би п 
е:</p> <p>— Слушај, колега, хтео сам те умолити за једну услугу.{S} Шаљем своју породицу тамо,  
м те за то звао на телефон; хтео сам те умолити... да... мислио сам да ја пошљем своју породицу 
, без честита одморка, недовољна храна, умор и глад испио је ову децу, угасио им је онај благи  
изглед стараца од седамнаест година.{S} Умор и напор им је повио леђа у доба када се младост ум 
 несаницу те не може задремати догод га умор потпуно не савлада.</p> <p>Сео сам и ја крај њих.{ 
 крај мангала целу једну ноћ све док га умор није савладао.</p> <p>— Сећам се! — рекох.</p> <p> 
..</p> <p>Опет је, као малочас, савлада умор; видело се јасно да је све те догађаје, причајући, 
ва та осећања као да би му доносила нов умор и клонулост, те би склапао очи не би ли прекинуо н 
е сада причала.{S} Па кад је мало прође умор она опет настави али неким придушеним гласом, који 
<pb n="520" /> ромињати.{S} Ма да ме је умор био давно савладао, казивање госпе у црнини одржав 
у као ватрена киша.</p> <p>И ако нас је умор сломио, нисмо могли не застати у месту приковани п 
— управи мени питање.</p> <p>— И зима и умор и не зна где јој је отап, све се сабрало, пријатељ 
е предавати дремежу, ономе дремежу који умор душе намеће.{S} Да би га се отресао, млади војник  
Ућутала је.{S} Не знам да ли је бол или умор савладо, али је ућутала и загледала се помно у ват 
, грејаћемо се сопственим дахом а тежак умор, који нас је већ претукао, помоћи ће да савладамо  
ело набио а на лицу му се огледао тежак умор који је сад већ био опште обележје свега живота, с 
 што сам већ имала одлуку или је то био умор који ме је савладао?</p> <p>И уторак је свануо мут 
а конака од Приштине, па их већ саломио умор и патња, а кад су још трећу ноћ морали по овој цич 
аметао мраз, <pb n="668" /> упорније но умор.{S} Ма да је још доста до зоре ваљало је кретати,  
налагале ватре те да се деца згреју јер умор, неспавање и рана зора у планини па се дечица наје 
 умора.{S} Кад настане тако час тешкога умора, пред крај дана, престаје и сваки жагор, сваки ра 
ока већ била потпуно клонула од силнога умора, пут који је био стрм и под ногом, олакша те бате 
 море?</p> <p>Бојко само ћути, дахће од умора, на слепоочници му бију модре жиле, колута очима  
 на земљу.{S} Ноге му почеше дрхтати од умора, очи се застаклише, читава мрежа жила искочи му п 
 ће почети да се гаси сунце, где смо од умора попадали као покошени по земљи, пробуди нас из те 
 раскрвављене усне, ноге му се тресу од умора а зној се облацима пуши са њега као са догореле в 
Идемо ћутећи и оборене главе од глади и умора.{S} Кад настане тако час тешкога умора, пред крај 
а, <pb n="537" /> необријан, без сабље, уморан и малаксао или по какав официр из Врховне Команд 
дње моћи.{S} Он <pb n="617" /> погурен, уморан, попрскан блатом и неизбријан наслањајући се јед 
 поглед и опуштене руке, казивале да је уморан и телом.{S} Са његових је усана ишчезао онај мла 
гласови, разна брујања и телефониста је уморан прекидао везу, да мучан посао изнова почне.{S} К 
 је сагледа он приђе поручнику, који је уморан сео на један камен.{S} Приђе му, па се испрси и  
нцуска помоћ већ на српскоме земљишту и уморан четворогодишњи борац српски, који је на северу з 
м не можеш прићи.</p> <p>Око ватре седи уморан војник и прозебао бегунац, седи брижна мајка, ко 
ead>Бајка</head> <p>Легао сам те вечери уморан, тешко уморан.{S} На прозорима није било завесе  
 које су у комшилуку сазнале, а домаћин уморан бригом коју му је донео данашњи дан, ено га жури 
све ове што му сад говоре буде савладао уморан сан, или можда у рану зору док још све спи, њега 
дворишта и све баште и све њиве.{S} Пао уморан народ као облак скакаваца на земљу, посео сваку  
столонаследник се са тих седница враћао уморан и духом, као што су му већ клонуо поглед и опушт 
онак па се затим повукао у собу и убрзо уморан легао.{S} Била је већ прошла поноћ кад на капета 
а које се Престолонаследник вратио тако уморан, одржана је још прексиноћ.{S} На њој су донете и 
d> <p>Легао сам те вечери уморан, тешко уморан.{S} На прозорима није било завесе и кад сам дуну 
ом.</p> <p>— Тражим! — одговорих очајно уморан од тешкога хода по сеоском блату.</p> <p>— Само. 
о учинило да је чуо удар мотике.</p> <p>Уморан од наизменичних удара осећања и болова, он најза 
зи да још једном окрвави Косово.</p> <p>Уморан годинама и болешћу, сломљен бригом и теретом чет 
 заморен дугим разговором.{S} Нисам се, уморена духа и тела, осећао кадар да водим дуге разгово 
од које је дрхтало а дрхтала сам и сама уморена страхом, ужасом призора који сам видела и бриго 
е невојнички да скину шајкачу гледајући уморена старца, који је крај друма повијен стајао ослањ 
на тишина већ почела да се простире над умореним народом.{S} Чује се само ркање спавача под јед 
ом убрљаној и бригом и теретом путовања умореној гомили, пуно разноликости.{S} Тешка црна муниц 
енуо, тамо на пољима косовским, расуту, уморену страхом и погрбљену под теретом бриге, како газ 
ису ипак могли из душа нам да одагнају; уморила нас је дуга ноћ, коју смо превалили и примакли  
 некако и сама природа, као да се и она уморила.{S} Једва на одморишту, кад се устави цела пово 
арају регрути, чија се младост још није уморила и клонула.</p> <p>А она два трећепозивца, што в 
е бошчама и дечица за њима, која се већ уморила <pb n="454" /> носећи свако по какав мали свежа 
обро нам дошло мало одмора.{S} Нису нас умориле толико борбе и нагло наступање колико блата. <p 
наћи.</p> <p>Девојче се дугим казивањем уморило било и застаде мало.{S} Спусти бошчу на земљу и 
ез речи.{S} Уморио нас је био разговор, уморио нас је заједнички бол, који ови звуци нису ипак  
ш мало топовске звуке, али без речи.{S} Уморио нас је био разговор, уморио нас је заједнички бо 
лост кроз мрачну улицу којом је војска, уморна дугим и напорним маршем, испрскана дебелим блато 
 греје ручице али ни даха довољно нема, уморна под теретом који носи.</p> <p>— Промрзла дечица? 
и жижак на прозор и настављала плести а уморна јој глава падала на груди.{S} Жижак је догоревао 
киљи лампа и бледом светлошћу осветљава уморна и брижна лица гомиле а дим дувански обавио је ка 
слутио, велим, када су та деца, бледа и уморна лица пролазила у недогледним редовима мимо мене, 
Био је старији човек, испијена образа и уморна погледа.{S} Он диже главу и погледа ме, али га м 
м.{S} Напред јаше командир препланула и уморна лица по коме су дубоким браздама исписани сви на 
 читава кућа на точковима а вуку их три уморна коња раскрвављених груди, који су их са великим  
 читава кућа на точковима а вуку их три уморна коњића раскрвављених груди, који су их са велики 
е тешко дишући, осећајући се онако исто уморна као онда кад је преживљавала догађај, који је са 
мученици у бескрајним редовима и бацају уморне погледе на нас који смо стали крај друма те их п 
че.{S} Коњи у запрези покривени блатом, уморни и малаксали једва крећу; седла на њима већином п 
" /> Ариља одакле су јутрос кренули.{S} Уморни волови који вуку ову батерију, ослобођени јарма, 
д ране зоре до мркла мрака, да се увече уморни и необавештени повуку под кров и да сутра настав 
ке диже са ватара око којих, промрзли и уморни, спавају они шта су <pb n="561" /> још заостали  
 којима су опомињали вочиће када би ови уморни застали или ударили у страну.</p> <p>— Војници!  
крај многих кола, под којима су спавали уморни војници и бегунци а крај којих је ватру угасила  
има наставља разговор дубоко у ноћ, док уморни не клону главама на груди.</p> <p>Пре четири или 
мично, као гвоздена стража која бди над уморним пешацима.</p> <p>Ватре се нису смеле ложити али 
ви па онда, путничка кола са арњевима и уморним коњићима, чије сапи брекћу као мехови а блато и 
 друмом.{S} Путничка кола са арњевима и уморним коњићима чије сапи брекћу као мехови а блато им 
стреса, те сам се диго лагано из гомиле уморних спавача око ватре, и пошао да изађем на друм, н 
и проћи до прескачући преко попадалих и уморних тела.</p> <p>Отворио сам врата на кафани и нама 
 поворка креће опет лагано, равномерно, уморно, гунђајући још увек и грдећи господу која злоупо 
оја је полегала по блатњавоме дворишту, уморно клима главом и лењо прежива.</p> <pb n="522" />  
ђеној природи и узнемиреним душама; све уморно спава и кроз ту тишину, као тихи жубор потока, т 
 себи самоме, он се одвоји од прозора и уморно се сручи понова на миндерлук, осећајући се тешко 
стук, притиснуо длановима слепоочњаче и уморно гледао погледом без израза, дуго гледао у једну  
нема <pb n="396" /> храбрости.{S} Стоји уморно под оголелим дрветом и чека као осуђеник кад ће  
је намести, али бадава.{S} Најзад хукну уморно:</p> <p>— Хо, брате, баш не могу да заспим па то 
ме, светитељском лицу; његовоме бономе, уморноме погледу и његовоме старачкоме, тихом и благом  
о кишом.{S} И госпа у црнини оборила је уморну главу на колена.</p> <p>Под колима, којих је пун 
и носи кућу на леђима и мајка која води уморну дечицу за руке; заробљеник промрзо, поцепан, изг 
 ватре, ни речи не проговори, савладана умором од пута, мразом и оном тугом која код ње изгледа 
станици.</p> <p>Одушевљени таман поново умочи писаљку у пену од пива а песимиста, без икакве ве 
ни и размишљени узео мастиљаву писаљку, умочио је у пену од пива и црта по беломе кафанскоме ча 
убеђено трећепозивац.</p> <p>— Бива, да умре домаћин а кућа остане — наставља Краљ — Није ни то 
е, па зауставили кола да га сачекају да умре.</p> <p>— Баш умире? — узвикну неко.</p> <p>— Прип 
зар?</p> <p>— Не, није се убио али и не умре, него свисну, просто свисну човек.</p> <p>— Ама од 
лику.</p> <p>Као оно кад ти ко најдражи умре; ти знаш да је мртав, видиш га пред собом мртва ал 
авите ме крај гроба мога оца и деда, да умрем овде пред црквеним вратима.{S} Кад непријатељ сти 
оље било да сам остао у својој кући, да умрем на своме прагу.{S} Овде ми се гроб неће знати, ра 
о узвикивао:</p> <p>— Пустите ме бар да умрем овде, на вратима Србије.</p> <p>Влада је отишла 1 
 <p>— Молим... кола... болницу... да не умрем овде... као пас!...</p> <p>Замолио сам људе те ми 
 од тренутка кад је већ извесно да мора умрети, жели да то што пре буде, да се самртник не мучи 
ћ и ропац изломио.{S} Сви знају да мора умрети и немо чекају час.</p> <p>Лица овога малога друш 
л који је у вама мора живети, он не сме умрети, он не сме ишчезнути.{S} Из тога бола мора нићи  
жи једна велика мисао а та мисао не сме умрети, она се на против, умивена нашом крвљу и сузама  
о, ви не смете, ви не можете, ви нећете умрети.{S} Дубоке су ваше ране, безгранични су ваши бол 
 као код самртника, кад сви знамо да ће умрети, сви смо измирени с тим и чинимо чак и припреме  
ју далеку отаџбину и своју породицу.{S} Умреће бар са осмехом на уснама а ујутру, први који наи 
је те зиме, по смрти мога другога сина, умрла и мајка.</p> <p>Када је последњи пут одлазио од к 
</p> <p>— Тај је пут искварен!</p> <p>— Умрла му је жена прошле године.</p> <p>— Ама шта ти рач 
шко.{S} Тако ми је било кад ми је мајка умрла па остала сама у кући.{S} Само, онда сам била мал 
ознавала мајку и која је окупала кад је умрла.{S} Знала сам и где седи, чак тамо на Камичку, те 
Имате ли родитеље?</p> <p>— Мајка ми је умрла још пре пет година.{S} Имам оца али не знам где ј 
к помоћи није било.{S} Изгубила сам га, умрло ми је овде на руци на којој сам га и дочекала кад 
и сад оборене главе, поцепан, измучен и умрљан блатом.{S} И данас при доласку Краљеву грувају т 
ногама и блуза и кошуља, све је то било умрљано крвљу а сем крви исушила се по оделу и бела пољ 
леним погледом који је сјактио из крвљу умрљанога лица.</p> <p>— Јеси ли замолио кога пријатеља 
ни то србијанско одело, ено мало час је умро један аустријски заробљеник па обуци његово.</p> < 
жак бол, био је песник болова, ево је и умро као жртва болова!</p> <p>Док сам ја у углу, не пра 
ели су га у болницу.{S} Тамо је затим и умро.</p> </div> <pb n="158" /> <div type="chapter" xml 
узе наричући казивати:</p> <p>— Јуче ми умро син... јединац... седамнаест година...{S} Јутрос с 
ао што ни мисао не умире и зато ти ниси умро, ти живиш, ти ћеш доћи!...</p> <p>Зато се у мојој  
а стража крај ковчега онога који је већ умро?{S} Шта чува и кога?</p> <p>Бели се витез упути пр 
оних речи да је покојник још у Призрену умро а само је пренет овде да се у породичну гробницу с 
и је тога часа у болници неко од ближих умро.{S} А тако је и било, изгубила сам њега и сад више 
и и затисне, па се далеко уназад покрет умртви.</p> <p>У Штимњи се још и укрштају збегови те у  
жном руком за раме и тресну о патос.{S} Умукла сам, претрнула сам и грунуше ми сузе...</p> <p>О 
ела поворка, те <pb n="678" /> на друму умукне шкрипање кола и топот копита, ако се чује жубор  
контуре и облика.{S} И ако је давно већ умуко тандрк кочија, стењање и шкрипа воловских кола, т 
ог.{S} Кад затим чуше шта је и како је, умукоше <pb n="486" /> сви и посматраше ме погледом сау 
дним се метком више не одазва.</p> <p>— Умуче! — кликну капетан.</p> <p>— Пролајаће он опет! —  
еколико очајничких плотуна па затим све умуче.{S} Наши су добили наређење да напусте положаје и 
цео друм загуши и затисне, па се далеко уназад покрет умртви.</p> <p>У Штимњи се још и укрштају 
о; видех и преломлену вилицу која му је унакажавала лице...{S} Видела сам га лепо, потпуно, она 
 Ја сам се чак у души зарадовала што је унакажен те смо сад равни, те <pb n="426" /> смо подјед 
е ћу смети да му кажем:{S} Ето, и ти си унакажен, па те ја ипак волем!</p> <p>Та ме је мисао та 
.{S} Видела сам га лепо, потпуно, онако унакаженог и ја не знам ни сад зашто, али то ми је учин 
 а уснице стегао зубићима те му упале и унаказиле лице.</p> <p>Чији си ти мали Драгомире; ко ти 
е можеш да га познаш, лице му се сасвим унаказило, по челу му се исписале бразде и онај његов о 
 је, на мене, те рекао би не зна ни две унакрст а да знаш само како је мудрица и како уме да ка 
алима; осећам већ по телу топлоту, која унапред пржи; осећам како ме засипа топао пепео лаве; з 
а се крхају.{S} Маса се заљуља и посрне унапред, први падају и маса их гази и надире.{S} Урлање 
ти и предало се бризи својој и нагло се унапред, не би ли што ближе било пламену који обнавља ж 
 прекрштеним ногама пред собом, нагнути унапред, осветљена лица руменилом из мангала, пушили см 
ветина поче да се љуља и њиха, нагињући унапред, као једна и једноставна маса.{S} Они који су с 
.{S} Тај ме осмех толико охрабри да сам унапред већ <pb n="517" /> сањала о своме успеху.{S} Ет 
ем којим човек дочекује недаћу, за коју унапред зна да га не може мимоићи.{S} Тај мучки ударац  
 главом;</p> <p>— Зар се точак историје унатраг окреће?!...</p> <p>Срео сам и њу — Госпу у црни 
атом више колена, са забаченом качкетом унатраг и наочарима спалим на врх носа, иде напред и во 
 стопала силе па се мрави помели и журе унезверено на све стране, не знајући где ће, не знајући 
о... — учини мала и још се више збуни и унезвери.</p> <p>— Ајд, кажи нам, мала, све по реду как 
 сетили су се да су ова њихова решавања унела толико вере, толико поуздања у грађанство, да је  
у личну несрећу.{S} Ја сам је на против унела у онај заједнички бол и унела га свег у моју душу 
на против унела у онај заједнички бол и унела га свег у моју душу.{S} И, носила сам га и поднос 
гама или двоколицама које се ненадлежно унеле у ред.{S} Та војничка кола представљају залутале  
 је он преживео, учинило тежак утисак и унело панику у грађанство престонице, он је ипак кренуо 
ка од једном почела да се повлачи то би унело велику пометњу.{S} С тога је нађено за сходно да  
а до зоре али ће и зора тешко успети да унесе светлости у мутну, јесењу ноћ.{S} Киша је целу но 
гу да макнем прстима.</p> <p>Он чучну и унесе руке у пламен па поче да их крави, а као кирију з 
еди је успева само да у тамну боју ноћи унесе неку тајанственост и та тајанственост и тишина из 
сираноме германофилу.{S} Та вест на мах унесе пометњу у наше расположење.{S} Скопљански Грци, к 
ћи како је он у Грацу „где је посећивао Универзитет“ гледао један пут ватрогаску чету када се в 
вих топова којим командује један доцент Универзитета, резервни капетан.{S} Капетан разасла коња 
 ваља долином и плави, ждере, сагорева, уништава и уништено засипа и затрпава?{S} Је ли допрла  
сажиже као усијана лавина и пали, руши, уништава.</p> <pb n="224" /> <p>— Све, све ће пропасти! 
ву и руше јој темеље, затиру установе и уништавају благо народно које смо сто година прибирали  
мно лизао и буктао кров све просторије, уништавајући и последње остатке наше имовине.{S} Цреп ј 
ну Команду и Владу, овде су немилостиво уништавани.{S} Кола, пошто је са њих скинут товар и исп 
е свима командантима да не дозволе даље уништавање материјала, да јаве бројно стање и расположе 
 правце за одступање, да се помиримо са уништавањем материјала и да одмах, одавде још, јавимо с 
 сузама у очима:</p> <p>— Чујем хоће да униште сву муницију.{S} Ама где су ти ђенерали?{S} Хоћу 
ад гробницом је земља утапкана, траг је уништен; на спалишту су ватре догореле, пепео се развеј 
ко, да ови намах заћуташе да не би били уништени.</p> <p>Пуковник, командант седмога пука, који 
планине.{S} С тога је оно, што још није уништено у Призрену, предато овде пламену.{S} Од Призре 
ом и плави, ждере, сагорева, уништава и уништено засипа и затрпава?{S} Је ли допрла до нас, јес 
 на Руднику и Церу.{S} Страховита неман уништења преспавала је једну дугу ноћ, те нам дала маха 
 освоји већ са крвожедном жудњом да све уништи, да све разори, да све спали, да све затре, да с 
 већ у вароши или је само бомбардовањем уништио.{S} Можда можемо још ноћас проћи кроз варош, те 
 може бити офанзиве онда, пре но што је уништите, дајте ми сву муницију, колико је има, да је и 
рестолонаследник — да се материјал мора уништити, јер нећемо га тек непријатељу оставити.</p> < 
г материјала који би се иначе морао сав уништити, ако се настави одступање у овоме правцу којим 
ја не може даље из Пећи, већ се мора ту уништити, војвода Мишић је болно узвикнуо:</p> <p>— Кад 
што даље капетане.{S} Бомбардоваће нас, уништиће нас!</p> <pb n="184" /> <p>Капетан им обећава  
ору хлеба не би ли мало омекшала, трећи уносе руке у пламен те их пеку не би ли им прорадили пр 
андуцима војници кувају чај и сваки час уносе у канцеларије, којих на овоме спрату <pb n="704"  
цу.</p> <pb n="351" /> <p>Један коњаник уноси седло и бисаге и меркајући са тим стварима на рук 
 полемику — мислим дакле, да у полемику уносите много жучи.{S} Ја вас разумем, јер разумем ваш  
то што је дотле било ван ње и почело се уносити у њену душу, као нов непознат јој осећај, осећа 
ђивање места где ће се наложити ватра и уношење ствари, које су биле још на коњима, колима или  
 глави кров београдске улице Карађорђев унук.{S} Они су тада као млади официри били у ескорти и 
 би се историја поновила, да би и његов унук тако исто напустио Отаџбину <pb n="293" /> у момен 
вио на двору српскога краља, Милутинова унука, молећи за помоћ српску.{S} У дубини тамо, ено га 
нски Сабор, Св. Сава, па „Узо деда свог унука“, па онда Глигор Комита и већ све редом.{S} Кад д 
д под Карађорђем дедом и под Карађорђем унуком.{S} Он пође у памети да прибира, да тражи: нема  
Почињу да се сурвавају зидови који деле унутарње просторе а који су изгубили под собом основе н 
а ли једног истог историјског или можда унутарњег, што лежи у психи српскога народа или у његов 
 је била од обичних дасака, са седиштем унутра и прозором, кроз који је продирао ваздух и светл 
ала а опет неко лупа, опет би неко хтео унутра.</p> <p>— Не пуштај! — виче неко невидљив из дим 
 вола, избацио му утробу па се он увуко унутра, у вола, и тако је проспавао.</p> <p>— А ниси се 
 лепо проспавај!</p> <p>— Ама, ко је то унутра? — продра се онај с поља још званичније и удари  
 густ мрак и претрнух на уласку кад чух унутра људске гласове.{S} Учини ми се као да ступам у с 
у.{S} Ево, видите... — он завуче руку у унутрашњи џеп од шињела и извуче отуд неке хартије те р 
истар председник а секретареву министар унутрашњих дела, а на доњем спрату; у једној пространој 
мом и мразом који је продирао споља.{S} Унутрашњост ове необичне куће, са ватара које опкаљују  
паса пут напушта обале Дримове и води у унутрашњост планина Дукађинских кроз један низ провалиј 
, по коме Немачка већ повлачи војску из унутрашњости Србије.{S} Овај је телеграм допуњавао и по 
 сачувао цео свој облик из пепела.{S} У унутрашњости прегорела пања још је тињала неугашена рум 
же за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па онда, шпедитерска кола, велика, простр 
же за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па шпедитерска <pb n="379" /> кола, велик 
еживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањем робовању причали н 
еживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањим збеговима причали  
еживимо ове тешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањим патњама причали на 
е пролеће овлажило.</p> <p>Ја, најмлађе унуче тада, седео сам на престолу, на крилу старе мајке 
мајка, како потрчала ваљда да заклони и унуче, ударена кундаком и лобања јој располућена те леж 
тара <pb n="245" /> мајка казује својим унучићима, допуњавају својим бојама; приче које се дубо 
ртоме по поду а баба Вилка, сретна међу унучићима, седела је на једној троножној столичици, под 
 је то ишло тихо, пажљиво, шапћући, без уобичајене ларме у таквим приликама, па још кад се ства 
ари међ собом разговарали, нити је било уобичајених узвика и издирања на волове, које је свако  
, страх ми је дизао косу у вис а детиња уобразиља замишљала је оваку исту ноћ, буру, пљусак и г 
рочито истиче лице Министра Председника уоквирено седом брадом, видело се да воде брижне разгов 
То толико може Моравска Дивизија али да уопште помогне, да спасе ситуацију, доцкан је, врло доц 
уговор! — додаје пензионар за којега се уопште знало, још од <pb n="74" /> почетка рата, да све 
о из обзира према моме болу, као што се уопште око тешкога болесника шапће или је ту потребу из 
о поче да креће густ облак дима, јер се уопште ових дана у много већој количини и много нервозн 
јем ја против тога што стрељају бегунце уопште, него што их овако стрељају, овде...</p> <pb n=" 
у до сад мирно и хладнокрвно говорили и уопште, разговор пређе у живу и нервозну полемику.{S} Ј 
итања која је већ једном био поставио и уопште, чинио је све да што тачније и што поузданије са 
ор, галама, вика, препирка тамо и амо и уопште све оно што је било јуче и што је било прекјуче, 
падоше у разговор и они који дотле нису уопште учествовали у разговорима; узвикивали <pb n="37" 
тпоставити да су они тамо опасност боље уочили или су малодушнији, потегли далеко испред опасно 
мену свога детета, јер сам још мало час уочио кад је поменула дете, да га не носи собом.{S} Ост 
 мало гомили, познаде он међу официрима уочљиву фигуру команданта седмога пука првог позива.{S} 
доктор.</p> <p>— Па последња, дабоме! — упада пргаво болесни господин.</p> <p>— Отићи ћу баш у  
ако Виљем тумачи међународне уговоре! — упада трговац пред чијом се радњом води разговор.</p> < 
ог опасности која је претила возу услед упада Бугара код Предејана.{S} Воз је чекао дуге сате н 
ају — додаје један учитељ, који сад тек упада у разговор.</p> <p>— Како олако? — обрта му се по 
 немогући да извуку кола која сваки час упадају у пролоке, а две три снахе које иду крај кола с 
иштало је под нашом стопалом и нога је, упадајући у сено, очас била преливена прљавом течношћу. 
 да се огрејем.</p> <p>Лутам по мраку и упадам у баре, саплићем се о камење и лупам о зидине ко 
кве офанзиве?</p> <p>— Крајња корист? — упаде плаховито у реч војвода Мишић — Крајња корист је  
дговорност.</p> <p>— Још једно питање — упаде ђенерал Јуришић — У случају такве акције ми би се 
 за седиште.</p> <p>— Чекај, молим те — упаде му у реч онај из дима, кога је овога пута, кад је 
иму опет се зацени па кад га пређе а он упаде у реч.</p> <p>— Не мислимо, брате, ми грађани ниш 
 бегамо не да се спасемо, но да што пре упаднемо у мишоловку?</p> <pb n="344" /> <p>— И кад се  
 разви жива препирка по томе питању.{S} Упадоше у разговор и они који дотле нису уопште учество 
 за кост а уснице стегао зубићима те му упале и унаказиле лице.</p> <p>Чији си ти мали Драгомир 
е косице и висока чела, испод којега су упале две дубоке дупље.{S} Осмех јој се на уснама окаме 
ело гори као у грозници.</p> <p>Најзад, упали се једна жигица и кад је принесмо видесмо да је л 
ли овлажена жигица није хтела никако да упали и он је псујући настаљао посао.{S} Најзад, у једн 
час ватре крај кола и измеђ кола, те се упали друм далеко за нама, хеј тамо чак до висина Дуље- 
о могу да видим...?</p> <p>— Чекај, ако упали... — рече онај који је још увек без успеха кресао 
лична оној крај самртника кад му се већ упали свећа, кад свако зазире да шушне, кад свако уздрж 
>— Ово је читав план, клопка, у коју су упали Немци.{S} Наша је улога да њих а са њима и <pb n= 
још дубљи мрак кад сам се пробудила.{S} Упалила сам лампу, нисам смела више да седим у мраку.{S 
 слободу.{S} Рекао би човек да се земља упалила или још пре, као да је од силнога пламена који  
ону пред којом је мајка дечја још синоћ упалила жижак, те му се заврти суза у очима и он окреће 
станици; наши су га, напуштајући варош, упалили.{S} Сви остали магацини робе и војнога материја 
о као жеравица, очи се усијале а образи упалили.{S} Трчао сам напред, испред свију, трчао сам к 
лутњу свију нас.</p> <p>— Или смо је ми упалили при евакуисању! — додаје други.</p> <p>— Или је 
е звонио дубок бол.</p> <p>— Оно смо ми упалили?</p> <p>— Да ми, да би сагорели све што нам је  
 буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Тешка ноћ је  
 буктао је румени пламен као да се небо упалило.</p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Ноћ је раније 
обузе неки страх.{S} Паде ми напамет да упалим кандило али у кандилу није било ни зејтина ни фи 
но исто слутили.</p> <p>— Непријатељ је упалио варош! — одважи се један међу нама да гласно каж 
н од присутних узе кресати жигицу да би упалио цигару, али овлажена жигица није хтела никако да 
 један који ћемо прелити и на коме ћемо упалити свећу.{S} И тамо у селу, крај Мораве, где лежи  
ицом, лежи оно болесно момче већ сасвим упалих очију.{S} Отац који води коња, сад на одморку пр 
звученог из самих правих линија и очију упалих дубоко у дупљу — пристаде уз ово тврђење свога д 
ги.</p> <p>— Или је можда бомбардовањем упаљена!</p> <p>— То може! — додаје онај први — и то ће 
лови!</p> <p>И кроз мрак прође ваздухом упаљена гламња, као факља.{S} Однеше је тамо где су зап 
едне крстаче гори свећица, ваљда јутрос упаљена, и по гробу нешто јестива.{S} Прођосмо крај нек 
ред овим или оним вратима стоје кола са упаљеним фењером а коњи, покривени мокрим ћебадма, фрчу 
умени, којом је већ четири стотине дана упаљено небо, тамо где оно на северу наше Отаџбине грли 
била под пазухом, у левој је руци држао упаљену свећицу а десном се крстио.</p> <pb n="524" />  
— Хоћу! — одговара дечко.</p> <p>— Ако, упамти, треба да упамтиш па да причаш, свима да причаш. 
.{S} И бабу пуне очи па ми само шапће: „Упамти, сине, ово!“...</p> <p>Он опет застаде у причању 
 Казивао је много и ја, вероватно нисам упамтио све.{S} Ипак сам сутра дан забележио датуме и п 
b n="491" /> предамном низале, ко би их упамтио.{S} Пред очима су ми увек само невоље мајака, т 
?</p> <p>— Боже сачувај!</p> <p>— Дакле упамтите, ово што вам кажем ствар је потпуно поверљива. 
 на његовом рамену.</p> <p>— А хоћеш ли упамтити све ово што видиш?</p> <pb n="618" /> <p>— Хоћ 
а дечко.</p> <p>— Ако, упамти, треба да упамтиш па да причаш, свима да причаш.</p> <p>Што се да 
м сабијеном у кућици и један војник.{S} Упао да се за час склони од кише, па ће поћи даље.{S} И 
 буновном и дремовном посилном, који је упао у собу, те му нареди да поскида с чизама колико то 
pb n="150" /> у кафани, жагор као да си упао у кошницу узнемирених пчела.{S} Дим од дувана ниск 
ратни сликар са фотографским апаратом и упери овај на Краља.</p> <p>Краљ се боно насмеши и приз 
љале овде своју децу па ето, земља сузу упила а туга остала.{S} Тај терет мораш понети, не бива 
го и дуго забринуто стајао на прозору и упињао поглед тражећи да види бар онај дим који је пао  
нова шире — он би хтео напред.{S} Он се упиње, покушава да устане, да пође, да полети, да одгов 
.{S} Три пара вочића које гоне војници, упињу се да извуку из стрме улице она велика дворска ко 
отле ће ваљда...</p> <p>— Шта ће дотле? упита он и застаде.</p> <p>Ја се збуних, јер одиста нис 
>— Дакле, чују се топови са Качаника? — упита он узбуђено.</p> <p>— Чују се!</p> <p>— А отуд, и 
који су сад на тим згоднијим местима? — упита он боно насменувши се.</p> <p>— Не мислим ја да и 
 а... има и мртвих.</p> <p>— Грађана? — упита неко, управо сви питамо и сви га укрштамо питањим 
је остало, гола вера.</p> <p>— У шта? — упита пуковник коме је присуство погребу Краљеве Круне  
/p> <pb n="178" /> <p>— Не одзива се? — упита капетан нестрпљиво.</p> <p>— Од синоћ се, господи 
ично на своме месту.</p> <p>— Стигли? — упита ме.</p> <p>— Стигли! — одговорих и посадих се на  
Нико више.</p> <p>— Хоћете ли почети? — упита Краљевић тихо, као да збори крај самртникове пост 
> <p>— Шта ћемо са овом мртвом децом? — упита га начелник.</p> <p>— Бог нека их прости!{S} Шта  
 <p>— Ви још не спавате, Величанство? — упита његов секретар тихим гласом, као да не жели ремет 
 А што ти је тако крвава рука, снахо? — упита ме она жена, која је ваљда при тој моменталној св 
а своје место.</p> <p>— Не спава још? — упита један од пуковника.</p> <p>— Не! — одговори секре 
, не зауставља пријатељ пријатеља да га упита о новостима, већ пролази немо, један мимо другог, 
е дипломата из административног одељења упитан о бугарској мобилизацији, шетајући одмереним кор 
 са тим својим сапутником.{S} Сећам се, упитао сам га:</p> <p>— То је твој сељак ваљада?</p> <p 
на руке.</p> <p>— Можете ли, војници? — упитао би по где када стари војвода, заморен болешћу и  
ово последње разочарење.{S} Када сам је упитао шта мисли, шта ће; она ми ни речи није одговорил 
>Он на један мах прекиде причу па ће ме упитати:</p> <p>— Ја овај, развезао а не знам да вам не 
.</p> <p>— Према томе шта нам остаје? — упитаће брижно Престолонаследник.</p> <p>— Једино одсту 
а лебдила пред очима.</p> <p>— Зашто? — упитаће ипак један и ако је исвесно, као и сви остали,  
руг до друга.</p> <p>— Где је капела? — упитах старца.</p> <p>— Ето, та колиба! — одговори он и 
ао.</p> <p>— А ви сте отуд, из Шапца? — упитах тек колико да проговорим кад стигох до ње и урав 
стави мислити о својој трагедији, ја га упитах:</p> <p>— Шта сте свршили?</p> <p>— Како свршио? 
а.</p> <p>Да прекинем дуго ћутање ја га упитах у којој је јединици служио.</p> <p>— У ђачкој че 
} Најзад, кад би време, ја изађох па га упитах: „Хоћемо ли, бабо?“ — „Хоћемо кад морамо!“ — одг 
ова диже с места.</p> <p>— Хоћемо л’? — упиташе га погледом оба пуковника.</p> <p>Он климну гла 
те, људи, видите ли ви?</p> <p>— Шта? — упиташе сви престрављено, мислећи да је ту већ оно што  
дна сањала, и које је као сунчане зраке уплитала у срећу свога детета и своју.{S} Она и даље гл 
е јаднике, једу лишће од купуса који су упљачкали у првој башти коју су успут срели и на коју с 
осам џакова државнога брашна, вероватно упљачканога из каквог државнога магацина, колица за дет 
ке, Француске, Русије и Италије и да их упозна са ситуацијом у којој се земља налази од тренутк 
лези и Руси кад изгубе једну варош, они упознаду њену вредност.</p> <p>— Готово!</p> <p>— Тако  
гу.{S} Немци кад освоје једну варош они упознаду њену вредност а Французи, Енглези и Руси кад и 
Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила! — тешим га ја понова а да ту моју  
Сви се познајемо сад, све нас је невоља упознала и зближила!</p> <p>Био је ратар из Срема, обра 
да им кажем топлу материнску реч, да их упознам са новим другом својим, мојим несретним дететом 
 нађе начина како ће с њом и грађанство упознати а којом ће наредбом позвати избеглице да одмах 
аквасила а прстима зачешљала.{S} Очи му упола затворене те изгледају као угашена кандиоца а усн 
 фронтова допрло било, да је Стари Краљ упоран био, да није одступао и није хтео да се повлачи  
ништа толико ужасно не знам чиме бих је упоредила.</p> <p>Младеновац, који је постао збег Беогр 
а, на којој смо колико толико могли ићи упоредно.{S} Она настави сама, као да је знала да ме са 
стаза толико проширила да би могли поћи упоредо.</p> <p>Ове три групе, Краљева, Врховне Команде 
Дебар и даље на Стругу; друга је, идући упоредо са првом до Љум-Куле, настављала пут обалом сје 
е смишљено, приповедачки, литерарно.{S} Упоређења су јој често била тако нађена да би их у свак 
без вере и без снаге.{S} Отресао сам се упоређења ових двеју појава, које чак и немају довољно  
 које чак и немају довољно сличности за упоређење, па ми се оно ипак и на силу наметало и изази 
га и све то потсети ме на оно учитељево упоређење са усијаном планином, која бљује лавину.{S} Т 
аном планином, која бљује лавину.{S} То упоређење поче да расте, да се допуњава и да ми се наме 
оји нам је наметао мраз, <pb n="668" /> упорније но умор.{S} Ма да је још доста до зоре ваљало  
морамо ископати! — додаде други са оним упорним поуздањем човека навикнута на борбу, које ни у  
деца.</p> <p>А деца, сад већ пробуђена, упорно настављају питања.</p> <p>— Куда ћемо путовати,  
 је увек, кадгод се расправљало о томе, упорно тврдио да се Цариград заузима само са сува, као  
и сами шта их је сабрало; стоје и ћуте, упорно ћуте и само погледима прате појаве и погледима < 
<p>— Па зашто си бегао?</p> <p>Он ћути, упорно ћути и гледа тупо и немо а две му се крупне сузе 
нису могли праву истину знати или су је упорно негирали.</p> <p>А јуче је одиста и кренула била 
мраз који је све више стезао, старац је упорно остао при томе да он неће да се одваја од својих 
давде.{S} Војвода Мишић остао је и даље упорно при своме предлогу за офанзиву, захтевао је да с 
зи, и људи и време и историја, а они се упорно зарили у бистричине обале и мирно леже ту као ко 
доласка.{S} Јуче, 26. септембра, још се упорно тврдило из Ниша да савезници долазе, али данас в 
S} Бугари имају извесне претенсије... и упорно их постављају као услов за своју неутралност и о 
 преплашено гледа како се товаре кола и упорно чека на капиџику да види <pb n="93" /> крај овог 
а.{S} Враћаш се у гомилу, која очајно и упорно и даље дрежди пред начелством, и с њом и даље ка 
несаломљива стабљика никла из душе му и упорно се усправљала под ветровима и олујинама.{S} Она  
 који је мноме овладао и који мраз тако упорно и тако дрско намеће човеку.</p> <p>Трже ме из то 
 прелазили преко њега и потискивали смо упорно свако песимистичко тумачење те појаве.{S} Они ме 
ли уђе или какав пас <pb n="129" /> што упорно дрежди и арлуче пред својим затвореним вратима в 
сече он одлучно.</p> <p>Изненади ме ово упорство.{S} Зашто сад не, кад је мало пре било да.{S}  
чиме би он био оправдан.{S} Али Краљ не употреби своју Краљевску власт, јер стари војник не хте 
е си и, ни стопу даље!{S} Прими борбу и употреби све, да непријатеља <pb n="189" /> задржиш.{S} 
 роб.</p> <p>Он дану да се одмори, а ја употребих ту прилику да се разаберем о једној чудној по 
обил који је могао много корисније бити употребљен.</p> <p>Затим долази фијакер, опет државни и 
ну улицу а онај од „Рускога цара“ поред Управе фондова, па кроз доситијеву улицу.{S} Само чујеш 
S} Њим пођоше и канцеларије и команде и управе које су се дотле задржавале по местима која су,  
то је девојчету, плаче ваљда од зиме? — управи мени питање.</p> <p>— И зима и умор и не зна где 
ма, ми ћемо чувати варош! — рече неко и управи те речи дивизијару.</p> <p>— Даћу вам! — одговор 
а сам му сестра и обраћала сам се самој управи, казивала његово име и презиме и питала налази л 
е означио своју намеру да главну акцију управи долином Мораве.</p> <p>Сутра дан, то је било 29. 
о да ми дражи груди.{S} Поглед који сам управио горе, <pb n="525" /> небу, и узнео га изнад про 
b n="726" /> и мач му подржао и десницу управио да сможди непријатеља и пође путем величине и с 
днога народа.{S} Онамо ваља поћи, онамо управити жеље, онамо тежње.{S} И када су једном две мла 
погледом по свима око ватре, па га опет управља безизразно негде у даљину.</p> <p>— Да се врати 
рекосте, то је била тетка, али они који управљају државом не смеју у овим тренутцима бити тетке 
чеви су њихових војсковођа тамо ка Шару управљали своје врхове а Призрен је била реч која је у  
сетогодишњи старац предао је сину бригу управљања Отаџбином али је сву љубав за њу задржао и да 
ића, пошао сам да, у име одбора који је управљао овом организацијом, обиђем страже.{S} Обхрван  
ку жеже његова мајка да му пут покаже и управљао је чун свој ка њој, знајући да тако поуздано п 
у над Скопљем поверила Војној Станици и управник Војне Станице, стари београдски полицајац, пре 
 тако жудно очекивали.{S} Расположење-, управо одушевљење, завлада од једном међу свима и нађе  
S} Он уложи последњу снагу своју и оте, управо ишчупа из пасјих зуба кост.</p> <p>— Их! — учини 
мртвих.</p> <p>— Грађана? — упита неко, управо сви питамо и сви га укрштамо питањима на која чи 
 треба да подвуче бугарске захтеве и... управо, да увери савезнике у оправданост тих захтева... 
се Бугара тиче... да... може се рећи... управо да, они мобилишу.{S} То за сад — према извесним  
а нагло додаде:</p> <p>— Било би га!{S} Управо, могло га је бити.</p> <p>— Могло је? — мене оза 
 истина — да више никакве наде нема.{S} Управо на те седнице нико није ни већао о надама, свако 
а Косову, која је још трајала и која је управо и обезбеђивала нас да можемо допрети до Призрена 
} На спрату изнад овога, у соби која је управо над овом, станује командант Прве Армије војвода  
а; повлачење које цео свет гледа и које управо заједнички врши и и војска и народ.{S} Чега има  
прекосутра овде.{S} То ћемо видети, или управо, ви ћете видети тек кад падне Приштина — забобоњ 
о не брани!</p> <p>Поступак војника или управо његова старешине, изазва у гомили света одвратно 
"594" /> со, са њим делио и постељу или управо једно ћебе, којим су се заједнички покривали.{S} 
ђао како је све то не само недовољно но управо бедно.</p> <p>Капетан застаде мало на месту обуз 
миру војници, умиру избеглице, не умиру управо него падају.{S} Шта можемо? — он се окрете кмету 
>Тог дана по подне већ је команда трупа управу над Скопљем поверила Војној Станици и управник В 
итез застаде крај прозора, наслони се и упре свој мртвачки поглед тамо.</p> <milestone unit="su 
 њега жива јоште.</p> <pb n="336" /> <p>Упрегли су већ резервног коња на његово место, топовска 
смо изашли у двориште, кола су већ била упрегнута и моје ствари натоварене. <pb n="633" /> Ајде 
штини видео, са те друге стране била је упрегнута кравица, ал угинула је ваљда.{S} По даскама,  
ервног коња који је био везан за кару и упрегоше га на место овога који је пао и који ће сад ос 
 ђенерали изменише погледе међу собом и упреше их затим сви у војводу Степу Степановића који је 
.{S} А она ватрица тамо, у коју смо сви упрли погледе, бива све јаснија и јаснија, све пунија и 
 главица на њена колена.{S} Сви пажљиво упрли погледе у њене усне, како не би ни једну реч испу 
познаје сваки трн.{S} Иде, иде напред а упро поглед тамо, тамо иза оних топола, тамо је његова  
ретне.{S} Ко зна колико је још породица упропастио тај човек?</p> <pb n="549" /> <p>Док су се п 
очајне борбе савладан а пушчане му цеви упрте у груди.{S} Ко зна какав је злочин учинио, извесн 
нути пода се, кад легне на блато; трећи упртио о раме двадесет другарских чутурица па зашао од  
ести!</p> <p>Капетан нерасположен да се упусти у разговор, саслушао је све ове вести које, ма к 
и погледа ме изненађено.{S} Она се била упустила у дубока размишљања и можда вођена мислима, и  
наложио сам ватру па, грејући се и сам, упустио се и у разговор.{S} Био је висок, коштуњав чове 
ок није достигао на другу обалу, где се упустио у дуг и озбиљан разговор са командиром батерије 
ишта друго до да промене правац и да се упуте на север, преко Ђаковице и Пећи.{S} Тога дана поч 
та нагло улети у станицу, сјаха справу, упути се ђенералу и предаде му једно писмо у великој, б 
инуту капију крај дремљива стражара.{S} Упути се улицом ка Марашу а затим бистричином обалом, т 
има.{S} Код кафане „Албаније“ један вод упути се ка „Рускоме цару“ а други ка „Коларцу“.{S} Ту  
е тамо јавим начелнику станице те да ме упути лекару.</p> <p>Мисао о лекару даде ми нове наде и 
рија затутњи преко дрвене ћуприје па се упути призренском џадом а на рашћишћену ћуприју покуља  
ћа је столица за столом празна и њој се упути и седе секретар.{S} На столу је до пола испивена  
} Шта чува и кога?</p> <p>Бели се витез упути право тој капији и стражар се трже из сна, извуче 
ло.</p> <p>Он пође нагло из телеграфа и упути се тамо где је батерија била већ сва на ногама и  
 младић уклони из севастопољске борбе и упути на коју другу безопаснију службу.{S} Никола први  
а три свока дохвати друма па се галопом упути Слатини.{S} Из далека с друма још, догледа он пре 
 је надлежан да им да хлеб, ни ко да их упути где би преноћили.</p> <p>Па ипак, та густа и тамн 
кад више нисам могла плакати, ја сам се упутила низ улицу.{S} Нисам знала куда ћу, али сам пошл 
д Љум-Куле, настаје уска стаза којом се упутила дуга поворка бегунаца и натоварених коња, све ј 
важну вест.{S} Поједине гомилице чак се упутиле арнаутским махалама да прођу крај куће, у којој 
 овде, крај Липљана, коме смо се ми сад упутили, била је она знаменита борба 1012 у којој краљ  
уверењем да нас овај друм, којим смо се упутили, води ван Отаџбине.{S} Да ли са тежине тога осе 
дњи пут сагледали небо свога завичаја и упутили му најболнији уздах свој?</p> </div> <pb n="677 
се врати с пута на који га је старешина упутио.{S} Окупили смо се сви око коњаника да чујемо шт 
леко ван града, он је сео у аутомобил и упутио се ка Љум-Кули.</p> <p>На Љум-Кули, докле се сти 
 је одељене које је лично војвода Мишић упутио, да се увери о стању ствари и, како вођа одељења 
 закључасмо врата на својим становима и упутисмо се за гомилом.{S} Ја сам носила свој најдражи  
које ће се сутра зором пробуђена Србија упутити.{S} Пред поноћ је дунуо озго, са Дуље, студен с 
, одакле ћемо се затим косовским друмом упутити, путовали смо пуна два и по сата.{S} Изгледало  
да идем начелнику војне станице и ја се упутих њему.{S} Свет ме је жалио што се толико мучим а  
 познанике и другове мога мужа и они ме упутише, те сутра одох понова и нађох врата на која ћу  
ми тамо рекоше да је то војна болница и упутише ме у општину.{S} Рекоше ми да нађем свештеника  
један по један, поче да узлеће у зрак и упутише се тамо ка планинама које су пред нама.</p> <p> 
м сводовима царевала, краљевске се сени упутише олтару и клекнуше пред иконама Светога Симеуна  
еско-француски пукови...{S} Пук ће бити упућен на источну границу, што има да значи да би Бугар 
изгинула.{S} Та чета, из ужичке војске, упућена је била доцкан синоћ са јелице капетану у помоћ 
ова виших официра, ослобођених фронта и упућених на разне службе.{S} Мислила сам, зашто не бих  
таџија које би тога ради бугарска влада упућивала у Маћедонију.{S} Ухваћен на томе послу, он је 
н Србије, пристаје на ту цену, Бугарска упућује мобилисану војску на српску границу а уверава с 
ледњи пут сагледа небо свога завичаја и упућује му последњи уздах свој.{S} Зато се тај мост и з 
.{S} Начелник даје жени неку цедуљицу и упућује је у болницу.{S} Улази друга, тако исто окрвављ 
 лично кроз редове бораца и храбри их и упућује:</p> <p>— Живље, живље!{S} Ено ћемо доживети и  
сна, страховита слика.{S} И њу начелник упућује у болницу.</p> <p>Улази најзад једна жена, друг 
а, они им праве места крај ватре или их упућују где могу дрва набавити те ужећи себи нову ватру 
хталим гласом прошапта, спуштене главе, упућујући речи себи у недра:</p> <p>— Не, не бих смела  
 марширају а музика свира а народ виче „Ура“ а мени оволике сузе на очи.{S} Плачем и не могу да 
тако договарамо, тек чујемо србијанско „ура“ и видимо, Аустријанци одступају.{S} Истина, боре с 
исто мило да подвикнемо оно србијанско „ура!“</p> <p>— Опет борба на нож, опет прса у прса, као 
окће куршум и пљаште бомбе и тек чујеш „ура!“ Видим Немци узмичу, наши освајају Страхинића бана 
а кроз доситијеву улицу.{S} Само чујеш „ура!“ и водови се сручише доле на ниже и поче да прашти 
ери могли стићи бар до кога села.{S} Он уравна свој корак са мојим и настави своје казивање:</p 
колико да проговорим кад стигох до ње и уравнах корак са њеним.</p> <pb n="399" /> <p>— Јесте!  
те мени:</p> <p>— То је све што се може урадити, госпођо.{S} Однесите дете у капелу.</p> <p>— Г 
 свуд где прођемо неопојане гробове, по урвинама и кланцима, где ће нам звери кости глодати.{S} 
као усијано и растопљено гвожђе.{S} Кад уреди ватру он настави:</p> <p>— Па кад почесмо лане у  
ризрену уредиће се то.{S} Извесно ће се уредити.</p> <p>Када сам у томе тренутку покушао да бра 
ити хлеб за оволики број али у Призрену уредиће се то.{S} Извесно ће се уредити.</p> <p>Када са 
која мисли да један виши официр и један уредник новина, морају један другоме просипати читаве т 
н преставља скоро једну малу варош а по уређењу и читаву једну државу која плови по мору.{S} Ту 
S} Отада ми је њена слика остала дубоко урезана у памети и није се све до сада изгладила.{S} Ва 
ији, све тежи, јер је го камен и у њему урезана уска стаза, под којом зјапи провалија.{S} Хладн 
ад носила часну трпезу, лежи сад дубоко уривена у земљу као надгробна плоча која покрива прошло 
валије, на дну које Дрим помамно јури и урла кршећи се о стене.</p> <p>Стари Краљ је прво вече  
први падају и маса их гази и надире.{S} Урлање гомиле, која је већ сагледала плен очима и пружи 
жасна ларма, гласови су се надвикивали, урлик је обухватао све већу гомилу и час застао на једн 
 те некад цветне и плодне обале њихове, уродише чудним јесењим плодом — лешинама.{S} Гаврани, к 
и један шири интерес који је ван његове урођене себичности.{S} Ни ми нисмо трагично схватили не 
де је народ пренео и трагедију нејакога Уроша.{S} На Косову, измеђ Приштине и Вучитрна, измеђ Л 
те немају кога ни да их поведе ни да их усаветује.{S} Ту су биле мајке које немају начина ни се 
Он не верује?</p> <p>Да ли се Он можда, усамљен у својој одаји, не бави тим мислима или се пред 
дуго гледао у једну тачку, подајући се, усамљен у том тренутку, осећању разигнације против које 
ници, која се спушта до обала Дримових, усамљен хан на путу а ко зна где је село тога имена, ва 
ка напред до места са којега се догледа усамљен један салонски вагон осветљених прозора.</p> <p 
едњом снагом својом, целим телом стреса усамљен коњ, који већ два дана напуштен од својих и осу 
 већ колико толико јачи или бар не више усамљен.</p> <p>Да би се могао за борбу припремити, кап 
који је далеко у пољу стајао гологлав и усамљен.{S} Шајкача му је била под пазухом, у левој је  
авља равницом змијаста фигура воза који усамљен у равници јури из Митровице у Липљан.{S} Из дим 
ку мараму са јелом и руча, онде по неко усамљен, ослоњен на зид, на дирек општинскога фењера, л 
а је до мало час сјактала у помрчини ко усамљена звездица на мрачном небу, угасила ми се међ пр 
мљи.{S} И једнога тренутка ја се осетих усамљена на друму; да ли су други бегунци измакли а ја  
 гласи, наилазимо већ на прве ватре, на усамљене куће, на гомиле <pb n="311" /> кола с леве и д 
ачкају бегунце а камо ли неће нас овако усамљене и ноћу.{S} У нашим редовима се од јутрос много 
дио и није кренуо отуд од Рогаче те ми, усамљени, на пустој пољани на Дримским обалама, изгледа 
је то борба растурених јединица, малих, усамљених јединица, од којих свака својим путем одступа 
љавину са топлом и тихом јеком звона са усамљених манастира, кренули су и њих; кренули су их из 
во пусто место, тако тајанствено и тако усамљено?</p> <p>Мало затим и чу се ход друмом.</p> <p> 
 <p>Кроз ту таму једва се, као светлост усамљенога кандила на гробљу, назире тамо један бледи з 
век дужи.{S} То чине она <pb n="680" /> усамљеност, тишина у природи и тама која све изједначи, 
и, или се склонили од непогоде?{S} И та усамљеност изгледала ми је ужасна.{S} Ја ништа страшниј 
ално буниле.{S} Неко осећање празнине и усамљености, осећање тешкога притиска душевног, освојил 
 тако сам ја на пустоме месту замишљала усамљену кућу где су се ноћу збирале вештице и недузи.{ 
 ни дању не бих смела ући у напуштену и усамљену кућу на <pb n="474" /> друму а сад сам у њој г 
е у томе часу учини, да сам опазио тамо усамљену једну познату ми слику.{S} Дигох се од ватре д 
ао онај израз мира и хладнокрвности, са усана му се избрисао онај осмех, који је кроз педесет г 
њем смртоносном пољупцу посише отров са усана Маваркиних и пада поносно крај ње.</p> <p>И тај п 
 детињи поглед, избрисао им је осмех са усана и посукнуо <pb n="388" /> ведрину на лицу.{S} Њих 
т није избрисала сладак детињи осмех са усана, опружила ручице ко да тражи мајчину руку да је п 
 да је уморан и телом.{S} Са његових је усана ишчезао онај младићски осмех који га је красио у  
{S} Јадна мајка покушава да им дахом из усана греје ручице али ни даха довољно нема, уморна под 
 човек по озбиљности која је са његових усана избрисала детињи осмех.{S} Он је приликом тих дол 
 и у два три маха прелете преко његових усана горак и болећив осмех.{S} Једном заусти да нешто  
као негде у страну.{S} Заробљеник сувих усана и већ угашена погледа прикрада се, обзирући се ле 
едан малишан, стиснутих вилица и бледих усана испуцаних од ватре.{S} Под пазухом му јабука коју 
се пород свој.{S} Одвајала је од својих усана, од своје снаге, од свога здравља и хранила пород 
ова а великих избуљених очију и дебелих усана а други необично живих и изразитих очију и малих, 
 Лица обешена и подбула, сувих напрслих усана, очију исколачених.{S} Прљав, необријан, раскопча 
моћ?{S} Када сам још са сувих, усијаних усана, чула вапијућу реч: „Мама!“ ја сам посрнула те ме 
еч испустили.{S} А та реч тече са њених усана топла и блага као она полусветлост којом је од пл 
то деца, млада као роса, још неогарених усана, тек одвојена од мајака и кућа и одмах поведена п 
ле су све блеђе и блеђе док нису сасвим усануле.{S} Прва вест о дарданелској војсци, после неко 
ице, које вуче коњић ознојених ребара и усанулих кукова, за овима фијакер са београдске калдрме 
лице које вуче коњић ознојених ребара и усанулих кукова, за овима фијакер са београдске калдрме 
ипа кола.{S} И међу нама живот све више усањује.{S} Нема више жагора, нема ни гласнога разговор 
рчевито стезала а боне <pb n="415" /> и усахле очи час палиле час гасиле, као жеравица која изу 
 ковчеге јал у нестругане даске.</p> <p>Усахнуле су ми сузе, као да их је овај добри човек топл 
лагала Врховна Команда, а Влада га није усвојила.{S} Мислите ли да би за тако шта већ било доцк 
ну кад их и непријатељ нема?</p> <p>Сви усвојише ове напомене војводе Степе и свако прими на се 
гушљив ваздух.{S} Са таванице је висила усекнута, прљава, петролејска лампа, која је једва могл 
и крхали се у амбисе, где се по уским и усеченим стазама и пешице тешко одило, те се пред овим  
дно за другим.{S} Та поворка се вије по усеченој стази као дуга, бескрајна змијурина, која се ч 
едало је као да гори планина, као да се усијала те пламти и букће.</p> <p>Та ме слика задржа на 
 тело ми је горело као жеравица, очи се усијале а образи упалили.{S} Трчао сам напред, испред с 
миравао већ — обгрливши рукама од ватре усијана колена — стрпељиво сам очекивао да настави свој 
 жаре и горе, бљују већ пламен и ено се усијана лавина ваља кроз наша поља и доље; ваља се, тут 
оји још стоје, те цела кућа изгледа као усијана пећ.{S} Најзад <pb n="534" /> јавља се пукотина 
непријатељ који иде за нама, сажиже као усијана лавина и пали, руши, уништава.</p> <pb n="224"  
гаси онако као лавина када се проспе из усијане планине.</p> <p>Да ли онај његов дубоки глас, к 
потстиче, расипају се по где кад читави усијани снопови и безбројни ројеви варница, као најраск 
ело му је горело, ручице су му гореле а усијаним очима гледало ме је право у очи.{S} Ох, несрет 
} Осећам загушљив ваздух, који претходи усијаним валима; осећам већ по телу топлоту, која унапр 
ињу на крст или јој вештице кидају месо усијаним кљештама.</p> <p>А то и беше одиста жена којој 
ских улица, већ почињу да се појављују, усијаних очију као у гладне звери, мрачни типови који с 
лба за помоћ?{S} Када сам још са сувих, усијаних усана, чула вапијућу реч: „Мама!“ ја сам посрн 
/p> <p>Је ли то лавина која се слила са усијаних планина те ваља долином и плави, ждере, сагоре 
о својим животињским инстиктом, ваља се усијаних очију из којих пламти дивљачки нагон.{S} Она ј 
да на, мразом замагљено стакло, наслони усијано чело и клонулу главу.{S} Напољу се ведрина зимс 
м поњавицом.{S} Мајка му руком превлачи усијано чело и милује покислу косу; по његовим воштано  
ри у кикот и тај ми је кикот продро као усијано гвожђе кроз душу и, верујте, још ме бриди бол,  
амо и онамо румен жар покрива земљу као усијано и растопљено гвожђе.{S} Кад уреди ватру он наст 
 материним а тај писак просеца душу као усијано гвожђе.{S} Начелник даје жени неку цедуљицу и у 
отсети ме на оно учитељево упоређење са усијаном планином, која бљује лавину.{S} То упоређење п 
 били прозори и врата; цреп се на крову усијао и осећа се како попушта и стење кров.</p> <p>Пла 
 дана јер је крв крај лешева била тврдо усирена, лица су у мртваца већ била увела и осећао се з 
а, слила се крај ушију и направила мале усирене локве на поду, а из носа му црна крв залила уст 
S} Све поклано, све живо по кући лежи у усиреној крви.</p> <p>И сад ми пред очима она крв и она 
 тежи, јер је го камен и у њему урезана уска стаза, под којом зјапи провалија.{S} Хладноћа све  
/p> <p>А пут све тежи, стаза по где где уска и стрмена, да се једва може проћи.{S} Сметови леже 
ис.</p> <p>Одатле, од Љум-Куле, настаје уска стаза којом се упутила дуга поворка бегунаца и нат 
и заједнички водили бригу.{S} Ујутру је ускакала у дечји креветац и играла са њима, затим је пр 
ји су јуче и прекјуче добегли, загушиле уске приштевске улице, начетиле <pb n="232" /> се испре 
на празној поточари, шуме и жуборе кроз уске улице јазови и поточићи што се из авлија и чешама  
чност изнад подобности и поштења; мали, уски, бедни интереси изнад општих и заједничких. <pb n= 
 и два дечка у сурој народној ношњи, са уским чакширама и плавим шајкачама на глави.{S} То су б 
 спи.</p> <p>Сен даље креће.{S} Пролази уским улицама, прикрадајући се кроз сенку коју дебели з 
ад!?</p> <p>Суви господин смагну својим уским раменима па се замисли и тек додаде:</p> <p>— Па  
осртали и крхали се у амбисе, где се по уским и усеченим стазама и пешице тешко одило, те се пр 
пе под вилице и он чисто суну на човека уских рамена.</p> <p>— Где сте ви то читали, ко вам је  
? — пита једнога путника онај песимиста уских рамена.</p> <p>— Видо, разуме се!{S} У среду 23.  
лите сад о вашим Бугарима?</p> <p>Човек уских рамена не одговори ништа.</p> <p>— Изволте, извол 
ња према једном обичном паланачком типу уских рамена, који је покушао да посумња у снагу диплом 
 крупним словима, да исписује поздравни усклик савезницима.</p> </div> <pb n="53" /> <div type= 
кога друма.</p> <p>Али то није био онај усклик радости, којим су ослобођени приштевци пре три г 
/p> <p>Звук звона долазио је из једнога ускога и шумовитога кланца с леве стране друма, где леж 
иште једноме сиромаху књижевнику своме, Ускоковић није имао више моралне снаге да се одупире те 
 је сад тек наишао у кафану и чуо да се Ускоковић удавио.</p> <p>— Није могао да издржи! — одго 
стигла депеша из Куршумлије:{S} Милутин Ускоковић, књижевник, скочио у Косачицу и удавио се.</p 
о по целој кафани, размишљао о Глишићу, Ускоковићу и Рајићу, приђе ми један просед човечић и пр 
могуће ред и обезбеди евакуисање.{S} На Ускоковићу, увек и раније склоном мрачним мислима и оча 
дмереним, лаким, као што оди сен и пође уском стазом, која од развала Светога Арханђела па лево 
<pb n="179" /> оперисати, нити би је на ускоме друму могао кренути за повратак, нити би је прем 
који смо до мало час били окамењени.{S} Ускомеша се светина и пође на све стране да распитује,  
и мехурићи на више, док се сав талог не ускомеша и почне кључ избацивати прљаву пену на површин 
хујемо.{S} И у чаршији и по махалама се ускомеша и узавре и свако потрча где је знао и умео да  
Туку Палилулу! — узвикну неко и свет се ускомеша.{S} Једна комшика, са двоје деце, изађе из сво 
/p> <p>— Јаој, погоди ме!</p> <p>Сви се ускомешасмо, сви узбунисмо а Бојко и даље стоји тамо на 
кнула сам тако силно да се сви у вагону ускомешаше и збунише.{S} Мислили су да је гомила пригуш 
е поворке изгнанога народа, које ће сад ускоро прва зора пробудити.</p> <p>Тишина као у гробу,  
 иду не знајући куда и не слутећи да ће ускоро наићи на албанске планине где ће им таљиге бити  
нешто псује коње.{S} Ускочих ја у кола, ускочи и бабо, прекрсти се а вранци потегоше свом снаго 
 кваку, али она не попусти; други један ускочи у вагон кроз прозор и узе покушавати изнутра, ал 
але где ју је одвео вагон у који је сад ускочила, вагон у коме је била одвео би је у албанске п 
ом да убијам србијанскога војника...{S} Ускочили смо у ров и отпочела је крвничка борба ножевим 
 коме је Бојко пуцао и његовом погледу, ускочисмо и ми преко јарка, те кроз њиве право иза куће 
ом широке круне, залагали пре но што ће ускочити у стрмене и отиснути се равном Метохијом, да с 
кренуо главу и све нешто псује коње.{S} Ускочих ја у кола, ускочи и бабо, прекрсти се а вранци  
 у одговор на педесет питања која су се ускрстила са свих страна.</p> <pb n="269" /> <p>— Ко? — 
уж отишао службеним послом у Ниш и сад, услед прекида возова, остао тамо а она не зна без њега  
варт знао за новост и узбуђење, које је услед те новости у њему настало, пође да се шири дуж це 
л, који га је возио, заглибио у блато и услед напора да се извуче, мотор му онеспособио.{S} Он  
ење због опасности која је претила возу услед упада Бугара код Предејана.{S} Воз је чекао дуге  
ија.{S} Телеграм је гласио:</p> <quote>„Услед задоцнеле помоћи наших савезника, наши покушаји з 
ојега; молили су се Богу, који је негда услишао молитву угодника својега архиепископа Саве, те  
дило, благодарећи Богу што јој је молбу услишао.</p> <p>Тако пролазе дани и гомила се сиротињск 
гда Немањину молитву на звечанској гори услишио <pb n="726" /> и мач му подржао и десницу управ 
ретенсије... и упорно их постављају као услов за своју неутралност и ово је, како да се изразим 
ком не одговара?{S} Друго је, ако збиља услова има, у том случају ево ја сам први који пристаје 
сти?{S} Зар повести људе на кланицу кад услова за офанзиву нема и то људе десетковане, преморен 
{S} Та је могућност имала у толико више услова, што је до скора у Скопљу био некакав турски кон 
муниције располажемо и најзад, имамо ли услова за исхрану кад их и непријатељ нема?</p> <p>Сви  
та, који једино у нераду може себи наћи услова за живот, врло вероватно.</p> <p>Све те околност 
је ли то стање једнога народа које даје услове да се он поведе на велика дела; да ли такво стањ 
 буде прешло на решавање о могућности и условима за офанзиву, он за сад моли да се реши питање: 
ном споменику.{S} Поумих да јој понудим услугу, ако јој каква на путу затреба и приђох јој.</p> 
ј, колега, хтео сам те умолити за једну услугу.{S} Шаљем своју породицу тамо, у Приштину, па... 
ри, званични и незванични, новинарски и усмени, разнолики и противуречни али који су нам, на кр 
 и очевидно му се бледило разли лицем а усна грчевито задрхта.</p> <p>Младић приђе топу и узе о 
ња о борби која се води на Страцину, на уснама свих се јављало једно једино питање: .</p> <p>—  
блато.{S} Очи му искочиле из дупља а на уснама му ври пена.{S} Испод раскопчане блузе и прљаве, 
>Сви поражено ућуташе и ако је свима на уснама лебдело питање: па шта сад?</p> <p>— Натраг у Ђа 
е очију и осмеха, који нада исписује на уснама, поздрављала их.</p> <p>— Но хвала Богу, сад ћу  
ле две дубоке дупље.{S} Осмех јој се на уснама окаменио, хладан, као на мрамору длетом изрезан. 
оме часу сетисмо Бога и свима нам се на уснама исписа горак осмејак, јер свак од нас помисли:{S 
 души <pb n="679" /> и горак осмејак на уснама.{S} Као годинама изломљеноме и болешћу испивеном 
у породицу.{S} Умреће бар са осмехом на уснама а ујутру, први који наиђу, гурнуће тело доле у п 
ире са болом у души и горким осмехом на уснама!</p> <p>Од вечерња, које нам је дечанско звоно о 
ва, у царство бајака, јер на његовим се уснама појави развучени осмех задовољства, осећајући ва 
 политичкога му живота играо на његовим уснама, па ипак он се држао тако као да још увек верује 
а! — додаје чича.</p> <p>На капетановим уснама развуче се благ али и болан осмех.{S} Њему падош 
у канцеларију, у моме погледу, на мојим уснама, на моме челу, била је исписана нада.{S} Рекох г 
очи јој замагљене, угашене и без сјаја, усне суве и загореле а коса увела и проређена.</p> <p>Њ 
 мало дивља воћа којим смо квасили суве усне.{S} И тога је брзо нестало.</p> <p>Муслиманско ста 
/p> <p>Везани војник и даље ћути, гризе усне, прелази погледом по свима око ватре, па га опет у 
дре жиле, колута очима и гризе изгореле усне из којих му већ шикће крв.{S} Не можеш да га позна 
аховито журити, на коњу му раскрвављене усне, ноге му се тресу од умора а зној се облацима пуши 
на.{S} Сви пажљиво упрли погледе у њене усне, како не би ни једну реч испустили.{S} А та реч те 
на, безизразна погледа и гризе стиснуте усне, крваво их загриза а не одговара никоме ни речи.{S 
>Ђенерал погледа и боно му се развукоше усне.</p> </div> <pb n="136" /> <div type="chapter" xml 
е поглед и слабине опет убрзано крећу и усне дахћу.</p> <p>Застали смо крај те дирљиве слике а  
ваљда мајка у недрима да детету накваси усне кад ожедни, па му је и оставила али његова мртва р 
ли и стењали, он је само ћутао и гризао усне.{S} Ја бих седао обично на крај његове постеље и п 
груди а дете, како је сисало, окрвавило усне и образе материном крвљу.{S} Ужасна, страховита сл 
е тако чисто дипломатске изјаве.</p> <p>Усне младога дипломате тихо заиграше и на њима се извај 
а и непоколебљиве вере.{S} Једном тако, уснила је, као бели голуб долетео на кућни праг, па гуч 
 ме је сан савладао.{S} И чудан сам сан уснио те ноћи.{S} Као на липљанској станици, па се иску 
ене те изгледају као угашена кандиоца а уснице отшкринуте као тек распукао пупољак те му вире б 
рв, те бледи већ се припијају за кост а уснице стегао зубићима те му упале и унаказиле лице.</p 
и његова ће рука оснажити, његове ће се уснице огарити маљама прве младости а његово око замени 
ије — изазивају у нама беднима, које је усов садашњости немилосрдно претрпао, тежак бол у души  
 из тешких челичних цеви те као пламени усов засула наше градове и села, наше горе и поља, наше 
 то.{S} Ја волем, ја желим да се они не успавају у мени, да су увек будни; ја их дражим чак, не 
приче, лепе и заносне, не би ли их њима успавала, како их у сну не би морио страх од крваве бур 
и спокојство са синоћних повољних вести успавало грађанство, те га обгрлио тврд и безбрижан сан 
ста, чак и у души која је обамрла, буди успавана и тужна осећања?{S} И како та осећања — која н 
им опет мир, те само чујеш тешко дисање успаване гомиле.</p> <pb n="167" /> <p>— А ви сте овде  
 би њихово крчање и шкрипање узнемирило успаване грађане.{S} Нити су волујари међ собом разгова 
им штапићем пробудио читав један бригом успавани град, оживе све и појави се на улици озарена л 
ужана деца из грађанске гарде бдију над успаваним грађанима.</p> <p>Сутрашња зора доводи у Скоп 
ом, који се рађа у кланцима, разноси по успаваним долинама.{S} Погледа у небо да види лежи ли ј 
пи српске крви, које су кануле на једну успавану традицију и у душама <pb n="597" /> оних, који 
редала се била дубокоме сну који јој је успавао и све наде.{S} Али, као да су сви ипак спавали  
аопштили — само ако то није морфијум за успављивање.</p> <p>— Какав морфијум? — буни се господи 
а; спаваћемо по снеговима и по блатима; успављиваће нас арлук вукова а будити арнаутска пушка.{ 
ити?{S} Ако се успе нема је а ако се не успе, шта је то што ћемо изгубити кад је већ све изгубљ 
и ту одговорности могло бити?{S} Ако се успе нема је а ако се не успе, шта је то што ћемо изгуб 
 покушава да пробије тмину и разреди је успева само да у тамну боју ноћи унесе неку тајанствено 
 <p>— Мислим, верујем, на изложбама сам успевао, то ми је донело стипендију.{S} Професори у Пра 
е низ мотку тробојна застава која се ту успела 13. октобра 1912 године.</p> <p>Настаде одступањ 
ла у блато и кад вечерас, и то ако буду успеле да се догурају до ћевапџијине тезге, буду на сре 
исам успео.</p> <p>— Разуме се да нисте успели, за то што сте српски књижевник.{S} Да сте били  
} Да сте били београдски кафеџија ви би успели.</p> <p>— Како?</p> <p>— Значи да ви многе ствар 
оји тим последњим возом нису стигли или успели поћи, кренули су пешке друмом који води кроз кач 
> <p>Са Ветерника, на који смо се косом успели, бацили смо још један поглед за нама на Приштину 
у, имали су дуго посла са њим, једва су успели да га натерају да иде у Призрен па они остали и  
али главне комуникације ка Солуну, нису успели.{S} С тога смо принуђени да од својих намера оду 
љезничку пругу код Врање и тек што нису успели то исто да учине и код Струмице, те свет почео ј 
неће бити на своме месту.</p> <p>Чим се успело да се колико толико почисти ђубре, наста одређив 
ло.</p> <p>— А је ли извесно да би се и успело у томе?</p> <p>— Извесно, али неуспех не би нам  
која мора бити заробљена ако ми овде не успемо! — размишљао је капетан у себи и та је мисао поч 
 непријатељ је већ на појединим местима успео да пребаци мања одељења преко река.{S} Према посл 
ар у у тој борби јуначки погинуо али је успео да са неколико младића разјури разбојнике и ослоб 
авао да уђе у састав те команде па није успео.</p> <p>— Па онда кујна Врховне Команде! — додаје 
н поглед којим ме је срела, када сам се успео на врх моста, умирио ме је.{S} Тај поглед као да  
 где је моја одаја била.{S} Када сам се успео, са отворенога доксата догледало се далеко, далек 
 и, дижући фењер изнад главе, једва сам успео да их назрем.{S} Била су два грађанина који су та 
 сам чинио и ја један покушај али нисам успео.</p> <p>— Разуме се да нисте успели, за то што ст 
отуд ћемо боље видети!</p> <p>Пођосмо и успесмо се нешто мало.{S} Отуда још јасније сагледасмо  
Београда са уверењем да непријатељ неће успети да пређе.{S} Тврдио је да су положаји наши на Ба 
окушавати изнутра, али ни он није могао успети.{S} Дотрчао је и чиновник из станице и загледао  
је два сата до зоре али ће и зора тешко успети да унесе светлости у мутну, јесењу ноћ.{S} Киша  
ао.{S} Па ипак, све то казивање ја нећу успети да изложим њеним речима, јер те <pb n="446" /> с 
 непријатеља на тој страни, сваки његов успех или неуспех, на неки необјашњив начин, неким подз 
жњом ток, сваку промену и покрет, сваки успех и неуспех на фронтовима, молећи се крај гробова Б 
на гиланскоме фронту, где би евентуални успех могао донети пробијање ка Скопљу; као и кретање б 
сети да он одиста, ни по цену највећега успеха, не сме српским топом разнети тело ни једног срп 
> <p>Те ноћи стиже наредба да се — због успеха непријатељева на другој страни — не наставља бор 
али... — рече онај који је још увек без успеха кресао жигице.</p> <p>Ја сам међутим узбуђено и  
 ће настати?</p> <p>— Јер то је почетак успеха офанзиве са севера, који ти догађаји има да прих 
абрио. — Опростиће жртве пред величином успеха!</p> <p>Капетан опет диже главу те погледа око с 
иде ми руку.</p> <p>— Имали сте извесно успеха?</p> <p>— Мислим, верујем, на изложбама сам успе 
="324" /> је савлађивао; сетио се првих успеха својих и оних првих задовољстава младе, сањалачк 
о видело да се више не може рачунати на успехе на тој страни а најмање још на могућност пробоја 
апред већ <pb n="517" /> сањала о своме успеху.{S} Ето, и они су родитељи и они имају родитељск 
дним чичицама, чији животи не доприносе успеху већ само пењу број жртава?{S} Тешило га је оно н 
 Балкан у грозничавој узбуђености.{S} У успеху дарданелске експедиције Турци су видели крај сво 
ез шкрипања и лупе.{S} Затим се војници успеше у кућу и почеше отуд скидати ствари: сандуке, ко 
е Краља на ногама, узбуђена и грозницом успламтелих очију.{S} Он појми да је Краљ понова у тешк 
игице.</p> <p>Ја сам међутим узбуђено и усплахирено завлачила детету руку у груди, пипала му но 
е и отиснути се равном Метохијом, да се успну на планине које су Дрим обгрлиле и сађу на обале  
дрво, један део историје божјега сина и успомена на његова <pb n="303" /> дела и страдања, тако 
сећање милује своје чедо.{S} Тим смо се успоменама сви ми хранили и одржавали у овим тешким нев 
да, да се у овој невољи подржава топлим успоменама на тихи живот у кући и међ својима, он наста 
 покидана и почупана, сва прошлост, све успомене и све традиције.</p> <p>Учитељ заврши, па пошт 
ема Отаџбини.{S} Ја бих њиховој светлој успомени чинио горку неправду, ако би ви пример који са 
пет застаде у причању, вероватно обузет успоменом на овај свечани тренутак из свога детињства.< 
орко пребацивао и молио ме да не вређам успомену његовога оца.</p> <p>Са таквим васпитањем мој  
ораш бити храбра, не смеш вређати очеву успомену.{S} Ако се и деси да погинем, мораш стегнути с 
нахрањена, почела је већ да малаксава и успорава ход.</p> <p>На једноме одморку — прича ми једа 
стове, оставила за собом.</p> <p>То нам успорава пут и ко зна, хоћемо ли стићи до вечерас у Пећ 
већ заузели били.{S} Ослобођењем Скопља успоставио би се саобраћај са Солуном и омогућило би се 
а стабљика никла из душе му и упорно се усправљала под ветровима и олујинама.{S} Она му је била 
еоскрнављена, чиста и невина, поносна и усправљена — њен је израз, њен је синоним.{S} И зато је 
ме тако поносно да испрси а млада снага усправљено да буја као млади јаблан.{S} Све су то деца  
 је срамота.{S} Ишла сам улицама онако; успут сретала пуно њихових и сви су ми били гадни <pb n 
емо оборене главе и гледамо предасе.{S} Успут сретамо и друге, тако исто натоварене, те се једн 
еве па се и брину о њему, те ће где кад успут нежно, рођачки:</p> <p>— Је л можеш да седиш, Гос 
је да га сретнем <pb n="548" /> где год успут, да ми објасни ако зна какав нови план: да ми каж 
ушивањем рукава на шињелу који је негде успут закачио и исцепао целом дужином.</p> <p>— Које то 
има све више стежу и све их више остаје успут.{S} Ноћи су биле нарочито страховите, а већ се ни 
 снаге.{S} Ишао је посрћући, хранећи се успут лишћем од купуса, кукурузом или месом од цркотина 
е, хвала Богу, код куће а бојала сам се успут да и она није избегла.{S} Казала сам јој све, све 
н тече тамо одакле смо ми дошли, видеће успут невоље наше а када буде прошао кроз Подримље да п 
 да смо у сувоти.</p> <p>Повео сам их и успут су ми казивали своје невоље.{S} Путују из Крушевц 
 одступа, већ као да нас прати, како би успут сабрала све наше болове у своју душу и како би са 
е их снаћи.</p> <p>Нико никог не здрави успут, нико никог не запиткује, сви су заузети подједна 
а овако како идемо.{S} Поостајали многи успут, нарочито овамо у Чаглавици, па смо се сад проред 
ели, необучени и необувени, па прозебли успут и падају нити се могу више дићи.</p> <p>— Једнога 
оћне своје, децу или родитеље, оставили успут у непозната места, код непознатих људи; пети, шес 
досмо Бојка везана, али га нисмо грдили успут, жалили смо га и казивали му благе речи, али их о 
ба господара да напушта.{S} Он се храни успут од остатака и отпадака а кад је и њих нестало, он 
мо; нећемо ли на даљем путу свом сејати успут гробове и разређивати се, док и последњи не угине 
е, Краљ је пошао пешке на пут, здравећи успут и праштајући се са очајницима који су остали и ко 
ма северним обалама, гачући и причајући успут међу собом језовите приче о томе, како су испијал 
кола из дворишта.</p> <p>— Бабо ни речи успут није говорио а шибао је сироте вранце и ако су ка 
рете на рукама а бол на души.{S} Ја сам успут сваки час завлачила под мараму руку и пипала чело 
ом.{S} Он није говорио, није разговарао успут.{S} До његових ушију допирала су гунђања и изрази 
ој појави и у колико сам је више сретао успут, у толико је више тај осећај растао у мени.{S} Ув 
мота ме била и од оних, које сам сретао успут; мислио сам сви знају да сам Србин; изгледало ми  
о моћи склонити.{S} Ипак по неко, онако успут, без везе и неодређено, добаци по какав одговор и 
 их не носе на раменима и да не гладују успут.{S} Спавали су по друмовима, сеоским кошевима, по 
игде није могло наћи дрва.{S} Падали су успут људи као мушице, падали су и дизали се или су ост 
који су упљачкали у првој башти коју су успут срели и на коју су гладни пали као скакавци: или  
За таљиге везана коза која храни дечицу успут и коју је толико обујмило блато да једва отвара у 
уци спази комад хлеба.</p> <p>Сретах их успут, ове јаднике, једу лишће од купуса који су упљачк 
а сече пучину и плови своме циљу.{S} И, усред најпоузданије пловидбе, Србија наилази на подводн 
по овој цичи заноћити под ведрим небом, усред дубоке мрачне клисуре, изгубили су сву храброст и 
са архивама и рачунским документима.{S} Усред тог разговора неко из дубине тек узвикну:</p> <pb 
које још од синоћ и ноћас чекају ту.{S} Усред воде, која је поплавила угибе и удолице, диже се  
 Ваљало је кренути на пут на коме ће се усред планина спавати на снегу, ваљало је кренути на пу 
чак и новине које излазе на броду.{S} И усред најпоузданије пловидбе, „Титаник“ наилази на подв 
ну.{S} Изгледало ми је као кад се човек усред пламена у кући која гори, смеје смехом онога коме 
рости са којом сам пошао.{S} Стајао сам усред борбе непомичан а око мене се борило и крвавило.{ 
ве путеве и све стазе прошао па би знао усред ноћи ко усред дана ићи.</p> <p>— А како је преко  
е стазе прошао па би знао усред ноћи ко усред дана ићи.</p> <p>— А како је преко Чакора?</p> <p 
м, високом стеном.{S} На стени су зјала уста големе пећине у коју би се могле читаве војске скл 
е на поду, а из носа му црна крв залила уста и обојила образе.{S} Мали мученик је грчевито стег 
{S} Ало! — наслони капетан слушалицу на уста и на уво. — Ало!{S} Је л то Штаб Прве Армије?{S} О 
>— Стигао Краљ, стигао Краљ! — прође од уста до уста шапат, од једне гомилице избеглица до друг 
>У том још прође кроз гомилу шапатом од уста до уста:</p> <p>— Стигао Краљ!{S} Стигао Краљ!</p> 
спавање.{S} Далеко тамо догледала су се уста пећине као прозорско окно а овамо у дубини, још мн 
 ако и кажу коју реч, избија маглица из уста, јер мраз све јаче стеже.</p> <p>Крај једне ватре, 
о Краљ, стигао Краљ! — прође од уста до уста шапат, од једне гомилице избеглица до друге, од је 
ош прође кроз гомилу шапатом од уста до уста:</p> <p>— Стигао Краљ!{S} Стигао Краљ!</p> <p>Свет 
их што несретнику везаних руку додаје у уста своју цигарету. — Нема данас на целоме свету ни је 
д нечега требало отети; засипала сам му уста пољупцима као да му је требало удахнути нове снаге 
од своје сиротиње, одвајајући од својих уста, прибирали и текли, не би ли и ми могли стати у ре 
ени срце заигра, заигра и не може да се устави. — И те речи заиграше <pb n="499" /> у старчевом 
ш а он се ваља око себе и не може да се устави.{S} Образи му нарасли као хлебови и зацрвенели с 
де дуже времена.{S} Покушавала је да се устави у Крушевцу, Краљеву, на Рашкој, у Митровици, па  
 уморила.{S} Једва на одморишту, кад се устави цела поворка, те <pb n="678" /> на друму умукне  
мо као манити, не може командант да нас устави.{S} А и како ће, кад је цео наш пук отуд из Тамн 
ће.{S} На једном таком месту, где су се уставиле каре, појави се ратни сликар са фотографским а 
којих смо јуче сишли, пали сури облаци, уставили се ту и полегли као орлушине, које су пале на  
оја је још увек гунђала што смо се овде уставили.{S} У том, на једвите јаде, стиже онај наредни 
у, стигао од некуд глас, Аустријанци се уставили код Крупња и ту ће као да нас чекају да се бра 
уго дете и пође.</p> <p>Ја хтедох да је уставим, али ме задржа онај малочашњи мој саговорник.</ 
 сузе на очи.{S} Плачем и не могу да се уставим па ето ти!“ А кад год бабо оде у Београд он дон 
овијао се.</p> <p>Ми не знамо где да се уставимо.{S} Идемо тако од ватре до ватре, са једне стр 
стрплене.</p> <p>Ту на месту где сам се уставио да сачекам повратак наредников, спазио сам по с 
ња, притегао је снажно руком дизгине те уставио га.{S} Приђосмо сви да видимо шта је и да помог 
у десет и по часова прошао кроз Чачак и уставио се овде; непријатељ је ушао у Чачак у само подн 
Сад први пут сиђосмо на друм, ту где се устависмо, а четири дана смо једнако газили преко њива  
 који осташе крај Бојка.{S} Потрчасмо и устависмо се на вратима.{S} Не дај ти Боже да очима сво 
е се осећа мирис крви.</p> <p>Гомила се уставља пред дебелим вратима војних магацина, који нису 
претапа питоме Струмичине долине, те се уставља пред Цариградским бедемима.{S} И, док се Краљев 
ци још и измичу а ред кола се сваки час уставља, стоји дуго у месту, јер је чело колоне застало 
ља пролазећи крај свих ових невоља и не устављајући се и не осврћући се.{S} Па ипак наиђу појав 
 смо до сад шапатом сви штедели.</p> <p>Устављамо се!{S} Пред нама се указује чудан призор.{S}  
ота је што је напољу по овом мразу! — И устаде овај добродушни па сам одвеза врвцу, којом је ма 
 <p>— Одморила сам се бар! — рече пошто устаде.</p> <p>— А да нисте прозебли, тако необучена а  
звалине прошлости.</p> <p>Ја и нехотице устадох на ноге када госпа прође мимо наше ватре и пону 
ца а сузе јој капљу и квасе ме: „Устај, устај!“ викала је и није умела да ми каже ништа но само 
е старица а сузе јој капљу и квасе ме: „Устај, устај!“ викала је и није умела да ми каже ништа  
ела у собу и стала ме грлити и љубити: „Устај!“ викала је старица а сузе јој капљу и квасе ме:  
га се покретом отргнути.</p> <p>— Ајде, устајте!</p> </div> <pb n="669" /> <div type="chapter"  
у ноћ узе нас бабо будити: „Ајде, вели, устајте!“ Избудили смо се преплашени и узневерени, мисл 
м они који нису ни у шта више веровали; устају са надом они који су сваку наду напустили.{S} Ли 
и Марка, па спомене косовску вечеру, па устанак, па <pb n="627" /> четресосму, па онда народна  
тео напред.{S} Он се упиње, покушава да устане, да пође, да полети, да одговори својој дужности 
 дуго и дуго градила — све од орашачког устанка па до сада и отисла се једнога дана на пучину с 
"62" /> једна излишна и скроз некорисна установа.{S} Од почетка рата није ништа предвидела и са 
, руше државу и руше јој темеље, затиру установе и уништавају благо народно које смо сто година 
, сличан смеху костура кад после поноћи устану из гробова да заиграју мртвачку игру.</p> <p>— А 
а прикрије истину али гомила из његовог устезања и снебивања познаде истину и то га нагна да јо 
орба и ево их у Феризовићу и Штимњи, на устима Црнољевског Кланца.{S} А кад то буде, тада смо з 
" /> <p>Чичица направи шакама шкољке на устима, диже главу за аеропланима, напреже се и поче им 
седу, он темпира топ на сто метара пред устима и распали на звонару а зрна се расуше као картеч 
 његова мртва ручица не може је принети устима које су се исушиле од пољупца смрти.{S} До њега  
т.{S} То приметише и заробљеник и пас и устремише се једновремено, свако свесан да ће кост прип 
пан и неизбријан срески тип, покушао је уступ и да постави по где које питање али је капетан са 
је држава према њима тако љубазна да им уступа аутомобил који је могао много корисније бити упо 
хранили ме а ноћу, кад је требало лећи, уступали су ми место крај ватре и своје ћебе.{S} Кад би 
 вероватно, умолити талијанска влада да уступи какав брод који би пребацивао храну из Медове.</ 
и од куће до куће и преклињали да им се уступи мало сувоте.{S} Веле, доцкан су синоћ стигли, но 
 која су била последњи дан два као мало уступила места бризи.</p> <p>— И Грчка сад представља д 
тоса и без прозора.{S} Њу ми није газда уступио али, у оваквој невољи, неће ни он ваљда замерит 
ова у једној ниској, бедној уџерици.{S} Уступиће нам домаћин један крај своје одаје али нема ва 
>И, док он у такве мисли тоне и понире, Усуд, онај неодољиви и свирепи Усуд, исправља се опет и 
лима или се преда њ’ појавила она авет, Усуд, која се све јасније помаља из мрачнога облака што 
и страдања једнога народа.{S} Па где је Усуд историјски и могао на другом месту доделити да се  
 онај велики, онај неодољиви историјски Усуд тако наредио, да се једна велика мисао сручи у амб 
 понире, Усуд, онај неодољиви и свирепи Усуд, исправља се опет испред очију старчевих, као нема 
 којега је и поникла?{S} И да ли је тај Усуд хтео да слом српски понови на истом месту или је т 
 казаћу!</p> <p>— Стока је преморена! — усуди се да примети потпоручик.</p> <p>— Знам!{S} Учини 
реле свеће савиле се, влажни се пешкири усукали; свега крај једне крстаче гори свећица, ваљда ј 
ј гомилици професор чији се горњи капут усукао од кише а под набијеном суром шајкачом на очи из 
/p> <p>Сви одмахнуше главом и никога не усхити повољност ове вести.{S} Из дубине штале, иза дим 
ћ!</p> <p>— Ко? — запита капетан готово усхићено и ако је већ по присуству пуковникову и његови 
итаве гомиле жена и деце радознало и са усхићењем посматрајући српску војску коју нису очекивал 
 малочас била затворена врата.</p> <p>С усхићењем, као и сви моји, посматрали смо своје обитали 
цветом.{S} Свећа се разлила и утулила и утајала се она немирна светлост од разигранога пламена, 
ећај разочарења, који се био нешто мало утајио.</p> <p>— Може помоћи, зашто не!{S} Ја не знам к 
е све!...</p> <p>Над гробницом је земља утапкана, траг је уништен; на спалишту су ватре догорел 
тамом изгледали смо као сенке, као неке утвари сишле из тајанствених прашума ових великих плани 
ачења Пећ—Андријевица—Подгорица—Скадар, утврде детаљни распоред повлачења.{S} Команданти су на  
 дугих и бурних саветовања, имала да се утврди једна горка али, јасна као дан, истина — да више 
 поуздано сазна сваку појаву пре но што утврди стање болести.</p> <p>— Ко је могао видети? — од 
— тешим га ја понова а да ту моју утеху утврди, прилази ми из редова гомиле један учитељ, да ми 
о лепо да казује.{S} Мало час, пошто је утврдила везе на бошчи, она је понесе понова, пође и на 
жне живце да се то издржи!“ И, пошто су утврдиле да такве живце немају, оне су се радије придру 
лачења.{S} Команданти су на тој седници утврдили да се одмах, једним делом већ сутра, седамнаес 
што је код прве лешине испитивао тело и утврдио време кад се од прилике убиство могло десити. — 
у у Призрену налазили.{S} За њих је чак утврђен био цео распоред путовања тим путем и издате би 
дине капетане!{S} Топ је наперен, нишан утврђен и ја бих вас молио наредите да ко други опали.< 
р, који је командовао вагоном као неким утврђеним и поседнутим положајем, није сматрао свакога  
<p>Да је тога тренутка, као што је било утврђено, кренуо воз, Србија би видела француске застав 
 да се одмах приступи повлачењу по реду утврђеном на тој првој седници.</p> <p>Када је после те 
 при којој су се енглеске лађе ломиле о утврђења која су сами Енглези подизали, а републиканска 
од ране зоре војници и заробљеници живо утврђују положаје, са којих ће српска војска покушати ј 
велико двориште, у које су већ поједини утерали кола.{S} Десно иза капије пространа зграда, стр 
ку болести, поткрепљење у данима брига, утеха у данима невоље.</p> <p>— Он ће доћи! — биће јој  
е доћи, можда ћеш га наћи!</p> <p>Таква утеха само дражи и несретна мајка настави своју запевку 
 и његово ми је здравље било најтоплија утеха.{S} Он је растао али не за мене већ за војску.{S} 
p>Мајкама је ипак олакшала час растанка утеха да је тако добро, да је тако боље, да држава то ч 
нас и онај тас на теразијама на коме је утеха, претеже.</p> <p>— Доста је Румунија само да поно 
То искрцавање савезника на југу било је утеха на другоме тасу теразија којима је на првоме била 
 нешто теши све до гробнице.{S} То није утеха, то је обмана, али је у часу тешке туге довољна и 
је теше без уверења, без топлине, те им утеха студена ко позна јесен.</p> <p>— Умири се, можда  
ни положаја, очекујући један од другога утехе.{S} Говорило се са много мање поуздања но јуче и  
еће уцвељенима, пострадалима и мученима утехе а онима, који су га животом својим и крвљу својом 
; видела сам и онај слом без наде и без утехе на Косову — па ипак, када се сетим оне слике у Мл 
ез деце и деца без родитеља, очајни без утехе, бони без неге, изгладнели без понуде, изнурени б 
, да и у најтежој ситуацији нађемо себи утехе ма и у немогућим претпоставкама, почели смо и ово 
ако то да те не известе? — покушах ради утехе да га питам.</p> <p>— Ех, како! — ману старац оно 
 Србије, не можемо да нађемо ни мира ни утехе...</p> <pb n="452" /> <p>Госпа у црнини ућута.{S} 
ом а силни душом пружиће нам топле речи утехе — али нас то неће утешити, неће <pb n="729" /> ут 
{S} Али, у његовој смрти има бар толико утехе — и ако је то једној мајци недовољно — да је њего 
ни бринули шта је.{S} За нас је довољно утехе у томе било да ће нас варош моћи да прими ноћас п 
о положаје, зауставићу се!</p> <p>Место утехе, та изјава капетанова изазва још већи страх код с 
 ја, не умејући у тренутку да нађем реч утехе коју је овоме младићу требало рећи.</p> <pb n="32 
пре но што стиже ко од нас ма једну реч утехе да каже очајнику, он отвори врата и суну у ноћ, с 
="602" /> обнове материн гроб китећи га утехом да је сад у слободној Србији, којој се и она вра 
адимају саучешћем и загрљај јој обећава утеху!</p> <p>Госпа је све ово говорила са неким заносо 
жила! — тешим га ја понова а да ту моју утеху утврди, прилази ми из редова гомиле један учитељ, 
цкан? — покушавам ја да измамим на силу утешан одговор.</p> <p>— Та... — узе да отеже официр —  
чима, које су ме могле бар за тренут да утеше; за тренут само, док се не обазрем око себе и вид 
 ни себе да умире а треба децу своју да утеше и охрабре.{S} Све то спустило ствари крај зида од 
="270" /> вести, да се разговоре, да се утеше.{S} Ушавши, господин је Јанковић затворио за собо 
гу за исход борбе.</p> <p>— Не брини! — утеши га пуковник — Стиже ти помоћ!</p> <p>— Ко? — запи 
да подржи роба, да окрепи изгнанога, да утеши уцвељенога, да оснажи малаксалога и да проведе на 
то, па је покушавао том својом вером да утеши и друге.{S} Како ће сада кад више ни Он не верује 
<p>Та ме је мисао тако обрадовала, тако утешила, тако охрабрила, да сам сад већ једва чекала да 
 ми начелник — Не могу да стигнем ни да утешим а камо ли да помогнем!</p> <p>А светина куља у к 
 да не будем пресечен — али, да би их и утешио он додаде — ипак, чим ухватим тамо положаје, зау 
ас то неће утешити, неће <pb n="729" /> утешити.{S} Горким ћемо сузама одбројавати дане изгнанс 
цом срамећи се лажи којом их је мислила утешити.</p> <p>Ту причу, коју нам госпођа живо и узбуђ 
 нам топле речи утехе — али нас то неће утешити, неће <pb n="729" /> утешити.{S} Горким ћемо су 
јем, јављали су нам напоредо са овима и утешне вести:{S} Французи у великим масама надиру ка Ве 
оје долазе с фронта а саопштиш крупне и утешне вести о Французима, Русима и Румунима.{S} Напушт 
 <p>— Ипак има вести које би могле бити утешне! — покушавам ја да и себе и њега обманем.</p> <p 
јне и цивилне хоће на силу Вога да даду утешну форму.{S} Са истока јављају да Бугари слазе са в 
 тама коју просецаш, све ти више ствара утисак пучине, и ти већ осећаш страх од дубине која је  
о овај разговор не остави код мене рђав утисак, па диже главу и додаде:</p> <p>— Ја не бих желе 
 Врховну Команду учинила је још и други утисак на преплашену светину.{S} Та куповина значи да В 
ле тешећи га покушавала увек ублажавати утисак тежине ситуације, морала је најзад прићи му и ск 
би код ње могла изазвати какав нарочити утисак.{S} Видела је светина та већ и Краља на таљигама 
рацима шетао испред вагона, изазивајући утисак човека који је тек дигао главу са високих диплом 
ономе што сам видео и срео, није се тај утисак изменио.{S} Пећ је у истини личила на једну вели 
ек, његове су речи на мене чиниле тежак утисак од којега сам узалуд хтео да се отргнем.{S} Нешт 
егових романа, већ тада се опажао тежак утисак догађаја, који смо преживљавали.{S} Они су га би 
 и Дебар, то још није чинило тако тежак утисак.{S} Тим се путем ишло опет у Србију, онолику кол 
а, учинио је на нас само у толико тежак утисак што су њиме прошла за Солун и два народна послан 
ање, које је он преживео, учинило тежак утисак и унело панику у грађанство престонице, он је ип 
оси свој.</p> <p>И на мене остави дубок утисак судбина оне дечице од које се отац немилосрдно о 
ња које је код мене оставило тако дубок утисак.</p> </div> <pb n="447" /> <div type="chapter" x 
ји је ућутао био, осећајући ваљда и сам утисак својих речи, опет живо настави:</p> <p>— Ја ника 
и чешћу паљбу, како би непријатељ добио утисак да је овде већи број војске.</p> <p>— Из Армије  
</p> <p>Грађаниново вајкање није чинило утисак саучешћа према невољи заробљениковој већ пре себ 
же да се уздржи а да не умали један леп утисак једне тако чисто дипломатске изјаве.</p> <p>Усне 
о леп дан, Београд ми није правио ведар утисак кад сам изашла на улицу.{S} Лица, која сам срета 
све што је дочепала и почупала.{S} Имаш утисак као да стење земља и угиба се.{S} И Краљ и Скупш 
је изгубило осећање, душа им је пресита утисака, а живци им огрубили и отупели.{S} Они посматра 
ш био и преморио дужином пута и тежином утисака, који су данас били и многобројни <pb n="436" / 
ило?{S} Када сад, далеко од непосредних утисака, размишљам о старчевим речима, ја не налазим <p 
упа кренуо у Србију и то би имало свога утиска.</p> <p>О томе смо догађају сазнали 27. септембр 
кушавао сам да се буним и поричем снагу утиска али без довољно самопоуздања и снаге.</p> <p>— А 
ативног одељења, осећајући сву величину утиска који је учинило његово саопштење — Да!{S} Господ 
 у коју је свакодневно записивала своје утиске и догађаје.{S} Она се дуго загледа у један пањ у 
у и образују, почињу ове казивати своје утиске о немилој појави.</p> <p>— Ја не знам само, зашт 
 Ама, где сте ви то побрали тако мрачне утиске?</p> <p>— Где?! — узвикну учитељ. — Свуд, свуд;  
која нам се тога часа насилно и свирепо утискивала у душу.</p> <p>Ишли смо лагано и тромо, погн 
ци сви изгинути!</p> <p>Сви ућуташе под утиском ове Краљеве изјаве.{S} Сви су били уверени у не 
иде нас начелник још увек узбуђен и под утиском неповољних вести које му је телефон казао — Кум 
 <p>Морам признати да сам и сам био под утиском овога малога романа који је девојче <pb n="429" 
у сахрани; и пробудио сам се јутрос под утиском тих речи.{S} И кад сам изашао на улицу тога јут 
је прогутао.</p> <p>Легао сам синоћ под утиском оних речи да је покојник још у Призрену умро а  
но, ниско и густо као тесто.</p> <p>Под утиском догађаја, слика и појава које су ова три дана м 
оји га је победоносно гледао, умиреноме утиском који је та његова изјава учинила, барометарска  
ште.{S} После дугога ћутања и уживања у утиску који је произвео, проседи господин пркосно узвик 
да окрену; двоја гломазна воловска кола утисла се међу собом точковима те нити једна могу крену 
{S} Под њима влажна земља, у коју су се утисле стопале несретних мајака, које су оставиле овде  
претоварено све се испреплетало, све се утисло једно у друго, све се пробија, надире гуши, крха 
 што ново.{S} Те су групе разговарале о утисцима које је сваки појединац понео са овога воза.{S 
овога воза.{S} Могло се говорити само о утисцима који су нам давали општу слику ситуације, јер  
ем, покушах још једном да се отргнем од утицаја масе, која повуче човека за собом као речна мат 
толико изненадило.{S} Или је можда, под утицајем болова, које је озледила својом исповешћу, и м 
им да ће то, што је на мене тако снажно утицало, бити прва топла реч коју сам чула, у тренутку  
натоварених коња и друге стоке и то све утиче у ову главну реку те мрси још више страховити спл 
рева се час пење до праве дреке, час се утишава па постаје као <pb n="151" /> неко зујање и мрм 
али кроз ноћ даље јер се већ и непогода утишала и овладала ведра ноћ па треба грабити.</p> <p>С 
оза и наређивала ђенералу да искрца већ утоварену војску и врати је у логор.{S} То је била наре 
се на друму испуњава; оборени се товари утоварују, кола која су посрнула у јендек узносе се рам 
опља, вероватно на Пчињи, све до њенога утока, развила велика и одлучна борба са нашим фронтом  
е он под Скадром савија на југ ка своме утоку; трећа је линија ишла Подримљем да преброди <pb n 
у варош, не би ли ту нашла зараде те да утоли своју беду.{S} И помагала се а помагали јој и доб 
је што ми се пуши, вели, него и глад ми утоли.</p> <p>Дао сам му од свег срца, јер сам знао да  
 пођу; свака својим правцем, сем ако не утону у мраку и у ноћи која све наглије обавија гомилу. 
у овако тешким катастрофама или клону и утону у апатију <pb n="697" /> или подивљају.{S} Ено от 
е му потамнело лице из којег сјакте два утонула младићска ока.</p> <p>Изненади ме чистота и наг 
дан поглед за нама на Приштину, која је утонула у таму.{S} Чим је с вечери непогода стала, небо 
а раскаљала стазе и гробови се расули и утонули.{S} Гробљанска влага мирише на труло дрво и кос 
озрачно болесничко руменило а из дубоко утонулих очију, угашена погледа, као да се већ назире с 
06" /> су та дворишта ограђена.{S} Село утонуло у дим од ватара и ноћну таму, те се куће и не в 
таш, одмахује главом и показује ти село утонуло у потпуну таму.{S} Залазиш у пусто село, нигде  
ца, на обале јој легао суморно Призрен, утонуо у маглу и дим што се кроз димњаке диже са ватара 
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _</l> </quote> <p>Утонуо у ту слику, ја сам ућутао и нико од осталих није 
м пропасти српска држава и српска круна утонути у крви.</p> <pb n="305" /> <p>Тишина, којом је  
осову, где су се некада две круне у крв утопиле; пасти са својим војницима и својом крвљу обоји 
 био умор који ме је савладао?</p> <p>И уторак је свануо мутан и облачан.{S} Тешко ми је нешто  
о ноћас, ту сам ноћ измеђ понедеоника и уторника провела ипак мирније но прошлу.{S} Да ли што с 
мо једнако газили преко њива и ливада и утрина, и тек кад би се дочепали какве падине што би ос 
ма, међу гомилама избеглица које су, по утринама око једне и друге стране друма, попадале да пр 
скрајан ред кола.{S} Пешаци су ухватили утрине с једне и друге стране друма и иду лагано, очеку 
 преноћили у хану али су дуго седели на утрини, око ватре, да се прихвате и да се разгреју пре  
 и крчање кола, која скрећу да пређу на утрину где ће заноћити.</p> <p>— Овамо је шанац, не мож 
 једнако куљао ка станици а фијакери се утркивали пуни ствари.{S} Киша је још непрестано промиц 
, нарочито зими и међ планинама.{S} Чим утрне сунце, тама се спушта брзо као оно црно порозно п 
} На ватри се пламен са свим притајио и утрно а жар се румени као растопљено гвожђе и из недого 
обамро, као оно кад сви човечији органи утрну од снажнога ударца.</p> <p>То је било јуче а дана 
едном од двораца светиљку, која је, као утрнула жеравица, једва продирала кроз прљаво стаклено  
 затвори а светлосне линије на шалонама утрнуше; они што су вирили на капиџицима појавише се на 
 да реже дебеле откосе.{S} Задрхтала је утроба мајчина која је донела и набрало се чело очево к 
 себи и о брату своме, који се у разним утробама рађају и залазе кроз поља и горе тражећи се <p 
од силнога пламена који јој је буктао у утроби, напрсла па из тога ждрела сад извире жар и плам 
е је лежало на друму, пробио му копитом утробу, па и сам пао.{S} Тамо опет фијакер поломљен и ч 
решник, распорио мртва вола, избацио му утробу па се он увуко унутра, у вола, и тако је проспав 
 које слазе са Косова, врло мале јер су утрошиле велики број војске на образовање гарнизона по  
грчевито здера бели барјакчић с мотке и утрча у кућу, одакле мало час искуљаше читаве гомиле же 
нице и од страха.{S} Дотрчала сам кући, утрчала као без душе, зариглала врата изнутра, гурнула  
тио белим цветом.{S} Свећа се разлила и утулила и утајала се она немирна светлост од разиграног 
о, као и мало час, што се догледају као утуљене звездице, бледо осветљени прозори цркве патрија 
у будућој великој борби, очајно боре да утуре своје породице.</p> <p>И одиста, тамо пред вагони 
е презали пастуви из краљеве коњушнице, утурена је једна очишћена грана, за њу су конопцима при 
пробојна колона где су коњи задњих кола утурили главе у шараге предњих кола и пешак или коњаник 
ично ишли и, да би се што више одвојио, утурио сам се измеђ двоја кола.{S} То је био једини нач 
а и невоља, с том разликом само, што је утученост била сад још већа и још тежа.</p> <p>— Верујт 
у ту мећаву, у олујину, у снег, у кишу, ући у загрљај једнога беснога часа природиног и предати 
} У другом случају ни дању не бих смела ући у напуштену и усамљену кућу на <pb n="474" /> друму 
квеној, ханској и где год су могла кола ући и где год је могла светина наврети.</p> <p>Други оп 
од Гомсића, где Дрим ваља пребродити па ући у Скадарску равницу, већ допире блажи ветрић, већ с 
де један од оних у чије ћемо село сутра ући.</p> <p>Поведосмо Бојка везана, али га нисмо грдили 
 пре но што ћемо из косовскога равништа ући у дубоки црнољевски кланац, сео сам на једно оборен 
ли.</p> <p>— Е баш мишљах овај пут неће ући! — рећи ће пошто нам је саопштио свој разговор са в 
тивала сам се и рекоше ми да могу у воз ући у Топчидеру или Раковици или... нико у ствари није  
 <p>Ваљало је кренути, напустити кров и ући у ту мећаву, у олујину, у снег, у кишу, ући у загрљ 
мом.{S} Али узаћи на друм, угурати се и ући у ред, мучан је и тегобан посао.{S} Друмом иду по т 
олико сати пре но што ће непријатељ у њ ући.</p> <p>Затим се из Куршумлије спустио преко Препол 
 својим војницима.</p> <p>Деца ућуташе, ућута и Краљ.{S} Настаде тишина коју најзад прекиде дом 
 сам само чула.</p> <p>Прекиде за мало, ућута и одмах настави:</p> <p>— После, није прошло мног 
и сваки нађе батерију непријатељску.{S} Ућута на један мах непријатељ, нађен и изненађен овако  
 земља у вис и — непријатељска батерија ућута, ни једним се метком више не одазва.</p> <p>— Уму 
пуковник Здравковић!</p> <p>Онај с поља ућута, не проговори ни речи него преплашен, одмаче од в 
а сам.</p> <p>— Ваљда рођак?</p> <p>Она ућута и обори поглед, размишљајући о нечем.{S} Вероватн 
 и патим.{S} Због тога сам оваква! — па ућута на један мах и две крупне сузе оквасише јој трепа 
учитељу.</p> <p>— Поменуо сам! — рече и ућута, па мало затим сам настави. — Од како знам за себ 
 <p>И ту девојче заврши причу, заврши и ућута гледајући предасе и увијајући се понова у ћебе, к 
арао о вама?</p> <p>Она дубоко уздану и ућута, као да би хтела дати себи времена да је мало мин 
нега, може ми...</p> <p>Дубоко уздану и ућута и ја је нисам више хтео питањима да узнемиравам.< 
..</p> <pb n="452" /> <p>Госпа у црнини ућута.{S} Величина и множина сећања која навалише на њу 
ине, једнако сахрањује.</p> <p>Начелник ућута па се окрете мени:</p> <p>— Умиру војници, умиру  
ликар боно — недовршена...</p> <p>Затим ућута да у себи савлада тежак бол, па опет диже главу,  
> <p>— Е, ако волете, онда...</p> <p>Он ућута као да прибере сећање па мало затим настави:</p>  
ш него како мораш.{S} Што ћеш!“ Па опет ућута а ћутим и ја, све чекам хоће ли још што рећи.{S}  
м да ли је бол или умор савладо, али је ућутала и загледала се помно у ватру која је догоревала 
е мртвоме детету.</p> <p>Госпа у црнини ућутала је, те сам ја мислио завршила је своју причу о  
што што ме није могло мимоићи...</p> <p>Ућутала је.{S} Не знам да ли је бол или умор савладо, а 
.{S} Шћућурили се ми у један крај рова, ућутали се и мислимо у себи: дај Боже да Србијанци толи 
оји ти догађаји има да прихвате.</p> <p>Ућутали смо обоје и наставили без речи шетњу кроз оголе 
ушке него и бомбе.{S} После се опет све ућутало и настала је тишина, потпуна тишина.{S} Мене оп 
 судбина већ казнила.</p> <p>Девојче је ућутало, јер није имало више шта да казује, ја сам ућут 
ритискала груди.</p> <p>Учитељ, који је ућутао био, осећајући ваљда и сам утисак својих речи, о 
у ја!</p> <p>Нисам му одговорио и он је ућутао.{S} Ишли смо и даље лагано а кроз глуву ноћ, кој 
р није имало више шта да казује, ја сам ућутао јер сам јој хтео дати времена да се одмори.{S} Њ 
> </quote> <p>Утонуо у ту слику, ја сам ућутао и нико од осталих није реметио тишину која је на 
а којима је Бог тако немилостив!</p> <p>Ућутао сам да не узнемирим дубоки осећај побожности кој 
квога једнога културнога човека.</p> <p>Ућутао сам, не толико побеђен његовим разлозима колико  
 стигосмо до гробља, на врху вароши.{S} Ућутасмо, савладани можда истоветним родитељским осећањ 
нећу тражити да ме поштеде!</p> <p>Опет ућутасмо и оборене главе настависмо пут не обраћајући п 
нема више Србије?</p> <p>— Нема!</p> <p>Ућутасмо.{S} Њене боне речи, „И онда нема више Србије“  
дговори она са саучешћем — Знам!</p> <p>Ућутасмо затим, па она опет диже главу и прекиде тишину 
ао за долазак Моравске Дивизије.</p> <p>Ућутасмо за тим.{S} Он натеже чутурицу и јасно се чуло  
претрпана <pb n="512" /> болом и сузама ућутати и предати се својим немим душевним патњама.{S}  
о је записати.</p> <pb n="169" /> <p>Ја ућутах, очекујући да почне причу о борби на Чачку.{S} О 
су још мало час гунђали и протестовали, ућуташе и примише то саопштење са саучешћем.{S} А кад п 
 је он са својим војницима.</p> <p>Деца ућуташе, ућута и Краљ.{S} Настаде тишина коју најзад пр 
ао сам да му обиђем гроб.</p> <p>Сви се ућуташе, осећајући дужност да не ремете свечаност трену 
оче причати да долази са фронта.{S} Сви ућуташе и окретоше се да га чују.</p> <p>— Добро је, ве 
раљ прекиде и дубоко се замисли.{S} Сви ућуташе поведени и сами размишљањем о злој вили, која р 
емо на Ситници сви изгинути!</p> <p>Сви ућуташе под утиском ове Краљеве изјаве.{S} Сви су били  
и су већ заробљени!</p> <p>Сви поражено ућуташе и ако је свима на уснама лебдело питање: па шта 
асније каква новост, сви остали столови ућуте и обрате пажњу тамо.{S} Бива да по гдекоји разгов 
ка и тихо стењање стоке која посрће.{S} Ућути се у то доба некако и сама природа, као да се и о 
епријатељска заседа на јежевичкој цркви ућути.</p> <p>Топовски метци у тако непосредној близини 
ају, он ми прекиде причу, ману руком да ућутим, па ће ши рећи:</p> <p>— Изгледа ми да смо опкољ 
<p>Водник узе брзо да удешава топ да би ућуткао непријатеља.</p> <p>— Шта ћеш? — пита га капета 
цу и удавио се.</p> <pb n="152" /> <p>— Ух, грешник! — учини један из угла.</p> <p>— Бог нека г 
зничку станицу и напустили га.</p> <p>— Ух! учини онај што се мало пре обрати небу и Богу.</p>  
епозивац са липљанске станице.</p> <p>— Ух, ала је хладно — рече и сав се стресе и стовари се о 
рбијом, са оном нашом Србијом.</p> <p>— Ух, како је моме баби било, као да си <pb n="632" /> му 
ру и нехотице ми допреше њихове речи до уха.</p> <p>— Али верујте, да није био рањен ја не бих  
звук, који нам већ давно није допрео до уха а који се оштро проносио кроз разређени ваздух, у к 
ли ма какав шушањ, који би јој допро до уха, њој би се чинило да чује весло и она би грчевито с 
 они делови реченица, који ти допиру до уха, изгледају бесмислени, безразложни и без везе.</p>  
о су се дечица скупила па ће лепо да се ухвате за руке да играју коло око Божјега престола.</p> 
као онај мир који настаје кад самртника ухвати сан.{S} Далеко негде чује се само бат секире, то 
 несрећа све обухватила, као пламен кад ухвати целу шуму па хајде, нађи ти сад дрво на које би  
а ваљда кренула бежанија, да их зора не ухвати на домашају граната — рећи ће други.</p> <p>Једа 
рмије предузео је још и мере да што пре ухвати везу са командом трупа нових области и да сазна  
 крену хтедох и ја, али ме млади сликар ухвати за рукав и задржа да заостанем.{S} Погледах га а 
</p> <p>Бивало је и други пут да Новицу ухвати ноћ на мору и она га је чекала и дочекивала.{S}  
Бојали су се сви што ме је ратна година ухватила као рекрута.{S} Мајка ме чак увукла у собу, до 
ше главе те се бранио њоме од удара.{S} Ухватили смо се у коштац и почели смо се рвати.{S} Бран 
 — буни се један непознат млађи човек — Ухватили сте то креманско пророчанство па га растежете  
едан и бескрајан ред кола.{S} Пешаци су ухватили утрине с једне и друге стране друма и иду лага 
уго сам стајао.</p> <p>— А и да те нису ухватили, куда би бего? — говори благо један од оних шт 
да би их и утешио он додаде — ипак, чим ухватим тамо положаје, зауставићу се!</p> <p>Место утех 
ао да би хтео рећи; „Аха, шта ћеш сада, ухватио сам те!“</p> <pb n="345" /> <p>Поп слегну рамен 
леко од Приштине, на ветерниковој коси, ухватио први сумрак.{S} Бојећи се непогоде у ноћи, која 
савезници из Солуна? — пита онај што се ухватио за фењер.</p> <p>— Остају у Солуну! — одговора  
ај. — Не оди се зими туда.</p> <p>Други ухватио црногорског жандарма, који се хвали да је све п 
ма крова.</p> <p>Ваљало је само што пре ухватити места и распремити јер су све нови и нови гост 
 је истина да смо опкољени, могли би те ухватити у србијанскоме оделу па ако те познаду, обесић 
гарска влада упућивала у Маћедонију.{S} Ухваћен на томе послу, он је протеран од српских власти 
, отуд!“ — одговара старица, па наслони ухо на врата а прстом ми казује да се умирим.{S} Слушал 
о.{S} Вуци су још у тору!“ Напрегла сам ухо и слушала, тако ми је драг био тај звук пушака и то 
 је прошао први страх.{S} Наслонила сам ухо на врата и ослухивала сам шта бива напоље.{S} Чула  
ли, као да су сви ипак спавали на једно ухо а другим ослухивали, јер бат гомиле на мах пробуди  
љиву неман, која му је стално шаптала у ухо својим пискавим гласом; „Мислио си зар избећи судби 
лушала, јер кад нисам могла оком ја сам ухом бдила над дететом.{S} Слушала сам му дах и бројала 
ан, мени се чини да сам још увек једним ухом ослухивао: хоће ли доћи?</p> <p>Бледа светлост пет 
предмети и тромо се крећу.{S} Допире ти уху и по где кој неопредељен звук те казује да се буди  
е и царство мира; јер то царство донеће уцвељенима, пострадалима и мученима утехе а онима, који 
ржи роба, да окрепи изгнанога, да утеши уцвељенога, да оснажи малаксалога и да проведе народ ср 
а иза њих, у дубини кланца, којим се на Уцињ слази са Можуре, пружа се збијена гомила старих ту 
ане те обале и крај њих питомо месташце Уцињ.{S} Тамо ћемо, тамо потражити сунца, тамо одмора,  
оголи и осироти.</p> <p>Кад се ослободи Уцињ и маче отуд турска сила, слеже она у варош, не би  
лужби.</p> <p>Свако рано јутро, док још Уцињ спије, отискује се он на своме чунићу на широко мо 
утку, једнога од пустих двораца старога Уциња, станује и тетка Стана, самохрана старица, коју с 
вела је она са мужем у Салчу, селу више Уциња.{S} Ту, на сред друма, у некој зађевици, убише јо 
ом погледу могло сакрити да доле, у дну Уциња, испод Бијеле Горе, где се већ варош губи, иза ка 
"16" /> <p>Мајка је чекала...</p> <p>На Уциње је пао већ дубок сан, капци се спустили на прозор 
де дим кроз разлупани кров.{S} Сиротиња уцињска, она сиротиња без крова и огњишта, увукла се ов 
 јејинама и спустиће се доле, на питоме уцињске обале, где сунце тако топло греје.</p> <p>А што 
маломе луку, који измеђ две горице чини уцињски залив, на песковитој обали његовој, начетиле су 
а већ пристао, стао већ у службу рибара уцињских, те залази са њима по богатоме заливу и отиску 
ње море болова!...</p> <p>Па ипак хвала Уцињу!{S} Пет дана одмора и мира, колико нам је могло д 
 Дали јој те се сместила горе у пустоме Уцињу, где и данас седи, нашли јој и мало рада те је по 
бивале око мене или допрле до мене јер, учасник и сам у великој невољи, нисам ни могао даље дог 
јој срео поглед, учинило да она тронуто участвује у нашем болу и да га чак присваја.{S} Климно  
 савезничке заставе, школска деца журно уче Марсељезу да је отпевају на станици а девојке збира 
итативном благошћу да покара непажљивог ученика — може се преварити у каквој политичкој прогноз 
 развијао, све више пео и све шири број учесника обухватао.</p> <p>То тако за једним столом а з 
манде, и непријатељски су аероплани већ учестали ватром, коју су сипали на Крагујевац.{S} Врхов 
е освоји.{S} Чим се раздани, наши осуше учестану и снажну ватру, тако да је непријатељ брзо оте 
у разговор и они који дотле нису уопште учествовали у разговорима; узвикивали <pb n="37" /> су  
тада као млади официри били у ескорти и учествовали у великој тој свечаности народној.{S} Колик 
 <p>— И то је истина!</p> <p>— Па онда, учествовао сам у свима јавним манифестацијама, у свима  
иза наших редова наслоњен на зид и није учествовао у гунђању гомиле и био је миран као да није  
се напусти? — пита песимиста, који мало учествује у разговору, јер га при свакој његовој примед 
ата постепено и све остале те се у њему учествује са разних столова и постаје општи.{S} Кад ниј 
ош у пуној мужанској снази, доживети да учествују и у сахрањивању те Круне.</p> <p>— Ко ће дожи 
капетан, јашући далеко испред батерије, учетворостручи пажњу.{S} Он још од ране зоре посла у из 
правац којим би се кретала.{S} Узели су учешћа у томе и сви остали, претресали су све могућност 
ећају да им је судбина доделила замашно учешће у догађају, који ће доцније бити најизразитија с 
 а овога је штета одвојити од школе.{S} Учи и слуша.{S} И да видиш само како он пази књигу, да  
м је мајка дечја свако вече пред легање учила децу крстити се и казивати „Оче наш!“ и пред којо 
положење војске, количину муниције и да учине све припреме за евентуалну офанзиву.</p> <p>Као и 
огући никако да се одлуче шта и како да учине.{S} Па ипак све се више пео број оних, који су се 
 Врање и тек што нису успели то исто да учине и код Струмице, те свет почео још од синоћ и целу 
ђевина, и отишли право у Битољ, да тамо учине све припреме за такво повлачење.{S} За извођење т 
ку станицу и напустили га.</p> <p>— Ух! учини онај што се мало пре обрати небу и Богу.</p> <p>З 
било доказ живота.{S} Једнога тренутка, учини ми се чак да не дише и нагох се да чујем.{S} Диса 
шљам.</p> <p>— Ако нећеш себи за љубав, учини мени за љубав.{S} Ја бих волео да изнесеш главу,  
оши и које је прве његов поглед сретао, учини му се да виде или бар осети, како се узноси онај  
говорих му исто тако.</p> <p>— Видим! - учини он и зањиха главом, па онда поћута дуже као разми 
ласку кад чух унутра људске гласове.{S} Учини ми се као да ступам у скровиште нечастивих, у зма 
ведоше ме читавом низу тешких мисли.{S} Учини ми се да у овоме тренутку преживљујем један од на 
нисам ни знао да сам пуцао у ваздух.{S} Учини ми се чак да је официр баш мене гледао.{S} У том  
коју сликарску школу?</p> <p>— А, да! — учини он. — Да, свршио сам.{S} Свршио сам нашу сликарск 
и Врховна Команда.</p> <p>— Јест, ја! — учини један мали човечуљак и мигну чак овамо на мене, с 
?</p> <p>— Нема!</p> <p>— Несретница! — учини начелник окренув се мени и нареди да се дете одне 
е задах лешина.</p> <p>— Их, грехоте! — учини и сам каплар.</p> <pb n="371" /> <p>— Грешни Бојк 
зовољни.</p> <p>— Па јес...{S} Немци! — учини овај као убеђено, па ће мало за тим — Питам ја не 
</p> <pb n="152" /> <p>— Ух, грешник! — учини један из угла.</p> <p>— Бог нека га прости! —дода 
аћин, господару.</p> <p>— Знам, знам! — учини Краљ и уздану — Нису ми дали а тражио сам и ја да 
 их ја набављао за официрску задругу! — учини војник, слеже раменима, чучну крај свога шињела и 
вам зима погоршати рану.</p> <p>— Ах! — учини он, одмахујући главом. — Нема шта више да се пого 
нас све питомо и лепо...</p> <p>— Ех! — учини један трећепозивац, који је седео према Краљу — Н 
к и настави даље у мрак.</p> <p>— Их! — учини овај с врата.</p> <p>Па се мало затим присети и у 
упа из пасјих зуба кост.</p> <p>— Их! — учини један пролазник — баш по који пут срамота ме што  
<p>— Па, ваљда! — рекох.</p> <p>— Их! — учини, као да би хтео рећи „благо њима!“</p> <p>— А и м 
 рекох. — А, недовршена?</p> <p>— Да, — учини млади сликар боно — недовршена...</p> <p>Затим ућ 
тка верује Бугарској.</p> <p>— Да!... — учини потпуковник и замисли се дубоко, те ћутећи настав 
 тврдим ја.</p> <p>— Па јесте, али... — учини учитељ и стресе у мангал малим прстом пепео са ци 
што си примила дете?</p> <p>— Тако... — учини мала и још се више збуни и унезвери.</p> <p>— Ајд 
а га умирим.</p> <p>— Шта ме уверава? — учини он и погледа ме попреко, као што би учитељ поглед 
> <p>— Шта ли решавају?</p> <p>— Шта? — учини познаник и узнесе рамена — решавају извесно да се 
> <p>— А Фиделица?</p> <p>— Фиделица? — учини он и сети се малога, љупкога кученцета, које је п 
нових:</p> <p>— Па сад?</p> <p>— Сад? — учини она збуњено, неспремна ваљда да одговори на то пи 
 идемо у Призрен.</p> <p>— Е, дабоме? — учини скептички кафеџија, који је био магационар при не 
е! — одговарам му ја.</p> <p>— Брине? — учини он и погледа ме чудновато — Па ево већ на првом к 
 то Штаб Прве Армије </p> <p>— Је ли? — учини капетан и у једном скоку нађе се крај телефона те 
сови.</p> <pb n="59" /> <p>— Спремни? — учини потпуковник и тешка брига осенчи му још више суво 
су цара ударила на нас.</p> <p>— Три? — учини он изненађен, па онда додаде, после извесног разм 
довољно знање.</p> <p>— Шта су Турци? — учини нана, па додаде — Турци су сила децо!</p> <p>— Па 
ве путеве.</p> <p>— А Дебар, а Битољ? — учини човечуљак и искриви главу, као да би хтео рећи; „ 
се сети свих тих обзира?</p> <p>— Ко? — учини он, па похита да претече мој одговор. — Онај ко х 
амо, у Приштину, па...</p> <p>— Како? — учини начелник косовски на телефону и промени се у лицу 
ајући међ вагонима.</p> <p>— А, тамо? — учини он — Зар сте чак тамо залазили?</p> <p>— Зар ја з 
, ено се догледа.</p> <p>— Је л’ оно? — учини поручник.</p> <p>— Јес, господин поручник!{S} Ост 
и кажеш скоро си чуо?</p> <p>— Скоро? — учини он — шта знам ја шта је скоро а шта није скоро.{S 
ах избудите људство.</p> <p>— Покрет? — учини потпоручик изненађен јер он још није био ни легао 
ок младићевих мисли.</p> <p>— Има их? — учини он и погледа ме чудновато, као да би се хтео увер 
>—У Ниш? — гракнусмо сви.</p> <p>— Да — учини дипломата из административног одељења, осећајући  
тио све те повољне вести.</p> <p>— Па — учини лекар скептички — болеснику, који цео дан тешко п 
p>— Ама где је то тамо?</p> <p>— Тамо — учини сусед — зар ја знам где.{S} Шта ћеш кад си војник 
рецну се наредник.</p> <p>— Е па зато — учини онај — што, кад би све тако било, како ћеш ти сад 
арац исприча причу а мени се она колиба учини одиста као отворена чељуст аждајина, у коју морам 
<pb n="191" /> осмотри непријатеља и да учини потребне измене у распореду а охрабри оне, којима 
 био је некако добра срца.{S} Сваком да учини, сваком да помогне, па га сви волели.{S} Остави н 
 станицом, <pb n="315" /> он је имао да учини нека службена саопштења шефу станице.{S} Обратих  
да и она види, да ми и она каже.{S} Она учини и кад опипа детиње ножице, она ми не рече ни речи 
па за гушу и затресе узвикујући:{S} Шта учини, море?</p> <p>Бојко само ћути, дахће од умора, на 
 Пустите ме да их побијем?</p> <p>— Шта учини море! — дрекну каплар и потеже разјарен да га уда 
ној гробници.</p> <p>— Видите ли шта се учини од покојника, диже се из мртвих?</p> <p>Он слеже  
ребао да видиш, па да не верујеш шта се учини од једне царске војске.{S} Ево да видиш, спроводи 
 неће наћи места за себе.{S} Када му се учини понуда да се на горњем спрату начини места за њег 
.{S} Завукох руку да му опипам ручице и учини ми се да нису топле као мало час.{S} Волела бих д 
о; рекох да сам сама и замолих га да ми учини оно што је већ учинио другима и што је учинио себ 
 једноме да му претресе мутвак.{S} Овај учини то па нађе тамо две скривене пушке.{S} Агу спопад 
ити или што би се могло сакрити? — И он учини руком један гест као да би хтео рећи: отишло је с 
а ће разбити врата али нема снаге да то учини.</p> <p>А дућани затворени и дебели капци спуштен 
ју.{S} Престолонаследник је остао да то учини заједно са <pb n="572" /> војском и од јуче ујутр 
му где лежи друм, јер ми се у томе часу учини, да сам опазио тамо усамљену једну познату ми сли 
ом а мезимче сам оставила код мајке.{S} Учинила сам дужност према оцу што сам повела ма и једно 
реноме утиском који је та његова изјава учинила, барометарска се лоптица спусти дубоко у своје  
 /> онај свет и не знајући да сам му је учинила.{S} Не знам хоће ли ми је опростити?</p> <p>Бил 
ло а савест ми оптеретило грижом да сам учинила неправду и сину и мужу.{S} Али, од тренутка кад 
заболети ако једнога дана сазна шта сам учинила.{S} Дубоко сам се тога тренутка кајала што сам  
синовља суза кане на очев гроб, али сам учинила грех према детету.{S} Дете се ту заразило и кад 
 <p>Но куповина коња за Врховну Команду учинила је још и други утисак на преплашену светину.{S} 
 да је боље и у рату но у гробу.</p> <p>Учинила сам и једну неправду, једну горку неправду прем 
ладама објасне да су то нередовне трупе учиниле и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугар 
и да нам даду пример а они су на против учинили да се разочарамо.</p> <p>— Видите, млади човече 
 који су његов млади живот тако богатим учинили.{S} Догађаји и тренутци су се низали пред његов 
томе тренутку, кад сам јој срео поглед, учинило да она тронуто участвује у нашем болу и да га ч 
е то бомбардовање, које је он преживео, учинило тежак утисак и унело панику у грађанство престо 
мо отпора.{S} А заробљење једнога Краља учинило би да у војсци, која треба да задржи непријатељ 
, осећајући сву величину утиска који је учинило његово саопштење — Да!{S} Господин Боп је у том 
и ја не знам ни сад зашто, али то ми је учинило неко задовољство, дало ми је храбрости.{S} Ја с 
 ето!</p> <pb n="624" /> <p>А кад му се учинило да је ипак срео у моме погледу сумњу, он брзо д 
оље избила преко Царевог Села.{S} То би учинило да бугарска војска промени правац надирања ка С 
наставио шетати, док му се не би поново учинило да је чуо удар мотике.</p> <p>Уморан од наизмен 
као да сам пошла да учиним неправду, да учиним злочин према своме детету.{S} Поумих једнога тре 
је: изгледало ми је као да сам пошла да учиним неправду, да учиним злочин према своме детету.{S 
тако одавде сад већ сваким кораком који учинимо, осећамо како се ближимо губитку и последњега с 
ви избеглички воз од бугарскога напада, учинио је на нас само у толико тежак утисак што су њиме 
>— Грејте се, грејте, српска дечице!{S} Учинио сам своје; извлачио сам топове српске на Рујан и 
ли — тек први тај корак на путу бегства учинио нам се очајно тежак.{S} Томе су се још придружил 
двојити ме од породице, па шта сам онда учинио? — вајка се други.</p> <p>— И то је истина!</p>  
му болове дражили и, он је једнога дана учинио тежак грех према отаџбини, напустио је пушку и к 
! —додаде други.</p> <p>— Море добро је учинио.{S} Прекратио муке! — додаје трећи, а четврти пи 
 оно што је већ учинио другима и што је учинио себи и своме детету, оно што је у његовој руци;  
..</p> <p>— Па ако, Новице, ти си твоје учинио!</p> <p>— Јесам!{S} Ал, видиш да није све готово 
аџбину и сваки корак који је њен војник учинио, ма како тежак пут био, знао је да га води ближе 
прте у груди.{S} Ко зна какав је злочин учинио, извесно је убио кога!{S} Па онда, ено на сред п 
м већ довољно жртвовао а и њему довољно учинио.{S} И колико сам за то мало дара срео благодарно 
дном батеријом да прими борбу, не би то учинио ради вароши и онога света, који га је молио и ко 
и замолих га да ми учини оно што је већ учинио другима и што је учинио себи и своме детету, оно 
 — Да!{S} Господин Боп је у том погледу учинио већ званично саопштење Влади.{S} 3а сад долази ј 
а примети потпоручик.</p> <p>— Знам!{S} Учините као што сам вам наредио! — одговори капетан и о 
земљу, уверени да се више ништа не може учинити, предузимати једну тако неочекивану акцију?</p> 
овремено да почистимо колико се то може учинити, јер се толико велики слој ђубрета нагомилао да 
ао је да пође на фронт.{S} Морало му се учинити и кренуо је одах пут Књажевца, где су се водиле 
ој се не може ни наодговарати а камо ли учинити све.{S} Невоља се ниже за невољом и јад за јадо 
и су ме морали огорчити, који су морали учинити да своју несрећу теже поднесем но што би иначе. 
S} Родили сте и то је све што сте могли учинити и сад још можете плакати.{S} То вам нико не бра 
да стећи благодарност!</p> <p>Могао сам учинити и нешто више за ове моје госте но што сам им об 
стале глас одушевљенога — Зар ми нећемо учинити ништа за дочек савезника?</p> <p>— Па општина с 
 пренуше и сетише да треба одиста нешто учинити, да се треба на нешто одлучити.</p> <p>Како би  
и претрпавати и више ни корака не можеш учинити по својој вољи, нити ићи за својим очима.{S} Ид 
е мртвога сме непријатељ даље!</p> <p>— Учинићу као што наређујете, господине војводо! — одгово 
ци у тако непосредној близини пешадије, учинише да се борба на један мах освежи.{S} Пешаци диго 
овезете свога Краља.</p> <p>— Краља?! — учинише они престрављено и дохватише невојнички да скин 
било је а има их и сад.</p> <p>— Сад? — учинише неколико њих.</p> <p>— И сад још! — настави Кра 
> <p>— Је л’ ђак био?</p> <p>— Јест!{S} Учио ратарску школу.{S} Имамо нешто имања па, рекох, ка 
 редовним приликама, служила за школску учионицу.{S} Мала петролејска лампа, под плавим шеширом 
тка удахну свима у душу.{S} Његов друг, учитељ, заусти да каже нешто, па му реч заигра у грлу и 
 те се пробудих и пробудисмо се сви.{S} Учитељ узе својом путничком батином да разгрће оне оста 
х.</p> <p>— Не знам — одговорио ми тада учитељ — Путујемо од Прокупља тако заједно, удружила на 
али.</p> <p>Када ми овом приликом приђе учитељ, његов пријатељ остаде на другој страни друма да 
 да ли можда онај поуздани тон којим је учитељ речи изговарао — тек, његове су речи на мене чин 
Качаник против једне дивизије! — додаје учитељ, комесар неке пољске болнице — 1689 године ту је 
Ништа није ово према Качанику! — додаје учитељ, који никако не може опростити што је Качаник ис 
е.</p> <p>— Признајем ја то! — брани се учитељ — ал не признајем да је једно исто побећи из кук 
} Тако смо се здружили, ето...</p> <p>И учитељ оде с робијашем даље својим путем, остављајући з 
ини он и погледа ме попреко, као што би учитељ погледао ђака који не зна лекцију — Уверава ме т 
— Гледам вечерас — вели виши, коштуњави учитељ, светлих очију, које се у полумраку просто осећа 
, то није била пропаст народа — настави учитељ. — Несретне, тринаесте, била је тежа пропаст али 
сузе.</p> <p>— И кад помислим — настави учитељ искрено потресен — да су тако исто или још горе, 
 жара из мангала.</p> <p>— Не! — понови учитељ још једном — Јер, ви сте Скопље напуштали са вер 
кво мишљење <pb n="215" /> а онај други учитељ, омален, мршава лица извученог из самих правих л 
ао сам да би и у овоме тренутку, кад ми учитељ казује, могао још горко заплакати да ми већ тешк 
м ја.</p> <p>— Па јесте, али... — учини учитељ и стресе у мангал малим прстом пепео са цигарете 
сле, кад и ти топови занеме! — одговори учитељ и сам нешто охрабрен. — Вероваћу, јер сам убеђен 
 тежак бол...</p> <p>Тај бол као да нам учитељ тога тренутка удахну свима у душу.{S} Његов друг 
<p>— Нису кукавице! — понови још једном учитељ.</p> <p>— Ако вас то теши! — слеже раменима поли 
о их тако олако стрељају — додаје један учитељ, који сад тек упада у разговор.</p> <p>— Како ол 
врди, прилази ми из редова гомиле један учитељ, да ми одговори на једно питање, које сам му пос 
 <p>— Ал ја бих волео — чеше се за врат учитељ — кад би нама Русија прискочила у помоћ у првоме 
мрачне утиске?</p> <p>— Где?! — узвикну учитељ. — Свуд, свуд; на сваком кораку, на свакој жељез 
/p> <p>— Нећу то, брате! — пада у ватру учитељ —</p> <p>Али хоћу да му Куманово буде једна олак 
вића.</p> <p>— Зашто? — узбуди се одмах учитељ. — Пре свега, Скопље је потпуно отворено према К 
т, све успомене и све традиције.</p> <p>Учитељ заврши, па пошто се нешто одмори, обрати ми се:< 
 влаге која је притискала груди.</p> <p>Учитељ, који је ућутао био, осећајући ваљда и сам утиса 
воје госте.{S} Била су два угледна наша учитеља које сам по имену ја већ по одавно познавао, је 
м чиновника, не оптужујем професора, ни учитеља који је јуначки и са пожртвовањем гинуо.{S} Опт 
ао што је Кнез Трубецкој — узе он тоном учитеља који хоће ауторитативном благошћу да покара неп 
 деце што су спавала и крчање у грудима учитељевим.{S} Мало затим и допре с поља кроз разбијене 
оно мутно и тешко расположење, изазвано учитељевим казивањима. — Чујете ли; то још српски топов 
 са Карадага и све то потсети ме на оно учитељево упоређење са усијаном планином, која бљује ла 
 n="213" /> сваком бригом и невољом.{S} Учитељи, ма и преморени, бојали су се лећи, јер су били 
уди и почео <pb n="226" /> да дрема а и учитељи почеше погледати око себе, не би ли се могли гд 
као што је јесења ноћ бескрајна.</p> <p>Учитељи су понова причали о својим и туђим невољама на  
ј млади поднаредник који је самном и са учитељима пробдио крај мангала целу једну ноћ све док г 
х ја први тишину, обраћајући се питањем учитељу.</p> <p>— Поменуо сам! — рече и ућута, па мало  
је то ред, кад се каже из учтивости.{S} Учтивост је у најчешће случајева неискреност обучена у  
и била је пунија но о поменима о којима учтивост збира у цркву читав збор равнодушних.</p> <p>И 
каже зато што је то ред, кад се каже из учтивости.{S} Учтивост је у најчешће случајева неискрен 
 елеменат, онај из забачених кућерака и уџерица на периферији Скопља, који је разуздан за време 
ростирала се све даље, до најудаљенијих уџерица на крају вароши.{S} О томе се најпре шаптало и  
атре, под кровом какве арнаутске сеоске уџерице, по хановима; јео је суви хлеб или где кад, ако 
све уличице приштинске, све до последње уџерице на врху гиланскога друма.</p> <p>Али то није би 
паде мало крова у једној ниској, бедној уџерици.{S} Уступиће нам домаћин један крај своје одаје 
вести, да се разговоре, да се утеше.{S} Ушавши, господин је Јанковић затворио за собом врата ко 
ве махале, кроз све уличице и сокачиће, ушао је на све капије и капиџике и уједан пут се крете  
е најстарији син већ био добро измакао, ушао је био у осамнаесту годину.{S} Други за њим имао ј 
улица, док није допро до своје куће.{S} Ушао је у двориште и видео све пусто, кућа затворена.{S 
подин Јанковић који је пре једнога сата ушао да се распита је ли истинит глас о проласку Врховн 
 шта мислиш, је л’ се убио онај, кад је ушао непријатељ?</p> <p>— Убио се! — одговори он убедљи 
и око Бојка а један од војника, који је ушао био у кућу да види има ли кога тамо и да пита шта  
очекивала сам повратак војников који је ушао у канцеларију да ме пријави.{S} Све до тога часа ј 
 Чачак и уставио се овде; непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио пут замном...</p>  
>Капетан понови:</p> <p>— Непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио...</p> <p>— То је  
бачене у ваздух.{S} Непријатељ још није ушао али се зна да слази с Љубића и укопава се с оне ст 
зника спустио преко Булиних винограда и ушао у варош баш у тренутку кад је сву околину његове к 
че из собе, исто тако тихо као што је и ушао и лаганим кораком, да не би никога у кући узнемири 
е трупа, додајући, да је у Београд први ушао двеста четрнаести пешадијски летећи пук, који се б 
 и погледа — Чим чујем да је непријатељ ушао у Призрен, убићу се.{S} Спремио сам се већ!</p> <p 
адрона јавише капетану да је непријатељ ушао у Чачак и креће даље да гони његову батерију.{S} У 
оћи кроз варош пре но што би непријатељ ушао и заробио батерију.{S} И ма да је стока већ била п 
е.{S} Непријатељ је тада већ дубоко био ушао у Србију те се морало и даље одступати, од Ужица н 
р, не улеже хвала Богу нико, а да је ко ушао не бих могао доћи ноћас.{S} Морао бих остати да га 
рећепозиваца, тамо — ка граници.</p> <p>Ушао сам у кућу и боно се насмешио.{S} У једноме углу,  
бесно дува те шиба лице и завејава очи, уши, груди.{S} И бадава ти дижеш јаку на шињелу да се з 
и; увио се у шињел и натукао шајкачу на уши а наслонио се на дирек који носи капију па, борећи  
и наше невоље а тога су ми биле препуне уши, пресите очи и претоварена душа.{S} Па ипак, кад же 
мраз већ пали образе и мрзну ти прсти и уши а блато се стеже под ногама.{S} Далеко, на дну друм 
е само слушао разговоре, забављајући се ушивањем рукава на шињелу који је негде успут закачио и 
ник са натученом шајкачом преко очију и ушију, тако да му брада изгледа као да из шајкаче ниче  
едну и другу страну чела, слила се крај ушију и направила мале усирене локве на поду, а из носа 
сад у блату.</p> <p>И опет ми допиру до ушију Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах ми нестаје 
це преко ципела, капа им натучена преко ушију, навучено им по два и три капутића једно на друго 
о, није разговарао успут.{S} До његових ушију допирала су гунђања и изрази незадовољства гомиле 
к кроз ту целу хуку допирали до његових ушију очајни гласови: „Тата, тата!“...</p> <p>Када је в 
ртав човек и коњ је још једнако стригао ушима и дрхтао целим телом.{S} Заклонисмо му шакама очи 
им још од Крушевца и Крагујевца звоне у ушима.</p> <p>Брига која је светину морила било је пита 
ти звуци, измешани и збркани, брујали у ушима а уличне слике, разнолике бојом и богате бедом, ј 
о да заспим.{S} Звониле су ми једнако у ушима речи официреве: „Покојник је у ствари још у Призр 
шта нисам чула, само што ми је зујало у ушима и мутило ми се у глави.{S} Тргла сам се и збацила 
д сам већ журила да што пре стигнем.{S} Ушла сам опет на иста врата и попела се истим степеница 
.{S} Кола која су надрла из бочне улице ушла су међу кола која су ишла другим правцем и сад се  
ојче.{S} Она ме је захвално погледала и ушла је у вагон, носећи једну црну бошчицу са које је к 
 ја кренем.</p> <p>Изашла сам из куће и ушла у ноћ, најстрашнију ноћ у моме животу.{S} Небо је  
 станици, на оној киши, и сутра дан тек ушла сам у воз.</p> <p>Девојче опет заћута, па се затим 
била помоћ од општине а у Нишу сам опет ушла у једну болницу.{S} Пет месеца сам се тако потуцал 
е које нуди спасење моме детету.</p> <p>Ушла сам у густ мрак и претрнух на уласку кад чух унутр 
ајте, људи, ову несретну мајку!“</p> <p>Ушла сам у канцеларију.{S} Нисам ни речи <pb n="490" /> 
извући из вароши.{S} А наши, извештени, ушли су рано јутрос.{S} Нисам чисто веровала својим очи 
а је помамно витлала тога часа Косовом; ушли смо у загрљај једнога беснога часа природиног и пр 
у Мораву и да су једним ноћним препадом ушли у качанички кланац и варошицу Качаник, с друге стр 
о а он дану и настави:</p> <p>— Кад смо ушли у цркву а бабо мени вели: „Ето видиш, то је српски 
пријатељска батерија, ми би још вечерас ушли у Чачак, ослободили га и ослободили би страха и тр 
Пред вече је престала борба а наши нису ушли у Шабац.{S} Наиђе страх на нас и старица узе да се 
ти видео колико је жена и колико рођака ушло у састав Врховне Команде, признао би да јој је и т 
ако пролазе дани и гомила се сиротињска уштеђевина под сламом, на којој мајка спије и гомила се 
мрак прође ваздухом упаљена гламња, као факља.{S} Однеше је тамо где су запала кола у блато и о 
>— То је истина... у осталом, да... сам факт се не може спорити, само — мобилизација не значи у 
" /> један од нишких дипломата, коме су факта разорила његово „дубоко уверење“ узвикнуо једноме 
 допустити, али, не може се преварити у фактима која познаје.{S} У осталом, ни савезници неће и 
бију уједан мах би се нашла пред једним фактом са којега би била готово безциљна.{S} Ето шта би 
било друго, имао сам само себе а сад... фамилија... имам и сина.</p> <p>— Па знаш како је.{S} Ј 
о, моје село, наше село.{S} Онде нам је фамилија, жене и деца, коју смо оставили и коју сад хит 
представља један официр који води своју фамилију и ближе и даље своје рођаке и комшике и пријат 
екрутоване из мухамеданских беспослених фанатика и бугарских комитаџија које би тога ради бугар 
 — каква је то игра судбине, како је то фатално, да се баш ово место где сагоревамо последње ос 
ру, у његовој судбини или можда у неком фатуму; нема ли нечега општега, нечега заједничкога, у  
з Солуна? — пита онај што се ухватио за фењер.</p> <p>— Остају у Солуну! — одговора онај што је 
догорева још само по где који општински фењер са којега цуре млазеви кише.{S} Под мутном дневно 
 један момак носећи у руци малени ручни фењер, у коме је горела свећа а за њим други носећи теш 
 кад смо већ били прса у прса и, дижући фењер изнад главе, једва сам успео да их назрем.{S} Бил 
еже трошарини.{S} Један ће се обесити о фењер од фијакера, други метнути ногу на степеник за пе 
ску — рече секретар, пошто је прихватио фењер из руку момкових. — Повуците овај сандук, легао ј 
у уз мајку.{S} Та два светла ока су два фењера на фијакеру који вози Мицу Зуавку и Мицу Сенегал 
н, ослоњен на зид, на дирек општинскога фењера, ломи рукама хлеб који држи под мишком и штрпка  
који је пробијао слаби зрачић из малога фењера, кретале су се алатима оружане сенке, узносиле с 
p> <p>И под сиромашном светлошћу малога фењера, момци приступише послу лагано и опрезно.{S} Под 
 неколицину, помажући се светлошћу мога фењера и седох на џак.{S} Светлост из фењера осветли цр 
а фењера и седох на џак.{S} Светлост из фењера осветли црно и опаљено лице официрево и лимену в 
фијакер са никлованом рудом, никлованим фењерима и никлованим амовима на коњима.{S} У фијакеру  
 се на џак где ми је он сачувао место а фењерић оставих међ ноге на под.</p> <pb n="172" /> <p> 
прстом на леви врх табака и ја принесох фењерић који је стајао на земљи измеђ мојих ногу.</p> < 
ачући преко гомиле спавача, помажући се фењером, пођох одмах довикујући с врата:</p> <p>— Само  
или оним вратима стоје кола са упаљеним фењером а коњи, покривени мокрим ћебадма, фрчу незадово 
о пливач воду.{S} Сиромашна светлост из фењерчета није била кадра допрети зрацима ни за пун мет 
роћи, с тога сам доцкан у ноћ кренуо са фењерчетом у руци, не би ли где могао свратити и сачека 
ноћи, када сам са мојим скоро догорелим фењерчетом пошао кући.{S} Помрчина је била тако дебела, 
S} Погледајте молим вас — и он диже мој фењерчић те га принесе оној хартији што ју је још држао 
 са њихових бокова жмири слаба светлост фењерчића блатом попрсканих и улепљених.{S} Странама ул 
рљаву калдрму и барице бедном светлошћу фењерчића, која још више заклања њихову силуету.{S} Пре 
небо и прекрсти се.</p> <p>— Море какав Феризовић; то је нека пометња ако је ко вратио те желез 
 стигао отуда, видео својим очима да је Феризовић пао.{S} А и у Липљану наши су већ бацили у ва 
 косовске вароши, Митровица, Приштина и Феризовић, нису могле примити толику светину.{S} Било ј 
е! — додаде он одлучно. — Сутра ће се и Феризовић напустити.</p> <p>— То значи прекосутра биће  
 и Врховна Команда, сви одоше... кажу и Феризовић пао...</p> <pb n="354" /> <p>— Па то бре ми н 
ини, потеже све у Приштину, Митровицу и Феризовић.{S} За Нишем, Крушевцем и Скопљем пођоше слаз 
ничаре, добили су наредбу да се врате у Феризовић.</p> <p>— Шта ће у Феризовић?</p> <p>— Значи, 
се врате у Феризовић.</p> <p>— Шта ће у Феризовић?</p> <p>— Значи, да Бугари одиста одступају п 
 ми нисмо сигурни ноћас овде, шта је од Феризовића довде, два сата! — говори онај глас из дима. 
е измеђ Митровице, Куршумлије, Гилана и Феризовића — ми нисмо знали шта се на другим странама д 
би се могли користити, јер железница до Феризовића није могла бити од велике користи, кад се зн 
да их донде одведе.{S} Тамо ће возом до Феризовића а оданде како Бог да.{S} И у том се аутомоби 
ине и рекоше биће до подне још један до Феризовића.{S} Пред подне стиже станици наредба да спре 
иштине преко Липљана; други стижу преко Феризовића из Гилана и моравских села, трећи са фронта, 
није добио телефонску везу са Гиланом и Феризовићем, сад је баш тражи.</p> <p>Гомила пође да се 
штају качаничку станицу и повлаче се ка Феризовићу.{S} Намамиће Бугаре да се спусте са висова,  
е читавога сата борбе, воз је кренуо ка Феризовићу носећи собом тело честитога младога писара и 
вога дана по паду Скопља чусмо, да је у Феризовићу извршио самоубиство потпуковник Душан Глишић 
и од велике користи, кад се зна да је у Феризовићу још много теже збринути подвозна средства за 
> <p>— А?!!{S} А команда трупа још је у Феризовићу?</p> <p>— Не, повукла се већ у Липљан.</p> < 
а него још једна добра борба и ево их у Феризовићу и Штимњи, на устима Црнољевског Кланца.{S} А 
ски дани</head> <p>Завршиле су се ратне ферије, које су биле настале после крвавих испита на Ру 
 1169 разбија своју браћу, представнике феудалнога господарства, и ствара једноставну и снажну  
има издиже се најпре висока и коштуњава фигура инспектора полиције:</p> <p>— Господо! — поче он 
која у том делу цркве влада, те се њена фигура јасно оцртавала. <pb n="262" /> На њеноме мрамор 
ружи и пође у корак уз мене једна тамна фигура под сурим шињелом и са пушком о рамену.{S} Када  
ног дима, помоли пуковникова симпатична фигура.</p> <p>— Спасавајте се, овамо, брже овамо! — ви 
аснији и сад се јавља равницом змијаста фигура воза који усамљен у равници јури из Митровице у  
поља и наше горе густом маглом, чија се фигура све јасније издваја из стоструко испреплетанога  
едало је некако светитељски.{S} Њена ми фигура, у томе часу, поче добијати нов облик; она поче  
гране, стајала је мирно и непомично као фигура на надгробном споменику.{S} Поумих да јој понуди 
 о тврдо тло замрзнутога друма а њихове фигуре све више расту и све се јасније обележавају.{S}  
мрачноме простору, разорише се и расуше фигуре и облици који <pb n="221" /> су се до мало час в 
ловима те као прљав облак обавио лица и фигуре људске, а тежак задах, задах ракије, дувана, људ 
<p>— Е, видиш, на ово поље мораш повући фигуру па да направиш мат, на то и ни на <pb n="39" />  
мили, познаде он међу официрима уочљиву фигуру команданта седмога пука првог позива.{S} Кад при 
тако јасно осветљава паметну и изразиту фигуру баба Вилке, старе српске угледне госпе.</p> <p>П 
 и којему се деца толико обрадовала.{S} Фиделица је била друг дечји и пријатељ куће; навикли су 
ови он — Не знам, мора остати!</p> <p>— Фиделица! — заврискаше деца која не би хтела да се раст 
, играјући са сваким свесрдно.</p> <p>— Фиделица? — понови он — Не знам, мора остати!</p> <p>—  
са собом!</p> <p>— А Фиделица?</p> <p>— Фиделица? — учини он и сети се малога, љупкога кученцет 
, хоћу да га носим са собом!</p> <p>— А Фиделица?</p> <p>— Фиделица? — учини он и сети се малог 
 где ће патње захтевати много и много и физичке и моралне снаге те да се могу поднети.{S} Отуда 
 одступања са нама, они су поднели само физичке али не и душевне тегобе.{S} У томе би имала и б 
 и еспап са београдске станице, па онда фијакер од оних који су осамдесетих година још и изглед 
ених ребара и усанулих кукова, за овима фијакер са београдске калдрме на коме још висе, као крп 
ених ребара и усанулих кукова, за овима фијакер са београдске калдрме на коме још висе, као крп 
кава за сваким колима.{S} Али кад наиђе фијакер и кад госпођа заврши своју причу речима: „Српск 
шар.{S} Онде видиш прашти сикира и сече фијакер те подлаже ватру, која на сред калдрме букће и  
је бити употребљен.</p> <p>Затим долази фијакер, опет државни или бар реквириран, јер је војник 
ла сваког могућег облика.{S} Прво један фијакер, па онда таљиге и једне двоколице са једним коњ 
 овим тужним колима иде леп и елегантан фијакер са никлованом рудом, никлованим фењерима и никл 
пап са жељезничке станице, па онда опет фијакер, од оних који су осамдесетих година још и изгле 
итом утробу, па и сам пао.{S} Тамо опет фијакер поломљен и читава породица сатрвена; мртва <pb  
> <p>Трећа се група окупила око једнога фијакера, којим је, не знам ко, хитао из начелства.{S}  
рини.{S} Један ће се обесити о фењер од фијакера, други метнути ногу на степеник за пењање, тре 
едаљу за храброст и баци је под точкове фијакера ради којега се и подигла бура негодовања.</p>  
/p> <p>— Не верујем! — одговара човек с фијакера, погледајући нестрпљиво на сат.</p> <p>Све те  
дговара нестрпљиво светини заробљеник с фијакера.</p> <p>— А савезници из Солуна? — пита онај ш 
 Свет је још једнако куљао ка станици а фијакери се утркивали пуни ствари.{S} Киша је још непре 
ед подне већ почеше скопљански пајтони (фијакери) пуни ствари и жена с децом да слазе на жељезн 
— одобрава му испред својих врата један фијакериста, чије су коње реквирирали а он због старост 
.{S} Та два светла ока су два фењера на фијакеру који вози Мицу Зуавку и Мицу Сенегалку.{S} Дец 
а сазнаде какво је то красно друштво на фијакеру.{S} Да ту одвратност још више појача приђе гом 
ма и никлованим амовима на коњима.{S} У фијакеру мало и пријатно друштво, један полицијски писа 
реквириран, јер је војник на боку.{S} У фијакеру <pb n="236" /> мало ствари али много света.{S} 
већ на улици, где је праштала граната и фијукао куршум, где је крхање и праштање заглушивало св 
е трошне димњаке, повија оголела дрва и фијуче око високих минарета која се у ноћи узносе те се 
ију као дуги, бескрајни кинематографски филм.</p> <pb n="244" /> <p>Цигарета, која је до мало ч 
рођите мислима кроз ту чаршију, читајте фирме и питајте где су им деца била у овоме рату?</p> < 
о али у кандилу није било ни зејтина ни фитиља а лампу нисам хтела да палим, било би много свет 
, који су преко зимскога капута опасали фишеклију и људи препланула лица, у гунчету и чакширама 
оници, шпорет, чунци, сандук са празним флашама, једна столица за љуљање, буре с киселим купусо 
у а онај од „Рускога цара“ поред Управе фондова, па кроз доситијеву улицу.{S} Само чујеш „ура!“ 
аполеонова је војска 1812, сачувала сву форму одступања тако да је руски генералштаб и даље пра 
ивилне хоће на силу Вога да даду утешну форму.{S} Са истока јављају да Бугари слазе са венца Цр 
ће случајева неискреност обучена у лепу форму а неискреност је порок у моментима туге...</p> <p 
 пошао од куће, исекао сам за ватру две фотеље.{S} Да продам не вреди, за те паре не могу да до 
оји су ишли пешке за то што си ти вукао фотеље.</p> <p>А купаца је ипак било довољно.{S} Мештан 
да се купе дрва.</p> <p>— А што си вуко фотеље? — пита га порезник који носи под мишком пореске 
и, од Прокупља до Приштине.{S} Ни један фотографски снимак не би био кадар да да ову слику, јер 
ставиле каре, појави се ратни сликар са фотографским апаратом и упери овај на Краља.</p> <p>Кра 
Саучешће у тузи је често пута увредљива фраза, кад се каже зато што је то ред, кад се каже из у 
га Краља!</p> <p>Краљ то није рекао као фразу, он је ове речи исказао тоном, којим се изговара  
 вам да прочитате.{S} Седамдесет хиљада Француза и Енглеза, према овом извештају, било је већ у 
рска пушка на нашем фронту убије једног Француза и једнога Енглеза, па то је доста.{S} У Европи 
га Краљ — Неће.{S} Да нисмо далеко и од Француза и од Руса, стигла би нам помоћ те не би овако  
ји српских новчаница у Солуну, о акцији Француза на јужноме фронту, о путу који преко Тетова во 
ан је и један батаљон.{S} Један батаљон Француза и један Енглеза.</p> <p>— Шта би нам то помогл 
 <p>— Напоље се понова говори о доласку Француза?</p> <p>— Дај Боже нека дођу, лако ћемо се вра 
— Па то, за Немце и за Русе и Енглезе и Французе.{S} Он те ствари зна, говори француски и прима 
мци, Томо, имају једну политику а наши, Французи, Енглези и Руси другу.{S} Немци кад освоје јед 
 коме би Моравска Дивизија чинила лево, Французи десно крило а трупе нових области центар.</p>  
тисмо, а сад...{S} Руси на Калемегдану, Французи на Топчидерском брду, па онда енглески адмирал 
и непријатеља <pb n="108" /> с бока.{S} Французи се хитно концентришу код Криволака и Грацкога, 
ам напоредо са овима и утешне вести:{S} Французи у великим масама надиру ка Велесу, Румунија је 
 је казао да је Румунија објавила рат а Французи заузели Зелениково и Катлановску Бању и да Буг 
едну варош они упознаду њену вредност а Французи, Енглези и Руси кад изгубе једну варош, они уп 
 се Французи задржати и примити борбу а Французи су и сами веровали да ће примити ту борбу.{S}  
да се Руси одиста искрцају у Варни и да Французи, са половином снаге о којој се овде прича да ј 
љале су о свему и свачему и нашле су да Французи неће моћи да изговарају њихова мало чудновата  
јединицама овај фронт на Гилану.{S} Кад Французи марширају оздо Вардаром а Руси искрцавају у Ва 
ако исто очајне борбе и на Вардару, где Французи од Криволака напредују ка обалама Треске, одак 
даље правио планове о местима где ће се Французи задржати и примити борбу а Французи су и сами  
а објавиле су рат Бугарској и већ су се Французи на југу ангажовали у борби; Енглези бомбардују 
 Руси, чије су батерије биле на граду и Французи, који су били у београдским виноградима.</p> < 
n> њихових претенсија или, што би рекли французи <foreign xml:lang="fr">argument armée</foreign 
, која се на северу бори и, да ће стићи Французи, који се на југу боре те да ће ослободити Скоп 
аним табачићима, у којима се прича како Французи са југа снажно надиру а Руси прелазе Дунав.{S} 
 уме ценити културне раденике.{S} То су Французи.{S} Запитајте кога, који познаје прилике у њих 
ипа, са задаћом да пресече нашу везу са Французима и потпомогне непријатељску акцију на Пчињи.{ 
бе и њега обманем.</p> <p>— О Русима, о Французима, о Румунима, је л те? — окрете се он на свој 
онта а саопштиш крупне и утешне вести о Французима, Русима и Румунима.{S} Напушташ главну улицу 
лбанске границе.{S} Осим тога Енглеска, Француска и Русија објавиле су рат Бугарској и већ су с 
ска а није народ и, што је најглавније, француска се војска, одступајући, враћала у отаџбину и  
и дивизије француске.{S} Па онда, тешка француска артиљерија на путу је за Солун а Руси се дело 
ећу из Марсеља још две енглеске и једна француска дивизија а одмах затим још три дивизије франц 
анде из Призрена, по којима, су извесна француска одељења примила борбу на српској територији,  
леграми би забрујали дуж фронтова да је француска помоћ већ на српскоме земљишту и уморан четво 
ми Енглези подизали, а републиканска се француска војска крваво тукла за победу рускога империј 
 у Србију командује ђенерал Бају, да ће француска база бити у Скопљу а да ће трупе ићи право у  
ко о томе да ли је већ стигла руска или француска помоћ.{S} Ако је ко и покушао да говори о том 
аобраћај да би се могла хитно пребацити француска војска на северо-источни фронт.{S} С друге ст 
а поуздано сазнале да нам стиже у помоћ француска колонијална војска, кренуле су из Београда у  
ево да се нађе са посланицима Енглеске, Француске, Русије и Италије и да их упозна са ситуацијо 
е друго питање, али би Србија сагледала француске заставе; телеграми би забрујали дуж фронтова  
 утврђено, кренуо воз, Србија би видела француске заставе.{S} Да ли би се војска, која би већ ј 
анде и Владином из Призрена и о борбама француске војске на југу Србије.{S} У току тога разгово 
дивизија а одмах затим још три дивизије француске.{S} Па онда, тешка француска артиљерија на пу 
аопштење францускога посланика, по коме француске трупе већ сутра пролазе кроз Скопље.{S} И дру 
веће да оките у борбама већ прослављене француске ратнике.</p> <p>И као да си чаробним штапићем 
 сад се чекају пукови који иду право из Француске.</p> <p>Овако одлучна потврда вести ободри на 
ква жена под шајкачом и у мушком оделу, француски топџија, руски минер, наш официр са фронта, < 
ни говоре на руски ћемо фронт, други на француски а трећи веле на румунски фронт да чувамо гран 
ком брду, па онда енглески адмирали, па француски аероплани...</p> <p>— И Немци са оне стране Д 
сасвим друго; на Београду су енглески и француски топови а по Дунаву и Сави плове мине које су  
ра идући за гомилом; па руски морнари и француски болничари, па залутала деца без родитеља, без 
, на кућнем прагу.{S} Болничари, наши и француски, већ не могу више, дигли руке, јер су почели  
, искрцао у Солуну.</p> <p>— Да се први француски пук који је пошао на Дарданеле искрцао у Солу 
сад долази један <pb n="49" /> линијски француски пук а затим ће остали енглеско-француски пуко 
и Французе.{S} Он те ствари зна, говори француски и прима неке стране листове са сликама и, кад 
динара продат је пред мојим очима један француски шпорет, једна столица за љуљање за два динара 
ектање једнога мотоцикла, који је јашио француски војник.{S} Мотоциклиста нагло улети у станицу 
ранцуски пук а затим ће остали енглеско-француски пукови...{S} Пук ће бити упућен на источну гр 
у смрт из облака.</p> <pb n="591" /> <p>Француски аероплани, који су за дуги низ месеца ревносн 
носити друмовима нашим; он разговара са француским авијатичарем, који је до пре месец дана са о 
т српски министар у живоме разговору са француским артиљеријским официрима а мало даље виши офи 
изе тврд и црн хлеб промешан сламом.{S} Францускиња је омалена жена, препланула лица на коме се 
је хтела с њом да се споразуме, била је Францускиња и хтела би да јој понуди једну кутију конзе 
ву невољу и јад.</p> <p>Растајући се од Францускиње да се вратим своме месту, спазио сам опет њ 
корсиканских, афричких и сунчаних обала француских, нисмо друго до бродоломници са тога великог 
 празан и затворен, стајала је гомилица француских официра водећи живе разговоре у очекивању ђе 
ране зоре настао је био у Солуну покрет француских трупа на железничкој станици.</p> <p>У 10 ча 
угаре да напусте Призрен.{S} Ако је још француско-енглеска помоћ стигла до сад у већем броју на 
ио укрцан у вагоне један батаљон 176-ог француског пука.{S} А нови су батаљони кретали ка желез 
адославовљев говор; други, чланак неког француског листа, трећи је на полеђини кутије од цигаре 
ао, да је Влада одиста добила саопштење францускога посланика, по коме француске трупе већ сутр 
те чути, колико је генералских синова у француској погинуло, а где смо ми, где је крај рату, ко 
примере.</p> <p>— Ви мало пре поменусте Француску, као земљу која не штеди своје људе.{S} Па до 
, па ме пита: „Швабо, море, шта ти ради Фрања?“</p> <p>— Прошао сам кроз Милановац као кроз шиб 
сенку, као мрчев скелет; парче каменога фриза узјахало на грбину прозорскога свода изатканог ка 
ја, коме очи светле пламеном а брекће и фркће и тешко дише кроз ноздрве, враћајући се увече у с 
ућношћу.{S} Нашто би батерија напуштала фронт код Качаника, где се воде очајне борбе, и журила  
S} Ако је војсци, онда води га тамо, на фронт, па га стрељај! — узвикује узбуђено бивши народни 
 је стигао тамо, захтевао је да пође на фронт.{S} Морало му се учинити и кренуо је одах пут Кња 
е у војску звао, ни у моменту кад је на фронт потерано све што пушку може понети.</p> <p>Понуди 
езиме, па одакле сам и кад смо дошли на фронт; па онда пита ко нам је командант и све тако редо 
ер нам је он довео један зуавски пук на фронт а вероватно за њим довешће нам и остале.{S} Наше  
ли су га у Прокупље одакле је изашао на фронт Друге Армије, Степе Степановића, да види Лесковац 
ве до последњега човека да испратимо на фронт.{S} Од овога тренутка власти су већ немоћне ма шт 
авом, да је и последњи војник послат на фронт те да се на војну власт не може тако исто рачунат 
, па би га онда тражила.{S} Ишла бих на фронт, тамо где се бију и тражила би га...</p> <p>— Држ 
азујући врхом писаљке на карти — Наш се фронт сад простире ево овако, од Качаника па правцем ка 
асити да са батеријом крене на тај нови фронт.</p> <p>Преплављен тим мислима и не слушајући даљ 
и на француски а трећи веле на румунски фронт да чувамо границу.{S} Бојао сам се само да не буд 
 Бојао сам се само да не буде на српски фронт а оно тако је и било.{S} Одведоше нас у Босну и п 
у на овоме фронту.{S} Ово је сад једини фронт на коме се боримо, да би се са других могло одсту 
цити француска војска на северо-источни фронт.{S} С друге стране опет, шапутало се да су Бугари 
и се можемо борити.{S} Могли би развити фронт овако, видиш, са десне стране Ситнице, да затвори 
главе, пребраја се на прсте; ко напусти фронт стреља се а осам бораца и један наредник одваја с 
тавља свештеник своје објашњење. — Овај фронт овамо, Качаник и Гиљане, привукао нам је сву пажњ 
енутку појачавају новим јединицама овај фронт на Гилану.{S} Кад Французи марширају оздо Вардаро 
ама, шаљу све нове и нове снаге на овај фронт и борба с дана на дан <pb n="159" /> постаје све  
> <pb n="34" /> <p>— То је врло дугачак фронт! — примећује кафеџија, одмеравајући мрзовољно дуж 
ав. — Недовољно смо заштићени а огроман фронт, од Вишеграда до Кладова.{S} Ми морамо нешто мало 
уче овамо ка Ситници, да тако постављен фронт може прихватити и бранити се како од напада Бугар 
 а пушчана ватра се укршта и пламти цео фронт.{S} Развија <pb n="199" /> се смртоносна борба.{S 
аставити борбу.{S} И тако је готово цео фронт ту ноћ провео на мртвој стражи а одмах, непосредн 
у страну.{S} Једни говоре на руски ћемо фронт, други на француски а трећи веле на румунски фрон 
али нових, виших положаја.{S} Заузећемо фронт од прилике овде, ево овако... — и ту говорник пов 
, тежа но што су њихову старију браћу у фронт послале.</p> <p>— Како ћеш дете, у свет сам?{S} Х 
<p>— Тако је, Величанство!</p> <p>— Наш фронт је окренут леђима Косову — наставља Краљ — међути 
крцавању савезника, који ће доћи на наш фронт, дотле је воз који је истога дана стигао из Солун 
била силом прилика нагнана да уђе у наш фронт, Константину грчком био би стављен шах-мат а Ауст 
ајају тако лако снаге за појачање овога фронта.{S} Је ли вам то јасно?</p> <p>— Јесте, на жалос 
утра доби неповољне вести са гиланскога фронта, зазвони у телефон и затражи начелника округа то 
бог тога нагло одступају са Качаничкога фронта.</p> <p>— Јесте, јесте — тврди један предамном,  
 наши покушаји за пробијање Качаничкога фронта, да би се дочепали главне комуникације ка Солуну 
кога бојишта и са јужнога, савезничкога фронта, према којима би имали да изврше или измене свој 
с о поноћи Бугари напали дужином целога фронта, мислили смо још увек, биће то какав локални нап 
ска пушка и топ пламтели дужином целога фронта, тврдио да би се ствар још дала поправити, јер Б 
репад, ма и по цену ослабљена севернога фронта, ма и по цену напуштања Београда и једног дела С 
тижу нове неповољне вести, са севернога фронта:{S} Смедерево пало и непријатељ пребацио велике  
бине Скопља.{S} Чаршија је са источнога фронта била обавештена чак и о оним детаљима које је вл 
ш, како би се нашао у близини источнога фронта.{S} А чим је стигао тамо, захтевао је да пође на 
пушка пуца и не слутећи да недалеко иза фронта промиче његова породица, његова деца и све добро 
 осмога октобра пробудила је пуцњава са фронта, који је сад већ био само неколико километара из 
јнога суда, који га је, због бегства са фронта, осудио на смрт.{S} Он се борио, храбро се борио 
огод ближе о томе, зашто се батерија са фронта повлачи пут Призрена.{S} Сиромах доктор, на коме 
смех.{S} Он је приликом тих долазака са фронта пробављао самном <pb n="511" /> дуге сате бринућ 
ло је пут и оно што непрестано стиже са фронта, што тамо не може више бити од користи.</p> <p>С 
ам бораца и један наредник одваја се са фронта да прате госпођу потпуковницу и да чувају њено б 
три прикучио, поче причати да долази са фронта.{S} Сви ућуташе и окретоше се да га чују.</p> <p 
те!“</p> <p>— А зар су ту и ђенерали са фронта?</p> <p>— Ту су.</p> <p>— Који?</p> <p>— Рашић и 
звезду од погледа оних који су дошли са фронта.{S} Крај ових промичу жене, укаљане блатом до по 
 и ситуацију а затим слушају новости са фронта, допуњујући их гласовима које је ко од њих побра 
ћа из Гилана и моравских села, трећи са фронта, оздо са Качаника.{S} А ту се у Штимњи укрштају  
ски топџија, руски минер, наш официр са фронта, <pb n="537" /> необријан, без сабље, уморан и м 
а извора, моравска дивизија са тимочког фронта хитно ће кренути и од Врање, по цену највећих жр 
аборавите да ће Бугари сад имати четири фронта а не три као пре.</p> <p>— Како четири?</p> <p>— 
би значило да би Бугарска морала на три фронта да се бије.{S} Па то је већ имала једанпут и то  
гли ноге.</p> <p>Батерија је долазила с фронта и — ако мора и она прећи ћуприју, значи да иде п 
м кровом, прикријеш вести које долазе с фронта а саопштиш крупне и утешне вести о Французима, Р 
Ми смо у тако јаком и одличном појачању фронта, који нас је бранио, гледали спас свега што је п 
гова, синова виших официра, ослобођених фронта и упућених на разне службе.{S} Мислила сам, зашт 
 био циљ да чује последња обавештења са фронтова и са других страна и да, у споразуму са Врховн 
ске заставе; телеграми би забрујали дуж фронтова да је француска помоћ већ на српскоме земљишту 
 Варни и Бургасу?</p> <p>— И пет, и пет фронтова, господо; јер ће Енглези тако исто искрцати на 
ни тек месец дана у рату и, како других фронтова немају, целокупна је њихова снага према нама.{ 
.{S} Сви су знали, то је већ са ранијих фронтова допрло било, да је Стари Краљ упоран био, да н 
 је, окићена победама, дошла са далеких фронтова.{S} Сусрет је тај испао на штету Виљемове побе 
 вали те славе заљуљати велике европске фронтове и повести војске одлучним и пресудним биткама. 
ило би се пребацивање јединица на разне фронтове а велики део јужне Србије спасен, обезбедио би 
га, предузета су још исте ноћи на свима фронтовима даљна коњичка извиђања.{S} Командант Друге А 
аво у Ниш, како би биле на домаку свима фронтовима.</p> <pb n="51" /> <p>Отуд се још јављало: д 
штаји наших предстража, о положајима на фронтовима нашим и страним и најзад, дошло се до заједн 
а се обавести о целокупној ситуацији на фронтовима.{S} Ту је сазнао да ни величанствено пожртво 
било сазнати шта се дешава у Нишу но на фронтовима.{S} Ниш јасније но ми види нову ситуацију пр 
мену и покрет, сваки успех и неуспех на фронтовима, молећи се крај гробова Богу да заштити њего 
рпској држави, када су већ на досадањим фронтовима према српској војсци, подељеној према њима,  
са нама заједно, кренути једним широким фронтом на север и ту ће се, у маџарским равницама пове 
, да не би изгубила везу са овчепољским фронтом, те место Страцина и Куманова, она би се верова 
вештене да напад није локалан већ целим фронтом и, да се од ноћас можемо сматрати да смо у рату 
развила велика и одлучна борба са нашим фронтом окренутим истоку, на коме би Моравска Дивизија  
ало час трком прошла крај нас журећи ка фронту и пред којом се гомила што је закрчила друм журн 
, рекох да ми је син већ годину дана на фронту, да је био у борбама, није их избегавао; рекох д 
игла у Митровицу.</p> <p>— А како је на фронту?</p> <p>— То не знам.{S} Начелник још није добио 
ли њоме није више бележио ни промене на фронту, ни границе поплаве која је свако јутро и свако  
утале.{S} Те вести казивале су да се на фронту наши јуначки држе, да немачки прелаз преко Дунав 
</p> <p>А тамо под Шаром и Карадагом на фронту Гилане—Качаник, као да се крхало нешто.{S} Потму 
о, такви су се разговори водили тамо на фронту, тако је поуздање владало тамо.{S} И то поуздање 
ја ће нам и Скопље повратити.</p> <p>На фронту, који се развио на десној обали Биначке Мораве,  
 Ја не знам каква је ситуација на овоме фронту, па не могу ни да вам кажем ништа, али... — зате 
те затим на борбе које се воде на овоме фронту, измеђ Качаника и Гилана.</p> <p>— Гледам вечера 
их области и ђенерали, који су на овоме фронту.{S} Ово је сад једини фронт на коме се боримо, д 
ога је значаја било стање на гиланскоме фронту, где би евентуални успех могао донети пробијање  
о су их борбе на Тимоку и на Гиљанскоме фронту довољно изломиле, ипак су они тек месец дана у р 
мо одакле се догледа дим на Качаничкоме фронту, где се и даље боре они, којима ни једнога трену 
ра, Бугарска је напала Србију на целоме фронту.{S} Први октобар донео нам је ту вест која, ма д 
S} То је све што имамо овде, на јужноме фронту.</p> <p>— А горе?</p> <p>— И горе то исто.{S} Је 
 у Солуну, о акцији Француза на јужноме фронту, о путу који преко Тетова води на Кичево и Битољ 
 стигла до сад у већем броју на јужноме фронту, ова се акција може и даље прострети и, ко зна к 
лавним борбама са Бугарима на источноме фронту — за нас имао већи и шири значај но што је у ств 
алу Раље.{S} Краљ је знао да се на томе фронту борило четрдесет и четири наша према осамдесет и 
 Знам да се овде на <pb n="60" /> нашем фронту концентришу за сад балканска, рилска и маћедонск 
за све“. — Нека бугарска пушка на нашем фронту убије једног Француза и једнога Енглеза, па то ј 
 јуче стигао глас да јој је на северном фронту погинуо син.{S} Она нема снаге да се гура, снагу 
.{S} Рекоше, оданде се лепо догледа сва Фрушка Гора.{S} Кад смо били горе, крај куле а мене тек 
едан пут, о Видов-дану, водио ме бабо у Фрушку, у Раваницу. „Ајде, вели, да целиваш Цара Лазара 
а него пригладнео па отворио козерију и фруштукује а оволики народ чека.</p> <pb n="402" /> <p> 
њером а коњи, покривени мокрим ћебадма, фрчу незадовољно и бије им из ноздрва бела маглица.</p> 
а а врло много жена и деце.{S} Вагони и фургони су били пуни и препуни дењкова и куфера.</p> <p 
ане о слави, и дечија колица у углу иза фуруне, у којима су му сва деца редом уљуљкивана у прве 
ви који имате роволвере држите отворене футроле.{S} Вас двојица с пушкама пођите напред а ви ос 
га коснула судбина овога коња?</p> <p>— Хајде, да крећемо! — рекох, пошто сам застао један трен 
ила, као пламен кад ухвати целу шуму па хајде, нађи ти сад дрво на које би се могао попети и ск 
 стајати овако до довече!</p> <p>— Море хајде да пођемо њивом, па да обиђемо.</p> <p>— Не можеш 
="366" /> <p>— Е кад је тако близо а ти хајде.{S} Па немој само да навириш, поздрави се лепо са 
еда се овамо, кад видиш да крећемо а ти хајде за нама.</p> <p>— Хвала, господин поручник! — кли 
педитер београдски.</p> <p>— Једна чета хајдука могла је бранити Качаник против једне дивизије! 
 ће опустити а горе оживети збеговима и хајдуцима; угасиће се ватре на огњиштима и кандила по ц 
ежао у блату лепотом заносни принц Карл Хајнц, крај мене је лежао у блату нежни идеалиста Арман 
ар не изгледа као да је аждаја гладна и халовита пала пред Младеновац, <pb n="505" /> па не пиш 
 где је пошао.{S} Пожар се шири, пламен халовито граби све даље, прште врата и прозори, чује се 
копчах се, не би ли нашла који доњи део хаљина сув да избришем дете, коме је косица и лице било 
сваког парчета њиховог одела цури киша, хаљине им се улепиле за тело а блато их засуло до колен 
ила рањена; почела сам да дрпам са себе хаљине, не би ли нашла ма једно суво парче којим би му  
 Боље је веле по ноћи.</p> <p>Детиње се хаљине биле осушиле а оно се у шињелу било загрејало те 
аве а које црне косице, које попрсканих хаљиница крвљу а које покривена лица марамицом.{S} Леже 
 с дететом у наручју а киша му натопила хаљинице те дрхће јадниче и припија ми се страшљиво на  
одало.{S} На детету прокисле и згужване хаљинице а весело гледа и чврсто <pb n="493" /> се држи 
ички шињел те сам свукла с детета мокре хаљинице да их просушим крај ватре.{S} Свет се сабио у  
ао.{S} Неумешно, незграпно навлачи деци хаљинице, али се тиме бар забавља, не гледа по кући, не 
сторије поседнуте а и нема их много.{S} Хан је обична, камена, двоспратна зграда; на доњем је с 
ја се спушта до обала Дримових, усамљен хан на путу а ко зна где је село тога имена, ваљда негд 
тана Реџепа, сутра можемо стићи у Арсит-Хан, прекосутра у Черет.</p> <p>Есад-пашин капетан Реџе 
 да по распореду стигне вечерас у Арсит-Хан а затим што пре у Скадар.{S} Данас су пала два влад 
и или пет дана, овако су исто код овога хана седели око ватре и министри, који нису ни ноћили н 
S} Стигао је аутомобилом до Владичинога Хана, узјахао је одатле коња и пошао преко положаја ка  
мена, ваљда негде у планини.</p> <p>Код хана се већ скрхала маса људи и стоке а придолазе све н 
{S} Ово, што сад придолази тиска се око хана, разгрће снег и блато и наноси дрва, те спрема ват 
ко за нама, хеј тамо чак до висина Дуље-Хана, те друм доби облик пламене змије која се репом ос 
извлаче се опет сви из кућа, из авлија, ханова и разних кутака, где су се били склонили да се п 
овом какве арнаутске сеоске уџерице, по хановима; јео је суви хлеб или где кад, ако би где зате 
 га понудиле избеглице са горњег спрата ханског.</p> <p>— Зло, несрећа! — вели Краљ, седајући м 
е већ разбуктала ватра у заветрини, иза ханскога зида, Краљ је сео међу своје другове да ту, кр 
појединим авлијама, школској, црквеној, ханској и где год су могла кола ући и где год је могла  
ах наставили пут.{S} Они су преноћили у хану али су дуго седели на утрини, око ватре, да се при 
упу прозорску измрежану танким линијама харемских мушебака.{S} Кроз ту мрежу једва се догледало 
же са стола наредбу која је лежала међу хартијама и у којој је он дебелом црвеном писаљком подв 
трашњи џеп од шињела и извуче отуд неке хартије те разви један угужван хектографски исписан таб 
ком и штрпка тврди сир из жуте бакалске хартије.{S} А тај исти је, само неколико дана раније, с 
оју капетан хитно отвори и принесе лист хартије свећи.{S} Прелети га једанпут и двапут па, не г 
он диже мој фењерчић те га принесе оној хартији што ју је још држао у руци — видите, то носи да 
рала кроз прљаво стаклено окно улепљено хартијом</p> <pb n="12" /> <p>Шта ће та светиљка у дубо 
розоре сеном, крпама и блатом; излепила хартију и парчад на ђубрету нађенога стакла на маломе о 
ре а воде, слазећи са камена, звоне као харфе, страсну вечерњу романсу разблудној ноћи огрнутој 
чку, те пожурим њој.{S} Затекла сам је, хвала Богу, код куће а бојала сам се успут да и она ниј 
 да се све куће претресу.{S} Не нађоше, хвала Богу, нигде ништа али покупише све брашно, сир, п 
а поваљена стабла и покрхано грање али, хвала Богу, није дуго трајао.{S} Изађосмо убрзо на једн 
p>— Штета, а борили сте се баш честито, хвала вам!</p> <p>— Изгибе сам домаћин, господару.</p>  
да буде, да би мене очвршћао у болу.{S} Хвала му!</p> <p>Нисам запамтила све оне невоље које су 
ани и ноћи све у страху и очекивању.{S} Хвала Богу, у селу није било других зала до оно што уби 
ма нас и по Бачкој и по Срему!</p> <p>— Хвала Богу, наиђе од некуд једно зрно те ми прошиша рук 
да крећемо а ти хајде за нама.</p> <p>— Хвала, господин поручник! — кликну Бојко весело, осврте 
е, ал ето, једва и себе носим.</p> <p>— Хвала ти! — благодари очајна мајка.</p> <p>У том наиђос 
н ми је изјави гласно, речима:</p> <p>— Хвала ти, брате и роде!</p> <p>Био би леп и стасит мома 
е.{S} У моју кућу, вели Лазар, не улеже хвала Богу нико, а да је ко ушао не бих могао доћи ноћа 
насмеши, као да би хтео рећи: „Ако дате хвала, ако не дате — опет хвала!“</p> <p>Приповедач ту, 
оје село.</p> <p>— Нисмо прошли овуда и хвала Богу те нисмо!</p> <p>Бојко уђе у кућу, уђе и ост 
а се склоните од кише.</p> <p>— Доста и хвала, а сутра...{S} Па сутра ћемо ваљда даље?</p> <p>— 
акше ми је, лепо га ожалисмо!{S} Баш ти хвала, господине! — додаде опет после дугога ћутања, па 
гнувши се да је целива.</p> <p>— Баш ти хвала, господине! — рече гласом који је дрхтао у грлу.< 
ескрајње море болова!...</p> <p>Па ипак хвала Уцињу!{S} Пет дана одмора и мира, колико нам је м 
 на уснама, поздрављала их.</p> <p>— Но хвала Богу, сад ћу мирније спавати! — рече један, који  
ћи: „Ако дате хвала, ако не дате — опет хвала!“</p> <p>Приповедач ту, прекину причу и пружи се  
ојој кући те нам је пут био лак.</p> <p>Хвала Богу, село смо затекли доста добро.{S} Нико више  
плаћено ово мало слободице наше?</p> <p>Хвала Богу те су та времена прошла мислили смо тада!</p 
S} Кад сам му мењала облоге и реко ми: „хвала сестро!“ припитала сам га и знао је.{S} Рекао ми  
и ухватио црногорског жандарма, који се хвали да је све путеве и све стазе прошао па би знао ус 
, бога ми, ми добровољци.{S} Нећу да се хвалим, ал ето ту смо па питајте, борили смо се као пра 
а, потпуна тишина.{S} Мене опет поче да хвата неки страх, не знам зашто, не знам због чега.{S}  
о као блатно језеро а где гушћега те се хвата за точкове од кола, за опанак и обућу.{S} Убрљали 
х за улар, за гриве, за реп.{S} Људи се хватају за руке те образују коло, да би један другог за 
валије, коњима везују очи или им помажу хватајући их за улар, за гриве, за реп.{S} Људи се хват 
 је после као поплава, као пожар, нагло хватала и распростирала се све даље, до најудаљенијих у 
још мање душу, око које се свакога дана хватао све дебљи слој леда.{S} Нисмо ни спавали, то је  
у, угасила ми се међ прстима и почео ме хватати неки полусан који ме није одвајао од стварнога  
зантије; Бугари, слом својих амбиција о хегемонији на Балкану а Срби, једини излаз из тешкога п 
 кола, те се упали друм далеко за нама, хеј тамо чак до висина Дуље-Хана, те друм доби облик пл 
угом руком, рећи ће ми: „Видиш ли тамо, хеј тамо доле, ону реку што беласа?“ — „Видим!“ — „То ј 
на, ви онда ваљда нећете веровати неким хектографисаним табачићима, у којима се прича како Фран 
туд неке хартије те разви један угужван хектографски исписан табак — Видите, је ли ово нумера?< 
Кости су заклопотале и скелети, огрнути хермелинима и, с краљевском круном на глави, дигли су с 
 као и наш — одговори Пашић — да двеста хиљада војника на Балкану не седе скрштених руку.</p> < 
е да нам спреме сав материјал за двеста хиљада војника.</p> <p>— Хоће ли? — запита неко од мини 
о кућа које чине село а нас се десетине хиљада спуштамо друмом да ту потражимо преноћиште.{S} И 
ле пролазити крај нас хиљаде и десетине хиљада оних којима је авет глади својом суровом кичицом 
 <p>— Ја мислим, максимално две стотине хиљада, толико може изићи! — одговори помоћник.</p> <p> 
 ће га бацити овај олуј.{S} По неколико хиљада пасоша издавано је дневно.</p> <pb n="553" /> <p 
 пловио своме циљу.{S} На њему неколико хиљада путника, који су му се са поуздањем поверили да  
и, безразложни и без везе.</p> <p>— Сто хиљада војника кад ти кажем!</p> <p>— Пензионисан је 19 
нерацији има три хиљаде књижевника, пет хиљада сликара и десет хиљада глумаца.{S} Ја не познаје 
 књижевника, пет хиљада сликара и десет хиљада глумаца.{S} Ја не познајем ту земљу, али ево на  
 пет, шест и десет а спашће се двадесет хиљада робова у Чачку, спашће се армија, штаб, част срп 
дао бих вам да прочитате.{S} Седамдесет хиљада Француза и Енглеза, према овом извештају, било ј 
.{S} Нисам ни слутио да ће од четрдесет хиљада српске деце, за месец дана, тридесет <pb n="390" 
у томе тренутку, срео погледе четрдесет хиљада српских мајака и, чини ми се, читао из њега клет 
и ми се, читао из њега клетву четрдесет хиљада српских мајака која ће клетва, као оштра јесења  
неколико дана бацамо на жртву четрдесет хиљада младенаца—мученика!</p> <p>Пролазе деца мученици 
ринским погледом пратила оних четрдесет хиљада које су пролазиле мимо нас путујући у смрт.</p>  
C17"> <head>XVII</head> <head>Четрдесет хиљада мученика</head> <p>Од јутрос закрчио друм који в 
ец дана, тридесет <pb n="390" /> и шест хиљада наћи гробове своје у снежним амбисима и смрдљиви 
или га и ослободили би страха и трепета хиљадама мајака које стрепе за децу своју и хиљадама де 
дама мајака које стрепе за децу своју и хиљадама деце која вриште од страха на крилима мајака с 
е мраку ни где ћемо.{S} Стајало је тако хиљадама душа и сва запрега, све што је наишло а што се 
 Српству тако сиромашно жртвама.{S} Две хиљаде година ми славимо и жалимо четрдесет младенаца,  
 земљу која у свакој генерацији има три хиљаде књижевника, пет хиљада сликара и десет хиљада гл 
ња тек кад су почеле пролазити крај нас хиљаде и десетине хиљада оних којима је авет глади свој 
ораве или Вардара, претурио преко главе хиљаду брига и невоља, подносио глад и студ, борио се с 
нарских легенда, нису ни војска која је Хинденбургу стекла маршалску палицу а своме императору  
е свет почео још од синоћ и целу ноћ да хита ка железничкој станици.{S} Веровало се, биће можда 
ла; нешто ме је <pb n="519" /> гушило и хитала сам што пре напоље, на ваздух.{S} Пролазећи кроз 
не и деца, коју смо оставили и коју сад хитамо са радошћу и стрепњом да ослободимо.{S} Кад се о 
крет! — одговори капетан суво.</p> <p>— Хитан? — пита даље потпоручик.</p> <pb n="177" /> <p>—  
ти и власти и већ пред подне, сазван је хитан збор у начелству ради саветовања.{S} Било нас је  
к ни кад је пао мрак, диже их понован и хитан позив војводе Мишића да се, пре но што би својим  
једнога фијакера, којим је, не знам ко, хитао из начелства.{S} Јер, светина је у таквим прилика 
p> <p>Избудио се град и данас ће очајно хитати да се спасава, јер поред панике коју је догађај  
отуд нашу артиљерију.{S} После неколико хитаца, непријатељски топови нађоше мету и тачном ватро 
 се горе, у војводиној соби, израђивале хитне наредбе свима командантима да не дозволе даље уни 
дин акт.</p> <p>Одмах затим отпочеле су хитне спреме и у влади и у Врховној Команди за полазак  
Вардара никла нова и препорођена варош; хитно се зидала зграда народног позоришта како би већ п 
обуставити цео саобраћај да би се могла хитно пребацити француска војска на северо-источни фрон 
а, моравска дивизија са тимочког фронта хитно ће кренути и од Врање, по цену највећих жртава, п 
се био срушио брег и претрпао је, па је хитно раскопали те оно становништво, што је изашло из г 
мањи покрет и тумачи: један ордонанс је хитно дојурио из Гилана, два пуковника из Врховне Коман 
а <pb n="108" /> с бока.{S} Французи се хитно концентришу код Криволака и Грацкога, станице исп 
p>Није се имало кад одлагати, морало се хитно спремати.{S} Већ по подне отишли су општински стр 
се за тренутак размисли па ободе коња и хитно се врати батерији те издаде наређење да се журно  
а, закачио дизгине за станичну ограду и хитно одјурио вагону у коме је Команда.</p> <p>Кад је н 
 за њим и други, а нас обухвати страх и хитно, узбуђено, потегосмо што нам је најдраже, закључа 
 Каблара и да је заузео Чачак.{S} Тражи хитно Армијски Штаб! — дрекну он на подофицира телефони 
реживају а жандарми и државни служитељи хитно товаре сандуке у којима су архиве и новчане књиге 
и капци, само што пред вече још трговци хитно преносе из дућана еспап својим кућама.{S} Кафане  
аде му једну малу коверту, коју капетан хитно отвори и принесе лист хартије свећи.{S} Прелети г 
пуковник из не знам које команде.{S} Он хитно путује аутомобилом за Призрен и застао је само то 
 синоћ срели испред Чаглавице и који су хитно журили распитујући за пут у Грачаницу.</p> <p>— А 
е разговоре.{S} Час би по где ко од њих хитно изашао из вагона, призвао посилнога, који је држа 
} Ађутант одмах пође телефону и затражи хитну везу са Врховном Командом у Крагујевцу, молећи да 
и су се низали пред његовим очима брзо, хитро, без реда, без везе, без задржавања, као кинемато 
м.{S} Када је кљун дотакао обалу, он је хитро искакао и грлио брижну мајку, затим турао руку у  
ај кланац.{S} Ту гамиже још и корњача и хитро се вере зелени гуштер и тромо мили пуж.{S} Ту пос 
 тамо у селу!</p> <p>Они ободоше коње и хитро одоше даље а ми настависмо пут нагађајући ко ли с 
 терет и бригу.{S} Дете право, здраво и хитро као млад јелен, те тета Стане са поуздањем чека,  
тле се преносе у чаршију, где се брзо и хитро разносе од ћепенка до ћепенка.</p> <p>Али како ко 
уте јаке, разрогачи очи, престрављено и хитро спусти пушку на руку, одапе је и прозеблим гласом 
андир батерије.</p> <p>Војници, који су хитро сјахали, узеше да ослобађају малаксалог коња који 
ље.{S} Осмех јој се на уснама окаменио, хладан, као на мрамору длетом изрезан.{S} До њега страх 
м осетила да у томе војнику има оца, да хладан војнички позив није у њему угасио топлину родите 
орити.{S} И таман се то сврши и загреја хладан ваздух, којим нам се била напунила штала а опет  
а са чега се душа човечја најежи а тело хладан зној пробије.{S} И сад ми је пред очима, увек ми 
гу ципелицу и чарапу.{S} Ножица је била хладна, прстићи студени.{S} Замолих једну жену, која је 
се саже и опипа лешину.</p> <p>— Сасвим хладна.{S} Мора имати више него један сат како Је погин 
кој тад пробудио нови сан који је затим хладна, немилостива и себична дипломација, дипломација  
.{S} Одушевљени наручује пиво „за све“; хладни и размишљени узео мастиљаву писаљку, умочио је у 
е прати, њему би се старачко чело осуло хладним капљама зноја и покривао би очи руком, не би ли 
 превлачећи по где кад шаком чело осуто хладним знојем којим грозница орошава чело.{S} Час по ч 
е.{S} Извућиће се и она једнога дана из хладних зидина пустих и камених двораца, где је другова 
ам дизала главу, наслонила сам образ на хладно лице мога анђелчета и грлила га све чвршће.{S} Ш 
 липљанске станице.</p> <p>— Ух, ала је хладно — рече и сав се стресе и стовари се одмах крај п 
аести октобар суморан и влажан.{S} Небо хладно и мрачно као чело злочинчево.{S} Из мочара испар 
, ја!{S} Како си Павле?{S} Је ли и тамо хладно?...{S} Је ли кишовито?{S} Чувај се да не назебеш 
"37" /> су и они који су до сад мирно и хладнокрвно говорили и уопште, разговор пређе у живу и  
 је Пашићевог изчезао онај израз мира и хладнокрвности, са усана му се избрисао онај осмех, кој 
ише ме тако као у сну кад кога изненада хладном водом полијеш.{S} У једанпут сам прогледао и ви 
дрвене ћуприје.{S} Мраз све више стеже, хладноћа просто реже а блато, које је покрило друм, пос 
ка стаза, под којом зјапи провалија.{S} Хладноћа све јача а поледица и снег ометају корак те се 
стена покривених снегом и сметовима.{S} Хладноћа све више стеже, мраз све оштрији.{S} Бегунци и 
икако.</p> <p>Напољу је већ стегла јака хладноћа и пуше мрзли ветар, који се осећа како продире 
на зидовима дува студени ветар и допире хладноћа, те док једну страну грејеш крај ватре друга т 
уђе или изађе, суне у шталу читав товар хладноће и за час освежи загрејан ваздух а образе нам о 
<p>Што дубље у кланац залазимо све већа хладовина бије и реже уз образе а тело се јежи и душа г 
екада цареви поклисари и скоротече, под хладом широке круне, залагали пре но што ће ускочити у  
, не знајући ни ко је надлежан да им да хлеб, ни ко да их упути где би преноћили.</p> <p>Па ипа 
а дирек општинскога фењера, ломи рукама хлеб који држи под мишком и штрпка тврди сир из жуте ба 
б“.{S} Биће послао ми је онај старешина хлеб, као што је обећао.{S} Пођох да отворим врата, јер 
уће, мирне душе да их даље чека „краљев хлеб“ и државна брига.</p> <p>— Брине ли ко о овој деци 
вог погледа.{S} Он ми једном руком даде хлеб а другом ме помилова по образу.{S} Прође ме зима ц 
упао.{S} Отворила сам их колико да може хлеб провући али онај кроз тај отвор прогура ногу тако  
ио је он сам, онај старешина и носио је хлеб под пазухом те ми га пружи а затвори <pb n="414" / 
тражи преноћиште или покушава да добије хлеб или, најзад, распитује о изгубљеној команди или о  
о и три пут враћао келнера да му донесе хлеб са меком горњом кором.{S} Један сео на камен, друг 
/> биће опаки а они ето добри, чак ми и хлеб нуде...</p> <p>Последње речи изговори са неком бон 
о на земљу прљав пешкирић па једе сир и хлеб и пуца.{S} Поједе залогај па узме пушку и испали ј 
еоске уџерице, по хановима; јео је суви хлеб или где кад, ако би где затекао какву команду, што 
ле.{S} И све то лута кроз улице и тражи хлеб.{S} Иде од дућана до дућана и лупа и моли да му се 
девали се храном, већ смо јели последњи хлеб.{S} Већ на првоме кораку, можда на сат и два хода  
 није лако у оваквим приликама спремити хлеб за оволики број али у Призрену уредиће се то.{S} И 
{S} Дође ми у том тренутку да не примим хлеб и да вичем за помоћ али се преплаших његовог погле 
 нешто мало пара и да ћу изаћи да купим хлеб.{S} Онда су ми наредили да нигде из куће не излази 
о кад морам ево четири динара да платим хлеб.</p> <p>— Ама јесте, тако је! — вели му мој пријат 
им снабдети.{S} Ако је ко и понео један хлеб, до којега је ко зна како <pb n="588" /> дошао, та 
ного ће да плачу једно за друго.{S} Црн хлеб ће да замени белу погачу а тврда земља меку постељ 
нзерве, видећи је како гризе тврд и црн хлеб промешан сламом.{S} Францускиња је омалена жена, п 
.{S} Са њим је он путовао, са њим делио хлеб и <pb n="594" /> со, са њим делио и постељу или уп 
 мађарске речи и међу њима реч „хлеб“, „хлеб“.{S} Биће послао ми је онај старешина хлеб, као шт 
 се чуле мађарске речи и међу њима реч „хлеб“, „хлеб“.{S} Биће послао ми је онај старешина хлеб 
а становништва моћи испросити која мрва хлеба.{S} Они, који су из Шумадије кренули на колима, о 
цка оштрим ножићем танке корице тврдога хлеба и грицка; други турио у ватру џезвицу да му узавр 
е не излазим и рекли да у вароши и нема хлеба али ће се они постарати да добијем.{S} И одоше ми 
љно погледају, тамо има сунца, тамо има хлеба — тако бар сви мисле и не слутећи да ће по скадар 
беглице храном, па кад настаде оскудица хлеба и навала гомиле, која поче већ отимати јела, и он 
 у туђу војску.{S} Не би могао ни здрав хлеба, ни болан лека потражити међу туђинима.{S} Гинуо  
 дивљаштва кад у туђој руци спази комад хлеба.</p> <p>Сретах их успут, ове јаднике, једу лишће  
сам или су ми војници додавали по комад хлеба.{S} Негде сам ступала <pb n="423" /> у службу, не 
о погледајући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови са 
о погледајући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови, н 
/p> <p>— Да му дам, поднаредниче, парче хлеба? пита један проседи позивац. — Биће да је гладан? 
на на улици, на ногама и једе.{S} Парче хлеба, до којега се на велике јаде дошло и ма што уз то 
влади.{S} Војска је зашла у планине без хлеба и без икаквих других потреба.{S} После двомесечне 
инама, гоњени, убивани, без крова и без хлеба, без заштите и без потпоре.{S} Док ће се они први 
асача, рањеници без одела и бегунци без хлеба.</p> <p>— Никад ваљада оволико народа није Призре 
а бије киша цео дан.</p> <p>Дадоше му и хлеба и огрнуше га и дете се мало раскрави и ослободи т 
ом плану где могу преноћити, где добити хлеба.{S} Само то да ми каже.</p> <p>И овом приликом, у 
 ми каже, по том плану, где могу добити хлеба, где преноћишта.{S} Само то да ми каже!</p> <pb n 
 било оно старачко пушкарање уз залогај хлеба, паљба је била у самом почетку већ жива и оштра.< 
азе крај тебе.{S} Бог ти је дао залогај хлеба па склони се негде, поједи га да те нико не види! 
 ономе обореноме дрвету извадио залогај хлеба да се заложим, пришао ми је један чичица из после 
рдесет и осам сати нисам окусио залогај хлеба!“ а сиромашна косовска села, кроз која смо пролаз 
едњих дана већ се није могло доћи ни до хлеба ни до брашна.{S} Тамо већ тискале су се гомиле пр 
претоварују а четврти се прихватио мало хлеба те жваће кору која је отврдла у ранцу.{S} Знаш ве 
тамо потражити сунца, тамо одмора, тамо хлеба.{S} Заклонито је, мирно је, далеко је од оних вел 
међ њима.{S} Узео је, као и они, кришку хлеба у руку и мало куванога пасуља којим су га понудил 
збеглице — настави она — колико за кору хлеба, само да се исхраним.{S} Распитивала сам о њему и 
зили, други греју на пламену тврду кору хлеба не би ли мало омекшала, трећи уносе руке у пламен 
оде, у које ће се домало надробити суви хлебац те изгладнели и прозебли заложити чиме топлим.{S 
 да се устави.{S} Образи му нарасли као хлебови и зацрвенели се ко јабуке.{S} И чудно неко дете 
ћемо се под туђе кровове и пружати руке хлебу који нам милосрђе подели.{S} Силни пером опеваће  
 морила било је питање <pb n="541" /> о хлебу, који је врло тешко било наћи и разговори, који с 
адава.{S} Најзад хукну уморно:</p> <p>— Хо, брате, баш не могу да заспим па то ти је!</p> <p>—  
, почела је већ да малаксава и успорава ход.</p> <p>На једноме одморку — прича ми један коморџи 
, но сам се сакрио да не чујем ни њихов ход кад прођу крај наше касарне.</p> <p>— Па онда, прођ 
ако усамљено?</p> <p>Мало затим и чу се ход друмом.</p> <p>— Неко иде? — рећи ће један у мраку. 
 и рапортира му, да се друмом чује брзи ход коњице.</p> <p>— Којим друмом? — скочи капетан.</p> 
ећ на првоме кораку, можда на сат и два хода од Призрена, почело је да се изостаје, да се праве 
м! — одговорих очајно уморан од тешкога хода по сеоском блату.</p> <p>— Само... овај... ако ти  
ије обећавао да ће издржати ни први дан хода под теретом, продаван је по сто педесет и сто осам 
изнова почне.{S} Капетан је нестрпељиво ходао, пушећи грчевито и нервозно цигарету за цигаретом 
дневно, онолико колико је деда могао да ходи, онолико колико је коњић могао да <pb n="376" /> т 
јка сва у крви и детенце, које још и не ходи, грчевито се држи за материн скут и зове је и вриш 
ходити стазама, којима је негда чедност ходила.{S} Доћи ће последње време, те они који умиру бл 
к довољно хране али ми, који смо пешице ходили, те не могли велики терет носити, и од конака до 
ао што смо и отишли, само смо сад лакше ходили.{S} Слазили смо с планине а нисмо се пели као пр 
путева а и што их има не могу њима кола ходити до највише сат или два иза Призрена.{S} Може се  
м звати а срам ће високо узнети главу и ходити стазама, којима је негда чедност ходила.{S} Доћи 
ијене у крпе.{S} Оно старије би и могло ходити али од мраза не може да макне ножицом а оно млађ 
света, код начелника пуна канцеларија и ходник.{S} Обавештене да напад није локалан већ целим ф 
поље, на ваздух.{S} Пролазећи кроз дуги ходник, мени изађе пред очи слика оне мајке која је мал 
це за први спрат узлазе у један дугачак ходник претрпан сандуцима и шаторским крилима.{S} На ти 
рхиве и новчане књиге.{S} Из дворишта и ходника надлештава, где се још једнако пакује, чује се  
ром потиснута; трчала сам кроз оне дуге ходнике као да се спасавам ватре која је здање захватил 
рају или читају новине.{S} Кроз дугачке ходнике журе болничари и госпе у чистим белим кецељама  
не књиге!“ Ако сачекаш мало у вагонском ходнику <pb n="112" /> видећеш како, уз мали свежањ нек 
 с места, с извора, где је могао ма и у ходнику, ако не <pb n="47" /> у канцеларији, чути штого 
н — не знам шта је био — кад ме спази у ходнику, запита ме шта ћу.{S} Одговорила сам да бих жел 
кућа и, по пространим њиховим одајама и ходницима, начинили су се читави логори.{S} Спавало се  
и су се тискали и гушили по одајама, по ходницима, <pb n="313" /> по шупама, по дрвљаницима и п 
ту као о заветини око цркве; па онда по ходницима, по степеницама, гамиже и ври и врата сваке к 
ез коментара по једна кола која лаганим ходом излазе из авлије начелства.{S} На тим колима, на  
меју још одити по земљи.{S} Затим крену ходом лаганим, одмереним, лаким, као што оди сен и пође 
чути и разумети они озго:</p> <p>— Хој, хој, почујте ме, крилати!{S} Кад стигнете тамо, поздрав 
моћи чути и разумети они озго:</p> <p>— Хој, хој, почујте ме, крилати!{S} Кад стигнете тамо, по 
га је најпре један па два а затим читав хор топова и плотуни пешачке паљбе.{S} Борба је отпочел 
мрчило зловољом и бесом.{S} На далекоме хоризонту буктао је румени пламен као да се небо упалил 
добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови са заставама које носе спас он 
добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови, на којима ће се вити застава  
 мрчило зловољом и бесом.{S} На далеком хоризонту буктао је румени пламен као да се небо упалил 
м вас, љубазни, реците нам кој од бољих хотела где има и купатила!“ Овим дамама је рат донео но 
мишљања, неко од оних што су измакли не хотећи да се задржавају, узвикну „Ево га и трећи!“ Мало 
предузећа?</p> <p>Ако не дотраје дотле, хоће ли бар старац дотрајати да види децу, која су се ј 
ао о новостима са бојишта, нико о томе, хоће ли Румунија ступити у рат; нико о томе да ли је ве 
потцењивали.</p> <p>— Питајте га, море, хоће ли да пуши? — вели поднаредник онима око ватре.</p 
забрину и поче да осматра лево и десно, хоће ли наћи кога, ко би повезао Краља.{S} И наиђоше је 
 Ето то, што видите!</p> <p>— Па добро, хоће ли бити краја овоме? — пита он даље са неким увере 
вера и гледа хоће ли му ко пружити што, хоће ли ко испустити какав залогај или бар, хоће ли ко  
 ли ко испустити какав залогај или бар, хоће ли ко бацити што што се не једе, те да он то збере 
 да сам још увек једним ухом ослухивао: хоће ли доћи?</p> <p>Бледа светлост петролејских лампи  
еђ мене и пса.{S} Гладан он, гладан ја; хоће он да живи, хоћу и ја; кад нам даду ми једемо, кад 
?{S} Шта знам ја колико ће ово трајати; хоће ли имати шта да једу; хоће ли их прогањати?{S} Вол 
ово трајати; хоће ли имати шта да једу; хоће ли их прогањати?{S} Волем овако, нека су крај мене 
ара алком у врата и чека <pb n="212" /> хоће ли ко отворити да замоли за преноћиште.{S} Понудио 
 је бора на старчевом лицу исписано.{S} Хоће ли дотрајати да види равну Метохију благословену м 
а јабучицом.</p> <p>— Ја бих волео... — хоће опет нешто да примети песимиста, један господин су 
ијал за двеста хиљада војника.</p> <p>— Хоће ли? — запита неко од министара.</p> <p>— Њихов је  
а планинама које су пред нама.</p> <p>— Хоће ли ови преко мора? — пита један чичица.</p> <p>— Х 
еко мора? — пита један чичица.</p> <p>— Хоће боме! — одговарају му из гомиле.</p> <pb n="592" / 
е ће доћи ред! — додаје други.</p> <p>— Хоће ако подржи овако! — теши сам себе онај први па дод 
упним потезима и са мало речи.</p> <p>— Хоће Макензен да потражи онај царски орден што га је По 
а велиш, пушка би па прође, а?</p> <p>— Хоће да остане за зајчеве! — додаде он са пуно резигнац 
 — Бојим се да ми не зазебе.</p> <p>— А хоће и да се угади, ето, везао си прљавом марамом.</p>  
Црна Гора.</p> <p>— Да, постоји данас а хоће ли постојати сутра?</p> <p>За време тих разговора  
неће да се одваја од својих војника, да хоће да пати заједно са њима.{S} И, док су трећепозивци 
е чвршће грлила; изгледало ми је као да хоће да ми га отму.{S} Кад старац исприча причу а мени  
ркотина.{S} Он животињски звера и гледа хоће ли му ко пружити што, хоће ли ко испустити какав з 
а суво и звера по судници и тражи очима хоће ли међу судијама ма у чијем погледу срести саучешћ 
 бојишту и ко зна јесу ли живи и ко зна хоће ли их видети и хоће ли кад год чути о њима; трећи  
ла последња већа борба.{S} Овамо ко зна хоће ли их и бити?</p> <p>— Зар је Чачак непријатељ бор 
аних поздрава са непријатељем предосећа хоће ли бити борбе или ће се остати на обичноме пушкара 
т од њих!“ Знаш ли, болан, мој Бата кад хоће да спава он се смеје, кад се пробуди ујутру опет с 
ољне, ма да им власти и војне и цивилне хоће на силу Вога да даду утешну форму.{S} Са истока ја 
н је дозвољавао да се чини с њим шта се хоће; он је само дрхтао и тресао се целим телом а из за 
ги, лепши но други.{S} Бог је добар, те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом, па ак 
{S} Веровао сам и ја да је Бог добар те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом.{S} Св 
 ствари својих и брижно пита: шта је, и хоће из очију да прочита одговор и савет.</p> <p>Поједи 
меља основни камен, што се ова заљуља и хоће да падне, тако је и отаџбина наша — то се у Крушев 
рекјуче, кад се у рану зору буди збег и хоће да крене.</p> <p>И најзад се креће.{S} Најпре поје 
ава насеља људи, који су се пробудили и хоће да се врате да заложе ватру на ономе огњишту, где  
су ли живи и ко зна хоће ли их видети и хоће ли кад год чути о њима; трећи су кренули са горким 
з Трубецкој — узе он тоном учитеља који хоће ауторитативном благошћу да покара непажљивог учени 
па, који су закопчани и мало казују или хоће да потврде или демантују већ распростру вест; дола 
и не одвајају од српске владе и чим они хоће у Битољ, то значи да код њих постоји неко уверење  
“ Па опет ућута а ћутим и ја, све чекам хоће ли још што рећи.{S} Он испи и другу чашу, па додад 
најући да сам му је учинила.{S} Не знам хоће ли ми је опростити?</p> <p>Била сам у једноме трен 
чи ми са сузама у очима:</p> <p>— Чујем хоће да униште сву муницију.{S} Ама где су ти ђенерали? 
иноћ казао мајци да он неће да бега, он хоће с браћом да погине, бранећи Београд, али је мајка  
акле се догледа лабски друм те погледао хоће ли догледати силазак војске тим друмом.{S} Многи с 
анас:</p> <p>— Не пропадамо ми лако; ко хоће да нас прогута треба да има гвозден стомак.{S} Пла 
</p> <p>— Ми?</p> <p>— Па да, ми!{S} Ко хоће да зна како смо одступали и како је у опште српска 
охита да претече мој одговор. — Онај ко хоће да прими на себе задаћу оснивања такве државе и кр 
.. ето је и киша престала.{S} Шта знамо хоће ли их наши моћи уздржати да не крену још ноћас даљ 
избеглице и жудно погледају и распитују хоће ли ма где, ма кад, ма у ком правцу поћи какав воз  
вот посветио војничком занату и на њему хоће да зида себи будућност, седи у канцеларији какве в 
елио од мене кад ме оженио.{S} Шта знаш хоће ли се сложити жене, толико се њих због жена подели 
ојој се и она враћају у загрљај?</p> <p>Хоће ли он, хоћемо ли ми дотрајати да доживимо то?{S} О 
ве наредбе Врховне Команде и додавали: „Хоће госпочићи да се извуку!“ и на против, после те нар 
м.</p> <p>То нам успорава пут и ко зна, хоћемо ли стићи до вечерас у Пећ.{S} Па ипак идемо, јер 
а враћају у загрљај?</p> <p>Хоће ли он, хоћемо ли ми дотрајати да доживимо то?{S} Ово је први г 
асимо кандило!</p> <p>— Угаси!</p> <p>— Хоћемо ли закључати кућу?</p> <p>— Закључати?{S} Шта то 
кретар се понова диже с места.</p> <p>— Хоћемо л’? — упиташе га погледом оба пуковника.</p> <p> 
шину и ударила у грчевит плач:</p> <p>— Хоћемо да видимо Краља!</p> <p>До старца су допрле те р 
се видели скоро годину дана и... ко зна хоћемо ли се кадгод видети?</p> <p>— Смем ли знати одак 
и онда ћемо се опет скрхати а питање је хоћемо ли тада имати слободан и овај једини пут за одст 
 кад смо и гладовали и мркли а не знали хоћемо ли сванути.</p> <p>— А зашто?</p> <p>— Тако, бој 
е месу.{S} Можемо ми гинути овде колико хоћемо, њих ће то тешко ганути а како су кратковиди мог 
 кад би време, ја изађох па га упитах: „Хоћемо ли, бабо?“ — „Хоћемо кад морамо!“ — одговори он, 
ђох па га упитах: „Хоћемо ли, бабо?“ — „Хоћемо кад морамо!“ — одговори он, па се диже и уђе у д 
 један путник.</p> <p>— Само питање је, хоћете ли и ви стићи у Солун? — рећи ће један од оних с 
ам лиферују савезничку војску.{S} Него, хоћете ли ја да вам кажем зашто ови посланици бегају са 
је рођаке и рођаке својих пријатеља.{S} Хоћете ли дозволити да вам кажем један пример, који ће  
леко непријатељ, господине капетане?{S} Хоћете ли примити борбу, господине капетане?</p> <p>Кап 
 пуковници и ја.{S} Нико више.</p> <p>— Хоћете ли почети? — упита Краљевић тихо, као да збори к 
т диже главу и прекиде тишину:</p> <p>— Хоћете ли да чујете, да вам исповедим све своје болове. 
и. — „Шта хоћете ви, шта хоћете ви, шта хоћете ви!“ — шаптала сам и понављала једнако.{S} Он се 
же коса на глави. — „Шта хоћете ви, шта хоћете ви, шта хоћете ви!“ — шаптала сам и понављала је 
х како ми се диже коса на глави. — „Шта хоћете ви, шта хоћете ви, шта хоћете ви!“ — шаптала сам 
ити, он ми рече:</p> <p>— Ево овде, ако хоћете да седнете! — и показа-један поваљен џак крај зи 
то су сви погубили главе и по томе, ако хоћете, што непријатељ не улази у земљу да је освоји ве 
мо разговарали.{S} Ја то разумем и, ако хоћете, чак пристајем уз вас у осуди ружних појава, <pb 
 мирно.</p> <p>— За свој рачун или, ако хоћете, за наш рачун, за рачун савезника!</p> <p>— Дај  
— Ево вам га! — вели — Радите с њим што хоћете.{S} Ја сам га већ изгубила а пред вратима ме чек 
, у свет сам?{S} Хоћеш се умети чувати, хоћеш се умети пазити?{S} Ниси никад одио, ниси се ника 
еш ли нам отворити царске твоје капије; хоћеш ли нас примити, поносни царски граде?{S} Хоћеш ли 
а породица робовала Аустријанцима...{S} Хоћеш ваљада да ти верујем па и ја да останем да ме зар 
и нас примити, поносни царски граде?{S} Хоћеш ли нам, прогнаним бескућницима, дати заштите међ  
</p> <p>— Како ћеш дете, у свет сам?{S} Хоћеш се умети чувати, хоћеш се умети пазити?{S} Ниси н 
цијски чиновник да брани и даље ствар — Хоћеш ваљда да војник побегне па да после каже: био сам 
љева рука на његовом рамену.</p> <p>— А хоћеш ли упамтити све ово што видиш?</p> <pb n="618" /> 
p>— Рекли ми!</p> <p>— Па добро, ал шта хоћеш са тим дететом?</p> <p>— Да га предам овде! — одг 
питујући се ни о чему.</p> <p>Пођи, где хоћеш, зађи у који хоћеш сокачић па ћеш увек срести ист 
му.</p> <p>Пођи, где хоћеш, зађи у који хоћеш сокачић па ћеш увек срести исту слику: људе дроња 
е видиш да сам ја српски официр; зар ти хоћеш да ја српску војску, макар и у одступању, проводи 
, је л’? — настави он живо. — Вала, ако хоћеш, право да ти кажем, није бољи него смо ми гори од 
књиге под главу, да му ко не дира а ако хоћеш, може и не јести али неће дићи главу с књиге кад  
ислио ал ето, видиш, не бива онако како хоћеш него како мораш.{S} Што ћеш!“ Па опет ућута а ћут 
, такви смо ми...{S} Претуци нас колико хоћеш, остави у нама само један живац па ћемо из њега о 
њишта својих и из домова својих!</p> <p>Хоћеш ли нам отворити царске твоје капије; хоћеш ли нас 
 рече:</p> <p>— Наредите све што треба, хоћу сутра да се причестим у Грачаници!</p> <p>Краљ је  
раљ им се окрете:</p> <p>— Оставите ме, хоћу да сам сам!</p> <p>Сви га напустише и пређоше у др 
 Гладан он, гладан ја; хоће он да живи, хоћу и ја; кад нам даду ми једемо, кад не даду ми ето,  
ључај, дај ми!{S} Хоћу да понесем кључ, хоћу да га носим са собом!</p> <p>— А Фиделица?</p> <p> 
 вреди?{S} Ал ако, закључај, дај ми!{S} Хоћу да понесем кључ, хоћу да га носим са собом!</p> <p 
ет сам нашао да деца буду крај мене.{S} Хоћу да их поведем.{S} Ако патимо нек’ заједно патимо,  
други с друге стране па га опколите.{S} Хоћу жива да ми га доведете.{S} А ви остали полезте, не 
вот; кад она умире, што ја да живим.{S} Хоћу ту, у последњој, у одлучној борби да погинем.{S} Н 
муницију.{S} Ама где су ти ђенерали?{S} Хоћу да их нађем и да их замолим, сутра у зору нек изве 
! — одговори он са највећом готовошћу — Хоћу, па ако сте писмени запишите то, вредно је записат 
 ово што видиш?</p> <pb n="618" /> <p>— Хоћу! — одговара дечко.</p> <p>— Ако, упамти, треба да  
о чувај пушку! — вели капетан.</p> <p>— Хоћу, господине, и она мене чува! — додаје чича.</p> <p 
ено тело.</p> <p>Краљ настави:</p> <p>— Хоћу ту, на Ситници, да погинем.{S} Живот Србијин је и  
<p>— Би ли бар мени испричали?</p> <p>— Хоћу! — одговори он са највећом готовошћу — Хоћу, па ак 
 буде друга олакшавна околност, па онда хоћу да му Једрене, Брегалница, Цер, Елбасан... све, св 
чују.</p> <p>— Онда ја идем тамо.{S} Ја хоћу мира; разуме ли та Европа једанпут да ја хоћу мира 
ира; разуме ли та Европа једанпут да ја хоћу мира!</p> <pb n="154" /> <p>И окрете се без збогом 
пошао за својом памећу, ал тако, кад ја хоћу да слушам стратегијски план!{S} И то од кога, од п 
аново буде једна олакшавна околност, па хоћу да му Битољ буде друга олакшавна околност, па онда 
ем да сам сад слободна, да могу ићи где хоћу, да се смем и својој кући вратити.</p> <p>Прва мис 
ате! — пада у ватру учитељ —</p> <p>Али хоћу да му Куманово буде једна олакшавна околност, па х 
тако је то, кад ја у последњем тренутку хоћу да слушам стратегијски план и то од кога, од профе 
 до пола испивена боца црнога и густога Хочког вина, по столу пепео и гомила угашених цигарета  
 тајанствености неке.{S} Огласиле су га хоџе са минарета силно кличући Алаху.</p> <pb n="559" / 
 бугарскоме рату, на Вардару.{S} Био је храбар и честит официр.{S} У турскоме рату био је двапу 
же ли да буде контузован неко који није храбар?{S} Ето, то питам ја?</p> <p>— Па то јесте...</p 
рбама и да је добро прошао.{S} Био је и храбар.{S} Толико сам само чула.</p> <p>Прекиде за мало 
да буде борба.{S} Осећао сам да ћу бити храбар и замишљао сам већ на грудима Обилићеву медаљу.{ 
 долазио на виђење:</p> <p>— Мораш бити храбра, не смеш вређати очеву успомену.{S} Ако се и дес 
 веле они други који би још хтели да се храбре.</p> <p>Тако је у узбуђењу прошао цео тај дан.</ 
борба остати без праведних резултата! — храбри се још увек пуковник, који је сачувао поуздање.< 
ковник зашао лично кроз редове бораца и храбри их и упућује:</p> <p>— Живље, живље!{S} Ено ћемо 
 је мајка наложила и она их је тешила и храбрила и ако је и сама осећала студен у души, нашав с 
арици, подхрањивали су јој и даље веру, храбрили су је и даље у истрајности.{S} Ни једнога трен 
 стипендију.{S} Професори у Прагу су ме храбрили, обећавали ми велику будућност, био сам љубима 
препирке.{S} Једни су се вајкали, други храбрили, једни веровали а други без вере и без одлуке  
ца се кити и спрема се част и напојница храбрим савезницима.{S} Заклаће се, вели, во и изнети в 
фронта, осудио на смрт.{S} Он се борио, храбро се борио, пуне четири године.{S} Борио се на Кум 
против, да су наши млади официри гинули храбро и падали као снопље.</p> <p>— Част и слава им! — 
нчић, о који је раније висила медаља за храброст.</p> <p>— Нема ту разлике, пријатељу!{S} Бегст 
>— Е, а „Карађорђева Звезда“ се даје за храброст ја мислим.</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— Па кад  
>— Па јесте!</p> <p>— Па кад се даје за храброст, онда зашто, молим вас, њему да даду медаљу за 
е ти нећеш вратити у село без медаље за храброст!“ Он се опет насмеши, као да би хтео рећи: „Ак 
к и ишчупа са груди Обилићеву медаљу за храброст и баци је под точкове фијакера ради којега се  
с, газећи под собом Обилићеву медаљу за храброст, која је све дубље у блато тонула...</p> </div 
ашто, молим вас, њему да даду медаљу за храброст а не „Карађорђеву Звезду“?{S} А нек Бог да сам 
ла, проби и последње бране.{S} Погубише храброст и најупорније оптимисте, попустише и они који  
аним ратницима српским, чију вредност и храброст нису ни сами Немци потцењивали.</p> <p>— Питај 
 Наши су официри мислили ваљда да је то храброст, али је то била грозница, <pb n="639" /> грозн 
 дубоке мрачне клисуре, изгубили су сву храброст и решили се предати се судбини.{S} Могло је и  
 или нема снаге или нема <pb n="396" /> храбрости.{S} Стоји уморно под оголелим дрветом и чека  
е да носим себе и терет, нити сам имала храбрости да идем даље у пусти мрак, ма да сам била већ 
се одушевљава, песимиста би хтео а нема храбрости да му се придружи.{S} Одушевљени наручује пив 
међу собом погледима, али нико већ нема храбрости да ма како тумачи ствар, јер је сваком јасно  
је учинило неко задовољство, дало ми је храбрости.{S} Ја сам се чак у души зарадовала што је ун 
у мени више оне воље за борбу, нема оне храбрости са којом сам пошао.{S} Стајао сам усред борбе 
е брани, ал одговара без поуздања и без храбрости.</p> <p>— Јеси ли бегао? — пита га председник 
ам имала снаге да одвојим од недара, ни храбрости да га спустим на оне даске, на влажну земљу.< 
о ми видели — додаде он — па онда имати храбрости да се верује ма у шта!</p> <p>— Шта сте могли 
еднога честитога старешине који је, сем храбрости, улазио увек у борбу и са вером у победу.{S}  
н тренутак, нико од говорника није имао храбрости да га ма једном речју узнемири.{S} Секретар с 
...</p> <p>Ту прекиде, немајући довољно храбрости да развије целу мисао и ману руком као да би  
е у Мораву.{S} Њихову навалу са очајном храброшћу задржавају брегалничка и вардарска дивизија,  
ародне снаге и моћи, подигло нови храм, храм будућности.</p> <p>Вековима леже ти остаци ту, мир 
У дебелој сенци ноћи дубоким сном спава храм божји и са њим и сва прошлост и све традиције наше 
вици народне снаге и моћи, подигло нови храм, храм будућности.</p> <p>Вековима леже ти остаци т 
.{S} Цело то драго парче земље је један храм, пантеон, где леже погребена велика и светла дела  
где је он обновио подижући јој скупоцен храм, пантеон династије чији оснивалац почиње народну р 
на истом месту или је то изабрано место храм бола српскога, где се уздиже жртвеник на коме српс 
 равницу и закуцала на врата Господњега храма цркве Грачанице, да се у њој помоли, широм целога 
 пламених стубова, као колоне класичних храмова, носе на себи кров од густога дима те у тамној  
рских конака, поплочане улице и тргови, храмови и дворнице, суднице и тамнице, лагуми и канали, 
ојих се догледају величанствени светски храмови културе, просвете и цивилизације, те да отуд, с 
брда она, леже разорени двори, разорени храмови, разорена прошлост српска; тамо се сад збира са 
 смрћу својом, искажу великима да су ти храмови тек онда узвишени, тек онда величанствени, када 
су вера хришћанска и вера српска; то су храмови под којима је први пут пропојала хришћанска и п 
а је отуд, из далека, из оних питомих и храмовима културе и просвете раскошно окићених крајева; 
кишни облаци, но што би био под високим храмовним кубетима златом опточеним и драгим камењем ис 
 ће?{S} Иду ли ови бедници на поклоњење храму човечности и правде или иду на врхове планинске д 
> одрже и подрже.{S} Стока сва поклана, храна сва поједена, преобука сва однета али, опет, кућа 
> <p>— Муниција се оставља непријатељу, храна се оставља непријатељу а возе се лијандери, чунко 
, које су примиле на себе нашу исхрану, храна већ мора бити пребачена у Медову и ми ћемо је там 
ажним звуком, звуком неискрености.{S} А храна то је вера, вера у оно што има доћи и ради чега с 
на пута, без честита одморка, недовољна храна, умор и глад испио је ову децу, угасио им је онај 
{S} Једина би брига била, како би се та храна пребацивала тамо, где се будемо сконцентрисали, ј 
обавештењима која је влада имала, та се храна већ налазила у Медови.{S} Сва је брига дакле била 
зеше да дахћу очекујући да им се положи храна.{S} А официр, пошто је још неке наредбе издао, кр 
зивом подигао у њој дух; муниције нема, хране нема.{S} Из извештаја се видело још да је недовољ 
зми један тањир па скупи све што има од хране, па јој метни овде, пред врата.{S} Ако може бар д 
остављену везу са Солуном и пуне возове хране, која стиже у ове крајеве, где је авет глади и ос 
а се ни дању ни ноћу.{S} Па уз то нигде хране а ноћи мразне, те стока незбринута, ненахрањена,  
ог Андрије Андрића и иначе слаба, од те хране сасвим занеможе.{S} Обузе је тешка ватруштина и т 
њивати.{S} Поразболеваше се многи од те хране те сирота Јела, неког Андрије Андрића и иначе сла 
само крова, без постеље, без ватре, без хране.{S} Начелник је раздао кључеве празних турских ку 
о ће се пешке у планину, како ће се без хране путевима где нигде нема села, нигде крова, нигде  
 оставио жену и децу и без новаца и без хране?{S} Куда ћу да ми је да знам?</p> <p>— Па тамо гд 
 и то људе десетковане, преморене и без хране; зар се за то ником не одговара?{S} Друго је, ако 
када смо још имали и довољно муниције и хране и доста очувану војску да може борбу примити?</p> 
у и све кућне потребе ту.{S} Нашло се и хране мало, што су домаћини посакривали па не смели пос 
се замисли, па настави — бол тражи себи хране, као и сваки други осећај.{S} У празној души бол  
или су се читави џакови брашна и товари хране.{S} Одавде па даље, нема више добрих путева а и ш 
да понесе колико ко може на леђа понети хране: брашна, сува меса, сира и сланине, те да се исхр 
па остала а у кући нема до за један дан хране.</p> <p>Људи сакупљени у групе, објашњавају се о  
ке, благодарни што им је коњ и оно мало хране и ствари могао повући те да их не носе на раменим 
зло је било овамо у збегу.{S} Понестало хране те настаде велика мука и невоља.{S} Сваки дан смо 
ће тамо бити прихваћена?{S} Има ли тамо хране или бар, може ли се донети?</p> <p>Савезници су б 
 од Призрена, имали су још увек довољно хране али ми, који смо пешице ходили, те не могли велик 
ти па сад нема ни за њих ни за сиротињу хране те канда мисле да падну у које друго село, да и њ 
дње остатке снаге.{S} Ишао је посрћући, хранећи се успут лишћем од купуса, кукурузом или месом  
 бојишту.{S} За таљиге везана коза која храни дечицу успут и коју је толико обујмило блато да ј 
 његов долазак, седамнаест пуних година храни она ту веру из онога неизмернога извора љубави ко 
не треба господара да напушта.{S} Он се храни успут од остатака и отпадака а кад је и њих неста 
а земља на којој смо никли, која нас је хранила и коју смо бранили; то је та земља коју је прел 
: „Бог нека га прости!“ Дојила сам га и хранила, неговала и подизала да ми животом својим проби 
ана, од своје снаге, од свога здравља и хранила пород свој и водила <pb n="600" /> га кроз мраз 
 није рекао, одвајали су од свог дела и хранили ме а ноћу, кад је требало лећи, уступали су ми  
е чедо.{S} Тим смо се успоменама сви ми хранили и одржавали у овим тешким невољама и залагивали 
ајкао се:</p> <p>— Погодио сам га да га храним а он да ми носи овај товар.{S} Па кад му дадох н 
рћући под теретом живота, прехрањивао и хранио, крепио и бранио, неговао и подизао, док га ниса 
ла сам, зашто не бих и ја себи сачувала хранитеља.{S} Отац му је погинуо, он је већ био годину  
 јунаке наше, како би породици сачувала хранитеља а држави борце.{S} Са тога племенитог посла п 
ећ гледала одмену и гледала сам, ако не хранитеља а оно бранитеља куће.{S} А то ми је тако годи 
ли избегоше у туђину.{S} Оста нејач без хранитеља а сила <pb n="248" /> пође да плави земљу и д 
децу од непријатеља те сачувала мајкама хранитеље а себи бранитеље.</p> <p>— Пођи, сине, пођи,  
те ће мајке нарицати за децом а деца за хранитељима-својим; потуцаћемо се од немила до недрага  
ојавати дане изгнанства а дубоким болом хранити нашу чежњу за отаџбином!</p> <p>Бајка, бајка, б 
крај нашим патњама и нашим боловима.{S} Хранићемо широка мора нашим телесима; размилићемо се ка 
и те они крај деце да их гледаш и да их храниш.{S} Не би боме, него би ти опет дали пушку и пов 
пустиле Куманово и запалиле магацине са храном.{S} Пад је Куманова неминован још за који сат.{S 
 немилостиво вагони, грабе се џакови са храном, разбијају се врата на магацинима.{S} А краљ, ко 
ти, и од конака до конака снабдевали се храном, већ смо јели последњи хлеб.{S} Већ на првоме ко 
 још и покушале да снабдевају избеглице храном, па кад настаде оскудица хлеба и навала гомиле,  
њих, јер су се дочепали кола и снабдели храном, а има и равнодушних, који су већ на првом корак 
оје омладине просто бацити зверовима за храну, као непотребно месо.</p> <p>Нисам ни слутио, вел 
акију и све што би се још могло наћи за храну и пиће.</p> <p>Кад је вече пало, у штали је већ у 
ато сад, вели бабо, припазите и штедите храну јер то вам је што сте понели, село вам нема од ку 
да уступи какав брод који би пребацивао храну из Медове.</p> <p>— Треба стићи у Скадар што пре! 
и руку у зобницу и краде од коња његову храну и алапљиво ждере зоб.</p> <p>То ми прича коморџиј 
не дебелим магленим покровом, пробирају храну јаребице и кад ти чују шушањ прну на један мах, и 
а бављења у Призрену одузели су му и ту храну а у оној ужасној <pb n="590" /> згомили, која се  
еште под небом.{S} Више гроба јој стари храст, који се прикопчао за земљу својим чворноватим уд 
црнини.{S} Стајала је ослоњена на један храст, који је високо узносио своје голе гране, стајала 
 за то место на коме је.{S} Недалеко од храста лежао је један свеж гроб са крстићем од гранчица 
заробљеника.{S} Зауставио се под једним храстом да се одмори и да прихрани коње са оно мало зоб 
ипак, тамо далеко, первазе се руменилом хрбине планинске, далеко и нејасно као нада коју носимо 
прошла три млада витеза, Милош, Марко и Хреља па се спустили у врх Дукађина, под кулу на којој  
ришћанска и први пут српска молитва.{S} Хрељин <pb n="530" /> Пазар је колевка српска, зачеће ж 
чне и студене кланце, где ћемо као први хришћани бачени у арену, очекивати звери да нас растргн 
ред којом су негда збор зборила господа хришћанска и која је прихватила тело Лазарево после кос 
рамови под којима је први пут пропојала хришћанска и први пут српска молитва.{S} Хрељин <pb n=" 
Светога Андрију.{S} Охрид и Пећ су вера хришћанска и вера српска; то су храмови под којима је п 
ед арнаутских насиља, тражећи заштите у хришћанске Аустрије а сад, после три стотине година, од 
ије нас гледало пријатељским погледом а хришћанско се и само придруживало нама и кретало у бег, 
 ишчезло и последње поуздање да ће се у хришћанскога становништва моћи испросити која мрва хлеб 
бро је кад се може бар да опоје, бар ту хришћанску дужност да извршимо.{S} Видите како је, сами 
не, да они иду на своју Голготу и да је хришћанство према Српству тако сиромашно жртвама.{S} Дв 
етрдесет младенаца, мученика, колико је хришћанство у борби од неколико векова поднело на жртву 
 заспали и тамо из дубине штале чује се хркање мирне савести.</p> <p>— И кад би знао, колико ће 
збедна!</p> <p>Краљ као да пречу или не хтеде чути ове речи, наже се понова над картом разастрт 
ју Краљевску власт, јер стари војник не хтеде да се прекрши наредба.{S} Он сиђе с каре додајући 
ла са станице, један омален господин не хтеде ни да саслуша вести које је она носила са воза:</ 
јске; има ли какве наде?</p> <p>Капетан хтеде да не одговори или бар да прикрије истину али гом 
S} Ако која мајка, кад јој дође ред, не хтедне дати дете, аждаја јој разори кућу и све живо по  
аручје оно друго дете и пође.</p> <p>Ја хтедох да је уставим, али ме задржа онај малочашњи мој  
батерија, те се отвори пут и маса крену хтедох и ја, али ме млади сликар ухвати за рукав и задр 
ће се сахранити Краљевска Круна коју не хтедоше понети у непознате албанске планине, где се ниј 
— Ама ко то пуца? — скочи поручик и док хтедоше да му обрате пажњу на Бојка, Бојкова пушка отпо 
орачајући испред свих.{S} Журило ми се, хтела би што пре да стигнем.</p> <p>У Реснику смо на ст 
едовао тако, да се једва она спасла.{S} Хтела је понети све, све из куће; жао јој било сваке ст 
 тако јако као да ме кљештама стеже.{S} Хтела сам да вичем за помоћ али ме је глас потпуно изда 
размрскана те не може још да говори.{S} Хтела сам да вриснем али сам се бојала да га не пробуди 
овој постељи, он је спавао.{S} Нисам га хтела будити, села сам на столицу крај постеље и чекала 
дире у душу, као да би мрзовоља природе хтела да се уједини са мрзовољом нашом.</p> <p>Улицама  
>Млада жена у војничкоме оделу, која је хтела с њом да се споразуме, била је Францускиња и хтел 
ла и најзад, једна распуштеница која је хтела да иде у комите и обукла се већ била у комитско о 
p>— И онда?</p> <p>Нисам разумео шта је хтела последњим питањем.{S} Она то виде и додаде сама:< 
ну кукавица као рањена.</p> <p>Нисам је хтела узнемиравати у болу а и да сам хтела, нисам имала 
упалио цигару, али овлажена жигица није хтела никако да упали и он је псујући настаљао посао.{S 
 да се споразуме, била је Францускиња и хтела би да јој понуди једну кутију конзерве, видећи је 
е знам куда.{S} Стигла сам ван вароши и хтела сам поћи друмом.{S} Нисам ни питала куда води тај 
<p>Она дубоко уздану и ућута, као да би хтела дати себи времена да је мало мине бол а затим нас 
 Фиделица! — заврискаше деца која не би хтела да се растану од свога друга.</p> <p>А верно куче 
је хтела узнемиравати у болу а и да сам хтела, нисам имала речи, не би их умела наћи.</p> <p>—  
е.{S} Где сам пошла не знам, само нисам хтела и нисам смела остати код куће.{S} У кући ме је св 
било ни зејтина ни фитиља а лампу нисам хтела да палим, било би много светлости.{S} Не знам заш 
 да што пре напустим Београд.{S} Не бих хтела сама, да ми је да нађем још кога.{S} Чула сам за  
очајно гледају овамо у гомилу као да би хтеле запитати: „Кажте нам искрено, је л’ довољно безбе 
тени по џамијама и њих наше власти нису хтеле рушити да не би вређале верску осетљивост својих  
 и као да би гомили, крај које пролазе, хтели рећи: „Виш ти шта нам Бог даде у овој невољи, да  
ко је он видео.{S} А ми смо хтели више, хтели смо да знамо све шта се дешава тамо.</p> <p>— Биј 
ви овамо руководили вером и надом те не хтели напуштати своје рођено тле или себичношћу, са кој 
 ватру, те нису трпели готоване који би хтели да се греју а да не уложе труда.{S} Кренуо сам у  
ржавне архиве и рачунске књиге, него би хтели да оне њих спасу!</p> <p>Одобрише и други да је т 
руги и заузео баш оно место које су они хтели.{S} Кроз рупе на зидовима дува студени ветар и до 
ду, ако би ви пример који сам вам навео хтели да прострете и на све њих.</p> <pb n="330" /> <p> 
и мало, колико је он видео.{S} А ми смо хтели више, хтели смо да знамо све шта се дешава тамо.< 
сници и није им било до разговора, нису хтели ни да одговарају кад сам их питала.{S} Једнога да 
 се већ наслоњена на пушку, али је нису хтели да приме те је и даље остала распуштеница.</p> <p 
рођено тле или себичношћу, са које нису хтели да се удаље сувише далеко од својих имања <pb n=" 
о га тући! — веле они други који би још хтели да се храбре.</p> <p>Тако је у узбуђењу прошао це 
" /> гажење, гурање, прескакање, све би хтело да се пробије у прве редове до шина, јер ено га о 
ј дао, и поче:</p> <p>— Слушај, колега, хтео сам те умолити за једну услугу.{S} Шаљем своју пор 
м још лови свога саговорника лиферанта, хтео би да му објасни како је сасвим излишно ићи у Солу 
/p> <p>— Нисам мислио да вам их вређам, хтео сам...</p> <pb n="445" /> <p>— О, вређајте их, не  
цу — А ја сам те за то звао на телефон; хтео сам те умолити... да... мислио сам да ја пошљем св 
затражи начелника округа топличкога.{S} Хтео га је замолити да се побрине о његовој породици ко 
ј први.</p> <p>— Што?</p> <p>— Тако.{S} Хтео сам поћи па ме одвратише.{S} Оно је, брате, несрећ 
ам, него изашао сам да поседим мало.{S} Хтео би да сачекам Моравску Дивизију.{S} Треба већ да с 
 тога часа сазнала.{S} Можда је сам Бог хтео све то тако да буде, да би мене очвршћао у болу.{S 
иниле тежак утисак од којега сам узалуд хтео да се отргнем.{S} Нешто ми је притискало душу те п 
га је и поникла?{S} И да ли је тај Усуд хтео да слом српски понови на истом месту или је то иза 
ањерку, он је са својима понео, нити је хтео дозволити да то ја чиним.</p> <p>— Лакше ми је, ле 
сишао, кад је кренуо из Скопља.{S} Није хтео даље.</p> <p>Већ сутра дан, после овог нашег разго 
ешку срамоту на души и вратио се а није хтео ништа да узме. <pb n="268" /> Зауставио се, вели,  
е више није могао наћи мира, он га није хтео; он је још увек веровао да може помоћи и трчао је  
нгала.{S} Млади поднаредник такође није хтео лећи јер, вели, рана и бол који му је донела, наву 
 али је у соби била мртва тишина и није хтео узнемиравати га.</p> <p>До Краља нису допирали да  
раљ упоран био, да није одступао и није хтео да се повлачи до у крајњој нужди, кад су га просто 
1" /> од једног рањеника пушку али није хтео да ми да!</p> <p>На ове речи цикну мајка и благосл 
>Један руски консул, који се затим није хтео испред Бугара ни да уклони, већ је са највећим пов 
екао их је цео српски народ и нико није хтео да верује немиломе гласу да неће доћи, те су се и  
ладао дубок мир и тишина, јер нико није хтео ни шумом да узнемири сломљенога Краља; нико од они 
b n="286" /> <p>Из Куршумлије опет није хтео даље.{S} Ту је разабрао да се у правцу Ниш-Прокупљ 
он и погледа ме чудновато, као да би се хтео уверити, верујем ли ја одиста у то што тврдим. — В 
убоко уздану и ућута и ја је нисам више хтео питањима да узнемиравам.</p> </div> <pb n="433" /> 
 рекох.</p> <p>— Их! — учини, као да би хтео рећи „благо њима!“</p> <p>— А и ми ћемо на море, ј 
раброст!“ Он се опет насмеши, као да би хтео рећи: „Ако дате хвала, ако не дате — опет хвала!“< 
 се па нас погледа све редом, као да би хтео да један део своје среће и нама да, па се отисну с 
ни човечуљак и искриви главу, као да би хтео рећи; „Аха, шта ћеш сада, ухватио сам те!“</p> <pb 
ворио им је крунисани старац, као да би хтео овим добрим људима да потврди речи ађутантове.</p> 
 пута, кршећи прсте на рукама као да би хтео и из самих зглавкова да одстрани клонулост <pb n=" 
звије целу мисао и ману руком као да би хтео рећи:{S} Нек буде, што буде!{S} И онда, очију пуни 
— И он учини руком један гест као да би хтео рећи: отишло је све до ђавола, па шта има да се кр 
} Оптимиста се одушевљава, песимиста би хтео а нема храбрости да му се придружи.{S} Одушевљени  
а српске рањенике.{S} Ко је тај који би хтео и смео тај злочин повући на своју душу?{S} Ко је т 
 напора, ноздрве се понова шире — он би хтео напред.{S} Он се упиње, покушава да устане, да пођ 
ез икакве зараде а раду се није умео ни хтео прилагодити.{S} Тај је елеменат, разуме се, жалио  
та да казује, ја сам ућутао јер сам јој хтео дати времена да се одмори.{S} Њу је прича толико и 
{S} Да ли је то био одмор, који је Краљ хтео себи или се одао новим размишљањима после боног су 
змакох опет у страну, у гомилу коју сам хтео избећи.{S} Лакше је ипак слушати она горка јадања  
 делић вере и он се сад бунио и немоћан хтео би да се одупре овој бујици неповољних вести.</p>  
оћиште, горела је мала ватра, ако би ко хтео да пригреје што.{S} И сад ме као језа обузме кад с 
бол моћи и снаге српске; као да је неко хтео да пред овим залеђем да што бонију слику.{S} Нека  
исини, јасно оцртава.{S} Као да је неко хтео нарочито да овој слици намести као залеђе Душанов  
ла штала а опет неко лупа, опет би неко хтео унутра.</p> <p>— Не пуштај! — виче неко невидљив и 
очајно један поштар, који је сутра рано хтео да пође с породицом, једновремено кад и страни пос 
и, под ведрим небом.{S} И кад је дечицу хтео да прихвати сан који би им разгонио страх из душе, 
а хуком се ломи Дрим под нама.{S} Његов хук се проноси кроз ноћну тишину као неко казивање бурн 
</p> <p>Кафане већ пусте, улице мртве и хука Вардарева, који носи кишама нанету воду са Дервена 
моли или неко светлошћу одгања страх од хуке, коју таласи разносе кроз лагуме и шупље подруме м 
е, пред вама, браћо, па ћу онда себе! — хукну један родитељ очајно.{S} Мајка дечја затресе се ц 
угодније намести, али бадава.{S} Најзад хукну уморно:</p> <p>— Хо, брате, баш не могу да заспим 
гли смо!...</p> <p>Кроз дубоке обале са хуком се ломи Дрим под нама.{S} Његов хук се проноси кр 
 нашим корацима глухо одјекује.{S} Дрим хуком дере под њим, као да би да заглуши уздах, последњ 
азивање бурне и бескрајне приче.{S} Час хуком тим, час тихим жубором, Дрим вековима тако казује 
 старица није спавала, чула сам је како хукће и шапће једнако, ваљда се молила Богу.{S} Пред са 
испред начелства, напушташ онај жагор и хуку гомиле људи, кола и аутомобила и залазиш у споредн 
аки други глас, па су ипак кроз ту целу хуку допирали до његових ушију очајни гласови: „Тата, т 
е смождио Стреза насилника, коварника и хулитеља закона небеских и земаљских; молили су се Богу 
 по где где оголело дрво, вршак каквога хумића или кров од колибе.{S} По орању и кукурузишту, з 
 над реком која се доле у дубини ваља и хучи.{S} На врху тамо, где се мост прелама, на самој ив 
} Веровао сам, јер сам мислио да смо на хучноме и бурноме мору, нашли већ једно тихо и мирно ос 
у на главу, ниси оваке батине добио!“ А цар му одговорио: „Извукао сам ја, није ми то првина, н 
то ја да га жалим, кад га не жали његов цар?</p> <p>— Ех, што!{S} Дете је, није криво! — резону 
одох ја преко Саве и никад ме више неће Цар видети.</p> <p>— Тако сам ја мислио.{S} Али се рат  
{S} Али ако ђенерал и није писао цару и цар ђенералу, батина је било.{S} Оно си требао да видиш 
або мени вели: „Ето видиш, то је српски цар Лазо, што је погинуо на Косову пољу.{S} Ајде, синко 
е више од пола века, 1855 године, руски цар Никола I, запазио је да један млад војник, који се  
мунија је објавила рат Бугарској, руски цар је лично телеграфисао престолонаследнику да велика  
вљенику.{S} За тренут ми изађе пред очи Цар Лазар и чуо сам, лепо сам чуо ону песму србијанских 
</l> <l>Као сури по небу облаци.</l> <l>Цар појаха голема лабуда</l> <l>Пред царем је млади бар 
а оних брда, леже разорени двори нашега цара; онамо, споменици наше величине, онамо поносна про 
гледао, онда, када сам целивао српскога Цара.{S} Како би тешко проплакао мој бабо, сад да ме ви 
кроз позоришну улицу а онај од „Рускога цара“ поред Управе фондова, па кроз доситијеву улицу.{S 
ује здравицу па помене светога, па онда Цара Душана и Обилића и Марка, па спомене косовску вече 
 <l>А са леве слуга Видосаве</l> <l>Иза цара три војводе бојне</l> <l>Славни јунак Обилић Милош 
l>Већ их носе наљућене виле.</l> <l>Оке цара слуге и војводе</l> <l>С десне стране Страхинићу Б 
е ми сузе на очи.{S} Није шала целивати цара српског.{S} И бабу пуне очи па ми само шапће: „Упа 
дима; па кад одем у Раваницу да целивам Цара а мени Обилић ка грудима!{S} Волео сам што пре да  
наца и од Немаца и од Бугара.{S} Три су цара ударила на нас.</p> <p>— Три? — учини он изненађен 
ку, у Раваницу. „Ајде, вели, да целиваш Цара Лазара!“ Еј, Боже, моје среће!{S} Колико <pb n="62 
 написао своме цару писмо: „Од како си, царе, метнуо круну на главу, ниси оваке батине добио!“  
азе жандари па реже а не могу му ништа, Царев је дан.{S} Да видите у нашој кући зидове, рекли б 
и српски барјак но црквени, па кад дође Царев дан те се оките куће а наш барјак с крова па до з 
ину, која је под манастирским сводовима царевала, краљевске се сени упутише олтару и клекнуше п 
ога платана на Марашу, где су се некада цареви поклисари и скоротече, под хладом широке круне,  
</p> <p>— Кој све ратује?{S} Кажу многи цареви и краљеви?</p> <p>— Многи, сви!</p> <p>— И Моско 
и свршен.{S} Шта је Србија према једној царевини, не може сирота... а вама треба бар шест месец 
 додаде још да је у чаршији чуо да је и Царево Село пало, да се борбе воде пред Кочанима, али д 
 према Кривој Паланци а другу на правцу Царево Село.{S} То нам је централна снага према Бугарим 
војске која је у Овче Поље избила преко Царевог Села.{S} То би учинило да бугарска војска проме 
<l>Цар појаха голема лабуда</l> <l>Пред царем је млади барјактаре</l> <l>Соко живи Бошко Југови 
расправљало о томе, упорно тврдио да се Цариград заузима само са сува, као што су то сви досада 
тем ослободилачком циљу, да би се добио Цариград, који би имао користити једном посебном, освај 
уски знао поуздано којим се путем иде у Цариград.</p> <p>Док је Европа са напрегнутим интересов 
а је Галипољка, из онога Галипоља близу Цариграда.{S} Мала, мршава жена, оштрих црта и лица пре 
е Струмичине долине, те се уставља пред Цариградским бедемима.{S} И, док се Краљевић поводи за  
бале Мраморнога мора, тамо близу зидина цариградских.{S} Ту, у туђини, у Галипољу, савили су пр 
Љуме опкаљали конак и тражили збацивање цариградских чиновника.{S} Већ улицом, којом се пење у  
ризрену већ лежи сахрањена једна српска Царска Круна, тамо негде под развалинама цркве Св. <pb  
но свето камење, под којим је сахрањена Царска Круна Душанова.</p> </div> <pb n="584" /> <div t 
} Веле нам: добро се туку Србијанци али царска војска још боље.{S} Узели су, веле, Шабац, Лозни 
вамо, да би испунила свети завет чувара царске круне у гробу, прође кроз ошкринуту капију, пређ 
 па да не верујеш шта се учини од једне царске војске.{S} Ево да видиш, спроводим сам самцит дв 
ва својих!</p> <p>Хоћеш ли нам отворити царске твоје капије; хоћеш ли нас примити, поносни царс 
ног оном са невестинских дарова; камени царски престо, раздробљен у ситну парчад, лежи у муљу;  
е капије; хоћеш ли нас примити, поносни царски граде?{S} Хоћеш ли нам, прогнаним бескућницима,  
</p> <p>— Хоће Макензен да потражи онај царски орден што га је Поћорек изгубио у Ваљеву!</p> <p 
блато из влажнога гроба; огртач на њему царски, прикопчан под грлом са два златна пуцета, истру 
за.{S} Све на њему, види се, било негда царско, све сјајно, све искићено као што је било сјајно 
 као перјанице поноситих витезова, ките Царско Скопље.</p> <p>Кафане већ пусте, улице мртве и х 
 загрли Паштрик, приближиће се зидинама царскога Призрена и сазнаће да смо у њему ископали гроб 
еној плочи часне трпезе или на плочи са царскога престола а у тамној ноћи, из мрачних камених д 
анцима Прешовским и Качаничким и старом царском џадом, која преко планинскога венца води из Кум 
у часу када је Душан Силни стављао себи царску круну на главу.{S} Мраморно <pb n="562" /> стабл 
ка приђе царство Твоје; царство правде, царство истине и царство мира; јер то царство донеће уц 
тају косовски божури, пропада и српско, царство, гине Лазар и Обилић и цвет српских јунака и ру 
и си на небу, нека приђе царство Твоје; царство правде, царство истине и царство мира; јер то ц 
да и душу роба твога Јована, када приђе царство Твоје, Оче наш, који си на небу!</p> <p>„Помени 
p>„Оче наш, који си на небу, нека приђе царство Твоје; царство правде, царство истине и царство 
 зноја пролије у њене темеље и онога је царство, ко много крви у његове темеље пролије.{S} Кад  
рочито за време катастрофа, кад настаје царство судбине и случаја, добијају маха и заражавају с 
Твоје; царство правде, царство истине и царство мира; јер то царство донеће уцвељенима, пострад 
је.{S} Кад неко олако добије кућу ја ли царство, не може дуго да га држи.</p> <pb n="657" /> <p 
раљ Петар Карађорђевић, када је изабрао царство небеско, пожелео да се причести пре но што поги 
ову и, пред њима владар који је изабрао царство небеско.{S} И после пет стотина година, један с 
сову и пред њима владар који је изабрао царство небеско.{S} Та слика била је жива, ја је нисам  
!</p> <p>Краљ је одлучио, он је изабрао Царство Небеско!</p> </div> <pb n="298" /> <div type="c 
, царство истине и царство мира; јер то царство донеће уцвељенима, пострадалима и мученима утех 
мисао морала одвести у царство снова, у царство бајака, јер на његовим се уснама појави развуче 
воде, одводе у неке мистичне пределе, у царство без граница и без простора.{S} То је већ ваљда  
ици.{S} Та га је мисао морала одвести у царство снова, у царство бајака, јер на његовим се усна 
Богу који је Лазара Косовскога примио у царство небесно; молили су се Богу који је народ српски 
еле, као да се налазиш у некоме мртвоме царству где све, и људи и природа, спава магиским сном. 
 кад је заноћио у Крупњу, написао своме цару писмо: „Од како си, царе, метнуо круну на главу, н 
лбаније“ један вод упути се ка „Рускоме цару“ а други ка „Коларцу“.{S} Ту узеше бомбе у руке и  
чају...{S} Али ако ђенерал и није писао цару и цар ђенералу, батина је било.{S} Оно си требао д 
це планине.{S} Али ноћас, над Призреном царује судбоносна ноћ; нешто тајанствено лебди у ваздух 
 српско, царство, гине Лазар и Обилић и цвет српских јунака и руши се она величанствена зграда  
не уз зелене обале чаробнога острва где цветају мирте и оранџе, где нежни лептири деле цвећу на 
учитрна, измеђ Лаба и Ситнице, тамо где цветају косовски божури, пропада и српско, царство, гин 
 разлила, те му восак покапао и искитио цветићима ручицу.{S} Његово је лице мирно, као да лежи  
са мутним валима Саве и Дунава те некад цветне и плодне обале њихове, уродише чудним јесењим пл 
 гласом казује ово звоно које је салило цветно доба наше историје — изазивају у нама беднима, к 
 прозор повијао и богато је китио белим цветом.{S} Свећа се разлила и утулила и утајала се она  
е отпевају на станици а девојке збирају цвеће да оките у борбама већ прослављене француске ратн 
ога магацина, колица за дете, саксије с цвећем и буре са лијандером.</p> <p>— Ово треба каменов 
ово, као год и у моменту, кад је обасут цвећем, ујахао кроз триумфалну капију у Београд, враћај 
 дочекале су прве рањенике и окитиле их цвећем и послужиле су топлим чајем рањенога младог капе 
 мирте и оранџе, где нежни лептири деле цвећу најстрасније пољупце, сишући им њиме жиће; где пт 
ао дубок бол који срећеш код мајке која цвили над драгим телом јединчевим.</p> <p>Промакао сам  
 господине, како ми деца ноћас на друму цвокоћу од зиме — правда ми се један од тих, који је по 
аке на прокислу шињелу, оборене пушчане цеви са које се слива киша, маршира тромо неки одред тр 
осле очајне борбе савладан а пушчане му цеви упрте у груди.{S} Ко зна какав је злочин учинио, и 
ио и видео, вршена је сахрана топовских цеви, сахрањивани су топови окићени славом са Куманова  
ред непријатељем, шест топова положених цеви, спремљених за картечку ватру, стоје мирно и непом 
дим бљунула је ватра из тешких челичних цеви те као пламени усов засула наше градове и села, на 
ају, задржавају и опкољавају гомилице и цеде их питањима док им све не кажу.{S} А људи се на пр 
од кише.{S} Киша се и са њега и са мене цедила у млазевима и ја сам већ почела да дрхћем од зим 
<p>На грудима једнога мртвачета уденута цедуљица.{S} Сагла сам се да је прочитам.{S} Непоуздано 
јано гвожђе.{S} Начелник даје жени неку цедуљицу и упућује је у болницу.{S} Улази друга, тако и 
а и — подлегла.</p> <p>Написао је једну цедуљицу у којој је горко пребацивао Отаџбини што га је 
е рука.</p> <p>— Одсечена?</p> <p>— Да, цела шака, до чланка.{S} Па сад, и ако прозебе, могу је 
доњем спрату; у једној пространој соби, цела је влада била непрестано на окупу.</p> <p>Врховна  
је пошао на Дарданеле искрцао у Солуну, цела би ствар данас друкчије изгледала! — узвикнуо је,  
а Команда спи, војска и народ спи...{S} Цела Србија спава!</p> <p>То је последњи сан Српскога Н 
и у Призрен мени се поновила и наметала цела ова слика пожара.{S} Под кровом, који је покривао  
 ка мору.{S} Војска и иначе не би могла цела једним правцем да одступа, јер су поједини путеви  
трес је био тако снажан, да се затресла цела трупина и на један мах све се узневерило, све заст 
овога последњега часа, ето је пред нама цела целцата истина у свој грубости својој, ето нам се  
 се у један мах заустави тамо пред нама цела колона.{S} То вероватно није никаква сметња покрет 
у и тек се овде у планини уверило да је цела Краљева заштита три официра и шест војника.</p> <p 
 понедељак почело да се мути и затим је цела недеља била влажна и кишна.{S} Пропустила сам јуче 
 да се жртвујем великој идеји, којом је цела наша генерација задојена.{S} О, да ви знате како с 
дне двоколице са једним коњем.{S} То је цела „колона тимочке дивизије“ која ко бајаги жури негд 
аза ми врата.{S} Цикнула сам тако да се цела соба рањеника узнемири: поједини дигоше главу испо 
="535" /> <p>Скрхало се све, скрхала се цела Србија у оне испреплетане, тесне и прљаве улице пр 
четири основна зида, који још стоје, те цела кућа изгледа као усијана пећ.{S} Најзад <pb n="534 
 каже пророчанство — вели други — да ће цела Србија бити преплављена, већ само један део њен, н 
ш, још мало само дана, бићемо сви, биће цела Србија под лавином!...</p> </div> <pb n="227" /> < 
орени и војска и народ и Краљ и влада и цела држава.{S} Ето то може отклонити Моравска Дивизија 
913 године, стари је Краљ био суморан и цела та година било је доба тешких слутња старчевих.{S} 
а.{S} Једва на одморишту, кад се устави цела поворка, те <pb n="678" /> на друму умукне шкрипањ 
</p> <p>Она пресече реч јер се заустави цела колона и цео збег.{S} Нешто се далеко напред десил 
мо и оно село од којега вековима стрепи цела Метохија и у коме је и данас свака кућа тврђава то 
остао за одступање.{S} Ту ће се сручити цела Србија.{S} Бугари су већ у Качанику, њима не треба 
е остатке вере.{S} Ту се сручила готово цела Србија и ту је први пут запазио на лицима брижних  
а су поседала на набацане своје ствари, целе своје имовине, очекујући на киши целу боговетну но 
тавља борба већ да се војска повуче.{S} Целе ноћи је лила киша а у мочарну зору почело је повла 
 истину знали, али је ево сад пред нама целе целцате, у грубој њеној стварности; ми смо је слут 
децу.{S} Најстарије врисну очајно у име целе незаштићене породице:</p> <p>— Тата, спаси нас!</p 
 био је уједно <pb n="555" /> и мишљење целе владе, која је у том погледу била једнодушна.</p>  
стављају, вест је почела да се шири дуж целе махале и почеше да се буде по кућама и они који у  
постао збег Београда, Паланке, Ваљева и целе Колубаре, личио ми је онога тренутка на варош поме 
е он поуздана заштита моравске долине и целе јужне Србије.</p> <p>— То значи Београд опет да се 
и чему су га пратили благодарни погледи целе гомиле која се мало час гнушала.</p> <p>Тако је би 
дало као да оркан неће протутњати преко целе Србије и, ако где буде парче слободице, биће је ту 
, прокисле и промрзле породице, које су целе ноћи прележале на станици не би ли добиле ред да у 
 болесника и несретних породица које су целе ноћи кисле на станици, морају ћутати пред силом.</ 
а којима ми обли руку сагнувши се да је целива.</p> <p>— Баш ти хвала, господине! — рече гласом 
бу а он ме пољуби најпре у чело а затим целива медаљу на грудима; па кад одем у Раваницу да цел 
погинуо на Косову пољу.{S} Ајде, синко, целивај свеца!“ А мени задрхта душа и наиђоше ми сузе н 
пски војник лежи, припаљујући свећице и целивајући са пуно искренога бола мале војничке крстаче 
у на грудима; па кад одем у Раваницу да целивам Цара а мени Обилић ка грудима!{S} Волео сам што 
нда са Врдника догледао, онда, када сам целивао српскога Цара.{S} Како би тешко проплакао мој б 
 ћемо, праштајући се од своје отаџбине, целивати и залити га сузама.{S} Још мало даље, кад допр 
 и наиђоше ми сузе на очи.{S} Није шала целивати цара српског.{S} И бабу пуне очи па ми само ша 
о у Фрушку, у Раваницу. „Ајде, вели, да целиваш Цара Лазара!“ Еј, Боже, моје среће!{S} Колико < 
> тај се арлук последњом снагом својом, целим телом стреса усамљен коњ, који већ два дана напуш 
државне архиве и рачунске књиге!{S} Ама целим путем кола, коњи, све је то потребно за рачунске  
ме помилова по образу.{S} Прође ме зима целим телом и почех понова да дршћем од страха.{S} Гово 
ногу провидан сиви облак, који лежи над целим приштинским пољем.</p> <p>Друм се пред нама проте 
снаге.{S} А оно је плакало и дрхтало је целим телом а чело му и ручице гореле су као жеравице.< 
дитељ очајно.{S} Мајка дечја затресе се целим телом и зацвокота зубима па грчевито стиште пород 
 се хоће; он је само дрхтао и тресао се целим телом а из замагљених и крвавих очију врцале му с 
ш није тонуо, потрес од удара осетио се целим телом брода већ првога октобра.{S} Потрес је био  
јер је дошао на мене ред, и затресох се целим телом које поче нека опака грозница да пали.</p>  
ислима, Краљ се једнога тренутка стресе целим телом, осећајући да му кроз студену старачку крв  
 прислањајући леђа уз кућни зид како би целим телом својим на сувоти спавали а оставили места п 
 л те? — окрете се он на својој столици целим лицем према мени.</p> <p>-Да!</p> <p>— Ох, господ 
ској звучно звонила звона, те им се јек целим Косовом проносио; куће су биле искићене тробојним 
афане Шарана па редом.{S} Задрхтала сам целим телом и добих грозницу те почех трчати.{S} Нисам  
обријан, раскопчан, несретник се тресао целим телом и јечао је тешко, боно, самртнички.</p> <p> 
њ је још једнако стригао ушима и дрхтао целим телом.{S} Заклонисмо му шакама очи, подупресмо ко 
S} Обавештене да напад није локалан већ целим фронтом и, да се од ноћас можемо сматрати да смо  
тарајући се, колико могу, да не озледим целину њенога казивања које је код мене оставило тако д 
одније и једноставније, али сам ја само целину сачувао у сећању и казујем је онако како сам је  
јих је свака засебно представљала једну целину беде и невоље а све заједнички, повезане, целу т 
 се облици, који су до сад чинили једну целину са мраком, почињу назирати али не још и разликов 
 од Прокупља до Приштине тек чини једну целину.{S} Никад ни уметникова кичица не би била кадра  
ло, те се отворили капиџици и кафанице, цело је Скопље било на ногама и у грозничавом расположе 
азе нам ошине мраз.{S} У таком случају, цело шталско насеље дигне грају:</p> <p>— Затварај, зат 
ца, део је историје Српскога Народа.{S} Цело то драго парче земље је један храм, пантеон, где л 
аизменично чуо отуда, од Остружнице.{S} Цело после подне пробавили смо тако напољу, слушајући и 
у један мах, нас обухвати све страх.{S} Цело до подне провели смо на улици и на дворишту и нико 
ја попуштала, грозница му је обухватила цело тело и тресло се као шибљика.{S} Она жена крај мен 
рачну и велику просторију, која заузима цело приземље а служи као штала за коње.{S} Од врата с  
 је дотле мирно и лако текао, као да је цело казивање читала из какве записнице у коју је свако 
 /> која се из душе заразно ширила кроз цело тело.</p> <p>Најзад нервозно погледа на сат, извла 
е и сутра ако треба.{S} По подне је већ цело Скопље било спаковано, спремно за пут ма где, ма н 
а сазове команданте на састанак.</p> <p>Цело то по подне, после првога састанка ђенерала, начел 
армија које се повлаче пред њом.</p> <p>Цело то по подне, после ових заједничких одлука, команд 
к, снажних и необично дугих руку.{S} Од целог његовог лица осветљеног ватром, виделе су се само 
!{S} Изгледала ми је читава вечност!{S} Целога свога живота нисам преживела толико догађаја кол 
едан метак.{S} Мало затим још један.{S} Целога тога дана, у понедељак, чули су се тако с времен 
истенцију!{S} Влада нема права да у име целога народа изврши ово одрицање! — био је одговор мин 
сти у њему настало, пође да се шири дуж целога Скопља.</p> <p>Чим је мало јасније свануло, те с 
ку можда више знала но ми.{S} Она је из целога пространога догађаја, који се развијао на границ 
успех ове експедиције крунисао губитком целога Балкана, који је могао корисно послужити општем  
ас ноћас о поноћи Бугари напали дужином целога фронта, мислили смо још увек, биће то какав лока 
у бугарска пушка и топ пламтели дужином целога фронта, тврдио да би се ствар још дала поправити 
ве Грачанице, да се у њој помоли, широм целога српства кликнуло се: „Осана!“ и у души се српско 
ја, историја наше стогодишње борбе, јер целога овога века што је за нама ми нисмо ни стигли што 
оле у поток и часком се врати.{S} Бојко целој чети купује дуван, купује ракију, па чак и пропер 
даљи разговор, који се био расплинуо по целој кафани, размишљао о Глишићу, Ускоковићу и Рајићу, 
 у рату и, како других фронтова немају, целокупна је њихова снага према нама.{S} Кад будемо изб 
сла она велика, она општа брига.</p> <p>Целокупна влада сместила се у зграду начелства.{S} То ј 
раво у Врховну Команду да се обавести о целокупној ситуацији на фронтовима.{S} Ту је сазнао да  
а, ја нисам ни помишљао њоме обухватити целокупну трагедију деветсто петнаесте године.{S} Бележ 
љ.{S} Линија је једним потезом извучена целом дужином својом, само је измеђ Лепенца и Бињачке М 
 официр па је пребегао прошле године са целом стражом и примљен је као српски официр код добров 
 разлога да им се треба кретати и то са целом породицом а трећи су доносили средње одлуке: да п 
у који је негде успут закачио и исцепао целом дужином.</p> <p>— Које то? — пита га младић.</p>  
више нико да нас узнемири и наста мир у целом насељу.{S} Једва по ко проговори реч или потражи  
аја, бурних на његовим обалама као и на целоме копну балканскоме.{S} Кад одиш пустим улицама ст 
 у уста своју цигарету. — Нема данас на целоме свету ни једнога месташца где би се могао склони 
а октобра, Бугарска је напала Србију на целоме фронту.{S} Први октобар донео нам је ту вест кој 
 дуго бити једна гломазна брига и терет целоме Споразуму.</p> <p>Ми смртни, који смо догађаје — 
де и невоље а све заједнички, повезане, целу трагедију једнога народа.</p> <p>Промиче батерија  
 угашених цигарета и дрваца од жижица а целу групу обавио плав облак дима од цигарета који је и 
 <p>Опет неко лупа.{S} То ће тако ваљда целу ноћ.</p> <p>— Ко је то? — пита онај глас из дима к 
оно.{S} Не би дао ја једну моју њиву за целу ову планину.</p> <p>— Па дао си је, ето си је дао! 
м могла заспати.{S} Нисам ваљда спавала целу ноћ, само се превртала и мислила и ослухивала гото 
ном и са учитељима пробдио крај мангала целу једну ноћ све док га умор није савладао.</p> <p>—  
е пала само пред Младеновац, пала је на целу Србију аждаја и ждере нам децу, ждере много... пот 
рачну и тесну подземну избу и тамо нађе целу своју породицу.{S} Само, жена је лежала у несвести 
етлости у мутну, јесењу ноћ.{S} Киша је целу ноћ лила као из кабла а у то доба нешто попустила, 
 И међу њима је било болесних; један је целу ноћ јаукао а једнога су, кад је свануло, изнели мр 
ила недеља 15. новембра — и одстојао је целу службу, молећи се Богу за оне који су кренули и за 
, немајући довољно храбрости да развије целу мисао и ману руком као да би хтео рећи:{S} Нек буд 
ди и жене, које су због страха пробдиле целу ноћ, те су извиривали, да су чак коњима везивали к 
n></p> <p>Мост једним свега сводом паше целу реку, те се на средини пење до врло велике висине, 
ли тако да су им се речи разлегале кроз целу кафану.{S} Победилац са онога првога стола приђе и 
бољи пук пешадије а послаћу ако треба и целу дивизију.{S} Само, непријатељ ни стопе даље, разум 
ек разумем, као што сад слушам понова и целу нанину причу која ниче из пробуђенога сећања.</p>  
о плав облак дима од цигарета који је и целу собу испунио.{S} Разговор се око овога стола, и ак 
 Струмице, те свет почео још од синоћ и целу ноћ да хита ка железничкој станици.{S} Веровало се 
 десне стране Мораве и Вардара, који би целу Нову Србију, са те стране сачувао нетакнуту и, еве 
 и кроз кафанице, одлази у куће и плави целу варош.{S} Говори се једновремено о свему, и о вели 
лухивали, јер бат гомиле на мах пробуди целу варош те на кућама се отворише са великом лупом, н 
нако нисам више за живот; али што ће ми целу породицу намучити и искоренити, то ми је.</p> <p>— 
а све обухватила, као пламен кад ухвати целу шуму па хајде, нађи ти сад дрво на које би се мога 
им поломом, пламеном који ће обухватити целу земаљску лопту, — као знамење, као предзнак велики 
, целе своје имовине, очекујући на киши целу боговетну ноћ да добију места у возу — стајала је  
јутрос рано је отишао.{S} Преседела сам целу ноћ на станици, на оној киши, и сутра дан тек ушла 
ер — ја не знам шта ћу?.{S} Довукао сам целу кућу довде, седам кола ствари.{S} Мислио сам прези 
 политици и убрљали су црвеном писаљком целу карту што виси на зиду.{S} Па, питам ја њега, како 
кло ми је нешто овде...{S} Нисам спавао целу ноћ, прозебао сам као несретник, јер сам све са се 
ре — буни се и даље онај што је запојио целу кафану најлепшим надама — кад све то не би било та 
> <pb n="233" /> <p>— Пази овај, повуко целу зимницу!</p> <p>— Ови опет као да су у бању пошли! 
ео да куља.{S} Узбуђење је очас обузело целу кућу али они на вишим спратовима, удаљени од места 
е из куће и плакала сам по цео дан и по целу ноћ.</p> <p>Она пресече реч јер се заустави цела к 
 се час овако, час онако.{S} Тако скоро целу ноћ, све до зоре.</p> <p>Сутра дан је свануо мутан 
ке.</p> <p>То су отац и мајка, који већ целу ноћ нису очи свели, избудили дечицу те се сад журн 
 судбина Скопља.</p> <p>Киша је лила ту целу ноћ и од јутрос још није престала.{S} Небом се жур 
ло сваки други глас, па су ипак кроз ту целу хуку допирали до његових ушију очајни гласови: „Та 
 под тим осветљеним прозором, одстојаћу целу ову ужасну, ову студену ноћ, на којој ће и стока о 
драго тело спусте у гробницу, тек видиш целу целцату истину у свој грубости својој; онда тек ви 
 последњега часа, ето је пред нама цела целцата истина у свој грубости својој, ето нам се отима 
ну знали, али је ево сад пред нама целе целцате, у грубој њеној стварности; ми смо је слутили,  
 тело спусте у гробницу, тек видиш целу целцату истину у свој грубости својој; онда тек видиш,  
тог истог коња плаћао двеста динара.{S} Цена је коња нарочито много скочила када је Врховна Ком 
сторијин изабраник, а смрт је тако мала цена за част коју му тиме историја указује.{S} Сме ли с 
и.{S} Појединим стварима је чак и расла цена; тако на пример јегерке су продаване у први мах по 
 од народа који су слободу већ умели да цене, крваво угушен једном непријатељском поплавом, као 
ају заслуге његовога оца, тамо знају да цене истинску потребу да л’ некога треба поштедети или  
нтују већ распростру вест; долазе војни цензори и чиновници из телеграфске централе и саопштава 
дмах плануле али женске су се држале на цени, јер су их Турци много куповали.{S} Појединим ства 
и.{S} Поједини артикли и држе се још на цени али други иду у бесцење.{S} Женски корзети продава 
 безочну реч, па ено...{S} Нико више не цени ни свој ни туђ живот ни за шта!</p> <p>А ово је те 
а пијаци продају по баснословно високој цени.{S} Али нису дућани једини у којима се купује и пр 
ољама, и о Румунији и њеноме држању и о цени пројинога брашна и о помоћи коју нам Русија шаље и 
који је показао више но ма који, да уме ценити културне раденике.{S} То су Французи.{S} Запитај 
ласти и дивизије, они што треба да држе центар у будућој великој борби, очајно боре да утуре св 
отле су официри — они што треба да држе центар у будућој великој борби — још од поноћи извели в 
нцузи десно крило а трупе нових области центар.</p> <p>И док је професор то објашњавао са пуно  
n="83" /> могла добити.{S} Или је нишка централа била преокупирана или се негде на путу између  
ако пуца, одређена свима четицама једна централа где ће увраћати с времена на време и издате св 
у.</p> <p>Мало доцније и телефониста са централе јави да је разговарао са својим лесковачким ко 
ојни цензори и чиновници из телеграфске централе и саопштавају шта је тај и тај телеграфиста из 
ј у команди и онај у начелству и онај у централи, допуњавали су оно што новине нису стигле да з 
угу на правцу Царево Село.{S} То нам је централна снага према Бугарима.{S} Имамо још два крилна 
} Може се по баснословну <pb n="542" /> цену купити један па и два коњића али шта они могу поне 
ин извесним захтевима које поставља као цену за своју неутралност.{S} Кад Споразум на рачун Срб 
 фронта хитно ће кренути и од Врање, по цену највећих жртава, пробити у прешевско-кумановски ба 
Тражи! — дрекну овај — Мораш добити, по цену живота је мораш добити!</p> <pb n="187" /> <p>Нов  
ену ослабљена севернога фронта, ма и по цену напуштања Београда и једног дела Северне Србије: ј 
ан политички и војнички препад, ма и по цену ослабљена севернога фронта, ма и по цену напуштања 
 <p>Капетан се сети да он одиста, ни по цену највећега успеха, не сме српским топом разнети тел 
е.{S} Многи су и продавали али по какву цену.{S} За два и по динара продат је пред мојим очима  
е доста.{S} У Европи не придају никакву цену балканскоме месу.{S} Можемо ми гинути овде колико  
, што је најважније, што би се по сваку цену морало спасти.{S} Али, иза Пећи уздизао се већ вис 
афа и шећер имали су сталну и пристојну цену.</p> <p>Један мој пријатељ који је и сам пошао да  
поразум на рачун Србије, пристаје на ту цену, Бугарска упућује мобилисану војску на српску гран 
 дућана и пазаре.{S} Ту су погађања, ту цењкања, јер се купује на мање и на више.{S} И чега ти  
ом новом бригом и, кад је зора сванула, цео је већ један кварт знао за новост и узбуђење, које  
p> <p>— Па и неће, видиш како је мутно, цео дан ће тако.{S} Него... што не пређеш овамо.{S} Ево 
лазили су, пролазили сат, два и три.{S} Цео је покрет на друму застао да пропусти ове многоброј 
— Ми, Седми пук првога позива.</p> <p>— Цео пук? — понови капетан сав срећан јер му стиже читав 
тиже читав пук најбоље војске.</p> <p>— Цео! — одговори пуковник показујући на друм којим су се 
 клета!“ Свирачи засвираше и запеваше а цео народ што је слушао, поче да плаче.{S} У мога бабе  
оворило се о ономе, о чему је у то доба цео свет говорио.{S} Говорило се о повлачењу <pb n="576 
ак, у једноме тренутку, он се побоја да цео овај разговор не остави код мене рђав утисак, па ди 
 годину дана у ово доба јавно обећао да цео свој подрум да као напојницу кад падне Сарајево. —  
ена Врховна Команда и ту сам се обртала цео један дан, не знајући коме да се обратим.{S} Срела  
етога Арханђела, под чијим је сводовима цео српски народ негда клицао: „Слава теби, Боже наш!“  
јао.{S} Није научило то да га бије киша цео дан.</p> <p>Дадоше му и хлеба и огрнуше га и дете с 
ла крај нас.{S} Обратисмо пажњу тек кад цео покрет загусти на једноме месту.{S} Окупише се људи 
т да нас устави.{S} А и како ће, кад је цео наш пук отуд из Тамнаве, Поцерине, и Мачве из Рађев 
тељскога, ничега нежнога. — Немогуће је цео свет ослободити.</p> <p>— Не кажем цео свет, господ 
Велес, чекало их је Скопље; чекао их је цео српски народ и нико није хтео да верује немиломе гл 
а, без намере, без циља; повлачење које цео свет гледа и које управо заједнички врши и и војска 
черас морамо заноћити.{S} Небо, које се цео дан мучило и грчило, с вечера се проли те у два мах 
га, згомилаше се и загушише друм, те се цео покрет заустави.{S} Десило се ваљда што, пао коњ ил 
 Тамо се слегао силан народ, чини ми се цео Срем је био ту.{S} Читав логор кола, па шатори, па  
им другим, непознатим путем.{S} Тако се цео друм загуши и затисне, па се далеко уназад покрет у 
цу обузео велики страх.{S} Нешто што се цео дан само о Турцима говорило а нешто и она густа там 
воме рату?</p> <p>— Па то ви оптужујете цео свет?</p> <p>— Не, не оптужујем сељака, који је зак 
Беле заставе, које сад већ извесно ките цео Чачак, попадале би још једном пред српском војском  
есече реч јер се заустави цела колона и цео збег.{S} Нешто се далеко напред десило, или је пао  
кве дипломатије никао је први октобар и цео балкански слом, који ће затим дуго и дуго бити једн 
 вези самном налазе — и капетан настави цео рапорт о двема батеријама, о ескадрону коњице, о ра 
учини лекар скептички — болеснику, који цео дан тешко пати, ми лекари обично предвече дамо једн 
уна и Косова, да ће се затим обуставити цео саобраћај да би се могла хитно пребацити француска  
смрт а пушчана ватра се укршта и пламти цео фронт.{S} Развија <pb n="199" /> се смртоносна борб 
а и српских рањеника, мрзнути и киснути цео боговетни дан на отвореним вагонима.{S} А ти су отв 
 цео свет ослободити.</p> <p>— Не кажем цео свет, господине...</p> <p>— Да али ви молите за сво 
атри који је, потпуно прегорео, сачувао цео свој облик из пепела.{S} У унутрашњости прегорела п 
рабре.</p> <p>Тако је у узбуђењу прошао цео тај дан.</p> <p>Предвече, као да је било нечега осв 
ли наставити борбу.{S} И тако је готово цео фронт ту ноћ провео на мртвој стражи а одмах, непос 
 налазили.{S} За њих је чак утврђен био цео распоред путовања тим путем и издате биле потребне  
пада.{S} Ту је, на положајима, пробавио цео дан и, тек када се већ чула грмљавина на Мраморским 
загушило па <pb n="392" /> се зауставио цео покрет у месту.{S} Ко зна шта се десило, јер смо ду 
 десио се један догађај који је узбудио цео свет.{S} Пошто се дуго и дуго градио, отиснуо се пр 
ве нове и нове и дрежде пред вратима по цео дан, превију се па одлазе даље.{S} Многи и падају,  
зора, а прозор је гледао у авлију, и по цео дан сам плакала.{S} Једнако ми је био пред очима он 
излазила нигде из куће и плакала сам по цео дан и по целу ноћ.</p> <p>Она пресече реч јер се за 
ачелством, и с њом и даље капаш тако по цео дан не знајући више ни шта да мислиш ни чему да вер 
ену већ ће поћи овамо.{S} И онда на што цео тај покушај?</p> <p>Војвода Мишић задржа право да о 
ање и ако је још рана зора.{S} Није још цео збег кренуо али појединци већ промичу друмом и граб 
ј га.{S} Одведи га рано у зору, док још цео свет спава, па стрељај!</p> <p>— Потребно је овако  
право да буду мајке и нико више!</p> <p>Цео мој поступак изгледао ми је још одвратнији, стидела 
ута, нападају те огромни арнаутски пси, цепају ти одело и ти се бориш и једва спасаваш.{S} Сви  
ио по земљи и подметнуо под главу једну цепаницу; други један војник наместио камен као узглављ 
е зубима и изуједао ми је руке и грло и цепао ми је зубима одело.{S} Мени се навукло нешто на о 
па онда хоћу да му Једрене, Брегалница, Цер, Елбасан... све, све то да му буду олакшавне околно 
рудима својим на Лисац и на Осогово, на Цер и на Јагодњу и поштено служио где год је требало и  
 са Рујна на Облаково, са Брегалнице на Цер и Јагодњу а тај поглед враћао га је опет у оне свет 
и Облакова, са Једрена и Брегалнице, са Цера и Јагодње.</p> <pb n="721" /> <p>То је био дубоко  
 те сузе изазвала, војник са Куманова и Цера давно је прегорео свој живот; није то ни осећање т 
 очима.{S} Поносни војник са Куманова и Цера, са Брегалнице и Рама, штедио је до сад те две суз 
брижно главе које смо, све од Рудника и Цера, високо носили.</p> <p>А борбе су тек почеле и они 
са Куманова и Облакова, са Брегалнице и Цера.{S} Срели су се и одмерили се!{S} И — чудновато, и 
а и гази, разносећи их уз дивљу дреку и церекање.{S} Кад су из разбијених сандука покуљале оне  
Био је то онај крти смех лудака који се цери кад спази икону.{S} Изгледало ми је као кад се чов 
 ли се још могла поновити прошлогодишња церска историја са Поћореком и још једном славом покрит 
 били су бар војници.</p> <p>О онима на Церу и друга се прича причала у нашим логорима.{S} Кази 
се на Дебру и на Жировници, борио се на Церу и на Раму, на Руднику и на Тимоку.{S} И, кад је ви 
Куманову и Облакову, на Брегалници и на Церу.{S} Далеко, у доњој махали градској, већ залелека  
>— Има, ама види какви су.{S} Они су на Церу били бољи, били су бар војници.</p> <p>О онима на  
стале после крвавих испита на Руднику и Церу.{S} Страховита неман уништења преспавала је једну  
вежбала.{S} Борио се затим на Руднику и Церу и, кад је настало ово дуго затишје од аустријске п 
атим депешу, коју је по подне примио са Цетиња, од нашега војног <pb n="708" /> делегата, по ко 
ници увек приписују страху, због којега цивилаши преувеличавају вести и изашло му је од прилике 
ени светски храмови културе, просвете и цивилизације, те да отуд, смрћу својом, искажу великима 
 текли, не би ли и ми могли стати у ред цивилизованих народа; наши музеји, библиотеке, кабинети 
нису повољне, ма да им власти и војне и цивилне хоће на силу Вога да даду утешну форму.{S} Са и 
јеном суром шајкачом на очи изгледа као цивилни жандарм.</p> <p>— Зато, што ми је ту, под носем 
аст не може тако исто рачунати као и на цивилну.{S} Збор, који је првобитно требао да решава пи 
ар приближно, којој професији припада у цивилу, — Не водимо ја и ти, попе, али води Врховна Ком 
аших првих војника и јахала на копљима; цигани су навлачили старинске мундире оне славне жандар 
анитетски материјал огромне вредности а цигани се скудили и пробирају; у четвртој улици полегал 
n="382" /> јуче прекјуче.{S} Њих су већ цигани одрали а гаврани их рашчупали; леже поломљена ко 
ле на Дорћолу и о пакленој борби на Ади Циганлији.</p> <p>Ту вест, о паду Београда, потврди ми  
и се јавља и други тамо над Чукарицом и Циганлијом.{S} На оба аероплана наши топови пуцају нешт 
Арнаути деру цркнутога коња, а у потоку циганчићи перу у блато уваљан пиринач, који се негде на 
 а целу групу обавио плав облак дима од цигарета који је и целу собу испунио.{S} Разговор се ок 
г листа, трећи је на полеђини кутије од цигарета исписивао бројеве балканских војсака; четврти  
ени полумрак, који су облаци од дима из цигарета још више загустили и кроз који смо се једва до 
 вина, по столу пепео и гомила угашених цигарета и дрваца од жижица а целу групу обавио плав об 
матографски филм.</p> <pb n="244" /> <p>Цигарета, која је до мало час сјактала у помрчини ко ус 
и стресе у мангал малим прстом пепео са цигарете, коју је држао измеђ кажипрста и великог.</p>  
 се пружају до стола да стресу пепео са цигарете или да је угасе.{S} Ћутање, које то прати, дај 
ати облачак <pb n="440" /> дима из туђе цигарете, иде погледом за њим и кад се овај у тамнини р 
се опет угаси док је он донео до висине цигарете.</p> <p>— А што ти је тако крвава рука, снахо? 
ушку може понети.</p> <p>Понудио сам га цигаретом, примио је благодарно и пратио ме ћутећи као  
рвозно и очевидно љут пушио цигарету за цигаретом а командант воза је покушавао на неки начин д 
 пушећи грчевито и нервозно цигарету за цигаретом и псујући и телефон и онога ко га је измислио 
о, мирно, ногу пред ногу, осветљавајући цигаретом калдрму да бих могао мимоићи силне баре и каљ 
<p>Ваљало та је одобровољити још једном цигаретом и дајући му ја га охрабрих:</p> <p>— Дакле, п 
а вама? — одговори и поче журно да срче цигарету коју је припалио.</p> <p>Ипак ми је био чудан  
 заврши приповедач и застаде да направи цигарету.</p> <p>— И још ми је говорио — настави — мио  
и набавити за даље путовање.{S} Он сави цигарету, припали је, повуче два три дима па настави:</ 
> <p>— Србин! — одговори ми припаљујући цигарету коју сам му дао.</p> <p>— Па од куд овде? — за 
лико толико одмори.</p> <p>Ја сам савио цигарету и пришао једној гомили резервиста и грађана да 
 везе биле опустиле.{S} Ја сам припалио цигарету и очекивао сам је.{S} Сад ме је увелико интере 
енерал је нервозно и очевидно љут пушио цигарету за цигаретом а командант воза је покушавао на  
м мислима.{S} Једва, кад је већ допушио цигарету, што рече забринуто и шапћући:</p> <p>— Шта је 
ељиво ходао, пушећи грчевито и нервозно цигарету за цигаретом и псујући и телефон и онога ко га 
етнику везаних руку додаје у уста своју цигарету. — Нема данас на целоме свету ни једнога места 
ри.{S} Попушили смо ћутећи још по једну цигарету.{S} Млади се поднаредник измакао од мангала и  
е причу и замоли ме да му дам још једну цигарету.</p> <p>— Није што ми се пуши, вели, него и гл 
авали мира.</p> <p>Понудих му још једну цигарету, јер је ону прву одавно посркао и жудно бацао  
енилом из мангала, пушили смо цигару за цигаром и прелазили с предмета на предмет у разговорима 
рку и скида блато с обуће, други савија цигару, трећи се претоварују а четврти се прихватио мал 
ао на залогаје.{S} Ако сам понудио коме цигару дувана, ја сам већ довољно жртвовао а и њему дов 
исутних узе кресати жигицу да би упалио цигару, али овлажена жигица није хтела никако да упали  
а лица руменилом из мангала, пушили смо цигару за цигаром и прелазили с предмета на предмет у р 
говарао.{S} Кад сам и њему пружио једну цигару, он је чисто неверице пружио руку да је прихвати 
под собом основе на којима су почивали; цигла са треском пада у жар и развејава око себе густе  
, на трнавској механи и кад би могао са цигло једном батеријом да прими борбу, не би то учинио  
 мрачних камених дупља, проноси језовит цик кроз пусти овај кланац.{S} Ту гамиже још и корњача  
туку у наше гомиле.{S} Настаде врисак и цика и заљуља се она маса и прште на све стране, као ка 
ретрпава децу и људе и настаје врисак и цика.{S} Кров се већ нахерио, једним делом виси у вазду 
еду и последња обмана.{S} Остаје нам да цикнемо, тешко да цикнемо, и тим циком искажемо све што 
ана.{S} Остаје нам да цикнемо, тешко да цикнемо, и тим циком искажемо све што нам је остало у д 
 и погледу и она посљедна обмана.{S} Ти цикнеш, тешко цикнеш, и тим циком казујеш све што ти је 
на посљедна обмана.{S} Ти цикнеш, тешко цикнеш, и тим циком казујеш све што ти је остало у души 
њивама или га прегазили или граната?... цикну кукавица као рањена.</p> <p>Нисам је хтела узнеми 
да се расипа у ланац.</p> <p>— Ланац? — цикну мајка престрављена том војничком речју која за на 
 није хтео да ми да!</p> <p>На ове речи цикну мајка и благослови у души рањеника који јој не по 
ти руку на револвер и пригушеним гласом цикну:</p> <p>— Скидај или...!</p> <p>Бела застава паде 
 су били они, четири њихова војника.{S} Цикнула сам престрављена али један међу њима, старешина 
м, он диже руку и — показа ми врата.{S} Цикнула сам тако да се цела соба рањеника узнемири: пој 
рицу а она радосно: „Наши!“ — „Наши?“ — цикнула сам од радости. „Јесте, јесте, — шапће старица  
огледа.{S} Ја сам јој поглед разумела и цикнула сам тако силно да се сви у вагону ускомешаше и  
а.{S} Стеже ми се нешто у души и мал не цикнух од бола.{S} Старац ил опази ил осети то па додад 
{S} Па ипак, кад женски гласови из кола цикнуше јаче у разговору и нехотице ми допреше њихове р 
нам да цикнемо, тешко да цикнемо, и тим циком искажемо све што нам је остало у души, да искажем 
мана.{S} Ти цикнеш, тешко цикнеш, и тим циком казујеш све што ти је остало у души; казујеш посл 
b n="712" /> изнесе план коме би крајњи циљ био ослобођење саобраћаја са Солуном, што би нам у  
гом и подједнаким болом, сви имају исти циљ, сви исту себичну тежњу да један пре другога стигне 
минике објављује да Немачка сматра свој циљ постигнутим, те прекида даље операције против Србиј 
 пред нама, видимо очима својим извесан циљ и напушта нас оно тешко осећање бескрајности које н 
ник командантов.</p> <p>Састанку је био циљ да чује последња обавештења са фронтова и са других 
ње без реда, без плана, без намере, без циља; повлачење које цео свет гледа и које управо зајед 
манутих, који су се тискали улицама без циља, без разлога, не знајући куда ће, не знајући шта ћ 
 бокове и она сече пучину и плови своме циљу.{S} И, усред најпоузданије пловидбе, Србија наилаз 
гове бокове, секао их је и пловио своме циљу.{S} На њему неколико хиљада путника, који су му се 
енули су на југ.{S} Да би стигли истоме циљу, кренули смо једни уз ток а други низ ток једне и  
о користити једном посебном, освајачком циљу, споразумне ће силе, поред многих и ранијих и доцн 
корисно послужити општем ослободилачком циљу, да би се добио Цариград, који би имао користити ј 
 ишло неком одређеном месту и одређеном циљу, са оправданом или неоправданом вером да ће се у њ 
пламен.{S} Из тога жара, као да га неко циновским жарачем потстиче, расипају се по где кад чита 
аје трећепозивац крај њега — не жуљи га ципела него пригладнео па отворио козерију и фруштукује 
ди.</p> <p>— Неког господина ваљда жуљи ципела те сео на сред друма а ми овде џупримо! — гунђа  
 из постеља.{S} Спале им чарапице преко ципела, капа им натучена преко ушију, навучено им по дв 
им у мраку.{S} У том зачух и бат тешких ципела пред мојим вратима.{S} Затреперих од страха и ду 
на ногама јој плитке, исцепане и прљаве ципеле са којих се узице вуку по блату.{S} Над челом јо 
им шињелима и шаторским крилима: женске ципеле, шећер, рубље, рукавице, чоколаде, пудер, чарапе 
руге.{S} Смејаће нам се кад виде женске ципеле, рукавице, пудер и корзете.</p> <p>— Нисам их ја 
о! — гунђа један, једак на оне што носе ципеле уверен да од њих све зло потиче.</p> <p>— Није м 
ирати место где ће стати и ако су јој и ципеле и чарапе и један део сукње биле већ толико умаза 
 донети свеже воде за умивање, очистити ципеле и однети ствари на станицу; други ће им војник с 
.{S} Текну ме сумња те скидох му с ногу ципелицу и чарапу.{S} Ножица је била хладна, прстићи ст 
це, суднице и тамнице, лагуми и канали, цистерне и пропусти, куле незнаних западњачких витеза и 
 бројеве балканских војсака; четврти је цитирао српско-грчки уговор; пети је наводио свој разго 
ријега који, да би показао разумевање у цифрама, узе на прсте да одброји шесет.</p> <p>— А јеси 
друму.</p> <p>— И ја.{S} Била је ужасна цича.</p> <p>— Чудим се да смо је преживели.{S} А и ви, 
коло, да би један другог задржали; жене циче и не сме да прођу.{S} Већ је пао у амбис један коњ 
ш само око себе како нешто тутњи, бучи, цичи и брекће и осећаш како те нешто засипа, једнако за 
, а кад су још трећу ноћ морали по овој цичи заноћити под ведрим небом, усред дубоке мрачне кли 
кишом, полако и тромо промицала.{S} Бат цокула и мљаскање опанака по блату, разорио је мртву ти 
сак, па онда псовку.{S} Кад сам чула да цокуле тропају по калдрми, у близини мојих врата, ја са 
вога одела.{S} И капа на глави и подрте цокуле на ногама и блуза и кошуља, све је то било умрља 
вила главу као болничарка, па јој један црвен млазић тече челом као крвава бразда.{S} Њено тамн 
 пурпурна светлост, што се разливала са црвене жеравице, <pb n="665" /> изгледало је некако све 
ц круне, дебелом писаљком исписао силне црвене бразде.{S} Та карта казује много, у овоме часу < 
у.{S} Над челом јој се, од кише, разлио црвени крст са платна, којим је повила главу као болнич 
ром и из раздражених ноздрва сукнули су црвени пламенови који пале и сагоревају.{S} Из крваве р 
ј се просула из грла, прелила јој одело црвенилом те изгледа као откинута и увела булка.{S} Мал 
ави бели барјачић са разливеним од кише црвеним крстом, дрежде блатом испрскани и укаљани рањен 
, са прљавим белим марамама око главе и црвеним крстом више чела.{S} То су остаци неке руске ми 
ће се бело платно по коме ће се великим црвеним словима исписати речи добродошлице.{S} Ваља све 
ело му преливено <pb n="503" /> широким црвеним венцем од крви која се из ране излила на једну  
три пута, поједине коте обележене малим црвеним кругом и, линије повијане и опет исправљане.{S} 
е војске.{S} На њему је исписан крупним црвеним словима, недовршен поздрав савезницима: „<forei 
 на патос бело платно и отпочео по њему црвеним, крупним словима, да исписује поздравни усклик  
 међу хартијама и у којој је он дебелом црвеном писаљком подвукао место на које се позива.</p>  
век говоре само о политици и убрљали су црвеном писаљком целу карту што виси на зиду.{S} Па, пи 
или као пластови сена, осветљени у срцу црвеном светлошћу високих пламенова, почели су се разве 
 о дану надлетале, скрију се а бубице и црвићи, који су ти се кретали под ногама, завуку се у г 
 у мрачној соби пробудио задах паучине, црвоточине и подрумске влаге која је притискала груди.< 
ћ нахерио, једним делом виси у ваздуху, цреп пршти и сручује се, оџаци који падају на њ’ дробе  
 кроз рупе где су били прозори и врата; цреп се на крову усијао и осећа се како попушта и стење 
ући и последње остатке наше имовине.{S} Цреп је већ прштао на крову, догорели балвани са треско 
ке од полупане петролејске канте, други цреп с крова, трећи комадић даске и већ чиме је ко стиг 
 чврстим дирецима узноси се здрав кров, црепом покривен, који обећава сувоту под собом.</p> <p> 
 коју је Јашар-паша изградио каменом из цркава косовских.{S} У даљини се сад већ јасно истичу Ц 
тишла сам у цркву, али га тамо не беше, црква је била затворена.{S} Најзад ми рекоше да идем на 
гробљу да одржим помен моме јединцу.{S} Црква пуста и празна те свештеникова молитва Богу, за п 
ом пролазећи крај ње.</p> <p>Приштинска црква узноси се на једноме пропланку уз који се пузају  
зи ил осети то па додаде:</p> <p>— Није црква од мермера, нема ни звона ни крстова... а и што ћ 
ли свећице па ти она пећина изгледа као црква под земљом.{S} Кад запева попа „Слава теби Боже н 
а труда; да види китњаста села са белим црквама и школама; гвоздене путеве, који просецају бога 
сиће се ватре на огњиштима и кандила по црквама нашим; гробови пале деце наше пожелеће сузу мат 
арска Круна, тамо негде под развалинама цркве Св. <pb n="578" /> Арханђела, нека ту нађе гроб и 
цу и закуцала на врата Господњега храма цркве Грачанице, да се у њој помоли, широм целога српст 
ода.{S} Ту, пред олтаром патријаршијске цркве, већ пет дана и пет ноћи леже њихови ћивоти, крај 
мној свештеничкој кућици крај Опленачке цркве; ту, крај гробова свога оца и свога деде, стари ј 
н запази први како са звонаре јежевичке цркве лије киша танади.{S} Он нареди да се челни топ ск 
 збор, леже расути остаци величанствене цркве Светога Арханђела, под чијим је сводовима цео срп 
еца, наше мајке и наше сестре; робоваће цркве наше, робоваће школе наше и робоваће гробови наши 
 Наша поља, наше горе, наша села и наше цркве, наше куће и наша деца.{S} Их, како нам је тек, д 
 су кренули и за оне који остају.{S} Из цркве, Краљ је пошао пешке на пут, здравећи успут и пра 
а војника и госпа у црнини изашла је из цркве, носећи у руци читав снопић свећица.{S} Она је за 
а сетим, ја не знам?</p> <p>Излазећи из цркве, срела сам једнога старога знанца мога покојнога  
ника, који је пао за Отаџбину, у дубини цркве, иза задњих стубова, спазих једну црну појаву.{S} 
ситуације.</p> <p>— Тамо, баш у близини цркве, налазе се као избеглице моја мајка и две сестре  
ореле звездице, слабо осветљени прозори цркве Патријаршије.{S} Ниска кубета те српске светиње о 
уљене звездице, бледо осветљени прозори цркве патријаршиске.{S} То светле кандила над ћивотима  
</p> <p>— Јесте, ено га тамо негде, око цркве.</p> <p>Сви клонуше пред овим сазнањем.{S} Ко сме 
им се простире равни део вароши.{S} Око цркве је гробље са којега се догледа далеко широм Косов 
пространоме дворишту као о заветини око цркве; па онда по ходницима, по степеницама, гамиже и в 
едио је нешто мало таму која у том делу цркве влада, те се њена фигура јасно оцртавала. <pb n=" 
ући почела да трну већ, кроз прозоре је црквене почело да продире рано јутарње бледило дана а с 
је казивање — био већи српски барјак но црквени, па кад дође Царев дан те се оките куће а наш б 
еко иза поноћи, када више под сводовима црквеним није одјекивао тупи ударац пијука који је негд 
оба мога оца и деда, да умрем овде пред црквеним вратима.{S} Кад непријатељ стигне нека затече  
о су дебелим кључем три пута окренули у црквеним вратима.</p> <p>Када је минуло већ далеко иза  
, пад кад о поноћи попа удари три пут у црквено клепало то да буде знак да домаћини избуде робљ 
тако и по појединим авлијама, школској, црквеној, ханској и где год су могла кола ући и где год 
година.</p> <pb n="275" /> <p>Данас, на цркви звоне звона наопако, место тробојница припремају  
о да служи Богу.{S} Притворише врата на цркви и почеше се кришом договарати.{S} Један ће рећи о 
едан другоме: „Стигао Краљ!“ Тада су на цркви приштинској звучно звонила звона, те им се јек це 
" /> непријатељска заседа на јежевичкој цркви ућути.</p> <p>Топовски метци у тако непосредној б 
ас на службу Божју одслужену у Саборној Цркви по закључењу мира а час на прву пушку, први плоту 
} Скупише се једног дана, по вечерњу, у цркви, те да се саветују.{S} Нису се смели сакупљати на 
још је придолазило са свих страна.{S} У цркви су горела кандила а попа је једнако нешто улазио  
и забринута, улице прилично пусте.{S} У цркви једва пет шест душа и свако се предао искрено, од 
е да их чујеш, ал прво ајде у цркву!“ У цркви је, знате, светац.{S} Јесте ли били кад у Раваниц 
де би жалила живо дете!{S} Никада она у цркви није припалила свећу за мртве, већ само за живе.{ 
окајање.</p> <p>Они други, што осташе у цркви, кад Радојицу одведоше кући, доконаше да село пођ 
ели у собе, о народу који је затворен у цркви и много, много ужаса, тако да сам увек дрхтала ка 
те, као да сам слушао свету литургију у цркви; дође ми готово да се прекрстим.{S} Кад свирачи с 
е робље, да се потовари па да сви крену цркви одакле ће са свештеником у планину.</p> <p>Тако ј 
а све до широкога косовскога поља, бела црквица коју су подигле дарежљиве руке београдских госп 
" /> разлила се у житко блато.{S} Нигде црквице, нигде зграде.</p> <p>— Ето ту — вели старац —  
.{S} Наредише одмах да се искупимо пред црквом и запретише да ће све село у прах и пепео, домаћ 
 ћутећи, и не здрависмо се.</p> <p>Пред црквом је било скоро све село и још је придолазило са с 
је то био свечан, врло свечан помен.{S} Цркву је испуњавала туга и била је пунија но о поменима 
/p> <p>— Био сам тамо — показа ми руком цркву — помолио сам се Богу, припалио сам свећу...</p>  
но о поменима о којима учтивост збира у цркву читав збор равнодушних.</p> <p>Излазећи, после по 
ћу те после да их чујеш, ал прво ајде у цркву!“ У цркви је, знате, светац.{S} Јесте ли били кад 
ругаче не може бити, отишао је најпре у цркву — то је била недеља 15. новембра — и одстојао је  
дану и настави:</p> <p>— Кад смо ушли у цркву а бабо мени вели: „Ето видиш, то је српски цар Ла 
е ми да нађем свештеника и отишла сам у цркву, али га тамо не беше, црква је била затворена.{S} 
штеник читао молитве и сваки дан слао у цркву зејтин те горело пред иконом Светога Јована Крсти 
андила а попа је једнако нешто улазио у цркву и излазио па се шапатом договарао са старијима.{S 
 одвезла српскога Краља у Немањину Белу Цркву, данашњу Куршумлију.</p> <pb n="286" /> <p>Из Кур 
рамо доле крај потока како Арнаути деру цркнутога коња, а у потоку циганчићи перу у блато уваља 
 и отумарао; вајка се трећи да му је во црко од мраза, те како ће сад даље са товарним колима а 
д је и њих нестало, он кида залогаје са цркотина, коња и волова, којима је друм којим одимо так 
ишћем од купуса, кукурузом или месом од цркотина.{S} Он животињски звера и гледа хоће ли му ко  
 Знао сам да ће они ујутру доћи да једу цркотину и да ће ме пробудити.</p> <p>Толико само и на  
дићи о длаке; па онда, аутомобил, мали, црн, лакован, са четири седишта, навикнут да вози од Те 
тави гроздићи; па онда аутомобил, мали, црн, лакован са четири седишта, навикнут да вози од Бео 
 и много ће да плачу једно за друго.{S} Црн хлеб ће да замени белу погачу а тврда земља меку по 
ата и прозори, чује се тресак балвана а црн дим куља пластовима и гуши оне које обухвата.{S} Са 
вако једнога а на левој му страни блузе црн кончић, о који је раније висила медаља за храброст. 
у конзерве, видећи је како гризе тврд и црн хлеб промешан сламом.{S} Францускиња је омалена жен 
шу државу и за ваш народ.{S} Пао велики црн облак па све покрио и легао мрак на земљу.{S} Кроз  
ћ леже рушевине и жар и по њима полегао црн дим који гуши.</p> <p>У часу када смо улазили у При 
ну, живу масу, која се креће друмом као црн облак.{S} И мање је разговора тада; да ли што човек 
ној гомили, пуно разноликости.{S} Тешка црна мунициона кола која води трећепозивац а вуку снажн 
е видимо и не можемо догледати.{S} Њена црна силуета, издвојена из таме бледом месечином, имала 
е да видим је ли то одиста она, чија се црна силуета стапала са тамом, те се једва назирале кон 
њској кућици, горе иза града, извеша се црна заставица а у моме суседству, пред кућом из које ј 
и већ само кроз равну пољану протеже се црна жива линија која се креће, повија, гамиже као оно  
ве косице.{S} Кроз мараму пробила крв и црна се мрља на њој осушила и окорела.{S} Па опет девој 
580" /> <p>— Па и данас.{S} Ево постоји Црна Гора.</p> <p>— Да, постоји данас а хоће ли постоја 
але усирене локве на поду, а из носа му црна крв залила уста и обојила образе.{S} Мали мученик  
их.{S} У даљини се сад већ јасно истичу Црна Гора и Шар, последња заштита српска.{S} На подножј 
 одакле јасно чујеш топовску грмљаву са Црне Горе и Качаника.{S} Враћаш се у гомилу, која очајн 
истока јављају да Бугари слазе са венца Црне Горе у Мораву и да су једним ноћним препадом ушли  
 пали на Косово, где су се узнели изнад Црне Горе и Шара, па кад са тих висина нису догледали д 
пута извлачена и померана час на врхове Црне Горе, час у долину Бињачке Мораве, измеђ Качаника  
које отворених очију, које плаве а које црне косице, које попрсканих хаљиница крвљу а које покр 
лутње, зазирао од те године као од неке црне немани.{S} Када је у београдскоме двору примао чес 
а се на Кичево и дохвата се извора реке Црне, слази њоме у прилепско поље и одатле, преко врхов 
ом назирао друм и са стране једноставне црне планинске масе спојене са тамом те без облика и ив 
о црном машћу обојено лице, његове пуне црне бркове и топао осмех очију.{S} Он нагло сјаха и го 
ова пуцњава, која се чује са Качаника и Црне Горе, зар вам све то не казује, да је ово крај?</p 
осово и у дну његовоме мрке масе Шара и Црне Горе.{S} Његов се поглед нарочито заустави на блис 
га мора, где ћемо проводити беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци мрв 
 пустим обалама проводићемо беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци мрв 
о сваку стопу, сваки педаљ, па се земља црни и букћу ватре на све стране.</p> <p>Сат и два стај 
} Под тамним кубетом небеским ваљају се црни клобуци дима па се затим расплињавају, претапају ј 
ом загрљају и умиру.{S} Загрљени бели и црни брат одричу се заједнички свога бића, они се из по 
густога дима те у тамној ноћи, која као црни декор чини стране и залеђе слици, пожар овај изгле 
ницу повукао и кућу. — Јуче сам изгорео црни етажер који сам платио сто и двадесет динара; јутр 
датле право на југ путем који је пробио Црни Дрим, па преко Бицана на Дебар и даље на Стругу; д 
 друма указа се низ ливада на којима се црнила земља, уквашена дуготрајним <pb n="417" /> кишам 
има су надлештва, пуше се оџаци густим, црним димом.{S} То се од јутрос рано у пећима спаљују п 
тити.{S} Ноћ нас је била застрла својим црним покровом и промицали смо један крај другога као с 
аво стење и камење и зато га ваљда зову црним братом.{S} Они продиру, надиру, журе, сврћу у пла 
S} Прилази вагону једна госпа у дубокој црнини, <pb n="110" /> носећи тугу као једино имање кој 
> <p>Када је прође навала суза, госпа у црнини сама диже главу и прибрана настави:</p> <p>— Нис 
е разговор и завлада тишина.{S} Госпа у црнини, сем тога што се лаким поклоном јави свима, седа 
<p>Дуго је, боно и горко јецала госпа у црнини а ја сам, потресен њеним казивањем, ћутао оборен 
нама бол.</p> <p>То је била она госпа у црнини коју сам запазио на скопској станици, када је ув 
ноћ кад у исто двориште уђе она госпа у црнини, коју сам срео данас, горе на друму, када је туж 
у о несретноме оцу испричала је Госпа у црнини са пуно осећаја и топлине.{S} Да ли што је у њих 
а ће после ових речи, којима је госпа у црнини завршила и врхунац своје велике и тешке породичн 
ша поља и горе.</p> <p>Да ли је Госпа у црнини, посматрајући замишљену слику, која се пред њом  
м, које се натопило кишом.{S} И госпа у црнини оборила је уморну главу на колена.</p> <p>Под ко 
вали гроб непознатога војника и госпа у црнини изашла је из цркве, носећи у руци читав снопић с 
ини добро, то ме држи.</p> <p>И госпа у црнини поче мирно, тихо, прибрано да казује много, мног 
 изгубила сам их све! — настави госпа у црнини. — Моја је кућа опустила потпуно а до пре две го 
 ја кроз сузе гледала — настави госпа у црнини после дуге, врло дуге почивке, испуњене боним се 
 првим питањем, изазвала у мени госпа у црнини?{S} И, <pb n="666" /> ако је то привиђење, зашто 
01_C19"> <head>XIX</head> <head>Госпа у црнини</head> <p>Већ је био пао први сумрак, када смо д 
 утехе...</p> <pb n="452" /> <p>Госпа у црнини ућута.{S} Величина и множина сећања која навалиш 
{S} Најзад сам стигла...</p> <p>Госпа у црнини одану, као да је овога тренутка преживела све шт 
ио своме мртвоме детету.</p> <p>Госпа у црнини ућутала је, те сам ја мислио завршила је своју п 
 и не назире.</p> <p>Из погледа госпе у црнини, којим је пратила дугу поворку ове деце и мучени 
 избегнем тај матерински поглед госпе у црнини у коме сам, у томе тренутку, срео погледе четрде 
е и очи пуне топлога израза оне госпе у црнини, коју сам први пут запазио на скопљанској железн 
ор био давно савладао, казивање госпе у црнини одржавало ми је напрегнуте живце и одупирао сам  
м, те се једва назирале контуре госпе у црнини.</p> <p>— Ако немате где да се згрејете — рекох  
ао тихи жубор потока, теку речи Госпе у црнини, испрекидане где кад уздахом, где кад почивком з 
ћ претио да ме шчепа, чух шапат госпе у црнини.</p> <p>— Спавате ли?</p> <p>— Не, тргох се ја — 
 кроз гомилу и приближи се оној госпи у црнини.{S} Он је кроз вагонски прозор видео шта је било 
ућни зид рче а осећао сам и њу, госпу у црнини, како нагло и тешко дише.</p> <p>Зора је морала  
еће?!...</p> <p>Срео сам и њу — Госпу у црнини.{S} Са њенога сам лица најјасније прочитао колик 
оме месту, спазио сам опет њу — Госпу у црнини.{S} Стајала је ослоњена на један храст, који је  
 одмах од намере да узнемиравам Госпу у црнини.{S} Она не диже главу.</p> <p>Мало за тим прође  
не липљанске ноћи, сад опет ону госпу у црнини.{S} Пратила је топлим материнским погледом ову д 
ма једно крај другога...</p> <p>Госпу у црнини облише сузе, загрцну од плача и прекиде казивање 
 терет, свога синчића...</p> <p>Госпу у црнини обли читав поток суза и прекиде причање.{S} Изгл 
, у ноћи, појавила у дворишту, обвијена црнином, изгледала ми је у оној тами, кроз коју је пром 
ђоше и сузе на очи, те извади из недара црно оивичену мараму и убриса очи.</p> <p>Ћутала је дуг 
х на џак.{S} Светлост из фењера осветли црно и опаљено лице официрево и лимену војничку чутуриц 
зну очну дупљу, где је пре сјало његово црно око; видех и преломлену вилицу која му је унакажав 
трне сунце, тама се спушта брзо као оно црно порозно платно на позорници што ти погледу отима и 
њима, овај овамо не верује док не види „црно на беломе“.{S} Оптимиста се одушевљава, песимиста  
 као једноставна модра маса, као гомила црнога камена сручена у долину, што смо се више ближили 
острва и баца је са истока на запад, са Црнога на Сиње море.{S} Још пре пет стотина година орка 
р.{S} На столу је до пола испивена боца црнога и густога Хочког вина, по столу пепео и гомила у 
 би се вероватно спустила на југ, преко Црнога Врха и Злетова.{S} Тада би се негде испод Скопља 
ика колико их је сагледао и мало младих Црногораца, које је он собом чак са Дрине повео.{S} Али 
ци, рањеници, избеглице, стране мисије, црногорски жандарми и Арнаути, који као купци залазе од 
 оди се зими туда.</p> <p>Други ухватио црногорског жандарма, који се хвали да је све путеве и  
у сапутницу.{S} Она је седела на својој црној бошчи, која јој се сва уваљала у блато.{S} Кад је 
 који се од јутрос догледа изнад врхова Црнољеве и Језерске планине, просеко је облак те се узн 
, Дренички, којим се слази у Ђаковицу и Црнољевски, којим се слази у Призрен.{S} Ми би се насло 
емо из косовскога равништа ући у дубоки црнољевски кланац, сео сам на једно оборено дрво, на пр 
однаредник.</p> <p>— А видиш ли ти овај црнољевски кланац, а? — рећиће опет кафеџија заузимајућ 
ећ овде и ове, које се повлаче с Косова Црнољевским кланцем, могле би поћи овим путем преко Љум 
или да их у сред пустога <pb n="340" /> Црнољевског кланца затече ноћ; а трећи враћају се у При 
ево их у Феризовићу и Штимњи, на устима Црнољевског Кланца.{S} А кад то буде, тада смо затворен 
још боље знамо какве нас ноћи очекују у Црнољевском Кланцу.</p> <pb n="351" /> <p>Један коњаник 
пред очи слика оног бедног девојчета са црном бошчом, под оним оголелим дрветом, на скопљанском 
тран облак који је пао као покривач над црном масом избеглица што је посејала земљу.{S} Још се  
 није преварио и јасно виде пуковниково црном машћу обојено лице, његове пуне црне бркове и топ 
године водиле код Прибоја у Санџаку, на Црноме Врху, на Гласинцу, код Побратца и пред Сарајевом 
е Бели Дрим казује о себи и своме брату Црноме Дриму.{S} Сели смо крај његових обала и слушали  
 ка Скадру и други, на Ђаковицу па кроз Црну Гору опет на Скадар.{S} Трупе, које су већ овде и  
а помраченоме обзорју, спазила ма какву црну тачкицу.{S} Кад би је нада обманула, она би се опе 
 рамена а спустила <pb n="403" /> своју црну бошчицу у блато и села на њу да се колико толико о 
а Селечких планина, пресеца понова реку Црну и прекида се код грчке границе.{S} Та линија бележ 
гледала и ушла је у вагон, носећи једну црну бошчицу са које је капала вода и остављала мастиља 
на и страшна гужва.{S} Видиш само једну црну масу како се повија, видиш уздигнуте песнице које  
бола и патње и све се сједињава у једну црну, живу масу, која се креће друмом као црн облак.{S} 
цркве, иза задњих стубова, спазих једну црну појаву.{S} Нисмо дакле били сами, ја и моја породи 
е, североисточно од Бољевца, затим Мало Црнуће, Врановац, Липар, Дивљачко Брдо и Врбовац, а то  
 лутају измеђ ватара; а ноћ све дубља и црња.</p> <p>Тешко је било наћи сува места, где би се м 
о ће, јер гласови озго из Јасенице, све црњи и гори.{S} Скупише се једног дана, по вечерњу, у ц 
Турцима.{S} А што Турци ближе селу, све црњи гласови се чују те леденим срцем чекамо кад ће наи 
шило, њему је слом изгледао страшнији и црњи но сваком другом.{S} Напустио је Скопље необично п 
а сунцу и непосредно из свога божанства црпе топлоту и живот.{S} Ту непосредност, ту блискост н 
и земље клети, на њој заветовати, из ње црпети поткрепљења у данима туге и снаге у данима поузд 
 је гледао истим погледом и ни једна се црта на његовом лицу не измени нити се у оку појави саж 
аву писаљку, умочио је у пену од пива и црта по беломе кафанскоме чаршаву положаје, што кафеџиј 
ећа и препланула лица а оштрих и тврдих црта као од бронзе саливених.{S} Дан се већ био увелико 
Цариграда.{S} Мала, мршава жена, оштрих црта и лица превучена тамном бојом.{S} Њу олујина већ н 
 нападају.</p> <p>— Београд? — збуни се цртач гусеница. — Не мора да се напусти, ја мислим не м 
о воштаноме, бледом лицу извајала грубе црте клонулости и одрицања.</p> <p>То су били дуги, бес 
р</p> <p>Посветни лист на петој страни, цртеж је Н. Н., сликара</p> <p> <foreign xml:lang="fr"> 
о по где који општински фењер са којега цуре млазеви кише.{S} Под мутном дневном светлошћу која 
хће.{S} Са сваког парчета њиховог одела цури киша, хаљине им се улепиле за тело а блато их засу 
азмазивала крв.{S} А млада, румена крв, цурила је и даље под уветом где је била прилично велика 
"468" /> је.{S} На улазак очев деца као чавчићи наједан мах кликнуше: „Тата, тата!“ и обгрлише  
пита један од њих.</p> <p>— Није, то је Чаглавица.</p> <p>— А има л’ пута отуд за Грачаницу?</p 
у ноћ стићи, то је малено косовско село Чаглавица кроз које пролази друм.{S} Многи који су нашл 
це коњаника које смо синоћ срели испред Чаглавице и који су хитно журили распитујући за пут у Г 
— Не знам, с вечери.</p> <p>— Је л’ пре Чаглавице или после?</p> <p>— Тек смо изашли из села.</ 
оостајали многи успут, нарочито овамо у Чаглавици, па смо се сад проредили друмом и свако иде з 
има.{S} На тим сандуцима војници кувају чај и сваки час уносе у канцеларије, којих на овоме спр 
окитиле их цвећем и послужиле су топлим чајем рањенога младог капетана и спроводиле су кроз „св 
 чијим салонима господаре Шопен, Григ и Чајковски, која отказује службу девојци што је слаткише 
ла аустријска војска ђенерала Штрасера, чак је и он платио главом.{S} Да је Качаник држан, ми б 
<p>Како тај звук звона и са тога места, чак и у души која је обамрла, буди успавана и тужна осе 
варали.{S} Ја то разумем и, ако хоћете, чак пристајем уз вас у осуди ружних појава, <pb n="332" 
 кад је умрла.{S} Знала сам и где седи, чак тамо на Камичку, те пожурим њој.{S} Затекла сам је, 
 n="409" /> биће опаки а они ето добри, чак ми и хлеб нуде...</p> <p>Последње речи изговори са  
ела.{S} Није викао, није говорио грубо, чак се и смешио али је мене све већи страх обухватао и  
 тронуто участвује у нашем болу и да га чак присваја.{S} Климно сам благодарно главом пролазећи 
емљива прошлост; кренули су их, једнога чак отуда из Студенице под Чемерном а другога из Високи 
ти а како су кратковиди могли би и онда чак, кад Бугарска огласи рат нама, да сачувају један де 
вима причали наши дедови!</p> <p>И онда чак, кад помислимо да смо спасени, неће још доћи крај н 
на своју породицу коју је повукао отуда чак са обала Дунава, Мораве или Вардара, претурио преко 
гда са оне далеке и крваве реке потегла чак овамо, да би испунила свети завет чувара царске кру 
 памет да вуче ова парадна дворска кола чак овамо?{S} Разумем још до Ниша, али даље...</p> <p>— 
ници са тога великога брода.</p> <p>Има чак и појединих детаља у катастрофи „Титаника“ који ову 
 је са источнога фронта била обавештена чак и о оним детаљима које је власт можда нарочито прећ 
у већ и одрицање, одрицање од свега, па чак и од права на егзистенцију!{S} Влада нема права да  
ој чети купује дуван, купује ракију, па чак и пропере кошуљу другу кад себи пере.{S} И све му д 
везице, кафа, четке, ћебад, огледала па чак и корсети.{S} Поједини артикли и држе се још на цен 
а, распитивања, међусобна саветовања па чак и препирке.{S} Једни су се вајкали, други храбрили, 
бови, забаве, разонођења, штампарије па чак и новине које излазе на броду.{S} И усред најпоузда 
 сама скувати каву, уме очупати пиле па чак и просејати и ако једва ручицама обгрли сито.{S} Ра 
има почну збирати растурену пешадију па чак и оне трећепозивце <pb n="186" /> које је мало час  
и своје кичице посвете.</p> <p>Они себе чак сматрају као сапутнике Краљеве па се и брину о њему 
и боси по планинама а државна кола возе чак и сечена дрва госпођи потпуковници! — гунђа и даље  
ного куповали.{S} Појединим стварима је чак и расла цена; тако на пример јегерке су продаване у 
ашто мора да стигне пре мене.{S} Она је чак дужна последња да бега а не прва!</p> <p>— Ама бар  
 скупили се да се Богу моле.{S} Попа је чак задржао на себи и епитрахиљ како би их уверио да сл 
 слушао сам га са пажњом.{S} Било ми је чак пријатно ово његово наивно казивање које ме је разг 
е бити од несретних последица.{S} Он је чак, бранећи своје гледиште, бацио у очи војводи Мишићу 
, кад би могао свима помоћи.{S} Њему је чак причинило задовољство, кад се аутомобил, који га је 
ас је чекала у планинама.{S} Било их је чак који су скупо плаћене коњиће нудили да продаду по м 
ином, дигао је бар главу.{S} Било их је чак који су напустили друм и отишли тамо у поље, да изб 
владу у Призрену налазили.{S} За њих је чак утврђен био цео распоред путовања тим путем и издат 
начи у штаб, него извући се.{S} То није чак ни лепо, један млад човек да се завуче у штаб.</p>  
ам се упоређења ових двеју појава, које чак и немају довољно сличности за упоређење, па ми се о 
одина ухватила као рекрута.{S} Мајка ме чак увукла у собу, док су се други мајали око мојих ств 
те које долазак једне батерије са Дрине чак овамо у срце Шумадије, испуњава тешком бригом и слу 
шћа чарка те глас пушчане праске допире чак до слатинских положаја.</p> <p>Капетан узјаха коња  
на другу ствар.{S} Не воде те разговоре чак ни иста лица; један је почео па се одвојио и пришао 
 готово дело о великоме догађају, те се чак и побојавам да није нешто претенциозан наслов који  
ивота.{S} Једнога тренутка, учини ми се чак да не дише и нагох се да чујем.{S} Дисало је а чело 
о да сам пуцао у ваздух.{S} Учини ми се чак да је официр баш мене гледао.{S} У том засвира, дал 
одару, овде изривен друм!</p> <p>Они се чак јављају и онима крај којих пролазе, а који скидају  
тво, дало ми је храбрости.{S} Ја сам се чак у души зарадовала што је унакажен те смо сад равни, 
</p> <p>— А, тамо? — учини он — Зар сте чак тамо залазили?</p> <p>— Зар ја знам, где сам залази 
уо ову важну вест.{S} Поједине гомилице чак се упутиле арнаутским махалама да прођу крај куће,  
зила сам и на Бајир, ишла и до гробља и чак до Думаче преким шором све до иза касарне.</p> <p>К 
склоњени у страну ћутали као заливени и чак не дизали главе да чују разговор.{S} Да ли су то би 
 где ћемо ноћас заноћити.{S} Ти гласови чак иду разним путевима и укрштају се; једни долазе оту 
тре зубе.</p> <p>С тога смо ми излазили чак на друм да дочекамо ту дивизију, с тога смо се приб 
ицу и са тога посла, који нису завршили чак ни кад је пао мрак, диже их понован и хитан позив в 
ваздух и брујање ко из кошнице.{S} Мени чак она соба, у којој сам била, није ни личила на канце 
вог друма, па потоварио све; повукао си чак и корито и стару, разлупану бурад да ти их не узме  
лед допире, угасио се живот; изгледа ти чак и да се ваздух разредио и тајанствена нека тишина о 
 крваве борбе са неком вером, осећајући чак и извесну нелагодност што смо за тренутак оборили г 
нети праву слободу.{S} Тај је занешењак чак покушавао да на земљишту Српске Краљевине образује  
мо где би свако други поклецнуо, ја сам чак имао снаге друге да тешим.{S} Сад већ више немам ни 
е могло ни изаћи из вагона.{S} Била сам чак у дубини и опседнута у једном углу гомилом, која је 
 у мени, да су увек будни; ја их дражим чак, не би ли ме што више мучили! — додаде она живо и к 
ало младих Црногораца, које је он собом чак са Дрине повео.{S} Али је, према извештајима које ј 
и ми нису ништа знали да кажу.{S} Један чак слеже раменима па додаде: „Ко зна, дете, да л’ је и 
е толико бринуо о мени, по некад је био чак и груб, а ни ја нисам толико марила за њега, али са 
у сусрет.{S} Поднаредник који је слазио чак до Чачка, рапортира капетану, да су јуче још Чачак  
, те је сукоб у једноме тренутку претио чак да пређе у разрачунавање.{S} Најзад, војвода Мишић, 
тина домова, занео их, завитлао и бацио чак на обале Мраморнога мора, тамо близу зидина царигра 
ила се размицала, пропуштала ме, а неко чак рече гласно: „Пуштајте, људи, ову несретну мајку!“< 
p>— А рањеници иду пешке! — додаје неко чак из пете гомиле.</p> <p>И одиста, та су кола, што су 
и погледа мрким погледом у коме је било чак и мржње.</p> <p>— Тако је, ал велим, ко зна од кад  
 одводио ме је у далеко детињство, тамо чак докле једва допиру моја прва и нејасна сећања, тамо 
 се упали друм далеко за нама, хеј тамо чак до висина Дуље-Хана, те друм доби облик пламене зми 
умрети, сви смо измирени с тим и чинимо чак и припреме за његову сахрану, па ипак кад онај, кој 
е, почело је бивати тако снажно, да смо чак превиђали или бар потцењивали појаву густих облака  
 је почело да се руши.{S} Догледали смо чак и даље: видели смо и ослобођено Скопље и васпостављ 
и у самој се борби смешио.{S} Један пут чак командир рече: „Ајде, Бојко, нек да Бог да се ово с 
том меса, залазе од ватре до ватре, иду чак и у логоре ван вароши, и моле да баце месо на жар;  
, пао у руке нашима, били су према њему чак и нежни.{S} Поднаредник, који се ноћу вратио из пат 
а! — учини један мали човечуљак и мигну чак овамо на мене, сретнувши се у том тренутку са мојим 
бдиле целу ноћ, те су извиривали, да су чак коњима везивали копите крпама да се не чује бат, ка 
ну, е па... шта чекамо?</p> <p>Многи су чак пребацивали влади, што не прилази тој мери, шта чек 
нде и Владина ишла је свака за се, нису чак свакад ни ноћивале на истоме месту, нити су за исти 
, добро, склонићу се врло радо, лећи ћу чак на друм па нек ме прегази, само нек стигне за време 
ледом више не прати разговоре.{S} Он их чак и не <pb n="441" /> чује.{S} Он зна да ће ноћас, ка 
 никад није посећивао, један је трговац чак, и не знајући да ће у томе часу говорити пророчанск 
ај други.</p> <p>— Пођи, брате, и ти на Чакор, распитао сам се, опет је боље.</p> <p>Сутра дан, 
утем? — пита га други.</p> <p>— Идем на Чакор.{S} Теже је ал краћи пут.{S} А треба грабити дане 
то овим редом!{S} Друга Армија путем на Чакор а Прва Армија и Одбрана Београда преко Жлеба на Р 
вратише.{S} Оно је, брате, несрећа онај Чакор.{S} Ни вуци не иду тамо, а где ћу ја.{S} Предомис 
клетије на Скадар, други преко Ругове и Чакора а трећи преко Рожаја и Берана на Андријевицу.{S} 
сред дана ићи.</p> <p>— А како је преко Чакора?</p> <p>— Е ту не знам, туда нисам одио.</p> <p> 
де два пута за Андријевицу, један преко Чакора а други преко Рожаја.{S} Први много тежи, кроз с 
утина:</p> <p>— Био си, пролазио си ага Чакором?</p> <p>Онај нећка главом у знак одобравања.</p 
ром ипак загушили друмови ка Беранима и Чакору али, вечерас, кад већ паде први сутон, на један  
ију и људи препланула лица, у гунчету и чакширама.{S} Од јутрос је стигао из Велеса и Војвода Б 
 дечка у сурој народној ношњи, са уским чакширама и плавим шајкачама на глави.{S} То су били ђа 
оме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама, гуме око точкова и на коме је још по где где 
оме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама, остаци гуме око точкова и на коме је по где  
уре на пучини где се крхао и ломио, кад чамац уђе у тихе воде и пристане уз зелене обале чаробн 
е човека за собом као речна матица лаки чамац и не да му да плови својим правцем; покушах још ј 
милице, које је спровод просеко као оно чамац воду, нанова зберу и образују, почињу ове казиват 
{S} Али ту наше дочека паљба плотуна са чамаца.{S} Пролазе рањеници па их питам а они веле: „Не 
 колико смо могли али нас сатиру они са чамаца!“ Тражио сам <pb n="461" /> од једног рањеника п 
 је Дунав преплављен чамцима а и из тих чамаца бљује пушка не да ти ока отворити.</p> <p>— Па и 
м колико их је, али је Дунав преплављен чамцима а и из тих чамаца бљује пушка не да ти ока отво 
ића, покушавао своме путу у Солун да да чар тајанствености.{S} Он је забринуто и одмереним кора 
на старо Дулцињо, коме је месечина дала чар тајанствене и чаробне вароши из оних заносних, стар 
 криво! — надовезује пензионер са белим чарапама — него жене!{S} Срамота, одиста срамота! — и п 
ећер, рубље, рукавице, чоколаде, пудер, чарапе, подвезице, кафа, четке, ћебад, огледала па чак  
54" /> Па онда траже да им се даду нове чарапе за преобуку, да им се оперу ноге, да им се истрљ 
ђе по кућама.{S} Однеше уз то још и све чарапе, кошуље и сву преобуку.{S} Зато сад, вели бабо,  
 пензионер, који је навукао беле женске чарапе до колена а на леђима носи место ранца један шар 
 навлаче му преко чизама дебеле сељачке чарапе, не би ли му помогле да не клиза.{S} Ал’, поузда 
гмета један динар; вунено рубље и мушке чарапе су одмах плануле али женске су се држале на цени 
, чувај се молим те!{S} Обуци оне топле чарапе што сам ти послала... да, због влаге.{S} Дођи су 
то где ће стати и ако су јој и ципеле и чарапе и један део сукње биле већ толико умазане и улеп 
ке ноћи извукли из постеља.{S} Спале им чарапице преко ципела, капа им натучена преко ушију, на 
ме сумња те скидох му с ногу ципелицу и чарапу.{S} Ножица је била хладна, прстићи студени.{S} З 
 онако исто као змија младожења или као чардак ни на небу ни на земљи; нешто невероватно, нешто 
нам је о змији младожењи, о пепељузи, о чардаку ни на небу ни на земљи, о ветру и ветровој мајц 
 Кад дан мало више освоји, поче и чешћа чарка те глас пушчане праске допире чак до слатинских п 
ћем, доле код Трнавске механе, отпочело чаркање.{S} Плане овде или онде пушка са непријатељске  
лом Кнез Трубецкој у Нишу, па и сам Сер Чарлс Де Грас и Господин Боп — и млади <pb n="48" /> ди 
к до јунака</l> <l>Бојна копља као гора чарна,</l> <l>Сија оклоп и блиста оружје.</l> <l>Милина 
Section" /> <pb n="676" /> <p>Венецијо, чаробна невесто Јадранска!{S} Над твојим каналима уздиж 
.{S} Призрен ја сан српски, он је једна чаробна легенда.{S} Онамо, намо, иза оних брда, леже ра 
коме је месечина дала чар тајанствене и чаробне вароши из оних заносних, старих прича, које су  
почеше да ми се јављају све неке лепе и чаробне слике, баш као дављенику.{S} За тренут ми изађе 
, затим турао руку у недра и вадио отуд чаробни, драгоцени прстен, са драгим каменом, који је у 
 и залеђе слици, пожар овај изгледа као чаробни дворац из источњачких бајака.{S} Под тамним куб 
ово!“ и српска се застава залепршати на чаробним обалама охридскога и дојранскога језера, на Ма 
е француске ратнике.</p> <p>И као да си чаробним штапићем пробудио читав један бригом успавани  
импровизиране илуминације којом је, као чаробним <pb n="170" /> штапићем из сна пробуђена варош 
ама.{S} Она му је била проткала младост чаробним сновима, она га је снажном и чврстом руком вод 
зову белим братом, онај други истиче из чаробних охридских вода и дере кроз пусте земље, кроз к 
 у тихе воде и пристане уз зелене обале чаробнога острва где цветају мирте и оранџе, где нежни  
 ружама; сањам како му блиста у недрима чаробном светлошћу драги камен, који је он из мора крви 
, које су опчињавале наше детињство.{S} Чаробност слике ме је занела и без мало сваке ноћи — а  
ак месечев, допуњавали тајанственошћу и чаробношћу.</p> <p>Ко је она?</p> <p>Ни је ли то бол св 
још и доцније, у дубокој ноћи, и гледао чаробну мртву варош.{S} Ако је месечина изостала, дебел 
пићем завитлао преко гомиле и изговорио чаролијске речи, све се опет скамени; све се измени и с 
ава онај што немилостиво шара кафеџијин чаршав. — Недовољно смо заштићени а огроман фронт, од В 
ену од пива и црта по беломе кафанскоме чаршаву положаје, што кафеџија попреко гледа али гута з 
лу мастиљаву линију, која се разлива по чаршаву и добија облик плаве маљаве гусенице.</p> <pb n 
се тицале непосредне судбине Скопља.{S} Чаршија је са источнога фронта била обавештена чак и о  
 власт зна и шта каже нишки телефон.{S} Чаршија је већ била узбуђена и трговци су нас, са дућан 
о били кад смо пошли да га дочекамо.{S} Чаршија је скопљанска у томе тренутку можда више знала  
х пролази друм и око којега се прибрала чаршија.{S} Две горице, које се износе из мора и чине к 
мним путевима, допирао је до скопљанске чаршије и шапатом се разносио од ћепенка до ћепенка и о 
ад он замакне у дубину тесне приштинске чаршије, те се гомилице, које је спровод просеко као он 
мо на ћуприји, при излазу из приштинске чаршије, загушило и не одушује.</p> <p>Прође по пола са 
 до куће.{S} Пође шапат најпре отуд, из чаршије, где пред начелством сабране гомилице избеглица 
аца, <pb n="290" /> која је савијала из чаршије у једну ранију бочну улицу и тискала се да изби 
 светина слегла, чули јасно и одавде из чаршије.</p> <p>А док је овде, на овоме крају Приштине  
начелства, пред оном џамијом на почетку чаршије.{S} Био је студен дан а он у једном лаком капут 
.{S} У кафаници одмах под мостом, у дну чаршије, где се редовно збира грчка колонијица скопљанс 
е.{S} Можда има и у београдској главној чаршији изузетака и, кад их сазнам, ја ћу им одати приз 
 неодређене.{S} Неко додаде још да је у чаршији чуо да је и Царево Село пало, да се борбе воде  
S} С леве стране каменога моста, горе у чаршији, по оној туђарској традицији из доба ћепенака,  
сад већ почесмо и да страхујемо.{S} И у чаршији и по махалама се ускомеша и узавре и свако потр 
илизација као одговор на бугарску, ишли чаршијом уздигнуте главе, оборише на мах погледе и поче 
зни топовски точкови затандркаше мртвом чаршијом, узнемири се забачена паланка и наста узбуђење 
асте момчић, даде га тета Стане доле, у чаршију, не били јој олакшао терет и бригу.{S} Дете пра 
 односе у комшилук; одатле се преносе у чаршију, где се брзо и хитро разносе од ћепенка до ћепе 
ти, колико се са нишкога воза просуло у чаршију, одјурили су у начелство да чују потврђује ли и 
ам чуо кад сам слегао доле у приштинску чаршију био је, да је Врховна Команда већ прелетела Кос 
.{S} Али дотле, прођите мислима кроз ту чаршију, читајте фирме и питајте где су им деца била у  
о.{S} Врева се час пење до праве дреке, час се утишава па постаје као <pb n="151" /> неко зујањ 
так када му се предаје Душаново Скопље, час на Торлак са којега је посматрао ону величанствену  
мијурина, која се час губи међу камење, час појављује на окукама.{S} Стаза ова иде изнад провал 
ена и померана час на врхове Црне Горе, час у долину Бињачке Мораве, измеђ Качаника и лакта мор 
Покушава да скупи ноге, па да их пружи, час подмеће нешто под главу, час одузима и чини све мог 
етина, која се натоварила на аутомобил, час слази с њега да га извлачи час се пење да он њу изв 
не и бескрајне приче.{S} Час хуком тим, час тихим жубором, Дрим вековима тако казује ту чудну п 
ла сам се Богу и решавала се час овако, час онако.{S} Тако скоро целу ноћ, све до зоре.</p> <p> 
 их пружи, час подмеће нешто под главу, час одузима и чини све могуће покушаје да се угодније н 
твену борбу која ће ослободити Београд; час на службу Божју одслужену у Саборној Цркви по закљу 
лик онога, који пада али се не предаје; час на писак напуштених сирочића над којима више не бди 
мртника, који се очајно бори са ропцем; час на врисак мајке над крвавом децом својом; час на оч 
 врисак мајке над крвавом децом својом; час на очајни клик онога, који пада али се не предаје;  
ајњу нужду, као последњи <pb n="272" /> час; те место да их охрабри, та их је вест још више зас 
ма, воде тихе и поверљиве разговоре.{S} Час би по где ко од њих хитно изашао из вагона, призвао 
ко казивање бурне и бескрајне приче.{S} Час хуком тим, час тихим жубором, Дрим вековима тако ка 
 знојем којим грозница орошава чело.{S} Час по час би застао, чинило му се да је у томе тренутк 
 сам обраћао пажњу на њихов разговор, а час га испуштао и поводио се за својим мислима, које су 
изгледао је час као кркљање самртника а час као крхање крова који ће се срушити и пасти на глав 
не бди снажна рука која их је штитила а час на таман гробни шапат прошлости, на разговор поноћн 
ну у Саборној Цркви по закључењу мира а час на прву пушку, први плотун, први дрхтај младости, к 
ошћу пламена, који се повија час тамо а час овамо, опазио сам и оно бледо воштано лице и очи пу 
ема спаса?</p> <p>Потпуковник заћута за час па нагло додаде:</p> <p>— Било би га!{S} Управо, мо 
 да обиђе Краљевића, разговор занеме за час.{S} Настаде једна дуга тишина и мукло ћутање.{S} Св 
кућици и један војник.{S} Упао да се за час склони од кише, па ће поћи даље.{S} И он нам казује 
 — узвикну неко и свет се пови те се за час очисти улица и све се сручи у подруме и под кровове 
 суне у шталу читав товар хладноће и за час освежи загрејан ваздух а образе нам ошине мраз.{S}  
даном светлошћу пламена, који се повија час тамо а час овамо, опазио сам и оно бледо воштано ли 
ти који су се укочили.{S} Дим се повија час лево час десно, те се људи бране шаком коју надносе 
 његовим оронулим бедемима; песму, која час личи на задњу реч самртника, који се очајно бори са 
 n="389" /> <p>Мајкама је ипак олакшала час растанка утеха да је тако добро, да је тако боље, д 
раве неколико пута извлачена и померана час на врхове Црне Горе, час у долину Бињачке Мораве, и 
ећа и невоља и нема се кад, последњи је час.{S} Чекамо сваки час наредбу па и ми да напустимо с 
у колико је допирао до нас, изгледао је час као кркљање самртника а час као крхање крова који ћ 
ле недовољно одређене, оне би прелетале час на тренутак када му се предаје Душаново Скопље, час 
 <pb n="415" /> и усахле очи час палиле час гасиле, као жеравица која изумире под пухором.{S} К 
и говори мирно и разборито.{S} Врева се час пење до праве дреке, час се утишава па постаје као  
 као дуга, бескрајна змијурина, која се час губи међу камење, час појављује на окукама.{S} Стаз 
груди, молила сам се Богу и решавала се час овако, час онако.{S} Тако скоро целу ноћ, све до зо 
ревета ишла као пијана и ударала сам се час о један час о други кревет.{S} Кад сам се дочепала  
p> <p>Ја такође нисам могао да заспим и час сам обраћао пажњу на њихов разговор, а час га испуш 
и, урлик је обухватао све већу гомилу и час застао на једној страни па се појавио на другој, бл 
о ономе, што њега и његове чека за који час и за који тренут можда.</p> <p>— Не мора ме убити,  
<p>— Кад ноћас?</p> <p>— Сад, кроз који час, док сврше седницу.</p> <p>Прође ми у томе часу кра 
у, био је дан као и јуче суморан; сваки час је требала да кане киша и где кад је и пала по која 
је — вели, кад она изађе у мрак — сваки час тако излази, иде по пољима, дозива дете па се опет  
срћу немогући да извуку кола која сваки час упадају у пролоке, а две три снахе које иду крај ко 
 јадом.{S} Врата се канцеларијска сваки час отварају и кад год се отворе, допире отуд с поља он 
 две три снахе које иду крај кола сваки час подмећу рамена и младом снагом својом износе кола.< 
е капетане, очекујемо непријатеља сваки час...</p> <p>— Скидај то! — прекиде га капетан — Зар н 
Пешаци још и измичу а ред кола се сваки час уставља, стоји дуго у месту, јер је чело колоне зас 
уке им се скочањиле од зиме те се сваки час мењају.</p> <p>Краљ већ малаксао.{S} Јучерање напор 
им сандуцима војници кувају чај и сваки час уносе у канцеларије, којих на овоме спрату <pb n="7 
е свога ађутанта, корача лагано и сваки час застаје да узме мало ваздуха.</p> <p>Путем се већ с 
се малаксава.{S} Клонули од глади сваки час су седали крај друма и очајно гледали гомилу која к 
х официра у ратној опреми.{S} Они сваки час улазе и излазе из вагона, шетају испред њих или, у  
 оно је кућа Симе Дабића!“ И тако сваки час на сваком кораку.</p> <p>Загазисмо и у Јадар, а Бој 
е кад, последњи је час.{S} Чекамо сваки час наредбу па и ми да напустимо станицу.{S} Да могу, г 
ма а бол на души.{S} Ја сам успут сваки час завлачила под мараму руку и пипала чело и ручице де 
рату, на прозорима, узвикивали су сваки час: „Ено, шрапнел!“ и пратили су пуцњаву објашњењима.{ 
азвонише звона наопако оглашујући задњи час.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Равна тој бесној  
одобравају једни — што да чека последњи час.</p> <p>— Море, преплашила се! — одговарају други</ 
ак је он ту!{S} А кад већ дође последњи час, да то драго тело спусте у гробницу, тек видиш целу 
часа, проводимо последњу ноћ и последњи час на тлу своје отаџбине.{S} Слутили смо ми још у Приш 
томобил, час слази с њега да га извлачи час се пење да он њу извуче.</p> <p>За аутомобилом лага 
зала а боне <pb n="415" /> и усахле очи час палиле час гасиле, као жеравица која изумире под пу 
само један час и Србије више нема и тај час је ту, ево га пред нама!{S} Ми смо ту истину знали, 
ј свако у себи угушивао.{S} Сви смо тај час већ предосећали, сви смо га очигледно <pb n="121" / 
не осећам да сам рањена! — али ми у тај час паде на памет детињи <pb n="477" /> врисак и плач,  
ри пут па се угаси а онога Радојицу тај час спопаде нека језа и узе га трести грозница, те зане 
S} И то је оно само што сам ја за један час видела а колико је невоља пре мене протекло и колик 
ослао да дозове кмета.</p> <p>Тај један час чекања у канцеларији начелниковој извео ми је пред  
као пијана и ударала сам се час о један час о други кревет.{S} Кад сам се дочепала врата, изјур 
н од најтежих болова.{S} Још само један час и Србије више нема и тај час је ту, ево га пред нам 
а помислио: „Дакле ево га, онај озбиљан час је ту, пред нама је!“ Исто као код самртника, кад с 
о у души, вероватно кад помену „озбиљан час“ који смо сви осећали али који је осећај свако у се 
 Радојица, добар газда и домаћин, у зао час рече: „Да се истурчимо, то нам је једина помоћ!“ Те 
у се укочили.{S} Дим се повија час лево час десно, те се људи бране шаком коју надносе на лице, 
ла га све чвршће.{S} Што се више ближио час растанка, ја сам га све чвршће грлила; изгледало ми 
е од глади и умора.{S} Кад настане тако час тешкога умора, пред крај дана, престаје и сваки жаг 
аћу самога војводу.</p> <p>Одиста, мало час, јави се сам војвода Мишић.</p> <p>— Је ли тачна ве 
налазила на левој обали Мораве.{S} Мало час, јави се на телефону сам начелник Штаба и капетан п 
сто а ипак тако лепо да казује.{S} Мало час, пошто је утврдила везе на бошчи, она је понесе пон 
ржавају, узвикну „Ево га и трећи!“ Мало час наиђосмо и на четвртог.</p> <p>— Ово већ не може би 
 ведрије расположење, преко којега мало час пређе таман облак докторова сумњичења.</p> <p>За др 
 лонац из којега ће особље команде мало час јести.{S} Тако и на другим местима, тако и по појед 
је.</p> <p>Једна батерија, која је мало час трком прошла крај нас журећи ка фронту и пред којом 
е пред очи слика оне мајке која је мало час са сретним материнским осмехом изашла из исте канце 
рећепозивце <pb n="186" /> које је мало час запостављао; и настаде да се одмах веже телефоном с 
до ватре и тражи своју, од које је мало час одмако, па сад не може више да је нађе.</p> <p>Жаго 
аткало из оне гомиле мисли које је мало час, већ својим првим питањем, изазвала у мени госпа у  
тим погодбама заробљеника, који је мало час са мном разговарао, али овај одби:</p> <p>— Не могу 
о некако рече онај Арнаутин што је мало час био овде.</p> <p>— Је ли далеко одавде граница?</p> 
биром и о последњој депеши коју је мало час начелник по коњанику послао у штампарију, те ће се  
чић с мотке и утрча у кућу, одакле мало час искуљаше читаве гомиле жена и деце радознало и са у 
одарни погледи целе гомиле која се мало час гнушала.</p> <p>Тако је било код једнога вагона, ко 
 ни речи.</p> <p>Тамо доле, где се мало час воз изгубио и где друм ишчезава пред погледом, изди 
рло удаљено.{S} Тим друмом поћи ће мало час велике поворке изгнанога народа, које ће сад ускоро 
 <p>Како смо завидели онима што ће мало час, за онолико сати прелетети преко непролазних планин 
га од живота.{S} Још једино, као и мало час, што се догледају као утуљене звездице, бледо освет 
ћи га.</p> <p>— Јесте ли приметили мало час покрет животиње када је чула команду?</p> <p>— Јеса 
омљене и расуте све слике које нам мало час загреваше машту.{S} Студени дах промаје, расхлади м 
<p>Ма да, после разговора који сам мало час водио са оним официром, разочаран у велику задаћу к 
де ми на памет да сам му том руком мало час брисала чело и очице и претрнух.</p> <p>— Дете, да  
не, исто онако и истим речима, као мало час ону несретну мајку.{S} Притисла сам дете на груди к 
це и учини ми се да нису топле као мало час.{S} Волела бих да су топле, та ми је топлина била д 
е они исти и истим оним гласом као мало час ону несретну мајку.</p> <p>Тамна ноћ је испуњавала  
ри гласно и не иде се сломљено као мало час, већ дигнуте главе.{S} Људи се поздрављају међу соб 
а ми смо још увек били бегунци, до мало час бићемо изгнаници, бићемо деца без отаџбине.{S} Заћи 
од разигранога пламена, која је до мало час прелетала преко лица и предмета а завладала једност 
 n="559" /> <p>Светина, која је до мало час гмизала по улицама, повукла се некуда.{S} Где — сам 
n="244" /> <p>Цигарета, која је до мало час сјактала у помрчини ко усамљена звездица на мрачном 
разорио је мртву тишину која је до мало час владала, те кроз тесне и мрачне улице одјекивало је 
ништи и сагорева живот, који је до мало час ту био.</p> <p>И ближи се већ!{S} Осећам загушљив в 
арња јесења свежина, која ми је до мало час притискала груди, као да ме у томе тренутку освежи  
 пробила таму.{S} Село, које се до мало час, при светлости ватре и тамној ноћи, није ни видело, 
блици који <pb n="221" /> су се до мало час вили над нама, поломише се копља, развејаше се заст 
ворна реч пробуди нас, који смо до мало час били окамењени.{S} Ускомеша се светина и пође на св 
> могу да појме да су живи, јер до мало час били су помирени са смрћу; личио ми је на несретну  
имисте, попустише и они који су до мало час веровали званичним извештајима, те крену набујала р 
роз коју беласа Ситница, коју ћемо мало час прећи преко камене ћуприје коју је Јашар-паша изгра 
p>— Скини то србијанско одело, ено мало час је умро један аустријски заробљеник па обуци његово 
к буде и нама! — предложи онај што мало час рече да ће у планину.</p> <p>— Не тако! — рећи ће д 
 ватри.</p> <p>— Поменусте и Ђунис мало час? — прекидох ја први тишину, обраћајући се питањем у 
изгледају као бродоломници које су мало час спасли и извукли из мора на обалу.</p> <p>Тако ова  
 спомену свога детета, јер сам још мало час уочио кад је поменула дете, да га не носи собом.{S} 
 <pb n="394" /> <p>Сви који су још мало час гунђали и протестовали, ућуташе и примише то саопшт 
којом командом, добио везе.</p> <p>Мало час и телефон зазврча.{S} Капетан је тражио Краљево да  
прошаптах ја боно сам себи.</p> <p>Мало час се ћутећи растадосмо.{S} Он се изгуби у мраку а ја  
 којим грозница орошава чело.{S} Час по час би застао, чинило му се да је у томе тренутку чуо у 
 Сви знају да мора умрети и немо чекају час.</p> <p>Лица овога малога друштва заклоњена су сенк 
{S} А сад, овога часа, овога последњега часа, ето је пред нама цела целцата истина у свој грубо 
азумних сила не ипак, све до последњега часа, отворено. <pb n="56" /> Она 10.{S} Септембра обја 
 живо, предано, радило се до последњега часа и не слутећи да је предњи део брода наишао већ на  
 још само телеграф куцаће до последњега часа али и то неће дуго трајати.</p> <p>Тог дана по под 
 али су ту, ипак су ту!{S} А сад, овога часа, овога последњега часа, ето је пред нама цела целц 
и становник изумро.</p> <p>Тако и овога часа, проводимо последњу ноћ и последњи час на тлу свој 
е то само бол, тежак бол који сви овога часа подједнако <pb n="663" /> осећамо и који је у њено 
о веровао, али сад...</p> <p>— До овога часа био сам грађанин једне државе а сад... роб, роб!</ 
 одоше, оставише нас?</p> <p>— До овога часа још сам у нешто веровао, али сад...</p> <p>— До ов 
а знам за магацине поуздано да до овога часа није наређена њихова евакуација.{S} Ви, докторе, з 
 ли то име и овоме мосту који смо овога часа прешли?{S} Са њега смо последњи пут сагледали свет 
 те везе немогуће било доћи.{S} Свакога часа јављале су се ненадлежне команде, војне станице ил 
и очекује се улазак непријатеља свакога часа.{S} Опасност је велика за батерију да настави пут  
, у кишу, ући у загрљај једнога беснога часа природиног и предати му се на милост и немилост.{S 
вом; ушли смо у загрљај једнога беснога часа природиног и предали му се на милост и немилост.</ 
м на крилу.</p> <p>После једнога пунога часа чекања, дође најзад кмет.{S} Начелник му главом по 
о одбијају сударе вагона.</p> <p>- Тога часа и том одлуком, која је потекла само потребом да по 
ну олујину која је помамно витлала тога часа Косовом; ушли смо у загрљај једнога беснога часа п 
непријатељевог.{S} Природа је била тога часа тако узбуђена, тако узрујана, да је представљала в 
име и већу борбу која се одиста од тога часа и развија.</p> <p>Као да се и непријатељ на новоме 
 саучешћем, мислећи ваљда да ми је тога часа у болници неко од ближих умро.{S} А тако је и било 
ла сам се и ужаснула, као да ми је тога часа понова издахнуло јединче које сам носила.{S} Стеже 
 послужила?{S} Сви су они, који се тога часа налажаху око Краља и без споразумевања међу собом, 
 и пуцао сам даље.{S} Чинило ми се тога часа, као да тонем дубоко у воду, све дубље и дубље и п 
еност и снагу у души.{S} У мени се тога часа пробудила нека нова, дотле непозната побожност; не 
сказања и боне слутње, која нам се тога часа насилно и свирепо утискивала у душу.</p> <p>Ишли с 
сам од тешкога бола и веровала сам тога часа да и ја не треба више да живим.{S} Освестило ме је 
нцеларију да ме пријави.{S} Све до тога часа ја сам се сама пред собом либила корака који сам п 
ала са сваким оним чију сам невољу тога часа сазнала.{S} Можда је сам Бог хтео све то тако да б 
јеку.{S} У општини се, све до последњег часа, живо радило на регулационим плановима по којима б 
 Са свих страна!</p> <p>— И не треба ни часа часити?</p> <p>— Ко може одмах, сутра најдаље, пре 
 да га не потискујеш.</p> <p>Тек је три часа по подне а већ се смркава под оном непогодом и, ка 
вски звуци у нама пробудили, само је за часак блеснуло, као једна тренутна појава, као један по 
вих страна!</p> <p>— И не треба ни часа часити?</p> <p>— Ко може одмах, сутра најдаље, преко су 
ако мали, лак, отскакуће доле у поток и часком се врати.{S} Бојко целој чети купује дуван, купу 
српске државе: под Бодином па затим под Чаславом, под Лазаром па затим под Ђурђем Бранковићем и 
излази да се уклупча на освећеној плочи часне трпезе или на плочи са царскога престола а у тамн 
 главе. — Гледао сам их како падају, ти часни младићи, опијени славом оружја и љубављу према От 
 роба <pb n="526" /> твога Јована, који часно живот свој положи за слободу и величину Отаџбине  
пан; дебела стена, која је некад носила часну трпезу, лежи сад дубоко уривена у земљу као надгр 
ро деце.{S} Командант му је дозволио на часну реч да ће се вратити, те се он од Железника спуст 
ижи.{S} Он не сме бити заробљен, дао је часну реч команданту да ће се вратити а шта би заробљен 
 се измађ 8 и 9 часова.{S} Измеђ 9 и 10 часова разговараће начелник са Нишом на телефону и ви л 
упа на железничкој станици.</p> <p>У 10 часова пре подне, већ је био укрцан у вагоне један бата 
рбији у помоћ.</p> <p>Пет минута пре 11 часова, стиже на аутомобилу ђенерал Бају са својим штаб 
, очекујући ко ће отуд изаћи.{S} Око 11 часова излази лист <title>„Српски Југ“</title> и онда с 
ојих први, овај што је већ укрцан, у 11 часова пре подне.{S} Око укрцанога воза је било већ пун 
је јутарњу кафу, окупиће се измађ 8 и 9 часова.{S} Измеђ 9 и 10 часова разговараће начелник са  
купљају гомиле.{S} Ујутру, између 8 и 9 часова, на јутреној кафи, коју ће телеграфиста који је  
а дана, трајало од подне па све до осам часова увече а затим је прекинуто или бар била је јача  
{S} На једном парчету земље од неколико часова дужине и ширине, одиграва се читава историја јед 
 осталим светом одмичући се по неколико часова дневно, онолико колико је деда могао да ходи, он 
p> <pb n="180" /> <p>Било је десет и по часова пре подне 18. октобра, на сам дан Светога Луке,  
врши овим: — Ја сам јутрос у десет и по часова прошао кроз Чачак и уставио се овде; непријатељ  
ница се свршила доцкан увече, око девет часова.{S} Млађи официри и друго особље из штаба Прве А 
арили и кренули пут Тетова, а око десет часова пре подне начелство је већ притисла светина траж 
 је тачно — да су још јуче, на дванаест часова пре но што ће Бугарска загазити у рат противу Ср 
 тренутку преживљујем један од најтежих часова и да се у мојој души ваља један од најтежих боло 
а притиска душевног, освојило би у овим часовима младога принца, који већ четири године своје н 
га натраг заборављао колико је сати.{S} Часовник је бележио скору поноћ и Престолонаследник је  
јзад нервозно погледа на сат, извлачећи часовник и враћајући га у џеп два и три пута, као да је 
слушао.{S} Велика казаљка на станичноме часовнику нагло је одмицала и војници, који су већ одав 
робова у Чачку, спашће се армија, штаб, част српске војске и... ко зна какав све обрт може наст 
ли храбро и падали као снопље.</p> <p>— Част и слава им! — рече поднаредник и диже шајкачу с гл 
 изабраник, а смрт је тако мала цена за част коју му тиме историја указује.{S} Сме ли се он те  
е припреме, станица се кити и спрема се част и напојница храбрим савезницима.{S} Заклаће се, ве 
 даље ћутати!{S} Она је присвојила себи част, да се последњи уговор о балканском миру назове бу 
вцу, који је још био окићен заставама у част доласка савезника.{S} Вратио се и одатле са једним 
ради.{S} Та је тробојка била извешана у част доласка савезничких трупа.</p> <p>Ђенерал погледа  
 се и даље лепршале заставе истакнуте у част њиховога доласка.{S} Јуче, 26. септембра, још се у 
 и донет мени: „Доживели смо историјску част да се први пут, од кад као народ постојимо, сретне 
ме историја указује.{S} Сме ли се он те части одрећи?</p> <p>А историја је још милостивија прем 
, после такве лектире.{S} Мени, у овоме часу, слика нашега слома потпуно личи на такву једну ка 
азде.{S} Та карта казује много, у овоме часу <pb n="569" /> све.{S} На њој је непоузданим потез 
очима јој казивале су да је она у овоме часу догледала нешто, што можда ми остали смртни не вид 
пла и смрдљива јара, која ме је у овоме часу гушила као да сам сишао у какву дубоку костурницу. 
и, коју је ревносно вршио.{S} И у овоме часу, пред станицом, <pb n="315" /> он је имао да учини 
ичкога народа.{S} Да ли војводи у овоме часу није пао на памет чудан стицај прилика: исти дан,  
су појмили величину болова који у овоме часу раздиру душу једнога несретнога Краља.{S} Али дечи 
ражи, војник чува!{S} Шта је то у овоме часу што се може сачувати, <pb n="567" /> кад ни Бог ви 
ојем војске разполажемо, јер то у овоме часу нико од нас не зна поуздано; даље, морамо знати ка 
овости кроз које још и у овоме очајноме часу провејава вера.</p> <p>— Шта ћете у Солун, по Богу 
 светитељски.{S} Њена ми фигура, у томе часу, поче добијати нов облик; она поче у мојим очима д 
абодем нож са пушке у гркљан.{S} У томе часу он јекну: „Не, кумим те Богом и светим Јованом!... 
роба тог и скидох капу као да је у томе часу когод казивао молитву.{S} Бона можда, или оболела  
 таме бледом месечином, имала је у томе часу нечега тајанственога; њено бело, воштано лице, по  
ле су му се у очима.{S} Да ли је у томе часу осетио да је то, што је сад на његовим коленима, о 
јађена мајка.{S} Изгледало ми је у томе часу као да се ту, у Младеновцу, сабрали болови свих ма 
 боно дечицу.{S} Изгледало ми је у томе часу као да у његовим очима видим сузу и као да му чује 
о.{S} Заболе ме, тешко ме заболе у томе часу зла судбина наша; с које год стране се бориш србин 
узбуђењем; говорила је као да се у томе часу будило у њој нешто моћно, нешто снажно, нешто што  
ка пушка, и арлук гомиле пење се у томе часу до дивљачке дреке.{S} То зец залутао кроз њиве па  
/p> <p>Сви дигосмо главе, сви се у томе часу сетисмо Бога и свима нам се на уснама исписа горак 
 у таму где лежи друм, јер ми се у томе часу учини, да сам опазио тамо усамљену једну познату м 
, то ја...</p> <p>Осетила сам се у томе часу страховито понижена, осетила сам се сама у својим  
 трговац чак, и не знајући да ће у томе часу говорити пророчанским језиком, рекао: „Ама шта сте 
 ли сазнао праву истину.{S} Па и у томе часу било их је који су умели да се теше.</p> <p>— Крив 
рујете у њену помоћ? — запитах и у томе часу поче у мени понова да се буди онај мучан осећај ра 
к сврше седницу.</p> <p>Прође ми у томе часу крај очију слика оне двојице коњаника које смо син 
ала победу.{S} Све, све је то он у овом часу можда прелазио мислима и подајући им се, корачао о 
дужност, да вас у овако једном озбиљном часу, позовемо на договор.</p> <p>Његов је глас задрхта 
м гласу, одиста је приликовало да у том часу рече богочовекове речи: „Пустите децу к мени“</p>  
 глас добио неко поуздање и он се у том часу осећао задовољан, као човек који је нашао <pb n="2 
једанпут залупало кад ми рекоше и у том часу место да се зарадујем, мене обузе неки страх.</p>  
ју туђе, ми бранимо своје!</p> <p>У том часу непријатељ поче да се колеба и пуковник то запази  
е исте мисли које су пре годину дана, у часу кад их је исказао, изгледале немогуће, па ипак пос 
а и положаје непријатељске и тада се, у часу кад нико више није веровао у спас Србијин, родила  
негда клицао: „Слава теби, Боже наш!“ у часу када је Душан Силни стављао себи царску круну на г 
} То није утеха, то је обмана, али је у часу тешке туге довољна и она.{S} Теши те и обмањује то 
ирим дубоки осећај побожности који се у часу ове тешке невоље враћао у душу из које је био изаг 
ем човека навикнута на борбу, које ни у часу слома не ишчезава.</p> <p>— Верујеш ли одиста?</p> 
има полегао црн дим који гуши.</p> <p>У часу када смо улазили у Призрен мени се поновила и наме 
н капетан Реџеп и још неколико есадових чауша, пратили су нашу владу, за којом је ишао и један  
ка јеличкога друма и, тамо под Јелицом, Чачак који броји последње сате своје слободе.{S} Далеко 
во и сва околна места са Мораве и Ибра; Чачак, Краљево, Алексинац, Врање и Лесковац, те загусти 
 у њој му се наређује да одмах крене за Чачак и да гледа да се пробије кроз варош, иначе му је  
је велика за батерију да настави пут за Чачак јер може непријатеља затећи већ у вароши.</p> <p> 
чим би то било, пешадија би налетила на Чачак, непријатељ, код којега се већ осећа велика покол 
те се разлеже грмљавина од које задрхта Чачак и преплашено становништво у њему.{S} Да би сузбио 
 <p>— Је ли тачна вест, капетане, да је Чачак од подне у непријатељским рукама? — запита војвод 
 зна хоће ли их и бити?</p> <p>— Зар је Чачак непријатељ борбом освојио?</p> <p>— Не, али смо г 
, иначе му је батерија изгубљена јер је Чачак пред падом.</p> <p>— Ипак, она синоћна обавештења 
.</p> <p>— Шваба мислио да јефтино узме Чачак.{S} Треба да плати је ли, момче? — довикује пуков 
 јутрос у десет и по часова прошао кроз Чачак и уставио се овде; непријатељ је ушао у Чачак у с 
у па пође кроз ноћ телеграфу да потражи Чачак те да распита каква је ситуација тамо, не би ли с 
чунао да сутрашњега дана мора напустити Чачак, дану душом и пође да побере и покопа своје мртве 
диже се и поче ударати у апарат тражећи Чачак, али се отуд нико не одазва.</p> <pb n="178" /> < 
едан збег.{S} Стигоше гласови да је пао Чачак, пало Краљево и да Аустријанци слазе Ибром и Раси 
клисуру Овчара и Каблара и да је заузео Чачак.{S} Тражи хитно Армијски Штаб! — дрекну он на под 
 заставе, које сад већ извесно ките цео Чачак, попадале би још једном пред српском војском а не 
 непријатеља, тако да га већ сатерује у Чачак.</p> <p>У том, непријатељска батерија понова загр 
љска батерија, ми би још вечерас ушли у Чачак, ослободили га и ослободили би страха и трепета х 
и уставио се овде; непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио пут замном...</p> <p>— Ка 
н понови:</p> <p>— Непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио...</p> <p>— То је немогућ 
јавише капетану да је непријатељ ушао у Чачак и креће даље да гони његову батерију.{S} У исто в 
чка, рапортира капетану, да су јуче још Чачак напустиле све наше власти и да су обе ћуприје на  
ву слику једне вароши у агонији.</p> <p>Чачак је тада крцао од избеглица и све то престрављено  
ова батерија наиђе иваничким сокаком на чачанску калдрму и капетан на коњу пред њом.{S} У варош 
> <p>— Одакле се повлачите?</p> <p>— Са Чачка, кроз клисуру.</p> <p>— Јесте ли имали борбе при  
се ту, код трнавске механе, изнад самог Чачка, остане на одмор али пред подне већ он доби извеш 
="203" /> <p>Непријатељ, који је испред Чачка, код Трбушана, имао ону олаку борбу са трећепозив 
се распрштали <pb n="185" /> још испред Чачка, код села Трбушана, ипак се пред батеријом свуда  
им, тај један метак донео би ослобођење Чачка, тај један метак ослободио би и читаву армију кој 
ибра топа, код барутнога магацина, више Чачка и, вешто скривен, туче отуд нашу артиљерију.{S} П 
нске Дивизије, налазим на Слатини, више Чачка; да се у мојој околини и у вези самном налазе — и 
мом.</p> <p>Испред трнавске механе више Чачка изађе водник пред капетана и саопшти му да је сто 
 преко високе Јелице, једва да допре из Чачка каква вест о ситуацији у земљи, те које долазак ј 
када је капетан излазио са батеријом из Чачка, начетили били на касарнске прозоре и очајно посм 
оњ раскрчује гомилу те полази путем ван Чачка, којим његова батерија већ измиче.{S} Али на крај 
схрањена, без одмора, тегли од Дрине до Чачка.{S} Капетан нареди да се ту, код трнавске механе, 
т.{S} Поднаредник који је слазио чак до Чачка, рапортира капетану, да су јуче још Чачак напусти 
/p> <p>Јасно је било, да је глас о паду Чачка морао изазвати запрепашћење у Армији, која се још 
лник Штаба и капетан понови вест о паду Чачка.</p> <p>— Ама, је си ли ти луд, знаш ли шта говор 
 а разговарали смо и преко телеграфа са Чачком.{S} Имам и једно писмо од мога колеге, послао ми 
х код светине.</p> <p>— Не тамо, не над Чачком.{S} Идите даље, што даље капетане.{S} Бомбардова 
да се непријатељ брзим маршем спушта ка Чачку и нареди брзо кретање јер ту, на трнавској механи 
те издаде наређење да се журно креће ка Чачку не би ли се уграбило проћи кроз варош пре но што  
 кад освоји дан она се поче спуштати ка Чачку.{S} Претпостављајући да непријатељ мора бити негд 
е при повлачењу?</p> <p>— Имали смо, на Чачку нарочито.{S} То је ваљда и била последња већа бор 
вао, тај треба да се распита о борби на Чачку.</p> <p>— Значи, велики сте пораз нанели непријат 
Официр тад поче да ми казује о борби на Чачку.{S} Казивао је много и ја, вероватно нисам упамти 
ах, очекујући да почне причу о борби на Чачку.{S} Он окваси понова грло и поуми да почне, али н 
p>— И то, али није само то.{S} Борбу на Чачку требало би забележити по томе, што је то борба ра 
.{S} По истој коси, лево од друма идући Чачку, постројавају се одмах и остали топови, два пољск 
ет а спашће се двадесет хиљада робова у Чачку, спашће се армија, штаб, част српске војске и...  
 која реч, или узвик или куцање пивских чаша.</p> <p>— Па добро! — надвикује остале глас одушев 
 <pb n="157" /> попио отров из Марушине чаше и, причињавало ми се, као да шапће оне исте Гришин 
ивала душу, као што је све јаснији глас чаше што више воде из ње одливаш.</p> <pb n="400" /> <p 
 научите пушку држати“.{S} Па онда испи чашу баш до дна и поћута подуже, па опет ће рећи: „Друк 
ода моћи на тенане и ручати и попити по чашу вина, што су они брижљиво и спремили, па ће моћи и 
оће ли још што рећи.{S} Он испи и другу чашу, па додаде: „Не умем те, синко, ни чему научити шт 
а, вадио је мараму из недара, дрешио је чвор и вадио је отуд ситну пару да удели.</p> <p>Да ли  
раст, који се прикопчао за земљу својим чворноватим удовима, као орао кад забоде нокте и прикоп 
и угледне зграде, чије двориште затвара чврста двокрилна капија.{S} Пред капијом је војник са н 
етенице од шибља блатом олепљене али на чврстим дирецима узноси се здрав кров, црепом покривен, 
 стигне.{S} И дочепаше је једновремено, чврсто, грчевито; један руком а други зубима.{S} Поглед 
о дете чим год сам стигла и притисла га чврсто на груди, не би ли га што више загрејала.</p> <p 
х кликнуше: „Тата, тата!“ и обгрлише га чврсто, као мали дављеници.{S} Отац овлажи дечје косице 
имовину и новац и накит и акције, а она чврсто држи на грудима онај јастучић.{S} Тако ми нешто  
је крв, на ногу не може ни сад да стане чврсто и ви кажете то је све једно и још кажете, лакше  
ле и згужване хаљинице а весело гледа и чврсто <pb n="493" /> се држи за војников кажипрст.{S}  
, у једном углу, лежи млада жена грлећи чврсто рукама Ранка, онога што воли школу.{S} Мајка сва 
или подивљају.{S} Ено отуд вуку, ужетом чврсто везаног војника, осам његових другова са пушкама 
т чаробним сновима, она га је снажном и чврстом руком водила у живот, она му је подржавала и сн 
дно лице мога анђелчета и грлила га све чвршће.{S} Што се више ближио час растанка, ја сам га с 
више ближио час растанка, ја сам га све чвршће грлила; изгледало ми је као да хоће да ми га отм 
ех ја убеђивати војника не би ли га што чвршће придобио.</p> <p>— Ко стока, је л’? — настави он 
 заједнички врши и и војска и народ.{S} Чега има ту поверљивог?{S} Шта је то што се ту да сакри 
, ја не налазим <pb n="498" /> да је ма чега било у њима и мислим да ће то, што је на мене тако 
о велим да није поверљиво.</p> <p>— Ама чега још и сад има поверљивог! — узвикну он и насмеја с 
 у први мах дочекали са неповерењем, са чега се дискусија често пута и заоштравала до сукоба, п 
ам видела било је страшније од свега са чега се душа човечја најежи а тело хладан зној пробије. 
неки страх, не знам зашто, не знам због чега.{S} Ударише ми сузе на очи као киша.{S} Пала сам о 
а је ту већ оно што је свако слутио, од чега се свако плашио и стрепио.{S} Покрет се заустави.< 
<p>— Тако, бојали смо се.</p> <p>— А од чега вас је био страх?</p> <p>— Од Турака.</p> <p>—-Од  
а бива, да се људи најзад сете онога од чега треба почети, шеф станице нареди да се оде у жељез 
у, просто свисну човек.</p> <p>— Ама од чега?</p> <p>— Ко зна, од бола ваљда, од муке!</p> <p>С 
м.</p> <p>— Ако, ако, казуј ти мени све чега се сећаш, волем ја то да слушам.</p> <p>— Е, ако в 
н је младост а младост не умире, јер из чега би нико живот нов?{S} Младост је било, мишић, осећ 
, јер се купује на мање и на више.{S} И чега ти ту нема на оним шињелима и шаторским крилима: ж 
је вера, вера у оно што има доћи и ради чега се подноси бол; вера у нешто, вера у ма што.{S} До 
више спаса, да не постоји више оно ради чега се војник бори и онда, тежње, да се бар спасе свој 
 Запитала <pb n="448" /> сам га: има ли чега?{S} Он ме чудновато погледа и не одговори ми, већ  
 одмах у двориште да се распитам има ли чега.{S} Нико ништа није знао, рекоше ми само да преко  
ма а с дететом је тешко кад већ дође до чега.{S} Свакога тренутка може отпочети напад.{S} Ја не 
е.{S} Ја не верујем ал, ако баш дође до чега, склони се!{S} Тамо где пођемо ми, пођи и ти с дет 
то стигну, све што им је излишно или до чега су од некуд дошли. <pb n="696" /> Продаје се све и 
китили силаве, и онај пиштољ који је на Чегру прославио смрт Синђелићеву, и она пушка која је и 
 за собом а мали мртвац, другарчић мога чеда које ми је лежало на крилу, остаде на столу не пла 
 је као отварање неба, као што у младе, чедне девојке прва светлост у очима значи отварање срца 
главу и ходити стазама, којима је негда чедност ходила.{S} Доћи ће последње време, те они који  
алдрми и превија несретна мајка чије је чедо остало горе а отац одјурио у пламен да га спасе ал 
ој <pb n="380" /> најдражи терет, своје чедо исцеђена, бледа, воштана лица; рањеник, који је не 
нора и кршева и као сећање милује своје чедо.{S} Тим смо се успоменама сви ми хранили и одржава 
ке свако јутро по једна, носе јој своје чедо и бацају јој у чељуст, те га прождере и умири се д 
ст аждајина, у коју морам да бацим моје чедо јер је дошао на мене ред, и затресох се целим тело 
за којих настаје једна бескрајна и бона чежња.</p> <p>Лакше, лакше, не напуштајмо тако брзо још 
е ћемо проводити беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци мрве хлеба или 
лама проводићемо беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци мрве хлеба или 
 гусала и историје и једном родољубивом чежњом, која је у доба буђења свести о слободи, задојав 
ва, пробудиле на један мах нов осећај — чежњу за оном домовином, од које су се пре пет стотина  
изгнанства а дубоким болом хранити нашу чежњу за отаџбином!</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју ће 
оки ступци са стране; за њима поштанске чезе, па онда сакаџијске двоколице са којих је скинуто  
оки ступци са стране; за њима поштанске чезе, па сакаџијске двоколице са којих је скинуто и бач 
ари.{S} Па... загушило око вагона, ври, чека.{S} Тек прскоше сандуци па кад поче да се просипа  
е налази у Гучи и остави потпоручика да чека везу и испошље телеграм а он оде да потражи мало о 
е га испрегоше и оставише крај друма да чека смрт.{S} Овако исто и њега смо посматрали, овако и 
оћи; оставили смо га тамо крај друма да чека смрт која ће, ако не раније, ноћас кад стегне мраз 
— Право има — одобравају једни — што да чека последњи час.</p> <p>— Море, преплашила се! — одго 
је пао и који ће сад остати на друму да чека своју лагану смрт.{S} Он је јуначки подносио све т 
ити како она предосећа злу судбину која чека ову децу, онако као што је само мајка кадра предос 
али влади, што не прилази тој мери, шта чека, и наводили су све добре стране капитулације.{S} Т 
о козерију и фруштукује а оволики народ чека.</p> <pb n="402" /> <p>Један војни телеграфиста сј 
 тешке мисли о ономе, што њега и његове чека за који час и за који тренут можда.</p> <p>— Не мо 
а затим бистричином обалом, тамо где је чека отворена гробница, где лежи оно свето камење, под  
 погачом од куће, мирне душе да их даље чека „краљев хлеб“ и државна брига.</p> <p>— Брине ли к 
а сам га већ изгубила а пред вратима ме чека још троје па их морам повести.</p> <pb n="494" />  
де се скрхала толика војска и народ, не чека другаче преноћиште до на друму.</p> <p>Ми смо крет 
љен пук, пуковник одмах нареди да се не чека, напад непријатељев већ да се он и то што пре напа 
дну гомилицу која удара алком у врата и чека <pb n="212" /> хоће ли ко отворити да замоли за пр 
утника одлазе пут Косова, а она стоји и чека.</p> <p>Пришао сам једноме жандарму, који је бајаг 
наест пуних година бди она сваке ноћи и чека.{S} Ветрић када би шушнуо, јејина када би лупила к 
{S} Стоји уморно под оголелим дрветом и чека као осуђеник кад ће је прозвати.{S} Свет се тиска  
сваку ноћ пали <pb n="17" /> светиљку и чека га.{S} Он ће доћи, он само не може да нађе пута по 
тво, са стварима крај себе, дрежди ту и чека потврду вести.{S} Те гомилице почеше да расту приб 
 млад јелен, те тета Стане са поуздањем чека, где је оволико, још коју годиницу, када ће његова 
ти, тако исто гомила која ипак стрпљиво чека.{S} На ћуприји, која премошћава речицу Неродимку,  
пре три године Косово осветили.{S} Тамо чека већ ископана рака; тамо ће планути жандарске пушке 
шено гледа како се товаре кола и упорно чека на капиџику да види <pb n="93" /> крај овога посла 
а, косе неочешљане.{S} Па ипак тај свет чека нешто и распитује нешто и нада се нечему.{S} Збира 
273" /> ове страховите непогоде која их чека у пољу.{S} Застали су на праг кућни да се определе 
/p> <p>— Удрите, па шта Бог да!{S} Али, чекај, на сваки топ официр, сам официр да контролише и  
а наредник.</p> <p>— Пуцајте!... или... чекај!{S} Има у кући деце, нису крива!{S} Дет’де један  
латио је, вала, господине пуковниче.{S} Чекај док се преброје па ће видети.</p> <p>— Мислиш изг 
нека остане.{S} Јесу ли готова деца?{S} Чекај да угасимо кандило!</p> <p>— Угаси!</p> <p>— Хоће 
} Оди, помози ми да се попнем!</p> <p>— Чекај да подметнем што! — рече трећепозивац и скиде ћеб 
а је Поћорек изгубио у Ваљеву!</p> <p>— Чекај само док и Влауца удари у дахире да видиш како ће 
дметнуо себи седло за седиште.</p> <p>— Чекај, молим те — упаде му у реч онај из дима, кога је  
еча брига у случају опасности.</p> <p>— Чекај прво да надлежни евакуишу себе!</p> <p>— Кад ђене 
— Да бијем! — одговара водник.</p> <p>— Чекај, не жури!</p> <p>— Сатреће нас.</p> <p>— Чекај не 
не жури!</p> <p>— Сатреће нас.</p> <p>— Чекај не смемо га тући!</p> <p>Капетан се предомишљао.{ 
 видим, како могу да видим...?</p> <p>— Чекај, ако упали... — рече онај који је још увек без ус 
јеш само дреку и узвике: „Не гази се!“ „Чекај, де си наврео!“ „Пролази, пролази!“ „Не гурај!“ „ 
утант трећепозивцима — Зауставите мало, чекајте да повезете свога Краља.</p> <p>— Краља?! — учи 
госмо главе и напрегосмо слух.</p> <p>— Чекајте! — прекидох ја тишину Причекајте мало!{S} Ви ве 
ан раденик.</p> <pb n="333" /> <p>— Ама чекајте мало!{S} Кад сам казао да је у Врховној Команди 
 л’ те?</p> <p>— То јесте!</p> <p>— Али чекајте да видите како је бона слика када се напушта ва 
маже мајци, његов Ранко, његов Бата.{S} Чекају га они, јер се тамо већ чује пуцање српске пушке 
У осталом, немају ни власти шта више да чекају; да се збрину још о овом заосталом становништву, 
ћ до Приштине напатиле и не питају и не чекају одговора: нису раде да истину сазнаду сувише доц 
ажу, ови су дошли са Дарданела а сад се чекају пукови који иду право из Француске.</p> <p>Овако 
 изблесавели од глади.{S} Иду за нама и чекају да когод баци прљаву кору од сира, спољни лист о 
склонити од кише и непогоде мртве, који чекају на сахрану.</p> <p>Тргла сам се и ужаснула, као  
мио.{S} Сви знају да мора умрети и немо чекају час.</p> <p>Лица овога малога друштва заклоњена  
 уставили код Крупња и ту ће као да нас чекају да се бране, па се морамо задржати да сачекамо п 
огор породица које још од синоћ и ноћас чекају ту.{S} Усред воде, која је поплавила угибе и удо 
ли које је морао дуго прибирати у себи, чекајући прилику да им да одушке.</p> <p>— Још пре више 
и ту, мирни, непомични; леже стрпељиво, чекајући поколење које ће понова на том месту запевати  
е гаврани слетати на његова ребра и, не чекајући да испусти душу, почети да кљују месо са њега  
чекао их Лесковац, чекала их Ђевђелија, чекала Струмица и Велес, чекало их је Скопље; чекао их  
ао их је окићен Ниш, чекао их Лесковац, чекала их Ђевђелија, чекала Струмица и Велес, чекало их 
елник — Или је ти ниси чекала?</p> <p>— Чекала сам дуго, од јутрос па све до сад, па нисам могл 
а, тако охрабрила, да сам сад већ једва чекала да се пробуди.{S} Нестрпљиво сам се вртела на ст 
а Новицу ухвати ноћ на мору и она га је чекала и дочекивала.{S} Ако би време било мутно и туроб 
узносили.</p> <pb n="16" /> <p>Мајка је чекала...</p> <p>На Уциње је пао већ дубок сан, капци с 
је заспало тешким сном.</p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Као на мору, тако се и у њеној души по 
као да се небо упалило.</p> <p>Мајка је чекала...</p> <p>Ноћ је раније пала, као да је злим дус 
атеринским сузама али... </p> <p>Она је чекала...</p> <p>Бивало је и други пут да Новицу ухвати 
и чувало за највећу невољу, која нас је чекала у планинама.{S} Било их је чак који су скупо пла 
и припалила светиљку и све до беле зоре чекала сина, тако од тад, ево већ седамнаест година, ст 
о крај наше куће.{S} Ја сам то знала, и чекала сам га на капији.{S} Он ми није говорио ружне ре 
чим доле и већ сам се била прекрстила и чекала само да се мало разиђе свет, који је гомилама иш 
ити, села сам на столицу крај постеље и чекала, стрпељиво чекала, гледајући га како слатко спав 
 дође? — пита начелник — Или је ти ниси чекала?</p> <p>— Чекала сам дуго, од јутрос па све до с 
а да се тресе од језе.</p> <p>Једва сам чекала да сване и тада сам тек могла лепо сагледати ран 
ђоше из Београда.{S} Ја не знам шта сам чекала, зашто нисам пошла већ тога дана.{S} Ишла сам, р 
онила сам се крај врата и стрпељиво сам чекала.{S} Врата се или нису довољно преклапала или су  
ћу болницу, ону више града.{S} И ту сам чекала два дана али — он је био ту, нађоше га у списку. 
толицу крај постеље и чекала, стрпељиво чекала, гледајући га како слатко спава покривен ћебетом 
докле се стизало колима и аутомобилима, чекали су мали товарни коњићи, са којима ће се поћи даљ 
 Реснику смо на станици дуго, врло дуго чекали.{S} Један је воз већ био отишао пут Младеновца а 
 шта се десило, јер смо дуго, врло дуго чекали.{S} Није то необична ствар да се покрет заустави 
 их Ђевђелија, чекала Струмица и Велес, чекало их је Скопље; чекао их је цео српски народ и ник 
соби под војводином нарочито искупило и чекало на одлуку, знајући о чему се у седници решава, р 
слушам другог, па не одох јутрос.{S} Да чекам наредбу за магацине и болнице, није него још нешт 
о ћеш!“ Па опет ућута а ћутим и ја, све чекам хоће ли још што рећи.{S} Он испи и другу чашу, па 
чекам те, јер ти ћеш доћи!</p> <p>Ја те чекам... ти ћеш доћи!</p> </div> <pb n="25" /> <div typ 
 ужижем је и дан и ноћ вером и надом, и чекам те, јер ти ћеш доћи!</p> <p>Ја те чекам... ти ћеш 
а сам га чекао...</p> <p>Чекао сам га и чекам га још!{S} Чекаћу га све док се са мојим животом  
воља и нема се кад, последњи је час.{S} Чекамо сваки час наредбу па и ми да напустимо станицу.{ 
и као дављеник сламку.</p> <p>— Да, шта чекамо? — узвикује један старији господин, који је већ  
еће или не могу да помогну, е па... шта чекамо?</p> <p>Многи су чак пребацивали влади, што не п 
е црњи гласови се чују те леденим срцем чекамо кад ће наићи на наше село.</p> <p>Једнога дана н 
жати Београд ако ћемо на Багрдану да их чекамо! — додаје суво и скоро пакосно песимиста,</p> <p 
крилу.</p> <p>После једнога пунога часа чекања, дође најзад кмет.{S} Начелник му главом показа  
а с ове стране и која је за време дугог чекања све већма придолазила.{S} У томе гурању и тискањ 
>Прође по пола сата очајнога дреждања и чекања у месту, па тек осетиш неки покрет пред собом и  
о да дозове кмета.</p> <p>Тај један час чекања у канцеларији начелниковој извео ми је пред очи  
е мајстор.{S} То је разуме се продужило чекање и ђенерал који је већ неколико пута нервозно пог 
омоћ Србији.{S} Чекао их је окићен Ниш, чекао их Лесковац, чекала их Ђевђелија, чекала Струмица 
 Струмица и Велес, чекало их је Скопље; чекао их је цео српски народ и нико није хтео да верује 
ће кренути из Солуна у помоћ Србији.{S} Чекао их је окићен Ниш, чекао их Лесковац, чекала их Ђе 
 сузама.</p> <pb n="23" /> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Чекао сам га и чекам га још!{S} Чекаћу  
ре и наше питоме доље.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>На Отаџбину је моју већ пала тешка нево 
ао да се небо упалило.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Тешка ноћ је пала на моју Отаџбину, као 
 оглашујући задњи час.</p> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Равна тој бесној бури, која се завитлал 
д упада Бугара код Предејана.{S} Воз је чекао дуге сате на разним станицама док се обезбедио ње 
врт сата.{S} Ниш је није одмах сазнао и чекао је воз са савезничким трупама.</p> <p>Да није бил 
ли су нам, воде нас у Ниш.{S} Једва сам чекао да стигнем тамо, рачунао сам кад стигнемо у Ниш,  
 n="23" /> <p>Ја сам га чекао...</p> <p>Чекао сам га и чекам га још!{S} Чекаћу га све док се са 
у којој је станица и пожурио тамо.{S} У чекаоници и у свима просторијама мале и скромне зграде  
S} Зато, крећите.{S} Немате шта више да чекате.</p> <p>— Напоље се понова говори о доласку Фран 
е.{S} Није ни зенуо.</p> <p>— Брзо, шта чекате, шта сте се збунили? — дречи поручник.</p> <p>—  
скрштених руку стајати и као мртва мета чекати ударце.{S} А кад би само и са тога места била од 
 /> мртви ће вам то опростити, мртви ће чекати.{S} Пођите тамо у планине, подржите, прихватите  
ка, псовка и свађа.</p> <p>Ту, где ћемо чекати читав сат док дођемо на ред да можемо узаћи на д 
ичу из разних призренских улица, морају чекати по читав сат док им се да прилика да узађу на др 
оју страну.{S} Чекаће га ту на станици, чекаће вечерас, чекаће ноћас, чекаће и сутра ако треба. 
екаће га ту на станици, чекаће вечерас, чекаће ноћас, чекаће и сутра ако треба.{S} По подне је  
 станици, чекаће вечерас, чекаће ноћас, чекаће и сутра ако треба.{S} По подне је већ цело Скопљ 
то доба није ишао ни на коју страну.{S} Чекаће га ту на станици, чекаће вечерас, чекаће ноћас,  
ле те бриге, па тек диже главу и рече: „Чекаћемо јесен да прођеш кроз комисију.{S} Може те којо 
</p> <p>Чекао сам га и чекам га још!{S} Чекаћу га све док се са мојим животом не угаси и светиљ 
где се још једнако пакује, чује се лупа чекића који закива сандуке и осорне наредбе старешина и 
оришта чује се ситно и одмерено ударање чекића; то у рану зору поткивају негде коња или вола, к 
зна, тупа и блесава, данас видиш свежа; чела која си сретао изборана и забринута, данас видиш в 
зама и тим ћу им блатом замазати прљава чела!</p> <p>Ето, такво је расположење било у мени у тр 
замршене и богате плаве косице и висока чела, испод којега су упале две дубоке дупље.{S} Осмех  
ше и разведри дубоким браздама преорана чела.{S} Као у сред тешке оморине кад малакше и душа и  
ат па ће поноћ а млади принц, наслоњена чела на обе руке, још једнако седи крај стола, наднет н 
стискају један другом руку, да се ведра чела и уздигнуте главе здраве.</p> <p>— Савезници долаз 
цир оборене главе а забачене капе изнад чела лагано корача некалдрмисаном, оцедитом улицом варо 
у победу.{S} Заваљене капе далеко изнад чела а оборене главе, он прелази у памети све оне славн 
ане боје а очи му извирују дубоко испод чела.{S} Он лежи сломљен и прати облачак <pb n="440" /> 
арамама око главе и црвеним крстом више чела.{S} То су остаци неке руске мисије и доктор, шеф м 
, дуне предвече свеж ветрић те расхлади чела и разгали душу.{S} По тим вестима, наши се одлично 
 имена прелете на мах таман облак преко чела.</p> <pb n="620" /> <p>— То ће~бити!</p> <p>Чичица 
е, са крвавим <pb n="504" /> венцем око чела, можда Милица, Милче, Мила; онај мушкарчић са јабу 
 из ране излила на једну и другу страну чела, слила се крај ушију и направила мале усирене локв 
ати страх са некада тако ведрих детињих чела.</p> <p>Он полете у подрум, у једну мрачну и тесну 
омицали сјајни шлемови искићени златним челенкама.{S} Мрка лица косовских јунака под шлемом, оц 
ам се негда ја лично уверио да је човек челичне воље и огромне душевне енергије, речи ми са суз 
кроз тај дим бљунула је ватра из тешких челичних цеви те као пламени усов засула наше градове и 
поред и издаде све потребне наредбе.{S} Челни батаљон, који је већ дотле стигао, одређен је одм 
ве лије киша танади.{S} Он нареди да се челни топ скине, намести и, не говорећи ни речи да је п 
којим су се већ догледали предњи редови челнога батаљона.</p> <p>Са капетанова лица ишчезе дома 
о није више он, руке су његове студене, чело <pb n="661" /> бледо а очи угашене.{S} Али он је т 
 детету руку у груди, пипала му ножице, чело и нигде нисам могла опипати ни трага од ране.{S} И 
ну ватру и поче грчевито да се трза.{S} Чело му је горело, ручице су му гореле а усијаним очима 
та слика једнога окрвављеног детета.{S} Чело му преливено <pb n="503" /> широким црвеним венцем 
 руку и пипала чело и ручице детиње.{S} Чело му је било топло, врло топло, горело је а ручице к 
 чизме улопане блатом, сабља улубљена а чело наквашено прљавим знојем.{S} До њега избеглица, ко 
ише и нагох се да чујем.{S} Дисало је а чело му је било још увек врло топло.{S} Завукох руку да 
о је плакало и дрхтало је целим телом а чело му и ручице гореле су као жеравице.</p> <p>— Изгуб 
о хладним знојем којим грозница орошава чело.{S} Час по час би застао, чинило му се да је у том 
 час завлачила под мараму руку и пипала чело и ручице детиње.{S} Чело му је било топло, врло то 
ет да сам му том руком мало час брисала чело и очице и претрнух.</p> <p>— Дете, да није дете? — 
сом:</p> <p>— Ја ћу се лично ставити на чело моје војске и ту ћемо на Ситници сви изгинути!</p> 
сунцобрана од капе коју је он дубоко на чело набио а на лицу му се огледао тежак умор који је с 
час уставља, стоји дуго у месту, јер је чело колоне застало, па, опет креће.{S} На једном таком 
оји није желео поговора...{S} Његово се чело у том тренутку разведрило, очи засијале живом свет 
оба мајчина која је донела и набрало се чело очево које је збринуло а деца њихова, тамо на крва 
S} Узех руком да избришем детиње лице и чело а оно опет писну и расплака се.</p> <p>— Никад ниј 
.{S} Студени дах промаје, расхлади ми и чело и опали мразом лице те се пробудих и пробудисмо се 
не свеж планински ветрић те ти расхлади чело и отвориш сане и малаксале очи или, као иза буре и 
 да захитим где год воде те да попрскам чело и очи, не би ли ме то освежило.</p> <p>Друм још мр 
лазио собу, превлачећи по где кад шаком чело осуто хладним знојем којим грозница орошава чело.{ 
н и влажан.{S} Небо хладно и мрачно као чело злочинчево.{S} Из мочара испарава влага и чисто на 
ту ослонивши, бригом већ изорано, младо чело на руку.{S} Другом је руком опет прихватио писаљку 
јао да га не прати, њему би се старачко чело осуло хладним капљама зноја и покривао би очи руко 
то му је новом и тешком бригом осенчило чело.</p> <p>Он пође нагло из телеграфа и упути се тамо 
разом замагљено стакло, наслони усијано чело и клонулу главу.{S} Напољу се ведрина зимске ноћи  
цом.{S} Мајка му руком превлачи усијано чело и милује покислу косу; по његовим воштано бледим о 
атерино срце а ведри се бригом наборано чело.{S} Новица већ има свој чун, своје мреже и своје а 
 се над Призреном натуштило као суморно чело по коме су исписане бриге и очајање, а на западу,  
а се и бојим — узданух ја и опипах опет чело детиње које је још увек било влажно од кише.</p> < 
но рекло нешто ружно те они пушком па у чело.{S} Рекоше нам још, изгледа да се спремају да макн 
ни, која се још не дизаше и пољуби је у чело, другарски, пријатељски, братски.</p> <p>С поља се 
зађем пред бабу а он ме пољуби најпре у чело а затим целива медаљу на грудима; па кад одем у Ра 
са којих се узице вуку по блату.{S} Над челом јој се, од кише, разлио црвени крст са платна, ко 
ићених сребрним амовима и перушкама над челом; на којима позади стоје два избријана пажа са бел 
ничарка, па јој један црвен млазић тече челом као крвава бразда.{S} Њено тамно лице казује да ј 
х људи са једним полицијским писаром на челу, сишли су и прихватили борбу да би одбранили несре 
 моме погледу, на мојим уснама, на моме челу, била је исписана нада.{S} Рекох г. пуковнику све, 
умило славом и на младоме му се, ведром челу, исписа тога тренутка понос.</p> <p>Сви се искупис 
познаш, лице му се сасвим унаказило, по челу му се исписале бразде и онај његов осмех сасвим се 
 помоћниковим седели су сви министри, у челу овога Престолонаследник а у дну сам помоћник коман 
ело у прах и пепео, домаћине на колац а чељад на јатагане ако се у селу нађе макар један човек  
пустили али пре наилазили другачи па се чељад преплашила!“ — „Е, кад је тако, попе, а ви идите  
некуд Турци не погоне збег.{S} Него нек чељад легне да спије не слутећи а домаћини да бдију, па 
S} Биће ваљда и у њих срца кад виде ову чељад.</p> <p>Нико не одговори и нико не предложи ништа 
и било, као да си <pb n="632" /> му сву чељад по кући поклао.{S} У Србију се није могло више ни 
} Са по где које капије извирује женско чељаде, људи су се извесно повукли у куће јер нису ради 
p> <p>— Наиђоше па питају има ли женске чељади да их дворе.{S} А ја рекох, сам сам, удовац сам  
а пас, који је кренуо у збег за кућом и чељадима.</p> <p>И сва та гомила и сва та тужна и невољ 
се она колиба учини одиста као отворена чељуст аждајина, у коју морам да бацим моје чедо јер је 
комад меса са свога тела и бацимо јој у чељуст?</p> <p>— И тада ће нас напасти! — одговори офиц 
дна, носе јој своје чедо и бацају јој у чељуст, те га прождере и умири се до сутра у јутро.{S}  
n="687" /> која је лизала из крвожедних чељусти које су очекивале да нас прождеру.{S} Прозебли, 
чне ноћи, на сред пустога друма, овде у чељустима дивљих Арнаута буде заробљен, преклан, пушкар 
метнуо и разговор а не разговарамо ни о чем другом но о својима, о свом крају, о оном што нам ј 
 их, једнога чак отуда из Студенице под Чемерном а другога из Високих Дечана.</p> <p>Живе су по 
подножју, покривена је тамним зеленилом чемпресове шуме и уздиже се весело, као ведра, власима  
</p> <p>— Време је, Господару!</p> <p>— Чему време? — сену Краљев поглед под седим обрвама, као 
ле би му мисли не задржавајући се ни на чему стално, прелетале би са догађаја на догађај, са сл 
чашу, па додаде: „Не умем те, синко, ни чему научити што ћеш и како ћеш.{S} Нека те Бог и твоје 
дан не знајући више ни шта да мислиш ни чему да верујеш, већ предајеш се гомили и с њом очекује 
 је кроз гомилу и уведе је у вагон, при чему су га пратили благодарни погледи целе гомиле која  
ем, као да ја требам коме, као да ваљам чему?...{S} И сад кад дођу они, провалиће подрум и изба 
 гласом води.{S} Говорило се о ономе, о чему је у то доба цео свет говорио.{S} Говорило се о по 
еспућу кроз Албанију и о свему ономе, о чему се стално говорило и на друмовима и крај ватара и  
а Бугарска и не мисли напасти Србију, о чему су они добили најдубљега уверења непосредно од буг 
ога који мисли о свему <pb n="325" /> о чему би ипак неко требао да мисли?{S} Оскудица тих људи 
е опасности у којој је овај воз био — о чему је јављено Нишу — не одустану у последњем тренутку 
ежних, па ћете се уверити...</p> <p>— О чему ћу се уверити?</p> <p>— Уверићете се да бегства ни 
 код надлежних да воде рачуна о ономе о чему није смело да се не води рачуна.{S} Видите, у нас  
ући се ни зашто, не распитујући се ни о чему.</p> <p>Пођи, где хоћеш, зађи у који хоћеш сокачић 
 искупило и чекало на одлуку, знајући о чему се у седници решава, радознало је и са нестрпљењем 
овор јер сам знао да се односи на оно о чему смо сви на овоме путу једино разговарали; тиче са  
м.</p> <p>— Ама, није, брате него ево у чему је ствар — наставља свештеник своје објашњење. — О 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чему ли је слична ова прича?{S} Шта је то у њој што иза 
ра немилостиво грешне вочиће батином по чеоњачи и по очима; товарни коњи збијају се међу кола и 
е и друге стране друма, место вашарских черги и шатри, разастрли су војници своје шињеле и шато 
 можемо стићи у Арсит-Хан, прекосутра у Черет.</p> <p>Есад-пашин капетан Реџеп и још неколико е 
ре пет стотина година оркан један, тако чест на балканској ветрометини, ишчупао је из срца Балк 
> <p>— Шта мислим, ништа.{S} Добар је и честит друг, нит могу ја без њега нити може он без мене 
ме рату, на Вардару.{S} Био је храбар и честит официр.{S} У турскоме рату био је двапут рањен,  
кажем ага, да смо знали да ће нам овако честит ага доћи, <pb n="257" /> не би их ни корака пуст 
одине бити регрути.{S} Тежина пута, без честита одморка, недовољна храна, умор и глад испио је  
и, ето и сам тај Марко добар је човек и честита раја.{S} Нити је он кадгод потезао на дахијске  
{S} Када је у београдскоме двору примао честитања о наступању 1913 године, стари је Краљ био су 
је само последњим дахом својим користио честити српски во.{S} И после смрти још, тек му се угас 
 куће у густи мрак.{S} Није се ни стаза честито видела до колико што видиш испред себе да се не 
ас.</p> <p>— Штета, а борили сте се баш честито, хвала вам!</p> <p>— Изгибе сам домаћин, господ 
 Тимока и Брегалнице; не оптужујем оног честитог, оног неканцеларијског официра нашег, који је  
 у томе тренутку било бола у души овога честитога војника, разумео сам мало дана затим, када пр 
чанских бораба и све разочарење једнога честитога старешине који је, сем храбрости, улазио увек 
 кренуо ка Феризовићу носећи собом тело честитога младога писара и четири везана разбојника кој 
 и у злу, помињати и сећањем одужити се честиту војнику, који је живот свој дао за <pb n="527"  
 свака кола пропраћа својим примедбама, често оправданим а гдекад можда и претераним.{S} По где 
ута биле испрекидане уздахом или сузом, често раздробљене и искидане.{S} Морам их својим речима 
?</p> <p>Али је то био обичан разговор, често понављан у свакој кући где понос недозрела мушкар 
ају дочепавши узгред ма коју, ма какву, често и најнезначајнију ствар.</p> <p>То је збег са Дор 
ли са неповерењем, са чега се дискусија често пута и заоштравала до сукоба, поче да се исписује 
ако себи места по страни, ван друма, па често и по која ватрица плане.{S} Крај једне од тих ват 
 ни с ким делити.{S} Саучешће у тузи је често пута увредљива фраза, кад се каже зато што је то  
ео измеђ живота и смрти, говорио нам је често — мени и најстаријем сину. — „Не смете ме жалити  
 који би мислили о свему, разочарава ме често пред помишљу да смо потегли да градимо велику држ 
су носили ову кућицу, смењивали су се и често пута одмарали јер им узина стазе није увек дозвољ 
рагим камењем искићеним.</p> <p>Много и често пута у животу говорио сам пред гомилама, у тренут 
тале девојке, јер немам мајке а отац ми често остаје ноћу у кафани, те је за мене лако изнети р 
ици са возова проносе дуж пруге.{S} Они често пута сазнају вести пре но што их и надлежне власт 
м речима, јер те <pb n="446" /> су речи често пута биле испрекидане уздахом или сузом, често ра 
ведачки, литерарно.{S} Упоређења су јој често била тако нађена да би их у свакој другој прилици 
 као заљубљенога љубомора.{S} А туђ бол често и помаже да се сноси свој.</p> <p>И на мене остав 
зи па опет клиза и пада.</p> <p>— Падам често! — вели.</p> <p>— И ми Величанство! — теши га ађу 
узвикнуо је очајно виши официр коме сам често, у оваквим приликама, одлазио да чујем мишљење је 
 је гроб мога другога сина.{S} Тамо сам често одлазила, тамо сам се почела мирити са мишљу да ј 
Александровац, тако да су се тим друмом често размимоилазили бегунци, једни који из Топлице бег 
ом брзином којом и воловска кола а тако често и застаје немогући <pb n="377" /> да извуче точак 
ао што га је имала онда, кад ми је тако често у походе доходила.{S} Она се преобразила, њен је  
ваквим приликама има себичности, толико често и великодушности.{S} Само што ће те себичност ста 
.{S} Он је избеглица из Београда и врло често одлази некаквим својим послом у Ниш, те се отуд у 
 прилике као што жене при нарицању врло често напуштају обичан дневни језик и залазе у појезију 
их веза са страним консулима — а ови су често одлазили у Ниш ка својим посланицима ради обавешт 
емом.{S} Наглашава се нарочито да свака чета има два митраљеза а сваки батаљон по једну батериј 
 са друговима оде у Скопље где се ђачка чета вежбала.{S} Борио се затим на Руднику и Церу и, ка 
аче шпедитер београдски.</p> <p>— Једна чета хајдука могла је бранити Качаник против једне диви 
Читава их је чета синоћ изгинула.{S} Та чета, из ужичке војске, упућена је била доцкан синоћ са 
лешинама наших стараца.{S} Читава их је чета синоћ изгинула.{S} Та чета, из ужичке војске, упућ 
рзу руку, са заробљеницима и пионирским четама, може што помоћи; али, познавајући те путеве, ја 
ака засебно и група кола, двоја, троја, четвора, док се све не отисне и не загусти друм народом 
S} Животом плаћа ко удари у болницу.{S} Четворе очи отварајте!</p> <p>Сам капетан полеже по јед 
ли очајно инжињер — али шта ћу с децом, четворо их је.{S} Шта ћу с њима?</p> <p>И збиља, страхо 
остајем па шта Бог да!{S} Не могу ја са четворо деце на тај страшан пут.{S} Да сам бар знао па  
ојени редови гладне деце.{S} Ишло их је четворо по четворо у војничкоме реду а невојничка држањ 
да и обиђе кућу, у којој су сами жена и четворо деце.{S} Командант му је дозволио на часну реч  
ита једна жена за чију се сукњу обесило четворо деце.</p> <p>— Не може! — одговара бакалин са с 
и гладне деце.{S} Ишло их је четворо по четворо у војничкоме реду а невојничка држања.{S} Прола 
ама и болешћу, сломљен бригом и теретом четворогодишњега рата, седамдесетогодишњи старац предао 
помоћ већ на српскоме земљишту и уморан четворогодишњи борац српски, који је на северу запливао 
 одмерише се дивљим погледом двоножац и четвороножац.{S} Он уложи последњу снагу своју и оте, у 
 и њено извршење Софија знала већ после четврт сата.{S} Ниш је није одмах сазнао и чекао је воз 
 начелства, трећа у дворишту начелства, четврта под стрејом једнога дућана, пета на ћепенку тур 
а овде, тако и она тамо, тако и трећа и четврта, а све нове и нове придолазе од ране зоре и већ 
то војска, српска војска.{S} Ово је већ четврта година како се ту ређају друг до друга.</p> <p> 
творену са три стране густом шумом а са четврте голом, високом стеном.{S} На стени су зјала уст 
е за узицу државнога коња и продаје га, четврти конзерве, пети седло, шести нуди читава кола.</ 
а исписивао бројеве балканских војсака; четврти је цитирао српско-грчки уговор; пети је наводио 
до капије и распитује имали где ракије; четврти вуче, да је баци на ватру, младу посечену грану 
ће обићи, нико опојати, нико прекадити; четврти су кренули а немоћне своје, децу или родитеље,  
о.{S} Прекратио муке! — додаје трећи, а четврти пита:</p> <p>— Је ли случајно пао у реку или на 
и савија цигару, трећи се претоварују а четврти се прихватио мало хлеба те жваће кору која је о 
побијају коље за које ће везати стоку а четврти пођоше до реке по воду, те да оперу топовске то 
рељаће нас!</p> <p>— Не још! — одговара четврти. — Бацићемо их, мораћемо их бацити ал кад се пр 
ј разговор који су још малочас „пре три четврти сата“ водили на телефону са нишким пресбиром и  
 љути.{S} Задоцњење је већ испунило три четврти сата.{S} И ко зна колико би се то одоцнење још  
Ево га и трећи!“ Мало час наиђосмо и на четвртог.</p> <p>— Ово већ не може бити због свађе, ово 
ата онима што вире из ћебади а Србији и четвртог војника који ће, тамо у будућности, заменити о 
оји дан у каквом јарку на путу родити и четвртог брата онима што вире из ћебади а Србији и четв 
 иду мале таљиге са једном граном место четвртога точка, који је ко зна где остао.{S} Таљиге ву 
ости а цигани се скудили и пробирају; у четвртој улици полегали гладни државни волови и закрчил 
да се ни Крагујевац не може одржати.{S} Чете су непријатељске у своме надирању нарочито журиле  
и топ шаље зрно које ће покосити читаве чете рањених бораца и другова својих?</p> <p>А непријат 
више него шест ђенерала.</p> <p>— И две чете пуковника и сто шесет и четири народних посланика. 
за којом је ишао и један одред занатске чете.{S} Капетан Реџеп је и раније био у вези са нама и 
ј је јединици служио.</p> <p>— У ђачкој чети, — вели — после у воду.</p> <p>— То је штета, у во 
поток и часком се врати.{S} Бојко целој чети купује дуван, купује ракију, па чак и пропере кошу 
а отворим.{S} Пред вратима су били они, четири њихова војника.{S} Цикнула сам престрављена али  
им се појављује човек, један, два, три, четири и пет, и на земљи нема више оног клупчета.</p> < 
сиђосмо на друм, ту где се устависмо, а четири дана смо једнако газили преко њива и ливада и ут 
 за седам динара, једна дечја колица за четири динара.</p> <p>— Ја не продајем, ја горим моје с 
онда, аутомобил, мали, црн, лакован, са четири седишта, навикнут да вози од Теразија до Топчиде 
а онда аутомобил, мали, црн, лакован са четири седишта, навикнут да вози од Београда до Топчиде 
а овоме путу удруживали у мање трупе од четири и пет лица и заједнички се помагали и подржавали 
н добија све шире и шире просторе измеђ четири основна зида, који још стоје, те цела кућа изгле 
.{S} Он се борио, храбро се борио, пуне четири године.{S} Борио се на Куманову и на Битољу, <pb 
и не клону главама на груди.</p> <p>Пре четири или пет дана, овако су исто код овога хана седел 
е у наших поуздање.{S} Мој син, који ће четири дана затим, у једном крвавом сукобу погинути, за 
и собом тело честитога младога писара и четири везана разбојника које су младићи живе похватали 
 Бугари нападну, искрцати за двадесет и четири сата војску на Варни и Бургасу?</p> <p>— И пет,  
ик одлучно. — На Београду је двадесет и четири немачких и двадесет аустријских батаљона.</p> <p 
да се на томе фронту борило четрдесет и четири наша према осамдесет и једном немачком батаљону, 
<p>— И две чете пуковника и сто шесет и четири народних посланика.</p> <p>— Пребацујете и њима. 
ти те ићи њеном спољном страном три или четири метра, док није достигао на другу обалу, где се  
ави једне муниционе каре, које су вукли четири мала и мршава вола.{S} Крај вочића су ишли треће 
им из којега се узносе као минарета три четири јаблана.{S} То ваљда село у ноћи или опет каква  
оже.{S} Обузе је тешка ватруштина и три четири дана није знала за себе док једне вечери не изда 
S} Не заборавите да ће Бугари сад имати четири фронта а не три као пре.</p> <p>— Како четири?</ 
нам шта би да нисам понео кад морам ево четири динара да платим хлеб.</p> <p>— Ама јесте, тако  
 само зато што сам га послушао па седео четири дана у Призрену, ни сам не знам зашто.{S} Ама та 
 фронта а не три као пре.</p> <p>— Како четири?</p> <p>— Па зар неће Руси, у случају да нас Буг 
p> <p>— Шта може бити друго?{S} Има већ четири сата како пешачимо од Дечана, мора да смо близо! 
вају.{S} Из крваве румени, којом је већ четири стотине дана упаљено небо, тамо где оно на север 
 овим часовима младога принца, који већ четири године своје најлепше <pb n="571" /> младости, п 
ед колима ишао.{S} Око кола је ишло још четири до пет војника, опет тихо и без разговора.{S} Ко 
. новембра а он је остао у Призрену још четири дана за тим.{S} Најзад, кад је већ последњи трен 
ако се пуни и како пуца, одређена свима четицама једна централа где ће увраћати с времена на вр 
} Донете су пушке и раздељене, одређене четице и именоване им старешине; варош подељена на квар 
не; варош подељена на квартове и свакој четици додељен по један; показано појединима, који су т 
коладе, пудер, чарапе, подвезице, кафа, четке, ћебад, огледала па чак и корсети.{S} Поједини ар 
екадање четовање у Маћедонији.{S} Стари четник, којега сам ја познавао из доба његових јуначких 
обио као награду и признање за некадање четовање у Маћедонији.{S} Стари четник, којега сам ја п 
зрели влат.{S} Нисам ни слутио да ће од четрдесет хиљада српске деце, за месец дана, тридесет < 
коме сам, у томе тренутку, срео погледе четрдесет хиљада српских мајака и, чини ми се, читао из 
нутка.</p> <p>— Коме?</p> <p>— Данас је четрдесет дана како ми је брат погинуо!</p> <p>— Бог не 
раљ је знао да се на томе фронту борило четрдесет и четири наша према осамдесет и једном немачк 
} Две хиљаде година ми славимо и жалимо четрдесет младенаца, мученика, колико је хришћанство у  
ака и, чини ми се, читао из њега клетву четрдесет хиљада српских мајака која ће клетва, као ошт 
, а ми за неколико дана бацамо на жртву четрдесет хиљада младенаца—мученика!</p> <p>Пролазе дец 
ужна, материнским погледом пратила оних четрдесет хиљада које су пролазиле мимо нас путујући у  
"SRP19201_C17"> <head>XVII</head> <head>Четрдесет хиљада мученика</head> <p>Од јутрос закрчио д 
гладни.{S} У Приштини сам већ чуо реч: „Четрдесет и осам сати нисам окусио залогај хлеба!“ а си 
у вечеру, па устанак, па <pb n="627" /> четресосму, па онда народна права и прагматику, па завр 
 мајка.</p> <p>Улази једна девојчица од четрнаест петнаест година, слаба и сиротињски обучена.{ 
ајући, да је у Београд први ушао двеста четрнаести пешадијски летећи пук, који се борио и на Ип 
— Није био од оних што ће истрчати пред чету и викнути: „Замном те, браћо!“ Не би му то некако  
ниверзитет“ гледао један пут ватрогаску чету када се враћала са пожара.</p> <p>— Па и ако се вр 
.{S} С јесени 1914 године сазваше ђачку чету и он са друговима оде у Скопље где се ђачка чета в 
 ти све није било ту и мађара и шваба и чеха и јевреја, од сваке вере и од сваке руке.{S} Стаја 
це јазови и поточићи што се из авлија и чешама сливају у Бистрицу.{S} Иначе мир, све спи, мртви 
ништа, шала!</p> <p>— Ал ја бих волео — чеше се за врат учитељ — кад би нама Русија прискочила  
ако излетали те точили воду са станичне чешме или преко ограде додавали чутурице да им се напун 
} Што дубље у планину, та је појава све чешћа; мртви људи и мртви коњи све чешће ките стазе, та 
ша.{S} Кад дан мало више освоји, поче и чешћа чарка те глас пушчане праске допире чак до слатин 
оних тешких и последњих дана србијиних, чешће заједнички бринуо, шетајући оном оголелом алејом  
о дубље средини вароши беле заставе све чешће, нарочито на угледнијим кућама.{S} На општини так 
навикнути већ на те појаве, које ће све чешће и чешће бивати што даље идемо.</p> <p>— А одакле  
н мраз.</p> <p>Посрће се све више и све чешће, коњи падају а људи малаксавају и изостају.{S} По 
 све чешћа; мртви људи и мртви коњи све чешће ките стазе, тако да кланци, кроз које бегунци оде 
и већ на те појаве, које ће све чешће и чешће бивати што даље идемо.</p> <p>— А одакле си ти? — 
е догледамо.{S} Ови задњи нек се осврну чешће за собом.</p> <p>— Ако нападну, они ће изненада,  
е непријатељ наступати.{S} Нареди још и чешћу паљбу, како би непријатељ добио утисак да је овде 
 стао уз једна кола муниционе колоне и, чешући леђа о лотру, одобрава телеграфисти, додајући ка 
то, све ће нам платити, све до последње чивије!</p> <p>— Идем и ја да се борим! — речи ми један 
} Краљ седа на камен и навлаче му преко чизама дебеле сељачке чарапе, не би ли му помогле да не 
 упао у собу, те му нареди да поскида с чизама колико толико синоћне блато и спреми остали пртљ 
 по каква руска болничарка са кожухом и чизмама, по каква жена под шајкачом и у мушком оделу, ф 
октор, шеф мисије, у гломазним мужичким чизмама, улепљеним блатом више колена, са забаченом кач 
S} Овамо војник продаје шаторско крило, чизме, ћебе; други опет тамо заклао државнога вола, раш 
тати ватру.{S} Испружи ногу те петом од чизме узе лупати пањ који је по средини прегорео и кад  
 како сам љубила коње српских војника и чизме коњаника до којих сам могла стићи и љубила официр 
одмара се те да настави пут.{S} На њему чизме улопане блатом, сабља улубљена а чело наквашено п 
оје значе крај живота онога несретника, чија ми се слика не може никако да избрише из душе.</p> 
ца са стола, а толико је довољно онима, чија је душа бригом изгладнела.{S} Отуда из зграде изаћ 
 од ватре да видим је ли то одиста она, чија се црна силуета стапала са тамом, те се једва нази 
н и зајапурена лица, дечко, гимназиста, чија мајка од јутрос већ, још од ране зоре, крши руке б 
извуку!“ и на против, после те наредбе, чија је вредност зависила од њиховога нахођења, ђаци су 
је био више онај Краљ од прошле године, чија је појава у војсци на беломе коњу, оваплоћавала у  
мо, чича, можемо! — одговарају регрути, чија се младост још није уморила и клонула.</p> <p>А он 
розор кроз који се једва назирао жижак, чија се светлост као свитац кретала по мрачној одаји та 
ио наша поља и наше горе густом маглом, чија се фигура све јасније издваја из стоструко испрепл 
има клип прошлогодишњега сувог кукуруза чија се зрна жуте као ћилибар.</p> <p>Приметих војнику  
ступи онако, како поступа према мајкама чија су деца на положајима.{S} Не говорећи ни речи, не  
мало среће, зна она, зна тета Стане, на чија ће врата закуцати.{S} Доћи ће и њено пролеће и доћ 
 но ове ругобне разговоре себичних жена чија је лична сујета јача и од несреће читавог једног н 
} Нико не зна ни ко је ни одакле је, ни чија је; појавила се једнога дана на београдској калдрм 
 кога; бацили би те у раку а не би знао чија те земља покрива.{S} Овде је друго, наше је; ако ј 
 запрегнута као и коњ, а води их старац чија су деца остала тамо у <pb n="239" /> рововима а он 
ка кола са арњевима и уморним коњићима, чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух т 
смрти.{S} До њега мала лешиница детета, чије је лице покривено марамом испод које вири прамен ч 
 испред својих врата један фијакериста, чије су коње реквирирали а он због старости поштеђен.</ 
олази до једне велике и угледне зграде, чије двориште затвара чврста двокрилна капија.{S} Пред  
ако ме тек не би заболела невоља мајке, чије дете лежи на столу у тренутку кад ја своје мртво д 
ору да бацим поглед на узнемирено море, чије су беле пене испреплетане са месечином, изгледале  
.</p> <p>Начелник погледа у мртво дете, чије су очице биле отворене и кад се срете са његовим п 
 јутру нам рекоше да су то пуцали Руси, чије су батерије биле на граду и Французи, који су били 
 се по калдрми и превија несретна мајка чије је чедо остало горе а отац одјурио у пламен да га  
ну лежи глава седамнаестогодишњег дечка чије је опружено тело под оном поњавицом.{S} Мајка му р 
онели одлуку о себи те не желе да их ма чије мишљење поколеба или су то они који занеме и изгуб 
чка кола са арњевима и уморним коњићима чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух т 
ећепозивац, у коме се буди бол домаћина чије су младице на имању већ посекли непријатељи.</p> < 
рабрио малу.</p> <p>— Није!</p> <p>— Па чије је дете?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како не знаш?{ 
м смислу речи кућа госпође потпуковнице чије име рече неко из гомиле али га ја не забележих.{S} 
уд једно око гвирне на улицу да види из чије ли је војске тај пролазник.{S} У дну улице тамо, ж 
гледом <pb n="375" /> са бегунцима кроз чије густе редове промиче.{S} Коњи у запрези покривени  
ви, који су ту остали јуче и прекјуче и чије је тело снег већ завејао, а у снегу се обележио ку 
ign xml:lang="it">Dulcigno</foreign>, о чије су се кршеве разбијале млетачке галије; са чијих ј 
у коме је немилост оцатом жеђ гасила, у чије су се груди копља заривала; ономе Богу који је крв 
 ја и на Бога! — додаде један од оних у чије ћемо село сутра ући.</p> <p>Поведосмо Бојка везана 
, капетан се уврати у среску зграду, из чијег је зида истицао читав сноп <pb n="176" /> жица ко 
 глави сено, које су почупали ко зна из чијег пласта; други носе од некуд воду, трећи промрзли  
лела ме је судбина оне мртве мајке крај чијег се тела игра невинашце и оне, што јој бомба раскр 
осно један помоћник окружне благајне на чијем се лицу јасно види да је изгладнео а, по врату и  
 тражи очима хоће ли међу судијама ма у чијем погледу срести саучешће.</p> <p>— Јеси ли знао да 
како се узноси у песницу стегнута рука, чији притежалац извесно доказује тежину бугарскога поло 
им <pb n="193" /> доброћудним чичицама, чији животи не доприносе успеху већ само пењу број жрта 
друма, где леже повучени Високи Дечани, чији се метални кров једва назире кроз оголела дрва.</p 
тупак један омален полицијски чиновник, чији округ већ не постоји више.</p> <p>— Какав пример?{ 
дакле је Зетом господарио Ђорђе Балшић, чији гроб и сад лежи међу старим зидинама овога древног 
ем.{S} Није ли то она, мајка нас свију, чији се живот свршава ту, на средини онога моста који с 
Њу ништа не буни што се Вукова Милица — чији поглед некад мајци није измакао — удала и децу изр 
 њима.{S} Ја знам два народна посланика чији су синови јуначки погинули и знам...</p> <pb n="33 
огледају се у дубини масе мрких планина чији снежни врхови беласају кроз ноћ обасјани месечином 
ћи јој скупоцен храм, пантеон династије чији оснивалац почиње народну револуцију а трећи у коле 
деје коју она у овој борби представља и чији је он носилац.</p> <p>Стари Краљ је одмахивао глав 
? — узвикује у једној гомилици професор чији се горњи капут усукао од кише а под набијеном суро 
наду сувише доцкан; не верују више ни у чији савет и крећу.</p> <p>Један велики војни аутомобил 
ма те му упале и унаказиле лице.</p> <p>Чији си ти мали Драгомире; ко ти је отац и где је; ко т 
ичанствене цркве Светога Арханђела, под чијим је сводовима цео српски народ негда клицао: „Слав 
ја се виђа о премијерама у позоришту, у чијим салонима господаре Шопен, Григ и Чајковски, која  
се кршеве разбијале млетачке галије; са чијих је бедема сипана киша стрела на оружане бродове,  
ет, на блатњавоме и прокисломе коњу, из чијих се мокрих слабина пуши зној, дојурио вероватно от 
 и меркајући са тим стварима на рукама, чијој би се ватри прикучио, поче причати да долази са ф 
а Копаоника носећи им слободу; Арнаути, чијој је сили дохакао тај исти војник, притворно обарај 
тву пратила.</p> <p>Тешко је било прићи чијој ватри, људи су били себични, знајући колико их је 
ђународне уговоре! — упада трговац пред чијом се радњом води разговор.</p> <p>— Па јест, оно и  
нова невоља.{S} Појави се командир, под чијом је командом колона којој припадају ове каре, и са 
и у очи са опробаним ратницима српским, чију вредност и храброст нису ни сами Немци потцењивали 
 ли граната овамо? — пита једна жена за чију се сукњу обесило четворо деце.</p> <p>— Не може! — 
тисмо пажњу на ту страну, не би ли чули чију дреку или да се понови пуцањ.{S} Арнаутин се диже  
оницу, јер сам саосећала са сваким оним чију сам невољу тога часа сазнала.{S} Можда је сам Бог  
њему гроб поверила; да их види здраве и чиле, како су дошли још једном да <pb n="602" /> обнове 
 може да нађе пута по немирноме мору а, чим спази светиљку коју материна брига жеже, кренуће он 
у Скопљу. <pb n="135" /> Команда Трупа, чим је наредила повлачење са Гази-Бабе, кренула је и са 
збуђености није помишљао на себе а сад, чим први крете па за њим и други, а нас обухвати страх  
оћ, док су се дечаци из ратарске школе, чим су се мало загрејали, прострли по земљи, без покрив 
х су њихове владе извесно обавестиле и, чим се они не одвајају од српске владе и чим они хоће у 
 месту, да задржи свој положај како би, чим зора сване, могли наставити борбу.{S} И тако је гот 
S} И ништа друго неће бити него су ови, чим је пала ноћ, напали на наше бегунце - ради пљачке,  
Стоку, која је до малочас била у штали, чим је кроз отворене вратнице почео да куља народ у дво 
ли, да би их и утешио он додаде — ипак, чим ухватим тамо положаје, зауставићу се!</p> <p>Место  
ћемо у Крагујевац!</p> <p>У Крагујевцу, чим се најпре видео са сином наследником, пошао је одма 
тављају историју од неколико томова.{S} Чим је очигледан био неуспех дарданелске експедиције, Б 
и се, нарочито зими и међ планинама.{S} Чим утрне сунце, тама се спушта брзо као оно црно пороз 
д оног забранчића, на лево од друма.{S} Чим је сагледа он приђе поручнику, који је уморан сео н 
е, на дунавском кеју, испод кланице.{S} Чим падне Београд, догађаји ће почети нагло и брзо да с 
љивошћу, све док дан мало не освоји.{S} Чим се раздани, наши осуше учестану и снажну ватру, так 
 официр, стављен на службу ђенералу.{S} Чим је трубни знак објавио да ђенерал иде, на станици ј 
на Приштину, која је утонула у таму.{S} Чим је с вечери непогода стала, небо се почело нагло ве 
ази као лоптица од живе у барометру.{S} Чим попне гласом и лоптица пожури горе под вилицу а чим 
p> <p>— Шта? — запита ме он и погледа — Чим чујем да је непријатељ ушао у Призрен, убићу се.{S} 
м била нађена, те би сад то поновила, а чим би то било, пешадија би налетила на Чачак, непријат 
 нашао у близини источнога фронта.{S} А чим је стигао тамо, захтевао је да пође на фронт.{S} Мо 
асом и лоптица пожури горе под вилицу а чим спусти и лоптица се нагло спушта у своје лежиште, у 
S} Причала ми је неке приче и обећавала чим дође лето, да ће ме водити у Београд, код њене <pb  
епријатељска већ три пут до сад узмакла чим је првим зрном била нађена, те би сад то поновила,  
а тама и студ.{S} Покрила сам боно дете чим год сам стигла и притисла га чврсто на груди, не би 
им се они не одвајају од српске владе и чим они хоће у Битољ, то значи да код њих постоји неко  
рете ка Јежевици у сусрет непријатељу и чим му стиже на доглед, измеђ Слатине и Јежевице, отпоч 
е да нађе пута по узбурканоме мору, али чим спази светиљку коју родитељска вера жеже, кренуће о 
ако у пољу, на јесењем мразу, нити имам чим да му оперем рану, нити да је превијем.{S} Како ће  
 српски, други га запита влашки, уверен чим је неко туђин да му треба <pb n="29" /> туђим језик 
 ја, није ми то првина, него теби; зато чим примиш ово писмо да ми вратиш ордене што сам ти их  
 „Ако си ти онај стари, одржаћеш се!“ С чим ће се и с ким одржати? — питао се капетан сам у себ 
а девојку, те да види радост материнску чим се Новица врати.{S} Њу ништа не буни што се Вукова  
који ће кренути у Солун.</p> <p>— Немаш чим да покријеш децу? — пита жена са солунског воза.</p 
ђе да се шири дуж целога Скопља.</p> <p>Чим је мало јасније свануло, те се отворили капиџици и  
га сад неће бити на своме месту.</p> <p>Чим се успело да се колико толико почисти ђубре, наста  
 да ће Краљ наредити да каре пођу даље, чиме би он био оправдан.{S} Али Краљ не употреби своју  
ђа и зађосмо по дворишту да нађемо што, чиме би се могло чистити.{S} Један донесе са ђубришта п 
очекује глад.{S} И кад стигне у Скадар, чиме ће тамо бити прихваћена?{S} Има ли тамо хране или  
овлажише му очи.{S} Уздржавао сам се ма чиме да узнемирим овај лепи тренутак пријатнога узбуђењ 
, мој највећи бол, примила као нешто са чиме сам била скоро измирена, нешто што ме није могло м 
 дочекали смо први октобар као нешто са чиме смо одавна већ измирени, али то не значи да смо га 
шају наћи кола, коње, волове или ма шта чиме би се могли користити, јер железница до Феризовића 
, у којој се неће моћи ни загрејати, ни чиме покрити, нити што под главу подметнути али биће ба 
лебац те изгладнели и прозебли заложити чиме топлим.{S} Крај плотова једни разапињу шаторе, дру 
је велика гомила оних који не могу наћи чиме ће и ватру наложити.{S} Људи су најзад почели да с 
деновцу, ја ништа толико ужасно не знам чиме бих је упоредила.</p> <p>Младеновац, који је поста 
рже као да сам му тог тренутка повредио чиме рану на руци, погледа ме па плану и узе сипати буј 
в посао.{S} Дижемо се сви и затискујемо чиме можемо: избачено влажно сено или ћебе, шаторско кр 
цреп с крова, трећи комадић даске и већ чиме је ко стигао наоружао се и отпочео посао.{S} Потег 
удима да се одморе и прехране ако имају чиме.</p> <p>Како тај одмор на подне траје дуже, бегунц 
и из ње развити велики један историјски чин, који је њему његова срећна звезда наменила да још  
споду која злоупотребљава свој војнички чин.</p> <p>Ја сам се овом приликом старао да се не изг 
обилизацију и објашњава дипломатији тај чин извесним захтевима које поставља као цену за своју  
догледа место где се тај велики и кобан чин догађа.</p> <p>То није био више онај Краљ, који је  
а преко тих савета и забележила је само чин!</p> <p>И, док он у такве мисли тоне и понире, Усуд 
де, у Пећ, да буду сведоци и последњега чина трагедије свога народа.{S} Ту, пред олтаром патриј 
ра, једини је ноћас неми сведок тужнога чина сахрањивања српске вере.</p> <p>И сахрањена је већ 
дали око себе на оно неколико кућа које чине село а нас се десетине хиљада спуштамо друмом да т 
преда отворена шупа, од које две стране чине дрвени зидови а као трећа служи камени зид суседно 
 Лесковцу такође велико узбуђење, да се чине силне припреме, станица се кити и спрема се част и 
од које се, из групе кровова који ти се чине као мрка и тамна поља, догледа тек по које минаре  
S} Две горице, које се износе из мора и чине као неки оквир панорами овога питомога гнезда, раз 
а, да запитамо још нешто.</p> <p>— Наши чине последње напоре, али — прекиде нас начелник још ув 
и ову сличност са катастрофом србијином чине још ближом и одређенијом.{S} Описи велике поморске 
 <p>У ноћи пут изгледа увек дужи.{S} То чине она <pb n="680" /> усамљеност, тишина у природи и  
 видети.{S} Тамо се слегао силан народ, чини ми се цео Срем је био ту.{S} Читав логор кола, па  
ртвима видим оно неваљало лице које се, чини ми се још и сад увек, кад год говорим или мислим о 
леде четрдесет хиљада српских мајака и, чини ми се, читао из њега клетву четрдесет хиљада српск 
о ћу бити веран, ја сам се толико драо, чини ми се да се мој глас чуо изнад свих осталих.</p> < 
болест му је увек наметала мрзовољу.{S} Чини ми се, у животу га је држала још само дужност и од 
о ми је доцније на путу један родитељ — чини ми се, лакше ми <pb n="552" /> је било одвојити се 
 се моћи јављати једно другом?</p> <p>— Чини ми се — говорио ми је доцније на путу један родите 
 кренемо, нек не губимо овако време, па чини ми се зубима ћу клати непријатеља кад сагледам сво 
 се није отимао, он је дозвољавао да се чини с њим шта се хоће; он је само дрхтао и тресао се ц 
када ме је најзад савладао сан, мени се чини да сам још увек једним ухом ослухивао: хоће ли доћ 
гинуо и ко га је убио?</p> <p>— Мени се чини, људи, као да сам чуо неко пушкарање — рече неко и 
{S} Они прилазе једној групи, јер им се чини да се ту нешто живо разговара.{S} Затичући ту обич 
дени мост, који премошћује колосеке, те чини сам собом тријумфалну капију кроз коју ће воз проћ 
<p>У маломе луку, који измеђ две горице чини уцињски залив, на песковитој обали његовој, начети 
 подмеће нешто под главу, час одузима и чини све могуће покушаје да се угодније намести, али ба 
p> <p>— И мучи ме и умара ме али, то ми чини добро, то ме држи.</p> <p>И госпа у црнини поче ми 
невољу која од Прокупља до Приштине тек чини једну целину.{S} Никад ни уметникова кичица не би  
жури ка првим редовима, са којима затим чини нов притисак на непријатеља, тако да га већ сатеру 
 разорно зрно непријатељско још једнако чини.</p> <p>— Кад бих могао бар само један метак да ба 
т врати.{S} Нека, лакше јој је кад тако чини!</p> <p>— Прођи овамо, снахо, ту кисне! — рећи ће  
ко добро, да је тако боље, да држава то чини зато да би склонила децу од непријатеља те сачувал 
а те у тамној ноћи, која као црни декор чини стране и залеђе слици, пожар овај изгледа као чаро 
и кога добро а ако не погоди, толико му чини.</p> <p>Другог чичицу нађе капетан у једној јаружи 
им истоку, на коме би Моравска Дивизија чинила лево, Французи десно крило а трупе нових области 
то сам била ближе кућици све ми се даље чинила.{S} Најзад сам стигла...</p> <p>Госпа у црнини о 
реч која је у смрт звала и смрт слатком чинила.{S} И када је европска себичност грубо разорила  
изговарао — тек, његове су речи на мене чиниле тежак утисак од којега сам узалуд хтео да се отр 
 његови, почев од крсташа па до Турака, чинили.</p> <p>Човек, заузет бригом о сопственој опасно 
 од подне до пред вече тога дана дошао, чинили су сасвим другачом ситуацију но што је била дана 
ост под којом се облици, који су до сад чинили једну целину са мраком, почињу назирати али не ј 
ној пољани, под оловним кровом, који су чинили кишни облаци, но што би био под високим храмовни 
 орошава чело.{S} Час по час би застао, чинило му се да је у томе тренутку чуо удар мотике и та 
о ми се пред очима и пуцао сам даље.{S} Чинило ми се тога часа, као да тонем дубоко у воду, све 
а се не буди још, да спава још дуго.{S} Чинило ми се као да још нисам спремна како ћу му казати 
ј ватри, капетану се оно зујање картеча чинило као зврјање телефона и чинило му се као да чује  
д пута!</p> <p>Грађаниново вајкање није чинило утисак саучешћа према невољи заробљениковој већ  
 крену за Љум-Кулу и Дебар, то још није чинило тако тежак утисак.{S} Тим се путем ишло опет у С 
ањ, који би јој допро до уха, њој би се чинило да чује весло и она би грчевито стезала светиљку 
{S} Ја не знам да ли се варам али ми се чинило да је и небо грмело натичући се са грмљавином на 
тај осећај растао у мени.{S} Увек ми се чинило да ова госпа не бега као ми остали, да не одступ 
е картеча чинило као зврјање телефона и чинило му се као да чује глас војводин отуд из Витанова 
ребијене вилице и није могао говорити и чинило ми се да је нарочито ћутао.{S} Али оно његово ок 
иш се Богу? — узнемирих га ја.</p> <p>— Чиним помен! — одговори тихо као да не би рад да пореме 
ка да се вратим, али где и шта затим да чиним?{S} Моје предосећање нечега ужаснога, нечега злоч 
 понео, нити је хтео дозволити да то ја чиним.</p> <p>— Лакше ми је, лепо га ожалисмо!{S} Баш т 
 да ће умрети, сви смо измирени с тим и чинимо чак и припреме за његову сахрану, па ипак кад он 
ја је већ једном био поставио и уопште, чинио је све да што тачније и што поузданије сазна стањ 
елефон је очајно зврчао, телефониста је чинио све могуће покушаје и напоре, али је до те везе н 
ини.{S} Ја бих њиховој светлој успомени чинио горку неправду, ако би ви пример који сам вам нав 
/p> <p>— Не знам одиста.{S} Знам да сам чинио и ја један покушај али нисам успео.</p> <p>— Разу 
о неће да ми помогне.{S} Ето га вама па чините шта знате!</p> <p>И код тих речи, не обзирући се 
 ја мислио, тако мислим и сад.{S} Ви ми чините неправду ако мислите да ме је жао ове руке, који 
 повлачењу, не може свако на своју руку чинити покрете при наступању, Врховна Команда је ван зе 
, војник и грађанин, варошанин и сељак, чиновник и раденик.{S} Свако подједнако понижен, подјед 
лно буни кад наиђу нови гости.</p> <p>— Чиновник! — одговара глас с поља.</p> <p>— Па и ја сам  
 и магацини?</p> <p>— Нисам! — одговара чиновник.</p> <p>— Нећете ни чути, неће се ни издати та 
и он није могао успети.{S} Дотрчао је и чиновник из станице и загледао врата са свих страна па  
отворити.{S} Покуша један, покуша други чиновник, покуша и сам официр, врата се нису могла отво 
ас то теши! — слеже раменима полицијски чиновник.</p> <p>— Теши ме!{S} У овој несрећи и то ме т 
 да се протествује! — додаје полицијски чиновник.</p> <p>— Не протествујем ја против тога што с 
>— Како олако? — обрта му се полицијски чиновник.</p> <p>— У редовним приликама је и најмања си 
ратни суд! — осећа се позван полицијски чиновник да брани и даље ствар — Хоћеш ваљда да војник  
правда поступак један омален полицијски чиновник, чији округ већ не постоји више.</p> <p>— Кака 
 Ех, држава — додаје пакосно изгладнели чиновник окружне благајне — држава је друго а кујна је  
 се која војска налазила; дотле се виши чиновник иронично смешио показујући очима на вагоне <pb 
да мењају и судбину своју.{S} Онај виши чиновник, кога су прекјуче омели те није јуче отишао у  
ови; у трећој гомили вајка се онај виши чиновник што је јутрос требао да отпутује у Солун.</p>  
p>— Тако је! — повикаше сви и онај виши чиновник одустаје дефинитивно од намере да се још сад у 
арога познаника.{S} Био је то онај виши чиновник са скопљанске железничке станице, који је у тр 
>За једним столом у средини, један виши чиновник случајно се изрекао да сутра с породицом креће 
ају, другаче разговарају.{S} Један виши чиновник, који је јуче говорио да смо толико претучени  
овара глас с поља.</p> <p>— Па и ја сам чиновник! — одговара глас изнутра.</p> <p>— Морате ме п 
 шта!{S} Али нисам престарео а виши сам чиновник; могу ме интернирати, одвести ме, одвојити ме  
да му се виде два златна зуба.{S} И ако чиновник административног одељења и ако је кренуо у Сол 
родице, па онда велики број надлештава, чиновника, стране мисије и наша сиротиња.{S} Све је то  
еларији где је послом био или од некога чиновника који се у дућан увратио.{S} У кафаници одмах  
ир, командант воза и два три железничка чиновника полетеше вагону да отворе пред ђенералом врат 
 деца му крај њега гинула; не оптужујем чиновника, не оптужујем професора, ни учитеља који је ј 
 конак и тражили збацивање цариградских чиновника.{S} Већ улицом, којом се пење у начелство, вр 
лци се јатомице збирају око железничких чиновника.{S} Ови доносе вести које су на тастеру чули  
дом путовања? — окрете се Пашић једноме чиновнику, који му је стајао за леђима.</p> <p>— Према  
 дан првога октобра једноме нашем вишем чиновнику:</p> <p>— Шта ће те сад?</p> <p>— Србија проп 
тивши њега, професор прилази оном вишем чиновнику, кога је светина и иначе пре два дана омела т 
 тамо да се нађе у помоћи онима који су чиновнику објашњавали да је свака опасност, ако би је и 
 укопао у десну обалу Вардара, срели се чиновници који су изашли из канцеларија са онима, који  
од продаваца.{S} У кафану су придошли и чиновници, који су раније напустили канцеларије и тргов 
распростру вест; долазе војни цензори и чиновници из телеграфске централе и саопштавају шта је  
о што вам при улазу у варош трошарински чиновници прегледају кола да виде носите ли шта што под 
S} Воз још није на станици и железнички чиновници, који неколико дана и неколико ноћи нису ради 
се ни ова варош неће моћи да одржи и да чиновничке породице већ напуштају Штип и одлазе у Велес 
егунаца, војске и народа.{S} Биле су то чиновничке и официрске породице, па онда велики број на 
одна тврђава! — довикује један обвезник чиновничког реда који је радио у војној станици.</p> <p 
<p>Гомила занеме на један мах пред овим чином и наста мртва тишина.{S} Поворка се бегунаца и да 
злочин, наставили су разговор о тужноме чину.{S} Сећали су се доба када је ту исту круну, саков 
та, од јутрос, крај свих напора који су чињени, телефонска веза са Нишем није се <pb n="83" />  
нас лажу или и њих лажу.{S} И док је то чињено тамо, док смо се борили, ајде, још разумем.{S} Т 
или по какав официр из Врховне Команде, чист, избријан, закопчавајући брижљиво шињел до грла ка 
ао.{S} Реч Отаџбина је за нас била тако чист и узвишен појам, да смо је ми са идолопоклоничком  
шћу.{S} Младост, младост неоскрнављена, чиста и невина, поносна и усправљена — њен је израз, ње 
 рану, друге платно а нађе се однекуд и чиста памука.{S} Чичица је сео на сред авлије, на једну 
нашом крвљу и сузама нашим, мора узнети чистија, светлија још.{S} Видели сте оне силне гробове  
 смо се дали на посао.{S} Једне су жене чистиле пећину, друге збирале лишће и шумицу која ће на 
лепо опрана и добро обавијена памуком и чистим платном те топло заблагодари и крете даље.</p> < 
 су у осталом били тако јасни — пратили чистим погледом и здравим разумом, дочекали смо први ок 
угачке ходнике журе болничари и госпе у чистим белим кецељама и све то испуњава мирис карбола.{ 
 <p>— Па кад почесмо лане у ово доба да чистимо Србију од Аустријанаца, потерасмо их како их ни 
го стајао пред вратима и одлазио до оне чистине иза начелства, испред Бајазитове џамије, одакле 
ече да не ложимо никако ватре напоље на чистини, може се узнети дим више шуме те они запазити,  
ишли Турци да не ложимо ватре никако на чистини и да се повучемо дубље у пећину.{S} Рече нам јо 
ити за постеље а треће су на оној малој чистини, испред пећине, налагале ватре те да се деца зг 
рај варошице, официр заустави на једној чистини поворку, нареди вољно и све остало за одмориште 
 опоје.{S} Сахранили смо је ту, на оној чистини испред пећине а после, кад макнуше Турци из сел 
трајао.{S} Изађосмо убрзо на једну малу чистину затворену са три стране густом шумом а са четвр 
ра у зору нек изведу топове тамо на ону чистину испод Патријаршије, па да се искупимо сви ми бе 
воришту да нађемо што, чиме би се могло чистити.{S} Један донесе са ђубришта парче тенећке од п 
одлагало растанак са драгим теретом.{S} Чисто <pb n="489" /> би ме овеселило кад би ми рекли:{S 
у, загрејаће се!</p> <p>Жена га погледа чисто неверице а он понови:</p> <p>— Згрејаће се, веруј 
} А кад наредише старешине јуриш а нама чисто мило да подвикнемо оно србијанско „ура!“</p> <p>— 
осних дана а мало затим били смо већ на чисто да Топлица већ није више безбедан збег.{S} Стигош 
старица кући али радосна лица, нисам је чисто могла познати.{S} Уђе, па кад затвори врата за со 
д сам и њему пружио једну цигару, он је чисто неверице пружио руку да је прихвати и блесасто ме 
вништво, што је изашло из гроба, не уме чисто да појми светлост дана; личио ми је на огромни мр 
епозивца, што воде вочиће, исправили се чисто и иду крај каре некако друкче, војнички, испрсава 
очинчево.{S} Из мочара испарава влага и чисто натапа душу зловољом.{S} Не мили ти дан, не мили  
покрио житким блатом улице.{S} Влага ти чисто продире у душу, као да би мрзовоља природе хтела  
а сам пошла ка начелнику станице ја сам чисто страховала да ме он не предусретне љубазно и са с 
звештени, ушли су рано јутрос.{S} Нисам чисто веровала својим очима, нисам могла да верујем да  
ина јабучица нагло попе под вилице и он чисто суну на човека уских рамена.</p> <p>— Где сте ви  
да не умали један леп утисак једне тако чисто дипломатске изјаве.</p> <p>Усне младога дипломате 
че суве крпице и даде ми.{S} Је ли било чисто или није, ко ће то у мраку видети; тек ваљало је  
ом.</p> <p>— Можете ли да ми дате једно чисто парче крпе? — замоли чичица кроз сузе.</p> <p>Уве 
у и разгрнути камене прошлости да би на чистоме тлу, на здравици народне снаге и моћи, подигло  
онула младићска ока.</p> <p>Изненади ме чистота и нагласак његов те му приђох.</p> <p>— Ти си С 
рпски Југ“</title> и онда се он граби и чита од врха до дна.{S} Око 12 на подне, пошто је дотле 
 се нижу тако редом слика за сликом.{S} Читав бескрајан низ војних кола са натписом са стране к 
арод, чини ми се цео Срем је био ту.{S} Читав логор кола, па шатори, па свирачи на све стране.  
никла традиција о Карађорђу, где је она читав један век одгајана, где је он обновио подижући јо 
 понови капетан сав срећан јер му стиже читав пук најбоље војске.</p> <p>— Цео! — одговори пуко 
амо о крупним стварима.</p> <p>— Ово је читав план, клопка, у коју су упали Немци.{S} Наша је у 
орији, да мали и незнатни узроци измене читав ток догађаја.</p> <p>Ђенерал Бају се поздравио и  
 дана на дно мора читава једна држава и читав један народ.</p> <p>Ми, који смо се дочепали обал 
 надимају а из ноздрва пара очас овлажи читав круг земље око његове главе.</p> <p>Војници довед 
осна слика.{S} На станичном перону лежи читав логор породица које још од синоћ и ноћас чекају т 
а синчића...</p> <p>Госпу у црнини обли читав поток суза и прекиде причање.{S} Изгледало је као 
вка и свађа.</p> <p>Ту, где ћемо чекати читав сат док дођемо на ред да можемо узаћи на друм, на 
рнини изашла је из цркве, носећи у руци читав снопић свећица.{S} Она је зашла од гроба до гроба 
равио га је најпре један па два а затим читав хор топова и плотуни пешачке паљбе.{S} Борба је о 
омача припремљена да на њој буде спаљен читав један народ због јереси вере у слободу.{S} Рекао  
среску зграду, из чијег је зида истицао читав сноп <pb n="176" /> жица који је прихватао један  
их страна и већ за један сат, то је био читав логор очајних.{S} Ту су били људи који су раније  
>И као да си чаробним штапићем пробудио читав један бригом успавани град, оживе све и појави се 
у страну улице и не можеш, ти пешак, по читав сат, провлачећи се измеђ коња, кола и воловских р 
них призренских улица, морају чекати по читав сат док им се да прилика да узађу на друм и ту на 
умом у Косово, био <pb n="229" /> је то читав покрет, била је то у пуном смислу речи сеоба наро 
оменима о којима учтивост збира у цркву читав збор равнодушних.</p> <p>Излазећи, после помена,  
рата, да ко уђе или изађе, суне у шталу читав товар хладноће и за час освежи загрејан ваздух а  
а земљи, о ветру и ветровој мајци и још читав низ таквих заносних бајака, које су нас опчињавал 
м зидинама овога древнога града.</p> <p>Читав низ некадањих млетачких палата и турских пашаларс 
<pb n="379" /> кола, велика, пространа, читава кућа на точковима а вуку их три уморна коња раск 
а, шпедитерска кола, велика, пространа, читава кућа на точковима а вуку их три уморна коњића ра 
ници.{S} Старци и младићи, жене и деца, читава насеља људи, који су се пробудили и хоће да се в 
је стигла у помоћ.</p> <p>— Како да не, читава једна дивизија и то добра дивизија! — тврдим ја. 
ше дрхтати од умора, очи се застаклише, читава мрежа жила искочи му по кожи, слабине почеше убр 
и безбројним лешинама наших стараца.{S} Читава их је чета синоћ изгинула.{S} Та чета, из ужичке 
зговор и пљаскање ногу по блату, као да читава гомилица пешачи.{S} Радознали послужитељ новчано 
хором.{S} Код последњих речи њу савлада читава бујица суза и застаде немогући даље да иде.</p>  
 сликом крај друма, где се беше окупила читава гомилица избеглица.{S} Под товаром, који је носи 
е.{S} Тоне за неколико дана на дно мора читава једна држава и читав један народ.</p> <p>Ми, кој 
="78" /> за неколико минута на дно мора читава једна мала држава.</p> <p>Овако удаљеноме од дог 
је то била дуга ноћ!{S} Изгледала ми је читава вечност!{S} Целога свога живота нисам преживела  
ико часова дужине и ширине, одиграва се читава историја једнога народа, која траје преко једана 
ам пао.{S} Тамо опет фијакер поломљен и читава породица сатрвена; мртва <pb n="465" /> мајка, м 
етврти конзерве, пети седло, шести нуди читава кола.</p> <p>И кроз сву ту гомилу продаваца пром 
може проговорити а да му се не придружи читава гомила радозналих пролазника, која мисли да једа 
е бити у Ђунису да видите како се ништи читава једна историја; требали сте бити у Крушевцу да в 
 бити у Крушевцу да видите како се руши читава једна држава.{S} Гледао сам својим очима старога 
а остадох за њом.{S} Наиђе за коњаником читава група пешака те нас раздвојише и ја застадох дал 
а опет један државни аутомобил и у њему читава колекција баба.{S} Пет баба од којих најмлађој н 
бошчу у руци.{S} Промичу <pb n="103" /> читаве породице забринута лица и све носе свој тежак то 
оја је за велико дело ослобођења понела читаве планине страдања и пролила мора крви, све од ора 
а уста големе пећине у коју би се могле читаве војске склонити.{S} Ту, у тој пећини, склонићемо 
 и где Паштрик узноси свој врх, гоне се читаве армије кишних облака.</p> <pb n="539" /> <p>— Бо 
у на себи читаве породице; носили су се читаве куће ствари, носили су се читави џакови брашна и 
 утрча у кућу, одакле мало час искуљаше читаве гомиле жена и деце радознало и са усхићењем посм 
а кола и аутомобили и носили су на себи читаве породице; носили су се читаве куће ствари, носил 
 новина, морају један другоме просипати читаве товаре новости.{S} Пошли би оном алејом која дес 
а палећи топ шаље зрно које ће покосити читаве чете рањених бораца и другова својих?</p> <p>А н 
ду тешким одом погрбљени носачи, носећи читаве товаре на леђима а за њима журе људи, жене, деца 
ку мистичну драж, што ме је закивало по читаве сате за место, са којега сам слику посматрао.{S} 
и били густо сабрали, спремни да излију читаве реке воде.{S} Водна планина, која се у ведрим но 
арачем потстиче, расипају се по где кад читави усијани снопови и безбројни ројеви варница, као  
} Тим путем већ од неколико дана одлазе читави каравани и, ма да је тегобан, стижу где су крену 
скога“ и код „Слободе“ образовали су се читави клубови за прибирање и саопштавање вести.{S} Сто 
вим одајама и ходницима, начинили су се читави логори.{S} Спавало се на голоме патосу, али је б 
 су се читаве куће ствари, носили су се читави џакови брашна и товари хране.{S} Одавде па даље, 
ехови а блато им искитило трбух те висе читави гроздићи; па онда аутомобил, мали, црн, лакован  
команда, наиђоше огромне масе регрута и читави батаљони заробљеника.{S} Стењала је земља, крцал 
 развије.{S} Паљба већ густа као киша и читави млазеви танади засипају батерију.{S} Осећа се да 
рина је већ освојила, небо се обогатило читавим ројем бледих звезда а месечина почиње да се озн 
одне у Скадар.{S} Краљ је дуже путовао, читавих осам дана до Љеша и још три затим до Тиране.{S} 
 спуштене завесе и затворена врата; има читавих уличица пустих и празних, једва ако из по где к 
риватних лица, има и болесних војника и читавих породица, жена, деце и стараца.</p> <p>А иза то 
, а међу овима велики број појединаца и читавих породица које су га познавале, опкаљале су га,  
нићемо се од Турака и ту ћемо пробавити читавих шест недеља.</p> <p>Одмах смо се дали на посао. 
 чу се опет неко пуцање које је трајало читавих по сата.{S} Мора да је било близу јер се лепо ч 
мљи или чучнуло крај ватара.{S} Изгледа читаво море људи, јер се оне крајње ватре губе далеко т 
ено без реда једно на друго, представља читаво брдо на вагону.{S} Измеђ свих тих ствари вире гл 
шта, нагиње се и са страховитим треском читаво једно огромно платно пада, засипа улицу, претрпа 
њихати изнад наших глава.{S} То је било читаво јато које је прекрилило небо од Вишњице до Жарко 
 Дримове воде а у дубокој позадини, иза читавог низа планина, узноси Проклетија која дели воде  
пуних месец дана затим решавати судбина читавог једнога народа и одигравати најочајнији део њег 
значава спас онога, што је преостало од читавог једног народа.</p> <p>Са остатком своје породиц 
оје носе спас ономе што је преостало од читавог једног народа.</p> <p>Бајка, бајка, бајка, коју 
 чија је лична сујета јача и од несреће читавог једног народа.{S} Не знам ко је био у колима и  
пуно тужне боје те сурову слику једнога читавога народа који креће у збег, у планине, осветљава 
и жене и децу крваве погибије.{S} После читавога сата борбе, воз је кренуо ка Феризовићу носећи 
и онога ко га је измислио.</p> <p>После читавога сата напора, телефониста клонуло испусти слуша 
 несан под ћебетом, подлегао сам навали читавога роја неодређених мисли.{S} То су биле и мисли  
, „И онда нема више Србије“ поведоше ме читавом низу тешких мисли.{S} Учини ми се да у овоме тр 
збијеним редовима <pb n="412" /> креће, читаву брешу и дуг траг, као оно кад веслом прођеш кроз 
исима и смрдљивим барама и да ће Србија читаву једну генерацију своје омладине просто бацити зв 
е Чачка, тај један метак ослободио би и читаву армију која је одсечена с оне стране Мораве, кој 
а скоро једну малу варош а по уређењу и читаву једну државу која плови по мору.{S} Ту су радње  
и који су то начини којима они освајају читаву једну поворку неорганизовану, неповезану; поворк 
дотле, прођите мислима кроз ту чаршију, читајте фирме и питајте где су им деца била у овоме рат 
овно збира грчка колонијица скопљанска, читају се новине које су стигле из Солуна и одушевљено  
 и архимандрити, свештеници и калуђери, читају им молитве јутром и вечером.</p> <pb n="725" />  
у кафаницама, где се збирају они што не читају новине али су чули по где што од овог и од оног. 
, ноге, руке или седе и разговарају или читају новине.{S} Кроз дугачке ходнике журе болничари и 
ру.</p> <p>— Наши официри сваки дан нам читају новине како наши напредују у Србији.{S} Веле нам 
дућанима, окупљао око оних, који гласно читају крупним и масним словима штампане телеграме с бо 
че он телеграфискињу која је беспослена читала неки стари број београдских новина.{S} Он нареди 
о и лако текао, као да је цело казивање читала из какве записнице у коју је свакодневно записив 
" /> и седели, разговарали или јаукали, читали новине или играли карте и све то тихо и шапућући 
није говорио нису нам ни телеграме више читали, али се видело по њима да у Србији нешто не иде  
ка уских рамена.</p> <p>— Где сте ви то читали, ко вам је то казао?</p> <p>— Па мобилишу.</p> < 
ет хиљада српских мајака и, чини ми се, читао из њега клетву четрдесет хиљада српских мајака ко 
брду, дрзнула да му населе подножја.{S} Читао сам описе и знам, колико ми се на глави коса диза 
 тешке болести и сваки дан му свештеник читао молитве и сваки дан слао у цркву зејтин те горело 
и будемо писали, те и ове коју подносим читаоцима.</p> <p>Ма да је ова књига доста опсежна, ја  
 такви су, да се више са карте нема шта читати нити на њој записивати.{S} Друге и другаче линиј 
под светлошћу те свећице могле и у ноћи читати речи исписане на крстачи:</p> <p>— „Он ће доћи!“ 
 И ја сам је слушао као кад би наставио читати књигу од места где сам обележио знаком да сам пр 
— пита их Краљ с кола.</p> <p>— Можемо, чича, можемо! — одговарају регрути, чија се младост још 
узме пушку и испали је.</p> <p>— Ручаш, чича?</p> <p>— Па да се прихватим, господине.{S} Од ран 
.</p> <p>— Морам, господине! — одговара чича.</p> <p>— А умеш ли да гађаш?</p> <p>— Знаш како ј 
у, господине, и она мене чува! — додаје чича.</p> <p>На капетановим уснама развуче се благ али  
 Стане Дамњанове, па се разболе и стари чича Раденко.{S} Таман дошла душа под грло свима а оно  
ази у Призрен.{S} Ми би се наслонили на Чичавицу, <pb n="295" /> Голеш и Језерске планине, а из 
а, боље не може бити!</p> <p>На овај се чичин узвик захори кроз гладну гомилу крти и студени см 
нова туга, на догледу синовља гроба.{S} Чичица је дуго, дуго гледао оне модре повијарке, где то 
но а нађе се однекуд и чиста памука.{S} Чичица је сео на сред авлије, на једну столичицу која ј 
тамо и сви га укрштамо питањима на која чичица не стиже ни да одговори.</p> <p>— Грађани, дабом 
ита Краљ.</p> <p>— Јес’, онда! — додаде чичица — па ево сад дошао сам да му обиђем гроб.</p> <p 
ију се, бију се по улицама — говорио је чичица док му ми перемо рану — Ја сам стајао пред кућом 
и дате једно чисто парче крпе? — замоли чичица кроз сузе.</p> <p>Уведосмо га у авлију и сви се  
/p> <p>— Бојим се далеко је! — одговори чичица узбуђено и престрављено — Бојим се да ми не зазе 
>— Хоће ли ови преко мора? — пита један чичица.</p> <p>— Хоће боме! — одговарају му из гомиле.< 
p> <p>— Је л’ то Брдица? — запита један чичица из трећега позива, коме при помену овога имена п 
хлеба да се заложим, пришао ми је један чичица из последње одбране, блага, родитељска лица.</p> 
пасности од аероплана.{S} Наиђе и један чичица, рука му сва огрезла у крви.{S} Превио је прљаво 
ају му из гомиле.</p> <pb n="592" /> <p>Чичица направи шакама шкољке на устима, диже главу за а 
 <pb n="620" /> <p>— То ће~бити!</p> <p>Чичица се загледа тамо, помно се загледа и заиграше му  
 зар са овим <pb n="193" /> доброћудним чичицама, чији животи не доприносе успеху већ само пењу 
ке.</p> <p>— Можеш ли стари? — довикује чичици који је полегао иза једнога бусена.</p> <p>— Мор 
S} Добро се туку, али не помаже.</p> <p>Чичици је рана већ била лепо опрана и добро обавијена п 
е погоди, толико му чини.</p> <p>Другог чичицу нађе капетан у једној јаружици.{S} Развио на зем 
ају, прислоњени уза зид.{S} Са таванице чкиљи лампа и бледом светлошћу осветљава уморна и брижн 
ички.</p> <p>То је био Миодраг Бековић, члан Краљевског Позоришта из Београда.</p> <p>Познао ме 
 се били на њу сви толико да је постала члан породице о коме су сви заједнички водили бригу.{S} 
 ради, издвојили су се још са Рашке два члана владе, министар војни и министар грађевина, и оти 
вакуише становништво.{S} Примио се и за члана одбора Грађанске Гарде, која је образована да у м 
аводио неки Радославовљев говор; други, чланак неког француског листа, трећи је на полеђини кут 
мало од њих, жене у војничким шињелима, чланице неке американске мисије, разговарају са неким р 
>— Одсечена?</p> <p>— Да, цела шака, до чланка.{S} Па сад, и ако прозебе, могу је сећи и даље,  
д ње немам више користи па била дуга до чланка, као сад, или до лакта или само вирила из рамена 
ници... у осталом, можда су ова двојица чланови какве комисије или иду ради какве лиферације др 
м још, да су Турци прекјуче убили једно чобанче у пољу.{S} Веле, потерали му овце а оно рекло н 
S} Нико више сем грешнога Марка и онога чобанчета није пострадао, али су домаћини и старешине м 
ирање од глади, оно корење, па погибија чобанчетова; све, све нам је то изгледало као бајка, он 
а земљи, одупирући клонулу главу о зид, човек бедна изгледа.{S} Лица обешена и подбула, сувих н 
} Оно је постало човек; човек по снази, човек по држању и човек по озбиљности која је са његови 
— буни се један бивши народни посланик, човек разборитих очију и широких плећа — Ако је крив, с 
имала... али вас молим, не говорите то, човек ми је поверљиво казао.</p> <p>Сиромах доктор, доб 
пуно ово дете.{S} Оно је постало човек; човек по снази, човек по држању и човек по озбиљности к 
 гомилу, нит знаш како нити од куда.{S} Човек не може да протумачи себи како ти гласови постају 
тако мора бити.{S} У најтежим моментима човек губи главу.{S} Сећам се једне моје тетке, која је 
за кош.</p> <p>— Не верујем! — одговара човек с фијакера, погледајући нестрпљиво на сат.</p> <p 
 обојака и опанака.{S} Од тешког задаха човек да посрне а нека јара бије из гомиле и жагор личи 
века, кога нико не контролише.{S} Такав човек налази да је Србији потребнији један кафеџија и б 
и у разговор.{S} Био је висок, коштуњав човек, снажних и необично дугих руку.{S} Од целог његов 
и пушчано тане ни топ; откуд овде мртав човек?{S} Али то и није војник, већ Арнаутин из косовск 
немо човеку.{S} На друму је лежао мртав човек и коњ је још једнако стригао ушима и дрхтао целим 
p>— Ама ништа горе, господине, него кад човек не иде по својој памети.{S} Замислите само, још п 
 се.{S} То није чак ни лепо, један млад човек да се завуче у штаб.</p> <p>— Не жели он то, не м 
отворише и на њима се појави један млад човек, којега он с врата дочека питањем:</p> <p>— Где с 
 издвајали и избегавали жива места, где човек ових дана не може проговорити а да му се не придр 
<p>И истина, није потрајало дуго а дође човек ноћу, као оно пре, те нам јави радосну вест:{S} Т 
коме сам се негда ја лично уверио да је човек челичне воље и огромне душевне енергије, речи ми  
 то железницом, прелази у Грчку, где је човек одмах обезбеђен.{S} Сваки други пут водио је у ту 
смо рекли, ето и сам тај Марко добар је човек и честита раја.{S} Нити је он кадгод потезао на д 
ве, па ноге и руке а затим се појављује човек, један, два, три, четири и пет, и на земљи нема в 
ију предадох се сну, ономе сну при коме човек нема више власти над својим телом, а разум му ост 
рститеља од јутра до мрака.{S} Једва се човек диже на ноге, ваљда му помогла молитва и покајање 
и, привремено; тако, до Приштине, да се човек може одмах вратити кући.</p> <p>— Дај Боже! — врт 
већ растала — вели старац — Од живог се човек растаје а не од мртвог.{S} Жив је твој а мртав и  
зи икону.{S} Изгледало ми је као кад се човек усред пламена у кући која гори, смеје смехом оног 
едају се горко и искрено, као што би се човек своме најрођенијем исповедио.{S} И мени је пришао 
, заборавља се на положаје, у невољи се човек обраћа човеку.{S} Срећа је то, која разорава наук 
ља, па знају колика је то невоља ако се човек за времена не уклони; ту су биле <pb n="266" /> ж 
и разлога да поведе разговор или што се човек у мраку лакше одваја од спољнег, те више повлачи  
сваки разговор, сваки узвик.{S} Оборе и човек и стока главу и лењо и мисле и корачају, само се  
овек; човек по снази, човек по држању и човек по озбиљности која је са његових усана избрисала  
 и доделио тако мало среће свету, да би човек остао ближи себи и Њему.</p> <p>За столовима се г 
због јереси вере у слободу.{S} Рекао би човек да се земља упалила или још пре, као да је од сил 
боком одвратношћу и предахну као што би човек предахнуо на каквој висоравни пењући се на високу 
е ништа! — буни се један непознат млађи човек — Ухватили сте то креманско пророчанство па га ра 
а дуго, па му приђох.{S} Био је старији човек, испијена образа и уморна погледа.{S} Он диже гла 
ред а ми сви, жене и деца и по где који човек, пођосмо за њим.{S} Прођосмо још једном крај наше 
уле су ми сузе, као да их је овај добри човек топлином својих речи сасушио.{S} У његовим речима 
азнобојна стаклад.</p> <p>— Што се овај човек овако окрвави, по Богу брате? — питам мога сапутн 
а колико је још породица упропастио тај човек?</p> <pb n="549" /> <p>Док су се посланици савезн 
шна и бедна играчка њена ми!{S} Па ипак човек верује где кад у снагу своје воље!</p> <p>— А што 
ик — баш по који пут срамота ме што сам човек!</p> <p>И да је то бар једина бона и мрачна слика 
 смо први октобар са расположењем којим човек дочекује недаћу, за коју унапред зна да га не мож 
и још шта је то гладан човек.{S} Гладан човек је гори од гладна звера; звер те растргне да задо 
 задовољи глад али те не мрзи, а гладан човек те мрзи.</p> <pb n="387" /> <p>И одиста, у томе т 
оље.{S} Не знаш ти још шта је то гладан човек.{S} Гладан човек је гори од гладна звера; звер те 
се креће.{S} Најпре појединце, по један човек или по једна кола, па онда група људи, свака засе 
јатагане ако се у селу нађе макар један човек који се борио противу Турака и ако се нађе која п 
питаће ме један простодушан, средовечан човек са сремским шеширом на глави, пролазећи у тај пар 
ужно казивање, један омален, средовечан човек заурлика као рањен и груну се у груди.</p> <pb n= 
, ослоњен на један ћепенак један омален човек са наочарима на носу и тешком торбом на леђима.</ 
 он се у том часу осећао задовољан, као човек који је нашао <pb n="296" /> солуцију, нашао срећ 
подне комад проје а он је не поједе као човек, него је пождра, прогута је.{S} И од тада занемож 
или потпуно ово дете.{S} Оно је постало човек; човек по снази, човек по држању и човек по озбиљ 
{S} И мање је разговора тада; да ли што човек мање види око себе те мање налази и разлога да по 
и и не умре, него свисну, просто свисну човек.</p> <p>— Ама од чега?</p> <p>— Ко зна, од бола в 
и да се разазнаду контуре тела те да их човек пролазећи не би погазио.</p> <p>У једном углу каф 
ашто.{S} Ама такви људи заслужују да их човек просто убије кад их сретне.{S} Ко зна колико је ј 
од крсташа па до Турака, чинили.</p> <p>Човек, заузет бригом о сопственој опасности, нема моћи  
шта велите сад о вашим Бугарима?</p> <p>Човек уских рамена не одговори ништа.</p> <p>— Изволте, 
ала главу, бојала сам се да видим мртва човека а сад — загледала сам, где год сам видела њихова 
измакоше, ми се сви искуписмо око мртва човека.</p> <p>Борбе се воде доста далеко одавде, довде 
варошку жандармерију, све до последњега човека да испратимо на фронт.{S} Од овога тренутка влас 
под командом таквога једнога културнога човека.</p> <p>Ућутао сам, не толико побеђен његовим ра 
дна вести, прави тиранин; она зауставља човека који жури најхитнијим послом; она зауставља кола 
овим ногама.</p> <p>И нехотице наиђу на човека тешке и боне мисли у оваквим и иначе суморним тр 
агло попе под вилице и он чисто суну на човека уских рамена.</p> <p>— Где сте ви то читали, ко  
ти људи у рукама каквог полуобразованог човека, кога нико не контролише.{S} Такав човек налази  
нданата који се од обичног, некултурног човека, разликују само по томе што имају звезде на епол 
јима је разговарао.</p> <p>— Чуо сам од човека који поуздано зна.</p> <p>— Ама баш решено? — на 
} Знам ја да не морам, ал ето изазивате човека.{S} Најзад, ви то нећете ваљда разгласити?</p> < 
</p> <pb n="367" /> <p>— Море, оставите човека с миром, знате како је кад се види са својима.</ 
се отргнем од утицаја масе, која повуче човека за собом као речна матица лаки чамац и не да му  
 да је овај последњи повукао са собом и човека.</p> <p>Први конак после Љум-Куле био је Спас, г 
којом је малочас везао врата и пропусти човека стара, коме се осветли лице светлошћу ватре најб 
шетао испред вагона, изазивајући утисак човека који је тек дигао главу са високих дипломатских  
 додаде други са оним упорним поуздањем човека навикнута на борбу, које ни у часу слома не ишче 
ачи за собом безброј мисли које враћају човека у далеку прошлост, прошлост којој је позорница б 
ваплоћавала у народноме веровању онога „човека из народа“ који ће, по једноме пророчанству, суз 
 <p>— Знаш како је у оваквим приликама, човеку досади живот па га да буд зашто!</p> <p>Кретосмо 
е на положаје, у невољи се човек обраћа човеку.{S} Срећа је то, која разорава наук Божји и отуђ 
 пут и његове очи добише сјај који даје човеку вера и поуздање.</p> <p>Још није воз ни кренуо с 
; тамо где ни у редовним приликама није човеку обезбеђен живот?{S} И зашто сам онда кретао, заш 
ј саучешћа, тако својствен образованоме човеку.{S} Он не рече ни реч жени, он јој само пружи ру 
ји мраз тако упорно и тако дрско намеће човеку.</p> <p>Трже ме из тога полусна опет њена реч.</ 
рти мира.</p> <p>— О људи Божји, шта би човеку! — ишчуђава се неко, који је сад тек наишао у ка 
 види има ли кога тамо и да пита шта би човеку, изађе отуд блед као восак.</p> <pb n="370" /> < 
смо сви да видимо шта је и да помогнемо човеку.{S} На друму је лежао мртав човек и коњ је још ј 
Да ли је то саучешће које невоља јача у човеку или предрасуда или, можда једно дубље и теже осе 
узи је небо отворено; небо је скуп суза човечанских.{S} А зар је мајка и могла пожелети лепшега 
на или животињски апатична погледа; без човечанскога изгледа, без воље, без намере и без израза 
род, који се бори за слободу своју и за човечанску правду.</p> <p>Из тих тихих молитава, једног 
а се разочарамо.</p> <p>— Видите, млади човече, ја не кажем да ви у свему немате право али, мис 
сав живот намах обамро, као оно кад сви човечији органи утрну од снажнога ударца.</p> <p>То је  
нам је могло дати, дуги су били као век човечији а благи као први пролетњи дан, после толиких н 
оковићу и Рајићу, приђе ми један просед човечић и прекиде ми размишљање.</p> <p>— Ама, господин 
о је страшније од свега са чега се душа човечја најежи а тело хладан зној пробије.{S} И сад ми  
} Иду ли ови бедници на поклоњење храму човечности и правде или иду на врхове планинске да се о 
.</p> <p>— Јест, ја! — учини један мали човечуљак и мигну чак овамо на мене, сретнувши се у том 
еве.</p> <p>— А Дебар, а Битољ? — учини човечуљак и искриви главу, као да би хтео рећи; „Аха, ш 
/p> <p>— Па шта онда? — прекину га опет човечуљак и погледа опет на мене, сматрајући ме већ сад 
р и по и најзад по два динара комад.{S} Чоколада, кафа и шећер имали су сталну и пристојну цену 
 женске ципеле, шећер, рубље, рукавице, чоколаде, пудер, чарапе, подвезице, кафа, четке, ћебад, 
хом арлук као кад ноћу у планини арлуче чопор вукова слазећи у дољу, и тада појури улицом бујиц 
 иза дима, после једног озбиљног кашља, чу се:</p> <p>— Јест, све је тако, што рече!</p> <p>— А 
азговарали о догађају и распитивали се, чу се опет један метак.{S} Мало затим још један.{S} Цел 
су у миру он и жена отхрањивали тичиће, чу као из гроба пригушен дечји глас: „Тата, тата!“</p>  
тражила би га...</p> <p>— Држи десно! — чу се од једном позади нас груб војнички глас и пуцањ б 
њени.</p> <p>У том се над нашим главама чу зврјање у ваздуху.{S} Сви дигосмо главе и видесмо ае 
и дубоко тамо, са другога краја, што се чу удар гвожђа у шљунак и виде како се из земље одмерен 
но и тако усамљено?</p> <p>Мало затим и чу се ход друмом.</p> <p>— Неко иде? — рећи ће један у  
о разговор жена у авлији.{S} Мало затим чу се опет неко пуцање које је трајало читавих по сата. 
а ненадлежних команда и; најзад капетан чу где телефониста неколико пута понови:</p> <p>— Је л  
еновца, толико...</p> <p>Друмом се опет чу неки разговор и пљаскање ногу по блату, као да читав 
 ковчега онога који је већ умро?{S} Шта чува и кога?</p> <p>Бели се витез упути право тој капиј 
вати, <pb n="567" /> кад ни Бог више не чува Србију?{S} Или је овај стражар можда постављен да  
је су домаћини напустили и које нико не чува.</p> <p>Таква ситуација морала је забринути и влас 
н.</p> <p>— Хоћу, господине, и она мене чува! — додаје чича.</p> <p>На капетановим уснама разву 
е тутка под суву сламу на којој спава и чува је као што се чувају капи <pb n="14" /> свете води 
 будна арнаутина који, са пушком у руци чува свој пласт сена који би иначе плануо.{S} Прилазимо 
хом.</p> <p>Војник је на стражи, војник чува!{S} Шта је то у овоме часу што се може сачувати, < 
ли кишовито?{S} Чувај се да не назебеш, чувај се молим те!{S} Обуци оне топле чарапе што сам ти 
и тамо хладно?...{S} Је ли кишовито?{S} Чувај се да не назебеш, чувај се молим те!{S} Обуци оне 
ом ни на онај свет отићи.</p> <p>— Само чувај пушку! — вели капетан.</p> <p>— Хоћу, господине,  
оћи, те су се избудили и довикују се да чувају село.</p> <p>Скромна ватрица, коју смо тако мучн 
онта да прате госпођу потпуковницу и да чувају њено буре с купусом! — и даље гунђа гомила.</p>  
вршен, жене, деца и старци остали су да чувају места и ствари а сви остали разишли су се по сел 
аму на којој спава и чува је као што се чувају капи <pb n="14" /> свете водице, јер ће Новица,  
дрхтала је над паром па је све код себе чувала.{S} Кућу јој једнога дана захвати пожар који је  
о се јести оно, што се муком набавило и чувало за највећу невољу, која нас је чекала у планинам 
аде у овој невољи, да ми <pb n="284" /> чувамо и носимо Краља!“ Они инстиктивно осећају да им ј 
цуски а трећи веле на румунски фронт да чувамо границу.{S} Бојао сам се само да не буде на српс 
вратима војних магацина, који нису више чувани, и одбија се одатле као морски талас о стену, да 
начину како да се из грађана организује чување реда и поретка у вароши.</p> <p>Паде предлог да  
 о ситуацији у вароши, о одржању реда и чувању имовине све до онога тренутка док непријатељ не  
у сахрану, па ипак кад онај, који га је чувао, изађе из његове собе и рекне: „Издише, свршава!“ 
м уговором, то значи и дужност, да буде чувар неповредности тога уговора.</p> <p>— Море, је л’  
шлост и све традиције наше, којих је он чувар и које смо залуд будили из некадањег дугог и пред 
а чак овамо, да би испунила свети завет чувара царске круне у гробу, прође кроз ошкринуту капиј 
оно у старој источњачкој бајци што вила чуварица једном чудотворном речју пробуди окамењене вит 
се дигла.</p> <p>— Требало је још да се чувате.{S} Не може, дабоме, разумем, али — зар није бољ 
ли! — понови Краљ.</p> <p>— Мораш се ти чувати, Господару, требаш ти нама.</p> <p>— Треба вама  
ћеш дете, у свет сам?{S} Хоћеш се умети чувати, хоћеш се умети пазити?{S} Ниси никад одио, ниси 
>— Дајте оружје нама грађанима, ми ћемо чувати варош! — рече неко и управи те речи дивизијару.< 
ћинова, која то још нису умела осећати, чувши да се под њиховим кровом налази један Краљ, порем 
рмљавина, необична, нечувена до сад.{S} Чудан неки шум пролетао је ваздухом, као да се нешто гл 
p>Устављамо се!{S} Пред нама се указује чудан призор.{S} Страшан и величанствен сјај распростир 
пажњом а затим ме је сан савладао.{S} И чудан сам сан уснио те ноћи.{S} Као на липљанској стани 
опре с поља кроз разбијене прозоре неки чудан, нејасан звук.{S} Сви подигосмо главе и напрегосм 
ошао, ни ко га донесе, просу се по Пећи чудан и изненадан глас, који нам освежи замрчене душе и 
коју је припалио.</p> <p>Ипак ми је био чудан његов положај.{S} Знао сам да су Срби заробљеници 
 војводи у овоме часу није пао на памет чудан стицај прилика: исти дан, <pb n="707" /> исти мес 
оз пусте улице промиче на маломе коњићу чудан један јахач.{S} То је бледа, мршава дама, дубоких 
 И ја.{S} Била је ужасна цича.</p> <p>— Чудим се да смо је преживели.{S} А и ви, може вам зима  
нутку мислим, — настави:</p> <p>— Ви се чудите можда што сам вам са више бола и са више суза го 
ћи ме.</p> <p>— Не боме, али се немојте чудити.{S} Људи данас тако промичу један крај другога,  
у, они у пољупцу умиру.</p> <p>То је та чудна прича што је Бели Дрим казује о себи и своме брат 
 део њене историје.</p> <p>Одиста је то чудна игра судбине!{S} На једном парчету земље од некол 
 на нове обале, на далеки запад.</p> <p>Чудна судбина!{S} Како смо мајушна и бедна играчка њена 
ну, донео мени шајкачу.{S} Ех, Боже, да чудне радости!...</p> <p>Он на један мах прекиде причу  
љи сурово дрмусају, буде их и казују им чудне речи:</p> <p>— Ајде, ајде, да путујемо, да идемо! 
д цветне и плодне обале њихове, уродише чудним јесењим плодом — лешинама.{S} Гаврани, који су н 
} Свако се освртао за мном, свако ме је чудно погледао погледом сажалења који не теши но дражи  
хлебови и зацрвенели се ко јабуке.{S} И чудно неко дете, од кад је пало на свет никад се није з 
непрестане и брижне седнице, те није ни чудно, што је та брига обухватала и светину и ако непос 
авало напољу, те зато ми је све то било чудно.{S} Па и пред болницом било је тако исто.{S} Изно 
узи неће моћи да изговарају њихова мало чудновата и за изговор доста тврда имена и тражећи нова 
кретоше преко широких румелијских равни чудновати путници.{S} Старци и младићи, жене и деца, чи 
амној средини пуној људи, дима и мрака, чудновато плеле и расплетале.{S} Ипак настаде један тре 
а.{S} Срели су се и одмерили се!{S} И — чудновато, из тога сусрета никло је у наших поуздање.{S 
/p> <p>— Брине? — учини он и погледа ме чудновато — Па ево већ на првом кораку на лицима је ове 
p> <p>— Има их? — учини он и погледа ме чудновато, као да би се хтео уверити, верујем ли ја оди 
="448" /> сам га: има ли чега?{S} Он ме чудновато погледа и не одговори ми, већ он мене запита: 
м улицама али ми је овом приликом нешто чудновато изгледала варош.{S} Ужурбали се људи, улице з 
бих ту прилику да се разаберем о једној чудној појави, коју сам већ одавно запазио пред нама и  
ве вароши?</p> <p>Распитао сам се и чуо чудну причу, једну од оних вечитих прича, које се кроз  
рала на дну морскоме.{S} Певала је неку чудну песму, сличну оној коју мистрал пева кад се заигр 
м жубором, Дрим вековима тако казује ту чудну причу онима који му дођу на обале; причу о себи и 
ла друмом и отишла даље у ноћ.</p> <p>— Чудо, велико чудо! — рече више сам себи, па се онда окр 
е и мене.{S} На улици је било већ право чудо, свет је бегао и јурио је гомилама, војници су про 
тишла даље у ноћ.</p> <p>— Чудо, велико чудо! — рече више сам себи, па се онда окрете нама — Шт 
ш, мртви коњи, само отац, кога је неким чудом мимоишла смрт, стоји запањен и гледа у ту гомилу  
камен почне да креће и живи; тако и ова чудотворна реч пробуди нас, који смо до мало час били о 
очњачкој бајци што вила чуварица једном чудотворном речју пробуди окамењене витезе, те се домал 
окушао да говори о томе, остали су га с чуђењем посматрали и измицали се даље да не слушају пра 
леко отуд, кад смо већ измакли из села, чује се јасно кроз мирну ноћ топот коња као кад тица но 
ш!{S} Марш!</p> <p>Коњ полумртав слуша, чује ту команду на коју је свикао, он мисли да се она ј 
јници, <pb n="361" /> знаш већ како је, чује један од другога па причају...{S} Али ако ђенерал  
 надлештава, где се још једнако пакује, чује се лупа чекића који закива сандуке и осорне наредб 
S} Из даљине само, из планинске дубине, чује се арлук вука и продире ти кроз душу као крик смрт 
 Високо негде, брдом где су задње куће, чује се арлук промрзла пса, клепеће негде у доњој махал 
 граби све даље, прште врата и прозори, чује се тресак балвана а црн дим куља пластовима и гуши 
 још гмиже маса, која једнако надолази; чује се пљаскање блата, довикивање и крчање кола, која  
оворе.{S} Он их чак и не <pb n="441" /> чује.{S} Он зна да ће ноћас, кад све ове што му сад гов 
да се простире над умореним народом.{S} Чује се само ркање спавача под једним колима, преживање 
ти.</p> <p>— Овамо је шанац, не може! — чује се оздо с друма.</p> <p>— Терај, терај још на више 
андантов.</p> <p>Састанку је био циљ да чује последња обавештења са фронтова и са других страна 
 зврјање телефона и чинило му се као да чује глас војводин отуд из Витановаца: „Да, да, то сам  
атима од собе Краљеве и наслањао уво да чује што; али је у соби била мртва тишина и није хтео у 
и јој допро до уха, њој би се чинило да чује весло и она би грчевито стезала светиљку и, заклањ 
оћас киша загасила; из другога дворишта чује се ситно и одмерено ударање чекића; то у рану зору 
 да се буди ноћ.{S} Из једнога дворишта чује се тупо ударање секире, то ваљда неко спрема да об 
д самртника ухвати сан.{S} Далеко негде чује се само бат секире, то неко сече дрва да подложи д 
едини су заспали и тамо из дубине штале чује се хркање мирне савести.</p> <p>— И кад би знао, к 
 коњима везивали копите крпама да се не чује бат, како би се само неопажени могли извући из вар 
да му довикују и да звижде, и ако се не чује донде, а он стоји пред вратницама, гледа овамо а н 
unit="subSection" /> <p>Оздо се више не чује никакав удар.{S} Гробари су завршили посао.{S} Срп 
 — запита ме, обзирући се да га онај не чује.</p> <p>— Који? — изненадих се ја, јер сам већ био 
 шапће старица — али ћути, да нас ко не чује да се радујемо.{S} Вуци су још у тору!“ Напрегла с 
су се ноћас, тихо, мучки, да их нико не чује, извукли из вароши пребегли преко Саве.{S} Причају 
на топова поче нешто јаче и ближе да се чује.</p> <p>— Туку Палилулу! — узвикну неко и свет се  
ца, ова стрељања и ова пуцњава, која се чује са Качаника и Црне Горе, зар вам све то не казује, 
емо шта је и како је тамо доле и шта се чује о Турцима.{S} А што Турци ближе селу, све црњи гла 
е подуже па се окрете, вели: „И отуд се чује, од касарне, са Муселинског брда!“</p> <p>Слушале  
олико плашила. „Где је борба, одакле се чује?“ — питала сам радознало. „Отуд са гробља, са ваша 
 ватара поче да изумире разговор или се чује реч и две а придигли се и они који су лешкарили па 
не шкрипање кола и топот копита, ако се чује жубор каквога кишом набујалога потока или лавеж пс 
 Син му је под пушком; можда оно што се чује од јутрос и његова пушка пуца и не слутећи да неда 
тене завесе.{S} Из по гдекоје само куће чује се тужно арлукање пса, којега су избегли заборавил 
ити.</p> <p>Кроз мртве и забачене улице чује се само бат коњске копите, која креше о камен у ка 
 или се из какве празне и пусте уличице чује бат патроле или зазврји аутомобил са каквим вишим  
ци пролазе сваки дан, пуни их возови, и чује се од њих да су Србијанци потерали наше па их млат 
е које се кроз ноћ крећу измеђ ватара и чује се потмуло, пригушено довикивање, као таман глас д 
енке људи који се крећу овамо и онамо и чује се пуцкарање ватре и гласови који се довикују и на 
јекује потмуло камени мост на Вардару и чује се одмерени пљасак опанака по лапавици.{S} То, пов 
 подофицир и рапортира му, да се друмом чује брзи ход коњице.</p> <p>— Којим друмом? — скочи ка 
а што је посејала земљу.{S} Још се само чује тужно рикање гладне стоке које продире кроз ноћну  
дакле се потмула грмљавина топова јасно чује са овога пропланка на коме влада тишина која припа 
и десне стране друма и сад се већ јасно чује врева и жагор и виде се сенке људи који се крећу о 
ити од користи.</p> <p>Сад се већ јасно чује топовско пуцање јер борбе се воде негде у близини  
Бата.{S} Чекају га они, јер се тамо већ чује пуцање српске пушке, јер су му село извесно већ на 
и, све ћути и само се кроз ноћну тишину чује како шкрипе воловска кола или забобоњају кочије пр 
дубоким каналима.</p> <p>Кроз ту тишину чује се још само бат наших ногу, пљаскање опанка по бла 
своју гомилу а који се кроз густ ваздух чује као из подрумских дубина.{S} Пламен са наше ватре  
</p> <pb n="161" /> <p>Једва ако се још чује лупа каквога капка на прозору који домаћин, гасећи 
 и лењо и мисле и корачају, само се још чује шкрипање точка и тихо стењање стоке која посрће.{S 
је, речи ми са сузама у очима:</p> <p>— Чујем хоће да униште сву муницију.{S} Ама где су ти ђен 
 то?</p> <p>— Да!</p> <p>— Па?</p> <p>— Чујем да је Влада била одлучно противна.</p> <p>— А то  
и потребу да чујем још речи од њега, да чујем још много речи.</p> <p>— Ти си се већ растала — в 
ђи која седи у истој кући из авлије, да чујем шта она мисли, јер и она има ситну децу.{S} Она ј 
чини ми се чак да не дише и нагох се да чујем.{S} Дисало је а чело му је било још увек врло топ 
и кроз кости.{S} Изгледало ми је као да чујем глас несретнице коју разапињу на крст или јој веш 
 често, у оваквим приликама, одлазио да чујем мишљење једнога спремнога и разборитога војничког 
там очајно старца, осећајући потребу да чујем још речи од њега, да чујем још много речи.</p> <p 
ујем телеграме из иностранства, нећу да чујем ничије савете.{S} Јуче је прошла Народна Банка за 
ћу да чујем коминике о борбама, нећу да чујем телеграме из иностранства, нећу да чујем ничије с 
 иде у Солун, па вели:</p> <p>— Нећу да чујем коминике о борбама, нећу да чујем телеграме из ин 
сви легну на велики и светао посао, кад чујем позив богиње уметности: „На посао, на рад!“ ја ћу 
анине нисмо тада разумели али их ја сад чујем понова и сад тек разумем, као што сад слушам поно 
о ми је: „Пази се, кад се вратим, да не чујем што ружно за тебе!“ Тада сам први пут смела да му 
његове речи: „Пази, кад се вратим да не чујем што ружно о теби!“</p> <p>Са леве стране друма ук 
{S} Не, Бога ми, но сам се сакрио да не чујем ни њихов ход кад прођу крај наше касарне.</p> <p> 
та око себе не видим и да више ништа не чујем.{S} Напустио сам страну друма, којом смо ми пешац 
p>— Шта? — запита ме он и погледа — Чим чујем да је непријатељ ушао у Призрен, убићу се.{S} Спр 
 у његовим очима видим сузу и као да му чујем речи:</p> <p>— Грејте се, грејте, српска дечице!{ 
иром у души, похитали сви начелству, да чујемо шта о томе власт зна и шта каже нишки телефон.{S 
 из села те смо се окупљали око њега да чујемо шта је и како је тамо доле и шта се чује о Турци 
.{S} Окупили смо се сви око коњаника да чујемо што а у ствари, ми смо њему казивали јер нам он  
/p> <p>— Док се ми тако договарамо, тек чујемо србијанско „ура“ и видимо, Аустријанци одступају 
жење, изазвано учитељевим казивањима. — Чујете ли; то још српски топови говоре и до год они не  
дотрча к мени та иста госпођа.</p> <p>— Чујете ли? — рече.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Пуцају!</p> < 
е бугарски дрзак ноћни препад.</p> <p>— Чујете ли? — понових ја охрабрен овим звуцима, који оча 
ло!{S} Ви већ говорите посмртно слово а чујете ли, слушајте!</p> <pb n="225" /> <p>Морало је ве 
лике казује гостима и тумачи.{S} Их, да чујете о слави кад бабо казује здравицу па помене свето 
и прекиде тишину:</p> <p>— Хоћете ли да чујете, да вам исповедим све своје болове.{S} Ја тако п 
вирају тим лажним вестима.{S} Ви их бар чујете на улици, па вам не мора бити ни криво кад се ув 
гој гомилици, која живо промиче улицом, чујеш глас једног мобилисаног адвоката.</p> <p>— Ја вам 
не видиш ни друга који је крај тебе.{S} Чујеш само око себе како нешто тутњи, бучи, цичи и брек 
ш му из очију да је Србин!{S} А још кад чујеш да му Србин командује: „Мирно, лево, десно, у ред 
 схваћаш ни с које ти стране допиру, не чујеш, не разумеш и не видиш суседа, који виче да се ск 
це којима су вагони везани међу собом и чујеш само дреку и узвике: „Не гази се!“ „Чекај, де си  
оказује тежину бугарскога положаја; или чујеш лупање у сто, вероватно онога што поручује „за св 
ила, грокће куршум и пљаште бомбе и тек чујеш „ура!“ Видим Немци узмичу, наши освајају Страхини 
дова, па кроз доситијеву улицу.{S} Само чујеш „ура!“ и водови се сручише доле на ниже и поче да 
ла пре времена дан.{S} Из те гужве само чујеш надвикивања, дозивања, узвике и свађу.{S} Као пот 
котање њено.{S} Затим опет мир, те само чујеш тешко дисање успаване гомиле.</p> <pb n="167" />  
вратима, кафане пуне људи и дима и само чујеш жагор и зузук као оно из кутије коју деца напуне  
иш у споредне, тихе улице, одакле јасно чујеш топовску грмљаву са Црне Горе и Качаника.{S} Враћ 
ачи — вели бабо — водићу те после да их чујеш, ал прво ајде у цркву!“ У цркви је, знате, светац 
кад затвори врата за собом а она мени: „Чујеш ли?“ Нисам је разумела а она ошкрину врата па вел 
 обрати пажњу на другу страну.</p> <p>— Чујте! — рече — Ево их стижу!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Мор 
и у шта не сумња.{S} Из општега жагора, чују се само испрекидане реченице или по где која реч,  
казује, да је ово крај?</p> <p>— Дакле, чују се топови са Качаника? — упита он узбуђено.</p> <p 
Качаника? — упита он узбуђено.</p> <p>— Чују се!</p> <p>— А отуд, из Куршумлије? — и он показа  
нта.{S} Сви ућуташе и окретоше се да га чују.</p> <p>— Добро је, вели, наши напуштају качаничку 
вако јутро скупљали да један од другога чују <pb n="270" /> вести, да се разговоре, да се утеше 
ивали они који нису били на станици, да чују што ново.{S} Те су групе разговарале о утисцима ко 
д гомиле, до гомиле да се распитују, да чују што, па да се одлуче тек.{S} У једном углу, у тесн 
и као заливени и чак не дизали главе да чују разговор.{S} Да ли су то били они који су већ доне 
о у чаршију, одјурили су у начелство да чују потврђује ли и допуњава ли те вести и начелников т 
дникових огранака.</p> <p>— Отуда се не чују.</p> <p>— Онда ја идем тамо.{S} Ја хоћу мира; разу 
о где су запала кола у блато и отуда се чују вишегласни узвици: „Држи, држи, држи!{S} Ај, уа, т 
о Турци ближе селу, све црњи гласови се чују те леденим срцем чекамо кад ће наићи на наше село. 
овом, пробирају храну јаребице и кад ти чују шушањ прну на један мах, избију из магле и расипај 
гнев и из дерњаве се само поједине речи чују:</p> <p>— Ама ја бих њему... (додатак, којим се за 
ево и десно; погледа тамо где се узноси чука са старим Дрвен-градом и затвара источно гротло би 
уцању.{S} Једни су тврдили да је гађана Чукарица и да су наши <pb n="450" /> одговарали са Бано 
га гађају али се јавља и други тамо над Чукарицом и Циганлијом.{S} На оба аероплана наши топови 
уку Дорћол, ваљда због својих, али туку Чукарицу и савиначки крај.</p> <p>Младић би и даље прод 
и чула што.{S} Ни старица није спавала, чула сам је како хукће и шапће једнако, ваљда се молила 
 Када сам још са сувих, усијаних усана, чула вапијућу реч: „Мама!“ ја сам посрнула те ме добри  
ишла и коју сам запитала како је рањен, чула сам да је изгубио једно око и да му је вилица разм 
S} Видим многе рањенике тамо испраћају, чула сам да тамо има неколико великих болница а и вукло 
 враћа се у чуну окићеном белим ружама; чула би га у сну како пева, отуд са ширине морске, и у  
ла сама, да ми је да нађем још кога.{S} Чула сам за једну познату ми породицу да одлази у неко  
та и ослухивала сам шта бива напоље.{S} Чула сам да су тако исто лупали и на другим вратима у н 
ке, која је седела код нас у авлији.{S} Чула сам да је био у борбама и да је добро прошао.{S} Б 
у парку.{S} Нису ме ни тамо примили.{S} Чула сам за једну болницу доле, на Вардару, отишла сам  
 опет шчепа.{S} Лупа се поновила јаче а чула сам и неке мушке гласове.{S} Једва сам умела да ко 
{S} И они су пуцали и са свих се страна чула пуцњава.{S} Изгледало ми је да се туку свуд око ме 
боље?{S} Дете је било мирно, по где кад чула сам га да јекне и тргне се као да га је што штрецн 
лометара изнад Скопља, те се по где кад чула паљба која је допирала отуд, где су данас <pb n="1 
то?“ — шаптала сам, једва сам сама себе чула.{S} Споља су се чуле мађарске речи и међу њима реч 
метили мало час покрет животиње када је чула команду?</p> <p>— Јесам!</p> <pb n="337" /> <p>Он  
 је, казивала ми је све што је видела и чула.{S} Причала ми је о порушеним кућама на пијаци, о  
ли и на другим вратима у нашој авлији и чула сам неки врисак, па онда псовку.{S} Кад сам чула д 
а.{S} Једнако ми је био пред очима он и чула сам оне његове речи: „Пази, кад се вратим да не чу 
слухивала готова да одмах скочим ако би чула што.{S} Ни старица није спавала, чула сам је како  
мора да ме је савладао сан јер нисам ни чула ни осетила кад се старица извукла из собе и отишла 
ргла сам се и збацила покривач када сам чула лупу на вратима.{S} Жива сам претрнула и дрхтавица 
неки врисак, па онда псовку.{S} Кад сам чула да цокуле тропају по калдрми, у близини мојих врат 
избегла.{S} Када сам се враћала већ сам чула зујање куршума око главе и видела сам очима својим 
о утицало, бити прва топла реч коју сам чула, у тренутку када сам се осећала тако осамљена и та 
 лежала покривене главе.{S} Ништа нисам чула, само што ми је зујало у ушима и мутило ми се у гл 
и, што пролазе крај нас, и ја још нисам чула ни речи протеста, ни гласа гунђања, као да је свак 
јаснији и звонкији.</p> <p>— Нисам дуго чула за њега.{S} Знам да је био прво с војском код Прња 
, како неко промиче или се негде далеко чула потмула <pb n="210" /> лупа у врата и нејасни глас 
 нетремице, нисам ни дисала, да би само чула да ли се пуцњава приближава, да ли се наши приближ 
{S} Био је и храбар.{S} Толико сам само чула.</p> <p>Прекиде за мало, ућута и одмах настави:</p 
ма, пробавио цео дан и, тек када се већ чула грмљавина на Мраморским положајима код Ниша, напус 
едва сам сама себе чула.{S} Споља су се чуле мађарске речи и међу њима реч „хлеб“, „хлеб“.{S} Б 
узданији аргуменат сем вести које су се чуле и за које нико није умео да потврди одакле су и ка 
о није умео да потврди одакле су и како чуле.</p> <p>— Ево вам један доказ! — умеша се трећи да 
ше спуштало.{S} С времена на време само чуле су се овде и онде гранате, а из даљине — рекоше на 
с рано, док се није ова светина слегла, чули јасно и одавде из чаршије.</p> <p>А док је овде, н 
едан.{S} Целога тога дана, у понедељак, чули су се тако с времена на време, топовски пуцњи.{S}  
е.</p> <p>Када би се осврнули за собом, чули би само лом, прасак и тресак.{S} Наше батерије биј 
а по подне и прва вест коју смо са њега чули, била је: да је ово превелико задоцнење због опасн 
на доксату, са којега су се још јасније чули топовски пуцњи отуда са Карадага и све то потсети  
ски пуцњи који су се с времена на време чули.{S} У јутру нам рекоше да су то пуцали Руси, чије  
ола покривена арњевима.{S} Из њих су се чули женски и дечји гласови.{S} Са леве стране друма, и 
 који иду од гомилице до гомилице да би чули што, као просјак кад залази на врата да испроси шт 
енералски и пуковнички синови, јесте ли чули да је ко погинуо или да је рањен?{S} Ако су већ у  
ч победилац са провога стола — јесте ли чули да је издата наредба да се евакуишу болнице и мага 
 обратисмо пажњу на ту страну, не би ли чули чију дреку или да се понови пуцањ.{S} Арнаутин се  
илу да нам понови вест, коју смо и сами чули.</p> <p>— Е баш мишљах овај пут неће ући! — рећи ћ 
кућама и они који у тврдоме сну нису ни чули до сад ништа.{S} Почеше сад већ и поједини прозори 
то су чули, да допуне оним што нису они чули и да прокоментаришу поједине вести.{S} Тако побран 
Куршумлију у тренутку када су се и тамо чули топови и његова већ узнемирена душа није ни ту мог 
тависмо пут забринути вестима, које смо чули.{S} Заробљеник ми се придружи опет, али не настави 
ата и позабави се дуже напољу.{S} Нисмо чули разговор који је водио, јер није остао на вратима  
{S} Ови доносе вести које су на тастеру чули од свога нишкога колеге и оне које путници са возо 
збирају они што не читају новине али су чули по где што од овог и од оног.</p> <pb n="41" /> <p 
" /> се људи у кафане да преруче што су чули, да допуне оним што нису они чули и да прокоментар 
а и тамна ноћ, није била тако глува.{S} Чуло се, одовуд или отуд, како неко промиче или се негд 
а тим.{S} Он натеже чутурицу и јасно се чуло клокотање њено.{S} Затим опет мир, те само чујеш т 
 би новине казале или што би се и иначе чуло, не би ником било довољно нити би га могло потпуно 
е говоре што су доконали, како се не би чуло и рашчуло те да од некуд Турци не погоне збег.{S}  
 ма да се доле до Бојкове куће не би ни чуло.{S} Паметнији ће међу њима рећи:</p> <pb n="367" / 
а.{S} Мора да је било близу јер се лепо чуло.{S} Неколико пута сам осетила и како се затресла к 
ва мајка да му пут покаже и управљао је чун свој ка њој, знајући да тако поуздано плови обали с 
ељкује матерински загрљај.{S} Кад би се чун приближио обали, беле би се <pb n="18" /> руже прет 
ица, кад набере довољно, саградити себи чун, купити мреже и алате и почети посао сам на своју р 
м наборано чело.{S} Новица већ има свој чун, своје мреже и своје алате, Новица већ није више у  
до обале, до онога места где је Новичин чун увек пристајао.</p> <p>Сви ти снови казивали су јед 
шим обалама, пресећи ће он кљуном свога чуна валове који му ометају пут и доспеће он, приспеће, 
 он нашим обалама, пресећи ће он кљуном чуна свога валове који му ометају пут и доспеће, приспе 
о сам и сањам увек још како плови његов чунић окићен белим ружама; сањам како му блиста у недри 
агословом и дуго прати погледом, док се чунић не изгуби међу немирне таласиће.{S} Затим се она  
 дан када ће мој јединац саградити свој чунић и поћи својим путем, својом стазом, секући напоро 
а благословом и пратила погледом док му чунић није замакао међу ситне вале несташнога мора, кој 
још Уцињ спије, отискује се он на своме чунићу на широко море а мајка га испраћа благословом и  
ставља непријатељу а возе се лијандери, чункови и столице за љуљање! — гунђа и даље гомила.</p> 
а нагомилани дењкови, сандуци, шпорети, чункови, столице са изврнутим ногама у поље, бошче, куф 
у таласића, који су несташно играли под чуновим кљуном.{S} Када је кљун дотакао обалу, он је хи 
а, с вечери, враћајући се из лова, сече чуном својим мирно огледало морско, он из далека још до 
ала Новицу.{S} Сањала га је; враћа се у чуну окићеном белим ружама; чула би га у сну како пева, 
ки рафови, столице, умиваоници, шпорет, чунци, сандук са празним флашама, једна столица за љуља 
одри дим.{S} Ја сам чуо алакање јунака, чуо <pb n="220" /> сам топот коња и почеше у памети да  
а друма који пролази крај Патријаршије, чуо се већ жагор изгнанога народа који се са првом зоро 
у ноћ, која је лежала на мртвој вароши, чуо се из неког далеког сокака одмерен бат патроле.{S}  
е извесног размишљања — За једног знам, чуо сам!</p> <p>— За Аустрију?</p> <p>— Јест! — вели он 
ине и не профанише пијетет тренутка.{S} Чуо се само жар како се распада у пепео, миш који гризе 
ан да је дан а кад је ноћ да је ноћ.{S} Чуо сам пушкарање кад је већ био мрак, ето то ти је...< 
ио сам, мајка ми је била у Прокупљу.{S} Чуо сам да је избегла, па како су прокупачки бегунци ов 
торице с којима је разговарао.</p> <p>— Чуо сам од човека који поуздано зна.</p> <p>— Ама баш р 
ју.{S} Треба већ да стигне.</p> <p>— Да чуо сам, стићи ће! — одговори официр немарно, не придај 
 један дежмекасти господин — али сам ја чуо тако: да ће једна страна сила преплавити земљу и да 
ивао на тим вратима, па кад не би ништа чуо, настављао шетњу по пространој соби.</p> <p>Најзад  
у била од танке даске, тек отуд из собе чуо се јасно женски глас кој говори на телефону.</p> <p 
и, док му се не би поново учинило да је чуо удар мотике.</p> <p>Уморан од наизменичних удара ос 
ло бити.{S} Онај што рече малочас да је чуо пушкарање потврди то сад понова.</p> <p>— Кажем ја  
<pb n="175" /> да прича шта зна, шта је чуо, шта је допрло до Гуче.</p> <p>— Овамо не ваља.{S}  
<p>Други један, који је зајаукао кад је чуо да му је кућа опљачкана и тврдио онда да је Србија  
ао је са бојишта на бојиште, где год је чуо да има борбе и да има опасности.{S} Није се у Рибар 
са њега као са догореле ватре.{S} Он је чуо већ од првих бегунаца, које је срео, да је Врховна  
утра дан је одмах похитао Врањи, јер је чуо да је она у опасности.{S} Стигао је аутомобилом до  
и се врло дуго бавио на станици и ту је чуо да мобилишу и Грчка и Румунија, што има да буде одг 
даје обавештење о изворима, из којих је чуо ову важну вест.{S} Поједине гомилице чак се упутиле 
} Ноћ је била густа и мрачна и јасно се чуо бат гомиле из даљине.{S} Пођох тамо у сусрет.</p> < 
 је лити сад за себе а не за другога; и чуо сам речи господин попине, ама сасвим сам их јасно ч 
 мртве вароши?</p> <p>Распитао сам се и чуо чудну причу, једну од оних вечитих прича, које се к 
 сам проживео и што сам кад год видео и чуо.</p> <p>— Неко ме трже за рукав и пробуди из тога б 
да сагледам лице.{S} Затим се умирило и чуо се само разговор жена у авлији.{S} Мало затим чу се 
За тренут ми изађе пред очи Цар Лазар и чуо сам, лепо сам чуо ону песму србијанских свирача „Ао 
неко, који је сад тек наишао у кафану и чуо да се Ускоковић удавио.</p> <p>— Није могао да издр 
а и војводу Глигора и Косовску вечеру и чуо сам речи <pb n="638" /> бабове, како ми Срби морамо 
ене.{S} Неко додаде још да је у чаршији чуо да је и Царево Село пало, да се борбе воде пред Коч 
еданаести.</p> <p>— Ко каже, од кога си чуо? — пита онај не би ли сазнао што више но што је саз 
сам чуо!</p> <p>— Ал’ ти кажеш скоро си чуо?</p> <p>— Скоро? — учини он — шта знам ја шта је ск 
рску мобилизацију.{S} На нишкој станици чуо је и потврду вести да се савезници већ искрцавају у 
нова.</p> <p>— Кажем ја — вели — да сам чуо!</p> <p>— Ал’ ти кажеш скоро си чуо?</p> <p>— Скоро 
/p> <p>— Мени се чини, људи, као да сам чуо неко пушкарање — рече неко из гомилице која се окуп 
се проткивало кроз модри дим.{S} Ја сам чуо алакање јунака, чуо <pb n="220" /> сам топот коња и 
p>— Па ти не веруј, ја ти кажем шта сам чуо! — додаје један суви и болешљиви господин, изгледа  
 а и не умем.{S} Све сам видео, све сам чуо, свуда сам био, али не умем да забележим.</p> <p>—  
последњи стубови!{S} Први глас који сам чуо кад сам слегао доле у приштинску чаршију био је, да 
спољним појавама.{S} Спавао сам али сам чуо и стоку како негде у дворишту прежива и наредника к 
 пред очи Цар Лазар и чуо сам, лепо сам чуо ону песму србијанских свирача „Аој, Босно, сиротице 
али брза и одлучна мера коју је, то сам чуо поверљиво, Врховна Команда и предлагала као једини  
у?</p> <p>— Јест! — вели он — За њу сам чуо а за ове друге нисам чуо.{S} Он дуну понова у ватру 
он — За њу сам чуо а за ове друге нисам чуо.{S} Он дуну понова у ватру, снажно као из мехова, п 
лазио да ме обиђе.{S} Од других сам био чуо да је у селу зло; узели су нам коње, узели нам воло 
 викати из свега гласа и не би нас нико чуо.{S} Да ли се шапутало из обзира према моме болу, ка 
осподин попине, ама сасвим сам их јасно чуо: „Посветила ти се, синко, десница којом ћеш, дај Бо 
слухују.{S} Пуцањ се топова наизменично чуо отуда, од Остружнице.{S} Цело после подне пробавили 
 толико драо, чини ми се да се мој глас чуо изнад свих осталих.</p> <p>— И како сам се друкче о 
385" /> и гладни.{S} У Приштини сам већ чуо реч: „Четрдесет и осам сати нисам окусио залогај хл 
тао, чинило му се да је у томе тренутку чуо удар мотике и тај би се звук зарио дубоко у младу м 
а?</p> <p>— Замисли, сад сам у Призрену чуо.{S} То је робијаш, двадесетогодишњи осуђеник за три 
ати, све сам више жалио што нисам причу чуо од почетка.{S} Сусед је причао о неком војнику кога 
осећајући како ми овај непознати официр чупа из душе последње остатке наде, које сам ја везивао 
све звала ова друга дечица?{S} Она тамо чупава можда Дара, Дарче, Дарица; она до ње, са крвавим 
окривено марамом испод које вири прамен чупаве косице.{S} Кроз мараму пробила крв и црна се мрљ 
 капиџици, иза којих почеше да извирују чупаве главе из сна разбуђених скопљанаца.</p> <p>Нико  
дновремено прозори и појавише се гомиле чупавих глава оних који су мало пре без наде полегали.{ 
искала грувајући се песницама у груди и чупајући косе.</p> <p>— Проклета ми душа и овога и оног 
 се откидала душа као да су је кљештама чупали.{S} У кућицу се збило још неколико њих, који су  
 затим, када првога дана по паду Скопља чусмо, да је у Феризовићу извршио самоубиство потпуковн 
.</p> <p>Један од ових изађе на врата и чусмо га да разговара с неким.</p> <p>— Сврати, војниче 
риђосмо да јој помогнемо и том приликом чусмо и нешто више.</p> <p>— Туку се — вели — већ по ул 
знам да никад није обиловао религијским чуствима.{S} Враћао се отуд из Патријаршије.</p> <p>— Б 
ку, ако не <pb n="47" /> у канцеларији, чути штогод више но што ми знамо и то му је обезбедило  
шла и свуд питала али ништа нисам могла чути.{S} Неко ми рече да би се најбоље могла распитати  
зна хоће ли их видети и хоће ли кад год чути о њима; трећи су кренули са горким сазнањем да су  
!</p> <p>Краљ као да пречу или не хтеде чути ове речи, наже се понова над картом разастртом по  
а њу позовем.{S} Распитајте се, па ћете чути, колико је генералских синова у француској погинул 
га, који познаје прилике у њих, па ћете чути да у њиховим бојним редовима гину и књижевници и п 
спитајте се мало; распитајте се па ћете чути, да су београдске кафеџије писари у штабовима арми 
S} Да л’ ће се видети кад год, да л’ ће чути једно о другом, да л’ ће се моћи јављати једно дру 
 и рече му гласно, тако да су сви могли чути: „Дедер, пријатељу, Краља Петра марш!“ Свирачи зас 
— одговара чиновник.</p> <p>— Нећете ни чути, неће се ни издати така наредба а, када би се и из 
 им довикивати као да ће га одиста моћи чути и разумети они озго:</p> <p>— Хој, хој, почујте ме 
жио; нити је тако близу да би нас могао чути.{S} Могли смо викати из свега гласа и не би нас ни 
трећи упртио о раме двадесет другарских чутурица па зашао од капије до капије и распитује имали 
таничне чешме или преко ограде додавали чутурице да им се напуне вином и пазаривали поморанџе,  
е.</p> <p>Ућутасмо за тим.{S} Он натеже чутурицу и јасно се чуло клокотање њено.{S} Затим опет  
ко насмеја, узе гутљај ракије па спусти чутурицу на колено и додаде готово више себи:</p> <pb n 
 у шта! — одсече он одлучно и наже опет чутурицу, коју је држао увек на колену.</p> <p>— Ипак и 
паљено лице официрево и лимену војничку чутурицу, коју је држао на колену, и с времена на време 
оји је дежурао ноћас, увратити да пије, чуће се вести што их је он сазнао ноћас на дежурању, би 
е је ларме но при покрету.{S} Бојала се чуће и ко други оно што казује, а она је то сматрала ка 
оноћ је већ давно превалила те ме страх чућу сад већ оних шест пушака које значе крај живота он 
ку, када је сан већ претио да ме шчепа, чух шапат госпе у црнини.</p> <p>— Спавате ли?</p> <p>— 
едини зрак који је заостао да ме греје; чух да ми је и најстарији син, у борби код Великог Попо 
> <p>Пођох одмах тамо где ми је рекао а чух за собом како неко у кафани отпоче нов разговор.</p 
ам у густ мрак и претрнух на уласку кад чух унутра људске гласове.{S} Учини ми се као да ступам 
 врата па вели: „Слушај!“ Ја ослушнух и чух пуцање.{S} Погледах старицу а она радосно: „Наши!“  
ородици и моме породу наменио, у Скопљу чух да ми је и последња моја нада, потпора моја, једини 
адругу! — учини војник, слеже раменима, чучну крај свога шињела и настави посао.</p> <p>Дотле,  
м, не могу да макнем прстима.</p> <p>Он чучну и унесе руке у пламен па поче да их крави, а као  
/> <p>Све полегало по влажној земљи или чучнуло крај ватара.{S} Изгледа читаво море људи, јер с 
ђ нама, те ударише у врисак и лелек кад чуше.{S} Вели, тражили му Турци бела брашна, он реко да 
је гомила пригушила неког.{S} Кад затим чуше шта је и како је, умукоше <pb n="486" /> сви и пос 
ити.{S} Под њим се развила серпентинска џада која обавија као змија Јелицу те је далеко под соб 
 дрвене ћуприје па се упути призренском џадом а на рашћишћену ћуприју покуља маса, која је очек 
решовским и Качаничким и старом царском џадом, која преко планинскога венца води из Кумановске  
p>— Стигли! — одговорих и посадих се на џак где ми је он сачувао место а фењерић оставих међ но 
ући се светлошћу мога фењера и седох на џак.{S} Светлост из фењера осветли црно и опаљено лице  
те да седнете! — и показа-један поваљен џак крај зида.</p> <p>Прескочих неколицину, помажући се 
ука и куфера, дењкова и бошча, корапа и џакова.{S} То све набацано, све претрпано, као да је за 
 три метра сечених дрва, седам или осам џакова државнога брашна, вероватно упљачканога из какво 
 се и ломе немилостиво вагони, грабе се џакови са храном, разбијају се врата на магацинима.{S}  
читаве куће ствари, носили су се читави џакови брашна и товари хране.{S} Одавде па даље, нема в 
коже, деца покривена преко главе старим џаковима, мајка са одојчетом на грудима увијена у ћебе  
вима, под капијама, по тремовима испред џамија, у колима и под колима.{S} Ватре је било доста,  
 војнога материјала били су смештени по џамијама и њих наше власти нису хтеле рушити да не би в 
истине иза начелства, испред Бајазитове џамије, одакле се догледа лабски друм те погледао хоће  
ама.{S} Више начелства, крај Бајазитове џамије, зауставила се кола извесне команде и под тим ко 
 и теше.{S} Једна је гомилица тамо пред џамијом, друга пред капијом начелства, трећа у дворишту 
прибирали на пољаници, пред Бајазитовом џамијом, и жудно погледали тамо на лабски пут: зато су  
ли сретају, испред начелства, пред оном џамијом на почетку чаршије.{S} Био је студен дан а он у 
е и кад се у ватри велики пањ скрха или џарне или кад се нов положи, разлети се тамом јато варн 
уше и жене и деца са корпама, бошчама и џачићима да приграби свако себи.{S} А ми велимо нека их 
 равно ал’ опет; кад наиђе какав повећи џбун, какво обаљено дрво, дубљи шанац или какав пласт с 
бачена на земљу, као кад бура покида са џбуна гранчице на којима су никли пупољци и распе их по 
гунаца, крај оголелих дрва, крај мртвих џбунова.{S} Лакше, лакше, не напуштајмо <pb n="671" />  
ве увеличано: дрва далеко бацају сенке, џбунови велики као шуме а јеле, које су окитиле подножј 
ога хлеба и грицка; други турио у ватру џезвицу да му узаври вода за кафу или шербет а трећи пр 
 видите... — он завуче руку у унутрашњи џеп од шињела и извуче отуд неке хартије те разви један 
ат, извлачећи часовник и враћајући га у џеп два и три пута, као да је увек метајући га натраг з 
их па извади кључ из браве и метну га у џеп.{S} Мене подиђе ладна језа и осетих како ми се диже 
ну кроз главу капетану, стрпа наредбу у џеп од шињела и натуче капу на незачешљану главу па пођ 
и је лежао на његовоме столу, извади из џепа једну мараму и покри њоме лице детиње.</p> <p>И ме 
 које је лежало на столу лица покривена џепном марамом и на ово, које је лежало на моме крилу.< 
иде нема ли што под седиштем, у кошу, у џепу пролазниковом, нема <pb n="75" /> ли која вест кој 
мо у дубини, мрко сиве масе два суседна џина, Коритника и Паштрика и оштро се бележи неравна гр 
е и даље још где Шар и Карадаг, као две џиновске мишице, обухватају у своје наручје тужно Косов 
два колоса, Паштрик и Коритник, градећи џиновску капију, кроз коју дере Дрим а на истоку, одмах 
јих питања.</p> <p>— Их, што се направи џумбус на станици...</p> <p>— На којој станици?</p> <p> 
и ципела те сео на сред друма а ми овде џупримо! — гунђа један, једак на оне што носе ципеле ув 
ска војска још боље.{S} Узели су, веле, Шабац, Лозницу, Ваљево а само још који дан па ће и Беог 
о много времена а они почеше ударати на Шабац.</p> <p>— Аустријанци?</p> <p>Она потврди али ме  
сама, онда кад су они први пут освојили Шабац, прошле године.</p> <p>— Отац вам није оставио ср 
оше неки рањеници из његовог батаљона у Шабац, распитивала сам се преко једне болничарке, која  
че је престала борба а наши нису ушли у Шабац.{S} Наиђе страх на нас и старица узе да се крсти: 
ко у пољу стајао гологлав и усамљен.{S} Шајкача му је била под пазухом, у левој је руци држао у 
ојнички шињел закопчан до грла и широка шајкача, под коју је подвила своју богату плаву косу.{S 
д.{S} Младоме поднареднику покривала је шајкача непрописно дугу косу а десна му рањена рука вис 
дној ношњи, са уским чакширама и плавим шајкачама на глави.{S} То су били ђаци наше ратарске шк 
ију, тако да му брада изгледа као да из шајкаче ниче — и кад се узме у обзир, да нико у ствари  
не сећате? — вели и доноси леву руку до шајкаче поздрављајући ме.</p> <p>— Не боме, али се немо 
беђен разлозима онога професора у сурој шајкачи, који му је развио план одлучне борбе на Овчем  
д убедљивим разлозима професора у сурој шајкачи и сео је на митровачки воз.{S} Када сам га, мно 
са кожухом и чизмама, по каква жена под шајкачом и у мушком оделу, француски топџија, руски мин 
био мали па о слави дочекивао госте под шајкачом.{S} Па да знате још како сам плакао, кад нас и 
бјашњавати један свештеник са натученом шајкачом преко очију и ушију, тако да му брада изгледа  
ања и јауке.</p> <p>А професор са суром шајкачом још лови свога саговорника лиферанта, хтео би  
ут усукао од кише а под набијеном суром шајкачом на очи изгледа као цивилни жандарм.</p> <p>— З 
 само у кући.{S} Па кад дође слава а ја шајкачу на главу па дочекујем госте и све салутирам.{S} 
т и слава им! — рече поднаредник и диже шајкачу с главе. — Гледао сам их како падају, ти часни  
ут, кад је био о Видов-дану, донео мени шајкачу.{S} Ех, Боже, да чудне радости!...</p> <p>Он на 
жем на пушци; увио се у шињел и натукао шајкачу на уши а наслонио се на дирек који носи капију  
“</p> <p>— А кад сам се обукао и метнуо шајкачу на главу а ја салутирам сваком редом, као оно к 
рављено и дохватише невојнички да скину шајкачу гледајући уморена старца, који је крај друма по 
а.{S} Он охрабрен, настави:</p> <p>— Ту шајкачу нисам смео носити улицом, није ми дао бабо, нег 
а.</p> <p>— Одсечена?</p> <p>— Да, цела шака, до чланка.{S} Па сад, и ако прозебе, могу је сећи 
и моли Богу.</p> <p>И ја сам се сагао и шакама ископао прегршт земље те везао је у крајичак јед 
е.</p> <pb n="592" /> <p>Чичица направи шакама шкољке на устима, диже главу за аеропланима, нап 
 и дрхтао целим телом.{S} Заклонисмо му шакама очи, подупресмо кола, која су точковима већ одро 
ма прелазио собу, превлачећи по где кад шаком чело осуто хладним знојем којим грозница орошава  
ја час лево час десно, те се људи бране шаком коју надносе на лице, јер их штипа за очи и смета 
а светиљку и, заклањујући је коштуњавом шаком, кроз коју је продирала румена светлост, нагињала 
 Стегла сам га јаче и тешила бришући му шаком лице мокро од кише.{S} Киша се и са њега и са мен 
из Одесе пребаци војску у Варну, ништа, шала!</p> <p>— Ал ја бих волео — чеше се за врат учитељ 
 душа и наиђоше ми сузе на очи.{S} Није шала целивати цара српског.{S} И бабу пуне очи па ми са 
роје колико је остао, почињу да праве и шале на његов рачун, па и да га дозивају и да звижде, м 
“ Ето такав је Бојко.{S} Ако је коме до шале с Бојком ће се нашалити, он се не љути; ако је да  
ке дечје главице вире увијене у мараме, шалове и ћебад а мајка, носећи још и одојче на руци, пр 
и капутића једно на друго, обавијени им шалови и мараме око врата и деца грешна, не знајући шта 
шеке, претрпале се јастуцима, завиле се шаловима и очајно гледају овамо у гомилу као да би хтел 
се глава промолила и одмах се повукла а шалона за њом заклопила прозор.{S} Мало за тим и на гор 
 горњем се спрату куће отшкринула једна шалона и једна се глава промолила и одмах се повукла а  
кући опет затвори а светлосне линије на шалонама утрнуше; они што су вирили на капиџицима појав 
 осветлише собе светлошћу, која се кроз шалоне, као танке и светле паралелне линије, назирала;  
 опазили, до на два три метра од обале, шалупу са Немцима која се из магле као из какве заседе  
инога брашна и о помоћи коју нам Русија шаље и о томе, како је нестало дувана, нестало шећера и 
рбију; Бугарска мобилисане своје пукове шаље на српску границу; споразумне силе шаљу војску у С 
ест да ђенерал сутра ујутру првим возом шаље и породицу.{S} Многи дућани већ <pb n="95" /> тога 
ука задрхтала при помисли да палећи топ шаље зрно које ће покосити читаве чете рањених бораца и 
рбију брани ђенерал који своју породицу шаље у иностранство и то пре свих осталих грађана.</p>  
— ако си ти онај стари, одржаћеш се.{S} Шаљем ти у помоћ најбољи пук пешадије а послаћу ако тре 
хтео сам те умолити за једну услугу.{S} Шаљем своју породицу тамо, у Приштину, па...</p> <p>— К 
...</p> <p>— Не шаљи овамо!</p> <p>— Не шаљи ни ти овамо!</p> <p>Таква је пометња настала од пр 
шљем своју породицу тамо...</p> <p>— Не шаљи овамо!</p> <p>— Не шаљи ни ти овамо!</p> <p>Таква  
 Бугари, ослобођени на другим странама, шаљу све нове и нове снаге на овај фронт и борба с дана 
шаље на српску границу; споразумне силе шаљу војску у Солун да помогну Србији; Константин грчки 
љаве младиће и говорили су међу собом: „Шамарима ћемо их тући!“</p> <p>Када је код Рама први за 
лица и слика на зиду и лампа на столу и шамлица под столом; свака ситница и свака стварчица.{S} 
свима и нађе се однекуд и пива и вина и шампања да се то одушевљење поткрепи.</p> <p>Док се у д 
рину где ће заноћити.</p> <p>— Овамо је шанац, не може! — чује се оздо с друма.</p> <p>— Терај, 
 повећи џбун, какво обаљено дрво, дубљи шанац или какав пласт сена, нарочито пласт сена, а ви о 
.{S} Пристаде и помогох јој да прескочи шанац, који је раздвајао друм од њиве.{S} Прешло је још 
је у страну и мал није сунуо с колима у шанац.{S} У колима је мајка с дечицом и отац, који је в 
и на ногама, појаха га понова, сатера у шанац па шанцем потера напред да види шта је то тамо.{S 
имети моју обазривост, слика ми приђе и шану:</p> <p>— Ја сам, господине, Новица!</p> <p>Био је 
 бунила.{S} Био је друг до мене и он ми шану: „Не пуцај, несрећниче, у ваздух; ено официра за н 
ма, појаха га понова, сатера у шанац па шанцем потера напред да види шта је то тамо.{S} Морао с 
 С друге стране друма, половином тела у шанцу, лежао је други мртвац и, док смо се ми око њега  
 мора бити много јер су отерали наше из шанчева.{S} Ја кад сам измако до Позоришта, они су већ  
ила друм журно размицала, крхајући се у шанчеве лево и десно, <pb n="335" /> застала је од једн 
за слободу; мисао је то, што пред нашим шанчевима зида брда мртвих витеза; мисао је то што топл 
љ, стигао Краљ! — прође од уста до уста шапат, од једне гомилице избеглица до друге, од једнога 
ага до прага и од куће до куће.{S} Пође шапат најпре отуд, из чаршије, где пред начелством сабр 
оја их је штитила а час на таман гробни шапат прошлости, на разговор поноћних сени на пустоме г 
<p>При пролазу ових таљига у гомили тих шапат сажаљења и према мајци и према деци и према стоци 
када је сан већ претио да ме шчепа, чух шапат госпе у црнини.</p> <p>— Спавате ли?</p> <p>— Не, 
о, много...{S} Казивала је тихо, гдекад шапатом а гдекад узбуђено; гдекад јој је изумирала реч  
гласно и проломи тишину коју смо до сад шапатом сви штедели.</p> <p>Устављамо се!{S} Пред нама  
ко нешто улазио у цркву и излазио па се шапатом договарао са старијима.{S} Најзад, попа опет из 
>Разговори се већ воде полугласно, више шапатом, јер поједини су заспали и тамо из дубине штале 
има, допирао је до скопљанске чаршије и шапатом се разносио од ћепенка до ћепенка и од једног д 
рвљу.</p> <p>Око мене се водио разговор шапатом, ја га нисам слушала, јер кад нисам могла оком  
као у кафану.</p> <p>— Шта је? — питају шапатом пријатељи.</p> <p>— Телефон са Гиланом пресечен 
ице.</p> <p>У том још прође кроз гомилу шапатом од уста до уста:</p> <p>— Стигао Краљ!{S} Стига 
те ви, шта хоћете ви, шта хоћете ви!“ — шаптала сам и понављала једнако.{S} Он седе на кревет и 
вљена наслоних на кревет. „Ко је то?“ — шаптала сам, једва сам сама себе чула.{S} Споља су се ч 
 за руку, обасула је понова пољупцима и шаптала сам кроз сузе:</p> <p>— Па зар сам ја крива, за 
 ону неодољиву неман, која му је стално шаптала у ухо својим пискавим гласом; „Мислио си зар из 
у ударе срца.{S} Зашто су људи око мене шаптали, не знам.{S} Нити нас је овде где смо, непријат 
ца на крају вароши.{S} О томе се најпре шаптало и дошаптавало, затим се гласно говорило и најза 
е решава судбина мога јаднога народа! — шаптао би боно Краљ и одвајао <pb n="287" /> би се од п 
си од једног јединог топовског метка! — шаптао је капетан у себи.</p> <p>— А жртве, ако их буде 
 имену, борбу тога народа за слободу? — шаптао је старац сам себи, залазећи мислима у прошлост  
ма српскога народа?</p> <p>— Ипак има — шаптао је млади Краљевић узбуђено — има, има...!</p> <p 
ом, па се онда наже ближе мени и узе ми шаптати:</p> <p>— Ноћас Команда Трупа иде у Грачаницу!< 
 жагора, нема ни гласнога разговора.{S} Шапће се и клонуло се иде ногу пред ногу.{S} Ноћ нас св 
е војвода Мишић.</p> <p>— Има је има! — шапће војвода Степа више себи.</p> <p>Сви га погледаше  
икнула сам од радости. „Јесте, јесте, — шапће старица — али ћути, да нас ко не чује да се радуј 
/p> <p>— Пожури... треба пожурити!... — шапће он, желећи да се све то што пре сврши, да што пре 
ају поверљиво.</p> <p>— Ђенерал бега? — шапће један престрављено.</p> <p>— Не бега он!{S} Зар к 
е године у ово доба.</p> <p>— А Бојко — шапће лагано мој сусед наслоњен леђима на моја леђа — б 
</p> <p>— Ваља што пре стићи у Скадар — шапће Пашић — пре но што се војска почне скупљати тамо. 
ушине чаше и, причињавало ми се, као да шапће оне исте Гришине речи: „Све гори у мени.{S} Дах м 
као што се уопште око тешкога болесника шапће или је ту потребу изазвало само ово пусто место,  
и се опет јавља.</p> <p>И сад се већ не шапће више погружено кад се састану гомилице, већ се го 
са Љум-Куле, напоље је већ почела да се шапће реч капитулација.{S} У почетку она није изговаран 
оје осећање.</p> <p>Шапћући, као што се шапће у ноћи кад ће се извршити злочин, наставили су ра 
 није спавала, чула сам је како хукће и шапће једнако, ваљда се молила Богу.{S} Пред саму зору  
у одају, припаљује кандило под иконом и шапће молитве Богу за сретан повратак, за богат лов и д 
од том тежином угиба и злобно се кезећи шапће пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си, зар, избећи  
 српског.{S} И бабу пуне очи па ми само шапће: „Упамти, сине, ово!“...</p> <p>Он опет застаде у 
</p> <p>И док ова гомилица престрављено шапће у дубокој тами под широком стрејом једне <pb n="9 
анда је и Прокупље пало.{S} Тако се бар шапће.</p> <p>— Па то се кљеште стежу са свих страна?</ 
амећу речи народне песме: и почех да их шапћем сам себи:</p> <quote> <l>Коњ до коња, јунак до ј 
 је до сада притискивало душу.</p> <p>И шапћемо међ собом, бојећи се да не пробудимо оно мртвил 
су сакупљени, почну да иду на прсте, да шапћу међу собом или да ћутећки и споразумевајући се по 
све <pb n="139" /> остале редом.{S} Све шапћу, све говоре једно исто, једна се иста вест пренос 
 траје — наставља онај за мојим леђима, шапћући — Лањске године бар није трајало друго, вратили 
има, пред кућама, помирено са судбином, шапћући међ собом са извесним узбуђењем изазваним непоз 
њкове.{S} Све је то ишло тихо, пажљиво, шапћући, без уобичајене ларме у таквим приликама, па јо 
уздахну један од пуковника и рече тихо, шапћући:</p> <p>— Нисам никад слутио да ћу присуствоват 
тали.{S} Најзад, доста неодважно и више шапћући запитах је:</p> <p>— Па сад?</p> <p>Она диже гл 
авет шефова српске војске! — рекох више шапћући.</p> <p>— Последњи! — додаде мој млади пријатељ 
пред седога Краља, злокобно се кезећи и шапћући пискавим гласом:</p> <p>— Мислио си зар избећи  
 пробавили смо тако напољу, слушајући и шапћући забринуто међу собом.{S} Они који су били на го 
 допушио цигарету, што рече забринуто и шапћући:</p> <p>— Шта је ово, господине?</p> <p>- Ето,  
p>— То не говори г. пуковник? — запитах шапћући војника.</p> <p>— Не, његова госпођа, говори са 
 којом би изразио своје осећање.</p> <p>Шапћући, као што се шапће у ноћи кад ће се извршити зло 
ека гине, као што му је и отац погино — шапутала сам сама себи — нека гине!{S} А они, који су с 
светлост сунца.</p> <p>Та вест, која се шапутала и гласно казивала, која је пролетала и дерала  
ле да остану у Призрену, са очајањем су шапутале међ собом вест, да је Краљевска Влада напустил 
-источни фронт.{S} С друге стране опет, шапутало се да су Бугари већ пресекли жељезничку пругу  
гласа и не би нас нико чуо.{S} Да ли се шапутало из обзира према моме болу, као што се уопште о 
 пред малим мртвацем и скидао је капу и шапутао је: „Бог нека га прости!“ Дојила сам га и храни 
</p> <p>За столовима се говори гласно и шапуће, говори се узбуђено и са оштрим гестима и говори 
новине или играли карте и све то тихо и шапућући.{S} Ја сам седела крај његове постеље, гледала 
х је стигао.</p> <p>— А ви сте отуд, из Шапца? — упитах тек колико да проговорим кад стигох до  
а живу главу.{S} Остала сам први пут, у Шапцу, па због тога и патим.{S} Због тога сам оваква! — 
е пробавила све време док су они били у Шапцу.{S} Није ме пуштала да излазим из куће.{S} Седела 
као орлушине, које су пале на одмор.{S} Шар, који се од јутрос догледа изнад врхова Црнољеве и  
 се простире Широко Поље и даље још где Шар и Карадаг, као две џиновске мишице, обухватају у св 
ини се сад већ јасно истичу Црна Гора и Шар, последња заштита српска.{S} На подножјима њиховим  
им и напредовање непријатеља на југу од Шара, које угрожава Дебар и закључи, према свему, да се 
љу; као и кретање бугарских трупа испод Шара, које <pb n="554" /> су после заузећа Тетова и Гос 
ироко Косово и у дну његовоме мрке масе Шара и Црне Горе.{S} Његов се поглед нарочито заустави  
ово, где су се узнели изнад Црне Горе и Шара, па кад са тих висина нису догледали да нам стиже  
авници — објашњава онај што немилостиво шара кафеџијин чаршав. — Недовољно смо заштићени а огро 
сунце ће се са Овчија Поља испети преко Шара и обасјати ове праменове пуном светлошћу, те ће ки 
где су коњи задњих кола утурили главе у шараге предњих кола и пешак или коњаник, који се налази 
очеше да падају кућа до куће, од кафане Шарана па редом.{S} Задрхтала сам целим телом и добих г 
вели — већ по улицама.{S} Испод кафане „Шарана“ и код стругаре.{S} Видела сам очима својим наше 
уче на Добрун-Вардиште, одакле је преко Шаргана стигла у Ужице.{S} Непријатељ је тада већ дубок 
лена а на леђима носи место ранца један шарен јастук пун ствари — Али не смеју нас господа офиц 
ало влажна сена а по њему једна покисла шарена поњавица.{S} На задњем крају кола, ослоњена леђи 
се буни, водила их је мисао; гледао сам шарене поворке веселих, водило их је задовољство али —  
S} По даскама, на навиљку сена застртом шареном поњавицом, лежи оно болесно момче већ сасвим уп 
еким енглеским лекарима.{S} Кроз сву ту шарену гомилу промиче по каква руска болничарка са кожу 
ћивотима тешко зашкрипали, као захрђале шарке на тамничким вратима.{S} Ћивоти су се отворили и  
д нама, пространа грбина <pb n="529" /> Шарова и његов поносни врх, где су се српске виле понов 
штрика и оштро се бележи неравна грбина Шарова над Призреном.{S} По Подримској равни лежи тамна 
ховим води се борба.</p> <p>На падинама Шаровим, под које нас води пут, избија с времена на вре 
а града, срела су се тада на подножјима Шаровим два поклича:</p> <p>„И ако се српски стег посре 
 обалама Треске, одакле ће се дохватити Шарових падина те пружити руку нашем десном крилу.{S} Т 
 савија на југ Качанику и слази падином Шаровом те, обухватајући Тетово и Гостивар, спушта се н 
 захтевају да се он да Албанији.{S} Под Шаром би имала да се граничи будућа Бугарска са будућом 
бину и овога задњега остатка Србије под Шаром планином.</p> <p>Већ два дана, јуче и данас, Прес 
 која припада гробљу.</p> <p>А тамо под Шаром и Карадагом на фронту Гилане—Качаник, као да се к 
лудити тамо, преко Косова, тамо доле ка Шару, где се од јутрос опет воде крваве борбе и одакле  
е, мачеви су њихових војсковођа тамо ка Шару управљали своје врхове а Призрен је била реч која  
ка и топовске каре, лафете, аутомобиле, шаторе, алате, болничке опреме, архиве, рачунске књиге  
 пољске апотеке и санитетски материјал, шаторе, <pb n="694" /> алате, све, све, све што се није 
 топлим.{S} Крај плотова једни разапињу шаторе, други крај друма оправљају кола на којима се ск 
Срем је био ту.{S} Читав логор кола, па шатори, па свирачи на све стране. „Дошли су и србијанск 
вима и крај ватара и на ћепенцима и под шаторима.</p> <p>Кад превали поноћ и секретар се диже д 
ађу, увијени у крпе и дроњке, у ћебад и шаторска крила, клонуло газе сметове и очајно погледају 
ри, разастрли су војници своје шињеле и шаторска крила и по њима сложили еспап који им је за пр 
 стигли; други опет преко кола разапели шаторска крила или ћебад те направили заклоне; трећи се 
прострто сено за спавање, крај кола под шаторским крилом сандук за писање, а недалеко на ватри  
S} И чега ти ту нема на оним шињелима и шаторским крилима: женске ципеле, шећер, рубље, рукавиц 
дан дугачак ходник претрпан сандуцима и шаторским крилима.{S} На тим сандуцима војници кувају ч 
 можемо: избачено влажно сено или ћебе, шаторско крило, шта било, тек треба обезбедити да се пр 
закрчили улицу.{S} Овамо војник продаје шаторско крило, чизме, ћебе; други опет тамо заклао држ 
е стране друма, место вашарских черги и шатри, разастрли су војници своје шињеле и шаторска кри 
ронт, Константину грчком био би стављен шах-мат а Аустро-немачка офанзива на Србију уједан мах  
 пење под вилицу. — Је л’ знаш да играш шаха?</p> <p>— Знам! — одговара песимиста.</p> <p>— Е,  
 поље!“ Шта ће да му кажеш ако си прави шахиста?{S} Рећи ћеш му да је будала, је ли?{S} Не зави 
 гласом гужвајући ону наредбу у снажној шаци.</p> <p>— А шта је то што вас уверава да се то оди 
пешадије, осећала малодушност.</p> <p>— Шваба мислио да јефтино узме Чачак.{S} Треба да плати ј 
} И кога ти све није било ту и мађара и шваба и чеха и јевреја, од сваке вере и од сваке руке.{ 
ом, као србијански заробљеник, у ред са швабама и мађарима?{S} Зар ја да идем овим друмовима и  
туговао сам.{S} Теже ми је било но оним швабама и мађарима, јер они су бар робовали туђину а ја 
pb n="642" /> ме за шињел, па ме пита: „Швабо, море, шта ти ради Фрања?“</p> <p>— Прошао сам кр 
; на доњем седишту слушкиња и слушкињин швалер.{S} Млада госпођа држи на крилу своје куче а слу 
удари у дахире да видиш како ће да игра швапски медвед!</p> <p>— Баћушка ће њему с леђа, море,  
, као и остале слике у делу, израдио Т. ШВРАКИЋ, сликар</p> <p>Посветни лист на петој страни, ц 
а објасниш, ти не би путовао у Призрен, шего би остао овде у Штимњи да посматраш борбу.</p> <p> 
ти зурла и удара гоч а они мећу пушке и шенлуче, па предвојише се, једни одоше у друга села а ј 
у џезвицу да му узаври вода за кафу или шербет а трећи пресвлачи кошуљу.</p> <p>У дворишту, кад 
<p>— Шта је могло да их пређе, педесет, шесет, ништа више.{S} И јуче су прелазили па изгинули!  
давно, има скоро шесет година.</p> <p>— Шесет? — понављамо сви у глас као изненађени и ако нико 
ћу! — правда ми се други — мајка прешла шесет година, најстарије дете девет година, а најмлађе  
од којих најмлађој не може бити мање од шесет година а најстарија је вероватно преживела још ко 
тан пример, који је садањи, није од пре шесет година и дешава се у једном народу који је показа 
вање у цифрама, узе на прсте да одброји шесет.</p> <p>— А јеси овако исто играла као ми? — наст 
?</p> <p>— Давно, врло давно, има скоро шесет година.</p> <p>— Шесет? — понављамо сви у глас ка 
ла.</p> <p>— И две чете пуковника и сто шесет и четири народних посланика.</p> <p>— Пребацујете 
тавила батерија која је сад већ бројала шеснаест топова.</p> <p>На тај начин, наши су већ били  
су само голе речи неискуснога детета од шеснаест година када је младост, још нетакнута грубошћу 
 нама и за нама тако брзо ваљају, да ни шеснаест девојачких година, које су некад представљале  
 команданта Прве Армије, сабрале су се, шеснаестога новембра пред подне, војводе и ђенерали ком 
 тренутка прочитао тужну прошлост овога шеснаестогодишњега девојчета.{S} Догађаји се пред нама  
ста до триста метара пред непријатељем, шест топова положених цеви, спремљених за картечку ватр 
зометна, који су дошли са седмим пуком, шест пољских дебанжових и два крупова.{S} Тако се јежев 
гине ко од наших тамо, погинуће их пет, шест и десет а спашће се двадесет хиљада робова у Чачку 
ца, те занеможе и једва оде до куће.{S} Шест недеља је патио од тешке болести и сваки дан му св 
 али на свему овом сјају сад лежи мемла шест минулих векова.{S} На соколу од сухога злата, који 
о 0.20 динара комад; женске рукавице на шест дугмета један динар; вунено рубље и мушке чарапе с 
ам тифус!</p> <p>— Одавна?</p> <p>— Сад шест недеља како сам се дигла.</p> <p>— Требало је још  
„Онамо!{S} Намо!...“</head> <p>Пукло је шест пушака...{S} Тргао сам се као да сам погођен њима. 
 малога, љупкога кученцета, које је пре шест месеца измолио од једног пријатеља и којему се дец 
а месец дана, тридесет <pb n="390" /> и шест хиљада наћи гробове своје у снежним амбисима и смр 
о са три своја официра <pb n="607" /> и шест војника краљеве гарде.{S} То му је била сва пратња 
а је цела Краљева заштита три официра и шест војника.</p> <p>Што се дубље у планину залази, пут 
болела.{S} Разболела сам се од тифуса и шест недеља сам тешко боловала.{S} Два пута сам умирала 
>Нас је свега десетак, од којих пет или шест оружаних.{S} Били смо непознати један другоме али  
имер.</p> <p>— Па ми и немамо више него шест ђенерала.</p> <p>— И две чете пуковника и сто шесе 
ини, не може сирота... а вама треба бар шест месеца у касарни, не могу вас повести у рат пре не 
це прилично пусте.{S} У цркви једва пет шест душа и свако се предао искрено, одано молитви.{S}  
а са месинганим и никленим оковом и пет шест кутија од шешира; на крову аутомобилском велики пл 
које су се сабрале и ћуте.{S} Стоји пет шест људи у круг, не знајући ни сами шта их је сабрало; 
који имате оружје, пођете још једно пет шест стотина метара напред да видите како је тамо, је л 
не би ли стигла до поласка воза бар пет шест пута да оду до станице и да се врате.{S} Са њихови 
е друга сенка — Боље ће бити да вас пет шест који имате оружје, пођете још једно пет шест стоти 
и га негде далеко ван друма и сасути му шест пушака у груди.{S} Он то зна, њему је то саопштено 
шко и са напором, једва узносећи тежину шест векова који леже на њој; диже се тајанственом неко 
е од Турака и ту ћемо пробавити читавих шест недеља.</p> <p>Одмах смо се дали на посао.{S} Једн 
превалила те ме страх чућу сад већ оних шест пушака које значе крај живота онога несретника, чи 
 као да сам погођен њима.{S} То су оних шест пушака, што сам их са стрепњом очекивао да ми огла 
ућана, пета на ћепенку турске кафанице, шеста на сред улице, седма опет на сред улице, тако и о 
не са совама и буљинама, које се легу и шестаре по осталим празним просторима пустих двораца.</ 
ан аероплан над Београдом и почео је да шестари.{S} Наши топови узеше да га гађају али се јавља 
зната места, код непознатих људи; пети, шести, <pb n="381" /> седми... свако носи своју невољу, 
одаје га, четврти конзерве, пети седло, шести нуди читава кола.</p> <p>И кроз сву ту гомилу про 
ао да издржи! — одговара неко са петог, шестог стола — Не може свако да поднесе ово.{S} Треба т 
>— Изгледам себи као онај који скаче са шестога спрата да би се спасао од пожара!</p> <p>Глад,  
у одвојили по где што из казана.</p> <p>Шестога дана путовања, Краљ је сишао у Дримову долину,  
и погинуо.{S} Био је у трећем позиву, у шестом пуку, тај се пук тукао на Мишару, после је одсту 
Они сваки час улазе и излазе из вагона, шетају испред њих или, у малим гомилицама, воде тихе и  
 у свима досадашњим болницама: рањеници шетају по башти у дугим болничким капутима и папучама,  
дељења упитан о бугарској мобилизацији, шетајући одмереним кораком по станичном перону и праћен 
ана србијиних, чешће заједнички бринуо, шетајући оном оголелом алејом која води у подофицирску  
S} Он је забринуто и одмереним корацима шетао испред вагона, изазивајући утисак човека који је  
ећањем тешкога бола он би даље наставио шетати, док му се не би поново учинило да је чуо удар м 
>Ућутали смо обоје и наставили без речи шетњу кроз оголели ред дрва, кроз који је неколико коси 
тима, па кад не би ништа чуо, настављао шетњу по пространој соби.</p> <p>Најзад се та врата лаг 
замисли се дубоко, те ћутећи настависмо шетњу.{S} На један мах он застаде, па настави своју мис 
има и шаторским крилима: женске ципеле, шећер, рубље, рукавице, чоколаде, пудер, чарапе, подвез 
и су се разни кућни предмети за брашно, шећер, кафу и друго.</p> <p>Док су се с једне стране ба 
агона да разваљује.{S} Неко казао да је шећер па нагрнуше и жене и деца са корпама, бошчама и џ 
о два динара комад.{S} Чоколада, кафа и шећер имали су сталну и пристојну цену.</p> <p>Један мо 
ш с јесени навуче довољно дрва, брашна, шећера, петролеја, како би за времена спремио зимницу с 
у од колача, реку од млека и планину од шећера.{S} Она су несвесна тога да је то била последња  
о томе, како је нестало дувана, нестало шећера и нестало соли.{S} Кад нема никаквих већих и поу 
/p> <p>— Затварај, затварај бре, што се шећкаш!</p> <pb n="353" /> <p>На то се онај правда да ј 
најзад сете онога од чега треба почети, шеф станице нареди да се оде у жељезничку радионицу и о 
о су остаци неке руске мисије и доктор, шеф мисије, у гломазним мужичким чизмама, улепљеним бла 
з у који ће се сместити команда трупа и шеф станице комбинова воз из једног ресторан вагона, ко 
, стопу по стопу, пратећи носиљку свога шефа, старог војводе.{S} Војници, који је носе, нигде с 
тишао староме конаку да слика пуковника шефа кујне Врховне Команде.{S} Отишла сам у начелство,  
биле разастрте карте, радио је помоћник шефа Врховне Команде.{S} Војвода је боловао, али је пра 
 прозора.</p> <p>— То је последњи савет шефова српске војске! — рекох више шапћући.</p> <p>— По 
 будући ратни музеј ради портрете свију шефова оделења Врховне Команде.</p> <pb n="516" /> <p>Т 
е имао да учини нека службена саопштења шефу станице.{S} Обратих се њему да ми помогне и пожали 
ва заклоњена су сенком коју баца лампин шешир над собом и само се још види кретање руку које се 
 и никленим оковом и пет шест кутија од шешира; на крову аутомобилском велики платнени кофери с 
госпођица сестра са високим рајерима на шеширима који се повијају под таваницом аутомобила.{S}  
.{S} Мала петролејска лампа, под плавим шеширом, која је са једнога стола осветљавала собу, јед 
остодушан, средовечан човек са сремским шеширом на глави, пролазећи у тај пар крај мене.</p> <p 
киде причу, ману руком да ућутим, па ће ши рећи:</p> <p>— Изгледа ми да смо опкољени и спаса на 
г и киша засипају и ветар бесно дува те шиба лице и завејава очи, уши, груди.{S} И бадава ти ди 
ријатеља?{S} Журила сам се, журила сам, шибана кишом и ношена страхом и што сам била ближе кући 
 <p>— Бабо ни речи успут није говорио а шибао је сироте вранце и ако су као стреле летели.{S} Ј 
 су као стреле летели.{S} Једнако их је шибао и псовао их, па смо очас стигли у Борово.{S} Ту с 
острана зграда, стране јој плетенице од шибља блатом олепљене али на чврстим дирецима узноси се 
а дрвећу престану се нијати и повијати, шибље се и жбуње умири; птице, које су нас по гдекад о  
је обухватила цело тело и тресло се као шибљика.{S} Она жена крај мене нађе у својој <pb n="479 
е гомиле а по где која пролазе као кроз шибу и они на њима обарају главе обасути горким примедб 
<p>— Прошао сам кроз Милановац као кроз шибу а тако сам прошао и кроз Крагујевац.{S} Рекли су н 
урадима, купују се разнобојна платна те шију савезничке заставе, школска деца журно уче Марсеље 
а и гризе изгореле усне из којих му већ шикће крв.{S} Не можеш да га познаш, лице му се сасвим  
би хтело да се пробије у прве редове до шина, јер ено га оздо иде воз који ће примити и понети  
 држи седница?</p> <p>— Ено га тамо, на шинама. — И он ме изведе неколико корака напред до мест 
акав воз и ако рођеним очима виде да на шинама нема више ни вагона ни машина, сем два вагона у  
обешеним ногама напоље.</p> <p>На истим шинама била су једновремено два воза и оба тако натовар 
аишао сам тако лутајући и на железничке шине, мора да сам зашао у станични реон.{S} Да ли ћу ту 
 једно дете, дрпну <pb n="642" /> ме за шињел, па ме пита: „Швабо, море, шта ти ради Фрања?“</p 
паланчицом.</p> <p>Кад је већ навукао и шињел и опасао револвер, он узе још једном наредбу која 
ету.{S} Добила сам и један сув војнички шињел те сам свукла с детета мокре хаљинице да их просу 
 жени њене расе.{S} На њој наш војнички шињел закопчан до грла и широка шајкача, под коју је по 
 чист, избријан, закопчавајући брижљиво шињел до грла како би сакрио Карађорђеву звезду од погл 
к је полегао страном уза зид и пребацио шињел преко главе а неки грађанин наслонио главу на њег 
 је војник са ножем на пушци; увио се у шињел и натукао шајкачу на уши а наслонио се на дирек к 
ојник, слеже раменима, чучну крај свога шињела и настави посао.</p> <p>Дотле, овамо доле, изаша 
... — он завуче руку у унутрашњи џеп од шињела и извуче отуд неке хартије те разви један угужва 
 главу капетану, стрпа наредбу у џеп од шињела и натуче капу на незачешљану главу па пође кроз  
 увлачи главу дубоко у поврнуту јаку од шињела, те се загрева сопственим дахом.</p> <p>Војник ј 
рги и шатри, разастрли су војници своје шињеле и шаторска крила и по њима сложили еспап који им 
ле милосрдне сестре, увијене у војничке шињеле, са прљавим белим марамама око главе и црвеним к 
рзинама.{S} Мртви покрили својим плавим шињелима поља и удолице па изгледа као да су раскинута  
.{S} Даље мало од њих, жене у војничким шињелима, чланице неке американске мисије, разговарају  
и на више.{S} И чега ти ту нема на оним шињелима и шаторским крилима: женске ципеле, шећер, руб 
!</p> <p>— Море да га огрнем овим мојим шињелом — вели други. — Биће пре да је прозебао, а ја с 
268" /> Зауставио се, вели, пред једним шињелом на коме је лежала гомила женских корзета, подве 
ак уз мене једна тамна фигура под сурим шињелом и са пушком о рамену.{S} Када примети моју обаз 
воре, забављајући се ушивањем рукава на шињелу који је негде успут закачио и исцепао целом дужи 
 <pb n="162" /> официр поврнуте јаке на шињелу и натучене капе на очи.{S} Нисам му могао саглед 
ши, груди.{S} И бадава ти дижеш јаку на шињелу да се заштитиш, киша продире, засипа ти врат те  
етиње се хаљине биле осушиле а оно се у шињелу било загрејало те га обучем и узмем у наручје па 
авици.{S} То, поврнуте јаке на прокислу шињелу, оборене пушчане цеви са које се слива киша, мар 
жи отворен прозор и отуд, иза гвоздених шипака, продаје ужад и колане, што се у великој количин 
ље крећемо она тајанствена светлост све шира и шира бива.{S} Сад већ изгледа као низ ватара лог 
емо она тајанствена светлост све шира и шира бива.{S} Сад већ изгледа као низ ватара логорских  
ршћу грчем од напора, ноздрве се понова шире — он би хтео напред.{S} Он се упиње, покушава да у 
сте снопове варница и пламен добија све шире и шире просторе измеђ четири основна зида, који јо 
зи сок и обнавља живот.{S} У младе жене шире се зенице страшћу; дојке јој брекћу од млека, миши 
пове варница и пламен добија све шире и шире просторе измеђ четири основна зида, који још стоје 
сове о опасности, који се гласови нагло шире у масе и изазивају нову забринутост.{S} До тога тр 
е све више развијао, све више пео и све шири број учесника обухватао.</p> <p>То тако за једним  
оји их растављају, вест је почела да се шири дуж целе махале и почеше да се буде по кућама и он 
д те новости у њему настало, пође да се шири дуж целога Скопља.</p> <p>Чим је мало јасније сван 
амо.{S} И то поуздање отуда, поче да се шири полако и постепено и овамо у позадину.{S} Нико оту 
це и тројице, она је почела нагло да се шири а малодушни су је прихватили као дављеник сламку.< 
 и на једном од основних видова, она се шири, зид попушта, нагиње се и са страховитим треском ч 
 може доспети где је пошао.{S} Пожар се шири, пламен халовито граби све даље, прште врата и про 
ростор по коме су се расуле све се више шири, тако да већ изгледају као киша звезда попадалих п 
бира, па се затим с руке пење на раме и шири крила те се тиче образа материног и као милује га  
а источноме фронту — за нас имао већи и шири значај но што је у ствари он могао имати.{S} Ми см 
еној опасности, нема моћи да види један шири интерес који је ван његове урођене себичности.{S}  
 <pb n="574" /> која се из душе заразно ширила кроз цело тело.</p> <p>Најзад нервозно погледа н 
није јављао што, па се ипак то поуздање ширило непознатим путевима и допирало до нас те нас поч 
ма; чула би га у сну како пева, отуд са ширине морске, и у песми прижељкује матерински загрљај. 
 било још опасније.{S} Застају код прве ширине, да не би закрчили пут.{S} Краљ седа на камен и  
рчету земље од неколико часова дужине и ширине, одиграва се читава историја једнога народа, кој 
е непогоде у ноћи, која је на косовској ширини много страшнија и сматрајући да су најтежи део п 
, који је носе, нигде скоро да наиђу на ширину да би је могли понети на рамена те пружити корак 
а је то некакав пожар који се ширио и у ширину и у висину, те је изгледао као ватрена шума.</p> 
к двоглавога златног орла који је негда ширио крила по оклопу и красио оковане груди јунакове;  
е видело да је то некакав пожар који се ширио и у ширину и у висину, те је изгледао као ватрена 
зити.{S} На мосту нема никакве ограде а широк је колико је довољно колима да прођу.{S} Сви идем 
епу и видну месту, са којега се догледа широка и питома Метохија, ограђена снежним врховима, ко 
слио.{S} Србија није далеко а Сава није широка, те ако ћу служити кога, боље онда свога србијан 
јали покретом.{S} Пред нама се простире широка косовска пољана, кроз коју беласа Ситница, коју  
ј наш војнички шињел закопчан до грла и широка шајкача, под коју је подвила своју богату плаву  
 патњама и нашим боловима.{S} Хранићемо широка мора нашим телесима; размилићемо се као бескућни 
жи и његова стока каквој комори.</p> <p>Широка двокрилна врата на штали била су отворена и из њ 
ареви поклисари и скоротече, под хладом широке круне, залагали пре но што ће ускочити у стрмене 
та.{S} Чело му преливено <pb n="503" /> широким црвеним венцем од крви која се из ране излила н 
а појава и сваки покрет даје материјала широким претпоставкама и разноликим надама или слутњама 
ало топла јела и обезбедили од кише под широким турским кровом.</p> <p>Била је већ касна ноћ ка 
2" /> се испред кућа, заштићене од кише широким турским стрејама и прате нове добеглице у којим 
лити и, са нама заједно, кренути једним широким фронтом на север и ту ће се, у маџарским равниц 
одни посланик, човек разборитих очију и широких плећа — Ако је крив, стрељај га.{S} Одведи га р 
јили.{S} И, једнога дана, кретоше преко широких румелијских равни чудновати путници.{S} Старци  
 дана, отиснуо се Новица као и досад на широко море и мајка га испратила благословом и пратила  
пије, отискује се он на своме чунићу на широко море а мајка га испраћа благословом и дуго прати 
које јој суседују, тамо где се простире Широко Поље и даље још где Шар и Карадаг, као две џинов 
глед ка прозору, са којега се догледало широко Косово и у дну његовоме мрке масе Шара и Црне Го 
си, на једној узвишици и догледа све до широкога косовскога поља, бела црквица коју су подигле  
 кадре скренути пажњу гомиле.</p> <p>На широкој пољани, која се простирала пред нама, полегало  
а престрављено шапће у дубокој тами под широком стрејом једне <pb n="94" /> кућице, придружују  
 ватре у камину, ваљала су се дечица по широкоме и дебеломе ћилиму простртоме по поду а баба Ви 
есима; размилићемо се као бескућници по широкоме свету и сејати гробове по туђини, по незнаним  
днога дана, отиснуо се и мој јединац на широку пучину и ја га испратио са благословом.</p> <p>С 
 својим путем, остављајући за собом као широку бразду мисао о томе, како је невоља велики, глом 
ога дана лутамо као бескућници и нигде, широм Србије, не можемо да нађемо ни мира ни утехе...</ 
ма цркве Грачанице, да се у њој помоли, широм целога српства кликнуло се: „Осана!“ и у души се  
оја су иначе од јутра до вечера стајала широм отворена, те се улазило и излазило као у кафану.< 
{S} Њу олујина већ неколико година носа широм балканскога полуострва и баца је са истока на зап 
 и дуго.</p> <p>Када је завршила, те се широм гробља залелујаше пламичци као попадале звездице, 
е је гробље са којега се догледа далеко широм Косова.{S} Међ гробовима су и многи гробови оних  
о над Призреном и расуо студену ведрину широм равнога Подримља.{S} У тој ведрини оцртавају се н 
их кућа, било је и српских кућа које су широм отвориле врата онима, који су их пре три године с 
раци стадоше пред мојим вратима а квака шкљоцну два три пута.{S} Ја се престрављена наслоних на 
{S} Помислила сам да би то могло детету шкодити, њему сад треба ваздуха, треба му зрака; помисл 
мо где је велика болница и подофицирска школа.{S} Ту је тихо, ту нас не би нико узнемиравао.{S} 
а види китњаста села са белим црквама и школама; гвоздене путеве, који просецају богате долине  
узех и да бринем о кући а њега дадох на школе.</p> <p>— Је л’ ђак био?</p> <p>— Јест!{S} Учио р 
атају кућу а овога је штета одвојити од школе.{S} Учи и слуша.{S} И да видиш само како он пази  
глави.{S} То су били ђаци наше ратарске школе, који су као регрути дошли пред комисију на прегл 
бдије ноћ, док су се дечаци из ратарске школе, чим су се мало загрејали, прострли по земљи, без 
рима српскога војника.{S} Ђаци ратарске школе спавали су тврдо, детињским сном.</p> <p>Разговор 
во гробље па тамо до палилулске основне школе и до Позоришта, али ми смо овде мало заклоњени.</ 
школу или пустим парком, који се иза те школе диже.</p> <pb n="64" /> <p>Вио је болестан и боле 
е сестре; робоваће цркве наше, робоваће школе наше и робоваће гробови наших милих и драгих.{S}  
ко ми се Ранко одметне од куће и ода се школи, онда ћу на Бати кућу, нек ми он буде домаћин.{S} 
штабом заноћио је у Јежевици, у сеоској школи, где је велики <pb n="198" /> део ноћи провео у р 
 средњег сина.{S} Старији је био заузет школом а мезимче сам оставила код мајке.{S} Учинила сам 
ојна платна те шију савезничке заставе, школска деца журно уче Марсељезу да је отпевају на стан 
 виделе се у једноме углу собе набацане школске клупе а на зиду слика Св. Саве и Симе Игуманова 
е, излагали сте?</p> <p>— Да, на мањим, школским изложбама.</p> <p>— Радове с природе или компо 
оуздањем, јер тај Багрдан, вероватно из школских задатака ђака наше Војне Академије, прешао је  
 местима, тако и по појединим авлијама, школској, црквеној, ханској и где год су могла кола ући 
оватно у редовним приликама, служила за школску учионицу.{S} Мала петролејска лампа, под плавим 
ећи чврсто рукама Ранка, онога што воли школу.{S} Мајка сва избодена бајонетима а дете разбијен 
ко је годину дана млађи од ње и пошао у школу, па ако Бог да, нек млађи прихватају кућу а овога 
јатељу, а капетан се повуче у слатинску школу, коју је одредио за свој штаб и у коју су се приб 
 Питам, јесте ли свршили коју сликарску школу?</p> <p>— А, да! — учини он. — Да, свршио сам.{S} 
вршио сам.{S} Свршио сам нашу сликарску школу.{S} Био сам и на страни, на академији.</p> <p>— Д 
ак био?</p> <p>— Јест!{S} Учио ратарску школу.{S} Имамо нешто имања па, рекох, кад се врати да  
голелом алејом која води у подофицирску школу или пустим парком, који се иза те школе диже.</p> 
<pb n="592" /> <p>Чичица направи шакама шкољке на устима, диже главу за аеропланима, напреже се 
авно већ умуко тандрк кочија, стењање и шкрипа воловских кола, тутањ и бректање аутомобила и га 
гу, пљаскање опанка по блату, стењање и шкрипа кола.{S} И међу нама живот све више усањује.{S}  
ј нас, као река набујала кишом, кола су шкрипала и стењала, пешаци пљаскали по лапавици а по гд 
ори двокрилна капија, лагано, тихо, без шкрипања и лупе.{S} Затим се војници успеше у кућу и по 
њо и мисле и корачају, само се још чује шкрипање точка и тихо стењање стоке која посрће.{S} Ућу 
орка, те <pb n="678" /> на друму умукне шкрипање кола и топот копита, ако се чује жубор каквога 
ала су лагано, да не би њихово крчање и шкрипање узнемирило успаване грађане.{S} Нити су волуја 
и и само се кроз ноћну тишину чује како шкрипе воловска кола или забобоњају кочије преко какве  
њу извуче.</p> <p>За аутомобилом лагано шкрипе гломазна воловска кола са државним воловима, пре 
који би да се отисне са грбине богатога шлема, крила пребијена, перје поломљено а где су место  
димом алај — барјаци и промицали сјајни шлемови искићени златним челенкама.{S} Мрка лица косовс 
кама.{S} Мрка лица косовских јунака под шлемом, оцртавала су се у ономе руменилу од жара, које  
 наћи какво парче даске, који иструлели шлипер или какав празан сандучић?{S} Охрабрен том надом 
чито што су се борбе водиле преко самих шљивака те ко зна где се све по врзинама може скрити не 
и рањених.{S} Крај друма, у јарцима, по шљивацима, по врзинама.{S} Мртви покрили својим плавим  
у заузе батерија и построји се у једном шљивику близу друма.{S} По истој коси, лево од друма ид 
киша, прашти дрво и земља, камен пуца а шљунак се расипа.{S} Под воз да легнеш па ћеш пре остат 
 другога краја, што се чу удар гвожђа у шљунак и виде како се из земље одмерено износи ашов.{S} 
у позоришту, у чијим салонима господаре Шопен, Григ и Чајковски, која отказује службу девојци ш 
ет се смеје, играш с њим; он се смеје а шопиш га, кад не ваља, он се опет смеје.{S} Не зна да г 
ишла и до гробља и чак до Думаче преким шором све до иза касарне.</p> <p>Кући нисам отишла, ниј 
у Арамбашића на пијаци, па онда у Доњем Шору, где смо ми становали, почеше да падају кућа до ку 
 предњем седишту, као и на спољњем крај шофера, два три мања кожна кофера са месинганим и никле 
на празној петролејској канти, поседали шофери, подофицири из штаба и жандарми и воде дуге и жи 
м и бензином и паљени.{S} Други су опет шофери наменили лепшу смрт, једну врсту самоубиства, св 
оје неколико аутомобила, међу којима су шофери наложили ватру коју распаљују сипајући на њу, с  
су и певали неку песму а бабо извади из шпага петицу, па приђе једноме од њих и рече му гласно, 
е мочари.{S} Проћи ће он кроз тај тужни шпалир избеглога народа, поздрављен саучешћем које ће и 
икује један резервни поднаредник, иначе шпедитер београдски.</p> <p>— Једна чета хајдука могла  
азару, у Приштини — ману сумњиво главом шпедитер поднаредник.</p> <p>— А видиш ли ти овај црнољ 
ђ двеју вароши у унутрашњости; па онда, шпедитерска кола, велика, пространа, читава кућа на точ 
е измеђ двеју вароши у унутрашњости; па шпедитерска <pb n="379" /> кола, велика, пространа, чит 
 агента заменити још одвратнијом улогом шпијуна и издајника своје земље — приступа државном уда 
ојску која окупира вароши воде и војску шпијуна.</p> <p>— Неће ваљда они заузети Призрен!{S} Бу 
и, кујнски рафови, столице, умиваоници, шпорет, чунци, сандук са празним флашама, једна столица 
дат је пред мојим очима један француски шпорет, једна столица за љуљање за два динара; дванаест 
у вагонима нагомилани дењкови, сандуци, шпорети, чункови, столице са изврнутим ногама у поље, б 
озорима, узвикивали су сваки час: „Ено, шрапнел!“ и пратили су пуцњаву објашњењима.{S} Ми смо с 
шли у кукурузу, више Београда.{S} Мајки шрапнел пробио главу па лежи мртва а оно крај ње, седи  
у сред борбе, када су око њега праскали шрапнели и падали војници.{S} Поднео је све, све, и ево 
атили као дављеник сламку.</p> <p>— Да, шта чекамо? — узвикује један старији господин, који је  
визије век на граници.</p> <p>— И онда, шта можемо, има ли каквог начина да изађемо из ове ситу 
ан сам <pb n="175" /> да прича шта зна, шта је чуо, шта је допрло до Гуче.</p> <p>— Овамо не ва 
криви главу, као да би хтео рећи; „Аха, шта ћеш сада, ухватио сам те!“</p> <pb n="345" /> <p>По 
едало, питало ме је:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?{S} Ја сам га разумела, узела сам његов 
ме је и даље питало:{S} Од куд ти овде, шта ћеш ти овде?</p> <p>Почела сам све по реду да му ка 
 Па то бре ми нисмо сигурни ноћас овде, шта је од Феризовића довде, два сата! — говори онај гла 
? — писну несретница.</p> <p>— Е дотле, шта можеш — настави онај обраћајући јој се — стегни срц 
ицу!{S} А кад стигосмо, имао сам, боме, шта и видети.{S} Тамо се слегао силан народ, чини ми се 
 ал краћи пут.{S} А треба грабити дане, шта знам каква ме мећава може захватити негде у планини 
} Ако се успе нема је а ако се не успе, шта је то што ћемо изгубити кад је већ све изгубљено? — 
 ме за шињел, па ме пита: „Швабо, море, шта ти ради Фрања?“</p> <p>— Прошао сам кроз Милановац  
је ни зенуо.</p> <p>— Брзо, шта чекате, шта сте се збунили? — дречи поручник.</p> <p>— Да пуцам 
горе пролазили.</p> <p>— Препатили сте, шта ћете, сви смо препатили.{S} Сутра само потражите гд 
епријатељ?</p> <p>— Доћи ће, ал што ће, шта може?{S} Освојиће вароши и села и поља.{S} Планину  
глави. — „Шта хоћете ви, шта хоћете ви, шта хоћете ви!“ — шаптала сам и понављала једнако.{S} О 
е диже коса на глави. — „Шта хоћете ви, шта хоћете ви, шта хоћете ви!“ — шаптала сам и понављал 
ши у смрти мира.</p> <p>— О људи Божји, шта би човеку! — ишчуђава се неко, који је сад тек наиш 
је истина! — признадох ја убеђен — Али, шта је то што је вас опредељивало да напуштате вароши б 
м села крај друма да погледам дете али, шта сам му могла помоћи?{S} Сузама сам му полила лице т 
е, тринаесте, била је тежа пропаст али, шта је имало тада да пропадне кад ништа нисмо ни имали. 
арење.{S} Када сам је упитао шта мисли, шта ће; она ми ни речи није одговорила, бацила је само  
си питао?</p> <p>— Питао, веле, прешли, шта има друго да кажу.</p> <p>— Па онда... и ми треба д 
ацивали влади, што не прилази тој мери, шта чека, и наводили су све добре стране капитулације.{ 
исију.{S} Може те којом срећом мимоићи, шта знам ја!“ Није ми више ништа казао ал сам ја видо и 
атре?</p> <p>— То су логори око вароши, шта може бити друго него логори.</p> <p>— Много ватра,  
пак је ту било некаквог реда.{S} А ово, шта је ово, зар је ово ред? — узвикивао је војни апотек 
ом лаком капутићу.</p> <p>— Шта је ово, шта је ово? — дочекао ме је узвиком једва изговарајући  
 срце.{S} Није ни зенуо.</p> <p>— Брзо, шта чекате, шта сте се збунили? — дречи поручник.</p> < 
 је био рањен.</p> <p>— Ју, госпа Јело, шта говорите.{S} Мој Мића је имао три ране од једанпут; 
о влажно сено или ћебе, шаторско крило, шта било, тек треба обезбедити да се преспава ова ноћ,  
ца заробљеника.</p> <p>— А шта је тамо, шта кажу?</p> <pb n="482" /> <p>— Не кажу ништа, слежу  
 господин пркосно узвикну:</p> <p>— Но, шта велите сад о вашим Бугарима?</p> <p>Човек уских рам 
казамата разбегли...</p> <p>— Па добро, шта мислиш?</p> <p>— Шта мислим, ништа.{S} Добар је и ч 
="175" /> да прича шта зна, шта је чуо, шта је допрло до Гуче.</p> <p>— Овамо не ваља.{S} Звани 
аша и треба вама отаџбина ваша, а ја... шта ћу вам ја?{S} Данас јесам, сутра нисам; ако нисам ј 
ам неће или не могу да помогну, е па... шта чекамо?</p> <p>Многи су чак пребацивали влади, што  
ло се крај ствари својих и брижно пита: шта је, и хоће из очију да прочита одговор и савет.</p> 
>Ми нисмо још ни стигли да се запитамо: шта има та промена да значи, а почеше нас са разних стр 
о изазива бол у мојој родитељској души; шта ли што у њој разгрће пепео у који се претвориле мој 
<p>Војник је на стражи, војник чува!{S} Шта је то у овоме часу што се може сачувати, <pb n="567 
челник.</p> <p>— Бог нека их прости!{S} Шта можемо, господине, друго него да их сахранимо, кад  
 сме на гробље, тамо сипа граната...{S} Шта ћу, куд ћу с њим?...{S} А наишло ово... туче гранат 
увртило у главу да будем болничарка.{S} Шта би могла друго, два дана нисам јела а срамота ме је 
 <p>— Оно... ето је и киша престала.{S} Шта знамо хоће ли их наши моћи уздржати да не крену још 
оју војску, па ипак они иду за нама.{S} Шта је то што их везује за нашу судбину?{S} Разумем оне 
на лицима је ове деце исписана глад.{S} Шта ће бити даље?</p> <p>— На првоме кораку и могло је  
амо — учини сусед — зар ја знам где.{S} Шта ћеш кад си војник па мораш.</p> <pb n="358" /> <p>— 
— али шта ћу с децом, четворо их је.{S} Шта ћу с њима?</p> <p>И збиља, страховито је било гледа 
анас или сутра наћи измеђ две ватре.{S} Шта треба да радимо ми?</p> <p>Нико не одговори, јер Кр 
 да би се са других могло одступити.{S} Шта ту има Врховна Команда?{S} Једина њена наредба и је 
нам у последњем тренутку прискочити.{S} Шта је то њој да из Одесе пребаци војску у Варну, ништа 
 касарне изаћи а рат ће бити свршен.{S} Шта је Србија према једној царевини, не може сирота...  
ат се поделио од мене кад ме оженио.{S} Шта знаш хоће ли се сложити жене, толико се њих због же 
а, свих јединица, у колико их имамо.{S} Шта је то што би обезбедило јединство акције?{S} Ако се 
еглице, не умиру управо него падају.{S} Шта можемо? — он се окрете кмету. — А има ли где да се  
ио сам презимићемо овде, у Призрену.{S} Шта ћу сад са стварима?</p> <p>— Баци, брајко! — одгова 
ло брашна и по једно дете на самару.{S} Шта ће се са осталим стварима које су се довукле до При 
дочепа за гушу и затресе узвикујући:{S} Шта учини, море?</p> <p>Бојко само ћути, дахће од умора 
вом.</p> <p>— А шта нам смета стока?{S} Шта смо ми, корсем, бољи од ње! — узех ја убеђивати вој 
" /> <p>Чему ли је слична ова прича?{S} Шта је то у њој што изазива бол у мојој родитељској душ 
 и народ.{S} Чега има ту поверљивог?{S} Шта је то што се ту да сакрити или што би се могло сакр 
останеш овде, у Пећи?</p> <p>— Овде?{S} Шта ћу овде?</p> <p>Тек кад сам га запитао за породицу  
да?</p> <p>— Па даље.</p> <p>— Даље?{S} Шта ћу даље?</p> <p>— Мислиш ваљда да останеш овде, у П 
страдамо.{S} Где да их оставим саме?{S} Шта знам ја колико ће ово трајати; хоће ли имати шта да 
ђу два вагона, двоји те две судбине?{S} Шта је то што је оне тамо определило да пођу једним воз 
 закључати кућу?</p> <p>— Закључати?{S} Шта то вреди?{S} Ал ако, закључај, дај ми!{S} Хоћу да п 
</p> <p>— Како кад стигне свештеник?{S} Шта ради он те је толико заузет?</p> <p>— Сахрањује, го 
него... питам се само куд сам пошао?{S} Шта ће ми да себе спасавам кад сам оставио жену и децу  
крај ковчега онога који је већ умро?{S} Шта чува и кога?</p> <p>Бели се витез упути право тој к 
више сам себи, па се онда окрете нама — Шта га тера?</p> <p>— Сила! — одговори неко — Зар ниси  
веселих, водило их је задовољство али — шта води ову поворку бедних и невољних што клонула духа 
ро си чуо?</p> <p>— Скоро? — учини он — шта знам ја шта је скоро а шта није скоро.{S} Нити знам 
 морам повести.</p> <pb n="494" /> <p>— Шта могу ја? — буни се начелник.</p> <p>— Штогод знате! 
е, преко улице.</p> <pb n="455" /> <p>— Шта је могло да их пређе, педесет, шесет, ништа више.{S 
нима па додаде:</p> <pb n="716" /> <p>— Шта ћете, има и привидних смрти!</p> <p>- Нико више ниј 
шалицом у руци.</p> <pb n="118" /> <p>— Шта треба радити? — запитали смо га.</p> <p>— Треба ићи 
ад наших глава.</p> <pb n="368" /> <p>— Шта му би? — запиташе се с разних страна и још не стиго 
абрости да се верује ма у шта!</p> <p>— Шта сте могли више видети но што ћете и овде сутра виде 
олем овако, нека су крај мене!</p> <p>— Шта ћу! — правда ми се други — мајка прешла шесет годин 
ај први — и то ће најпре бити!</p> <p>— Шта је да је, тек добро није!{S} Ми не смемо ни корака  
подин поручник, молим покорно!</p> <p>— Шта је Бојко? — пита га поручник.</p> <p>— Молим за доз 
 <p>— Краљ Вукашин Мрњавчевић!</p> <p>— Шта је одзив?</p> <p>— Краљевска Круна! — одговори поуз 
прву навалу, дотле ће ваљда...</p> <p>— Шта ће дотле? упита он и застаде.</p> <p>Ја се збуних,  
поздрав вам од вашега Мирка...</p> <p>— Шта још да им кажем?</p> <p>— Ништа... то... да сам се  
ш?</p> <p>— Отуд, из Београда.</p> <p>— Шта је тамо, бога ти?</p> <p>— Пређоше!</p> <pb n="480" 
Капетан га изненађено погледа.</p> <p>— Шта је?</p> <p>Потпоручник приђе блед капетану и речи м 
аљон Француза и један Енглеза.</p> <p>— Шта би нам то помогло?</p> <pb n="50" /> <p>— Много, мн 
топ да би ућуткао непријатеља.</p> <p>— Шта ћеш? — пита га капетан.</p> <p>— Да бијем! — одгова 
која му је лежала на коленима.</p> <p>— Шта велиш, пушка би па прође, а?</p> <p>— Хоће да остан 
ребно двеста коња са самарима.</p> <p>— Шта ће им двеста коња? — узвикује очајно један несретан 
 очајноме часу провејава вера.</p> <p>— Шта ћете у Солун, по Богу брате, само да трошите новац? 
вао да му је то довољно знање.</p> <p>— Шта су Турци? — учини нана, па додаде — Турци су сила д 
а.</p> <p>— Чујете ли? — рече.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Пуцају!</p> <p>Изађемо заједно у двориште 
{S} Она носи у наручју одојче.</p> <p>— Шта ћеш ти мала? — пита је начелник.</p> <p>— Донела са 
б ти тај левак — вели му Краљ.</p> <p>— Шта ћеш, Господару, пати и он као што сви патимо.</p> < 
у га у другом облику поставим.</p> <p>— Шта мислите, којим ће се редом развијати сад догађаји?< 
ва? — покушах ја да га умирим.</p> <p>— Шта ме уверава? — учини он и погледа ме попреко, као шт 
це, које као да је грч стегао.</p> <p>— Шта је ово? — поновио је опет.</p> <p>— Ето то, што вид 
е знати? — изненади се официр.</p> <p>— Шта знам — узех да се правдам — ко велим да није поверљ 
 — А знам, виђао сам га ноћас.</p> <p>— Шта је радио?</p> <p>— Помого се, помого се како је зна 
редбу да се врате у Феризовић.</p> <p>— Шта ће у Феризовић?</p> <p>— Значи, да Бугари одиста од 
ра коња пред општинску зграду.</p> <p>— Шта је то? — грмну капетан с коња сакупљеним одборницим 
они остали и даље да решавају.</p> <p>— Шта ли решавају?</p> <p>— Шта? — учини познаник и узнес 
а за овакву или онакву одлуку.</p> <p>— Шта ћу — правдао ми се један познаник — премишљао сам с 
к већ пружио пријатељски руку.</p> <p>— Шта је овде? — предусрете га пуковник.</p> <pb n="194"  
 које је лежало на моме крилу.</p> <p>— Шта ћемо са овом мртвом децом? — упита га начелник.</p> 
азило и излазило као у кафану.</p> <p>— Шта је? — питају шапатом пријатељи.</p> <p>— Телефон са 
 а он у једном лаком капутићу.</p> <p>— Шта је ово, шта је ово? — дочекао ме је узвиком једва и 
 што рече забринуто и шапћући:</p> <p>— Шта је ово, господине?</p> <p>- Ето, видиш,Новице! - од 
узе а начелник узе да ме теши:</p> <p>— Шта ћете, госпо, видите и сами како је.{S} Добро је кад 
огледом који је јасно казивао:</p> <p>— Шта си ти, ко си ти?{S} Мати?{S} Нама не требају мајке, 
ј комори.{S} Сви га опколисмо:</p> <p>— Шта је тамо?</p> <p>— У једним колима напред умире дете 
једноме нашем вишем чиновнику:</p> <p>— Шта ће те сад?</p> <p>— Србија пропада, Господине Консу 
војој трагедији, ја га упитах:</p> <p>— Шта сте свршили?</p> <p>— Како свршио? — пробуди се он  
о ми је.</p> <p>— Па шта ћете?</p> <p>— Шта? — запита ме он и погледа — Чим чујем да је неприја 
огледајте, људи, видите ли ви?</p> <p>— Шта? — упиташе сви престрављено, мислећи да је ту већ о 
 војску да може борбу примити?</p> <p>— Шта је то, питате?{S} Вас су тешиле билетени и варљиве  
!{S} Пустите ме да их побијем?</p> <p>— Шта учини море! — дрекну каплар и потеже разјарен да га 
асе.</p> <p>— Да ли је то Пећ?</p> <p>— Шта може бити друго?{S} Има већ четири сата како пешачи 
ају.</p> <p>— Шта ли решавају?</p> <p>— Шта? — учини познаник и узнесе рамена — решавају извесн 
/p> <p>— Па добро, шта мислиш?</p> <p>— Шта мислим, ништа.{S} Добар је и честит друг, нит могу  
јешта од вас, то нема смисла —</p> <p>— Шта?</p> <p>— То, што су вас напали Бугари!</p> <p>Друг 
каже: „Ама ја не бих волео на то поље!“ Шта ће да му кажеш ако си прави шахиста?{S} Рећи ћеш му 
 ништа; нити ко нас пита шта мислимо, а шта не мислимо.{S} Само нећу да се лажемо више.{S} Да с 
 потврди он болно.</p> <p>— Штета!{S} А шта сте по занимању?</p> <p>— Сликар! — одговори и тужн 
> <p>— Па добро, мат са те стране.{S} А шта ћемо ако Бугари...</p> <p>Није ни дорекао а у просе 
бу.</p> <p>— Па то је то, госпођо.{S} А шта значи у штаб, него извући се.{S} То није чак ни леп 
едоше три Немца заробљеника.</p> <p>— А шта је тамо, шта кажу?</p> <pb n="482" /> <p>— Не кажу  
 ону наредбу у снажној шаци.</p> <p>— А шта је то што вас уверава да се то одиста и не дешава?  
асно појмио шта су то Турци.</p> <p>— А шта су то Турци? — запитаћемо ми остали, сем најстарије 
Има! — заврте војник главом.</p> <p>— А шта нам смета стока?{S} Шта смо ми, корсем, бољи од ње! 
ту не знам, туда нисам одио.</p> <p>— А шта мислиш, кад бих ударио на Плав и Гусиње?</p> <p>— Н 
и ли нас ко под кров примио.</p> <p>— А шта је оно тамо? — запитах га показујући на пожар изнад 
и она завршила мобилизацију.</p> <p>— А шта би се постигло тим?</p> <p>— Врло много!{S} За пет  
сле дужег ћутања запитах га:</p> <p>— А шта мислиш, је л’ се убио онај, кад је ушао непријатељ? 
 пред непосредном опасношћу?</p> <p>— А шта вас уверава да нисмо?</p> <p>— Уверава ме, уверава  
варима које су се довукле до Призрена а шта са породицом?{S} Како ће се пешке у планину, како ћ 
часну реч команданту да ће се вратити а шта би заробљен и могао помоћи својој жени и својој деч 
— учини он — шта знам ја шта је скоро а шта није скоро.{S} Нити знам ја који је сат ни који је  
.</p> <p>— Не пита се ту шта ти волеш а шта ја.{S} Наш је положај такав! — узвикује узбуђено пр 
 је ли?{S} Не зависи то, брате, од тога шта ти волиш, него с овог поља може да се направи мат,  
више не цени ни свој ни туђ живот ни за шта!</p> <p>А ово је тек половина пута а како је тек ду 
p> <p>— Скоро? — учини он — шта знам ја шта је скоро а шта није скоро.{S} Нити знам ја који је  
Нисам знала шта ћу, па ипак нисам имала шта друго.{S} Поћи ћу да га тражим, ићи ћу на крај свет 
 по дана сам лежала и нисам ништа знала шта је с њиме, је ли још ту, у Скопљу.{S} Журила сам ул 
} А како ћу њему на очи?{S} Нисам знала шта ћу, па ипак нисам имала шта друго.{S} Поћи ћу да га 
е и затворили у куће.{S} Ја нисам знала шта да радим; отац већ недељу дана није долазио кући те 
ер сам већ био и заборавио да сам га ма шта питао.</p> <p>— Онај — што смо се здружили, што ме  
је смена и сувише доцкан дошла да би ма шта изменила у судбини Скопља, која је сад већ одређена 
е више осветљене но обично, не би ли ма шта виделе што би им потврдило сазнање и поткрепило још 
покушају наћи кола, коње, волове или ма шта чиме би се могли користити, јер железница до Феризо 
 да протумаче пролазак тих кола, ако ма шта запазе, што би им дало повода за то.</p> <p>— Видит 
е својству, није им ни потребно било ма шта говорити; они су сами собом и својим путовањем кази 
нзионисан је 1910. године!</p> <p>— Ама шта ћеш тамо, ево га Дебар!</p> <p>— Ђенерал Ратко Дими 
 му је жена прошле године.</p> <p>— Ама шта ти рачунаш на Румунију?</p> <p>За столом, крај које 
орити пророчанским језиком, рекао: „Ама шта сте окупили са тим концертима, не ваља то, богами,  
! — учини он, одмахујући главом. — Нема шта више да се погорша.{S} Одсечена ми је рука.</p> <p> 
тано такви су, да се више са карте нема шта читати нити на њој записивати.{S} Друге и другаче л 
осланик.</p> <p>— Тако мора бити и нема шта ту да се протествује! — додаје полицијски чиновник. 
<p>— Да се вратиш — прихвата други — на шта да се вратиш?{S} Да је тамо добро, вратили би се св 
ујући их увек за своју бригу, за оно на шта је у овоме тренутку најпрече мислити, за себе.{S} С 
се склоните из села!“ Тад разумеде нана шта ће бити, јер бивало је и други пут тако, те нас узе 
ве то што ми је рекла није било Бог зна шта.{S} Али је мој мир за мало трајао.{S} Тек што је пр 
зуме, што да не разуме.{S} Ако и не зна шта му кажем он види да ме га је жао.</p> <p>— Што ја д 
тећи му и окривљујући га да и он не зна шта ради.</p> <p>— Неког господина ваљда жуљи ципела те 
у шта ће са собом и за које нико не зна шта ће са њима.{S} Па онда регрути, стране мисије, жене 
зауставио цео покрет у месту.{S} Ко зна шта се десило, јер смо дуго, врло дуго чекали.{S} Није  
страшно заболети ако једнога дана сазна шта сам учинила.{S} Дубоко сам се тога тренутка кајала  
 хтео рећи: отишло је све до ђавола, па шта има да се крије више!</p> <pb n="168" /> <p>— Одакл 
јзад капетан плану.</p> <p>— Удрите, па шта Бог да!{S} Али, чекај, на сваки топ официр, сам офи 
одвести ме, одвојити ме од породице, па шта сам онда учинио? — вајка се други.</p> <p>— И то је 
о да остане у Призрену са породицом, па шта Бог да. — Борити се више не можемо, савезници нам н 
 сви да кренемо; сви овако како смо, па шта нам да Бог!</p> <p>И жене пристадоше уз тај предлог 
Па мобилишу.</p> <p>— Нека мобилишу, па шта?</p> <p>— Кажем само...</p> <p>— Кажете, да, ал’ не 
о је свима на уснама лебдело питање: па шта сад?</p> <p>— Натраг у Ђаковицу не можемо наставља  
али, за вашу љубав, ето допуштам.{S} Па шта онда?</p> <p>— Па не би било згодио! — гунђа песими 
е: ето, испунило се пророчанство.{S} Па шта сад, зар изнова?</p> <p>О креманскоме пророчанству  
е а село ћу све у пламен и пепео.{S} Па шта је ово сад?“ Поп се сави сиромах па му вели: „Госпо 
p> <p>— Онај, млади песник!</p> <p>— Па шта је с њим?</p> <p>— И он?</p> <p>— Уби се зар?</p> < 
одаде — Турци су сила децо!</p> <p>— Па шта су они радили?</p> <p>— Зло су радили! — заниха нан 
/p> <p>— Понеси... немој...</p> <p>— Па шта да понесем?</p> <pb n="99" /> <p>— Не знам... кад б 
ити и искоренити, то ми је.</p> <p>— Па шта ћете?</p> <p>— Шта? — запита ме он и погледа — Чим  
ница, не можеш ногу извући.</p> <p>— Па шта је то тамо напред, што не пође неко?</p> <p>Најзад  
тријанци се спуштају Ибром.</p> <p>— Па шта онда? — прекину га опет човечуљак и погледа опет на 
овим колима некаква архива?</p> <p>— Па шта?{S} Нити је прва нити последња.</p> <p>— Знам, ал о 
p> <p>Како би било да крећемо напред па шта нам Бог да!{S} Где су толики што су пред нама измак 
т, зашто?{S} Идем натраг, предаћу се па шта ми Бог да!{S} Ако мене закољу, децу ће ми ваљда пош 
сваки био донео.</p> <p>— Ја остајем па шта Бог да!{S} Не могу ја са четворо деце на тај страша 
кућу да види има ли кога тамо и да пита шта би човеку, изађе отуд блед као восак.</p> <pb n="37 
 бомбом из аероплана рањено дете и пита шта ће, где би га понела да се превије, јер му је ране  
ате, ми грађани ништа; нити ко нас пита шта мислимо, а шта не мислимо.{S} Само нећу да се лажем 
узе непитан сам <pb n="175" /> да прича шта зна, шта је чуо, шта је допрло до Гуче.</p> <p>— Ов 
у запевку.{S} Запитала сам оне око себе шта јој је.</p> <p>— Изгубила дете несретница — одговор 
 је његов ред.</p> <p>Причао нам је све шта је и како је било и зашто нико није могао доћи јуче 
 смо хтели више, хтели смо да знамо све шта се дешава тамо.</p> <p>— Бију се, бију се по улицам 
био — кад ме спази у ходнику, запита ме шта ћу.{S} Одговорила сам да бих желела бити болничарка 
, не може извршити.</p> <p>— Према томе шта нам остаје? — упитаће брижно Престолонаследник.</p> 
p> <pb n="41" /> <p>Ту се говори о томе шта је казао „наредник из дивизије“ и „жандар из начелс 
 у бању пошли!</p> <p>— Гледај молим те шта вуку државна мунициона кола а муниција извесно оста 
 да спрече.{S} Зато, крећите.{S} Немате шта више да чекате.</p> <p>— Напоље се понова говори о  
ка с положаја.{S} А и овако, нити имате шта јести ни где лећи.{S} Крећите одмах, то вам је мој  
и из уверења?{S} То значи ви и не знате шта је све спасавано?</p> <p>— Не знам одиста.{S} Знам  
да ми помогне.{S} Ето га вама па чините шта знате!</p> <p>И код тих речи, не обзирући се на све 
азговоре, не могући никако да се одлуче шта и како да учине.{S} Па ипак све се више пео број он 
Девојче је ућутало, јер није имало више шта да казује, ја сам ућутао јер сам јој хтео дати врем 
мила пригушила неког.{S} Кад затим чуше шта је и како је, умукоше <pb n="486" /> сви и посматра 
ми је било, до себе ми је било!...{S} И шта сам радио... скинуо сам мртво тело у подрум, остави 
и износили са бојишта мртва.</p> <p>— И шта вас је разочарало?</p> <p>— Све.{S} Зар није довољн 
анство! — одговори помоћник.</p> <p>— И шта ћемо онда с војском без материјала, без опреме, без 
мем вам казати.{S} Плакали су, ето, а и шта би друго!{S} Бојали су се сви што ме је ратна годин 
лству, да чујемо шта о томе власт зна и шта каже нишки телефон.{S} Чаршија је већ била узбуђена 
узневери и помете.{S} Од куд Краљ сад и шта ће овде у Приштину?{S} Зашто није са Врховном Коман 
еднога тренутка да се вратим, али где и шта затим да чиним?{S} Моје предосећање нечега ужаснога 
 да чујемо шта је и како је тамо доле и шта се чује о Турцима.{S} А што Турци ближе селу, све ц 
е његова жена и ћер највише забринуле и шта све не претурисмо преко главе.{S} Тек после поноћи  
ст, те не знам узбуђење, те изазивање и шта ја знам шта још.{S} А овде?...</p> <p>— Не може дру 
ам, мала, све по реду како је то било и шта је било? — поче начелник врло благо.</p> <p>Девојче 
 дуго кроз невоље и опасности.</p> <p>И шта је то што у овоме тренутку, пре но што возови крену 
у шанац па шанцем потера напред да види шта је то тамо.{S} Морао се дуго пробијати док је допро 
ао јој било сваке стварчице и, знате ли шта је од свега изнела?{S} Један везен јастучић.{S} Жал 
лазе војници с Марне!</p> <p>— Знате ли шта значи то?{S} Значи да нам је Европа најзад поверова 
породичној гробници.</p> <p>— Видите ли шта се учини од покојника, диже се из мртвих?</p> <p>Он 
вници прегледају кола да виде носите ли шта што подлеже трошарини.{S} Један ће се обесити о фењ 
</p> <p>— Ама, је си ли ти луд, знаш ли шта говориш? — зграњава се на телефону начелник.</p> <p 
ћу пожалити — вели очајно инжињер — али шта ћу с децом, четворо их је.{S} Шта ћу с њима?</p> <p 
> цену купити један па и два коњића али шта они могу понети, можда по једно ћебе, мало брашна и 
е, Гилана и Феризовића — ми нисмо знали шта се на другим странама дешава.{S} Веровали смо и уве 
цом.{S} Многи су ме пролазници и питали шта ми је али ја нисам дизала главу и нисам одговарала. 
то пламти над њом нисмо више ни бринули шта је.{S} За нас је довољно утехе у томе било да ће на 
ет шест људи у круг, не знајући ни сами шта их је сабрало; стоје и ћуте, упорно ћуте и само пог 
апаш тако по цео дан не знајући више ни шта да мислиш ни чему да верујеш, већ предајеш се гомил 
илу онде, гледају, блену, не знајући ни шта се све дешава у доњем делу вароши али, гоњени живот 
о којих, промрзли и уморни, спавају они шта су <pb n="561" /> још заостали и који ће сутра крен 
 крај које пролазе, хтели рећи: „Виш ти шта нам Бог даде у овој невољи, да ми <pb n="284" /> чу 
је још остало.</p> <p>И узе ми казивати шта је све пождерао тај пламен.{S} Кола коморска и топо 
ђе, ово је...</p> <p>— Ја ћу вам казати шта је ово — рећи ће онај што је код прве лешине испити 
ја колико ће ово трајати; хоће ли имати шта да једу; хоће ли их прогањати?{S} Волем овако, нека 
га тренутка готово важније било сазнати шта се дешава у Нишу но на фронтовима.{S} Ниш јасније н 
немоћне.{S} У осталом, немају ни власти шта више да чекају; да се збрину још о овом заосталом с 
нисам ништа знала за време моје болести шта се дешавало напољу, те зато ми је све то било чудно 
 нисам могао ни сам у том тренутку наћи шта ће дотле бити.{S} На Грке се није могло више рачуна 
аме око врата и деца грешна, не знајући шта их је снашло, вуку се плачући за родитељима који ни 
разлога, не знајући куда ће, не знајући шта ће; личио ми је на логор спасених дављеника, којима 
е стране, не знајући где ће, не знајући шта ће.</p> <p>Можда је тако мени изгледало — вели неср 
и очекујући нешто, а ни саме не знајући шта.</p> <p>Највећи је број тих брижних гомилица пред з 
наручју, не знајући где ћу и не знајући шта ћу.{S} Ишла сам кроз улице и застајала на угловима, 
имедбама гомиле.</p> <p>— Гле, гле овај шта је натоварио на кола.{S} Тај као да је добио премеш 
p> <p>— Рекли ми!</p> <p>— Па добро, ал шта хоћеш са тим дететом?</p> <p>— Да га предам овде! — 
о, ниси се никад од куће одвајао.{S} Ал шта ћеш, наредба је, мора се!</p> <pb n="389" /> <p>Мај 
 капију па само промаљам главу и гледам шта се дешава.{S} Борба се већ води у Душановој улици,  
ако прозебе, могу је сећи и даље, немам шта да жалим.</p> <p>— Ех, ипак... — заустих ја да га т 
 Ви?</p> <p>— Ја бих више волео да знам шта у овоме тренутку мисле наши пророци у Нишу, но шта  
ам узбуђење, те изазивање и шта ја знам шта још.{S} А овде?...</p> <p>— Не може друкче, ово је  
унског воза.</p> <p>— Немам.{S} Не знам шта ми би, пошла сам као без главе.{S} Синоћ нисам ни м 
ма.{S} Један старији господин — не знам шта је био — кад ме спази у ходнику, запита ме шта ћу.{ 
ријатељ.{S} Па понео и ја.{S} А не знам шта би да нисам понео кад морам ево четири динара да пл 
 него пођоше из Београда.{S} Ја не знам шта сам чекала, зашто нисам пошла већ тога дана.{S} Ишл 
агу која ми се повраћала.{S} Ја не знам шта је то било у њима што ме је охрабрило?{S} Када сад, 
? — вајка се један инжињер — ја не знам шта ћу?.{S} Довукао сам целу кућу довде, седам кола ств 
ења није умео наћи.</p> <p>— Ја не знам шта ћу? — вајка се један инжињер — ја не знам шта ћу?.{ 
мени:</p> <p>— Имам и ја деце и не знам шта је с њима.{S} Остали су тамо, у Београду, или су по 
онила сам ухо на врата и ослухивала сам шта бива напоље.{S} Чула сам да су тако исто лупали и н 
 с њом очекујеш нешто не знајући ни сам шта.</p> <p>Те гомиле се с времена на време распу да пр 
 око себе све и знао где сам и знао сам шта радим.{S} Поменуо ми је светога Јована, а то је и н 
<p>Тек кад сам ближе пришао, појмио сам шта ју је заковало за то место на коме је.{S} Недалеко  
65" /> <p>— Па ти не веруј, ја ти кажем шта сам чуо! — додаје један суви и болешљиви господин,  
ниха нана главом — А треба да вам кажем шта су радили те да памтите.{S} Даће Бог порашћете, про 
а седи у истој кући из авлије, да чујем шта она мисли, јер и она има ситну децу.{S} Она је била 
имао, он је дозвољавао да се чини с њим шта се хоће; он је само дрхтао и тресао се целим телом  
 смо њему казивали јер нам он није имао шта рећи, толико само, да борбе више нема, да се сад са 
ешким и суморним мислима.{S} Он је знао шта се у овом тренутку дешава под њим и немирно је, нер 
ледње разочарење.{S} Када сам је упитао шта мисли, шта ће; она ми ни речи није одговорила, баци 
 <pb n="550" /> <p>— Остао бих ја, него шта!{S} Али нисам престарео а виши сам чиновник; могу м 
рањава се онај.</p> <p>— Да бациш, него шта.{S} Дочепао си се некаквих државних кола, која су т 
видим него измахујем.{S} Ја нисам видео шта је око мене било, нисам видео да су наши већ измакл 
ни.{S} Он је кроз вагонски прозор видео шта је било, он је опазио да је на лицу оне жене оцртан 
.</p> <p>— И онда?</p> <p>Нисам разумео шта је хтела последњим питањем.{S} Она то виде и додаде 
 војник?</p> <p>Он је вероватно погодио шта сам ја премишљао па настави непитан:</p> <p>— Био с 
ени и ако нико од нас није јасно појмио шта су то Турци.</p> <p>— А шта су то Турци? — запитаће 
ана не може да нађе коња.</p> <p>— Како шта ће им?{S} Кад би ти видео колико је жена и колико р 
е усвојила.{S} Мислите ли да би за тако шта већ било доцкан?</p> <p>— Извесно!{S} Бугари су већ 
{S} Дође већ и до тога да се није имало шта јести па пођосмо копати неко корење по планини те с 
ате албанске планине, где се није знало шта очекује ни саме краљевске бегунце.{S} У Призрену ве 
не бедне таљиге код којих се није знало шта је бедније да ли кола, да ли коњи или кочијаш.{S} К 
ндарма.</p> <p>Ми се збунили и не знамо шта да почнемо.{S} Поче гласно саветовање, преко улице. 
души, похитали сви начелству, да чујемо шта о томе власт зна и шта каже нишки телефон.{S} Чарши 
а те смо се окупљали око њега да чујемо шта је и како је тамо доле и шта се чује о Турцима.{S}  
е уставио га.{S} Приђосмо сви да видимо шта је и да помогнемо човеку.{S} На друму је лежао мрта 
ла.{S} Пришли смо и ми гомили да видимо шта је.</p> <p>Једна батерија, која је мало час трком п 
спитамо о ситуацији пре но што одлучимо шта ћемо, затекли смо га бледа и узбуђена са телефонско 
и он.{S} Затим се као браћа договорисмо шта ћемо и како ћемо.{S} Седећемо ту у рову, ако ко наи 
 тренутку мисле наши пророци у Нишу, но шта мисли пророк Исајија и та Туркиња.</p> <p>— А не мо 
мевајући или боље осећајући инстиктивно шта ја у томе тренутку мислим, — настави:</p> <p>— Ви с 
 којега би била готово безциљна.{S} Ето шта би се добило.</p> <p>— А је ли извесно да би се и у 
врзла сваком у памети и свако се бринуо шта ће и где ће?{S} Из Пећи воде два пута за Андријевиц 
S} Трговци сакрили сребро а то знам већ шта значи.</p> <p>Са Нишем се никако није могла добити  
то нам је остало, гола вера.</p> <p>— У шта? — упита пуковник коме је присуство погребу Краљеве 
 онда имати храбрости да се верује ма у шта!</p> <p>— Шта сте могли више видети но што ћете и о 
— А сад не верујете више?</p> <p>— Ни у шта! — одсече он одлучно и наже опет чутурицу, коју је  
х граница Србије, не верујемо више ни у шта.</p> <p>Млади поднаредник климну главом одобравајућ 
> више не врти брижно главом, нико ни у шта не сумња.{S} Из општега жагора, чују се само испрек 
ли; дижу се са вером они који нису ни у шта више веровали; устају са надом они који су сваку на 
и из телеграфске централе и саопштавају шта је тај и тај телеграфиста из Ниша, јутрос рано при  
кроз улице и заробљеници, који не знају шта ће са собом и за које нико не зна шта ће са њима.{S 
ући за родитељима који ни сами не знају шта ће их снаћи.</p> <p>Нико никог не здрави успут, ник 
оноги арнаучићи и узневерено посматрају шта се све ово збива на њиховом друму, којим су некад ј 
а казао ал сам ја видо из његових очију шта је мислио.{S} Србија није далеко а Сава није широка 
 одлучно — него знам, видим.{S} Нема ту шта више да се мисли!</p> <p>— А ми смо све полагали у  
рберин сапуницу.</p> <p>— Не пита се ту шта ти волеш а шта ја.{S} Наш је положај такав! — узвик 
 ми: „Више сам ти него брат.{S} Ти знаш шта сам ти ја!“ Ето то је све што ми је рекао али сам ј 
но си требао да видиш, па да не верујеш шта се учини од једне царске војске.{S} Ево да видиш, с 
> <p>— Боље је, боље.{S} Не знаш ти још шта је то гладан човек.{S} Гладан човек је гори од глад 
 улепљено хартијом</p> <pb n="12" /> <p>Шта ће та светиљка у дубокој ноћи?{S} Зар је сиротиња т 
анину а главу спустила у долину.</p> <p>Шта смо могли до, као оно у Липљану, да кренемо од ватр 
сетих како ми се диже коса на глави. — „Шта хоћете ви, шта хоћете ви, шта хоћете ви!“ — шаптала 
иљада робова у Чачку, спашће се армија, штаб, част српске војске и... ко зна какав све обрт мож 
Армије.{S} Телефон му донесе вест да се штаб Прве Армије налази у Витановцу и он запрепашћено и 
је тражио Краљево да пита где се налази Штаб Прве Армије.{S} Телефон му донесе вест да се штаб  
а те сад не вежем.{S} Овде је дивизиски штаб, пуковник Здравковић!</p> <p>Онај с поља ућута, не 
е заузео Чачак.{S} Тражи хитно Армијски Штаб! — дрекну он на подофицира телефонисту.</p> <p>Тел 
латинску школу, коју је одредио за свој штаб и у коју су се прибрали и болесници.</p> <pb n="19 
</p> <p>— Је л то Штаб?{S} Ало, је л то Штаб Прве Армије </p> <p>— Је ли? — учини капетан и у ј 
ицу на уста и на уво. — Ало!{S} Је л то Штаб Прве Армије?{S} Овде командир пољске батерије Дрин 
 неколико пута понови:</p> <p>— Је л то Штаб?{S} Ало, је л то Штаб Прве Армије </p> <p>— Је ли? 
и лепо, један млад човек да се завуче у штаб.</p> <p>— Не жели он то, не мисли он то, то ја...< 
 Па то је то, госпођо.{S} А шта значи у штаб, него извући се.{S} То није чак ни лепо, један мла 
нање и поткрепило још више наду.</p> <p>Штаб прве армије био је смештен у кући некога бега, у ј 
апије, пише крупним штампаним словима: „Штаб прве армије“.</p> <p>Пред том кућом, у узаном сока 
неки официри који га траже.</p> <p>— Из штаба ваљда? — поуми капетан и ободе сад понова коња те 
ова.{S} Млађи официри и друго особље из штаба Прве Армије, које се у соби под војводином нарочи 
официри на коњима — вероватно особље из штаба — и свет је дуго стајао пред вратима и одлазио до 
ј канти, поседали шофери, подофицири из штаба и жандарми и воде дуге и живе разговоре.{S} По не 
осле првога састанка ђенерала, начелник штаба Прве Армије, испитивао је сваког понаособ и све з 
о час, јави се на телефону сам начелник Штаба и капетан понови вест о паду Чачка.</p> <p>— Ама, 
ије војвода Мишић, са својим начелником штаба.</p> <p>У ту зграду и у ту собу команданта Прве А 
 највећа, где спавају официри и ађутант штаба.{S} На спрату изнад овога, у соби која је управо  
{S} Молим саопштите господину начелнику штаба, да се, са једном пољском позицијском батеријом Д 
b n="704" /> има три: једна мала где је штабни телефон, друга такође мала за војнике и трећа, н 
ду ђенерали, праћени својим помоћницима штабова, када су се почели пред вече, на његов позив, з 
ути, да су београдске кафеџије писари у штабовима армија и у вишим командама, да су београдски  
удили да продаду по мале паре.</p> <p>У штабовима армијским наставило се сутра дан до подне жур 
едини те шупе гори ватра, око које седе штабовски жандарми и разговарају са заробљеницима, који 
 непријатеља.</p> <p>Пуковник са својим штабом заноћио је у Јежевици, у сеоској школи, где је в 
же на аутомобилу ђенерал Бају са својим штабом, у коме се већ налазио и један српски млађи офиц 
е мислим да се ослободи, али при каквом штабу.</p> <p>— Па то је то, госпођо.{S} А шта значи у  
— А где им је син?</p> <p>— У армијском штабу, у канцеларији, али знаш како је, мајка...</p> <p 
p>— А где је решено?</p> <p>— Тамо... у штабу!</p> <p>У другој гомилици неко други опет даје об 
дана по подне опет састали команданти у штабу Прве Армије, већ је на лицу свакога од њих било и 
ње, још <pb n="705" /> једном састану у штабу Прве Армије.{S} Извесна обавештења, доставе, изве 
м, па болничка амбулантна кола, па лака штајерска кола са платненим кровом.{S} И редом тако, св 
/> па болничка амбулантна кола, па лака штајерска кола са платненим кровом... и редом тако све  
 Ова је нога пребијена и ја сам на овим штакама из Куршумлије пешке прешао преко планина а ето  
 Крв му су попе у образе, наслони се на штаке и гурну лактовима гомилу испред себе па изађе нап 
 и један рањени поручик који је опустио штаке те се наслонио на зид и посматра пролазак топличк 
ро ми је дошло.</p> <pb n="347" /> <p>— Штала је, па има и стоке, и ђубрета!</p> <p>— А има кро 
адан ваздух, којим нам се била напунила штала а опет неко лупа, опет би неко хтео унутра.</p> < 
 која заузима цело приземље а служи као штала за коње.{S} Од врата с десне стране штале, изведе 
ко сунчаном дану.</p> <pb n="350" /> <p>Штала се испуњавала једновремено димом и мразом који је 
лима и под колима, по празним дућанима, шталама, шупама, таванима, док се најзад, последњих дан 
ала за коње.{S} Од врата с десне стране штале, изведене су узане степенице, које воде на први и 
схити повољност ове вести.{S} Из дубине штале, иза дима, после једног озбиљног кашља, чу се:</p 
ер поједини су заспали и тамо из дубине штале чује се хркање мирне савести.</p> <p>— И кад би з 
у, који је био влажан и ударао на задах штале и где смо газили по <pb n="485" /> балегама коња  
омори.</p> <p>Широка двокрилна врата на штали била су отворена и из њих је био задах свежег ђуб 
рану и пиће.</p> <p>Кад је вече пало, у штали је већ увелико буктала наша ватра и припремале су 
/p> <p>Стоку, која је до малочас била у штали, чим је кроз отворене вратнице почео да куља наро 
а коњима, колима или у самом блату пред шталом.{S} Спуштајући ствари, крај места где ће се мало 
ам ошине мраз.{S} У таком случају, цело шталско насеље дигне грају:</p> <p>— Затварај, затварај 
воре врата, да ко уђе или изађе, суне у шталу читав товар хладноће и за час освежи загрејан ваз 
 гласно читају крупним и масним словима штампане телеграме с бојишта а у кафанама, око оних, ко 
.{S} На зиду, крај капије, пише крупним штампаним словима: „Штаб прве армије“.</p> <p>Пред том  
у касине и клубови, забаве, разонођења, штампарије па чак и новине које излазе на броду.{S} И у 
 мало час начелник по коњанику послао у штампарију, те ће се због ње и излазак листа да задржи  
р то објашњавао са пуно убеђења, забадо штап у раскаљужену земљу од кише да објасни положаје, з 
е којом је, као чаробним <pb n="170" /> штапићем из сна пробуђена варош, поздрављала оне од кој 
> <p>И на један мах, као да си магичким штапићем завитлао преко гомиле и изговорио чаролијске р 
ке ратнике.</p> <p>И као да си чаробним штапићем пробудио читав један бригом успавани град, ожи 
ломи тишину коју смо до сад шапатом сви штедели.</p> <p>Устављамо се!{S} Пред нама се указује ч 
 поменусте Француску, као земљу која не штеди своје људе.{S} Па добро, дозволите ми да се и ја  
 Куманова и Цера, са Брегалнице и Рама, штедио је до сад те две сузе, кад се после дугих и крва 
ку.{S} Зато сад, вели бабо, припазите и штедите храну јер то вам је што сте понели, село вам не 
ојити Београд али је извесно да га неће штедити.{S} Што не би отишли ма где у околину, у Младен 
ме да каже, те толико пут сам помислио: штета што није мушко!{S} А није само на језику и кућани 
p>— Десна! — потврди он болно.</p> <p>— Штета!{S} А шта сте по занимању?</p> <p>— Сликар! — одг 
p>— Па јесте, преполовили нас.</p> <p>— Штета, а борили сте се баш честито, хвала вам!</p> <p>— 
а, нек млађи прихватају кућу а овога је штета одвојити од школе.{S} Учи и слуша.{S} И да видиш  
, — вели — после у воду.</p> <p>— То је штета, у воду може свако бити.{S} Зар вас нису могли по 
еуки поднаредник, водим вод у борбу, на штету свих оних несретних људи који су ми поверени а мл 
ких фронтова.{S} Сусрет је тај испао на штету Виљемове победоносне војске.{S} Док је ту војску  
а сам са породицом срео на изласку села Штимње — е онда... препукло ми је нешто овде...{S} Ниса 
памет онај коњ што је тамо негде испред Штимње посрнуо вукући топ, те га испрегоше и оставише к 
м срео тога господина како пешачи измеђ Штимње и Сухе Реке, он ми се тешко вајкао:</p> <p>— Ама 
 <p>Од јутрос закрчио друм који води из Штимње у Призрен.{S} Друм се и не види већ само кроз ра 
но да видим — Јутрос, кад сам кренуо из Штимње, ја сам срео неке железничаре, добили су наредбу 
оставио још тамо негде, измеђ Липљана и Штимње.</p> <p>Срео сам га још на приштинским улицама у 
дна добра борба и ево их у Феризовићу и Штимњи, на устима Црнољевског Кланца.{S} А кад то буде, 
путовао у Призрен, шего би остао овде у Штимњи да посматраш борбу.</p> <p>Наредник после ових н 
 фронта, оздо са Качаника.{S} А ту се у Штимњи укрштају готово и намере ове забринуте гомиле.{S 
>Пошло је све што је ноћас отпочинуло у Штимњи; кренуло је и оно што је стигло од јутрос из Лип 
е далеко уназад покрет умртви.</p> <p>У Штимњи се још и укрштају збегови те у толико већа гужва 
ни лекари, он је и овога тренутка, пред Штимњом, веровао још да је наша катастрофа поверљива ст 
када у дну Косова угледасмо малено село Штимњу.{S} Око села се већ уздиже дим са ватара и видиш 
ем оног трећепозивца што нам је ноћас у Штимњу донео пуну торбу Карађорђевих Звезда са липљанск 
 и да чиновничке породице већ напуштају Штип и одлазе у Велес.</p> <pb n="87" /> <p>Те вести на 
предује јужним делом Овчега Поља, преко Штипа, са задаћом да пресече нашу везу са Французима и  
ране шаком коју надносе на лице, јер их штипа за очи и смета им да се греју.{S} У разговору, ак 
по где ко набио себи сто на главу да га штити од кише.{S} Једни стоје, пошто су нашли једва тол 
јима више не бди снажна рука која их је штитила а час на таман гробни шапат прошлости, на разго 
голоме патосу, али је бар било крова те штитило од кише и било је зидова те су бранили од ветра 
е спуштају до саме вароши.{S} Одатле ће штитити одељења која се још повлаче.</p> <p>Бугари већ  
акву живу ограду или трњак, те ће их то штитити колико толико.{S} Који су још зарана, за дана,  
врло вероватно они у Призрену, нарочито штитити и подржавати албански елеменат и дражити га про 
е могућност имала у толико више услова, што је до скора у Скопљу био некакав турски консул, кој 
="576" /> и погрешкама овога или онога, што је то повлачење тако а није друкче изведено, о жртв 
 вити застава која означава спас онога, што је преостало од читавог једног народа.</p> <p>Са ос 
рљиво саопштава.{S} А место свега тога, што је овде набројано, довољно би било двоје: да се Рус 
 што би јој могло користити или, ваљда, што непријатељу не треба да падне у руке.{S} Требало је 
у, он брзо додаде:</p> <p>— А ви ваљда, што видите на мени ово аустријско одело, па за то не ве 
 суд о томе да ли је ово епска легенда, што се сад дешава или је злочин, тежак и крвав злочин?< 
с друма.</p> <p>— Па што си пошао туда, што не питаш!</p> <p>— Дај, бре, ту гламњу с ватре и ко 
товима и дубоко тамо, са другога краја, што се чу удар гвожђа у шљунак и виде како се из земље  
 је чуо да мобилишу и Грчка и Румунија, што има да буде одговор на бугарску мобилизацију.{S} На 
огођен њима.{S} То су оних шест пушака, што сам их са стрепњом очекивао да ми огласе зору а оно 
 старци из трећег позива и оно војника, што су их патроле јуче прибрале; полегли по јаругама, п 
ог Турака да износе, довела се и стока, што је била скривена по планинама, те полако опет поче  
рану.</p> <pb n="383" /> <p>— Промрзла, што ћу! — одговара мајка а речи јој звоне болом.</p> <p 
з ону гужву и сплет људи, стоке и кола, што је закрчио улице, никад пробити не може.{S} Мицало  
те гомиле.</p> <p>И одиста, та су кола, што су се спустила из Топлице у Косово, повукла све што 
под собом могао сагледати делове друма, што му је олакшавало да са извесним поуздањем креће нап 
 тенане и ручати и попити по чашу вина, што су они брижљиво и спремили, па ће моћи и проспавати 
чица преклана преко грла.{S} То је она, што Бојко причаше да је кућаница, да је мудра.{S} Њене  
и светле очице пуне радости и поуздања, што су виделе татицу који ће их сад бранити, који ће им 
т и оно што непрестано стиже са фронта, што тамо не може више бити од користи.</p> <p>Сад се ве 
клонула.</p> <p>А она два трећепозивца, што воде вочиће, исправили се чисто и иду крај каре нек 
ала, није ју испрала ни она силна киша, што значи да је скоро, после непогоде погинуо, можда и  
гло и како се могло са оно нешто гроша, што јој остаде иза мужевљеве смрти а затим сасвим оголи 
ти да доживимо то?{S} Ово је први гроб, што га овако на путу остависмо; нећемо ли на даљем путу 
 истог историјског или можда унутарњег, што лежи у психи српскога народа или у његовом карактер 
војсци, добро, ајд лажи је.{S} Али сад, што ће нам то још и сад?{S} Зар није боље казати овоме  
ући.</p> <p>— Па шта је то тамо напред, што не пође неко?</p> <p>Најзад један наредник, који је 
ви.</p> <p>Огрнута ћебетом преко главе, што јој је изазвало нову дрхтавицу, она је пошла крај м 
аше горе и поља, наше винограде и њиве, што се нижу крај зелених обала ових великих река.{S} См 
му капетан поузданим гласом понови све, што је раније рекао, војвода му нареди да понови рапорт 
 <p>— У моје име стави под команду све, што ти до руку дође.{S} Остани ту где си и, ни стопу да 
ећ.</p> <p>— Зашто је и доношено довде, што то није свршено у Призрену где се и отпочело?</p> < 
руком као да би хтео рећи:{S} Нек буде, што буде!{S} И онда, очију пуних суза додаде:</p> <pb n 
е пролазак тих кола, ако ма шта запазе, што би им дало повода за то.</p> <p>— Видите ли ви људи 
 по беломе кафанскоме чаршаву положаје, што кафеџија попреко гледа али гута за љубав повољних в 
ојој Бата, онај Бата што се увек смеје, што је увек весео, што је срећа очева и мајчина.{S} Бат 
да понесе бар оно што је најпотребније, што је најважније, што би се по сваку цену морало спаст 
то је најпотребније, што је најважније, што би се по сваку цену морало спасти.{S} Али, иза Пећи 
{S} Једна госпа из оне енглеске мисије, што спава близу нас, промрзла ваљда, <pb n="659" /> изв 
ецу изродила; дорасле су друге девојке, што су тад деца била, па је међ њима она нашла себи сна 
под кров, једва отуд, далеко из махале, што допире арлук пса пред затвореним вратима.{S} Све је 
је већ приганице зелене и поплеснивиле, што их је годинама месила и остављала ту.</p> <p>Њена ј 
 Не тамо, не над Чачком.{S} Идите даље, што даље капетане.{S} Бомбардоваће нас, уништиће нас!</ 
сно ваљао у памети тешке мисли о ономе, што њега и његове чека за који час и за који тренут мож 
на Чачку требало би забележити по томе, што је то борба растурених јединица, малих, усамљених ј 
! — смеје му се други.</p> <p>— Разуме, што да не разуме.{S} Ако и не зна шта му кажем он види  
воздених шипака, продаје ужад и колане, што се у великој количини купује због товара на коњиће, 
зна лекцију — Уверава ме то, господине, што Бугари у овоме тренутку појачавају новим јединицама 
 и од које су задрхтале горе и планине, што престрављени дану душом кад лине киша и небо се уми 
ки ланац и да загрлим све оне, све оне, што пуцају на мене!{S} Ох, кад бих смео, али не смеш пу 
рај чијег се тела игра невинашце и оне, што јој бомба раскрвавила дете и оне <pb n="495" /> што 
 заробљениковој већ пре себично јадање, што је пао у очајан положај да товар сам понесе даље.</ 
грају:</p> <p>— Затварај, затварај бре, што се шећкаш!</p> <pb n="353" /> <p>На то се онај прав 
 Србијин је и мој живот; кад она умире, што ја да живим.{S} Хоћу ту, у последњој, у одлучној бо 
не, одустаде од те намере у толико пре, што код села Јежевице натрапа од некуд један полуескадр 
и погубили главе и по томе, ако хоћете, што непријатељ не улази у земљу да је освоји већ са крв 
а капетаном крете и оно одељење коњице, што је синоћ у мрак стигло.</p> <p>На Јежевици с једне  
 јасно какво је стање у Нишу.{S} Иначе, што се мора признати, на возу је било мало људи бегунац 
ј земљи.</p> <p>Гаси ватру, несретниче, што ти је варљива нада уждила и пођи даље у незнано, у  
ртвој вароши неку дубоку мистичну драж, што ме је закивало по читаве сате за место, са којега с 
и недалеко од пута первазе варошки јаз, што својим тамним зеленилом освежавају нешто мало мртву 
е и мочари једна војска а није народ и, што је најглавније, француска се војска, одступајући, в 
привуче сву пажњу на његово казивање и, што сам пажљивије почео слушати, све сам више жалио што 
па исто тако страховита војска.{S} Ови, што смо их срели, нису војска из немачких новинарских л 
а молитва и покајање.</p> <p>Они други, што осташе у цркви, кад Радојицу одведоше кући, доконаш 
</p> <p>Многи су чак пребацивали влади, што не прилази тој мери, шта чека, и наводили су све до 
ања и тишине.</p> <p>— Решавајте, људи, што ћемо!{S} Не може се стојати у месту, промрзосмо!</p 
очекивале да нас прождеру.{S} Прозебли, што смо ближе ишли тој огромној ватри, све смо већу сту 
ratio</foreign> њихових претенсија или, што би рекли французи <foreign xml:lang="fr">argument a 
а пуковника у каквој вишој команди или, што има оца који је пријатељ са тим пуковником.</p> <p> 
о.</p> <p>— Онај — што смо се здружили, што ме ти испред Липљана припита за њега.</p> <pb n="59 
о су пред нама измакли нек будемо и ми, што је њима нек буде и нама! — предложи онај што мало ч 
ји војник.</p> <p>— Оно тамо, у дубини, што узноси врх, биће да је Тарабош а ова мања брда, ова 
 ватре до ватре и питати где су их они, што се већ греју, набавили, јер нигде у близини шуме.{S 
нас узе све опремати и збирати по кући, што се може понети.{S} Дотле је бабо сипао из вреће бра 
S} Гледајте како изгледају ови јадници, што пролазе крај нас, и ја још нисам чула ни речи проте 
вици?{S} Да ли то нешто нарочито значи, што је Краљ у овако једном критичном моменту, стигао у  
> <p>У тој гомили што промиче или оној, што стоји страном улице, срешћеш све што се, као на дну 
ободан град Србије.{S} Жалећи још увек, што му се није дала прилика да погине на Косову <pb n=" 
то тако мора да буде.</p> <p>У осталом, што се дубље газило у катастрофу, што се у томе вртлогу 
убље освајао и једино доле, под друмом, што су се догледали, као догореле звездице, слабо освет 
љ био ослобођење саобраћаја са Солуном, што би нам у случају даљих неуспеха, дало бар могућност 
овлачи житко блато.</p> <p>— Их, болан, што посече младицу, грехота је! — примећује му трећепоз 
ђевине ишчупаш из темеља основни камен, што се ова заљуља и хоће да падне, тако је и отаџбина н 
рпало све што је зарана стигло.{S} Ово, што сад придолази тиска се око хана, разгрће снег и бла 
рај његове постеље и причао му све ово, што сам и вама сад казивао а он је слушао, занимало га  
је хитно раскопали те оно становништво, што је изашло из гроба, не уме чисто да појми светлост  
а што се увек смеје, што је увек весео, што је срећа очева и мајчина.{S} Бата лежи у крви, поле 
ели: „Ето видиш, то је српски цар Лазо, што је погинуо на Косову пољу.{S} Ајде, синко, целивај  
ицу, јер у ствари није ништа ни мислио, што је сасвим и одговарало служби у којој је.</p> <pb n 
шља, чу се:</p> <p>— Јест, све је тако, што рече!</p> <p>— А што да није — нађе се увређен наре 
е потребе ту.{S} Нашло се и хране мало, што су домаћини посакривали па не смели после због Тура 
иса беда и невоља, с том разликом само, што је утученост била сад још већа и још тежа.</p> <p>— 
обљу мртва тишина сем, кад ми наиђосмо, што прнуше вране, које су се прокисле одмарале на крсто 
ане и брижне седнице, те није ни чудно, што је та брига обухватала и светину и ако непосвећену  
у непроходне планине.{S} С тога је оно, што још није уништено у Призрену, предато овде пламену. 
дрешиле се торбе и почело се јести оно, што се муком набавило и чувало за највећу невољу, која  
подине пуковниче, говорим вам само оно, што поуздано знам и што је тачно и молим вас лепо, да о 
ема смисла —</p> <p>— Шта?</p> <p>— То, што су вас напали Бугари!</p> <p>Други један, његов кол 
} Да ли је у томе часу осетио да је то, што је сад на његовим коленима, оно поколење на које ће 
 бојним пољима за слободу; мисао је то, што пред нашим шанчевима зида брда мртвих витеза; мисао 
 ма чега било у њима и мислим да ће то, што је на мене тако снажно утицало, бити прва топла реч 
се на велике јаде дошло и ма што уз то, што се могло купити од пиљара, од бакала или са касапск 
м, а можда ме је завело у слабост и то, што сам видела и срела толико његових другова, синова в 
во? — поновио је опет.</p> <p>— Ето то, што видите!</p> <p>— Па добро, хоће ли бити краја овоме 
еда као цивилни жандарм.</p> <p>— Зато, што ми је ту, под носем! — одговара му дежмекасти лифер 
је то и увек верује да постоји још што, што он није сазнао.{S} Оне, за које се мислило да су об 
да је она у овоме часу догледала нешто, што можда ми остали смртни не видимо и не можемо доглед 
есној страни Вардара дешавало се нешто, што је требало да остане тајна, скривена густим велом п 
ани и укаљани рањеници и очекују нешто, што неће добити.{S} Пред механом, у којој се већ ништа  
 — допуштам нека и Бугари ударе на нас, што апсолутно неће бити; али, за вашу љубав, ето допушт 
 живота.{S} Још једино, као и мало час, што се догледају као утуљене звездице, бледо осветљени  
ће рат бар донети и тај добар резултат, што ће открити, да је дипломатија <pb n="62" /> једна и 
гравала лака и бледа пурпурна светлост, што се разливала са црвене жеравице, <pb n="665" /> изг 
е војске која сутра креће а и околност, што их ни у Липљану, маленоме селу, где се скрхала толи 
 кад, ако би где затекао какву команду, што су му одвојили по где што из казана.</p> <p>Шестога 
о да ми огласе зору а ономе несретнику, што сам га синоћ видео везана крај ватре, вечиту ноћ.{S 
 гомила црнога камена сручена у долину, што смо се више ближили све су се више оцртавали, одвај 
{S} Теши те и обмањује то што је он ту, што је његово тело још ту, што га још, ма и мртва, може 
то је он ту, што је његово тело још ту, што га још, ма и мртва, можеш грлити и љубити.{S} То ни 
{S} Једва, кад је већ допушио цигарету, што рече забринуто и шапћући:</p> <p>— Шта је ово, госп 
алом, што се дубље газило у катастрофу, што се у томе вртлогу који нас је захватио, слазило ниж 
 Пук ће бити упућен на источну границу, што има да значи да би Бугари, прелазећи границу, срели 
у они?</p> <p>— А што они?</p> <p>— Ех, што! — рече, па брзо додаде: — Веруј, нису их оставили  
 кад га не жали његов цар?</p> <p>— Ех, што!{S} Дете је, није криво! — резонује позивац. — Бога 
{S} Нема се где, па ћути и трпи.{S} Их, што сам имао вочића, мог рођеног вочића, није био стока 
азивање без ичијих питања.</p> <p>— Их, што се направи џумбус на станици...</p> <p>— На којој с 
сви остали, ко зна како се зову?{S} Ох, што немам снаге да пробудим ту поспалу децу; да прогово 
снагу своје воље!</p> <p>— А што бегаш, што ниси остала? — питам Галипољку.</p> <p>— Морам са с 
о је мутно, цео дан ће тако.{S} Него... што не пређеш овамо.{S} Ево има овде мало места па да з 
казану који почиње врити <pb n="132" /> што са дна где лежи талог избијају први мехурићи на виш 
ове.{S} У обема оно исто <pb n="424" /> што сам виђала и у свима досадашњим болницама: рањеници 
а раскрвавила дете и оне <pb n="495" /> што је својом крвљу задојила дете.{S} А како ме тек не  
ђе или уђе или какав пас <pb n="129" /> што упорно дрежди и арлуче пред својим затвореним врати 
у вели: „Господару и ага, Бог па ти!{S} Што смо ти рекли истину смо рекли, ето и сам тај Марко  
и у Јагодину, Ћуприју, Параћин, Ниш!{S} Што даље, само што даље!{S} Када сам пошла ка начелнику 
ило је исписано питање: „Откуд ти?“.{S} Што је капетан ближе прилазио белој општинској застави  
плетане месечином, и лебде над нама.{S} Што их више пратим све ме даље одводе, одводе у неке ми 
свако се предао судбини без роптања.{S} Што смо дуже газили у невоље то самоодрицање било је св 
суд и осрамотише, као да нису браћа.{S} Што би ми то, него да се поделимо одмах сад, па да се г 
е; из питомијих у све дивље крајеве.{S} Што смо даље одмицали од непријатеља све смо ближе били 
авањем опасности која се приближује.{S} Што дубље средини вароши беле заставе све чешће, нарочи 
љајућ за собом своје мртве и рањене.{S} Што даље наши напредују све више мртвих и рањених.{S} К 
га анђелчета и грлила га све чвршће.{S} Што се више ближио час растанка, ја сам га све чвршће г 
де на путу те сутра зором наставити.{S} Што ближе оним ватрама, њихов се број све више множи, п 
д али је извесно да га неће штедити.{S} Што не би отишли ма где у околину, у Младеновац на прим 
преноћиште већ не можемо ни мислити.{S} Што је било крова и места под кровом, испунило се гомил 
је био у колима и волем што не знам.{S} Што <pb n="438" /> ће ми њихова имена која нити би их м 
рећи:</p> <p>— А предати се не смем.{S} Што би мене овако обогаљеног обесили, најмање ми је, ја 
о би нешто ноћас студен ветар дунуо.{S} Што је било места, крај тараба сеоских, заузели већ они 
 пуста и мирна, доћи да је растргну.{S} Што дубље у планину, та је појава све чешћа; мртви људи 
ој.{S} Остали неки сандуци у вагону.{S} Што је било да се однесе однесоше а ове сандуке нико не 
ва онако како хоћеш него како мораш.{S} Што ћеш!“ Па опет ућута а ћутим и ја, све чекам хоће ли 
је?</p> <p>— Зато — одговара му други — што ту толику Србију брани ђенерал који своју породицу  
/p> <p>— Право има — одобравају једни — што да чека последњи час.</p> <p>— Море, преплашила се! 
да сам га ма шта питао.</p> <p>— Онај — што смо се здружили, што ме ти испред Липљана припита з 
дник.</p> <p>— Е па зато — учини онај — што, кад би све тако било, како ћеш ти сад да објасниш, 
о сваке ноћи — а тако их је мало било — што их проведох на овој питомој обали, дизао сам се о п 
не могу да заспим па то ти је!</p> <p>— Што, тврдо? — пита га његов сусед.</p> <p>— Није, него. 
</p> <p>— Ја, друго, ја, ја...</p> <p>— Што друго, исто је.{S} Кад можеш ти, могу и ја.{S} Оди, 
сјакте као разнобојна стаклад.</p> <p>— Што се овај човек овако окрвави, по Богу брате? — питам 
агајник срдећи се сам на себе.</p> <p>— Што да те питам ја, нек те питају они грешници који су  
носи под мишком пореске књиге.</p> <p>— Што, питај ме, имаш право да ме питаш? — вели благајник 
у је обезбедило наше поверење.</p> <p>— Што се Бугара тиче... да... може се рећи... управо да,  
Не боме! — одговара онај први.</p> <p>— Што?</p> <p>— Тако.{S} Хтео сам поћи па ме одвратише.{S 
 да сутра и до Скадра стигнем.</p> <p>— Што је било мучно и тешко прешли смо већ — теши га Краљ 
звесним родитељским саучешћем.</p> <p>— Што је девојчету, плаче ваљда од зиме? — управи мени пи 
кажем он види да ме га је жао.</p> <p>— Што ја да га жалим, кад га не жали његов цар?</p> <p>—  
 важних остављено непријатељу.</p> <p>— Што ћете, то је тако, тако мора бити.{S} У најтежим мом 
говори ми, већ он мене запита:</p> <p>— Што се ви, госпођо, не склоните где год из Београда?{S} 
седи позивац узе да ми говори:</p> <p>— Што су те, бре, послали овамо на кланицу; ниси ти за та 
} Тешко ми је нешто било на души, да л’ што је дан био тако суморан или што су прилике биле так 
 Пет генерација омладине сатрвено је, а што је остало живо, не ваља више ни Богу ни људима.</p> 
су све нови и нови гости придолазили, а што се више вече ближи, наићи ће све веће гомиле оних ш 
ово, повукла све што се могло повући, а што ће се после у Призрену остављати а на даљим путовањ 
 њим знаш и подноси нам да се бијемо, а што с тобом?{S} Је л’ ти жив отац?</p> <p>— Море, не ра 
тамо доле и шта се чује о Турцима.{S} А што Турци ближе селу, све црњи гласови се чују те леден 
 где кад у снагу своје воље!</p> <p>— А што бегаш, што ниси остала? — питам Галипољку.</p> <p>— 
Јест, све је тако, што рече!</p> <p>— А што да није — нађе се увређен наредник и спусти ствари  
 и нема где да се купе дрва.</p> <p>— А што си вуко фотеље? — пита га порезник који носи под ми 
 виче неко невидљив из дима.</p> <p>— А што бре кад има места — одговори други — и стока па гре 
ствари из официрске задруге.</p> <p>— А што? — буни се војник. — Нисмо их пљачкали па да ме је  
он донео до висине цигарете.</p> <p>— А што ти је тако крвава рука, снахо? — упита ме она жена, 
о свој разговор са војником.</p> <p>— А што да не уђе, сила је па му се може; а тешко нама што  
м ли знати одакле одступате?</p> <p>— А што да не смете знати? — изненади се официр.</p> <p>— Ш 
p> <p>— А ко зна где су они?</p> <p>— А што они?</p> <p>— Ех, што! — рече, па брзо додаде: — Ве 
еси ли видео како подви реп?</p> <p>— А што га, болан, не пусти? — запита неко са друге ватре.< 
душа и сва запрега, све што је наишло а што се све више и више згушњавало онима који наилазе.{S 
е, где сунце тако топло греје.</p> <p>А што и не би сањала то, кад ето Новица већ пристао, стао 
есечен и пут за Призрен?</p> <p>— Треба што пре кретати.</p> <p>— Неки од јутрос пођоше натраг  
оде даље, оде у ону гомилу живих лешева што лутају по улицама пећским или стоје прибрани у гоми 
ритисла га чврсто на груди, не би ли га што више загрејала.</p> <p>Ишли смо дуго, ишли смо тешк 
— узех ја убеђивати војника не би ли га што чвршће придобио.</p> <p>— Ко стока, је л’? — настав 
 био опште обележје свега живота, свега што среташ и што се креће око тебе.</p> <p>— Немате ваљ 
 мало живота“.{S} Оне су несвесне свега што се догађа, оне у свему виде само један <foreign xml 
 који нас је бранио, гледали спас свега што је почело да се руши.{S} Догледали смо чак и даље:  
нства мора бити нечега подло смишљенога што Бугарској даје подвига за дрскост а Србији прети зл 
 жена грлећи чврсто рукама Ранка, онога што воли школу.{S} Мајка сва избодена бајонетима а дете 
нога иланинца са зверском снагом, онога што вели: „Срце ми је довољно.{S} Оружје ми не треба!“  
 довољно.{S} Оружје ми не треба!“ Онога што убија Себастијана, узима Марту у наручје и узвикује 
о да јој страх гуши и сад грло од онога што ће казати, као што је гушио онога тренутка кад се у 
b n="100" /> родбина крај постеље онога што умире, од тренутка кад је већ извесно да мора умрет 
ако никакав шушањ не би узнемирио онога што умире; или је то можда почасна стража крај ковчега  
или чујеш лупање у сто, вероватно онога што поручује „за све“.{S} Ни за једним столом нема више 
диција тако лако растури, за љубав тога што је држава пропала.</p> <p>Но куповина коња за Врхов 
/p> <p>— Не протествујем ја против тога што стрељају бегунце уопште, него што их овако стрељају 
ада тишина.{S} Госпа у црнини, сем тога што се лаким поклоном јави свима, седајући крај ватре,  
шарини светине.{S} То све бива и с тога што светина увек верује да онај који жури колима, мора  
е то што пре сврши, да што пре пође, да што пре напусти кућу у којој га је нешто већ почело гуш 
, желећи да се све то што пре сврши, да што пре пође, да што пре напусти кућу у којој га је неш 
е више допадати и сад сам већ журила да што пре стигнем.{S} Ушла сам опет на иста врата и попел 
вештенији, јер имају везе или начина да што више сазнаду, пресретају, задржавају и опкољавају г 
 био поставио и уопште, чинио је све да што тачније и што поузданије сазна стање непријатељске  
 Друге Армије предузео је још и мере да што пре ухвати везу са командом трупа нових области и д 
 дубоко у душу.</p> <p>Решила сам се да што пре напустим Београд.{S} Не бих хтела сама, да ми ј 
да је неко хтео да пред овим залеђем да што бонију слику.{S} Нека би се једним погледом могла о 
у ствари бегамо не да се спасемо, но да што пре упаднемо у мишоловку?</p> <pb n="344" /> <p>— И 
 — настави:</p> <p>— Ви се чудите можда што сам вам са више бола и са више суза говорила о смрт 
цео покрет заустави.{S} Десило се ваљда што, пао коњ или се можда скрхала кола.{S} Пришли смо и 
— вели — тежак пут али ако се мора онда што ћеш.</p> <p>И онај што је питао Арнаутина и онај шт 
у и пред светом сам се показивала горда што је син заменио оца.{S} Тако је он желео.{S} Једини  
ћа студен загрљај судбине, као оно језа што предходи грозници.{S} Грађанство се потпуно повукло 
и нову боју, која је бивала све јаснија што је више одливала душу, као што је све јаснији глас  
е све јасније помаља из мрачнога облака што је пао над Србијом и покрио наша поља и наше горе г 
стогодишње борбе, јер целога овога века што је за нама ми нисмо ни стигли што друго да радимо д 
ви морате живети.{S} Нисте ви она мајка што даје живот деци да би је деца преживела, већ она, к 
сам се од болова, као малочас она мајка што оде у ноћ да тражи изгубљено дете; тешили су ме они 
сти.{S} Ја сам се чак у души зарадовала што је унакажен те смо сад равни, те <pb n="426" /> смо 
едној гомилици која је још увек гунђала што смо се овде уставили.{S} У том, на једвите јаде, ст 
.{S} Дубоко сам се тога тренутка кајала што сам полазила и што сам долазила.</p> <p>Ја не знам  
еца до голе душе.</p> <p>— Кад би имала што? — вајка се мајка па погледа око себе — Кад би имал 
више, повлачи се у Призрен.{S} Испуцала што је <pb n="346" /> имала... али вас молим, не говори 
ити преко оних ланаца и гвоздених табла што одбијају сударе вагона.</p> <p>- Тога часа и том од 
е, проживећете и остарићете а онога зла што ми видесмо ви нећете видети.{S} Прошла су та времен 
ше помрчину која је у толико гушћа била што су се ватре већ почеле да туле и само још овамо и о 
журећи ка фронту и пред којом се гомила што је закрчила друм журно размицала, крхајући се у шан 
ахаше с коња те почеше расточавати кола што су се заглавила на ћуприји, да би себи отворили пут 
вала готова да одмах скочим ако би чула што.{S} Ни старица није спавала, чула сам је како хукће 
зрна савезничког обећања.</p> <p>— Ваља што пре стићи у Скадар — шапће Пашић — пре но што се во 
овога тренутка власти су већ немоћне ма што да изврше и ма што да спрече.{S} Зато, крећите.{S}  
ти су већ немоћне ма што да изврше и ма што да спрече.{S} Зато, крећите.{S} Немате шта више да  
 до којега се на велике јаде дошло и ма што уз то, што се могло купити од пиљара, од бакала или 
се подноси бол; вера у нешто, вера у ма што.{S} Донде, до средине онога моста, који се узноси н 
ђе, сила је па му се може; а тешко нама што ту силу плаћамо кожом! — одговори му један мрзовоља 
сти али неће дићи главу с књиге кад има што да научи, па макар ми јели без њега.{S} А да ми вид 
а промене одлуку? — пита онај за леђима што се држи за кош.</p> <p>— Не верујем! — одговара чов 
у на путу родити и четвртог брата онима што вире из ћебади а Србији и четвртог војника који ће, 
 патроле и довео га, подвикнуо је онима што су се после дневне борбе одмарали крај ватре и закр 
е обале.</p> <p>Како смо завидели онима што ће мало час, за онолико сати прелетети преко непрол 
у неким колима, да није и он међу онима што се гомилама износе из вароши и заједнички сахрањују 
дне албанске планине.</p> <p>Међу онима што су се кренули ка Битољу па се вратили са Љум-Куле и 
ли за преноћиште.{S} Понудио сам и њима што сам и двојици која су ме пратила и тако сам их пето 
ла.{S} Ја не знам шта је то било у њима што ме је охрабрило?{S} Када сад, далеко од непосредних 
леких страна, загрлио се са злим дусима што почивају у морској дубини и бесну су игру зачели, п 
цама.{S} Прошла сам већ две болнице, на што ми је требало скоро недељу дана док сам умолила, до 
ризрену већ ће поћи овамо.{S} И онда на што цео тај покушај?</p> <p>Војвода Мишић задржа право  
теља, који остављају децу не знајући на што, а сами полазе не знајући куда ће.{S} Да л’ ће се в 
командом трупа нових области и да сазна што ближе о догађајима код Ђаковице, одакле су били сти 
о Дрима и оних кршних и високих планина што их он грли, те да у једноме маху слете на јадранске 
емљи неколико оних смртоносних тичурина што сипају смрт из облака.</p> <pb n="591" /> <p>Францу 
 би нам био крај кад би све било истина што ту пише.{S} Не види се а дао бих вам да прочитате.{ 
натраг у село и са њим она два домаћина што су нас били допратили.</p> <p>Нас дечицу мајке метн 
 особи?{S} Ко је она?{S} Није ли то она што раскрвављене душе и изцеђена срца слази озго са оба 
> <p>— И мени је, боме, то сва сиротиња што сам је понела.{S} Знаш како је... није да жалим.</p 
 на све њих.</p> <pb n="330" /> <p>— Па што га онда наводите?</p> <p>— Нисам мислио да останем  
pb n="492" /> <p>— Не знам!</p> <p>— Па што си примила дете?</p> <p>— Тако... — учини мала и јо 
вуда! — опет узвик с друма.</p> <p>— Па што си пошао туда, што не питаш!</p> <p>— Дај, бре, ту  
о пепелу седам осам ордена.</p> <p>— Па што си ти узео?</p> <p>— Тако, узео, жао ми их да се ва 
ља организованог и снажног.</p> <p>— Па што не забележите то?</p> <p>— Ја?..{S} Не умем!{S} Ниј 
 од летос! — одговара отац.</p> <p>— Па што не остасте у селу с њим?</p> <p>— Наредба је — слеж 
чве из Рађевине и Јадра, те свака стопа што смо је ослобађали била је наша.{S} Наша поља, наше  
више сазнали.{S} Поједине од ових група што крећу улицом, иду оборене главе и забринута лица, д 
ица, лежи у крви својој Бата, онај Бата што се увек смеје, што је увек весео, што је срећа очев 
каже, те толико пут сам помислио: штета што није мушко!{S} А није само на језику и кућаница је; 
и прегледају кола да виде носите ли шта што подлеже трошарини.{S} Један ће се обесити о фењер о 
дврати младић јогунасто — или бар ништа што противуречи мојим наводима.{S} Ви ми наводите <pb n 
 <p>То није била обична гомила бегунаца што се спуштала лабским друмом у Косово, био <pb n="229 
у овој гомили сретнем оног трећепозивца што нам је ноћас у Штимњу донео пуну торбу Карађорђевих 
 као покривач над црном масом избеглица што је посејала земљу.{S} Још се само чује тужно рикање 
упцу умиру.</p> <p>То је та чудна прича што је Бели Дрим казује о себи и своме брату Црноме Дри 
твар драга.{S} И онај стари капут његов што виси на јексеру иза врата, који је правио преклане  
вагоне мислећи да ће у њима наћи штогод што би јој могло користити или, ваљда, што непријатељу  
вирачи засвираше и запеваше а цео народ што је слушао, поче да плаче.{S} У мога бабе оволике су 
S} Љутила сам <pb n="410" /> се на себе што нисам јутрос, са осталим светом, избегла, па би га  
ује.{S} Он зна да ће ноћас, кад све ове што му сад говоре буде савладао уморан сан, или можда у 
ја још.{S} Видели сте оне силне гробове што су остали за нама, у њима су деца ваша; видите ли о 
е тако хиљадама душа и сва запрега, све што је наишло а што се све више и више згушњавало онима 
ајка у дуге, брижне ноћи замишљала, све што је мајка и будна сањала, све што је привиђала.</p>  
а, све што је мајка и будна сањала, све што је привиђала.</p> <p>А како који дан даље, све ближ 
м.{S} И редом тако, све врсте кола, све што има точкове и што може да повуче запрега.{S} И све  
вом... и редом тако све врсте кола, све што има точкове и што може да вуче запрега.{S} И све то 
зех ја поуздано тврдити јер најзад, све што није улица и блато, добро ми је дошло.</p> <pb n="3 
ре, <pb n="694" /> алате, све, све, све што се није могло понети, гутао је пождрвљиво ноћашњи п 
 наше двориште и наши вранци и све, све што сам проживео и што сам кад год видео и чуо.</p> <p> 
али.</p> <p>Ноћ осваја све дубље и, све што ће ујутру да рани, предаје се сну.{S} Краљ спи, вла 
зом.{S} Све сам веровао да ће бити, све што је моје очинско срце у дуге, брижне ноћи замишљало, 
а материнске снове.{S} Све ће бити, све што је мајка у дуге, брижне ноћи замишљала, све што је  
замишљало, све што сам будан сањао, све што сам привиђао.</p> <p>А једнога дана, отиснуо се и м 
срце у дуге, брижне ноћи замишљало, све што сам будан сањао, све што сам привиђао.</p> <p>А јед 
 која надживљава све што је трошно, све што је <pb n="24" /> малодушно, све што је кратковремен 
све што је <pb n="24" /> малодушно, све што је кратковремено; она мисао, која бачена и у гроб,  
ве брашно, сир, пасуљ, и суво месо, све што се нађе по кућама.{S} Однеше уз то још и све чарапе 
и продају избеглице све што стигну, све што им је излишно или до чега су од некуд дошли. <pb n= 
ба није била више онако суморна.{S} Све што је веровало у смрт, почело је понова веровати у жив 
 мука видели док су га назидали.{S} Све што би они за дан назидали, <pb n="621" /> зла би вила  
Ето, зар не видите моју судбину.{S} Све што за дан саградим, зла ми вила за ноћ поруши.{S} Коли 
ре, која увек живи, која надживљава све што је трошно, све што је <pb n="24" /> малодушно, све  
илуета вароши у којој сад већ спава све што није имало решености још да креће и што је остало р 
ла лице земљино и кроз коју изгледа све што се догледа врло удаљено.{S} Тим друмом поћи ће мало 
 као да је овога тренутка преживела све што казује и доспела до куће у којој ће се заклонити од 
устила из Топлице у Косово, повукла све што се могло повући, а што ће се после у Призрену остав 
ти својим сувим и коштуњавим рукама све што се спасло и веровало да је на тим обалама, којима ћ 
ом слази из Куршумлије.{S} Њим пође све што из Ниша и Лесковца није могло раније железницом; њи 
ћала, причала ми је, казивала ми је све што је видела и чула.{S} Причала ми је о порушеним кућа 
тона па до сада.{S} Изгледало ми је све што сам преживела као огромна, пространа прошлост, које 
јим крећу на посао.</p> <p>Пошло је све што је ноћас отпочинуло у Штимњи; кренуло је и оно што  
ни а други према Струмици.{S} То је све што имамо овде, на јужноме фронту.</p> <p>— А горе?</p> 
се опет окрете мени:</p> <p>— То је све што се може урадити, госпођо.{S} Однесите дете у капелу 
да гину тамо.{S} Родили сте и то је све што сте могли учинити и сад још можете плакати.{S} То в 
} Ти знаш шта сам ти ја!“ Ето то је све што ми је рекао али сам ја знала да ме воли и он је зна 
ађутанту па рече:</p> <p>— Наредите све што треба, хоћу сутра да се причестим у Грачаници!</p>  
Продају војници и продају избеглице све што стигну, све што им је излишно или до чега су од нек 
 тако злих вила па да за ноћ поруше све што би краљеви за дан назидали.</p> <p>— Било је — дода 
још једини слободан пут ка Тетову и све што је заостало у Скопљу, крете тим путем.</p> <p>Са ку 
се по селу да набаве дрва, ракију и све што би се још могло наћи за храну и пиће.</p> <p>Кад је 
од првих кућа, да се увери спава ли све што је ноћ загрлила.{S} Мир и тишина свуд, само што се  
се веле да нема рђавих људи, појели све што се може појести па сад нема ни за њих ни за сиротињ 
или?</p> <p>— Да ми, да би сагорели све што нам је још остало.</p> <p>И узе ми казивати шта је  
ечере?{S} Узми један тањир па скупи све што има од хране, па јој метни овде, пред врата.{S} Ако 
плави дере набујала река, која носи све што је дочепала и почупала.{S} Имаш утисак као да стење 
нован и који ће под собом претрпати све што се за времена не склони.</p> <pb n="535" /> <p>Скрх 
 ми жао било погинути а не доживети све што сам замишљао.</p> <p>— И, бога ми, кад смо ступили  
ј постеље своје?{S} Како ће примити све што му будем казала?{S} Како ћу, којим речима да му каж 
 размишљањем о злој вили, која руши све што Србин зида.</p> <p>Ноћ поче јаче да осваја, а зима  
ренутак да се сурва и претрпа собом све што је под њом.</p> <p>— Нећу овде да останем, нећу — у 
очито мухамеданци, куповали су радо све што стигну.{S} Куповало се најпре за новац али је вредн 
а Врховне Команде а доле се стрпало све што је зарана стигло.{S} Ово, што сад придолази тиска с 
чело?</p> <p>У Призрену је сагорело све што је требало да крене за Љум-Кулу.{S} Знало се да се  
унђа даље гомила.</p> <p>— Изгинуло све што је могло понети пушку; оно што је остало да нас заш 
ко да цикнемо, и тим циком искажемо све што нам је остало у души, да искажемо и последњи свој б 
 у моменту кад је на фронт потерано све што пушку може понети.</p> <p>Понудио сам га цигаретом, 
заглибљују у још веће блато и псују све што им је најсветије и љуте се и на самога Бога претећи 
ста, јер се ноћас предавало пламену све што се не може понети.</p> <p>Светиљке се по кућама поч 
 могло раније железницом; њим крену све што се из Крушевца поче спуштати на југ.{S} Њим пођоше  
, тешко цикнеш, и тим циком казујеш све што ти је остало у души; казујеш последњи бол, после ко 
ј, што стоји страном улице, срешћеш све што се, као на дну левка, сручило са разних страна Срби 
/p> <p>— Е, је л’ тако каже песма: „Све што браћа за дан назидала, зла би вила за ноћ порушила? 
а бих могао мимоићи силне баре и каљуге што их је киша, која још лије, разлила по сокацима.</p> 
тима.</p> <p>Ватре, на којима се по где што готови, горе по двориштима и по улицама.{S} Више на 
акву команду, што су му одвојили по где што из казана.</p> <p>Шестога дана путовања, Краљ је си 
што не читају новине али су чули по где што од овог и од оног.</p> <pb n="41" /> <p>Ту се говор 
S} Он нам је испрекидано казивао по где што али мало, колико је он видео.{S} А ми смо хтели виш 
пропалу лепотицу на којој се још по где што одржало.{S} За овим таљиге са једним бедним коњем,  
заробљеницима и пионирским четама, може што помоћи; али, познавајући те путеве, ја сам већ сад  
јску и народ напусти уверење да се може што спасти те кад, својим очима гледате слом државе, св 
сам га да јекне и тргне се као да га је што штрецнуло.</p> <pb n="483" /> <p>Ишли смо даље.{S}  
 одговори други — и стока па грехота је што је напољу по овом мразу! — И устаде овај добродушни 
ле деце на своја плећа.{S} Тешило ме је што ми је најстарији син већ био добро измакао, ушао је 
све изгледало да лагано идемо; да ми је што пре да стигнемо у Раваницу!{S} А кад стигосмо, имао 
припазите и штедите храну јер то вам је што сте понели, село вам нема од куд нову донети.</p> < 
 мала ватра, ако би ко хтео да пригреје што.{S} И сад ме као језа обузме кад се сетим те ноћи у 
у дам још једну цигарету.</p> <p>— Није што ми се пуши, вели, него и глад ми утоли.</p> <p>Дао  
од њих нерешени, неодлучни као и раније што су били, и иду другом, иду трећем.</p> <p>— Ја идем 
прелетао очима јеловник, враћао порције што му је дато мршаво месо и три пут враћао келнера да  
 од собе Краљеве и наслањао уво да чује што; али је у соби била мртва тишина и није хтео узнеми 
 понаособ и све заједно оне заробљенике што седе са жандармима под шупом, грејући се око ватре. 
тљене но обично, не би ли ма шта виделе што би им потврдило сазнање и поткрепило још више наду. 
 пролазник — баш по који пут срамота ме што сам човек!</p> <p>И да је то бар једина бона и мрач 
ек будни; ја их дражим чак, не би ли ме што више мучили! — додаде она живо и као мало узбуђена. 
њима „ова земља“ треба да се одужи тиме што ће им се дати један аутомобил.{S} И оне су га добил 
пометености, журби, по забуни, по овоме што су сви погубили главе и по томе, ако хоћете, што не 
а и без огорчења говорити о свему овоме што смо разговарали.{S} Ја то разумем и, ако хоћете, ча 
..</p> <p>Разговор један и исти о ономе што се тек преживело и што се још и овога тренутка преж 
ам изашао на улицу тога јутра, по ономе што сам видео и срео, није се тај утисак изменио.{S} Пе 
одови са заставама које носе спас ономе што је преостало од читавог једног народа.</p> <p>Бајка 
 кад се буде рат свршио и о свему ономе што је мајци тако драго да разговара са сином.{S} Ја са 
ултурног човека, разликују само по томе што имају звезде на еполетама.{S} Такви су се командант 
им примиш ово писмо да ми вратиш ордене што сам ти их послао у Ваљево!“ Није тако било али војн 
, и тек кад би се дочепали какве падине што би осетили мало сувоте.</p> <p>Па тако ту поседали  
в под кожом а на очима крупне сузе, оне што их мраз изазива.{S} Промрзла су а недовољно обучена 
 краљевске сени.{S} Молиле су се за оне што су остали на дому и за ове који су кренули у збегов 
де џупримо! — гунђа један, једак на оне што носе ципеле уверен да од њих све зло потиче.</p> <p 
 гробове оних што су пали и прибира оне што су остали живи и доји их на недрима својим вером и  
све без коња.{S} А видо сам данас и оне што лете.{S} Је л’истина да и они ратују?</p> <p>— Исти 
оји ће, тамо у будућности, заменити оне што су поподали на бојишту.{S} За таљиге везана коза ко 
 се молим те!{S} Обуци оне топле чарапе што сам ти послала... да, због влаге.{S} Дођи сутра опе 
 да ником, ни женама ни деци, не говоре што су доконали, како се не би чуло и рашчуло те да од  
вало.{S} Све је било на опрезу, тим пре што је изгледало као да има некога покрета код непријат 
к изненађења на превојима, у толико пре што на овоме стрмоме путу не би могао са батеријом <pb  
умачење није било нетачно, у толико пре што је већ пукао глас да је пут за Дебар немогућ јер су 
м смо ми пешаци обично ишли и, да би се што више одвојио, утурио сам се измеђ двоја кола.{S} То 
 Бабунски са својим људима, те да би се што поузданије одржала безбедност у вароши, он је узео  
и пут и одмах га настављају, како би се што више примакли Призрену; други се решавају, и ако би 
ме војници уклањали, бојећи се да ми се што не деси.{S} Тако сам провела петнаест дана и све са 
породице, брине тешку бригу и одлучи се што ће и како ће.</p> <p>То је било суморно вече.{S} Ки 
оста добре воље да се од омладине спасе што може.</p> <p>— Је л’ ви то кажете да би ме умирили  
ви да плачем а сам спусти на даске дете што га је носио, покри му лице оном марамом којом је би 
 а ви крећите, саветујем вам да крећете што пре одавде.{S} Навала ће бити још већа кад наиђе во 
редује, Господару!</p> <p>— Онда, идите што пре, децо! — одговори Краљ и диже главу.</p> <pb n= 
и један сликарски таленат и, — извините што овако нескромно мислим о себи — морало би се водити 
 који гризе дрво у долапу, дах оне деце што су спавала и крчање у грудима учитељевим.{S} Мало з 
ли је у шуми још био мрак и оне свећице што су се кретале овамо <pb n="251" /> и онамо изгледал 
зишле по селу, сваки тражи нешто и вуче што нађе.{S} Један носи воду, други нарамак сламе који  
b n="43" /> се људи у кафане да преруче што су чули, да допуне оним што нису они чули и да прок 
 душу, као што је све јаснији глас чаше што више воде из ње одливаш.</p> <pb n="400" /> <p>— Он 
офе, која је испала из туђих кола.{S} И што зора више осваја, жагор све више расте.</p> <p>Најз 
љају, овде...</p> <pb n="148" /> <p>— И што их тако олако стрељају — додаје један учитељ, који  
ермера, нема ни звона ни крстова... а и што ће; нек душа само оде у божје дворе а тело... ништа 
де па даље, нема више добрих путева а и што их има не могу њима кола ходити до највише сат или  
 то не воле.{S} И ја сам га послушала и што год ми је казао ја сам га послушала.{S} Кад се обја 
тога тренутка кајала што сам полазила и што сам долазила.</p> <p>Ја не знам како сам изашла из  
и учини оно што је већ учинио другима и што је учинио себи и своме детету, оно што је у његовој 
, све врсте кола, све што има точкове и што може да повуче запрега.{S} И све то натоварено и пр 
о све врсте кола, све што има точкове и што може да вуче запрега.{S} И све то натоварено и прет 
и уопште, чинио је све да што тачније и што поузданије сазна стање непријатељске војске која на 
о!</p> <p>Нису ме речи његове умириле и што сам се више ближила колиби била сам све узрујанија, 
што није имало решености још да креће и што је остало решено да се преда.{S} Ту силуету овамо и 
амо и уопште све оно што је било јуче и што је било прекјуче, кад се у рану зору буди збег и хо 
па Господњег.{S} Они што су се борили и што су нас бранили или изгибоше или се одметнуше у план 
ворим вам само оно, што поуздано знам и што је тачно и молим вас лепо, да о томе одмах обавести 
ла сам, шибана кишом и ношена страхом и што сам била ближе кућици све ми се даље чинила.{S} Нај 
ши вранци и све, све што сам проживео и што сам кад год видео и чуо.</p> <p>— Неко ме трже за р 
што је и сам у томе тренутку помислио и што му је новом и тешком бригом осенчило чело.</p> <p>О 
н и исти о ономе што се тек преживело и што се још и овога тренутка преживљује.{S} Свако казује 
живела, те отуд знам све како је било и што је било.{S} Било је и других зала и других невоља а 
ми настависмо пут нагађајући ко ли су и што ли журе овако ноћу у Грачаницу.</p> <p>Тишину, која 
ележје свега живота, свега што среташ и што се креће око тебе.</p> <p>— Немате ваљда где да ноћ 
изреном.{S} У први мах тамна, као да би што гушћим покровом да покрије Србију, која преспављује 
 испред свих.{S} Журило ми се, хтела би што пре да стигнем.</p> <p>У Реснику смо на станици дуг 
 старајући се при томе да обезбеди себи што већи простор крај ватре.{S} И одмах је присвојио та 
арица је излазила по где кад, да набави што и, кад се враћала, причала ми је, казивала ми је св 
своја права тражимо те зар смо ми криви што се та права могу наћи само под србијанским барјаком 
тају: „Има ли се где преноћити?“, а ови што их дочекују одмахују главом као да би рекли; „И ми  
и, да бегства из кукавичлука нема и ови што их воде на стрељање нису кукавице.{S} Ако су и бегу 
, а и шта би друго!{S} Бојали су се сви што ме је ратна година ухватила као рекрута.{S} Мајка м 
и исхране и загреју стомаке.{S} Ти људи што донеше пројино брашно, <pb n="259" /> причали су на 
} Једва по ко проговори реч или потражи што или се пожали да га боле леђа, ноге, крстине или са 
мој фењерчић те га принесе оној хартији што ју је још држао у руци — видите, то носи датум, 28. 
ред па шта нам Бог да!{S} Где су толики што су пред нама измакли нек будемо и ми, што је њима н 
лак.{S} И мање је разговора тада; да ли што човек мање види око себе те мање налази и разлога д 
ини са пуно осећаја и топлине.{S} Да ли што је у њиховој очинској недаћи осетила саучешће у сво 
ровела ипак мирније но прошлу.{S} Да ли што сам већ имала одлуку или је то био умор који ме је  
ајте сами у огањ децу!“</head> <p>Да ли што сам је ја кроз сузе гледала — настави госпа у црнин 
да вам претресају кола, да виде нема ли што под седиштем, у кошу, у џепу пролазниковом, нема <p 
на пролазу већ и здраве речима: „Има ли што?“</p> <p>Сваки извор вести има и свој сат, своје вр 
ва бол у мојој родитељској души; шта ли што у њој разгрће пепео у који се претвориле моје прего 
их врата и пресретали свакога, не би ли што више сазнали.{S} Поједине од ових група што крећу у 
изи својој и нагло се унапред, не би ли што ближе било пламену који обнавља живот мразом угроже 
ли празан сандук пред дућаном, не би ли што приложио ватри те да стечем права да се огрејем.</p 
 и удара мамузу у слабине коњу не би ли што пре стигао батерију која је већ измакла друмом.</p> 
итали су ме ко станује самном и имам ли што да једем.{S} Рекла сам им да сам сама да имам нешто 
о се препричава с колена на колено, али што нико не доживљује и нико доживио није и нико доживе 
је, ја и онако нисам више за живот; али што ће ми целу породицу намучити и искоренити, то ми је 
 века што је за нама ми нисмо ни стигли што друго да радимо до да се боримо.{S} Кад су већ и вл 
 непозната појава; онај који пати, жели што више болова који га драже као заљубљенога љубомора. 
играти и по коју партију клабријаса или што друго мање наивно.</p> <p>Дотле ће гомила, која нем 
та.{S} Све оно што би новине казале или што би се и иначе чуло, не би ником било довољно нити б 
?{S} Шта је то што се ту да сакрити или што би се могло сакрити? — И он учини руком један гест  
, да л’ што је дан био тако суморан или што су прилике биле такве?{S} До подне све је било мирн 
налази и разлога да поведе разговор или што се човек у мраку лакше одваја од спољнег, те више п 
а саучешће у своме материнском болу или што јој је годило да своју искрвављену душу претрпава и 
вао.</p> <p>И док су ови задовољни били што су и толико нашли, наилазили су нови и нови и све н 
у са разних страна.</p> <p>У тој гомили што промиче или оној, што стоји страном улице, срешћеш  
уго.{S} Видели смо колико смо погрешили што смо га и толико бранили, јер нам је напуштање његов 
ту.</p> <p>Рекох, домаћини се забринули што ће и како ће, јер гласови озго из Јасенице, све црњ 
 иду од гомилице до гомилице да би чули што, као просјак кад залази на врата да испроси што.{S} 
а мајком.{S} Али сад, ко би могао да ми што прича и да ме заварава, кад је он отишао.{S} Нисам  
и пушке и револвере па се боре као и ми што се боримо.</p> <p>— Намерио сам се на једнога младо 
виде оне сретне који неће патити као ми што ћемо.</p> <p>На аеропланима задрхташе мотори и вито 
олази мирис крви, као оно дивљи гаврани што се прибирају и удружују још док рањеник није ни изд 
деш тако.{S} Виш како те гледају гладни што пролазе крај тебе.{S} Бог ти је дао залогај хлеба п 
цу у којој је горко пребацивао Отаџбини што га је напустила, отишао је на обале бујне и од силн 
 име оној дугој и непрекидној змијурини што се друмом више Приштине лагано повијала са повијара 
жалост грло — Је ли остало тамо у кујни што од синоћне вечере?{S} Узми један тањир па скупи све 
нде трупа нових области и дивизије, они што треба да држе центар у будућој великој борби, очајн 
етлосне линије на шалонама утрнуше; они што су вирили на капиџицима појавише се на улици и поче 
се не памти од потопа Господњег.{S} Они што су се борили и што су нас бранили или изгибоше или  
е познанике, пријатеље и рођаке.{S} Они што придолазе, пре но што се здраве, питају: „Има ли се 
вели: „Добро је и ово, има горе.{S} Они што су изгинули не марширају више!“ Ето такав је Бојко. 
S} Је ли ко водио рачуна о нама?{S} Они што су се завукли по канцеларијама послали су нас да из 
х пусте у вагон, дотле су официри — они што треба да држе центар у будућој великој борби — још  
радан зором, већ се ведра лица буде они што су легли клонули и изнемогли; дижу се са вером они  
жја задржати место у вагону на које они што су без оружја немају право.{S} Госпође <pb n="111"  
косо те, да није минуло доба у које они што из гробова посећују свет смеју још одити по земљи.{ 
или.</p> <p>А борбе су тек почеле и они што се боре и гину, тек ће се борити и гинути.{S} Непри 
рећи ће опет један од њих — Ми, или они што иду за нама?</p> <p>— Тешко нама ако толико буде по 
, и пашћемо један крај другога, као они што су их опевале народне песме!“</p> <p>Мој син је био 
исто и у кафаницама, где се збирају они што не читају новине али су чули по где што од овог и о 
а посрнуо.{S} Ишли су пешке, благодарни што им је коњ и оно мало хране и ствари могао повући те 
им се Новица врати.{S} Њу ништа не буни што се Вукова Милица — чији поглед некад мајци није изм 
али где су али и нас све ето брига мори што не знамо где нам је робље!“ — „Слушај, попе, вели о 
 просјак кад залази на врата да испроси што.{S} Они прилазе једној групи, јер им се чини да се  
ојаве, које ће све чешће и чешће бивати што даље идемо.</p> <p>— А одакле си ти? — запитах посл 
уга и речју.</p> <p>— Требало је видети што смо ми видели — додаде он — па онда имати храбрости 
анредних возова али и иначе, треба бити што раније на станици, јер ће навала бити ужасна па се  
ски звера и гледа хоће ли му ко пружити што, хоће ли ко испустити какав залогај или бар, хоће л 
оћи ни загрејати, ни чиме покрити, нити што под главу подметнути али биће бар под кровом.</p> < 
аквој невољи, неће ни он ваљда замерити што сам је отворио и присвојио.{S} Понудим оним грешниц 
е учитељ, који никако не може опростити што је Качаник испуштен.</p> <p>Док се овде води тиши р 
акав залогај или бар, хоће ли ко бацити што што се не једе, те да он то збере из блата.</p> <p> 
де: „Не умем те, синко, ни чему научити што ћеш и како ћеш.{S} Нека те Бог и твоје срце научи!“ 
 ноћас, увратити да пије, чуће се вести што их је он сазнао ноћас на дежурању, било из депеша к 
тко и одлучно:</p> <p>— Крећи!{S} Крећи што пре!</p> <p>Мало доцније, кад је подне добро превал 
е говорио ружне речи, као други младићи што раде, а није ми никад рекао ни да ме воли.{S} Он је 
уборе кроз уске улице јазови и поточићи што се из авлија и чешама сливају у Бистрицу.{S} Иначе  
 напуштена.{S} Друмом само ми изгнаници што одимо или сретнемо по где кад какво преплануло дице 
ме.</p> <p>Малочас дођоше и они војници што су зашли да нам нађу стан.{S} Мени и мојој породици 
ао оно црно порозно платно на позорници што ти погледу отима и удаљава предмете над којима се з 
има и наши трећепозивци, они несретници што су тако скупо искупили своју старост и невештину.{S 
наших рањеника.{S} То су они несретници што су се јуче, када је капетан излазио са батеријом из 
> <p>Као оно у старој источњачкој бајци што вила чуварица једном чудотворном речју пробуди окам 
Чајковски, која отказује службу девојци што је слаткише за жур купила у тој и тој радњи, где ни 
 <p>— С поља су допирали све ређи звуци што се вече више спуштало.{S} С времена на време само ч 
> <p>Свако од деце држи по нешто у руци што је нашло у овоме метежу: једно потковицу, <pb n="34 
 ноге пребијене.{S} После неколико речи што их проговорисмо а ми се спријатељисмо, те остадох к 
крене по један воз, од којих први, овај што је већ укрцан, у 11 часова пре подне.{S} Око укрцан 
 да је одиста тако морало бити.{S} Онај што рече малочас да је чуо пушкарање потврди то сад пон 
врата.</p> <p>Сви ударише у смех а онај што се огласи за пуковника Здравковића додаде задовољно 
 Још сад смо у равници — објашњава онај што немилостиво шара кафеџијин чаршав. — Недовољно смо  
> <p>— Остају у Солуну! — одговора онај што је пожурио колима да би стигао пре но пешке.</p> <p 
на бугарска војска ударила? — пита онај што је ногу попео на степеник за пењање.</p> <p>— Па не 
<p>— А савезници из Солуна? — пита онај што се ухватио за фењер.</p> <p>— Остају у Солуну! — од 
ће неко.</p> <p>— Дабоме! — додаје онај што је поставио претпоставку да су ови изгинули напали  
а своју војничку славу! — узвикује онај што је наручио пиво „за све“.</p> <p>— Још сад смо у ра 
 за Бога, докторе — буни се и даље онај што је запојио целу кафану најлепшим надама — кад све т 
ћу вам казати шта је ово — рећи ће онај што је код прве лешине испитивао тело и утврдио време к 
<p>И онај што је питао Арнаутина и онај што је питао жандарма, одвајају се од њих нерешени, нео 
ако се мора онда што ћеш.</p> <p>И онај што је питао Арнаутина и онај што је питао жандарма, од 
е њима нек буде и нама! — предложи онај што мало час рече да ће у планину.</p> <p>— Не тако! —  
и напустили га.</p> <p>— Ух! учини онај што се мало пре обрати небу и Богу.</p> <p>Значи да се  
је слична ова прича?{S} Шта је то у њој што изазива бол у мојој родитељској души; шта ли што у  
ио је на нас само у толико тежак утисак што су њиме прошла за Солун и два народна посланика.</p 
аке канцеларије, поседнута гомилом, тек што не прсну.{S} Од како се дошло до уверења да се мора 
ина прескочи јарак те кроз њиве.{S} Тек што ова десетина прескочи јарак а из ње један паде рање 
} Али је мој мир за мало трајао.{S} Тек што је прешло подне, дотрча к мени та иста госпођа.</p> 
реле јабуке, ручице им се поднадуле тек што не прсне крв под кожом а на очима крупне сузе, оне  
есекли жељезничку пругу код Врање и тек што нису успели то исто да учине и код Струмице, те све 
несумњиво је и Румунија на опрези и тек што није стигао телеграм да и она мобилише.{S} Ако Буга 
 и болесници.</p> <pb n="190" /> <p>Тек што се забринути капетан посади, да се одмори, премишља 
head>Један избеглички воз</head> <p>Тек што је превалила поноћ између 4. и 5. октобра, поче се  
мишља гласно једна сенка — Онај коњаник што нас предвече сустиже, рече да и тамо већ прашти пуш 
ећој гомили вајка се онај виши чиновник што је јутрос требао да отпутује у Солун.</p> <p>— Ама  
следња.</p> <p>— Знам, ал овај наредник што седи на колима изгледа ми нешто познат.{S} Ово ће Б 
о дође непријатељ?</p> <p>— Доћи ће, ал што ће, шта може?{S} Освојиће вароши и села и поља.{S}  
 нас изабраше да код нас уђе непријатељ што дубље у земљу? — гунђа песимиста овога стола јер, п 
е је <pb n="519" /> гушило и хитала сам што пре напоље, на ваздух.{S} Пролазећи кроз дуги ходни 
ем деци да играју, овако не знам ни сам што ће ми — и он се саже да покупи ордене који су се за 
 а мени Обилић ка грудима!{S} Волео сам што пре да буде борбе, ал би ми жао било погинути а не  
ега.{S} Баш ми је било мило и волео сам што пре да буде борба.{S} Осећао сам да ћу бити храбар  
тих потребу да овим добрим људима кажем што.</p> <p>— Давно, од летос! — одговара отац.</p> <p> 
ен.</p> <p>— А ја запео, па све казујем што ми падне на памет! — извињава се он, бојећи се да н 
е: „Пази се, кад се вратим, да не чујем што ружно за тебе!“ Тада сам први пут смела да му кажем 
 речи: „Пази, кад се вратим да не чујем што ружно о теби!“</p> <p>Са леве стране друма указа се 
.{S} Не знам ко је био у колима и волем што не знам.{S} Што <pb n="438" /> ће ми њихова имена к 
казује; а добар друг, одан... баш волем што смо се намерили једно на другог.{S} Како би сам?</p 
 се попнем!</p> <p>— Чекај да подметнем што! — рече трећепозивац и скиде ћебе којим се био обав 
 не познаје и пролазе без примедбе, сем што, их прати гласан смех оних којима није до смеха.{S} 
 га погледати, нико главе окренути, сем што ће гаврани слетати на његова ребра и, не чекајући д 
S} Све је то кренуло нарочито тим путем што је Краљ туда кренуо, рачунајући на већу заштиту и т 
ледамо нешто, осећамо да идемо ка нечем што је пред нама, видимо очима својим извесан циљ и нап 
о суморно Призрен, утонуо у маглу и дим што се кроз димњаке диже са ватара око којих, промрзли  
ојима се породица прихватила мало, оним што је још из Шумадије понела, испаде на друм кроз задњ 
 да преруче што су чули, да допуне оним што нису они чули и да прокоментаришу поједине вести.{S 
е од сад подједнако интересовали и оним што се дешава у Солуну, па почесмо поред нишкога, дочек 
 <p>— Ево вам га! — вели — Радите с њим што хоћете.{S} Ја сам га већ изгубила а пред вратима ме 
реду стигне вечерас у Арсит-Хан а затим што пре у Скадар.{S} Данас су пала два владина коња с т 
по, највише осам година те једва памтим што ћу ви казивати, али ми је мајка доцније, кад сам од 
угом но о својима, о свом крају, о оном што нам је пред очима...</p> <p>А у Бојка светле очи, п 
 Али се сретнем опет са оним професором што ме је скинуо са солунскога воза.{S} И још сам се сп 
азмишљањима после боног сусрета с децом што га је било необично потресло?{S} Ађутант је два три 
" /> <p>И у трећој групи брани се један што иде у Солун, па вели:</p> <p>— Нећу да чујем комини 
е Макензен да потражи онај царски орден што га је Поћорек изгубио у Ваљеву!</p> <p>— Чекај само 
 Рогача, тако некако рече онај Арнаутин што је мало час био овде.</p> <p>— Је ли далеко одавде  
адало.</p> <p>Паде ми на памет онај коњ што је тамо негде испред Штимње посрнуо вукући топ, те  
 погледом, не би ли са туђих лица могао што прочитати.{S} Ту седе један крај другога они, који  
ац, који се већ на првом кораку покајао што је са толиком породицом напустио Призрен и, још се  
 — окрете проседи господин на „ви“, као што то обично бива у полемици кад пређе у љутњу.</p> <p 
ост изгледала је као отварање неба, као што у младе, чедне девојке прва светлост у очима значи  
а се Цариград заузима само са сува, као што су то сви досадањи завојевачи његови, почев од крст 
 вагон.</p> <p>Да је тога тренутка, као што је било утврђено, кренуо воз, Србија би видела фран 
ешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањем робовању причали наши дедови!</ 
ешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањим збеговима причали наши дедови!< 
ешке дане — причати својим унуцима, као што су нама о некадањим патњама причали наши дедови!</p 
оде, и помилуј роба Твојега Јована, као што ћемо га и ми увек, у добру и у злу, помињати и сећа 
е све око ње мењати, он се не мења, као што се не мења ни њена вера и нада у његов повратак.</p 
погнуте главе, без много разговора, као што се о погребу иде.{S} Изгледа као да се свако повука 
ноним.{S} И зато је младост вечита, као што је и мисао вечита и зато младост не умире, као што  
> <p>Друмом је стизала наша коњица, као што је капетан и предвиђао.{S} То је одељене које је ли 
е послао ми је онај старешина хлеб, као што је обећао.{S} Пођох да отворим врата, јер онај је и 
веста седамдесет и пет.{S} Не беже, као што би био ред да заробљеник бежи него придолазе; извла 
из њих све вести, онако од прилике, као што вам при улазу у варош трошарински чиновници преглед 
удима.</p> <p>— Нека га, нека гине, као што му је и отац погино — шапутала сам сама себи — нека 
сао вечита и зато младост не умире, као што ни мисао не умире и зато ти ниси умро, ти живиш, ти 
е и пожудни поглед тице грабљивице, као што га је имала онда, кад ми је тако често у походе дох 
онога тренутка када смо се растали, као што вама сада казујем.{S} Казала сам му све, све, све.. 
 и сад грло од онога што ће казати, као што је гушио онога тренутка кад се ужас десио...</p> <p 
же одвојити од породице и потерати, као што све грађане тера, тамо негде у непозната мађарска с 
азио своје осећање.</p> <p>Шапћући, као што се шапће у ноћи кад ће се извршити злочин, наставил 
 а ја му редом одговарам и казујем, као што би оцу и мајци казивао.</p> <p>— Одведоше ме затим  
сад чујем понова и сад тек разумем, као што сад слушам понова и целу нанину причу која ниче из  
ну ходом лаганим, одмереним, лаким, као што оди сен и пође уском стазом, која од развала Светог 
а предмет у разговорима бескрајним, као што је јесења ноћ бескрајна.</p> <p>Учитељи су понова п 
 тих седница враћао уморан и духом, као што су му већ клонуо поглед и опуштене руке, казивале д 
рају са њим, говоре му тихо, благо, као што се са самртником говори а он их гледа укочена, бези 
ушу већ преплављену слутњама онако, као што се болесник освежава надом кад сагледа лекара.</p>  
а? — учини он и погледа ме попреко, као што би учитељ погледао ђака који не зна лекцију — Увера 
 се, исповедају се горко и искрено, као што би се човек своме најрођенијем исповедио.{S} И мени 
рима, веровао је он у своју војску, као што је знао да остали балкански савезници неће поћи пут 
шапутало из обзира према моме болу, као што се уопште око тешкога болесника шапће или је ту пот 
амдесет и једном немачком батаљону, као што је знао да и Топола није више безбедна.</p> <p>— Не 
 јаснија што је више одливала душу, као што је све јаснији глас чаше што више воде из ње одлива 
те то мртвило, онако <pb n="652" /> као што те гуши тишина и разређен ваздух у тамници или у ду 
им, понећемо те отаџбино, собом!{S} Као што нам је некада, о причешћу, капљица вина садржавала  
ја траје преко једанаест векова.{S} Као што је оно у Светој Земљи свака стопа, сваки извор, сва 
иховим и души роба твога Јована.{S} Као што ће из крви њихове, којом су богато натопили наша по 
едан инстикт, једно предосећање.{S} Као што морнар по лепоме и сунчаноме дану, кад никакав покр 
лаву, погледа ме и додаде:</p> <p>— Као што је недовршен и живот мој...!</p> <p>Нисам му умео н 
и је био неочекиван од таква суседа као што је Бугарин.{S} Ми смо тај ударац очекивали још нове 
а вратили тако исто оскудни вестима као што смо били кад смо пошли да га дочекамо.{S} Чаршија ј 
..{S} Ја видим смрт, видим је очима као што сам некада живот видела и, она нема више оно одврат 
е.</p> <p>— Један израђен дипломата као што је Кнез Трубецкој — узе он тоном учитеља који хоће  
суву сламу на којој спава и чува је као што се чувају капи <pb n="14" /> свете водице, јер ће Н 
 је увек напред журила, и стигла је као што се у Спасу угодило, петога дана по подне у Скадар.{ 
нарочита речитост, онако од прилике као што жене при нарицању врло често напуштају обичан дневн 
к у какав камен, каре шупљо зазвоне као што празнина звони.{S} У њима нема више муниције, испуц 
јој све, све, исповедила сам јој се као што би се мајци исповедила.{S} Она ме је тешила и жалил 
тпоручик.</p> <p>— Знам!{S} Учините као што сам вам наредио! — одговори капетан и окрете се бун 
ичне ограде.</p> <pb n="68" /> <p>И као што то обично у таквим приликама бива, да се људи најза 
ња ноћ.{S} Опет смо се ноћу вратили као што смо и отишли, само смо сад лакше ходили.{S} Слазили 
> <p>Свако је од нас корачао ћутећи као што се у смрт корача.{S} Свако је извесно ваљао у памет 
еби.{S} Тако се са њима ја забављам као што сам се некада са својом дечицом забављала.{S} И дра 
 <p>— Шта ћеш, Господару, пати и он као што сви патимо.</p> <p>Пут је дуг, заморан, не иде се н 
а је нешто већ почело гушити, онако као што <pb n="100" /> родбина крај постеље онога што умире 
у судбину која чека ову децу, онако као што је само мајка кадра предосетити.</p> <p>Казивала ми 
ош је тињала неугашена румен; онако као што у обамрломе телу, које је смрт већ загрлила, још ти 
да царско, све сјајно, све искићено као што је било сјајно и искићено и доба наше историје које 
р се повуче из собе, исто тако тихо као што је и ушао и лаганим кораком, да не би никога у кући 
ланинама, те полако опет поче живот као што је и био, само увек на опрезу, да од некуд не наиђу 
 држе, те кад им стигне таква помоћ као што је Моравска Дивизија... можда ипак неће бити доцкан 
ом и дубоком одвратношћу и предахну као што би човек предахнуо на каквој висоравни пењући се на 
е непријатељ даље!</p> <p>— Учинићу као што наређујете, господине војводо! — одговори капетан.  
и, бићемо деца без отаџбине.</p> <p>Као што смо на далекоме путу довде свакога дана бројали по  
ника, нико није писао, нико није јављао што, па се ипак то поуздање ширило непознатим путевима  
е више расте.{S} Свакоме који је сазнао што, мало је то и увек верује да постоји још што, што о 
да за тим истим столом, не би ли сазнао што, а предвече одлази не знајући ништа.{S} Ту и мештан 
ога си чуо? — пита онај не би ли сазнао што више но што је сазнао од прве десеторице с којима ј 
е сачувај!</p> <p>— Дакле упамтите, ово што вам кажем ствар је потпуно поверљива.{S} Савезничка 
аштао, полазећи у тај рат, мезимче, ово што сам га оставила у Младеновцу, тек се било родило.{S 
>А већ је време да је напустимо.{S} Ово што смо застали пред мостом довољно нам је било да се о 
во је крај!</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово што видите!</p> <p>— Ама зар крај? — запита он зачуђено 
 то зна, њему је то саопштено и све ово што му говоре другови, не тиче се њега јер он више не п 
у.</p> <p>— А хоћеш ли упамтити све ово што видиш?</p> <pb n="618" /> <p>— Хоћу! — одговара деч 
пута да сам погинуо тамо у рову, но ово што доживех.{S} Приђе ми још и једно дете, дрпну <pb n= 
ед, осећајући дубоко у души задовољство што се пред њиховим очима наноси срам српскоме војнику. 
 тога што стрељају бегунце уопште, него што их овако стрељају, овде...</p> <pb n="148" /> <p>—  
а се прихвате и да се разгреју пре него што легну.{S} По лицима, осветљеним пламеном, међу <pb  
е да се огрејемо.{S} Но ко би и пожелео што боље, сад, после поноћи.{S} Попадаћемо овако обучен 
 ја се упутих њему.{S} Свет ме је жалио што се толико мучим а није ни слутио колико ми је себич 
чити сваки прелазак.{S} Једино је жалио што ће Београд ужасно страдати, ако се бомбардовање нас 
ивије почео слушати, све сам више жалио што нисам причу чуо од почетка.{S} Сусед је причао о не 
 по <pb n="252" /> њему да поручимо ако што требамо.{S} Кад нам из села јаве да су наишли Турци 
је се ни стаза честито видела до колико што видиш испред себе да се нешто беласа.{S} Бабо је иш 
у <pb n="282" /> је немило и тешко било што се он вози на аутомобилу, а народ гази дубока блата 
 проведу ноћ.{S} На то их је определило што су ту ван вароши затекли логоре војске која сутра к 
души то ја знам.{S} Једино ме је тешило што су сви говорили: сад је рат свршен.{S} За неколико  
ењем нишки воз па да од путника сазнамо што.{S} Али је и нишки воз имао једно очајно задоцнење. 
ривене главе.{S} Ништа нисам чула, само што ми је зујало у ушима и мутило ми се у глави.{S} Трг 
оћ загрлила.{S} Мир и тишина свуд, само што се студен ветар увлачи у кровове, тресе трошне димњ 
уприју, Параћин, Ниш!{S} Што даље, само што даље!{S} Када сам пошла ка начелнику станице ја сам 
не и спуштени на њих дебели капци, само што пред вече још трговци хитно преносе из дућана еспап 
 толико често и великодушности.{S} Само што ће те себичност стално срести код људи, које сте за 
д само има крова.</p> <p>Ваљало је само што пре ухватити места и распремити јер су све нови и н 
кадра ставити је на платно, јер не само што би му промакли многи детаљи већ би му недостајало и 
трагедије све деце.{S} И то је оно само што сам ја за један час видела а колико је невоља пре м 
 <p>— Је л’ то Грачаница, те ватре тамо што се виде? — пита један од њих.</p> <p>— Није, то је  
 с леђа и зађосмо по дворишту да нађемо што, чиме би се могло чистити.{S} Један донесе са ђубри 
упили смо се сви око коњаника да чујемо што а у ствари, ми смо њему казивали јер нам он није им 
ем, Величанство, одлучите се да кренемо што пре! — завапи ађутант.</p> <p>— Ја остајем овде! —  
ма и <pb n="38" /> Аустријанце, увучемо што дубље у земљу а једна снажна руска офанзива на Карп 
Да, још морамо одступити, да их увучемо што дубље у планине! — пристаје онај кафански стратег,  
его овако, <pb n="30" /> да их заробимо што више, да их нахранимо и огрејемо па да их пустимо.< 
вати страх и хитно, узбуђено, потегосмо што нам је најдраже, закључасмо врата на својим станови 
оста дуго, те се сви озбиљно забринусмо што се не враћа.</p> <p>— Да опалимо један метак — вели 
ење ујутру да се пробуди сат раније, но што је синоћ пред мрак одлучио.</p> <p>Трећепозивац сад 
кровом, који су чинили кишни облаци, но што би био под високим храмовним кубетима златом опточе 
орија је још милостивија према њему, но што то на први поглед изгледа.{S} Понудила му је прилик 
да крену, тешка срца испратиле, тежа но што су њихову старију браћу у фронт послале.</p> <p>— К 
ија је била <pb n="119" /> озбиљнија но што се могло и мислити.{S} Нижи турски и арнаутски елем 
потиснут, сад дочепао бољих позиција но што их је мало пре имао а батерија још ћути прикована н 
их било исписано другаче расположење но што је било оно које су синоћ <pb n="717" /> понели пол 
 већ не може бити офанзиве онда, пре но што је уништите, дајте ми сву муницију, колико је има,  
, воде се последње крваве борбе, пре но што ће још једном пропасти српска држава и српска круна 
 и рођаке.{S} Они што придолазе, пре но што се здраве, питају: „Има ли се где преноћити?“, а ов 
најочајнији део његове историје, пре но што је кренуо из Скопља имала је да се деси једна врло  
итан позив војводе Мишића да се, пре но што би својим трупама издали дефинитивне наредбе за одс 
а ватра.{S} Он одмаче од топа и, пре но што би изрекао судбоносну наредбу, њему још једном задр 
сле донете одлуке:</p> <p>— Али, пре но што донесемо и дефинитивну одлуку, ми морамо бити тачно 
лади.</p> <p>Последње те вечери, пре но што ће се <pb n="619" /> повући под кров да легне, Краљ 
ад је сунце мало више одскочило, пре но што ћемо из косовскога равништа ући у дубоки црнољевски 
 нисам слутила.{S} Последњи пут, пре но што ће погинути, кад је био, испратила сам га тешке душ 
ијске људе, већ су ту једну ноћ, пре но што ћете ви наићи, испред вас бегали неки људи који су  
 шта је то што у овоме тренутку, пре но што возови крену, сем једнога метра растојања између дв 
ебе.{S} И, као год оно у Скопљу, пре но што ћу га напустити, тако и овде, одох до начелника и,  
а једноме, последњему одморишту, пре но што ће почети да се гаси сунце, где смо од умора попада 
кроз Подримље да прими Бистрицу, пре но што загрли Паштрик, приближиће се зидинама царскога При 
е стићи у Скадар — шапће Пашић — пре но што се војска почне скупљати тамо.</p> <pb n="615" /> < 
 су још јуче, на дванаест часова пре но што ће Бугарска загазити у рат противу Србије и Споразу 
носила у постељу и прекрстила га пре но што се од постеље одвојила.</p> <p>Враћајући ме таквом  
их гладан војник сече парче меса пре но што стигну пси да га подрпају.</p> <p>Што дубље у клана 
јим се родитељ растаје од детета пре но што ће ово покрити заклопац од мртвачкога сандука, пола 
но јој је ваљда било да проплаче пре но што пропоје!</p> </div> <pb n="339" /> <div type="chapt 
м натраг, идем тамо!...</p> <p>И пре но што стиже ко од нас ма једну реч утехе да каже очајнику 
још једном распитамо о ситуацији пре но што одлучимо шта ћемо, затекли смо га бледа и узбуђена  
од хладом широке круне, залагали пре но што ће ускочити у стрмене и отиснути се равном Метохијо 
престоници још једном размислили пре но што би извели први октобар.</p> <p>Али — то није први с 
анцу, кроз који се Бистрица ломи пре но што ће сићи у Призрен, тамо где се поносно уздиже Дрвен 
о је Прокупље само неколико сати пре но што ће непријатељ у њ ући.</p> <p>Затим се из Куршумлиј 
{S} Они често пута сазнају вести пре но што их и надлежне власти приме.{S} Код „Зрињскога“ свра 
 небеско, пожелео да се причести пре но што погине.</p> <p>У дебелој сенци ноћи дубоким сном сп 
рање и за дуго би се предомишљао пре но што би пошао још једном да прелази ту реку.</p> <p>Прем 
ћ се само пролазило и задржавало пре но што се крене у непроходне планине.{S} С тога је оно, шт 
p>Када је пала ноћ, последња ноћ пре но што ћемо кренути у планине, настала је једна тужна свеч 
т да поуздано сазна сваку појаву пре но што утврди стање болести.</p> <p>— Ко је могао видети?  
нагао и снажан напад на Бугарску пре но што би она завршила мобилизацију.</p> <p>— А шта би се  
ашена, а који ми се увуко у душу пре но што сам и очи отворио.</p> <p>Осећао сам и влага да ми  
е протеран од српских власти још пре но што је Србија била у непријатељству са Турском.{S} Тако 
 ли се уграбило проћи кроз варош пре но што би непријатељ ушао и заробио батерију.{S} И ма да ј 
/head> <head>Лађа тоне</head> <p>Пре но што ће 1912. године букнути балкански рат, иза кога ће  
, да огласим смрт Србије!</p> <p>Пре но што ће се још генерали растати са <pb n="718" /> ове по 
инити и нешто више за ове моје госте но што сам им обећао.{S} Затекао сам горе код мене, у оџак 
е?{S} Ми сад имамо пет дивизија више но што смо их имали тринаесте а и Грци, могу сад да приме  
" /> у канцеларији, чути штогод више но што ми знамо и то му је обезбедило наше поверење.</p> < 
— пита онај не би ли сазнао што више но што је сазнао од прве десеторице с којима је разговарао 
слази у њу, развио се вашар богатији но што су за време Краља Милутина били приштински сајмови, 
!</p> <p>— Шта сте могли више видети но што ћете и овде сутра видети.{S} Одступање народа и вој 
нту — за нас имао већи и шири значај но што је у ствари он могао имати.{S} Ми смо у тако јаком  
инити да своју несрећу теже поднесем но што би иначе.</p> <p>— Онда, наведите такве примере.</p 
 чинили су сасвим другачом ситуацију но што је била данас до подне, када су ђенерали решавали о 
кторе, знате за болнице, је ли наређено што?</p> <pb n="89" /> <p>— Није! — одговори доктор.</p 
еш ли одиста?</p> <p>— То је још једино што нам је остало, гола вера.</p> <p>— У шта? — упита п 
 што је учинио себи и своме детету, оно што је у његовој руци; замолих га да ми уклони дете.</p 
нуло све што је могло понети пушку; оно што је остало да нас заштити да можемо изнети главе, пр 
 главу и покривајући очи рукама.{S} Оно што сам видела било је страшније од свега са чега се ду 
/p> <p>Дижу се и они са калдрме.{S} Оно што си ноћас крај ватре видео као гужву од које су воло 
опале и све друге наше тековине.{S} Оно што смо за ових сто година, одвајајући од своје сиротињ 
леко, не мислим ја тако наопако.{S} Оно што мене буни, то је оскудица сваке добре воље код надл 
е већ јасно било да варош не гори а оно што пламти над њом нисмо више ни бринули шта је.{S} За  
ека потајна нада, верујући ваљда да оно што је могло, може још увек бити.</p> <p>— Једна очајна 
нуо.{S} Син му је под пушком; можда оно што се чује од јутрос и његова пушка пуца и не слутећи  
није, кад сам одрасла, препричавала оно што сам доживела, те отуд знам све како је било и што ј 
неки нови осећај, да се буди у нама оно што је претрнуло и почесмо наново да верујемо и дишемо  
во као и вестима са бојишта.{S} Све оно што би новине казале или што би се и иначе чуло, не би  
а, препирка тамо и амо и уопште све оно што је било јуче и што је било прекјуче, кад се у рану  
ан, не желећи јој дозволити да каже оно што је и сам у томе тренутку помислио и што му је новом 
анцу допрли су и овамо у Скопље, те оно што је још заостало у њему забринуто се пита: где ће и  
с отпочинуло у Штимњи; кренуло је и оно што је стигло од јутрос из Липљана а не смело се задржа 
авештенији, који је умео казивати и оно што новине не кажу, и око њега би се обично окупљале те 
ицало погледу оно што је пред њим и оно што је за њим.{S} Тек кад је сунце мало више одскочило, 
жати на одморак, наставило је пут и оно што непрестано стиже са фронта, што тамо не може више б 
крету.{S} Бојала се чуће и ко други оно што казује, а она је то сматрала као своју исповест, ко 
а сам сама и замолих га да ми учини оно што је већ учинио другима и што је учинио себи и своме  
рачке очи нису биле кадре догледати оно што је он желео да види, он је ипак дуго и дуго забрину 
а њихових се одиста могло прочитати оно што <pb n="714" /> су у доњој соби тако жудно очекивали 
азаљка историје како се одмиче, као оно што се на великим сатовима, на тороњима германских општ 
гу, у селу није било других зала до оно што убише Марка Пајевића, али зло је било овамо у збегу 
јска је још покушала, да понесе бар оно што је најпотребније, што је најважније, што би се по с 
 престрављено, мислећи да је ту већ оно што је свако слутио, од чега се свако плашио и стрепио. 
вере.</p> <p>— У оно што ће доћи, у оно што мора доћи.{S} Не може једна овако велика борба оста 
е и последњу искру вере.</p> <p>— У оно што ће доћи, у оно што мора доћи.{S} Не може једна овак 
ости.{S} А храна то је вера, вера у оно што има доћи и ради чега се подноси бол; вера у нешто,  
 се исписује неко поуздање и вера у оно што је војвода предлагао.{S} Војвода је наставио, он је 
ебе а далеко му је измицало погледу оно што је пред њим и оно што је за њим.{S} Тек кад је сунц 
ву и онај у централи, допуњавали су оно што новине нису стигле да забележе.{S} Свет се на улица 
е дај ти Боже да очима својим видиш оно што смо ми сагледали.{S} Све поклано, све живо по кући  
утрос окупише комшике, а ја, нит понесо што, нит затвори кућу, него тако... узех децу па ајде!  
ко тако полетао до мене и казује ми, то што сви казују, о својима о којима сви говоре.</p> <p>— 
ке?“ Кнез запе па вели: „Ту је село, то што видиш, ага!“ А он: „Не лажи, р’сузе, где је село би 
 већ извесно да мора умрети, жели да то што пре буде, да се самртник не мучи.</p> <p>— Пожури.. 
> <p>— Разуме се да нисте успели, за то што сте српски књижевник.{S} Да сте били београдски каф 
у они грешници који су ишли пешке за то што си ти вукао фотеље.</p> <p>А купаца је ипак било до 
је то? — пита га младић.</p> <p>— Па то што песма казује.{S} Зар је било некада тако злих вила  
ити!... — шапће он, желећи да се све то што пре сврши, да што пре пође, да што пре напусти кућу 
ратила сам се мало умирена и ако све то што ми је рекла није било Бог зна шта.{S} Али је мој ми 
спе нема је а ако се не успе, шта је то што ћемо изгубити кад је већ све изгубљено? — рећи ће в 
 — признадох ја убеђен — Али, шта је то што је вас опредељивало да напуштате вароши без вере, о 
, па ипак они иду за нама.{S} Шта је то што их везује за нашу судбину?{S} Разумем оне, међу њим 
диница, у колико их имамо.{S} Шта је то што би обезбедило јединство акције?{S} Ако се свако од  
S} Чега има ту поверљивог?{S} Шта је то што се ту да сакрити или што би се могло сакрити? — И о 
она, двоји те две судбине?{S} Шта је то што је оне тамо определило да пођу једним возом а ове о 
бу у снажној шаци.</p> <p>— А шта је то што вас уверава да се то одиста и не дешава? — покушах  
 невоље и опасности.</p> <p>И шта је то што у овоме тренутку, пре но што возови крену, сем једн 
ма зида брда мртвих витеза; мисао је то што топлом крвљу роси наша поља и наше горе.</p> <p>Ту  
робну плочу и васкрсава.{S} Мисао је то што гине на нашим бојним пољима за слободу; мисао је то 
довољна и она.{S} Теши те и обмањује то што је он ту, што је његово тело још ту, што га још, ма 
дан један пријатељ — Узнемиравало ме то што синоћ није стигла дивизија.{S} Почео сам да сумњам  
а, напад непријатељев већ да се он и то што пре нападне.{S} Он изврши одмах распоред и издаде с 
 Али он мени није много говорио, сем то што ми реко одакле је и како је пребегао.</p> <p>Јуче п 
а.{S} О како је дуго и како је много то што би имала казивати.{S} Моје бегство из Београда и см 
/p> <p>— Зашто мислите?</p> <p>— Јер то што је претило код Предејана, још више прети код Струми 
хтео уверити, верујем ли ја одиста у то што тврдим. — Верујете ли ви одиста да у нас има и Гари 
е обе било страх да се они гадови, зато што их сад наши нападају, не почну ноћас светити на нам 
а не треба да вршим дужност своју, зато што је други не врше.{S} Не, господине!{S} И, ако дође  
ње, као девојка.{S} И зашто то?{S} Зато што има оца пуковника у каквој вишој команди или, што и 
обљен? — прекиде га Краљ.</p> <p>— Зато што непријатељ нагло напредује моравском долином а и оз 
 пута увредљива фраза, кад се каже зато што је то ред, кад се каже из учтивости.{S} Учтивост је 
жда је било и нешто друго, можда и зато што ми је једнако било пред очима да треба својом руком 
дбине.{S} Овај је сео у овај вагон зато што је ту нашао место; онај је сео у онај вагон зато шт 
ао место; онај је сео у онај вагон зато што је тамо затекао познанике с којима му је лакше путо 
а Љум-Куле и не знам куда ћу, само зато што сам га послушао па седео четири дана у Призрену, ни 
се може наићи на непријатеља а нарочито што су се борбе водиле преко самих шљивака те ко зна гд 
, ми би се данас враћали у Скопље место што идемо у Призрен.</p> <p>— Е, дабоме? — учини скепти 
чју која за нас жене и мајке значи исто што и смрт.</p> <p>— Јест, ланац! — потврди гимназиста  
 залогај или бар, хоће ли ко бацити што што се не једе, те да он то збере из блата.</p> <p>Са д 
 са чиме сам била скоро измирена, нешто што ме није могло мимоићи...</p> <p>Ућутала је.{S} Не з 
 у њој нешто моћно, нешто снажно, нешто што је дотле било ван ње и почело се уносити у њену душ 
у ни на земљи; нешто невероватно, нешто што се препричава с колена на колено, али што нико не д 
с је децу обузео велики страх.{S} Нешто што се цео дан само о Турцима говорило а нешто и она гу 
ло; за овима опет пар вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, два точка и високи сту 
 овима опет пар малих вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, то су два точка и висо 
з Медове.</p> <p>— Треба стићи у Скадар што пре!{S} Како стоји са распоредом путовања? — окрете 
парчета њенога.{S} Као осуђеник на смрт што броји најпре дане а кад сване дан извршења пресуде, 
ом, осећајући чак и извесну нелагодност што смо за тренутак оборили главе.{S} А вести, које су  
и мало није свет могла умирити околност што су у Призрену још и стари Краљ и Престолонаследник. 
они од сутра живети, благодарећи и Богу што их је о данашњем лову тако богато обдарио.</p> <p>И 
паљује понова кандило, благодарећи Богу што јој је молбу услишао.</p> <p>Тако пролазе дани и го 
> <p>— Таман толико колико да се покају што су натрчали на нас — одговара ребрећи се београђани 
јући оне који су раније ту, да л’ знају што поузданије о возу.</p> <pb n="105" /> <p>А оне гоми 
 они који нису били на станици, да чују што ново.{S} Те су групе разговарале о утисцима које је 
иле, до гомиле да се распитују, да чују што, па да се одлуче тек.{S} У једном углу, у тесној ав 
„Видиш ли тамо, хеј тамо доле, ону реку што беласа?“ — „Видим!“ — „То је Сава, синко, а оно иза 
а се војници, расути по њивама, приберу што тешње и да најогорченије бране друм, којим ће непри 
 војник чува!{S} Шта је то у овоме часу што се може сачувати, <pb n="567" /> кад ни Бог више не 
 убрљали су црвеном писаљком целу карту што виси на зиду.{S} Па, питам ја њега, како то, а он к 
мајке.{S} Учинила сам дужност према оцу што сам повела ма и једно дете те да синовља суза кане  
или у Дечане да заноће а остаци се ових што су наставили пут, разредили и расули по ноћи те се  
 шта води ову поворку бедних и невољних што клонула духа и тела креће друмом?{S} Води ли је раз 
ором врио млади сок, као млада крв оних што борећи се падају и гину прскајући, руменом крвљу на 
а би бего? — говори благо један од оних што несретнику везаних руку додаје у уста своју цигарет 
одговара приповедач. — Није био од оних што ће истрчати пред чету и викнути: „Замном те, браћо! 
оја отојичашња размишљања, неко од оних што су измакли не хотећи да се задржавају, узвикну „Ево 
лази на Косово те пребраја гробове оних што су пали и прибира оне што су остали живи и доји их  
че ближи, наићи ће све веће гомиле оних што су на друму далеко за нама заостали.{S} Распртисмо  
кад буду правили каријеру на рачун оних што су изгинули, узећу земљу са гроба детињег, замесићу 
познатог немам! — Одлучује се онај отац што неколико дана тражи коња да купи.</p> <pb n="550" / 
росте и тако јасне и вероватно зато баш што су јасне, дипломатија их мање види.</p> <p>— На жал 
те ајд у Винковце, у касарне.{S} Па још што је најгоре, рат са Србијом, са оном нашом Србијом.< 
положајима изнад Ваљева.{S} Највише још што би се могло дозволити, ако су Аустријанци једноврем 
мало је то и увек верује да постоји још што, што он није сазнао.{S} Оне, за које се мислило да  
ута а ћутим и ја, све чекам хоће ли још што рећи.{S} Он испи и другу чашу, па додаде: „Не умем  
м за Народном Банком.{S} Ето ти!</p> <p>Што је више дан растао, расла је и ова гомила пред наче 
 смрти која га постепено осваја.</p> <p>Што ближе магли, у коју нас друм води, то се она све ви 
тита три официра и шест војника.</p> <p>Што се дубље у планину залази, пут је све стрменитији,  
<p>— Можда наш логор изнад Пећи.</p> <p>Што даље крећемо она тајанствена светлост све шира и ши 
о што стигну пси да га подрпају.</p> <p>Што дубље у кланац залазимо све већа хладовина бије и р 
ш па да причаш, свима да причаш.</p> <p>Што се даље иде, пут све тежи а глад и зима све више ст 
S} Како ће је јадниче преболети?</p> <p>Што је више зора освајала то је и студен, она рана јесе 
а могу ја? — буни се начелник.</p> <p>— Штогод знате! — додаје жена. — Ишла сам од немила до не 
и је и сам пошао да на томе пазару купи штогод топло за под кошуљу, вели како је осећао тешку с 
је да онај који жури колима, мора знати штогод више но онај који иде пешке.</p> <p>— Па добро.{ 
ко не <pb n="47" /> у канцеларији, чути штогод више но што ми знамо и то му је обезбедило наше  
ија те вагоне мислећи да ће у њима наћи штогод што би јој могло користити или, ваљда, што непри 
андира који му је био познаник и сазнао штогод ближе о томе, зашто се батерија са фронта повлач 
ли опуштене главе.{S} Кад га ослободише штранга, коњ посрте и паде на ребра а главу положи на з 
прези малаксао је и пао.</p> <p>— Дреши штранге, испрежи! — наређује командир батерије.</p> <p> 
ута страдала аустријска војска ђенерала Штрасера, чак је и он платио главом.{S} Да је Качаник д 
га да јекне и тргне се као да га је што штрецнуло.</p> <pb n="483" /> <p>Ишли смо даље.{S} Ноћ  
ломи рукама хлеб који држи под мишком и штрпка тврди сир из жуте бакалске хартије.{S} А тај ист 
ак и бео као девојачка рука, зарио се и штрчи као кост из оскрнављенога гроба; камени бели орао 
ицу.{S} У тим гомилама, као у рововима, шћућуриле се кукавне породице прокисле до коже, деца по 
ре се, али одступају корак по корак.{S} Шћућурили се ми у један крај рова, ућутали се и мислимо 
ола.{S} То је био једини <pb n="662" /> шум, једини поремећај тешке тишине која је лежала на ов 
били се једно уз друго и ослухујемо.{S} Шум све јачи, буктање све ближе, као да нешто кркља и с 
ме смо ми ипак осећали неку заштиту.{S} Шум је <pb n="681" /> за нас био већи разлог стрепњи но 
} Прелетали су изнад нас и њихов језиви шум продирао нам је дубоко у душу.</p> <p>Решила сам се 
 из тешке душевне клонулости један нови шум, нови звук, који нам већ давно није допрео до уха а 
еобична, нечувена до сад.{S} Чудан неки шум пролетао је ваздухом, као да се нешто гломазно, огр 
етрић се притајава, изумире и онај тихи шум који је он проносио, гране на дрвећу престану се ни 
 и у висину, те је изгледао као ватрена шума.</p> <p>— Оно је пожар! — узвикну неко међу нама г 
 <p>Гробари су тихо, без разговора, без шума, вршили свој посао.{S} У мраку, кроз који је проби 
поредне собе, где су гробари тихо и без шума копали, и навиривао би да види је ли посао готов.{ 
осиле се и спуштале мотике и будаци без шума, без лупе.</p> <p>Док се у малој собици тај посао  
едне батерије са Дрине чак овамо у срце Шумадије, испуњава тешком бригом и слутњом.</p> <p>Поли 
ити која мрва хлеба.{S} Они, који су из Шумадије кренули на колима, опремљени на пут, те потера 
ица прихватила мало, оним што је још из Шумадије понела, испаде на друм кроз задње платно, баче 
авских, прелази Букуљу и Рудник, залази Шумадијом и Моравом, пење се на Копаоник и слази на Кос 
 да прихвати и поткрепи једанаести пук, шумадијске дивизије трећега позива, који је био на Желе 
апустити Ђаковицу и извештај Команданта Шумадијске Дивизије I. позива, којим јавља да је неприј 
ђење водиле српску војску на Јавор и на Шуматовац, лежале су у блату под вагонима или су њихове 
хали откинуто коло на празној поточари, шуме и жуборе кроз уске улице јазови и поточићи што се  
окривена је тамним зеленилом чемпресове шуме и уздиже се весело, као ведра, власима богата и ра 
спред арнаутске колибе, тамо у дну голе шуме.</p> <p>На једноме, последњему одморишту, пре но ш 
оље на чистини, може се узнети дим више шуме те они запазити, и посаветова нас као и попа, да с 
ећ греју, набавили, јер нигде у близини шуме.{S} Ако је и било које дрво крај друма или у пољу, 
далеко бацају сенке, џбунови велики као шуме а јеле, које су окитиле подножја Проклетије планин 
блатњавом водом, коју су снеле кише, те шуми и дере преливајући обале.{S} Већ неки тежак, загуш 
светиљка која трне као свитац у мрачној шуми.{S} По пољу, испред Приштине, расуле се ватре у ло 
ад нас небо поче да се прозире али је у шуми још био мрак и оне свећице што су се кретале овамо 
већице а и по где ко међ нама, јер је у шуми био још гушћи мрак те смо једва одили.{S} Ишли смо 
рво.{S} Тамо на крају стазе те, иза оне шумице, близу оног дрвета, његово је село, моје село, н 
е чистиле пећину, друге збирале лишће и шумицу која ће нам служити за постеље а треће су на оно 
ук звона долазио је из једнога ускога и шумовитога кланца с леве стране друма, где леже повучен 
бок мир и тишина, јер нико није хтео ни шумом да узнемири сломљенога Краља; нико од оних, који  
азећи пажљиво по земљи како ни најдаљим шумом, не би одао стражару где сам.{S} Умирио сам се те 
 чистину затворену са три стране густом шумом а са четврте голом, високом стеном.{S} На стени с 
 планине.{S} Кад смо већ замакли мало у шуму, попа и још неки људи, који су напред ишли, припал 
још поучи.{S} Рече нам да не залазимо у шуму, да не разговарамо на сав глас, да ватре ложимо на 
а стазе којом смо се пели те ударисмо у шуму по безпућу.{S} То је био још тежи пут, кроз коров  
 обухватила, као пламен кад ухвати целу шуму па хајде, нађи ти сад дрво на које би се могао поп 
срце кад би спазио познат друм, познату шуму, познату стазу, познато дрво.{S} Тамо на крају ста 
азу, саграђена је мала, спреда отворена шупа, од које две стране чине дрвени зидови а као трећа 
 нешто даље од <pb n="466" /> топовских шупа где би се могла склонити и ако се већ силан свет с 
д колима, по празним дућанима, шталама, шупама, таванима, док се најзад, последњих дана, није п 
дајама, по ходницима, <pb n="313" /> по шупама, по дрвљаницима и под стрејама.{S} Ко је набавио 
ид суседнога дворишта.{S} На средини те шупе гори ватра, око које седе штабовски жандарми и раз 
хуке, коју таласи разносе кроз лагуме и шупље подруме мртве вароши?</p> <p>Распитао сам се и чу 
cigna</foreign>, одјекује ти под ногама шупљина средњевековних лагума а тај одјек прихватају пу 
тудена поноћна промаја понова дуну кроз шупљине и дим се залелуја по мрачноме простору, разориш 
{S} Кад удари точак у какав камен, каре шупљо зазвоне као што празнина звони.{S} У њима нема ви 
 заробљенике што седе са жандармима под шупом, грејући се око ватре.{S} Испитивао их је дуго и  
бађају.{S} И то да је бар синове, већ и шураке и друге рођаке.</p> <p>— Ја знам један пример... 
вал када би ударио у стену или ма какав шушањ, који би јој допро до уха, њој би се чинило да чу 
остављен да бди над миром, како никакав шушањ не би узнемирио онога што умире; или је то можда  
 пробирају храну јаребице и кад ти чују шушањ прну на један мах, избију из магле и расипају се. 
о необучени, да се збирају у гомилице и шушкају поверљиво.</p> <p>— Ђенерал бега? — шапће један 
се већ упали свећа, кад свако зазире да шушне, кад свако уздржи и дах да не ремети свечаност ти 
на сваке ноћи и чека.{S} Ветрић када би шушнуо, јејина када би лупила крилима, вал када би удар 
 тренутку, када је сан већ претио да ме шчепа, чух шапат госпе у црнини.</p> <p>— Спавате ли?</ 
сретне љубазно и са сажаљењем, да ми не шчепа мртваче из наручја и рече:{S} Добро, жено, ти сад 
потрчах прозору али он скочи пре мене и шчепа ме за руку тако јако као да ме кљештама стеже.{S} 
 Жива сам претрнула и дрхтавица ме опет шчепа.{S} Лупа се поновила јаче а чула сам и неке мушке 
а и — презирања.{S} Ја сам то осетила и шчепала сам га понова за руку, обасула је понова пољупц 
</l> <l>_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _</l> </quote> <p>Утонуо у ту слику, ја сам ућутао и нико од ос 
ебесном</l> <l>Олимпа плавог!...“</l> </quote> <p>Однели су га у болницу.{S} Тамо је затим и ум 
у албанске кршеве.{S} Војвода Путник.“</quote> <p>То је био последњи војводин акт.</p> <p>Одмах 
 у гроб, и отуд из гроба узвикује:</p> <quote> <l>Загрнте прахом живот, над и смрт</l> <l>Док и 
ме: и почех да их шапћем сам себи:</p> <quote> <l>Коњ до коња, јунак до јунака</l> <l>Бојна коп 
има армија.{S} Телеграм је гласио:</p> <quote>„Услед задоцнеле помоћи наших савезника, наши пок